Старе Српске куће као градитељски подстицај - Stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj 86-395-0161-0 [PDF]

Zitiervorschau

•

"-;

--

-"

----

-- -

-

.---

...-.-

~-- ----

•

- -- "о

-

--

•• __ _

-

-

-

•

ЕБО

Е ПЕТРОВИЋА

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА Арх . Бож идар ПетровиЋ СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ Рецензенти Милан Лојаница Душан Дрљача

Аутор и издавач се захваљују донаторима МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД

ЈУГОИМПОРТ - СДПР, БЕОГРАД ЈУГОИМПОРТ - ПМЦ, БЕОГРАД КАРИЋ БАНКА - АД, БЕОГРАД АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД

БУКО

- ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД ЂУРЂЕВИЋ - Предузеl\е за транспорт,

ГОРЊИ

МИЛАНОВАЦ Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\

МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ

Граф . обликоваlbе и цртежи

МИЛАНОВАЦ

Проф . Зоран ПетровиЋ Фотографије Мики Ђурашкови1\ Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е ЛОГИСТИКА, Београд

РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ ГРАДИТЕЉ ФАД

-

-

ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ

МИЛАНОВАЦ ТРИФУНОВИЋ

-

Предузеl\е за производњу и промет,

ЧАЧАК БЕОГРАДСКА БАНКА

-

ЧАЧАНСКА БАНКА , ЧАЧАК

ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА, ЉИГ

CHROMIL,

ГОСПОЂИНЦИ

СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ ", БЕОГРАД

ISBN 86-395-0161-0

,

Издавач

ДИП Грађевинска књига Директор , главни уредник Драгорад Ковачевиll

Одговорни уредник Дубравка Јурела - КовачевиЋ •

Технички уредник Драган ПауновиЋ

Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор

•

•

БОЖИДАР

ПЕТРОВИЋ

СТАРЕ

СРПСКЕ КУЋЕ КАО ГРА ИТЕ

ПО СТИ

СКИ

АЈ

/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI

•

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД

1997.

•

•

.'

•

•

•

•

-

•

•

•

, ,

•

• •

•

•

• •

-

•

..

•

-

/'

...'.' •

•

"._.,

~.

•

•

Садржај:

ПРЕДГОВОР

111

ИЗДАЊУ

Проф . Зоран Петровиll

6

ПРЕДГОВОР

Академик Бранислав Ђ . Који1l

7

•

ОГЛЕД Радомир Стани1I

9

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ Зоран Петрови!;

15

КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

25

А

- ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ Б - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ В - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ Г - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ КУЋЕ ЗА КОПАОНИК

157

. ПОГОВОР

Божидар Петрови1I

161

ДРУГИ О ДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

164

БИОГРАФИЈА

177

INSТEAD

179

КyI;а из Својнова , Темни1I

( снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)

OF SUMMARY

ПРЕДГОВОР

Десет

година

ДИТЕЉСКА

после

изласка

ТРАДИЦИЈА

БОЖИДАРА

ПЕТРОВИЋА"

ИЗДАЊУ

111

КАО

прве

књиге

ПОДСТИЦАЈ

појављује

се

и

·ГРА­

-

КУЋЕ

,ьвно

треЂе

издање, допу' ьвно приказом нових, у међувремену нас­ талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа. Појавом

Tpeller

издања указује на плодотворност ути­

цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у ДУХУ градитељске традиције , који наш неимар упорно и зналачки веll деценијама спроводи.

Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене Пвтровиt.ввв куЋ8 , nocледњих година веома уочљиви на

новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве

пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье

Belle

пажње

обради

глава

димњачких

- све

канала.

Са

сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа. Дубоко

о6огаЋено

сам

уверен

исцрпним

да

!;е

приказам

треllе

издање,

најновијих

које

је

градитељских

оствареља Божидара Петрови?а , који је покојни Гвозден

ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније

наставити мисију угледања на градитељство Божидара Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске

-

традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све бројнији .

31 . 08.1997.

год. Професор Зоран ПетровиII, архитекта

-

ПРЕДГОВОР

Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција

имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и

народне архитектуре на тлу СР Србије . На пространој тери­

негативних појава и облика које треба претходно да извуче

торији, у различитим животним срединама, развијале су се

на видело строго научна анализа, Функционалном анализом

конструктивне и обликоване I ызне гране, свака према зак­

убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и

онима своје средине,

негативног из данашњице у народном градитељству Србије.

Разни чиниоци, природни или друштвени , упорно делују на народно градитељство, па је то узрок различитих појава

Наше градитељство захтева велики труд да би се вра•

тило изворима, као подстицаЈУ .

на једној истој територији .

у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво

Богатство историјских појава и облика чине народну

архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом

архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на

књигом . Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф­

крају

појаве

ског музеја у Београду, који , издајући ову публикацију, на

оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже

најбољи могући начин доприноси да се на пространствима

изданке и ако су корен и стабло на крају снаге ,

Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а

еволуције,

анализа

показује

да

су

неке

Огромне инвестиције које се данас улажу у народно градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну

не слепо копира градитељска традиција још ~ увек присутна

на тлу Србије.

анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих

Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано

инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес­

на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске

титора.

традиције

као

инспирације

за

изналажење

савременог

Модерна архитектура, као социолошки фактор , дело­

начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље

вала је на појаву народног градитељства као покушај про­

одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће

мене који делује више психички него функционално, више

се

конструктивно и подстицајно,

одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра­

Позитивне резултате народно градитељство је постиг­ ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј подигнутих

објеката,

нарочито

у

приградским

градило .

У

неким

крајевима

неодложност потребе да се

дитеља

и

неимара

у

што пре

креаТИВНИЈем

и

предузму

и

савременијем

изучавању градитељског наслеђа.

селима .

Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се брзо

и

Септембар

1985.

године

очигледно доминира

архитектура економски јаких домаћинстава.

СоцијаЛне

разлике су упадљиве и штетне.

Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан однос градитељства са природом , какав је на пример некада

Академик , Бранислав Ђ. Којиl\

•

•

/

•

,•

•

•

••

• •

•

РАДОМИР СТАНИЋ

ОГЛЕД

-

Грађе, ьем се препознаје народ, његове особености, дух,

према светлости сунца, сенкама , ветровима и другим при­

Ibегов идентитет. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика

родним феноменима заснује и сазда зда, ь8 које I;е све до

оних народних заједница које су умеле да одолевају свак­

данас остати узор непогрешивости и умења, непревази1јени

о врсним

предложак зналаштва , досетљивости и искуства .

искушењимэ.

Степеном

градитељског

умеЋа

•

обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1; и услови

Старе грађевине у слободном простору , не без лик­

за све видове просперитета. Народ који је умео вештије и

овних вредности, као производи неимарске активности не­

м оl;није да гради одређивао је меру своје егзистенције

познатих протомајстора, вазда су одржавале дух времена и

стварајyl;и себи сигурнија упоришта за будyl;ност. Разлози

поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да

нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена

потврди природу своје прилагоДЉивости, способности да

велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из­

влада облицима и материјалом и да их потврди стилски

в ан градитељског стваралаштва .

функционално , утилитарно и креативно .

КуЋа брани и чува човека ОД свеколики х и с кушења. Од њених

облика ,

просторних

и

конструктивних

Нигде наш човек није више и дубље уградио с воју душу

СКЛОП ова ,

као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде као овде

положаја, природе материјала и других својстава зависи не

наши преци ни су потврдили свој идентитет нити су у било

с амо човеков ПСИ ХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНО С према животу и

кој им творевинама и с казали толико љубави и заноса . Кућа

његовим садржајима 8е1;, у знатној мери , и ОДНОС према

у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован

друштву . Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и

на древним навикама , обичајима и њихо вим императивима ,

среl;ним у просторијама своје кyl;e у којима проводи највећИ

грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље

део живота, зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност

обележавали достојанство, радост и тугу живљења , грађене

његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и вешти

су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо­

градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров

љавање

над главом .

