Ričnik zapadnoercegovačkoga govora 9789537238186 [PDF]

Zitiervorschau

NAKLADNICI

Ogranak Matice hrvatske u Širokom Brijegu DAN do.o., Zagreb

ZA NAKLADNIKE Predrag Kožul Ivana Bekić

UREDNIK

Vjekoslav Boban

OCINJIVAČI Sanja Vulić Ivan Jurčević

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska bilioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo

8 1 1 . 163.42'282.4(038) KRALJEVIĆ, Ante Ričnik zapadnoercegovačkoga govora / Ante Kraljević. - Široki Brijeg : Matica hrvatska; Zagreb : Dan, 2013. - LXXVI, 468 str. : graf. prikazi; 24 cm Bibliografija: str.

[439]-455 ; bibliografske i druge bilješke uz tekst.

ISBN 978-9958-672-05-7 (Matica hrvatska) COBISS.BH-ID 206405 18

CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjiž­ nice u Zagrebu pod brojem 8533 16

ISBN: 978-953-7238-18-6 (DAN) ISBN: 978-9958-672-05-7 (MH)

Ante Kraljević

v

RICNIK ZAPADNOERCEGOVAČKOGA GOVORA

nil maticahrvatska DAN O).,"I'allak Matice "!�'alske II Širokom Ilriie).,"I1

Široki Brig - Zagreb, 2013.

Zahvala Budući da sam nakon završetka sridnjeg učilišća napustio zapadnu Hercegovinu i veći dio života proveo u sridini koja je književna i kajkavska, zaboravio sam mno­ ge ridko rabljene riči iz rodnoga kraja, bilo podpuno, bilo njihovo značenje, bilo (riđe) naglasak. A i čitao sam svakojakih knjiga, pa za mnoge riči nisam bio siguran jesu li to riči zapadnohercegovačkog ili inoga govora ili propisanoga jezika. Sbog toga je bilo potribno proviriti, ovirodostojiti svu nakupinu riči iz sićanja ili iz knji­ gopisja propitom osoba manje zatrovanih propisanim jezikom, a to su mogle biti uglavnom one, koje su rođene prije 1930. i koje su malo ili nimalo izbivale iz pod­ ručja o kojem ·e rič. Svima n·ima, mojim kazivačima, duboko sam zahvalan. Prije svih oži Kral"eviću Jurin (Kočerin - Rujan, *1921. - t2001.), tek pis­ menu čoviku, koji je, međutim, najbolje shvatio važnost onoga što činim i razumio smisao onoga što tražim. Mnoge smo dane proveli zajedno, radeći i po više sati bez stanke, unatoč kazivačevu narušenu sdravlju. Knjige obično kasne, pa Božo ovu ni­ je dočekao. Ivanu Kraljeviću Martinovu (Kočerin - Rujan, *1932.). Ruži Kraljević Martinovoj (Kočerin - Rujan, *1930.; Mostar). Ruži Kraljević Ivanovoj (rođ. Bakula, Posušje - Batin, *1933.; Rujan). Ivi Suton Antino . rođ. Sesar, Kočerin - Podvranić, * 1926.; Rujan). ati·i Suton Ivanovo· - "Jurišića" (Kočerin - Rujan, *1930. - t2007.). Anti Galiću "Asniću" (Kočerin - Ljubotići, * 1932.) Mati Sutonu Šimunovu (Kočerin - Rujan, *1928.; Banjaluka; Zagreb). \Mirku Pejić� (Sutina - Zagradina, * 1930. - t2011.). Stipi Martinoviću �,Križiću" (Kočerin - Rujan, * 1929.). ati Sutonu "Ivkiću"j (Kočerin - Rujan, * 1909. - t2001.). Ani Piriji (rođ. Kraljević, Kočerin - Podvranić, * 1933.; Nimačka; Zagreb). Petru Ivančiću (Tomislavgrad - Grabovica, *1947.; Zagreb). Ivici Jurčeviću (Tomislavgrad - Stipanjići, *1948.; Zagreb). Jozi Kraljeviću Martinovu (Kočerin ..:... Rujan, *1942.; Široki Brig; Mostar). Marku ĆavaruIlijinu (Široki Brig - Oklaji, *1937.; Zagreb). Ivanu (Iki) Buli "Čulankiću" (Zvirovići - Prćavci, *1922.). Blagi Gadži (Zvirovići - Prćavci, * 1946.; Zagreb). Miroslavu Buli "Didi" (Zvirovići - Prćavci, *1954.; Zagreb).

\M

\petru "Periši" Oreču Antin� (P. Gradac, * 1 925. ; Sarajevo; P. Gradac t2012.).

Mati Grubišiću (P. Gradac, * 1 929.). Franji Jukiću "Šijoroviću" (Posušje - Osoje, *1934.; Široki Brig; Mostar; Sara­ jevo; Za reb . ari"anu Laže!" (Posušje - Podbila, * 1898. ; Slovenija; Nimačka; Zagreb t2002. , na· stari· emu kazivaču, čoviku koji je živio u tri stolića. Juri Sutonu Matinu - "Pri ovidžiću' (Kočerin - Rujan, * 1923. - t2005.). Jelici Kraljević Jozinoj (Široki Brig, *1963. ; Mostar) za pomoć u određivanju latinskih naziva niekih biljaka. Radoslavu Kraljeviću Ivanovu (Kočerin - Rujan, *1972. ; Zagreb). Anđelku ŠušnjaruAntinu (Posušje - Čitluk, * 1 958.). Jasni Marić (rođ. Petric, Posušje, * 1958.; Zagreb). Miri Lažeta (rođ. Budimir, Posušje - Podbila, * 1961.; Zagreb). Anti Loboji Vinkovu (Veljaci, * 1 958.; Zagreb). IGrgi Kvesić� (Kočerin - Budim, * 1 910. - t1999.). Posebice fra Svetozaru Kraljeviću (Kočerin - Podvranić, * 1951.; Sarajevo; Zag­ reb; New York; Konjic; Međugorje; Zagreb), koji je posebno prilagodio uho i, za razliku od mnogih, znao svakodnevno bi1ižiti ono što bi mu bilo "sumnjivo" ; svaki njegov poziv donosio je tuce riči, koje nisu bile ni u bazi ni u glavi. Mojim roditeljima i rodbini, susidima, drugovima iz ditinjstva, zemlji, kamenu i suncu, kazivačima spomenutima i nespomenutima, poznatima i nepoznatima, pis­ cima svih velii koji su pisali na zavičajnome govoru - svima koji su govorili, posve­ ćena je ova knjiga. A. K.

Proslov Ivan je šestdesetih izlivao i brusio križeve i nadgrobne ploče na Kopilici, a ja sam olovkom ucrtavao i, kao kovač Vignja Miloševića godine 1404., odlitom dubio slova o onima koji su pod zemljom. Kovač uriza bosančicom u hercegovačkom živ­ cu, a ja rimskom kapitalom u kuliru. Tu je tek početak razlika. U zadnjemu redku na Vignjevoj ploči kovač uriza ono sudbonosno: Ja s 'm bil kako vi este, vi ćete biti kakov sam ja, a ja sam na svakom križu na kraju upisivao ono obično i sebično: S.P. SINOVI ili S.P. UCVILJENA ŽENA MARA ili ... Drago mi je bilo to S.P., jer mi je kratilo muke oko rabošenja. Dugo nisam bio svistan, zašto mi se ta slika iz ditčačtva uztrajno vraćala u sića­ nje za vrime višegodišnjega rada na ovoj knjizi. Na kraju sam shvatio, da su se pos­ lovi dozivali, da sam u oba slučaja radio isti: upisivao imena umrlih. Na ovu nadgrobnu ploču upisao sam priko trinaest tisuća mrtvih (i umirućih), da se harna i nehama rodbina siti svojih niekad milih. Sbog toga i podpis dolnjim ru­ bom ploče rimskom kapitalom (ili kako se to sada kaže Times New Romanom):

S. P. TUGUJUĆI SKUPLJAČ

1.

UVOD

Pri osmišljavanju Ričnika zapadnoercegovačkoga govora (RiZEG) pošlo se od s1idećih činjenica i pridpostavka: - da postoji hrvatski standardni jezik (ma što se pod tim podrazumivalo), - da kao ostvaraji hrvatskoga jezika postoje govori, medu inima i zapadnohercegovački (ZH-govor), - da je ZH-govor gotovo izključivo govor Hrvata u zapadpoj Hercegovini, - da ZH-govor ima veće ili manje ričničko blago, riči kojega ili glasoslovno, ili oblikoslovno, ili značenjski, ili na razini izričaja nisu dilom hrvatskoga stan­ dardnojezičnoga ričnika, - da bi ričnik ZH-govora tribao biti razlikovan u odnosu na standardnojezični, - da je ričničko blago ZH-govora bilo podložno snažnim inojezičnim utiecajima, - da ne postoji hrvatski pravopis;l da, uvitno, postoje ričnik hrvatskoga jezika2 i hrvatska slovnica. l U ovoj se kujizi rabi hrvatski povistni pravopis na osnovici zapadnog ili novoštokavskog (šćakavskog) ikavskog podnaričja. Iznimke su od ikavskog odraza jata slideće: l) e> e ili ie: cesta, golem, mezg(r)a, slezena, sieta, smiM, veza, vreteno; u zapadnohercegovačkome govoru, koji je posvemno ikavski, kaže se testa, slezen (ž), smeđ, vrteno, a golem, mezg(r)a, sieta i veža ne postoje; "iznimke" su i u ričima cesar, crevlja, klen »drvo«, krmelj i zacenuti se gdi jat nije dokazan, a sredstvo i posredstvo kasnije su posuđenice (iz ruskog); 2) pre-> prie- (za razliku od pri- ) u pridrnetačnih složenica: priebiti : pribiti, priebivati : pribivati, priebići : pribići, priebrtijati : pribrajati, priMati ; pridati, pritfći: prići, prielaz : prilaz, pritfnos : prinos, pritfpis : pripis, priekriti : prikriti, priegrizti: prigrizti, prieglas, priegovtirati: prigova­ rati, prieletiti : priletiti, pritfliv : priliv, prienfti : prinIti, priepadati : pripadati, pritfpiv : pripiv, prievesti : privesti, prievijati: privijati, priestolje ... 3) prem-> priem- / pram: prierna, priernac priemda (do-, 0-, od-, pri-, raz-, s-)priemiti / -priernati,

4) 5)

6)

dopriema, oprierna, odpriema (iJdpriemnf, Odpriemnica, Odpriemničkf, odpriemnfk, odpriemni­ na), prlprierna (prl'prieman, prl'priemnf), rdzpriema, sprema (spriemiič, spriemačica, sprieman (­ mna, -mna), pospriernati, spriemica, spriemfšćnf, spriemfšće, pospriernati, spriemnica, spriemnik, spriemno, spriemnost, spriemnica; napram. Rečeno pod 2. i 3. ne vridi za pred (prid), preko (pri­ ko) i dotične složenice, te za prez- (prizime); -tec-> -tiec- (za razliku od -tic- (ticati, taknuti): dotiecati: doticati, iztiecati : izticati, natiecati se

: nliticati1•2, odtiecati, obtiecati, potiecati : poticati, prietiecatiJ,2, pritiecati, protiecati, stiecati : sticati, utiecati : uticati, zatiecati : zliticati; ne-> nie- u pridrnetačnih im., prid., zam. i prilo za razliku od ni-: niekoliclna; niegdašnjf (-ii, -e), niekadašnjf (-ii, -e); niečijf (-ii, -e) : ničijI, niekakiiv (-kva, -kvo) : nIKakav, niekf (-ii, -o), niekojf (-ii, -e) .' nikoji, niešto : ništa, nietko : nitko, poniekf (-ii, -o), poniekojf (-ii, -e), poniešto, poniet­ ko; niekad(a) : nl'kad(a), niegda : nigda, niegdi : nIgdi, niekiiko : nikako, niekamo : nikamo, niekfh »oko«, niekoliko : niKoliko, niekud : nIkud, poniegdi, poniekad, niekoć; donieklf, odnie­ kli; -el (?-el), -en (? -en), -men> -eo / -el, -en u im. i prid. dočetcima: kUpelj; lanen, miden, rUmen;

debeo, liiseo, veseo.'

1.1. Zemljopisni okvir Hercegovina i zapadna Hercegovina kroz povist su značile različita zemljopisna područja. Ovdi će se samo odrediti granice područja ZH-govora, priema tomu i nje­ gova ričnika, koje će se tek mistimice podudarati s bivšim ili sadašnjim državnima, upravno-pravnima, crkvenima ili inima. Granice su područja zapadnohercegovačkoga govora, riči kojega ulaze u RiZEG, ove: - iztok, jugoiztok: zapadna obala Neretve od Vrda na siveru do Dretelja iznad Čapljine na jugu, ne ubrajajući pri tom zapadni Mostar i prigradska naselja Ili­ će, Cim, Vihoviće i Raštane, te sela u kanjonu Neretve južno od Mostara: Ro­ doč, Jasenicu, Bačeviće i Žitomislić; od Dretelja granica ide izmedu Čapljine i sela Trebižat do Pruda, gdi izbija na granicu Republike Hrvatske; - jugozapad, zapad, siverozapad: granica Republike Hrvatske od Pruda do vrha Maglaj kod Čaprazlija u Livanjskom polju; - siverozapad, siver: Čaprazlije, Čelebići, Golija, Krug-planina, Cincar, Kupreš­ ka vrata, Mračaj, Vukovsko, Zvirnjača, Ljubuša, Vran, Risovac, Čvrsnica, iz­ vor Drežanke, Čabulja, Vrdi; ovaj se dio granice ne smatra krutim. U razmatrano područje ne ulaze izdvojci ("enklave") s muslimanskim i pravo­ slavnim pučanstvom.

1.2. Skupljanje riči Riči za ovaj ričnik nisu skupljane t. zvo obradom terena, što se čini nemogućim. Najveći je broj natuknica iz skupljačeva sićanja i podsićanja. Slučajno je zapisan i nadnevak ubi1ižbe prvih dvadesetak riči, 30. travnja 1 983., što ne znači da se na rič­ niku radilo priko trideset godina. Štoviše u početku nije ni bilo nakane da se sastavi ričnik; više je to sličilo na uzničke zapise po samičkim zidovima. Kao: neka bude zapisano; možda će nietko niekada pročitati. Osim sićanja, svoga i onih s kojima sam razgovarao, rnnožtvo "potvrda" i "no­ vih" riči našao sam u knjigopisju starijih, ali i mladih pisaca i književnika. Na naj­ sočnijem ZH-govoru pisali su književnici: fra Martin Mikulić (Ružići), Frano Vu­ koja (Ljubotići), Vladimir Pavlović (Trebižat), ss. Marija Ancila Bubalo (Turčino­ vići), Milka Tica (Dužice), Branko Pašalić (Tomislavgrad), Petar Miloš (Crvenice), Ivan Ićan Ramljak (Tribistovo), fra Petar Bakula (Rastovača), Slavo Antin Bago (Čitluk, Posušje), Radica Leko (Podvranić); narodoslovci: Ivan Alilović (Ružići), skupina stručnjaka u Glasniku Zemaljskoga muzeja Sarajevo (gdi se krajem šestde­ setih obradila cilina života i povisti ondašnje obćine Lištica). Koristio sam se i knji­ gama narodoslova, književnika i prievoditelja iz susidnih pokrajina kao što su: fra Silvestar Kutleša (Gornji Vinjani), Mate Maras (Studenci), Ivan Raos (Medov Do­ lac), Marko Dragić (Rama), Alija Nametak (Mostar), don Frano Ivanišević (Poljica). 2 Misli se na Rječnik hrvatskogjezika Jure Šonje II nakladi LZMK i ŠK, Zagreb, 2000., koji bi, da nije ve­ likim dilom razlikovni ričnik hrvatskog i srbskoga jezika, te ričnik stranih riči i pokrajšćine - mogao biti obćejezič­ nim hrvatskim ričnikom.

XII

Za dio ričničkoga blaga - onaj iz knj igopisj a, sa svim podatcima (značenje, raz­ prostninjenost, način uporabe i dr.) - tribalo je proviriti kod kazivača činjenicu, jesu li to riči ZH-govora (naime za nieke se riči skupljaču činilo da pripadaju tom govo­ ru, ali provirom to nije potvrđeno; naravno, bilo je i suprotnih slučajeva). U starijih pisaca (Martić, Mikulić, Bakula) ima množtvo riči, za koje nisam us­ pio naći govorne potvrde, što znači da su ili izumrle, ili su nanos izvana (onodobni su franjevci školovani na stranim učilišćima), ili su njihove osobne tvorbe. Primiri­ ce, samo u Četiri dila godine Bakula ima 432 nestandardne riči, koje nisu uvršćene u ovaj ričnik. Sve obavisti o svakoj riči - natuknici: - oblik, naglasak, značenje, pojavno suričje; oznaka prvoga kazivača, ako postoji, oznaka kazivača - potvrđivača, oznaka pisanoga d'i1a bilo kao izvora ili potvrđivača; - uporabni primir koji bi se mogao uvrstiti u ričnik; - podatci prikupljeni iz izkonoslovnih ričnika, i - razne ine obavisti činile su radni ričnički članak, koji se sastojao iz dvi ciline: dila koji će se izpisivati i onoga koji ne će. Tako radna inačica ričnika ima 1.318, a tiskana 542 stranice (go­ tovo dva i pol puta manje). Primirice, sve obavisti za izričaj babini ziijmenfci imaju 208 redaka u radnome ričničkome članku, dok izpisni (28 redaka) glasi: �

babIn prid. ; babini stogovi {samo u pismici} [Pusti, spuže, rogove / na babine stogove. / Ako ne ćeš pustiti, /ja ću tebe ubiti / u zelenoj travi / sikiron po glavi.] ; babini

zajmenlci (zajmenlci) dani lošega vrimena početkom ožujka, Grgurovi ukovi {svi kazivači različito tumače pojam i pričaju različitu, ali nitko cilovitu i razgovitnu priču} [Bila nonomo u omadiji, bnijkovi­ ću moj, neka baba i imala krda marve. o­ krenilo lfpo vrime, veljača biše pri kraju, izjanjili se janjci, ojarili se j21rići, i baba naumi ranije gonit ajvan il planinu pr'­

kasno govoreći: " Ne bojin te se, velja ve­ ljača, govno govnača: u mene su avni pe­ taci, jarci devetaci, janjci tfkavci, kiJzlići

v6kavci, telići bekavci, junci bUkavci { . . . u mene s u telčići - o dpedljajim roščići, u mene su janjčići - od pedlja jim bičići ... } ". Pokupila baba sve i otpt'tljala u Vran-pl21ninu. Kad je to vIdila veljača, zajml u laška tri {devet; petnes} dana, jer je prikrajčila, st'z'gne babu na M1denoj pla­ nini, pa susnjižicon, snjigon, krUpon, le­ don, vltron udari straga, a Grgfuovi tiko­ vi sprida. Ne dade se debela marva, rvala se i drečala ž'llava baba puna tri dana, dok nije skočila naglavačke u stap, pa se smrzla i skamenila, i ona i njezina marva. I danas moreš vIdit sk21menjenu babu u stapu i oko njejanjce, j21riće , telčiće ... ]

1.3. Mirila uvrstbe Uvidivši da je glavna mana većine dosad objavljenih ričnika govora, pogotovo onih iz štokavice, uvršćivanje množtva standardnih riči sbog nedostatka čvrstih mi­ rila uvrstbe, skupljač se pokušao držati ovih obćih mirila: a) U RiZEG su uvršćene: 1.3.1. riči ZH-govora, zemljopisno određenog pod toč. 1.1., žIve u razdoblju 1955 . - 1965. (približno), a

XIII

1. .3.2. koje glasovno ili značenjski ne pripadaju standardnomu hrvatskomu jeziku, te one koje u njemu ne postoje (pri čemu je, uglavnom, mirilo RHJ), 1 .3.3. manji broj riči iz knjigopisja, za koje skupljač nije našao ustmenu potvr­ du, ali je velika virojatnost da su još žive na užemu području ili se vrlo ridko rabe, 1 .3 .4. inojezičnice ušle u govor nakon rečenoga razdoblja, koje su zanimljive sbog načina glasovne prilagodbe govoru (ograničen broj riči novonim­ čtine - "gastarbajterizmi"); b) U RiZEG nisu uvršćene riči određene pod a) ako su: 1 .3.5. vlastita imena: - pnZImena, - osobna imena: Ćisav, Verdo, Gabra, Vojsa, kao ni njihove umanjenice i odmi1ice; nadimci: BGćan, Crvenko, Ćisto, Jimuz, Gajtan, Šunje, Trkelfin; oprizimenjeni nadimci: Gajtan-ov-ić »Gajtanov sin«, Jimuz-ov-ić; paimen­ ci: Maka, Makan, Marka, Markeša (v. }ins); oprizimenjeni paimenci - na­ dimci: Makan-ov-ić »Makanov sin«, Markeš-ić; ženski nadimci - prizi­ menci: Bašić > Baš-uša »ona čije je divojačko prizime Bašić«, Mikulić > Mikul-juša, Tica > Tič-in-uša; imenci (imenačni nadimci): Pere > Per-in­ ica »Perina žena«, Petar > Petr-ov-ica (uz ridke iznimke: }ins, Salamun, ir­ ud), - zemljopisnice (velekopna, države, pokrajine, područja, krajevi) i mis­ topisnice (gradovi, naselja, sela, zaseoci; planine, brda, gore, doline, polja, posidi, pašnjaci, šume, njive, livade, oranice), te narodci (etnici, nazivi sta­ novnika napučenih mista) i posvojci (ktetici, pridivi od imena nap'učenih mista) (uz ridke iznimke: Bijakova, Merika, Mićen, Nevijarka, Rvackii, rvackl, Talijanac; područja zapadne Hercegovine: Bekija, belđjskl, Belevarija), - vodonazivi (rike, potoci, slapovi, vrila, jezera), - imena bogova, božanstava, svetaca, proroka (osim ridkih iznimaka: Mamed - radi se o učestalici i o više glasovnih promina); 1 .3.6. nazivi biljaka (osim ridkih sveobćih učestalica: crnograb, kljen, mukinja, raštika, slatkovina, škripavac), 1 .3.7. zamišljenice ("konstrukti") kao što su kl'kica (um. od kl'ka), 1 .3.8. riči koje imaju drugčiji naglasak od standardnoga (osim ako naglasak ni­ je znamonosan: krava: krava, kuća: kUća, noga: noga, tava: tava), 1 .3 .9. riči kod kojih se razlika podrazumiva (na pr. osmerojstruk), osim počet­ nih u nizu (v. dvojstruk, trojstruk), 1 .3 . 1 0. neodređen broj izpunbenih ("sativnih") glagola s pridmetkom na-, 1 .3. 1 1 . glagolnice, osim kod vrlo ridkih iznimaka, kada su samostalne, odvoje­ ne često rabljene riči (v. ašikovanje, ćosanje, paletkovanje, 1 .3. 12. riči koje se glasovno razlikuju u tičnim položajima, a ta je razlika zna­ čajka i govorenoga standarda: nat (nat kućan), š (š njan), šljubit se, iž (iž nje), kot (kot kuće), ota3 (ota3 ga zovnu), 1 .3 . 1 3 . prilozi koji su govorniku hrvatskoga jezika jednostavnom tvorbenom obrazicom pridvidivi, izvedivi iz pridiva (od kolturan »uljudan« lako se izvodi kolturno »uljudno«),

XIV

1 .3.14. posvojni pridivi: kusonfin; nimfn, 1 .3 .15. posvojni pridivi dometčane tvorbe na -iji (umisto -ji) osim najučestali­ jih (jcmjetijf, magaretijf, kravijl). S obzirom na mirilo pod toč. 1.3 .2. valja reći, da nisu sve glasovne razlike razlo­ gom uvrstbe, nego samo one čiji je redni broj u križnici pod toč. 2.4. otisnut mast­ notiskom. Vrimensko ograničenje iz toč. 1.3 . 1 . bilo je nužno sbog jakih utiecaja nanosa iz slavonskih i zagrebačkih govora, učilišća i javnih priobćivala. Sakupljač je nastojao popisati sva imena domaćih životinja (u natuknicama pisa­ na malim početnim slovom), ali ne smatra da je popis konačan. Ograničenja pod b) uvedena su sbog razloga gospodarnosti i načela obćegovor­ noga ričnika. Naime, broj vlastitih imena virojatno je toliki, da bi napunio manji rič­ nik (što se tiče osobnih imena, samo ime Ivan ima 55 pairnenaka, v. Ans), što se može uztvrditi i za nazive iz biljinstva. Dok za izradu ričnika mistopisa još uvik ima vrimena, ako ništa drugo, postoje mimičke izprave i zemljišćnici, za ričnik bilj in­ stva možda je već priekasno. Potonji podrazumiva zajednički rad jezikoslovca, bi­ ljoslova i kazivača, kako bi se izradio sveobuhvatan ričnik s mnogim suodnosnica­ ma. Kazivača je vrlo malo i svakim danom sve manje.

1.4. Sastav ričničkoga članka Svaka rič u ričniku ima svoj članak, uglavak pisarnski odvojen od susidnih. Rič na koju 'se članak odnosi, natuknica, njegovim je prvim dilom. Članci su u ričniku . poredani abecednim redom natuknica. ,-------0--

,

>_

I

I

1

:

-. . . . . J� . ... .

.

....... . ...

.�

.....

Natuknica Slovnička oznaka

� �--3:- ;�:::

_______________

Redni broj značenjske odrednice PN, -�j, p�' zru

>

Znak odvajanja izričaja (sveze, izraza, (;)) Izričaj

Članak načelno mo.že imati slideće dilove: l . natuknica (dika), 2. redni broj natu­ knice, ako je istopisnica (kuka l), 3 . slovnička oznaka (ž, prid. odr., srastl.), 4. ričos­ lovna odrednica (knjiž., rid.,), 5. redni broj značenjske odrednice (10), 6. oznaka znaxv

čenjske pododrednice (a), b)), 7. značenjska odrednica, 8. uporabni primir [Tebi vala, tebi dika, tebi slava privelika. 10 Isuse, bUdi w3.ljen po sve vike v'ikov '. Amen.] , 9. izričaj (sveza, izraz) (dika nebeska), 10. napomena ({tako priema E; čini se ipak da se radi o 10znoj podlozi}), 11. izkonoslovni dio (11. 1 . znak odvajana dila (O), 11.2. redni broj tumačenja postanja (1 .), 11.3. inoj ezična odrednica (tur. hamal < ar. hammal »no­

sač«)).

Broj dilova dotičnoga članka, njegov sastav, ovisi o naravi natuknice. Natuknicom može biti osnovni lik svake prominijive riči ili neprominljiva rič, uz iznimku: 1.4. 1 . ridkih srast1ica, koje se u govoru shvaćaju kao jedna rič: misusovo, ujmocii, diš, moš,

1.4.2. triju glagola u 1. 1. jd. prezenta: molju, velju, vlau, 1 .4.3. malog broja učestalih pridiva i priloga u komparativu sbog glasovnih raz­ lika: dugljf, kašnje, lašnje, lišpf. Pišu li se dvi ili više natuknica na isti način (istopisnice), svaka ima prislovak u vidu rednog arapskoga broja: kulja1 ž (ob. u mn. kulje; i pospr.) drob, trbuh, trbušina kUlja2 ž ona koja je kuljava

Ako natuknica ima inačicu koja se samo naglasno, po rodu ili neznatno po liku razlikuje od natuknice, takva se inačica ne smatra zasebnom natuknicom, nego se navodi (kosopisom u malim zagradama) iza slovničke odrednice:

mureće sr (murećep m) crna tinta, crnilo [Zlata uze divit i artije, I Murećepa čin se knjIge pišu. I KnjIgu piše Zlata plemenita. . . ] O ar. muriikkiib »sastavljen, mišan« > tur. miirekkep

Ako je natuknica standardna rič ili rič nepoznata značenja, a javlja se u izričaju, ne daje se njezina značenjska odrednica: meso sr; prOdat kravu na meso prodati kravu u svrhu klanja bedra ž; od svoje bedre iz svoje glave, iz svoje pameti

Ako natuknica, osim standardnoga, ima i posebno značenje u govoru, daje se samo odrednica potonjega: mak m 10 tref (kao oznaka igraće karte) 20 (makovi) jedan bod u igri žandara Glagolu u natuknici, koji može biti i povratni, pridružena je zaminica se u malim zagradama, te se oba značenja daju u zajedničkoj odrednici: mložit (se) nesvrš.

množiti (se),

a ako to nije moguće, zaminica se navodi na početku zasebne značenjske odrednice: mrkat nesvrš. (0-) 1 0 oplođivati ovcu (o ovnu) [Ovce moje pliindujte u toru, IMfka će vas ovan na motoru {t. j. veterinar}] 20 (se) a) izkazivati spolni nagon (o ov­

cama), uzp.: bisnit, kucat se, macit se, mlatit se, tirat se, tuć se, vikat se, vodit b) prost. spolno obćiti

Neprominjivi dio natuknice, koji se u izričaju zaminjuje znakom ,,-", odvaja se od prominjivoga dila znakom ,,[" : mukla1 ž; -e ti je lako ti je [Muke (ti) mu Oe) bl'! pošten, kadje vukara.]

Svaka natuknica koja se javlja kao dio značenjske odrednice nieke druge riči, pi­ sana je kosopisom, a ako se javlja u primiru - običnim tiskom, što se može smatrati uputnicom.

XVI

Slov ničke su oznake kratice pojedinih vrsta riči (prid., zam.), a ako je natuknica iillenica, oznaka daje obavist o slovničkome rodu (ž, m, sr, ž množ.), odnosno o gla­ golskom vidu, ako je natuknica glagol (svrš., nesvrš., (ne)svrš.). U slovničke oznake svrstani su i oblikoslovni podatci (podatci o pridmetačnim izvedenicama glagola, koje se pojavljuju kao natuknice - uvik ako postoje, te, podatci o sklonitbi ili sprež­ nji - ridko):

vić nesvrš. (iz-, 0-, ob-; vršen, vfšeš, vrše, vršemo, vršete, vršu; vršuć (vljuć) ; vrši; vr šen; vrjo (vrjo), vrla (vfla, vrla), vrlo (vNo)) 10 odvajati na guvnu zrnje od žit­ noga klasja goneći po njemu konje, vršiti 20 prien. skakati, igrati se, tutnjiti mrtac m (G mrca, N mn. mrcž) mrtvac [Kad se mim ponese, nema stajanja ni spUšta­ nja do greblja]; čuvat mrca bditi cilu noć uz pokojnika [Mrca tribii svit noć čuvat, jer ako priko njega priskoči mac'ka, posta će vukOdlak.]; iibać mrca doći u kuću gdi je pokojnik, pomoliti se i dati sućut Ričoslovna je odrednica kratica kojom se daju obavisti o razini, učestalosti ili načinu uporabe natuknice, suričju njezine uporabe (knjiž., pogr., prien., rid., šp., ublaž.,

vojn.). Svaka se značenjska odrednica, ako ih je više, može sasto jati od više dilova na­ čelno ovim redom: opis značenja natuknice na propisanome jeziku, istoznačnice u propisanome jeziku (definicija), istoznačnice u govoru (tiskane kosopisom), uputa na suodnosnice (blizkoznačnice, uzporednice i suprotnice) u vidu kratice (uzp.,

supr.). Ričnik je priemrižen uputama na istoznačnice, te suodnosnice, što je pri sastav­ ljanju ričnika iziskivalo poseban napor. Te upute pomažu koristniku u stiecanju ci­ lovitijeg uvida u suodnose među ričima, bili oni

1. oblikoslovni 1. 1. tvorba obćih imenica znakovita za prizimena: ---""'_ -ć ,-----------

•

I

••

... ----31""'mm L '-

Prvo značenje značenjske odrednice Drugo značenje značenjske odredll1ce

majković m onaj koji je nalik majcI; maj-

�d�}�b�����·��'if�6l��fj����iXi.ql'

_ Početak uzporedničkoga niza L---...----_Uputnica

1. 2. tvorba ublaženica glasovnim prominama: Gog m ublaž. od Bog (u kletvama i psovka­ ma), uzp. Bor,Dog, Glog, Rog, Tog; Goga ti (gogati) Boga ti [Kažu, šta gOd zbabna žena zapita, morajOj se dat. A šta ako ode

u unutrašnji i zapita en-de-a, Goga ti!?] xvrI

ili 2. značenjski (gdi je osnovno značenje zajedničko, na pr. »duhan«): ercegovac m; velikI

vrsta hercegovačkoga duhana (manje prihvaćenoga), uzp.: buba­ '"

lovac, kuso, macedonac.J mriško, ravnjak, šeginovac, tanče [Dođi Spero, da ću ti du­ vima, / Ercegovca, sl'tno iskrižana. ]

Uputnice na suodnosnice, osim užih jezikoslovnih, imaju i narodoslovnu ulogu (na pr. koliko ima vrsta igala ili kola, i koji su njihovi nazivi): čevaIduša ž velika igla kojom se šiju vriće, slamarice, madraci, samari, opanci, čavalduša, uzp.: duvanjski, ppančara, pletit/fi, samarica, suiglica, šivatka, vezitka [Cevalduša jedno ilvo l'mii, a ni na to ne čuje.] o tur. r;uvaldlz < per. guwiil »vrića« + duz prez. osnova od dubten »šiti« dilber m I O dragan; ljubavnik [Nej, delu, nabrkajde, / makaj delu, / čuj dilberu, / ajde, de!] 20 vrsta hercegovačkoga narod­ noga kola, paun, uzp.: bokulja, kolanje, odavica2, proleta, taraban, trojanac, trusa O tur. dilber »isto« < per. dilber »srcono­ ša« (dil »srce« + biir < burdiin »nositi«)

Ako je natuknica obrađena u članku njezine istoznačnice, umisto njezine zna­ čenj ske odrednice, radi gospodarnosti, navodi se uputnica u vidu kratice (v.). Napomene se mogu odnositi na bilo koji dio ričničkoga članka i odvojene su vi­ tičastim zagradama:

naizust, napamet, nausnice {PS Č : nakorič; Osv 1 : jakoržječ »naustice, bez pisma«} kućeber m putujući prodavač sitne (uresne) robe iz Imotske krajine, galentar, kor­ par, uzp. nosavica O ? {RLI: kočaber < Kočevje, "odakli je bilo mnogo takvih tr­ govaca" } naokorič prilo

Priko šest tisuća natuknica oprimireno je kratkim oblicima ustmenoga duhovno­ ga stvaralačtva hercegovačkih Hrvata (izreke, pouke, pravila, načela, poslovice, za­ gonetke, dositke, gatke, bajalice, propisi za likarije, mišljenja, pogledi, običaji, vi­ rovanja, sgode, molitve, molitvice, opisi stvari ili pojmova iz natuknica; deseterački stihovi iz guslarskih (junačkih, lirskih, šaljivih) pisama, rimovani deseterački dvos­ tisi (ganga, bećarac, brojka), nabožne pisme, tužbalice, nabrajalice, sdravice; pri­ miri iz knjigopisja). Svi su primiri naglašeni, osim onih iz knjigopisja. Naglasci na niekim ričima u stihovima mogu se razlikovati od onih u običnu govoru (sbog ritma i rime). Nieki primiri svojom dužinom narušavaju ričoslovna pravila, sbog čega skupljač nimalo ne žali, jer primiri u ovome ričniku nisu samo uporabni obrazci nego i još poniešto. Načelno, nijedan primir nije skupljačev, pa on ne snosi nikakvu ćudored­ nu niti tvarnopravnu odgovornost za možebitne loše poslidice iz naslidovanja, pri-

XVIII

državanja i primine u njima navedenih poruka, ali ne zaslužuje ni hvalu za suprotno. Izkonoslovni dio sadrže natuknice koje postanjem ne pripadaju hrvatskomu (sta­ rohrvatskomu, prahrvatskomu) jezičnomu sloju. Znak pitanja bilo gdi u članku znači (sakupljačevu) dvojbu oko onog što Iza znaka s1idi. * *

*

Brojitbu na kraju ovog poglavlja dugujem nekolicini velenaredaba (macros) koje sam sastavio u okviru korišćene naputbine, a ne opsidnutosti sbrajanjem.3 Možda se komu ti pokazatelji učine zanimljivi (moguće dilom i neočekivani, jer, primirice, nitko od upitanih nije pridpostavljao, da bi iztočnica u ričniku bilo izpod 20%).4

3 Sbroj riči po vrstama riči uglavnom se ne podudara s brojem natuknica, jer ista natuknica može biti dvovrstna (na pr. i prid. i pril.). 4 U drugome dilu prve križnice posuđenice su svrstane u skupine, po miri1u, načelno, zadnjega posridnika; primirice, žalca je mađ., iako je posridnički niz: mađ. zSĆlk < nim. Sack < grč. UrJ.KKOr;, lat. saccus < babilonski šaqqu, hebr. šaq. U posuđenice su se ubrajale samo osnovne posuđene riči, a ne i tvorbe hrvatskih riči s posuđenim pridmetcima i dočetcirna; duviJjn, duvanina i još desetak izvedenica riči duviin ubrajaju se u izt., a troška-li, prdek­ ana, prigiba-li nisu. Pratar-luk je rom., a ne izt. Svaka istoznačnica, kojoj je osnovna rič posuđenica, sbraja se u dotičnoj skupini: kUruz i kokUruz povećavaju izt. za dvi pojavnice. Složenice s dajbudi jednom posuđenom sastav­ nicom ubrajaju se u posuđenice: džlibožder, tinto/apis, bugiir-kabimica. .

XIX

1.5. Brojitba OI

.�

.�

.§=

D Dž Đ E F

G H I J K L L.i

M N

"'"

5

6

7

8

1,53

115

132

24

725

5,55

385

497

76

197

1,51

85

118

21

3

o

P

1,67

114

149

171 1,31

86

107

17

539

4,13

308

281

51

42

0,32

22

33

72

0,55

32

34

0,26

17

8

0,06

2

6

448

3,43

235

S

Š

T U

V Z Z

�

..

��

�

� �"" )�� )��oo � \\)

9

10

ii!

...

�

�

�.. � .. � ti :g )�.. t; rom. � "" '"� G"� ;,.

12

II

13

12

21

18

17

he!.

izt.

germ.

14

15

16

9

111

mađ. ost.

