Uvod U Opštu Lingvistiku - Skripta [PDF]

Zitiervorschau

Uvod u opštu lingvistiku I skripta

Uvod Osnivač opšte lingvistike je Ferdinand de Saussure. On je i osnivač strukturizma u lingvistici. 1

Lingvistika je nauka o jeziku. Bitna svojstva jezika: • Jezik je sistem zato što nije skup nepovezanih elemenata nego je organizovana celina čiji delovi stoje u odredjenim medjusobnim odnosima, obrazujući jednu strukturu. U toj strukturi mesto i uloga pojedinih sastavnih delova odredjeni su upravo odnosom prema drugim sastavnim delovima i prema celini. • Jezik je sistem znakova zato što počiva na principu simbolizacije, tj. reprezentovanja nekog elementa stvarnog ili imaginarnog sveta nekim elementom jezika. • Jezik ima formalno-funkcionalna obeležja: o Jezik je višeslojna, hijerarhijski ustrojena struktura, u kojoj jedinice nižeg reda svojim kombinovanjem obrazuju jedinice višeg reda. On je dvostruko artikulisan (raščlanjen) sistem, jer se u njemu uvek razlikuju plan sadržaja i plan iskaza, odnosno plan jedinica sa značenjem (reči) i plan jedinica bez samostalnog značenja, koje svojom kombinatorikom daju jedinice sa značenjem (glasovi – foneme). Stvari o kojima se u nekom jeziku govori otelovljene su u njegovim rečima (prva artikulacija), ali su same te reči dobijene slaganjem jedinica druge vrste – glasovima (druga artikulacija). Ovo jezik čini jako ekonomičnim sistemom. o Opisani formalni principi čine jezik jako produktivnim. Oni omogućuju prirodno i neprekidno straranje novih iskaza, kojima se izražava i saopštava neograničeno mnoštvo novih misaonih sadržaja. o Jezik poseduje izvanredno važno svojstvo dislokacije ili «izmeštanja» u prostoru i vremenu. On nije vezan za neposredni kontakt komunikacijskog čina tj. za ono što se dešava «ovde» i «sada», pa se njime može govoriti ne samo o stvarima koje su u datom trenutku prisutne nego i o stvarima prostorno i vremenski udaljenim ili čak nepostojećim. o Jezik se prenosi i usvaja kulturnim putem. On mora iznova da se uči u svakoj generaciji; jedna od posledica ovoga je neprekinuti lanac promena u jeziku od jednog pokoljenja do drugog.

Jezički znakovi U teorijskoj lingvistici, jedinice jezičke organicazije posmatraju se kao jezički znaci. Jezički znak je spoj nekog jezički uobličenog pojma (tj. nečeg označenog) i odgovarajuće zvučne ili grafičke predstave (tj. nekog označitelja). Jezički znak je: •Arbitraran (proizvoljan) •Konvencionalan (društveno ustanovljen, dogovoren) •Linearan (j a b u k a) →→→→→ Jezički znaci ulaze u složene medjusobne odnose, obrazujući znakovne sisteme. 2

Primeri: •“cat”(engleski) •“chat”(francuski) •“gatto”(italijanski) •“gato”(španski) •“Katze”(nemački) •“кошка”(ruski) •“mačka”(srpski) •“katoj”(esperanto)

•“apple”(engleski) •“pomme”(francuski) •“mela”(italijanski) •“manzana”(španski) •“Apfel”(nemački) •“яблоко”(ruski) •“jabuka”(srpski) •“pomo”(esperanto)

