Savremeni terorizam: jugoslovenski pogled [PDF]

Zitiervorschau

I 36577 001083674

i S IM E U N O V IĆ

Ivo V IS K O V IĆ

V IL IĆ

A n d e lk o M A S L IĆ

TURK

V la d a n A. V A S IL IJ E V IĆ

COBISS ®

SAVREMENI

TERIIRIZAM -jugoslovenski pogled-

NIP POSLOVNA POLITIKA BEOGRAD

STP

Socialist Thousht and Practice

A Vligoslav Monthly

Petar GRAČANIN

Dragan SIMEUNOVIĆ

Ivo VISKOVIĆ

Konstantin OBRADOVIĆ

Dušan VILIĆ

Anđelko MASLIĆ

Vojin DIMITRIJEVIĆ

Daniio TURK

Vladan A. VASILIJEVIĆ

SAVREMENI

TERIIRIZAM -jugoslovenski pogled-

NIP POSLOVNA POLITIKA Socialist Thought and Practice’

SAVREMENI TERORIZAM — jugosIovensM pogled —

Autor iđejnog projekta i koordinator izđanja D r D ragan SIM EU N O V I^

Recenzenti D r B orisav JOVIĆ D r A leksanđar SEKULOVIĆ, rukov o d ilac S e k to ra za m eđm iaro d n u s a ra d n ju CK SKJ B u d im ir BABOVIĆ, p o ip red seđ n ik INTERPOL-a

Izdavači N IP »POSLOVNA POLITIKA«, B eograd — Zemun B ulevar E d v ard a K ard elja 3 Casopis »Socialist TLought an d Practice«, Beograd T rg M a tk sa i E ngelsa 11

V ladim ir Tl?AJKO\TĆ, d ire k to r N IP »Poslovna politika« Prof. d r B ran k o PRNJAT, glavni i odgovom i u re d n ik časopisa »Socialist T hought and Practice«

Urednik Slobodan JOVANOVIĆ

Tehnički urednik R ađm ilo STANKOVIĆ

Korektor M irjan a MAJSTOROVIĆ

PREDGOVOR

Petar Gračanin BORBA PROTIV TERORIZM A J E DEO BORBE ZA M IR U SVETU ............................................................................................................

5

Dr Konstantin Obradović OSLOBODILAČKI PO K RETI, TERORIZAM I MEĐUNARODNO PRAVO ORUŽANIH S U K O B A ................................................................

19

Dr Vojin Dirnitrijević POKRET NESVRSTANOSTI I MEĐUNARODNI TERORIZAM . .

33

Dr Dragan Simeunović TERORIZAM KAO KVAZIREVOLUCIONARNI FENOM EN . . .

45

Dušan Vilić SAVREM ENI TERORIZAM KAO OBLIK SPECIJALNOG RATA .

59

Dr Danilo Tiirk MEĐUNARODNO PRAVO I BORBA PROTIV TERORIZMA . . .

67

Dr Ivo Visković SPOLJNA POLITIKA SFR J I T E R O R IZ A M .......................................

77

Anđelko Maslić TERORIZAM FA ŠISTIČK E K V ISLIN ŠK E EM IGRACIJE PORIJEKLOM IZ J U G O S L A V IJ E .....................................................................

87

Dr Vlađan A, Vasilijević KAZNENOPRAVNA ZAŠTITA OD TERORIZMA U ZAKONODAVSTVU S F R J ...................................................................................................... PRILOG PREGLED te ro ristič k ih a k a ta k o je je izvršila fašističk a kvislinška em ig racija p o rijek lo m iz Jugoslavije izm eđu 1945. i 1988. godine (priredio A nđelko M a s l i ć ) ......................................................................... 131

119

PREDGOVOR

BORBA PROTIV TERORIZMA JE DEO BORBE ZA MIR U SVETU B lokovska podela i sta ln a zateg n u to st u m eđ u n aro d n im odnosim a, u k o jim a se s u p ro tsta v lja ju različite ideologije i pogledi n a svet, različiti p o litički i ekonom ski interesi, nose b ro jn e opasnosti po stab iln o st o d nosa u m eđ u n aro d n o j zajednici. N asto jan ja da se silom održe stečene pozicije i p ro šire sfere dom inacije i u tic a ja u svetu i da se n jen o m u p o treb o m rešav aju sporovi i o stv aru ju tekući i stratešk i ciljevi, tr k a u naoružanju, p ro d u b ljiv an je po sto jećih i p o jav a novih k rizn ih žarišta, neravnoprav n i m eđ u n aro d n i ekonom ski odnosi, različiti oblici p ritisa k a n a m ale zem lje i na zem lje u razv o ju i druge p ro tiv rečn o sti savrem enog sveta izvorišta su ugrožavan ja bezbeđnosti i staln a p re tn ja m iru. S trah o te svetskih rato v a kao da n isu bile dovoljna iskustva i opom ene d a se ne pribegava ra tn im sukobim a, p a ni takozvanim lokalnim , ograničenim , rato v im a k o ji su, n a žalost, p o stali sastavni deo savrem enih m eđ u n aro d n ih odnosa. Za savrem eni svet je p o razn a i k ra jn je upo zo rav aju ća činjenica da je od završetk a drugog svetskog r a ta do danas izbilo blizu 150 ra tn ih sukoba i da je, p rem a nekim podacim a, do 1984. godine u n jim a poginulo 16,5 m iliona Ijudi, od čega 9 m iliona civila. Te stravične b ro jk e se dnevno uvećavaju. O tragičnosti situ acije u zem ljam a u razvoju rečito govore i podaci UNICEF-a da sam o u zem ljam a L atinske Amerike dnevno u m ire tri h iljađ e dece m lađe od p e t godina, k o ja su direktne žrtve ak u tn e ekonom ske krize (p o d atak d a t u feb ru a ra 1987. godine). E ko n o m sk a k o m isija U jed in jen ih naci-

ja za L atinsku A m eriku (CEPAL) saopštava podatke da 175 m iliona lju d i živi u » k rajn jo j bedi«, gladuje. Istovrem eno, zem lje ovog p o d ru čja su na im e k am ata za poslednjih pet godina ispiatile 175 m ilijard i dolara. To je sam o m anji deo brem ena od preko četiri sto tin e m ilijard i dolara preostalog duga, k o ji se iz dana u dan uvećava. P rotivrečnosti savrem enog sveta se ogledaju i u tom e što se angažuju ogrom na m a terijaln a dobra, naučni i tehnički kadrovi za proizvođnju m odernog oru žja k o je već danas može višestruko da u n išti sve privredne, Ijudske i druge potencijale. Ogrom ne investicije u ovu proizvodnju negativno se odražavaju n a ekonom sko-socijalni razvoj svih zem alja, n aro čito zem alja u razvoju. S talna trk a u n ao ru žan ju dovela je do ravnoteže u ratn im p o tencijalim a i do neophodnosti preg o v aran ja supersila. Sadašnje p o p u štan je zategnutosti p red stav lja pozitivan fak to r u razvoju m eđunarodn ih odnosa (bez obzira n a njegova ograničenja, kako geografska tako i po sađržaju). Usled uspostavljenog odnosa snaga m eđunarodna zajednica nije našla način da tra jn ije osigura sopstvenu bezbedn o st i m irn u budućnost. R at kao sredstvo m eđunarodnih odnosa je realn o st savrem enog sveta, a opasnostim a od ratn ih sukoba i drugih grubih p ritisak a su prvenstveno izložene male i nerazvijene zemlje. Zato svaka k o n k retn a ak cija na eiim inisanju sile, za u sp o stav ljan je ravnopravnih, p re svega ekonom skih, međun aro d n ih odnosa, za n a jširu prim en u politike aktivne i miroljubive koegzistencije u političkim i sveukupnim odnosim a m eđu naro d im a i državam a — bez obzira n a veličinu, društveno uređenje i m eđunarodni položaj — nailazi n a po d ršk u progresivnih snaga u m eđunarodnoj zajednici. U Jugoslaviji i celom svetu sa velikim o h rab ren jem je p rim ljen a n ajnovija sprem nost vodećih blokovskih sila da doprinesu sm anjenju zategnutosti, da uklone deo nuklearnog n ao ru žan ja sa evropskog tla i da otvore procese daljeg razoružavanja. Ne treb a posebno isticati da se Jugoslavija, u okviru O rganizacije ujedinjenih nacija i drugih m eđunarodnih organizacija u pokretu nesvrstanih, na m eđunarodnim skupovim a i u b ilateralnim odnosim a konstruktivno i aktivno borila za p u n u bezbednost i

m ir u svetu i da je uvek b ila i o stala n a s tra n i p ro g resa — za u sp o stav ljan je tak v ih o đnosa u m eđ u n aro d n o j zajednici k o ji će svim Ijudim a obezbediti spokojstvo, m ir i život dosto ja n čoveka. U fu n k ciji o stv ariv an ja tih ciljeva je, izm eđu ostalog, i sastan ak m in ista ra in o stra n ih poslova balk an sk ih zem alja održan 1988. u B eogradu, je r se stab ilan svetski m ir m ože osigurati ako se o stv ari stab iln o st u svim regionim a sveta i n a svim kontin en tim a. -Terorizam i m e đ u n aro d n i odnosi M eđu fak to rim a k o ji o p te re ću ju savrem ene m eđunarodne odnose i ugrožavaju b ezbednost i m ir u svetu je i m eđun aro d n i terorizam . To je p ro b lem stalno p ris u ta n u pojedinim zem ljam a. U novije vrem e stepen dru štv en e o p asn o sti od m eđunarodnog tero rizm a se povećava, ja v lja ju se njegovi novi oblici i p ro širu je k ru g o b je k ata nap ad a. T akođe se proširu je krug u n u tra šn jih i m eđ u n aro đ n ih su b je k a ta k o ji pribegavaju tero rizm u kao sred stv u za p o stizan je od ređ en ih političk ih ciljeva n a m eđ u n aro d n o m planu. I p o jed in e države se, prikriveno ili otvoreno, služe terorizm om . T erorizam se višestru k o negativno odražava n a m eđunaro d n e odnose. P re svega, on širen jem psihoze stra h a i nesig u m o sti ugrožava o p štu b ezbednost d m štv en o g života u pojed in im delovim a sveta. T ero rističk o delovanje posebno je štetno za m ale zem lje i zem lje u razvoju, a n aro čito za oslobodilačke pokrete. B itno je nag lasiti da su žrtv e tero rizm a ljudi, najčešće obični g rađ an i k o ji n isu n i u kakvoj vezi sa proklam ovanim ciljem tero rističk o g n apada. Ovi i d m g i razlozi čine tero rizam m o raln o neprih v atljiv im , zbog čega je on p red m e t opšte osude i ogorčenja u svetu. Akti m eđ u n aro d n o g tero rizm a su m eđunarodno-pravno zab ran jen i, a in k rim in išu ih i u n u tra š n ji p rav n i poreci skoro svih država. Sa političkog stanovišta, kako sa asp ek ta m ogućnosti u tic a n ja n a rešav an je n ekih u n u tra š n jih ili m eđ u n aro d n ih p ro b lem a (za čije »rešavanje« se te ro risti razn ih o p red eljen ja navodno b ore), tak o i iz ugla užeg in teresa su b jek ata k o ji p rib eg av aju tero rizm u — rezu ltati su negativni. Isk u stv a p o k azu ju da je terorizam ,

gledano, zap ravo šte ta n i za one k o ji se n jim služe. N ajzad, kao vid u p o treb e sile tero rizam ugrožava bezbednost i m ir u svetu, ali i svaku državu pojedinačno. Svaka država je, bez izuzetka, ili n eposredna ili potencija ln a žrtva mogućeg terorizm a. M eđutim , neke države vode i ttfu g a č iju politik u p rem a terorizm u. K ada pojedine terorističke aktivnosti proističu iz n jihovih globalnih in teresa ili konk retn ih ciljeva, ili se u n jih uk lap aju , sprem ne su da ih podstiču, prikriveno ili otvoreno pom ažu, u d rastičnim slučajejvima da se i neposredno eksponiraju, ili da se b a r prem a n jim a to leran tn o odnose. Ne sagledavajući opasnosti po međ u n aro d n u zajednicu koje terorizam nosi, pojedine zem lje se o d ređ u ju prem a terorizm u shodno v lastitom vrednosnom sistem u. Ta p olitika takozvanog dvostrukog stan d ard a, po kojoj se terorizam deli na »dobar« i »rđav«, neizbežno je otežavala, a i danas otežava, b o rb u p ro tiv terorizm a uopšte. Jugoslavija je uvek bila p ro tiv prim ene dvostrukih stand ard a u tre tira n ju terorizm a. Jednako se su p ro tstav ljala shvatan jim a i p rak si da se oslobodilački p o k reti izjednačavaju sa terorizm om i da se pribegava terorizm u u zaštiti interesa, kao i da se terorizam zloupotrebljava kao sredstvo oslobodilačke borbe. M eđunarodnu zajednicu tre b a p o sm atrati kao nedeljivu celinu, k o ja im a i neke zajedničke interese, kao što su pođ jed n ak a bezbednost za sve lju d e i narode i poštovanje osnovnih Ijudskih prava. Ni m oralno ni pravno nije dopušteno da se u im e nekog cilja, m a koliko on bio legitim an, ugrožavaju životi nevinih lju d i i opšti interesi međun arodne zajednice. Terorizam , bez obzira n a ideje u im e kojih se sprOvodi, upravo to čini; grubim narušavanjem suveren iteta država vrši se m a sak r nedužnih ljudi, ugrožavaju se osetljivi objekti (nuklearni reak to ri i dr.) sa nesagleđivim posledicam a, podm eće se. eks.ploziv na javnim m estim a, m iniraj.u se i o tim aju avioni i druga sredstva prevoza, uzim aju se i u b ija ju 'ta o c i bez ikakve funkcije i sam o zato što su državljani određene zemlje. . . Jugoslavija se dosledno b ori p ro d v terorizm a i protiv svih drugih organizovanih oblika m eđunarodnog krim inala. Ona se, n ajp re kao aktivan borac za m ir i m eđunarodnu sarad n ju , svestrano angažuje da se m irnim putem , bez upotre-

be sile i n asilja, efikasno elim inišu osnovni uzroci k o ji rađaju terorizam i uslovi k o ji ga p o đ stiču , a istovrem eno (shodno m eđunarodnim obavezam a i in teresim a v lastite bezbeđnosti) rad i na su zb ijan ju m eđim arodnog tero rizm a. Ti stavovi su dobro poznati svetskoj javnosti. Uslovi narastanja i pojavni oblici terorizma u svetu

C ■&

P rem a nekim podacim a, danas u svetu deluje p rek o stotin u prevashodno te ro rističk ih organizacij a. N eke d elu ju na ''TerTtoriji ave ili više država. N a pojavu te ro rizm a u p ro tek le tri-četiri decenije uticalo je nekoliko m om enata. Po završetku II svetskog r a ta o staci po ražen ih snaga fašizm a i nacizm a .našli su u to čište u p o jed in im zap ad n im zemh a m a . Deo tih snaga odm ah je počeo sa razn o v rsn im terorističkim ak tim a u cilju p o d riv an ja i ru še n ja država u kojim a je rfspostavljen so cijalistički sistem . R e č j e o dcsničarskom fašističkom tero rizm u , u k o ji sp ad a i tero rizam fašističke em igracije poreklom iz Ju g o slavijejT :bji je p ris u ta n sve do đanašnjeg dana. Pođelom P alestine i p ro g lašav an jem izraelske države 1948. ^godine n a sta je nova faza u m eđ u so b n im odnosim a n aro d a na ovom po d ru čju . Lišavanje P alestinaca njih o v ih osnovnih lju d sk ih i nacionalnih p rav a n a sopstvenu državu, uz obilato u p litan je stran o g fa k to ra lcoje je i danas p risu tn o , dovelo je Ho s tv a ra n ja b ro jn ih rad ik a ln ih p alestin sk ih o rganizacija koie _se služe n asiljem kao sredstvom b o rb e za nacionalno oslobođenje. K rajem šezdesetih i početkom sedam desetih godina dolazi do naglog zam aha »evroterorizm a«. N a široj p latfo rm i p o k reta m asa iznikla su i neka rad ik a ln a jezg ra k o ja su terorizam pro k lam o v ala kao n ajp o g o d n iji, iako ne i jed in i, način za p rom enu posto jećih odnosa.| N em a p o treb e da se ovde o tom e šire govori. N em a p o treb e ni da se ela b o rira ju tv rd n je i analize koje govore o m anipulisanj u te ro rističk im o rganizacijam a od stran e onih snaga k o jim a određeni p ro cesi u u n u tra š n je političkim ili m eđ u naro d n im odnosim a n isu odgovarali, p a ih je valjalo zaustaviti ili preu sm eriti.

K ođ pojedinih nacionalističko-separatističkih i verskih p o k reta u program e delovanja je uključen i terorizam kao 'sreH stvo za ostvarivanje p o litičkih ciljeva (»IRA« u Severnoj HrskPj7~»ETA«, u Španiji,_ itd .). O dređenu posebnost im aju jerm enske or'gamzaciie (»ASALA« i »TAŠNAK«), čije su aktivnosti, iz poznatih razloga, prevashodno usm erene p roliv interesa R epublike Turske. Š iru opasnost, naro čito u p oslednje vreme, p redstavlja delovanje islam sko-fundam entalističkili organizacija (»Muslim an sk a braća«, »A1 Dawa«, »Džihad«, itd.), k o je zagovaraj’u stv aran je nadnacionaine svetske islam ske države na osnovam a izvornog i borbenog islam a. ”tJ kriznim žarištim a, kakva su danas n a Bliskom i Srednjem istoku (izraelsko-arapski sukob, g rađanski ra t u Libanu), kao i povođom njih, dolazi do eskalacije teroi'izm a. Uzroci tom e su što su u tim regionim a zaoštreni nacionalni, verski, klasni i socijalni sukobi i što je pojačano političko, vojno, obaveštajno i propagandno-subverzivno nad m etan je blokova rad i o stvarivanja njihovih stratešk ih interesa. U takvim uslovim a dolazi do m an ip u lisan ja različitim organizacijam a i grupam a i p o d stican ja u n jim a elem enata k o ji vode prim eni nasilja. P risu tn i su i različiti trendovi u organizovanju i sprovođenju terorizm a. Uz preovladavanje individualnih terorističkih ak ata koje o bavljaju pojedinci i gm pe, u poslednjoj deceniji otpočinje proces sarad n je m eđu pojedinim terorističkim organizacijam a iste ideološke orijentacije, a potom i onih sa razlioitim političkim opredeljenjim a. Do određenog povezivanja dolazi i izm eđu tero rističk ih delova p o jedinih gm pacija n ep rijateljsk e em igracije jugoslovenskog porekla, u cilju p rip rem a za izvođenje tero rističk ih akcija u Jugoslaviji i prem a njenim dobrim a i in teresim a u inostranstvu. Pored opštih uslova iz k o jih izrasta terorizam , njegovom n a ra sta n ju i pojavi novih oblika pogodovao je i savrem eni tehničko-tehnološki razvoj u svetu. Brzi razvoj saobraćaja omogućio je veliku pok retljiv o st te ro rista, a putem sredstava masot'n'ih ko’m unikacija vesti o izvršenim terorističkim aktim a istog dana dopiru u sve delove sveta. Tako se na najbrži ' i »najekonom ičniji« način skreće pažnja svetske javnosti na

određeni problem i p o k u šav a da v rši u ticaj da se ona angažuje u njegovom razrešav an ju . U pravo ta »ekonom ičnost«, p o red ostalog, m nogim te ro ristim a služi kao đ o d atn i m otiv za te ro rističk u aktivnost. Osim toga, kao rezu ltat tehnološke revolucije po jed in i novi o b jek ti p o stali su p o ten cijaln e m ete te ro rističk ih n ap ad a (nuklearno-energetski i elek tro n sk i sistem i visokog stepena o setljivosti, itd.), a razvoj novih o ru žja značajno povećava sp o so b n o st m alih g ru p a da vrše te terorističk e ak te sa dalekosežnim posledicam a. Sve te o kolnosti se m o ra ju im ati u vidu k o d o cen jiv an ja s tv a m ih o p asn o sti k oje m eđ u n aro đ n i te ro rizam u savrem enim uslovim a nosi, kao i za m obilisanje svih su b jek ata m eđ u n aro d n e zajednice u b o rb i za njegovo su zb ijan je i elim inisanje. Sve češća p o jav a u m eđ u n aro d n im odnosim a je takozvani državni terorizam , u p rik riv en o m ili jav n o m obliku. To je u jedno i vid m eđunaro d n o g tero rizm a n ajo p a sn iji po bezbedn o st i m ir u svetu. U uslovim a n u k learn e ravnoteže izm eđu velikih sila i m ale verovatnoće nam ern o g izazivanja to taln o g rata , sve više d o b ija ju n a zn ačaju strateg ije, ta k tik e i m etode k o je p o čin ju tam o gde se završava legalna ak tiv n o st a jo š ne započinje otvorena v o jn a in terv en cija. U tim ak tivnostim a, k oje sp ad aju u arsen al specijalnog ra ta , te ro rističk i ak ti koje inspirišu, pom ažu, in iciraju ili p red u zim aju o b av eštajn e službe i drugi za takve o p eracije specijalizovani o rgani p o jed in ih država zauzim aju značajno m esto i sve su p ris u tn iji oblik m eđunarodnog političkog terorizm a. N ajtip ičn iji u to m smislu je oružani n ap ad izraelskih kom an d o sa na u g an d sk i aerodrom »Entebe« u cilju o slo b ađ an ja p u tn ik a-talaca iz otetog aviona.' U takve* v id o v e' tero rizm a sp ad aju i izraelsko bom barTOvanje atom skog re a k to ra u B agdadu, izraelsko bom bardovanje sedišta PLO u T unisu i ak cija am eričkih lovaca iz sastava Šeste f lo te 'u M ed iteran u k o jo m je p rin u đ en egipatski pthrucki avion (u kom su bili otm ičari italijan sk o g b ro d a »Akile Lauro« kao i član najužeg ru k o v o d stv a PLO Abu Abas) dfl__sm..spusti u am eričku v o jnu bazu »Sigonela« na Siciliji, ^ n a p a d o m žan ih snaga SAD n a L ibiju 1986, itd. Ovde je p o treb n o istaći još neke b itn e stvari. Posredna, a n aro čito nep o sred n a, veza izm eđu tero rističkih organizacija odnosno k o n k retn ih te ro rističk ih ak a ta i * ”

p o jed in ih država, k ad a je reč o p rikrivenom delovanju, teško se dokazuje ili se sprega o tk rije posle p ro tek a niza godina. Z ahvaljujući tom e, um ešane države izbegavaju osudu od strane m eđunarodne zajednice. Teško je poverovati da b i terorističk e organizacije m ogle da obezbede »sopstvena« sredstva za fin an sira n je akcija, za n ab av k u oru žja i eksploziva i za obuku tero rista, da bi m ogle da dođu d.o originalnih p u tn ih i drugih isprava p o jed in ih zem alja, a da ne d o b ijaju po d ršk u i pom oć određenih snaga i in stitu cija. Deo fin an sijsk ih sredstava te ro risti obezbeđuju krim in aln im rad n ja m a — krijum čarenjem oružja, p rep ro d ajo m droge, p rep ad im a n a banke, k rađ o m oru žja iz vojn ih skladišta, k rađ o m privrednog eksploziva, itd., ali je sasvim izvesno da sredstva iz tih izvora ne m ogu da obezbede du g o trajn o egzistiranje tih organizacija i izvođenje složenijih tero rističk ih poduhvata. Suzbijanje svili oblika organizovanog m eđunarodnog k rim in ala p red stav lja istovrem eno i sužavanje m a terijaln e osnove terorizm a. Međutim , b o rb a dem okratsk ih snaga u pojedinim zem ljam a i u celom svetu m o ra da b u d e usm eren a n a sasecanje i svih vidova prikrivene i otvorene pom oći tero rističk im organizacijam a. Drugo, p o sto ji neosnovano optuživanje nekih država 1 oslobodilačkih p o k reta za terorizam i za pom aganje terorizm a. U suštini je reč o o d b ran i in teresa i stečenih pozicija nedozvoljenim sredstvim a. U taj k o n tek st sp ad aju paušalna optuživanja pojedinih nesv rstan ih zem alja. U p ita n ju je smišljena politika, čiji je cilj diskreditovanje p o jed in ih članica p o k reta nesvrstanih i oslobodilačkih p o k reta, sa nam erom da se stvori »m oralno opravdanje« za v ršenje različitih pritisak a n a njih, p a čak i za oružani napad. Takvim, sasvim proizvoljnim , optužbam a i političkim i ekonom skim pritiscim a izložena je i JugosJavija, u p rk o s njenoj doslednoj b orbi protiv svih oblika ugrožavanja bezbednosti i m ira u svetu, p a i p ro tiv svih vidova terorizm a. O hrabruje, m eđutim , to što se saznanje o principijelno sti i doslednosti Jugoslavije i n a ovom planu u svetu sve više učvršćuje. Jugoslavija je članica polcreta nesvrstanih zem alja k o ja je inicirala donošenje deklaracije o m eđunarodnom terorizm u u H arareu 1986. godine, i n jen je potpisnilc.

Mesto i uloga Jugoslavije u borbi protiv međunarodnog terorizma Svest o neoph o d n o sti zajedničke b o rb e p ro tiv tero rizm a veom a je p ris u tn a u m eđ u n aro d n o j zajednici. O to m e svedoče ne sam o rasp rav e i đ ek laracije u sv o jen e u U jedinjenim nacijam a, u p o k re tu n esv rstan ih , u O rganizaciji m eđunarodnog civilnog vazduhoplovstva, itd., nego i m eđ u n aro d n e konvencije o b o rb i p ro tiv terorizm a. Zbog zab rin jav aju će eskalacije, tero rizm a, p o sled n jih godina je intenziviran a ak tiv n o st n a m eđ u n aro d n o m i regionalnom planu. Tako su lid eri šest n ajra zv ijen ijih zap ad n ih zem alja, n a skupovim a u T o k iju i V eneciji, im ali posebne dogovore o sp rečav an ju m eđ u n aro d n o g tero rizm a. M noge zemIje su p o o štrile režim u la sk a i b o rav k a stran aca. U to k u su i procesi o b je d in jav a n ja i in teg racije snaga p o jed in ih zem alja za b o rb u p ro tiv tero rizm a. U to m k o n tek stu , zapadne zem lje u sp o stav ljaju posebne oblike sa ra đ n je (»G rupa TREVI«, »Grup a sedm orice«, »G rupa Pom pidu«). Očito je, m eđutim , da je ta sa ra d n ja u sm eren a n a za štitu in teresa tih zem alja, i to p re svega represivnim i prev en tiv n im m eram a. M eđunarođna s a ra d n ja službi bezbednosti k o je neposredno rad e n a sp rečav an ju i o tk riv an ju ak a ta tero rizm a često je p reth o d ila širim n ap o rim a u okviru m e đ u n aro d n e zajednice. To je razum ljivo, s obzirom n a specifičnosti m esta i uloge organa bezbednosti u b o rb i p ro tiv terorizm a. Oni su, naim e, n a jistu re n iji »odred« d ru štv a i države u toj bo rb i, p a su njihovi p rip ad n ici često žrtve te ro rista iako m ožda n isu njihova p rim a rn a m eta. M eđutim , zbog speciifčnosti m eđunarodnog terorizm a, k o ja se ogleda u njihovoj političkoj obeleženosti, ova sa ra d n ja u sp o stav ljala se i razv ijala teže i sp o rije nego što je to bio slučaj u vezi sa m eđ u n aro d n im krim inalom (ilegalni p ro m et droga, falsifikovanje novca, k rađe, itd.). Iz istih razloga n ep o sred n a sa ra d n ja o rg an a bezbednosti danas se najčešće o stv aru je u okvirim a b ilatera ln ih odnosa. U skladu sa p rin cip im a sp o ljn e p o litik e Jugoslavije, n jen e službe bezbednosti o stv aru ju s a ra d n ju sa službam a bezbednosti velikog b ro ja zem alja. Na m u ltilatera ln o m planu, IN TERPO L je n ajp o zn atija organizacija univerzalnog k a ra k te ra za sa ra d n ju o rg an a bez-

bednosti; oku p lja 146 zem alja sa različitim društvenim ure'đenjim a i spoljnopolitičkim orijen tacijam a. U čitavom posleT 'atnom perio d u In terp o l je zbog nekih sta tu ta rn ih odredaba im ao u suštini nedorečen stav u vezi sa b o rb o m p ro tiv terorizm a. Naim e, u In terp o lu , je zab ran jen o angažovanje u vezi sa slučajevim a koji im aju po litičk u pozadinu. Bez obzira na to, In terp o l je do k ra ja šezdesetih godina usvojio veći b ro j rezolucija k o jim a se ova organizacija faktički angažuje i po p ita n ju tero rizm a ili pojed in ačn ih krivičnih dela kroz k o ja se terorizam ispoljava. P ri tom se In terp o i n ije ograničavao n a deklaracije, već je po zahtevim a svojih članica istovrem eno preduzim ao i ko n k retn e m ere u okviru tra g a n ja za velikim b ro jem tero rista. Od 1984. godine angažovanje In terp o la form alno je uređeno rezolucijom G eneralne skupštine kao najvišeg organa. S ada u G eneralnom se k re ta rija tu p o sto ji posebna grupa koja se isključivo bavi problem im a b o rb e p ro tiv terorizm a. Pošto je reč o veom a osetljivom p itan ju , delokrug ove grupe utvrđen je u »Vodiču za b o rb u p ro tiv m eđunarodnog terorizm a« koji je usvojen 1986. godine n a zasedanju G eneralne skupštine u Beogradu. Ovde je neophodno naglasiti da je In terpol m ehanizam , organizacija za m eđ u n aro d n u sarad n ju , a ne međ u narodna policija, kako se to često pogrešno m isli. Time se o đ ređ u ju i okviri njegovog delovanja, k o je se veom a razlikuje od rad a policije u p o jed in im zem ljam a. S u štin a tog delovanja je u usp o stav ljan ju i olakšavanju sarad n je različitih zem alja u cilju sprovođenja m era koje p reduzim aju organi pojedinih zem alja. Jugoslavija je ak tiv an član In terp o la od njegovog osnivan ja i dala je značajan doprinos njegovom razvoju uopšte, pa i u u tv rđ iv an ju sadašnjeg stava prem a b o rb i p rotiv međunarodnog terorizm a. StaVovi Jugoslavije po p ita n ju m eđunarodnog terorizm a proističu iz njenog u n u trašn jeg političkog bića i m eđunarodnog položaja. I sam a je žrtva terorizm a, od n astan k a do danas. Jugoslavija je ratifikovala pet konvencija kojim a su utvrđene obaveze država u vezi sa sprečavanjem i kažnjavanjem velikog b ro ja krivičnih dela kroz k o ja se ispoljava nieđunarodni terorizam : krivična dela p ro tiv lica k o ja uživaju me-

đ u n aro đ n u zaštitu, u zim anje talaca, o tm ica vazduhoplova i druga krivična dela k o jim a se ugrožava bezb ed n o st civilnog vazđuhoplovst\fa. Jugoslovenski organi dosledno izvršavaju preuzete m eđ u narod n e obaveze. Od završetka ra ta do p re n ek ohko godina u našoj zem lji je izvršeno oko 30 diverzan tsk o -tero rističk ih akcija, a zabeležena su 54 ta k v a p o k u šaja. U isto m p erio d u p re m a n ašim d iplom atškb-konzulam im i dru g im p red stav n ištv im a i građanim a u in o stra n stv u izvršeno je 657 te ro ristič k ih a k a ta (najviše u SR N em ačkoj — 141), u kojim a su poginula 82 lica (3 stranca), a 186 lica (2 stran ca) je povređeno.l Ove ak cije su đelo jugoslovenske te ro rističk e em igracije. U b ilatera ln im kontaktim a, i političk im i reso rsk im , staln o sm o zem ljam a koje te ro ristim a p ru ž a ju u to č ište ukazivali n a to da ova v rsta terorizm a p re đ sta v lja veliku o p asn o st n e sam o po bezbedn o st .Tugoslavije, već i po n jih o v u v la stilu i m eđ u n aro d n u bezbednost. Pokazivana je, n a žalost, različita sp rem n o st da se ovaj vid tero rizm a onem ogući. Tek k ad a su p o jed in e zemIje to i sam e uvidele, ođnosno n a svojoj koži osetile kakvo zlo p re đ sta v lja tak v a delatn o st, počele su da p ređ u zim aju m ere za njeno suzbijanje. S obzirom n a stv arn u o p asnost, n a m eđusobno povezivanje te ro rista , kao i n a povezivanje sa k rim in aln im podzem ljem i dru g im o rganizacijam a k o je se bave m eđ u n aro đ n im terorizm om , ove m ere su u p o jed in im zem ljam a jo š nedovoljne. Teško su sh v atljiv a i nek a ponašan ja kao što je odiuka švedskih v lasti da se te ro ris ta i ubica jugoslovenskog am b asa d o ra Rolovića p u sti n a slobođu. Interesi šire m e đ u n aro d n e bezbednosti i nu žn o st doslednog izv ršav an ja m eđ u n aro d n ih obaveza od stra n e svih država nalažu da se i ovaj tero rizam p o tp u n o elim iniše, i Ju goslavija na tom e u p o rn o insistira. Jugoslavija je otv o ren a zem lja. Sa više od 50 zem alja je u k in u la p u tn e vize. U 1988. godini je zab'eleženo blizu 120 m iliona pj clazaka državne graiiice, a u Jugoslaviji je boravilo oko 36 m ilibha štran aca. N a školovanju u Jugoslaviji je gprekp 15.000 h tra n ih stu d e n a ta, različitih, id e jn ih o rijen tac ija i p rip ad n o sti često antag o n ističk im p o h tičk im p a rtija m a i po k relim a. G eografski položaj Jugoslaviie je tak av da p rek o njene te rito rije vode putevi iz E vrope k a B liskom i Sred-

n jem isto k u i Africi (i o b m u to , sve do SAD) i usp o stav ljaju se različiti kanali organizovanog m eđunarodnog krim inala. T ranzitira velik broj ljudi, m eđu kojim a, svakako, im a i terorista. Sve te okolnosti čine k o n tro iu ulaska, k re ta n ja i boravka ned o b ro n am ern ih lica veom a složenom, naročito kad a se ne raspolaže p reth o d n im saznanjim a o nedozvoljenim delatnostim a i kada takva lica p o sed u ju uredne, često i diplomatske, pu tn e isprave. M eđutim , zahvaljujući jugoslovenskom sistem u dm štv en e sam ozaštite, čiji su stm č n i deo organi i službe bezbednosti, uspevam o da održim o visok stepen lične i im ovinske sigurnosti naših građ an a i stran aca koji po bilo kom osnovu borave u Jugoslaviji. Im am o stab ilan javni red i m ir, do b ru bezbednost granice i efikasno se suprotstavljam o p o k u šajim a izvođenja diverzantsko-terorističkih ak cija u zem lji, kao i korišćen ja jugoslovenske te rito rije za priprem an je bilo kakvih, p a i tero rističk ih , ak ata prem a trećim zem ljam a. Jugoslavija se 9. m a rta 1983. godine suočila sa bm talnim aktom m eđunarodnog terorizm a n a svom tlu. Bio je to a te n ta t na tursk o g am b asad o ra u B eogradu Galipa B alkara, koji su izveli prip ad n ici jerm en sk e organizacije »Tašnak«. Od tada nism o im ali tak v ih akata, ali i on, po sebi, i, naročito, eskalacija m eđunarodnog terorizm a, n ajo zbiljnije upozoravaju da se i te rito rija Jugoslavije nalazi u opasnoj zoni i da m ogu da uslede različite, posredne ili neposredne, opasnosti po n jen u bezbednost. To od svih su b jek ata našeg sistem a društvene sam ozaštite, u kom organi i službe bezbednosti im aju velike obaveze i odgovom osti, zahteva da se sve bolje organizuju i stalno osposobljavaju za efikasnu b o rb u protiv svih vidova terorizm a sa ko jim a potencijalno možemo biti suočeni. Jugoslavija će i ubuduće, u okviru m u ltilateraln e i bilateralne saradnje, uklju ču ju ći i sarad n ju u oblasti bezbednosti, p ru žati p un doprinos bezbednosti i m im u svetu. Na toj liniji je bio naš predlog da se sastan u predstavnici baN kanskih zem alja, odnosno službi koje su zadužene za b orbu protiv terorizm a, ilegalnog pro m eta o m žja i opojnih droga. O državanje tog sastanka, ju n a 1989. godine u Beogradu, svakako je važan događaj.

Jugoslavija će se, izm eđu ostalog, zalagati za elim in isan je u p o treb e bilo kog vida sile u m eđrm arodnim odnosim a, p a i m eđunarodnog terorizm a. D osledno će, kao i do sada, izvršavati m eđ u n aro d n e obaveze n a su zb ijan ju svih v rsta i oblika terorizm a, u sred sređ u ju ći težište svoje u k u p n e ak tiv n o sti n a prevazilaženje stan ja, p ro b lem a i p ro tiv rečn o sti u savrem enom svetu k o ji đovođe do pojave i šire n ja terorizm a. Petar GRAČANIN, savezni s e k re ta r za u n u tra š n je poslove SFR J

Dr Konstantin OBRADOVIĆ, viši nau čn i sa ra đ n ik u I n s titu tu za m eđ u n a ro d n u p o litik u i p riv red u , B eograd

OSLOBODILAČKI POKRETI, TERORIZAM I MEĐUNARODNO PRAVO ORUŽANIH SUKOBA Fenom en dekolonizacije p red stav lja po jav u k o ja je, bez ikakve sum nje, obeležila doba u ko m živimo. Z ahvaljujući njem u, delim ično m im im p u te m i p regovorim a s kolonijalnim silam a, ali isto tak o i oružanom borb o m , b ro jn i n aro d i širom sveta stekli su nezavisnost i v la stite n acionalne države. N jihova p o jav a n a m eđ u n aro d n o j sceni dovela je u p ita n je p o stojeći odnos snaga u svetu i b itn o izm enila s tm k tu m m eđunarodne zajednice, ali i ugroziia ne sam o k o n k retn e ekonom ske, političke i v o jn o stra tešk e in terese k o lo n ijaln ih sila, već i niza đ m g ih razvijenih država. Bez obzira n a to što je Poveljom UN u tv rđ en p rincip sam o o p red eljen ja n aro d a, a k ra jn ja svrha sistem a sta ra te ljstv a 1) b ila dekolonizacija (doduše, iz perspektive a u to ra Povelje, u jed n o j dalekoj i neodređenoj budućnosti), sam proces n je n e realizacije n ije se odvijao ni lako, ni jed n o stav n o , u pravo u sled političkog otpor a snažnih država k o je obično označavam o kao Zapad. Već u ran im pedesetim godinam a p ro b lem em ancipacije n aro d a pod kolonijalnom dom inacijom p o stao je im an en tn o političko p ita n je u čijem su se k o n te k stu su kobljavali in teresi Isto k a i Z apada, a p ro tek o m v rem ena i n a ra sta n je m g m p e novostvorenih »dekolonijalizovanih« država, k o je će se u ogrom noj većini opred eliti za n esv rstan o st, i političk i sukob n a lin iji n esv rstan i—zapadne sile. P olitizacija datog p ita n ja *) *) V ideti d eta ljn ije : M. Šahović, Tumačenje pojm a »puna samouprava« u svetlosti prim ene glave X I Povelje UN u zbirci ra sp ra v a »Putevi savrem enog razv o ja m eđ u n aro d n o g prava«, B eograd, str. 61—86.

1969;

dekolonizacije bivala je naro čito izražena u slučajevim a »antikolonijalnog rata« (Alžir, Angola, M ozam bik i sl.) kada bi došlo do opšten aro d n e pob u n e p ro tiv kolonijalne sile, a vojno-političko pređstavništvo tog n aro d a se uobličilo u »oslobodilački pokret«. Im aju ći u vidu p ravičnost b o rb e za oslobođenje i n je n opšti politički cilj, d o b ar b ro j članica međun aro d n e zajednice, n esv rstan i p re svega, iskazivao je izrazite sim p atije za oslobodilački p o k ret, priznavao ga kao autentičnog p ređ stav n ik a datog n aro d a i bio sprem an da m u određene političke i druge greške, posebno u ko n tek stu borbe k o ja se vodi, »oprosti« ili m inim izira, čak i one postupke k oji nisu uvek bili u skladu s ratn im pravom i drugim pravilim a k o ja se u ra tu m o ra ju p rim en jiv ati. S d rag e strane, zem lje zapadnog sveta, ne odobravajući k ra jn ji politički cilj takve borbe, ne sam o što su po p rav ilu odricale au ten tičn o st pok re tu tvrdeći da on ne p red stav lja n aro d već je »zaverenička grapa« k o ja m u se želi n am etn u ti2), nego su čak ispoljavale sprem nost da zbog gerilskog načina rato v a n ja (koji je u toj v rsti b o rb e neizbežan) čitav p o k ret označe kao »banditski« i »teroristički«. E p itet »teroristi«, da bi se označio oslobodilački p o k ret kao takav, posebno je počeo da se ko risti početkom sedam desetih godina, k ad a je svet zahvatio talas međunarodnog terorizm a. M eđunarodno pravo je, po p riro d i stvari, u svom postepenom razvoju bilo podvrgnuto u ticaju svih, posebno novih, članica m eđunarodne zajednice, održavajući — kroz nova pravila — kako p ra k su država, tako i p ravna ubeđenja većine. Sledstveno, prihvaćeno je kao nesporno pravo n aro d a na sam oopredeljenje, k o je se danas sm atra bazičnom i opšteobaveznom norm om (ius cogens)3), a u tv rđ en je, i p o stu p ak čijo m se prim enom u G eneralnoj skupštini UN u tv rđ u je svoj2) B udući da je većina oslobođilačkih p o k re ta b ila nadah n u ta (često nedefinisanom ) idejom socijalizm a, odnosno levo orijentisana, 'sve do p re d k ra j šezdesetih gođina n isu bile retk e tv rd n je da je i sam a dekolonizacija deo »svetske k om unističke zavere«, a m arksističk a o p ređ eljen o st nekog p o k re ta bila je i »dokaz« zavisnosti ođ SSSR i njegovih blokovskih saveznika. 3) D etaljn ije o p o jm u i d o m ašaju p rav a n a sam oopredeljenje videti u zbirci ra sp ra v a Principles of International Law Concerning Friendly Relations and Cooperation (edited b y M. Šahović), Beograd, 1972.

stvo ođređenog p o k reta, kao zaista »oslobođilačkog« i, što je jo š važnije, kao auten tičn o g p red stav n ik a datog n aro d a k o ji se, u sasvim k o n k retn o j situ aciji, b o ri za o stv ariv an je p rav a n a sam oopredeljenje. K onačno, b u d u ći da p ravo n a sam oopredeljenje ovlašćuje n a ro d kom stra n a sila onemogućava da ga m iro lju b iv im sred stv im a ostv ari da pribegne oružju, prihvaćeno je i p ravilo da an tik o lo n ijaln i oslobodilački ra t p red stav lja m eđ u n aro d n i sukob u kom su stran e dužne da se p rid rža v aju p rav ila ratn o g p rav a (ili p rav a oružanih sukoba) k o ja važe u m eđ udržavnim ratovim a. Ovo pravilo p otvrđeno je p rilik o m p o sled n je revizije p rav a oružanih sukoba u sv ajan jem dva d o p u n sk a p ro to k o la uz ženevske konvencije o zaštiti žrtav a r a ta iz 1949. godine4). Kao što politički stavovi država u tiču n a uobličavanje m eđunarodnog prava, ta k o i jed n o m u tv rđ e n a nova p rav ila države k o riste u političk im rasp rav am a da b i svoj stav osnažile odgovarajućim p rav n im arg u m en tim a. R azum e se, a to je oduvek bilo tako, često se i m an ip u liše pravom , te se n o rm e in te rp re tira ju n a n ačin k o ji je n eretk o teško spojiv sa duhom i sm islom d atih odredaba. K ad je reč o oslobodilačkim po k retim a, o čijoj se ulozi i način im a b o rb e p o sled n ijh godina najčešće ra sp ra v lja u k o n te k stu ra z m a tra n ja kompleksa B liskog isto k a i p rav a palestinskog n aro d a, odnosno situacije n a ju g u Afrike, ova je p ra k s a vrlo p risu tn a . Dok je p rem a jeđnom sh v atan ju , k o je je svojevrem eno delio i određen b ro j članica P o k reta n esv rstan ih , p ravo n a sam oopre4) P ro to k o li I (o m e đ u n a ro d n im sukobim a) i I I (o u n u tra šn jim sukobim a) u sv o jen i su n a D ipiom atskoj k o n teren ciji o re a firm a ciji i razv o ju m eđ m iaro d n o g h u m a n ita m o g p ra v a o ru žan ih su k o b a (Ženeva, 1974— 1977), n a k o jo j je učestvovalo 120 država, kao i predstavnici glavnih oslobodilačkih p o k re ta (PLO, FRELIM O, SWAPO) kao po sm atrači. Z a analizu ovako u sv o jen ih p ravila, m eđu k o jim a i onih k o ja n as ovde p o seb n o z a n im a ju a odnose se n a svojstvo zaraćene stran e, sta tu s b o rc a i d o p u šten e n ačin e i sre đ stv a b orbe, v. Saveto-

vanje o aktuelnim pitanjim a razvoja međunarodnog humanitarnog prava (11—12. X I 1977), izd. Crvenog k rs ta Jugoslavije, B eograd, 1979; str. 1—268, odnosno k o m e n ta r P ro to k o la I M eđunarođnog k o m iteta Crvenog k r s ta Commentaire des Protocoles additionnels du 8 juin 1911 aux Conventions de G entve du 12 aout 1949, ed. CICR, Genčve, 1986. Za p u n te k s t P ro to k o la I, k o ji n a s ovde isključivo zanim a, korn je do sad a p ristu p ilo 68 đ ržav a tženevske kon v en cije ratifik o v alo je čak 165 zem alja) viđeti: M eđunarodne konvencije o ratnom pravu sigurnosti, izd. Z avođa za o p ćen aro d n u o b ra n u i d m štv e n u sam ozaštitu SRH, Z agreb, 1979.

deljenje do te m ere osnovno i apsolutno da n aro d k o ji se b o ri za slobodu ničim n ije ograničen u b ira n ju sredstava da svoj cilj ostvari5), p rem a drugom čak i pojedinačna akcija tero rističk o g tip a 6) dovoljna je da celu b o rb u m oralno diskvalifikuje, a sam p o k re t p retv o ri u »teroristički«. Po usvaja n ju Ženevskog p ro to k o la I zastupnici prve teze su pokušali da u njegovim od red b am a (kojim a se p o tpuno legalizuje gerilski način ratovan ja) n ađ u p o d ršk u za svoja shvatanja, dok su ovi drugi, razm išljaju ći zapravo n a isti način, zauzeli vrlo kritički odnos prem a ovom m eđ unarodnom sporazum u, te su neke države, p ro cen ju ju ći da njegova p ravila »štite teroriste«, odbile da ga ratifik u ju .7) U svetlosti ovakvih rasp rav a, ali im ajući u vidu i činjenicu da b ro jn e tero rističk e grupe širom sveta svoje akcije p rav d aju navodnom »oslobodilačkom borbom « i predstavljaju se javnosti kao u k ra jn jo j lin iji m eđ u n aro d n im pravom zaštićeni borci, p o stav lja se p itan je kako savrem eno pravo oružanih sukoba gleđa n a akte terorizm a? Pokušaćem o da odgovorim o na to pitanje. P rethodno tre b a reći nekoliko reči o sadržini i osnovnim načelim a m eđunarođnog p rav a oružanih sukoba. K orpus pravila k o ja se označavaju tim term inom čine danas četiri ženevske konvencije o zaštiti žrtav a r a ta iz 1949. godine i njihova dva pom enuta dopunska protokola, te osavrem enjena pravila klasičnog ratn o g p rav a kodifikovanog još haškim konvencijam a početkom ovog veka. N ajkraće, osnovni principi su sledeći: jedini zakoniti cilj ra ta je izbacivanje iz stro ja što većeg b ro ja p rotivničkih boraca, s tim da zaraćeni nem aju neograničeno pravo ko rišćen ja načina i sredstava borbe, već je izbor ograničen sam im pravom (zabranjena je upotreb a svih sredstava k o ja nanose nepotrebne p atn je ili deluju 5) D anas su ovakva sh v a ta n ja u dobroj m e n izm cnjena. Videti bliže prilog V. D im itrijevića Pokret nesvrstanih i međunarođni tero-

rizam.

