Vika - drevna religija vestica [PDF]

Zitiervorschau

2

GWYDION

VIKA Drevna Religija Veštica

2010.

3

UVOD

P

ostoji mnogo puteva koji vode do prosvetljenja, a izbor onoga na koji će tragač za istinom da stupi nije toliko stvar ličnog odabira koliko je rezultat čitavog spleta karmičkih uticaja. Obično se smatra da su osobe koje su u ovom životu privučene ka Magiji i Veštičarenju u nekom od ranijih života pripadale Kovenu Veštica. U Americi i zemljama Zapadne Evrope postoji jako puno veštičijih Kovena, tako da neko ko tamo živi i kome je karmički uslovljeno da u trenutnoj Inkarnaciji stupi u dodir sa radom Veštica, ima velike šanse da u tome i uspe. U Srbiji, gde nikada nije bilo Inkvizicije i gde postoji veoma veliki broj osoba, mahom devojaka, koje se zahvaljujući Inicijacijama iz prethodnih života rođene kao Veštice, tako nešto je gotovo neizvodljivo. Ova knjiga je napisana da takvo stanje promeni. Njena svrha je da obavesti javnost, kao i da onima koji su rođeni kao Vešci, odnosno, Veštice, ukaže na koji način mogu da stupe na put koji im je karmički predodređen. Na mnoga pitanja ova knjiga ne daje odgovarajuće odgovore. Oni mogu da se nađu u drugim knjigama o Veštičarenju. Sa vežbama i Ritualima datim u tim knjigama, kao i sa materijalom objavljenim u ovoj knjizi, svako ko to želi moći će da oblikuje svoj sopstveni veštičiji Koven. Zainteresovani, takođe, mogu da pišu na adrese navedene u knjizi i na taj način da do nekle obezbede sebi pouzdano vođstvo na veštičijem putu. Pri tome treba da se vodi računa da se u pismu obavezno pošalje međunarodni kupon za odgovor. Pored toga, autor ove knjige je voljan da odgovori na pitanja, odnosno da rastumači nejasnoće, koje mogu da se jave tokom čitanja. U tom smislu, sva pitanja upućena autoru treba da se šalju na adresu izdavača. Ne može sa sigurnošću da se kaže da će na sva pitanja da bude odgovoreno, ali će svako pismo sigurno da bude pažljivo pročitano.

4

Ova knjiga ni u kom pogledu ne nastoji ka originalnosti, već se oslanja na obimnu literaturu koja je na ovu temu objavljena na Zapadu, kao i na informacije lično dobijene u razgovoru sa iskusnim praktičarima Veštičarenja i neopaganizma.

5

Poglavlje 1

VEŠTICE – MIT ILI STVARNOST?

B

ilo jednom vreme kada su postojali ljudi koji su verovali u smeh, radost i ljubav. Oni su poštovali mnogo božanstava, među kojima je Velika Boginja Majka bila najvažnija. Ti ljudi su poštovali sile Prirode i živeli su u harmoniji sa njima. Uživali su u kiši, snegu, vetru i svetlosti Sunca. Promene godišnjih doba su ih čudile i oni su ih duboko poštovali, videvši u njima veliku mudrost. Znali su da će Zemlja da ih štiti i da ih voli, ako je i oni budu čuvali i brinuli se za nju. Videli su da je svuda oko njih svet ispunjen životom, koji su poštovali. Bili su srodni sa Mesecom i osećali su i doživljavali ogromnu ljubav boginje svuda oko sebe. Oni su bili primenjivači Drevne Religije, oni su bili Veštice i Vešci. Veštica! Reč koja za svakoga znači nešto drugo, ali ipak za većinu ljudi ima negativno i zastrašujuće značenje. Glavnu krivicu za takvo negativno mišljenje o Vešticama snose vekovi surovih proganjanja i namernog izvrtanja činjenica. Veštičarenje je, u stvari, najstarija religija na svetu. Ono podstiče intelekt, nudi jednostavan i primenljiv način života i, što je najvažnije, deluje osećajno zadovoljavajuće. Koreni Veštičarenja leže u drevnom matrijarhalnom sistemu obožavanja Boginje. To je religija Prirode, u kojoj je osnovno božanstvo žensko (suština ženstvenosti, Majka Zemlja, Velika Majka i slično). Za drevne ljude je bilo lako da u svetu koji ih je okruživao uvide značaj ženskog pravila. Jedino žene mogu da rađaju decu, što je za praistorijskog čoveka verovatno bio najmagičniji događaj koji je mogao da se dogodi. Pored toga, odojčad nisu mogla da prežive bez majčinog mleka, što je ženu načinilo gospodaricom života posle rođenja. Žene su, takođe, bile odgovorne za podučavanje mladih i brigu o njima. Takvi odnosi između majke i dece

6

nsu mogli da vode ni do čega osim do obožanstvovanja žene i potpunog poštovanja koje joj je iskazivano. Patrijarhalna društva, koja su se razvila u kasnijim periodima istorije, nisu, po pravilu, bila tolerantna prema religijama koje su poštovale Boginju i sistematski su se trudila da unište njihove materijalne tragove, da preobrate i ubiju njihove sledbenike i da zatru njihovo celokupno znanje. Uz osta-la mesta obožavanja, uništeni su paganski hramovi, dok su sveti gajevi oskrnavljeni. Drevna božanstva su izopačena u demone, knjige su spaljene, a biblioteke srušene. Primenjivači drevnih religija su mučeni i ubijani, dok su žene, tako visoko poštovane u paganskim religijama, ponižavane, zlostavljane i obezpravljene. Drevna religija je, kao i sve ostalo što se nije slagalo sa vladajućom državnom religijom, bila zakonom zabranjena. Ali, u prkos neljudskim proganjanjima i monstruoznim zločinima koje su Hrišćani vekovima činili nad Vešticama, naša religija je preživela. Prva osoba koja je odbacila hrišćansku obmanu o Veštičarenju kao izopačenom Hrišćanstvu čija je osnova obožavanja Satane, bio je Čarls Gadfri Leland (1824.―1903.), politički buntovnik, abolicionista, umetnik, novinar i folklorista. Leland je proučavao Rome i osnovao je Udruženje Ciganskog Znanja, čiji je član bio i gospodin Džejms Frejzer. Bio je predsedavajući prvog evropskog kongresa folklorista, održanog 1899. godine. Napisao je više knjiga, a između ostalog i dela o tome da li su budistički monasi mogli da doplove do Zapadne Obale Amerike, Rečnik Slenga, Žargona i Šatrovačkog Jezika, knjige o indijskim legendama i o romskom jeziku, kao i autobiografiju u dva toma.

7

Među tim, u današnje vreme najviše pažnje privlači njegova knjiga »Aradija ili Jevanđelje Veštica«. Leland je u Severnoj Italiji, osamdesetih godina prošlog veka, sreo ženu koja je poticala iz drevne veštičije porodice. Trebalo mu je više godina da zadobije njeno poverenje, tako da je tek 1897. godine od nje dobio rukopis koji je predstavljao mešavinu veštičijih mitova i legendi. Taj rukopis je Leland preveo i sa svojim komentarima objavio 1899. godine pod nazivom »Aradija ili Jevanđelje Veštica«. Mitovi, objavljeni u toj knjizi, govore o Kraljici Veštica, Dijani (Tani) i njenom sjedinjavanju sa Luciferom. Iz tog odnosa se rodila Aradija, koja se kao žena Avatar spustila na Zemlju da Veštice poduči Magiji i da ljude spase od tiranije hrišćanske crkve i feudalaca. Pored dve verzije ovog mita o stvaranju knjiga opisane su i mnoge Magijske formule, Čarolije, uputstva za pripremanje ritualne hrane i italijanske bajke u kojima se pojavljuje Boginja Dijana (Tana). Dvadeset godina kasnije je Margareta Murej, istaknuta britanska egiptologka, objavila knjigu »Kult Veštica u Zapadnoj Evropi«. Ona je, na osnovu dokumenata sa suđenja Vešticama, zaključila je da Veštičarenje bila drevna prehrišćanska religija čiji su sledbenici obožavali Cernunosa, rogatog boga kojeg su u Rimu poznavali pod imenom Janus, odnosno Dijanus. Margareta Murej je primetila da se Dijana, kao ženski oblik toga imena, širom Evrope sreće kao predvodnica Veštica i, prema tome, tu religiju je nazvala dijaničkim kultom. Ta religija je, po Margareti Murej, bila Kult Plodnosti onakav kakvim ga je Džejms Frejzer opisao u »Zlatnoj Grani«, što znači kult boga koji umire i ponovo se rađa i čije rođenje i smrt se oslikavaju u ciklusu godišnjih doba. Dva glavna praznika tog kulta, 1. Maj i 31. Oktobar, Margareta Murej opisuje kao prepoljoprivredne kulture,

8

nagoveštavajući tako da su oni više povezani sa plodnošću životinja, nego sa plodnošću žita. Margareta Murej je tvrdila da je religija Veštica bila puna radosti. Veštice su se, po njoj, okupljale na osam festivala (Sabata) i na trinaest lunarnih susretanja (Esbata), organizovane u takozvane Kovene. Svaki Koven (ili Krug) se sastojao od trinaest članova. Na takvim skupovima su Veštice plesale i imale šamanističke vizije. Njene kasnije knjige, »Bog Veštica« (1933. godina) i »Božanski Kralj u Engleskoj« (1954. godina), su bile još kontraverznije, pošto je Margareta Murej u njima tvrdila da je veliki broj članova britanskog plemstva takođe pripadao i kultu Veštica, kao i to da su mnogi engleski kraljevi bili ritualno usmrćeni. Još dve knjige, objavljene tokom četrdesetih godina, imale su veliki uticaj na savremeni veštičijih preporod. Prvu od njih, nazvanu »Bela Boginja«, napisao je Robert Grejvs. Osnovna teza ove knjige je da je »jezik poetskog mita, koji je u drevnim vremenima korišćen na području Mediterana i Severne Evrope, Magijski jezik povezan sa narodnim religijskim Ceremonijama održavanim u čast Boginje Meseca i da je taj jezik do danas ostao kao jezik istinske poezije«. Grejvs je verovao da su srednjovekovne Veštice bile nastavljači obožavanja te Boginje. Gertruda Rejčel Levi je, slično njemu, u svojoj »Rogata Kapija« (koja je poput »Bele Boginje« bila veoma nadahnjujuća za savremene Veštice) iznela slične dokaze, zasnovane više na istorijskom poimanju nego na poeziji, kako je to radio Grejvs. Daleko od očiju javnosti jedna grupa aktivnih Okultista okupljenih oko Dion Forčn, žustro je radila na otvaranju puta kojim bi se Boginja vratila u savremeni svet. Dion Forčn (1890.―1946.) je bila član Zlatne Zore, najvažnijeg Okultnog bratstva ranog dvadesetog veka. Završila je psihoanalizu na Univerzitetu u Londonu i snažno je bila nadahnuta

9

teorijama Frojda, Adlera i Junga. Kod Junga je pronašla podudarnosti između arhetipova i nesvesnog i preovlađujućih mitoloških likova koje Okultisti koriste tokom Rituala i unutrašnjih „radova na stazama“. Dion Forčn je posle napuštanja Zlatne Zore osnovala sopstvenu organizaciju koju je nazvala Društvo Unutrašnje Svetlosti. Njene knjige o Okultizmu i Magiji su se, u glavnom, zasnivale na kabalističkim osnovama, ali su zato njeni Okultni romani poput »Mesečeva Magija«, »Krilati Bik«, »Morska Sveštenica« i »Kozji Bog« do krajnosti prožeti paganskim idejama. Dobar deo tih priča su nadahnuće crpeli iz stvarnog rada Dion Forčn i njenih saradnika. Kristina Hartli i Čarls Simur, koji su najtešnje sarađivali sa Dion Forčn, smatrali su da ritualnom Magijom mogu da dovedu do toga da Boginja ponovo zauzme mesto koje joj pripada, što je, u isto vreme, i glavna tema »Morske Sveštenice«. Čarls Simur je bio oficir britanske vojske koji je posedovao visok stepen ezoterične mudrosti. U Englesku se vratio posle službovanja širom britanskog carstva, a 1930. godine je postao paganski teolog. Često je imao ulogu ličnog sveštenika Dion Forčn, tako da je poslužio kao model za Sveštenika Meseca u romanu »Morska Sveštenica«. Kristina Hartli i oni su, mada to nije bilo glavno područje njihovog delovanja, ostvarili Magijsku vezu sa drevnim božanstvima i kultom Veštica iz Prošlosti. Postoji mnogo savremenih Okultista koji veruju da se ta Magijska veza na materijalnom planu pojavila nekoliko godina kasnije u radu koji je, zajedno sa ostalim britanskim Vešticama, započeo Džerald Gardner. Džerald Gardner je bio antropolog amater, koji je 1949. godine pod pseudonimom Scire objavio delo »Pomoć Visoke Magije«, istorijski roman o Veštičarenju. U Engleskoj je, dve godine kasnije, ukinut zakon kojim je bavljenje Veštičarenjem bilo zabranjeno, tako da je Gardner 1954. godine

10

objavio knjigu »Veštičarenje Danas«. U toj knjizi on je otišao dalje nego Čarls Gadfri Leland, Margareta Murej, Robert Grejvs i Gertruda Rejčel Levi tvrdeći ne samo da su Veštice u Prošlosti bile pripadnice pozitivne religije plodnosti, već i da one postoje i dan danas. Šta više, Gardner je tvrdio da je i sam uveden (iniciran) u kult Veštica. Nekoliko godina kasnije, 1959. godine, objavio je i knjigu »Značenje Veštičarenja«, prekidajući tako veštičiju tradiciju tajnosti i Veštičarenje je time, na određen način, otvorio za javnost. Danas, među tim, postoji dosta onih koji su mišljenja da je tradicija Veštica koju je Gardner u svojim knjigama opisao, ili bar najveći deo toga, falsifikat. Tako, za primer, Frensis King, poznati istoričar i istraživač u oblasti Okultizma i Magije, tvrdi da je Gardner stvarno bio uveden u kult Veštica, ali da mu je lično Alister Krouli napisao Rituale za tradiciju koju je predstavio javnosti. Krajem sedamdesetih godina Ejdan Keli, tvorac veoma zanimljive i, po mnogima, veoma kvalitetne tradicije Veštica nazvane Novi Poboljšan Pravoslavni Red Zlatne Zore, takođe osporio autentičnost Gardnerove tradicije. On je objavio knjigu »Izumljivanje Veštičarenja« u kojem je doveo u sumnju, na osnovu Gardnerovih Magijskih beležaka koje je proučio, drevnost Rituala koje je Gardner koristio. Gardnerova sveštenica Dorin Valijente i Ejdan Keli su sredinom 1985. godine oštro raspravljali na stranicama magazina „Čelična Planina“. Iste godine Dorin Valijente je, u privatnoj prepisci na pitanje o autentičnosti Gardnerovih Rituala, odgovorila da su na njega stvarno mnogo uticali Alister Krouli i Rituali O. T. O.-a, ali da isto tako ima i veoma puno toga što je autentično i što predstavlja stvarno tradicionalno nasleđe. Ejdan Keli je nedavno izdao knjigu »Veštičarenje, Veština Knjige Magije I: Istorija Savremenog Veštičarenja od 1939.―1964.« u kojoj dalje razrađuje svoju verziju istorije Veštičarenja. Osnovna teza koju Keli zastupa u svojoj knjizi

11

je da je Gardner, zajedno sa ljudima uključenim u Rozikrucijanskom Pozorištu, stvorio kult Veštica i njegovu pseudoistoriju.Dodatno svetlo, ili možda još više zbrke, u ovu problematiku su uneli članci koje je osoba pod pseudonimom »Lug« objavljivala u magazinima „Vikan“ i „Kotao“. Lug u tim člancima tvrdi da je u Engleskoj postojalo devet Kovena koje je osnovao Džordž Pikingil (1816.―1909.). Pikingil je opisan, u tim člancima, kao „odpadnički nasledni veštičiji majstor“. Osim pomenutih članaka jedine informacije koje o njemu postoje dali su Erik Mapl u knjizi »Tamni Svet Veštica« (Robert Hejl, 1962. godina) i Čarls Lebefur u knjizi »Svedočanstva o Veštičarenju« (1971. godina, ali je najverovatnije napisana oko 1967. godine). Mapl ga opisuje kao udovca sa dva sina. Pikingil je, po njemu, bio fizički radnik na farmi i živeo je u kolibi u selu Kanedon, koje se nalazi u kraju koji je poznat kao centar tradicionalnog Veštičarenja još od 16. veka, ako ne i ranije. Mapl piše u svojoj knjizi o praznovernom strahopoštovanju koje je Pikingil uživao u očima seljaka, o njegovom ugledu “veštog čoveka” sa sposobnošću proricanja i lečenja, o njegovoj sposobnosti vladanja životinjama i elementalnim Duhovima, kao i o zlokobnom imidžu koji ga je pratio kao majstora mračnog mestnog sestrinstva sedam Veštica. Oni koji bi se usudili da zavire kroz paučinu na prozorima njegove kolibe pričali su da su viđali starog Čarobnjaka kako igra sa svojim pomagačima, dok bi, poput scene iz »Čarobnjakovog Šegrta« Volta Diznija, nameštaj u sobi učestvovao u plesu. Priča se da su ljudi, posle njegove smrti, odbijali da noću prolaze pored njegove napuštene kolibe za koju se pričalo da je zaposednuta njegovim đavolcima. Lebefur nudi sliku koja je mnogo više senzacionalistička i koja teži ka „satanističkom“ imidžu koji je Pikingil imao u mestnom predanju. Lebefur navodi da je Pikingil znao tajnu Eliksira

12

Života i opisuje ga kao „Inkarnaciju Đavola“. On, takođe, tvrdi da je Pikingil poticao iz porodice koja je uživala zastrašujuću slavu porodice Veštica, vorloka i Čarobnjaka, sa rodoslovom koji seže još u vreme koje je prethodilo Merlinu. Osim toga, Pikingil je, po njemu, navodno, prodao dušu Đavolu. Priča dalje navodi da je Pikingil održavao noćne orgije na groblju Svetog Nikolasa. Ti ponoćni Rituali su, po svemu sudeći, bili ignorisani od strane ostarelog mestnog sveštenika, koga je Pikingil terorisao svojim Magijskim moćima. Među tim, jedan mladi sveštenik, koji je kao zamena došao u Kanedon, bio je izazvan od strane Čarobnjaka i njegovog Kovena. Čuvši zvuke divljeg plesa i videvši treptaje plamena iznad nadgrobnih spomenika, utrčao je u groblje mašući jahačkim bičem. Pozdravila ga je tišina, a jedino što je video, bilo je trinaest belih zečeva koji su, iza grobova, virili ka njemu. Uz to, po ovoj verziji, Pikingil je terorisao seljake tvrdnjom da će da oslobodi svoje Magijske moći. Ako mu je trebala hrana, ušao bi u seosku prodavnicu i uzeo bi je bez i čijeg protivljenja. Nikada nije bio odbijen ni kada je tražio odeću, ili pak krčag piva. Tako je Pikingil živeo, ne plaćajući čak ni kiriju, u kolibi kraj puta koji je vodio do seoske crkve. Svako ko bi prošao pored starog Čarobnjaka u trenutku bi se razboleo i mogao je da bude izlečen jedino dodirom njegovog štapa načinjenog od crnog gloga. Njegov ugled je bio toliko zloglasan da su ga posećivali Crni Magovi iz cele Evrope i obraćali mu se za savet. Mapl tvrdi da se Pikingil u starosti razboleo i da je odveden u ambulantu, gde je i umro. Lebefur se u svojoj verzji njegove smrti više okružio narodnim motivom Božije kazne, nego što se držao stvarnih činjenica. Po nje-

13

mu je Pikingil, veče pred smrt, sedeo u seoskoj krčmi i pio. Bilo je prohladno letnje veče. Iznenada se začuo prasak groma koji je, izgledajući da dolazi ni od kuda, udario u kolibu u kojoj je živeo stari Čarobnjak. Pikingil je zaprepašćeno skočio na noge i u izbezumljenom stanju istrčao na kišu, koja je počela da pada. Sledećeg dana je viđen kako hoda kroz selo. Jak vetar mu je u jednom trenutku odneo šešir preko zida seoskog groblja. Pikingil je, mrmljajući kletve, otišao da ga uzme. Kada je to učinio, zrak Sunčeve svetlosti se probio kroz oblake i senka kamenog krsta mu je pala preko lica. Pikingil je, nekoliko trenutaka kasnije, pao na zemlju i poslednjim dahom, prokleo Boga i crkvu. Lug dalje tvrdi da je Alister Krouli, sigurno najveći i najkontroverzniji Mag koji se pojavio posle Merlina, takođe bio uveden u jedan od Kovena koje je osnovao Pikingil. Njega je tamo uveo Alan Benet, njegov mentor u Zlatnoj Zori. Lug tvrdi da čak postoji i fotografija na kojoj se zajedno nalaze Pikingil, Benet i Krouli. Gardner u svojoj knjizi »Veštičarenje Danas« takođe tvrdi da mu je Krouli jednom rekao da je kao mladić uveden u kult Veštica. Poznata Veštica Sibil Lik to posredno potvrđuje sećanjem, iznetim u svojoj autobiografiji, na posete koje je Alister Krouli krajem prošlog veka činio njenoj babi, kao i ostalim članovima njene veštičije porodice. Među tim, Frensis King u svojoj knjizi, »Ritualna Magija u Engleskoj« tvrdi da je Krouli stvarno bio pozvan da se priključi jednom Kovenu Veštica, ali da je on to odbio uz obrazloženje da „ne želi da mu zapoveda neka žena“. Po verziji koju je dao Lug, Krouli je bio uveden u Kult Veštica, ali ga je sveštenica veoma brzo izbacila iz Kovena. Pored toga, Lug tvrdi da je Gardner bio uveden, pre nego što su se on i Krouli sreli, u čak tri veštičija Kovena. No, mada je primio sva tri uvođenja, on još uvek nije imao kompletne ključeve misterija, već samo delove. Lug tvrdi da je Krouli, koji se sa Gardnerom prvi put sreo 1946. godine, koristio tehniku

14

Magijskog prisećanja da bi obnovio Rituale koje je tokom prošlog veka koristio Pikingil. To je, po njemu, osnovni razlog za priču o tome da je Krouli za novac napisao Rituale savremenog Veštičarenja. Veoma je verovatno da se Krouli veoma rado odazvao na Gardnerovu molbu, pošto je i sam želeo da osnuje sličnu neopagansku religiju koja bi bila u skladu sa nadolazećim dobom. Džon Simonds tvrdi, u jednoj od svojih knjiga, da je Krouli pismom savetovao da Frater Akad, njegov američki učenik, uzpostavi narodnu religiju Prirode koja bi uključivala proslave Mladog i Punog Meseca, sezonske festivale i poštovanje Velike Majke. Još jedna teza koju Lug u svojim člancima iznosi jeste da je Pikingil, zajedno sa pseudorozenkrojcevcima, učestvovao u sastavljanju Rituala Zlatne Zore. Danas je opšte prihvaćeno da su Zlatnu Zoru stvorili Doktor Vin Veskot, Doktor Vilijam Vudman i Semjuel MekGregor Maters, no postoje i mišljenja da njeno poreklo treba da se traži u organizaciji zvanoj Udruženje Rozenkrojcevaca u Angliji. To je bila grupa Masona visokog stepena posvećenja, koji su bili zainteresovani za Okultizam, Kabalu i Ezoteričnu Masoneriju. Među članovima ovog društva Pikingil je imao bar jednog učenika. To je bio Hargrejv Dženings, poznati pisac rozenkrojcevske literature. Dženings je bio veoma zainteresovan za povezivanje Veštičarenja, drevne religije i rozenkrojcevca. Takođe ga je veoma interesovala i Seksualna Magija. Pikingil je Masone koji su došli u vezu sa njim zadivio svojom veštinom kontrole Duhova (što je tradicionalno umeće drevnog Veštičarenja), kao i svojim poznavanjem „unutrašnjih tajni“ Masonerije. Posledica toga je bila da je Pikingil učestvovao u stvaranju niza Rituala u koje su uključeni elementi tradicionalnog Veštičarenja, masonski simbolizam i Rozenkrojcevska Magija. Te materijale je

15

kasnije koristio Semjuel MekGregor Maters pri pisanju lekcija Zlatne Zore. Lug je u privatnoj prepisci sa urednikom magazina „Kotao“ napisao da priče po kojima je Pikingil prikazan kao pijanac koji priziva đavola nisu ništa drugo do vulgarna karikatura. Pikingil je poticao iz porodice naslednih Veštaca, čiji su članovi bili poznati kao Čarobnjaci i sveštenici Rogatog Boga još od vremena Saksonaca. Među tim, budući da je on odlučio da reoblikuje porodičnu tradiciju i osnuje svojih devet Kovena, njegova veštičija sabraća su ga izključila iz porodice i imidž o njemu kao satanisti je počeo da se širi. Mnoge tvrdnje koje Lug iznosi izgledaju kao fantastika i postoji dosta razprava oko toga da li treba se prihvate kao istinite ili ne. Najvažnije od svega je to da Lug tvrdi da je Gardner izdao Zakone drevnog Veštičarenja, ali mu, u isto vreme, daje legitimitet potvrđujući njegovu autentičnost. Džerald Gardner je, u svakom slučaju, bio veoma zanimljiva ličnost. Patricija Krovter, koja je imala tu čast da je Gardner lično kruniše kao „Kraljicu Sabata“, opisuje ga kao čoveka dugih ruku i nogu, mekog glasa i bistrih očiju, koji je voleo dobru šalu i srdačan smeh i koji je, kao tipičan Blizanac, bio zainteresovan za pisanje, čitanje i putovanja. Patricija Krouter takođe tvrdi da je znala neke od članova tradicionalnog Kovena u koji je, po legendi, Gardner 1939. godine uveden. Gardner je, po njenim rečima, u prethodnim životima takođe bio Veštac, tako da mu je pri uvođenju rečeno: »Ti si od veštičije krvi. Pripadao si nam ranije i sada si se vratio«. Gardner je bio nastanjen na jugu Engleske. Tokom 1940. godine se očekivalo da nacističke trupe izvrše napad baš u tom području. Sa obzirom da je živeo na obali, Gardner je organizovao takozvane kućne stražare koji su sačinjavali sredovečni ljudi spremni sa puškama, pištoljima i vilama suprot-stave Nemcima. U pismu koje je objavio „Dnevni Telegraf“ on tvrdi da su »Belgija i Francuska izgubljene zato što se civilno stanovništvo

16

zaključalo u kuće, umesto da je ustalo i zadržalo napadače. Pošto svaki slobodan Englez ima pravo da poseduje oružje da bi odbranio sebe i svoje domaćinstvo, civili treba da se bore toliko dugo koliko mogu«. Gardner je bio izplanirao da, u slučaju da nemački napad uspe, organizuje civilni Pokret Odpora nalik na one koji su već postojali u Noverškoj, Francuskoj i ostalim okupiranm zemljama. Činjenica je da je Hitler te godine stvarno bio zauzet planiranjem napada na Englesku. Bilo je predviđeno da »Operacija Morski Lav«, kako je taj napad bio nazvan, počne krajem Avgusta, odnosno početkom Septembra. Engleske Veštice su, da bi to sprečile, izvele veliku Magijsku operaciju u kojoj je učestvovao i Gardner sa svojim Kovenom. Džek Breslin je u svojoj knjizi »Džerald Gardner: Veštica« naveo sledeće Gardnerove reči kojima on opisuje taj događaj: »U toku noći smo odvedeni do jednog mesta u šumi gde je otvoren veliki krug. Ono što je za tim učinjeno sme da bude izvedeno samo u slučaju velike nužde. Velika kupa snage je aktivirana i polako usmerena u pravcu Nemačke i Hitlera. Izrečena je i telepatski poslaza poruka: »Ti ne možeš da pređeš more, ti ne možeš da pređeš more. Ti ne možeš da dođeš, ti ne možeš da dođeš!« Rečeno nam je da je tako bilo učinjeno i onda kada se Napoleon spremao da sa svojom vojskom okupira Englesku, kao i u vreme španske armade. O moćnim silama koje su korišćene, ja ne smem da pričam. Izvoditi to što smo mi uradili znači koristiti nečiju životnu silu. Nekoliko dana posle toga su mnogi od nas pomrli. Moja

17

astma, koju nisam imao od kako sam se vratio sa Istoka, ponovo se vratila. Ritual smo ponovili četiri puta i tek onda su naši najmudriji rekli da osećaju da smo ga zaustavili.« O uspešnosti izvedene Magijske operacije govori činjenica da su nemački planovi za napad propali, a Hitler je načinio, baš kao i Napoleon, veliku grešku skrenuvši svoju pažnju ka Rusiji. Danas Veštice koje koriste izraz gardnerovska tradicija na taj način nagoveštavaju da je Džerald Gardner osnivač veštičije tradicije koju slede. Osnovne karakteristike ove tradicije su da ona poklanja više pažnje Boginji nego Bogu, ne priznaje samouvođenje i ima tri nivoa uvođenja. Koveni rade bez odeće i iziskuju postojanje „savršenih parova“, što znači isti broj muškaraca i žena. Za gardnerovsku tradiciju je, takođe, karakteristično i postojanje veštičijeg Zakona koji se sastoji od 162 člana, simbolično upotrebljavanje biča u cilju pročišćenja, ceremonijalno otvaranje Kruga na način veoma sličan Ritualu opisanom u srednjovekovnim Grimorijumima, izvođenje Velikog Rituala (u simboličnom ili stvarnom obliku), ritualno korišćenje Zaveta Boginje u kojem su sadržani mnogi elementi iz Aradije, kao i primenjivanje Rituala znanog kao »Spuštanje Meseca«. Mnogi Rituali gardnerovske tradicije mogu da se nađu u knjizi »Knjiga Senki Gospođe Šebe«, kao i u delu »Veštičiji Put« koje su napisali Dženet i Stuart Farar. Mnoge poznate Veštice potiču iz ove tradicije. Mada mnogi pripadnici gardnerovske linije Veštičarenja tvrde da jedino oni

18

predstavljaju istinsko Veštičarenje, postoji još puno različitih veštičijih tradicija koje nude put do istinskog religijskog iskustva. Vešti-čarenje je, u isto vreme, i religija i nauka. Ako neko sledi veštičije Zakone, poštuje Boginju, primenjuje umeće Magije, slavi veštičije pra-znike i poseduje razumevanje da biti Veštica znači služiti zajednici i ljudima, tada je ta osoba stvarno Veštica. Ako je neko posvećen drugom panteonu božanstava, ili samo primenjuje Magiju, onda je reč o nekome ko može da bude okarakterisan kao pripadnik neke druge religije, ili samo Magijska osoba, a ne i kao Veštica. Većina savremenih Veštica smatra se da ljudi nemaju pravo, a ni mogućnost da sude da li je tradicija koju neko sledi izpravna, ili nije. To je pre stvar odnosa pojedinca koji postoji između onih koji slede te tradicije i božanstava kojima su se posvetili. Neke od već postojećih tradicija Veštica su i sledeće:

Aleksandrijska Tradicija: Ova tradicija potiče od Kovena koji je osnovao Aleksandar Sanders. On je tvrdio da ga je 1933. godine njegova baba uvela u Kult Veštica. No, činjenica je da su njegovi Rituali, ako se izuzme znatan uticaj srednjovekovne Ceremonijalne Magije, bili gotovo jednaki Ritualima gardnerovske tradicije. Tokom šesdesetih i sedamdesetih godina Aleksandar Sanders je, zajedno sa svojom ženom Maksin, uveo veliki broj mladih ljudi. Aleksandar i Maksin Sanders su, zahvaljujući pažnji koju su im mediji poklanjali, verovatno najzaslužniji za širenje Veštičarenja po Evropi. Aleksandar Sanders je umro 30. Aprila 1988. godine. Njegova supruga Maksin je još uvek živa i nedavno je u magazinu „Izijanske Novosti“ objavila da prima sveštenice na obuku.

Saksonsko Veštričarenje: Osnivač ove tradicije, Rejmond Baklend, uveden je u Škotskoj u gardnerovsku tradiciju. Godine 1964. Baklend je, zajedno sa svojom ženom Rozmari, osnovao prvi američki Koven gardnerovske tradicije. Posle razvoda braka Baklend je odlučio da stvorio sopstvenu tradiciju Veštica koju

19

je nazvao Saksonsko Veštičarenje, odnosno Saksonska Vika. Doktrinu te tradicije je javno obelodanio u svojoj knjizi »Drvo: Kompletna Knjiga Saksonskog Veštičarenja«. Karakteristike ove tradicije su upotreba saksonskog panteona božanstava i priznavanje samouvođenja kao izpravnog. Svakom Kovenu je ostavljeno da sam izabere hoće li da radi u odorama ili bez njih. Ova tradicija je međunarodna i može da se sretne širom sveta.

Tradicija Vučije Glave: Tradicija Vučije Glave koristi mešavinu skandinavskog i grčkog panteona. Božanstva koja ova linija Veštičarenja poštuje su sledeća: TUULIKI: Ćerka Meliki. Tuliki odgovara aspektu device koja, razigrana i srećna, traži svoje prijatelje vukove. MELIKI: Majka svega što postoji. Ona je Gospodarica Vukova, divljine, šuma i gajeva. Ona je Gospodarica Života. Ona nas podučava da ne treba da se plašimo naše seksualnosti. HEKATA: Aspekt Boginje koja odgovara starici. Hekata je mudrost starosti, ćerka Vremena i Gospodarica Smrti. HIRIKI: Sin Meliki. Poštuje se kao mladi bog. Vlada lovačkim i ratničkim umećem. PAN:

Otac svega. On je, kao i Meliki, Gospodar Vukova, divljine, šuma i gajeva. Pan, takođe, uravnotežuje seksualnost žena sa seksualnošću muškaraca.

ODIN:

Mudri starac.

Tradicija Vučije Glave prvenstveno obožava Meliki i njene vukove, kao i Pana, njenog supruga i radnog partnera. Aspekti kao što su Tuliki, Hekata, Hiriki i Odin dodatno upotpunjuju Točak Života. Pripadnici ove tradicije smatraju da je njihova sveta dužnost da čuvaju planetu na kojoj

20

živimo i brinu o njoj. Esbati se održavaju u vreme Punog Meseca i izvode se kao i svi Rituali, bez odeće. Upotreba bilo kakve droge je strogo zabranjena. Veštice koje slede Tradiciju Vučije Glave tvrde da ne može svako da sledi ovaj put, jer, po njima, može da bude prilično raztrojavajuće da se nađete u vučijem obliku.

Keltsko Tradicionalno Veštičarenje: Uticaj okolnosti je doveo do toga da Geri Ordaz i njegova supruga imaju tek prvi stepen uvođenja kada su, zajedno sa još jednom devojkom, osnovali svoj eklektični Koven Mesečevog Plesa. Prvih godinu dana su eksperimentisali i proveravali šta deluje, a šta ne deluje. Velika pomoć u tome su im bili autori Zvezdani Jastreb (Starhawk), Ed Fič i Dženet i Stuart Farar sa svojim knjigama »Spiralni Ples: Buđenje Drevne Religije Velike Boginje«, »Obredi iz Kristalnog Bunara« i »Kompletna Veštičija Biblija«. Uskoro je njihov Koven dobio dva nova člana, a oni drugi stepen uvođenja u okviru Kovena Devičanskog Brda. Nedugo posle toga Morgan i Geri su odlučili da osnuju svoju sopstvenu tradiciju koju su nazvali Keltsko Tradicionalno Veštičarenje. Veoma su otvoreni i druželjubivi.

Tradicija Kristalnog Meseca: Tradiciju Kristalnog Meseca, kojoj je ime dala Olivija Robertson iz Društva Izide, osnovali su Gospođa Gvinevir i Gospodar Diliden. Reč je o eklektičnom Veštičarenju, zasnovanom na keltskim korenima, koji koristi tradicionalni trostepeni evropski sistem Uvođenja i u istoj meri poštuje i Boginju i Boga. Okupljanja se odvijaju u vreme kako Mladog tako i Punog Meseca. Pored osam osnovnih Sabata slave i neke praznike koji potiču iz drugih paganskih religija. Broj članova Kovena je strogo ograničen na

21

trinaest. Pored ličnih vežbi, ova tradicija nudi i izvanredan tečaj koji može da se pohađa dopisnim putem.

Crkva i Tilvit Teg: Ovo je keltsko-velška tradicija koju je 1967. godine osnovao Bil Veler i koja poučava balastu Prirode, narodnog predanja, mitologije i misterije. Poseduje svoj „spoljašnji krug“ učenika koji mogu da budu podučavani i putem dopisnih tečaja. Svrha ove Crkve Veštica je pronalaženje onoga što je najvrednije u svetu, uzdizanje dostojanstva svake osobe, kao i podpomaganju ljudske potrage za sopstvenim identitetom, duhovnim izpunjenjem i istinskom srećom.