Jezik kao sistem znakova •Organizovana, hijerarhizovana struktura •Dvostruka artikulacija Glas > morfema > reč > sintagma > rečenica(izkaz) > tekst(diskurs) Funkcije jezika Zašto se služimo jezikom? •Da kažemo šta mislimo, •Da kažemo šta hoćemo, •Da popričamo, •Da iskažemo emocije, •Da pokažemo “ko smo”, •Da budemo pristojni, •Da budemo nepristojni, •Da se našalimo, •Da se poigramo... Podela jezičkih funkcija: •Komunikativna – osnovna i najšira funkcija, koja zapravo obuhvata većinu drugih, u njoj utemeljenih jezičkih uloga. •Kognitivna (saznajna) – takodje bitna funkcija. Jezik pomaže u uobličavanju pojedinih vidova vanjezičke stvarnosti, time što ih izdvaja, imenuje i dovodi u medjusobne odnose. •Kulturna – civislizacijski neophodna; služi za beleženje dogadjaja, za usmeno predanje, za istorijske zapise i hronike, za utvrdjivanje zakonika ustava, raznih društvenih sporazuma, državnih ugovora i drugih važnih dokumenata. •Simbolička – povezuje ljude unutar i izmedju generacija, u savremenom životu, ali i u sklopu istorije, tradicije, književnosti i kulture jedne društvene zajednice. Jezik postaje i merilo grupnog identiteta, simbol etničke, nacionalne, verske ili socijalne pripadnosti. •Estetska – jezik je široko i rado upotrebljavan izvor estetskog zadovoljstva. •Magijska – zasnovana na verovanju u suštinsku i sudbinsku vezu izmedju reči i onoga što one označavaju •Kontaktna i funkcija održavanja kontakta - jezikom se, u okviru kontaktne funkcije, uspostavlja kontakt sa sagovornikom, posle čega može doći do primene jezika u nekoj drugoj funkciji. Jezik u funkciji održavanja kontakta primenjujemo kad god zastanemo da proverimo da li nas neko razume, da li uopšte prati naše izlaganje itd. •Funkcija olakšanja/izražavanje emocija – kada jezik služi kao ventil za otpuštanje suvišne emocionalne ili nervne energije. •Izvođačka funkcija – kada se samim jezičkim iskazom izvodi čin koje se njime označuje. 3

Jezičke funkcije u odnosu na elemente govorne situacije: Govorna situacija: •Pošiljalac •Primalac •Predmet •Poruka •Kod •Komunikacioni kanal

Jezičke funkcije: •Emotivna •Direktivna •Referencijalna •Poetska •Metajezička •Kontaktna

Jezik – misao – stvarnost Jezik i mišljenje: •Vrste mišljenja? •Nezavisnost ili identičnost? •Jezik zavisi od mišljenja, ili mišljenje od jezika? Odnos izmedju jezika i mišljenja pokazuje se veoma složenim. Jezik pruža jedan neophodan princip analize ne samo doživljenog i stvarnog nego i potencijalnog, pa i imaginarnog sveta. Jezik i misao postoje naporedo, uzajamno se dopunjuju i u celini ne mogu jedno bez drugog. Mišljenje daje jeziku važan deo njegove svrhe, ono što ga duboko prožima i tera ga na stalno usavršavanje i prilagodjavanje sopstvenih struktura. Jezika stvarnost: •Percipirana stvarnost zavisi od jezika, ili jezik samo kodira kategorije realnosti? Jezik olakšava orjentisanje u stvarnosti. Da nemamo jezik, ne bismo mogli u punoj meri misliti niti saznavati svet, pa tako ne bismo mogli mnogo šta ni da izražavamo ili saopštavamo drugima. Edvard Sapir i Bendžamin Lij Vorf Sapir‐Vorfova hipoteza: Lingvistički determinizam Lingvistički relativizam – po ovoj hipotezi specifična struktura maternjeg jezika svakog čoveka bar u nekim tačkama utiče na njegovo vidjenje sveta.