6) P rim er: n a p ad p alestin sk ih kom andosa n a izraelske sportiste n a O lim pijadi u M inhenu, k o ji je PLO p rih v atio kao svoju akciju. 7) Ovo je zvaničan stav Reganove adm in istracije, ko ja odbija đ:i ratifik u je P rotokol I, iako je am erička delegacija n a ženevskoj diplom atsko j konferenciji, k o ja je sprovodila p o litiku prethodne, demokratske, ađ m in istracije, aktivno učestvovala u uobličavanju ovih pravila i u im e SAD p o tp isala oba đopunska p ro to koia 1977.

»slepo«, ođnosno p o g ađ aju bez razlike i borce i civiles); dop ušteno je n ap ad a ti sam o vo jn e ciljeve i borce, dok civilna d o b ra i neborci (građansko stanovništvo p re svega) ne m ogu ni pod ko jim izgovorom b iti cilj oružanog napada; sva lica k o ja se n ađ u u vlasti p ro tiv n ik a (ratn i zarobljenici, ran jen ici, bolesnici, brodolom ci i civili) uživ aju opšte g a ra n tije k o je se izvode iz osnovnih p rav a čoveka89) n a osnovu k o jih su im zagarantovana p rav a n a život, zaštita od m učenja, ponižavaju ćih uslova in te m a c ije i druga; svi teži p re k rša ji ra tn ih p ravila kvalifikovani su kao ra tn i ziočini i sve države su dužne da počinioce tak v ih dela kazne ili izrače zem lji k o ja ih "zbog tak v ih dela traži, s tim što oni m ogu b iti kažnjeni sam o ukoliko se p re d nadležnim sudom u tv rd i da su tak v a dela zaista počinjena. S obzirom i na o p šte načelo jednakosti zaraćenih pred. ratnim pravom n a p rim en u ratn o g p rav a (prava oružanih sukoba), p riro d a i k a ra k te r su k o b a ne u tič u na obavezu svih zaraćenih da se p rav ila p rid ržav aju . N aim e, kako ovo pravo danas š titi u p rvom red u čoveka, pojedinca, dakle Ijudsko biće, a njegova zaštita p re d sta v lja o p šti m teres m eđ u n arp d n e zajednice u celini, za p rim en u ovog p rav a nem a značaja razlikovanje izm eđu ag reso ra i žrtve agresije, kolon izato ra i potlačenog n aro d a, kao ni sve one druge razlike koje su inače važne k ad je reč o oceni đatog su k o b a sa stan ovišta opšteg m eđu n aro d n o g prava. 1 stra n a k o ja je započela ra t kao agresor i žrtv a agresije, p a i n a ro d koji se b o ri za slobodu, podjedn ak o su dužni da se strogo p rid ržav aju pravila p rav a oružan ih sukoba, a odgovornost za p re k rša je (ratne zločine) je d n ak a je za svakog. D ragim rečim a, saglasno m oralnom načelu k o je važi u svim civilizovanim d raštv im a a prem a kom cilj ne m ože op rav d av ati sredstvo, m a kako pravno i m oralno bio pro g resiv an i pozitivan cilj za k o ji se 8) Iz ovog n ačela se izvodi z a b ra n a u p o tre b e n u k leam o g oružja, koje, kao što je p oznatno, jo š n ije iz n ć ito z a b ran jen o odgovarajućim m eđ u n aro d n im ugovorom , kao što je slučaj sa h em ijskim , biološkim ili b ak lerio lo šk im oru žjim a. 9) O snovna pcava čoveka sp a d a ju u tak o zv ana im p erativ n a pravila m eđ u n aro d n o g p ra v a (ius cogens), k o ia o b avezuju sve države a u to m a tsk i. Ovo je b itn o u to lik o što se ućesnici u r a tu ne m ogu pozivati n a v o jn u p o tre b u kao o p rav d an je za p re k rša j ra tn ih pravila, ukoliko ie p reJiršaj tak v e p riro d e da p re d sta v lja ra tn i zločin, niti p rav d ati k ako o d ređ en i ugovor n isu izrekom prilrvatili.

d ata stra n a bo ri, on ne može poslužiti kao opravdanje za p rek ršaj pravila rato v an ja. S druge stran e, da b i đošlo do prim ene p rav a oružanih sukoba neophodno je da p o sto ji oružani sukob izm eđu dve ih više stran a. »M eđunarodni oružani sukob« definisan je danas vrlo široko i obu h v ata svaki oružani sukob između jedne ili više država, bez obzira na to da li je r a t »objavljen«, čak i onda ako je d n a stra n a »ne priznaje« p o sto ja n je ratnog stan ja, ili je došlo do okupacije tuđe te rito rije m anu m ilitari a da o tp o ra u o p šte n ije b ilo 10). Kao što je pom enuto, otkako je prihvaćen D opunski p ro to k o l I uz ženevske konvencije iz 1949. u m eđ u n aro d n e sukobe sp ad aju i antikolon ijaln i oslobodilački rato v i11). N ije nim alo jednostavno d a m eđ u n aro d n a zajednica prihvati da neki k o n k reta n slučaj sukoba p red stav lja zaista oslobodilački ra t k o ji n aro d vodi p ro tiv stran e vlasti za ostvarivanje svog prav a na sam oopredeljenje. Države su tu vrlo restriktivne, pošto se b o je zloupotrebe i neke opšte p rak se koja bi om ogućila da se bilo kakva pobunjenička grupa (u višenacionalnoj državi, na prim er) proglasi »predstavnikom« naro d a i povede »oslobodilački rat«, dobije međunarodno prizn an je i uživa zaštitu, uz ostalo i p rav a oružanih sukoba. P otrebno je, dakle, da određena regionalna organizacija, kakva je, recim o, O rganizacija afričkog jedinstva, većinom glasova proceni da je u određenom slučaju zaista reč 0 oslobodilačkoj b o rb i u navedenom sm islu, a p otom da, kroz u više n av rata prihvaćene rezolucije i to velikom većinom, 1 G eneralna sku p štin a UN izloži o tom e svoj pozitivan sud. U kratko, neophodno je da većina članica m eđunarodne zajednice stekne ono što se u p rav u naziva »pravnim ubeđenjem « da je d ati sukob zaista oslobodilački r a t za sam oopredeljenje, kao i da p o k ret k o ji vodi tak av ra t jeste zakoniti pred stav n ik datog naroda. Tek ta d a može se govoriti o sukobu za ostvarivanje prava na sam oopredeljenje i o prim eni p rav a oružanih sukoba, pa i pro cen jiv ati da li su borbena dejstva oslobodilačkog p o k reta m eđunarodnopravno dopuštena ili je reč o terorističkim aktim a. U kojoj je m eri p rak sa država k ad je reč 10) Z ajednički član 2. ženevskih konvencija iz 1949. u) ć la n 1. p ar. 4. P ro to k o la I.

0 takvom p rizn a n ju restrik tiv n a, n ajb o lji je dokaz d a se danas sukobim a o k o jim a je ovde reč sm a tra ju b o rb a palestinskog n aro d a (legitim ni p red stav n ik PLO) p ro tiv Izraela, b o rb a nam ibijskog n a ro d a n a čelu sa SWAPO p ro tiv JAR 1 ra t koji se vodi za oslobođenje Z apadne S ahare. P rem a rome, b ro jn i secesionistički p o k re ti k o ji p re te n d u ju da predstavljaju , recim o, B aske, Irce u Severnoj Irsk o j, Tam ile, Korzikance itd. te da u im e svojih n a ro d a vode oslobodilačku b o rb u p ro tiv »strane okupacije«, n iti su stekli m eđ u n aro d n o p riznanje, n iti se n jih o v a b o rb a m ože pođvesti p o d »oslobodilački rat« u iznesenom sm islu. N jihovi akti, kao i ak ti b ro jn ih drugili g ru p a n a S red n jem isto k u i d rag d e, ne m ogu se u o p šte p ro cen jiv ati sa stan o v išta p rav a o ražan ih sukoba. K ako u o p šte sto ji s p rim en o m m era te ro ra u ra tu i kako ra tn o pravo gleda n a takve p o stu p k e? Može se bez p re te riv a n ja reći da je p rim en a tak v ih m era u oražanom sukobu sa ciljem da se p ro tiv n ik zaplaši, da se skrši njegova volja za o tp o ro m , da se p rin u d i n a p re d a ju ili političke u stu p k e, s ta ra p ra k sa k o ja p ra ti rato v e kroz čita v u lju d sk u isto riju . M eđutim , oduvek je u im e o d ređenih m o raln ih ili religioznih v red n o sti bilo a k a ta k o ji su se, čak i u ra tu , sm atrali zab ran jen im — po v red a svetih m esta, ubija n je nejači, i slično. T radicionalno ra tn o p rav o 12) u im e d ostignuća civilizacije p re tv a ra te m o raln e zab ran e u zabrane u tvrđene p rav n im prav ilim a koja, po različitim osnovam a, z a b ra n ju ju niz ra tn ih a k a ta k o ji su po svojoj su štin i teroristički. P rak sa ra tu ju ć ih država, n aro čito u d rag o m svetskom ratu , ko ji se sm a tra p rv im »totalnim ratom « u isto riji (savrem eni sukobi su u d obroj m eri, na žalost, zadržali taj k arak ter) u priličnoj m eri je o d stu p ala od tih pravila. Naro12) Pocl ovim p o jm o m o b u h v a ta ju se n o rm e k oje su se, postepeno, na osnovu o b ičajn ih p ra v n ih p rav ila uobličiie od X V II veka nad alje, da bi u drugoj polovini X IX veka n a nekr.Jiko kodifikacionih konferen cija m u ltila te ra ln o g k a ra k te ra bile u v ršćene u pisano pravo. N ajzn ačajn ije m eđ u tim k o n fe re n c ijam a su h ašk e m irovne konferencije 1889. i 1907, n a k o jim a je usv o jen o p e tn a e sta k konvencija i đeklara c ija ko je su sad ržale ne sam o osnovne n o rm e i n ačela ra tn o g prava, već i vrlo ra z ra đ e n a p ra v ila o v o đ en ju n e p rija te ljs ta v a n a m o ru i kopnu, te odred b e o n e u tra ln o sti. Osnovni p rin cip i trad icio n aln o g ratn o g p rav a p reu zeti su i u m o d ern o m p ra v u o ru žan ih sukoba.

čito su sile Osovine do k ra jn jih konsekvenci prim enjivale m etode i načine »totalnog rata«, što se ogledalo s jedne strane u bezobzim om vo đ en ju v o jn ih operacija bez razlikovanja boraca i vojnog cilja od neboračkog civihaog stanovništva i civiln ib objekata, a s druge, u jo š bezobzim ijem p o stu p an ju prem a stanovništvu ok u p iran ih te rito rija (streljan je talaca, nepriznavanje sta tu sa b o rca i ratn o g zaro b ljen ik a p ripadnicim a p artizan sk ih i d rag ih »neregulam ih« fo m iacija13) i razni vidovi m asovnih rep resalija p ro tiv civilnih osoba). Sve ove m ere bile su sraču n ate upravo n a tero riziran je stanovništva okupirane oblasti kako b i se ono, strah o m i p retn jo m , držalo u pokorenosti. R eakcija m eđunarodne zajednice n a ovakve protivpravne i nem oralne p o stu p k e usiedila je usvajanjem pravila o kažnjavan ju ove v rste tešk ih p re k rša ja ratn o g prava okvalifikovanih kao »ratni zločini« i »zločini p ro tiv čovečnosti« i utv rđ iv an jem individualne krivične odgovornosti za njihovo izvršenje. Može se, dakle, k o n stato v ati da pribegavanje te ro rističk im ak tim a u ra tu n ije nikakva novina u ratnoj praksi, n iti da je to neka »specijalnost« gerilskog načina borbe, partizanskog rato v a n ja 14) ili, danas, oslobodilačkog pokreta. Štaviše, može se opravdano tv rd iti da su se regularne o kupatorske arm ije prve latile tih sied stav a da bi terorisale n ep rijateljsk o ok u pirano stanovništvo, odnosno protivnika uopšte. M eđutim , upravo da bi se takvi m etodi rato v an ja '13) Tokom drugog svetskog r a ta sile Osovine su po pravilu tretiraie b o rce p o k re ta o tpora, odnosno p artizane, kao »bandite« i »teroriste« iako je n jih ra tn o prav o štitilo. N aim e, u sm islu H aškog pravilnika o ra tu n a kopnu, k o ji je sastav n i deo IV haške konvencije iz 1907. (koju su svi zaraćeni u drugom svetskom ra tu ratifikovali), m ilicije i dobrovoljački o dredi p o tp u n o su izjednačeni s regularnom vojskom ukoliko su ispunili sledeće uslove: da im aju n a čelu ličnost odgovornu za svoje p o tčin jen e (organizovanu kom andu); da im aju znak rasp o zn av an ja koji se m ože uočiti n a u đ aljenosti; da otvoreno nose o ružje i da se u vođenju v o jn ih o p eracija p rid ržav aju zakona i običaja ra ta . P ripadnici NOV i POJ su od 1941. ispunjavali sve pom enute uslove, ali ih o k u p a to r ipak n ije sm atrao »legalnim borcima« sve do p red k raj ra ta . 14) To u stv ari zavisi od p olitike d ate ra tu ju ć e strane, p a i njenog filozofskog i m oralnog p ris tu p a v lastito j borbi i njenim ciljevim a. P rim era radi, naš narodnooslobodilački p o k ret, iako je bio u izuzetno teškoj situ aciji u ra tu , odlučno je odbio p rim en u takvih m etoda, o černu svedoči i n ared b a V rhovnog šta b a iz novem bra 1941. kojom su pripadnici NOV i POJ, pod p re ln jo m sm itn e kazne obavezani da se strogo p rid ržav aju zakona i običaja ra ta .

obuzdali i sprečili, i n ajn o v ije p reisp itiv an je i osavrem enjivanje p rav a oružanih sukoba, čiji je rezu ltat P ro to k o l I, nastavljeno ie linijom p reciziran ja i ja ć a n ja p o sto jećih zabrana, uvođenjem d o d atn ih g a ra n tija za zaštićena lica i pooštravanjem kazni za p re k rša je i obaveze država da kršioce kazne. Iako P ro to k o l I n em a po seb n ih o d red ab a k o je bi izrekom posebno sankcionisale tero rizam , zab ran a tak v ih ra d n ji proističe kako iz od red ab a o zaštiti civila, tak o i iz onih koje se odnose n a p o stu p k e zaraćenih. Tako je već p o m en u to klasično naćelo n a osnovu kog zaraćeni n em aju neograničeno pravo izbora sred stav a da n ašk o d e p ro tiv n ik u p o tv rđ en o članom 35. st. 1, a obaveza zaraćen ih da zaštite civile i civilna d o b ra članom 48, u kom je izričito rečeno da se vo jn e operacije m ogu izvoditi sam o p ro tiv v o jn ih o b je k ata i boraca. Štaviše, nizom drugih o d red ab a ove su zab ran e razrađ en e, pa su stran e u sukobu, recim o, obavezne da p re n ap ad a u tv rd e da li je reč o vojnom o b jek tu , da se u n ap ad u n a vojni objek a t u naseljenom m estu načini i sred stv a u p o tre b lja v a ju tako da se i slučajni gubici m eđ u civilim a sveđu n a m in im u m (čl. 57 — M ere opreza p ri n ap ad u i 58 — M ere opreza p ro tiv posledica napada). Im aju ći u vidu ak te n a silja k o jim a tero-' ris ti obično pribegav aju (po d m etan je bom bi i eksploziva n a javnom m estu, »slepa« p u cn jav a u m asu kao što su bili nap adi u Rue de R osiere u P arizu ili na aero d ro m im a u Beču i Rim u, p o d m etan je bom be u civilni vazđuhoplov s n am ero m da on eksplođira u vazduhu, otm ica vazduhoplova i u zim an je talaca, hladnokrvno ub istv o civila kao u slu čaju otm ice b ro d a »Achiie Lauro« i sl.) za n ašu analizu od posebnog su in teresa o dredbe koje štite civile od d irektnog i u m išljajn o g oružanog napada. Član 51. izričito za b ra n ju je da »civilno stanovnišlvo kao takvo« ili »pojedini civili« b u d u »predm et napada«, a ». . . zab ran je n i su a k ti ili p re tn ja nasiljem , k o jim a je glavni cilj da šire te ro r m eđu civilnim stanovništvom « (st. 2), kao i »napadi p ro tiv civilnog stanovništva ili civila u im e represalija«. Saglasno članovim a 52, 53 i 54, zab ra n jen i su n ap ad i u im e rep resalija n a civilne o b jek te uopšte, kao i n a k u ltu rn e, istorijsk e i druge spom enike, odnosno hram ove. U okviru opšte zaštite pojeđinca u ratu , u uslovim a k ad a se nađ e u vlasti

p ro tiv n ik a i bez obzira n a njegov statu s (borac ođnosno ra tn i zarobljenik, ran jen ik , civil ili bolesnik), član 75. utvrđ u je takozvane opšte g aran tije određenih m inim alnih prava k o ja su neotuđiva d p rizn a ju se svima. U im e zaštite tih p rav a izvesna đela se s m a tra ju zab ran jen im »u svako doba i n a svakom m estu« bez obzira n a to ko ih počini (vojne ili civilne vlasti) i bez obzira n a to ko je žrtv a takvog dela, a m eđu n jim a su ubistvo, m učenje svake vrste (fizičko ili mentalno), uzim anje talaca i kolektivne kazne (navodim o samo one ra d n je k o je b i se m ogle podvesti p o d terorizam ). K onačno, ženevske konvencije i D opunski protokol, saglasno konceptu »ratnog zločina« prihvaćenog jo š Londonskim sta tu to m iz 1945, k o ji je u m eđuvrem enu postao deo običajnog p rav a im perativne p riro d e i p o tv rđ en b ro jn im m eđ u narodnim ugovorim a univerzalnog dejstva, vrlo precizno k lasifikuju »teške prekršaje« prava oružanih sukoba, što će reći ra tn e zločine, uz razvijen sistem suzbijanja, gonjenja i kažnjavanja takvih rad n ji. Svi pom enuti ak ti sp ad aju u teške povrede«, a sve ugovom e stran e su dužne da prim ene p rin cip aut dedere, aut punire, što će reći bilo da sam e takva lica izvedu p red sud i kazne, ili da ih izm če zem ljam a koje ih zbog tak v ih dela traže. Pođem o li od toga da su glavna m eta te ro rista civil i civilni objekat, da u svojim delovanjim a i akcijam a oni koriste načine i m etode b o rb e koji, ako su i u p rav ljen i p rotiv vojnog objekta, deluju »slepo« ili »bez diskrim inacije«, analiza savrem enih pravila prav a oružanih sukoba, koja, uostalom , sam o p o tv rđ u ju i razrađ u ju običajne n orm e koje su sm atran e delom m eđunarodnog prava znatno p re no što je prihvaćen D opunski p ro to k o l I, vrlo precizno pokazuje da se tero rističk i način bo rb e sm atra n eprihvatljivim i zabranjenim . S dm ge strane, m otivi k o jim a se određena stran a u sukobu m kovodi u svojoj b o rb i i njen i ciljevi, m a koliko bili opravdani, niukoliko je ne oslobađaju im perativnih pravila o legalnim načinim a i sredstvim a borbe. Ovo jednostavno zato što ako se u pravo, koje p rete n d u je da bude skup objektivnih elem enata i da se p rim en ju je jednako n a sve subjekte prava i obaveza, unese subjektivan vrednosni elem ent, ono gubi svoj smisao. O tuda su i sva tu m ačen ja u funkciji tih

vređnosnili elem enata p ra v a i p rav n ih p rav ila p o tp u n o nep rih v atljiv a i s prav n o g stan o v išta neodrživa. Jeđnako, uostalom , kao što je neodrživo i sh v atan je da su te ro ristič k i meto d i način b o rb e k o jim se p retežno služe oslobodilački pok reti, bez obzira n a to što su se n ek i od n jih (da pod setim o sam o n a ubistvo izraelskih sp o rtis ta n a O lim pijadi u Minhenu) neki p u t i služili tak v im sređstvim a. T erorizam u ra tu je sred stv o k o jim se m ože p o služiti svaka ra tu ju ć a stran a, a o d red b e k o je sm o an alizirali p re svega su u sm eren e p ro tiv reg u la rn ih a rm ija i sp rečav an ja surovih p o stu p ak a p ro tiv civilnog stan o v n ištv a n a okupiranoj te rito riji ili tero rističk o g v o đ en ja o p eracija n a b o jn o m p o lju p o p u t b o m b a rd o v a n ja n aseljen ih m esta iz vazduha n a širokoj osnovi i dru g ih vidova »totalnog rata«. K onaćno, vraćaju ći se n a p ita n je »terorističkog« karakte ra oslobodilačkih p o k reta, a oni se često p au šaln o o p tu žu ju za tero rizam k ad a neki delovi ili p o je d in e g ru p e p rib eg n u takvim m etodam a, tre b a reći i sledeće: oslobodilački p o k reti, njihove kom ande i ru k o v o d stv a, zbog p riro d e b o rb e k o ju vode n isu uvek u m ogućnosti da k o n tro lišu potčin jen e, k o ji m ogu pribegavati te ro rizm u i m im o n aređ en ja. U ostalom , i vojnici ili pojedine jedinice reg u la m ih a rm ija često čine ratne zločine p a se čitava v o jsk a d ate zem lje ili sam a država ne o p tu ž u ju kao »zločinačke«. Štaviše, tre b a p o d setiti da je 1945. bilo predloga da se i v lada nem ačkog R ajha, odnosno nem ački generalštab, okrive kao »zločinačke organizacije« (kao što je p re d M eđunarodnim vojnim sudom u N im b e rg u učinjeno u pogleđu SS, G estapoa i n ekih d m g ih n acističk ih ustanova). Ovi predlozi su od b ijen i je r se n ije m oglo doći do dokaza k o ji b i ukazivali n a tak av k a ra k te r vlađe ili generalštab a N em ačke. D akle, d a b i se neki oslobodilački p o k re t oglasio »terorističkim « bilo b i neophodno precizno u tv rd iti i dokazati d a je on u celini kao m eto d p rih v atio terorizam , a to je za sad a nem oguće. Jed n a od neosnovanih k ritik a m o d em o g p rav a o m žan ih sukoba je i da po d stiče tero rizam tim e što je, o d red b am a čl. 43. i 44. koje u re đ u ju statu s 'oorca i ratn o g zaro b ljen ik a u P ro to k o lu I, u p o tp u n o sti legalizovalo gerilski i p artizan sk i

način rato v an ja.15). Zaista, ove o d red b e u b lažu ju uslove iz H aškog p rav iln ik a16) k o je se odnose n a m ilicije i druge neregularne vojne form acije, ali ne u k id a ju obavezu razlikovanja tih boraca, gerilaca ili p artizan a od civilnog stanovništva. I dalje ostaje pravilo da se oni, tokom oružane akcije, mora ju razlikovati od civila, kao i njihova obaveza da se pridržavaju zakona i običaja rata. G erilski način rato v an ja, kojim se m ogu služiti i regularne arm ije a ne sam o oslobodilački pokreti, ni n a ko ji način se ne može izjednačiti s terorizm om , p o a uslovom da se ra tu ju ć a stran a k o ja ga p rak tik u je pridržava ra tn ih pravila. N a k ia ju ćemo se osvrnuti na još jedno p itan je vezano za oslobodilačke po k rete i terorizam . K ad je reč o optužbam a na raču n oslobodilačkih p o k reta da se služe terorističkim m etodam a, pon ek ad se pokušava naći opravdanje ne sam o zhog ispravnog cilja za koji se oni bore, već i zbog k ra jn je nužde k o ja ih sili na takve postupke. Naim e, izvesno je da je oslobodilački po k ret, po pravilu, u vojno-tehničkom sm islu znatno in ferio rn iji od protivnika, nesravnjivo bolje oprem ljenog i naoružanog, te da je p risiljen da se služi nedopuštenim sredstvim a da bi nekako uspostavio ravnotežu. Ovakvi argum enti takođe ne bi m ogli da se prihvate, b a r k ad je reč o pravilim a im perativne prirode. K om isija za m eđunarodno pravo U jedinjenih n acija razm a tra la je, rasp rav ljaju ći problem m eđunarodne odgovornosti za delikte, i p itan je k ra jn je nužde kao elem enta koji isključuje protivpravnost. Poznato je da u pravu (međunarodno pravo nije izuzetak) deluju izvesne okolnosti koje, kada nastupe, određenu ra d n ju k o ja bi se inače sm atrala deliktom lišavaju njene protivpravne prirode. P rim er je sam oodbrana u slučaju ubistva. I u m eđunarodnom p ra\ai je moguće pozvati se, pored ostalog, n a stan je nužde, te učiniti nešto što bi bilo protivno određenoj m eđunarodnoj obavezi, pod uslovom da je takav čin bio jedini način da se od su bjekta koji m u je pribegao otkloni neka ozbiljna i neposredna opasnost po neki njegov suštinski interes. O stvarenje nezavisnosti i slobođe svakako je suštinski interes n aro d a i država, a ne15) Za te k ritik e vidi n apom enu 7. 16) Vidi nap o m en u 13.

srazm em o ja ča v ojn a m oć bez su m n je p re d sta v lja ozb iljn u i n ep o sred n u opasnost po ta j interes. Ip a k ; K o m isija za m eđun arodno pravo je zak ljučila da se n a k ra jn ju nu žd u ne može pozivati ukoliko dati čin p re d sta v lja p re k rša j nekog imperativnog p rav ila m eđ u n aro d n o g p rava. K ad je reč o obaveznim pravilim a p rav a oru žan ih sukoba, k o ja im aju taj karakte r i štite opšti interes m eđ u n aro d n e zajednice, kod njihovog k rše n ja nem oguće je pozivati se n a tu okolnost i otklon iti p rek ršaj i odgovom ost, I to je sasvim razum ljivo — koliko god sloboda i nezavisnost nekog n a ro d a p red stav ljali v red n o st k o ju štite m eđ u n aro đ n o pravo, m o ral i p rav d a, one se ne m ogu b ra n iti po cenu da se dovodi u p ita n je o p šti in teres m eđunarodnog d m š tv a k o ji štiti osnovna Iju d sk a prava, od kojili je pravo i osnovno svakako svačije prav o n a život. Posebno k ad su u p ita n ju obični Ijuđi, k o ji sem što su im ali n esreću da b u d u držav ljan i zem lje k o ja m ožda i vodi nepravednu, p o d ja rm ljiv ačk u p o litik u , n em aju s to m politikom nikakve veze, n iti za n ju u bilo k o m pogledu snose krivicu.

Dr Vojin DIMITRIJEVIC, redovni p ro fe so r Pravnog fa k u lte ta u B eogradu

POKRET NESVRSTANOSTI I MEĐUNARODNI TERORIZAM Izvori. Sve dosk o ra n esv rstan e zem lje sa svojim skupovim a nisu pridavale n a ro č itu p ažnju terorizm u. Posebna tačka posvećena je m eđ u n aro d n o m tero rizm u u P olitičkoj deklaraciji M inistarskog sastan k a K oordinacionog b iro a nesvrstan ih zem alja u N ju D elhiju od 20. ap rila 1986. godine. Skoro istovetan te k st ušao je, kao ta čk a XXX, u P olitičku deklaraciju Završnog d o k u m en ta V III k o n feren cije šefova država i vlada u H arareu, 6. sep tem b ra i986. godine: 276. Šefovi država ili vlada duboko su uznem ireni eskalacijom terorističkih akata svetskih razmera koji ugrožavaju ili odnose nedužne Ijudske živote, ugrožavaju osnovne slobode i im aju sve veći štetan uticaj na m eđunarodne odnose i mogu dovesti u pitanje i sam teritorijalni integritet i bezbednost država. Oni su osudili sve akte terorizma, bez obzira na to da li su ih počinili pojedinci, grupe ili države i odlučili su da im se suprotstave svim mogućim pravnim sredstvima. Oni su pozvali sve države da ispunjavaju svoje obavez,e u okviru m edunarodnog prava i da se uzdrže od organizovanja, podsticanja, pomaganja ili učestvovanja u terorističkim aktim a u drugim zem ljam a ili m irenja sa aktivnostim a na sopstvenim teritorijam a koje vode ka izvršenju takvih akata.

277. Šefovi država ili vlada su, m edutim , istakli da se legitimna borba naroda pod kolonijalnim ili rasističkim režim im a i svim oblicima strane dominacije i okupacije, i borba njihovih nacionalno-oslobodilačkih pokreta protiv njihovih ugnjetača, a posebno borba naroda Južne Afrike, Nami-

bije i Palestine, i za samoopredeljenje i nezavisnost u skladu sa ciljevima i principim a Povelje Ujedinjenih nacija i principima nesvrstanosti ne mogu ni u kom slučaju smatrati terorizm om ili poistovećivati s njim. 278. Plaćeništvo i aktivnosti vojnika plaćenika su ključni elemenat međunarodnog terorizma i stoga predstavljaju međunarodni zločin. U svetlu štetnih posledica koje su aktivnosti plaćenika imale na niz nesvrstanih država članica, posebno afričkih zemalja, i koje su nanele štete miru, suverenitetu i stabilnosti tih zemalja, šefovi država ili vlada su bezrezervno osudili nedavno nameravani napad plaćenika na Ganu. 279. U tom smislu, oni su podsetili na razne rezolucije Organizacije afričkog jedinstva, kao i na Nacrt međunarodne konvencije Ujedinjenih nacija protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obučavanja plaćenika, i podsetili su sve države članice međunarodne zajednice, posebno zapadne zemlje, na ispunjavanje njihovih obaveza u skladu sa nizom međunarodnih konvencija na taj način što će zabraniti regrutovanje, korišćenje, finansiranje, obučavanje, tranzit i upućivanje plaćenika, kao i njihovim strogim kažnjavanjem prilikom hapšenja. Ovo naravno ne znači da nesvrstane zem lje nisu i ranije reagovale na terorizam i bavile se njim . One to jesu činile u mnogo prilika, a n aročito u U jedinjenim nacijam a. Međutim , tad a su istupale sam ostalno, ili u m anjim grupam a; otuda je teško bilo kom takvom n astu p u p rip isati svojstvo zajedničkog stava celoga pokreta. To se često gubi iz vida pa se — već prem a p o treb i — n esvrstanim a kao celini pripisuju n ajek strem n iji stavovi koje su u pojedinim trenucim a zauzeli neki predstavnici date nesvrstane zemlje. Im aju ći u vidu izrečenu rezervu, m oram o da upotpunimo utisak o odnosu n esvrstanih prem a terorizm u. To ćemo u prvom redu činiti tako što ćemo kao 1 eprezentativne uzeti stavove koje su zajednički zauzim ale veće grupe nesvrstanih zem alja. Kao i obično povodom terorizm a, prvo i najteže p itan je jeste njegovo definisanje. Iz navedenog dela D eklaracije iz H ararea, kao i iz m nogih drugih osuda terorizm a, ne vidi se

tačno šta se sve p od terorizm om podrazum eva, m ad a im a indicija o tom e šta u njeg a nesum njivo sp ađ a (»državni terorizam«), ili šta, m ožđa, n ije u njega u k ljućeno (ugrožavanje onih k oji nisu nevini). Zato n ije bez zn ačaja p red lo g definicije međunarodnog tero rizm a k o ji je 1973. godine izrad ila g ru p a predstavnika n esv rstan ih zem alja u K o m itetu ad hoc za m eđunaro dni terorizam G eneralne sk u p štin e UN (predstavnici Alžira, Konga, DR Jem ena, Gvineje, In d ije, M au ritan ije, Nigerije, Sirije, Tunisa, Tanzanije, Jem ena, Jugoslavije, Z aira i Zambije): (1) A kti nasilja i drugi represivni akti kolonijalnih, rasističkih i stranih režima protiv naroda koji se bore za svoje oslobođenje, svoje legitimno pravo na samoopredeljenje, nezavisnost i druga Ijudska prava i osnovne slobode;

(2) Tolerisanje ili pomaganje od strane države organizacija ostataka fašističkih ili plaćeničkih grupa čija je teroristička delatnost upravljena protiv drugih suverenih zemalja; (3) A kti nasilja koje vrše pojedinci ili grupe pojedinaca i koji ugrožavaju ili oduzim aiu nevine Ijudske živote ili ugroŽavaju osnovne slobode. Ovo ne sm e da dira u neotuđivo pravo na sam.oopredeljenje i nezavisnost svih narođa pod kolonijalnim ili rasističkim režim im a i drugim oblicima strane đominacije i u zakonitost njihove borbe, naročito borbe narodnooslobodilačkih pokreta u skladu s ciljevim a i načelima Povelje i odgovarajućim rezolucijama organa TJjedinjenih nacija; (4) A kti nasilja koje vrše pojedinci ili grupe pojedinaca radi lične kcristi, čije posledice nisu ograničene na jednu državu.1) Iako je verovatno da je odnos p rem a o d ređ en ju terorizm a u m eđuvrem enu evoluirao, iz navedenih tek sto v a može se zaključiti da se definicija tero rizm a k o ju p o d razu m ev aju nesvrstane zem lje razlik u je od stan d ard n o g p o jm a tero rizm a k oji preovlađava na Zapadu. To, naravno, ne znači da i u zapadnoj lite ra tu ri p o sto ji jed in stv en a definicija tero rizm a, s kojom bi se nekakva »nesvrstana« definicija m ogla jasn o porediti. Ipak, ako se za osnovu uzm e ono što je u većini ponu') GAOR, 28 th Sess., Suppl. 28; s tra n a 21.

đenih đefinicija n a Z apadu obuhvaćeno i što je holanđski istraživač A. Schm iđ pokušao sintetički da obuhvati analiziraju ći preko sto tin u predloženih d o k trin arn ih definicija,2) mogu da se uoče sledeće n aju p ad ljiv ije razhke. Insistiranje na državi kao važnom, ako ne i najvažnijem, izvršiocu akata terorizma. Za n esv rstan e zem lje država može da organizuje i podstiče izvršenje tero rističk ih akata, da učestvuje u njim a, da ih pom aže ili da toleriše delatnosti na svojo j te rito riji usm erene na izvršavanje tero rističk ih akata. Kao što se vidi, obuhvaćen je »državni terorizam « u n ajširem mogućem vidu, od otvorenih ak ata n asilja k o je vrše državni organi ili službe do prikrivenog p om aganja nedržavnih terorističkih gru p a u njihovoj d elatnosti p ro tiv drugih država. Država je tak o izvršilac, saučesnik, p o d strek ač ili pom agač u međunarodnom terorizm u. Ovakav stav uveliko o d stu p a od stan d ard n e definicije, k o ja polazi od nedržavnih su b jek ata kao jed in ih te ro rista a državu eventualno uzim a u obzir kao p o tajn o g pom agača i inspirato ra . N ajintenzivnije ispoljavanje n asilja p u tem oružane sile u takvoj definiciji n ik ad a se ne naziva terorizm om , dok su neke n esvrstane zem lje sklone da upravo ovakvo ponašanje okvalifikuju kao n ajo p asn iji oblik isp o ljav an ja terorizm a. M ora se ip ak n ap o m en u ti da se i van k ru g a nesvrstanih zem alja pod tero ro m (mnogo ređe tcrorizm om ) podrazumeva ponašanje represivne vlade prem a sopstvenom ili stranom novništvu (istorijski p rim e ri te ro ra u fašističkim zem ljam a, ih staljinističkog tero ra, kao i savrem en iji oblici p o n ašan ja vojnih d ik ta tu ra u B razilu, Argentini, Paragvaju, Čileu, itd.), m ada se o ovakvoj v rsti te ro ra češće rasp rav lja pod tem om m asovnog k ršen ja lju d sk ih p rava. Kao što smo videli, nesvrstane zem lje u ovoj oblasti izdvajaju akte n asilja koje vrše _ kolonijalni, rasističk i i stran i režim i p rotiv n aro d a koji se bore za svoje oslobođenje, zakonito pravo n a samoopredeljenje, nezavisnost i druga lju d sk a prav a i osnovne slobode. Ovo sužavanje je, m eđutim , sam o prividno, je r je navedeni predlog definicije g rupe nesv rstan ih zernalja ograničen na definisanje međunarodnog terorizm a. Pom enuti režimi su, u 2) A. P. Schm iđ: P olitical T errorism , A m sterdam , N o rth H olland, 1983; str. 76.

duliu D eklaracije o načelim a m eđ u n aro d n o g p ra v a o p rijateljsk im odnosim a i sa ra d n ji izm eđu država u sk lad u s Poveljom UN od 24. o k to b ra 1970. (Rez. GS 2625/'XXV) »strani« u odnosu n a stanovništvo n ad k o jim vpše nasilje. Ako se to im a u vidu, o n d a se m ogu razu m eti i iskazi p red stav n ik a n esv rstan ih zem alja k o ji izgledaju n eu običajeni ili ekstrem ni,3) kao, n a p rim er, k ad a su neki od n jih u Kom itetu ad hoc za izrad u N acrta m eđ u n aro d n e konvencije protiv uzim anja talaca tv rd ili da se »čitavi n aro d i drže kao taoci, bilo da su toga svesni ili ne (p red stav n ik N igerije), ili da izraz »uzim anje talaca« p re d sta v lja »lišavanje slobode, ne sam o jednog ili više lica, već i m asa p o d k olonijalnom , rasističkom i stran o m dom inacijom , n a n ačin k o ji im p re ti sm rću, teškim povredam a ili ih lišava njih o v ih osnovnih prava« (UN Doc. A/32/39, str. 76,39). Ono zbog čega ovakvi iskazi n isu m ogli da se održe je ste n jih o v n esk lad sa specifičnim p o jm o m u zim an ja talaca, ali ne i sa stavom p rem a tero rizm u uopšte. Ipak, n ije dovoljno ja sn o šta sve znači izraz »državni terorizam « u term ino lo g iji n esv rstan ih . On n ajv ero v atn ije nije toliko uzak da o b u h v ata sam o p o stu p k e kolo n ijaln ih , rasističkih i sličnih režim a. Svakako se ođnosi n a svaku pom oć tero rističk im g rupam a i organizovanje tak v ih grupa. K ada su, m eđutim , ak ti oružane sile država van antik o lo n ijaln o g k o n te k sta ravni ak tim a tero rizm a? U publicistici, p a i u zvaničnim izjavam a, ak tim a državnog tero rizm a nazivani su i oružani n ap ad i većeg obim a čiji je cilj bio prvenstveno zastrašivanje, n a p rim e r b o m b ard o v an je T rip o lija i B engazija od stran e SAD ap rila 1986. godine. N a vanrednoj sednici skupa m in istara u N ju D elhiju 15. ap rila 1986. ovaj ak t SAD nazvan je, m eđutim , ak to m agresije. Zato izgleda da tre b a razlikovati u p o treb u izraza »državni terorizam « kao fig u re od nasto ja n ja da se p o stu p a term inološki discipliriovanije. Verovatno je da se po d tero rizm o m ne p o d razu m ev aju otvorene oružane akcije većeg obim a, k o je m ogu da se podvedu pod o pštu zab ran u u p o treb e sile u m eđ u n aro d n im odnosim a. Ovakva uzdržljivost je d o b ra je r je p o sto ja la težn ja da se terorizm om nazivaju i po stu p ci k oji izazivaju više žrtav a, teža 3) Vidi: M. Š u laja — K onvencija p ro tiv u zim an ja talaca, Jugoslovenska re v ija za m eđ u n aro d n o pravo, 1980, str. 314. i đalje.

ra z a ra n ja i ozbiljnije posledice i da se tako kategorije koje su jasno definisane u m eđ u n aro d n o m p rav u p o b rk aju s neodređenim pojm om terorizm a, što je moglo da donese emocionai.no zadovoljenje, ali ne i p rak tičn u korist. U nošenje. vrednosnih elem enata u definiciju terorizm a. N esvrstane često o p tu žu ju za am bivaientan stav prem a terorizm u zato što im se p rip isu je sklonost da te ro ristim a smatra ju sam o one k o ji p rim e n ju ju tero rističk o nasilje i p ri tom isp u n jav aju još neki negativan uslov, odnosno im aju neku drugu lošu osobinu. D rugim rečim a, tv rd i se da je težn ja nesvrstanih da oslobode svake odgovornosti, p a i terorističke oznake, sve one k o ji se b o re za ispravne i plem enite ciljeve. Kao dokaz najčešće se navode izjave p redstavnika pojedinih nesv rstan ih zem al ja povodom p o stu p ak a p rip ad n ik a narodnooslobodilačkih p o kreta, kao što je tv rd n ja delegata Alžira 1972. godine u VI k o m itetu G eneralne skupštine UN da u takvim slučajevim a cilj opravdava sredstvo, odnosno da »oni k o ji služe stvari tre b a da im aju izbor sredstava k o ja će koristiti«. (A /C.6/SR 1367) U tom sm islu tum ače se i zajedničke izjave nesvrstanih povodom odnosa terorizm a i narodnooslobodilačke borbe, kao što je ona iz Političke deklaracije u Harareu. Tim ćemo se p itan jem posebno baviti. Van takvog k o n tek sta m ogli bi kao vrednosno određenje da se uzm u sam o izrazi »fašistički« u navedenom n acrtu definicije, i posebna o štrin a prem a plaćenicim a. Doslovno tum ačenje stava 2. navedenog predloga definicije dovelo bi do zaključka da je državam a zabranjeno samo da tolerišu ili pom ažu te ro riste k oji su fašisti ili plaćenici. Umesto da se zadržavam o na teškoćam a do ko jih bi dovelo tum ačenje p ojm a »fašistički« u jednom m eđunarodnom dokum entu i na im plikaciji da »nefašistički« nedržavni teroristi nisu teroristi, što su očigledne slabosti ovog predloga, zadovoljićem o se sledećim napom enam a. Prvo, navedeni nacrt definicije bio je sam o baza za diskusiju i podnesen je u vezi s postojećim drugim nacrtim a, tako da je naglašavao neke elem ente koji su u predloženim definicijam a nedostajali iii nisu bili dovoljno uočljivi. Drugo, i da nije tako, tek st Političke deklaracije iz H ararea pokazuje da je ovo uže gledište prevaziđeno, je r on poziva države da p o štu ju svoje oba-

veze p rem a m eđu n aro đ n o m p rav u i uzđrže se od bilo kakve pom oći ili to lerisan ja terorizm a, kom e n ije d a t nik ak av vrednosni predznak. Plaćeništvo n ije v red n o sn a oznaka i n jim e ćem o se posebno baviti. S prečavanje poistovećivanja tero rizm a i narodnooslobodilačke borbe. U svim p rilik am a u k o jim a su im ali da se izjašn ja v a ju o terorizm u , p red stav n ici n esv rstan ih zem alja bili su dosledni u tom e da ne dozvole da se prem a genuinim narodnooslobođilačkim p o k retim a p o stu p a kao p rem a terorističk im grupam a. P ored već navedenog stav a iz P olitičke d eklaracije u H arareu , o to m e svedoče o b ja šn je n ja k o ja su n a in sistira n je n esv rstan ih zem alja vezana za višestran e međunarodne ugovore o su zb ijan ju izvesnih o b lik a terorizm a. Tako se u stavu 4. R ezolucije G eneralne sk u p štin e (3166/ /X X V III), kojom je 14. decem bra 1973. p rih v aćen a Konvencija o sprečavanju i k ažn jav an ju zločina p ro tiv m eđ u n aro d n o zaštićenih lica, kaže: »Potvrđuje . . . da odredbe predložene konvencije ne mogu ni na koji način da dovedu u pitanje sprovođenje legitimnog prava na samoopredeljenje i nezavisnost, u skladu s ciIjevima i načelima Povelje Ujedinjenih nacija i Deklaracije o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji izm eđu država u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, nosoda koji se bore protiv koionijalizma, strane dominacije, strane okupacije, rasne diskrim inaćije i aparthejda«. U M eđunarodnoj konvenciji p ro tiv u zim an ja talaca, koju je G eneralna sk u p štin a UN usv o jila R ezolucijom 34/146 od 17. decem bra 1979. godine, o ovim se obzirim a, posle duge d iskusije u telim a k o ja su rađ ila n a n acrtu , povelo raču n a u sam om tek stu K onvencije. Član 12. naim e izuzim a iz prim en e K onvencije ak te u zim an ja talaca k o ji podležu k o rp u su takozvanog h u m a n itarn o g p rav a oružam h sukoba, odnosno Ženevskim konvencijam a od 1949. godine i D opunskom protokolu uz n jih od 1977. godine; ovi se tak o đ e ođnose n a sukobe u k o jim a se n aro d i b o re p ro tiv k o lonijalne dom inacije, stran e okupacije i p ro tiv rasističk ih režim a n a osnovu svog prava na sam oopredeljenje, utv rđ en o g Poveljom UN i pomenutom D eklaracijom o p rijateljsk im odnosim a.