Muška Duhovnost: Poslednjih godina su, kao reakcija na radikalni feminizam, objavljene brojne knjige o muškom božanskom zakonu i muškoj duhovnosti. Kao pionirske knjige iz te oblasti se navode »Veštičarenje i Gej Kultura« (1978. godina), »Heroj sa Hiljadu Lica« (1986. godina), »Rogati Bog« (1987. godina) i »Falus: Sveta Slika Muškosti« (1987. godina), čiji su autori Artur Evans, Džozef Kembel, Džon Rovan, Eugen Monik. Kasnije su i Dženet i Stuart Farar, Rober Lolor, Li Voren-Klark, Alan Ričardson, Džon Metjuz i R. J. Stuart objavili knjige »Veštičiji Bog« (1989. godina), »Poštovanje Zemlje: Nova Muška Seksualnost« (1989. godina), »Merlinov Put« (1990. godina), »Uzdizanje Boga Zemlje« (1991. godina), »Božiji Horovi« (1991. godina) i »Slavljenje Muških Misterija« (1991. godina). Osamdesete su tako donele novog muškarca, tako redke i egzotične vrste, koji predstavlja osećajnog momka koji menja pelene i, po potrebi, zaplače. Danas, u doba poslefeminizma, mnoge žene se žale, uprkos tome što mnogi muškarci vode računa o tome da budu što pažljiviji, da se u odnosima među polovima nije ništa suštinski promenilo. Sa druge strane, u Americi su neki muški psiholozi počeli da tvrde da feminizam slabi ulogu muškarca, i, obzirom na to, krenuli su sa organizovanjem sastanaka i vikend tečajeva na kojima su učili ljude da budu „pravi muškarci“, ali na ne patrijarhalni, ne vođstveni i ne izkorišćavajući način u odnosu na žene i Prirodu. Takvi

22

obrazovni programi su uključivali i kampovanja u Prirodi gde su muškarci učili, pričajući jedni drugima mitske priče oko logorske vatre, da se oslobode „divljaka“ zarobljenog u sopstvenoj psihi. Vodeći autori u ovom novom muškom pokretu su Robert Bli i jungovski analitičari Robert Mur i Daglas Žilet sa svojim knjigama »Gvozdeni Džon« i »Kralj, Ratnik, Mag, Ljubavnik: Razodkrivanje Arhetipova Zrelog Muškarca«. Mur i Žilet su posebno zanimljivi, jer naglašavaju poslefeministički stav koji odbacuje ideju o muškoj krivici koju omogućavaju žene koje u muškarcima vide uzrok sveg zla na svetu. Njih dvojica su ukazali da svako ljudsko biće, bez obzira na pol, mora da preuzme svoj deo krivice za planetarnu krizu. “Rat Polova” predstavlja, po njima, uzaludnu igru u kojoj niko ne može da pobedi, što očajnu situaciju čini još gorom. Pokret Muške Duhovnosti je, po svemu sudeći, ozbiljan pokušaj da se počne sa rešavanjem duboko ukorenjenih problema nerazdvojivih od odnosa koji vladaju između muškaraca i žena, kao i od mišljenja koje muškarci imaju o svojoj seksualnosti. Period od dve hilade godina partijarhata je rezultirao potiskivanjem Boginje i ženske duhovnosti. Među tim, u današnje vreme i muški i ženski zakoni moraju da budu uravnoteženi, kako na spoljašnjim tako i na unutrašnjim nivoima. Jedino tako može da se dogodi psihičko ugrađivanje i istinsko sjedinjavanje suprotnosti. Poricanje i odbacivanje muških, odnosno ženskih energija, predstavlja veliku grešku. Po paganskom učenju, Rogati Bog, koji se javlja u tri aspekta i to kao Solarni Bog, Bog Biljaka i Vladar Podzemnog Sveta, izuzetno je moćan arhetip koji i muškarce i žene može da nauči mnogo o kanalisanju uništavajuće muške energije u stvaralačke svrhe, kao i o harmonizovanju muške i ženske polarnosti. Bog je suprug i ravnopravni partner Boginje, ali će ipak u dolazećem istorijskom periodu morati da ima manje značajnu ulogu, sve dok se ravnoteža ponovo ne uzpostavi, u odnosu na ženski božansko zakon. No ipak, ignorisanje ili potpuno potiskivanje muškog zakona može da dovede do velikih psiholoških problema koji mogu da se odraze na buduće generacije. Bratstvo Zemlje je međunarodna organizacija otvorena za muškarce svih doba, kultura i seksualnih orijentacija, zainteresovanih za izučavanje,

23

stvaranje i primenjivanje životno potvrđujuće, pozitivne i ka Prirodi okrenute muške duhovnosti. U Americi postoje i grupe koje primenjuju takozvanu homoseksualnu duhovnost zasnovanu, u glavnom, na paganskim i veštičijim osnovama.

Dijaničko Veštičarenje: Prvi tragovi ideje o povezivanju feminističkih shvatanja i duhovnosti mogu da se nađu u delovanju žena okupljenih u grupu nazvanu W. I. T. C. H. (Women’s International Terrorist Conspiracy from Hell, ili »Ženska Međunarodna Teroristička Zavera iz Pakla«), koje su učestvovale u nadstvarnim i političkim protestnim akcijama. Tri godine kasnije, 1971. godine, Susana Budapest je osnovala Koven Susane Budapest Antoni. Iste godine je izašla i njena knjiga »Sveta Knjiga Ženskih Misterija« i ženski Koveni su počeli da se osnivaju neverovatnom brzinom širom Amerike. Susana Budapest je do 1956. godine živela u Mađarskoj, gde ju je Masika Silagji, njena majka, uvela u Kult Veštica. Posle propasti mađarskog ustanka Susana Budapest beži u Ameriku gde je, kao žena, odkrila novu vrstu ugnjetavanja. Posle dvanaest godina braka, osećajući se porobljenom, pokušala je samoubistvo. Tokom tog pokušaja imala je vizije i iskustvo kliničke smrti. To je iz korena izmenilo njen život tako da je napustila muža i preselila se u Los Anđeles. Tamo se uključila u rad lokalne grupe Njene priče o Boginji i mađarskim paganskim obredima su naišle na plodno tlo i sledeće godine je osnovan Koven Susane Budapest Antoni. Susana Budapest je ovu tradiciju nazvala Dijaničkim Veštičarenjem, odnosno feminističkom duhovnošću. Prvi dijanički Koveni u Evropi su osnovani pre svega u Francuskoj, a za tim i u Engleskoj. Na poziv mađarskih Veštica Susana Budapest je 21. Juna 1989. godine gostovala u Budimpešti i tom prilikom je održala više predavanja i javnih nastupa. Danas se terminom »Dijaničko Veštičarenje« opisuju brojne tradicije feminističkog Veštičarenja, od kojih nisu sve povezane sa Susanom Budapest. Žene uključene u ove tradicije traže svoje korene u drevnom matrijarhatu, a nadahnuće nalaze u knjigama koje su napisali Ž. Ž. Bahofen,

24

Zvezdani Jastreb, Hali Iglhart, Dijana Marikidl, Marija Gimbutas, Mari Dali, Kris Kakol, Robert Brifult i drugi. Za grupe dijaničkih Veštica je, u glavnom, zajedničko sledeće: • Uključuju samo žene, dok su muškarci apsolutno izključeni. • Ne rade na osnovu Knjiga Senki koje se prenose sa kolena na koleno. Kao glavni izvor iz kojeg crpe informacije i Rituale dijaničke Veštice koriste knjigu »Feministička Knjiga Svetla i Senki« koju je napisala Susana Budapest, kao i objavljene Knjige Senki i Rituale u raznim i magazinima. Među njima je, takođe, u nadahnjujućem smislu veoma popularno i delo »Aradija ili Jevanđelje Veštica«. • Mada prihvataju opšte Zakone Veštičarenja koji se tiču morala, novca i samoodbrane, dijaničke Veštice ne poštuju ona pravila Veštica koja se tiču građe Kovena i njegovog uređenja. • Dijanički Koveni često pokušavaju, kroz istraživanja, umetnost, ples, pesmu i sanjarenje, da ožive matrijarhalne ideje. Takvi ženski Koveni, za razliku od „standardnih“, su okrenuti ka ženskim iskustvima, ženskim telima i ženskim potrebama.

25

Poglavlje 2

OBUKA I RAD VEŠTICA a bi neko pripadao religiji Veštica potrebno je da prođe kroz Ritual Uvođenja. Tradicionalno, kandidat za Uvođenje čeka godinu i jedan dan. Tokom tog perioda članovi Kovena procenjuju da li je ta osoba pogodna za uvođenje i rad u tom Kovenu, ili nije pogodna. Prvo uvođenje kroz koje prolaze Veštice predstavlja prvi nivo posvećenja tokom kojeg se Veštica uvodi u misterije boginje. Na kraju Rituala uvođenja njoj se pokazuju Magijska oružja i objašnjava njihova upotreba. Takođe joj se daju uputstva o korišćenju psihičke energije, o posvećivanju vode i soli, kao i uputstva o tome kako se na sve četiri strane Kruga prizivaju sile Elemenata. Na prvom uvođenju se Veštici takođe odkriva ime Boginje i način na koji ona može da se prizove. Rad prvog stepena Veštičarenja se razlikuje od tradicije do tradicije, ali, u glavnom, podrazumeva usavršavanje zamišljanja i razvoj vidovitosti, kao i učenje alternativnih načina lečenja, kako korišćenjem Magije, tako i polaganjem ruku i upotrebom lekovitog bilja. Velika Sveštenica, po tradiciji, zahteva da prođu tri godine obuke pre nego što može da se pređe na sledeći nivo posvećenja. Kandidat za Uvođenje drugog stepena mora da dokaže da je ovladao umetnošću lečenja izlečivši različite osobe. Od kandidata se isto tako traži i da položi test vidovitosti. Uvođenje u prvi stepen predstavlja život, dok uvođenje u drugi stepen simboliše smrt. Tokom ovog uvođenja, uvođeniku se odkriva tajno ime Boga, kao i način na koji on može da se prizove. Za uvođenje u treći stepen, kandidat bi trebalo da ima partnera suprotnog ili istog pola. Uvođenje u treći stepen simboliše ponovno rađanje i tokom tog uvođenja se daju uputstva o tako zvanom Velikom Ritualu. Veliki Ritual predstavlja ritualno seksualno sjedinjavanje Sveštenika i Sveštenice, koji, tom prilikom, na sebe

D

26

preuzimanju uloge Boginje i Boga. Ovaj Ritual može da podrazumeva, u slučaju da je reč o osobama koju su i u svakodnevnom životu seksualni partneri, stvarni seksualni odnos, a može da bude izveden i samo simbolično. Veliki Ritual predstavlja samu srž misterija Veštica, kao i početak ozbiljnog i istinskog unutrašnjeg rada. Klasične tradicije Veštica poput gardnerovske i aleksandrijske insistiraju da neko ko želi da bude Veštica mora da prođe kroz običajeno uvođenje i obuku u okviru Kovena. Među tim, Dorin Valijente je, u svoju knjigu »Veštičarenje za Sutra«, uključila i „Liber Umbranum“, sažetu i kompletnu verziju Knjige Senki, pogodnu za sve one koji žele da se samouvedu i da za tim osnuju svoj sopstveni Koven. Posle nje su svoje Rituale uvođenja objavili Rejmond Baklend i Skot Kuningam i masa ljudi je počela da se samouvodi i da osniva ne tradicionalne Kovene. Da bi neko uzpostavio unutrašnju vezu sa Boginjom i Bogom i tako se pripremio za Ritual samouvođenja, Skot Kaningam preporučuje nekoliko veoma jednostavnih vežbi:

T

rebate da stanete licem okrenuti prema Mesecu. Ako Mesec nije vidljiv, trebate da ga zamislite. Za tim je potrebno da osetite svetlost Meseca kako se meša sa energijom tela, da zamislite Boginju u bilo kojem njenom obliku i da je nazovete nekim od njenih drevnih imena (za primer: Dijana, Selena, Hekata). Dok to činite, otvorite srce i telo za energiju Boginje izpoljenu u svetlosti Meseca. Tu vežbu trebate da ponavljate nekoliko nedelja i to uvek u isto doba noći. Paralelno sa tim treba u jutru da stanete licem okrenutim ka Suncu i da osećate energiju svetlosti Sunca. Za tim trebate da zamislite Boga u nekom od njegovih obličja i da ga nazovete bilo kojim od njegovih drevnih imena (za primer: Oziris, Cernunos, Pan).

Tokom ovih vežbi je potrebno da budete potpuno otvoreni za sve vrste osećanja koja mogu da se jave. Jedna od tajni Veštica je da božanstva borave

27

unutar nas. Ono što svaka Veštica treba da uradi je da ih upozna, da se potpuno otvori prema njima. Prvi korak ka njihovom upoznavanju je čitanje knjiga o mitologijama različitih naroda i o različitim panteonima božanstava. Osim sticanja znanja iz knjiga, najtoplijem preporučujem i duge šetnje kroz šumu, proučavanje cveća i drveća i posećivanje divljih i ne zagađenih mesta, gde energija Boginje i Boga može direktno da se oseti u huku potoka, fijuku vetra i vrelini Suncem ogrejane stene. Kada se dostigne stanje blizkosti sa Prirodom može da se pređe na pravljenje svetilišta (Hrama) posvećenog Boginji i Bogu. U tu svrhu može da posluži omanji sto na koji trebate da stavite dve sveće. Leva sveća, koja predstavlja Boginju, treba da bude zelena, a desna sveća, koja predstavlja Boga, treba da bude crvena. Zelena i crvena su boje koje su od davnina korišćene u Magiji i koje se povezuju sa životom i sa smrću. Između sveća možete da stavite vazu sa cvećem. Na sredini Oltara, nešto ispod vaze sa cvećem, trebate da postavite gorionik u kojem će da se pale mirisi, a ispod njega može da se stavi žrtvena posuda. Veštičarenje APSOLUTNO IZKLJUČUJE bilo kakvo prinošenje krvnih žrtvi i ubijanje životinja u ritualne svrhe. Šta više, najveći broj Veštica slede vegeterijanski način ishrane i aktivno učestvuju u organizacijama za zaštitu prava životinja. Veštice, na mesto prolivanja krvi, pale žrtvene mirise, sipaju žrtvene ponude u vidu vina, mleka ili soka, odnosno božanstvima nude voće, zrnevlje, semenje i slično. Jednostavan Ritual posvećen božanstvima Veštica može da se odpočne tako što ćete da stanete, sa žrtvenom posudom u rukama, ispod Oltara. Posle paljenja sveća i mirisa trebate da položite žrtvu u žrtvenu posudu i da kažete: »Gospo Meseca, nespokojnog mira i zelene zemlje, Gospode Sunca i divljih stvorenja, Prihvatite ovu ponudu koju ja stavljam u Vašu čast, I podarite mi mudrost da spazim Vaše prisustvo u celoj Prirodi, O, Velika Boginjo i moćni Bože!« Posle toga je potrebno neko vreme da meditirate o Boginji i Bogu, kao i o vezi koju sa njima želite da uzpostavite. Pri tome treba da se trudite da se

28

oni osete u sebi, ali i oko sebe. Na kraju je potrebno da ugasite sveću i pustite miris da izgori do kraja. Ovaj Ritual se ponavlja svakog dana i to, po mogućnosti, u isto vreme. Pre svakog ponavljanja potrebno je da iznesete iz svetilišta žrtvenu posudu od predhodnog dana i da je prospete na zemlju. Kod osoba koje izvode ovaj Ritual može da se, posle određenog vremena, javi želja da se uradi Ritual Samouvođenja. Ritual koji sledi je napisala Heder O’Del iz Kolorada i objavljen je u knjizi »Veštičarenje Danas« koju je uredio Čas S. Klifton: Ritual se počinje obeležavanjem ritualnog prostora. To se radi postavljanjem zelene sveće na Sever Kruga, žute sveće na Istok, crvene na Jug, i plave na Zapad. Na sredinu Oltara se postavlja oltarska sveća u čijoj blizini treba da se nalazi omanja posuda sa uljem (čisto maslinovo ulje je zadovoljavajuće), gorionik sa mirisom čaša sa crnim vinom. Na Oltaru, pored toga, može da se nađe i neki predmet koji za onoga ko izvodi ovaj Ritual ima poseban značaj. To, za primer, može da bude i ritualni bodež, kristal, nekakav fetiš, Magijski nakit, slika ili skulptura Boginje i slično. Sam Ritual treba da se izvede noću i to za vreme Punog Meseca, a dan koji mu predhodi je potrebno da provedete tiho i bez uzbuđenja. Lagano kupanje u vodi u kojoj je dodato odgovarajuće bilje i ulje može da posluži kao odgovarajuća priprema za Ritual. Sa napuštanjem kupatila trebate da napustite i sve brige i zabrinutosti. Podpuno nagi trebate da uđete u ritualni prostor kao da ulazite u neki novi i ne poznat svet. Sledeći korak predstavlja izvođenje nekoliko ciklusa ritmičkog disanja, opuštanje celog tela i meditacija o Boginji, Bogu i svrsi samouvođenja koja se izvodi. Posle toga trebate da upalite oltarsku sveću i nekoliko trenutaka da osećate njenu toplotu, posmatrajući u isto vreme igru Svetlosti i Senki. Zapalivši miris, potrebno je, sa uljem u rukama, da odete do istočnog dela Kruga, da upalite žutu sveću u uljem lagano da premažete čelo, kapke, usne, šake, grudi, polne organe i pete, govoreći: »Blagosiljam svoj um, svoje oči, svoja usta, svoje šake, svoje grudi, svoju vaginu (odnosno penis), svoja stopala.«

29

Radeći to trebate da zamislite snažan vetar koji duva sa Istoka i koji u svaki delić tela koji je premazan udahnjuje život. To trebate da ponovite na Jugu, samo ovoga puta trebate da zamislite toplotu Sunca koja budi vitalnost i strast u premazanim tačkama. Shodno tome, na Zapadu trebate da se trudite da osetite kako kroz sve premazane tačke struji nekakav siloviti uticaj, dok je na Severu potrebno da pokušate da osetite težinu pritiskajuće i glinovite zemljane mase. Posle toga trebate da premažete svoje telo uljem. Kada to završite, trebate da kažete veoma sporo i usredsređeno sledeće: »Budite sa mnom, o Boginjo i Bože, Svojim umom tražiću razumevanje Vaših misterija, Svojim očima gledaću lepotu Zemlje, Svojim ustima o Vama ću da govorim rečima i pesmom, Svojim rukama ću da učinim Vaša dela, Svojim grudima ću utehu da dajem, Svojom vaginom/penisom ću da izpoljavam radost davanja života, Svojim stopalima ću da hodam Vašim putevima.« Za tim je potrebno da izpijete vino, nastojeći da uživate u njegovom ukusu i da odložite čašu na Oltar, izgovarajući: »Ja, (ovde trebate da izgovorite veštičije, odnosno Magijsko ime koje je izabrano), sam od sada Veštica!« Ritual Uvođenja, odnosno samouvođenja, samo po sebi ne donosi ni kakvu posebnu moć, već označava početak obuke i ozbiljnog veštičijeg rada. Mada je zaseban rad moguć, grupni rad i zajedničke proslave veštičijih praznika su, u glavnom, najbolje rešenje za nekoga ko želi da se uspešno bavi Veštičarenjem. Unutar grupe postoji više glasova koji mogu da pevaju, više tela koji mogu da igraju, kao i više smeha, dodira i radosti. Mnoge osobe, ipak, iz ovih ili onih razloga odlučuju da izvedu Ritual Samouvođenja i da posle toga stiču znanje iz knjiga, posebnih veštičijih magazina i iz

30

unutrašnjih izvora i veza. Pored toga, postoje i broji kursevi koje učenici, ako nisu u mogućnosti da lično prisustvuju lekcijama, mogu da pohađaju putem pošte. Jedan od takvih kurseva je i onaj koji nudi Gospođa Sabrina, autor knjige »Zahtevanje Moći: Kako i Zašto o Primenljivoj Ritualnoj Magiji«. Rituali Veštica koje su izabrale da rade samostalno ne moraju da budu ništa manje uticajni nego složene Ceremonije koje se izvode u okviru Kovena. Jedan od takvih Rituala je proslava 31. Oktobra (Noć Veštica) koju je napisala Teri Šarp-Smit, Veštica koja živi na Floridi i koja sledi keltsku tradiciju. Za ovo izvođenje je potrebno sledeće: Tri sveće: • 1 crvena sveća, • 1 bela sveća, • 1 crna sveća. Miris treba da se sačini od Komonike, Tise i Pelina. Devet tikvi na kojima su izrezane oči, nos i usta. Tikve trebate kružno da razpodelite oko ritualnog Kruga i u svaku trebate da stavite po jednu sveću, nije važno koje boje. Ritual počinje trideset minuta pre Ponoći tako što se upale sveće unutar tikvi. Za tim se otvori Krug na običajeni način i upale se oltarske sveće. Bela sveća se pali za Devicu, Crvena sveća se pali za Majku, Crna sveća se pali za staricu. Najbolje je da onaj ko ovo izvodi bude potpuno bez odeće, mada i crna odora može odgovarajuće da posluži. Posle paljenja sveća, upali se i miris. Posle toga je potrebno da se skoncentrišete na Duhove sa kojima želite da stupite u vezu i da kažete sledeće: »Ovim slavim ovaj praznik mrtvih,

31

U ovoj noći najtanjeg vela, Neka Duhovi budu nahranjeni. Vrata između svetova su široko otvorena, Koraci mojih predaka se čuju kako odzvanjaju pored mene, I ja u šuštanju opalog lišća čujem i osećam njihove glasove, I vidim njihove Duhove kako lebde iznad zemlje. Noćni vetrovi, nosite njihove poruke ka meni. Neka se moja unutrašnja vizija probudi tako da ja istinski vidim. Gefion, Gospodarice Magije, vodi me do istinske vizije. Hela, Kraljice Smrti, otvori preda mnom svoje dveri ove noći. Želim da ovladam Viđenjem Budućnosti. Neka se veo digne! Kao što ja želim, tako će i biti!« Kada se ovo izgovori, potrebno je da sednete mirno i usredsredite se na plamen crne sveće sve dok se Duh ne pojavi. Njemu možete da postavite pitanje na koje želite da dobijete odgovor. Sa Duhom trebate da razgovarate sa ljubavlju i pažnjom i on će rado da odgovori na postavljena pitanja. Veoma je važno da odpustite, na kraju Rituala, prizvanog Duha, ili Duhove, zahvalivši im se i rekavši im da idu u miru. Posle toga trebate da ugasite miris i sveće, da razbijete Krug i da pogasite sveće koje se nalaze u tikvama. Osim slavljenja veštičijih praznika, prizivanje božanstava je jedan od najvažnijih delova rada Veštica. Ritual prizivanja Cernunosa koji sledi je primer veoma uticajnog i efikasnog Rituala koji mogu da izvedu Veštice koje su odlučile da rade samostalno. Ovo prizivanje se izvodi Četvrtkom za vreme Punog Meseca, ili blizu njega, nešto posle Ponoći, rano u jutro, oko podne, posle podne ili kasno u veče.

32

U centar Oltara trebate da postavite figuru, ili sliku Pana. Na mesto nje može da posluži i Levijev crtež Jarca Sabata, ili Tarot Atu XV, postavljen glavom ka Istoku, odnosno model penisa u erekciji, slika nagog muškarca sa penisom u erekciji, ili bilo koji falusni simbol. Štap trebate da stavite na Jug, Pehar napunjen crnim vinom na Zapad, Disk na Sever, a bodež na Istok. Borove Šišarke, Paprat i Bršljen trebate da, zajedno sa rogovima, zubima i papcima papkara, kao i grančicama, ili lišćem Bora, Omorike, Kedra, Rododendrona i Lovora, razbacate po Oltaru. Na Oltar, takođe, mogu da se stave i dve crvene sveće. Na južnoj strani Oltara treba da se nalaze šibice, gorionik sa briketima i posuda sa mirisom načinjenim usitnjavanjem u avanu sledećih sastojaka: • 2 dela Tamjana, • 1 deo lišća Lovora, • 1 deo Pelina, • 1 deo Sporiša, • 1 deo lista Pačulija, • 1 deo borovih iglica, ili strugotina drveta Čempresa. U tu smešu trebate da dodate nekoliko kapi ulja Mošusa, Karanfilića, Bora i Masline, kao i crnog vina i sopstvene sperme, ili mentrualne krvi. Na zapadnu stranu Oltara trebate da stavite Knjigu Senki, a na istočnu stranu je potrebno da stavite potrebštine za Vradžbinu koja će sada da bude obavljena. Pripreme za Ritual podrazumevaju ritualno kupanje i premazivanje slepoočnica, vrata, zglavaka i stopala prirodnim, ili veštačkim, uljem Mošusa, ili parfemom Pačulija. Otvaranje Kriga i paljenje sveća i briketa označava početak Rituala. Za tim je potrebno da sednete na Zapad, licem okrenutim prema Jugu, živo trebate da zamislite strastan seksualni čin i da se uživite u njega sve dok to ne rezultira snažnim seksualnim uzbuđenjem. Tada, gledajući u falusni simbol na Oltaru, trebate šapatom da izgovorite sledeće: »O Rogati!

33

Veličanstven si Ti i Tvoja veličina mora da bude slavljena. Tvoji rogovi su uzpravni i blistavi. Kao što si Ti rogat, neka tako budem i Ja!« Posle toga je potrebno da ustanete i da odete, krećući se naopako, na Jug. Tamo je potrebno da stavite miris u kadionicu, ili gorionik, a za tim da kadite Oltar uz reči: Dok kadite na lavo: »Eko, Eko Azarak!« Dok kadite na desno: »Eko, Eko Zomelak!« Dok kadite u napred: »Eko, Eko Cernunos!« Odloživši kadionicu, ili gorionik, na Oltar trebate da plešete solarno oko Olatar i izgovarajući: »Io Pan! Io Pan! Dođi preko mora! Sa Sicilije i iz Arkadije! Lutajući kao Bahus, sa faunima i panterima, I Nimfama i Satirima kao pratnjom! Dođi sa Artemidom, u svilenoj obući, I kupaj svoja bela bedra, predivni Bože, Pri šumskoj mesečini, na mramornoj gori, U namreškanu zoru, na ćilibarnom izvoru! Probij mač kroz ranjavajući okov, Sveprožirući, Svestvaraoče! Daj mi znak Otvorenog Oka, I uzdignuti znak trnovitoga bedra. Ja sam Pan! Io Pan! Io Pan, Pan! Pan! Ja sam Tvoja ženka, ja sam Tvoj muškarac, Koza Tvoga stada, Ja sam zlato, Ja sam Bog! Meso Tvoje kosti, cvet Tvoga štapa. Čeličnim papcima jurim po stenama! I besnim i silujem i derem i kidam,

34

Večito, svet bez kraja: Lutka, devojka, bahatkinja, čovek, U silini Pana! Io Pan! Io Pan! Io Pan!« Ples je potrebno da završite na Istoku, da čučnete i da sebe zamislite na malom, zelenom proplanku koji se nalazi u sred ogromne, tamne šume. Trebate da čujete topot divljih zveri što gaze krozšiprag, kao i urlike što se prolamaju kroz šumu. Takođe, trebate da osetite uzbuđenje u vazduhu, čak trebate da se potrudite da to uzbuđenje i nanjušite, za tim, posle toga, da naslutite da se nešto, ili neko, uzbuđujuće i divlje približava odpozadi. Ne trebate da gledate na okolo, već trebate da čekate dok se ne javi svest o prisutnosti nečega takvog. Tada trebate da izgovorite šapatom: »Pan! Bahus! Faslusni Hermes! Prijap! Kem! Set! Horus! Aradija! Cernunos! Pod bilo kojim imenom i u bilo kojem obliku da dođeš, Ti si tvoračka moć! Ti si stvaralačka sila! Podari mi čast da budem Tvoje oruđe! Načini me svojom Sveštenicom/Sveštenikom!« Energija će da potekne ka, kroz, oko i iz onoga ko izvodi ovaj Ritual. Trebate da uživate u toj energiji neko vreme, a za tim da se uzpravite i da kažete: »U Tvoje Ime, ja bacam ovu Vradžbinu!« Za tim može da se izvede odgovarajuća Vradžbina za ljubav, vitalnost i mogućnost muškarca, ili nešto slično. Na kraju, Krug trebate da razvijete na odgovarajući način. Prethodni Ritual na svome kraju sadrži, kao što se vidi, bacanje Čini (ili Činičarenje). Vradžbine takve vrste, koje predstavljaju značajan deo

35

veštičije obuke i rada, nikada nisu silujuće prirode i uvek su usmerene ka nekom pozitivnom cilju. Veštičija Vradžbina može da se odredi kao Ritual u kojem se koriste različita „pomagala“ da bi se prouzrokovao željeni rezultat. Cilj takve operacije treba da bude što više precizno određen. Vradžbine podrazumevaju buđenje psihičke energije i njeno usmeravanje ka željenom rezultatu. Zbog toga se koriste reči, sveće, mirisi, kristali i bilje. Svako od njih poseduje određenu energiju koja može da bude korišćena u bacanju Čini. Biljke i različito kamenje su još u osvit civilizacije predstavljali prva Magijska pomagala čoveka. Za Primer: tako je Fluorit korišćen za podsticanje mentalnih aktivnosti, kristali su zbog izlečenja polagani na telo, dijamanti su nošeni zbog mira, Cimet je kao miris paljen da podstakne inteligenciju, dok je Sandalovina korišćena za olakšavanje meditacije. Biljna ulja su utrljavana u kožu, a korišćena su i za premazivanje sveća. Bele sveće su paljene u cilju zaštite i mira, crvene sveće su paljene da probude strast i hrabrost, crne sveće da upiju bolest i negativne energije, plave sveće se pale za zdravlje i sreću, zelene sveće za novac i plodnost, žute sveće se pale za inteligenciju i proročanske sposobnosti, a ružičaste za ljubav i prijateljstvo. Bilo je dovoljno da se sa uljem posvete sveće i da se okruže sa odgovarajućim biljem i kamenjem. Dok bi sveće gorele, Veštica bi zamislila svoj cilj i u njega usmerila na poseban način aktiviranu psihičku energiju. Na taj način su nastale Vradžbine koje koriste današnje Veštice. Najčešće korišćeni Magijski predmeti koje savremene Veštice upotrebljavaju za bacanje svojih Vradžbina jesu Magijske lutke i sveće. Magijske lutke predstavljaju jedan od motiva koji najviše privlači pažnju u svim pričama o “zlim” Vešticama koje, zabijajući duge igle u lutke, svojim žrtvama zadaju ne izdrživ bol, pa čak i smrt. Činjenica je da su u prošlosti lutke stvarno korišćene i u negativne svrhe. Narodna Magija je poznavala Magijske operacije pri kojima bi se na pergamentu izpisalo ime žrtve i to posebnim mastilom zvanim Zmajeva Krv. Ovo mastilo se koristi u crnomagijske svrhe, ali i u Činima čiji je cilj da nekoga ojačaju. Ovako izpisano ime bi se lepkom ili čiodom pričvrstilo za lutku tako da predstavlja žrtvu. Ako je osoba koja je izvodila ovakvu operaciju imala neki predmet koji bi pripadao žrtvi i koji je mogao da bude izkorišćen za ostvarivanje

36

Magijske veze sa žrtvom, tada bi i takav predmet na neki načinbio pričvršćen za lutku. Najsnažnija Magijska veza može da se ostvari ako se poseduje sperma, odnosno menstrualna krv žrtve. Nešto slabiji rezultati se postižu sa krvlju. Za tim bi, po jačini veze koja može da se ostvari, došli nokti i pramenovi kose, onda neki deo odeće koji je žrtva nosila, pa žrtvin podpis, za tim žrtvina fotografija, i, kao poslednje, dvorska Tarot karta koja je predstavlja. Sam uticaj na žrtvu, koji se izpoljavao u vidu ne snosnih bolova, nije se neophodno ostvarivao ubadanjem igle u lutku. Dovoljno je bilo da se u lutku utrlja određeni prah i da se lutka, uz odgovarajuće Magijske reči, za tim veže crnim konopcem. Posle toga, lutka bi se, uz paljenje odgovarajućih mirisa i izgovaranje Magijskih formula, umotala u crnu tkaninu. To se, oko Ponoći, ponavljalo sedam puta, posle čega bi lutka bila spaljena. U današnje vreme se lutke najviše koriste u Ritualima koji imaju za cilj izlečenje. Ipak, pored toga, lutke se koriste i u Činima za sticanje novca, ostvarivanje ljubavne veze, dobijanje sudske parnice, zaštite od ogovaranja i slično. Kao primer za Čini koje imaju za cilj izlečenje neke osobe može da posluži sledeći Magijski Ritual: Ime osobe kojoj želite da pomognete se napiše na pogodnom materijalu i pričvrsti se za lutku. Za tim se delovi lutke koji odgovaraju obolelim delovima tela premažu odgovarajućim uljem. Tokom toga mogu da se izgovore sledeće reći: »Izceljujem bolesne, pomažem slabim, Donosim zdravlje onome kome treba, Ublažujem bolove, smirujem nerve, Ovoga činim zdravim!« Lutku za tim trebate da zavijete u čistu belu tkaninu i da je položite na Oltar između dve bele sveće koje se posla toga upale. Sledeći korak koji je u jedno i najvažniji, predstavlja aktiviranje psihičke energije i njeno usmeravanje ka cilju Vradžbine, koji je u ovom slučaju Magijsko izlečenje. Ovaj Ritual se ponavlja svakog jutra sve dok se bolesna osoba ne oporavi i ne ozdravi.

37

Osim za privlačenje ljubavnih partnera lutke mogu da budu korišćene i za odbijanje nasrtljivaca. To je veoma jednostavna Vradžbina koja zahteva da se na papiru, pergamentu ili nečemu sličnom napiše sledeće: »Želim da me (ime nasrtljive osobe) ostavi na miru, Da me više ne zove i ne dolazi kod mene!« Tu cedulju trebate kanapom da vežete za lutku i onda kroz nju u lutku da zabijete četiri poveće igle, ali tako da svaka dolazi iz različitog pravca. Tako probijenu iglu trebate da okačite, sa unutrašnje strane, iznad vrata. Magija sa Svećama je jednostavna i za nju nije potrebno da budete poseban stručnjak. Uz poznavanje Magijske vrednosti različitog bilja, mirisa i ulja, kao i Magijskih osobina koje mogu da se nađu u knjizi »777« Alistera Kroulija, koju bi svako ko želi da se bavi Korisnom Magijom morao da pročita, svako obdaren sa malo mašte i sklonosti ka eksperimentisanju može da stvori svoje sopstvene Čini sa lutkama. Sveće se, slično Magijskim Lutkama, u Ritualima savremenih Veštica najčešće koriste za lečenje. Kod Magije sa Svećama je mnogo važnija njihova boja nego oblik. Simbolika pojedinih boja je data u tabeli ispod: BELA:

Čistoća, Duhovnost, Istina, Duhovna Snaga.

CRVENA:

Zdravlje, Seksualna Moć, Ljubav, Privlačnost i Hrabrost.

RUŽIČASTA: Uspeh, Počasti, Čednost, Romantičnost i sve uzvišene vrline. ŽUTA:

Razum, Mašta/Zamišljanje, Snaga Uma i Odbijanje Zla.

ZELENA:

Darežljivost, Dobra Sreća, Plodnost, Novac i Novčani Uspeh.

38

PLAVA:

Nadahnuće/Inspiracija, Mudrost, Okultna Moć, Zaštita, Strpljenje i Spokojstvo.

LJUBIČASTA:

Savršenizam, Samopoštovanje, Ambicije i napredak u poslu vezanom za novac.

SREBRNA:

Odbijanje negativnih sila i otvaranje vrata Astralnog Sveta.

ZLATNA:

Privlačenje najviših uticaja.

Pored toga, svakom Zodijačkom Znaku odgovara sveća određene boje. To su takozvane Astralne Sveće i njihove odgovarajuće boje su navedene u tabeli sa desne strane. Sveće, pre upotrebe, Zodijački Znak: Odgovarajuća Boja: trebate da „namagnetišete“ Ovan: Bela. ličnim uticajem. To se čini Bik: Crvena. tako što se sveća premaže odgovarajućim uljem. U neBlizanci: Crveno. dostatku odgovarajućeg Rak: Zelena. Magijskog ulja, maslinovo Lav: Crvena. ulje je sasvim zadovoljavajuće. Sveće se premazuju Devica: Zlatna. prvo od centra ka vrhu, a za Vaga: Crna. tim i od centra ka dnu. ToŠkorpija: Mrka. kom premazivanja potrebno je da se skoncentrišete na svrStrelac: Zlatna. hu Rituala. Jarac: Crvena. Pored Rituala koji se Vodolija: Plava. izvode u cilju izlečenje, dva najčešća motiva zbog kojih Ribe: Bela. se pribegava Magiji sa Svećama su novac i ljubav. Čini koje se rade u cilju privlačenja novca treba da se izvedu Četvrtkom i to najbolje u vreme kada se Mesec nalazi u Znaku Strelca. Sve što je potrebno za ove Čini jesu pet zelenih sveća i deset novčića. Ispod svake sveće trebate da postavite po jedan novčić. Preostalih pet

39

novčića trebate da razporedite ispred sveća u obliku Pentagrama. Posle nekoliko ciklusa ritmičnog disanja i kraće meditacije trebate da upalite sveće i da kažete sledeće: »Novac je neophodno zlo, a previše ga želeti je još veće zlo. Ja želim samo onoliko novca koliko mi je potrebno za moje potrebe da bih (recite razlog zbog kojeg vam je potreban novac), što je u cilju mog izvršenja Velikog Dela!« Za tim trebate da zamislite Pentagram kako plamti zelenkastom svetlošću iznad sveća. Na vrhu svakog kraka Pentagrama trebate da zamislite zlatan novčić. Svaki od tih novčića trebate da zamislite kao da odražava svetlost sveća. Za tim je potrebno da kažete: »Arhanđele Sahiele! Obraćam ti se da izpuniš moje želje i da zadovoljiš moju potrebu za novcem. Meni je potreban taj novac za (razlog zbog kojeg je novac potreban), a ne zbog toga što sam pohlepna osoba željna luksuznog života. Gospodaru Sahijele, Anđele Dobre Sreće, izpuni moje želje i pošalji mi novac.« Sledeći korak predstavlja zamišljanje novca kako se izliva iz velikog zlatnog roga koji se nalazi na nebesima. Videti ga kako u vidu blještavog slapa pada na zemlju. Još nekoliko minuta trebate da sedite u plamen sveće i da zamišljate kako novac pada okolo. Prilikom gašenja sveća trebate da vodite računa da se to ne čini duvanjem, jer bi to bila uvreda elemenata Vatre. Sveće trebate da gasite svetim Magijskim nožem sa belom drškom, ili upotrebom kapica namenjenih samo za to. U navedenom Ritualu se pominje Arhanđeo Sahijel. Po Okultnom učenju, postoji sedam zraka koji potiču od sedam zvezda iz sazvežđa Velikog Medveda. Svaki zrak predstavlja izpoljavanje nekog kvaliteta i nadgledan je od strane posebnog Majstora. Po dolazku u Sunčev sistem ove zrake prihvata Sunčev Logos koji ih dalje kanališe ka planetarnim gospodarima.