15

3

1

21

130

10

111

8

157

28

2

19

1

2

55

2

19

4

2

35

1

1

5

4

37

2

19

2

75

3

38

5

11

3

78

32

160

18

31

11

96

6

1

3

5

O

J

1

30

1

52

5

4

9

2

3

10

39

3

18

3

2

2

6

1

3

13

1

2

O

1

1

5

307

43

9

90

4

41

3

12

30

12

4

500

3,83

222

86

19

27

364

7

38

7

40

4

1,55

108

138

17

4

1

10

23

15

8

2

41

1

1076

8,24

490

737

85

1

3

25

215

21

140

14

154

30

306

2,34

154

215

28

9

55

3

44

2

15

20

27

0,21

20

17

4

6

O

2

4,86

339

413

72

1

19

123

12

90

11

81

16

731

5,60

330

153

64

6

90

406

14

28

2

49

11

5

0,04

1

2

2

1

827

6,33

366

207

58

6

52

485

15

31

5

38

17

6

46

796

21

114

22

102

9

193

6

32

7

36

3

6

3

3

1

10

7

5

2

1

4

1

38

3

1

16

1

2

14

5

2

95

7

751

783

132

468

3,58

244

228

37

992

7,60

466

484

92

5

5

41

365

13

39

11

90

502

3,85

218

325

38

5

2

8

120

6

60

6

32

8

5

27

101

6

48

6

71

22

46

361

10

15

1

48

9

1

24

80

17

32

4

36

33

3

e

2

467

3,58

227

286

51

556

4,26

229

104

32

435

3,33

219

255

58

764

5,85

351

186

47

25

506

5

19

71

12

1

149

1,14

80

91

14

3

41

2

8

3

1

2

241 1.003

153 1.521

463

51

I 13.056

% rom. =

100 1.367 6.216

6.410 1.112

1

56

34 552

47,61 49,10 8,52 0,43 0,26 4,23

4.791

36,70

1,85

44

7,68 1,17 11,65 3,55 0,39 0,34

romanšćina: lat., kllat., srlat., kslat., balk. lat., nlat., dairn., dalm.-rom., frnč., ven., mIet., trŠć., tal., jtal., sard., siv.-tal., rum., dako-rum., vlaš., cine., istro-rom., fr., stfr., jfr., iber., španj. i port.

xx

18

17

202

1760 13,48

R

4

§

.

24

635

N.i

", ....

""

218

Ć

.

:si ....

200

B e e

.. OO

.i:;

,,,,' ,,'

2

A

'='

&

O/O

.... 0:1 Z l

.OO' 'OJ '1: N ...

hel = helenšćina: grč., dor. i ngr. izt. = iztočnice: ar., per., tur., sttur., turk., iran., stiran., i av. germ. = geimanšćina: germ., got., stvnim., srvnim., vnim., nim., bav., austr., niz., stnord.

i eng.

mađ. = mađaršćina: mađ. ost. = ostali jezici: hebr.,

sem., sir., etiop., etf., gal., ilir., iliro-trač., alb., sanskr., ind.,

cig., indon., jap. i meks. * *

*

Datoteka RiZEG-a

Broj 1 2 3 4 5

Opis Stranica Uglavaka Redaka Riči Znakova

Uneseno 1 .3 1 8 1 8.587 1 30. 1 89 760.593 4.5 1 8.765

U izpisu 544 1 8.212 50.41 1 279.320 1 .634.420

XXI

2. O ZH-GOVORU ZH-govor pripada štokavskomu naričju, zapadnomu podnaričju (novoštokav­ skomu ikavskomu), koje je ujeqno podlogom hrvatskoga standardnoga jezika. On je dilom štakavski, a dilom šćakavski, s oštrom granicom među njima u svisti govorni­ ka. Popis njegovih glasoslovnih i oblikoslovnih značajka naveden je u poglavlju 2.4., a karta ZH-govoni dodana je na kraju knjige. O ZH-govoru pisali su u sklopu inih sadržaja Milass, Rešetar6, Ivić1, Jurčević8, Šimundić9, OkukalO, Kovačevićll, Lisac12 i dr., a Asimu je Peci zapadnohercegovač­ ki govor (ikavskoštakavski) tribao biti pridmetom cilovita iztraživanja.13 Njegova knjiga o tom govoru (tim govorima) "osebujan" je uradak škole "srpskohrvatskog jezika", koji kadkad prieraste i u "srpski" . 14 Daleko bi odvelo razmatranje ciloga Pecina iztraživanja, pa se ovdi navode samo nieki njegovi poslidci: - na karti govora i susidnih govora, Dobro Selo siveroiztočno je od Britvice, Iz­ bično jugoiztočno od Kočerina, Vašarovići su južno od Crvenoga Grma, Go­ ranci su na Neretvi, a Imotski siverozapadno od Posušja;15 - osnovni mu je, i gotovo jedini, "izvor" o podritlu stanovničtva zapadne Herce­ govine Jevto Dedijer (Hercegovina, SEZb, XII, Beograd, 1 909.);16 5

Milas, Matej: Današnji mostarski dijalekat, Rad JAZU, knj. 153., Zagreb, 1903.

6 Rešetar, Milan: Der štokavische Dialekt, Beč, 1907.

7 Ivić, Pavle: Dijalektologija srpskohrvatskogjezika, Novi Sad, 1956. 8 Jurčević, Ivan: Prilog proučavanju govora sela Kovača kod Duvna, Prilozi proučavanju jezika, knj. 15., Novi Sad, 1979. 9 Šimundić, Mate: Govor Imotske krajine i Bekije, ANUBiH, Djela XLI, Odjeljenje društvenih nauka, knj. 26., Sarajevo, 1971. 10 Okuka, Miloš: Govorne osobine stanovništva Drežnice, GZM u Sarajevu, n. s. knj. 38., Sarajevo, 1983. 11 Kovačević, Marko: Duvanjski govor i njegove posebnosti, u: Duvanjski zbornik - zbornik radova s među­ narodnoga skupa "Duvanjski kraj kroz povijest", Tomislavgrad, 6-7. srpnja 2000., Hrvatski institut za povijest, Zagreb - "Naša ognjišta" , Tomislavgrad - Zajednica Duvnjaka Tomislavgrad, Zagreb; Zagreb - Tomislavgrad, 2000. 12 Lisac, Josip: Hrvatska dijalektologija 1., Golden marketing - Tehnička knjiga, Zagreb, 2003. 13 Peco, Asim: Ikavskoštakavski govori zapadne Hercegovine, ANUBiH, Djela knj. LXI, Odjeljenje društvenih nauka, knj. 35, Sarajevo, 1986. 14 U radu Mostarski govor u svjetlosti hercegovačkih govora kao cjeline (Most, Časopis za obrazovanje, na­ uku i kulturu, br. 186 (97 - nova serija), god. XXX ., Mostar, 2005.) Peco piše o tome govoru "srpskohrvatskog je­ zika" ; piše srbskim jezik6m na iekavici. Da mu se miša iekavica i ekavica (reč, poreklo, ovde), može se shvatiti, ali da podsvist toliko utieče na .svist, teže je shvatljivo. Naime, nakon niekoliko "srpskohrvat�kih" jezika, odjednom Peco, na str. 46., kaže: "Ja ću ovdje ukazati samo na neke probleme, o kojima govori i M. Sator, kako bi se imala cjelovit a predstava o njihovom porijeklu i njihovim vrijednostima na srpskom (sic!) jezičkom području." 1 Peco, Ikavskoštokavski, 8. . o'

�

•

- u.poglavlju o "porijeklu zapadnohercegovačke štokavštine" auktor nas upozna­ je "sa nekim istorijskim podacima" po načelu biranih, poželjnih navoda;17 - na početku su prikazane i povistne karte iz Istorije naroda Jugoslavije (koja, uzput, nije u knjigopisju): prva iz 2. pol. 10 st. sa Zahumljem i Bosnom u ok­ viru Duklje, druga u doba Nemanje s granicom Srbije na Vrulji izpod Zadvarja i treća od doba Stipana Prvovinčanoga do Stipana Dečanskoga (1330.) s istom tom granicom, e da bi se prikazala neprikidnost vlasti i pripadnosti; 18 - pozivajući se na Ćorovića, Raška Gora mu je virojatno staro područje raške države, ako ne i sama granična oznaka;19 - slidi sridišćna tvrdnja: "Dokle danas dopiru granice štakavštine u ovom dijelu Hercegovine, dotle su, sigurno, dopirale granice srednjovjekovne srpske drža­ ve u kojoj je bilo središte što-govora (isp. Ivić, Dijalektologija; Dialekte, 196)";20 - "Ali ako je tu štakavština samosvojna, izvorna i autohtona, za ikavštinu se to ne bi moglo tako sigurano tvrditi. Ikavština - kao govorni tip - mogla je i u ove predjele da se širi s juga i zapada. Ima dosta razloga da se pomišlja i na njeno širenje u ove krajeve zajedno sa širenjem srednjovjekovne bosanske dr­ žave prierna iztoku. " ;21 - nalazi i slideće oblike i naglaske: sm'tJat se, smijalo se (Izbično); dviju i dv't'ma, sritan, trišnjev, vinčani kum (Grude), St't'panjdan (Vranić), nisu sml'li 't'ć, poila šetka, drža (78) (Orahovije), sećam se (Međugorje), samlet (Vitina); ora (sva mista, 78); Cfnač, izbično, 't'zbičanskl, Vranić (197 - 199) [smijat se, dviju, dvima, srl'tan, trlsnjev, vinčanI ivinčanI, Stipanjdan, smijalo se, nisu sml'li fć, poO)ila šetka, sfćan se, samlit, ora, Crnač, izbično, izbičkl, VraniĆ];22 - u zamini krajnjega -l glagolskoga pridiva radnoga ne razlikuje akanje/okanje od jakanja/jokanja, niti uzpostavlja granicu između njih (nije ista granica mogli/mogo i rĆldija/rĆldijo);23

16

N. d., l l. 17 N. d., 12.: Kako nas istoričari obavještavaju, car Heraklije »ustupio (je) Srbima zbog Obara opustele

zemlje: Srbiju, Pogansku (tj. neretljansku oblast), Zahumlje i Travuniju s Konavljem« (Ćorović, Historija, JOO}.U XIII vijeku oblast između Neretve i Cetine pripadala je Petru, koji je bio iz porodice humskog kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje (op. cit. 223).U tom periodu granica srpske države, prima Ćoroviću, dopiralaje do Vrulje, kod Makarske. » ... Tuje kralj Milutin 1303/4. god., u vreme kada muje sin gospodario Zahumljem, imao sastanke sa Pavlom Šubićem« (op. cit. 234). 18 N. d., 16. -18.

19 N. d., 13. Osim mistopisa Raška Gora postoji sivemo od Gruda i Raško polje, za koje Peco i Ćorović nisu znali, pa nisu niti mogli uzpostaviti zapadniju graničnu oznaku. Inače, oba su mistopisa najvirojatnije od riči rQšak (češće: �išak) obrađene u ovom ričniku. 2 N. d., 14. 21 N. d., 15. Prije je imao poniešto inčije mišljenje: "Na istočnoj strani od Neretve, bez ikakve sumnje, autohtono stanovništvo uvijek je bilo jekavsko; zapadno od Neretve, isto tako, nikada nije bilo mnogo jekavaca. Jekavska sela koja se danas nalaze na tom području, uglavnom uz samu Neretvu, novijeg su postanja, odnosno pra­ voslavno stanovništvo nije na tom terenu autohtono.", Južnoslavenskifilolog, kuj. XXV., Institut za srpskohrvatski jezik, �ograd, 1961. -1962., str. 314. N. d., 65. -78. 23 N. d., 75 . - 94. Što se tiče potvrda iznosi nevirojatne podatke. U Kočerinu primirice, mome rodnome mistu, daje 17 potvrda za -ija (l), a 18 za -ijo.

�

XXIV

- sve značajke ZH-govora koje naslućuju vezu s čakavicom (ikavica, akanje, šćakavica, krajnje -m > -n, nerazlikovanje č i ć te lj > j i nj > n u Bošnjaka) podvodi pod utiecaje sa strane. Da bi se shvatilo današnje jezično stanje zapadne Hercegovine - osobine ZH­ govora i granice unutar njega - potribno je ukratko podsititi na sve povistne, druž­ tvene, narodoslovne i jezične naslage koje su u nj utkivane od ilirskih vrimena do kraja sridnjega vika. Rimskim osvajanjem nije nestalo Ilira, provalama Gota i Avara nij e stradalo cilo starosidilačko pučanstvo, niti su Hrvati naselili pustu zemlju svako je zatečeno stanje itekako utiecalo na nastajuće. I najnovija genetička iztraži­ vanja za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu potvrđuju prievlast izvorne haploskupine (priema ISSOG-u trenutno označene kao 12a2a), čija su obiližja nastala, smatra se, za vrime zadnjega ledenoga vrhunca i to baš na prostoru iztočno od Jadrana. Štovi­ še, pridpostavlja se da je rečeno područje bilo izhodišćem razseljavanja pučanstva s tim obiližjem priema siveru, siverozapadu i siveroiztoku Europe.24 Nema nikakve dvojbe da je između 5. i 9. st. na naše prostore doseljavao slavinski element, u ovomu slučaju narod koji se zove Hrvatima, s drugčijim haplotipom, da je došlo do mišanja i nametanja jezika. Nu, taj element u sastavu cilokupnoga pučanstva nije prievladao, njegov je utiecaj u niekim područjima bio veći (panonska Hrvatska, pri­ obalje od Kvarnera do Drača), a u niekima manji (dinarsko gorje Hrvatske, Herce­ govina, Bosna, otoci). Zato kada se govori o jezičnim razlikama, a koje su nastale tiekom i nakon doseljenja, a i o prievlasti štokavice nad čakavicom i obrnuto, triba itekako voditi računa o jezičnim sklonostima (priddispozicijama) zatečenoga stanovničtva, jezičnim osobinama pridošloga i njihovu brojčanomu odnosu na određe­ nu prostoru. Drugčije se ne mogu objasniti razlike u jezičnim prominama primirice na tako malomu prostoru kakav je zapadna Hercegovina, i u tu svrhu ne će biti dos­ tatna jedna birana Porphyrogenetova rečenica. o

o

2.1. Obćepovistni podatci Područje zapadne Hercegovine od prvih je spomena imalo burnu povist. Prve podrobnije podatke o području i narodu koji na njemu živi dugujemo uglavnom, kako to inače kroz cilu povist biva, sukobima i ratovima. Priema grčkim i rimskim zemljopiscima i povistničarima,z5 koji prvi donose visti i podatke o području koje nas zanima, područje je bilo napučeno bratstvima, plemenima ili plemenskim sku­ pinama koje se jednim imenom mogu zvati Ilirima. Ostalo je nepoznato u kakvim su narodnostnim i jezičnim odnosima bila ilirska plemena, štoviše o njihovu se jezi­ ku (jezicima) gotovo ništa ne zna. Na području zapadne Hercegovine i šire spomi24 Barać, Lovorka i dr.: Y chromosomal heritage (Jf Croatian population and its island isolates u European Journal of Human Genetics, god. 2003., br. l l , str. 535. -542.; v. također Rootsi, Siiri i drugi: Phylogeography of Y-Chromosome Haplogroup I Reveals Dinstict Domains of Prehistoric Gene Flow in Europe u American Journal of Human Genetics, god. 2004., br. 75., str. 128. - 137.; v. također Marijanović, Dragan i drugi: The Peopling of Modern Bosnia-Herzegovina:. Y-chromosome Haplogroups in the Three Main Ethnic Groups, Annals of Human Genetic, god. 2005., br. 69., str. 1. -7. 25 Pseudo-Skilak: Peri plus, IV. st. pr. K.; Polibije (II. st. pr. K.): Historija; Apijan (II. st. pr. K.): Rimska his­ torija; Strabon (63. pr. K. -19.): Geografzja; Plinije Stariji (23. -79.): Naturalis historia. xxv

nju se Naresijci, Delmati, Daorsi i Ardijejci. Područja na kojima su ova plemena ži­ vila, te granice između njih, čini se, mogle bi biti važnima. Prvi se spominju Ardijejci, koji su nakon poraza od Gota došli niegdi iz unutraš­ njosti u dolinu Neretve i primorje, sa sridišćem u Arboni (virojatno kasnija Narona) i gdi su sridinom 3 . st. pr. K. osnovali svoju državu, koja se za njihova vladara Pleu­ rata, a osobito njegova sina Agrona, proširila na područje od Cetine do Epira. Za vladanja Teutina počeli su sukobi s Rimom sbog gusarenja Ardijejaca na Jadranu, pa je u niekoliko pohoda Rimljana skršena moć njihove države, da bi, priema Stra­ bonu, 135 . pr. K. konzul Servije Fulvije Flak korinito rišio pitanje Ardijejaca pora­ zivši ih i prieselivši ih u unutrašnjost, gdi su nazadovali i gotovo izumrli.26 . Gdi su Ardijejci prieseljeni, nema podataka, ali se može pridpostaviti da je Rimu bilo važno udaljiti ih od obale. Moguće je da su naseljeni u područje siverno od Bi­ okova, tako da bi bili siverozapadno od Daorsa, južno od Naresijaca i jugoiztočno od Delmata, kao što je moguće i da ih je dio ipak ostao s južnih strana Biokova, Ri­ lića i Rujnice. U prvom stoliću po K. - kada su Rimljani skršili Batonov ustanak i ustrojili vlast na cilom ilirskom području u dvi provincije, Panoniji i Dalmaciji (10. godine)/7 i kad je potonja podiljena na tri sudska okruga (konventa), skradonski, sa­ lonitanski i naronitanski - Ardijejci pripadaju trećem okrugu sa sidišćem u Naroni (Vid, Metković), i imaju samo oko 20 dekurija.28 Granica izmedju Delmata, s jedne strane, te Ardijejaca i Naresijaca, s druge strane, bila je ujedno i granica između sa­ lonitanskog i naronitanskoga sudskog okruga na području zapadne Hercegovine, koju Mandić povlači od lakta Cetine, priko Klobuka i Vranića, te Čabulje i Čvrsnice do razvođa na Bitunji.29 Slično i Zaninović postavlja iztočnu granicu delmatskoga područja: ušće Cetine - zavoj Cetine - zapadni dio Imotskog polja - iztočni rub Duvanjskoga polja - Vran-planina - Čvrsnica i Raduša.30 Iako je o Naresijcima vrlo malo podataka, Zaninović pridpostavlja da su naselja­ vali područje oko gornjega toka Neretve, Mostara, Bišća, Nevesinjskog i Gackog polja do gornjeg toka Drine, tj . ušća Pive i Tare, te da su "vjerojatno jednim svojim dijelom, od Mostarskog blata priema Duvanjskom i Imotskom polju, također grani­ čili s Delmatima" .31 Grčke i rimske izvore, koliko god bili dragocini, jer su jedini, triba vrlo oprezno uzimati. Jer, svaki slideći njihov popis ilirskih plemena (naroda) toliko se razlikuje od pridhodnoga, da uobće postaje nejasno za dajbudi polovicu plemenajesu li pos­ tojala ili nisu. Primirice, kod Plinija se odjednom pojavljuju mnogobrojni Naresijci, i to, po broju dekurija, među najvećim plemenima naronskoga okruga. Od prvih za26 J:aninović, Marin: Ilirsko pleme Delmati, Ogranak MH Šibenik - Gradska knjižnica "Juraj Šižgorić" Sibenik, Sibenik, 2007., str. 84. 27 Draganović, Krunoslav i dr.: Poviest hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine, HKD »Napredak«, Sarajevo, 1942., str 159. . 28 Pinije Stariji: Zemljopis starog svijeta - Naturalis historia IIL IV, VI knjiga, Književni krug, knjižnica Knjiga Mediterana, knj. 34., Split, 2004., str. 49. 29 Mandić, Dominik: Crvena Hrvatska u svjetlit povijesnih izvora, 3. upotpunjeno izdanje, ZIRAL, Sabrana djela dr. O. Dominika Mandića, sv. 2, Chicago - Rim, 1973., str. IlO. 30 Zaninović, n. d., str. 62. 31 Zaninović, n. d., str. 65. v

XXVI

pisa o našem području, omeđenoga Istrom, Skadrom, Dtinom, Dravom i Sutlom, pa do današnjih dana, pitomi Zapad - zvao se on Grčka, Rim, Bizant, Francuzka, Veli­ ka Britanija, Europska unija ili SAD - priča i piše o divljem Iztoku, gdi sve može biti tako kako je napisano, a sve to može i ne biti. Sbog toga nije niti neočekivano da viši častnik tilesne straže bizantskih careva u Carigradu Ivan Skilica u svom Pri­ egledu povisti napiše niešto o »drvenom želizu«, odnosno: " . . . narod Srba, koje ta­ kođer zovu Hrvatima . . . " .32 U razdoblju dužem od tri stolića, od dolazka Slavina - ma što god se pod dolaz­ kom podrazumivalo - pa do sridine 1 0. st., o području Zahumlja imamo vrlo malo visti, pa se pridpostavlja da je tim područjem u vrimenu od doseljenja do Mihajla Viševića vladala nieka domaća kneževska loza. Poznato je tek da 87 1 . Zahumljani sudiluju u oslobađanju Barija od Saracena, što znači da su, kao i ostali Hrvati, tada priznavali franačku vlast.33 Za Viševićeva knežtva srbski župan Petar Gojniković, Viševićev neprijatelj, prodire u Neretvansko područje 9 12. U to je vrime Višević u savezu i dosluhu s bugarskim carem Simeonom, koji je u ratu sa Srbijom i Bizan­ tom; pobidom Bugara 9 1 7. g. omogućeno je Viševiću širenje prierna Travunji i Du­ klji.34 Nedvojbeno je da u vrime samostalne vladavine zahumskoga kneza Viševića u razdoblju 9 1 0. - 930. Tomislav i zahumski knez uzko surađuju (crkveni sabor u Splitu 925., rat protiv Bugara 927.).35 Hrvatski kralj Stipan Miroslav �48. g. daruje Dubrovčanima među inima i zemlje od Rijeke do Orašca, koje su nedvojbeno pri­ padale Zahumlju,36 što dostatno govori o vrhovničtvu nad tim područjem. Nakon rimskih pisaca jedan od najvažnijih i najpriepornijih izvora za povist do­ tičnoga područja zapisi su bizantskoga cara Konstantina Porfrrogeneta VII. u dilu nazvanom O upravljanju carstvom (oko g. 950.). Potribno je navesti njegove dilove koji se odnose na doseljavanje Hrvata, Srba i ostalih Slavina, jer su u izravnoj vezi s područjem koje nas zanima. O Hrvatima kaže: "Hrvati pako stanovahu u ono vrijeme tamo od Bagibareje, gdje su sada Bjelo­ hrvati. Jedan njihov rod, naime petero braće Klukas, Lonelos, Kosences, Muhlo i Hrobatos, i dvije sestre Tuga i Buga, odijelivši se od njih skupa sa narodom svojim, dodjoše u Dalmaciju i nadjoše ondje Avare, koji držaše tu zemlju. I neko vrijeme ratujući jedni s drugima, nadjačaju Hrvati i jedne od Avara pokolju, a ostale prisile, da im se pokore. Od toga doba obladaše tom zemljom Hrvati. ... Od onih se pako Hrvata, koji dodjoše u Dalmaciju, odijeli jedna čest i obladaše Ilirikom i Panoni­ jom" .37 "Hrvati, koji sada nastavaju strane Dalmacije, potječu od nekrštenih Hrvata, koje i Bijelima nazivlju. Oni su onkraj Turske, stanuju blizu Frangije, a susjedi su Slo32 Mandić, n. d., 202. 33 Draganović, n. d., str. 188. 34 Isto, str. 192. 35 Isto, str. 176. 36 Isto, str. 191. 37 Constantinus Porphyrogennitus VII.: O upravljanju carstvom, priev. Nikola

Zagreb, 2003., str. 75. -76. (gl. 30.)

pl. Tomašić, Dom i svijet,

.

XXVII

·

venima, nekrštenim Srbima. . . . Ovi se Hrvati utekoše k romajskom caru Herakliju, pre no što se Srbi utekoše k istome caru Herakliju, u doba kada Avari svojevavši Romane odonuda izagnaše, koje je car Dioklecijan doveo iz Rima i tamo nastanio, rad čega se i pozvaše Romani, što su došli iz Rima tamo se nastanili, naime u tako­ zvanoj Hrvatskoj i Srbiji. " 3 8 U 30. glavi je priča o braći i sestrama, te zauzimanje Dalmacije (područje u on­ dašnjem poimanju toga naziva) i cile Panonije i Ilirika (primorski dio bivših rimskih provincija Prevalis i novog Epira), a već u slidećoj Hrvate poziva Heraklije, kada oni svladaju Avare i nastane Dalmaciju. Kad car nabraja hrvatske županije,39 nema među njima nijedne ni iz Panonije niti iz Ilirika. Ti doseljeni Hrvati potieču od ne­ kršćenih Bilih Hrvata onkraj Mađarske, koji su susidi nekršćenim Srbima, i to Bilim Srbima kako će se niže viditi. "Valja znati da SrbIji potječu od nekrštenih Srbalja, koje i Bijelima nazivlju, što su doma tamo od Turske u kraj što se zovu Bojičima (B6iia), gdje graniči i Frangija, kao i Velika Hrvatska, ona nekrštena i Bijelom prozvana. ... Naslijedivši dvojica braće otca u vladanju Srbijom, jedan od njih dignuvši polovinu naroda, uteče se He­ rakliju caru romajskome, koga primivši sam car Heraklij, dade im mjesto za učado­ renje [stanovanje] u tesalonskom tematu: Srbiju [Srbište], što se odonda ovako na­ zivlje. . . . Iza nekoga medjutim vremena svidjelo se Srbijima, da kući odu, i car ih otpusti. Kad ali predjoše Dunav rijeku, predomisle se, i zamole cara Heraklija preko stratega, što onda vladaše Beogradom, da im dade drugu zemlju, da se učadore [nastane]. I pošto bjehu sadanja Srbija, Paganija i tako zvana Zahumska zemlja i Trebinjska i zemlja Konavljana pod carevom oblašću, a bijahu opustošene od Avara (odanle bo protjerahu Romane, koji sada u Dalmaciji i u Dirahiju stanuju), učadori [nastani] SrbIje u tim zemljama i bješe caru romajskome podložni. " 40 "Nu Simeon opet otpremi proti Zahariji drugu vojsku pod Knenom i Hemnekom i Ecboklijom a otpravi s njima zajedno i Časlava. Tada se Zaharije uplaši i pobježe u Hrvatsku. Bugari pako poruče županima, da dođu k njima i primu arhonta Časla­ va. I zavaravši ih kletvom, dovedu ih do utvrde, mahom ih povežu, uvale u Srbiju i dignu čitav narod od mala do velika i odvedu u Bugarsku, tek neki ubjegnuvši udju u Hrvatsku i osta zemlja pusta. U to sad doba podju ratom ovi Bugari pod Alogobo­ turom na Hrvatsku, i svi budu tamo pogubljeni od Hrvata. Sedam godina za tim, umaknuvši iz Bugarske Časlav s još četvoricom iz Preslava, dodje u Srbiju. Ne nad­ je u zemlji već oko ciglih 50 ljudi, bez žena i bez djece, prehranjujući se od lova. " 41 "Rečena Hrvatska i ostali Sloveni ovako su položeni: Dioklija primiče se kaste­ lima Draškim, naime Lješu (Elisu), Ulćinju (Helkiniju) i Baru (Antibaru) i ide do Kotora, a u gorama primiče se Srbiji. Od grada Kotora započinje se arhontija Tre­ binska i pruža se do Raguze, a u gorama susjedna je Srbiji. Od Raguze započimlje se arhontija Zahumljana i pruža se do Neretve rijeke; na strani morskoj primiče se 3 8 Isto, str. 80. - 8 1 . (gl. 3 1 .) 39 Isto, str. 78. (gl. 30.) 40 Isto, str. 83. - 84. (gl. 32.) 41 Isto, str. 87. - 88. (gl. 32.)

XXVIII

Paganom a prema gorama na sjever primiče se Hrvatskoj sučelice pako Srbiji. " 42 "Zahumci pako, koji danas ovdje stanuju, jesu Srbiji od onog arhonta, koji se uteče caru romajskom Herakliju . . . Rod antipata i patricija Mihajla sina Vuševića arhonta Zahumljana, potječe od onog nekrštenog naroda na rijeci Visli, što se i Di­ cike zovu, i nastani se na rijeci zvanoj Zahuma. " 43 Neovisno radilo se o povistničaru ili čitatelju pustolovnih romana, svaki će pos­ taviti nieka vrlo utemeljena pitanja: 1) zašto bi Heraklije dao samo dilu Srba, koji su naselili pa napustili Srbišće - okrug jednoga gradića - cilu Rašku, Travunju, Za­ humlje, Konavlje i Paganiju; 2) zašto im nije dao i Duklju, kada se svakako uklapa u nadarbinu; 3) koliko je Srba uobće bilo, ako Časlav, umakavši iz Bugarske u Srbi­ ju, zatieče samo 50 mužkaraca; 4) kako je moguće da Srbima, koje je "Heraklije na­ selio u Zahumlje", vlada arhont Mihajlo Višević, potomak naroda Litzika (ili Dici­ ka) s Visle - sridišća zakarpatske Bile Hrvatske ... Nu, drugdi ni sam car u rečenim pokrajinama ne nalazi Srbe: "Na koji način bude počam od vladavine cara romaj­ skoga Heraklija podložena Romajcem cijela Dalmacija i narodi oko nje, kao Hrvati, Srbi, Zahumci, TrivunJani, Konavljani i Arentinci, koje zovu i Paganima, govorit će se u spisu o Hrvatima i Srbima. " 44 Kada Porfirogenet kaže, kako se Hrvatska "primiče (se) pako kod Cetine i Hli­ jevna zemlji Srpskoj ... " ,45 očito je da izpriepliće prošlost i sudobnost, u kojoj je njegov podanik i suvrimenik raški župan Časlav Klonimirović bio nakratko i u vri­ me smutnji u Hrvatskom kraljevstvu zavladao Travunjom, Zahumljem, Neretvom, Bosnom, te četirima župama Bile Hrvatske: Imotom, Uskopijem, Lukom i Plivom (oko 949. - 960.; nije zavladao i Dukljom). U kasnijim izvorima koji se navode ne će uvik bito jasno odnose li se podatci vezani na Zahumlje u istoj miri i na današnju zapadnu Hercegovinu. Nakon kratkot­ rajne Časlavove vladavine, a priema Barskom rodoslovu, hrvatski kralj Krešimir II. oslobodio je Luku, Plivu i Bosnu, a Imota, Neretva, Travunja i Zahumlje pripali su Duklji. Zahumlje, uz Travunju i Duklju, u razdoblju 989. - 1018. pod bugarskom je vlašću, da bi potom Travunja i Zahumlje ponovno došle u bizantske ruke (do 1040.). Za jakih dukljanskih vladara Vojislava, Mihaila i Bodina Travunja i Zahum­ lje (od 1046.) i Bosna (od 1084.) pod njihovom su vlašću. U prvoj polovini 12. st. Zahumljem vlada domaća vlastela, da bi se potom u život pokrajine sve više upleta­ li raški župani loze Nemanjića, i to u razdoblju 1130. - 1198. Herceg Andrija II. zavladao je Humom 1198., a ponovno ga osvojio srbski kralj Stipan Nemanjić Pr­ vovinčani 1220. Nejasna je u ovome razdoblju povist zapadnoga Zahumlja s desne strane Neretve. Priema niekim izvorima hrvatski je herceg Koloman, sin kralja An­ drije II., zaratio s Bosnom i Humom, da bi ih 1237. i osvojio,46 a župan humski Ra­ doslav 1254. za se kaže da je on "vemi kletvenik kralu ugarskomu" i obećava, da će 42 Isto, str. 78. - 79. (gl. 30.) 43 Isto, str. 89. (gl. 33.)

44

Isto, str. 64 (gl. 29.)

45 Isto, str. 79. (gl. 30.) 46 Mandić, Dominik: Bosna i Hercegovina, sv. L, Državna i vjerska pripadnost sredovječne Bosne i Herce­

govine, 2. izdanje, ZIRAL, Chicago - Rim, 1978., str. 358.

XXIX

braniti Dubrovčane od srbskoga napada »i po moru i po suhu«. Osamdesetih godina 13. st. Zahumlje ponovno dolazi pod vlast srbskoga kralja Uroša II., da bi na sa­ mom početku 14. st. zajedno s Bosnom došlo, ne računajući Ston i Popovo, pod vlast hrvatskih velikaša Šubića. Tako se Mladen II. 1304. naziva, među inim, kne­ zom »sve zemlje Huma«.47 Padom Šubića bosanski ban Stipan Kotromanić 1322. priključuje Hum Bosni.48 Srbski car Dušan 1350. vodi neuspišan rat protiv bana Stipana sbog Huma. Ugarsko-hrvatski kralj Ludovik prisiljava 1357. Stipanova naslidnika mladoga bana Tvrtka, da mu ustupi Drivu na Neretvi, dio Huma od Neretve do Cetine s Imotskim te Završje (Duvno, Livno, Glamoč). Ban Tvrtko oduzima Sanku Popovo . 1367., a poraženomu srbskomu velikašu Nikoli Altomanoviću 1374. oduzima dio jezgre sta­ re raške države (gornje Podrinje s Mileševom), te Gacko, a Đuru Balšića protira iz Travunje, nakon čije smrti, 1378., zauzima Trebinje (Travunju), Konavle i Dračevi­ CU.49 Tako je Travunja nakon više od dvisto godina vladavine raških vladara postala dilom Bosne. Nakon smrti ugarsko-hrvatskoga kralja Ludovika 1382. kralj Tvrtko je zavladao i onim di10m Huma koji je još kao ban morao ustupiti Ludoviku. Odta­ da pa do turskih osvajanja cilo je Zahumlje, te Travunja, u sastavu bosanskoga kra­ ljevstva u kojem kasnije posvemni gospodar postaje velikaška obitilj Hranića Kosa­ ča. Nakon turskih munjevitih osvajanja sridnjovikovne Bosne i Hercegovine u pro­ liće 1463., te oslobađanja većeg dila Hercegovine nakon povlačenja glavnine turske vojske prierna Skoplju, slidilo je učvršćivanje turske vlasti u Bosni i postupno osva­ janje Hercegovine u pravcu siver - jug. Područje zapadne Hercegovine palo je pod Turke u razdoblju 1466. - 1478., s tim da je Posušje moguće osvojeno do pada Imotskoga 1493., a cilo biokovsko-neretvansko područje palo je pod Turke najkas­ nije do 1500. g.so Tom okruglom brojkom završava sridnji vik na našem području, nakon čega će se, daljnjim nadiranjem Turaka, događati velike t sudbonosne promi­ ne u obćepolitičkom, narodoslovnom, virskom i jezičnom pogledu. Na toj razmeđi vikova i sudaru dviju uljudba ovdašnjem će se narodu dogoditi dotad, virojatno, ne­ viđena zla.

2.2. Područno ustrojstvo Nedvojbeno je da se minjanjem vrhovne vlasti na niekom području nužno ne minja i područno ustrojstvo, nego novi gospodar obično zadržava u najmanjem gra­ nice zatečenih područnih jedinica. Neovisno o sličnosti i razlikama, te minama tiekom povisti, u nazivima župa i 47 Isto, str. 379. 48 Isto, str. 384. 49

Draganović, n. d., str. 309., 3 1 2. Jurišić, Karlo: Katolička crkva na biokovsko-neretvanskom području II doba turske vladavine, Analecta Chroatica Christiana, sv. III., Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1 972., str. 15. Čini se nevirojatnim, ali priema jed­ nomu izvoru Turci su zauzeli »Vir kod Imotskoga« tek 1 5 1 3 . (v. Imotski zbornik, sv. 2., MH, Imotski, 1994., str. 95.) 50

xxx

županija, kao najučestaliji oblik područno-upravnoga (a i crkveno-upravnoga) us­ trojstva u Hercegovini razmatra se pod nazivom župa. U već spomenutom spisu car Porfirogenet navodi: "Od rijeke Neretve počinje Paganija, i pruža se do rijeke Cetine, a ima tri županije, i to Rastočku, Mokro i Da­ len,5 1 dok Barski rodoslov (oko 1150.) navodi: "Dragislavo dedit Cherenaniam [tri­ balo bi Chelmaniam ili sL] regionem et has juppanias: Stantania, Papava, Yabsco, Lucea, Vellica, Gorimita, Vecenike, Dubrava et Debre" .52 Povistničari su nedvojbe­ no ustanovili, da su se župe Rastoka, Dalen, Lucca, Vellica i Vecenike (Večerić) nalazile (i) na području današnje zapadne Hercegovine, s tim da su Porfirogenetove Rastok i Dalen kasnije župe Vellica (Velika, Veljaci) odnosno Lucca u Barskom rodoslovu. Potribno je napomenuti da se i Porfirogenetova Imotska župa iz Bile Hr­ vatske dilom prostirala na području zapadne Hercegovine. Postoje razna mišljenja povistničara o smišćaju navedenih župa, pri čemu i samo ime za nieke od njih služi kao putokaz (Papava, Dubrava, Yabsco). Župe koje su se, prierna većini mišljenja, prostirale na području današnje zapadne Hercegovine su Velika i Večerić (u cilirti), te Luka (dilom). Doduše, Dominik Mandić tvrdi da se u Gorimita « »Gora Imota«) ustvari krije župa Gora, istovitujući je s današnjim Bro­ tnjom.53 Građa o svim župama Humske zemlje (Huma) u zadnje je vrime svestrano usustavljena i podrobno obrađena u posebnom objavku.54 Prierna istome župa Veli­ ka (Vellica < vir. Veliacha Veljaci) u biti je slidnica Porfirogenetove župe Ras­ točke sa sridišćem u današnjem selu Grab, da bi u kasnom sridnjem viku najvažni­ jim mistom postao Ljubuški. Župa je obuhvaćala Grab, Orahovije, Grabovnik, Ve­ 'ljake, Klobuk, Vitinu, Ljubuški, Vašaroviće, Crveni Grm, Hardomilje, Rastočko po­ lje s Orahom, Jezerce, da bi na jugoiztoku sa župom Lukom graničila na potezu selo Trebižat - Prud - Nova Sela.55 Duhovna su sridišća bila franjevački samostan u Ljubuškom (porušen 1563.), "crkva u Ljubuškom" u niekoliko izvora, crkva Sv. Mihajla (s Humačke ploče), prierna priedaji »crkva i samostan Sv. Ivana Krstitelja« u Grabu i dr.56 Župa Luka (Lucca, vir. Porfrrogenetov Dalen) prostirala se s obiju strana Neret­ ve od Počitelja do ušća, obuhvaćajući Drivu (Gabela) kao sridišće, te Brštanik, Vra­ tar, Koš (Opuzen), Desne, Doljane (vir. u izkonoslovnoj vezi s Dalen), Goricu, Ja­ senicu, Lozicu, Lovoriku, Metković, Nekranj, Nereze, Prud, Strugu, Višiće i »10cum dictum Ploca« na ušću Neretve.57 Župa Večerić privlačila je veliku pozornost povistničara, kako sbog imena tako i sbog mogućega smišćaja. Prvi spomen, kako je već rečeno, nailazimo u Barskom =

51 Constantinus, n.d., str. 79., (gl. 30.) 52 Mužić, Ivan: Hrvatska kronika 547.

1089., v. izdanje, Marijan tisak, Biblioteka Hrvatska kulturna i povijesna baština, Split, 2002., str. 154. Barski rodoslov poznatiji je pod imenom Litopis popa Dukijanina. 53 Mandić, Državna, str. 1 04. 54 Anđelić, Pavao i drugi: Srednjovjekovne Humske župe, ZIRAL, kuj. 1 0 1 , Biblioteka Stećak, kuj. 3, Mostar, 1999. 55 Isto, str. 124. 56 Isto, str. 130. - 132. 57 Isto, str. 77., 87. -

XXXI

radoslavu Grgura Barskoga i to u obliku Vecenike,58 što Orbini 1601. prievodi kao Većerigorie,59 potom u dubrovačkim izpravama u razdoblju 1288. - 1391. kao Vec­ herich, Vecerio, Vecerich i Ve{:erich i na kraju u latinskoj inačici povelje kralja Os­ toje iz 1408. kao provinciam Vechenicam usque ad Narentam.60 Mandić, polazeći od virojatnih grišaka priepisivača i prievoditelja, naziv dovodi u vezu s nizom osta­ lih na području današnjega Širokoga Briga i šire: Kočerina, Čerigaja, Čerina, Cerine Dubrave i Cerna, izhodeći od imena rimske božice poljodilstva Cerere, pa je Veče­ rić < Večerin < Val-Cerin < Vallis Cereris »Cererina dolina«, odnosno Kočerin < Cocerin < Col-cerin < Collis Cereris »Cererino brdo«.6 1 Svakako je neobična slič­ nost naziva Čerigaj i Orbinijevog Vecerigoria. Triba napomenuti da u zapadnoher­ cegovačkome govoru postoji rič večerin i izraz s večerina »sa zapada«, 'pa čak i s večerine, te da u Povaljskoj listini nalazimo: selo u kapišće Crkve svete Marije do Gumna na večerin Gradca, do [put]i Sutiske. Postoji mišljenje da je Več erić u kasnom sridnjem viku župa koja obuhvaća ma­ nje jedinice (»distrikte«) Broćno, Bišće, Blato, Večenike (područje današnjega Mo­ stara), Polja (od Mostara do Jasenjana), Planinu (imeđu Goranaca i Čabulje) i Drež­ nicu.62 Težkoće su u tome što su Planina, Posušje, Rakitno i Drežnica u Ostojinoj povelji »provincije« kao i Vechenica, te što u zapadnohercegovačkome govoru pos­ toji rič planina i izraz na pr. gonit ovce il planinu, pri čemu se pod planinom podra­ zumiva područje siverno od Rakitna i obuhvaća Čvrsnicu, Polja, Blidinje, Svinjaču, Vran i Ljubušu, pa je razumno pridpostaviti da se u tom slučaju sačuvala uspomena na naziv niekadašnje župe.63 Položaj Brotnja u razmišćaju Humskih župa ipak ostaje nejasan, pa će do daljnjega Mandić biti u pravu kada Večerić određuje kao područje između Vranića i Mostara, te između Trtle i Dabila.64 Naravno u područje zapadnohercegovačkoga govora, kakvo je određeno u Uvo­ du, spadao je i dio niekadašnje župe Imote, te posuška, rakitska, duvanjska i livanj­ ska župa. Na području današnje zapadne Hercegovine u narodnome govoru još su živi po­ vistni nazivi niekih njezinih di1ova, koji se više ili manje podudaraju s područjima niekadašnjih župa. Tako NĆlO)ija obuhvaća šire područje Ljubuškoga (župa Velika), Brotnjo (Čitluk), Belevarija (Blato, Večerić) i Bekija (dio ljubuške i širokobrižke obćine, te grudska i posuška obćina). Svaka od tih ci1ina ima svoje povistne, naro­ doslovne i, kako će �e kasnije viditi, jezične značajke.