Kao što sm o viđeli, stav 277. Političke deklaracije sa sam ita u H arareu čini to isto, ne pom injući, dođuše, Deklaraciju o p rija te ljsk im odnosim a, već pozivajući se n a »načela nesvrstavanja«. Isto m p rilik o m d aju se ko n k retn i p rim eri borbe n aro d a Južne Afrike, N am ibije i Palestine. Isto rijsk o iskustvo p o k re ta o tp o ra za vrem e drugog svetskog ra ta i bo raca p ro tiv kolonijalizm a pokazuje da su njihovi protivnici uvek težili da p o stu p a ju s n jim a kao s banditim a i tero ristim a. To je i danas reak cija m nogih vlada p rem a svim pobunjenicim a, m a koliko njihova b o rb a bila otvorena. Razumljiva je otu d a težn ja novonastalih država i svih snaga koje ih podržavaju da po svaku cenu spreče zloupotrebu antiterorističkih p ro p isa i m era p ro tiv oslobodilačkih pokreta. To je neretk o dovodilo do izjava k o je su se m ogle tum ačiti kao da u n ap red o slobađaju narodnooslobodilačke p o k rete od svake sum nje da bilo koji njihov p rip ad n ik može izvršiti teroristički akt, odnosno da bilo šta što se u rad i rad i p o stizan ja tog dozvoljenog cilja po staje sam im tim legitim no i da se ne može nazvati terorizm om . Pored toga što je dovodio do nesporazum a i nepoverenja izm eđu različitih gru p a država, ovaj ekstrem ni stav dalje su zloupotrebljavale i represivne vlade i sam i tero risti. Prve su nastojale da k o m p ro m itu ju celu ideju o prizn av an ju oslobodilačkih pokreta kao izraz p ristrasn o sti i d v ostrukih m erila, dok su, s druge strane, svakojaki te ro risti (pojedinci, ćelije, grupe) počeli da tvrde da su »borci za slobodu«, »gerilci«, itd. i n a osnovu toga tražili da im se prizna svojstvo zakonitih boraca. u m eđunarodnom oružanom sukobu. Iako se usvojenim tekstovim a, opterećenim kom prom isim a koje traži konsensus, može uz nešto zle volje dati i ekstrem no gram atičko značenje, ispravno tum ačenje m o ra da vodi računa o dve najvažnije okolnosti. Pre svega, nesvrstane zem lje im aju u vidu sam o pokrete koji se za svoje sam oopredeljenje bore p rotiv kolonijalnih i rasističkih režim a i stran e dom inacije i okupacije. B roj kandid ata za zaštitu od zloupotrebe an titero rističk ih m era tako je vrlo sužen. N ije otu d a shvatljivo zašto se od opasnosti da tako bude zaštićen terorizam pravi toliki bauk, tim p re što je

već 59 zem alja, koje su ratifik o v ale D ođatni p ro to k o l I uz ženevske konvencije od 1949. godine, p rista lo da oružanim sukobim a u k o jim a se n aro d i b o re p ro tiv kolo n ijaln e dominacije i stran e okupacije i p ro tiv rasističk ih režim a p rizn a m eđunarodni k a ra k te r i da se n a n jih prim en e sve o dredbe ženevskih konvencija i P rotokola. U doba k ad a se an tik o lo n ijaln a rev o lu cija priv o d i k ra ju b ro j organizacija k o je će stv am o isp u n ja v ati ove uslove biće, nadam o se, sve m anji. To narav n o ne znači da će p re sta ti n ap o ri raznih te ro rističk ih g ra p a da se p red stav e kao narodnooslobodilački p o k reti i da p ri to m iznose p re te ra n e zahteve za im u n itet od krivice za te ro rističk e akte. Ovo će od nesv rstan ih traž iti d alja p reciziran ja ili zauzim anje stava u k o n k retn im slučajevim a. O takvoj p o treb i sveđoči je d a n nedavni dopis vlade S ri Lanke G eneralnom sek reta ru UN.4) Ako se, m eđutim , pažljivo č ita ju klauzule k o je su n a zahtev n esv rstan ih ušle u m eđ u n aro d n e ugovore, vidi se jasn o da se n i ovako usko o d ređenom k ru g u oslobodilačkih pokreta ne daje absolucija od greh a terorizm a. U to m pogledu je n aročito poučan p o m en u ti član 12. K onvencije p ro tiv uziman ja talaca. P riznati oslobodilački p o k re ti p o d v rg av aju se I D opunskim pro to k o lo m o d red b am a ženevskih konvencija od 1949. godine, n a isti n ačin kao i p rip ad n ici o ružanih snaga država u sukobu. Ženevska k o nvencija o z aštiti g rađ an sk ih lica za vrem e ra ta z a b ra n ju je tero rizam (čl. 33) i uzim an je talaca (čl. 34). P rem a članu 147, hotim ično ubistvo i uzim an je talaca su teški p re k rša ji (grave breaches) K onvencije i povlače krivičnu odgovornost. D opunski p ro to k o l II iz 1977. godine odnosi se n a nem eđunarodne sukobe i p red stav lja elab o raciju zajedničkog člana 3. ženevskih konvencija. M eđutim , i učesnici u građanskom ra tu ne sm eju d a uzim aju taoce (čl. 3) i da vrše akte tero rizm a (čl. 4, 2. d). D opunski p ro to k o li od 1977. godine s m a tra ju se uglavnom koncesijom »trećem svetu«. Oni dzvesne oslobodilačke pokrete tre tira ju kao što tre tira ju i vojske suverenih država, ali ne d o p u štaju ek strem n e stavove. S jed n e stran e, n ijed an oslobodilački p o k ret (odnosno n ijed n a država.) ne može da se ogla4) L)N Doc. A/40/445 od 27. avgu sta 1985. str. 12.

si za te ro rističk i sam o zato što pribegava n asilju ili zato što je neki njegov p rip ad n ik izvršio tero rističk i čin. S druge strane, n ijed n a država, organizacija ili p o k ret ne m ogu da se proglase im unim od tero rizm a tak o da njihovi borci, bez obzira šta da urade, ne sm eju b iti sm atran i te ro ristim a i kažnjeni kao takvi. Ovo je, po našem m išljen ju , ispravno tu m ačen je odnosa nesvrstanog p o k reta u celini p rem a tero rizm u i oslobodilačkim pokretim a. O staje, naravno, p ita n je definicije izraza »terorizam«, upotrebljenog u IV ženevskoj konvenciji, koji se ne može o b jasn iti sam im sobom kao u slučaju uzim anja talaca. N apori u to m pravcu, skopčani s ja sn ijim fo rm u lacijam a klauzule o tero rizm u i oslobodilačkim pokretim a, bili b i doprinos u k la n ja n ju nesporazum a i ja čan ju svetske b o rb e protiv terorizm a. U ključivanje nepolitičkog terorizm a. E lem enat koristoljublja, ko ji se nalazi u n a c rtu definicije grupe nesv rstan ih zemalja, često se ponavlja k ad a p redstavnici nesv rstan ih zem alja govore o određenju tero rizm a (na p rim er delegat Indonezije u VI kom itetu G eneralne sk u p štin e — A /C .6/SR 1368). Time pojam terorizm a p o staje širi no što je tiobičajeno. U već pom enutom istraživanju Schm id je našao da se na političkom k a ra k te ru tero rizm a izričito in sistira u 65 odsto doktrinarnih definicija terorizm a.5) Ovo pro širiv an je p o jm a terorizm a im a sam o doktrinaran, ne i p rak tičan značaj. N epolitičke tero riste mnogo je lakše goniti, je r se, izm eđu ostalog, ne m ogu pozivati na privilegije koje u oblasti ekstrad icije im aju politički krivci, ne mogu raču n ati na sim p atije javnosti i na p o d ršk u širokog kruga istom išljenika. Zbog teškoće u tv rđ iv an ja političkog m otiva do sada sklopljeni m eđunarođni ugovori o su zb ijan ju pojedinih m an ifestacija terorizm a op isu ju sam o rad n je k o je se smatra ju kažnjivim , ne ulazeći u to kakav je bio njihov značaj za izvršioca. Tako se, na prim er, m o raju goniti svi otm ičari vazduhoplova, iako neki od n jih nisu im ali n a um u nikakav politički cilj. Plaćenici. Kao što se vidi, nesvrstane zem lje sm atraju plaćeništvo »ključnim elem entom m eđunarodnog terorizm a«. 5) Isto m esto.

Tem a plaćeništva je svakako šira i d ru k čija od tem e terorizm a, ali veza izrneđu ove dve pojave p o sto ji. P ored p riro d n e i dokazane sklonosti plaćeničkih d ru žin a da ne p o š tu ju zakone i običaje ra ta i obzire h u m an o sti, o setljivosti n esv rstan ih zem alja p rem a plaćeništvu d oprinosi i specifično iskustvo man jih nesv rstan ih zem alja, n aro čito onih u Africi, k o je ne mogu i ne žele da održavaju velike oružane srrage i čija bezbeđn o st stoga može b iti ozbiljno ugrožena i od stra n e m a n jih profesionalnih oružan ih fo rm acija. Plaćenik je čovek k oji je sprem an da u p o treb i silu, sa svim p o litičk im posledicam a njene upotrebe, a da se p ri to m ne rukovodi p rav im p o litičk im m otivim a, već ličnom korišću. O tuda n em a p o treb e da se isp itu je njegovo k o n k retn o p o n ašan je; sam a okolnost da je plaćenik negativno ga kvalifikuje. D rugim rečim a, m eđunaro d n a b o rb a p ro tiv plaćeništva, k o ja tre b a da do b ije svoju solidnu p ravnu osnovu u m eđ u n aro d n o j konvenciji p ro tiv regrutovanja, korišćen ja, fin a n sira n ja i obuke plaćenika, n a čijem se n a c rtu već nekoliko godina ra d i u U jedinjenim nacijam a, tre b a da suzbije je d n u p o jav u k o ja je u b liskoj vezi s terorizm om i k o ja ga p ro u zro k u je i olakšava. Ispitivanje uzroka terorizma. K onačno, nesv rstan e zemlje su poznate po tom e što su se u o rg an im a U jed in jen ih nacija ko ji se bave tero rizm o m zalagale za težište n a utvrđivan ju uzroka m eđunarodnog terorizm a. U načelu, tak av stav je ispravan, je r se n ijed n a društveno p ato lo šk a p o jav a ne može uspešno suzbijati ako se ne u p o zn aju i ne u klone uzroci k oji je proizvode. M eđutim , in sistiran je n a uzrocim a nailazilo je na nerazum evanje i dovodilo do objek tiv n ih teškoća. Osnovni problem potiče iz p riro d e o rgana m eđ u n aro d n ih organizacija. Oni nisu pogodni za naučno isp itiv an je uzročnih veza društvenih pojava, je r u n jim a po p rav ilu ne sede naučnici već politički p redstavnici država. K ada se zna da sistem atsk a naučna istraživanja u zro k a tero rizm a jo š n isu d ala rezu ltate i da se n a terorizam , bez velike saglasnosti izm eđu istraživača, p rim e n ju ju zn an ja k o ja važe za političko n asilje u o p šte,6) shvatljivo je da se od skupova zvaničnih p red stav n ik a država m alo može očekivati. 6) str. 170.

V. D im itrijević: T erorizam , R ad n ičk a štam p a, B eograd, 1982;

S druge strane, v alja nap o m en u ti da se U jedinjene nacije i druge m eđunaro d n e organizacije ne bave terorizm om u celini, već sam o m eđ u n aro d n im terorizm om , te im se m ora dozvoliti da se izjasne o onim m eđ u n aro d n im činiocim a koji po njihovom m išljen ju izazivaju ili olakšavaju m eđunarodni terorizam , odnosno tero rizm u d aju m eđ u n aro d n u dim enziju. To su nesvrstane države i činile, navodeći kao takve uzroke, izm eđu ostalog, kolonijalizam , agresiju, politik u ekspanzionizm a i hegem onizm a, nepravedan m eđ unarodni ekonom ski poredak, rasizam , ra sn u diskrim inacij u, ap arth ejd , genocid, fašizam , sirom aštvo, glad, b ed u i osujećenost. (Dok. UN 1/AC, 160/L.8) U ostalom , i sam naziv tačke dnevnog reda, pod kojo m G eneralna sk u p štin a UN rasp rav lja o m eđunarodnom terorizm u još od 1972. godine, zahteva da se isp itu ju uzroci terorizm a i donekle p reju d icira zaključak tvrdeći da oni »počivaju u bedi, osujećenosti, nezadovoljstvu i očajanju«. Uočljivo je da je ovakav spisak u zroka sastavljen od pojava koje su sam e po sebi već loše i p rotiv ko jih bi Ujedinjene n acije tre b a lo da se b o re i kada ne bd osuđivale terorizam . Zato se n jem u p rigovara kao p o k u šaju da se terorizam opravda je r je, navodno, reak cija n a nesnosnu situ acj.ru. \ Ovaj prigovor n ije sas\dm osnovan, je r U jedinjene nacije, po p riro d i stvari, m o raju da se izjašn jav aju p ro tiv uzroka terorizm a k o ji se m o raju i m ogu u k lan jati, a ne i p ro tiv onih drugih m ogućih uzroka k oji sam i po sebi ne p red stav ljaju zlo ili koje je nem oguće otkloniti. Ni jc. dakle_ re č o pravdanju, već o razum evanju m eđunarodnog terorizm a. M eđutim, nije jasno, i p itan je je koliko se o tom e može u međudržavnim forum im a dalje rasp rav ljati, u kojoj su m eri navedeni uzroci dovoljno k o n k retn i i da li se m ogu svi u bliskoj budućnosti otkloniti. U ostalom , i sam e U jedinjene n acije su, uz p o d ršk u svojih nesv rstan ih članica, izradile jed an b roj antiterorističkih in stru m en ata, koji p red v iđ aju rep resiju terorističkih akata bez ulaženja u njihove uzroke, u očiglednom uveren ju da se m eđunarodni terorizam m ora suzbijati svim raspoloživim sredstvim a i p re no što njegova etiologija bude sasvim raščišćena.

Dr Dragan SIMEUNOVIĆ, docent F a k u lte ta p o litičk ih n a u k a u B eogradu

TERORIZAM KAO KVAZIREVOLUCIONARNI FENOMEN Kao višedim enzionalan političk i fenom en, savrem eni tetorizam se može te o rijsk i n a jo p štije o d red iti kao složen oblik organizovanog, individualnog i, ređe, institucionalizovanog političkog n asilja, obeležen zastra šu ju ćim b rahijalno-fizičkim i psihološkim m e to d am a p o litičk e b o rb e k o jim a se obično u vrem e političk ih i ekonom skih kriza, a retk o i u uslovim a ostvarene ekonom ske i p o litičke stab iln o sti jednog d ruštva, sistem atski pokušava o stv aren je »velikih ciljeva« n a n ačin potp u n o nep rim eren d atim uslovim a, p re svega d ru štv en o j situ aciji i isto rijsk im m o gućnostim a onih k o ji ga kao p o litičk u stra te g iju u pražnjav aju . Po svojoj ideološkoj osnovi tero rizam m ože b iti u ltra desni (»cmi«), ođnosno fašisto id an , ili u ltra levi (»crveni«), kvazirevolucionaran vid političkog delovanja. N ajčešći m otivi k o ji ga p o k reću su uskonacionalne, sep aratističk e ili neke drage terito rijaln o p reten zio n e, kao i religiozne, rasn e ili revanšističke prirode. M ada je »crveni« tero rizam oduvek bio češći p red m e t istraživanja, to ne znači da je »crni«, fašistoidni, tero rizam m an je opasna p o litičk a pojava. N aprotiv. B udući da je odlik a ove v rste tero rizm a neselektivnost u o d ab iru žrtava, kao i težn ja za što pom peznijim razaran jem , njega, za razlik u od »crvenog« tero rizm a čiji su cilj p o jedine ličnosti, obeležavaju hro n ik e m asovnih pokolja. N a p rim er, sam o u Italiji, u pet akcija fašističkog tero rizm a (trg F o n tan a u M ilanu 1969, trg Lođa u B reši 1974, voz Italik u s 1974, železnička stan ica u Bo-

lonji 1980. i voz 14. decem bra 1984) život je izgubilo 137 osoba, a ran jen o je 685 lica, što p rem ašu je b ro j žrtava svih tero rističk ih akcija »crvenog« tero rizm a k o je su izvedene u Evropi. M eđutim , ovde ćemo se daleko više pozabaviti analizom »crvenog«, odnosno levog, terorizm a kao kvazirevolucionam og fenom ena. Osnovni razlog za to je što je Jugoslavija, kao i m noge druge socijalističke zem lje, često optuživana da ne samo sim patiše, već i aktivno pom aže ovaj vid terorizm a. Shvaćeno kao vid elitističkog om žanog i klandestinog angažm ana u politici u im e niza progresivnih id eja koje prip ad aju program atsk o m arsenalu i etab liran e i n eetablirane levice, a p re svega u im e o stv ariv an ja revolucije, izgrađnje kom unizm a i o stv aren ja an tiau to ritarn o g dm štv a, terorizam posto ji otkad p ostoje i one same. Kao tim idejam a veom a m alo m oguće p riro đ en a form a p okušaja njihove m aterijalizacije, koje se one i pored toga ni u daljem toku dm štvenog k re ta n ja očito neće lako osloboditi, ovaj vid terorizm a, k oji uslovno možemo označiti i kao »revolucionarni« tero rizam 1) svoj p rvi isto rijsk i uzlet doživljava k rajem 19. veka, crpeći ta d a nadahnuće uglavnom iz tla m ilitantnog anarhizm a i m sk o g n aro d n jaštv a. Iako potom povrem eno oživljava, u različitom intenzitetu, punu renesansu đoživljava tek danas u Zapadnoj Evropi, započevši krajem šezdesetih godina prvim violentnim akcijam a radikaliziranih grupa v anparlam entarn e levice k o je izrastaju iz tla njene ideologizirane verbalne ofanzivnosti, da bi svoj vrhunac dosegao k rajem sedam desetih.2) Slažući se sa m išljenjem da su sva dosad poznata objašn jen ja uzroka savrem enog terorizm a ne sam o nesaglasna, već *) Za označavanje ove v rste tero rizm a u odgovarajućoj literaluri, kao i u o p šte u kolokvijalnom političkom v o kabulam , koriste se različiti nazivi: levi terorizam , crveni terorizam , anarlioidni terorizam , »revolucionarni« tero rizam , itd. Pošto je njegov najčešći cilj iniciranje revolucije, n a jp rim e re n ije p o treb am a ovoga ra d a je korišćenje termin a »revolucionarni« terorizam . 2) M eđu n aja k tiv n ije svakako sp ad aju : u SR N em ačkoj: Rote Armee— F ra k tio n (RAF), R evolutionare Žellen (RZ); u Italiji: Brigate Rosse, Nuclei A rm ati P roletari, P rim a I.inea, Nucleo Com unista Arm ato; u F rancuskoj: Gauche Proletarienne, Affiche Rouge, Action Directe.

dobrim delom i sporna, i da je stoga »korisnije tra g a ti za opštim uslovim a k o ji tero rizam čine verovatnim «,3) pokušaćemo ipak da ukažem o n a neke posebne uzrolce pojave i osnove egzistiranja savrem enog »revo]ucionam og» tero rizm a kao nešto kauzalno m on o litnijeg političkog fenom ena od terorizm a uopšte. N aravno, to što se on ja v lja u stru k tu ra ln o m konte k stu socijalne i ekonom ske dinam ike uglavnom in d u strijski razvijenog kapitalizm a, u po m nogo čem u sličnim teritorijaln o povezanim sredinam a, je r m u je cen traln i m ilje Zap ad n a E vropa, n e znači da i n jem u uzroci i osnove n isu i ne m ogu b iti i veom a raznovrsni, zavisno od u k u p n o g draštvenog k onteksta, p ro s to ra i v rem ena kao specifikum a konkretn e sredine u kojoj se ispoljava. U ostalom , to uslovljava da nivo o p što sti izloženih uzroka n ije i opštevažeći. Čest uzrok »revolucionarnog« tero rizm a i b ek stv a u ekstrem izam je procena o b esk o risn o sti i besperspektivnosti akcije etabliranog klasnog p o k re ta p ro le ta rija ta usled njegove inercije, sam ozadovoljstva i d ogm atske ok o štalo sti, zbog nepo treb n o g p arlam en tarn o g k o m p ro m iserstv a i o d u sta ja n ja od oražane b o rb e (što se uzim a kao dokaz nerevolucionarnosti), čak i o n d a k ad su o fo rm ljen e i d elu ju veom a ja k e organizovane leve snage u fo rm i k o m u n ističk ih i socijalističk ih partija i sinđikata, kao, n a p rim er, u Ita liji i F ran cu sk o j. Naravno, p ro cen a o besp ersp ek tiv n o sti m ože u sled iti i zbog neorganizovanosti potencijalnog revolucionarnog su b jek ta, tim p re ako je ta neorganizovanost nesistem ski uslovljena. Tada se »revolucionarni« tero rizam ja v lja kao vid »kazne« za političku ležernost i nedovoljnu organizacionu sp o so b n o st radničkog p o k reta da se intenzivno angažuje n a p lan u m e n jan ja draštva. U zrok za njegovu pojavu, m eđuiim , često leži i u apriornoj osudi i proceni nem ogućnosti o stv aren ja revolucije m irnim putem kao p u tem p ostepenih legalnih p ro m en a u okvirim a datog sistem a usled ocene tih p ro m en a kao sp o rih i neefikasnih u odnosu n a k v alitet rezu ltata k o je om ogućuje nasilje. 3) D im itrijević, V ojin: T erorizam , B eograd, 1982; str. 182.

P otcenjivanje značaja klasnog organizovanja im a svoju osnovu u novoj viziji revolucionarnog su b jek ta k o ja negira rad n ičk u klasu ali i druge progresivne snage kao revolucion arn i su b jek t već i zbog njihove pasivnosti, i, posledično, u precenjivanju uloge subjektivnog fak to ra u izvođenju revolucije. Uz volju, »revolucionam i« te ro risti vide i sp o n tan itet kao b itan činilac o tp o č in jan ja revolucije, sm atraju ći da se i objektivni uslovi za revoiuciju ne razv ijaju i ne o b likuju u zavisnosti od p ro tiv rečn o sti koje n a sta ju u ekonom skoj bazi društva, nego da sam a b o rb a, dakle nasiije, fo rm ira i svest i uslove, izvodeći tako i sam u revoluciju iz um a, iz pretpostavke n jene sam oizvornosti, usled verovanja da ona, kako bi rekao B akunjin, »đolazi kao lopov noću«. Iz ovoga sledi da jed an od osnova tero rizm a u im e krajn je levih id eja je ste i p o sto ja n je revolucionarne volje, k o ja se ispoljava u akciono-političkom raspoloženju za brzom , radikalnom progresivnom prom enom svega postojećeg, a čiji se apetiti usled političke in tran sig en tn o sti ne zadovoljavaju početnim verbalnim sučeljavanjim a sa režim om i dm gim »protivnicim a« već sve više a b eriraju njenim ko n k retn im violentno-alccionim izrazim a. N epostojanje, ili n eaovoljna p ro p u sn a moć, institucionalnih sistenrskih kanala za ispoljavanje političkih uverenja i stavova su p ro tn ih režim u takođe utiče n a pojavu terorizm a. M eđutim , tre b a im ati u vidu i to da ocena o nepostojan ju m ogućnosti za legalnu političku borbu, kao i ocena o nedovoljnoj propusnoj i artikulizacionoj m oći sistem a za dem o k ratsk u realizaciju različitih političkih stavova i uverenja može biti i veom a su b jektivna usled »revolucionam og« nestrpljenja procenitelja, te kao takva činiti solidnu bazu političkog akcionizm a prouzrokovanog p re svega u ticajem raznovrsnih ideologija. Česta opravdana k ritik a socijainih probiem a i tačno uviđanje uzroka političke i ekonom ske krize od stran e ideologa »revolucionarnog« terorizm a pokazuje da su oni inspirisani i motivisani krizom, ali to ne znači jedino njom , kao ni to da su njom i lično pogođeni ili ugroženi. Takođe, opravdanost njihove k ritik e na znači da su opravdani i m etodi ko-

jim a se oni služe n a p lan u ra zrešen ja krize i d u b o k ih društvenih protivrečnosti. Kao takozvani strukturalni uzroci »revolucionarnog« terorizm a o d ređ u ju se nezaposlenost, in flacija, m asovna otpušta n ja radnika, arh aičn o st obrazovnog siistema, neizvesnost životne perspektive i u o p šte so cijaln a n esig u m o st, kao i svaki vid ekonom ske i p o litičk e nestab iln o sti. M eđutim , očigledno je da oni n isu odlučujući, je r, kako p o k azu ju istraživanja, tero rizm a u o p šte n em a tam o gde su ove po jav e najizraženije. dakle u n ajsiro m ašn ijim zem ljam a. R azočaranje dela stu d en tsk e om ladine i p o litički angažovanih in telek tu alaca izazvano opadanjem aktivnosti studentskog pokreta iz »šezdesetih«, ali i njegovim rezu ltatim a, stvorilo je plodno tlo za širen je u v eren ja da je osnovna greška neslavnog k ra ja »prividne revolucije« b ila u n ek o rišćen ju rad ik a ln ih m etoda p o litičk e b o rb e kao izraza n jen e beskom p ro m isn o sti u n a s to ja n ju da se izm eni građ an sk i, neokapitalistički, svet. Savrem eni »revolucionam i« tero rizam n a sta je delom i kao reak c ija n a n eisp u n jen o st zahteva »revolucije mladih p ro tiv države i in stitu cija« , ali delom i kao p lo d in ercije u političkom delovanju n ek ih ek strem n ih s tm ja u studentskom p o k re tu k o je su se, od jed n o m ostavši bez m asa, zatvorile u uske kružoke i p o tp u n o o k ren u le individualnom nasilju jednostavno p resađ u ju ć i u svoje p ro g ram e i niz zahteva studentskog p o k reta, ili ih rad ik alizu ju ći u okvirim a svojih pogleđa. Id en tifik acija socijalnog p o rek la ak tera, n ep o sred n ih izvršilaca, u k azu je n a to da so cijaln a osnova ovog tero rizm a n ije n i hom ogena, n i u nekakvoj naglašenoj vezi sa klasom p ro le ta rija ta , već p re sa m arginaliziranim dru štv en im grapam a, sred n jim slojevim a i, posebno, inteligencijom . Izuzetak čine sam o neke te ro rističk e g rap e u Ita liji čije je članstvo pretežno radničkog p o rek la (»Prim a linea«) ili p o litiziran i lu m p en p ro letarijat (»Nuclei A rm ati P roletari«). Da savrem eni »revolucionarni« tero rizam im a i institucionalne ak tere uglavnom n ije sp o m o , već p ita n je ko su oni. U svakom slučaju, kom unisličke i socijalističke partije zemalja u k o jim a egzistira ovaj vid tero rizm a n e sam o da kao organizacije n em aju nikakve veze s n jim nego ga i žestoko

o suđuju zbog k o m p ro m ito v an ja id e ja levice. T ačnost ove ocene ne naru šav a n i činjenica da jed an b ro j njihovih, uglavnom m lađib ili bivšili, članova n ije odoleo izazovu »prečice ka kom unizm u«4) i to najčešće u p erio d u k ađ a su se u n jim a form irale konfliktne stru je. Osnovni tra g ideoloških. osnova »revolucionam og« terorizm a tre b a tra ž iti u izvorim a njegove n ad ah n u to sti revolucionarnom bo rb o m narodnooslobodilaćkih p o k reta Kine, Kube, V ijetnam a, Palestine, kao i m ito m o gerilskoj b o rb i levičarskih gru p a u selim a i gradovim a L atinske Amerike, ali i u njihovom nerazum evanju kao pojava prim eren ih specifičnim uslovim a ođređene sredine. N edijalektičnost m aterijalizma k o ju zastu p aju ideolozi »revolucionarnog« tero rizm a se ogleđa u n asto ja n ju da se slepo k o p iraju i m ehanički prenose određeni oblici političke borbe u neodgovarajuće uslove i, uopšte, u nekritičkom prih v a ta n ju »teorije fokusa« k o ju su u svom učenju naročito razvili E rnesto Če G evara i Režis Debre. Po n jo j, n ije neophoano da se stek n u svi nužni objektivni uslovi za otpočin ja n je revolucije, je r se »fokusnom borbom « gerile oni nadom ešćuju i poiom sam i stvaraju. D ruga b itn a ideološka osnova »revolucionarnog« terorizm a i b ita n pokazatelj njegove ideološke orijen tacije je antiimperijalizam, k o ji se pokušao zasnovati n a trad iciji m arksističkog, posebno maoističkog, pogleda, odnosno učenja o imperijalizm u. Doživljen u većini program skih dokum enata terorista kao vrliovno načelo b orbene solidarnosti i aktivne om žane pom oći zem ljam a koje su n jim ugrožene, antiim perijalizam te ro rista svoje teo rijsk o u p o rište u velikoj m eri nalazi i u verbalnom radikalizm u »nove levice«. Ovaj vid tero rizm a m o ra da se razm o tri i kao fenom en s tru k tu ra ln e i ideološke reakcije, pošto se m ahom jav lja u zem ljam a u kojim a je dugo vlađao fašizam , u kojim a pojava dom inacije savrem ene ad m in istracije n ad politikom im a svoje korene u, upravo za fašizam k arak terističn o m , autoritarnom estetiziran ju politike, kome, u stvari, ta društva i mogu 4) Od ukup no g b ro ja lica osuđenih u Ita liji do k ra ja 1981. za klasičnu te ro ristič k u aktivnost, čak 88 ođsto je na neki način bilo stalno ili povrem eno u ključeno i u aktivan partijsko-sindikalan ra d organizacija etab liran e levice.

da zahvale n a isto rijsk o j uslo v ljen o sti n estab iln o sti političke k u ltu re danas. U pravo stoga ideološka zasnovanost »revolucionam og» tero rizm a n ije sad ržan a i izražena u zakasneloj reak ciji n a fašizam nego u potrebi reakcije n a njegove posledice. P ored sam ih te ro rista 5) n ije m ali b ro j n i istraživ ača tero rizm a k o ji marksizam-lenjinizarn označavaju kao osnovno iđeološko tlo »revolucionarnog« terorizm a. N jihova argum entacija se zasniva na saznanju da je već i rečn ik te ro rističk ih iđeologa sasvim ili p retežno m ark sističk i, m ad a bism o m i mogli odm ah da p rim etim o d a je n a jp re staljin ističk i.6) Ipak, recepcija m ark sističk e te o rije od stra n e većine akcionih jezgara postoji. To, narav n o , ne znači da je ona, kao i bilo k o ja druga te o rija, k riva za svoju zloupotrebu. R ecepcija m ark sizm a kao ideološke osnove »revolucionarnog« te ro rizm a se izražava n a dva jasno razg ran ičen a nivoa. Prvi, asocijativni, nivo ogleda se u k o rišćen ju m arksističkog vokabulara, kao i u sloganim a k o ji su, b a r uslovno, n a trag u m ark sističk e m isli. P ri to m zap a n ju je sličnost izb o ra iz m arksističkog v o k ab u lara k o ji k o riste »i evolucionarni« teroris ti sa onim iz S taljinovog u ticajn o g m iljea i vrem ena. Miste rije »sam oniklog staljinizm a« m eđ u tim n estaje ako se zna da je »revolucionarni« tero rizam ideološki b aziran u stv ari ne toliko n a izvornom m arksizm u koliko n a staljinizm u, uglavnom preuzetom ind irek tn o , m ahom nehotice, p rek o usvojenih elem enata Mao Cedungovog učenja, k o je je, n a p rim er, ugrađeno u skoro svaku id ejn u v a rija n tu tero rizm a levice u SR N em ačkoj i, jedva nešto ređe, u Italiji. N ije bez važnosti ni to što je već u p rvoj lin iji te ro rista bilo i bivših članova i sim patizera nekih k o m u n ističk ih p a rtija k oji su do tada vatreno podržavali njih o v a staljin ističk a krila. Drugi, daleko viši, nivo recepcije m ark sizm a se sasto ji u obrazlaganju svojih stavova m arksističkim stavovima, ili nji5) »Naše referen ce je s u i ostaće m arksizam -lenjinizam i kineska k u ltu m a revolucija.« -— iz in te rv ju a »Crvenih brigada« za »L'Espresso«, 6) N a p rim e r, p o ja m revizionizm a se u v o k a b u lam RAF p o tp u n o izjednačava s p o jm o v im a kukav ičlu k a i izdaje. (M einhof, Ulrike: Natiirlich k a n n geschossen w erden, »Der Spiegel«, b r. 25, 15. VI 1970, str. 74).

hovom prihvatanju u cilju podziđivanja zacrtan ih ciljeva i o b ja šn jen ja svoje aktivnosti, strateg ije i taktike. M eđutim , sa isto m nam ero m često dolazi i do »polemike« te ro rista sa nekim k lju čn im stavovim a M arksa, Engelsa i Lenjina, ukoliko ne m ogu biti iskorišćeni za o b jašn jen je ili p o tv rd u ispravnosti pojave »gradske gerile«. Dalje, težeći da se p redstave kao nastavljači m ark sističk e te o rije i b orbe, »revolucionam i« tero risti ne p reza ju n i od p rip isiv an ja sopstvenih stavova klasicim a m arksizm a. Od ovoga je sam o gore njihovo služenje poluistinom . N a p rim er, jedno od n jih je svakako i to da su M arks i Engels bili veliki p o b o m ici zavere. O svem u tom e piše se daleko m anje. M ada n a jra đ e p reuzim a vo k ab u lar i segm ente m arksističkog učenja, savrem eni »revolucionam i« terorizam zbog svojih nevolja sa m nogim m ark sističk im postavkam a im a km cijalnu p o treb u da se ideološki b azira i n a anarhizmu, najčešće zbog procene da je revoluciju u Zapadnoj Evropi nem oguće izvesti po m ark sističk im »obrascim a« dotad ašn jih socijalističkih revolucija. Sas\dm je razum ljivo da zbog strategije direktne akcije anarhizam daleko više od m arksizm a odgovara svim levičarskim g m p am a i organizacijam a u Zapadnoj E vropi koje se usled v oluntarizm a i n estrp ljiv o sti o p red elju ju za puteve individualnog političkog n asilja bez obaveze o slan jan ja n a m ase, kao puteve k oji tre b a da dovedu do socijalne revolucije. Tako se, uostalom , može objasniti i pojava što su kod nekih g rap a (»AD«, »RAF«, »RZ«) m arksističkim vokabularom iskazane osnovne anarhističke ideje. Glavna id ejn a kopča »revolucionarnog« tero rizm a sa »šezdeset osmom« je ste sim plifikovana usm eren o st sprovođenja revolucije p rotiv države i in stitu cija, k o ja ne pru ža revolucionam o pokriće za postavljeni zad atak — b o rb u p rotiv dm štveno-ekonom skog sistem a u celini. D odirna tačk a »revolucionam og« terorizm a sa ideologijo m desnice se uglavnom o tkriva u Francuskoj antisemitiz}nom »Action Directe« (pljačke jev rejsk ih radnji), a u SR Nem ačkoj podleganjem »RAF« i »RZ« zanosu »oslobodilačkog nacionalizm a«.

N a osnovu izloženog, m ože d a se zaključi da se ne m ože govoriti o nekoj posebnoj, novoj, te ro rističk o j ideologiji, već 0 m anje-više m eđusobno sličnim , k o h eren tn im konglomeratima zatečene idejne građe kao izvorištu dobro p o zn atih ideja, i to k o h erentno m nezavisno od to g a što su nek e od tih id eja uzajam no protivrečne. U ostalom , ni to n ije n ešto novo, speoifično sam o za fenom en »revoluoionam og« terorizm a. Is to rija ideologija već odavno beleži često p arad o k saln e spojeve idejnog m aterijala. S um irajuđi rezultate skoro đvadesetogodišnje b o rb e tero rističk ih g ru p a i o rganizacija k o je d elu ju u im e id eja levice, n ajk ra će se može reći da efekat te b o rb e n e n a d ra s ta nivo realizacije njihovih o p erativ n ih i ta k tič k ih ciljeva. Čak se ni izazivanje represije širih razmera n e m ože posm a tra ti kao o stv aren je nekog njihovog stratešk o g cilja, je r je on p o stav ljen n a rav n i in ic ira n ja revolucije izazivanjem intenzivne n ediskrim in ativ n e rep resije širokog obim a k o ja će, 1 norm ativno, i kroz neposredno n asilje, pogoditi veliki b ro j članova d m štv a i n a ra sta ju ć i do g ran ica te ro ra p rin u d iti mase n a revolucionarnu ak ciju — pod izan je u stan k a, odnosno m asovno p rik lju čen je njihovoj b o rb i, što se n ije o stvarilo iako je đošlo do osnaženja rep resiv n ih in stitu cija, su žavanja građanskih p rav a i sloboda i p ro cv ata takozvanog an titero rističkog zakonodavstva,7) čem u je, naravno, u izvesnoj (m ada daleko m anjoj) m eri doprinelo i delovanje d m g ih tero rističkih organizacija. Da »revolucionarni« tero rizam p re im a efekte n a p lan u stabilizacije nego destabilizacije d m štveno-političkih sistem a zem alja u k o jim a se jav lja, i da ti efekti n isu bez zn ačaja za uspešno funkcionisan je n ekih od n jih po k azu je p rim e r Italije, u kojoj je ovaj tero rizam delom doveo (a m nogo više poslužio kao povod) do p re s tm k tu rira n ja o d bram benog i, posebno, policijsko-obaveštajnog sistem a koje je rezu ltiralo kadrovskim , tehničkim i budžetskim jačan jem rep resiv n ih instituci7) N a p rim er, u kaznenom zak o n ik u SR N em ačke su u posledn jo j deceniji b itn o povećane k o m p eten cije državnog tužioca u odnosu n a b ra n io c a i, u opšte, sm a n je n a su p ra v a optuženog i branioca. Ove izm ene su p ra v d a n e p o tre b o m efik asn ije b o rb e p ro tiv terorizm a.

ja u veom a k ratk o m ro k u .5) S tvorena je i povoljna klim a za povrem eno protivzakonito delovanje represivnlh in stitucija. K ao direk tn o nasilje, terorističko n asilje je oduvek upereno i n a neposredn e p red stav n ik e državne sile k oji su ga sam o n a p o četku doživeli nesprem no. Suočavajući se u svom privatnom »klasnom« r a tu sve više i više sa policijom , snage »revoiucionam og« tero rizm a su se posledično sve više iscrpljivale u obraču n u s njom . Đ anas, zaceio, savrem eni »revolucionarni« iero rizam i p ro tiv svoje volje više vodi svoj r a t sa policijom nego sa klasom , više sa državom nego sa onim a kojim a ona služi, zbog čega, da iskoristim o ovde je d n u M arksovu sentencu, oni n a k ra ju im aju isti »odnos p rem a policiji kao lopovi i pro stitu tk e« — policija im je p o stala glavni n ep rijatelj. Do po tp u n e izolacije »revolucionarnih« te ro rista od masa, i uopšte p otencijaln e kadrovske baze, dovela je ne sam o klandestino st već i b ru ta ln o st m eto d a b orbe, zbog čega oni sve više nagoveštavaju nove, uglavnom javne form e aktivnosti.89) Zbog sve izraženije tendencije da se terorizam tre tira kao socijalni pokret neophodno je reći da je naučno nem oguće odrediti »revolucionarni« terorizam (kao i terorizam uopšte) kao socijalni po k ret, i to iz više razloga. Prvo, zbog toga što se socijalnim pokretom , prem a nekim šire prihvaćenim k riteriju m im a, sm alra p o k ret koji okup lja određeni, ne m ali, p ro cen at akciono sposobnog stanovništva, što kod tero rizm a kao elitističkog angažm ana u politici nije slučaj. Takođe, pošto i p ita n je m erljivosti sim patija za akcije te ro rista o staje po tp u n o otvoreno i b ro j m ogućih ak tera i sim patizera je neutvrdljiv. Zato, ako kažemo da je »revoluciorani« tero rizam danas postao socijalni m it koji se i sam zasniva na m itu o m ogućnosti elitističkog angažm ana 8) N a p rim er, p očetkom 70-ih godina Ita lija je im ala 11 obavešta jn ih službi sa u kupno 2.200 ljuđi, a k ra je m 70-ih taj b ro j je porastao na oko 20.000. P o ra st je p rav d an b o rb o m p ro tiv terorizm a. Vi di: Izveštaj o a n tite ro ristič k o j delatnosti, »La Republica«, 13. II. 1979. 9) U b ro šu ri »Nove persp ek tiv e italijan sk o g revolucionarnog pokreta«, k o ja je n ajn o v iji m isaoni p ro d u k t članova »Saveza komunističkih boraca« — frak cije »Crvenih brigada«, zagovara se potpuno otvoreno odm erav an je snaga sa sistem om , posebno kroz ink o rp o riran je u legalne aktiv n o sti altern ativ n ih p o k reta, ali i kroz javne angažmane organizacije kao sam ostalnog političkog činioca.

za revoluciju, ođnosno elitističkog izazivanja rad ik a ln ih društvenih p reo k reta, to je u svakom slu čaju njegovo bliže i sig u m ije određenje kao socijalnog i političkog fenom ena nego što je slučaj sa ocenom o n jem u kao socijalnom p o k retu . Sa d o sta sigurnosti se m ože reći ne sam o da on to do danas n ije postao, nego i da će zbog svog elitističkog i specifično b m taln o g akcionog p ro fila teško to ik ad a p o stati. M eđutim , izm eđu n jeg a i d m štv e n ih p o k re ta ip ak postoji izvesna veza je r je in d irek tn o doprineo sn ažen ju m irovnog p o k reta. N aim e, on n a sta je i kao plo d u v iđ an ja m lad ih da terorizam , sem jačanja države, za skoro dve decenije dm štv u nije doneo nista inovativno, što je sam o još više osnažilo stav ljan je akcenta ovog p o k re ta n a nenasilno delovanje. S tvorena je i o p šta atm o sfera osude svakog n asilja, što otežava v ršen je istinskog rev o lu cio n am o g n a silja tam o gde je ono nužno. Izm eđu ostalih, »revolucionam i« tero rizam je im ao i taj efekat da kao kvazirevolucionarno nasilje iskrivljuje sliku o revolucionarnom n asilju i b o rb i radničkog p o k reta, podgrevajući p ri to m teorijske i političke manipulacije o marksizm u kao u čen ju i socijalizm u kao sistem u i svetskom procesu koji ra đ a ju i p o d ržav aju terorizam . U k am p an jsk o j seriji optužbi zvaničnih p o litičk ih in stitu c ija i sred stav a javnog in fo rm isan ja nekih zem alja izrečenib n a raču n so cijalističk ih zem alja kao generato ra »revolucionarnog« terorizm a, n ije ostala pošteđena ni SFRJ, bez obzira n a svoje više nego ja sn e stavove o terorizm u i očevidne p rak tičn e n ap o re n a p lan u su zb ijan ja svakog terorizm a. U jugoslovenskoj političkoj te o riji i p ra k si duboko je uvrežen stav da individualno p o b tičk o nasilje, m a čije bilo, n ik ad a n ije dovelo i ne m ože dovesti d.o napretka d m štv a izraženog u nekoj od sfera društvenog k reta n ja. V ečita akciona slab o st »revolucionarnog« tero rizm a k o ja je uzrokovana učenjem o sp o n tan itetu i slobodom subjektivne procene d m štv en e situ acije kao revolucionarne, vodila ga je i vodiće ga neum itno dalje stihijnom akcionizm u k o ji odlik u ju revolucionarno n e strp ljen je i, koliko sam ouverena, toliko obično i n erealn a i zato pogrešna pro cena da se nasilnom akcijom jedne grupe kao perm anentnom provokacijom sistema p re ili kasnije neum itno in icira sp o n tan a revolucionarna

reak c ija m asa k o ja p red stav lja početak p lan iran e revolucije. Zato se m ože slobodno reći da tero rističk i koncept revolucije, i sada i u bud u ćn o sti, i to ne sam o u Zapadnoj Evropi, već iz ovih razloga izgleda isto toliko n erealan koliko su nek ad iz tih razloga i svi d o sad ašn ji isto rijsk i shčni p o kušaji ostvarivanja revolucije bili nerealni i porazno neuspešni. U kratko, još je d a n p u t se u isto riji p o tv rđ u je da je terorizam kvazirevolucionaran fenom en i da n ije i ne može biti m etod klasne borbe, je r, n astu p aju ći u im e p ro le ta rija ta i u »njegovom interesu«, n ijed n a od te ro rističk ih organizacija, pa čak ni tak o razvijena, b ro jn a i akciono m oćna kao »Crvene brigade«, n ije p o stala i njegova »oružana p artija« . Ako je P arisk u k om unu kao p o k u šaj revolucije zbog njene stratešk e neprim eren o sti društveno-istorijskim uslovim a M arks o k arak terisao kao »juriš n a nebo«, za savrem eni »revolucionam i« tero rizam bi se moglo reći da u svom neprim erenom p o k u šaju dosezanja istog cilja p re podseća n a juriš u pakao zam ki institucionalnog nasilja, n a donkihotovski duel individualnog i državnog n asilja u kom je ovo prvo, zbog niza svojih slabosti, već i p re svakog početka osuđeno n a siguran stratešk i neuspeh. Iz svih ovih razloga, k ad a je reč o efektim a »revolucionarnog« tero rizm a na p lan u n am šav a n ja in teg riteta neke državne zajednice, tre b a k o n stato v ati da on potencijalno može biti ozbiljan destabilizacioni fa k to r svake zem lje, ali i to da se n jim još n ik ad a n ije uspelo u o b aran ju i preuzim anju vlasti u zem lji k o ja je u m im o d o p sk o m stan ju . Kao jechni fak to r borbenog ugrožavanja, on ne može realno da ugrozi bezbednost jedne države n a generalnom planu, ali je očito da može da joj stvori velike političke problem e, ugrozi brojne živote i u n išti znatn a m a terijaln a dobra. Zbog toga se nam eće i p itan je njegove perspektive. Više nego dovoljan b ro j in d ik ato ra p o tv rđ u je da, i pored toga što nem a k o n ju n k tu re (stagnira u akciji, još više u idejam a, je r d m g u generaciju te ro rista čine uglavnom profesionalci koji skoro n išta ne pišu), i p ored pojačane diskrim inativne represije državnih s tm k tu ra prem a njem u, »revolucionarni« terorizam n ije iščezao, i da se može za izvesnošću

p retp o stav iti da će se kao izraz akcione nemoći jo š dugo zadržati i pojavljivati u novim fo rm am a n a p o litičk o j pozom ici zapadnih d em okratija, kao ventil o čajan ja p rig u šiv an ih levih ekstrem ističkih snaga k o je svoj m ilitan tn i p ro g ram sk i zam ah zacelo ne m ogu da iskažu u in stitu cio n aln im p ro sto rim a p a rla m e n ta m ih d em o k ra tija u k o jim a p rav ila po litičk e igre isk lju ču ju pravo n a v ršen je svakog, osim , n aravno, institucionalnog, političkog nasilja.