40

Pored ovih sedam zraka o kojima je dosta pisano i to posebno u teozofskoj literaturi, postoje još tri zraka čije se postojanje odkriva učenicima Okultizma koji postignu određeni stepen unutrašnje svetlosti. To ukupno čini deset planetarnih gospodara, ili Arhanđela. Prilikom bacanja Čini trebate da vodite računa da se vreme izvođenja uskladi sa vremenom u kojem vlada odgovarajući Arhanđeo. Tabele koje slede daju informacije o tome, kao i o slaganju između Arhanđela, planeta i dana u nedelji. Ako je Vradžbina uspela rezultat treba da se pokaže u roku od dvadeset osam dana. Novac će, naravno, da dođe na potpuno običajeni način, kao višak podeljen u preduzeću, ili možda kao manji dobitak na Lutriji. Ritual za privlačenje ljubavnog partnera je malo složeniji: Sa leve i desne strane

Vladajući Sat Arhanđela:

Ime Arhanđela:

00:00 – 01:00

Sahiel.

01:00 – 02:00

Anael.

02:00 – 03:00

Uriel.

03:00 – 04:00

Kasiel.

04:00 – 05:00

Mihajlo.

05:00 – 06:00

Gabriel.

06:00 – 07:00

Samael.

07:00 – 08:00

Rafael.

08:00 – 09:00

Sahiel.

09:00 – 10:00

Anael.

10:00 – 11:00

Uriel.

11:00 – 12:00

Kasiel.

12:00 – 13:00

Mihajlo.

13:00 – 14:00

Gabriel.

14:00 – 15:00

Samael.

15:00 – 16:00

Rafael.

16:00 – 17:00

Sahiel.

17:00 – 18:00

Anael.

18:00 – 19:00

Uriel.

19:00 – 20:00

Kasiel.

20:00 – 21:00

Mihajlo.

21:00 – 22:00

Gabriel.

22:00 – 23:00

Samael.

23:00 – 24:00

Rafael.

41

Oltara treba da se nalaze dve crvene sveće. Ispod leve sveće je potrebno da stavite Astralnu Sveću koja predstavlja osobu koja želi da ostvari ljubavnu vezu, a ispod desne sveće koja predstavlja savršenog partnera kojeg želite da Arhanđeo: Planeta:

Dan u Nedelji:

Oblast Nad Kojom Vlada:

Gabriel.

Mesec.

Ponedeljak.

Sve što je povezano sa ženama, životnim shvatanjima i prirodnom vidovitošću.

Samael.

Mars.

Merkur.

Daruje hrabrost, štiti od opasnosti i vlada svime što je povezano sa mašinama.

Rafael.

Merkur.

Sreda.

Pisanje, učenje, intelektualne sposobnosti.

Sahiel.

Jupiter.

Četvrtak.

Prestiž, dobijanje novca, društveno preimućstvo, kockanje i igre na sreću.

Anael.

Venera.

Petak.

Ljubav, brak i sve što je povezano sa umetnošću, lepotom i muzikom.

Kasiel.

Saturn.

Subota.

Imovina i imovinska pitanja, sve što je vezano za zemljišta, ili kuće, stare ljude, karmička pitanja i sudbinu ljudske vrste.

Mihajlo.

Sunce.

Nedelja.

Ambicije, karijera, životni poziv, lične finansije.

Uriel.

Uran

Magijske Sile, iznenadne promene, Astrologija i sve što je povezano sa nadahnućem.

Asariel.

Neptun.

Vidovitost, stvari povezane sa morem i skrivenom stranom života.

Azrael.

Pluton.

Smrt, onostrano posle života, stvari povezane sa skrivenim blagom ili draguljima izkopanim iz zemlje.

42

privučete. Na sredini Oltara trebate crvenom kredom da nacrtate srce dovoljno veliko da obe sveće mogu da stanu u njega. Vradžbinu trebate da počnete meditacijom o savršenom partneru kojeg želite da privučete. Za tim upalite sve sveće, one koje predstavljaju osobu koja traži ljubav i savršenog partnera se pomere nekoliko centimetara jedna prema drugoj. Ovaj Ritual se ponavlja svaki dan sve dok se sveće ne sretnu u centru srca. Ritual je najbolje da počnete u vreme Mladog Meseca, a najbolje vreme da ga završite je Pun Mesec. Kada se sveće sretnu u centru srca potrebno je da oko njih nacrtate još dva srca i izgovaranjem pogodne ljubavne Bajalice da aktivirate psihičku energiju. Tako aktiviranu energiju je za tim potrebno da usmerite ka željenom cilju i Vradžbina je sa time okončana. Rituali sa Svećama mogu da budu uključeni i u mnogo ozbiljnije Magijske operacije. Tako, za primer, u mnogim veštičijim Ritualima centralno mesto zauzima paljenje bele sveće i prizivanje Arhanđela Azraela. Ovaj Arhanđeo je u drevnom Egiptu bio poznat kao bog Anubis, čija je uloga, između ostalih, bila da vodi Duše umrlih u oblasti onostrane stvarnosti. Sveće se takođe mnogo koriste u Ritualima koji za cilj imaju razvoj vidovitosti. Tokom tih Rituala se priziva Arhanđeo Asarijel, koji se za tim moli da Veštici otvori Treće Oko. Asarijel se, takođe, priziva tokom Rituala koji se izvode da bi se tokom Astralne Projekcije posetila određena mesta na Astralu. Pri izvođenju Rituala i bacanju Čini veoma je važno da izaberete pravo vreme kada će to da bude izvedeno. Pored astroloških slaganja trebate da vodite računa o fazama Meseca. Tako za vreme Mladog Meseca može da se izvede Magija koja ima za cilj započinjanje nečega novog, dok je period Rastućeg Meseca pogodno vreme za Vradžbine koje imaju za cilj rast, lečenje i ojačavanje. Pun Mesec pak označava fazu izobilja i vrhunca, tokom koje su psihičke moći na samom vrhu. Konačno, doba u kojem je Mesec u fazi opadanja je najbolje vreme za završavanje nečega, proterivanje ili čišćenje. Samo izgovaranje Magijskih Bajalica, paljenje sveća, vezivanje čvorova na konopcima i slično ne čini jednu Vradžbinu efikasnom. Da bi bačene Čini stvarno delovale potrebno je da imate razvijenu sposobnost zamišljanja i da znate kako da aktivirate i da usmerite ka cilju psihičku energiju. Zvezdani

43

Jastreb je u svojoj knjizi »Spiralni Ples: Novo Rođenje Drevne Religije Velike Boginje« dala veoma jednostavne vežbe za ovladavanje buđenjem i projektovanjem ovakve energije. Sledeća vežba može da posluži kao pripremna tehnika za one koje je Zvezdani Jastreb objavila: Trebate da sednete, da se opustite i da započnete duboko abdominalno disanje. Sa svakim udahom trebate da zamislite kako se u isto vreme usisava energija iz zemlje. Sa obzirom na to, sa svakim izdahom trebate da zamislite kako energija napušta telo kroz šake. Prvi uspeh u ovoj vežbi je kada osetite kako energija pecka spoljašnjost i unutrašnjost vaših šaka. Kada ocenite da je postignuta dovoljna koncentracija energije u vašim šakama potrebno je da, još uvek sa svakim udisajem uvlačeći energiju, sastavite šake i između njih da zamislite kako se ta energija oblikuje u energetsku kuglu. Takvu kuglu trebate da širite, sabijate, teglite i da delite na dva dela. Ako u vežbi učestvuje više ljudi, tada oni mogu čak i da se dodaju i da se dobacuju ovakvim energetskim loptama. Vežba se završava tako što se šake postave na zemlju i na taj način se energija pusti nazad u zemlju. U pojedinačnom radu energija može da se aktivira na više načina. Neki od njih su i lupanje u bubanj, pevanje, ritmično disanje, kombinovano sa izpuštanjem ne artikulisanih zvukova nalik na brundanje i slično. Veštice koje rade u okviru Kovena aktiviraju i kanališu energiju u obliku tako zvane Kupe Snage. To rade tako što se uhvate za ruke i igraju u krug. Tokom tog plesa energija pojedinačnih učenika se povezuje i stvara se neka vrsta energetskog vrtloga koji se naziva Kupa Snage. Velika Sveštenica, kada oseti da je aktivirano i sakupljeno dovoljno energije, zaustavlja ples i tu energiju usmerava ka cilju koji Vradžbinom želi da postigne. Aktiviranje psihičke energije i njeno usmeravanje ka cilju, ne zavisno od toga da li se to izvodi pojedinačno ili grupno, predstavlja vrhovanje bez kojeg Vradžbine ne mogu da funkcionišu. U glavnom, Bajalica po kojoj se izvodi veštičija Magija je veoma jednostavna. Koristeći terminologiju judeohrišćanskog mita, ona bi mogla da se svede na sledeće: »Adam ne može da uzpostavi direktnu vezu sa Bogom osim kroz Evu!« Po tom obrazcu funkcioniše ne samo veštičija operativna Magija, oličena u vidu Čini i Vradžbina, već i ona druga, spoznajna, strana Veštičarenja čiji vrhunac predstavlja seksualno-Magijska operacija zvana

44

Veliki Ritual. Adam bi, govoreći jezikom Psihologije, mogao da bude poistovećen sa „običajenim sopstvom“, pod čim treba da podrazumevamo našu svako dnevnu svest. Eva pak predstavlja „mlađe sopstvo“ koje bi do nekle mogla da odgovara Frojdovim shvatanjem ida. Za Boga, koji se slaže sa „višim“, odnosno „božanskim sopstvom“, teško je da se nađe odgovarajuće poređenje u Psihologiji, ali, u svakom slučaju, poređenje sa Frojdovim super-egom, koje je potpuno smisleno kada je u pitanju judeohrišćanski despotski Bog Otac, nije ni u kom obliku prihvatljiva. To je pre unutrašnje božanstvo, prvobitna i konačna suština, Duh koji obitava izvan Vremena, Prostora i materije. Običajeno sopstvo komunicira sa Višim Sopstvom samo preko nižeg sopstva. Između Višeg i običajenog sopstva ne postoji direktna veza i to je jedan od razloga zašto su hrišćanske molitve, u kojima se vernik direktno obraća Bogu i moli ga za nešto, po pravilu, uzaludne. Efikasne Magijske operacije, što veštičije Čini svakako jesu, odvijaju se po obrazcu koji sledi: Pošto sa mlađim sopstvom ne može da se komunicira običajenim načinom sporazumevanja, informaciju o cilju koji osoba želi da postigne običajeno sopstvo prenosi mlađem sopstvu putem Rituala. Ovako primljenu informaciju, zajedno sa aktiviranom i kanalisanom energijom, mlađe sopstvo prosleđuje Višem Sopstvu koje, koristeći tu energiju, dovodi do željene promene. Onaj ko je izveo Vradžbinu svojom svakodnevnom svešću opaža promenu i uverava se da je efekat postignut. Krug je zatvoren i Magija deluje.

45

Poglavlje 3

MAGIJSKA ORUĐA I POMAGALA VEŠTICA im se pomenu Veštice, gotovo odmah se pomisli na metlu, veštičiji kazan, ili, pak, „čarobni“ štapić. Činjenica je da Veštice u religijske i Magijske svrhe koriste mnoga oruđa i pomagala, u šta spadaju i navedena. Ipak, to je, naravno, znatno drugačije od slike koju nude bajke i fantastična literatura. Magijska oruđa, sama po sebi, ne poseduju neku posebnu moć, već su pre KANALI kojima Veštice usmeravaju energiju. Magijska oruđa, kao i ostali ritualni predmeti, moraju da budu posvećena na odgovarajući način i čuvana umotana u svilu, ili neku drugu prirodnu tkaninu. Ne koriste sve Veštice ista ritualna pomagala. Njihova pomagala i broj variraju od tradicije do tradicije. Neki od ritualnih predmeta koje današnje Veštice koriste su sledeće:

Č

Zvono: Zvono predstavlja ženstvenost, tako da se tokom Rituala često prizivanje Boginje. Njegov zvuk, takođe, odbija zle Čini i zle Duhove, zadržava oluje i privlači dobru energiju. Veruje se da zvono ostavljeno u kredencu, ili okačeno oko vrata, čuva kuću. Koristi se i pri otvaranju Kruga, pre nego što se prizovu Kraljevi Elemenata. Zvonjenje zvona, u tom slučaju, na sve četiri strane Kruga priprema mlađe sopstvo Veštice da deluje u modalitetima Zemlje, Vode, Vazduha i Vatre.

Pehar: Pehar je Magijsko oruđe povezano sa elementom Voda. Za primenljivu upotrebu najbolji su pehari od srebra. Pehar za ritualnu upotrebu može da se posveti na sledeći način:

46

Postolje pehara trebate da premažete uljem Ruže, Ljubičice, ili Gardenije. Sam pehar trebate da napunite čistom izvorskom vodom. Za tim je potrebno na površinu vode da bacite nekoliko grančica Bršljana, malih Ruža, ili svežih Gardenija. Za tim trebate da gledate u pehar i da zamolite Boginju da ga posveti. Posle posvećenja pehar možete da čuvate u azurno plavoj svili. Pošto je element vode povezan sa osećanjima, pehar se koristi Činima vezanim za ljubav, prijateljstvo, brak i slično. Jedna od takvih Čini je i sledeća radnja koja se izvodi u cilju privlačenja ljubavnog partnera. Za ove Čini je potrebno da imate fotografiju osobe kojoj želite da pomognete i tu fotografiju trebate da položite na Pentakulum (Pentagram). Za tim trebate da otvorite Krug, a pehar da napunite čistom izvorskom vodom i da ga odložite na Oltar. U vodu trebate da dodate malo soli i da je očistite uz reči: »Pročišćavam te Mesecom, koji vlada nad tobom, da mi pomogneš.« Za tim fotografiju trebate visoko da podignete na sve četiri strane sveta i tako da je prikažete Vladarima Elemenata. Okončavši to trebate da stanete pred Oltar i fotografiju da držite tako da se odslikava u vodi pehara. Sve to trebate da propratite rečima: »Astralnom Svetlošću, sjajem Mesečevog zraka, Ja punim ovu vodu, Da donese preokret za (ime), Čije se lice ovde odražava, Mesec će da odnese sve ne prilike, I Novi Period počinje. Ogledajuća površina poput stakla glatka, Tako će da opiše dane buduće, Sa nadom bezbrižnom u Duši, Neka svu bol i patnju zaboravi, Neka iz okeana Novog Rođenja izroni,

47

I ponovo počne da se smeje životne radosti pun.« Za tim trebate stalno da gledate odraz u vodi i da se trudite da se osoba, zbog koje se Čini bacaju, vidi srećna i okružena ljubavlju. Takvu sliku trebate da zadržite u umu NAJMANJE deset minuta, posle čega trebate da se opustite i Krug da zatvorite na već objašnjen način.

Pentakl: Pentakl (ili Pentakulum) je disk načinjen od metala, drveta ili keramike, na koji se najčešće ucrtava Pentagram. Predstavlja simbol elemenata Zemlje. Na njega se postavljaju Talismani, Amajlije i ostali predmeti koji trebaju da budu ritualno posvećeni. Posvećivanje Pentakuluma može da se izvede na sledeći način: Pentakulum se stavi na golu zemlju. Preko njega se stavi osušeni Peršun, Imela, svež Jasmin i cvetovi kozje krvi, ipak nije strašno ako se neka od ovih biljaka izostavi. Sednite, licem okrenutim prema Severu, ispred Pentakuluma i zamislite kako Pentakulum upija energiju Zemlje. Pentakulum se za tim podigne, a bilje, počinjući i završavajući na Severu, razbaca na sve četiri strane sveta. Pentakulum, odmah za tim, može da se čuva u smaragdnoj zelenoj svili.

Atame: Atame je Magijski nož čija drška obavezno mora da bude crne boje. Atame se nikada ne koristi za urezivanje, sečenje nečega i slično. Njegova glavna svrha je da USMERI PROBUĐENU ENERGIJU. Neke tradicije, kao gardnerovska, za primer, nikada ne koriste Atame izvan Kruga. Mnoge Veštice na svoje Magijske noževe graviraju veštičija imena napisana Tebanskim Alfabetom ili Runama. Na Atame se, pored imena, veoma često graviraju i razni Magijski simboli, obično uzeti iz »Solomonovog Ključa«. Uputstvo za graviranje simbola je veoma jednostavan, kao što sledi: Otopi se vosak i nje prekrijte oštricu noža. Kada se vosak stvrdne na njemu, oštrim predmetom se urežu željeni simboli. Pri tome je dobro da vodite računa da se na tim mestima vosak potpuno ukloni sa oštrice. Nož se,

48

za tim, dok vodite računa o osnovnim merama zaštite, prelije odgovarajućom kiselinom i posle nekoliko minuta dobro izpere tekućom vodom. Delovi noža koji su bili pokriveni voskom ostaće ne taknuti, dok će na onim mestima gde je vosak bio uklonjen da ostanu nagriženi željeni simboli. Današnje Veštice veruju da je Atame prvobitno bio lovačko oružje ljudi Kamenog Doba. Atame je jedno od oruđa koje poseduje SVAKA Veštica, bez obzira na tradiciju. Njime se izcrtava i otvara Magijski Krug, mesto između svetova i tačka gde se susreću svet ljudi i svet božanstava. Uzimajući u obzir da Magijski Krug predstavlja vratnice unutrašnjih prostora mnoge Veštice nalaze dosta sličnosti između svoje religije i drevnog egipatskog kulta. U »Egipatskoj Knjizi Mrtvih« sveštenik otvara usta umrlih gvozdenim instrumentom. Veštice smatraju da je pomenuto otvaranje usta metafora za otvaranje vrata unutrašnjih planova, a da je navedeni metalni instrument analogan Atameu. Upotreba noža sa crnom drškom u Magijske svrhe se sreće širom cele Evrope. Tako se u jednoj staroj irskoj baladi govori o mladoj ženi koja je iznenada izčezla. Godinu dana kasnije ista žena je viđena kako sedi na jednoj vilinskoj humci i ljulja vilinsku bebu. Da bi se spasila tražila je od muža da joj donese voštanu sveću, određeno bilje i nož sa crnom drškom. U Škotskoj se nož sa crnom drškom, koga škotski gorštaci nose u čarapama, naziva »Sken-Du«, što znači »Crni Nož«. Atame je obično dug dvadeset dva centimetara. Primerak pronađen u grobu norveške princeze ima iste dimenzije. Atame se povezuje sa elementom Vazduha. Može da se koristi za razne Čini, ali i za slanje telepatskih poruka, što se obavlja na sledeći način: Stanite na Zapad, a Atame držite u desnoj ruci vrhom na gore. Za tim se oko ogoljenog Oltara oposuno kruži jedan i pola sata. Zaustavivši se na Istoku, bodež postavite u centar Oltara vrhom ka Zapadu i zavrtite ga uz sledeće reči: »(Ime osobe) bodežu, bodežu pojasni to. U kom pravcu se on/ona nalazi?«

49

Kada bodež prestane da se vrti, oposuno kružite, idite do drške bodeža i stanite iza nje. Kada čučnete, Atame uzmite desnom rukom i tri puta glasno izgovorite ime osobe kojoj želite da pošaljete poruku. Takođe tri puta glasno izgovorite ono što želite telepatski da pošaljete. Za tim zamislite bodež koji leteći nosi misao poput strele, ali brzinom metka, probijajući se u um te osobe. Ovaj jednostavni Ritual trebate da uradite sa uživljavanjem takve jačine da moraš skoro (ili stvarno) da se preznojiš i posle toga da osetiš izcrpljenje. Bodež može da se posveti na način koji sledi. Oštricu u zoru iztrljajte lišćem Bosiljka, Ruzmarina i Hrasta. Nož za tim potopite na zemlju tako da vrhom stoji okrenut ka Jugu. Za tim krećući se oposuno tri puta obiđete nož posipajući ga lišćem Lovora. Najbolje je ako je Lovor svež. Za tim uzmite nož i stanite licem prema Istoku i vrh noža podignite na gore, ali tako da ruke ostanu u visini pojasa. U tom položaju se prizove Bog da izpuni bodež svojom snagom. Za tim dignite visoko ruke sa bodežom i prizovite Boginju da izpuni nož sa svojom ljubavnom moći. Nož posle toga može, ako to želite, da posvetite standardnim Ritualom Osvećivanja Elementima i da ga čuvate u zlatno žutoj svili.

Štap: Magijskim Štapom se prizivaju i kontrolišu određeni Anđeli i demoni koji ne mogu da budu kontaktirani Magijskim nožem. Njime se, takođe, izcrtavaju Magijski simboli u vazduhu ili iznad raznih predmeta. Štap, koji se po nekada naziva i »Bakulum«, je povezan sa elementom Vatre. On je simbol energije i životne snage koja se nalazi unutar same Veštice. On je, takođe, univerzalni falus života, simbolišući tako falusnu moć razmnožavanja, odnosno moć samog Rogatog Boga. Neke Veštice imaju više različitih štapova koje koriste za različite namene. Za Primer: Štap od Leske – za lečenje. Štap od Jabukovog Drveta – za Ljubavne Čini. Štap od Oskoruše – za zaštitu. Štap od Hrasta – za Egzorcizam.

50

Tradicija, među tim, kaže da Štap treba da bude sačinjen od grane odsečene sa leskovog drveta koje još nije rađalo. Granu trebate da odsečete Sredom, u periodu kada Rastućeg Meseca. Trebate da vodite računa da to bude učinjeno u satu Merkura. Dužina Štapa treba da odgovara dužini koja se dobije kada se izmeri raztojanje između lakta i vrha kažiprsta. Na štap se urezuje pentagram i Magijsko ime Veštice. Vrh Štapa se oblikuje u obliku falusa. Suprotnu stranu, koja predstavlja ženski kraj Štapa, trebate da oblikujete tako da simbolično predstavlja Joni. Štapom mogu da se bace sledeće Čini: Sa Štapom u ruci stanite sa unutrašnje strane ulaznih vrata. Zamislite željenog posetioca kako stoji ne posredno ispred vrata. To može da bude neka osoba, ali i nadprirodno biće iz nekog drugog sveta ili sfere. Levom rukom, dlanom okrenutim na dole i sa palcem izpruženim u liniji Štapa, uhvati se ženski kraj Štapa, koji se za tim drži na levoj strani ulaza. Uhvatite desnom rukom, dlanom okrenutim na gore i sa palcem izpruženim u liniji štapa muški deo štapa, koji za tim držite na desnoj strani vrata. Desnom rukom povučite ka sebi muški kraj štapa, zakoračivši u nazad. To trebate da bude izvedeno nalik na otvaranje vrata. Tri puta se, posle toga, kaže ime željenog gosta. Takođe se tri puta kaže i »Dobro došao« (ili »Dobro došla«), kao i »Uđi u miru«. Štap može da se posveti u suton i to negde izvan kuće. Štap se iztrlja svežom Nanom, ili Despićem. U zoru se ode na isto mesto i štap se iztrlja svežim lišćem Lešnika ili Duda. Digne se u vazduh i za tim se, gledajući ka Istoku, prizove Bog. Posle posvećivanja Štap može da se čuva u plameno crvenoj svili.

Metla: Metla je svakako najpopularnije oruđe Veštice. U tradicionalnom Veštičarenju, metla, koju je jedan veoma poznati Veštac okarakterisao kao „glavno Magijsko oruđe ženske Veštice“, ima posebno izraženo simbolično značenje. Njome se putuje između ovoga sveta i ne dodirljivih Carstava Podzemnog Sveta. Običajeno verovanje da Veštice na metlama lete kroz vazduh, u većini slučajeva, ne razumevanje Magijsko-poetske šifre koja

51

ukazuje na šamanističku transnu ekstazu i vizionarski let duha. Metla je mistični simbol ekstatične noćne vožnje sledbenica Tamne Boginje, Gospe Helde, Dijane, odnosno Herodije. To je šamanistička misterija koja se nalazi sa kolena na koleno prenošen hiljadama godina. Tradicionalno se za pravljenje metli koriste tri vrste drveta koje u sebi skrivaju unutrašnje ezoterično značenje. Tako drška načinjena od jasenovog drveta predstavlja Duh i vazduh kroz koji Veštice moraju simbolično da putuju. To je, takođe, i simbol sveta Jasena (Igdrasil), kao i šamanističke ekstaze kroz koje Duh „leti“. Granje Vrbe, kojim se vezuju grančice Breze koje čine deo metle kojim se čiste, simbolizuju Mesec i maglom obavijene vode koje moraju da se pređu ako želite da uđete u Carstvo Smrti i Mudrosti. Granje Breze je posvećeno Beloj Gospi, Gospodarici Berti, Boginji Zemlji kroz koje Veštice teže da postignu pročišćenje i uvođeničko preporođenje. Saksonska reč za Vešticu je »Higtisa«, što znači »Granična Jahačica« (»Hedga Rida«). Reč »Hedga« označava granicu između ovoga sveta i tajanstvenog onostranog koji leži sa one strane obične stvarnosti i svesnosti. Hrišćanski teolozi i sveštenici su mislili da je letenje na metli predstavljalo oblik stvarne fizičke levitacije ostvarene uz pomoć đavola, demona i najmračnijih neprijatelja Hrišćanstva koji prebivaju u najdubljim predelima Pakla. To je vulgarno ne razumevanje simbolike veštičijih misterija unutar kojih je metla psihičko vozilo i sredstvo noćnog putovanja ka boginji Podzemnog Sveta. To je mistična ekstaza sveštenica Herodije kroz koju one ulaze u njene najdublje misterije. Metla, posebno kada je uzpravljena, predstavlja vešticinu moć. Metla je moćno oružje protiv kletvi i napada Crne Magije. Položena preko praga metla zadržava sve Čini bačene na kuću i ukućane. Metla ispod jastuka donosi prijatne snove i čuva spavača. Metla se, osim toga, koristi i za čišćenje prostora na kojem će da se izvede religijska ili Magijska operacija, u Činima koje imaju za cilj privlačenje ljubavnog partnera, kao i u obredima tokom kojih se Veštice venčavaju. U takvim Ritualima mladenci veoma često zajedno preskaču metle.

52

Metla se posvećuje tako što se iztrlja Kamilicom, lišćem Vrbe i Limuna, grančicama Zove i stabljikama Sleza. Svo to bilje se za tim spaljuje uz improvizovanje omanje Ceremonije. Na dršci metle može da se ureže PoluMesec.

Kazan: Kazan je u Veštičarenju simbol Boginje. On predstavlja suštinu ženstvenosti, plodnost, Reinkarnaciju i bezsmrtnost. Tri noge na kojima kazan stoji predstavljaju tri faze Meseca i tri aspekta Boginje. Kazan se nalazi u središtu veštičije teologije. Britanski magazin »Kazan«, jedan od najboljih evropskih veštičijih magazina, o simbolici kazana piše sledeće: Na zemljanim grobnicama, dolmenima, kromlecima i vilinskim brdašcima severnih zemalja mogu da se pronađu drevna svedočanstva o zamku Boginje. U nekim oblastima su pronađene podzemne izkopine u obliku suda Keridven, boginje kazana prvobitne majke keltskog Podzemnog Sveta. Ove podzemne megalitske građevine su bile pradrevni Hramovi klana majke i kapije njenog Carstva. Graditelji humki su predvideli da ove građevine zadrže i kanališu geo-Magijske energije rangirane od suptilnih zmajevih sila (Nvivre) do slabih nuklearnih efekata izazvanih radioaktivnim kamenjem korišćenim za prilaze i unutrašnje odaje. Drevna hiperborejska plemena su ove građevine napravile kao uvođeničke portale u podzemna mesta gde su vidovnjaci mogli da iskuse ekstatična stanja transa i prisutnost Boginje. Zemljane humke su, u isto vreme, i htonske grobnice i regenerišuća utroba Velike Majke u kojoj treba da se pronađe njen Kazan Mudrosti i ponovnog rođenja. Zamak Boginje je takođe nazivan i Caer Arijanhud. U jednom od svojih hvalisanja Gvojin kaže: »Tri puta sam bio u zamku Arijanhud.« Ona je Gospa Srebrnog Točka, Gospodarica Sudbine i Uvođenja koje pokreće konce postojanja na svojoj drevnoj preslici koja je kosmička osovina oko koje kruže polarne zvezde u ne prekidnom kretanju. Stakleni dvorac Majke je smešten na vrhu ove kosmičke osovine, za koju se zbog toga kaže da kovitla između tri sveta. Edvard Davije iznosi da je Caer Sidi u Druidizmu viđen kao duboka tačka osovine u kretanju zodijačkog pojasa u sred

53

Podzemnog Sveta i da je zvezdani odražaj dvorca iztaknut u druidskom imenu za sazvežđe Korona Borealis ― Caer Arijanhud. Za ovo sazvežđe se kaže da je „srebrni točak koji ulazi u more“ koji su stvorile tri majke. U velškoj bardskoj poemi »Preidu Anvin« priča se o šamanističkom putovanju kralja Artura u zamak Boginje. On u svom Magijskom brodu plovi sa svojim ratnicima preko začaranog mora i pronalazi zamak u sedam oblika. Unutar Caer Sidi poema opisuje kazan poglavara Podzemnog Sveta čuvan od strane sestrinstva devet devica koje mi poznajemo kao devet majki, kao Boginju Morgan Le Faj. Poema dalje opisuje Caer Sidi pod sedam mističnih sinonima: Caer Pedrivan, Caer Vedivid, Caer Rigot, Caer Vidr, Caer Kolur, Caer Vandvi i Caer Ohren. Ključ ove sedmostruke tajne je skriven u arhajskoj stazi trojanskog lavirinta koji simbolično predstavlja lavirintni Dvorac Majki. Za uvođenika koji hoda „obilaznim koracima“ do srca lavirinta to znači sedam obilazaka. Trojanski lavirint, ili položen na zemlji ili urezan u stenu, bio je korišćen za transne vežbe kojime je dizkarniran Duh pristupao tajnama podzemne Boginje. Beztelesni Duh je vođen od strane Crnog Gospodara, odnosno Rogatog Boga, u njegovom aspektu Vodiča Duha koji otvara puteve. Ovde uvođenik ulazi u simbolično-samrtni trans, leteći sa pomahnitalom hordom predačkih Duhova i prati Drevnog u spiralnom kruženju staklenog zamka Arijanhuda, skrivenog mesta nadahnuća uvođeničkog obnavljanja kroz majku, „utrobu starice Keridven“, kako je Gvoin zove. Velško predanje takođe sadrži i priču o tome kako je Čarobnjak Mirdin (Merlin) konačno ušao u Staklenu Kuću, odnoseći sa sobom trinaest blaga Britanije. U 13. veku je dobar deo ove ezoterične mudrosti pronašao novi stvaralački izkaz u srednjovekovnim legendama o Gralu. Humka majki, koja se javljala kao stakleni zamak kazana sada se javlja kao Karnenik, zamak Grala koji su videli vitezovi Gavajin i Persival. U »Chreteau De Troyes« nalazimo Zamak Smrti, to jeste Zamak Boginje Smrti koja daruje vazkrsenje iz kostiju. To je zamak čuda u kome je Persival video Koplje Suza, svećnjak, mač i pojavljivanje Grala. Devica Grala je, u ovoj verziji, gospa Blanheflor, Boginja Belog Cveta. U delu »Persival« koje je napisao Volfram Von Ihenbah, Gral je udomljen u zamku Munsalvaše i čuvaju ga Vitezovi Templari. Po ovom delu, zamak Grala se nalazi u planini

54

Vildenberg i okružen je vodom. Jedino istinski Vitezovi Grala, odabrani od same Boginje, poseduju potrebne duhovne kvalitete, Magijsku moć i hrabrost da uspeju u ovoj potrazi. To znači da će jedino vredni da budu darivani mudrošću Kazana Boginje, dok tragaoci za moćima, izkvarene varalice, duhovne lenštine i slični ne mogu da se nadaju da će da primer majčin poklon i vizija Grala tako za njih ostaje skrivena. U kasnijoj evropskoj narodnoj umetnosti nailazimo na kriptičan simbol dvorca koji se, okružen Ružama, nalazi na brdu. Ruže predstavljaju skrivene tajne gospe Venere koji se odkrivaju ulazkom u njenu svetu kriptu, Hurselberg, gde su smeštene podzemne odaje Boginje. Slično tome. Talijesin kaže da »postoje tri fontane u Planini Ruža«. Te tri fontane su tri izvora mistične energije (Aven) koji izbijaju iz kazana Karidven, esencije svog znanja i nadahnjujuće energije. Tradicionalna veštičija kosmogonija uči da je Zamak Boginje okružen trima koncentričnim krugovima. Spoljašnji krug predstavlja Život sa svim svojim iskustvima, dok središnji predstavlja smrt i diskarnaciju. Treći, unutrašnji, krug simboliše maglovitu reku Gvilijonvi koja deli Carstvo Živih od Carstva Mrtvih. Da bi prešla šapućuće vode prepune trske duša putnika čamdžiji mora da plati srebrni novčić. Na vrhu brda, koje je podzemna Tvrđava Kazana, čija je Gospa „bela kao sneg, crvena kao krv i crna kao Gavran“, u središtu svega stoji usamljeni zamak okružen izgubljenim zemljama. Čuvari Kapija zamka ispituju svakog tragača, jer u zamak ne mogu da uđu ne spremni, ne čisti i bezvredni. Ovaj zamak se bez pokreta kreće u Podzemnom Svetu, u smirenom srcu ciklusa unutar i izvan Prostora i Vremena. Da bi se ušlo u zamak, mora da se krećete sa Boginjom Života, Ljubavi i Smrti, mistično transoblikovana. Uvođenik se preporođen pojavljuje na kamenim vratima Caer Sidi i Izgubljene Zemlje počinju da cvetaju.

Užad: Mnoge Veštice, a posebno one iz aleksandrijske tradicije, koriste užad u svojoj Magiji. Uže je obično crvene boje, ali može da predstavlja i kombinaciju tri niti: crvene, bele i plave, zajedno upletene. Te tri boje predstavljaju tri aspekta Boginje.

55

Pri bacanju Čini, u zavisnosti od namene, koriste se užad različitih boja. Boje se biraju po istom kriterijumu koji se koristi i kod Magije sa Svećama. Izvođenje Magije sa jednostavnim Vezivanjem Čvorova je, kako se smatra, staro oko četiri hiljade godina. Sledeća Vradžbina se, ako je u pitanju počinjanje nečega, izvodi za vreme Mladog Meseca, ili, ako nešto treba da se okonča, za vreme Punog Meseca. Sam postupak izvođenja je veoma jednostavan i svodi se na sledeće: 1. Uzmite i na ritualan način posvetite odgovarajući konopac. Dužina konopca treba približno da odgovara dužini stopala onoga ko izvodi Čini. 2. Konopac držite u jačoj ruci. 3. Oko sebe zamislite krug bele zaštitne svetlosti. 4. Usredsredite se na svrhu Vradžbine. Zamislite kao da se to VEĆ dogodilo. 5. Vežite pet čvorova, ravnomerno razpoređenih: • Prvi čvor vežite na jednom kraju užeta, • Drugi čvor vežite na drugom kraju užeta, • Treći čvor vežite tačno na sredini između prvog čvora i drugog čvora. • Četvrti čvor vežite između prvog čvora i trećeg čvora. Pri vezivanju svakog čvora se izgovaraju odgovarajuće reči, pri čemu vodite računa da budete maksimalno usredsređeni na svrhu Čini. Pri vezivanju prvog čvora kažite: »Sa čvorom prvim Vradžbina počinje.« Pri vezivanju drugog čvora kažite: »Sa čvorom drugim, to je moja volja.« Pri vezivanju trećeg čvora kažite: »Sa čvorom trećim, tako će da bude.«

56

Pri vezivanju četvrtog čvora kažite: »Sa čvorom četvrtim, to je na mojim vratima.« Pri vezivanju petog čvora kažite: »Sa čvorom petim, Vradžbina je oživela.« Zamislite da krug bele svetlosti izčezava. Vradžbina je završena. Pri bacanju ovih Čini Veštice u svaki čvor „vezuju“ aktiviranu energiju. Posle vezivanja zadnjeg čvora, a obično se vezuje 5, 7 ili 9 čvorova, sva energija je usmerena i smeštena u čvorovima. Ne zavisno od toga da li je Vradžbina delovala ili nije, energija koja je uzkladištena u čvorovima mora da se oslobodi i da se vrati u njeno prvobitno stanje. To se čini tako što se pet dana bezprekidno (ako je vezano pet čvorova, a devet dana ako je vezano devet čvorova) razvezuje po jedan čvor dnevno. Pri tome trebate da vodite računa da se to čini istim onim redom kojim su i vezivani, a ni kako obrnutim redom.

Knjiga Senki: Knjiga Senki je svojevrsan veštičiji udžbenik koji sadrži Prizivanja, Rituale, Čini, Vradžbine, legende i sično. Svaka Veštica, po tradiciji, mora sopstvenoručno da prepiše Knjigu Senki i, za tim, da je čuva u najstrožijoj tajnosti. Posle njene smrti neko od članova njenog Kovena je dužan da uništi njenu kopiju Knjige Senki. Postoje mnoge Veštice koje tvrde da se njihova Knjiga Senki prenosi sa kolena na koleno već hiljadama godina, ipak te tvrdnje su malo verovatne. Frensis King, u svojoj knjizi »Obredi Savremene Okultne Nauke«, tvrdi da najveći broj postojećih Knjiga Senki nije stariji od tri stotine godina. Većina savremenih Knjiga Senki su izpisane Runama, Tebanskim Alfabetom ili nekim drugim Magijskim pismom. Takve knjige su obično nešto većeg formata i crnih korica na kojima mogu da se izctaju odgovarajući Magijski ili religijski simboli.

