U vrtlogu matice: doprinosi krajiških pisaca razvoju srpskog književnog jezika u prvoj polovini 19. stoljeća 9789537611613 [PDF]

Zitiervorschau

Милош Окука

СКД "Просвјета" БиБлиотека Истраживања За издавача: Срђан Татић Уредник: Чедомир Вишњић Дизајн: Рута Штампа: Форум, Нови Сад

ISBN 978-953-7611-61-3 CIP запис доступан у рачуналноме каталогу Националне 880616

и свеучилишне књижнице у ЗагреБу под Бројем

Издано уз финансијску помоћ Савјета за националне мањине РХ

јули

у вРШЛОlу машuце Доприноси крајишких писаца развоју српског књижевног језика у првој половини 19. стољећа

2014.

СКД Просвјета ЗагреБ,2014.

САДРЖАЈ Умјесто увода: Епоха превирања [9] јован Дошеновић о српском књижевном језику и језик његових дјела [15] " "Речи новосковане/ и друге употребљајеме код јована Дошеновића [49] Дошеновићеви доприноси српском пјесничком језику [69] Сава Мркаљ и српски књижевни језик [77] Сава Мркаљ о уму и језику [81] Сава Мркаљ као реформатор ћирилице [87] Сава Мркаљ као фонолог [93] Западна ијекавштина у славеносрпском омоту:

Жишије Герасима

Зелића из1823. године [105] Опрезно уз Вука с просвјетитељским насљеђем: Iства поново је успостаВА>ена триглосија, али сасвим другачија од оне у барокном добу. Попут изражајних варијанти класицистичке поетике (високог, средњег и ниског стила), код Срба су се издвојила три књижевнојезичка ти­ па: славјански (рускословенски, његова србизирана варијанта), славеносрпски (мјешавина рускословенског, руског и српског) и вернакулар (српски народни језик) (Ивић 1998а: 129-130). Славе­ носрпски се развио у оквирима терезијанско-јозефинских рефор­ ми школског и црквеног живота у доба развоја просвијећеног ап­ солутизма у Аустрији између 1770. и 1790. године. Бечки двор је настојао да у реформисане српске школе, које више нису биле под потпуним . патронатом цркве, уведе народни језик и латиничко писмо као и код других словенских народа Царевине. Срби су то­ ме пружили отпор бранећи своје традиционално писмо -

ћирилицу. Године 1782. Теодор Јанковић Миријевски, директор српских школа у Банату и један од надзорника задужених за ре­ форму српских школа у Монархији, поднио је цару ЈосиФу елабо­ " рат ("меморандум ) о српским школама и српском језику, " истичући да Срби употреБА>авају три "дијалекта - црквени, грађански (Civilsprache) и простонародни. Притом је он Двору препоручио грађански језик, тј. славеносрпски и грађанску ћирилицу. Тим се језиком, истакао је Миријевски, служи српска интелигенција, тј. образованији и васпитанији слој српског народа, и он је много једноставнији и раЗУМА>ивији од " рускословенског (црквеног) и чистији и "УА>уднији од простона­ родног језика. Приједлог Миријевског Двор је прихватио и славе­ носрпски језик прогласио официјелним школским језиком код Срба. Тиме је осујећено настојање аустријских власти "да се уведе народни језик, као код католичког становништва, што се српској публици чинило као покушај 'шокачења' и предигра унијаћења. С друге стране, опредеА>ење за славеносрпски, а не за рускословен­ ски или руски, отклањало је приговоре власти да Срби без правог разлога усвајају језик који им је далек и тежак само да би били ближе Русима, од којих је Аустрија зазирала. Истовремено, славе­ носрпски је ипак обезбеђивао континуитет с традицијом јер је об­ ухватао и особине рускословенског, освештаног језика правослаВА>а, за који се тада веровало да је првобитни језик пра­ " вославне цркве код Словена (Ивић 1998а: 131). Славеносрпски језик је БОА>е него рускословенски заДОВОА>авао потребе просвјетитеА>ства и захтјеве новога доба, које је тражило да језик књижевности буде приступачнији широким слојевима народа како би се они књигом образовали и културно уздизали. Он је био ближи матерњем српском говору, језик лакши за учење, писање и разумијевање. Писцима је пружао могућност избора, избјегавање како црквеног тако и (просто)народног језика. Он их " је стаВА>ао у ПОВОА>нију ситуацију него "учени рускословенски са сложеном структуром или народни језик који је био лексички си­ ромашан у областима апстрактних појмова. Књижевници су једноставно и лако посезали за облицима и формама и једнога и другога или трећега идиома, што је довело до својеврсне мјешавине језичких израза. Притом су недостајала правила који се елементи могу преузимати из једног језика, а који из другог или пак из трећега. Практично је било допуштено употријебити сваку

МИЛОШ ОКУКА

11 у ВртАогу

матице

12

језичку појединост из рускословенског, руског и/или народног (говорног) српског језика. "Писцу су стајале на располагању речи за појмове из српске грађанске и сеоске свакидашњице, али и раз­ граната црквенословенска лексика, столећима потхрањивана разрађивањем богословских и етничких питања у ослонцу на си­ стем значења одређен грчким и латинским вокабуларом, и уз то тадашњи руски речнички фонд, пун западноевропских позајмл>еница за појмове сувремене цивилизације и обогаћен већ конституисаном терминологијом администрације, друштвеног уређења и многих наука" (Ивић 1998а: 130). Но временом је просвјетител>ску епоху постепено смјењивао предромантизам, па је код Срба владао језички плурализам, тако да су се крајем 18. и почетком 19. вијека преламале различите по­ литичке, културне и литерарне тенденције, које су знатно усложњавале развој српског књижевног језика. То је било доба конкурентних идиома, доба превирања и тражења. На једној стра­ ни поставЛ>ани су захтјеви за његовањем руско словенског, на другој страни славеносрпског, а на трећој народног (говорног) језика. Многи српски књижевници и интелектуалци су размишЛ>али о српском књижевном језику у складу са својим погледима, знањем и искуством и предлагали најприхватл>ивију основицу тога цивилизацијског идиома. Ставови српских књижевника и инте­ лектуалаца о профилу српског књижевног језика често су се рази­ лазили или супротставл>али, али до отворених сукоба и полемика није дошло све до средине друге деценије 19. вијека, када се на књижевној сцени појавио Вук Стефановић Караџић. Године 1815. суочила су се два оштро супротставл>ена концепта о српском књижевном језику у полемици коју су на страницама Новина Србских водили Вук и угледни славеносрпски књижевник Мило­ ван Видаковић. Њихово сучел>авање, још у жешћој форми, наставЛ>ено је 1817. године, које је у расправу увукло и друге српске књижевнике (Саву Мркал>а, Мих. Ф. Грујића и Платона Атанацковића). "Догађаји су, распал>ујући интелектуалне страсти, почели да се умножавају и смењују великом брзином. Већ у том тренутку било је јасно да је расправа отпочела и да су се, у основи, сукобила два концепта за решавање нагомиланих проблема. Први, који је заговарао радикална решења којима би се, истина нагло, али зато брзо, изашло из настале ситуације, и други,

ослоњен на дотадашње стваралаштво и традицију, који је нудио мање јасан, програматски неизвеснији и самим тим дуготрајнији модел превладавања ситуације ослонцем на књижевни континуи­ тет и еволутивни развој језика (током којег би дошло до стапања " различитих књижевних образаца) (]овановић 2002: 21). Друга фаза спорова настала је након појаве Вуковог Српског рјецника " (1818) и пјесме Аукијана Мушицког "Глас народол>убца (1819). Но највише страсти је испоЛ>ено у споровима током 1821. године на страницама Новина Србских о разним језичким питањима, у којима су судјеловали Вук Караџић, Аукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Глигорије Гершић и други. И прва и друга фаза спорења и полемика базирала се на сучел>авању основних двају концепата - славеносрпског и народ­ ног. Наредни спорови крајем тридесетих година између Вука и Јована Хаџића већ су изашли из тих оквира: сада се радило о два­ ма различитим концептима кодификације српског народног (го­ ворног) језика, што значи да су у основи већ били одбројани дани славеносрпском језику и књижевности ствараној на томе идиому. Слиједило је затим ново доба спорова након оснивања Аруштва српске САовесности (1841) и Вуковог превода Новог завјета (1847). Својеврсну завршну ријеч у Вукову корист представл>али су Даничићев Рат за српски језик и правопис (1847) и Бечки књижевни договор (1850). Но, до коначне стабилизације, кодификације и потпуног усвајања српског књижевног језика у свим сферама цивилизацијске надградње у српском друштву проћи ће још готово три десетл>ећа. С тим у вези, постојале су и извјесне разлике у појединим регијама српског језика, у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, које су биле условЛ>ене специфичним друштвеним, културним и политичким околностима.

*

За све то вријеме српски књижевни језик је потпуно трансформи­ сан, поставши стандардним језиком који се успјешно укл>учио у интернационалну цивилизацију. У тим језичким процесима судјеловали су многи српски књижевници и филолози. Међу њима је било доста и крајишких, далматинских и славонских

милош ОКУКА

13 у вртлогу

матице

Срба, који су у првој половини 19. вијека дали значајан допринос тим процесима и развоју српског књижевног језика. О некима од њих ријеч је у редовима који слиједе.

Ј ов ан Д о ш енови ћ о ср и ском ј език у и ј е зик њ е Т ових gј ела МИЛОШ

ОКУКА

14

свом Салу дебелога јера либо азбукоnротрес ( 1810) Сава МркаЛ> је уврстио и Јована Дошеновића у оне који у српском књижеству смјерају нешто ново и који, идући стопама Павла Соларића, у своме раду "заслужују сваку похвалу': Он га је назвао "истинским књижевником и учењаком': Ко је Јован Дошеновић и у чему су његове заслуге у развоју српског књижевног језика онога доба? Јован Дошеновић је пјесник, теоретичар српског стиха и пре­ водилац. Рођен је у ПочитеlоУ испод Велебита у Лици 1781. године у свештеничкој породици. Школовао се у манастиру Крупи, Задру и у Падови, гдје је 1806. постао доктором филозофије и словен­ ских умјетности. Живио је једно вријеме у Трсту, гдје је радио као књиговођа и гдје се УКlоучио у тршћански круг српских списатеlоа који се ОКУПlоао око Доситеја Обрадовића. Ту је он, поред Доситеја, упознао и друге главне српске просвјетитеlое, Павла Соларића, Викентија Ракића и Атанасија Стојковића. Године 1809. Дошеновић је прешао у Пешту, тадашње средиште српске културе. У њој се упознао са Димитријем Фрушићем, уредником Новина Србских, Луком Георгијевићем Миловановим, Савом Мркаlоем и Вуком Караџићем и активно УКlоучио у расправе о српском књижевном језику, писму и правопису те о српском стиху. Док су се Милова­ нов и МркаЛ> О тим питањима јавили 1810, а Вук тек 1814. године, Дошеновић је у Будиму већ почетком 1809. издао своје двије књиге: Числениц,а или Наука Рачуна. Изясненiями, Правилами, ПриМ13рами, и Наставленiями, по нов13йшем образу од иностра­ ни Езика на Сербски и Аирическа П13НIЯ и Еще друга за увеселение. Уз прву књигу, У којој се експлицтно каже да је у њој ријеч о рачун-

у

15 у Вр111Аогу

матице

ским (књиговодственим) питањима на српском језику, стоји и то да је она "собрата Иоаном АтанаСlевим Дошенович'; а уз другу да је "сад найпре спевао на Сербски Иоан АтанаСИlев Дошенович'; с додатком на италијанском и српском: "Su l'aurea cetere, in dolci modi; /А Fille, е а Venere tessero lodi В' ГУСЛЂ златни струна, ПЂсне хоћю плеСТИј / Фiлис, и Венери с' умилятом чести:' Но Дошеновић је и прије него што је дошао у Пешту у књижевну јавност ушао пригодном пјесмом В часmiе Радосmей из должныя любвы Высокоnреощеннейшему, и ВысокодосmОЙНЂйшему Госn. Мойсею Мi'оковичу епископу новоизбранному Карлщаmскi'я Еnархi'й, Личкому, Горбавскому, РЂки, Тресmа, и пр. Of!J. Сmраны Клера Проmоnресвиmераmа Личкаго; nриВЂсmвуемо, додавши к томе да је "Сочинил в ТреСТЂ Iоаи АтанаСИlевъ Дошеиовичъ Уроженец АИЧКIЙј а на СВЂТ воздрузил искреннеЙШIЙ Аюбитель Рода своего. МЂсяца ЦвЂтия. 1807. У ВенецИlИ': Уз то, након смрти пјесникове, који је по предању умро у Пешти 1813. године, остало је нешто његових пјесама које су сачуване у заоставштини Димитрија Фрушића, уредника Новина Србских у Бечу, а које су, према преписима, објавл:>ене тек почетком 20. стол:>ећа. 1 Дакле, то је релативно мален књижевни опус, али ипак с одређеним одјеком у српској, језички мултивалентној књижевности тога доба, која је у одсуству књижевнојезичке норме пјесницима дозвоЛ:>авала "да се крећу између српског народног, рускословенског, славеносрпског и сопствених неологизама и да то што ми данас осјећамо као мјешавину слажу у необично складне " спој еве и игре (Иванић 2005: 263). Дошеновић је у своје вријеме похвале добио од Саве МРКаЛ:>а, који је у његовом дјелу, како смо већ навели, видио слијед Соларићева пута, прогласивши га не само истинским књижевником него и научником, и Јернеја Копитара, који га је оз­ начио сЛ:>едбеником Доситеја Обрадовића. Касније је он пажЛ:>у привукао књижевним историчарима Стојану Новаковићу и Ан­ дри Гавриловићу. Новаковић каже да је Дошеновић код Срба "први који је био познат по странском сувременом појезијом'; а Гавриловић га је сврстао у првог лиричара и естетичара у новијој српској књижевности. Владимир Ћоровић за Дошеновића каже да је он пјесник првог српског сонета (иако то, у ствари, припада 3ахарију Орфелину, који је први сонет у српској књижевности -

l'

с језичког становишта оне овдје нису предметом анализе.

МИЛОШ ОКУКА

17 у ВртАогу

матице

18

спјевао још 1768. године) и да је он "најзнатнији међу славено­ " српским писцима (Ћоровић 1911: 38). А онда је, по Светозару Петровићу (1976: 223), Дошеновић "пребрзо отписан'; иако су његове заслуге важне у развоју српске књижевности, посебно у поетици. За Станка Кораћа ( 1987: 91) Дошеновић је значајан по томе што је у српску поезију унио ро­ манске пјесничке форме (сонет, октаву и терцину) и што је "први писао о теоријским питањима поезије'; а за Миодрага Сибиновића (1989: 32) по томе што је настојао да се приближи српском народ­ ном језику. Милорад Павић (1991: 30) видио је Дошеновићеве до­ приносе у новом пјесничком стилу. По Нади Савковић (1997: 1 12-113) његов је значај у томе што је он настојао да "српску умет­ " ничку поезију обогати новим песничким обликом са особено­ " стима "нашег поднебл,а и што се "одлучио за народни језик'; а за Душана Иванића (2005: 269, 271) по томе што се он у оквиру доситејевске традиције отворио "према модерним тежњама ка на­ ционалном духу и народном језику'; премда је, у цјелини посматрано, његов "српски далеко од доброг српског': " И док су, дакле, једни говорили о Дошеновићевом "отварању " према народном језику или о његовој "одлуци за народни језик, Павле Ивић и Јован Кашић су још поодавно (1982) устврдили да је " он и Числени/fJУ и Лирическа Пјенија написао "на народном језику (Ивић 1998: 163). А Коста Дошен (1998: 3) отишао је још дал,е па је чак закл,учио да је Дошеновић "писао на прагу Вукове реформе језика и правописа'; односно да је он "ј едан од оних који су ту ре­ форму, следећи Доситеја, у приличној мери већ били спровели, само не на исти начин и не са толиком енергијом као Вук:'

*

Погледајмо мало по ближе ове задње тврдње и какав је стварно Дошеновићев језик! Но, прво требамо освијетлити његове погледе на тадашњи српски књижевни језик. у то доба се радило, у ствари, о славеносрnском језику, који се називао, поред Србски, и Славено-Сербскиј. Славеносрбскиј, про­ сто славеносербски језик, наш матерниј славеносербскиј језик итд. А кад су у том језику народни елементи били нешто

доминантнији у односу на остале језичке слојеве, обично је тај језик називан сербски, nросто-сербскиј, чистиј сербски јазик, наш nростиј језик и др. Тај се језик, на једној страни, одликовао изразитом хетерогеношћу израза, а на другој страни био је већ то­ лико развијен да је као књижевнојезички идиом покривао многе сфере српске културе. Главна његова одлика је била отвореност према народном (говорном) језику тако да је стално текао процес његове србизације. То је, међутим, било и "погубно за његову суд­ бину. Иако је био својеврсна вернакулизација идиома, он као хи­ бридни, ненормирани језик није могао издржати конкуренцију српског народног (говорног) језика. Радило се, наиме, о томе који ће језички идиом успјети да одрази и опслужи српску културу која је крајем 18. и почетком 19. вијека прелазила од сакралне у секу­ " ларну. И који је језички идиом идентитетом српског народа (Оку­ ка 2010: 57). Све је то код Срба посебно ставл,ено на дневни ред крајем 18. вијека и у првим деценијама 19. вијека. Почело је од Доситеја Обрадовића. Он је још 1783. изнио програм да Срби требају писа­ ти српски. У свом писму Љубезни Хараламnије, здравствуј, Хри­ стос воскресе! Доситеј каже да даје у штампу "с гражданским сло­ вами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звати " " Совјет здраваго разума и која је написана "чисто српски тако да је могу разумјети "сви српски синови и кћери од Црне горе до Смедерева и до Баната': Доситеј се ту изјаснио за "општи прости " дијалект који сви знају читати, а књижевни језик на њему темел,ен " треба да буде разумњив и код "прости сел,ана како би и до њих дошле "златне и прекрасне мисли учени л,уди': Тако је Доситеј отворио питање књижевног језика код Срба. У дискусијама које су се о томе водиле (и које до појаве Вука Караџића углавном нису имале полемички карактер, изузевши донекле иступ Стефана Стратимировића 1805. за славјански језик) искристалисала су се три табора: један који се залагао за славеносрпски, други за (народни) српски језик, а трећи су засту­ пали умјеренију (средњу) линији славеносрпског (мијешаног) језика. При томе није увијек било јасно разграничено шта се све подразумијева под славеносрпским, а шта под српским (народ­ " ним) језиком, тако да су и неки "Славеносрби протежирали на­ родни језик према њиховим схватањима тога појма и вјеровали у његову коначну побједу.

милош ОКУКА

19 у ВртАогу

матице

20

Главни заступници славеносрпског језика били су Теодор Јанковић Миријевски, Стефан Новаковић, Јоаким Вујић, Никола illимић и други, главни представници средњега положаја о про­ филу (славеносрпског) књижевног језика код Срба били су Атанасије Стојковић и Павле Соларић, а од оних коју су се залага­ ли за српски (народни) језик наводимо овдје Аврама МраЗ0вића, Емануила Јанковића и: Јована Дошеновића (уп. Албијанић 1980). МраЗ0вић је у Бечу 1787. издао Поучuтелнu магазuн за децу, настојећи, како вели, да га преведе на "чисти српски језик'; слиједећи тако Доситеја Обрадовића, који и друге српске писце "мужески ободрава да би на простом језику дела и сочиненија своја на ПОЛ3У рода својего писали и издавали': Јанковић је исте (1787) године отворено и јасно истакао да он не може писати славјански (црквено словенски), "нег у матерњим " Језику'; јер он није " Славјанин нег Србин'; и он пише "за Србл:>е а " не за Славјане (Албијанић 1980: 137). Дошеновић је о профилу и садржају српског књижевног језика И3НИО НИ3 ставова који су се дијелом подударали са књижевнојезичким схватањима његових савременика, а дијелом су садржавали и нове мисли о језику као једном од идентитета српског народа, у којем ће у борби за превласт његовог цивилизацијског идиома врло брзо побиједити српски (народни) језик. Тако он у својој Чuсленuцu каже: "Я сам писо данашним Славенским езиком - Сербски - колико год знам, и умем. Многе су распре зато. Стотине хоће да се пише Славенски; а тисяаща же­ " ли, и воли Србски. Овде је већа страна. Бы ће процес брзо свршен (Ч ХIII). Овдје се, дакле, ставЛ:>а акцент на национални идиом и на његово национално име - срnски вјерујући да ће оријентација која се за њега залаже убрзо побиједити. А, у ствари, мисли се на (славено)с(е)рбскu, боЛ:>е речено, на србuзuранu славеносрnскu који се супротставио несрпском славјанском језику. Преко њега се опет долази до народног српског језика, који је и Дошеновић имао у ВИДУ, али је у основи остао у оквирима славеносрпског језика, на чијем је посрбл:>авању активно радио и дао значајан допринос његовом развоју (в. дол:>е). Дошеновић се, ДаЛ:>е, позабавио проблемима и структуром тадашње реченице [периода] у српском књижевном језику. А она је, у основи, била барокне конфигурације. Једна од важних особе-

ности њених био је финални положај предиката/инфинитива. Дошеновић сматра да је таква употреба глагола у српском књижевном језику противна "ванредном српском стилу'; залажући се за то да се глагол пребаци напријед, у унутрашњи реченични блок. Тако он у једној напомени у предговору своје Чuсленuце ка­ же: "Како што многи иош чине, и за НЋКО украшеНlе ПеРlода [ре­ ченице] држе, кад им глагол тресне чак на концу. Није друго, ра3ВЋ ухвате се древних Римляна вкуса у штилу су - по обычаю Нвмаца прошасти ВЋкова - а далЋ не неразсматраю. Обаче мудре Нацlе Енглези, Французи, ИтаЛlани, не само то ИЗ0ставише, но и дугач­ ке Пер'iоде са свим - КРОМЋ гди е нуждно - избацили су, пак крат­ кима пишу строчками колико год може се разговеТНИlе, закл:>учуюћи често точком Словца. Канта, похваЛЋНОГ Аюбому­ дреца, и у томе КРIтизирали су, за предугачке и заплетене ПеРlоде " НЋгове (Ч XVIII-XIV). Дакле, Дошеновић овдје устаје не само против предиката/глагола на крају реченице него и против њене гломазне структуре и дужине, против реченице која је у то вријеме често била тако дуга да је обухватала читаве пасусе или цијеле стране, и опет с предикатом на њеном крају. "Оваквим својим опаскама Дошеновић се представл:>а као један од првих српских писаца (ако не и први) који је скренуо пажњу на исправност српског стила у овом погледу, што је у каснијим деценијама XIX " века потпуно и преовладало у српском књижевном језику (Младеновић 1991: 373).2

*

Погледајмо сада неке особености његовог језика, почевши од графије и фонетике па све до творбе ријечи и синтаксе.3

1. Графuја Дошеновић је своје књиге штампао граћанском ћирилицом. Но он је ту азбуку знатно уnростио тако да се сматра знајчајним претходником Саве Мркал:>а (и Вука Караџића) у реформи српске ћирилице. 2 3

Но, колимо се сам Дошеновић придржавао својих схватања о српској речени­ ци (и стилу), видјећемо касније. О лексичким особинама његовог језика ријеч је у другим двама прилозима о Дошеновићу (в. до!ое).

МИЛОШ ОКУКА

21 у вртлогу

матице

22

Прво, Дошеновић је у nотnуности ИСК./I:>учио дебело јер (ъ) у својим двама књигама из 1809. године, у ЧUСАенuцu и Аuрuчкuм Пјенuјама. Двије године раније, у књижици В частје Радостеј (Венеција, 1807), иако ју је написао славјанским (рускословен­ ским) језиком, употребу ове графеме такође је свео на најмању мјеру, БО./l:>е рећи, и ту ју је скоро потпуно избацио. Тако је ту нала­ зимо само у његовом презимену на насловној страни списа (До­ шеновичъ) и у моту који је преузео од Атанасија Стојковића ("Все сердце наше твоя есть жертва; первое его чувствован'iе есть бла­ " годарность къ теБЋ ), али не и у властитом тексту. У првом случају је највјероватније у питању интервенција издавача, а у другоме је навод туђег изворног текста. Доказ за то је нпр. и чињеница да у властитом тексту презиме српског епископа, којем је посвећена пјесма, Дошеновић пише са Миоковичь (137), а не са Миоковичъ. Аруго, готово сличну судбину имало је и танко јер (ь). Употријебио га је у ријетким случајевима, и то да означи фонеме њ и љ. У ЧUСАенuцu налазимо примјере ШnаНЬОАска (223) и ШnаНЬОАскiй (194); у Аuрuческuм Пјенuјама нешто више: Кити прсе Нифо! с' ньима; Ну... небой се зато Богuнь (44); Ню неприми сад сј;нь моя, 48; Кое новый цветень диже; червень краси (67); Кад естество пева и на древан nУnОАЬ буи, 65; Но ми гУСАЬ в' покою (102) и др. Но, у В Частје Радостеј (1807), поред умекшавања со­ наната, срећемо га и умјесто тврдога полугласа (дебелога јера): Ктол' nрi'ятность тОАЬ (134); наш Мuоковuчь (135), Дарь, Аюб­ кость, и Твоя своенства / Где мудрость руки самог естества (137) итд.4 О сувишности неких слова у српској ћирилици, посебно дебе­ лога јера (ъ), озби./l:>НУ расправу започео је Емануил Јанковић још 1789. године. Он је сматрао да су код српског писма непотребна многа слова, посебно дебело ъ, али се у пракси није усудио да то спроведе, бојећи се да ће у писању створити потпуне необично­ сти. Против ъ изјаснио се и Атанасије Стојковић, а у неким дјелима га нису употреб./l:>авали ни Доситеј Обрадовић, Сава Текелија и Павле Соларић (Младеновић 1967: 169, 194). Дошеновић је то досљедно провео у својим двјема књигама из 1809. године.

4

Број У загради означава страну у Дошеновић 2005, ознака Ч за Чuсленuцу (на­ ша истицања).

Треће, од осталих старих графема, поред диграфа я, ю и Щ, Дошеновић је задржао 1;, i; Й, ь И Ы. Притом му је: 1) Графема 1; служила за а) умекшавање сонаната н и А (нпр. НЋНОЙ, 17; ШИЛЋМ, 30; састаНЋ, 31 итд.) или б) за оБИ./l:>ежавање, БО./l:>е речено, за СКРИ13ање, изговора старог гласа јата, будући да је он ријечи с јатом углавном писао са е (в. AO./l:>e), и, на крају, в) за оБИ./l:>ежавање гласа ј на почетку ријечи (врло ријетко, нпр.: ЋСТИ просто, та сеоски жели: / Меда, зеля, млека, 1 13). 2) Десетерачко i' са двије тачке изнад Дошеновић је употреб./l:>авао: а) пред вокалима у складу са рускословенским правилом: найвећi'u Наука (7); HaciAueM (38); сяйнi'а (66); CmUxomBopeHi'e (7); Сi'ятеАн1;йша памят безсмертнаго Местасазi'а (12), Арабi'а (83), Азi'а (83), и осталим несогАасi'ямu (159, согАаi'е дивно (16), писао точiio (19), Драматически n1;нi'я ( 19); Оныи CblAHi'u (27); Разве бе­ гай мечтанi'е (34); из АаАмацi'е (68); мое Месторожденi'я (68); Покаянi'е (128); б) у завршетку -i'й: nРОnО13едащi'й глас (8), muxiu (26); другiй (21); Хорацi'й (8), Архi'й (1 1); певец ИтаАi'анскi'й (15), MepKypiu (21); Аентi'й (55); Вi'ргUАiй (13, 21); Паузанi'й (21); ПАuнiй (21); в) У страним властитим именима и страним ријечима уопште: фiАuе (82), из Фрiгuе (97); да фiАuду виде (98); Aa13io (9), Вi'ргuAi'й (13, 21); MeAxi'op (12), А У Pocci'aHa (13); и у ТаАi'яна (13), на ИтаАi'анскu (13); У ИтаАi'анцо13 (18), Аi'puческu (19), Стихова MapmeAi'aHcKU (19), Афа (20), Афу (20), и Кi'тapy (20), Аi'puческа Пенi'я (20), Aiitiu (21), Тимотей МiАезiй (21), Кi'тapy Амфi'она (21), ИААi'puк, ИААi'puкамu (22), о радовима MYCUKiuHcKUMa (22), Сnонi'й (22), од Ai'pUK од Ai'pe оруд'iя муссi'йскога (22), Вi'тopeAAи (22), PimMe Rime (23), m'ppi'xiio (24); miMuaH (43). 3) Слово ы је служило за оБИ./l:>ежавање вокала и: ты (66); обычай (14); борбы ( 15);аганцы (55), самый (57) итд. Употреб./l:>авано је врло ријетко, само по традицији, и то насумице (изузев у русизмима, нпр. nОАНЫЯ надежды, 135, или умјесто -iu, нпр. С13етАЫЙ, 135). Често су исте ријечи писане и са ы и са U (нпр. струны, 52, струни, 74). Понегдје га је CTaB./I:>aO и на мјеста на којима не смије бити, нпр. у ЧUСАенuцu у примјеру "неће бити по ВОАЫ" (Ч XVI). Дошеновић је очито имао намјеру да се, као и дебелога јера, ријеши и т.ога имало одговарајућег гласа. -

МИЛОШ ОКУКА

23 у Bpnиoгy

матице

4) Диграф ю служио је за оБИlоежавање секвенце ју и фонема њ Ит (л и н + ю): У веригу твою?, 58; Ах! любю тялюубезнuце, 35; Не любu ме на превару, 46; Ниш сам добро ню познаво, 39; итд. Осим тога, редовно је долазио иза сугласника ћ за у: Я зашто хоћю (7); Бичова ћю твое тело (38); Согласи ћю гусл мою (74); За­ прегну ћю струни гласно (74); Нећю више да уздишем (33). С тим У вези, будући да је ћ означавало и ћ и /ј, у ријечима које је било те­ " же разлучити, то ю је служило да "умекша слово ћ (дакле значи ђ) (Иванић 2005: 277, в. ДОlое). 5) Графема я употребlоавана је за означавање секвенце ја (нпр. я ја, моя моја ) и за умекшавање сонаната (Хорацi'й рuмлянuн сам, 8); Забелише горе, nоля, 73). 6) Графемом й БИlоежена је фонема ј (или гласовна група ји), а у комбинавцији са -i'й (или -ый) код придјева служила је за оБИlоежавање дугога вокала (нпр.: nевай любви, 28; Разве бегай, 34; глагол тай, 35; Аай сад клетву светой тайнu, 46; о койма ОНЫ действую, 8; Вруће сузе мойх очес, 40; О вuсокi'й nлеменuтый, 53; за нас nРUМЂчаелUНЂйшi'й, 15; оток малый, 28 итд.). 7) Графема ћ служила је за означавање и фонеме ћ и фонеме /ј (нпр. Постояно меркаюћu меркајући, 56; угаћа угађа, слаћа слађа, 89, итд.). Тамо гдје се из склопа ријечи евентуално није могло поуздано одредити да ли се ради о једноме или другоме консонанту, Дошеновић је прибјегао 'умекшавању' коноснанта ћ помоћу диграфа ю (нпр. Разврећюю брень земную, 48; возбћюю, дакле: разре/јују, возбу/јују). 8) Диграф Щ употребlоаван је у (црквено)славенизмима и, рјеђе, у Домаћим ријечима, нпр.: По причини вещu створа (25), у nещера сам быо (34); На заклетву освещено, / Святост'iю навещено (46); Потомства се пру и свой щuт му даю (67); Зар ти серце покой uще (79), Еда тражиш nрuбежuще (79); Да иош кои десетак Священuка узму (Ч ХУ); Число Тuсяща (Ч 2); к' тuсящu (Ч 3); nuсяще (Ч 7); свою значайщую черту (Ч 8); Из В Частје Радостеј (1807) имамо Сlоедеће примјере: Все точ'iю тяжиш в' щастi'е рода Человечсскаго ( 133); Зыждитель пяшнадеСЯТОЛЋШНЫЙ Щастi'я нашего (134); Нам щердосты род изБЋщаяй Непреборимыя (135); Вдруг Отца срящu - вдруг УСПЋваем (136); Да Мойсей nреосвящен бывает (136); Щедрость водворяяй жизни (136); пред ньом стоящу черту (Ч 12). =

24

=

=

=

=

У вези са овим словом постаВlоа се питање његове гласовне реализације. Ранија српскословенска традиција по којој он у изго­ вору означава секвенцу шт била је напуштена примањем руско­ словенског језика и његова изговора шч. 3ато је "врло тешко рећи какав је био ауторов изговор, осим да се у руским ријечима транскрибује словима ШЧ, а у српским - словима шт, мада се ова " претпоставка тешко може доказати (Иванић 2005: 279). Ово је, без сумње, тачно, али двојни поступак транскрипције компликовао би текст (славено)српског језика у савременом српском језику. Зато је Иванић правилно поступио кад је у Дошеновићевим Лuрuческuм Пјенuјама, које су написане на сла­ вено српском, свако Щ транскрибовао са шт без обзира да ли се оно налазило у руским (рускословенским) или српским ријечима (дакле: вештu, освештено, штuт, uште и др.), а у В Часте Радостеј, које је написано на рускословенском језику, са шч (да­ кле: шчастје, шчердостu, срјашчu и др.). Не треба, притом, забо­ равити ни чињеницу да је Дошеновић само једну, почетну пјесму спјевао на рускословенском језику (и то посвећену високом црквеном достојанственику), а све остало што је иза тога написао на славеносрпском (српском) језику. И да је управо он био један од тадашњих српских књижевника и научника који су се снажно залагали за српски језик и који су предвидјели да ће он брзо по­ стати и јединим књижевним језиком код Срба. Четврто, Дошеновић је из грађанске ћирилице ИСКlоучио и графему ТЈ. У Лuрuческuм Пјенuјuма употријебио је врло мало " турцизама. "Нити у једном од њих, међутим, нема фонеме /џ/ (Милановић 2012: 228). У Предисловију дјела појаВlоује се само један турцизам у којем је фонема ТЈ заБИlоежена графемом ж (Но фала Богу! ер сад ние обычай каменем хайкати; а с' езиком у бужа­ ку може свак'iй колико му драго умећати се, 14), као и у Чuсленuцu (у Мажарской, 166; Будим у Мажарской, 168; КРААЋСТВО МА­ ЖАРСКА, 195; една мерица пшенице у Мажарской, Ч 250; мажар­ ски, у додатку, уз ријеч ЗатеЖЂ). У српским ријечима, због коријенског начина писања, и није било могућности да се појави нека лексема са фонемом ТЈ. Тако се, онда, нпр. лексема СрТЈба појаВlоује као: И смирио срдбу? (98) и Укротите сердбу небес (40), како је вјероватно и изговарана. Дошеновић је, по свој прилици, сматрао да српском језику и његовом морфолошком правопису и није потребна графема ТЈ, јер у говору (српског грађанског друш-

МИЛОШ ОКУКА

25 у вртЛО2У

матице

тва) и нема фонеме џ. То је касније прихватио и Сава МРКаА> у свом дјелу Сало дебелога јера лuбо азбукоnротрес (1810), у којем се у његовом списку српских графема (и фонема) џ уопште не појавл>ује. А у списима из 1817. године он је фонему џ обил>ежавао графемом Ж, као и Дошеновић, или диграфом ЧЖ, као Соларић (Милановић 2012: 228-229).

*

26

На крају овога прегледа о Дошеновићевој графији, треба још једном истаћи то да је он у упрошћавању ћирилице један од важ­ них претходника реформе српске ћирилице коју је радикално из­ вео његов земЛ>ак Сава Мркал> у дјелу Сало дебелога јера лuбо аз­ букоnротрес 1810. године, дакле само годину дана након Дошеновићех Аuрuческuх Пјенuја и Чuсленuце. Дошеновићеве за­ слуге су посебно у томе што је он потпуно елиминисао употребу дебелога јера у свим позицијама у ријечи, што је употребу слова 1;, ь И bl свео на најмању мјеру, те што је прихватио доста рјешења својих претходника у упрошћавању и реформи грађанске ћирилице. Осим тога, он је својим поступцима и јавним изјавама о реформи српске ћирилице потакнуо друге српске књижевнике да у томе истрају, прије свега Саву Мркал>а, Луку Милованова Георгијевића и Вука Караџића. Тако је Дошеновић у Чuсленuцu (1809: 1 1) изјавио да се наша " прекочетыредестна азбука мора смањити на разумну мјеру у " складу са гласовима српског језика: "Когда поне хотели бы мы помоћи се, и нашу тако преннадићену от Грека азбуку на двадест u осам nисмен, прискружити, тогда би СВЋТ разумный видио и похвал'iо нашу опрезност коя нас тежи удалити да се нерушимо свагда за Tyћ'iOM мисли; тогда небы наше печатне книге двогубу цену имале, него што имаду езика иние; и тогда небы дечица мла­ дорастна наша отиюд главоболю трпила док читати се науче. Два­ дест и осам писмена, довольно бы за нас было, да ничто менше и онда могли бы с' нашим езиком и изговараНЋМ дичити се торжествуюћи над другима, с' тим као и свагда:'

б) Ортографuја Дошеновићева ортографија има све одлике славеносрпске ортографије. Прво, нема гласовних алтернација на морфемској граници у ријечи, између префикса и коријенске морфеме или између коријенске морфеме и суфикса: редко, (8), Разну, овде редку (123; безnотребну (9), сладкuм (1 1), французка (21), сладкогласно (24), Изчезла (33), Дай Кринами разцвестu (107), да не мало свы Италюанцы знаду Французкu и мног'iи НЋмецки рачунати (Ч IX), да ове есу со ВСЋМ нуждне Купечеству (Ч IX), као што мы на неше nредке жалимо (Ч XI). Исто и: медне те две устны (41), Буд је мило и сладостно / Неће серце час радостно (44), и Венерин взор nрелестНblЙ (107) итд. Аруго, једна од одлика славеносрпског правописа јесте и удвајање самогласика и сугласника, и то без неких строгих правила. Једино су готово редовно удвајни сугласници у властитим именима страног поријекла. Дошеновић се у овоме није строго придржавао те узусне норме. Стиче се утисак да је он то настојао напустити. Но тога удвајања постоји и код њега. Ево какву слику пружају Аuрuческа Пјеннuја: 1) удвојени вокали: И умире всякий саад (73, 76); Неко, Прааво -давства (124); Да е дете зрооко (119); Саам Богова дае род (121); Око кое стада nаасу (68); и пастыры стада лууче (72); И умире свак'iй саад (73); (овдје је јасно да се удвојени вокал наводи како би се истакао дуги вокал у ријечи; у примјеру Одлучих се nроодати (36) ријеч је о нерегистровању фонеме х); 2) удвојени консонанти: Ер, на ведрини ясной на ссие (115); Утром рано прво россе (23); Како срећа надда (62); Ты отишла прео россе (42); Мене горка удри ранна (77); Свака, равно СКАонне воплю (78); дозволяваю избрисати се НУЛАе (Ч 148); храм слова Россui'йскога (13); Гди седяше твоя мuлла (33); Торквато Тассо (12); са свойм Парнассом (12); Вuтореллu; Геллерт (13); Аnоллон; Аnоллону; (20); Но я, док ме Аnоллон (125); ВuтОРеАЛU (22); ' uкамu Аллuлуйа мое е Име! (54); Иллi'рuк, Иллiр томе: Омир, Аанте, Ариост, Мелхi'oр Цезаротu, Плутарх, Наnоелон (12); Овuдi'й, Пuндар, Вi'ргuлi'й, Мuхайло Аомоносов (13); Касти (15); Орфей (20); Олuюй (21)]. Треће, негација уз глаголски облик писана је заједно с глаголом (А незнаду, 9; Али таког недоноси, 29; Докле зора неосвану, Угасити

милош ОКУКА

-

27 у вртлогу

матице

28

ню неможе, 32; СтоЙ.... већ саде неnомаже, 38; Союза ты незнаш, 60 и др.). Остале енклитике и проклитике пишу се готово AOClt>eAHO paCTaBlt>eHO (у Пјенијама смо забиlt>ежили и неке примјере CaCTaBlt>eHOf писања: Да ме мысли већ утоме, 32; Алфесиба чиними се, 34). Четврто, велика су колебања у писању великог и малог слова код именица и придјева (за потврду наводим само неке примјере из Предисловија Лирических Пјенија: 1. Стихотворство; Стихотворец; Поезiа; други Народа; ПЋсностворство; найвеЫи Наука, Поете; свы Пророцы; нуз Харфу; и Канона; много Церков; хранилища Поетическа; што Новый Плутарх; слова Россi"йскога, То су моя ПравиJLа за сад на Србски (23) итд; 2. риМJLянин сам; оне чести; ни nочитаiя; nредМЋти; храбрости; цар итд. (иначе је у употреби далеко више велико слово). Пето, из интерпункције треба истаћи clt>eAehe: 1) Често су по два интерпункцијска знака један до другога: Поез·iа, - иощ нема код нас оне чести ни почитаНlЯ, (ако и не желимо кад и кад увеселясе с' песмама) као што имед код други Народа (7); О! - любезна моя душо! (47). 2) Додатак у реченици се не одваја зарезом него тачком и заре­ зом (;) и онда иза тога знака иде велико слово: Омир, цар ПЋснотвораца, ест cIятелнейшаслава Греческа от века до века; И с' ньим Пиндар (13). 3) Вокатив се одваја узвичником, а не зарезом (притом иза узвичника долази мало слово): Немам ...... с' тобом? о Ирине! (31); Ако Нина! вратим се (64); Србске кћери! миле майке! (90) . 4) Често се употребlt>ава упитник гдје му није мјесто: Немам..... . с' тобом? о Ирине! (31); Свакояко ишту да веригу свою виде? (66) . 5) Тачка и зарез често долазе умјесто зареза, али и у сложеној реченици како би их раставиле а да притом друга реченица почиње великим словом [нпр. Но Ставке изнаћи и метнути на краю редка ест найлакша ствар, на кое мало веЛИКIЙ Песнотворцы сматраю; Обаче знати у целоме редку свагда речи согласно спой­ да изрекавши едну, другога већ сама прилева се на уста за пер­ вом ... (24) ] . 6 ) Знаци навода у управном говору у стиховима CTaBlt>ajy с е на почетку сваког стиха без знака 'одвода' на �eГOBOM крају, него се он појавlt>ује на посlt>едњем стиху, али је тај стих опет и с наводи­ ма и с 'одводима': Рече мени Амор " Седи, / край тог каранфила, /

Гди седяше твоя милла; / А седну ћю и я к' теби. (33) . Познай да сам твой бранител / Нећю више да уздишем (при том су наводи увијек одвојени од текста, 33) . в) Фонетика в. 1. Јат и његови супституенти На питање којим је изговором писао Дошеновић, матерњим ијекавским или екавским, преносећи његова Лирическаја Пјенија на савремену ћирилицу Душан Иванић је дао сlt>едећи одговор: Употреба " слова јат није AOClt>eAHa, те је мјесец (с јатом) понекад месец (без јата)': Зато би, каже он, при транскрипцији његових дјела свако уједначавање у корист једнога или другог изговора би­ ло " ризично, јер Дошеновић на много мјеста изневјерава осјећање за ијекавске, односно екавске норме (тих норми није ни било). Уз то он У основи пише екавски, али не потире разнолике трагове " ијекавског говора свога краја (Иванић 2005: 276). Погледајмо овдје његово биlt>ежење јата у дјелу Лирическа Пјенија и ЧиСJLеници (прије свега у њеном Предсловију): 1 ) екавске форме (без старе графеме): - беда: Бедног сад ме подухвати (54); ДО3ИВЛЋ се свак свое беде (54); - бел: Како сване утро бело (30); от бела платна (55): Голубице беле (100); Ил су са свим бели (105); - беседа: Беседи ми, и беседе (39); - брег: 3азадивши на том брегу (53; - вечан: Ал витеЗ0М славе вечне (103); - видети: Ко га виде? ... Ко ли наће? ... (50): - вера, веран: Слушай санак о неверна! (34); Ели верна, ил неверна; / Но да ми е дошла верна (39); Да си верна свагда мени (46); Ер за верност обман примам (52); Плачи себе.... о неверна! (54); - време: Он негуби свое време (89); - гнездо: Гди већ гнезда птенце легу (53); - две: Тихо .... медне те две устны (41); - девојка: Беззлобиве девойчице (49): - дело, делити: То се вама прво дело (83); 75 разделити, да на послужи за пробу (Ч 69); - доле: Скини доле, оштри главу (55); - звезда: 3везда зарно трепетаНЋ (31); Када звезде угасе се (42); - исnовед: Ты ми часто исповедаш (46). - колевка: Разбацати свою он колевку (1 17);

МИЛОШ ОКУКА

29 у вртлогу

матице

- Аек: Моя драга, чрез лек мой (40); И што сваком леку (96); лекаРlе наћи - Аеn, Аеnота: Ради лепих ини ДЋва (37); Та лепота, и тай слик (50); Жене само за лепоту (83); Чуствителном баш лепотом (84); Найлепшег у свету

- тмо: И о телу свом мислити (88); - умети: и Господар нариче се рачунати уме? (Ч УЩ; соглаСlем умели (Ч XIV);

(97), -месец: Смотри сяйный неба месец (31); ЦВЋтай любом ЦВЋтен месец (42); Сад месеца ово цветка (45); НЫНЋ месец нов воскресну (49);

- хтети: Ты си хтео наСИЛlем (38); - цвет: Ни сам цветник в' Еликону (29); Са сто цветка ест сабрало (30);

- место: Оно место тек чуяше (39);

Мирки могу цвећа дати (37); Кишу цвећа свакояка (42); Сад месеца ово

- овде: Приходећи овде (98);

цветка (45); Са премилим цветом розы (49); Дай Кринами разцвести

- онде: Онде 8 Цента (Ч 69);

(107);

- певати, песма, nевање: И я попевам (18); Я не наглим попевати (25); Пева, мотри свуд славчицу (31); Попева ћю о Ирини (26); Коя пева кад чрез

30

- снег: Као снег СДЋлай белу (106); - стреАа: Три сам стреле испустио (33);

(Ч VШ);

Ксанта (26); Устай, пиши, певай любви (28); Ал певаНЋ твое славе (37); И

МИЛОШ

- цеА: Ил су власы мои цели (105); Чрез кое свет цео вечну (16); с' цеАим це­ АО умножено (Ч 84); треба найпре целога сметати (Ч 128); - човечески: природне човеческе (10);

одриче да непева! (37); И трикрашно попевала (42); 3а песмице славо­ словне (37); кад увеселявати се с' песнама (7); Слушай песну черних По­

2) икавске замјене (без старе графеме):

пов (54); Ер Ирина мом певаню (44)

- гди:

-

Гди 'но вечно цветаваю (29); Ах! то лоно гди се гнезди (30); Гди се­

- пример: Нек за пример теби буде (30);

дяше твоя милла (33); Гди спокойство ТЋШИ (126); Гди могла би спокой­

- победа: Ал победих и надвлада (33);

на (127); Гди ћю увек почивати (54); Гди даница дружи свое (74); 3а те

- помешати: ер помешало се већ и любопитство (Ч IX);

чезне, тражи гди си? (79); Гди све жене траже дику (87); Гди спойство

- nОСАе, nОСАедњи: После неколико година мога странствованя за Науками (Ч VШ); и после како гди (Ч XIV); овом последнем (15); - nромће: Што пролећна флора носи (29); То дарива у пролеће (45); - разумети: добро Правила и ИзяснеНIЯ разумети (Ч ХУ); Разумеймо се

ТЋШИ (126); и после како гди (Ч XIV); - видити: Хоћеш увидити (125); Твой сам белег я видио (50); Хоћеш увидити (125); - вијати: Кад ПРИМЋТИШ де се вие (57); Око тебе вия (62); - вредити: Ер сан могу вредити (116);

добро (17-16); - реч: Кою реч бы и я знао (39); И прекрати Фiлие речи (82); Са умилном

- двију: Спроћю погледа ДВIЮ очица (119);

речи (94); А безгласне ньине речи (107); незнамо баш ни ту самую реч

- живити: Живио си с' правом тим (104); Ко е с' нима живио? (105);

што садержи (Ч УЩ;

- седити: Сав си гле! оседио (105);

- решен: О НареЧIЮ разрешени Числа (Ч 71);

- старити: Ты си остарио (105);

- сведок, сведочити: 3а осведочити то (11); Твоме слову несведочи (46);

- ови[х}, добри[х}: Ер без овыи добрыи ДЋла (91);

- свет: И од више, свуд на свету (83); Найлепшег у свету (97); Чрез кое свет

- тим: И тим сазда храм Тебови (44); Живио си с' правом тим (104);

цео вечну (16);

- црнити: Цвеће, травке поцрниле (76).

- сејати: А щастливыи ору, сею, жню, и сабираю (Ч XI); - сена: Под осенком густа дуба (55); - сећи: Мякой кори я засеко (53); - сести: Седи край тог каранфила, / Гди седяше твоя милла; / А седну ћю и я к' теби (33); Седи драга ту на ладу (55); - САедовати: А из тога нешто следуе?

...

(87);

- смејати се: Насмея се и отиде (28); Полюме, насмея се (33); Добрый старац у смей рече (34);

ОКУКА

3) Лексеме са скривеним изговором јата (наводимо их из пред­ " говора Аошеновићевих двију књига и из "Анакреонтике Пјенuја, 2-57): - Пвснотворство, Пвснотворства (7, 8), и ВЋштине (7), духа чеЛОВЋческаго (7), ПРОПОВЋдающlй, ПЋСНОПЋвца (8), ПЋСНОТВОРЦЫ (9), ПЋвец (9), слаДКОПЋВЦИ (9), ПРИПЋва (10), ПЋснописца ( 10), ПРИМЋре ( 10), ПЋсносложеlЮ (12), за ВЋРУ (14), СВЋтове (14-15),

31 у вртлогу

матице

32

СВЋТ (15, 18), ПЋснопеВЋЦ (15), ЗВЋезд (16), НЋЖНОМУ полу (17), доБРОДЋтели (17), ДоБРОДЋтел (18), чеЛОВЋК (18); РЋшеНlе (23), ПЋНlе (23); пол ВЋка, НЋмецки (Ч VП, VШ), насущти ДЋла свои (VIЩ, ВИДЋВШИ (Ч IX), нека ДЋлаю донлеже СВЋТ пред очима ест (Ч XI), онай ПРИМЋР (Ч XIV), едну ПОВЋСТ (Ч ХУ); Многа ЛЋта (28); Аюбви твоей НЋЖНЫЙ дар (30); Тихост СВЋта обожену (31); БДЋХ и неспах ноћ целую (32); О НЋвесто любезная (36); Ради лепих ини ДЋва (37); Трост моя ПЋснотворна (37); Угледа ю веЛЋПНУ (39); Кою мудрый ДЋлец створи (41); ЦВЋтай любвом ЦВЋтень месец (42); Я Боговима, свагда, ЛЋса (45); Од злобнога ньина ГНЋва (45); ОТВЋТУЮ (47); НЋжна серца торжествую (47); Ню неприма сад СЋНЬ моя (48); На те любвом ока ЗЋНИЦ (49); Одазив ЛЋСЫ вы недайте (52); Вешто ДЋЛО НЋНИ руку (56).

И рече ми: "Многа љета, Устај, красан данак свјета, Устај, пиши, nевај Ioубви; (155) У цвјетнику Амануте, О Ирине, мила моја! Није роза равна која - ['дино вечно цветају- (156) Л>убов то је одлучила Л>убви твојеј њежни дар; Не упусти то у немар, Јер би мене расцвелuло. (156)

*

Ради лепих ини дјева Не зна; стоји ка уморна

Овај преглед јатових супституената код Дошеновића и оних незамијењених (скривених старом графемом) јасно говори двоје: а) Дошеновић је писао екавски, и само екавски, и ни у ком се случају не може говорити о његовом 'изневјеравању' екавских норми књижевног језика, а поготово не о 'изневјеравању' ијекавских норми, јер он ијекавски није ни писао. Све икавске форме које је употријебио саставним су дијелом ондашњег српског књижевног језика екавског изговора. Тако се, нпр., и при­ лог гдЂ, као и код Дошеновића, AOC1DeAHO употреб1Dавао "у форми са -и" у просјечном говорНОМ језику "српског грађанског друштва " у време Вукове реформе и непосредно пре ње (Кашић 1869: 183). б) Употреба старе графеме јат (Ћ) у неким примјерима произ­ водом је црквенословенске традиције и језичког (графичког) осјећања и навика аутора (и штампача) и нема неког значаја за одређивање Дошеновићевог идиома. Ово прво је добро примијетио и Душан Иванић (2005: 278). Међутим, није јасно за­ што је онда Дошеновићева Лuрuческа Пјенuја (која је у другим случајевима изванредно транскрибовао) мјеста са старом графи­ јом за јат (Ћ) пренио "гласовном групом је (осим уколико у стиху утиче на број слогова и ритам, па се може пренијети и групом ије)': Тако је често, сасвим непотребно, добио мјешавину екавских, икавских и јекавских форми, као нпр. у С1Dедећим строфама:

МИЛОШ О КУКА

Трост моја nјеснотворна, И одриче да не пјева! (161)5

в. 2. Друге вокалске особине: 1) Приједлог с(а) много је чешћи без покретнога а (што је у не­ ким случајевима захтијевао и стих). По традицији се БИ1Dежи увијек с апострофом: с' драга серца (10), с'верним oCHoBaHleM (10; с'ясним изгледом (10), с' ним (13), с' ньим (13), с'таквом слабости (13), с' сладости предивне (13), с' езиком (14), с' чувством (17), с' почетка (23), с' ньом покваси очи, чело, (30); Живио си с' правим тим (104), Ко е с'нима живио? (105); Не сведи едну с'другом (106); Све милоће с'лепотом (17); Срећа с' тобом (111); Ако с' едне, а не с' друге стране (119); управ с'бодрим оком (Ч VЩ, већ с'разумом; Остай с'Богом (Ч XI); Ријетке су форме с вокалом а (обично испред струјног сугласника): са свойм преводом (12); Са мном (26); Са сто цветка ест сабрало (30); Са свим (Ч Х); са Вкусом (Ч IX). Форма со не jaB1Da се у функцији приједлога него фигурира као префикс (у русизмима и црквенославизмима): Сокровuща свои стихова (27), я ћю струны согАасиmи (27) Чувай НЋга сосmрасmАиво (28), Престрый сосуд я ти ШИЛЋМ (30), И сообщаю нам (11); 5

Подвлачења су наша.

33 у ВртАогу

матице

34

Неразрешим союз вес подари (16); сад после болести сочин1;но (128); Союза ты незнаш (60); Оном, ко и созда (65); Ты Фiлис сохрани (99); кое смо собраАи (Ч 15); Пак собереш (Ч 81); После четиры корена Состава (Ч 71); О Собранiio (Ч 14); Собирати единице (Ч 15); али: Числа, же коя Сабирамо (Ч 14), Остаток сабрао (Ч 39); Да бы тамо сабрао (123); саберем (Ч 80; Ево часа .... што сакрива (78); 2) И приједлог к(а) је без покретнога вокала: к' добрим деянi'ями (12), к'Богу; к' родитеЛЂМ; к' чедам; к' сродника; к' ближ­ нима; к' НЂЖНОМУ полу (17), к' ПЂСНОТВОРСТВУ (18), к' седам древ­ них струна (21), к' времену (22); Попевчица к' санку сладушная (1 18), Да к' деснима вуче гризкаюћи (1 19); припадаю к' обянi'ями (Ч У); изоловано, по захтјеву стиха: Незна; Стой ка уморна (37). 3) Умјесто приједлога у често је В: в' дно гробов (15); ни сам цветник в' Еликону (29), Но ми гусль в' покою (102); Огань метни в' небесне очи (109); любов е толь вnрчатЂАна ( 15); а у себи вну­ трено (94); За красоту взору благом (109); Но нек светли твоме взору тай мой огнь жедно (69); али: Танко малазе у усти (1 15); Да ми каже за вход твой (74); запали вместо свеће (69). С тим У вези су и други црквенословенизми: Найпрвый су вос­ креснаго (45); НЫНЂ месец нов воскресну (49); Хрi'стос Воскрес! че­ ститую (47); и све опет воскресе (65). 4) Именица част у том је облику у значењу 'дио; а у значењу 'honor' има цркевенословенску форму чест: заслужује достойну и праведну чест (7); да из уст нека част умилнога согласi'я изходи (8); Находи од части такове (10); тако и низкi'и честних лица (19); те сад девет струна на чест девятима Мусами (21); Кое Теби само собом дае чест вечиту (72); И чест задобие (124); на Две Части ДЂЛО; што су остали од перве Чести; Втора част бы ће већя (Ч Х); Конец 1. части. У П. части СЛЂдуе (Ч 380). У прилогу често, међутим, е је готово уопштено: Да и меняш често (62): Чу ћеш мене често (128); И Церери често (123); И че­ сто те код нове (128). Један примјер из ЧиСАенице је са а: Прада, мы часто словце то у усти имамо (Ч УЩ; 5) Мјесто а долази е у: И с' койом си ты узреСАа (42); Већ неви­ дим? Куд заресте? (53); Мени тако.... да nриресте (53); И кад тако сын твой nонаресте (119); Што на лаком зраку одресту (1 15). Редовно је отечество и ЧАен: Едное пределу или свом отече­ ству (67); ест Вторый ЧАен (Ч 144); наричу се ЧАены (Ч 144); Чм­ нове поставлене (Ч 148).

6) Редовно је монастир: ер благородна ДЂвица обрече се Мона­ стиру (77). 7) Вокал о умјесто а долази код именице JlJубав и њених изве­ деница: Она верна JlJубовница (30); Но жесток е огань JlJюбов .. (32); ГНЂва правога Аюбовника (38); Што послуша гла Аюбовы (44); У душами Аюбовнима (45); Да ты Аюбов мою (58); Я обновим АЮ­ бов (122). Али је е умјесто а код придјева JlJубазан: Ах! люблю тя Аюбез­ нице (35); О НЂвесто Аюбезная! (36); Мир, любво Аюбезная (43); О! Аюбезна моя душо! (47). Исто је и у: Почтуй уже СЂН темную (48). У основним ријечима на -ац ријетко је русизам (нпр. на конец велим, Ч 15; отец удоволствi'я, 1 1). Иначе су присутне српске фор­ ме: стави венац (1 10), И предпише распрям конац (1 10), Да и ве­ нац примиш (120), Отац (Ч XI) (О односу вокала а и е у суфиксу -ац/-ец в. у творби). Увијек је русизам воздух, а не наше, прилагођено, ваздух: Гди е чистый воздух отворен (1 14); Упругi'й се воздух савия (115); Али често и воздух обнавляй (1 16); У воздуси чистима (1 16); Но, поред русизма Дошеновић је употреБА>авао и Домаћу ријеч зрак: Што на лаком зраку одресту, 1 15; Зрак првый несяе, 93). 9) Број 1 има облик едан и един: Едан (Ч 5); Едан крат един (Ч 25); Такожде едан фунт (2); Можно е от един до пет (Ч 2), види ДОА>е, бројеви: 10) Увијек је точка: опет метне се точка (Ч 9). 1 1) У вези са редукцијом (или асимилацијом) вокала, треба рећи да су оне често проведене из версификацијских разлога. Нпр.: Ели верна, иА неверна (39); Коя руша, иА ћелсомин (57); на­ супрот томе: ИАи за лепоту Естественну, иАи за те то е рисоваНЂ? (72); Насмену се, ал молчаше(56); Беж' отпусти тавну мрежу (48); Зеленюе маА по малко (49); И ето.... айд' у землю (87); БОЛЂ, нег е од премиле (90); Нек' с' игра. По малко ( 1 19). Исто је и у радном глаголском приј едј еву: Ах! ще онай реко (56); Тек си nев'о, и nАЯС'о (104); Гром из ведра неба / Сгруво главу мою (64). Међутим, треба напоменути да су код њега радни глаголски придјеви на -ао ријетки. У примјеру из Предсловија " ЧиСАенице "Я сам nисо данашњим Славенским езиком - Сербски (Ч ХПI) не ради се о захтјевима стиха него је он дијалекатске провинијеције. Иначе се Дошеновић држао законитости .

-

МИЛОШ ОКУКА

35 у ВртАогу

матице

36

књижевног језика. Тако нпр. у истом Предсловију (Ч XVI) говори о ријечима што их је "из нова сковао" и "разно уnотреблявао:' Или: Ей! што мой omal!J ние ме дао на Науку (Ч 1 1, ауторово подвлачење). 12. Вокално р. Једна од одлика фонетике славеносрпског језика су рефлекси ер и ор у рускословенским ријечима и у српским ријечима у којима је воклано р (нпр. nерст, торжество). Знак е испред р имао је, прије свега, ортографску вриједност. Дошеновић је ту редовно БИlnежио ер: Cepl!Je сто краш и уздише (37); И cepl!Je ми право каже (40); Любов, коя cepl!Ja слааже (42); Неће cepl!Je час радостно (44); НЋжна cepl!Ja торжествую (47); Вама cepl!Ja прозира­ ти (52); Но НЋгова cepl!Je незна (53); Ово мое cepl!Je (60), Ово cepl!Je свою (60); Чиста cepl!Ja и беззлобна (91); Cepl!Ja, никад, мога (125); Да cepl!Je ужива (127); Хоће жертвовати (100); Я горлицу жертви даю (43); Служи камен верху (44) Укротите сердбу небес (40); зна­ чи nерста образ целыя руки (Ч 3); при жалби на смерт (19); Што незрелый смертни рок (54); Гди садержи любов моя (74); И сер­ дечно спасеНlе (74); Не .... я нисам сердечне (103); Бящи дерзак еже­ часно (74); Дай, кажи ми како берзо (53); Звучи звоно мерштвен­ ное (54); Кое новый цветень диже, червень краси (67); И сердечно спасеНl е( 74); Напиши ньой влас черне (106); Равно же nерво пис­ мя (Ч 3); да су то Черте (Ч 6); СЕЧЕНIЕ ЧЕТВЕРТО (Ч 59); НЋКIЙ терговац купио (Ч 67); Претерnевши бол (128). Насупрот томе, Дошеновић је имао облике Срблин, али Србски /Сербски; иош ни едан Богатый Срблин ние учино (Ч ХЩ; едног единог драгог Серблина (Ч Х); То су моя Правила за са на Србски (23); да можемо ли и на Србски имати преумущство (23); Многи наши - што сам ПРИМЋТИО да сад у разни мали песнотвореlЯ, на Србски, и Славенски - вараю се (24); Драмматическога песнотворства пробу на Србски предузео сам (24); Србске кћери! миле майке (90), И ни Србска сисса (61); издао едну просто Србски Аритметику (Ч VЩ; Я сам писо данашњим Славенским езиком Сербски...; а тисаща жели, и воли Србски; нашао сам НОВОГА ПАУТАРХА на Сербски; Штилус израдный Србскiй u НЋга е (Ч ХШ); Землеописан·iе Сербско издао (72); и нарећи Србски на многима МЋСТИ и Правила (Ч XVI). Поред у Срблин, србски редуковану (народну) секвенцу смо заБИlnежили и код опште именице смрт: Да бы, смрт кад доће ми (103): Са смрти, и крви (106).

Обрнути сличај имамо код лексема Грци, грчки: Стих, ест реч греческа (7); ест СIятелнейша слава Греческа от века до века (13); е мећу Грщима (20); от Грека (Ч 1 1). Час је сердба, а час срдба: Укротите сердбу небес (40); И смирио срдбу? (98). У титули архиепископа Стефана Стратимировића налазимо и: Ордена с. Леополда Великаго Креста Кавалер (Ч ХVЩ. 13. У ријечима с некадашњим вокалним л налази се у: Толкова­ тел о сну дубок, 9; Ка' но ЛЋТНО рано сунце (35); А сад всуе сузе твое (48); Жаркост сунца док прегоре (55); Да поздраве сунца Исток (77). Но, ипак се појаВlnују и књишки облици (русизми): Душе! жели той глубокой (82); И живости полна уста (109). в. 3. Консонантске особине: 1. Инвентар консонаната код Дошеновића чинио је 29 фонема. У односу на данашњи српски књижевни језик, у њему недостаје фонема 1} (в. горе, графија). Као образовани ЕВРОПlnанин он је за њу свакако знао, али је, изгледа, сматрао да она није фонема која је саставним дијелом консонантског система српског (славеносрп­ ског) језика. Исто тако није јасно како би изгедала његова графија од 28 знакова за коју се у Численици заложио кад језички систем има 29 или 30 фонема (в. горе, графија), За то није, на жалост, пру­ жио доказа ни у Численици ни у Аирическим Пјенијима. 2. У консонантизму Дошеновићев језик нема већих разлика у односу на консонантизам савременог језика. Ево неких његових значајки: 2.1. Глас х је углавном БИlnежио тамо гдје му је по етимологији мјесто. То значи да је он саставним дијелом књижевног, цивилизацијског идиома онога времена којим је Дошеновић савр­ шено владао. Ево никих потврда за то: а) иницијална позиција ријечи: Хоћеш увидити (125); Хтевши да проплаче (1 14); Хоће жертвовати (100); Люби ПЋТИ хоће (102); Едну, коя хоће да се прими (1 12); Хотя ил нехотя (59); И халине нашаране (84); Да наакиће, и халине (91), И тим стаза храм Тебо­ ви (44); Я зашто хоћю (7); Све с' хитрости рисуй свуда (1 10); Дай по хитрости твоей(107); За херойскiй шум (103); Нека буде хвал­ но (101); Вамы Херои! више (102); тржествено у священых храми­ ди (66); Извреже те худа (60); Познай свое и ты худство (54); И да

МИЛОШ ОКУКА

37 у ВртАогу

матице

38

вечно храниш реко (53) камеНЋМ хайкати (14); ходатайством любве (15); б) медијална позиција ријечи: Вдохновенно учи (125) Иош е бы­ ло три Табака мои стихова (128); Те стихове мои (101); Благодар­ ним духом (100); Ты ФУлис сохрани (99); Коя nревосходи (92); Но плач ныов nовтораху (82); Да ми каже за вход твой (74); Да по­ здравим доход твой (74); Грохти смеом, сахти устами (1 17); Бед­ ног сад ме подухвати (54); ПаСТИРКИНЋ са Пастиры ПЋсне пою сходно? (68); в) финална позиција ријечи: Прах и пепел огня мога теби иош­ те верни (70); У койх прелест тише (107); И осетих жар крови (103); Слова; и слух ободрую (109); Паре вредовите, и у коме воз­ дух чистый (68); Бд1>Х и неспах ноћ целую (32) Варварски грубих народа (17); гди множество безсмертних умова (12); Алкида воз­ носих (102); Кой учи НЋжних повияти (1 17); при положен'iю их (Ч 6); составле из ових (Ч 12). Изостанак употребе гласа х код Дошеновића појаВloује се у не­ ким случајевима, у којима се углавном ради о остацима матерњег идиома (у којем није било гласа х) или под утицајем српскосло­ венске писмености. Највише их је у финалној позиције ријечи, и то у инструменталу и локативу плурала. Ево неких потврда: а) иницијална позиција ријечи: Имни, нашом беседом Хвалит­ на ( 100); И ето га.... айд' у землю (87); А неПОВЋН айме! могао бы (1 17); Ей! што мой отац ние ме дао на Науку (Ч 1 1, ауторово подвлачење); б) медијална позиција ријечи: Одлучих се nроодаmи (36); У страу чекаю (95); Но плач ныов повтораху (82); в) финална позиција ријечи: одма (Ч 6), као што имаде код дру­ ги Народа (7), чест според найвећiu Наука (7), Африкански брда (61), Хтедо да попевам (103); Поћо, дакле, за иждивеНlе Печатни пут ПредчисленУя узети (Ч Х), и рекао бы, милост (94), што свака има 2000. райнски стопа (Ч 10); насушни дела свои (Ч УIII); Книге с' другi'и езика (Ч XIV); Нашао сам, што я тражи о роду о ПОВЋСТИ (71); О НаречУю разрешени Числа (Ч 71); Вешто ДЋЛО н1зни руку (56); Из уст ньиови нека част (8) итд. Турцизам кахва је с обликом кафа (као и у западноевропским језицима): По навади Кафе обарене (1 14). Из матерњег говора је: Но фала Богу! (14). -

-

2.2. Од других консонантских особина Дошеновићева језика у односу на савремени српски консонантизам издвајамо: а) у DLsg именица женског рода изостаје палатализација: онда по науки (Ч 86), На Райни реки (Ч 208); б) нередуковане консонантске секвенце (нпр. то е сваком почти нуждно, Ч 10; в. У ортографији); сасвим су изолавни случај и редукције (нпр. Што е нежном сердцу часно, 26); в) редовно је третина умј. трећина (нпр. есу Третина, Ч 73); г) редовно је русизам одежда (нпр. У одежди багряницы, 39); д) исто је тако и граждански и такожде (нпр. Едной гражданки у село, 73; Такожде едан фунт, Ч 2; такожде о НаРЋЧУЮ, Ч 59; кое такожде се уфам дати, 24; али: такођер, 19; на десной страни такођер, Ч 45); ђ) књишко је и втори (то половица втора овога есть, Ч 3; ест Вmорый член, Ч 144): ж) поред рускославенизма тисяща (в. горе), честа је и Домаћа лексема (нпр. двадесет тисућ стопа, Ч 10; кад од Тисуће правилно записати неумеду, Ч 1 1); И тисућом писящ любиц (49); пред ньом тисуће (Ч 9); з) партиципи презента су на -ћи (нпр. Будући су оставше три составлене из ових (Ч 12; Чертог свой красећи мећ ангели, и свя­ тима, 71); е) задржано је изворно г у облицима страних ријечи код архан­ гел, ангел (њем. Engel) и евангелије: Архангелскi'й (Ч 168), Архангел (Ч 176), Чертог свой краижевног језика. У пјесничком (књижевноумјетничком) стилу форме у Gsg су досл:>едно народне, а у научноме се појавл:>ују, поред Доминирајућих народних, и словенски облици: особиту размиШАенiа чусвител­ наго nредаюћи к добрим дЂянiями (11-12), из коего надАежи (Ч 21), единаго рода (Ч 40), а то само мужескаго (Ч 42), Находели се код сиц,евого (Ч 123) итд. Уз то, поред народних форми (као нпр. Много АеnшiU АмариА­ Аа!, 56; И чувствила НЂжнi'и, 61), у компаративу придјева (и прило­ га) појавл:>ују се и (руско)словенске форме: може се кратше, берже (Ч 41), Обаче даАше (Ч 4), Да бы еще БОАше спознали (Ч 6), и тако даАше (Ч 7), зло па горше (88), ничто менше (Ч 27, а даАше ноци (Ч 18), ничто менше (ч 27), неко менше число (Ч 20) итд. г. 3. Код упитних И одричних замјеница редовно је ко, неко, нико. г. 4. Глаголски облици су народни, новоштокавски. Посебно је жива присутност аориста и имперфекта: Што САожише на мудро­ сти (27), Оче! зазвах я у персам (34), Хтедо да попевам (103), Но плач ныов nовтораху (82), Когда Человек у мрачноме еще неВЋжеству жиВАяше (Ч 3), хотяше (Ч 3). Будудћи да Римско древноје М. овако CD nисаху (Ч 3) итд. г. 5. Од других особенсти из морфологије глагола издвајамо: 1. од глагола знати, имати и сл. 3 lsg је често на -де: имаде и код други Народа (7); и nознаде (75), Колико фор. имаде (Ч 57) , онай Език имаде (19); 2. презенти на -у и -ду у 3. lpl: глас о ньима чини да и после гроба живу (8), То се већма грду, ружу, Што се више тару, мажу (85), а незна ду (9) иош незнаду (38), да мораду быти (Ч 88) али и: имаю (13), па чак и: хоћеду неКIИ Числоучителы (Ч 253) (дијалекатске форме, из војвођанских говора, код Дошеновића могу бити и књишког поријекла јер су оне биле присутне и код других писаца, посебно код Доситеја (уп. Куна 1970: 130-131); 3. презенти типа: нико се не одзиВАЂ (81); што обузиМАЮ (10); Испод, траве, цвеће нека воню сиnАЮ свуда (65) итд. г. 6. Бројеви Будући да је Дошеновић посебну књигу посветио науци о рачу­ ну (математици), за то му је био потребан и посебан метајезик -

-

МИЛОШ ОКУКА

41 у Вр111.Аогу

матице

42

(којега до тада код Срба у ствари није ни било). С тим у вези је би­ ло нужно успоставити и систем бројева као морфолошке категорије. Број је за њега "Множество единаго, и тогожде рода вещей': А бројити (бройти) је "Начин, за определити колико е велико то, или оно множество, т. е. колико крат содержи се исти вещей у ску­ пу:' Бројити можемо: " 1. "НеКИIЙ предмет, или вещ и 2. кад "иста вещ, или предмет више крат неголи едном подузи­ " ма се (Ч 1). Притом вещ (ствар) која "не предузима се раЗВЋ един крат, именуе се Единица': А кад та јединица "више пута предузима се, онда топерв быва Число:' Свако число у својој свеукупности је такође јединица, "са свим да оно и садержи толико у себи единиц колико е велико': Тако нпр. "Число Десет, ест само един крат де­ сет, и зато у своем виду ние друго, већ единица:' Исто је и са чис­ лом Стотина и Тисяща. Зато, дакле, и "броймо от Един до Десет; пак дест по десет до Стотине; к' том стотину по стотину до Тися­ " ще, и тако далше (Ч 2). Кад AatDe бројимо, не кажемо "тисяча крат " тисяча, већ Тма (Ч 4). А тма је за Дошеновића, у ствари, латинско милион. То треба да буде српски број умјесто латинскога, као што се умјесто грчке ријечи Хиляда треба употреб1Dавати " Тисяща, либо тисућа': Aa1De бројање од тма јесте "два тма, три тма и пр:; што је "равно казати, као МIЛЛIОН, два МIЛЛIона, три МIЛЛIона пр. Тем обаче ест у рады­ телном множествено, зато Авушем и пр. разумем бiАлiон и пр:' Та­ ко значи "далше од тма немамо изяснеНIЯ особитога, и зато кад се хоће в' последоваНlе броя ићи, можемо вместо тма крат тем и. т. д. рећи двушем, тришем, четришем, и пр:' (Ч 4). Умјесто рим­ скога назива биiАлiон, Дошеновић уводи Домаћи aBiAioH. Но, треба нагласити да се он тога није AOC1DeAHO држао, тако да је употреб1Dавао и тма и милион, и билион И двилион. Ево једног пасуса који то потврђује када говори о правописним правилима уз бројеве:

дв"iл·iона две запяте; код тр"iл"iона три запяте, и т. д. Чрез то ясно види се, да черта на месту четвртом ест тисяща, а седма черта ест м"iлл"iон, трина­ еста б"iлл"iон, деветнаест а трил"iон и пр. (Ч 9).

За Дошеновића су основни бројеви од Едан (или един) до Ае­ вет. А онда уз њих долази "Ниш - Нулла'; са знаком О, који "сам о сеБЋ никакова знамеНIЯ нема, обаче без изятия нуждан е ради по­ знанства истинитога цене числам, кою, гди приказую ГОРНЋ чер­ те:' Черта је назив за цифра. "С' предписаним девет Чертей, и с' нуллом всяко Число произвольно можемо назначивати, и всаКIЙ " превозможный рачун ИЗДЋйсвовати (Ч 5). Черта може бити "пер­ " " вог положения (кад стоји нпр. ,,5. или 9. либо коя му драго, сама ) и тада је она Единица, кад је "втора черта пред ньом с левой стра­ ни'; она је онда Десятица'; а кад је "третая черта, онда је она Сто­ тина, и пр:' (Ч 7). Дошеновић нас затим упознаје да постоје латинске черте и "Черте Арабlcке, или ти аСlРlйске, кое су нам донесли сами ара­ бляни в время оно люто меча марса мухамедова, БЋжећи, и тражећи прибежище у Европи, коя е дошле со ВСЋМ служила се с' чертами Римским:' Међутим, истини за право тешко је вјеровати да су они творци тих черта (цифара), "будући су примали лекцlе и они еще, немалко, у свему осталом, от други Народа, найвиче " ИНДIИНСКИ у ве, жеству первенствующих на ньима (Ч 6). И на крају, редни бројеви су код Дошеновића nервый, вторый (други), третый, Четвертi"й, Четвртый итд. У Lpl имамо: У Вторем, У третем (Ч 55); ПојаВ1Dују се и оба и обадва (Ч 61). г. 7. У категорији везника, прилога и других конструкција (и од више ријечи) у функцији везника у Дошеновићевом језику је много црквено словенских облика. Ево пописа (без посебних потврда): и, или, илити, либо (= или), а, ако, да, раЗВЋ (= осим), разве што, ибо (= јер), тогда (= тада), всегда, кой (кое, коя), као/како (= како), што, что (= што), прежде ( прије), сиреч (= то јест), токмо (= само), уж, уже (= већ), же (=пак), ВСЋ (= све), всуе (= узалуд), ВМЋСТО ( умјесто), вдруг (= изенанда, одједном), сицев (= такав), чрез (= кроз, преко, због), проче (= друго, често у скраћеници: и пр.), паки (= опет), паче ( више него, од), то ес ве, НИНЋ (= сада); иош, иощ, еще (= још), якоже (= ??'), овогда (= некада, негда), дондеже (= до=

=

Почин1>мо од просте единице три черте избройти, пак до четверте метне се Точка, коя знаменуе да су пред ньом тисуће; .паки от единице тисящие узмем, далше три черте, и поставимо до седме Черте 3апятая, што значи да е пред ньом место Тма. Код тисяще тма опет метне се точка, а код

=

МИЛОШ ОКУКА

43 у вртлогу

матице

кле), близо, пане, обаче, езечасно ( сваки час, свагда), кроме ( осим), отнюд ( никако, нипошто), никогда ( никада), сверху ( поводом нечега, о чему), но во ( али у), опет, неголи, више крат, ето, дакле, што већа, такожде, такођер, будући, едино и др.

ности (14), безконечности (15), строгост (26), мудрости (27), и драгости

д) Творба ријечи Дошеновић спада у оне српске ствараоце на почетку 19. вијека који су дали значајне доприносе развоју двају стилова српског књижевног језика, научног и књижевноумјетничког (пјесничког). у првом, а дијелом и у другоме, требало је тада рјешавати и питање терминологије. Дошеновић је сматрао да то треба обавити без присуства страних језичких елемената. Притом се овдје под "стра­ ним елементима" углавном подразумијевају неславенски језички елементи. Кад је у питању творба ријечи, рјешење је, значи, траже­ но управо у словенским (рускословенским) и српским творбеним потенцијалима. Он је издашно црпио из тих извора, као што нам то из његова језика пружа сл:>едећа слика суфиксалне (и дијелом префиксалне) творбе те сложенице:

праздност (113), крепост (114), светлост (119); Юности (Ч XI); порадоч­

=

=

=

=

=

=

(31), жаркост (55), мрзост (63), ВНЋШНОСТИ (75, 83), НЋЖНОСТИ (75), НЋЖНОСТ (107), дужност (75), милост (80), радост (80), немарност (88), бла­ гообразност (91), сладости, (92), милости (92, 101), любкости (93) сладо­ сти (99), младости (100), радости (100, 120), вечности (104), ясност (109),

44

ност (Ч 6).

1.3. Изведенице на -ик: Овај суфикс се код Дошеновића јавЛ:>а у неколико деривата различите семантике: - источник (11), суперник (12), ПЛЋНИК (50), любовник (58), Пресступника (69), Историка (71), посланик (1 12), Усерднике (Ч У); Свящаника (Ч IV); Настойник (Ч 61);

1.4. Изведенице на -ец, (-ац,). Врло продуктиван суфикс, и то У првом, (руско) словенском лику ( ец,) Други лик је спорадичан (богатац, Ч ХII, Н1;КIЙ терго­ вац купио, Ч 67): новый брояц (Ч 123); против бройца (Ч 135): -

.

- ПЋСНОПЋВЦЫ (8); ПЋСНОПЋвце (8), ПЋСНОПЋВЦИ (128); ПЋвец (9); Стихи­ ВОТВОРЦЫ, слаДКОПЋВЦЫ (9); Стихотворец (11), конец (15); ждероядцы

1) Суфиксална творба код имениц,а 1.1. Изведенице на -ство: Овај суфикс је врло продуктиван у српском језику. Тако је и код Дошеновића. Поред познатих облика, појавл:>ују се неке које је " он сам " сковао :

(60), ПОВЋстописца (71); священосец (77), Живописче (106, 108), сосец (121), Купец (Ч УЩ, Великокупец (Ч УIII), звездочтеца (Ч 10); Долавец (Ч 21), Узималец (Ч 21); узнималцем (Ч 23); множимец (Ч 26); ДЋлимца (Ч 31); Делимцу (Ч 36); ДЋлимец (Ч 48); Додавец (Ч 66); Узималец (Ч 66) Мно­ жимца (Ч 78); Червонец (Ч 90); као додавец (Ч 113); НЋгова називателя

- и ПЋСНОТВОРСТВО (7); ПЋснотворства (8); ПЋСНОСТВОРСТВУ (24), богат­

(117).

ство (8); посредством (8); божества (8); ПЋСНОТВОРСТВОМ (9); Стихотвор­

1.5. Суфикс на -тел (-тељ):

ство (9); Художество (10); гражданство (11), ВЋжества (11); дружество (11);

- Создателя (8); Толковател (9); Множител (Ч 121), доБРОДЋтел (11, 75),

множество (12), премудрости (12), величества (15), блаженство (16), пер­

дБРОДЋтели (10, 17, 18), ДоБРОДЋтели (Ч ХП) 3иждител (14). осветител

венство (16), пребогатсво (17), чувство (18), достойство (19), отачеству

(46), Создателю (65), святодетел (75), родытел (80), благожелателя (Ч VI),

(119); Юношства (19), ПрIятелству (20), примущество (23), Торжество (24),

Числоучителя (Ч УЩ, Совокупителя (Ч Х), Создателю (Ч ХЩ, Предоди­

достойнство (35), свойство (35),) богородства (45), благородства (45), худ­

телю (Ч ХIII); Множител (Ч 26), множителю (Ч 27); делителя (Ч 31);

ство (54), ПОХЛЋбства (Ч VI); Купечеству (Ч УIII, Х); ВЋжества (Ч УIII),

ДЋлител (Ч 36); Множителя (Ч 78); ДЋлителы (Ч 86); наћи еднога Всвеоб­

Книговодителство (Ч УIII), 3еМЛЋДЋлства (Ч XIV) Скотоводства (Ч XIV),

щег-Називатея (Ч 105), Всеоб-Називател (Ч 105); Всеобщ-Називател (Ч

купечесству (Ч ХУ); количество (Ч 8); обстоятелству (Ч 96); Величество

106); первог Називателя (Ч 106); Умножаваюћи радитеЛЋ (Ч 108).

(8).

1.6. Суфикс на -ње:

1.2. Изведенице на -ост: И овај суфикс је у српском језику вео­ ма продуктиван. Исто је и код Дошеновића: - ДЋйствителност (7); храброст (8), подлости (9); празност; самости (11), сладост (11), благопрископойности (12), любкости (13), чесности (13) веч-

МИЛОШ ОКУКА

- умствоваНЋМ (8), целованя (47). благованя (47), издисаня (104), пожаНЋ певаНЋ (113); печатаНЋ (24), страдаНЋ (64), облакшаНЋ (93), уздисаНЋ (94), потрясеНЋ (114).

45 у Bpnиoгy

матице

1.7. Суфикс на -ие (-ије): Врло продуктиван суфикс и један од најмаркантнијих РУСКОС­ ловенских елемената у творби именица код Јована Дошеновића. У тим изведеницама има и хибридних форми са семантичком изди­ ференцираности, али су оне углавном далеко од замјена Домаћим (народним) кованицама (нпр. да употреблеНlе буде употреба, сочиннеlе састав, одА.ичlе одличје, орудуlе оруђе, предразсуждеНlе предрасуда, землописаНlе земљоnис итд.). - СтихотвореНlе (7); почитаНlЯ (7), СлаВОСЛОВlе (8), мечтан"iя (8), употребле"iя (8), услажде"iя (11), щаст·iе (11), размишлен"iя (11), вооживлеНlе старости (11); ДЋЯН"iями (12); У песносложеlЮ (12); вопосминаНlе (12), прославлеНlе (13), внимаНIЯ (13), ополчеНlе (14), наклонен"iя (14),

46

Своелюбlе (15), смятеНlе (15), неосоглаСlЯМИ (15), злоупотребн"iя (18), получаСТlе (19), сожалЋн·iю (19), ОДЛИЧIЯ (20), ОРУДIЯ (20), 0pYAle (21),

ж) Синтакса Дошеновић је, како смо горе видјели, први међу српским списатеЛ>има који су отворено устали против барокне реченице, чије су опште карактеристике биле првенствено "glomaznost, spe­ cifican паап sirenja, tj. razvoja recenice, specifican red rijeci i bogat­ " stvo raznih stilskih figura (Карлић 2012: 238). Наиме, барокну конфигурацију синтаксе чинили су финални положај предиката, опкорачења, постпозиција атрибута, антепозиција генитива, антепозиција објекта, ускличне реченице, вокативи и синтаксички паралелизам (Суботић 2007: 247-252; Карлић 2012: 238-239). И код Дошеновића су, наравно, присутни многи од тих елемената у реченици, али је очигледно и његово настојање да се повинује новоштокавским синтаксичким захтјевима. И за једно и за друго наводимо примјере из Предсловија Аuрuчкuх Пјенuја:

преМЋнеНlе (22), РЋшеНlе (23), преДИСЛОВIЮ пен"iе (23), малиПЋсноствореНlЯ

а) Будући да ПЋСНОТВОРСТВО - Стихотворство, ПоеЗlа, - иощ нема код нас

(24), Святост"iю (46), обхождеНlЯ (58), Позван"iе (65), бракосочетаНlе (66),

оне чести ни почитан"iя, (ако и желимо кад и кад увеселявати се с' песна­

месторожден"iа (68); землеописан"iе (72), спасен"iе (74), сажалеНlе (77),

ма) како што имаде код други Народа. Я зато хоћю сад прострети доказа­

Наравоучен"iя (83), мудрост"iю (91), докончаНlЮ (14) Придисловие (14),

телство о преизбраноме величеству ПЋснотворства, и о користи кою оно

чесност"iю (91), исцелен"iе (92), течен·iе (112), седмеРОЛЋт"iя (120), Сочинен"iе

нами дарива, пак заслужуе достойну и праведну чест според найвећlИ На­

(122, Ч ХШ), ПокаЯНlе (128), ПредраЗСуЖдеНlе (Ч VШ), Пристраст"iе (Ч

ука (7).

VШ), ИзяснеНIЯ (Ч ХУ), НаставлеНIЯ (Ч ХУ), почтеНlе (Ч ХУ), ПРОСВЋщен"iе

б) Оде су НЋгове, мое, и прочих. ПРИПЋВЫ такожде. Све ово чини едну ма­

(Ч ХЩ, благоуч"iя (Ч ХЩ, Евангел"iя (Ч ХЩ, дихан·iе (Ч ХЩ, наречеlЯ (Ч

лу увеселителну пробу, да можемо ли и на Србски имати преиумущество

ХЩ, oTpKoBeH"ie (Ч ХШ), речеНIЯ (XVI), злоупотреблен"iе (Ч 4), числен"iе (Ч

каково год ПЋснотворства (23).

5, 12); ЧислеНIЯ (Ч 13, 41), без ИЗЯТIЯ (Ч 7), положеНlе (Ч 8), положеНlЯ (Ч 18), СобраНlе (Ч 14), собран"iе (Ч 23); УмножеНlе (Ч 14, 78), умнежению (Ч 24), Одят"iе (Ч 14, 43), РаЗДЋлеНlе (Ч 14), наставлен"iе (Ч 16, 17, 39), нанменоваНlЯ (Ч 20); раЗДЋлеНIЯ (Ч 37, 53), ради поощреНlЯ (Ч 47), ДОБАВЛЕНIЕ (Ч 54); С1>ЧЕНИЕ (Ч 59); Упражнен·iе (Ч 61); НаРЋч"iе (Ч 72); смешано разбиеНlе (Ч 123), течеНlе (14).

2. Сложенице Издвајамо овдје само карактеристичне сложенице: благожела­ тель (благожелатеЛЋ роду своему, Ч ХУ); Великокуnщ (или Великиокупец, едан, два три, Ч УIII); Аомостроител (кой прозивле се Газда, Домстройтелпознае, Ч УIII);Ктщговодuтелство (Примио сам се Чuлuтелне Науке, не токмо, већ и Книговодителства - Buchhalterei, Ч IX); Совокуnuтель (едамои Господе Совокупителя, Ч Х); Рядоnuс (саму.у два Рядописа - шеф­ тера - да се држи, Ч Х); Аобродетел (за светом чеЛОВЋчества До бр ОДЋтели, Ч ХII); Аюбомудрец, (похвалЋНОГ Аюбомудреца, Ч XIY).

Уз то издвајамо само неке од карактеристичних особина његове реченице: 1. финални положај глагола/инфинитива: Поћо, дакле, за иждивеНlе Печатни пут ПредчислеНIЯ узети (Ч Х); до небеса слав­ но попевати (Ч IY); 2. финални положај краћих замјеничких овлика: Я сам попево природно, како год сложние уме е дух мой наставити ме (23); 3. антепозиција генитива: ползи рода своего (Ч IX); питомству рода своего (Ч ХЩ; рад блаГОПОЛУЧIЯ нашега (Ч ХЩ; у Царствi·е небесно (Ч ХIII); Штилус изрядный СрБСКIЙ (Ч ХIII); 4. беспредикатска реченица: А у Россlана преславный Мuхаило Аомоносов, кой е достояан особитога внимаНIЯ (13); 5. постпонирани атрибут: О Создателю вышный! (Ч ХЩ; почитовати драге благожелатеЛЋ роду своему (Ч ХУ); однако име нужду за изяснити своя мнеНIЯ (Ч 3).