58 V. bil. 52. 59 Mandić, n. d., str. 105. 60 Anđelić, n. d., str. 163. - 1 66. 61 Mandić, n. d., str. 107. 1 09.

»Kočerin« ima i nieka ina izkonoslovlja (v. Š imundić, Mate: Slavenski ekonimi Kočer, Kočerin, Kočerinovo i sl. u: Ivanković, Stjepan i drugi: Kočerin kroz stoljeća, vl. naklada, Kočerin, 2004., str. 9.) 62 Anđelić, n. d., str. 161., te zemljovid na kraju knjige. 63 Samo se još ponieka starija osoba sića, da se stari put (pišački, konjski) od Gruda, priko Lipovica, Po­ suškoga Gradca, Broćanca, Cerovih Dolaca i Rakitna zvao »Vlaški put«. 64 Mandić, n. d., str. 1 06. -

XXXII

2.3. Podritlo ZH-govora Na temelju najranijih grčkih i rimskih izvora o pokretima naroda koji probijaju rimsku dunavsku granicu, kasnije izvorima bogatije povisti o kretanjima sta­ novničtva, pisanih izvora iz toga dugoga razdoblja i današnjega jezičnoga stanja, može se u grubim naznakama uzpostaviti početno i njegovo minjanje kroz to razdo­ blje. Sam izraz »seoba Slavina«, kod niekih i na nieki način, prispodobljuje dugačke povorke ratnika, staraca, žena i ditce, kako jahaju na konjima i zapregama vuku sve svoje, da bi, kao na slici Ivekovićevoj, konačno izbili na more. A trajalo je to U · najmanju ruku od kraja 4. st. pa do mađarske najizde u 9. st. Čelna crta područja ko­ jim su se postupno, što u miru, što boreći se i uklanjajući se pomicali Slavini prierna jugu i jugozapadu pružala se od Alpa do Karpata, virojatno između rika Zale zapa­ dno od Blatnoga. jezera i rike Moriša (rum. Mure:}, mađ. Maros). U njihovu pomi­ canju moguće je uzpostaviti tri plemenske skupine, koje je povezivao osićaj pripad­ nosti istomu bašćinjeno)1lu nasliđu, virovanju, običajima i govoru. Sridišćna je sku­ pina, koja se u najkraćemu može nazvati ikavcima, na doniekli uzku prostoru od sridnje Drave do njezina ušća u Dunav priešla Dravu i napučila zemljišća između Drave i Save. Budući da je bila brojna, a nije se razplinula po širini, to je se svom svojom snagom i svojim većim dilom nastavila kretati prierna jugu priko Save, na­ selivši cili prostor rimske Dalmacije između Drine i mora, ostajući čistom (neporni­ šanom s bilo kojom od susidnih skupina) u sridišćnjem dilu omeđenom Savom, Dri. nom, gornjom Neretvom, morem i crtom ušće Krke - ušće Une. Ta skupina - koja je u svom govoru nosila noviju zaminicu čbto, ali i njezin stariji oblik Čb, koja je već izgovarala glas e na način koji će rezultirati na kraju glasom i, te suglasničke skupove iz kojih će u završetku postupka promina u novoj domovini proizteći ć « tj; svića < svet'a), j/đ « dj; meja/međa < med'a), šć/št « sJg; gušćer/gušter < gus­ ker) i žđ/žd « zgj; zvižđati/zviždati < *zvizgeti), da se spomenu njezine najvažnije govorne značajke - u svojoj se sivernoj domovini virojatno morala nalaziti u susid­ stvu skupine koja danas u svome jeziku ima posvemnu ikavicu (cHi2, aumuHa, aio, KopiHb ceJle3iHKa ... ), te oblike RUfipKa, UfinKa, 6UfunHymu, npi36uUfe . . . Ikavska je skupina nosila više razlikovnih svojstava od zapadne ekavske (panonske) i iztočne ekavske (moravske): dvojaki oblik zaminice što (Čb, ČbtO) i dvojaki izgovor starih skupova *sJg (šćlšt) i *zgj (žđlžd). A postavljena je bila tako da je Čb bio na zapad­ noj, a ČbtO na iztočnoj strani skupine; granicu među njima nieki jezikoslovci postav­ ljaju na Cetinu, iako ima jačih dokaza da je bila iztočnije. Prvotna je zamina glasa e temeljno mirilo pripadnosti govornika ikavskoj (glas i) ili zapadnoekavskoj odnos­ no iztočnoekavskoj skupini (glas e) - nedoslidnosti su plod vanjskih utiecaja. Osim unutarnjih značajne su i vanjske promine u glasosloviju ove skupine nasta­ le kao poslidak mišanja sa zapadnim i iztočnim ekavcima. Područje dodira i mišanja ikavaca i iztočnih ekavaca prostiralo se oko gornje Drine, Lima, Pive, Tare i gornjih tokova Morače i Zete (kao što se, uostalom, i jedno od područja mišanja zapadnoe­ kavske i ikavske skupine prostiralo između Bosuta i Dilja). Poslidak mišanja ovisio je, naravno, prietežito o brojnosti skupina. Međutim, ne bi se smilo zenemariti i ja-

XXXIII

kosti skupina u odnosu na starosidilačko stanovničtvo - poromanjene Ilire.Postoja­ la je težnja, da se na mišanim područjima dvojnosti ove vrste uklone, i to približa­ vanjem jednog rišenja drugom, dajbudi to proizvelo treće. Tako će se dogoditi, da će se na rečenome području mišanj a iztočnoekavske i ikavske skupine stvoriti nova, drugotna zamina za e, kao nieka sridina ekavskog i ikavskog odraza, t. j . ielje. To se moglo dogoditi samo u okolnostima podjednake jakosti obiju skupina, inače, a tomu smo i danas svidoci, slabija skupina podliže rišenju jače. Jednom kada je nastala je­ kavska skupina, područje njezina nastanka postalo je "tvornicom" i "izvoznikom" jekavice; vratima kroz koja su, sbog poznatih povistnih okolnosti, navirali pastirski govornici s balkanskih planina, primali jekavicu i nosili je dalje na jug, zapad i sive­ rozapad. To su od slavinskih seoba pa do 13. st. bile jedine važnije seobe koje su ostavile dubok trag na razmišćaj prvobitnih selilačkih skupina, tada već oblikovanih naroda. Slavini koji su došli u naša područja zatekli su starosidilačko stanovničtvo, te mu nametnuli vlast i jezik, ne sbog brojnosti, nego sbog boljega vojnog i upravnog us­ trojstva. Naime, zadnja genetička izpitivanja pokazuju, da je udio izvorne, stare "di­ narske" haploskupine 12a2a nesrazmirno velik u odnosu na "slavinsku" .65Tako je među Hrvatima BiH prieko 70% izvorne haploskupine, među Bošnjacima prieko 40%, a u Srba 30% (dotično " slavinske" 12, 15 i 13%). To samo po sebi govori da u razmatranju jezičnih mina triba uzimati u obzir i brojnost zatečenoga stanovničtva,66 te njegove jezične sklonosti. S pravom se može pridpostaviti da se zatečeno stanovničtvo u vrimenima napri­ dovanja Slavina i zauzimanja navedenih prostora, budući da se po razpadu Rimsko­ ga carstva bavilo prietežito stočarstvom i doniekli poljodilstvom, povlačilo u pla­ ninska i teže pristupačna područja. Niegdi se brže, a niegdi sporije utapalo u novo­ doseljeno. Virojatno su starosidioci u iztočnijim planinskim područjima na potezu Zelengora - Šar-planina najduže odolivali stapanju, jer su gospodarski bili neovis­ )liji i imali su malu potribu a i mogućnost suobraćati s doseljenicima. Postupno su ipak prihvaćali novu uljudbu, viru i običaje, a prije svega jezik, minjajući ga drugi put u svojoj povisti - prvi su im put to nametnuli Rimljani, drugi put Slavini. Pod­ ručje mišanja ikavaca i iztočnih ekavaca bilo je jamačno najgušće nastanjeno tim starosidiocima, koji su u dodirišću i mišanju tih skupina usvajali novi jezik i njego­ ve razlikovne značajke, a prierna svojim jezičnim priddispozicijama. Tu je i nastala drugotna zamina glasa e glasom/glasovima ielje. Tako su oslabljeni pripadnici oba­ ju skupina zajedno s domorodačkim stanovničtvom stvorili govor, koji je, dajbudi što se zamine e tiče, "sridnje rišenje" . Dio tih jekavaca bili su kršćani katoličkog, a dio pravoslavnog obreda; potonji se širio i j ačao osobito za Nemanjina prodora i osvajanja Duklje krajem 12. st. To je i prvo značajnije pomicanje stanovničtva prierna jugozapadu, kada se okrajci dinar­ ske struje dilom utapaju u jekavsko područje. O prisuću ikavaca dinarske skupine 65 V. bil. 24. The Peopling .. ; skupina je u iztraživanju označena onodobnom oznakom I1b*. 66 Ono se često obuhvaća višeznačnim nazivom "Vlasi" i njegovim inačicama. .

XXXIV

na području Duldje svidoče i sudobni bizantski izvori (Skilica o. 1 020. - 1 092., Bri­ jenije o. 1 062. - 1 137., Konijat 1 1 50. - 1 2 1 0.), te Grgur Barski (oko 1 1 50.).67 Nji­ hov će se govor još dugo održati na tom području unatoč dvistogodišnjoj vladavini Nemanjića ( 1 1 89. - 1 3 7 1 .). Triba napomenuti da se širenje jekavice odvijalo i na šćetu iztočnih ekvaca stvarajući gdi dublja gdi plića jekavska područja uz desnu obalu Drine. Širenjem Nemanjića u Travunju i Zahumlje krajem 12. st. znači istodobno i pos­ tupno širenje jekavice na te priedile. Širenje je išlo u pravcima prierna Kotoru, Tre­ binju, Dubrovniku, Stocu, Nevesinju, Kalinoviku, Vrhbosni i Romaniji. To se šire­ nje može pratiti u izpravama i nadgrobnim spomenicima, te, što se Dubrovnika tiče, i u kasnijim književnim dilima. I listine ondašnjih velikaških obitilji Pavlovića, Sankovića i Kosača oslikavaju mišanje ikavice, jekavice i ekavice, ali i snažno nap­ ridovanje jekavice. Širenje pravoslavlja na račun katoličanstva (a i t. zvo bosanskih krstjana) išlo je puno sporije sve do pada ovih krajeva pod Turke. Razčlanjujući nadpise sa stećaka, kao izvore sudobnoga, neizkvarenoga, narod­ noga govora, susrićemo se s niekim težkoćama. Kao prvo, ti su zapisi po naravi stvari sažeti, često i gnomski oblici, te ne sadrže mnogo jezičnih činjenica. Na mnogima od njih promina glasa e nije ni provedena, jer je u jezičnim prominama pismo uvik kasnilo za govorom. Većini je stećaka nadnevkovanje nesigurno, s pro­ cinama i u razponu od jednog pa čak i dva stolića, a da bi se suslidno i litopisno mogle pratiti promine koje nas zanimaju. Pa ipak može se doći do niekih naznaka. U sustavnu popisu nadpisa na BH-stećcima68 ukupno ih je 325, od kojih su 1 74 iz iztočne Hercegovine, 63 iz iztočne i siveroiztočne Bosne, 1 0 iz siverne Hercego­ vine (Konjic, Kalinovik), 1 7 iz zapadne Hercegovine, 6 iz Završja, 2 iz siverne Bo­ sne, 37 iz sridišćne Bosne i 15 iz zapadne Bosne (lat. i glago nadpisi). Zamina glasa e na svim područjima, osim iztočne Hercegovine te iztočne i siveroiztočne Bosne, tamo gdi se dogodila, ostvarena je izključivo glasom Ž. U iztočnoj i sivernoiztočnoj Bosni e ili njegove zamine pojavljuju se 57 puta i to: 32 puta e je nazaminjen, 14 puta zaminjen sa Ž, 9 puta sa e i 2 puta sa (ž)je. U iz­ točnoj Hercegovini isti se glas javlja 84 puta: 38 puta nezarninjen, 1 9 puta kao Ž, 14 puta kao (i)je i 1 3 puta kao e; od 1 3 ekavskih zamina za e njih su se 4 ostvarile u 1 5 . ili 1 6 . st., a 4 u 1 6 . st. i kasnije. O d 1 6 . st. p a nadalje pojavljuje se i bizantski način pisanja godina (od stvaranja svita) i to u 7 nadpisa (Gacko, Bileća, Trebinje, Sto­ lac), što govori o napridovanju pravoslavlja u vrime snažnoga turskoga prodora pri­ erna zapadu i velikoga pomicanja stanovničtva, dotada nezabiliženog od doseljenja

67 Barski radoslav (Hrvatska kronika kao glavni 'dio Radoslava, odnosno Litopisa popa Dukljanina) izvorno je bio napisan glagoljicom na čakavskom u Duklji, i, ne ulazeći u povistnu virodostojnost njegovih sadržaja, ne može se očekivati da bi priepisivač Jerolim Kaletić nieki ini govor "prievodio" na čakavicu 16. st.; v. Mužić, n. d., str. 15. 68 Vego, Marko: Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Zemaljski muzej, knj. l. - IV., Sa­ rajevo, 1962. - 1970. Ubrojeni i latinski te glagoljski nadpisi. Objavljeni su još nieki nadpisi koji nisu obuhvaćeni ovim sbornikom. xxxv

Slavina. Na iztočnohercegovačkim nadpisima pojavljuju se izrazi činu raku, gospo­ ja, kamin »kamen«, ti dan »taj dan«, greb (kod Trebinja), bih živom rad.69 Iz izprava dubrovačke kancelarije razvidno je, da se u dubrovačkoj okolici u 14. i 1 5. st. biliže ikavska, mišana ikavskojekavska i ekavskojekavska te konačno je­ kavska zamina. U Dubrovniku se nalazi mišavina sva tri izgovora, ali i čista ekavica s kraja 14. i početkom 1 5 . st., kada su kancelariju vodili pisari Rusko i Zvezdić.70 Kasnije se ekavica u podpunosti povlači prid jekavicom, dočim se ikavica tiekom 16. st. još uvik žilavo opire, o čemu svidoči dubrovačka književnost, osobito Drži­ ćeve komedije.7 1 Sve nam to govori da je ikavica u Dubrovniku i bližoj okolici sa­ monikla, a da je jekavica u Dubrovnik prodirala sa siveroiztočnog područja, gdi je i nastala. U Držićevim komedijama likovi iz Kotora još u 16. st. govore uglavnom ikavski (čovik, donit, srića, umrit, ni, zvizdo, svitli, biži, svit, gdi, tizim), štoviše jedan od njih rabi likove vazme, vazet i ča.72 Uz to, Vuk, knez kotorski, u pismu od oko 1 500. g. doslidni je ikavac (dnu, side, raz'di/i/V3 Na područjima oko pravca Dubrovnik - Srebmica u 14. i 1 5 . st. također ima čis­ to ikavskih izprava, te prietežito pisanih mišavinom sva tri izgovora, a ponieka čisto ekavska. U ranijim Sandaljevim izpravama iz 141 0.74 i 141 9.75 podpuna je ikavska zamina jata, dočim kasnije u izpravama iz 1423. jat je nezaminjen.76 U (hercega) Stipana, njegova sinovca, u listinama od 1435. pa do prid smrt 1464., jat je doslidno očuvan.77 Hercegovi sinovi Vladislav i Vlatko, te unuk Balša, u početku imaju ne­ zaminjen jat, a kasnije ponieku ikavsku i iekavsku zaminu, pri čemu nije jasno tko su pisari, jesu li možda Dubrovčani, jer je većina pisama pisana u Dubrovniku.78 Zanimljivo je razmotriti tri Vladislavove izprave u razdoblju 1478. - 1487. U prvoj iz kolovoza 1478., u kojoj stoji pisah ' mojom ' rukom ', podpuna je ikavska zamina uz jedan neizminjen jat (Ieto), da bi 1480. i 1487., u izpravama pisanima u Dubrov­ niku, mišao sve likove. To govori, da se Vladislav odaje kao rođeni ikavac kad sam piše svoje izprave.79 Pavao Radinović i njegovi naslidnici Pavlovići imali su sidišće u gradu Borču jugoiztočno od Rogatice. U pismu Dubrovčanima pisanom u Konavlah ' na Lutoi 1 397. Pavao piše uglavnom ikavski (priitel' viran ', kudi budu moći, lita roštva gos-

545.

69 V. natuknicu rad(a) u ričniku. 70 Konstantin Jireček: Spomenici srpski, Spomenik Srpske kraljevske akademije l l , Beograd, 1 892. 71 Milan Rešetar: Jezik Marina Držića, u: Rad JAZU 248, Zagreb, 933., str. 1 3 1 . - i 32. 72 Isto, str. 1 14. - 1 15. Očekivano, Rešetar pojavu pripisuje Držićevim stilskim pomagalima. 73 Fr. Miklosich: Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae Bosniae Ragusii, Viennae, 1 858., 74 Isto, str. 274.; pisar nije naveden. 75 Isto, str. 288.; pisar Pribislav' Pohvalić'. 76 Isto, str. 325., 329. 77 Isto, str. 3 8 1 ., 403., 425., 429., 45 1 ., 485., 491 . ; pisari Vlatko, 78 Isto, str. 493., 500., 502. 79 Isto, str. 5 19., 522., 537.

XXXVI

Vukman', Vukša, Radivoi, Radič', Sanko.

str.

poda, sedmo lito, miseca marta, virovanie, kadi biesmo u Konavlah \ a biliže se i dva oblika nastupajuće jekavice (biesmo, na blagoviestVO U izpravama njegova si­ na Radoslava Pavlovića u razdoblju 1420. - 144 1 . u početku imamo nazaminjeni jat, a kasnije nezamiIijeni jat s poniekim jekavskim i ekavskim likom.8 l Zanimljivo je da Ivan, pisar Radoslavova sina Ivaniša, u listini iz 1442. podjednako rabi neza­ minjeni jat, jekavicu, ekavicu i ikavicu,82 a Miotoš, pisar Radoslavovih sinov� Petra i Nikole još 1454. upisuje uglavnom nazaminjeni jat, ali i ikavicu (naslidnik' (2), rečenih � dilieke, savitnici, zapovidismo, vidivšie, obite i zapise, miseca (2), pričistu, poslidnimi, zapovidi, nedilu)Y Izprave iz kasnijega vrimena svidoče o tvrdokomu odporu ikavice na ovom pod­ ručju, među inima i ona iz 149 1 . iz okolice Goražda (zapoved', zapopviediju, mista Goražda Cvitko Radoević', od' mista Olova, od' Goražda Nik(o)la Stipanović', lita (2), bnetačcieh ', dah ' i zapovidih ', poslie ovogan dne, da niki uzrok' ne učine, mese­ ca ševala, hotiet', zapovist', zapovied', zapovidi).84 Izprave gospodara :z;apadnog Huma (Radivojevića-Jurjevića) Vlatkovića pisane su ikavicom. Zanimljivo je da se u potvrdi voevode fra Augustina Vlatkovića Dub­ rovčanima iz 1488. već javlja i turčinšćina vekil' (vekil' »većIl« O tur. vekil < ar. wiikll »oponumoćenik«), koju njegova braća Žarko i Tadija u potvrdi od istoga dana poikavljuju u vikil'.8s Virska pripadnost pučanstva sridnjovične Hercegovine u izravnoj je vezi s jezič­ nim prominama na tome području, poglavito pri samom kraju sridnjeg vika, kada, u vrime otomanskoga zauzeća, dolazi do velikoga pomicanja stanovničtva. O Katoličkoj crkvi u Bosni i Hercegovini u rimsko doba i u ranom sridnjem viku imamo malo izvora, ali je nedvojbeno imala sličnu sudbinu kao i crkva u okolnim zemljama iztočno od Jadrana. Bila je ustrojena u pet biskupija, četrdesetak samos­ tana i više od dvista crkava. Na području koje nas zanima postojale su duvanjska, stonska i trebinjska biskupija. Duvanjska biskupija utemeljena je virojatno oko 570. (59 1 . i 594. spominje se biskup Malchus) i niekoliko je puta obnavljana; spominje se na splitskom saboru 928., o njoj govori i Toma Arhiđakon (umro 1 268.), a bis­ kup Madije, virojatno franjevac, zahvaljuje se 1 344. na biskupskoj stolici »zbog zloće naroda«. 86 Mandić pridpostavlja, da je stonska biskupija osnovana na duvanj­ skom saboru 753. 87 Stonski biskup nazočio je saborima u Splitu 925. i 928., imao je crkvenu vlast nad Humom, a stolovao je u Stonu, političkom i gospodarskome sri­ dišću Huma. Zauzećem Huma od strane raških vladara, a sbog njihova odtvorena 80 Isto, str. 229. 8 1 Isto, str. 306. - 405.; pisari Čičoie, Vlatko Maroš', Ostoia, Ivan'. . 82 Isto, str. 4 1 1 . 83 Isto, str. 469. 84 Ćiro Truhelka: Tursko-slovjenski spomenici dubrovačke arhive, GZM u BiH, 23, str. 1 03. 8S Miklosich, str. 538. 86 D. Mandić, Državna, str. 473. 87 Mandić, Dominik: Bosna i Hercegovina, sv. III., Etnička povjest Bosne i Hercegovine, 2. izdanje, ZIRAL, .

Toronto - ZUrich - Roma - Chicago, 1982., str. 90.

XXXVII

neprijateljstva priema Katoličkoj crkvi i zabrane popunjavanja upražnjene biskups­ ke stolice, sidišće se biskupije priemišća u Korčulu. Stonska je biskupija uglavnom bila sufraganskom dubrovačkoj nadbiskupiji. Trebinjska je biskupija uzpostavljena prije 1 022.,88 kada se prvi put spominje kao sufraganska dubrovačkoj nadbiskupiji; prije nego što je dobila biskupiju, Travunja je bila pod crkvenom vlašću dubrovač­ kog i kotorskog biskupa. Početkom 14. st. uz trebinjskoga se biskupa vežu dobra samostana na otoku Mrknu, gdi se kasnije, sbog progona travunjskih katolika od strane raških kraljeva, uzpostavlja trajno sidišće biskupije. I papa, sbog toga i osta­ lih brojnih slučajeva, piše Dušanu 1 346. da vrati od strane njegovih pridhodnika oteta i zauzeta dobra (među inima i crkve Sv. Marije u Risnu, Sv. Petra u Polju, Sv. Tripuna u Cavtatu i Sv. Martina u Konavlima, koje pripadaju trebinjskoj biskupi­ .. J I) . 89 Od najmanje 46 franjevačkih samostana u pridturskoj Bosni i Hercegovini u Travunji su postojali samostani u Herceg Novom i Konavlima, u Humu samostani u Stonu, Slanom, Ljubuškom, Imotskom, Mostaru i Konjicu, čemu triba dodati samo­ stane u Rami, Podbili i Blažuju, te benediktinski samostan u Čičevu kod Trebinja. Uza sve te samostane morale su postojati crkve, a postojale su i župne crkve.90 Uku­ pan broj katoličkih crkava u Humu i Travunji nemoguće je ustanoviti bez temeljitih arheoložkih izpitivanja. Da je taj broj i za današnje prilike bio velik, svidoče nazna­ ke da je samo od Neretve do Popova polja bilo 1 6, u konjičkom kraju 34,9 1 a u du­ vanjskom 23 crkve.92 Pravoslavlje kao ustrojena crkvena zajednica zapadno od Drine i Pive do kraja 12. st. ne postoji; štoviše, nema virodostojnih dokaza da bi bilo u Bosni bilo u izto­ čnoj Hercegovini prije turskih osvajanja postojao nieki pravoslavni manastir. Mana­ stiri Tvrdoš, Zavala, Dobričevo i Žitomislić nastali su po dolazku Turaka u 16. sto­ ljeću, a Duži pod konac 17. stoljeća.93 Nemanjići su u drugoj polovini 12. st. osvojili Duklju, Travunju i Zahumlje, od kada i počinje progon katolika na tim područjima. Tako Miroslav, brat Nemanjin, koji vlada Zahumljem od 1 174., ne dopušća ustoli­ čenje novog biskupa na stolici stonske biskupije. Sava, Nemanjin sin, 1 2 1 9. dobiva dopustnicu i uzpostavlja srbsku pravoslavnu, od ohridske arhiepiskopije neovisnu crkvu, te utemeljuje uz tri postojeće još šest episkopija, od kojih tri izvan Raške u novoosvojenim područjima (zetsku i budimljansku u Duklji, te stonsku u Zahum­ lju), gdi su donedavno stolovali katolički biskupi. Neobično je da nije osnovao epi­ skopiju u Travunji, gdi obstoji katolička biskupija. Budući da u Bosni u to vrime ni­ je bilo pravoslavnih, tu također nije osnovana pravoslavna episkopija, ali je na pra88 Mandić, Državna, str. 468. 89 Puljić, Ivica: Prva stoljeća

trebirifske biskupije, u: Tisuću godina trebinjske biskupije, priredio Ivica puljić, Vrhbosanska visoka teološka škola, Studia Vrhbosnensia 2, Sarajevo, 1988., str. 7 1 . 90 Mandić, Etnička, str. 93. 9 1 Isto, str. 9 1 . 92 Nikić, fra Andrija: Katolici duvanjskog kraja d o osmanske okupacije, u: Duvanjski zbornik -zbornik ra­ dova s međunarodnoga skupa " Duvanjski kraj kroz povijest ", Tomislavgrad, 6-7. srpnja 2000., Hrvatski institut za povijest, Zagreb - "Naša ognjišta", Tomislavgrad - Zajednica Duvnjaka Tomislavgrad, Zagreb; Zagreb Tomislavgrad, 2000., str. 146. 93 Draganović, str. 766.

XXXVIII

gu Bosne, sa sidišćem u blizini Priboj a, osnovana dabarska episkopija, koja će, uz­ poredo s turskim osvajanjima, minjati i ime i sidišće.94 Stonska episkopija propala je nakon dvadesetak godina, unatoč krajnjim mirama prievođenja u pravoslavlje iz " "latinske jeresi ,95 jer episkopi u podpuno katoličkom okružju nisu imali ni pastve ni prihoda; njezino se sidišće pomiče prierna iztoku, da bi od 1 32 1 . humski episkop bez episkopije stolovao na Limu.96

Pomicanje se stanovničtva događalo na način da je uglavnom poislamljeni dio iz iztočne Bosne i Hercegovine selio prierna siveru i zapadu kako su osvajana nova, često opustila zemljišća. Na njihova bivša mista pritiecalo je starosidilačko pastir­ sko stanovničtvo s područja balkanskih planina, da bi se i ono kasnije pomicalo u sličnim pravCima. Kroz ta vrata Bosne (i Hercegovine), počevši od oko 1470. pa do poraza pod Bečom, prošla je velika množina naroda, uglavnom jekavaca, i uz uči­ nak sudarajućih krugljica priernišćala se i pomicala pučanstvo izprid sebe, tako da naseljavaju Završje, okolinu Vrbasa i Une, a i dilove sridišćnje i siveme Bosne, da bi prvi među njima veĆ oko 1 520. stigli do siveme Dalmacije, a koje desetliće po­ tom u Liku i Slavoniju. Tako se razpalo jedinstveno područje koje je u davnini na­ selila ikavska skupina plemena. Njezino kršćanstvo zapadnog obreda najprije je bilo kontaminirano bosanskim krstj anstvom, a turskim zauzimanjem postupno nestajalo bilo prieviravanjem bilo priekršćavanjem. * *

*

Ikavica je temeljna značajka ZH-govora. Ona je tu samonikla, posvemna (ne ra­ čunajući desetak stalnih ekavizama) i nije se odniekud širila, pa zahvatila i to pod­ ručje. Naprotiv, postoji množtvo dokaza da se ikavica obćenito povlačila. Gori je dokazano da je u nadpisima na stećcima u iztočnoj Hercegovini, na mistima zami­ njena jata, ikavica još i II to vrime nadmoćna u odnosu i na jekavicu i na ekavicu. Ako je tamo danas nema, onda se samo može govoriti o njezinu potiskivanju iz iz­ točne Hercegovine i iztočne Bosne, a nikako o širenju ikavice na područje zapadne

94 Episko.pija širenjem kroz Bosnu priema zapadu minja ime u "dabrobo.sanska"; njezino najzapadnije sidišće bilo je u manastiru Rmanj (Martin Brod), ali kako. se o.padanjem turske mo.ći granica otomanskog carstva pomicala priema iztoku, tako je i sidišće episkopij e na kraju (1709.) prieneseno u Sarajevo.. 95 Da su te mire Save, njegovih crkvenih naslidnika i raških kraljeva bile korinite, svidoči Savin živo.to.pisac Teodo.sije: "A krštene u latinsko.j jeresi, tako.đe sa prethodnim pro.kletstvom njihove zle jeresi, Po.što su ispo.vedili obrazac vere, i pošto je pro.čitana molitva nad svetim mirom, tim svetim mirom zapovedi [Sava, nap. A. K.] poma­ zati ih po svima čulima i da budu vemi sa nama. Sveti.je zapo.vedio. i svim episkopima da tako čine nad takvima koji dolaze k njemu. ... A blagorodne koji su bili u jeresima koje nalažaše mnogo je molio i učio. da se vrate sabor­ noj apostolskoj crkvi, obećavajući im po.časti i darove velike, i koji bi ga poslušao bio je priman o.d njega s ljubav­ lju velikom, i primao. bi dd samodršca kralja (Stipana Prvovinčanog, nap. A. K.), brata njego.va, mnoge daro.ve. A ko. se, ne povinujući se, utvrđi.vaše u bogomrskim jeresima, ovo.ga proklevši a velikim beščašćem iz sele svoje zem­ lje izgonjahu, rasudivši da nije do.stojno da budu kupine zajedno. sa vinovom lozom" (Teo.do.sije: Zitija, digit. iz­ danje Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2009., Str. 85.). 96 Draganović, str. 765. .

XXXIX

Hercegovine "S juga i zapada" .97 Njezino je potiskivanje donedavno bilo zaustavlje­ no na Neretvi. Začuđujuća je podudarnost granica uzpostavljenih rimskom upravom s granica­ ma ilirskih plemena, a ovih s granicama ranih i kasnijih sridnjovikovnih župa, te je­ dnih i drugih s granicama podila u ZH-govoru. Granica između štakavice na iztoku i šćakavice na zapadu, granica je između današnje Belevarije i Naije s jedne te Be­ kije s druge strane.98 To je ujedno i granica između sridnjovikovnih župa Velika, Večerić, Rakitno i Planina na iztoku, te imotske, posuške (duvanjske) župe na zapa­ du, i župe Drežnice na siveru. Na kraju to je i razmeđa salonitanskog i naronitan­ skog okruga u rimsko doba, odnosno granica između Naresijaca i Ardijejaca na iz­ toku i Delmata na zapadu i siveru. Je li taj litopisni niz podudarnosti slučajna ili ni­ je, tek bi tribalo izpitati. Gornja granica ujedno je i granica između belevarijske i naijske narodne nošnje (te gange i niekih običaja) u odnosu na bekijsku (imotsku), iako bi se šire područje na pravcu Ledinac - Rujan moglo nazvati prielaznim.99 Za šć/št-razdilnicu može se utemeljeno uztvrditi da je najzapadnija granica iz­ među Čb i čbto čestI ikavske doselbene skupine. Granice između različitih poslidaka kasnije jezične promine: l ) -al > -a/-o (mogii/mogo; akanje/okanje) i 2) -il, -el, -ul > -ja/-jo (nosija/nosijo, klejalklejo, čuja/čujo; j akanje/j okanje) doniekli se poklapaju s gori navedenima. Akanje je tiob:. ćeno na većem području ZH-govora. Područje okanja prostire se uz desnu obalu Neretve, te na sela oko Duvanjskoga polja (izuzimajući Mesihovinu i Crvenice), 100 pa dalje na siver do granica ovoga govora. Područje jakanja (a njemu je svojstveno, naravno, i akanje) približno se podudara s područjem Naije odnosno sridnjovikovne župe Velika (Veljaci); ono na jugu prielazi državnu granicu i prostire se do mora.

97 V. bil. 21. 98 N e ć e biti u pravu Josip Lisac kada Čitluk (Brotnjo) sv�stava u šćakavsko područje; virojatno j e krivo ra­

21.),

zumio Pecu (v. bil. 13, str. koji ipak govori o šćakavici u Citluku, selu siverozapadno od Posušja (v. bil. str. Glasnik Zemaljskog muzeja BiH, Etnologija, sv. XXIVIXXV, Sarajevo, str. 1 00 Kovačević, n. d., str.

53 ·J9

XL

509.

1970.,

237.

12,

2.4. Popis značajka ZH-govora

R.

Opis razlike

br.

2

l

1.

Govor

Standard; izvor

3

4

Inačica; ridko 5

GLASOSLOVLJE

1.1.

Samoglasi Zamine

1.1.1.

1 .1 . 1 . 1 .

e> i

-cvit, cvltovi, ligat, lik - ta dila, tog dila, !ivak, {ivak, pisama, pIsama, sidit, sidit dotiecati, doticati -doticat, poticat, oživit })postajati bil, činiti -bilit bilim -mlađeg sina, bala sina - zastarit : zastarivat, sl'ć : sičen, mIsto : mista, divojka : diva, mliko : m!ikar, svit : sv'itovi

(ne-, nl'-, sva-, oV-, o ' on -)đe, đi!ver, međed, šljem

1 . 1 . 1 .2.

e > je

Njemačka, Njemac

1 . 1 . 1 .3.

e>e

breza, obe, obećat, ovde(n), nu(n) de(n), paletkovat, paletak, prepelica, siezen, smeđ, starešica, stare šina, testa, zanovetat, zenica

1.1.1.4.

e>r sijat, gr/'iat, smiiat se ej > ij el > eo/el {il je nepoudebe(j)o, ldse(j)o, obitelj, vese(j)o zdan}

1 . 1 . 1 .5. 1 . 1 . 1.6. 1 . 1 . 1 .7.

-el > -ijo ili -ija

1 . 1 . 1 .8.

-en > -en

1 . 1 . 1 .9.

-le > -le

karIn, Nimačka, obitat, ovdi, oporizovat, pariz, sinica, zanovitat

dido, pripelica, zanovitat

dite pogr.

dite, dr'tesina

živija, volija, zasija; dija, cija, vrija, zdrija bostan

živijo, volijo, zasijo koren, korenica, kUlen, miden, lanen, rumen -dokle(n), dovle(n), dotle(n), donle(n) -odakle(n), odiivle(n), ondole(n), otole(n), odnekle(n) - dĆlkle(n)(m) negdašnjI, nekadašnjI, neClJl, nekakav, neki), nekojI, nešto, neko, poneki, ponešto, poneko; nekad(a), niešto, niegda, nienegda, negdi, nekako, neki })oko«, tko, nieki, niekakva nekoliko, nekud, ponegdi, ponekad, donekle(n), i'Jdnekle(n) (0-, pri-, raz-, s -)premiti / -premati, sprema, spreman I prezime

il je upitno u: posle(n), potle(n), potlje dosle, odsele, odsle

" v• •

1 . 1 . 1 . 10.

ne- > ne-, ni-

prem- > prem1 1 . 1 . 1 .12. prez- > prez1.1.1,11.

nista, nIgda, niko nikl, nIkakva, ništo

pram(a) bezime

R.

Opis razlike

br. 1

2

1 . 1 . 1 . 16. 1 .1 . 1 .17. 1 . 1 . 1 .18.

b > o + -i b>a kb- > o kb > o Sb- > saSb- > s-

1.1.1.19.

nad, niz, od, pod, uz

1.1.1.20.

Obb > oba

1.1.1.21.

th > ta, ti

1.1.1.22.

a>e

1.1.1.13.

1 . 1 . 1 . 14. 1.1.1.15.