Dušan VILIĆ, pukovnik JNA

SAVREMENI TERORIZAM KAO OBLIK SPECIJALNOG RATA U velikom b ro ju svojih pojavndh oblika savrem eni terorizam se izražava u svetu kao je d an od n a jim a n e n tn ijih oblika specijalnog ra ta — tog specifionog izraza p rim en e sdle u savrem enim m eđ u n aro d n im odnosim a — posebno njegove nekonvencionalne kom ponente. Kaže se »u velikom b ro ju slučajeva« zato što se svi u n aše vrem e p risu tn i terorizmii i ne m ogu podvoditi pod iste k riterije, o tu d a ne m ogu ni p o dlegati istim kvalifikacijam a. Jed in a zajednička k v alifikacija svih tero rizam a u današnjem svetu, razum e se p o d uslovom da pod p o jam tero rizm a ne podvodim o o pravdane naoionalno-oslobodilačke i revolucionam e težnje nacionalno u g n jeten ih i socijaln o obespravljenih n aro d a i klasa, izražene kroz opštepriznate i prihvaćene nacionalno-oslobodilačke i revoluoionarne p okrete, je ste njihov a osuđa kao n ep rih v atljiv ih o b lik a b o rb e u kojim a se žrtve nam ern o b ira ju m eđu p o tp u n o nedužnim g ra đ a n im a ., G eneralno, u k a teg o riju nekonvenoionaln-ih dejstav a ili aktivnosti u ak v iru specijalnog r a ta kao celovite strategijsko-političke koncepcije s p a d a ju sve one tero rističk e ak tivnosti čijd se stv aran , objektivno procenjen, politički sm isao i cilj dosta oštro, m ada ne uvek i očigledno, razlik u ju od sm isla i cilja javno proklam o v an ih od stran e te ro rista, odnosno njihovih organizacija, koje se na razne načine javno dek larišu kao njiihovi organizatori ili egzekutori. Ovde razlikujem o gotovo životnu p o treb u svih tero rističk ih g ru p a ili organizacija, bez izuzetka, da iz razum ljivih razloga vlastite bezbednosti p lanski

a p erm an en tn o o sebi i svojim ciljevim a, nazivim a, program im a, organizaciji, itd. fa b rik u ju d u ja v n o st p la siraju najrazličitije, često po tp u n o k o n trad ik to m e, podatke, s ciljem izaziv an ja zabune i dezorgandzacije u redovim a protivnika, od onih kod k o jih su k am uflaža i dezinform acija sastavni deo smišljene m anipulacije tero rističk im organizacijam a i njihovim akcija m a od stra n e određenh snaga k o je javno i n isu p risu tn e na tero rističk o m fro n tu . Ovakvim i sličnim m etodam a m askiran ja i deziinformacije služe se, m an je ih više, sve ilegalne organizacije, u k lju ču ju ći i terorističke, s razhkom što jedne to rad e zbog nasušne p o treb e vlastitog preživljavanja u uslovim a k ra jn je nepovoljnog odnosa snaga a druge da bi postigle potpuno oprečne ciljeve od omih u koje se u svojim dokum entim a te ro risti javno zakhnju. N eke tero rističk e akcije iz ove kategorije m ogu im ati čak i ulogu p ro v o k ato ra drugih, širih i po m ogućim posledicam a težih, m era i p o stu p ak a p ro tiv drugih n aro d a i država ih oslobodilačkih i rev o lucionam ih pokreta, k o ji po svom k a ra k te ru p o p rim a ju sva obeležja oružane agresije. U ovoj deceniji tero rizam je izrastao u integralnu pojavu blokovske konfrontacije, pa je više nego ik ad a u svojoj isto riji postao i je d n a od glavnih preo k u p aaija n a intem acionalnoj p o htičkoj sceni. Ako je sva d osadašnja isto rija terorizm a i upućivala na zaključak da je on isključivo sredstvo rm utrašnje političke b o rb e antagonističkiih d m štv en ih grapa, tero rističk a aktivnost k raje m p ro šle i u prvoj polovini ove decenije bez sum nje upućuje n a nov, p roširen, zaključak: terorizam je prerastao u značajno sredstvo strategijsko-političke i psihološkopropagandne kom binatorike dnternacionalnih razm era. U takvom izdanju on je k rajem p ro šle decenije bio značajno prisutan u Evropd, Aziji, Americi i A ustraliji, i to istovrem eno u m eđusobnim razračunavanjdm a u n u tra šn jih antagonističkih društvenih g rap a i organizacija (iza kojih je najčešće, chrektno ild indirektno, m an je ili više pnikriveno ili otvoreno, stajao inostrani faktor), ali i u m eđudržavnim pohtičkim odnosim a, bez obzira n a to da h je u javnosti uvek bila dovoljno uočljiva neka konkretno im enovana država (pojedini njen i organi ili organizacije)./

K rajem sedam desetiii i početkom o sam desetih godina tero rizam se prek o m no g o b ro jn ih d razn o v rsn ih ak cija n a svim k o n tin en tim a konačno i nedvojbeno p red stav io kao organizovan oblik bo rb e određ en ih snaga za vrlo k o n k retn e političke ciljeve, m ada oni n isu uvek i javno d eklarisani. U jedno, u ozbiljnu su m n ju je dovedena t\T d n ja, izrazito p ris u tn a i u ozbiljnim naučnim rasp rav am a o tero rizm u a ne sam o u tekućoj propagandi, p rem a k ojoj se ovim obliikom b o rb e u načelu »ne o stv aru ju politički ciljevi«, odnosno kako u isto riji nem a p rim era da je neka te ro rističk a organizacija ili g ru p a »samostalno uspela da preuzm e vlast« u nekoj zem lji, »da o bori dem okratsko društvo« i slično. S tvam o, ako se p ri oceni konačnih dom eta tero rističk e aktivnostii uzim a sam o o d ređ en a te ro rističk a g ra p a ili organizacija i ciljevi koje o n a javno rek lam ira, navedene tv rd n je stoje. K ada se, m eđutim , stv am e ak tiv n o sti p o je d in ih terorističkih gru p a ili organiizacija dovedu u vezu sa ideološkim i političkim ciljevim a »van p arlam en tarn ih k lasn ih snaga«1) u širem srnislu, o rezu ltatim a savrem enog tero rizm a se ne može govoritd sam o sa stan o v išta neuspeha. Ova d istin k cija u p u ću je izm eđu ostalog n a pažljiviji odnos u p o k u šajim a id en tifik acije stv am ih ciljeva p o jed in ih te ro rističk ih organizacija ili grupa, u prvom red u sa stan o v išta p ita n ja koliko se oni u k la p a ju ili čak poistovećuju sa strategijsko-političkim ciljevim a specdjalnog ra ta u odnosu n a d atu zem lju ili n ek i nacionalno-oslobodilački ili revolucionarni po k ret. 0 ciljevim a onog b ro ja te ro rističk ih o rganizacija za čije se akcije m ože tv rd iti da po svojim ob jek tiv n im učdncima im aju sve k ara k te ristik e nekonvencionalnih dejstav a kao komponente specijalnog r a ta po p rav ilu se ne može su d iti p rem a javnim saopštenjim a, publikovanim p ro g ram sk im načelim a, prihvaćenoj odgovom osti za k o n k retn o izvedeni te ro rističk i ak t od stra n e neke tero rističk e g rupe ili organizacije, i sldčno. Sve dok ne b u d u javno d o stu p n a sva relev an tn a do k u m en ta (a to ne tre b a očebivati brzo), o stvam iim ciljevim a p ojave i aktivnosti neke tero rističk e g rap e ili organizacije m oguće je su d iti jedino p o objektivnom značenju takvih ak cija u datoj i) E. K ard elj: P ravci ra z v o ja političkog sistem a socijalističkog sam o u p rav ljan ja, »Kom unist«, B eograd, 1977; s tr. 39—49.

političkoj konstelaoiji. U ovom sm islu više je nego ilu strativ an velik broj tero rističk ih ak cija »Crvenih brigada« u Ita liji u drugoj polovini prošle decenije, vojnog k rila b ask ijsk e terordstičke organizacije »ETA« u Š paniji (posebno u postfrankističkom periođu, ekstrem ističke disddentske) grupe PLO poznatije kao »Abu N idalova grupa«, te ro rističk ih g ru p a šiitske, islamsko-fundam entalističke provenijencije iz Ldbana, itd. Svaka od navedenih tero rističk ih g rupa ili organizacija je u svakoj m ogućoj prilici veom a pom pezno reklam drala političke ciljeve svog terorističkog delovanja sasvim oprečne od onih koje je to delovanje objektivno proizvodilo. U nekim slučajevim a odm ah, u nekim i sa veldkim zakašnjenjem , postajalo je jasno da prvobitno oglašavani ciljevi i sam i predstav ljaju puko sredstvo za konačno ostvarenje pravih, krajnjih,ciljeva, koji n ik ad a n isu javno ni saopštend, kao što ni snage koje ih form u lišu ndsu uvek i d o k raja identifikovane. P rim era radi, zapadnoevropski terorizam , sa lažnim crvenim predznakom i široko reklam iranom »istočnom vezom«, posebno u slučaju a ten tata n a papu,2) koji je 1978. godine kulm inirao otm icom i ubistvom dem ohrišćanskog p rvaka Alda M ora, bez sum nje je značajno doprineo onem ogućavanju oživotvorenja koncepcije »istorijskog kom prom isa« u Italiji, kao i sprečavanju realizacije široko zasnovanih stran ačk ih koalicija u nekoliko drugih zapadnoevropskih zem alja u drugoj polovini prošle decenije. Kroz »istorijski proces« velikom b ro ju p rip ad n ik a »Crvenih brigada«, kao i kroz m arato n sk u dstragu i suđenje atentato ru na papu, zatim kroz d o k raja još nerasv etljen u ulogu maI sonske lože »JP-2«J u »olovnim vrem enim a« u Italiji, skinut je m ak ar samo deo m aske sa italijanskog terorizm a, iza koje su se ukazali sasvdm drugi ciljevi od onih koje su godinam a vrlo uporno lansirala u javnost, italijan sk u i svetsku, nikovodstva 2) A m erički autora E d v ard H erm an i F renk B ro th ed su u knjizi »Uspon i p ad b u g arsk e veze« dokum entovano opovrgh celu prvobdtnu inscenaciju sa k o jo m je a te n ta to r istu p io n a prvim suđenjim a. N a osnovu ove knjige je poznati am erički naučnik N oam Čomski i m ogao da izjavi: »Takozvana b u g arsk a veza je jed an od n ajb o ljih prim era funkcio n isan ja sistem a dezinform acij a i k o n tro le lju đ sk ih m isli u našem vrem enu« (»Duga«, Beograd, b r. 324, 8. V III. 1986).

»Crvenih brigada«. Tek posle ovih p ro cesa pokazalo se da te, stvam e, ciljeve i n isu form ulisali n eposredni dzvršioci terorističkih akcija već »ljudi iz senke«, o k upljeni oko m asonske lože »P-2«, i da oni n isu bili sračunatd n a » eksproprijaoiju eksprop rijato ra« već na b o rb u p ro tiv p arlam en tarn o g višep artijsk o g sistem a dem okratije i za njegovu zam enu »predsedničkim sistem om «, odnosno đ ik tatu ro m v rhova fin an sijsk e o h g a rh ijo Gotovo isti rezu ltat se dobija i kom p arativ n o m analizom stv a m ih i javno rek la m ira n ih ciljeva svake od. p o m en u tih terorističk ih organiizacija. Tako, n a p rim er, sm isao i ciljevi vdšegodišnjih otm ica nedužnih g rađ an a većeg b ro ja zapadnoevropskih zem alja i SAD i njihovog d ržan ja u zatočeništvu od stran e raznih te ro rističk ih organizaoija i g ru p a islam sk ih fundam enta h sta u L ibanu u velikom p ro cen tu razo tk riv a tek p o zn ata afera »Irangejt«. U praksd se, naim e, pokazalo da u p rvom p lanu njihovih otm ičarsk ih aktiv n o sti n ije b ila »borba p ro tiv cionizma«, »am eričkog im perijalizm a« i slčno, već stv aran je uslova za iznuđivanje p reg o v o ra o zam eni talaca za oru žje — preko p o treb n o jednoj o d stra n a u višegodišnjem iscrp lju ju ćem ra tu u regionu P ersijskog (Arapskog) zaliva. U slučajevim a nekih te ro rističk ih akcija, n a p rim e r na aerodrom im a u R im u i Beču, decem bra 1985, n ije ni treb alo čekati vrem ensku d istancu da bi se uočio p ravi cilj akcije. O dm ah je bilo jasno da je nečuveni m asak r, javno izveden u im e bo rb e prognatog palestinskog naro d a, objektivno biio sraču n at n a onem ogućavanje te borbe. K onkretno, b-io je u p eren p ro tiv već prip rem ljen o g sazivanja i o d ržav an ja m eđ u n aro d n e konferencije o B liskom istoku, u čijem b i cen tru pažnje, bez sum nje, bilo i palestinsko p itan je. P rem a m išlje n ju mno-gih k o m en tato ra ovog krvavog tero rističk o g čina, n ije slučajna bila p o d u d arn o st u ciljevim a n ep o sred n ih ak tera ovih događ aja sa ciljevim a p o zn atih p ro tiv n ik a o d ržav an ja takve međun aro d n e konferencije. Bilo kako bilo, već gotovo p rip rem lje n a konferencija n ije o držana u to vrem e, pa ni do danas. Tako se i n a ovom p rim eru jasn o p o k azu je da se nekim terorističkim akcijam a, up rk o s svemu, ipak postižu p o litički ciljevi, i to značajni. O tuda i zaključak: dok je tako, teško je očekivati da će sam o b o rb a p ro tiv n ep o sred n ih izvršilaca te ro tističk ih akata, m a koliko bila nužna >i m a koliko dobro p rip rem lje n a i

energično vođena, d ati željeni rezu ltat. Terorizam £ao oblik borbe određenih društvenih g ru p a (u nekim slučajevim a i država) za svoje, sebične, političke ciljeve m o ra b iti generalno p ro te ra n sa političke scene da b i ceo svet konačno bio pošteđen ove krvave m ore k o ja ga već predugo pritisk a. Savrem eni tero rizam očigledno n ije sam onikla društvena pojava, n iti je vrednosno n eu tralan , što m u se takođe dosta često neosnovano pripiisuje. Čini n am se b esp red m etn im i rasp ra v lja ti o takvoj njegovoj kvalifikaciji iz prostog razloga što nem a nikakve aktivnosti čoveka, bilo kao individue ili kao člana određene društvene grupe ili organizacije, k o ja se izvodi bez svrhe, a n ajm an je se to m ože reći za b orbene aktivnostd, u kojim a se i životi gube.3) Terorizam danas, pogotovo u svojoj glavnoj m atici, nije sam o izraz očaja fru s trira n ih g rupa ili p o jedinaca dli čak delo psihički porem ećenih osoba,4) a još je m an je izraz beznađa pojedinih društvenih grupa koje ni n a kakav drugi način nisu uspele da sk ren u veću p o zo m o st jav n o sti n a svoj društveni i politički položaj ili n a svoje ideje ili političke program e, m ada na periferijam a glavnih tero rističk ih frontova im a teronističkih akcija sa svim ovim ili shčnim ishodištim a. Takvi teroristički akti će verovatno još dugi niz godina b iti neizbežni p ratioci društvenih procesa u Ijudskoj zajednici. No, u svojim m agistralnim pravcim a savrem eni tero rizam se očigleđno iskazuje na prvom m estu kao m anipulativno sredstvo b orbe određenih društvenih snaga za svoje uske političke ciljeve. Da bi bio onem ogućen, p o red rigoroznih i m eđunarodno usaglašenih preventivnih i represivnih m era p ro tiv neposrednih izvršilaca, on m ora b iti osuđen od stran e celokupne m eđunarodne zajednicej ali i m eđunarodno p ravno sankcionisan, na isti ili sličan riacin kako je to svojevrem eno trradila OUN sa oružanom agresiijom. To praktiono znači da m o ra b iti osuđena i n ap u šten a d o k trin a specijalnog ra ta u celini, kao specifičnog oblika prim ene sile u savrem enim m eđunarodnim odnosim a, 3) A rif Tanović: »V rijednost i vrednovanje« (Prilog p ro učavanju akseologije), Zavod za izdavanje udžbenika, S arajevo, 1972; str. 17. h Italijan sM stru č n ja k F ran k o F arak u ti, n a prim er, tvrdi d a je »proučavanjem u tv rđ en o da veliku većinu te ro rista ne čine đuševno porem ećene osobe«. Isto sm a tra i am erioki naučnik Džeralđ Post.

koja, đok je n a snazi, p odstiče i razv ija d tero rizam kao jed an od svojih oblika. Jugoslavija je višestruko involvirana terorizm om i u isto vrem e zainteresovana za što organizovanije antdteroristioke aktivnosti celokupne m eđrm arodne zajednice, u o kviru bilateraln ih ili m u ltilatera ln ih aranžm ana, a posebno u ok v iru Pok re ta nesv rstan ih zem alja i Organdzacije u je d in jen ih nacija. Ona je i sam a izložena te ro rističk im n ap ad im a m anjeg ili večeg intenziteta od stra n e ek strem n e antijugoslovenske em igracije, od završetka drugog svetskog r a ta do danas gotovo neprekidno. Poznato je da te ro rističk a em igracija uživa gostoprim stvo reak cio n am ih krugova u zem ljam a gde živi i sa čijih te rito rija (ili n a tim te rito rijam a ) p rip rem a i izvodi antijugoslovenske tero rističk e akcije. Jugoslavija n ik ad a zbog toga nije ni pom išljala n a m ere odm azde, što je uvek p red stav ljalo n je n veliki m oralni i politički k apital. N em a valjanog razloga da se tako n e ponaša i ubuduće. U m esto toga, ona je uvek tražila, a ponekad i nalazila, način a za m im o p reg o v aran je i usaglašavan je zajedničkih a n titero rističk ih ak cija sa p o jed in im zem ljam a. Sve intenzivnija m an ip u lacija tero rizm o m očigledno zahteva još te šn ju i b ilatera ln u d m u ltilatera ln u sarad n ju na p lan u preventivnih akcija kako bi se onem ogućilo da nek a od antijugoslovenskih tero rističk ih g m p a pokuša, ili čak izvede, n ek u od provokativnih akcija n a te rito riji SFRJ k o ja b i bila u p eren a p ro tiv o b jek ata ili i g rađ an a drugih zem alja, zbog k o je b i odgovom ost b ila p reb ač en a n a Jugoslaviju.

.

Dr Danilo TURK, vanredni p ro feso r P ravnog fa k u lte ta u L ju b lian i

MEĐUNARODNO PRAVO I BORBA PROTIV TERORIZMA R aspravljanje o pro b lem im a tero rizm a sa stan o v išta međunarodnog p rav a zahteva određeni oprez. T reb a se čuvati u ticaja iluzije o svemoći m eđ u n aro d n e zajednice odnosno međunarodnog p rav a kao njenog in stru m e n ta reg u lisan ja raznih p ita n ja u vezi s terorizm om . T reba tak o đ e im ati u vidu da određeni rezu ltati m eđu n aro d n o g p rav a u n ap o rim a za suzbijanje tero rizm a postoje. Bilo bi pogrešno ako bi se oni potcenili ili čak prevideli zbog prevelikih i n erealn ih očekivania. S uzbijanje tero rizm a kao patološke društvene pojave je p red m e t posebnih m eđ u n aro d n ih ugovora, k o ji za sad a ne d a ju osnovu za ded ukciju opštevažećih obaveznih p rin cip a m eđunarodnog p rav a za suzbijanje tero rizm a. Zato p itan ja obaveze izručenja (ekstradicije) krivaca, p ita n je d av an ja azila političkirn krivcim a i d ru g a s tim povezana p ita n ja tre b a ra zm atrati u svetlu m eđ u n aro d n ih ugovora i, naravrio, unutra š n jih prav n ih poredaka. Iz tih izvora se m ogu izvući određeni opšti zaključci, koje neki au to ri usiovno n azivaju »opštim principim a«: pravilo da u slu čaju izru čen ja delo zbog kog se vrši ek strađ icija m o ra b iti određeno kao krivično delo u obe države (double crim inality), pravilo da izručena osoba bude kažnjena sam o za dela zbog k o jih je izručena (speciality), pravilo uvažavanja m inim alnih p rocesnih sta n d a rd a u zem lji koja traži izručenje, itd !) M eđutim , p rim en a ovih opštih *) *) Ia n B row nlie, P rinciples of P ublic In te rn a tio n a l Law, Third Edition, O xford, 1979; s tr 315.

p o stu la ta zavisi od p ravnili ak ata relevantnih u k o nkretnom slučaju i ne d aje uvek p o tp u n o identične rezu ltate — s obzirom n a razlike u relevantnim m eđ u n aro đ n im ugovorim a i u n u tra šn jim uređenjim a. Međunarođni ugovori i problem terorizma P ored raznih m eđ u n aro đ n ih sporazum a o ek stradiciji, sa stanovišta suzbijan ja tero rizm a u m eđunarodnom p rav u su posebno značajne sieđeće m u ltilateraln e konvencije: Tokijska konvencija o krivičnim delim a i nekim drugim ak tim a izvršenim u vazduhoplovim a (1963), H aška konvencija o suzbijan ju otm ica vazduhoplova (1970), M ontrealska konvencija o su zb ijan ju p ro tiv p rav n ih ak ata ugrožavanja sig u m o sti civilnog vazduhoplovstva (1971), K onvencija o sprečavanju i kažn ja v an ju zločina p ro tiv m eđunarodno zaštićenih osoba, uključujući diplom atske agente (1973) i M eđunarodna konvencija p ro tiv uzim anja talaca (1979). P ored ovih m u ltilateraln ih ugovora zaključenih u okviru UN, treb a p o m enuti i dve regionalne konvencije: K onvenciju o sprečavanju i kažnjavanju ak a ta terorizm a zaključenu u o k v ira O rganizacije am eričkih država (1971) i E vropsku konvenciju o su zb ijan ju terorizm a (1977). Ovde ne ulazim o u analizu o d red ab a p o jedinih pomenutih konvencija. P itan je koje se p o stav lja je opšteg karak tera: koje su glavne zajedničke k arak teristik e ovih konvencija i kakvi se zaključci m ogu izvući u pogledu p riro d e i dom ašaja ugovornog regulisan ja su zb ijan ja terorizm a. Jed n a od osnovnih k arak teristik a p et p ro tiv tero rističk ih konvencija zaključenih u okviru UN je u specifičnoj kombinaciji nacionalnih i in tem acio n aln ih o b jek ata zaštite. Konvesncije se u osnovi o rijen tišu n a sprečavanje teroristickih dela kao krivičnih dela sa elem entom in o stranosti. Opšte međunarodne vrednosti (bezbednost m eđunarodnog vazdušnog saobraćaja, bezbednost m eđunarodno zaštićenih lica, prava čoveka, itd.) se spo m in ju dodatno ili su im plicirane. Glavna i direktno relevantna okolnost k o ja p red stav lja osnov za prim enu konvencije o staje m eđutim »element inostranosti« —

sk lan jan je krivca u in o stran stv u , činjenica da je krivično delo proizvelo efekte u in o stran stv u , da su žrtve stra n i građani, itd. Ovaj prilaz ograničava kru g država k o je m ogu i tre b a da gone počinioce te ro rističk ih dela, a za štita opšteg m eđunarođnog d o b ra se o stv aru je p o sred stv o m ak cije pogođenih država. Z načajna k a ra k te ristik a ovih konvencija je i u to m e što one d aju objektivne i bezvrednosne (value-free) definicije pojedinih tipova kriv ičn ih dela. D efinicije isk lju ču ju objektivne elem ente (opis rad n ji) tih đela, dok se su b jek tiv n i elem enti (m otiv počinioca) ne u zim aju u obzir. N a taj n ačin su konvencijam a obuhvaćena dela k o ja m ogu b iti izvršena i bez stan d ard n ih te ro rističk ih m otiva (politički m otiv, izazivanje strah a, itd.). Države ugovom ice su p ita n je krivičnog g o n jen ja i kažn ja v an ja krivaca rešile u sv ajan jem fo rm u le aut dedere aut adiudicare. Države n a ta j način zadržav aju diskreciono p ravo da ocene p riro d u dela i d a sam e odluče da li će d a udovolje eventuahiom zahtevu za ek strad iciju ili će sam e p o k re n u ti krivični postupak. Ne tre b a posebno n aglašavati d a a n titero rističk e konvencije nisu uvele u m eđ u n aro đ n i p o red ak m eđ u n aro d n i sudski fo m m nadležan za su đ en je počiniocim a o đ ređenih tip o v a tero rističk ih dela; nadležnost za krivično g o n jenje o staje u m k a m a država. P om enute opšte k a rak teristik e a n titero rističk ih konvencija zaključenih n a globalnom nivou u k azu ju n a određene nedostatke, ali i n a određene p red n o sti d osadašnjeg razvoja m eđunarodnog p rav a u ob lasti su zb ijan ja terorizm a. Jednoobrazno definisanje određenih k a ra k te ristič n ih tip o v a terorističk ih dela pom aže progresivnom izjednačavanju k rivičnih zakonodavstava i stv aran ju šire prih v aćen ih stan d ard a . Putem ovih konvencija se p ro š im je krivična n adležnost država i njihov pravni interes za gonjenje krivaca. U saglašenost evolucije krivičnog p rav a i jačan je m eđ u n aro d n e sa ra d n je d aje n a taj način osnov za dalji progresivni razvoj m eđunarodnog prava. Na k ra ju , ne bi se sm eli zan em ariti p o sred n i učinici tih konvencija k o je su doprinele ja č a n ju m e ra prevencije

te ro rističk ih akata, naro čito ak ata p ro tiv civilnog vazdušnog saobraćaja.2) Dve regionalne konvencije, zaključene u o k v ira Organizacije am eričkih država i E vropskog saveta, o d likuju se još nekim posebnim k arak teristik am a. S pisak tero rističk ih dela k o ja se n asto je obu h v atiti u ove dve konvencije je širi. Evropska konvencija u su zb ijan ju tero rizm a (čJan 1) u b ra ja u k rag te ro rističk ih dela sva ona k o ja su obuhvaćena u konvencija m a zaključenim u o kviru UN, a p o red toga još zločine upotreb e bom be, granate, rak ete, autom atskog oru žja ili bombe-pisma ili bom be-paketa, ako takva u p o treb a ugrožava ljude. K onvencija OAD obavezuje države ugovom ice da spreče i kazne akte terorizm a, u k lju ču ju ći posebno otm ice, ubistva i druge napade n a život ili fizički in teg ritet onih osoba koje je država dužna da štiti po m eđunarodnom pravu, kao i ucenjivanje u vezi s tim zločinim a. Države ugovornice im aju dužnost da krivce izrače ili pokrenu p ro tiv n jih krivični posttipak (aut dedere aut adiudicare). S obzirom na široki k rug tero rističk ih dela spom enutih u ove dve konvencije moglo bi se zaključiti da one značajno sm an ju ju obim diskrecije država ugovornica u pogledu ekstradicije i azila. M eđutim , i jed n a i druga konvencija sadrže odredbe n a osnovu k o jih države m ogu da kvalifikuju određeno delo kao političko, odnosno da zadrže diskreciono pravo u pogledu o d b ijan ja ekstrad icije (član 13. K onvencije Evropskog saveta i član 6. K onvencije O rganizacije am eričkih država). In teresan tn o je da i države određenog regiona koje imaju donekle slične pravne sistem e i nm oge zajedničke političke vrednosti zadržavaju u ovim osetljivim p itan jim a suverenitet. Ovaj fenom en, m eđutim , ne treb a p o sm atrati kao statičnu k arak teristik u , već kao pojavu k o ja je podložna prom enam a. U prilog ove teze može se, na p rim er, spom enuti sporazum (iz 1979) o prim eni Evropske konvencije o suzbijanju terorizm a koji predviđa m ogućnost, da države koje su izrazile 2) R eport of the 60th C onference of the In tern atio n al Law Association (ILA); str. 351.

rezerve o neizručenju p o litičk ih krivaca (u sk lad u sa članom 13. E vropske konvencije) izjave da se te rezerve neće prim enjivati. Države k o je n isu stra n k e konvencije m ogu izjaviti d a neće staviti rezervu p rilik o m p ris tu p a n ja konvenciji. S druge strane, one m ogu da d aju izjavu k o jo m rezervišu pravo da ne uđovolje zahtevu za ek strađ icijo m — p o d uslovom da u takvom slučaju bez o d laganja p o k ren u krivični postupak. S porazum iz 1979. godine p red v iđ a svoj p re sta n a k onog dana k ad svi članovi E vropskog saveta p o stan u ugovorne stran k e E vropske konvencije o su zb ijan ju tero rizm a -— i to bez rezervi, po njen o m 13. članu. Tim e je jasn o o dređen cilj evolucije pravnog p o re tk a u okviru E vropskog saveta na planu su zb ijan ja terorizm a. P itanje u čin k a p ro tiv tero rističk ih konvencija je posebno p itan je k o je b i tražilo p o seb n u analizu, kako s asp ek ta prim ene sankcija tak o i sa stan o v išta preventivnog efekta. U pogledu prvog asp ek ta verovatno nem a m nogo razloga za entuzijazam . P ostoje, naim e, ocene da se ek strad icija i dalje beleži sam o m eđu blisk im državam a, a sopstveno angažovanje n a gonjenju i k ažn jav an ju je p rim ljen o sa m alo entuzijazm a je r se države tru d e da se što p re oslobode osuđenih krivaca.3) Preventivno delovanje a n titero rističk ih konvencija je u stv am o sti m ožda jo š značajn ije od njegovog represivnog efekta. P aralelno sa sklap an jem tih konvencija, u poslednje dve đecenije je po jačan a ak tiv n o st m nogih država n a ja čan ju m era bezbednosti — posebno bezbednosti aerodrom a, luka, železničkih stanica, itd. U savršene su m ere k o n tro le ulask a stranaca, p o jačan a je sa ra d n ja o rgana bezbednosti, itd. Ova p rak sa se ne m ože m eriti kvan titativ n o i ne m ože se uspostaviti precizna uzročna veza izm eđu nje i o d ređenih konvencija. M eđutim , može se, u n ajm an ju ru k u h ipotetički, zaključiti da su preventivne an titero rističk e ak tivnosti i antiterorističke konvencije (i jedne i druge su k a ra k te ristik a poslednje dve decenije) sastavni delovi p o jačan e akcije država i m eđunarodne zajednice za sprečavanje terorizm a. 3) V ojin D im itrijević, T erorizam , B eograd, 1982; str. 259.

Država, »državni terorizam« i međunarodno pravo T erorizam se u m eđ u n aro đ n o m p rav u tr e tir a kao aktivn o st fizičkih lica (n atu ral persons) k o ja d elu ju individualno ili u grupam a. I neposređne žrtve te ro rističk ih dela su fizička lica (taoci, p u tn ici u civilnim av io n im a ...), dok je zastrašivanje i ucenjivan je u p rav ljen o p ro tiv određene države. \ S druge strane, i države m ogu da b u d u odgovom e za terorističke akte p o jedin aca — ako ih aktivno pom ažu ili tolerišu n a način k o ji p red stav lja stim ulisanje tero rista. O dređeni oblici »učešća« m ogu n a sta ti i u slučaju p rih v atan ja zahteva te ro rista.4) Posebno je značajno p itan je odgovom osti države za tero rističk e ak te ko je su prip rem ili ili organizovali ođnosno p o d stak h n jen i organi. [R azum e se, ako je tero rističk o delo i izvedeno od stran e lica k o ja su u službi te države, p o sto ji ne sam o krivična odgovornost tih lica već i m eđunarodna odv___gpvomost države čiji su oni službenici. S hčan je i odgovor n a p ita n je m eđunarodnopravne odgovornosti države ako je reč o tero rističk o m delu koje su izvrših pojedinci a koje je organizovala ili p od stak la ta država. U takvom slučaju m erodavna p rav ila m eđunarodnog prav a sadržana su u D eklaraciji o p rin cip im a m eđunarodnog prav a o p rijateijsk im odnosim a i sarad n ji m eđu državam a u skladu s Poveljom UN — Rezolucija G eneralne skupštine UN 2625 (XXV) od 1970. godine. Sadržina te deklaracije predstavlja — po opšteprihvaćenim tum ačenjim a, uklju ču ju ći 1 tum ačenje u p rak si M eđunarodnog suđa pravde, opštevažeće običajno m eđunarodno pravo.5) U ok v im o dredaba o principu neintervencije spom enuta d eklaracija o d ređ u je i sledeće: » ... Svaka država ima dužnost da se uzdrži od organizovanja, podsticanja, pomaganja ili učešća u aktim a građanskog sukoba ili u terorističkim aktima, ili od tolerisanja organizovanih aktivnosti na svojoj teritoriji, ako su te aktivnosti upravljene ka izvršenju akata, ako akti koji se spom inju u ovom paragrafu povlače pretnju ili upotrebu sile.« 4) Ibidem ; str. 248—250. 5) In te m a tio n a l C ourt of Justice, R eports, 1986; str. 100 i 107.

O rganizovanje, podstican je, p o m ag an je a k a ta ili učešće države u tero rističk im a k tim a p red stav lja, dakle, po savrem enom običajnom m eđ u n aro d n o m p ravu, p o v red u p rin cip a neintervencije kao kogentnog p rin cip a m eđu n aro d n o g prava. Ovakva aktivnost države se zato m ože kvalifikovati kao aktivno st intervencije u p rav ljen e p ro tiv su v eren iteta druge države. U vezi s ovom k o n statacijo m tre b a u k ra tk o kom entarisati činjenicu da države p o n ek ad o p tu žu ju druge države za aktivnost takozvanog »državnog terorizm a«. T erm in »državni terorizam « je stekao o d ređ en u p o p u la m o st u m eđ u n aro d n o j p rak si i u stru čn o j literatu ri, Treba, m eđutim , u p o zo riti da ovaj term in u m eđ u n aro d n o p rav n o m sm islu nem a značenje koje m u se ponekad daje. Akti k o ji se kv alifik u ju kao »državni terorizam «£) m ogu b iti — u m eđ u n aro an o p rav n o m sm islu — ak ti intervencije ili ak ti agresije. T erm in »državni terorizam « se verovatno k o risti u nam eri da se izrazi jak a m o raln a i p o litičk a osuda, b udući da tero rističk o p o n ašan je u o p šte izaziva ja k m o raln i o tp o r javnog m nenja. P itan je je, m eđutim , da li se ovakvim term inoIoškim inovacijam a postiže željeni cilj. In tere sa n tn o je i to da se neki ak ti k o ji su u p o litičkom do k u m en tu opisani kao »državni terorizam « u R ezoluciji G eneralne sk u p štin e UN kvalifikuju kao »povreda Povelje UN i m eđunarodnog prava« 7) Ovaj p rim e r p red stav lja ilu stra c iju činjenice da te rm in »državni terorizam « ne p rip a d a m eđ u n aro d n o m pravu. Štaviše, on m ože da b u d e štetan , je r unosi d o d atn u ko n fu ziju u inače kom plikovane problem e identifik acije ak a ta ag resije i intervencije. T reba još rasp rav iti p ita n je koliko daleko sm e država da ide u svojim m eram a p ro tiv terorizm a. P ro tiv tero rističk e konvencije koje sm o spom enuli d aju odgovor n a ovo p ita n je u pogledu krivičnog go n jen ja individualnih krivaca. M eđutim , problem se kom plik u je u pravo zbog tv rd n ji (osnovanih a i6* 6) O ružana a k c ija SAD p ro tiv L ibije 15. IV 1986. je u Političkoj dek laraciji usvojenoj n a V III k o n feren ciji šefova država ili vlada n esv rstarn h zem alja (H arare, se p te m b a r 1986) o p isana kao »akt državnog terorizm a« (p arag raf 213). h R ezolucija G eneralne sk u p štin e UN b r. 41/38.

neosnovanih) da za neke te ro rističk e ak te odgovaraju određene države p a stoga tre b a v ršiti »sankcije« i p ro tiv njih. Ovakve tv rd n je stekle su p o sled n jih godina određenu podršku, naročito u SAD.S) O dm ah tre b a k o n stato v ati da su tv rd n je o odgovornosti određenih država za određena te ro rističk a dela veom a često ostale nedokazane, i to ne sam o u vrem e izvršenja dela i n ap eto sti k o ja tom e sledi, već i kasnije. M eđutim , i da je dokazana takva odgovornost države, ne može se p rih v atiti teza da pogođena država im a pravo da vrši »sankcije« koje u sadašnjem sistem u m eđunarodnog p rav a može da odredi sam o Savet bezbednosti u skladu s o dredbam a V II glave Povelje UN. Razum e se isto tako da oružana sam oođbrana u sm islu člana 51. Povelje UN nije dopustiva, je r u ovim slučajevim a nije reč o oružanoj agresiji k o ja opravdava sam oodbranu. M eđunarodni sud pravde je nedavno naglasio da države n em aju pravo na oružanu reak ciju (arm ed response) na akte koji ne p red stav ljaju oružani n ap ad odnosno agresiju.89) U k o nkretn o j situaciji u kojoj su SAD nasto jale da op rav d aju svoju oružanu ak ciju p ro tiv Libije (15. IV 1986) kao alct sam oodbrane, G eneralna sk u p štin a UN je reagovala osudom . Akcija je Rezolucijom 41/38 kvalifikovana kao »povreda Povelje UN i m eđunarodnog prava«. B udući da je jasn o da oružana »sam oodbrana« nije dopustiva kao aktivnost b o rb e p rotiv terorizm a, postavlja se p itan ie koje su protivm ere dopustive u slučaju k ad a prevencija i sa rad n ja država nije m oguća a kad je dokazano da je određena država odgovorna za određene terorističke akte. U takvom slučaju pogođena država može da pokrene međunarodni spor i da n asto ji da se problem otkloni m irnim rešenjem spora. Ako ovo ne uspe, može da pribegne m eram a retorzije ili rep resalija bez u p o treb e oružane sile. U doba m ira ove m ere sam opom oći koje ne povlače u p o treb u oružane sile su dopustive ako su ispunjeni određeni uslovi, i p red stav ljaju k ra jn ji dom ašaj dopustive akcije pogođene države protiv države koja je odgovorna za određena tero rističk a dela. 8) T erorism : H ow th e W est Can Win, edited by B enjam in Netanyahu, F errar, S tra u s an d Giroux, 1986. ' 9) ICJ R eports, 1986; str. 116—111.

Ovakav zaključak p o tv rđ u je i m eđ u n aro d n o p rav n o relevantna p raksa. K ao ilu stracija te p rak se m ogu se c itirati m ere države članica E vropske ekonom ske zajednice usvojene 27. I 1986. koje p red v iđ a ju u k id a n je izvoza o ru žja i vojne oprem e i druge m ere sam opom oći p ro tiv zem alja k o je su um ešane u pom aganje tero rizm a.10) Slične m ere su spomenute i u Izjavi o m eđ u n aro d n o m tero rizm u 11) usvojenoj na sastan k u sedm orice vodećih in d u strijsk ih zem alja u to k iju 5. V 1986. godine.

U ra sp ra v lja n ju o tero rizm u i m eđ u n aro d n o m p rav u tre b a im ati u vidu čiujenicu da m eđ u n aro d n o pravo o d ređ u je relativno k o h eren tan prav n i okvir m eđ u n aro d n e ak cije za uklan ja n je ovog zla. A n titero rističk e konvencije p red stav ljaju , uprkos određenim nedostacim a, izraz volje da se n acionalna krivična zakonodavstva u p o tp u n e i da se — u realno mogućim okvirim a —- p o jača m eđ u n aro đ n a sa ra d n ja za kažnjavanje krivaca i za p revenciju te ro rističk ih akata. Ako u određenom slu čaju država pom aže te ro riste, što može da p ređ stav lja p ovredu p rin cip a n eiterv en isan ja, međunarod.no pravo pred v iđ a m ogućnost reagovanja m eđ u n aro d n e zajednice i pogođenih država, uklju ču ju ći i m ere sam opom oći koje ne povlače u p o treb u o m žan e sile. N eke teze k o je su u naše vrem e stekle o dređenu pažn ju jav n o sti, n a p rim e r teza o »državnom terorizm u« i teza o do p u šten o sti oružane »sam oodbrane« od terorizm a, m eđutim , n em aju osnova a ni b u dućnosti u m eđu n aro d n o m pravu.

I0) S ta te m e n t of M inisters of Foreign A ffairs of Twelve M eeting in B russels on Ja n u a ry 27, on C om bating In te rn a tio n a l T errorism , In te rn a tio n a l Legal M aterials, Vol. XXV, No. 1, Ja n u a rv 1986; str. 207—208. n ) Tokyo E conom ic S um m it, S ta te m e n t on In te rn a tio n a l Terrorism , In te rn a tio n a l Legal M aterials, Vol. XXV, No. 4, July 1986; str. 1005.