МИЛОШ ОКУКА

47 УвРтАогу матице

*

Умјесто закључка

48

Јован Дошеновић није писао народним језиком (како се то у срби­ стици тврди) него србизираном варијантом славеносрпског језика, богатим и развијеним цивилизацијским идиомом који је био све мање славенски, а све више српски. Гласовни систем био му је углавном српски, народни, у морфологији су апсолутно пре­ владавале српске особине, у творби ријечи било је доста цркве­ нословенских форми, синтакса је већим дијелом српска, али и са елементима барокне реченице, лексикон је и народни и славе­ носрпски, пун апстрактних појмова који су одражавали тековине новије цивилизације, појмова који су преузети из руско словенске ризнице или новотворени,6 у складу с пуристичким тенденцијама аутора (и епохе) ограничен је домашај посуђеница и видна је присутност посрбица. Дошеновић је писао упрошћеном, реформисаном графијом и етимолошком ортографијом. Он је један од важних претходника реформе српске ћирилице коју је радикално извео његов земЛ>ак Сава МркаЛ> 1810. године, дакле само годину дана након његових Аuрuческuх Пјенuја и ЧUСАенuц,е. Дошеновићеве заслуге су посебно у томе што је он потпуно елиминисао употребу дебелога јера у свим позицијама у ријечи, што је употребу слова 1>, ь И bt свео на најмању мјеру, те што је прихватио доста рјешења својих претходника у упрошћавању и реформи грађанске ћирилице. Осим тога, он је својим поступцима и јавним изјавама о реформи српске ћирилице потакнуо друге српске књижевнике да у томе истрају, прије свега Саву МРКаЛ>а, Луку Милованова Георгијевића и Вука Караџића. Дошеновић спада у оне српске ствараоце на почетку 19. вијека који су дали значајан допринос развоју двају стилова српског књижевног језика, научног и књижевноумјетничког (пјесничкor).

6

О томе подробније ДОЈре у двама прилозима о Дошеновићу.

" Р ец и новосковане, и gpyTe уи о ш ре бљај еме " KOg ј ована Д о ш енови ћ а МИЛ О Ш ОКУКА

едан од важних цил>ева српских просвјетител>а био је и апсорбирање страних култура путем језичкога идиома који ће бити приступачан "српској јуности': Схватања српских писаца и научника о језику којим се то требало стићи била су опречна, што је било сасвим разумл>иво у једној диглосијској језичкој заједници. Крајем 18. и почетком 19. вијека може се пак рећи да су углавном доминирала она мишЛ>ења по којима је за српску културу најприкладнији славеносрпски језик који се треба развијати на тај начин што ће он у себе апсорбирати раније (српскословенске и рускословенске) језичке елементе приближавањем Домаћем, народном идиому. Но то је био идеал којем се тежило. Проблеми пред тим језиком су се стално гомила­ ли, јер су с развојем друштва у њ пристизале нове ријечи, особито из разних наука, филозофије, физике, географије, хемије, матема­ тике и др. Сву сложеност тога проблема доводио је српске преводиоце, писце и научнике у дилему како стране ријечи уклопити у "српско језичко рухо': На једној страни још је од раније, од 17. вијека, текао процес, мање-више, спонтаног преузимања стране лексике, а на другој страни крајем 18. и у првој половини 19. вијека биле су при­ сутне тенденције да се заустави најезда страних ријечи посрбл>авањем адекватним српским фонетским и морфолошким обил>ежјима. у тражењу одговарајућих разумл>ивих ријечи један од начина био је и стварање нових ријечи калкирањем. На размеђи 18. и 19. вијека (те и цијелом првом половином 19. вијека) многи српски писци и стварател>и приступили су ковању нових ријечи. У прво

1

49 у ВртАогу

матице

вријеме тај пуризам није био изразит, али су се стално појавл>ивале разне посрбице. Он је више замаха добио дјеловањем Новина Србских и Подунавке, те Симе Милутиновића Сарајлије, Јована Стејића, Јована Стерије Поповића и других. Међу значајније пуристе на почетку 19. вијека спадају Павле Соларић, Лукијан Мушицки и Јован Дошеновић. Док су нпр. Пав­ " лу Сларићу "туђе речи биле у сваком језику "башь као по чистомь " беломь платну шарени овдеонде злоуткани узлови (Соларић, 1804: увод), Дошеновић је био нешто умјеренији. Тако он на крају " Числени!1Је каже да се у њој налазе "НЋка речеНIЯ Изяснена која је "из нова сковао, и друга што [их је] разно употреблявао': Ово прво је учинио да "неупотреблявамо много без нужде речи стране'; трудећи се, према својим могућностима, "ПРИЛЋЖНО изнаћи, сло­ жити, и нарећи Србски на многима МЋСТИ и Правила, и остало'; а оно друго да би читаоцу помогао у разумијевању материје. " Под појмом "стране ријечи Дошеновић је углавном сматрао све оне ријечи које су изван словенског језичког круга, дакле ев­ ропеизме и оријентализме. Славенизми и рускославенизми су, на­ супрот, саставним дијелом српског (славеносрпског) језика, па је стварање нових ријечи и слободније преузимање постојећих могуће само из тога језичког потенцијала. За овај став о 'страном' и 'нашем' у лексици најбол>и је примјер његова опаска уз ријеч mи­ сяща, гдје каже да је "злоупотреблеНlе у нашей БЋседи, ер ВМЋСТО саосродне речи Тисяща, либо Тисућа, говоримо Хиляда; а Хиляда " е Греческа реч (Ч 4). " А под појмом "новосковане и друге употребл>ајеме речи подразумијеване су, у ствари, nосрби!1Је, које су добиване на више начина: а) активирањем постојеће лексике из властитог језичког насЛ>еђа, б) активирањем аутохтоних творбених модела, в) калкирањем, које се одликује "извесним специфичностима које се односе на успоставЛ>ање симбиозе страног творбеног мо­ дела (на плану форме) и Домаћег садржаја (на плану лексичке се­ " мантике) (Штасни 2012: 82). Дошеновић се користио свим овим могућностима. Уз то је и на основу Домаћих ријечи стварао синониме, понекад и надахнуто, као нпр. у обраћању Свевишњем Создател>у: " Тебе Бога хвалим, Тебе Бога славим. А, богатый, богатац, богаташ, богач, богатир, -

МИЛОШ ОКУКА

51 у ВртАогу

матице

52

та непроисходели тая наречеНIЯ от самога твоег Имена Бог? .. :' (Ч ХЩ. Излагање о новотвореницама Дошеновић завршава С1Dедећим ријечима: "Многима, знам, НЋке мое речи нове неће биты по волы - ер сваКIЙ Човек има припраст'iе другога да поправля, и БОЛЋ у чему од онога да се покаже он знати, - зато молим кой БОЛЋ зна сложити и произнаћи, нека ми пошаЛЋ такове речи, я ћю му бла­ " годарити (Ч XVI). Тако се Дошеновић УК1DУЧИО у круг српских пуриста који су та­ да предводили Мушицки и Соларић, насупрот Доситеја Обрадовића, који је према позајМ1Dеницама био толерантан. То је добро запазио и Душан Иванић (2005: 262) када каже да ,.су Дошеновићеве кованице "ПОС1Dедица настојања да се српски пјеснички (књижевни) језик ослободи слојева туђе лексике': Дошеновић је, дакле, један од стваралаца у предвуковском перио­ ду који је судјеловао у пуристичком покрету код Срба, чије су ак­ тивности имале и прескриптвини карактер у славеносрпском језику, првенствено на његовом лексичком нивоу. Наводимо, најприје, Дошеновићев списак (ново)кованица и " других "употреб1Dајемих ријечи из ЧUСАенuц,е:

у Посрбицама од Орфелина до Вука (1982) Велимира Михајловића

мало је ових ријечи које су потврђене прије издања Дошеновићевих дјела.7 Тако се појавл>ују главница, главно и добитак, с најранијим потврдама из 1808. године, корист из 1799, најам из 1785, рукоделије из 1740, китара из 1795. и сукно из 1766. године. За разлику од Дошеновићева количест, тамо имамо из 1796. године количество и из 1804. количественица и количествен. Али ово двоје задње у значењу математика и математички. Дошеновић за математику има термин численица или Числителена Наука, али употребл>ава и појмове рачун и рачунање. Прије њега Посрби­ це пружају појам рачунство из 1760. године, док је ријеч рачун потврђена тек 1840. године. Насупрот тим посрбицама, у Грађи за речник страних речи у nредвуковском периоду Велимира Михајловића (1974) потврђени су први пут математик ("човек " који се бави математиком ) 1783, математика ("наука о величи­ " нама, тј. о квантитативним и просторним односима ) 1788, мате­ " матиков ("који се односи на математика, математичара ) 1804. и " математичарски ("који се односи или припада математици ) 1791. године. Још неке од Дошеновићевих 'иновација' појавл>ују се у Посрби­ цама из времена прије 1809. године, али у другачијем значењу не­ го код њега. Тако је, нпр. из 1790. забил>ежена ријеч поверени у значењу адвокат, а код Дошеновића је повереник зајмодавац, кредитор (Creditore), или пак пруга из 1805. године у значењу " "трака, трачница (и са посрбл>еним обликом штрица, њем. Stre­ cke), а код Дошеновића је пруга черта (данашња црта), итд. ЗанимЛ>иво је и то да је Дошеновић умјесто стране ријечи милион тражио Домаћу тма (в. горе: бројеви). За то је изгледа нашао упориште у већ постојећем термину тем (у значењу милион) који Посрбице региструју из 1790. године. " Иначе се многе његове иновације и "другеупотребл>ајеме ријечи различите семантичке мотивације нису дуго задржале. Али неке и јесу, без обзира да ли су оне производом из његове 'оригиналне радионице' или им је он 'одредио' неко семантичко поЛ>е а већ су раније употребл>аване, потврђене. Тако имамо ријечи (да се 7

Дошеновић и његова дјела нису били у корпусу како Посрбица од Орфелина до Вука (1982) тако ни у Грађи за речник страних речи у nредвуковском перио­ ду (1974, в. ДОlое). А д а јесу, ови рјечници би, без сумње, дали нешто другачију слику и о посуђеницама и о посрбицама у тадашњем српском књижевном језику.

МИЛОШ ОКУКА

59 YopntAOlY матице

60

најприје задржимо на лексемама из горе наведеног списка): бачва, бреме, вагнуту, главниц,а, добитак, дужник, делитељ, део, комад, куnња, корист, лихва, множитељ, називатељ, најам, нашки, бројац" остаток (срп. остатак), одбитак, посао, nричек, nОСАеник, nориц,атељ, пруга, рачун, рачунање, стопа, свежањ; сукно, терет, тежина, трговина, ујам, чиnка, интерес, чисто и др. Њима, наравно, треба придружити и неке лексеме из ЧиСJLениц,е које није унио у горњи списак: рачунати, сабрати и сабирати, сабирање, nовјереник - зајмодавац" десјатиц,а (срп. десетиц,а), петина, десетина, сума, умножавати, умножење (мултиnликац,ија), nреnОАовити (раСnОАовити), ситнеж, раздеJLење, собствени, завежљај, nредАог, делити, nродатељ, мериц,а, куnитељ, куnац" снабден, nрибитак, сељанин, каnитал, одбитак (рабат), добитак, ујам, намештеник , nродатељ, куnитељ и друге. Но незахвално је данас говорити о томе колико је Дошеновићевих новокованица (а и новокованица других аутора из 19. вијека) надживјело прохујало вријеме.8 Чињеница јест да се стварањем нових ријечи богатио тадашњи лексички фонд књижевног језика, " без обзира на то да ли су све оне биле срећно сковане, да ли су ушле у ширу употребу, да ли су остале и до данас у њој, да ли су биле брзо забораВlоене и сл:' (Младеновић 1991: 372-373). Можда, на крају, треба још нешто рећи о начину на који је Дошеновић новостворене ријечи употребlоавао и како их је другима препоручивао. Обично је полазио од језика изворника (најчешће њемачког и италијанског, рјеђе мађарског и других језика), на прво мјесто је стаВlоао предложени српски еквивалент па иза њега изворник, и онда се у даlоем тексту служио само посрбицом. Рјеђе је ишао другим путем: у властитом језику се служио туђицом, а онда ју је објашњавао и/или је посрбlоавао. За ово друго најбоlоИ је примјер ријеч химна (код њега без гласа х), коју задржава у свом идиому, али јој налази и српску замјену коју више не употребlоава: Тако у његовој оди Венери један стих гласи "Имне на знак дара'; а у фусноти "Имни, нашом беседом Хвалитна" (100). И та се Хвалитна више нигдје не појаВlоује. 8

Коста Дошен (1998: 3) с правом каже да су се неке његове кованице можда и оДомаћиле, а да "нисмо свесни одакле потичу - број његових читалаца није био занемарл>ив':

За оно прво има пуно примјера. Наводимо неке реченице у којима уз изворнике има више иновација: а) У РУКОДЋЛИЯМЫ - фабриками - у велекуплейщами - Negoyj Handlung - ест увеждена ЦЋна (Ч 304). б) Свы таковый рачуни прида к' овоме Зачалу принадлежеi и принадлежи еще Уям - Proviggione, Prowision - што НЋкоме свом Наместнику Commisionato, Kommissionair и едноме МЋнежнику - Cambista, Wechsler - и т. д. за негов труд, за негово посредство у томе и ономе делу плаћамо (Ч 304). в) ЗатеЖЋ - Тагга, Abzug, раабаш - употреблява се при важеню КУПЛЋ (Ч 313). Или: с' 5 прида одбитка - Рабаш - валя рачунати (Ч 319). г) Неко погодио се возчику - фурману - за наям (Ч 158). д) У некой твердины - Festung, Fortezza - есу 300 Люди снабдени за 24 дана (Ч 247). ђ) Наям, речено турски Курi:я - Fracht, Fuhrlohn, Nolo, Nolleg­ gio - кой другче неможемо определити већ дулином пута, и теретом илити бременом (Ч 251). ж) И разныи числоучителы - Ар'iтметицы9 - спаднули су таковим погрешками (Ч 239). Итд.lО

*

Напуштајући (накратко)l1 Дошеновићеве кованице и друге " "употребlоајеме ријечи, погледајмо колико се он сам придржавао савјета да "неупотреблявамо много без нужде речи стране': За примјер узимамо Аирическа Пјенија, која су изашла послије ЧиСJLениц,е, гдје је тај захтјев и поставио. И доиста, у цијелом дјелу је релативно мало употријебlоених европеизама и оријентализама. У пјесмама (у књижевноумјетнич­ ком стилу) то је сведено на минимум, а у Предисловију (у научном 9

У Предсловију ЧUСАеНULjе за називе наука код Дошеновића имамо сл>едеће потврде: Исторiе, Географiе, 3емледелства, Скотоводства, Гражданске долж­ ности, и пр. (Ч XIV); нуждна Арiтметика (Ч XV); Числителену Науку као едну ПОВЋСТ читати; Што се дотиче Числителне Науке (Ч XV). 10 Има и примјера гдје се наводи више посрбица за један појам (на првом мјесту, наравно, његова), а онда називи на итал. и њем., нпр. "Колико доходи 825 ... ориза - рижа, пиринча Risi, Reis, после ... затежи" (Ч 318). 11 У наредном прилогу биће ријечи о Дошеновићевим иновацијама у пјесничком језику.

МИЛОШ ОКУКА

61 Yopmllozy матице

стилу) њихов број је нешто већи и обично се ради о туђицама које су се одавно усталиле у српском књижевном језику (у српским књижевним ј езицима). То cy; 12

КАима (Клi:му он проходи, 123), У Грађи из 1794. године (тамо и климат), грч. klima; комендатор (и учинио га Коммендатором гвоздене Круне Итал'iанске, 12), у Грађи из 1785. (тамо се наводе и комендант, комендирати, комендирац,

амарила (Много лепшi:й Амарилла!, 56), не спомиње се у Грађи за речник страних речи у nредвуковском периоду Велимира Михајловића (1974, дал,е: Грађа);13 лат. Amaryllis, украсна бил,ка с бијелим и ружичастим цвјетовима; башча (У башчи на трави, 127), у Грађи први пут потврђена чак из 1706, са ч, а са т из 1727. (тамо су и башчански, башчар, башчени, башчица, баш­ чован, башчованка, те баштован), тур. bah. Wroslaw, шлески: Brassel, њем. Breslau, град на ријеци Одри), Брабант (Brabant, историјска област у провинцији Антверпен у Белгији), Бурдо, Будим у Мажарской, Будим и Пешта; Варадин, Верона, ВенецУа (Млетцы), Варшава, Витенберг (Виттенберг);

Генуа (њем. Genua, итал. Genova) главни град италијанске регије Лигурије), Гыбралтар, Грац, Гродно (бјелрус. Гродна, рус. Гродно, пол>. Grodno, град у Бјелорусији); Данимарка (дански Danmark, њем. Danemark, данас Аанска), Данцика (њем. Danzig, пол>. ,Gdansk, кашупски Gdunsk, мјесто у сјеверној Пол>ској на Балтичком мору), Дрезда (мађ. Drezda, њем. Dresden, лужичкосрпски Drjeidiany, главни град Саксоније, Sachsen), Далмацi:а; Европа, Египт, Елбинг (њем. Elbing, поЛ>ски Elblqg, град у покрајини Мазурији у сјевероисточној Пол>ској; пол>. Mazury, њем. Masuren; у то вријеме у Западној Пруској, Westpreuflen), Ен­ глезка, Ерфурт (њем. Erfurt, главни град државе Тирингије у Њемачкој, њем. Thuringen), Епi:р (грч. НЛВlРОС;, алб. Epir/-i, регија у сјеверозападној Грчкој), Еликон (њем. Ellikon ап der Thur у канто­ ну Цирих, Ziirich, Швајцарска); Ионическi:е Осторвы (Занте и Цефалонi:я) (грч. 16nia Nisid, њем. Ionischen Inseln, група острва која се у Јонском мору прости­ ре западном обалом Грчке од Албаније на сјеверу до Пелопонеза на југу; КефаАонuја, гр. КефUЛЛ'lV[U, ital. Cefalonia, раније Cefalogna, њем. Kefalonia; 3акинтос, гр. Zакuv8щ, итал. Zante, њем. Zakynthos), Итал'iа; КадУкс, Карловцы Сремскi:и, Карлштадт (њем. Karlstadt, ranije Carlstadt; mађ. Kdrolyvdros, Карловац у Хрватској), Кассел зовемо Хессi:и, КаУр (у Египту,) KaHA'ia и Канеа, Юта (Хитай), Корф, KpaKoB'ia (пол>. Krak6w, њем. Krakau, главни град Војводства Мала Пол>ска), Кенигсберг (њем. Konigsberg, пол>. Kr6lewiec, био главни град Пруске, Preu6en), Копенхаген, КутУева; Лаi:псик, Лайпсик (њем. Leipzig, итал. Lipsia, у српској јез. упо­ треби тог доба и Лunиска), Л'iнц, Л'iон, Лиссабона илити Лизбона, Ливорно (Livorno, главни град истоимене провинције у региону Тоскана, Италија), Лi:фланд (литвански Lietuva, њем. Litauen, српски данас Литванија), Лондон; Мадрид, Мажарска, Мантова (Мантуа) (итал. Mantova, њем. Mantua, град у Ломбардији, Италија), Малага, Малта, Марсиля (Марсеј), Майнц, Майланд, Милан, Милано (итал. миаnо њем. Mailand); Модена (итал. Modena, град у покрајини Емилија Ромања, Emilia-Romagna, на сјеверу Италије), Москва, Морса; Неапол (Напул» (итал. Napoli, њем. Neapel), Наполитанска (провинција Napoli, Италија), НЋмецка, Негропонт (острво у централној Грчкој), Нирнберг, Нi:рнберг, Новый Сад, Нештин;

МИЛОШ ОКУКА

65 у Bpnиoгy

матице

66

ПаРIЗ, Падуа (Падова)15, Палермо, Пакрац, Пешта, Париз, Пожега, Праг, Праизка (њем. PreuGen), Презбур (Пожун) (словач­ ки Presporok, њем. Pressburg, мађ. Poszony, данашња Братислава, главни град Словачке), ПеРСIЯ, Петерсбург, Португал'iа; Рагуз а (Дубровник), Река - Фlума (итал. Ните), Рига, у реченом Аlфланд, Рим, Росток, РУССlа, Росclя; СаКСОНlа (њем. Sachsen), Сардlн'iя (Сарденя) (итал. Sardegna, сардски Sardigna, каталански Sardenya, њем. Sardinien, острво у Средоземном мору), Салзбург, Сарагоза (итал. Saragozza, њем. Saragossa, шпан. Zaragoza, катал. Saragossa, главни град аутономне области Арагоније у Шпанији), СицlЛlа, Сицил'iя, Смирна, СМlрна (Жмирне), Сень - Zeug, Сент-АНДРIЯ (мађ. Szentendre, њем. Sankt Andrii, данас српски Сентандреја, град у Мађарској); Темишвар, Тошкана, Тулон, ТРlент (њем. Trient, итал. Trento, трентски Trent, ладино Тrёnt; град у регији Tretino­ Siidtirol, Третино Јужни Тирол, данас припада Италији), ТРlест (Трест) (њем. Triest, итал. Trieste, српски данас TpcT/Trst, лучки град на сјеверу Италије, директно на граници према Словенији), Турино (итал. Torino, њем. Turin, град у сјеверозападној Италији, у провинцији Turin и регији Piemon); Улма (њем. Иlт, град на Дунаву у данашњој њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг, Baden-Wiirtemberg, на граници према Баварској); Ферара (итал. Ferrara, град у покрајини Емилија-Ромања у сјеверној Италији), Фl0ренца (Флоренца) (итал. Firenze, њем. Florenz, град у Тоскани, Италија), .Французка, Франкфурт на Май­ ну (њем. Main, м.р. као и овдје, данас српски Мајна, ж.р.), Фран­ фурт на Одеру (њем. Oder, ПО1D. Odra, доњолужичкосрпски Odra; м.р. као и овдје, данас српски Одра, ж.р.); Ханофер (њем. Hannover, данас српски: Хановер), Хамбург на Елби РЂКИ (њем. Еlbе, ж.р., као и овдје), ХеССlа (њем. Hessen, итал. Assia), ХолаНДlа, Холанда; Цариград, ЦаРlград, Цариград - иначе Константинопол, ЦефаЛОНlа (в. горе: Ионическi'е Осторвы), Целн - на Райни реки (њем. J(oln, итал. Colonia, енгл. и франц. Cologne), ЦlРИХ, Швабска, Шпан'iа, Шпаньолска, Штокхолм, Штетин (њем. Stettin, ПО1D. Szczecin, главни град 3ападнопомерског војводства, данас српски Шчећин ), Шведска, ШваЙцерска. 15 Уп. Мелхиор Цезароти - скоро покойный У Падуй (12).

*

И на крају, доносимо етнониме и придјеве од њих изведене (у самој одредници дајемо данашње називе, а иза њих потврде из Дошеновићевих дјела у облицима у којима су се појаВ1Dивали): Грк - тако преннадићену от Грека азбуку (Ч 1 1), међу Грецима (20), стих, ест реч греческа (7), Омир гречеСКIЙ Поета (8), слава Греческа (13), греческога ПЂНОСПЂвца (19); Енглез - Еднога Енглеза (69), Обаче мудре Haцle Енглези, Французи, ИтаЛlани (Ч XIV), Поле у славный Англичана (13); Илирик - Кад смо овде опоменимо реч Иллi'pик, с' койом нас неКIИ народи зову, то ест: Иллi'pиками. Илл'ipик е страна сопределная Еп'ipу, не далеко прео мора од ИтаЛlе, нареченна от сына Кадмова зовомога Alрик од Alре ОРУДIЯ МУССIКlйсога (22); Италијан - У Италlанцов (18), Италi'анцы употребляваю (19), Вlполли Италi'анца превео (22), Талi'ани то зову Velo (55), позна и у Талlяна (13), Обаче мудре Нацi'е Енглези, Французи, ИтаЛlани (Ч XIV), Поети ИтаЛlанскi'и (12), Пчела Итал'iанска (13), гвоздене круне Италi'анске (12), зван Омир Италlанскi'и (12), на Итаi'ански многе преведене (13), певец ИтаЛlанскi'й (15), И Талi'ани, и Французи, и Немцы издаю нове книге (Ч IX), ИтаЛlанцы знаду Французки и мног'iи НЂмецки рачунати; а Французи Талi'ански (IX), неке ТаЛlанске, Французке (Ч XIV); Јеврејин - Онай учител ест Еврейн но нисам ништа злочестога од НЂга научио (Ч VIII-IX); Латин(ин) - По латинскоме ПЂСНОТВОРСТВУ (24); Мађар - како НЂмеЦКIИ, тако и Унгарскi'и (Ч Х); Нијемац - у НЂмаца (13), НЂКi'й НЂмецки (Ч ущ, како НЂмеЦКIИ, тако и Унгарск'iи (Ч Х), И Тал'iани, и Французи, и Нем­ цы издаю нове книге (Ч IX), Итал'iанцы знаду Французки и мног'iи НЂмецки рачунати; а Французи Тал'iански (IX); Рус - Росс'iани су начинили (24), А У Pocc'iaHa (13), у Росс'iяна (Ч хщ, дичити се Росс'iяни могу (13), храм слова Росс'iйскога (13); Словен - пише Славенски (Ч XIII), Славенским езиком Сербски (Ч ХIII), а особито Славенске (24); Србин - Богатый Срблин (Ч ХЩ, драгог Серблина (Ч Х), од Сербаля (Ч ущ, на Сербски имати (23), сад На Србски (23), на Србски, и на Славенски (24), 3елописан'iе Србско издао (72), просто Србски Аритметику (Ч ущ, ради Сербске Юности (Ч XI);

м илош ОКУКА

67 Y вpnиoгy матице

Турчuн турски КУРIЯ (Ч 251); Француз Обаче мудре Haцle Енглези, Французи, ИтаЛlани (Ч XIV), И ТаЛlани, и Французи, и Немцы издаю нове книге (Ч IX), неке Талlанске, Французке (Ч XIV), Французка Ютара (21), ИтаЛlанцы знаду Французки и МНОГIИ НЋмецки рачунати; а Французи ТаЛlански (IX). -

-

Д о шен ови ћ еви g ои р и нос и ср и ском иј есн и ц ком ј езику

МИЛОШ ОКУКА

68

ошеновићева Аuрuческа Пјенuна су једно од важнијих пјесничких остварења предромантизма у српској књижевности, у којој је у то вријеме владао класицизам, који је своје узоре црпио у антици. На­ предромантизам је донио ново осјећање и нови књижевни стил, који се ослањао на романским пјесничким фор­ мама, на народној силабици и рими. Умјесто аркадијскоидиличног пјевања ствара се лирика осјећања л>убави, чежња, жел>а, човјекова емоционалног свијета и култа природе. Дошеновићева Пјенuја су у цјелини проткана предроматичар­ ским стилизацијама. "Мотиви тихе ноћи, мјесеца, тихи трепет звијезда, л>убави птица (голуб и голубица, славуј и славчица), све је то атмосфера у којој се остварује емоционализација природе " или актуализација природне л>убави (Иванић 2005: 266). Приро­ да, природно, природност мотиви су како из стварног, реалног свијета тако и из емоционалног и духовног, етичког и естетичког. У средишту свега је љубав, "коя е начело, течеНlе, и ВЋЧНОСТ СВIЮ видими и невидими еще ствари; Коя нас обавезуе предати себе драговолно на смерт за ВЋРУ и отечество; Коя возжиже нас на опочеНlе против оних, што нас не любе; Коя меће нас драговолно друг за друга погинути; и коя, оца, сына, матер, кћер, брата, сестру " содержава у непреМЋНОМ союзу взаймнога наклонен·iя (14). Она л>убав, дакле, којом је сам "всевышный Знждител" свјетове створио "и по безконечности разасуо:' Јер наш свијет, "свет за нас ПРИМЋчатеЛНЋЙШIЙ по любви величества БОЖlега создан е, да; Аюбов ест НЋГОВ темел, любвом наПУНЋН любвом се уздержава, и " ходатайством любве све у НЋМУ стой, све се раћа, и живи (14-15).

69 у врmлогу

матице

70

Кад се тако сагледа л>убав, онда смо обавезни "неной благодат­ " ной доБРОДЂтели жертву приносити'; јер је л>убав "у нами ком­ плексна, слојевита: "Аюбов самоме себи, любов к' Богу, к' родите­ лем, к' чедам, к' сроднима и к' ближима друговима и приятелма:' А најјача и "чусвитеЛНЂйша ест любов наша к' нежному полу, од " кое никаква ствар природныя быти неможе чеЛОВЂКУ (17), закл>учује Дошеновић. И зато се, каже он дал>е, и "примио дакле любави неблазне, и нескверне'; и зато попијева у својим пјесмама "безпорочним духом к' полу нежному. К'е полу, кой е получаст'iе серца и душе наше; И посредством коего, како найподлый, тако " преимуществеНЂЙШ'iй ЧеЛОВЂК на свет раћа се (18). Како би то све постигао, Дошеновић је себи ставио у задатак не само да напише збирку стихова - лирических пјенија - него и да објасни начин на који се то постиже, тј. да образложи шта је то nјеснотворство, шта је његова суштина и каква су његова начела (задаци), правила. Тако његова Лирическа Пјенија чине два дијела која међусобно кореспондирају: а) из Предисловија, надахнутог огледа о поезији, и б) из анакреонтских пјесама, сонета, ода, молитава и дидак­ тичких (просвјетител>ских) пјесама, које су различитог поријекла: преводи (италијанских пјесника и једне пјесме Аомоносова), адаптације, властите прераде и дораде (властитих) превода и оригинали. Заједнички им је цил>, и са теоријског и са практичног стано­ вишта, супротставл>ање класицистичком стилу и квантитативној версификацији, и то пјесмама које се метрички, силабички и рит­ мички темеЛ>е на српском језику, прецизније речено, у основи на његовом новоштокавском граматичком устроју који је у стању да у себе апсорбира и старије (руско)словенске језичке елементе као саставне дијелове тадашњег српског књижевног језика. Кад је ријеч о овоме првом - о Предисловију, који је у нашој књижевној историји окарактерисан као " мали манифест новога " песничког стила (Павић 1991: 3) - Дошеновић је најприје морао, на неки начин, изградити пјеснички метајезик. А њега, тога пјесничког метајезика, до њега код Срба, углавном, и није било јер није било ни посебних теоријских радова о поезији. И сама ријеч поезија врло је мало употребл>авана. У Грађи за речник страних речи у nредвуковском периоду Велимира Михајловића (1974) постоје четири потврде за ову ријеч у форми поезија и једна у

форми nоесија. Од њих је самоједна из времена прије Дошеновића " ("Мани се ... те поез'iе из 1771. године из Сербскi'е новины) и двије из 1809. године, кад је и Дошеновић издао своја дјела ("Телемак, " главно лице у овой еПlческой поеЗlИ из ПриКАюченi'я ТеАемака у " преводу Стефана Живковића, и "Удала се ... за учителя поес'iе из дјела Нови ПАутарх у преводу Јевтимија Ивановића). Остале пот­ врде су из времена послије 1809. године. Дошеновић је, без сумње, знао и за ону потврду прије њега и за оне двије у истој години у којој он пише о поезији. Тако он у Предисловију ЧиСАенице за Ивановићев превод каже: "Пришеств'iем ЗЛЂ мойм, нашао сам НОВОГА ПАУТАРХА на Сербски - то ест описан'iеславнейш'iи " Аюди - и мое серце Преводителю неговом МНОГОЛЂтств'iе жели (Ч ХШ). А У Предисловију Лирических Пјенија Плутарха помиње у вези са називом китара: "ПАутарх обаче вели; да Орфей изнео " е К'iTapy (20). Дал>е, у Грађи се термин рима (у форми риема) појавл>ује само једном из 1790. године, као и сонет из 1769, ритам (у лику ритма) из 1767. или драма из 1800. године, итд. А у Грађи се никако не појавЛ>ују нпр., ријечи Аирика, стих, ' јамб, октава, дактиА, анакреонтике, версифицирати итд. Дошеновић је био добро упознат с теоријском пјесничком ли­ тературом на италијанском, француском и њемачком језику. Пјесничка терминологија се у тим језицима, наравно, темеЛ>ила на грчком и латинском називл>у. Дошеновић је, међутим, пуриста па ју је он онда на српски језик преузимао на два начина: а) директно (у српском језичком руху) и б) калкирањем, стварањем нових ријечи (термина). Притом је често наводио оба (или више) термина или пак наизмјенично употребл>авао сад један сад други (или трећи) тер­ мин. Тако, нпр. прва његова реченица у Предисловију Лирических Пјенија гласи: "Будући да ПЂСНОТВОРСТВО - (*) Стихотворство, Поез'iя, - иощ нема код нас оне чести ни почитан'iя, (ако и желимо кад и кад увеселявати се с' песнама) како што имаде код други На­ " рода (и у фусноти "Стих, ест реч греческа'; 7), а онда мало даЛ>е: "Стихотворен'iе ест художество дара.. :' Дошеновић, дакле, за стра­ ну ријеч поезија уводи чак три посрбице (nеснотворство, сти­ хотворство и стихотвореније), али не избацује потпуно ни њу (нпр. "Древныи мудрецы називали су Поез'iю... , 7). Исти је случај и са ријечју nоета, коју посрбл>ава облицима Пf3снотворщ, Сти­ хотворец и ПЂсноnеВЂЦ, али задржава и изворну, па у тексту на-

МИЛОШ ОКУКА

71 у вртлогу

матице

лазимо: "Чрезвичайный жар с' койм бываю разпаЛЋНИ ПЋНСНОПЋВЦЫ - Поете - причинава не редко..:'; " Зато е Омир " " гречеСКIЙ Поета назван (8); " Есу били ПЋСНОТВОРЦЫ (9), "у граж­ " данство АРХIЙ Стихотворец прими (11) итд. Досл>едан је, међутим, био у употреби само придјева Поетuческbl (нпр. "Али кад вам здравый разум проникне у хранилища Поетическа .. :: 10; нема, дакле, *песнотворски, *стихотворски или *песнопевски).1б Својеврстан синоним поезији (песнотворству, стихотворству или стихотворенију) код Дошеновића јесте појам Лuрuческа Пјенuја, које он и ставЛ>а у наслов свога дјела. То име, тј. ,,лiјJUческа Пенiя Poesie Liriche - ест име наречено по МУССИКIйскоме Аполлонову ОРУДIЮ Лiра:' Дошеновић Аиру посрбл>ава па каже да је ми "рецимо по нашим езиком ГУСА; са свим да код нас, колико " познаемо, употребляем ГУСА; нема већ едну страну (20). (Упореди то и у стиховима: Согласи ћю гусл мою, 74; Пак даде ми невинную / Ову гусл веселIя. 75).17 Дошеновић даЛ>е каже да зовемо "Pi'mMe Rime мы рецимо Ставке" (23). "Ритме, либо Ставке" су, дакле, "оне на краю речи " што се слажу наймаНЋ, ако не више, с едним словом (2З).18 Од других пјесничких посрбица код Дошеновића у Предисловију имамо: а) ПРUnЋВ умјесто сонет (Ныови Sonetti, нашки рецимо ПРUnЋВU особитога наблюдеНIЯ есу заслужени; у ПРИПЋвима, и у разним частима ПОВЋСТИ, 19)19 и б) Осмерице умјесто октаве (Осмерице - Ottave - у Одама, 19).20 -

7'2

-

-

" 16 Поетически (у значењу "песнички ) у Грађи за речник страних речи у nредву­ КОВСКОМ периоду први је пут потврђена 1768. rодине, а nоета ( у значењу "пес­ ник") 1768. 17 У Предисловију Пјенија (20-22) Дошеновић опширно rовори и о музичкој пратњи поезије и о историјату пјесничких инструмената. Међу те инструмен­ те убраја, дакле, и наше гусле, које код њеrа, како смо видјели, rласе гусл (жен­ ски род), упоредивши их са Аполоновом лиром. То доказује да је он био добро упознат са српском народном епиком и њеном версификацијом. 18 у Грађи за речник страних речи у предвуковском периоду (1974) нема потврда " за риму, али има за ритм ( "равномерно кретање, склад ) из 1803. rодине, одно­ сно ритма из 1767. 19 Ријеч сонет (у значењу "песма од 14 стихова") први пут је забил>ежена 1769. ro­ дине (Грађа II: 592). 20 Октава се у Грађи уопште не појавл>ује. Има само октав, што значи "осмина штампаноr арка':

Иначе је задржао (стране) пјесничке термине анакреонтика, ода, дактиА, јамб, сnондеа, Аuрuческu, драматuческu и др.

* Установивши тако какав-такав пјеснички метајезик, Дошеновић је прешао на разматрање о поезији свога времена, о њеној прошлости, о њеним задацима и користи, те о правилима версификације. Притом се показао великим зналцем не само тадашње (савремене) поезије него и раније, грчке и античке. Тако наводи имена Хомера, Хорација, Цицерона, Дамаскина, Дантеа, Сенеке, Петрарке, Ариоста, Таса, Кастија, Виторелија, Пиндора, Виланда, Ломоносова, Попа, Гелерта, Цезаротија и других писаца и филозофа. Посебно је добро познавао и цијенио италијанско пјесништво. За њега "ПЋСНОТВОРСТВО наши ВЋкова ест найбогате у райскима преДЋЛИ ИтаЛlе, коя ће се ВЋЧНО дичити са свойм Парнасом, гди множество безсмертних умова НЋНИ сынова есу " славою и чеСТIЮ предмудрости себе УВЋНЧали (12). Но, шта је поезија, пјеснотворство, стихотворство илити стихотвореније? Дошеновићев одговор на то питање је кратак, језгровит: "СтихотвореНlе ест художество (умјетност)21 дара, и ВЋштине, чрез кое ДЋйствителност духа чеЛОВЋческаго быва преблагородна:' Зато су, каже, древни мудраци поезију називали "Дщер (кћерка) " небесная, и блаГОВЋстница ВОЛЋ Божествене (7). Кад је тако одредио бит поезије, Дошеновић је истакао њене " " главне задатке ( Начална упражнеНIЯ ), односно главне теме којима се пјесништо бави. То су: опште (начелне) теме, славЛ>ење Створител>а,22 величање л>удских врлина, славопој "храбрости и " мужества; Милородно серца услаждеНlе и разноврсне красоте природе (8). Зато "Чрезвичайный жар (пјесничко надахнуће) с' койм бываю разпалЋНИ ПЋНСНОПЋВЦЫ - Поете - причинава не редко, да из уст ныови нека част умилнога соглаcIя изходи, и то 21 У заrради су наши преводи на савремени језик. 22 Уп. и њеrову 'оду' Створител>у у Численици: " О Создателю вышный! Ты си ми­ лocTиB' щедер, человеколюбив, и све оно што е найБОЛЋ рад блаrОПОЛУЧIЯ на­ шеrа учинио, и даровао сси, пак зато всякое дыхаНlе восклицава: Тебе Бога хвалуим, Тебе Бога славим. А, боrатый, боrатац, боrаташ, боrач, боrатир, та непроисходели тая нареЧIЯ от caMora TBoer Имена Боr? . . :' (Ч хщ. -

.

МИЛОШ ОКУКА

7'3 у ВртАогу

маmuц,е

другуюћи оны с' умствоваНЋМ слободним, и оживлява читаву твар создану. У важнима предмети о койма оны действую находи се не токмо (само) соковище мечтаНIЯ сладки (слатке маште), већ " и богатство живота уподоблеНlЯ разасуто с' племенитим вкусом (8). Све то, онда, " посредством САадости nритяжава и веАику корист" (8). Зато смо дужни "препознати ПЋСНОТВОРСТВО за право-користное Художество (умјетност) при свакоме ряду: Бр бо е оно источник благородни услаждеНIЯ, щаСТlе (срећа) у праздности, бич УНИНIЯ (досаде и туге), отец удоволеСТВlЯ и " рукомесло (рукотворина) приятности непорочне (1 1).

74

*

" А сад да видимо како је Дошеновић "пјевао и шта је од версификације препоручио српској књижевности, односно како, " по њему, треба "правилно веРСИфlцирати (24). Сам о томе каже Сlt>едеће: я сам попевао природно, како год сложние умео е дух мой наставити ме.

Наблюдавао сам согласне везаНЂ речи, и равое число слогова. То су МОЯ Правила за сад на Србски. Зовемо PiinMe

-

Юmе - мы рецимо Ставке, есу

оне на краю речи што се слажу наймаНЂ, ако не више, с' едним слогом. Зри овде у преДИСЛОВЈЮ пеНЈе о любви r. Касти23 с' почетка, втора и четврта врста на краю, аmоге, mиоге, а нашки, Ј1юбов, гробов; и то се зову Ритме, либо Ставке. Но Ставке изнаћи и метнути на краю редка ест найлакша ствар, на кое мало веЛИКЈИ ПЂСНОТВОРЦЫ сматраю; Обаче знати у целоме редку свагда речи све согласно спойти, да изрекавши едну, друга већ сама припева се на уста за первом, и тако све една за дугом да се вежу сладкогласно .... То е цела, пак сылна вештина, и милый дар природе у еднога ПЂснотворца. МНОГЈИ наши - што сам ПРИМЂТИО до сад у разни мали песнотвореНЈЯ, на Сербски, и Славенски - вараю се, гледећи само на окончаЈе Ставка нека им е то сложно; А спреда цео редак нагрћен, ибо речи стрше противно као на ежу. По ЛаТЈнскоме ПЂСНОТВОРСТВУ РОССЈани су начинили себи стопе

-

Pedes -

и праве стихове по Сnондеу, m"ppixiio, Ямбу, АактиЈ1У, и пр. Но често 23 Ioannes Baptista Casti (Ђанбатиста Касти, 1724-1803), италијански пјесник и новелист.

падаю в' заМЂшателство, будући доходе у ПЂНЈЮ овогда НЂке предугачке, смешнога гласоудареЈЯ, речи а особито Славенске, да и е мучно правилно версЈфицирати. Мы, чиними се, и у томе имали бы много лаКШЈЙ поступак (23-24).

Дошеновић се, дакле, у српској версификацији заложио за силабизам и риму, док је према стопној организацији стиха изнио неке ограде (Павић 1991: 3 1). По њему, стих мора бити силабичко­ тонски са строгом ритмичком организацијом и основним средствима еуфоније. Од облика стиха посебно је истицао осмерац, једанаестерац и четрнаестерац, али се служио и седмерцем и десетерцем. Сам се нпр. у својим сонетима "углавном придржавао обичаја да су катрени особени увод, односно да служе експозицији појаве, које затим у терцетима добијају нову димензију у тумачењу, а оба дела сонета, и онај са катренима и онај са терцетима, заједно се уклапају у јединствен утисак, који " подразумева упечатlt>ив завршетак (Савковић 1997: 1 1 1-112). Уочlt>иво је и то да су границе међу строфама готово AOClt>eAHO проведене и да у терцетима има само двије риме. Дошеновић је, према томе, не само назначио нови пут у развоју српске лирике него и пружио властите обрасце у версификацији. То овога пјесника " поставlt>а на мјесто родоначелника у обнови " српске поезије (Иванић 2005: 269). У оДомаћивању романских пјесничких форми у српској поезију он је имао више сlt>едбеника, међу којима су у првим деценијама 19. вијека били и Крајишници Сава MPKaJt> и Никола Боројевић. Дошеновић је изданак европске пјесничке традиције и у српску поезију је пренио многе мотиве и версификацијске форме из те традиције. То му је служило за афирмацију властитог идиома, модернизацију српске пјесничке ријечи и за изградњу пјесничкога метајезика.

'

МИЛОШ ОКУКА

75 у ВртАогу

матице

С а в а М р к аљ и ср и с ки к њ ижевн и Језик милош ОКУКА

рајем 18. и почетком 19. вијека код Срба су коегзи­ стирала два књижевнојезичка типа - славеносрпски и вернакулар (народни идиом). Уз њих је у неким сферама био присутан и славјански (рускословен­ ски), али већ током друге деценије 19. вијека у издисају, да би се на крају повукао у Цркву, у којој је и до данас остала његова руска редакција. Славено српски језик је био мјешовит језик, са славе­ низмима на свим нивоима језичке структуре, а вернакулар (на­ родни идиом) углавном је сматран српским језиком са задржаним црквенославизмима и русизмима. Родоначелник таквог модела књижевног језика био је Доситеј Обрадовић, који је у "Писму " Харалампију (1783) изнио свој језички програм: српски писци требају писати српски, и то општим простим дијалектом који мо­ гу разумјети сви слојеви српског друштва (Ивић 1990, Суботић 2008, Окука 2010). Доситеј је углавном и писао таквим језиком. У самој пракси, међутим, његов је језик обиловао мноштвом славе­ низама, и лексичким и фонетским, зависно од тематике појединих дјела. "Тамо гдје је говорио о конкретним појавама и догађајима из живота, гдје је приповиједао о својим доживlt>ајима на разним путовањима те у баснама, писао је чишћим народним језиком, а тамо гдје је расправlt>ао о апстрактним темама, филозофским и етичким, обилато се користио старим изграђеним српским језиком" (Окука 2010: 12). Многи српски писци, његови савременици, угледали су се на Доситеја, али су ипак остајали у сфери диглосије у којој је реализација књижевнојезичког идиома зависила од жанра, садржаја и намјене текста. На другој страни Доситеју се

I{

77 у ВртАогу

матице

78

супротстаВ1Рала струја која је тежила очувању славјанског (ру­ скословенског) језика, који је "дублином својом и изобилности раван греческом и латинском" (В. 1Dуштина) (уп. Албијанић 1979: 137), односно који је најраспрострањенији и најславнији језик, с ријечима "того дробне, тј. кратке, ситне, и от всакаго легко произ­ носиме, и јелико можно всакому естетическому вкусу пријатне" (с. Стратимировић) (Јовановић 2004: 39). На размеђу двају вијекова код Срба је сазријевала мисао о стандардизацији књижевног језика. Диглосија и мјешовит језик, који није посједовао уређену норму, нису могли одговорити захтјеву времена које је наступало. Велико шаренило славеносрп­ ских текстова, насталих тако што су писци трагали за правим из­ разом и нормом бирајући одређене језичке карактеристике из разних конкурентних идиома (Суботић 2008: 155) показали су се кочницом у стандардизацији тога језика и у његовој функцији ин­ струмента цивилизације. У таквом контексту у српској књижевности јавио се Сава Мрка1Р својим СаАОМ дебеАОга јера Аибо азбукоnротрес ( 1810). То је, прије свега, ортографска расправа. Но да би се могло распраВ1Рати о неком писму, о графемама, најприје се мора јасно одредити о каквом се језику ради, односно о говору тога језика као језичкој активности у којој се употреб1Рава систем језичких знакова. То је за Мрка1Ра српски народни језик. Он би, тај језички тип, по његовом схватању морао постати и јединим књижевним језиком код Срба. Тако Мрка1Р устаје, на једној страни, против диглосије, а на другој страни против језичких схватања класици­ ста, који су заговарали напоредну употребу славјанског и народ­ ног језика. Мрка1Р своја схватања не износи директно, јер она у вријеме тадашње црквене теократије нису била, у најмању руку, поже1Рна. Он у СаАУ говори у алузијама, полемише са представни­ цима диглосије. Полазећи од начела да "найветьа возможна разу­ мителност перви конац и начело у €ДHOM €зику €CT'; Мрка1Р каже: " Онай, кои н. п. за народ Сербски Аатински, или, што почти све едно ест, тако зовомо Славянски говори или пише; очигледно перво езика начело гази; он мисли свое тако не сообштава, како " надлежи; ер или не, или чисто мало разумувасе (Мрка1Р 2010: 1 14). Полемички тон се овдје види, прије свега, у томе што он алуди­ ра на изједначавање латинског са славјанским језиком. То су доис-

та чинили српски класицисти сматрајући уз латински и славјански интернационалним језиком класициста свих словенских књижевности. Одбацујући славјански језик Мрка1Р одбацује и класицистичку поетику "са њена три стила - високом, средњем и ниском, којима опет код српских класициста / .. .1 одговарају две " изражајне варијанте: славјански и народни језик (Павић 1984: 554). Али, с друге стране, у свом СаАУ он строго разграничава, и тер­ минолошки и појмовно, два типа српског књижевног језика, САавјански (црквени, рускословенски) и српски народни језик, који различито именује: наш језик, народњи језик, српска уста (уста којима се изговарју српске ријечи), наш изговор (говорни језик), прост језик и језик срnски.24 За први језик је одредио стару црквену (словенску) азбуку, коју је дјелимично упростио, а за дру­ ги - народни језик - радикаАНО је реформисао словенско (рускос­ ловенско) писмо према фонолошком систему српског говорног језика. Устајући против славјанског језика, Мрка1Р тражи да се Срби окрену своме матерњем, "простонародњем језику:' С тим у вези, он јасно разликује писани од говорног језика, на једној, те теме1Рне функције књижевног језика у једном друштву, на другој страни. За Мрка1Ра српски књижевни језик није онај језик којим говоре "Се­ льани Сербльи'; него они "мало УлюднИl': То значи да књижевни језик треба бити израз грађанског слоја друштва, социолект, а не прави органски идиом, дијалект. Дијалекатска база је само теме1Р неком књижевном језику, а сам књижевни језик мора имати одређене граматичке и правописне норме и наддијалекатску надградњу. 3бог тога Мрка1Р на крају свога СаАа тражи да српски књижевни језик треба добити ,,Један пут / .. .1 сваку Iединовидност (uniformitas) како у перу, тако и изговору:' А за то су потребни гра­ матика "простонародњег језика'; ортографија и ортоепија или 24 Уп. Младеновић (1991: 328). У свом чланку " Палинодиа либо обрана дебелога ъ' (1817: 328) МркаЈо на једном мјесту каже: " Самые пако насъ што се тиче, то мы у простонаРОДНЋМ језику нашемъ, коимъ починуемо писати, lоште већма дебело ъ требуемо него у црковномъ:' Како каже Младеновић (1991: 374), " овај термин: простонародњи / простонародни језик тицао се, наравно, српског народног језика, и то не само тада, у другој деценији XIX века, већ и раније. AOBOfoHO је, свакако, подсетити се само на то да је, поред других писаца, и сам Д. Обрадовић слично називао српски народни језик (простосрпски, наш про­ сти српски језик, наш прости језик и др.):'

милош ОКУКА

79 у ВртАогу

матице

80

правопис и правоговор. За прво је МркЭЈо, без посебног објашњења у Салу (1810), и то показујући како је његова реформисана азбука у пракси примјенл,ива, инаугурисао граматички систем говора источнохерцеговачко-крајишког дијалекта, а за друго темел,но " начело, којега се, како каже, "от данас све наше правописаНlе тре­ ба држати: Лиши како што говориш. То су, у оно доба, биле револуционарне идеје. Много тога је код МРКЭЈоа, међутим, остало на теоријском нивоу. И недоречено, неразрађено и недовол,но поткријепл,ено. У самој пракси он се није увијек држао прокламованих принципа. Или их се није ни могао држати, прво због осуде друштва, прогона и зле животне судбине, и, друго, због врло јаког књижевног (црквеног и славе­ носрпског) насл,еђа. Писао је и дал,е старом (црквеном) графијом и старим морфонолошким правописом, старом (барокном, славе­ носрпском) реченицом и старим редом ријечи; Наравно, са мно­ гим црквенославенизмима и интернационализмима. И није се увијек држао ни својега ијекавског, источнохерцеговачко­ крајишког, изговора, који је у Салу инаугурисао: Неке пјесме је испјевао и на екавском или, као сам каже, на сремачком дијалекту. Оно што је најважније, његов граматички систем је био и остао народни, новоштокавски (источнохерцеговачки). И то и у оним дјелима која више можемо сврстати у славеносрпски корпус, као и у онима која иду у корпус српског народног језика. Ово посл,едње су његове пјесме и, углавном, теоријски списи настали послије 1817. године.25 Уз то, МркЭЈо је писао и на рускословенском језику, и у поезији ( "Ода Кирилу Пакрачкоме .. : ) и у комуникацији са Црквом. То значи, и он је остао у диглосијском канону који је та­ да владао у српској писмености. Али на свој, особен, начин. Иско­ раке које је направио, а посебно својим теоријским схватањима о српском језику, ортографији, поетици и животној филозофији, оставили су дубоке трагове у српској филологији.26 '

25 МркаЈо је, у ствари, тежио да пише српским народним језиком и фонетском (орто)графијом, али у томе није успијевао, можда и зато што му "прелюта желуна судбина и страшно гонеНИ1е, силно гонеНИ1е, кое бы найтврђе градо­ ве и читаве зему освоити могло, не допустише" да напредује, "па онда ни ради­ ти знаменито людски, чимъ эдинымъ списатель вая да э задоволяанъ': У једној БИloешци " Господину Вуку" у бечкој душевној болници 1833. године, у вријеме кад због болести није више могао говорити, он је нотирао: " Премда са стра­ омъ, алъ опетъ говорјо бы, да говорити могу, млоро, млого съ вама о Србскомъ езыку; ербо е УВЋКЪ желя моя была научити управъ Србски и мыслити и го­ ворити и писати, како но што вы У вашима кньигама знате. Яо! заборавlО самь ону нашу скупну Ор80графиiю" (уп. код Недића 1954: 304-305). 26 Уп. Окука: у: ИлићlКречмер/Окука 2012:153-157.

С ава М р к аљ о уму и ј езику

МИЛОШ ОКУКА

утор Сала дебелога јера либо азбукоnротрес (1810), Сава Мркал" по образовању и вокацији прије свега је филозоф. Још док је био ђак загребачке архигимназије и академије наука он је показао по­ себне склоности за логику, метафизику и историју филозофије (Фанцев 1930: 7-8), а за вријеме студија на Пештанском универзи­ " тету "с одликом слушао [је] философију и математику (Рајковић 1950: 1 19). Његово схватање је било да разне науке (као и књижевне врсте) морају имати и филозофску димензију. То је и сам на крају " свога живота, у бил,ешци "Господину Вуку 1833. године, изричи­ то нагласио: "Еезыкословия не валя да е сва ПОВЋСТЬ: него треба да е и философiя колико быти може:'27 МРКЭЈоево филозофско промишл,ање произилази из филозофије просвијећености. И то из европске просвијећености пресађене на српско тло. А то значи да је српска просвијећеност била слична филозофији просвијећености на Западу јер је поред педагошке садржавала и филозофску димензију. Период просвијећености код Срба породио је разне научне дисциплине (физику, географију, историју итд.) и формирање књижевних врста (романа, драма, књижевних и језичких расправа и др.), а по­ себно граматику, фонетику и ортографију. Треба се само подсјетити мноштва књига и расправа из славеносрпског периода из ових трију посл,едњих области.28 Ту су, затим, долазиле матема-

А

27 Уп. код Недића 1954: 305. 28 Нпр. Немацкаја грамматика (1772) и Руководство ко nраВОгАаголанију и nравоnисанију (1793) С. Вујановског; Руководство к славенскому nравочитенију и nравоnисанију (1792) А. Мразовића; Грамматика италијанскаја (1794) В. IPуштине; Венгерскаја грамматика (1795) Ђ. Петровића; Руководство к французстеј граммтице (1805) Ј. Вујића и др. Уп. код Kretschmer 2008.

81 у вртлогу

матице

82

тика, физика и филозофија, са дјелима у којима је често и у насло­ ву стајала ознака српски.29 Већина њих, истина, биле су компила­ торске или преводи, али су и као такве допринијеле развоју мисли код Срба. Изузетак је, свакако, био Доситеј Обрадовић, који је, пошавши од темеЛ>них филозофских начела западне просвијећености, дао критику традиционалне српске културе. Његово дјело је имало за цил> да се путем књижевности подигне интелектуална, морална и естетска култура српског друштва. Са­ ва Мркал> је унеколико слиједио Доситеја, али на свој, оригиналан " начин. "Филозофичност његовог дјела везана је, прије свега, за језик, за његово конституисање на умном, фоничком и ортограф­ ском плану. Бит језика Мркал> одређује на сл>едећи начин: "Човек себи раз­ не представла вешти, он мисли о ньима, разсуждава, умствуе, су­ ди. Он може и о напредку, и о глави нашой, у себи у нутра заклю­ чавати. Ми о свему томе ни мерве не знамо, докле годь какове не имамо знаке, посредством кои то нама откривасе. Знаци ти могу различни родова бити; но медьу свима возможнима найбольи су они, кое човек очленненим гласом либо звуком своим от себе дае, и кои се нашки називаю рЋчма. ЦЋЛИ овакови знакова сбир, то €CT, ЦЋЛИ сбир очленнени разборни звукова, коима човек човеку " мисли свое сообштава, наричемо €зиком у нас (Мркал> 2010: 1). Тако МркаЛ> приступа језику као феномену темеЛ>еном на ум­ ним категоријама и универзалним претпоставкама на којима по­ чива л>удски језик. Језик је, значи, творевина и средство мишЛ>ења. Као најсветији л>удски изум, он почива на активности ума. То је гносеолошко-семантичко одређење. А то значи да је језик сред­ ство, посредник између затвореног свијета наших представа, мис­ ли и осјећања и других л>уди и других свјетова. Мишл>ење, према томе, управл>а говором или писањем и разликује оно што је унутрашње и оно што је споЛ>ашње. МишЛ>ење и осјећање имају само језичка значења без којих се не могу преставити све моћи на­ шега бића, индивидуално и опште. Одређењем значења језика одређујемо и тајанствене језичке самозаснованости и устројства нашега бића. 29 Уп. Новаја сербскаја аритметика В. Дамјаflовића (1767), Етика или философија д. 06радовића (1803), Фисика А. Стојковића (1801-03), Аогика сербскаго јазика Н. illимића (1808-09), Философическа наука r. Бечкерека и др. Уп. Kretschmer 2008.

МаркаЛ> не раздваја способност и дјелатност као језичко­ филозофске категорије. Он се бави само некима од њих, прије свега оним које произлазе из умних и разумских способности. "Појмовно 'савладавање' материјала који добивамо посредством способности представл>ања није оно једино у чему се умствује, мисли, 'расуждава: Ту су и унутрашњи садржај и свијести, које Мркал> назива 'главом нашом; и унутрашње дјеловање свијести и њихово очитовање, које Мркал> означава изразима 'у себи, у ну­ тра: Ту затим долази инсистирање на напретку као одредници филозофије просвијећености, што код Мркал>а значи истовреме­ но напредак у спознаји споЛ>ашњих и унутрашњих ствари и напре­ " дак уопште (Окука 2010: 36). Језик је, дакле, облик комуникације између затвореног свијета наших мисли и истога свијета других л>уди. То је гносеолошко-се­ миолошко становиште. ТемеЛ>ни појмови којима се то објашњава јесу представа и знак. Тако МркаЛ> (2010: 2) каже: Мисли наше произлазе и состое из представака, понt1Iтака, висти

(idea);

а ЕЗИК, како смо видили, составЛ1Ш је из РЋЧИ, то ест, из разборни рока

(terminus) либо израза наши представака. Свака опет рЋЧ сложена ЕСТ из ЕДНОГ или више прости звучитьа, глашчитьа; кои такодьер сво е знакове имаду. И ови посебити, СИрЋЧ прости глашчитьа, знаци писменама, бук­ вама, а от неки и словама именуюсе. Како годь дакле што су ручи знаци наши представака и мисли, тако истовито и писмена знаци РЋЧНИ части­ ца ЕСУ; ЕДИНО само што РЋЧИ к' слуху, а писмена к' виду нашем относесе.

Мисли су, дакле, "представе ствари, речи су знаци мисли, а " језик је збир знакова којима човек човеку своје мисли саопштава (Деретић 1984: 505). Предмет мишЛ>ења открива се само знакови­ ма којима се то мишЛ>ење изражава. А ти знаци служе за испоЛ>авање и споЛ>ашњих и унутрашњих садржаја. Они својим 'сбиром' чине језик, који је у нераздвојивом односу са мишЛ>ењем. Из тога произлази да је нешто могуће открити (и мишЛ>ење споз­ нати) само помоћу одговарајућих знакова. То је једна страна меДаЛ>е. А друга страна њена је чињеница да је језик рационално конструисан дјелатношћу, суђењем и умствовањем. МишЛ>ење представл>а 'поријекло' језика, а језик представл>а медиј " " ispoljavanja misljenog sadrzaja ili pak samih kognitivnih delatnosti (Деретић И. 1999: 98).

МИЛ О Ш О КУКА

83 УвРтАогу матице

84

Представе, појмови и идеје су, по МркаlоУ, когнитивни елемен­ ти мисли, а језик чине ријечи које су семиотички структуриране " " од фонема ("гласчића ). Језик је, значи, систем ("сбир ) строго одређених знакова чијим посредством нешто опажамо, знамо, сазнајемо, 'разсуждавамо, умствујемо, судимо: За то су потребни строго одређени знаци. А то су, по МркаlоУ, само лингвистички знаци који су артикулисани lоудским гласом. Ти знаци се разликују од других гласова којима се човјек служи да нешто саопшти. Скуп свих артикулисаних знакова чини језик. Слова су графички знаци и они се препознају у оквиру ријечи као основне значењско­ језичке јединице. Однос ријечи и слова је у директној зависности: ријечи су изрази, знакови, наших представа и мисли, а слова изра­ " зи, знакови, дијелова ријечи, тј. фонема ("гласчића ). Темеlона раз­ лика између њих јесте у томе што се ријечи тичу нашег слуха, а слова вида. А то значи да су језик и писмо средства за приказивање представа и мисли и они се разликују само по начину на који их приказују. Темеlона функција језика, по МркаЛ>У остварује се у ' комуникацији. Да би она била без "буке у каналу'; морамо се прид­ ржавати основног језичког начела, а то је "найветьа возможна разумителност': То је унuверзаАНО начеАО свакога језика. РазумlоИВОСТ мисли, идеја, осјећања смисао су и комуникације и живота. "Да би се то постигло, остварило, мора се изградити једноставан, рационалан и разумlоИВ правописни систем једног језика. Притом је азбука темеlо правописања. Она служи за пре­ нос мисли, њена једнОСтавнОСТ и рационалност почива на начели­ ма IоУДСКОГ ума преко кога се језик и конституира, идиом који је једини посредник између нас и стварности, између дјеловања " IоУДСКОГ бића и збивања у његовом уму, у свијести (Окука 2010: 38-39). Мркаlоев филозофски допринос за нас састоји се у његовом ставу "о пеорhоdпоsti povezivanja nekih gnoseoloskih (filozofskih) pretpostavki sa jezikoslovljem, kao i и uvidu и semioticku prirodu jezika, dominantnog za savremene pravce и lingvistici, koji univerzalnost jezika interpretiraju polazeCi od lingvistickog znaka. Mrkalj је sasvim ispravno ukazao па meduzavisnost jezika i misljenja, pri сети је posebno znacajan njegov uvid da iskljuCivo posredstvom lingvistickih znakova mozemo znati о опоте sto је predmet naseg misljenja. Preko spoznajnih sposobnosti ostvaruje se nas odnos sa

stvarima spoljasnjeg sveta, dok putem jezika, odnosno lingvistickih znakova, iz kojih se оп sastoji, zakljucujemo о radnjama i sadrzajima svesti (тоЫа i samoj samosvesti), bez koga, dakle, пе bismo јтаН nikakvo diskurzivno znanje о stvarima iz spoljasnjeg sveta i о nasoj unutrasnjosti, niti bismo to znanje mogli da prenesemo drugim " ljudima (Деретић И. 1999: 99-100). Мркаlо је стварао на размеђи филозофске и емпиријске линг­ вистике. Прва, просвјеТИТlоска, полазила је од умних категорија и универзалних поставки на којима је заснован језик, а друга се темеlоила на језичким чињеницама присутним у разним језицима чијом се упоредбом долази до општих одредби и универзалних закона. Маркаlо је остао традиционалист, вјеран првој, али је ис­ товремено у неким моментима постао и савремен, будући да се наша данашња филозофска мисао вратила неким изворима нововјековне филозофије субјективности и њеним лингвистич­ ким начелима. Његово СаАО дебеАога јера је један од првих огледа филозофског МИШlоења код Срба.ЗО

30 Уп. Окука, у: Илић!Кречмер/Окука 2012:148-153.

МИЛОШ О КУ К А

85 YupntJl02Y матице

С ава М р к аљ к ао ре фо рма ш ор ћu р u л uu, е

МИЛОШ ОКУКА

з диглосију, језички плурализам, код Срба крајем 18. и почетком 19. вијека владала је и диграфија, на специфичан начин културно детерминисана: руско­ словенски текстови су штампани словенском (црквеном), а славеносрпски текстови рускословенском и руском грађанском ћирилицом. Ова посл>едња, тзв. гражданuца, импор­ тирана је из Русије, након што је тамо за вријеме реформи Петра Великог уведена у јавну употребу 1710. године. Она је настала по узору на западноевропске графичке стилизације тако што је у стандард минускула уведено доста словних знакова једнаких по облику сродним или несродним латиничким словима (нпр. а, е, о, у, р, С, Х и др.). Срби су, тако, уз рускословенску ћирилицу - која је својим обил>ем слова оптеретила азбуку излишностима - добили не само нова слова из грађанске ћирилице (я и й) него и нове об­ лике слова д, ж, 3, Ц, џ, щ и 13. И једна и друга ћирилица биле су не­ подешене за изговор српског језика, па је нпр. ова друга имала и " слова щ, у э или е, Ю, я, i, ы, v, е, затим "танко јер (Ь) (које је слу­ ' " жило за умекшавање претходног консонанта) и "дебело јер (ъ) (нијеми глас, тј. слово без гласовне вриједности). Насупрот томе, "специфичност гласовног система српскохрватског језика захтијевала је слова за гласове А>, Њ, ћ, /ј и џ, којих у руској азбуци " није било (Ивић 1984: 509). Срби су, значи, за свој језик употребл>авали писма других " ("туђих ) језика. Постојеће ћириличке графије биле су у нескладу са српским језиком, чији се гласовни систем мијењао, развијао, а ћирилица је током вијекова далеко заоста(ја)ла за тим развојем, за језиком.

у

87 у ВР1nJlОгу

маmuц,е

88

Због тога је код Срба расло незаДОВОlt>ство диграфијом у српској писмености, посебно у доба просвјетитеlt>ства, које је тра­ жило рационално-логичка рјешења за многе алфабете свијета. " Све више је сазријевало сазнање да се "туђом графијом и на " "туђем језику не може размахати властита књижевност и (у)хва­ тати корак с просвијећеношћу и новим кретањима у друштву и култури. Поједини српски аутори су крајем 18. и почетком 19. вијека покушали да пронађу одговарајућа графијска решења за означавање српских фонема (прије свега за ћ, ђ, љ и њ), а неки од њих су и испуштали поједина сувишна слова (уп. Младеновић 1976: 161-198). И на томе се оста(ја)ло. А тиме су код Срба, нарав­ но, и Aalt>e оста(ја)ле велике HeBOlt>e са ћириличким писмом. Јер све те иницијативе односиле су се на графијске појединости сла­ веносрпског и (само дијелом) српског народног (говорног) језика, али не на графијски систем српског народног језика у цјелини. Тек је Сава MpKalt> својим Салом дебелога јера либо азбукоnроmрес (1810) AOClt>eAHO конципирао приједлог за потпуну рациона� лизацију српске ћирилице. За разлику од својих претходника, MpKalt> је том питању, да­ кле, посветио једно засебно дјело, кохерентну и добро ОСМИШlt>ену научну расправу, те ствар поставио темеlt>ито, протресајући ћириличку азбуку као графијски систем у зависности од фоно­ лошког система српског народног језика. Он је узео у разматрање црквену (славјанску, углавном рускословенску) азбуку, а не грађанску, но резултати до којих је дошао односе се практично на обје и они доказују да ни једна ни друга не могу бити азбуке српског књижевног језика на народној основи него да тај језик мо­ ра имати своју, властиту азбуку по којој ће се он препозна(ва)ти међу другим језицима свијета (Окука 2010: 72). Тако његова азбуч­ на реформа доиста представlt>а "револуционаран чин: до њега ни­ " ко није тако радикално и успешно реформисао српску ћирилицу (Младеновић 2008: 254). у чему је срж MpKaJt>eBe реформе? Излазак из замршене графијске ситуације код Срба MPKaJt> је видио у реформи постојеће ћирилице на основу принципа "највеће " возможне разумителности у језику и начела "пиши како што го­ " вориш (што значи да за сваку фонему одговара само један знак, " једно слово). Он је пошао од "гласчића (фонеме) ка слову (графе­ ми), тј. од изговоренога ка написаном, од реалних фонолошких

јединица српског народног језика ка уобичајеним, добро знаним словним знацима српске (словенске) писмености. Пошао је дакле од говора ка језику, јер је говор језичка активност у којој се употребlt>ава систем језичких знакова, а писмо систем знакова за графијско представlt>ање говора. Тако је MPKaJt> практично дошао до заКlt>учка да је графема најмања, несегментабилна дистинктив­ на графичка јединица језика, чија се употреба регулише ортографијом. Скуп графема једног језика чини његов графијски систем. MpKalt> је установио тај систем, први га дефинисао и "први је успоставио једнозначно пресликавање фонемског у графемски " скуп (Ђукановић 1996: 55). у вези с тим MPKaJt> је прво извршио класификацију славен­ ских (црквених) знакова (слова), а онда прешао на одређивање од­ носа фонема српског народног језика и писаних знакова који их требају пратити. Његова класификација ћириличких знакова из­ гледа овако: 1. јединозвучни ("просто писме либо знак, кой само едну про­ сту частицу ручи пред очи постаВЛh\'; тј. кад један знак, једно сло­ во означава само једну фонеlV!У): d Б В r А е ж s з и i· к 11 М N " П 9 r

7' S r Ф х ц

.., ш ы
t W У,

2. многозвучни ( "онай знак, кой две, три или више частица РЋЧНИ скупа содержи'; тј. кад један знак има вриједност двију фо­ нема): е W lJl rfj t Ю h\ UI а А; 3. звукоnремјенљиви (слово које "сад едну, сад другу частицу РЋЧИ означуе; било то каковим нибуд начином'; тј. кад један знак, једно слово може имати различите вриједности): А t е и i· У 11 И 7'; 4. замјенљиви ("заМЋНЛЬИВО писме обаче ест, кад оно само у аз­ буки Нlе, кое то исто предстаВЛh\ати обичава'; тј. кад се једна фоне­ ма или секвенца обиlt>ежава на различите начине): t е rfj s s " W s r и i· ы


У UI Њ;

5. сложени ( "сложеним писменом наричем оно, кое [се], прем­ да само €дaH означава гласчить, из више други состои знакова'; тј. кад је једна фонема обиlt>ежена са више знакова, слова): АЬ IIЬ ИЬ 7'Ь rfj (и све комбинације са дебелим ъ). MPKaJt> затим долази до закlt>учка да ,,€динозвучна писмена са­ ма су, коњ у азбуки бити мораю:' Од замјенlt>ивих једино је један знак (Ь) потребан, и то дотле док се не нађе неко рјешење које је прикладно TeMelt>HOM фонолошком принципу. Друга слова, "било и, колико им драго, сва су излишна': Јер слово, " знак будутьи поро-

МИЛОШ ОКУКА

89 у ВртАогу

маmuче

90

извольно изабрани, мора у сваком погледу наручно свой мотьи означивати звучить" (MPKai\> 2010: 5) па му не треба "какове заМЋне': Многозвучна слова су такође "савише, ако из писма заго­ нетке, за кое све сократке держати можно, чинити не тьемо': ЗвукопремјеН1оива и сложена слова "показую или недостатак и несовершенство азбуке; или немареНЋ и дремаНЋ, или предисуд и " заблуду Писменника народа; или све то скупа (MPKai\> 2010: 6). Након што је припремио терен за главни свој ЦИib - реформу српске графије - МркаЈЬ је установио да "у азбуки нашой свако"'ка " возможна писмена постоје, да она само "по нужди у себи содер­ " жава звукопремјеНibива и замјеНibива слова, а да су многозвучна и сложена слова - којих "у нас бо такови писмена више заисто ЕСТ, " него и у ЕДНОГ ИНOlезичног народа потпуно UЗАuшна. Затим он прелази на конкретну реформу славенске, црквене азбуке у скла­ ду са фонолошким системом српског народног језика. Тако је МркаЈЬ, на основу своје фонолошке теорије, дошао до сигурних, потпуно неспорних 25 слова у азбуци српског језика. Сам језик, по " његовом схватању, има 29 фонема ("гласчића ). Остало је, онда, још најмање 19 слова (или словних варијанти) тадашње ћириличке азбуке! Шта, онда, с њима треба урадити? И како употпунити српски графијски систем за преостале 4 фонеме (ћ, ђ, љ и њ)? Прво, и најважније, треба се ријешити великог бала­ ста, ИСКibУЧИТИ сва сувишна ћириличка слова. А то су: W ц1 1; в ю '" l"iI .f1 t А у W ъ, s 8 W ј' й ъ. Друго, за нужду (као прелазно рјешење) треба задржати танко јер (Ь) за означавање палаталних " гласова, али само дотле док се "под каковим нибуд обликом не изрежу нови знаци, "пак танкоме ЕРУ онда казати пут за дебелим:' Тако би српска азбука "управ у оно совершенство дошла, кое азбу­ " ка Еднorа Езика принадлежи (MPKai\> 2010: 13). Тако је MPKai\> дошао до нове ћириличке азбуке од 26 слова за српски књижевни језик: d Б В r А в ж .3 11 ј' К 11 М ,., " п р с rr r Ф х ц '1 Ш ь. Пошто је танко јер (Ь) задржао у четирима диграмима (ть, дь, НЬ, АЬ) , та је азбука покривала 29 фонема српског језика.Зl МркаЈЬ је, дакле, радикално реформисао ћирилицу тако што је (уп. Младеновић, у: МркаЈЬ 2010: VI-VII; Окука 2010: 83-84): -

31 О фонеми (и слову) џ МркаЛ> ништа не говори у свом Салу. Тешко је вјеровати да он није знао да у српском језику не постоји и ова фонема. Поготову због то­ га што је узео слово Ф " за стране ријечи" и слово х, за које не знају " Сеmани СербmИ'; али које изговарају "мало Уmуднији': Ивићево МИШmење (1984) да се

г

1 . увео принцип биунивоцитета на линији графема-фонема; 2. ИСКibУЧИО сувишна слова (и словне варијанте) из тадашње азбуке (и црквене и грађанске) која нису имала одговарајућу фо­ нему у српском језику (укупно 19); 3. за фонеме ћ, ђ, љ и њ дао је приједлог да се они означавају комбинацијама слова т, д, А И Н са меким полугласом Ь у свим позицијама ријечи, који је само због тога задржавао у азбуци; 4. за фонему ј увео је само један ћирилички знак l, тзв. десете­ ричко и, ИСТО У свим позицијама ријечи; 5. за слово е означио је само једну функцију, вокал е, а не и сек­ венцу је; 6. створио је једноставну азбуку у оквиру познатог словног фонда тако да тадашње штампарије нису морале резати посебна слова (знакове) за поједине фонеме српског језика, "што је ову " ћирилицу чинило лако примеНibИВОМ (Чигоја 2009: 1 12); 7. први је практично примијенио ново писмо у ПОСibедњим страницама своје књиге, "показујући читаоцима како изгледа ре­ " формисана ћирилица у пракси (Брборић 1987: 73). То су биле велике новине у оно доба. MPKai\> је извео "праву аз­ " бучну револуцију (Младеновић 2008: 257). Он је први реформа­ тор српске ћирилице у правом значењу те ријечи. Његова азбука је, са каснијим Вуковим дорадама, постала писмо којим се Срби и данас служе. Због задржавања диграма МркаЈЬева реформа српске ћирилице остала је "несовершена': Но он изричито каже да би ту "несоврше­ " ност требало отклонити тако што би се диграми свели на моно­ граме, и то преузимањем слова ћ за ть, на једној страни, а на другој страни изрезивањем нових слова за словне комбинације дь, АЬ, НЬ. Кад се то уради, онда танкоме јеру (Ь) терба "казати пут за дебелим': На тај начин би српска графија била ослобођена свих сувишних слова. Мркату можда "учинило да се он[о] (тј слово џ) може згодно обележити слов­ ном комбинацијом, нпр. са дж, како то чине Руси у именима страног порекла" остаје само претпоставком јер за то нема потврда у Салу. Осим тога, МркаЛ> је а) уређивао графију за српски језик на народној основи и није га занима­ ло стање у другим словенским језицима, и б) сасвим јасно је назначио који су преостали диграми у српском језику које треба свести на монограме (а они увијек садржавају компоненту са танким ь тако да за њега другачији словни .СПОјеви нису долазили у обзир) (уп. Окука 2010: 81). У свом Салу МркаЛ> доис­ та није употребmавао ријечи С овим гласом. Али у " Палинодији" (1917) налази­ мо примјер Мачжарu, што је ипак доказ да је он знао за фонему џ.

МИЛОШ ОКУКА

91 у вртлогу

матице

92

Тим путем су кренули нови реформатори. Вук Караџић је у својој Писмениц,и сербскога језика (1814) преузео МРКаЛ>еву азбу­ ку и његове диграме свео на по један знак према Мркал>евим сугестијама: умјесто ть увео је ћ, а три друга диграма једноставно " "слио у монограме (умјесто АЬ > Љ, умјесто нь > Њ, те умјесто дь > Д> . Тако је његова азбука била, у ствари, Маркал>ева азбука усавр­ шена уклањањем постојећих диграма. У Српском рјечнику (1818) Вук је коначно довршио оно што је МркаЛ> 1810. године започео: максимално је усавршио српску ћирилицу по принципу један глас (једна фонема) - један знак. Поред ранијих знакова љ, њ, ћ увео је сада још три нова: ђ, 1f и ј. Тако се изглед Вукове ћирилице разли­ ковао од Мркал>еве у шест случај ева, у словима љ, њ , ћ, ђ, 1f и ј. И та ћирилица је "постала једна од најсавршенијих у свету по саглас­ " ности између гласовног и графијског инвентара те удружена с ву­ ковским правописом "увелико допринела демократизацији " српске културе (Ивић 1984: 51 1). Та МРКаЛ>ева/Вукова ћирилица постала је српском ћИРИАИц,ом и дијелом српског идентитета.32

32 Уп. Окука, у: ИлићlКречмер/Окука 2012: 157-163.

С ава М р к аљ к ао ф оноло т ЗЗ

милош ОКУКА 1. Претходне напомене вријеме кад се код Срба још није знало који је тип језика најприкладнији да постане књижевним тешко је било очекивати нека значајнија остварења у његовом научном проучавању. Па тако ни у фонологији И фонетици српског језика. Историја науке неке сре­ " дине је "пре свега одсјај историје те средине (Ивић 1998б: 512). А околности У којима су Срби живјели почетком XIX вијека биле су доста неповоЛ>не. Раздијел>еност српског народног корпуса унутар трију царевина довела је до крупних разлика у њиховом историјском сазријевању и културном просвјећивању. Ипак не­ што више среће имали су Срби у оквиру Хабсбуршке Монархије од својих сународника под Османлијама. Крајем XVIII и почетком XIX вијека код њих је просвјетител>ска фаза оставила крупне плодове. Тако су и научне идеје уношене са стране. А XVIII вијек у Европи је био вијек успона науке. Тада су рођене многе науке, па и граматика и фонетика. Истовремено су продубл>ивани и теоријски погледи о језику. Посебан филолошки процват одвијао се на француском и њемачком говорном подручју. Он је онда пресађиван и на српско тло. Но, не у виду неке буктиње ширих размјера него у појединим свјетил>кама које су се често гасиле одмах након упал>ења. Тако је било и са пламеном који је упалио Сава Мркал>. И то не само у ортографији и у неким другим језичким дисциплинама него и у фонологији И фонетици. Он је, у ствари, први српски фонолог И фонетичар новога времена, а не,

у

33 Поводом 200-е rодишњице издања књиrе СаАО дебелога јера Аuбо азбукоnро­ mрес (Будим, 1810), уп. Нашјезuк XVI/3-4 (2010), 75-83.

93 у врmлогу

матице

како је то у српској филологији стално понавЛ:>ано, Вук Караџић.З4 Или шире, он је "први југословенски физиолог српског језика'; како му ј е то још 1910. године признао Ватрослав Јагић у својој Энц,ИКАоnедii СJLавянской фИJLОJLогiи. Јагић ту за МРКаЛ:>а каже и то да је он могао "у том правцу учинити веће услуге српском језику" да се "његовим пословима нису испријечиле несретне личне околности:'З5 Нешто раније, у осврту на Скуnљене грамаmичке и nОJLемичке списе Вука Сmеф. Караџића (1895), Јагић је у Мркал:>у видио "дубокоумног језичког зналца'; особито за тада ријетко код нас "његовану физиолошко-звучну компоненту" језика.З6

94

2. Мркал:>еви доприноси проучавању фонолошко-фонетске структуре српског језика у чему су, онда, МРКаЛ:>еви доприноси фонологији и фонетици

српског језика? Прво. Азбука коју је Мркал:> увео у свом дјелу СаАО дебеJLога јера JLибо азбукоnроmрес (1810) резултат је интуитивне и дубоко промишЛ:>ене анализе српског фонолошког система. Он је први установио тај систем конфронтирајући га са фонолошким систе­ мом српскословенског језика. За њега српски (књижевни) језик " има 29 "прости [х] звучића, гласчића [у данашњем поимању, фонема, М.О.] који "своје знакове имаду'; за разлику од српскословенског који има 42. Тај систем чини 28 Домаћих фонема и једна страна, добијена позајмл:>еницама (фонема [ф}). Он се од данашњег фонолошког система српског књижевног језика разликује само у једној јединици, фонеми [џ], коју је МркаЛ:> у СаАУ 34 Уп. нпр. оцјену великог српског линвисте Павла Ивића у раду О стању фо­ нетског и фонолошког исnитивања српскохрватског језика из 1975. го­ дине: "Питање о почетку историје наших [језичких, М.О.] дисциплина у српскохрватској средини води нас имену човека за којега се везује толико по­ четака у историји српске културе - великог фонолога Вука Караџића" (Ивић 1998б: 513). 35 У оригиналу: "первимъ юго-слабянскимъ физiологомъ по звукамъ сербска­ го языка"; "если бы не ПОМЋшали его занятiя очень несчастныя личныя об­ стоятельства, онъ могъ бы оказатъ большiя услуги сербскому языку въ этомъ направленiи" (Јагић 1910: 365). 36 У оригиналу: "Ich muss gestehen, erst jetzt eingesehen zu haben, dass wir ап Merkailj ејпеп sehr tiefsinnigen Sprachkenner, namentlich nach der damals noch weniger als jetzt gepflegten lautphysiologischen Seite, besassen, dessen ungliicklichen Lebenslauf mап jetzt aufs tiefste bedauern muss" (Јагић 1895: 309).

наЈВЈероватније превидио навести, јер ју је у властитом тексту употреБЛ:>авао (Могуш/Вончина 1983: 20-21, Ђукановић 1996: 55, Окука 2010: 82). Тај Мркал:>ев "превид' отклониће његов саборац и пријател:> Лука Георгијевић Милованов исте године (1810) у дјелу Оnиm насmављења к србској СJLичноречносmи и САогомјерју ИJLИ " nросодији, у којем стоји да српски језик има "равно 30 писмена [фонема, М.О.], што свеукупно чини једно "прекрасно и знаменито " число [број, М.О.] (Милованов 2010: 40). И док Мркал:> слово Ф уводи за ознаку истоимене фонеме [ф] у страним ријечима, Милованов каже да су ту фонему " Србл:>и Грађани већ [ ... ] присво­ јили у свој језик'; тј. да је она пуноправни члан српског фонолошког система књижевног језика. Ову цивилизацијску компоненту, која је једна од битних одлика књижевног (стандардног) језика, Мркал:> је примијенио на фонему [х] устврдивши како ју је у српски фонолошки систем увео управо зато што је увијек изговарају " " "мало ул:>уднији Срби, док за њу "сел:>ани Сербл:>и не знаду (Окука 2010: 134). Према томе, фонолошки систем српског књижевног језика који и данас постоји установЛ:>ен је давне 1810. године. И то је дјело Саве Мркал:>а (и Луке Милованова), а не Вука Караџића. Вук је преузео тај систем, али док га је у цијелости прихватио требало му је више од двије деценије.З7 Аруго. Мркал:> је први у српској филологији класификовао гласове српског језика и добрим дијелом одредио им физиолош­ ко-фонетску природу. Та се класификација темеЛ:>и на класичној граматици и на учењу романиста и германиста (посебно Ламбер­ та, Аделунга и Мајнера). Основна су два скупа које је издвојио: ВО­ каJLИ, које је у СаАУ дебеJLога јера (1810) назвао "гласопомоћна ли­ бо самогласна писмена'; а у ПаJLинодији (1817) самогJLасниц,и или самогАасна писмена, и консонанmи, које је у СаАУ назвао "праз37 Вук је у Српској граматици (Српски рјечник, 1818) за српски народни језик установио 28 слова (дакле, и фонема), али је други списак слова у ис­ том дјелу (стр. LXIX) обогатио са још три знака: ъ, Ф и х. 3нак ъ служио му је (прихватајући тако МРКаЛ>ево рјешење из 1817) као "сигнал самогласничке службе гласа р у оним малобројним случајевима где се самогласничко р могло читати као обично, сугласничко р (гръоце, заръзати, а не гро-це, зар-за-ти") (Ивић, у: Караџић 1966: 66). И он га је, мада нередовно, писао све до другог издања Рјечника (1852). Слова Ф и х Вук је употребmавао у писању страних ријечи. Тек је 1836, у издању Народних српских пословица, х прихватио и у српским ријечима (хаЈЬина, одох и сл.), а "не као дотад само у туђицама (архимандрищ Хам6ург и сл.) " (Ивић 1998а: 203). То значи да је он у томе био неДОСmеднији (и конзервативнији) од Мрката, а поготово од Милованова, који једноставно каже да су и х и Ф фонеме српског језика.

