Sinisa Kovacevic - Srpska Drama [PDF]

Zitiervorschau

Sinisa Kovacevic - Srpska drama Srpska drama Lica: OBRAD SREĆKOVIĆ, šezdesetpet, seljak MILAN SREĆKOVIĆ, osamnaest MILAN SREĆKOVIĆ, osamnaest MILAN SREĆKOVIĆ, osamnaest VUKAŠIN KATUNAC, četrdeset, major MIHAJLO, osamnaest, posilni Dešava se devdeset prve, gore u Sremu. 1. (Praskozorje. Na horizontu plavi se početakdana. Samo što neće svanuti. Pramenje magle vuče se po zemlji. Nekoliko vatri u daljini. Dim i magla. Nekoliko vojnika, ogrnuti šatorskim krilima i ćebadima oko vatre. Setna, vojnička pesma, dopire odnekud. O dalekom zavičaju, o ostavljenoj dragoj. O čemu bi drugom vojska i pevala. Obrad Srećković tumara odvatre do vatre. Kofer u ruci, tkana torba preko ramena Svečano odelo, crkveno i mrtveno, logično, crno. Bela košulja zakopčana do grla, šajkača... Ne nosi baš lako ni teški kofer, a ni svojih šezdesetpet godina. Priñe jednoj od vatri.) OBRAD: Momci a 'el znate Milana Srećkovića, Veliko Krčmare, tu je sa Kragujevčanima... (Vojnici odmahuju glavama.) OBRAD: Imam i sliku, eve je... (Vojnici ponovo odmahuju odrečno.) OBRAD: Pa 'el ima ovdi neki oficir, majka mu stara, neka komanda, ko komanduje ovde... Di mož da se upita, bre... (Krene ka drugoj vatri. Iz pomrčine izleti ogromna ljudina ogrnuta kaljavom pelerinom, gologlav, usplahiren, mahnit... Vukašin Katunac.) VUKAŠIN KATUNAC: Šta je ovo, bre. Banja za nerotkinje? Kakvo je bre, ovo izležavanje, šta ste polegali ko steone krave, na noge, bre... Jeste vi vojska, čuješ, il ste vatrogasno pevačko društvo. Zbor! Poručniče, komanduj zbor. Ima da se izvrši kompletna smotra, čuješ, kompletna. (Vojska kao da ne haje previše Obrad priñe Vukašinu.) OBRAD: Izvinjavam se. VUKAŠIN KATUNAC: Šta se bre izvinjavaš, komanduj zbor. Nisi ti ovde da se izvinjavaš, već da komanduješ. Malo, malo pa se ti izvinjavaš. Izvinjavam se, izvinjavam se. Znaš ti nešto drugo, nego da se izvinjavaš! (Obrad zbunjen.) OBRAD: Pa ne mogu ja da komandujem... VUKAŠIN KATUNAC: Šta tražiš ti ovde? Odgovaraj. OBRAD: Sina. VUKAŠIN KATUNAC: Odakle si? OBRAD: Iz Veliko Krčmare. Ima li ovde komanda, da se pita, da nañem sina? VUKAŠIN KATUNAC: Kako si dospeo dovde? OBRAD: Sa Lazom poštarom do Kragujevca, od Kragujevca do Beograda Page 1

Sinisa Kovacevic - Srpska drama vozom, do Šida autobusom, od Šida dovde peške.. Šipčim satima, bre. Noge ne osećam. Di je komanda? VUKAŠIN KATUNAC: Odakle ideš, bre, iz kog pravca? OBRAD: (Pokaže rukom.) Iz odande. VUKAŠIN KATUNAC: Pa kako pored straže. OBRAD: Otkud ja znam, nikog nisam ni čuo ni video. VUKAŠIN KATUNAC: Pa mamicu im jebem kalabačastu, e pa ne može to tako više, ne zvao se ja Vukašin Katunac, sad će neko da mi zaglavi i robiju i vojni sud. Dokle ovako više, murdarski i lelemudaški, pa jel ovo vojska il nije, bre. OBRAD: A vi ste oficir? VUKAŠIN KATUNAC: Časna sestra. Ko pita? OBRAD: Obrad Srećković. Sin mi je ovde negde. Milanko Srećković... Milan. Imam i sliku i vojnu poštu. VUKAŠIN KATUNAC: I niko te dovde nije zaustavio? OBRAD: Jok. VUKAŠIN KATUNAC: E čiča, čiča... Srećniji si nego što si težak... Pa ovde je mrtva straža, čuješ, znaš ti šta je mrtva straža? OBRAD: Ih. VUKAŠIN KATUNAC: I odande si došo? OBRAD: Jesje. Vid'o vatre, pa zapucao prema vatri... Tako. VUKAŠIN KATUNAC: A jesi sreo neku vojsku usput? OBRAD: Kako bre, jesam sreo vojsku. Čudo vojske. Vojska di god se okreneš. VUKAŠIN KATUNAC: Ne mislim na to. Sa ove strane kad si dolazio. OBRAD: Sa tu stranu jok. VUKAŠIN KATUNAC: Gardiski bataljon, a? Svi ko lutke, a? Stoosamdesetšest svi visoki, bez izuzetka, a? Ko lutke. Arhanñeli. Svi ovakvi u plećima. Borovi, a? OBRAD: Jok. VUKAŠIN KATUNAC: Lutke, bre. Sokolovi. Stoosamdesetšest svi, do jednoga, a? Gardiski bataljon, znaš kakva garda mora da bude. OBRAD: Znam. VUKAŠIN KATUNAC: Ma moro si da ih sretneš. OBRAD: Jok ja. VUKAŠIN KATUNAC: Pa gde su? Di mi je vojska bre? A? Di su mi deca? Moram da ih nañem. Kako ljudima u oči da pogledam. Di mi je vojska, bre. Znaš ti kakva su to deca, ej. Siguran si? OBRAD: Siguran, brate. Je li, gospon pukovniče, di je ovde komanda? VUKAŠIN KATUNAC: Majore. Nisam ja pukovnik, major. Otkud znam di je komanda, ovde jebe lud zbunjenog, razumeš, nema mi, bre, bataljona... OBRAD: Nema ni mene deteta. Slušaj, bre ti, majore. Za ovo neko ima da odgovara, za ovo zbunjivanje i rasulo, o ovem će novine da pišu, jesi čuo, di mi je dete. Dete oma da mi se nañe, čuješ. VUKAŠIN KATUNAC: Milan Srećković? OBRAD: Jesje. VUKAŠIN KATUNAC: Daj mi vojnu poštu. (Obrad mu pruža parče papira.) OBRAD: Tu je sa Kragujevčanima... Jel živ on? (Vukašin ćuti. Obrada polako Page 2

Sinisa Kovacevic - Srpska drama hvata panika.) Jel živ? Ako je nešto... recite mi... dva meseca se ne javlja, mati oće da mu svisne, nije valjda gosin majore, jedinacje... Živ je jelde... VUKAŠIN KATUNAC: Mislim da je ovde. Ime mi je poznato. Sačekaj. (Vukašin se izgubi u pomrčini. Obrad uznemiren, uplašen, osvrće se oko sebe, tražeći u licima vojnika oko vatre poznati lik. Izvadi iz cepa tabakeru sa duvanom, sedne na kofer i pokuša da smota cigaretu Neposlušni prsti prosipaju duvan po čakširama, Odustane Iz mraka izañe dvadesetogodišnji momak u uniformi srpske vojske, sa šajkačom na glavi. Priñe Obradu.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Pomaže Bog. OBRAD: Bog ti pomogo. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Čiča, jel ti tražiš Milana Srećkovića? OBRAD: Ja. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ja sam. OBRAD: Nisi ti taj što ga ja tražim. Ja tražim Milana Srećkovića, Veliko Krčmare, opština Kragujevac. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Pa ja sam Milan Srećković iz Veliko Krčmare... (Obrad se zagleda u vojnika) OBRAD: Nisi ti sinak, iz Veliko Krčmare, da jesi ja bi tebe moro da znam. Svi se mi u selo poznajemo... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jesam, čiča, slave mi... Ja sam Milanko Srećković, od oca Obrada, Timočka divizija, treći puk, prvi bataljon, druga četa, prateći vod... OBRAD: Sinovac, ja sam Obrad Srećković, pogrešnog si našo da zajebavaš, nemoj da sad zovem dežurnog... (Iz mraka izañe još jedan dvadesetogodišnjak, ogrnut šatorskim krilom. titovka sa petokrakom na glavi.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Zdravo. Stari, jel ti tražiš Milana Srećkovića? OBRAD: Ja. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Šta oćeš? OBRAD: Došao sam mu u posetu, ja sam mu otac. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Onda tebi ne trebam ja. OBRAD: Jok. Mene treba Milanko Srećković, Veliko Krčmare, opština Kragujevac... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja sam Milan Srećković, Veliko Krčmare... (Obrad gleda obojicu. Zbunjen) OBRAD: Nije lepo, deco, to što radite, nije lepo... Mogu otac da vam budem... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ništa ja tebe, stari, ne razumem.Tražio si Milana Srećkovića iz Veliko Krčmare, ja sam Milan Srećković iz Veliko Krčmare. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: I ja sam. OBRAD: Pa nije, Veliko Krčmare Pariz, tristo kuća, bre, svi se znamo, znamo šta ko jede i kad zaspiva, bre, svaku ovcu u selo znam... Ovo deco, nije za sprdnju, nemo se zajebavamo oko tog... Evo vam po paklo duvana i da se ne vidimo. Ja sam odena došo da nañem dete. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ne znam ja druže, šta si ti ovde došo da nañeš, meni je rečeno da neko traži Milana Srećkovića iz Velikog Krčmara i ja sam došao da se javim. Ja se zaista tako zovem i ja jesam iz Veliko Krčmare, a mene tvoj duvan, druže, ne treba. Page 3

