Bosanski pašaluk [PDF]

Zitiervorschau

Hazim Šabanović

t

.„.

• •• ." ·.

~­

.

„r,,,_.,,-.,. ' •'

I

I

I

' t I

'

SVIETLOS r-SJ\RAJEVO

DIO PRVI POSTANAK BOSANSKOG PAŠALUKA

UVOD

.•

Bosanski pašaluk, beglerbegluk ili ajalet, za razliku od mnogih drugih !Pašaluka Osmanskog Cairstva, nije stvoren ll'leposredno poslije .pada Bosain.skog ~ailjevstNa (1463) 1i ·~tave 1redovne ibunske vlasti u Bos.ni, 11oao što j e, JlđX!'., odmalh ipoSJ lje 'OS\Tlaja111ja Egijptn ,srtvoron mislrsk.i. pašaluk (1517), poslije pada Budima (1541) budimski itd. Niti neposrodoo rposlije zavođenja turske vlasti .na glavnom ,proslioolu k-oji je on zl\l)l'em.ao. Njegovo obrazovanje uslijedilo je ,posLije dugoitrajnog procesa 1od puniiih ~to sedr đ .r t ,atiw:u za rta pita ·e v. a!bi>ng er, n . m . i Ostrogorsky. n. d . .sto:. 427, mp. 3~ Saiduddin a neki drugi 1tu ki h oničari ·k ao ·: 1111 ki m odell"nri lustoričarl (B blng - „ ·Osbro~orsky, Uznnca.rm11i) · le da &U T.uroi zau7'eli PlDV1div 13 63. g., a Novakovtić i J '"~č k uzimaju 1370. god.Lnu. 5) Ne male se IUZ~t ozbilJnD kruJ1vain:je S!Lairlh tu.rrs.M.h hrorui~aTa, za kajima se ov:ode i nekri. isawamenli h1stcmi.00rtt, fd a o hltka na Maaii·ci bila 1363„ g~ All nd,Je ~1ul:an-o da e nek1i okirš • i 1tada ide O~ Up~ 0 irogorsky n. d~ 421, nap. 8. 6) Obilna se rtmi•m a da u Ture! zaruzell Sofiđu 1385 g. V. Eabinger, Beitrlige 65 i d„ 7) K „ J111 reček-J. Radonlić, Istorlja S-rba II izd„ 1sv. I, Beograd 1952. str. 3.24 i ~-P· 61„ B) Isto 324. Obično se uzima da j ova dru a turska provala u Bosnu (1388) izvršen,a mod v.ads1wom Lala . ahiĐ~e (v. . · reček-Radornić I, 324) ali s 'Q1b zirom na Oinj1eniicru da se s tut~e .strane ·tvrdi da ~e on um.ro n-atjkasnije 1385. g. (UzunQar~iJi, Osmanh Tarih'i I, 300) onda nije mogaai učestvovati ni u prv;om 1t11L kom ~IP'adiu u Bosnu, u jesen 1386„ g. pa bi to p]Jtanje trebalo posebno 1

1 ).

1

1

1

1•

1

,

19

1- p raz I od B jl ~ 27. avg·u . . t~ 13R8. g. ~i neu. pj ~ i D ·1gna li su Mui„ata da 1pr uun ozb.l 'an po od piotiv Sli i . i o , objcdon na osov:n 15 juna 1389) Sribi}a je p c t la .a2Ja!~na ._UJ... ~1 a -r ~ •va a ob aist V. 1 a B r ·anković , od il2:vinrredn Qg 1'naoaja za cia'l j.a ·Lu·, kia .pir odian~·a •Ll Bo•snu, stal ~- ena j1e pud nj · oviu vojni1čklu ti001'1ro1Ju. a iiaj n ~i1 došla je c ;3J1n a · b •ms.t B atkarnskng po uos liva č r.s;to t rbu.r k~ l 'I!ime j r:-. a lon~j na 1poslj edmj a ,z ekia rsktm ' p aictirm·· 'u os.mu. Za 1dal · ča iir.i go . ·1n~ stvo.rena. je ~·i&na BiiLuacija ~ 1u i to n· iobl1astima Bal k-arnal · , 1odunav.]j1u 1i GJ.·čkoJ. U p.nal:j će 1391. g. utriai u on ovo OSV.ojhlJi o} na gll> a vi ·e go hrte Ja.dn am ibro~ns"k 1 ine~ mi kaž,c da će m iu bez diubrova:čkih tr ov.aica i1zo 1twhi ca:rm i p .irhodi ~oj!i mu j o omoguruj·u 1r OVlllo plaćanje . r ča' 2). lz oga 1p roizlazi dla 21da u Bosni ~ ·e 1bio _i &ru~i .tuirski org.an kioj ~ 1bi a] po aio iz wšio, n go 1da j 1to i ,u ob1 asti PavUovjĆa Vtrš-10 ,'flUII'5'k:

sVl

joj teni:ta.rij i

:i

d~a

1

1

4

sJ.už bcmL illz ebrenice. Kad j,e (1451) došlo do rrarta ~m henc ga Stj UJ ro čana, herceg j z iasdlccle oiptuiJbe , at~ R ~ puMiki - ,dđ.o apskom ~egatu, kaj.i je radio na ~1znl'° ~jandJU, da j.e . n 1441. gcrdJal 1 o ,ovla-šćenju samih Dubrovčan p otrošio 30 000 duka a da ne bi došlo d·o jzv1rše1nja 9U t ov cni d!b d·a in lP drne ubt"oVtnilk · ~tjeva »bosanskog kap tana« da •Vi ž d brova~e .tingmrce i da dnn odrtmme abu23). Iz 1prelhadne ~ ~j i, po 'kojoj je isti turi ki s1UŽJbanilk ·k oj.i j pOZ'aiv. llao Dubrovča'llie u Srebremci preš,a o 'u oblast R a'V'a PaMlovti.ć i tamo rnastavdo a njilllov.irm hap" anjem, jasno j da ov. j ·»bos i 'ktapetwn« · o~ aij ~bur ki 1u2Jbennk „ r br Jsto lio li da ada Bosni nide b. ·0 .neJkog dwg ibos og ,..atP _ «. uitim, jedm Dulbr.ovčanin je u proljeć 1444. g. u odbrani povodo m jednog spora sa drugim ubrovčantima llzjavlo da u ga Tu.rci u Foči oSUillllnjIDJ. · dQ je d .spaLov C1 i.flrllk, j mcmao ida se p av.a »siJmoniijom«2A)„ Sve te okoln~f kao ,· 1čmjenica da su Pavlovići i Ko ača tad bili ·U vazalJnoon odnO&U rpr ma T:rurc ·ma oj1 Člt\T. ju .uvj J da ei rza rvrij erne o . a.lcije ;nbij e rza 1par · te još ck: ~i točnoj B1 osn.i i H ~ce ovi i, atli n ma iSUmnje da i 1u su biili pr." ilj n,i a •n , e &bi:"'u (1444) sVi aikoi 11aip a ipo ~'"'tla B 1, a da ~ioš .u djek niiLw - stalno ost 11. z rpovelj 10 !h _c _goiv1m 1p o jadiima ~ 1444. · 1448„ • j: no j d 1-iodiidj d i župa Vi hbosn8 do 1448. billi. posjedu h ega Stj paaia, pa j e sasvim 'Vjerovramo da su mu taj lPO.~jed .usttip11li a · T wrci k o svome viazalhu ida ili · ži Ikad · cnMu mof!tli · or tti. Da IQlnj. alko mngl1i 1p~pi i v· i i)iz rrij č.i s g h rc kioj · j ll. li aini1 e· držao1 nek zemlji Pavllo 'OOa po in ~u t a !Pa je stoga 1440. g. Jzjwvi"o oolani" u Rad ·aMU ·P lo ·,ću »da on ne mož liti ootu v€ oblasti, j j dobio u dbu od s tana da· on saIIJl drii«~ „ St11mm:j nelWl hlstoriča .a dia je Hodid · eid od 1444. o 1448.. bio u os}edu !her-cega Stjepaina za · aj1u e sarmo ~a 1 vicLrenju da je ij G11ad 1.ada .bio ru 11lunSkim , kama. M di bim, om t 1PCWclj e, nđih 1e>V 1i te·r eta,ci~a · obrarzl,ož j ~oj j 'Dinić, UJpu" u ·,u j3JSln10 da je flodidj.ed. „ da riao ih St jepam · da _u ·j , •h.tlo a a e urske Vlla&ti sve do ovog ~ ··· a Tiuraka u Bosnu IIerc~ov · u u olj 1eće 1448. go.d· e. 1

1

•

•

1

1

1

4

1

1

1

1

1

1

1

1

1

i·

22) 2l) 24)

25>

· o2Ać,

n. d. 83.'

isto .8'9. o.~ 111~· t Za istoTiiju T'Udarstva 7ti Čklll:iawć, n. rd. 456

1,

1 ,

GJ v:a V

urci posj li Skopld1 i tu uda "li temelje novom krajištu pr em z~a1dru„ oni su 1poo p no, ali do ta b ;z o po j li : va rv;ažn(j,a mJBSlta i .građo e na pu• l od k IP ja k s..osov.a do Jeleča IU Nov~atz r. koj obl,asi ,i i zago o.da.r.111 I umom ~a osnu. Iz „t;koplja, sred" ta · glavoog mj.esita ·ii~ og kr1aj · ta, ~riJa se .~wr k.a vLast ohllllom L en~ p ma K oviu. Kačan ~k a L iPGncu ipootao j in zo r ište i!slo ~ m ne ahije„ rlo .l.iano T ci su .orali posj sLi i Teto o 'U goonjam iku Varrdwra. On'O de 145 5 g. ~'edstaivl j aalo središte · to· _ Mog v. ·;i ~ ta sa ·v ć ustailj e-. rum ~Lw Ic~m uwecl8Ilj 1n1). a bi 1p ~ o tvorili »bosanski d11um , '11urr i su brzo p l'i'je Sko,p lj lJlO · ' · zn m itd glrad Zvečam (139§ , .kojJ je pr dstaviljao c ·amo z a:čajrnu tvir VIU i viažno t.rarte "'ko u.po1„· e nego I 1v~rt10 .ž.iJv.u ~a k; sniou saobr.aić ~·ni•h iarter.ija na \' oob~rJ. sbr' u grad 311 odmah s 1.avili p~du df daft"om n čelu. f'r.vi »ćefa1ij 1 a

ić,

donlić

11

1

Puaić

I, b.r. 7.

33

Tr "'i vilajet u staroj Raškoj bio je vilajet Ra , naz an tako po limenu sta;re Raške i.up . ·u ·r. h · te 11 e Ležao · r ·Vi i r d Ra. l!, kof j bio napušt n p 'j tursk ok pacij . Kao i sta a žu a i vilaje: Ras je f}bruh·rvatio porječje •rijeke Raške. U brzim" ~r~va~ina larog a nalazi.Jo se ·trg Trgovišt e (rpoon1a od 138 . ). T. „ci u a rzvaili Pa... t'l r ~ ·g), ocla -1 Paza:r".štic ( aov·§-t ). aid je o„ nova1n Novi Pazar (- r. Y eni Paza'J ovo Trgovište)~ 'nrgiavti.šte j-e ·p ozv ata Eski Pazar == s taro Trgovište). U rgovištu se 1459. g. spomin:je subaša, 1461. g. kadij 13)„ To zna „i du j · ovaj v*l1a · i1m a ka '"ju "li naiba k·oji đe s~e-d"o u T~ ovišbu. lzgleda dl8. su i ffleke i 1okol•1 · 1 1rlo 1.r; o oč ~at '1va1i T1uraiim .i da su im se podloži] e zn trno prije pada njihov.i h nblaJSti pod urs.kiu crast. T1akaN je &11 učaj bio :sa ekim. vlasJtillna 'U ~upi Sjenici, jer u V ć 1455„ g,. m e 'r ov vojni ·k „ kuće d gr, li,1· n~ b bus obi ·~'e je, z dJµž n da ·p~aćaj harrač i omažu r osta!le vojnike ·z sv'Oj e srred.ilne •U lužbi T1uralka. N j ·hove daž · e spatlal-e su tada u J.&a~begov has i d . nos.iile m·u pr· ho d .O ~, o kči. U isto1n izvoru sp min ·u prv i put nahija ili vilajet Sjenica, kako s~ zvala i istoimena stara župa (poznata od l323„ g„) s kojom se teritorijalno -odud „aJa, 21B1p1·emajiuć: nu ov I.a u vbs , ain kiroz 1k oj r tič Uv c. akio ·u po Uli i k~ Vll · Ni1Gšići .l~oj" ,S'U r.amio došl1i ·U dodiir s Turcima i podložili im se prije 1455„ g. kada u ih Turci upisali u svo1e e.ftere kao v·ta.jet Nik§ići, osno l...1irnsk N '1snu, ~pod ijeljeni d ij e grnpe, i pljač·kall u njoj ne š.tedeći ni oblasti hercega Stjepana. da su m spalili i Dr"jeva„ SVla.kaiko su mu t da odru.zeli i Hod.idjeđ, . . j,~ zboa ~j esne cije u Srbij l ni.su 1mora.l i više na u U.ti. I od to a.a rre ena daittr _ njihova stalna vlast u Vrhbosni. Poslij 1448„ g~ nema vijesti o tu kim p:r.ovala~a u Bosni sve do1 1459. g., a od 1451„ imamo asv.im ,j ·n e i 1nesUllllllji.V1e dokaize o · jihovom st nom g-0s podstv.u u ž p~ Vrh~bo nii i njenom gradu l-Iodidjedu. U ~1'illu 145 t. gioldiln saivj _rtovali su Dubrovčaini UJg. - l{om gruvorna to Hunj-a iju da istis1ie Tu rke iz Hodidjeda đa ·b i e ina taj ina'Č-in on m oguoiila .n jihova • az rn ·a 1k c"'ja u B1o sni „ s.usjedmLm ugarak.im oblastima. z to,g a lhz·v ora · di se ·j asno da rt ad1a T1. ci imaj,u ru Bosni svoju a.2U ~ to iupravo Hodidj d. 19„ j·ulaa 1453„ g. spornim.je se HqJaJ.1lllHHK roicno-

1

1

1

-a es . . . Ha B o caHeKOM mpaHJllTY a u maju 1455. g. .iiww'šen je tburski o ~ vHajet a Hodidj edai odnio no vilajeta Sa.1~ay„ovCLSi. I t e godim.e spoinje se prvi p ut i votz,oda VThbos,a nj,a„ Na osnovu svega toga jasno je da 1

1

1

'"'U

T , c· mo,ž da još 1448* a svakako 1p rije 1453. g4„ u zaposj ednutom d jelu 1

- aizovali · · dnu 'SiV ojru 1u~a ru jed" "c:u koja set u rspomenutom - - ·· - "'"~ iz u iz 453" g., nazivia »Bosan.sko kraji šte' Vil.a yet Hodicled« : ))Vilayet Sar1riy ... 1

1

po;p 1 a vidi s e .da '11

ci jioš lll:i 1455. g. Mstl b\i'li poldom aći feudalizam - bC>.sarnskom 1kmaj ·._tu ·n:ilti su bili zav ·· spai11jsko tima!I'skil. · tem ijel1oj Vrhbomri„ Tlu jt0š ruje biJ.o 1"akv·h kih jarskih i p ra'V111ilh ~ cija. Tu jt0.š nema IViše ođ mo.ž da a-tri Shu6aj1a · l1amizacije. Vrhboona još nije 'm.a1a ni svoga a:tL.iju, a noga njena mjesta. držali su još uvjj ek Pavlović", stari go podari iav .' olSlasti„ Sve 1to iupućuje •na to da je 1455. 1g„ turska ·Vlast u .žrUJpi Vrhboond i:la svj~a i . đ 1ni1j 1biLa mnogo s ·· ija d v. amena ovoga a;>opis te da1 rema :to,me~ -ne može bilti 1gov;om o taitooj •twr koj vlasti .u 1t-0me kraj·u _ r·e ired· e XV stolj ća. er.ilbe>r ij·alino jez~o bo · ainslrog r~raj išta ili viflajeta. HodJirdjeda ao~ ~ "av o j prvobirtmo rta:j rad sa •bližom iokiolinom. Stoga se, vjera1va.rhno 1 o'\I aj va.J.aj et rprvobjJtno nazilvtao vilajet Hodidjed.. po- glavnoj utvtrdi u omen u o lik~id·" --:ali

1

l.

I

1

1

11

1

1)

Za zvoo: 1957, 1?7-220„

i

•vr.ni..•~.I~rlJu

v. :fl.

Saba.tnowć

Bosanska JoirajiJte. GIBiH IX,

3fi

orne kr· jL. Ali \ t: 14 5. ., kad· ·'.1n o ~vi p n v i11· ~ t.·1 JI d~dj da. ·ima no u : t 1izvl) 1 · d1ru' i . 11r~k· naziv ovo a k~ajišita pnd im n n1 vilajet Sa1'0.u-ovasi (vhl~jet Sairaje'l 'k o :Polje)1 koji Je va ·alko n la i od prvog turskog nazii 1 a i dolazi .sigurno od im llll o / g političk r isia t ga v·1Jaj t 1kiojc jt' i orrlično ~a San j vom. a· ji d j fumao posadu koj · j1 tada b["oji 1.3 .dvad:eit;et ti · čovjek1a koji s.u ima:l i timaire po arajevskio1n 1polj i okolnim pl·am.irrtsk11n 1predjel' t1a~ pa 1!>e„ 1p.re1na m , bosansk:o .krraj' još od poč~tl a 1 ~al1 Jlrur. k rJ a. li u flo JUd j d u pr.o pr ko ij lil , ž p Vrih h ~ ... aano d ~ža vincw-raivin: položaj svih a!selj1a bosatn.skoO' ·kr~ iš l·a ruJ e bio j ednak n'ti su na cijelom .njegovom teritoriju vladali i ~ i I udaln i 1

1

drustvenl odno ·. j nom manje rio ·u na ljin ovog , ji"' a pos oj'1i, j j1oš ·uvi.id k k·ai v;a-ta\kvia .n1arod a vla t i Viladao domaći feud.a.il!Ili po,. redak. Ta naselja su .i ada 1bila iU vlas.~i svojih staa:ih goopodara Pavwvića, koj i su za njlh plaćali Tur ima od.iš ji tribu1. clok je drugom. nešto v ć m b oj 1 n el ·a bosan kog kr jišta bila uspo tav1jena puna u ka rvl t · tuws- i feudialni fP00:" ·dalk. O trn toga čim.L .se da je bosansk•om krajišbu b11o i pojeditni1h sela ,u kl jilrna j vlaidarJ.o d o vla§će koj je 1p osloj aJ.o ru o 01 rv:" la1j tu k; o ej uni. Već·na eln tkoj1 a u sad 1b·l·a vi sti Parvlo-Wć ~~ila u se u maloj rupi Tilavi ·p.a su vmljda stoga i ootaJa sela koja su drža!:li Pav1-0virt~.i uVirštena JU po~·1s1u iz 1455. g . .u rnahiju 11H· viu. P.r cma om 1 ap ' u ·vr » hi"a« imala j tmdn O s la. God""'·nji trib~ koji su avlovići plać H Turc.1tma z.a ·ta ,3 ~padao ·e 1l h·a Isa-bega lshaiko-v ića. U :i i has padalo je tada jo . . pet d ~ugih naseljenih sela i sedam pustih Jnezri bo ·e: nskog k~a ·.išta. Sva o ~al a . CZl' u bo n om aji "'1Ju ISI adaJ u 145 . g. u tim ,re posad e Hodi jeda. i timari obuhvatali su 36 naseljenih sela i •l puste mezre. · a osnovu njiho ih imena vidi se a je bosanska kr · · ·te tada z·a.p mail.10 c,hj o ·aj v ko po · · sv oko ine pla,ni k jed koji j i k, sn'j obuhv t a s raj v ·ka nabija, a svakako i srednjoV)e1k ov;na župa VII"hbosna. Iz zaplis·a 1u pomen urtom popi u zna.mo da je 55. g.od.ime u vi1laj u Hodidj d postojal·a po bna nahlja T ·ilaua. To , t s· vim nedov,olj l \ pu uje d j i r nr . u V Jifkoj :; iP. V rh.bosni IPOs'tO. al•a mala ~upr, Tila na. To n ij nj.e dak aSJ,uč·aj ni kod d girh ir ednj1ovjeko inih župa kao m:i kod ikasnijrh nabija. tl'ilav1a. se u ;p,o~ tirn s d k se des t godtna irail'l!ije 1

1

1

'

1

1

z. ·c:to pomiln.je » kender vo j voda u Vi 'hbos · « . . ""o j b~o vi t t sk·i vojvod u Vi:r bo nj1u, a , ~ z1 a, ~i se o može tvr di i d·a ·Lo nij b" o Isa-b g Ishaković, k k se to o ~imal o„ Isa-b g j e, od 1439'. do 1463„ g.„ sa mai · !Pr 3. do 1444. g.J b'i o udžbeg (Jt!ia· ·~n'ik) skopskog .1 ajiš a • ~p a. a,o d o a·n sk•o .klfaj ·- e . a Lome pol žaju o.n se t>pomilnje po = · ·elik.e obla ti kaj om j e 1Jipravl · ao i k-0j-a se tada ro. . oplj a o Virhbo ·n e. IJ · to w·j .mr pom·mjc s Ql "cdnom no Tembr 1 55. . 5kend r-beg > vojrvod ·u V hbosni «„ To po7Jna i -oj1-1 oda bosa ko kr jišta. 0n j vjemcn~ , o do Sk . irom koji j potpis n 1k ao svj l na 1

1

1

1

1 ~1 ego1 v

zadužb · e u Sairaj€1V!U, koja je legaliako je ta v~ runa, asilarvi lj.ena u Smrajevu, an od on•i h voj·v oda vrhbosan kih pod čidim je · ki ~ađj Tomaš 1oče-kivao . ~o asrt sivoj.e m j j no dn Isa-be Ishako ić · t da, kada a postoj 1o, ni~e bio vrhbu.s · 1ci V!.>j vodn. ub_~ car · !SU 5. epte1nb ra 1460. g. odlu i d~ j nm pokJonon1 '""&-b aia I I ak'° rića a cLmigl da pošailju voj\vodi 11 hbo · a~ a. 146 g„ dobio je nj.hov dar »V01jvoda Aschad am de Vershbossani.a«. o po,~re"'no zaip1sarno ·me noga ponosa 1međ1 i v t·tezoViima, . . . ___ma« ko "i S·U U bru ru 146?. g. pojavjo ina sair aevslrom b b pumomoč.ni~k ' . ukom l 1iZ V. nja n1j gov kJuftaj položaj n ij dio iai.da d spomer1wLo Sken~ to do.ba v~La.j Lske v-0j ode čes o mijenjale kao i 1

1

1

I

1

.:s

vim je J:g.umo da ·e ·]h vuiemen.a i ·sam a-beg, 57. g. marttrali })\pravim go po dru om Bosnie« 1 često aročito

j

od 1457. g., kad a je p,r istupio podizanj1t udar· o ~ m lj dainašnj m [ avmi m ~ad.u

37

Glava VII PRO,P A·S T BO A SKOG KRALJ EVSTVA I OS IV O A -SKOG SANDŽAKA

Pos.1.itie okuq)aeije Despot"OV'Lne 1}1'ostaJio je jasno da je 1

JE

B-OSn~ inepn-

Siedni cilj druljih trmrskih os1la.j1a.čkih elkcija 1 ovoj s-trwni. Svj stan op sno.sti, rb a: ki ktr ~j j traf.~o pom 1oćll na sv swoo , a po b o od pape, čijom .s k~unom 11mun1sa-o ,u Ja ·cu 1461. g„ d. t:ime dao --v.idain zmaik svcjoj antLt skoj orijerntaoiji u vanjskoj a>oli ,ici.. A ~aid Je slj e6e godine .tk zao wn k ullt ru, on j~ time daio erpo r. d pov,od '] 1rcim·a da adn Bosnu~ a pogoriao j e i 1n jen ipo!Ložaj prema Ugaim~oj, koja se nikada ruje odricpla svojih pretenzija na oviu zemlj.u. Kad je vftiio da je lj n, klralj j po~ušao da tzbj g '8Jt ~ Tu cima ~ z· „ažio primirje na 15 godina, lri j Porit· vieć 1b"'o 5tvoren ~an za Đ pad ~ viršan~ žiu bane pripre,m e z·a c.ait. · D.a ~bi onemog,ućio · t TV ci· ru Ugar c lrorilst B ·n 1 ·ul1t j . prij rtJor1u v j ,s tio pi0zn·atog vođu aikirndmja Ali-bega M1haloglu iz Viditna Smeiderevo ti rnairedio mu da -·zv:odi vojničke ·d emonstracij e i da upadima preko DUJilarv-a i Sav ""Cze ug e U(pe ailJ d boj išta i sprij či pruž01nje ·o 1oć' Bosn„. J10;' ebtiuamu 1463. . up [a je ·,edJna turska vojska u Her cegovtinbu s cill·j em d.a na v.1ast dovede Vladislava kao svoga čovjeka i da iza:z-0 r1e što veću 1POmetnju tU c go im.ii, k ko i j ne po 'Ob.iil a za p už j iloti~ p moćJ. o n:i. OVJu aikciju u rcegov ini izvr~io j Isa-beg h ković sa odredima iz svoga ~aj ištsa . D.a bi svoj plan 11 Bosni lakše izveli, T, "cli ro bećruli k:flalj evkn o ~ilJD..ici!ma primi"1rj a odni z tim lor uli. n• Bo n11 · t lko pr u.h·n:1--·H 1pripr e za odbr. u. Preko Skoplja, Kosova i Sjenice Turci su se spustili na Drinu i ~očetkom maja 463 . g . s "g.hl ru obJ. ti P · o "ća i l"'ov če ić , k oji 'U se pr dali bez oitpor. ; j im je biđo ~1aivljeno da je klopljen10 rimimje: Sa Dr.i ne sultan je krenuo u gornju Bosnu i brzim maršem napr,e dovao prema dobro utvrđ nom Bobovcu, pred koji su t k.e pr thodnic ti, l 19. maja, · sutradan i sam sultan~ Bobovac je s\rojim položajem i utvr-..;11•'416.. . .

1

1

đenjima

da je bilo .odluČlllosti> mogao duže remena zađ.rzami sulrtaina, a.li je zapovjiedniik gNJda, v: ~voda Radaik1 na neka obećam:ja, rt, eć· d Q sade pr dao grad. Br-zi i nenadani pad Bobovca unio je veliku pometnju u ze,m lji i demoralisao posa,d e ostalih gradova„ Ispod Bobovca sultan je preko V·i!sol~og udario na T.rav.n~kt a zarf , a J.ajc , .koje se pr aiLo bez borb „ ralj · ·ij g prema Hrva koj ,i - ii1morjiu »radio i danju i noću da h1tano akupi nek·a·kViU V10jsklu·~ Kako je Malli.ja, sin RadL vojev, još 1465. g. bio renegat i lmao :i:z:::: a Carigradu, o.n svakako nlije mogao uspješno odigrati ulogu koja Je b-.la namijenjena bar u odnosu na aspiraciju bosanske vlastele, pa .- vie.-o•·atno pr ije 1471. g. bjo smijcnjen, a na njegovo mjesto doveden ~ drugi poznati sitni vlastelin bosanski, Matija Sabančić, vjerovatrodom iz župe Vrhbos.ne, u kojoj se đ. danas dva sela zovu Sabančić. Ali se ni ovaj drugi kralj bosanski, ako se ne radi o istom licu, '=-:e co;;ao dugo održati, jer su Turci pride 6. maja 1476. g. postavili :::.::J!Oo;.; kraljac, Matitju VojsaLića. On je bio vrlo hrušćanski nastrojen Sl:-n::anissimo), pa se stoga ni·j e zadovoljio samo sultanovim imenova-..- :rego je zatražio pismom od ugarskog kralja da ga i on prozna. A 1bč za :o saznali Turci, on.i su opsjeli njegove gradove i gradove - ~ ~ "1..25~.e. Ugarski kralj mu je poslao pomoć, koja je uspjela da ~ as X>OCi: od te opsade (prije 3. VII 1476. g.). To je ujedno posljednja ••er. o t';!...--s~o-bosanskom kralju i ne zna se šta se poslije toga desilo s =- - ~ njego\·om vlastelom, ali. se zna da je tada učinjen kraj i tome ,__ a;'.lll..Om kraljevstvu bosanskom. Njegovo područje je pripojeno :cis•-sko:::: ~džaku, a vlast vlastele bosanske i njenu ulogu u toj c- as:! p:c:1zeli su vojvode i knezovi vlaški.