Govor

Standard; izvor

3

4

ovaj, onaj ov!, onf I psa, »mlin« , pasa, malen gdi, gdigdi, gdikoji d/� digdi, dikojf ka -sabit, sanU zbit, snft nada nju, nIza stranu, poda te, uza stranu; izagnjit, izMet, odalit, odiIvit, podalit, podavit, nadastrit obagnjft, obavezat, obastat, obašit, obvezati, obstati, obiIvatit, obaveza obšiti taj tii čovik, tf čovik tur. akak alček tur. yr�at ar�et tur. harman armen barektar tur. bayraktar tur. batirmak beterisat budaleština cilfnder tur. caba džebana fr. �endarmerie đendar jebima tur. yabana kada kGde(na) tur. madan'i mćifden malešan malahan tur. muhannat mćmetan miljat nim. mahlen meculet tal. fazzoletto obedvf plećka, plećkaš pljačka, pljačkaš saransek tur. sarimsak srčenfk tal. stampi�lia štembfl; vurset tur.fursat živčan živčen

Inačica; ridko 5

izvit, !žet, Odlit, od metnit, od vit, pOdlit, uspivat se, pOdmet nit, podvit, nastrit

tOil čovik alčak ar�at

malašan

saransak

unutri 1.1.1.23.

a>i

1.1.1.24.

a>o

XLII

zavićat zujit čorap(a) doleko jedvo Jeruzolim joli kavoda kobanica konap konapa koncularija komara komoštre koparan kotluša livoda napostovat

zahvaćati zujati tur. t;orab

I jali tur. kavad tal. �abbana lat. dtnapo lat. dtnapo lat. cancelli lat. camera grč. Kp6Ilam:ou

1.1.1.26.

a>r

1.1.1.27.

en > a

1.1.1.28.

1.1.1.29.

ra > re

nepostojano a

šolja sporet isumitat medul;ica su (lizin ljUdIn) drždimjiik iljat se zajat rebac -rest aborat alamanka banak bilganac cenat ćepenak ćurak denjak đi1bar gamizat protiva ablećina akrap bilcal cipala džigarica jačerma komara

nim. Schale nim. Sparherd fr. medaille

sa daždevnjak

vrabac -rasti nim. Abort tur. Alman tal. banco tal. buganza tal. centa tur. kepenk tur. ki1rk tur. denk tur. ffilbre gmizati

vrabac

tur. eblehi tur. akrep tal.-ven. bozzello mađ. czip6 tur. ciger tur. ge9irme lat. camera mlaćanica

1.1.1.30.

1.1.1.31.

e>a

e>i

natanane pram(a), spram prIJa rašeto salQmet sardžada stalaža taraca večara ztibun zera žetalica akrap berićet bikarit

tur. tenha

I priema

rešeto tur. selamet tur. seccade fr. stellage tal. terrazza večera tur. zebun tur. zerre tur. akrep tur. bereket tal. beccaria

XLIII

R.

br.

Opis razlike

�

1

Govor

e>u

1.1.1.33. 1.1.1.34.

e >r e>v

1.1.1.35.

i>a

1.1.1.36.

i>e

bUbri� cimenta gibirat �rispa i�li!nisat In�lez Kamfšnica, kiimišiir kiinčilo kostila lemiš fivar maćija minđuša miritat mizinac očimiši okrićat I pipun I prisa sić sikirćmcija šije štriKa žinjer keculja koncularija mrnjĆIŽa vlastika pfisnav slić vakat zejtan abet beciklo belegija belenčuk berekfn čajer četeri ćerilica derektiir gomela �radobetina kii(j)el kejat kobenacija lemun letanije malen medecina melijun Muslemiin reskirat

XLIV

4

3

2

1.1.1.32.

Standard; 'izvor

Inačica; ridko 5

tur. b6brek nim. Zement nim. geburen mlet. �respa tur. elflen Kamešnica srlat. cancelli tal. castelo lemeš revolver tur. menKfiii tal. meritare

grč. pepon tal. presa tal. secchio tal. seccare tal. sei nim. Štrecke fr. in�enieur mađ. kocelye lat. cancelli fr. menage tal. elastica plisniv sići tur. vakit tur. zejtin lat. habitus lat. bi- + grč. K6x:AOC;

tur. bile�i tur. bilezik tal. birichino tur. {!aVlr lat. Cyrillus lat. directus gomila

tur. kail kiiati fr. combinaison tal. lim6ne grč. litaneuo mblinb lat. medicus tal. milione tur. muslim Rakitno fr. risque

Raketno

R.

Opis razlike

br.

Govor 3

2

l

telef!.encija

1.1.1.37.

i>o

1.1.1.38.

i>u

1.1.1.39.

i>r

1.1.1.40.

i >j

1.1.1.41.

i > ija

1.1.1.42.

o>a

ator OJol(i) merdovine asuli biluška cucat lazum lukšija veruge, verugat buktisat Žudija krzamak mr1icija ujmoca I jopet vapijat (a)pateka iljam ilpazit aperacija, aperisat ilnamo Bijakova Imaeki kamal(ti) koparan komilrač milkasInka malopalac oZf!.ilr greb, grebIje ne mere s tebiin, sebon četvero, petero, četverica, peterica

1.1.1.43.

o>e

1.1.1.44.

o>i

ćikulada

1.1.1.45.

o>u

aramun armunika, remunika balun bif!.unac bocun bi3kun bUća bulerln Mmba doktur dulap garbun gunj katula kurdela Kureja kuver

Inačica; ridko

Standard; izvor 4

intelif!.encija virus tur. hatlr ili tur. merdiven tur. hasi! biližka sisati tur. liizim lat. lixia

5

virus

tur. bikti Židov tur. kizamak tal. milizia u ime Otca i opet vapiti grč. a7ror:i8I11U tur. oyum opaziti lat. operari onamo Biiakovo Imotski tal. capperone koromač eng. moccasin grč. povoc; + 7rwklv odozgo grob, groblje ne može

nahuatl-jezik) xocolatl fr. misto Aramon lat. harmonica fr. balon miet. bif!.onzo tal. bozzone tal. boccone tal. boccia tal. bollettino tal. bomba lat. doctor tur. dolap mlet. garbon tal. gonna miet. cotola ven. cordella Koreia nim. Koffer

armonika

XLV

R.

Opis razlike

br. l

Govor lemuzina makarun petun 'JUlitika Salamun Mder televun (n)undan(a), nunde(n) Vaf[Un

0>U

1.1.1.47.

u>a

1 . 1 . 1 .48.

u>e

1.1.1.49.

u>i

cakU/at se

ajam ?

badanj maštUluk mast svakud(aln) čevalduša c/buk opičit s rlšat

aa > a

1.1.2.2.

ae > e ae > aie a(h)i > i aje > a ao > a

1 . 1 .2.7. 1 . 1 .2.8. 1 . 1 .2.9. 1 . 1 .2.10. 1 . 1.2. 1 1 . 1 . 1 .2.12. 1 . 1 .2.13. 1 . 1 .2.14.

-al (-ao) > -a -al (-ao) > -0

1 . 1 .2.15.

-el (-eo) > -ej o, -eja

XLVI

onda; ondi fr. waf[on cakliti se tur. oyum stvnim. budin

kukurikati tal. cucuUo tur. kokoraz lat. cultus nim. Grundbirne tur. mustuluk

kukurfk

Samoglasne skUll ine

1 . 1 .2. 1 .

1 . 1 .2.6.

nim. Schotter grč. tele +fone

nim Schnur uiutro

bobuljica kokurikat kokUlja, kokUljica kokUruz koltura komyJr moštuluk osudit se I ponemoć slOpit se

1. 1.2.

1 . 1 .2.3. 1 . 1 .2.4. 1 . 1 .2.5.

5

lat. eleemosyna taL maccharone taL beton grČ. 7rOA1,

tur. r;uvaldlz tur. r;ubuk

ujitra

u>o

Inačica; ridko

tur. mu�tuluk lat. mustum

šnjira

1.1.1.50.

4

3

2

1.1.1.46.

Standard; izvor

ao > avo au > a au > avu au > o ao > au > u (ehe) ee > e

f[ra (i: f[raa)

praa, mala (maala) jedimes(t), dvanes(t) eraplan ajerija zira poznan cakli, čava, đavli, kaba, kota, okrUf[li, ora; p akli, pavli, pasa, svrdli, šupli, vrtli, zava kopli, trča, išli kUva, java urllip avuto, avutobus, avustrfjskf ovental punda(n) Betlem debejo, vese(j)o ste.jana

graha I praha, mahala

grč. r'J.1p + 7rAavb.OjllJ.l lat. aer tur. zaMre poznajem

naeren poso, čavo, naočit, naopak, naoposum, naoko, za oba, zaoblica, ko kopo, trčo, išo

nim. Urlaub

naudit nim. Al!fenthalt pa onda Betlehem

debeja, vese(j)a steona

R.

Opis razlike

. br. l

2

1 . 1 .2.16. 1 . 1 .2.17. 1 .1 .2.18. 1 . 1 .2.19. 1 . 1 .2.20.

-el (-eo) > -e.io -el (-eo) > -eja -il (-io) > -ijo -il (-io) > -Ua

1.1.2.21.

1 . 1 .2.3 1. 1 . 1 .2.32.

-io- > -ija-io- > -ivo-oa- > -aoho > o oho > oo oj > aj oja > a oje > o (uha) ua > a (uho) uo > o (uhu) uu > u ui > uli

1.1.2.33.

ui > uj

1 . 1 .2.34. 1 . 1 .2.35. 1 . 1 .2.36.

uo > ijo

1 . 1 .2.22. 1.1.2.23. 1.1.2.24. 1.1.2.25.

1 . 1 .2.26. 1 . 1 .2.27. 1 . 1 .2.28. 1.1.2.29. 1.1.2.30.

-i 0- > -ijo-

(-ul) uo > -ujo (-ul) -uo > -uja

1.1.3.1.1.

Standard; izvor

3

4

kUJ.io, mejo, plejo

5

kle,;a, me,;a, pleja blja, nosija, radija

mio, mlio, vi;orin, radi;im, lcfi;amice

živoka

rezerviir

po-arčit, po-asit se,

graton, olčina

grom, 001, Dolost, pood, poođani caiz pas mlhda), koza Mtimed Dovi, sopiiran mi(r takuan iljst, iljtit Ujmlsusovo kancij61a

vfknujo, ganujo

grohotom grohot nim. Zeug

po-orat, pro-odat

Muhamed Duhovi, suhoparan tur. muhur ven. tacuin U ime Isusovo tal. cazzuola

vfknijo, ganijo vfknuja, vfknija

GUbI.i en.i e samoj!Iasa POĆE1NO

a:

dvokat limentacija manet Merika pateka petit rešto r'kiinđel

1.1.3.1.2.

Inačica; ridko

bljo, nosijo, radijo

1 . 1 .3. 1 . 1 .3 . 1 .

Govor

e:

1.1.3.1.3.

l:

1.1.3.1.4.

o:

spirin šlama lastika lemuzina letrika pištala škija ćindija mitfrat nekcija spaniik dolin do ve (ne) zodine klaziia kvfr nald, naka, nako na vii stranu, na nii ... na nl kamen nomiidne nUdii(n) peracija

lat. advocare lat. alere tur. emanet Amerika

grč. u.7rorf(}y/fJl

nim. Appetit tal. arresto tal. arch i- + grč. aYY8A.O,

nim. Aspirin tur. a:,lama tal. gomma elastica lat. eleemosyna lat. electricus lat. epistola tur. eskiya

tur. ikindi lat. imitari lat. injicere tur. ispanak odolin do ove (one) ... oklagija

okvir onakav ... na ovu stranu na oni kamen onom'bdbne onuda operacija

XLVII

R.

Opis

br.

razlike

1 . 1 .3.2.

1.1.3.2.1.

u:

1.1.3.2.2.

e:

1.1.3.2.3.

i:

1.1.3.2.4.

o:

oprostiti osovina ostraguša ovakav ... ovamo ovoliki ovuda ozimica udlaga umalo

bliznac, bliznica brte krro m1'đelica mrkini mW ndjmenik placat zuvar devrit matriial obrlajtman obrTit, obrlit vrteno Antikrst čovče, kolko koprva kr'mez nesrtan prostit pržun slazit, stander -trat umrt ujst

blizanac ... brate lat. cartallus lat. mar�ella lat. mar�inis fr. marche najamnik palucati

kPba

1.1.3.2.5.

1 . 1 .3.3.

u:

a:

1.1.3.3.2.

e:

1 . 1 .3.3.3.

l:

1.1.3.3.4.

o:

XLVIII

ovlikf, vlikf, vlišnf, tlišnf ovdan

ODPADANJE

1.1.3.3.1.

4

prostit savina straguša vakI, vaka, vakO wimo vlikf vOda(n) zimica dldgcl mal

IZPAĐANJE

a:

Standard; izvor

3

2

l

1.1.3.1.5.

Govor

slezen nek, dosad, tud, kud bOkiin đav t odnjo JJ2viš, viš brat, rcidit, peć čekajuć, rddeć šta s to rcidijo al, jal, jal, nit, l, il, (za)rad kdž mu, nos to tamo, ... kolik,Ju)mal, zamal mal po mal, ne�, svak

Inačica; ridko

zauhar tur. devir diiverit lat. materia nim. Oberleutnant nim. Oberlicht vreteno Antikrist čoviče, koliko kopriva tur. kirmiz prostriti tal. pri�ione silaziti, stanider -tirati umriti ujisti tur. kirba ili lat.

corbis ovoliki, ovoliki ovolišni, tolišni ovuda slezena neka, dosada, ... tal. boccone đavao te odnio I poviše, više brati, raditi, peći čekajući što si to radio ali, jali, joli, niti kaži mu ... koliko, umalo nego, svatko

5

R.

Opis razlike

br. 1

2

1.1.4.

Standard; izvor

3

4

a:

1.1.4.2.

e:

1.1.4.3.

i:

1.1.4.4.

o:

alumfnija f(amizat šariip sakaramenat musaved degenek menon brOjjmo, zoiimo kadikad pijaca pijat prosjjt1k, paradajiz

M, otii, oto

dUto cakliti se

Promina tl ' naglasak boca, čĆlša, čula, kapela, kobilica, umanjenički (odmi- krĆlva, krošnja, kUća, lazinica, ledinica, lokva, mišinica, noga, lički) učinak pendžera, sikirica, ŠĆlka, užinica, tava, zdila, zovničica, zuba

1 .2.

d

1.2.1.2.

di > dii d > (dj) đ

1.2.1.3.

(dj) đ > j

1.2.1.4.

d>b

1.2.1.5.

d >j

1.2.1.6.

1.2.1.10.

d>t ld > lt -dak > -tak dl > gl dv > v

1.2.1.11.

dn > n

1.2.1.12. 1.2.1.13.

dr > tr ds > s

1.2.1.14.

dsf, dsm > c

1 .2. 1 . 1 5 . 1 .2.1.17.

dsk > ck dstv > stv dve > đe

1.2.1.18.

dz > z

1.2.1.19.

od- > 0-

1.2.1.8. 1.2.1.9.

1.2.1.16.

boca : boca, čaša : čĆlša ...

Suglasi

1 .2.1.

1.2.1.7.

5

gmizati nim. Schrauf{, lat. sacramentum tur. miisvedde tur. degnek mnom broimo, gojmo kadkad tal. piazza tal. piafto I prosjak, paradajz

odlito cakulat se

1 . 1 .5.

1.2.1.1.

Inačica; ridko

Umetanje samoglasa

1.1.4.1.

1.1.5.1.

Govor

rodijiik glođat, ziđat . gospoja, Gospojina, mijJ11k, meso(j)ija hrukat, uviirhat f(l�;at, gle;iin bizjam tUnja

rođak glodati, zidati gospođa međnik, mesojiđa nim. driicken miet. varda gledati, gledam tur. badem lat. cydoneum nim. Geld

gett

dlito

I!lito

f(ledat, zledan

zlatak, krnjĆltak, rftak plovodina

kad ono ti bila; pakano tf bila; panen, pr-nit, prokinit dnem, prdnuti, prokidnuti atresa fr. adresse osinoć, postaniir, ostupž/ž Odsinoć, otsinoć nim. Hundsfott uncut lancman, lacan nim. Landsmann grudski, liudski wucki, liuckf f(rUskf, liuskf f(OSpostvo, ljustvo , gospodstvo medvid međed, medvid ot Sb gor, nadzoroziid(a), ozgiir, nazornfk nik ojednon, ose/žt, osičak, ostriinjen, ošutit

XLIX

R.

Opis razlike

br: l

2

1.2.1.21.

d>o o>d

1.2.1.22.

zr > zdr

1.2.1.20.

Govor

Standard; izvor

3

4

t t>ć

1.2.2.2.

t>d

1 .2.2.3.

t>n ten > en (tj) ć > t (ti) ć > t!i tk > k t! > tli tm > km

1.2.2.4. 1.2.2.5. 1.2.2.6. 1.2.2.7. 1.2.2.8.

1 .2.2.9. 1 .2.2.10.

ts > e

1 .2.2. 1 1 . 1 .2.2.12. 1 .2.2. 13.

1.2.2.18.

tsk > ck tsk > sk ct > e kt > k lt > ld pt > p pt > pli st > e

1.2.2.19.

st > s

1.2.2.20.

stk > sk st! > sl 0>t

1.2.2.14.

1 .2.2. 15. 1.2.2.16. 1.2.2.17.

1.2.2.21.

1 .2.2.22.

dolićat, grgoćat, mećat, ogrćat, i prećat i grakćat, komoć somić dara kalada šUder zauzinad I pipina gUcnut, $!.Ucat tretina propetl;e, smetl;e ko, kanica zavitljat čakma brocak rikverc bracki, Imacki, Rvacka bezec grakat vdlda lepirica šapl;at cablo, cakli osamnes radosan, mdsan, masan dvaneska resio maštrapa

1 .2.3. 1 .2.3 . 1 .

k>g

1.2.3.2.

k>e

1.2.3.3.

g>k

1.2.3.4.

kć > ć

1 .2.3.5.

kj > ć

1.2.3.6.

kn > n

1.2.3.7.

ks > s

1.2.3.8.

kš > šni kt > it kt > t

1 .2.3.9. 1.2.3.10.

L

5

nasrid nasri ,,kavenisati" kavendisat zdrdk, zdraka, obazdirat se, zdrijat, zdr'it

1 .2.2. 1.2.2.1.

Inačica; ridko

čukimdruk đOJ[at sigur maced6nac kobanica krcak ćer JdJća maća sj'ć odlanit isan rUsak lašn;e me;tep koletfv

grtat, srtat komotb tal. sommita ar. tarh tal. calata nim. Schotter tal. pipita

tko, tkanica zavitlati tur. r;atma nim. Brotsack nim. rUckwiirts svatski nim. besetzt graktati nim. Falte leptirica šaptati stablo staklo

svaski

krst, prst ...

krs, prs

,

radostan ... dvanaestka nim. Restl tur. ma$raba

k, g

tur. r;ugundur tur. zok at

tal. sicuro grč. l1aKEiOOV tal. Kabbano krčag

taL-ven. guchia tal. macchia tal. secchio tur. iksan

nim. Riicksack lakše tur. mektep

lat. cabanus!

R.

Opis razlike

br. l

2

1 .2.3.14.

ktr > tr kv > k ćk > ć sk > zg

1.2.3.15.

s > ks

1 .2.3. 1 6.

g>r gd > d gi > đi glj > lj gm > m gnj > nj gt > kt ng > nđ o>g

1.2.3.11. 1.2.3.12. 1.2.3.13.

1.2.3.17.

1 .2.3.18. 1 .2.3 . 1 9. 1.2.3.20.

1 .2.3.21 . 1.2.3.22.

1 .2.3.23. 1.2.3.24.

Govor

5

lat. electricus takvu mućkati fr. masser tur. miisum

di

gdi

Jeđipt tralje bome janie lektimacija

koptski gyptios nim. Traf -CC

1.2.4.6.

h>i

ajduk, erav šparet liid vrcit tl't, tIlo trbu žutI mojI trećI oglunit natkiis drćen navri

1.2.4.7.

hV- > jV-

jelikopter

1 .2.4.8.

-VhV- > -ViV-

1 .2.4.9.

-Vh > -Vj

čoja mfi, f jk

šlejkvjetar

1 .2.4.1 .

hV- > V-

1 .2.4.2.

hC- > C-

1 .2.4.3.

-Vh > -V

1 .2.4.4.

-VhC- > -VC-

1 .2.4.1 0.

4

3

letrika taku mućat mrzf k h>l

krkat maksuz siromiik tuknit akterica aptiik ledik riktat r'kiinđel š'ikta šlajbek vakman Miken išćiil

1.2.4.15.

h>n

odmiin, šarlan, kožun; Odon

1.2.4.11.

h>k

1 .2.4.12.

(ch) h > k

hajduk herav nim. Sparherd hlad hvrcati hbteti trbuh žutih mojih trećih ogluhnuti nim. Nachtkasse drhćem navrh O grč. helix + pteron tur. r;:oha mih, grih, ćulah nim. Blech nim. Schlechtwetter drhtati krhati ar. maxsus siromah tuhnuti nim. acht nim. habt Acht nim. ledi}! nim. richten

im. prid. zam. broj

dr'kćat

gr. u.pX6s h>t

1 .2.4. 1 8.

h>v

1 .2.4.16.

Standard; . izvor

Govor

4

3

orah, htio, htili dah, krh(ak) buha, s kruhom ćuh, vrh

dat, kPt bUva, s krUvon ĆUV, vrVo

1 .2.5. biiJ!a bezime budi! sebet šivat čela

p, b

1.2.5.1.

p>b

1 .2.5.2.

1.2.5.6.

p>t p>v pč > č pk > k pl > bl

1.2.5.7.

pn > n

drnit, kanit, šanit, šinit, škronit, štinit, štranit, trenit

1.2.5.8.

pn > p

ćapit

1.2.5.9.

ps > s

1.2.5.10.

pš > š pt > t b>m

1.2.5.3. 1.2.5.4.

1 .2.5.5.

1.2.5.11.

1 .2.5.12.

b16mba

1.2.5.13.

b>p

1.2.5.14. 1.2.5.16.

b>v bn > n bn > vn

1 .2.5.1 7.

ObbC > oC, obC

1.2.5. 1 8. 1 .2.5. 19.

obbm > om ObbV > ob

1.2.5.15.

salmi klipat šenica tka elmat se ćorap I petiin I pisele I plQjvaz Iplej lP!ez liver, liverat šinit zovnica okopat, opkopat, olfpit, oblfpit, ošit, opšit, obašit, obašve omarnit obarit, ovršit, obarine, obeselit,

1 .2.6. 1.2.6.1.

tur. 90rab lat. bitumen nim. (ein) bi/3chen nim. Bleiweiss nim. Blech (brezJbez lat. libella šibnuti zobnica ovnoć

m

-ro-

malounast, miz/nće, primčijok, sarimsak, ujančit; > -nmazliin

m>v

pravećiiran, provićiiran, tavan

tur. mazlum promućuran ..., taman

1.2.6.3.

mb > b

kobenaci;a

fr. combinaison

1.2.6.4.

mg > ng

kangar

1 .2.6.5.

mk > nk ml « mn»

nim. kamm(en) + Garn

1.2.6.6. 1.2.6.7.

LlI

5

oras, stljo, stl'li

cigo panJ!o I prizime ta1. pozzale tur. sebep bav. schepp I pčela klupko klUko fr. plomb drpnuti, kapnuti, šapnuti, škropnuti, štipnuti štrapnuti, trepnuti ćapnuti psovati sovat, osova gr. psalmos klipsati pšenica ptica

baren; um/n, znan; s taban 1.2.6.2.

Inačica; ridko

lm

J!ilmiiziia « J!imiazi;a) Komlen, Komljen, Komjen, mn > ml, mij, mj, mnj Komnjen

krmka

Adam, averim, dim, dulum, đuturum, I Krom, jaram barem; urnIm, znam; s tobom mazliim

kfnka

lat. f!:)Jmnasium mnogo, množiti

mlOgo, mlOžit, osamles(t), sa mlOm

R.

Opis razlike

br.

1.2.6.10.

mn >vn mp > p mš > nš

1.2.6.11.

mt > nt

1.2.6.12.

mz > nz

1.2.6.9.

arbti;tsant pćintit brenza

v

1.2.7.1.

v>b

1.2.7.2. 1 .2.7.3.

(t) v > m

1.2.7.5. 1.2.7.6.

1 .2.7.7. 1.2.7.8. 1.2.7.9.

v>l

vnj > nj vr > r vstv > stv obbv > ob cv > c gv > g

1.2.7.10. 1.2.7.11.

gv > gm

1.2.7.12.

kv > k

1.2.7.13.

rv > r skv > sk sv > s svr > sr tv > t zv > z zv > zm

1.2.7.14. 1.2.7.15. 1.2.7.16. 1.2.7.17. 1.2.7.18.

1 .2.7.19.

gumno, tamnica, klempav komšij a ... nim. Arbeitsamt pamtiti nim. Bremse

gUvno, tavnica k!epav

1 .2.7.

1.2.7.4.

4

3

2

l

1.2.6.8.

1.2.7.20.

o>v

1.2.7.21.

u > va

babor birtćiš krĆlbit se ledenica mecuZet drždenjćik rebac krĆlZ;estvo obarit, ovršit, abarine, obeselit, cokatat gardijan gažđa, gožđ� gazden, gozdenjćik I f(ožđeta, f(ožđari;a I f(mirat kačka, kocat taka, takoga ner6za praska Sisviti, Sisveti mr}ac, mrtaca zuka đezma avuto havuZa birov br6kva bronzva branzvfn javuknut svirena

1.2.8.2.

f>v

kanši;a, konšiluk

balaur

nim. Wirt kraviti se tur. Venedik tal. JazzoZetto daždevnjak vrabac kralj evstvo cvokotati tal. guardiano gvožđe ... 2Viriti kvočka, kvocati takva, takvoga nervoza breskva Svi sveti svrab, svrbiti mrtvac ...

srćib, srbit

zvuk

tur. cezve auto tal. baUle fr. bureau ven. broca tal. bronzo miet. bronzin

lat. Siren(a)

f f> p

rum.

5

vavfk

1 .2.8. 1 .2.8. 1 .

Inačica; ridko

Standard; izvor

Govor

će(;) iv Pilip Luciper PrĆln;ić prešak, čaršav kUver , provesiir trevit vaša, veZa, ves, vi;aker

tur. keyif

gr. Philippos Zato Zucifer

tal.fresco tur. c;arsaf nim. Koffer lat. professor nim. treffen tršć.fassa mađ JeZ tur. fes fr. {lacre .

LIII

R.

Opis razlike

br. 1

2

1.2.8.3.

fer, fir > vr

1.2.8.4. 1.2.8.5.

fr > pr ft > kt

1 .2.8.6.

ft > pt

1.2.8.7.

ft > vt

1 .2.8.8.

ft > t

Govor

Standard; jzvor

3

4

l

1.2.9.1.

I > lj

1 .2.9.2.

1>0

1.2.9.3. 1.2.9.5.

I>r -lac > )oc Id > zd

1 .2.9.6.

Ig > ng

1 .2.9.7. 1 .2.9.8.

1.2.9.11.

lt > lit lt > nt gl > g gl > glj kl > kli

1.2.9.12.

01 > 0

1.2.9.13.

sl > s ši > šlj

1.2.9.9. 1.2.9.10.

1.2.9.14.

1.2.9.15.

0>1

dz1jat, kaljilja, mumljat, oguljine, oljupina, stoljnjak vitflj bitrljat bijo, obli čijo, mif!.li liver mlatioc, pomUoc, sadioc klizdrma bitngur ditnđer miNita đuritntija

rUf(O

1.2.10.2.

LIV

tur. {itil tal. boriare (?) lat. Zibella

bfl, obal, valjal m. naf!.al, bOl, kćil sadiovac

tur. kaldmm tur. bulgur tur. dillf!.er tal. malta tur. f!,ilrilltu

ru210 glista, gližanj klen, klica ... molba lat. altarlelium mađ. tolmacs blagoslov nim. Tischler

I gljiste, gljistina, gljezno kljen, k/fica, k/iijat moba otar tomačit blagosov tIsljer dimliie mladež, propetije itlfć, žitkla klMun plaša

1.2.10. 1.2.10.1.

5

nim. Finanzer vilanac tur. {incan vildžan tai..fiorino viimn tur. fukara vukara vala, uvat se, vrcat, Vrano, Verdo, Vranković, nim. verstehen, vrštuljit, nim. viertel vrtalj lat.fra(ter) pra, prćitar tur. mufi mukte tur. kOfier ćitpter I per. heRe epta nim. Geschqfi f!.eŠept gr. efthinos ;eptfn papta I per. paRe I per. hefie evta gr. efihinos . jevtfn . pavta I per. pafie tur. r;:(fiZik čitluk

1 .2.9.

1.2.9.4.

Inačica; ridko

tur. dimi

madež, propeće ući, žuka (žubak) tal. cassone lat. passus r

r>1 r>n

lewut lentrat šli1jbek tetulat uplfs

fr. recrue tal. retrattare nim. Schreibbuch

teturati uprfs

hldrofon

R.

Opis razlike

br. 1

Govor 3

2

1.2.10.3.

rl > l

1 .2.10.4.

rt > t

1.2.10.5.

r>0

1.2.10.6.

0>r

1 .2.10.7.

že > re > r

1.2.11.1.

1.2.11.2.

1.2.11.3.

1 .2. 1 1 .4. 1.2.11.5.

1 .2. 1 1 .6.

n>l

n>m

n > nj

n>r n>v nv > zv

ne > nje

1.2.11.8.

nđ > njđ ng > nj g nz > mz

1.2.11.10. 1.2.11.11. 1.2.11.12.

nsk > njsk nstv > njstv

1.2.11.14.

čn > čnj čl (člj) > šlj

1.2.11.15.

gn > gnj

1.2.11.13.

1.2.11.16. 1.2.11.17.

tur. *mirli tur. terlik tur. kurtarmak jučerašnji nim. Grundbirne bez

šn > šnj

trn > trnj

5

terluk

tal. pasta I piga tur. seccade

n

1.2.1 1.7.

1.2.11.9.

4

ml'tis teluk kutarisat jučašnjl kompIr brez, bres, prez brezobrazluk paštra I pl'rga serdžada undar, tUdar odonudar, ti'Jf!.ar

1 .2. 1 l .

Inačica; ridko

Standard; izvor

dulum, dulumĆlŽa Jerolim lemba lenfz s>ž sc > e sk > čk

1.2.12.10.

sk > šk

1.2.12.2. 1.2.12.3.

1 .2.12.7. 1.2.12.8.

1.2.12.11.

sm > em

1.2.12.12.

skr > škr

1.2.12.13.

sp > šp

1.2.12.14.

st > št

LVI

Standard; ,izvor

3

4

strnjina, trniina zlomenovat, zlamenit Ar�etina bobana ižinjat komadant koveninci;a, podumfnta Dalmanci;a komendija nanfć rOdi;i5n skondfliat se špancirat unzć dĆlklen, doklen, kadan, kUdalen, maloprfn, odman, odovlen, otolen, ovdan, ovdalen, postin, skoron, tadan, tudalen, tudan, undalen, undan e,

e > t (ts-st > t-st) evr > čvr s>e s > ks

1.2.12.1.

Govor

Inačica; ridko 5

znamenovati ... fr. bonbon fr. ingenieur tal. comandante tal. fondamento lat. Dalmatae lat. comoedia

naići lat. radius skotrl;ati se nim. Spazier

ući

s, Š, z

testa čvrčak cieat eksenci;a pćišoš, šćiloš, šPšijen, šuša, šušanj, šušit letišmo, letište; pustišmo opazno, Jozip kornfž diciplina mačkara škakavac škapulĆlri škatula škav škfp emfije, emiliat lšIan;f ošpice Sperac špfda(se apoštol, apošti5lke bušta ištom komoštre komuštrat beštija oštija paštra I pištola I puštat rešt rešto

cvr'čat

srlat. essentia letismo, letiste miet. cornise disciplina tal. mascara skakavac lat. scapulare tal. scatola gr. rTKa.q;OC;

tal. schiro smilje tal. somigliare iskrni ospice gr. hesperos

sprdati se grč. a.ll"OrTT8Mai tal. busta

istom dalmo camastro tal. mostrare lat. bestia lat. hostia tal. pasta tal. Pistoia tal. resta tal. arresto

pušćat

R.

Opis razlike

br.

2

1

1.2.12.15. 1.2.12.16. 1.2.12.17. 1.2.12.1S. 1.2.12.19. 1.2.12.20. 1.2.12.21.

1 .2.12.22. 1.2.12.23. 1 .2.12.24. 1.2.12.25.

st > t sv > šv S>0 0>S š>s šk > čk šlj : sl šm > žm št > st z>ž zlj > žlj

1 .2.13. j > lj

1.2.13.2. 1.2.13.3.

j>p j>v

1 .2.13.4.

-jiv > -ljiv

1.2.13.5.

gi > gl

1.2.13.6.

mj > mlj, mnj

1.2.13.7.

sj > s -ji : -iji *tbj, *dbj

1.2.13.S.

*tj, *dj

j>0

1.2.13.10.

0 >j

1.2.13.11.

lj > j lj > l

1.2.13.12.

Inačica; ridko

Standard; izvor 4

3

5

lat. stola nim. Schuhmeister lat. stomachus tust (?) svraka stini I puž šoika maškare šljiva ...

štola šušter štomiik otutan (otutan) švraka tin; spuž so;ka mačkare sfl'va, sfivov dežmekast strožak živt raž(jutit (se)

tur. de�mek nim. Strohsack tur. zifi

z'ivt

j, lj, nj

1.2.13.1.

1 .2.13.9.

Govor

ornžlje, ožuljak, prl'ključer, rožiir(j� zak(jučer sipun šijun (gr. (Jirpwv) zaneobrivenit brijati strašljiv ušl;iv dUfdjf, du/!ljina Damijan tam(jan grč. 8vf1iaf1a prosjakinja prasakinja - brijatijI, čeljQdetijf, ćuketijf, divijI, govedijI, krllvijf, ki'metijf, mačetijf / mačijI, magaretijI, ml'šetijf, pasijI, p'iletiji, teletijI, vozatijf; - netijiik, rOdijiik - gospoja, Gospojina, mejnlk, mesoija en5!a tur. ven5!e tur. yere basmaz eribosna • grib, smih 5!rl, sml df, WI, pf, UWI to dU. grij, pi.i jiditi se, jiće, jist idit se, iće, ist Jnrjev dan Jurevdiin stojim, gojim ... stom, 5!Oln, braIn ... moi, !voi, sviH moii zajimati zaimat i pr'ikučer I prikjučer tur. bedava bajdalije tur. beld belaj dvojstruk, troj ... dvostruk tur. akrep tur. parali I parqjlija hripati ripljat žuljati žujica molienie mo/enje piljiti pilit pljačkati plaćkat plOska

strašiv ušiv Damnjan tamnjan

[ lij li > ni yl > iio vlj > lj lj > o nj > lj

1 .2.13. 19.

nj > n

1.2.13.20.

nj > jn njn > jn -njstvo > -jstvo mnj > mij

1.2.13.13. 1.2.13.14. 1.2.13.15. 1.2.13.16. 1.2.13.17.

1 .2.13.21. 1 .2.13.22. 1.2.13.23.

4

3

1 .2.14.2. 1 .2.14.3. 1 .2.14.4. 1 .2.14.5.

teljig

žvalie fr. bataillan

zatiljak, razdil.i ... crven šupalj miet. tampano gonj aiu

dojnf, izvii;nf sjajna imiijstva sumlja, dimljačiir, dfml;iik

*stj, *skj, skV, stbj, Sb+Č > št, šć -aština : -ašćina -ište : -išće

f!.Žlšteriea, prezršt, štini! budalaština kosište, duvanište šenielste štMi!

stj isk-

1.2.16.6.

dž > đ

1.2.16.7.

dž > ž đ >j � > dž ž > dž ž>đ ž>r zž > ž o>ž

1.2.16.4.

1 .2.16.8. 1 .2.16.9. 1 .2.16.10. 1 .2.16. 1 1 . 1 .2.16.12. 1 .2.16.13. 1.2.16.14.

LVIII

klišća, prfšć, rašćika, šćap, šćeta, štir, ulišće f!.Žlšćeriea šćinit budalcišćina kosišće, duvamšće

šč!;)dčti

iskorišten, kršten Išten štesree

tbšte srce

šćMit pišćat, pušćat, fšćit, vrišćat iskorišćen, kršćen lšćen, lšćfi šćesree

žd, žđ

1.2.16.5.

1.2.16.3.

sumnia ...

*zdj, *zgj, ZdLj, ZgLj, sđ > žd, žđ dreždi!, zviždat, zviždukat, možđiini

č>c č>ć čk > k ć>t ćnj > šnj

1.2.16.2.

zanaifi str'nina donif

"

pištat, puštat, fštit, vrištat

1.2.16. 1.2.16.1.

sjanjna

"

klišta, prfšt, raštika, štap, šteta, štIr, UZište

1 .2.15. 1 .2. 1 5 . 1 .

5

št, ŠĆ

1 .2. 14.6. 1 .2. 14.7. 1 .2. 14.8. 1 .2.14.9.

Inačica; ridko

šI.iiva ...

sliva, slivov splasni! teližnjiik žvale bata/iifin travn;ača, varn;ača zati;iJk, razdijok crljen šupii tampalja

1 .2.14. 1 .2.14. 1 .

Standard; jzvor

Govor

drežđit, zvižđat, zvižđukat, moždiini

Č, Ć, dž, đ, ž koracat ćikulada, ćUćavae, žuć I pliuvaka abetat slnošnjf đezma đip serđada žaka jačerma rondžat Džudiia

tur.

gec;irme

ven. rol"(5ar

miet. zudio > Žudija

fr. zendarmerie

morda, more, ne mere iženi! ždrl'blat

engl. dribble

đendiir

R.

br. 1

Opis razlike · 2

Govor

Standard; izvor

3

4

1 .2.17.

5

k, g : e, z nazi Inozi, rUci (ruci), snazi - brci, bUbrizi, viici - kfmčina - kuki, kolegi, puški, slUgi, šugi, teki, - bItki, četki, gdtki, motki, patki, patki, skl'ki, tetki, zagonetki, - baki, koki - Luki (Lukfn), Milki, Zorki, Dragi, Drezgi, Požegi, Boboški - mazgi, mački, voćki, č,ergi - Duvanjki, Belevarki, Ercegavki -pušketina - Americi - banci, bešiki, brigi, buci, daski, dragica, jednaci, knjlgi, mdjki, vojski

1 .2.17. 1 .

1 .2.1 7.2.

1 .2.17.3.

nogi, ruki, snagi,

Lučindan !

- Ameriki - bćmki, bešici, br}'zi, bUki, dasci, dražica, jednaki, knjl'zi, mdjci, vojsci - Milkin

- Miličfn, Daničfn

1 .2.18.

Ostale promine barjak bUdža da/!ma delvet dUbiiv elapran (eraplan)

1.2.18.1.