57

Bubanj: Mada mnogo savremenih Veštica smatra da korene današnjeg Veštičarenja treba da se traže u neolitskom Šamanizmu, kao i da su Veštice 20. veka potomci plemenskih Šamana prehrišćanske Evrope. Veštice, baš kao i drevni Šamani, žive na granici običnog sveta, „istinite stvarnosti“ i nevidljivog sveta predaka, Duhova, Totema i bogova. Mnoge veštičije tradicije su izgubile svoje šamanističke elemente i postale, u glavnom, kultno-liturgijski orijentisane, ali su u nekim veštičijim porodicama do današnjih dana sačuvane arhajske tehnike za ulazak u izmenjeno stanje svesti tokom kojeg se putuje u onostrani svet. Šamanistički ulazak u stanje izmenjene svesti se veoma često povezuje sa upotrebom različitih halucinogenih materija. Među tim, najčešće korišćeno pomagalo, a po mnogima i najbolje, za menjanje stanja svesti i ulazak u ritualni trans jeste bubanj. Upotreba hemijskih materija, kako biljnog tako i životinjskog porekla, opada sa porastom mogućnosti korišćenja bubnja. Tako je u području Amazona, gde zbog velike vlažnosti vazduha opne na bubnjevima trunu i veoma brzo propadaju, upotreba halucinogenih materija najveća. Bubanj je neophodno pomagalo Šamana još od najranijih vremena, bilo da su to sveštenici bona, severno američki vračevi ili laponski Čarobnjaci. U Mađarskoj je zabeleženo da rumunski Romi, kada žele da saznaju da li će bolesnik da ozdravi, pribegavaju upotrebi veštičijeg bubnja. To je vrsta jednostavnog doboša pokrivenog životinjskom kožom, ukrašenom linijama koje imaju posebno značenje. Devet semenski Kužnjaka (Datura Stramonium) se bace na doboš, koji se, za tim, lagano udari levom rukom. Dobar je znak ako sva zrna padnu unutar linija. Ako se sva zrna odkotrljaju između linija a i i, onda je to znak dobre sreće za ženu, a ako se odkotrljaju između i i f to je onda dobar znak za muškarce. Veoma ne povoljan znak je ako sva zrna padnu izvan linija b,

58

c, g i h. Slično proricanje se koristi kada želi da se ustanovi gde se nalaze ukradene stvari. Veštice koriste bubanj da bi, tokom ekstatičnih plesova, ušle u trans, kao i da bi aktivirale psihičku energiju. Bubanj je neophodno Magijsko oruđe svakog šamanističkog Kovena.

Magijsko Ogledalo: Lunarno Ogledalo, onako kako je ovde opisano, je samo jedan od načina probijanja zida koji nas razdvaja od naše suštine. Gledanje u ogledalo, onako kako je ovde prikazano, nije Ritual sam po sebi, već je pre osnova preko koje mogu da se čine sopstvene ritualne građe. Sve što je potrebno da bi se načinilo ovakvo ogledalo jeste jedan običan tanjir i stalak na koji ogledalo može da se postavi. Za ovu upotrebu je savršen crni tanjir, ali i bilo koji tamnoglazirani tanjir može da posluži. Tanjir se napuni vodom da bi se dobio efekat ogledala. Najbolje je da uzmete vodu sa izvora, ali u nuždi i voda sa slavine može da posluži. Tokom priprema za gledanje trebate da meditirate o pitanju koje će da bude postavljeno ogledalu. Same pripreme za ovu aktivnost mogu da budu identične onim koje se izvode pre ostalih ritualnih radnji. Za upotrebu Magijskog Ogledala je veoma važno da Mesec bude vidljiv. Prazna posuda se postavi tako da se Mesečev odraz uhvati na njenoj desnoj polovini, tik uz ivicu. Za određivanje mesta gde će Mesec da se odrazi može da posluži malo pokretno ogledalo. Za tim se naspe voda i gledanje može da počne. Ritualni prostor se posveti u skladu sa ličnim potrebama. Ako to želite, možete da koristite i odgovarajuće mirise, kao i odgovarajuću muziku. Za samo gledanje je potrebna tišina, kako spoljašnja tako i unutrašnja. Tokom gledanja pogledom se prati Mesečev odraz kako prelazi preko odbijajuće površine vode. Po okončanju gledanja je potrebno da uzemljite aktiviranu energiju i da razbijete krug. Postoje mnogi faktori koje onaj koji želi da gleda u Magijsko Ogledalo treba da uzme u obzir. Jedan od najvažnijih je astrološka pozicija Meseca, koja treba da bude pomno i detaljno proučena i upoređena sa Natalnom Kartom onoga ko se sprema da izvede ovakvo gledanje.

59

Neka od najboljih gledanja se postižu u zimskom periodu kada je drveće ogoljeno. Prozor sa pogledom na Jug, prigušena svetlost sveća u sobi i pogled na visoko drveće mogu da daju, bez odricanja udobnosti tople sobe, izvanredne rezultate u gledanju. Pored toga, razbacano bilje po površini vode može da da interesantne efekte. Polaganje energetski napunjenog kristala, ili više njih, u vodu tako da ih površina vode tek ne znatno nadvisuje takođe je vredno eksperimentisanja. U radovima sa ogledalom, kao što je, u ostalom, slučaj i sa svim ostalim Magijskim disciplinama, dar za to varira od osobe do osobe. Ipak, istina je da se sposobnost za opažanje i tumačenje oblika i likova koji se pri gledanju pojavljuju u ogledalu raste onoliko koliko se uloži truda u ne prekidni rad. Lepota ove Magije leži u tome što najveći deo potrebština za njeno izvođenje može da se nađe u kući i oko nje, a rezultati, naravno, zavise najviše od marljivosti primenjivača. Magijska Ogledala se, osim proročanske svrhe, koriste i za postizanje sećanja Prošlih Života, kao i za kontaktiranje nadprirodnih bića koji borave u Astralnim i drugim Sferama. Takođe, gledanje u Magijsko Ogledalo za neke veštičije tradicije predstavlja centar esbatskih Rituala. Pored opisanog, u radu se koristi i obično ogledalo „kozmetičkog“ tipa. To je, u jedno, i najkorišćeniji oblik Magijskog Ogledala koji može da se nabavi u gotovo svim prodavnicama specijalizovanim za prodaju ritualnog pribora. Ovaj oblik Magijskog Ogledala može da se koristi isto kao i ono prethodno opisano. Magijsko Ogledalo može da služi za razvoj nečije koncentracije, uvećanje osetljivosti i za opšti duhovni razvoj. Svako dnevni rad, zajedno sa nečijim urođenim darom, može da povisi svesnost do tačke kada je moguće da se vidi Budućnost, da se čitaju misli osoba koje se nalaze na velikoj udaljenosti, kao i da se ovlada mnogim drugim “nadprirodnim” sposobnostima. Do dobrobiti se ne dolazi lako nili brzo, već su rezultat svako dnevnog rada i apsolutne odlučnosti da se iztraje. Među tim, kod ozbiljnih i predanih primenjivača do poboljšanja osetljivosti i prvih rezultata, koji se ogledaju u obrisima koji mogu da se jave na površini Ogledala, može da dođe već posle nekoliko nedelja.

60

Poglavlje 4

GRAĐA VEŠTIČIJEG RITUALA

V

eštičiji Rituali, u glavnom, mogu da se razlože na sledeće etape: 1. Uvodne pripreme. 2. Uređenje ritualnog prostora. 3. Psihofizička priprema pojedinih učesnika u Ritualu. 4. Uzklađivanje grupe. 5. Pročišćenje ritualnog prostora. 6. Stvaranje Kruga. 7. Buđenje Kraljeva Elementarskih Oblasti. 8. Prizivanje Kraljeva Elemenata. 9. Pročišćavanje Sveštenice, Sveštenika i ostalih učenika u Ritualu. 10. Prizivanje Boginje. 11. Prizivanje Boga. 12. Određivanje svrhe Rituala i njeno javno iznošenje. 13. Aktiviranje energije. 14. Kanalisanje energije. 15. Uzemljenje viška energije. 16. Kolači i vino. 17. Zahvaljivanje i odpuštanje. 18. Razbijanje Kruga.

1. Uvodne pripreme obuhvata planiranje detalja Rituala, razmatranje uslova pod kojima Ritual treba da bude obavljen, nabavljanje potrebnih ritualnih predmeta, kao i obezbeđivanje svega ostalog što je potrebno za Ritual.

61

2. Uređenje ritualnog prostora podrazumeva postavljanje Oltara, razpoređivanje svih ritualnih predmeta i stvari koje će da budu korišćeni unutar Kruga, izcrtavanje odgovarajućih simbola na zemlji i slično. 3. Psihofizičke pripreme pojedinačnih učenika u Ritualu mogu da uključe ritualno kupanje, meditaciju, izvođenje Asana, Pranajamu, vežbe za čišćenje Aure i kanalisanje energije, kao i sve ostale aktivnosti koje učesnicima Rituala mogu da pomognu da se opuste, usmere svoju pažnju SAMO na Ritual i svom mlađem sopstvu predlože da se sprema nešto ne običajeno. Ovo je faza koji mnogi preskaču, ili je otaljavaju, čudeći se kasnije zašto njihovi Rituali nemaju NIKAKVOG uticaja nili efekta. 4. Uzklađivanje grupe je takođe veoma značajan deo Rituala. Zajedničko mantranje ili pevanje može odlično da posluži da harmonizuje grupu. Toj svrsi uspešno može da posluži i grupno primenjivanje vodene meditacije, kao i igranje veštičijih igara: gluvih telefona, za primer. 5. Pročišćavanje ritualnog prostora obično počinje simboličnim čišćenjem koje se izvodi Magijskom metlom. Pri tome metla ne dodiruje zemlju, već se njome maše nekoliko centimetara iznad tla. Tokom toga Veštica, koja to izvodi, zamišlja kako metlom čisti ne poželjne i negativne uticaje sa Astrala. Posle toga se prelazi na pročišćenje Kruga sa vodom i solju. Iznad posude sa solju se Atameom ili Štapom izcrta Proteravajući Pentagram Zemlje i kaže se, pri tome: »Čistim ovu so od negativnih uticaja koji mogu da se nalaze u njoj, tako da ona može da bude pogodna da se nalazi unutar ovog Svetog Kruga. U ime Boginje Majke (ime Boginje) i Boga Oca (ime Boga) čistim ovu so.« Dok se to izgovara, zamišlja se blještava svetlost kako pročišćava so u posudi. Isto se ponovi i sa vodom, samo se ona zamišlja kako ključa. Za tim se uzme nož i njime se so, tri puta, sipa u vodu. Vrhom noža se tri puta voda promeša u smeru kazaljke na satu. Tako izmešanom vodom i solju se, krećući se sa leve strane na desnu stranu, poprska ivica kruga. Pri tome se

62

zamišlja kako voda pročišćava krug. Krug se, za tim, pročisti i mirisom, a za tim i svećom. Krug je, na taj način, pročišćen silinama sva četiri elemenata. 6. Ostvaranjem Kruga se oblikuje granica koja razdvaja sveti prostor unutar kog se izvori Ritual i spoljašnji „obični“ svet. Na taj način se Veštice štite od prodiranja negativnih uticaja unutar Kruga, ali i omeđuju prostor unutar kojeg će da bude aktivirana energija. Samo otvaranje Kruga se uzvodi tako što se stane na severnu stranu Kruga i Atame ili mač se usmeri vrhom ka zemlji. Za tim se u solarnom (sa leve strane na desnu stranu) smeru opisuje krug oko ritualnog prostora, pri čemu se zamišlja kako iz Atamea izbija plavičasta svetlost koja ostaje na zemlji u vidu kruga koji oivičava sveti prostor unutar kojeg će Ceremonija da bude izvedena. Na taj način se oblikuje Astralni Krug. Tokom opisivanja takvog Kruga može da se izgovori sledeće, ili slične reče: »Ovim je označena granica Svetog Kruga Moći, U koji neće da uđe ništa osim ljubavi. Neka to bude granica između sveta ljudi, I sveta Najmoćnijih Bogova. U ime Boginje Majke (ime Boginje), U ime Boga Oca (ime Boga), Posvećujem ovaj Krug.« Tokom izvođenja ove operacije, a i posle toga, treba da se zamišlja kako ocrtani krug plamti plavičastom svetlošću. 7. Buđenje Kraljeva Elementarnih Oblasti je samo uvodna faza za prizivanje silina Elemenata na sve četiri strane sveta. Ovaj deo veštičijeg Rituala podrazumeva da se na svakoj strani sveta, počevši od Severa, zastane i zazvoni zvonom. Posle toga se stane ispred Olatara i tu još jednom se zazvoni. 8. Prizivanje Kraljeva Elemenata se izvodi tako što sveštenica Atameom na Istoku izcrta Prizivni Pentagram Vazduha. To se ponovi i na Jugu, Zapadu i Severu, samo što se tada izražavaju Prizivni Pentagrami Vatre, Vode i Zemlje. Za tim sveštenica u Pentagrame ulije energiju i

63

prizove Kraljeve Elemenata koje zamišlja u skladu sa Magijskom složenošću. 9. Pre prizivanja Boginje sveštenica i sveštenik počiste jedno drugo tako što umoče prste u slanu vodu i jedno drugom nacrtaju Pentagram na grudima. To proprate rečima: »Ovom vodom i solju tebe pročišćavam i osposobljavam da služiš božanstvima.« Za tim sveštenica na isti način pročisti sve muškarce u Kovenu, a sveštenik tako pročisti sve žene u Kovenu. 10. Tako prizivanja Boginje sveštenik, klečeći ispred sveštenice, izvodi Ritual poznat kao »Spuštanje Meseca«. Tokom tog Rituala on poziva Boginju da se spusti na sveštenicu, koja za tim, preuzevši njenu ulogu, izgovara Zavet Boginje: »Slušajte reči Velike Majke, ona koja je od davnina među ljudima znana kao Artemida, Astarte, Atina, Dijana, Melusina, Afrodita, Keriven, Dana, Arijanhod, Izida, Brid, kao i pod mnogim drugim imenima. Kad god vam nešto treba, jednom mesečno i to najbolje kada je Mesec Pun, okupite se na nekom skrivenom mestu i obožavajte mene, koja sam Kraljica Svih Veštica.« Kada sveštenica završi Zavet Boginje, sveštenik joj da petostruki poljubac: Poljubi njena stopala uz reči: »Blagosiljana su tvoja stopala koja te nose tvojim putevima.« Poljubi njena kolena uz reči: »Blagosiljana su tvoja kolena na kojima klečiš ispred Svetog Oltara.« Poljubi njenu vaginu uz reči: »Blagosiljana je tvoja materica bez koje ni nas ne bi bilo.«

64

Poljubi njene grudi uz reči: »Blagosiljane su tvoje grudi oblikovane u lepoti i snazi.« Poljubi njene usne uz reči: »Blagosiljana su tvoja usta kojima izgovaraš Sveta Imena.« 11. Prizivanjem Bogova unutar Kruga se aktivira muški aspekt stvaralačke siline. To se radi tako što obično sveštenica poziva Boga da se izpolji kroz sveštenika, koji za to vreme stoji u položaju Boga, zvanom još i položaj Uzdignutog Ozirisa, ispred Oltara. Priziv kojim sveštenica doziva Boga može da varira od dugačkih i složenih litanija, pa do nekoliko jednostavnih rečenica kao što su: »Veliki Cernunosu, Rogati Bože Divljine i zveri koje divljaju tamo, Izpuni noćas ovaj Krug Tvojom moći, tvojom vitalnošću i tvojim blagoslovom, O Cernunose, izpolji se ove noći kroz ovog sveštenika!« Kada završi Priziv, sveštenica daje petostruki poljubav svešteniku. 12. Određivanje svrhe Rituala i njeno javno iznošenje pred svim učesnicima Obreda veoma je važna faza svakog veštičijeg grupnog ritualnog rada. Time se potvrđuje da su svi prisutni saglasni u pogledu svrhe Magijske operacije koja treba da se izvede. Ako postoje bilo kakve nedoumice oko cilja Rituala, ovo je poslednja šansa da se to iznese pre nego što rad počne. 13. Aktiviranje energije može da se postigne na različite načine. To može da bude ritualni ples, Pranajama, pevanje ili pak udaranje u bubanj. Svaka takva aktivnost mora da bude jednostavna za izvođenje, ritmična, ponovljiva i mora da traje dovoljno dugo da svako u Krugu snažno oseti aktiviranu energiju. 14. Kanalisanje energije ka željenom cilju je faza koja nastupa kada se proceni da je nivo aktivirane energije dostigao maksimalan nivo. Kanalisanje može da se obavi jednostavnim zamišljanjem ostvarenog cilja, ili energija može da se pošalje putem nekog predmeta (komad odeće, pramen kose i

65

slično). Naravno, ako je osoba ― kojoj treba da se pošalje energija ― prisutna, onda ona može da stane u centar Kruga i energiju direktno da prima. 15. Uzemljenje viška energije je obavezan deo svakog Rituala. Sva aktivirana energija, u glavnom, ne uspeva uvek da se usmeri ka cilju. Zaostala energija može da izazove različite probleme i smetnje. Zbog je najbolje da se takav višak energije usmeri u zemlju. Često je dovoljno, da bi se to postiglo, da se polože dlanovi na zemlju ili pod. U tom položaju treba da se ostane nekoliko minuta. Drugi mogući način za uzemljavanje energije je da se legne na stomak na zemlju. Najbolje je da stomak pri tome bude ogoljen. 16. Pod kolačima i vinom se podrazumeva njihova ritualna upotreba. Kolači su običajeno oblikovani u vidu PoluMeseca. Pošto većina Veštica ne pije alkohol, vino se najčešće zamenjuje voćnim sokom, odnosno čajem. Svrha ove faze Rituala jeste da omogući prelaz iz stanja Magijske svesti u stanje svako dnevne stvarnosti. Ova faza omogućuje, kada se Ceremonija završi, podruštvovljavanje učenika Rituala. 17. Zahvaljivanje i odpuštanje sila Elemenata je faza Rituala čije preskakanje može da ima kao rezultat kobne posledice. U Magiji, ono što je prizvano ― MORA da bude i odpušteno. Iskustvo je pokazalo da je izostavljanje ove faze kao rezultat imalo, u drastičnim slučajevima, izbijanje poplave (Duhovi Elementa Vode), odnosno požara (Duhovi Elementa Vatre). Sveštenica, da bi odpustila energiju elemenata, na Istoku izcrta Protevarajući Pentagram Vazduha i kaže: »O ti, koji si Arhanđeo Rafael, koji vladaš silama Elementa Vazduha, Zahvaljujem ti na tvom prisustvu ovde. Budi pozdravljen i idi u miru!« Sveštenica to isto ponovi i na ostalim stranam sveta, naravno koristeći odgovarajuće Proteravajuće Pentagrame i odgovarajuća imena Arhanđela.

66

18. Razbijanje Kruga se izvodi tako što se vrh Atamea usmeri kao mestu gde je otvaranje Kruga i počelo, posle čega se, krećući se u obrnutom smeru, zamišlja kako se svetlost Kruga usisava u Atame. Mnogi ljudi ne razumeju svrhu Rituala i smatraju ih praznoverovanjem, gubljenjem vremena i begstvom od stvarnosti. Za Veštice je, među tim, Ritual način drugomogućnog uzpostavljanja veze. One sa svojim Ritualima žele da dođu u vezu sa onim delovima svoga bića sa kojim ne mogu da budu upoznati na usmenom nivou. Tri poznate Veštice su, o tome zašto izvode Rituale, rekle sledeće: SUSANA BUDAPEST: »Svrha Rituala je da probudi drevnost u nama, zajedničku svest, mnoge živote, bezvremenske božanske delove, kao i zapostavljena čula i područja mozga. Ti aspekti nas samih ne govore Engleski i ne mare za televiziju. Oni razumeju Prirodu.« ALISON HARLOV: »Ritual je tehnika za menjanje stanja svesti i to najbolja koja postoji. Ritualom neko može da izmeni stanje svoje svesti tako da postane sposoban da opaža ne materijalne oblike života, bilo kako da ih nazovemo, i kroz to opažanje tada može da se primenjuju predmetivne nauke.« ŠERON DEVLIN: »Ritual je sveta drama u kojoj je neko i učesnik i posmatrač. Svrha Rituala je da aktivira one delove uma koje ne dotiču svako dnevne aktivnosti. Da aktivira psihokinetičke i telekinetičke sposobnosti, kao i vezu između večite siline i nas samih... Mi treba ponovo da izgradimo ekstatično stanje u kojem se zbiva stvaranje energije.« Kako svaka medalja ima dve strane, tako i Rituali, svakako, nisu bezopasni i ne treba olako da im se pristupi i da se igra sa njima. Greške napravljene tokom izvođenja Rituala i bavljenja Magijom, i Činičarenjem u opšte, na početničkom nivou, mogu da dovedu do energetske ne ravnoteže i do problema sa nematerijalnim nadprirodnim bićima. Energetska neravnoteža nastaje ako se ne uzemlji višak aktivirane energije. Pojavljuje se uznemirenošću, napetošću, razdražljivošću, odnosno nesanicom. Može da prođe i sama, ali u težim slučajevima treba da se potraži pomoć neke stručne osobe. Energije koje se koriste u Magiji mogu da privuku pažnju bića koja borave na drugim nivoima postojanja. Magijski Krug, kada se uzpostavi,

67

postoji između svetova predstavljajući tako područje gde se nivo svako dnevne stvarnosti preklapa sa Astralnim Sferama. Kupa Snage, koja se aktivira unutar Magijskog Kruga, na drugim Sferama deluje kao energetski magnet. Bića koja tamo žive imaju istu nameru i težnju, po prirodi stvari, da takvu pojavu kada primete, izpitaju. Postoje, u glavnom, tri vrste na materijalnih nadprirodnih bića, ne računajući božanstva, koja tokom Magijskog rada mogu da se sretnu. To su Elementalni Duhovi, ne ljudski životni oblici i dizkarnirana bića, znana još i kao Duhovi. Elementalni Duhovi, za razliku od ne ljudskih životnih oblika i dizkarniranih ljudskih bića, su nadprirodnih bića koja se prizivaju da budu prisutni u Krugu. Ako se Veštica prema njima odnosi sa uvažavanjem i određenom dozom, strogosti, Elementali će pre da budu njeni saveznici nego što će da je ugroze. Stvorenja koja bi mogla da se nazovu ne ljudskim životnim oblicima, obično ne pozvana dolaze do Magijskog Kruga. To su strana bića koja nastanjuju druge dimenzije stvarnosti i u normalnim uslovima nemaju ni kakve veze sa ljudskim bićima. Takva stvorenja su veoma radoznala, tako da ih izvođenje neke Magijske operacije privlači da bi videli šta se dešava. Među tim, takva bića ne mogu, a u najvećem broju slučajeva i neće, da uđu unutar propisno otvorenog Magijskog Kruga. Ovakva nadprirodna bića, sa obzirom da postoje na podpuno drugačijem vibracijskom nivou, podpuno su ne vidljivi za ljude, osim za osobe koje imaju aktivirano Treće Oko. Tradicionalni način za materijalizaciju ovih bića iziskuje sposobnost rada sa tako zvanom ektoplazmom. Nešto slabiji rezultati se postižu prinošenjem krvne žrtve, pri ćemu se koristi životna energija krvi da bi se takvi entiteti učinili vidljivim. Treći način za opažanje ovakvih nadprirodnih bića na materijalnom nivou, najslabiji, ali i najsigurniji, podrazumeva njihovu materijalizaciju u dimu. To je, u isto vreme, i postupak koji često koriste savremene Veštice, koje ovakva bića koriste kao svoje saveznike i pomagače. Neljudska nadprirodna bića su, kada se tokom izvođenja Magijskih Rituala pojave na ivici kruga, u najvećem broju slučajeva bezopasna i dobronamerna i, po pravilu, veoma brzo izčezavaju.

68

Dizkarnirana ljudska bića predstavljaju Duhove koji, u najvećem broju slučajeva, još uvek nisu svesni da su napustili svet živih. Takva bića lutaju usamljeno i dezorijantisano u okolini mesta koja su tokom života poznavala i za koja ih je nešto posebno vezivalo. Takvi Duhovi teže da privuku pažnju živih osoba. Iskusne Veštice znaju kako da pomognu takvim tragičnim dušama da pređu u onostrane oblasti Mrtvih, ali za laika bi pokušavanje nečega takvog moglo da bude veoma opasno. U normalnim uslovima nema opasnosti od navedenih bića OSIM u sledećim slučajevima: • Osoba koja izvodi Ritual ima slabo ili oštećeno energetsko polje (Aura). Razlog za to može da bude nekakva trauma ili nešto slično. • Osoba koja izvodi Ritual se nalazi u stanju mentalne zbunjenosti, ili je pod dejstvom droge (narkotika). • Ritual se izvodi izvan Kruga Zaštite, odnosno unutar kruga koji nije otvoren na odgovarajući način. U takvim slučajevima moguća je čak i posednutost izvođača od strane nekog spoljašnjeg nadprirodnog bića. Psihički uravnotežene i fizički zdrave osobe nemaju problema sa takvim ne materijalnim nadprirodnim bićima. Sve uspešne Veštice obraćaju pažnju da im psihofizičko stanje uvek bude u savršenom redu. To podrazumeva pravilnu i zdravu ishranu (najčešće vegeterijansku), redovno fizičko vežbanje, uredan san i sređen ljubavni život. Veštičarenje i „Seks, Droge i Rok ’n’ Rol“ način života jednostavno ne idu jedno sa drugim.

69

Poglavlje 5

VEŠTIČIJI PRAZNICI – SPIRALNI PUT DO JASTVE

S

a obzirom na to da je Veštičarenje religija usmerena ka obožavanju Prirode, Veštice ritualnim proslavljanjem promena godišnjih doba uzklađuju sa stvaralačkim silama Prirode i Kosmosa. Veštice kalendarsku godinu izgledno predstavljaju u obliku točka. U skladu sa okretanjem tog točka godišnji praznici mogu da se posmatraju kao njegovi paoci koji obeležavaju najvažnije datume u promenama godišnjih doba. Postoji osam takvih praznika koje Veštice nazivaju, baš kao što je to Margareta Muri tvrdila, Sabatima. Ti veštičiji praznici se, u glavnom, poklapaju sa datumima narodnih svetkovina održavanih širom cele Evrope, a može da se primeti i da najvažniji hrišćanski praznici padaju odprilike u isto vreme. Postoji više razloga za to. Pored toga što je Hrišćanska Crkva prisvajanjem paganskih praznika želela da na taj način evropsko pagansko stanovništvo preobrati u Hrišćanstvo, možda je najvažniji razlog za to činjenica da je najlakše da se uzpostavi veza sa veoma moćnim nevidljivim silama u to vreme, pri čemu je potpuno nevažno da li ih mi zovemo snagama zajedničkog nesvesnog, astrološkim uticajima, ili pak rezervoarom snažnog religijskog nadahnuća. U okviru ranih evropskih poljoprivrednih zajednica je ovim datumima pridavana najveća važnost. Oni su obeležavali početak izvođenja nekih, za poljoprivredno stanovništvo, veoma značajnih radova, kao što su sejanja i sabiranja plodova. Za Veštice je razumevanje ovih praznika bilo značajno na mnogo dubljem nivou. Postoje značajni astrološki položaji koji označavaju važne promene u građi nevidljivih sila planete. Ta prestrojavanja planetarnih uticaja i nevidljivih energetskih strujanja predstavljaju najpogodnije vreme za religijski i Magijski rad. Svaki praznik poseduje određene vibracije koje Veštice koriste u svom radu. Takođe, srazmera koja u Prirodi postoji između

70

muških i ženskih energija se, po mišljenju Veštica, menja sa svakom sezonskom promenom simbolizovanom Sabatom. Tako Boginja, u opšte govoreći, vlada Prolećem i Letom, a Bog Jeseni i Zimom. Simbolizam Sabata, kao i mitovi koji ga ilustruju, varira od jedne veštičije tradicije do druge, ali, u opšte, može da se svede na sledeće:

31. Oktobar ― Samhain: U noći 31. Oktobra je veo koji razdvaja Svet Mrtvih od Sveta Živih najtanji. Samhain simbolizuje prelazak iz fizičke smrti. U zemljoradnim sredinama je, takođe, označavao treću i konačnu žetvu u toku godine. Tokom ovog praznika je Boginja poštovana u njenom aspektu Starice, a Bog u vidu rogatog Gospodara Smrti.

21. Decembar ― Jule: Pred ovaj praznik je najduža noć i najkraći dan u celoj godini. Sa obzirom na to, Jule slavi rađanje Mladog Boga. Mnogi tradicionalni božićni simboli su paganskog porekla. Obično se smatra da je kićenje božićne jelke počelo u Srednjem Veku, ali poreklo ovog običaja treba da se traži u Starom Rimu. Postoji legenda o predivnoj mladoj boginji čiji je sveti predmet bilo drvo. Jedan od njenih obožavalaca, naočit mlad čovek, izgubio je njenu naklonost. Da bi joj dokazao svoju odanost, odsekao je svoj penis i, zajedno sa testisima, okačio ga je na zeleno drvo. Zemlja ispod drveta se, dok je on umirao, obojila u crveno. To može da objasni zašto su standardne božićne boje crvena i zelena. Osim toga, 25. Decembar je, u Drevna Vremena, bio slavljen kao rođendan i praznik boga Mitre, Iranskog božanstva svetlosti Sunca i darovitelja kiše. Hrišćani su, da bi preobratili sledbenike Mitre, originalni datum rođenja Isusa Hrista (najverovatnije 26. Mart) zamenili 25. Decembrom. To se, takođe, poklopilo sa rimskim festivalom zvanim »Uperkalije« koji je održavan između 17. i 24. Decembra.

71

2. Februar ― Imbolk: Gospa, Majka Zemlja, još uvek spava, a divlji lov još uvek traje. Ovaj praznik, poznat još i kao Praznik Rastuće Svetlosti, označava prve znake komešanja biljnog života ispod površine Zemlje.

21. Mart ― Eostara: Ovaj praznik je dobio ime po anglo-saksonskoj Boginji Zore, Eostari. Od imena te Boginje je izvedena i engleska reč „Easter“, što znači »Božić«. Ovaj praznik slavi jednakost dana i noći i, samim tim, i muških i ženskih sila u Prirodi.

30. April ― Beltaine: Dan od kojeg počinje svetla polovina godine. Uticaj Boginje je maksimalan i Priroda se potpuno probudila. Beltaine je praznik plodnosti i Rastućeg Života.

21. Jun ― Lita: Najduži dan u godini. Proslava Sunca na vrhuncu.

2. Avgust ― Lamas: Festival Prve Žrtve. Bog Lug se podvrgava šamanističkom uvođenju.

21. Septembar ― Modron: Označava trenutak izjednačenja dužine dana i noći, kao i preokret ka Zimi. Muške i ženske energije ponovo stoje u savršenoj ravnoteži. Točak Godine je okrenut. Veštice svoje praznike slave u Prirodi, na otvorenom. To se, po pravilu, odvija noću i to bez odeće. Za ritualnu nagost ima nekoliko razloga. Skidanjem odeće Veštice se simbolično oslobađaju svoje ličnosti (ličnost je, po Jungovom tvrđenju, onaj deo svog identiteta kojim se osoba predstavlja svojoj okolini). U tom smislu, ritualna nagost simbolizuje odbacivanje stida i

72

sramote i povratak u stanje duhovne čistote, to jeste u ono rajsko stanje iz kojeg je čovek isteran. Sa druge strane, Veštice tvrde da ritualna nagost ima i svoje prednosti, jer se tako, po njima, mnogo lakše osete energije Prirode. Tokom slavljenja veštičijih praznika sveštenik i sveštenica, koji na sebe preuzimaju ulogu Boginje Boga, preživljavaju transoblikujuće iskustvo. Oni se sete onoga što stvarno jesu i to je tajna njihove istinske bezsmrtnosti. To iskustvo se produbljuje sa svakim obrtom Točka Godine. Slavljenje veštičijih praznika nije bezkonačno vrtenje u krug, pri čemu cilj stalno izmiče. To je pre spiralni put ka centru kruga, pri čemu se krug, sa svakim obrtom Točka Godine, sve više sužavaju. Za veštičiji sistem duhovnog razvoja često se kaže da je kružan, za razliku od Judeo-Hrišćanskog koji se naziva „pravolinijskim“. To, poređenjem sa muškom i ženskom seksualnošću, može jednostavno da se objasni. Patrijarhalni sistemi duhovnog razvoja su kao muške seksualnosti u kojoj je sve usredsređeno na i razrešenje, posle čega dolazi odmor. Paganski sistemi su više ženskog oblika i, kao ženska seksualnost, predstavljaju bezbroj malih ekstaza, čija se snaga bezprekidno povećava. Veštice ne poznaju izposništvo, izpaštanje ili samoprekor zbog nekakvog prvobitnog greha. Veštičarenje je duhovni put izpunjen radošću, pesmom i igrom. Put Veštice podrazumeva puno snažnih ekstaza duha koje, na kraju, dolaze do samog vrhunca u jedinstveno, istinsko i trajno religijsko iskustvo koje predstavlja stvarno i upečatljivo transoblikovanje svesti, kako u količinskom tako i u kvalitativnom smislu. Kada se tako sagledaju stvari, može da se kaže da je Veštičarenje, za razliku od mnogih drugih, istinska religija. Veštičarenje do nekle nije vera. Veštice ne veruju ni u šta, pa ni u Boginju. One je znaju. Za razliku od religija čiji sledbenici slede nagon krda i udružuju se u gomile prepuštajući se nekom svešteniku da im priča o stvarima koje su i njemu, u iskustvenom smislu, potpuno nepoznate, Veštičarenje insistira na tome da svako postane svoj sopstveni sveštenik, ili sveštenica, i da doživi duboko religijsko iskustvo. Slavljenje veštičijih praznika je jedan od puteva ka tome. Osim ovih praznika, koji su zajednički za sve veštičije tradicije, postoje i praznici koji se slave u čast određenih božanstava. Ovi praznici variraju od tradicije do tradicije. Veštice ih slave jer znaju da je tim danima najlakše

73

uzpostaviti vezu sa tim božanstvima. Sledeća lista predstavlja izbor takvih praznika i obuhvata dane u kojima Veštice i ostali neo-Pagani slave u čast božanstava koja pripadaju različitim panteonima i religijskim tradicijama: 2. Januar

–

3. Januar 7. Januar 11. Januar 14. Januar

– – – –

19. Januar 2. Februar 3. Februar 9. Februar 12. Februar 16. Februar 19. Februar 24. Februar 25. Februar 1. Mart 5. Mart 6. Mart

– – – – – – – – – – – –

9. Mart

–

15. Mart

–

17. Mart

–

26. Mart

–

29. Mart

–

74

Rođendan Inane, sumerske Boginje Neba i Zemlje. Korin dan. Slavlje u čast egipatske Boginje Sekmet. Slavlje u čast rimske Boginje Karmente. Slavlje u čast drevne egipatske Boginje Nut. Festival Sarasvati. Slavlje u čast afričke Boginje Oje. Slavlje u čast irske boginje Brigantije. Dan tibetanske Dakini. Festival Boginje Dijane. Festival Viktorije, rimske Boginje Pobede. Slavlje u čast egipatskog Boga Horusa. Slavlje u čast egipatskog Boga Ozirisa. Dan egipatske Boginje Nut. Matronalije, slavlje u čast Boginje Junone. Slavlje u čast egipatske Boginje Izide. Slavlje u čast Rijanone, velške Boginje Plodnosti. Slavlje u čast Afrodite, grčke Boginje Lepote i Ljubavi. Slavlje u čast Kibele, frigijske Boginje Plodnosti. Slavlje u čast Astarote, grčke Boginje Plodnosti i Razmnožavanja. Slavlje u čast Higije, grčke Boginje Zdravlja. Slavlje u čast egipatskog Boga Horusa.

29. Mart 30. Mart

– –

1. April

–

13. April 28. April 4. Maj

– – –

5. Maj 10. Maj 16. Maj 17. Maj 18. Maj 21. Maj

– – – – – –

24. Maj 26. Maj 30. Maj 7. Jun 8. Jun

– – – – –

10. Jun

–

13. Jun

–

24. Jun 25. Jun 28. Jun

– – –

3. Jul 10. Jul

– –

Festival vavilonske Boginje Ištar. Slavlje u čast Lune, rimske Boginje Meseca. Veneralija, slavlje u čast rimske Boginje Venera. Festival rimske Boginje Cerere. Festival rimske Boginje Flore. Festival Šejile-Na-Gige. Šejila-Na-Gig je irska Boginja, Zaštitnica Siromašnih. Slavlje u čast egipatskog Boga Ra. Dan Tin Han, kinezke Boginje Severnjače. Dan indijske Boginje Sarasvati. Festival egipatske Boginje Hator. Slavlje u čast grčkog Boga Pana. Slavlje u čast Tefnut, egipatske Boginje Voda i Kiša. Rođendan grčke Boginje Artemide. Dan kinezke Boginje Čia-Hua-Fu-Jen. Veštičiji praznik Ljubavi. Festival u čast rimske Boginje Veste. Festival u čast Bandi, tračke Boginje Ljubavi. Festival Anahite, persijske Boginje Ljubavi. Slavlje u čast Epone, keltske Boginje Konja. Inti Rajmi, astečki festival Sunca. Festival egipatske Boginje Mut. Rođendan Hemere, grčke Boginje Zore. Slavlje u čast keltske Boginje Keridven. Proslava Hel, nordijske Boginje Podzemnog Sveta.