МИЛОШ ОКУКА

95 у вртлогу

матице

96

вучна либо согласна писмена'; а у Палинодији согласници односно согласна писмена. Стварање различитих артикулисаних гласова, каже Мрка1о, производ је протока ваздушне струје кроз 1оудске " говорне органе, и то тако што се "пара отиска из " БЂеле жигари­ " це [плућа, М.О.] у усни резонатор, гдје наилази на разне говорне органе и онда се она - "непосредственно, или одъ KO€гa дi:ела уу­ ста, или од становитога положеня, што €дaH дУо ууста прама дру­ " " гомъ добыя - "крозъ одтворена уста истискује наПО1ое. Тако човјек, за разлику од "безсловесне ЖИВОТЫНЂ'; свој глас "различно уначинити може, KO€ различно уначинеНЂ и преМЂняваНЂ сочлен­ нену беСЂДУ човеЧIЮ чини:'38 У сваком "сочленномъ гласу'; заК1оучује Мрка1о, налазе се "двострука уначиненя: 1.) такова, коя олъ оны дi:ела ууста зависе, одъ кои пара одтискуесе 2.) такова, коя прi:имаю бытi:е свое одъ различны отвораня ууста, крозъ коя пара истискуесе:' Творба самогласника зависи, дакле, од "различнога одтвора ууста': У једној ријечи постоји толико "самогласные (или двоегласные), колико удстоодтвоора къ НЂЗИНОМЪ изговору изыискуесеi у ЦЂЛОМЪ €зыку пако толико i:й €, колико различные одтвора уста од найвећега до наймаНЂга све НЂгове требаю РЂЧИ': Број самогласника у зависности је од језика и дијалекта, тј. "наРЂчi:я €ДHOГЪ истога €зыка'; јер су они аутономни идиоми. Уколико се они збрајају, њихов се број повећава зато што се у појединим дијалектима неког језика појаВ1оују различити вокалски варијетети. Тако Марка1о каже да је познати фонетичар Ламберт "само у НЂмачкомъ и Французскомъ €зыку 17 [самогласника, М.О.] нашао, кое число изъ много наРЂчi:я исты €зыка iоште бы умножитисе могло': Нијемци у свом књижевном језику "означую 8 различны устоодтвоора своiи, крозъ 9 СЛЂдуюћи видны знаака либо писмена: а, а, е, i, о, О, и, И, у. " 38 Ово нешто комликовано и мутно, па и не баш коректно, одређење настанка " гласа МркЭJD је покушао "појаснити у Писму противу Обране одговарајући на неке примједбе рецензента његове Палинодије [Вука Караџића] у Новинама Србским (1817: 383): " Одма съ почетка [у Палинодији, М.О.] читати € ово: али съ томъ великомъ разликомъ, да безсловесно животно пару само одъ бъле жи­ герице, и къ тOM� одъ ни еднога дi'ела ууста не може да отисне, УМЋСТО што бы можебыти вальало рећи: али съ томъ великомъ разликомъ, да безсловесно жи­ вотно пару само одъ бъле жигерице истискуе, и къ тому е одъ ни еднога дi'ела ууста не може да одтисне:' Ни овим, наравно, МркЭJD није постигао оно што је ту тежио, тј. да "ясностъ, найс�ществеНIЯ красота и наЙНУЖДНlе свойство слога писменога [књижевног језика, М.О.], естъ скоро найвећма испредъ ОЧIЮ метнута:'

А Срби и Хрвати? "Мы у данаШНЂМЪ Србскомъ €зыку нашемъ - каже Дa.toе Мрка1о - имамо само 5 ясно различны одтвора уста, кои €cy: а, е, i, о, и. У родьаака наши Орвата ако [око, М.О.] Загреба €CTЪ и 7,. то €CTЪ, оные 5, кое имамо мы, и i:оштъ €дaHЪ одтворъ ууста измедьу а и о, како што имаду Мачжари, други пакъ измедьу а и е, НЂмачкому ii раванъ. У црковномъ €зыку нашемъ €CTЪ 6 самогласные, зашто ы тако валя изговарати, како НЂМЦЫ свое и про износе. За ньи 6 имамо мы 11, Орвати за свои 7 устоодтвоора само 6 видны знамеНЯi дакле мы више, него требуемо, они маНЂ:' Цијело ово разматрање Мрка1о је посветио гласовима с "разумльивымъ одтворима ууста; тј. стандардним вокалским фонемама српског језика у савременом поимању. Но он луцидно заК1оучује да се у језику не појаВ1оују само ти, стандардни " " самогласници [ отвори уста ], него да има и "различниые неразумльивые, Beћie и маньУе, усто одтвоор а либо самогласнi:йка:' За потпору тога наводи случај еве када имамо и сугласнички и " самогласнички карактер, као у изговору "РЂчица наших " въ, къ и съ': Притом је овај ПОС1оедњи, самогласнички дио неразум1оИВ ,,€рбо € одтворъ [уста] маленъ': Кад рјечице въ, къ и съ не би имале самогласнички елемент, онда не би "ни РЂчице, ни гласчићи, биле, нити бы могле произноситисе': То је зато што "ако ћешъ найманьи гласакъ постати, валя [ваздушну] пару одтиснути (согласно), алъ ако ћешъ пару истиснути, морашъ уста одтворити (самогласно)': Овдје је Мрка1о интуитивно уочио случај еве самосталног изговора појединачних сугласника, добро примјећујући фонетске процесе. Ту "данашњи фонетичари виде присуство полугласног елемента (шва): ва, ка, са и сл:' (Младеновић 2008: 265). Но агруметација му је компликована, тако да се замаГ1оују фонетски процеси. Осим тога, у навођењу фонетских позиција (и примјера) МРКa.to је помијешао два језика, рускословенски и српски. Српски, наиме, " не зна за "рјечицу [въ}. И да1ое, цијела МРКa.toева аргументација служила је расвјеТ1оавању једног ортографског проблема: захтјеву да у одређеним ријечима и говор НОМ низу У српском "просто­ " наРОДНЂМЪ €зыку треба писати дебело јер [ъ}. А то није само у случајевима као што су поменути приједлози. Мрка1о присуство самогласничког елемента види и у изговору сугласника "бъ, гъ, дъ, жъ" и других који долазе на крају ријечи. Аргументација му је за ту тврдњу смушена и погрешна. Ево како

МИЛОШ ОКУКА

97 у ВртАогу

матице

98

" ТО он " доказује : Сугласничко "писме ж, lоште не означава гласакъ жъ, какогодъ ни жа. Да будне гласакъ жъ, тако треба къ ж дометнути самогласно, како и да постане гласакъ жа, то €CTЪ, треба оба пута уста одтворити, да пара истиснесе; нити медьу жа, же, жu, жо, жу, жъ, друга какова разлика налазисе, осимъ различни одтворъ ууста, то €CTЪ, за сваки тай гласакъ морамъ уста одтворити, одтиснуту пару да истиснемъ, али за гласакъ жа найвећма, за друге ПОСЛЋ НЋга маньма и маньма, за гласакъ жъ наЙманьма. У овымъ РЋчима: благъ, СНЋгъ, жuвъ, nостъ, шумъ, по два самогласника, €дaHЪ разумльивъ, други неразумльивъ, налазесе; зашто кадъ ньи про износимо, пара двапутъ крозъ отворена уста истискуесе': А онда слиједи реторичко питање: ,,,4а што, велишъ ли, знаменуе nисме ж, ако не гласакъ жъ?" И аподиктичан, нелогичан те контрадикторан и погрешан одговор: "Писме ж саамо не означава никаковъ цыо гласакъ, нити може произнестисе, докле самогласно не прииметнешъ му. Приправи себе къ преизношеню гласка жъ, али уста не одтвораЙ. Та медьу €зукомъ [језиком, М. О.] и зубима СТЋСНЋна пара быти ће топервъ одтиснута (ж) и крозъ одтворена уста (ъ) истиснута гласак жъ': Овдје је Мркал>, поред осталог, потрб своје темеЛ>но полазиште изнесено у Салу дебелога јера (1810) о односу графеме и фонеме: "да за €зик €дaH толико писмена треба, колико звучитьа прости " све РЋЧИ ньегове имаду (Окука 2010: 1 16). Тако се и Вук у свом Одговору на Палинодију (1968: 135) с правом окомио на Мркал>ево " науковање о " двојесложној ријечи типа ножъ, тј. на схватање да у српском народном језику не постоји "ни едне едно сложне речи, коя бы се окончавала на согласно слово:' Он га је подсјетио на то да су већ стари Римл>ани, као и "остали народи, кои пишу ньиовымъ словыма'; изговарали и изговарају на крају ријечи "своя сагласна слова безъ ъ': Овдје је очигледан "Мркал>ев пад као филолога, јер и у његово време, као и много векова пре њега, у нашем књижевном и црквеном, као и у нашем народном језику речи као што су благъ, живъ и др. имале су један а не два слога. У њима се крајњи сугласници нису изговарали са полугласничким елементом уз себе (блага) већ без њега (благ). У томе је, и само у томе, у вези с ъ Мркал> погрешио као фонетичар и у томе му с " правом можемо данас замерати! (Младеновић 2008: 266). Но постоје још неке Мркал>еве заблуде, директно или инди­ ректно у вези с {ъ}. Највећа је, дакако, у томе да је он цастојао

доказати да у српском народном језику " ъ самогласно €CTъ" и да српски језик не може без тога "одъ старине наше[г] роднно[г] ъ'; јер оно означава његове "НЋме самогласнике': Па онда, у вези с тим, и схватање, изнесено у Писму противу Обране (1817: 383) да су "согласна снщетественни дIо РЋчиi:'; а "самогласна писмена €cy видни знаци означаваюћи само ууста отворе, коима согласна произносесе'; схватање које је донекле у колизији са његовим фонолошким науковањем изнесеним у Салу и Палинодији. И то је изнесено након што га је Вук, осврћући се на Палинодију, арогантно и иронично укорио: "Заръ не зна Г. Меркайль да су lОШТ стари Римляни делили согласна слова на нема (stumme) и nолугласна (halblautende)? И имали су право; зашто [јер, М.О.]ј, l, т,n, r, s, t (и наше ц" ч, ш) могу се готово изговорити безъ икаквога самогласника (од овы 5, коя ми имамо, и коя су Римляни имали); а особито р, с, ц" ш; са гласомъ р могао бы човекъ поплашити " читавъ чжелепъ волова или Чопоръ свиня (Караџић 1968: 137-138). Сл>едећа заблуда у коју је Мркал> упао јесте његово фонетско одређење надредног знака (spiritus lenis), који он назива звателц,ем. Тај знак се, наиме, ставЛ>а изнад вокала на почетку ријечи и представл>а, по МркаЛ>евом схватању, сугласничко слово које има и сугласничку вриједност: Spiritus lenis "нlе беспосленни батачићъ... него € предъодно согласно писме означаваюће УМЋренни БЋложигерични тисакъ паре': Зато је оно неопходно у српском језику и правопису. И зато би га Мркал> препоручио "свимъ писменымъ народима къ савръшенству ньиовога писма'; и " то "изь оны темеля [разлога, М.О.] из којих је Мајнер у свом дјелу Philosophiesche Sprachlehre "звателца наше свимъ западньимъ народима преПОРУЧIО, явно желећи, да бы €диноплеменницы НЋГОВИ УМЋСТО, на ПРИМЋРЪ, Art, са звателцемъ Art, писали:' Треће. Посебна је Мркал>ева заслуга у одређивању фонолошког статуса самогласног {р}. Он је установио да "у простонаРОДНЋМЪ €зыку нашемъ" постоје изговорне позиције у којима је глас {р} " "нијеми самогласник па зато за његово обил>ежавање "lоште већма дебело ъ требуемо, него у црковномъ:' Он каже: " Србльинъ не вели: на верху, него на връу; не верхови, него връови; не я самъ трео, него я самъ тръо; не nоnаде ме некова дерхадъ, него дръадъ; не nрхати или nерхати, него nръати; не съ верха, него съ въра; не метале га себи nодъ грхоц,а или герхоц,а, него гръоц,а; не врхомъ

милош ОКУКА

99 УвРтАогу матице

100

нота, него връом нота': Кад је то тако, ко ће, онда, бити "кадаръ тако добро безъ дебелога ъ записати'; пита се МаРКаА>. И резолутно закл>учује: " Нитко': МРКаА> је овдје добро примијетио да [р} има посебан фонолош­ ки статус након ишчезавања сугласника [х} и када се нађе уз вокал. Ту стоји, са данашњег становишта, морфемска граница. Питање је, међутим, какав је био изговор [р} у то доба. Све говори у прилог схватању да се радило о слоговноме [р}. И Вук је то Мркал>у признао, али не у свим позицијама, утврдивши да су само "неколике речи (грЪОL$е, върови, умръо, сатръо и т.д.) могле[ ... ] доказати да намъ треба ъ'; а њих у нашем језику има можда ,,10 речi'й': Код свих осталих требало би нам " какво слово, кое бы значило као латинско h" па бисмо онда "могли писати Bph, Bpha, Bphy, Kphamu и т. д:' (Караџић 1968: 138-139). у Писму противу Обране Мркал> се поново вратио на своје ставове у овим фонетским (и графијским) позицијама и каже како би се морало "штогодъ о тврдости €зыка споменути; €PЪ може тко рећи: да на връу, връови, съ връа, и остала подобна тврда €cy, пакъ да сбогъ тога написатисе има: на верху, верхови, съ верха. " Та би замјерка, каже, била неоснована јер ту језичку "тврдостъ Србско не чувствуе уво': Ту МРКаА> оштроумно закл>учује да су изговрни процеси својствени свакоме језику понаособ јер је језик аутоно­ ман идиом и да "што € у KO€MY €зыку тврдо, не може изъ други €зыка разсудитисе. Цыо Србски €зыкъ тврдъ € италi'янскомъ уву, €рбо € богатъ у согласныма, коя ньему силу, кр1шостъ и значеНЂ даю, што исто и кодъ свi'ю други КРЂпожилатны народа примЂчавасе. Тврдостъ у Србскомъ дакле само одъ Србскога ува судитисе може:' Четврто. МРКаА> је дао и становит прилог учењу о слогу. Одређујући физиолошко-фонетску страну гласова он увиђа да се " они у ријечном низу удружују у већу језичку цјелину, у "сложен глас, који је називао слогом. Тако је слог за њега једна изговорна цјелина у којој је "найманье €дaHЪ согласникъ, и свагда само €дaHЪ самогласникъ (или двоегласникъ)': И будући да су " и согласные, и самогласные гласови [...] несавршени'; тек " кроз ньиово садруже­ нье пако ДОСПЂва гласъ къ саврешенству': На основу тога Мркал> онда з акл>учуј е: а) да " согласно без самогласнога не може изговорити се'; б) да "самогласном свагда согласно предодити мора'; в) да " самогласно без согласнога равно тако не може

" произвести се, какогод ни согласно без самогласног и г) да "никада не може самогласно РЂЧЪ починяти:' МРКаА> је доиста тачно примијетио да се слог јавЛ>а стварном јединицом говорнога тока и да је производом посебног напора ис­ тиснутога ваздуха из говорних органа, али је потпуно погријешио у одређивању његове стуктуре проглашавајући га сложеним гла­ сом. Није увидио да слог може бити и ријеч или дио ријечи од једног самогласника самог или од једног самогласника и једног или више сугласника који се онда осјећају као изговорна цјелина. " А тврдњом да ријеч "никада не може почињати самогласником превидио је темеЛ>не принципе фонотактике српског језика. Бол>у и прецизнију слику слога дао је Лука Милованов у својем 1810. на­ писаном, али тек 1833. објавЛ>еном Оnиту настављења к Србској сличноречности и слогомерју и nросодији. За њега "слог јест једнога или више писмена једним уста јазом изговорен глас. Једно дакле или више писмена, једним отвором уста изјаснено, чини један слог': Он је саставЛ>ен "из писмена једног или из више пис­ мена': Слог је, дал>е, "трострук: дуги, кратки, и обшти': Ауги слог је онај који има дужи изговор од других слогова ријечи, односно онај на којему се "њешто мало више, него што на дуром задржава " и продул>ује глас (нпр. давати), кратки слог је онај "који " сматрајући на други слог краћим временом изрекне се (нпр. раз­ " полагати, гдје се слогови раз, по, га и ти " скорије изрекну него слог ла) и, на крају, општи слог је онај који се употребл>ава у неком поетском дјелу и кад се "сад на мјесто дугог, сад на мјесто кратког " поставити [ ... ] може (Милованов 2010: 17-18). И код Вука Караџи­ ћа у његовој ПисмениL$и (1914) налазимо прецизније одређење слога него код МРКаА>а: "Једно самогласно писмо само, или састав­ " Л>ено са једним, или више согласних писмена, зове се слог (Кара­ џић 1968: 38). Али то је он преузео, као и цио одјел>ак о акценту, из МиловановЛ>евог Оnита (Николић, у: Караџић 1968: 271).

3. Додатна напомена Већи дио свога фонетско-фонолошког учења Мркал> је изнио у Палинодији либо обрани дебелога ъ и у Писму противу Обране (1917), и то с намјером да докаже потребу задржавања дебелога јера у одређеним позицијама у "простонародньем €зыку нашемъ,

МИЛОШ ОКУКА

101 у врmлО2У

матице

102

коимъ ПОЧИНЋМО писати': Садржај ПаАинодије и Писма био је подређен његовој же!ои да ослободи "наше дебело ъ од незаслуже­ ногъ напастованьа и прогона'; што "сирота много пуута [ ... ] трпи': Тако је он поново изазвао јавност против себе. Овај пут књижевне и научне, а не црквене и официјелне, као у случају његове ћириличке реформе из 1810. године, због које је доживио осуду, прогоне и лични слом. Све се опет свело на феномен дебелога јера као симбола баласта у српском књижевном језику. Тако српска културна и научна јавност уопште није ни схватила о чему Мрка!о у ПаАинодији говори него се ухватила само тога несретног јера, али овај пут устајући против великог реформатора што га поново уводи у српску писменост и, насупрот ранијем ставу у СаАУ, оправдава његово присуство научним аргументима. И то у вријеме кад је вијек томе омраженом знаку био на заласку. Тако је Вук Карџић, који је у Србским Новинама и објавио ПаАинодију, оштро (у неким дијеловима и некоректно) замјерио Марка!оу што је уда­ рио "на трагъ од свога саАа дебеАога ера': Он је, каже, својевремено "найвећу буну подигао на дебело еръ (ИСПОРIО га, и сало му изваДIО " на ПОЛЋ ), а сад га брани. Ако пак није знао зашто је то раније ура­ " дио, то је "НЋгова штета и срамота (Караџић 1968: 135-136). А Платон Атанацковић (1818) каже да је MpaKatoeB Азбукоnротрес учино триста чуда, али то нису никаква чуда наспрам овога чуда да Мрка!о својом ПаАинодијом "дебеломе јеру, које је изудио ["из­ " " резао ] био, сало у трбу[х] меће и "нови живот даје': Он, за кога је дебело јер "умрло'; каже да не може никако разумјети "не само г[осподина] Меркајла, него све који су после прогона дебелога " јера опет га примили (Младеновић 2008: 272).39

39 Тако се касније схватило да је МРКаА:> Палинодијом устао против властитих ре­ форматорских рјешења изнесеним у Салу дебелога јера (1810), да се он вратио " назад славенском језику и писму и да се одрекао своје реформе. То се "учење у српској филологији провлачило и стално понаВII>ало од почетка ХХ вијека па скоро до краја тога вијека. Тек поводом 200-годишњице МраКаА:>ева рођења (1983/84) та му је неправда отклоњена. То је понајБОll>е учинио Александар Младеновић, доказавши да у Палинодији нема таквог одрицања и да је она написана с "ЦИII>ем да њен аутор учини известан уступак оном моћнијем делу ондашње јавности чији је гнев и његове последице Сава МРКаА:> осећао на себи непрекидно после 1810. године. Тај Мркаll>ев поступак састојао се ИСКII>УЧИВО у рехабилитацији дебелога јера а не у одрицању од целокупне властите азбучне реформе остварене у Салу" (Младеновић 1984: 583-584, Окука 2010: 33).

Послије ПаАиноnдије, Писма противу Обране и оштрих кри­ тика научне и књижевне јавности - на једној страни незадово!оан са собом и својим дјелом и разочаран што је по други пут у живо­ ту несхваћен, а на другој поставши све тежим болесником и стра­ далником - Мрка!о се поново изгубио из научног живота све док се није 1833, након дуге и тешке болести, и упокојио. Обећања која је дао у СаАУ (1810) да ће написати Језикоnротрес и у Писму про­ тиву Обране (1817) да ће поново писати о дебелом јеру (а то зна­ чи о фонетско-фонолошким питањима српског језика) није, на жалост, испунио. Тако је ПаАинодија остала једина његова фонет­ ско-фонолошка расправа. Скромна, али прва те врсте у српској филологији новога доба. Од тада па до појаве шире засноване студије ФИЗИОАогија гАаса и џасова српског језика Стојана Новаковића проћи ће дуго времена, више од пола вијека (1873),40 да би опет прохујало исто толико (или више) времена до појаве студије Александра Белића ГраНИ1!Ја САога У српскохрватском језику (1929).41 Тако се у овој нашој научној области, као и у многим другим, не може говорити о некој континуираној традицији. Но оно што можемо сигурно утврдити - јесу почеци тих истраживања. А они се вежу за име Саве MpKatoa.

40 Гласник Српског ученог друштва ХХУII, Београд 1873: 1-108. 41 Зборник у част Богдана Поnовића, Београд 1929: 273-286.

МИЛОШ ОКУКА

103 у ВртАогу

матице

Заu а g на uј е к а в шш u на у славеносрu ском омо шу : Ж и т иј е Г ерас има З ел u ћ а u з 1 82 3 . loguHe МИЛОШ ОКУКА

другој и трећој деценији 20. вијека славеносрпски језик код Срба је на различите начине понародњаван, зависно од регија српског језика и двају књижевнојезичких српских изговора, екавског и ијекавског. Вуков Српски рјецник и Писменица српског језика из 1818. године у томе су били најрадикалнији. Но они дуго времена нису имали већег утицаја, особито на источној страни српског језичког простора, јер тај тип предложеног језика није покривао све сфере књижевног језика као цивилизацијског идиома. Особи­ то се то односило на лексику српског језика, и то на њен урбани и интелектуални слој. Славеносрпски лексички фонд се снажно развијао и богатио, он је апсорбирао огроман број славенизама, туђица и посуђеница и био погодан за стварање нових ријечи калкирањем. То је, на једној страни, српском књижевном језику омогућавало да, како-тако, изврши основне функције у друштву, а на другој страни се умножавало шаренило и стварао баласт који се морао на неки начин превладати средствима којима би се пре­ познало да је српски језик српски а не славјански или славеносрп­ ски. Друге славеносрпске језичке сфере, графија и ортографија, жилаво су се одржавале као језичко настеђе и навике које је било тешко мијењати. Зато у свему томе и није било могуће да завлада неки ред. Језичке норме су биле само узусне, а не прескриптивне, врло лаба­ ве и растеЗ1uиве. И сваки српски писац је, у неку руку, имао своје властите норме. Оно што им је евентуално било заједничко јесте у основи прихватање граматичког система народног језика, али и са остацима неких гласовних и творбених рускословенских и/или

у

,-

105 у ВртАогу

матице

106

руских језичких елемената, пуна слобода избора лексике, зависно од области о којима су писали, и славеносрпска графија и ортографија. Тако су српски писци свако на свој начин схватали свој језик, српски књижевни језик, који су називали Славено­ Србским или једноствано Србским. Мркал,ева и Вукова графија (азбука) тешко се пробијала и примијењивала. Бол,е речено, писци (и уредници и издавачи) то­ ком прве половине 19. вијека само су прихватали неке елементи те графије, више МРКаЛ>еве него Вукове. А у ортографији је, поред одређених увријежених и насл,еђем пренесених норми, углавном владао приличан хаос. Писмо и правописни узуси су скривали, прије свега, књижевнојезички изговор. А и У тој је области српски књижев­ нојезички израз у првој половини 19. вијека био бивалентан. Пре­ владавао је, наравно, екавски израз, али су већ од друге деценије 19. вијека отвореније и бројније на сцену ступали и књижевници ијекавци, прије свега Крајишници и Далматинци. Један од њих био је и Герасим Зелић (Жегар, 1752-1828, Бу­ дим), игуман манастира Крупе и епископски викар православне цркве у Далмацији и Боки Которској. Он је 1823. године издао дјело које у пуном називу (у континууму) гласи: ЖИТIЕ ј СИРЂЧЬ ј рождеюе, воспитаюе, странствов- ј аюя, и различна по СВЂТУ и ј У отечеству приключеюя ј и страдаюя ј Герасима Зелића јархи­ мандрита свето-успенске обители кру- ј пе у далмаЦIИ, бывшега кое у истой јдержави, кое у бокки которской, ј од л. 1796 до конца л. 1 8 1 1, надъ ј православными восточнога ј ИСПОВЂдаюя церква­ ми ј генерал - и великога - викаРlа; ј Нимъ саммимъ ј Себи и своима за споменъ списано; и дру- ј гима за любопытство, ГДЂШТО зарь ји за поучеНlе, на СВЂТЪ издано. ј въ БУДИМЂ ј Писмены Крал. УнIверсУтета Унгарскаго. ј 1823. Ако бисмо на основу овога назива судили о језику на којем је дјело написано, онда се не бисмо двоумили: на САавеносрnском. Но то је велика варка: славеносрпски је само омот, етикета, а стварни Зелићев језик је западна ијекавштина, свјеж и жив народ­ ни језички израз натруњен славеносрпским језичким елементима углавном у оним моментима када се требало о званичном и про­ " фесионалном "изображенију изразити, како се то тада код Срба углавном схватало. У ствари, када се радило о цивилизацијској језичкој надградњи, за коју народни језик тада нији био, нити је

могао бити, изграђен. И, наравно, графијски и ортографски омоти су славеносрпски. Све ово има одређено значење у развоју српског књижевног језика у првој половини 19. вијека. Не треба заборавити да је Зелић свој мемоарски спис довео до 1817. године, да га је завршио прије изласка Вуковог Српског рјечника и српске граматике (1818), у којима је изнесена радикална реформа српског језика и правописа, уведен народни језик на темел,у новоштокавског дијалекта, источнохерцеговачког ијекавског. А и Зелић је своје Житије написао изворном ијекавштином западне провенијенције тога истог дијалекта. Но његово дјело је остало у форми и на језику којим је написа­ но захвал,ујући сплету околности које се у нашој књижевној историји тумаче анегдотски, а у ствари су сигнифакантне за тадашњи српски књижевни језик и за стање у којем су се налази­ ли многи српски писци. О чему се ту радило? Тадашњи славеносрпски језик, својом хибридношћу и шарени­ лом књижевнојезичких форми, ставл,ао је многе српске ствараоце пред дилему којим се формама служити и како се најбол,е изрази­ ти о стварима о којима су писали. Ту разапетост између славе­ носрпског и народног језика тешко су превладавали, што је било сасвим нормално у то вријеме великих превирања у развоју српског књижевног језика. Писци су се сналазили на разне начи­ не у обликовању свога језика и у изградњи властитог књижев­ нојезичког ираза. Многи су настојали да слиједе своје узоре, док су други кретали властитим путем који је, наравно, тешко могао бити у оном смислу властити да буде нов, оригиналан, с обзиром на језичко насл,еђе и увријежене језичке навике. Наступ Вука Караџића и његов радикализам за народни језик, фонолошку графију и ортографију, изазвао је велике потресе у српској књижевности и друштву. Вуков захтјев за потпуним раскидом са старом језичком традицијом и са славеносрпским језиком у првој половини 19. вијека имао је присталица, али више оних других, противника, који су углавном тражили неко средње рјешење у обликовању и развоју славеносрпског језика. Вукова реформа језика и правописа у првој половини 19. вијека није могла имати погодно тло за пријем, за успјех. Иако су Вукова дјела и језик тих дјела имали велики утицај на српске писце, његове идеје и књижевни језик који је обликовао, стандардизовао практично су

МИЛОШ ОКУКА

107 УвР111Аогу матице

108

ПРИМА>ени много касније, тек у другој половини 19. вијека. Све дотле код Срба је владао славеносрпски језик који се стално мијењао тако што је понародњаван, посрБА>аван, али је, и поред тога, остајао славеносрпским. У првим деценијама 19. вијека српским писцима узор и мјера ствари био је доситејевски језик. Послије Доситејеве смрти по­ себно је био цијењен његов СА>едбеник, учени Павле Соларић, чији је језички израз предстаВА>ао богату и развијену форму славе­ носрпског језика, који је био својеврсна мјешавина традиционал­ них славеносрпских форми и нових, народних. Многи српски писци углавном нису излазили из тих оквира. Они који су уносили иновације у свој књижевнојезички израз ис­ товремено настојавши да оне не излазе из подручја широког сла­ веносрпског спектра. Они чије су иновације биле нешто веће, по­ готово у избору изговора српског њижевног језика, нису увијек били сигурни у свој избор и бојали су се књижевне и друштвене јавности. Један од тих српских писаца био је и Герасим 3елић. Свјестан да је у обликовању свог Жumuја изабрао матерњи ијекавски го­ вор, посумњао је у ВаЛ>аност свога језика и стила па је тражио не­ кога ко ће му га прегледати и редиговати. Одлучио се за Павла Соларића и дао му свој рукопис 1817. године да га он "развиди и по неговомъ великомъ расућеНIЮ и различномъ познанству " стварIЙ у бол·iЙ редъ приведе (3елић 1823: 641). С тим У вези, будући да је велики писац живио у оскудици И биједи, а он сам ре­ лативно имућан био, продао је за двјеста талира орлаша скупоцјену бурмутницу брилијаната коју му је даровао Наполеон и новац дао Соларићу за труд, а овај њему чврсто обећао да ће му поправити и издати дјело и дао му облигацију. До тога, међутим, није дошло. Соларић је, заузет и болестан, 18. фебруара 1828. из Рима писао 3елићу да тај посао, који је "обрекао / .. .! јошче не напредује'; али да ће се потрудити да он види "свој конац и публични свијет': Соларић је 9. октобра 1820. године поново писао 3елићу да му је "немоћ и дангуба тешка'; да му је тешка "печал," што му је дужник, имолио гадајошмало причекаиистрајеусвојем"страстотерпенију': 3елић је одмах 20. октобра 1820. одговорио Соларићу да га неће више чекати "ниједан час'; него му тај новац дарива и поклања " " " навјеки и шаА>е му натраг његову "рцевуду (квиту) за " мир и спокојствије'; како би се увјерио да он више А>уби Соларића "него

г

ли 200 талира орлаша, знајући / .. .! да сви философи и списатеА>И књига биједно живу на овом свијету': Соларић је 8. новембра 1820. на ово одговорио да је, прочитавши писмо, остао "од нечајаног призјелног удивленија за неколико минута као дрвен'; да су му бризнуле "вруће сузе од крајњег умиленија и глобочајше благо­ дарности'; да се у томе његовом "чрезвичајно великодушному тра­ " ту не може наћи "подобни примјера на свијету'; а посебно да је " "међу нашим серпским народом тешко наћи особу с "толико ви­ соко отмјена чувстованија у својем серцу'; особу која би, " био он философ и полезан народу списатеА> и оскудјевајушч колико му драго'; дуг од 200 талира орлаша отпустила и даровала. Истовре­ мено му каже да ће му његов рукопис, будући да није више у стању да ради на књижевној "работи'; одмах послати у Беч и препоручује му да некога нађе у Угарској који ће му извршити редактуру (Житије 1988: 434-438). С тим У вези он каже: у Унгарији всује ћете тражити кога ради Вашега житија: !оени су, стил им

је мјешовит, и не умију преводит с италијанскога. Ако прихвати г. Вук, ,-

пригледајте да не буде верло ерцеговачки, нити по његовој новој ортографији, но, ако Вам се прави, онако како сам ја започео (Житије 1888: 438).

3елић, међутим, није ДаЛ>е трагао за помагачем нити се при­ " државао онога што је Соларић био "започео него се послије " његове смрти, како каже, "приваТIО самъ и употријебио сав свој труд и вјештину "да га ако не у найБолыl, а оно баръ у онай редъ" ' доведе "кои ће свакомъ благонаклономъ читателю разумителанъ " быти, да га у читаню несмета и да му смисла неквари (3елић 1823: 641). И притом није у потпуности прихватио Соларићев савјет да " му Жumuје не буде "верло ерцеговачки и по Вуковој ортографији: Он је своје дјело издао управо " по ерцеговачком'; али старом (сла­ веносрпском) ортографијом. Тако су његови мемоари "срећом остали у оном облику у којему су написани, у основи на народном језику 3елићева краја, али и са удјелом црквенословенских елеме­ " ната (Иванић, Житије 1988: 490). Но, каква је 3елићева ијекавштина и/или народни језик? И ка­ кав је (и колики) удио црквенославенизама у његовом метајезику? Да бисмо одговорили на ова питања, можда је најБОА>е најприје навести неке изводе из његова приповиједања:

МИЛОШ ОКУКА

109 у врmлогу

матице

ограничi'е Републике Мл1;тачке, цесаревине Австрi'йске, и турске, силе

н1;ки из Далмац'iе и Албанi'е сбогъ гоненi'я Венецi'анскога избегли быяу, и дошли у она времена у Русi'ю, и населили ону празну бывшу землю, коя се

Османске. Ту на запаДн1;мъ подножi'ю планине Велебитске лежи Далма­

по ньима и назвала Нова Сербi'я (75).

тинско село Жегаръ, ђе самъ я одъ древн1;гъ благочеститогъ свешштени­

а) Тромећа42 € i'оште добро познато име у Iллирику, прi'е бывше сир1;чъ

ческогъ племена л1;та господня 1752.у ll-тый данъ М1;сеца Юнi'я одъ оца

ђ) Но овай човекъ Hi'e ћео нипошто примити, говорећи намъ " да већь Hi'e " на Bpi'eMe а тоће рећи, да € прi'е насъ изишла была запов1;д, да ме увате.

Андреа, и Матере lоанне на овай бi'елый св1;тъ poAi'o, и У светомъ крещенi'ю

Ево б1;де сада, и умложене скорби на скорбъ, и печали на печалъ! а суви­

КУРИААЪ названъ (1-2).

шеме стра MOPi'O, будући да ме € секретар видi'о, и карата непримi'о; мислi'о

б) Съ тi'емъ теченi'емъ коло се окрену; и у наша времена свi'етъ хоће већь

самъ, да ће казати, да смъ дошао у Венецi'ю. Свакi'й самъ часъ и мi'нутъ гле­

да се освi'ести, да су найнапреднi'и онi'и Народи, кои се найман1; муте и

дао и чекао, кадъ ће жбири доћи у кућу мога Домаћина, да ме поведу у там­

дангубе съ туђимъ €зыцыма; но крозь свое кньжевнике досп1;ли су, те на­

ницу (292).

лазе у своме €зыку све, што имъ € полезно и пристойно, изъ свi'ю времена, и одъ свi'ю Народа (VI).

110

в) Самъ смушенъ и уплашенъ поћемъ низъ басамаке, да видимъ, и напо­ имъ мога яднога коня. Едва доћемъ предъ шталу од сн1;га, кои ми тако си­ паше у очи, да ме загуши. Алъ кадъ тамо, а оно мой конь дркће одъ страш­ не студени предъ шталомъ свезанъ, а седло подъ стреомъ. Одрешимъ ко­ ня, и поведем га у шталу, алъ оћеш! штала заключана, а нитко се нигди невиће, и нечу. Узмеъ исподъ стрее мало огризина, отрем коня од cHi'era, и оседламъ га, пак враћаюћисе у манастиръ, да узмемъ бисаге, и кабаницу, доћу ми на паметъ р1;чи Христове, говорене Апостоломъ: Гд1; васъ неnри­ ме, uзuдuте, u nрахъ ногъ вашuхъ отресите. Отресем и я ту, но не пра, него снi'егъ, кои лећаше од Привине главе чакъ до другогъ манастира (30). г) Гонимъ коня канчжi'омъ и мамузама, да бы прешао прi'е преко Фрушке; али симрома уморанъ и сустао €ДBa се мичаше, грћући снi'егъ више трбуа. Iоштъ помислимъ, ако има мећеда или вукова у овой гори, И изиће кои предаме, ту ћу и животъ изгубити, и тако ће ми проћи желя къ путовати по св1;ту, коя ме € одъ младости мое питала, и коi'омъ самъ прорицао, да ћю поћи видети свi'етъ, туће земл1; и царства (32). д) По празнику cBeTi'e апостола сутра данъ, продужимъ путъ мой изъ По­ чаева, и 30 Юлi'а 1782. године стигнемъ благополучно у Ново-Миргородъ у Новой Сербi'и. Овће наћемъ Г-на Mai'opa lоанна Скорића, мога найбли­ жега сусе1;да изъ Мећеће у Далмацi'и, и друге млоге Србе. Н1;ки изъ Маћарске и Баната сбогъ различни у оно Bpi'eMe сбывшисе полi'тически узрока, н1;екi'и изъ Серб'iе, Босне и Ерцеговине од теготе ига турскогъ, 42 3елић је фонеме ћ и ђ обиюежавао истим графичким знаком (ћ). 3а фоне­ му 1f није имао посебан знак него ју је биюежио са 'fЖ (у 'fжеnу моме пасо­ портъ, 66; а Турцыма су остале у слободи Hbi'oBe чжамi'е, 94; О'fже ове вичући на MYHapi'e, 105). Фонему 1f овим диграфом обиюжавали су и Павле Соларић и Сава Мркаю, као и Давидовић у својим Новиliам Српским (уп. Бабић 2007: 82; Милановић 2012: 223-224, 228).

Из овога јасно произилази да је Зелићева ијекавштина класич­ на источнохерцеговако-крајишка, у основи Вукова из прве фазе његовог стваралаштва, са јатовим супституентима који су карак­ теристични за њену западну, крајишку варијанту (свијет, пјесма, нијесам, нашије; тијем, бијаху, жеАио, њеки, вријеме - времена, итд.). Такође су присутне старије форме сјутра и нијесам /нијесмо (уп.: сютра у дневный часъ на кафу, 66); а моге нГесу биле; ГДЂ lоште и Hi'eCMO, VП; да Hi'ecaM ни близу, 641 итд.). Та је ијекавштина са дугом придјевском замјеном јата у зависним падежима (rpaacKi'e и госnодскГе кућа синови у таквi'емъ су обично одъ ДЂтинства срећниi'мъ обстоятелствама и пригодама, 3) и, уз то, са формама у којима је извршено најновије јотовање дентала (ђе, међед, ђевер, неђе, ниђе, виђети итд.) или ликвида (а без новца неможесе жиВА13ти, 334-335). Ту су и облици из матерњег, локалног говора овђе (како првога овће господара, 66), виђео (Када самъ виђео, 64), кћео (ако бы кћео, 67); зар тако кћеше моя лоша срећа, 68) и др. Екавски супституент јата је код именице цовек и њене (славеносрпске) изведенице чеАовеческi'й.43 Из локалног матерњег идиома су форме дОВАе (како € дОВАе, и како следуе даЛЂ, 3), МАого (ДЂца се МАогом коечему наставе, 4), nо­ чемъ (наводно), изнишао (nочемъ € изнишао еллинскi:й и за нимъ донекле и лаТIНСКIЙ €зыкъ, IV), те "одселе, порене, предије (име), трема ( трима), од смија, 'увалио очи у главу као да се ни на Божић Х1оеба није најео; на саоница, на колиције, дивије, пачати, " усићио (Иванић 2009: 153). =

43 3елић се трудио да пише овим системом, али, под утицајем матерњег идио­ ма, или литературе, у томе није увијек успијевао. Тако има код њега двојности и колебања (нпр. у дугим и краћим придјевским облицима: уп. Съ mi'eMb, горе под В; Рече ми за тимъ, 66; или: видети, горе под д и др.).

милош ОКУКА

111 у врmлогу

матице

112

Друга важна собина 3елићева језика јесте одсутност фонеме х у матерњем идиому, и . то без замјена или са специфичним дијалекатским замјенама (добаръ часъ ода, 5; исподъ стрее; Iзъ Рвац,ке, 14; Айдемо мы у Косово, 14; мой конь дркће одъ страшне студени, г. под в; ослаБЛЋна и дрктаюћа рука, 643; ако би кћео, 67; и Ерц,еговине, г. под д; на ово иАяду изговора, 68; изъ чега вићо, 68; трговаца ВАаа, 73; nриватио самъ га се оптъ я, 641, и др). Но, то не значи да 3елић није знао за ову фонему. Напротив, он ју је употреб!оавао у књишкој лексици и књишким формама (nому­ хамеданиАи, VIII; хотяшесе за книжевника, V; монахиня НЋка, 7; у Бога и Icyca Христа, 34; свакому художеству, 84; Святому духу, 4; сабора святi'хъ Архистратига MuxaiAa, 13; свlетомъ noxyaiAU, 19; за napoxiio, 48; старецемъ монахомъ, 26; Святому духу РУКОПОЛОЖНlемъ nосвятихомъ, 20; да у ДалмаЦIИ христянi; 109; я већь био Архимандритомъ, 37; XOAaHacKi'e злаТНlе цекина, 74, итд.). То се онда каткад преносило и на Домаће изразе (нихова ту судбина, IX; онъ, кои, ће хоће, обара, 4; тужахъ на судбину мою, 71; 3ахваАивши на таквом праВОСУДIЮ, 45, итд.). А било је и обрнутог утицаја, нпр. лексему духовник употреб!оавао је час са х, час без тога гласа (новlмъ духовникомъ, 13; а мой дуовникъ, 14, мени дано съ дуовникомъ моимъ, 24). Карактеристичан примјер за то је онај кад цитира из Библије и употреб!оава ријеч nрахъ, а онда одмах иза тога, у спонтаном причању искрсава њена форма из матерњег идиома: " ... доћу ми на паметъ РЋЧИ Христове, говорене Апосто­ ломъ: IOЋ васъ неnриме, изидите, и nрахъ ногъ вашихъ отресите. Отресем и я ту, но не nра, него сн'iегъ.. :' (30, в. горе под в). Од других карактеристичних својстава 3елићевог идиома навешћемо с!оедеће: а) употреба старијих падежних форми с приједлогом пред (Изићемо сви изъ цркве: алъ кадъ оно, я видимъ nредъ Bpami'e ц,рквенi'е у порти све посуде од куйне (маћупнице) кое на ме мет­ нуше, а НЋеке около мен оБЋсише, 79); б) употреба падежних форми типа: када ћеме послати са СОАда­ ти преко Велебита, 338; ћесамсе обходио съ господомъ, и nрi'ятеАи, 354; У врlеме воеваня СрБСКlе цара съ Турц,и, 557; в) употреба Gpl умјесто Lpl: Овай се цаРСКIЙ указъ већъ по свой ДалмаЦIИ разглаciо быо у новина, а я нlесам о НЋМУ lОШТЪ ништа знао, 507;

г) употреба форми Ipl типа људма (пред Богом и пред Аюдма, ХII; не редко Аюдма, 4): д) употреба Gsg умјесто Dsg (Напротивъ тога, IV); ђ) употреба форми типа тију, нашију у Gpl (и одъ cBiio Народа, VI); ж) промјен!оиве форме бројева 2-4 (коя быяше до тогъ времена у Фрушкогораца забачена, како € и у трима благочестивимъ монастирима у ДалмаЦIИ данасъ преЗРЋна, 11; да € €ДHa одъ онlе четирiio, што € писао свети евангелистъ Лука, 75); з) употреба старих партиципа (Ова страна Польске бывше тада княжество княза Аюбомирскога, бывшега у то врIме у служби Iмператорице Екатерине AAeKci'eBe, и иМЂвшега за супруку племяници (синовици) княза Григорi'е Петемкина, 74); е) употреба Isg мјесто Asg уз глаголе типа бити, постати (ПОСЛlе него самъ постао стаРЂшином као Архимандритъ у Манастиру Крупи, быяше у 3адру за пароха €дaHЪ Iеремонахъ, упоменути СавваТIЯ ВаСИЛЋвићъ, 349); и) употреба историјског презента (ПОАюби га мати у руку, и я метнувши метаНIЮ учинимъ то исто, пакъ онай часъ nоћемо у Крупу, ће досnемо на свршетакъ ЛИТУРГlе, и наћемо ту кодъ цркве и мою бабу ШтУАУ монахиню, коя у ногу саката, али у €зыку здраВIЯ быяше, него и €дaH адвокатъ, 10); ј) врло жива употреба аориста и имперфекта (а. Я неимадо прве среће, да се нагледамъ очима родителя мога, безъ коега сиротанъ остадо одъ четири ЛЋта, 4; б. У оно врlеме живяше код кмета обители Крупске монахиня НЋка, кою зваше Бабомъ Шту­ АОМЪ, €PЪ быяше безъ €ДHe ноге, и МЋСТО НЋ ићаше полагано на дрвеной, зовомой штули, 7; в. Реченый ВаСИЛlе быяше започео школу у Жегару: и како се дигоше изъ манастира Крупе мой брату­ чедъ ИАi'я, и синовцы Пане и Савва, дође и моя мати по ме, и диг­ не ме одъ монахинЋ. Тако сва четыри стаясмо кодъ куће, и идос­ мо сваКIЙ данъ у школу, у кою се быяше скупило до четердесетъ дяка, 1 1); к) употреба плусквамперфекта (но БОЛЋ бы учини БЫАи, да сте полакъ те суме кодъ куће оставили, 123; €ДBa смо ручаАи БЫАи, а оно ме запроси Петаръ Црногорац,ъ, да поћемъ на вечеру, 545).

МИЛОШ ОКУКА

113 у вртлогу

матице

'*

114

Како смо већ рекли (в. горе), удио славенских (црквенословен­ ских, руских и рускословенских) језичких елемената у 3елићеву језику је релативно мали кад се узме у обзир вријеме у којем је Жumuје написано и чињеница даје његов аутор био високо свеш­ тено лице Српске православне цркве. Они се углавном своде на одређену лексику и на неке гласовне и творбене особине и у сла­ венским и у српским ријечима. Из ове посл>едње области најизразитије су именице на -ије, којих је код 3елића, попут самог на�лова, реАативно велики број. То се доима као његов књижевнојезички манир, којега се он није могао ослободити. Вид­ но је, међутим, и то да су овакве језичке форме много мање при­ сутне у тексту кад 3елић приповиједа о својим доживЛ>ајима него кад их објашњава. С тим у вези оне су процентуално далеко више заступл>ене у Предисловију него у самоме дјелу. Наводимо неке од њих: - оно мало nuсанi'я (IV); к правоме mрудОАюбiio (IV); да окаянi'е не може бити (УIII); из мога жumi'я (УIII); справедливо своеАюбi'е (XI); са стране чесmОАюбi'я (XI); овога чувсmвованi'я (ХЩ; съ ТЈемъ намерЋнi'емъ (ХЩ; тое оnравданi'е и YCnOKoeHHi'e (ХЩ; за осmрагенi'е свое (ХЩ; живо nоученi'е

а) творбени префикс воз- код именица (посведневно воздржанi'е од €ла и пића, 1 1; када се небы ћеца одъ юности воеnи­ mаваАа, 18; кои быяше старъ 80 ЛЋта, бlеле браде, высокъ возрае­ mомъ, и съ ньиме НЋГОВЪ синъ, 93); б) прилози и модални изрази: веуе (узалуд), даже (чак, штави­ ше), ж'(же) (пак), uбо (јер, пошто), Аuбо (или: ОАи) (или), iошmе (још: где i'ошmе и нlесмо, УЩ; кромеЂ (осим: и КРОМЂ НИЖlе чина, XIII); обаче (а, али, само), паки (опет), чрезъ (кроз, за, преко: Чрезъ таково претресаНЋ, 2), еие (ово), еUРЂЧЪ (то јест, наиме, заправо), mоnрвъ (тек, истом, само што) и др.

*

Од страних ријечи - поред црквенославенизама, рускославениза­ ма и русизама, који тада и нису сматрани странима - у 3елићевом лексикону највише су заступл>ени романизми, прије свега италијанизми. Многи су, на једној страни, директно преузети из језика изворника, или, на другој, у оној форми у којој су локално адаптирани и којих је у то вријеме у Далмацији било у великом броју. Наводимо (у избору) неке карактеристичне романизме и контекст њихове употребе:

(ХIII); овде 'iоште савершеннi'е (XIV); огранuчi'е Републике МЛЋтачке (1); и у светом крещенiio (2), поредочно садЋвенУе съ npenucaHi'eMb у €ДHO (2); већъ жumui'е сложио у писмо (3); наУСАуженi'е (5); повседневно воздржанi'е од €ла и пића (10); беЗХАЋбi'е пропалица (19); о момъ nроuзведенiio (20); Нашему nовеАЋнiio (20); РУКОnОАоженi'емъ (20); БАагочесmiio, mрезвенi'ю, цеАомудрiio, БАагогОВЋнi'ю (21); захваливши на таквомъ nравосудiio (45); а не CMupeHi'e, браmОАюбi'е, и чuсmодрдечi'е (50); у двuжеiio (56); неисказане добродетеьи и госmОАюбi'я (82); и БАагОСАовенi'е (158); одъ CVHoAa nовеАЋнi'е (210); узе БАагОАсовi'е (221); и HenoKoAeMi'u (256); даде награжденi'е (285); гоненУе отъ свегадаШНЋга (285); подъ расужденi'е (306); ученi'я и

аресm (тал, тамница, затвор): а ние се враТЈО тамо, одакле му € пасошъ, полицi:я уведе у затворъ, и отправи га подъ аресmомъ тамо (88); бандuјера (тал. племићка војничка застава): ПОВЋРИ намъ трећi:й данъ 300 войника, и ДВЈе царске бандi'ере (385); БАюдо (тал. тањир, зеМ1Dани суд): Сви они офицi:ри мећу на БАюдо, кои 10, кои 15 рублi:й У сребру (81); бонаца (тал. мирно море, без вјетра; затишје): и бонаца ВЋтра никаква нУе било (609); БУАеmuн (лат, билтен): Явимсе я, а оно уће човекъ, и даде ми €дaHЪ БУАе­

nросвещеi'я (316); ПОЛДНЋ ЦЋАованi'е (336); имао BacnumaHi'e (343); у

mинъ, кои ми быяше посланъ одъ упоменутога секретара АUЗАанцона,

разсужденi'ю (350) и др.

писанъ овако по талi:янски (298); БУСУАа (суд инквизиторски): Поподне око 4, часа отиде мой адвокатъ У бу­

Истина, код 3елића има и граматичког посрбл>авања тих име­ ница, као нпр.: чрез таково nреmрееаНЂ, 2; онаким ВАадаНЂМЪ, 3; дати доnушmеНЂ, 314 и др. Друге (црквено)словенске језичке форме, које се релативно че­ сто појавл>ују, јесу:

СУАУ (офиц'iо) инквизитура, кое самъ быо инквизитури представi:о (299); буmuга (тал, радња): Са све четири стране €cy буmuге, и съ €ДHe стране троструке (531);

МИЛ ОШ ОКУКА

115 у Bpnиoгy

матице

догана (тал. царинарница): доб"iемъпасошъ одъ принцыпата, и препоруку на директора одъ рус"iйске догане (256); и морамо доћи у догану, ће се

листъ по листъ И наће ону нумеру (276);

дaц"ie плаћаю (263); На ма самъ пошао у догану (маутъ), ће самъ нашао

лубарда (тал. врста топа): да нјесу побъгли у градове подъ лубарду (385);

мое вещи (267-268);

мушкет (тал. војничка пушка на фитиlо): Александръ држи у левой руцы

дација (тал. дажбина, порез, царина): и на толико граница дацiio плаћаюћи за кньиге (236); Я бы васъ пропуст"iо безъ дацi·е; али колико крозъ Полон"iю има принцыпата, свуда бы васъ мучили, и пытали дацiio, ако небы узели одъ мене цъдулю да сте платили кралъву Аацiio овће на гра­ ници (257); дука (тал. дужд): и облагати кодъ Иквизитура одъ штата, одъ кога се и самъ ньјовъ Аука принцыпъ бояо, и дрктао (287); ерцевуда (та. признаница): Я неприписуемъ овће ове ерцевуде за похвали­

116

лuбар (лат. књига): и онъ узме €дaH велик"iй лuбаръ, стане премећати

ти се предъ свјетомъ, сохрани Боже! (281);

управъ оруж"iе (мушкетъ) колико да се муштра са својемъ мал"iемъ изъ благородн"iе солдата (229); парун (тал. газда, броДовласник): Парун потегне на ньи метрал"iомъ изъ тромбуна, а други изъмушкета (609); nасажер (фр., преко њем. Passagier): и насъ четири nасажера свисмо спавали у барцы (609); nјаца (тал. трг): у Венец"iи niаца Светога Марка, 232; у оной niiщu (263); nортигъ (лат. porticus, тријем): По окончаНlЮ овога процес"iона дожемо у нутра у nортигъ, ће све съ мене скину (80);

uнквuзuтур (лат. судија истражитеlо, судије инквизиторске): и совътуюћи

nроведитор (тал. гувернатор, управитеlо): и да ће на нъгово мъсто доћи У

ме у писму, да се тай часъ вратимъ у Венец"iю, пр"iе него се роди декретъ

Далмац"iю за генерал-nроведuтора, или гувернатора Албuжо Маринъ

од Иквизитура, да ме у Далмац"iу увате, и везана пошлю у Венец"iю (288);

(342); и €BO одговора генерал-nроведuтора (347);

3ато се родила ова пословица у Далмац"iи: "Ко упане у инквизитурове " руке кривъ, неизлази живъ, а кое правъ, неизлази сдравъ (287); Ер нУе

ренунција / ринунција (тал. оставка): Много самъ пута прос"iо одъ Гувер­

шала живлъти три мъсеца вавък у некой мисли и страу, и чекати, каква

ко пута представляо (403); докле нјесам получио ренунцiio (249); Ево

ће сентенц"iя изићи одъ онје страшн"iе инквизитура; и нећу ли доћи у тамнице, подъ земльомъ, у коие тавницама мой првый сосъедъ прото­ попъ Курића четердесетъ година жив"iо и невинно страдао, како што су и друг"iи мног"iи (299); интрада (тал. имовина, усјев, lоетина): Идући преко 3емуника у 3адаръ, ће дълаху арбанаси Аандuлову интраду, заостане иза насъ мой слуга Раде Бълановићъ (489); канаnет (франц. од лат. диван, софа): и као добрый старацъ посад"iо ме € себи на канапету (276); каnuтул (пријестоница): Даемъ такоће исто толику сумму изъ нашегъ со­ кровишта за свакогодишню плаћу каnuтула и семина"iе (506); квартуга (тал. млетачка мјера за течност, око 1,4 литра): да мой содругъ пi:яше по двје олбе квартуга у повише на данъ (100);

нета помоћь пеНЗlе, или поне да ми прими ренунцi·ю, кою самъ му толи­ мое Рuнунцiе, а и Дандиловогъ на ню одговора (474); сјор (тал. господин): Айдемо отићи часкомъ до сi"oръ Гаврuла Петровuћа (285); трабакул (тал. теретни једрењак): Кад га стигнемо, ућемо къ нъму у велик"iй трабакулъ у каммару, и поздравимо га (388); тромбун (пушка са широком цијеви на крају): Истый колонелъ даровао ми € еданъ тромбунъ сребромъ окованъ (472); и имали су доста тром­ буна и мушкета (609); фацелот (тал. џепна марама, рубац): Имао самъ фацелотъ; кои самъ из­ резао, чепове од нъга начин"iо, и затискивао оне ране (273); франко порто (тал. ослобођено плаћање царине): да ће оне вещи подъ нь"iовимъ печатомъ доћи у Триестъ, ће € франко порто у оной ПIЯЦИ (263);

колонел / колунел (тал. пуковник): Посл"iе онога Декрета дао ми € реченый

шкале (тал. степенице); Поћемо узъ шкале (басамаке) у цркву (15); съ

Колонелъ неку суму златн"iе цекина (471); €ДBa стигнем дванаестје данъ

коlмъ се робомъ нашла и книга, велика библ"iя, и под шкала у лугу сер­

у Боку, где одъ Господина колунела, и свје офиц"iала ... (587); корта (тал. кућа, двор[иште]): Но Руси, имаюћи шп"iоне у Кримскоме дво­ ру, пошлю пр"iе изъ Хорсона двУе нове армате фрегате, и 6 галi:я, кое Ха­ на на црноме мору дочекаю, увате, и доведу у Хорсонъ у лазаретъ са свомъ својомъ кортом, метнувши га да 40 дана ОДСТОИ у контомацу (93);

ма одъ злата и сребра (284); и поћемъ изъ собе; а Домаћинъ ме спровоћаше до верхъ шкала (287).

МИЛОШ ОКУКА

117 Y вpnиoгy матице

На сличан начин, или још директније, 3елић је преузимао и германизме.44 Истина, љих у љеговом лексикону нема пуно и они се углавном своде на управне и војне називе. Тако се, нпр., појавл:>ују посуђенице Фелд-Паmер (војни савјетник; Feld пол:>е), Хофмасmер (управител:> племићког двора; Hof двор, двориште; Meister мајстор, поглавар), Хофраm (дворски савјетник), Хофсmелле (сеоско двориште, дворско мјесто), Фенрuх (заставник), Шmаm (Staat земл:>а, држава) итд. 3елић је германизме преузимао на два начина: а) директно, што је понекад доводило и до тога да се текст разумије само из контекста или пак слабо разумије, и б) поред германизма појавл:>ивала се (наизмјенично) и Домаћа ријеч. Ево за то неких примјера:

д) ПОСЛlе, кадъ самъ оздраВIО у манастиру, граmулuрао самъ барону Томашћу за благополучно освоеНlе све Далмацlе одъ неПРIятеля (615); ђ) Около града Беча има зидъ, кои € Наполеонъ године 1809. раЗОрIО быо. Цъо градъ може се шnац,btраюћu се обићи за €ДHY уру (631).

-

-

-

-

118

МИЛ О Ш ОКУКА

119

а) Сутра данъ у нећелю приспе изъ Госпића у Грачацъ генерал ФелдмаршаА­ лайmнанmъ баронъ Томашићъ съ €днимъ баmалiоном; тако отидемъ я

у ВртАогу

съ Данежомъ нъму и поздравимо га (613); б) те Нlесамь могао примитисе оне среће, коя гледаше 1788 лета, и кою ми даваше князъ Поmемкuнъ, зауставляюћи ме, да останемъ кодъ нъга, као Фелдnаmеръ, докъ бы се съ турцы война окончала (344); в) По ОВlемъ рIчима можесе сваКIЙ досътити, да € ОВIЙ господаръ Домаћинъ знао, да ће ме Скочuћъ, ако се не свучемъ отъ мога чина, ква­ лераmu (обтужити) и облагати кодъ Инквизитура одъ шmаmа, одъ ко­ га се и самъ ны
вB Дука принцып бояо, и дрктао (287); г) Кадъ у €данпутъ полети кочiя низа страну. Онъ истина успреже конъ, алъ неможе; тако, видећи я, да € смрть већъ предъ очима, узмемъ каясе одъ узда, да устегнемъ; но каяси пукну, и претргнусе. Садъ дакле кола, биюћи конъ по ногу, моралису низа страну цестомъ лећети. Докъ самъ я СКОЧIО изъ кароце, и докъ самъ се дигао, веће се кароца привратила была, и сва четири точка гледала у небо, а синовацъ под кароцомъ остао покривенъ ... Мой кучеръ удаРIО главомъ о зидъ, и разбlО на два мъста; но небыо капацъ скакати, и на мене гледати, €p € нъму лакше бы­ ло сићи, него мени изнутра ... Около полъ часа ноћи стигнемо у Сень, и како Аоћемо тамо пошалъ мой Домаћинъ по фелчера изъ крчме, те остриже момъ кочiяшу власи, оперуму раКIОМЪ ране, и заВlе Iй; а момъ Дlетету направи руку (340-341); 44 По властитом признању, он није знао (говорити) њемачки језик: "Я незнаюћи

ръчи нъмачки, почнемъ и рукама и ногама маати, говорећи: Клосmеръ, КЛО­ сmеръ Кувеждuнъ? а они ми на то одговоре: Никсъ Рац,uшъ, т. Е. Ништа (нераЗУМlемъ) Рацки (Раски или РасcIански, на МЋСТО Србски) " (33).

MamUl$e

,

I

Оu резно уз Вук а с UрОСВЈ еш u шељс к u м насље ђ ем : I< онс ш анш uн Пеu ч uћ МИЛ О Ш О КУКА

росвјетитеtoска епоха код Срба на челу с Доситејем Обрадовићем имала је снажан утицај на српске ствараоце предромантизма и раног романтизма. Раноромантичари су били суочени са богатим народним стваралаштвом и новим књижевнојезичким изразом на једној страни, а на другој страни дубоко уроњени упросвјетитеtoСКу славеносрпску традицију, под јаким упливом страних традиција. Оно што је заједничко било и предромантичарима и ранороман­ тичарима јесте отпор класицистичкој пјесничкој техници и тема­ тици. Док су први своја умјетничка дјела стварали под упливом европске књижевности и романских форми, интересујући се не само за националну прошлост него и за глобалну судбину свијета и обичног човјека, у суодносу протестантизма и предромантичар­ ског сензибилитета, други су усвајањем и преобликовањем на­ родне књижевне традиције стварали властита дјела, у духу хегелијанског схватања националне књижевности и ударајући TeMetoe изградњи националне културе. Уз то им је јака веза била доситејевско књижевно насtoеђе, грађанска лирика и одјеци књижевнојезичких токова у њемачкој књижевности. И, што је нај важније, раноромантичари су се нашли у конфликту славе­ носрпског и народног језичког израза, конфликту који није могао проћи без великих посtoедица у њиховом метајезику. Крајишки Срби су били у тим језичким превирањима посебено погођени будући да су дјеловали у широком културно-књижевном контексту Хабсбуршке Монархије, у суокриtoу хрватске културе и литературе. Међу њима је у томе било разних схватања и опредјеtoења, од оних који су подржавали СИ на крају и прихвати-

п

121 УвРmJlогу матице

122

ли) Вуков књижевнојезички концепт до оних који су били заго­ ворници еволуитивног развоја славеносрпског језика са старијом графијом и ортографијом. Многи су остајали на средокраћи: углавном су писали народним језиком, са црквенословенским елементима, али су своја дјела штампали старом (орто)графијом. Ово ПОСА>едње углавном и није било у њиховим рукама јер је језичко наСА>еђе било веома јако, на једној страни, а на другој стра­ ни њихова дјела су штамшiна оном графијом и оним правописом који су примјењивани у појединим српским часописима и листо­ вима, односно "печатњама': Све до четрдесетих година 19. вијека новим правописом и графијом штампана су, у ствари, само дјела Вука Краџића и његов алманах Ааница. Међу ове ПОСА>едње српске писце спада и Константин Пеичић, који се у књижевности јавио млад, али који се касније више бавио стручним, научним и политичким радом него књижевношћу. Ко је Константин Пеичић? На ово питање историја српске књижевности неће нам дати одговор, иако о Пеичићу, о његовом животу и раду, постоји студи­ озна монографија Миховила Томандла из 1966. године (в. литер.). Изузетак у томе чини Књижевност Српске Крајине Душана Иванића (1998: 71), гдје о Пеичићу стоји СА>едеће:

је најприје у Сремској Митровици, па у Сомбору, Сремским Кар­ ловцима и Панчеву. У пензију је отишао као варошки физик Пан­ чева. Затим је до краја живота живио у Пешти и био директор Текелијанума. Активно је судјеловао у јавном и политичком жи­ воту Срба Војводине. Био је и посланик Народно-црквеног сабора Карловачке митрополије. Године 1848. био је члан српске делегације која је цару Фердинанду 1. у Инсбруку поднијела захтјеве Мајске скупштине. Био је члан књижевног одјеА>ења Матице српске и Српског ученог друштва. Неуморно је пропагирао своју струку и борио се за унапређење здраВА>а и здравства. С тим у вези је написао више радова и књига из А>екарске сруке и медицинске науке. С Л>убом Ненадовићем издавао је у Панчеву популарно-поучни часопис Аомаћи Аекар (1871-1872). А шта је у књижевности остало иза Константина Пеичића? Његово књижевно дјеловање највише је везано за Аетоnис Матице српске (ЛМС), и то у почетној фази изласка овог важног српског часописа, средином 2. и почетком 3. деценије 19. вијека. Писао је поезију, приповијетке и афоризме. Потписивао се са "У Пешти К. П:' Пеичић се најприје јавио афоризмом Рассужденi'е у ЛМС за " 1926. (год. 11, част 5: 80), у којем доноси "разговор двију особа о Вуковим дјелима и његовој језичкој реформи:

Више просвјетитеm и стручњак него књижевник, овдје се међу првима (мисли се на прилазе романтизму, М.О.) може поменути КОНСТАНТИН

А.

ПЕИЧИЋ (Борово, 1802 Будим, 1882). Дјеловањем је везан за војвођанске

Да ружно ти нашъ писатель Вуче

Србе, а само дјетињством за крајишки простор. Јавmајући се релативно

Пише, БОЛЋ да ни € писао!

-

рано у књижевности, показао је карактеристичне знаке романтичарског опредјеmења подршком Вуку и пародијским односом према класици­

Б.

стичкој техници и тематици. Још је, међутим, објавmујући епиграме и при­

А кол си ДЋла прочитао

годне стихове у Летопису Матице српске, уз један комично-филозофски

Ти ЊЋгова, мудрый учениче?

дијалог ПИmака, био урастао у класицистичку жанровску подлогу, док је у својим mубавним пјесмама отворен теми идеалне 'српске моме:

А. А тко бы Ји отъ гада читао;

Овоме, наравно, треба додати још нешто из биографије Кон­ стантина Пеичића, коју је Томандл детаА>НО описао. Он је био пјесник, прозни и драмски писац, путописац и стручни новинар те аутор из медицинске науке и праксе. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима и у Пожуну (Братислави). Студирао је ме­ дицину у Пешти, гдје је и докторирао 1830. гдине. Као А>екар радио

Я ни €ДHO нисамь ни ВИДЈО!

Ту су, затим, још четири његова афоризма, САОН иАи Ут13ха, Аоброта, Надnисъ и ВиНОАюб и 3АатОАюбъ (исто, 81-82). У првом каже да му је "на овоме свету / Малена стваръ на великомъ МЋСТУ'; и заХВаА>ује се Богу слатком, који му је дао "носъ велик'iй': У друго-

МИЛОШ ОКУКА

123 у вртлогу

матице

ме доброту, између осталог, означава тако што "Свето писмо на­ лаже намъ людма, / Што имамо, съ братомъ ПОДЋЛИТИ, / кои оно, што имамо нема': У трећем, у духу апокрифских српских натписа, и народном мудрошћу, вели: Мужъ велик'iй ВЋка нашегъ лежи Овде, МНОГОЛЋТНЫЙ надъ свимъ нашимъ ВлаДЋтель главама, кои за уши Цара самогъ вући СМЋде, Овимъ Прослависе и почину рано Нашъ премилый добрый Фрi'зеръ Бруно.

124

А У четвртом афоризму имамо "духовито боцкање" Винол,уба и 3латол,уба: Винолюб, Винолюбе, аЛ си пожур'iо И безъ СУМНЋ жутицу доб'iо! 30ВНИ каквогъ искусногъ ЛЋкара Да т' избави отъ тога помора. 3латолюб. Не будали! Икадъ 'iоште тко е Леч'iосе отъ ЛЋпоте сво е? Ес' вид'iо отъ мене ЛЋпшега И у ЦЋЛОМЪ граду краСНЈега! Ако ни е жутье ни ЦЋЛО Мое бледье отъ дуката тЋло. -

r

Навели смо овдје мало више оригиналног текста како бисмо видјели какав је Пеичићев језик. А он је, како се из овога може видјети, чисти народни језик, онакав какав је санкционисан у Ву­ ковом Српском рјечнику из 1818. године (као и код Вука, без гласа х [тербу, тербува], али екавски). Но, о томе касније. Дал,е што је Пеичић објавио јесте приповијетка Пиљци (ЛМС, год. II, 1826, част 6: 140-147), која се убраја међу зачетке умјетнички обликованих прича код крајишких Срба темел,еним на народним шал,ивим причама или баснама. То је својеврсна алегорија из које се извлаче и практична и апстрактна учења. Радња се одвија у дијалогу између младих и старих пил,ака у којем се почетно нега­ тивно, бунтовно, претвара у мирење са постојећим, одређеним, стварним. И ту је Пеичић просвјетител" дидактичар. Све ствари се, значи, морају одвијати (и завршити) здраворазумски. "Писана у традицији сократовског дијалога, из одговора и питања, живих слика и примјера, порука и поука, Пеичићева проза на тим једноставним облицима сугерише причу о преласку из незнања у знање, из погрешног, наивног поимања у поимање засновано на " искуству и разумној процјени (Иванић 2009: 188). И доиста, Пеичић је учен човјек, доктор медицинских наука и "фисик'; како стоји испод његова имена на једној његовој књизи из " 1866. године. То је донекле показао и у својој другој "причи Сан ПАатонов. По ВОАтеру, објавл,еној у ЛМС за 1828. годину (год. IV, част 12: 78: 82). То је колаж одсањаних прича које се слажу једна до друге, или једна на другу, које уоквирују сановни увод и буновни завршетак. Наводимо их јер су занимл,иви не само са становишта технике приповиједања него и са језичког становишта: ..

Болье лечи водену ти болю,

а) Платон е много снивао, нит е от оног доба маНЋ снивалосе. Он је cHio,

Из тербува источи неволю!

да е човечество некада двогубо было, и да е за казн ради погрешака свои на мужеско и женско раздеЛЋНО,

Винолюб.

Он е доказивао, да само 5 совершени светова бити може, зато, што у

Гледай момка, како онъ то знаде,

Ма8иматiки само 5 совершени ТЋлеса има, ПАатонова ресnуБАuка била е

Одашта ми мой тербу нарасте!

едан великiй сан.

Одъ куда б' я водену доб'iо БОАестъ, кадъ самъ редко воде п'iо,

б) Сан овай приповеда ПАатон своим ученицима, Кад е свршiо, запита га едан: па онда си се пробудiо?

Но прије него што се упустимо у анализу Пеичићева језика, идемо дал,е у навођењу његових објавл,ених дјела. Остали су нам

м и лош ОКУКА

125 у ВрrnAогу

матице

126

још неки његови драмски радови, прозни текстови, л,убавне пјесме и публицистичко-стручна дјела. Из ове прве области имамо једно обимно драмско дјело Мла­ ден и Аобролюб : nриМЋри nрiятельства (Будим 1829), које је Пеичић написао за вријеме студија у Пешти. Драма је у три чина, писана за позориште, али неуспјела тако да у позоришту није ни­ кад ни изведена. Садржајем је морална, врло монотона. "Пуна је сладуњавих речи и излива братске л,убави пропраћених честим грл,ењем и л,убл,ењем двојице главних јунака, што треба да истак­ не како се право и непоколебл,иво пријател,ство оснива на " узајамној једноставности у срцу и мислима (Томандл 1966: 31). Из ње избија романтичарски занос и идеализам ауторов који се моралистичко-критички поставл,а према тадашњим приликама код Срба у Војводини и који жели реформе у друштву. То, међутим, није добило умјетничку преоблику па је та Пеичићева драма само одређени документ у историји драмског стваралаштва код Срба. Са језичког становишта она је била корак назад у односу на његов језик у пјесмама и приповијеткама. Ту су присутни утицаји Доситеја Обрадовића и Милована Видаковића. Из друге области Пеичићева литерарног стваралаштва, послије Платоновог сна, слиједила је нова "прича'; прозна радња, опет "по Волтеру'; Мемон или Мудростъ човеческа (ЛМС за 1827, год. Ш, част 9: 88-97), те Разговор између Н и П (ЛМС, год. П, част друга: 104- 1 1 1) и, на крају, опширан (и недовршен) просвјетител,ски (дидактичко-моралистички) спис Справа на nланъ кь сербсконародномъ Благостоянiю, који је у Летопису објавл,ен у више наставака (1833, год. IX, част 35: 80-91; 1933, год. IX, част 36: 145-149; 1834, год. Х, част 36: 90-99). Иза овога је слиједила Пеичићева сарадња у Србском народном листу Теодора Павловића, у којем је објавио своју путописну прозу Мой пут у Грефенбергъ ко BiKeHmiy Прiсснiц,у и НЋговой целителной ладной води (СНЛ, год. Ш/1838, число 45: 361-362; число 47: 371-373; 49: 391-392; 52: 418) и Топлице Мехадiйске или . Херкулове (СНЛ, год. Ш/1838, число 16: 124-126; 17: 132-136; 19: 145-14& 21: 161-165)�5 45 У СНА је потписиван са Докторъ Пеичићъ или Dr. ПеЙчичь. У Jugoslovenskom knjiievnom leksikonu (Нови Сад, 1984: 612) води се као Рејјсјс, Konstantin. Он се, међутим, презивао Пеичић (уп. Стојановићеву Народну енц,иКАоnедију срnско­ xpbamCKO-САОвеначку IlI, 1928: 314-315; Шмаус 1932, Enciklopediju Jugoslavije 6, 1965: 558; Томандл, 1966).

А кад су у питању Пеичићеве пјесме, напомињемо да их је уред­ ништво ЛМС доносило У рубрици Орi'гi'нална nоетическа сочиненiЯ. То је, укупно посматрано, једна мања збирка подужих пјесама, објавл,ених у трима годиштима Летописа: Предnевъ на следуютьу песму и Песма Аюбовна Сербскимъ дЋвицама у годиш­ ту П. за 1826. годину (част 7: 61-74), Историческа истина у годишту ПI за 1827. годину (част 8: 58-61) и Ленки и Љубови у годишту IV. za 1828. годину (част 12: 128-136).46 Пеичић је устао против високопарног пјесништва, митолош­ ког и реминисцентног, и "запјевао по народном начину'; у комби­ нованом једноставном осмерцу и седмерцу и десетерцу, избјегавајући риму. У овом посл,едњем је имао је више успјеха, " дајући пјесми "и по мислима и по језику свечанији тон (Шмаус 1932: 22). И на крају, имамо четири Пеичићеве књиге из публицистике: Житiе Теодора Павловића. Новинара и Сnисателя Србскогъ (Но­ ви Сад, 1857), ИЗВЋштай о сnоменику Теодора Павловића. Нови­ нара и Сnисателя Србског (Панчево, 1866), Побожне жеље христјанске : православном Синоду и народно-црквеном Сабору србском од 1. Јунија 1869. nоднешене и nредложене (Панчево, 1869) и Одзив на "Мњење о женидби удовог свештенства" - Једна крат­ ка, физично-nсихолошка и религиозно-морална расправа (Панче­ во, 1877). Уз то, У рукопису су остала његова три дјела: а) Аутобиографија (Архив САНУ, кутија LVI, бр. 7.380), б) једна пјесма и в) Грађа за nовесницу српског покрета у Угарској 1848-49. г. (која је, на жалост, изгубл,ена).47 46 Кад говори о Пеичћевиим пјесмама, код Шмауса (1932: 23) постоји једна фус­ нота која гласи: "ЛМС 1833, књ. 35 доноси на стр. 47 и 51 две песме под пот­ писом П. к. Али од њих је прва "Сујетно жаленије'; само језички нешто доте­ рано, истоветна са "ЕАегијом" Јована Пачића, штампаном још 1828, књ. 12, стр. 127! " Он другу пјесму (која се зове " Пчели" ) не помиње. Шмаус, дакле, није био потпуно сигуран да ли су оне Пеичићеве, али би можда могле, према потпису, и бити. Ми мислимо да нису, прво, ЛМС је испод Пеичићевих пјесма стаВА>ао потпис "У Пешти К. П:' (дакле, не П. к.) и, друго, обје ове пјесме су написане у римованом осмерцу, а Пеичић је риму, како и Шмаус каже (23), " скоро систе­ матски избегавао:' 47 Томандл 1966. Од његових медицинских књига (и уџбеника) наводимо: Вiкенmiй Прiсснiц" НЂгова Аадноводна Аекарiя и садашньи и бивши БОАниц,и у Грефенбергу / По собсmвенном Аичном искуссmву и nриМЂчаваню, на ободреНЂ, обрадоваНЂ и nОАЗУ БОАесmнiйка дуговечни (Нови Сад, 1829), РазгАагОАсmвiе увенчаmмно AekaPHO-nОАиmическо, о БОАни сиромаахаа Аеченю, кое е с' дОЗВОАеНЂМ и ВАасmю високородног господина nредсmояmеАЯ и дiрекmора,

МИЛОШ ОКУКА

127 YBp11tJlozy матице

128

Какав је, дакле, језик Константина Пеичиhа? Пеичиh је први од крајишких писаца који је у књижев­ ноумјетничком стилу писао језиком народних пјесама и приповиједака, вуковским језиком. Као и Дошеновиh, он је при­ хватио екавски књижевнојезички идиом, којим је, у ствари, и го­ ворио јер се у Војводини и школовао и живио и радио. Тај идиом је, тако, и војвођански обојен (ВОАемъ, видi'о, гди, гньиздо, снЁо, ньини, Ёи [= их], СМЋде итд.), али у њему постоје и језички елемен­ ти западне провенијенције (тко, нитко, сретни, какова итд.). У првој фази свога стваралаштва није, као ни Вук, употреБА>авао фо­ нему х (аАьине, ния, оћешъ итд.), али ју је релативно брзо УКА>УЧИО у свој језик (дух, стихЁе, воздух итд.), мада није увијек знао гдје јој је по етимологији мјесто (Аадне, тербуу, УСnЋХ, раст и сл.). Од других језичких посебности истичу се Llpl. типа устма, грудма и др., честа употреба аориста и имперфекта, стари партиципи и, каткад, реченице које се завршавају предикатом (в. ДОА>е). Пеичиh је и у публицитичком стилу био У основи вуковац. Но тај његов стил је донекле оптереhен славенизмима, можемо реhи онима којих се у то вријеме било тешко ослободити будуhи да су они практично били узусном нормом У тадашњем књижевном језику. Наводимо неке примјере: БАагостоянiе, Аюбов, Аюбезника, союза, наМЋреНЁе, nоругаНЁе, совршени, частъ, АечитеАНЫ, черезъ, торжествено, восnисаАа, СОВЋта, раЗЋе, човечески и др. Оно што Пеичиh није знао (или није могао) да прихвати јесте Вукова графија и ортографија. Он је стално писао славеносрп­ ским правописом, чак и у седмој деценији 19. вијека. У почетку његова графија је била оптереhена многим непотребним словима, поготово нападном употребом дебелога јера, а у каснијој фази благородног господина декана и целог славног Факултета лекарног, за Аок­ тора Meaiц,iHe степена удостоити се, у КраЛЂВСКОМ Науукаа Свеучилищу Ма­ дьарском : о nридодатим nредложенiяма разнословиће се у већой Свеучилища палати 3/20 Априла 1830 (Будим 1830) и на латинском: Dissertatio inauguralis medicopolitica de pauperum aegrorum cura / quam consensu et auctoritate ... pro doctoris medicinae gradu ... conscripsit Constantinus Peitsits (1830), Руководи­ тель к' свеобщем здравлю, Част 1 (Будим, 1830), Руководитель к' nовраћаню изгуБЛЂног здравля (Нови Сад 1840), Pravila dugovecnosti (prir. Stojan Berber, Sombor, 1982) и др. (Напомињемо да је Томандл, 1966: 32, погрешно Пеичићу приписао аутор­ ство чланка " НЂШТО о кньижевномъ €зыку нашемъ'; објав!оеном у Србском на­ родном листу 1838. године. 3авео га је, вјероватно, потпис испод чланка "Dr. П': Пеичић се, међутим, није тако потписивао, а аутор поменутог чланка је Божидар Петрановић, његов чланак овдје наводимо у цијелости, в. до!ое).

његовог стваралаштва то је сведено на незнатну мјеру. Посебно се једне славеносрпске ортографске особине није до краја могао ос­ лободити: употребе ер умјесто р (nервог, дерзко, сердц,е, Сербству, свершiо итд.). у ЦИА>У илустрације Пеичиhева језика књижевноумјетничког и публицистичког стила, поред горе наведеног, прилажемо три краћа одломка из његових дјела, и то из почетне фазе његове књижевне дјелатности, с краја 3. деценије и из средине 7. деценије 19. вијека: Мл. П Ах! ах! сирома раст! ено га гле, гди на земльи лежи! сирома. Гледай

МИЛОШ ОКУКА

стриче, како му € свирепа олуя све красне дебеле гране поломила! глед ка­ ко му € И силно стабло НЂГОВО по плак раЗЦЂпила! О Боже мой! Тко бы то мисл"iо! Ах! сирома, сирома раст!

129

Ст. П То H"ie первый, коег я за живота моег тако видим; но айдемо ближе к' НЂМу! А гледай "iошт штогод! Видиш Живиче оно гди пузи; видиш, како му ЦЂЛО готово сердце, и то "iошт за живота неговог изило? Ето ти сретье растове! Ты у твом сердцу злато и сребро содержаваш, а НЂГОВО церв гри­ зе. - Ово може быти нитко примет"iо H"ie, но он га е заЦЂЛО осетьао!!! Мой синко! знаш како треба свет овай себи да представиш? М. П Ia незнам; а како? (Пильци, Летопис Матице српске, 1826, roA.II, част 6: 143-144) Тога е ради потребно да онай, кога изъ топлице вратившегъ се, случайно или по НУЖДИ, ладно време код куће дочека, еданъ читавъ, а и два месеца дана довольно топло одело носи, собу чува, у потреби rp"ie и т. Д., да ты грозномъ неприятелю назебу сигурно и поуздано избего. (Србски народни лист, 1838, год. III, число 16: 135) Он € из средоточiя отачества, из Пеште, свима умнима, коя му у власти бити могоше, средствима, у коих се полезном употреблению данас млоги изабрани синови наши труде и муче, против несвести, против незнаня у глупости кроз четвртину ВЂка за срећу занемареног и дремаюћег народа свога до у очи найвеће личне опасности свое дуго време готово сам сам­ цит, неустрашиво борiо се. (ИЗВЂштай о сnоменику Теодора Павловића, 1866: 5)

у ВртАогу

матице

Како видимо, у публицистичком стилу Пеичићев језик је доста натруњен славенизмима и рускославенизмима. То је, међутим, било израженије у његовом научном стилу. Ту се налазе не само многе рускословенске и руске ријечи него је у њима било и ру­ скословенских и руских гласовних особина и творбених настава­ ка. Уз то, присутно је много и старих синтаксичких особина ти­ пичних за барокну синтаксу реченице славеносрпског језика. То се понајвише односи на Пеичићеве научне текстове из прве поло­ вине 19. вијека. Ово поткрепл,ујемо неким примјерима из његова Разглаголсmвiа (Будим, 1830):

Све ово показује колико је научни стил српскога књижевног језика у то доба био још неразвијен. Али и то да је и Пеичић дао одређени допринос његовом развоју.

милош ОКУКА

а) Ни €ДHO наше планете, познато нам, существо, осим човека, не може

130

изобилствовати и обогатити се ; ни €ДHO УПЛОДНЂянiйя, коя добротвор­ на природа обадвема рукама разсипа, оБКОЛЂНО, тако осиромашити

131

(18). б) Речено собираНЂ могло би се гореназначеним начином, олакшаня ради, предузимати. Перви ће Собиратель бити домостроизельи, други Поро­ ви, трећи Кнез с' Ешкутима и HOTapioM, под надзиранiем Столице Спа­ инске (20). в) Предложенlя. 1. Зима внутренна запаленiя сасвим другим начином производи, него спольска. 2. Или € ни €дaH, или сваки лек прееки лек. 3. Могућству Hie противнно : да се све ПРИЛЂичиве болести и данас подре­ кленно радью. 4. Налази се сродьена к' болестма наклоност. 5. Болест се често предупредити може ; прем да се има наклоност к' ньоЙзи. 6. Измедьу стварiй питателни и лечителни поларно се сродство налази. 7. Много би се више боолнiй, от безсилтвени грознiца спасло, да се с' ле-

ковима и разумно раане употребленiе союзи. 8. Нема два леека сасвим от €ДHaKe силе. 9. Ни €дaH леек Hie от другог изрягнiу. 10. Слаб, или никакав € Лекар онай, кои Фvсiолоiю (наука о здравог ТЂла нашег силама) не зна. 11. Прва се смерт у €CTeTcBY налази. 12. Повторенiе реецептаа без заповести Лекара, дааном, кад се донесу, не назначена, треба Апо6екаром стржайше забранити. 13. Хемическо два ТЂла у треће ново соединенiе не отузима свагда онима HbioBa свойства, са свим нова на место ньiй подлаагаюћи (22).

у Bpnиoгy

маmuче

Р иј ец HapogHa , вуков с к а : Г ај о Б ал а ћ Због млоги узрока, а особито звог гдекоји разлика у језику, нужно је, да се зна, од кога је, из кога краја, која п есма п реп исата; зато ево овде то назначујем.

ако је записао Вук Карџић у предговору своје 4. књиге Народних српских nјесама (Беч 1833: VЩ и изнио имена народних пјевача (гуслара), његових казивача, сарадника и СКУПlоача, те називе пјесама које је од њих записао (или добио). Тако смо сазнали за Тешана Подруговића, Филипа Вишњића, старца Милију, старца Рашка, Стојана ајдука, Ђуру Милутиновића Црногорца, Гају Балаћа, Сlоепицу Живану, Анђелка Вуковића, Грују Меанџића, Филипа Бошковића Бјелопавлића, Милована Мушкина, једног сеlоака из Рудничке нахије, за некога Рова, за неку Сlоепицу Степанију из Јадра, Павла Ирића и многе друге који су му, на разне начине, слали народне пјесме од разних казивача и преписивача. Вук је о некима од њих записао и понеку библиографску БИlоешку (као нпр. о Тешану Подруговићу и Филипу Вишњићу, које је највише цијенио48), а о другима је углавном навео само њихово поријекло и пјесме које је од њих чуо и записао. Међу овима је и наш Гајо Балаћ, за кога Вук (1833: ХХ XXI) каже:

т

-

Од слеп ца Гаје Балаћа,49 родом из Рватске из личке регементе (но сад је у Србији, и ја сам п есме од њега п реп исао у Крагујевцу 1830. године): 48 О њима је Вук и раније оставио неке БИ1Dешке (уп. Владан Недић, Вукови nева­ чи, Београд 1990). 49 У " Регистру личних имена" у 4. књизи Вукових Српских народних nјесама (Са­ брана дела Вука Караџића, књ. седма, Београд, 1986: 569) овај народни пјевач је заБИfoежен као Балаћ Гаја. У " Регистру певача и казивача, СКУПfoача и за­ писивача" у 3. Вуковој књизи Српских народних nјесама (Сабрана дела Вука Караџића, књ. шеста, Београд, 1988: 660) стоји Балаћ, Гаја, а у " Додацима" ис­ тог издања (355) Гаја Балаћ. Његово име је, међутим, Гајо (тако га наводе и

МИЛОШ ОКУКА

133 УврmАогу матице

Из четврте књиге: 14. Цар честити диван учинио 16. Вино пију Новак и Радивој' 31. Вино пију два Куртића млада 33. Мили Боже, чуда големога! 34. Протужило тридесет и пет друга 38. Полећела два врана гаврана 40. Синоћ паша на Језера паде И од Гаје имам још неколике песме за штампање.

134

Вук је овдје Балаћеве пјесме навео према њиховим почетним стиховима, а не према насловима које је он сам одређивао. На ос­ нову његове бил>ешке, Владан Недић (1972: 136) утврдио је о којим се пјесмама ради и навео њихова издања и у другим Вуковим збир­ кама. То су сл>едеће пјесме:

горца, што говори то да га је он цијенио и као пјевача и као ствараоца. Тако је Вук своју 3. књигу бечкога издања, "у којој су пјесме " јуначке средњијех времена (1846: 1-4), циклус о Старини Новаку започео управо Балаћевом пјесмом Старина Новак и кнез Бого­ сав, кратком, језгровитом, изузетне језичке стилизације. Одметање у хајдуке пјесник повезује са средњовјековним српским добом, са зулумом "проклете Јерине'; што је и узрок одметању, па то онда пројицира у турско доба босанских беспућа, са жалосном егзистенцијом оних који су, из л>уте невол>е, на другој страни живота: " Кад Јерина Смедерево гради,

Све на кућу по три литре злата,

Па нареди мене у аргатлук,

То је, брате, по триста дуката!

Аргатова три године дана,

Ко имаде, и предаде благо;

И ја вуко ДРВII:>е и камење

Ко предаде, онај и остаде;

Све уз моја кола и волове,

Ја сам био човек сиромашан,

И за пуне до три годинице

Не имадо да предадем благо,

Паша Селдим и Комнен војвода,

Ја не стеко паре ни динара,

Узе будак, с чим сам аргатов'о,

Старина Новак и кнез Богосав,

Ни заслужи на ноге опанке!

Па с будаком одо у хајдуке,

Два Куртића и Боичић Алил,

И то би јој, брате, опростио;

Па се ниђе задржати не мого

Мали Радоица,

Кад сагради Смедерева града,

У држави Јерине проклете,

Мијат арамбаша,

Онда стаде па и куле зида,

Већ пребјего до студене Дрине,

Бошњаци на Москову и

Позлаћује врата и пенџере,

Па се маши Босне камените...

Паша Подгорица и Ђуро чобанбаша.

Па наметну намет на вилает,

Одо право гори Романији ...

" Ријеч је, дакле, о значајаном "пјесничком опусу овога слијепог гуслара из Лике, па је штета што се о њему ништа више не зна. А поготово због тога што су неке од његових пјесама највише умјетничке вриједности. Вук га је у својој листи пјевача, казивача и сарадника, која се састоји од преко 80 имена, ставио на седмо мјесто, и то иза Тешана Подруговића, Филипа Вишњића, старца Милије, старца Рашка, Стојана ајдука и Ђуре Мартиновића ЦрноНедић, 1972: 136, и Иванић, 1998: 66). Приређиваче поменутих издања Вуко­ вих пјесама вјероватно је завела Вукова формулације која гласи "од Гаје" а не "од Гаја'; како би требало према источнохерцеговачком дијалекту (Гајо - Гаја - Гајов). Но Вук предговор својој збирци није написао ијекавски, него екавски шумадијско-војвођанске боје па је зато ту тзв. источна промјена мушких дво­ сложних именица и личних имена на -о (Гајо - Гаје - Гајин). Уп. и Вукову рече­ ницу (1986: 399): "Ја имам од Ђуре још неколико лепи песама, које у напредак мислим штампати:'

(Караџић 1833: 91-93). и тако је ту, на Романији, већ четрнаест година, и тако је " Романију гору обикнуо'; боЛ>е него "своје дворе'; ту чува "друма кроз планину'; дочекује "Сарајлије младе'; отима им "и сребро и " злато и "лијепу чоу и кадифу" те одијева "и себе и друштво:' И тако је он ту "кадар стићи и утећи" и на "страшну мјесту постојати'; " и не боји се "никога, до Бога! Посебне умјетничке вриједности је пјесма Мали Радоиц,а, у којој су опјеване хајдучка мудрост и неустрашивост, на једној страни, а на другој страни л>удске слабости и попустЛ>ивост пред изазовима женске суверености. Она је стамене структуре, стилски врло избрушена, језички кристално чиста. Пуна је драматике и обрта, пластичних слика и описа:

МИЛОШ ОКУКА

135 у ВртАогу

матице

136

а) Шенлук чини ага Бећир-ага,

б) Сакупише коло ђевојака,

Уватио Малог Радоицу

И пред њима лијепу Ајкуну,

Одакле ти стихови? У вези с тим Радован Самарџић (1988: 564) каже:

Па га меће на дно у тавницу:

На Рада је коло наводила,

У тавници двадесет сужања,

Преко Рада ногама играла,

Могућа су, чини се, два решења: да је песма, веома омиЛ>ена, ишла од пе­

А сви плачу, један попијева,

А каква је, да је Бог убије!

вача до певача, па је Милутиновићев певач додао онај непотребан крај;

Те остало друштво разговара:

Од свију је и већа и л>епша,

или је то учинио сам Сарајлија, преузевши песму од Вука? 3анимЛ>ива је

"Не бојте се, браћо моја драга!

IDепотом је коло зачинила,

чињеница да Милутиновић управо у поднаслову ове песме није навео

Е да Бог да каквагођ јунака,

А висином коло надвисила,

њеног певача.

Који ће нас јунак избавити:'

Стоји звека на врату ђердана,

А кад к њима Радоица дође,

Стоји шкрипа гаћа од сандала;

Сви у једно грло заплакаше,

Кад је згледа Мали Радоица,

Радоицу л>уто проклињау:

Аијевијем оком прогледује,

"Радоица, допаднуо мука!

Деснијем се брком насмијава;

И ми смо се и уздали у те,

А кад вид'ла Ајкуна ђевојка,

Да ћеш ти нас кадгођ избавити,

Она сними свилена јаглука,

Ето и ти саде к нама дође!

Њиме покри Рада по очима,

Тко ли ће нас јунак избавити?

"

" Балаћ је "спјевао пјесму и о трећем великом хајдучком јунаку, Мијату Томићу, о којем су у народу колале резне верзије пјесама, на разним странама. Вук је у својој 4. збирци народних пјесма из 1846. о њему навео двије: Аружина Михата хајдука и Опет то, али друкчије.5О Ова друга је Балаћева. Она је, доиста, другачија од прве, дужа и с развијенијим сликама. Особито се завршеци пјесама битно разликују:

А да друге не виде ђевојке; Па је своме баби говорила:

(Караџић 1833: 247, 249-250).

" Ова пјесма је била врло позната, "живјела је у разним верзијама у српском народу на цијелом простору српског језика, али је ова Балаћева, највјероватније, била најБОlоа и, захваlоујући Вуку, најпознатија. Једну њену верзију је заБИlоежио и Сима Милутиновић Сарајлија у својој збирци ПtJваннiя церногорска и херцеговачка сабрана Чубромъ Чойковићемъ Церногорцемъ па и ньимъ издана истимъ (У Лайпцигу 1837, бр. 56). Она много личи Балаћевој, осим краја пјесме. Наиме, ту код Милутиновића Сарајлије има доста нових стихова, међу којима су и завршни: Па съ кадуномъ породъ изродiо, Дiйванъ породъ, да дивнiег' Hie, Породiо старину Новака, И НЋгова брата Радивоя, Док' су были юнаштво чинЋi\И.

ОКУКА

137 у ВртАогу

матице

б) Па је онда (Мијат, М.О.) кади

а) Па беседи Мијате ајдуче

"Јадан бабо, не гријеши душе, Већ носите сужња, закопајте:'

милош

бесједио: "С Богом остај, посестримо моја! " Да с' у здравл>е опет састанемо!

" С Богом сејо, IDубовића кадо!

АА беседи млада беговица:

Вели њему IDубовића када:

"С Богом пош'о, Мијате ајдуче!

"О Мијате, за невоЛ>у брате

Да Бог даде да се разумремо,

Хајде с Богом, пош'о У добри час!

АА да једно друго не видимо!

"

Скоро ћу опет походити:'

Моје т' очи више не видиле! А кад више у гости ми дош' о, " Да би Бог да', мене не нашао! (Караџић 1988: 314-315, 319).

Но, како се види, у овим верзијама има битних разлика и у језику: а) У првој је Мијат ајдук, бег ЈЬубовић, двор бегов, млада беговица и сеја, а код Балаћа Мијат харамбаша, ЈЬубовић спахија, ЈЬубовића кула, ЈЬубовића када и nосестрима. б) У првој имаијекавско-екавскихоблика, паихиперијекавизама (нпр. А код двора бега не бијаше; Па шњом иде на бијеле дворе; И Романа друга вијернога; Ал беседи Мијате ајдуче; Ал беседи млада

(Милутиновић 1837: 93). 50 У издању из 1833. била је насловЛ>ена Мијат арамбаша (Караџић 1833: 253-259).