I

Inačica; ridko

priemetanje

/!alebina ledenica (uz v-d > l-d: lenedik) flŠpf kalandora kl(lčina klobadan lenf!,er (renf!,el) n'vor nalet naval nevroza oće tii te li vi pauza pinjur politver rajsmgla rumunika, remunika nori! spetren, nespetren šarvale šervolet šubit šunjka, šunjat, šnjuvat vodale(n), vbdan vode, nade trajvan

tur. bayrak tur. ciibb tur. damf!,a tur. devlet tur. cevap

grč. Mp +

7rAaVaOflal

balega tur. Venedik

lat. candelorum lat. calcina tur. lalabdan

nim. R6ntf!,en fr. revolver tur. ldnet tur.falan

hoćete li to vi pazuho tal.-ven. piran O eng. pull + over nim. Reissniigel lat. harmonica

roniti , (ne )spretan tur. :talvar Chevrlolette

bušiti njuška, njušiti odavdi, ovuda ovdi, ondi eng. tram + way

LIX

R.

Opis razlike

br.> 1

Govor

4

3

2

proteza

promine s ublaženičkim učinkom

�.

5

ih

lji

iurtat I joli, jopet - Bor, Dog, Glog, Gog, Rog, Tog

1.2.18.3.

Inačica; ridko

tal. Ezitto

Jeđipt 1.2.18.2.

Standard; izvor

tal. urtare ili, opet »Bog«

- bozare ti, borme, dobara, zabora »Isus, Isukrst, krst« Is, Isutrst, trs(t) »duša, vira« dukn}a, dušnje ti, KIra, vIrnja čava, džava, điidra, java, njava, »đavao« (»đavla«) šava »vrag« traz, vran, vrani, vra(v)un kudra, kudrinče, kUrvac, kUrvIŠ, »kurva« njurva, šudra, šudra� šurvac grebat, grebtivat, greben, jedrat, jedriivat, trebat, zajedrćmcija, za- »jebati« jMrat »kurac« kUrnia� šurn;ac, tUrac blejo, bOja, bOla, brdi!, čuna, čedo, , .. drni!, gujlca, izdegenat, klani!, kronit, lagilcnit, maešan, omari!, opatrni!, pizda, plenit, pošnjak, šanit, finit, škronit, štranit

OBLIKOSLOVLJE

�. 1 .

Imenice

12. 1 . 1 . 2. 1 . 1 . 1 .

Mužki rod imena na -e i -o

2.1 . 1 .2. sr > m 2 . 1 . 1 .3. ž > m 2. 1 . 1 .4. -an, -anin 2.1.1.5.

-lac / -telj > -O)oc / jovac

2.1.1.6.

oprizimenjene imenice

2. 1 . 1 .7. Rjd.

2.1 . 1 .8. D jd. 2.1 . 1 .9. Z jd.

LX

Ante, Bože, Jure, Mate, Vlado, Piro, Rvo;a / Rv o;e, Vrana kU, sirćet, sunac, šerbet, tfst čorap (u N nm. čorape), mIa, os, cigar čoban(in), dušman (in), kršćanin mlatiO)oc, paliO)ovac, pogoriO)ovac, pomliO)ac, pratiO)i5c /pratijovac, pričaac, raniO)i5c, sadiO)ovac brajković, dragović, džabalebtirović, govnović, majković, nepoznanović, svojković, tabanović Ante, Bože, Mate, Mirke, Pire, Rvoje, Stanke Leb� Škegr� Šege braje, brke, jade, rođe, sline, ševe midi ml'da ispalili I'ljadu metka; nema đava grozda iz sana, od pasa Anti, Boži, Mati, Mirki, Piri, Rvoji, Stanki, Bože, Bože, Marko, Pero, Stanko, vrdže, slugo

Božo, Pire, Vlade, Vrane !Cilo, kl'la cizara

-

Marka, Mfrka, Rvoja, Stanka

sna Marku, Mfrku, Rvo;u, Stanku Bogu moj!, Pere

R.

Opis razlike

br.

2

l

-

2. 1 . 1 . 1 0.

O jd.

-(e, o)m > -(o)n

2.1 . 1 . 1 1 . N mn.

Govor

Standard; izvor

3

4

DMO mn. -m > -n 2. 1 . 1 . 13. (-ima > -In, -Im,

gade, gospodare, smradu,

ključan, kraljon, mužon, nožon, sačon brci / brkovi, d'iverovi, ježevi, ključi / ključevi, koci, lakti, mIsi / mIsevi, mostovi, noži / noževi, orlovi / orli, plUgovi, postovi, putovi, Srbi, vrtli, vuci / vUkovi, zecovi doci, đćivli, gU'1ii, orašci, nosovi,

ključom ...

bratom, maom . . .

kočevi, laktovi puti, Srbovi nosevi, gUnjevi, žuljevi

I u nji 'ima puno

Anta, Boža, pera ... mrava, prsti;ii, redi

đavlf / đavala, mravI, prsta, redova čavli Dalmatinaca brkova, m'verova, lOnaca, noktijii / nokata, vUkova, zuba; dva dnI, tri dnf - bronzinfn, đacfn, gostfn, junacfn, konjfn, noktfn, pisarfn, svatfn, zubfn

Dalmatfnaca brkova, diverova, golubova, vukova zubiiii konjfm(-ima, -iman) / k6njma(n), ljudim(ima, -iman), ljUdma(n), zubma(n) sinovfn{-m) ...

-ima, -iman, -ma)

- sl'novfn{-mH-imaH-iman)

�.1.2. 2.1.2.1.

5

Blažu, gadu, gospodaru,oraču, mužu, smrade, šoveru, tetak, bratac, ćaća, Ćanka, Marka f sr

2.1.2.2. 2.1 .2.3. Njd. 2.1 .2.4. 2.1 .2.5. Rjd. 2.1 .2.6. O jd. -(e)m > -(o)n

2.1 .2.7. N mn.

2.1 .2.8. R mn.

auto, beciklo, celta, dila, špiglo, štempla, Hilo, udo, vink/o, vrVo banovo kllo kUče, mače, pUe drvlja, dublja I / -in, -im, -ima(n))

2.1 .3.1. vlastita imena nadimak po imenu

2.1 .3.2. supruga

nadimak po divojač-

2.1 .3.3. kom prizimenu 2.1 .3.4.

imena ž životinja (ava : -ova), v. 2.2.4.

2.1.3.5.

m >ž

2.1.3.6.

sr > ž

2.1 .3.7. Njd. 2. 1 .3.8. Rjd.

2.1 .3.9. DMjd.

2. 1 .3. 10. T > R 2.1.3. 1 1 . Z jd. O jd. -m > -n -i

2. 1 .3.13. N mn

.

2.1.3.14. R mn.

2. 1.3.15. T mn

.

LXII

Standard; izvor

3

4

Inačica; ridko 5

br'dfm(-ima, -iman), drvfm(-ima, -iman), krstfm(-ima, -iman) kr'menjfm(a)(n) nebesfm(-ima, iman)

- br'dfn, drvfn, gr1fn, klištfn, koritfn, zemn, ustfn, vratfn, - krstfn, prsfn - ćukenjfn, kr'menjfn ... - kameniin, uženjfn / užfn, nebesfn

Ženski rod

�. 1 .3.

2.1.3.12.

Govor

Ane, Kate

- Ana, Blaga, Kata, Mara, pava, Pila - Anica, Demica, Marica, Radica - Anka, Biserka, ilka, Jurka, Perka, Vinka Stipinica (»Stipina žena«) Martinuša (»Martinović«), Tic'lnuša (»Tica«), Kolobaruša (»Kolobarić«)

Mzlova, Perova, Ružova, Šarova

Mzlava, Perava, Ružava, Šarava benzfna, cimenta, ćl"ka, jatagana, fitra, nazeba, Nevijorka, rajsfngla, čik, zvuk štokria, začina, zuka, žaka, Jurjevo, pazuho, Jureva, Jurjeva, kOpita, pa(v)uza, piva, prava, puca, žfiba, Bijakova I puce ćer, ćeri; mater, matere; kila gladi, žeđi - ilki, Ferki -jabuki, majki, riki, daski, knjlgi, snagi, vojski. . . D: primakni k nozi, rUka ruci M: rana na nozi, na ruci

- maloj / maali / mali jes vl'dijo di Mare; čuvat ovaca; I plest igala; tražit para - Ane, Blage, Kate - Anice, Danice, Radice - Anka, Biserka, ilka - Blažovice, Petrovice, Stipinice - Martinuša, Spajuša, Tičinuša - kUćon, pfivon, tetkon . . . - masti, noći, ogliivi, uši, zObi krsti, prsi, oči, uši kopite jarad, krmad, magarad, paščad, telad I tejac - krstiju, prsiju - ćeriju, kokošiju, očiju, ušiju - rUka, noga - naćiiva - bolestI, civf, kostiju, riči, večerI, zapovidi, žalostf -pe gomna, šes nemlja u prsi

zuk, fitar pivo, pravo (kUo sr) odglad, od žeđe jabuci, majci, rici, dasci, knjIzi, snazi, vojsci ...... na nogi, na ruki

mahali

(krsta sr, prsa sr) kopita (jarenja sr, kr'menja sr, paščenja sr) ćerf

rUkU, nogU

kostf pe gomn, šes nemlj u prse !

R.

Opis razlike

br. l

2.1.3.16.

2.1.3.17.

2

DMO mn. -m > -n (-ama > -an, -am, -ama, - aman}

DMO mn. -m > -n (-ima > -In, -Im, -ima, -iman, -i, -e)

Govor

Standard; izvor

3

4

- curan, kUćan, nogan, rUkan, smokvan, ženan ...

Inačica; ridko 5

curam(-ma, -man), kUćam(-ma, -man), nogam(:ma, -man) ... po krste po koste očfn, ćumn, ušfn

po kr'stfn / kr'stfm(-ima, -iman) po kostfn / kostfm(-ima, -iman) očima(n), ćudima(n), ušiman

teliidima(n), teliidi, teliidma / teliicma, jariidma, ki'miidma

teliimn, unučiimn, paščiimn ...

...

našfm ženom, šljl'vom, kozom, kućom, stajom ...

2.1.3.18. DMO mn. -ama > -om

2.2.

Pridivi 2.2. 1 . 2.2.2. 2.2.3. -ji > -iji 2.2.4. -ava > -ova, v. 2.1.3.3. 2.2.5. komparativ 2.2.6.

naslonjenice između naj- i komparativa

2.2.7.

posvemni superlativ

DM jd. -om > -on 2.2.8.

-em > -en

velik - velika - veliko velikf - velikii - veliko Lukfn, Jurin, J6zfn Mirkfn, Stimkfn, Vinkfn, Zv6nkfn Gabrfn, MiHov, Makin ("Maka") Jureva, Jurevdiin BožijI, ćUketijf, đavlijf, kravijf, teletijI, f -In -om > -on 2.2.9. DMO mn. -im, -ima crljenfn, krivfn, većfn > -in

� .3.

Zaminice

�.3.1.

Osobne

2.3. 1 . 1 . R

njI, njega / njegii / njeg

2.3.1 .2. D id. 2.3. 1 .3. T id.

njemu, njoj, joj je (vl'dijojeje), njef -In -izln, -ima(n) ,

na ovf / na vf, na ovu / na viJ, na ovo /na vo na ovo� / na ovo� / na vo� na tojf / na tf na toje�/ na to� / na to� na onf / na ni, na onu / na nu ... na onog / na onog / na nog aVEn, ovon tojIn / tin / time(n), tajan / ton onfn, onan ... ovf, ove ... toji / ti, taje / te, taja / td onf, one ... ovi to;f / tf oni na ove / na ve, na ova / na va te / toje;td / to;a na one / na ne; na ona / na na ovin /oviman tojln / tin / timan onin

otf, ota, oto

otog(a), ote; togan, to�a(r anagiin ovomu(r) otom; ataj

onom(u) / onom / onan

LXN

5

sa mnom, sa mlom, s tobOn

Posvojne mom(u), tvom(u) njegovu, njegovan

2.3.2. 1 . D jd.

2.3.2.3.

Inačica; ridko

onomu(r) na ovaj, na ovu ... na ovog na taj na tog na oni ... na onog ovim tim, tom, tim onim ... ovi ... ti, te, ta ovih tih onih na ove, na ova te, te, ta na one; na ona

na ta na tagan

oVlzm, ovimen tojizfn, tl'zfn onizin otf, ote, ota ovizf tojizi / tlzi onizi

ovizin tlzin / tojizin onizin

R.

Opis razlike

br. 1

2

2.3.4.

Standard; izvor

3

4

Inačica; ridko 5

Ostale

2.3.4.1.

2.3.4.2.

2.3.4.3.

2.3.4.4.

Govor

O jd.

2.3.4.5. R mn. 2.3.4.6. DMO mn.

� .4 .

(o)vlikz (o)vilđ,višm, (o)vlišnf, (o)vlikačlđ, vikačlđ, (o)vlienf valđ, (o)vakačkl tolikf / toliki / toliki, tlikf / tilđ, tolišnf / tlišnf, tolikačkI / tlikačlđ, tolienf / tlienf taki (o)nikf, on(o)lilđ, onišnf, (o)nikačlđ, onolienf nakl kin /kimen čin, čimen kojin, kojon čijfn, čf10n koji čijf kojin, kOjiman

ovoliki

ovlikl

ovakav toliki takav

takizi, takizfn

onoliki onakav

nakizf, nakizfn

tko, što

(su) čizin

koji, čiji

kOjizfn č'ijizfn kojizf čijizf / ći;izf kojizfn č'ijjzfn

čfjln

B r oj e v i

2.4.1.

2.4.2. -oro > -ero 2.4.3. -orica > -erica 2.4.4. 2.4.5. 2.4.6. R mn. 2.4.7. 2.4.8.

2.5.

2.5.1.

2.5. 1 . 1 . -ti, -ći > -t, -ć 2.5.1 .2. -nuti > -nit 2.5.1 .3. -eti > -it 2.5.1 .4.

- četeri, s/idan, osan -jedanes(t), dwines(t) ... - sedamles(t), osamles(t) - dva(j)es(t), trijes(t), četeres(t), Mset - dvlsta, trista -pe(t) stotfnii, pe stotfnii, pe stotfn - 'iljada, melijon / milijon - dvajes l' sedan, pedeset i šeste, pedese šeste obe, obedvf / obadvf četvero, petero; peterica četveri, peteri u devet v6dli u devetero; vodi dvoje - dvoga - dvoma(n) troje - troga - troma(n) prvf -prvoga šestf - šestoga, šestom(u), šestfn(m) tristOtf drUf(f, trećf dva kila, tri metra, dvi f(odine tretina trećina

dvades

pesto

prvI -prvoga

drUgizf, trećizf

Glagoli Infinitiv

radit, platit, p6ć, vf'ć; i ću bubnit, maknit, taknit, smi'knit vlait, grmit, letit bilit se (snig se bilf) modrit, zelenit derat

bUbnu t, maknut '" bilit (žena bilf) drU, drit, dPt

LXV

R.

Opis razlike

br:

2

1

2.5.1.5. 2.5.1 .6. 2.5.1.7. 2.5.1.8. 2.5.1.9. 2.5.1. 10. 2.5. 1 . 1 1 . 2.5.1 . 12.

-st > -s

2.5.1.13.

2.5.2. 2.5.2. 1 . -m > -n 2.5.2.2. bl't 2.5.2.3.

Govor

Standard; izvor

3

4

strit, sift žderat danovat, danjivat smrkavat se nosat, vozat dubi!, f(rebat počekat, podavat, postat popočekat, popodavat, popostat past, Ist, sIst jIst, izist, školat, mećat, jašit, uđaši!, mirilšit, stat, umrt, odapft, i prostft, dočikat, �on;at, šalat se

smrkn;ivat se -našat, -važat dubsti, grebsti

pas, ls, sls Ist, jašat, uzjaši!, stat, gonat, umrft, odaprft, dočekat

Prezent Ija mO/in (velm, vlmn)

mogu, moreš, more, moremo, morete, mogU ne mogu (ne morem), ne moreš, ne more

2.5.2.5. vfć

vršen ... vršu

živin; živimo živiš; živite živl; žive ić l'đen, l'đeš, l'đe Ist lIJen, IIJeš, l'de rvat se rven se ... rvaju se I r'vii se štipat štipan I štpljen ... štipaju I štfplju mrit mri;en; mrije; mri;u Iskat, zvižđat, stiskat l'šćen, zvižmn, stišćen pušćat »pušćati« pušćan, pušćaš pušćat »pustiti« I pušćan, pušćaš tkat tka;en, tka;eš, tka;emo, tka;u tr'ćfn Itfčen tr'ćfmo I tfčemo tr'ćfš I tfčeš tr'ćfte Itfčete trci I tfče tree I tfču treat I !fkat (se)

I je

2.5.2.12. 2.5.2. 13. 2.5.2.l4.

2.5.2.l5. dr'ćat 2.5.2.16. 2.5.2. 17. 2.5.2. 18.

drimat, kapat, sIpat, Uzimat strugat strugat, žet

2.5.2.19. mrkat, jaukat,

mnjaukat, naricat

2.5.2.20.

zdrijat vrIt proširene osnove u

2.5.2.21. pogodbenim rečenicama: Mt (budnem)

LXVI

dPćen; ai-ću drimljen, kapan, sIpljen, uzimljen strilgan, strilgaš ... strugaju strUžen, strUžeš, stružu ženjen ... ženju mfču I mfkaju, jauču Ijaukaju, mnjauču I mnjaukaju, nariču I naricaju zdrije ... zdrijaju vrijen ... vrije ... vriju dadnen I dadem dadnemo I dademo dadneš I dadeš dadnete I dadete dadne I dade dadnu I dadu I

radim, Iđem jest,jes ;a mol;u (vel;u, vl'đu moren ne mereš, ne mere; ne moš

vršem (vršim), vrhu

2.5.2.6. živi!

2.5.2.8. 2.5.2.9. 2.5.2.10. 2.5.2. l 1 .

5

ždrit, ždPt

radin, l'đen, sičen

2.5.2.4. moć

2.5.2.7.

Inačica; ridko

idem jidem mrem, mre, mru išćem, išću puštam pustim tkam

živen(m); živerno živeš; živete žive; žive, živii l'đem l'dem šćfpan I šćfpam lska;u; stiskiin pustin, pustiš tr'ćfn tfkan; trkaju (se), trkaju konja po �vnu

drhtim drimam IZl

driman, kapljen, sIpan, uziman

stružem žanjem / žnjem

zre (zri, zrije)

vri (vrije)

zdr'ije ... zdriju I zdr'iju

R.

Opis razlike

br.

2

l

Govor

4

3

dat, imat, sml't, tit, valjat, znat

2.5.2.22. 2.5.2.23. 2.5.2.24. 2.5.2.25 .

glagoli na -ivati

2.S.2.2S. milždit 2.5.2.29. zakasnit 2.5.2.30. -četi 2.5.2.31.

ne smfš + inf. > da nisi + prid. radni

�.5.3. 2.5.3 . 1 . 2.5.3.2. 2.5.3.3. 2.5.3.4.

daten, dateš, date datemo, ?, datu

zaspim

dajen, obećajen, okopavan , utravan, razaznajen

davan, obećavan, okopajen, utrajen, razaznČlvan noćfvan, poskakfvan, zasukfvan mažđi zakasnen

dajem

noćujen, poskakujen, zasukujen milždi zakasnfn načmen, počmen, začmen Da slUčajno niste ovo takli! Da niste okusili! Da se niste usudili!

Ne smijete ovo ... Ne smijete okusiti!

Aorist skoči (tf skOči, on skoe/) -h > 0 u I . jd. ja (tf, on) bi iša mf (vf, oni) bi lšli digošmo, dignišmo, dignušmo, -smo, ste > -šmo, -šte p6đošmo, p6đošte, pOđoše dignu : diže, poginu : pogibe, dvojaka promina prodade : proda ujednaka l. l jd. s 2. i dado, pOđo

jli (tf, on)pOđe, dade

3. 1.

�.5.4. 2.5.4. 1 .

padnem dašćem

..

2.5.2.26. glagoli na -avati 2.5.2.27.

5

dadu

imadnen / imaden, sm)anen / smiden ... past panen .. pane ... panu datfn, datfš, datf datit datfmo, datfte, date zaspat zaspen, zaspe� zaspe bilit se / bilit, errlit se snfg se bib, ona bilf opanke, kosa / crnit, žutit se / žutit mu bilf

.

Inačica; ridko

Standard; izvor

Imperfekt ne postoji, osim (u Bfše učit, pa ne bi propa glagola biti u 2. I. jd.): v. Ričnik s. v. bit2

Da si učio, ne bi pao [Tribao s i učiti, I pa ne bi paol

2.5.5.

Perfekt 2.5.5.1 . krnji (u pripovidanju) Doša Jure, pa iamiio pripovidat ...

2.5.6.

2.5.6. 1 .

Pluskvamperfekt ne postoji

2.5.7.

Futur I.

2.5.7.1 . v. 1 . 1 .3.3.3. 2.5. 1 . 1 .

m f ćemo kUpit, oni će doć

2.5.7.2.

radi ću, sa ćemo, da ćemo

2.5.8.

2.S.S.1. 2.S.S.2.

�.5.9.

Futur H. Kad budeš prolaziio, svrni. Ako budeš kopat, i uskopa ćeš prid. radni > infmitiv Budneš li tamo ić, ponesi mu ovo

2.5.9.1 . -i > 0 2.5.9.2. -i- > 0

Imperativ I I dik se, mak se, vOdmo konie

mi ćemo kUpiti I radit ću, sići ćemo, dat ćemo

I

Ako budeš kopa, i uskopa ćeš I pones malo vatre brante se, dišfe se

LXVII

R.

Opis razlike

br: 1

2.5.9.3. 2.5.9.4.

2.5.9.5.

2.5.9.6. 2.5.9.7. 2.5.9.8. 2.5.9.9. 2.5.9. l O. 2.5.9.1 1 . 2.5.9.12.

2

Govor

Standard; izvor

3

4

lmiij / imadni, lmiijmo / imadnima, imat lmiijte / imadnite ddj / dadni, ddjmo / dadnima, ddjte dat / dadnite daji, dajimo, dajite davat sml'dni, sml'dnimo, sml'dnite budi / budni, budimo/ bUdnima smU, bit, sIst, past pani, panima bri, brlmo, brIte -ij, -ijmo, -ijte > -i, si, SImo, sIte irno, -ite broji, brojimo, broiite iđi, iđite iotaciia pljuvat I pljuj MI bi rano ustaj, pa bi manji dok se pripovidni ne sunoćii. ljd ti, ne budi lIn, Oden u Mostiir. Trk u školu! Gds kUći! Mrš nadvor! glagol > imenica I pođimo, idimo ajmo l'ć stanider, pričekiijdermo, čest. -der pričekiijderte; deder pričekiijte

2.5. 10. 2.5. 10.2. 2.5. 10.3.

kondicional II. ridko

2.5.1 1 . 2.5. 1 1 . 1 . 2.5.11.2. 2.5.11.3.

n e postoji

služba perfekta

2.5. 1 3 .4.

�.5. l4.

LXVIII

(ne) pljuji

On bi (blja) reka, da je znd.

I

Prilog prošli Pridiv radni

2.5. 13.3.

2.5.14.2.

brojmo, ·brojte

s navezkom daje pravi ležećke, ostojećke pril. Što ovca na ležtfću vl'df, nije daleko. poimeničenje Nikad ga ne š na sidići zateĆ.

-ao > -a, -o -eo > -ejo, -eja 2.5. 1 3 . 1 . -io > -ijo, -ija -uo > -ujo, -uja

2.5.14. 1 .

SI

Prilo� sadašn.ii

�.5. 13.

2.5.13.2.

ddviijte

ležeć, tUkUć

-ći > ć

�. 5 . l2. 2.5.12. 1 .

5

Kondicional ujednaka pom. glago- jd (ti, on) bi kOpii; ml (VI, oni) bi kopali la biti v. 2.5.9.8. habitual

2.5. 10 .1.

Inačica; ridko

v. 1 . 1 .2.7., 1 . 1 .2.8., 1 . 1 .2.16., 1 . 1 .2.17., 1 . 1 .2.18., 1 . 1 .2.19., 1 . 1.2.35., 1 . 1 .2.36. v. 2.5.5. 1 . prijo navila : navfla prostila : prostrla nagejo - nagela - nagela vukla peo se, pila se, pelo se; peli se

p/ivijo prostrila nagejo penjao se; penjali se

Pridiv trpni -it i -ut

bOcnUt, taknut ddn : ddt; ddna : ddta; dana : data; ddno : ddto; dano : dato;

bOcnU, taknlt

R.

Opis razlike

br. 1

2

Govor

Standard; izvor

3

4

Inačica; ridko 5

udana: udata; ud(ma : udata; rečen : rečen, gurnut : gUrnut; žet, žeta : žeta, žeto : žeto 2.5.14.3.

diven, divena, diveno

2.5.14.4. 2.5.14.5. 2.5.14.6.

itzno;an Ift, Tiven (ne)obriven

� .6 .

dijen, dft; m'veno, diveno; uznojen neobrijan

Prilozi

2.6. 1 .

2.6.2.

2.6.3.

2.6.4.

2.6.5.

2.6.6.

2.6.7. 2.6.8. 2.6.9.

2.6.10. 2.6. 1 1 . 2.6.12.

vrime

dosad, osela, itjitra »slideće jutro, sutra«, itjutro, noćas, Isprva, nomadne, obdan, olomlani, potle, potlin, pr)'kodana, prikogodine, priklani, sprolića, urftko, vavfk daleko, doli, gari, tamo, vamo, dovle, dotle, donle, ozgar, ozdal

dotle, dovle

misto

' kU s navalijo sprid : sprfda : sprida kUda Iđeš (smir, »kamo«) : glejaj kitdan gazfš (misto) baška, džaba, džabe, otrbuva, način plilvo, uprav č'itavo, vlicno, vliko, vlišno, evovliko, maločak, niko, sosve, količina tliko, zeru; SkUpijo se mnogfsvft. sadak, dolika(r), dolikarce, navezci: -k, -ka, -kar, gorikii(r), gorikiirce,gorikec, -karce, -kec, -re tamokii(r), tamokiirce, vamokii(r), ozgare, dosadare, brdukii, strmukii doklen : doklen, donlen : donlen, navezak -n dotlen : dotlen, dovlen : dovlen, ovdan, tadan, undan, voden v6dena, v6deniir, v6denare; navezak -na(r) (e), ovdenii, 6vdeniir(e), 6vdeniike, nake vanka navezak -ka diš, kUš gdi ćeš, kuda ćeš srast1ice dimudrago, itzače(s); dwipiit su složeni pitali : dva su puta pitali Naj tije bOlje maksirat rakijon. naslonjenice između Naj vanje prišnijeposadi to naj- i komparativa duvana, najvolfn, najvoli; naj bi volijo; naj najviše volim naj- + volit bije rađe ošamari;o

dimudrago

LXIX

3.

KRATICE I OZNAKE

- albanski - arapski - austrijski - avarski - balkanska latinšćina - ba1toslavinski - biblijski bibl. - bavarski bav. - suglas e - ciganski cigo - cincarski cinc. - centimetar cm - crkveno nazivlje, virsko nacrkv. zivije - čestica čest. - češki češ. - datnik (treći padež) D dako-rum. - dakorumunjski - dalmatskoromanski; dalmadalmo tinski - dometak dom. - dorski dor. - doslovno dosl. - drugi dr. - englezki eng. - etiopski etiop. - etrurščanski etr. - francuzki fr. - franački . frnč. - godina g. - galski gal. - germanski germ.

alb. ar. austr. av. balk. lat. ba1to-slav.

- glagol; glagolski - glagolnica - gotski - grčki - hebrejski - Hrvatski obranbeni i oslobodilački rat 1 99 1 . - 1 995. - hrvatski hrv. - iberski iber. - indoeuropski ie. - iekavski iek. - ilirski ilir. iliro-trač. - iliro-trački - imperativ imp. - indijski ind. indonezijski indon. - infinitiv inf. - iranski jezici iran. istro-rom. - istro-romanski - izražajno, dojmljivo izraž. - izvorno, doslovno izv. - j apanski jap. -jednina jd. - južnofrancuzki j fr. - južnotalijanski jtal. - klasnično-latinski kUat. - knjiga knj . - iz pisanih izvora (ustmeno knjiž. nepotvrđeno) - stilski obiliženo, izražajno - iz ustmenoga književnoga stvaralačtva (nabožne, guslar-

gl. gIn. got. grč. hebr. HOOR

komp. kslat. l.

M m mađ. meks. mIet. mn.

množ.

N nap. ngr.

neskl. nesvrš. nim. niz. nlat.

nnim. O o. ob. obj .

odmo op. osno per.

pode. podm.

podr. pogr. po K.

pokr. pol.

poniž. por. port.

pospr. pos. posv. pov. pr.

LXXII

ske i ine pisme) - komparativ - kasnolatinski - lice - mistnik (šesti padež) - mužki rod - mađarski - meksički - mletački - množina - množnica (pl. tantum) - nazovnik (prvi padež) - napomena - novogrčki - nesklonjiv - nesvršeni vid glagola - nimački - nizozemski - narodski latinski - novonimšćina ("gastarbajterizam") - orudnik (sedmi padež) - osoba kao slovnička oznaka - obično - objekt - odmilica - opazka - osnova - perzijski - podcinjivački - podmet ("subjekt") - podrugljivo - pogrdno - posli Krista - pokrajšćina; pokrajinski - polovina - ponižavajuće - porodica (u bilj instvu i životinj stvu) - portugalski - posprdno - posuđenica - posvemni - povistno nazivlje - primir

praslav. prez. pridm.

prid pridi. prien. prilo pr. K.

red rid R rođ. rom. rum. rus. sanskr. sard.

sb. sem. sir. siv.-tal. sl. slč.

sr srastl. st. stcsl. stfr. sthrv. srlat. srvnim. stiran. stnord. sttur. stvnim. superI. supro sv.

svrš. šalj. šp: španj .

T

- praslavenski - prezent, prezentski - pridmetak - pridiv - pridlog - prieneseno značenje - prilog - prije Krista - redni (broj) - ridko - na ograničenu podruČju - rodnik (drugi padež) - rođen - romanski jezici - rumunjski - ruski - sanskrtski - sardski - sbrojnica (sbrojna imenica) - semitski - sirski - sivemotalijanski - slično - slovački - srednji rod - srastlica - stoliće - starocrkvenoslavenski - starofrancuzki - starohrvatski - sridnjovikovni latinski - sridnjovisokonimački - staroiranski - staronordijski - staroturski - starovisokonimački - superlativ - suprotno, protivno - sveti; svezak - svršeni vid glagola - šaljivo - športsko nazivlje - španjolski - tvomik (četvrti padež)

tal. t. j . tršć. tur. turk. t. zvo

ublaž. učest. um. uv. uzp.

uzv.

V v. ven.

vezno VIr. vl. vlaš. VilIm.

- talij anski - to jest - tršćanski - turski - turkijski - takozvani - ublaženica, ublaženički - učestali glagol - umanjenica - uvećanica - uzporedi - uzvik - samoglas - vidi - venecijanski - veznik - virojatno - vlastiti - vlaški - visokonimački

vojno

Z

zam. zast. zsroč.

ž žarg. *

>

< O ,

-

+

�

- vojno nazivlje, vojni - zovnik (peti padež) - zaminica - zastarilica - zvukosročje, zvukosročnica - ženski rod - žargon

- pridpostavljeni lik - daje - postalo od - postanak; izkonoslovlje (etimologija) - izostavljena natuknica ili njezin dio - dodaje se

- znak odvajanja neprominljivog od prominIjivoga dila natuknice

LXXIII

RICNIK 'v

A strlgli. ] O tur. eblehf < ar. abliihf »glupav,

abab m drug, prijatelj [Bfli smo mf dobri abćJbi, i nije nan se ljustvo mIrilo arši­ non.] (; tur. ahbab, abh"ap »prijatelj« < ar. mn. al;biib, jd. I;ablb »isto« abadžija m knjiž. krojač { "koji kroji džo­ ke" } [Ranković je bija abadžija i krojijo Bora mi sve do šeset šeste.] O v. abenjak abcigovat svrš. 1 0 odbiti, oduzeti, uztegnuti [Nemojderte, vf, meni abcigovat Vise nego toka; nek sve bUde tačno ko zlato u raču­ nu.] 20 dojaviti, prijaviti (vlastima), apci­ gavat, uzp. ušpijat [Razastro ja duvan po kući, pripremijo avan i sve govorfn ženi, šta ako milicajci banu ... Ja o vuku, vuk na vrata! Abcigovalo me, trst mu!] O nim. abziehen abimjak m knjiž. kapa od abe (gruboga do­ maćega sukna) O tur. aba < ar. aba »isto« aber m glas, vist; poruka, obavist [Ja posa­ di vitu jelu, / pokraj puta na kamenu. / Aberi mi dojaviše, / da je jela uvenula. / Nije jela uvenula, / već je jela ma ' uzela.] O tur. haber < ar. babar »isto« aberisat svrš. knjiž. obavistiti, navistiti, raz­ glasiti O v. aber abet m habit [SkIni abet, studenačkl pratre, / Pa će Šima Nogalova za te!] O lat. habitus abetaš m pospr. svećenik; redovnik, pratar [Kad se budu ženit partijaši, / Ne tribaju pratri abetaši. ] O v. abet ablećina ž (i m spol) ona koja je ludkasta, blećina, uzp. javinko; javrdaš [Cflo selo nagonili, a onI moj ablećina sam se javijo za u zadrugu! Daje ovan, i o Božiću bi ga

blesav« ablećinast prid. koji je kao ablećina [Bijaje

malo ablećinast, pa se do njega držalo, ko i do devetog u plugu. ] O v. ablećina aborat m (abort) (poljski) zahod, ćenipa [Prititžilo meni, a nigdi aborta. Cf/o vrime ja ko na iglan. ] O nim. Abort »isto« abre prid. neskl. koji nije sasvim pri sebi, koji govori bez veze [To ti je abre čovik, moreš mu ijavorov Ifst po' duvan prodat. ] ačikile prilo knjiž. odtvoreno, bez ustezanja O tur. ar;:ik < ar;:mak »odtvoriti, razodkriti« ačikovat svrš. odobriti, prihvatiti; pohvaliti, begenisat [Nešto je Tito s radij6na d'iplija, a Mate mu to nije ačikova. Kad mu je pri­ kipilo, izdere se: - Ajde, drUže Tfto, u pi­ zdu na popravak!] O ? tur. ar;:lk < ar;:mak

.