75

11. Jul

–

16. Jul 17. Jul

– –

19. Jul

–

27. Jul 30. Jul

– –

31. Jul

–

13. Avgust 13. Avgust 20. Avgust

– – –

23. Avgust 27. Avgust

– –

2. Septembar

–

13. Septembar 13. Septembar 2. Oktobar 3. Oktobar

– – – –

6. Oktobar

–

17. Oktobar 25. Oktobar

– –

13. Novembar 13. Novembar

– –

76

Slavlje u čast Mina, egipatskog Boga Plodnosti i Žetve. Rođendan egipatskog Boga Seta. Slavlje u čast japanske Boginje Amaterasu. Slavlje u čast venčanja Afrodite i Adonisa. Slavlje u čast rođenja Ozirisa. Slavlje u čast rođenja egipatske Boginje Izide. Slavlje u čast rođenja egipatske Boginje Naptis. Festival Dijane, etrurske Boginje Meseca. Festival grčke Boginje Hekate. Slavlje u čast Katai Vagti, Boginje Zemlje Američkih Indijanaca. Festival Mojire, grčke Boginje Sudbine. Festival Dvaki, istočno-indijske Boginje Majke. La Kon, ženska Ceremonija Američkih Indijanaca. Festival Venere. Festival Meiliki, finske Boginje Životinja. Druidski festival Duhova Zaštitnika. Marovu, žitni festival Američkih Indijanaca. Festival device Zapopan, meksičke Boginje Kiše. Festival grčke Boginje Demetre. Festival Hanlu, kinezke Boginje Meseca i Žetve. Slavlje u čast egipatske Boginje Sekmet. Slavlje u čast Bast.

16. Novembar 28. Novembar 1. Decembar 3. Decembar 29. Decembar

– – – – –

Festival grčke Boginje Hekate. Festival Sofije, grčke Boginje Mudrosti. Dan Banšija, irskih “mitoloških” bića. Festival indijskog Boga Šive. Slavlje u čast egipatskog Boga Ptaha.

Veštice svoje praznike slave privatno, u intimnosti svojih Kovena, ali i javno. U Americi su, od početka sedamdesetih godina, počeli da se održavaju paganski festivali koji danas variraju od omanjih mestnih okupljanja do velikih sabora koji okupljaju hiljadu, pa i više učesnika. Na takvim skupovima se Veštice sreću, upoznaju nove ljude sličnih interesovanja i razmenjuju iskustva i ideje. »Okupljanje Paganskih Duhova«, paganski skup koji se svake godine održava u Viskonsinu, verovatno je najveći i najznačajniji festival te vrste na koji dolaze Veštice, druidi, vidovnjaci, Čarobnjaci i Šamani ne samo iz Amerike, već i iz Kanade, Evrope i Australije. Cena za prisustvovanje ovom sedmodnevnom festivali iznosi 80 dolara (nešto više od 5.000 dinara). Ovo pagansko okupaljanje je 1991. godine imalo sledeći program aktivnosti:

Rituali: • Otvarajući Ritual koji je uključivao proces u kom su nošene upaljenje sveće, blagosiljanje mesta, dočekivanje Leta i paljenje Svete Vatre. • Ritual letnjeg Suncostaja, tokom kojeg je slavljeno Sveto Jedinstvo Boginje i Boga i misterija ne prekidne spirale Života, Smrti i ponovnog Rođenja. • Ritual Magijskog darivanja, tokom kojeg su učesnici razmenjivali ceremonijalna oruđa i druge svete predmete. • Sveti životinjski ples koji je počeo procesom oko svetilišta, da bi vrhovao svetim plesom oko ritualne vatre. Ovaj Ritual je imao višestruku svrhu. Osnaživao je ljudsku povezanost sa oblastima koje nastanjuju životinjski Duhovi, razvijao je pojedinačnu vezu između učesnika i njihovih totemskih životinja, delovao je na ostvarivanje

77

harmonije između ljudi i ostalih stvorenja na planeti, povećavao je stvaralaštvo učesnika i ubrzavao njihov duhovni razvoj. • Rituali Prelaza, tokom kojih su se izvodila venčanja, blagosiljanja dece i Obredi vezani za promene vezane za prelazak iz jedne životne faze u drugu (pubertet, klimakterijum i slično). • Posebni Rituali, koji su ključivali muške i ženske Ceremonije. • Zatvarajući Ritual tokom kojeg je izvedeno završno podpomaganje. Na ovom festivalu su održane i radionice na kojima su, teoretski i praktično, obrađivane sledeće teme: • Porodične tradicije Veštičarenja. • Ženska duhovnost ― o Vešticama i savremenim ženama. • Paganizam i Psihologija: lična mitologija. • Keltska tradicionalna Vika. • Druidizam. • Baltički Paganizam. • Eklektična Vika. • Povezivanje sa Boginjom putem srednjoistočnog plesa. • Masonske muške misterije. • Prizivanja. • Duhovnost Američkih Indijanaca: Duhovi Zemlje. • Duhovnost Boginje. • Stvaranje sopstvene tradicije. • Sveto pevanje. • Diskordijski Paganizam. • Stara Magija u novom obliku: Proteravajući Rituali i Pročišćenja. • Pravljenje šamanskih bubnjeva i maski. • Magijska kontrola Vremena. • Paganski mit i priče. • Astronomija i koreni Paganizma. Slavljenje ovih, za zainteresovane su održana i posebne radionice na teme kao što su:

78

• Podizanje i vaspitavanje dece na paganski, odnosno veštičiji način. • Jevrejski Paganizam. • Lezbejke Pagani. • Sveti homoseksualni Paganizam. • A. A. za Pagane. • Samostalno primenjivanje Veštičarenja. Slavljenje veštičijih praznika, nije važno da li se to čini privatno ili na paganskim festivalima, predstavlja samu srž misterija Veštica. Započinjanje da se okretanja zajedno sa Točkom Godine znači okretati se spiralno ka centru kruga gde se nalaze odgovori na pitanja kao što su: ko smo mi, šta je Univerzum i koje je naše mesto u tom Univerzumu?

79

Poglavlje 6

VEŠTIČIJI DUHOVI POMAGAČI

M

noge savremene Veštice, baš kao što su to vekovima činile i njihove prethodnice, proučavajući Elemente. Zemlja, Voda, Vazduha i Vatra ― alhemijska Magija. Neko može da pročita desetine debelih knjiga o Magiji i Kabali, a da mu to u opšte ne pomogne da razume elemente. Oni moraju da se iskuse. Bez toga je razumevanje njihove prirode ne dostupno za tragača. Veštice, da bi hodale u cipelama elemenata i gledale njihovim očima, koriste Elementalne Duhove: Gnomi, Undine, Silfe i Salamanderi. Ta bića, kada se jednom upoznaju i prizovu, ostaju sa tragačem do smrti. Oni su vodiči ka samoj suštini Elemenata. Oni, pored toga, obezbeđuju zaštitu svuda gde Veštica koja je njima ovladala ide i tu su da pomognu kada ih Veštica dozove. Za Veštice i Magove četiri Elemenata predstavlja Četiri Carstva. Svakim Carstvom vlada Kralj koji je, opet, pododređen određenom Arhanđelu. Svaki Element ima svoja odgovaranja koje MORAJU DOBRO da se poznaju i da se razumeju. Tabela Odgovaranja Elemenata, u nešto skraćenoj verziji, izgleda ovako:

Elementi: Zemlja: Opšte • Telo. Odgovornosti: • Priroda. • Rođenje. • Smrt. • Pećine. • Polja. • Gajevi.

80

Voda:

Vazduh:

• Osećanja. • Um. • Ljubav. • Mašta. • Predosećaj. • Intelekt. • Materica. • Znanje. • Plodnost. • Teorija. • Duh. • Mesec. • Vrhovi. • Okean.

Vatra:

Duh:

• Volja. • Krv. • Energija. • Vitalnost. • Svrha. • Pročišćenje. • Sunce.

• Transoblikovanje. • Svuda. • Nigde. • Praznina.

• Planine. • Tišina. Strana Sveta: • Sever. Boje:

Ritualna Oruđa:

Čula: Boginje:

Bogovi:

Elementalni Duhovi: Arhanđeli: Kralj Elementalnog Carstva: Znaci

• Reke. • Zapad.

• Crna. • Plavo• Braon. Zelena. • Žuta. • Zelena. • Maslinasto Zelena. • Pentakulum. • Pehar. • Posuda sa solju. • Kamenje. • Dodir. • Ukus. • Afrodita. • Gea. • Tijamat. • Cerera. • Demetra. • Rea. • Persefona. • Cernunos. • Neptun. • Dionis. • Posejdon. • Tamuz.

• Vetar. • Tvrđave. • Istok.

• Jug.

• Crvena. • Bela. • Zlatna. • Plava. • Narandžasta. • Crna.

• Atame/Mač. • Štap. • Gorionik • Sveća. ili Kadionica. • Miris. • Arkadija. • Arijanhod. • Nuit. • Iris. • Uranija. • Merkur. • Tot. • Kefra.

• Centar I Obod. • Providna. • Bela.

• Kazan.

• Gnomi.

• Undine.

• Silfe.

• Vid. • Sluh. • Izida. • Bridžit. • Keridven. • Bast. • Pele. • Šekina. • Vesta. • Sekmet. • Hefes. • J. A. O. • J. H. V. H. • Vulkan. • Horus. • Agni. • Lir. • Salamanderi. • Anđeli.

• Urijel. • Gob.

• Gabrijel. • Niksa.

• Rafajel. • Paralda.

• Mihajlo. • Din.

• Bik.

• Rak.

• Blizanci.

• Ovan.

• Arahna.

81

Zodijaka:

• Devica. • Jarac. • Zima.

• Škorpija. • Ribe. • Jesen.

• Vaga. • Vodolija. • Proleće.

• Lav. • Strelac. • Leto.

Doba Dana: Vetrovi: Životinje:

• Ponoć. • Borej. • Krava. • Jelen. • Bik. • Bizon. • Zmija.

• Zora. • Eur. • Ptice, i to posebno Orlovi i Jastrebovi.

• Podne. • Not. • Lavovi i Konji.

Biljka:

• Trava. • Žitarice. • Bršljan.

• Imela.

• Hrast.

• Ljubičica. • Sporiš. • Jagorčevina. • Hajdučka Trava. • Jasika.

• Beli Luk. • Aleva Paprika. • Gorušica.

Drveće:

• Suton. • Zefir. • Morske Zmije. • Delfin. • Ribe. • Morske Ptice. • Foke. • Lotos. • Paprat. • Rogoz. • Alge. • Mahovina. • Vrba.

• Badem u Cvetu.

• Igdrasil (Jasen).

Godišnje Doba:

• Obrćući Točak Godine.

• Sfinga, Jednorog, i ostale mitske životinje.

Elementalni Duhovi, ili Elementali, su veoma moćna i veoma nestašna bića. U evolucionalnom smislu, nalaze se na nižem stepenu razvoja od ljudskih bića. Dorin Valijente ih smatra Uslužnim Duhovima Drugog Reda. Za rad na ovladavanju Elementalnih Duhova najbolje je da imate iskusnog učitelja pored sebe. U slučaju da Veštica ne može da pronađe takvu osobu moguće je da i sama ovlada radom sa Elementalima, ali to ZAHTEVA dodatne mere opreza. Najvažnije je da se prvo pronađe i prizove Elemental Zemlje. Ljudi koji ne napuštajući udobnost i sigurnost svojih domova pokušavaju da pronađu Elementale i ovladaju njima, po pravilu bivaju razočarani neuspehom. Elementale trebate da tražite u Prirodi koja predstavlja njihovo boravište. Mnogi ljudi su u nekoj prilici osetili da je

82

energija zemlje na nekim mestima jača nego na drugim. Ako se iznad takvih mesta izpruže ruke dlanovima okrenutim na dole, kadkada može da se oseti energija kako pecka dlanove. Kada se pronađe takvo mesto, potrebno je da odredite tačku na zemlju na kojoj ta energija može najjače da se oseti. Ta tačka predstavlja energetski pol Zemlje. Energetski polovi Elementa Zemlje mogu da se nađu duboko unutar pećina, na senovitim proplancima, u hrastovim gajevima, ili među stenama. Nema drugog parametra koji bi pokazao da li je pronađena tačka na Zemlji stvarni energetski pol Elemenata Zemlje ili nije, osim osećaja osobe kojoj energija miluje dlanove. Kada takvo mesto pronađeš, trebaš da sedneš, da obaviš vežbu uzemljenja i da se usredsrediš na energiju. Trebaš da slušaš unutrašnjim uvom. Postoji mogućnost da osetiš nečije prisustvo. Elementalni Duhovi često mogu da imaju Duhove Zaštitnike. To može da bude neko uočljivo drvo, neki kamen, pa čak i neka mestna životinja. Ako Veštica oseti prisustvo ovakvog Zaštitnika, potrebno je da mu putem misli uputi poruku da želi da razgovara sa Elementalnim Duhom tog energetskog centra. Ako želi, može nešto da mu pokloni, ili samo da se zahvali. Za tim, kada misli da je dobila dozvolu za kontaktiranje Elementalnog Duha, Veštica treba u mašti, unoseći u to sva svoja čula, da dopre do dna energetskog pola. On se nalazi ispod sedam ravnomernih slojeva koje u mašti, spuštajući se kroz energetski pol, treba da prođe. Za tim da zgrabi dno, spiralno da ga podigne do površine zemlje i za tim da nastavi spiralno kretanje na gore. To otvara energetski vrtlog tako da će energija da potekne mnogo slobodnije i izdašnije. Pokazatelj da je to dobro obavljeno jeste osećaj navale energije slično snažnom povetarcu. Ovaj energetski vrtlog koriste Elementali kao prolaz između njihovog Carstva i sveta ljudi u koji treba da dođu na priziv Veštice koja želi da ovlada njima. Elementali Zemlje su povezani sa Severom i zovu se Gnomi. Smatra se da ime Gnom dolazi od grčke reči »Gnoma« koja znači »Znanje«. Obično se kaže da su Gnomi povezani sa skrivenim blagom, najčešće zakopanim u zemlji, kao i skrivenim znanjem. Zato se i kaže »Gnomi su znalci«. Kralj Gnoma je Gob, i da bi prizvala nekog Gnoma Veštica njemu prvo mora da se obrati. Postoji običajeni protokol za to, koji može da se ilustruje sledećim primerom:

83

»O ti, koji si veliki i moćni Gob, vrhovni među Gnomima, Ja te zovem i obraćam ti se. Uzmi moj dar! (ovde je potrebno da ponudite kamen ili biljku koja odgovara Elementu Zemlje) Ja te molim da pozoveš svoje najmoćnije Gnome, Oni koji su najusaglašeniji sa mnom, Sa tog skupa ja sada prizivam jednog, Koji je najviše voljan i najviše željan Da bude uz mene na mom putu, Ako je to njegova volja, Neka dođe sada i obznani meni svoje ime!« Kao žrtvena ponuda koja se pominje u navedenom Prizivu može da se koristi grumen soli, odnosno komad granita. Ako se tokom Rituala koriste Magijska oruđa, tada to treba da bude Štap, koji je, u ovom slučaju, mnogo pogodniji nego Magijski Bodež (Atame). Elementali, kao bića evolucijski nižeg nivoa nego ljudi, naginju ka jednoumnosti. Ova njihova svojeglavost je rukovođena Elementom kojem pripada. Pentakulum (Pentagram u krugu) je Magijsko oruđe koje se koristi za držanje Elementala pod kontrolom. To je još jedan od razloga zašto je, pre nego što se počne rad sa Elementalima, potrebno da se bude dobro upućen, teoretski i primenljivo, u Ritualnu Magiju. Posle Priziva Elementala Zemlje trebate da zatvorite oči, da ostanete u što je moguće mirnijem položaju i da slušate. Veoma je velika verovatnoća da ćete da čujete neko ime, pa čak i da „opazite“ neki oblik. U tom slučaju, trebate mentalno da se obratite tom Elementalu i da ga pitate da li je došao kao odgovor na upućeni poziv. Pri tome, trebate da koristite ime koje ste, kao Veštica, prethodno čuli. Skeptici, u glavnom, pomisle da su sve uobrazili, ali iznenađenja koja veoma brzo uslede posle toga veoma ih brzo razuvere. Iskustvo koje je pokazalo da, za primer, može da dođe do promena u sferi opažanja i to tako da darovi ponuđeni tokom Prizivanja mogu da poprime neki drugi oblik. Za Primer: kamenčići darivani u prizivanju Goba mogu da se pretvore u ogrlicu koju nosi Gnom, a pero, koje se koristi za

84

prizivanje Elementala Vazduha, može da se pretvori u Jastreba. Takvi predmeti tada postaju izuzetno moćni Magijski predmeti koji mogu da se koriste za povezivanje sa Elementalom. Slaganja koja mogu da se shvate i izuče pre nego što se počne rad sa Elementalima ne služe samo za pravilno izvođenje Rituala, već i da bi sve što se, za tim, dogodi moglo da se proveri. Ako je prizvano biće stvarno Elemental Zemlje, tada i sve što se dogodi mora da bude u skladu sa slaganjima koje važe za Element Zemlje. Veštica, kada ovlada radom sa Elementom Zemlje, može da počne da radi sa Elementima Vode i Elementima Vazduha. Energetski polovi mogu da budu pronađeni na mestima kao što su podnožja vodopada, reke, potoci, pa čak i duboke i tihe bare. Tu obitavaju Elementali Vode, zvane Undine, kojima vlada Niksa. Način prizivanja Nikse je sličan prizivanju Goba, samo što se ovaj put koriste slaganja koja odgovaraju Elementu Vode. Školjke mogu veoma dobro da posluže kao darovi Niksi, ali svako može, kao i u svim drugim situacijama, da izabere i neke druge žrtvene ponude u skladu sa slaganjima i svojim sopstvenim predosećajem. Ako se za prizivanje Nikse koristi podnožje vodopada, Veštica može, ako se oseća ne sigurnom, da traži od Elementala Zemlje da joj obezbede sigurnost. To je jedan od razloga zašto se Elemental Zemlje prvi priziva. On može Veštici da pruži podršku i snagu. On, takođe, može da služi kao uzemljujući kanal za višak energije. Elemental Zemlje, na neki način, postaje radni partner Veštice. Energetski polovi Vazduha mogu da se nađu na visokim i vetrovitim mestima. Energija koja se tamo oseća, može da izazove želju za letenjem. Silfe, tradicionalnim Elementalima Vazduha, vlada Paralda. Paraldi može da se ponudi pera, ili biljke koje se slažu sa Elementom Vazduha. Ako se Veštica oseća ne sigurno dok se penje, ili ima strah od visine, zbog čega može da se oseća ne prijatno dok sedi na nekom visokom i vetrovitom mestu, može opet da zatraži da je zaštiti Elemental Zemlje. Elemental Vatre je najkorisniji, ali je i najopasniji od svih Elementala. To je jedan od razloga zašto Veštice ovladavaju ovim Elementalom tek pošto su naučile da rade sa predhodna tri. Poželjno je da Veštica, koja pokušava da nauči kako se kontroliše Elementalni Duh Vatre, ima pored sebe još jednu Vešticu koja je sposobna da vlada goropadnom energijom, i koja je sposobna da čita Auru. Sve što bi ta druga Veštica trebala da radi jeste da

85

motri na njenu Auru i da, u slučaju da dođe do energetskog preopterećenja, pomogne tako što će da uzemlji višak energije. Elemental Zemlje takođe može da uzemlji višak energije, dok Elemental Vazduha može da bude dozvan u pomoć ako stvari postanu prevruće. Elementalima Vatre, koji su poznati kao Salamanderi, vlada Đin. Salamanderi su povezani sa Jugom i voljom. Veštica ne može da prizove Elemente Vatre u pomoć i da očekuje da se pojavi Zmaj. Da bi se prizvao Elemental Vatre, najbolje je da izaberete podne. Energetski polovi vatre mogu da se nađu na mestima gde je gorela velika vatra, ili gde je udario grom. Za ovo Prizivanje je poželjno da za zapali vatra. Ako postoji mogućnost da se vatra proširi Veštica može da koristi zaštitnu sveću. Ponuda koja se nudi Đinu treba da bude nešto ljuto što ne može da gori, Aleva Paprika za primer. Kako je prizivanje Đina na neki način zaokruženje rada sa Elementalima Veštica može da otvori Krug i da prizove neko vatreno božanstvo zbog zaštite, otvaranje energetskog vrtloga vatre na način je sličan ranijim, i standardno Prizivanje trebate da prilagodite Elementu Vatre. Ponudu Đinu trebate na ritualan način da spalite u vatri. Elementali se, Veštici koja pokušava da ovlada njima, najčešće pojavljuju tokom meditacije, i to u obliku u kojem su najprihvatljiviji za nju. Tako Veštica, za primer, može da vidi, ili da ima jak osećaj prisutnosti, Sirene na mesto Undina, ili pak Orla na mesto Silfa. Veštice mogu da koriste Elementale na najrazličitije načine. Elementali su savršeni stražari koji čuvaju Krug na sve četiri strane sveta, u isto vreme, puneći ga, kao prirodni energetski kanali, energijom. Oni, takođe, mogu da opaze druga nadprirodna bića na nižoj Astralnoj Sferi, kao što su to Niži ili Zli Duhovi koji obitavaju u toj oblasti. Po naređenju i zapovesti Veštice, Elementali mogu da unište takva stvorenja. Ako Veštica ima Elementala koji joj se pojavljuje sa krilima, za primer: u obliku ptice ili zmaja, ona čak može da leti sa njim. Elementali mogu puno da pruže, ali i oni, takođe, imaju svoje potrebe. Oni moraju da budu nahranjeni, a njihova hrana je energija. Svaki put kada Veštica otvori energetski vrtlog ona, samim tim, pozove svoje Elementale na gozbu. Isto tako, kada ih koriste kao Čuvare Kruga, Veštice podele sa njima

86

energiju aktiviranu unutar tog Kruga. Na taj način moć Elementala raste i oni tako postaju sposobniji da služe Veštici. Još uvek postoji mišljenje da su sve drevne Veštice posedovale jednu drugu vrstu Duhova koji su im pomagali u proricanju i Činičarenju. To je istina, ali još uvek postoji znatna zbunjenost oko toga šta su ti Duhovi, u stvari, bili i na koji način su korišćeni u Magijske svrhe. Postojalo je opšte mišljenje da su ti Duhovi, zvani Rođaci, pratili Veštice u životinjskom obliku. Poznato je da su Veštice, pored svuda prisutnih mačaka, držale i pse, jariće, lasice, žabe, pčele, pauke i slično. Lovci na Veštice su verovali da su životinje bile poklon koji je đavo lično davao novouvedenim Vešticama, što je samo još jedan od primera njihovog podpunog ne razumevanja i krajnje zlonamernog tumačenja veštičijih misterija. Mačke, psi i ostali kućni ljubimci imaju prirodno dobro razvijeno Šesto Čulo. Veštice su ih držale ne samo da ih obaveštavaju o prisustvu zlonamernih nadprirodnih bića sa drugih nivoa stvarnosti, već i da kasnije, u vreme progona Veštica, najavljuju opasnost dajući im tako vremena da sakriju ritualna oruđa i ostale Magijske potrebštine i pomagala. Veštice su paganska božanstva i Duhove Prirode obožavale i na Magijski način prizivale, ali ta nadprirodna bića nisu bili Duhovi Pomagači u pravom smislu te reči. Oni su se pojavljivali kada bi bili prizvani od strane Veštice, prenosili informacije o drugim sferama postojanja i davale im savete o Činima, ali su se uvek povlačili kada bi dobili dozvolu za odlazak. Istinski Rođaci su bili lični Duhovi Pomagači koje je posedovala svaka Veštica, odnosno Duhovi koji su pripadali jednoj veštičijoj porodici. Takva nadprirodna bića su mogla doživotno da ostanu uz Vešticu kao Duhovi Zaštitnici. Svaka Veštica je prilikom Uvođenja dobijala svog Rođaka. Tokom života one su obično sticale više takvih Duhova, od kojih su neke odbacivale, a neke su prenosile na svoje učenike. Ovi Duhovi su bili ne procenjiva pomoć u vidovitosti i proricanju. Takođe sudavali i izuzetno vredne savete o ne-Magijskim stvarima i štitili su Veštice tokom Rituala. Nešto što se danas ne koristi često je bilo korišćenje životinja kao svojevrsnih posuda za veštičije Rođake. Veštice su u Prošlosti, posebno tokom 13. veka i 17. veka, često kanalisale svoje Duhove Pomagače u životinje koje su čuvale i posebno za njih to pripremale. Za tim bi tako

87

posednutu životinju poslale da izpuni zadatak koje bi joj postavile. Taj način je, među tim, gotovo izumreo početkom 18. veka kada su Veštice odkrile mnogo uticajnije i efikasnije načine za slanje Rođaka da izpune njihove zadatke. Savremene Veštice još uvek u svom radu koriste Rođake. Postoji mnogo različitih tehnika pomoću kojih neko može da stupi u vezu sa svojim ličnim Duhom Pomagačem. Jedna od takvih tehnika je i sledeći Ritual koji datira iz sredine 17. veka i pripada istočnoevropskoj tradiciji Veštica: Za vreme Opadajućeg Meseca, trebate da odete na neko mesto na kojem može da se čuje šum tekuće vode. Trebate da budete odeveni u ritualnu odoru i da budete bosi. Za tim, operite lice, ruke i stopala, a za tim opišite Krug prečnika tri metara i upalite osam crnih ili belih sveća razpoređanih po ivici Kruga. Prostor trebate ritualno da pročistite, za tim da prizovete Kraljeve Elemenata i otvaranje Kruga da završite na običajeni način. Za tim je potrebno da zapalite vatru u centru Kruga od Bora ili Zove i da sednete na Sever licem okrenutim prema Jugu. Pogled trebate da usredsredite na dim koji se diže iznad vatre. Posle toga trebate da uzmete nov crni konopac koji je prethodno posvećen na odgovarajući način i na njemu, neprestano da zureći u plamen, da vežete sedam čvorova. Pri vezivanju svakog čvora trebate bezprekidno da želite pojavljivanje Duha Pomagača. Ako od njega nema odgovora, može da izgovorite sledeće Magijske reči: KARMANE ENGAZORGE BOROVO ASPITA IAO.

Ove reči trebate da ponavljate sve dok ne dovedu do stanja transa. Posle toga bi osoba koja izvodi ovaj Ritual da postane sposobna da kontaktira sa svojim Duhom Pomagačem, koji će da joj, za tim, pokaže na koji način da ga prizove kada to ona poželi.

88

Poglavlje 7

MAGIJSKA UPOTREBA BILJA

S

ticanje znanja o Magijskoj upotrebi bilja je sastavni deo obuke svake Veštice. Da bi bilje moglo da se efikasno koristi u Magijskom radu, ono mora da se tretira na odgovarajući način. Postoji poseban postupak koji se koristi da bi se sakupilo bilje koje će da bude korišćeno u Magiji. Pre svega, potrebno je da odaberete bilje koje se nalazi na mestu koje je dovoljno udaljeno od izvora zagađenja (autoput, fabrike, odpadi, deponije, i slično). Sledeći korak predstavlja izbor vremena kada će potrebno bilje da bude sakupljeno. Tokom Rastućeg Meseca, po veštičijem učenju, energija teče kroz biljku od korena na gore, u stabljiku, u lišće i cvetove. Tokom Opadajućeg Meseca, pak, energija odlazi u korenje. Sa obzirom na to, lišće, semenke i cvetovi se sakupljaju za vreme Rastućeg Meseca, a korenje za vreme Opadajućeg Meseca. Opalo lišće je, u Magijskom smislu, podpuno bezvredno i ne koristi se. Bilje se, u glavnom, sakuplja noću, pri čemu je potrebno da se računa da je čas u kojem se sakupljanje izvodi po astrološkim slaganjima odgovaraju biljci koja je Veštici potrebna. To u primeni znači da će listovi i cvetovi Ruzmarina, koji spada pod uticaj Sunca, da se sakupljaju u dan i čas kojim Sunce vlada, a to znači Nedeljom između jedan i dva posle Ponoći. Samo sakupljanje se izvodi veštičijim nožem sa belom drškom, tako zvanim Bolinom. Pri tome, najbolje je da se bude podpuno nag i bos, ali, ako to zbog nekog razloga nije moguće, može da se nosi Magijska odora ili, u najgorem slučaju, neka čista sportska odeća. Pronašavši pogodan grm, za primer: Ruzmarina, u snažniju ruku se uzme Bolin, a u slabiju se uzme platnena vrećica i komad hleba. Posle nekoliko ciklusa ritmičnog disanja i kraćih meditacija na zemlji oko biljke se, u suprotnom smeru, izcrta Bolinom krug. Vrh biljke se dodirne vrhom Bolina i kaže se polako, i sa najvećim usredsređivanjem, sledeće:

89

»O Ti, koji Si rastao blagosiljajući Sunce, Mesec i rast. Preklinjem Te da budeš od koristi meni i mojoj veštini. Ti Si rosa svih božanstava, oko Sunca, svetlost Meseca, lepota i slava Nebesa i misterija Zemlje. Neka te moja molitva pročisti i neka te moć izpuni.« Posle toga se odseče onoliko grančica, listova ili cvetova koliko se misli da je to potrebno, ali se, pri tome, vodi računa da to ne bude više od jedne četvrtine razpoloživih izvora biljke, kao i da nije reč o nekoj jako mladoj biljci. Tokom sečenja, takođe, mogu da se uzgovaraju odgovarajuće Magijske reči, kao što su, za primer: »Ruzmarin sam ja odsek’o, Da zli uticaji budu daleko.« Naravno, ove Magijske reči zavise od svrhe zbog koje je biljka potrebna. Prikupljena količina bilja se odloži u patnenu vrećicu, a komad hleba se, u znak zahvalnosti Zemlji, zapali blizu korena biljke. Kada je potreban koren biljke, tada se nožem i rukama ukloni zemlja iznad i oko korena koji se za tim nežnim drmanjem izvuče iz zemlje. Rupa koja ostane se izpuni smešom načinjenom od crnog vina, komada hleba, nešto zrnevlja, nekoliko novčića i malo meda. Ta mešavina se obično načini kod kuće i na mesto na kome se bilje sakuplja ponese u tegli. Tako napunjena rupa se zatrpa zemljom. Veoma je važno da se sakupljeno bilje odmah odloži u pripremljenu vreću ili torbu. To bilje ne sme više, da ne bi izgubilo svoju Magijsku moć, da dodirne zemlju, nili bilo kakav gvozdeni predmet. Ovako sakupljeno bilje može da se koristi u različite svrhe, a između ostalih i za bacanje Čini. Sledeća Vradžbina se koristi za zaštitu, a da bi bila uticajna i efikasna potrebno je da imate razvijenu sposobnost zamišljanja. Načini se SATOR Kameja na sledeći način:

90

S

A

T

O

R

A

R

E

P

O

T

E

N

E

T

O

P

E

R

A

R

O

T

A

S

Kameju je najbolje da uradite na pergamentu, ali i papir može da posluži. Od bele ili plave tkanine se načini pravilan kvadrat stranica dužine dvadeset i jedan centimetar. Za Čini jeste, takođe, potreban i crveni kanap dužine dvadeset i osam centimetara. Na Oltaru treba da se, pored navedenih stvari, nalazi i sledeće bilje: Detelina, Jasen, Ruzmarin, Rutvica, Bosiljak, Mandragora, Estragon, Zovine Bobice i Beli Luk (jedan češanj za jedne Čini). Ritual treba da se odpočne na običajeni način (otvaranje Kruga, Priziv Elementala, i tako dalje). Na kvadratnu tkaninu se stavlja jedna po jedna biljka. Pri stavljanju svake biljke se kaže: »Jasen, Detelina, Ruzmarin, Bosiljak i Ruta, Zovine Bobice i Estragon ovoga puta, Beli Luk i Mandragora u ovaj čas, Biljke drevne za zaštitu i zdravlje Ja prizivam vas.« Uzmite SATOR Kameju i položite je na vrh biljne smeše. Krajevi tkanine se podignu i vežu se tako što se na kanapu napravi trinaest čvorova. Sa vezivanjem svakog čvora se kaže: »Vezujem Te da štitiš.« Tako načinjen zavežljaj položite na Pentakulum, tako da se nalazi na gornjem kraju Pentagrama. Dodirnuvši ga Atameom ili Štapom u njegase usmeri energija, uz reči:

91

»Neka ove Čini služe kao čuvar, I zaštitnik u svrhu kojoj sam je Ja namenio.« Kada se napuni energijom, zavežljaj se visoko podigne na sve četiri strane sveta. To se proprati sledećim rečima: »Svom silinom tri puta tri, Čini su bačene da donesu zaštitu meni, One meni neće da donesu ni kakvu štetu, I, kako Ja želim – tako mora da bude.« Veštice su u Prošlosti veoma često koristile ove Magijske zavežljaje. Dosta zbunjenosti je izazivala činjenica da su se kao sastavni delovi ovakvih zavežljaja navodili i krvavi prsti, srca Lastavica, jevrejske uši, zečije šape, žabe krastače i slično. Istina je, među tim, da Veštice nikada nisu stvarno koristile tako nešto. Jevrejevo Uvo je, za primer, u veštičijem žargonu bio sinonim za Zovu, krvavi prsti za Zubačicu, krastača za Lanilist, a zečija šapa za Detelinu. Veštice koriste bilje, osim za Čini, i za spravljanje Magijskih mirisa. Tako, za primer, kao miris koji se koristi u svrhu zaštite od negativnih uticaja i Crne Magije može da se koristi jedna od naredne dve kombinacije: • 1 deo Ruzmarina, • 1 deo Bosiljka, • 1 deo lišća Jasena. Ili... • 1 deo latica Ruže, • 1 deo Oskoruše, • 1 deo Sporiša. Osim za spravljanje Magijskih mirisa Veštice svoje umeće koriste i da bi načinile i koristile Magijska ulja. Ulje je, u Veštičarenju, simbol elementa

92

Vatre. Najlakši način da se napravi ulje, koje za tim može da bude korišćeno u Magiji, jeste da se tegla napuni lišćem ili laticama odgovarajuće biljke. Preko toga se naspe čisto ulje Masline. Tegla se za tim čvrsto zatvori, čuva na toplom i tamnom mestu i svaki dan se dobro protrese. Po izteku trećeg dana ulje se procedi kroz čist filterni papir. Tegla se ponovo napuni svežim biljem koje se za tim prelije istim uljem. Taj postupak se ponavlja sve dok ulje ne bude snažno prožeto mirisom bilja. Takvo ulje se za tim čuva u tamnoj i čvrsto zatvorenoj posudi. Magijska ulja se koriste u razne svrhe, ali je najvaažnija upotreba ovakvih ulja je njihovo nanošenje na telo. Premazivanje tela se obično izvodi posle ritualnog kupljanja i to bez i jednog dela odeće na sebi. Postoji, u skladu sa tradicijom, trinaest tačaka na telu koje se premazuju. To su tabani, kolena, genitalije, koren kičme, zglobovi na rukama, grudi, predeo iznad srca, vrat ispod podbratka i čelo. Za različite Rituale se koriste različita ulja. Tako, za primer, sveštenica tokom Esbata, da bi se uzkladila sa lunarnim energijama, koristi ulje koje je sastavljeno po sledećoj formuli: • 3 dela ulja Ruže, • 1 deo ulja Jasmina, • 1 deo ulja drveta Sandalovine.

93

Može da se kaže da su tako zvane masti za letenje preteča današnjih Magijskih ulja. Poznato je veoma ukorenjeno verovanje da su Veštice, kada bi se premazale takvim mastima, na metlama letele do mesta Sabata. Profesor A. Ž. Klark je dvadesetih godina 20. veka ukazao da snažni otrovi sadržani u ovim mastima mogu, posebno ako se utrljaju na mestima gde je koža ogrebana i gde lako mogu da dospu do krvotoka, da izazovu određeni fiziološki efekat i uticaj. Tako Jedić izaziva ne pravilan rad srca, a Kukuta i Velebilje dovode do delirijuma. Veštičije masti koje sadrže mešavinu takvih droga mogu, po ovom profesoru, da prouzrokuju iluzije koje, u nekim slučajevima, mogu da objasne veštičije tvrdnje o Magijskom letu. Nemački profesor V. Pukert je mnogo godina kasnije na sebi proverio delovanje veštičijih masti. Ispred lica su mu, po njegovim rečima, plesala užasna izcerena lica, posle čega ga je obuzeo osećaj da leti. Na kraju leta je prisustvovao orgijastičkoj svečanosti. Stvarne veštičije masti su zaista sadržavale biljke kao što su Bunike, Velebilja, Kukute, Mandragore i Kužnjaka. Poznato je da sve te biljke imaju psihotropno dejstvo. Osim navedenih, u sastav takvih masti i zbog svojih Magijskih osobina ulazile su i biljke kao što su Peršun, semenke Suncokreta, ili pak Bosiljka. Pored biljnih komponenata u veštičije masti su ulazile i komponente životinjskog porekla, kao, za pri-

94

mer, žaba krastača, za koju se zna da sadrži halucinogenu substancu zvanu Bufofenin. Nema dokaza da su Veštice i kada, u ovu svrhu, koristile ljudsku mast. Za to je najčešće korišćena svinjska mast, ali je, u glavnom, mogla da se upotrebi i mast neke druge životinje. Mešanje psihotropnih substanci sa životinjskom mašću nije rađeno iz nekih posebnih Magijskih razloga, već da bi smeša mogla lakše da se nanese i utrlja u telo. Neke Veštice su, osim toga, u ovako načinjenu kremu, dodavale i malo čađi, kao i nekoliko kapi sopstvene krvi. Pošto bi se ovako načinjena mast utrljala u kožu, puls i disanje bi postajali ubrzani, a celo telo bi dobilo crvenu boju. Od posebne važnosti je bilo da telo Veštice sve vreme ostane toplo. To je jedan od razloga zašto su Veštice telo premazivale pored ognjišta. Po ulazku u stanje transa one bi u Astralnom telu izletale kroz dimnjak, susretale se sa drugim Vešticama i učestvovale u raznim Ritualima. Većina savremenih Veštica ne koristi više masti za letenje, kao ni ostale halucinogene substance, kao što su razne gljive i ražena glavica, koje su drevne Veštice koristile u cilju menjanja stanja svesti. Upotreba takvih sredstava može da bude veoma opasna i zahteva veoma dobro poznavanje ne samo njihovog dejstva već i način kako da se ono neutrališe.