-

49

'

Glava X UCVRšCIVANJE TURSKE VLASTI U BOSNI I HERCEGOVINI OSNIVANJE ZVORNICKOG SAND2AI:psegu zv.o nički 1samrlžak j.e -u .početku b~n mal :n . O e ta i odbram-0 i 'azlozi i da je ~la ·i zada tak njegovog sandžakbega b"10 da bdije nad ti.n""sl·· .posj dim u 0 riLj m Po r i·n j u, naroč1to plllema s-rehreničkoj banov·ITli kiola je ~o:ro pol toljeć p nko ili 1.Jur ·koj B1i T · su ~aiposjeli tu bwnovi n 1, Turci u je raizđilje i~i a n koHko naJh:ij a, kaj ' u odgova·ale ranijim ZUiparrna i ptipojBi i h zvor,n"' alrom sarndžafk~u 1 1). Ovaj je s džaik i ailj o.st o ekspootl1ran.o 1područje prema ,ugaliSJk.im ·p osjedima u B'O i 1 ačvi) v 1P1ada B og a:da i Mat!V 521. g. · naJsjev1ei~ijeg dijela osne 53~. . Tim s j~ _ o v.· dli I gij ki izn·ač· j i at.lozi os1 vanj•a ovoga saindž•aka. Otn je 1p rvo ~imao zadaitak da :t· i ur •e jede r ~a screb en~· ·~oj banovt.itni a kasnije da i sam znaitno doµrm e ost·v a~ 1J1Ju d, jih b n·" --Lh ek pa?nzivjističklh planova„ S ga su . T.u.rcj 2)J!o n· • » klj1 .., · vir · vu togle laik.še čuvaiti. H ~cv-beg je · o em no p dlofilo . a s za sarndž bega iškog ain.džai - ujo 1njegov ćchaja M 9! -,beg T d11ć, Silbenč · , ,koji na1t očbto · rt.ark o ptt·J zauz!ma.n)j.u KliLSa. Taj je đJI đlog ll.l Cairigiradu bi:o ·usv-0jen, pa je 'Ovarj saindžark bio obrwzovan j 1oš 1 te go.dirne0). OiSniVianj:em k! •vkog samidžaJka 2lllaJ no se man·da.a iterii 1 o~JJja bosanskog andžatka, jer su •11ovioon sarndžaikru 1, pored 111ovi0-0s:vojen područja, IP ·itpo ·eni svi ·tu111ski posjedi u Daflrrnacij'i sj everozap,· đno od S o1. · ~, u sjeve ozaipadnoj1Bosni, tibawi, ·ci i Hrvatskoj. . Zvanično sr i te .k iškog s· ·c:iž ibi j Klis, 1a~~ u n gorvi -wndž kbezi n · · će sto.1 v. li 1U Li.vD1U9). 1

1

1

1

-

1

1

1

P ·~ I, 200---'204.; I ·,ć 1 n~ d. 12 132; K.il ć, . d 13- 21; J~ cč le-Rado ić n. d. 1, 419-420. 7 ) Up. Pečevti I, 191--.193; Bašagić, Gazi Husrevbe'(/, -ia1evo 1907; Ttmt-helka, Go.z.· Husrevbeg, njegov život i doba. Sa1rajevo 1912; M~ Peroli~ć. PetaT Krtt!ič„ kapetan i knez grada Ktlsa Zagr.eb 931. 6)

1

) 9)

11

e~

vi J, 192-193. VI.idi LQu1lliCj Sta."Fh1c, X, 7-11;, iLopaJ "ć 1 Bihač, na viš

XIV, 18.2; Up.

air ' a ena· 1 p

·~a,

li, 677.

nxtesta; Starime, ·

I

,t I va

U, VR POZE KOG

IVANJE TlJR KA u LAVO I.I - OL, I A DZAK - O N VANJE BlTDI '1SI) \fiidi ovdj , br. 601 nap. l. I

•

O mćJ 11. lll .

11) Pe'1evr , n.

6

. I, 250.

•

dža -be a paže"'~ g 1ndž.aka 12). I ka1 P čr,r.ija aže ·-0 ooj čki srundža11 b on s aikako in:sli na ovog og o u istoj gaditni b ti prvo požesk· a zatllln os· eč·ki e prema t me 1navod· P čevije e mogt1 odb oi1t:. n b era, Ajni A1i-a, "" č"- ega · Evl"je Č [ .... bije podlije~ , o o_ i o / aj sandžak pomLn ·u mnoa-0 kasnije k:r j m VI to n · {al "O ije mo , uće, jer 1u vr'jem k ''a su on· pisa:lji ij po toj aio L fka\' arnđžal pod tfm im „ non1. Alli tn opet : da u on( s o ja kaz· VaA1jta iz.rnisliilii~ n· ~o 2Jnač1i da se nekad-a ta•kn j~a„ andža k i da su ti tpi c· svo·, sp~ sko:ve r.adi1li n·a oSl 0V1t _„_ ·j"h iz\ {)1r k!ojii s nasLa14 1u V:liij me l ada je ~a· sa i.dža1k .za:s.ta po~oj O: te d· 't podatk nLSU brižlj:lvo sao'b raza1va i r.fakit~„nom slanju alc.-o · e b~lo u nji,hovo v:a:ijeme. Karr !6, l 13- 12!J. 6) TahTir defteir br. 355. 7) Up. l. p!. H Cauš 145. s)

fi*

v~:

I

Din " zvao ·lišk.··m sandž kom v·e d,o k nije bio UJk.ilrwit. jediš.te ru dž· b ·· m d sikog aindžaka pr.eneseno je "oš 1521. g. iz Smerev· oo: ad, · se i taj samJdž'1lk sve do S\toje Jrukvidacije, počet~om XIX sit, z-v ·" o naziv,ao smeđ ewk·m saincliakom8)„ N g. j kt~aje1m XVI iI· počebkom XVJI st~ , '011 seno j e sjed'vte o o.g a oodžaka ·z Pak.Taca u Cel'nlLk. Kada je to b.ilo ne može ~ tal:no u·tv~ "rt;. Samo je svakako 1pog:rešno tvrdmbi da se ovaj sa.ndž k u XVI s~t . zva'O .park ačkim sam-o iz· ·mno i da je rnjegov-0 prwy.o sj te bhl.o u Ce-rnd/lru. coon·k Je mogao postati sjedištem ovoga sarndžaka t k. kiraj 1

1

· VI st. Dok j P~ktr-ac j-0š 1565. g. postao središ _e toga s ndž ' a 1oji „ porJ,ekad i kasnii,Je nazivao santdzak Začasna, .olle j Cein1k i 990/1582. oio am·o »kasa:ba u kad-' [uku Velilka u SMbd~ak Zač3lS(na 1 k o io ka'Ze .u vaik;ufuaml ada j san džak.b ga ~h ceg vačikog s d~ k SčJniaJn­ bega Boljarnića; on je 0 vdje podigao ilzvj ne z dtu~bdltle9) i Virl vj ov lino b:o neko w~jeme aindza\ bieg oga ar:ndzaika. Dailj , u l tarr om pop su ovoga sam.džaka d.z g. 992/1584. on se zv i·čmo zov raičkim sandžakom 1 ). Mislim. da j zvam no j diA s·anidi b a ov; aa sam-dza.ka p en1e s no iz P · aca O ruik rposhlje 1590. p ije J.607. . T~ada je Aj ' li pisao svoj spis 01 upr vnoj podj li i t·mar koj organizacij" Osm· ~k Lmperije. tome dj1lu ovaj . sW1džak 11aziva sandžak Z čas a i C nik11 ). Doduš , i u popisu turskih provincija u zborn1k 1 Fer· d n-bc (rumt"IO 1583)1 stoji d e sandžak Zacasna r.kukeije zo, C e 1~k 12), affii s t j pQpt ntkaik ;ne može uz.eti ozb~ljno 1 jer on nije, ~t r ·d ·k iji FeriJdwn-b a (B.iko ga je on uopće sastav!Jjao)1 nego je to ečij.a ka ija pr d·a illi sastav. Ferj1f1un..,b~ je ~umro 1583, a ·U toone .i-u h amo, među ostar.m i samdžaik Kainiiu, koji j.e osnovwn tek 1600~ go ·me. Me '"UJtrlm u poz.naitom mlataok.10- đa:J.m~b~nskom Qpi.51u bosanskog pašaluka iz 162 . i 1626. g. ovaj se sandžak zove samo »Sarndž&k C mik« ~). to ·A li-Cauš u svojoj ~asp1--:avi (~z 1643. g.) navodi s dža•ke zaiaasn.ru i 1

1

1

1

1

1

Pakrac kao div.a tZaselma s " džakaM), a Cetrull" UQp6e n pom. j J svim je pogtrešno 1 ), je se tu, nema s · j , adi o · o all1ldžaikru čij .

sjedište .u on(} • Oiba sig.wrno b"

r

-

·1.

"k!u. Ovaij pniJmj k d Ali-C ... ·a900 _ ućuje d·a n-i . oin svoj spLsčllk n ž k ·i1j radio amo na Ostn.O'VJU avrem 1il1 ipodataik.a i fal{i · nog sta ja a t r n u to ijrme (16 3. .), rn~ ,o bar dje1irn1ičn0r in o· ovu strorij' rurhi~. kliJh p datak 11r •n arativnih izvor·. Kod laidžl I .a.J.tl:e (wn1·,o 1657. „) n v d o je ova~ saindž k čak samo p d viilm · _ ffi1J m, koj j , ,prema Hni1 e ovom .p re\nodu ~o rđavo zabilježene _„ . o »Roh'i « ( - Začasn )16). To znači dan· on nije .svoj popis r0

u 0 1

1

1

Up l . šab I J ć, Da r j po to jao Beograd ki pa.šatuk, I tooiiskom niku I to 'd l(lrlg ~tva S\rbidc 1954. br. 1-2. 19'4 .i da je. 0 ) Original u airhi i Diir .... ko1ue v·akiufa u Sa ajev.u ·br. 23. 10) 'l ah.ri1" deJ ter br. 012. I 1) Ayinr! A\11 16. 11) Up. F J i·n- ey I 404. Rać!ti tor· · e XIV 1882, 48 i dalje; Pa in!ć Starine XVII, 188 ~ 92. 1J!) Up. A 1• Ca.uš 1 7 178. 15) pcgr u ~jf! p. m ~ Ul - n· Mud 1 izo " 1ć p ~i p vod"lac 1· C ue •e r prave (Ka ndar »Gnjret (( za . 1940) n H. Hadžibegić u sv·ome izdanju e\ odu (v. n. d. 145). 16) Provođt:!ć: i ob:j· šn av G· ći mm ,ov rev:ođ ~ d~: Ka flirn· RL!..111er j .1 Bo·'ne 0 iako 1J.(; az : I Sto zn ~ a . a lnJi po č m d . po od· O«. Up. Spo1nenik VIII 7 . B)

">

1

1

a

·r adio, uvijek na osnovu ličn!ih ili sarvrremendh obaV1j1ešlenti•a_, nego je svoje po tk prepisivao iz mnogo stariji izvn a. K oz Cernik j 1660 . . prošai0 Evl' j , čelebij 1a i~ op1isuj'ući ga, l"'ažc da je bu sj diši soodžakbega17)„ Upoze ujtući 1arzne tunsik.e popise s~a!ka sLiče se uvjwenje da 1 o o SV\l nj!lho i aiulnrl Le p d ke j ·ain o.ti dr~ugog pl"~p1sivaili sa nezniatni1n1 ·tl i bez . · kvih i.zn1j n , iN u . h uz' ~ r "iz sitan.th . pi a, p t ga oni ne ukazuju dov1o ljno na stanje iz svoga vremena · sve promjiene ltoje u se u tom pogledu dotle stvarn.o d.ogađale. Zato i ne mogu posl .žibi · o pod'loga za izvo je si tn"n.ih ~ak.lj uč a i rn ·aj u se stalmo drž·ati 1

1

pod kontr lom pouzda;nij 'h ]ZV ra 18)'. Iz ~vega '-to je n·a prijed . f"no mož se za l"uč -1ti da j j iš e ovoga sand~aka do g. 1565. bhlo u Cazmi a o ada do 584. g„ siewrmo u kraou. Kasnije, a svakako pmtj g. 1607, ono e prem.eiseno u Cernik i tu t lo o os1 bod nj. C rinika 1687. Ov j j s ž o svog,· osnurtk pa do 1580. bi10 u sasta \rU .rumeHij ko aa:l a. G di 1580. ·,o je p . poj en bosamiskom pašaLu1 u i 03tao u sas.tarvtu toga paša1ru.Jka SVi do lilkl\Tiacij e U'li e vlast" u S laivonii"i. n:ogo puta, ll!(brO "to u XVII sit. 0 raj · ·ndž dav je ra.z·n · bo Z:i ·im b l b~· a k· o am ·wk. U · sluča}evi ma ovim sandža om su npravljal i m l·i mani bosans ih n mj nika 19) Pon a je on na isti nač" pl"ipajan požeškom sandžaku. 1

1

1

1

•

' > Up. Evliya Celebi V, 517.

~noguče, uspifta: ii d U V _ . i zan 1m.1UJ ro ·i l~orisno, a ni.Je njihovo porij klo u7JaQ·am·n~ odnos, · ihove ill'Lvore, i v i1j i11e k da u bVi '.'lllo n· ·t· ·i. 1?)1 ~ · i, n. p r „a C.:el b~· V 7.

18) I.p· k bil'O b

I

69

Glava XVI Pl'l~ANJE S

DISTA S DZ E 'OVA BOSANSI{OG SAND2AKA U XVI STOLJE 1ĆU Pozna.to je da sandžakbem booanskog smdžaka ~ao ni kasnije b l ·r ezi b t;1 rukog p~ vaJ·uk .n i. uv„ a imali sl 1žbc111 sjndište . iiom ;mjest . U pittam.ju njihovdh · 1edi t a · 1po toje ·t az č'~ta glcd'iš a u ·wuci. • obi irron1 na činjoo~ u da je bosans.k· sandž~k predstavlljao nejk.u v1\~.t n 11ic s\nih smndžail oj i će 1·· ·ij • Ići u sa t' v b nsk p aliul a, ,.:··a·o i s obz· om na rukov1odeću ulogin bosa111skog namje.s.ni!ka svim ()(lliO,m 111 i1j ·n naši n s r am · po b1 o j a s i rt.o pi tainj rasvijetli. Ši.: gić j ·sao da je bos ki sandžakbeg all·oč 1553. . prenio sjed:šte saindžatka iz Sarajeva iU aV1nik, da je ano tu s.trulo di0 1588. i da je tek tada Ferhad -paša Sokol ović prenio sjediš e iz Travnika u - ainj· u 1 )~ 1"Đ je t ·dnJu u J'aVino1n ogn c nu 1i na j da io o bal: u nauci. Maljkoč-beg ·je mogao poonjerhlli edište 1nacrnj1esITTika 1553. g. v r. s a to ·on taJd n·ij bio b sanski n· · je .ii • Od j.u1a 1S41. g. o feb:vua a 1553. g. ov;im je safJlJdžatkQm , ,ravil · ao, z a s pouzdano, Ulm b . (paša)~ a od eb·ru ~a l - 3_ g. e do kraj1a m .tu 1557. g,. Sofi-Meh1

s:

1

1ncd..,p ·a~).

eta _" o je i to đa j

t·aid· j d" ~e namj · a 1m1 1no u TraVin·k. A što se tiče samog akita i g.a.di,i ne iPOmjeranja namjesničke s ol]c·o~tost JJosne · Ilerccgo eiue~ 35, 3 l, Ov Bašagićevo tvrđ~ j unio je F. Bajra ~tarević u evropsko ~danje Islam!=>ke nclkl edaje (~ . v. I a.u; Lu1"a) ·tl I:-. je no bez i1 "k ·c · raV1kc ušl u tur'.jl:o izdnaje ~ c enuThJ.opedijc . a ~lm ootalirn sla ·Lhmu to · čl·111k . Up~ Isl a.rn nsiklopedisi, s. . Banja Lul:tt. ') Vl. . • b·lJn ić , oswn ·ki. namjesnik Fc;'rllacl-b o Vttf ouić es·JsoJi , Zborn." ~ F:Ioz.o ·kog · u.I.te-ta u Beog.rad knj. IV, 95"J, 123 11 dalje. 3) IGaić Povjest H:rvata. III, 6, 5. ) M. rolo, , Pol je ·c o, „,c I, !6H.

1

70

luku t k 152a. g.5 ). Vl. kŠJrić j tvrdio da je F rh, 1d-b Sokolović i , 'O·d! e l 57 4, kada je postao bosalliSlk-i namjesn:k (sa ndžakb g) još rez~ ta:-ao u a. jeVJU- u da je B nj Juka poolala no a r.ez! denc:ija prije 1583,. g., k;tda j po nj 1n o~n · a b lrf b Luk6). v1 , d· ki ~ •b acili ne sam10 Baš,a ićeV'u tr-:rfrdniu o 1preno~u s oli•c [z airajCJva · 1\rav-nik nego i tvrdnju o pomjeranju sjedišta 1553. g. uopće. amo je K eše ljal ović, koji j i to t ko o bacio , ša ić vu tvrdnju o prenosu nnmjc. n:tkc o L'"'e iz 8~ ·ajeva u 1 li ~ u tno svi1m a t lim tv „ 1i 0 d, je sjed~šte bos·amskog saindž·akbega ođmiab posJij 553. god~ :e prene no iz s~ aj· va u ainjal,uku7). To .nllšlje je s-am prihvatio u jeidnom ran1il.}em r"' t 8). o rn~i j . j za , pao jn i - ~ija Bc.}t"ć - s no on d puši da j ~of•i i\le m d paša kaj i j iz\iirišio pr· n10 „ n mje.s.ničl· „ oai i7 · raj v· u B,ainjiaJ.wkru sjed o neko v·rijen1e 1553. g. ne samo u Sarajevu nego i u i1k u j· r j u Saraje u · "travinh u ootavio svoje za užbme kao i u 1

1

1

1

1

1

1

Banj luci9). ... - Knik-o vidimo u ovome piJtamj i po to· do a n iđ nač a sih rA~ ianj a., ait nijedno nije dokiun1.entovaino. Ima č~lav niz dokrumenata iz koj :ih s vii i d· su bUlnd:taltb :)z. bosan „ tog idžaka u rur u oj polo :\ni X I t. rez"di·rali a ~ ci, s n10 s nr zna loono k · Bm j1 l•uka posta.la nj.·h~ova zv:alllična rez· d noija. ~ ev-beg je sigu no erzidriir.jO u Saraj-eViu. a njegov n.as j.edn~k U ma . . paša (1541-1553) je stalno b > •• \ io izv· u·rad Vil, · 11 ·m . · · ve 1ndicije da je sj d!iš bilo nmj ir~nQ u nj nova dob , pa j 1Stoiga naj-vj rova iii da s to do odilo z.a njegovog nasl j ~ Qli a Sofi Mehmed-paše (1553-1557). On je imen·oi.Tan s oožak?begom bosawkog sandž ka u iebriuau:u 155'3. g. al~i je u ruu do 10i n· "'·to iprj~ "u1n 1554. ') bu o t o o poč. ka m ja 1557. g. 3 kada je poista·o b egl rbeg u B~ud:'m,u. ) Preina tom , aJko je n izvr.ši prenos sj d i- a bo arn-1kog sand.žairobega itz Sairaj eva u Barnrj,a1luku" to se n oglu d~:i i n ·Jr i1j u lj to 1554~ g ., kada e hm 1Paša došao u o „mu r Ci1uz o •ltZrg,r d nju voj ih l druzbi n · 'Ortn.~ em h u. Iz, 12 niza s v men·h ··zvj štaja zna se da je t m-0 Tit jč šćP b ra 10 ), pa je na osnovu toga sasvim vjerov·a•Lno da je u nj eg.ovo doba Banjccluka pota L a d ..1nl.s ·1 • t~\ o i :pol·Ltič k 'r št bosa k g swn žaka. amo je · ško pra~po tn j ; ! da j to izvu š o dn1 h na pocei u g.ov p" v , !~ada j u stvari~ uda1rro temelje, iz,g iradnji Banj uke~ Ci ·e ·ca što je on n•ajce ce amo borawo nikako n znači da je tamo brla i z a!DJi.čna rezid n ij · . l aid · j M hm d-·pašin aslj k, I amid Ali-,paša, do a.o i~ 1

11

1

1

"

1

·ć,1

Bosna i li 1 rcegovi, i.a~ tl. Srp kc knij1lžeV' e z druge u _.c~grL'l;lu 1953, 1 6 8- 69. Tu se knže: U ba .k cla il Tu~ i it" u nrlpon · na.or tali na tajersku ,i pod sam B,eč:- jlma se a· ilo da glavni grad1 ao ope·~ . V.llJU .] ) nz.u ll h· r .n i7. Pt'f' l. rn . l'~lJf\; ~1 ·. ~>) VL Skia.tr'IĆ.~ Sarajevo 83 88. 1 7 ) Kr . ·\•lj k~ ićđžie~ atl "1 o adnii11. strativua podJela Bosne i He1· ... ceaov?ne poče kon1 XIX stol.jeća. Istorisko-pr vni zbornik s\'. 3-4, arajcvo l!Ji50 2 3 i 25,5. 8) II. b·l oVi:ć fj ra.1 na podj la jnaosiaven "k'h zeincitja 11od turskoni vladavinoni do I t. ni da provjerimo. i· pr mda potiče ne samo od j e1dnog pouzdmij g Lurs g ronrl.čal'a 1 ego, uz lo, i od čo\J\.ieka koji je i s ka biio sandžakibeg kirčkog saITTtdža1ka2 ), ipak ih ne mo~emo pa.'ihvatitti bez i:kak?ve 1l'PZ , j OŠ ail'lJj Od ba ..ti. to 4 \l r ja Č: l b' j. k·až P d tl je OV a j - atn ... džak osnovao al~koč-beg 91 6 1/1554., .3), to se na o novni raspolozJ!v1 h ·i zvora može bez dc.ul'eg odbacUti. Sada 111ema ruilkakv.h ja ·n hist-oirJjltit č~nj "1c·a koje b i dol un1entovB.ile · i .po~virdi1 k·az lv j P č wij o pciv menom postojmajiu ovo ,a sandžaka u cprvoj p.oilovi · XVI st. 1 ali lim ni ko Lkio 1 n1„e1naita ik oji s , moraj 1 uz hi u obziJ „ pri ocj1 ,·1 lilh azrvanj.a · koj1i n - dopu taj1u da se ono odbaci. Bruje s.y ga, t.reba ;,ma.t i na umu da u Tiurci zaipo j Li Klrbavu još u a: ri11u 1527, a liU ć o i·n i Liku. Br2lo p ~· a lo a p · su nj1i hove 1iuke ' i posljednjj giradov,i u K.rbavi: Udbilna, Komić i Mminj~)1. Obje obl ti l il su prhklj · n r.v10 bosam k m ) a z ti , 1537. ., k·lti ko1m

Je

iJ$r · čao

kako su 1 urci zaiuzAJ.i

1

1

1

1

1

1

sandža.1lw~ I

D '1!1j ·ter.i ·,j1a kliškt salndžaika od koje je oko 1580. g. obrazo·van krčki k džalk, nri t· da ni·je d. a ZlnaJLno v "' a ,o s o ni u p1.voij p l vUn;i X\TI st. nitie bida tako mailena da niije mog.l a predslavl · ati jedan sam.džak p u pr · a tom · j s prvoj polovini VI t. ostoj li bar t rito ijalni uslovi za ob1 azo-vainj·e ·toga sandžak.a. To upućuje da bi kaz~vainje Peče... vij 1,og o buti. sasvtl m tačno. 1

1

1

l ) Up. Pečevi, I, 193-19 .

l .. 1J I, 201 ; Up. M. Han.dž"č Ibrahim cf. Pečevija. Ala.jbegović, Sru:-a.ic_;vo 193 . r . _... ( · si u pano 1! z 1k~l n cl ~re: narli n zd ain~ci:: z1a l 30. ' .J. "' ) Up. E vllj a Celeb: ·a . 46-±, 511 i 515. 4 ) K a. ć , Poujest rlrvata Ill, 1. 204. 2)

·;

Ta .1u d

r

o.uu .

on ."ian l„alc.n

l

1· ,

157

· ~1.

lJ!!B. .

S drug·e strooe, sasv·im je

guIYno da od srediin·e do osam de , tih od·na X ·t. t·· · s d~ ·~ postajao jer je tada sv.a ta terniltorija, ukol~ko s1u je d "žali '!\u ~ri bila u s tav1u 1"šk g s~~jPa §i a je onda tačno"? l\ItsHm da se ključ za rješenije ovo~a pitanja ni l zi ru .... j n ·. i a s; l · k' L - , b · , usij. d .1Lwra· ih p to enja, 'MlO opustj e •i da je u 111j'ima poslije tu ke oki paaije došlo do ,m·aso og ·I~.aVH'lvj· · ain rn;i va1 taik-0 da u L ika i l"' tbaiv.a, br~o ostad.e bez stanih · sta1n~h stanovniika. T~urci , u p č voje vi~ - v· uitrw ··1i U clbmu, ru· ć 1i ~silnti, dok siu dr1u · ~radovi o tailii .pusti pa su brzo opu~jela i sela po Li i i ~,r.bav1, ta1no uzn m· av ni od h 1r1ami ~ i Jna.J:toloza. 1'~ e nada~.ući se akvom obrrtu„ a možda i u težnji da to s[Jr· · č , l Jro· ·u :iog ,i o dj os vab' ~o· n sa1f'1Kfrak pa ga kas "je, 1cada to nije mog o i kad taj sandžak nije imao nikakve konomske o loge, u ·iniu ·. 8 og bi kaz~"~amrje e v.ij moglo b1hl sasvim tačno . Zbog .toga su i - 1rc·i b ·~i potpunu z · n ai11 • 1 1U i lGr s:V :"'. d· sr dine .,. I st.J a .n e z· to » to se u njima nllisu o.sjecali sl@umillm«.

•

1

1

1

d b'1lo, sada 1 može sais iun o-d1uono odgov~'!ti na pi~ tanje da li je u prvoj polovini XVI st., osto ·ao n ko, v ij m poseban ~rčki sandza k i da l' je kaz·vanje Pečevije ač.no. Sa s~g;wmošću se može tv,rd ·,ti mo d · ta.· ·a.ndž ij . . p . ·oj 1u 1t~ 1no i XV1 t., pa ko j ,runije i .p.Jstoja , kao što kaže Pe6evija, i š ·o smaihram taČI'bim, on je d l e bici ttl tt . 1t~k ka· id· po :lJ'V l u~p sL• 1j· n. "r ·]t 'ua od kaje je ~wsru~e obrazova.n o-vaj -s8'ndžaik popiisaina je 1550„ ~· kao sastaivtn4 io kl~škog s 1ndža1ka6 ) . I to alko 157 . god1ne1)1, 1

1

j.

Ni"' ta m '1lnj niti e zw r.š o i p · ainj1 k cla j o v· j sandžak b:i o s·tv „•rno o-sncwarn. Lurka Jel"ć jie jedamput p· ao a je to 1 ·10 odmah po~1Jij k~ ~· r 0 ·1 ,1·aita (1573) 6). a d iugo·m mj tu n ka.žeJ 11 e navodeći i.zv10 1"a, da kliško-krčki san ž.ak »... bi prije 1578. pdino r ·tavlj n u va · žaka licki od runa i K ·ke na sjever; k.liški od Drniša i Vrlike, te od t.: .n ića d 0 B iJh1j< i I v~lj do a:n1e N · lv L n · j r«9}. r je pet n · lio da se iČlk!i s·wndžak apom·nje ti!k pred krraj XVI tL (J ~8 )10). 1

1

1

Na to e m ž p1 i li. j 1:~ i j u j dno1 pq i u kLišl o~ andžaika, koji ,j e zavrsen u prvoj aekadi muharema 982/23. V - 2. V 1574. ., sva t ri toritl · 1 rnij J"čl og 11 žtlika opLs a · tavrni dio ~kog 7 ~arndza!k:a ) pa prema 00.me on 111· je o novain odmah pos[ij kritP korr t' (1573). t ·v·a Jel1 eva b clnja ne može awržaiti. ~o je Je] ić imao po~daru1je ·zv re na ko1j1~m {} je za no:vao svoj 'u r.u tv111dn.ju,, ahl ··ina i·aiz, og koj " smetaju da 5e i ta tvr.dnd·a prirmi bez rezerrve. - vatk1ufin i ~ rh t - aš okol vi" a za nj .io 1ž. hn u · ainj.alcuci i drugim mjestima pon1inju se~ medu ostalim, Ferhat-pašine zadužbine u Z nn1 tiku,; i V nt ni k· :o i po j di u »1 ali 'ji I o tor ii lS . . . do : on _l 01ni-

ma, Pol "' ide sa Suhovwram , pa

kr~l·

"ć

,

te

podr.učj

' Obrovac s Po,dgo - m do S,l fl!nigrada14) . Te su granice ostale do početka kand-jsko rata 1645. a jugu d Kn ina ~ m 1ra ova(j j s&ndžaJk odv jala od t l"i. or~j ki · og san dž ka U ' lav-nom r ijeka l rk . a sj v 1oistoku 0 11 • gra ičio s Hrvati m ·i bo·sa1 kilirn, odno no bihaćluim sandžakom~ 0vaj je sa-ndžaJk za zao i5'lru t ·lt ri·j m.atbruim ~m · mm u andijskom rat do kr ·. svoga postojanja. U XVII st. ponekad je sp ajan a oohaćl "m i~ i , 1· · · sainidža!kom u j edrun rundžak„ B ilo je slučaj ~ a a je docljet \itv0J11 ·k ao arpalu,k a71Il{ m b.oeaJDBk·hm pašama i deft,e·d arima. U tim .učaj ·vtma nj1ime ;prarvlj · tnus iltni bo a nsikih v zi a, o·d osno d ft r . Za 1 ~itav;o v ~\jerne sV10ga o tojanja pviipad o je boainiS ·om paša111 u . užben.o sj di~t snndž ~b ga oivoga ·arndzai a bm[o j u I{Jn' n ili 1a Udbimd. 1

1

1

1

1

„

1 ) • cltiić

76

u

a rod11om kalendaru Zada.r

898 79

8,0.

lav.a XVIII

o os·amd et h g1odi.n1a XVI st. ve aše z ml;j bU1 e u UJk·lj1učene u j dan od · aj rrlct ~ r umeltijski, b · m ski il i · ·vamsltL D 'l"' su se b dimski i nisvarski ajal t - dalje širili prema srednjoj v i · riju, do1tl·e se · u.melij~ bOO"l b ~ uk :r ·o preko hrv kih z.i n · ]j Mle ačk:e R 1u1b]ike i A•u . "1j k ,Crure'Vlin . a t· h zema!ij a b ·!a u o va•na dva ru>1la amdžaka čazm.amsko-.paJ) Up~ Ayn! li, 16-17. 17), U . r ·d dln-b I,

e 110D. 19)1 u GZM, 1947. 20) U . ' 1JOnu! u,Uc. XVIII 79- 82. 2 1) Up. v:ić n. m. 204. . 22 ) U . L-opašić, Spomenici I-III; I ti, u i 1•i l·um ·ti (n rn v i· i). 23) U ~ L pa . e, Bihać 83. 8) Koči~ I

Bih.ać

176 ·i d. Zadarstkli

-hiiv,

8·i

Gla a XX

A r

PITA JE S„

ZAKA ORA OV CE I V ALPO

Ništa ak · p obl 1n ne predstavlja ni pitan·e postojanja ---and7aka Orahovice l lavoniji. a· grad asv·oj.io je medere vslci sandžak beg lvlehm ed-be 1 "Ja japašić još 15,38. g. Qrphovica se u turskim iz\rorima prvi put spom "n}e 1545. ,g. kao središte is1o.1menog kacbiluka v ože~ko l .. an-· džal-n 1)" ·sto tako i 1565„ g.:l). 1:edutim od početka XVII st. ona se mno150 puta spominj kao središ1.1e istoimenog sandzaka. Prvi spon1en tome :sa džaku b~1amo kod Ajni A ·-a (1607. g.), koji, nabrajajući sandžake bosaTiskog· ajal.,ta navodi me u ostalim · Orahovicu kao pos ban sandžak toga ajaleta đ to uporedo sa požeškim ~andžakom.J) Medulin1: u. spom ... n.utom mlctačko-daln1atinskom opisu o ·anskog pašaluka, grad 0 rahov ·ca j n-es 11 r.re u g adove požeškog sandzaka sa1no kao kad·luk 4). Al" Cau~ n1 e spom· je Orahjo vicu ni medu sandžachna bosanskoa ni me u Randžacima kan ·iškog ili nekog drugog a· alctac.). Ovaj sru1džak ne . po ... m:11je .t'li • e~ dun-neg u svom spisku turskil1 pro ,,i•nc: ~ a.6 ) lad7a I alifa , n1edutim t e u s džacima bosan 1 og a·a1 t p ož g i avo i 1 1

!