.

-

Dr Ivo VISKOVIĆ, đocent F a k u lte ta političk ih n a u k a u B eogradu

SPOLJNA POLITIKA SFRJ I TERORIZAM Jugoslavija je, bez sum nje, je d n a od zem alja k o je su se u čitavom p o slijeratn o m p erio d u ■ —- n a različite načine — najčešće suočavale s pro b lem o m m eđu n aro d n o g terorizm a. Gotovo od sam og njenog n astan k a, F N R J/S F R J kao država, njeno stanovništvo i n je n a m a te rija ln a dobra, n je n a predstavn ištva i diplom atski p redstavnici, u k asn ijem p erio d u i n jen i g rađani na ra d u van zem lje, bili su ob jek ti te ro ristiak ih (ili sličnih, subverzivnih) ak tivnosti.1) S igum o ne sam o zbog toga, nego i zbog svog ukupnog sh v atan ja suvrem enih m eđ u n aro d n ih odnosa i neprihvatljivosti nekih v rsta p o n ašan ja u n jim a, Jugoslavija je n a vanjskopolitičkom p lan u poduzim ala niz ak tiv n o sti i zauzim ala stavove usm jerene p ro tiv tero rizm a generalno, p ro tiv pojedinih njegovih m an ifestacija i, posebno, onih k o n k retn ih tero rističk ih ak a ta ko jim a je sam a b ila izložena. N aravno, zavisno od term inologije kojom su po jed in i te ro rističk i akti nazivani u određenim p eriodim a p o slijeratn ih m eđ u n aro d n h odnosa, pojedini stavovi ili v an jskopolitičke ak tiv n o sti Jugoslavije prividno izgledaju nepovezani s fenom enom m eđunarodnog terorizm a, ali d u b lja analiza po k azu je da se često rađilo upravo o tero rizm u i o p o javam a s n jim n ajte šn je povezanim (subverzije i sh). b Z a b a re m d jelim ičan uvid u te ro ristič k e ak tiv n o sti p ro tiv Jugoslavije i n jenili p red sta v n ik a m ože poslužiti m o n o g rafija S reten a Kovačevića »H ronologija antijugoslovenskog te ro riz m a 1960—-1980«, Beograd, 1981.

Ne ulazeći d etaljn ije u genezu stavova i aktivnosti Jugoslavije povodom terorizm a, ograničit ćemo se n a analizu perioda sedam desetih i osam desetih godina, odnosno razd o b lja u kojem je tero rizam kao m eđ u n aro d n i fenom en postao predm et intenzivnijeg angažovanja različitih segm enata m eđunarodne zajednice.2) Početkom sedam desetih godina Jugoslavija je svoje vanjskopofitičke aklivn o sti p ro tiv tero rizm a o stv an v ala uglavnom '''prekćT izjava svoje vlade ili najviših predsfavnika zemlje, kao i u b ilateraln im k o n ta k tim a i pregovorim a s nizom svojih p artn era, najčešće, na žalost, država k o je su toleriraie terorizam ili nisu aktivno djelovale n a sp rječav an ju antijugoslovenskog terorizm a. No, već od 1973. gođlne, od tre n u tk a kada se tim p itan jem kom pleksnije počinju baviti i međun aro d n i (OUN) ili regionalni forum i (KEBS), jugoslavenska vlada značajan dio svojih ak tivnosti p ro tiv tero rizm a prenosi na m u ltilateraln i plan, najčešće u okviru n asto jan ja da se postignu pohtički _sporazum i ili usvoje odgovarajući među~~~ *rta ro jn op rav ni in stru m en ti u b o rb i p ro tiv terorizm a. Iako je~~ odm an p ristu p ila i brzo ratificirala H ašku i M ontrealsku konFenciju (koje su osuđile i sankcioniraie tero rističk e akte u civilnom zrakonlovstvu), a na osnovu n jih usaglasila dijelove svog krivičnog zakonodavsiva (što se može sm atrati dosljednom »unutrašnjom primjenom'< sopstvenih vanjsko-političkih stavova), Jugoslavija n ije sm atrala da je tim e dovoljno učinjeno na su zb ijan ju tero rizm a u njegovoj ukupnosti. O tuda — sve do danas — u p orno zalaganje vlade SFRJ da m eđunarodni forum i usvoje što obuhvatnije i što preciznije političke i pravne ak te k oji bi obavezivali članice međunarodne zajednice ili zem lie učesnice K onferencije o evropskoj sigurnosti i su rad n ji na odgovornu i široku b o rb u za sprječavanje ne sam o posljedica nego i uzroka m eđunarodnog terorizm a. 2) Bez ikakvog p o k u šaja lik o v an ja (što bi, kad je tero rizam u p itan ju , bilo k ra jn je neum jesno), tre b a p om enuti da su upozorenja o o p asn o stim a od te ro riz m a koje je iznosila Jugoslavija dok je bila o b jek t te ro ristič k ih a k a ta olako ig n o riran a sve dok i veći bro j drugih, uglavnom zapadnilt, zem alja n ije iskusio neke od ozbiljnijih posijedica tog suvrem enog zla.

Od n a sto ja n ja k o ja je Ju goslavija činila u U jedinjenim nacijam a, kao značajnije p rim jere tre b a pom enuti: — aktivno učesće u ra d u K om iteta ad hoc za p ita n je terorizm a i Pravnog k o m iteta GS UN u d eb atam a o p ita n jim a terorizm a i s n jim povezanih po jav a (aktivnosti plaćenika, zaštita diplom atsko-konzularnih p redstavnika); — predlaganje ili sp o n zo riran je rezolucija ili p rep o ru k a koje se odnose n a ovu m ateriju ; — izlaganje šefa đelegacije SFR J u generalnoj d eb ati u G eneralnoj skupštini; — glasanje za rezolucije k o jim su usvojene značajne konvencije iz ove oblasti (K onvencija o sp rječav an ju i kažn jav an ju ziočina pro tiv m eđun aro d n o zaštićenih lica, 1973, i K onvencija o zabrani u zim an ja h alača, 1979), p a i sam e režoIucije_ o m eđunarod n o m tero rizm u (1981). Kao i sve druge učesnice u m eđ u n aro d n o m pregovaran ju i u sv aian ju m u ltilatera ln ih akata, Jugoslavija n ije m ogla p rete n d irati da svi njen i ili prvenstveno n jen i stavovi b u d u in k o rp o riran i u te dokum ente, već je p rih v atila nužne komprom ise, ali je k o ristila p rilik u da iznese i svoja v iđ en ja problem a terorizm a. Od tih stavova želimo istaći neke. Iznoseći svoje stavove o tero rizm u generalnom sekreta ru OUN, vlada SFRJ je pošla od tv rd n je da su neki od glavnih uzroka njegove pojave k ršen je p rin cip a sad ržan ih u Povelju UN i različitim odlukam a d o nijetim u okviru OUN, te p ra k tic ira n je poiitike im perijalizm a, kolonijalizm a, rasizm a i drugih oblika dom inacije, kao i to leriran je i p om aganje tero rističk e aktivnosti em ig ran tsk ih g rupa fašističkih i sličn ih snaga iz pojedinih zem alja od stran e vlada p o jed in ih zem alja.3) Svjesna da je riječ o kom pleksnom fenom enu, vlada SFRJ je ipak iskazala u v jeren je da je m oguće o đrediti osnovne vrste te ro rističk ih aktivnosti kao što su državni i m asovni te ro r, pojedinačno i grupno u b aciv an je te ro rista na te rito rije drugih država, te individualni tero rizam u različitim form am a (napadi n a d iplom atske p red stav n ik e i otm ice aviona, naročito). T akođer, izraženo je u v jeren je da p o sto ji široka suglasnost u osudi takvih akata, je r su oni u jasn o j 3) V idjeti d e ta ljn ije u: UN Doc. A./AC. L60/Add. 2.

su p ro tn o sti s prihvaćenim n o rm am a m eđunarodnog p rav a i m eđ u n aro d n ih odnosa. U isto vrijem e, vlada SFR J je zauzela stav da se ne sm iju id en tificirati (otuda n i n a isti ih sličan način tre tira ti) m eđ u n aro đ n i tero rizam i legitim na oslobodilačka, an tik o lo n ijaln a i an tirasističk a b o rb a n aroda, ali i da se nosioci takve b o rb e ne tre b a ju k o ristiti terorizm om kao sređstvom . K onačno, jugoslavenska viada je iznijela i svoje videnje osnovnih m je ra k o je tre b a poduzeti rad i elim in iran ja tero rizm a iz m eđ u n aro d ih oduosa (poštivanje osnovnih p rin cip a i odluka OUN, posebno onih o dekolonizaciji i zab ra n i rasn e diskrim inacije, te o rješav an ju situ acije u glavn im kriznim žarištim a, izričito suzdržavanje država od ohrabrivanja, p o m agan ja ili to le rira n ja n a svojoj te rito riji bilo kakvih aktivnosti g ru p a u sm jeren ih n a izvođenje terorističk ih a k a ta p rem a drugim državam a, p ristu p a n je što većeg b ro ja država po sto jećim konvencijam a p ro tiv pojed in ih vidova terorizm a; p rih v atan je država da počiniocim a terorističk ih ak a ta ili sude ili da ih izruče). Iznijeseni stavovi su duže p red stav ljali okosnicu jugoslavenskog stava p rem a m eđ u n aro d n o m terorizm u, ali su, priro d n o , dopunjavani ili k o n k retiziran i u različitim kasnijim p rilikam a. Tako je jugosiavenski p red stav n ik u pravnom k o m itetu GS UN decem bra 1976, m eđu ostalim , izjavio da »razni vidovi ugrožavanja suvereniteta, nezavisnosti i teroto rijaln o g in teg riteta p o jed in ih m a n jih ili vojno slab ijih država p red stav ljaju n ajelem en tam ije obhke državnog terorizm a, koji je i najveća p re tn ja m iru i bezbednosti«4) Jugoslavenski savezni sek reta r za vanjske poslove (Josip Vrhovec) rekao je u generalnoj deb ati 1978. godine: »On /tero riza m , I. V ./ je oblik in d irek tn e agresije i in stru m en t destabilizacije unutrašn jih sistem a suverenih država u cilju n am etan ja tu đ ih ideološko-političkih sistem a i ru šen ja nezavisnosti tih zem alja. U vjereni sm o da sve članice svjetske zajednice m o raju na je d n ak način snositi ođgovornost za odlučnu i staln u borb u p ro tiv ovog zločina. N aročito želimo upozoriti n a opasnost od p o sto ja n ja takozvanih duplih stan d ard a u p ristu p u terorizm u, po kojim a se je d n a v rsta terorizm a tre tira kao zločin, a druga kao vid političke opozicije, ili se p ak nacionalno-oslobo4) C itirano prem a: »Jugoslovenski pregled« 1977, br. 1; str. 44.

dilačka b o rb a pro tiv stran e đom inacije n asto ji d isk red itirati kao terorizam . Jasno je da iza takvih. stavova sto je isključivi ideološki k rite riji i zaostale p rim jese h la d n o rato v sk ih koncepcija o dva svijeta, ili n a sto ja n ja da se zadrže kolonija in i odnosi.«^'(T n j'e ' to m prilik o m upozorio i n a to da je TJuzno jed n ak im k rite rijim a m je riti sve akcije tero rističk o g k a ra k te ra i b o riti se p ro tiv n jih n a jed n ak o odlučan način. Slijedeće godine, u rasp rav i u P ravnom kom itetu , jugoslavenski p red stav n ik je (prilikom u sv ajan ja K onvencije o zabrani uzim anja talaca) izjavio da je Jugoslavija uvijek zastupala tezu da K onvencija tre b a im ati i preventivni k arak ter, odnosno da se traži takvo p o n ašan je država k o je b i vodilo poduzim anju efikasnih akcija za sp rječav an je te ro rističk ih aktivnosti. U rasp rav i u isto m k o m itetu 1981. godine jugoslavenski predstavnici su tražili i da se p ris tu p i izradi pravno obavezujućih in stru m e n a ta (konvencija i sl.) k o jim a bi se cjelovito osuđili i san k cio n irali i plaćeništvo (po riječim a jugoslavenskog p red stav n ik a »jedan od n ajtežih oblika međunarodnog terorizm a«) i te ro rističk i n ap ad i n a diplom atsko-konzulam a p red stav n ištv a (za k o je je traženo da se u tv rd i i p rav a odgovornost zem lje p rije m a u o k olnostim a k ad a je utv rđ en a i n je n a odgovornost). K onačno, p rilik o m u sv ajan ja Rezolucije o m eđun aro d n o m tero rizm u 1981. godine prihvaćene su i p rep o ru k e za p rak tičn e m jere su rad n je n a međunarodnom p lanu za u k id an je terorizm a, ko je su u raspravam a zastupali i form alno inicirali jugoslavenski predstavnici. S druge stran e, u o k v ira svojih v an jsk o p o litičk ih aktivnosti na m u ltilateraln o m p lan u Jugoslavija je p o k reta la inicijative i neposredno učestvovala u ra z m a tra n ju problem atike tero rizm a n a sastancim a K onferencije o evropskoj sigurnosti i su rad n ji (u H elsinkiju 1973, B eogradu 1978, Madridu 1980, S tokholm u 1986. i Beču 1986. i 1987). U takvim prilikam a jugoslavenski predstavndci su izričito izjavljivald da su stavovi Jugoslavije o tero rizm u posve jasn i i konzistentni, odnosno da SFR J o su đ u je bez bilo kakvih rezervi sve oblike terorizm a, da u p o tp u n o sti p o štu je i isp u n jav a svoje m eđunarodne obaveze u sp rječav an ju i su zb ijan ju ak a ta terorizm a. T akođer je eksplicitno tv rđ en o da te rito rija Jugo5) C itirano p rem a: »Borba«, 26. IX 1973, str. 3.

slavije n ije n ik ad a bila k o rišten a za p rip rem an je terorističkih ili subverzivnih ak tivnosti i da ne p red stav lja utočište za tero riste.6) Istovrem eno'' su jugoslavenski p red stav n ici osjećali za p otrebno da upozore da su pojedine zem lje učesnice KEBS-a pružale (na različite načine) u to čište pojedinim antijugoslavenskim tero rističk im grupam a, ili ih nisu efektivno sprječavale u njihovim tero rističk im ili subverzivnim aktivnostim a, pa ni odgovarajuće kažnjavale. Neke, form alno (izm jenjenog naziva i sl.) legalizirane, takve grupe su uživale i otvorenu p o d ršk u političkih ličnosti, dobijale publicitet u sredstvim a inform iranja, to leriran e su u širen ju antijugoslavenske propagande tero rističk e sadržine, pa čak i dobijale dio sredstava n am ijen jen ih u n ap ređ e n ju k u ltu m ih aktivnosti jugoslavenskih im igranata. Izn ijet jugoslavenski stav da se ne sm ije p rav iti ni razlika izm eđu zvaničnog ili poluzvaničnog pokroviteljstva n ad terorizm om i zvaničnih stavova o prihvatljivosti aktivnosti koje su, po jugoslavenskom m išijenju, »samo pola k o rak a od terorizm a ili Iako pretv o rljiv e u krim inalne akte«. I u okviru KEBS-a jugoslavenski predstavnici su insistirali da se terorizam ne sm ije »ideologizirati« u ok v im poslijeratn ih političkih p o d jela svijeta, iznoseći u vjerenje da antikom unistički usm jeren terorizam ne p red stav lja vrijednosti zapadnih d m štava, kao što ni takozvani »revolucionarni« terorizam nem a ničeg zajedničkog s idejam a socijalizm a, niti '»antikolonijalni« terorizam sa ciljevim a n aro d a koji se bore ‘ za nacionalno oslobođenje. Zato su tražili da se konačno poduzm u zajedničke akcije za njegovo široko suzbijanje, uključujući i hvatanje u koštac s osnovnim uzrocim a njegovog ispoIjavanja, predlagali (zajedno s dm gim predstavnicim a neu traln ih i nesvrstan ih zem alja) akte K onferencije usm jerene u tom pravcu prihvatljive za većinu učesnika, kao i održavanje posebnog sastan k a (u okviru bečkog zasjedanja KEBS) na kom bi se razradio eventualni regionalni sporazum o sprječavanju tero rističk ih i subverzivnih aktivnosti. 6) To se može sh v atiti i kao in d irek tn o odbacivanje povrem enih su m n jičen ja Jugoslavije u dijelu zapadne štam p e za navodno tolerira n je ili pom ag an je n ek ih izvršilaca te ro ristič k ih akata.

U novije vrijem e Jugoslavija je n a m u ltilateraln o m planu djelovala u odnosu n a tero rizam i u okviru P o k reta nefv rstan ili zem alja. N a m in istarsk o m sastan k u K oordinacionog b iro a nesv rstan ih zem aija u N ju D elhiju (16—20. ap rila 1986) Jugoslavija je bila aktivni učesnik u u sv ajan ju konačne Dek laracije, k o ja je u svom XXV odjeIjku_ iznijela i izričit stav 0 m eđu narodnom terorizm u. U n jo j se, m eđu ostalim , kaže da su m in istri »osudili sve tg ro rističk e a k tiv n o sti, bez obzira, na to da li su ih počinili pojedinci, grupe ili države, i odlučili da im se sup ro tstav e svim dopustivim i zakonitim sredstvim a. Oni su pozvali sve države da ispune svoje obaveze prem a m eđunarodnom p rav u i suzdrže se od organizovanja, p odsticanja, pom agan ja ili učestvovanja u te ro rističk im aktim a u drugim državam a, i od saglašavanja s ak tiv n o stim a u n u ta r njihovTh te rito rija k o je bi dovele do tak v ih akata«.7) Stavovi ffiihistarskog sastan k a u N ju D elhiju nešto su dopunjeni na sam itu nesvrstanih u H arareu . S druge stran e, u drugom vrem enskom razd o b lju — p a 1 tokom sedam desetih i o sam desetih godina — SFR J je i u svojim b ilateraln im odnosim a s po jed in im zem ljam a tretirala problem terorizm a, bilo iznošenjem svojih stavova u zvaničnim diplom atskim pregovorim a, ili po d u zim an jem zajedničkih ili u n ilatera ln ih aktivnosti. Za Jugoslaviju je važna činjenica da je u najnovijem p erio d u uglavnom u sp ije la riješiti najvažnija p ita n ja antijugoslavenskog tero rizm a s nekoliko zem alja sa čije su te rito rije poticali, ili su čak n a n jo j vršeni, b ro jn i te ro rističk i ak ti p ro tiv SFRJ i n je n ih predstavnika. No, to ne znači i da su riješen i svi p ro b lem i ili problem i sa svim državam a u odnosim a s k o jim a su se oni pojavljivali. Iz zvaničnih saopćenja i d o stu p n ih in fo rm acija uočljivo je i da je to k o m sedam desetih i o sam desetih godina značajno p o rasla su rad n ja odgovarajućih jugoslavenskih organa s takvim organim a većeg b ro ja (prvenstveno evropskih, ali ne sam o njih) država na razm jeni in fo rm acija i k o n kretnim akcijam a su zb ijan ja terorizm a. K onačno, kao vid nep o sred n e realizacije svojih stavova o terorizm u Jugoslavija je i na u n u trašn jep o litičk o m planu 7) C itirano p rem a: »M eđunarodna politika«, br. 866, 1986, str. 23; takođe, o b ra titi se prilogu (tekstu) d r V. D im itrijevića.

poduzim ala p o treb n e ak tiv n o sti za isp u n jav an je svojih međ u n aro đ n ih ohaveza (usklađivanjem svog zakonodavstva, sprječavanjem k o rište n ja svoje te rito rije za p rip rem an je ili vršenje te ro rističk ih akata, suđenjem počiniocim a takvih akata i sl.). "k

-k

'k

Š ta se može zak lju čiti o ođnosu jugoslavenske vanjske p olitike p rem a p ro b lem u terorizm a? Prvo, nedvosm isleno je zauzet stav da tero rizam nije sam o problem k o ji rem eti b ilateraln e odnose Jugoslavije s pojedinim zem ljam a, već da je to po jav a koja, posebno posljed n je dvije decenije, višestruko negativno utiče n a međun aro d n e odnose u cjelini. N ekim vidovim a svog isp o ljav an ja terorizam u suvrem enoj m eđunarodnoj zajednici ugrožava i m eđunarodni m ir i sig u m o st. Zato on p o staje jedno od pitan ja koje tre b a p rio ritetn o razm atrati i rješavati. U tom cilju Jugoslavija je (sam a, ili zajedno s n esv rstan im i n eu traln im , a povrem eno i drugim , zem ljam a) k o n tin u iran o činila raznovrsne nap o re u različitim m eđ u n aro d n im fom m im a, prvenstveno u U jedinjenim nacijam a. D m go, SFRJ neđvosm isleno o su đ u je sve vidove terorizm a, tražeći i od svih d m g ih država da n ap u ste »ideologizirane« p ristu p e ovom problem u i takozvane dv o stm k e stan d ard e u b orbi pro tiv njega. Pri tom , svjesna činjenice da terorizam danas ne štedi gotovo n ijed n u zem lju, n ijed an dm štveni siste m i n ijed an region u svijetu, Jugoslavija poziva sve dm ge države da — u svom i u zajedničkom in teresu — p ristu p e b o rb i p ro tiv tero rizm a n a dva plana: im u trašn jem , i p u tem m eđunarodne surad n je. Akcije n a u n u trašn jem p lan u svaka država m ože poduzeti odm ah, a za dugoročno suzbijanje terorizm a nužna je, ipak, ak tiv n o st p u tem su rad n je država (na m u ltilateraln o m ili n a bilateraln o m planu). Jedan od značajn ijih vidova takve su rad n je bilo bi i usvajanje i odgovom o p rim jen jiv an je kom pleksnih m eđunarodnopravnih instram en a ta pro tiv terorizm a. Treće, Jugoslavija sm atra da je za tra jn ije elim iniranje terorizm a iz m eđu n aro d n ih odnosa neophodno uočiti koji su

uzroci ko ji ga ra đ a ju i k o jim p utevim a se oni m ogu prevazilaziti. K onačno, p u n u do sljed n o st u čvrstom o p red eljen ju za svestranu b o rb u pro tiv terorizm a Jugoslavija ne ispoljava sam o inicijativam a i sličnim ak tiv n o stim a u m eđ u n aro d n im forum im a, nego i svojim nep o sred n im p rih v atan jem i prim jenjivanjem konvencija i d rugih m eđ u n aro d n o p rav n ih i političkih in stru m en ata za b o rb u p ro tiv p o jed in ih vidova terorizm a, svojom konkretnom b ilateraln o m su rad n jo m s većim b ro jem zem alja i m jeram a p rim jen e p reu zetih m eđ u n aro d n ih obaveza na svom u n u trašn jep o litičk o m planu. Upravo zbog svoje realistički zasnovane pozicije (uvjetovanje, naravno, i specifičnim k a ra k te ristik a m a svog diruštvenog sistem a i svoje ukupne vanjske politike) i n jen e dosijedne prim jen e, Jugoslavija je d o b ijala i d o b ija p rizn an je većeg b ro ja država, a sam o izuzetno je nailazila n a nerazu m jev an je svojih stavova ili k o n k retn ih aktivn o sti od stra n e p o jed in ih zem alja ili dijelova njihovog javnog m n ijenja.

Anđelko MASLIĆ, diplom iran i sociolog, B eograd

TERORIZAM FAŠISTICKE KVISLINŠKE EMIGRACIJE PORIJEKLOM IZ JUGOSLAVIJE 0 te ro ru i tero rizm u se govori i piše skoro p u n a dva vijeka, preciznije od 1794. godine, k ad a su, u vrijem e jakobinske d ik tatu re u F ran cu sk o j, ovi term in i p rvi p u t upotrijebljeni. U cijelom to m p erio d u njihovo značenje je dobijalo na punoći, da b i to k o m drugog svjetskog r a ta i najezde fašizm a tero rizam u p rak si p oprim io zastrašu ju će razm jere, pa i rasističke oblike ispoljavanja. Pojm ovi terorizam i m eđunarodni terorizam (koji je u posljednje dvije decenije sve više u opticaju) im aju negativno vrijednosno značenje. Iak o još n ije u sv o jen a njih o v a opštep rih v atljiv a definicija, oni su ušli ne sam o u d ru štv en u i političku te o riju i p rak su , nego i u rječn ik n ajšire javnosti. Terorizam je postao p red m et naučnih istraživ an ja i ozbiljnih razm atran ja iz ko jih proizilaze k o n k retn e m jere državnih organa i drugih p o litičkih fa k to ra u m nogim zem ljam a, p rije svega u zem ljam a k o je su pogođene tero rističk im aktim a, ali sve češće i u onim k o je istin sk i žele da se su p ro tstav e ovom »univerzainom ratu« našeg doba Takvom sh v atan ju i odnosu p rem a terorizm u, k oji ozbiljno p o tresa društveni život m nogih zem alja, značajno su doprinijela i sredstva m asovnog sim boličkog sao p štav an ja (štampa, radio, televizija, film , časopisi). Svjedočeći o ovoj pojavi društvene patologije i jednoj od n ajv relijih tem a savremenog svijeta, ova sred stv a svakodnevno zasip aju m ilione lju d i inform acijam a i podacim a o p o ra stu tero rističk e akcivnosti određnih organizacija, gru p a i pojedinaca. Ona u k azu ju na

ciljeve i m etode tero rističk o g djelovanja, m eđusobne sprege, sarad n ju , i n a p o k ie tljiv o st te ro iis ta u m eđunarodnim relacijam a; iznose po k azatelje o b ro ju poginulih i povrijeđenih, o m aterijaln o j šteti, p rijetn jam a, strah u i nesigurnosti, koji se šire m eđu g rađ an im a u pojedinim zem ljam a i regionim a svijeta, o načinu b o rb e i oblicim a su p ro tstav ljan ja terorizm u itd. M eđutim , o tero rizm u fašističke kvislinške em igracije p o rijeklom iz Jugoslavije, k o ji je n a svjetskoj sceni p risu ta n skoro četiri i po decenije (ne raču n aju ći m eđ u ra tn i i ratn i period d jelatn o sti fašističkih em igrantskih organizacija), na Z apadu se govori i piše od slučaja do slučaja, najčešće u iskrivljenom svjetlu. Olako se preću tk u je, p a i n am jem o pokušava potiskivati u zaborav, činjenica da je u čitavom poslijeratn o m periodu Jugoslavija bila žrtva tog terorizm a. Ona je to i danas. I zvanični krugovi u nekim zem ljam a ovakvu d jelatn o st rijetk o sagledavaju u k o n tek stu m eđunarodnog terorizm a. N aprotiv, za n ju im aju i p rim je n ju ju dm ge standarde. N jeno subverzivno, posebno tero rističk o , djelovanje, koje im a sva b itn a obilježja m eđunarodnog terorizm a, često se p red stav lja kao »neslaganje sa p o retk o m u Jugoslaviji«, d jelatn o st »nacionalnih boraca za slobodu«, b o rb a za d em o k ratiju i Ijudska prava«, »opozicija k o ja ne može slobodno da se ispolji u Jugoslaviji«, itd. Ovakav odnos se ne p rim jen ju je sam o kad a je u p itan ju tero rističk a fašistička kvislinška em igracija p orijeklom iz Jugoslavije. U n asto jan jim a da se om ete ili oteža konsolidovanje m nogih zem alja, posebno socijalističkih, u čitavom poslije ra tn o m periodu k orišćena je i fašistička kvislinška i druga n ep rijateljsk i n astro jen a em igracija p orijeklom iz tih i chngih zem alja. N jen najveći dio regrutovao se po završetku dm gog svjetskog ra ta i pobjede nad fašizm om , kada je u nizu zem alja došlo do m asovnog em ig riran ja u kojem su, p ored ratn ih zarobljenika, prisilno m obilisanih i propagandnom aktivnošću zavedenih građana, učestvovale i čitave kvislinške arm ije (Andersova, generala Vlasova, i dm ge vojske poraženih kvislinških tvorevina).

S pravom se može reći da n ik ad a u svojoj isto riji neprija teljsk i n astro je n a em igracija n ije tako široko k o rište n a u subverzivnoj i prop ag an d n o j ak tivnosti u o stv ariv an ju planova Z apada kao što je to bilo u prvoj deceniji p o slije drugog svjetskog rata . Polazeći od zad atak a k o je su jo j davale pojedine zem lje i od k o n k retn ih vidova isp o ljav an ja n jen e aktivnosti, ona je b ila i o stala istu re n i ili p rik riv en i vid d jelovanja p ro tiv socijalističkih revolucija. S obzirom n a to da su tak v i vidovi d jelo v an ja k o rišten i i da se i danas k o riste p ro tiv so cijalističk ih rev o lu cija i oslobodilačkih p o k reta u nizu zem alja, bilo bi značajno izvršiti u p o red n a istraživanja, sagledati i u o p štiti isk u stv a o porijeklu, oblicim a i način u djelovanja, kao i o o stvarenim rezultatim a i problem im a u b o rb i p ro tiv tih snaga. U cilju podsticanja razm išljan ja o p o treb i tak v ih istraživ an ja i u prilog tim n asto jan jim a, izložićemo neke osnovne činjenice o terorističkoj i drugoj subverzivnoj d je latn o sti fašističk e kvislinške em igracije kao k o n stan tn o m obliku d jelo v an ja p ro tiv Socijalističke Federativne R epublike Jugoslavije. Ovo je utoliko zn ačajn ije što je u čitavom p o sleratn o m p erio d u Jugoslavija im ala p rilično b ro jn u p o litičk u em igraciju. I danas je sačin jav aju organizacije, grupe i grupice različitih političkih i p a rtijs k ih n ijan si razasu te u m nogim zemljam a širom svijeta. Jugoslavija je jed in a zem lja p ro tiv koje je djelovala i danas d jelu je fašističk a kvislinška em igracija n a Z apadu i inform biro v sk a em igracija n a Isto k u . Iak o izm eđu n jih p o sto je ideološke i druge razlike, zajednička karak teristik a im je da su bile i ostale protivnici socijalističke samoupravne, nezavisne i nesvrstane, Jugoslavije, kao i n ap o ri da svoje djelovanje prilagode zahtjevim a vrem ena.1) J) Pošto je ak cen at n a savrem enoj te ro rističk o j đ je la tn o sti p ro tiv SFR J k o ja više n e k a ra k te riše in fo rm b iro v sk u em igraciju, n jo m se ovdje nećem o posebno baviti. U kupna d je la tn o st im form birovske em igracije, k o ja se reg ru to v ala iz red o v a in fo rm b iro v aca prebeglih iz zem lje i n aših g ra đ a n a k o ji su se u v rem e o b jav ljiv an ja R ezolucije In fo rm b iro a zatek li u SSSR i drugim istočn o ev ropskim zem ljam a i stali na stra n u S ta ljin a u osu d u jugoslovenskog državnog i p a rtijskog rukovođstva, posebno te ro ristič k a d je la tn o st u v rijem e Staljinove m oći (1948—1953), zaslužuju posebno istraživ anje.

N astanak, p o rijek lo i organizacije fašističke kvislinške em igracije Više od četiri decenije p ro tiv Jugoslavije deluje prilično b ro jn a fašističk a kvislinška em igracija, k o ja je u p o ređ en ju sa em igracijom iz d rugih zem alja izrazito krvoločna, ogrezla u tero rizm u i drugim vidovim a k rim in aln e d jelatnosti. Odgovor n a p ita n je zašto je takva tre b a traž iti i u njen o m porijeklu, sastavu organizacija, osnivačim a, vođam a i sljedbenicim a i njihovim šovinističko-nacionalističkim i separatističkim p ro g ram im a djelovanja. Ova em igracija je n astala p red k raj i po završetku drugog švjetskog ra ta i izraz je dubokih dru štv en ih i političkih p ro m jen a do kojih je došlo na cijelom jugoslovenskom prostoru. V ećina njenih organizacija i članova su direk tn i nastavljači ili vuku korijen e od p re d ra tn ih i u ra tu n astalih organizacija fašističkog i kvislinškog tip a k o je su svoju antikom unističku i nacionalističko-šovinističku d ielatn o st vezale uz nacističku N jem ačku, fašističku Ita liju i njihove satelite i s njim a doživjele poraz. Veliki b ro j članova i sljedbenika ovih organizacija je, počinivši n ajteže zločine p ro tiv jugoslovenskih naroda, p a i n aro d a iz kog i sam i potiču, doživio i najđu b lji lju d sk i pad. 0 b ro ju i sadejstv u fašističkih kvislinških snaga u zemlji i njem ačkih nacista, kao i njihovoj u p o rn o sti da se u posljednjim m jesecim a drugog svjetskog rata , p a i poslije poraza fašizm a, bore za određene dijelove jugoslovenske teritorije, isto rijsk a i vojna n au k a je dala obilje podataka. Oni reljefno osvjetljavaju nastan ak , sastav, sadržaj djelovanja i druge k arak teristik e fašističke kvislinške em igracije porijeklom iz Jugoslavije, posebno onog njenog dijela koji je, za račun novih gospodara, nastavio sa tero rističk o m i drugom subverzivnom djelatnošću p ro tiv svoje zemlje. U studioznoj rek o n stru k ciji i isto rijsk o j sintezi tog stan ja n a jugoslovenskom p ro sto ru , ukazujući na tu spregu i m eđusobno ispom aganje, d r D ušan Lukač ističe: »Nemci su se uporno borili za neko m alo m esto u dalekoj H rvatskoj ili Sloveniji i posle sm rti firera i pad a B erlina. Za ovu pojavu kao uostalom i za sve druge isto rijsk e pojave, p o sto je razlozi koji su usm eravali i određivali takav tok dogadaja. Osnov-

ni uzroci su bili b ro jn o st okupaciono-kvislinške sile n a ovom p ro sto ru i neka n je n a specifična svojstva. N a linijam a-lireniškog fro n ta, duž rek e D rine i oko važnijili k o m u n ik acija na ceioj te rito riji B osne i H ercegovine, Ilrv a tsk e i Slovenije u vrem e fo rm ira n ja srem skog fro n ta k ra je m 1944. p a sve do ap rila 1945, severno od glavnog venca D inarskog sistem a nalazilo se u dobro u tv rđ en im u p o rištim a oko 600.000 vojnika, od kojih oko 400.000 N em aca, p rek aljen ih ' i šurovih "fatnika. O statak, oko 200.000, bili su kvislinzi razn ih b o ja, m eđu njim a oko 140.000 do 150.000 p rip ad n ik a oružanih snaga NDH, od kojih polovina u staše, o rg an izato ri i izvršioci m asovnih žločina nad S rbim a u B osni i H ercegovini i H rv atsk o j i n ad pristalicam a i slm patizerim a NOP, zatim oko 35.000 četnika, koji su takođe počinili m asovne zločine n ad M uslim anim a i H rvatim a u B osni i H ercegovini i K rvatskoj kao i n ad pripađnicim a NOP na celoj te rito riii zem lje i, n a k ra ju , blizu .8.000 albanskih kolaboracionista,. oko 7 .000 ne.dićevaca i ljotićevaca i oko 5.000 slovenačkih kolaboracionis_taj Bile su to vojske zUkovaca, O firezTe u neđeltma i nasilju, spremne da se bore do krčija, poscbno proiiv narodnooslobodilačkog pokreta, antihitierovske koalicije i svakog dem okratskog i slobodarskog pokreta. Dva njena sastavna dela, jednaka u pogledu potpunog otuđenja od hum anosti i moraia — nacistički i kvisiinski ■ — dopunjavala su se i činila jedan drugom oslonac. (Pođvukao A. M.) Bez nem ačkih n acista kvislinzi nisu bili u stanju da se sam i b o re p ro tiv NOP i POJ, dok su snage Verm a h ta često i u m eđusobno nesložnim kvislinškim stru ja m a nalazile odgovarajući oslonac.2) Isto rijsk a je činjenica da je jugoslovenska b u ržo azija još u p red ratn o m perio d u stv o rila uslove za ovakvo p o n ašan je i djelovanje, za neslavni rek o rd po kom e ni u jednoj okupiranoj zem lji u to k u drugog svjetskog r a ta n ije bilo toliko varija n ti kolaboracije i izdaje. To je om ogućilo n ican je i djelovanje b ro jn ih izdajničkih, po svojoj b iti i djelim a zločinačkih, organizacija (ustaška, nedićevska, četnička, Ijotićevska, VMRO2) D r D ušan Lukač: T reći ra jh i zem lje jugo istočne E vrope 1941— —1945. (treći deo), V ojnoizđavački i n au čn i c e n ta r i B alkanski institu t S rp sk e ak ad em ije n a u k a i u m etn o sti, B eograd, 1987; stra n e 76i . i 762.

-vančovisti, balistička, Bela garda, Plava garđa, Legija sm rti, V laške straže, crne T rojke, M uslim anska m ilicija, dom obrani, legionari, federalisti, dobrovoljna an tik o m u n ističk a m ilicija — MVC; zeleni k ad ar, i dr.). Ovi izdajnici su u m nogo čem u prevazišli i svoj norveški uzo r — p ukovnika V idkuna Kvislinga (V idkun Ouisling). Za raču n stran o g osvajača vođili su oružanu b o rb u p ro tiv narodnooslobodilačkog p o k reta i vršili te ro r i zločine n ad jugoslovenskim n arodim a. U vezi s tim , tre b a u kazati i na činjenicu da se od p etn aest g rađ an sk ih stranaka, koliko ih je u našoj zem lji djelovaio neposredno poslije ra ta , iz trin a e s t razvijala subverzivna i kontrarevolucionarna d jelatn o st (organizatori i članovi ilegahaih prevratničkih organizacija, pom agači odm etničkim gru p am a i ubačenim te ro ristim a i sl.) ,3) I poslije b ro jn ih poraza k o je su doživjeli od narodnooslobodilačke vojske i p artizan sk ih o d red a Jugoslavije, p a i poslije totalnog rasp ad a u stašk ih , nedićevskih, četničkih, belogardejskih, balističk ih i drugih kvislinških tvorevina zasnovanih n a režim u m asovnog te ro ra i zločina, njihove vođe i sljedbenici su ulagali očajničke n ap o re da p o v rate izgubljene pozicije ili da osvoje nove. U v rijem e k ad a je Pavelićeva kvislinška NDH već bila n a koljenim a, u »oslobođenim pod ru čjim a S rb ije oko 8.000 četnika, razbijenih u m nogobrojne grupe, pokušavalo je da diverzantsko-terorističkim akcijam a i propagandnim aktivnostim a om ete konsolidaciju nove vlasti a pom agala im je i četnička g ru p acija sa D ražom Mihailovićem n a čelu k o ja se nalazila u Bosni, u b acu ju ći u S rb iju kom andose sa osnovnim zadatkom da izvode terorističke, diverzantske i slične akcije, kao i rukovodstvo Ljotićevog pok reta, koje je u S rb iju ubacivalo p ad o b ran sk e grupe diverzanata, itd. Sve su te g rupe najvećim delom pohvatane i likvidirane ubrzo nak o n ubacivanja; sam o u to k u m a rta i aprila 1945. godine likvidirano je 150 diverzan a ta i kom andosa«.4) 3) V idjeti d etaljn ije: Đ uro Rebić, »Špijuni, diverzanti, te ro risti — ostaci k o n trarev o lu cije u Jugoslaviji«, C entar za in form acije i publicitet, Zagreb, 1987; str. 15—40. i 304—345. ^ 4 G eneral-pukovnik Vicko Antić: »D ejstva K orpusa naro d n e odb ran e Jugoslavije n a ra z b ija n ju k o n trarev o lu cio n am ih snaga u p_oslednjoj godini rata«, V ojno delo, godina XXXVII (jul—avgust 1985), b ro j 4; stra n e 157—166.