138

беговица итд.), а у Балаћевој су (и)јекавизми (нпр. Што ћу јадна робиња до в Јека; Да им чиним измет до вијека!; Којено ће тебе одмЈенитИi Даде плећи, ћаше nобјегнутИi Сјутра ће ме буле докопаТИi Онда Мијат кади бесједио и др.), са једним сталним икавизмом (Моје т' очи више не видим!). в) Прва верзија је готово чиста од оријентализама, Балаћева их је, међутим, препуна (диван-кабаниц,а; сваке тИАисуме; саб1Dа димишћија; у баАчаку еАем камен драГИi хабер уватили; вече о јац,ији; сане и кашике; троструку канџију; на чардаку; по дувару; свилену вереџу; у буџаку; три ситна ђердана и др.). г) У првој верзији нема локалитета догађања, у Балаћевој их је, напротив, много, и притом се морају поменути и они из Хрватске (Босну ПОХОДИСМОi онога шера Невесињаi у Аивну кројена; у МАетку ковата; у Шаму ковата; с четом у ХрватСКУј дође из Хрватске; браву АуброваЧКУi од Босне поћера и др.). У пјесми Ава Куртића и Боичић ААИА обрађено је ускочко војевање против Турака из времена кандијског рата између Мле­ чана и Турака, али не ускочко ускакање у турску зеМ1Dу, удари на беговске куле, плијењење стоке и одвођење роб1Dа, него одбрана " од турских силника који су харали по "каурској зеМ1DИ, сјекли "старе бабе и дјецу нејаку'; одводили хришћанско роб1Dе и отима­ ли влашке жене и дјевојке. Мјеста догађања су ОМИ1Dене Балаћеве локације Јанок, ПО1Dе Удбинско, Српски Котари, Попина сниже Ве­ лебита и др., а ликови чувени ускоци Стојан Јанковић, Илија СМИ1ьанић, Вук Мандушић, од Јанока Јанко, Цвијан Шарић, Виде Жеравица и други, а на другој страни Алил Боичић и његови по Босни јунаци "Од Травника два Пашића млада, / Од Градашца два Грашчевића, / И од Тузле Тузлу капетана / И њихова Мехмед-бега сина, / Од Дервенте до два Атлагића, / Од Новога два Царића/ А од Крупе Арнаутовића, / Од Острошца два Бешировића, / Од Ва­ куфа два Кулиновића, / Од Орашца Тала на кулашу, / Од Џангу БУ1DуБаши:' Балаћ, дакле, ствара несвакидашње слике у којима је тражио јамство за постојање оних који војују за слободу и правду. И у другим трима Балаћевим пјесмама из 4. Вукове збирке из 1833. године Паша Подгориц,а и Ђуро чобанбаша, Паша Сеидим и Комнен војвода и Бошњац,и на Москову главна мјеста одвијања " радње су "каурске зеМ1Dе, црногорска Брда, ДО1Dани и Московија (Русија). Епска машта народног пјевача лако прелијеће брда и до-

-

лине, мора и планине, зеМ1Dе и градове у којима се дочекују турски походи, заустаВ1Dа њихово харање, отимање добара и жена, одвођење "роб1Dа свакојака': Тако он Бошњаке доводи чак и до Русије, иако су они у свом крвавом походу (кроз Каравлашку и Ка­ рабогданску, / Скендерију и Уруменлију) већ освојили "роб1Dа " свакојака'; " доста влаа у синџиру'; много "танкије робиња и " " другије пеливана': И, наравно, тамо су Турци "на лагум налетјели: " " и кад су власи "лагуму живу ватру дали, одлетјели су "под небеса тако да су и трећи дан "из неба падали': " Па шта је, онда, иза тога остало "од Турака :

МИЛОШ ОКУКА

Ев' намече Московска кра!оица Шест стотина и!оада коњика, Све катане !оута оклопника,

139

Наћераше на азију Турке; Ту је Турска изгинула војска: Великије дванаест везира, Осим мали паша ић'-туглија И од Босне осамдесет бега. (Караџић 1983: 280).

" И тада Москови Ченгијћ-Бећир-пашу (са "равна 3агорја ) "жи­ " " ва уватише и његова "сина Осман-бега и у "ордију њину одведо­ ше': Тамо Бећир-паша нађе "Пријате1Dа са Ерцеговине, / По имену Црнојевић-Саво'; што му, наравно, "мило не бијаше'; јер му овај " "стаде бесједити : Стани дере, Бећир-пашо, курво! Пет си моји брата погубио, Врло си ме за срце ујио, Одуз'о ми зем!оу на Ерцеговини; Камо моја зем!оа и тимари? Кам' волови моји родите!оа? Камо коњи моји витезови? Камо моје браће петереци? Све си мени, море, одузео, И мене си погубити ћео, Ја побјего у зем!оу Московску. (Караџић 1833: 282).

у Bpnыoгy

матице

И кад му се паша "ћаше... да оправда'; овај "Ману мачем, одс'јече му главу': И на крају, по устал.еним клишеима у народној пјесми, свој рапорт Бећир-пашиници "два врана гаврана" завршавају сл.едећим ријечима: Ћадијаше и твог Осман-бега (погубити, м.о.) АА не даше Московска господа:

" Немој, братко, Црнојевић Саво! Још је дјете и лудо и младо, Море наше књиге научити:' "Онда ти се Осман покрстио, И Московске књиге научио,

140

Ао сад ти се покалуђерио:' (Караџић 1833:282).

Тако наступа завршни чин трагедије: "Кад то чула Бећир­ пашиница, / А од јада црној земл.и паде, / Дол.е паде, горе не уста­ " де (Караџић 1833: 283).

*

Шта још треба рећи о Балаћевом језику поред овога што је видно из досадашњег излагања и из навода стихова из његових пјесама? Прво, нешто опште. То је развијен епски пјеснички језик из­ ворног источнохерцеговачко-крајишког дијалекта који је Вук Караџић санкционирао у почетној фази своје реформе српског језика и правописа. То, дакле, није у потпуности чисти матерњи " говор Личанина Гаје Балаћа него и "научени књижевни језик, "не­ гован и чуван у форми народне песме као временском конденза­ " тору (Гароња 1987: 21), пјеснички језик са свим епским формама и књижевним маниром из богате српске усмене књижевности. Аруго, нешто конкретније о фонетским и граматичким особе­ ностима тога идиома: а) Ијекавштина је класична (ије - је - и), која се нарушава у ситуацијама када је то захтијевао десетерац (Онакога у свијету нема, 1833: 82; Пође њима бакшиш донијети, 279; Онда му је царе бесједио, 81; А кад Вуче осјетио Турке, 240; Да камо ли очима ви­ дио, 233; Истом ага за вечеру сијо, 251; Кад се смије, канда сунце

грије, 237; Ја нијесам Раде од Пазара, 85; Да нијеси погубио дру­ штва, 294; Који лову научени нЈесу, 83; То сЈевају токе на јунацим; 239; НЈесам, брате, друштва погубио, 294; итд.). Тако су и замјеничко-придјевске фоме са ије: АЛ такијем ниг­ да ни до в'јека, 258; Да свакикије не наимаш слуга, 86; аливена Аа­ тинские рушпи, 257; Лијевим оком погледује, / Деснијем се брком насмијава, 250; Аијеnијем ајдучкијем месом, 250; ВеАикије двана­ ест везира, 280. Но, спорадично изроне и тзв. краће придјевске форме, које су условл.ене десетерачким стихом (или резултат Вукових интервенција, в. дол.е): Трећи ђердан од Аатински рушпи, 259; Нем л овђе у вашим Брдима, 288; Овђе нема у нашим Брдима, 288). б) Ријетко, али се појаве и икавске и/или екавске замјене јата, које су из локалног говора или творене од различитих глагола (нпр. nОАетјети и/или nОАетити): ПОАетише утве под облаке, 84; А под старост, кад ти није вриме?, 91; Моје т' очи више не ви­ диАе!, 259; Јесте л вид'Аи Бећир-пађу мога, 277; У ма они Ђури до­ Аетише, 290; Видиш да сам човек сиромашан, 92. в) Док су секвенце са струјним сугласницима (сј, ај) увијек непромијењене (нпр. у: Сјутра ће ме буле докопати, 254), оне са експлозивним сугласницима су јотоване (Не шћедоше мене ни ћерати, 93; Старе бабе, и ђецу нејаку, 236; Кад му Турци згледаше ђевојку, 239; Сакупише коло ђевојака, 249; АОАећеше до равна 3агорја, 276; Ал смо слабо добра и виђеАи, 278; Кад није стадо оћерано, 292, и др.). г) Глагол хт1>ти појавл.ује се у више варијанти: Не шћедоше мене ни ћерати, / Ја не шћеше, јали не смједоше, 93; И мене си по­ губити ћео, 282; Ћаше му се паша да оправда, Ћадијаше и твог Ос­ ман-бега, 282, и др. Д) Прилози с јатом увијек су јотовани: Сив соколе, ђе си доле­ тио; 238; Овђе блага нема за ајдука, 257; Овђе нема у нашим Брди­ ма, 288; Ајдуци онђе товарише, 258; Ког ти ј' жао, не ШаЛ>И га онђе, 289; Оће онђе млоги останути, 290; Ако би ја онђе погинуо, 292, итд. (С тим у вези и ријечца год гласи гођ: Еда Бог да каквогагођ јунака, 247; Да ћеш ти нас кадгођ избавити, 247). ђ) Балаћ није знао за фонему Х, �ao што је то био случај и у његовом матерњем говору (нпр. Сnаија ми дође из Рватске, 255; Одјаа га граду Дубровнику, 294, Одо право гори Романији, 93,

МИЛ О Ш О КУКА

141 YBpntJLQZY матице

итд.). С тим у вези он је уместо њих, их за разлику од стања у ис­ точнохерцеговачким говорима, гдје су форме њиг, иг употребл>авао форму ји (Удрите ји под ноктове Раду, 249). А кон­ сонантске секвенце хв сводио је увијек на в (Већ г' увати за врат до рамена; 241; Твога пашу жива уватише, 281; То кобила у један пут вата, 86; Сад се немаш чиме nовалити, 236, итд.). Вук је, комплетирајући своју језичку реформу, у издању Српских народних nјесама 1846. године увео фонему х тамо гдје јој је по етимологији мјесто (Ја с будаком одох у хајдуке, 1988: 16; Оnасах му сабл>у до појаса, 16; Радоицу л>уто nРОКАињаху, 262; Удрите их под ноктове Раду, 264; Од Хајкуне гради Анђелију, 266, Хајд'мо и те дворе nохарати, итд.). Међутим, у томе није био досл>едан: оставио је изворне говор­ не форме тамо гдје се радило о консонантским секвенцама са х (Па увати Хајкуну ђевојку, 266; Не би ли се горе доватили, 194; Твога пашу жива уватише, 405, Сад се немаш чиме nовалити, 192, итд., в. ДаЛ>е). ж) Код Балаћа је фонема в умјесто Ф и у другим ситуацијама (Увати га Чивутска грозница, 237; Ако л браћо, вајде ми не буде, 292; али и: И лијепо чоу и кадифу). з) Консонантска секвенца мн прелазила је у мл (Јесте л вид'ли млогу Турску војску, 277; У дворцу му млога гостиница, 236) или у вн (Па га меће на дно у тавниц,у, / У тавниц,и двадесет сужања, 247). До промјене није дошло у властитим именима (Право иде Комненову двору, 82). е) Редовна су консонантска једначења на морфемској граници па и у везама с приједлогом (И ја сам се врло ражљутио, 93; Рашљути се /'оубовића када, 255; Па је nушти себи у џепове, 259); Па удари шњиме о калдрму, 241; Коња немам, да шњима потки­ вам, 252). и) Од морфолошких особености издвајамо: 1. Облик личне замјенице 3. лица њину (У ордију њину одведоше, 281); 2. Упитна замјеница тко (Тко ли ће нас јунак избавити, 247); 3. Проширење уметком -ов- (Удрите је под ноктове Раду, 249); ј) Од синтаксичких особености издвајамо: 1. Генитив једнине умјесто акузатива (Да нијеси nогубио друштва, 194; Кад сагради Смедерева града, 91; Да нијеси обријао браде, 83); -

-

142

2. Вокатив једнине умјесто номинатива (Бије њега паша Сеи­ диме, 87; Подвикује Комнене војвода, 87; Шњима пије Боичић Али­ ле, 233); 3. Датив једнине умјесто инструментала (Бога теби, незнана делијо!, 237); 4. Аокатив једнине умјесто акузатива (Па изиће на бријегу мо­ ра, 250); S. Номинатив множине умјесто инструментала (Па се Алил пред Кутрићи вали, 233); 6. Приједлог од умјесто за (Јесил чуо од Јанока Јанка, 233); 7. Обраћање у првом лицу једнине умјесто у другоме (Ој Бога ми, Комнен господару! / Твоја госпа вјеровати не ће, 84). к) У Балаћевој лексици присутан је велики слој оријентализама. Наводимо неке специфичне (уп. и горе): Бије њега оштром бакарлијом, 87; Па нареди мене у аргатлук, 91; Већ потеже тро­ струку канџију, / Три су у њој луле од тумбака, 92; Стоји звека на врату ђердана, 137; 3а Талом се бијел сарук суче, 241; Она бије сва­ ке талисуме; / И имаде сабља димишћија, 253; Она паде на срча­ ли nеНТЈер, 277; Има доста влаа у синџиру, 279; Осим мали паша ић'-туглија, 230; Кад то чуо чобан-баша Ђуро, 293. итд.

*

" И на крају, нешто о Вуковом "удјелу у Балаћевом језику. Познато је да је Вук народне пјесме стилизовао и у појединим случајевима језички их и знатније редиговао. То је он радио, углав­ " ном, код својих "рђавијих пјевача, а код оних које је посебно цијенио његове језичке интервенције су биле мале. Гајо Балаћ је спадао, без сумње, у ову другу групу народних пјесника. Његов језички израз је био готово идентичан Вуковом. Зато мислимо да су Вукове интервеције у обликовању Балаћевог језика и стила би­ ле ситне, минималне. Вјероватно више у овоме задњем него у првоме (изузимајући, наравно, Вуково увођење фонеме х у свим издањима народних пјесама од 1846. године, које је важило за све пјесме и за све пјеваче, в. горе). Тако је Вук уз Балаћеве пјесме на­ " водио и то да је "од другога, у осталоме млого рђавијега певача (1833: 280) слушао нешто друго али се, наравно, опредијелио за Балаћеву пјесму те да је понекад у његовим пјесмама оставЛ>ао и

МИЛОШ ОКУКА

143 у ВрntAогу

маmuц,е

144

" очите језичке неуједначености и "необичне изразе и форме (в. го­ ре). Уз неке је, Доносећи их у изворном облику, имао потребу и да да посебан коментар. Тако он уз ријеч АУАа у стиху " Три су на њој " луле од тумбака у пјесми Старина Новак и кнез Богосав каже: ,,лУАа овдје значи као мала чашица, од прилике, као повелики " напрстак (1988: 16). А У пјесми Бошњаци на МОСКОВУ уз стих "Има " л доста влаха у синџиру напомиње: "И овдје ВАаси значе хришћани (Москови), а ВАахиње хришћанске (Московске жене и " " дјевојке (1988: 403), док уз стих "Немој, братко, Црнојевић-Саво! критично каже: "Пјевач овдје каже братко, као да Москови тако " говоре (1988: 406). И на крају, уз стих "Удрите их под ноктове Ра­ " ду у пјесми МаАи Радоица (1988: 264) Вук додаје: "У говору би се казало под нокте:'

" О н се зором иој а ви , ме ђ ' к њ u жес ш во g о ђ е " : CUUpUgOH Ј ови ћ милош ОКУКА

историјама српске књижевности узалудно ћемо тра­ жити име Спиридона Јовића, Граничара, Вуковог сав­ ременика. Тако се он не помиње ни у Историји српске књижевности Јована Аеретића из 1987. године. " Но, баш те године Јовић је ипак "изронио из таме, али са врло скромним "гепеком': Станко Кораћ у свом ПрегАеду књижевног рада Срба У Хрватској (142-144) о њему каже:

у

Пјесник и етнографски писац. Рођен је 1801. у Петрињи, у сиромашној породици па се није могао редовно школовати. Од 1820. до 1826. службеник је у Винковцима, а потом у Бечу. Издао је зборник Српска зора за 1836. годину У Бечу. Писао је на српском и њемачком језику. Главно му је дјело Ethnographische Gemahlde der slawonischen Millitargrenze. Бin Beitrag zur Lander und VOlkerkunde des osterreichischen Kaiserstaates, Wien 1836. Умро је у Бечу 1836. Ако ћемо судити по ономе што је објаВmено, испада да је мало пјесама на­ " писао. Једна од њих, "Спомен антологијска је и одавна је постала старо­ градска па се често пјева. Ту пјесму пјева у часовима доколице поп Спира у Сремчевом роману Поп Ћира u поп Сnира као једну од пјесама коју сви знају и сви пјевају. Аоносимо је овдје у цијелости:

145 у ВртАогу

матице

СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила И кријући твое лице Мени поне неотице Твоју л>убав открила. Сећаш ли се оног јада Кад глас дође изненада

МИЛОШ О К У КА

к' о из ведра неба гром,

Да ја морам одлазити, Тебе, драгу оставити,

147

И мој возл>убл>ени дом? Суза засја у твом оку И возбуди предубоку Рану тужну срца мог: Рећи ништа ти не мого, Жалост нема речи млого, Питај само срца твог. Од кад с тобом се опрости Одрекао се све радости, Празан ми је цео свет, Јер без тебе нема мене, Ка'но што без росе вене у ливади млади цвет.

Кад ће опет данак доћи Да ће моји јади проћи, Скопнит мога срца лед! Кад ћу опет сретан бити, С нежностју те загрлити, Сркат с твоји уста мед!

у ВР»lJ10гу

матице

148

И то је све.51 Ту неправду према њему донекле је исправио Ду­ шан Иванић у својој Књижевности Српске Крајине (1998: 71-72). Он каже да Јовић припада једном "типу раноромантичарског " опредје!оења, на граници према тзв. грађанској поезији и означа­ ва га пјесником и приповједачем "у духу предбранковске традиције, језички врло близак Вуку, а мотивско-стилски познијем Бранку Радичевићу': Уз то, Иванић напомиње да је Јовић, поред "успјеле, живо писане слике Војне границе'; писао пјесме и приповијетке и на њемачком језику, "у маниру тривијализоване " просвјетите!оске традиције те да је до данас " остао као аутор ве­ ома популарне, радо пјеване пјесме Спомен:' Но, треба ли се, на крају, задово!оити само тиме и само његовом пјесмом Спомен? Свакако не. Јовић, иако релативно малог књижевног опуса, заслужује много више. А малог је књижевног " опуса зато што се он у "књижеству појавио "зором'; како рече његов нас!оедник у уређивању Србске зоре Глигорије Грујић, а не­ стао "вечером'; како бисмо ми рекли. Тако је и Јовић један од српских стваралаца у првој половини 19. вијека који је имао му­ чан, биједан и надасве кратак живот, те је у српском књижевном животу нестао тек што се у њему појавио. Но, иако недовршено и неиспуњено, његово дјело је оставило знатнога трага у српској култури и било потпором Вуковом раду у изградњи српског књижевног језика и у реформи писма и правописа. То се одвијало, да тако кажемо, и на туземној и на иноземној разини. На српском језику Јовић је издао забавник Србска зора (1836), у којем је објав!оен најзначајнији дио његовог књижевног ствара­ лаштва. Тај забавник је штампан дијелом "Вуковим правописом, а " делом правописом који се знатно приближује Вуковом (Костић 1960: 149). У њему је Јовић (иако је прије преране смрти успио да уреди само један број) објавио три новеле, двије оригиналне (Невјера сама се казни и Три конака једнога путника) и једну "просто по НЋмачком'; Ромео и ЈУАија, у ствари слободан превод истоимене Шекспирове приповијетке која је била врло популарна и у Енглеској и у Њемачкој. Јовић се највјероватније послужио не-

51 Ту пјесму наново је "оживио" Младен Лесковац својом АнтОАогијом старије српске поезије (1964: 175, 360-361), дајући и деТЭJDна обавјештења и њеној " "судбини и њеним преиздањима у 19. и 20. вијеку.

ком њемачком верзијом приповијетке па је тако Шекспир код Срба ушао "на четврт столећа пре него што је Лаза Костић у Ле­ " топису објавио фрагменте из Шекспирове трагедије (Костић 1960: 150). Његове оригиналне приповијетке спадају у значајније приповиједачке зачетке у српској књижевности, везане су за стварни живот и реалне личности и догађаје те се дијелом наслањају на фолклорне (Шaloиве) приче.52 Поред овога превода (и слободне прераде), Јовић је с њемачког језика превео и пјесму МИАОШ ОБИАић тада познатог и цијењеног аустријског пјесника Јохана Непомука Фогла (Johann Nepomuk Vog1, 1802-1866), који је писао дјела са мотивима наше народне поезије и успјешно преводио српске народне пјесме и приповијетке на њемачки. Иза тога је дошла његова чувена пјесма Спомен, која је била позната не само у доба романтизма него и касније, и за коју се че­ сто није знало да ли је ауторска или грађанска односно народна. Објав!оена у Danici ilirskoj (III/34, 1837: 140), она је била шире позната и уз популарну музику, још од времена тамбурашке групе Јанка Коларића, ушла је у репертоар старих варошких пјесама. Њу је Светозар Манојловић превео на њемачки језик под насловом Sеhnsисht (Чежња) и дао јој значајно мјесто у другом, проширеном издању своје књиге Serbische Diсhtиngеn (Eisenstadt, 1885). Ова пјесма је сентиментално-романтична и својом једноставношћу и једном "specificnom patinom i sonornoscu ceznje, stvorila је tipican ugodaj svoga vremena па koji su se toliko bezuspjesno vracali mnogi kasniji s1avonski ilirci. В01 је ovdje p01aziste osjecajnosti, tu је i tipican rastanak, kojih је и Granici Ы10 toliko cesto jer se od1azilo i и frent па zапаt, i па sk010vanje и da1eke zem1je, i и vojne pohode. Pjesma је isto­ vremeno i specifican nastavak tada omiljenih rokoko tema, kada se oCitovanje 1jubavi и obliku cije1e pjesme pretvara и jedno pitanje k1a­ " sicnog oblika (Шваге!о 2009: 252-253). 3атим су слиједиле његове двије пјесме, МИАица, спјевана у десетерцу у три дијела, и Поздрав српским дјевицама и једна и друга с народњачким и патриотским порукама. Особито је значај на ова друга, у којој Јовић велича српске (народне) пјесме и !оути се на српске (грађанске) дјевојке што се однарођавају и што се тих пјесама стиде, што пјевају (или уз клавир свирају) њемачке или италијанске пјесме а да их и не разумију. Он их позива да -

52 Уп. Иванићев рад о његовим двјема приповијеткама (Иванић 2009: 189-190).

милош ОКУКА

149 у врmлогу

матице

пјевају на свом, матерњем језику јер језика "слађег' ОДЪ нашег " сербскога нема, на њему, на том језику, наћи ће се дјела не само Домаћих аутора него и Шилера, Анакреонта, Сапфе или Бајрона, " која ће нам опет "возбудити / Нашег' Россина, Моцарта, Вебера : ПЂвайте дакле, србске о ДЂвице! ПЂвайте, али своме у €зику; ПЂвайте србски, србском са сладосћу, Србског' из срца, роду свом' сробскоме. Будите любавъ к' роду свом' огнену, Союза свезе међу нам' плетите,

150

Негуйте слово матеРНЂ, - с' отимъ си Памятникомъ ВЂЧНИ у роду градите! (Србска зара, 1: 154)

на њемачком језику Јовић је писао и прозу и поезију. Тако је у часопису Feierstuden (1834/35) објавио 14 прилога разног садржаја (анегдоте, пјесме, приче, дијелове из своје књиге о Војној Граници, историјске скице, податке о турској управи у Србији итд. - углавном на основу Вукова рјечника и Српске реВОАуције Леополда Ранкеа), затим два рада у бечком Osterreichische Zu­ schauer ( 1835/36), прича Das Versonungsfest in Montenegro (Свеча­ ност измирења у Црној Гори) те (послије његове смрти) приповијетка Die Verrirung (Губ!оење пута). Најзначајнија је, свакако, његова књига Ethnographische Gemiihlde der slawonischen Militiirgrenze. Бin Beitriig zur Liinder und Vбlkеrkиndе des osterreichischen Kaiserstaates (Wien 1835), за коју се у нас готово и није знало док је 1962. године није превео германист Страхиња К. Костић и објавио у Зборнику Матице српске за књижевност и језик (IX-Х: 1 14-165).53 То је и реалистична и литерарна географска, историјска, етнолошка и културна историја једне зем!ое која је у саставу Војне Границе, "Савом одвојена од Баније, а Дунавом од банатске Границе'; за коју је у то вријеме у Монархији код многих владало миш!оење да ју је населио "натмурен, необуздан, размет!оив народ; зем!оа у "којој све гмижу безбројне разбојничке банде и хорде и

Тренкових пандура:' То је живописна слика једне зем!ое теме!оена не само на историјским изворима него и на дожив!оеном и прожив!оеном, слика која растјерава "мрак у коме је она" до тада " "незаслужено дремала ( 1 15). Јовић описује Границу и Граничаре као Граничар, али и као објективни посматрач. "Он гледа и приказује своје зем!оаке, има за њих више разумевања него што га имају странци, поготово они који преко рамена гледају Домороце. Штавише, добра доза српског, југословенског и словенског родо!оуб!оа пробија кроз његово дело. Он описује Славонију да би страног читаоца упознао са својим завичај ем. Он смело истиче јединство наших народа који живе у разним покрајинама и под разним управама, повлачећи паралелу баш с Немачком у којој живе Баварци, Саксонци, Витембержани и др., које зато нико неће називати засебним народом него Немцима. Но, истовремено Јовић не затвара очи пред стварима које треба осудити код " Граничара (Костић 1960: 156). Јовићево дјело Етнографска САика САавонске војне границе јесте прави бисер "српске етнографске науке и литературе, у Јеку стварања и конституисања те исте науке и литературе у српском друштву и култури с почетка 19. века, које само зато што изворно није објав!оено на српском језику, неоправдано дуго је остало готово изван сваке књижевно-историјске рецепције у властитом народу:' То дјело и данас "плени извесном модерношћу, стилском и садржинском, која повремено уопште не носи романтичарске одреднице прве половине 19. века, већ напротив, одлике снажне " реалистичности (Гароња-Радованац 2004: 120). Ми овдје издвајамо Јовићеве погледе о језику, који су и данас невјероватно модерни: Граничар у Славонији говори сопственим језиком, славонским. То је дијалекат српскога, као што су уопште Славонци и Срби изданци једног народног стабла. Славонски језик дели се опет на два наречја: на стварно славонско и сремско. Ова се међусобно и од чисто српског наречја разликују само по изговору гласаје.54 Наиме, док Србин пише и говори ие, Сремац употребл>ава само чисто е, а Славонац и; на пример, лиепо, лепо, липо, биело, бело, било, итд. Српским језиком пише се на два начина, а то Аатинским и српским или руским словима, а овим последњим служе се ИСКл>УЧИВО припадници грчко-неуједињене вере. Српска слова састоје се

53 Етнографска САика САавонске војне границ,е, у преводу С. К. Костића, појавила се и као књига 2004. године у Београду (прир. Славица Гароња-Радованац).

54 Јат. прим. прев.

МИЛОШ О К УКА

151 у врmлQгу

матице

у ствари из старе ћирилске азбуке, која је у новије време особито успеш­ ним настојањем нашега и с правом прослаВтенога Вука Сmефановuћа више прилагођена својствима српског језика. Српски језик којим у Истри, југоисточној Хрватској, Далмацији, Славонији, Срему, Банату и Бачкој, затим у турској области у Србији, Бос­ ни, Херцеговини и Црној Гори говори више од пет милиона туДИ, јесте међу свим јужнословенским језицима најмоћнији и најумилнији. Ова по­ хвала из уста једног Србина звучала би сувише пристрасно када је већ одавно не би били изговорили туДИ других нација, који су у науци о језику и литератури стекли правоватано право гласа. Језик Србинов је веома ме­ лодичан и милозвучан, а због својих облика флексије који се завршавају на све вокале, због своје деклинације без члана и конјугације без замени­

152

це - подобан је античкој грацији хеленског језика. Обрадовuћ и Сmефановuћ који су га тек пре кратког времена отргли из таме заборава омогућили су нам да наслутимо до каквих ће се остварења доћи на овом језику, тако богатом речима и облицима, тако веома гипком, када се на њему једном расцвета и књижевност. Желели бисмо само да многи Срби наоружани снагом, талентом и истрајношћу ступе на арену коју су отво­ рила ова два мужа са тако срећним успехом. Српски језик је оригиналан језик, упркос томе што га је један иначе с пра­ вом поштовани литерат прогласио мешавином и чак се подухватио неза­ хвалног посла да напише рецепт по коме је тобоже састаВтен из других језика!!! Јесте да је Србин у свој језик примио многе речи из страних језика, али тог приговора није потпуно поштеђена ни једна нација зематске кугле. Како један народ ступи са другим у политички И духовни додир и успостави размену добара, идеја и појмова, то од овога прима и првобитне називе и ознаке. "ТеметНО језичко истраживање'; каже учени Грим у свом предговору Малој српској граматици Вука Стефановића, "признаје неминовност и примесе извесних страних саставних делова у скоро сваком језику. Они су малтер који учвршћује и испуњава рупе, они чак служе изразу, дајући му боју и гипкост; али понекад оне су просто ре­ зултат (а то је најчешће случај код речи које су Срби позајмили из турског језика) страног господства, чија законска уређења и достојанства- остају непреводива... УпаДтИВО је'; каже се дате "како су се југословенски дијалекти очували чисти од италијанских и мађарских речи, док се, об­ рнуто, из њих мноштво речи улило у мађарски језик.

Поред српскога, "у Граници је најраспрострањенији немацки језик. То је службени и трговачки језик, и предаје се деци у многим

школама. Њиме се сада говори готово у читавој Граници прилично чисто и течно, али он ипак не може да буде уздигнут до општег говорног језика. - Србин воли свој матерњи језик, јер осећа ње­ гову лепоту. Граничар долази у честе прилике да учи стране језике. Он то и чини врло радо и доста се користи својим знањем језика; али у интимном општењу са опробаним пријател,има и у присним разговорима са вол,еним личностима најрадије говори он својим језиком. Чак и они који се из неког рђаво схваћеног поноса или лажне отмености служе неким страним језиком, враћају се често и радо свом сопственом. Али има их и таквих који, залуђени од ревносних стваралаца прозелита, радије натуцају један страни језик, и који се заклињу у све свеце да су после десетомесечног боравка у Шарошnаmаку сасвим заборавили свој матерњи " језик (Јовић 1961-1962: 130). Друго на што желимо указати код Јовића јесте његово тумачење српских народних пјесама, један посебан начин њихових извођења, те властити преводи на њемачки језик. Извјештавајући страног читаоца о животу и обичајима Срба Граничара, Јовић пластично говори и о крсним И црквеним славама и вашарима. Притом посебно истиче да "вашари и крсне славе пружају још нешто што је од посебног интереса за пријател,а српске народне поезије': Тамо се, наиме, и "певају народне песме': А те пјесме "спадају скоро искл,учиво у ону врсту српских песама које је господин Вук Стефановић обухватио општим именом јунацке песме, а које имају за предмет већином бајке, легенде, митове и дела народних јунака:' Њих пак најчешће и најбол,е пјевају и преносе слијепци пјевачи. А пошто слијепци "уопште живе од прошње и певања, а народ радо слуша њихове песме, то сваки слепац живо памти неисцрпну залиху најлепших народних песама које о црквеним славама и другим сличним приликама . пева слушаоцима уз малу милостињу у новцу. У ту сврху слепац се постави поред цркве, на каквом месту или иначе каквом згодном месту и извија једноличне меланхоличне тонове својих гусала у неколико простих прелудија. Ове гусле имају приближно облик мандолине и преко њих је затегнута једна струна која се састоји из више длака коњског репа, отприлике онако као што се обично држи виолончело. Овај инструмент прати слепчеву песму. Чим је слепац заузео место и почео да пева, одмах се око њега скупи мноштво слушалаца који са највећом пажњом слушају -

МИЛОШ ОКУКА

153 у ВртАогу

матице

154

његово певање. Певање ових песама је једнолично и мирно, и за­ право је више декламовање него певање. Један стих се отпева као год и други, а нагласе се само извесна места која условл.авају ин­ тензивност. Пратња која се састоји из једноставних тонова упада већином на карју стиха и завршава се кратким каденцом. Само код извесних пауза певач свира нешто дуже да би слушаоцима дао предаха. Уосталом, понеки слепац зна својој песми да удахне то­ лико израза и осећања, да слушаоци буду до суза ганути. Садржина ових песама, као што је већ речено, узета је из историје или мита. Поезија која у њима живи има сасвим својствен карактер који изгледа као да нигде нема ничег необичног. Просто и једноставно описују се дела и догађаји, а карактер личносту ви­ ди се из радњи и говора. Слике и композиције штедл.иво се употребл.авају, а оне малобројне су кратке али потпуно одговарају, а узете су из најнепосреднијег народног живота. Песме су, са не­ што изузетака, сасвим у петостопним трохејима без слика, а у њима се смењују приповедна места са драмским, како то управо захтева ток радње и промена сцена. 3авршетак је природан и не­ " намештен, и - као и сама целина - једноставан и задвол.авајући (Јовић 1961-1962: 138-139). Да би поткријепио то о чему говори, Јовић је приложио неко­ лико оваквих пјесама у изванредном преводу. Ту је једна сл.епачка пјесма - Љуба богатога Гавана - и двије јуначке, Марко Краљевић и Араnин и Женидба Сибињанин Јанка. Прве двије су из Вукових збирки пјесама, а трећа из зборника А. Качића-Миошића Razgovor ugodni naroda slovinskog (1759). На другом мјесту Јовић говори и о народним лирским пјесмама у вези са Домаћим забавама Граничара. На њима он своју радост не изражава бучно и распојасано него "на један сасвим невинији начин - игром и песмом. Обе Граничар страсно воли. Није он само о празницима и у веселом друштву оран за песму, него и у самоћи и на свим својим радовима. Када девојке и младе жене зором одлазе у пол.е, када се вечером враћају кући, чују се како појединачно или још радије у хору, певају песме. Често оне вечером, на месечини, седе у веселом кругу пред кућом вртећи вретено и певајући нежне л.убавне песме. Било да касно увече пролазе шумом и гајевима да би обишли стада, било да их први знак зоре затекне већ на ливадама и пашњацима одакле гоне кући теглећу стоку и марву - песма је њихов стални пратилац. Ако

мушкарци појединачно певају, почињу обично сваки стих, или бар сваку нову строфу, једним дугачким "О'; које опада у благим тоновима, а одликује се многим трилама. Али често они певају и стварне женске песме чије се једноставне мелодије по правилу крећу у благим тоновима и показују већином сетан, елегичан каракер. Садржина ових песама више је романтична, лирска. Оне највише имају за предмет л.убав, или нежно и разборито изражавају осећања жалости, жел.е и наде певача. Овај језик је поетичнији и сликовитији него језик јуначке песме, али је често " л.упко, дирл.иво прост И нема никаквог вештачког, туђег украса (Јовић 1961-1962: 152). Томе онда Јовић (152-154) прилаже своје преводе девет лирских пјесама на њемачки језик из Вукових збирки И поменутог зброника А. Качића-Миошића. Неке од ових пјесама и мотиви "имају јак траг утицаја варошке лирике, чему је и сам Јовић као " песник, био склон (Гароња-Радованац 2004: 127).

*

Но вратимо се Јовићевом српском језику. Какав је он? На ово кратко питање дајемо и кратак одговор: вуковски. Јовић је писао народним језиком западне провенијенције источно­ херцеговачко-крајишкога дијалекта. То значи да је Јовић ијекавац, иако се то из његових штампаних дјела не може јасно видјети јер је у њима замјена јата већином скривена старом графемом Ђ. НО, понесен причањем, код њега се одједном у реченици појави чисти ијекавски дијалекатски облик, ка нпр. у причи Три конака једнога путника: "Но каконасъ € већъ незгоданъ случай nоћерао,55 - не­ погоди у мраку моста, и тако ме красно подъ мостъ у €HдeK исто­ " вари (Србска зора 1: 137). Овај облик nоћерао јасно говори о Јовићевом метајезику. То поткрепл.ују и сл.едећи примјери: "Дове­ ду ме у кућу. Штосамъ годъ овде видiо, Hie ме башъ Храбрило.. : (стр. " 149) и "дасамъ НЂшто заборавiо (135). Али, у овој првој реченици, поред ијекавског облика видио, појавл.ује се и екавизам овде! И он није једини, забил.ежили смо још и облике наЙnОСАе (123, 147), найnре (127) и разумео (146), те '

55 Наша подвлачења.

МИЛО Ш ОКУКА

155 у врmлО2У

матице

156

икавизме гди (153) и гдисмо (146). Док се облик разумео може ту­ мачити наслијеђеним из литературе (или дјелом штампача екав­ ца), дотле су ликови овде, најпре, најnОСАе и гди чести у западним ијекавским говорима, а били су и саставним дијелом говора "српског грађанског друштва у време Вукове реформе и непосред­ " но пре ње (Кашић 1869: 183). Из горњих примјера видл>ива је још једна особина Јовићева језика: употреба фонеме х (Храбрим). Да ли је Јовић већ тада био прихватио сугестију Вукову да се глас х употребл>ава тамо гдје му је по етимологији мјесто? Не, није. Примјер ХраБРИАО је изолован (усамл>ен), књишки. Јовић - као и Вук у својој почетној фази ства­ ралаштва - није прихватао фонему х јер је није имао у матерњем говору. Ево примјера за то из његове двије оригиналне приповијетке: "ево nрокисо до КОШУЛЂ; Иначе немого (136); траля­ ве аАьине ( 138); но сmра ми тако груди стискао; мртви ме сmра по­ дузме; с' еднимъ маомъ вратъ е ОДСЂченъ; дркmао самъ као листъ ( 141); ФаАа Богу! (121, 148); Айдеmе бесъ трага!; а я по закmеваню (159); и торбу ране и чутуру (127), итд. Сл>едећа важна особина његова језика јесте употреба аориста и имперфекта: Соба пуна челяди бiяше. По воза сламу ту е про­ страно било, на коiой мало и велико, све едно преко другога, као прасци Аежаше. Само НЂКОЛИКО люди СЂДИЛО е око пећи; ал ни едаи ни едне РЂЧИ неговораше (137). у Јовићеву језику је врло мало црквенославенизама (восхишmенiю, 120; удИИВАенiе, 121; nоА3У, 125, Союзу, Памяmникъ, 134, и др.). Иначе му је реченица новоштокавска, развијена, па се може рећи да је био добар стилист. Сл>едећи примјери то јасно показују: а) Дан осване, киша цури, као изъ кабла. Нећеми се никако на полЪ. Пођемъ, пакъ се опетъ вратимъ, све ми се чини, дасамъ нъшто заборавiо; опраштамъ се са женомъ и дъцомъ, пунимъ лулу, пипамъ имамли кресиво, - оклъвамъ свакояко. Ето ти кочiяша у собу (Србска зора, 1935: 135). б) Шта? Жидов? Проклето му било! Еданъ душманинъ наше свете въре? О, кадъ би я то знао! - Но нiели найпосле еве едно, бiо онъ жидовъ или велможа или пустаiя, - на сваки е начинъ тужно и помислити, даће се оно у какве нечисте руке повратити, кое ће га може бити на несрећу своiи ближньiй употръбити (Србска зора, 1935: 123-124).

Ср Б с ки ииса ш ељ " ср Б ском Hapogy ј езиком ср Б с к им ии саш и мора " : Б ож и g ар П ешрано ви ћ МИЛОШ ОКУКА

првој половини 19. вијека у Далмацији је владао језички дуализам. Италијански језик је од раније био службени језик, што је и Аустрија, кад је преузела управу над Боком и сјеверном Далмацијом, задржала. Италијанска култура је била апсолутно доминантна и одређивала је друштвени и културни живот далматинскor грађанства. Напоредо је употребл>аван и народни језик, али је он и граматички и графијски и ортографски био расцјепкан и различит у Боки, Дубровнику, јужној и сјеверној Далмацији. То је угрожавало функционисање аустријског административно-управног апарата, на једној страни, а на другој страни онемогућавало је размах књижевности и хватање корака у народном просвјећивању са другим покрајинама у којима су живјели Срби и Хрвати. То је нарочито било изражено у сјеверној Далмацији, и посебно код Срба. Године 1823. Герасим Зелић у свом Жиmију истиче како је стање књижества у Далмацији тако жалосно "да окаЯННlе не може быти': Тако "Сербли запаДНЂе церкве (еръ ово су све едни Сербли, како и ОНIИ, што су се потурчили, или боле рећи, помухамедовали, и ПОУНlашили), имаю выше узрока радоватисе у своме отечеству, и зато, како су у свачему даЛЂ предъ нама, тако су и у книгама: само та е съ друге стране штета, што немилице губе езыкъ свой " " славеНСКIЙ и родъ съ Iталlани . Но њему посебно "на сердцу лежи " " његов "Славено-Сербск'iй народ "восточногъ ИСПОВЂдаНIЯ који " се "мало есапи према толико другlе несрећные Мlлл'iона истога и " који је "тако касно и мучно почео "марити за книге': Зато је, каже он, коначно дошло вријеме да се запитамо ко смо и шта смо и "да

у

157 у ВртАогу

матице

се и мы сподобимо безъ ДУЛЋга уздi'cаня имати оно, што намъ € " потребно, да не просякамо до ВЋка одъ ДPYГl€ (УII-XI). " Излазак из тога "жалосног стања виђен је тридесетих година у борби за афирмацију народности и народног језика и у издавању публикација (новина и часописа) на народном језику. У Далмацији је тога до тада било врло мало. За вријеме француске управе у Задру су 1806. године штампани двојезични Kraglski Dalmatin и Il Regio Dalmata, а од 1832. године, исто у Задру, излазила је Gazzeta di Zara. " Међутим, "восточни Срби не само да нису имали својих публикација и књига на матерњем језику и ћириличком писму него су се налазили и у врло тешкој ситуацији однарођавања. Тадашњи намјесник Далмације генерал Аилиенберг, уз потпору Бечког Двора, бескрупулозно је проводио унијатску политику. То је био други вал систематски провођеног унијаћења у Далмацији након што је први вал двадесетих година, чији је експонат био православни епископ Бенедикт Крал>евић, неславно завршио, јер му се одлучно супротставило и српско грађанство, и свештенство и сеЛ>аштво. И овај пут је пружен снажан отпор прозелитизму, на челу са далматинским епископом ЈОСИФОМ Рајачићем, али су успјеси унијаћења били много већи јер је провођено "новцем и терором': У склопу репресалија и скршавање тога отпора било је и смјењивање епископа Рајачића 1834. године и поставЛ>ање на његово мјесто не тако енергичног Пантелејмона Живковића. Но кад се и он почео жалити на власт која у мјестима "гдје влада глад, користећи се невоЛ>ама православних, приводе ове к унији обећавајући им новчане потпоре и опрост од накнаде подијел>еног " им зајма за вријеме глади у ранијим годинама (Блачић 1929: 132-133), и он је након само двије године у служби уклоњен из епископске столице, па је 1836. далматинска епархија умјесто епископа добила генералног викара Симеона Тркул>у. Тако је у Далмацији iпtеrrеgпum episcopale трајао све до 1844. године. Отпор унији у Далмацији једнако је пружило и српско сеЛ>аштво и српско грађанство па је он попримио и социјалне и политичке димензије. Један од видова тога отпора било је и покретање првог српског часописа у Далмацији под називомАюубumеь nросв13щенiя. Србско-Аалмаmuнскiй Алманахъ (забавник) 1836. године, који је касније, након два годишта, све до 1873. године излазио под нешто модификованим насловом Аюубumељ nросвЋщенiя. Србско-

МИЛОШ ОКУК А

159 у ВртАогу

матице

160

Аалматинскiй Магазинъ. Његов покретач и уредник (до 184156) био је "об'iй права Докторъ" Теодор Петрановић, који је у та тешка времена, након једногодишњег вјежбеничког стажа у аустријској служби, био на мјесту секретара епископије у Шибенику, дакле у жижи сукоба власти са народом и православном црквом. Тако се Алманах (Магазин) ставио у службу културне и националне интеграције далматинских Срба, супротстаВlоајући се политици уније афирмацијом народног језика и интеграцијом просвјетитеlо­ ског и традиционалног културног модела "kao uslova identifikacije kulturno i povijesno autonomiziranih dijelova stanovnistva sa svojom " sirom nacionalnom zajednicom па cijelom juznoslavenskom prostoru (Прпа-Јовановић 1988: 62). Покретањем Љубитеља nросвјештенија у Далмацији, у тој приморској земlоИ са богатом словенском традицијом, догодило се нешто сасвим ново - издавање годишњака на народном језику којим се кренуло на пут препорода који је водио од молитвеника до алманаха, од календара до књижевног часописа. Ту мисију препородитеlоа преузео је на себе Теодор (Божидар) Петрановић, човјек који је одрастао "на ветрометини моћних утицаја далеког света, школован по српским, немачким и италијанским културним центрима'; човјек који је "рано постао полиглот у скромнијем смислу те речи'; који је знао много "и имао бескрајну енергију почетника'; али који је "био један': Наиме, далматински синови су у његово вријеме "могли да слушају наставу на матерњем језику само у првом и другом разреду ретких основних школа да би се припремили за даlоУ наставу на италијанском, језику аристократије, судства и званичне аустријске администрације. У периоду од преко тридесет година у овој земlоИ није издата ниједна књига на народном језику, изузев прештампавања 56 Овај часопис је прве двије године излазио у Карловцу (Karlstadtu), а онда од 1838. до 1849. У 3адру. Касније је штампан у 3агребу (15. и 16. књига), Бечу (17-20. књ.), па поново у 3адру (21-30. књ.). Послије Петрановића (који је уредио 6 свезака), и након што је премјештен на забачено острво Вис 1842. године, уређивање је преузео Георгије (Ђорђе) Николајевић (1842-1861. и 1869) па Герасим Петрановић (1862-1868, 1870-1871) и, на крају, 10. Војновић и Никола Милаш (1873). Од 18. књиге (1849) излазио је са поднасловом ЛюбumеJlЬ nросв1Јmе и народногъ езыка. Штампан је грађанском ћирилицом и етимолошким правописом. Тек претпос!оедња, 29. књига, штамапна је Вуко­ вом графијом, али је задржана етимолошка ортографија. У пос!оедњој књизи, поред Вукове графије, уведена је и Вукова ортографија, али не дос!оедно у свим прилозима.

" Гундулићевог Османа и већег броја молитвеника и календара (Тартаlоа 1964: 36). Петрановић је својим Љубитељем " nросвјештенија донекле "узбуркао ту необичну аркадију и " понукао и друге "славенске РОДОlоубе да крену тим путем. Тако је 1842. у загребачкој Danici Илир Андрија Стазић тражио покретање " па svetlo dnevnika и Dalmacii'; а већ наредне године, у коловозу 1843, Анте Кузманић и издавачи браћа Батер (Batter) упутили су преко Намјесништва Далмације молбу Високом царском двору за покретање листа Zore Dalmatinske. Уз молбу је приложен и Кузмановићев "Poziv svim ljubiteljima krasnoga i sladkoga hervat­ skoga jezika narodnoga i nauka napridka'; у којем је изложена концепција и програм часописа. Први број Zore dalmatinske појавио се већ у сијечњу 1844. године.

II Један од важних елемената којим се омогућава надвладавање поларизованости и разних облика регионалне изолације јесте језик, али не само језик као основно комуникативно средство него и као биће народа. Божидар Петрановић је преузео те Хердерове (и романтичарске) поставке и, угледајући се на Илирце и на Вука Караџића, свој је Љубитељ nросвјештенија ставио у функцију српског народног препорода у Далмацији, на једној страни, а на другој као медијум који ће помоћи у конституисању националног језика и у његовој стандардизацији, како би се, на крају, дошло и до националне хомогенизације. Но, прије него што нешто конкретније проговоримо о Петрановићевим погледима на књижевни језик, наводимо основне податке о његовом списатеlоСКОМ раду прије него што је покренуо Љубитељ nросвјештенија, за вријеме док му је он био уредником, и непосредно иза тога до средине 19. вијека. Петрановић се у књижевности јавио "Писмима едногъ " Шибеничанина у Аетоnису Матице српске за 1830. годину (први дио, VI/23: 115-123), путописном прозом, са описима истарских градова Каподистрије и Пирана и врло занимlоИВИМ запажањима на његовом путу "изъ TpiecTa за Шибеникъ': И већ је ту проговорио филолог, човјек кога занима језик и говор. Тако он на крају својег боравка у Пирану записује:

МИЛОШ ОКУКА

161 у ВртАогу

матице

После многогъ кривуданя, крозъ прекрасне ове преДЋле, ГДЋ сама просто­ та и тишина царствую; стаза насъ €ДHa управо предъ горерЋчену оштарию, на пристаниште изведе. ОВДЋ, сретнемо неколико селяна, славенски Icтрiанаца, кои се изъ града, съ товарима КУПЛЋНОГЪ еспапа, у свою домо­ вину враћау. Аюди прости, и благополучни у своiой простоти. Наречi€ сла­ венско, коимъ они говоре, яко наличи на дiалектъ далматински островля­ на, измедьу 3адра и illибеника. Али € с талiанским' РЋчма чрезвичайно по­ кварено, и за мадьарскогъ Србльина готово непонятно (122-123).

162

у Летопису за 1831. објавл,ена су и друга два наставка Петрановићевих Писама. 57 У трећему говори о селу Перој у Истри, " "удаЛЋНОМЪ два сата одъ Поле (Пуле), у којем живе Србл,и који су се 1657. доселили са ,,77 душа обо€гъ пола из Црнегоре подъ закрилiе бивше Републике МЛЋтачке': Петрановић ту констатује " да "общество пероиско показује "у исторiи србской, даже и €vропейской РЋДКИ случай, како €ДHa шака люди дошавши из даЛНЋ зеМЛЋ, и поселившисе међу безчисленимъ одъ части пакъ конечно различитимъ, одъ части пакъ - што се €зыка тиче - срод­ нимъ народима чрез' почти два СТОЛЋтiя свой €зыкъ, свою ВЋРУ, свое старе обичае и умаловажнимъ играма у найвећой чистоти са­ чувати УМЋеде:' И ту Петрановић види "у овом заиста РЋДКОМЪ догађаю потверђену ону истину, како се србльин, а особито црно­ горски свогъ нацiоналитета и т. д. тврдо држи, и како би га мучно " било у туђи народъ прелити (141). И други је Петрановићев рад објавл,ен у Летопису за 1833. го­ дину (IX/33: 162-168) филолошки. Радило се о брошури коју је он " у Падови 1832. године објавио на италијанском језику ( Lettera al chiariss Autore dell oservazioni critiche sull opusculo del signor сапо­ nico Stankovich intitolato: Trieste поп fu villaghio carnico та luogo " " dell' Istria ), а коју је на српски превео Георгије Мушицки ( Писмо Высокопочита€момъ Сочинителю крiтически ПРИМЋчанiя сверху делца Господина Каноника Станковича с надписомъ 'Tpi€CTb Hi€ быо село крайнско, но МЋСТО Icтрiческо' - у Падуи съ писменны Минерве 1832:'). То је стручни приказ једнога дјела, с много критичких примједаба филолошке нарави (поред осталога, нпр. и 57 Аетоnис за 1831, УIII25: 140-146; УIII26: 140-144. Писма IV-VI Петрановић је објавио у Србским новинама 1838 (бр. 26, 54-55 и 67). а I-IX у ibетоnису nросвјешmенија 1840-1843. године.

о стању језика и ортографије у Далмацији). Петрановић се особито успротивио употреби ријечи CepBia, CepBie умјесто Сербiа, Сербiани, " negiraj �Ci пјЉоуо pejorativno etimolosko tumacenje и уе­ zi s latinskom rijeci servus" (Vince 2002: 338). "Сербинъ у CBO€MЪ отеченственномъ €зыку'; каже он, "зове се Сербъ, Сербинъ, Сербльинъ (у говору гдигди Серблянинъ) а НЋГОВО отечество зем­ ля Сербiа ... Већь има толико година од како НЋМЦИ постояно пи­ шу, Serbier, Serben, Serbien, Руси: Серби, Сербски народь, а у сораЗУМНЋнiю съ овымъ и други Народи': Само Италијани " одступају "одъ тогъ свеобштегъ правила (164). То је за њега зна­ чило вријеђање једног народа који "выше одъ найстарiи времена свогъ се имена достойнымъ показао, крозъ KO€ € себи подъ сво­ имъ знаменитымъ Войводомъ от НемаНЂ до данасъ одавно " удивленi€ ЦЋле Еvропе прибавiо (164). Исте године (1833) у Бечу је изашао Петрановићев превод сти­ хова Грегора Грујића на њемачки језик,58 "који изненађује добром " версификацијом (Тартал,а 1964: 35). Већ наредне године, 1834, Петрановић је у Карловцу издао своје дјело Исторiя еврейскогъ кньижевства (под иницијалима Др. Т. П.), У којем на исту раван ставл,а и богословну (свештену) и свјетовну књижевност. То је, у ствари, био само увод у његов вели­ ки и смиони пројект историје свјетске књижевности, чије је дијелове скоро три деценије објавл,ивао у свом Магазину и у дру­ гим разним српским (и хрватским) новинама и часописима, док " није изашла као књига, иако "зготовл,ена средином вијека, тек 1858. у Новом Саду под насловом История кньижевности nогАа­ витихъ на СВЂту народа одъ найстарiихъ времена до садашнt;га В1;ка. у ibубитељу nросвјештенија Петрановић је био један о глав­ них његових сарадника све до 1864. године. Првих шест бројева, које је сам уредио, највећим дијелом су попуњени његовим прило­ зима, радовима различите садржине и форме: преводима из стра­ них књижевности, одломцима из његове књиге о страним књи­ жевностима, полемичким чланцима, путописима, радовима из историје, освртима на књиге итд. А под псеудонимом Веселинъ СЋдоглава он је "годинама својим прилозима испуњавао рубрику критике у Магазину" (Деретић 1979:354). -

58 Erinnerung аn die Ueberschwenung welche in der Nacht zwischen dem 28. Februar und 1. Miirz 1830. mehrere Vorstiidte Wiens unter Wasser setzte. Aus dem Serbisc­ hen des Gregor Gruits iibersetzt von Theodor Petranovitz, Wien 1833.

МИЛОШ О КУКА

163 у ВртАогу

матице

164

Петрановић је својим Љубитељем nросвјештенија и радовима које је објавл>ивао у разним српским (и хрватским) часописима и новинама дао велик допринос основним питањима своје епохе, питањима језика и књижевности. Све што је написао и урадио би­ ло је уперено против италијанског културног монопола и однарођавања те ставЛ>ено у функцију буђегьа нац,ионаАног духа и језика. У првом броју свога ААманаха, у чланку "Кньижество Србаля у среДНЋМЪ ВЋКУ'; истако је да књижевно пословање човјечанског духа, уколико жели пружити дубоке жиле, "валя одъ материнскогъ €зыка да изходи': А онда је увијек у својим списима, посебно у својим критичким биЛ>ешкама о разноврсним научним, пјесничким или публицистичким дјелима из Домаће и преведене литературе, пажњу посвећивао језику и тражио је од писаца, пре­ водилаца и сарадника "чистоту језика, милозвучност реченице, оплемењен стил. Петрановића су, као и већину књижевника оних дана, лингвистичка питања грозничаво узбуђивала и он се охоло " осећао позван за језикословног судију (Тартал.а 1964: 40-41).59 Петрановић је већ у 2. броју Љубитеља nросвјештенија 1837. изнио свој језички програм и погледе на српски књижевни језик који се могу окарактеристати апологијом народног језика у књижевности. То је он урадио у "Писму Г. д:' као одговор неком (анонимном) критичару првог бројаААманаха (из 1836) и његовог језика, који је тражио елитнију славеносрпску језичку варијанту у српској књижевности. Петрановић је у Доситејевом духу изложио разлоге због којих се ААманах издаје на народном језику, 59 Из тог периода (до када је уређивао Љубитељ nросвјештенија) издвојили бисмо неке његове чланке: "Кньижество древнихъ Грка" (у 2. броју, 1837), " " Художество у Греции (Сербскiй Народный Аистъ, 1838/6), Косовскiй Бой (Будим 1839, спис је наградила Матица српска и прештампаван је у више листова и часописа), "О стихотворству" (превод Мармонтеловог чланка, Љубитељ nросвјештенија из 1841). А из каснијег периода издовјили бисмо његову књигу БогумиАи. Црьква босаньска и крстяни (3адар, 1867, наградило је Друштво српске словесности) и научне радове "О osvet� mirenju i vraZdi ро negdasnjemu srbsko-hrvatskome оЫсаји" (Rad Jugoslavenske akademije zna­ nosti i umjetnosti, VI/1869, 1-19; наслов на латиници, текст на ћирилици), "О robstvu. Ро srbskim spomenicima i statutima prim. dalm. gradova" (Rad Jugosla­ venske akademije znanosti i umjetnosti, XVI/1871, 59-77; наслов на латиници, текст на ћирилици), "О Праву насфедства код Срба на основу правнога обичаја и писаних споменика" (Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetno­ sti, ХХШ/1873, 24-42) и "О kmetstvu ро srpskom uobicajenom ргауи i ро usta­ novama Dusanova zakonika" (Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, ХХХ/1875; 6-74; наслов на латиници, текст на ћирилици).

Доказујући да је "употреБЛЋнi€ простонаРОДНЋГЪ €зыка у СОЧИНЋнIяма свакогъ рода... найБОЛЋ и найспосоБНl€ средство " ПРОСВЋщтеНl€ (в. дол>е). Зато српски списатеЛ> "србскомъ народу, €зыкомъ србскымъ писати мора'; језиком "когъ и найпростIй се­ лянинъ употреблява': Тамо гдје се народним језиком пишу књиге, тамо је човјеку лакше своје мисли саопштити, тамо науке нису са­ " мо ексклузивно добро појединаца него се оне "распространяваю и у народу "и свимъ людма обште постаю, осимъ што и €зыкъ исти сотимъ У веће и БОЛЋ совершенство долази': Човјек се у " "туђемъ €зыку никад не може тако изразити као у својем, јер у њему "неналази способне РЋЧИ': За то Петрановић наводи и свој примјер и примјер других списатеЛ>а који су писали на италијанском језику и који су то исто о себи примијетили. За све то су му доказ нације које су умјесто латинског језика увеле матерњи језик у књижевност и које су се онда културно уздигле, процвјетале. Исто тако су и успјеси ПоЛ>ака и Руса у књижевности " сличног поријекла. "Сви ови народи (Французи, Енглези, Нијемци, Италијани, Руси Пол>аци и др., М. О.) "имаду свое наРОДНЋ литературе, свое нацIоналне театре. Кадъ дакле ове HaЦl€ своимъ природнимъ Дiалектима служе се, и нацIонални €зыкъ као неОЦЋНИМО €ДHO благо сматраю, и о НЋГОВОМЪ усовершенствованIю данъ и ноћь стараю се; зашто да ми Србльи, Господине, матерньи нашъ €зыкъ у кньигама не употреблявамо, да га подобно онимъ просвещенимъ народима неуважавамо и неЦЋНИМО, - €зыкъ, кой не само што € найлепши одъ свIю наРЋчIя, коя су изъ развалина старогъ славенства про изашла, и коимъ до петъ милIона люди говоре, него € lОШЪ къ томе познатъ и " похваЛЋНЪ од СВIЮ ПРОСВЋщени народа у Европи? Петрановић своје опсервације о језику закл>учује схватањем да је тамо гдје је "простонародный €зыкъ у исто ВРЋме €зыкъ изобра­ жени и кньижевни, ту € и народъ исти наученъ и ПРОСВЋштенiй': А све недостатке у апстрактној лексици које посједује народни језик могу надокнадити само писци својим неологизмима, поправкама и допунама. Ту се он супротставио Вуковом схватању о народном језику и стваралачкој моћи народа, а и Вуковим противницима који су сматрали да се недостатак у апстрактној лексици може ријешити само позајмицама из (црквено)словенског језика. Међутим, то су биле само неке начелне, опште идеје о књижевном језику, без конкретних улажења у стварне проблеме

МИЛОШ О КУКА

165 YspmJlozy матице

166

српског књижевног језика тога доба. Народни језик се, дакле, сма­ " тра "домаћим у конфронтацији са "страним'; овдје талијанским језиком, али није јасно какав је то "народни језик': Само схватање " појма "народни језик код Петрановића је потпуно магловито. Он је, на крају, и противрјечан јер истовремено говори и о "изображе­ " ном језику, не изјашњавајући се о томе шта то практично значи. Петрановић није ушао ни у једно спорно питање граматике, етимологије, графије и правописа српског језика тога доба, него је остао на теоријској разини проблема: "Не мыслимъ нити желимъ овд1> опред1>лити по чийой граматици писати би требало, по Вуко­ вой или СоларићевоЙ. Србски тако пишемо да насъ сваки СрБJl.ьин Jl.ако раЗУМЂти може': Али, и ту је био противрјечан: опредијелио се у своме ibубитељу nросвјештенија и у властитом језику за на­ родни, или БО1ое речено, nонародњени (славено)српски језик и за етимолошку графију и етимолошки правопис, кад је писао " ћирилицом, и за "илирски језик и (Гајев) правопис, кад је писао латиницом. У оба случаја у теме1оУ је била ијекавштина западног типа, са славеносрпским наслагама, и језичким и граматичким, с тим што су јатови супституенти у ћирличкој верзији углавном би­ ли сакривени старом графијом, а у латиничкој тзв. рогатим е. Године 1838, у својој филолошкој расправи "Н1>што о кньижев­ номъ €зыку нашемъ" (в. ДО1ое), Петрановић се позабавио не само теоријским него и конкретним питањима српског књижевног језика. Позивајући се на књижевну историју Грка и РИМ1оана те модерних нација Италијана, Нијемаца, Француза, Енглеза и дру­ " гих, он је "оживио већ познату тезу да сваки изображени народ има два "наречi€ просто, коимъ нижiй народъ обычно говори, и кньижевно, у комъ просв1>штена и возпитана класса людiй свое " мысли писемно, а понайвише и устмено предлаже (в. ДО1ое). Про­ сто наречiе не може постати књижевним језиком, јер је локално и " недостатно за "изображене мисли. Тако онда књижевни "нашъ €зыкъ мора бити €зыкъ обштый ц1>ломъ ономъ велыкомъ просто­ ру, на комъ Србльи одъ Баната до Црнегоре, одъ Призрена до Бу­ дима живу. Кодъ ни €ДHOГЪ народа на св1>ту кньижевный €зыкъ Hie нар1>чi€ само €ДHOГЪ окружiя; KO€ У толико ман1> може кодъ насъ м1>ста имати, €Pъ нейма града, пред1>ла гд1> Србльи живу, ко­ ихъ говоръ може нам служити за изв1>стно и нелажльиво правило у погледу чистог начина писаня:' Дакле, српски књижевни језик мора битиједан општи језик који се потпуно издигао изнад својих

нарјечја и који је оплемењен и ослобођен саМОВО1ое списате1оа. "Тако је Петрановић пао у врзино коло из којега излаза није било: позивао је да се књижевни језик чисти и оплемењује - а тражио је " да се тај језик учи од најбо1оИХ класических списате1оа српских (Тарта1оа 1964: 42). " у чланку " Разговоръ између два Србльина у ibубитељу nросвјештенија за 1839. годину Петрановић се поново посветио српском књижевном језику, свјестан да је он ненормиран и да се мора ослободити "lokalizama u leksici, dakle svega sto onemogucava " njegovu komunikativnost па najsirem podrucju (Ргра-ЈоvапоviC 1988: 66). Он оштро критикује све могуће накарадности у језику новина и часописа, налазећи у њима текстове који су сложени "по " граматикама туђихъ €зыка и правилима која су противна "свойству €зыка србскогъ" и која су препуна провинцијализама " која се "великомъ мукомъ или никако не могу разумјети. 3а такво стање Петрановић осуђује уреднике српских часописа и тражи од њих да за своје сараднике бирају 1оуде који су у српском језику искусни и који " Нјеро pisati, а jos ljepse i zrelije misliti kadri su [ ... ] da " im је slog tecan, jasan i shodan svojstvu jezika како бих их " svaki Sr­ " bljin lasno разумио. На крају им је препоручио да се кану нарјечја сремског и да пишу "onako kako уеса cast Srbalja gоvогi:'БО Исте, 1939. године, Петрановић у својој брошури НЂКОJl.ико р1>чи даJl.матинскимъ Србьима nриJl.икомъ Нове 1839 године од едногъ домородц,а - у надахнутој, патриотској оди матерњем језику - говори о многим проблемима Срба (и Илира) и (њиховом) књижевном језику па се, на крају, под илириским утицајем, залаже и за јадан општи, заједнички књижевни језик за све Срб1ое (и Илире) Далмације. Же1оа му је, наиме, да се и међу Србима "роди Драшковића, Гая, Павловића'; да његов Магазин постане "ср1>диште кньижевногъ послованя свiю Далматина, не гледаюћи на в1>розаконъ'; па иако је "различни в1>розаконъ толико дуго времена источне и западн1> цркве Далматина раставляо, €ДHOГ' одъ другог' одтуђивао, ньи у напредак треба да €дaHЪ свима обћени кньжевни €зыкъ међусобно веже:' Али, настаВ1оа Петрановић, "писмена кирилска и римска! ту € запрека рећи ће ми " 60 Цит. према Прва-l0вановић 1988: 66. Петрановић је у избору "нареч'iя за српски књижевни језик био недосљедан (и противрјечан) па је често мијењао МИIll1bење. Био је час за ијекавско нарјече, пристајући уз Вука, овдје је, видимо, против сремскога, да би га десетак година касније, пристајући уз Стејића, поново пропагирао (в. AOlPe).

милош О КУКА

167 у вртлогу

матиц,е

млоги. Мала € то препона, родолюбiемъ лагко ћемо свакой ствари одЂлити. Ако кньижевни нашъ €зыкъ такови буде да га лагко обе стране раЗУМЂТИ могу нити славенским' црквеним' РЂчма безъ нужде наПУНЂНЪ, нити опетъ препростъ но одъ прилике наличанъ ономе, на ком се Даница Илирска пише, лагко ће Србльи обои цркви ту заПРЂКУ съ пута уклонити, учећи кирилска и латинска писмена, ДОКЪ се и о уведеню €ДHe азбуке паметна и права погодба " не учини поставимо (види дол:>е).

III

168

Овај Петрановићев романтичарски занос сударио се са суровом друштвеном и језичком ставрношћу Далматинаца (и Срба и Хрвата). Оно што је неоспорно тачно јесу његове велике заслуге за ширење националног духа и народнога језика у Далмацији. Иако споро, то се преносило и на друге "домородце': Уз то, препородне тенденције из банске Хрватске налазиле су одјека и у Далмацији. Многи Далматинци свршавали су студије и враћали се на службу у Далмацију. Временом се формирала и група интелектуалаца који "пе samo da prihvacaju akciju uvodenja narodnog govora u јаупј zivot " nego poCinju raspravljati i pisati о narodnom jeziku (Маштровић 1969: 220). У Danici ilirskoj су се појавл:>ивали чланци у којима се извјештвало "о radu па kulturnom polju u Dalmaciji, ра se tako u 13. broju godine 1841. govori kako se neki Dalmatinci trude da porade па narodnom jeziku i па knjizevnosti, da se tamo prevode па hrvatski је­ zik neke knjizice te da se u tom poslu isticu М. Santic i А. Kuzmanic. Govori se i о radu S. Starcevica, ра kasnije opet о Kuzmanicevom izvr­ snom poznavanju 'dalmatinskog' jezika i njegovu radu па izradivanju " rjecnika (Винце 2002: 336). Убрзо се и Петрановићевом ЈЬубиmељу nросвјешmенија придружило неколико листова и новина, Zora dalmatinska (1844-1849), Glasnik dalmatinski (1849-1866),61 Tezaski poucatelj (1850-1852) и Pravdonosa (1851-1852).62 Социолингвистичка и социополитичка ситуација у Далмацији у четвртој деценији 19. вијека била је, дакле, сасвим нова и 61 3а покретање овог листа најзаслужнији је био Божидар Петрановић. Он је као народни заступник у државом парламенту 1848. тражио да се у 3адру издају Новине далмаmинске на трошак државе (Перић 1983: 80). 62 Касније, 1862, покренут је лист Il nazionale - Народни лисm, а 1826. основана је Маиса dalmatinska.

узбудл:>ива. Национално буђење код бројнијег словенског становништа одвијало се под називом Хрват и хрватски језик. Већ у најави изласка Zore dalmatinske 1843. године упућен је позив на претплату " svim ljubiteljima krasnoga i sladkoga hervatskoga jezika, narodnog nauka i napredka': Ту се још истиче да је часопис намијењен не само за учене л:>уде него и за обичан пук и да ће његови уредници и сарадници радити тако како би "meterinski је­ zik pokazali u pravoj svojoj odiCi i CistoCi'; да ће ићи путем који им је " одредио Андрија Качић и Вук Караџић (наша "zlatna pera ), и кад буду "htili kititi оуј nas jezik, eto сујСа јmа dosta'; а притом је чињеница да "krasni su vinac savi1i Gundulic, Ektorovic, Gaj i mlogi " jos drugi (Маштровић, цит. према Винце 2002: 342). Петрановић је 1841. морао препустити уредниковање Србско­ даАмаmинског магазина другоме (Ђорђу Николајевићу), јер је у " служби "склоњен на острво Вис, гдје се осјећао усамЛ:>ен и изолован. Његов Магазин је иначе имао скучен простор дјеловања. Петрановићева жеЛ:>а да у њему сарађују и Хрвати није се остварила. Једино су се позиву за сарадњу одазвали неки Хрвати краћим пјесмама (п. Прерадовић, А. Казанчић и С. Враз). Тако је Магазин остао часопис за православно становништво Далмације, са знатним утицајем и на Србе у Херцеговини и Црној Гори. Но Петрановић је и ДаЛ:>е био врло активан, сада не само као списатеЛ:> (критичар) Hero и као политичар (био је, између осталог, и утицајни заступник у Далматинском сабору) и као правник који је дао значајан допринос у изграђивању правне и политичке терминологије. Сарађивао је у разним часописима хрватским, српским и италијанским. Године 1841. Петрановић се јавио у Danici ilirskoj чланком "Је­ zikoslovje Ilirsko-Dalmatinsko'; у којем, обраћајући се својим домордцима Далматинцима и апелујући на њигово домоЛ:>уБЛ:>е, говори о трима стварима, о књижевности која је стварана у Далмацији, о језику у тој покрајини и о правопису и проблемима начина писања. То су његове омиЛ:>ене теме у којима је стално био спреман да суди (и просуђује). Поготову о књижевном језику српском или илирском или хрватском. А овдје је ријеч о оном књижевном језику "koi Ы se јmао razprosterti пе па samu Dalmaciu, " da li па sve i1irske narode, koi su s nami od istoga plemena (46).63 И 63 Његов чланак у Danici Ilirskoj за 1841. годину изашао је у наствацима у бројевима 11, 12 и 13. Ми га цитирамо према фототипском издању овога часо­ писа (3агреб, 1970).

МИЛОШ

ОКУКА

169 YBpnиoгy матице

одмах се устремл>уј е против књижевног језика који се поистовјећује " с говорима (нарјечјима) и упозорава "milog Domorodca да, "pisu­ " ci u nerecju'; неће бити " daleko cuven нити ће бити "Citan izvan otacbine'; те тражи да " obCeni ilirski jezik. .. u knjigah i u pismu kralju­ је'; а да нарјечја "u napredak zivu slobodno u kucah, i u puckom govo­ ru': За то су нам, вели он, узором "Talianci'; који имају: [ ... ] tolika narecja, koliko та! пе уеСј, obCinah; та kada pisu, sluze se jednim jezikom. Radsto i kod nas isto biti nemoze? А kako bismo to dostanuli? Уеота lahko. Nasa slovnica zive и ustah celoga ilirskog puka. Sto оуој zivoj gramatici је shodnia nasa pisana slovnica, оуа је to bolja. Iz ovoga sledi, da ilirski spisatelj

милош ОКУКА

duzan је znati пе samo narecje dalmatinsko, da li i ostala ilirska. Uceci mi Dalmatini оуа narecja, паСј сето

и

njima рuпо [ерЉ recih, kojim do danas

neznadjasmo ni imena, nego ih nazivasmo ро talianski; naci сето reCi od

171

znanjah, zanatah i t. d. [{оје su kod ostalih ilirah davno jur primljene, i [{оје tocno odgovaraju svomu znacenju. U ovakom slucaju uzmimo od пјЉ опе reCi, [{оје mi петато, а neodbacivajmo, sto пат se s pocetka cini поуо, та

и

samomu delu је nase od starine, praveCi bez potrebe поуе ter joste smesne reci, cim se samo smetnja i oddvojenje poradja. АН оуu istu duznost treba da imaju i ostali iliri prema пата, uсеСј i oni nase narecje; jer је poznato, da kod nas mnogo (а moze biti vise nego и ikom juznoslavenskom narecju) imade Cistih izvornih recih, [{оје davno izmenuse se s tudjimi kod ostale ilirske bratje (46).

Петрановић ће ту још једном, ко зна по који пут, потцртати " da narecja jesu тапје ili vise nemogucna izraziti Cisto i pravilno nase mi­ " sli и упозорити своје домородце да не смију бити "nemarljivi za " materinski slavnog naroda jezik, tudj obljubivsi! (51). У вези са правописом илирског језика, насупрот ранијим (и каснијим) тврдњама о српској графији и ортографији, Петрановић " препоручује својим "domorodnim Dalmatinom Гајев "analogicki " pravopis'; јер је ортографија коју имају "Nasi susedi Harvati једна " od najsaverseniih u Europi'; јер да би алфабет био "podpun, potrebi­ to је da ima toliko pismanh, koliko imade prostih glasovah u jeziku; " jerbo zadatak pisma jest, oznaciti sve nianse govora (42). Осим тога, прихваћање тога правописа није нужно само "poradi njegove iznu­ " tarnje izverstnosti него и "da se i kod nas jedanput uvede toliko zelj­ па jednakost u pisanju, i da neizostanemo u tomu iza ostale nase bra­ " tje, priderzeCi se talianskoga za nas jezik nimalo udesnoga pravopisa (42).

у ВртАогу

матице

172

Петрановић је својим прилозима у Магазину (поред новог уредника и неких других његових сарадника) укл>учивао и овај часопис у јавне расправе. Тако је он у Магазину за 1845, годину дана након изласка Dalmatinske zore, подвргао оштрој критици језик овога часописа и језик његовог уредника Анте Кузманића. Он је најприје одао признање уредништву Зоре да је она "ЛЋПИМ изборомъ преДМЋта очекиваню и найстрожiи родолюбаца " одгорила и похвалио Кузманића и браћу Батаре што су испунили " жеЛ>у његових сународника "западне цркве да издају такав часопис на народном језику "кои бы занемарену народностъ од 250.000 и выше Славянскихъ душа супрот' умножаваюћесе Талiанштине у Далмацiи подупро:' Zora је достојна похвале ако ни почему другом онда по томе што би доста " било, што € любовъ къ матеРНЋМЪ €зыку У учећойсе младежи пробудила, ПОСЋЯВШИ СЋме, " кое кадли тадли, обилный ће плодъ дати (1 10). Но, шта је са књижевством нашим, да ли ће се и оно "НЬОМЪ окористити'; пита се Петрановић, па на то даје сл>едећи одговор: я се боимъ да неће, ако се уредникъ и сатрудницы му и унапредъ буду

придржавали оногъ почетка: рјБј kako izgovaras, - besjedi jezikom, kog slu­ БаБ u puku, medju koemu si rodjen. Браћо сонародницы! овако умствуюћи вы се силно варате. Составъ €зыка, штоно Италiани зову " sistema di со­ " struzione вала свето почитовати; у томъ смо об1; стране Ристяни и Крстяни - согласни. Но ко вамъ каза, да идiотизми пучки, да р1;чи, кое народ обичава сакатити и кварити, €PЪ слова, а кадкадъ и ц1;ле слогове изоставля или надомеће, €cy бисеръ и драго камен1;? Одговорићете ми на то: Мы за простый народъ пишемо, €PЪ желимо да насъ и тежакъ разуМ1;. - Та добро; онъ ће васъ свакако разум1;ти, ако бы сте пазећи само на своиство €зыка по правилама Граматике и поправили неуредно у многимъ премногимъ р1;чма н1;говО изговараН1;; узто ако м1;стО препростихъ начина говора племенитiе одаберете, и р1;чи тако слагате, како бы васъ и научна врста людий, одарена чистимъ у €зыку вкусомъ съ угодностiю читала. 3ло по кньижество, €зыкъ нашъ, те се усели MH1;Hie Г. к.64 " da ini nabolje Serbski i Hervatski znadu, koi neznadu ni stiti ni pisati'; и стане се свако ум1;тно н1;гово обд1;лаван1; одбацати (110-112).

64 Мисли на Г(осподина) К(узманића), М.О.

" Петрановић моли своје "сонароднике да му не замјере што он овако чувствије и говори. Истиче да и у Zori има неколико аутора који су постигли "духъ народногъ €зыка. БОЛЋ него многи Србски списательи'; али каква је корист од тога кад се савршенство језика тражи у "простомъ €зыку'; а да се притом уопште не пази на " граматику "и чистий вкусъ" нити на језик "больихъ Ауктора ! Па наставЛ>а: Међу нами и вами неслога € та, што вы башъ онако пишете, како простый народъ говори, а больи Србски списательи држе се правила, коя су одъ основоположенiя сравнителне филологiе и Лођике определ1;на. Вами €

МИЛОШ ОКУКА

народный изговоръ и обичай права светиня; ньихъ се чврсто држите65, а наше поглавите Литературе филологическа критика руководи. 3ато се у ньима (поредъ свiю недостатака, или на вашу "betegah") выше правилно­

173

сти, СЛ1;дбености и чистiегъ вкуса налази, неголи код васъ, коя качества мучно ћете икадъ постићи, €PЪ у Далмацiи мал'да не свакiй повећiй градъ и варошь, и свака готово краина свой шаровитый €зыкъ у 30РИ, непосто­ янъ, као што € нестално изговараН1;, на комъ се исключително оснива. (111-1 13).

За своје тврдње "Petranovic se poziva па gramatike i knjizevni је­ zik spanjolski, engleski i ruski te posebno istice ulogu velikih pisaca Petrarke i Dantea, koji su oplemenjivali talijanski jezik, kao sto uорсе veliki, klasicni pisci mnogo pomazu jezicnoj izgradenosti (Винце 2002: 388). То Петрановићу омогућава да постави темеЛ>ни теоријски став о профилу српског књижевног језика, који ће он касније на размеђи десетл>ећа деТаЛ>није разрадити, образложити и 65 За своје тврдње као поткрепу Петрановић издваја само неке "дивл1; поквара­ " не РЋЧИ и начине говора ... изъ саставака найбольихъ тобожъ сатрудника " ' а иначе их, каже, има ТОЛИКО у Zori да је "скупити ХОТЋО, могао бы съ ньима читаву кньижицу напунити': Ево тих ријечи (111-112): оН, daklem, тоге, пе­ тоге, paka, pokle, tizim, kojizim, пајргја, potla, najskoli, svedjer, otazbina, divjas­ tvo, Zdrakovi, zdrilost, malicak, menikar, nikadar, ikadar, па mertacku, greb, triz­ тепо, stopro, u riCimam, u ustimam, s njimem, resti, arCiti, pekljanije, mirliSni, so­ рга (столъ), Ьгесапје (accento), prilipiti (у вишемъ смислу applicare), оп је izgo­ уага, nabadati i izbadati slova, izcever1jitise ruka u ramenu, poskugnut, zgradu do­ trali, пасето (наћићемо), skerbati, biti tezanje, па razlog od puka, zapusteno је pu­ ku neumitnomu (abbandonato аl ророlо ignorante), za da mogu, za nepomestise, beside ubesiditi, poginuo је iz' izdaje ес. ес. Овоме иронично додаје: "АЛ € ово СМИЛЋ и БОСИЛЋ спроћу филологическогъ вкуса И знанъ поманьихъ сатрудника Далматинске зоре: No sto је оЫсај, оЫсај, sto је narodno је sveto:'

у Bpnиoгy

матице

понавЛ>ати (в. A01De) , а он гласи да нам је потребан ,,€зыкъ кньижевный, правилный и облагорођеный, какавъ сви просвеШЋтени народи имаю, кои да се одъ простогъ говора " одликује (1 13). Књижевни језик се, дакле, битно разликује од простога говора. И он мора у се апсорбирати језик књига и особине црквенословенског језика. На крају Петрановић каже да је то што он говори о језику Zore "приятельскiй СОВЋТЪ сонародника вашегъ СЋдоглаве, кои друго не жели, већь како што насъ узаямна братска любовъ с€динюе, да се истомъ любавлю руковођени и у писаню €данпутъ с€динимо и " сложимо (1 14).

Н Ћ ш т о о кньижевном' €зыку нашемъ66 у кући Побратића, ГДЋ се често у скупштини млады, наображены Србаля

разговоръ о кньижеству води, говораше ономадне Домаћинъ младомъ Ро­ долюбу: Познато € любезный мой! да свакiй наображеный народъ на СВЋТУ два наРЋрiя има, - наРЋчi€ просто, коимъ нижiй народъ обычно го­ вори, И кньuжевно, у комъ ПРОСВЋштена и возпитана класса людiй CBO€ мысли писемно, а понайвише и устмено предлаже. Да € то тако, не треба намъ доказателства тражити у кньижевной Исторiи стары Грка и Римля­ на, о коима ИЗВЋСТНО знадемо, да су €дaHЪ €зыкъ у говору, а другiй опетъ

МИЛОШ ОКУКА

у кньигама употреблявали. Но ето нам' современы ПРОСВЋштены народа

174

Iталiана, Францеза, Енглеза, НЋмаца и пр. Кодъ ови народа тако назва­

IV

ногъ кньижевногъ €зыка, и поосебны провинцiалны наРЋчiя суштеству€,

175

и првый само служи за огледъ правогъ и чистогъ €зыка, €PЪ € одъ многи

Овим погледима на књижевни језик П�трановић се, у ствари, супротставл>ао Вуку и његовој језичкој и правописној реформи. "То што је речено о Zori dalmatinskoj односи се и на Вука, иако његово име ту уопште није споменуто. Иначе, тамо где помиње Вука, Петрановић понавЛ>а исте идеје, али сажетије и мање жу­ стро. Вуков ауторитет био је за њега исувише велики да би могао " себи дозволити оштрину у супротставл>ању његовим идејама (Деретић 1979: 286).

постепено СЛЋдовавши списателя сложенъ, и граматiчески опреДЋленъ, и башъ зато способанъ, да съ великомъ точности и ясности ствари лагке и заплетене, выспрене и ниске, озбильске и шальиве, ствари велике и мале, ствари свiю заната, свiю наука, свiю преДЋла изражава. Но да ли народъ Србскiй обштый овай и кньжественый €зыкъ притяжава, то € пытаНЋ, KO€ ће свакiй онай ласно РЋШИТИ моћи, комъ € познато, каква свойства €зыкъ таквый имати мора, и колико € начинъ онай писаня веће части наши пи­ сателя одъ ове почесто iошъ удалЋнъ. Узрокъ томе, те овай кньижевный свима Србльима обштый €зыкъ до данась iоштъ немамо, наћићемо у СЛЋПОМЪ подраженiю толики наши списателя, кои одъ природе памећу и

*

ТЋЛОМ ЛЋНИВИ, И више склонни, да ВЋРУЮ, него да се потруде сами истра­ живати, држалису се у почетку строго Црквенославенскогъ €зыка, и у

Петрановић је остао досл>едан тим схватањима, које је касније, 1850. и 1853, понавЛ>ао и конкретније разрађивао. Остао је и непомирЛ>иви противник Вукове фонолошке графије и орто­ графије. О томе шире говоримо у прилогу под насловом "Божи­ дар Петрановић контра Вук Караџић': А овдје, будући да смо исцрпније пренијели његова језичка схватања изнесена поводом излажења Zore dalmatinske, доносимо његова два филолошка чланка из 1838. године, који у србистици нису имали адекватну резонанцу и који су, по нашем мишл>ењу, важни за историју српског књижевног језика.

НЋМУ правый, чистый Србскiй €зыъ наћи мыслили. Одтудъ постане познiе у кньигама МЋШОВИТЫЙ €дaHЪ €зыкъ, нитъ чистый славенскiй, нитъ чи­ стый србскiй, подъ именомъ славеносрбског' €зыка, коимъ множство списателя писати почне. Истина, да € намеђу овы србски кньижевника было людiй, кои су потребу познавали, да се Србльима србскымъ €зыкомъ пише, но число ови было € весма мало и незнатно. Оставляюћи на страну cTpaie и умрше списатеЛЋ, бацимо погледъ на начинъ и €зыкъ веће части садашньи наши кньижевника. О! родолюбацъ заиста тужити мора, да се одъ ньи ни наймане cTapaHie не носи, да и народъ Србскiй кньижевный свой €зыкъ добiе. Ако е наМЋренiе овы списателя, као што бы морало би­ ти, да и Сербльи кньижевный €зыкъ имаю, да издаваНЋМ кньига на отече66 Србски народни Аист, год. IIl11838, число 17: 130-132. и число 18: 138-139.

УвРтАО2У маmuче

176

ственомъ €зыку, вкусъ къ читаню обштеполезны србски кньига у народу

воръ може нам служити за ИЗВЋСТНО и нелажльиво правило у погледу чи­

уведу и распростране, да кругъ знаня свои сонародника разшире, то сред­

стогъ начина писаня.

ства къ томе другогъ нема, већь да своя сочиненiя слогомъ и €зыкомъ та­

Добро говоришъ Побратићу! и камо среће, да србски списательи себи

ковымъ пишу, кой € свима у земляма живећимъ Србльима лако разумите­

ЦЋЛЬ ту предподставе, да пишу' не текъ да списателя име задобiю, или

лан; кой ће се сваком Србину допасти, быо онъ Србiанацъ, Бошнякъ, Сре­

збогъ друге KO€ подобне наМЋре, колико да CBO€ кньиге тако пишу, да iи

мацъ, Бачванинъ, Рватъ, Славонацъ, Далматинъ, Црногорацъ и пр. Но мо­

свакiй вообште Србльинъ, како онай изъ карловачкогъ преДЋла, тако и у

же ли се благородна та и обштеполезна ЦЋЛЪ постићи код насъ, IrAi; у

найдальнимъ кра€вима великогъ Србства живећи, лагко, и безъ да главу

кньигама многи, премноги наши списателя сваКIЙ писаный перiодъ раз­

ломи раЗУМЋТИ може. Садъ топрвъ видимъ да € старый Д' право имао,

личанъ € од перiода у говору; ГДЋ реЋ нје ОНДЋ стаВЛЋна ГДЋ наравный редъ

кадъ бы, тужећисе на нагрдно писаНЋ веће части србски списателя, често

мыслiй изиску€, да се постави; ГДЋ БЋДНИ глаголъ баченъ € на конацъ дуги

говорјо: " Наши списательи одъ стотине €дaHЪ не пишу добро, €PЪ одъ

перiода; ГДЋ многи наши списательи слогу свомъ туђiй составъ, художе­

стотине€данъ нису прави Лiтератори, него кодъ они само, кои, текъ виде

ственый характеръ даю, часъ латiнскiй, часъ НЋмачкiй, часъ талiанскiй,

ли што ОДЪ НЬИ СОЧИНЋНО, одма iи овымъ именом' почествую. Не починю

како кои сирћь одъ ньи, писаюћи србски, писменице латiнске, НЋмачке

iошъ изъ младости умъ свой упражнявати ПРИЛЋЖНЫМЪ и помньивымъ

или талiанске држисе. Кадъ ово разсудимъ, любезный Родолюбе! нећешъ

читаНЋМЪ классiчески наши списателя, већь саставляю €зыкъ своевол­

ямачно више дивити се, да србске кньиге народъ нашъ нерадо и РЋТКО чи­

ный, €PЪ безъ образца, - €зыкъ, тако нечистъ и нагрданъ у РЋчима,

та, и да велика частъ предчисленика само пренумерирасе, да имъ имена у

словосочиненiю и пр. да га се гнушавати мора свакiй онай читатель, кои

кньизи напечатана CTO€ - или као што нЋки Далматински предчисленицы

iоле имаде онога, што Iталiаны зову " gusto di lingua:' Често бы и то говорјо

говоре текъ за аmаръ сочинителю! Нитъ ће ти опетъ чудно показати се

уздишући: "Када ће то време доћи, да обштый србскiй нашъ говоръ

оно HeГOДOBaj€, KO€ су ономадне НЋКИ наображени Србльи у кући Б', кадъ " си имъ изъ " Србски Новина иначе остроумно оно сочинненi€ " Iеремlя " Змокићь' и пр читао, показали. Та кажи намъ брате! чiе су, и какве су то

постане тако правиланъ, живъ, течанъ и грамматiчески опреДЋленъ, да се

РЋЧИ дуцеmъ, mUШЛЋРЪ, фуруна, зулофu фрuзuраmu, хорnуmерисаmи,

србскомъ народу тай степенъ докучи, да мужко и женско найБОЛЋ србске

одъ кньижевногъ €зыка найбольи наши Лiтератора нимало не разликуе:' " Дођиће " одговарао бы самъ на то но текъ онда, кадъ ПРОСВЋштенi€ у

фарбаръ, арuшmъ, маллеръ, шлагъ, mуриmи, mрефumu и пр. велаху ти

прозаике и стјхотворце чита, и више пута чита; кадъ число классiчески

они, и ты са жалосћу и самъ признати морао си недостатакъ €ДHOГЪ €зыка

наши прозаика умножесе; кадъ съ наРОДНЋГЪ нашегъ театра (да, веляше, и

у нашимъ кньигама, кои бы свима вообште Србльима разумителанъ,

Србльи театеръ имати мораю!) Србльинъ классiческе комедје и трагеје на " свомъ €зыку слушати почне - Важностъ, ЦЋНУ, и истину овы старчевы

ясанъ быо. Но опрости ми прiятелю, привати Родолюбъ, да ти у нечемъ противослови­

РЋчiй совршено познавати ПОЧИНЋМЪ; но што бы радъ знати, заръ имамо

ти морамъ. Већа часть садашньи списателя наРЋчiем' пишу, KO€ се по Сре­

у кньижеству нашемъ таквы списателя, кои, што се слога тиче, другима за

му, Бачкой и пр. употреблява. Зато пакъ неможесе рећи, да употреблява­

подражанi€ и огледъ служити могу?

юћи у кньигама РЋЧИ, KO€ се само у онымъ преДЋлима чую, погрЋшаваю.­

- Имамо iи, прiятелю! и то одабраны мужева, коихъ прекрасый србскiй

Те како ПОГРЋшаваю, милый мой! €PЪ писаюћи за ЦЋЛО Србство, тако пи­

слогъ достоянъ €, да га прочи наши списательи и своимъ сочиненiяма

сати дужни су, да iи свакiй Србльинъ раЗУМЋТИ може. Кньижевый нашъ

подражаваю. Такви су, Давидовичь, Icайловичь, Атанацковичь, Магара­

€зыкъ мора бити €зыкъ обштый ЦЋЛОМЪ ономъ велыкомъ простору, на

шевичь и пр.