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Zemljak, i ja sam iz Veliko Krčmare. Milan. (Pruža ruku imenjaku i zemljaku. Rukuju se. Obrad potpuno zbunjen. Obazriv, kao da predoseća neki vojnički pasjaluk.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: (Obradu) Čiji si, zemljače? OBRAD: (Obrad jače stegne kofer) Ja čiji sam, sram da te bude, mogu otac da ti budem. Ti men da pitaš, čiji sam, žgebe žutokljuno, ti mene... Sram vas bilo. Oni su iz Veliko Krčmare... Tri kuće Srećksvića u celo selo i sve prvi rod... Oni su Srećkovići... Nisam ja poštar, bre, pa da me zajebete za paket, ja sina tražim... Ajde, razlaz da ne bude belaja. Lepo ve vaspitavaju oficiri... Svaka čas. Umesto da pomognete ocu svog druga, oni bi da otimaju... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Slušaj ti, druže, nemoj ti da vreñaš, jes' čuo. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Niki, čiča, tebe neće ni da te prevari ni da ti otme vojnički kost, nismo ti mi ništaroba... Odena je neki nesporazum... Koje si godište? OBRAD: Što? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Pa pitam. Na boj se ništa. OBRAD: Ne boji se, sinko, mečka rešeta. Dvajessedmo. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Pa u tom je stvar. Zato ja tebe ne poznajem. Mnogo si ti, čiča, mlañi od mene. (Obradu je već dosta vojničkih marifetluka. Plane.) OBRAD: Marš, mamu vam jebem brezobraznu, balavu. Obrada ste našli... Pa di baš mene, dete vam jebem. (Trgne britvu) Mene. Ja ne znam el mi dete živo, oni kecaju li kecaju. Marš. Odbi. Odbi kad kažem. VUKAŠIN KATUNAC: Šta je ovo, bre. Stoj kad kažem. Čiča... OBRAD: Od sve raje, baš ste agu našli da jebete, čedo vam jebem... (Obrad pogleda uprtog u vojnike. Oni stoje, reklo bi se ne previše uplašeni starčevom britvom. Vojnik koji je došao sa Vukašinom priñe Obradu) VOJNIK: Ćale... (Obrad se okrene, pogleda u vojnika, prepozna...) OBRAD: Milanko... Sine... (Poñe u susret sinu zagrliga čvrsto, onda mu uze lice u šake...) Fala Bogu, fala Bogu... I tebi sveti Jovane. (Ponovo zagrli sina, kao da želi da ga ugura u utrobu.) Živ si... samo kad si ti men... (Prekrsti se ponovo. Pa poljubi.) A majka zaopucala, ružno ga sanjam, te ružno ga sanjam. Obrade stradalo nam je dete, ružno ga sanjam, idi da ga nañeš kako znaš. Sve te sanja sa ruzmarin, ti pred oltar, bez mladu. Serem joj se u sanjanje... A vidi njega... Fala gospon majore. VUKAŠIN KATUNAC: Nema, roñeni, na čemu. OBRAD: Da ve zamolim nešto. Danas nam je krsna slava, sveti Jovan. Pa da ga pustite na prenoćište u Šid. Da proslavimo. Da mu potpišete objavu... (Muk. Kao da je Obrad rekao nešto strašno. Vojnici se gledaju, Obrad ništa ne razume.) OBRAD: Ovo mu je prva poseta. I ja sam potego čak iz... Pa slava je i valja se. A, gosin majore? VUKAŠIN KATUNAC: E pa, roñeni, čestitam ti slavu. Nek je sa srećom. (Izljubi Obrada) I tebi vojniče. (Čestita Obradovom sinu.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: I ja slavim svetog Jovana. OBRAD: Pa može rat jedan dan bez mog sina, majka mu stara. A gosin majore? Spakovala mu majka i kolač i koljivo. I sveću, sve... (Tajac) Page 4

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRAD: Majore, ljudi smo, nismo... VUKAŠIN KATUNAC: Ne vredi, roñeni, sa ovog zborišta se ne ide. Niko nigde. (Okrene se i žurno ode u mrak.) OBRAD: Pa kaki si to čovek, bre... OBRADOV SIN: Nije on kriv. Ne može on tu ništa. OBRAD: Ne mož, do mojega... Major je bre, nije kaplar. OBRADOV SIN: Mali je to čin ovde, ćale... Kako su kod kuće? OBRAD: Dobro. Majka ki majka, plače, sestre ki sestre, plaču, dobro je... Kad si ti, mene, živ i zdrav, bolje da bide ne može. Jedva čekaju da se vratiš. Kalina ti piše, čarape ti je poslala, prsten ne skida. Kad nosi mleko u zadrugu, sve vako maše, da se vidi... da je prstenovana devojka... Jedva čeka da se vratiš. Majku ti zove majka. OBRADOV SIN: Ćale mora ti kažem nešto. OBRAD: Što te ne pusti ovaj zlotvor, mogo si i da telefoniraš. OBRADOV SIN: Tato, slušaj me dobro. Teško ću se vratim. Odavde se i ne vraća i ne telefonira. OBRAD: Ćuti, jezik pregrizo, nemo da malerišeš. OBRADOV SIN: Gotovo je, tato. OBRAD: Šta je gotovo. Ne da čujem take baljezgarije. Gotovo. Kad se vratiš u Krčmare ćilime će prostremo od zadruge do kuće, skroz, svadbu da napravim, Miću Petrovića i trubače iz Kaone da dovedem, svi da piju i jedu, bre, sto unuka da dočekam... Gotovo, kaki gotovo. OBRADOV SIN: Ćale... Mrtvi se ne žene. OBRAD: Ma šta trabunjaš, jes ti Srećković ili nisi... OBRADOV SIN: Ćale, ja sam bio Srećković. OBRAD: Pomeri se, bre... OBRADOV SIN: Mrtav sam, Obrade. Skroz... (Obrad ništa ne shvata.) OBRAD: Šta vam je, bre, danas, svima. Koji vam je, bre... OBRADOV SIN: Svi mi ovde, tato, mrtvujemo. Svi. OBRAD: Pio si. Duni. Pivo, jeste, mlako pivo. Šta vam je, bre. Proći će i ovo. Za mesec-dva, svi ste kod svojih kuća. Nije lako, al će proñe... Ničija nije do zore gorela. OBRADOV SIN: Ni moja, ćale... Pa 'el ne razumeš, nisi slep, mrtvi smo tato! Mrtvi. Pogledaj, bre, okolo... Koju uniformu ima ovaj. (Pokaže na vojnika u šajkači.) OBRADOV SIN: Pa 'el ne vidiš uniformu kraljevine Srbije... OBRAD: Ima sto uniformi, jebem li gi, ova, ona, teritorijalci, je-ne-a, dobrovoljci ovi, dobrovoljci oni, šta ja znam. OBRADOV SIN: Pogle' mu pušku, bre ćale. OBRAD: Kokinka. OBRADOV SIN: Jeste, tato, kokinka. Takvu ni u muzej nećeš da nañeš. Pogledaj ovog partizana, vidi ovo... (Obrad kao da polako počinje da shvata.) OBRAD: Šta je ovo? Lele... (Osvrće se okolo, gleda.) Nemojte, deco, ko Boga ve molim, nemojte... Šta je ovo? Sigrate se sa starijim čovekom... Aman! Sanjam ja. Ma, jok, kakvo sanjanje, lele i kuku. (Uhvati sina za revere.) OBRAD: Šta je ovo Milane, ako za Boga znaš? Page 5