95

Poglavlje 8

TAJNE VEŠTIČIJIH SIMBOLA

S

imboli su ključevi koji otvaraju vrata onostranog. Sa obzirom na to, simbol može da se definiše kao određen oblik koji na posredan način neki skriveni smisao ili sadržaj čini prepoznatljivim. Sposobnost komuniciranja posredstvom simbola smatra se veštinom po kojoj se ljudi razlikuju od životinja. Religijska i Okultna upotreba simbola obuhvata korišćenje različitih predmeta i slikovnih predstava kao što je Razpeće, Davidove Zvezde, Pentagram, Labrisa, Oko u Trouglu, ikona, mandala i slično, ali i određenu upotrebu reči koje pripadaju kako svako dnevnom jeziku tako i jezicima koji se ne koriste za svetovan razgovor (za primer: Sanskrit, Crkvenoslovenski ili, pak, Enohijanski), najrazličitije ritualne pokrete, muziku, ples i svetovnu dramu. U religijskom obožavanju, koje obično predstavlja mešavinu navedenih elemenata, čak i tišina može da ima svoje simbolično značenje. Veštice, baš kao i pripadnici drugih religija, imaju svoje simbole koji se razlikuju od jedne veštičije tradicije do druge veštičije tradicije. Univerzalni i opšte prihvaćeni veštičiji simbol je Pentagram. Pentagram je jedan od najstarijih simbola koji se sreće širom sveta i može da se nađe na sumerskoj grnčariji, u egipatskim grobnicama, pa čak i na ritualnim predmetima Američkih Indijanaca. U današnje vreme Veštice ga koriste kao simbol svoje religije. Četiri kraka Pentagrama se povezuju sa elementima Zemlje, Vode, Vazduha i Vatre, dok gornji krak predstavlja element Duha. Na taj način Pentagram simbolizuje

96

vladavinu Duha nad materijom. Pentagram, pored toga, predstavlja i samu Boginju. Svaki krak Pentagrama je povezan sa jednim od samoglasnika. U određenoj kombinaciji samoglasnici čine tajno ime Boginje koje je direktno povezano sa silama Života, ali i sa snagama Uništenja. Za Veštice je svaki čin stvaranja u isto vreme i čin razaranja i uništenja, jer da bi nastalo nešto novo – nešto staro mora da bude uništeno. Veštičarenje je religija Prirode, ne samo zbog toga što je okrenuto ka njenom obožavanju, već i zato što odražava odnose zakonitosti koje postoje u Prirodi. Sa obzirom na to, pet krakova Pentagrama simbolizuju sledećih pet aspekata Boginje: 1. Rađanje – početak. 2. Uvođenje – odrastanje, mladost, traženje identiteta. 3. Ljubav – zrelost, seksualnost (heteroseksualnost, homoseksualnost, aseksualnost, biseksualnost, metroseksualnost) i sjedinjavanje, odgovornost, razmnožavanje. 4. Slabljenje – starost, ugrađivanje ličnosti, preizpitivanje, doba mudrosti. 5. Smrt – završetak, povratak u utrobu Boginje i čekanje na novo rođenje. Osim toga, Pentagram simbolizuje i ravnotežu i blještavu svetlost. Kao Amajlija se nosi oko vrata da štiti od štetnih uticaja i da donese sreću. Veruje se da obešen iznad vrata i prozora štiti ukućane od zla. Među Vešticama postoji legenda o nastanku Pentagrama, koja, u skraćenom obliku, glasi: U najvećim i najmračnijim dubinama Ne Svesnog leži praiskonski i ne izrecivi užas. Crni Magovi su bili svesni tog terora iz dubina ljudske psihe i, u želji da ga kontrolišu i spreče da ne izađe na površinu i ne poseje pustoš, prihvatili su krvne žrtve i seksualne orgije kao osnov svojih radnji. Ovi sledbenici Leve Staze su za svoj simbol prihvatili trougao vrhom okrenutim na dole. Njihovo znanje nije izčezlo u prkos razorenim hramovima i spaljenim Grimorijumima, već je usmenim putem prenošeno sve do današnjih dana zastrašujući sledbenike Desne Staze koji su, da bi uravnotežili energije, smislili Trougao Svetla. To je bio zlatan Trougao u Krugu sa vrhom okrenutim na gore.

97

Kada su Bratstva Tame i Svetla uvidela da će svet da bude progutan u Velikoj Poplavi, dogovorila su se da se sastanu i razmotre očuvanje misterija. Posle mnogo ne slaganja, uzkladili su svoju simboliku. Kao rezultat toga, dva trougla su izprepletena i nastao je simbol poznat kao Zvezda Jedinstva, odnosno Heksagram. Posle Velike Poplave, drevni Egipćani su Trouglove Tame i Svetla koristili da predstave svoje Trijade Bogova. Narod Donjeg Egipta je koristio Trougao Tame kao simbol za trovlašće Setana, Anubisa i Sekmet. Narog Gornjeg Egipta je koristio Trougao Svetla koji je predstavljao vladavinu Amon Ra, Aset (Izida) i Asara (Oziris). Ibe zemlje su kao zajednički simbol koristile Zvezdu Jedinstva. Blizanački Trouglovi su dobili nove aspekte. Posle Velike Poplave pet novih tačaka je dodano na postojećih 360 kruga. Te tačke su danas poznate kao Pegomeni, ili kao Misterija Pentagrama. Trougao Tame treba da se shvati kao Trougao Žena, a Trougao Svetla kao Trougao Muškaraca. Mada je Heksagram danas opšte prihvaćen kao simbol Jevrejstva, on, u stvari, predstavlja drevni tantrički simbol koji je u jevrejsku tradiciju došao, po mšljenju nekih autora, preko kabalističkog seksualnog misticizma. Pravo značenje Heksagrama, koje je sačuvano u misterijama Veštica, odnosi se na seksualni odnos Boginje i Boga, odnosno Sveštenice i Sveštenika koji preuzimaju njihove uloge. Da li se Trougao kao univerzalni simbol Boginje arhetipski probijao iz zajedničkog nesvesnog i javljao u različitim kulturama širom sveta, ili razlog za njegovu univerzalnu upotrebu tr-

98

eba da se traži u hipotetičkoj praindoevropskoj religiji, teško je da se kaže. U Indiji se obrnuti Trougao javljao kao tantrička Jantra Vulve, odnosno Joni Jantra, hebrejsko slovo Dalet (D) znači Vatra, dok je u drevnoj Grčkoj ime Demetra značilo Majka De, odnosno Delta. To slovo je, u svetom alfabetu antičke Grčke bilo simbol Vulve. Takođe, u Tarotu, slovo Dalet odgovara karti »Carica« koja predstavlja Boginju u aspektu Velike Majke. Zanimljivo je da su eksperimenti sa bebama pokazali da novorođenčad reaguju smehom i radošću kada im se pokažu bilo koje tri tačke razpoređene u obliku obrnutog Trougla, dok ih ostali razporedi tačaka ne zanimaju. Predpostavlja se da je to što su oči i usta, tri najvažnije tačke na licu majke, razpređeni u obliku obrnutog Trougla. Po veštičijem učenju, obrnuti Trougao, kao istinski i arhetipski simbol ženstvenosti, predstavlja vaginu obraslu stidnim dlačicama i, samim tim, i samu Boginju Života i Plodnosti. Prepatrijarhalni kult Boginje Majke, koju bismo mogli da nazovemo i Boginjom Kundalini, odnono Kosmičkom Šakti, bio je povezan sa iskustvima stanja izmenjene svesti i uzdizanjem kundalini energije. To je najverovatnije plašilo većinu muškaraca koji su pobili sveštenice koje su čuvale totem zveri, i preuzeli njihove privilegije, kao i kultne proslave koje su samo one smele da obavljaju. Žene, koje su u prehrišćanskim religijama obožavane kao svete osobe, i inkarnacija Boginje, povezane su sa hrišćanskim shvatanjem prvobitnog greha. Promena društvenog odnosa, nametanje muških božanstava i obezpravljivanje žene su doveli do toga da obrnuti Trougao postane Trougao Mraka, a sama Boginja biblijska zmija koja navodi Adama

99

i Evu da zagrize Jabuku. Seks je proglašen za greh, a ženske vagine nisu više poštovane kao portali života, već su proglašene za dveri Pakla. U savremenom Veštičarenju, obrnuti Trougao predstavlja simbol prvog stepena Uvođenja. On se, takođe, koristi i u samom Obredu Uvođenja, tokom kog se uljem izcrtava na telu Uvođenika. Pentagram sa vrhom okrenutim na dole simbolizuje drugi stepen Uvođenja i Rogatog Boga Veštica. Mnogi savremeni satanisti takođe koriste ovaj simbol kao osnovni amblem svoje religije, poistovećujući glavu Jarca, koja se obično ucrtava u obrnuti Pentagram, sa Satanom. Među tim, Rogati Bog Veštica, kojeg preokrenuti (obrnuti) Pentagram (slika gore desno) simbolizuje, nije nadprirodno biće kojeg Hrišćani zovu Satana i nije ni na koji način povezan sa njim. Veštice su od uvek bile povezane sa Jarcem. Svedoci na suđenjima Vešticama su često tvrdili da Veštice na Sabat lete na leđima đavola u obliku Jarca. Mnogi opisi su, takođe, optuživali Veštice za obožavanje đavola koji se pojavljivao u obliku velikog crnog Jarca i koji je govorio kao čovek. Jedan narodni običaj, koji se i danas održava u irskom selu Kilonglin, može da baci malo više svetla na simbolizam i ulogu Jarca u prehrišćanskoj religiji Evrope. Kilonglin je selo koje se nalazi u delu Irske gde se još uvek pričaju drevne priče i legende, gde još i danas mogu da se čuju puno tradicionalne irske muzike i gde je još uvek živo sećanje na drevna božanstva i vilinski svet. Svake godine se u Avgustu u tom mestu održava tradicionalni Pakov Vašar. Prvog dana slavlja povorka ljudi, krećući se od obale reke ka centru sela, gura ispred sebe kolica na kojima se nalazi veliki Jarac. Sledeća tri dana ovaj Jarac, zvani Kralj Pak, sa visoke površine predsedava svetkovinom. Trećeg dana slavlja, deca obučena u maskenbalske kostime, „razvlašćuju“ Kralja Paka koga ljudi, uz muziku frula, puštaju u brda. Kralj Pak predstavlja eho drevnog božanstva Kamenog Doba koje je bilo preteča Bogova kao što su Pan i Cernunos. Taj drevni čovek je još bio poznat i kao Zeleni Čovek, Gospodar Zveri i Divljine, odnosno kao Vladar Podzemnog Sveta, u

100

mitologiji Kelta poznat kao Crni Gospodar. Po Irskoj i Velikoj Britaniji je njegovo ime do danas sačuvano u oblicima Baka, Puca, Puka, odnosno Paka. Neki lingvisti smatraju da su ova imena povezana sa slovenskom reči »Bog« i da njihov zajednički koren treba da se traži u praindoevropskom jeziku. Rogati Bog kojeg danas obožavaju Veštice je od uvek bio Božanstvo Plodnosti. Kako su Hrišćani u svom prosvljanju smernosti i izpaštanja od davnina poznati kao vatreni protivnici razuzdanosti i seksa, identifikacija prehrišćanskog evropskog Boga sa hrišćanskim shvatanjem Satane je bila neizbežna. Labris (slika desno) je simbol koji predstavlja dvoseklu sekiru sa Krita i koristi se kao bazični simbol feminističke duhovnosti i dijaničkog Veštičarenja, gde simboliše faze Meseca i drevni matrijarhat. Veštice ovih i sličnih tradicija ga nose kao privezak da bi im doneo zaštitu i snagu. U Santeriji je povezan sa orišom Šangom. Ank je egipatski simbol koji znači život. Često se koristi da označi bezsmrtnost. Smatra se da je Ank ključ koji otvara vratnice većnog života. Često se koristi u Ritualima Plodnosti. Neke Veštice ga čuvaju ispod jastuka da ih štiti od noćnih mora i košmara. Predstavlja jedan od najčešćih simbola koje koriste Veštice, bilo kao ritualno pomagalo u religijskim i Magijskim Obredima, bilo u vidu privezaka koji se nose oko vrata, odnosno naušnice. Triskelion (slika gore levo) je trodelni simbol koji koriste keltski Druidi da označe Svete Trijade kao što su Trostruke Boginje. Često je simbol među Vešticama koje slede Keltrsku Tradiciju.

101

Simbol Svete Zemlje (slika desno) je još jedan od simbola koji se sreće širom sveta da označi Majku Zemlju. Kod Hopi Indijanaca je poznat kao Čarobnjački Točak analogan Magijskom Krugu Veštica. Uključuje četiri pravca, a koristi se još i kao Mandala. U Astronomiji ovim simbolom se obeležava planete Zemlja. Svastika je drevni simbol za Sunce. Označava i četiri strane sveta. Simbolizuje Put Života i univerzalan je kao simbol koji se kreće među drevnim kultovima, počevši od američkih Hopi Indijanaca, pa sve do tibetanske Bon-Bo tradicije. Koriste je Veštice Nordijske Tradicije koje joj pridaju simbolično značenje Torovog Čekića. Keltski Krst (slika levo) je jedan od najstarijih amajlijskih simbola u svetu. Prvi Krstovi su bili jednakih krakova, kao Keltski Krst prikazan na slici, simbolizujući ravnotežu silina četiri pravca. Keltski Krst je smatran i za Točak Sunca koji simbolizuje solarnu moć. Keltski Krst se, zbog blagostanja i duhovne zaštite koju nudi, koristili Pagani, ali su ga kasnije prihvatili i Hrišćani. Danas Veštice Keltske Tradicije nose Keltski Krst kao simbol duhovne orijentacije. Torov Čekić simbolizuje Magijsko oružje skandinavskog Boga Gromova Tora. Pripadnici nordijske religije su, u Drenim Vremenima, nosili privezak u vidu Torovog Čekića da bi im doneo sreću i snagu. Mnoge

102

današnje Veštice koje slede Nordijsku Tradiciju nose Torov Čekić kao svoj simbol. Veštice tokom Rituala, takođe, koriste i određene simbolične gestove rukama. Najčešće se koriste gestovi zvani »Mesec«, »Mano in Fika« i »Mano Kornuta«. Znakom »Meseca« Veštice pozdravljaju Mesec. Tokom Rituala Prizivanja Meseca sveštenik, klečeći ispred sveštenice, drži obe ruke široko razširene dajući svoj znak obema šakama. Znak »Meseca« se dobija kada se šaka stisne u pesnicu i za tim se izpruži samo palac i mali prst. Gest »Mano Kornuta«, koji se još drugačije zove i »Rogovi«, odvraća uroke i simbolizuje moć i zaštitu Rogatog Boga. »Mano Kornuta« se dobija kada se izpruže kažiprst i mali prst, a srednji prst i domali prst stisnu se uz dlan i pritisnu palcem. »Mano in Fika« (slika dole levo), gest koji je poznat i pod imenom »Šipak«, simboliše Boginju i klitoris. Mada se kadkada koristi za zaštitu od negativnih uticaja, ovaj gest, u glavnom, služi za blagosiljanje. »Mano in Fika« se dobija kada se palac obuhvati kažiprstom i srednjim prstom. Veštice su i danas zadržale običaj da koriste ovaj gest kao način međusobnog prepoznavanja. Skot Kuningam, jedan od najpoznatijih autora knjiga o Veštičarenju koji je ne davno preminuo, je zahvaljujući baš znaku »Mano in Fika« postao Veštac. On je početkom sedamdesetih godina u jednoj knjizi video slike znakova »Mano Kornuta« i »Mano in Fika«. Nekoliko dana kasnije on je, ni sam ne znajući zašto, učinio gest »Mano in Fika« pred jednom podpuno ne poznatom devojkom. Ona ga je pogledala, nasmejala se i pitala ga je da li je on Veštac. On se zbunio i

103

rekao je da nije, ali da bi voleo da postane. Tako je počela njegova uspešna veštičija karijera. Pored toga, svakom prstu odgovara posebna planeta, kao i jedno drveno božanstvo. Po veštičijim odgovaranjima, to izgleda ovako: Palac:

Boginja Venera i planeta Zemlja.

Kažiprst:

Bog Jupiter i planeta Jupiter.

Srednji Prst: Bog Saturn i planeta Saturn. Domali Prst:

Bog Apolon i Sunce.

Mali Prst:

Bog Merkur i planeta Merkur.

Pored gestova rukama veštičiji Rituali podrazumevaju i zauzimanje određenih ritualnih poza od kojih su dve najvažnije poze Boginje i poza Boga. Prva poza se zauzima tako što se noge rašire za dve do dve i po širine kukova, dok se ruke takođe razšire na stranu tako da stoje paralelno sa tlom i onda ne znatno podignu gore. Dlanovi treba da stoje okrenuti ka nebu, a glava treba da bude nešto malo zabačena u nazad. U ovoj pozi stoji sveštenica tokom Prizivanja Boginje ili kada želi da se uzkladi sa njenom energijom. Često se, tokom prizivanja Boginje, koriste Magijski Štap i Atame koje sveštenica, stojeći u ovoj pozi, drži u rukama (Atame u desnoj ruci, a Štap u levoj ruci). Ritualna poza Boga se zauzima tako što se stane uzpravno, sastavljenih nogu i glave lagano pognute napred. Ruke treba da su prekrštene na grudima tako da se desna ruka postavi preko leve ruke. U slučaju da se ne drže Magijska oružja, šakama treba da se obuhvate ramena. Ovaj položaj simbolizuje ponovno rođenje, ili, drugim rečima, Vazkrsenje Boga.

104

Karta Simbola Veštica: Žena Koja Kleči.

Muškarac Koji Kleči.

Strela Moći.

Rogati Bog.

Rogati Bog.

Poljubac.

Bič.

Konopac.

Mesec u Rastu i Opadanju.

Osam Puteva do Samoostvarenja: Četiri Festivala i Sabata.

Krugovi Života i Smrti.

Simbol Prvog Stepena Uvođenja.

Simbol Drugog Stepena Uvođenja.

Simbol Trećeg Stepena Uvođenja.

Pentagram Prizivanja.

Proteravajući, ili Uništavajući Pentagram.

105

Krug.

106

Simbol za Boginju.

Poglavlje 9

MAGIJSKA PISMA anašnje Veštice, pored Magijskih Pisama koje su koristili srednjovekovni Magovi da bi sačuvali tajne, koriste i Rune, kao i tako zvani Ogam Alfabet. Razlog za upotrebu takvih pisama leži ne samo u potrebi da se sačuvaju praiskonske tajne Veštica od neposvećenih, već i u tome što pisanje na stranom jeziku pomaže Veštici da se dublje usredsredi i da Vradžbina bude uspešnija.

D

Runsko Pismo: Rune predstavljaju pismo koje je korišćeno u Severnoj Evropi vekovima pre dolazka hrišćanskih misionara. Reč »Runa«, u osnovi, znači »Tajna«, a u savremenom nemačkom jeziku je preživela u obliku reči »Raunen«, što znači »Šaputati«. Kako stanovništvo Severne Evrope nije poznavalo veštinu upotrebe pera, Rune su urezivane u drvo, odnosno uklesivane u kamen. U to doba se verovalo da Rune unutar grobnica mogu da sačuvaju mrtvaca od crnih Čini. Takođe, smatralo se da one mogu da spreče mrtvace da ne izpuzaju iz grobova. Na nadgrobnim spomenicima su uklesivane da bi ih zaštitile od oštećenja, ili krađe. Rune su gravirane na pehare da štite od otrova, urezivane su na oružje da donesu pobedu, a na kućama su izpisivane da štite ukućane. Upotreba Runa u Magiji je bukvalno

107

bilo neograničeno. Danas se Rune najviše koriste za proricanje, a po popularnosti su se ozbiljno približile Tarotu. Neki autori, za primer: Edred Torson i Ralf Blum, za sistem Runa koriste naziv »Futark«. Taj sistem ima Runu »Feh« kao prvu i važan je samo za numerološke operacije sa Runama. Postoji i sistem Runa koji se naziva »Utark«, kod kojeg Runa »Feh« postaje poslednja, a ne prva. To je ezoterički razpored koji priča priču o Stvaranju, Bogovima i ljudskoj vrsti. Onaj ko želi da radi sa Runama mora da postane blizak sa njima. Postoji pet glavnih tipova Runa: 1. Nemačke Rune. 2. Danske Rune. 3. Švedske Rune. 4. Skandinavske Rune. 5. Anglo-Saksonske Rune. Kada se neko dobro upozna sa Runama, onda može da pređe na praktičan rad sa njima. Na početničkom nivou Rune mogu da se koriste na četiri načina: 1. Kao slova Alfabeta. 2. Kao Magijski znaci u Magijskim tekstovima. 3. Kao Magijski simboli koji se koriste pri izradi Talismana. 4. Kao sredstvo za proricanje.

108

Najjednostavniji način da se naprave sopstvene Rune jeste da se one nacrtaju na tvrdom papiru. Mogu da se naprave veoma male (2 centimetara širine i 3 centimetara visine), ili, pak, veličine manjih Tarot Karata. Ako se Rune prave od drveta, tada mogu da se koriste grane Šmreke (Kleka) ili Oskoruše. Grana treba da se iztesteriše tako da se dobije potreban broj diskova podesne veličine, ne debljih od 1/2 centimetara. Na svaki disk, samo sa jedne strane, treba da se ureže Runa. Rune mogu da se oboje, ali tebi, za početak, preporučujem da se ograničiš na crnu ili crvenu boju. Tako načinjene Rune su posle odgovarajućeg Posvećivanja spremne za upotrebu.

Ogam: Ogam je drevni Alfabet koji su koristili Kelti. Prvobitno je bio urezivan na drvene pločice koje su Ovati, keltski vidovnjaci, bacali na zemlju i po tome proricali Sudbinu. Pored toga što je bio korišćen kao sredstvo za proricanje, Ogam je bio i sistem tajnog sporazumevanja kojim su Druidi međusobno komunicirali bez reči. Svakom slovu je odgovarao položaj na dlanu, kao i određeno drvo. Ogam je, među tim, bio mnogo više od sredstva za proricanje i načina razgovaranja među ljudima. On je predstavljao vrata u svet sa one strane. Druidska verovanja su bila veoma slična teoriji koju je Karl Gustav Jung izneo u ovom veku. Po toj teoriji, postoji zajednička svest čovečanstva u kojoj je nagomilano celokupno iskustvo ljudske vrste. Šamanizam, pa i onaj drevni keltski Šamanizam, podrazumeva da su SVE informacije dostupne, ali da za to treba da se dostigne posebno stanje uma. Bardsko nasleđe, sadržano unutar keltskog sistema, bilo je, obzirom na to, od velike važnosti. Zvuci mogu da deluju na um na takav način da se izazove promena koja će

109

da omogući izkorak kroz vrata opažanja. Kada se jednom prođe kroz ta vrata, počinje život u dva sveta, u svetu svako dnevnog postojanja i u svetu paralelnog znanja, značenja i asocijacije. To zahteva upotrebu određenog poetsko-mitskog koda. Takav oblik razgovaranja podrazumevao je upotrebu mnogih metoda koji su uključivali tumačenje kretanja životinja, tumačenje snova, razumevanje skrivenog smisla kretanja oblaka na nebu i slično. Svako drvo, odnosno slovo Ogam Alfabeta, simbolizuje jedno podpuno područje ljudskog iskustva i tako sam Alfabet postaje božanski jezik. Ogam je sistem klasifikacije zvukova koji se koriste da proizvedu određena stanja uma. Ovaj božanski jezik, zajedno sa keltskim legendama, pričama, Ceremonijama i muzikom, čini zamišljeni sistem koji odključava unutrašnjost i menja opažanje. Misterija skrivena skrivena unutar svake osobe i Ogama je bio, a i danas je, jedan od načina da se ukloni katanac sa vrata onostranog.

Tabela Slaganja između Meseci Keltskog Lunarnog Kalendara, Slova Ogamskog Alfabeta i pojedinih Vrsta Drveća.

Datum:

Slovo:

Izgovor:

Drvo:

21. Januar ― 17. Februar. B

Luis.

Breza.

18. Februar ― 17. Mart. L

Nion.

Oskoruša.

18. Mart ― 14. April.

F

Fir.

Jova.

15. April ― 12. Maj.

S

Saile.

Vrba.

13. Maj ― 14. Jun.

H

Uat.

Glog.

10. Jun ― 7. Jul

D

Duir.

Hrast.

8. Jul ― 4. Avgust

T

Tne.

Božikovina.

5. Avgust ― 1.

C

Kol.

Lešnik.

110

Septembar 2. Septembar ― 23. Septembar

M

Muin.

Vinova Loza.

30. Septembar ― 27. Oktobar

G

Gort.

Bršljan.

28. Oktobar ― 24. Novembar

NG

Ngetal.

Trska.

25. Novembar ― 23. Decembar

R

Ruis.

Zova.

24. Decembar ― 20. Januar

B

Bet.

Breza.

Tebanski Alfabet: Tebanski Alfabet, poznat i kao Honorijusovo Pismo, veoma je popularan među Vešticama, posebno onima koji pripadaju gardnerovskoj tradiciji, zato ga često nazivaju i Veštičijim Alfabetom. Ovo pismo je zabeležio Petrus D’Apone koji ga je naučio od Honorijusa Tebanca. Legenda kaže da je taj Honorijus bio papa. Činjenica je da je bilo četiri pape koji su nosili ovo ime, ali ni jedan od njih nije bio Tebanac. Ovo pismo može da se nađe u srednjovekovnim knjigama o Magiji. MekGregor ga je štampao kao dodatak svom izdanju »Solomonovog Ključa«.

111

Poglavlje 10

BOGINJA – OSNOVNO BOŽANSTVO VEŠTICA

P

rvobitno i OSNOVNO božanstvo Drevnog Sveta, obožavano desetinama hiljada godina, jeste Velika Boginja. Žene i Priroda su, svuda gde je ona obožavana, smatrani svetom. Kinezi su je zvali Kvan Jin, Egipćani su je znali pod imenom Izida, za Grke je ona bila Ea, dok su je mnogi stanovnici Afrike poznavali kao Boginju nazvanu Jemanja. Ona je Afrodita, Boginja Ljubavi, koja kaže: »Svi činovi ljubavi i radosti su moji Rituali«. Boginja je, takođe, i drevna starica koja nam daje mudrost, ali i smrt. Boginja je raznovrsnost. Ona oličava Svetlost, ali i Tamu, tako da obožavati nju znači pomiriti suprotnosti. Ne postoji nekakva „zla“ Boginja koja bi nila suprotstavljena „dobroj“ Boginji. Smrt je za Veštice deo prirodnog ciklusa, baš kao što noć dolazi posle dana. Veštice prihvataju smrt sa poštovanjem i smatraju je poslednjim darom Boginje. Boginja se izpoljava u različitim vidovima. Najčešće je poznata kao Trostruka Boginja, što ukazuje na njenu povezanost sa Ciklusom Plodnosti, gde se javlja kao Devica, Majka i Starica. U drevnim kulturama, kao i u savremenom Veštičarenju, ta tri lica Boginje su simbolično predstavljena trima fazama Meseca.

112

Srp Rastućeg Meseca simbolizuje Boginju u njenom aspektu Device, čija je boja tada bela. To je period pre prve menstruacije. To je stanje mladosti, radoznalosti, početka i hrabrosti da se započne potraga. Boginja je tada Devica, jer pripada samoj sebi. To je njeno istinsko devičanstvo. Ovaj aspekt Boginje odgovara božanstvima kao što su Dijana, Artemida, Arijanhod, Freja, i mlada Inana. Pun Mesec simbolizuje Boginju u njenom aspektu Majke i njena boja je tada crvena. Ona je prvobitno tvorac. Njeno sumersko ime je bilo Jahu, što znači »Uvažena Golubica«. Od tog imena je kasnije nastalo ime Jehova. Njega su Jevreji proglasili za svog Vrhovnog Boga i počeli su lažno da ga predstavljaju kao Tvorca Sveta. Biblijska priča o Adamovom rebru je samo odraz starijeg sumerskog mita po kojem Boginja Nin-Ti koristi rebra budućih majki da bi u njihovim utrobama oblikovala buduću decu. Pravljenje Adama od zemlje je tako samo kopija drevne Magije sumerske i vavilonske Boginje koju su drevni zvali imenima Nana, Mami, Aruru i Ninuršag. Ona je žene učila svojoj tajnoj porodičnog Vradžbini kojom su glinene figurice, ako je u njih na odgovarajući način bila ulivena menstrualna krv, mogle da ožive kao buduće bebe. Mistični naziv za ovu žensku Vradžbinu na hebrejskom je glasio Agama (»Krvava Glina«). Danas se taj izraz, u želji da se izbegne predlog da je Agam bio čedo Boginje Majke, škakljivo prevodi kao Crvena Zmija. Majka je roditelj o kome dete ne mora da uči da bi je poznavalo. Otac detetu mora da bude predstavljen. Dete, među tim, ima direktno iskustvo majke od trenutka rođenja, pa čak i od ranije, od vremena kada je majčina utroba predstavljala njegovo jedino kruženje. U Drevnim Vremenima se mislilo da ceo Kosmos predstavlja telo Boginje. Grčka reč za »Kosmos« je bila »Dijakosmos«, univerzalni poredak koji je uzpostavila Boginja (Dija) na samom početku Vremena. Boginja je stvorila svet uvodeći red u osnovni haos koji je bio ona sama. Boginja je u aspektu Majke povezana sa odgovornošću, stvaranjem i brigom za svoju decu. Ovaj aspekt Boginje odgovara božanstvima kao što su Afrodita, Friga, Mami, Astarta, Brigit i Hator. Srp Opadajućeg Meseca simbolizuje Boginju u njemu aspektu Starice, a njene boje su tada purpurna i crna. Ovaj aspekt Boginje je za savremenog zapadnog čoveka najteži za razumevanje i prihvatanje. Uzrok za ne

113

trpeljivost i strah koji zapadna civilizacija gaji prema starim ženama, a koji se najočiglednije ogleda u stereotipnoj predstavi o „staroj i ružnoj“ Veštici, u velikoj meri leži u činjenici da u društvima sa patrijarhalnim sistemom vrednosti žena koja je izgubila sposobnost rađanja gubi u očima muškaraca celokupni svoj značaj. Veštice su, među tim, mišljenja da je povezanost ovog aspekta Boginje sa osobinama kao što su spavanje, tišina, transoblikovanje, snovi, izvantelesno iskustvo, kontaktiranje onostranih svetova i smrt, u velikoj meri doprinela zastrašenosti koju prosečni, osećajno kastriran zapadnjak oseća kada su u pitanju žene. Ono što najviše plaši “civilizovani” deo svetske populacije jeste svest o neminovnoj smrti. Veštičarenje uči da se prevaziđe takav strah i to je lekcija koju daje Boginja u aspektu Starice. Ovaj aspekt odgovara božanstvima kao što su Hekata, Kali, Hela, Baba Jaga i Ereškigel. Ni na jednom mestu gde je Boginja bila obožavana nije bilo dileme oko njenog identiteta. Ona je planeta Zemlja i celokupna Priroda. Ona nije nasledna zamišljenost, mistična metafora, nili misaona građa. Ona je stvarna. Njen povratak su najavile neopaganaske organizacije kao što su Crkva Svih Svetova, Venuzijanska Crkva, Mandrakara, Crkva Večitog Izvora, Crkva Paganskog Puta, i tako dalje. Ekologija za Veštice i ostale (Neo)Pagane nije hir, već način religioznog izpoljavanja i delovanja. Tako za njih ekološki rad predstavlja jedan od oblika služenja i obožavanja Boginje, što neki nazivaju »Ekosofija«, odnosno Ekofeminizam. Svrha istinske religije je da izleči razcep koji je ljude odvojio od

114

božanskog izvora bića. Religija Boginje, koja pruža tu mogućnost, širi se ne verovatnom brzinom celim svetom. Boginja se nije vratila samo u zemlje tako zvanog Razvijenog Zapada. Njena deca postoje i u zemljama kao što su Turska, Meksiko, Mađarska, Ukrajina, Rusija, Litvanija, Brazil, Hrvatska, Nigerija i Srbija. Boginja se, posle dve hiljade godina progonstva, definitivno vratila i zauzela svoje mesto u srcima onih koji je poznaju.

115

Poglavlje 11

ROGATI BOG VEŠTICA

M

noge današnje Veštice tvrde da je njihova religija stara desetinama hiljadama godina i da su joj koreni u Kamenom Dobu. Kao jedan od dokaza za to navodi se paleolitski crtež koji se nalazi u pećini »Tri Brata« u Južnoj Francuskoj. Na crtežu je prikazan čovek sa rogovima Jelena na glavi, obučen u kožu. Položaj nacrtane figure, u odnosu na različite predstave životinja koje se nalaze oko nje, predlaže visok stepen svetosti koji je bio pridavan tom crtežu. Crtež Rogatog Boga, nađen u MogendžoDaru, potiče iz najranijeg Bronzanog Doba. Na njemu je prikazano boža-

116

nstvo koje sedi u joginskom položaju, sa penisom u erekciji i sa ritualnim narukvicama. Okolo se nalaze Tigar, Nosorog, Jarac, Bik i Slon. Neki stručnjaci smatraju da je na tom crtežu prikazana preteča Boga Šive, mada ni sličnost sa keltskim Bogom Cernunosom ne može da se zanemari. U Egiptu je rogatih bogova bilo, bukvalno, u izobilju. Amon Ra, najvažniji egipatski bog, prikazivan je kao čovek sa savijenim rogovima tebanskog Ovna. Oziris je, takođe prikazivan sa rogovima. Ozirisova kruna, u kojoj su rogovi predstavljali veoma važan deo, takođe je bila i Kruna Monarha, predlagajući tako svakome ko se razume u simboliku da kralj, kao inkarnacija Boga na Zemlji, predstavlja davaoca celokupne plodnosti. U Grčkoj je najpoznatiji primer rogatog božanstva bog Pan, koji je direktno bio povezan sa Ritualima Plodnosti. U rimskim spisima je, pak, ostalo zabeleženo da je vrhovni bog Galije bio rogato božanstvo koje su Rimljani zvali Cernunos. Ispod katedrale Noterdam u Parizu je pronađen Oltar. Na tri strane tog Oltara se nalaze figure nižih božanstava, dok se na četvrtoj nalazi velika bradata glava Cernunosa, sa rogovima Jelena, ukrašenim prstenjem od Vrbe. U jednom od zapisa sa suđenja Vešticama opisuje se Sabat na kojem je »...Drevni izašao iz snega u obliku Jelena...«. Činjenica je da su Veštice od uvek obožavale Rogatog Boga Plodnosti. Rani Hrišćani su, u želji da potisnu evropski Paganizam, poistovetili paganske bogove kao što su Pan i Cernunos sa svojim shvatanjem Đavola. Hrišćanska predstava Đavola je nastala spajanjem Satane i Lucifera. Originalno značenje reči »Satana« je »Protivnik«. U Starom Zavetu, Satana nema NIKAKVU značajniju ulogu. Hrišćani su, ne znajući kako da opravdaju surovost starozavetnog boga, sve što im se nije dopalo prebacili su na Satanu. Taj je proces je dugo trajao, tako da je tek Savez u Toledu 447. godine priznao postojanje kao stvarnog bića. Priča o Luciferu je, opet, prežvakavanje kanaitskog mita o tome kako je Atar, Bog Jutarnje Zvezde, uzurpirao Balovo Presto. Originalno hrebrejsko ime za Lucifera je Helel-Ben-Šahar, što znači »Sin Jutarnje Zvezde«. Ime Lucifer (lus (Svetlost), iff (onaj), erre (nositi) – »Onaj Koji Nosi Svetlost«) je etrurski izraz koji označava Solarnog Boga i koji je pogrešno upotrebljen kada je Biblija prvi put prevođena na Latinski. Pored

117

Satane i Lucifera, veliki udeo u oblikovanju popularne predstave o Đavolu su imali i kanaitski Moloh, egipatski Set i rimski Saturn. Među tim, tek su dominikanci Kramer i Špregner objavljujući 1486. godine »Malj za Veštice« (ili, Malleus Maleficarum), osnovna knjiga, udžbenik i vodič za sve moguće lovce na Veštice, definitivno izjednačili Satanu sa evropskim Rogatim Bogom, a Veštice su nepravedno optužili za obožavanje Đavola. Rogati Bog Veštica je najosnovnije i najprvobitnije starinsko božanstvo evropske narodne svesti – Bog Predaka, Podzemnog Sveta, smrti i proročke ekstaze. U zapisima sa suđenja Vešticama je zabeleženo da se pojavljuje u obliku psa sa rogovima. Veza između pasa i silina smrti je veoma stara. Smatralo se da su psi u stanju da osete prisustvo Boginje Hele. Takođe, ni analogija sa egipatskim Bogom Anubisom nije zanemarljiva. U tradicionalnom Veštičarenju, Rogati Bog je predstavljen stengom (račvastim komadom drveta Javora) koji se postavlja na severnu stranu Kruga da, kao rogati stražar, čuva prolaz između svetova. Steng, kao šamanistički kultni predmet, se, takođe, javlja, u britanskom narodnom običaju zvanom »Jahanje Stenga«, gde ga ljudi u povorci nose ulicama, uz buku koju stvaraju lupanjem u bubnjeve i duvanjem u rogove, simbolišući tako divlji lov. Veštičiji Rogati Bog je gospodar takvog lova, čija je pomahnitala i sablasna potera praćena njegovim totemskim životinjama – Gavranima, Jelenima, lovačkim psima i snežnim guskama. Ali, Rogati Bog je, u isto vreme, i lovina, plen. Da bi lov bio uspešan, lovac mora da postane jedno sa lovinom. Lovina, da bi izbegla hvatanje i smrt, mora da se približi

118

lovcu i da ga preduhitri. Svako ko želi da nadmudri protivnika mora dobro da upozna njegovu prirodu. Kada duboko u noći drevni Rogati dune u svoj rog i pomahnitala horda protutnji, duša je već napustila telo i ušla u zajedništvo sa rekom predaka u podzemnom svetu. To je mnogo više od puke metafore za fizičku smrt. To je oličenje samog Uvođenja u misterije Rogatog Kralja. Srednjovekovni Danse Mankabre je po svemu sudeći, bio ostatak takvih radnji. Za vladavine Henrija VI je izveden takav ples u Londonu, pri čemu su učesnici bili obučeni u kostime skeleta. Rogati Bog je, zajedno sa svojom mračnom stranom, odbačen i nepriznat u savremenoj zapadnoj civlizaciji, jer naša osetljivost nije prijemčiva za nešto što ga plaši. Savremeno društvo se plaši od ovog tabua, više voleći fantazije o tehnološkoj bezsmrtnosti. Naši pretci su se, među tim, suočavali sa stvarnošću uvažavajući siline smrti, osećajući strah i poštovanje. Crni Gospodar može da izgleda zastrašujuće, ali i jeste jedino prirodno da se oseća strah u njegovom prisustvu, jer je on teror same smrti koja nas bezprekidno iskušava, poučava i uvodi. U procesu Uvođenja, koji nije ništa drugo do ubrzavanje unutrašnjeg toka sazrevanja duše, što svako ljudsko biće pre ili kasnije mora da prođe, neophodno je da se suoči sa rogatim stražarom kapije i da prođe kroz Tamu, da bi se stiglo do blještavila Boginje. Strah od približavanja Rogatog Boga može da se oseti u mračnim i vetrovitim šumama, gde se teški i tamni oblaci vuku preko hladnog i zvezdanog neba, dok oluja urlajući trese vrhove drveća. Tada i tamo neko može da postane istinski svestan da je lovina i da ništa što je živo ne može da pobegne pomahnitaloj lovačkoj poteri Rogatog Lovca.