комъ Србльи одъ Баната до Црнегоре, одъ Призрена до Будима живу.

- А Доситей! - Доситей €CTЪ доиста велезаслуженый у кньижеству на­

Кодъ НИ €ДHOГЪ народа на СВЋТУ кньижевный €зыкъ нје наРЋчi€ само

шемъ мужъ, кои € У прошастомъ ВЋКУ првiй показао, да Србльинъ

€ДHOГЪ окружiя; преДЋла или €ДHOГЪ града; KO€ у толико маНЋ може кодъ

србскимъ €зыкомъ писати може, а и мора; но списанiя овогъ великогъ му­

насъ МЋста имати, €PЪ нейма града, преДЋла ГДЋ Србльи живу, коихъ го-

жа, у погледу слога, и гледаюћи на СТОЛЋтiе вкусомъ славено-србскогъ пи­ саня заражено, у комъ € онъ писао, не могу намъ за образацъ чистогъ и

Превено И3Ъ: Brillanies Lach-feurwerk oder Schmrzen, Lustschwermer und Witz­ Raketen. In sechs Lakonischen fronten und einer imposanten Bon-mots-Schuss­ Komande. etc. etc. Arrangiert уоп Vocativus Zkiidlichtl, Lust-feurwerker und Корректоръ. geheimen Illuminations. Rathe zu Тippelskir. ethen. -

правилногъ, начина писаня служити.

МИЛОШ ОКУКА

177 у ВртАогу

матице

Добро, драгiй Побратићу! да си ми то казао; срдечно ти на томъ захваю€мъ. ОСЋћаюћи у себи силный нагонъ, да и я кои ЦЋвтакъ на полю

ДААМАТИНСКИМЪ СРБАЬИМА

наРОДНЋГЪ нашегъ кньижества усадим; сада топрвъ видимъ, да бы у писа­ ню ЦЋЛЬ мою промашiо, €PЪ искрено ти ИСПОВЋдамъ, да о томъ кньижев­

НОВЕ 1839 ГОДИНЕ

_

номъ €зыку, КОИ бы се у кньигама нашимъ морао употреблявати, и кога се до данась лишавамо, ни наймаНЋГЪ понятiя имао нисамь. Да! нуждно €, не­ обходимо нуждно да Србльи, оставивши поднаРЋчiя (niances) поосебны наРЋечия србски преДЋла, €зыкомъ таквымъ пишу, кои ће од свiю Србаля

178

НЂКОАИКЕ РЂЧИ приликомъ од €ДHOГЪ домородца67 Оно што у срдцу одавна ОСЋћамъ, - што сваки славенски мой землякъ

радо читанъ быти, €PЪ ће га свакiй разумЋвати. Само на овай начинъ може се €зыкъ нашъ усовршеностовати, кньижество обогатити, просвештенi€ у

ком' € матерински свой €зыкъ мјо наравно желити мора, да се и међу на­

ЦЋЛОМЪ народу распространити; само тако Србльинъ ће радо кньиге србске читати, €PЪ што маџарскiй србльинъ црногорскимъ или

талiанскимъ €зыкомъ, талiанскимъ обичайма гинемо, могу ли я приличнiе

херцеговачкимъ наРЋчiемъ, а Далматинъ и пр. наРЋчiемъ маџарски Србаля писане кньиге нерадо чита, то бы све ово писаюћи Србскимъ овымъ

године ступисмо? На ЦЋЛОМ' простору велике Илирiе, НИГДЋ се србски

кньижевнымъ €зыкомъ престати морало, О! да трвде свезе, коя бы тада све СрБЛЋ СЋдинявала; да велике охоте одъ стране србски учены людiй на

ми немарностъ к' свему што € наше €данпутъ искорени, и маНЋ за

€зыкъ, ношня, обичаи наши у већой чистоћи нису сачували као у Далмацiи,

Срдечно се радуемъ, да си о истини мои рЋчiй увЋренъ. -

ни одъ толиког' времена духъ народни пробудити, ћутеня у срдце му ули-

мо ли €ДHOгa одъ толики иначе славни зеМЛЯЮl наши да се старао успава­

То iошть СИЛНЋйше увЋренъ. Но да могу, СЛЋдуюћи силномъ моме нагону,

тай прекрасный себи прибавити могао? Съ драгомъ душомъ. Ако се подъ кньижевнимь нашимъ €зыкомъ €зыкъ таквый разумева, за знати кои треба што выше него текъ Бачванинъ, Сремацъ, Банаћанинъ, Далматинъ, Црногорацъ и т. д. то €CTЪ човекъ ученъ, то прва ти € дужностъ, да €зыкъ нашъ совршено знадешъ, по томъ да БЋлежишъ, како € овай или онай одъ классiчески наши списателя суш­ тествителна, прилагателна, различна оконченiя времена у глаголима и пр. употреблявао; треба добро да научишъ етiмологi€ свiю или поне многи рЋчiй €зыка нашегъ, да те РЋЧИ случайно се у писму не увуку, као што iи простый народъ меће у говору, изврћући право ньино значеНЋе; к томе да знадешъ совршено сјнонјмъ сваке РЋЧИ, да бы у нужди могао узети или од­ бацити оно, што служи или неслужи твоме наМЋренiю; морашъ имати свойства тако чувственителна, тако НЋжна мозга, да то одма и о наймаНЋМЪ нескладу у свакомъ перiоду твогъ сочiненiя опомену, €ДHOMЪ РЋЧИ морашъ разсуждавати не само сврху начина писаня овогъ или оногъ списателя на­ шегъ, но къ томе имати и ясно понятi€ О духу И каракеру славенскогъ €зыка, одъ кога србскiй нашъ происходи, да можешъ у нужди и удобномъ приликомъ узети одъ НЋга какво нареченi€ или украшенi€, KO€ бы слогу твоме већу красоту, сладостъ, и снагу подало. Ако све ове ствари точно бу­ дешъ наблюдавао, уверЋНЪ быти можешъ, да ће слогъ твой ЛЋПЪ, течанъ, Пn�RТАЛ�НЪ_ РЛНЫМЪ

сл()в()мъ обштый кньижевный слогъ быти.

179

па опетъ НИГДЋ се у народу србскомъ за обрађеНЋ €зыка сво ега толико не мари, нити се толико €зыкъ нашъ не ЦЋНИ као у отачбини нашой, у овой КОЛЋВЦИ славног' народа србског: Бацимо погледъ у пређашность.Опажа­

си ми толико ЛЋПЫ стварiй казао, дай средства ти кажи ми, како бы я стiлъ

ОКУКА

србской моiой далматинской браћи одкрити као сада кадъ на прагъ нове

отечественомъ €зыку нашемъ писати, кад су УВЋрени, да ће кньиге ньјове одъ свiю вооште Србаля, ГДЋ ког они живу, жельно читане быти.

што се сонародницыма моимъ ЛЋПЫМЪ србскимъ слогомъ написати, кадъ

МИЛОШ

67 Под овим насловом Божидар Петрановић је издао своју књижицу, штампа­ " ну "у типографiи Баттара у 3адру (крајем) 1838. године. Она је значајна не са­ мо у регионалним оквирима (у Далмацији) него и шире. То је прва двоалфа­ бетски ('двојезично') издата књига на српском (и хрватском) језичком про­ стору, упроштеном славеносрпском ћирилицом и, такође упроштеном, 'дал­ матинском' латиницом. Текст је штампан као код двојезичних издања, лијево ћирилицом, и упућен је, како стоји у дуплом наслову, "далматинским Србльи­ ма'; а десно латиницом, и упућен је "dalmatinskim Iliгјта (Serbljima)': У кратком предговору (predopomeni) Петрановић истиче да би добро било да његови " "zemljaci zapadne crkve у писању латинским словима "pravopisanje (ortografia) Ilirski Horvata upotrebljuju': Али, будући да је илирска ортографија само "diko­ " јт щ:епim ljudima u Dalmacii познта, он се одлучио за "u Оаlмасјјј оЫен знак Щ щедро, док је иста реч написана неколико пута щедро, щедрота. У примерима nенджер и госnодјами џ и /ј су обил>ежени према латиничким словима, иако има више примера са џ и /ј:' Ето сад смо ту дошли и до онога о чему Иванка Веселинов не говори (или мало говори) - о латиничкој графији. Боројевић је, наиме, и писао и штампао своје радове двоалфабетски, и ћирили­ цом И латиницом, што је у то доба било врло ријетко (мали број српских стваралаца објавл>ивао је своја дјела на обама писмима, као нпр. Вук Караџић, Божидар Петрановић (в. дол>е) и Јован Сундечић). Али вратимо се Боројевићевом правопису. И он је био славе­ носрnски. Тако је употреба великог почетног слова углавном одго­ варала његовим узусима, ИЗ0стајала су једначења сугласника (нпр. отцу, устмен), сугласник ј је различито употребл>аван у контакту са и (на једној страни кои, а на другој знојио се, nојезија и сл.), спајани су глаголске енклитике и приједлози са замјеницама (истоје, мићемо, самном, усе итд.), неуједначено је било писање футура првог, интерпункција је била граматичка итд. Али у вези с Боројевићевим језиком и правописом пустимо да дал>е говори Иванка Веселинов (1997: 6-7): -

Боројевић је писац (и)јекавског народног изговора и у његовим рукописи­ ма графија јат замењена је са је, у дугим и кратким слоговима (90), као и е које је етимолошки од јата (76). У својим рукописима он је покушао да

их брани, даје рану у даје храну и др. Има измена у падежима именских речи (22): Богатство земље и народи ... у Богатство земље и народа ...; цвtJташь у вtJчнога nролећа красу у

ним текстовима гди, дијалекатски облик с икавским рефлексом, у рукопи­ су је доследно испраВlоао у гдје. Тако је и гдикој мењао у гдјекој'.

ОКУКА

цвј'таш у в Јечном nролећа красу [ ... ] Боројевић је готово редовно употребlоавао предлог с у инструменталу оруђа и неке корекције је ипак у том смислу извршио у својим аутографи­

195

ма: с'Ь кротком'Ь душом'Ь и нарави люуби у кротком душом и нарави љуби; дичи се с'Ь nаметном'Ь добротом'Ь у дичи се nаметном добротом; с'Ь бесмертнимъ венцем'Ь хвали у бесмртним венцем хвали; с'Ь nристойном жели чести у nристојном жели чести. Синтаксичка неслагања своде се углавном на промене везника: Већ'Ь дока­ зе даймо у Нег' доказе дајмо; Та срушене су стермине у Јер. срушене су стрмине; Аа се шире у Нек' се шире; Аокле чавка у Јер док чавка; Ели Сер" бин'Ь отац'Ь nравый у Аа је свагда отац прави. Иако су најчешће замене у лексемама (334), не може се рећи да је био до­ следан у замени застарелих речи, нарочито рускословенских речи речима народног језика. Тако су ретки примери замене отечество у домовина, љубав у љубов,7l благостојност у благостање и сл. У аутографима које је припремио при крају живота и које дели дуг низ година од првих испева­ них песама, Боројевић се, и поред оштрих замерки лексици и књижевном језику, није приближио народном.

Ево, дакле, неких одговора на питање је ли Боројевић био ву­ ковац или антивуковац. Он је, значи, ВУКОВУ језичку правописну реформу прихватио (и покушао да је примијени) тек пред крај живота, крајем шесте деценије 19. вијека, када је она углавном била већ прихваћена у готово свим срединама српског језика (Босни и Херцеговини, Црној Гори, Србији и дијелу Хрватске). Но он је, као и Вук (што је, у ствари, и најважније), углавом писао на

уједначи правилност овог књижевног изговора, али је ипак остао прили­ чан број речи са јатом у екавском рефлексу. Прилог где који је у штампа­

МИЛОШ

71 Овдје је штампарска грешка, требало би бити обрнуто: љубов у љубав. О Боројевићевој страној лексици говоримо у наредном прилогу.

Уврmлогу матице

196

новоштокавском ијекавском идиому источнохерцеговачко­ крајишког типа, што је било видЛ>иво само у његовим текстовима штампаним латиницом, док је то у текстовима на ћирилици (а њих је око 90 посто) било углавном скривено славеносрпском графијом и правописом. Оно чега се, као традиционалиста, није знао ослободити (или бар довести у разумну мјеру) јесу огромни црквенославенизми, рускославенизми и русизми, које су његово дјело повезивали са старијом српском књижевношћу.72 Да ли смо, онда, овим довоЛ>но јасно одговорили на тему " Боројевићевог " за и против Вука ? Не, нисмо. Потребно је додати сл>едеће: Прво. Боројевић се у књижевности јавио, прије свега, родол>убивим пјесмама које су посвећене "српској младој музи'; " вјерујући у "српску зору и Србинову "чисту савест и срце верно': у исто вријеме, одушевл>ен илирским покретом, обратио се 1838. године iDудевиту Гају да му штампа двије пјесме ако су "достојне " дасе метну у његову Danicu. Гај је једну од њих, Мојој mиој, публиковао у Danici 1939. и додао уз потпис "Шг iz Like': Исте године Боројевићу се обратио Станко Враз писмом и молбом за сарадњу у његовом Almanahu, на што је он одушевЛ>ено одмах реаговао и послао му неколико пјесама. На упит Вразов да ли му је позната препирка с уредником Сербског народног Аисmа (о илиризму), Боројевић му је одговорио да тај лист једва познаје и " да " samo ilirske Novine чита и мисли да је само " za sada nasa Dani­ " са најприличнији лист у којем би се требало о свим стварима расправл>ати, "јег ima dosta Ljudi, koji!bolujuCi od zutenice, sve osta­ le Ljude za zute smatraju, i pri toj misli ostaju, akose па gori pomenu­ ti паап пе izlece:' Ту он, дате, Враза увјерава да ће се "i ilirskog i ser­ bskog knjizestva mar1jivije poprimiti:' И доиста, послије непуних мјесец дана (12. 9. 1839) Боројевић се поново обратио Вразу и послао му неколико пјесама, " Danici naminjene'; с молбом да их оп тамо прослиједи ако су томе листу "pristojne'; а ако ли пак нису, нека их баци у "bezdan zaboravnosti': Три дана иза тога Боројевић је поново писао Вразу с обећањем " да ће, кад се "u ilirskom spisu bolje увјежба, гледати да му састави и "па razsmotrenje priobCi ... nekolike priloge, koje u nasoj u tomu Ьо­ " gatoj Liki скупл>а. Истовремено уз писмо послао му је и пјесму "U slavu gosp. dr. Vuku Stefanovicu Karadzicu'; поводом које каже: "Za 72 О томе в. Aotoe.

nasega vrednoga Wuka jestmi sve poznato, kakogod sto i njega u duhu i u licu poznavati srecu imam, i zatosume опа nerazsudna i bezstidna napadanja па njega, uzbudila, damu onu pesmicu I sastavim, za koju­ bimi drago bilo, akobi gdi mesto imati mogla, dase razglasi. Kod оуе prilike naodim za shodno napomenuti, da akomi moze biti mоје ime tomu stogod smeta, tako damo pseudonim: SmiljaniC - akocete i pod " sve ostale pesme stavite, koje Wi za tisk opredelite (Боројевић 1997: 370-372). Ето, дакле, из тога се види да је Боројевића "привлачила борбена лично ст Вука Караџића са својим бескромпромисним " ставом у борби са противницима око језика и правописа (Веселинов 1997: 21), али и то да се он у те спорове није желио јавно укл>учивати него му само подршку дати пјесмом, под псеудонимом. Та пјесма гласи: Karadzicu, rodoljube slavni, Svakom igra srce od radosti, Kad ро dusi promisli i sravni Sve podvige tvoje od mladosti. тi seces ро sirokom sv'jetu 1 kroz trnje i tvrdo kamenje,

Za pronaCi ko рсеlи и sv'jetu Od jezika najljepse znamenje. Za razbistrit pravHa и svemu, sto se srpski pise i govori, 1 osnovat naravnu sistemu

Da se zelja k naukam otvori. 1 dosegne ита stupanj prvi

Stazom mnogo i laksom i kracom, А и slogi - kad smo jedne krvi Sa Iliri nasom тНот bracom; Da se r'jeCim ona ljupkost dade, Који nase krasne djevojcice, i sav narod izraziti znade, Kad govori Н' рјеуа pjesmice;

МИЛОШ ОКУКА

197 у ВртАогу

матице

Који hvali svaki narod sv'jeta CitajuCi dicne knjige Туоје,

Да не бы тко, читаюћи Даницу Илирску Число 25, помыслiо, да самь я

Која valjda samo опоm smeta,

мою ћудь променiо и Илиръ постао, ускоравамъ дати на знаНЋ, да она моя " песма "Одзювъ на свету Одлуку ништа друго не сведочи, него само то, да

Кој' пе pozna kras i narav sto је.

самъ я пре деветь месецы, кадъ самь ону песму у Загребъ послао, онако исто и мыслiо и чувствовао, како годь што одъ оног времена, т. €. одъ ка­

Znam da imas dosta protivnika, Jer to svaki ТеЫ гауап јmа,

ко самь Сербскiй Народнiй Лист, Сербскiй ЛЋТОПИС и книге Мушицкога читати почео, у кругу просвештения никако другје, него непосредственно

Al' zasluga Туоја - roda diko,

Сербски мыслимъ, чувству€мъ и припозна€мъ, да самь онда, кадъ самь

Stoji vjecno slavom slavom Grima.

ону и више онакови песама писао, у заблужденiю быо, у KO€ ме € само дра­

(Боројевић 1997: 44-45)

жесть к' новости, НЋвежество предмета, и любкiй позювъ €ДHOГ' мени почитанiя достойногъ Илира премамити могла, KO€ ћу све после обширнiе

198

На жалост, пјесма није тада објаВlоена. Враз ју је послао Александру Болеславину Врховском за алманах Zoru, који је издавало Друштво lоубитеlоа словачког језика и књижевности у Будиму, Пјесма је објаВlоена тек 1964. године с потписом Ilir iz Li­ ke уз чланак Владимира Матуле "Stanko Vraz а Alexander Boleslavin " Vrchovsky у: Prispevok k dejinam slovensko-juhoslavanskych vzajo­ mnych vztahov v dobe narodnego obrodenia (Literany archiv, Pramene а dokumenty, vydala Matica slovenska v Martine, 74-82). Будући да му ова пјесма о Вуку и друге пјесме које је послао за Danicu нису излазиле, Боројевић се обратио Теодору Павловићу и његовим пештанским листовима. У марту 1840. изашла је прва " његова пјесма "Глас РОДОlоупца у Сербском народном Аисту, а онда је слиједила његова дугогодишња успјешна сарадња са Павловићем, не само у Сербском народном Аисту него и у Сербским народним новинама, Сербском Аетоnису и забавнику Арагољуб. у то вријеме је неочекивано Danica објавила његове пјесме " које је он раније послао Вразу - "Odziv па pjesmu Sveta odluka и " " Pitanje rodoljubca - са додатком уз ауторово име Ilir iz Like. Међутим, Боројевић је у међувремену, након упознавања са оштрим српско-илирским препирањима, одустао од илирских идеја, па је доживјевши нападе и непријатности, написао Писмо уреднику (Теодору Павловићу) како би отклонио све сумње "у непоуздану и неискрену lоубав према своме роду, поготово после тако успешне сарадње у Павловићевом листу и после неколико " испеваних песама са изразитим српским РОДОlоубlоем (Веселинов 1997: 23). Писмо уреднику је, у ствари, његово смјерно покајање и настојање да докаже своје српство:

милош ОКУКА

изяснити, а за сада не OCTa€ ми друго, но врућа желя и молба, да бы и оста­ ли Сербльи, кои се у оваковом' положенiю наоде, MO€MЪ ПРИМЋРУ СЛЋдовали, и опет с' деломъ и словомъ Сербльи называли се, као што я

199

€CaMЪ (Боројевић 1997: 373).

Аруго. и доиста, Боројевић је био српски (али и аустроугарски) РОДОlоуб, лојалист, који је стварао у миру, пратећи збивања око се­ бе и у свијету, али му је било страно јавно и бучно учествовање у њима, поготово у расправама о језику. Чак и ово обећање које је " горе дао да ће се некад о свему "обширнiе изяснити није испунио неким посебним јавним текстом него својим пјесмама, славећи и хвалећи српски род и позивајући на слогу и lоубав и на три светиње - српско име, српски језик и српска вјера: Тако ћемо оно тројство,

Само језик животворни,

Српско име, језик, вјеру

Из народа простог уста

Као народне славе својство

Може бити необорни

Јошт на већу дизат мјеру...

Залог среће да не суста. Српске гајде (157).

Тако Боројевић у пјесми Сванутак (49-50) истиче: За доспјети к славној ц'јели Просвештења које жели Отечеству рајски плод, Гдје бесmрасни славуј поје, Нека буде сваком своје, А Србину српски ход.

у ВртАогу

матице

Нејма сумње ради тога, Док нам влада л>ував, слога, Име, језик, вјера, Бог, Докле царска милост даје Да кад свака зв'језда сјаје

у допису из Ријеке од 3. јануара 1852. (361) Боројевић

извјештава како се тамо "хрватске и српске књиге набаВloају и ка­ ко се већ Ријека у народној интелигенцији с гласовитим Загребом натјецати трси'; али је она, каже, прије свега, италијанска па, "што се талијанског језика тиче'; упозорава:

А српски се дичи слог. Сам себе упознај и очи отвори,

Српски језик му је стална пјесничка преокупација. Тако у пјесми Неnорушна својства српског књижества (65) истиче како " Србин и његово "красно име

О друже, јер руже је красне то цв'јет Талијански учи, ал својим говори, То жели и вели сав паметни св'јет; Као сваки за своје,

200

у народним пјесмам на олтару,

И ти си за твоје

Има више од тисућу л>ета,

Не Л>ени но дај!

Позна сваки ону вредност стару,

Све више сведочи

С којом српски језик красно цвјета

Да благослов точи

Кано слава његови јунака

Твог народа језик као небески рај.

И под грозном судбом ув'јек јака.

у пјесми Поздрав Теодору Павловићу (64) позива га "Да уважи " и умножи језика красоту / Ако жели да избегне хулу и грехоту ; у пјесми Васnитаније (68) јада се да "у Србина Гојка'; кад му се дијете роди, "Не пита га мајка већ туђинска дојка'; а кад оно "про­ говри И као голуб гуче, / Слушкиње га одма' талијански уче, Не­ мецки, мађарски, ако хоћеш и турски, / Само да, забога, што не " чује српски ; у пјесми Мода (37) тужи се на онога Србина који "окреће свакој ако / Име, језик, наопако / Да покаже да по моди / " Окајани живот води ; у пјесми Сербским народним новинама (93-94) каже да су оне не само свеопште српско благо него и сим­ бол српске части те жива плодна њива, "На којој ће неувело расти /Свако цвеће и свака лепота, / Слога, Ioубав, вјерност и доброта / " Име, језик, вјера, њежне страсти ; у пјесми Сунчаница (1 16) жели "Да ишчезну плитке маленкости, / Стрампутице, распре и партије, / А књижевни језик, премда прости, /СвЈетом оnштег свЈета не­ ка сјаје!; у пјесми Српске гајде (156) захтијева да сачувамо "Синод " стари / Како извор свега блага па ћемо тако "оно тројство, / Српско име, језик, вјеру, / Као народне славе својство / Јошт на " већу дизат мјеру ; у пјесми Zori dalmatinskoj (121) тражи "Да пра­ вопис српски и латински / Већ не буде предмет од ината, / Да у " књигам' живи и братински / Дух и језик свуд једнако влада ; итд.

" Какву важност "својој народности и какав значај има српски " језик и у "туземству и у иноземству Боројевић говори у пјесми Старом љету (109), гдје, између осталог, каже и Сloедеће: Са језиком српским све то више, Српске пјесме Енглез, Француз, Њемац Од Ердел>а чак до Црне Горе,

На свој језик преводи и пој е,

Говори се, пјева,чита, пише,

То је красни будућности јемац

Да ускоре зрнци рујне зоре.

Из ког' нам се слатке наде роје.

Поред тога, Боројевић је написао и двије похвалне пјесме српском језику. Прву, под називом Славеносрnски језик, објавио је 1841. године, а другу, под називом Српски језик, 1845. године, обје у Српском народном листу. По умјетничком домету прва пјесма је далеко успјелија. Мла­ ден Лесковац (1964: 365) означио ју је виртуозном химном језику, а Иванић (1998: 63) похвалом "језику народне поезије/српском на­ родном језикУ:' Нешто касније, Иванић (2009: 82-83) је у њој ви­ дио "раскошну еуфоничност и бригу за пјеснички језик'; писану једним семантички и метрички тешким обликом, "у хетеросила­ бички организованој децими богате риме, у Малербовој одској строфи': На другој страни, како смо већ видјели, она је некима служила као доказ да је Боројевић био Вуков противник.

МИЛОШ ОКУКА

201 Yap11tAOZY матице

Друга пјесма Српски језик настала је поводом језичке по­ литике Српског народног Аисmа. Боројевић је уз пјесму уредништ­ ву послао и кратко nримечаније: "Читајући данас пред вече случајно код нашег Господина Оберстера73 како лепо и живо ви наш језик браните, обећам одма' и саставим, или за тако рећи им­ провизирам о истом предмету приложену пјесму, коју вашем ис­ питу и дал,нем опредјеленију шил,ем:' Ова пјесма нема умјетничке домете оне прве, једноствна је и написана је у десетерцу. Изгледа да и сам Боројевић није био задовол,ан њоме јер постоји више разлика између штампаног текста и аутографа, у "коме има изоставл,ених стихова, грешака приликом преписивања штампа­ " ног издања, као и превучених стихова (Веселинов 1997: 450). Зашто је Боројевић прву пјесму назвао САавеносрnски језик, а другу Српски језик, остало је нејасно. Поготово с обзиром на то да он никад није говорио о Славеносрбима и славеносрпском језику него о Србима и српском језику. Могуће да је узрок за први назив била српско-илирска препирка вођена у пештанским листовима четрдесетих година и његово властито илирство, којега се тада и јавно одрекао. Истицањем славеносрпског имена језика вјероват­ но је желио да се супротстави тзв. "илирском језику': Но, било како било, обје пјесме су похвала истом језику срnскоме. Друга изразитије народном језику, чак и у народном де­ сетерцу. Према томе, ни једна ни друга пјесма не могу се тумачати да припадају антивуковској струји. Напротив. Наводимо их напоредо: -

202

-

-

Славеносрпски језик

Српски језик

О, премили језик, одавно се слави

Нек' говори што је коме драго,

Твој слатки и глатки и виспрени глас,

Наш је понос и залог милине,

Из дубоког чувства и смирене нрави

И аманет свети од старине

Ти стројиш и гојиш свог суштества крас. И стуб тврди lDудске величине, И зато се веће

Српски језик материно благо

Јест торжество среће Што разгониш мрак,

Ил се идем помолити Богу

Јер зв'језде ти сјају

Ил lDубити миле родитеlDе,

И утјеху дају

Ил грдити драге пријатеlDе,

Да јеси нам слогеи поноса знак.

Ил славити рода lDубитеlDе, Све то лјепо изразити могу.

Твог народа пјесме свак' жеlDНО већ поје И Немац као Сремац, и Енглез и [ал,

Све што разум и памети ствара,

Јер дивна красота бесмртне ироје

Што виспреност ума сеце дражи,

Ту пјева као шева и разгони жал;

Што проницатеlDСТВО духа тражи

Нит' нужда ти јечи,

И човечност у човеку блажи,

Чрез туђе да речи

Све то српски језик изговара.

Изражаваш жар, Кад сопственог врела,

На папиру и уз златну лиру

Јест сладост ти зрела

Та читао мудрог Соломона,

Као качество духа и природе дар.

Та пјевао стих Анакреона, И на пиру и на тихом миру.

Но ц'јену му познај и очи отвори, О, друже, јер руже је твоје то цв'јет;

у колеби ил господском двору,

Све језике учи, ал својим говори,

А од Пеште све до Цариграда

То жели и вели сав паметни св'јет.

Од истока сунца до запада,

Као сваки за своје

Од сјевера па до југохлада,

И ти си за твоје

И на концу и на сињем мору.

Не штеди но дај! Све више сведочи

Сваки лако разуме и знаде,

Да благослов точи

Наше миле мајке слатке речи,

Твог имена језик као небески рај.

Само њи'ов мелем ране лечи, Које мрзост илечити пр'јечи, Само оне гоје слатке наде. Да ће бити све лепше и БОlDе,

73 Оберстер је био Стефан ШУПlDикац, пуковник регименте у Огулину, гдје је Боројевић служио као оберлајтнант.

Кад увиди мало и велико Да си наше добро свеколико, Ти, о српске мајке мила дико, Наше неге неизмјерно ПОlDе! !Бопоiевић 1997: 72-73. 121-122)

милош ОКУКА

203 у ВртАогу

матице

Треће. Боројевић је вјеровао у слогу Срба и Хрвата и залагао се за њу. Особито на књижевном (и језичком) плану. Била му је примамл>ива и југословенска идеја (па и неки југославјански језик). Тако се он у пјесми Взајамносm (Узајамност, 52-53) залаже за слогу и поштовање "На југославајнском хоризонта св'јету / Да духа живот расте свуда нови, / О, благи Боже, труде благослови': Истовремено додаје: Нек' остаје свак' оно досад што је, Те Срб нек' Срба а Илир Илир буде, Ал узајмност нек' један другом нуде,

Кад славјански нам славуј славу поје.

204

У пјесми Српски син (103) поставЛ>а питање "Гди је прави " српски син? и даје сл>едећи одговор: На сјеверу, на ВО стоку, На западу и на југу, Гди се год он каже оку Да је содруг српском другу, Србин, Бошл>ак, Херцеговац, Хорват, Бугар, Црногорац, Дубровчанин, Далматин, Свуд је прави српски син.

У пјесми Славјанка (112) Боројевић за Славјане тражи "Ноћ да мине, дан да сване'; јер "Срб и Хрват Парнас краси': У пјесми Зора далмаmинска (121) жели "Да Срб, Хрват, Бошњак, Далматинац / Кад је дојен сисом једне мајке, / Буде исте синак и л>убимац, / А не додол свога села бајке:' У пјесми Браmомрзосm (179) упозорава: ,,3нај да твоји сви идоли / Неће сатрт ону шкрињу, / У којој је до­ " ста злата, / За Србина и Хрвата ; и додаје: "Богат један, богат дру­ ги, / С једне мајке слатком р'јечи, / Предати се неће туги, / Која нам развитак пречи:' То дал>е развија у пјесми Србомрсц,у (250): Тко гођ својој сЛ>епој страсти двори, Када мисли, пише и говори Да Хрвати Србл>ем нису браћа, Том је опће презирање плаћа; Јербо мрзост и неслогу буди, А не оно што здрав разум жуди ...

Стога је и сабор загребачки, Док бијше непосредно нашки, Одлучно стално, једногласно, Мудро, право, досл>едно и јасно Да су Србл>и кано и Хрвати, Свуд једнако као браћа признати. Канимо се, дакле, раздорице, Коју цигли нацрт кирилице Горе него л трн у око боде; Те пренимо троми сан слободе,

милош ОКУКА

И зорицу која сунце рађа, Штоно колу под липом угађа, у ком' пјесма рачи и нагађа

205

Збор хрватско-српске задужбине, Осв'вјест југославјанске родбине.

"

Центар "југославјанске родбине (и југославјанства) Боројевић види у 3агребу, па каже (174): "Tu su dvori hrvatskoga Ьапа, / Tu је tihi oganj i ognjiste, / Pjesma, k010, igra i zboriste / M1adih vilah svih " Jugos1avjana ; желећи "Da пат bude s10ge porucanstvo / 1 jedinstva silna stecevina, / Која srecu, cast i s1avu nosi:' О пуном сједињењу Срба и Хрвата, који су истог стабла и коријена, Боројевић најотвореније говори у пјесми "Knjizevna s10" ga из 1854. године: Poslusajte, Ьгасо тНа, Sto nam рјеуа mlada уНа

Istog stabla i korena,

Рјеуа da ne dangubimo

Samo sto је bozjeg ruva,

Nego da se sjedinimo

То nek' svaki svoje cuva. Sto је dragi kamen zlatu,

U jeziku knjizevnomu

Naseg roda i plemena,

Ко pametna ona braca

То nek' bude Srb Hrvatu; Sto li zlatna kruna grbu,

Nasem jugoslavenskomu; Који s puta zec ne vraca

То nek' Hrvat bude Srbu;

Ako се nam duha суесе

Jer Ы jedan bez drugoga

Razvijati izgled srece,

Вјо drug bez druga svoga,

1 napretka uzajmnoga,

Bez ротоСј, а u noCi

1 zivota drustvenoga.

Kad Ы mogao onda doCi

Prodimo se stare mane

PutujuCi bez prosvete,

Ро narecju d'jelit grane

Bez lјиЬауј tako svete! (Боројевић 1997: 192-193)

у ВрntAогу

матице

Четврто. Кад је у питању литерарно и језичко јединство Срба и Хрвата, те југославјанство (и општи југославјански језик), Боројевић се, осим у пјесмама, два пута изјаснио и у својим ос­ вртима, иако је, како смо већ рекли, избјегавао јавна освртања и (оштре) полемике. И ти његови осврти су децентни, УlDУДНИ. Први се односи на неке написе у новопокренутој Zori " dalmatinskoj 1844. године, па каже да му особито "бјеше зазорно читати строфу: "Тi prizovni odmetnike, а prosvitli nevirnike da s пат budu ргауоујгсј, svete crkve krotki sinci:' Боројевић се притом пита: Кога и за кога он то наговара ако не све западне цркве Славјане на нас (ис­

206

точне цркве). Спада ли то у 16-ти или 19-ти в'јек? Је ли то сходно слоги И ц'јели Србatoа и Хрвата литерарног споразумјенија. Кад је такови Тананај у првим листовима, да чему се имамо HaAalt>e надати? (Боројевић 1997: 332).

Други осврт из 1846. носи наслов lугОСАавјанско књuжество и настао је поводом писања њемачког повременог листа Ausland у броју 1 1/1845, У којем је стајало да се Боројевић "појавио у Даници год. 1839. 1840. с неколико лепих пјесама и надамо се од њега да ће се изобразити за правог пјесника у европејском смислу, а кад тамо ступи после у уски круг српства и обуче се у шир оку и народну од српских пјесника тако ОМИlDену спавајућу 'аlDИНУ, те прави страшне стихове:' Боројевић на то каже clDeAehe: Нитко више не осећа од нас Србаlt>а тај - 'оћеш-нећеш тесни круг нашег положенија и нитко више од нас не жели и не настоји из њега у плодонос­ не равнине свераног развитка духа и It>уДСКОГ поноса доспети, па на том се путу с оном браћом састати и сложити, која ту исту намјеру, а за исти цеlt> имаду; али из тога јошт следује да сви хаметице у онако неизмерну пустињу забасамо, гди нам не би било ни гласа ни трага него да се на тако­ вом путу полако и обзирно али сигурно напредујући на врх оне горе попе­ ти настојимо, гди неувело стабло југославјанског познанства расте, које ће нашу жеђ слатким плодом узајамне врлости разгалити и нас окрепити да на тврдом TeMelt>y општу главницу скупимо, од које ћемо сви заједно лепе камате народног изображења уживати. Но док то буде, треба да се ми Србlt>и својски постарамо, границе нашег црквеног и простог језика опредјелити за овај писмена и правопис по

његовом изворном и природном својству, онако како је најлакше уредити и само по тим правилима свој књижевни језик развијати, па онда колико могуће буде и о томе мислити и радити да се и општи југо славјански језик за литературу подигне.

С тим у вези треба поменути и Боројевићево писмо Станку Вразу из 1 841. године, у којем он износи схватање да су Срби и " Хрвати " dve strane istog' Naroda'; који "ро svom naCinu pise i um­ stvuje, а da se svi skupa kao rodna Ьгаса 1jube, poCituju i podpomazu': Ту он истиче велике заслуге lbудевита Гаја, који је " novu epohu knjizestva od опЉ juznih slavjana, koji se sa 1atinskim slovima sluze, osnovao, i haos njiovog' jezika i pismeni ргауНа tako sretno razmrsio:' Међутим, вели AalDe Боројевић, " sve to пе moze па опе jugos1avjane, koji cirilska slova upotrebljavaju, poze1jno sljedstvo пј onda imati, kad Ы о tome sve i pojedina - bas naiotmenia Нса iz naivaznieg uzroka, t.j. da se krug litterarne dje1jatnosti razprostrani, nastoja1a, zasto narod nemoze nikakovu novost iz dva osoblta pog1eda odobriti; jedno sto је njegov maternji jezik sa jezikom od oltara od blrzemana tako tjesno skopcan, da nastojati тога, da se оуај zivac jedan od drugoga пе razstaje, по da iz obadviju proizisavsi knjizevni jezik sve to 1jepse i Ьо1je napreduje, а drugo, sto оп sam za sebe nista takvoga preinaCiti пе moze, bez da se od svoje Ьгасе u Serbli, kao odpadnik u naCinu knjize­ stva пе nazove. Moze li ga dak1e koji za to prokleti, sto оп опо stomu se vidi strano, пе zeli, а svoje cuva, 1jubl i Ьгапј. Neka dak1e Bog опе рј­ ta, koji su cirilska, Ш upravo геСј / jost predcirilska i sves1avjanska slo­ уа utamaniti nastojali, i kroz to nas па ocevidnu stetu tako razstavili, da sad ргј naibo1joj vo1ji пе mozemo drugo uciniti, nego svak' kod svo­ ga ostati:' Али тиме Боројевић не губи наду, него се позива на Вразове ЂУАабuје, у којима је, између осталих, и стих "Ljuti golub moze / Razparsit golube, / A1 nemoze Cinit, / Da se уес пе 1jube:' у другом писму Вразу из 1844. године Боројевић на исту тему HacTaBlDa: "Мј nismo automati по 1judi, а kao takovi пе mozemo u svemu i svacemu jednake misli i jednake sposobnosti blti, аН mozemo svaki u svojoj versti о preduzetom pos1u nastojati, koj posao naipos1e i jedne i druge jednoj i istoj сеН dovodi, to jest: dase koliko је i u cemu је igda vise moguce, slozimo. Оуа istovetnost / naseg nastojanja radja medjusobno ucastije, iz kojega opet postaje pripoznanstvo, stovanje i bratinska 1jubav:' Боројевић AalDe пита Враза да ли је читао како је он "da1matin­ се u satirickim stihovima k literarnoj slogi napominjao:' А онда, не

МИЛ О Ш О КУКА

207 Уврmлогу матице

208

баш задовол>ан, али ипак донекле оптимистичан, закл>учује: "No aide - nek' ide za sad i tako, samo kad ide napred, а do skora nadam se, dace - ako sebi pravi napredak zeli, organieki i jezik i ortografiju pri­ " ljubiti (Боројевић 1997: 374-375, 377). Пето. На оно што је све до недавно остало непознато о односу Боројевићевом према Вуку Караџићу донекле бацају свјетла његова писма упућена Вуку, која су објавл>ена тек 1993. године. Како смо већ навели, сачувана су само два Боројевићева писма Вуку, али Вукови одговори њему, на жалост, нису. Уз то, сачувано је и једно писмо Вуку Боројевићевог сина Нестора од 2. децембра 1846. године, из којег се види да је Вук на почетку четврте деценије 19. вијека боравио и Лици, у Смил>ану, у кући Боројевића, гдје га је млади подофицир Боројевић имао " Sreeu ... Непо poznati'; па се, " користећи његово пријател>ство с оцем, чак "usuditi smeo да га замоли за посредовање у његовом напредовању за официра царске војске. Само 14. дана касније (16. децембра 1846) иза овога писма Несторовог Вуку је из Огулина писао његов отац - Никола Боројевић. Наводимо га у цјелини, без коментара (Преписка УII: 609-610):

то таково што морали устмено уразум1;ти, а за сад ме т1;ши надежда, даће очевидна и обшта корист обману предсуде найпосле надвладати, да нам кньижевност не буде више само братински привелегиум, него да буде извор и израз народног живота свих югославяна. Примите любезни поздрав за себе и за свою честну фамилию, и за све на­ ше тамошн1; у духу приятел1;, и будите уВ1;рени, дасам непрестано подпу­ ним Високопочитани€м, Ваш у Огулину 16. Хбра 846 ПО

искрени приятель

новом.

Ник: Боро€вић

Друго писмо Вуку Боројевић је одаслао из Огулина 30. јануара 1847. године. И њега наводимо у цјелини (Преписка УII: 657):74 Високопочита€ми Господине!

Око половине дойдућег месеца фебруара отићиће Vorschlag, у комће мой син јто јосо за официра предложен бити. Но будући дабига - ако незгод­ би добро било, на княза Милоша обратитисе, дасе он тамо за н1;га узме. Я

Прелюбезни Приятелю!

пак с' MO€ стране судим, да нитибисе можда тако високи Господин овако­ ва за н1;га маленкости примити хотео, нити би за мене политично дакле

Стизаваюћисе да Вам пробитачно одговорим, био € €дини урок мог

нити пробитачно било, да с' тим sensatiu и Бог зна какво тумачеН1; ове

еклеваня, за KO€ мислим даме нећете као немарника обузрочити, кад и

прем у себи новине ствари будим.

сами знате, KoioM се невольом наше кньиге свагди обнарођаваю; €P два и

Но налазим за сходно, Вас као дично познатог приятеля молити, дами -

давадест пута по два форинта дa€ сваки радо за вино и ракию, макасе и

ако видите, да немам у овом разсмотрению право, CBO€ мн1;ни€ саобшти­

задужио, али за сербску кньигу € много, ако се само €дaH цванцигер

те, или - ако Вам € могуће, мени у том на свой особити начин на руку иде­

заиште; а тосу осведочили Андрићеви календари, коих сам десет комада

те, и то онако обозрительно, као што се од Вас надам, €P € найпосле боля

управо на дар раздао. Више дакле кньиге нудећи на све стране, разнио се

и празна торба, неголи враг у торби, каже Личка пословица.

€ глас у пустиньи, кадсе € чуло, да € то скопчано с' 2 f. у сребру, и тако

Од Ваших сам кньига како реко, одправио половицу нашем Г: Владики, а

нисам знао куд камо, него замолим нашег Г; Владику, те онми се обећа

остале гледам и гледаћу свакояко да их разпродам, како малко од неких

раздати шест ексемплара, а я му их одправим десет од треће кньиге, а

преузећа отданем, коя имам у фамилiи докончати.

десет их € друге кньиге, или да речем девет iош код мене, €pCaMCaMo €ДHY

Препоручујући се у осталом Вашой любави, €CaM и OCTa€M свесердним по­

продао, а за ове остале узео се € мой син Нестор, даће их разпродати, за

здравом, Ваш увани приятель

ко€ми € найжали€ то, даћете морати за новце и €ДНИХ и других кньига Огулин, 30 IaHyapa 847, ПО

новом

209 Mamulje

Високопочита€ми Господин Доктор!

Имао би се с' Вама iошт много ко€шта кньижевног опоменути, како споро

ОКУКА

у врmАогу

Любезни Приятелю!

но поће, могао кой од оних коису за ньим претерирати, тако он мисли, да­

iошт за неко време причекати.

милош

Боро€вић

напреду€мо, и како слабо Вашу и Достея нам1;ру разумеваомо. алиби се за 74 Ово је писмо погрешно приписано Боројевићевом сину Нестору (в. горе).

Шесто. Све до недавно слабо се знало за пјесму Николе Боројевића Вјечнаја nамјат Вуку Стефановuћу Караџићу из 1864. године. И њу наводимо у цјелини (Боројевић 1997: 235-236):

Свему том си Ти, о мужу славни, Прокрчио Доситеја кланац, И р'јешио тај запон одавни, И стекао свеславјанског суда

Премда Клио златним пером пише

3аслужени в'јенац свога труда.

Да класичног мужа смрт не снађе, Ипак анђео Српства сад уздише

Тај ти в'јенац сад на крсту гроба

Што му зв'језда Твог живота зађе,

Српска toубав сузама залива,

Са видика земаЈоСКИХ врлина

Да ти душа у превјечно доба

Општем сунцу небеских милина.

Рајске сласти још слађе ужива, Кад ти буду дјела опјевана

Том анђелу посвећени спјеше,

210

ОКУКА

Уз достојну харфу Аукијана.

А за њима народ славожедни,

Једни другог у жалост тјеше,

МИЛОШ

На Р'јеци 4. II 1864.

211

Узносећи дух Твој изванредни, Кој' је знао начин произвести, Да сав народ дође к самосв'јести. Не по оном мјешовитом плану, Ког' састави прошлог в'јека Старко, Већ у сваком и најмањем стану, Да просвјете сине сунце јарко И промаи тињајући ст'јење, А разјасни Твоје срећно мњење.

Преносеће таког св'јета луче На позорје народног језика, И тражећи тог језика кtoуче На извору својствених облика, Које краси узор од пјесама, Као значаја српског панорама. Тако већ сва Европа знаде И праведно ц'јени српске виле, Душаново в'јека Илијаде И народа приповјетке миле, И досјетке, пословице, приче И све што се повјеснице тиче.

у Вр11lAогу

матице

у

сшран им BogaMa : П осуђ ен и ц е KOg Н иколе Б орој еви ћ а МИЛОШ ОКУКА

асупрот снажној пуристичкој струји код Срба с краја 18. и у првој половини 19. вијека, Боројевић је имао релативно толерантан однос према туђицама, како према интернационализмима тако и према оријентализмима. У томе је он донекле слиједио Вука Караџића. Оно што се противило Вуковом схватању о лексичком саставу српског језика јесте Боројевићева nревеАика употреба црквено­ славенизама, рускославенизама и русизама, особито у његовој раној фази стваралаштва. У томе је, истина, средином вијека до­ шло до одређеног сплашњавања, особито у његовим прозним ра­ довима. Али се зато стално повећавао број европеизама и оријентализама. У цјелини гледано, његов је лексикон необично богат, интелектуалан, тако да је он много допринио обнови тадашњег српског књижевног језика. На другој страни, огроман број црквенославенизама, рускославенизама и русизама, који су заСТУПlDени у његовом лексикону, утицали су и на рецепцију његовог пјесничког дјела и на то да је оно неДОВОlDНО приступач­ но савременом читаоцу. Да бисмо добили јаснију слику тога лексичког слоја у Боројевићевом језику, наводимо туђице на основу његових Сабра­ них деАа, уз изванредан опис Иванке Веселинов (1997: 613-638), и то по језицима, али подијеlDене у четири групе: а) интернационализме (класични језици и модерни западноев­ ропски језици), б) оријентализме (арапске, перзијске и турске ријечи ПРИМlDене првенствено путем турскога), в) мађаризме,

н

213 у ВртАогу

матице

г) славенизме (црквенословенске, рускословенске и руске ријечи).* Прве три категорије (а-в) упоредићемо са двотомном Грађом за речник страних речи у nредвуковском периоду Велимира Михајловића, у чији су корпус обухваћена дјела српских писаца и новина од 1660. до 1816. године (в. литературу). Уз то, оријентализме ћемо конфронтирати и са рјечницима Вука Караџића (1818. и 1852)/5 а четврту категорију - славенизме упоредићемо са Српским рјечником Вука Караџића из 1852. годи­ не и славенизмима у пјесничким дјелима Петра Петровића Његоша (Стијовић 1992). а) Интернац,ионаАизми Под интернационализмима подразумијевају се стране ријечи које су преузете из класичних језика (хебрејског, грчког и латинског) и западноевропских (германских и романских) језика. Оне су у српски језик долазиле разним путевима, директно или посредовањем некога живог европског језика, до новога доба понајвише њемачког, француског и италијанског. Особито значење имао је, наравно, њемачки језик, у којем су се многи романизми већ били оДомаћили. Тако су Срби "заједно с правим немачким речима примили и мноштво израза које су Немци пре тога преузели из других језика" (Ивић 1998: 151). Стране ријечи које су се прилагодиле граматичким законито­ стима језика примаоца обогаћују његов лексички фонд, посебно у периодима изградње и развоја књижевног језика. Код Срба је то у првој половини 19. вијека било од изузетне важности будући да се тада формирао српски књижевни језик који је српски народ укл>учивао у интернационалну комуникацију. У језику Николе Боројевића интернационализми су бројни. Наводимо их по азбучном реду језика даваоца (или изворника): а.1. англицизми: вист (whist, хазардна игра карата), ПУНЧ, nУНШ (punch; алкохолно пиће), Фунта (pound, новац); а.2. германизми: бадекур (Badekur, бањско лијечење), бермет (Wermut, пиће, ароматично вино), бирташ (Wirt, крчмар, 75 Уз поједине ријечи наводимо и изворнике и значења у којима их је Боројевић употријебио, осим у оним случајевима када су поједине ријечи и њихова значења општепозната (као нпр. неке ријечи из класичних језика), па би додатна објашњења била сувишна. Разликујемо термине славенизми, рускославенизми, црквенославенизми итд. од уобичајених облика у српској традицији сл овенски (свијет, језик итд.), рускословенски, црквеносл овенски итд.

МИЛОШ ОКУКА

215 Y8PmAOZY матице

216

гостионичар), БАонда (Blonde, чипка од сирове свиле), ваАзер (Walzer, врста плеса), веКСАа (Wechsel, мјеница), грунт (Grund, земlоИШНИ посјед), егзеМnАар (Exemplar, узорак, примјерак, од лат. exemplum), uзмаршuратu (marschieren, ступати), крајц,ара (Kreuzer, ситни бакарни новац у Аустро-Угарској), круновина (наСlоедна зеМlоа, везана за царску круну, њем. Krone), Аарфа (Lar­ fe, маска), Аојтра (Leiter, lоестве), (оберстар, оберстер (Oberst, виши официрски чин), nартаја (Partei, партија, странка), nаштета (Pastete), nАајваз (Bleiweis, мађ. plajbasz), nАац,а, nAац, (Platz), ритмајстер (Rittmeister, коњички капетан), РОАа (Rolle, улога), тарок (Tarock, карташка игра, тал. tar6cco), трефuтu (tre­ ffen, погодити), унтеРАајтнант (Unterleitnant, нижи официр), фајн (fein, фино), факља (Fackel, баКlоа), фатuратu (wattieren, добро се снабдјети нечим), ХОАбердо (Halt, wehr [ist] da? - Стој, ко је тамо?), фашuнга (Fasching, карневал), феАдзајгмајстер (Feldzu­ gmeister, аРТИlоеријски генерал), фенuк, nфенuг (Pfening, ситан новац), ферБА (Farba, хазардна карташка игра), фрајАuц,а (Fraulein, госпођицat, фрuжак (Frisch), харфа (Harfe), ШUАбок (Schildwache, стража[ар] ), ШКОАмастер (Schulmeister, учитеlо), ШАар, ШАајер (Schleier, вео, зар), ШАеn (Schleppe, дуги дио хаlоине), шnац,uр (Spa­ ziergang, шетња), шnац,uратu (spazieren), шnuтаА (Spital, болни­ ца), шраnХUА (Schreibbuch, новчаник), штаб (Stab, управни орган у војсци), штехер, штекер (Stecker, наочаре с дршком, за једно око), ШУАмајстор (Schulmeister, учитеlо); а.3. грецизми: ад, адски, амазонка (храбра жена, ратник), амброзuја (храна грчких богова), амвон (узвишење изнад олтара у правосл. цркви), аnостат (отпадник), аратос (проклет), атом, аутентuческu, аутентuчан, аутомат, аутономни, бuографuја, бореас, бореј (сјеверац), варварски, гАоса (маргинална напомена), дИАема, гратУАирати (честитати, 'grаtuliеrеп, уп: Onda srca iice diram / Da ti opet gratuliram, 238); егзарх (митрополит), егида (ОКРИlое, покровитеlоСТВО), еАегија, еАuзејскu (диван, рајски), еnи­ Аог, еnитроnа (допуштање), етир (ваздух, небески простор), зе­ фuр (благ вјетар), јеАински, каАдрма, камара, камаџија (зеленаш), катихета (вј ероучитеlо) , катихисис (уџбеник), кедар, кивот (ковчег за чување мошти, светиња), КАер, КАир (клер), комедијант, кондир, корабља, коситрени, кохбух (Kochbuch, кухар), Аавра (ве­ лики, удледни правосл. манастир), Аогогрuф (загонетка), мамон (благо), митра (епископска и бискупска капа), митроносан, мо-

нарх, монархија, монастир, нектар, оnат, пантеон, nарадuз, nарохија, nатријара (патријарх), nатриоm, Пегаз, nеривој, nuзма (мржња), nита, риnида, сатир, сафuческu (према пјесникињи Са­ фо), сuБUАа (пророчица), синђеАија (диплома, грамата за свеште­ нике), скорnион, стереотиnан, сфера, таки (одмах), феб (сјајни, надимак Аполона), фенuкс, фењер, фUАомеАа (виолина с четири жице), хаос, хеАенски, хидра, хuјерогАUфu, хименеј, хименеја (сва­ товска пјесма), хименски, хиnокрен (извор), хиnотека, хомеоnатија, ц,есар, ц,есарија (царевина), шајка (чамац), шuзма­ тик, шкандаА, скандаА, штОАа, стОАа (епитрахиlо); а.4. латинизми: администрант, антрешељ (intersellum, на хрпту коња, код Боројевића неред), аnСОАвиран, аргумент, ветеран, вијетски (vita, важан, битан), виц,е-каnАар, вотум, гениј, гратУАирати (честитати), декор, декрет, дистиАитање, егзеМnАар, егоиста, ексеАенц,ија, имитирати, uмnровuзuратu, uндuферентuзам, индустрија, институт, инструмент, uнштруменm, uнфаАuБUАuтет (непогрешивост), јурuдuчнu (правни), каnеАан, контракm, конфект (посластица), конц,еnт, конзuсторuј, конституц,ија, конштuтуц,uја, контигент, коресnодент, коресnондирати, кредит, Аавор, АОВОр, нuмбус, оnатија (abbatia, самостан), патент, nuјетuзам (побожност), nАагијат, nрезерватuв, nурnур, ренегат, рец,итатив (речuтатuв) (recitare, пјевање с говором), рураАан, СОАдаm, теМnАО, тутор, фама, фUАuјаљ, фUАuјаАа, фАОР, форuнт, форuнта, фурuја, хора, ц,ент, шnеКУАанm, штудuратu; а.5. талијанизми: ађо (aggio, код новца вишак течајне вриједности над номиналном), арест, арешт (aresto, затвор), арија (aria, вокална композиција), багатеАа (bagatella, ситница), банда (banda, плех-музика), банкрот (bancarotta, финасијска пропаст), банкротuратu (пропасти), вuртуоз (virtuoso, умјетник), грош (grosso, њем. Groschen, ситни новац), дует (du­ etto, двоглас), дукат (ducato, златни и сребрни новац), казuно (са­ sino, мјесто за забаву, за игру карата), кантата (cantata, свечана музичка композиција), кармин (carminio, црвена боја), карневаА (carnavalo, свечаност уз музику и игру), картач, картеч (cartoc­ cio, аРТИlоеријска граната), КОАајна (соllапа, орден), Аожа (loggia, тријем отворен с једне стране), оркан (oragano, ураган, бура), раштеА (rastello, мјесто за трговину), факuн (facchino, мангуп), фортепјано (forte piano, клавир), ц,екин (zecchino, млетачки новац), шкуда (scuda, стари сребрни новац);

милош О КУКА

217 у ВртАогу

матице

218

а.6. хебрејизми: мана (mап, ужитак), месија (maschiach, masc­ hach, божји изасланик); а.7. французизми: а ла (а la, на начин), а ла мод (а la mode, по моди), бал (bal), барон (baron), баталuон, батаљон (bataillon), бuљар (billiard, билијар), бонтон (Ьоп ton), бутељ, бутељка (Ьо­ uteille, боца, флаша), вазал (vassal), вuзuта (visiter, visite), газа (gaze), галантерuја, галоn гардероба (garderobe), женuратu (gener), журнал (joиrnal), кабала (cabale, интрига), кадет (cadet), кадрuл (quarille, плес у фигурама), канаnе (сапаре, софа, диван), квартир (quartier), кокетирати (coqueter), командир (соmmап­ deur), командирати, комnанија (compagnie), комnањон, комnлuмент, кондуита (conduite, квалификационе листе у војсци), кордон, котиљон (cotillon, старинска игра окретања), курир, лајтнат (lieutenant, њем. Leutnant, нижи официрски чин), ламnас (lapmas, rajTaH у боји), ликер, лујдор (louis d' or, златник), мадам, мадмазела, марионета, мuлuтарскu, nалето (paletot, мушки огртач), nарадирати (parader), пардон, nерика (perruque), патрола, nеркал, nергал (percale, памучно платно), рококо, салон, санкuлот (sansculotte, овдје: гор!оив родо!оуб), сувернир (souve­ nir), тоалета (одјећа), трубадур, фетиш (fetiche, предмет слијепог обожавања), фрuзир, фрuзура, хазард-катач (hasard, играч на срећу), шамnанuјер (shampagne), шарада (charade, врста загонетке), шарманm, шва.лер (chevalier); а.8. шпањолизми: елдорадо (el Dorado, зем!оа богатства, чуда), макао (mасао, коцкарска игра). б) Орuјенталuзмu Ријечи оријенталног поријекла код нас се називају турц,uзмима, иако све оне не припадају турском језичком фонду и иако су у српски језик улазиле различитим путевима и у различитим вре­ менима. Истина јест да је највећи дио њих дошао турским посредовањем, али има и оних које су пристигле и другим путеви­ ма. Без сумње, прикладније их је звати орuјенталuзмuма јер се ради о ријечима и појмовима који су нама пристигли из оријенталне, исламске културе. Турци су били носиоци те културе и, пошто су више вијекова владали на српском језичком простору, они су знатно утицали на наш друштвени живот, што је оставило великих трагова и у српском лексикону. Тај слој лексике највећи је у регионима у којима је дошло и до масовне исламизације станов-

ништва (у Босни и Херцеговини, на Косову, јужној Србији и У Рашкој), али су оријентализми прелазили и границе па су се мно­ ги од њих усталили и у зем!оама изван турске империје гдје су живјели Срби (и Хрвати), у Црној Гори, Приморју (Далмацији) и Аустро-Угарској. Тако је било и у Војној Граници (Српској Крајини), гдје су оријентализми понајвише дошли са њиховим го­ ворницима, али су касније примани и из језичке матице или из ли­ тературе. Необично је заним!оиво то како се тај слој лексике жи­ лаво одржао и у таквим срединама које су биле у европском кул­ турном окружењу, на рубу српског језичког простора. Многи славеносрпски писци и језички кодификатори (са ус­ ловним поимањем те ријечи), били су против претјеране употре­ бе оријентализама (и страних ријечи уопште) у српском књижевном језику. Они су за многе појмове радије ковали нове ријечи. Вук Караџић је код Срба први који је туђицама дао оно значење које оне имају у језику и култури једног народа. Он је ис­ такао да нема "на овоме свијету ниједнога језика (или старога или новога), у коме нема туђи ријечи:' Њих има чак и у "самим Славен­ ским к.ласuческuм књигама млого заслуженога Рајића ... (готово) колико и у Српском језику:' Зато се, зак!оучује Вук, морају кори­ стити туђице док им се не нађе адекватна Домаћа замјена. А ако им праве замјене нема, бо!ое је "узети туђу ријеч која је позната на­ роду, него ли наопако нову градити" (Караџић 1966: ХХ). Боројевић је углавном прихватио ово Вуково схватање, с двјема оградама: а) славенизми за њега, као и за многе славеносрпске писце, ни­ су биле туђице него само интернационализми и оријентализми, и б) сам је "градио'; као и његови претходници, нове ријечи, али " с мјером, "без да се зато пера оштре и тупе (в. до!ое). Тако у његовом лексикону, поред огромног броја интернацио­ нализама, има релативно доста и оријентализама. Ако тај слој лексике у Боројевићевом језику упоредимо са оријентализмима у језику његових зем!оака Јована Дошеновића, код којега их је само шачица (в. горе), и Павла Соларића, код којега је регистровано са­ мо 9 оријентализама (Бабић 2012: 207), онда можемо рећи да се Боројевић донекле супротставио ригидној пуристичкој струји својих претходника почетком 19. вијека. Наводимо његове оријентализме без подјеле на арабизме, пер­ зизме и/или турцизме јер су многе од њих прво адаптиране у тур-

милош ОКУКА

219 у ВртАогу

матице

ском (старотурском) језику, па онда прихваћене у српскоме. Али ћемо зато покушати одредити и њихове изворнике, што ће, нада­ мо се, ићи у прилог схватању да их је бол,е називати оријентализ ­ мима него турцизмима: аван (в. хаван); авет (тур. afet, ар. aft, сабласт, утвара), аАка (в. халка), аА­ коран (в. коран), аманет (тур. amanet, ар. imana, завјет, светиња, препо­

220

де), есnаn (тур. espap, esbap, ар. asbab; опрема, потрепштине, роба за продају); заuнтачuтu (тур. intak, ар. intag; захтијевати, заокупити, навалити с питањима); заnт (тур. zapt, ар. zabt, стега, дисциплина), ЗУАумћар (тур. zuliimkar, ар. zulm; насилник, тиранин); зејтuн (тур. zeytin, ар. zaytun; уте);

рука), амбар (тур. аmЬаг, перз. anbar, остава за жито и брашно, силос),

ИАика (тур. ilik; рупица на одијелу за коју се закопчава дугме);

аметице (в. и хаметице; ар. ammet, листом, све одреда), атар (в. хатар),

јака (тур. yaka, оковратник, крагна), јегмн (в. еглен), јогУНАУК (тур.

ашuковатu (тур. a�ik, ар. asiq, удварање између момка и дјевојке, води­

yogunluk; обијест, својеглавост, тврдоглавост); јОАnаз (тур. yolpaz, јо! и

ти 1Dубавни разговор);

перз. baz; скитница, беспосличар);

МИЛОШ

бадава (тур. badava, b:idihewa; бесплатно, за бесцијење, будзашто), баЗАа­

кавана, кафана (тур. kahvehane, гостионица), кадар (тур. kadir, ар. qadir,

мача (тур. bazlamaство и пливаше већ као м'уа у меду, у слаткој надежди како ће се са својом обожаваном загрлити, ка ал наједном добије од ње мјесто пол>упца тако страшну заушницу да су му одма' оба ува зазвонила, 262; земл>опосједник: Оде на бал, упозна се онда с земљедржац, господичном од Х-кћери, једног земл>едршца ... , 256; uгроказац, - глумац: Најгоре н-ам бјеше за игроказце (глумце); исmављаmи - проваЛ>ивати: И почну иставЛ>ати врата, 330; караmуmња - гужва, хаос: О Церной € гори моя посебна и неПРИМЋрна мисао, даће изъ ове караТУТНЋ као и одъ нашегъ двора признано княжество с пространiимъ границама проко­ туратисе, а - видићемо, 381; кељиmи се кревел>ити се: Док буздован стра'овити / Часном крсту кеЛ>и зубе, 196; No tko zeli da је se domasi / Опот kelje пе­ jednake, 234; кесега - даворика: бјеше и њој непоњатно зато што се у граду њеке с тим поносе што су блједе као промрзла репа, танке у пасу као кесега и преко њежне као прикладна овца, 270; киеоев'јеm - освјетЛ>ење гасом: Има већ неколико седмица откако је овај град кисосв'јетом (Gasbeleuchtung) освјетЛ>ен, 357; коmво - рађање, легло (тур. katu котити): Чудотворна лозо, / Свети винограде, / Котво чистог злата, 198; крсmњак - крсна слава: Sv. Nikola је тој imendan i kerstnjak; 376; Крстњак је пак све наше породице свети отац Николај е, ког стога спомињем што желим да би кој' у томе зналац разја'само Србл>и источне вјере, 275; крушumu - (с)кршити, (с)мрвити: Па ће наћи свакојако / Да нас онај вјетар круши, 244; Аисmокрас - вињета: на камену изрезани листокрас (Vignette) сл>едујућим изјасњењем онога што значи, 359; љесарина - материјал од дрвета: а особито л>есарине (Holzmate­ rial) све то живл>а, 358; другол>уб: Још је већи знак красоте, / Још је већи љубuдруг л>убидруг, /Јер кадар и незнана /Раздражити до избрана / Да постигне славодруг, 160; -

236

-

-

-

љубожаран озарен, блистав: Чувством л>убожарне туге, / Китећи му крст с ловором / Над божијим благословом, 249; миmроносац, - епископ: Као што роди из раског пламена / Митроносца Атанацковића, / Кој' украси круну српског бића, / Сјајним крстом драгога камена, 230; насЛ>едство: Тако и сва омладина, / Наша дична насљедбuна насл>едбина, / Ц'јени његове заслуге, 249; наумниц,а - наум, одлука: Била ти је прва наумница, / Да код сваког твога предузећа / Гори божјег благослова свећа, 232; непознавање: те тако оним малодушним незнасmво неспоразумјењијем избјегло, која се на њеким мјестима, из незнаства писаних и пристојних правила веома наравно - но и веома неугодно догађају, 365; ношuво - ношња: При овом доста тешком стању удручавали су се л>уди и сами себе кроз раскош у ношиву, 329; Nosivo i sva ostala uresba bila su krasna do raskosi i umnozavahu sjajnost te znameni­ te zabave, 367; ОРАаш - сребрени новац, талир с грбом орла: Сад Ти т'јеломна лаврам' почива, / Стечевин под царским орлашем, / На похва­ лу свему роду нашем, 187; орuж рижа, пиринач: Ориж (пиринч) 9-14 ф., 359; nаКАинар - онај који маже смолом, паклина - смола: Мало затим удари плаовито киша и поче црнило с кочија на светачке 'ал>ине Чутуриловића тако немило ц'једити да су за кратко време сви изгледали као паклинари, 264; nеnељуша - пепел>уга: Јер осамнајест милиона душа, / то је народ - а не пепел>уша, 248; nјевидруг Буди шпекулант! / Тек онда ћеш бити / Прави пјевидруг, / Добро јести, пити, / И стећи на дуг., 218; nоднареча - поднарјечја: Онај пак велики см'јех у другом комаду има се - не приморском поднаречи него талијанској накаради мјесног говора и см'јехотворној досетЛ>ивости текста а највише оној вјештини приписати, којом је иста госпоја ту своју страну произвести знала, 363; nосаmка - војна посада - Бојено се је л>удство состојало...најпосле из њемачкu' војени' САугу, који с' народницима помешани, у посаткама у четама служили, и своје потребе од крајински' чинова, које су у сукну, које у земним производима добијали, 329; -

-

-

-

МИЛОШ О КУ К А

237 у вртлогу

матице

nоmребоћа - невоЛ>а: тј. оне занешенике који се још ономад стидили нису - нашем побол>шању школа по народним потребоћам' - испод кабанице противити се, 361; Прајзка - Пруска (Ргеu6еп): "юче се чуло, да ће нашъ двор Дворъу споразумленiю Pycie, Прайзке и Француске одлучно ДЋйствовати, 381; nредкуnиmељ претплатник, пренумерант, абонент: На задарски р'јечник имадемо овде 50 - на Шулеков већ 20 - а на Вуков 10 предкупител>а, 361; nрuбјег - пристаниште: давајући бродовима безбједни прибјег, а трговина красни развитак, 358; nРUАОЖНUК - сарадник: Pitateme zastosam prestao biti Priloznik ser­ bske Novine, 370; nрuшаnнuк - шаптач, суфлер: samo se па prisapnika ро starom оы­ сајu zaboravilo, koji је premda skucen и svojoj rupi ta pojavljenja s ponosom gledao, 366; разрачumu в. рачити: kolikomi dusevne sile dopustale budu, za ilirsko pesnicstvo razraCiti, 370; Ја nalazim па svaki naCin, daje potrebno i pametno, dase zenski nas spol nastoji razraciti k' Citanju knjiga па maternjem jeziku, 371; рајmаmи - јахати, шпартати, газити (њем. reiten): Капо da im davo rajta njive, / 1 kalaSi zajednicno gumno, 235; расуђене - суд, оцјена: аН ја ih saljem Vama па Razsudjene, 371; раmоборац, војник, ратник: удовица и сирота ОНИЈе југославенскије' и романскије' граничарско-народније' рато­ бораца, 359; рачumu - имати вол>у, помагати, подстицати, чинити: Гдје царска милост рачи художество, ј Ту благостање буји и књижество, 33; Памет бистра, крепка вол>а, / Раче Срба неизмјерно; 34; Ал ћеш ретко наћи таковога ј Ком' и онда тај се бити рачи, 51; И књижицу У новоме красу, / Која сваког беспристрасног рачиј да приклони уво српској речи, 135, в. разрачumu); рачumељ помагач, подстицач, в. рачити: Да се славе и из Лике / РачитеЛ>и српске дике, 52; а Дневникъ као предводитель боле увидности и рачитель родолюбногъ осећаня башъ онда понай­ више бити настои, 382; рогаш - рогоња (ирон.), онај кога жена вара: У свашта се они пре­ образе, ј У бркаше и младе брадаше / У јолпазе и старе наказе, / у рогаше и у лјепе снаше, 162; -

238

-

СВUАача - свилена марама: Жене носе свилаче / На девет обруча, 214; скоmоводсmво - сточарство: како под благим жезлом мудре упра­ ве свје ц'вјета и напредује: земл>едјелије, СКОТОВОДСТВО, занат, фабрике, трговина..., 267; mемељник оснивач: Велеумнога пјесника ј И ватреног темеЛ>ника / Читаонице и Матице, 249; mеМnАО - црква, богомоЛ>а, храм (њем. Tempel од. лат. templum): па камо среће да се и у Госпићу темпло, свештеническа кућа и школа сасећи може, 376; узвuшесmво напредовање: с тим додатком да се у своје време изванредно на узвишество (аванжма) предложити може, 356; усугубumu удвостручити: Јоца усугуби своје по'оде и употреби сву мајсторију да се и оцу и кћери у најлепшем види представи; 265; уmок залазак сунца: Nova zv'jezda sinu па istoku ј Blagim sv'jetom apostolskih sv'jeca, / Svaki prostor zraka svog hoteca ј Obratiti suncanom utoku, 224; ц,ерниц,е - црни подочњаци: тако смо га видили текаръ у очи на­ шегъ Божића на БДЋнiю, с' церницама око очiю, 380; ц,уње - Која se bez ргауе с'јепе / U kraljeve сuпје trpa, / Zasto јег је nespotrena ј Bila ljuto ргеуагепа, 231; чаројuц,е маске: Глазбе и певања чују се осим петка свако вече а чаројице (маске) скачу по улицама, 362; чuнковаmu - дјеловати: kakogod sto nemoze ЬНје bez sunca, bez kise i bez same grmljavine koja па njega - premda straovito opet elekriceski prudno Cinkuje, tako nemoze ni knjizestvo bez kritickog lista ... , 372; Dok oganj samo опе, koji okol' njega najblize stoje, svojom teplotom i svetlosti Cinkuje, prostire nebesko sunasce i najdalje predele svoje blagodatne zrake od toplote i sjajnosti.. , 371); швељгање - изговор ријечи са ш умјесто с, шушл>ање: док свој језик од талијанског швеЛ>гања опрости и за крепки књижевни говор удеси, 364; не ради добре ВОЛЋ, него ради тога што РЋчани мјесто ясног израза швельглаю, и кажу шакат мјесто сакат, шумльиво - сумльиво, часа - чаша итд., 379; шушка - шум, шушањ: Да буде сваки човек, јУ правом смислу муж, ј А не као шушке одјек ј И маленкости пуж, 225; шуn - шупл>ина: Да буде свако дјете ј Као здравог цв'јета пут, ј А не као моде клете ј Без језгре ора' шуп, 226. -

МИЛОШ ОКУКА

-

-

-

-

-

.

239 у вртлогу

матице

*

240

" Од ових, условно речено, Боројевићевих "нових ријечи или поср­ бица у Посрбицама од Орфелина до Вука потврђене су благород­ ник у значењу немеш, nатриције, шљахтић, први пут забил>ежена 1795. године, вртоград у значењу башта из 1793, у значењу баш­ тован из 1809. и У знач. зоолошки врт из 1794; домостојитељ у значењу економ из 1842, земљедржац у значењу спахија из 1795, живоnисац у значењу сликар из 1790. и молер 1814, заједност у знач. ортаКАУК 1846, земл>одржац у знач. спахија 1799, исnолин у значењу гигант из 1843. и исnолински у значењу колосални из ис­ те године, љубоморац у значењу љубоморан човјек из 1832, ноши­ во у значењу мода из 1809, nосатка у значењу гарнизон из 1844, уш У значењу гњида из 1811. и чистац у значењу nуританац из 1818. године. у Вуковом рјечнику из 1852. налазимо врло мало ових ријечи (неке су и са другим значењем): благовати, божјак, брадаш (али у значењу: лонац највећи од једнога уха па има усну као браду отобл>ену), задорица, заушница, ксега, крушити, ношиво, nеnељуша, nриложник (али у значењу облатор, der Geber Opfergabe an ein Кlоstег), разрачити се (с назнаком из Хрв.; коме што н. пр. разрачило ми се јести, Luft bekommen), рачити се (с на­ знаком у Хрв., н. п. не рачи ми се јести, т. ј. немам воЛ>е и сад ми се не рачи пити, јести и т. д., Luft haben), темељник (али у знач. мел>ника), темnло (с напоменом у Војв., der Ikonostas in der Кirche), чароице (1. у Турској Хрв. као у Србији додоле, а у Котару nрnоруше: 2. у Хрв. као колеђани, који испред божића иду од куће до куће те пјевају и просе којешта). Боројевић је доиста био "рјечотворац'; иако неке његове ријечи потичу из говора регије, али је он некима од њих дао и нови облик и ново значење.

Азбука предмет претресања и за оне који сами кажу да српски језик једва читати знају. Брус нужно орудије за тупе секире. Восток страна небесног простора на коју се олтар сваке цркве нашег благочестија постаВffiа. ГаАантерија први темею модерног воспитанија. Арагољуб најмилије цвеће српског вртограда. Ево! почетак који се радо не довршује. Жртва тешки опит лаЖffiИВОГ човеКОffiупца. Земља шчедра мати nриљежног радина. Извор уплив воде у југославјанском језику, коју сваки на свој млин навеКњижество сваком пријатна ствар док ништа не коштује. Лаж има кратке ноге но дугачке руке.

241

Мајмун звјерка која све што види подражава без да зна како и зашто. Наnаст стара хавет у новом виду. Об'iест претеча скоре пропасти. ПАагијат латинска реч у српском обичају. Род празна реч за онога који рода и племена нема. Стид знак невиности но - и порока. Туга сопутница необуздане радости. Умјети БОffiе је него имати. Фама чудни судија "'удске вредности. Харем академија турске мудрости. Црв мала животиња од велике штете. Част најпрече средство гдикојима "'удма угодити. Штам потпора старости, знак одличија и непоречиво доказеатеffiСТВО сваког аргумента. Штит нужна ствар и за највећег јунака. Ћаћкање наказа српског језика. Џеn хранилиште подле душе. Јарам полезна справа - али само за волове.

" На крају, као додатак, наводимо из Боројевићевог "речословија његов афористично-иронични Мали буквар за велику дјецу (1997: 332-333):

ОКУКА

сти тежи.

Југ благи вјетар, који другда више штете учини неголи жестока бура. *

МИЛОШ

у вртлогу

матице

Og ср и с ко Т go ј угосл а в е н с ко г ( и ои шшесл авенско т) ј езика : Уро ш М иланкови ћ МИЛОШ ОКУКА

Сада ћемо, прелазећи на СВЂСТЪ националитета и народности, питати: ка­ кову смо досадъ ОВДЂ СВЂСТЪ имали? Били смо у неСВЂСТИ Србинъ ...

243

Хрватъ € се опетъ држао за нешто друго. Сада знамо СВИ да смо браћа €ДHOKpBHa и да смо сви Славяни ... Ако намъ за сада смета Србизамъ, со€динимо се у Югослависму. Ако намъ € подозрителанъ Илирисамъ, со€динимо се у нашем несложном имену Југославяна. Југославянинъ € Илиръ, пакъ радимо СВИ южни Сла­ вяни, макаръ засадъ и два писмена, о €дной богатой, пуной, на све стране знаня разастрой литератури югославянскоЙ .. ! .

во су мисли Уроша Миланковића, изречене у његовом тада доста познатом чланку "Србско кньижество'; објавЛ>еном у Србским новинама бр. 78-80 за 1846. годину. Ко је, у ставри, Урош Миланковић, који се испод својих члана­ ка често није ни потписивао или је књиге издавао под псеудони­ мом Светол>уб? Урош Миланковић (Дат, 1800 - Беч, 1849) трагична је лично ст у српској књижевности и култури, жртва цензуре слободарске мисли, биједе, мржње и рушилаштва. Њему је забрањено и униш­ тено готово исти број дјела са онима које је (успио) објавити. А писао је и на српском и на њемачком језику. На српском језику објавио је двије књиге, Наше време (Беч, 1847, под псеудонимом Светол>уб) и ПросвtJта човека и образованiе естества (Беч, 1847), а на њемачком Weltoganisтus oder Polarsysteтe der Natur (Wien, 1841) и Organisтus des Weltalls und Systeтdes gesaттten Lebens (Wien, 1845). 3абрањена (цензурисана) дјела су му била Die

о

у ВртАогу

матице

244

Emancipation, der Катрј mit der Fisterniss, der allgemeine Sieg der Freiheit, Das zu kommende Buch Gottes, Застава САободе и правде и ОгАедаАО истине. Док је рукопис књиге Das zu kommende Buch Gottes (Царство божје које ће доћи) бечка цензура не само забра­ нила него и спалила, рукописи осталих трију књига, заједно с његовим пјесмама, преписком и другим документима, спa.tDени су приликом повлачења њемачких фашиста из Славоније за вријеме 2. свјетског рата. Миланковић је сарађивао у Србском народном Аисту (1846), Подунавц,и (1846), Србским новинама (1846) и Нови­ нама ЧитаАишта београдског (1846-1848). Ријеч је, дакле, о изузетном мислиоцу, теоретичару, економи­ сти, филозофу. Створио је и властити филозофски систем, тзв. "систему васеленску'; чија основна поставка гласи: "што ми живо­ " том зовемо, то је движеније нарави! (Мамузић 1982: 424). Или ка­ ко сам за њу каже: "Овде су мистицизамъ найстарi€Гъ, механи­ замъ СЛЋдуюћегъ, матерiялизамъ млађегъ, и идеализамъ садаШНЋГЪ времена, са изгнатима противословнiяма истине, у " €ДHY смисао, у €ДHY... йствителну систему сливени (Наше време, 1847: 29). у ствари, Миланковић свој филозофски систем или организам свијета гради на темеlDима времена, историје, кретања, духа и жи­ ' вота. За њега пој�дини lDУДИ, "њихова соједињења, дружства, об­ штине, нарави, обичаји, начин МИШlDења, дух времена, промењују се движенијем, нестају и постају, али род човечески, ово свеошче, стоји једнако, живи непрестано, извија се, кроз то движеније, кроз " ту промену јединственог у свеобчем! (цит. према Мамузић 1982: 424). За њега је најважнији "закон поларности или сукоб између онога што је мање ограничено, слободније, светлије, позитивније, " и онога што је ограниченије, зависније, тамније, негативније (Јеремић 1967: 416). Он је филозоф еклектичар, "i fihtovac, i sеliп­ govac, i hegelijanac': У питањима "budenja nacionalne svesti оп је го­ manticar..., dok је u pitanjima nacionalne ekonomike trezven pred­ stavnik klasicnog burzoaskog ekonomskog ucenja. 1 u politickom i u ekonomskom zivotu оп se zalaze za princip slobode i liberalizma (uki­ danje cenzure, zabrana monopola, sloboda trgovine i trzista, stvaranje " nacionalnog kapitala itd.) (Живковић 1957: 244). Но, Миланковић је - како се из горњих навода види, и како ћемо видјети и из навода који слиједе - и теоретичар славјанства, југославјанства и југославјанског језика.

Књижевност једног народа за Миланковића је "дУХОВЯВАенiя народа': Са тога становишта Срби још немају "правога народнога кньижества': А књижевност југославјанска је "уобште истомъ де­ тински юноша'; који је "СКОЛНЋНЪ на све велико, безъ озбильне СВЋСТИ мужа, безъ сигурногъ корака мужества:' Само у слободи и буђењем националне свијести могући су велики искораци, могуће је настајање значајних остварења Југославјана. Јер ограничење "слободе МЫСЛИ €CTЬ ограничi€ духа и дУХОЯВАенiя народнога, €CTЬ знамеНЋ онога гроба, у KO€MY духъ народа сараНЋНЪ лежи': Зато, поручује Миланковић, бринимо се "на далЋ, и оживимо СВЫМЪ ду­ хомъ'; И ТО духом "времена у KO€MЪ живимо'; а не "времена KO€ € было пре 100 и 50 година:' Ако будимо општу народну свијест, он­ да ће се и дух једнога народа јавити у "свымъ безчисленымъ пре­ ображенияма'; онда ће сви књижевни производи народни постати једна цјеловита свијест која је сабрана "у СВЋСТИ публичной, яав­ ной, свеобштой': Тако ће онда сва "ОДЋлнiя и све безчислене гране " и идее нашега милећега кньижества бити "само €ДHOгa изъ смрти мрака возкреснутога духа народнога: " Миланковић потом упозорава "савъ народъ югославянски да стоји пред великим изазовима времена и да за своје дјеловање изабере онај основ који је његов и за њега и да то одлучно, без сабlDе и пушке, брани. Тако је он "дао изражаја не само свом наци­ онално-политичком схватању литературе већ и својој уверености да је литература сигуран, па и једини прави руководилац нацио­ " нално-политичких опредеlDења и путева успешне народне борбе (Мамузић 1982: 420-421). Тако Миланковић каже: Шта намъ южнимъ Славянима смета? Врагъ, подозреiе. Зашто? Еръ се изъ окова суеверiя и мрака избавити, еръ у исторiи човечества ДУХУ вре­ мена живити и МИСЛИТИ, еръ слободни СВЋТЛИ духови бити не знамо. ВЋРОИСПОВЋданiе ГP�KO и латинско, едно шкильи на друго. Гди е ЛЋКЪ? У Кньижеству! Кньижество ову границу само утолико припознае уколико е такова на ДЋЛУ, de facto; алъ кньижеству такова сметати неСМЋ, оно мора, наилазећи на ову влашку и шокачку, грчку и латинску границу, изпитива­ ти, е ли оно, ШТО е у ДЋЛУ, и У духу; такова мора тражити како глаголеmъ духъ слова. .. !

МИЛОШ О КУКА

245 у Вр1flAогу

матице

II

словима надоньим, морамо сваки пут, ако хоћемо да незабасамо, непоср­ немо и непаднемо, забава нетрудимо траг исторi€, траг наравног биваня

246

Урош Миланковић је дао филозофске опсервације и уопштавања и о српском књижевном језику, о његовој бити, профилу, историји, тадашњем стању и његовој будућности, износећи концепцију заједничког југославја нског и општеслајанског језика. Његов чла­ нак ,,€зик србски, и НЋГОВО садаШНЋ колебаНЋ (од куд, кроз што, зашто и куда?). Исторiя'; објавл>ен у Србском народномн Аисmу (30-31, 1846) и Подунавцu (35-39), у историји српског књижевног језика је прешућен (или остао непознат), иако је он имао знатног утицаја на тадашње српске списатеЛ>е. Сама чињеница да је публи­ кован у више српских часописа говори о његовом значају у то вријеме. По наводу Илије Мамузића (1982: 421), уредник Поду­ навке је уз његову расправу напоменуо "да ју је донео 'по жеЛ>и ау­ тора; али и са извињењем 'што нисмо могли задржати његову ортографију'! Урош је наиме у писању био, бар унеколико, вуко­ вац': Уз то, рјечит и изванредан стилист, Миланковић је и "енергијом идеја и вјештином стилизације (патос излагања, поле­ мичност, обраћања, ефективни закл>учци) привукао пажњу чита­ лачке публике и потврдио се као један од најзначајнијих критичара­ есејиста у своме времену, заснивајући у пуној мјери национално­ " романтички дух и реторику српске књижевне мисли (Иванић 1998: 78). Због свега тога ми овдје доносимо већи дио Миланковићеве расправе, и то према пештанском Србском народном Аисmу Тео­ дора Павловића:

испитивати, морамо исторiю биваНЂ упознати, исторiю, у наравном теченiю биваНЂ остати. Зашто? €PЪ против РЂке исторi€ пливати, против нагона наравног биваНЂ ићи неможемо, €pћeMO овако идући зидати, штоће ова РЂка рушити, €pћe нас НЂЗИНИ таласи натраг одбiяти, заустав­ ляти и давити. Зато ћемо предстоећи велики и врло важни предмет народньи, предмет сиреЂЧ €зика, у овоме смислу иторi€, у смислу народног биваня изпитава­ ти, извор, теченi€ и ЦЂЛ биваня, и садаШНЂГ колебаня нашег €зика у позна­ ти трудити се. Зашто? Зато да га се освестимо, СВЂСТ (Bewustsein) свега

ОКУКА

онога што € било, што бива, и камо СПЂШИ, добi€мо, да знамо кудаћемо, и да се напутимо, да се, упознавши сву идеу, сву смисл, ЦЂЛОСТ предмета, СО€ДИНИМО, да раздвоену КРЂПОСТ соберемо, и СО€ДИНИТИМ силама ко

247

упознатой ЦЂЛИ СПЂШИМО, да разорително, убитачно раздво€нiе и ратоваНЂ партая изБЂгнемо, с' €ДHOM речи, да се из МЂНiя, идеа и оделенiя поособни, у найвишой и совершеной идеи ЦЂЛОСТИ споразумемо. Овде се дакле неће ратовати против МЂНiя, идеа, партая €динственни. Ов­ де су парта€ €динственне због изображеiя идее ЦЂЛОСТИ маНЂ више биле нуждне, ал би већ време било, да сада већ, гди € се €динственно МЂнiе, сва­ ка идеа посебна, у свом ограниченом кругу изобразила, да сваки €динственни свою партаю, свою собственост, свой оригиналитет, свою идеу, смисл поосебну, жртву€ оригиналитету, идеи, смислу цЂлости. Вре­ ме € велим већ доста сазрело, да се парта€ тражити, пораЗУМЂвати и со€динявати почну, и да се со€дине, а СО€ДИНИТИ се само у найвишем смислу предмета, у идеи найвишой могу. Ова централна, средоточна, и со€динителна смисао или идеа найвишег предмета, т. €. €зика, мора се то­

Исторiя € реч врло важна. Исторiя ће рећи биванЂ. БиваНЂ у нарави €CTe

МИЛОШ

га ради тражити. Ако нашли и упознали будемо, то онда само iошт о сред­

исторiя нарави. БиваНЂ међу людима €CTe исторiя човечанства. БиваНЂ

ствима найпречим и найсовршеiим со€диненiя моћи ће дакле реч бити.

€зика €CTe исторiя €зика. Све се у нарави изображава исторически,

Предмет € врло важан, и найбажнiи између свiю предмета народньи, него

биваНЂМ свако дрво и све билi€ развiя се и расте исторически, биваНЂМ

да би се о овоме предмету мимогред и лакомислено или пристрасно гово­

зверад и люди добиваю CBO€ битi€, исторически биваНЂМ у нарави, и све,

рити смело, него да би се и ово напутстоваНЂ предсто€ћег кратког нашег

ШТОГОД на свету имамо и видимо, све € постало исторически. - Зато ве­

испита излишно било. Повторително велим, да € предмет €зика о ком се у

лим да € исторiя реч велика, врло важна, кою разумети треба, за оно

нашем времену толико говори, врло важан, да се тиче будућности нашег

штоћемо о нашем €зику и НЂГОВИМ садшньим волнама представляти, точ­

народа, да се сва будућност нашег народа на НЂМУ оснива, и да га сваки

но разумети.