садржаја . Иако је кyl;y првенствено радио за себе и своју

и

развијање

најве1;их

људских

вредности

и

Вековно искуство српског народа у грађењу станишта

породицу, наш човек је увек мислио на заједништво, на

до

и

дружељубље , гостопримство и на све видове колективног

смишљеност. О томе сведоче готово све сачуване старе

испољавања . Она је несу мњиво била одре'ђење његовог

куће. Исконска склоност наших предака ка грађењу водила

угледа и поноса. Оличавала је сва битна својства његовог

и х је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима

хуманог би1;а. Кућа је често била огледало човекове при­

ј е било више спонтане смишљености и инвентивне маштови­

роде, његових 1;уди , али је изнад свега поуздано казиаала о

тости него изразитог смисла и свесног става према естетско­

'Ь8говом пореклу . Облицима , структуром простора и другим

-уметничким одликама. Међутим, оно чиме се одувек одлик­

склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати

овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна

припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури

упућеност у живот

невероватна

или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја

способност процене климатске I;удљивости поднебља где

донела у крај у коме је засновао нови живот. Стара кyI;а

з аснива своја станишта . То савршено познавање тла на коме

никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива

ј е подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало ј е и

према области у којој је настала . У њој је све јасно , доследно ,

опредељивало народног градитеља да избором локације и

типично јер је настала као производ огромног искуства . Она

материјала , обликовањем и структуром простора, односом

Је

све

нашег

времена

показује

изразиту

и I ьегове законитости ,

мудрост

•

тековина

вековне

мудрости ,

амалгам

разноликог

9 •

•

искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп­

су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. Нови

ствено очовечеl ье и еманципацију.

грађевински

У просуђивању о вредности старе кyl;e често смо склони

fJIJ се

материјали,

савремена техника

грађе! ь8

и

пове1;ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и

вежеЈ.·tO за мисао О у60гости, сиромаштву, па и

остале који су имали потребу за грађеlbем. Настала је права

примитивности . Кад, међутим, пажљивије анализирамо те

паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани

грађевине, нарочито оне које припадају развијенијем типу,

раскид с традицијом, а с друге, наступило је раздобље у коме

закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано­

се човек није снашао у насталим променама. Нико му,

вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота

међутим, није притекао у помо1;. Напротив. Завладала је

и рада у њиховим просторима. Наши дедови су знали за

права стихија која се

уграђене долапе (плакаре), за многе елементе које данас у

смишљеног грађења се продУбљавала. Дубоким дРуштве­

модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима. Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl;a установили

ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним

схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Стиче

су са колико је луцидности, оштроумности и укуса наш гра­

се утисак, посматрано из данаШI ье перспективе , као да се

дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м

оне ни на кога нису односиле. Иако је било очигледно дв. се

степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну­

новим начином грађења стамбене кyt;e и објеката за рекреа­

трашњост кyl;e животним потребама. Није потребно исти­

тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход­

цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне

ности и неукуса, никакве друштвене ни стручне снаге нису

карактеристике ку1;8 умео да прилагоди микроклими прос·

могле да

тора у коме се настањивао. Успевао је да оствари чудесну

меравању грађења , односно да би подстакле оне токове у

хармонију измеђУ грађевине и природе.

неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима, или

се

ширила, а

организују да би

криза oдroBapajyћeг и

допринеле извесном

ус­

Ма колико била савршена сама за себе, кућа не би била

пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно

ни приближно довољна за интегралне процесе живота да

неприкладних и непримерених нашвм поднебљу. У јеку на­

није других грађевина неопходних за задовољавање осталих

јвеће градње, која је иначе од давнина својствена нашем

потреба. Упоредо са свим теговима живота које је по­

човеку, особито су дошли до изражаја неталентовани про­

дразумевала делатност на селу , човек је мислио на ретке

јектанти. Насртљиви и вешти мешетари, они су неуким и

тренутке одмора и уживања,

на сусрете с пријатељима,

амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које

РОђацима, суседима. Мислио је и на сопствено самоваЈ ье,

немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском

опуштаl Ь8, медитације , на потребу за усредсређиваl ьем и

традицијом ве1; ни са савременим економичним потребама и

миром. Због тога је градио посебне објекте, у народу познате

захтевима. За релативно кратко време на плодним терасама

под

речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено

називом

земљоделци,

чардвци домаtiини

и

конаци .

од

угледа

Имyt;нији и

утицаја

и

богатији или,

јед­

ноставно, људи са склоношt;у за друговаlbе и веДРИНу,за

•

•

је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про. . ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим, претенциозним ,

ретке али дубоке и смирене починке, за мале светковине

нападним и често веома ружним. Иако није упутно доносити

дУХа, подизали су чардаке и конаке чији су положај, облик,

дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава ,

пропорције, унутрашњи распоред просторија и обрада појед­

ве!; сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели

иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна

Србије притиснути грађевинама које немају свој лик , своју

стваралачка расположења и мајстора који су их градили и

дУшу и оправдаlb6. Није претерано ре1;и да су МНОГИ нови

власника који су их финансирали.

објекти настали без реда и смисла , од којих су многи прави

мастодонти и оличење крајњег неукуса , малограђанског

•

•

•

надметања, просто потиснули и прогнали хумане и складне

кyl;e нашег старог градитељства . Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале

Наједном, под ударом модернизације живота и потро­

угрожвне старе кyl;e које су као градитељске творевине

шачке свести, која се сурово ширила и по нашим старим

сачувале своја првобитна својства, онда се ни служба

крајевима, наш човек је почео да губи смисао за лепоту дрвеног грађења. Процеси раслојавања, економско снаже­

заштите споменика културе не може односити равнодУШНО

ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно

прилично

10

према питањима савремене изграДlbе . МеђУТИМ , радеtiи у неповољним друштвеним

условима ,

пpитиc:нyra

превеликим захтевима живота и сопственим невољама , она

закључци, прокламације и препоруке доношене на аутори­

није била нити је сада у стању да се ухвати у коштац са

тативним стручним и другим скуповима остали су скоро без

дивља, Ьем у градњи нити је у могућности да својим утицајима

одјека . Нису остварене ни добре замисли уобличене у пос­

допринесе 'Ьеном заустављању .

тојеЋИМ не увек довољно одређеним и прецизним законским

Док се

пробуде друге

•

стручне и АРуштвено овлаш1;ене снаге, МОЋније и одго·

и

ворније за ова збивања у нашем савременом градитељству

одговорно . Покушаји да се практично допринесе побољ­

и планирању , би1;е, треба се бојати , сасвим касно да се

шању, односно примени схватања у гра1)ењу , у виду органи­

н ешто озбиљније предузима . 3аштита споменика народног

зованих акција, нису дали одговарајy1lе резултате .

дРугим

градитељства, нужна као један од услова њиховог физичког о пстанка ,

ма

доследно

и

Индивидуални напори појединих архитеката који, с обз· нису оставили дубљег трага мада су УТИI\апи на ширеlЬе

оствари све друштвене , културне и стручно-научне циљеве

свести о потреби трагалаштва за наслеђеним облицима и

и

често

њиховог коришћења у савременом пројектовању. У наше

кон·

време, у коме су парадоксалности узеле највише маха и у

запостављен

не

обезбеди

предуслов.

Реч

је

промишљена,

спроводе

н амична и свеобухватна , потпуно је свесна рр не може да се

зналачка,

не

иром на различитост мотивација , веl\ имају своју историју' ,

ако

била

они

ди.