1

• •• • • „

ii

a • • • •· --•

•if'• • • • • • •

•

• • •• •

c. · hovicu

•

-

1•

9

....--.

k a pos, ban andžal toga jul ta ). O · · ujući grad 01·ahov~cu, Evlija Čclebij kaže mrc1u ostalim čak ~ o d j on r n· ·e pripadao ba„ an kom j e u p je k~snij kao dž k pr.'pojen k njiškom ajale -u 10}. eđutim , kasnije, ka braja n.nd2· t ta {a.njiž , među n "ih ne ub ja ao sandžak · Orahovicu 11 ). Iv"ć zu , međutim, da se pož eški sandžak »Če to puta zv o 01-ahovičl i sandž at«12). Mislin1 d e na osnovu toga i 01s a lih činjerr:ica ož doznati o č n u s tu stvai·no radi. r j

·

1

1), BVA Taµu tefteri br. 243., Popis Požeškog sandžaka 'z 1545. g. 2) 1 ap lt def ter br. ·186. P·Ot?irs pože~k!og sandžaka .2 1535. g. 3) A j i A i 17.

Smi i·klas D ijes aaodišnjica 18. ~>) V . Hadiibeg u GZM 1947 ~ 147-l 48. 6)1 Fe ":dun-be 04. Up. pon1cnik X 'III, s r. 75. B) Up. ći-beg, lO(t 9) Vidi Ev:hirja čc-lebi I. 174 i d lje. 1 Ev ·.ja Celebii V~ 522.

4)

1, 11) 12)

)

86

Ev.

đa

' • VilCJ

Celebi VI 526.

n. n . -• o_,_

edos · j

\ d. ( ap. ur• d n.)

činjenica

da mnogi navedeni turski izvor· spom1nJu "'eban c::andžak, uporedo sa Po.žegom, ne treba da na~ smo · to ako v· djel' da neki od tih izvora po1ninju odno no za,časnu · akrac k-ao dva po ebna sa•n z~ka a ~o ·e i ·gurno da se tu radi o jednom te · tom sandžaku. Mi '"lim · o - -·e „ra i o i tom s učaju ti o -~toj vrsti pogrešaka, pa da prema „ ože bi i go,rora 0 pos ujanju dvaju sandžak požeško ] oraho0 da ~ tu r i o ~r om -san ?,,a l ·om j sjc iš c redovno o:- eg:. n s 01 po tom običn ož šklim s· ndžakom: v ... 3 nsno v u nav d ni l1 izvo , , _ 1 ·i požeški sandž l~bezi ~mG Ii o išt u O ·ah o rici, pa se on po to n na:tii ao or hovič kim ~ n7 kom. I~ ta Cl\ a raz i čila naziva i& og ~andžakrt neki su kon1pilator -. a . _dc:i:h popisa ~ ovdje nap a vili va različita san.d žaka. šta.v11še, m= lim tla je . . j ed1ste ()Vaga sandžaka bilo reneseno i~ Pož ge u Ora• O'" ·:cu u vrij ~ ni.e kada ~·e ovaj sandžak pl'ipoijen k anji kom ajaletu O. .) da bude blile centru novoga pašaluka i da može lakše i brže pojača kan jiški front abrajajufi san ri~A "k-e kanjiškou a jale ta, F ridun-be · ~vlija Ce. cbij· '"' pominj ,· Valpo1'0 kao zaseban and~ak to~a ajalcta. U rnl tač­ o-d, l 11at·nskom opus\.1 bosan k g pašaluk n a Valpova n samo kao . . a n1eđ 1 slavonskim sandžacima, ne o ni kao rada, a bio je v ći gi1 _ mj ta oju a1I10 spornu ju. Ovome sandž ku n ma poi u Ajni Ali-a ni u Ali-Cauš pa j pi anj nj govog postoja1

1

c:.

još su nJi vi"

1

„ •

„

gr-

'·

/

Glav

IT

XXI

-TA os s MJESNIKA U XVII~ XVIII I XIX STOLJECU

J

f

SJ

Kao šlo u postojala raz1i.čita mišljenja o pi1tanju jedišta bosanskih sandzakbegova · dnt1 mu o(""lnivanja bosanskog p,ašalukat~isto su tako vladala različita inislj nja i o pi nju zvaničnog sj d"šta bosanskd.h beglerb1e gova, odnosno pasa i vezira. Da je sjedlišt bos nsk~h beglPrb „gova to om ·VI st. bilo u Banjaluci, o 0111e nen--ia nikal~vog nesporazuma u nauci. O pitan ~ 1u _ asnij pomjeranja toga s'edi ta laić i or vić e ne izjašnjavaju, dok relog prihvata ašag· 1ć vo mišl n" a je š hm-paša prenio s· diš b,o~ anskog beglerbe a iz Banjaluke u T1rav ik 1'639„ g . 1) Samo dodaje da s anjaluka katkada i kasn·~j spominj kao je'd ište bosanskog b ler ... b g • poz·ivajući se p · tom J im n eopravdano, na vliju Čel b~j u2) . kar ć e u imJ kaže da Banjaluka »oini mi se nij za ugo ostala vezi- "'"ka rezidencija ili je moglo btti · to da su veziri sjedil i i ·u a·n jauci i u Sarajevucacin u 1878. g. sas ojaio od š ok!nužja sa znaronij1im imnj rJJama ra icat na?.J a · broja 1

1

1

1

1

1

1

~ezova.

/

.

13) Bos a br. 318 od 30. ~I 1872.l g.

J Bosna. r. 55 od 4, II 1877. g. 15) Bosna br. 492 od 29. XI 1875„ g. 1

•

98

br·. 497 odi 3. I 1876. g. 11) Bosnct br. 554 o 4. II 1H77. . 16) BosnoJ

DIO DRUGI UPRAVNA

O ,J ELA BO AN , OG PA ALU

•

Q

UVOD

Ptro,u ·avrunj· upra·vne

pođj

1 bosai . kog pašalnika - pr dmet i zad1a. ak u o diljela ovo ,a rada - ima v~š r1mu·k mlačaj~ Da p~tamde ,a dmin·istr ibirvne p j našjh z malja po tu 'k om v. a'j' ,ć amo po s bi p lđ.,, stavlja važan robl m, n treba, · · , ni nai · lašavwbi. T 10 pht ·e sto'i u n~tj šngoj vezi sa niz·QlTI drugt·h klr.upn11h problema iz povij i naših zemalja i naroda pod turskom vlašću. Poznavanje administrativrn e podjele nam će se često kao predruv ·et za pir V1i1lrno amumnjevanj pj šnt0 • šaV1.wnje nekih lclJuč db .pi1a. . . , ' · h . ,,.,AJ..,...,,,.. „ _ , l ,„ . . .....s=.: • ..,.1,..; d t _ ~om ...l- . . . V'~ ...c;lbC1l .X '-' p,ro cavaino1e __ ~"'1 · :r~e geog:rtu, u J · na'Sv ih _ zem~1 a po _ diav lo je d,01 saz:nainja da Ttu.r cit pMkiom provođenja sviai·e ~a'Wle podje1e u ašim zean[}ama, n · _ bez n·airr0č.ilt ·h razloga, vojnio po1mO&ih, &traeš .·,h ili . lro.noms~ih viršili bitn i~mj ene upravme podjel·e koju s1u zat,e kli u zaposj dnru.tim obla tima i da su, g;dje ad je to b"lo mo uče zadržavaili '"atruirJe s anje uklj1ui"'ruj ći ga u svoj si tem iU..p!Nlw'71le podj e,, i to ne sa·m o u po,gl du nilžih i nra~' maoj,ith u,pra nih jedim.ica nego i većih oblastiJ pa i č' aviih patkJraij~rna k .a ko ,s u to Vieć da'Vlno u'Oči.M Sk·a!rić i Ou--bnilovixć„ Zah va1ldUJj:ući tom p ,· nici1pu, a u 'nedostaibkiu dmutgili izv a. mi smo da,nas u mo - ćnosifi da piroučaivainjem t rske uprav;ne podjele sarzinamo mnogo pojedianosti o uprav.noj podjeii naširh zemailja i u predtuirsfk.o dobat pa čak da dosta pPeciulo rekiooot:Puišemo qps i .u.,pravnm podjelu n1ekih ostalih oblasti. Tu 1će se dosta jasno vidjeti i iz owoga pokn.Išaja rekon tmukol{je Ul)lravne p-od{lele bo~amskog pašaluka i n\ibi~h ~a1v.nih je. . drhnica na moje se oo dltj·eli:o~ Na.damo e da ~e se iz n ·1ega moći steći ne samo jas uvaild. u tursku Uij)travinu p0-dj e1u bosarnskog paš .bt.Lka u .označen;om per~odru, nego da ćemo U2 to polmzaiti kaiko proučwvanje upiraM11 e podjelle naših zema1Jjia pod turskom vladav· :om može ,d a pomogne proučavanju upraiwie podjele pojedinih naših 0 blasti i u vrijeme naših srec1c

1

1

1

1

1

njiovjekovnih drža va„ ·Kolbko god vraŽil!o i pr· aooo 1 prouča:varnje upr-~vne pod jele naših zemalja pod .i nmJkam vdašou pred tavlja vtrlo složen posao. ~ani1je up.ravn•e poddale Osm1ogdschen Imsbibu, s d~ Deurl!S'Chen Reicbes, Hefit 2, Istanbul 19341 HJ3- 110 I ti Mcnt 'e Bc11Urii. An ara. 2941 1 ~) fiavat!uvat J'ulUyya a! ... acla.b = An.nal, · d ta Fo.l utte es L ·ttre I ~a ro 1951, 12" 7 -184. 18) Franz Salamoin, Ungarn in Zeitalter der Tti.rkenherschajt„ Leipzig 1887. w) L. Fek · Osrn ;uli Tii:rkl ri v Me a.rLar 1366-1699, t r-ski p · vod ']1 t 11 I 52, 9, G 7- 9 I 20) Mo~ H "ek, Bulgar.ien u.nter der TitrkenJierschajt, B liln-Laipzlg 1

I

S omcnik SAN XVIII, 1892, l---1132. ~2) I 7.Jm · b·1novli.:, Jeda.·n ~opt kacL tulea u E1n·ops oj Tur ·k,o; od Mostarca Abdu.UaJia Hur~·emović1a., GZM LIV, 194.21 307-356~ 21)

1

Abdu!ah Huiremović M tan.·ac, nego je to samo nj go a r ie cemija j ,ed.ru>g Jta rog op··s 1 j.i j n t o p1iij čko rmt 1683. g. a to j no up uu~e č·nj nJk: št0i su tome p i iU mav d ni vii 1G df ci u U .a .loo j · Hrv;· t~kJoj oj' su u t me ratu izgubljen·. Prfje toga j . B yag11ć a os 1ovu jednog popisa ka· ·1uka e\TJ"Ojpskog Clijela Osmamskog Carstva iz 1667. g. prikazao Kako se Jugos,l avija dijelila na kadiluke 23 ). Aleksa Ivić je u s~ joj Građi za S'r psku žstorisku geograjiju24 ) pokJ.onfuo is~u pažnj1u »pasaLucima, sa džac·ma i kadilucJ:rna po rip kim z ljama za vrijem TU1r' ka« k 0 i v1ln d1iuginn ~raivJLi!m i g gr I i j df ~ am, i s ib\rao o om Vir.l ko1 i pod tke'. N o.s v.u ·h i n · l iz\1'011 ih podatL k ja saim l"' ije dao jedan · , led a.'"avine padj j gool.ov nskiih zemaflj a odl tuJrakom vladarvjnom tlo 1kraij a XWI rto' · eća 25). ·P'o d ·h qpćfil1 ima i n ko.lilko 2lllačaj111ih pni oga za pQje · ·e naše zeimlje. UpraVIDJU podje1u Viojv.od me pod tui kom vlasću pr'kazaio je na osnoViU iZViOO!a Duša1!1 Ropo\1f ć u ko1 'k1birw1om dJalu Vo,jvodina:z6 ) . Teribooiija1n u po(ljelu CI ne Gore ·U XVI i XVll stoljeću p ',iJk.azao ·,e antislav tl đev u svojoj d"ser acd.j ' 21). 2.t.načaj.a.n op1~·nos pozmavanju up.ravi podj,e le bo kog _pati· uka dali su Fr. R cki . . Ba . ić 28 ) d ""u objavili j _ g o rafsko ·t' tističkli opiB b , ns g p :k iz 1624-26. . N n Vlll lo a tsa pr itkaz l 1 siu R. Lop šić i T „ Smiči~ as avin · el · la ·oniilj i 11~ e~„ ·~ta više ni1~ e imao ni L. Jelić pišući svoj Lički s,a ndžak.at i postanje mletačke kTa,j ine početkom Kandi;skog Tata 1645-164830)1 . Mnogo instrukti1VJ1ije pisao je on o adm.inisrtra;tivnoj p djelri. k1r klog s8.ID.džaika311). U~ira,vinoj podjeli bosanskl~g pasal1UJka posveLiJo je odgov.ar au6i pr.ost M. og 3 u svojoj Pvuje ti Bosne '),, , n kola o redaka iv·. Kl aić u svojoj Povjesti 1 ·vata.J:t) . t1 1ma34}. Ska11~ j iz „ m i br dom Pol(i a bo anskih 1

1

1

1

1

1

I

I

r

23) Novr Beba.r IV 19, 178- 180. :? 4 ) Ale a Lv ć, G~ciđa za. srpsku storL ·ku g ogrnjiju. Gla 111Jitk Geo „ Ikog dru ·tva,, v. 7 , Bc r d 1922, 197- 207. 2:i) Hazi1n Sabanovićt Upravna podjela j1igoslove1i.skih zemalja pod tu.„ sko 1n vtadavin.om do Kartova~leog miTa 1699 godine~ . Godi.s ak torJJ~.ko. "'· v:·1 B IV, I 52. 171-20 6 2 ) Vojvod- a I, Nov.i Sad 1939, 259. 21 ) Brain«.s1av Dux ev, TuTska vlast u. CTnoj Gor:t u. XVI i XVll vetu, ra "evo l 53, 5 3. 28) F'r. Račldi, Prilozi za geografsko statički oµi·s Bosanskog pašaluka .St.ari·ne XIV, 188'2; M. Ba,t1nić, starine .X II, 1885. 29) R. iI: „ p· š' ć, Dva. juuakaJ Z r b, 878; T. n ··ca oslobođenja S avon.ije, Zal-{reb 1J891. 1

I

.j

1

.r avodni kol

daa-, Zad ar 189 8~ 116--1 7.8* ~1) Lul"'a JcLić U:>kv~i i urot o preot11 1 Klisa z a. druge po lovin · X t' l vici. ka. G lnsrr' a · Dalmaru· ke, God. . I I knj. 11. Z d 190 , 239-254, 329-349 (naročlrt 247- 249). li') Mih.J I_) ~e10 , ooi:Jest Bo:;nc u dobct o ,JtLctnL'iske vlade. I dJin ( 4631730) S·J r j ·vo (l. l O), 162- 16-. 3 3) v ~ekosla.v Kl~:ć, Povjest Hr vata, Zaglreb, - . . I, 6, 5,, 4 l ) ~~ eko~ av Oalć, AUcis za h:rvatsk pov jcs u ctt, Zag-reb 1888; .- i 1 Zc1nl:;ovid lTrvatske, S!o.uo·ni.j • Dalmaeij , Bosne i H, rc oovinc s po1 oraničn m ze1n.tj ama, Zagreb. 30)

1

04

1

spahija dao vrlo značajan dioprin,os našem po21naiv·m uprasv;ne podjele bo anskog paša1luka naihij1e 35). sv me radu „ na ni·že upraMlle j. · ice, Podaci za istoriju Hercegov·ne!l6) on je saopć·o važne podatke o ~pravnoj djeli H c ovin . Izdaj1uć· i kom nt i ·u i dva · bri1 · a irnvještaja o B i iz poOOrtka X X st II. Kres vljako ić i H. Kapidžić u u radu Sudsko ,a dminisLrntiv ·n a podjela Bosne i IIercego·vine poče, tko1n X1X stoljeća zn.whno oboga.-tliti naše pol)nava1n je poj ddnih 1.tUJr kih upra:vmih jedJLnica u Booo~ · u tari.je rijeme31). 1

· --~~-

~ 5 ) VI· ·~. a ' Ska!r': ć, Popi.s uosatis1Gil spa1it1a iz 1123/1711 g„ GZM XLII 9 1930, v. z ~ ~1J "iju i Lnolio !riju I 9 (is l 1a ~tame:). 16) Vt k ti(;, PocltJci za h.istoTiju ll 1rccr1ouiue od 1.)66 do, srecl"n.c 17 vi-

.ieka. GZM XLIII, 193·1~ 2, ~5 72, 3 7) H. Kr~~ j kmn: ~ , J ,. Ka idž.Mć , Sudsko adr11inistrat·h>1u1. podjelu Bosne i H er,c egov ·1u'.! počet korn X IX s'fo1 j Pća,. Ii tori·sko-pra vini zborn~k P.ra!Wlo" faku1teia u Sarajev.u " V. 3- 4, 1950, 247-260.

105

Glava I SPISAK

AJVAZNIJIH NEIZDATIH ZVORA

Glavn a često ' jedin izvore za rekonstr~ukciju upravn podjele paJ dtin·h sandžaka basaJ11Sko , pašaluka pr tavljaj~ neizdat· tur ki po..pisi poje in~h sandžaka iz druge p1olov.·11e XV · VI st. koji 1ču aju Arhi u Predsjedništva Vla e (Ba~v ka et Air ivi) u I tanbulu, Kata tarskoj upravi u Ankari i Gia oj biblioteci u Istanbulu. Ja sam u 10 o me radu mogao da upotrij1 im 33 o tih pop" a. Ovdje do osim n -iho spisak sa naj11užn ·jim opisom da ne bih morao optere i i rad sta n ·m poziv nj m na te izvore: l„ A, Maliyy defteri No 5 4. To je ))Sum m i popis (defter i rniicmel) vilaj · a Jeieča, Zvečana 1 Hodidj a, Sjenice, asa, Skoplja. Kalkadelena C eto r ) li trij iho "h područĐ a ,, sastavljen u po lJ dnjoj ,,ekadi džumada 859/9 - 18. maja 1455. god· 1e. T j ·d efter sadrž· popis »hasova bega Ishnkovića u ilajetima Zvečan, J l č, Sjenica Ras, Nikšić, ara1-ova i (Vrhbosna) i u vilajetim Skoplje, Kalka d len i u Vi·lajetu V lk (oblasti Vuka Brankovića)«, zatim papio tin1a a sa-begovih fj di. spahiJa „ gra s ih posada na ome podr.učju. 2. ~ BVA, ahrir dPfteri o 2. Ta je detalj popis obla t· kojom Je upravljao ·s a-bef1 I haković. U n:emu pop· anip ihodisuftana, rumelij kog b . glerbega, Isa-bega Ish,n.kovića i ostalih manjih tmsl ih eudalaca u toj oblasti. U tome popisu na azi se popis cars · ha ova u vilcrjet11 Zvečan popis ha.so a rum lij kog be erbega u vila" t Skoplju, Jeleću, zemlj. ka Branko ića (Vlk:- ili) i vrl jctu Arnaud· zaitim basovi Isa-bega Ishakov"ča, spahida i g1„ad k*h posada u tim oblastima. Taj p opis ni" c datiran, a p tič iz i to vremena kao i prethodn.r". 3. Sumarni popis bosanskog sa džaka započet pocet om redžepa 872, a zavrsen kr~ j m ševala 873, dakle u međuvremenu od 26'. januara 1468. do 12. maj1a 69. odine. Istambul B l di e kiltiiphan,e i. Cevdet Yazmalnri 2 O 76, V A, p 1 deft ri 5. ma n lov ))Sanc1a k-i v i layet i lieT sek de;te i«, i pr tavlja de al·an P.OP.r1 Hercegovačkog sandža a započet 1475, a završen u ~pr oj de adi ramaza a 882 7- 6„ decembra 1477. g. 5. V ·T apu deft eri Nu 16~ Pr tavlja detal ·an pOIJliS smederevskog andž ka. On je na oče . u manjkav · nema d· tuma, ali sam utvrdio da je nastao u međuv · m nu od februa1 a l 76. do ·,a1 uara 1478. ~vidi ovdje s 1 • 51 n p. ). On sad ži i popis vobi :1e t ritorij c kasnije zvornickog sa ldž a \.a. 1

1

1

1

1

1

1

, I

1

.&.

06

~

6„ VAt 1T ap u d it r· 0 1 8. To, je ~um ran pop bo an. ko sandžaka završen. u prvoj dekadi džumada II 890 = 15~24~ Juna 1485. odine. 7. ~ BVA, Tatp1L defteri o 24. r, dst vlja detaljan popis 'b osanskog sandžaka završen u prvoj dekadi .r amazana 894 ::::; 29. jula~7. , vgust 1489 . . · in . 8„ - BVA, Tapu defteri No 1063. Nepotpuninedati:ranpopisvlaha herc gova.čkog sandžaka ~raja XV ili poč tk om XVI toljeća~ 9 ............ BVA, Ta{Pu defteri No 9174„ Manjkav :i neda · "an detaljan pop' bosanskog .sandžaka s kraja XV stoljeća. 10„ - BVA, Tapu d Iter· No 987. N po'I pun i nedat'ran popi.s vlaha hercego,va.čkog sandžaka sa-"Stavljen poslije 1535. godine. 1. - BVA, T pu d t 1 i No 5Et Defte-r-i miicmel-i z·va-i Bosna Sumarni popis bosanskog sandžaka završen u prv oj dekadi muharrema '922 = 5- 14~ februa,ra 15 161. godine. 12~ V A, Tapu d r ri NO fi7 „ opija r hodno pop i . amo nlje cio, značajan je naročito po mnogobrojnim marginalijama. 13. . VA, T pu cle ·t r· o 761. Sum ran popis h c, ov 1 č~o san1

1

1

1

1

1

1

1

1

džaka iz 1519. godine.

·. ,.,/'.

14. - BVAJ Tapu def erj No 171. Pr dstavlja sumaran popi,, ml;~ ~ ničkog sandža_ka. Nije dat.U.ran, ' 1 j a tao prije_ 1629: odin . f C/ 15 „ - · BVAJ Tapu defteri Nil 193~ Sumarru popis hercegovac ~ sandž; ka. m d iuma,, ali j nast o najkasnij 15 2 god·i n . 16. ~ BVA, Tapu defteri o 157„ Detaljan popis bosanskog san~ džaka započ 1 t u prvoj dekadi rebia I 935 = 3-12. juna 1528 1 a završe..YJ. u p,r voj1dekadri muhar ma 937 - 25„ avgusta - 3i. s eptembra 1530. godine„ / 17'" - BVA, Tapu defteri o 173. Sumaran popis zvorničkog san - ~ dž 1ka n pis" n i t r ć()(j d kad „ ~ram zann 939 16 - 25. IV J 5 ' ~a. go · n . ·. 18. - BVA, Tapu defteri o 211. Defter-i milfassal-i liv,a -i Bosna. D taljan popi b1o san 'kog sandž k z poč t u \P~~vo1 j d -kadi rebia I 947 = 6-15. ~l ll , a zavr en u drugoj dekadi zu lhidie 9'48 = 28. marta ~ 6. ap1~ila 1542. 1godil1e„ 19. - BVA, Tapu defter o 201. Sumaran popis bosan:skog san... džaka pr,e dstavlja u -stvari idžmal prethodnog pop,i sa b r. 211. 20. - BVA> T _pu d, fteri o 243. redstavl · detaljan popis požeškog sandžaka. Završen je 20„ safera 952 =3. marta 1545 godime.. To je do sad n j1stariji poznati po ia ovo, ,n andž k · 21. - BVAJ. Taphin defteni No 260. Detailjan popis morni&og sanđ2 ·k završ n posl' dnđeg dana r dž [pia 955 - 4. septembl'a 1546,. V

1

1

1

1 •

1

1

1

1

1

1

1

•

1

g,odine. BVA* Tapu d fteri · o 405~ Detaljan popis vlaha zvorničkog sandžaka~ ma datuma, a astao j vjero,v atno u tr 6oj iH četvl"toj deceru'1i XVI stoljeća. 23~ - BVA, Tapu d fL ~i No 2 68. Vo1di u p in utom arhivu kao popis hercegovačkog sandžaka, a predstavlja u stvari samo veći fragm e-n ·t detaljno popis kli~ko , sandžaka. koj · je zavt"Šen u prvoj đeka1di zul~-kade 957 = 11 20. novembra 1550. godine. 24. - BVA, Tapu defteri No 379„ Detaljan popis bosanska sandžaka. N, ma d t ma a na lao j poslij · 15161. o ·n . 22,. -

1

1

1

107

t,L

25. - BVA, Tapu defteri No 415„Detaljan popis bosa:nskog sandžaka„ m da um3 a n tao je po rj j na , 575. o ·n . 26„ - BVA, Tapu defteri o 1071. Detaljan popis bosanskog sandž ka. Nij datiran, a pir dls avlj n1anjkavu k p iju pr1e thodn10 , popi a. 27. - BVA, T u d ft ri o 348. 8,u rnaran popis pakračkog andžaka„ Završen je u prvoj dekadi rebia I 971 = 19 - 28. oktobra 563. g., \d avlJa 1najstarij i pozn· ti popi ovo andž k . 29. - B,V A, Tapu defteri No 672. Detaljan popis požeškog sandžaka. z vrš n lB muhar ma 977 = 3. jul 1569. odin . 29 ~ BVA, Tapu defteri No 672 ~ De aljan popis požečko~ andžaka. e1na da uma. a nastao je posli}e 987 /157'9„ godine. 30. A, Tapu ft ri No 53:l D talj n pop l"ško andžaka, zaršen u prvoj dekadi muharema 982 = 2. aprila 574. go 3 . - BVA, Tapu d f'teri o 854. P.redstavlja fragmen t popi u"'urdžija h 1ercegovačkog sandžaka iz osme d c nije XVI s o]jeća. 32. - BVA, Tapu defteri o 728„ Predstavlja sumaran popis imara · . p·thij b o h rc . v ,· čl o , 1.Vorničko , kHšk · pak čk sandža.k a s poč,etka XVII stoljeća. 33. A Tapu d t r · N 753~ zav d n d u poro nutom rhivu pod ignatuirom Tapu defter· Osek 973/748, Č)ze1l ay1 75i3~ ar se on uopće ne odn "i na Osij n go pr d tavlja kon rohtl spisak (yoklama d f.ter.')1 z jim i f arn:ik· zvorničko i n kih rumelij1 kih .sandžaka koj" su učestvovali na smotri u Odžakovu (Ozi), a dati1an je sa 15. muharema 1040 2 V II 1630. g. P . md mn· njl , ovaj j def r kori·s no poslužio za rekons rukciiu upravne podjele zvol'!ničkog sandžaka. "" Ostali izvo ·i i h r· ura n d. n] su 1 o ov i u.j učim mji f ni . 1

1

1

•

1

1

1

1

1

I

108

Glava II SISTElYl TURSKE1UPRAVNE p ,Q DJELE O nov.ne i naj"St~iQe upravne j diinic u Osmansko m. Cairstvu mli su sa~nd!aci i nahije. Od osamdesetih godina XIV st. j vlja s e prvi b gl rbe l tk 1 ajalet ili pašaluk, najviša upravna jedinica sastavljena od v,· e santlžaka., I·z me u sandžaka i nahije b"l,o je, u raznim vr eruimna · raizn obia~ima 0 smatnSkiog Carstva, neloo1llro "VJJ.'Sta ruižiih ·u pravnih j ~ ,d1- ica ko ·1e su se m~ u.sobno r ,a zliltovaile, p rema i,a.znim vrstama n"žilh p1·a\liDJih ustanova i 2va.nj1a, afhnilh i pri!vrr me l!ht V1odn~h i ginađ~ih, općih i ~eci~nrl.h. l\1.i ć~o oviđje prt' azatbi samo one upr-aNne je.dimrl:ce ~e su postojale st.aWno1 ili p1mrem 11!0 tna po · -čju bo amskrog pašaLua u označenom p riodu, i to samo sa tano,višta civilne admin·1

1

1

1

1

1

. arnje.