T reba takođe im ati u vid u da su u v rijem e zav ršn ih opera c ija za oslobođenje zem lje n a neoslobođenoj te rito riji Slovenije »dom obranske jedinice i tzv. Plava g ard a po k u šale da fo rm ira ju ,Slovenačku n acio n aln u v o jsk u ' ra d i p reu zim an ja vFasti u Sloveniji nak o n slom a N em ačke. . .« i da se n a području, Kosova u pro ljeće 1945. godine nalazio »veći b ro j odm etničkib gru p a alb an sk ih kvislinga i b alista. Sam o u širem rejo n u D renice i n a p lan in i Čičevici k o ncentrisalo se oko 5.000 balista, a b ro jn e grupe su otkrivene i na p lan in am a Kopaonika, u blizini P rizrena, Uroševca, G njilana i K ačanika. Sve su one izvršavale zađ atk e C entralnog kom it.eta D ruge prizrenske lige i njen ih organa, k o ji su bili v ertik aln o razvijeni — do seoskih kom iteta. Ova ired en tističk a organizacija je m kovodila k ontrarevolu cio n arn im snagam a n a K osovu i objedir: iavala njihove diverzantsko-terorističke i d m g e n ep rijateljske akcije, usm erene n a m še n je nove v lasti i p rip a ja n ja Kosova Albaniji. Pri štab o v im a a i nekim k p m itetim a nalazili su se i predstavnici n em ačkih kom andi«.5) Poslije uspješn o izvedene i okončane revolucije i oslobo đ en ja zem lje od fašističk ih o k u p ato ra i dom aćih izdajnika, Jugoslavija je m orala, p araleln o sa obnovom , podizanjem iz m ševina i daljom izgradnjom , da n astav i b o rb u p ro tiv snaga u n u trašn je i vanjsk e ko n trarev o lu cije. U v rijem e k ad a je čitav svijet slavio p o b jed u n a d fašizm om »još se u raznim rejo n im a Jugoslavije nalazilo oko 25.000 n ao m žan ih pripadnika raznih kvislinških jed in ica sv rstan ih u 790 većih ili m an jih skupina. Bile su to skupine jačin e od desetine, čete i bataljon a do brigade.«6) Ove te ro rističk e skupine su djelovale više od jedne decenije, sve do druge polovine 1956. godine. P ored velikog b ro ja fanatik a, m eđu n jim a je bilo i onih k o ji su po in stm k c ija m a određenih snaga o stali u zem lji s jed n im jedinim ciljem — da p o d riv aju i ru še novu Jugoslaviju. N a drugoj stran i, zapadnoevropske zem lje i njihove obaveštajne službe organizovano su p rih v atile fašističk u kvislinšku em igraciju p o rijek lo m iz Jugoslavije, one k o ji su, izgubivši rat, pobjegli u stra h u od kazne i k ru p n ih dru štv en ih prom jena. P rem a nekim istraživ an jim a i p ro cjen am a iz naše 5) G eneral-pukovnik Vicko Antić: navedeno đelo, stra n e 157—166. 6) Đ uro Rebić: navedeno delo, stra n e 15—40. i 304—-345.

zem lje u em igraciji se našlo oko 250.000 lica. P ored u staša, četnika Draže M ihailovića,'ljotićevaca, nedićevaca, balista, dom obrana, b elogard ejaca i plavogardejaca, vančom ihajlovista i p rin ad n ik a drugih kvislinških vojnih, poluvojnih i policijskih form acija, u n jen im redovim a našli su se i pripadnici reakcionarnog dijela k lera svih konfesija, saradnici okupatora iz redova raznih g rađ an sk ih političkih p a rtija i r a f'- : kulanti. P ridružio im se i dio razvlašćene buržoazije, nekoliko hiljada ra tn ih zaro b ljen ik a iz logora u zapadnoevropskim zem ljam a i ne m ali b ro j onih koji su bili zavedeni i zaplašeni n ep rijateljsk o m propagandom , dio p rip ad n ik a nekih jedinica bivše jugoslavenske vojske na B liskom istoku, pojedini političari i diplom ate stare Jugoslavije k oji su se 1941. godine zatekli na Zapadu. U ovoj gomili različitih » p artijsk ih nijansi« našla su se i 3.764 ra tn a zločinca iz čijih redova se regrutovalo i tero rističk o jezgro fašističke kvislinške em igracije porijeklom iz Jugoslavije. U zapadnoevropskim zem ljam a ova em igracija je ne samo našla u točište i pom oć da preživi, nego i k o n k retn u pod ršku za n astav ljan je sta rih i razvijanje novih vidova djelatnosti. Veći dio em ig ran ata je prošao kroz savezničke logore u kojim a je započelo njihovo g ru p isan je i selekcija k o ju su sprovodile Zapadne o b av ještajn e službe s ciljem da se okupe i organizuju oni koji su sprem ni da nastave b o rb u p rotiv nove Jugoslavije. Dio ovih em igranata se uključio u vojne, uglavnom plaćeničke, jedinice p ojedinih zapadnih zem alja, a dio u organizacije fašističke kvislinške em igracije, koje su se ubrzo počele cijepati na frak cije i grupe, o k u pljati oko nacionalnih k o m iteta i »vlada u egzilu«, »kongresa«, »skupština« i sličnih o bhka organizovanja i o kupljanja. Prve organizacije fašističke kvislinške em igracije porijeklom iz Jugoslavije osnivali su poznati ra tn i zločinci; m eđu n jim a i oni čije je »duše« spasavao V atikan i svojim kanalima, iz susjednih i drugih evropskih zem alja, ilegalno preba-’ civaom a sigurnija m jesta. K oristeći se poznatim »tunelom pacova«, iz_V atikana su ratn i zločinci odlaziil u prekom orske ■yemlje._ U frata rsk im m an tijam a i pod tuđim im enim a, zahvaljujući tim uslugam a, kao i svojim ran ijim vezama sa obaveštajnim službam a nekih zapadnih, savezničlcih, zem alja, ovim

kanalom su u A rgentinu i SAD prebjegli Ante Pavelić i Andrija A rtuković. Slične načine da p ro n ađ u sig u rn a u to č išta i zaštitu u zapadnoevropskim i prek o o k ean sk im zem ljam a koristili su i Eugen Dido K vaternik, V jekoslav M aks Luburić, d r B ranim ir i d r Ivan Jelić, d r V jekoslav V rančić, d r S tjep an Hefer, nadbiskup G regor Rožm an, biskup Ivan Šarić, Momčilo Đujić, D obroslav Jevđević, B o ra Blagojević, Vančo M ihajlov, Džafer Deva i m nogi drugi. M eđu ovim zlikovcim a su i poznati »tvorničari sm rti« iz koncentracionih logora i sa dru g ih s tra tiš ta n a k o jim a je vršen m asovni te ro r, organizovan po u zo ru n a ovakve logore u H itlerovoj N iem ačkoj. Većini od n jih p rista ja la bi im ena »balkanskog« A ihm ana, H im lera i drugih H itlerovih glavešina. O kakvim krim in aln im tip o v im a k o ji su se stav ljali n a čelo fašističke kvislinške em igraciie p o rijek lo m iz Jugoslavije je riječ, ubjedljivo govori i p o d atak da su imena. Ante Pavelića i Eugena K vaternika, zbog p o čin jen ih te ro rističk ih ak ata još 1934. godine b ila n a p o tjern ica m a M eđunarodne komisije K rim inalističke policije In terp o la. N a osnovu te p otjernice, oni su o k to b ra 1934. uhapšeni u Torinu. M eđutim , ta činjenica n ije sm etala »novim gazđama« da u zvaničnom organu K om isije 15. ju n a 1941. zvanično objave: »Vlada H rvatske izvoljela je b iti u sastav u M eđunarodne kom isije K rim inalističke policije i za zvaničnog p red sed n ik a u K om isiji delegira šefa N acionalne b ezbjednosti H rvatske, g, državnog sekreta ra K vaternik Eugena, u Agramu«. Takav o b rt bio je m oguć je r su u to vrijem e K om isiju držali fašisti.7) Velik b ro j ra tn ih zločinaca i drugih k rim in aln ih tipova je po završetku svojih te ro rističk ih i drugih krim in aln ih misija u drugom svjetskom ra tu ponudio svoje usluge i ne samo našao utočište nego i, n astav ljaju ći stari zanat, proživio dobar dio života, a da ih n ije stigla zaslužena kazna, m ti će ih ikada stići. Ta činjenica je o stala i ostaće u kolektivnom pam ćenju građana Jugoslavije kao sram n a m rlja, posebno u isto riji nekih zem alja Zapada. Jer, u zaborav n aro d a ovog podneblja neće i ne m ogu otići počinjeni genocidi, koncentracioni logori, m asovno preseljavanje, odm azde, sp aljiv an je živih 7) B udim ir Babović: »INTERPOL — m it i sLvarnost«, Globus, Zagreb, 1986; stra n e 174—175.

lju d i u kućam a i čitavim n aseljim a ili b acan je u jam e, sadističko m učenje i drugi vidovi te ro ra , u k ra tk o — nepoštivanje elem entarnih Ijud sk ih prava. 0 takvoj ulozi o k u p ato ra, nacionalnih b uržoaskih i kvislinških p o k re ta u njihovoj službi k o ji su nosioci i politike bratoubilačkog ra ta u Jugoslaviji is to rija je kazala svoj sud: »Nemci su Siovencim a p rip rem ali nacionahao uništenje, a u staše fizičkim pogrom im a i p rin u d n im prevođenjem pravoslavnih u katoličanstvo dovodili u piLanje o p stan ak srpskog stanovništva« .8) N avodeći isto rijsk u arg u m en taciju da su kvislinški p o k reti n a jugoslovenskom p ro sto ru svoj ra d zasnivali na vojnoj su b ordinaciji, tero rističk im organizacijam a i prinudnoj m obilizaciji, da su se jed n i poistovjećivali sa pravoslavljem a drugi sa katolicizm om i islam om i da su gotovo svi nosioci »politike nacionalnog u n ište n ja celih n aro d a i svojih ideoloških protivnika«, B ranko P etranović ističe: »Lažna isto rijsk a svest kontrarev o lu cije treb alo je da obezbedi stvara n je nacionaLno .čistih' država, kako n a u stašk o j, tako i na četničkoj, stra n i te rito rijaln im p ro širiv an jem i čišćenjem prosto ra putem m asovnih egzekucija celih n aro d a i ,m anjina' čim oni b u d u posednuti. Četnici vrše p ritisa k n a svest da su vinovnici zločina svi H rv ati i m uslim ani, kao nacionalni konkurenti, dok u staše p o dvrgavaju bez m ilosti rasističkom uništav an ju sve Srbe, kao nižu rasu , k o ja ne može da opstane u okvirim a ustaškog državnog tela. Avet sm rti nadnela se i na jednoj i n a drugoj strani.«9) U p aklu surove stv arn o sti n a jugoslovenskim p ro sto rim a su potvrđene ocjene poznatog socijalnog psihologa i sociologa E riha F rom a objavljene 1941. godine, u vrem e kada je fašizam počeo svoju krvavu žetvu širom E vrope — da većina ljudi »nije bila u sta n ju da po v eru ju da čovek može da pokaže takve sklonosti ka zlu, takvu žudnju za moći, takvo nepoštovanje p rav a slabih«.10) s) B ranko P etranović, Č edom ir Š trb ac: » Isto rija socijalističke jugoslavije«, Ractnička štam p a, B eograd, 1977; str. 49. 9) B ranko Petranović: »Revoiucija i k o n trarev o lu cija kao sukob dve svesti«, »Treći program «, Beograd, godina V II (zima 1976), broj 28, stra n e 78. i 84. 10) E rih From : »Bekstvo od slobode«, Nolit, Beograd, 1978; str. 29.

U činak fašističk ih zlikovaca i n jihovih pom agača za četiri godine ra ta i tero rističk o g d iv ljan ja n a p o d ru č ju Jugoslavije bio je stravičan. Sa 1.706.000 lju d sk ih žrtav a Jugoslavija je u vrh u liste država k o je su strad an jem učestvovale u ovom svjetskom krv o p ro liću ; odm ah iza SSSR i Poljske. P o d atak da je m eđu ovim žrtv am a bilo 305.000 ili 17,9 odsto b o raca narodnooslobodilačkog r a ta govori o žestini ratn o g sukoba, ali i o ogrom nim žrtv am a tero rističk o g m a sak ra m eđu civilnim stanovništvom . R adi p o tp u n e slike tog sta n ja tre b a ukazati i n a činjenice da je u zaro b ljen ištv u čam ilo 170.000 ratnih zarobljenika, a u in tern aciji 320.000 jugoslovenskih patriota, da se n a p rin u d n o m ra d u nalazilo 270.000 ljudi, a 320.000 je prinudno m obilisano, da je 530.000 jugoslovenskih g rađ an a raseljeno, da je Jugoslavija dočekala k ra j r a ta sa 236.000 ra tn e siročadi k o ju je treb alo zb rin u ti, itd .11) U takvom surovom b ilan su zn ačajan udio su im ali i poraženi fašisti i kvislinzi p o rijek lo m iz Jugoslavije k o ji osnivajući svoje em igran tsk e organizacije, čine sve da sa takvom djelatnošću nastave. P rvim tak v im organizacijam a Fašističke kvislinške em igracije u zem ljam a zapada ra tn i zločinci, skoro po pravilu, d aju nazive svoje poražene i razb ijen e vojske ili im ena po ličnostim a i d atu m im a iz sopstvene fašističk e i kvislinške prošlosti. M noge od tih organizacija i svoju sadašn ju d jelatn o st zasnivaju n a načelim a tih organizacija i njihovih vođa. U određenim perio d im a bilo je i po java novog em igriran ja n a Zapad. U prvim p o sleratn im godinam a to su činili pripađnici i saradnici kvislinških vo jn ih fo rm acija i organizacija ili njihovi bliski srodnici, a k asnije, n aro čito do k ra ja pedesetih godina, p o red lica iz navedenih k ateg o rija k o ja su izdržala kazne u zem lji, n jim a se p rid ru ž u ju i oni k o ji su se ispoIjili kao nacionalisti i lica k o ja su iz d rugih razloga dolazila pod u d a r zakona (krim inalci, razni av an tu risti, b esp o sličari i dr.). U redove ove em igracije uključivao se i m an ji b ro j građana n a ra d u u in o stran stv u , uglavnom u p erio d u k ad a su, radi traž en ja zaposlenja, neorganizovano ođlazili n a Zapad. n) B ranko P etranović, Č edom ir Š trbac: navedeno delo, stran e 49. i 52,

N a taj način se đonekle i o bnavljala fašistička kvislinška emigracija. P rem a raspoloživim podacim a, danas n a Z apadu deluje preko 90 em igran tsk ih organizacija p o rijek lo m iz Jugoslavije, m eđu kojim a je p retežan b ro j onih fašističke kvislinške orijentacije. U n jim a je n a razne načine organizovano oko 20.000 em ig ran ata i m an ji dio n aših iseljenika i rad n ik a na ra d u u in ostranstv u . Oko 700— 800 članova ovih em igrantskih organizacija osposobljeno je za diverzantsko-terorističku aktivnost. F ašistička kvislinška em igracija p o rijek lo m iz Jugoslavije danas je n a jb ro jn ija u A ustraliji, Sjevernoj i Južnoj Americi i zapadnoevropskim zem ljam a: SR N jem ačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Velikoj B ritan iji, A ustriji i BelgijiOsnovna p la tfo rm a njihovog o k u p ljan ja i djelovanja je ista ona ko n trarev o lu cio n am a svijest i a k tim o s t k o ju su u to k u ra ta ispoljili njihovi osnivači i sljedbenici. P rije svega, to je antikom unizam i šovinistički nacionalizam k oji poziva na istrebljivačku b o rb u p ro tiv drugih n aroda, zalaže se za stv aran je etnički čistih p ro sto ra i državica, često po uzoru na poražene kvislinške tvorevine n a ovom tlu. To je u suštini nastavak i rasplam sav an je one iste m ržnje ko ju su fašistički zavojevači i kvislinzi razvijali p rotiv narodnooslobodilačke borbe i revolucije u Jugoslaviji. D jelujući u takvom m eđim arodnom i d m štvenom okm ženju ođređenih zem alja, ova em igracija je angažovana u najg m b ljim oblicim a an tikom unističke djelatnosti, ne sam o prem a svojoj bivšoj zem lji nego i prem a nekim dm gim zemljama. Izm eđu ostalog, jed an b ro j em igranata je bio, a i danas jeste. u aktivnom sastavu vojnih fo rm acija u operativnim i u pom oćnim jedinicam a, a neki su stekli i visoke vojne činove. Mnogi su završili terorističke, diverzantske, padobranske, obavještajne i dm g e kurseve. S n jim a se ozbiljno računalo i računa kada je riječ o subverzivnom rad u , p a i eventualnoj vojnoj intervenciji, ne sam o p rem a Jugoslaviji. U nacionalnim sk u p in am a fašističke kvislinške emigracije porijeklom iz Jugoslavije nicale su b rojne organizacije, od kojih neke godinam a i decenijam a zastu p aju i p rak tik u ju najbezobzirnije postupke i p rim jen ju ju n ajrad ik aln ija sred-

stva u b o rb i p ro tiv nove Jugoslavije, služeći se i dalje fašističkim m etodam a. Ukazaćem o n a neke takve organizacije, njihovo djelovanje i glavne nosioce organizovanja. O rganizovanje fašističke kvislinške em igracije p o rijek lo m iz Jugoslavije započelo je uz prisu stv o savezničkih okupacion ih vlasti u logorim a za »raseljena lica« u A ustriji, Ita liji i SR N jem ačkoj. U po četk u je to bilo zajedničko organizovan je svih nacionalno poraženih kvislinških g rupacija, a zatim je u ovim i drugim zem ljam a otpočelo i p o jedinačno organizovanje četnika, ustaša, b alista, belogardejaca, vančom ihajlovista i drugih kvislinga — em igranata. Već 1946. godine u jed n o m au strijsk o m logoru osnovan a je »K om anda k raljev sk ih oficira. i podoficira«, a u italijanskom logoru E boli »Štab istu ren o g đela vrhovne kom ande« n a čijem je čelu bio poznati kvisling general M iodrag D am janović, bivši šef k ab in eta M ilana N edića i njegov izaslanik kod A nta Pavelića. P od k om andom ovog »štaba« nalazilo se više nacionalnih g ru p acija fašističke kvislinške emigracije p o rijek lo m iz Jugoslavije: Ijotićevski »Srpski dobrovoljački korpus«, »K om anda ličkih četničkih jedinica«, »Ličko-kordunaški četnički korpus« i četnička »D inarska divizija«, zatim šest b a ta ljo n a (dva »zdruga«) k o je su predvodili ustaški pukovnici M atija P arac i Luka Šarić, dva p u k a slovenačkih kvislinga i fašista sa generalom A ndrejom PrezemIjom n a čelu, i d r.12) U organizovanju četničke emigracije zn ačajn u ulogu su im ali, i još je im aju, ra tn i zločinci. Izuzev organizacija Srpske n aro d n e o d b ran e i Srpskog k u ltu rn o g k lu b a »Sveti Sava«, k o je su osnovane p rije rata , sve druge em igrantske organizacije nikle su u p o slijeratn o m p erio d u od izbjeglih četnika, nedićevaca, ljotićevaca i d rugih sarad n ik a oku p ato ra. M iodrag D am janović, k o ji se proglasio za n asled n ik a Draže M ihailovića, osnovao je 1948. godine u L ondonu novu organizaciju četničke em igracije. Dao joj je im e po svom e vođi -—■»Udruženje b o raca kraljev sk e jugoslovenske vojske —- Draža M ihailović«. Ova organizacija đ jeluje n a načelim a »ravnogorskog pokreta« i n jeg u je duh četničkog p o k reta zasnovan na odlukam a donijetim 1944. godine na kongresu u selu Ba. 12) Đ uro Rebić: navedeno delo, stra n e 27—28.

Iz ove organizacije su se u SAD 1952. godine izdvojile frak cije takozvane ravnogorske četničke em igracije k o je su kasnije p rerasle u posebne organizacije i n a čijem su čelu ratn i zločinci. M omčilo Đ ujić osniva P o k ret srp sk ih četnika »Ravna Gora« — Đujićevci«, a D obrosav Jevđević — Organizaciju srp sk ih četnik a »Ravna Gora« — »Jevđevićevci«. Za ove organizacije se i danas češće k o risti naziv izveden iz im ena njihovih vođa. M ada u dubokoj staro sti, Đ ujić je i danas na čelu svoje organizacije, a p oslije Jevđevićeve sm rti na čelu organizacije k o ju je on osnovao su takođe ra tn i zločinci — Tom ica Ivančević i Đ oka Marić. S rp sk a n aro d n a o d b ran a je svakako n ajak tiv n ija u organizovanju subverzivnih i p ro p ag an d n ih ak cija p ro tiv nove Jugoslavije. Ona je in icijato r i osnivač m nogih organizacija četničke em igracije, p a i onih k o je su nosioci tero rističk e i druge krim inalne aktivnosti p ro tiv SFRJ. Od pretežno m lađ ih em ig ran ata iz redova S rpske narodne odbrane, u Čikagu je 1966. godine, osnovana najekstrem n ija te ro rističk a organizacija četničke em igracije S rpski omladinski p o k ret »Otadžbina« (SOPO). U činjeno je to ta jn im dogovorim a rukovodstava S rpske n aro d n e odbrane, Organizacije srp sk ih četnika »Ravna Gora« i dr. SOPO djelu je ilegalno, a njeni članovi su istovrem eno p rip ađ n ici drugih organizacija četničke em igracije. T ero rističk u d jelatn o st ove organizacije fin an sira ju ostale organizacije četničke em igracije. Od dijela n ajak tiv n ijih te ro rista iz redova S rpskog omladinskog p o k reta »Otadžbina« u Čikagu je 1978. godine osnovana nova te ro rističk a organizacija »Srpski d em okratski pokret«. To je pokušaj da se četnička em igracija objedini na novim osnovam a. U ovoj organizaciji značajno m jesto zauzim aju nosioci tero rističk e i druge krim inalne djelatnosti. Poslije osnivanja ove organizacije u njene redove se u k lju ču ju i ostali članovi Srpskog om ladinskog p o k reta »Otadžbina« i članovi drugih organizacija četničke em igracije. T eroristička em igrantska organizacija Ijotićevaca »Zbor« zadržala je svoju o rijen tac iju do danas. Osnovana je p o d nazivom Jugoslovenski n aro d n i p o k ret »Zbor« početkom 1935. godine fuzijom nekoliko p rofašističkih organizacija i grupa: »Jugoslovenska akcija« (razvijena uglavnom u nekim m jesti-

m a u H rvatskoj), »Boj« (ograničena n a nek e dijelove Slovenije) i grupe oko listova »Zbor« i »Otađžbina« (Beograd) i »Buđenje« (Petrovgrad, danas Z renjanin). V ođa ove organizacije D im itrije Ljotić, n a osnovu s ta tu ta po kom je sistem organizovanja sproveden n a h ije ra rh ijsk o m p rin cip u (takozvani »lanac boraca«), im ao je d ik tato rsk a ovlašćemja.13) T eroristi iz redova ove organizacije, k o ji su sk u p a sa njem ačkim nacistim a učestvovali u n ajsv irep ijem m a sak ru djece, om ladine i odraslih u K ragujevcu o k to b ra 1941. godine čine okosnicu ove organizacije i u em igraciji. U »Zboru«, čije je sjedište u M inhenu, i danas su aktivni ra tn i zločinci i to je sigurno jed n a od n ajzatv o ren ijih em ig ran tsk ih organizacija, k o ja o k u p lja n a jre ak cio n a m ije čianstvo. P rip ađ n ici ljotićevskih vojnih fo rm acija u SR N em ačkoj uživaju ista p rav a (penzije, invalidnine i dr.) kao i bivši p rip ad n ici V erm ahta. Prve organizacije ustaške emigracije osnivali su najzloglasniji ra tn i zločinci. U staše su n ep o sred n o po završetku rata, i po red toga što su bili uveliko kom prom itovani, zadržali svoju s ta m organizaciju i n jeno vođstvo sa A ntom Pavelićem n a čelu. Poslije p rvih sukoba m eđu u stašk im glavešinam a i m eđusobnih optuživanja zbog p re trp lje n ih p o raza u to k u rata i neuspjeha ubačen ih te ro rističk ih g m p a u zem lji, prisvaja n ja zlata i d m g ih d ragocjenosti »ustaške vlade u izbjeglištvu«, iz m ko v o d stv a ove em igracije izd v ajaju se pojedinci k o ji fo rm ira ju svoje organizacije. Ni pojačanom djelatnošću, ni nag o v ještajem reorganizacije i p ro m jen e naziva u »H rvatski oslobodilački pokret«, Pavelić ne uspijeva da zaustavi razjed an je i dalje raslo jav an je ove u stašk e em igrantske organizacije. Iz n je se 1950. godine izdvaja frak cija oku p ljen a oko d r B ran im ira Jelića, k o ja prera s ta u sam ostalnu u sta šk u organizaciju H rv atsk i n aro d n i odbor — »Jelićevci«. Ova organizacija je isp o ljila veom a veliku aktivnost u osnivanju novih u stašk ih o rganizacija pretežno vojnog i terorističk o g k arak tera. Iak o su se javno ograđivali od terorizm a, p rak tičn o su m nogo rad ili n a stv aran ju ilegalnih te ro rističk ih organizacija i grupa. Iste godine u stašk i u) B ranislav G ligorijević: »N apad Ijotićevaca n a stu d e n te Tehničkog fa k u lte ta u B eogradu u o k to b ru 1940. i ra s tu ra n je Ljotićevog Zbora«, Is to rijs k i glasnik, B eograd, b ro j 2/1963; str. 52.

general Mesić, m in istar u u staškoj vladi d r V uletić i ustašk i ispovjednik Vilim Cecelja u SR N jem ačkoj osnivaju organizaciju »U jedinjeni H rvati«, kojoj n jen p red sjed n ik d r S tjepan K ukolja nešto k asn ije d aje novi naziv »U jedinjeni H rvati Njemačke«. Ona je pod u ticajem ek strem ista iz H rvatskog oslobodilačkog p o k reta ispoljila izrazitu tero rističk u djelatnost. R atni zločinac V jekoslav Luburić, bivši šef ustaškog koncentracionog logora u Jasenovcu, poslije sukoba sa Pavelićem, 1955. godine, osniva »Društvo p rija te lja Drine«, k o je naredne godine, k ad a Pavelić i zvanično reg istru je svoj H rvatski oslobodilački po k ret, p re ra s ta u te ro rističk u organizaciju Hrvatski n aro d n i o tp o r — »Luburićevci«.14) I »nova« Pavelićeva organizacija, p rim jen ju ju ći prav ila u staškog p o k reta, n astav lja p rak su ustaštva. U jezgru Luburićeve em igrantske organizacije u F rankovoj Š paniji glavnu riječ vode bivši u stašk i oficiri sa osnovnim ciljem da obezbijede stv aran je »slobodne. nezavisne i đem okratske hrv'atske republike« sa »sveobuhvatnim i neograničenim suverenitetom «. Luburićevci su svakako n a jek strem n ija te ro rističk a organizacija u cijeloj fašističkoj kvislinškoj em igraciij p orijeklom iz Jugoslavije. Poslije Pavelićeve sm rti H rvatski oslobodilački p o k ret se cijepa u dvije frakcije, koje su predvodili d r S tjep an H efer i d r V jekoslav Vrančić. N eke grupe ove organizacije i u program im a i u p rak si zastu p aju terorizam . O rganizacijom Hrvatski n aro d n i o d p o r poslije Luburićeve sm rti rukovode ratni. zločinci R udolf Erić, S tjep an Crnički i Dinko Šakić. Dolaskom S tjepana B ilandžića n a čelo ove organizacije ustaške em igracije, 1974. godine, dolazi i do njenog cijep an ja u dvije frakcije: jed n u predvodi Šakić, a drugu Bilandžić. Mecfutim , to ne sm eta da cijela organizacija i dalje zadrši teroristički k a ra k te r i vojne principe organizovanja. U okviru ustašk e em igracije sa sjedištem u A rgentini djeluje izrazito te ro rističk a organizacija »IJrvatska republikanska stranka«, k o ja n astav lja d jelatn o st nacionalističkih grupa iz 1935. i 1941. godine. Osnovala je i ogranke u SAD, K anadi, Francuskoj i SR N jem ačkoj. Ova organizacija je, priH) P rem a nekim podacim a, u sta še su p red k ra j ra ta (1944. godine) osnovale ovu organizaciju sa L uburidem na čelu i dale joj zad a ta k da obezbedi p rih v a t u sta šk e em igracije u inostranstvu.

je p rik lju čen ja grupe te ro rista iz SAD, uzela nov naziv — »Hrvatska rep u b lik an sk a m ladež«. U n arednim godinam a niklo je još nekoliko novih organizacija u stašk e em igracije, u k lju ču ju ći i one izrazito terorističke orijentacije. U to k u 1961. osnovane su tri tero rističk e organizacije: — U SR N jem ačkoj rukovodstvo H rvatskog oslobodilačkog pokreta, da b i p rik rilo v la stitu diverzantsku terorističk u d jelatnost, osniva »H rvatsko križarsk o bratstv o « , k o je se reg istru je kao hum ano, socijalno i sp o rtsk o društvo, a osnovn a o rijen tac ija m u je organizovanje i izvođenje te ro rističk ih akcija. U k rilu ove organizacije osnovana je isključivo terorističk a organizacija »Tajne u stašk e postrojbe«. — Iz n ajek strem n ijeg d ijela U jedinjenih H rv ata Njem ačke izdvaja se fra k c ija k o ja p re ra s ta u organizaciju »Tajna revolucionarna u sta šk a p o stro jb a« , u čijem p ro g ram u je takođe vršenje diverzantsko-terorističkih akcija. N aim e, iz skoro svih organa U jedinjenih H rv ata N jem ačke izdvajani su m ladi i sposobni em ig ran ti i obučavani za te ro rističk e akcije. M orali su da p ro đ u k an d id atsk i staž i, n a k ra ju obučavanja, da polože zakletvu. Zbog k o nspirativnog d jelo v an ja povezani su u trojke. — U S idneju su p rip ad n ici H rvatskog oslobodilačkog pok reta osnovali ilegalnu tero rističk u organizaciju »H rvatsko revolucionarno bratstvo«, k o ja je u p unom sm islu riječi — k lan okorjelih zlikovaca. P oslije fo rm ira n ja ove organizacije u njene redove stu p a ju i članovi ostalih tero rističk ih organizacija u stašk e em igracije. Cilj ove organizacije je da diverzijam a i tero ro m i svim drugim sred stv im a obezbijede p o d riv an je i ru šen je U stavom utv rđenog p o retk a SFRJ i stv aran je »samostalne h rv atsk e države«. Za ove zad atk e stv aran e su i n a posebnim kursevim a obučavane grupe tero rista. Za nekoliko godina ova organizacija je sam o n a p o d ru čju A ustralije izvršila preko 100 tero rističk ih akata. R ukovodstva većine organizacija u stašk e em igracije, među kojim a i poznati ra tn i zločinci d r V jekoslav V rančić, d r Ivan Jelić, Reis K erim , Dinko Šakić, D anijel C rljen i drugi, osnovali su u T oro n tu 1974. godine »H rvatsko naro d n o vijeće«. Z adatak ove »krovne organizacije« je da objedini dje-

la tn o st svih organizacija i frak cija u stašk e em igracije. Nastoje da p rik riju u stašk u p ro šlo st i da se p rik ažu kao »nova politička opozicija p o retk u u SFRJ«. U tom cilju u rukovodstvo ove organizacije uključivali su i »novoem igrante«. H rvatsko naro d n o vijeće je pokušavalo da u svoja program ska dokum enta ne unosi zalaganje za terorizam . S obziro m n a to da su njegovi osnivači i četiri tipične tero rističk e organizacije u stašk e em igracije, to n isu m ogli izbeći. Pojedinci, p a i dijelovi ovih organizacija, po stali su članovi m jesnih o dbora H rvatskog naro d n o g vijeća iz čije blagajne se obezb je đ u ju i sred stv a za ove akcije. U prvoj polovini 1981. godine, poslije p riprem nog sastanka ko ji je održan u N ju jo rk u , u švedskom g radu L undu osnovana je još jed n a izrazito tero rističk a organizacija u stašk e em igracije — »H rvatski državotvorni pokret«. To je teroristička koalicija organizacija u stašk e em igracije, je r su u njenom osnivanju učestvovali p redstavnici H rvatskog narodnog odpora — luburićevci, H rvatski revolucionam i savez, H r\ratsko revolucionam o b ratstv o i nacionalisti takozvane gm pe »proljećara«. Rukovodstvo ove organizacije u svojim program im a otvoreno poziva na te ro r i u »nacionalno oslobodilački r a t koji treb a da vodi em igracija i nacionalno svjesni rodoljubi«. Ova organizacija ne sam o da p ro p ag ira te ro r, nego pru ža i k o n k retn u p o d ršk u te ro rističk im organizacijam a. D jelatn o st albanske ekstrem ističke e.migracije usm erena je n a p o d strek av an je velikoalbanskog nacionalizm a i separatizm a. U okviru ove em igracije sve je u očljivija podela na dvije gm pacije: sta m , balističko-zoguističku i novu, proalbanski o rijentisanu, takozvanu m arksističko-lenjinističku, emigraciju, k o ja je u stalnom u sponu od ko n trarev o lu cio n am ih događaja u SAP Kosovu 1981. godine. U okvirim a i jed n e i dm ge g m p acije izdiferencirale su se i organizacije koje zagovara ju da i »silom om žja« obezbjede »priključenje Kosova i dm gih krajeva Albaniji«. U ok v im albanske fašističke kvislinške, odnosno balističke, em igracije 1945. godine je obnovljena djelatn o st kvislinške organizacije »Bali kom betar« (Nacionalni front). Ova nacionalističko-separatistička organizacija za stvaran je »Velike Albanije« p rip ajan je m Kosova i M etohije i djelova M akedonije i Crne Gore u to k u ra ta je o stvarila široku

sarad n ju sa italijan sk im fašistim a, a po slije njihove kapitulacije i sa njem ačkim nacistim a. P oslije sm rti svoga osnivača, M itata F rašerija, ova organizacija se po cijep ala n a dvije frakcije: »Bali agrar« (A gram i savez) i »U jedinjeni b ali kombetar«, a one su se dalje cijepale n a nove frakcije. »Agrami savez« je ek strem n a organizacija, osnovana u Rim u 1950. godine. N jen a te ro ristič k a o rije n ta c ija se veom a jasno vidi i iz sadržine zakletve k o ju polažu članovi k ad a ulaze u redove organizacije. U zakletvi se, izm eđu ostalog, ističe da će isp u n jav ati sve p o stav ljen e zad atk e čiji je cilj »oslobođenje K osova i M etohije«, da će »raditi n a stv aran ju Velike Albanije« i da će se »do p o sled n je k ap i krvi b o riti za ispun jen je zadataka«. N a fašističkoj lin iji su svoju d je latn o st nastaviili »Nacionalna organizacija p o k re t legaliteta« i »N acionalni nezavisni blok«, osnovani 1939, odnosno 1943. godine. U organizaciju »Savez K osovara«, k o ja se 1949. godine izdvojila iz »Bali kombetara«, odnosno iz njegovog n ajek strem n ijeg krila, »Bali agrara«, ušli su bivši b alisti izbegli sa p o d m č ja Jugoslavije. Članovi ove em igrantske organizacije zalažu se da se svim sredstvim a obezbedi »oslobađanje K osova rad i lakšeg ujedin je n ja sa A lbanijom «. N a kongresu Saveza K osovara 1973. godine ista k n u t je zahtev, lan siran iz N SR A lbanije, da Kosovo tre b a da dobije statu s republike. Ovaj zahtev je p o stao separa tistič k a parola, k o ju godinam a u p o rn o p o n av ljaju i drag e organizacije albanske em igracije i albanski n acionalisti i sep a ra tis ti u zem lji. Pod p a tro n a to m ove organizacije d jelu je i ek strem n a g ra p a »om ladina K osova u slobodnom svijetu«, poznata po subverzivno p ro p ag an d n im akcijam a.

Prizrenska liga je tip ičn a sep aratističk a organizacija albanske em igracije. N astav lja ak tiv n o st D ruge p rizren sk e lige, u k o ju su se, n a inicijativ u G estapoa, 1943. godine regrutovali albanski kvisiinzi sa poznatim ratn im zločincem Džaferom Devom na čelu; obnovljena je kao Treća p rizren sk a liga 1962. godine u N ju jo rk u i sve do rascepa je djelovala kao n ajb ro jn ija em igrantska orgam zacija. N a kongresu održanom 1982. godine je d n a frak cija d jelu je p o d nazivom »Albanska prizrenska liga« a druga p o d nazivom »Slobodno Kosovo«.

N a nacionalističko-separatističkoj osnovi fo rm ira n a je 1979. godine ek strem n a g rupa albanske em igracije »Crveni n aro d n i front«. U p o k u šaju da se otm e iz kandži balističkib trad icija, djeluje n a p latfo rm i P a rtije ra d a Albanije, zagovar a »borbu za oslobođenje K osova i d rugih k rajev a i njihovo u je d in jen je sa Albanijom«. Poslije k o n trarev o lu cio n am ih događaja na Kosovu 1981. godine osnovana je organizacija »Kosovski k om itet za Evropu«, a početkom 1982. godine organizacija »Crveni n aro d n i front« m en ja im e u »Pokret za albansku socijalističku rep u b lik u u Jugoslaviji« da bi koncem decem bra iste godine, u cilju p rid o b ija n ja članstva i ostalih organizacija, počeli da u p o treb ljav a ju i drugi naziv »Pokret za albansku republik u u Jugoslaviji«. Ubrzo iz ove organizacije sa različitim im enim a niču kom iteti i frak cije u Švajcarskoj, Belgiji, SR N jem ačkoj, Francuskoj i drugim zem ljam a Zapada. P ripadnici ovog p o k reta ocen ju ju da svoje ciljeve teško m ogu ostvariti političkim ubeđivanjem i sve se više orije n tišu na tero rističk e m etode djelovanja poznate kao »Treća faza u o stv ariv an ju zahtjeva Kosovo republika«. N a sličan način n astale su i d jelu ju i organizacije slovenačke kvisiinške emigracije. Deo n jih je okupio bivše pripadnike »bele« i »plave« garde i druge kvislinge. A ktivnost baziraju na nacionabzm u i separatizm u. Po subverzivnoj djelatnosti izđvaja se Savez d ru štv a slovenačkih antikom unističkih boraca — »Tabor«, u čijim redovim a su od osnivanja pripađnici bivših kvislinških form acija iz Slovenije.

Vančom ihajlovistička emigrantska organizacija djeluje n a poznatoj p ro bug arsk o j liniji. E m ig ran tsk a organizacija »U druženje za oslobođenje i u je d in jen je M akedonije« zalaže se za sam ostalnu i nezavisnu R epubliku M akedoniju n a njenim etničkim terito rijam a. Iz ove organizacije je 1979. godine nastala frak cija »N arodna m akedonska revolucionarna organizacija«, koja takođe d jeluje sa p ro b u g arsk ih pozicija. Uočljivo je da, i p o red n a sto ja n ja da se oslobode fašističkog i kvislinškog nasleđa, skoro sve nacionalne organizacije em igracije porijeklom iz Jugoslavije i danas nose nazive, im ena ra tn ih zločinaca i svojih bivših vođa ili im ena vezana za datum e iz njihove prošlosti. Toga se, i p ored n asto jan ja da se oslobode fašističke prošlosti, nisu lišile i ne m ogu da se

oslobode ni novoform irane organizacije. N a p rim jer, 60 mjesnih o dbora »H rvatskog n aro d n o g vijeća« n osi tak v a im ena. Im ena ra tn ih zločinaca i d rugih u stašk ih ličnosti im a 21 odb o r (»Ante Pavelić«, »Vjekoslav Luburić«, »Mile B udak«, »Rafael Boban«, »Jure Francetić«, »Mile R ukavina« i dr.), im ena u b ijen ih u stašk ih te ro rista 20, d atu m a i m je sta zb iv an ja iz u stašk e p ro šlo sti odbora, itd. Ove organizacije se n e zovu tak o sam o zato što su ih osnivale bivše vođe ustaškog, četničkog, balističkog, belogardejskog, vančom ihajlovističkog i sličnih kvislinških p o k reta, nego zbog toga što i n o v ija em igracija, i p o red svih priv id n ih »inovacija« i čestog istic a n ja da n ije sledbenik tih p o k reta, n astav lja da d jelu je u d u h u ciljeva i p ro g ram a svojih osnivača. S pravom se m ože reći da oni n a sta v lja ju p ra k su fašističkih organizacija i njih o v ih vođa čija im ena nose, a to konk retn o znači n e sam o zagovaranje nego i izvođenje tero rističkih akata. P ripadnici svih o rganizacija fašističk e kvislinške emigracije, posebno te ro risti, decenijam a su, p a i danas, živ p rim je r d a » tradicija m rtv ih generacija p ritisk u je kao m o ra m ozak živih«. Oni »prizivaju u svoju službu duhove pro šlo sti, pozajm lju ju od n jih im ena, b o jn e parole, kostim e, da bi, prerušem ’ u to prečasno ruho i pom oću tog pozajm ljenog jezika, izveli novi svetsko-istorijski p rizo r.15) Ali, i ovog p u ta kao farsu , i to često krvavu. U čitavom p o slijeratn o m periodu, zah v alju ju ći obilatoj podršci p o jedinih zem alja, fašističk a kvislinška em ig racija je razvila široku p ro p ag an d u i subverzivnu d je latn o st p rotiv Jugoslavije. Uz pom oć o d ređenih reak c io n am ih km gova, ona je za takvu d jelatn o st stv o rila i zn ačajn u m a terijaln u bazu: raspolaže sa 35 štam p arija , u nekim zem ljam a im a zakupljene kanale n a radio i televizijskim stanicam a p reko k o jih emitu ju svoje program e, izdaje oko 200 listova, časopisa i drag ih p ublikacija, štam p a ogrom an b ro j letaka, p am fleta itd. Cilj njene propagande je d a postigne p ro m jen e u p o n ašan ju naših građana, da pojedinci d jelu ju u skladu sa određenim ideKarl M arks: »O sam naesti b rim e r L uja B onaparte«, »Svjetlost«, Sarajevo, 1975; s tra n e 15. i 16.

ja m a i stavovim a ili da se b a r djeiim ično p rid o b iju za te ideje i stavove. U tero rističk o j i dragoj propaganđno-subverzivnoj djelatn o sti fašističke kvislinške em igracije u p o treb ljav a se široka skala sred stav a i m etoda. To je reljefno iskazano u tekstu k o ji se decenijam a u tisk u je kao m oto n a naslovnoj stran i ustaškog lista »Otpor«; »Naš stav je jasan : ru šiti svaku Jugoslaviju! R ušiti je s R usim a i A m erikancim a, s kom unistim a, nekom unistim a i antiko m u n istim a, ra š iti je sa svakim ko ju raši! R ušiti je dijalektik o m riječi i dinam ita, ali ra š iti ju bezuvjetno, je r ako je d n a država nem a pravo o b sto jati, onda je to sam o i jedino Jugoslavija.«16) Ova m isao ustaškog dželata V jekoslava M aksa L uburića je sigurno do sada n ajo tv o ren iji poziv n a tero rizam p ro tiv jedne nezavisne i suverene zem lje k oji se javno štam p a i distrib u ira. Više od dvije decenije p o jav lju je se iz b ro ja u broj u ovom listu tero rističk o n astro jen ih »luburićevaca«, koji se slobodno ra stu ra o u m nogim zem ljam a zapada. Preuzim ali su je i drugi Jistovi, štam p an a je n a lecim a i u pam fletim a, legalno i ilegalno je širen a u m nogim zem ljam a, m odifikovale su je i svojim p o treb am a prilagođavale i druge nacionalne grap acije fašističke kvislinške em igracije.17) F ašistička kvislinška em igracija i u novije vrijem e pridaje sve veći značaj p ropagandnom d jelovanju koje je u funkciji terorizm a. N eki n jen i listovi i časopisi služe i kao svojevrsni p riračn ici za obuku tero rista. P ored toga što se štam paju, legalno ili ilegalno, u n jim a se o b ja v ju ju i d etaljn a u p u tstv a o p rip rem an ju i izvođenju svih vidova tero rističk ih ak ata i drugih oblika nasilja. Svaki tero rističk i ak t ove emigracije veliča se na stran icam a njene štam pe. D etaljno se opi16) Ovaj te k s t štam p ao je časopis »Odbrana« u V alensiji, a Luburićev nasljed n ik S tje p a n B ilandžić ga je doslovno preuzeo i objavIjivao u svom novom listu »Otpor« u SR N jem ačkoj, k asn ije i u SAD. Bilandžićeva »inovacija« je u to m e da je od 1971. do 1977. godine iz ove tero ristič k e devize izostavljao rije č »dinamit«. 17) U tom stilu je, oživljavajući s ta ru n acističku i u stašk u propagandu, em ig ran t iz redova »proljećara« Z latko M arkus napisao u »H rvatskom listu«, 3. fe b ru a ra 1980. godine, da će em igracija podr'žavati svakog ko ruši i ugroiava Jugoslaviju. »Pozdravit ćem o u tom sm islu svakoga, bez obzira k oje je boje, rase ili ideološkog uvjeren j a . ..«

su ju posljedice izvr.šenih te ro rističk ih ak ata i slave njihovi izvršioci, a u sasvim drugom tonu se piše o h ap šen ju izvršilaca te ro iistič k ih a k a ta i su đ en jim a za tak v a djela. V ode se d u g o trajn e k am p an je za o d b ran u u h ap šen ih te ro rista, p ri čem u se često služi i p ritiscim a i p rije tn ja m a kako b i se iznudilo oslobađanje te ro rista ili u blažila kazna. Svi oblici i m etodi d jelo v an ja fašističk e kvislinške emigracije bili su i ostali u fu n k ciji n ep rijate ljsk o g d jelovanja p ro tiv socijalističke Jugoslavije. N ajkraće, ona je djelovala i djeluje u funkciji »šeste kolone«, raču n a la je i još ra č u n a da bi m ogla im ati oslonac n a snage »pete kolone« u zem lji. U čitavom p o slijeratn o m periođu, u okviru k ra tk o ro č n ih i dugoročnih in teresa o d ređenih zem aija, ona se bavila tero rističkom i drugom subverzivnom djelatnošću. I p o red velikog b ro ja osujećenih planova, te ro risti iz n je n ih redova su izvršili velik b ro j diverzantsko-terorističkih akata. U po jed in im razđobljim a tak v ih zločina je bilo više, i sa o sjetn ijim posljedicam a. Neke karakteristike terorističke djelatnosti fašističke kvislinške emigracije Od oslobođenja do danas fašističk a kvislinška em igracija je izvela nekoliko sto tin a te ro rističk ih akata, u k o jim a je poginulo preko 100 jugoslovenskih i stra n ih građana, a preko 350 je teže i lakše ran jen o ili povrijeđeno. N ajveći b ro j ovih te ro rističk ih ak ata izveden je n a jugoslovenska diplom atskok o n zu lam a i d m g a p red stav n ištv a, građ an e i iseljenike u inostranstvu. U uvodnom te k stu ove pu b lik acije savezni sekreta r za u n u tra š n je poslove SFR J iznosi p o d atak da je od zav ršetk a ra ta do p re nekoliko godina izvršeno 657 tak v ih tero rističk ih ak ata.18) Jugoslavija je u sam om v rh u sp isk a zem alja po b ro ju te ro rističk ih ak a ta izvršenih n a n je n a diplom a tsk a p red stav n ištv a i predstavnike, u k o jim a je u b ijen o 9 diplom atskih p redstav n ik a, a više od 20 ranjeno. P rem a raspoloživim podacim a, fašističk a kvislinška emigracija je izvela oko 400 težih te ro rističk ih ak a ta p ro tiv Ju18) u svetu«.

P e ta r G račanin: »B orba p ro tiv tero rizm a je deo b o rb e za m ir

goslavije: prek o 60 ak a ta u zem lji, p reko 100 ak ata n a jugoslovenska diplom atsko-konzulam a p red stav n ištv a i predstavnike, oko 40 n a jugoslovenska priv red n a, tu ristič k a i druga p red stav n ištv a i predstavnike, prek o 20 n a avione, m eđunarodne vozove i autobuse, oko 30 n a k u ltu rn e, zabavne, sportske i dm g e p rired b e Jugoslovena u in o stran stv u , oko 60 na jugoslovenske rad n ik e n a rad u u in o stran stv u , klubove i objekte gde se o k u p ljaju , u k lju ču ju ći i one sa v jerskim sadržajem , oko 30 n a naše iseljenike, p reko 20 n a stran e građane, njihove ustanove i spom enike itd. Od ukupnog b ro ja svih izvedenih te ro rističk ih akata, p reko 40 odsto je izvedeno n a terito riji SR N jem ačke ili sa te rito rije ove zemlje. M eđu ovim tero rističk im ak tim a fašističke kvislinške emig ia cije porijeklom iz Jugosiavije, velik je b ro j onih k oji se po svim k rite rijim a m ogu i m o raju u v rstiti u m eđunarodni terorizam , je r ne pogađaju sam o in terese Jugoslavije i njen ih građana, nego i te kako u đ a ra ju i na m eđ u n aro d n a dobra. Dr V ojin D im itrijević ukazuje na dva osnovna razloga zbog kojib terorizam do b ija m eđ u n aro d n i k arak ter: »Prvi je u tome što se u događaje upliće više država, a drugi u tom e što n ap ad n u to dobro uživa m eđ u n aro d n u zaštitu. Izm eđu ove dve p odvrste m eđunarodnog tero rizm a m ogla bi se n ap rav iti razlika tako da bi se p rvi ak ti nazvali terorizm om sa stranim elementom, dok bi drugi bili tero rističk i ak ti međunarodnog značaja. Posebne teškoće u raščlan jav an ju ovih pojm ova nas ta ju i zbog toga što izvršilac tero rističk o g ak ta može biti p o jedinac ili gru p a lica, s jed n e stran e, i sam a država, s druge stran e (državni terorizam ).«19) Terorizam je od završetka r a ta do danas bio i ostao osnovno o p redjeljenje i m etod djelovanja fašističke kvislinške emigracije porijeklom iz Jugoslavije s ciljem da se podriva i ruši U stavom u tv rđ en poredak. Takva d jelatn o st u su štin i je uvijek zavisila od njene sposobnosti da se prilagodi uslovim a koje p o stav ljaju zem lje u k ojim a ona uživa pravo azila. Ukoliko je ona u tom sm islu prilagođljivija i poslušnija, utoliko su joj i uslovi za tero rističk u i drugu djelatn o st povoljniji. 19) D r V ojin D im itrijević- »M eđunarodni terorizam «, Arhiv za p ravne i d ru štv en e nauke, godina LXVI (jan u ar—ju n 1980), b ro j 1—2; stra n a 23.