Fonetika

Fonetika se bavi fizičkom (fiziološkom i akustičkom) stranom govora; njena osnovna jedinica je glas – artikulisani zvuk u govoru. Fonetika - različiti tipovi i discipline 1. - artikulatorna (artikulaciona) – daje klasifikaciju govornih glasova odnosno njenih proizvodjenja - akustička - prenošenje glasova kroz zvučne talase - auditivna – prijem tj. prepoznavanje glasova - istorijska, savremena - eksperimentalna - sinteza govora - primenjena fonetika 4

Glasovi i sistem glasova Artikulacija glasova - vazdušna struja Govor se stvara proizvodjenjem, potiskivanjem, oblikovanjem i ispuštanjem vazdušne struje; ovaj uobičajeni tok zove se egresija (pulmonalni glasovi). Pojedini glasovi u nekim jezicima proizvode se obrnutim pravcem, tj. usisavanjem spoljnog vazduha, što je ingresija (nepulmonalni glasovi). Nepulmonalni glasovi su: + Klikovi - vazduh od pregrade koju velum napravi sa zadnjim delom jezika do neke druge pregrade u usnoj duplji. + Glotalički glasovi : ejektivi –egresivni glasovi implozivi –ingresivni glasovi - glasnice *vibriranje glasnica proizvodi: + zvučne glasove + intonaciju (promenu visinu) glasa + glotalne glasove [ɦ] [ʔ] *mirovanje glasnica proizvodi: + bezvučne glasove - mesto artikulacije (usna duplja) bilabijalni: p b labiodentalni: f v dentalni: t d s z c (θð) alveolarni: r l n palatalni: đ ć dž č ž š nj lj j (∫ ӡ ç յ) velarni: k g x uvularni: χ R - način artikulacije *opstruenti: °plozivi - potpuna prepreka, naglo razdvajanje, efekat – prasak bpdtgk °frikativi - uska prepreka, trenje molekula vazduha, efekat – frikativni šum vfzsžšh °afrikate - potpuna prepreka, otvara se naglo (izaziva prasak), stvarajući tesnac usled čega dolazi do trenja molekula vazduha (izaziva frikciju) đ ć dž č c *sonanti: °nazali: pregrada u usnoj duplji, otvoren prolaz vazduhu kroz nosnu duplju m n nj °laterali: pregrada u usnoj duplji, prolaz vazduhu sa jedne ili obe strane jezika l lj °vibranti: jednoudarnik ili pravi vibrant (2-4 puta) r °poluvokali j 5

- tip rezonatora *ždreona *usna *nosna duplja Postoje: nazalna i oralna artikulacija Vokali – osnovne odlike - nema prepreke protoku vazdušne struje, kvalitet vokala zavisi od oblika i veličine rezonatora - nosilac sloga, tj. vokali imaju slogotvornu funkciju vA-na -cvsa-da -cvcsat -ccvsva-ki -cccvstra-šan -ccvcglas -cccvcstrah Kriterijumi za opisivanje vokala *deo jezika koji je podignut – prednji, centralni, zadnji Prednji: i e ε; Centralni: a; Zadnji: α o u; *stepen visine do koje se jezik podiže u pravcu nepca – visoki, srednji, niski Visoki: i u; Visokosrednji: e o; Visokosrednji: ε; Niski: a α; *položaj mekog nepca – oralni, nazalizovani *oblik usnenog otvora – neutralni (a e), razvučeni (i), zaokruženi (o) (labijalizovani), zaokruženi i blago ispupčeni (u) *umlauti – preglašeni vokali npr. francuski, nemački: soeur, lune, Köln, Münich *nazalizovani – /ã, õ/ npr. francuski, portugalski, poljski…dans, bon(fr.) *“rotacizacija” /∂/ npr. neki dijalekti engleskog ako se /r/ nađe ispred vokala: bird, were… Diftonzi (dvoglasi), Triftonzi (troglasi) Kombinacije vokala u istom slogu pri kojima artikulacija počinje jednom vokalskom vrednošću, a završava se drugom. Pripadaju jednom slogu. Diftonzi - say, boy, cow, my (engl.), mein(nem.) Triftinzi – fire, our (engl.), miei (nem.) Vokali i vokoidi *Silabičku (slogotvornu) funkciju može imati i konsonant, tj. sonant crv, prst, Vltava vokoidi = vokali + silabički konsonanti (w, r, l, lj, j) 6