Beglerbeg'luk, ajalet ili pasaluk. ~ Najviše upravne jedinice koje su postojale u Osmanskom Ca stvu, pa i kod .n as, zvale ·SU se begle·rb egl'uci, ajaleti illi pašia luci, kaik:Jo je kod na U'Obik'S-aj o. 1Jipravtnii termini bie glerbegluk ~ u :Ski taano beylerbeylik) ajalet ( tur~ ey,a let od a1raaps og ijtilf!tJ iilnajlU ~to zn ačenje i ormač.arvađu naj·VieĆe ojne i upraMDe j dli1niic na kotie s · d" "elilo O mansko CarstvQ od osamdese ih godmna XIV 5t. do refor ru XIX , t. kada &u aijail i pfletvoren.i 1

w

1

u

vi~a.jiete„

Razlika dzm .u orva dva naziva kaio upva dh termrirul jeste u tom što je beglerbeglttk starij i naziv i što "ma šire značenjr e. On jre označavao n·e samo 1podi čj k!Ojim je uprav\ljao j djan begle;beg (tačno truir. beyhrrbey·, r„ perz. mir„.: miran}, ptiša} pa i vezir, neno i samo njegovo zvanj i anig 1 dok se Jtazirv ajaJ.et (ltmi-r'„ eyale,t ) U{Pobt iblj ttvao siarmo u smd5lfU nia~vi­ ših ·tumskJi U[p(ra'Wl!ih -j adimi1oa pa je huo i zvmi.čan naeiv za te j1edinlice. N1azirv pašnluk, kioj~d je i kod nas naj . ve u1°'bičBljern, do[azi o ~da "'to &U oeglerbeti iii mir-i mirani ktojd SU \lG)I'! ~ jall ,aD · inim. ajail,t!fbilma, imali ~ecto!Vtno ti , u paša. sa ram.gom pitvio od dva, a ka&nđlj i tfutu.l1u z.;ezir sa rriru g.om od Iliri uga Još u XVI, a n:aroč1d:ro u XVII st„, v:.iJdiimo često, ne swmo1u 0 1 · ·000im govonu i literamnim splisima, nego i u z,yi, · ičmirm dakrumenrtmma, da se za ajailete upo:trelb java mnlO o OJpćetrui.ttijJ na!!" - vi110.jet, a za nj ihov1e uip1·aw-n· ke naz~v valija (od atI\ vali >)namjesnik«)„ T1sranimii uiliajet i valijia u.partrebl · aiv..ali u se istoonremeno i kao1sim.nnim sa tanulllln!irma sandžak ili liv1a, odn o .sa'llldžakbeg (tačnu sancakbeyi) W miT„i ?iva. Ka·d su be lerbez" · i mi '~ mi1rwn'i poč d dobi1vwti rwn1g v zira sa ri tuga, onda s sandža.k bezi .fili mm„i lruve p 1očeli d'Olli'Vati nazi.v paša, miri mi'rafl.,1 va~lija i dva buga, aJ.i trui.'ka;da sie n· zvra]i begleTbezi. 1

1

1

1

1

1

1

1

109

UJ>oilreba nau.iva vilaijet u sm!iJs1u Q!a1eta je u XVIlI s . p ibpurm pr. v'1 aila tako da j n i1210 XI . p t zv n zw m za ajailete. Sandfak ili t"va. - Nd.že up avine . . ,e n1a koje su s d"đ i poj 'a-. i aj leti zvale u s redovno zvanično sandžaci Ui live. T·U Nki naziv sandžak Cbwr„ sancak) i arapski liva {air. liva) s:iinonimri · p.rvobful1 0 7ln '" e ~ lf.a- a« t kao u rarv1 · t · n · on· t bi~~ ovan wand.čain n•a·zi·v "Veće ol:Jla ittl 1roj om j-e Ui arvlj a:o sundžakbeg · i 'Dl.i-r-i liva . .I~aiko su pojed·, · sandž· 1b~ od lmaija XVI, a. nar 1itl0 u XVII st. oče i dobw. ti nas ov paša i i mir-i miran. e>l\i su se otada počeli nazilv_ i va.Wijj,ama, pa su se isto.w emeno često i sami saindžaci ili ·:ve n.w;ivaili vilajetima.. S" n1dz ii u s · · ~ili n n ol'k:o Vt ni~ i h ~ih j 'o ca koje su se međ1U1Sobno J:"a~1·klov6le prema atzmlim vimtama niždh uipraiWlili or·gana, .sit 1tndb i p ·,:viremen h, op · i sp · r · . O ov;n r dowia n·"„ j i·ndca ibil j-e nahiJjra. anija. - Ova arapska riječ (ar. tačno nahi, pl. navii1~:J znači dolo .r o »s r a, đ, obl , dJ «, k o rm1Ln. u rsl~ · a „ straci "i aina je označ·awala - aj~e redovne tur ke upravne jeditruice k! j e ima.j;u svioa stalrnru i ćnJo o ' e enu t ri oti~ ·u i sto· e po nepOSJ'l dnom u,p avorn j g dlrž o organa s o eđ rruifm prmogarthv.ima vlas1hi. Ove tbusrske upr-avne j1edinice u nasim zemljama nastatl su u nad'V'.ise s~u.čaj va p v 1r nj m struniih sr diovj ' o ··h župa. Hn vlasti u tu.rake nahije gdje gto d su te ~ odnosno vlasti postojBJle, a tamo gd1}e ih nije bilo cmmi anjem ličJl · j ecliru.ca ok·o gl n elj ili W'da u p edi 11i1m - obli tama„ Rrema tom • 1n.1r 1ki ta m nahija o iVaIDa pO:tpulnro našem srednjovjekovnom pojmu župa. štaviše, va.ka srednjovjekovna župa n im z mlj ma p t l j u tu ko doba nahi;om. Uk oliko se nabije ne n~i.vaju po imenima starrilh ilupa, one se skoro uvijek nazilvaju ili po la ne tVTiide ako je o - postoj ra i ·l j đ 'I" naJ U• št na iJ1 pirem.a glarvmom 8'Sel ·u u to,j ~upi, kako će se to vddj ertli ilZ nfuza p1~·mjera u ovome raUn.l. Samo ifJreba naglaalrrtl_ da svaka dm.jOYIJelmv a fupa k 0 ,g eografska j ·· · o~a pod uircfm.a zVT - nahijam n pr đ­ stavlja uv;i{jek t"WrSlru nahiju kao upravnu jedinicu, što je sasvim ~a­ zumlj'vo k :d se zna da je tih Z'U{P bi o VII ma! . I k o što !U se i u sIDedndam. v:ije n 1'e man ~e žu,p< , kao geografske cjelitn uildapale u veće ~e i ohlastrl., tako su se 1 male nahij uOOlafPaO.e u · e j din.i upravne 1u.1h·;e. t• · , ti ·evii ~ k „ t 1k o · pa se mož.e reći da tul\Ske nahd:·e i kao upraWle jedliinice odgoV131I'adu sre.dnjovj oVlnim ~upama. Odsbujpan~ wlo "'a tk štar.lve, dz n@j tSJI „rih rskih dokium·an a vidi se da su 'D ci pri1iikiom z·~anja manjih ditlelov.a jedne geograrfs --e cjeline, nekolik-0 sela Jedne iupe, pnipaAjali ajbl12im •n a ·,l ma. J11i aik.'a · se "J i1ui-ila prisl k. , da zi~~ru čita; hipu, oni su opet uspostavlj~li sta·r o sta.iaje„ ah ge kao pra ine jedini:e su č , 11~ to u prv.c:>m p ~ · enom · eajru, bi e, po,gotovo u vojnoj o.riga ·IZacijri ~ahija, sinonim sa 1

1

1

1

1

1

1

•i

1

I

1

1

J

;:e

termim.om vilajet.

0 d n hlij k o r ovruh pr 1Jlntih j oca eba arzfL·kov. ti „ ... i t:zv. vlaške (stočaTskeJ nahije„ To su opet bile obično stare geografske jedi1nace1 aUfP'e i ob1 ti, n ljen pr ®Dio v1 kWm, stočSJr k" stamo , štvDm, aJU.tohtondm iili eljen4m, sa urmrbrašnjom samtezala vaa.ma 1 a wtor"jalna nadUemost jedno" kadLjie. ·aaJiv kadiluk (.od ar. kia di »kadilla, sudij1a« i tur. nasttavka lik) ima ilsto zna 1čenje, samo ono znači još i sa.mo kadijsk,o zvanjie. Ka ije su u turskom državnom uređenju bile prvenstveno predstavnici pravos đ J pa bi po tome J~aza : · kaa··~uk ·J j d!inica sudskog m denja. AJli k · 0i kadije :t Tiurskoa ima] , vr o širok čisi o upr vne nadl,c žn ti, o j K.aza ili k dful·till kao t i1Uoo. ~ja. n _ kloj , s prot zala nad1ežlllo jed: og kadije bi~ airno edovtna upravna jed.iLl1iica u s &rn oblastflma u kojlim:a j1e bilo ni.uslri.mana. Sva· " kadlitlruik. ·obuhvatao je ve6i fili manji b oj niah1~ja1 ~ll'e­ ma tome da li j'e brođčam.a snag,a mus irmrunskio~ tanoivmišbva u izvtj esnom podnuč~u bfila manja il~ veća . .A:k.o j.e u je'đ1D1om sOO'lfdžakJu m - · ma'Tlsko , amtoWlfiibvo ilo „· je ko, oni'd a e t riltori'ja kadfilluka mo· iLa da poklapa sa teritorijom či avog sandžak,a. Talto j e bilo čitavih saintlžaka u koj „ j ~o oj samo j clam. ka.dill.u StawJise, letriib00i đ a j edru:>g kai:lil1uka, odnosoo n · žrmst kadiJja jednog kadiiln.tk1a n ije se mm poklwpahl ni sa gramdicama đohlllmog saitl.džalka, inego "e mo·g la da prel~i preko tih granica i da obuhvata nabije drugog sandžaka. Ako se u jedn oj oblasti b o· mus "mamsk·ag stwno'Wlišlbv a pov1ećavao - isl~mJiJzaaijom ili kolonizacijom -- onda je, Utpo, o s tim .p roc som, r. ao i b o{j kadl,u,J.'r~, ...., Kako s kS!Zc ili kadlli1udi u b anslrom pašal,ULknl stViamnio bi1le redo u pr. Mne j đđ)p!iice na r d irnii izm đu na.htio a i sandžaka i k:ĐJko su se oo.e i zv: „ no t ko 1retllrallie, to ćemo se i mi u oviome tr.adiu držaiti toga si tema. 1

1

1

1

1

1

I

r

ana

1

I

~~ -~.

Nijabet -

U ka

·~ucima

sa

jačom moj čanom

snagom nw.stimaina da1deniJj ·• v ~ inahrida po-

1

~a ~d·e

u u svome sjedmtU i u sjedf'tirrna stavljale svuije 7.astupnik koji s,u se ~vali naibi (a·r . na1ib »punomoćnik «). Oni s n. odlr đ nom p d . čj. , u j dnoj ,·, ~ vilše n · ·1a, ~ filii si c1Sloo-adm1n11 ratiVlne posdioVtc koje im je pr ~~o a · ,1a đatfi Dg k ,adilUJka iz dij la ug , s oje s viwnne i t J.torijailn naidleino_ i:.. Pocktučje nadleznosf naiba zvalo se nijabet, a moglo je da se prostire na jednu ili više nabija. Kako kacllje -ruisu UVi.jek postarvi1j ~e naibe u nahli.jama svoga ka 'Juka, to nidabeti nisu ni preds~ljali nelGu r đOWllU kcur~ku u istemu tu·r.ske UipraV1l1e podij qe, pa stoga n1isu nn ·u z ti pos bno u obzitr u ovome xadu. ilaje . bu ka · · ·ca s kOJODl se eć o u naš· zemlg ama, odmah po 1Jid e,, zvi ·a e vilajet. Ta Mq>Skta · ,;eč ~ ači U Uf k m J>,k.r ~, mr a)j.itna, Veća ili martja 'Obla _ zemll;ja pa i Či­ tava država«. Ona se susreće ne sa1no u ob, ičn 1om govoru i literarnim 1

1

1

111

sp1s1ma nego i u

zv.a.ničruim

njima. U 1atZmim. doklum-eru ima, a n

oči·

po1 P kiu

L11pa1J11

i dti glL

9

j:i

·m

znače­

1Ju krim dokumentima u swm tim 0011

1

s

o u

p~,

b1jarv·

,

kwtastwrsOOim„ u 7illa ·

jltl

aj alre1:, beglerbegtluk ili pašaluk i s.aTidžaik · i liivaJ ta.Joo i u zna:čeiruju svm d.~ih u,pr.arvrn.i!h jecliruica. Stioga s OfPĆen;ito m'islilLo da ta 1 ij eč nii!j Thi.Jkada ni o7Jn č al n · srta~ne i j no o d a i1rf tr ti "J,1 g r f ke j di·ndce sve do ard.m: · ;traitirwr" ' tefomni u XIX t. 1 ke1da je ni "eč vila· et postala zvaničan termin za najv"še turske ad·m ini bra ivn . jedinice" š · br žirv 111U pokazuj u d nij vi!j t ko bi· . B ·otu aivarnd m naj trurhj.i h bufrsk[h doluumen.arta dolra~i se do zaiključka da :u Tuirci tom 1 ·~ čJ u sta-rije doba~ prJDe 1 neko w ·jeme pos · ·~e za'Vio ctruja voj re o 1

1

u z posj dnt im ob stim , oz nčav, 1· udrPđ n ojno-admirP'i str at.: vne j1edim.ice ni~e od sandžaka, a vtiše od nalii je. Te su jedinice p.o . s~om 'Lerllto.rjj'alniom sklo. u bfule oib i s~ tl ·a e od i.še naruija, a po vo _ e ni~ rijaJ1nom ps g·u one s.u n "viš ličH ;· to om n;· s ko ... · dm ifruistr art·V1Ilillm j ed · · caifna, kazama lili kadiluaia.n.a~ Šrta.v.iše, i.Z'v.ori nam p1ružaj u dovo jn•o p.rd!1nj era da MllĐlj . člimo da u vil · eti, u pr · remetn.0m vojno 11i · 1'"" !I'Cđf'Q"l.j 1 pn t .i\ rij . nom p u btitli isto n10 o s1.t i 10 .emeno predstai\1lj alle kaz-e ift,i kadlliuci u sud•Sko-tB!dmmimlrartiwinom ure ·u. I kao što se na čelu va.kog kadi k!a na.laziio ~a ·lu , tM.iko s nR če 1Lu v at: ~lwj 1t~a n:a1a.~io 1 ojvoda Llli sttb1 aša· D ~j ,, ~ao što sn..1 ka.dj ·e većih katlillruka imarli svoje pOIIll06nilke - naibe u jednoj · ~ više nah.i·j a svoga k3ad!hlluA t trulro su i i1laJ ~s1k oj· ode i ~i1La~ · kle subaš v10j pomoćcii~ke poj d ~ j m Vi ć ·m i dalj · ~dm naseilj · a i na hi1a•ma svc>ga vilajeta koji su se taikođe ŽVaihi vojvode ili subaše. stoga putr ebu n.az· Vla V10 ·~o a, u m~ 1u lJtPI a ~,ka v:ojvod ' i nar1J" va 1 subaš , ""mislu upi avnika m nj g dije j dnog vojvoda luka,, treba rarzlitk ovati od uprotbrebe · 11il1 Illa~ifv·a u .smislu vila.jetElkiog vojvode, od!n·ono V1hlaj kog ·u aše. Suba ~Huk. tov;r m no sa ,p oj.avam Jllaziva vilajet kao V(}.jlllJOpolitičke jedinice pnivremenog ure enja javlja se i naz.iv suba.šiluk. Ova] naz.iv -o! zi od s ro w kog naziv u 'ili a (t On t., , uba§i) kojn:ri ć mo l _ · · bliž 1JtP0.11nati, a ozn čuje zvanje ibaš i ob asit kojom on U1Prawlja kia'O neposredni V!O • o--adrmtn· br.rutiMnd orgwn. U tome sm· ilru . j b "~ll n ~a ·r arI1JiU e · ·b 1m ~ Ls~t w.ač nd· kao i ·1„ j , u b aša iiS'to zi a č n~j k a-0 i vN ad , kli viO'j'ViO a. To 9e nra ~ ~bol· e v~di '1'Z dokumenatta •u kojima se ista oblas.t jedaJ.lđlU nazirva v~1ajatom, a cbr.ug' put č~ u iJs om d um u, sUJ.haši11 kom. o mne n z.' · ~ill·nj t · subaš~Luk kao te · orrije mog e biltii s vim ·sbo. Rai21Fka je i~eđru j dnog · dr.u gog pojma u tom e što su se na 1čelu subašiluka nalaziile vilajetske ubaše, tj„ udalci v·s a koji už·vali _.. utl lln r nLu vrij ... n · ?.O 000 do 00 000 akci doK su v.hl~· lts4k.e vojvK>de mogae b~ti i s~·tniji, 01b 'ooi ti1 wr:nioi. Ali ima slničajava, nainGrnruo poot·a uč še~a uri k vil s ·, d j ~lilka i:om iJlaj eta i l d·l a č o Ztn illt • da je subašilu·k uži po-jam, da svaki subašiluk nije vi!a ·et. Izgleda da su se isubašiiucima nazivali obično pogranični vllajeti kao to .su ko nas bi , n .. Zvo nLBk ob•l, t ij, o n~:v1 ~a zvo ',čkog s ndžaika, pa Braničevska oble t a sredistem u istu·renaj tačci Braničevu udaljenrun od središ1Ja san.džaka ~1 la 1li 8med ~ Via, pa bosa.im o-· ~· ~dšk~ ·ub šiluk sr ~~t m Ll am gradu p ij niv nja bih ćkog sandžapr v

1

1

1

1

112

ka · dr"' d.ok ~ u se iste vojno~pol1ticke jedinice u unutrašnjosti u prvom periodu tur k vladavjne zvali samo vilajcti. Svakaku je na ovo d" erenciranje značenja vil J1eta i s bašiluka uticala i činjenica to su se u najranije doba Osmansk Carevine na čelu svih vilajeta nalaz"le U""\lljek subaše. aziv voJvoda koji se susreće prvo na čelu pojedinih val,ajietn u našim zem jama urci su preuzeJ:i od pokorenih slavensk4ih naroda na Balkanu. On ni:je bio kod Turaka ·r anije odomaćen~ a možda ni poznat. Ovo staro vilajetsko u e 0.nije b ilo je ipriv-r menog karaktera, .ako da ie sa učvršć ivanjem turske vla~ti u pojediniim oblastima · zavodeniiem r ovne uprarv postepeno iščezavalo, a sa prestankom turske ekspanzije potpuno nestalo. Na drugoj s rani je i pojam subaša uskoro dobio ·1oš jedno značenje. Osamd etih godina XV st. izvrš na je kl · sifik cija spah ·ja na timarske i zai"'1A- pa je otad · sv ki za·t m dobi titulu subašri i tim „ e jos više izdi T nci a a ra7.rka izm 1eđu sub,a š"lu a i v· aje a. Vil:ij1etom s nazival jo'"' jedna vrsl upr vnih j "nicu 11ezavi:snfh od o privr, m n vojno-pol:Ltičk i r dovn sudsko · dmi11istr ivn podj cl u vojnoj organ iz ciji spnh.ij . U tome sist mu vilaj t j 1ozna~ č· V)K1·al1e~v 1a Zenitja . 1

1

4. Isto su tako postupili i a zemljom Pavlovića, kojoj u vratili raniji vilajet Vi egrad, i od č-itavog og ter·tori ~a obrazovali poseban veliki vila "et, koji su nazvali Vilayet-i Pavli 1lila11et-i Pavli-ili, odnosno Pavli-ili Vilayeti, a u ~vojim dokumentima na naše,m jeziku >}Zemljo Pav lovića «. 5„ Pet· v:ilajet ;predstavl\jala je ob l

t

KovačPv·i ~ iJ

koju u Tu ci zval" Vilayet ...i Kovač ili Ko1 ač-ili Vil ayeti, odnosi o Vilayet- · Kovač- ·ii Zemlja Kovačevića«. ožda j tada i od o voj . nog dijel z mlji Hre t"cegov bio osnova- jedan vilaj t - · ko p i Dur.sun- gt ali s o nij mogao održ ti. pa je d fi·nitfivno erg nizo v n dvij "'li t:r.i godin kasnije kad su T·u rc· d finitivno zaposjeli n 1jv ći dio II ·c govin · i pr tvor.-li a u svoj Vilajet Hersek Ji »Zemlja He1·c,e g ova«. Uspj si a pro i of· nzi e uga ·kog ralja, h rcega t ji pana i njegovih in a 1 63/64. Iiefcegovin je bila uglavnom oslobouena, a osna podijelje ·zrne u Tuvske a1evine l Ugarske Kraljev.tne„ i to tako da je Tu -k zacJrža a n · jv ći dio Kralj vih zema ja i gotovo sve z ml,je i g ""adov P vlo, v"ća i Koiva lvi1ć ok je Ugarska zaposjela oblas i Donj Kraje, U.sor·u i oli. Tada u hercegovi 1novi zauzeli i nekoliko bo ·anskih gr· dova. Tako je bo anski sandžak nakon spomenute protivofaniiv bio znatno srna j n~ Ali ti leritorijalllli ubici nisu imali nikakvog odraza na adminiis rati vnu podj u tog sandžaka. lako 1p 0 i n:uti na sje eru, Tuirci s u u ljeto 465_ g. izvrši · - ~p1 ješnu ofa~vu protiv Her cegovine i e i -sljedeće godine zaposj li najv ći dio 1

1

·

1

1

1

1

1

1

1

·u.n- eg 1.... 1 ~ E rez.ov"· ć u Bratstvu XXVI, 117--118. "J1 Ašlk.p· štw· , Car. tlzd. 166; U . Elozo c u 1·a.tstvu XXVI 81 · 1)

ni1n1

6

Gi

•

I, 112. U1 dz. (tiveb

ru ) 7 · S ded in, IJ 496. 1

o-

njene teritorij l p1'"ctv orili u V 'lajet Hersek - »Zemlja Hercegova~, , oji t priklj učil · osa kom andžaku~ Tako s o aj sa ndža.k u najranij1 vrijPm . voga pORtojanja sastojao od šest v:elikih vilajeta. tari vilaijeti J elec i Saray-ova i predstarv ja i su istovremeno po · dan .istoimeni kad· uk. U raljevo1 i Hercegovoj zemlji osnovana su odmah po dva kadi u.ka: Bobovac ~ r tvat Drina · Blngaj, ,d ok ·u z mlj P .v i v· a i Kovač vić im· 1 zajedni 1čk.og »kadiiju vilrrjetn P vli - Ko' ač . Vi1 j ti ,j kad· ici dij 1·1~ i su se na vPći ili manji broj nabija. Ta podjela izgleda a je 469. g. ovako: Vilaje i kadiluk Je ,teč dijelio se ina nabije: Zvečan, J eleč, Ras> Sjenica, arče 1 Vrace, Moravica i N\kšil.:i. il j , i k diluk Saray ovasi {Vrhbosna) sa novom istoim nom v roši i gr dom odidj dom z p mao je, po ~voj prilici · d lje s mo 1

1

r

1

1

staru žwpu Vrhbosnu. Predjeli Kraijeve zemlje u porječju Bos11.e i nJenih pritoka pripadali su u sudsko-adminis rativnom pogl tlu adiluku Bobovc1i · di" lir su s na nahije: b vac, Du vnik, V;' oko, · 1icn, L p ni a, l{r ~e 0, Laš · Brod, Pr'bić ili Kam nica Jelašk Žup i Kad nj. p ,r ed,j eli K1·aljeve zemlje u porje.čju Nere ve, Rame · Vrbasa pripadar su kadiluku Neretvi sa sj1edištem u K~njicu, a dijelili su se na nahije: eretva, Rama Gradčac i Uskoplje. Zenilj avlovićq. bila · p odij 1jena na n' hij .: Vi grad„ Dobr un, r ar, Brodar, C t Jdž ( .- Prač ). Bor č, Svud na, Volujak, Gla ina c 1li Mok o Bogazi Yumru 1( = Pale) i Olovci a Zemlja Kovačevića n~. nah ·je: Vratar T ebotić, Birač 'i Osat. S ·edište » adije v: ajeta Pavli i Kovača « bilo je u V.i šegradu. II erc1e gov1a enitju j u s udsko-admiinistra ti nom pogledu bila podi' e LJ en · na ka iluk : D11'ina i Blagaj. Kadiluku D i i p ipadal · u nn. ij : oko 1 ~uk j M' l ševo, SAmobor Dubštica B 1ohorić i av , a kadiluku Rlagaju nahi"e: Goražd , Zagorje Bi tr.ica, O anica, Tođevac, Viševa K·om eretva, evesinje, Blagaj, reb"njle Popovo, Vidoška, Dabri, 1 onac Polj e Onogošt, Vatnica, Gacko Mos la.t, odbla t.j i Dreznica. 1

1

1

1

1,

1

1.

ILAJET I KAD

U

JELEC

Prošireni vilajet J eleč spominje se prvi put 1469„ g., . ali je osnovan svakako jo 463. g~ kad ·u raniji mali vilaj ti u Staroj Raškoj bili ~zdvoj 111 Jz Skop kog _ ~is a, pretvor i u i8toimon n hije J priključ n:i bo n kom nnd.ž ku . Sr dište o vilajeta postala je gr d Je1eč . koji je predstavljao najznačajniju tvrđavu u čitavoj obla ti. I tovremeno je obrazovan ~stoimeni kadiluk vjerovatno tako što su raniji kadiluc1 u Gluhavici, odnosno Je eču, Trgovištu i Zvečanu bili pretvoreni u nijabet ·- a isti ačin k o sto u r "ji vilaj tl, u koj ima s u ti kadiluci po tojuli, b"li pr t oreni u nahiije. Sj dxš't tog k dilult bilo j u gradu J 1 ču 1 odak j k nijie pr n s no u qvi Paz r, koji se brzo razvijao : posl ~je 1470. g. postao prvo sudsk 0-administrativni0, a zatim i političko središte čitavoa vil ajeta, pa u ga stoga nazvali novopazar~k.im vilaj etom„ odnosno kadlluko1n. e zna tačno kada j ... ovai. aza 1 postao središt ovog vil~jet· i dil uk, . Oni e i 14169 spo1ninj n pod sto. ·m imenom, a pod nov~m k 1485. ,_, ali ·re omjeranje tog 1

1

1

1

1

•

•

117

sr dišta tz J I č u · 01v · Pnzar izvrš no sv kako n što prije 14851. g., kada j J 1 već' bio izgubi 0 r niji strat ški značaj, a Novi Pa~ r, kom1 jo Tu;, -b g Ishaković udar.io temelje još š·ezd setih gođin XV st. razvio e do I u veću varoš. Samo e tari naziv toga v,i ajeta, odnosno kadi uka i u zv ničnim aktima povlači sve do č trid esetih godina XVI 1

V

stol j eća.