Срб врло озбильно сматрати мора, да овде сваки интерес приватни, био

Сада знамо, шта ће рећи реч исторiя, и сада мо)!ењу за књижевни језик на народној основици допри­ нијела су понајвише дјела Вука Караџића, мада су његови коријени били дубл>И, а почеци сезали још у задње деценије 18. вијека. Но, међу овим (и многим другим) писцима владало је нејединство у томе шта се подразумијевало под појмом српски на­ родни језик. Вуково схватање књижевног језика који се оснивао на чистим народним говорима источнохерцеговачког дијалекта (па и на екавским новоштокавским), с потпуним раскидом са сла­ веносрпском традицијом, фонолошком графијом и фонолошким правописом, многи од њих (или већина од њих) нису дијелили, понајвише, како је то Павле Стаматовић у Србској nчеАU (1830: 69-70) изразио, због Вуковог превеликог повлађивања "народној " простоти и потпуног одбацивања uзобрженuјег начина писања. Тако је већина српских аутора и ДаЛ>е, сваки пут кад им је то изгле­ дало неопходно потребним, уносила у своја дјела рускословенске и руске ријечи, у којима је, наравно, било и рускословенских и ру­ ских (славеносрпских) гласовних и морфолошких особина. "Гото­ во нико није сматрао потребним да избегава такве речи нити да их 'посрбл>ава' фонетски и граматички. Полазило се од тога да су оне у књижевном језику корисне и неопходне јер попуњавају

т

м и ло ш ОКУКА

265 у ВртАогу

матице

266

празнине које постоје у народном говору, а преправл>ање тих речи у духу особина српског језика изгледало је већини писаца као из­ " лишан посао (Ивић 1988: 195). Поборници таквих схватања били су окупЛ>ени око Матице српске и око Карловачке митрополије. Тако је дошло до тога да су и неки поменути писци, поред других, постали л>утим Вуковим противницима (нпр. Јован Хаџић, Јован Стерија Поповић, Божидар Петрановић). У области азбуке и правописа ситуација је била још тежа и комплекснија. Иако су многи схватали да је Вуков начин писања боЛ>и од уобичајеног, славеносрпског, већина њих и дал>е је писала "по старом обичају'; па чак и они који су признавали вриједност Вуковог правописа. То је, дакако, било подупрто и законским ак­ тима. Наиме, на захтјев митрополита Стратимировића Вуков пра­ вопис је у Србији био забрањен 1832. године. Та је забрана укину­ та тек 1859/60, с изузетком званичних издања и школских прируч­ ника и уџбеника, што је трајало до 1868. године, када су пала и посл>едња ограничења у употреби и примјени Вукове азбуке и правописа. И у Аустрији, иако се власт није мијешала у то како ће Срби писати и своја дјела штампати, стање је било слично као у Србији: све до 1863. године преовлађивала су дјела штампана ста­ ром азбуком, да би одмах иза тога Вукова азбука стекла пуну премоћ. Тако је прохујала прва половина 19. вијека а да је Вуков право­ пис остао неприхваћен. Исту судбину је имала и азбука, мада је она била обогаћена новим словима (ћ, ђ и џ). Но, било је појединаца који су се отворено ставили на Вукову страну. Тако су нпр. Адам Драгосавл>евић, Емануил Коларовић и Атанасије Николић писали чланке вуковим писмом и правопи­ сом. Године 1926. тршћански учител> Јевта Поповић приредио је Сузе РадмиАове дубровачког пјесника Владислава Менчетића и издао их Вуковим правописом. Наредне, 1927, Димитрије Тирол истим правописом је штампао своју САавенску граматику. Но, док се Тирол вратио старом писму (и постао Вуковим противни­ ком), Поповић је и дал>е издавао дјела Вуковим писмом и право­ писом (МиАошијада, 1829, СвеСАавије 1831), и писао ијекавски, иако је био рођени Сремац. И међу крајишким списатеЛ>има било је Вукових присталица и сл>едбеника. Најагилнији су били Јоксим Новић Оточанин и Да­ нило Медаковић. Њима припада посебно мјесто у подршци

Вуковој реформи језика и правописа, у њеној афирмацији и практичној примјени. Тако је Новићева Лазарица иАи Бој на Косо­ ву, објавл>ена 1847. године у Бечу, била прва књига која је написа­ на вуковским књижевним језиком и штампана Вуковим писмом и правописом (осим, наравно, Вукових дјела) откако су 1832. године та :Графија и тај правопис у Србији били званично забрањени. А послије револуционарне 1848. године појавио се и први српски Аист штампан Вуковом азбуком, Напредак Данила Медаковића. Посебан значај тога чина био је у томе што се то догодило управо у Сремским Карловцима, одакле су својевремено на захтјев ми­ трополита Стратимировића Вукова азбука и правопис и били забрањени. * Но, времена су се током четврте деценије 19. вијека мијењала у Вукову корист. Број његових противника се смањивао, а приста­ лица све више растао. " Његови моћни противници Стратимировић и Текелија били су мртви, док је најзнатнији из новог нараштаја противника, Хаџић, претрпео тежак пораз у јавној расправи. Вук је сада био најугледнија личност у српској култури, а уз њега су стајали и тако утицајни поборници као Даничић и . Радичевић. Младо поколење интелектуалаца одушевл>авало се Вуком. У р()­ мантичарске идеје Уједињене омладине српске савршено су се уклапали Вуково народњаштво и његов фолклоризам. Успламтело национално осећање било је потхрањивано народним песмама из " његових збирки (Ивић 1998а: 218-219). Дакле, промјене су биле неминовне и незауставл>иве, иако су тим промјенама и дал>е били снажни отпори конзервативаца и власти. Тако је 1852. године забрана Вукове азбуке проширена и на књиге изван Србије, улазак његовог Српског рјечника из 1852. године спријечен је у Србију, годину раније у Земуну је изашла књига Никанора Грујића ПриМЂтбе на превод Новог Завјета Ву­ ка Караџића, штампана старом, црквеном азбуком, године 1853. изашао је велики рјечник политичке и правне терминологије Богол>уба Петрановића и Димирија Деметра, који је урађен посеб­ но за српски а посебно за хрватски језик, и то за српски језик у осу 1. броју Напретка (1848) редакција је овако образложила своју одлуку да

часопис штампа Вуковом графијом и ортографијом: "Овај правопис је за наш језик боlоИ нег и један други, дакле, да је разумније с њим писати него ма ко­ им другим ми ћемо се трудити скоро доказати. Правопис је овај иначе сре­ дина између старог и новог латинског. Овако ћемо се само моћи сјединити у правопису. Нек се не боје источновјерци да ће ихј (јота) пошокчити, нити пак западњаци да ће ји ж, ч, ћ и ђ, повлашити" (уп. и Булатовић 1997: 346).

М И ЛОШ ОКУКА

267 у ВрntAогу

матице

268

нови на понародњеној славеносрпској концепцији књижевног језика и на славеносрпском писму и правопису, године 1854. утицајни пјесник Јован Стерија Поповић штампао је своју збирку пјесама Ааворје црквеном азбуком, захтијевајући да се Срби вра­ те тој азбуци, а године 1863. изашла је књига Евстатија Михајловића Обрана еЗblка срnскогъ одъ изоnачиваня и nростаченя Н13говогъ и кириАице од вуковице, итд. Све то није спријечило захуктале процесе који су средином 19. вијека улазили у завршну фазу. У српској филологији се у томе 1847. сматра nреАОМНОМ, а као заслуге за то наводе се Вуков пре­ вод Новог 3авјета, Његошев Горски Вијенац, збирка стихова Пес­ ме Бранка Радичевића и Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића. Ове књиге су, без сумње, "свака на свој начин, пресуд­ " но допринеле победи Вукових језичких начела (Милановић 2004: 125). Међутим, ту је потпуно nревиђен удио и допринос Новићеве Аазарице Вуковој побједи реформе српског писма и правописа, дјела дакле које је изашло управо те 1847. године на вуковском језику и Вуковим правописом, и које је било познатије и nОnУАарније него Његошев спјев или Бранкове пјесме, дјела које је, што је особито важно за социологију језика, имало велики број претплатника и велику публику И3 свих крајева и држава у којима су живјели Срби (друго издање 1860, треће 1882). И не само то, Новићева Аазарица је чистоћом народног језика, природним И3раЗ0М и лакоћом стиха, надилазила и Његошев Горски вијенац и Бранкове Песме. Док је Његош нпр. свој језички израз темеlоИО на завичајном зетско-рашком дијалекту, ијекавском али различитом од источнохерцеговачког Вуковог, те материјал црпио И3 двију баштина, народне поезије и црквене књижевности, користећи се дакле и руско словенским и српскословенским ријечима, и док су Радичевић и Даничић мијешали црте различитих српских дијалеката (посебно Радичевић пишући у основи на сремском поддијалекту екавскога шумадијско-војвођанског дијалекта, али користећи се и језичким цртама косовско-ресавскога дијалекта или јужних, ијекавских говора и архаичном лексиком), - Новићев језик се темеlоИ на чистом источнохерцеговачком дијаАекту, у Вуковој књишкој стилизацији, са познатом и распрострањеном народном лексиком. Због свега тога и Новићевој Аазарици, поред наведених дјела, припада значајно мјесто у историји српског књижевног језика.

*

Јоксим Новић Оточанин87 био је једна жива и необична личност српске књижевности и историје. Припадао је ПОКОlоењу Јована Суботића, Петра Петровића Његоша, Никанора Грујића и Васе Живковића, "поколењу које је пропевало око 1840. године и дало " сву своју меру око 1848 (Скерлић 1964: 298). Но, док су ови други пјесници, свако на свој начин, стварали на српском језику са сла­ веносрпским наслагама и углавном се придржавали славеносрп­ ске нефонолошке графије и нефонолошке ортографије. Новић се од самог почетка кад се јавио у књижевности опредијелио да пи­ ше ИСКlоучиво на народном језику и да своја дјела штампа Вуко­ вом графијом и ортографијом. Због тога је имао посла и са цензу­ ром. Али до средине вијека није скретао са тога пута. Сам је рекао " да пише (и да ће писати) "матерњим језиком и то оним који се у Крајини говори, да је Вуков ђак, да је језик учио И3 његове грама­ " тике и пјесмарица и да му је Вук "огледало и у стваралаштву и у језику (Караџић 1989: 54-55). 87 /оксим Новић је рођен у личкој ЗалУЖНИЦИ 1806. у кући официра Илије ПЛ. Јовића (племићку титулу добио од аустријског Двора за јунаштво у борби про­ тив Француза), а умро је 1866. у Новом Саду. Похађао је српске, њемачке и мађарске школе, студирао филозофију у Јени, Гетингену и Халеу (гдје је дру­ говао и са Јаном Коларом), право завршио у Бечу 1824. године. У Бечу је ста­ новао код Копитара и ту је упознао и Вука, поставши његовим учеником и СIDедбеником. У периоду од 1824. до 1848. године био је у разним мјестима, не зна се тачно у којима. Најприје је био у Босни, по некима као хајдук, по другима као повјеРIDИВИ човјек књаза Милоша, а изгледа да је боравио и међу Албанцима. Послије је служио у гарди кнеза Михаила. Потуцао се по разним мјестима, без сталног занимања, а изгледа да је 1849. поново био у Босни ка­ ко би подигао устанак против Турака. По повратку у Аустрију ухапшен је у Броду (а и раније је одлежао двије године у аустријском затвору). Живио је у Вуковару, Земуну, Шембруну и Новом Саду, гдје је и умро у потпуној биједи. Пјесме, приповијетке и народне умотворине објаВIDивао је у Danici horvatskoj i dalmatinskoj, Подунавки, Седмиц,и, Огледалу српском и другим листовима. Године 1847. објавио је надалеко познату Лазариц,у или бој на Косову између Срба и Турака на Видовдан 1389. године, затим Српство (1855), Милошева или устанак Милоша Обреновића (1858), Лазариц,а или Аогађаји за времена кнеза Лазара (1860), Аушанијада (1863), Карађорђе избавитељ Србије (1864), Вучићевке и Обреновићевке (1880) и др. Он је настојао да опјева цјелокупну српску прошлост. Његове књиге су "обједињаване средишњом личности једног времена (Аушанијада, Милошева, Лазариц,е), али су заправо разбијене на низ засебних пјесама о (често легендарним) догађајима или јунацима, подсјећајући унеколико на позније подјеле народних пјесама на циклусе. Новићев поступак је само екстремна разрада/примјена јуначке народне пјесме на индивидуално стваралаштво, али у основи не излази из општих тежњи једног тока српске поезије, послије првих одушеВIDења народним пјесмама" (l1ванић 1998: 75-76).

МИЛОШ ОКУКА

269 у вртлогу

матице

270

То је доказала и његова Лазарица или Бој на Косову. Иако скромних умјетничких вриједности, тај витешки еп, написан чистим народним језиком и Вуковом (орто)графијом, у то вријеме је имао огроман одјек и књижевнојезички и национални значај. Један од Новићевих савременика, Аца Поповић Зуб, говори како је његова Лазарица педесетих и шездесетих година стекла славу, већу од Његошевог Горског вијенца и Радичевићевих пјесма, и како је тај Крајишник ухватио "српски језик за срце': Он каже да је све "друго ишчезавало испред ње'; да је Лазарица "по узвишености самога предмета, по течности и лакоћи стиха, по савршенству свога облика, по српском осећању, по језгровитости и природности израза'; један "савршен епос, којем равног ни једна, ни старија ни млађа књижевност европска нема': Но, иако ту , наравно, има много претјеривања, чињеница је да је Новићева Лазарица код Срба здушно прихваћена и да је она, посредно, афирмисала Вуков језик и знатно допринијела његовој побједи у усвајању нове (орто)графије. ТО свједочи и велик број пренумераната (претплатника) на Лазарицу из 1847. године, и то "из свих крајева и из свих друштвених слојева. Поред разних виших и нижих чиновника, професора, свештеника свих чинова, фишкала и инџинира, официра, практиканата и ђака, на Лазарицу су се из разних места по Србији и нарочито по Војводини и Угарској претплатили и многобројни трговци и занатлије, као и више земл,оделаца из различитих места, или за себе или за своју децу - унуке. Захвал,ујући наведеним занимањима пренумераната видимо да су међу њима били (и то не само појединци): абаџије, зидари, ћурчије, столари, опанчари, стаклари, кујунџије, пивари, ћебенџије, молери, црквењаци, шпекуланти, бербери, певци, сарачи, каплари, ковачи и калфе ковачке и кројачке, сапунџије, чизмари, путари, касири... Један сапунџија из Винковаца претплатио се на пет књига, а претплатници су били и барон Готхард Проф и комисар Фрањо Швагел" оба из Винковаца, као .и " 'владин банкар из Београда Кумануди' (Милинчевић 1997: 165). И да овдје додамо, међу пренумерантима били су и " Његова " Свјетлост кнез Милош Т. Обреновић (са 10 књига), "Високоуч. г. Вук Стеф. Караџић, доктор филозофије, и члан више ученијех друштва'; Алекса (Бранко) Радичевић, Ђорђије Поповић (Ђура Даничић), "Препод. отац Евлођ. Кузмановић, јеремонах ман. " Крушедола'; "Преч. г. Лаврентије Гершић, архимандрит (ман.

" Раковац), те "л,убител>ке српске књижевности : Кристина Божидар " и "Благород. госпођа Јелена од Сабо, рођ. Бабић (Батања), Катарина Вукајловић (Бијоград), Софија Николајевић и Персида Лазаревић (Рума), Јелена од Моцика и Кристина Бранкован (Велики Симиклуш), Софија Марковић (Јозепово), Јелена Бонишан (Надлак) и Александра Дракулић рођ. Гавриловић (Сегедин).

*

милош На крају треба нагласити и то да су се средином 19. вијека водили задlPИ окршаји око усвајања и примјене у пракси Вуковог језика и правописа. Да овдје не помињемо дјеловања српских научних и културних институција те просвјетних и школских власти, која су добро позната, ограничићемо се само на помен важнијих дјела на ту тему: 1) Дјела из области језикословл,а која су се и дал,е противила Вуковом језику и правопису, изузимајући школске приручнике и граматике, било је све мање. Поред оних које смо већ навели, а од­ носе се највише на Вуков превод Новог завјета, међу значајније спадају једино КЛЮЦЬ еЗblка србскога из 1851. Јована Хаџића и Ји­ ridisch-politische Terminologie из 1853. године Божидара Петрановића (в. дол,е). 2) Насупрот томе, растао је број дјела нове струје и знатно се умножавао број књига из књижевности која су штампана Вуковом графијом и ортографијом. Поред оних која су издата 1847. године и која су доста допринијела Вуковој побједи у реформи српског језика и правописа, треба свакако додати још неке књиге и догађаје из тога периода: Пуnољци. Романи, новеле, приповетке, драме и друге забавне ствари Богобоја Атанацковића (1849), Славенска вила л,убомира П. Ненадовића (1849, истовремено и латиницом у Загребу), Приповетке из старога и новога завета Ђуре Даничића (1850), Бецки књижевни договор (1850, са Караџићевим правописним правилама, објавЛ>ено у 76. броју Гајевих Narodnih Novina исте године), Мала српска граматика Ђуре Даничића (1850),Лажни цар ШћеnанМали Петра Петровића Његоша ( 1851), Песме Бранка Радичевића из 1851. године (збирка у којој је он модификовао свој језик према Вуковој ијекавштини из његове завршне стандардизације из 1839. године.), Нови српски

ОКУКА

271 у ВртАогу

матице

буквар Ђуре Даничића (1854) те, на крају, Вукови Српски рјецник (1852), Срске народне nриnовијеmке (1853) и Примјери срnско­ САавенскога језика (1857).88

272

88 Сматрамо да ту треба поменути и издање Мажуранићевоr спјева Смрт СмаиА­ аге Ченгuћа Вуковом rрафијом и правописом (3аrреб, 1859), који је приредио Имбро Иrњатијевић Ткалац. Он у предrовору каже да је своју намјеру да изда овај спјев ћирилицом саопштио своме "вриједноме пријател>у" и "славноме старјешини нашем, т. Вуку'; који му је рекао "да и он кани пјесму Мажуранићеву препечатати и додати јој народну пјесму о поrибији Ченrићевој': Но прошло је више од десет rодина од тада, и "пошто т. Вуку слабост вида очињеr не даде да изврши што намјераваше'; одлучио је да ову пјесму штампа "славенскијем писменима" (VI-VII). Ткалац дате каже: " Српском уху биће необичне мноте форме товора црноторскот и дубровачкоr у овој књизи употребл>ене, и питаће може бити котођ, зашто их нијесам измијенио обичнијим формама српскијем. На то одтоварам, да је у хрватској књижевности завладало начело узајмице употребл>авати форме језика народнијех пјесама и књижевности дубровачке, и да издател> туђет умотвора по мојем мнијењу није властан самовоЛ>но и што у њему преиначавати. С тота сам пјесму из подлиника хрватскот сасвијем вјерно и без сваке промјене препечатао и предајем је овако свима пријатл>има књиrе славенске" (УII-УIII).

Н ик анор Груј и ћ к о ншра Вук I< ара ци ћ

милош ОКУКА

порења о српском књижевном језику тридесетих и четрдесетих година 19. вијека водила су се око про­ фила стандардног језика и око графије и ортографије. Већ у трећој деценији напуштена је славеносрпска концепција у корист српске, али су се, онда, сукобила два разли­ чита концепта кодификације српског говорног језика: један ради­ кални, којим се заговарао књижевни језик на новоштокавској ијекавској основици, фонолошко писмо И фонолошки правопис, са потпуним прекидом са црквенословенском традицијом, и дру­ ги умјерени, којим се заговарао књижевни језик темеlоен на на­ родним екавским говорима шумадијско-војвођанског типа, с ос­ лонцем на славеносрпски континуитет и књижевну тадицију, те са нефонолошким писмом и нефонолошким правописом. ПоједностаВlоено речено, први језички концепт репрезентовало је дјело Вука Караџића, а други Јована Хаџића, па су и њихова спорења одредила ту фазу у развоју српског књижевног језика све до средине вијека. Шире посматрано, први концепт је споро прихваћан у пракси, а други, иза кога је стајала и власт и црква, доминирао је - с разним модификацијама у удјелу славенизама на творбеном, лексичком и синтаксичком нивоу - као, условно рече­ но, стандарднојезички идиом и у литератури, и у настави, и у административно-правној пракси. Поред Јована Хаџића, Вук је у периоду од 1830. до средине вијека имао доста јаких противника (Стратимировић, Текелија, Стејић, Петрановић, Стерија и др.). Но, он је у том периоду потпу­ но заокружио своју реформу језика и правописа, издао нова значајна дјела, стекао међународну славу и прискрбио међународно признање српског језика.

с

275 у ВртАогу

матице

276

Послије срмти најмоћнијих Вукових противника, Страти­ мировића и Текелије, на сцену су ступале младе генерације ро­ мантичара које су се одушевл:>авале Вуковим дјелом, па је његова побједа крајем 4. деценије 19. вијека била на самом видику. Одлучујући моменат у томе је ипак био потпуни пораз Хаџићев у њиховом језичком спору, који је " прилично ефектно, у Караџићеву корист окончао млади Ђуро Даничић, 1847, познатом полемич­ " ком студиј ом 'Рат за српски књижевни језик и правопис' (Јовановић 2002: 22). Тако је окончана дуга и мучна фаза сукова и окршаја у српском друштву око српског књижевног језика, која је свој епилог добила потписивањем Бечког књижевног договора 1850, на којем је прихваћен Вуков концепт књижевног језика и код Срба и код Хрвата. Но, тада је наступила нова фаза контроверзи у српској филологији и друштву, коју је опет изазвао Вук Караџић издавањем свога превода Новог завјета 1847. године. Црквене власти су би­ ле огорчене што се Вук дрзнуо да дирне у Свето писмо без њиховог одобрења и аманета па је митрополит Рајачић тражио да се у Угарској књига заплијени и уништи, а у Србији је успио испосло­ вати да се забрани њено уношење у земЛ:>у и распачавање (Ивић 1988: 218). С тим У вези, карактеристично је " Писмо княза Мило­ ша едномъ члену Матице Србске'; објавЛ:>еном у Летопису за 1848. (ХХХ/81: 153-156), у којем стоји шта "Князъ Милошъ мисли о преводу Вуковогъ новога ЗаВЂта'; и како би он, "само кад бы мо­ гао, преводителя за ту несмысленость, за ту продрзльивость стро­ го казнио, а посао му тай YTaMaHio тако, да ни Вуку, ни коме дру­ гоме, кои Hie одъ заната одъ дужности, не бы више никадъ ни на " умъ пало у оно се мешати, што е нашега народа светиня (156). Та­ ко му Вук "сбог истогъ превода, HecMie ни на очи изићи': Јер Князъ е Милошъ старый закованый праВОВЂрацъ; онъ веру нашу зна достойнi€ уважавати него Вукъ. Онъ зна па и набрая врло обстоятелно, како € ВЂра и прiе и садъ €ДИНЫЙ стубъ КРЂпкiй наше народности, нашегъ напредка; онъ зна, да пакъ Hie те ВЂре было, да бы досадъ были KO€ турцы, кое талiяни, KO€ мађари, KO€ нiемцы; онъ се СЂћа съ благодарнимъ узхищнi€мъ, да € НЂМУ ВЂра православна найвише помогла отечество и народъ одъ турака ослободити; онъ предвиђа, да ће теЖНЂ такове, коима € Вукъ пристао, теЖНЂ реформизма, ако имъ се на време нестане на путъ,

у данашня наша згодна и незгодна времена, само раздоръ у нашъ народъ уселити, еръ онъ зна и то, ШТО € крви НЂмачку стало, докъ € предовъ но­ вогъ заВЂта, докъ € реформацiя продла КУДЪ € наумила. Него Вуку, види се изъ свега, Hi€ стало до €динства, до КРЂПОСТИ, до среће и напредка на­ шегъ, НЂгова € сва тежня iomy више посла дати и у такимъ ситницама свою CY€TY намиривати. Алъ бы валяло доиста льокнути га, да се у нашу светиню немеша, да се у посао непача, кои кодъ насъ само свештенству припада. Тешко народу, коме бы Вукъ ВЂРУ толковао! (155).

Наравно, било је и озбил:>них (стручних) осврта на Вуков пре­ вод Новог завјета. Ту се издвајају три прилога, грађанског инте­ лектуалца Јована Стејића, писца и архимандрита крушевдолског (раније: кувеждинског) Никанора Грујића и филолога Ђуре Даничића. Стејић је свој рад објавио у ГАаснику Аруштва србске САовес­ ности за 1849. годину (II: 1-42), под насловом "Езыкословне ПРИМЂтбе на предговоръ Г. Вука Стеф. Караџића къ преводу новогъ заВЂта'; Грујић као посебну књижицу 1852 . У Земуну, под насловом ПриМЂтбе Никанора Груића на nреводъ Новога 3еВЂта кои е госnодинъ Вукъ С. Караџићь писао и у Бечу у Штамnарии Јерменскога монастира nечатао 1847, а Даничић је свој рад " "Вуков превод Новога завјета написао 1847, али га је први пут објавио тек 1862. у Видовдану. Јован Стејић је изразио задовоЛ:>ство што се Нови звајет појавио на српском језику, и то баш у преводу самога Вука, и одмах нагласио да нема намјеру да говори о томе да ли Вуков превод вјерно одговара оригиналу него му је жеЛ:>а да проговори о народном и књижевном језику. Повод за то му је Вуково објашњење да је у свој језик унио 49 славенских ријечи, које се "у нашем народном језику не говоре, али се ласно могу разумјети и са народнијем помијешати'; те 47 славенскијех и 84 ријечи које није у народу чуо него их сам сковао по принципу да их "и " најпростији Србин може разумјети "само кад би му затребало': Стејић закл:>учује да Вук и није могао другачије поступити јер у народном језику нема ријечи које су за "високо изображеније': Према томе, тај Вуков језик и није народни језик, за који се он енергично залаже, него књижевни језик изображених и учених слојева. Народни језик је за Стејића онда и књижевни језик "кад се њиме може лепо и лако писати, кад је толико оснажен да може

МИЛОШ ОКУКА

277 у Вр11lAогу

матице

278

бити средство саопштавања, кад је он 'уједанпут језик и свега дораслога народа и свестране његове учености, па дакле - кад се " њим може писати као што се говори и говорити као што се пише' (Селимовић 1967: 101). Стејић на крају закл:>учује да је Вуков језик превода Новог завјета, и поред замјерки које је изнио и на језик и на стил, прави српски језик јер није чисто говорни језик нити може бити таквим те упозорва на то да књижевни језик мора узети и говорне ријечи и оне ријечи које су записане у књигама, да се апстрактност и метафизичност могу изразити само апстрактним и метафизичним појмовима. Ђура Даничић је одушевЛ:>ено поздравио Вуков превод Новог завјета, свјестан да само онај језик на који је преведена и Библија може постати књижевним. А то је, наравно, само Вуков српски језик. Зато је Вук, по њему, "у историји хришћанске књижевности подигао српском језику споменик каквим се ријетко који народ може подичити:' Трећи рецензент Вуковог превода Новог завјета, Ника­ нор Грујић,90 наступио је као представник Цркве, оштро, бескомпромисно, показујући своју богословну ученост и истанчано језичко осјећање, износећи многе замјерке на Вуков језик у односу на оригинал Библије, замјерке које су му на крају послужиле да говори и о таквој науци која је потпуно противна православној вјери и цркви. Јован Скерлић, који га иначе хвали да " је пјевао "врло добрим српским језиком и имао талент који му се "не може спорити'; истиче поводом његовог утука на Вука сл:>едеће: 90 Никанор Грујић (Липова, Барања, 1810 - 1887, Пакрац) био је пјесник, пу­ блицист, филолог, педагог, преводилац и, прије свега, високи црквени достојанственик. Припадао је генерацији Његоша, Јоксима Новића Оточа­ нина, Јована Суботића, Матије Бана и Васе Живковића. Био је уман човјек, широког образовања, бесједник првог реда. Похађао је њемачке, мађарске и српске школе, студирао филозофију, право и теологију. Од ђакона преко архи­ мандрита доспио је на положај горњокарловачког и пакрачког владике и ад­ министратора Патријаршије. Био је почасни члан Матице српске, члан Мати­ це словачке, члан Друштва српске словесности и члан Српског ученог друшт­ ва у Београду. Своје радове је објавл>ивао и под разним псеудонимима: Милу­ тин ј(еремонах), Срб Милутин [Милутин му је било свјетовно име], М. Груич, С. М., Ненад, Наум, 30рана. Написао је преко 100 пјесама, од којих су неке и антологијске, бесједе са Мајске скуштине у Карловцима 1848. и 1849, еп Све­ ти Сава (1861), Пастирске посл анице (1890), Црквене беседе (1892). У руко­ пису му је остала Авто6иографија, која је објавл>ена постхумно 1907. године. Прикупл>ао је и народне умотворине по Горњој Крајини, писао букваре и пре­ водио с француског.

Његове ПриМЂтбе против личнога му пријатеlDа Вука Караџића, који се свештенству замерио својим преводом Новог завјета, не служе му на част. Попови нису праштали Караџићу што је своје дело штампао без патријархова благослова; Грујић га отворено сумњичи "да је био и овога пута у рукама оних духова који раде и на црквеном и на књижевном ПОlDУ око тога да се не консолидира ни у црквеном ни у народном животу на­ шем оно што њиховим тежњама не иде у рачун': Грујић, у своме конзерва­ " тизму, свуда види "оруђа : "Оруђе у туђим рукама и они су српски књижевници који замењују име славенско славенским, тј. крањским, и славенство, које обузима све гране славенског народа, славенством, у

МИЛОШ ОКУКА

које спадају Крањци и Словаци': И Вук, гоњен, недостојно клеветан, овако је 1848. писао једном пријатеlDУ у своју одбрану од сличних сумњичења да је у служби римске пропаганде: "Ово су измислили и по народу говоре

279

моји луди и подли непријатеlDИ: луди су они који мисле да то може бити, а подли су они који знаду да то није истина, него само од пакости тако го­ воре .. :' (Скерлић 1964: 298, 302-303).

Грујићеве Примt;тбе су оштра и бескомпромисна критика Вукова превода Новог завјета, посебно што се тиче разумијевања дјела и језика. Своју "књижицу" Грујић је структурирао тако да је -ДетаЛ:>но ишао од јевањђеЛ:>а до јевањђеЛ:>а ("Отъ Мат8еа", 2-51; "Отъ Марка", 52-63; " Отъ Ауки", 64-76; "Отъ IoaHHa", 77-81) па преко "ДЋяiя Апостолская" (81-131) дошао је до некога Zu­ sammenfassung-a, који није посебно насловио, а који бисмо ми, у његовом духу, назвали "Заключенiе" (131-138). Овдје доносимо његово прво поглавЛ:>е ("Отъ Мат8еа", 2-51), које је најопширније, и "Заключенiе" (131-138):

у ВртАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

282

283 у вртлогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

284

285 у вртлогу

матице

МИЛО Ш ОКУКА

286

287 у Вр111.Аогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

288

289 у ВртАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

290

291 у вртлогу

матице

МИЛ ОШ О КУКА

292

293 УвртАогу матице

МИЛОШ ОКУКА

294

295 у вртлогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

296

297 у ВртАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

298

299 у врmлогу

Maтu�e

МИЛ ОШ ОКУКА

300

301 у вртJlогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

302

303 у вртлогу

матице

МИЛОШ О К У КА

304

305 Уврmлоzу матице

МИЛ ОШ ОКУКА

306

307 у вртлогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

308

309 у ВртАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

310

311 у ВртАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

312

313 у ВртАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

314

315 у вртлогу матице

МИЛ ОШ ОКУКА

316

317 у Bpnиoгy

матице

МИЛОШ ОКУКА

318

319 YspmJlozy маmиче

МИЛОШ ОКУКА

320

321 у вртлогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

322

323 у ВРтАогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

324

325 у ВртАогу

маmиче

МИЛО Ш ОКУКА

326

327 у вртлогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

328

329 у Вр111Аогу

маmuче

МИЛОШ ОКУКА

331 у ВРтАогу

матице

М И Л ОШ ОКУКА

332

333 у ВртАогу

матице

МИ Л: ОШ ОКУКА

334

335 у вртлогу

матице

МИЛОШ ОКУКА

336

337 у вртлогу

матице

Б ож и g ар П ешрано ви ћ кон шра Вук I< араци ћ (Или : Хр ва шс ко - ср и с ки разликовни рЈе ч н ик и равн е и и оли ш и ч к е ш е РМИНОЛОIИЈе из 1 8 5 3 . l о g ине )

МИЛОШ ОКУКА

339

1

Jugoslavenski odsjek odbora sazvanog u Вес mjeseca srpnja 1849. ро visokom с.

k. ministarstvu pravosudja da sastavi shodan pravoslovni i drzavnicki

nazovnik u svim slavenskim narjecjima obicnim u austrianskoj cesarevini i stupivsega tamo u zivot mjeseca kolovoza iste godine Ыо је sastavljen za slovensko narjecje iz gg. doktoraMatije Dolenca, dvorskog i sudnog odvjetnika, doktora Franje Miklosica, ucitelja па beckom sveucilistu i cinovnika kod dvorske knjiznice,

а

с.

k.

zatim iz g. Mateja Cigala iz Ljubljane, sada ucrednika

drzavnozakonskoga lista, za hrvatsko-srbsko narjecje pako iz gg. Stjepana Cara, ondasnjega privremenog savjetnika u Pozegi, doktora Vuka Stefanovic­ Karadzica, dopisujucega banskoga

с.

k. ucenoga drustva, Ivana Mazuranica,

ondasnjega banskoga savjetnika, sada namjestnika glavnoga drzavnog odvjetnika za Hrvatsku i Slavoniu, i doktora Bozidara Petranovica, ondasnjega ucrednika drzavnozakonskoga lista,

а

kad је napomenuti g. Ivan Mazuranic

stupio iz recenog odsjeka, sto se уес pocetkom rujna iste godine dogodi uzrokom sto ти pade u dio ino zvanje, napokon iz mene podpisanoga, kojega је ро dovrsnoj radnji i razpustenju odbora visoko с. k. ministarstvo pravosudja па

predlog napomenutog odbora s pocetkom prosinca 1849. imenovalo i

ucrednikom za stampanje hrvatske strane ovoga djela i koji dakle osjecam, da sam duzan pred isto staviti nekoliko opazaka о naCinu kako se је postupalo kod sastavljanja i stampanja imenovane strane. Prije svega moram sa zaloscu napomenuti, da se nije mogla ozivotvoriti zelja da se barem za hrvatsko i srbsko narjecje sastavi podpunoma jednak nazovnik, jer srbski knjizevnici privikli su nekim crkvenim i ruskim izrazima уес natoliko,

YBp11tllozy матице

da se је bojati bilo, da Ы se jos za sada nagrizlo па preveliki upor, ako Ы ih sasvim odstranili, s druge �trane pako buduCi da su sasvim proti duhu zivucega jugoslavenskoga jezika, nisu se mogli primiti и hrvatsko narjecje, [(оје је stopram и novije vrijeme podignuto па pismeni jezik i zato se је уеста uzdrzalo и svojoj i puckoj prostoti. Drzalo se је dakle za shodno sadasnjim okolnostima vremena, da se gospodinu doktoru Petranovicu, koji је osobito branio to mnijenje, ostavi па уоlји и srbsku stranu primiti sva оnа odstupanja od izraza nagjenih ро svikolicima Clanovima odbora za shodne hrvatskom narjecju, [(оје Ы se nјети [(ао osobitom poznatelju tako nazvanoga slaveno­ srbskoga knjizevnoga jezika аnilа za neobhodno potrebna. NaCin kako smo postupali kod ustanovljivanja izraza, Ыо је pako sljedeCi: и оЬСе koliko је najvise Ыlо moguca drzali smo se cistog puckog i оЬСе razumljiva

340

nacina govorenja, gdje smo uzimali osobit obzir па opaske gospodina Vuka Kardzica, kOji је ро svem slavenskom исеnот svijetu poznat [(ао prvi

ве ријечи су дио главног предговора великоме дјелу Juridisch-politische Terminologie fur die slavischen Sprachen Oesterreichs. Von der Commission fur slavische juridisch-politische Terminologie. Deut­ sch-kroatische, serbische und slovenische Separat-Ausgabe, Wiеп 1853. године (Терминологија 1853: Ш-V). Потичу из пера Димитрија Деметра, који је био главни редактор хрватскога дијела рјечника. Њега су затим слиједила два мања, (допуњујућа) предговора Бо­ жидара Петрановића на ћирилици, који је био уредник српскога дијела рјечника, штампан (славеносрпском) ћирилицом, и Матев­ жа Цигале, који је уредио словеначки дио рјечника. Но, да бисмо схватили о чему се ту доиста радило, морамо на­ вести предисторију издању овога дјела, које у србистици ни до да­ нас није ДОВОЈоно обрађено и адекватно вредновано.

о

милош ОКУКА

341

jezikoslovac nasega naroda и tom pravcu. Ako za kakav izraz nismo podniposto mogli nаБ shodno pucke rijeCi, utjecali smo se ostalim slavenskim narjecjima, а ako smo tamo zato nasli kakvu rijec, [(оје је korijen razumljiv i Jugoslavenima,

II

primili smo ји promijenivsi ји polog duhu jugoslavenskoga jezika. No ako zato nismo nasli и nijednom slavenskom narjecju shodna naznacenja, onda stopram hvatali smo se novoskovanih rijeci uvedenih уес и hrvatski poslovni slog, а prije nego sto smo ih primili ispitiva1i smo ih tocno, da li su nааnјеnе ро duhu nasega jezika. U protivnom slucaju Ыlе su zabacene i zamijenjene drugim rijeCima shodnim оуоти nаСеlи. Tako smo zabacili rijec zapisnik, jer zapis znaCi kod nasega puka legat i zato nе moze zapisnik podniposto znaCiti protokol и оЬСе. Uslijed toga nas1i smo za shodnije, da se protokol imenuje napisnik. Takovih promjena nаБ се Citatelj vise и оуој knjizi, па sto ga cinimo pozornim, da znade da ih је odbor uklonio nауlа!; nepriznavsi takovih prenaglo primljenih rijeci za dobre nааnјеnе. U posljednjem slucaju i onda, kada nismo podniposto mogli nаБ shodne rijeCi ni и puckom, ni и pisanom jeziku, usudili smo se predloziti nоуи rijec, i оnе samo ројте ostavili smo neprevedene, [(ојЉ nije moguce Ыlо prevesti neprisilujuCi jezika па nacin cesto smijesan.

"АНе Voklstamme sind gleichberechtigt, und jeder Voklsstamm hat ein unverletzliches Recht auf Wahrung und Pflege seine Nationalitat und Sprache:' Овако је 5. члан Устава Царске Аустрије од 5. марта 1849. године одредио постреволуционарно начело једнакости свих " народа и "landesiiblichen Sprachen Хабсбуршке Монархије као мултиетничке заједнице. Истога дана његово Царско Височанство наложило је јавним установама да пронађу начина да и у оним дијеловима зеМЈое у којима живи измијешано становништво и за мањинске народе осигурају опште образовање на матерњем језику (Фишел 1901: 75). На тај је начин заокружена уставна и парламентарна активност Монархије на прокламовању националне и језичке неповредовисти и једнакости од Pillerdorffsche Vefassung-a od 26. априла 1848, преко Kremsierer Verfassungsentwurf-a (Уставног амандмана) исте године до гласовите изјаве Schwarzensbers Regierung-a од 27. новембра 1848. године да се залаже за " constitueHe Monarhie ... begriindet auf der gleichen Berechtigung und unbehinderte Entwicklung aHer Nationalitaten sowie aufder Gleicheit аНе Staatsbiirger " vor dem Gesetze (Фромелт 1963: 139). То је био плод не само нове политичко-територијалне констелације у Монархији средином 19. вијека него и дугого­ дишњих идејних струјања, националног освјешћивања и

у Вр111Аогу

матице

342

конституисања те препородите1t>ских покрета аустрословенских народа, који су - каквог ли парадокса - чинили већину њеног ста­ новништва. Идејна обзорја Аустрословена у то доба била су, наи­ ме, оби1t>ежена, с једне стране, тежњом ка словенској узајамности која се временом свела на тзв. аустрославизам, и, на другој страни, националним индивидуализмом, којим се заговарала национална и језичка посебност (Мамић 1994: 12). Прва се идеја на овим просторима јавила још у протуреформацији, чији је највећи заговорник био Јурај Крижанић, а коју је у 19. вијеку разрадио и " "аустрословенизирао знаменити славист Јан Колар (Јап КоЉiг). Идеју народне аутохтоности и индивидуалности, TeMe1t>eHY и на Хердеровој националној концепцији по којој основно оби1t>ежје једног народа чини на првом мјестру његов језик и народно стваралаштво, снажно су заступали Јернеј Копитар, Вук Караџић, Франц Прешерн и Л>удевит Штур. Некако између тих двају идејних полова био се смјестио илиризам хрватских препородите1t>а с Л>удевитом Гајем на челу, у ствари нешто неутрализовани "pansla­ " vizam и malome (Тафра 1993: 27), који се теме1t>ио на Хердеровим и Коларевим идејним концепцијама, творећи занесењачку симбиозу преживјелих регионализама. Аустријска језичка политика након револуционарне 1848. године била је одразом тих духовних превирања. Влада је настојала да што реалније санкционише етничку и језичку шароликост Зем1t>е и да, колико-толико, помири различита духовна струјања у Царству, особито код самих " Slavophona': У TeMe1t>e те политике уграђена је народна и језичка посебност и равноправност, што је особито требало да дође до изражаја у наставном процесу (Фромелт 1963, Гебел 1994). Тако је још у децембру 1848. године (дакле, прије усвајања Устава) Министар­ ство наставе формулисало то опредје1t>ење у Окружници упућеној Галицијској Губернији на с1t>едећи начин: "Die Sprache, das Organ des Unterichts, ist das geistige Stammverm6gen, der Trager der Eigelhiimlichkeit der V6llker in аНеп Phasen ihrer Entwicklung, der Untericht ist die Quelle der Bildung, " die Bildung die Quelle der Wohlfahrt der V611ker (Фишел 1901: 72). Ту се Aa1t>e каже да се Министарство школства прихватило од­ говорног задатка да у складу с тим схватањем ријеши језичке и на­ ставне проблеме међусобно измијешаних националности у цијелом Царству. Та су се настојања, поред школства, паралелно

одвијала и у другим двјема областима - у управи и у законодав­ ству. Тако је непун мјесец дана након усвајања Устава, 2. априла 1849. године, Министарство унутрашњих послова и правосуђа " први пут конкретно именовало званичне "зема1t>ски уобичајене језике Монархије на којима има да излази Reiches=Gesetzblatt (Царски службени лист), и то: 1. 2. 3. 4.

in deutsche Sprache, in italienischer, in magyarischer, in b6mischer (zugleich mahrischer und slovakischer Schriftsprache) , 5. in polnischer, 6. in ruthenischer, 7. in slovenisch�r (zugleich windischer und krainischer Schriftsprache), 8. in serbisch=illyrische mit serbischer Cyvil=Schrift, 9. in serbisch=illyrischer (zugleich croatischer) Sprache mit leitei­ nischen Lettern, 10. in romanischer (moldauisch-wallachischer) Sprache. (Фишел 1901: 76, Гебел 1994: 25-26). Шта нам говори ова листа језика и како је у њој прошао српски језик (и српски народ)? Одговор на задњи дио питања је једноставан: ту је српски народ лоше прошао јер је средином 19. вијека у Хабсбуршкој Монархији био територијално разасут, културно и језички неуједињен, без властите административно-политичке аутоно­ мије, а истовремено је у томе великом Царству било "mehr Serben als in Serbien (ungefahr 1 000 000 gegeiiber 950 000 im Jahre 1850)'; јер је српски народ у 1850/51. представ1t>ао ,,23,8 Prozent der Gesamtbev61kerung des eingetlichen Ungarn, 25,6 Prozent der Kroatiens und Slawoniens und 32,4 Prozent der Millitargrenze, und " im Jahre 1870. 17 Prozent der Bev61kerung in Dalmatien (Ђорђевић 1980: 734-735). Одговор на цијело питање је врло комплексан, особито кад се узме у обзир и чињеница да је баш у то вријеме Бецким књижевним договором о језику (у чијем се тексту његово име уопште и не nомиње) у ствари отворена 150-годишња лингвистичка идеОАоге-

м илош ОКУКА

343 у вртлогу

матице

344

матика заснована на трагичној фикцији препородител>а "да су неколико народа један народ' (Ивић 1971: 203), која се тек крајем 20. вијека коначно распршила као кула од карата. Ова листа од десет језика говори нам, дакле, да су тада у аустријској законској номенклатури први пут 0званичени тзв. " "Hyper-Glottonyme ohne konkreten Realitiitsbezug : Вбhmisсh­ Miihrissch-Slovakisch, Serbisch-Illyrisch-Kroatisch, Slovenisch­ Windisch-Krainisch te Romanisch-Moldauisch-Wallachisch (Гебел 1994: 16). У3 то, табела открива постојање чак два српско-илирска језика и два српско-илирска писма. Међутим, детал> наведен у за­ " " гради ( zugleich croatisch - истовремено хрватски) у " Serbis­ " ch-illyrische Sprache под бројем 9 упућује на цијелу комплексност тзв. српско-илирско-хрватских језичких односа од тада па све до недавно, те и на став званичне аустријске језичке политике о том феномену у то доба. Откуда дакле хиперглотоним " Serbisch-Ilirisch'; са стидл>ивим помињањем хрватског имена тек на претпосл>едњем мјесту " 0званичене "ранг-листе аустрословенских језика? Законодавци су се очито нашли на вјетрометини између дотад уобичајене језичке праксе у именовању језика Срба и Хрвата у Монархији (илирски, славонски, српски) и ондашњих владајућих филолошких теорија. Појам "ilirische Sprache mit serbischen oder " lateinischen Buchstaben појавл>ује се први пут у званичним актима " везаним за Далмацију у "Hofdecret -у од 29. августа 1818. године (Фишел 1901: 47) . Од тада до 1849. године - дјеловањем Добровског, Копитара, Шафарика, Караџића, Јакоба Грима, Франца Миклошича и других - српски језик је доживио интернационалну афирмацију. Но, законодавци се нису опредије­ лили за појам " Serbische Sprache'; који је дакле у славистици (и у филологији уопште) био општеприхваћен, него су се одлучили за Т3В. "zusammengesetzte Glottonyme': Притом су се највјероватније ослонили на врло распрострањену лингвистичку теорију коју су развили Колар и Шафарик, а по којој постоји један словенски језик са четири нарјечја: руско, поЛ>ско, чешко и илирско (за Шафрика је то: српско), која се опет дијеле на поднарјечја.91 91 Успут, овдје је занимЛ>иво поменути да је "serbsko-ilirski jezik" 1851. године био добио и своју граматику: Slovnica serbsko-ilirskoga jezika. Za decи и Dalmaciji i и drиzih deriavah jиgoslavjanskih Slovena i izdana od Andrie Barica. Spletu, Тiska­ пјеm Marie udovice Piperatove i sina, 1851, 101 S. И то је једина граматика у којој је у њеном називу примијењено официјелно аустријско именовање језика тзв. Срба-Илира.

Да ово учење ипак није досл>едно примијењено, показује случај са словеначким језиком, који заузима посебно мјесто на л>естивици језика, чак испред "српско-илир ског језика'; у чему су засигурно заслуге Копитара и Миклошича. Шта је још важно уочити на основу наведене табеле аустрословенских језика? Двије ствари. Прво, да је тада владало мишЛ>ење да је језик Срба и Хрватаједан језик са два писма, ћириличким и латиничким. Овај други тип истовремено је 0значен и хрватским, што би требало значити да је он својеврсна варијанта српскоилирскога језика. Аруго, за обје варијанте, и ћириличку и латиничку, први пут је те 1849. године аустријска влада официјелно увела глотонимни назив Serbisch-Kroatisch. Заслуге за то имао је, без сумње, Јернеј Копитар. Он је већ 1822. године истакао да "den Serbischen oder Illyrischen Dialekt sprechen in Serbien, Bosnien, Montenegro, Ragusa, Dalmatien, Istrien, Grenzkroatien, Slavonien und den serbischen Aussiedlungen in Sudungarn, vier bis runf Millionen... so kбппtе mап Љг Serbisch auch sagen Kroatisch': А године 1836. он је био још одређенији: "dialecto illyrica, rectus Ser­ bochrovatica, sive Chorvatoserbica': И lbудевит Гај је од 1830. до 1836. употребл>авао глотоним " Serbisch-kroatische (Schrifsprache)': Године 1845. Вјекослав Бабукић усвојио је готово досл>едно аустријску номинацију језика Срба и Хрвата у својој Ilirskoj Slovni­ ci. Он каже да у њој описује "пагесје ilirsko iliti jugoslavjansko, inace slovinsko iliti bl�rvatsko-serbsko ili serbsko-hervatsko': А 1859. Антун Мажуранић, други илирски граматичар, у својој Slovnici Hervat­ skoj вели: " Hervatski је dakle i serbski jednoga istog naroda jedan isti jezik ... Stoga Ы se nas jezik u nebitju jednoga obCega narodnoga ime­ " па mogao ро Kopitaru zvati: hervatsko-serbski, Ш: serbsko-hervatski (Аенчек 1976: 47-50).

ш

Вратимо се поново 1849. години и неким конкретним реперкусијама аустријске језичке политике на српски језик. у складу с новим језичкополитичким опредјел>ењем аустријска влада је потицала израду правне и политичке терминологије за словенске језике Монархије. У окружници Президијуму Далма-

МИЛОШ ОКУКА

345 у ВртАогу

матице

тинског апелационог суда од 16. јануара 1849. године министар правосуђа наводи да је Божидару Петрановићу ставио у "патриот­ " ску дужност да Аустријски грађански законик преведе на илир­ ски језик, на што, како каже, не треба дуго чекати због учености и " маРIDИВОСТИ господина "Cancelier -а. И Доиста, у истој години се у Бечу појавила српска верзија аустријског Свеоnштег грађанског законика.92 Своје преводилач­ ке поступке правне и политичке терминологије са њемачког пред­ лошка на српски језик и схватања о српском књижевном језику Петрановић је AeTa1DHO изнио у књижици О Аустрiйскомъ грађанскомъ Законику и о србскомъ преводу истога (Беч, 1850). С тим У вези он каже: Да € посао KO€ГЪ самь се примiо, врло тежакъ, мислимъ да ми нетреба до­

МИЛОШ ОКУКА

347

казивати. Ову трудность могу найБОЛЋ ЦЋНИТИ и ОСЋћати оно мало учены Срба, кои су досада о юридичкимъ стварма у србскомъ €зыку писали. Моя € била главна наМЋра а и дужность, да ясность и юридичку точность НЋмачкога подлиника колико € могуће прибавимъ србскомъ преводу; а да бы ова толико потребна свойства постигао; морао самь се држати НЋКИ опреДЋЛЋНИ начела. Држао самь т. €. да се свакий законикъ обично пише за ЦЋО народъ, дакле да € онъ обшта народна кньига, па зато и €зыкъ у НЋМУ да € производъ целокупнога €зыка, а не текъ провинцiално поднаРЋчi€ онога народа, за кой € истый законикъ опредЋлЋенъ. И ово € узрокъ, те самь у превађаню, имаюћи у осталомъ свагда предъ очима при­ роду и свойство ЦЋлога србскога €зыка, употреблявао на многимъ МЋстима РЋЧИ и изразе изъ различны србски преДЋла, за KO€ cYAio самь, да юридичко понятi€ НЋмачкога оригинала строжi€ и точнi€ определюю, и да су већини народа познатiи... Овако пишући мислимъ, да нисам погрешiо. Они сербски родолюби, кои искрено желе и свойски HaCTO€, да се Срби и у обзыру майчинога имъ €3ЫKa међу собомъ поизближе познаду, видитће ямачно изъ овога прево­ да, да сам и настояо тако красну тежню у НЋчемъ унапредити. Ако не дру­ го што, а оно € было чистога усрдiя съ MO€ стране; € ли пакъ УСПЋХЪ oAroBopio труду, то незнам! Друго € сасвимъ пытаНЋ, кой самь €3ЫKЪ србскiй предъ очима имао, када сам законикъ преводiо, да ли говорный народный или тако названый кньижевный? И на то ћу НЋка начела навести, коя су ме у овомъ послу ру92 Свео6шmiй Грађанскiй законuкъ за све н1Јмачке наСЛ1Јдне земл1Ј Аусmрiйске монархје, I-Ш, Беч, 1849.

у Врml10гу

матице

ководила. Я мислимъ, да Е точна опреДЂЛЂНОСТЬ прва и найглавнiя потре­ ба у юриспруденцiи, када т. Е. за свако правословно понятiЕ имаде у ЕЗЫКУ строго одговараюћа РЂЧЬ; ЕрЪ често одъ Едне ПОГРЂшке у смыслу, одъ Едне сумньиво или несавршено изражене идее велика се и ненакнађива зла и штете родити могу, а и родити мораю. Ово бы се ямачно догодило, ако бы, народномъ говору за любавь, ХОТЂЛИ да у правословiю задржимо само оне РЂЧИ, КОЕ се у народу налазе, ма оне поняiю сасвимъ и неодговарале, или овомъ често и противне быле. Я тога МНЂнiя нисамь, ЕрЪ ако Е у коiой науци опасно, судимъ да Е юриспруденцiи доиста найопаснiЕ збогъ шкод­ ны ПОСЛЂдица, како рекохъ, у приватимъ грађанскимъ одношеняма, да се

348

ова тако прецизна, тако логички опредеЛЂна наука за говорне Езыке ис­ ключиво веже. Я се яко сумнямъ, да именно сербскiй ЕЗЫКЪ, како га на­ родъ нашъ говори, имаде довольно речiй за толика понятiя юридичка, коя се у аустрiйском грађ. законику налазе" (Петрановић 1850: 26-32).

Петрановић се, дакле, отворено супротставио Вуковим орто­ доксним схватањима о народном језику као књижевном. За раз­ лику од Вука и његових сlt>едбеника, за њега српски језик "ако се на достойанство кньижевнога €зыка игда попети има, треба да се много пространiемъ кругу окреће, него што € садашный говорый €зыкъ, и, што се тиче тежы предмета и вышшы понятiя, да строго опреДЋЛЋне изразе имати мора. Притом је убијеђен да "свакъ " увиђа да "нам ово строго у РЋчима и изразима опреДЋЛЋНЋ го­ ворный €зыкъ дати не може': За примјере на кога се треба угледа­ ти Петрановић наводи Италијане, који су свој књижевни језик усмјерили на основу латинског језика, и Русе, који свој књижевни језик изграђују на основу црквенословенске писмености. Имајући управо Русе у виду, он на крају поставlt>а реторичко питање: " За­ " што небы и мы? Вуковом ерцеговачкомъ нарјечју, сложивши се са Јованом Стејићем да се "у кньижевности нашой никако одржати неће'; Петрановић је супротставио сремско наРЋчi€ као подесније за " "изображени српски књижевни језик. И посебно стога што се њиме лакше успоставlt>а веза са старијим (црквеним) језиком и што би нам онда било омогућено да "не задржавамо писме Ћ, и то уобште у РЋчима, ГДЋ се оно налази у црквенославенскомъ €зыкУ:' Сремско наРЂчiе за Петрановића је у српско.м језику оно што је у италијанском језику тошканско наРЂчiе, које је "тал. кньижев­ номъ €зыку темель" (Петрановић 1850: 29-30). Тако је Петрановић

био врло колебlt>ив: од некадашњег заступника ијекавског нарјечја из тридесетих година, без јасних представа којега и каквога, по­ стао је поборником екавког (сремског) нарјечја, опет без јасних представа шта то све значи. У ствари, најчешће је "тражио општи� језик који ће надвладати све локализме наречја, побирајући из " сваког бисер и драго камење (TapTaJt>a 1964: 41). Петрановић је, дакле, заступао умјеренију линију представни­ ка грађанске класе и православне цркве у вези са гледиштима на нови српски књижевни језик, који су заговарали стабилизовање књижевног језика наслањајући се на традицију. Српски књижевни " језик, према томе схватању, нити смије бити "очишћен од словен­ ских црквених ријечи нити "препрост'; него се мора издићи на ранг култивисаног идиома у чијој је основици народни (сремски) говор. Петрановић је средином 19. вијека био један од оних Вуко­ вих противника који су захтијевали да формирање српског књижевног језика "ide evolutivnim putem i da se и starom tipu jezika, dakle и slovenskom materijalu, trazi resenje za sve опе ројmоуе i " izraze koji su nedostajali narodnom jeziku (Павловић 1963: 133). Петрановићев конзервативизам у погледу графије и правописа бацио је, на жалост, у засјенак његова модерна схватања о књижевном језику као инструменту цивилизације. Он је, наиме, остао AOClt>eAaH етимолошком начину писања и славеносрпској графији чак и у вријеме кад је Вукова побједа, особито након Даничићева Рата за српски језик и правопис из 1847. године, би­ ла већ практично остварена. Но, треба истаћи да Петрановић и ту није био загрижени противник свега новога него је разборито и трезвено размишlt>ао о правопису као инструменту писмености једнога народа и његове културе. Свјестан да ће му јавност замјерити на "етимологизирању'; он је своје опредјеlt>ење и по­ ступке оправдавао тиме што у српском језику у то вријеме није било конзистентних правописних правила која би била прихватlt>ива за све слојеве друштва. Различито ст начина писања, каже Петрановић (1850: 34), биће све дотле "докъ се €ДHOMЪ о пи­ саню не ОПРЋделе постояна правила, была она основана на право­ пису славенскомъ или на новiемъ Гд. Дра. Вука Стефановића:' Он се, из објективних разлога, држао "коренитости речiй и правопи­ са;' па "yroAio ... или не yroAio екстремнимъ странкама у обзыру на €зыкъ'; старао се да се држи, "поред ясности и могуће точно­ сти'; онога "слога, кой €ДHaKO удаЛЋНЪ од штила оны, кои у говор-

м илош ОКУКА

349 у ВртАогу

матице

номъ €зыку ЦЋЛО неисцрпльиво богатство и савршенство налазе, и одъ онога нашы Славено-Србляюl, таковъ буде, каковый управъ доличи не само высокомъ достоянству и важности предмета, не­ го и садашньой а и будућой (већой ако да Бог!) култури народа на­ " шега:' Зато ће му, закл>учује на крају, "найслађа УТЋеха и награда бити, ако је у "главной ствари само УСПЋО, т. €. превести законик тако, да га милый србскiй родъ одъ Пеште даж' до Черне горе' лас­ " но разумети може (Петрановић 1850: 34-35).

жевни €3ЫKЪ, кои поредъ простоте, течности и ясности треба да € не само благогласанъ него и УМЋТНО сложенъ, штоно НЋМЦИ веле kunstvoll. Све ове каквости скупа чине по MO€MЪ МНЋнiю значай или карахтеръ €зыка, а тога ямачно не треба тражити у ПО€ДИНИМЪ наРЋчiяма већъ у целомъ на­ РОДНОМЪ €зыку. Као што ништа на СВЋТУ ни€ постояно тако ни €3ЫKЪ. Ако хоћемо да намъ овай буде НОСИАацъ - meidium - народне изображености, валя намъ унь примити И3Ъ свакога наРЋчiя што € найБОЛЋ, - бисеръ и драго каменЋ. Тако € црквено-славенски, тако су позднi€ кньижевни €зьщи кодъ Талiяна и Француза постали. Што € €зьщима тимъ у точномъ ОПРЋДЋленю граматичны форми, и И3ЯСНЋНЮ найтежи понятiя, у снази

IV

израза недостаяло, добили су све одъ велики умова, кое € промисао на ко­

м илош ОКУКА

ристъ а кадкадъ и на штету людства слао, и €ДHaKO шалЋ. Овимъ прав­

350

Ове идеје о српском књижевном језику и одбрани новога правног појмовЛ>а српског језика Петрановић је изнио у вријеме кад је би­ ла у току реализација великог' пројекта о правној и политичкој терминологији за све аустоугарске Словене, на једној страни, и за "Југославјане'; на другој страни. У вези за овим посл>едњим, ријеч " је о рјечнику "јуридичко-политичке терминологије за Србе, Хрвате и Словенце, чију је израду и штампање огранизовала и во­ дила аустријска влада од 1849. до 1853. године, а о којем је било говора у предговору Димитрија Деметра, чије смо дијелове наве­ ли на почетку овога рада. Из њега смо, осим тога, сазнали да су урађени посебни рјечници за хрватски, српски и словеначки језик, те начин како су они урађени и зашто је до тога дошло (види горе). Но, то је само дио истине о овом рјечнику. Други дио "покри­ " ва сепаратни (додатни) предговор Божидара Петрановића, на једној страни, и догађаји који су претходили издању тога сепарат­ " ног "југославенског рјечника, на другој страни. Петрановић каже сл>едеће: у предговору господина Дра Аемеmра казано € обширно и ВЋРНО, што се

и како радило при саставляню правословно-политичкога називослов­ ногъ РЋчника, те съ тога држимъ за излишно да се то исто ОВДЋ србскимъ писменима наштампа. А подъ моимъ именомъ небы могао то ни учинити, почемъ сходно начелу MO€MЪ валяло € да се у НЋчемъ удальимъ одъ начи­ на, коимъ се € одъ остале господе чланова поступало кодъ установльива­ ня РЋЧИ и израза. Я како онда тако и данась €ДHaKO мислимъ, да € южнос­ лавенскоме срб-рватскомъ народу одъ велике нужде uзображенu кньи-

цемъ треба да и мы ударимо. Съ овимъ РЋчма немислимъ бранити оне србске списатеЛЋ, кои кодъ чисти народны РЋЧИ примаю безъ неВОЛЋ

351

цркевно-славенске или руске. Чуданъ € ДОИСТО положай у той ствари сербскогъ писца, €PЪ у писаню валя да се често бори съ УКОРЋЛОМЪ ста­ ромъ навикомъ и предрасудама па и съ личномъ У ДЋТИНСТВУ iошъ заче­ томъ любави къ црквеномъ €3ЫKY. Него € брой таковы хвала Богу сваке године то маньи. Само не треба намъ у избираню средства пренаглити, а то бы онда было, када бы се србски списателъ држао начела да кньижев­ нымъ €зыкомъ €ДИНО просто пучки говоръ владати мора. Пишемо €зыкомъ говорнымъ народнымъ, али за€дно пазимо на ПРИМЋтбе €зыкословаца и на уресе и изразе больи наши списателя (Терминологија 1853: XI-XII).

Дакле, овдје је било ријечи о потпуно различитим концепцијама књижевног језика појединих народа (Срба и Хрвата) и о конкрет­ ном термино�ошком опису у вези са тим концепцијама. Радило се, према томе, о раЗАичитим књижевним језицима оличеним не само у разликама у терминологији него дијелом и у језичкој струк­ тури те у писму и правопису. у вези с овим важно је истаћи и то да се Петрановић држао слевеносрпског писма и правописа, а Деметер гајевице и у основи коријенскога правописа, иако се у свом предговору позива на Беч­ ки књижевни договор и комплетно га цитира. Но, иза цитираног текста споразума, који именује пријател>ским договарењем, он каже:

у ВртАогу

матице

narjecju уесот stranom па ije pisati i sa i, n. pr. mjesto ovijem, dobrijem, nije­

352

Megju podpisanim (учесницима договора, М. О.) nahodi se i тоје јте, sto

sam i t. d., da se moze pisati i ovim, dobrim, nisam i t. d. jer se jedno i drugo kod

dokazuje da sam i ја osvjedocen и istini nacala izrazenih и оуот ocitovanju.

naroda сије. U оуој knjizi zadrzano је и оујт slucajevima posvud i, jer је to

Naravna је dakle stvar, da nisam kanio uvesti ih и djelo, koje ucredovati Ыlо тј

obicnije и onim pokrajinama, za koje је ponajvise odregjena оуа knjiga.

је dopusteno ро уоljј, по znajuCi kakvim је teskocama podvrzeno bezobzirno

Оуи misao nastojao sam izvesti и tom djelu, sto to nije sasvim potanko izvede­

uvagjati novosti, odluCio sam па neke promjene tim уеста sto sam zelio

по, јта se pripisati okolnosti, da se nije djelo stampalo nespredno pred тојјт

ponesto ugoditi i onim, koji pisu polag izvoda rijeCi, buduCi da sam osvjedocen,

осјта, i buduCi da se је stampanje istoga protegnulo prijeko vise godina, ustu­

da se и nikakvom knjizestvu ne nalazi pravopis, koji Ы Ыо strogo izveden ili ро

рајиСј Ьоlјет osvjedocenju promijenila тј se ista misao и nekim nebitnostima,

izvodu ili ро izgovoru, уес da se је svigje i to sa svim pravom Ьа;; i proti glavnom

tako па pr. mislio sam s pocetka, da Ы razgovijetnosti Ыlо па ustb, ako se nebi

nacelu, па kojem se osniva pravopis, popustalo vladajucem оЫсаји, nakoliko

и svim padezima samostavnih rijeCi zadrzao koreniti glas i toga radi pisao sam

isti pospjesuje razgovijetnost. Mislim da sam zadosta zadovoljio duznosti

otca, sudca, dohodci i t. d., koji oprez nasao sam zatim izliSnim i da је shodnije

podpisnika, ako sam odstupio od izgovora, па sto se upitni pravopis osniva,

pisati ро Cistom izgovoru оса, suca, dohoci i t. d., buduci da to ne moze dati ро­

samo onda, kada Ы se kod stroga pazenja па isti Ыlа mogla иуиСј kakva

voda Ьа;; nikakvoj nerazgovijetnosti, о сети те је osvjedoCio osobito toli izvr­

dvoumnost, i da sam јтао podpunoma pravo и takvim slucajevima hvatati se

stno pisani dalmatinski pravdonosa, koji оуот naCinu pisanja nije za сјјеlо dao

izvoda rijeCi, kao sto mislim takogjer, da se samo оујт ili slicnim srednjim

prednosti bez temeljita razloga. Tako sam za stampanje оуе knjige nasao ta­

putem kod tolike razjarenosti stranaka mozemo nadati konacnom pravopisanju

kogjer za shodnije, da se rijeci isprava, kada znaci dokumenat pise sa s, kao sto

и toj stvari.

se nalazi и crkvenim i staroruskim pismima, iz kojih smo ји и tom znamenova­

Uslijed toga Cinile su тј se potrebne sljedece promjene:

nju uzeli s toga, sto ји јо;; dan danas od prilike и istom smislu upotreblja srbski

1. Da se и drugom padezu mnozine onih samostavnih rijeci, gdje se isti napisan

narod (vidi Vukov rjecnik). 1 rijec mnјеnје, kako se nalazi pisana s pocetka оуо­

ро strogu izgovora, ne ukazuje oku и nasem razlican od drugih padeza, stavi па

ga djela, mora se naznaciti kao pogrjeska, buduCi da ји nas puk izgovara dugac­

njegovoj posljednjoj slovki znak

Cim се ga oko dovoljno тоСј razluciti od

ko, t. ј. и tri slovke, kao sto sam se osvjedoCio stopram poslije, zbog cega se то­

svakoga drugoga padeza, i tako nece biti potrebno uteCi se sasvim nepravilnome

ra pisati sa ije (mnijenje), kao sto i dolazi prema koncu djela, па suprot krijepost

slovu h, kojega nas narod nigdje ne izgovara па tom mjestu. Tako уаljа pisati

(Kraft) i krjepko (kraftig und energisch), kako је ро bludnji па nekim mjestima

glava, kosti i t. d.

nastampana, izgovara se па kratko i јта se pisati krepost i krepko, па sto se Ci­

2. Da se и rijeCima sastavljenim iz predloga, pisu predlozi bez obzira па izgo­

tatelj cini pozornim, da to popravi (Терминологија 1853: УIII -Х).

л,

vor, kao sto se pisu kada stoje sami za sebe, па pr. izpovijedati, odpraviti, оьа­ ti i t. d., а ne ispovijedati, otpraviti, орсШ i t. d., izvan и onim slucajevima, gdje se i и tako zvanom izvodnom pravopisu pise polag izgovora, па pr. оиа, otrca­ ti i t. d. S istog razloga mogle Ы se rijeCi sastavljene iz predloga s pisati ро уоljј sa s ili sa z, n. р. sbor ili zbor, sgrada ili zgrada i t. d., kao sto Ыуа i и izvodnom pravopisu (vidi Drobnicev rjecnik). З. Da se pred slovom Ьа и rijeCima izvedenim iz glagola korijen naznaCi svaka­

ko и onim slucajevima, gdje Ы polag izvodnoga naCina pisanja mogla nastati kakva dvoumnost, kao па pr. и rijeCi izverSba (Vollziehung) da se razluCi od iz­ vrZbe (Aussetzung) i t. d., и onim slucajevima pako gdje ne moze nastati nika­ kva dvoumnost, mogle Ы se takove rijeci pisati kako se kad uzvidi pisao.cu. Isto pravilo уаlја i и obziru pridjeva tako па primjer, da se pise srbski а ne srpski, hr­ vatski а ne hrvatcki i t. d. 4. Da pisaocu stoji па уоlји и dokoncajima i sprezanjima izlazeCim и juznom

Но, треба још нешто рећи у вези с поменутим предговорима. Деметер је свој закЛ>учио "U Zagrebu dne 19. Veljace 1853'; а Петрановић "У Котору 2. Априла 1853': Поред горе наведеног, и ови детаЛ>И говоре колико су ту биле конфронтиране двије књижевнојезичке традиције, које се у самом рјечнику нису битно приближиле и поред упорног настојања Вука Караџића (и неких чланова "jugoslavenskog odsjeka'; али не тако упорно него више декларативно) да се оне, по могућности, што више унифицирају. На утакмици између идеологија и лингвистике у Рјечнику су често побјеђивале лингвистика и књижевнојезичка традиција. То, међутим, не значи да у њему владајуће филолошке идеологије нису оставиле трага. Напротив, итекако су оставиле, особито вуковска и илирска. То тим више што се у међувремену, од првих терминолошких савјетовања и распри у Одбору до објавл>ивања дјела, догодило више значајнијих момената у вези с језиком Срба и Хрвата.

МИЛОШ ОКУКА

353 у ВртАогу

Maтu�e

v

354

" Чему још треба "захвалити да је дошло до одјелитих термино­ лошких рјечника, хрватског, српског и словеначког, иако то дуго није било јасно? у одговору на то питање, пођимо редом догађања у релативно малом временском одсјечку средином 19. вијека. Настојећи да своју језичку политику о једнакости народа и језика у Монархији проведе у праксу, аустријска влада је подузела више конкретних корака. Прво је одлучила да се у Бечу покрену заједничке законско-владине новине (Reichs-Gesetz und Regier­ " ungsblatt), које би требале да буду штампане на свим "уобичајеним језицима Монархије. То је, међутим, захтијевало темел,ите предрадње и политичког и стручног карактера. Најприје је треба­ ло направити исцрпан попис њемачких правних и политичких на­ зива, а онда их превести на све словенске језике. У ту сврху Влада је формирала заједнички одбор за све словенске језике, у који су изабрана тадашња водећа имена филолошке и правне струке (Па­ ул Јозеф Шафарик, Јан Колар, Франц Миклошич, Вук Караџић, Иван Мажуранић и др.). На челу тога одбора и одговоран за реализацију пројекта био је Шафарик. Одбор је од самог почетка свога рада требао да одлучи да ли да се изради један заједнички терминолошки рјечник за све аустрословенске народе и језике, у складу са панславенским тежњама за духовним, културним па и језичким јединством " Словена, или пак да се израде посебни рјечници пет "уобичајених словенских језика Монархије, у складу са схватањима да се национална култура може развијати само у властитом језику. У сучел,авању различитих мишл,ења, побиједила је она страна која је одбацила потпуну терминолошку унификацију, ОДЛУЧИВШИ се за посебне рјечнике пет словенских језика Монархије, и то с начелом што већег међусобног приближавања. У складу с тим начелом закл,учено је да "od vise jednakih dobrih rijeCi treba bЁrati jednu i da u takvim slueajevima иviјеk valja dati prednost оnој rijeCi koja postoji и veCini jezika ili barem и mnogima od njih':93 Одбор је направио пословник о раду, формирано је пет секција за пет изграђених словенских језика, изабрао приправни комитет чији је задатак 93 Шафарик, у преводу М. Мамића 1988: 114.

био да ексцерпира њемачке називе, среди их и литографише, те да их поступно даје појединим секцијама на превођење. Радило се брзо, интензивно. Готово сваки дан су одржаване заједничке поподневне сједнице цијелог одбора, на којима су сваке секције износили своја мишл,ења о раду других секција или о коначном прихватању или одбијању појединих назива у појединим језицима. " Njemacki su se izrazi uzimali u konkretnim kontekstima; trazio se za razliCita kontekstualna znacenja njemackih izraza odgovarajuCi sla­ venski adekvat. Tako је njemacki sustav pravnih naziva imao izvanred­ по veliku ulogu pri stvaranju sustava pravnih naziva austroslavenskih naroda. Njegovo је znacenje ј 05 уесе time 5to је dobrim dijelom bila obuhvacena i njemacka pravna i politicka frazeologija, koja је u slaven­ " skim jezicima morala паа odgovarajuCi adekvat (Мамић 1988: 1 14). По саопштењу Шафирикову, већ је грађа рјечника за три мјесеца имала више од осам хил,ада картица за сваки језик. Крајем новембра 1849. тај дио посла био је завршен, а 2. децембра започета је ревизија рјечника, која је завршена до краја мјесеца. Тада се поставило питање да ли дјело треба издати заједнички, у једном, великом формату, или у посебним издањима за поједине језике. Чланови југословенског одбора су били за прво рјешење, а " "сјеверословенски (чешки, пол,ки и русински) били су за издање посебних зборника, а онда да се потом одмах приступи издању заједничког рјечника. Влада је онда нашла соломонско рјешење: нека се издају чешко-словачки, пол,ски и русински (украјински) рјечници, а југословенски језици, по изричитој жел,и њихових саставл,ача, нека чекају кумулативно и паралелно заједничко издање. Тако се догодило да је хрватско-српско-словеначки рјечник на свјетло дана изашао посл,едњи, тек 1853. године. А онда и до тога да велики заједнички њемачко-словенски рјечник правне и политичке терминологије свих аустрословенских језика никада није ни издан. И како је, онда, умјесто рјечника CPnCKO-ИАирског језика постао рјечник хрватскога и српскога језика? Шафарик каже да је језик Срба и Хрвата (illyrisch-serbische) био замишл,ен као један језик и да је тако у почетној фази и обрађен (и хрватско-српска секција се звала illryrisch-serbische), али да је у завршној фази рада, због двају алфабета и "различитих " других околности подијел,ен у "два књижевна круга'; хрватски и српски. Нису јасне све околности под којима је до тога дошло. 3на

МИЛОШ ОКУКА

355 у вртлогу

матице

356

се то да је Вук Карџић био за заједнички, јединствени српскохрватски рјечник, а да се Божидар Петрановић томе одлучно супротивио.94 Није јасно какав су став о томе имали Деметер, Мажуранић и Цар. Према ономе што је навео у предговору дјела, Деметер жали што није могло доћи до заједничког рјечника, али по ономе како је уобличен хрватски дио, који је он коначно редиговао, и по разним одступањима од Вукова концепта вјероватно "ni оп nije Ыо bas odusevljen zajednic­ " kim izdanjem (Mamic 1988: 1 17). Било како било, већ је 1849. године на заједничкој сјеДници одбора одлучено да се хрватски и српски терминолошки системи посебно обрађују, да добију равноправна издања те да њихови уредници, Димитрија Деметер и Божидар Петрановић, имају потпуну слободу у избору еквивалената за њемачке термине и у комплетном обликовању својега дијела (рјечника).

VI Тако смо, на крају, добили два засебна рјечника правне и политичке терминологије (тада) двају зесебних књижевних језика, хрватскога и српскога. И не само вокабулар термина, него и рјечник контекстуалног језичког израза и фразеологије. Његов главни лексички фонд је, наравно, заједнички, народни, новоштокавски, јер се радило о заједничком језичком идиому, али то је и цивилизацијски рјечник који предстаВlоа двије културе које су се развијале, на једној страни, у западнословенском, римо­ католичком, и источнословенском, византијско-православном обзорју, а на другој страни који је пресликавао правни и политички систем једне високо развијене западне цивилизације, великога царства у којем су, поред других словенских народа, живјели и 94 "Saradnja Vuka Karadzica па toj terminologiji stvarno i и vreme njena stampanja ы­ la је znatno suzena. Prema priznanjima и Predgovoru ona је и samom Odboru ы­ la od velikog znacenja. Medutim, preovladao је uticaj karlovackih crkvenih krugo­ уа, cija је rec tada jos уаZilа, а i becka vlada је htela и principu narodni tip jezika bez preciznog shvatanja о tome. Tako је Petranovic postao urednikom i celu gradu re­ digovao onako kako је to уес prikazano. NaroCito sto se tice srpskog dela ta termi­ nologija је izgubila podlogu Vukove doslednosti и knjizevnom jeziku. Ni ро obra­ zovanju reCi, ni ро samim izrazima пета jedinstva srpskohrvatskog materijala, cak se razlike ројасауајu vestacki" (Павловићl963: 138).

стварали и Срби и Хрвати. Рјечник је, зато, посебно лексичко дјело које је производом међујезичких утицаја, како језика изворника, даваоца (дакле њемачкога), тако и међусобних утицаја језика прималаца, хрватскога и српскога. При томе је утицај хрватског језика на српски био много већи, не само зато што је хрватски лексик (хрватски дио рјечника) урађен заједнички (дијелом и уз потпору Вука Караџића), служећи тако српскоме и као подлога, предложак, него и зато што је "hrvatski jezik imao sta­ novite prednosti koje proizlaze iz Cinjenice da је puno prije Karadzice, уе reforme sluzio Hrvatima kao knjizevni jezik па stokavskoj osnovici sa bitnim obi1jezjima standardnosti (s elasticnom stabilnosti i funkcio­ " nalnom polivaletnosti) те што је на њему од раније "postojala ргiliс­ " по bogata literatura i leksikografska djela (Мамић 1992: 49). То се посебно види у посуђеницама и твореницама. Уз то не треба заборавити ни чињеницу да је Домаћи језички идиом главних аутора-редактора, Деметра и Петрановића, био заједнички, новоштокавски западне провенијенције. Разлике између двају (терминолошких) лексикона, које су релативно бројне, производом су различитог поимања књижевног језика, на једној страни, и различите цивилизацијске надградње, која је код Срба имала јаку црквенословенску обојеност, на другој страни. Упроштено речено, може се истаћи Сlоедеће: Деметер је полазио од класичног ијекавског идиома западне провенијенције у којем су УКlоучени и цивилизацијски елементи не само штокавскога поријекла него и они из кајкавског и чакавског књижевног језика, са снажним пуризмом у преузимању посуђеница и у стварању нових ријечи, новотвореница, а Петрановић је у основу ставио новоштокавски екавски (сремски) идиом у који су инкорпорирани цивилизацијски елементи из црквено словенске традиције, са слободнијим примањем посуђеница у изворном облику и слабом новотворбом.

МИЛОШ ОКУКА

357 YSPmJLoey матице

vп

358

Погледајмо сада неке језичке одлике српскога лексикона према хрватскоме. 1) Хрватски лексикон се теме!ои на класичној ијекавштини за­ падне провенијенције (vrijeme, pjesma, dijel, biljeska, vidio итд.), али и са ијекавизмима типа rijesenje, vrjednoca, pogrjeska, prijepis, prijesjek па и екавизмом upotrebiti. Српски лексикон се теме!ои на новоштокавском екавском иди­ ому војвођанских говора. Истина је да су јатови супституенти већином покривени старом графемом (1)), али постоје бројне (не­ покривене) екавске замјене (брегъ, цреnъ, време, обавестuтu, унети, увредити, истеривати, nретеран, nобећu, nретити, nре­ чuтu, разнетu, nреnис итд.). Петрановићев матерњи идиом је, међутим, ијекавски, па он каткад, мада ријетко, у тексту изрони, чак и са икавизмима (нпр. БUАЂшка, БUАЂгъ, видити, никати [nijekati] итд.). 2) Честе су гласовне алтернације: grof - графъ, gjeneral - гене­ раАЪ, gjeneralstvo - генераАство, salitra - саАитра, kazan - ка­ зань, margrof - маркграф, domaCica - домаћица, velicanstvo - ве­ Аuчество, cast - честъ, pokradenik - nокрађеникъ, samsarina сансарина, sucanstvo - сућанство, Ceska - Ческа, ubavijest обаВЂстъ, pozovak - nозuвакъ, zavrata - наврата, ucast - учестъ итд. 3) У хрватском лексикону је дос!оедно проведено правило употребе гласа /х/ тамо гдје му је по етимологији мјесто, у српскоме у томе има одступања: појав!оују се, наиме, форме без гласа /х/ (apmia, рана, ньиовимъ итд.) или форме са његовим супституентом /в/ (войничтво на води и по суву; творница, фабрика за дуванъ - насупрот хрватскоме tvornica duhana). 3аним!оиво је и то да овај глас у Gpl готово редовно ИЗ0стаје (нпр. кньига од госnодски добара; гд1> бы се годъ за ны сазнати могло; чиновникъ (уредникъ) при вођеню зеМАьuштны кньига; уред­ никъ, чиновникъ земскu кньига, итд.) те код ријечи храна и у њеном семантичком ПО!оУ (рана; ранитеАЬИ; ранити кога, дава­ ти коме рану; ранодавацъ; ранодаваАица; на рану; раноnримацъ; новцы за рану; рановина; ранодавацъ; раНЂНЂ и др.). 4) Граматички (морфолошки) систем обају лексикона је новоштокавски. Но, постоје неке специфичности:

а. разлике у роду именица: jezgra - езгро, znaka - знакъ, poreza - nорезъ, sustava - суставъ итд.; б. каткад се употреб!оавају старије замјеничке форме (biti prost, oslobogjen od cesa, n. р. od odredbina ili biljegovnih pristojbina бити простъ, ослобођен од чеса, на. пр. одъ таксены бил1>товны пристойбина); в. присутне су старије партиципске форме (dijel umrvsega za­ pada iivomu - д1>лъ умревшега запада живомъ; do veceg suca do­ savsi spisi - до вышег cyдi€ дошавшu СПИСИ; minula је povlastica prosascem vremena - минула € повластица nрошастiемъ времена); г. често се конфронтирају неодређени и одређени придјевски вид (istinit - uсnравный, nevaljan - неваАЯНЫЙ, nenadleian ненадАежный, nepripitoman одсуствуюћiй, priloman nрuсуствуюћiй, razuman - разумный итд.); д. постоје разлике код приједлога и прилога (jos -јоштъ, polag, ро - по; pola, polak - по; prema - сnрама; proti - nротивъ, usljed, sa, s, ро - са, съ, по, kamo - кудъ, unakrs, nakrii - унакрс, vrhu - сврху итд.). 5. У творби ријечи постоје крупне разлике између хрватскога и српскога лексикона. Хрватски је пун изведница, док је у српскоме домашај новотворбе ограничен, и често је под директним утицајем хрватскога предлошка. У3 то, Петрановић је задржао и неке цркве­ нословенске термине, па тиме и црквенословенске суфиксе, које је понекад преносио и на Домаће ријечи. То су, прије свега, суфик­ си -ије (-ie) и -чтво. Тако имамо: а. насупрот -stvo (рјеђе -stvo, као и са појавом ријечи различитог гласовног склопа) у хравсткоме, - чтво у српскоме (biljeiniStvo БUА'Ђжнuчтво, naglednistvo - надгАеднuчтво, zajedniStvo заеднuчтво, zalegjnistvo крвнuчтво, zamjenistvo МЂстозастуnнuчтво, zastupstvo - застуnнuчтво, jednovladstvo монархuчтво, konjistvo, konjanistvo - коньuчтво, конянuчтво, ро­ slovogjanstvo - nОСАоводнuчтво, sudastvo - суднuчтво итд.); б. насупрот -lje (и -је, као и ријечи различитог гласовног склопа) у хрватскоме, -ie у српскоме (zakonoslovlje - заКОНОСАовiе, nasilje HacuAie, jezikoslovlje -јеЗUКОСАоiе, naukoslovlje - HaYKocAoBie, slicos­ lovlje - САUЧОСАовiе, driavoslovje - држаВОСАовiе, povrsje - nовршiе, rodoslovje - POaocAoBie, pravosudje - npaBocAyaie, povrsje - nовршiе, podrucje - nодручiе, bogostovanje - богочастiе, bezvlasnost беЗВАастiе, usluga - УСАужiе, izvjesce - UЗВЂстiе, dostojanstvo знаменiе, ројат - nонятiе итд.).

МИЛОШ ОКУКА

359 у вртАогу

матице

360

в. У међусобном односу (и дистрибуцији) и неких других префикаса и суфикаса има доста специфичности: В.1. Најизразитије (и најсложеније) је то у односу префикаса su- и -са. Наводимо најприје главни материјал: suvjerovnik саВЂритеАЬ - suvladar - саВАадаръ, suvlastnik - саВАастникъ, su­ vlasnistvo - саВАастностъ, suglasovatelj - сагАасоватеАЬ, suglaso­ vati - сагАасовати, sugospodar, sugospodovalac - сагосnодаръ, саВАадаАац,ъ, sugragjanin саграђанинъ, sudriavljanin садржаВАЯНUНЪ, sudraiiti - садражuтu, sudrug - садругъ, suduinik - садужнuкъ, suzaklop (Sperre) - сазаКАОnЪ, suzloCinac саЗАочuнство, suizdavalac - саuздваАац,ъ, sukradljivac (sutat) сукрадАьивац,ъ, sukrivnja - сакрuвня, sudrug - садругъ, sunaljeinik (Finder) - санаА'ВЗНUКЪ, sunasljednik - санаСА'вдникъ, suodgovornost - саодговорностъ, suokrivljenik - саокривА'ВНИКЪ, supatnja саnатня, suporuk (Biirge) - саnорукъ, suposjednik - саnрuтежа­ теАЬ, supravoimac -саnравоимац,ъ, supunomocnik- саnуномоћникъ, - сатуторъ, suuhvacenik - саухваћеникъ, suzatvornik - сазатворе­ никъ, sufeudnik - сафеуднuкъ, suclan - саЧАанъ и др. Овај списак примјера показује, на једној страни, велики утицај њемачког језика (префикс mit-), на другој настојање аутора да се " ове ријечи "уклопе у обје језичке традиције, те на трећој страни језички инжињеринг, гдје је Петрановић у појединим случајевима слијепо слиједио хрватски узор. Иначе, он се тога није увијек придржавао. У Рјечнuку су многи примјери и у српској варијанти са префиксом су- (нпр. suobveznost za cijelu stvar - сусвезаност за ЦЋЛУ стваръ, sutraiba, trazenje - тражеНЋе, сутражеНЂ, sutraiilac - сутражuтеАЬ, sutraina (traziocka) molbenica - молба од сутра­ женя и др.). Уосталом, повлачење строге границе између двају " "језика није било ни могуће јер такво диференцирање није имало упоришта ни у писаној ни у говорној пракси. ,,1 u Karadzicevu Rjecniku i u narodnim govorima su- је cest prefiks kod jednih геа, sa­ " kod drugih, а kod nekih imamo оЬе varijante (Павловић 1963: 137). В.2. Изведенице са суфиксом -ба у хрватском лексикону су врло бројне. Његови аутори су такве ријечи стварали у свакој прилици у којој је било могуће исказати значење неке ријечи таквим гласовним склопом, чиме се понекад губило "на jednoznac­ " nosti izraza (Мамић 1988: 185). Тако нпр. имамо dopunitba, zartba, zavedba, izvrSba, izvlastba, izobCitba, uknjiiba, sutraiba, naljeiba, porstba, snosba, uvedba, ucastba итд. У српском лексикону је

углавном суфикс -ње (-НЋ), али има и доста изведеница које су ди­ ректно преузете из хрватског предлошка (нпр. uзврштба, учu­ нuдба, уведба и др.). в.3. Посебно је занимЛ>ива присутност, дистрибуција и фрек­ вентност суфикаса -Аац, и -тељ. Као и у данашњем језику, и хрват­ ски и српски дио рјечника имају оба суфикса у својем инвентару. Но, док се они данас сматрају диференцијалним и то тако што Хрвати признају готово једино суфикс -тељ одликом хрватскога књижевног језика а -Аац, српскога, у Рјечнuку је сасвим обрнута ситуација: " sufiks -telj је u srpskom dijelu рипо cesCi nego u " hrvatskom (Мамић 1988: 185), нпр. slusalac - САушатеАЬ, spisalac - сnисатеАЬ, kazalac - казатеАЬ, vladalac - ВАадатеАЬ ,тоШас МОАитеАЬ итд. И не само то, може се рећи да је суфикс -Аац, основ­ ни, темеЛ>ни суфикс хрватског рјечника од којега се полазило у преводу (и објашњењу) њемачких термина и израза, а суфикс -тељ српскога. Тако су: - ријетко у хрватском тексту ријечи које се завршавају само на тељ- (нпр. branitelj - бранuтеАЬ, prevoditelj - nреводитеАЬ, tuiitelj - тужuтеАЬ и др.); - још је рјеђи случај да у хрватском корпусу има -тељ, а у српскоме Аац, (нпр. kazatelj - казаАац,ъ); - исто је ријетко да оба корпуса имају само -Аац, (нпр. driac ­ држаАац,ь, имаАац,ь, ostavoprimac, poklodoprimac - оставоnри­ мац,ь, rudoslovac - рудОСАовац,ъ, рударъ итд.); - појмови на -Аац, у српскоме, кад се појаве, углавном су на другоме мјесту, и обрнуто у хрватскоме појмови на -тељ (нпр. traiilac - тражuтеАЬ, траЖUАац,ъ, prosac - nроситеАЬ, nросац,ъ, izdavalac, izdatelj - uздатеАЬ, uздаваАац,ъ), и - често у српском лексикону суфикс -тељ и у оним ријечима које у хрватскоме имају суфикс -ик (vjerovnik - ВЂритеАЬ, darovnik nрuтежатеАЬ, pogubljenik nогубuтеАЬ, izvjestnik UЗВЂстuтеАЬ, UЗВЂстнuкъ, uputnik - уnутитеАЬ, ostavnik - оnо­ ручuтеАЬ итд.). В.4. Чест је суфикс -ина у хрватском лексикону. Петрановић је многе изведенице (хрватске творенице) директно преузимао (нпр. stanovina - конаковина, становина, taraznina - каАдрмина, становина, mrtvarina - мртвина, hvalevina - хваАевина итд.) или уз њих додавао генитивну синтагму (vozbina - возбuна, возно до­ бро, psarina - додатакъ одъ nси, nсарина, rudarina - рудный nо-

милош ОКУКА

361 у ВртАогу

матице

362

резъ, рударина, umjetnovina - nредметъ УМЂтности, УМЂтновина итд.) или страну ријеч (нпр. vozarina - возарина, кирiя). в.б. Хрватским изведеницама (твореницама) често се у српском лексикону супротстав!оа генитивна синтагма (vlastelovnica - зем­ ска кньига, кньига одъ господски добара, kupovnica, tribenica - ку­ nовно писмо, dvorovnik - nритежатеАЬ двора, skladak - музикаА­ ный саставакъ, ratovnik - военый маршаААъ, opomenica - писмо одъ опомене; pripadnica - nриnадно дружство, ustupnica - устуn­ но писмо итд.). в.7. И У сложеницама У хрватском лексикону често одговарају синтагме (придјев + именица или именица + именица) у српскоме (veleizdajica - издаиц,а домовине, velemestar - веАикiй мештаръ, velekrii - веАикiй крстъ, veleuciliste - веАика ШКОАа, учиАиште, lovoznanci - ВЋштац,ы у АОВУ, megjured, megjuoblast - мешутим­ ный уредъ, међутимна оБАастъ, tvrtkovogja - водитеАЬ фирме итд.). б) Из синтаксичке области издвајамо с!оедеће специфичности: а. Редовно је супротстав!оен стари падежни облик с пријед­ логом nроти(в) у хрватским генитивним формама у српскоме (znaci su proti kome - знацы су nротивъ кога; lijek proti otrovu ЛЋКЪ nротивъ отрова, dati pozovku proti sudu, proti presudi - по­ звати се nротивъ суда, nротивъ пресуде; podiCi pravdu proti ајет preimuctvu - подићи правду nротивъ чiегъ nримитства итд.). б. У српском лексикону често се појмови и конструкције објашњавају и релативном реченицом (vjest zemaljskom jeziku кои зна земаАьски езыкъ, ВЂштъ земаАЬСКОМЪ езыку, vjestak u Нјесепји - знаАац,ъ у АЂченю, кои зна АЂчити, ВЂштакъ у АЂеченю; nasilnik, zulumcar, upornik - сиАеџiя, кои HacUAie чини, учини, ЗУАумћаръ, sluZbovnik кой одnраВАЯ, извршуе САужбу, службов­ НИКЪ, u zemlji obcni jezik езыкъ, кой е у зеМАьи у обичаю). в. Умјесто реАативних реченица у хрватскоме, у српском поне­ кад долазе придјевске конструкције (koji ima jednako pravo - рав­ ноnраванъ, koji ima posjedno pismo - до госnодарскогъ писма дове­ деный, koji ima pravo па рогаЬи - имаюћiй право на уnотреБАЂНЂ). г. Умјесто za + Ak У хрватскоме, долази G у српскоме (ministarstvo za bogostovlje i prosvjetu (nastavu) - министарство духовны дЂАа и nРОСВЋте, ministarstvo za izvanjske poslove i cesarski dom - министерство изваньски nОСАова и ц,арскогъ дома, ministarstvo za pravosudje - министерство nравосудiя). -

-

-

д. Умјесто ро + L У хрватскоме, У српском је preko + G (naloziti kome, da tjera parnicu ро odvjetniku - наложити коме, да ТЋра пар­ ницу преко одвЋтника). ђ. Умјесто конструкције za + prilog у хрватскоме, у српском је зависна реченица (drzati sto za dobro, potrebno држати што да е добро, да е нуждно). ж. Умјесто polag cega, polag toga у хрватском, у српском је ро kom, ро kojoj, ро tome (ta izreka је опо, polag cega se ima tko drzati ili opravljati kakvu stvar изрека, по коiой се има тко или каква стварь управляти, da se polag toga vlada - да се по томе влада). з. Појав!оују се разлике и у реду ријечи (ako tko иmге prije nego mine, progje godina - ако тко умре пре него година мине, прође, sto se tice cijepljenja - што се калаМЛЋНЯ богиня тиче, sto se trgovine, prometa tice - што се тиче трговине, промета, gdje god Ы za пјЉ saznati mogli - гдЂ бы се годъ за ны сазнати могло, итд.). -

VIII Да бисмо добили комплетнију слику односа хрватскога и српскога рјечника правне и политичке терминологије те хрватско-српских разлика на свим нивоима језичке структуре, а посебно у лексикону, из огромног материјала четверојезичника (њемачки-хрватски­ српски-словеначки), који има преко 700 страна, саставили смо за­ себан разликовни хрватско-српски рјечник ријечи, израза и фра­ зеологизама, азбучно пореданих, али не свих могућих разлика које се појав!оују него само оних главних, карактеристичних, изостав!оајући понав!оања у различитим контекстима и све могуће појединости и неподударности.95 Овај рјечник, заједно са његовим заједничким дијелом, који сигурно чини преко 80 посто језичког материјала, теме!оен на њемачком правном и политичком језику, пружа својеврсну слику о хрватском и српском књижевном језику средином 19. вијека и о њиховом међусобном односу. Уопштено се може рећи то да је он надкрилио Вуков Српски рјечник из 1852. године у апстрактној, интелектуалној лексици, и да представ!оа значајан прилог развоју тих књижевних језика.