Fonetska transkripcija *IPA –International Phonetic Association International Phonetic Alphabet Oto Jespersen (1860-1943) - prvi predložio da se ustanovi fonetsko pismo -prva verzija međunarodnog fonetskog alfabeta data je 1888 -za svaki glas koristi se poseban simbol, bez obzira o kom jeziku je reč

Fonologija Fonologija se bavi glasovnim sistemima (proučava glasove) pojedinih jezika sa njihove funkcionalne strane, tj. proučava njihovu ulogu u sistemu glasova. Artikulaciona baza To je skup navika da se spontano izgovaraju glasovi upravo tog, a ne nekog drugog jezika. * a) artikulaciona sposobnost za sve glasove b) jedan govornik varira svoj izgovor; različiti govornici isti glas akustički različito izgovaraju *artikulacione navike za maternji jezik *od niza mogućih glasova svaki jezik “bira”svoje glasove Minimalni parovi Identifikacija fonema podrazumeva korišćenje metode tzv. minimalnih parova – takvih kod kojih se dve po značenju odelite reči formalno razlikuju samo u jednoj fonemi. Ruma – ruma – [R] uvularni / [r] alveolarni ŗuma – rima –[ŗ] labijalizovani [r] nelabijalizovani ruka – luka – u srpskom distinktivno, u japanskom ne phar - [ph] u srpskom slobodna varijacija, u engleskom alofon, u hindi jeziku fonema

DEFINICIJE I TERMINOLOGIJA FONEMA – najmanja distinktivna jedinica; bez značenja; ima distinktivnu funkciju, a to znači da se pomoću foneme razlikuju značenja viših jedinica (više jedinice su značenjske, jedinice prve artikulacije...) FON (glas) – svaka realizacija foneme ALOFON (kombinatorička varijanta foneme) – kontekstualno uslovljena realizacija foneme Fakulatativne varijacije foneme Distinktivno ili razlikovno Ana i Anka - [n] je dentalno i [ŋ] velarno Fonološka distinktivna obeležja - FDO 7

*Prisustvo/odsustvo nekog artikulacionog ili akustičkog svojstva kojim se foneme međusobno razlikuju *Markiranost/nemarkiranost *Prirodna klasa npr. k, g, h – velari m, n, nj – nazali /a/ /m/ vokalsko/nevokalsko /n/ /d/ oralno/nazalno /t/ /d/ bezvučno/zvučno /t/ /s/ prekidno/neprekidno /l/ /ł/ nevelarizovano/velarizovano ±vokalsko ± nazalno ± prekidno ± zvučno /a/ + + /m/ + + Fonološke univerzalije * 12 FDO mogu se opisati svi jezici sveta * mogu se svi glasovi istim obeležjima opisati npr. visoki, niski, palatalni, velarni * usvajanje jezika: ± vokalsko ± palatalizovanost Distribucija fonema * inicijalni, medijalni, finalni položaj * moguće i nemoguće kombinacije * moguće: ostvarene ili neostvarene Fonotaktika - pravila ulančavanja fonema - ograničenja u distribuciji fonema - najčešće u inicijalnom i finalnom položaju Glasovne alternacije 1 *asimilacija – jednačenje susednih glasova °po zvučnosti potpis < pod + pis svadba < svat + ba °po mestu artikulacije iždžikljati eat Trigrami (3 grafeme) - 1 fonema > watch Tetragrami (4 grafeme) - 1 fonema > Deutschland Pravopis (ortografija) To je skup pravila kombinovanja alfabetskih znakova u nekom jeziku + interpunkcija, velika i mala slova, itd. Etimološki – odražava ranija stanja u jeziku ili prenosi izvorni pisani oblik stranih imena i reči. Fonetski? – teži prenošenju savremenih zvučnih vrednosti u pisani oblik. Transliteracija – prenošenje znakova iz jednog pisma u drugo. Transkripcija – prenošenje glasova u pismo. Jezički nivoi Fonetika > Fonologija > Morfologija > Sontaksa > Semantika > Tekst, diskurs, pragmatika Struktura jezika: • izgovor – fonetika i fonologija • gramatika – morfologija i sintaksa • značenje – semantika