Star· v.il jeti Zv čan, Jeleč, R s, Sjenica i i š.ći spominju se kao nahije vilajeta, od osno kaidiluka ~Te!eča prvi put 1 69. g., ali su one taj status dobile svakako odmah posl"je 1463. godine. U na ·ji Zvečanu pom'nju se 1469. g„ trgov.i: Dmi.trov·ca i Ržane, u nahiji eleču trg G uh vica, a u ah.iji Rasu izgrađivao se »šeher ovi Pazar, ko 'i e drukčije zvao šeher Ras«. Staro Trgovište, koje je bilo u toj nahiji spominju dubrovački izvor-i sve do 1494. g. 3)~ U vi]ajetu, odn·o sno kadilu.k u Jeleču spom'nje e 1469. g. i stara oblast oravica kao nahlja, te potpuno .n ove nabije Barče i iraiče. ahija Barč1e upisana je 14619„ g„ kao »nabija V aha Senice, drugo ime Barče 1477, 14BaL i poslj ednj.i put, 1489. g. Tu o omačuje one dijelove raniJih Kraljevih zemalja koje su u o vriJ me bil pod turskom vlašću, i pred.stavlj1al _ .1u j cl' n v:il j t u viru 1 o ansl g ndžak . car„ k im erm lma · drt im pismima javlja se naz·v ira1-·r, Vi1( ·et-ii Kir„ It dno,s no ral jieva zemlja od 1471. do ktraja XV st„ nekoliko puta · ozna 1čuj e čit v bosanski sandžak. On je u tim izvorima sinonim sa nazivom 'b osanski sa1 dzak, odnosno bcsans a livas). as ovdje i 1nteres je taj ·n aziv samo lučaj vima kad on ozna 1čuj e J n vilaj t bosan kog 1s andi .ka tj. u značenju u kom s on upot blj v u sp,o m n tim popis'ma XV stolj 71

1

1

1

,

ca. Godine 1468/9, kada se p:viVi put javlja u popisima, on je označavao sv une dijelove Bosan ke J(raLjevine koji su do 1463. g. potp,ađali pod n posr d u vlast ku „„e I otron1anića i koji su posli·e ra ovanja 14i6~i/64 . cxstaH po ur kom vl "'ću. Kas ij j obuhv, tio · · stal ditj Jo,v e r i~ · h Kra1jev·h zemalja koje u Turci post peno sticali sve dok krajem XV to j1 eća nije .p otpuno iščezao iz turske administ atiVJne nomenklature. Vilajet K!raldeva zemlja, kao terito1rija1na jedinica bosanskog sandžak obuhva io j 1 ·69„ g. porječj,e Bosne l Jellih pritoka od ubrovi:k Vi okog i Ki· š vu do Vr n uka~ U m đUVU" m u, od 1 69. do 1485. ~ , on se u tom praivcu protegao do ispod M, g j a osnovu činjen · ca koje pružaju najstariji turski popisi. a u vezi sa poiJnatim činjenicama, maze se zaključi.ti da se na t(}me pr ostoru 1 izmedu Vranm duka, T1~avnika ·1 Maglaja„ nalazilo ))obnovljeno aljevstvo bosan ko«. Kralj vo zem ji prip d o ji 1 69. g. i pod ' j ~rednje i donj g toka l{r"v aje i d 1j na istok, t ko da j on obuhv t la .i Kladanj n 7 ) Po.tvr.~e u i ~vortilJna nav de.nliim OVldjje 1 u .n· p. 1 ti 2. O) U1p. f .>o · eije i p i ma bi:. 871 (26 .. VII 4711). 1

1

1

•

1

w

1

119

Drinjači,

dok je izvoriišni dio Kri'V, ·e a O]o,vom i njegovom ŽU1P am pripa dao zemlji Pavlovića . Na jugu i jugoz„ padu Kralj vo · z mlji p ipadalo j 1469. g. svo područje na desnoj 1 s trani go1rnje Neretv ·n k 1o me su tada bile nahije Gradčac, vjerova no oko Pazarića i Tar 1čina, nabija Crešnjevo sa isto. m nim g1 adom koj · s · 1 zj k 1o d dan ~·, nje s •I Džepi i 1 ah" ja r tva .s a rgor.a Konjicem. Zatim cijela Rama, dio župe Skoplja na Vrbasu a gi ·1dom Su.sidom, koj" je tada imao posadu, i selom 1Gračanicom, koje je JJredst vljalo trcrt te a·o tur- žup Livna ·a utvrde im radom Hu1nom koji je ležao iznad današnjeg .sela Podhum. Da u runa, U~koplje i Livno do propaisti Bosne bill potčinjeni bosanskom kr 1ju, to izričito až i i·j - Korvin u j dnoj pov lji iz 1463. g.7). Posliie uspješnog ratovanja protiv Turaka u jesen i zimu 1 3. , . M tij j te žu e da ova o Vladi lavu ere gov· ću za zasluge u tim borbama10). Sa Neretvom je, međutim , situacija neš o drugačija. U skladu sa podjelom stare· žu.p e· Ne etve na dva dijela, bosansku i humsku odnosno raljevu i hercegovu, kao i s obzirom na 1Čill" nicu da jP rijeka Ncr tv~ p d„ tavljala prirodnu i stv· u m đu t podje , očekivalo bi ,Je da se pojam Nere va u Kraljevoj zemlji · u najTanije lu ko doba s vo · samo podru j ko I onj ica s d n strane rij k . Neretve. ajstariji t urski izvori pružaju, međutim , drugačiju 1Sliku i UJpućuju , bar na pr i pogledJ na drugačiji zaključa . U popisu tu1„.:;kih. tvr av" u Bosni .i I ·1rc govini 1 69. g. on, su nav d po vi oj tim ovako: 1

:i

1

1

a) u Vilajetu Kovač· : Ključevac, b) u l(~raljevoj zemlji; Bo.rov c, K ·evo, Crešn.jevo, Prozor, Susid, Vranduk * Bobov c, c)i u Vilaj etu Sara - ovasi: Hodi djed, d)1 u V~lajetu ,Jeleču: Jeleč i Zvečan, e) u Vilajctu avli: Dobrun, ora · d vr· grad, f) u Vilaj tu I-Iersek: il š vo, S mobor · Tad _v c. T.u odmah upada oči činjenica da je i gr d Borovac, koji je ležao u izvorišnom predjelu Dbar 1čice, lijeve pritoke Neret e, dosta duboko u unutr ~njosti hu ~ , e r tv i riro no prip dao z1mlji Iercegovoj upisan među tvrđave Kra]jev zemlje, i to na prvom mjestu. On .j tada imao posadu, kojom je za·p,o vijedao di~dar Hadži Mehmedi (možda is · onaj adži f6) m i "'to j do 20. VII 1463. . bio dizdar Hodidjeda). Ta bi činjenica bila dovoljna da zakljucimo da je Kraljeva z mlja u N r tv· aibuh at· la cijelu s at u župu N .retve .s obj stran rijeke Ner tve, kao što ·e to bi o prije, uspona Sand lja r njć -Ko ače. Međutim , akvo zak]Jjučivanje isključuje jedna dr uga, isto tako važna či j nic . U popi u bo. an ko sandžaka iz 1 69. „ postoj d v.ij nabije Neretve„ Jedna u Kraljevoj a drugo zemlji Hercegovoj tako da je »pazar Konjirc c upisan u naluju etetvu u Kraljevoj zeml"i, a »pazar Biograd« u n biju er etvu u zemlti.i H rc O'roj. Ovo ots.tupanj e 1

1

1

1

">

halloczy, Studien 421; 1°) "nić, Zem!je 240 256. 1

Dinlć Zeni11e

238, 240.

•

B,orovc mJ koj · j o Hj 1 69, a J ij 14'77. g. priklj uče H rc,e govoj zemlji, up.isan u popis hercegovačkog sandžaka, i otada dalje stalno vođ

n kao sas avni d.io h rc gov čk n hije r tve, n ć "tl ni ta drugo ne o refleks s.ituacije u Ne.retvi od 1463. do 1466. g. Znači, Turci su zaposjeli Borovac prije ne'-'o što u postali o. podari cijC"lr. N r .... V''~ st vili u j g po,.sa u. i upi.s · ga Ll ral;jevu zemlju, tada jedini svo.i vilajet na toj strani, pa ga kasnije, kada su formirali vilajet Her k. op _t p1 jpojili z i.1nlji l e c gov j a z itim potp no napustili (prije 1 77). jer nij c više imao strateškog značaj a~ Sličnu pometnju u pitanju t ri o ~1~ r ljev z mi, ~ 1.1 r tvi izazivaju i podaci koj pružaju najstariji turski ;popisi o odavno zaho . . ravljenom gradu .i nahiji Tr,e šnje1ni (»Crešnjevocc). Ovaj ud n4. vod· u popt u ~z 1469. g. ·o r ava u ralj voj z mljL Tada j1e imao posad u , kojom je z~povijedao dizdar. Ranijih vremena bio je dobro poznat. Na nj a odnosi vi sr dnjovj ku ih :zvor· , koj su iznij r Jireček, 1

1

Jo,r ga i drugi. Tako je Jo1'"ga našao da se jedan Dubrovčanin još 1420. g. naJazio »Sotto C1„is,g nevo« 11 J a dru i 1430. isto ako Sotto Crisgneuo u) i'Ld. Pos]j ·dnji put, prij ka·t a trofe Bosne, i.Spominje se ovaj grad 29. maja 1463. g. u vidu Cresgneuo 13). Jireček ~ ostali naučnic· ~u to !m uvij k '"'i · k o l' re,š voJ i 1sv e pudatke p ipi.sivali tome g,r adu 1 što je svakako pogrešno. Da se to pokaže, dovoljno je navesti samo činje­ nicu da j1e u novr me im du ·ov čkiim ·zvorim rc:šcvo z p' ano u obliku Cres.r~ 1etto (143) j u obliku Crescev..o (1442), dakle„ znatno drugačije nego Crešnj evo 12). Kako j · taj grad odav no zaboravljen, mora rse utvrditi gdje se nalazio. Desna pritoka Neretve, što izvire ispod Ivan i Llsina i utič N r tlv ~ ~ mom onjic zov Tre:-;njicct. U tome p1·edjelu vide se na kartama .i ostaci starog grada. Tamo ima a selo, koje se zove Trešanica, p · bi to po1nalo upl ćiv o da s tamo 1 · l~ zio 1 r d T šnjevo (»C šnjevo«). uthn, u području ovog grada spominje se 1469. g., među ostalim, i selo Džepi, koje postoj" i dana. pa m"slim je 1 ž~ o n im r ~" vin· ma v liko gracla kod toga sela, koje se vide i sada. r ma tom n ina nik~1 kv ·urnnje da j j gr d pripadao lo~

1

1463. gootne. Duns.un-be I 12L a Jll! E e2lO\rlĆ u rat 1IVlu xxvr 117 118; Ašik šaznde st . 106; Br tstvo XXVI, 81; Anonimus Giese, I, 1 2. Urudž. 74; Sad d . I, 496. 41) '1J ,u._h0lka; Spoti eni ci bi. ~ 7, stu:. 1 ll2 GZM XXIII, 19l1; Povelje i ma lb . 813 i pu a n sitr. 514. Ovo j ;,sun.o p,rVii izdavač da ·rrao pos1fde g. pa ,ga j · OC.o l Stqjano ~t un~ o u svo· zb.or.~k ,po 1 da om »~e>sle 1 •.5 _ * Povel3e i pisma. II, 237, br„ 820? El zov1ć s • m đ im, z ' v ilj · o m lr t jum, n 0 0 j sm t 10, S Vim pog r. "'no, d i.smo potfrČe •naj v a i ·e 1i ~ 1464. g 1t~i Čćtk i posllije te 0 odine lezovr·ć. Turski spomenici l, ~s. Ovo pismo, u kome se prv\l pu 15.poonJnje liarceg,ovina, i oralo Je b1 , rzdat o ·k ~ e 1. f .uai,a l 63„ g., Ji r ~ u 11j Jl1u spo · · Pe ar Pavlović k o i w. Tio m j to u Mehm d_ib govram pismu gla ·: »O'A, McxaK6erosa YB a M exn e'A qe.n(e)6Me Ila.BJIOBMlta 3eMJhe roc11011:apa„ •• « ruhelk.a n. đ. 3. i Vli iz.d vač u i ovio p 1smo dnitflrr D l)tposlitic l „ nli .Kil!:m--:..!l dopun„ n napom t o đ ono l~de pod konac go 'me 1468 . r. n . • "" 98 ~ 241. T·o s janOViić ruj e pr.i.miJj tio pa ga je ilnbo u S·VOJ zhcumik pod ....,._...,.._e 1454 (Povelje i pi s1-na ll, 231 br. 820?)„ mj to t AlJi-b ,m 7ismu lasi: »O'A ao,jBOAe JIH... ra anoa11 , 3Cl\'1Jhn rocno.qapa ... « Ni ovo pit m-o nide daiLir.ano pa u ga ·roa a -= ta . · · pod vrlo .š irok ,datum XV-X I Wjek (Vi di Povelje i p " ~ma. 7) . 0vog A~i-. c a · '11 tć ti staji no "ć po ešn:o zovu A i-b g ~·-""-""r - to o "to iz pogrešne in,t .pr tao.ide goo~jeg teksta u to _e

Bos.n

46)

=

1

1

1

1

grešna · · teripretacija nas ala ge hoga što 11davač1 u znali aj~n spom :a~ na m je7Jtku naziv l z mlU1u Pav.lotalo nešto nJiije od amenutog pisma Mehmed Celeb ·ile g

129

oj m t p „ i rat icr i 111Jj Pav]ov·ića kušao j d· utvrdi \' . Skar·ć 50), ali taj pokušaj'1 naravno nije mogao dati rezultate koje na sada omogućUju mnogo1 boga1iji izvorl. S ak· ko s ops .g i grenic_ z mlj vl vić u njiho p opasti podt d ao sa ops gom i toimenoga v·Hajeta, koji je 1469. g. obuhvatio ove župe i gradove: Višegrad, Dobrun (sa Priboj em) Iirta (trg i župa}, Brodar, ore 1l• sa Ro aticom, Prnčn s ovim "li avlovc m , S d na ili Kam n ka, Volujak. Glasinac Hi Mokro, Pa e (Bogaz-i Yumru)t cijelu Romaniju i Olovac 1 odnosno Olovo. ok32ali smo da su Turci Zemlju vlovi sL· vili p ne- o. r dn uprav 1 po eb og j t co vojvode ili ubaše koj· se u turskim dokumentima na na,š em jeziku na~ivao »IlaunosHha 3e JhH rocno~a])« . Mehmed- beg ltsabegović, svakako je an od pr ih ospodara vilajc · avli, imao je u ton vi j u v liki po ·jcd; zij· m t Vi,...egradJ ko "i j p 'j 1485. g. r koma1dan na dva d"jcla. Veći dio Višegradom i prihodom od 106.575 akči pripatlao je i tada ebm d-če ebiji 1 a dru i !Iamz , ·i u Ob r ovu (73. 68 kči). l·ičn u si tu cij vidimo i u ostalim v· Jajetima pa i u nahijama. Razbijanje krup1n ih ena gospoda-ra pojedinih vilajeta bio je uvod i po ·etak l'kvidaci~e p1·vobitno v· j kog ure enja. m

vn

1

U vilaij tu Pav i ·b io j 1 69. 48 vlaških orodica, a 1485. . 14 džemata vlaha. Na čelu prvog džemata nalazio se knez Sanko~ Vojvoda se ne spominje, iako su ti vlasi bili dužni da u · uč ju voj o po11oda, d svake d se e p rodi d j jednog eškind7.ij1 . nač su, kad !")ll vrv ili u dužnost. bili os}o,bođeni od svih avariza. N eož,e njeni nisu davali !lista. a kada se ožene, retiI'a ii su kao i ostali. V41laji t Pavli bio j 469. ~ dij lj n n nah"j1e: Vi .grad Dobrun , Hrtar, Br dar, Prača, Borač, Studena, Glasinac ili okro, V olujak Bogazi Yumru ili Pale i Olovci. Središte vil ~ eta bilo je u v·segradu. Nahija Višegrad dob .la je ime po · toim nom gr du. 1-j to j poznato o 1 49„ g. 5 ), c tvrđava V1š gr d pi0m·nje t k pod Turcima. prvi p1u t 469. g., kada je imala posadu, ali je svakako postojala od ranije. Tada se prvi put spo1ninje i ova nahija, , li je i on mor l n stati ranij , kad J v ć oč tkom 1462 g. po. tojao i Više adski kadi ... 1u·k 52). Vji ro1vatno i u sr njem vijeku postoj1ala i isto:mena župa, ali se ne spotninje. Ova nahlja obuhvait ala j1e g ad, obj v o · i bližu okoli·n u vis gr , . U 1joj j _ b"lo i s, lo Sas- kaj j padalo u carski 'w

1

1

A r.lo lć « . Tesko je no 0V1 amo H im w10 • „ r.Ra p a:ra zemJuc Pavt ića tvrdddii k 10 je on io, ali je sasv.·m vJerova 0 da je bio s;n Isa-bega l sha.lrorv:. . ća i mla ~ bra1. ·po1n nulog VIOIJ d CC'lcbli\i • ~ r j I a- ' im· ·j d111·· sin·n ~ome ." bi o :me Ali-b a. U tome sluča\jru ovo b i p1:Sm'o nastaito nešto po.slije 1468. gy Mchmed Cele ija je g, dlne 146 . vrs 1 duž , s ndž~ kbc-u1 H ofin~ · Cv. li. · albanov · ć, Turski dokum n ti~ lstorisko-pra\Vini z:bomrink II hr. 1) pa je tada njegov hr.a Ali-beg mogao oči na jcgQV anlj' p lož" j i tu · 0 · l p t.i c 1 Iz l 69. g. 'lhi n š o k n "j ry v.remen . 50) \A; i k ~ ·(: Zupa i grud Borac u Bosn·i , PJK I, l 22, l B 187. Up, ,: „to Popi , 10. v:·di j [oza 1ić . Borač, bosanski dvor t ,L sred11jern. vijeku. gospodara

zemlj ~

1

1

1

1

1

G ZAfl 1941,, 31---4)4. 5 ) .r.· rcč t, Handcl. strasse11 86, na . 299. 52) H. Šabanovrlć u PO• ]J 27.

130

ha! što zn či d } . :lj ru n i tada bio eksploatisan. Vise rad je bio ssj dišt ne, samo ove nahijie n e o 1čitavo vilajeta Pavli i » kadiluka z mlj1 Pavla ića i Kov čevi 1ća1.r. N· hij Dobrun. Od dvad tih odin XV st. spommje se podgrađe Dobru (Iocus Dobrun, Sot o Dobrun) 53), pa j tada svakako postajao 1 1s oim ni rad. On j, morao imati i voju župu kada se već 1469. sponlJ n1 nahij, Dobrun. Turci su gr d postavili posadu prije 1469. g. Onn je u b lla i 1516. godine. U ovoj nahiji n J zila s i pr dt ska varoš Priboj 1 koja j 1463„ g. oslob đ n svih izvanrednih oba.veza s tim d n i tanovnic,i ču­ vaju d rb nd. U o· n hiji nalazio se 1485. . timar GeTz Eljasa,, koji je, mi lim, hi to ·jska ličnost Đerz l z- rj ~ ahija l1Tta.r p ostir la se u pr djelu i toim no ada na Drini od današnj g s la Starib1·oda. i rad ni župa c spom"nju s n· dj~. 'I.U u T rci z .t ekli trg tar (s 81 porodicom i 20 neoženjenih), · skelu. Grad j bio jedi te ov mal nahij koja se pominje od 146 9„ g„ do XVIII st olj ća. ahij1a Br,odar pro ·tiral e u području i toim nog sr n jovjekovog grad na lij voj s r i Drin iznad ušća ima, b iz M ,đ đfl, želj zničke ista iee n pruzi Saraj vo-B ograd via v~ grad. !vani"" Pavlaivić je 442. izd o · dn po lj u ua nn HHHH ByjaKy ll{Pe ra H ew ' npa](y 54 55 po p ). Iz nj a s 1446. ·zvozila olovn uda )„ Stoga je tu · sultan imao s oj hasov . O a n hija javlja e prv.i put 1469. g., pa d 1·e sve do VID st. U njoj je 1485. bio timar višegiradskog kadije. Nahija Prača (tur ki Cataldža). U pozn toj pove]j,i Bele IV iz 12 . g., u kojoj se navode posj d" katol"čk b.i:s upije u Bosni spominje e, m u o t lim, i j d »in ,c omitatu. 1·ez P1·acha Byscupina vocata~, sto s čitalo i p vod"lo kao biskupija zvana Prač' u župi Borač« i · u županiji orač ač nazvain Biskupinom« 1 pa e odavno talila mišlj nj u nauci da s u tome t kJ tu prrv;· put spominju 01 rač i Pr ča56). Smatr~am d je to miš j nj pog e ... no · da navedeni tek t treba čiit ti~ in comitatu VeTech Prača Byscu.pina vocatia i preves i »U knežini (il" župi) Vrh - P r a č i (posjed) zvani Biskupina«. Prema tomu, tu . ema spom na ni Borču ni Prači nego se tu spominje samo knežina (ir župa) V·thprača, ka.ko s i dan s zove izvorišni kraj rijeke Prače i s lo u tome kraju (po~nato od 1469. g„ kada je im,a _o .47 porodica, 4 neož.e nj na i 1 udovicu i plaćalo 1321 akču) i lokalitet Biskupina koj: se nalazi na sastavcima Prače i Grabovic,e. Od 133,6 g„ poznato Je i mj to Prača1' koje se i kasnije često spominje57)„ Do sredine XVI s . P'rača je bila napredno trgovačko mjesto. Tu se 5,50. g. spominje i paroh'ja58). U srednjem vijeku morala je postojati i župa P'rača . Na to 1

1

1

1

1

,

1

1

1

53) J" ~ek, Die HandelsstTassen 86, nap. 300. ~) Povelje i pisma ll, hr. 688. Sra1W1Ji Nal§e S!iJ "ć• Ka a:vanska trgovina JIC III 1937,

n·

a '·

1 •

M, 195 3, 1

-12.

13. 56) v;·d„ .T*reček. HandelsstTn. sen 30, nap„ 98 i d. Is · Istorija rba I, 329; k ne Z1ipa i grad Borač -u Bosni. PJK II, 19-22 184-187; Eioffer„ Dva odlonika iZ povećeg -ta.da o Kršćanskoj crkvi u Bo:>nt. Sp moo-kđld a ~ Bosne 87 i 88; Ilocum vocatum oc o, voivode Sa , dagii« kao karav nska s i nica. u v as i l(o č , a 426. . to je, oc·to. područje P vlov·ća61 ), pa je stoga · nahija Mo,k ro _469. g. smatrana sastavnim dije om zemlje Pavlovića. Ona se katkada ~pominje pod imenom svoga planinsko , područja 1 znam itog Gtas·n.„ a manje pod im nom Mo1 rog, gl vnog mjesta te nabije. Drugi put se spominje 1485„ g. i dalje do kraja XVI stoljeća. U toj nahiji spominju se 1469„ g. samo 4 sela: Priđvorica, Mijosićt u ica i St1mac. v p lj dnj n, lazimo k nij u nahiji Stud noj. Nahij~ Bogazi Y·u mru. Ovaj malo neobičan t rski naziv za Pale, oznato izletište Sarajlija, spominje se 1469„ g,, kao ime ove mal,e nahije zemlji Pavlovi 1ća. ltnala je S'a mo še t sela od koj1h s j dno zove ra a, nij j n ·eno područj · pli.ključ no a jevskom kadiluku. N 11"j Olovci zapisana je 1469. . u obliku Olovč 1e, a 1471. u obliku Olovč?ja.62). Odgovara srednjovjekovnoj župi Olovci u području stare · dar „ke varoši Oloiui, koje je 1469. g. 'malo 26 porodi,c a i 30 n ož nj ih. Spominj s od 1 69. g. do XIX st„ S juine stran - graničila je ahijama Borač i Studena, pa su joj p,r ipadala i sela po sjevernim obro cima Romani1' , koja ~e spom' j 1471. g. 63)„ U toj n ij" p sio j o j . g. paz 1r Zrno nica sa 38 po od·ca i 3 n ož,e njena (sada n po taji) · selo Kn,e žina ( a 13 porodica i 2 neoženjena i plaćala 1623 akče), koje e kasnije razv" 10 u kasahu, i se o Tekmir (danas · ahb govići) pod nijo . S „e išt n hij bilo j u Olovu oje su Tur 1 ~splr0a i od 1463„ godine. O ovci su predstavljali najsjeverniju župu u Zemlji Pavlovića uvu·zm đu 1 t ljevll z ma · s jedne, i oblasti ova 1č i s d1·ug 1

1

1

1

1

I

1

1

1

1

1

e. ahi"a Volujak spo1ninje se 14i69. g„ među nahijama Zemlje P'a vlo:ća. J an:put je upisana u obliku V-1-y-a-k, a drugi put u i tom po. biku V-l-u-y-a-k1 pa j , piema tom • d šifrov nj · toga im n · ·e mnje. U njoj e u istome izvoru spominju samo dva sela - a e ada nisu mogla ni pročitati ni ubicixati, ao št,o se ne može · · " Z rnlje 100. anov.ić1

Turski rlokumenti br. 2.

133

ubicirati ni 0 va mala nahlja, jer sada na prosto~u nekadašnje zemlje Pavlovića ne, znamo, nikakav toponim Voluj1ak. a područ·u t n hij postojao je ranijih vremeu.a i grad Volujak, k oji se spominje 1469. g. k o n pušten~ 1

1

5. VILAJ T KOVAC - »ZEMLJA KOVACEVIĆA« OPSEG I TERITORIJA A PODJELA 1

Oblast stare bosan ke feudalne porodic Kovač vića-Diin1ič1ća ušla je takođe u sastav bosanskog sandžaka kao zasebna jedinica. Tu obla~ Ture· u zv li I Ska!':ć, Popis 11.