95 Напомињемо то да смо понекад наводили и њемачке називе, и то само у оним случајевима кад није било сасвим јасно на што се одређени појам односи.

МИЛОШ ОКУКА

363 YBP1W!OlY матице

Српски

Хрватски А

akademicki stupanj

степенъ академичкiй

ako Ы kada potrebno bilo

ако бы када было потребно

ako se vjerovnici пе mogu sjediniti

ако се ВЋрительи не могу

о kakvoj stvari

СЋДИНИТИ о каквой ствари

ako tko umre ргјје nego тјпе,

ако тко умре пре него година мине,

progje godina

прође

Austria nad i pod Anizom

Аустрја надъ и подъ Енсомъ

(Oesterreich аЬ und unter de Enns) austrijanske nasljedne zemlje

аустрiйске наСЛЋдне зеМЛЋ

austrianski

аустрiйскiй

МИЛОШ ОКУКА

365

Б

baviti u kakovu mjestu

боравити, бавити се у каквомъ МЋСТУ

bez bludnje

безъ помеТНЋ

bivsi samostanik (fratar, kalugjer)

бывшiй калуђеръ, фратаръ

bezvladnost

безвластiе

bezimeno prijavljivanje

безимено прiявлеЋНЋ

bezoklevno, bez smetnje, bez zapreke

безоклевно, безъ смеТНЋ, безъ

bezplatni stan

безплатно обыталиште

препреке

Примјер лексикографског поступка у Рјечнику

bezpostenost

безпоштеностъ, безчестностъ

bezumnost, neumnost

безумностъ, неразумностъ

biljeznicka pismara

билежничкiй архивъ

biljeznicka sigurnica

сигурница за БИЛЋжничтва

biljeznicki spis, upis

ДЋлаНЋе БИЛЋжничтва

biljeznicko djelo

ДЋЛО БИЛЋжничтва

biljeznistvo, biljeznistvovanje

БИЛЋжничтвоваНЋ

biljeznistvo, zavod biljesnistva

заводъ БИЛЋжничтва

biljeg ро razredu

печатъ по разреду

bijeg

БЋгъ, БЋГСТВО

biti, doCi па korist

быти на хасну, користъ

biti kod povjerenstva

быти кодъ коммиссiе

biti па drzavnom saboru

быти на сабору државномъ

biti nazocan pred sudom

быти предъ судомъ

biti, padati оЬСјпј па skrb, па teret

быти, падати обштини на теретъ

YSPmJLOZY матице

branjenje proti сети

браНЋНЋе противъ чега

(Privatisieren)

brati, kupiti, potegnuti pristojbinu

купити, покупити пристойбину

bitni, sucni, glavni

сућанственый, бытный, главный

bratinski kovcezic

братинска ПЋнезница

bezimeno odanje (opovigjenje)

безимено одаНЋ

brasnar, mucar

брашнаръ

bi1jegovna hartija

БИЛЋГОВНЫЙ папиръ, apTia

brasnarstvo, mucarstvo

брашнарство

bitan, sucan

сућанъ

brzojav

брзоявъ, телеграфъ

имућанъ быти, како се обште зна

brzojavna postaja

biti posebnik

biti imucan, kako је оЬСе znano

366

водити приватный животъ

брзоявна, телеграфичка постойка, штацiя

biti kome tutor, zakrilnik, tutorovati nad

бити коме туторъ, туторовати

kim

надъ кiмъ

brzojavni dopis

брзоявникъ, телеграфичкiй дописъ

biti prost, oslobogjen od cesa,

бити Простъ, ослобођен од чеса,

brodarstvo

бродареНЋ

п. р. od odredbina ili bi1jegovnih

на. пр. одъ таксены БИЛЋТОВНЫ

buknuce vatre

ватра € букнула

pristojbina

пристойбина

Ьипа

буна, побуна

biti obavijesten

до знаня доћи

bunovnik (Rebbel)

бунтовникъ

biti u cetresnici (Quarantain halten)

држати у карантини

burza, trgovara, trgovacko sastaniste

бурза, трговачко састаниште

bitno ili sucno i slucajno

сућанствено и случайно

bitnost

сућностъ

bisarenje (vagjenje bisera iz mora)

вађеНЋ бисера изъ мора

vaga

тежина, вага

biskupija, eparhija

епархiа

vazni cas

важный тренутакъ, часъ

biskupsko podrucje, biskupija

епархiално подручi€, епархiа

valjani, dobar поуас

добаръ новацъ, новацъ кой

blagajni

државне благайнице

blagajnina

пристойбина за државну благайну

valjanost zenitbe

валяностъ брака

blagajnica

државна благайница

vase visokoblagorodstvo

высокоблагородi€ ваше

пометня

vase visokorodstvo

ваше BbICOKOpOAi€

blagost kazni

мекостъ, благостъ казни

veza

капiя, врата

bliZerodstvo

маiоратъ

velevojvoda, veliki vojvoda

великiй войвода

bludnja (Irrthum)

блудило, пометня

veleizdajica

издаица домовине

bogostovan svrha

богочестна цеЋЛ

velekneztvo, veliko kneztvo, veleknezevina, велико кнежтво, велика кнежевина

bogosluzne stvari

богослужебне ствари

velika knezevina

bogosluznost, bogosluzje

богослужностъ

veleknez, veliki knez

bogopsovanje, hula па boga

богохулностъ, хула на Бога

velekriz, velekrst

великiй крстъ

bogostovje

богочестi€

velekriznik, velekrstnik

притежатель великога крста

bogostovni

богочественый

velemestar

великiй майсторъ (мештаръ)

bozja slava

богослужеНЋ, служба божiя

velemestar

врховный майсторъ

bolnicar

болестничкiй служитель,

velemoc

велика сила

болничаръ

veletrzac

великокупацъ, велетржацъ

bolnica

шпиталъ, болница

veletrztvo

велико тржтво

borav1jenje

бораВЛЋеНЋ, баВЛЋНЋ

veleuciliste

высока школа, училиште

boraviliste, baviliste

боравиште, МЋСТО ГДЋ се тко бави

velika zemaljska uprava

врховна земальска управа

листъ баВЛЋНЯ, бораВЛЋНЯ

veliki dohodovni sud

врховный доходарственый судъ

bludnja, pogrjeska

boravnica

в

пролази

великiй кнезъ

МИАОШ ОКУКА

367 у вртлогу

матице

veliki drzavni odvjetnik

великiй, државнiй заступникъ

veliki poslanik, veleposlanik

великiй посланикъ

veliko poslanstvo, veleposlanstvo

велико посланство

vladavina (drzava)

држава

veliko tutorstveno, zakrilistveno

врховно тутортствено

vladanje

држанъ (владанъ)

nadgledstvo

надгледничтво

vladin razglas

правительственый, владинъ

vec је ta stvar presugjena и 1., 2., 3. stupnju већъ € та стваръ пресуђена у 1., 2., 3. судишту

368

vidar

видаръ, ранарникъ

vidarska plata

vjestak и lijecenju

зналацъ у лъченю, кои зна лъчити, въштакъ у лъчену

I

I

I

разгласъ vladavni (drzavni) dolicak

државный контигентъ

vladar

владатель, владаръ

пристойбина хирурга, ранарника

vladarska porodica

владательска породица, династiа

vijecanje

въћанъ, савътоване

vladarski

владателскiй, владарскiй

vijecaonica

савътаоница, въћаоница

vladati se prema kome

владати се према кога

vijecati о сети, о kakvovu pismu

већати о чему, о каквомъ писму

vlasnik dobra

притежатель добра

visost

высочество, высокостъ

vlast oCinska, sudacka

судачка, очинска властъ

vitez svetionicki (Jahanniter-Ritter)

витезъ IoaHcKora реда

vlastelin

господаръ землъ, властелинъ

visak

сувишакъ

vlastelinski

господарскiй, властелинскiй

visak sluZbene plate

прекопристойбина службене плате

vlastelovnica (knjiga od vlastelovina,

земска кньига, кньига одъ

visji razhodak, trosak

прекобройный издатакъ

od gospodskih dobara, spahiluka)

господски добара

visnje sudiste

найвишше, врховно судиште

vlastit ро nasljedstvu

собственъ по наслъдству

visnji dvor

превысокiй дворъ

vlastan, koi ima pravo

владаюћiй право, овластитель,

vjezbanje

упражняванъ, въжбанъ

vj eZbaliste

упражнявалиште, въжбалиште

vlasnik, vlastnica

собственикъ, собственица

vjeZbati se

упражнявати се, въжбати се у

vlastito ime

собствено име

оружiю

vlasnistvo drustva

собственостъ дружтва

vjeZbenik

практикантъ, въжбеникъ

vlastito dobro traziti od mase

собствено добро искати од массе

vjera rukom dana

завет, на кой € рука дана

vlastito ime

собствено име

vjerovanstvo

въровинчество

vlastitost, svojstvo osobe, stvari

собство особе, ствари

vjerovati kome proti drugomu

въровати Kora противъ другога

vlasnicki, vlastit

собственый

vjerovnik

върителъ

vlasnistvo, svojina

собственостъ, своина

vjerovnik

върителъ, върителъ родалацъ

vodenica

млинъ на лађи

vjerovni zavod, vjerovaonica

веровдый заводъ, въровалишште

vogjenje zaobe, zalbe

вођенъ жалбе

vjerovnicima dati па znanje da се se

верительима дати на знанъ да ће

voznja

вожня, возидба

dijeliti imovina

дълити иманъ

voz, povoz, vozba, voznja

возъ, повозъ, возитба, вожня

vjeroizpovijedanje, vjeroizpovijed

въроисповеданъ

vozar, vozac

возаръ, кириџiя

vjeZba za saslusnistvo

въжба за саслушништво,

vozarina

возарина, кирiя

аудиторска практика

vozbina

возбина, возно добро

vjerodajna isprava

удостовърна, въродавна исправа

vojvodina

войводство, войводина

vjerozakonska snosba, vjerozakonsko

трплънъ религiозно, върозаконско

vojvodina Koruska

войводство Корушко

vojna blagajnica

война благара

vojni prizovni sud

войный позовный судъ

tpljenje vjest zemaljskom jeziku

кои зна земальски €зыкъ, въштъ земальскомъ €зыку

областилацъ

МИЛОШ ОКУК А

369 у ВртАогу

матице

уојпј uhvacenik

войный зароБЛЋНИКЪ

gorno, gornica

право горно

vojnicka kaznica

войничко казниште

gorno, vinogradski danak

горско-виноградскiй данакъ

vojnicka роmilоујпа

война помиловина

gospodar nasljedne dace

господаръ наСЛЋднога податка

vojnicko mjerstvo (Genbie-Wesen)

женiйство

gospodstina, vlastelovina

господштина

vojnicko mjernistvo (Geni-subjectiv)

женiй

gostnik, gostionik

гостiоникъ

vojnistvo

война стварь, войничтво

gostionica, gostiliste

гостiоница

vojnistvo па moru i па kopnu

войничтво на води и ПО суву, на

graditi se јаупј urednik ili sluZbenik

градити се ябный уредникъ или

мору и на копну

370

послужитель

уојпо УјеЊапје

войно упраЖНЋНЋ, ВЋжбаНЋ

gradski ratnik

градскiй капетанъ

уојпо povjerenstvo

войно коммисарiатство

gradsko ratnistvo

градско капетанство

volja

вольностъ

gragjenje tvrgjave

грађеНЋ ТВРДИНЋ

gragj. drzavni urednik

грађ. државный уредникъ,

vrednost duha

собственостъ духа

vrijedan, dostojan obzira

вреданъ, достоянъ обзира

vrjednoca ро glasu

вредноћа по гласу

gragj. sudstvo, sudijanstvo

грађ. судство

vrijeme za placanje

време за плаћаНЋ

gragjanska vojska

народна войска

gragjanski nastojnik

грађанскiй управитель

gragjanski sudac, sudija

грађанскiи судiя, судацъ

r

чиновникъ

gdje god Ы za пјЉ saznati mogli

ГДЋ бы се годъ за ны сазнати могло

gragjevina

зграда, грађевина

gimnazij

гимназiя

gragjevna glavnica, glavno

грађевно главно, главница

gimnazijalno паuсауапје

гиманзиялно настаВЛЯНЋ

gragjevno povjerenstvo

грађевна коммиссiя

glavna tvorina (djelo)

главно ДЋЛО

gragjevno ravnateljstvo

грађевна дирекцiя

glavna tocka pogodbe

главна точка уговора, погодбе

gragjevno redarstvo

грађевно редарство (полицiа)

glavna carina

главна царинарница

grana, struka

грана

glavna cesta

главный друмъ, цеста

grana, struka uprave

грана, струка управе,

glavno, glavnica

главно

glavno Zdrijebanje

главно вучеНЋ коцке, главно

grof

графъ

ждребаНЋ

grubi napad, nasrt

грубо нападаНЋ, насртъ

glavno podrucje роuсауапја

главно подручiе научаваня

управничества

glavni nadgled

главно надзорство

glavno nadglednistvo

главно надгледничтво

davanje truda, trud

glavnicu

главно, главницу

glasnik kod brzojava

davanje и vojnike

даваНЋ, отпраВЛЯНЋ у войнике

брзоявникъ, телеграфникъ

davatelj па ostavu

поклодатель, даватель на оставу

glede, и obziru

гледаюћи, у обзиру

davati komu platu

давати коме плату

govor па obCinstvo

говоръ на обштинство

danak

даваНЋ, датничтво

govorionica

соба за разговоръ, говорионица

dani od oduhe, od poceka

дани одъ одухе, почекни данъ

Goricka grofija

Горичка грофовина

danje milosti

ДЋЛЋНЋ милости

gorljiv и sluzbi

горльивъ,.прилЋжанъ у служби

dalje reda

подая реда

gorljivi

ревностный

dan oglasa, danja па znanje

данъ огласа, 0знане

gorljivost и sluzbi

ревностъ у служби, горльивостъ

danje rudniku

рудничка ПОДЋлба

Д трудити се, дати себи труда

МИЛОШ ОКУКА

371 YspntJlozy матице

danje feuda

даваНЋ феуда

da se polag toga vlada

да се по томе влада

da se tko oCituje о cemu

да се изясни о чему

dati vaznost molbi

уважити молбу

dati izvjesce

известити, дати извt.стiе

dati јаупо porucanstvo

поручанство дати явностiю

dati kome тапје nego sto mu ide,

дати коме маНЋе што га иде,

prikratiti kome sto

узкратити коме што

dati kome ucest

дати коме участъ

dati kome sluznost па svoje dobro

дати коме службеностъ на свое добро

dati kome sto па znanje

372

дати што до знанt., коме што до знанt. доставити

dati kome sto па znanje da se ро tom vlada дати што на знанt. и владанt. по томе dati kome sto па cuvanje

повt.рити што другоме на чуванt.

dati kome sto trebuje za zivljenje, dati

дати коме одъ кудъ ће живити

kome potrebni zivez dati komu namirnicu vrhu cega

дати коме намирницу сврху чега

dati па znanje

дати на знанt., обзнанити

dati od sebe uzpisje (Reversiren)

дати од себе реверсъ

dati plemenstinu

племишство дати

dati pismo, uzpisije, mjenicu

дати писмо, реверсъ, мt.ницу

dati pozovku proti sudu, proti presudi

позвати се противъ суда, противъ пресуде

dati, predati, podnijeti

дати, предати, поднети

dati si truda, п. р. za prЉavljanje dokaza

дати себи труда на пр. за прибавлt.нt. доказа

dati sucu тос, vlast

дати судiи моћь

dati u vojnika

дати, отправити у войнике

dati sto па ostavu

оставити што кодъ кога, дати коме на оставу

darovanik

обдареникъ

darovanje

обдаренt., дарованt.

darovati koga

обдарити, даровати кога

datovanje

датоваНЋ, дата

dacevina

датно доба

daca

датакъ

dacevnost, duznost davati dacu

дужностъ давати датакъ

dacni

датный

dacnik

датникъ

dvojaka zenitba, udadba

двоякiй бракъ

dvojba

сумня

dvojba, neprilika, zapreka

сумня, препрека, неприлика

dvoranstvo

дворска свита

dvorovnik

притежатель двора

dvorovina (plata vladarskom dvoru)

цивилна листа

dvorska pisaonica

дворска канцеларiа, писарница

dvorska upava posta

дворско управительство пошта

dvorske knjige (Hof-Tafel)

дворскiй столъ

dvorski opravnik

дворскiй одправникъ

dvorsko kazaliste

дворско позориште

deset1jetje

десетолетiе

divji hmelj

дивiй хмель

dijel umrvsega zapad zivomu

дt.лъ умрешега запада живомъ

dijete od nezakonitih roditelja

ДЋте од небрачны родителя

dijoba ucenja megju uCitelje

раздt.лt.нt. учебны часова међу учителt.

dionik

участникъ

diploma (pravulja, probolist)

диплома

diplomat (pravuljar, pravolistnik)

дипломатъ

diplomacija (pravuljarstvo, pravolisnistvo)

дипломацiа

diplomaticki (pravuljarski, pravolistnicki)

дипломатичкiй

diranje u tugje vlasnistvo

диранt. у туђу собственостъ

djelanje sa1itre

произвођене салитре

djelatno stanje

иманt., стаНЋ (имовина)

djelatnost povjerenstva

дt.латност коммиссiе

dobivalac, primalac, docekalac

прималацъ

dobivanje, cuvanje, uzdrzavanje, drzanje

добыванt.,чуванt., издржаванt., држанt., ранеНЋ

dobivna primka (Emfangsrecepisse)

прiмный рецеписсъ

dobro pripada blagajnistvu (fiskusu),

иманt. припада благайништву

dobro se ima ublagajniCiti, ubegluciti

(фишкусу), иманt. се има ублагайничити, убеглучити

dobro poglavarstvo

поглаварство добро

do veceg suca dosavsi spisi

до вышег CYAi€ дошавши списи

dovoditi razlog

доводити узрокъ

dogodovstina prava

исторiа права

МИЛОШ ОКУКА

373 Y вpnиoгy матице

dodatak и јте sluzbovanja, sluZbovina

374

додатакъ у име одправляня,

dopustnica

допустно писмо, Допустница

извршаваня службе, у име

dopusten

допуштенъ, ДОЗВОЛЋНЪ

службованя

dopustenje

допуштеНЋ, ДОЗВОЛЋНЋ, допустъ

dodati, priloziti гјјесј (izrazku)

додати, приложити РЋЧИ (образцу)

dopustenje za drva

пропуштеНЋ дрва

dogagjaj (Ergebnis)

догађай, приключеНЋ

dopustenje, dozvoljenje

допуштеНЋ

dok bude imovine

достизати, докле имаНЋ до стиже,

dopustenje za izdanje, izplatu

допуштеНЋ за исплату

(soweit das Vermogen hinreicht)

докле имаНЋ ДOCTa€

dopustenje za upis и posjedstvo

допустеНЋ за уписъ на притежеНЋ

dokaz, protivudokaz

противудоказъ

dopustenje za taonice

таоничко ДОЗВОЛЋНЋ, допустъ

dokazna isprava, dokaznica

доказна направа, Доказница

dopustenje kucaranja

дозволеНЋ тргованя по кућама,

dokazati svoje iskanje proti kome

доказати CBO€ искаНЋ противъ кога

dokinuti nemire, rat

препречити немире, ратъ

doticak, doticni dijel

ДОТИЧНЫЙ делъ

dokinuti sto

обуствити што

dosmrtna osiguraonica

досмртна осигураоница, завеДНЋ

dokle se iskanje proteze, prostire

докле се искаНЋ простире

dokucna sila okrivljenika

докучна, постижна моћь

dokuciti svrhu, dotjerati do svrhe dokucnost

покућарство

за осигураНЋ живота dosmrtno osiguranje

осигураНЋ живота

ОКРИВЛЋника

dostaviti, predati kome sto и vlastite ruke

предати коме што у руке

докучити ЦЋЛЬ, дотерати до ЦЋЛИ

dostatnik (kupac па drazbi)

купацъ на држаби

докучностъ, моћь постизаня,

dostatna, draZbena cijena

куповна дражбена ЦЋна

схватаня

dostovjerni prijepis

ДОСТОВЋРНЫЙ преписъ

долазити у СЋднице на

doticnik, ucestnik

дотичникъ, участникъ

опреДЋЛЋНЫЙ сатъ

dohod

доходъ, приходъ

domacica

домаћица

dohod, dolaz, pritomnost, nazocnost,

доходъ, долазакъ, присуство,

domaca zaklada

Домаћа заклада, фондъ

izlazak

излазакъ

domaca zaklada

Домаћiй фондъ

dohodak poljskog kucanstva

доходакъ польскога кућанства,

dolaziti и sjednice па odregjeni sat

domaCin nocista

Домаћинъ одъ конака

(gospodarstva), rudarstva i t. d.

економје, рударства и т. д.

domovina

отачество

dohodara

МЋСТО доходарственогъ уреда,

domovna, dvorska i drzavna pisarnica

кућна, дворска и државна

доходара

писарница

dohodarni prekrsaj

доходарственый преступакъ

domovni, kucevni zakon

кућный законъ

dohodarnik, dohodarni urednik

доходарственый чиновникъ

domovnik (Marschall fiirstlicher

маршаллъ

dohodarstvo

доходарство, доходарственый

domovnik austrianski

аустрiйскiй кућныы редъ

doCi, јСј uCiniti da tko dogje, n. р. pred sud ставити себе или кога пред судъ

domovnistvo

маршалство

dragocjena, dragokovovina

драГОЦЋна кововина, металлъ

donijeti dokaze

донети доказе

draZbeni zakaz, izrok

дражбеный заказъ

donijeti sto па vidjelo

донети што на видило

drvarina, drvarstvo, trgovina s drvjem

новцы на дрва, дрварина, трговина

dopudbena, doknadna zakletva, prisega

дупонителна, докнадна заклетва,

уредъ

Haushofmeister)

с дрвима

присега

drvo robe

дрво еспапа, робе

dopudbeni, doknadni dokaz

допунителный, докнадный доказъ

drvotisak

дрвотисакъ, печатаНЋ съ дрветомъ

dopunjenje, dopunidba, doknada

ДОПУНЋНЋ, докнада

drzavne hartije

државни папири

ДОПУНЋНЋ земльиштне кньиге

drzavni pecatnik

државный канцлеръ

, dopunjenje zemljisnice

МИЛОШ О К У КА

375 у ВртАогу

матице

drzavnicki protest

политичный протестъ

drzavnicki sluZbovnik

политичкiй одправникъ службе,

Ђ gjaci се se upisivati, primati dne...

дяцы, ученицы ће се записивати,

политичкiй службовникъ

примати дне...

drzavoslovje

државословi€

gjeneral, glavnik

генералъ

drzavljanin (vladavljanin)

државлянинъ

gjeneralstvo, glavnistvo

генералство

drzanje cega

имаНЋ чега у своiой власти

drzanje cesta, sgrada i t. d. u redu

одржаваНЋ друмова, зграда и т. д.

drzati (Innhaben)

имати

drzati govor, govoriti

држати говоръ, слово говорити

ејmаг

цимеръ

drzati koga u zatvoru

кога у затвору држати

ergelsko i konjovostavno povjerenstvo

ергелска и коньодоставна,

drzati kod sebe sumnjive osobe

држати кодъ себе подозрителне

Е

прибавна коммиссiа

милош ОКУКА

особе

376

drzati skupstinu, govore, гјјес

држати скупштину, слово, РЋеч

drzati, uzdrzavati koga

држати, издржавати кога

drzati, cuvati

држати, чувати, хранити

drzati sto za dobro, potrebno

држати што да € добро, да €

377

ж

zalba proti razdjelbi stecene mase

жалба противъ раЗДЋЛЋНЯ

нуждно

zalitelj, zalilac, utocnik

жалитель, уточникь

drzac

држалацъ, ималацъ

zaoba za unistbu

жалба за уништбу, уништеНЋ

drzac pukovnije, regimente

држалацъ полка

zaobe jednu od druge

жалбе €ДHY одъ друге

стечайне массе

drztvo

држаНЋ, имаНЋ

zezlo, sibica

жезло, скиптаръ

drzovitost

дрзовитостъ, дрзносеностъ

zelir, zeljer

укућанинъ

drug zakoniti, zakonski

законитый другъ

zeljeznik, gvozdenik

жеЛЋЗНИКЪ

drustvo gospodara lagja, lagjnicko,

дружтво господара лађа, бродова

zeljeznina

жеЛЋЗНИ еспапъ

zena

супруга

drustvo kradljivaca (tata)

друштво крадльиваца, лупежа

zene i djece

супруге и ДЋце

dugovne nastotnice

дужне настотице

zenitba, zenitbena pogodba

бракъ, брачна погодба

dugovi trgovine, posla

дугови трговине (KO€ плаћати има)

zenitba, udatba, zakonski stalez,

бракъ

drugorogjenstvo

другородство

kucni zakon

duzan biti poruk, dati porucanstvo

на поручанство обвезанъ

zenitbena pravda, parnica

duznost odgovornosti za sto

дужностъ повезати се на што

zenitbena sveza

брачна свеза

duhanar

дуванаръ, бурумтџiя

zenitbena smetnja, prepreka

брачна препрека, сметня

duhovni, duhovnicki, svecenicki

свештеничкiй, духовничкiй

zenitbeni zakon

брач. законъ

duhovnik, svecenik

свештеникъ, духовникъ

zenitbeni, zakonski stalez

брачный сталежъ

ducan, prodaonica

дућанъ, буда, продавница

zenitbeni oprost

брачный опростъ

dusevno ganuce

душевный немирь

zenitbeni ugovor

брачный уговоръ

zenitbeni ugovor

уговоръ о женитби и удатби

zenitbeno ocitovanje

ОДРЋшеНЋ

zenitbeno ргауо

брачно право

zivljana steta

стiхийна штета

brodarsko drustvo

брачна парница

у вртлогу

матице

378

zivljani slucaj

стixiйный случайъ

zavjet, zagovor

заВЋТ

zivobitnica, zivobitno svjedocanstvo

СВЋдочанство о животу, да € тко

zavjetnik crkve

црквеный патронъ

(svjedocanstvo da је tko ziv)

живъ

zavod

завођеНЋ, заводъ

zidak, zitki

течанъ, жидакъ

zavodavnica

господична завода каквогъ

zidina, zicina

течностъ, жидкостъ

zavrata

наврата, регресъ

zitar

житаръ, житарскiй трговацъ

zavratna pogrda

узгрђе

zitarstvo

трговина житомъ

zavratna psovka

узгрђе

zitna daca

житный податакъ

zavratna usluga

услужi€

zitna lЉуа

лихвареНЋ са житомъ

zavratna Cinitba

узчинитба

zitna lЉуа

житна лихва, вува

zavratovnik

навратовникъ

Zitni lihvar

житный лихваръ, вухваръ

zavrsiti racun

заключити, завршити рачунъ задатакъ, налогъ

zitni sajam

житный вашаръ, саямъ

zadaca

zitno trziste

житна пiяца, житно тржиште

zaduzbina za svecenstvo

свечтеничко благодеЯНЋ

zitke stvari·

течне, жидке ствари

zaduzbina za zupnike, paroke

парохiално блаГОДЋЯНЋ

zidovi

€вреи, чифути

zaduzbinac

благодеянацъ

zidovski

€врейскiй, чифутскiй

zaduzbinac (Priibendist)

пребендаръ

zidovski praznik

жидовскый, еврейскiй празникъ

zazivotni pridrzaj

заживотный уговоръ

zidovstvo

€врейство, чифутство

zazvalac

иззазвалацъ

zitnica

житница, таванъ са житомъ,

zazvati koga па dvoboj, па mejdan

изазвати кога на двобой, на мегдан за€дница добара међу супруга

житный таванъ

zajednica dobara megju muzem i zenom

zupa

парохiа

zajednost, zajednica

за€дница

zupini

парохiалный

zajednistvo

за€дничтво

zupni stan

пароxiално обиталиште

zaklada

фондъ

zupno podrucje, zupa

парохiално подручi€, парохiа

zaklada za петоспе vojnike

фондъ, заклада за немоћне

zupnik

парохъ

zupnicki stan

парохово обиталиште

zaklada trgovine, posla

фондъ трговине, посла

zakladbina

фондовно добро

zakladna zadusnica

фондовна задушница

3

войнике

zabadava, zaman

забадава, безплатно

zakladni urednik

фондовный уредникъ,чиновникъ

zabiljeziti

заБИЛЋЖИТИ, назначити

zakletva od sluZbe

заклетва одъ службе, присега

zabiljezeni u vlastelovnici

преБИЛЋженъ у земской табли

zakleti se

заклети се, присећи се

zakon о trgovackoj komori

законъ тржне, трговачке коморе,

(Ьеј der Landestafel vormerken) zabiljeziti, da пјје тоЉа primljena

законъ о тржной, трговачкой

заБИЛЋЖИТИ, назначити, да ни€

комори

прошня ПРИМЛЋна zabiljeznica

предБИЛЋжница

zakonita zena

жена, супруга

zabranjena trgovina s otrovom

неповластћена трговина съ

zakoniti muz

мужъ, супругъ

отровомъ

zakon proti dvoboju

законъ о двобою

zavedba

завођеНЋ

zakonoslovlje

законословi€

zavicajnica

завичайный листъ

zakonotvorovina

законотворъ

МИЛОШ ОКУКА

379 у ВртАогу

матице

zakonska, zakonita zena

брачна жена

zakonska, zenitbena duznost

брачна дужностъ

zakonski, zakoniti, zenitbeni

брачный

zakriljenik, zakriljenica (Miindel)

малолетникъ, ПУПИЛЛЪ

zalegja, zalegjnistvo

крвничтво изъ потае

zalegjica, zalegjnik

крвникъ из потае

zalegjno

као крвникъ из потае

zaliha, skrba (Vorrath)

залиха

zalozeno nepokretno dobro

хипотекатско добро, заложено непокретно добро

380

zametnuti parnicu

почети, заметнути парницу

zamjenistvo

МЋстозаступничтво

zarnrtni dan

самртный данъ

zasnovati, utemeljiti zavod

основати, утемельити заведеНЋ какво

zamolni dopis па ovlast kakvu

МОЛЋница на властъ какаву

zamolno pismo па koga

молбено писмо на кога

zanat (Werk)

занатъ, РУКОДЋлiе

zanatluk, zanatJija

занатникъ, занатлия, РУКОДЋлацъ

zanemariti naredbu

пренебрегнути наредбу

zanesti koga

фантазирати кога, суеверјемъ занести кога

zanesenstvo

фанатизамъ

kao ljekar ili vidar

као ЛЋкаръ или ранарникъ (хирургъ)

zapadak јтоујпе (nasljedstva)

припадакъ иманя (наслеЋдства)

zapis (VегmасhtпШ)

заВЋштай

zapis

заВЋштай, записъ

zapis zemljista

преписакъ земльишта

zapisati kome sto

осигурати коме што

zapisati komu sto па slucaj smrti

записати кому што у случаю смрти

zapisi za mi10srdne svrhe

задужбеный завештай

zapit, pitanje

питаНЋ

zaplieniti, zapljackati

заПЛЋНИТИ, оплячкати, задобити у рату

zaporka

запорка, клаузула

zaprijetiti (Versperrn)

запретити

zaruka

ВЋритба

zaruCiti se sa zenskom

ВЋРИТИ се, заручити се са женомъ

za sJijedecu godinu

за СЛЋдуюћу годину

zastava od lagje

лађарска застава

zastupstvo

заступничество

zastupstvo zemlje, zemljozastupstvo

заступничтво зеМЛЋ

zatajanje, potapsanje јтоујпе

затаЯНЋ, потапсаНЋ имня

zatvorenicki nadglednik

надгледникъ, надзорникъ ухваћеника

zatvorionica (Gelande)

затвориште

zatvorionica (НаuВ)

затворъ

zatvoriti koga

кога затворити

zatvorna prostorija

затворно МЋСТО, затворна

МИЛОШ ОКУКА

просторiя zatvornistvo

затворничтво

zatvorne potrebStine

потребности за затворъ

zatrtba, zatrenje

затреНЋ

za rasterecenje zemljista izvadak

извадакъ за растерећеНЋ земльиштва

zastavnina

заставна присойбина

zaustaviti izvrstvu, zastaru, si1u zakona

зауставити изврштбу, застарелостъ, моћь закона

zaustaviti izvrsidbu (izvrhu) presude

зауставити извршидбу пресуде

zahtijevati, od koga sto

заХТЋвати, што одъ кога

zasticeni zudija, zidov

заштићеный еврей, чифутникъ

zbor

зборъ, дружтво

zbor, drustvo (Korper-Gesellschaft)

ТЋЛО (дружтво)

zbor ljekarnika, knjigotrzaca, veletrzaca

крило ЛЋкарника, кньиготржаца, великокупаца

zbor trgovaca

трговинство

zvanje

зваНЋ, позваНЋ

zvati, navesti poimenice

звати поименице

zvjerekradica

ЗВЋрокрадица, крадльивацъ дивячи

zgoda, zbitak

згода

zdravstveno redarstvo

редарство здравля

zemaljska zastita

обрана зеМЛЋ

zemaljska doplata

земальскiй дометак, зем. доплата

zemaljska skupstina, zemaljsko spraviste

земальска скупштина

(congregation (јп Kroatien)) zemaljska sredstva

срества зеМЛЋ

381 УвРтАогу матице

земальска фабрика (творница)

zloporaba vlasti

злоупотреБЛЋНЋ власти

zemaljska ustanova (Statutt)

земальскiй уставъ

znaka

знакъ

zemaljski branic

земальскiй бранитель

znajuCi i htjeCi

знаюћи и хотећи

zemaljski vladar, zemljovladar

земальскiй владатель, владаръ

znamenja dostojanstva

знаменiя

новцеогледаюћiй земальскiй уредъ

znanje, vijest, biljeska

ВЋСТЪ

novcoogledaonica, zemljsko

znacaj, narav

значай, природа

novcooglednistvo

znaci su proti kome

знацы су противъ кога

zemaljska tvornica

zemaljski novcoogledni ured, zemaljska

382

zemaljski, seoski, ladanjski, па, ро kopnu

земальскiй, сеоскiй

zemaljsko branistvo

земальско бранительство

и

иде за обкладу изаланикъ, изасланацъ

zemaljsko povjerenstvo za razterecenje

земальска коммиссiа за

ide za okladu

zemljista

обезтерећеНЋ земльиста

izaslanac

zemljisna daca

податаъ одъ земльишта

izbaciti, izreCi п. р. urednika iz sluZbe

збацити

zemljisna zaloga

земльиштнiй залогъ

izbacenje, smetnuce iz ureda

сменуће, сбачеНЋ изъ уреда

zmljisna sluznost

земльиштна службеностъ

izbaciti, smetnuti koga iz ureda

сметнути, сбацити кога съ уреда

zemljisnica

земльиштна кньига, земльиштница

izvadak iz zemljisnice

изводъ из земльиштне кньиге

zemljisnicka odredbina

земльиштно-кньижна такса

izvadak iz spisa

изводъ изъ списа

земльиштно-кньижна

izvadna skupa, svota

извадна сумма

пристойбина

izvan)ska opasnost, pogibelj

изваньска опасность

zemljiste (Stiick)

комадъ одъ земльишта

izvjestnik

ИЗВЋститель, ИЗВЋСТНИКЪ

zemljiste i pod (zemlja i пјепо povrsje)

земльиште и под (земля и НЋезино

izvjesce

ИЗВЋстi€

површi€)

izvjescem moliti za ротос

ИЗВЋстiемъ молити за помоћь

директоръ вођеня земльиштны

izvlastba

лишеНЋ собствености

кньига

izvogjenje, izvod

извођеНЋ

чиновникъ (уредникъ) при вођеню

izvoz robe

извозъ еспапа, робе

земльиштны кньига

izbor doznanja

изворъ знаня

обрана зеМЛЋ

izvori zloCistvene statistike

извори злочинствене штатистике извршба

zemljisnicka pristojbina

zemljisnicni ravnatelj zemljisnicni urednik zemljobranstvo, zemaljsko branistvo zemljodjelstvo (obragjivanje zemlje)

обрађиваНЋ зеМЛЋ

izvrSba, izvrha, ovrha

zemljozastupnistvo, zastupnistvo zemlje

заступничтво зеМЛЋ

izvrSbena тоЉа, тоЉа za izvrSbu

zemljonastojnik

извршбена прошня, прошня за извршбу

управитель зеМЛЋ, земальскiй управитель

izvrsbeni, izvrhovni, ovrhovni

извршбеный

zemljovlasnik

собственикъ земльишта

izvrSba kazni

извршеНЋ казни

zemljoizdajica, idajica zemlje

издаица зеМЛЋ

izvrsivanje, vogjenje, tjeranje

извршиваНЋ, вођеНЋ

собственостъ земльишта

izvrsivanje lovnog prava

извршиваНЋ права лова

погодба о земльитномъ закупу

izvrsnistvo

извршничтво

izgovor, izlika

изговоръ, ИЗВЋТЪ

притежатель зеМЛЋ, спахiя

izgovor, ispricanje

изговараНЋ, ИЗВИНЋНЋ

потреба за зиму

izgovorni, izpricni

изговорный, извинителный

zla namisao

зла наМЋра, намисао

izgovoriti se, izpricati se

изговарати се, извинявати се,

zlo djelo

ЗЛО ДЋлаНЋ

zemljovlasnistvo zemljoporabna pogodba (pogodba za zemljisni zakup) zemljoposjednik zimna zaliha

прати се

МИЛОШ ОКУКА

383 у ВртАогу

матице

izgubitak feuda

изгуБЛЋНЋ феуда

izgubiti imovinu, zivot

изгубити имаНЋ, животъ

izdavalac, izdatelj mjenice izdavanje pjeneznicnih doznaka

izplatiti kome kakve поусе, kakvu svotu

какву сумму

издатель, издавалацъ МЋнице,

izpovijedati

казати што на суду, ИЗПОВЋдати

исправе

izpovijedati sto proti komu

исповедати што противъ кога

издаваНЋ упутница пенесниски на

izposlovati da se sto oglasi

наводити, изпословати да се што огласи

кассу izdavanje banaka, banackih biljezaka izdati kakov poslovni Clanak, kakvu гоЬи

384

изсплатити коме какве новце,

израдити, изпословати што

издаваНЋ банкнота

izposlovati sto

одправити, издати каковъ

izprazniti, razgrabiti

изпразнити, исцрпити

пословный

izpuniti nalog

изпунити, извршити налогъ

чланакъ, каковый еспапъ

izreka nevaljanosti, nezakonitosti zenitbe

изречеНЋ, проглашеНЋ неваляности брака

izdati presudu protiv koga

издати пресуду надъ кимъ

izdasnost u zrnu

плодъ у зрну, издашност у зрну

izreka sudacka

изрека судна

izisao је zakljucak

ИЗИШЛО € заключеНЋ, заключай

izreCi presudu

изрећи што, пресуду

izasao је za koga odlucnica па koga

изашао € декретъ на кога

izrijekom

изрично, ИЗРЋКОМЪ

izjednacenje zemljista

равноположене земльишта и пода

izrok, zakaz

заказъ, изрокъ

izseliti se iz stana, konaka

изселити се изъ обиталишта,

(Stellung уоп Grund und Boden)

конака

vrjednoce

вредности

izredak

ИЗСТУПЛЋНЋ

izsluZba

наслужба

izreCi, presuditi sto, иапш izreku,

изрећи, пресудити што, изрећи

iztekla zavicajnica

изтекло завичайно писмо, изтекла

izreCi presudu

пресуду

завичайница

izgrednik

изступитель

izumrlo рlеmе

изумрло, затрто племе

izknjiZba

изписаНЋ, изкньижеНЋ

ima se platiti иргауо u austrijanskim

има се платити управо

такса за исписеНЋ, изкньижнина

cekinima

аустрiйскимъ дукатима

изкусити, кушаюћи дознати

imalac, imovnik tvorionice

имовникъ, ималацъ творнице

izknjizbina iskusiti, pokusiti, dokazati izkusenost, prokudenost. dokazanost

изкушеностъ, доказаностъ

imalac nasljednoga dobra

држатель наСЛЋднога добра

iz nemarnosti porodivsa se steta

из небрежльивости, немарности

imati briga nad maloljetnicima i

имати стараНЋ, бригу над

stvari kakvoj

породивша се штета ствари каквой

пјЉоуоm imovinom

малОЛЋтницима

iznesak, sto је izracunan па vjerovnika

изнесакъ, што € израЧУНЋНЪ на

и ньиовимъ имаНЋМ

ВЋрителя

imati briga nad cime

имати стараНЋ, бригу надъ чиме

израчунаНЋ, произнађЋНЋ

imati djelictvo, ucesce u kakvoj stvari

имати участi€ у каквой ствари

накнаде

imati prednost pred kim

имати преимућство предъ кимъ

izmolja, izmoljena ponuda

ИЗМОЛЋНЫЙ заямъ

imati pripazku

водити подзираНЋ

izobCitba

проклетство, одлучеНЋ одъ цркве

imati trositi 20 forinti od koga

имати одъ кога 20. ф. примити

izobCiti

проклети, одлучити одъ цркве

imenik

пописъ имена, именикъ

изпытна такса

imovina (imanje, imetak)

имаНЋ (имовина, иметакъ)

izpis iz posjeda

написъ притежаня

imovina i posjedovanje

имаНЋ и добро

izpisati nepokretnost iz zemljisnice

изписати непокретностъ изъ

imovina trgovine, posla

дугови трговине, KO€ примати има

земльиштне кньиге

inace, inako

иначе

изпитатель

inokosni kotarski sudac, sudija

инокосный срезкiй судiя, судацъ

izmjera, izracunavanje, proiznagjenje naknade

izpitnina

izpitnik

МИЛОШ ОКУКА

385 у ВртАогу

матице

inostranacko redarstvo

полицiа, редарство надъ туђинима

kazan ро vrijednosti

казань по вредности

iskanje nepokretnoga zaloga

хипотекарско искаНЋ, искаНЋ

kazatelj

казалацъ

непокретне залоге '

kazivati da nije tako

казивати да ние тако, оспоравати

kaznica

казниште

iskati od koga da primi odgovornost za sto искати одъ кога, да се на што подвеже

kakvoca

качество

iskljuCiti koga od јтоујпе

исключити кога одъ иманя

kakvoca tijela i пагауј

ТЋлесна и душевна природа

(имовине)

kazniti koga zatvorom, smrcu

казнити кога закономъ, смртћу

isprava odgovornosti

исправа, койомъ се тко на што

kazniti koga smrti, smrcu

казнити кога смртiю

подвеже

kakvoca dohodka, уисјуа

каквоћа доходка

ispriCba brodova (Veklarung јт Seerecht)

раЗСВЋта бродова

kakvoca cudi, пагауј

качество ћуди, нарави

istinit, u redu

исправный, у реду

kalauz, provodic

калаузъ, проводићъ

istjerivati dug ро sudu

истеривати дугъ по суду

kalfa, djetic

калфа

kalfinski, djeticki

калфичкiй

kasnije ргауо neima тоСј

каснје, доцнје неима право моћи капитуль

386 јаупЉ ујегоупЉ hartija u visu skupu,

ЯВНЫ ВЋРОВНЫ папира у вишу

kaptol, kapitul

svotu

сумму

[(уагепје brasnja, muke

квареНЋ брашна

јаупо oCitovanje

јавно ИЗЯСНЋНЋ

kiridzija, foringas, vozar za platu

кириџiа, возаръ за плату

Jasnost

СВЋТЛОСТЪ

kitnice (гоЬа za kitnju)

еспапъ за китню

jasni

СВЋТЛЫЙ

kitnicar

трговацъ еспапа за китню

jednak

еднакъ, раванъ

kitnicarica (prodaja гоЬе za kitnju)

дућанъ (продая) еспапа за китню

jednovladac

монархъ

knjiga rudarskog suda

кньига рударскога суда

jednovladavina

монархiя

[(пјјЉепо prvenstvo

кньижно првенство

jednovladstvo

монархичтво

klicati јтепа, zvati poimenice

поименице

jednolik

едноликъ, еднаколичанъ,

[(ојј јта ucest

кой има участъ

равноличанъ

kod ујјесапја izasla тпјепја

кодъ ВЋћаня запала МНЋНЯ

едноставный преступакъ

koje sluze za opovrgnuce uCinjenice

кое служе на опровржеНЋ

jednostavni prekrsaj jezgra поуса

езгро новца

jezgra, unutrasnja vrijednost

унутрашня вредностъ

[(ојј јта jednako ргауо

равноправанъ

јетсеујпа, sigurnica

затворна сигурница

[(ојј јта posjedno pismo

до господарскогъ писма

јиrnјј dar

ютреный даръ к

УЧИНЋнице

доведеный koji јта ргауо па рогаЬи

имаюћiй право на употреБЛЋНЋ

[(ојј stanuje

кой обытава

kad пејта stvari kakve

кадъ неима какве ствари

koliko zna i sjeca se

колико зна и наколико се СЋћа

kad nije nasljednika

кад неима наСЛЋдника

kolnik

колникъ, колскый путъ

kada prestanu drazati

кадъ се престане с надметаНЋМЪ у

kolnici

возарничтво, возарницы

дражби

kolnistvo

возарство

kazalo ozenjenih, udatih, knjiga vjencanih

кньига ВЋнчаны

komandjer

командиръ

kazan тога biti primjerena prestupku

казань мора быти ПРИМЋрена

komandjerski krst

командирски крстъ

претрешеню

[(отог, begluk, blagajnica

комора (беглукъ), државно добро

М И ЛОШ ОКУКА

387 у вртлогу

матице

388

komorni

коморскiй

kracenje, neprimanje

одбациваНЋ, непримаНЋ

komoroslovje

коморска наука

krvnicki napad, krvnicka navala

крвничкiй нападъ, насртай

kOMoroslovac

коморацъ

krenuce

преметнуће

konacna svrha

коначна ЦЋЛЪ

kret (Giro)

преметъ

konacni proiztok

коначный резултатъ

kret па bijelo

преметъ на БЋЛУ

konzul (zaklonik)

конзулъ

kretaonica (Bank)

преметна банка

konzulat (zaklonstvo)

конзулатъ

kretna vrjednoca

преметна вредностъ

konjistvo, konjanistvo

коньичство, коняничство

kretni (Giro)

преметный

koracnica

попутница

kretni (Giro-fiihig)

спосо ? анъ за преметъ, преметанъ

korist, probitak

користъ, интересъ

kretnik (Girant)

преметникъ

koristoljublje

користолюбi€

kretovnik (Giratar)

премећеникъ

kotar, podzupanija (Bezirk)

срезъ

kriva misao

лудило

kotararin

срезкiй житель (срежанинъ)

krivnja

кривица

kotar za primanje u vojnike

срезъ за примаНЋ у войнике

krizac ... , znamenje krsta

знакъ крста

kotarska obCina

срезка обштина

krma

крма, пића

kotarska oblast

срезка областъ

krma, hrana

€стива

kotarski

срезкiй

krov od crijepa

кровъ одъ црепа

kotarski nacelnik

срезкiй начелникъ

krst, kriz za zasluge

крстъ, крст за заслуге

kotarski povjerenik

срезкiй коммиссаръ

k tomu

къ томе

kotarski satnik, podzupan

срезкiй капетанъ, поджупанъ

krcanje, tovarenje robe

товареНЋ еспапа

kotarski sud

срезкiй судъ

krcanje, tovarenje

товареНЋ, крцанеЋ

kotarski sudac, sudija

срезкiй судiя, судацъ

krcatelj, tovaritelj

товаритель, крцатель

kotarsko povjerenistvo

срезкiй коммиссарiатъ

krcmar, gostnik

крчмаръ, гостилникъ

kotarsko povjerenstvo

срезка коммиссiя

kupac, kupi1ja

купацъ

kotarsko staniste, podzupanstvo

срезко капетанство, поджупанство

kupivojni kotar

наимный срезъ

koristovna godina, godina od koristi

уживна година, година одъ ужитка

kupiti kakvu stvar znajuCi da је ukradena

купити какву стваръ знајући да €

kradljivac (tat)

крадльивацъ, лупежъ

kradljivac, tat

крадацъ, крадльивацъ, татъ

kradljivica (tatica)

крадльивица, лупежица

kradljivski

крадльивскiй, лупежскiй

kupiti prineske

купити, сабрати принеске

kragja

крађа, лупежство

kupnja

куповаНЋ

krajinska, megjasna straza

међашна, погранична стража

kupnja nasljedstva

купня, куповаНЋ наСЛЋдства

krajinska tvrgja

погранична тврдина, тврђа

kupljenje (Werbung)

наимаНЋ

kraljevina

кралЋВСТВО, кралЋвина

kupljenje, pokup, biranje, potegnuce

КУПЛЋНЋ, покупъ

kraljevina ilirska

кралЋВСТВО Иллирско

kupoviste, trZiste

пияца, тржиште

kraljevina Lombardeska

кралЋвина Ломбардiйска

kupovnica, trzbenica

куповно писмо

kraljevina ceska

краЛЋВСТВО ческо

kucanik obcine

настойникъ обштине

kraljevska naredba (Intimat)

интиматъ

kucanac, kucanka

трговацъ, трговкина, покућаръ,

kraljevstina lova

кралЋВНО право лова, кралЋвштина лова

украђена kupiti, kupovati гоЬи od koga

купити, куповати еспапъ (робу) одъ кога

покућарка

МИЛ О Ш О КУКА

389 YopntJlozy матице

390

kucanin, kucanica

газда, газдарица

kucanski, gospodarski

кућански (економичкiй)

kucanstvo

10

ljekar

ЛЂкар, ЛЂЧНИКЪ

трговина.одъ куће до куће,

ljekar cijepljenja

ЛЂкар, кои БОГИНЂ калами

покућарство

ljekarnik

апотекаръ, лекарникъ

kucarati

трговати по кућама

ljekarnica

апотека, ЛЂкарница

kucevna daca

кирiя одъ куће

ljekarnicka odredbina

апотекарска такса

kucevna sluznost

кућна службеностъ

ljekarnicki

апотекарскiй, ЛЂкарничлiй апотекарски зборъ, сенатъ

kucevna sprava

кућно посуђе

ljekarnicki zbor

kucevni, domaCi

кућный, кућевный, домаћiй

ljekarnicki kalfa

апотекарскiй момакъ

kucevni

кућевно, дамаШНЂ

ljekarnicki obrt

апотекарскiй обртъ

kucevni teret

теретъ на кућу

ljekarnicki pomocnik

апотекарскiй помоћникъ

kucevnik (kucevni sluga)

кућный слуга

ljekarska prepiska

ЛЂкарскiй рецептъ

kucevno pravo

кућно право

kucenje

газдинство, кућеНЂ Л

,

МИЛОШ ОКУКА

391

М

majstodrzno ујјесе

ВЂће, саВЂТ

majstodrzi savjet (Rath, соН.)

наМЂСТНИЧТВО

lagjni satnik, pomorski satnik

лађарскiй, морскiй сатникъ

mаli, maleni

малый

lajik (Leinenbruder)

монахъ, лаикъ

malokrstnik

притежатель малогъ крста

lajikinja (Leineschwester)

монаХИНЯ, лаикиня

malotrztvo, trgovina па sitno

мала, ситна трговина

lakomost па cast

частолюбi€ (УМЂрено)

manjak

недостатакъ, манякъ

lahkoumstvo

лагкоумство

manjak u porezi

манякъ у порезу

lestvica za biljeg

МЂРИЛО за БИЛЂГЪ

margrof od gornje i dolnje Luzice,

маркграфъ од ГОРНЂ и ДОЛНЂ

letilist

летилистъ, брошура

gornjo- i dolnjoluzicki margrof

Лужице

lijek proti otrovu

лЂкъ одъ отрова

margrofstvo Istriansko

маркграфство Истрiанско

lijерјm naCinom pobrati iskanje mase

што масса има примити,

megja, granica

граница, крайна међа

омиривным путемъ покупити

megjasni potez

међашна линiя, међашный потезъ

lisiCine

ручный оковъ, лисичина

marljivost u sluzbi

ПРИЛЂЖНОСТЪ у служби

listina о vladanju

листъ о владаню

masu ili ostavstinu su razgrabili

масу или заоставштину

licejni, naducilisni gjak, gjak

лицейный ученикъ, дякъ

vjerovnici ili nasljednici

изпразнили су ВЂрители или

lovna tlaka, robota

ловска робота, тлака

наСЛЂДНИЦЫ

lovni kotar

ловскiй котаръ

materialne koristi

lovnja

ловареНЂ

megjiti, graniCiti

граничити, међашити

lovoznanci

ВЂштацы у лову

megjudogagjaj

међутимный догађай

logor

ок6, логоръ

megjuzaklonje, megjunasipje

међузаКЛОНЂ, мешунаСИПЂ

ТЂлесне користи

Lorena (Lothringen)

Лотарингiа

megjuzemsko-carski potez

међуземско цариште

luzki, sumski mestar

лужкiй, шумскiй майсторъ

megjupresuda

међупресуда, измеђна пресуда

lugarija, sumarija

лугарство,. шумарство

megjupresuda

међутимна пресуда

lukavstvo, lukavstina

лукавство

megjuprostorje

међупросторъ

lutrija od dobitka

лутрiя, на коiой се добия

megjured, megjuoblast

међутимный уредъ, међутимна

lutrijski sabor

лутрiйска сбирка

областъ

у врmлоzу

матице

392

megjupresuda

међУРЋчна пресуда

mjesto stampe, tiska

МЋСТО печаТНЋе, штампе

mesnica

месара, месарница

mljecar

млечаръ

milodar

даръ из милости

mnoziti se

расти, плодити, множити се

ministar bez osobina

министеръ без портфелля

mjesovito zakonstvo (т. zenitba)

мешовитый бракъ

ministar (doglavnik) duhovnih poslova

министаръ ДУХОВНЫ послова

тоЉа

прошня, молба

ministar izvanjskih poslova

министаръ изваньски ДЋла

тоЉа, govorenje za koga

молба за кога, ходатайство

ministarstveni (doglavski)

министерскiй, министерiалный

тоЉа za uskorivanje

молба да се што ускори

ministarstveni izdatak

министерствена издатка, разписъ

тоЉа za ротос

атресса за помоћь

minstarstveno oCitovanje

министерiално ИЗЯСНЋНЋ

тоЉа za uknjiZbu

уписна прошня, прошня за

ministarstvo za bogostovlje i prosvjetu

министарство ДУХОВНЫ ДЋла и

(nastavu)

ПРОСВЋте

укньижеНЋ тоЉепа, izmoljena posuda

ИЗМОЛЋна посуда

ministarstvo za izvanjske poslove i

министерство изваньски послова

molbenica za predaje uredovanja radi

прошня има се предати уредованю

cesarski dom

и царскогъ дома

тоЉот sTogodj dobiti, izmoliti

молбомъ штогодъ добити,

ministarstvo za pjeneznistvo

министерство финанцiя

измолити

министерство зеМЛЋДЋлства и

тоlilас, molitelj

рудничтва

moliti, govoriti za koga

молити за кога, ходатайствовати

ministarstvo za pravosudje

министерство правосудiя

moliti za predpust

молити за предпустъ, аудiенцiю

ministartvo za rat

войно министерство, или

moliti se za rociste proti vjerovnicima

молити за рочиште противъ МОЛИТИ судiю за допуштеНЋ

ministarstvo za poljodjelostvo i rudarstvo

министерство рата

ВЋрителя

министерство трговине,

moliti suca za dopustenje izvrSbe

јаупо gragjenje

обртности и явнога грађеня

(izvrhe, ovrhe) proti [(оти

извршбе противъ кога

ministarstvo za unutarnje poslove

министерство унутрашньи

momcad па [(опји

момчадъ на коньма

послова

mostovnistvo

мостовничтво

министерство за явне грађевине

motriti

мотрити, пазити

motkovina (poreza za upotrebu motaka)

мотковина (порез за употреблене

gragjevine ministarstvo za trgovinu

министарство трговине

ОКУКА

393

молитель, молилацъ

ministarstvo za trgovinu, obrtnost i

ministarstvo (doglavstvo) za јаупе

МИЛОШ

мотака)

ministarstvo novcanstva

министерство финанцiе

mrtvarina

мртвина

ministarstvo unutrasnjih poslova

министерство унутарньи ДЋла

muz

супругъ

minula је povlastica prosascem угетепа

минула € повластица прошастiемъ

muz i doticno, odnosno otac

мужъ И дотично отацъ

времена mirodnica, bakalnica

миродница

mirodijar

трговацъ одъ зачина, миродiяръ

паЬауа

набаВЛЯНЋ

mirodijar, bakal

миродiяръ

nabaviti

набава

mirodnica, prodaja mirodija

трговина са зачинима, продая

nabaviti potrebna sredstva

прибавити помагателна средства

миродiя

nabavljati [(гти, hranu

тражити, набавити храну, €стива

misa, sluZba bozja

литургiя, мисса, служба божiя

nabaviti sebi sto

набавити, прибавити што

тјепаг

МЋнаръ, банкiеръ

nabavljena гоЬа

набаВЛЋНЫЙ еспапъ

mjenarska [(иса

МЋнарска, банкiерска кућа

navala, napad, nasrt oruzjem

нападъ, насртаНЋ съ оружi€мъ

mjenicna izvrsba, izvrha, ovrha

МЋнична извршидба

navesti uCinjenje

навести ДЋла

тјепјас

МЋнаръ

navlasni

навлашъ

н

у врnиlOгу

матице

394

navlasnost, navalicnost

навлашност, съ намъромъ

nasljednina

наслъднина, порезъ съ наслъдства

nagnati koga па strah

нагнати коме страхъ

nasljedni dacnik

наслъный податникъ

nagnut

наклонънъ

nasljedni dijel, dijo

наслъный дъо, дъо налъдства

nagovoreno krvno djelo

наговорено крвно дъло, крвничтво

nasljedno vlasnistvo

наслъдна собственостъ

nagoditi se о сети тјrnјт putem

нагодити, поравнати се о чему

naredbenica

рескриптъ

мирнымъ путемъ

natjera па ујеги

насилi€ въри нанешено

nagrada

награда, плата

napomenuti vjestacima da su se zakleli

nagrditi

нагрдити, наружити

nadglednik

надзиратель, надзорникъ

naredba о stampi, tisku

наредба о печатньи, штампи

nadglednistvo

надгледничтво

па srecu (па dobitak i izgubitak)

на добитакъ и штету, на срећу

naduknjiZba

надукньиженъ

nacelnik poredstva

цехмайстеръ, предстоятель руфера

naznaka puta

назначенъ пута

паСјп oglasivanja

начинъ огласиваня

naznaka tvrtke trgovaca

подписъ фирме трговаца

пеуаlјап поуас

неваляный новацъ

naznacivanje, naznaka

назначиванъ

nedavno izdata naredba

недавно издата уредба

опоменути върителъ на ньиову заклетву

nazocna stranka

странка, коя € предъъ судом

neimastina

неимућностъ

пајтапје, пајат

узиманъ под кирiю

nenadlezan

ненадлежный

najvise rijesenje - njeg. velicanstva

найвише, превысоко ръшенъ НЪг.

nepokretni zalog

непокретна залога, хипотека

Величанства

пергауј

неправъ

пајтlјепа stvar

стварь дана подъ кирiю

neradno угјјете

нерадно време

najmiti sto

узети што подъ кирiю

поусапа роУјегЬа

новчана въероостава

пајтоујпа u поуси

кирiя у новцу

поусапа posiljka

пошлянъе новца

naknadbina

накнадбина, накнадна сумма

поусапа skupa, svota

новчана сумма

nalazak, naljezak

находъ, налазакъ

поусапј тјепјас

новцомънаръ

па ladanju, па selu

на селу, на ПОЛЮ

поусапј razhod

издатакъ новца новчаный течай, пролазъ

nalegja

налеђница

поусапо okolovanje

namiriti trosak primitkom

намирити трошакъ приходомъ

поусапо trzisce

namjestni posaonik, konsul

намъстный колсулъ

novcarska, banacka zaklada

новчарскiй, баначкiй фондъ

namjesteni zi!iv, ziljev

намъштреный кућаръ

novcarska, banacka vrijednoca

новчарска, баначка вредноћа

napad

нападанъ

novcarske, banacke biljeske

новчарске, баначке ноте, банкноте

namirnica угћи plate

признаница (квитта) сврху плате

nagodba

поравнанъ, нагодба

namisao, nakana

намисао, намъренъ, намъра

nagoditi

поравнати, нагодити

narodna поусага, banka

народна банка

nagodni iznesak

нагодный износакъ

nasilni napad

насилно нападанъ

nadbiskupija

архiепископiа

nasilno rukostavljanje па koga

насилно диранъ у кога

nadgled

надзоръ, надгледъ надзорникъ, надгледникъ

nasilje, zulum

насилi€, насилство

nadglednik

nasilje, nasilnost, zulum

насилство

nadgledno osoblje

nasljedna daca

наслъный лодатакъ

nasljedna jednovladovina

наслъдна монархја

nadnevnicar, nadnevnik

надневничаръ

nasljedna dacevina

наслъдно податно добро

nakupnica, catrnja

цистерна, чартня

надзорзно, нагледно особлъ, персоналъ

МИЛОШ ОКУКА

395 у Вр111Аогу

матице

naloZiti kome, da tjera parnicu

наложити коме, да ТЋра парницу

nastojstvo

управительство

ро odvjetniku

преко ОДВЋтника

naputak

руковођеНЋ, напутакъ

naloziti kome kazan

наложити коме казань

natjera, prisiljenje, primorenje па sluZbu

ПРИСИЛЋНЋ, примореНЋ на службу

najstariji u оЬсјпј

найстарiи обштинаръ

naukoslovlje

наукословi€

nametnuti porezu

наметнути порезъ

паиспа zaklada

учебный фондъ

namirnice poloziti u pjeneznicu

признанице (намирнице)

nacrtati, osnovati sto

начртати, основати што

положити у ПЋнезницу

naucanstvo

докторатъ

намирити ВЋрителя

nahodiste

находниште

namiriti vjerovnika

396

namisao

наМЋра, намисао

паб da је tuZba bezputna

наћи да € тужба беЗМЋстна

namjesnik

МЋстозаступникъ

паБпј prekrsenja

начини преступака

па оЬаli nakupljena zem1ja

на обали положена земля

naCiniti da sto zavisi od kakva uvjeta

начинити да што зависи одъ

napisati sto, upisati u napisnik

написати што, уписати у naCiniti kog vlasnika kakve stvari

начинити кога собственикомъ

записникъ napisnik о razluci plodova

какве ствари

napovijed

наВЋштай, наПОВЋДЪ

пасјпјепј lijek

напраВЛЋНЫЙ ЛЋКЪ

napovijed

наВЋштеНЋ, наПОВЋДЪ

па sto se stvar osniva, sto је stvari temelj

на чему се каква стварь оснива

naredba se moze upraviti i па

наредба се може обратити и на

nevaljanost, nezakonitost zenitbe

неваляностъ брака

druge slucajeve

друге случа€ве

nedjelja dana (sedmica, tjedan)

неДЋЛЯ дана

narecenje, пајауа

наречеНЋ

nedjeljni list (tjednik)

неДЋЛНИ листъ

narecni, пајаупј

нареченый

nedjeljnica (natjednica)

неДЋльна, седмична плата

naseljenje, naseoba

насеЛЋНЋ

nezakonito ogranicenje osobne slobode

ограничеНЋ особне (личне)

nasilnik, zulumcar, upornik

силеџiя, кои насилi€ чини, учини, neimati nista proti kakvoj stvari

немати ништа противъ какве

naskocen, naskocnik, napadan, napadnik

нападъ (РЋчита)

naskoCiti па presudu

оспорити пресуду, устати противъ пресуде

naskoCiti па pravni naslov

слободе ствари

нападнутый, нападеникъ

naskocenje, napad rijecju

nemaran

немаранъ, немарльивъ, небрежльивъ

nemarnost

немарностъ, немарльивостъ,

петоспј svecenik

немоћни свештеник

небрежльивостъ

оспорити правный насловъ (име)

naskoCiti, pobijediti

оспорити

nasljedstvena tuzba

тужба о наСЛЋДСТВУ, наСЛЋедствена

nenaklonost, prema сети, prema

ненаклоность, спрама чега, спрама

тужба

паБпи vlade

начину владе

настанакъ, разгласъ СТЋечая

neozenjen, neudata

безбрачанъ, неожеНЋнъ, неудата

nastaniti se

настанити се, населити се

neozenjenost, neudatost

безбрачностъ

nepaziti па pravo, napasti koga

неосврћући се на правду кога

nastanak stecaja nasta1i stecaj

наставный СТЋчай

nastati

настати, постати

nastati, nastupiti

имаТИ МЋста

neporaba

неупотреБЛЋНЋ

постати, настати

neposredno, napravac, uprav

непосредно, управно, направацъ

nastanjivanje vojske

наМЋштеНЋ войске на квартире

neprava prica (falsche Losung)

лажна парола,

nastojnik

управитель, губернаторъ

nastati, postati

ОКУКА

каквога УВЋта

написникъ о разлученю плодова

зулумћаръ

МИЛОШ

напасти

во€ный знакъ

397 у ВртАогу

матице

nepravi, krivi, lazni

njegovo velicanstvo

НЋГОВО величество

neprijatelj sudacke vlasti

преступникъ судiйске власти

njemacko feudno satnistvo

НЋмачко феудно сочничтво

nepritoman

одсуствуюћiй о

nepritomnost

одсуство

nepristrasnost, smjernost

непристрастность

obala

брегъ, обала

neradno угјјеmе sudova, sudni praznici

судбени празници

obaliti vrijednost novca

спустити, обалити вредностъ

neslagati se s drugima u mnjenju

неслагати се, несударати се съ

новца

другима у МНЋнiю

obveza zakletvom

присежна, заклетна дужностъ

ЧИНЋНЋ, даваНЋ несућанствене

obvezati koga zakletvom

узети кога подъ заклетву

какве ствари

obdrzavati zakon, naredbu

држати законъ, наредбу

несућанственый УВЋТЪ

obznana

отворъ, отвараНЋ, обзнана

netrpnost vjerozakona

нетрпимостъ ВЋрозакона

obznaniti natjecaj

отворити, почети натечай

neuvrijedljivost

неповређеностъ

obznanjeni natjecaj

отвореный натечай

neuvrijeden

читавъ, неповређенъ

obezsumnjitba, razbistrivanje, razbitra

разбистриваНЋ, разбистра,

nehtjeti se poravnati s kime

нехтети поравнати с кимъ

neuman

неразумный

obestojnost vjerozakona

понижаваНЋ ВЋрозакона

nijek

одрицакъ

obecati sto danjem ruke

дати на што руку

nijekajuCi, protivan

одрицаюћiй, никаюћiй, противный

obilaz granica

обилазеНЋ граница, међа

nijekanje, protivljenje, basenje

одрицаНЋ, ПРОТИВЛЋНЋ

obistiniti

обистинити, у ДЋЛО ПРОИЗВЋСТИ

nesucna, nebitna kakva Cinitba nesucni, nebitni uvjet

398

њ

лажный, неправый, неистиннитый, кривый

ликвидацiа

nijekajuci, ЬаБеСј, protivni

одричућiй, противный

obit, i (Dimicil eines Wechsels)

обыталиште МЋнице

nijekati

одрицати, никати

obitovatelj, stanovnik

СЋдјоцъ

пустоловна стварь, коя нема

оЬјауа kakove stvari kome

обява обзнана какове ствари коме

господара

оЬјауа rata

објаВЛЪНЋ рата

niCija stvar novcanska znanost

наука финацiе

objaviti sto izvjescem

обявити што известiвмъ

novcanska povelja

финанцiална повеля

objavna pisara, pisarnica

обявна писарница, канцеларiа

novcanska straza

финанцiална стража

objavnica

обявный уредъ, обявница

финанцiалныы (што се тиче

obkopnistvo (Pionnier-Corps)

пiонирскiй коръ

финанца)

obrata па sto

обраћаНЋ на што

финанцiални послови, финанцтво

obrata, ирогауа

обратай, упорава

nocna obilaska

ноћна обилазница

obrt, kucanstvo

обртностъ, економја

noCiste

конакъ

obrt, trgovina

обртность, трговина

nuditi, ponuditi koga аmе

нудити, понудити кога чимъ

obrtnicki ured

обртовникъ

nuzljub

супарникъ у любави

obrtodrzac

ималацъ обрта, обртоималацъ

nuzrazred

нузклассе

obrtska daca

податакъ одъ обрта

nuzCinitba

НУЗЧИНЋНЋ, нуздаваНЋе

obrtski zakon

занатскiй законъ

novcanski novcanski poslovi, novcarstvo

obrtski znanac

кои раЗУМЋ обртъ

obratiti, uporaviti naredbu па

обратити наредбу на друге

druge slucajeve

случавве

МИЛОШ ОКУКА

399 у ВртАогу

матице

400

obratljivot, uporavljivost, obseg

обратльивость, обсегъ

odvazno, odlucno

одважно, РЋешително

oskrbljenje siromaha, sastaranje za

снаБДЋваНЋ сиромаха, састараНЋ

odvaznost, odlucnost

одважностъ, РЋшителностъ

siromahe

за сиромахе

odvise se trazi iz obCinske pjeneznice

одвыше се тражи изъ обштинске

oskrbiti vojsku jestivom, hranom (zairom)

снабдети войску €стивом (заиром)

oskrbiti koga jelom i рјсет

снаБДЋТИ кога съ €ломъ и пићемъ

odvjetnik

ОДВЋТНИКЪ, адвокатъ

ПЋенезнице

oskrblejnac

снаБДЋНИКЪ

odvjetnik komore

коморскiй заступникъ

oskrbstvo

снаБДЋваНЋ

odvjetnistvo komore

коморско заступничтво

obstanoviti

поставити

odvjetnik obtuzenika

ОДЋТНИК ОКРИВЛЋника

obstanoviti stanje uCinjenice

навести што, како € было, навести

odvjetnistvo

ОДВЋтничерство, адвокатство

УЧИНЋНИЦУ

odvratiti koga od kakve nakane

одвратити кога одъ какве наМЋре

obceznani

знано

оЬСе oprostenje

обштiй оПростъ, пардонъ

odgovortnost, јетесеујпа

доБРОСТОЯНЋ, оДГОВОРНОСТЪ

obCenite koristi

обште користи

odgovornost osobom, stvarju,

доБРОСТОЯНЋ, особно (лично),

оЬСепје uhvacenika

обштеНЋ ухваћеника

- osoba stvarna

стварiю

ОЬСј gragjanski zakonik

обштiй грађанскiй законикъ

odgoda

одгода, одлагаНЋ

оЬСјпа

обштина

odgodni

одгодный, продужный

obCinska sveza

обштинскiй савез, свеза

odgoj, odgojenje

воспитаНЋ

(накане)

obCinska svrha

обштинска ЦЋЛ

odgoj, odgojenje

васпитаНЋ, ОДГОЙ, ОДГО€НЋ

obCinski savjet, оЬС. ујјесе

обштинкiй СВЋТЪ

odgojna kuca

воспитавна кућа

obCinsko nacelnistvo

обштинско начелничтво

odgojni troskovi

воспитавни трошкови

obCinstvo

обштинство

odgojni (sto se tice odgoja)

воспитавный (што се тиче

ovlastenje

овластћеНЋ

obstanovljenje zlocinskoga Сјпа

доказиваНЋ злочинскога чина

odgojnica

obstanoviti (sudno dokazati)

судно доказати

odgojstvo

што спада на воспитаНЋ

obustava, zabrana

заустава, забрана

odgojnistvo

воспитаничтво

воспитаня) воспиталиште

ognjak (zid proti ognju)

зидъ противъ огня

odgoni uvjet

одгодный, оДЛожный УВЋТ

oglas, oznana, danje па znanje

одлаСЪ, ознаньиваНЋ

odgojni uvijeti

одгойни УВЋТИ

ograditi svoje postenje proti сети

оградити CBO€ поштенеЋ, свою чес

odgoditi

одгодити, одложити

противъ кога

odkupiti, izkupiti sto

одкупити што

odajnik

явитеЛЬ, одайникъ

odkupka, odkupna cedulja

одкупна цедуля

od dana, kada је sto dano па znanje

од дана, кадъ се што огласи,

odlaganje zatezanje

одлагаНЋе, разтезаНЋ

обзнани

odlucna prisega, zakletva

главна присега, заклетва

odati zloCinstvo sudu

одати, явити злочинство суду

odlucan

РЋшителанъ

odagnac, gonjenac

одагнаНИКЪ, ГОНЋНИКЪ

odlucnica

декретъ

odaslati koga па povjerenstvo

одаслати кога на коммисiю

odlucnica ministarstva pravosudja

декретъ министарства правосудiя

odbaciti pozov

одбацити позваНЋ

omegjiti, ograniCiti

ограничити

odbor vjerovnika kod stecaja

одборъ ВЋрителя кодъ СТЋчая

odredba, ustanovljenje, naznaka

опреДЋЛЋне, устаНОВЛЋНЋ,

odbor, mjesovito stovovjece

МЋШОВИЫЙ саВЋТЪ

odvaziti se, nakaniti se

РЋШИТИ се, одважити се на што, наканити се

назначеНЋ odrediti strankama dan za rok

опреДЋЛИТИ странкама данъ за рокъ

МИЛОШ ОКУКА

401 Ysp11tJlOZY матице

odrzati u тоа presudu

402

одржати у снаги, у кр1шости

oknezen

окнежный

пресуду

okovati unakrst, nakriz

оковати унакрстъ

odpad od vjere

одпаднуће одъ ВЋере

okolovanje novaca

прелазъ новаца

odpisati porezu

одписати порезъ

okosno, zadjevno pismo

писмо окосно, заДЋВНО

od porabe

одъ употреБЛЋНЯ

okrivni svjedok

окривный, отеготный СВЋДОКЪ

odprava urednickih udovica

одправа уреднички, чиновнички

okrnja, nanos stete

ОКРНЋНЋ, наносъ штете

удовица

okrnjiti kome sto, nanijeti kome stetu

окрньити коме што, нанети коме

odpravljaonica

одправница

odpravna pisara

одправна писарница

okrug luga, sume

срезъ луга, шуме

odprema

опрема

okrug, okolina grada

округъ града

odpremni troskovi

трошкови одпремни

okruzna vlada

окружно правительство

odpusnica

одпусно писмо, оДпусница

okruzni

околичкiй, окржничкiй

odpust okrivljenika

изрека невиност ОКРИВЛЋеника,

okruzni odaslanik

одасланикъ окружiя

одпуст ОКРИВЛЋника

okruzni izvjestnik

окружный ИЗВЋститель

odredba za lijekove

одредбина, такса за ЛЋкове

okruzni satnik, predsjednik

окружный поглаваръ, преДСЋДНИКЪ

odredbina za hlјеЬ, meso

такса за ХЛЋб, месо

omaljene, отаlа

омалеНЋ

штету

odredbeni dohodak

таксбеный доходакъ (потезовина)

omladak, potomak

потомакъ, омладакъ

odredbinska zabiljeska

предБИЛЋжка такса

opasan, pogibeljan

опасанъ

odrediti

одредити, опреДЋЛИТИ

odrediti kazan za prekrsnika naredbe kakve одредити казань за преступника какове наредбе odrediti stranci rok

опреДЋЛИТИ странки рокъ

odredba za drva

упутница за дрва

odredba, ustanovljenje (Bestimmung)

opasna, pogibeljna prijetnja

опасна претня

opatovina

архимандритска пребенда

opet ili s nova preduzeto istrazivanje

опетъ или на ново предузето

opetna zenitba, udatba

опетна женитба, удатба, опетный

истраживаНЋ

опреДЋЛЋНЋ, устаНОВЛЋНЋе,

бракъ

одређеНЋ

opetno preduzece istrazivanja

вторично предузеће изтраживаня

odrediti rok ро potrebi radnje

опреДЋЛИТИ рок по потреби

opetno pustanje iz zatvora

вторично дигнуће изтвора

раДНЋе, работе

opirati se proti zakonu

опирати се, устати противъ закона

odreCi, neprimiti molbu

одрећи прошню, молба

opovrCi dokaz protivnim dokazom

доказъ противудоказомъ

odreCi se cega

заклетвомъ опростити се чега

обезсилити, оповрћи доказъ

odrjesenje

опроштеНЋ

противнымъ доказомъ

odrjesba

опростница, aMHecTia

odujmiti

одузето

opovrCi razloge sumnje proti sebi

оповрћи разлоге положеня (сумне) противъ себе

odujmiti, oduzeti

одузети

opomena, napomena

напомена, ОПОМИНЯНЋ

ozeniti se, udati se s nova

оженити се, удати се на ново,

opomenica

писмо одъ опомене

ozivjeti

опетъ у бракъ ступити

opomenica

опомена цедуля, опоменка

оживити

oporan

упоранъ упорнство

ozdrava, oporava

оздрава

opornost (Wiedersetzlich, Widerstreit)

ogled pluca i daha

огледъ џигерица (плућа) и даха

opravda

оправдаНЋе

ozloglasiti koga

грдити, озлогласити кога

opravljanje sluZbe

извршаваНЋ службе

МИ А ОШ ОКУКА

403 у ВртАогу

матице

oprost

опростъ, одръшенъ

ostavina, pokladnica

оставница

oprost od napovijedi

опростъ одъ навъештаня

ostavni naputak

оставно упутство

oprostiti

дати опростъ

ostavni povjerenik

оставный коммисаръ

oprostiti koga od okrive kakve

опростити кога од окривлъня

ostavnica, pokladnica

оставнина

каквог а opsovni

ostavilac, ostavodavac, pokladodavac osi:aviti, poloziti pismo kod suda

оставодаваЦЪ, оставлячъ

хулный

opunovlastna, opunomocna zaporka

опуновластна, опуномоћна запорка (клаузула)

404

списъ кодъ суда оставити, ПОЛОЖИТИ

ostaviti se, odre6 se od cega

оставити се, одрећи се одъ чега, дати одъ себе што

ortakluk, ortastvo

ортаклукъ

oruzanstvo, oruzinstvo

четничтво

ostaviti sto u bijelu

оставити што на бълу

oruznik

четникъ

ostavnik

опоручитель

osigurati vjerovnika zaloznim ргауот

осигурати верителя заложнымъ

ostavnikov

опоручниковъ, опоручникiй,

правомъ

ostavoprimac, pokladoprimac

оставопримацъ

кога изванъ проглашеня тужбе

ostavsa imovina

заставша имовина

поставити

ostavstinski vjerovnik

въритель заоставштинскiй

осигурница за штету одъ ватре,

ostati u тосј

остати у снаги, кръпости, сили

одъ огня

otvor sudnih paketa

отваранъ, отворъ судны пакета

osigunarnica

осигунарница, осигураниште

otvoriti pismo, pecat

отворити писмо, печатъ,

osigurnina (Ргатје)

награда за осигуранъ

osigurnina (Gebiihr)

пристойбина за осигуранъ

otegotna, otezna okolnost kod kakova

отеготна околност кодъ каквога

osigurnica proti steti od vatre

осигурница противъ штете одъ

zlocinstva

злочинства

ватре

oteretiti koga Сјт

отеретити кога чимъ, наговорити

осигурно ДРУЖТВО, ДРУЖТВО

otiCi kamo

отићи кудъ

осигураня

ocevidna pogibelj, opasnost

очевидна опасность, погибель

oskrba

дотацiя, снабдъванъ

oCitovanje

изяснънъ

oskrbnicar (spitalnik)

шпиталникъ

ocitovanje zakonite obveze

изявлънъ законите обвезе

oskrbnicanski (spitalnicki)

шпиталничкiй

oCitovanje i protivnooCitovanje

изяснънъ и противуизяснънъ

oskrbiti crkvu

снабдъти (дотирати) цркву

oCitovanje nasljegjenja

изявлънъ наслъдства

oskrvnuce

оскрвнънъ, оскрвнуће

oCitovanje, razjasnjenje, naimenovanje,

изясненъ, изавлънъ, проглашенъ

osmrada studenca i!i nakupnica

осмрада, осмрађенъ бунара или

proglasenje

osigurati koga od tuZbe osiguraonica za stetu od vatre, od ognja

osigurno druztvo

разпечатити

цистерне

oCitovati svoju volju

osoblje ујјеса

особлъ, персоналъ въћа

oCitovati se

изяснити се

osobite, vidne, zapazne mane

особыте, видне, у очи падаюће

ocitovati se о kakovu zlocinstvu

изяснити се о каквомъ злочинству

мане

oCitovati se pod uvjetima za nasljednika

изяснити се подъ увътима за

изяснити, изявити свою волю

osposoba za uci!ista

преправлянъ за училишта

osposobljen

преправлънъ, приспособлънъ

oCitovati se proti kome

изяснити се протвъ кога

osposobiti koga

преправити кога за што,

06

припасти

приспособити кога

osastni

ошастный, припадны

остава

oskrbnik ljekarnice (Provisor)

провизоръ лъкарнице

ostava, poklad

наслъдника

М И Л ОШ ОКУКА

405 у врnиlOгу

матице

oslo nasljedstvo

ошло, припало наСЛЋедство

pjeneznicki dnevnik

ПЋнезничнiй дневникъ

osteta javne razsvjete

оштета явнога ОСВЋТЛЋНЯ

pjeneznicki urednik

ПЋнезничный чиновникъ

ostetilac

оштетителъ, оштетилацъ

pjeneznicko rukovanje

ПЋнезнично руковаНЋ

ostetilac luga, sume

оштетителъ луга, шуме

pjesadija

ПЋшачтво

ostar

строгъ, оштаръ

pjesacka regimenta, pukovnija

ПЋшачка регимента, печачки полкъ

osteta

оштета, оштећеНЋ

plata za cijepljenje

награда за калаМЛЋНЋ богиня

ostra kazna

строга казна

plata nemocnih svecenika

плата немоћны свештеника

ostra naredba

оштра одредба, устаНОВЛЋНЋ

platezna zavrata

платежный регресъ

ostre naredbe

строге наредбе

plateznica (platezna cedulja)

платежна цедуля

platiti porezu

платити порезъ

plemicki

племићскiй

п

406

pazikuca (pripaznik od kuce)

кућный настойникъ

plemstvo, plemenstina

племићство, племство

pakosna osteta tugje svojine, vlasnistva

пакостно оштећЋНЋ туђе

plemstvo ро krvi

племство, благородство по крви

собствености

plijen, placka

ПЛЋНЪ, плаћка пловостегъ, застава, флагъ умножеНЋ преКОМЋРНО, паћене

печатаНЋ кнъига

plovosteg

papinski veleposlanik

папинскiй посланикъ, нунцiй

plogjenje, mnozenje, pacenje zvjeradi

perovodni urednik, urednik kod

пероводный уредникъ, чиновникъ

perovodstva

кодъ переводства

роЬјеБ

побећи божiомъ милостiю

panatiskanje, panatisak knjiga

pestvaliste

ДИВЛЯЧИ

завеДНЋ за храНЋНЋ ДЋце

ро bozjoj milosti

pecatnik (Kanzler)

канцлеръ

pobrati porezu

побрати порезъ

pisar

писаръ, канцелиста

pobugjivanje па bunu

буна, побуна, бунити

pisar

писарничкiй, канцеларiйскiй

pobudila se dvojba

побудила се сумня

писаръ

povjera

ВЋроостава

писарничка, канцеларiйска

povjerbina

ВЋрооставно добро,

pisarina

ВЋрооставштина

пристойбина pisarnicki

кацеларiйскiй, писарнычкiй

povjerenicka zamjena

ВЋрооставна подстава

pisarnicki sluzbenik

кацеларiйскiй службеникъ

povjerska oblast

ВЋрооставна областъ ВЋрооставный чекалацъ

pisarnisko rukovanje

писарничко ДЋЛОТВОДСТВО

povjerski cekalac

pisati kome

писати коме, дописивати коме

povratak prognanjenika

повратак прогнаника

pismara

архивъ

povratna primka (Retour-Rechnung)

рецеприссъ повратный

pisma zemaljskog suda

писмохранилиште земалъског суда

povratiti novce

повратити што у новцу

pismar

архиваръ

poglavito

поглаВИТО, нарочито

pismeni poziv, saziv

писмено позваНЋ, сазваНЋ

poglavlje, glava

поглавi€

pismo

писмо, посланица

poglavje

глава, поглавi€

pismober

писмо борка

pogragjaniti koga

дати коме грађанство,

pismo, list od gragjanstva

писмо одъ грађанства

pitanje, ragjenje о сети, sto se cega tice

питаНЋ о чемъ

pogrda

осрамоћеНЋ, погрда

pitati, zapitati koga о сети

на одговоръ позвати

podrijetlo, podreklo

подрекло

ро povjerenstvu sto izvidjeti

по коммиссiи што И3ВИДИТИ

(zur Rede stellen) pitomcevina

питомство

pjeneznica

ПЋнезница, касса

пограђанити кога

МИЛОШ ОКУКА

407 УвРтАогу матице

роуеlја о vlastelovnici

повеля за земске кньиге

(vlastelovnicka роуеlја)

408

popis granica

описиваНЋ граница, међа

роргауа granica

испраВЛЯНЋ граница, међа

povjerenik (Commissar)

коммиссаръ

posljedak, posljedica

ПОСЛЋдица

povjerenik (Commissionar)

ПОВЋреникъ, коммиссионеръ

ро slovu zakona tumaCiti

по слову закона толковати

povjerenstvo gragjevne иргауе

коммиссiя грађевне управе

potvrdnica, podvrtka

потврдница

povjerenstvo za primanje u vojnike

коммиссiя за примаНЋ у войнике

potvrgivati se, da ј е sto koristno

потврђуе се, да е стваръ полезна

povjerenstvo za proucavanje

коммссiя за проучаваНЋ

priliku da se stanu

састану, подпомагати злочинске

povjerovina, роујегепа гоЬа

ПОВЋровина, повереный еспапъ

povrata, postavljanje u prvasnje stanje

постаВЛЯНЋ, повраћай у пређаНЋ

pogodba па srecu

на срећу погодба

стаНЋ

pogorelicka pjeneznica

погорелячка пеНЋзница, касса

povuCi koga па гасип, па odgovor

повући кога на одговорностъ

poguba

гуБЛЋНЋ

povuCi potez

повући потезъ, линию

pogubnik

погубитель

pogadjanje о miru

погађаНЋ, уговараНЋ о миру

pod vlastitu odgovornost

под свойомъ одговорности

pogadjanje s vjerovnicima

погађаНЋ съ ВЋрительима

podzalog

подзалога подовина (даћа с површiя зеМЛЋ)

састанке

pogibelj, opasnost pred neprijateljem

опасностъ предъ неприятеЛЋМЪ

podovina

pogodba о podovini

погодба о даћи съ површiя зеМЛЋ

podignuce

обште оружаНЋ

pogodnici

погодницы, погодбаръ уговараюће

podiCi koga па akdemicki stupanj

кога на степенъ академичкiй

стране pogodovati zlocinske sastanke,

подигнути

давати злочинцима прилику да се

podici pravdu proti valjanosti zenitbe, proti оспорити валяность брака,

podignuce tuZbe

подизаНЋ тужбе

podpunoma

подпуно писмо одъ пожара

davati zlocincima

ПОСЛЋДНЋ ВОЛЋ

pod predsjedom gragjanskog nacelnika

подъ преДСЋДОМЪ чеоника

pozarna prijetnica

podrucje obCine

пордучiе обштине

podiCi pravdu proti cijem preimuctvu

poduporka

блаГОДЋЯНЋ

подићи правду противъ чiегъ примитства

podupornik

блаГОДЋянацъ

podiCi pravu proti сети

подићи праву противъ кога

poziv

ПОЗЫВЪ, позовъ

podnajmitelj

подкипаџiя

pozovak

позивакъ

podpredsjednik

наМЋСТНЫЙ ПРЋдседникъ

poklon (Honorirung)

почестъ

podporabodavac

поднаймопримацъ

poklonjeni primjerak

поклоненый изтисакъ, екземпларъ

podpuno cijenjenje

подпуно ЦЋНЋНЋ, уважаваНЋ

polag, ро

по

pod svoju izpovijedku postaviti kizac,

што се изкаже, предъ онога знакъ

polozni dan

данъ полаганя

krstic, znamenje krsta

крста метнути

poloznica

писмо о полаганю, положница

pod sumnju stavljena roba

подъ сумню ставленый еспапъ

poljska sluznost

польска службеностъ

podratovnik

военый подмаршаллъ

poljsko nadglednistvo

польско надгледничтво

podruzna banka

припадна банка

popis nagjenih stvari

ПОПИСЪ, пописиваНЋ

podruzni

припадный (побочный)

popisati nagjene stvari (naCiniti nagjevnik) пописати

podruznica

припадно дружство

popis stvari (nagjevnik)