Uočljivo je da se ona prilagođava p ro m jen am a i n a širim međunarodnim p ro sto rim a, u okviru izm ijenjenih m eđunarodn ih i m eđudržavnih odnosa. N eosporno je da se fašističk a kvislinška em igracija organizaciono p restro ja v ala i da je svoje osnovne m etode i sredstva djelovanja prilagođavala zah tjev im a vrem ena. U tom pogledu m ogu se razlikovati četiri perioda: prvi, od 1945. do k ra ja 1956. godine; drugi, od 1957. do polovine 1968. godine; treći, od druge polovine 1968. do 1981. godine; četvrti, od 1981. godine do danas. Iz p regleda izvršenih te ro rističk ih akata koji prilažem o ovom Z borniku uočljive su i određene karak te ristik e njene te ro rističk e djelatnosti. © U perio d u koji tr a je o d završetka r a ta do k ra ja 1956. godine fašistička kvislinška em igracija se nalazila u susjednim zapađnoevropskim zem ljam a. Tu je tražila i našla utočište i oslonac i u sp o stav ila spregu sa u n u tra šn jo m kontrarevolucijom čiju su okosnicu činile odm etničke b an d e u Jugoslaviji. K oristeći p ritisa k Zapada, ona se o rijen tisala n a izazivanje om žanih incid en ata n a granicam a, organizujući i izvođenje te ro rističk ih akata, u b acivanje te ro rističk ih g ru p a i pojedinaca i p ru žan je pom oći i p o d ršk e ostacim a k ontrarevolucionarnih snaga u zem lji. Za sam o tri godine, od jeseni 1945. do jeseni 1948, u pet n av rata je u Jugoslaviju iz Ita lije i A ustrije ubačeno 158 tero ris ta koje su predvođili poznati ustašk i, četnički i belogardejski zločinci. Cilj u b ačen ih grupa je bio da om etu konsolidaciju nove n aro d n e vlasti i obnovu razorene zem lje, da unesu n em ir i stvore pogodnu klim u za sp o ljn u intervenciju. I oni i njihovi istom išljenici zanosili su se ilu zijam a da je sam o »pitanje dana« kad a će, pod ok riljem svojih sp o ljn ih zaštitnika, na tlu nove Jugoslavije o stv ariti svoje planove, koji su ujedno odgovarali in teresim a i p o treb a m a n jihovih inostran ih pokrovitelja. Ubrzo po ulasku u zerolju uvjerili su se da n em aju i ne m ogu očekivati podršku. Likvidacijom ubačenih tero rističk ih grupa, odm etničkih b an d i i njihovih ja tak a, fašističk a kvislinška em igracija je o stala bez direktnog oslonca i u p o rišta u zemlji. Na gubljenje oslonca u zem lji u ticalo je i poboljšan je odnosa Jugoslavije sa sve većim b ro jem zap ad n ih zema-

lja. Taj proces tra je od 1948. godine, od n ap ad a S taljin a na Jugoslaviju i njeno rukovodstvo i n ak o n svih m jera izolacije, p ritisa k a i p rije tn ji k o je su s tim u vezi uslijedile. U takvoj situ aciji otvorena p o d ršk a fašističkoj kvislinškoj em igraciji p o staje k o n trap ro d u k tiv n a u odnosu n a dek larisan u oficijelnu p o litik u zapadnih zem alja p rem a Jugoslaviji. S tran i fak to r, inače, i dalje raču n a n a ovu em igraciju kao n a svoju rezervu, ali iznalazi skrivenije form e i m etode podrške i to lerisan ja n jen e d jelatnosti. Kao rezu ltat takve prom jene odnosa, u p erio d u od 1950. do 1955. godine došlo je i do sm an jen ja b ro ja te ro rističk ih akata. Poslije izvjesnog zatišja koje k arak teriše hladni r a t i stišavanje inform birovske h ajk e n a Jugoslaviju, fašistička kvislinška em igracija n astav lja ran ije započeti proces prebacivanja u prekom orsk e zem lje, organizaciono konsolidovanje i popunjavanje svojih redova. M eđutim , antagonizm i i konfrontacije izm eđu dva vojno-politička bloka su n astav ljen i novim m etodam a i sredstvim a. Sve su p risu tn iji oblici i m etodi specijalnog rata , odnosno razni oblici subverzivnog djelovanja i n a sto ja n ja da se sačuvaju pozicije, posebno u m alim i novooslobođenim zem ljam a. U arsenalu subverzivnog djelovanja, tero rizam im a značajno m jesto čiji je tradicionalni izvršilac bila i ostala i fašistička kvisiinška em igracija. • U periodu k o ji tra je o d 1957. do druge polovine 1968. godine, terorizam fašističke kvislinške em igracije je naglašenije p risu tan . U to vrijem e se k o n stitu iše p o k ret n esvrstanih i afirm iše b o rb a oslobodilačkih p o k reta i drugih progresivn ih snaga u svijetu. Jugoslavija dalje u n ap ređ u je odnose sa većinom zem alja u svijetu. U spjesi u izgradnji sam oupravnog socijalizm a, otvoren o st jugoslovenskih granica, donošenje Zakona o am nestiji i druge m jere d oprinijeli su p o rastu ugleda naše zem lje i daljem ja čan ju njenog m eđunarodnog položaja. Sve je to uticalo i n a pojačano osipanje p rip ad n ik a fašističke kvislinške em igracije, n a njeno dalje raslo jav an je i pasivizaciju članstva. N aravno, to nije išlo u račun reakcionarnim snagam a n a Zapadu, a ni vođam a u redovim a fašističke kvislinške em igracije, p a đolazi do jačeg ak tiv iran ja jednog b ro ja ekstrem nih em igranata i p o ra sta njihove terorisiičke djelatnosti.

Poslije 1960. godine p o jačan a je te ro rističk a d jelatn o st fašističke kvislinške em igracije. T erorizam je sve više isključiva p reo k u p acija određenih n jen ih organizacija, posebno onih koje su nastale raslo jav an jem većih i stv aran jem novih, tipićno tero rističk ih , kao što su »H rvatsko revolucionarno bratstvo« i S rpski om ladinski p o k ret »Otadžbina« i drugi. U ovom period u dolazi i do »sm jene generacija« u terorističkim organizacijam a. Za razliku od p rv ih p o slijeratn ih godina, stare ustaše, četnici, i drugi kvislinzi n isu više pogodni za neposredne izvršioce i tu ulogu p o v jerav aju m lađim snagama, a oni se posvećuju organizovanju i p la n ira n ju terorističkih akata. Istovrem eno dolazi i do p ro m jen a u ta k tic i n a stu p a n ja te ro rista, čije organizacije sve veću p ažn ju posvećuju konspiraciji i te m eljitijim p rip rem am a tero rističk ih ak ata, posebno izboru neposrednih izvršilaca. Ciljevi te ro rista su znatno širi. P ored n am jera da izazovu što veće žrtve i m a terijaln e štete, te ro risti i njihovi p o k ro v itelji istovrem eno n asto je da u svjetskoj javnosti što više našk o d e ugledu Jugoslavije i p orem ete njene odnose sa drugim zem ljam a. U vezi s tim sve veći značaj p rid a ju i prop ag an d n o m djelovanju, p rije svega p u tem svojih redovnih i povrem enih listova, b ilten a i d rugih publikacija, kao i u sredstvim a inform isanja zem lje dom aćina. Sve su b ro jn iji tekstovi u k o jim a se poziva na izvođenje terorističkih ak ata i sve otvorenije p rijeti. N a k ra ju ovog p erio d a dolazi do većeg b ro ja terorističkih akata. U 19 težih takvih ak ata izvršenih sam o 1967. i u prvoj polovini 1968. godine dva lica su poginula, a 132 je ranjeno. P ričinjena je zn atn a m a terijaln a šteta. M eđu ovim aktim a su i diverzantsko-teroristički n ap ad i Srpskog omladinskog p o k reta »Otadžbina« n a 6 jugoslovenskih diplom atsko-konzularnih p red stav n ištav a u SAD i K anadi u k o jim a su istovrem eno eksplodiraie p o am etn u te m ine, kao i dva diverzantsko-teroristieka ak ta k o je je izvela u stašk a emigracija n a Željezničkoj stanici B eograd i u b isk o p u »20. oktobar« u Beogradu. K arak terističn o je da em igracija za ove i slične te ro rističk e nap ad e sve češće reg ru tu je m lađe emigrante, koji se organizuju kao iid arn e tro jk e ili grupe. U nekim legalnim organizacijam a oni su form alni članovi, a na

drugoj su izvršioci te ro rističk ih akata, u k lju ču ju ći i one organizacije i grupe koje javno zastu p aju gleđište da je terorizam n ajefik asn iji m eto d ak tiv n o sti em igracije. Za diverzantsko-terorističku obuku oni brižljivo odabira ju i p ro v jerav aju svakog p o tencijalnog člana. P rije nego što i zvanično p o stan u članovi te ro rističk ih organizacija i g ru p a svi »odabrani« prolaze kroz neku v rstu kandidatskog staža i podvrgavaju se strogoj disciphni k o ju d ik tira ju rigorozna pravila organizacije, k o jim a se, p o red novčanih kazni, p redviđa i fizička likvidacija. N aravno, n a k ra ju obuke svi polažu zakletvu. O rganizovani su u sistem m an jih i nezavisnih grupa, a zad atak i p o treb n a sredstva d o b ijaju d irektno od rukovodstva organizacije. • Za te ro iistič k u ak tiv n o st fašističke kvislinške emigracije od druge polovine 1968. do polovine 1981. godine karakteristično je da se odvija u vrijem e kada se na sceni pojav lju je i m eđ u n aro d n i terorizam . N a povećanje b ro ja tero rističk ih ak ata svakako je u ticala i činjenica da su neke tero rističk e grupe uspjele da se snabd iju većom količinom eksploziva, do kog su dolazile krađom u SR N jem ačkoj i drugim zapadnim zem ljam a. Pošto su se o rijen tisale n a m asovnije v ršen je terorizm a, eksplozivna sredstva su široko dijeljen a obučenim pojedincim a i grupam a, pa su se očekivali i sp ek tak u lam iji rezultati. M eđutim , zahvalju ju ći aktivnosti službi bezbjednosti i drugih su b jek ata društvene sam ozaštite, nm ogi terorisLički ak ti su onem ogućeni. U to vrijem e m nogi te ro risti su pohapšeni i u Jugoslaviji i u in ostranstvu, što je sam o donekle uticalo n a opadanje terorističk ih ak ata u n ared n e tri godine. U p o k u šaju da iznađu nove form e organizovanja terorističke djelatnosti, organizatori tero rizm a u k lju ču ju i stručn jak e za izradu eksplozivnih naprava, i obezbeđuju još veću k o n sp iraciju pažljivijim izborom neposrednih izvršilaca i tem eljitijim prip rem am a tero rističk ih akata. Kao rezu ltat takve o rijen tacije od k ra ja 1971. godine dolazi do povećanja b ro ja tero rističk ih akata. M eđu najteže zločine počinjene u tom periodu svakako sp ad aju o b aran je aviona JAT-a iznad Čehoslovačke, ubistvo am basadora V ladim ira Rolovića u Stokholm u, ubacivanje u

zem lju naoružane g rap e od 19 te ro rista iz redova H rvatskog revolucionarnog b ratstv a, n ap ad n a m ilicijsk u p a tro lu kod K arlobaga, u p a d u zem lju dvojice te ro rista k o ji su ub ijen i na V elebitu, otm ica švedskog aviona ra d i izn u đ av an ja puštan ja n a slobođu iz švedskih zatv o ra u b ica am b asad o ra Rolovića i njihovih pom agača, ra n ja v an je vicekonzula M ladena Đogovića u Lionu, ubistvo konzula E dvina Zdovca u Frankfu rtu , otm ica dva am erička aviona, dva te ro ristič k a n ap ad a na zgradu Stalne m isije SFR J p ri OUN, i m nogi drugi. U pom enutom p erio d u te ro rističk a em ig racija je pokušala da izvede znatno veći broj tero rističk ih akata, neke i na m jestim a gdje se o k u p lja velik broj ljudi. M eđutim , službe bezbednosti, zajeđno sa o stalim su b jek tim a d raštv en e samozaštite, uspješno su ih onem ogućile. Ali, i p o red toga, teroris ti i dalje u porno n asto je da svoju d je latn o st p ren esu u zem lju. P rije svega, izvođenjem te ro rističk ih ak a ta u Jugoslaviji em igracija želi da n a sebe skrene p ažn ju svjetske javnosti, da pokaže p o sto ja n je to b o žn jih snaga o tp o ra u zem lji, da održi m obilnost u svojim redovim a, ali i da ne pogoršava svoj položaj u zem ljam a boravka. S d rag e stran e, zem lje b o rav k a fašističke kvislinške em igracije, naro čito one k o je su suočene sa sopstvenim terorizm om , kom , po pravilu, d aju m eđunaro d n e dim enzije, p risiljen e su da sp rečav aju d je latn o st terorističk e enrigracije jugoslovenskog p o rijek la n a v lastito m tlu. S prečavanju tog tero rizm a vlade nekih zap ad n ih zem alja su p ristu p ile i zbog toga što su od ovih te ro rista bili ugroženi njihovi građani i im ovina (otm ice aviona, u b istv a građana, m in iran je m eđ u n aro d n ih vozova, javnih o b jek ata, itd.). Pošto su te ro risti m noge akte izvodili i đ o sta otvoreno, n ije bilo drugog izlaza do da ih h ap se i đa im sude. Kao posledica takvog odnosa, p ro tiv nekoliko desetina te ro rista iz redova ove em igracije vođen je krivični post.upak u A ustraliji,SR N jem ačkoj, SAD, i u nekim d rag im zem ljam a. M eđulim , ni u ovom se n ije uvijek išlo do k raja. K rivični p ostupak se odugovlačio, bilo je više slučajeva blagog kažnjavanja, prevrem enog p u šta n ja sa izdržavanja kazne, kažnjavanja sam o izvršilaca a ne i organ izato ra i po d strek ača. U većem b ro ju slučajeva p rem a te ro ristim a iz redova fašističke

kvislinške em igracije p o rijek lo m iz Jugoslavije prim enjivani su drugačiji k rite riju m i nego p rem a tero ristim a iz v lastitih zem alja, što govori i o tom e da nije p o sto jala isk ren a nam jera da se ovoj em igraciji u p o tp u n o sti onem ogući takva djelatn o st. Ona i dalje o staje stra te šk a rezerva u računicam a određenih reak c io n am ih snaga u m o stran stv u . Ona to shvata i kao m an je ili više otvoreno u p ućivanje n a izvođenje terorističk ih ak ata u SFR J i p ro tiv SFRJ, n jen ih g rađ an a i im ovine. • U najnovijem periodu, k o ji počinje od dm g e polovine 1981. godine, poslije k o n trarev o lu cio n am ih događaja u SAP Kosovu, dolazi do pod m lađ iv an ja tero rističk ih organizacija albanske em igracije, i balističko-zoguističke i nove, enverističke. T eroristi iz redova ove em igracije su još u to k u 1981. godine izvršili seriju n ap ad a n a jugoslovenska diplom atska p red stav n ištv a i građane i njihovu im ovinu. U nekim akcija m a dolazi do sarad n je u stašk e i albanske tero rističk e emigracije. B rojni p rim jeri pokazuju da fašistička kvislinška emigracija n ap ad a one o b jek te i m jesta na k o jim a će, što većim b rojem lju d sk ih žrtava, izazvati i veće psihološke i propagandne efekte — bez obzira n a to ko su te žrtve, da h su jugoslovenski ili stran i državljani. M eta n ap ad a u inostranstvu su prvenstveno jugoslovenska diplom atsko-konzulam a i d m g a zvanična predstavništva, in fo m iativ n i centri, avioni, m eđunarodni vozovi k oji sao b raćaju kroz Jugoslavdju, klubovi jugoslovenskih rad n ik a n a ra d u u in o stran stv u , poslovne i druge p ro sto rije jugoslovenskih iseljenika, posebno onih koji ispoljavaju p atrio tsk i odnos prem a svojoj staro j domovini, i sl. U funkciji terorizm a je i sijan je strah a, a praktikovane su i otm ice stran ih aviona radi iznuđivanja p u štan ja na slobodu pojedinih te ro rista koji su pod istragom ili na izdržavanju kazne u po jedinim zapadnim zem ljam a. T eroristi iz redova fašističke kvislinške em igracije najčešće su upotrebljav ali hladno i vatreno oružje, podm etali bom be i dm ge eksplozivne naprave, upučivali pakete sa eksplozivom, otim ali stran e avione, i sl. Do ovih sredstava najčešće su dolazili krađom iz in o stran ih vojnih i drugih skladišta, ređe kupovinom .

O buku neposređnih izvršilaca te ro rističk ih ak ata teroristi po pravilu organizuju i izvode u sopstvenoj režiji. Instru k to ri su im uglavnom bivši p rip ad n ici kvislinških vojnih fo rm acija i em igranti k o ji su svojevrem eno bili u Legiji stran ac a ili u regularnim vojnim jed in icam a n ekih zapadnih zem alja. P ojedini te ro risti u član ju ju se u streljačk e i sportske organizacije u ko jim a m ogu da stek n u o d ređ en a zn an ja i vje.štine. Za ovu obuku k o riste kako sopstvena u p u tstv a tako i stra n u vojnu, policijsk u i d rugu stru čn u literatu ru . O rganizatori tero rizm a fašističke kvislinške em igracije neposredno izvršioce traže kako m eđu ideološkim istom išljenicim a tako i m eđu licim a sprem nim da izvrše tero rističk i ak t za novac, iz ličnih am bicija, iz osvete i dru g ih nisk ih pobuda. Služe se ucjenam a, p rije tn ja m a , raznim obećanjim a, svim m etodam a — od ideoloških do m afijaških. To je, uostalom, bila i ostala k a ra k te ristik a fašističk ih o rganizacija iz kojih su ponikli i čiji su sljedbenici. F ašistička em igracija egzistira, organizuje se i izvodi tero rističk e akte n a te rito riji gotovo svih zapadnih zem alja i p rim je n ju je m etode slične m eto d am a d rugih te ro rističk ih organizacija. Ona je činila i čini sastavni dio m eđunarodnog terorizm a. Bila je i o stala u fu n k ciji i u sprezi sa onim snagam a i grupacijam a, oficijelnim d neoficijelnim , k o je kontinu iran o p la n ira ju i sprovode subverzivnu d je latn o st p ro tiv SFRJ. U arsenalu raznih oblika i m eto d a subverzivnog djelov anja sve više se razvija i p rim je n ju je i psihološki ra t. U opro b an a sredstva takvog ra ta sp ad aju i raznovrsni oblici p ritisak a i uznem iravanja pro tiv n ičk e stran e (politički, kultu rn i, ekonom ski, diplom atski i vojni). U to m okviru bilo bi značajno da jugoslovenska d ru štv en a n au k a sv estran ije istraži uzroke i m otive to lerisan ja ra d a raznih te ro rističk ih g rupa i njihovih organizacija, posebno u nekim zapadnim zem ljam a. N aim e činjenica je da od oslobođenja do danas neke zapadne zem lje tolerišu sve oblike n ep rijate ljsk e ak tiv n o sti fašističke kvislinške em igracije p rotiv Jugoslavije, da joj p reću tn o omogućavaju naoružanje, uvježbavanje i izvođenje te ro rističk ih akata, bilo na sopstvenoj ili n a tuđoj te rito riji, bilo da gotovo nesm etano šalju tero rističk e grupe u Jugoslaviju.

U prkos svim tim otvorenim i p rik riv en im savezim a i nasto jan jim a, za razliku od m nogih zem alja u svijetu, Jugoslav ija se do sađa u sp ješn o su p ro tstav ljala to m m eđunarođnom zlu. To p o tv rđ u je da je jugoslovensko socijalističko samoupravno društvo kroz sistem d ruštvene sam ozaštite izgradilo i o stv aru je efikasnu zaštitu , ne sam o od tero rističk o g djelov an ja nego i od drugih n a s rta ja n a n jen u bezbjeđnost, integritet, slobodu i nezavisnost.

Dr V ladan A. VASILIJEVIC, naučni savetnik, sa ra d n ik In s titu ta za sociološka i političko-pravna istra ž iv a n ja U niverziteta »Kiril i M etodi« u S k o p lju

KAZNENOPRAVNA ZAŠTITA OD TERORIZMA U ZAKONODAVSTVU SFRJ N asto jan ja m eđ u n aro d n e zajednice kao celine i n jen ih članica da se su p ro tstav e stalno p risu tn o j o p asn o sti od terorističk ih n ap ad a dovela su do postepenog s tv a ra n ja jednog relativno uobličenog sistem a i kaznene in terv en cije u toj oblasti. P ojedina o d stu p an ja od osnovnog o b rasca su neizbežna, ali ona ga ne razb ijaju , n iti n a drugi n ačin označavaju neka su štin sk a razlikovanja. Reč je sam o o p rilag o đ av an ju odredaba nacionalnih krivičnih zakonodavstava p rilik am a i ugroženosti sredine u kojoj tre b a da b u d u p rim enjene, sa ciljem da se obezbede što u sp ešn ija rep resija i prevencija. P ri to m postojeći sistem kaznene in terv en cije p ro tiv terorizm a im a nekoliko obeležja i elem enata k o ji ga o p red elju ju , usm eravajući i nacio n aln a zakonodavstva. U m eđ u n aro d n o j zajednici n ije u tv rđ en p o jam terorizm a. S m atra se, ne bez osnova, da je o stv ariv an je takvog h te n ja p re d o b ra želja nego ozbiljno p ro m išljen a n am era.1) R aznorodnost m ogućih p o n ašan ja k o ja bi treb alo p o k riti jed in stv en im po jm o m je skoro neuhvatljiva. Istovrem eno, stan je se često m en ja, čak i u kraćim vrem enskim razdobljim a. Zato se rešen je traži za uže oblasti, za pojedine grupe sro d n ih zaštitn ih objek ata. Do sada je dato za vazđušnu plovidbu, k u ltu rn a i u m etn ičk a dobra, za lica k o ja uživaju m eđ u n aro d n u zaštitu , u k lju ču ju ći i diplom atske predstavnike, i u vezi sa uzim anjem talaca. Drugo u p o rište je u n o šen je novina u uobičajen e p o stu p k e m eđunarođne krivičnopravne pom oći, kako bi se otklonile ') V. D im itrijević: »Pojam terorizm a«, C en tar za stra te g ijsk e stu dije, Beograd, avgust 1987, str. 43 (rukopis).

sm etnje za sv estran u sarad n ju , n aročito u pogledu političke p riro d e krivičnih dela tero rizm a. Načelo aut đedere, aut punire vrem enom b i m oglo da dobije nov sm isao, p a d a bude korišćeno u znatno m an jem obim u nego što je bio slučaj u ranijim razdobljim a. M ožda bi im alo sm isla da izdavanje krivca-učinioca zločina tero rizm a od stran e p rav o su d n ih organa zem lje u kojoj je delo izvršeno zem lji k o ja je oštećena postane pravilo. To nije povezano sa su m n jam a u n ep ristra sn o st suda druge strane. U prilog tom o p ređ eljen ju idu pravila savrem enog krivičnog p o stu p k a k o ja se odnose n a utvrđivanje činjeničnog sta n ja i na ekonom ičnost, kao i m noge druge p retp o stav k e koje proizilaze iz savrem enih krim inalnopolitičkih i krivičnopravnih shvatanja. N eposredna posledica ovakvih p rilik a je i otežano in k rim isan je tero rističk o g čina u nacionalnim krivičnim zakonodavstvim a kao posebnog kažnjivog dela,2) rnada se ono često sreće. U svakorn slučaju, teškoće o k o jim a se ovde govori đoprinele su da se u nacionalnim zakonodavstvim a k ažnjavanje tero rizm a postavi na nekoliko načina. Pre svega, ink rim in acije su sađržane samo u krivičnom zakonu, zatim uporedo — u krivičnom i u posebnim zakonim a, ili isključivo, u posebnom zakonu. D alje je m oguće da bude propisano posebno đelo terorizm a, uz dod atne oblike kažnjivih p onašanja. N ajzad, nem ali b ro j zakonodavstava poznaje dela različitih n ap ad a sa elem entim a terorizm a, bez posebne in k rim in acije te vrste.3) Ipak, kada 2) R. O ttenhof: »Le d ro it p enal frangais a l'epreuve du terrorism e) »Službeni list SFRJ«, br. 33/1972.

suzbijanju p ro iiv p rav n ih ra d n ji p ro tiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva (M ontreal, 1971)20) u ređ en e su p rv i p u t prilikom izm ena i dopu n a krivičnog zakonodavstva 1973. godine unošenjem novih in k rim in acija u g ru p u krivičnih dela protiv opšte sig u m o sti Ijudi i im ovine (glava X X I KZ iz 1951). Sigurno je da to n ije bilo n ajp rik la d n ije rešenje, ali za njega im a opravdanja, je r ta d a n ije m en jan a sistem atik a Zakona. S adašnji p ristu p je p rim eren iji. Izdvojena je zasebna g ru p a kažnjivih ra d n ji — k rivična đela p ro tiv bezbednosti vazdušnog sao b raćaja (glava X X I KZ SFRJ). U vezi sa zaštito m od terorizm a, u sred ištu p ažn je su dva đela: otm ica vazduhoplova (čl. 240. KZ SFRJ) i u grožavanje bezbednosti le ta vazduhoplova (čl. 241. KZ SFRJ). M eđutim , u tesnoj uzajam noj vezi su i p reo stala dva dela: u n ište n je i u k la n ja n je znakova k o ji služe bezbednosti vazdušnog sao b raćaja (čl. 242. KZ SFRJ) i zloupotrebe telekom unikacionih znakova (čl. 243. KZ SFRJ). Što se tiče osnovnih ođredaba, one, po sadržini, dosledno prenose m a terijaln e p ro p ise m eđ u n aro d n ih akata. N a ta j način je obezbeđena p o tp u n a in terv en cija u slučajevim a tero rističk ih n ap ad a n a vazdušnu plovidbu. k o ji su je d an od n aju čestalijih oblika savrem enog terorizm a. P ropisi Zakona o krivičnom p o stu p k u Postavke kaznenopravne zaštite od terorizm a, u tv rđ en e u m aterijaln o m krivičnom p ravu, o slan jaju se u jugoslovenskom zakonodavstvu i n a odgovarajuće o dredbe Zakona o krivičnom p o stu p k u ko je se odnose n a vođenje p o stu p k a p red nacionalnim sudovim a i, posebno, n a m eđ u n aro đ n u krivičnop ravnu pom oć. M eđu ovim p ro p isim a izd v ajaju se, s obzirom n a prirodu dela i svojstva učinilaca, kao i zahteve sam og p o stu p k a, p ropisi o istrazi, od ređ iv an ju preventivnog lišen ja slobode, garantovanju stru čn e od b ran e učinioca dela i izdavanju odnosno u sk raćiv an ju izdavanja krivca. K ada je u p ita n ju istraga, njen nosilac će uvek b iti istražni su d ija nadležnog su d a ili iz istražnog cen tra, tam o gcle »Službeni list SFRJ«, b r. 33/1972.

on p o sto ji (čl. 158. i 161. ZKP). Istovrem eno, postavljeni su i dobri osnovi za sa ra d n ju sa organim a u n u tra šn jih poslova oko p re tre sa n ja stan a i lica, privrem enog oduzim anja p red m eta (čl. 162. st. 3. ZKP). P redviđena je i m ogućnost fo to g rafisan ja okrivljenog, u zim an ja o tisaka p rstiju , u skladu sa p o treb am a p o stu p k a (čl. 162. st. 5. ZKP). S arad n ja o kojoj je reč biće redovna kod dela terorizm a, je r učinioci tih dela prolaze kroz b ro jn e p riprem e, im aju saradnike, n asto je da se p rik riju i izbegnu gonjenje, p ri čem u se k o riste postupcim a i sredstvim a k o ja ih izd v ajaiu od ostalih p restu p n ik a i iziskuju u sk o stru čn e operativne i tak tičk e zahvate. Zakonodavac je kao izuzetno predvideo i jed n o ovlašćenje (čl. 162. st. 4. ZKP) po kom e će istražn i sudija, n a predlog javnog tužioca, poveriti vršen je i drugih istražn ih ra d n ji kod krivičnih dela k o ja su usm erena »na po d riv an je ili ru šen je ustavnog poretka«, ili kod ko jih su »učinioci povezani sa inostranstvom«. Očigledno je da u slučaju krivičnih dela terorizm a ograničenja koja inače p ra te ovaj p ro p is neće dolaziti do izražaja. Takav p ristu p je o pravdan i ne d ira ni u čiji položaj i prava. O dredbe koje se odnose n a preventivno lišenje slobode (čl. 191. ZKP) p ru žaju dovoljno osnova za veom a široku prim enu i u odnosu na tero riste, što je i za p o stu p ak p red domaćim sudom i za m eđunarodnu sarad n ju od izuzetnog značaja. Isto tako, učinioci dela tero rizm a su u p o tp u n o sti zaštićeni u svojim pravim a, što se tiče stru čn e o dbrane (čl. 67—75. ZKP). Tu, za razliku od zakonodavstva nekih zem alja (na p rim er SR N em ačka) nem a nikakvih ograničenja u odnosu na teroriste. N ajzad, propisi o izdavanju krivaca (ćl. 524— 540. ZKP) zasnivaju se na savrem enim načelim a m eđunarodnog krivičnog prava,21) tako da su sm etnje u sarad n ji sa drugim državam a svedene na razum nu, prihvatljivu, m eru, vezano naročito za političku procenu p riro d e i sadržine dela. ~k

'k

~k

K aznena zaštita od terorizm a u SFRJ počiva na jednom sistem u koji još im a izvesnih nedostataka, ali koji ipak do2l) D. K rapac, V. B irin: »M eđunarodna k rivičnopravna pom oć sa zbirkom propisa«, Zagreb, 1987, str. 327.

sledno p ra ti sva n a sto ja n ja p ris u tn a u ovoj o blasti u n u ta r m eđunarodne zajeđnice. Ono što je vredno pažnje, p o red savrem enib zakonodavnih rešenja, k o ja m o ra ju da se unapređuju, je ste da jugoslovenska vlada ulaže ozbiljne n ap o re da se prem oste p ostojeći nesporazum i u svetskoj organizaciji k o ji otežavaju su p ro tstav ljan je tero rističk o m činu, k o ji je u stalnom i zab rinjav aju ćem p o rastu , p a to i dokazuje neposredno preduzetim m eram a u svom zakonodavstvu i postup an ju u pojedinačn im slučajevim a m eđ u n aro d n e krivičnopravne saradnje, oslobođena p re d ra su d a i izlišnih p o litičk ih nagodbi. K ada se kroz zakonodavstvo uđovolji obavezam a iz M eđunarodne konvencije p ro tiv u zim an ja talaca22) i Konvencije o sprečavanju i k ažn jav an ju kriv ičn ih dela p o čin jen ih protiv osoba p od m eđ u n aro d n o m zaštitom , u k lju ču ju ći diplom atske agente,23) sistem će b iti đoveđen n a zavidnu visinu po svojoj uobličenosti. O stvarenje tak v ih n a s to ja n ja verovatno je stv ar bliske b u d u ćn o sti, s obzirom n a p red sto jeće izm ene i dopune krivičnog zakonodavstva.

72) »Službeni lis t SFRJ«, br. 9/1984 (M eđunarodni ugovori). ^3) »Službeni lis t SFRJ«, b r. 54/1976 (M eđunarodni ugovori).

.

Anđelko MASLIĆ, diplom irani sociolog, B eograd

PREGLED TERORISTIČKIH AKATA KOJE JE IZVRŠILA FAŠISTIČKA KVISLINŠKA EMIGRACIJA PORIJEKLOM IZ JUGOSLAVIJE IZMEĐU 1945. i 1988. GODINE U ovom pregledu datd su osnovnd podaci o k a ra k te ru i sadržini većeg b ro ja te ro rističk ih ak a ta k o je je od zav ršetk a drugog svjetskog ra ta i p o raza fašizm a do k ra ja 1988. godine izvela fašistička kvislinška em igracija p o rijek lo m iz Jugoslavije. 0 ovoj tero rističk o j d jelatn o sti u sm jeren o j p ro tiv nove Jugoslavije, n jen ih g rađ an a i d o b ara m ogla b i se, svakako nap isati o bim nija »Bjela knjiga«. M eđutim , bez cjelovitijih istraživ an ja nem oguće je i nab ro ja ti sve zločinačke ak te k o je su u zem lji i dnostranstvu u protekle četiri i po đecenije dzvršili te ro risti iz redova ove emigracije, pogotovo one kojd su organizovali i izveli neposredno po završetku rata. G rađa o tom e je jo š razb acan a po različitim arhivam a u zem lji i zahteva te m eljitiju sistem atsk u obradu. P rem a nekim dokum entim a, vidljivo je da se fašistioka kvislinška em igracija veom a često oglašavala, kidišući n a sve što je vezano za novu Jugoslavdju. U ovom je im ala p o d ršk u poraženih snaga u zem lji, a u dnostranstvu n ajn ep o sred n iju pom oć svojih pokrovdtelja i zaštitnika. U pozoravajući n a tu i takvu d je latn o st i u sp o stav ljen u spregu, n a p rim jen u široke skale subverzivno-propagandnih p ritisak a i na p o treb u organizovanog su p ro tstav ljan ja, Tito je nepuna tri m jeseca po završetku drugog svjetskog r a ta (7. avgusta 1945) iznio da »postoje razne tero rističk e grupice u nekim krajevim a naše zem lje, što može da posvjedoči i proces protiv N acionalnog k o m iteta Draže M ihailovića d kom panije. D okum enti o tom e pro cesu p rič a ju i pok azu ju da su N ijem ci

poslali tero rističk e grupe u S rb iju s određenim zadaoim a . . . Te bande i ran ije nisu p o d u p irali sam o N ijem ci, nego i razni reak cio n am i elem enti, dom aći i stran i, koji žele da na taj način stvore n esigurn o st u našoj zem lji. U S rb iji su te terorističke bandice sastavljene od četn ik a Draže M ihailovića i IjoLidevaca, u Bosni od četn ik a Draže M ihailovića i od Pavelićevih ustaša, u H rvatskoj od u staša, u Sloveniji od R upnikovih dom obrana, a njihovd glavni šefovi, sve do Pavelića, Rupnika, N edića i tako dalje, sjede u in o stran stv u i, na žalost — iako su to najkrvavijd ra tn i zlikovci — našoj vladi nije od strane saveznika izručen n ijed an od njdh i n jim a slienih.«*) Tito je, ukazuju ći n a tu djelatnost, naglasio psihološke d druge dim enzije ove teronističke aktivnosti i p o treb u stv aran ja svenarodnog fro n ta za onem ogućavanje ove i dm ge subverzije: »S ovim b andicam a u Jugoslaviji mi ćemo svršiti, a da bi taj posao bio čim p rije gotov, da bi te bande bile onem ogućene da ugrožavaju naša m im a sela i da na najzvjerskdji način ubija ju seoske o d b o m ik e ili obične seljake i tim e stv araju nesig u rn o st u zemljd — dužnost je svih članova F ro n ta da pom ognu vlasti u h v atan ju tih zlikovaca. Dalje, članovi Narodnog fro n ta dužni su o b jašn jav ati i p o b ijati razne fantastične vijesti koje d o p im iz in o stran stv a i p o th ra n ju ju zavedene Ijude, dužni su objašn jav ati da je sve to izgubljena stvar, da su sve te vijesti izm dšljotina i da ljuđi ne sm iju više vjerovati vijestim a raznih koljača k o ji žele da na štetu izvjesnih zavedenih Ijudi produže svoj život. Mi smo dali već dvije amnestije, d to vrlo široke am n estije — to je dokaz naše snage, dokaz da m i želimo om ogućiti raznim zavedenim lju d im a da se ponovo vrate naro d n o j zajednici i k onstruktivnom rad u na sreću n aše zemlje«.**) Ta aktivnost je n a žalost nastavljena. Zapravo, ona praktično nije ni p restajala. Iz pregleda je to vidljdvo, ali i da za period od 1949. do 1954. godine n isu dati podaci o toj terorističkoj delatnostd, kao i za određene godine u kasnijem periodu. Iz toga ne treb a dzvlačiti zaključak da se ova em igracija u tim godinam a odricala terorizm a. *) Josdp B roz Tito: »Izgrađnja nove Jugoslavije« II, K ultura, Beograđ, 1947; str. 108—109. **) Isto.

Iz pregleda se jasn o m ože zaiključiti o oblicim a terorizm a, 0 objektim a te ro rističk ih n ap ad a i o organizacijam a k o je su izvodile tero rističk e akte. M nogo je p o d atak a k o ji u k azu ju na to da ovaj tero rizam ne p o gađa sam o in terese Jugoslavije, da je im ao i d a iima i svoju m e đ u n aro d n u dim enziju i k a d a se građani Jugoslavije i n je n a d o b ra n ap a d a ju u zem ljam a s kojim a Jugoslavija im a i razvija veom a dobre odnose, a m nogo je 1 k o n k retn ih p rim je ra da su žrtve te ro rizm a fašističke kvdslinške em igracije p o rijek lo m iz Jugoslavije i stran i građani. 0 svem u tom e i o drugim karak ten istik am a tero rističk e d jelatn o sti ove fašdstičke em igracije n aju p ečatljiv ije govore sleđeći podaci, koje dajem o u n ajsažetijem vidu. • U drugoj polovini 1945. godine u Jugoslavdju je, rad i v ršen ja te ro rističk ih akata, iz Ita h je ub ačen a g ru p a o d 20 u stašk ih teronista k o ju su predvodili bivši u stašk i ofioiri i poznati ra tn i zločinci A nte M oškov i Joso R ukavina, koji su ubrzo uhvaćeni d osuđeni. • M eđu diplom atim a nove Jugoslavdje 1946. godine je p ala p rv a žrtva. Teroristdčka g ru p a četničkog generala Miodraga Dam janovioa, uz učešće u sta šk ih te ro rista k o je je predvodio pukovnik M atija P arac, u k ru g u logora Eboli, n a ooigled anglo-am eričkih ofiicira, n a n ajsv irep iji način je u b ila jugoslovenskog konzula u N ap u lju V icka Glumčića. • Iz A ustrije je, u oktobru 1946, ilegalno u bačena grupa od 40 naoružanih te ro rista k o ju je predvodio S tjep an Bilob rk , bivšd oficir kvislinških v o jn ih fo rm acija u Sloveniji. Upućeni su sa zadatkom da o rganizuju i izvode diverzantsko-terorističke akcije. Svi su p o h vatani i osuđeni. • Tokom 1946. i 1947. godine na p o d ru čju Slovenije, u tijesnoj povezanosti sa em ig ran tsk im cen trim a u Austrijd, u više n av rata je ubacivana te ro rističk a g rupa F erd in an d a Serenca — B oruta, k o ju su sačinjavali po zn ati saradnici okupato ra d agenti G estapoa. U graničnom p o ja su su ubijali vojnike i oficire, učesnike sastan ak a i skupova O svobodilne fro n te, a u A ustriji su tero risali Slovence k o ji su se su p ro tstav ljali takvom njihovom djelovanju. • U Jugoslaviju je 1947. i 1948. godine, u nekoliko navrata, iz Italije i A ustrije ubačeno 86 u stašk ih te ro rista koje

su predvodili poznati ra tn i zločinci i bivše u stašk e glavešine B ožidar K avran, L jubo Miloš, Ante V rban i drugi. Svi su poh vatani i osuđeni. • Iz Ita lije je januara 1948. godine ilegalno ubačen četnički teronista A ndrija Lončarić sa zadatkom da izvodi i organizuje diverzantsko-terorističke akcije. • N ešto kasnije, iz Ita lije i A ustrije je ubačena i grupa od 11 te ro rista koju je predvodio bivšii k o m an d an t četničkog b a taljo n a M ilorad Čupić, sa zadatkom da pruže pom oć odmetničkim grupam a u zem lji i da organizuju tero rističk u djelatno st u S rbiji, H rvatskoj i Voj\’odini. U o p rem an ju i organizovanju ove grupe učestvovale su obavještajne službe četiri zapadnoevropske zem lje. • Tokom 1948. godine u Jugoslaviju je ubačena i grupa od 9 ustašk ih te ro rista ko ju je predvodio D ragom ir Muša. • K oncem marta 1955. godine u Jugoslaviju su ubačena dvojica ustaškiih te ro rista sa zadatkom da organizuju i vrše tero rističk e akcije. • U Jugoslaviju su sredinom 1957. godine ubačena dvojica te ro rista iz O rganizacije srp sk ih četnika »Ravna gora« radi organizovanja d v ršen ja diverzantsko-terorističkih akcija. U hvaćeni su i osuđeni. • U oktobru 1957. su tro jica te ro rista iz redova ove organizacije izvršili n ap ad na jugoslovensku agenciju za inform acije u Panizu, gdje su podm etnuli i požar. • Iz Ita h je su 30. novembra 1957. u Jugoslaviju ubačena dvojica te ro rista iz redova »H rvatskog narodnog odbora« iz SR N jem ačke, sa zadatkom da organizuju i vrše terorističke akte, ali su, poslije o tk rivanja, uspjeli da pobjegnu u inostranstvo. • Jed an od ovdh te ro rista je, maja 1958. godine, poslije ponovnog ubacivanja u Jugoslaviju, uhvaćen i pravosnažno osuđen. • P ripadnik u stašk e em igracije iz redova »H rvatskog narodnog odbora« (Jelićevci) iz SR N jem ačke je 13. jula 1959. godine ilegalno ubačen u zem lju sa zadatkom da vrši terorističke akte d podm eće požare. • U toj godini ustašk i te ro risti su izvršili oružani napad na Jugoslovensku am basadu u Buenos Airesu.

• N aredne, 1960, godine te ro risti iz redova u stašk e emigraoije su izvršili n ap ad n a jugoslovenskog am b asad o ra i konzula u Rim u. • U T o ro n tu su, u v rijem e obilježavanja D ana R epublike, 29. novembra 1960. te ro risti iz redova fašističke kvislinške emigracije dzvršili n ap ad n a zvanice koje su prisustvovale p rijem u u Jugoslovenskom diplom atskom pred stav n ištv u , a u prostorije u k o jim a je prik aziv an film za jugoslovenske g rađane u ovom gradu bacili s u b o m b u sa am onijakom . e U p ro sto rije Službe za zaštitu jugoslovenskdh in teresa u A m basadi Svedske u B onu 8. aprila 1961. godine u stašk i te ro risti su bacili bom bu. • U noći izm eđu 11. i 12. juna 1961. rad i v ršen ja diverzantsko-teroristačkih ak cija u Jugoslaviju su u bačena tro jic a u stašk ih te ro rista iz redova »Tajne u stašk e postrojbe« iz SR N jem ačke. ® N a Jugoslovensko diplom atsko pred stav n ištv o u Sidn eju u stašk i te ro risti su n ared n o g m jeseca bacili bom bu. • Dvojica četničkih tero n ista iz O rganizacije srp sk ih četnika »Ravna Gora«, 28. oktobra 1961. iz Pariza, preko Italije, ubačeni su u Jugoslaviju rad i organizovanja i v ršen ja diverzantsko-terorističkih akoija. U bijeni su u oružanom sukobu sa organim a bezbjednosti. • U staški teroiristi iz organizacije »U jedinjeni H rvati N jem ačke su 29. novembra 1961. izvršili tero rističk i u p ad u p ro sto rije Jugoslovenskog k o n zulata u Š tu tg artu . ® Na Jugoslovensko diplom atsko p redstavništvo u Marselju u stašk i te ro risti su 23. decembra 1961. baoili plastičnu bom bu. • U p ro sto rije Jugoslovenskog iseljeničkog klu b a u Parizu 20. januara 1962. godine te ro risti iz redova fašističke kvislinške em igracije su izvršili n asilan upad. ® U julu 1962. su te ro risti iz redova ljotićevske fašističke emiigrantske organizacije »Zbor« izvršili n ap ad n a Jugoslovenski konzulat u K livlendu. ® U staški te ro risti iz redova »H rvatskog križarskog bratstva« su 29. novembra 1962. izveli oružani n ap ad n a Jugoslovensko diplom atsko p redstavništvo u Bonu. Tom p rilikom je

u bijen M omčilo Popovdć, a ra n je n S tane Dovgan, službenici u ovom predstavništvu . 9 T eroristi iz redova fašističke kvislinške em igracije su februara 1963. godine bacili p lastičn u b om bu n a Jugoslovensku am b asad u u B riselu. • D vojica te ro rista iz redova »Tajne revolucionarne u stašk e postojbe« u SR N jem ačkoj su 24. aprila 1963. ilegalno ubačeni u zem lju, s a zadatkom da vrše diverzantsko-terorističke akcije. • T eroristi iz redova »Tajne revolucionarne u stašk e postojbe« su u isto vnijeme u SR N jem ačkoj ubili jugoslovenskog građanina Anđelka V uletića zbog toga što nije h tio da stupi u redove ove organizacije i da p lati članski ulog. « T ero risti iz redova ove em igrantske organizaaije su početkom maja 1963. iz SR N jem ačke u Jugoslaviju ubacili jednog te ro ristu sa zadacim a da organizuje i izvodi terorističke akcije. • U Jugoslaviju je 6. jula 1963. iz A ustralije ubačeno 9 naoružanih te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« rad i dzvođenja diverzantsko-terorističkih akcija. U vrijem e izvođenja prve tero rističk e akcije, kad a su podm etnuli eksploziv n a pruzi R ijeka— Zagreb, otkriveni s u i osuđeni. • Sređinom avgusta 1963. u Jugoslaviju je ubačen jedan terordsta iz »Saveza d raštav a slovenskih antikom unističkih boraca« — TABOR, sa zadatkom da stv ara ilegalne punktove za organizovanje i izvođenje diverzantsko-terorističkih akoija. • Četnički te ro rista iz redova »Srpske narodne odbrane« je 23. januara 1964. godine izvršio nasilan upad u p ro sto rije JugoslovenSkog konzulata u čikagu. • Iz A ustrije su 31. maja 1964. rad i v ršenja diverzantsko-terorističkih akcija u Jugoslavdju ubačena tro jica u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog revolucdonarnog bratstva«. • Četnički te ro risti iz redova O rganizacije srpskih četnika »Ravna Gora« su 21. aprila 1965. godine izvršili n ap ad na zgradu Jugoslovenskog k o nzulata u N jujorku. • Teroaiisti iz redova »H rvatskog revolucionarnog b-ratstva« su 8. juna 1965. teško ranil-i A ntuna K larića, jugoslovenskog konzula u M inhenu.