135

hvatao je dio srednjeg, Podrinja ispod Srebrenice s obje strane Drine i nekada j1e svakako predstavljao zas bnu oblast isto onako ka 0 Drin a. Neretva, Brod, i dr„ Sa Osatom je potpuno isti slučaj kao i sa ~eret­ vom. Osat, na drugoj strani D,r ine, pripadao je Despotovini, a ovaj na lijevoj strani zemlji Kovače-V:ića. Stoaa su ii Turci tu oblast podijeli!· u dvije na htje tako da j c O.sat na d noj strani Dri ne pf'edsta vl jao nabiju Osat brveničkog kadi uka u smederevskom sandžaku, a Osat n lijevoj strani Drine istoimenu nahiju u zemlji Kovačev' ća, višegradskog kadiluka u bo anskom sandžaku~ Kasnije Je, brven'čki kadHuk uključen u zvornički sandžak, ali je njegova n hija Osat i dalje ostala u sast:avu smederevskog santlžal{a i priključena je prvo užičkom, a kasnije (pri~e 1572) valjevskom kadiluku. Samo su neka sela ovih nahija i u najrani je vr'jem e pripadala srebreničkom kadilultu. Nahija Dsat smederev.skog sandžaka spominje se prv· put 1475. g. kao jedna od tri nahije brv ničkig kadiluka (Brvenik, Ru jna i Osat)70), a nahija Osat u zemlji Kovačev·ća i sandžaku bosanskom spom.i.nje se već 469, a zatim 1485. pa 1489. g. U ovoj nahiji nalazio se tada trg Petrič na Drdni, ali se s.t ari grad tlurđevac više ne spom ' nje. Bosansk ' Osat je u sudsko-admin· trativnom pogledu pnipadao prvo kadiluku Pavli i Kovač, odnosno višegradskom kadiluku (os,·m nekih sela koj a 8U uvdjek pripadala srebreničkom ka iluku). I\ eđutim, imamo jedan zapis iz 1528. godine u kome se ka7,e da: »nahija Osat pr ipada kadiluku Srebrenica«. To znač i da j ova nabija i dalje ostala u sostavu bo„ sansl,·l ,udsko-administrativnu podjelu ovoga vilaje ta. P1· ma ome, kadi1'uk D ·na obuhvatao je 1469. g. nahi ·e: Sokol, Sam.o bor Kukanj, ileševo Dubšlic · , Bohorić„ Poblaitj e i va. ahij okol no · im . onog srednj·ovjekovnog grada okola innac1 s stava are i Piv . oznat je od 141 . g. n e 1444 ~ . pom· je kao središte predjela Dri•n e72) pa je vjerovatno da se oko njega po lije 1444 ·ijc I 65. otmit alu z ·ebna žup· oko l po kojoj S n zval ov n ija. Na to upućt1je i jedina povelja .i z 1454. g. u kojoj se Soko spominjre cu n :i1t casteUis ie t cttrn comitat t suo73J. Po Sokolom se n la11Ho S jepan polje~ U jednoj povelji spomdnje se kadija Stjepanski'A), ali ne z1 am a U s o nosi a o aj k aj "li na onaj u ban·iji. Ova n h1jl „ po1ninJe se od 1469~ g. pa dalje sve do XVIII s .,I a nastala je sva ako koju godi u arnij . U · tom "zv:oru ,pominje s i Hotča (FocaJ, 1a o t ·j .sto nahij e i cijelog ka · uka kao trg sa 92 porodice i 70 neoženjen ih stanovi1ika. Nahlja. Kukanj. G1 ad Kukanj nalazio s u žup· B1·eznict ko:ia se ivala po istohn noj pritoci Ćehotin 1e. Kako se ova nahija prozvnla J)O to e gr· du koji je ležao blizu Cehoti e, des tak km jugozup· no od P lj evlj i bio poznat od 1423. kao » ·e na rezidencija« Kosača 75), mo a d a : „ oko nj _g formi l r i i toim na žu · ij urskih vr •mt na. Pogotovu kad on u tursko doba n.i je igrao nikakvu ulog.u nego vjerov t o odrn1h bio raz i. Godi e 1477. s m"nj s ~nn ka ~ l. U jednom popisu s kraja XV st. stoji da se »selo Kukanj prostire oko ru ·n tv ·, v «; tu s, sporni j i crl v » , '· Kuk j c lsto 204 i nap. 124. 9l) Evlija Ccl . ·a - IL ab· nio~~IĆ PutopLs LI, 183. 9A) Dinti~J n . d. 250. 95) Din~ć, Ze1nl;c 21j0 i n _p. 35, t nlbul, Bole ·y det Yazmalani D.75~ 'a · ) , · ć, n. d. 250 i ž.1 •, n. d. 206. 97) D:nić, Zemlje 182---184. 9JJ

i, M. Cerv-

1

41

vjekovno1n gradu Vidovskoni i i Viđoškoni kako e kada zv o stol 1 čki grad p u ga Turci stoga zvali gr.ad Vidoš1ci. 0di. t1 se · 1tasnija sto]ač­ k ap t n.ij zv la vid ;kom kap tan"'gom90)i. Sred išite nahije bilo je u 8tocu 1 0Ji je pozna iz sr1 dnjeg Viij1eka~. N h"j Dab-ri je ·stoltjetna sa starom - toi1nenom župom koju spo111inj D kljan·n. l{ao nahjJja javlja se prvi put 1469„ a dr·U "·i put 1477. god~ne. U to~1 nahiji spominje e 1469. g. i selo Predol, ko·e se do sredine XVII st. razvilo u malu kasahu koju opisuje Ev1ija Celebija 100). ahija Konac polje odgovara istoimenoj maloj Žllpi (powata 1406) na kra1u (koncu) evesinjskog polja. Prv.1 put se spom.Lnje 4 9. g„ Kao1 srednjovj kovna župa smatrana j dijelom N1evesinj 101 ) p je j1 ro,v at o taku bilo i u tuusko ob , ji r s rijetko po i · s mostalno ·ako s o 1·ža.1a do Vlil s oljeća~ G lavno mj to ov ž p u . r dnjem vi: ku bilo j s .lo Zaborani koje se pominje i 1477. godine. hija F1a tnica j id-ntič·na s star-0m d toimenom župom izme u oca · Bileće. Ona se u srednjem vijeku spominje često, već Jd Dukljanina, a u turskim izvorima. od 1469. ali rijetko. Zanimljivo je da je u tur kim izvordma zapisana u obliku Vatnice (1469). N ahlj a Gacko odgovara staro j gatačkoj ž·u pi u oblasti Podgc>rja. 2upa je poznata od XII st., a kao nahija spominje se pr i pu u p pi u iz 1469. g. i u njo1 trg Ce,·nica sa 81 poro ·com i 18 n ož jen "h. Tu nema grada Ključa Vi"še Ce ice pod čijim je nadzorom s aj o naj1v iniji'i t1 ovački put H rc govin (Dubrovnik-Treb"nj Gacko-Cem rnia--Foč 1)1. Por d Blagoj Ključ je dao nagjači otpor Tu rcima i ne zna se kada je definitivno došao u njiho e ruke. Cernica je 1469. bi a turska1o.z), ali se ne zna čitji je tada bio Ključ. Nahija Mosta1~ sporni.nje se u izvorima tek 1469. g. u obliku MostaT i tur. K 1op1·iihisar (»utvrda na mostu«) sa istoim im trgom koji je tada imao t9 kuća. To je zasada najslarij1 spom n Most ra po - njegovim današnjim imenom. On s ajem XV st. z o j š Mo t ·i Mostići' 03). Tu s · naziv se, ka: n1hje i n spominj . ah.ja j , d le, dob·la svoje ime po istimen m gr du, a pro·stirala se i a teritotijri ređinjovjekovne župe Blato, j 1 na terirto ove n hije pominju mn,o ga s la koja su spad · j ŽUP.i. o tar :;u Tur 'i" odm h o ·gurali P'O~ađom i počeJi tu nzvijati v !'OŠ. Int r s ntno je d trg (p zar) M tar ni 1477„ g. ~je ·mao viš od 19 ruišćanskih kuć i 1 ne ž nj no hit " šćanina, li tu su ao u im t lbn mjestim p'is 1ne samo on kuće ili po odice koje su bil opter ćene 11 kim feud nim obavez ma. P ihodi Mo tar padal' u sandz kb o h . ahija Drežnic odgovara istohn ioj maloj njovj kov oj žu ~ sto se prostdrala u po1j čju Dr žarnk sne p!i' tok er · · e. J{ao 7.up~ 1

1

1

:l

1

1

1

·r

1

a) J{r 9) Di 100) 101 ) s~ 1

s:t 101) 101)

142

·a,J ovjć Kapetcni ije 233. tć, n. d. 182. Ev.liija Cel „ - H. S· bano~J.č, Putopt LI, s 1. 184. J 1 ~-.. Not s I, 1ul; li· . °'~ić. Mo1nunenta 220; ~ v~

Dtrui.ć

M. •

R

č

Zeni-tJe, 250. J, Obi elj Kačf č 13- 14 ~ fta

130,127--28.

in~

poJ.n:inj s od l 08. g. 10 ), l"ao :t1al_1Jda od 469. g. ada je ,p_·e "'taJw·,ad:a j i u :nahr"diu u H rccgov.·1n· na z pa: •n oj r~ i ere1tv -. ,ah1 ·a Onog,ošt, z p1i 1a j u obl · ~u Onogošte, a ovrun ,i boimenoj župi ukljanovog Po·dgorja. Prv· put se spom"nje 1469„ g. ocl g.ornijim lmenom. Isto tako 1477. rJ. ka-da se jav'1ja jpairalelno sa herc uovač~~m nabijom Nik.šić kioja e d uk ~je zvala G1„ačaniC'a pa ... e pirema tonl t~u raidl o dv.itJe zasebne 111a11ij "· N· 1lija Dubrava odgovar. ta oj · toim 1 j ž pi. R ", mda a-a~ ri rža~ l R čJi j, wn( ~ e vj tio\llarbn.o llL a:d ·La.rc tup D. 'b1rarv , sve do 1471. g. 'l'u · i u ·p lk o 7.;upu pi i 1u sv:oj efter j1 ~ 1469. g. ""ao nahijru sa 16 s 1a koja su tada hrirla pus a. o il1 ·nahije Vi1a~e'ba Hel!."sek, koje se spomlinju u tu.r slrom opisu iiz 1469~ g. Ali to s a.i ako 11.is.u bill·e jediale na hlje u trurekoj Hercego '111i to a vreinena~ Tada su svaka1ko postojale skoro sve naMje ikoje se spom "nju n to ka lJ~j u opi u 1z 14'17. g. i koj su p ·ema podacima D brov, Č~ g h1"va nirno O S·t ije. 1

1

1

·:-

Acra

Bo~n~ae

87-88.

143

Glava IV PRAVNA FODJELA BOSANSKOG SANDZA·ICA NA MANJE VILAJETE ajem sie dmog d eenija XV

st. izvr.š.a ne

u priVe i e riomjene 11 BJdmm· ·hr.a Wnoj · tenh orijal~ đ podjeli Bosne i H ceg-0-v·ne„ Tada je reJ.~Jdi

vilajet Herr;sek iJzd rojen m bos ookog s džal{a, pr v.oo.'011 ;U za5eb~n rundž ~ i rraz · ·eijen na ~ - man:ja Llaj ta i tri ka jhtulka. ZnaJbn.e [p oonjene n·ast~e s i u samo1n bosams~om saniđža\{ju. Ra.ni · · vi"1laj et K9:a~eva z i?lllja io je xazbrjren na · ll'Dllfn.j a v11 j.eta: Sar~·, Rrod i ratva. jedište anijeg Bobovačkog k diluka pr neseno ·e i'Z Bobo ca u bro s u ·na "ju, a je .an otada naz~van m•odsktm ka "•tUJk.om. N1egov fllah•ije: Dubr ovrnilk Vi~ o o, 1 ševo~ Fio"ruca ·i L~eni.ca priklljručene su saira.jev~kom, a niah~je: lad·amlj 1 Jelaška ~pa, Kaimanioa iWi P1ri1ooć, ~i eg~acl­ sko n kad Uru1klu. O nabija K ail jev zemlje u .pcufečjru 0511.e oSinOv.m je nov: v.· ajet Brod. D m~f vihl.ajet K: · jeVoJ zmn]jii om10Man j.e na području kaMIU!ka Nieretve, pa se " zvao v"lajet Neretva. Tia.iko je sada cio .b osa - k:i tmdžak bio po · ·e jen na ,ovflh šest vtiilia.R }eta i pet kadii' u;ka: 1. VN·ajet i ~kadilu1k Novi P.az r 2. y,· aj t i kadiliuk Sarraj eVio 3. Vđ.!lajet i kadiiliuk B~od 4. Vila· ti kadilu:k Neret~a 5. Vlilađet Pav;li 6. Vii!liaj t Kov:ač. .P-0sldedn~ đVta v· ajeta ~a!d · su p jur-· · ciiu višeg radsko k:atliJtuka. Takva podjela bosanskog sandžak.a ostal je Qgla'nlom sve do 1525. g. k,a· a . e l ovom Simcif aJklu OSJl0V - prva llDVi k dfiliUJk, J rta O\ti _ podnu.čj1 u. Jed hne pr;om ·eine .k oje su se dasile u ,u nubrašrrjo ti bile u pos e.tpeni ii: čezwvamj ·azi ,a ,,i1la · t Kllir l 1i vf1a· t Kov.ač, k()j,i j e v ćiim d ij m r ~ j v,i~egra om, a main "'t srebreručkJom kad1iđ Uikiu. Bi.J.o je još man1i1h p1riomj a ogle r.~tonija1ne podj~le tLLTl t rraini~ g pod učja, 1kao š o sa ovim osvaj "ima ast ~~e rn:ove , ah1je, a:li su i one Ij a1v.am-e ,u tare v.ilaj te o no o kad·· ik sve d10 1525. g. kada je 0Rniov2111 skadairski ·ka:di:l k i , 1 v,i navi veliki vil ajet Hrvati, ·a li ~e to podriiučje osni!\ anj m Jišloog anldžaka (1537) ortpad:o od .o:vog s ~ 1džaka. Od :većeg ?Jn·ačaj ' · utieiaja a r&ru"u · odJ tu bilo je osm.i~ainjc 1

1

1

1

1

1

1

-

1

1

1

1

1

1 _

1

1

1

44

~ad·

540. g., ahl svi

te · ruge liičn pr;omjene nisu očlttog ocilra~a na terttor1ij aillniu i a mi ~ ·brrutiJV'JlIU odj oViog andžaka. B+ e ~promjene n ale u tek diiu 10· po1ov,· i XVI st. ada

kobašk g „ inale n

iUka okio

1

u na ter.itcxrij'i starih vilaj e1a i kadi:Luka poče i n ·caibi no · kadilil uci i kada s1u ustanove pn~.v1re-menog 1 hlajetskog uređenja u sta•r.im 'burskim oblast.ima poUpurn·o

iščeza•va!le .

. VI

~AJET

I KAD

U

Y"

NOVI PAZAR

ta.r i vilajet i kadJi.1uk J eleč pom.iojie se pod tJim imenom sve do 1485. g. a·li se već 1477. g„ ov.aj vilajet javlja pod ·manom vilajet Jenidže-i Pazar 1) 1 a 1485„ g. spominje se prvl put pod hmenom vial.ai~ t ' kadi1u ovl Pazair (Yen1i Pazatr) . Sa·mo ,e sti ~.i namLv vlačiio · u zvamJćnim aki1: ma sve do čeLrdesebih g,odJlina XVI sl. p~emđa j J eč daivtno bio izgubio svoj prvobitni strateški Mačaj, a ov· Paz.ai1 r~azivio se u veću vruroš i značaj no trgovačko mjesto. Sj.edište kiad.hluka bi o je s u Novom Paza1~u. GodiJne 1485 . novopaz~ka kadija je ao tim .~ u nahifjj 1 ~u sa prihodom od 6191 akču. Za tazllku od svih drU!gih oblasti bo ans,k og Sandžaka lfl10V1Qpazairski V 11 uet je od n Utr ijeg 1ena ptreds vJ.j ao neki covpus saparaJbtml u bosa k:oln sandž klu, a kasn.itje u bos, om pašaluku. Ta je blast u upraV4nJOm pog'1 du uv.~jek po e1bno hr lia:atna~ l posr dna politička wpr,aiva ove obJ ti rpovjeravana j naJroč· ·,m o.rgarruma J.oo.j' su imali šlira orv ašć nja ri pravo riz - aivarn.ja težil1 k·aZ>ni, knj su wricaJe karl-i je. J ruu t k vru odredbu n lazimo i u na· trni· "oj sačuva111oj kamtUtndlarm i za b arniskll soodzaik lz 1516. g. 0na .git i: » iefl.oa u Nio -om ·a2B.i'u sje · j dnn µr t vn~k 8amJ žakbegioiv T ,a, ! izvršavaruja k~ni", i n k u sag, 0 tJ.i sa kad~jom wši pobittičkiu upraf\f i izV'.rša·va k8!Z111e« 2). Ovu su vlast u naj a ijc doba vršile vilajetske vojvode novopaza:rskog v;' aijeta. { id su bo ' ki anidž kbeiJi, od 1580. . bo a lki begl rbezi p wvlj ali SViOga m 1ilma u Novom Pazamu V d k \J1 ruj posta · rod.d _. pos bnog illOVfJ!.P&Z~ ki saindža,ka (pos~ij e 1790). „ U p'ogledu admiitnti&tv 1ii'Vn po j le o oga v· ~ ta d Hc su se o:s11j 1470. 1g, ove pr omj R ·ed tarih nahij-a vfila1eta i ka.ch~ uka J I ča (Zv čan, Je č,, Ras, Sjenica, oravica, Barč , Vr č i Nik'"'i'l:i) sada se u vil j u i kadiluku N1ovom Paz u j a'Vllj a· norve 1nahi,~ c ·k oje . u nast 1e \,zd\n jarruj. m iz l"S ijih nahli~a (Riane 11 nm· ovi a i Novi Pa.zair) ··t i ongan "zovamj m novih na 1i3a (R d h , O atiti i Bobolj). · ahija Rž,ane. ajrd an Ržane pom1nje se od 14551. do 148"9. g. u ast· viu v.i ađ i n hija Zv· č:m· , a već 1516„ g. preds a1v]1jao j o u a.„ ·iti u ruovopazu.r ik og kadii:uuka, · u njoj tvg ~pazad") Ržane n · elj en sa 47 poro 'i a, a neožei.nj a i 4 dovic u 1c rsloo1m h . Ovoj na1-1·i~d pri„ a a:la su tad·a s la: Goranci, Mor o i, Cmica. Pod~t · n 1 I{mpci, Z· jč De>nja 'Dr pča Dobrioj vjćit ~1 os· 1j 1 Dolj ni i . K ·iljie s n spom • nJ• . N hija Novi Pazar„ Pođi nu a u istoj nahi.ji Ra u varoš Novi Paza,r j za d:va d nija ~~ 1• u veće naselj i po tala srcdi,š t · toimene ah(ij ko· a se pomimj prvi pu 1485. g., ali je o novaina v:jeriovathno

a.imo

1

1

1

1

1

1

1

1

1

.

·) B\7A . Ta u. deflter br. 5 Piorpi 7QQ·~ -1._. 13

-) o.

u

L. BL l

an, Kan.tuila r,

r.

396

HercegDva~kog

sandžaka

~IZ

1475/77.

. 3; H. Sabano . ć u P 0F I, 164. 1

145

nešto T "de, k d · je Novi Paz r postao „. g. kao vJ.aika na.h lja u sa taMu rnuoV1opaizairsk1og kadi"1'uka. ' 'e.cmaestt \ lašk"h sala te n{ahije P1"ia>ada1a u 1516„ g. h u bosan kog žaikb ga. tom kadrJil ku prilp da1la je i 1530. gio.di!ne. a·ll°·ja Radohna pc.mitnje se prvi p 1 16. g. kao n·ahija sa 29 vlaških. s a, me u njima: R CLohi a ( · as ado1 a)J Senaišta, obroselcei B.i,l a "ka, Ja ovo Polje, pa se već na osnoVtu toga moglo u.rbv eliti da se nalaZ\ula na ~podfluč · bivš·h opći~na Be a Reka, Do1b1·ooelce D,r ag ica i J s novo u Zlatibor kom rezu. j1 ni vlasi pripadali su nahiji Ba.Tče„ Go:ctim.e 1~161 „ jaVtlj.&jiu se još d·vf j nove nal1iJe u s av1u bosainsikJog sandžaka; Ostatije i Bobolj. On s u udsko-administrativnom pog!ed11 r ·parl. ale adiiJiUJ u Br enillk·u u sm· d. kom andž u. hl1 ij a Dstatije saSitoj~l a se 1516. g. od 1O Vllaških sela : · · to toli1k0 dž~1n !ta v ahla. .a c Lu p1r OCJ dž marta i s la Oglav n·ail.aizoo se kIIIez Pavik-0. U toj n·a ·ji spom·i at·u s , n1eđu staJ.i·. , so a Osit itjc i K "iltn'.ilk, koja i dana pos oje u bivšem mo1avičkom ezu, pa stoga njena u.b ikaoija 'l·~e zadaivalla n:čbročirt:i1h poteš oća. V·l~i o;ve naJ-f ~e pirriaJad.aJi 1516. C a. 'l"Sk>()m al al U. Nah"ja Bobolj i•l a je 1516. g. i.s o lako a eljen.a v ~lana.„ U njoj s · tada b.iila se'la: 1a vooo t · Grad1ac, N miči ć, B irtn.lša, Viultliica, B·usn i·k , Ro tište. pa j ', d, ~e, i ona b·11 u moravio . . om sr zu. 1-

1

1

1

1

1

1

?.

VILA,J ET I K DIL1lll< SARAJ-OVASJ, S RAJl ARAJEV:O ILI VRiiBOS A

a je sta.ini v: ad t · kaid." uk. Sau j-uvasi kojd je 1 63. g. po„tao cern· i'alm.i vhlajet bo an kog andžalk·a --ve do 1470„ g. bio og.ran ·ten o ~ u prvob iJ1miu eiw a.riđu, stan l iJupu Virh· o l1IU i da su m· . tek tada priključene če iri susjedne ahije anijeg bosanskog kadiluka: Dub:rovnik, v·.soiko ·ešev-0, Itt0jn1ca i Lepamca. S···airc ~m·e ovoga ka--diJuka San ~-ov i p d.a6ilo se u 1zvor1rma sv. rlo klraja XV st. Od 1485. jav ja se 1 sKira · 1i obV1k Sa aj, a g.o i~e 1507. i damašnji 1nazi Sarajevo3)~

Izgleda

l) T „uhclk , Spomenici br. 151.

146

Deved setih godi1n · XV st. Sipomriinje se on i pod ilnen m Vrhbosn.a-t) kako se Sa „ajevo najčešće naz' alo u zapad im ~zvOI"jrna sve do XVII sto-ljeća.

a.hija Dubrovnik spominje e u sastavni sairadevs1k og kadiJruka p~i put 1485. g. araktariatilčnio je da je ona devedesetih god;1na XV &t. imala posebnog seraskera. Godine 485. nalazio se na tome položaju neki l [umi n. jeaovom timaJI\U pi'iirpadala su sela Cl'na R* ka, R·fl)kovia oga, ~tit · sam Dub ovn"k (ki j" je tada ~mao 3 hrišć. i 1 musl. orrodi u te po 6 neožen~enih s anovn4cka). Mumlinov ti'maJr vrr·jedio je 6753 akče. Nj je na po ožaj.u na&lrujed~o n o1a k ~Ul, čija su se]a 489p g. prcšla u sandžak•begov ha '" Pos itle 1489. g. a prije ·,k je t V'lj po ad ajom je 1516. g. z~ ovdd d o rlizd r . i-a , s •1 f.lffom 36J O kčll. Zeljezni majdan Vareš koj · j 469. g. pr"pad o n hij~ B obovcl1 spomi·n j se 1 85', i 1489. g, u n hiji D brovnik. ali je on prije 1516„ priključen Vfis-o.., 'O· naihrlj i 1i o tap u nj llliom s t VIU sv do XIX to j ć . ahij isoko s _ 11nJe se u · Lai u ovog k· d·· ukn p.r.vi ut 1485~ g. li mu j· p1 ·~oj n n, j ka ni. 1 70. g. U v· altom j izgleda još ]483 . . sj dLo na11b , ar arje-v kog kaduje 5). Godjn 1469„ v· o o s sp0011itnje kao trg, 1477. kao se1016 ), 485„ ope kao trg sa 6 mahala (232 porodic 12 n oženjem11h · 7 msi ~ wna}. Od 516. · a lai us kasabe. Ovoj nuhij i r· dala ~u 1 89. g„ ud "'ska md · D.rušLar1 ka i B1usov. ča~ a nelio i·ije 1516. g. tnpajen j d1 j. i m0ij n Vai1 eš. lisočJka 111ahJij a Lmala je svoga - oj vodu koj1 s J>l vi pUJ s, om1ruje 1483„ godlrne. U spah!ilj k.o- mna koj podj li ova je nahija sta~no pritpaida'l a brod.kom ilaiJ rllu~ Pos ·je 1489. g. vi očk!oj ·n abiji ,j~ pr1tkilij1učmia i 'k ireševska nahitia ~a Flojmiioom i Leip tnJicom. One ~ o aile - sa ta:vru o~e n1ahije srv do tJr1des~ ih .g ad· a XVI o jeća. hija K?·ešeuo spominj s 146,Q 85. i 1489, ali je nem u popi ima ·v.: l 516„ i 1530. g~ U lim p1opis"m 1· to t I 1110ma j · ce ni Lqp .·c. g. formirana magl .j k , n, h "j , koja · ka nij1 d·u o vr n1 a vodil ·u tefterima k o vlaška nabija D0 1512. g. protezala se i na tw'"'ske posjede s lijeve strane Bosne kao i na sve njihov,e posjede jeverno od Maglaja. Središte nal 'j bilo · u , 'iaj1u. Ona j osi l u s Lavu brodskog kadiluk o dru potov· XVI stoljeća. ahija Ozren. Planina Ozr,e n, sa naseljima na njoj i njenim padinama, predstav jala je u početku urske vladawn posebnu vlašku nabij u. koja se spominj od 1516~ do 574. . U toj na "ji po "nju 562. g~ s la B.r -šnica. Pnid I, Ostr.užnica i dr. Pr"padala ·e brodskom kađiluku sve do dFuge polovdne XVI st. kao i aglaj, uz koji e uvijek veže~ Kasnije se ne pominje,, pa j jerovatno uključena u inagl' jsku

=

1

1

1

1

1

na ilju.

N h"~, 1 Usora ili T šanj j· vlj ~e JSl61. g., a. zapr1e mala je porječje istoimene rij ke, i ni ·e odgovarala srednjovjekovrn.oj oblasti nego samo župi UsorL U njoj su 1562. g. bila sela Gral!anica,, Gomionlca i d1. S rcdJ.išt n hij , kao i sr d jo j kov · iwp bio j1c gr~ Tcšu'l1j 1 koji su Ture.i zauze i pri}e 1489. g,., · ne tek 1520 g„ - kako se do sada m1sMJ.01 jer se i taj grad 1489. g. na azio u turskoj vlasti zajedno sa Maglajem l 2·epčem. Držali su ih vlasi koji ~u p ip dali ca' 'k om hasu„ Ova s n hija d 0 535. . prot zala ljj von1 stranom Bosn sve do Dobora11 tako da se u njo· nalazio · rad Doboj. Pripadala je brodslrom kadilu u. sve do drruge polovine X I st., kada ji 1(ne to posliljc 1566) osnovan š nj s li kadiluk. Po svom sr ištu ov s nahij naziva a i t šanjlSikom nabijom. ahija Trebetin je bila vrlo malena. Spominje se 1516. i 1528. g. a nalazila se negdje u UsorL 1a po,dručju te nabije spominju se l562 .. g. sela: us· ći 1 Domoseltice · Ormanica. To su bile nahije b 0 kog k dlluka koj su osnovan ij 1616„ g. Ali time ova-O kadllu j aš n ij ! bio dostigao sv j n jv "i t ritorij aln.4 opseg. Nj mu u k nij prip jan e i nahij lrJoje u o novane na teritorij. bivše jaja ~ke banovine . daljie na sjever do Save dok urci nisu prešli Savu i osnova1i kadilu Kobaš (1535/40t Dotle jie brodski ka diluk obuhvatao još ove nahij,e: v, banja, Koto rhovine, Zmi(janje, Vinčac, Jajc e„ Trebov, Banjalruka, Vrbaški, Dobor I.Jivač i I ob' š, ali su .sive, ooim Dobora, brzo otpale od ovoga ka "luka i p "klj 1 ~e11c novom kadiluku Koba ~u, pa 16emo ih tamo i prik z i. T j smanj ni te:nii torij z držao j brods i k il k sve do druge polovine XVI t. kada j ·o osnovan i tešanjski kadiluk. 1

1

1

1

1

1

1

1

1

11 )

50

ViiljesITT/.k Zema j kog ar ·iva VI1 1904„ 135.

,

4. VILAJET I KADILUK · ERET A Drugi vilajet u Kr,a.1 jevoj z.emlji zvao e Neretva On se prvi put spomitnje 1477. g., ali je osnovan svakako 470. g. Nazvan je po istoimenoj rednjovjiekoVUlo· obl ti i glavnoj nah,i „ toga v·majieta kao i stari istoimeni kadil1uk s kojim se i teritorijal110 potpuno podudarao. Znamo da e leni.torija11 a nadleznos nere vanskiog kadije pilolezala i na hercegov čku r vu. Ist· slučaj b·o je i sa ilajetom e1etvom. U spahijkiotimarskoj odJe i, m dutim, h · 1 cego ačk nabija er tva je b a pot ... puno ukljt čena u i 'rsku org n·zaoiju h rc ovačkog dž ka. Siredišt ovoga vila ·et kao i i toim nog ka iluka bilo j u Konj i u. Viilaji t er iv pomind s do 15 9 a i··toim ni k điluk d di·· polovine XVI stoljeća. U sastavu ovog ka ilu a o no no, vilajeta os ·al su i dalj~ s nabi je sta-rog kad·11u ka NPretv (obje r vet Rarna a Prozorom i Skoplje sa s ,u s1dom) o im stare nah~j G1 adca koj se s 1ije 469. • • ne spominJe. Upoređo sa učvrš „ ·vanjem i širei1jem tl1 rSk vla„ ti ši.r· o s p ~ epeno i ovaj kadiluk, odn'Osno V·ilajet ko,m e su do 1528. g. p ripadal sve nahij1e u Završju (Livno, Biograd ili Dlamoč, Sarum"še) u sjeverozapadnoj Bosni porj čju Vrbasa, Sane i Une (Grahavo , Kupre 1 kop]je sa u lidomJ Akhisar = Belgrad .ili rusac~ Janj G erzovo, Soko GolI1isar · 'i Jez,e ro, Sana ili Klj·uč, Sanica, Bilaj- lagaj, Vod nica, Unac i S b k o · n jstari · al1ij u C tini i Krki. U sast vu ovoga kadilu , ,s pomm.1e s 1528. g. · nabija Rog koja j ranij pripadala Ioč skon1 1 a kasnije mosta kom kadiluku. · · Livno (Hl vne). Z Li no u zn li i PoTfirog _nit i Dukt,· ani t Ono j pozna o od 892, a 1400„ g. spomiinj se · xnMĐaHtcKn myna. 12) Još se ne zna kada - Ture· definitivno iauze i L·rvno. Do 463. g. ono je bilo potčiin.jeno kralju ka-0 i Rama · Skop1je. Zatim su ih zauzeli T-urci, a1i je Vladislav Hercegovrić odmah po padu osne uspio da ih oslobodi, pa mu 1e kralj Ma _·· a Koriv;in za zasluge u borbi protiv Tu·r aka 6. decembra 1463. darov '°' te župe i nj~hove grad-ove. 13) U maju 1466. g. bio j Vladislav gospod r Livna 14) a 6„ avgusta iste godine ono je bilo vojin Iv, ni1a Vl I ov;i1ć 15). Godin 1 69„ spominje se Hum, grad 1·vanj k ž p u tu.rskoj vlu "'ti, a s mo ·vno c 1 85. g., ]i su ga oni posj ii ?jnailno pir. te g din • j r ~ . tada pr n na iz c rsko u sandžakbegov ha . L'ivno j 14H5. g. imalo SV· 37 porodica · 26 tanovnika bez stalnog boravkaJ haymiine). PJa,ća1i su s ku,ć na k ću p jednu filu iju po vlaškom običa·ju u svemu 16167 akti. Varoš Liwio spominje se dr.ugi put 1516. g~ u sastav.u kadiluka Neretve. Tada je imalo 2 mu U rnanske i 63 hrfršćan·sk1e porodice i 5 samaca i p1 laćalo nclž-a'kb~ ,3085 a či po vlaškom adetu. Ova j nahfijra ostala u sastavu kadiluka Neretve do 152i8. g., a onda je pripojena skrad jnskom k diluku i ostal u njegovom sastavu do r l">Kadiluk Pavli i Ija s,e spo minj1e 1469„ i 1477. g. kao · od n.ahij-e Nikšić u bo·~an kom sandžaku i novopazar kom vilajebu. ahija 0fc·i spo -nj se prvi put 1 77. g~ Tada j b1ila na jena vlasima koji su bili orgru1.' zo ani u jedan džema sa 51 porođicnm ili ku1ćom . . -ahija Koinar11ica z.va1' se 1477. . jos i Drobnjaci pn jP već po tom jasno d~ p;r.vo ime dola?.d od istoimene r.i jeke ~ predjela„ a drugo od im na t arog i velikog stočanskog brat t a (poznato od 1285~ g.) k oj · 1477" g. b'lo raspore 1eni0 u 7 džemata ~ · kaluna. a 1~elu jednog džemata nalazio se knez. Nah·· aa Donji Vlasi sporninje s p rv· put 1473. g. Tada je b ila n selj ena vlasima ko,j ima su na č 1u taj li j dan voj · od i j dl. n I nez. Ova ndhija prostirala se izni. edu tiiebinjske, s jedne i popov ke nahije s dru e strane te rijeke Taebišnjice i dubrovačke teritorije. Glavno mjesto Donj'h Vlaha bi a j Svitava, poznato od ran·ije,, a spominje se i 77. go ·n 20). Nahijia Piva. D ukljaninova .župa 1va sporni je se 1477. g. kao vlaška nahija. pod dva imena Piv,a i Ba11ja. Tada je bnala 19 džemata vlaha i jednog kneza. Nahija Banjani nazvana je t ko po i toi·m enom pr djelu n h rc govačko-crnogorskoj granicit a ov· đ opet po starom istoimenotn stočar­ skom bratstvu koge se lu sigurno spus~llo iz Banje„ Banja.ni s sponl.u1ju već 131'9. g.21). T·u rci s.u zauzeli a:n jane i Korita 1466. g „ i povj ril" H1 jednom suba~ · 22 ). Tada je vjer0ivatno1 nastala. i ova nahi]a, aJ." se ona u tu skim izvorima spominje t,ek ·477. god·ne. Nahija Goi·nja Mor,ttča. đu žurpama Podgor· Dukljanin sp ~ rninje i Mora 1ČU (u području istoimene rij~ke) koja se 1477„ . 1d ije[lla na dvije vlaške nabije: Gorinju i Donju Moraču. Prv,a se prostirala, kako joj v,eĆ' ime kaže, u ornj1em toku "jek Mora.če. Ona je 1477. ,. i·m ala jedan dž mat vlaha sa vojvodom na č . lu. Nabija Donja Mo, ,ača sas o,j,a la se tada od dva džemata vlaha. ·O vome s sandžaku p-. "padala i 4 džemata vlaha nabije Zete' koja se drukčij zvala B' elopavlići,1 a spominje se rvi put 1477. kao vlaška nabija. · a č lu prvog dž emata nalazio s vojvoda. allija DubrtlVe upisana. je 14,69. g„ tnedu puste predjele. P očitelj, glavno strateško uporiš e u toj župi (podigrnu.t u prvoj polo'v ini XV .t~l držala je ugarska posada sve do 1471„ kada ga je zeuzeo hercegova,čki sandžakb Hamza-b g22ll). amo n znamo da li j1e Počitelj tada pos tao 1

1

1

1 -

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

~D)i 2~ )i

s

avini

D lJnJć;

. , čok.-Badonić

ć ~ Z mlje 12a) T.1~h elikn,, n.