GRAMATIKA Gramatika je sistem pravila za povezivanje jezickih jedinica. Gramatično = pravilno? u vezi s tim - u vezi toga - u vezi sa to X na telefonu - kraj telefona - na telefonom X po meni - prema mom mišljenju - po ja - prema mojim mišljenju X 10

Gramatička pravila Preskriptivna pravila: Šta je pravilno? Samo ono što je propisano kao pravilno! Deskriptivna pravila: Šta je pravilno? Sve ono što je gramatično! Gramatička pravila koja zanimaju lingvistiku jesu ona koja regulišu moguće kombinacije elemenata nižeg nivoa u jedinice višeg nivoa. Morfologija kuća > kućica > kućicom * kuća > kućom > kućomica Sintaksa Student je kupio dve knjige. *Student je kupio dve knjigu. *Student je kupila dve knjige. *Je dve knjige kupio student. Gramatičke kategorije i odnosi Analiza rečenice prema vrsti reči: Zbog gužve u saobraćaju, nekoliko studenata je zakasnilo na predavanje. pred. im. Pred. im. prilog im. gl. gl. pred. im. Vrste reči * Promenljive imenice zamenice pridevi glagoli brojevi

*Nepromenljive prilozi predlozi veznici uzvici rečce

Definisanje vrsta reči Šta su glagoli? *Semanticki kriterijum +Glagoli označavaju radnju, stanje ili zbivanje. *Morfološki kriterijum +Glagoli se odlikuju morfološkim kategorijama roda, broja, lica, vremena, načina, stanja, vida. *Sintaksički kriterijum +Glagoli u rečenici obavljaju funkciju predikata, subjekta, predikativa. Šta su imenice? *Semantički kriterijum 11

+Imenice imenuju ljude, životinje, stvari, mesta, pojmove... *Morfološki kriterijum +Imenice se odlikuju morfološkim kategorijama roda, broja i padeža. *Sintaksicki kriterijum +Imenice u rečenici obavljaju funkciju subjekta, objekta, imenskog predikativa... Vrste reci i njihove kategorije Vrsta reči IMENICE ZAMENICE PRIDEVI GLAGOLI PRILOZI

Kategorije rod, broj, padež rod, broj, padež, lice rod, broj, padež, vid, stepen poredjenja rod (1), broj, lice, vreme, način, stanje, vid, rod (2) stepen poredjenja

Kategorije Gramatička kategorija je sistem od najmanje dva člana koji izražava neki gramatički odnos. Najčešce: gramatički oblici pojedinih vrsta reči. U srpskoj lingvističkoj tradiciji razlikuju se: MORFOLOŠKE KATEGORIJE npr. rod kod prideva; vid kod prideva KLASIFIKACIONE KATEGORIJE npr. rod kod imenica; (vid kod glagola) Članovi kategorije su vrednosti koje ta kategorija može da ima. Npr. Rod – muški, ženski i srednji Broj – jednina, množina i paukal Clanovi kategorija (srpski): Kategorija Clanovi ROD M, Ž, S / (ne)prel BROJ J, M, P PADEŽ N, G, D, A, V, I, L LICE 1, 2, 3 VREME prezent, aorist... NAČIN imperativ, potencijal STANJE aktiv, pasiv VID (ne)svršeni / (ne)odree STEPEN POREDJENJA POZ, KOMP, SUP Analiza reči u rečenici prema funkciji u rečenici: Zbog gužve u saobraćaju, nekoliko studenata predavanje. Pril. odredba za uzrok subjekat za mesto

Važi za vrstu reci im, gl, prid, zam / gl im, gl, prid, zam im, prid, zam gl, zam gl gl gl gl / prid prid, pril

je zakasnilo predikat

na pril. odredba

Reči i sintagme Sintaksička jedinica neposredno nadredjena reči jeste sintagma - grupa od dve ili više reči. - zbog gužve u saobracaju 12