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRADOV SIN: (Kroz suze) Ćale... OBRAD: Ovo ne mož' da bidne, bre... LJudi... Pa 'el ima doktor neki odena... Sanitet! Alo... (Priñe vojniku sa šajkačom i vojniku sa petokrakom.) OBRAD: Šalite se vi, deco, jelda... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ma, kaka šala, čiča, bre... (Okrene glavu da sakrije suzu.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Pa sad svaćam ko si. OBRAD: Bato... Ti li si? OBRADOV SIN: Jel sad kapiraš? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Pa jel se tako jedini brat pamti, bre... I, bre, Obrade, bre... Pa, ti si se menjo, ja nisam... Ja tebe nisam ni trebo da prepoznam, al' ti si mene moro... Mrtvi ne stare, bato. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A, ja, ko sam? OBRAD: Stric. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A, ti čiča, čiji si? OBRAD: Božidarov. Ja sam ti sinovac... Stani, ovo se ne uklapa nešto... Čekaj. OBRADOV SIN: Sve se, ćale, uklapa. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Sve. OBRAD: E, jadna mi i slava i majka... Stani, bre... Otkud vi odena, svi...? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Odena je zborište za svu mrtvu vojsku, što je poginula u ovim krajevima. OBRADOV SIN: A nije sahranjena u zavičaj. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Sve što u zavičaj ima prazan grob, u ovem je zborištu. OBRAD: Pa otkud ti, ondak, tuna? Tebe smo saranili u Krčmare. Sedamnesti decembar četeresčetvrte. Ko sad da gledam. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Na sremskom se frontu ginulo, bato, na kilo. Pogrešan je borac zapakovan, 'el razumeš. OBRAD: (Očajan.) Šta da razumem, bre, kako? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Mnogo nas je, bato, ginulo... Kosile nas Švabe po ovoj ravnici ki čunjeve. Pogrešan je borac stigo u Krčmare. OBRAD: Kako bre, pogrešan... Pa, mi smo tuñe dete oplakali... Majka nam je na tom grobu svisnula, bre, nad tuñim detetom, lele i kuku. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Dešava se. I taj što je lego u moj grob, u neko drugo selo, pogrešno je ožaljen. I njegova je nana plakala nad tuñim detetom, svaćaš. OBRAD: Šta tuna mož' da se svati, crn mi lebac... (Zaćute. Obrad potpuno zblanut, na ivici očaja.) OBRAD: (Sedne na kofer) Jaoj...Jaoj... Šta majci da ti kažem... Kalini... (Odjednom mu svane.) Čekaj bre, a naćve vam jebem mangupske, umal' da me nasankate. (Počne se smejati, radosno i histerično.) A, oca vam mangupskog, umalo... ovoliko vam je falilo da poverujem, ovolko... Mrtvi, a... (Smeje se detinje razdragan, rasterećen teške more, u koju gotovo daje poverovao.) Mrtvi, a... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jeste, sinovac, mrtvi. OBRAD: A otkud ja odena? Sanjam, a? Uvatio sam vas. Page 6

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRADOV SIN: I ti si, ćale. OBRAD: Šta? OBRADOV SIN: Snajper te je uvatio kod Jankovaca. U srce. Nisi stigo ni da zevneš. OBRAD: (Počne se pipati) A, rana, de mi je rana? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Rane ostaju dole. Na nama rana nema. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Osim u leña. Ona se donosi ovamo. Ona boli i ovde. OBRAD: Što? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Zato što je sramotna. Il' je od beganja, il' je od tvoga. (Obrad tek sad primeti rupu na sakou. Uvuče ruku u nedra, izvadi novčanik. Ogromna rupa posred novčanika. Obrad je gleda.) OBRAD: Znači i ja sam. OBRADOV SIN: Jesi, ćale. OBRAD: Sigurno? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Sigurno. (Obrad se polako i natenane prekrsti.) OBRAD: Fala ti Bože, i meni na ovaj sveti dan nešto lepo da se dogodi. 2. (Prostrta šarenica. Na njoj prase, koljivo, sveća... Obrad, njegov sin i vojnik sa šajkačom okreću slavski kolač. Vojnik sa petokrakom, nekoliko metara po strani, sedi, nezinteresovan. Naiñe Katunac.) VUKAŠIN KATUNAC: Jel' neko negde video Mihajla? De mi je posilni... OBRAD: Izvoli, gosin majore, založi se. Valja se. VUKAŠIN KATUNAC: Šta se slavi? OBRAD: (Zbunjen) Pa slava. VUKAŠIN KATUNAC: Srećna slava, domaćine, čestitam. OBRAD: Pa čestitao si... (Sin ga krišom povuče za ruku. Obrad shvati.) OBRAD: (Pokaže glavom na vojnika sa šajkačom.) On je domaćin, on je najstariji. VUKAŠIN KATUNAC: Ko je on? OBRAD: Moj čiča. VUKAŠIN KATUNAC: Čestitam. (Vojniku sa petokrakom) A ti vojniče, što se ne priključiš? I ti si Srećković. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja sam sa tim raskrstio. VUKAŠIN KATUNAC: (Ironično) Ajde. Svaka čast, roñeni, čestitam. Tako treba. OBRAD: Založi malo, ne moraš ti da ješ svetojovansku pečenicu, ti onako, ko da je samoglad. Ajde bato. VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Ponosno) Skojevac se ne kupuje za praseću plećku i gutljaj meke rakije. VUKAŠIN KATUNAC: (Povuče dobar gutljaj) Idem. Mora da nañem posilnog. Obećo sam mu ocu da ću da ga čuvam ko oči u glavi. Bolje da ja poginem triput, nego da se njemu nešto dogodi, kako ću Živoradu na oči. (Ode žurno.) OBRAD: Šta mu je? Jel on... (Pokaže prepoznatljivi gest rukom.) OBRADOV SIN: Poludeo od tuge. A i kontuzovan je malo. Direk ga pogodila granata. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ko i mene. Page 7

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRADOV SIN: Izgubio je gardiski bataljon, on je komandovo. Sad tako glavinja i traži nji, i tog Mikajla OBRAD: (Bratu) Ajde, Milanče. Zalogajče. VOJNIK SA PETOKRAKOM: To su ostaci mračne prošlosti. OBRAD: I budućnosti. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Religija je opijum za narod. Boga nema, gromovi su pražnjenje elektriciteta, kiša je kondenzovana vodena para. OBRAD: Jeste, bato. Ajde sedi sad. Pa nemoj da te molim ki vladiku. Pa sedamdeset, kaki, osamdeset godina je trebalo da se vas trojica upoznate i sad ti da sediš odvojeno. Da je sreće znali bi se odavno. Mislim, da je išlo normalno, ko kod drugi. Dočekivali bi jedan drugog, stric sinovca, pa redom. Ajde bato, nas ne upoznaje rañanje, već smrt. Ajde, lečka VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jok. OBRAD: Pusti to što komesar govori, ajde, red je... VOJNIK SA PETOKRAKOM: U komesara mi ne diraj. OBRAD: Danas se on krsti, garantovano... U sabornoj, u Beograd stoji uz patrijarha. Ovako patrijarh, ovako on. Ajde bato, ko mu jebe mater komesarsku. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Lažeš. OBRAD: Lažem. Dao bi ruku da sad jednim oketom samo, mož da zaviriš u sabornu. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Lažeš, lažeš. Kako zineš lažeš. Uvek si ti bio reakcija. I ti i otac. Gibaničarska reakcija. OBRAD: Pusti sad to, na ovaj sveti dan. Šta je bilo, bilo. Ajde. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Dan ko i svaki. OBRAD: Krsno nam je ime, slavsko. Ne mož da bide ko i svaki. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ko i svaki. OBRAD: (Pomirljivo) Dobro, za tebe ko i svaki, za nas nije, za nas je svetac, aj sad sedi sa nas, pa da jemo i pijemo ki ljudi. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Skojevac ne seda sa gibaničarskom reakcijom. OBRAD: Pusti sad to, ti sedi sa bratom, stricem i sinovcem. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Da mi roñeni brat uzme obraz. Četnički potrčko. OBRAD: Ko je kome uzo obraz, o tem bi mogli da pričamo ja i ti. I otac pokojni. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Triput sam više moro da se dokazujem, samo što su mi otac i brat roñeni, izdajnici. Ko će dobrovoljno. Srećković. Mene su u partizane zvali Ludi. Išo sam tamo di se džukela ne šalje... OBRAD: To što sam dvared četnicima preno poštu i triput gibanicu, na nos mi je izišlo. Tu sam gibanicu rastezo tri godine u Mitrovicu, izašo sam sa četres kila. A oca su nam naslonili uz plot i ubili u roñenu avliju, ki besnog kera...Bez suñenje i bez išta... Ovi tvoji. Ti bolje da ćutiš... VOJNIK SA PETOKRAKOM: I neka su... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: O čemu vi to? OBRAD: Ne bi ti to, čiča, svatio...Mlogo je komplikovans.On će nekom da pridikuje...On! VOJNIK SA PETOKRAKOM: Zato sam i pogino...Ko će na bunker. Ludi. Page 8