интересе

колико

прописима Јер се

јеррн о

важан

и

успостављању

тинуитета између старог и савременог грађења , односно о

коме је више него икада пројектовање и

оживљавању аутономних градитељских схватања и њего·

дичних стамбених зграда и објеката за oд~op попримило

вом

карактеристике извесне ступиДности , није било довољно

трансqpoрмисаньу у нове оригиналне архитектонске

потребне

кој а чувају одлике нашег изворног и старог народног неимар·

дитељску баштину ,

ст ва . Дко се, дакле, тако додирну и оплоде традиције и

секвенце у погледу могуЋности транспоновања старих еле·

модерности

мената у нови савремени ПРОЈектантски израз .

тиме

се

старом

градитељству утре

пут

ка

да се урони у

поро·

замисли засноване на просторним и обликовним решењима

и

радозналости

rpatjel ь8

националну гра­

из које би се извукле поуке и кон·

савремености и будуЋности , онда је заштита постигла свој

Један од ретки х кој и се на особени начин упустио у ову

пуни см исао одуховљеl t.e и оживотворења наслеђа које

племениту авантуру јесте архитекта Бож идар Петровиl\ .

ти ме надмашују своје музејско-конзерваторске димензије и

Његова самосвојна појава у уском кругу даровитих прој ек­

категорије и добија ОдРеднице животног , актуелног и под·

таната зграда у слободном простору , чије стваралашт во

стичаЈНОГ чиниоца , наше савремене духовности .

одређују посебне мотивације , настала је колико неочеки­

Том толико важном али веома сложеном чину и процесу н икако

не

могу

да

допринесу

само

занети

и

усамљени

вано

толико и

неопходно .

Као професор

Универзитета

заокупљен педагошким питањима из оквира с вој е специјал ~

и

ности , није био, чини се , преДОдРеђен да постане носилац

проучаваоци споменика древности, мада од њиховог прис·

одређених идеја нити родоначелник пројектантског схват·

тупа, концеПЦИЈа, меТОДОЛОГИЈе и интерпретаЦИЈе умногоме

•

ања које 1;е указати на неслyf:\ене могућности у откривању и

зависи наш однос према старим знањима, Градитељском

коришl\ењу вредности старог неимарства методом тран­

насле1)у се морају окренути умни и инвентивни трагаоци,

споновања

даровити

Уобичајено је , наиме , било да су се пројектова, Ьем зграда у

конзерватори

и

музеалци

•

ствараоци ,

нити

пак

истраживачи

•

талентовани

пројектанти,

који

су

у

сопствена

остварења

оригиналног

израза.

склони откривалаштву и синтези, Својом имагинацијом и

националноромантичном

осЛобођеноUJirlу од дневних прагматичних задатака , они 'ће

архитекти који су професионално изучавали и истраживали

знати

wa

старим

вредностима

старо градитељства и каји су се афирмисали као истакнути

oдPe1)elba, којима lIе васпоставити њихов дух и карактер у

зналци градитељске баштине . Мада познат као архитекта

особеном и самосвојном изразу прилаГОђеном савременим

који се од почетка своје активности поред осталог бавио и

потребама и модерном људском сензибилитету.

пројектованьем , и то с несумњивим успехом , није било шире

rpaIjelba

нова

стилу бавили

креативна

Поразна слика данашњег

дају

или фоЛКЛОРНОМ

стамбених кy1Ia и

знано да је Божидар Петрови1; постао својеврсни заточеник • СВОЈИХ

•

•

кућа за одмор и уживаlbе, у питомим и сликовитим преде·

неимарства

лима Србије узнемирила је многе осетљиве и даровите

домашајима откривао свеколике вредности и лепоте , али и

предака ,

у

ЧИЈИМ

Је

искуствима

и

ствараоце, Написани су многи текстови, изречене гневне и ретке мисли којима се жигоше агресија неукуса у пројек­

•

Qбнова

-српског с тила- у архитектури,

товању и грађењу нечовекомерних зграда лишених вред­

Зборник за ликовне уметности

З.

ности

Маневиt;, Српска архитектура

и

старог

и

новог

грађења.

Многе

резолуције

и

Ж,

Шкаламера,

5 (Нови Сад 1969) 191 - 136; 1900· 1970, Београд 1972, 7·38.

11

одлучни И истрајни трагалац за новим, рекло би се спасонос­

финише у изванредан скпад којим се замисао доводи до

ним решењима кОјима би човек добио ку!;у по својОј мери .

високог степена аутономне ликовно-просторне реализације

Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар

у целовитам и оригиналном смислу те речи. У таквим обрас­

Петрови!; је у својству архитекте пројектанта покушао да се

цима који су настали као продукт ауторове имагинације уо­

својим депом

се

чавају се две ОДnике : једна се односи на препознавање

обрушила на наше просторе" у виду викендашке и друге

вредности старог грађења, а дРуга је што успева да досегне

изградње. Без теоретисања и акрибије и без много деклара­

до нових и потпуно савремених облика укомпонованих у

тивних

самосвојну хуманистичку целину изразитих архитектонских

одупре

"тиранији неукуса и

MYApoBal ьэ својствених

кича

која

махом онима који су се лако

укључивали у "градњу ни умну ни разумну" и који су до­

вредности.

принели овом хаосу, ПетраВИћ ј е ненаметљиво, скоро из

Са исто толико осетљивости и респекта пројектант се

потаје, кренуо новим путем. Као пројектант који се окушао у

односи према вредностима осталих предеоних типова кућа

савремном

и

којима се инспирише. Пример изврсне комуникације коју је

искуством човека

остварио битним обепежјима златиборске куће и кОју је

неоту1јене и неокрњене изворности и са енергијом радосног

продуховљено , смело и маштовито транспонавао у кохер­

и одушевљеног ствараоца, приступио једном сасвим неиз­

ентни организам ку1;е у Прањанима, могао би да послужи као

весном и, рекло би се, незахвалНQМ послу, и ТО утолико пре

путоказ својеврсној стилској синтези заснованој на ориги­

што је сваки смелији покушај, без обзира на то колико је

налном поимању наслеђа и тежњи ка оДуховљењу и инди-

смишљен и оправдан, код нас скопчан са ризиком . Тај посао

видуалНОЈ

се огледао у свесном настајању да усред помамне поплаве

ности преобликованих у нове, свеже и узбуђујуј;е форме

унификоване, сиве и безличне градње у слободном простору

блиске сензибилитету данашњег човека. духовно довољно

направи заокрет пројектовањем кућа чијим ће архитектон­

осетљивог да доживљава асоцијације и реминисценције на

ским својствима означити пут и начин "fJIЭ. се савремени

нешто

функционални и строго наменски простори могу изградити

подржавања,

изразу

естеТСКQаликовне

уз

TpaHCnOHOBalb8

мисаоно-рационалне

зрелости,

он

је ,

архитектонских

са

заснованости

вредности

претходних

•

• •

ПрОЈектаНТСКОЈ

давно

виђено

•

интерпретаЦИЈИ

I ьогових

или

доживљено .