пописъ

podrucje jednovladavine

подручiе монарюе

poplasiti koga, izpitanika

поплашити, застрашити кога,

podrucje nastojstva

подручiе управительства

изпытаника

poduporaba

поднаямъ

МИЛОШ ОКУКА

409 у ВртАогу

матице

410

pozakonjenje

узаКОНЂНЂ, позаКОНЂНЂ

ротоспа znanost

помоћна наука, знаностъ

pozivati se па spise

позивати се на списове

ропаУljапје, opetovanje

повтореНЂ, повтораваНЂ

pozovka

ПОЗ0ВНЫЙ списъ, позовка

ponavljati, opetovati

повторити, повторавати

pozovna zalba, prituzba

позовна жалба

ропоуа

понова, понаВЛЂНЂ, обнаВЛЂНЂе

pozovni odbor

позовный сенатъ

ponugjeni feud

поданый феудъ

pozovni stupanj, sud

позовни степенъ

popisni castnik

пописный частникъ, оффициръ

pozovnik

позыватель, позывалацъ

роргауа

поправакъ поправилиште

pozovno prijavljenje, prijava

позовна прiява, прiЯВЛЂНЂ

popravnica

ројат

понятi€

popravnica za svecenike

поправниште за свештенике

ројат vlasnistva, mjestne obCine

понятi€ собствености, МЂстне

posao па srecu, usudan posao

погибельный посао

обштине

posjedno pismo

господарско писмо

pokazalac, pokaznik isprave

показатель, показникъ изправе

posjedno pismo

уписка притежаня

pokazati da је kakva isprava sumnjiva

показати да € какво писмо

poslovoda bez ovlastenja

пословођа безъ налога

сумньиво

рогаЬа

употреБЛЂНЂе

pokazati imovinu

показати имаНЂ

porediti ро abecedi, ро azbuci

упоредити по абецеди, по азбуцы

pokazati kome sto

коме што показати

poredstvo i ceh (Innung und Zuft)

цехъ и руфетъ

poklon, dar

даръ, поклонъ

рогаЬа do smrti

употребляваНЂ за ЦЂлога живота,

pokradenik

покрађеникъ

pokrajina

покраина, провинцiя

ДО смрти poreza

порезъ

pokretni zalog

покретный, ручный залогъ

poreza od kucevne najamnine

данакъ од кућевне кирi€

роl, polak, polovica, polovican

пола, ПОЛЪ, по

porezaca (kataster)

катастеръ, порезникъ

polak dokaza

пола доказа

porezacka biljeska

катастрална дата, порезничке

polak dokaza staviti

полу доказа донети

polovicni posao

пола посла

porezacka obCina

порезничка обштина

poluljetni, polugodisnji odkaz

ПОЛГОДИШНЂ одказаНЂ

porezacki

катастралный, порезничкiй

polozaj

положеНЂ, положай

porezacko radilo (porezacki urednik)

polozenje izbornih listova па ugled

положеНЂ на угледъ изборны

БИЛЂшке

катастралный, порезничкий одређеникъ порезка глава

листова

poreska glava

poloziti spise

уложити списе

poreCi

порећи свою РЂЧЪ

роlиЬгаса, polusestre (Ьгаса i sestre

браћа и сестре само по отцу или

poricnik, poricalac

порицатель, порицалацъ

samo ро оси ili materi)

матери

poruk

поручанственикъ

poljski сиуаг

польскый чуваръ (поляръ у Далм.)

porucanstveno

даваНЂ поручанства

pomagala redarstva

органи редарства

posadka

посада

pomanjkati, pofaliti (felhen)

ПОГРЂешити, пофалити

posebnik (Privatier)

приватный ЧОВЂКЪ

pomlagjenje cesarevine (jednovladavine)

помлађеНЂ MOHapxie

posebnicka, zasebnicka stvar

приватна стварь

помоћи затворенику, ухапшенику

poslati и prognaliste

послати у заточеНЂ

да утече

poslanistvo

посланичтво

ротос materialna

матерiално помагаНЂ

poslovogjanstvo

пословодничтво

pomoCi sebi samosilno

самовластно себи помоћи

posljednja razloZba (razredba)

ПОСЛЂДНЯ наредба

ротос zatvoreniku da utece

МИЛ О Ш О КУКА

411 у Вр11Ulогу

матице

posjed stvari kakve Сјпоm posjednik seljacke kuce posjednik

pocastnik

почаствованый

притежатель селячке тежачке куће

pocastnina

почестнина

притежатель

pocetak, zametnuce postupka kaznenog

почетакъ поступка казненога

posredovanje

посредствоваНЋ, посредоваНЋ

ро cehu

цеховный

postavljenje povjerenstva

постаВЛЋНЋ коммисiе

роСј za rukom

поћи за рукомъ, УСПЋТИ

postavnica

поставный декретъ

posast, radnja

пошастъ, радня, епидемiя, зараза

поставный декретъ, декретъ,

postanska postojka (Post-Station)

поштанска штацiя

коимъ € тко наименованъ

postanska primka

поштанскiй рецеписсъ

postati punoljetan

ПУНОЛЋтан постати

posten

поштенъ, честитъ

postupak, postupanje u predtecnim,

поступакъ, поступаНЋ у

postenost

поштеНОСТЪ, честитостъ

predhodnim slucajevima

предходнимъ случа€вима

postenost pravosudja

чистоћа правосудiя

postupati krjepko proti komu

поступати КРЋПКО проти кога

postovanje

почитанеЋ

postupati ро sudovniku

поступати по судореду, судовнику

postenost

поштеНЋ

ро starinskom obicaju

како € старинскiй обычай

postovanje zakona

почитоваНЋ закона

ро sudovniku

по судореду

postovati, imati obzir, paziti па sto

почитовати, имати обзиръ, пазити

ро starodavnom obicaju

како € обычайн, у обычаю

на што

posuditi djecu za prosjacenje

дати ДЋЦУ за просячеНЋ

pravacke i nepravacke (upravne

управни и неуправни порези

posudonik, tko sto uzima u naruc

узималацъ у посуду, ПОСУДОВНИКЪ

i neupravne?) poreze

potepsti imovinu

разточити, разсути, потепсти

pravacki pucki izbor

управный и неуправый изборъ

имаНЋ

pravedna nada, pravedno ufanje

праведна надежда, праведно уфаНЋ

potvoriti па koga zloCinstvo

потворити кога збогъ злочинства

ргауНо, drzaj (опо, cega se valja drzati)

правило, држалиште (оно чега се

poticati koga proti kome

потицати, дражити кога противъ

postavnica

412

притежаНЋ ствари какве чиномъ

вам држати)

другога

ргауНо, nacelo

правило

potratni troskovi

разкошни, потратни трошкови

ргауНо tumacenja

правило толкованя

potraznik (Reportorium)

реперторiй

ргаупа okriva ро znacima

правно ОКРИВЛЬНЋ по знацима

potrebina

потребнина

ргаупј opaz

правна предострожностъ, опазъ

потребе

ргаупо dobrocinstvo nagjevnica

правно доброчинство пописа

искати, тражити што кодъ ИЛИ одъ

pravnost iskanja

истинитостъ, изправностъ исканя

кога

pravnistvo

правничтво

потребовати, требати, тражити

ргауо velicanstvo

право высокочанство

потрошный

ргауо, djelotvorno

управо

ро uredu, iz uredske duznosti

по уреду, званично

pravoznanac

правословъ, правознанацъ

pohara groba

гробоска крађа

ргауо kucaranja

допуштеНЋ тргованя одъ куће до

pohvata, pohvacanje sakrivnih zloCinaca

ухваћеНЋ сакривны злочинаца

potrebStine potrebovati, iskati sto kod ili od koga potrebovati, traziti potrosljiv

куће, покућарство

желя за добиткомъ

ргауо па obrt

право обрта

pocasni (sto se tice casti)

почестный (што се тиче чести)

ргауо па sebe

CBO€ право

pocasni ured

почестный уредъ

ргауо па umnozak

право на прираштай, на умножакъ

pocast

почаствоваНЋ, почестъ

ргауо ргеЫјапја, ргеЬојпо ргауо

право пребияня

почестный хитацъ

ргауо situarenja

право на ситно трговаНЋ

pohleta za dobitkom

pocastni hitac

МИЛ О Ш О КУ К А

413 YBpntllQZY маmuu,е

првенацъ, праворођеникъ

pregji

предцы, предкови

pravorogjenstvo

правородство

pregledalica

формуларъ, образацъ

pravoslavno naukovanje

православный факултетъ

prezaloziti pokretnu stvar

ручный залогъ далЋ заложити

pravorogjenik, ргуепас

pravosudje

правосудi€

prelom zakletve, prisege, vjerolomstvo

преломъ заклетве, присеге

pravosudni povjerenik

правосудный коммиссаръ

prelomnik prisege, zakletve

клетвопреступникъ, ВЋРОЛОМНИКЪ

pravosudni ured

МЋСТО код правосудiя

pregledalica, izgled

образацъ, огледъ

pravosudno zakonotvorstv6

правосудно законодавство

prigledstvo

пригледничество

pravosudno starovjece

правосудный сенатъ

preduzeti prosvjed

предузети протестъ

ргауо trama, grede

право греде

preinaka

преинака, презначеНЋ

ргауот bojati se cega

чега съ правдомъ бояти се

preinaciti

преиначити, преМЋНИТИ

ргуоtnј feud

првобитный феудъ

ргејпасепје, preinaka

преиначеНЋ, преМЋна

силомъ што подъ законъ

preinaCiti pitanja

преМЋНИТИ, преиначити пытаНЋ

подвластити

prejasni knez

преСВЋТЛЫЙ кнезъ

предаватель, предавалацъ писма,

prekrsnik

преступникъ

товара

preljub, preljuboCinstvo

прелюбочинство

predaja kaznjenika u kaznicu

предая казненика у казнилиште

preljubnik

прелюбочинацъ

prodaja па sitno

ситна продая

premjestanje menjika

размицаНЋ граница

predaja, predavanje nasljedstva

предая, изручеНЋ наСЛЋдства

preragjenje ргета potrebi

присподоБЛЋНЋ, прерађеНЋ према

predati miraz

дати миразъ

prevariti zakon, naopako iztumaCiti zakon

414

predavalac pisma, tovara

predati dokaz unistbe zaobe

предати доказъ уништне жалбе

predati kome zaostavstinu

предати, пресудити коме

потреби presjecanje govora, prekinuce razprave

упадаНЋ у РЋЧ, пресаНЋговора, прекинуће разправе

заоставштину

preslavni, visokoslavni

высокославный

предати прошню, молбу

prestanak, тјписе, gasnuce, iztecaj

престанакъ, изтечай, угашеНЋ

predati гоЬи

предати еспапъ (робу)

pretvora

претвараНЋ

predati se па milost i nemilost

на мылостъ и немылостъ предати

pretjeran

претеранъ

се

preuzvisenost

превосходительство

preduzeti sto pod kazan

предузети што подъ казань

preurediti

преуредити, преустроити

preduzeti sto п. р. posao kakov

предузети што на. пр. посао какавъ

preuredjenje

преустрой

predvoditi regimentu

предводити полкъ, регименту

presasce угетепа

прошастi€ времена

predlog sutraZilaca (traziocka)

сутраћительскiй предлогъ

prijetiti kome сјте

претити коме чиме

predloziti sto sa svojim тпјепјет

узъ што CBO€ MHЋHj€ предложити

prijetnja, prijetno drzanje

претеће држаНЋ, претня

predpust

предпустъ, аудiенцiя

prijetiti, stati prijetiti

претити, стати претити

predsjednik poredstva

преСЋДНИКЪ руфета

ргiliспо vrijeme

згодно време

преДСЋДНИЧСТВО

priloziti izprave napisniku

приложити изправе записнуку

predati molbenicu

predsjednistvo predsjednistvo pozov. suda

преДСЋДНИЧСТВО позовнога суда

preuzeti

преузети, заузети

preduzece (Уоrnаћте)

предизетакъ

ргећгапа, prijepit

прехрана, препитаНЋ

predujmiti

предплати:ти, дати, учинити ПрЋ

ргећгапјпа, prepitarina

присойбина за препитаНЋ

времена

ргЉаупј troskovi, troskovi zasto

трошкови за прибаВЛЯНЋ чега

predujmiti

напредъ дати

privoljenje, privolja

саИЗВОЛЋНЋ

pregji

предакъ

МИ А ОШ ОКУКА

415 у ВрmllОгу

матице

416

pridrzaj

уговоръ

prinesak glavnici

принносакъ главници

pridruziti, sdruziti

УТЋлоставити, саставити

prinesci

приноси

priznalac

признатель, призналацъ

prinositi сети kakvu skupu поуаса

приносити чему какву сумму

priznati da је dijete zakonito

признати да € ДЋте брачно

priznati da је sto potrebno

признати да € што нужно

priznati potrebu

признати нужду

priznati ispravu

признати писмо

priznati koga sposobnim za sto,

признати кога за способно за што,

новаца priobCiti iskanje, da se и napisnik stavi

прiявити какво искаНЋ у написникъ

priobCiti kome sto, da se о tom oCituje

приобштити кому што, да се о томъ ИЗЯСНИ

п. р. za ured

на пр. за уредъ

priobCiti komu tajnu

прiобштит кому тайну

prijava za nasljedstvo

ИЗЯСНЋеНЋ за наСЛЋдника

pripadnik k оЬСјпј

принадлежникъ къ обштини

prijavilac

прiявитель, прiявилацъ

pripadnost оЬСјпј

принадлежностъ обштине

prijavna preglednica

прiявный образацъ

pripoznati dohodak, danak

припознати примовину, данакъ

prijebor spisa

преборъ списа

priredba (Voruntersuchun)

препраВЛЯНЋ (предидуће

prijevara

превара

prijenos јтоујпе

преносъ иманя, имовине

priredni sudac

преправляюћiй судiя

prijelom saveza

преломъ савеза

prirediti parnicu

приправити, уредити парницу

prijetnja, opasna, pogibeljna

претня, опасна

priregjenje sastavka

приређеНЋ ЦЋника

prijetres

претресъ

prirodni krug djelanja, djelokrug

природно подручi€

prijetiti

претити, грозити се

prirucna knjiga, prirucnica

ручна кнъига

prijetnja kaznju

претня казномъ

pristav zemljisnicnoga ravnateljstva

приставникъ дирекцiе вођена

истраживаНЋ)

prijeCiti

пречити

prikralj, kraljev namjestnik

наМЋСТНЫЙ краль, место краля

pristanisno redarstvo

земльиштны кньига

prilagodna zgrada

присподобна зграда

pristaniste morsko

морско пристаниште

prilog izvjescu

прилогъ известiю

pristran, priuzet

пристрастанъ, приузетъ

priloman (Zugegen)

присуствуюћiй

pritomni

присуствуюћiи

primanje и zavod, и оЬСјпи

примаНЋ у заведеНЋ, у обштину

prirogjeni

ДЋдинскiй

primitelj pokretnoga zaloga

заложитель ручногъ залога,

prisvajanje plemstva, plemenstine

присваЯНЋ племићства

примитель ручногъ, покретног

prispjelost, prispjetak ducanske пајтоујпе ПРИСПЋЛОСТЪ, приспетакъ дућанске

залога

пристаништво редарство, полицiа

кирiе

узети на се, примити

prispjeti се, prispijeva тјепјса

ПРИСПЋва, ПРИСПЋТИ ће МЋница

primiti koga и milost

кога у мылостъ примити

priuzdrzavati, ugovoriti sto za sebe

уговорити што за себе

primiti nasljedstvo

У наСЛЋедство ступити

pristajanje па zenitvu, udaju

брачно ИЗЯСНЋНЋ, саИЗВОЛЋНЋ на

primiti se па odgovornost zasto

подвезати се на што, стати добаръ за што

pristanje ро тисепји

мучальиво саИЗВОЛЋНЋ по мученю

primiti

бракъ

primitnica, upisnica

уписница, примный листъ

pristanak

компромисъ

primjerak

екземпларъ

prituZba dvoru

тужба двору

prinadleznik kakve zemlje, kakve оЬСјпе

принадлежникъ какве зеМЛЋ, какве

priuzdrzaj

задржай

обштине

priuzdrzna tocka и racun

задржна точка у рачуну

приносакъ, помоћь

priuzdrzati, odrediti sto ugovorom za sebe уговорити што за себе, одредити

prinesak, ротос

МИЛ О Ш ОКУКА

417 у врmАогу

Mamuu,e

418

што уговором за себе

protezati se па sto

простирати се на што

priuzdrznik

уговорникъ

prijepis

преписъ

priuzdrzati

уговорити

prijesjek

преСЋКЪ

prihvatna sigurnost

примльива сигурность

prosac

проситель, просацъ

prihvatnina (prihvata providba)

птихватнина

prosjastvo

просячество

provigjeti se, biti па oprezu, u obziru

быти на опрезу, предохранити се у

protezati se

простирати се

kakve stvari

обзиру какве ствари

proti Сјјој уоljј

противъ чие ВОЛЋ

provod, proprat

спроводъ, спровођеНЋ

protivnicki govor, odgovor

одвратный говоръ, одговоръ

provodnica

проводно писмо, проводный листъ

protizakonst

противзаконостъ

provodno, propratno izvjesce

спроводно известi€

protimka

противу говоръ

progja

продая

protumaCiti, razjasniti

протолковати, разяснити,

prodaja ljekova

продая лекарiя

prodrijeti u kakvo mjesto

продрети у какво МЋСТО

procjena zemljisnoga dohodka

ПРОЦЋна земльишта

proizvod duhana

производъ дувана, бурмута

prosasca vremena

прошашстi€ времена

признаНЋ иманя

prosasce roka

изтечеНЋ рока

prolaz ljudstva

пролазъ людiй

psarina

данакъ одъ пси, псарина

prica (Devise)

прича, девиза

psovati па koga, opsovati koga,

кога хулити

prodrijeti п. р. u kakovu komoru

продрети на пр. у собу какву

huHti па koga

provoditi, propraviti (molbenicu)

спроводити, спровести

pukovnija, regimenta

полкъ, регимента

(молбеницу)

pukovnijski, pukovni, regimenski ljekar

полковскiй ЛЋкаръ

proizlaz, podrijetlo, zakonito (zakonsko)

произлаз, порекло, брачно

pukovnijski, pukovni, regimenstki

полковскiй конаковникъ

proiztok, plod istrazivanja

изход (ресултатъ) плода

nastanitelj, stanogragja

истраживаня

pukovnik

полковникъ

pronagjene vrijednosti

пронађене вредности

pun strahopostovanja

пунъ страхопочитаня

pronijeti uredovne tajne

разнети уредовне тайне

pustaija, razbojnik

разбойникъ, пусташ

propaostvo

пострадаНЋ, банкротство

pustiti komu uzdrzanje

пустити коме уздржаНЋ

propasti

пострадати, банкротирати,

puteno obCiti, ziviti s kim

ТЋелесно обштити, живити съ

пропасти

кимъ

propustena pazka па pusku

пропуштено чуваНЋ пушке

prosvjed radi neizplate

протестъ ради неизплате

prost od obveze

простъ, слободанъ одъ обавезности

protegnuce, razprostranjenje

разпростраНЋеНЋ, протегнуће

ravnatelj novcare, banke

директоръ новчаре, банке

protiviti se cemu

противусловити чему

radilo (Organ - iiberhaupt)

уредило

казати

О КУ К А

разабрати

prokaz јтоујпе

protivniku svoga prebivaliSta па znanje dati противнику CBO€ обиталиште

МИЛ О Ш

pucati па cast

пуцати на честъ р

radilo (uredovnik) novcanske straze

одређеникъ финанцiалне страже

radi se о tom da Н ...

питаНЋ €, да ли ... ; ради се о томъ,

protivuizvjesce

ПРОТИВУИЗВЋстi€

protivukazivanje, protivuocitovanje

ПРОТИВУIен на штокавском граматичком систему али прожет славеносрпским елеменетима како у језичкој структури тако и у лексичком слоју те с етимолошком гафијом и етимолошком ортографијом. Тако је он, у основи, све до седамдесетих година 19. вијека био у табору Вукових противника кад се радило, прије свега, о српском писму и правопису. Касније, кад су Вукова језичка и правописна начела прихваћена, у неким дјелима је отишао у другу крајност - доста се служио дијелектизмима и регионализмима. Но Беговић је и један од оних српских писаца који су средином вијека о српском језику, писму и правопису и размиЛ>али и писали. Нашао се у раскораку између идеје " о €ДHOMЪ кньижевномъ €зыку за све Славене'; на једној страни, и традиционалних грађанских и црквених схватања о српском књижвном језику, на другој, те вуковске језичке реформе, на трећој страни. Словенска (панславистичка) узајамност му је била врло блиска, и то стварање језика "на основу нашег 'старославенског' €зыка'; али је опет оста(ја)о па старом: 96 Ова збирка је, на жалост, остала у рукопису. Објавила ју је Марија Клеут 1987. године уз своју изврсну радњу "Песмарица Николаја Беговића" (в. Клеут 1987). То је највјероватније и прва збирка бећарца код нас.

Мы треба да онако чинимо како правда божiя изыскуе отъ людiЙ. Што си­ ла сагради то сила развали. - Мы не требамо ОВДЋ насилiя, да до наше по­ ставльене ЦЋЛИ дођемо. Нека свакiй держи сво е, а све некъ се наше зове. Нашъ Домаћiй €зыкъ и наше партiкуларно име народно, т. €. Сербинъ, Хорватъ, Чехъ, Бугаринъ, Полякъ, Русъ, као исключиве полуге нашегъ на­ роднога изображеня и дике, не морамо мы изгубити нити у заМЋНУ дати за предложеный €зыкъ кньижевныЙ.

Тако је, каже Беговић, једини излаз да се ријеши тешко стање у којем се налази српски језик, да "домаће lAloMe, толике и свакоя­ ке, гледамо у €ДHO слити И €зыкъ на граммаТIчкима правилима основати:'97 Беговић је затим устао против " nомодне реформе, €Pъ тко € управъ она, за КОЮ се обычно вели, да РЋДКО на добро изыђе:' С тим у вези се он директно супртставио Вуковом начину писања, " које се као "права грубость у нашему писаню сматрати мора и опредијелио се за "славенски правопис'; у којем не само да су при­ " сутне и старе графеме (наравно, и дебело ъ), него да "ОРIгиналне славенизме у нашем језику морамо писати "славенски, н. пр. ВИДЋТИ, ДЋлати, землю; а сербске слогове (силаве) сербски, н. пр. ПОСЛЋднье, искушенье (ако нећемо рећи: искушеlе, што бы башъ славенски было, пакъ некъ изговори како тко воли), а не искушеНЋ:'

*

Но, Беговић има и других занимЛ>ивих опсервација, посебно о аз­ буци и страним ријечима. Будући да се у нашој историји књижевног језика није ни знало за ове његове мисли, изречене у предговору дјела Бiблiйска ПОВЂстнича Старога и Новога заВЂта и Апо­ столска дЂла са оnисаньемъ Палестiне, отъ Xpi'cma до наши вре­ мена У изводу за дЂЧУ (3агреб, 1852: 1 3-29), доносимо их У овдје под насловом који смо извукли из ауторовог текста.

97 Уп. горе ставове Божидара Петрановића (М. О.).

МИЛОШ ОКУКА

443 у ВртАогу

матице

Мое мылии у кратко о нашой азбуци, нашемъ €зыу,' народномъ и славенско-кньижевномъ, и о начину писаня

Кудъ насъ тежка несрећа гони, да се ·iоштъ никако не можемо погодити, КОI0МЪ

азбукомъ

сви

да

пишемо,

или

славенскомъ,

нареченом

КИРIЛЛИЦОМЪ, или латинскомъ абецедомъ, туда опетъ и у €зыку имамо ·iошт много смутнье. Есте то тужна истина, да колико € кодъ насъ писаца, толико € и разны начина у писан'ю. СваГДЂ своя ковачница за нове РЂЧИ, сваКIЙ, као и окладъ ДOTЂPY€, извраћа и ПРИСЂеца, да Богъ сачува. Баш права кула вавилонска! - Но колико и €CTe то зло, опетъ ми се чини оно о алфавиту да € веће. Са €зыкомъ ишло бы 10ШТЪ некако, али ево БЋде са

МИЛОШ ОКУКА

писменима. Узмимо само за ПрИМЋрЪ ову мою кньижицу. Она € писана €ДHЫMЪ €зыкомъи и за Београдъ и за 3агребъ.

-

Е, али да се чита у обадва

МЋста, мора се двояко печатати т. €. И кир·iллицомъ И латиницомъ. Нису

445

ли то два трошка безъ нужде? Пакъ како ће онда сиротно деТЋшце наше да купи себи по скУпе новце кньигу школску? И Нlе ли на тай начинъ кодъ насъ прека нужда куповати лакшомъ ЦЋНОМЪ НЂмецке кньиге за школе, ако се башъ изъ тые и не може научити онако коренито, као што бы изъ свое кньиге?! - Докъ € ОВО зло на нашемъ огньишту, дотле ћемо мы бада­ " ва упинятисе и викати: " Школе народне! народно изображенье! Бре на­ родно изображенье, ево видимо, како € скупо и прескупо, а народъ сваКIЙ данъ то већма долази у искушеНlе, како ће што 'но веле, пару у носу да уз­ держи. - Ово зло уклонити, было бы за душу, €PЪ оно смета ПРОСВЋТИ на­ шег' народа у велике. Оно се може уклонити. То сто и до насъ! Истина, ЧОВЂКУ € обычай - законъ. Но да постигнемо ову благодатну ЦЋЛЬ (сверху) нашу, Нlе НУЖДНО, да ИЧlе осведоченье насилно разоравамо. У школи € МЂСТО за свако добро дЋло. Почнимо кодъ детета све, што се на­ шег' усрећеня тиче, пакъ се не боймо ни кр'ста ни Пlлата. - 3богъ чега не бы се и КИРlллица завести могла у школе, пакъ да ю ДЋца (безъ разлике ВЂре) узъ латиницу уче? - ОВДЂ нас ямачно не смета наша высока Влада, паче Она се paдy€ и подпомаже сердечно сваКIЙ паметный напредакъ СВОlе народа. Тако знамо, да су управительи наши школа добыли налогъ, да се изради наша ГраммаТIка, и той да се прида и кирјмица, кою би сва ДЂца (безъ разлике ВЋре) учити имала. Учительи царски школа обвезани су 10ШТЪ от'давнина да КИРIЛЛИЦУ знаю збогъ нашегъ катих"ic"icа. Ово су живи докази, да наша висока Влада у томъ обзиру доста чини за насъ отъ CBO€ стране, али тко ће нека покаже, шта смо мы ту учинили за нашу до­ мовину, а я доиста морамъ мучати!

у ВртАО2У

матице

обожава кир"iллицу као явный знакъ (€мблем) наше узаймности и - мо­

Јоры € опетъ бугарско и значи свадльивъ, убоица. Еръ € греческогъ порекла и долази отъ €pecь, латински јга, гнЂвъ.

ралногъ напредка. УчитеАьска скуштина, державна ОВДЂ у Петрыньи го­

Ятъ юзъ славенско €, и значи: быт' ће ухваћенъ и свезанъ, от'туда узе,

дине 1850, изясниласе за кир"iллицу. АЂПО € ту было ВИДЂТИ И чути, како су два честна свештеника (западне церкве) славно аргумент"ipала за

узице. За остала писмена пакъ као: Џ) Уе (Ђ) ю, Џ) я, 11, ж, е У, кажу да ихъ € додао

кир"iллицу. Неоснована € дакле боязльивость оны, коихъ бы сердце мож­

изъ греческога светый Кир"iллъ (славеснк'iй Апостолъ), и да онъ НЈе нашу

да' неким' предсудама, у томъ обзиру, обузето было.

азбуку створУо, но да се она само из почитан"iя према ньему прозвала нье­

Мы знамо, да се већина Славена "iошт и у садашнье време кир"iллицом слу­

говымъ именомъ кирјМиц,а.

жи. Шта выше и сами иноплеменицы (н. пр. Романи) признаю ньено

За ово до ОВДЂ што самь написао о нашой кир'iллици и ньеномъ значеню

преимућство - нама на частъ - и служесе ньоме у церкви и держави. И

и важности у кратко, нека ме благонаклоный читатель не осуди. Я нисамь

Турцы яньичари некада служили су се ньоме! Кир"iллица € СЂда дружица

ту ништа придао ни отузео сво€вольно, но како самь нашао у ПОВЂреныма

Я сумнямъ изъ добры разлога, да и €дaHЪ изображеный Славяннинъ не

446

наши прапрадЂдова. Она носи много ЛЂпше достоинство kторическо на

Списательма, тако самь и я ОВДЂ излож"iо, да виде и ДЂчица наша, да наша

СЂДОЙ глави сво"iой, нежели бы кое, - можда "iоштъ на невинномъ незнан'ю,

славенска писмена нису текъ прости чувени гласи, но да она толику обил­

или неоснованым' предсудама почиваюће - презиранье отъ коегъ нибудъ

ность имаю, да ДЂте каъ ихъ учи, учи своя писмена; свой езыкъ; миАуе свою

потомка ньена оправдатисе дало. Наши Icторици доказую, да су "iошт

народностъ; учи изъ млада "iоштъ познавати стаРЂШИНУ свога, кои € дао

Ските (стари славени), пошто су стална СЂдишта стекли, знали свою азбу­

уставъ, те тако памети да нетко мора быти, кои редъ међу людима уздер­

ку. По чему, тко годъ каже варасе, да азбука славенска, т. €. наше азъ, буки,

жава; учисе, да треба радити, €PЪ другачъ неће земля родити нити ће жи­

ВЂДИ, има союза съ ВЂРОМ хрkтовомъ - Рел"iг"iомъ. - Знали су Славени за

вити моћи; учисе умереЂНОСТИ, као первомъ УСЛОВIЮ ЧОВЂческог' здравля,

азъ, буки, ВЂДИ, куда камо пре XpkTa. То доказуе уставъ (коншт"iтуц"iа)

и да живи отъ зелени што земля дa€; учисе, велимъ, мыслити као поште­

оны престары времена славенски, кои € пре XpkTa изданъ, и кои се овако

ни ЛЮДИ; чувати миръ и спокойство У дому и отаџбини; не свађатисе нити

починяо:

разбой чинити, еръ ће быти везанъ; а то све учи и нашъ законъ хрkт'iанск'iй

"Азъ, буки, ВЂДИ глаголъ;' т. €.: я на писмена издаемъ уставъ.

коега € основъ: Бога боятисе. Цара поштовати и ближньега любити. -

За овымъ предговором устава иду точке ньегове:

Кiр"iллица има дакле само по дубокомъ СМЫСАУ своме союза са Хрkтовомъ

1. "Добро €CTЬ живЂти ЗЂЛО земля;' то €CTЪ: добро € живити, питатисе зем­

наукомъ; а то све ньене посестриме немаю, ДОКЪ се писмена у слогове,

льемъ, кое земля дае.

слогове у РЂЧИ, а РЂЧИ текаръ у смысао не саставе, што выше стане труда

2. " И, иже како люди мыслитъ нашъ онъ;' то €CTЪ: кои мысли као паметни

и времена него сва мука: дати Аоше за БОАье!

люди, онъ € нашъ; съ ньимъ се валя пазити, дружити.

Да се дакле садъ повратимъ на перво кадъ искрено хоћу да речемъ: Дай,

З. "Покой рцы слово твердо'; то €CTЪ: чувай миръ и спокойство У дому, У

Боже! да ови тежки ланцы спадну на скоро са насъ, и да намъ, не буду 'iошт

отачбини као исту светыню.

дуго, баремъ преднячили у нашемъ иноплеменицы, и Турцы яньичари!!

4. "Укъ, фертъ, хЂръ. ци, червъ'; то €CTЪ: не дижи руки НИ противъ кога, пак ни на самогъ церва. 5. "Ша ща, Уоръ, ЈОРЫ, €PЪ, ятъ, юзъ'; т. €.: €PЪ кои се съ другимъ посвађа и

*

поб"iе, быт' ће ухваћенъ и свезанъ. За перву, другу и трећу точку не треба изясненя Славену. Четверта, кажу

О €зыку Я самь 'iоштъ горе, кадъ самь о писменима начео говорити, рекао,

Ф"iлолози, да € греческогъ порекла OUK фЕ рЕLU XEip - оО" то €CTЪ: не дижи

да имамо у ньему 'iоштъ много смутнье. То € истина. Но и томе се може

руку НИ противъ кога - ни червъ - баъш ни на самогъ церва, €PЪ му НЂСИ

помоћи. - У Загребу породила се идеа о едномъ кньижевномъ езыку за све

дао животъ. Ша € словачко шакъ, польско oszak. Ща € аще, ако. - Јоръ € бу­

САавене. Овай предлогъ учин"iо € сензац'iю кодъ ЦЂле Еуропе. Славени га

гарскогъ порекла и долази отъ яръ ярый, сербски лютитъ, жестокъ.

поздравише са добродошлицомъ; критицы туђинцы вичу: "Наопако за сву Еуропу да се Славени у €зыку сложе - то € Панславизамъ!!" Наши

От'туда глаголъ разяритисе.

МИЛОШ ОКУКА

447 у Вр111Аогу

матице

пакъ, критичкогъ ума, веле: ""да е то за садъ немогуће, и да бы требало пре, да мы наше Домаће недостатке, кои у обзиру езыка владаю, исправи­ мо, пакъ да се ради о уединеню обштегъ кньижевног' езыка нашега:'"

радо умирити, а не мачем и топомъ безприродно кр'вь ЧОВЋческу проливати!! Изъ овы кратки разлога видисе, да е мненје о Панславизму и тога опасно­ сти за Еуропу са свимъ неосновано и неблагородно суђенье о нама и на­

И една и друга критика сведочи, да е тай предлог загребачкi:й выше ва­ жанъ, нежели да бы га мы равнодушно преслушати могли. Природно наше

шем' уединен'ю езыка кньжевног:

право дае намъ слободу, нашу мысао о томе нарећи.

Садъ да видимо, како се имаю мысли наши критика. Они веле: да треба пре кодъ куће све недостатке езыка нашега исправити. То су добро рекли;

Што се тиче перве критике т. е. иноплеменика и ньјове боязни, то само по себи видисе, да е та сасвимъ неоснована. Еръ, шкоди ли Француска, Ан­

али НЋСУ казали, како они мысле, да се тi:и недостатцы исправляю; напро­ тивъ изрекомъ кажу, да нје могуће предлогъ загребачкi:й о езыку кньи­

глеска, НЋмецка или Iталi:анска единость езыка, свака у свомъ кругу на­ РОДНОМЪ Еуропи? не шкоди! Е л? Добро, онда како бы наша шкодити мог­

жевномъ нашемъ уДЋЙствовати. Мы пакъ башъ противно овоме велимо, да есте могуће тай предлогъ произвести, исправляюћи наше Домаће недо­

ла?! Единость езыка н'је и пол'iтичка единость. НЋМЦЫ Еуропейски имаю сви скупа еданъ кньжевны €зыкъ, пакъ су и тако ПОДЋльени на толико ма­

448

ньи или већи полi:чки частi:й!! Icтория света учи нас, да свеСВЋТСКО царство Дарја перci:йскогъ, Алексан­ дра македонскогъ великогъ, нити Аугуста римскогъ нје никада могло ДОСПЋТИ на онай степенъ умног' совршенства, на коемъ е стояла малена Атина. Знасе бо изъ природе, да велико ТЋЛО и великi:й СЋНЪ има. А у СЋену е вегетацја слаба или никакова. - Изъ оваковы доказа, узетыхъ изъ искуства и природе, изводе icторицы первога реда, да народи на маня ТЋла полi:тi:чка ПОДЋльени, увек больи моралный напредак имаю. Веле бо тiи: " Свi:ю трудъ а обшта корысть:' Ову логi:чку истину видимо МЫ кодъ НЋмаца. Они се труде свакi:й у своi:ой маньой, дакле лакше строимой, дер­ жавици, а труди ньi:ови имаю исполинскi:й коракъ за ЦЋЛЫЙ народъ. Но без единости езыка не бы то тако могло быти! И мы Славени не желимо друго што, НО уединити езыкъ на нашу моралну користь. Не може се ВЋровати, да и найватренiи Славянинъ жели, да се неизмерный Просторъ отъ ядранскога мора до студене Камчатке подъ еднымъ скиптромъ усредоточи (централi:зi:ра). Огромна сила славенскогъ народа отъ 80 мlллi:она са i:оштъ другим' ту саживућим' многобройным' иноплеменицыма чини сваку мысао славенске полi:тичке централi:зацi:е големомъ басномъ. У стара времена, ДОКЪ е lОШТЪ мачъ быо насловъ за право, разпадали су се колоссu у своi:ой тежини; а како да данась може се и помыслити на проти-природну державу, ГДЋ насилна освоенiя све то выше немогућна постаю и вандализамъ предъ ц'iвlлi:зац'iомъ изчезава? Да­ нась већъ опреДЋлявасе право здравымъ разумомъ и човеколюбi:емъ (хуманјтетомъ). Пакъ кадъ е тому тако у садашнье време, и кадъ су i:оштъ у престара времена Давјдъ и Голi:атъ могли РЋШИТИ распру дваю народа безъ свакогъ дальнегъ кр'вопролитi:я, онда како да не бы могли узети, да ће народи и у напредъ, своя случайна неспоразумленя перомъ и папlpомъ

, I I

1 � I

(;

МИАОШ О К У КА

статке, на основу нашег' старославенског' езыка; и ево на то наши разлога: Езыкъ е ЧОВЋКУ наЙЛЋпшi:й даръ, што му е Богъ дати могао, еръ �a тай чи­ ни да есте ЧОВЋК'Ь и карактерi:зiра га као круну ЦЋЛОГ' створеня. Бадава бы му было и умъ, кадъ не бы чувствованi:я тога изразити могао. Тко зна, ко­ лика сила душевна кодъ животынье отъ насъ сакрывана не стои, зато, што имъ нје дао Богъ даръ говора! ... От'тудъ дакле оно НЋЖНО чувство код ЧОВЋка за преобилный тай божi:й даръ. Но ипакъ мы знамо изъ lcTopi:e СВЋта, да е ово НЋЖНО чувство ЧОВЋческо често потресивано, и прикалем­ льенье самог туђег' езыка кодъ ЦЋЛЫ народа учинило е време УСПЋШНЫМЪ подузеткомъ. - Завиримо у lcторi:ю Анr;леза о Скотима, Француза о НЋмцыма; ГДЋ су наши Оботрити, Пруси и лужичкi:й Сербльи - пакъ ћемо наћи ову истину оправдану. Но не идимо у туђе землье и народе тражити на то доказе, кадъ ихъ имамо и КОДЪ наше куће. Наши праДЋДОВИ, да да­ нась воскресну изъ землье, требали бы толмача кадъ бы ХТЋЛИ насъ, и мы ньи, разумЋти. У Загребу породисе предъ своје 18 година нова кньижев­ ностъ югославенска. Узмимо само данась еданъ найновi:й Листъ отъ те кньижевности, пакъ прођимо по данашньой Хорватской крозъ остатке Хорватовы сынова, пакъ ћемо наћи, да е оно, како народъ Хорватск'iй (кодъ Саве и Драве) кодъ куће говори, и оно, како данась кньижевницы хорваmс;кu пишу, само текъ два сродна наРЋЧ'iя, и никако едан истый езык. . Изъ овогъ свега да се ова лаНка извести: кадъ Се и у наше време - ГДЋ � Ha­

родна'СВЋСТ до плуга и мотыке већъ продрела -,. могло безо� асно дирнути

у таковый живацъ народа и, што е за чудо; уловити за ту рад'iкалну рефор­ му и саму, у том отношеню, рад'iкално-конзерват'iвну странку у народу онда не увиђамъ, како да не бы было могуће, да nРОСВЋшmенi'я класса наu нашъ езыкъ кньижевныи. " ? Та и рода нашег' башъ отмахъ прими старыи •

449 у вртл.О2У

матице

Нъмцы И Iтал'iани имаю своя пров'iнц'iална поднаръч'iя, али они зато опетъ

450

(трiвiалныма) да се учи помешано са нЪмецкомъ. Наравски требало бы и

имаю свой кньижевный €зык. Наши искусни €зыкословцы доказую, да

време науке по овоме уредити. Дъца коя из народне школе не иду у

смо само мы - южни Славени - найвыше удальени отъ старогъ кньижев­

нъмецку, требала бы баремъ три године да остану у школи. У трi:вi:алныма

Horb €зыка нашега, али да и тако нисмо отъ Hbera толико удальени, коли­

пакъ школама нуждно бы было баремъ на четыри године школско време

ко су то аустр'iйске пров'iц'iе Нъмцы отъ CBora кньижевнога. Г. владика

измърити.

Евген'iй Јоановичь каже у предислов'iю свое rpaMMaT'iKe славенске (у Бечу 1851 код apMeHcKora монастыра печатане) за €зыкъ нашъ старый кньи­

Оваковымъ начиномъ подигла бы се просвъта народна и YTBepAio бы се

жевный овако: "Сей бо языкъ церковно-славенск'iй нъсть росс'iйск'iй,

самолюбивогъ новичареня у томе!

несть сербск'iй, ниже болгарскi:й ниже чесскi:й, и за ci:e само е независтно

Но гдъ да започнемо са славенскимъ кньижевнимъ €зыкомъ, да €ДHaKO

можетъ быти всъмъ Славяном общ'iй:'

благотворно дъйствуе на умъ и сердца наша отъ цара пакъ до сиромаха? Я

Но шта су и како су други �I1НИЛИ' то H'ie наша брига; мы треба да онако

мислимъ, да бы се то могло згодно почети већъ у главныма школама

€днообразный животъ €зыка нашега противъ самовольногъ извраћаня и

чинимо како правда божi:я изыскуе отъ людi:Й. Што сила сагради то сила

(обычно Обершулъ) нЪмецкима. Ово я судимъ зато, што дъца Mory подпу­

развали. - Мы не требамо овдъ насил'iя, да до наше поставльене цъли

но изучити народну rpaMMaT'iKY у народной и тр'iв'iалной школи, а у глав­

дођемо. Нека свак'iй держи сво е, а све некъ се наше зове. Нашъ Домаћ'iй

ной шта ће Apyro радити, но да уче помъшано са нъмецкомъ старославен­

€зыкъ и наше партi:куларно име народно, т. €. Сербинъ, Хорватъ, Чехъ, Бу­ гаринъ, Полякъ, Русъ, као исключиве полуге нашегъ HapoAHora изображе­

начинъ упозналасе са своимъ кньижевнымъ €зыкомъ, те бы тако мало по

ня и дике, не морамо мы изгубити нити у замъну дати за предложеный

мало народъ у томе упућиваосе, и не бы наш кньижевный €зыкъ морао би­

€зыкъ кньижевныЙ.

ти досадный монополъ учены люд'iЙ. Право пакъ мъсто, гдъ бы се нашъ

Ово нIе поет'iчка истина! Ово може лако быти, само ако € у насъ волье и

кньижевный €зыкъ подпуно извыкнути Morao, €cy выше школе­

О К У КА

451

ску rpaMMaT'iKY. Ово бы имало ту благодатну цълъ, што би дъца на таквый

слоге! И ово мораю Славени учинити, ако желе уважити славеснку узайм­

гимназ'iлне. Я держимъ да бы на тай посао доста было времена найвыше

ност и сачувати народъ свой, да не прође IОШТЪ горимъ путемъ, Hero што

три године дана, учећи сиръчь rpaMMaT'iKY онако, као и латинску узъ дру­

су пошли Латини стари. Велим, "горимъ путем;' €PЪ насъ € време и судби­ на на посве малене чопоре (осимъ Р уса) подълила и туђимъ елементомъ

re учебне предмете. - Е, све € то добро, рећи ће ми тко, али шта бы у овай часъ за способне учитетье? Я на таково пытанье oAroBopi:o бы само овако:

оградила, да смо €ДBa у станю, душевнымъ полетомъ са другима народи­

3иђимо театре узъ препаранд'iе, некъ ће владати и €ДHO и Apyro; а €ДHO са­

ма мъритисе; ДОЧИМЪ латинска племена, ако су доста несмотрено и ура­

мо за себе не СТОИ лъпо!!

дила, што су свой старый €зыкъ забацыла и тако найльепшу свезу братим­

Край овы изложены мысл'iй моје нека ми € дозвольено на паметъ приве­

ске любави на себи разорила, опетъ су cpeTH'ie подъльна Hero мы. Iтал'iани,

сти любительма нашега напредка и просвъте, да се оставимо кованя новы

Французи, Шпаньолцы и Португi:ези познаю данась текъ изъ icTop'ie, да су

рЪч'iЙ. То се да оправдати кодъ наши сусъда Мађара; али, за Бога, мы смо

имъ дъдови некада были браћа отъ €дногъ €зыка!

огранчићъ великогъ живогъ стабла, и народъ, кои има свою повъстницу и

Пакъ шта да чинимо у той ствари найпре? Я отъ мое стране на то велимъ

€зыкъ старыЙ-классIчк'iЙ. НаЙНОВlИ словаръ церковно-славенскога и рус­

са нашима критицыма: да треба найпре "домаће недостатке исправити;' а

cKora €зыка садержи выше Hero 1 14,000 (сто четырнаест тысућа) ръч'iй; но

то ће толико рећи, да Домаће 'iA'ioMe, толике и свакояке, гледамо у €ДHO

да оставимо 14 тысућа као странне, остане сто тысућа, а то € ДОВОЛЬНО чи­

слити И €зыкъ на граммат'iчкима правилима основати. Но да не буде и

ло за понят'iа човъческа, вели право предупоменута rpaMMaT'iKa. Немоймо

овай трудъ братъ первога зла, морао бы се, као што сам већъ преди рекао,

се мы бояти наше славенске ръчи нити стыдътисе, оно, што немамо, посу­

узети предложеный €зыкъ славенск'iй и OBora rpaMMaTiKa за основъ на­

дити отъ коегъ нашегъ сродногъ племена, или ако башъ ни кодъ €AHOra

шегъ домаћега €зыка.

нема она ръч, кою мы тражимо, а мы посудимо ту отъ сусъдног соплеме­ ника. Русси имаю MHoro страньски ръч'iй у своемъ €зыку, пакъ су зато

Тако изграђену rpaMMaT'iKY требало бы отмахъ увести у школе. Я дер­

МИАОШ

жимъ, да бы найсходн'iе было, да се народна rpaMMaT'iKa сама за себе учи у

опетъ добри Славени. Наша браћа Чеси оставили су MHore славенске

нашима народныма (обычно елементарныма) школама. У нъмецкима пак

ръчи, и сковали на мъсто тые нове, ЧИМ су се удальили от славенског сре-

у ВртАогу

матице

452

дишта. Тога има и кодъ насъ у Београду и Загребу. - А ово долази можда

што, Влаше кикошъ? Некаква се потурчила у субботу пакъ то казала у не­

найвыше от'туда, што родолюби наши, желећи да народу помогну у

делю своме отцу кадъ га € ВИДЋла ГДЋ носи кокошъ да прода. Кокошь нlе

ПРОСВЋТИ, писали су онако, како су знали, или како имъ се по ны
войй

ХТЋла казати, €PЪ бы то было сербски а она € ХТЋла да говори као Турки­

суб€КТIВНОЙ мысли найболье видЋло. Отъ овудъ ТОЛИКIИ гермаНIЗМИ и

ня; а тако му € и ВАаше рекла као да га и не позна:'

лаТИНIЗМИ у €зыку нашему и кньигама. Зато и вели преднаведена

Што неки мысле, да € то управъ карактеръ нашегъ сербскогъ €зыка каза­

грамматIка у осталомъ о томъ овако: "къ тому нашъ языкъ серБСК1Й безъ

ти: саборъ, саВЋСТЪ, то я не могу ВЋровати, €PЪ бы онда морали говорити

славенскаго €CTЬ ЗЋЛО оскуденъ, откуду писатель сербскiй, ТЋМ ПИСУЩIЙ,

и рабъ а не робъ, рабыня, а не робыня, што бы текаръ право славенски бы­

праведно уподобитися можетъ непросвещенному науками чеЛОВЋКУ:'

.ло. Истина, нашъ €зык има свое особености, али морамо признати, да му

Наши искусни слави сте держе да € найсходн"iе за нашу предузету ЦЋЛЪ, да

се често овако подмеће, што топервъ отъ уобычаеня постае карактеромъ.

у оныма РЋчма славенскима, кое долазе ор"iгиналне у нашему €зыку, пи­

Уобычаилосе тако много кое шта, но што бы се могло невинно опет ис­

шемо ихъ славенски, н. пр. ВИДЋТИ, ДЋлати, землю; а сербске слогове (си­

правити, судимъ, да бы добро было. У овой мо"iой кньижици наћи ћемо

лав е) сербски, н. пр. ПОСЛЋднье, искушенье (ако нећемо рећи: искуше"iе,

таковы исправленя доста, коя къ славенскому приводе, а народу башъ

што бы башъ славенски было, пакъ некъ изговри како тко воли), а не

ништа не шкоде, а управъ да речемъ, и не примЋчаваюсе.

искушеНЋ.

НаЙПОСЛЋ ПРИМЋчавамо кодъ неки наши писаца "iоштъ и то, да они писме

Овай СОВЋТЪ ПРИМIО самь и я и paA"io самь тако у овой кньижици, ако ли

е, ГДЋ ово као потаено долази у слогу, по све отбацую. Тако они пишу: Срце

где штогодъ подкралосе, то € было противъ мое желье, или може се узети

=

као штампарска погрЋшка.

Но тако не може се примити и у школе, €PЪ нити € то грамматички добро

сердце; nрсть

=

nерсть; крсть

=

кресть и т. д.

Не могу премучати да не речемъ нешто ОВДЋ и о ономъ, што се као права

нити славенски право, а шта више, и у самый ПЋСНИЧК1Й слогъ задире то

грубость у нашему писаню сматрати мора. г. Вукъ С. Караџичъ у кньизи " СВОlОЙ " Пословице (у Бечу у штампаР1И Јеременскогъ манастыра 1849.

яко. Ово не требамъ я топервъ доказыати!

ЛЋта штампана) пише уобште речи овако: ријечи, цијело, лијепо, бијело и

само потаеника! То исто имаю и Англези €PЪ пишу н. пр. Woodstock, а чи­

т. д. Е, тако говори народъ, рећи ће ми. Добро, да видимо. На страни 14. те

таю Wud. - Ово, да т"iи ПРОСВЋштени народи не налазе за паметно и нуж­

кньиге стои: "Бирташ мисли једно а пијаница друго:' На страни 247.

дно (премъ неки держе, да € то, особито код Француза, преТЋрано) ямач­

-

Та и НЋМЦЫ имаю потаено е,

н. пр. die Liebe. Французи пишу: Bordeaux а изговараю: Bord6. Ето шта € ту

" Пијан без вина. Пијан као земл>а:' Наш народъ слабо ГДЋ каже Пијаница,

но бы отбацыли они. Но они то неће да учине!!

раЗВЋ ако € то чуо ГДЋ отъ црквены кньижевника, но каже обично: пяница,

Мы те мниме излишности не'мамо, пакъ онда треба да се оставимо и nо­

пянацъ; пянъ к'о чепъ. Пянацъ доћи ће на ланацъ. Пакъ кадъ € тому тако,

модне реформе, €PЪ тко € управъ она, за кою се обычно вели, да РЋДКО на

онда зашто не бы было казано како €CTe, и паз"iо СЛЋдственостъ и у томъ

добро изыђе. - Овако судимъ я и за наше дебело €PЪ (ъ), кое су неки ·iоштъ

према нареЧ1Ю коимъ € та кньига у осталомъ штампана, као што то вели г.

давно in effig·ie сажегли. Мы смо ВИДЋЛИ У азбуци, какову важностъ ово

Вукъ на стани LII. свога предговора, или oCTaBloce и бијела, ријечи, и не­

писме носи, и да се оно не може изъ азбуке избацыти безъ нарушеня нье­

подобнога, што народъ, ако изговара "iе (Ћ) у тима РЋчма, опет не разтеже

на смысла и lcтор"iчкоъ достоинства. Наши Ф·iлолози кажу, да € ово писме

толико, да изыђе: би-јела. Шта бы €ла? -

некада као слабо о, а танко €PЬ (ь) као слабо "i или кадъ што е изговарано,

Многи опет пишу саборь, а наш народ каже управ с'борь9В

славенски со­

што € кодъ Сербаля ово изгубилосе, ово УМЋСТО ньи дошло € У изговору

совЋсть. Ову реч " совесть" чули су можда наши не­

чисто ясно: а, тако и веле: "ва славу иже ва троицу:' У садашнье време

кои прости люди отъ cBo"ie кньижевника, али ю обычно не употребляваю,

имаю та дава писмена кодъ Сербаля граммат"iчку важность кадъ се каже:

€PЪ не знаю шта значи. А кадъ € тому доиста тако, онда не бы требало

быо самь самъ кодъ Петра; иначе су излишна, али не сувышна99•

извраћати и говорити ПОГРЋШНО саборъ, саВЋСТ, да наЙПОСЛЋ не дође на

Смотр"iйск"iй (1612) именуе ова два писмена: припрежногласницы.

боръ. Тако и саВЋсть

=

=

оно, што г. Вук у пословицама (горе у Бечу 1849.) ПРИПОВЋда овако: "По 98 Сто зборова пазаръ чини. Вукове пословице отъ г. 1849, страна 295. се на с'бор купе: ПЋваю обычно.

-

ДЋвойке

99 Еврейско: Уфе, Шлахтененъ, Шлахтецадекъ, заключава РЋЧЪ подобно нашему ъ и ь?

МИЛОШ ОКУКА

453 YBpmllozy маmuче

Лu ш ер ашур а

МИЛОШ ОКУКА

Аделунг 1782: Johann Christoph Adelung, Umstiindliches Lehrgebiiu­ de der Deutschen Sprache zur Erliiuterung der Deutschen Sprachle­ hrejar Schule, Leipzig. Албијанић 1979, Александар Албијанић, "Мишл,ења појединих аутора у ХУIII и првој половини XIX века о српском књижевном језику пре Вукове стандардизације'; Научни састанак САависта у Вукове дане. Реферати и саоnштења 9: 131-140. Албин 1968: Александар Албин, Језик новина Стефана Нова­ ковића (1 792-1 794), Нови Сад. Бабић 2012: Бил,ана Бабић, Ортографске и језичке карактерис­ тике у штамnаним дјеАима Пама СОАарића, Бања Аука. БјелаковићlЂукановић 2007: Исидора Бјелаковић, Радица Ђука­ новић, "Терминологија из области опште географије и астрономије у делу Ново гражданско земљеnисаније Павла Соларића (1804)'; ПриАОзи nроучавању језика 38, 33-68. Боројевић 1997: Никола Боројевић, Сабрана деАа (прир. Иванка Веселинов), Београд. Брборић 1987: Вел,ко Брборић, "Развој ћирилице до Вука: реформа Саве Мркал,а'; Знак ХУ/21-22: 70-73. Бугарски 1996: Ранко Бугарски, Писмо, Нови Сад. Булатовић 1997: Бранка Булатовић, Летопис КУАтурног живота 1 791-1848, Нови Сад - Београд. Веселинов 1997: "Предговор. Биографија'; у: Сабрана деАа Николе Боројевића, Беогард, 1-29. Винце 1962: Zlatko Vince, "Pogledi Bozidara Petranovica па knjizevni jezik'; Зборник за фиАОАогију и Аингвистику, IV-V (1962-1961), 357-361.

455 Yopntllozy матице

456

Винце 2002: Zlatko Vince, Putovima hrvatskoga knjizevnog jezika. Lingvisticko-kulturnopovijesni prikaz jiloloskih skola i njihovih izvora, Trece, dopunjeno izdanje, uredili Josip Bratulic i Stjepan Damjanovic, Zagreb. Витнеј 1867: WilIiam D. Whitney, Language and the Study оЈ Lan­ guage. New York. Гароња 1987: Славица Гароња, Народне песме Славонске граниче, Расковник XIIl45-46, Београд, 1-136. Гароња-Радованац 2004: Славица Гароња-Радованац, " Спиридон Јовић, заборавл,ени посленик у српској етнографији и књижевности'; Спиридон Јовић, Етнографска слика Славонске војне граниче (превод с њемачког Страхиња К. Костић, прир. Славица Гароња-Радованац), Београд, 115-128. Гебел 1994: Hans Goebel, "Geschichte lernen und aus Geschichte lernen. Ше alt6sterreichische Sprachenvielfalt und Sprachenpolitik als ein ModelfalI fiir ein Europa von huete und morgen'; Die Slawischen Sprachen, 39, 5-42. Грдинић 1997: Никола Грдинић, "Поезија Николе Боројевића'; у: Клеут 1997: 137-147. Деретић И. 1999: Irina Deretic, "Filozofske pretpostavke jezikoslovlja Save Mrkalja'; Gledista 1-2: 93-100. Деретић 1979: Јован Деретић, Алманаси Вуковог доба, Београд. Деретић 1969: Јован Деретић, Аоситеј и његово доба, Београд. Деретић 1983: Јован Деретић, Историја . српске књижености, . Београд. Деретић 2007: Јован Деретић, Огледи о српској књижевности, Београд. Деретић 1964: Јован Деретић, "Расправа Саве Мркал.а о српским писменима (Њени извори и улога у Вуковој реформи)'; Ковчежић УI:. 163-187. Деретић 1984: Јован Деретић, " Сава Мркал. као језички МИСЛl:1лац'; Књuжевност ХХХIХ/4-5: 504-507. Дошен 1998: Коста Дошен,. "Писац Чи:сленице првог српског ви­ сокошколског уџбеника'; Gnоменича - 125 година Матема­ тичког факултета" (ур. Н. Бокан), Београд, 127'-- 1 28. Дошеновић 2005: Јован Дошеновић, Сабране песме (прир. Душан Иванић), Београд. Дошеновић 1809: Јован Дошеновић, Численича или Наука Рачуна. Изясненi'ями, Правилами, ПриМЂрами, и Наставленi'ями, по НОВЂйшем образу од инострани Езика на Сербски, Будим.

Дурковић 1968: IDубомир Дурковић, Бранислав. Први југосло­ венски илегални лист 1844-1845, Београд. Дурковић-Јакшић 1953: IDубомир Дурковић-Јакшић, "Објавл,ивање имена Југославија пре сто година у Трсту'; Стварање VIП/12, 721-733. Дурковић-Јакшић 1957: IDубомир Дурковић-Јакшић, Србијанско­ чрногорска сарадња (1830-1851), Београд. Ђорђевић 1980: Dimitrije Djordjevic, "Die Serben'; Die Habsbur­ germonarchie 1848-1918, Bd. Ш/1, Wien, Die VOlker des Reiches, 734-774. Живковић 1957: Dragisa Zivkovic, Росесј srpske knjizevne kritike (1817-1860), Beograd. Житије 1988: Герасим Зелић, Житије, поговор Јована Радуловића, Београд. Ђукановић 1996: "Развој правописних схватања код Срба у 19. ве­ ку (О транслитерацији фонема у графеме и основном право­ писном принципу)'; Наш језик ХХХI/1-5: 55-64. Иванић 2009: Душан Иванић, Врела и врлети (О књижевној баштини Срба у Хрватској), Загреб. Иванић 1998: Душан Иванић, Књижевност Српске Крајине, Београд. Иванић 2005: Душан Иванић, " Поговор'; Јован Дошеновић, Сабране песме, Београд, 253-298. Ивић А. 1956: Алекса Ивић, Архивска грађа о југословенским књижевним и културнимрадничима, књига пета (1751-1894), Београд. Ивић М. 1988: Милка Ивић, " О језику Саве Мркал.а'; Зборник радова о повијести и култури српског народа у СР Хрватској, књ. 1, Загреб, 47-52. Ивић 1998а; Павле Ивић, Преглед историје српског језика, Цело­ купна дела Павла Ивића, књ. VПI, приредио Александар Младеновић, Сремски Карловци - Нови Сад. Ивић 1998б: Павле Ивић, Расправе, студије, чланчи. 1. О фонологији, Целокупна дела Павла Ивића, књ. Х/1, приредио Драгол,уб Петровић, Сремски Карловци - Нови Сад. Ивић 1989: Павле Ивић, "Доситејевски књижевни језик између славеносрпског и вуковског'; Научни састанак СЛС1-вuста у Вукове дане. Реферати и саоnштења 19/2: 5- 14. Ивић 1984: Павле Ивић, "О месту Саве Мркал.а у историји српске културе'; Књижевност ХХХIХ/4-5: 508-512.

м илош ОКУКА

457 у Bpnиoгy

матице

458

Ивић 1971: Павле Ивић, Српски народ и његов језик, Београд. Илић 1964: Војислав В. Илић, Песнички језик Бранка Радичевића, Нови Сад Илић!Кречмер/Окука 2012: Gordana ШС MarkoviC, Аппа Kretschmer, МНо;:; Okuka (Hrsg.), Гордана Илић Марковић, Ана Кречмер, Милош Окука (прир.): Аn den Anfangen der serbischen Philologie. Salo debeloga jera liboazbukoprotres Save Mrkalja (181 0-2012); На nочецима српске фиАОАогије. СаАО дебеАога јера Аибоазбукоnротрес Саве Маркаља (1810-2010), Frankfurt/ М-Berlin-Bruxelles-New York-Wien. Јагић 1895: Ватрослав Јагић, " а) Српске народне пјесме, скупио их и на свијет издао Вук. Стеф. Караџић, Књига трећа, Биоград 1894, 80, V 552; q) СКУПlоени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића. Београд 1984, 80, Књига прва ХУ. 224, Књига друга свеска 1. 240'; Archiv fur Slavische Philologie 17: 308-310. Јовановић 2002:, Мирослав Јовановић, Језик и друштвена историја. Аруштвеноисторијски оквири nОАемике о српском књижевном језику, Београд. Јовановић 2004: Мирослав Јовановић (прир.), Против Вука. Српска грађанска интеАигенција 18. и 19. века о језику и његовој реформи, Београд. Јовић 1984: Душан Јовић, "Аингвистичка анализа Песмарице Саве Мркаlоа'; Књижевност 3-4, 546-552. Јовић 1961-1962: Спиридон Јовић, "Етнографска слика славонске " Војне границе (превео с њемачког Страхиња К. Костић), Збор­ ник Матице српске за књижевност и језик, књ. IX Х, 1 14-165. Караџић 1833: Народне српске пјесме скупио и на свијет издао Вук Стеф. Караr,tић (Јадранин из Тршића, а од старине Дробњак из Петнице), Књига четврта, Беч. Караџић 1968: Вук Стеф. Караџић, О језику и књижевности 1, Са­ брана дела Вука Караџића, књ. 12, прир. Берислав Николић, Београд. Караџић 1993: Вук Стеф. Караџић, Преписка VI (18З7-1842), Сабрана дела Вука Караџића, књ. 25, Београд. Караџић 1993: Вук. Стеф. Караџић, Преписка VII (1843-1847), Сабрана дела Вука Караџића, књ. 26, Београд. Караџић 1989: Вук Стеф. Караџић, Преписка V 1833-1836, Сабрана дела Вука Караџића, књ. 24, Београд. -

Караџић 1988: Српске народне пјесме (књ. трећа), Сабрана дела Вука Караџића, књ. 6, прир. Радован Самарџић, Београд. Караџић 1966: Вук. Стеф. Караџић, Српски рјечник (1818), Сабрана дела Вука Караџића, књ 2, прир. Павле Ивић, Београд. Карлић 2012: Virna Karlic, " Sintakticke osobine 'Sala debeloga jera Н­ boazbukoprotres' Save Mrkalja'; у: Илић!Кречмер/Окука 2012, 235-251. Кашић 1968: Јован Кашић, Језик МиАована Видаковића, Нови Сад. Кашић 1971: Душан Кашић, Српски манастири у Хрватској и САавонији, Београд. Клајн/Шипка 2008: Иван Клајн, Милан Шипка, ВеАики речнк страних речи и израза, Нови Сад. Клеут 1997: Марија Клеут (ур.), Књижевно насљеђе Српске Крајине. Зборник радова, Нови Сад. Клеут 1987: Марија Клеут, "Песмарица Николаја Беговића'; Збор­ ник Матице српске за књижевност и језик 35/1, 171-179. Козериу 2003: Eugenio Coseriu, Geschichte der Sprachphilosophie. Von den Anfangen bis Rousseau, Tiibingen - Basel. Копитар 1857: Barth. Kopitars klenere Schriften (hrsg. уоп Franz Miklosich), Wien. Кораћ 1971: Станко Кораћ (ур.), Вјетром вијани. Споменица Српског КУАтурног друштва " Просвјета ", Загреб. Кораћ 1979: Станко Кораћ (ур.), Књижевна хрестоматија: Из КУА­ турне баштине српског народа у Хрватској, Загреб Кораћ 1987: Станко Кораћ, Прегмд књижевног живота Срба у Хрватској, Загреб. Костић 1960: Страхиња К. Костић, "Спиридон Јовић (1801-1836) и његов рад на нашем и немачком језику'; Зборник Матице српске за књижевност и језик VIII, 146-158. Кречмер 2008: Аппа Kretschmer, "Метајезик у старијим српским уџбеницима (18. век)'; Научни састанак САависта у Вукове да­ не. Реферати и саоnштења 37/1: 165-177. Кречмер 2002: Аппа Kretschmer, "Slavenoserbisch'; МНо;:; Okuka (Hrsg.), Lexikon der Sprachen des europiiischen Ostens (Wieser Enzyklopedie des europaischen Ostens, Bd. 10), Кlagenfurt - Wien -ЦиЫјапа Sarajevo, 473-476. Куна 1970: Herta Кипа, Jezicke karakteristike knjiievnih djela Dosite­ ја Obradovica, Sarajevo. Аенчек 1976: Rado А. Lencek, "А few Remerks for the History of the " Term "Serbocroatian Language'; Зборник за фиАОАогију и Аингвистику XIX/1, 45-53. -

милош ОКУКА

459 у вртлогу

матице

460

Лесковац 1964: Младен Лесковац, Антологија старије српске поезије, Нови Сад - Београд. Лок 1690: John Locke, Аn Essay Concerning Нитаn Undestanding, Oxford. Мамић 1988: Mile Mamic, "Deutsch-slawisches W6rterbuch i becki dogovori'; Rasprave Zavoda za jezik, 14, 1 13-118. Мамић 1994: Mile Mamic, Temelji hrvatskoga pravnog nazivlja, Zagreb. Мамић 1989: Mile Mamic, "Juridisch-politische Terminologie - 'ka­ теп temeljac' knjizevnojezicnog jedinstva hrvatskog i srpskog'; Rasprave Zavoda za jezik 15, 179-186. Мамузић 1933: Шја Mamuzic, "Ilirizam i Srbi'; Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti 247; 1-91. Мамузић 1979: Илија Мамузић, "Никола Боројевић 1796-1872'; Из културне баштине српског народа у Хрватској. Књижевна хрестоматија, Загреб, 120-128. Мамузић 1982: Илија Мамузић, "Урош Миланковић - наш мислилац'; Зборник Матиц,е српске за књижевност и језик ХХХ/3, 417-426. Маринковић 2012: Dusan Marinkovic, "Sava Mrkalj i aporije knjizev­ пе historiografije. Kako misliti Mrkalja danas?'; у: Илић!Кречмер/ Окука 2012: 335-354. Маројевић 1996: Радмило Маројевић, "МРКаА:>, Вук и Његош - три темеtoа српског књижевног језика'; Научни састанак слависта у Вукове дане. Реферати и саоnштења 25/2,:133-144. Маштровић 1969: Vjekoslav, Mastrovic, "Jezicno pitanje и doba па­ rodnog preporoda и Dalmaciji'; Hrvatski narodni preporod и Dal­ maciji Istri. Zbornik (иг. Ј. Ravlic), Zagreb, 219-242. Милованов 2010: Лука ГеоргијевићМилованов, Оnит настаВЈ'оења к Србској сличноречности и слогомерју или nросодији (фото­ типско издање), приредио Видан Николић, Бања Лука. Милановић 2004: Александар Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд. Милановић 2012: Александар Милановић, " Статус фонеме /џ/ у МРКаА:>евој реформи српске азбуке'; у: Илић!Кречмер/Окука 2012; 217-233. Милинчевић 1997: Васо Милинчевић, ,,лазариц,а Јоксима Новића Оточанина'; у: Клеут 1997: 149-168. Милованов 2010: Лука ГеоргијевићМилованов, Оnит настаВЈ'оења

к Србској сличноречности и слогомерју или nросодији (фото­ типско издање), прир. Видан Николић, Бања Лука. Милошевић-Ђорђевић 1990: Нада Милошевић-Ђорђевић, Косов­ ска епика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Милутиновић 1837: (Сима Милутиновић Сарајлија), П1;ваннiя ц,ерногорска и херц,еговачка сабрана Чубромъ Чойковићемъ Церногорц,емъ па и ньимъ издана истимъ. У ЛаЙпцигу. Михајловић 1972: Велимир Михајловић, Грађа за речник страних речи у предвуковском периоду, том 1, Нови Сад. Михајловић 1974: Велимир Михајловић, Грађа за речник страних речи у nредвуковском периоду, 11 том, Нови Сад. Михајловић 1982: Велимир Михајловић, Посрбиц,е од Орфелина до Вука (Прилог nроучавању наших nуризама XVIII и ХIХ ве­ ка), том 1 и 11, Нови Сад. Младеновић 1989: Александар Младеновић, " Белешке о језику Саве MpKatoa'; Зборник о Србима у Хрватској 1, Београд, 211-220. Младеновић 2008: Александар Младеновић, Историја српског језика. Одабрани чланц,и, Београд. Младеновић, Александар 1981: "Напомене у вези са схватањима о књижевном језику код Срба у XVIII и У првим деценијама XIX века'; Зборник за филологију и лингвистику Матице српске XXIV/1: 90-92. Младеновић 1991: Александар Младеновић, "Павле Соларић, Јован Дошеновић и Сава МРКаА:> о српском књижевном језику свога времена'; Зборник о Србима у Хрватској 2, Београд, 369-377. Младеновић 1983/84: Александар Младеновић, ,,'Палинодија' Са­ ве MpKatoa'; Књижевност 4-5, Београд, 1984: 572-586. Могуш/Вончина 1983: Milan Mogus, Josip Von�ina, "Salo debeloga jera иьо azbukoprotres" Save Mrkalja, Zagreb. MpKato 1817а: Сава MpKato, "ПаЛИНОДIa либо обрана дебелога ъ'; Новине Србске 41/1817: 326-328. МРКаА:> 1994: Сава MpKato, Песме и списи, прир. Жарко Ружић, Топуско. MpKato 1817б: Сава MpKato, ,,[Писмо противу Обране]'; Новине Србске 48/1817: 383-384. MpKato 2010: Сава МРКаА:>, Сало дебелога јера либо азбукоnротрес, прир. Александар Младеновић, Нови Сад.

МИЛОШ ОКУКА

461 у Bpnиoгy

матице

462

Недић 1972: V(ladan) Nedic, " BALAC, Gajo (XIX у.У; Jugoslovenski knjiievni leksikon, Nodi Sad, 136. Недић, Владан 1959: "Необјавл,ене песме Саве Мркал,а'; Зборник Филозофског факултета. Београдски универзитет IV/2: 415-424. Новић 1997: Јоксим Новић Оточанин, Лазарица или Бој на Косову (фототипско издање, прир. Васо Милинчевић), Београд. Окука 2010: Милош Окука, СаАО дебеАога јера Аибо азбукоnро­ трес у старом и новом руху. Загреб. Окука 2008: Milos Okuka, Srpski dijalekti, Zagreb. Окука 2006: Milos Okuka, Srpski па kriznom putu (Povjesnica, ideologija, jezicka zbilja), Istocno Sarajevo. Павић 1991: Историја српске књижевности. Предромантизам, Београд. Павић, Милорад 1970: Историја српске књижевности барокног доба (XVII и XVIII vek), Београд. Павић, Милорад 1984: " Стилска позиција Саве Мрката'; Књижевност XXXIX/4-5: 553-556. Павловић 1963: Milenko (треба: МШуој) Pavlovic, " Saradnja Vuka Stefanovica Karadzica па terminoloskom recniku iz 1853. god:; Ћ­ lologija, 4, 129-139. Певул,а 2010: Душко Певул,а (прир.), Ава вијека СаАа деБАога јера Саве Мркаља, Темат часописа "Крајина'; Бања Лука. Перић 1983: Ivo PeriC, "Kulturna i politicka djelatnost Bozidara Petra­ novica, Radovi. Sveuciliste и Zagrebu - Institut za hrvatsku povi­ jest 16, 45-96. Петрановић 1845: Божидар Петрановић (Свдоглава), "Библiо­ графiя'; ЛюбитеАЬ nросвештенiя. Србско-АаАматинскiй Магазинъ, 103-1 16. Петрановић 1850: Божидар Петрановић, О Аустрiйскомъ грађан­ скомъ Законику и о србскомъ преводу истога, Беч. Петровић, Драгол,уб 1978: Говор Баније и Кордуна, Нови Сад - Загреб. Пешикан, Митар 1984: "Мркал,ева реформаторска замисао у светлу укупног развоја нашег писма'; Књижевност XXXIX/4-5: 513-519. Пешикан-lDуштановић 2012: lDил,ана Пешикан-lDуштановић (прир.), Лирске народне песме, Антологија едиције Десет веко­ ва српске књижевности, књ. 7, Матица српска, Нови Сад. Поповић 1968-1972: Миодраг Поповић, Историја српске књи­ жевности. Романтизам I-III, Београд

Прпа-Јовановић 1988: Branka Prpa-Jovanovic, Srbsko-dalmatinski magazin 1836-1848. Preporodne ideje Srba и Dalmaciji, Split. Равлић 1969: Jaksa Ravlic (иг.): Hrvatski narodni preporod и Dalmaci­ ji i Istri, Zagreb. Радека 1975: Милан Радека (прир.), Горња крајина иАи КаРАовачко ВАадичанство. Лика, Крбава, Гацка, КаnеАСКО, Кордун и Банија, Загреб. Радовић 1984: Амфилохије Радовић, "Религиозни лик Саве Мрката'; Књижевност 3-4, 557-571. Рајковић, Ђорђе 1950: Изабрани списи 1, Нови Сад. Рачки 1875: Franjo Racki, "Dr. Bozidar Petranovic. Nekrolog'; Rad Jugoslavenske akadmeije znanosti i umjetnosti ХХХ, 179-193. Реметић 1970: Слободан Н. Реметић, "О графији и правопису Ву­ кове 'Пјеснарице' из 1814. године'; ПриАози nроучавању језика 6, 55-66. Роксандић 2004: Drago RoksandiC, Etnos, konfesija, tolerancija, Zagreb. Роксандић 1991: Drago Roksandic, Srbi и Hrvatskoj od 15. soljeca do nasih dana, Zagreb. Ружић 1994: Жарко Ружић, "Песник и списател, из Сјеничака'; у: Мркат, Песме и списи (в. горе), 5-31. Савковић 1997: Нада Савковић, "Сонети Јована А. Дошеновића'; Књижевно наСАеђе Српске Крајине. Зборник радова'; Нови Сад, 103-1 14. " Самарџић 1998: Радован Самарџић, "Поговор и "Објашњења'; у: Српске народне пјесме (књ. трећа), Сабрана дела Вука Караџића, књ. шеста, прир. Радован Самарџић, Београд; 485-577. Селимовић 1967: Меша Селимовић, За и против Вука, Нови Сад. Симић 1991: Радоје Симић, О нашем књижевном језику, Никшић. Симић!Остојић 1989: Радоје Симић, Бранислав Остојић, Основи фОНОАогије срnскохрватскога књижевног језика, Никшић. Симић 1991: Radoje Simic, Srpskohrvatski pravopis. Normativisticka ispitivanja и ortografiji i ortoepiji, Beograd. Скерлић 1964: Јован Скерлић, Писци и књиге 1, Београд. Станчић 1997: Niksa StanciC, "Ideja о 'slavenskoj uzajamnosti' Ја.nа Kollcira i njezina hrvatska recepcija'; Radovi Zavoda za hrvatsku povijest 30, 65-76. Стерија 2001: Јован Стерија Поповић, Критике, nОАемике, писма (прир. Душан Иванић), Вршац.

МИЛОШ ОКУКА

463 у вртлогу

матuче

464

Стијовић 1992: Светозар Стијовић, Славенизми у Његошевим nес­ ничким делима, Нови Сад. Суботић Ј. 1839: I(oBaH) Субботићъ, " Неке мысли о союзу Кньи­ жевном' Славена на югу и тога союза имена'; Аетоnис Матице српске ХШ/98, 93-124. Суботић 2007: lоИlоана Суботић, "Барокна геометрија реченице доситејевског типа књижевног језика'; Синтаксичка истра­ живања (дијахроно-синхрони план), Нови Сад, 240-252. Суботић 2004: lоИlоана Суботић, "Из историје књижевног језика: " 'питање језика ; Предавања из историје језика, Аингвистичке свеске 4, Филозофски факултет, Нови Сад, 145-191. Суботић 2008: lоИlоана Суботић, "Модел граматике Доситејевског типа књижевног језика'; Научни састанак слависта у Вукове дане. Реферати и саоnштења 37/1: 153:163. Тартаlоа 1964: Иво Тартаlоа, Почеци рада на историји опште књижевности код Срба, Београд. Тафра 1993: Branka Tafra, Gramatika и Hrvata i Vjekoslav Babukic, Zagreb. Терминологија 1853: Juridisch-politische Terminologie fur die slavi­ schen Sprachen Oesterreichs. Von der Commission fiir slavische ји­ ridisch-politische Terminologie. Deutsch-kroatische, serbische und slovenische Separat-Ausgabe, Wien. Томандл 1966: Миховил Томандл, Живот и рад Константина Пеичића. Прилог културно-nолитичкој историји Војводине, Нови Сад. Ћорић 2012: "О језику Мркаlоевих филолошких радова'; у: Илић! Кречмер!Окука 2012, 189-215. Унбегаун 1995: Борис Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, Београд. Фишел 1901: Alfred Fischel (Hg.), Das altosterreichisches Sprachenrecht. Eine Quellensammlun, Bri.inn. Фромелт 1963: Кlaus Frommelt, Die Sprachenfrage im osterreichischen Unterichtswesen 1848-1859, Graz, К61п. Хериги 1983: Питер Хериги, Књижевни језик ЕмануилаЈанковића, Нови Сад Чапловић 1919: Јоуап Caplovic: Slavonien und zum Theil Croatien, Pesth. Чигоја 2009: Бранкица Чигоја, "Неколико филолошких напомена о развоју српске ћирилице од почетка писмености до усвајања Вукове књижевнојезичке и правописне реформе (1868. годи­ не)'; Српски језик XIV/1-2: 91-1 17.

Швагеlо 2009: Dionizije Svagelj: Hrvatski narodni preporod и Slavoni­ ji, Sabrana djela VI, Vinkovci. Шкаlоић 1966: Abdulah Skaljic, Turcizmi и srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo. Шмаус 1932: А(лојз) Шмаус, "Константин Пеичић'; Отисак из ча­ сописа "Мисао'; Београд, 1-30. Штасни 2012: Гордана Штасни, "Књижевни термини у посрбицама од Орфелина до Вука'; Илић!Кречмер!Окука 2012, 217-233. МИЛОШ ОКУКА

465 у ВрntAогу

матице

Р е т и сшар имена

МИЛОШ ОКУКА

Аделунг, Јохан Кристоф ( Johann Christoph Adelung), 95 Албијанић, Александар, 20, 78 Ариосто, 73 Атанацковић, Платон, 12, 102 Бабић, Би�ана, 1 10, 219 Бабукић, Вјекослав, 345 Балаћ, Гајо, 133, 136, 137, 138, 140, 141, 142, 143 Бан, Матија, 259, 260, 278 Беговић, Никола (Николај), 193, 262, 442, 443 Белић, Александар, 103 Бербер, Стојан, 128 Бечкерек, г., 82 Болеславин Врховски, Александер (Alexander Boleslavfn Vrchovsky), 198 Боројевић, Никола, 75, 187, 188, 189, 192, 194, 195, 196, 197, 198, 199, 201, 202, 204, 205, 206, 207, 208, 210, 215, 219, 225, 233, 240, 258, 262 Боројевић, Нестор, 193 Бошковић, Стојан, 262

Бошковић Бјелопавлић, Филип, 133 Брборић, Ве�ко, 91 Булатовић, Бранка, 267 Веселинов, Иванка, 189, 192, 193, 194, 197, 198, 202, 213 Видаковић, Милован, 12, 126 Виланд, Кристоф Мартин (Christoph Martin Wieland), 73 Винце, 3латко, 168, 173 Виторели, 73 Вишњић, Филип, 133 Влачић, Матија, 159 Војновић, 1'0., 160 Вончина, Јосип, 95 Враз, Станко, 169, 196, 198, 207 Вујановски, с., 81 Вујић, Јоаким, 13, 20, 81 Вуковић, Анђелко, 133 Вукотиновић, 1'оубомир, 262 Гавриловић, Андра, 17 Гај, 1'оудевит, 196, 207, 257, 345 Гароња-Радованац, Славица, 140, 150, 151, 155

467 у врmлогу

матице

Гебел, Ханс (Goebel), 342, 344 Гелерт, 73 Гершић, Глигорије, 13 Грдинић, Никола, 189, 191 Грим, Јакоб (ЈасоЬ Grimm), 152, 344 Грујић, Глигорије, 148 Грујић, Грегор, 163 Грујић, Михаило Ф., 12 Грујић, Никанор, 267, 269, 277, 278 Грчић, Јован, 188

468

Давидовић, Димитрије, 110 Дамаскин, 73 Дамјановић, В., 82 Даничић, Ђуро, 13, 268, 271, 276, 277, 278, 349 Данте, Алигиери, 73 Деметер, Димитрије, 267, 341, 350, 351, 353, 356, 357 Деретић, Ирина, 83, 85 Деретић, Јован, 83, 145, 163, 174, 187 Добровски (Josef Dobrovsky), 344 Дошен, Коста, 18, 60 Дошеновић, Јован, 15, 17, 18, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 29, 32, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 46, 47, 48, 59, 60, 62, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 128, 219 Драгосав�евић, Адам, 266 Дурковић, 1Dубомир, 259-261 Ђорђевић, Димитрије, 343 Ђукановић, Владо, 89, 95

>Керавица, Виде, 138 >Кивана, с�епица, 133 >Кивковић, Васа, 269, 278 >Кивковић, Драгиша, 188 >Кивковић, Пантелејмон, 159 >Кивковић, Стефан, 71

Караџић Стефановић, Вук, 12, 13, 15, 19, 21, 26, 48, 92, 94, 95, 99, 100, 101, 102, 107, 122, 133, 135, 136, 137, 1 39, 140, 152, 153, 161, 169, 189, 191, 192, 193, 194, 197, 208, 213, 215, 219, 222, 224, 227, 229, 233, 258, 267, 270, 275, 276, 277, 279, 342, 344, 349, 353, 354, 356, 357, 452 Карлић, Вирна, 47 Касти, Ђанбатиста (Ioannes Baptista Casti), 73, 74 Качић-Миошић, Андрија, 32, 154, 155, 156, 169 Кашић, Јован, 18, 187, 224 Клеут, Марија, 189, 442 Колар, Јан (Jan Kollar), 257, 261, 269, 342, 354 Коларић, Јанко, 149 Коларовић, Емануил, 266 Копитар, Јернеј, 17, 342, 344, 345 Кораћ, Станко, 145, 188 Костић к., Страхиња, 150 Костић, Лаза, 148, 149, 151 Кра�евић, Венедик� 159 Кречмер, Ана (Anna Kretschmer), 80 Кузманић, Анте, 161, 172

3елић, Герасим, 106, 107, 108, 109, 1 1 1, 114, 118, 157 Иванић, Душан, 17, 18, 24, 25, 29, 32, 52, 69, 75, 109, 1 1 1, 122, 125, 134, 148, 149, 189, 191, 192, 201, 246, 269 Ивановић, Јевтимије, 71 Ивић, Павле, 10, 1 1, 12, 18, 77, 87, 90, 92, 93, 94, 95, 187, 215, 224, 266, 267, 276, 344 Игњатијевић Ткалац, Имбро, 272 Илић Марковић, Гордана, 80 Јагић, Ватрослав, 94 Јанковић, Емануил, 20, 22 Јанковић Миријевски, Теодор, 1 1, 20 Јанковић, Стојан, 138 Јеремић, 244 Јовановић, Евгеније, 450 Јовановић, Петар, 10, 13, 78, 258, 276 Јовић, Спиридон, 145, 148, 149, 150, 151, 153, 154, 155, 156, 265 Југовић, Славо�уб, 260, 261, 262

Ламберт, 95, 96 Ленчек, Радо, 345 Лесковац, Младен, 148, 187, 201 Ломоносов, Михаил, 27, 70, 73

Казанчић, Антун, 169 Сј

1Dубић, Шиме, 259 1Dуштина, Викентије, 78, 81

Магарашевић, Георгије, 265 Мажуранић, Антун, 345 Мажуранић, Иван, 272, 354, 356 Мајнер, 95, 99 Мамић, Миле, 342, 354, 355, 357, 360, 361 Мамузић, Илија, 187, 188, 244, 245, 246, 258 Мандушић, Вук, 1 38 Манојловић, Светозар, 149 Матула, Владимир, 198 Маштровић, Вјекослав, 168, 169 Меанџић, Грујо, 1 33 Медаковић, Данило, 262, 266, 267 Менчетић, Владислав, 266 Миклошич, Франц, 344, 345, 354 Миланковић, Урош, 243, 244, 245, 246, 254, 255, 256, 259, 260, 261 Милановић, Александар, 25, 26, 268 Милаш, Никола, 160 Милија, старац, 133 Милинчевић, 270 Милованов Георгијевић, Лука, 1 5, 26, 48, 95, 101 Милутиновић, Ђуро, 133 Милутиновић Сарајлија, Симо, 51, 1 36, 259 Михајловић, Велимир, 59, 62, 70, 215 Михајловић, Евстатије, 268 Михајловић, Јустин, 258 Младеновић, Александар, 21, 22, 60, 79, 88, 90, 91, 97, 98, 102

МИЛОШ ОКУКА

469 YupmJl.ooy маmuче

470

Могуш, Милан, 95 Мразовић, Аврам, 20, 81 МркаЈо, Сава, 12, 15, 17, 21, 26, 48, 75, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 85, 88, 90, 91, 92, 94, 95, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 1 10 Мушицки, Георгије, 162, 259 Мушицки, Аукијан, 13, 187 Мушкин, Милован, 133 Недић, Владан, 80, 81, 133, 134 Ненадовић, lbубо, 123 Непомук Фогл, Јохан (Јоћапп Nepomuk Vogl), 149 Нешић, Димитрије, 261 Николајевић, Георгије (Ђорђе), 160, 169 Николић, Атанасије, 101, 231, 266 Новаковић, Стефан, 20 Новаковић, Стојан, 17, 103 Новић Оточанин, Јоксим, 266, 268, 269, 278 Обрадовић, Доситеј, 17, 19, 20, 22, 52, 77, 79, 82, 121, 126, 152 Окука, Милош, 77, 80, 83, 84, 90, 91, 95, 98, 102, 262 Орешковић, Антун, 259 Орфелин, Захарија, 17 Павић, Милорад, 18, 70, 75, 79 Павловић, Теодор, 126, 127, 129, 189, 198, 246, 258, 349, 356, 360 Пачић, Јован, 127 Пеичић, Константин, 122, 123, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131

Перић, Иво, 168 Петар Велики, 9, 87 Петрановић, БОГО1Dуб, 267 Петрановић, Божидар (Теодор), 128, 160, 161, 168, 179, 194, 258, 266, 271, 341, 347, 356, 443 Петрановић, Герасим, 160 Петрарка, 73 Петровић Његош, Петар, 227, 228, 230, 269, 271, 278 Петровић, Светозар, 18 Пиндор, 73 Подруговић, Тешан, 133 Поповић, Богдан, 103 Поповић Зуб, Аца, 270 Поповић, Јевта, 266 Поповић, Милош, 258 Поповић, Спиро, 258 Прерадовић, Петар, 169 Прешерн, Франц, 342 Прпа-Јовановић, Бранка, 160 Пуцућ, Орсат, 258 Радичевић, Бранко, 148, 268, 271 Радојчић, Милош, 258 Рајачић, ЈОСИФ, 159, 276 Рајковић, Ђорђе, 81 Ракић, Викентије, 15 Рашко, старац, 1З3 Роксандић, 263 Савковић, Нада, 18, 75 Самарџић, Радован, 137 Светић, Милош, 265 Селимовић, 278 Сенека, 73 Скерлић, Јован, 269, 278, 279

СМИ1Dанић, Илија, 138 Соларић, Павле, 15, 20, 22, 26, 52, 108, 109, 110, 219 Стазић, Андрија, 161 Стаматовић, Павле, 265 Станчић, Никша, 258 Стејић, Јован, 51, 167, 275, 277, 278, 348 Стерија Поповић, Јован, 51, 231, 233, 265, 266, 268, 275 Стијовић, Александар, 227 Стојан, ајдук, 133 Стојковић, Андрија, 82, 260 Стојковић, Атанасије, 15, 20, 22 Стратимировић, Стефан, 19, 37, 78, 266, 267, 275 Суботић, Јован, 47, 77, 78, 259, 265, 269, 278 Сундечић, Јован, 194 ТартаЈоа, Иво, 161, 163, 164, 167, 349 Тасо, 73 Текелија, Сава, 22, 233, 275 Тирол, Димитрије, 266 Томанд, Миховил, 122, 126, 127, 128 Томић, Мијат, 137 ТРКУ1D, Симеон, 159 Ћоровић, Владимир, 17, 18 Унбегаун, Борис, 9 Утјешеновић Острожински, Огњеслав, 258

Фишел, Алфред (Alfred Fischel), 341, 342, 343, 344 Фромелт, Клаус (Кlaus Frommelt), 341, 342 Хаџић, Јован, 13, 259, 265, 266, 267, 271, 275 Хердер, Јохан Готфрид (Јоћапп Gottfried уоп Herder), 161 Хомер (Омир), 72, 73 Хорације, 73 Цезароти (Melchiore Cesaroti), 73 Цигала, Матевж, 341 Цицерон, 73 Чавловић, Пајо, 260 Чигоја, Бранкица, 91 Шарић, Цвијан, 138 Шафарик, Паул Јозеф (Pavel Josef Safcifik), 261, 344, 354, 355 Шваге1D, Дионизије, 149 Шекспир (William Shakespeare), 149 Шимић, Никола, 20, 82 Шмаус, Алојз (Alois Schmaus), 126, 127 Штасни, Гордана, 51 Штур, lbудевит (L'udovit Stur), 342 Шулек, Богослав, 442 ШУП1DИКац, Стефан, 202

МИЛОШ О

КУ КА

471 УвРтАогу матице