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ja ništa ne razumem. OBRAD: I bolje, čiča, i bolje. OBRADOV SIN: Dugo ste izdržali. Sat vremena i posvañali se na krv i nož. A nisu se videli pedeset godina. OBRAD: Nek se ne zadeva. Taki je bio uvek. Svañalica i prznica. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: El to mora baš danas, sinovci. El mož da se ostavi za neki drugi dan. OBRADOV SIN: Imate svo vreme na svetu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ni dobar dan, ni pomaže bog, ni da se upitamo kako je dole i koga ima dole, razumeš, ko nas je kako ožalio, pominju li nas... Ko pas i mačka u oči, odma... I to danas. Bem vam seme srećkovićko. OBRAD: Nek se ne zadeva. OBRADOV SIN: E, bre, Srećkovići, pa prošlo je pedes godina, bre... (Ćute svi. Iza njih proñe usplahireni Katunac i izgubi se u mraku.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A Katunac, traži li, traži... Nismo se, bre, upitali ni kako je ko pogino, el bolelo bato, odma smo se dokačili. (Tišina. Obrad mota cigarete. Jednu da sinu, drugu stricu) OBRAD: El da ti smotam? (Brat ne odgovara) El da smotam? VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Smandrlja kroz zube) Smotaj. (Obrad smota. Pruži cigaretu.) Baci. OBRAD: Doñi pa uzmi. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Na pola puta. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Aj, nemoj da serete, bre. Doñi, sedi ovde, šta se izmotavate... (Vojnik sa petokrakom, ustane i kao nevoljno, priñe Srećkovićima.) Tako, bre... Živeli. (Flaša obiñe jedan krug) OBRAD: (Sinu) Jel bolelo? OBRADOV SIN: Jok. Pusti sad to. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jok, ne boli uopšte. A kad se gine za otadžbinu, ne boli ni malo. Jel tako sinovac? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja sam se borio za pravdu. Protiv zla. Borio sam se protiv fašizma. OBRAD: On se, čiča, borio za komunizam. Da se proleteri ujedine. Ne za otadžbinu. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jeste. I opet bi. Da svi budu isti, da nepravde ne bude, da ljudi budu braća... OBRAD: Jel te to komesar naučio? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jeste. OBRAD: Onaj što je danas u crkvu... OBRADOV SIN: Dosta, bre. Oće opet da počnete. (Tišina. Obrad pruži flašu bratu, ovaj okrene glavu) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A znaš li ti, ovaj... Onaj, Obrade, kako se ono zvala... Kruna...Od Matića. OBRAD: Znam. (Muk) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jel živa? OBRAD: Jok, čiča. Nije. Kaki živa VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A ovaj...Udade li se? Page 9

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRAD: Jok. Dolazili prosci, ona ni da čuje. Celo selo je zvalo Kruna Milanova. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: E? OBRAD: Stalno ti je na grob dolazila. Okani se Kruno, prazan je...Ona kuka, lipe grobljanske plaču... DŽaba je Kruno, prazan je grob, to je samo običaj da se prazni grobovi pravu, ne čuje te Milan... Čuje. Ne čuje. Čuje. Posle prosci prestali da dolaze. Tako. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: E? OBRAD: Slave mi. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Otkud ti to znaš, nisi onda ni bio roñen. OBRAD: Pričala majka. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Kako mene nikad da ne ispriča. OBRAD: Pričala je ona to i tebe, al ti nisi znao da to čuješ. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: I kad je umrla? OBRAD: Dvajesneke. Od tuge. (Vojnik sa šajkačom primetno ganut.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: S njenu sam sliku pogino. Ispala mi u Savu. Šta bi danas dao za tu sliku, bože blagi. OBRADOV SIN: Kako si pogino? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Našla me granata. Direk u stomak. Mene me nema. Voñen sam kao nestali. Pričali mi ljudi, posle svoje se smrti niki ne seća. OBRAD: Kad čiča? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Šesti septembar četrneste. Kad smo i zgovnali na Ceru, saveznici oću da se Sava forsira, Stepa ni da čuje. Rano je. Ovi opet da se Sava prelazi, da se smanji pritisak na njiov vront. I mi poñemo. Dočekali nas ki na strelište. Timočka divizija, niki ne zna da pliva. Pola nas se podavilo ki pilići. Opizdi haubica u Savu, napravi talas, prevrne ponton, nijedan više ne izroni. Ki dramlije. OBRAD: Otkud ti u Timočku diviziju? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Pa kad je Švaba udario, svi se odazovu na mobilizaciju, mene vratu. Em mlad, em ñak. Ja pobegnem u Zaječar, slažem ime i godine. OBRAD: I primu te. OBRADOV SIN: Pa ti si pod tuñe ime pogino?! VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Kad je otadžbina u pitanje, zar je važno pod koje se ime gine. Stanimir il Stanislav, Milan il Dragan, svedno. Nama ki da je suñeno u Srem da ginemo. A sudbina te nañe, pod koje god ime da se skloniš. OBRAD: E moj striče... Šta ćeš. Od sudbinu se ne bega. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Još smo dobro i prošli. Tuču Madžari, tuču Česi, povatali koordinate, ki na strelište...Samo mi jedno žao. OBRAD: Šta čiča? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ma ništa, nije važno. OBRADOV SIN: Reci. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ma jok. Nije važno. (Flaša opet ide u krug. Tišina.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: A Darka? OBRAD: Ni ona. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Časna reč. OBRAD: Nije, kad ti kažem. I danas je baba-devojka. OBRADOV SIN: Svañate se ko kerovi, a ni sami niste svesni kolko ste slični. Page 10

Sinisa Kovacevic - Srpska drama Čak vam i devojke isto ime imaju. I moja se majka zove Darka. (Tajac. Obradov sin polako shvata štaje izvalio. Vojnik sa petokrakom shvati mnogo brže Skoči na Obrada.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Pa zar tako, slavu ti jebem. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Šta vam je, jeste poludeli... (Valjaju se po zemlji, Obradov sin i stric pokušavaju da ih razdvoje.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Krv ću ti pijem razbratničku, sve ti jebem... OBRAD: Puštaj! VOJNIK SA PETOKRAKOM: Pa od tolko devojaka, ti baš nju, sunce ti jebem četničko... (Iz mraka se pojavi Katunac.) VUKAŠIN KATUNAC: Šta je ovo? Razdvojs! Za ovo se ide na vojni sud. (Jedva uspeju da odvoje pomahnitalog vojnika sa petokrakom od Obrada. Obrad sedrži za vrat.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Pizdo gibaničarska. VUKAŠIN KATUNAC: Šta se ovde dešava? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Moju devojku je oženio, moju Darku. Ništa ti nije sveto. (Potpuno van sebe) Pa zar od svih u Veliko Krčmare, u Šumadiju, od svih baš nju, ñubre četničko... (Ponovo poleti na brata, uhvati ga za vrat. Jedva ih odvoje. Obrad crven u licu, jedva diše) OBRAD: Šta oćeš? Šta oćeš koju pizdu materinu. Šta? Svi smo trebali da pocrkamo, kad si ti pogino, svi. Živi sa živima, mrtvi sa mrtvima. Što sam oženio Darku? Kako su mogle da se udaju, jel? Žive sa vama da i' saranimo, bre, a? Da se zakaluñere, da umru, a, da naliju pičke voskom, a? Ko da raña, bre, ko. Mi kako ginemo treba da se rañamo ko zecovi, pa da nešto pretekne. Što sam oženio Darku? Zato što si prevario devojku. Obećo, dobio, pa pobego u partizane. Zato što je niki nije teo načetu. I zato što ni mene niki nije teo. Koj da se uda za četnika, robijaša, ko? Eto zašto, jebem te amišna, eto zašto. Da rodim i ja i ona, da nam se loza ne ugasi. Četri godine te je žalila, šta oćeš više. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A Kruna? OBRAD: (Plamti i dalje) I ona se udala. I neka je. Devetneste, čim se vojska vratila iz Albanije. Šta oćete više koju pizdu materinu, šta? I decu je rodila, da znaš. VUKAŠIN KATUNAC: Šta je ovo, bre, našta to, roñeni, liči. OBRAD: A, i tebe mi je već pun kurac. (Okrene se i ode umakaru.) OBRADOV SIN: Ćale. Čekaj. (Otrči za ocem. Tajac.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Što bre, Kruno... Ih, bre, Kruno. 3. (Srećkovići, sva četvorica, na "raznim stranama sveta". Sede daleko jedan od drugog. Ćute. Obrad puši dubokim dimovima. Ćute. Ćute Ćute.) OBRADOV SIN: I dokle sad vako? (Niko mu ne odgovori.) OBRAD: Oni gore krivu mrtve, vama su krivi živi. I tako u krug. (Ponovo grobna tišina.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Seme vam jebem srećkovićko. (Opet tajac. Kao spas, naiñe Vukašin Katunac) Page 11