»odtvoriti, raztvoriti, razodkriti« ačit se nesvrš. knjiž. prienavijati se, prietva­ rati se (ob. u govoru) adet m rid. običaj, navika; priedaja [Koliko sela, toliko i adeta.] O tur. adet < ar. ad­ art) »običaj« MUe prilo 10 odmah 20 (adelice) namimo O tur. adile < ad »ime« + -ile »s« adum m rid. onaj koji je neplodan; uško­ pljenik [Ne kukaj što si Mum i nemaš dice - ne diraj štapan u nebo, nego zavali Bo­ gu, što te stvorijo, da se moreš nagledat ovog sVfta!] O tur. hadum »isto« < ar. ba­ dim »sluga« agaluk m (agi/uk) 10 položaj i ylast age 20 agino imanje [Kadje došla Avustrija, mf

agregator

mIslili sa će nas oslobOdit muka agiluka ... ]0 tur. agaZzk agregator m rid. agregat O lat. aggregare »sastaviti« airlipri!. i prid. nesk!. sritno; sritan O v. a(j)er aja uzv. (djali) v. ajeli [- zašto ti da,nas, ne­ srtniče, zakasni u crkvu, djali? - U crkvu i u gostijonu ne moš zakasnit: uVik otvore­ ne.] ajam m rid. v. komoće [iman tri sina, sva­ kom dva metra priko IMa; da jln je ajmo­ ve metnit, troja bi kola povukli. ] O tur. oyum »proriz« ajat m nadstrišnica uz koji od bočnih zidova seljačke građevine gdi se drži poljodiisko oruđe; šupa, naslon, vajat, uzp. badnjari­ ca, patrin [Ja bolujen u svomu ajatu, / Ne mogu se okrenuti zidtu. ] O tur. hayat < ar. /:laya! (mn.) < /:la'it (jd.) »zid« ajatić m um. od ajat O v. ajat ajde uzv. (Qjder, ajdermo, ajderte) idi (idi­ mo, idite), aje [Ajder potraj onu: " Selo Rujan ne bi zndo d'i je, / Đa mi nije Jačine Marije. "] ; aj-aj hodaj, hodaj ; idi, idi, uzp. klaj [Mi dj-dj, i niKad dOć.] ; ajde de pa ne­ ka, neka ipak bude, prihvatljivo je; ajmo reć recimo, pridpostavimo, uzp. jamit O tur. hajde (haydi) »idi, pođi« < haydamak »ići« < ar. /:lada »isto« ajdekat nesvrš. govoriti "ajde! " , tirati, goni­ ti; nagovarati [Jd svog čOvika uVik moran ajdekat. NiKad mi nije reka " ne ću ", ali niKad nlsta nije ni urGdijo po moju. ] O v. ajde .Ajder m; Ima i Ajderovoj dici ima koliko hoćeš, više je nego dostatno {ZI: i Đuri­ noj djeci na pretek; ŠU: ajdara »krupno, nesgrapno žensko čeljade«} O ? tur. Haj­ dar »lav« ajduk1uk m hajdučija O tur. haydutluk (mađ. hajduk < tur. < ar. ) aje uzv. kojim se goni stoka, uzp.: ajde, de ajeli uzv. je li? čuj?, aja a(j)er m srića; dobro [Rodilo se dite; nekje samo s aeron i bUigos6von, što je muško, ne smeta.] O ar. hayir »srića, korist« > tur. ajerija ž zrak; podneblje; arija, ava [Žive Bogu iza nogU, di nema nlsta osim dobre ajerije.] O dalm. < lat. aer < grč. Mp »is­ to«

akavac

2

ajin m onaj koji je zločest, pakostnik, zlob­ nik [Pusti tog ajina: jedna mu noga drU­ goj dobra ne misli, kamalti će on tebi.] O tur. hain < ar. !Ja'in »varalica, izdajica, nevimik« ajkaral ž (ajkura) ženska osoba koja puno govori (a malo radi), blebetuša [Šta mi na ćer sve Izriga ona ajkara, jezik JOJ se da­ bOgdan osušijo!] O ajkuna »ljubavnica« < tur. AWe < ar. 'aiša »koja živi« ajkara2 ž v . izlivača O ? {uzp. ajkarary ajkarast prid. koji puno govori, koji brblja; koji je vitren O v. ajkaral ajnbejn prid. neskl. do kojega se ne drži, na koga se ne računa, mazlumast O tur. aym beyin olmak < ar. 'ayn »oko«, tur. beyin »mozak« i olmak »biti, postati« ajn-cvaj prilo (i prid. ) dobro, uredno, točno, jasno; brzo, lako, kako se pristoji O nim. ein »jedan«, zwei »dva« ajoj uzv. ; bit biti malo ludkast, biti malo nako, uzp. ujuj [Đica sve bOlje uče, a na­ rod sve Vise aju).] ajvan m I O životinja; domaća životinja [ivan Begić piše iz Merike, da je dobro i zdra­ vo, samo se ne more niKako dujisat, što ga svI zovu " ajvan ". ] 2° sb. stoka, blago 3° pogr. neuljuđena, gruba osoba O tur. hay­ van < ar. /:laywan ajvanče sr um. i odmo od ajvan, mlado od blaga, živinče [Nakopaj gnj'ile s dvd metra dubine, di sunce ne dopire, zagri na tavi, poll sirćeton, metni na rutu i zaVI ajvanče­ tu na tiboj. Nek stajl tako ddn i noć. ] O v. ajvan aka ž 1 ° hajka, potira u lovu (na vukove i sl.) 2° akanje 3° igra, igranje, skaka akardaš m rid. 1 ° drug, prijatelj 2° onaj koji je ludkast O tur. arkada� < arka »zadnji, stražnji« akaste prilo hotimice, namirno, s nakanom, maksuz [Akaste mi je to napravijo, vIdi će on svoga Boga!] O tur. akastile < ar. anka­ stin >>namira« akat nesvrš. (raz-, uz- se) izvikivati glas a (u lovu, ohrabrivanju koga, odvraćanju vukova i sl.) [Strd me je odat po noći, ne­ go stoj prit kućan i akaj, dok ti se ne javIn od svoje. ] akavac m. učenik a-oddila niekog razreda ""

aknit

pučkog učilišća [Oj akavci repatI, sutra ćete krepati ... ] aknit svrš. od akat aknfit prid. šašav akomorat se svrš. v. okomorat se [1 on se akomora, eno ga sad zdrav ko cok] akoprem vezno knjiž. iako, ako i, priemda akram m (i ž spol) onaj koji je jednak u če­ mu- s kime (u godinama, časti, imetku, junačtvu), vršnjak, priemac; [Ne diraj dite, nije ono tvoj akram!] O tur. akran »vrš­ njak« < ar. mn. aqran, jd. qirn »isto« akrap m 1 ° šćipavac (Buthus Europeus, Eu­ scorpius 1talicus) [U tavnici vOda do koli­ na, / Zmije kolju, a akrapi štfpljii, / Šiši­ miši odgrizajii uši!] 2° osoba koja je vrlo ružna O tur. akrep < ar. :aqrab »šćipavac« akšam m rid. sumrak [Završija nekakvu ak­ šam šule i diga gldvu, kO da je iznaša spi­ rIn. ] O tur. alqam < per. aMam akterica ž vrsta samokresa, uzp . : cenerka, gaser, osmak, šestak, valter [Akterice, ga­ serova tetka, / Vele ti si pozobala metka.] O ? nim. acht »osam«, Achter »osmica; osmerac« . akfirčina m l ° drznik, neotesanac [UđašI sedlenika i ko kakav akiirčina, jašta je, gleda sa strane kako mu najmenzci pot­ kMaju.] 2° glupan, luda, maloumnik O ? ala uzv. idi; odlazi, gubi se alaj1 m; na alaje jako mnogo, sva sila [Puna kUća dice, 'ima jZ na alaje, nžU ko škakav­ ci ... ] O tur. alay < grč. »odred vojnika« alaj2 uzv. čuđenja i potvrđivanja: baš, stvar­ no; kako, koliko; što [Curo moja garava, / Alaj si mi varava, / Varaš momke svakog sata, / Bl' ćeš neudata. ] O tur. Allah < ar., uzp. šalaj alaka ž ?; držat koga na alaci (na alaku) smatrati koga glupim, blentavim, blesas­ tim, maziumastim alakambuš m knjiž. niekakva vrsta loze, uzp. kamuša alal m oprost; blagoslov [Alal, sine, na oba­ dva svita! / Dušmani ti pod nogama bfli / Ko doratu i ploče i čavli!] ; alal ti bilo 1 ° neka ti j e oprošćeno 2 ? poklanjam ti O ar. /:zalal > tur. helal »što je dopušćeno« ahilit (se) svrš. oprostiti (se); . blagosloviti;

3

albliber

odustati od tražbe; darovati [ZbOgon, maj­ ko, alali mi mliko, /Ja ti Ode, ne osta ti n'i­ ko!] O v. alal alaljivat (se) nesvrš. od alalit [Ne bi mu ja alaljiva: bl' će dana za mejdana. ] O v. ala­ lit alamanka ž (knjiž. ) sablja kovana u Nimač­ koj, uzp.: brijatkinja, dimiskinja [1 da ću mu oštrU alamanku, / Koja siče mramor od aršina, / 1 živicu do kolina stinu, / Pod oklopon konja i junaka... ] O tur. Alman »Nimac« alamet m nevrime, oluja, mećava, uzp. kija­ met 1 ° O tur. alamet < ar. 'alama alametina ž uv. od alamet, jak vitar, jaka bura O v. alamet alapača ž pogr. žena koja mnogo i glasno govori, brbljavica, prostakuša, blebetuša, jezičara, vorkulja [Bolje čoviku, da mu kUća izgorI, nego da se na alapaču nami­ ri.] O tur. alammak »vikati halah« (o tur. vojsci) < ar. allah »Bog« alaša ž l ° konji, ždribad, ždribci, kobile; množtvo konja [Džaba što baba na lisi rže, kad vuci alašu isklaše.] 2° prien. ru­ lja, ološ, razulareno družtvo; ditčurlija (bez pogr. prizvuka) [Mika je Mari gov6rija, da se okane svakakve alMe, kOd nje­ ga nakog momka, pa joj je p'iva: " Nemoj, Mare, da te ljube gadi, / Nego MI'ka, što potvrde vadi! "] O tur. ala�a »hrbat, leđa; tovamo kljuse« alat m konj crvekanste dlake, riđan [Ja ka­ kav je alat od mejdana! / Priko sebe p'inu prihitcuje, / Ti bi reka i bl' se zaklejo, / Da prilićii bill golubovi.] O tur. al »svitlo­ crven, rumen, ružičast« < per. al »isto« + tur. at »konj« alatast prid. koji je boje kao alat, riđ O v. alat alatov prid. koji pripada alatu O v. alat alatuša ž riđasta kobila, riđa O v. alat alavija uzv. (alavI) marš! , gubi se! , odlazi! [Talijani, alavija! /Nije ovo Dalmancija, / neg je ovo zemlja naša, / domobrana i u­ staša!]; alavija tfirko! (ob. pospr.) ode ! , prođe! , nema više! , bilo i prošlo! O tal. al­ la via albaber m knjiž. crveni klinčić (Convallaria majalis L.) [Uzori, dragI, ravnine, / Pa

4

alčačina

posij svoje jadove. / Ako ti n'ikne albaber, / Prosi me, dragI, u babe; / Ako ti nikne alkatmer, / Prosi me, dragI, it majke; / Aka ti nz'kne bosiok, / Bosa ĆU, dragI, za tebOn; / Ako ti niknu šemboji, / Šenit ĆU, dragI, za tebOn.] o tur. al bdber < al (v. alat) + bdber < per. babarl »papar« < grč. n:E:7Ccpl < ie. alčačina m uv. od alčak O v. alčak alčački pri!. kako to činini alčak O v. alčak alčak m (i ž spol) vragolan, obišenjak, priepredenjak; nevaljalac, varalica, lopov, al­ ček [Alčakje blja moj čovik vaktile, dokje radija u unutrašnjem. MOga je kolik pola Boga. ] O tur. ah;ak »nizak«, prien. »pro­ palica, nitkov, prostak« alčečić m um. od alček O v. alčak alček m v. alčak alCi) čest. zar, ta ne [Tri godine, to je pola vieka, / Čekaj, maJa, al ti pamet smeta. ] alica ž vrsta mostarske rane trišnje, crvenka L, Što u slatku niČe, gorko nije ", govorI Krta i gitta i Ctlice i šp'ice i crve. Kad se nabUbala, zerku joj se ko stUžilo.] O v. a­ lat + dom. -ica alkatmer m knjiž. crveni karanfil (Dianthus caryophyllus), uzp. albaber O tur. al (v. alat) + katmer »višestruk« almas m oruđe za rizanje stakla O tur. elmas < ar. iilmas < grč. alamas »tvrda tvar« alt uzv. rid. stoj ! O nim. halt! »isto« aluminija ž glinik ("aluminij ") [Sfćan se, kad smo kupili pijate od alumfnije. E je­ san blja vesejo, sve po dvap1}t san i' jo iza­ sebice nikako se naist Caća je vr'tijo glavan i govorijo, da ću kadli-tadli zMalit za čanjkon.] O lat alumen »alaun« amal m nosač; sluga, poslužitelj ; radnik koji nema stalan posao [Ne ću ja bU ničijI a­ ma!!] O tur. hamal < ar. hammal »nosač« amanet m jabuka s novcem, koju prosci nu­ de divojci na rakiji; dar koji daje momak divojci (i divojka momku) prilikom zaru­ ka, manet, amanet [DragI đavo, zaruke mi dava, / A ja milet, pa jami amanet.] O tur. emanet < ar. iimanii(t) »povirenje, virnost, povireni pridrnet, pohrana« ambar m I o oveći drveni spriernnik, u koji se sprierna žito (kadkad i brašno); žitnica, -

spriemišće [Ćaća Maru naša u ambaru, / Brašno krade, za pomadu dade.] 2° knjiž. donji dio mlina za kavu u kojem se skup­ lja samlivena kava O tur. ambar, hambar < per. anbiir »spriemišće, skladišće« ambarić m um. od ambar O v. ambar ambarina ž uv. od ambar O v. ambar ambfit m rid. veliki škav O ? amen uzv. ; amen Boga uvik, oduvik, stalno [Blja je u Partiji i amen Boga protiv Bo­ ga. Undan ga is Partije izbacilo, a it raj ga ne će primit. Ko u nebo pljune, na čelo mu pane.] ; to ti je kO amen to je sigurno, to je sto posto tako O lat. amen < hebr. amen »uistinu« amerikanica ž vrsta loze podritlom iz Ame­ rike, koja se rabila kao podloga za doma­ će odlike [Kadje iza devestote loza oboli­ la, počelo se naše sorte navrćat na ameri­ kanicu. ] O Amerigo Vespucci amidža m stric [Ajde ka si navalijo, amidža, kusnit ću ija mCtlo, neka nisan gladan; ne ćemo kvarit običaj.] O tur. amuca, amca < per. amm »stric« amidžić m v. stričević O v. amidža amidžIn prid. stričev O v. amidža amidžinica ž rid. strina O v. amidža amIr m (amIr konja) niekoliko (osambira­ nih) konja [Tu se dara naslušala, / di se duša s tflon kara: / " Kam ' ti sada amIr konja? / Kam ' ti sada plug volova? / Kam ' ti sada kM ovaca? / Cimen si se po­ nosijo, / kad si k misi polazija? ... "J O tur. hember < per. hember »okrenuti prsima jedni prierna drugima« < hem »u« + ber »prsa« amo prilo (amoka, amokar, amokarce) ova­ mo; ovdi [Otiđi na Vranić it zadrugu, ali nemoj se zabavljat Da si prlja amo nego tamo!] ; amo der (se) dođi ovamo, plimakni se amošnjI prid. koji je odavdi, iz ovoga mista (kraj a, zemlje), ovdašnji ampa ž 10 (po)vika, galama; gužva, nered; sasii.t (na koga) ampu izgalamiti se (na ko­ ga) 2° rnnožtvo; hrpa O ? tur. hampa »po­ magač« < per. hempa »drug, suputnik« anl m knjiž. svratišće (s gostinjcem, prieno­ ćišćem i stajom) [»Od zuluma Mijat a-

5

rambaše, / I njegovi" trijest 'i tri" drUga. /TJ­ stavljaju bale i tovare, / Otimaju trgo­ vačko bIIigo, / Robe, plile ane i dućane, / I vataju momke i divojke«.] O tur. han < per. han < hane »kuća« an2 uzv. odaziva: molim! , što je! aniimo prilo onamo, uzp. tamo [Eno nose Jurku na greblje. Prlja ćemo sv'i mi" ima­ mo, nego ona vlimo!] andiić m (andac) dvostruka bala sina, koja se tovari na konja obostrano; dvobala [Kad bi pratra u Mostar dovOdili, sakrili bi ga u andać szna i okrenuli k samaru, da more puyat; sutra bi ga metni u sepet, i goni nazad ] O ? {AN I : Ako Memišaga Handač ne uniđe o o . } andžiir m dug šiljast dvosik1i nož O tur. hancer < ar. l1angiir angir m neuštrojeni konj, ždribac, pastuh O tur. aygzr Ans m nnim. mužko ime Ivo [Nimci Imaju samo A nsa, a nu mz: ican, ičota, ićan, iće, ićžna, Ika, ikan, ikača, ikanica, ikara, ikas, ikela, iketa, iketina, Ikeša, Ikica, iki­ ša, iko, ikota, Ikul, Ina, Ivać, Ivak; Ivalj, ivan, Ivana� ivanda, ivanica, ivani� Iva­ nina, ivanko, ivanjica, ivas, ivat, Ivča, iv4ak, il/čin, iye, ivelja, iVf!ta, {veša, {vica, Ivić, Ivija, Iviša, Ivko, Ivo, Ivoja, Ivaje, ivoš, ivota, Ivša, ivše, ivša, Ivun!] O nim. Hans »Ivo« anterija ž knjiž. ženska haljina s rukavima koja se nosi izpod niekoga drugoga odiv­ noga pridmeta [prvu meće od svile košu­ lju, / Por košulje zllitnu anteriju. / PO njoj jesu od zllita širiti, / I džepovi, dijoj stoje rUke.] O ar. Antar »junak iz pridislamsko­ ga doba« > antari" > tur. anteri »donje odilo slično spavaćoj kabanici« Antikrst m Antikrist [Prid smak svzta do će Antikrst - teško onom, ko tojI vlikat doži"­ vi": okrićat će ljude naopako, vodu uzbrdo, 'i na nebu i na zemlji uglejat će se velika zlamenja; dica će dicu rađat, dicu će zubi bolit, i dica će stariji"n zapovidat. ] O grč. avri- »protu-« antiprotivan prid. koji je protiv koga ili če­ ga O V . Antikrst antrešelj m v. trešelj 1 ° anjc m vrsta kartaške igre [E, kad san jli 'ig-

aptovina

ra anica, vz ste još u jajln bzlit] ; (to je) anje li roba (to je) prvorazredna roba; Oši­ šat se na anje vrlo skratiti kosu O nim. eins »jedan« anjcel m knjiž. samica; tamnica [Po Posušju zeleni" se trava, / A moj drag;; u anjcelu spa­ va. ] O nim. Einzel »samica (u tamnici)« anjcog m rid odilo [Brlijko moj, u raju ti, ako tamo u sepluku 'i dospiješ, nema mo­ diranja ni namišćanja; sve je ko po kalu­ pu i sv'i su anjcugi taki jednaki, a kako le­ ga - lega.] O nim. Anzug »isto« apiiŠ m (i ž spol) skitnica, propalica, spada­ lo; ljubavnik [Bilaje apaš, dajoj nije bflo para. Ko bi joj pripriti, ona bi samo reci, bojin te se ko i ova moja vrsnica među no­ gan klse.] O fr. apache »propalica, raz­ bojnik« apateka ž likarna, pateka, poteka [Bol bolu­ jen, ne triba mi ljeka, / Dragi" doktur, drli­ gi" apateka.] O grč. anoriB17j1Z »postav­ ljam« apatekiir m likarnik O V. apateka apatekarica ž likarnica O v. apateka apazit svrš. opaziti, ugledati, primititi [Po­ glej aj der, 'imena ti, u tu lopaticu, ne š li v'i­ dit bešiku, da se veselin, il apazit nosila, ne daj BOže, dim ili kOžu gd vola, da str­ nen.] ; imat apaz V. opaz [Imaj apaz, dzte, da uVi"k prlja smlsli"š i promisliš nego uči­ ni"š ili rekneš. U mladosti biži od naglo­ sti. ] apcigovat svrš. V. abcigovat aperacija ž V. peracija aperisat svrš. V. perisat apoštol m Isusov učenik, virovistnik, "apo­ stol" O grč. anmntllw »šaljem« > lat. a­ postolus »poslanik« apoštoIka ž vrsta sandale s gornjim dilom od kožnih remenova O V. apoštol apoštolski prid. virovistnički O V. apoštol aptiik 1 0 pri!. uzpravno, uzgor, nauzgor [Bz­ lo je to na Pijavi, mom se kaplaru glava zakotura n'iza stranu, a iž nje zavika: " " Vojni"če Planiniću, priuzmi komandu! Ja stanen aptak i rečen: " Ra-zumi"n !"] 20 uzv. vojno pozor! O nim. habt Acht »po­ zor!« aptovina ž (avtovina) bazga (Sambucus e-

apu(j)st

bulus L.) [Ode Jćmja u konobu dojnju, / Pa 'izmzša rakiju i vino, / I još onu travu aptovinu, / Pa odnese Gavran-Sinjaninu. ] O ? grč. aKv7 »isto« apu(j)st (aaa pujst, aaapust) uzv. kojim se goni vuka od stada ili se plaše ovce vu­ kom O gl. pustiti araba ž zaprežna kola sa želiznim kotačima [Zna je psovat ko kfmak; po arabu bOgo­ va bi ocijenon skresa.] O tur. araba »kola uobće« arač m I O pov. namet na nemuslimane (,jer ne služe vojsku") u Tur. Carstvu; glavari­ na [Nit se koga bojiš, niti te se ko boji; ni­ ti duguješ, niti tuguješ; jučašnjega ne ža­ llš, za današnjim ne aješ, za sutra se ne brineš. Ne daješ župnzku kolača, ni caru arača. Postelja ti tvrda plOča, sv'iž zdriik za ogrnjača. ] 2° pljačka, otimačina; nemi­ losrdno ubiranje nameta O tur. harar; < ar. barag araluk m rid. pridprostor, hodnik, uzp. ga­ njak O tur. aralik (ara »razmak; među« + tur. dom. -lzk arama ž knjiž. prokletstvo, grihota, ono što je nepravedno [Bolje dukat s bUigos6von, nego JI 'iljadu s aramon. ] O tur. haram < ar. baram »nedopušćeno« arambaša m l ° pov. hajdučki poglavica (izv. vođa razbojnika") 2° (ž i arambaši­ " ca) naprasito,) svadljivo čeljade; baraba; pridvodnik [Sta mi je to i to: Sikutići siku, vitkotići vuku, arambaša valja - sve u ja­ mu svalja?] O v. arama + tur. ba:; »glava, vrh, početak; starišina; glavni« aramu n m knjiž. vrsta vinove loze {tako prierna E; čini se ipak da se radi o loznoj podlozi} O fr. misto Aramon aran prid. jak, snažan; silan; debel [Ko je aran ko on; a od sile puca, od iđe pada!] O tur. er »hrabar« arap m ime konja O lat. Arab arar m vrića od kostriti (obično s crnim okomitim prugama) [U arar soli zabOdi komad gožđa, ne će se so rastopit. ] O tur. harar < ar. gararii ararica ž vrića s inim tkanjem i šarama u odnosu na običnu, uzp. arar O v. arar ararina m pogr. uv. od arar, stari arar O v. arar

6

aršIn arbajt m nnim. rad, posao, dilo O nim. Ar­ beit »isto« arbajtsant m nnim. burza rada, zavod za " zapošljavanje", uzp. birov [Došaja na ar­ biijtsant, kad li me ona posla na krankasu, ja na krankasu, ona drUga kaže, ajde tz na arbajtsant... ] O nim. Arbeitsamt »isto« arbar m knjiž. niekakva tkanina [Ja ću so­ met nositi za šalu, / Ti ćeš cilO uto u arM­ ru. ] O v. varba {jer je u Hasiću (BiH) far­ bar »laka bojana tkanina«; Lovreć: u var­ baru} arbija ž 1 ° v. stupina 2° šibka za nabijanje puške 3° igla za čišćenje lule O tur. harbi < ar. barba »kratko koplje« arčit nesvrš. (arčit) (po-, s-) razsipati novac, negospodamo trošiti [Jedno kolina stl'če, drUgo pritače, a treće rastače; jer kad tad dođu onI, koF arče. ] O v. arač arežina ž (ob. u mn. arežine) poderani, otr­ cani odivni pridrnet, uzp. trulja O tal. arazzo arget m (argat) pomoćni radnik uz majstora (ob. zidara) O tur. lrgat < grč. {;pyaTytC; Argetina ž Argentina [Ženila me ne ženila strina, / Ženi će me zemlja Argetina. ] argetovat nesvrš. raditi kao pomoćni radnik uz majstora; nadničiti O v. arget argetskiprid. koji se odnosi na argeta [U to je vrime majstorska nadnica bila iljadar­ ka, a argetska pesto dInara.] O v. arget arija ž v. ajerija O ven. aria < lat. aer < grč. aftp »isto« arkat nesvrš. v. orkat arIi prid. neskl. ljut, srdit, nabusit, silovit [Svaka je kučka na svom koritu arli. ] O tur. harlz arIit se nesvrš. nastupati srdito, silovito; praviti se važnim, oholiti se [Ariz se na veliko, na zemlju ne staje. ] O v. arli arIost ž osobina .onoga koji je arli O v. arli armen m rid. guvno O tur. harman < per. birmen armimika ž harmonika (vrsta glasbala), ra­ munika, remunika O tal. < lat. harmonica < grč. Xapf16C; »veza« arpadžik m rid. sitan crni luk; lučica O tur. arpacik (arpa »ječam« + um. dom. -cik) aršIn m I o mira za dužinu (4 roguše ili 8 ša-

asker

. ka), 65 - 76 cm ovisno o području upora­ be, lakat [ U svekrve jezik od aršina, / U neviste radlko mašina.] 2° v. raspor O tur. ar�in » 1 . mira za dužinu 2. razdaljina od vrhova ručnih prsta do ramena« asker m pov. listonoša koji je raznosio pis­ ma jašeći na konju, dok nije bilo cesta O tur. asker < ar. 'askar < lat. exercitus asle(n) pri!. virojatno, zacilo, po svoj prili­ ci; zar [Kuma moja, što si tako suva? / AsIe l'maš pune gaće bUva!?] o tur. ash < ar. a$lyy < a$l »temelj ; načelo« aspirIn m v. spirin 2° asta prid. nesk!. bolestan [Po dcinu asta - a po noći ko lasta.] O per. baste > tur. hasta astiil m stol [Sastale se l6le kod astala, / PI­ ju vino iz jednog bokala. ] O mađ. asztal < hrv. stol astalić m um. od astal O v. astal asilli prid. nesk!. koji je dobar, poslušan; ra­ dišan [Žena mu skroz asuli. Što on reci, ona priteci.] O tur. hasil < ar. /:za$il »sgo­ tovljen« asum prid. ; bit - (prierna komu) biti neprija­ teljski razpoložen, biti komu protivnikom; biti ljut na koga O tur. haszm < ar. haslm »protivnik, supamik« ašik m rid. v. ašikovanje ašikluk m v. ašikovanje [Evo mene, ko iz gore vuka, / Oči su mi pune ašikluka. ] O tur. a�zklzk (v. ašikavat) ašikovanje sr gIn. od ašikavat, ljubavni raz­ govor momka i divojke, udvaranje, ašik, ćosanje [Misečina zasjala kroz granje; / Lipe noći za Qšikovanje!] O v. ašikavat ašikovat nesvrš. (pro-) voditi ljubavni raz­ govor, udvarati se, ćosat, ljubovat, uzp.: odat, silit [MzH BOže, što li mi ga nema? / Il boluje, ili ašikuje? / Volila bi da mi i boluje, / Neg da z dritgon drazon Qšikuje. / Bolujući, jope će mi doći, / Ašikujuć, nl'­ kada do vlka!] O tur. ii�zk < ar. 'ašiq »koji voli« < 'ašiqa »voliti« ašlama ž v. šlama [DonOSI mu šećerli po­ nude: / Šećer s mora, smokve iz Mostara, . / I aš!ame u medu kuvane, / Kajsije po ro­ si trgane. ] at m rid. konj O v. alat · atar m misto, područje, okrug, župa O mađ. hatar

7

averim ator m naklonost; ljubav, poštovanje, obzir [Ne divere, moj dragI prstene! / Zarad Boga i onoga sVita, / Zarad Boga i atora moga!] ; ištetit (komu) - zamiriti se; izać (komu) iz -a izgubiti čiju naklonost (lju­ bav), ujat se; osta mu je - ostalo mu na žao; imat -a biti obziran O tur. hatzr < ar. ba/ir »pamet, misao« , atoran prid. knjiž. v. jatoran atresa ž misto stanovanja, ulica i broj ; nas­ lov [Kadja umren i kad me ponesu, / Do­ đi, mala, da ću ti atresu, / Pa mi piši u sri bila raja, / Kakva ljubav među nami tra­ ja. ] O fr. adresse atresirat svrš. nasloviti [Moj je dragI pita komandira, / Dokje meni pismo atresira.] O v. atresa atula ž naboj kamenja i žbuke, kojim se za­ tvara šupljina između ovršja zida (vinča­ nice) i krova kuće (cripa); okvirnjak O tur. hatzl au uzv. čuđenja auf uzv. kojim se konju zapovida da digne nogu, gori ! , uzp. ote O nim. auf ava ž v. ajerija [ Vise vridl na Bilima ava / Neg u Blatu i ava i trava.] O tur. hava < ar. hawa ' avan m naprava za rizitbu duhana [Bija je jedan u nas, koji bi niijprija reci milicaj­ cIn, dije komšija sakrijo avan, a undan bi reci komšiji, da milicajci znaju, di ga je sakrijo. Tako bi se čovik opošteni na obe strane.] O tur. havan < per. hiiwen avašast prid. ćaknut, ludkast, uzp. nedoka­ zan [Bi li v'zse volijo, da si avašast, ili, da je Bog da, da nisi?] O tur. yava� »tih, slab, spor« avaz m glas, zvuk, povik [Trebeš život, ćl'­ tav dan vfćem po Bašćaršiji na vas glas: DnevnI avaz, DnevnI avaz!] O tur. avaz < per. awaz avazUe prilo glasno, čujno O V . avaz + tur. dom. -ile averim uzv. (averin) bravo! , odlično! , tako je!, živ bio! [Ej averin, drago dfte moje! / UVIk, Sine, junak od junaka. / Prija će te privariti sunce, / Sunce žarko ne grijejed­ nako, / Nije zimi ko što grije ll'ti. / A starI te privariti ne će, / Već primaknit, ne ću ti

l

avertit se

uzmaknit. ] O tur. aferim < per. iiferlm »po­ hvala« avertit se svrš. 1 ° doći k sebi, osvistiti se; oporaviti se 2° dozvati se, opametiti se [ Vrime je, da se OVI nilši pulitičiiri u Be-a jednon v'tse Qverte. Vilkat jln je, da su i goveda tražili.] 3° dosititi se, shvatiti, po­ vezati; vertat se, uzp.: avizat se, duO)isat se, uvrštu!jit [E, dok san se ja QVertijo, .u kOjemu grmu leŽI zec, prođe baba s kohi­ čIn. ] O ven. avertir < lat. advertere avijast prid. tvrdoglav [A jesi ilvijast: zilpe­ jo ko raJo za dubovu zilu!] am Ž razum, pamet; sićanje, pamćenje [Moli Baga, da ti Bog ilvlz prosvItll!] ; zašla mi avIz v. zać O tal. avviso aviza Ž obavist; opomena, upozorenje; savit [Svekrva mi poslala avizu, / Dajoj kući ne primičen blizu. ] O tal. avviso »isto« avizat se svrš. opametiti se, dozvati se, uzp.

8

azur

avertit se [Otkako san, valjal bljo nisan, / I umrl ću, avizat se ne ću!] O ven. avisar < stfr. < lat. visum avlija Ž kućno dvorišće ograđeno zidom [Puna moja avlija momaka, / Pardon mom­ ci, ja san još nejaka!] O lat. aula > grč. av­ A� > tur. avli avlijetina Ž uv. od avlija O v. avlija avlijica ž um. od avlija O v. avlija avlIjskI prilo koji se odnosi na priddvorje, pridvraće O V . avlija a(v)ustrijanskI prid. austrijski azna ž rid. spriemnica za blago, riznica [Ne bi joj magla ni ilzna doteć. ] O tur. hazna < ar. baZina »riznica« azur prid. neskl. rid. sprieman, pripravan, gotov [ Vrime dođe, trIba putovati. / Povi­ kaše čauš do čauša: / Azur svilti, azur je divojka, / Vrime dođe, da se dvoru po­ đe! "] O tur. hazyr < ar. hiidir "

B baba ž 1 ° rič kojom zet oslovljava suprugi­ nu majku (punicu) [Ja san babi nadonijo kora: / " Idi, baba, to ·se Isti mora! "] 2° drvena daščica na pridnjemu vratilu tka­ lačkoga stana za opušćanje osnove, uzp. did2 3° v. korito 4° babica ž selska priučena primalja babIn prid. ; babini stogovi {samo u pismici} [Pusti, spuže, rogove / na babine stogove. / Ako ne ćeš pustiti, / ja ću tebe ubiti / u zelenoj travi / sikiron po glavi.] ; bllbini zajmenlci (zlijmenlci) dani lošega vrimena početkom ožujka, Grgurovi ukovi {svi kazivači različito tumače pojam i pričaju različitu, ali nitko cilovitu i razgovitnu priču} [Bila nonomo u omadiji, bnijkovi­ ću moj, neka baba i imala kida marve. o­ krenilo lfpo vrime, veljača bfše pri kraju, izjanjili se janjci, ojarili se jarići, i baba naumi ranije gonit ajvan u planinu pr'­ kasno govoreći: " Ne bojin te se, velja ve­ ljača, govno govnača : u mene su ovni pe­ taci, jarci devetaci, janjci tf-kavci, kozlići vekavci, telići bekiivci, junci bUkavci { . . . u mene su telčići - odpedljajim roščići, u mene su janjčići - od pedlja jim bičići . . . } ". Pokupila baba sve i otpitljala u Vran-planinu. Kad je to v'idila veljača, zajml u laška frf {devet; petnes} dana, jer je prikrajčila, stIgne babu na Midenoj pla­ nini, pa susnjižicon, snjfgon, krupon, le­ don, v'itron udari straga, a Grgfuovi Uko­ vi sprida. Ne dade se debela marva, rvala se i drečala zilava baba puna trf dana, dok nije skočila naglavačke u stap, pa se

smrzla i skamenila, i ona i njezina marva. I danas moreš v'idit skamenjenu babu u stapu i oko njejanjce, jariće , telčiće . . . ] babine ž množ. 1 ° darovi koji se nose rodilji i novorođenčetu u vrimenu od 40 dana na­ kon poroda, uzp. četeresnica 2° pohodi rodilji (podm. ženske osobe) (otiĆ na ) [Mala moja, sIti ćeš se mene, / Ka ti dođu na babine žene.] babit nesvrš. (0-) 1 ° porađati koga 2° (se) rađati [Ko se nije babijo ni zuba vadijo, ne zna štaje muka.] babka ž v. bakva babo m knjiž. otac [O moj babo, dražI od o­ čiju! / Oklen knjIga ognjen izgorila, / Ter je tebe ljuto ucvilila.] babor m vrsta zmijolika gušćera, blavor (Ophisarius apodus) [Bahar ti je crna zmija, kratka i debela, ne kolje isana nego drUge zmije. ] O rum. biilaur »zmaj« babrskala ž v. jezičara [E da mije iljtit onu babrskalu, žfvu bi je peritšala brez vrile vOde!] baci'mijia ž 1° lažna priča 2° šala [- Stane moja, ćUko prit kućon zavija, gavran pri­ ko kuće pril�će - mitac nan je u kući prlja vr'imena! - Ajde dide, prođi se tf bacanija, šta me plašIš!] ; bacat -u podmetati priču kao istinitu, lažno odgovarati bacat nesvrš. ; - kamena s ramena v. umećat se; - volove varati, lagati, izmišljati; priet­ varati se, hiniti; bacat ž'ito na vitar v. pri­ bacivat 2°; - žive crve širiti bezočne laži, klevetati, širiti smutnju; govoriti najgore �

l 10

baciklo

prostote [Svakud nos zabada i žfve crve baca - BOže oslobOdi i gotovo!] baciklo sr v. beciklo bacit svrš. zaminjivica niekih glagola (igra­ ti, pivati) uz imenice u T (pismu, turu, je­ dnu, partiju karata, partiju buća); - besidu izpričati, izgovoriti, porazgovarati; - cvat (batilricu) procvitati; - na jabuci darovati mladenku u svatima [Pivačice pi'vaju ja­ buku, svat daruje, kum oglašuje koliko je Mcijo na jabuci, a undan pivačice pripi­ vaju: " Vala ruci na jabuci! "] ; - kljun na opanak napraviti opanak; započeti praviti opanak, uzp.: zaoputit, zakljunit; - očiman (okon) pogledati [Bacider očiman po br­ du, ne š li digot v"idit krava!] ; - 6vcan (krlIvan) dati piće ovcama (kravama), uzp. položit bacit se svrš. l O v. umetnit se [- Kono moja, dite ti skroz sličI na najmenika it kući. Bog s taban, kono, pa dite se baCI na stri­ ca priKo mora, kamal ti ne će na momka it kući. ] 2° otići [Ja baraba gritckl cUra ne ću, / Baci ću se Cisti i Lovreću. ] 3° v. še­ nit se; - (nogan) ritnuti se baća m v. bajaj badanj m I O veliki krnjostožasti spriemnik napravljen od drvenih duga utegnutih že­ liznim obručima, za uključivanje grožđa ili kiseljenje kupusa, badlje [Kažu, do će vrime, ka će vise valjat badanj prosa nego badanj zlata.] ; glas ko iz badnja dubok glas 2° dio stupe J O O lat. butina > stvnim. budin blidat nesvrš. 1 ° bockati, bosti [Šta mi je to i to: Crno maleno svit noć cara badalo?]; zadirkivati 2° saditi ( ditvan po mokroj nj"ivi) 3° (se) ljutiti se, obadat se badlje1 ž množ. 1 ° (badalj m, badlji m mn.) kožica od ježa (ili koža s kovinastim čav­ lićima) pričvršćena na njušci teleta (da ne može sisati kravu), uzp. trnjka [A šta bi ja, kono moja, veljda sfnu metnen na gu­ bicu badlje, da se okani tvoje Mare?] 2° niekakva bolest očiju koja se očituje u svrbežu [Ball li oko ili "imaš badlje, mij je bOlje isprat vOdon, u kojoj je pra sastrii­ gan sa stećka.] blidlje2 ž množ. knjiž. v. badanj {možda po­ grišno zapisano} badljiv prid. koji se lako uvridi, razdražljiv �

badnit svrš. od badat 1 ° ubosti, ugnztl [Kad te badne čela, jami trf piljka i sa svakin izmaksIraj, di te je žfcnila, i svaki Mci priko glave. ] 2° (se) naljutiti se, uzp. gicnit se [Nako ti se on badnl i Ode pot­ kupljena repa.] 3° posaditi badnjak m odabrano drvo, koje se na Bad­ njak uvečer polaže na ognjišće [Ćaća bi, čfn se smrača, utiša it kuću s badnjakon priko ramena i reka: " Valjen Isus! Na do­ bro van došla Badnja večer! ", a mf bi rekni: "j s teban Bog da zajedno! "] badnjarica ž nadstrišnica pod kojom je smišćen badanj, uzp. ajat Badnjica ž rid. Badnja večer badnjić m (badnjić) um. od badanj, mali badanj badnjina ž uv. od badanj, stari badanj [Šta got izide, prfma ga se ko šugavca guba. BOže mi oprosti, kad ga poglejaš, čitI bad­ njina. ] badža ž rid. l O v. budža [BĆldža miseve spa­ šava.] 2° v. leto O tur. baca »dimnjak« < per. bage »odtvor, prozor« badžanak m muž suprugine sestre, pašanac [Zapivajmo nas tri rOdijaka, / O Božiću sva tri badžanaka.] O tur. bacanak »diver« badžo m odmo od badžanak [Moj kolega, itzmimo ja i tl / Dvf sestrice, Mdže ćemo b"iti.] O v. badžanak baga ž žulj, kurije oko; čvorugasta izrastlina na nogama stoke (ob. konja); zadebljanje kože sbog trljanja [Tito nan nešto oševa­ stijo, bl' će da "ima bage ili mu je uliša pi­ ljak pot ploču. ] 0 1 . cig. pango »hrom« 2. O tur. baga »izrastlina nalik na oklop kor­ njače« bagav prid. 1 ° koji ima bage [Tale žali ba­ gava kUlaša, / Nema na čem u potiru po­ ći. ] 2° natečen, odebljao (o prstima ruke); bageljav 3° koji ima nespretne prste, nes­ pretan u rukama O V. baga bagavost ž svojstvo onoga koji je bagav O v. baga bageljav prid. V. bagav; bageIjavo drvo sa­ vijeno, izkrivljeno ili vržljivo drvo baglama ž šarka, voćeta O tur. baglama »što je svezano« < baglamak »svezati, privezati« baja1 m odmo od brat, pobro, prijatelj, kole-