• U staški te ro risti su 25. novembra 1965. izvršili nasiln i u p ad u p ro sto rije Jugoslovenskog kon zu lata u Š tu tg a rtu . • Četnički te ro risti iz redova »Srpske n aro d n e odbrane« su 19. decembra 1965. izvršili n ap ad na Jugoslovenski konzulat u Čikagu. • Dvojica u sta šk ih te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« su 7. marta 1966. godine, u p o slednjem tran z itu spriječeni da p ren esu 40 kilogram a eksploziva iz Belgije u SR N jem ačku za p o treb e p rip ad n ik a svoje organizacije. • U staški te ro risti su 19. maja 1966. izvršdli n ap ad n a Jugoslovenski konzulat u Š tu tg artu . « T erorista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« onem ogućen je 30. avgusta 1966. da izvrši ddverziju na Jugoslovenski k o n zu lat u M inhenu i ubistvo konzula Dimitrijevića. • Istog dana poznati teronista iz redova- »H rvatskog revolucionarnog bratsva« ub io je službenika Jugoslovenskog konzulata u Š tu tg a rtu Savu M ilovanovića. • Jed an tero rista, tak o đ e iz redova ove organizaoije, 4. septembra 1966. u F ra n k fu rtu je ub io jugoslovenskog građanina S tipu M edvidovića sam o zbog toga što je ovaj odbio da n a rever svog k ap u ta stavi u stašk u značku. • T eroristi iz red o v a fašističk e kvisldnške em igracije porijeklom iz Jugoslavije su 26. novembra 1966. u P arizu izvršili diverziju u K lubu jugoslovenske am basade i to m p rilik o m ra n ih 15 lica. • Četndčki te ro risti iz redova Srpskog om ladinskog pok re ta »Otadžbina« su 29. januara 1967. godine izvršild sinhronizovane diverzije tem p iran im m inam a n a šest jugoslovenskih diplom atskih pred stav n ištav a u SAD i K anadi. U nep u n ih trideset m in u ta eksplodirale su p o d m etn u te m ine u diplom atsko-konzularnim predstavndštvim a u V ašingtonu, N jujonku, Čdkagu, San F rancisku, Otavi d Torontu. • U Jugoslaviju su 30. juna 1967. godine iz F rancuske ilegalno ubačena p eto rica u sta šk ih te ro rista iz redova »Hrvatskog revolucionam og bratstva« sa zadatkom da vrše diverzantsko-terorističke akcije.

• U T rstu su 6. jula 1967. u stašk i te ro risti podm etnuli te m p iran u m inu u m eđ u n aro đ n i voz koji saobraća n a relaciji P ariz—B eo g rad . ® U k ru g u Jugoslovenske am basade u Oslu te ro risti iz redova u stašk e em igracije su, sredinom jula 1967, aktivirali te m p iran u m inu. • T ero risti iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« u SR N jem aokoj su 25. jula 1967. podm etnuli tem piranu miinu u m eđ u n aro d n i voz M inhen—Salcburg—B eograd, a zatim i u m eđunarodni voz koji je iz SR N jem ačke i A ustrije stigao na te rito riju SFRJ u noći između 26. i 27. jula. • T eroristi iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« su 29. novembra 1967. podm etnuli tem p iran u m in u u Jugoslovenski konzulat u M elburnu. Od eksplozije je ran jen o jedno lice. • Istog dana onem ogućen je te ro rista iz ove organizacije da, korišćenjem u ređ aja za ak tiv iran je eksploziva, izvrši diverziju na Jugoslovenski konzulat u Sidneju. ® U staški tero risti iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« u SR N jem ačkoj su 16. februara 1968. godine u Šveningenu izvršili diverziju tem piranim m inam a u zgradi u kojoj su se održavali »konzularni dani« a 18. februara u K lubu jugoslovenske am basade u Parizu. e U zgradi Jugoslovenskog konzulata u K lagenfurtu 15. marta 1968. je u poslednjem tre n u tk u spriječena eksplozija tem pirane mdne koju su podm etnuli te ro risti iz redova ove organizacije. • U Jugoslovenskom konzulatu u G racu je 24. marta 1968. eksplodirala te m p iran a m ina k o ju su podm etnuli teroristi, takođe iz redova ove organiizacije. ® T eroristi iz redova četničke em igracije S rpski omladinski p o k ret »Otadžbina« su 13. aprila 1968. izvršiili diverziju tem piranom m inom u zgradi Jugoslovenske am basade u Otavi. e T erorista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« je 28. aprila 1968. postavio dve tem p iran e m ine u garderobu Železniičke stanice Beograd, koje zbog k ratk o g spoja na uređajim a za aktiviran je nisu eksplodirale.

• Is ti te ro rista je 23. maja 1968. ponovo p o dm etnuo dvije m ine u g ard ero b u .Železničke stanice B eograd. Od eksplozije je ran je n o 14 lica. • U Z agrebu je takođe 23. maja 1968, sprečena eksplozija još dve m ine, k o je su -postavili te ro risti iz red o v a ove organizacije u SR N jem ačkoj. • T eroristi iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« u SR N jem ačkoj su 5. juna 1968. postavili tem p iran e m ine u m eđunarod n i voz M inhen— Salcburg—B eograd. « Jedan te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« je 13. jula 1968. u b io sk o p u »20. oktobar« u Beograd u podm etnuo m in u od čije eksplozije je poginulo jedno lice, a 85 je ranjeno. • N a Železniokoj stanici Beo-grad 25. septembra 1968. te ro risti iz ove organizacije su p o d m etn u li rninu, a dan kasnije ru čn u b o m b u n a sk retn icu Željezničke stanice i tem p iran u m inu n a G robnicu n aro đ n ih h e ro ja u Zagrebu. • T ero rista dz redova »H rvatskog revo lu cio n am o g bratstva« iz SR N jem ačke je 29. novembra 1968. ilegalno ubačen u Jugoslaviju, sa zadatkom da vrši te ro rističk e akcije. • T eroristi iz redova fašističke kvislinške em igraoije su sredinom 1968. godine p o d m etnuli tem p iran e m ine u zgrade Jugoslovenske am basade u K openhagenu i Oslu, 3. septembra n a b ro d u »Kupres« i 10. novembra u k m g u Jugoslovenske amb asad e u Briselu. • T eroristi iz red o v a fašističke kvislinške em igracije su 21. februara 1969. godine izvršili n ap ad na zgradu Jugoslovenskog konzulata u F ran k fu rtu , a zatim po d m etnuli požar. • U staški te ro risti iz Švedske su sredinom aprila 1969. pokušali da podm etn u tem p iran u m inu u Jugoslovensku ambasadu u K openhagenu. « U bliziini Jugoslovenske am basade u Otavi 3. maja 1969. te ro risti su podm etnuli p ak et sa eksplozivom. • U S idneju je 8. juna 1969. pred Jugoslovenskim konzulatom eksplodirala m in a k o ju su podm etnuli u stašk i teroristi. • U zgradi S kupštine opštine K nin 17. juna 1969. eksplodirala je m ina k o ju su p o d m etnuli u stašk i te ro risti iz SR N jem ačke.

• T ero rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« je 30. juna 1969. u Z apadnom B erlinu izvršio oružani n ap ad n a V ojnu m isiju SFRJ i tom p rilik o m teško ran io šefa M isije Dr A ntuna K olendića. • D rugi te ro rista, takođe iz redova ove organizacije je, u julu 1969. up u tio p o štan sk u p o šiljk u sa eksplozivom Jugoslovenskoj am basadi u B onu i K onzulatu u H am burgu. • N edaleko od Jugoslovenske am basade u K anberi 30. novembra 1969. je eksplodirala b om ba k o ju su podm etnuli u stašk i teroristi. • U staški te ro risti su 1. januara 1970. godine u klubu »Jugel« u S idneju podm etnuli bom bu sa am onijakom . • T ero rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« je 3. januara 1970. podm etnuo m inu na željezničku pru g u kod Sibenika. • T eroristi iz redova ove organizacije su 4. decembra 1970. u F ra n k fu rtu ubili jugoslovenskog g rađanina N iku Mihaljevića, a 30. đecembra ran ili dvojicu jugoslovenskih građana na jednom g rađ ilištu u T albinksu (Australija). • T eroristi iz redova fašističke kvislinške em igracije su u rezidenaiji jugoslovenskog am b asad o ra u Briselu, izvršili diverziju 8. maja 1970. • U jugoslovenskom klubu »Intem acional« u M alm eu ustaški te ro risti su aktivirali p lastičn u m inu 28. maja 1970. • U zgradi Jugoslovenske am basade u B riselu tero risti su podm etnuli b om b u 1. avgusta 1970. • U zgradi Jugoslovenskog k o n zulata u M elburnu 21. oktobra 1970. eksplodirala je m ina ko ju su podm etnuli ustaški teroristi. • U resto ran u »Dubrovnik« u B riselu 26. januara 1971. godine eksplodirala je bornba k o ju su podm etnuli četnički teroristi. • Teroristii iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« i »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) su 10. februara 1971. dzvršili te ro rističk i n ap ad na Jugoslovenski konzulat u G eteborgu i m altretirali službenike. • U staški teronisti su marta 1971. izvršili diverziju na Jugoslovenski konzulat u Milanu.

• T eroristi iz redova »Lubuiićevaca« i »H rvatskog revolucionarnog bratstva« su 7. aprila 1971. u S tokholm u n a svirep naoin ubdli jugoslovenskog am b asad o ra Vladdmira Rolovdća i ran ili službenicu A m basade M iru Š tem pihar. • T eroristi iz »H rvatskog revolucionarnog bratstv a« su 23. novembra 1971, izvršili diverziju u jugoslovenskom turistdčkom pred stav n ištv u »Adriatik« u Sidneju. Od eksplozije je ran jen o 16 lica a n ačin jen a je velika m a te rija ln a šteta. • U staški terordsti su 29. novembra 1971. izvršili n ap ad na Jugoslovensku am b asađ u u B uenos Airesu, g d je s u izazvali požar. • Istog dana su u stašk i te ro risti u jed n o m b io sk o p u u K am beri, gdje je prikazivan jugoslovenskd film , izvršil'i diverziju. • U brzom vozu n a pruzi Beč—Zidani M ost—Zagreb 23. januara 1972. godine eksploddrala je m in a k o ju su podm etnuli u stašk i tero risti. Od eksplozije je p ovrijeđeno 6 lica. • U staški te ro risti iz redova »H rvatskog n arodnog odpora« (Luburićevci) i »H rvatskog revolucionarnog bratstv a« su 26. januara 1972. po d m etn u li tem p iran u mdnu u avion JAT-a koji je letio n a liniji Stokholm — K openhagen—Beograd. M ina je eksplodirala k ad a se avion nalazio iznad te rito rije ČSSR. Poginulo je 27 lica, a jedno je teško povređeno. ® U staški te ro risti su 29. marta 1972. bacili b o m b u na jugoslovensku turistdčku agenciju »Jugoturs« u Stokholm u. • U M elburnu su početkom aprila 1972. u stašk i teroristi aktivirali bom bu u p ro sto rija m a australijsko-novozelandske banke u kojim a je b ila sm ješten a izložba p red m e ta jugoslovenske dom aće rađinosta. • Istog dana u stašk i te ro risti su u M elburnu aktivirali bom bu ispred sta n a p red sjed n ik a K om iteta za zaštitu australijskih g rađ an a jugoslovenskog porijekla. • T eroristi dz redova Srp-skog om ladinskog p o k reta »Otadžbina« su 15. juna 1972. aktivirali p lastičn u m in u pred zgradom Jugoslovenskog kon zu lata u M inhenu. ® U Jugoslaviju je 20. juna 1972. ilegalno ubačena g rupa od 19 dobro naoružanih te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« k o ji su se p reth o d n o duže p rip rem ali za

gerilsko rato v an je n a sk rovitim poligonim a A ustralije, a zatim i u SR N jem aokoj i A ustriji. Došavši s ciljem da vrše diverzantsko-terorističke akcije i »dižu ustanak«, te ro risti su ubili 13 i ranili 15 jugoslovenskih građana. U oružanom o k rša ju sa pripadnicim a M ilioije d T erito rijaln e o dbrane ub ijen o je 15 te ro rista, a četvorica su uhvaćena d pravosnažno osuđena. 9 U R evensburgu su 1. avgusta 1972. tro jica te ro rista iz organizacije »H rvatsko revolucionam o bratstvo« pokušali a te n ta t na predsednik a Sreskog suda, kojd je vodio proces p rotiv četvorice u stašk ih te ro rista n a B odenskom jezem . Sudski oinovnici su uspeli da razo m žaju aten tato re. • T ero rista dz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« koji je 5. avgusta 1972. došao dz F rancuske sa zadatkom da vrši diverzantsko-terorističke akcije uhvaćen je i pravosnažno osuđen. • U M alm eu su 15. septembra 1972. tro jica te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« i »H rvatskog n arodnog odpora« (Luburićevci) oteli švedski avion i iznudili p u štan je na slobodu ubica am b asad o ra Rolovića i njihovih pom agača, kao i napadača na Jugoslovenski konzulat u Geteborgu. • U S idneju su 16. septembra 1972. u stašk i tero risti, u rad n ji jeđnog au stralijsk o g državljanina jugoslovenskog porijekla, aktivirali bom bu od koje je teže i lakše ran jen o 18 liea. O štećena je iugoslovenska tu rističk a aaencija »Adriatik«, u neposrednoi blizini. U vezi s tim , au stralijsk a policija je organizovala raciju, pronašla skrovdšte om žja, radio-stanicu i propagandni m a terijal i otvorila istragu p ro tiv 11 ustašk ih terorista. • Dvojica te ro rista iz ređova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« su 24. septembra 1972. ilegalno ušli u zem liu i u K arlobagu ubili k om an d ira Stanice miMoije Đ u m Uzelca, a ran-ili m ilicionara B o m Josipovića, a zatim pobjegM u SR N jem aoku. ® U neposrednoj blizini jugoslovenske am basade u Parizu je 23. đecembra 1972. eksplodirala tem p iran a b om ba i teško ran ila jednog ustaškog terorustu iz redova »H m atskog revolucionam og bratstva« k oji je pokušao da m inira Ambasadu.

• U Solingenu (SR N jem ačka) te ro rista iz redova »Hrvatskog revolucionam og b ratstv a« je 29. decembra 1972. ubio jugoslovenskog građ an in a Božu M artineca. • U M elbum u su početkom 1973. gođine u stašk i te ro risti uhili jugoslovenskog g rađ an in a M ehm eda B ektaša, k oji je odbio da se p rik lju či u stašk o j em igraciji. • TeroPisti iz redova »H rvatskog revolucionam og b ratstva su sredinom februara 1973. u b ili jugoslovenskog građan in a M atu Kovačevića. « U staški teronisti su 8. aprila 1973. u N ju jo rk u ubild R udolfa M iloša, držav ljan in a SAD jugoslovenskog porijekla. • U zgradi Pošte T rakošćani u stašk i teo risti su izvršili diverziju 3. juna 1973. • Po u zo m n a ran ije teroristdčke akcije koje su izveli teroristi iz redova »H rvatskog revolucionarnog b ra tstv a iz SR N jem ačke, 8. avgusta 1973. u g arderobi Železmičke stanice Beograd došlo je do eksplozije p o d m etn u te m ine. Poginulo je jedno, a 8 lica je teže d lakše ranjeno. © Fašistička kvislinška em igracija je 22. oktobra 1973. izvršila n ap ad n a jugoslovensku am b asad u u Otavi i povnijedila dom ara. • U zgrađd p red stav n ištv a »Jugotursa« u M ilanu 7. decembra 1973. u stašk a em igracija je izvršila diverziju k o ja je prouzrokovala veliku m a te rija ln u šte tu d n a okolnim zgradam a. • U K lubu Jugoslovena u Š tu tg a rtu 5. maja 1974. godine dvojica te ro rista iz organizacije »H rvatski n aro d n i odpor« (Luburićevci) napali su nožem rad n ik a D auta Hasdća d naniijeli m u teške tjelesne povrede. • »Luburićevci« su 21. jula 1974. u N ju jo rk u organizovald napad i zapalili am eričku tu ristič k u agenoiju k o ja posluje sa jugoslovenskim tu rističk im agencijam a. • U p ro sto rijam a našeg n ajstarije g iseljeniokog dru štv a »Boka« u Buenos Aiiresu 11. septembra 1974. u stašk i te ro risti su aktivirali dvije bom be velike jačine, od čijih eksplozija je p ričin jen a ogrom na m a te rija ln a šteta. • U Buenos Airesu je 28. oktobra 1974. sp riječen a eksplozija podm etnute bom be u b io sk o p u u kom se prikazivao jugoslovenski film. B om bu su podm etnuli u stašk i tero risti.

• D vojica u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« u SR N jem ačkoj 29. oktobra 1974. ilegalno su ušli u zem lju naoružani au to m atsk im oružjem , m čnim bom bam a i d m g im diverzantskim sredstvim a. Na Veleb itu su ubili m ilicionera M ilana Vučinića, a još jednog milicionera ranili. U om žanom sukobu sa prip ad n icim a M ilicije terordsti su ubijeni. • U Jugoslaviju su 5. novembra 1974. ilegalno ubačena dvojica u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) sa zadatkom da vrše diverzantsko-terorističke akcije. © U Z agrebu je 15. novembra 1974. u P ošti 2 od eksplozije paket-m ine koji su u p u tila dvojica te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« iz SR N jem ačke poginuo rad n ik N ikola Pribinić, a dva lica su ranjena. • U F ra n k fu rtu je 30. januara 1975. godine teško ran je n poznati te ro rista dz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« od eksplozije paket-m ine k o ju je sam p rip rem ao za određene ciljeve u Jugoslaviji. • Trojiica te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« su 29. marta 1975. teško ranili M ladena Đogovića, jugoslovenskog vicekonzula u Lionu. • U Čikagu su koncem marta 1975. u stašk i te ro risti iz »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) po k u šali ate n ta t na Džona Badovinca, p red sjed n ik a dseljeničke organizacije »H vratske b ra ts k e zajedniice«. • U H am iltonu je 31. marta 1975. kanadska policija uhapsila četvoricu u stašk ih te ro rista iz redova »Luburićevaca« koji su se p rip rem ali za dzvođenje diverzantsko-terorističkih akcija protiv SFRJ i oduzela im o m žje i eksploziv. • U M inhenu je 30. aprila 1975. eksplodirala bom ba koju su u stašk i te ro risti podm etnuli pod autobus grape estrad n ih um jetn ik a iz Novog Sada. • T rojica te ro rista iz ređova »Luburićevaca« su 3. maja 1975. u N ju jo rk u izvršili napad na jugoslovenskog konzula M ilana B ulajića i njegovu suprngu. • Dvojica n aom žan ih u stašk ih te ro rista su 16. maja 1975. pokušali da nasilno u p ad n u u zgradu M isije SFRJ p ri UN u N jujorku.

® U staški te ro risti su 25. m aja 1975. ak tiv irali b o m b u u jugoslovenskom p ređ stav n ištv u »Adniatik« u M elburnu. ® Četnički te ro risti iz redova Srpskog om ladinskog pok reta »Otadžbina« su 23. juna 1975. isp red zgrade M isije SFRJ p ri OUN podm etnuli bom bu. « Koncem juna 1975. u stašk i te ro rista iz redova »Hrvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) i zapad n o n jem ačk a državljanka B arb ara P lahetka (Plachetka) upućeni su u Jugoslaviju sa zadatkom da n a ja d ra n sk o j obali u više m jesta izvrše diverzantsko-terorističke akcije. Blagovrem eno su onemogućeni d pravosnažno osuđeni. e Dvojica te ro rista iz »H rvatske rep u b lik an sk e stranke« su 27. avgusta 1975. u lokalu »Dalmacija« u N im b erg u napali i teško povrijedili jugoslovenskog g rađ an in a K rešu B rajkovića. ® U Zagrebu je 17. septembra 1975. isp red zgrade K reditne banke eksplodirala tem p iran a m ina k o ju su postavili dvojica te ro rista iz organizacije »H rvatski n aro d n i odpor« (Luburićevci). U hvaćeni su, p re d a ti su d u i osuđeni sk u p a sa 11 njiihovih veza u zem lji. ® D vojica te ro rista dz red o v a »H rvatskog revolucdonam og bratstva« s u u tri n a v ra ta u to k u septembra 1975. u jugoslovenskom konzulatu u M inhenu u p u tili paket-bom be k o je su na vrijem e otkrivene. U to k u septembra d oktobra dsti te ro risti su uputili d 4 paket-bom be jugoslovenskom konzulatu u M inhenu, a je d n u K onzulatu u D ortm undu. • Četnički teronisti su 10. oktobra 1975. napal-i i po k u šali da zapale rezidenciju našeg am b asad o ra u Briselu. e U staški te ro risti iz redova »H rvatskog naro d n o g odpora« (Luburićevci) su početkom novembra 1975. izvršili nap ad n a Tom u Zeljugu, sav jetn ik a jugoslovenske am basade u Bonu. e U p ro sto rije JAT-a u Š tu tg a rtu u stašk i te ro risti su 24. decembra 1975. podm etn u li plastio n u m inu. e U Čikagu su 29. decembra 1975. četndčki teroristd iz Srpskog om ladinskog p o k re ta »Otadžbina« po d m etn u li plastičnu m inu ispred ku će jugoslovenskog konzula Save Tem ere. e U staški te ro risti su 3. januara 1976. godine podm etnuli m inu u garaži jugoslovenskog konzulata u Š tu tg artu .

® N a terasi zgrade K onzulata u D ortm u n d u 12. ja n u a ra 1976. eksplodirala je b o m b a k o ju su postavili u stašk i tero risti. s U F ra n k fu rtu su 7. feb ru ara 1976. te ro risti iz redova »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) ubili jugoslovenskog konzula E dvina Zdovca. « Isp red zgrade jugoslovenskog linformacionog cen tra u K elnu u stašk i te ro risti su 15. m a rta 1976. aktivirali bom bu. ® U staški te ro risti su 11. ap rila 1976. u cen tru Š tu tg arta napali i teže ranili jugoslovenskog rad n ik a Rizu Salihua zbog toga što je odbio da ku p i em igrantski list »Nova H rvatska«. ® T ero risti iz redova »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevoi) su 7. ju n a 1976, u n am jeri da u b iju jugoslovenskog am basadora M om čila Vučekovića, u sm rtili K arlosa Abdalu, urugvajskog am b asad o ra u Paragvaju. © Četnički te ro risti su 9. ju n a 1976. aktivirali b om bu p red ulaznim v ratim a jugoslovenske am basade u V ašingtonu. Od eksplozije su ra n je n a dva Lica. # U Jugoslaviji su 12. ju n a 1976. uhvaćena i pravosnažno osuđena dvojica ustašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog revoluoionam og bratstva«, k oji su iz SR N jem ačke upućeni sa zadatkom da izvode diverzantsko-terorističke akoije n a sportskim objektim a i m asovno posjećenim priredbam a. ® Dvojica u stašk ih te ro rista iz »H rvatskog n arodnog odpora« (Luburićevci) izvršdli su 28. ju n a 1976. oružani napad na V ladim ira Topića, jugoslovenskog vicekonzula u Dizeldorfu. © Četvorica ustašk ih te ro rista iz redova »Hr\',atskog revoIucinarodnog bratstv a« iz SR N jem ačke su 9. ju la 1976. angažovali jednog zapadnonjem ačkog građanina da n a pod ru čju Crikvenice i O patije postavi tem p iran e mine. 9 Pet u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) su 10. sep tem b ra 1976. kiđnapovali avion am eričke kom panije TWA sa 92 p u tn ik a dok je letio. Prilikom dem ontiranja tem pirane bom be ko ju su tero risti ostavili na jednoj n ju jo ršk o j željezničkoj stanici poginuo je jedan, a ran je n a su dva am erička policajca. ® Terordsta dz redova »H rvatskog oslobodilačkog pokreta« je 26. m a rta 1977. godine u M iluzu (Francuska) ubio jugoslovenskog građanina M ilorada Tom anovića.

• U K livlenđu je 17. aprila 1977. te ro rista iz »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) u sm rtio Jan k a M ihalića, uglednog člana jugoslovenske iseljeničke organiizacije »H rvatska b ra tsk a zajednica«. • T ero rista iz red o v a »H rvatskog revolucionarnog bratstva« je 12. juna 1977. u F ra n k fu rtu napao i ran io jugoslovenskog ra d n ik a D žem alji Eleza. • T rojica u stašk ih te ro rista iz »H rvatske rep u b h k an sk e stranke« s u 14. juna 1977. u N ju jo rk u izvršiili te ro rističk i nap ad n a S talnu mdsiju SFR J p ri OUN i to m p rilik o m ran ili dom ara Radomdra Medića. • Od eksplozije m ine u m eđ u n aro d n o m vozu D ortm und-Atina (Hellas Express) n a otv o ren o j pruzi kod T rbovlja, k o ju su podm etnuli u stašk i te ro risti iz SR N jem ačke, 19. juna 1977. je poginuo jugoslovenski g rađ an in B esim Pobrić, a 8 p u tn ik a, m eđu k o jim a d 4 fiinska državljana, je povređeno. • U staški te ro risti iz »H rvatskog n arodnog odpora« (Luburićevci) s u 24. juna 1977. ak tiv irali eksplozivnu n ap rav u u kući Džona Badovinca, p red sjed n ik a iseljeničke organizacije »H rvatska b ra ts k a zajednica«. • Jed an te ro rista iz red o v a »Luburićevaca« je 3. jula 1977. u S idneju bacio tri diimne bom be u salu u kojoj su estrad n i um jetnici iz Jugoslavije izvodili k o ncert. ® U staški te ro risti su krajem avgusta 1977. ak tiv irali m inu u kući Džona B ireka, vlasnika hrv atsk o g radio-časa iz KHvlenda, kojd je odbio da u sv o jim em isijam a n ap ad a Jugoslaviju. • U staški te ro risti su 30. septembra 1977. ubili uglednog jugoslovenskog iseljenika d r V ladim ira Sovdlja. • U staški te ro risti su 28. novembra 1977. postavili paket-bom bu ispred ulaznih v rata jugoslovenskog konzulata u Lionu, a u p ro sto rije K luba jugoslovenskih rad n ik a u Toršingenu (SR N jem ačka) baaili su »M olotovljev koktel«. • F ašistička kvisldnška em igracija je 3. decembra 1977. podm etnula bom bu veliike razo m e moći u poslovnicu JAT-a u M elburnu. ® Isp red Železničke stanice Šentilj 4. decembra 1977. je eksplodirala te m p iran a m ina u m eđ unarodnom vozu k o ji sa-

ob raća n a relaciji H am burg-Beograd-Bar. P odm etnuli su je u stašk i tero risti. S pravom se m ože reći da je 1978. godina p ro tek la u znaku te ro rističk ih akcija »Luburićevaca«: ® 18. februara izvršili su n ap ad n a R edakciju lista »Naše novine« u Sidneju. « 21. februara u N ju jo rk u su, iz vatrenog oru žja ranili našeg iseljenika V jekoslava Radovića. u red n ik a Lista »Vidici«. • 3. marta u San F rancisku su izvršili diverziju na jugoslovenski konzulat. ® 16 marta u Čikagu su ispalili vđše m etak a n a k u ću u kojoj je stanovao jugoslovenski konzul B ranko Lekić. U drugoj polovini marta u San P edru su zapalili Klub Jugoslovena. Koncem marta i u prvoj polovini aprila »Luburićevci« su: ® u H anoveru dzvršili n ap ad n a jugoslovenski konzulat; • u M inhenu su četiri člana ove organizacije napali jugoslovensko p rh n ed n o predstavništvo; • u D ortm undu isu dvojica pokušali da izvedu terorističku akciju n a K lub Jugoslovena; ® u Šveningenu su zapalili Klub Jugoslovena. U toku maja »Luburićevci« su: ® u San P edru pod m etn u li eksploziv u Klub Jugoslovena; ® u H anoveru oštetili jugoslovensko p rivredno predstavništvo; ® u Gegenu napali Klub Jugoslovena. U junu i julu »Luburićevci« su: © u S idneju izvršili n ap ad na jugoslovenski konzulat; • u H anoveru fizioki n ap ali jugoslovenskog konzula; ® u N ju jo rk u napali i oštetih p ro sto rije jugoslovenskog predstavništva. ® Polovinom avgusta 1978. »Luburićevci« su u N ju jo rk u podm etnuli bom be u zgradu OUN d na jednoj željezničkoj stanici. ® Početkom septembra 1978. au stralijsk a policija je uhapsila dvadesetak u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog revolu-

cionam og bratstva« k o ji su p rip rem ali u bacivanje diverzantske g rape sa eksplozivom i drugim ddverzantskim m aterijalo m . ® U Čikagu su u to k u novembra 1978. dvojica te ro rista iz redova »Luburićevaca« o k u p irali K onzulat SR N jem ačke i kao taoce držali 8 službenika rad i u cjen jiv an ja d a se p u ste n a slobodu poznati organizatori i učesniici te ro rističk ih ak cija u stašk e em igracije u SR N jem ačkoj. • Početkom oktobra 1978. »Luburićevci« su u Šveningenu podm etnuli eksploziv u K lubu Jugoslovena. • U Čikagu i N ju jo rk u je u novembru 1978. p e t četničkih te ro rista dz redova S rpskog om ladinskog p o k reta »Otadžbina« onem ogućeno da izvedu diverzantsko-terorističke akcije n a jugoslovenska diplom atsk a p red stav n ištv a u SAD i K anadi. ® T eroristi iz redova fašističke kvislinške em igracije su 6. januara 1979. godine izveli n ap ad na p ro sto rije JAT i jugoslovenskog tu rističk o g p red stav n ištv a u P arizu i po d m etn u li požar. • T eroristi dz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« u SR N jem aokoj su 4. februara 1979. u Jugoslaviju ubacili veće količine oru žja rad i izvođenja diverzantsko-terorističkih akcija, ali su blagovrem eno oktriveni i onem ogućeni. ® A ustralijska p o licija je 8. februara 1979. u Sddneju uhapsila 7 u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatske republikanske stranke« k o d ikojih je p ro n ašla veću količinu eksploziva, oružje i otrov. Sve je to bilo n am ijen jen o za v ršenje n ap ad a n a iseljenički klub u K am b ram ati, agenciju »G eneralturist«, dvoranu u S idneju u kojoj je treb alo da se održi k o n c e rt grupe pjevača iz Jugoslavije, stan jugoslovenskog generalnog konzula, i za tro v an je sidnejskog vodovoda. Šest te ro rista je osuđeno na visoke zatvorske kazne. ® P red Slovenačkim k u ltu rn im dom om u K livlendu je 30. marta 1979. došlo do eksplozije k o ja je razo rila knjdžaru u kojoj se p ro d a ju jugoslovenske novine, vlasništvo Andija T urkm ana, am eričkog građ an in a jugoslovenskog porijekla. ® A m erička policija je 4. aprila 1979. uhajpsila jednog te ro ristu iz redova »Luburićevaca« u čijoj kući je otkrivena veća kolioina oružja i m unicije.

• »Luburićevci« su 6. aprila 1979. u S an P edru aktivirali m in u po red autom ob ila F ran je Striškovića, am eričkog građan in a jugoslovenskog porijekla. • U Jugoslavijii je 25. maja 1979. otkriveno 7 članova ilegalne tero rističk e grupe k o ju je up u tio poznati organizator terorizm a iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« u SR N jem ačkoj, sa zađacim a da vrše điverzantsko-terorističke akcije. • Četnički te ro risti iz redova Srpskog om ladinskog pok re ta »Otadžbdna« su 20. juna 1979. izvršili otm icu am eričkog aviona »boing 727«, k oji je leteo n a lin iji N jujork-Č ikago sa 137 putnika. • U SFRJ je početkom avgusta 1979. uhapšen te ro rista iz redova »H rvatskog oslobodilačkog pokreta« u Francuskoj k oji je upućen sa zadatkom da vrši tero rističk e akcije. e T ero rista iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstva« u A ustraliji je 19. oktobra 1979. ušao u Jugoslaviju sa zadatkom da izvodi tero rističk e akcije. ® Koncem oktobra 1979. spriječen je n ap ad n a jugoslovenski konzulat u M arselju, k ao i pokušaj a ten tata na dvojicu naših g rađ an a u Im o tsk o m i S plitu koji su organizovali teroristi iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« u SR N jem ačkoj. • U Z agrebu i S am oboru je 13. novembra 1979. onemogućena sedm očlana g rupa da izvede teroristdčke akcije. G rupu su osnovali ustaški tero-risti iz redova »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevci) u SR N jem ačkoj. Od članova gm p e je ođuzeta veća količina oružja, m unicije i diverzantskog materijala. • Ustaškd teronis-ti iz redova »H rvatskog narodnog odpora« (Luburićevcd) su 4. decembra 1979. u p ro sto rijam a turističke agencije jugoslovenskog iseljenika R udenjak Vlahe u N ju jo rk u aktivirali bom bu. Od eksplozije bom be povrijeđene su dvije službenice agencdje d jed an policajac. • U staški te ro risti su 11. februara 1980. godine izvršili oružani napad na M arka Šunjica, jugoslovenskog am basadora u K arakasu.

• U staški te ro risti su 3. juna 1980. a k tra r a li eksploziv koji je oštetio Kip slobode u N ju jo rk u d m uzej k oji se nalazi isp red ovog spom enika. • U staški te ro risti su 13. juna 1979. u Detrodtu dzvršili diverziju u sali u kojoj se održavao s a sta n a k posvećen prom jenam a u k u ltu ri. © T eroristi iz redova alb an sk e em igracije su 19. avgusta 1980. ispalili tri m etk a n a automobdl savetnika jugoslovenske am basade u B riselu Anakioskog. • U klubovim a Jugoslovena u F lurtvagenu i Šveningenu su 4. novembra 1980. eksplodirale bom be k o je su podm etnuli ustaški te ro risti u organizaciji poznatog teroniste iz redova »H rvatskog revolucionam og bratstv a« u SR N jem ačkoj. e U N ju jo rk u je 13. decembra 1980. h ap šen jem p etorice u stašk ih te ro rista iz redova »H rvatskog n arodnog odpora« (Luburićevci) onem ogućena otm ica aviona. • U Im otskom su 1. januara 1981. godine u h ap šen a četvorica u stašk ih te ro rista kojd su upućeni po zadacim a »Hrvatskog revolucionam og bratstva« iz SR N jem ačke da vrše diverzantske tero rističk e akcije. • U F ra n k fu rtu je 5. januara 1981. njem ačk a po licija uhapsila tro jic u te ro rista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« koji su upućeni sa zadacdma da vrše te ro rističk e akcdje u Jugoslaviji. • T ero rista iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« iz SR N jem ačke je 11. februara 1981. u bačen u Jugoslaviju rad i v ršen ja tero ristio k ih akcija. • Trojdca terordsta iz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« izvršili su 22. februara 1981. n ap ad u K lubu jugoslovenskih g rađ an a u W etzlam (SR N jem ačka). • U M elbum u su 25. aprila 1981. u stašk i i albanski teroristi izvršili napad na jugoslovensko p rivredno p redstavništvo. • U B riselu je te ro rista iz redova albanske em igracije 1. maja 1981. izvršio n ap ad na p ro sto rije T urističkog saveza Jugoslavije, a zatim p o dm etnuo požar. • U staški te ro risti su 4. juna 1981. izvršili n ap ad na zgradu jugoslovenske am basade u Stokholm u. • U B riselu su 17. juna 1981, tro jic a teronista iz redova »Crvenog narodnog fronta« n ap ali K lub Jugoslovena i podm et-

nuli požar, a su trad an su ga, u ponovljenom napadu, ozbiljno oštetili. • T ero rista iz redova organizacije »Savez Kosovara« je 6. jula 1981. u San F ran cisk u u sm rtio jugoslovenskog građan in a F ahri R epišta. @ T eroristi iz redova »Crvenog naro d n o g fronta« su 7. jula 1981. u N am iru (Belgija) napali i zapalili Klub Jugoslovena, a 10. jula i K lub Jugoslovena u Briselu. • T eroristi iz redova »Crvenog narodnog fronta« su 14. jula 1981. u Bniselu raniili B lagoja Anakioskog, savetnika, i F ranca Špidlera, službenika jugoslovenske am basade. @ T eroristi iz redova »Cr\',e nog narodnog fronta« su 4. avgusta 1981. u B riselu ubili S to jan a Đ erića i ranili Režo Zuku, službenike jugoslovenske am basade. ® U M inhenu je 9. avgusta 1981. teronista iz redova »Hrvatskog državotvornog pofcreta« podm etnuo b om bu u kući poznatog izdavača R olfa Šulca, zbog štam p an ja knjige V ladim ira D edijera o Titu. ® U B riselu je 12. avgusta 1981. belgijsfci građanin povezan sa albansfcom tero rističk o m em igracijom podm etnuo požar u p ro sto rije Tunističkog saveza Jugoslavije. • U F ran k fu rtu su 7. oktobra 1981. te ro risti iz redova »H rvatskog oslobodilačkog pokreta« pod m etn u li eksploziv isp red predstavništva JAT-a i T urističkog saveza Jugoslavije, a jedan m jesec kasnije i u Jugoslovenskom inform ativnom cen tru u Š tutgartu. ® T eroristi iz redova »Pokreta za u jed in jen je d oslobođen je M akedonije« (DOOM) su 21. novembra 1981. podm etnuli eksploziv n a ulazna v rata M akedonske pravoslavne crkve u F risk ra ju (A ustralija). ® Četvorica u stašk ih te ro rista dz redova »H rvatskog revolucionarnog bratstva« su 22. novembra 1981. u Fridrihshafenu, um jesto u p ro sto rije RU Novi Beograd, podm etnuli eksploziv u K onstrukcioni b iro »Dornije«. • U Čikagu su 9. clecembra 1981. tero risti iz redova alb anske em igrantske organizacije »Savez Kosovara« izvršili diverziju podm etanjem eksploziva u Klub Jugoslovena.

• T eroristi iz »Pokreta za alb an sk u so cijalističk u repubIiku u Jugoslaviji« su 27. januara 1982. godine podm etnuli eksploziv u K lub Jugoslovena u D ortm undu. • T eroristi iz redova ove organizacdje su 3. marta 1982. izveli oružani n ap ad n a K lub Jugoslovena u B riselu i u b ili Muham eda Visovića i M ehali M emedovskog, a raruili L ju b išu Paunoviea i M uju H usića. • D vojica te ro rista iz »P okreta za alb an sk u socijalističku rep u b h k u u Jugoslavijd« su 18. marta 1982. pokušali da kidn ap u ju jugoslovenskog n o v in ara u Briselu. • T eroristi iz redova albanske em igracije su 19. maja 1982. ubili P etra R ohačeka i ran ili Josifa Trapanovskog. • T ero rista iz red o v a »H rvatskog državotvom og pokreta« je 26. maja 1982. po d m etn u o eksploziv u zgradi firm e »Renk« u A usburgu (SR N jem aoka) u kojoj se nalazi K lub Jugoslovenskih g rađ an a n a p rivrem enom ra d u u in o stran stv u . • T ero rista iz iste organizacije je 4. jula 1982. podm etnuo b om bu isp red u lazn ih v ra ta P redstavništva JAT u Njujorku. • Teronisti iz ove organizacije su 26. jula 1982. podm etnuli eksploziv u re sto ra n u »Smokva« n a Pagu i tak o ran ili đva hca, a 1. avgusta eksploziv u re sto ra n u »Galeb« u Rijeci, kojom prilikom su povređena 3 hca. Oni su i p red zgradom Skupštine opštine Bdograd na M ora, 9. avgusta, postavili tem p iran u bom bu, kao i u tu rističk im o b jek tim a u Šdbeniiku (18. avgusta) d Z ad ra (15. septembra), k ad a je došlo do eksplozije i ra n ja v an ja gostiju. • T ero risti dz red o v a »H rvatskog d ržav o tv o m o g pokreta« iz SR N jem ačke su isp red trgovine »Lasta« u Vdnkovcima 4. aprila 1983. godine postavild te m p ira n u m inu, k o ja je eksplodirala. • T eroristi iz ove organizacije su 26. jula 1983. u Stokholm u izveli nap ad n a p ro sto rije »Geneksa«. • U K arsfrueu s-u dvojica u stašk ih te ro rista 7. avgusta 1983. ubili vatrenim oružjem jugoslovenskog d ržavljanina Tata r Jusufa, zbog p retp o stav k e da je agent jugoslovenske službe bezbjednosti. • N a benzinskoj pumpd u Slavonskom B rodu, 28. avgusta 1983, i n a Željezndčkoj standci u Vinkovoim a, 25. decembra,

te ro risti iz redova »H rvatskog državotvom og pokreta« su podm etnuli eksploziv. ® T ero rista iz reao v a ove organizacije je 27. decem bra 1983. podm etnuo eksploziv u p ro sto rije »Jugotursa« u Štutgartu. ® T ero rista iz redova fašističke kvdslinške em igracije je 17. ja n u a ra 1984. godine izvršio n ap ad v atren im oružjem na A m basadu SFRJ u K openhagenu. © T ero rista iz redova albanske em igracije je 5. feb ru ara 1984. izvršio diverziju n a jugoslovensko p rivredno predstavništvo u Briselu. © T rojica te ro rista iz redova »H rvatskog državotvom og pokreta« su 6. m a ja 1984. u Lozani iz vatrenog oru žja ubili Diku Blagojevića, p o tp red sjed n ik a K luba jugoslovenskdh građana »Domovina«. @ T eroristi iz redova ove organizacije su 29. novem bra 1984. u H am burgu izvršili n ap ad na K lub Jugoslovena, gdje su podm etnuli požar. ® T ero rista iz »Pokreta za alb an sk u socijalističku republiku u Jugoslaviji« je početkom 1985. godine u H am burgu vatrenim oružjem izvršio oružani n ap ad na gru p u jugoslovenskih rad n ik a na privrem enom ra d u u inostranstvu. Tom prihkom su u b ijen i H asan i B ejti Ajeti. ® T ero rista iz redova albanske em igracije je u Geteborgu hladnim oružjem napao delegaoiju sa Kosova. ® T eroristi iz redova »H rvatskog državotvornog pokreta« u SR N jem ačkoj su 7. ju la 1985. podm etnuli m inu u prostorije hotela »Slavija« u O patiji. ® T eroristi iz redova u stašk e em igracije su 12. m aja 1986. godine pokušali da unesu diverzantski m aterdjal u zgradu jugoslovenskog diplom atskog p redstavništva u Otavi. ® T eroristi iz redova »H rvatskog državotvornog pokreta« su 18. m a ja 1986. aktivirali bom bu u p ro sto rijam a kom panije k oja p ro d aje autom obile »Jugo« u K livlendu (SAD). © T eroristi iz redova u stašk e em igracije su 29. decem bra 1986. izvršili diverziju n a jugoslovensko privredno predstavništvo u M elburnu.

e T eroristi iz »P okreta za alb an sk u sooijalističku republiku u Jugoslaviji« su 1987. godine u Ženevi n ap ali jugoslovenskog diplom atu D im itrijevića i nan ijeli m u povrede. © U Š tu tg a rtu su 8. novembra 1987. onem ogućeni teroristi iz »Pokreta za alb an sk u sooijalističku rep u b lik u u Jugoslaviji« da k id n ap u ju jugoslovenskog konzula Im era K lokoćija. ® T eroristi iz redova u stašk e em igracije su 15. marta 1988. godine isp red glavnog ulaza u jugoslovensku am b asad u u B em u postavili eksplozivnu napravu. © U staški te ro risti s u 4. đecembra 1988. bacili »MolotovIjev koktel« n a vozilo u kom se nalazio M om ir Daoić, predsjednik Jugoslovenskog cen tra u Adelaidi (A ustralija).

Tlraž 2.000

Štampa »ZEMUNSKA ŠTAMPA« — ZEMUN, M aršala T ita 46—48