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VUKAŠIN KATUNAC: Jel neko vido Mihajla, a? Posilnog mog. Pa gde se izgubi? Jel ga vido neko? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Nije, gosin majore. VUKAŠIN KATUNAC: Kad se pojavi, tu da me čeka. To je nareñenje. Korak odavde da se ne pomera. Tako mi se i na Kosovu izgubio. Kad se pojavi, tu da me čeka, nigde da ne ide. Jel jasno? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Razumem, gosin majore. (Vukašin ode tražeći Mihajla. Obrad zblanut.) OBRAD: Kako sad Kosovo pominje? Iz kojeg je rata ovaj? OBRADOV SIN: Sa nama je pogino. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: I sa nas. Osam puta je gino. Na Maricu prvi put. OBRAD: Jel vi to mene zajebavate. Ništa ja ne razumem. OBRADOV SIN: I ne treba. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Friško si mrtav. OBRAD: Čekaj, kako može da se gine, aman, bre, ljudi, osam puta. Šta je vama? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Kad pogine deveti put, više neće. Ni on ni niko više. Biće poslednji Srbin što je pogino. Tako se priča. Vojska tako govori. Mož da bide legenda, a mož da bide i istina. OBRAD: Ko kaže to. (Počne se smejati) Smrt na pamet udara, izgleda. Ako ste mrtvi, niste ludi. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ne razumeš ti to. OBRAD: Pa ne može to. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ne mož nigde, osim ovde, u Srbiju. OBRAD: I vi u to verujete? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Lepše je da verujemo. A i major to zna. Pitaj njega. OBRAD: Da pitam ludaka koji ne zna ni di je, ni kad je, ni kako je izgubio vojsku. I koji brabonja da je bio na Kosovu. Vi ste luñi od njega. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ni ja ne verujem. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Progovori i ti. OBRADOV SIN: I to da se složi sa bratom. Nečije će kokoške da majkaju noćas. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Sa nas je pogino, svojim sam očima vido. OBRADOV SIN: I sa nama. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Čim zaratimo, njega nestane. Ode da pogine ponovo. Blago mu se. OBRAD: A što blago? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ima li što lepše, nego da se gine za otadžbinu. OBRADOV SIN: Ima čiča. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Šta? OBRADOV SIN: Da se živi za nju. Da se za nju živi. (Zaćute svi) Šta bi dao da sam živ. (Obrad priñe sinu. Zagrli ga, dečak se izmakne. Kao da krije nešto.) OBRAD: Neka, sinko, neka. OBRADOV SIN: Šta, bre, neka. Voleo bi da sam živ više nego leba da jem. Da idem na utakmicu, pa da pobedimo Cerovac sa dva-jedan, a ja da dam go. Pa da popijem ladno pivo, pa da operem Ladu, pa sa Kalinu da idem u Kragujevac Page 12

Sinisa Kovacevic - Srpska drama da je ponovim, pa da orem sa nov traktor, bre... Što baš meni ovo da se dogodi. OBRAD: Neka sinko. OBRADOV SIN: Što baš meni, tato... (Obrad zagrli dečaka, ali se on opet izmakne.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Sram da te bude. Ti Srećković. Nisi ni prošo pored Srećkovića. OBRADOV SIN: Da u ženu uñem, ćale. OBRAD: Nisi nikad? (Dečak odrečno mahne glavom. Ne može više da pobeñuje suze.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Nisam ni ja, pa ne balavim. OBRAD: Neka sinko, neka čedo. (Priñe ponovo sinu zagrliga čvrsto.) OBRADOV SIN: Da mi Lena peva kod Tureta u kafanu. Ja sam roñen u senci livada, čuvah dobre konje i volove, zbog lepote devojke iz grada, zaboravi brda i dolove, ćale... (Grcav i nezaustavljiv plač. Obrad grli sina, nespretno očinski.) OBRAD: Nemoj sinko, neka. Nemoj... (Rukom ga mazi po licu drugom po leñima. Izvadi ruku iza dečakovih leña, umazanu krvlju Okrene dečaka. Ogromna rana zjapi na leñima. Nekoliko vekova tišine.) OBRAD: Pa kako... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Svoje se smrti niko ne seća. OBRAD: Kako Milane, kako? OBRADOV SIN: Ne znam, ćale...Ubi me, ne znam. OBRAD: Lele mene. OBRADOV SIN: Ne znam, tato, ubi me ne znam. 4. (Vukašin Katunac, obavijen maglom, osmatra. Dvogled na očima. Srećkovići polegali oko plave vatre. Piju meku rakiju.) VUKAŠIN KATUNAC: Neće neki vetar da dune, da rastera ovu maglu. Ništa ne vidim. VOJNIK SA PETOKRAKOM: U kosti se uvlači. I u dušu. VUKAŠIN KATUNAC: Samo na sekund da se raziñe, da ih vidim. Tu su negde oni. Osećam. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ne brinite ništa, gosin majore. Saće oni. Samo što nisu. VUKAŠIN KATUNAC: Znaš kakvi su to momci. Borovi. Svi stoosamdesetšest. Pod mistriju. OBRAD: Odmori malo, majore. Sedi. Sad će oni, ne brini. Po vatrama će nas nañu. VUKAŠIN KATUNAC: Još ću malo da osmatram. Zamisli, pojave se, a ja ih ne dočekam. Gde bi od sramote. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Osmatrajte, gosin majore. Samo vi osmatrajte. Saće oni. Sam što nisu. (Zaćute. Vukašin osmatra Pramenje magle vije se oko plavih vatri i vojničkih silueta. Tišina. Iz daljine začuje se topovska kanonada.) OBRADOV SIN: Čuješ? OBRAD: Ki u bubanj da tuče. Page 13

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRADOV SIN: Noćas će da doñu novi. (Slušaju topovsku jeku. Ćute. Ocu) O čemu razmišljaš? OBRAD: O snajperisti. OBRADOV SIN: O onom što te skino? OBRAD: Ja... I nije se mlogo osevapio. Uzbro voćku. I to crvljivu. Nek mu je bogom prosto...pošo je u rat da ga ubiju i da ubija... Al ti što su ubili vas trojicu, nisu brali voćke... Ti su u koren zasekli, razumeš. Ovaj što je ubio mene, ubio je mene. Samo Mene, razumeš. Onaj što je ubio tebe, ubio je bog sveti zna kolko neroñenih. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ja bi se oženio sa Krunu. Prve bi godine rodila Milisava, on bi umro. Posle bi se rodili Stanko, Ostana, Miljurko, Danilo-Dača i Leposava. Stanko bi se oženio Jovankom od Kocića. Ostana se udala za Janka Sretenovića u Sipić, imali bi četiri deteta. Stanko bi imao Milana, po meni, imao bi dedino ime, Draganu, Jovana, Dobrinku i Bogoljuba. Jovanka bi imala Milića, Koviljku i Spaseniju. Miljurko bi se oženio iz Vojinovca, doveo bi Markovića devojku, Jelu, imao bi Milicu, Nataliju, Milevu i Predraga-Prežu. Dača bi se oženio sa Branku od Mihajlovića iz Malo Krčmare, imali bi Vuka, Jelenu, Milenu i Nikolu. Leposava bi se udala, u selo, za Slavuja Negovanovića, lošo bi živela, imala bi Senku i Marka i umrla bi brzo. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja bi se oženio sa Darku. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Milan, moj prvi unuk, oženio bi se iz Vučića, od Kovačevića, Stanojku. Imali bi Vidoja, Radovana i Boriku. OBRAD: Dragana bi se udala za Nikolu Radišinog. Imala bi blisnake, Prežu i Nešu. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Imao bi Slavka, Savu i Jelicu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jovana bi četresprve ubili Nemci u Kragujevac. Radinka bi se udala u Crnu Goru, u Golubovce, u Raičevića kuću. Imala bi Veljka, Jakova, Miliku, Krstinu i Jelistinu. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jelica se ne bi udala. Pala bi sa ljuljačke u četrnestoj, bolovala četiri nedelje i otišla. Slavko bi imo Dejana i Vesnu, Sava bi se oženio sa Marijom učiteljicom i imo bi Violetu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Miljurkove Milica, Natalija i Mileva, udale bi se za Rajka iz Toponice, Raska iz Paraćin, staklara nejboljeg u fabriku, duvača, i Svetozara iz Resnik. OBRAD: Imala bi Jelku, Svetomira, Srbu, Sanju, Dragoljuba i Janju. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Dejan bi se oženio sa Tamarom Jankov iz Bečeja. Imali bi Miroljuba. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Preža Miljurkov oženio bi Svetlanu, od Popovića. Imao bi Milana, jedinka. OBRADOV SIN: Ja bi oženio moju Kalinu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jelena i Milena udale bi se, jedna u Jagodinu, druga u Kragujevac. OBRADOV SIN: Imao bi Obrada i Jelisavetu - Savku. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Vesna i Violeta udale bi se jedna u Užice, druga u Novi Sad. Imale bi Slavišu, Slobodana-Bobu, Igora i Tanju. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Svetomir bi oženio Nastu. Imao bi... Page 14