119

Poglavlje 12

VEŠTICE PROTIV SATANISTA

F

ilm »Rozmarina Beba« je 1968. godine široj javnosti predstavio priču o ženi koja biva uvučena u kult obožavalaca Đavola i koja priziva Princa Tame da je siluje da bi rodila Antihrista. Monstruozni zločin koji je posle prikazivanja filma počinjen je šokirao celu planetu. Magazin »Tajms« je 1972. godine objavio na jednoj od naslovnih strana sliku sataniste pod maskom. Ispod je pisalo »Satana se Vraća!«. U narednom periodu je usledila čitava poplava knjiga o Ritualima i ideologiji Satanizma. Početkom osamdesetih godina su zločini, u kojima su žrtve silovane i brutalno kasapljene, uzbudili kako javnost tako i Policiju. Sa obzirom da su oko žrtava pronalaženi tragovi izvođenja Obreda, ta vrsta zločina je veoma brzo dobila naziv »Ritualni Zločini«. U Junu je magazin »Život« (»Life«) na sedam strana objavio foto esej o Satanizmu. Histerija je počela. Pojava da neko bude optužen da je satanista nije ništa novo. Prva zvanična optužba te vrste je izrečena 1022. godine u Orleanu, u Francuskoj. Tamo je nekoliko ljudi optuženo za učešće u nekoj od u to vreme mnogo brojnih dvojnističkoj jeresi. Na teret im je stavljeno okupljanje u tajnosti, prizivanje demona, učešće u seksualnim orgijama svih vrsta, žrtvovanje dece i Kanibalizam. Istini za volju, pod istim optužbama je Neron bacao Hrišćane lavovima, a mnogo vekova kasnije, u nacističkoj Nemačkoj, istim rečima su opisivane navodne jevrejske ritualne bezstidnosti. Slično tome su optuženi i krivovernici u Veroni 1175. godine, onda za tim patareni i katari. U to vreme, zvanični stav Crkve je bio da je jeres da se smatra da neko stvarno obožava Đavola, ili da primenjuje Veštičarenje. Tadašnji crkveni oci su, očigledno, više voleli da na obožavanje Đavola gledaju kao na fantaziju. Negde u to vreme, tačnije oko 1225. godine, nastala je jedna zanimljiva knjiga poznata kao »Knjiga Nikolasa« u kojoj se Satana naziva Santa. Jedna

120

druga knjiga, malo poznati velški Grimorijum »Fale«, pruža dodatno objašnjenje značenju i poreklu imena »Santa«. Anđeo Noći, po tom Grimorijumu, koji je sa neba bačen u more, zvao se Fala. Aspekt ovog Anđela koji vlada materijalnim svetom se zove Santa. Unutar knjige su nabrojana i ostala imena koja odgovaraju preostalim elementima. Tako Vodi odgovara Aasnt, elementu Vazduha odgovara Satan, a elementu Vatre odgovara Snaat. Uzveši u obzir ta imena i primenivši Magijsku Kameju koja može da se nađe u Grimorijumu »Fale«, može da se objasni i obrnuti krst, najpoznatiji simbol satanista. Misterije oko pravog S A A S N T imena Anđela Noći nisu bile A N T A S A posebno interesantne za crkN T S N A A veno sveštenstvo, a i stav o obožavanju Đavola se, očigleS A T A N dno, bio promenio, pa je 1486. S A T A N A A N A T S godine izdat »Malj za Veštice«, odnosno »Malleus Maleficarum«. To je bio enciklopedijski opis moći koje je Đavo poklanja svojim sledbenicima, koji je, u isto vreme, služio i kao vodič za sve zvanične lovce na Veštice. Na taj način je odpočelo masovno ludilo u kojem je, pod lažnom optužbom da obožavaju Đavola, najsvirepije mučeno i ubijano devet miliona nedužnih pripadnika religije Veštica, u glavnom žena. Crne mise, danas već arhetipska paradigma Satanizma, prvi put se javljaju među dokonom francuskom aristokratijom u 17. veku. Tu se prvi put srela danas već uztaljena i običajena kombinacija razpopa, obrnutih krstova, otrova, žrtvovanje dece i golih žena na Oltaru i ritualnog deflorisanja devojčica. Od tada Satanizam podrazumeva parodiju Hrišćanstva, sa kojom se identifikuje. U Engleskoj, Škotskoj i Irskoj su se tokom 18. veka osnovali takozvani »Klubovi Paklene Vatre«. Članovi ovih klubova su, u glavnom, sablažnjivali uzorne sugrađane i priređivali divlje orgije svih vrsta. Postoji legenda koja kaže da su dva člana jednog ovakvog kluba našla svoju smrt u rukama demona kojeg su prizvali. Postoje ukazivanja da se postojanje takvih klubova održalo i u 20. veku. Tako se zna da je jedno okupljanje članova »Kluba Paklene Vatre« održano 1934. godine u Londonu.

121

Među tim, Satanizam u vidu organizovane i zakonski priznate religije je u svetu prisutan tek nešto više od četvrtine prošlog veka. Anton LaVej, bivši dreser lavova i policijski fotograf, proglasio se 1. Maja 1966. godine Crnim Papom i objavio je da je osnovao Crkvu Satane, najveću satanističku organizaciju u svetu. Anton je svoju organizaciju zasnovao na ideji da je »čovek baš kao i druge životinje, kadkada bolji, a mnogo češće i gori nego one na četiri noge...«. Čovek je, kao i životinja, takođe primoran na borbu na život i smrt, što znači opstanak najsposobnijih. Sa gledišta satanista “dobro” je da se čovek prepusti svojoj životinjskoj prirodi i da bude najsposobniji. Američki antropolog Edvard Modi je u svojoj knjizi nazvanoj »Magijska Terapija: Antropološka Istraživanja Savremenog Satanizma« izneo iskustvo koje je stekao tokom svog dvogodišnjeg članstva u Crkvi Trapezoida koja je bila ogranak Crkve Satane. Po njegovom svedočenju, tehnike i Rituali korišćeni u stanističkim vežbama su predstavljale kombinaciju Rituala, psihodrame, saveta kako sebe učiniti seksualno privlačnijim i tehnika za osnaživanje samopouzdanja. Osnova satanističke filozofije je da treba da se bude bogat i veoma uspešan. Anton LaVej veruje da je njegov zadatak da pomogne ljudima koji

122

nisu shvatili pravila „društvene igre“ da steknu samopouzdanje i da se izbore za svoje mesto u društvu. Mihael Akuino, jedan od ključnih ljudi u Crkvi Satane, odlučio je da se zbog teoloških neslaganja odvoji i osnuje svoju po veličini drugu takvu organizaciju u svetu. Mihael Akuino je tesno povezan sa neonacističkim pokretom i za sebe veruje da je Antihrist lično. Za obe organizacije (Anton LaVej i Mihael Akuino) je karakteristično sledeće: • Mada obe organizacije slave i obožavaju Satanu kao pobunjenika protiv autoriteta, izgleda da ni jedna od njih ne primenjuje neki oblik obrnutog antihrišćanstva povezanog sa crnim misama. Čak šta više, Crkva Satane dogmatski ne veruje u stvarno postojanje Satane. • Obe organizacije zajedno, kako kažu statistike, nemaju više od deset hiljada članova u Americi. • Obe organizacije, u najvećem broju slučajeva, čine dopisni članovi nad kojima obe organizacije nemaju mogućnost kontrole i o kojima znaju veoma malo. • Obe organizacije rutinski izključuju članove za koje se tvrdi da su prekršili zakon. Članovi ovih organizacija se obično nazivaju religijskim satanistima. Nema pouzdanih dokaza koji bi ove

123

grupe povezivali sa ritualnim zločinima. Pored ovih religijskih satanista postoje i takozvani kultni satanisti, o kojima se, po pravilu, malo zna. Najčešće su u pitanju porodice u kojima se Satanizam generacijama primenjuje sa kolena na koleno. Treću vrstu satanista predstavljaju osobe koje nemaju nikakve veze sa nekim oblikom organizovanog Satanizma, već svoje “Okultno znanje” crpe, u glavnom, uz horor filmova i hrišćanskih anti-Okultnih knjiga. Ovaj tip osoba se za Satanizam opredeljuje ili pod uticajem nekog od brojnih pravaca „hevi metal“ muzike, ili iz potrebe da svoje antidruštveno ponašanje opravdaju igranjem stereotipne uloge obožavaoca Đavola koji mora da čini zlo. Kada je 1980. godine izašla knjiga »Mišelina Sećanja« (»Michelle Remembers«) počelo je da se govori o ritualnom zlostavljanju kao o novoj vrsti Okultnog zločina. U toj knjizi se opisuje kako se Mišel tokom psihoterapeutske seanse setila kako ju je, u dobu od pet godina, njena majka uvukla u satanistički kult, gde je, tokom Rituala, bila seksualno zlostavljana. Brzo posle toga je usledila čitava lavina takvih priča u kojima su deca bila fizički, psihički i seksualno zlostavljana. Osobe koje su tvrdile da su sve to preživele i da su uspele da se izvuku iz svega toga su u literaturi dobile naziv »Preživeli«. Mnogi od takvih preživelih su kasnije identifikovani kao varalice i šarlatani. Tako je, za primer, Lauren Stratford (pravo ime joj je Lauren Vilson), jedan od takvih šarlatana, demaskiran u evangelističkom hrišćanskom magazinu »Ugaoni Kamen« (»Corner Stone«, vol. 18, broj 90). Više članaka na sličnu temu se svojevremeno pojavilo u izdanjima »Humanista« i »Skeptični Istraživač«, a Komitet za Naučno Izpitivanje Religija je izdao izvanrednu i veoma dobru dokumentovanu knjigu koja delimično obrađuje i tu temu. Knjiga je nazvana »Satanizam u Americi« (»Satanism in America«), a njeni autori su Švan Karlson i Žerald La Fi. Da li su »Preživeli« stvarno ritualno zlostavljani ili nisu, teško je da se kaže. Mnogi misle da jesu. Karakteristično je da su »Preživeli« osobe sa ozbiljnim poremećajem ličnosti (često je reč o višestruko podvojenim ličnostima), da žele da privuku pažnju što im, zahvaljujući njihovim pričama, i uspeva, kao i da ne mogu, ili neće da saopšte bilo koje ime, odnosno da pruže neke konkretne dokaze koji bi potvrdili njihovu priču.

124

Bez i kakve sumnje je da je među »Preživelima« puno prevaranata. Dobar deo ostatka čine osobe koje nisu bile u prilici da svoje probleme rešavaju odgovarajućom terapijom, ili čiji terapeuti nisu dovoljno stručni da im pomognu. Po mišljenju psihologa, reč je o osobama koje su u detinjstvu stvarno bile seksualno zlostavljane, ali ne od strane satanista, već od strane članova svoje porodice i to najčešće roditelja. Bivajući povređena od strane nekoga ko treba da ih štiti, zlostavljena deca potiskuju sećanja na traumatični događaj ispod praga svesnosti. Među tim, u periodu puberteta i u zrelom dobu sećanje na zlostavljanje počinje da se probija iz podsvesti u vidu najrazličitijih fantazija. Tako je poznato da su pacijenti tokom terapija u tridesetim godinama tvrdili da su bili kidnapovani od strane zmajeva, poluljudi-polualigatora i ostalih čudovišta. Šesdesetih i sedamdesetih godina 20. veka u modi su bili vanzemaljci i leteći tanjiri (poznatiji pod skraćenicom N. L. O., ili »Neidentifikovani Leteći Objekti«), da bi u osamdesetim godinama satanisti preuzeli preovlađujuću ulogu u takvim pričama. Takve priče o ritualnim ubistvima i zlostavljanjima bezrezervno prihvataju hrišćanske fundamentalističke organizacije i koriste ih kao opravdanje za svoju paranoidnu hajku na sataniste i Veštice koje oni izjednačavaju. Za takvu zbrku je, osim činjenice da hrišćanski fundamentalisti vide ono što oni žele da vide, kriv i sam Anton LaVej. On je sebe često nazivao Vešcem, a i jedna od njegovih knjiga nosi naziv »Satanistička Veštica« (»A Satanical Witch«). Istina je, među tim, da Satanizam i Veštičarenje predstavljaju dve potpuno različite religijske tradicije (mada većina ljudi misli potpuno suprotno), čiji sledbenici, šta više, veoma često

125

dolaze u međusobne svađe, neslaganja i tako dalje. Tako je Sibila Lik u svojoj autobiografiji opisivala sukob koji je imala sa jednim od vodećih satanista tog doba. O takvim Magijskim ratovima i bitkama se obično ne piše, tako da se oni održavaju daleko od očiju javnosti i obično prođu nezapaženo. Takvi Magijski sukobi mogu da nastanu jer mnogi satanisti kako kultnog, tako i samoproglašenog tipa moraju, kao veoma agresivne osobe sukobljive prirode, da pokažu svoju moć i Okultnu snagu u nekom sukobu. Sa druge strane, dešava se da Veštice budu kontaktirane sa unutrašnjih nivoa i da im se da dozvola da unište neku crnomagijsku grupu. Kao primer za prvi slučaj može da posluži pravi mali Magijski rat koji se odvija u američkoj državi Nju Džersi, između grupe satanista i jednog veštičijeg kovena. Ovi prvi šalju raznorazne demone, a ove druge ih love na Astralnom Planu i gađaju ih energetskim vatrenim kuglama koje projektuju iz dlanova. Kao primer za drugi slučaj može da posluži priča koju je Endi Kolins, poznat kao pisac Okultne fantastike, ali i kao cenjeni Veštac i Druid, izpričao na jednom skupu održanom u Londonu, u Novembru 1991. godine. On je bio kontaktiran sa unutrašnjih planova i dat mu je zadatak da uništi jednu grupu crnomagijskih usmerenja, koja je pokušavala da koristi energiju britanskih svetih mesta za svoje manipulativne ciljeve. Endi Kolins je misteriozno bio vođen na razna mesta, gde je nalazio tragove krvavih Rituala. Njegova potera za tom grupom, kao i borba koju je sa njima vodio, poslužili su mu kao nadahnuće za njegov Okultni roman nazvan »Sedmi Mač«.

126

Poglavlje 13

OSTALE NEOPAGANSKE ORGANIZACIJE

P

ored različitih veštičijih tradicija, postoje i brojne grupe i organizacije koje teže da obnove drevne prehrišćanske religije, ili da pak stvore nove koje bi bile u skladu sa paganskim shvatanjima i sa nadolazećim Novim Dobom. Najvažnije takve organizacije, kako za istoriju neopaganskog pokreta, tako i za razvoj savremenog Neopaganizma, jesu Afroditina Crkva, Feraferija, Crkva Večitog Izvora, Crkva Svih Svetova, Pagansko Ujedinjenje i Izidina Zajednica.

Afroditina Crkva: Jedna od prvih, ako ne i prva, obnovljenih neopaganskih organizacija je bila Afroditina Crkva, osnovana je 6. Maja 1938. godine. Glab Botkin, osnivač i sveštenik ove crkve, bio je sin dvorskog lekara poslednjeg ruskog cara. Po dolazku u Ameriku, Botkin je napisao više romana. Mnoge od njih, za primer: »Bog Koji Se Nije Smejao«, »Bezsmrtna Želja«, »Žena Moja Je Ponovo Uzdignuta« i »Njeno Razuzdano Veličanstvo«, prožete su obožavanjem Boginje kao zajedničkom temom. U svom romanu »Bog Koji Se Nije Smejao«, verovatno najvišem autobiografskom delu od svih njegovih proznih radova, Glab Botkin iznosi priču o Rusu koji uči za sveštenika i koji odjednom doživljava viziju Afrodite. On u jednom trenutku zamišlja grčke Hramove od belog mermera u kojima nagi obožavaoci pevaju himne, pale mirise i padaju u san pošto na Afroditina stopala polože vence sačinjene od ruža. Njega, za vreme obuke za sveštenika, uče da su žene „izpunjene Đavolom“ i da svako, pa i najmanje iskustvo vezano za njih mora da se odbaci kao prljavo i grešno. Baš pre nego što će da bude uztoličen za sveštenika, on shvata da su njegova osećanja prema ženama bila nešto

127

najčistije i najsvetije od svega što je ikada iskusio i počinje Hrista da smatra najodgovornijim krivcem za loše mišljenje koje vlada o ženama. Na kraju knjige, on napušta manastir izpunjen protivrečnim osećanjima. Glab Botkin je osnivanjem Afroditine Crkve svoju viziju pretvorio u stvarnost. Napisao je tri različite liturgije na koje su tri puta nedeljno radi obožavanja dolazili vernici, kojih nije bilo više od pedeset. Na Oltaru ispred kojeg su se održavale liturgije nalazila se kopija Medičijeve »Venere« iza koje je bila purpurna tapiserija. Na Oltaru je bilo postavljeno sveća, kao i astrološki znak Venere koji je, u isto vreme, bio i simbol same crkve. Po Glabu Botkinu je svrha religije Afrodite bila „pronalazak i razvijanjem ljubavi, lepote i harmonije, a suzbijanje nesloge i ružnoće“. Osnovni zakon Hrišćanstva je, po Glabu, suzbijanje čulnog da bi se razvio duh. Afroditina Crkva je, suprotno tome, težila da razvije duh na dijametralno suprotnim osnovama. Glab je Prirodu, kao i sve što je prirodno, smatrao dobrim, dok je mržnju, sebičnost i ljubomoru smatrao neprirodnim i, samim tim, štetnim. Seks je za njega teoretski predstavljao božansku aktivnost, ali u praksi Afroditina Crkva nije propagirala slobodan seks i svete orgije. To je bilo zbog toga što crkva, po Glabovim rečima, nije želela da privlači neurotičare i osećajno nezrele osobe. Glab Botkin je umro 1969. godine. Niko od petoro dece nije nastavio sa religijom Afrodite. Afroditina Crkva je u neopaganskom pokretu imala pionirsku ulogu, prokrčivši put za mnoge slične organizacije, ipak nema informacija o tome da je neko nastavio Glabov rad i da je Afroditina Crkva još uvek aktivna.

Feraferija: Feraferija je jedna od najkomplikovanijih i najsloženijih neopaganskih organizacija za opisivanje. Frederik Adams, njen osnivač, je na sledeći način pokušao da opiše svoju tvorevinu: Feraferija je rajsko bratstvo za one koji vole slavljenje misterija divljine u vilinskom stilu, dvorski stil i eleganciju, otmenost, veličanstvenost i uljudnost. Veliko delo Feraferije

128

predstavlja ujedinjavanje Ekologije, veštine, mitologije i liturgije. U takvom radu, izpunjenom ljubavlju i igrom, mnoge žene i muškarci dostižu osećaj ponovnog jedinstva sa Prirodom, jedinstva sa drugima, kao i sa svojim sopstvenim suštinama, pre i posle prelaza koji mi zovemo smrt. Divljina je najviša vrednost religije i života. Feraferija nudi, verovatno prvi put u nama poznatoj istoriji, poetsku liturgiju i altruističku Teurgiju svete divljine.

Izvori za Frederikovu filozofiju i religiju su mnogobrojni. Na njega su najviše uticali Vilijam Moris, Robert Grevs i Vilijam Hadson sa svojim utopijskim knjigama »Novosti iz Nedođije«, »Novo Stvaranje« i »Hristovo Doba«, kao i pisci kao što su Džon Muir, Henri David Tori. Veliki uticaj na Frederika su, takođe, imali i Karl Gustav Jung, Erih Njuman, J. J. Bačofen i Karl Kerenji, za tim filozofija i umetnost nadprirodnog, nudistički pokret, kultna knjiga »Bela Boginja« (»A White Goddess«) i, verovatno najviše od svega, Henri Beju Stivens, čija ga je knjiga »Odkriće Kulture« (»An Discover of Culture«) snabdela filozofskim osnovama za njegovu rajsku viziju fantastike. Osnovna ideja te knjige je da su ljudi zaboravili svoju prošlost. Stivens tvrdi da su preci današnjih ljudi živeli miroljubivo na drveću milionima godina. Po njemu, nije slučajno što legenda kaže da se Buda prosvetlio ispod drveta. Eden, Avalon, vrtovi Hesperida ― sve te vizije Raja sežu davno u vreme koje datira pre poslednjeg Ledenog Doba, u vreme izpunjeno mirom, pre nego što je počelo uzgajanje stoke, jedenja mesa i prinošenje krvnih žrtvi. To rajsko stanje nije bio mit već stvaran period mira i izobilja. Mit o progonu iz Raja je jednostavno priča te ere, a biblijska priča o Kainu i Avelju nije ništa drugo do podsećanje na drevnog žeteoca suprotstavljenog stočaru. Stivens dalje smatra da je istorija počela onda kada su stvari krenule u pogrešnom smeru. Svi veliki reoblikovaoci u istoriji ljudske vrste su težili da civilizaciju okrenu u nazad. Pitagora, Tolstoj, Vagner, Šeli i Šo ― svi oni su pokušavali da vrate čovečanstvo ishrani biljem i plodovima. Kraj perioda koji je takva ishrana obeležavala je osnovni činilac koji je odgovoran za to

129

što su civilizacijska kola krenula nizbrdo i glavni uzrok rata, gladi i svih ostalih katastrofa. Konačno, Stivens se u svojoj knjizi zalaže za novu svetsku religiju koja bi pomogla ljudima da se vrate u takvo rajsko stanje. Frederik Adams je Feraferiju osmislio i oblikovao tako da ona bude ta religija. Ipak, to ne znači da je Feraferija čisto intelektualna tvorevina. Frederik je svoje prvo direktno iskustvo Boginje doživeo 1956. godine, dok je bio na poslediplomatskim studijama na državnom univerzitetu u Los Anđelesu. Tome je prethodilo izučavanje autora kao što su K. G. Jung, Robert Grevs i Mirče Elijade. Frederik je, takođe, u to vreme bio duboko uronio u Okultizam i Ceremonijalnu Magiju, kao i u proučavanju antičke Grčke i njenih mitova o Boginjama i Bogovima. Jednog prolećnog dana Frederik je tokom šetnje doživeo Boginju u vidu bljeska i u tom trenutku shvatio da je ženski aspekt božanstva najvažnija i najpotpunija istina koju ljudi mogu da ostvare, kao i da je ta istina nešto što više od bilo čega drugog može da prodrma svet. Za Frederika je ta spoznaja došla potpuno iznenada i on je nesvestan sveta oko sebe hodao bezprekidno u sebi ponavljajući: »To je to, to je to. Ona je to.« Frederik je posle toga počeo sa stvaranjem nove teologije. Osnov te Teologije je bio da je Boginja jedina drevna snaga koja je u stanju da ponovo ujedni ljudske predosećaje sa biosferom, Prirodom i Kosmosom. To ne znači muški aspekt treba da bude izključen, već pre da ravnoteža ponovo može da bude uzpostavljena jedino kroz Boginju. Frederik je godinu dana kasnije sa grupom prijatelja osnovao grupu zvanu Hesperide, koja je prethodila Feraferiji. Frederik je tvrdio da hesperijanska vizija, u ograničenom stepenu, već postoji u raznim reoblikovanim pokretima kao što su nudistički, vegeterijanski, utopijski, ili, pak, pokret za povratak Prirodi. Svi ti pokreti su, po njemu, imali mali učinak, jer su delovali odvojeno, kao i zato što im je manjkao „jak religijski centar“. Elementi potrebni da se napravi hesperijski način života uključuju: organsko uzgajanje biljne hrane, prestanak korišćenja životinja za rad, kao i prestanak držanja životinja kao kućnih ljubimaca, regionalizam sa malim selima kao odpor gradovima, život na otvorenom i to u što toplijim područjima, gde nije potrebna odeća, poštovanje zdravlja i narodnih metoda

130

lečenja, kraj svih podela na umni i fizički rad, kraj okrutnog disciplinovanja, presudnih pinuda, kodifikovanih zakona i kažnjavanja, odklanjanja hijerarhije, svih oblika diktature i nejednakosti, maksimizacija slobodne stvaralačke igre i erotskog naboja. Hesperijska vizija Budućnosti podrazumeva svet koji nastanjuje deset do dvanaest miliona ljudi. Takav svet bi bio uređen po modelu ne nasilne egalitarističke aristokratije. Frederik smatra da bi nacionalne države trebalo da erodiraju u naselja okupljena oko Hramova. Svaki dan bi energetskim meridijanima, koji pokrivaju celu površinu zemaljske kugle, bio povezan sa ostalim Hramovima. U takvim Hramovima bi sveštenice i sveštenici upotrebom visokih seksualno-Magijskih tehnika koristili organsku energiju za tanane ciljeve. U skladu sa teologijom Feraferije, centar Univerzuma predstavlja Aretos Koura. To je grčka fraza koja označava neopisivu nevestu, bezimenu Devicu. Aretos Koura izpreda tkanje kosmičkog plesa iz kojeg sve, jedinstveno i pojedinačno, nastaje. Bezimena devica nije „jedno“ koje sve stvari napuštaju i u koje se vraćaju. Ona je pre transcedentno jedinstvo, stvaralac svih jedinstvosti. Sva nadprirodna bića koje ona stvara su povezani sa njom, ali oni nikada ne gube svoju pojedinačnu suštinu. Na taj način ona predstavlja politeističku celovitost protivnu monoteističkom jedinstvu. Frederik smatra da je centralni problem našeg vremena priznavanje prvobitnih i osnovnih roditelja, majke i oca, odnosno Jina i Janga. Preovlađivanje oca izključuje majku, ali zakon majke uključuje oca. Naglašavanje ženskog Jina znači slobodu i za Jin i za Jang, u njihovom sjedinjavanju. U Jinu, Jin i Jang nalaze potpunu slobodu za proširenje između sebe. To znači da je Jin, na određen transcedentno-prisutni način TAO. Feraferija nikada nije okupljala, nili je tako bila zamišljena, veliki broj sledbenika. Ipak, Feraferija je uprkos tome ostvarila veliki uticaj na mnoge neopaganske organizacije koje su nastajale posle nje i koje su se napajale njenim idejama.

131

DOPUNA KNJIZI KONTAKT ADRESE, ČASOPISI I OSTALE KORISNE INFORMACIJE Informacije o gardnerovoj tradiciji mogu da se dobiju na adresi: • Joyce Rasmussen, 383 Harrison Street, Council Bluffs, IA 51501, USA. Za informacije o Saksonskom Veštičarenju trebate da pišete na adresu: • Michael B. Smith, 328 Flatbush Avenue. Apt 118 Brooklyn, NY 11238, USA. Adresa Kovena koji sledi tradiciju Vučije Glave je: • Howling Wolf Coven, P. O. Box 725, Garden City, MO 64747, USA. Adresa za kontakt sa Keltskim Veštičarenjem je: • Gerrie Ordaz, P. O. Box 4212, Madison Street, WI 53711, USA. Sve informacije o tradiciji Kristalnog Meseca i dopisnom kursu koji nude možete da dobijete na adresi: • Coen of The Goddess of The Crystal Moon, P. O. Box 802, Matteson Street, I1 60443-0802, USA. Za sve informacije o tradiciji Tilwit Teg, kao i o dopisnim kursevima koje nudi, trebate da pišete na dresu: • Church of Tylwith Teg, P. O. Box 674884, Marietta, GA 30067, USA. Ako ste zainteresovani za mušku duhovnost mogu da se obrate na adresu:

132

• Brothers of The Earth, P. O. Box 13158, Minneapolis, Minnesota 13158, USA. Informacije o radu homoseksualnih paganskih grupa mogu da se dobiju putem sledećih adresa: • Pantheos, P. O. Box 9543, Santa Fe, NM 87504, USA. • Gay And Lesbian Pagan Coalition, P. O. Box 26442, Oklahoma City, OK 73126-0442, USA. • Queer Pagans/Coven of The Middle Pilar, P. O. Box 1618, Canal Street Station, New York, NY 10013-0870, USA. Telefon: 718-832-5424 ili 212-627-9708. • Greg Gajus, 8707 NW 35 Street, Coral Springs, FL 33065, USA. U svetu danas postoji jako puno organizacija i duhovnih mreža koje ženama pomažu da saznaju nešto više o feminističkoj duhovnosti, i u teoretskom i u praktičnom smislu. Neke od njih su i sledeće: • Of A Like Mind, P. O. Box 6677, Madison, WI 53716, USA. »Of A Like Mind« je međunarodna duhovna mreža posvećena povezivanju žena koje slede pozitivan put duhovnog razvoja zasnovan na obožavanju Boginje. • Daughters of Earth, P. O. Box 46868, Los Angeles CA 90046-LL, USA Feminist Spiritual Community, P. O. Box 3771, Portland, Maine 04104, USA. • Reformed Congregation of The Goddess, P. O. Box 6021, Madison, WI 53716, USA. Telefon: (608) 838-8629. • The Matriarchy Research And Reclaim Network, c/o A Woman’s Place, Hungerford House, Victoria Embankment, London WC 2, England. • Woman In Constant Creative Action, P. O. Box 201, Monmouth, Oregon 97361, USA. • Verlag Gisela Meussling (Matriarchalische Spiritualität/Nommologie), Rheinaustr. 34, 5300 Bonn, Deutschland.

133

Telefon: 02-28/46-63-47. • Goddess Rising, 2441 Cordova Street, Oakland, California 94602, USA. • Reclaiming, P. O. Box 14404, San Francisco, California 94114, USA. • Walter Dees (Publikationen zur Matriarchatsforschung Herman Wirths), Post-fach 110165, 4200 Oberhausen 11, Deutschland. • Inanah – Freies Institut für Matriarchale Philosophie, Forchung und Lehre e. V. (Ute Manan Shiran), post-fach 40, 7088 Hüttlingen, Deutschland. Takođe, postoji i veliki broj časopisa koji se bave ženskom duhovnošću i feminističkim Veštičarenjem. Neki od najpoznatijih su: • Mamaroots, 3661 N. Campbell Avenue, Suite 108, Tuscon, AZ 85719-1524, USA. • Sagewoman, P. O. Box 641, Point Arena, CA 95468, USA. • Thesmophoria, P. O. Box 11363, Oakland, CA 94611, USA. • Matriarchy Newsletter, 114 Hill Crest, Sevenoaks, Kent, England. • Woman Spirit, Wolf Creek, Oregon, 97497-9799, USA. • Woman of Power, P. O. Box 827, Cambridge, Massachusetts 02238-0287, USA. • Pandora’s Jar, Blaenberen, Myndd Cerrig, Llanelli, Dyfed, England. Sve informacije o dopisnim kursevima Veštičarenja, kao i o dopisnim kursevima Magije, Činičarenju, egipatske Ritualne Magije, Biljologije (Herbologije) i proricanja koje Gospođa Sabrina nudi, možete da dobijete na adrese: • Seminary of Wicca, P. O. Box 1366, Nashua, NH 03061, USA. Knjige o Veštičarenju, kao i ritualna pomagala, figure božanstava, odore i slično, mogu da se nabave preko servisa »Occultique«, čija je adresa: • World Wide Occult Mail Order Service And Shoppe, Occultique, 73 Kettering Road, Northampton, NN 14 AW. Telefon (Engleska): 0604-27727.

134

Neki od preko 150 časopisa za Veštice, koliko je učlanjeno u Pagansko Udruženje Štampe, su sledeći: • Quest, BCM/SCL Quest, London WC1N 3XX, England Wood & Water, 77 Parliament Hill, London, NW3, England. • Hecate’s Cauldron, P. O. Box 641, Lodi, NY 07644, USA. • Golden Isis, 23233-105 Saticoy, Suite 137, West Hills, CA 91304, USA. • Mezlim, P. O. Box19566, Cincinnati, OH 45219, USA. • Wiccan Rede, c/o Morgana Merlin, P. O. Box 473, 3700 Al Zeist, Holland. • Starlight, c/o SIRIUS, P. O. Box 452, 00101 Helsinki, Finland. • Hexenzeitschri, Marion Betz, Schmezenstr. 18, 6802 Ladenburg, Deutschland. Telefon: 06151/317366. • Wicca-Brief, Avalon-Spirituelle Versandhandlung, Georgstr. 4, 2000 Hamburg 70, Deutschland. • Red Garters International, P. O. Box 162046, MH Sacramento, CA 95816, USA. • Shadowplay, P. O. Box 343, Petersham 2049, New South Wales, Australia. • New Moon Rising, c/o Mystic Moon, 8818 Troy Street, Spring Valley, CA 91977, USA. Različita šamanistička pomagala, uključujući i bubnjeve, mogu da se nabave preko ove adrese: • Totem, P. O. Box 170, Lincoln, LNS SPD, England. Gotova Magijska ulja i mirise posreduju mnogi specijalizovani servisi. Neki od takvih su: • Wild Wood, 717 Spruce Street Boulder, CO 80302, USA. • The Mullein Torch, 2717 E. Central, Wichita KS 67214, USA. Telefon: 316-682-6808.

135

• Moon’s Medieval Magick, 1388 N. Nova Road, Holly Hill, FL 32177, USA. Telefon: (904) 252-1258. Knjige na Nemačkom jeziku o upotrebi halucinogenih substanci u Veštičarenju mogu da se poruče sa sledećih adresa: • Erwin Bauereiss, Markgrafenstr. 21, 91438, Bad Windsheim, Deutschland. Gotove, neotrovne, veštičije masti za letenje mogu da se nabave preko adrese: • Briar Rose, P. O. Box 22332, Long Beach, CA 90801-5332, USA. Sve informacije o organizovanom religijskom Satanizmu mogu da se dobiju na adresama: • Church of Satan, P. O. Box 210082, San Francisco, CA 94121, USA. • Church of Satan, P. O. Box 666, Whitehall, PA 18052, USA. • Temple of Seth, P. O. Box 4507, Saint Louis, MO 63108, USA. • Temple of Seth, P. O. Box 470307, San Francisco, CA 94147, USA. • Temple of Dieties, P. O. Box 4546, Miami, FL 33014, USA. • RavenSchool, P. O. Box 321, Meredosia, IL 62665, USA. • The Black Flame Magazine, P. O. Box 499, Radio City Station, New York, NY 10101, USA. Knjiga »Satanizam u Americi« može da se naruči, po ceni od 15 dolara, preko ove adrese: • Gaia Press, P. O. Box 466, El Cerrito, California 94530-0466, USA. Adrese nekih neopaganskih organizacija: • Feraferia, P. O. Box 4163, Eagle Rock Station, Los Angeles, California 90041, USA. • Church of The Eternal Source, P. O. Box 7091, Burbank, California 91510-7091, USA. • Forever Forests, P. O. Box 212, Redwood Walley, CA 95470, USA. • Nemeton, P. O. Box 488, Laytonville, CA 95454, USA.