2l)

Ze'.l'n!je 253.

·

I, 77.

250.

d l '7 11

1 •

159

red!št ove ili o bn poči elj. ke nuhij . Turska vla t brzo oš:ril $V rlo ušć rP ve. Dubrave su do 1477. g. bil e ponovo naseljene tako da j tada u toj nahlji bilo 19 džemala v aha+ Na pr om mjestu nalazio se džemat roj od ad·voja i njegovih drugova. Možd ·, o bio R divoj Vla ović nujbo ji muž u Dubravama« ~ kako p:iše n njegovom stećku u selu Opliči6i1ma22h)~ 0n je 1477. godine držao nekolil o mezri u područj PoMtelja„ P'o po,,a> Luke, V1doške, BlagL ja i drugi nuhija. U očit lj u Turc·i odmah . t vHi pos tlu. Godine 1519. bio ·~ dizdar tog rada neki M'u stafa. Nahija Ljuhinje pominje se u turskim izvorima prvi put 1469. g. kao pusta; zalim 1477. g. ali opet uzgred i u njo s lo rako a. Tr ći pu ' s pomi je k 1519. g .• i u njoj lo O j . ah··a Bu'rnaz ( - Burmaz) spom1n1j1e se kiraj.em XV sit kao vlaška nabija sa 11 džemata vlaha. Na čelu pr og džema?ta nal zio se Db , d, sin T rtkov. Glav ela nj ovog dž mala bil u Uba·s ko i I rasn,o. Na če1 1 j1 no , dž mata n lazio se vojvoda. Imali su mnogo ra aja i teklića. Po svemu izgleda dakle, da se tu radi o p-0dručj, u koje su naseljava1i vlasi lll'Ma?t (po~nabi od 130 -„ g.) pa s p njima azv l i ova n h' · . Gd' m j bilo s -d'Vt , n vadi s ; možda selo Bu-rn~az-i kod S toca. ji bovo područje zaposjeli su Tu·r ci pl"ijie ljeta 1467 .22c). Do 1469~ . Tll!rci su na l!ijevoj strani Ner t držali samo na 1iju "'"ežn ·cu, dok j e o tale pr j 1 i r dov, -, ukoliko ih ni u osj H M1 čani, vj rov no d1 ža he1"c g Vlatkio i os.t ala rnan i a humska vlastela, naroč·to Vlatkovići. ešto prije 1477. g. Turci su s,e utvrdili i na desinGj, strani Neretve ~ držal" grado ve Ljubu.~' ki n ,ju 'U i Rog n sj v roz ... padu~ N· tom pr sloru j v1jaju s e 14'17. ., dvij nove nahij : Duvno il. Rog i Ljubuški. ahija Ljubuški. Ne zna se tačno kad su T·W'ci defini ivno zauzeli grad Ljubuški, ali je sigurno da j , o bilo po ·lij 1468 prtij 1 7'1. g. ka ~ je on d.st vljao tur k.u tvrđoVll sa ·1akom p-osadom. J dan član posad tog rada držao je tada neka sela koja je ran;ij1e držao d·r i•n ski kadija„ Među tim se!.ima bilo je i selo Ljubuškl, svakako podgr .i· toim og r" d · i l up.uć:uj d j o došao pod t 11sku vlaist koj u godinu r i' . Oko ovo a rada formiirana je istoimena nabija koja je pripadala dr.i n kom kadiluku. Nabija Duv (tur. Dumne) ili Rog odg,o vara staro· duvanjsko j župi. Glav ~ grad te žup .i ka nij h ·" bio j Rog, kaj i j ležao na južnoj ranici malog Ro.fkog polja što se prostire jugozapadno1 od Duvanjskog polja. Stoga se ova nahi ja 1477. g. spominje pod imenom og, a kasnlJe pod ini nom Duvno. Roško polje vezano j sa · točn str j dnom udo 1inom z južnu ivi ·u Duvanjskog polja, pa j vakako stoga 23 smatrano sastavnim d~je 1o m župe, od io.sno nahlijie Duv11a ). Rog se prvi put spominje 1444. u posjedu h rc ga Stjepana~„) . U tui.rsko doba javlja e p ·vi put 77„ z tim 1503. ·.25) ba pu a kao 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

str. 9.

22 h)

GZM 1895, 260.

22c)

0Ln1ć

z :1nitj c

tr. 250

n p. 35 ;

~ 3J

.tsfJo 19 .

2t1)

T.haH6czy,Studien 364; n ·1111ić n. m. Bel eten XXII, 369 i d.

25)

160

1

I •

u .

r

I

Trebin.j

iekad

j

da.no~

utvrd _ grad. Posadu je ·mao i 1519„ g. Tada jie dizdar Roga bio neki S nkur; on j · ·mao f.Jimar,, a ostala po ada pla ·e u novcu26). D uvanj1s ka ili roš nahij1a prip,a dala j prvo dninskom odnosno 1

Iočanskom l~u (prlj

kadiluku, a k

nije je

priključena

novom mosta11 kom k

519). Poslije pada

ovog (1482) đ · lci k ddluk se p oširio i na Drač vicu, all je već 1 85, g. bio osnovan poseban novski k điluk kome su po ed Dračcvicc prlklj uč-~W:! sv n hij di insltog kadi.l uk koje su graviU.ral prema ovom· z ,u pci, V m ili Klobuk, Ljubomi1r, Rudin , Ridani, Nik„ić 1 Drobnjac'i, D onji Vla i~ BanjaniJ Donja Morača, Piva. Trebinje, Popovo i možcl:i još ko~a27). Time je drinski odno no fočanski kadiluk izgubio znat dio voga područ:ja, a1· je taj gub,'tak brzo nado tnađ n novim o vaj jima u Neretva:n koj kr,a jini. Turci su b"li pri „ lti Kraj~nu još os mdesetih godina XV st. ali su oni njom sit rno zavladali prij 1 93. ,, a pravna t .k mirovnim ttgovorom M1 čanim (15 02) po kom su dobili cijelu Kr đi.nu. Njene župe:, Buško BI to, Po ušje, ! mota Go ka Zup i akamko primorje, pr tvoren su u na *j,c · pripojene drill!Skom kađiluku . ahij Bu§.k o B'lato p10 tirala s južno od roške n hije. Spomin"'10 se tek početkom XVI st„ P ip dal j prvo fočanskom, a od 1519. m03tarskom kadiluku. T da j u njoj bilo š t džemata vlaha. U popisu te nah~je1 iz 15 191 . g. nalazi se ova b. j vka: »Kad.a je nov.sJci kadija mevlana Kema.l 28J dolazio v l sim koj i stanuju u ovoj nahi · · da kupi filurij1u 1 upisana je da p aćaju omj kom '~O ranačkih i1uri,ja i oni s to p l ćali. S d , ,p1 "likom popisivanja vilajeta na eno je u 116 kuć · o ome izvj štena Port pa je naređeno da s n svak g nciera u.p iše po jedn fr načk filurija i tako je po naređenju upisan.o u no · teft, r«. Nabija Posu§je'. Mj~to r0 u je spominj s. pr i put 1403„ g„29) 1 a 1 08. i istohn ,n župa ) po koj10] se prozvala i ov nahija koja se spommj.e prvi put 1502. g., :ili 1c v kako osnovana nešto ranij1e. Godine 1516. prcdstavlj lu j brojne mezr koje su držali mu limanL Mnoge je drža0 Kesim-beg Kopči" (Gradac, BDTovac i dr.). Nahij lmo"ta odlgov •r t oj istoimenoa žup"' koju apominj Porfirogenit. Sr dište žup bilo j l redu Imotskom koji su T-urci za tzeli najkasnije 1493. g431 ) kad su bJli zaposjeli sav zapadni Hum i Makar~ko 1

1

1

1

1

26) Ta, u d ~er b . 193. 27) V~ ovdj str„ 167. 28) Mevlana Kemal bio

je nov ki kiadija. 1506. i 1510. g. (Eleztovi6 n. d. I, S28 i d.) pa je ad.a, valjrda, k upio ovu fillluridu. 29) J.o; ga, Notes 11, 90. JO) Ac a Bosnae 87-88. 31 ) t UjeV1ićt In-1otska Krafna. Sp1Lt 1953,, 70-7 . Vikii i Geo,g rafski Glar nik XVI!Jit 71-88. Već ovaj podat lk otklan(ja odaVtllo usta]JenĐ mišlj enje u nau · da su radina i M~rsko prđmorrje p.ali pod tumku v last tek oko 1499„ goda!ne. Sada možemo na osnovu pDd taka kQ1l pruz :u turskil dokumen tl !I'.Đnjev·ačkog a o tama u Z, stro u i M koj sn vim si rno twđilti đa je M· kBiI Ioo · ri.marj do o pod tu·r sku vlast piilJje kraja 1492" g·. F\ride toga ii.zv:ršen je p papiJs tQga podr.učja (Zaootrog Turski akrttt br. 5)„ U tome aktu kaže se mcđiu ostalim da je stande i p.odatke koje je unio prvtl pop ' a~ 1

11

161

prima-rj . Dru i put se spomin·e u tursk,oj vlasti 150'3. g~ 32). Tada je Imntski imao posadu. Isto tako i 519. g. Pripadala ·e prvo foča.nskom a zat'm mostarskom kadiluku u čijem se sastavu izrič"to spominje 519. godin e 3')„ Tih vremena i mala je 4 d!emata \l'laha. Najveći je bi,o džemat Tomasa sina Ivanlše,v a. Džemat Martina sina Radova propadao ·e tvr avi P 'r of,oš cu. 1 bio na.seljen blizu toga grada. Džema Luke sma Stj panova nalazio, se u blizini građa Ro.ga. Taj džem,a išao, je ·a sandžakb om u rat i stoga bio oslobo ·en od avariz1 divan·j , i p ć o samo po jednu 1

1

fil trniju„

a.Inja G,orska. .Zupa 'k aže samim svojim im om d je "d i·čna sa istoim nom sr. dnjovj kovnom žu om kojaj1 j bilo ređtište u gradt1 Vrgorcu iz i toimen Vatro i.. Vrgorac se s ommje među turskim utvrđen·m gradov·m ~ tek 150334). T ku posadu ·mao je i 519. g. kada j građom zaposjed o diz·d air Sulejman. Na "ja Primorje odgovarala je u najranij1e v ijeme današnjiem pojmu Makarska prim,o rje, tj. onome primorskom kraju između rulje ušća eretv odnosno rta v ,·šnjice ubrajajući tu i vasela na podno:;.ju južnog p ristranka Biokova35)~ aziv Prnnorje za taj pre jel pozna ~ od X st. 0va se nahija prvi put spominje u turskim ·izvorima 1494. g.36) kao tursko područje, što znači da j1e ovaj k ·aj već tada blc u tu iikoj v lasti37)„ U to · nahijd spominju s e kraj m XV i po tkom XVI st. sela: Brehla (danas Brela), Drašnic,a, Ig~ane, Kotišin „ Maka • Maka ska, Zaostrog, Podgora, Tu 1čepi, Zivogovća, Br~ ,t, B· čina, D:r enik Grada ci P 0daca, Otoča, Jasenica, Rogoznica i Grnčarić. Nj no t novn·štvo ·maloj vl ~ sta us · sP.ndalo u andž kbegov h . Od 1494. do 510. ov se nahija spominje u sa tavu drin ko odnosno fočanskog kadiluka36). K _ nij j pripa a most r . . kom kadilu u, u čijem se sastavu spo1ninje prvi· put 151 9. g~:w). Središte nahi.je bilo "e skela akarska, na kojoj je od početka XVI st. sjedio em·n ili njegov zastupn·k, a često i nazor te skele. Iz gornjeg pop~ a sela ove nah· ·e vidimo da jo· je u naj an·je vr"jeme pripadao · Zaostrog, koji j·e kasnije po tao središt,e p_osebne nabije FTagustin. 1

1

1

1

1

2. VILAJET I KADILUK BLAGAJ D ugi vi aj t koji j snovan u zeml ·i Hercegovoj zva,o se vila· et Blagaj k o 1 r· "'ji " toimeni kadiluk s koj·m se i teri orijalno potpuno podudarao. 1

1

Isa-Fak:h pobvrd!Lo hercegovačld sandiakbeg Mus1lafa-beg kudi je na tome položaju blo od 1489., o 1492. g. Z a . da ·c taj popi.s, u ko.ii~ ~1 un en i Zaoh: S izvrš n nnjk 1j 1492. . da su ~ci đ 1 bi · dkupir · to d Qie~ D ru · opis vlah OIVrO a pod , čila wz ~en j 1497. g. (Zaostrog, Tlurrski akt.i 1

1

1

br., '1).

32) Bell1e len X,..f . . . 369 ! d 33) M k~ k , Tu ·skll Li br. , p 3 ) B Uot n XX 1 1956~ 270 i d. 1

1

~

br. 78.

akša Ravl~ć, Makarska i njeno pr.tmorje„ Splii.ft 19341 7. 36) Zaostr:og, Tunski a!kti 5. s1) Srav · o ,t.bj nap mcnu 31. 18) Z o trog, ki . . br„ 5. ~Opis br. 76 (1519). 35)

39)

Makarska, twrski

alĐti

br. 4.

» Vtil

·et BI gaj«

pom 1nj

s prv put u j dnom pismu »kadije« blagajsko vilaj ta u maju 14'73. g.39 ), a drugi put j'll!D.a iste godine"0) . Samo, je i taj vilajet svakako osnovan tri godine ranije u vezi sa osnivaj l r · gov čkog s ndž kn. Sj d ·~t vilajeta k o · · ~toim nog k 1diluka, bilo je u Blagaju u kome Turci, izgleda, nisu zatekli veće i jače podgrađe pa su ga stog.a uveli u prve popi.se kao selo sa nekoliko kuća. Sto s f če teritooi~alnog opsega ovoga vilaj ta, odnosno kadilu'k a, m ože se sa sigurnošću tvrditi da je on prilikom promjene teritorijalne podj1e e 1470. „ ·zgubio najveći broj apriije nav denih na ija bl gajskog k.idiluka ako su mu one i anlje uop~e pr.1.padale i da. je tada, bio ograničen samo na Blagaj i uski prostor s lijeve strane eretve od Bune pr m m r.u. s , to s s d zn , por d bl ajsk nahij adale još samo nahi~e Hum, Luka, Počitelj i možda još koj:a. Prosto je nevjerovatno da tume kadiluk-u ni5u pripadale nahi je Dubrova i Burmazi„ za koje im mo n ~ ~ umnjive dokaze da su sve do 1535. . pripadale fočanskom a kasnije nev-esinjskom kadiluku4 ~). Nal"lija Hum spomin· s prvi put 1477. g. pod ·m nom Hum-ili (»Humska z,e mlja«). ada je predstavljala vlašku nabiju sa j dnim džematom vlaha, ali se ne zna koji je to Hum. Kako je navedena pored bl g j 1 nal1ij l l ju6 no je da se tu misli na llum ku zemlju oko Blagaja. Vjerovatno se tu radi o Humu oko Uskoplja.c2) 1 a ne o ono1ne kod Rudina. Samo u tom slučaju ova bi nabija spadala blagajskom kadiluku. Nabija Luka je identična sa istoimenom starom župom koja se priostiiola u donjem oku eretv ispod P'očilelja odnosno Op z na. Prvi pu.t se spomin · 1477. g. lavno mj to nahije Lulte bila je Gabela, stara D'r ijeva, koju su Turci zvali Neretva. Tu je bio i grad »Novi ·n Lu1c h « ltod Gor· c poznat od 452. g.1113), ali s pod Tu cim ne .spominje. »U Luci u Humakoj zemlj1i« navode se 1465. sela Loz1ca, Gnjil.išta i Nereze44) 1 koja se spominju i 1519. god.ine. Sa oživljavanjem G 1 Luk, e pominj. rje c. 1

1

1

1

1

3. VILAJET I KADI UK MILESEVO ODNOSNO P 'R IJ „pQ

E

Treći

vilajet i kadiluk u hercegovačkom sandžaku zvao se plvo wl je1t i k diluk Mi1efevo, ~ I nij v·1 - j , i k diluk Prij polje~ rvi, star~ji naziv toga vlajeta odnosno kadiluka dolazi od Mile§eva ili Mileš1e vca, glavnog · najpo2:natij eg grada, a dlrug,i nešto, mlađi, od imena 1 vno t govišt t obl ti. Vilajet i kadiluk Mileševo spomin ·u se u popisu iz 1477. g. nekol~.ko puta. Kako je ·1 ~evac bio jedan od i lavna gr da na istoku 1C ... govine koji su još u ljeto 1465. godine definitivno pal' u turske ruk JS), D :n, od za.dnd eg dana 39.)

ct

uro num Bas, 18 hudi ~etliepa 878..

la

Bl

rujs'k-0

Vll j Ltv
N ka b.uJdu os.lobnderui i Oplioštefli od harač· i pendžc p1-.ama adctu (ol : aju) -Qj i od r "je uob" au Neka ni.ko ne mi•jieša (:trne spori«) u njiho.v vJ.a ti1lti tm~tak, i nifhove sJJuge (kullukčije) i u nj:ih:cwog demlTdž,idu (g vožko kilh lani.nat B m~e i r]jeke Jadra. O a se nahija prv· u spominje tek 1533~ g. Današnji pojam Rade "na je širi od ove nah~je. Tom predjelu sada pripada i varošica KTupanj lroija je u t sko doba bj la zasebna ·n ah"ja a sp.om.irnJje se upoedo a · ahij"Otn Rađevmom. a. 111ij Bahorina Buho?ina fili Bihor ·na n ~rl - se, n u'm n ·iiv 0 tamo gd] je dan selo BoTina, na rj čici iistog imen , desnoj pritoci r.iin _, » dlje · a dosta rQN twro 1mdai~ a na ko · I·kaZ:tL~ . i pog-ra s ki naz~v· rnd ne l)kolline«8). Bo.hoa1hna je pomna.ta o 1415'. rr. S111.tč· 1j •O se s čuvao · „ pom n ob1i~11j · seJa Radal;a, g je s 1452. g. nnl a.lio d espo f>u1ra.đ BTa•TIJkov~ć. kada je pre ovar. 01 s bo nski.Irn klraJlj Stj ep om T01naš1 m~)„ S Jo R d lja spommje se i 153 3. g„ u istom p . ·ilsru u ko.m · s pI v,i _u:t pamlimj · nahij B 0 horma. Na jJt --~ji te ahi1e ~omllnj1 u se istova: meno s la J{obilj ača (:::: ~ovfulj ._,a), B aBtova:c, G„ Bohor· „ L .o,gJa v i Z.lllj.ača, op t poznart:o tao:o ud1&IrBko mj to. Talto mamo ne sa 1m 0 gidj j 1 ž ·la n i ,hi.ja 'B oho 'DnEl in go don kle i nd t htOliijalni apse -. r ah.1j a Kru panj prosti·rala se j1u~no od nahije Radev]ne i ploo · e Jagod.n:je. Središte j1oj1 je · o današnja varošica Krl u1painj, koji j po?Jnat od 1415. g. 10). Ta se nahija p1vi put ~mi.inje 1533. go.dine. ·ah.i ja Jad a." •n osi mne predjela u 1pođJr.uOju ~3toi1ID1ene ~°jale, d e ne rp.ritake Drj)ne. Taj s predio i dana zove .J ad r. Ova na.h,i'ja se spomimjie 15~3. i 1549. g., ar je .nastaaa, svafkaiko, ~nartmo ra.imje. ahija Ptičar j avlj se prV1i put 533. g., a prost~rala se u predtl elu ru k ome le-ii Loznic1a , koja se ~omifllUe 1548. g. ao el ·.Tamo "e spadalo i selo Bela Reka koj se spominje iJs,t e godine. Pnsliđ pada hasaai kog klralj vstv vom e ,s u kadiiliuiki o} ·a a s el ·a na Dir.1ni u zemlji Kj rvačević 11 ). . u je •t rilitol!lici1 Gbuhvatao sr brničk" kadiluk v do 480. g~ ol j io sastavu smede-riev,~kou 1

1

1

1

1

1

1

1

1

I

1

1

1

1

1

1

1

1

f.'1

1

oož' lk· .

ADILUK SREBR · ICA U ZVOR! ICKOM SANDŽAK

2.

u rušil i sreb ni1č 1 u banovinu, Turci u, p lj sv gn, .., t kli prostroo · po j as iničij e .zemlj izm đru ~th i ug riskih posj da u Soli i U orti, z itim c~j el1u us w , ku, od no -0 ebnničkJ b ain virn (pr~j 1515 ), i napokon, 1preostali .ter.i•to.nij i.zrne u Spr1eče, Bo.sn , S ve i · e (pr ~ l{ad

1

1

1

1

j · 1528).. Sav taj nitol1ij r1lw ~ručen je zvonn ~ om sandi kJu i sr hrtrvi.t:'k om kadiluku koji je sve do vades~tih g.odiina XVI srt„ bio jed,i1nJ ka · ·, uk u tom saindžaiku. S aga do tog llrem na n ma n· taikv.1h z,načaj­ nih promj na u pogledu nijegove adm.mi!sbr i ne iPOdj e'„ Z . to ćemo QtVldje prikazati. ter"torij lni sastav toga s ž ,ka, od.nos o kadiluka do vr m na 1

1

taju p1:1omjene.

kada

1

B)

D\rrlć,

Za istoriju TUtktrstva. 71.

9)1 Isti, n. .m . 10) I ti n. m. H) BVA. Tapu defterri br. 18. Popi

170

Bosanskog sam.džailm i·z 1 85.

god~1ne~

Osnovne izvo,r e za proučavanje teritorijalne po~j1iele ovoga 'a ndžaka rrajem XV i početkom XVI st. predstavljaju tri popisa ovoga andžaka. ·s1aTij'i o tih ,p api a ntje daJti!Tam ali s ow· om na čimjeniou da u njemu nije pisana sva terbtorija sreb:rničke banovinet o.n iodražava. stanj1c u a v.n podjele ov ga sa>J11đž a p "je 515. g. iako je nastao zna o asruij , oko 5' 6/30. g. og ćemo g tr ti i kao da je n i.sam lfil 5. godi.Pn . D i popis ~če ~ 1533, a ·tr '"i i2 154:8. g., ali oo1Ji č Jto Đdrr !a 1aju znrutno starije stamil , p u toga mogli po llužirtll i z . pxllik:izirvainje admillnistra.tiVtne pad.jele ovoga .saind:ž a u ·n j tarlj Viliij em . Po "'đe pada srebmtičke bacnovme, ovaj se swndž~k najprije prošir.·o u poc.tručju Drilnijače, $preče i njdhovi.ih pl1lltQka1 jer e na tome 1pod1ruč~ 1515. g. javljaljJU nove nahije: Pmiim., Gostillj, ramešilll t e Go.rnj i Donja Tuzla. S obzirom na svoj oložaj, dotle su morale nastati ·o,š bar nabije udrner, Spreča i P' ke, iako se javljaju kasnije„ Nahija Ludmer javlja , u izvorim 1533. i 1548„ ., zapisan oba .p u a kao Budmir, Budimir, ol:"to pogr no. P."'"'ubi o por·~eklu Sit DYi iištva T.wla ke obl W., R. J remić kaže da n od te obl ·ti · a s,v, tl'u podjeLu "Oblaisili sa naro&Jlim narzivirma p1·edjela i da jedain proo· o zov:e Ludme,-, u koj1 se »brojl sevenni predeo ebren~ič.kog sl'eza ·mne ·U potoka Kmiževca, Diriine, IlrTinjače i Jadra« 12). Taj .pired~o zaprem a jlu V st. i ova nahija. Ludmer j1e vjarovalfno srec1nj1ovjekOM11a ŽUJPa. O a e n !ij>Omqe u ka&nii!iLm izvoo-ilm-a,, aili joj se, eto, spomen ouiva u narrodu. NahLja Perin doW j e ime d isto' og rada na Dt'n1jaiči u 1n ~·ada§n ·a· o 1 i bos k [ t o kc par.o ·c St ".č.ć . Gospo tog grada 'b io je 1444„ g~ Tvi tko Stanji~ić, vojvoda U ore. reko P rin vodio je jedan od puJteva za Zvomn k 3)" P erl.tn je 1515. hnao vojru ai ·oš. T·urc~ su u ~adu držali posadu, koja se ~omim. · od 515 do 1550. godine. NahiJja Gostilj. Spomen GosUL ja nailazi e ·U jedinom stairrujem gaiobnom n tpi a gn-obu neko p emiića G ·sitiljaniJna u se1 Puš 0 vcu (opći­ ·n a l{oraj, srez Bijelj~ a) 4)„ Kao nahi"a Go "lj se p vi u spom· je 1533„ godiln a d · sve o XVIII st., a pros ·r 'la se u po učju ilsito m i n ~ ij ~e, lij ve 'roke Spreče„ To j vak ~o b. sre ·ovj ek.0V111a župa. 1

1

1

1

1

1

1

Nah(1ja Dramešin sporni ·e se pt'Vd put 15.33. g", i s wka:ko je · dentična ond:m Dramešinom s o se pom"nje u sTednjo11jekoVJnom natp1st na grobnom mramaru ožička Banovića, u 111 Banov: ći (srez Tiu?Jla) koji leži na »CBOHo 3 el\irJIH Ha nneMe:RMTOH Ha ,lijpaMeilllilHM« 15). Ova se nahij spomi·n j sve do XVlII st. U XVII st. bila je u sastavu gračaničkoP­ kad"iluJka. Nahija Spreč,a„ Dolina Spreča predst, vljnla je u davna ,~remena oblast Soli, koja je morala bLti poilijeljena na nekoliko župa, kad se tu početkom ·x vi sit. javlja nekol ·to nahtja, među njlima · · · ahija Spirooa, . oj a se pros ·1rai1a u :Uzvorišnom pI djelu iBtoimen · đ ke. Pa"vi puit. se pomiinje 1533. g„, pa. đaJlje sve do XVI.ll st~ I dmnas nairođ k!raij oko 1

1

1:r) GGD sv. 7 :i 8~ 19221 43. Vidi~ GZM 1900, 787. ll) ~ ·~. Za. istoriju ruda'l"stva 3B, 43. 1')

15)

- tojanmr,lć,

loj

Zapi.s · l ncitpi I br„ 4748; Sk , ć) Popts 18. , Zapist ·i iatp' i br. 4737.

17!

Spreč,e

zove

Sp.rečom

i dijeli

a na Zvorini kJu, r.DU7Jlam.sl

i Gračainičk.·u

preču•').