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRAD: Pa ko sa tri metka pobi tolke Srbe, sve mu jebem, da mu jebem. (Obrad povuče dobar gutljaj. Pruži flašu bratu. Brat mu priñe.) VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Tiho.) Ovaj, da te pitam... OBRAD: Pitaj bato. VOJNIK SA PETOKRAKOM: To sa Starim, jel istina? OBRAD: Reko sam ti, ubili ga Duka Ćulinac i Misa Mirković, uz naš plot. Pola je sela gledalo. OBRADOV SIN: (Vojniku sa šajkačom.) Još nema novih. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Fala bogu. VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Obradu) Ma ne to. Mislim na Starog. OBRAD: Na kojeg, bre, starog. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Na Tita. OBRAD: Šta na Tita? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ovi novi, što sad dolaze, kažu da je umro. OBRAD: Jeste. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Sigurno? OBRAD: Sigurno, bato. Omaklo mu se. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Zezaš ti mene, jelde? Di, bre, on da umre. OBRAD: Umro je, bato, umro. VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Zbunjen iutučen, poput koker španijela) Pa kako, bre... Kako? (Vojnik sa šajkačom isprazni flašu.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: (Obradu) Imaš ti sinovac još ove mučenice. OBRAD: Ima još jedna u bošču. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Dela. (Obrad mu doda novu flašu.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Aj, u zdravlje... Slava nam je danas valja i da se popije lečka. (Nategne, pa doda dalje. Vukašin Katunac osmatra i dalje. Odjednom, potrči prema horizontu.) VUKAŠIN KATUNAC: Eno ih idu. Eno ih moji labudovi. (Otrči u mrak) OBRAD: Nañe ih, fala bogu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ma kaki. Tako svaki put kad dolazu novi. Zajebe se uvek. Ove njegove ne verujem ikad da će pronañe. VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Ustane, pogleda.) To su novi. Trojica. (Srećkoviće polako uzima piće.) OBRAD: (Nategne flašu) A dogodine da slavu dočekamo u zavičaj. (Vojnik sa šajkačom počne pevati) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Blago meni, a blago i tebi, kad je nama čair do čaira, aj kad je nama... OBRADOV SIN: Koja je to? Nikad čuo. OBRAD: I ja je znam. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja ne znam... Poji Mile volove na reci, poji Mile... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ovu ja ne znam. VOJNIK SA PETOKRAKOM:... dešnjaku medenica zveči... OBRADOV SIN: Ja znam. OBRAD: Znam i ja, al neću. OBRADOV SIN: Ja sam roñen u cveću livada... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Lepa je, al' ne znam. Page 15

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ne znam ni ja. OBRAD: Pa, ima li bar jedna, da svi Srećkovići otpevaju zajedno? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Sumnjam. OBRAD: Ma ima da otpevamo zajedno, onako da je složimo, ki Srećkovići. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: U moje vreme Srećkovići su bili čuveni pevači. OBRAD: More i danas su. Na mož niki ki Srećkovići, ni danas. Koju ćemo? OBRADOV SIN: Ti povedi. Ti jedini znaš sve što mi znamo. OBRAD: Oćemo onu, majka Jovu kroz tri gore zove. Ja da vodim, a vi da pratite. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ajde. OBRAD: Al' ko što Bog zapoveda. (Skupe sejedan kraj drugog.) Čekaj. Šta, bre, sad zajebavaš. Ne mož' pesma da se počne čovečanski, dok se šajkača ne nakrivi. (Nakrive kape, zagrle se.) Majka Jovu kroz tri gore zove, sine Jovo jel ti zemlja teška. (Ostali prihvate. Istvarno, ti Srećkovići, neki dobri pevači) Il su teške daske javorove... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: 'Bem vam seme srećkovićko. (Kruni se lepa srpska pesma, dobro pevana. Srećkovići zagrljeni, lica crvena, šajkače nakrivljene, vratne žile debele kao jedeci. Stvarno neki dobri pevači ti Srećkovići.) 5. (Trojica Srećkovića spavaju oko vatre. Nedostaje Obradov sin. Pojavi se Katunac sa isukanom sabljom.) VUKAŠIN KATUNAC: Vojnici, junaci! Naš puk je izbrisan iz brojnog stanja. Vi nemate, dakle, da brinete za svoje živote, oni više ne postoje. (Pospala vojska polako se budi. Obradov sin pojavi se iz tmine i sedne kraj oca) OBRAD: Di si bio? OBRADOV SIN: Radi sebe. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Išao da nañe ove nove. OBRAD: Što? OBRADOV SIN: Ma pusti sad to. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Čim se neki novi pojavu, on, bagim, ide da se upozna. Ide da čuje kako je poginuo. OBRAD: Sinko, nije to ni bitno, bre... OBRADOV SIN: Nema, ćale, od toga, za mene, ništa važnije na svetu. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Kako ne znaju, tvoji su. OBRADOV SIN: Ma jok, Sremci neki. Ne znaju nikog od moji... VUKAŠIN KATUNAC: Tišina tamo! Vojnici, junaci, braćo! OBRADOV SIN: Evo ga ovaj opet, junaci, vojnici, braćo... Kako mu ne dosadi? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A što da mu dosadi. Govori čovek ki da peva. Sav se najžim. VUKAŠIN KATUNAC: Vrhovna komanda, a ja ništa neću da krijem od vas... (Iz mraka se začuje:) Nemoj Katunac, neka... Slušamo gospon majore, samo vi govorite... Pusti nas, bre,da spavamo... Živeo major... VUKAŠIN KATUNAC: Braćo, silna je vojska na Kosovu. Svi mi da se u so pretvorimo, ne bi Turkom ručak osolili...Braćo, pa zar da se gruda ne brani samo zato što je zlotvora mnogo. Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u Page 16

Sinisa Kovacevic - Srpska drama junaka...Nedajmo da našom zemljom gazi tuñinska noga. Roñeni moji, nema meñu nama onoga ko radije ne bi oro i kopo, ko pastirsku frulicu ne bi ranije slušo, jeo svadbarski kupus i opasivo svoju. Nema. Al kad se oblak tuñinski nadvije nad srpski krov, svi se opašemo i namažemo opanke. Svi. Poljubi mladu, blagoslovi decu, prekrsti čedo u kolevci, pa u boj. Silna je kletva našeg čestitoga kneza. Ko ne došo u boj na Kosovo, od ruke mu ništa ne rodilo, rñom kapo, dok mu je koljena...Teško onom na čiju se glavu sruči prezir roda roñenog, predaka i potomstva. Od toga gore kazne nema. Roñeni moji. Braćo moja. Vojnici, junaci, vaši životi više ne postoje. Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Mnogi se od nas neće vratiti. Mnoga će majka obući crninu, mnogo će udovica rasplesti kosu, mnogo sestara izgrepsti lica...Ali pobeda će biti naša Zato što je pravda na našoj strani, Bog je na našoj strani, naš narod je uz nas. A nepobediva je ona vojska koja uz sebe ima svoj narod, koja je uznikla iz naroda. Sinovi moji... Sokolovi moji. Ne budite srca udovička, no budite srca junačkoga. Nema toga što se ne može priložiti na oltar otacbine, nema cene kad je obraz i čast otadžbine u pitanju. Deco moja. Ako neko oće da nam odžake pogasi, otme grobove i prevrne kolevke, za njega nema milosti. Jel tako? (Mnogo glasova prihvati. Tako je.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Tako je! VUKAŠIN KATUNAC: (Uvatri, zapaljenih očiju i srca.) Ne čujem. Jel tako? (Glasnije i unosnije: tako je!) VUKAŠIN KATUNAC: (Kao Etna.) Jel tako? (Opet: tako je!) VUKAŠIN KATUNAC: Prema neprijatelju budite nemilosrdni, prema zarobljeniku milostivi. Važnije je čojstvo od junaštva. Oće našu zemlju. Dobiće kurac, čvornovat i zabreko, kurac će da dobiju. Svakome kome je do srpske zamlje, dobiće je. Puna usta. Roñeni moji. Pred nama je neizvesnost, neprijatelj, glad, smrt... Ali čas konačne pobede je blizu. Mi svoje ne damo, tuñe nam ne treba. Ništa nije draže od Srbije! Jel tako braćo moja? (Tako je!) VUKAŠIN KATUNAC: Jel tako sokolovi moji? (Tako je!) VUKAŠIN KATUNAC: Jel tako roñeni moji? (Tako je!) VUKAŠIN KATUNAC: Jel tako Srbi? (Tako je, odjekne unisono.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Govori ki da leči. Gosin majore, ruku ti celivam! (Živeo major. Živeo Katunac, prolomi se nekoliko puta.) VUKAŠIN KATUNAC: Zato napred, u slavu, za kralja, za otadžbinu, za pravoslavlje, za slatko pravoslavlje, za krst časni i slobodu zlatnu. U boj, u slobodu, u smrt. (Iskren i nadahnuti govor Katunac završi potpuno iscrpljen. Lice u trčevima, telo se trese. Kao kod padavice. Aplauz dela vojske. Vojnik sa šajkačom zdušno aplaudira. Obrad, sin mu i brat ne tapšu.) OBRADOV SIN: Lako je njemu da gine. Pogino je već osam puta. A meni je jedna smrt dodeljena. Page 17