Лишено

непосредног

преузимања

или

вред-

сваког

копирања,

Петрови!;ево везивање за архитектуру претходних времена

времена". Нашао се тако пред новим изазовом који га није

мотивисано

пишио

учврш!;ивао у

успостави прекинути континуитет и да се тако у савременом

уверењу да се латио колико стручностваралачког толико и

пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим

патриотског задатка. Већ на почетку,

године кућом у

се обезбеђују целовитост и сигурност замисли уносе забо­

Доњој Горевници обележава јасно!;у свог опредељења и

рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења

постиже управо оно што ће представљати нови подстицај у

који су га чинили хуманим и прилагођеним потребама и

ПРОдУбљивању његовог схватања . Следе затим нови про­

захтевима човековог живота . Кад то кажемо, посебно на­

јекти и њихова реализација којима се пут ка рафинману

глашавамо поступак који Божидар Петрови!; примењује: ин­

бриЖЈЬИВО и успешно крчи. Сви остварени пројекти (Гроцка ,

спиришуј;и се старим здањима, он пројектује сасвим нову

Ди!;и , Прањани , Рајац , Тара, Рипањ , Иришки Венац, и др.),

ку1;у , која би у естетском и савремено архитектонском по­

било да је реч о стамбеним зградама или ку!;ама за одмор ,

гледу издражала све критеријуме . То су модели преко којих

ипи , пак, о објектима угоститељске намене обезбеђују , пре

се на прави начин успоставља континуитет у грађењу . Про­

свега, функционално и пространо јединство . Архитектонско­

Аубљенија анализа његових пројеката сигурно би показала

-ликовне

су у скпаду са ауторовим

не само да је учинио велики корак у оном правцу којим се још

хтењима вазда заснованим на јасној и промишљеној идеји

нико није тако доследно кретао ве!; и да је остварио резул­

чије

тате који морају да оставе дубљи траг у нашој савременој

недоумица

и

узбуђења ,

карактеристике увек

прочиш!;авање

и

али

га је

1969.

кристализацију

остварују

про­

дубљеним истраживаl Ье, при чему веома значајну улогу има графичко-ликовна компонента. Кад се инспирише старом

је

настојањем

да

се

стваралачким

чином '

архитектури .

Суочавајући се са невели~им али изузетно значајним

ку!;ом шумадијског типа показује најве!;у сигурност у пос­

опусом

тупку уобличавања функционалнопросторне целине . У ар­

предочава свеколикој јавности на начин на који се то иначе

хитеКТОНСКО-СТИЛСКQМ

ДОМИ­

чини у савременом културном свету, не могу ада не поновим

нација препознатљивих обележја и типичних елемената и

неке мисли које сам изрекао на отварању изложбе I Ь8гових

облика, које преко сопствених формула пројектантски де-

радова у Ваљеву. Оне се превасходно односе на дРуштвени

12

погледу

запажа

се

потпуна

Божидара

Петрови1;а,

који

се

овом

књигом

з начај његовог деловања, на својеврсну мисију која има

крхким дрвеним ку!;ама као што су чинили неки његови

м ного дубље значеl ьэ и одјеке него МНОГО шта, што се у ово

претходници и савременици. Он их је најпре сагледао и кроз

к ризно време и у потиснутој духовности

своје архитектонско виђеl ь8 увео у свет властитих подсти­

Смисао

•

креативности

и

може предУзети.

цеЛИСХОДНQСТИ

у

пројектима

цаја за проналажење нових целовитих решења потпуно

Божидара Петрови!;а најпре су осетили истраживачи кул­

прилагођених савременом човеку , уз максимално поштова­

турне баштине, као и они који се баве њеном эаШТИТQМ.

Ibe

Архитекти, етнолози, историчари уметности и други конзер­

титет срединв у којој се таква решења остварују. Доследан

ваторски посланици, забринути за судбину градитегьског

и брижгьив у таквим одређењима, пројектова!;е, на пример,

наслеђа ИЭЛQжеНQГ ударима савременог живота,

скоро­

гостинску ку!;у на изворишту чудне реке Вапе код Сјенице

ј евиI;ког и малограђанског менталитета, поред његових при­

-објекат туристичко-угоститељске намене. у који су унесене

јатеља и колега, први су уочили I Ь6гове племените напоре

све суштине пештарске куће , али које су зналачки преточене

који на посредан начин доприносе заштити ТОГ наслеђа.

у модерну, готово сублимирану пројекцију пештарског под­

ПОТОМ је оживела радозналост осталих знатижељних пре­

небља. Сличан домашај досегнут је пројектом хотела код

галаца у култури, из чијег видокруга нису ИЗМИllапе лепоте

манастира Љубостиње и кyI;е на Иришком Венцу.

свега што чини просторни интегритет и неимарски ен­

и дражи хуманог грађења и стварања. Конзерватори, музе­

Тај свој посао Божидар Петрови!; ради професионално,

алци, СОЦИОЛОЗИ и остали истраживачи кОји су у настанку и

непретенциозно али одговорно , граде1;и ку1;е са уживањем

развитку народне уметности сагледавали својеврстан ВИД

и за уживање њихових власника и корисника. То су најлепше

одбране наших предака од туђинаца, а у старим здањима

ку!;е и у најлепшим пределима Србије. Никога не оставгьају

доказе о нашем идентитету схватили су да Божидар Пе­

равнодушним. Зауставгьају очи пролазника, буде сетне асо­

тровиЋ својим ку1;амэ, ненаметљиво али смишљено, надах­

цијације, окрепгьују мисао и подстичу веру у обнову нове

нуто и инвеНТИВНQ ОТПQчиње или, боље рећИ, продужава

духовности у нашој архитектури, које карактерише функ ­

вековну борбу свог народа против властитог отуђења, које

ционално-просторна

је у ово ломно И несигурно време, жестоко почело да захвата

архитектонски склад, питорескни шарм у најбољем смислу

све слојеве. Стога, по схватању многих, и без икаквог пре­

те речи и изузетно добра лостављеност у пејзажу, са строгим

теривања, биl;е за вазда, а посебно у овом тренутку, зна­

поштовањем

менита и вишезначно ово што наш

градитељ ради , јер

произишле су из СВОЈеврсног ауторовог доживљавања прео-

управо, иако тога можда и није сасвим свестан, на известан

сталих слојева наше баштине у којима је откривао златне

начин освеш1;ује и вра1;а ка својим источницима свеколико

жице. Те жице Божидар Петрови!; је претопио у нове златне

наш свет који је готово безглаво почео да срља у бездан

ковине

потрошачке свести и да се одриче оног чиме треба да се

надахнутог творца спремног да својим трудољубљем мења

поноси.

наказну слику грађења у нашим питомим пределима.

логика,

топографских

племенитост

и

других

пропорција,

одлика

терена ,

•

у

•

ЧИЈИМ

вредностима

•

препознаЈемо

даровитог

и

Потекао из краја у коме гьуди све просуђују, О свему

Завршавајући овај текст који би могао да носи наслов

мисле и ТВРДОКОРНО остају одани искуствима својих претход­

Запис о 6дењима и хтењима градитеља испуњава ме задо­

ника и где успешније одолевају променама него у другим

вољством што сам имао прилику и част да дубље сагледам

крајевима, Божидар Петрови!; је лако могао да се ороди с

и упознам дело Божидара Петрови!;а, за које се ве!; сада

непролазним

као

може ре1;и да је драгоцено, и што сам могао рр изложим

архитекта ослобођене маште и неспутане интуиције, трага

макар и део свог мишљења. Није лако судити о савременику.

за новим преДЛошцима и обрасцима људских станишта у

Још је теже изрицати дефинитивну оцену. КyI;ама Божидара

којима !;е све бити подређено човеку, где !;е човек пре­

Петрови1;а , колико архаичним толико и модерним, тек треба

познати себе и вратити се себи. Није морао много да трага

да се позабаве теоретичари, архитекте, естетичари и соци­

за узорима, јер је његов завичај био простор где се одувек

олози. Али, није преурањено ре!;и да поред несумњивих

градило по мери човека и где се човек својом кућом најпот­

архитектонских вредности које 06ележавају његово дело, у

пуније и најдубље исказивао и испољавао. Међутим, иако

његовом

опсењен старим здањима Шумадије, Поморавгьа , Пештери,

визништво и неимарско просветитељство. Можда ове речи

Старог Влаха и других наших области, он није посегнуо за

и немају сасвим адекватно значење, али то што наш пројек ­

преузимаlbем и буквалним преношењем прелепих архитек­

тант као своју мисао и као свој креативни чин шири и

тонских облика и

показује, у суштини представља узвишен и частан посао.