136

• Ecosophical Research Association, P. O. Box 982, Ukiah, CA 95482, USA. • LifeWays, 2140 Shattuck, 2093 Berkley, CA 94704, USA. • Peaceful Order of The Mother Earth, P. O. Box 5227, Clearlake, CA 95422, USA. Godišnja članarina u Crkvi Svih Svetova iznosi 35 dolara i uključuje i redovno primanje časopisa »Zeleno Jaje«: • The Church of All Worlds, P. O. Box 1542, Ukiah, California 95482, USA. • The Pagan Federation, P. O. 7097, London, WC1N 3XX, England. • Olivia Robertson & Lord Strathloch, Fellowship of Isis, Foundations Center, Clonegal, Enniscorthy, Eire. U svetu, pored gore navedenih, postoji izuzetno mnogo različitih paganskih organizacija i mreža koje okupljaju i povezuju ljude sličnih interesovanja. Neke od takvih su: • The Gaia Group, P. O. Box 613, New York, NY 10014, USA. • PaganLink Network, 498 Bristol Road, Selly Oak, Birmingham B29 6BD, UK. • PAGEM – Paganistische-Oden-Isis-Ritus, Amsterdam, 2e, Oosterpark, str. 92 F, Holland. • Order of Bards, Ovates And Druids, 260 Kew Road, Richmond, Surrey TW9 3EG, England. • Druidic Church of Gaul, Pierre de la Crau, BP 13, 93301 Aubervilliers Cedex, France. • Green Circle, PostBus 1230, 1400 BE Bussum, Holland. • Die Goden, Am Kramberg 20, 6349 Schönbach, Deutschland. • Stammesverband der Franken, Thüringer, Sugabrer und Wenden, Corrina Schenz Karlsbader Street 3, 8812 Windsbach, Deutschland. • Stara Heart, Herald and Sigrid Stallard, 4 Saint Jons, North Holmwood, Dorking, SU, RH5 4JG, England. • Der Steinkreis-Pagan Network e. V. c/o Simone Neoblich-Spang, Unterm Bch 6, W-8961 Sulzberg, Deutschland.

137

Telefon: 08376/8432. • Black-Hat-Society, Communication Office Germany, Ior Warneck, Seemenstr. 12, W-6484 Birstein 4, Deutschland. Telefon: 06054/2484. • Instituto Mediterraneo Di Studi Politeisti, Casella Postale 53, 36063 Marostica (VI – Vicenza), Italy. • ANSE – Arbeitsgemeinscha Naturreligiöser Stammesverbande Europas, Kloiberweg 4, 8193 Ammerland, Deutschland. • Hecksenkreis Yggdrasil, Post-fach 900943, 6000 Frankfurt/Mein, Deutschland. • Thorguard-Vikings, Harry Adegeis, Wasserburg, Wiedelah, 3387 Vienenburg, Deutschland. • Balder, 60 Elmhurst Road, Reading, Berkshire, RG 15 HY, England. • Order of Isis, P. O. Box 4084, Roselle Park, New Jersey 07207, USA.

138

DODATAK KNJIZI DŽERALD GARDNER I NJEGOVO NASLEĐE injenica je da su u ovoj knjizi neki važni trenuci iz istorije Veštičarenja ostali nedorečeni. Isto tako je činjenica da su neka istraživanja koja su vršena u toku proteklih deset godina dodatno razsvetlila neke zanimljive trenutke ove priče. Iz toga je, logično, proizašla potreba da se u ovoj knjizi dodaju napomene koje bi dodatno osvetlile ovu materiju. Možda najviše pažnje, ali i osporavajućih tonova, su izazvala razmišljanja oko toga da je Alister Krouli napisao Rituale Džeraldu Gardneru. Zato, ovaj motiv ću dodatno da obradim, baš kao i neke dodatne informacije o samom Džeraldu Gardneru. U drugoj polovini tridesetih, Džerald Gardner postaje član Okultne organizacije po imenu »Društvo Krotona«. Tvrdio je da je unutar te organizacije postojala tajna grupa koja ga je uvela u tradicionalno Veštičarenje koje je preživelo srednjovekovne progone. Godine 1953. Džerald Gardner napušta Koven u kojem je do tada bio i oblikuje svoj sopstveni Koven. Te iste godine se preselio u Kasltauna Ostrvo Čoveka. Tamo je Sesil

Č

139

Vilijams napravio Muzej Veštičarenja i Magije (u početku nazvan Centrom Folklora) u 400 godina staroj veštičijoj kući. Prvobitna namera ovog Muzeja je bila da postane međunarodni centar za savremene Veštice. Džerald Gardner je ovom Muzeju poklonio svoju kolekciju ritualnih predmeta i kasnije je ceo Muzej i odkupio od Sesila Vilijamsa. Ovo može da se pročita u mnogim knjigama o Veštičarenju. Među tim, ono što te knjige “zaborave” da napomenu jeste činjenica da je Džerald Gardner bio član »Ordo Templi Orientisa«, i u jednom trenutku čak bio opunomoćen od Alistera Kroulija da vodi taj Red u Britaniji. Džeralda Gardnera i Alistera Kroulija je 1946. godine upoznao Arnold Krovter, kasnije i sam veoma poznato ime u svetu Veštičarenja. Arnold Krovter u svom dnevniku iz Maja 1947. godine pominje Džeralda Gardnera četiri puta. Sačuvano je i pismo koje je Alister Krouli istog meseca uputio jednom prijatelju sa uputstvom da Gardneru pošalje jednu od četiri preostale kopije »Ravnodnevnice Bogova«. Istog meseca Džerald Gardner je uveden u O. T. O., i ubrzo je dobio pravo da oblikuje sopstven Koven i da obavlja Uvođenja. Po dokumentima, izgleda da je Alister Krouli priznao njegove masonske stepene Kraljevskog Svoda. Tačan položaj koji je Džerald Gardner zauzimao u »Ordo Templi Orientisu« nije poznat, ali se zna da su ga naslednici Alistera Kroulija, bar po nekim pismima, smatrali za „O. T. O. Vođu za Evropu“. Dokumentovano je da je Džerald Gardner krajem četrdesetih godina putovao u Ameriku i tamo se sreo sa nastavljačima dela Alistera Kroulija, Karlom Džermerom i Džekom Parsonsom. Džek Parsons je još jedna od ličnosti koju, mada je na tom polju bio pionir, savremene knjige o Veštičarenju ne pominju. Bio je to naučnik koji je radio na razvijanju formule za raketna goriva, čak je i jedan krater na Mesecu nazvan po njemu, koji je u isto vreme vodio Ložu Agape »Ordo Templi Orientisa« i bio jedan od najvećih Okultista 20. veka. Džek Parsons je 1946. godine započeo svoje takozvane radove »Babalon«. Njegovi dnevnički zapisi pokazuju da su se tokom tih radova dešavale oluje, leteo je nameštaj po kući, nestajala je struja, čuli su se glasovi koji su plakali... Na kraju, kao rezultat, pojavila se odgovarajuća žena da bude njegov Magijski partner, koja je jednostavno ušetala u njegovu kuću i sačekala ga da se vrati iz pustinje Mohave gde se povukao da završi ove radove. Sa njom je prizvao

140

Boginju Babalon i rezultat je bio primanje teksta koji se zvao »Knjiga Babalone«. Tim tekstom Boginja Babalon najavljuje duhovnu doktrinu Veštičarenja koja dolazi. Stih 65., za primer, kaže: »Okupite se zajedno u Kovene kao u Davna Vremena, čiji broj je jedanaest, što je, takođe, moj broj. Okupite se zajedno javno, u pesmi i plesu i slavljenju. Okupite se zajedno u tajnosti, budite goli i bezsramni, i radujte se u moje ime.« Za tim, Džek Parsons se, u svojim radovima, prilično bavio ovom temom, ali je, na žalost, 1952. godine poginuo tokom eksplozije u svojoj laboratoriji tako da ti radovi nosu nastavljeni. Možemo da predpostavimo da Džerald Gardner i Džek Parsons, sa obzirom da su baš tada radili slične stvari, nisu o tome razgovarali tokom svog susreta. O čemu su tačno razgovarali, možemo samo da razmišljamo. Ono što se zna jeste da se Džerald Gardner po povratku iz Amerike, u određenoj meri, više okrenuo svojim veštičijim radovima, a O. T. O. u Britaniji je, moglo bi da se kaže, u mnogo većoj meri bio prepušten Kenetu Grantu. U tom periodu, Džerald Gardner i Kenet Grant su, kako izgleda, uztrajno ritualno sarađivali i čak su obe grupe delile iste članove. Po Kenetovom svedočenju, ta saradnja nije dugo trajala i završila se pravim malim Magijskim ratom. Nedugo posle toga, Kenet Grant je, zbog nekih drugih razloga, izbačen iz »Ordo Templi Orientisa«, a Džerald Gardner je ponovo odputovao u Ameriku da se sastane sa Germerom. Posle povratka, POTPUNO se posvetio Veštičarenju. Šta je bio razlog tome nije poznato, ali misli se da mu je to sam Germer predložio. Znamo da je Germer tada vodio organizacije u fazonu »Ordo Templi Orientis« i »Astrum Argentum« koje su očuvale učenje Alistera Kroulija. Da li je Alister Krouli napisao Džeraldu Gardneru Rituale ― ne znamo, ali ono što znamo jeste da je Džeraldova rana verzija Knjige Senki, koja se zvala »Tvoja Knjiga Tvojih Magijskih Veština«, i koja je nastala približno 1946. godine, bila potpuno nadahnuta Alisterom Kroulijem i Ceremonijalnom Magijom. Veštičarenje je bilo utvrđeno da ima tri stepena, a to je u osnovi

141

oblik svih organizacija zasnovanih na »Knjizi Zakona«, Alistera Kroulija, sa trećim stepenom, kao seksualno-Magijskim. Dorin Valijente, koju je Džerald Gardner uveo u svoj Koven 1953. godine, je za Džeralda napisala konačnu verziju Rituala gardnerskog Veštičarenja koju i danas koriste. Izbacila je najveći deo uticaja Alistera Kroulija, mada je mnogo toga ostalo, čak potpuni delovi jako nalik na Gnostičku Misu Alistera Kroulija, kao i lozinke koje veoma liče na neke metafizičke formule iz učenja Alistera Kroulija. Dakle, ideja da je izvorna verzija Veštičarenja Džeralda Gardnera, u osnovi, bilo popularizovano i u paganskom obliku upakovano učenje Alistera Kroulija u opšte nije, ma koliko bila ignorisana u savremenim veštičijim knjigama, za odbacivanje. U tom svetlu razmišljanja da su Germer i Džek Parsons smatrali da je ono što Džerald Gardner radi treći oblik izpoljavanja formule Alistera Kroulija, ali u obliku nove paganske religije nazvane Veštičarenje, takođe, nisu nelogične. Tada bi i drugi deo tih razmišljanja, po kojima su oni predložili Džeraldu Gardneru da se usredsredi na savremeno Veštičarenje, umesto na O. T. O., kao i da se udalji od Alistera Kroulija, koji je tada bio JAKO ocrnjen, imale smisla. Objašnjenje za to bi moglo da bude, tako bar smatraju oni koji podržavaju ovu tezu, da su Germer i Džek Parsons imali ideju da oslobode novonastalo Veštičarenje hipoteke Alistera Kroulija, i da mu taj način omoguće da opstane, u slučaju da ostale poslekroulijeve građe zamru. Za takvu moguću opreznost je svakako bilo razloga. Ne treba da se smetne sa umada je svet u to vreme izgledao drugačije. Ameriku je tek bio počeo da potresa MekKartizam, a britanski zakon iz 1735. godine, o zabrani Veštičarenja, je još uvek bio na snazi i nedavno pre toga čak je i zloupotrebljen. Početkom 1944. godine vođen je proces protiv Jelene Dankan, “poslednje škotske Veštice”. Jelena, u stvari, nije bila Veštica već Prizivačica Duhova, i živela je u Portsmautu gde je bio centar britanske mornarice. Tokom rata, više puta je tokom svojih seansi kanalisala Duhove

142

poginulih mornara i nekoliko se još puta dogodilo da su joj se javili Duhovi mornara koji su poginuli na brodovima čije potonuće nije bilo objavljeno i koje je, zato što nemačke snage nisu znale da su brodovi potopljeni, bilo tretirano kao državna tajna. Pošto su planovi za izkrcavanje u Normandiji bili državi na prvom mestu, Britanska Obaveštajna Služba je procenila da Jelena sa svojim moćima može da bude opasnost po narodnu sigurnost. Zato su je uhapsili i, pre svega, optužili za „skitanje“, ali su kasnije optužbu preinačili i optužili je, pre svega, za zaveru, da bi kasnije i to promenili u optužbu da je „prizivala Duhove mrtvih“, zasnovanu na zakonu protiv Veštičarenja iz 1735. godine. Tokom njenog boravka u zatvoru, skoro cela zemlja je osećala da je oštećena, a stražari su čak odbili da je zaključaju, tako da vrata njene ćelije ni jedan jedini put nisu bila zaključana. Gospodin Vinston Čurčil, koji je bio veoma besan zbog ovog slučaja i odmah tražio službeno objašnjenje, lično ju je posećivao u zatvoru i obećao joj je da će da izpravi nepravdu. Vinston Čurčil je uskoro izgubio mesto premijera, ali je 1951. godine, posle izbora, ponovo postao predsednik Vlade i tada je održao svoje obećanje i ukinuo je zakon protiv Veštičarenja. Dakle, u tako sagledanim društvenim okolnostima u Americi i Engleskoj tog vremena, ovakva teorija o pravljenju „rezervnih varijanti za ne daj Bože“ ima smisla. Da li je ona tačna ili nije tačna, verovatno nikada nećemo da saznamo. Ono što znamo jeste da je Veštičarenje posle Džeralda Gardnera preživelo. Do šesdesetih godina, to su bile male grupe koje su radile dalje od očiju javnosti, a onda je Veštičarenje stiglo u Ameriku i polako je počelo da izbija u javnost. Godine 1964. u Engleskoj se pojavio prvi broj veštičijeg magazina »Pentagram«, a 1969. godine u Americi je »Nju Jork Tajms« objavio jedan intervju sa Rejmondom Baklendom. Rejmond Baklend je bio prijatelj Džeralda Gardnera, a u Veštičarenje ga je uvela Džeraldova sestričina Monika Olven, i, kao što je na početku ove knjige već napomenuto, bio je prvi Veštac koji se preselio u Ameriku. Rejmond Baklend je uveo Eda Fiča i istorija Veštičarenja u Americi je počela. Veštičarenje se od tada razvijalo i dobijalo je nove oblike. Za Primer: Ed Fič je u obuku Veštica uključio neke tehnike, mada bez navođenja izvora, preuzete iz knjiga Franca Bardona (rad sa ogledalom, kontrola elemenata, tečni učvršćivač, stvaranje veštačkih Elementala, i slično). Danas se one

143

grupe, koje imaju uvođenu liniju do Džeralda Gardnera i koje su ostale blizke Džeraldovoj tradiciji ili tradiciji Aleksandra Sandersa, nazivaju Tradicionalnim Britanskim Veštičarenjem, i predstavljaju tvrdo tradicionalno jezgro Veštičarenja.

VEŠTIČIJI MAGIJSKI KUĆNI LJUBIMCI

U

legendama o Vešticama se, gotovo po pravilu, kao njihovi pratioci javljaju crne mačke, gavrani ili neke druge životinje koje uz pomoć svojih nadprirodnih sposobnosti služe svojim gospodarima. Inkvizicioni lovci na Veštice su verovali da su takve životinje bile poklon koji su Veštice dobijale od Đavola lično, ali to, naravno, nije ni blizu istini. Takve životinje se nazivaju »Srodnicima« i činjenica je da su ih Veštice u prošlosti, ali i danas, stvarno posedovale. Isto je tako činjenica da su te životinje svoje Magijske sposobnosti dugovale dugotrajnom treningu kojem su ih Veštice podvrgavale, a ne Đavolu. Tradicija kaže da su Veštice veoma brinule o svojim Srodnicima. Tako je kod Grilote D’Givrije u »Veštičarenju, Magiji i Alhemiji« ostalo zabeleženo da su Veštice »svoje žabe krstile, oblačile u crni baršun i vezivale im zvonca oko nožica, posle čega bi one igrale«. Sada vam je možda jasnije poreklo motiva žabe koja igra i peva u crtanom filmu, ipak za srednjovekovne Veštice je takvo verovanje bilo daleko od bilo kakve zabave. Smatralo se da, a to nije daleko od istine, Srodnici štite svoje gospodarice. Zato su Inkvizitori pažljivo posmatrali zatvorene Veštice i dovoljno je bilo da se u ćeliji pojavi pauk ili bubašvaba, pa da se to izkoristi za podkrepljivanje optužbe za Veštičarenje. Današnje Veštice, takođe, poseduju Srodnike, ali je sve to, svakako, daleko od paranoičnih fantazija mračnog Srednjeg Veka. Pri izboru svojih budućih Magijskih ljubimaca one su trude da za ovakvu obuku izaberu što mlađu životinju. Podrazumeva se da to mora da bude lični veštičiji ljubimac, a ne životinja koja pripada nekome drugom. Po opštem mišljenju, bar sudeći po nekoj mojoj mini anketi među nekim Vešticama koje sam mogao da pitam, mačke su najpogodnije životinje za one Veštice koje nemaju dovoljno iskustva u ovom poslu.

144

Da bi neka životinja bila uspešan Magijski veštičiji ljubimac potrebno je da prođe odgovarajući trening. Prvi nivo takve Magijske obuke životinja, u skladu sa veštičijim običajima u nekim tradicijama, traje jednu godinu i jedan dan. U toku tog perioda, Veštice se trude da što više vremena provedu zajednu sa svojim ljubimcem, kao i da što više nauče o njegovim navikama, karakteru i načinu na koji reaguje u različitim situacijama. Ovaj period služi da se uzpostavi što prisniji odnos između Veštice i životinje. Veštice to postižu na različite načine. Neki od tih načina su i plesanje sa životinjom pod svetlošću Mesečevih zraka, spavanje u istoj postelji, zajedničko obedovanje i slično. Neke Veštice čak praktikuju da upletu nekoliko vlasi svoje kose oko ogrlice životinje koju obučavaju, a pramen životinjskog krzna stave u svoju Magijsku torbu, između listova svoje Knjiga Senki ili na neko drugo odgovarajuće mesto. Sledeći nivo obuke, koji, takođe, traje jednu godinu i jedan dan, podrazumeva uzpostavljanje mentalnog izveštaja i telepatskog kontakta između životinje i Veštice. Da bi to postigle, Veštice koriste veoma jednostavne tehnike. Jedna od njih se sastoji u tome da sednu preko puta obučavane životinje, maksimalno se usredsrede na nju i mentalno joj upute poruku da treba da im priđe. To rade prvo gledajući životinju u oči, a za tim to isto izvode samo bez direktnog kontakta očima. Kada slanjem mentalne poruke postignu željene rezultate, Veštice prelaze na viši oblik ove tehnike koji se izvodi slanjem osećajnih poruka. To se radi tako što se oblikuje velika „grudva“ energije ljubavi i pošalje ka životinji. Pri tome se gleda kakvu će to reakciju da izazove kod životinje. Na suprotno od ove tehnike nalazi se ona tehnika kojom se životinja plaši, ili joj se govori da ode. Mnoge Veštice tvrde da su razradom ovih tehnika i njihovim potpunim ovladavanjem ne samo uspešno trenirale svoje kućne ljubimce, već i da su razvile moć kontrole divljih zveri, što je veština koja se tradicionalno pripisuje Vešticama. Naredna tehnika koju koriste Veštice u procesu Magijskog treninga životinja jeste tehnika kojom se ka životinji usmerava psihička energija. Veštice, kada aktiviraju dovoljnu količinu takve energije, vrše njen prenos u smeru životinje. To se izvodi tako što rukama, iznad i oko životinje, čine pokrete slične onima koje bi činile kada bi ih milovale. Dok to rade, Veštice se trude da opaze koliki stepen energije je potrebno da se uputi ka životinji

145

da bi ona postala aktivnija. Tokom Magijskog rada ovakve informacije mogu da budu veoma korisne zato što, po ponašanju dobro iztrenirane životinje, može da se oceni u kojoj meri je, unutar Magijskog Kruga, aktivirana i usredsređena psihička energija. Tehnici projektovanja psihičke energije ka životinji je suprotstavljena smirivanja i opuštanja životinje. To se izvodi tako što prvo pokušate da smirite životinju korišćenjem izključivo fizičkog kontakta, dakle milovanjem i masažom, a za tim i korišćenjem telepatskih tehnika bez upotrebe fizičkog dodira. Za tim se kombinuju fizičke metode sa telepatskim metodama, sve vreme prateći kako životinja reaguje. Još jedna veštičija tehnika koja se koristi u Magijskoj obuci životinja jeste testiranje životinja na različita razpoloženja njihovih gospodarica. To se izvodi tako što se mentalno projektuje energija, to jeste energetski naboj koji prati mentalna stanja kao što su bes, radost, melanholija, napetost i slično. Kao i obično, rezultati ove vežbe se, naravno, brižljivo evidenturaju i kasnije se koriste po potrebi. U upoznavanju životinja je bitna i reakcija koju izpolje u susretu sa drugim životinjama. Kada se one posmatraju teži se da se primeti da li postoji razlika situacije u kojoj se suočavaju sa jedne strane trenirana životinja, a sa druge strane ne trenirana životinja, i slučaja kada se u isto vreme nađu dve ili više Magijski treniranih životinja. Od posebnog je značaja je da zapazite da li u ovom drugom slučaju životinje, osim običajenih načina „razgovaranja“ pokazuju i znake korišćenja telepatije, ili, možda, nekog drugog nadprirodnog načina saobraćanja. Naprednija veštičija obuka životinja podrazumeva još suptilnija testiranja njihovog izvančulnog opažanja. Za tako nešto, Veštice koriste veštački stvorene Elementale. Elementali su živa energetska bića koje Veštice same prave i ovladavanje radom sa Elementalima spada pod sam početak obuke svake Veštice. Ja jesam radio sa Elementalima, ali NIKADA to nisam koristio sa životinjama, ali, osobe koje su mi dale ove tehnike tvrde da se

146

ovom tehnikom postižu veoma značajni i interesantni rezultati. Dobar učinak se ostvaruje i tako što se Veštica Astralno projektuje izvan tela i u različitim oblicima predstavi životinji. Konačno, Veštice u Magijskoj obuci životinja koriste tehniku kojom svoju svest prenose u telo životinje koju treniraju. To je prilično osetljiv poduhvat tokom kojeg Veštice, kao bića na višem evolutivnom stepenu razvoja, zaposedaju biće na znatno nižem evolutivnom nivou ― treniranu životinju. Veštice kažu da je ova tehnika veoma važna, jer im otkriva potpuno nove mogućnosti za rad sa ovako Magijski pripremljenim životinjama. Mnogo zbunjenosti je izazvala činjenica da su u literaturi o Vešticama ovako obučene životinje nazivane Srodnicima, baš kao i posebna vrsta Uslužnih Duhova sa kojima Veštice, takođe, rade. Ipak, činjenica je da i jedni i drugi dele isto ime, mada su Srodnici često nazivani i Impovima. Takvi Srodnici su mogli da nastanjuju razne predmete, najčešće prstenje i boce (od tuda i poreklo legende o Duhu u lampi). Impovi su bili čest motiv u srednjovekovnoj Magiji i Alhemiji, pa se, za primer, za Paracelzusa pričalo da čuva jednog takvog Duha u kristalnoj Jabuci i svog mača. Zbunjenost je povećala činjenica da su Veštice u prošlosti, baš kao i danas, takve Uslužne Duhove često projektovale unutar svojih treniranih ljubimaca, da bi oni tako za njih lakše obavljali neke poslove. Sa obzirom na to, jasno je da tehnika tokom koje Veštice svoju svest prenose u telo životinja ima za cilj da te životinje pripreme da budu pogodni nosioci veštičijih Duhova Pomagača. Možda može da izgleda da je takav tretman životinja okrutan, ali takav stav bi bio velika greška. Životinja tokom treniranja u opšte ne trpi, već je, na protiv, ta tehnika po nju od neprocenjivog značaja, i u karmičkom i u evolutivnom smislu. Objašnjenje ovoga bi zahtevalo da uđemo u teoriju o grupnim dušama i evoluciji duše kroz razna kraljevstva, ipak, to je tema koja bi veoma prevazišla opseg ove knjige, pa zainteresovane upućujem na veoma obimnu teozofsku literaturu koja se u velikoj meri bavila. Ovim bi se završila obuka životinja na mentalnom nivou. Ono što Veštici preostaje da uradi jeste to da ritualno posveti životinju. Pri tome, mnoge od njih svojim ljubimcima daju nova imena koja imaju određena Magijska značenja. Postoji nekoliko načina za

147

izbor takvih imena. Proricanje je jedan od tih načina, ali nije redko da ime Veštica spozna na neki neobičan ili metafizički način. Broj Srodnika nije ograničen samo na jednog Magijskog ljubimca. Svakako, uprkos predrasudama, to ne moraju obavezno da budu crne mačke ili gavrani. U stvari, srednjovekovne Veštice u opšte nisu držale crne mačke, već prugaste mačke, koje su poticale od pripitomljenih divljih mačaka. Ako se pogleda u prošlost i prošeta po raznim kulturama, može da se vidi da je, za primer, mačka bila sveta životinja još u drevnom Egiptu. Povezanost boginje i mačke se sreće kao motiv i u mnogim drugim kulturama i, obzirom na to, ne treba da se čudite činjenici što je mačka omiljena životinja Veštica. Veštice, pored toga, mačku smatraju mističnim stvorenjem koje može da im pomogne da razotkriju tajne njihovih sopstvenih unutrašnjih dubina i povezuju je sa noći. Mačka im tako pomaže da dođu u dodir sa svojom tamnom stranom bića, koju većina ljudi uporno i panično pokušava da izbegne umesto da je prihvati i da joj se prilagodi. Mačke, tako u metaforičnom smislu, vode Veštice kroz tminu njihovih duša, razterujući strah od onih delova ljudske psihe od kojih jako puno može da se nauči ako se ne odbace, i iza kojih, po učenju Veštica, leži svetlost istinske samospoznaje. Sa gavranima, koji su među najčešćim veštičijim ljubimcima, stvar je nešto drugačija. Keltska mitologija je prepuna priča o ovim pticama, a najveći broj današnjih Veštica nadahnuće, inspiraciju i duhovno izpunjenje nalazi baš u keltskom panteonu. Tako je ostalo zabeleženo da je boginja Morigan mogla da se pretvori u gavrana, posle čega bi kružila iznad ratnih polja. Kajlik, zastrašujuća starica, takođe se pojavljivala u obliku gavrana. Keltski bog Bran je, isto tako, bio povezan sa gavranom. Gavrani se sreću i u motivu divljeg lova, gde lete ispred Velikog Rogatog Lovca. Svakako, ova ptica se sreće i u mnogim drugim mitologijama širom celog sveta. U tevtonskoj tradiciji, dva gavrana, zvana Hugin i Munin, prate boga Odina. Grci su gavrana smatrali proročkom pticom, posvećenom bogu Apolonu. Takođe su verovali da je gavran nekada bio podpuno bela ptica, ali ga je Apolon prokleo da bude večno crn kada mu je doneo vest o neverstvu njegovog ljubavnika Koronisa. Arapi gavrana zovu »Abu Aajir« (Otac Predskazanja). Za Tibetance je gavran glasnik najvišeg bića. Među tim, u hrišćanskoj tradiciji, gavran zauzima mnogo manje cenjeno mesto. Po

148

legendi, on je bio jedna od ptica koja je poletela sa Nojeve Barke u potrazi za zemljom, ali je, zbog toga što se nije vratio da donese vest o kopnu koje je pronašao, proklet da bude crn i da jede crkotine. Veštice smatraju da ih gavran vodi ka neponovljivoj avanturi prepunoj neočekivanog i opasnog. Za njih, Magija često podrazumeva, u cilju sticanja duhovnih znanja, preuzimanje velikih rizika i izlaganje mogućoj propasti, a za Veštice je baš gavran taj koji ih vodi duž tog puta. Gavrana za svog Magijskog životinjskog pomagača pogotovo biraju Veštice posvećene boginji Morigan, zato što je gavran, kao što sam već rekao, simbol njenog aspekta ratnice, proročice, Čarobnice i izceliteljke. Veštice, osim toga, koriste gavrana kao duhovnog vodiča, ali i kao pomagača u Ritualima Zaštite, proricanja, izceljivanja i aktiviranja psihičke energije. Izbor životinje koja će Veštici da služi kao Magijski pomagač, osim ličnih koristi, zavisi i od mnogih drugih faktora. Često se događa da postoji karmička veza između Veštice i životinje. Za Primer: postoji slučaj, za koji podpuno slučajno znam, kada se jednoj američkoj Veštici njena Magijska mačka vratila u telu jedne druge mačke. Za Veštice su ovakvi slučajevi ponovnog inkarniranja životinja kod njihovih starih vlasnika znak da je životinja u nekoj od prethodnih inkarnacija najverovatnije oslobođena od pripadnosti grupnoj duši svoje vrste. Sa takvim životinjama je mnogo lakše da se radi, a njihove vlasnice kažu da su njihove Aure veće i drugačije boje nego što je to običajeno.

VEŠTIČARENJE, UMETNOST I POPULARNA KULTURA

P

riča o veštičijoj i paganskoj muzici počinje još kada je Gvidion Penderven izdao kasetu pod nazivom »Pesme Stare Religije«. Dve godine kasnije Džim Alan i Selena Foks izdaju »Muzika Magije Kruga«. Osamdesetih godina je „veštičija muzička scena“, sa autorima kao što su Kenija i Cipore Klejn, ili, pak, Gospođa Isidora i Gospodar Pan, već bila čvrsto uzpostavljena. U glavnom su u pitanju bila kasetna izdanja, uz po neki vinil, a nastupi su najčešće bili na nekim od paganskih ili veštičijih festivala. Tokom devedesetih godina, Vika i Paganizam su postali toliko

149

rašireni da se oko njih razvila jedna cela složena kontra-kultura sa svojim zvezdama i njihovom vernom publikom. Nesumnjivo najpoznatiji vikanski muzički projekat u ovom trenutku su Inkubus-Sukubus, škotski veštičiji rok bend poznat i izvan veštičijih krugova. Nastali su krajem osamdesetih godina kao poslepank grupa. Njihovo interesovanje za Okultno, pri čemu je dobro da napomenem da su oni Uvođenici veštičije tradicije Aleksandra Sandersa, nije bilo čudno, jer je činjenica da je to bilo često podučje interesovanja i inspiracije mnogih pank, „novotalasnih“ i alternativnih grupa (»Vibrirajuća Hrskavica«, »Krv i Ruže«, »Ubijajuća Šala«, »Sat Dva«, pa čak, što sam tek nedavno saznao, i Blondi). Za Toju Vilkoks, poznatu „novotalasnu“ pevačicu iz tog perioda, a kasnije i glumicu koja je glumila u filmovima Dereka Žarmana, čak se priča da poseduje originalnu Knjigu Senki Aleksandra Sandersa. InkubusSukubus su prvo bili tipičan narodni rok bend koji je, u glavnom svirao po britanskim skupovima Paganske Zajednice. Početkom devedesetih godina, posle njihove turneje po Nemačkoj, primetili su da su bili jako dobro primljeni od strane tako zvane gotičke podkulture i od tada InkubusSukubus počinje da postaje tretiran kao gotički rok bend. Oni i dalje sviraju pored velikih koncerata širom celog sveta i male koncerte za svoje Vika prijatelje. Činjenica je da je Vika tokom devedesetih godina postala medijski izplativa za izkorišćavanje. Film »Veština« (The Craft) je Viku na velika vrata uveo u Holivud, a priča o pravoj Veštici koja je bila stručni savetnik pri snimanju tog filma je pokrenula ceo trend angažovanja takvih Vika savetnika. Imidž koje su Veštice imale u filmovima i serijama je polako počeo da se menja i one su sada prikazivanje u mnogo boljem svetlu. Popularna serija o Bafi, iztrebljivačici vampira, je, za primer, ubacila veoma

150

pozitivno prikazan lik Vikanke, jer je jedan od ključnih producenata počeo da primenjuje i praktikuje Veštičarenje. Ipak, prava eksplozija popularnosti Veštičarenja je ubedljivo i neoborivo nastala sa serijom »Čari« (Charmed) i sa Harijem Poterom. Naravno, u oba slučaja je cela ideja prikazana do nekle plitko, ali je to, pre svega, u velikoj meri svetski razbilo klasičan stereotip o lošoj Veštici, a za tim je i zainteresovalo izuzetno mnogo mladih ljudi za Veštičarenje (što je, po mom mišljenju, veoma dobro). Tako, trenutno imamo DVA oblika Veštičarenja. Jedan oblik je bajkovita i šljašteća fantazija šou biznisa koje više ne prikazuje Veštice kao negativca, već kao nekog ko se bori za pravdu i tu staje bez prevelikog udubljivanja u metafiziku. Drugi oblik je PRAVO Veštičarenje koje je još uvek hermetično i koje se bori da izbegne komercijalizaciju. Zato, većina umetnika nadahnutih Vikom i dalje ne želi da se otvoreno Vikanski izjavi. Za Primer: Stivi Niks iz Flitvud Maka je nekoliko puta povezivana sa Vikom. Takođe, neki njeni spotovi izgledaju veoma „veštičije“, ipak ona je nekoliko puta porekla da ima veze sa Veštičarenjem, možda, i zato što je njena publika sastavljena, u glavnom, od „dobrih američkih Hrišćana“.

VEŠTIČIJA MORALNOST I SAMOODBRANA sam reči veštičiji zakon veli: ako ne činiš zlo, čini što se želi«. Ovo je OSNOVNO moralno pravilo u Viki koji je Dorin Valijente objavila 1978. godine. Pre toga, nekoliko nezavisnih izvora, gotovo identičan kredo je objavljen tokom šesdesetih godina u nekoliko veštičijih časopisa (»Pentagram« i »Rastući Mesec«), što upućuje da mu je poreklo znatno starije, ipak njegovo poreklo verovatno nikada neće da bude potpuno razjašenjeno. Prvi deo liči na detalj iz knjige »Avanture Dobrog Kralja Pausoleja« čiji moral Džerald Gardner i pominje u svojoj knjizi »Značenje Veštičarenja«. Drugi deo je očigledno preoblikovan da liči na poruku »Knjige Zakona« Alistera Kroulija. Verski fanatici su to, po pravilu, tumačili kao „satanistički poziv na moralni pad i odsustvo svih moralnih pravila“, ali »

O

151

je takvo tumačenje čista budalaština. Prava istina je da je prvi koji je upotrebio taj izraz bio Sveti Avgustin, i da on, u stvari, još uvek znači da, ako je neko dovoljno predan Bogu, onda ne može da pogreši jer ga vodi Božija Volja. Dakle, veštičija religija nije nešto što čoveka prepušta proizvoljnosti i moralnom padu, već postoje i neke smernice koje obezbeđuju uzpostavljeni društveni sistem vrednosti. Ukupno postoji nešto preko 160 veštičijih Zakona za koje se smatra da ih je Džerald Gardner prekopirao iz Knjige Senki Doroti Kluterbak, mada se ne izključuje mogućnost da su kasnije rađene prepravke i dodavanja. Prvi put su objavljeni u biografiji Aleksandra Sandersa, koji ih je dobio od Pati Kapinski, koja ga je uvela u Veštičarenje. Nju je, pak, uvela sama Patricija Krovter i dala joj je te Zakone koje je ona, opet, dobila od Džeralda Gardnera lično. Ovi Zakoni su veoma zanimljivi po pitanju samoodbrane. Oni navode da su Veštice nekada koristile svoje umeće protiv svojih neprijatelja, ali da danas to NE ČINE. Veoma je poražavajuće za one koji očekuju da će tek tako da steknu moć kojom će, za primer, da se osvete svima koji su bili loši prema njima. U glavnom, Magija to ne daje. Bar ne na taj način. Magija nas ojačava i uči nas mudrosti. Kroz kontakt sa metafizičkim mi ojačavamo i postajemo samouvereniji. Naša moć u svakodnevnom životu je onda stvarna i jednostavno manje dolazimo u životne situacije da nam je osveta potrebna. U ovom vrlom trenutku, Veštice se bore za svoja prava, ali to je borba demonstracijama i peticijama, lobiranjem u parlamentima i javnim nastupima. NE zabijanjem igala u lutkice. Zvezdani Jastreb („Starhawk“) je definitivno žena koja ima moć. Kada je Zvezdani Jastreb došla u Evropu da sakuplja materijal za dokumentarni film o Mariji Gimbutas, sa svojom širokom crnom suknjom, gomilom srebrnog nakita i razčupanom kosom izgledala je kao arhetipska Veštica. Ali, to je samo ukras. Ono što je bilo apsolutno fascinantno jeste

152

moć kojom je ona jednostavno odisala. Jednostavno, ko je nije sreo nije mogao da to ne primeti. Zvezdani Jastreb svoju moć usmerava na svoj „Magijski aktivizam“ kojim se bori protiv ekološkog zagađenja, globalizacije, seksizma, i sličnog. Umesto da baca kletve, njena Magijska zajednica iz San Franciska pravi demonstracije sa pevanjima svetih pesama, bubnjanjem, protestnim marševima i zaustavljanjima saobraćaja. Da bi ovaj aktivizam opravdao onaj deo naziva koji glasi Magijski, Magija, kao zaštita, je uvek tu da podrži celu stvar. Veštice imaju razne tehnike za zaštitu. Postoje takozvane veštičije boce koje se izpune raznim stvarima i pripreme na odgovarajući način, a za tim se zakopaju na odgovarajuća mesta. Za tim, Veštice u tu svrhu koriste veštačke Elementale. Ipak, ja sam duboko uveren da su najbolja zaštita kontakt sa božanstvima, zdravo razsuđivanje, lični moral, osećaj za humor i Ljubav koju neko poseduje. Toliko od mene i srećno na vašem Magijskom putu!

153

SADRŽAJ

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

154

Uvod Veštice – Mit ili Stvarnost? Obuka i Rad Veštica Magijska Oruđa i Pomagala Veštica Građa Veštičijeg Rituala Veštičiji Praznici – Spiralni Put do Jastva Veštičiji Duhovi Pomagači Magijska Upotreba Bilja Tajne Veštičijih Simbola Magijska Pisma Boginja – Osnovno Božanstvo Veštica Rogati Bog Veštica Veštice Protiv Satanista Ostale Neopaganske Organizacije Dopuna Knjizi Dodatak Knjizi

4 6 26 46 61 70 80 89 96 107 112 116 120 127 132 139