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA PETOKRAKOM: Opet samo nas nije pomeno. Ko da je naša smrt VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Kakvi ste vi to, bre? Ima li srca u vama. Ima li u vama išta srpsko? VOJNIK SA PETOKRAKOM: A što? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Zato što je nas rasplako, zato što smo gotovi da opet poginemo, zato što se pokida kad govori, eto zašto. OBRAD: DŽaba sloboda striko, ako svi izginemo. Onda Srbija mož da bide do Kine, ne vredi. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Puj, jebem vas nikakve, jebem vas kekeljave i kilave. Pa jel čučnete vi kad pišate... OBRAD: Što tako, čiko? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Zato što je nama pozivar trebo da se popne na čuku i vikne: mobilizacija i da sve i staro i mlado i kljasto i sakato potrči da brani otadžbinu, zato što smo dolazili iz boktepita odakle, iz Amerike, da poginemo ovdi, zato što... VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Plane) Šta oš ti da kažeš. Da smo mi bili podsuknjari, jorgandžije, šta? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Zato što su deca išla da ginu, i starci, zato što... VOJNIK SA PETOKRAKOM: (Plane silovito) I mi smo. I mi smo. Pola nas se nije brijalo još. Četiri dana obuke pa na sremski...I to sa letvu vezanu sa uzicom. Puške nije bilo ni jedne. O desno rame, k nozi, nišani...Sa letvu, bre, sa letvu... Beogradčići pobegnu od kuću, kifle i med doručkuju, sa amrelima vedžbu, pa u sremsku glibušu... Ti će mi nešto kažeš. OBRADOV SIN: Nismo ni mi došli ovde da letujemo. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ti da ćutiš. Sve dok tu fleku nosiš na leña i obraz, jesi čuo. (Priñe Katunac) VUKAŠIN KATUNAC: Šta je vojsko, kakva je to svaña? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ti bi druže majore mogo jednom i nas da pomeneš. Mogo bi jednom i drug major da budeš. Nismo ni mi poginuli u voznu nesreću kod Lapova. VUKAŠIN KATUNAC: A ko vas ne pominje? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ti. OBRADOV SIN: Nikad. VUKAŠIN KATUNAC: Nije tačno. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Tačno je. VUKAŠIN KATUNAC: Nije. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jeste. OBRADOV SIN: Što mi izginusmo? Za čije babe zdravlje? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Tebe sam reko da ćutiš. OBRAD: A što on da ćuti. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: I ti da ćutiš. Lepo si ga vaspito, roditelju Srbine. OBRADOV SIN: Mene je samo žao što sam pogino. OBRAD: I treba da ti bude žao. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ne treba. Jel tako gospon majore, ne treba. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Nijednom nas nisi pomeno, nijednom. Jel zato što mi nismo tvoji? Page 18

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VUKAŠIN KATUNAC: A ko je pogino u Gospiću petnajestog maja, četrdeset pete. Ko? Ko je bio poslednji partizanski borac poginuo u drugom svetskom ratu. To mi bila sedma smrt. Ko je pogino ovde, osmi put. Svi ste vi meni isti, roñeni, svi. OBRAD: Lako je tebi da pogineš, kad tebi svaka smrt znači rañanje, a svaki rat novi život. VUKAŠIN KATUNAC: Ne laj, čuješ, ne kevći. Nisam ni lego nikad, ni usto, da se bogu ne pomolim da poginem deveti put. Dana nema. Nijednog. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ko je skako na tenkove, ko na bunkere, ko? VUKAŠIN KATUNAC: Dobro je, dosta sad. Na spavanje. OBRADOV SIN: Što? I ujtru je noć. Oće li ovde ikad da svane, a gospon majore. VUKAŠIN KATUNAC: Ne verujem Srećkoviću. Nama neće. Al nama i ne mora. OBRAD: Majore! VUKAŠIN KATUNAC: Šta je? OBRAD: Ovaj... VUKAŠIN KATUNAC: Raspali čiča, šta čekaš? OBRAD: Jel tebe deveta smrt stvarno poslednja? VUKAŠIN KATUNAC: Poslednja. OBRAD: Oće to da bide i poslednja srpska smrt? Mislim, tako se priča. VUKAŠIN KATUNAC: Poslednja. OBRAD: I onda ćeš da mrtvuješ ko i mi? VUKAŠIN KATUNAC: Gore, moj Srećkoviću. Mnogo gore. OBRAD: Onda želim ti da...ovaj, da ti se molitve i želja ostvare što pre. VUKAŠIN KATUNAC: Fala Srećkoviću. Iz tvojih usta u božje uši. 6. (Srećkovići polegali oko plave vatre. Okolo pospala vojska.) OBRAD: Čiča, jel spavaš? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jok. OBRAD: Što? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Šta je? Ne ide san na oči. OBRAD: Jok. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ajde, spavaj bre. OBRAD: Neće san. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Nemoj da misliš o kući, zaspaćeš odma. OBRAD: Ne mogu da ne mislim. Kako zatvorim oči... OBRADOV SIN: A ti nogom u Veliko Krčmare. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jel tako? OBRAD: Otkud znate. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: (Braneći Obrada) Friško je mrtav. OBRADOV SIN: Kako otkud znamo, ćale... Svi smo prošli kroz to. Ja sad zaspim nekako, al uvek sanjam isto... OBRAD: Da triput pogañam. OBRADOV SIN: Svi tako. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Mi koji ne ležimo u zavičaj. Page 19

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Aj, spavajte. Će se navikneš, polako... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ko i mi... Ne brini... OBRAD: Znači, svi vi uvek kuću sanjate. OBRADOV SIN: Jeste. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Mi koji ne ležimo u zavičaj. OBRAD: Pa ajmo onda da legnemo. OBRADOV SIN: Gde, bre? OBRAD: Pa u zavičaj. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ćuti tu i spavaj, ne trabunjaj. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Zabranjeno je. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Spavaj. OBRAD: Ne mož niki mrtvem čoveku da naredi kako će da sredi svoj život. OBRADOV SIN: Pusti to, Obrade, spavaj... OBRAD: Gotovo je, sad, sa spavanje... Ja ću da idem kući. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Ki Maksim po diviziji. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Nemo da džakaš gluposti, bre... OBRAD: Bogami, ja ću da idem... Oćete s monom, vaša stvar... OBRADOV SIN: Kako, tato? OBRAD: Peške. Nožicu pred nožicu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Lezi tu i spavaj. Nemo da talavonjiš gluposti. (Leže Ćute neko vreme Prevrću se. Neće san.) OBRADOV SIN: Ubaci crva, bre, ćale. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ma spavaj. I tamo je ko i ovde. OBRAD: Možda tamo svanjava... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jes, ki da gledam. Svanjava... (Ironično) OBRAD: Možda u zavičaj, sija i za nas. Ajmo, čiča. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Jok. OBRAD: Bato. VOJNIK SA PETOKRAKOM: C. OBRAD: Što, bre? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Grob mi nije prazan. Nemam di da legnem. OBRAD: Uz oca. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ne govorim s njega. OBRAD: S monom. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ko zna dokle ću i s tebe da govorim. OBRAD: Idemo, sine, ti i ja, a? OBRADOV SIN: S ovim na leñima. Jok. OBRAD: Nije to tvoja sramota sinko. OBRADOV SIN: Čija je? OBRAD: Onog što je povuko obarač. OBRADOV SIN: Jok. OBRAD: Bato... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Reko sam ti. OBRAD: Tata će se obraduje, sigurno... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ne govorim... OBRAD: Znam da ne govoriš, idemo da vas pomirim. Page 20

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA PETOKRAKOM: Jok. OBRAD: A možda je i tvoj grob prazan. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ti si reko da je tamo neko saranjen. OBRAD: Jeste. A možda je i taj otišo svojoj kući. Ajmo, bre bato, ajmo, ki boga vas molim. (Niko ne odgovara.) Kaki ste, bre, to ljudi, majku mu. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Mrtvi. (Zaćute opet. A onda Obradu na um padne spasonosna misao.) OBRAD: A možda nas tamo čekaju i oni neroñeni, a? (Poseje na plodno tle) Možda su tamo i Stanko i Miljurko i Ostana i Milić i Koviljka, a? Možda su tamo i Vidoje i Borika... Možda čekaju oni nas... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A šta ako nije tako? OBRAD: A šta ako jeste? (Tišina. Obrad dosoli još malo.) I Mileva i Preža i Neša i Sava i Jelica... Ajmo, bre, Srećkovići. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: A Katunac? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Sa ovog se zborišta ne ide nikada... OBRADOV SIN: I nigde. OBRAD: Katunac. Katunac je moja briga. (Katunac izroni iz mraka.) VUKAŠIN KATUNAC: Mihajlo...Mihajlo. 7. (Pospala vojska. Na svojoj koti, osmatra Katunac. Obrad ustane, pogleda levo-desno, priñe majoru) OBRAD: Osmatraš, majore, osmatraš. (Katunac ne odgovara) Neka, samo ti osmatraj... Ovaj... Da te upitam... VUKAŠIN KATUNAC: Upitaj. OBRAD: Vojska kaže... El istina... VUKAŠIN KATUNAC: Ti, čiča ko kiša oko Kragujevca. Raspali roñeni. OBRAD: El istina da ovdi nikad ne svanjava... Da je uvek vako. VUKAŠIN KATUNAC: Istina je. OBRAD: Da ti smotam jednu? VUKAŠIN KATUNAC: Smotaj. (Obrad mota.) OBRAD: A ovaj... VUKAŠIN KATUNAC: Nešto tebe drugo, roñeni moj, muči. Ajde. OBRAD: Da me, pustiš, bre, da vodim decu kući. VUKAŠIN KATUNAC: Sa ovog se zborišta ne ide nikad i nigde. OBRAD: Što? VUKAŠIN KATUNAC: Nareñenje je nareñenje. Može samo preko mene mrtvog. (Zaćute. Katunac siñe sa svoje kote, sedne pored Obrada. Puše.) OBRAD: Izvini, ako ja mlogo pitam... VUKAŠIN KATUNAC: Samo ti, roñeni, pitaj. OBRAD: El istina da si gino osam puta? VUKAŠIN KATUNAC: Jeste. OBRAD: Di sve, slave ti? VUKAŠIN KATUNAC: Na Marici prvi put, pa na Kosovu. Onda sa Stevanom Štiljanovićem, pa na Kumanovu. Solunski front, pre toga sa majorom Gavrilovićem, pa kad smo oslobañali Gospić i sad ovde. Page 21