- nekoliko studenata - je zakasnilo - na predavanje Sintagma: • šire značenje – bilo koji segment teksta • uže značenje – sintaksička konstrukcija ili jedinica • najuže značenje – centrična sintaksička konstrukcija Sintagme i paradigme Sintagma > sintagmatski gramatički odnosi - odnosi izmedju jedinica prisutnih u odredjenom iskazu. Drugu dimenziju čine paradigmatski gramaticki odnosi. Paradigma je skup gramatičkih oblika neke reči (kuća, kuće, kuić, kuću...; pevam, pevaš, peva...) ili skup srodnih reći uopšte (kuća, zgrada, stan...; pevati, igrati, svirati...) Kombinacija odnosa Svaka rečenica odlikuje se kombinacijom sintagmatskih i paradigmatskih odnosa. Izbor odredjenog elementa iz raspoložive paradigme zavisi od ostalih sintagmatski prisutnih elemenata. Delovi rečenice povezani su slaganjem (u rodu, broju, licu, padežu) iako su gramatičke kategorije morfološke, paradigmatski izbor odredjenog člana kategorije u datoj rečenici zavisi i od sintakse i sintagmatskih odnosa. Iako samo po sebi nije dovoljno da objasni način na koji jezik funkcioniše, odredjivanje gramatickih kategorija i odnosa predstavlja osnovu svake morfosintaksičke analize, kako deskriptivne, tako i formalne (teorijske).

Morfologija Morfologija je nauka o rečima. Morphe (oblik) + logía - termin iz biologije; proucavanje oblika organizama i/ili njihovih delova. 1796. zabeležen u pisanoj formi (Gete). August Šlajher 1859. koristi za lingvisticke potrebe. Morfologija > reči > struktura > oblici > tvorba > vrste morfologija > reči > unutrašnja struktura reči > oblici > tvorba Morfologija može biti: *flektivna >flaksija > reč (oblici reči) npr. pitati: čitam, čitaš, čitajući… *derivaciona > tvorba > reč (porodice reči) npr. čitati: čitalac, čitaonica; čitanje, pročitati… 13

Osnovna jedinica analize Morfema - najmanja jedinica jezičke strukture koja ima samostalno znacenje ili gramatičku funkciju. o, iz, juce, sada, iz-nad, po-velik, racun-ar, kup-i-ti, pod-vez-a-ti, pazi-kuca, do-vrat-ak Odnos izmedju reči i morfema? Svaka rec sadrži najmanje jednu morfemu. Odnos izmedju broja reči i broja morfema u nekom jeziku? U pojedinačnim rečima/tekstovima tipično se javlja više morfema nego reči, ali u celom jeziku ima više reči nego morfema. [ s ] - glas / s / - fonema { s }- morfema MORFEMA > Asptraktna konterstualno Jedinica realizacije morfeme

MORF konkretna govorna

>

ralizacija morfeme

ALOMORFI različite uslovljene

{raz}raz-men-i-ti / ras-ter-a-ti / raš-čist-i-ti / raž-džilit-a-ti Morfofonema {Z} u {raz} je apstraktna morfološki relevantna jedinica koja se različito realizuje u različitim fonološkim kontekstima; predstavlja foneme u alomorfima iste morfeme. lud-ak – lud-ac-i > {K} čovek – čoveč-e > {K} Pojam morfofoneme odnosi se i na fonološki neautomatske alternacije; npr. u engleskom: wife – wives Plato – platon-ic act-or – ag-ent Vrste morfema *Slobodne (one koje stoje samostalno) i vezane (one koje ne mogu da stoje samostalno) na, kod, ili, lud, rad, zid, krov < slobodne lud-ak, rad-nik, zid-ic, pot-krov-lje < podvučene su vezane; ostale slobodne *Leksičke (leksičko značenje) i gramatičke (gramatička funkcija) lud, rad, zid, krov pev-a, u-rad-i-ti, grad-ov-i, sunc-o-kret, mir-o-ljub-iv Leksicke morfeme ---> slobodne i vezane Gramaticke morfeme ---> vezane (i slobodne) 14