11

baksuzli

ga; veseljak, baća [Dobro, mala, pršute bakal ž šp. (igra Mke) ditčija igra hvatanja posoli, / Do će baja, kofi slano volI.] baka2 uzv. šp. u igri bake], kad takmac dos­ baja2 ž kukac [U dragana kuća blizu gaja: / tiže i dotiče drugoga [Baka! Sad ti vatajl] Ja mu ne ću, ujist će me Mja.] bakamit (se) nesvrš. (bakamit (se)) (na-) bajam m badem (Prunus communis L.) urešivati lice mašću (ob. rumenilom), [Procwitijo Mjam l! Mostaru, / A na moru šminkati (se) [Što se ti, bona, toliko Tz'ckaš žuti Tz'munovi, / U Oblaju tUnje i jabuke. / i Mkamiš? Bolja ti je Istina koja škodi, Vaz dan brale tri Upe divojke, / Vaz dan nego laž koja godi. ] O tur. bakkam < ar. brale, tri tunje ubrale... ] O tur. badem < baqqam (biiqqam) < per. bekkem per. badam < samskr. badama bakcil m bacil O lat bacillum »šćapić, pru­ bajamov prid. koji se odnosi na bajam O v. tić« bajam bakćat nesvrš. hodati bateći, stUpati [Na pir bajatI ,'fl upala (otvrdnuće) kravljega vime­ bakćuć, s pira šapljUć.] na [Ovo ti je za Mjat: u ladnoj vOdi na­ bakov prid. koji pripada baku [Lištica ne­ pravi sapunjake od novog peraćeg sapuna kad nije topila Mostarsko Blato. Bojeć se i sapunjaj vime deset puta na dan. A kra­ Turčina, erceg Stl"pan je naredijo, da se vu muzi.] O tur. bayat < ar. ba 'it »prieno­ začepi Ban-vir, tako da se u nj ubaci 0ćio odstajao (kruh ili voda)« samlest cerovi greda, po njiman naslaže bajat2 nesvrš. 1 ° gatati, vračati [" Ako mravi osamlest Mkovi koža, a povr svega navali iznose zita iz mravinjaka, kIša će ", baje prosene stame.] moja baba.] 2° sladkoričiti bakovit prid. 1 ° bisan, poletan; požudan u bajbok m posyr. (Mjbuk, bajbokana) tam­ ljubavi [PIva dragi tanko glasovito / Kano nica, uze [Cin je Blago na derneku zapo­ june mlado bakovito.] 2° koji nije podpu­ čejo: » Ustaše se, ustaše se . . . «, odman su no uškopljen (o volu); bikovit se uza nj stvorila dvojica i odveli ga u bakra ž v. bakrica [Teško bakri na iđav6j Mjbok. I dernekje proša, do�fin je tamo vatri. ] O v. bakrač rastomačijo, da ganga Iđe: » Ustaše se cu­ rice u zoru, / Da zatiju cviće na prozo­ bakrač m mali (midičan) kotao [Nekad, dok đava nije j amij o pod svoje, žene su se, da ru. «] O nim. bei Wache »pod stražom« (+ lašnje rode, vatale za komaštre. A danas: tur. bane) di li komaštre, di li bakrači!] O tur. bakrar; bajdalije pri!. v. džabe [Nikad nisan gH�ja­ < bakzr »midik« la, da što bajdalije dobijen. Kako plela, bakračić m um. od bakrač O v. bakrač nako i nosila.] O badava < tur. bedava, bdd-i hava »bezplatno« < per. badihewa < bakrenjača ž posuda od midika O v. bakrač bad »vitar« + ar. hiiwa »zrak« bakrica ž posuda od midika s poklopcem, bajer m kosa zemljana uzvisina, nasip; zaprimine od l l, bakra O v. bakrač strana briga [Nemoj resti po Mjeru travo, baksuz 1 ° prid. nesk!. nesritan, zlosritan, / Nego cviće rumeno i plavo.] O tur. bayir baksuzan, [Ko će bIt u životu Mksuz a ko »brig« srl'tan, i do njegaje. Bogje da svakom, da bajlag m gumeni umetak (zakrpa) na ošće­ živi - i tftku u kupini i orlu u visini.] 2° m ćenoj vanjskoj gumi kotača kolesa O nim. onaj koji drugomu donosi nesriću; nesri­ Beilage »dodatak« ća, nevolja [Mene majka rOdila u petak, / bajta ž 1 ° prirodni zaklon od kiše, sniga, vi­ Pa san svakom baksuzu početak.] O tur. tra 2° kojekako sklepano skrovišće, zak- . bahtsiz »bez sriće, nesritan« < baht < per. lonišće 3° v. undžera 2° O tal. baita baht »srića« + tur. -siz »bez« bajtica ž (Mjtica) um. od bajta O v. bajta baksuzan prid. nesritan; koji donosi nesri­ bajturan m v. begturan ću, baksuz, baksuzli [Ni'ko nije Mksuzan Bagan, nego samin sobOn.] O v. baksuz bakI m bik [ Ujunaka žatosnaje majka, a u Mka rasparano ptkno.] baksuzli 1 ° prilo nesritno, zlosritno 2° prid. nesk!. V. baksuzan [Propiva li kokoš ili se bak2 m šp. ditčja igra slična blžži

12

baksuzluk

po noći kopZZe negdi raskriVi:, nešto će se baksitzli trevit.] O tur. bahtslzh (v. baksuz) baksuzluk m nesrića, nevolja; kob [- šta tf sitmlraš, oće li dogodine bIt baksitzluka, koje ove? - MOre b'it, more ne bit, a more i oboje.] O tur. bahtslzhk (v. baksuzli) bakšiš m napojnica O per. biihšiš »dar« bakva ž 1 ° (bakvica) mali nakovanj za otki­ vanje kose, babka [Bakvicu kroz drvo, pa il zemlju, klepac il rUku, legni ml IM bOk, pa otkIvaj.] 2° kamen na koji se naslanja klis 2° u igri klisa l ° O tur. baki »stalan« bala ž (ob. u mn. bale) slina iz usta, plju­ vačka [Ni bale još nije otralo, a već iz Švabije limuzinu dotralo!] O rum. mn . ba­ le »sline« balanzača ž žena koja balanza, blebetuša balanzat nesvrš. puno i bez osobita smisla govoriti, blebetati, brbljati [Ajde, ne ba­ limzaj ViSe, matere ti! Sve su to kolači na drači!] billat nesvrš. slaviti, igrati pijući i lumpuju­ ći; razkošno živiti [Dok se imalo, d6tlen se i balalo. Sat kad Vise mima rđavo se sprema.] O tal. ballare »plesati« < lat. balattira ž rid v. solar O tal. ballatoio balavac m bolest goveda [Balavac ti napa­ ne goveda, pa ona bale iz nozdrva i usta, i opadajujln papci. ] O v. bala balavurdija ž ditca; balavci; nezrila mladež [Đava, di gOd more, zapišava i trUje ovu našu balavitrdiju.] O v. bala + tur. palavra »podmetanje, laž« < sefard. palavra < španj . palabra »onaj koji puno govori« balduza ž rid v. svastika [Debejo ko baldu­ za.] O tur. baldlz bale m I o balavac [OnI bale cf/Ije život ba­ lija, alije daleko dopuza. ] 2° pospr. nedo­ rastao, zelen mladić O v. bala balečina ž uv. od balek, velika sramota [Šta baljl1zgaš, balečina jedna!] balečit (se) nesvrš. (iz-) sramotiti (se) [Do­ bro ti se baleči, sačuvaj, BOže i Blažena GOspe! Pa vrUće gaćice obuć . . . !] balek m sram, ruglo, rugo [Ma kako je mog­ la od pusta ruga i baleka k misi u kim6no� rukavIn! Ima 'i pravo pra Radovan, što je je istra is pUka!]; blHek te bilo! srami se! [Balek te bflo i od ljudi i od Hida ljitckog!] -

bank balekat (se) nesvrš. rugati se, izrugivati (se); grditi jedno drugo baleša m uv. od bale, balavac [Tf, baleša, šuti, ka te n'iko nlsta ne pUii! I ne budi gu­ din, dok tije ćaća žfv.] O v. bala baletanka ž lagana kupovna obuća (slična obući balerina) O tal. balletta balija m pogr. bosanskohercegovački mus­ liman {ZI i Osv2: seljak musliman} [Šta zna balija, šta je Zdravomarija. ] O 1 . ka­ sabalija (tur. kasaba < ar. qasaba »tvrđa­ va«) »stanovnik kasabe« 2. vl. ime Balija 3 . vlaš. balia (lat. balare »blejati«, balan­ tes »ovce«) balijetina m uv. i pogr. od balija O v. balija balInče sr dite balija O v. balija balInka ž pogr. muslimanka, bula pogr. , uzp. balija balinkuša ž (balinkura) pogr. uv. od balin­ ka O v. balija balirat nesvrš. skupljati, slagati u bale i vezati; vezati u bale O tal. bailo balonja m uv. od bale, balavac O v. bala balučka ž presličica (Muscari racemosum) baltin m balon O fr. balon baljezgalo sr onaj koji baljezga baljezgat nesvrš. (baljitzgat) prostački go­ voriti; lupetati, naklapati, brbljati [Da ba­ ren zna govorit! Nego baljezga ko pro­ mukla vrana.] ba-ma; jamit (njtit) ba-ma osokoliti se, oh­ rabriti se, poniti se, uzoholiti se, oslobodi­ ti se, osiliti se r Ojtijo M-ma i u široke se gaće obuka.] bambuk m (bambuk) rid 1 ° bumbar (Bam­ bus terrestris) 2° niekakvo plašilo bančić m um. od banak, mali banak O tal. ban­ co < germ. bank bandaš m rid v. grupovođa O možda prie­ ma bandaš »vođa kosaca« u bunjevačkim dužijancama O fr. bande, tal. banda < stv­ nim. bandwa »barjak« bandera ž drveni stup strujnog ili brzoglas­ noga voda [Ja san keru sveza za banderu, / Laje kera, trese se bandera.] O tal. ban­ diera »stig, korugva« uz got. bandwa < frnč. bannus < srlat. bannum banica ž niekakav austrijski novac bank m šp. izraz u igri klisa l ° (kada bacač

banka

13

bas

. odbaci klis 2° i umisto istoga na dva ka­ živiti život barabe, barabirat, barabit [Oj mena postavi klišnjaču) O v. bančić barabo, zašto barabuješ, I zašto svoju ko­ su ne brenuješ?] O V . baraba banka ž kovanica ili novčanica od deset di­ nara [Kata Bogut mima nl'šta obut, I Već barabusina m uv. i pogr. od baraba [Ma di opanke od četeri Mnke. ] O v. bančić se namirz na nog barabitsinu! Ne bi da ga je svićon tražila.] O V. baraba banovac m "niekakav austrijski novac" ; to barakIn m V. berekin [Pusti tf njega, ćeri je istina ko - to je sigurno istina moja! Barakln je to, ne moš ga lijtit nl' za banovo sr nnim. (Mnov m) želiznički kolo­ glavu nl' za rep.] dvor [Doša Mile u Minćen na Mnov: sija­ set čeljadeta, ali niKO ni " Valjen Isus, čo­ baran m ime jarca (bile i crne boje dlake) O V. bara vik! " ni " Mrš, ćUko! ". I on ti počne pl'vat: " Teško meni u neznanoj" zemlji, I Nit ko barast prid. koji je crne i bile dlake O V. ba­ srl'ta, ni za zdravlje pfta . ] O nim. Bahn­ ra hof»isto« barbašat nesvrš. skakati; razbacivati, rušiti, bantovat nesvrš. dosađivati, smetati, uzne­ obarati, priemetati (sve ob. o ditci) O V. miravati; gnjaviti, mučiti; napadati, sum­ baraba njičiti; prigovarati, priekoravati [Nemoj, bardačić m um. od bardak O V. bardak sfnko, da me Mntuju sebe' tebe; niti budi bardak m mala posuda; krčag, vrč, kablić med, da te svft lfže, niti otrov, da se o ' te­ [Dvor umila i vOdu danila, I Navr kule va­ be otruje!] O mađ. bant »bol« tru naložila, I U bardaku kavu pristavila. ] banja ž rid. kupaonica O kUat. balneum < O tur. bardak < per. bardan »pehar « lat. balineum < grč. [JaAaw:iov barik m vinska bačva posebna s obzirom na bar m vrsta žita (Triticum) [Ostupaj Mr i veličinu te obradu drveta O fr. barrique dobro svari. Idi onu čorbu i svaku ćeš bO­ Mrilo sr mira za vino ( 1 00 l), stolitar [Ja a­ lest ispišat. ] O lat. far, faris lata kupi u Mletaka, I I za nj dado barila . bara ž barasta koza [Čelice ti sunce zaklo­ dukata, I Što gOd lhz na noge četeri, I Ko­ nile, I Koze Mre prikrivale strane, I Bfle nju nl'šta uteći ne more.] O ven. baril »ba­ ovce i brda i doce; I U kući ti svaka srl'ća čva« (uzp. burilo) < iber. *barro »glina« bila!] O alb. bardhe »bil« > barzast > barit nesvrš. (0-) prokuhavati (hranu) [Kad barast »bil i cm oko vrata« > Mra Mrzš divenice, koje ćeš poslen peć, trl'ba baraba m veseljak, curogonja; propalica, jZ iglon bOckat, da ne bi pukle.] mangup; lopov, nitkov, skitnica; razboj­ barjak m stig, korugva [Pijana glava ne na­ nik, uzp.: berekin, dasa, liska [Mala moja, sz barjaka. ] O V . barjaktar ćaću ćuku veži, I Da na mene barabu ne barjaktar m (barektar) 1 ° onaj koji (u sva­ režI.] O tršć.-mlet. baraba < Barabbas tima) nosi stig, stigonoša 2° knjiž. pridi­ (sir. bar »sin« i abba »otac«) vak niekim uskočkim junacima [I dovedi barabetina m uv. i pogr. od baraba, stariji Ružu plemenitu, I Sestru Upu Komjen bar­ baraba O V . baraba jaktara, I Pa se moreš oženiti š njome! I barabica m podc. i um. odv baraba [I moja Ruži nema para do Mostara, I Ni lipote u se barabica škola, I Po Cvrsnici čuvajući svz sedan cara«.] O tur. bayraktar < per. vola.] O V. baraba bayrakdar « bayraq »stig« + dar prez. osno .od dašten »imati, držati«) barabinskI l ° prid. koji se odnosi na bara­ bu 2° prilo kao baraba, na način barabe barkat nesvrš. dirati, dirkati, ticati, čačkati, uzp. krećat [MiHa moja, jopet san potpisa, barabirat nesvrš. V . barabovat [Kadja um­ I Da te ne ću barkat oko sisa.] rem, nek muzika svfra, I Nek moj dragz z . drugon barablra.] O V. baraba barnit svrš. od barkat, dirnuti, tiknuti, uzp. krenit [Barne li ko u me, perčIn mi, perčIn barabit nesvrš. V. barabovat [Barabi ću još mu, pa šta ko odnese.] ovoga Tita, I Pa ću lindan glavan priko barov prid. koji se odnosi na bar svfta.] O V. baraba barabovat nesvrš. ponašati se kao baraba, bas m; pivanje na - vrsta višeglasnoga piva-

blisamak

nja (bećarac), u kojem se drugi glas kreće izpod prvoga, da bi na završnome tonu tvorili suzvučje čiste kvinte O tal. basso »nizak« blisamak m stuba, priečka listava; bit na -u biti na redu za udaju (ženitbu), biti skoči­ polica [Sve san ćeri poudala, još mi je najmlađa ostala na basamaku. ] O tur. ba­ samak »stuba« basirat nesvrš. pivati drugi, niži glas u pi­ vanju na bas [Jd ću pivat, drdgi će basi­ rat, / Pa ću gIejat, oće li pasirat. ] O v. bas bašit se nesvrš. (raz-) junačiti se, hvalisati se, oholiti se, uzp. kurčit se [BdšI se, ko da mu devetI paščenjZn melje. ] O tur. ba�a < ba� »glava; starišina« baška 1 ° pri!. a) napose, odvojeno, razstav­ ljeno, svatko za se, nabaška, napobaška, obaška [OvI se naši momci vratili s mora, kdžu da jZje vIdila Bdška VOda. Eto ti ga đdvle da i jedan znd pIlvat. BQška vOda, baška oni] b) ino, različito 2° prid. neskl. poseban, odvojen O tur. ba� »glava« + tur. dom. -ka baškaluk m I O manja jednodiina sgrada od suhozida pokrivena slamom, bez prozora, za smišćaj odiće i raznih kućnih stvari, koje se koriste podobno, te za spavanje; spriemišćnica, uzp. kuća2 ] ° 2° osobno vlastničtvo u okviru obitiljske zadruge; osobak [Di je baškaluka, tu je i svađe. ] O tur. baskalzk (baska-lzk) < v. baska + tur. dom. -lzk baško vezno baš kao, upravo kao [izgleda baško plašilo, Bo ' ga u šumu okrenija. ] bašluk m muslimanski nadgrobni spomenik {RB: bašćuk} O tur. ba�lzk »isto« blit m v. tučak ] O blita ž (Mta rid.) vrsta gumena tvorničkoga opanka, bataš [Rusak na rame, bate na noge i noć na glavu, pa uzbrdo.] O češ. vlastnik tvornice Tomaš Bit'a batalijtin m bojna O fr. bataillan batal; - pos a (rađa) ono što nije dobro, što ne valja, što je pokvareno O v. batalit bahilit (se) nesvrš. (ob-) kvariti (se), upro­ pašćivati O tur. baltal < ar. baltal bataluk m šćeta O v. batalit + tur. dom. -lzk blitaš m v. bata

14

bear batat nesvrš. v. batit, uzp. čela O

batit

v.

bata,

batetina ž uv. od bata, stara bata, velika ba­ ta O v. bata blitica ž um. od bata O v. bata batit nesvrš. (u-) hodajući proizvoditi bat, hodati tresući podlogom; uzp. stupčit [Na­ ša mlada neva ne bati, oda ko po jajZn.] batlak m rid. glib, blato O tur. bataklzk batU prid. nesk!. sritan [Batli čovik i goto­ vo! Kad i govno iz desne u !lvu pribacI, u zlato mu se prometne.] O tur. bahtlz, v. ba­

tluk

batluk m srića [Kdžu, za sriću, osim potko­ ve, trIbaš radit ko kOnj. A Jurce je za Mt­ luk pribij o na vrata nlUču, koja mu se jed­ non s kOnjskom kopit6n uslikala na steg­ nu.] O tur. baht < ar. babt + tur. dom. lzk blitljak m knjiž. dio pribora za pletenje (sta­ lak, batljaci), uzp. rašak [Čobanice pro­ mećale batljake pletući struku, jedna tan­ kU na rogozice, druga deblju na stalak ... ] batitrica ž cvit prije otvaranja cvitnih čaši­ ca; kita, struk [Dl'telina bacila baturicu,

valjaje kosit.]

batitrina ž uv. i pogr. od bata O v. bata blitik m IO kukac sličan bumbaru 2° rid. pauk bauštela ž nnim. gradilišće O nim. Baustelle »isto« bivka ž v. bakvica bavi-ljat nesvrš. govoriti gluposti; štošta go­ voriti; uzp. vrljat3 [Kad sanjd paša u ško­ lu, stdino sam starije isporavlja, kako se što kaže, a undanje ćaća reka: " Nešto ve­ le bavrljaš u zadnju. Puno si tf meni pa­

metan oko glave. "]

bavula ž (baula) 1° putnički drveni kovčeg 2° manja škrinja 3° rid. v. komara O tal. baule »isto« baza ž knjiž. šala, dositka, vic O ven. baza bazak m nevaljalac; nesritnik, prokletnik, uzp. gazap O ? tur. gazap < ar. gadab bazdelj m knjiž. niekakvo divlje jistivo zelje bazI; ima tomu (bilo je to) bazI vlikta bilo je to prije dosta (puno) vrimena O tur. bazlvakit < ar. ba't;! »nieki« i wakt »vrime« bear m rid. cvit, cvat O tur. behar < per.

bearat

pehar »proliće; cvitovi procvale voćke, procvale voćke« bearat nesvrš. (pro-) cvitati; biti u cvitu O v. bear beciklo sr v. točak [Nemoj dragi, dolazit za vrata, / Ako nemaš becikla i sata.] O lat. bi- »dvaput« + grč. "vdor; »krug, kotač« bečat nesvrš. 1 ° v. bekat 2° pogr. plakati; govoriti gluposti bećar m veseljak, šaljivčina; momak, neže­ nja, s!lmac; onaj koji piva bećarac, uzp. lola [I pratar me pita sa otara, / Koliko san imala bećara.] O tur. bekar »neženja, momak« < per. bikar (bi-kar) »nezapos­ len« bećarac m dvoglasno pivanje (ob. na rimo­ vani deseterački dvostih), u kojem oba glasa izgovaraju riči, uzp. bas, brojka, ganga, uzgor O v. bećar bećarina m uv. od bećar; stariji bećar [O moj pr'ika, bećarino stara, / Ko će tebi na­ pripravitpara!?] O v. bećar bećarit nesvrš. (pro- se) l ° pivati bećarac [Grlo naše oće da bećari, / Nemojte nam zamiriti starI.] 2° živiti kao bećar O v. be­ ćar bećarskI 1 ° prid. koji se odnosi na bećara [Kada umren, posadite jelu, / Neka reste na bećarskom čelu. ] 2° prilo kao bećar [MiHa moja, bl'kovi ti crni, / De jl mato bećarskizavrni.] O v. bećar bećaruša ž (o divojci) veseljakuša; ona koja se ponaša slobodno; ona koja bećari [Be­ ćaruša iljila bećara / Za gubicu, di stajl cigara.] O v. bećar bććo m um. onaj koji je blekast, budalaš, bleso, beno bedel m zamina, nadomistak; zaminik [Dok je moga životon, u škopljenju gI1da nije mu tribalo trĆlŽit bedela. ] O tur. bedel < ar. badal »zaminik« bedevija ž kobila, ždribica [StojI vlka od Si­ nja Gavrana, / StojI c'ika brze bedevije, / StojI rka do dva rta crna, / StojI dka dva sokola siva.] O tur. bedevi (at) »beduinski konj« < ar. badawiyy »pustinjski« bedra ž; od svoje bedre iz svoje glave, iz svoje pameti; sa svoje strane bedrenica ž (bedrenjača) 1 ° pokrajna (pos­ trana) ploča u grobu, oklopn,ica 2° jedna

15

bekIjskI

od bočnih strana postelje (i sL), uzp. so­ mić 2 ° beduv prid. neskl. nedokazan, naivan, koji je na jednu vodu [Nemoj mislit da san be­ duv - davno san ja mater dojijo.] O tur. bedhu befel m rid. naredba, zapovid O nim. Befehl »isto« begenat (ne)svrš. v. begenisat [Mala moja, sT/ko zelemMća, / Moj te nije begenao ća­ ća.] begenisat (ne)svrš. (za-) sviditi se; odabrati, zamiriti, zagledati se; odobravati, biti sug­ lasan, visoko ciniti [Kako ko teše, nako i begeniše. ] O tur. begenmek »sviditi se« bćgo m odmo od beg O bey < ar. 'abay begovica ž begova žena (kći) O v. bega begovina ž begov posid; područje kojim upravlja beg; v. Ivanbegovina O v. bega begturan m niekakva vrsta uresna cvića (vir. Artemisia annua), benturan, bektu­ nar, bekturan [Nema cvića nad begtilra', Učlne, / Ni momaka nad Vedašićane. ] O tur. abeyturan < ar. 'abiiyluran bejan m izkaz, svidočenje O tur. beyan < ar. biiyan »biti jasan, vidljiv« Beka1 ž v. Bekinka [Beka nisan, u Bekiju oću, / U Bekiji zamirila Boću. ] O v. Bekija beka2 ž glasanje teladi bekarit nesvrš. bezposličiti, dangubiti bćkat nesvrš. glasati se poput teleta, bečat bćkilVac m učenik b-oddila niekog razreda pučkog učilišća [Bekavci i akavci stoj!, CeKavci naprid!] Bekija ž jedno od područja zapadne Herce­ govine, koje obuhvaća posušku i dilove širokobrižke obćine (Kočerin, Privalj) Gornja Bekija, te grudsku i dilove ljubuš­ ke obćine (Klobuk, Vojnići i Dole) - Do­ nja Bekija, nastalo iz dila ("ostatka") Imotskoga kadiluka, koji je Požarevačkim mirom 1 7 1 8 . ostao pod turskom vlašću [Kroz Bekiju zar'đala testa / Otkad mene i kolege nesta.] O tur. bekiye, bakiye < ar. baqiyya »ostatak« Bekijanin m (Bekijan, Bekijac, Bekijaš) sta­ n�ynik Bekije [Bekijcišu, pobro i pajdašu, / Oćemo li soritjednu našu. ] O v. Bekija bekIjskI prid. v. bekinski

bekina bekina ž rid. v. mišina O mIet. *berbeclna (taL becco »jarac«) < nlat. berbex Bekinka ž (Bekijka, Beka) stanovnica Beki­ je [Ja ću sebi Beklnku dovesti, / Uči ću je mhlćenicu mesti.] O v. Bekija bekinski prid. koji se odnosi na Bekiju i Be­ kijane, bekijski O v. Bekija beknit svrš. 1 ° od bekat 2° pogr. reći rič, progovoriti [Ne zna ni beknit.] bektimar m v. begturan bela ž vrsta kartaške igre, belot O fr. belatte belaj m nesrića, zlo, jad; nevolja, patnja, muka; napast; vrag [Svekrvice, zasad si u raju, / Do jeseni nadaj se belaju. ]; po be­ hiju na nesriću [Ja onom svom nešto po belaju prigovori, on se zaprndeca i ode. Cf/u noć oka nisan st/skla.] O tur. bela < ar. blila ' »isto« belajisat svrš. (na-) unesrićiti (se), upropas­ titi (se) O v. belaj belajli prid. neskl. nesritan [Neko dil život belajli, a nekomu i pivac jaja nosI.] O tur. belah, v. belaj belava ž najpostnija vrsta sira, koji se dobi­ va provarivanjem mlaćenice, bilava2, pro­

vara, urda2 [Ništa slađe od belave na ma­ slu. I maslo je začina, samo mu se oće na­ čina. ] O ? {ZI: jelava, MK: bitova, ARj : kelava (Lika), HJP: kelava »slan ovčji sir«} belavica ž um. mala količina belave belegija ž manji sitnozrnati brus (često pos­ tavljen u daščicu); oštrilica O tur. bilegi < bilemek »oštriti« belemez m l O v. bilmez 2° ono što je veliko, težko, kruto, nesgrapno (brus, kolac i sl.) O v. bilmez belemezit nesvrš. lagati, uzp. maslat O v. bilmez belemezan prid. (beljemezan) velik, ogro­ man, nesgrapan O v. bilmez belenčfik m kovinasta karika, koja se stavlja u njušku svinje, da ne ruje; nagubac [Ne­ kad su ženske nosile međuše, a danas i muško i žensko isprovrćivalo uši i okačilo svega i svačega. I nosove probilo i belen­ čuke utakla - to valjda da ne bi rovali. ] O tur. belenr;ik Belevar m stanovnik Belevarije, Belevarac

benetat

16 belevarac m

1 ° vrsta gange koja se piva u Belevariji 2° (Belevarac) v. Belevar Belevarija ž jedno od područja zapadne Hercegovine, koje obuhvaća veći dio ši­ rokobrižke općine i graniči zapadno s Be­ kijom, južno s Naijom, jugoiztočno s Bro­ tnjom O ? belava, Belevar.... Belevarka ž stanovnica Belevarije [Bele­ varka, ne namiguj na me, / Nisu tvoje no­ gavice za me.] belevarski prid. koji se odnosi na Belevari' ju ili Belevarce beli 1° prilo sigurno, doista, stvarno, sbilja, uistinu [Moj dragane, uzeja te Tito / Tri godine, bel je pomanit6!] 2° vezno iako, ako i, makar (i) [Šta san ja u Gallciji pro­ živijo, to nl' Bog upantijo nije, beli je star!] O tur. belli »jasno, odtvoreno« i beli »da« < per. bell »da« < ar. bala »da, da­ kako« belud m onaj koji je lud, koji je ludkast O ? V. budalakat beljit se nesvrš. (iz-) l ° plaziti komu jezik 2° rugati se komu kriveći usta bembela ž (ob. u mn. bembele) pogr. ustna, uzp. gubica; obisit bembele naljutiti se i šutiti [Pokunjijo se, niti romori, niti govo­ rI. Obisijo bembele i samo šuti.] O ? bena ž 1 ° drknuta ženska osoba, glupača, lUda [GUšća u ćose brada, nego u ne moje bene pamet.] 2° pospr. glava, tikva, tinta­ ra [D/ga benu u nebesa i gleda, kako će granate ispadat. ] O tur. bOn »glupan« benat nesvrš. (od-) postupati kao bena ] 0, benaviti, blesati O V. bena bendat nesvrš. priznavati, pridavati važ­ nost, držati (do koga, čega), obraćati po­ zornost; mariti, osvrtati se [GovorIn ja onomu svomu sinu, da se ne pravI UVIk pametan, jer je samo budala UVIk pamet­ na, ali on ne benda.] O tur. bende »rob, sluga; slidbenik, pristaša« < per. bende »rob, sluga« < per. besten »vezati« benedina ž knjiž. niekakva vrsta loze uzp.: blatina, kamuša, kojundžuša, krkošija, ranjka1 2°, rezaklija, ruža, švarc, trnjak, vrancuzica ] 0, zložder O ? tur. venedik, V. ledenica benetat nesvrš. (za) ponašati se kao beno, benaviti, uzp. blesat O V . bena

benevrek benevrek m 1 0 glupan, blesan [Lako je plit­ ku vodu zamutit i benevreka naljutit. ] 20 (benevreci množ.) hlače [Zateko se, zare­

ko se, / Da se ne ću udavati; / Privari se, udade se, / Nađe muža kolik spuža. / Ja i­ mado lakat sukna, / Skroji njemu benevre­ ke ... ] O grč. cXmxvw »gomji« + gal. braca »gaće« benit nesvrš. (za- se) tupo gledati, buljiti, zuriti O v. bena beno m blesava, drknuta mužka osoba, glu­ pan, luđak, maloumnik [BOže m'ill, nUder moga bene, / Kiša pada - on obujo tene. ] O v. bena bentiIran m v. begtunar benzer prid. rid. sličan, nalik O tur. benzer < benzemek »nalikovati« benzina ž benzin O ar. berav prid. v. drljav [Je Janja bila mlilo ber,ava, ali je jopet čuvajuć ovce p'z'vala: bOba, / Jadan 161a za " Oči moje kO trnova njiman do groba. "] O tal. guer-cio »raz­ rok« + ok-o > gverok > gverav > berav berekin m nestašan mladić, mangup, lero, barakin, uzp.: baraba, dasa, liska, uncut [Da mi nije bešike i Sina, / Ne bi hflo va­ kog berekina. ] O tal. pokr. birichino berićet m blagoslov, srića, napridak, izdaš­ nost [ Više more izist nego v'z'dit, kO kadje brez berićeta i blagosova.] O tur. bereket < ar. baraka »isto« berićetan prid. blagoslovljen, sritan, plodo­ nosan; hranjiv, izdašan, berićetli [Zdravi ste sv'z' redom pod ovon gredon, dugo živili i veseli bzli! Bf/o nam svima sr'z'tno i beri­ ćetno!] O v. berićet berićetli prid. v. berićetan beriket m grkljan O rum. beregata »isto« berožit se nesvrš. knjiž. v. parožit se O ? besida ž rič, govor; pričimj e [Slatka besida gožđena vrata otvara.] ; bfr:-na besidi biti od riči [Budi na besidi: što rekneš, da ne porekneš.] ; komad beside izvrstno rečeno, dobra dositka; dobar govor [ Vellš, voda o­ pere sve osim pogana jezika! j to ti je kO­ mad beside. ] besidit nesvrš. (na- se, pro-) govoriti; priča­ ti, pripovidati [Oj jabuko šareniko, / Ša­ ren ti si rod rOdila! / Na trf grane trijabu­ ke, / Na četvrtoj soko sidi, /. Soko sidi pa

17

beterisat

besidi: / Nu, gIejajte doli k moru, / Di kod mora car večera: / Di ko{uta vino pije. / Biž košuto, b6na bila! / Eto lovca Erce­ govca! / On će tebe uloviti, / Caru će te pokloniti; / Car će tebe večerati.] besIeisat (se) nesvrš. (beslemisat rid.) hra­ niti (se), izdržavati (se), obskrbljivati (se), podmirivati (se); timariti [Puna kUća di-či­ ne, sve jedno drUgon do uva. Ko će sve to besleisat!] O v. beslema beslema ž izdržavanje, obskrba; hrana [Starinskaje beslema: srkat mliko od ovce i od koze, 'ist meso ovčije ili kozije, nosit aljinu od ovce, a od koze gunj. I ležat u pojati; bilo u šušnju, bilo u slami gnjizdu savit. Leć mokar, ustat suv.] O tur. besle­ me < beslemek »hraniti, izdržavati« beslemast prid. 1 0 uhranjen, debeo, ugojen, tust 20 trom, mlitav; nešesan O v. beslema beš; ili leš ili beš ili dobro ili loše, ili sve ili ništa O rum. be� »prdac« < bii�i < lat. v'issfre (tal. vescia »isto«) beša ž odmo od bešika [P4ii, buji u zlaćanoj beši . .. / Tvoja beša na moru kovana, / ko­ valaje tri dobra kovača, /jedan kUje, drU­ gf pozlaćuje, / trećf gradi od zlata jabuke . . . ] O v. bešika bešičica ž um. od bešika O V. bešika bešika ž kolivka, zibka [Ćaća stolar, a Ja njegov Sin, / On bešike pravI, ja j'i napu­ nfn.] O tur. be�ik »ljuljačka« beštija ž 1 o rid. životinja, stoka 20 pogr. ne­ čovik [Džabe ja zaši pare u kaput, kad mi beštija i kaput ukrade.] O lat. bestia beštima ž psovka [Prođi se, bOlan, beštime. Jer kako posiješ, nako ćeš i požet.] O V. beštimat beštimat nesvrš. psovati [Otkad je počejo po uč'inku laj at, kresat i beštimat, Vise se ne ispovfda. Kod njega ispovidaonica pu­ na paučine.] O nlat. blastemare (gr.-lat. blasphemare) > tal. bestemmiare beštimka ž V. beštima betan prid. čudan, neobičan; neugodan, ne­ ukusan, gorak, betli [ U Nimačkoj vOda betna, a mf ošini po pivi. ] O tur. bed »zao, ružan, loš, nevaljao« < per. bed beter prid. neskl. ružan; loš, zao O tur. beter »gori« < per. beter (bedter) beterisat svrš. upropastiti, razsipnički pot-

beterma

rošiti; poderati, uzp. uelaćit [Platila san sedan sveti misa, / Da mi ćer ko ne bi be­ terisa. ] O tur. batlrmak »upropastiti« beterma ž ono što je loše; nevolja, nedaća; gnjavaža; propast [Svaki dan neka beter­ ma, a smrt bl'iža nego košulja za vraton.] O v. beterisat betine ž mn. (rid. u jd. betina) provalija, draga između krševitih visina; krševito, nepristupačno misto [Ako ti se klapi, da padaš niz betine, to resteš.] O ? v. betan betU prid. v. betan Betlem m Betlehem [isukrst je, m'ilosna ga bila, rođen u Betlemu, živijo u Nazaretu, a prigorkii muku podnijo u Jeruzolimu. ] bevanda ž razvodnjeno crno vino [Da be­ vanda zz oblaka lije, / Kiše bi mi bile naj­ milije. ] O lat. bibere > bibenda > mIet. be­ vanda bez m platno; vrsta platna domaće izrade O tur. bez »pamučno platno« < ar. biizz bezbeli prilo sigurno, doista, dabogme, da­ kako, svakako, naravno� brezbeli (Curo, di si, oćemo li k mIsi? / Ona veli: " Oćemo bezbeli! "] O tur. besbelli (hes-belli) »sas­ vim jasan, sasvim očevidan« posvemni superI. od belli + pridm. besbezec m opušak (smotka duhana); bezec! rič kojom se pušača moli za ostatak smotka O nim. besetzt »zauzet, zagovoren« bezecovat svrš. (bezecirat) zauzeti, osvojiti, unaprid što osigurati, pridbiližiti se, uzp.: kaparisat, zagovorit [Ja san tebe, mala, bezecovo, / Kad je bf/o ime isusovo.] O nim. besetzen »isto« bezime sr rid. prizime, brezime [Ja san ti tog čovikapoznava samo nako u glavu, ko ovcu; nisan mu zna ni Ime ni bezime. ] bezimenI prid. odr. ; Bezimena nMilja treća korizmena nedilja bezjak m čovik koji nije podpuno umno sdrav, ludkast čovik; luđak [Nit pametnu steci, nit bezjaku ostavljaj.] O lat. bisova­ lis »koji ima dva jaja« > pogr. izvedenica bezjak »bez jaja« bezočice pril. bezočno, bezobzirno, nemilo­ srdno [Kako more nako bezočice lagat! Ako lGže šuša, ne laže rog. ] bezuška ž ona koja je bez uha (na pr. igla)

18

bilda bezvodica ž (brezvodica) 1 0 bezvodno mis­ to [Nije Ercegovina uvik bila bezvodica; u

Zvonigradu, it Gornjen Pologu, Ima u ka­ menu alka, doklen je nekad more dopira­ lo.] 20 suša [Pričajii stariji ljudi, znala je bl't takii bezvodica, da su na Badnji dan meso varili na vinu.] beženac m knjiž. (beženja) onaj koji nije oženjen [Kad umre beženac, mrtvaca nose četeri beženca ili četeri neoženjena mla­ dića.] biberniea ž posudica za papar O v: biberit bIč m pram(en) vune (neobrađene) ili kose O lat. vitta »vrpca« > vitteus bIčalj m 1 0 vrsta gunja (tako tkana da se vide biči) 20 čovik velike kose O v. bič bIčast prid. koji ima biče O v. bič bičić m um. od bič, pramenak O v. bič bičkija ž rid. v. čakija O tur. bif;mek »rizati, krojiti« bičota m 1 o ime vola 20 nadimak čoviku koji ima dugu i zapušćenu kosu O v. bič bičvica ž um. od bičva O v. bič bidon m kanistar O fr. bidon bigo m ime psa bile dlake, bilov bIgovat nesvrš. savijati O nim. biegen »isto« bigunac m veća drvena posuda O mIet. bigonzo Bijakova ž Biokovo [ResIo cmllje pokraj Bijakove, / A bosilje pokraj sinjeg mora, / Pa se smije cmllje na bosilje, / Kano momče na mlado divojče. ] bijakovskI prid. biokovski bika ž ime ovce bile glave [Zašto uvik vzse pojidu bike nego gale?] bikan m ime ovna bikar m mesar [Bolje dat bikaru nego lika­ ru. ] O lat. beccus »jarac« > beccarius > tal. beccaio »mesar« bikarit nesvrš. (iz-) obavljati mesarske pos­ love oko zaklane životinje O v. bikar bIkast prid. 1 0 koji je svitle dlake 20 bilo­ kos, svitlokos bikava ž ime krave, bilava bilda ž 1 0 napitak od mlika pomišana s is­ tom količinom mlada crnoga vina {poznat u Imotskoj krajini; u Hercegovini za rič malo tko i čuo} 20 knjiž. piće od malo ki-

biko

sela mlika i mnogo vode {ZI} O ? {nijed­ no od niekoliko izkonoslovlja ne zadovo­ ljava} biko m čovik koji je bikast bikonja m l ° ime vola 2° v. volonja bikota m ime vola [1 ti kolješ bikotu zbog kIle mesa. ] bikovitprid v. bakovit bikulja ž ime krave bUa ž ime kokoši, ovce, koze [Bolje svoje bflojaje nego tuđa bUa. ] bilača ž l ° suknja od bila sukna 2° bila vri­ ća bez šara biliić m l ° onaj koji je bile kose (o ljudima) ili dlake odnosno prediva (o životinjama i stvarima) [Šali moji čOrapi bilaći, / Crno­ oka, di li ću te mIći?] :ZO vrsta krumpira, uzp.: crljenac, kasni, olandija, poluranj­ ka, ranjak rupa� rusava� školjavac bUiin m ime vola ili konja bile boje [Na po­ ljimi čador razapejo, / Prid čadoron pri­ veza b"ilana. / Turčin sidi, ladno pije vi­ no.] bilaval ž ime krave, bikava [Šta mi je to i to: Ja pomuzo bilavu, sve prođe kroz svi­ ralu?] bilava2 ž rid (bilova) v. belava bilaverast prid bilokos, plavokos [;4 dosta mi je Vise i onoga bilaverastoga Sveđani­ na BUta!] bilcat prid (u posv. superl. bil bilcat) pod­ puno bil, bil bez ostatka [Dl'd Pere, bile bilcate glave ko snfg, a unuk mu govori: " Pita će starost, dIje bila mladost, kad sl'di­ ne �olaze u glavu, a pamet polazi u stra­ , nu .] bIII prid odr. ; Bila subota subota uoči Uzkr­ sa, V elik� subota [Gospa je na Bžlu subo­ tu prala Isusove krvave aljine.] ; bili lovac lovac koji je pucao u zeca, dok se na gro­ blju govorila misa, pa je nastavio loviti i na onom svitu u bilo odiven, uzp. oštija billč ž obličje; lice [GH:jan sInoć na silu, sve cUre ko da si j'f iz vrile vode izvadijo, sa­ mo moja Vinka brte lipe biliči.] bilig m oznaka, znak, biliška; međašni ka­ men; uzp. dagma [Na ovce trIba metnit bilige, zarizat uvo ili obojit bojon; kad se pomišqju s tuđin, da se znade čija je ko-