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRAD: I još jednom da pogineš i niko više neće. VUKAŠIN KATUNAC: Nijedan Srbin. Više nikad. (Duga pauza.) Daće bog, da još dugo ne čekam. OBRAD: Pa ubrzaj malo, gosin majore...Što se, ovaj...Ubi se. VUKAŠIN KATUNAC: Ne vredi, Srećkoviću. Ne smem ja to sam da uradim. Onda ovo ne vredi. (Pogleda Obrada ispod oka.) Jedino da pomogne neko. (Zaćute ponovo.) OBRAD: A što tolko tu vojsku tražiš. I tog Mikajla. VUKAŠIN KATUNAC: Kako što, roñeni? Pa to je moja vojska. Moj posilni. Obećo sam mu ocu da ću da pazim na njega ko na oči u glavi. OBRAD: Nemoj ti nji više da tražiš. VUKAŠIN KATUNAC: Ne mogu oni, roñeni, bez mene. A ne mogu ni ja bez njih. OBRAD: Nemoj ti nji više da tražiš, gospon majore. VUKAŠIN KATUNAC: Moram, roñeni, moram. OBRAD: Neće ti više nji da tražiš, ne trebaju oni tebe. Ti njima možda nedostaješ, al oni tebe nemo da nedostaju, čuješ. VUKAŠIN KATUNAC: Zašto? OBRAD: Zato što treba da pevaš kad ih ne nañeš. Boga da moliš da ih nema VUKAŠIN KATUNAC: Zašto? OBRAD: Zato što, sve dok ovde ne doñu, zato što su možda živi. Eto zašto. A i ako nisu, ne dao bog, bar su saranjeni u zavičaj, meñu svoje. El razumeš, majore. Boga da moliš da i' nema, a ne da ih tražiš. (Tišina) VUKAŠIN KATUNAC: (Uzdahne duboko.) Nedostaju, roñeni. OBRAD: Kome pričaš. VUKAŠIN KATUNAC: Ko vazduha da nemam...Kad nji nema. Labudovi, gardiski bataljon... OBRAD: Nego, majore, da znaš, ja moju decu danas vodim kući... VUKAŠIN KATUNAC: Samo da hoće vetar da dune, da rastera malo ovu maglu. Ulazi u dušu. OBRAD: Moja deca danas... VUKAŠIN KATUNAC: A i lakše osmatram. OBRAD: Da znaš samo. VUKAŠIN KATUNAC: (Značajno i dvosmisleno) Idem malo da odremam, ovamo po strani. Ako se Mihajlo pojavi, da znaš gde sam. Nisam meñu vojskom, tamo sam... Tamo nikog nema... Skrovito je. OBRAD: Ja moju decu danas vodim kući, to da znaš. VUKAŠIN KATUNAC: (Isto tako) Samo preko mene mrtvog, Srećkoviću, samo preko mene mrtva. (Ustane i ode da legne. Obrad sedi. Puši. Lagano uzme u ruku sablju koju je "slučajno" zaboravio major Vukašin Katunac.) 8. (Pospala vojska. Kao vodopadi, prospu se topovske salve. Obradbudan. Vukašinova sablja kraj njega. Kanonada sve jača. Vojska se polako budi.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Dve sam stvari željan samo. Da svane i da ovo više ne slušam. Page 22

Sinisa Kovacevic - Srpska drama VOJNIK SA PETOKRAKOM: Noćas će novi. OBRAD: Misliš. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Odavno nije ovako tuklo. OBRAD: Tuče opasno. OBRADOV SIN: Da mi je da se naspavam jednom, tato... (Ponovo zatutnje salve) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Još nema novih. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Bogu fala. OBRAD: Ajmo kući, deco. Ajmo mi našoj kući. (Uzme Katunčevu sablju. Gleda je. Kao da se dvoumi.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Gde li je Katunac? (Obradov sin ustane i ode.) OBRAD: Di ćeš? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ode da dočeka nove. (I vojnik sa šajkačom ustane i ode. Obrad ustane, ustumara se.) Čudo, nema Katunca. OBRAD: Šta ima da ih čeka. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Možda naiñe na nekog poznatog, koji zna kako je pogino. (Grmljavina oružja sve jača. Iz mraka izañe vojnik sa šajkačom.) VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Joj... Joj šta i je, braćo mila... Kukuu... OBRAD: Koga, bre? VOJNIK SA PETOKRAKOM: Kako koga, novih. OBRAD: Kolko ih je? VOJNIK SA ŠAJKAČOM: (Izbezumljen) Idu jedan po jedan u kolonu, kraj im se ne vidi. (Obrad se popne na Vukašinovu kotu, pogleda. Vojnik sa šajkačom leleče Obrad se uhvati za glavu.) OBRAD: I, bre... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Dokle, bre, dokle. OBRAD: Još noćas... Još noćas. (Uzme Katunčevu sablju i uputi se čvrstim korakom ka mestugde major Vukašin Katunac spava. Obradov sin vrati se i sedne poredvojnika sa petokrakom. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Koji su? OBRADOV SIN: (Glasom mrtvaca.) Moji. VOJNIK SA PETOKRAKOM: I? (Obradov sin ćuti kao zaliven.) 9. (Obrad Srećković priñe zaspalom majoru. Sablja u ruci. Podigne sablju Pa spusti. Stoji tako. Jako dugo. Napokon, Katunac podigne glavu.) OBRAD: Zaboravili ste sablju. VUKAŠIN KATUNAC: Ko boga te molim... Ajde. Ja to ne mogu sam da uradim... Možeš ti to, roñeni moj, možeš... Ajde kume. (Obrad zamahne svom silinom. Fijuče dugo sečivo. Nekoliko puta. Zastane zadihan.) OBRAD: Oprosti, majore...Ti, bože, ne moraš. (A onda se uputi prema svojima.) Diži se...Odma. OBRADOV SIN: Kuda? OBRAD: Kući. VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Misliš. (Ustane) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja ne idem. Page 23

Sinisa Kovacevic - Srpska drama OBRAD: Ideš. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ne mogu drugove da ostavim... Kako? OBRAD: U zavičaj svanjava, sad mi je reko Katunac. Kreći. VOJNIK SA PETOKRAKOM: Ja ne idem. OBRAD: Polazi. (Vojnik sa šajkačom i Obradov sin poñu. Obrad i brat se gledaju dugo. Onda se Obrad okrene i poñe za sinom i vojnikom sa šajkačom. Nekoliko beskonačno dugih trenutaka. I pre nego što Obrad potone u mrak) VOJNIK SA PETOKRAKOM: Bato! (Obrad stane. Okrene se. Vojnik sa petokrakom potrči za njima.) 10. (Major Vukašin Katunac proboden sabljom. Kleči. Onda se polako osovi na noge. Drhtaji prolaze celim telom. Puca na njemu sve, raspada se. Ikaljava, trula pelerina, uvijači, čizme... Kao da svaki delić teladamara svojim ritmom. Ogromna, bela krila, izbijaju iz utrobe. Šire se. Kao kada se gusenica pretvara u leptira Uspravlja se polako, ali neopozivo. Zastrašujuće. Ogromna, bela krila, viore nad njim. Mač ognjeni u rukama Arhangel Mihajlo.) 11. (Obrad, vojnici sa šajkačom i petokrakom, Obradov sin. Prednjima sija reka, okupana mesečinom. Iz daljine tuli brod) VOJNIK SA PETOKRAKOM: I šta sad? (Nekoliko belih pera padne po njima.) OBRADOV SIN: Nema mi rane, tato... VOJNIK SA ŠAJKAČOM: Stvarno nema. Ki rukom odneto... VOJNIK SA PETOKRAKOM: Kako sad, preko Save? OBRAD: Ki preko livade. Nogicu pred nogicu. (Obrad krene prvi. Gazi po vodi. Ostali poñu za njim. Hodaju po površini reke. Topovi se više ne čuju još nekoliko pera prospe se po njima i po vodi. Iz daljine dopire vojnička pesma. O zavičaju, o ostavljenoj dragoj. A o čemu drugom bi vojska i pevala. Sviće.) 12. (Zborište Vojska oko vatri. Uleti zadihani i usplahireni vojnik) MIHAJLO: Jel' me tražio major? Jel' neko vido Katunca... Gosin majore, di ste... ja sam Mihajlo. (Otumara u pomrčinu. Tajac. Tajac i pomrčina.) Kraj Morović-Beograd, januar 1994, u vreme velikih svetaca.

Page 24