вредностима

старог

грађења

и

да,

елемената сачуваних на оронулим

и

пројектовању

се

манифестују

одређено

под­

13

ЗОРАН Б. ПЕТРОВИЋ

ГРАДИТЕЉСКО

НАСЛЕЂЕ

КАО ПО СТИЦАЈ

Ако бисмо хтели да говоримо о градитељској традицији

успоставља између облика природе и неимарског интер­

као подстицају у савременим неимарским остварењима,

венисања самоуких градитеља толико Је природна и логична

'*1НИ МИ се да би још се једном требало озбиљно позабавити

да се прихвата као нормална и сваком разумљива појава. То

вредностима те традиције која поседује снагу подстицаја .

постаје још уочљивије кад смо у прилици да се упознамо и

Гloтреба,

гра·

са резултатима које постиже непојмљиво масовна изградња ,

дктељској традицији свакако да има места најпре у таквим

која импресивно траје ве1; више од две деценије по многим

среди нама где Је она уочљиво заступљена и где IЫ3НО пос­

пространствима наше земље . НепотреБНО је посебно укази­

щаЈЬе

вати на више пута истицану ЧИI Ьеницу колико материјално

и

појава

СВИМ

потребе тражења подстицаја

савременим

у

градитељима наМСћС обавезе

вреди та изградња у односу на наш национални буџет и , исто

ор,ређеног односа према њеним вредностима.

На сву сре1;у, ти достојанствен и сведоци градитељске траДиције још су довољно присутни у сеим деловима Ју•

тако, колико, је пре свега, 06езвредиnа и 060гаљила многе својеврсно лепе пејзаже широм Југославије. Чини се да у таквој непланској и неодговорној иэградњи

rocл аВИЈВ .

Да би ситуација била сложенија, позната је и изазовна

посебно предњачи Србија. Пропутовао сам многе крајеве

• 811 Ь8НИца да на релативно малој површини Југославије пос­

Југославије, више пута, али сам све више убе1;ен да је у

тoiи веома велики број својеврсних географских и климат­

Србији ситуација најкритичнија , да се најдаље отишло у

СЮ1Х г.ОдРучја која се одликују и посебним облицима гра·

обезвређивању њених питомина новоградњама, које као да

•

дктељске традИЦИЈе.

Непотребно је истицати колико су у СВОМ СПОЉНОМ изгледу међусобно различите и саМОСВОјне далматинска

се утркују која 1;е више и боље покварити онај склад који је ,

некада постојао између самониклог народног градитељства (градитељске традиције) и природне околине.

камена потлеушица, златиборска брвнара, македонска бон­

у таквој ситуацији се нормално намеће питање: шта се

дРучара, војвођанска кyi;a од набоја и словеначка кyi;a

у вези са тим може учинити, како се може поново успоста­

стрмог, великог и пространог крова. Колико је то различитих

вити склад између човековог грађе, ьа и околине у којој се

архитектонских

то дешава? Како и на који начин треба градити у просторима

видова

и

облика

најстаријег

облика

••

човечијег битисања о куће за становање?

• • • •

•

у КОЈима ЈОШ увек ПОСТОЈе сведоци КОЈИ укаЗУЈУ Р;!Ј Је тај склад

у погледу просторне организације код ранијих (поготову

био могућ, И што је веома значајно , да је постизан са много

старих облика) скоро и да нема ве1;их и неких битних

скромнијим материјалним средствима од оних која се данас

разлика: КОД СВИХ тих згра.ца то су најчеШће два простора

примењују, а још важније је да се то остваривало у готово

-

" кyi;a" у којој је ватра (огњиште) и соба, са тремом или без њега, али су зато захваљују1;и природним условима тла и

посебним

климатским

приликама,

то

несвакидашњи

апсолутном одсуству школованих градитеља.

у

истицању

вредности

аутохтоног

народног

гра­

дитељства веома је добар пример традиционална куЋа Зла­ тибора. Она је типичан представник зграде за становање,

примери својеврсних архитектонских идентитета.

Оно што најпре пада у очи то је нераскидиво јединство

који је као типски образац и модел изграђиван у сваком

свих тих здања rрадитељске традиције и природног амби­

элатиборском селу. Проверена и од свих усвојена просторна

јента

организација конструктивно остварена са истоветним и кроз

(средине)

у

коме

се

налазе.

Хармонија,

која

се

15 •

• •

•

време провереним и усавршеним детаљима и канонизоване

који начин изграђивати кyI;е за становање, а да та изградња

... атеријализације коју је условила природа и поднебље овога краја - ни на кОји начин нису ути! IЭПИ да би се пОјавио утисак

не буде више израз неукуса и неусаглашености са стварним

досаде или монотоније КОји би ова истоветно остварена кућа

Кад тврди",о да се у селу данас гради неукије и не­

потребама живљењэ, као и потпуног несклада са околином .

у скоро једно ... једино ...... атеријалу: дрвету и са истоветни ...

целисходније

архитектонским облицима крова , зидова па и

чињенице да се данас у тој градњи веома често користе

величине

него

пре

једног

столеt.а,

свесни

смо

и

са ... ог здања (ди ... ензије од објекта до објекта су скоро

најсавременији грађев ~ нски материјали

идентичне ) могла С правом да изазове КОД посматрача .

искључивог коришЋења

Напротив. групације таквих веома сличних или истоветних

редна околина градили шта. Захваљујyl;и ко"'уникација... а и

кyI;а остварују невероватно лепе, пријатне и сликовите

све развијенији ... саобраt.ајни", веза... а, није никакво чудо

... атеријала

-

прошло је време

које је пружала непос­

што се за новокомпоноване архитектон­

видети на сеоско ... градилишту (чак и високо у планини)

ске реализације не може никако тврдити . Та неМОЋ савре­

печену опеку , опекарске блокове, полумонтажне таванице,

мених

ИНдУстријски произведену столарију, савре ... ене кровне пок­

визуелне утиске

-

градитеља остварена

у

тим

"новокомпонованим

архитектонским споменицима" још је драстичнија ако се

риваче ("фалцовани цреп", салонит,

неки ... случаје ... нађу у непосредно ... суседству са скро",ни",

тонске темеље , надпрозорнике и надвратнике, серклаже а

а

последњих година и обавезне противземљотресне стубове

величанственим

традиције

споменицима

какав је

самоникле

градитељске

свакако и традиционална ста... бена

..... едитеран ..

и сл.) , бе­

од ар ... ираног бетона . И опре ... а унутрашњих простора новоизграђених ку!;а је

зграда Златибора. При ... ери старих кyI;а за становање по сели ... а Србије

такође далеко отишла напред у односу на објекте изворног

најречитије потврђују у ... ешаност са",оуких народних гра­

народног градитељства: подови су од дасака (обојени или

дитеља {Ј{Ј са скро м ним градитељским средствима остваре

необојени) , паркета , виназа и керамичких плочица. Није ни­

несвакидашње вредне аРХИТ8ктонске , обликовне и ликовне

каква реткост и да су зидови у кухиныама и

резултате . Мада се ради, као што је већ указано, о прос­

обложени керамичким плочицама . Снабдевеност водово­

торни ... решењи ... а која су у веt.ини случајева идентична

до ... и канализацијо ... је све чешt.а појава . Међути ... , и поред

... еђусобно",

свих тих техничких новотарија и унапређења , многа од њи х,

вештом

и вео ... а једноставно ... (са ... о два одељења)

применом

•

•

матерИЈала

КОЈе

-

пружа непосредна ок-

својом половичном применом

купатилима

(спољни зидови од опеке

олина градилишта и поштовањем услова ћУДИ поднебља

рађени су у дебљини од

остварени

резултати

негативно се одражавају на укупну употребљивост такве ,

Пажљивим

често вео ... а скупо изграђене кyI;е. Слаба топлотна изо­

проучаваЊ8М овог градитељског наслеђа свакако се могу

лација такве зграде (зи ... и хладни, а лети, прегрејани уну­

изнаћИ путеви и начини савременог гра1)ења које не би смело

трашњи простори) . могла је МУдРијом применом постојеt.и х

бити слепо и безочно копирање споменика ове градитељске

грађевинских

традиције, веll би требало да буде градитељски поступак

што се и непостојање изолације против влаге (која се иначе

који би одговарао савре ... ени", потреба ... а и ",огућности ... а

често

вре ... ена у ко ... е се остварује. Можда би се то најбоље

ублажити или потпуно одстранити .