Šta li je tacan odgovor? – gramatička slobodna morfema Struktura reči Osnova (+ osnova) (+ afiks) afiks > prefiks - ili - sufiks beo, Beo-grad, beo-grad-ski, straši-lo, red-ar, pro-cep, do-vrat-ak, smrdi-buba Osnova * prosta = koren * složena = koren + infiks grad-ov-i bol-ova-ti majstor-isa-ti zasmej-ava-ti vik-nu-ti Afiksi * derivacioni * flektivni Beo-grad > Beo-grad-u pro-cep > pro-cep-i red-ar > red-ar-u straši-lo > straši-la do-vrat-ak > do-vrat-kom U jezicima poput srpskog često je izuzetno teško precizno odvojiti morfeme koje čine reč. Osnovni morfološki procesi 1. Derivaciona morfologija *KOMPOZICIJA leksičke morfeme - složenice beo + grad = Beograd *DERIVACIJA slobodne + vezane morfeme - izvedenice lud + ak = ludak 2. Flektivna morfologija *FLEKSIJA vezane morfeme _ različiti oblici reči covek, covek-a, covek-u... covek-Ø Tvorba reci 1) Sufiksacija (najčešca vrsta derivacije) list-ić, sponzor-uša, plav-kast, list-a-ti, buć-nu-ti 2) Prefiksacija (vrsta derivacije ili kompozicije) do-stići, pre-rezati, pre-lep, na-gluv, u-veliko 3) Kompozicija (slaganje) buba-mara, kiš-o-bran, dan-gubiti, star-mali 4) Kombinovana tvorba (slaganje + izvodjenje) oko-vrat-nik, raz-lom-ak, mlad-o-žen-ja 5) Konverzija (tvorba pretvaranjem) dobro ( smog * Kalkiranje pravopis, priručnik, samovlašće, neboder Supletivizam – odsustvo fonološke sličnosti izmedju različitih oblika lekseme. čovek – ljudi, dobar – bolji, loš – gori good – better, bad – worse Supletivizam u tvorbi reci: 16

Italijanski: Milano _ milan-ese (pravilno) Chieti _ teat-ino (supletivni oblik) < lat.Theate Tipično kod visokofrekventnih reči, ili iz istorijskih (etimoloških) razloga.

Sintaksa Pojam sintakse syn- “zajedno” + táxis “red, raspored” Slaganje u red‚ rasporedjivanje. Gde je sve prisutna sintaksa? -prirodni jezici -programski jezici -logika Uopšteno govoreći, sintaksu čini skup pravila koja regulišu moguće kombinacije elemenata nižeg nivoa u jedinice višeg nivoa. Sintaksa u jeziku U jeziku, osnovna (najmanja) jedinica sintakse je reč. Sintaksu u jeziku čini skup pravila koja opisuju i regulišu mogućnosti kombinovanja reči u rečenice. Putem sintaksičkih pravila od ograničenog broja reči izvodi se neogranicen broj rečenica. Sintaksicke jedinice: *Reč *Sintagma *Klauza - predikatska rečenica, tj. jedinica koja izražava predikaciju. *Rečenica Prema rangu: Reč > klauza > sintagma > rečenica Prema tipu: *imeničke (one su konstituentske) *pridevske (one su konstituentske) *priloške (one su konstituentske) *glagolske (one su komunikativne) Sintaksičke konstrukcije Sintaksička konstrukcija je kombinacija dveju ili više sintaksičkih jedinica izmedju kojih postoji neka gramatička veza. Reč nije konstrukcija! Ostale jedinice jesu konstrukcije! Endocentrične konstrukcije - konstrukcije kod kojih centralna reč može da stoji i sama, a da se pri tom ne izgubi gramaticnost. Primeri: Volim i slatkiše i slaniše. Volim slatke male slatkiše. Volim slatke slatkiše. Volim slatkiše. Volim male slatkiše. Volim slaniše. Volim slatkiše. 17