N hi1ja Paske po aimo 1711. g. 17)~ 1Jd .nahije Go ~a. Nah·i ja Memleha-i Bala (Go~rnja Tuz1a) jiav1'a se pci:vi pu.it 1515'8); z tim 1533. u sas avu sr b 'Dičkog adiluka u kome je ostal a sve do . red· XVI . aicl j p ~11 ·1uč n zv J.iruiilk m k ~1 kJu u omi s spomilnJe 1572. g.odiine19) . Nahija M ie mleha-i Zi' (Donja TuzlaJ spomilllje se prva put 15 15. g. k· o a ·ju sreb ic:kog kadiluka. alje Je dijelila sudbinu nahije Gornje Tuzle. Gornja i Donja Tuzla predstaiv 'jale su m l varo~i kaj su Tin·c· iaite i i dalJe raal ifli. Svaklako su prije 519. g. nastale i nah:1je SaipnaJ Za~ š, Teočak, Smoluć . J enica, Sr bt ik, okol, oraj 1 ij ljina, r čac (Grad čac) il" N-enaviste, Viso ~ i Gošćanica, pr rnđa se omq ek u pop· ima iz l 533" 1548„ goddine. ,r hija Sar>na p ozvrun je po ist imenoj i,j ci„ lijevoj pr.iftoci firme 1

1

1

u čijem se području pa.io tf r l . P ·v i p u sp m ~nj 1533. z tlLm 154 , 16,30. i 1711. godme. Nall.i(ja Završ ~u turskom »Završa«) bila je dosta ma.dana, a pl'Osti':rala c "zrne, t nahij Sapne, T 01 Č ka, l{1 raja~ S.rab n11ka, Jas . ' ce, Smoluće ~ P ke. pominje s od 1533. do 7 1. g„ U ju?lnorn dije n· h" · nala21irlo se isto"111eno sel 01 koje se spom1nje 1548. go·d· e. Nahij Teočak ili Te!.čak dobiJ.a je svoje ime po istoimenom "OO·n · ovjcll- n m g.radu koji s rv.i p pom~ j 432. g.20). Pod tJ r u vlast dospi'° je 1512/ 5, a ·ao nahlitia s om· đe se od 1533. do 171 „ g. Nj emu su gravitl1rale nahlja Sapna i Završ. Teočak je 1533. imao posad11. • J '1ja Srnoluća pu ost: al:a se lila deSllloj sOrani :redtnj g toka Sprečc. Vj"'žnija nlc s 1da ov nSJh"ie u sr đ m vij ku h'i l su: 1S n10 uć, Go.rnja i Donja liWkaviica, M eillle, Srednje i Donja SmOOn.ića, KruševJca i n~ 7lj1aJk, i sva ~e ~om~nju 1 33. godLne. · hij Jasenica pt osfrala se »·i _p·od Si·ebr1 n a u gar.nrjem tak!u ri*eke Tin\jet de ne pritoke Sav . pominje e 5 33. g . sa elima o D.j1a, Srednja i Donja Jasenica, Obor.nica~ Dragolja, Podreč i Morača. ahija . ,,~ebrnik dobila je svoje ime po istoimenom gradu koji se ·P. v·i put p minj 133:t g.21 ). To j bio gla ni d sr. b11« ni.oke idt oa·ske banovine. Kad je pao pod turnskiu v;l t (1512) pr t..voran je sredi-šte srebreničke nahije koja se prvi put spominje 1533. g. Njoj ·ni&u pl ·!,P .

broJ 12.

149 . god.

Nabija Fragust· spominje se prvi pnt 1537„ ,g„ 16') . Kako se Zaostrog, koji j pripao oj nahiji, još 1535., a„ pomilnje u s stavu nahiije Primorje'l* ~ači da je 1o razdvajanje izvršeno, između 1535. i 1537. godin . Ova je nah!ja p "'ipadala prvo mostarskom a kasnije 1(od 1576i imotskom kadi uk 1 i ostala u njegovu sastavu sve do osnivanja gabelskog kadiluka, 0 nda pp·ipojena tom · kadi uku,. Osim o,vih starih a:1:ia mostarskom kadiluku p ·,p adal su u prvo vrijeme još nahije Ra.dobolja · Poijic·a. Tje su lcrajeve Tiurci uznemiravali još, od 1468i. g. pa sve dok ih nisu p odlvrg · pod svoju vlast. Polji~ani su, npr., još 1 79. ·. mo1ili Ml' . č ne da pr:ilikom sklapanja mira sa Tur cima (25„ I 47 9) zauzmu za njih »kod most ~ skog V ojvode ko~i j pobirao carev :h arac da ih pusti na miru · id a s njima postupa prijatelJsk.L U tome smislu je 12. marta 1481. g. izdat jedan fe:rman herc govačkium sandžaku. U novom mleta.čko-turskom ratu (149~1502) pliegamle su. turske čete C etinu i probile Poljica (krajem januara ili početkiom f bru.a:ra 1500)„ Godine 1506. odbjegli su neki Poljičani '!iurcima. M u njima jie bio i Iv. iš Nenadić1, brat tadanjeg mostarskog vojvod _. Iz PoLjica je bio i hercegovački sandžakbeg Meh.med-bag (iment>van početk.om d ecembra 1500. g.) koji je pozivao svoje rođake da mu dođu„ D}elovanjem tih 1·udi pobunili su se Poljičani protiv mletačke vlast· 1508. ,g. i h j e i da pre u p1a d t · ku vl t, ,a li j1e to bilo osujećeno~ Međutim 1513„ g. k d~ su Turci zauz li Cačvinu, Sinj i Nutjak (Nućak, grad Žarka Dra!~evića} Poltl.i1c a su bila opkoljena turskim pozirnjam.a pa su se Poljičani svojevoljno potčinili Turcima · pristali da plaćaju. hara,č~ Na to j1e izdat ferman . erce,govačkom sandžakbegu da s njima kao sultanovim podanicima pos.tUJpa lijepo„ Ali su Poljičarni 1527„ otkazali 1plaćanje harača pa ·i h j · 530. · . herce ovač i sandžakbeg Ahmed napao i opljačkao. N to su e sljed će godirt izm"' il" Sultan je potom darovao1 A vižu Grittiu Senj, Klis. · P olj1ic,a koja je preuzeo njreg011 zastupnik Nikola Que1~int ali na ovo ·1 strani nije bilo nikakva reda ni mi a sve do 1540. g„ kada su Poljica defimtivno ostala pod tu kom ·v laš6u 10)„ Slič 1n sluč j bio je i sa Radobo Jom koja je 1 d evedesetih godina XV st. pov . meno· .P tizn aval_ urskru vlast 19). Tu.rc· su popMali Radoboljt1 još 1510. g„, a Poljica 1516 . .g. kao dvti.je n.a hije mosta kog kadiluka20). N hij1 Radobolja spominje se u tu ,k im izvor.im, 1510. „ s n zn „ kom da gravitir Imotskom. Međutim glavni g1r ad t ·n ahij bio j stva no, Protožac. To je bila .·laška nahiJja koja j1e spadala prvo u sand~akhe­ gov, a .z atim u carski bas„ Plaćali &u po jednu filuriju i bili podijeljeni u četi·ri d7. ma:ta. Ova na ja ostala je u sastavu mosta kog kađiluka dc osn·vanja adilukB u Imotskom~ Nahlja P oljica. Sta:ra općina Polji1c a upisana je u turske po,s jed.e prvi put t516~ g. kao vlaška nah· ·a sa devet džemata vlaha. .a čelu prvog džemata nalazio se knez Radoš , ·n Kosta.niča. Ali se iz sam.o ga toga popiisa vid' da se tu ne radi o pop·su sam nj ne t eritorij nego 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

11

1

1

Z oshno. , 'lJuirsk.i · : 33. 11) Isto bmQj 31. ~a) INan wćeviit, P1 ov:}est Poi;Lc'a. p11rl 1921,, 45 19) · , to. ~ SnllVnd popis br„ 193, 98'7 i 1068. 16)

1

i

dal)je.

19

Rtoč

rs ih g upa }er tu sto~i d su »spom uti • si pmdobij lljem {istf... mal ) došli iz sp 01n.enut1 nahi;c. U rukama im ju sultanov pov lj i da·u godišnje po jednu rengi filu 'ju21 ). p ,r ipadali su gradu Nu~iaku ( ućak). Na če1u jednog ,d žemata nalazio se Strahinja sin Vitasov. Taj t i "torij · mao je inos1arski k ,a diluk. do os ·vanja lmotskog kadilul k da j i'Z ub*o zn t n b oj vojih nahi l . 1

2. KADILUK CERNICA Mala varošica Cernica pored Gatačkog polja poznata je iz srednjeg vijeka„ 0na je bila središte gatačke nahlj1e a prle 1582. postala j e sr dišt istoim o ka i lk' ko~1 tada p !i. put sp -m "nj 22)„ Cer. "'ca je bila središte ovoga ka iluka do sr d. e XIX . a kasn"'je Je pr n s no u Gacko. Sada se moglo utwditi. da su ovome kad!iluku pripadale nabije: Gacko, Vrm odnosno Klobuk i Piva koje su nam poznate od ranije kada su p pad· fočani kom kadiluku~ 1

1

1

6

3. KADil..UK NEVESINJE

U nekim knjigama dubrova 1čkog arhilVa spominje se nevesinjski kadija jo§ 1470. g„23)1. To bi poslije drinskog i blagajskog kađiluka bio najstar'iji "a•dilult ovome sandžal !j4l-35U.

24) 25)

1

203

Glava X UPRAVNA PODJELA KLISKOG SANDŽAKA U XVI i XVII STOLJECU

Za prikaz up a tl1 podjel ovog sandžaka poslužili su am prije svega popisi bosanskog sandžaka iz 1516,1 1528. i 1540. g., zatim jedan djelimič,ni" ka _a taTski pop· kl"ško sandžaka iz 957/155i0. g., kOJi Je 11 carigradskom arhivu za~ · d n pod brojem 268 kao »hercegovački defter«, ali se mo lo lako utvrditi da j t 0 sam0i :Lragmen , t popi a kliško andžaka, zatim pop · bos ko sandia iz 15 62. g. i detaljan popis kliškog sandžaka zavr n u prvoj d,e kadi mul1ar a 98212,3. IV-2. V 57 . g. Izvjesne podatke pružaju i p · dinačni tuvski dokum nti dalmatinskih arhiva. ( is ovac , Zao trog, Zadar), i mletačka iz.vještaja1 neki narativ·n i izvori. Dio t r· o ija b san kog sa . džaka od koj je 53'7. g„ obrazovan kliški sandžak, bila je podijelj _a na dva kadiluka i o: Skradin i Ne:."retvu, pa se ako i kliški sandžak u poč tku svoga po toj1anja. dijelio na ta dva kadiluka. ~ima s u pripajani novi turski posjedi koji su ulazili u sas av k1iškog sandžDka sv do druge polovin VI stoljeća. Prililtom osnivanj ovog sandžaka (15,37) wvrš ne, su znatn promjene u pogledu suds ko-administ a li ·e podjel nj gove te ·i orijre na spomenuta dva kacliluka. Pr: tom je kadiluk retva ~gubio nah"je u Za1vršju (Glamoč, Livno i . arumiše), koj e su ada bil1e pr· klj1ucene skradinskom kadiluku, zatim h rcegovačku nahiju Neretva, koja je priklj1Učena novoosnovanom neves inj kom kadiluku i nahitju Rog, koja je ponovo v·raćena mo,s ,ar,skom kaclilru ku. U nakna1du za te gubitk nj1emu su prildjučivani no i turski p,a sjedi u ounju ~ do druge poluv'·ne XVI t. kada je u ovome sandžaku osn ov an reći kadiluk, koji je nazvan Novosct Njemu su pripojene nabije, kad"luka Neretve u pOTječju. Une i Sane, kao i n ke perif me nahi"e bo anskog sandžaka (V\libaški, Dubica, ovi i Ko tajnic ). Time u 1 adiluku Ner tv.i na sjcv rozapadu pre ostal samo nahJ:je u području live i V[basa od kojih je ~rajem XVI -~t._ obrazovan poseban kadiluk P,-usac ili Akhisa1·. Poslije toga starom i nekada prostranom kadiluku eretvi ostale su u avnom samo nahij e Neretva sa Konjic,e m i ama sa P·ro,zorom. Ul z ći u s stav kliško,, s andžaka kr dinski kad'luk j postao sr disnji i glavni kad'i luk oga andžaka. Pored teri.tor.i je koju je im o prilikom i0snivanja novog sandžaka, n jemu su tad.a p'.l"i·klj1uč1ene sve nahije kadiluka eretv u Zavr 'JU. On se i kasnije znatno proširio, jer su mu pr·paja · svi novi tu~ k i posjedi u Lic"' i sjevernoj Dalmacijit naroč"to posrje kipar ko rata (1570-1573) kada su mu pripoj ni l Ravn· 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

2

204

l~i.

Kot v n

stalo sv do os mdesetih godina XV st. kada je osnokrčk -li"'ki sandžak, i kadiluk Krka ili Knin, kome je u sudskodministrativn,o m po 1 du ripala koro sva teritorija novog sandžaka. Tim e j e skradinski kadiluk izgubi-0 skoro sve nabije ko ·e su ušlre u sastav nov,o g sandžaka, pa čak i samu skradinsku. nabiju. ekako u isto vrijeme osno van je za,g orski ili k.tiški .kadiluk pa j i terJtor'ja 1

Tako j

1

1

1

skradinskog kadilu.k a bila razbijena na dva kadiluka. ~ini se da je i kamengradski k ad," luk neko vrijeme, prij osnivanja bihaćkog sandž ka, pripadao kliškom sandžakiu~ U prvoj polovini XVII s „ osno ran j od nahij · akhisa sko kadi luka u podru1č-ju Plive poseban kadiluk Golhisa:r (J z ro). T ko j toku XVI i XVII st. na ter"toriji kliškog sa,n dz ka bilo u svemu s d m k a·luka: Sk.radin, ret a, ovos I, Kamcng1„ad 1 Akhi a (Prusac)1, Klis (Zagorje i Golhisa1 (Jezero). 1

1. KADILUK SKRADIN 1 (LIVNOJ

Ranije smo prikazali postanak i p "vobitni t ·i orija1ni tav ovo .k adiluka 1). Ulazeći u sastav no og sandžak' , skradi ski kadiluk j po ·· tao1 centralni kadiluk. tog sandžaka. Kako j ojno po ' itičko i admini tra ivno sjediš ~ kll§,k og undž ka. bilo t ur.no u Li nu, to je tamo pre11eseno i sj ecf "t skradinsk og k diluka, ali je on i da lj za·držao staro im sve do potk~raj XVI t. pr md j i sama skradi.n ska nahija još od d v d s tih godin· VI s . bila izvan tog k diluk, . Do 1531„ g,., k d j ušao u sas av kliško saindžaka, kadiluk kra „ din obuh t o j1 nahije: Gr hovo,I Sinj i Cetina, n·cmo, Zminje Polje, Vrlika, Petrnvo Polje, Petrova Gora, Ko ovo Nevčen, Strmica, lavna,I Popina, Zrmanja K·nin,, Zeč.evo, Skradin Ostrovica, Benkovac ili Bukovica Kl · Č1evac, KaT~n, adin, Obrovac i odgor}e. Tada su mu priključ n sve nahije u Završju: Livno, arumiše (Saromiševo), Dlamoč ili Biograd. Por d tih nahija, koje su nam od ranije pozna e,, sada se na teritoriji ovoga kadiluka javljaju još nahije: Klis, Zagorje, Zvonigr d, Vrana, Velin, B·u kovica i Sonković, zatim Lapac i. Nebluh u Pou:n.;u p a Mazin1 Gradačac,, Udb'ina i Buru 1ć u K-rbavi, 1 napokon Lika.t M d k,, Perušić, Bilaj-B.a rleta i 1i0vi u Lici, e nahij Puhova Me a i Cv 'tuša . ahlja Livno spomiDije se posljednji pllt u sa t vu kadiluk N retve 1528. g.~ a u astavu skr din.s o adiluka j vlja s vi put 1540. g., ali mu je priklj·učena , vakako 1537. . i stala u njegovom sastavu do bečkog rat . To je tv rno bila c n tr lna n hij1a ne ~amo tog kadiluka, v ć i cij lo kliš,k og andža.ka. L~vno ·e redovno bU. sjedište sain di a sandžak . Ono se od iedin XV stoljeća naglo l'" z Vijalo „ Livanjskoj nahiji pripadali su:, Pr ol og, trzanj Sujica i Susjedrad. ahij B'elfJ'rtid ili Dlamo,č 1(Glamač) spominje se posljednji put u sast vu neretvans,kog kad.luka 1530. g., pa jet svakako1 i ona 1537~ g. priključ na ski„adinskom kadiluku, u kome se p i put spominje 1550i. g.1 a drugi put 1574„ g., pa je„ prema tome, i ona ostala u sastavu ovog kadiluka sve do XVII sto ti1eća. Središte nahije bio j1e Glamoč, u kom j1 , redin0-m XVI st. kliški namjesnik Malkoč~beg piodiga.o džamiju. i) Vi" di ovdje str. 176. 1

1

1

1

a

I

1

1

~----

205

Nabija Sarumi§e (Saromiševo) je već 1528,. g. gravitirala kolikn Livnu toliko i Gtahovu, koje je i tada prip,adalo sluadinskom kadiluku, p~ j sn. vim r zuni.lj1ivo da je 1 ova nahij v ć 1537. . prik1juč n tom

kadiluku. Premda se Sarrumiše spominje u izvorima XVI, XVII st., pa čak j dnom i 1711. g. 2)1, ona je od v110 zabo1 a~ljen . h "ja Grahovo "'pominj 1528„ . k o vlaška nabija sastav skradinskog kadiluk,a 1 kome je pripadala · ve do potkraj XVII st. Sjedište nahiJe bilo je u is 'oim nom mj stu (danas osansko Grahovo). N hij Sinj · Cet1'na9 it.a1 i rad Si j Sinj , im polj m bio j središte srednjovj ekovnre žu.p e Cetine3)„ Možda još 1513, kad su Turci prvi pu zauzel ~ Sinj ), a vak~ko od 1516. g. otkada je stalno u njihovoj vlas i, on j po tao središt »Nahij r11·ada Sinja , koji j otada čuvalo 50 uojnika 5 ). Ova se na.hija prvi put spominje 27. XII 1524-5. I 1525„ g., i to pod imenom »nalii ja Cetinac u j ednom popisu vojvode Bali:j e isina Abdulahov • z ima C tine6). rugi put se pom·nje 1528. g., i to pod imen.o m Si-nj i Cetina~ Otada se ova nabi· a češće spominje pod imenom Cetina. Lsto iako i pod lm,e nom S ~nj, ali ia.jčešć poo oba im na7). N ahij a C tin zapr mal j r· j oko o,rnj e i s1 nj g 1 rij ke C etine, koji j bio 2aitvoren planinskim lancima Dinare i Svilaje. Godine 1528. bila je u sastavu vilaj ta Hrvati i kadiluka krad1na . Od 1528. do 1580~ g. bila je stalno u sas avu skra 1inskog kadiluk· ),1 n i iim j ušl stav k diluk Za '"Orj i Prikokrčj1 a«9)„ odine 103811628. spominjie se začudo tt sastavu krčkog sandžaka10 ). Početkom 16,3,1„ g„ bio je neki Alija »kadija Skradina sa Cefnom i Rad,o boljom Visovac Turski dokumenti D 23 3. dekade rebia II 996/10-28·. III ll588 . .· . 4 3) y,~ o ac Ji wi.ski doku.m enti D 20„ 4 ~) Visova ci Tur .]t: dokumre n ' i 60„ 45) Vl sovac Ti . :-skli doktHnent·i F l06 1. dekada rebia I 967/, 1~10. Jttl 1559„ ll 6) Viso ac, Turski dokumentd E ,52 (9:71/1563) i. Vi ovne C 94 (2. dekada dž11mada I R99 /l591). U do'ku.me ntu se kaže da mo dol~ze đrn " "ke da.sakmde i c~ti nj ske \ro.:j vode i č.:n,e nasild e „ (VisON ac. C 94) 1

1

I'

4

7) Visov c Tursk!i d okumenti 1

74.

Is o I t A :32. ") Vlsovac, Turskl dokumenti C 94 od 991 1 /1591!. godine. 50) Tako l~ d kade zilhidž, 1030/1621 J Vri sovac Turski d okumenti J A 3.2. 48)

1

4

1

ad em šev ala 1032/1623~ ptlsao je i z l.Jlv.na kliliŠ'kJi saonđžaikbeg Mehmed bLn I-&usta v jvodaima D ·ša i Kt „ da su atnl poikazall mn s, k ·. v oca p · traže. ri od nijega 1(Vtsovae~ I A 34).

lsto Vlsovac C 5.3. I A 34 krajem

210

ševal~

1032/16239 godine.

e · još 1526. g„ On j kasnij postao središte is olmene nahije, pomin · tek 1574. godine. ~ ~ahija Vrana. Poznati grad Vranu Turci su zauzeli 1538. g. i pr .-:: ga u središte istoimene nahije. koj1a se spominje tek 1574. godine. „ - ahija Velin pros irala se na području is·t oimenog grada po kome obila ime, a spominje s t k 1574, ali j , n · la 'Vakako ranij1e. -ah.ja Bukovica. Godine 540. j vlja s·e nabija Benkov c1 oj s ,~~·j. e ne, spominje-, ali se 1550. g. spominje nahija Bukovica koja je a po pozna om istoimenom. predjelu u Dalmaciji. PođruC:-j1u Bukokova , pa s tu vjerovabno 1 di o istoJ .. . ogao j pripa ati i 1

]1.

ahija Sonković spominje se 1528. g. među nahijam vilaj ta Hr·a „ Mozda je to pogrešno zapisana ime prethodne 1nahije Bukovice„ ahija Ob,-ovac prostirala se u području Starog Obrovca. Spomie s prvi pu 1528. . kao ahija grada Obrovca u z mlji JElrva a u . ra dinsk om kadiluku; k oja j · n eljena vl ima iz Istre. Stari Ob o„ ac, što je ležao iznad današnje varoši Obrovca u Dalmaciji, gdje mu se i sada vide razvaline, Turci su ga zauzeli još, l.5.27. i pretvorili u s istoim nahij e. Itas11ij j 1p odignut Novi Obrovac, pa se stoa ova nabija 1574. g. zove nn ija Stari i Novi Ob~ ovac. Nabija Podgorje nazvana je po iJ toim nom pređj u. a p vi put se spominje 1528. g. kao vlaška nabija u skradinskom kadiluku naseljena vlasima iz Istre. ahijie vilajeta Hrv~ti, koje ·s u osn ovan prije osnivanja skrađinkog kadiluka, prip j n d·luku N r tvi, a zatim su prik.lju ne skradins.kaim kadiluku, · ostale su u nje ovom sa tavu do drug polovi.n XVI stoljeća. U porjecju U'ne i nj1enih p,r itoka javljaju se 1574. g~t pored spo m enutihJ još nahlje Lapac i NebLuh„ Nabija Lapac odgovara staro,j lapačkoj žup,i, što se prostirala preko Lapačkog polj . Spominj c se prv:i ~ut t k 1574. g. i u nj oj :;lara naselja Gornji i Donji Lapac. ahija Nebluh 9e ·dentična sa st om ·n ablujskom zupom sa sredi Alem u Nebluju n.a Uni. U KTba.vi se 1574. g. "avljaju nahije: Mazin, Gradačac, Udbina i 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

Bunić.

N , bi"',a Maziii

đobil

j _ sv oje im e p 0 istoimenom selu u danasnjem 1

1

1

kotaru Gračac. Nabija Gradčac prostirala se na teritoriji stare župe Hotuče, ·o j je tako nazvana po istoimenO(j rječici. U toj župi bio je grad 1Gradčac 1, po kome je pro,z vana va nahija. U njemu je bilo središte te nahije,. Nahlj Udbifl.Ja (»U,d vina«) zapremala j područje, istoimenog girada u Krb, vi, koji .s Tu ci zauzeli 1526. g., dobro ga utvrdil. i snabdj li j· kom posadom„ Kao nahija prvi p ut se pominje tek 1574. g odine. ahija Bunić pro,z vana je po današnjem selu, a nekadašnjem gradu B,un"ću u Krbavi, koji je bio njeno središte. S ara llčka ~uipan.ija~ odnosno oblast Lika, koja se pro.stirala oko i toim n ij ke, bil je u tu ko doba podijeljena na nekoliko nahlj1a 1

1

1

211

oj su naziv n , U ' 1 v m, po pojedinim utvrdama. Tu se 1574. g. spominj1u nabije: Lika, BudakJ Medak, Peruš~ć, Bilaj1--Barleta i ovi. ahija Lika. Turc1 su još 1528130. g. zapisali Liku kao 1p o bnu nabiju, ali s j cdanpu k ž d j to at . o p lručje (dar a.l-1iarb), d u i put u ·stom izvoru piše da je p ta. ika Je bila t oliko opustjela da e ona ne spominje u popisu iz 1550. g., nego ek 1574. g. kada je već bila ponovo nasel · na. e znam dj e J bilo l. dišl ov n hije, ako nij opje ani Ribnik. Nabija Budak nazvana je tak 0 po istoimenom gradu, a prvi put se spominjie 1574~ godine·. Nabija Medak pro'z van j po i toim nom s ar m gradu koji ·e 1 žao na putu 1Gospić-Gračac. Nahija P' eru.šić p rostirala se u podru 1čju istoimenog srednjovjekov ... nog grada, koji su urci držali od 1528. do 1685„ g„ s m lim pr k·đom od 16'36. do 1641. oslije 152,S. . bio je potpuno opustio, pa ga je Malkoč---beg 1553. g. naselio vlas·ma, a 1555. popravio i utvrdioj tako da je postao j1edlna od glavnih tu:rskil1 utvrda u icL ahija Bilaj-Bcn·leta. a želj zničkoj pruzi Go pić-Ribnik nalaze e na osamljenom brežuljku razvaline starog grada koji je n~van Bilaj„ Belaj ili Bje aj. Prvi put se spominjie 145 1. g. kada ga je podban Hrvatk Tomo Tvrtković ustupio P tru lovcu. Gođin 509. spominje e u pasji du Iv n sarnskog paša-, luka u XIX st„ upot "jebljeni su) pored ~idžila 1 pojedinačnih dokumenata, još: izvještaji austrr ·k ih konzu a Simbschena i itt, ser , spisi Jukića i Raskiević , zvan"čne s lname bosansko vilaj ta od f866.-1878„ g., zb" ka zakonskih propi a Des ur ~ zv ničn novine Bosnia od 1866 1878. godin,e. · Izuzimajući te.r itorijalne gubitke u Mačvi11 srednjem Podrinju i Novopazarskoj oblasti za vrijeme .P rvog srpsko ustanka (1804-18 3) nije b·lo nikakve značajnije promjene u unutrašnjem uređenju, administrativnoj podjeli i teritorijalnom 1Sastavu bosans·k og pašaluka sve do, 1817 g~ kada j1e ukinut novop,a zarski sandžak, a njegova teritorija priključena bosanskom sandžaku bez ikakvih drugih promjen . Godin 826 ukinut je kliški, 1833„ zvorničk" sandž ~kt a njihova teritorij priključ na bosansko·m s nđžakut dok je h cegovački Sandž k pr tvor n u po eba njaJet, pa j e tako nekadašnji bosan'Ski pašaluk bio razbijen u dv · pas bna ajal eta, bo anski i herc 1egovački. Dvije godine k nije nastale su značajne p.romj e u unutrašn"em uređenjupo, "edinih ajaleta. Ukidanjem kapetanija, vojvodaluka .i sevdarstava •p1:ovede11a je P'OdJela oba pašaluka na muselimluk,e, ko ·i u se uglavnnm poduda ali sa kadilu cima,, tako da je svaki kaidiluk istovremeno predstavljao jedan muselimluk ili srez„ Prema tome, u pogledu admiinistrat'vne pod,jiele n"je bilo ni1k akvih bitnih promjena ne o više u uređ1enju „ karakteru uprav i u pitanju nadležnosti poje inih organ vlas·ti. Krupn promj1e n u po g1 du adrninistr tivn ·p odje iaba pa!ial ka nastale s·u t k u doba 0mer-pa,š at s (1850-1852). Pored mnogih drugih refor ma, Om -paša j proveo sasvim novu podjelu obiju provincija. On je ukinuo sve upravne termine iz klasi!nog doba turskog f eudalizma u Bosni, zamijenio ih drugim naztl vima i izvršio sasvim novu podj1elu obje provincije. On je ukinuo termine sandžak (odnaisno liva) i kad1luk kao administrativne jedinice i 11veo novu administrativnu podj1elu na kajmaka1,ntuke (okružja) i mudirtuk e 1(srezove') k oji su se te!'itorijalno znatno razliko·v ali od san,d žaka odnosno kadiluka~ Po toj podjeli bosanski ajal t se d'j lio1 na šest kajmakamluka, i to sarajevski„ travni 1čkit b,anjalučki, bih ćki, zvor čki i novopazarski" a h rc govački na tri, i to mostar~ ki, trcbinjski i Pljevalj ki. P'Ojedini kajmakaml ci d1j lili u s n mudirluke, tako de j ... bosan ki ajalet imao 44, a herc govački 18 mudirluka, pa su prema tome oba ajal ta imala 9 kajmakamluka i 60 muditrluka. 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

01

1

1

·dan,j em -san