су

градитељски

и

архитектонски

самосвојног идентитета и изузетног домета.

исказати

следеt.им

ставом:

Да

савремени

... огло

градитељ,

у

... атеријала

изоставља)

-

25

ст уместо потребних

38

ст ),

да буде потпуно избегнута, као

може

накнЭДним

Унутрашња организација тих здања је

интервенцијама

... аl ",,-више

про­

прилици да гради у регионима где су присутни споменици

грамски , негде на средини измеђУ потреба живљења села и

градитељске традиције, не би с ... ео

да подлегне слепо ...

града , са недовољно јасно истакнутим одликама које намеће

копирању дела предака веЋ би требало да се градитељски

живот савременог пољопривредног произвођача. Просто­

понаша онако како би се градитељи ~преци понашали да су

рије су у таквим здањима често предимензионисане и недо­

на нашем месту и са нашим могуЋностима.

вољно искоришt.ење (гостинска соба), а опет је необјашњиво

Градитељи углавно...

тог

архитектонског

наслеђа

били

су

са",оуки, а најчеш1;е су то били са ... о док су

градили сопствени до .... Завршетко", градње враt.али су се

одсуство неких других простора, који су у ранијој кyI;и били обавезно заступљени као што су трем , чардак и слично.

Чињеницаје да би, та ... о где је то потребно, било ",огућно

својим основним занимањима : ратарству или сточарству.

минималним

Тим пре се у својој озбиљности, пред савремене градитеље

зицију тих зграда елементе , који би је довели на ниво

у

стварних потреба , савременог пољопривредника. Мисли се

16

нашим

руралним

пространствима поставља

питање:

на

интервенцијама унети

у

програмску диспо­

пре свега , на организацију два улаза : главног и економ с ког .

сарад' ьв

Економски улаз је нужна непосредна веза стана са летњом

стручњака ( пројектанта

кухињом и другим ПОМОЋНИМ просторијама , као и са економ­ ским двориштем и оку1;ницом уопште .

И

договора

између

корисника

(наручиоца )

и

- градитеља).

С друге стране стручњак треба да што успешније иск­ ористи шансу што га је корисник ангажовао и да у тој

Међутим , одбојност СПОЉlbег изгледа , Ibегова рогобат­

сарадњи стекне што веће Ibегово

nOBepel ЬВ ,

који м 1;е га

односно неуспело архитектонско обличје не могу се

најпре одвратити од многих КОМПЛИl(ованих облика зграде ,

побољшати никаквим , па ни најскупљим преправкама и

а најчешhе неприродног облика крова , примене неприклад­

дорадама.

них грађевински х

ност,

Многи примери НОВОГРЭДlbе, па чак и они који су често

разноврсности

материјала

и

шаренила.

-

поготово Ibегове велике

Успостављеним

nOBepel ьем

материјализацијом

оствариt.е се сарадња која !;е оваплотити пепу и складну

примеl Ьеним

гра­

ку1;у , која!;е сигурно , пре свега , бити одраз стварни х потреба

дитељским елементима (најчешllе кров ) скрнавили пејзаж ,

поручиоца и успова поднебља и тла из кога ку1;а треба да

покушавали

израста .

својом

незграпношllу,

облика

или

многим су ,

веома

неприродном дРугим често ,

неуко да

вулгарним

копираlbем

архитектонских и градитељских облика са самониклих об­

Градња савремених кyi;a по сеоским пространствима

јеката градитељске традиције успоставе наставак са њом,

наше земље морала би , сходно савременим условима ек­

али то се ,

по правилу , показало потпуним промашај ем.

ономс ког и техничког напретка, да постигне И одговарајуће

И стини

вољу ,

скупа

просторно организацијс ке и ликовне резултате . Сведоци

остварења, која су на жалост још више доприносила дУбоко м

смо дУбоке к ризе у коју ј е запала нарочито естетско-ликовна

нескладУ зграде и Ibене околине .

компонента . Познато је, таКОђе, какве су се све промене

за

то

су ,

поред

свега ,

изузетно

Треба иста!;и да овај несклад све више осе!;ају и многи

десиле на селу , у његовом економском и рруштвеном раз­

к оји не припадају "стручној јавности" . заправо, много је

воју, и да је илузорно мислити да би савремена градња на

грађана , непосредних корисника тих здања, који су свесни

селу могла у 06ликовању спољњег изгледа да настави ра­

с воје немо!;и да изађу из тог врзиног кола . Свесни су с вој их

нију традицију и праксу у ВИдУ вулгарног опонаШal Ь8 .

н едовољно разјаш, ьених жеља и потреба које и даље бујају

ПОђИМО само од односа величина . НекадаШI ьэ. висина

и расту кроз лоше одабране и често неодговорно стручно

просторија од

ура1јене пројекте, иЗбор недоученог предУзимача скоро­

промена,

ј евиllа који без критеријума наме!;е новотарије

могу1;ности , као и нове материјале, произилазе они најдели­

-

набеђеног

не

1,8

и

2,00 m

помињући

нарасла је за читав метар . Из тих многе

друге

пропорцијски х односа ,

нове

који

техничке

м ајстора и кроз хаотично сагледавање своји х жеља , кроз

катнији пробпеми

су у гра­

н езнано где еиђене непримерене узоре, облике и матери­

дитељској традицији несумњиво најзначајније вредности

ј але . Таквој категорији наручилаца и корисника новоградњи

архитектонског израза

I ьсних здања .

п реко је потребна помо!; стручних лица, која !;е успети да

На данашњим зградама сасвим су дРугачији односи

с прече градитељску стихију и беспyt.е који владају нашим

пуних маса и отвора . Отвори су данас много веllих димензија

руралним пространствима и да ту изванредно велику гра­

и дРугачијих облика , а има их и неупоредиво више него

дитељску активност усмере правим путем: да нађу склад и

некада .

хармонију

нека,п,ашње стамбене зграде -"кyI;e" , најчешllе није било ни

између

неимарских

остварења

и

природне

средине у коју треба да се уклопе.

Сетимо

се

да

на зидовима

главне

просторије

једног јединог прозора , а да су прозори на соби били сасвим

Несумњиво да су потребна дуга и мукотрпна убе1јивања

мали . Све су то свакако оправдане и нужне промене али које

од стране стручњака да су спољашња, отворена степеништа

нису још успешно савладане и искоришlleне у тражењу

неприхватљива решења за успешно повезивање приземља

одговарајућег архитектонског израза.

и спрата , поготову тамо где има снажних мећава и обилних

у ве!;ини регионалних градитељских традиција широм

киша. Стручњаци би, пре свих, требало да буду ти који !;е

Југославије изузетан је и најупечатљивији просторни однос

дома!;ина који намерава да зида нови дом одвратити од

мрког стрмог крова и белог корпуса зграде једноставне

намере да се надме!;е са суседом у величини будyt.е зграде,

дводелне диспозиције . Потребно је истаl;и и постављање

м ада су му потребе у ве!;ини случајева дапеко испод жеље

ку1;е на терен на најприроднији начин, као и на логику при­

за величином дома . Пита, ьв правог, одговарајућег програма

мене локалних грађевинских материјала - рекло би се чак на

садРжаја будyt.е кyl;e изузетно је озбиљно питање , које

шкртост у броју њи хове примене, па и онда када су прилике

-

треба да буде предмет што непосредније и пуне поверења

дозвољавале да се буде и слободнији у њиховом избору.