*Naporedne slatkiši i slaniši, levo ili desno *Podredjene (centar + zavisni clan) slatki mali slatkiši, cvrsto spavati, mesto na galeriji - konstrukcije kod kojih je veza izmedju jedinica takva da se uklanjanjem jedne od njih gubi gramatičnost. Primeri: U nju se lako zaljubiti. Ne odvajam se od knjige! *U se lako zaljubiti. *Ne odvajam se od! *Nju se lako zaljubiti. *Ne odvajam se knjige! *Upravljačke u nju, od knjige, kupiti knjigu, piti vode *Povezivačke je hladno, postaje mracno *Predikacione cas traje, stari sat otkucava podne

Odnosi unutar konstrukcija Rekcija je upravljanje drugim elementima, nametanje odredjenog oblika drugim rečima. citati knjigu, rešiti se knjige o knjizi, za knjigu Kongruencija je slaganje u gramatičkim kategorijama (rod, broj, padež, lice...) Koordinacija Subordinacija Sintaksičke funkcije Funkcije 1. Konstituentske 1.1. rečenične 1.2.sintagmatske subjekat centar predikat zav.clan log. subjekat dopuna objekat atribut kopula ... predikativ ...

2. Komunikativne obaveštenje pitanje zapovest želja podsticanje

Rečenične funkcije *Primarne +subjekat 18

+predikat +objekat *Sekundarne +modifikatori *Nezavisne Funkcije i jedinice Eksponenti jedne funkcije mogu biti različite jedinice! Primer: funkcija direktnog objekta Pesnici pišu šta osecaju. teorija govornih činova. Govorni čin (akt) Analiza govornih činova proučava dejstvo iskaza na ponašanje govornika i slušaoca na osnovu sledećih distinkcija: • Lokucioni akt – sam čin govorenja • Ilokucioni akt – “kazivanje” = “činjenje” • Prelokucioni akt – dejstvo koje ima na slušaoca Osnovni zadatak teorije govornih činova: - sistematično klasifikovanje govornih članova i načina na koji oni mogu biti uspešni ili neuspešni - da prouči kako govornik uspeva da prenese tačno odredjeno značenje koje želi Vrste govornih članova (razlikuju se na ilokucionom nivou) • asertivi – važna je istinitost; tvrdnja, izveštaji Zemlja je okrugla. • direktivi – uputstva, saveti, naredbe i sl. kojima se postiže odredjeni učinak Zatvori vrata! • komisivi – obećanja, pretnje i sl. sa obavezujućom snagom u budućnosti Bićeš kažnjen ako to još jednom uradiš. •

eskpresivi – zahvaljenja, čestitanja, izvinjenja i sl. sa ukazivanjem na psihološka stanja govornika Od srca vam zahvaljujem. • deklarativi – iskazi koji izazivaju trenutnu promenu nekog stanja stvari Otpušteni ste sa posla. Preformativni glagoli – oni kojima se izvodi radnja o kojoj je reč ( obećavam, tvrdim, zahvaljujem se, kladim se, molim, preklinjem…) Dikurs analiza i lingvistika teksta Dikurs – realizacija jezika u vezanom govoru posmatrana kao proces. Tekst – realizacija jezika u vezanom govoru posmatranja kao proizvod. 24

Konverzacione maksime: • o kvalitetu onoga što se govori (tj. da govore u skladu sa istinom, provereno i iskreno, umesto da pričaju napamet, izvrću i petljaju. Prenošenje raznih neproverenih glasina i sveža laž su primeri ogrešavanja o ovaj element. • o kvantitetu učešća u razgovoru (tj. da govore onoliko koliko treba da bi bili informisani, ni kraće ni duže). • o odnosu onoga što se govori prema temi razgovora (tj. da govore o samoj stvari o kojoj je trenutno reč, a ne o nečemu “desetom”). • o načinu na koji se govori (tj. da govore sredjeno i jasno, bez neposrednih zastajkivanja, okolišanja i dvosmislica). Tekst je nadrečenična celina ostvarena u govoru i pisanju. Jedinstvenost, celovitost, povezanost.

25