17

_ _ _КАДА

---

18

и САДА

•

•.-

-------------4--------------TI-------------

19

•

У проналажењу успешног и одговарајyl\ег архитектон­ ског израза савремене зграде за становање, која 1;е се по­

професор Архитектонског факултета у Београду, архитекта Божидар Петровић .

дизати по сеоским пространствима наше земље, мора се

Надам се да 1;е још више, за пажљивог читаоца, бити

ПОЂИ ОД темељног и савременог упознавања и анализираl ьэ

истакнут значај и резултати које је у свом градитељском

•

•

Iединствених, а изузетно значаЈНИХ архитектонских

вред-

ности објеката нашег самониклог народног градитељства . С ТИМ У вези ваља истаЋИ значај одгоја и ШКQловања архитектонских кадрова , који 1;е на прави начин осетити и ПQШТQвати вредности градитељске традиције нашег села да

у великој мери зависи од школа у којима 1;е стицати потребна знања а између осталог и посебну наклоност према вред­ ностима и значају градитељске традиције. Истини за вољу мора се указати да највиwа школа З8 одгој архитеката у

Србији Архитектонски факултет у Београду, од ослобођења па до пре десет година (до формирања првог курса после­ дипломске наставе ИЗ эаштите грэдитељског насле1ја), није у оквирима своје наставе посвеЋивао довољну пажњу и

бригу проблемима градитељске традиције и I ьеног изузетно значај ног утицаја на формирање СТРУЧlbака који 1;е на до­ бром и темељном њеном познавању стварати успешније и хармоничније контакте старог и новог у изградњи како наших сеоских пространстава тако и градских и варошких

средина у којима је било и на сре1;у још увек има споменика изворне (аутохтоне) архитектонске баштине .

Поред

последипломских

курсева

Архитектонски

факултет је намеран да организовањем летњих школа на

подухвату постигао професор Божидар Петровић. Градитељским делом не великим по броју, Божидар Петрови1; је веома упечатљиво доказао своју веру и пружио •

нам чврсту наду и веру да се може градити и другаЧИЈе него

што су нас у протекле две деценије углавном поразно уверавали постигнути резултати најмасовнијег индивидуал­ ног вида стамбене изградње широм наше земље, посебно у Србији. Овим мисионарским послом Божидар ПетровиЋ је почео да се бави пре непуне две деценије. Стиче се утисак да поред велике љубави и изузетног стваралачког жара, који су нужни при оваквој врсти посла, да је један од пресудни х чинилаца успешног делања била његова сре1;а да нађе или,

можда, наиђе на такве наручиоце јектованих

здања

-у

којима

- доцније кориснике про­

је

у

потпуности

нашао

подржаваоце својих идеја и предлога . Вероватно најдели­ катнији део посла приликом првих сусрета са наручиоцима

имао је у ТРУДУ да их одврати одугледања на нешто ве!; ново изграђено и у ве1;ини случајева наказно у најближем сусед­ ству . И да их увери да сва питања у вези са пројектовањем и грађењем поставе на основу у којој су од једнаког значаја :

каракте­

логична и једноставна организација унутрашњих простора ,

ристичним објектима народног градитељства (области Зла­

економично и јединствено решење носе1;их елемената кон­

теренима који су још

увек богати бројним

и

тибора - Сирогојно, Старог Влаха -Куши1;и) омогу!;и још У

струкције

току студија темељно упознавање својих студената са вред­

"злуче и одговарајyl\и и најдоследнији ликовни израз.

ностима ове градитељске традиције . Дубоко сам убеђен да

- а који сви заједно по логици ствари, треба да

Уз дубоко

nOBepelbe својих наручилаца, као и посебно

ће оваквим, битно промењеним начинима и видовима непо­

разумевање за њихове финансијске мЬгуЋности, могао је

средне наставе упознавања са вредностима градитељске и

Божидар ПеТРОВИћ да истраје у напорима и да оствари многе

неимарске баштине бити одгојене нове генерације, младих

градитељске замисли којима је несумњиво, показао да се по

архитеката и градитеља које 1;е се успешније носити са

нашим пространствима може и другачије градити, да се MOry

проблемима ИЗГРЭДI ье по пределима и пространствима која

изградити

својом градитељском традицијом и поднебљем обавезују.

традиције, али рр свакако представљају њен успешан нас­

тавак и

•

објекти

•

Унутрашња

копије

градитељске

организација

приказаних

објеката

(пре

свега стамбеног карактера) је веома коректно и рационално

Било је потребно ре1;и све ово о жалосном стању и ИЗГРЭДI ь8

пуке

да је то , по свему судећИ, пут и начин како се то

спроведена,

савремене

нису

градитељства може још афирмисати.

• немо1;има

који

сеоских

подручја

наше

са

најчеш1;е

стриктно

оствареном

поделом

простора на дневне и НОћне активности. Интерне комуни­

кације су једноставне и често са духовито оствареним

земље да би се та горчина могла ипак унеколико ублажити

решењима међусобних

веза.

приказом несвакидашњег деловања и резултатима које је у

проширења

простора

тим јединственим напорима постигао својеврсни неимар,

занимљива ликовна решења фасаде (ку!;а на Рај цу). Као што

појединих

Смишљена, а једноставна, (купатила)

омогу!;авају

20 •

је суздржан у логичној, простудираној и рационалној прос­

им ара , његових земљака , робусних Рудничана , који под ње­

торној организацији својих основа, тако је шкрт и у архитек­

говим

тонским облицима којима моделује своја здања.

продужавају

ИСТИНИ за вољу ти облици су увек исти: велики КроВ ,

руководством

у

једном

новом

виду

примену традиционалних

спроводе

материјала,

и

пре

свега дрвета и камена .

то је.

Та благотворна стална сарадња од објекта до објекта

Петрови!; ствара своје

огледа па се у зналаЧКОј. суздржаНОј. а тако реЧИТОј матери-

архитектонске облике. И поред заступљености наведених

јализацији многих његових здања (ку!;а у Дићима, на Рајцу,

елемената, стиче се утисак дасу сви објекти које имамо пред

на Тари , на Руднику и др.).

јако избачене и наглашене стрехе, простран трем рекло би се све чиме

Божидар

-

•

•

•

Божидар Петрови!; је завршио највише школе на којима

собом веома мало слични један другоме. Ова разноврсност, боље

се неимарство у нас учи . У својОј наставничкој и инжвњерској

речено, својим сопственим и препознатљивим идентитетом

каријери веома се дуго бавио статиком и другим веома ег­

најзначајнији је квалитет који је Божидар Петрови!; постигао

зактним дисциплинама архитектонског позива , али изгледа

оБОјена

несумњивом

међусобном

сличнош!;у

или

да

у свом градитељству .

Чињеница је да је на сваком од објеката заступљен

•

•

га Је

његова исконска повезаност са селом у коме је

поникао и провео своје дечаштво судбински определила да

систем

се врати пределима своје младости и да им својим гра­

- које омогућавају да се кровна стреха још

дитељским остварењима врати дуг за све лепо што је у

више и даље вине ОД фасадних зидова , свој начин обраде

младости тамо проживео и доживео. Страсни зarъубљеник

дрвене конструкције тремова и чардака , дРвених ограда,

у питоме повијарце свог родног краја (Рудника) својих брда ,

облика прозора , као и начине материјализације појединих

по свој прилици , мора да у генима има непогрешиво осећање

делова грађевине (зид у камену код ку!;е у Ди!;има и др.). То

за природно и једноставно постављање ку!;е по терену. Сви

су елементи који несумњиво дају посебно обележје његовим

његови

објвктима а који непогрешиво пружају доказе припадности

квалитетом, израстају стамено и најприродније из тла на

своме аутору.

коме су саграђени .

његов

начин

обраде

посебних конзола

истурене

стрехе,

његов

Несумњ ~~ви квалитет ПеТРОви1;евих објеката свакако је

изведени

Посматрају!;и

објекти

првенствено

градитељски

се

поступак

истичу

тим

професора

и она деликатна сфера ЛИКОВНИХ вредности архитектуре

Божидара Петрови!;а у целини, можемо са сигурнош!;у ре!;и

коју откривамо и код објеката градитељске традиције

- до­

да он у том и свом делању следује најбоља достигну!;а

бри међусобни пропорцијски односи појединих делова грађевине, који се код његових здања најпре огледају у

народног градитељства, која се огледају у примени локалних

добро одмереним односима крова и кубуса саме зграде , као и

успелом

односу

отвора

и

пуних

маса

на

ЗИДНИМ

грађевинских материјала, развијају!;и при томе трезвене

. принципе

•

•

Једноставне и логичне организаЦИЈе унутрашњег

распореда .

Може

се

са

задовољством

закључити

да

површинама.

примењују!;и наведена начела , спроводи свој посебан гра­

Божидар Петровић, без изузетака, користи просторе својих поткровља веома рационалном и добро смишљеном

дитељски поступак, понашају!;и се при том онако како би то

организацијом

градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим

- уосталом као и приземља. Међутим, ту пос­

тоје два става, које подједнако примењује. За неке објекте предвиђа

и

употребљава

савремене

прозоре

градитељским МОгућностима.

равни

да се може градити и делати другачије него како су

кровних површина, док код других користи изражену кровну

изгра'ljени и унакажени на "модеран" начин многи предели

(најчеш!;е тросливну) баџу. По мом мишљењу , први приступ

ове наше лепе земље, СВОЈИМ досадашњим

је бар за сада, много успешнији и исправнији

делом приказаним у овој публикацији Божидар Петрови!; је

-

у

радили и стари анонимни неимари нашег старијег сеоског

што нарочито

речито потврђује ку!;а у Дићима.

недвојбено показао и доказао .

Други начин примене кровних баџа је још увек недов­ ољно

разрађен

и

ремети

епску

градитељским

једноставност

Такође је , указао и на неслУ!;ене МОгу!;ности да се на

чистих

извориштима градитељске традиције свакако најсигурније

геометријских облика кровних равни и чини ми се да овим обликом није пронађено "право реше, Ье" - О чему уосталом

могу изна!;и савремени начини гра1јења и обликовања ку!;а,

такво мишљење има и сам аутор у пропратном тексту за ку!;у

поднебљу и на крају што није без значаја , које се могу

на Тари. У тајне успеха градитељства Божидара Петрови!;а

изградити са далеко мање средстава него ·новокомпоно­

свакако треба уврстити и уметности народних самоуких не-

вани архитектонски споменици".

које би више оДГоварале нашим људима, земљи, њеном

21 •

•

•

--

_r. •

~

-

"

•

, .

-

• •

к

•

Е Арх.

БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

[АЈ - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ

lliJ - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ

~ - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ [[] - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

- За

-

-

ово што радим не треба много ни снаге

ни памети, anи треба доста љубави

- Радојко

ЂорljеВИћ самоуки тесар

- . . ..

.

АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА

,

-. о

о

,

,

D

26

•

•

..

•

27

АО2 ГРОЦКА ~ ':ј ~"!"Oj a:punт("'!b·-P·1°"v.. .... ФА·fI 'ј ~el!~i40'j ,"",.., .• ~ и. ~ ј"Џ""~D'IA,... ~_ ~ ,-:',"Q.. ~f\ё. · ,... .. t ..... \lQ.. 'IP~ ""r""O"..... ~ Б- 1 ·1b.,.z. ~ :цо-а1Y;!~ ~~ '""- ;t:r"f'le:-t- , " .. . fOZC,. ' . 7 ~ ~..,t:....~ .т." р С III! ., ... ~ • . L' , ~ . ъ,...с' )')1"'-C~ ' ......... "'1 7t, Ч. --~ ..., +>~ ?- ,.,.. ~ ~~ч.)- - ~ ~ ... '" - 1\ .. . '1"..... .

..4

.м~

......

,

п ~ 'JIO,..~--o.. 'Ца

.....

&:.......

је ) ,. о • •

I • •

, ..,. э---

6.е,. ~~ ....."'" __ ., ~" '", .....,. "~oe.o.o- •.1;" : о

е. о." , d""'!'!" "". . !lо . , , - ~ "'} ~ ~ '"' ,...., ... D ~ 1'1" "о ~.. _ , I.lro.. y-"" · ....О"сЈ ... . " • • • .,,-.. ~ - ,Џ1= . 'I1" -

,....,

"'"""'1 '

' L..L. ' 8Р"1Ј " " ' " С "\"-&&.",!",,"w Щ(!q,.'- f,'t.kL Q, V 1')...,....... ~P.. Ф Щ"lС~ "рС(.'_ '" t~~'.P~ .J.ц> ...~~ )~ ~

....

'3"'- ~....,м. ""~,.~ -""':'t w'-- ~ .=~~

~ ~ ~5..... ~o:t.. ~ ...., -щО~-t-> ' ':W,

~ Ai""-......

"'i

~~ ",,...t~Q"- ~.."

~ ,wp......., ~ ~

s.......,

-

"}е-i---.J' о '~\,- ..... ~N .iц,,",,,"i1- ....... ~e' 'rI'- t.o,.. ...ц.~A ' .. ~G

....... ".. ь ",..... '"

.&.,...,..

' ""11 t!.L-. Ц ~ I. ~';;;..... _ c..-I)~ 1:: • ..Ik. ~ ~ p=v !"-' ;: l)m.~ Ј) КyrtAТWЛО

.) r""""

,.) јlРОС'ОР Ж' "

.."""""" """'"

,

о

о

,

•

109

БОЗ ЉИГ

-- ' ----;==---~· 1' --=

,

Ј{4 Ј д.A....-rt-~"'"

c...t~ ....:f;, "'" _

"- ,........,., . "f~~

~'! .~~

, .р.о...'--ј

. . lp·f · ..

..,...ј" . oq""o.. _

jЦI\.!

t.."t ., '"\,.. ~ ~~ .м.. I'" i" ' ~ \'L . r" ј' ' "' ~..p "" " ' 7 .~. ' . Iн>_ ...q.ц.....,.....o.к~

f., ......,Цi'".....t. ....... ~~ 0/ · "rp' , '"'- Iil b'S" " ' ';''''' т."щ.. г l ' . ..с... , р '"'t ~ "",' n""-'. W·P'. &.&&. "'г"': 10 ..... Џr - "'JЦ)P~ ..-. ~ е о" .....J:.,..:ov> - о" у 'О ~J .....

1(,.-

. . . ,

"" .....

"'8«"q, -} ~ ...... , , " , - - ,.,-... ...

c .... E.

-', •

•

''"1yQ "

":!:!.:i;'V

1 " 1' "

. 'ђa,~_~ ·

. . . . "",e."~

P"'..

_.- ,.,.

·~­

I

t::~().o..~ ,. Ј

~~ -e-r~ t' ...... r~'V , ~ _ цp~~ ~ ........... -......,'t(t ~·r-

c..... ~ --м;t ""' Y""""""-

~"P"Г \оо. ~~ ~IQ'>O """" е..м..:, ч- 'Q.I"D~oЊ"'f'