19

bUja

ja.] O mongol. balga, ujgurski belku bilika ž mlađi (time mekši i kao drvo lošiji) sloj (stabla) hrasta između kore i strževi­ ne, uzp.: mekota 2°, strževina bililo sr vapno razmućeno u vodi (za bilje­ nje opanka) biliška ž v.: bilig, biluška billt nesvrš. (na-, 0-, U-, za-) ličiti bilom bo­ jom (zidove vapnom, opanke bililom i sl.), krečit [Koliki je izresta, moga bi š njfm nebo bilit!]

bUka ž (bilka) ime kokoši bile boje bilmez m l ° onaj koji je nevišć, neupućen; neznalica 2° glupan 3° glomazan, snažan i izdržljiv čovik, smlatina, uzp. belemez

[Zaveži, bilmeze jedan, ne znaš ni koliko ti je od brade do nosa!] O tur. bilmez nični oblik imp. 3 . l. od bilmek »znati« bilo sr l ° zaobljeni vrh briga ili planine 2° dio grabalja u koji se stavljaju zubci [Kad svašta znaš, reci kako se zupci protraju kroz bilo, ako su šIri od rupa.] 3° široka pridnja daska brane biloj užina ž vitar koji puše iz pravca sunca, podsunčar, uzp.: jugovina, svečerin, tor­ bomelj biloka ž ime ovce bilokastprid svitlokos, svitloput bUoloza ž vrsta (divlje) loze [Ako su ti se usta okrastala, svari Usta b'iloloze, pa onu vOdu izmžšaj s medon, i maži usta.] bilosapac m dugačak nož s držkom od bile kosti [SIde po turski kraj dvanest tUraka, zabi držak bilosapca u ledinu, ujU se za nožne palce, pa nako sideć priskočipriko oštrice. Ustade, jami nož i Ode. Turci gIe­ jaju, dok ne zamače; najkrlvlje j'fn bf, što se nije ni okrenijo.] O tur. sap »držak, ru­ čica« bilugav prid. koji je u niekoj miri bil, bili­ čast, nabil biluška ž v. biliška bilužit nesvrš. (0-, pri-, za-) biližiti [Što se 6vden biluži i Bogpanti.] O v. bilig bUja ž deblji komad drva, koji se loži na ognjišće, duža cipanica, uzp. ciplja [Drva goni bijačka kovilja, / Na kenji je sedan­ asan bflja.] O gal. *bilia, srlat. bilia »panj«

20

bilj ac biljac p sukneni valjani pokrivač, uzp. gunj J O [Evo zime ledene, / a ja jadan bre' že­

ne. / Il mi ženu dlijte, / il mi biljac tkajte.]

biljarice ž mn . knjiž. ; ? {izključivo u svezi � ovce, nejasno je li od bilje ili bil) [Tade

svuče sa sebe odilo, / Svoje svuče, Milina obuče. / A na pleći torbu pnilicu, / A prl'­ da se ovce biljarice. ] biljat nesvrš. (0-) guliti (na pr. koru s drve­ ta) biljug m bilig, znak; obiližje [Ne mere se ja­ ram nosit, a da biljug na vratu ne ostane.] O v. bilig biljiiga ž bilkasta zemlja (sbog glinastih sastojaka i piska), uzp. prljuga biljugavI prid. koji na sebi ima kakvo obi­ ližje, bilig O v. biljug biljugav2 prid. pepeljast biljfir m rid. 1 ° putce, gumb 2° leća (dale­ kozora, baterijske svitiljke) O tur. bil/ur < ar. bil/ur < grč. f3�pvllo� binjadžija m knjiž. rid. dobar jahač, konja­ nik [Sam se dorat po avliji vOda, / Bes kandžije i bez bl'njadžije] O tur. bini »konj za j ahanje« > binici »jahač« > binekci bUma ž zamućenost očne leće, siva mrena [Jami kOnjsku muvu za krila, prinesi je o­ ku na komu je biona, i pusti neka nogan grebe po bioni, dokje ne skine.] birI ž (bl'rak m) naziv za duhan iz jednoga branja [ Srida je najbolja bfr, a pOdgarak i višak su najlošije.] {biri su: 1 . pOdgorak (podb'fr), 2. drUga bfr (nQdb'fr), 3 . treća bfr, 4. donja srida, 5. gornja srida, 6. pOdvršak, 7. vršak, 8. zelen (sa zaperka)} bir2 vezno čim, tek što, netom [Bl'r đava ne­ kog povuče niza stranu, atkotura ga do u jamu.] O tur. bir »jedan« biraš m v. birtaš birdan prilo (birdem, birden) 1 ° umah, od­ jednom 2° dapače O tur. birden »odjed­ nom« birov m "zavod za zapošljavanje" , uzp ar­ bajtsant [Teško meni i momu Šarovu, / O' na lancu, aja na birovu. ] O fr. bureau birtiiš m staklenka kruškolika oblika sa ši­ rokim grljkom u raznim veličinama (poli­ tar, litar, dvolitar), biraš [Kad su isktipili prvi birtaš, Pilip zapiva: " Vfnko Lozić po.

bW

kOjnoga Dropa / SInoć mi se u čašici do­ pa. "] O nim. Wirt »krčmar« birvaktIle prilo (bl'rvaktlle) niekad, davno, u staro vrime [E, line moja, kakvi lipi kam­ pira u Sesarovin rUpan bfše bl'rvaktlle!] O tur. birvaktile (bir-vakt-ile) »niekad, jed­ nom« < bir2 v. + vakat v. + dom. -ile bisage ž množ. prien. šp. vrsta ditčje igre O dalmo < lat. bisaccium (bi- + saccus »vri­ ća«) biserka ž ime ovce biskat nesvrš. rid. {bfšćen} tribiti, v. uškati (se), uzp. iskat [Ja znam trpnje, koje tebe tištu, / Al' ćeš dajih tuđi nokti bištu, ... ] biskulja ž ženska osoba koja je bisna, otresita, živahna, arli, uzp. bisnica bisnica ž 1 ° (i m rod) ona koja bisni, spada­ lo, priepredenjak, baraba, uzp. biskulja [Bijaje bisnica, a lfp, da ga se dva oka ni­ su mogla naglejat.] 2° životinja koja se goni (ob. o kravi) bisnit nesvrš. (po-) izkazivati spolni nagon, uzp.: kucat se, macit se, mlatit se, mrkat se, pivčit se, prskat se, tirat se, tuć se, vi­ kat se, vodit bistroća ž bistrina bJtI nesvrš. (u�) 1 ° (se) tući (se), mlatiti, u­ darati [Sir vodu pije, a jezik ženu bije.] 2° klati (o svinji) [- Jesi li no tf, komšija, jut­ ras bija krme? - Ma jok, ja san svoje zak­ la. A ka ćeš tf bl't?] 3 ° žuljati [Biju me ci­ pale.] bW nesvrš. ; biše (+ inf.) tribao si (+ inf.), bolje da si (+ prid. rad.) [Bfše brati, a ne spati, / Kuni kan, kuni drUg, divan diple di-li-{z'. / I po gori skakutati, / Kuni kun, kuni drUg, divan diple di-Ii-Ti.] ; - II divIn (manjevini) sići, skupljati drva (manjat grm); - za kIm biti udana za koga, biti čija supruga [Sei spravi knjige tepačija Bata­ lo, koi biše mnogo slavan koi držaše Tori­ čan i Lašvu, a za njim biše gospoja Resa, Vukca voje(vo)de kći. ] ; budi (ostani) na kojoj si izprika sbog priekidanja onoga koji upravo govori: izpričavam se !, opros­ ti(te) ! (tobože: upamti što si počeo govori­ ti, pa ćeš nastaviti, kad ja završim), uzp uticat se; kakav si s pićon (paran, kompirIn ...) imaš li (još koliko) piće (para, krumpi­ ra ... ); može mi - hoće mi se [Moj dra.

21

bitak

bliška

gane, 1J1Ože li ti Mti, / Da me ljubiš, pa me *plania > (uz pl > bl) blanja ostaviti?] ; ne bIće ga ublaž. ne bilo ga, da bIlitarica ž četka kojom se skida blato s o­ Bog da ga ne bilo [Cm mu dan, ne biće buće, uzp.: glanjcarica, keva1, mazalica ga, govorIn, da uskopa za fllštike. Ali dža­ bIlitina ž vrsta vinove loze (grožđa, vina), be - nije krava naučna orat!]; nemoj bit uzp.: benedina, kamuša, kojundžuša, kr­ da ne ćeš d6ć nemoj da ne dođeš, ne do­ košija, ranjka1 2 °, rezaklija, ruža, švarc, pusti da ne dođeš; nisan od mesa (od pis­ trnjak, vrancuzica l 0, zložder [Crno groz­ me, od nauke) nisam onaj koji (rado, pu­ dje, i blatina, / Ruža, šljiva, i skadarka, / no) jide mesa (piva, uči) [Nisan ti ja blja Zutac, bielo, i madjarka . . . ] od velike nauke, ali znan da na svitu troga mima: na moru mosta, it kamenu mozga i blećina ž (i m spol) v. ablećina blejavica ž 1 ° ovca koja puno bleji 2° žena na gavranu biliga.] ; šta bi od tebe gdi si koja puno i koješta govori nestao, gdi si se zadržao, što se s tobom dogodilo blejo m ublaž. blesan, blesavac, bleso bitak m; bitkon pri!. sasvim, posvema, pod­ blenit svrš. od blejati 1 ° oglasiti se nakratko puno, svekoliko; svi, redom blekom, zablejati [E pametna moja Rosa, da ne blenu, cflu ti je noć ne bi našli. ] 2° bitlis m v. kosanja pogr. progovoriti [Sutl ko zaliven - ni da biva čest. bit će da je, dakle; tobože [Kad bi blenijo.] joj dođe, vIštica lUpne ožegon po saču i zaVIče: " Mišina na me! ", i odnese ti je blimtača ž žena koja je blentava, blentavica đavao Ode, biva, na sastanak sa svojln bh'intonja m uv. od blento, glupan, šašavac, drugan.] ; ko biva tobože, tokoršce lakovimik [Blentanji more do kolina.] bizmic m rid. posao, zanimanje, rad, uzp. btesa ž uzp. bleso [Gagarlne, ka ćeš na ne­ gešept [U svitu, ako š gonit bizmic, moraš besa, / Pričekajder i moja će blesa!] imat dva zrna soli u glavi. (; nas more i blesača ž uv. od blesa, blesava žena [Bilaje nezasoljeno.] O eng. business u nešem selu jedna blesača, koja je puno biža ž grašak pametnI rekla, pa i ovu: " Niti i:đujebi, nit bižanija ž big, bižanje je kUći dovedi. "] bižalo sr onaj koji biži, bigunac [Bižalova blesast prid. blesav, šašav [Teško vuku me­ majka ne kukala, nego govorila: " BIMenI sa ne idući, / I junaku vina ne pijući, / I kojl biže, jer oni će uteć ". ] magarcu s k6njma putujući. / Teško kapi na ćelavoj glavi, / I nogama pod blesaston bižat nesvrš. ; biži g a s e rid. odmakni s e od glavan. ] njega, pusti ga, ne imaj posla s njim blesat nesvrš. postupati kao bleso bHićanka ž 1 ° bura koja puše od Mostar­ skoga blata 2° (Blaćanka) žena od Mos­ bleso m ludkast čovik, glupak; probisvit, tarskoga blata blejo, blesav [Kadja itmren i kad me po­ blagosivljat nesvrš. od blagosavit nesu, / Svak će reći: Odnesoše blesu!] blligosov m blagoslov; berićet [Na zemlju se blesonja m uv. od bleso bacali ugarci od badnjaka, u sime se mi­ blesov m v. bleso šala zita, u kom je gorila božićna svića. blesotinja ž glupost, nepromišljen čin Blagosova je bivalo, ali Bog čudesa nije činija.] ; polja uzastopne prolitne nedilj­ bllcat nesvrš. (za-) davati kratkotrajne zna­ kove svitlom O nim. Blitz, blitzen ne svete mise po grobljima jedne župe, znakovite po obhodu, Litanijama svih sve­ blldikav prid. blidolik [Svakom krivo, a me­ nije pravo, / Štoje moje zlato blidikavo.] tih i zazivima [Blagosav polja počimlje o . sveton Marku, a završI na Ivanjdan.] bUnja ž močvara, bara; donji dio dvorišća svinjca, gdi se skuplja gnojnica, liman, blagosovit svrš. blagosloviti [Sitbaton se pri­ uzp. bunište [Uvalijo se u vino ko krme u ja večernje molitve blagosovljenon vodon blinju.] škropI st6jna kuća, dvor, pojata, jara . . ] blanjac m velika blanja O lat. planus > vlat. bliška ž v. bliža -

.

blizna blizna Ž 1 0 odmo od bliznica, žensko blizne 20 ime koze velika trbuha bliznac m mužko blizne [Eno, bliznaci su, u jednog živci ko konapi, a u drugog ot pau­

čine.]

bfiznad ž sb. od blizne [Najprvo ja rOdila ono bliznadi, pa mi posle bflo rOdit ili pr­ nit - svejedno.] blizne sr 10 blizanac, blizanica 20 mladunče koje je ženka donila istodobno s drugim

[Nisan nija mačije bUzne.] bliznica1 ž žensko blizne [Eno bliznice su, ali ko da su na dva brda tkane. ] bliznica2 ž (ob. u mn. bliznice) jedna od dvi grude loja (sala), koja se nalazi blizu bu­ briga životinje bliznit (se) nesvrš. 10 rađati dvojke [Žena mi se jednon bliznila i dva sfna rodila. Dobro moje i oboje. ] 20 donositi na svit dvoje mladunčadi; uzp. tronji! (se) bliža ž šp. igra u kojoj igrači s iste polazne crte (Pik) nastoje pridmet, koji se baca (plojka, kovanica), što više približiti do­ govorenoj meti (kamen, zid), bliška, uzp.: cinka, kelj, keljanje, kopčat (se) bližat nesvrš. 1 0 šp. igrati bliže; ajmo se bližat igrajmo bliže 20 bacati ili valjati što da se zaustavi što bliže meti bližika ž blizak rod [Ža mi ga, bližika mi je. Osta go ko prst pOd zfmu. ] blomba ž plomba O fr. plomb »olovo«, lat. plumbum bludnost ž blud [Sedan smrtnf grija: l. 00lost 2. Lakomost 3. BlUdnost . . . ] bljuštavica ž bljuzgavica bljuzgavac m V. travnjača bObak m bobičast plod, boba, bobica; biser bObak biser oblika bobe, okrugli biser [Pi­ taju me: " Šta ti je na vratu? " / - " Biser bobak, kupijo mi momak. "]; Mpci ogrlica; na upravo onakav kakav triba biti, savr­ šen, prielip, krasan (momak na bobak) bobona ž (bombona) sladkiš od sladora [Moj dragane, kesice bobana, / Javi mi se priko radijona.] O fr. bonbon bobuljica ž bubuljica boca ž odmo i um. od boca, bočica [Ja ai-ža ko u rUci, da će mi pokličit baren bOcu ra­ kije, a ona nIšta.] O mIet. bozza -

bogarac

22

bOcun m staklenka, boca [Naspi u bocun žf­ voga kUtka, iill vode i začepi, pa ćeš vIdit Iaguma.] O tal. bozzone bocunić m um. od bocun [Pfui u bocunić, pa začepi.] O tal. bozzone bOćin m rid momčić, mladić, jarulj [Koliko četeres pete našf boćina pozoba magla ko

lanjskl snfg!]

bOdač m vol koji se odgaja za borbu ili je sklon borbi [U vola bodača isparana gu­ zica, u bukača svrnuti rozi, u čovika ume­ tača prosut drob, u rvača izlomljena reb­

ra i povornjača. ]

bodilčina ž V. bodnja bOdenje sr V. bodnja bOdivo sr V. bodnja bOdnja ž šp. borba volova, bodačina, bode­

nje, bodivo, bodnjava [TrIba doć u Ra­ kitno, pa vIdit štaje bOdnja!] bOdnjava ž V. bodnja Bog m; Bo ga se sitijo umro je; do zla Boga (do Boga) vrlo, mnogo (do Boga teško); ko Bog izvrstno, odlično; ko Bog zapovida kao što triba, kao što se pristoji, kao što spada; ne će ni za Boga J6kina nikako ne će, ne će ni pod kojim uvitom; ne daj ti Bože da ne dao ti Bog da . . . ; nema ni Boga J6kina nema ništa, uzp. molibog; OĆU Boga J6kina sigurno ne ću, ne dolazi u ob­ zir [- DIij mi krpenjaču, sutra ću ti donzt bob6na. - Oću Boga Jakina! Samo iz ruke u rUku!] ; to je (za) Bogu plakat to je velika šćeta, to je vrlo žalostno, loše [ Vidiš, ćeri, ovu brekinju? A tf ne znaš, kako je posta­ la. To ti je prfča za Bogu plakat: bila ne­ kakva mater i ona ti, rad nekakve sitnice, prokUne ćer - dabi5gdan se, tamo ona, u brekinju pritvorila. Tako 'i bf. Pogleja' je kako je vitka, mlada i uznosita!] O {VB ima pridiv jokin, -a, -o kao tur. i to samo u izričaju ni boga jokina . . . , dočim se u ZH govoru rič shvaća kao posvojnik vlas­ titoga ž imena Joka} bogajstvo sr bogatstvo [Ka ćeš se udavat, ne glejaj mu bogajstvo ni kakvu lemuzinu gonja. GIejaj kakav je momak, a ne kakav muje domak. ] bOgar m; (bogara Z) u ublaž. izrazu bogara ti! (bogare ti!) Boga ti! bogarac rtl um. V. bogar [Ma bogarca ti, ko ...

bogatat

23

bolest

no sInoć propiva por kuća " SveliAnte, da bojak m knjiž. odmo od boj [Doklen Kuna na ću ti šilj?de, / Neka cure s mlheram ne le­ đogatu biše, / Bojak staše takij i ovako, / že " ?] A kadKune sa konja nestade, / Ode glava, Ode i uzglavlje.] bogatat nesvrš. (bogarat) psovati Boga ili bOjana ž ime krave crvenkaste dlake O v. se kleti Bogom, bogetat [Pristani, bolan bogatat, ni papa u Rimu ne će te moć 0boja2 drišit. ] bOjara ž radionica u kojoj se boji predivo, sukno i sl. O v. boja2 bOgdan prilo kamo sriće, srićom [Šta je ko­ rist govorit: »Da je bOgdan proba ovu bojat se nesvrš. ; ne biij se naravno, dabome likariju ili onu likariju!«. Smrt došla, a od b6jdžija m onaj koji je sklon bitci, tučnjavi, crne galice nema likovite travice. ] uzp. katel [Bija je velik bojdžija, dije got bogetat nesvrš. v. bogatat [ČovikjOj bogeta kakva nereda, njega zatvore. Na vuka vI­ i kreše sve svetinje, a žena, sirotica, ne bi ka, a iza vilka i lisica rUča.] O boj + tur. rekla ni " Tamo se! ".] dom. -(:i bogćtnit svrš. od bogetat bojsek prilo možda, moguće; valjda [Da se tebe pita, ne bi trIbalo bojsek nIšta ni ra­ bogIn prid (bOgin je) kojemu nema života, dit. Da je na paščetiju, zečevi bi po avliji koji je za umriti, gotov je, propao je [is skakćali. ] crkve svrnen u kuma. Bogin i gotovo. Ko­ ga nije, da krUva ne ide. ] boksitaš m 1 0 vozilo koje prievozi boksitnu rudaču [Kako ti se prvi boksitaš prIja zore bogno sr luk, zavoj (na cesti), okuč [Radi, očujo, nisan ti ga Vise zaspala. ] 20 vozač čoviče, šta oćeš, ali ne ćeš doklen oćeš. toga vozila [Oni Avdo boksitaš, kližu, da Kad tad ćeš na bOgnu produžit pravo.] O je najbOlje vozijo, kad bi ga pijana naču­ nim. Bogen »luk, zavoj« turili u kabinu. Vz'dijo bi tri teste i siba o­ Bogo m odmo od Bog (u ditčijemu govoru i nan srIdnjon. ] O fr. bauxite < Baux kletvama) [Boljeje znat nego imat. Je Ba­ bOkulja ž vrsta narodnoga plesa, uzp.: dil­ ge mil] ber r, kolanje, odavica2, proleta, tara­ bogovat nesvrš. ; ne će da ga bOguješ nikako ban, trojanac, trusa O ? ne će bOkun m komad, odvojeni dio čega; zalogaj bogoveatI prid odr. v. bogoviti [Moja žena ( mesa) [Kad se razboli kIseli kupus na po clll bogovcati dan melje li ga, melje. bOkunu slanine - nema bOlje večare.] O Jačaje od svi mlinica u Barku. ] tal. boccone »komad; zalogaj, kus« bogovitl prid odr. pojačnica uz miru vri­ bokunić m um. od bokun O v. bokun mena Outro, dan, zima), često minjana i bola ž ublaž. bol, bolest; boljka; bolestno doslovnim značenjem »Božiji«, bogovcati misto [Moj Tadija, sedan brate puta! / Bi [Cili bogoviti (BožijV dan padalaje kIša.] l mi moga bOle priboliti? / Da ti glejan li­ " bOj m pod, "kat [Pravi, dragi, kuću na tri ka i likara, / Od Sandžaka do Tatar-bu­ bOja, / Pa ću undan bIti cura tvoja.] O tur. džaka, / Od Bagdata sve do carskl vrata?] boy »stas, uzrast; veličina« bOlan prid (mn. boni) 1 0 pošćapalica i po­ bojal ž; svake bOje svake vrste, svakoga na­ jačnica izkaza (od prvotnoga: bOlan (ne) čina, uzp. šarametljiv [Gango moja i pIva­ bija!), uzp. jadan1 [ll mog dragog zlatni nje moje, / Svake san te opivala boje!] O sat na ruci. / " Bolan, prOdaj i majku obU­ v. boja2 ci!"] 20 kletva [Sinoć majka oženila boja2 ž (R jd. boje, R mn. boja) bojica (dr­ Marka, / A jutros mu pobigla divojka. / vena, "vodena", od raznobojna kamena) O . Bolan bija, što nisi ljubijo!? / - Mlad san tur. boya »mast« bija, san me privarijo. ] boja3 (mn. bOje) uzv. ublaž. od bona [Moli, boldisat se svrš. knjiž. dosititi se, uzp.: averti! boja, ne mere molitva propast!] se, dujisat se bojadisat nesvrš. bojiti predivo ili sukno O bolest ž; vOdena (debela) - 1 0 "skuplja se tur. boyadi < boyamak, v. boja2 voda u plućin" 20 "čovik se deblja, sve se �

botor

24

bolešćilrina

muća" ; suva v. tišika [Čfn se suva bOlest zapazna, potopi se u vodu crvene kitice (Tausendguldenkraut), pa se ona voda pi­ je, a obična nIpošto. ] bolešćilrina ž boleščurina [Svakakvi ti da­ nas bolešćitrina Ima. Čovik zdrav legne, mrtav se digne.] boI(�tIn m potvrda župnog ureda o podmire­ nim crkvenim pristojbama (koja znači pravo na svete sakramente); pisana potvr­ da; buletin O tal. bollettino »potvrda« boliglava ž rid. v. kukurik bolkat nesvrš. pomalo i pridobno boliti [Prošle su gOdine, a još me uvik bOlka zbog jedne crnke iz Rakitna. Stare rane teže se liče nego mllide.] bolilckat nesvrš. um. od bolkat [Nešto je ko oko srca bolitcka, ja joj govorin, ko zna, šta se is toga more izleć, aj ti Kari:tjici, on Ima lik od svačeg, ta pIva se, wila Bogu: .. Oko Stoca pokrepale krave, / Počupa jln Karajica trave " ... ] bolje prid. kamp. ; boljI si {izraz upozorenja} bolje ti je, bolje po te [Ako š je, sinko, že­ nit, bOlji si to učinit za vakta. Ko prvi it ml/nicu, prvi i samelje.] bOna prid. uzp.: bolan, jadna [Mala moja, materina bona, / Dotra san ti magare bo­ bona.] bondža ž knjiž. spona na prsnome dilu odiv­ noga pridmeta [Nije se imalo, paje mliida zajmila kU:miir, đerdane, bondže i kovr­ ljane.] O ? tur. boncuk (bondžuci »šuplja staklena zrnca u raznim bojama koja se nanižu na konac i služe za ures«) bOni prid. odr. bolestni [Rastavu š'išku podi­ li na četvero, pa na bOni zub meći komad po komad. ] bOnik m bolestnik; ić nad bonika otići bolest­ niku i dati mu bolestničko pomazanje [Ne­ ma pra Ive, otišaje nad bonika. ] bopci m množ. ogrlica, uzp. bobak Bor m ublaž. od Bog (u kletvama i psovka­ ma, tobože: bor), uzp. Dog, Glog, Gog, Rog, Tog; Bora ti Boga ti bOravit nesvrš. ; san bOravit knjiž. (tvrdo) spavati, uzp. vit {PŽJ: Prvi sanak dok bo­ ravi kralju, / Nešto čudno njemu se usniva ... Svaki pojde do kreveta svoga, / san bo­ ravit, i počivat mirno; Osv I : Na diljkama -

-

sanak boravili}

b6rer m svrdlo; bušilica O mm. Bohrer »svrdlo« borićan m v. burmaz bOrme čest. ublaž. bogme [Ako č!mjak ne izda, kašika borme ne će.] bortat nesvrš. (pri-) bolovati; mučiti se

[Evo borta ima jedno po godine, dOšle no­ ge nadjamu, brate!] O ? mađ. boritani »0boriti, obvaliti« bOscat prid. (u posv. superI. bQS boscat) podpuno bos [Kraljica je živila u Poljin, između Vrana i Čvfsnice, i it to vrime nije gori pada snig. A kadje pa snig, rekli su da će doć Turska. Bilo ti je to prlja pet . stotin godina, i undan su rekli, evo titrske vojske, i kraljica je iskočila kroz prozor i bosa boscata došla eno doli u onži šumu pod Kočerinon. Zato se i zove Kraljica. Ne zna se kud je otolen otišla i šta je š njon bilo.] bosilj e sr jasenov cvit [Budne li puno bosi­ lja, gOdina će slabo ponit.] O grč. j3O-mAl­ KOV (pridiv od j3O-mAtvr; »kralj«) bosotinja ž stanje onog tko nije obuven bOstan m l o lubenica 20 rid. dinja O tur. < per. bo »miris« + stan »misto« bOst se nesvrš. (po-) boriti se rogovima (o govedima) bošča ž 1 0 pregača [Šijen bOšču na devet vo­ lana, / Nekje veća it kući galama.] 20 po­ krivač za glavu, rubac; stolnjak, platno če­ tvrtasta oblika za umotavanje O tur. boh9a < per. bogge »zavežljajčić« boščaluk m dar od više odivnih pridrneta zamotan u platno [Kad je ona na itmoru bila, / vako svojoj majci govorila: / .. Li­ po, majko, svate dočekajte: / svakom sva­ tu po baščaluk dajte. / Momu dragom de­ vet boščalžika: / neka nosa, nek se š njI­ man dičl. ] O tur. boh9alzk bOškat nesvrš. šp. rid. pogađati gdi se nala­ zi skriveni prsten u igri prstena O tur. bo� »prazan« bOtana ž grublje pamučno ili laneno platno, mašulina, mušulina [SvI kupili perlonke, samo ja još u košulji od batane.] O tal. bottana < ar. burana »vrsta platna« botor m rid. v. trstika

boviin boviin m oveći kamen, koji se može baciti rukom, bow'mica [Ko tebe bOvanom, ti njega komadan.] O av. balbal bovanica ž (um.) v. bovan [Pobili se naši na derneku s GrGčanln. Stojana smIrilo bo­

v2micon u glavu, pa navečer zae kući i sam sebi p'iva: " Oj , Stojane, bole li te ra­ ne? / Da ne bole, ne b se rane zvale! "] bozavac m vrsta teluka izpletena od kostriti, buzavac, mrkavac [TojI natIče bOzavac na glavu, a kapu obuva na nogu.] O ? božanjstvo sr božanstvo [ Veil ovo Trojstvo slavno / Oca, Sina, Duva glavno, / Da Isu­ sa s nam 'imamo / I božćmjstvo itžlvamo. ] Božić m; između BožIća između Božića i Nove godine božićat nesvrš. 1° (od-) slaviti (provoditi) božićne blagdane [Ostavi i štedi, da mo­ reš ko čovik božićat. I zec di itgleda naj­ bolje žito, ostavI za Božić.] 2° dobro jisti, gostiti se; božićkovat božićkovat nesvrš. knjiž. v. božićat bOžij II prid. ; -a gora vrsta grma šupljih gra­ na (Lonicera implexa Ait.), božje drvce, pucarika, pucovina, zečevina [Od šiške napravi litlu, zi nju utakni pnUjak od boži­ je gore, nabI maovine, zapali i puši ko ve­ lik'i. ] brabak m brabonjak brabonjčit nesvrš. (iz-, na-, u-) 1 ° ostavljati brabonjke 2° prien. pogr. dosadno, bez­ veznički ili glupo govoriti; lupetati, bra­ bonjati, galebi! [Tr'iba sve znat, pundan tkat - a ne brabOnjči!, što ti na pamet pa­ ne!] brada ž v. vlas bradilo m ime jarca bradonja m ime jarca bradvat nesvrš. (iz-, 0-) tesati bradvom [Bradvat japiju.] brajkan m odmo V. brajko [Znaš li t� braj­ kane moj, šta na svašta pada? Bezbeli da ne znaš! To tije 'ime.] brajko m odmo od brat brajković m rič rabljena u zovniku u znače­ nju: brajko, pobratim, prijatelj, "pajdaš" (i pospr.) s tvorbom znakovitom za prizi­ mena, uzp.: dragović, džabalebarović, govnović, majković, nepoznr:mović, svoj-

25

brcnit

ković, tabanović) [Tako ti je to, brajkovi­ ću si ga moj. ] brajo m odmo V. brajko [- S kOfin dobron, brajo!? - E, daje dobro, ne bi sa mlon bi­ lo, pajdo!] brastvo sr bratstvo [Ja i malajedne v'ire ni­ smo, / Mi kujemo brastvo ijedinstvo.] br3šenica ž (brašenica) 1 ° posebno priprie­ mijeni kruh za put; pogača [SamIl kljeno­ ve kOre, pa pomlšaj mato brašna, ako ga zma, i ispeci i to je šesneste bila braše­ nica.] 2° prien. knjiž. sakramentalna 'po­ putbina samrtniku brašniir m rid. škrinja u kojoj se drži braš­ no brašnara ž pogr. žena, domaćica, kuharica brašnavit (se) nesvrš. (iz-, za-) prljati (se) brašnom brat m; brat bratu jamačno, sigurno; najmanje, dajbudi bratiina ž bratova kći bratić m bratov sin bravetijIprid. braveći brazda ž; izać iz bnizde postati neposluš­ nim, ćudoredno se izkvariti, utrat (dotrat) u brazdu stirati u red, podvrgnuti stezi, pokoriti, stegnuti, disciplinirati, uzp.: iz­ muštrat, jol, obruč, sura, svrnit 4°, tor [Post i pmt svakog u brazdu ittraju.] brazdat nesvrš. (iz-, na-) praviti brazde; motikom u tegu praviti jarke, u koje se sa­ di krumpir, redat brazdonja m ime vola brazdulja ž vrsta šljive brazgat nesvrš. rid. V. rozat braznI prid. V. kol02 bfblje m (bfble) onaj koji puno govori, brb­ ljavac brblješa m uv. od brblje brbljučat nesvrš. izpušćati uza zvuk mihu­ riće, pinušati, uzp. klobučat brboljiv prid. koji brbolji, govori bfboljit nesvrš. suvišno i dosadno govoriti ili pričati [Samo bfboljl i praznu slamu mlatl.] brcat nesvrš. (po-) od brcni! brcnit svrš. hitro dohvatiti i pojisti; malo i brzo popasti, obrstiti ili kosom pokositi, -

brciIlet

uzp. čalabrcnit [Men u Dolac brenit ono malo trave po mrginju.] o 1 . možda od brstiti (brstnuti), a ne zsroč. kako Skok 2. skraćeno od čalabrcnit brciIlet m rid. v. meculet [Ako žena diđa, a ne da joj se rOdit, trIba lijtit pauka i zave­ zat ga u brculet, te nekajedna ostarija že­ na kod rodilje bUde i drži tojI brculet i go­ vori: " Kad oni rob (biva, dite) izađe, lin­ dan ću te pustit. " Tako sve na odušak ne­ ka govorž.] O neobično me- > br- (tal. Jaz­ zoletta > venculet > me(n)culet) bfč ž pravo vrime, uzp. ora2 [S nedilje će Mt najveća bfč trganja grOžđa.] bl'čan prid. odrastao, stariji, osbiljniji, onaj koji se pita; uvažen, ugledan, poštovan [DIdpozove ono brčnije čeljadi i reče: E, dico došlo vrime, da svak jamI svoje dilo. ] brdeljak m brdašce bl'dilica ž dio tkalačkoga stana o kojem visi brdila s brdom i nita; brdiljača brdilo sr jedna od dvi okomite daske tka­ lačkoga stana gornjim dilom spojene s br­ dilicom na koje se na donjem dilu učvrš­ ćuje brdo bl'diljača ž v. brdilica bl'dit nesvrš. (na-, s-) nadugačko i dosadno govoriti; govoriti gluposti [Ko to brdi, tre­ bao ga ćaća, / Da su Srbi i Rvati braća?] O vir. ublaž. od prdit bl'do sr; otIć uz brdo ublaž. odniti duhan u Bosnu u svrhu krijumčarenja [Pfta vilanac Martu, dl jOj je čovik. " Otiša je uzbrdo. " - " Zecu je uvik uzbrdo ", reče pametno vilanac.] bl'dolica ž v. brdilica brdu prilo (brduka) uvis; gori brec m brecanje, v. brecnit se brecnit se nesvrš. (s- se) (na koga) osorno se na koga izderati, zagalamiti [Kad je Andreško umira, u kući se trevija samo najmlađi unuk, pa mu upalijo dvf sviće. dvf, ko da ne mogu " Ma šta si mi užega uz jednu umrit! ", brecnu se mato An­ dreško.] brečat nesvrš. (raz-, za-) 1 ° jako zvučiti 2° povećavati obujam, nadimati se brečit se nesvrš. (na-) 1 ° zauzimati priteći stav u borbi izkrivljujući glavu (o gove-

26

brezditka

dima), okašat se ]o [" Nemojte se na svako slovo brečit, ko da ćete se hOst š njfn, niti nosat glavu od slova do slova; neka van se samo oči vrte ko na rQžnju ", govorijo je učitelj mei, kako trIba čitat. ] 2° mrgoditi se, priteći gledati, bečiti se (o osobama) brekus m knjiž. primitivan nožić brela ž odmo od lumbrela, kišobran, kišob­ rančić [Nema ti u brdu vajde od brele, ne­ go kobanicu na se i ne bOj se ni kiše ni vi­ tra.] O v. lumbrela bren m naprava za brenovanje kose O v. brenovat brena ž trajniji oblik kose postignut breno­ vanjem; uvojak, kovrčica kose [Koso mo­ ja, ne triba ti brena, / Nego češalj i vOda studena.] O v. brenovat brener m plamenik (na plin) O v. brenovat brenovan prid. valovit, kovrčav (o kosi) [ Uda ću se, majko, kraj mejane, / Pa ću nosit kOse brenovane. ] O v. brenovat brenovat nesvrš. (na-) kovrčati kosu zagri­ janim kovinastim pridmetom (na pr. ma­ šama, brenom); koviljat, uzp. indulirat [Mala mi se spržila po nosu / Vritćin ma­ šan brenujući kosu.] O nim. brennen »go­ riti, paliti, žeći« brenza ž kočnica O nim. Bremse brenzat nesvrš. (od-, za-) kočiti O nim. bremsen »isto« bresparica ž stanje bez novaca, neimašćina, siromačtvo, bida [Bresparice je ionako u­ vik �ivalo, a sedamleste još zavlada i su­ ša. O muko moja trudna!] bresiInice ž mn. grančice, listovi i cvitovi ra..štike ili kupusa u proliće druge godine [Ostavijo kozu, da mu čuva bresunice. ] O S izvodi od rasti, a JE2 od lat. brassica brez prid!. (i brez-) bez, prez [Ni u crkvu se ne iđe bres para.] brezbeli prilo v. bezbeli [Pa moreš li tf Išta reć brez " brezbeti "!?- Brezbeli da mo­ gu!] brezdanka ž (ob. u svezi jama brezdanka) duboka jama, jama "brez dna" [Trf su ti jame brezdanke: pnitr6v rUkav, kneževo grlo i prosijačka torba. ] brezditka ž v. štirka

brezime

27

brezime sr v. bezime brezobrazan prid. bezobrazan brezobrazluk m bezobrašćina O hrv. + tur. dom. -lzk brezposlica ž 1 ° nerad, danguba, bezposlica 2° čin ili stvar koja ništa ne vridi brkast prid. v koji ima malo dlaka; ćosav, proćelav [Cuviij se čovika brl'casta i žene runjave!] bricat se nesvrš. (0-) minjati dlaku u proliće (goveda), linjati se, uzp. mitarit se brigat se nesvrš. brinuti se [selo moje, ve­ čeriij, pa lfgiij, / O mojOj se udaji ne brI­ giij!] brigulja ž knjiž. niekakva ptica [Brigulja se gnjizdi na zemlji.] brijatiji prid. rid. brijaći [Klete one stare brijatije brItve! Brl'la je I lad od dlake, a ovo današnje žiIt:to i vitar istupI, post mu se njegov izlizii!] brijatkinja ž; ob. u svezi brijatkinja ćorda knjiž. sablja, uzp. dimiskinja [Roša jami golu brijatkinju, / Pa it turke jitriš učinijo, / Siče turke na obedvI rilke.] brimešce sr um. od brime brina ž kršna sti1:nen, provalija, draga [Kad zapiviinja i moja strfna, / Sva se trese Čit­ turina brIna. ] brisukat nesvrš. um. v. tarkat brišim m tanki (svileni) konac, ibrišim [Konjskon dtakon jal brišimon podveži bradavicu, sutradiin mato pritegni, treći dan još pritegni, i otpaš će. ] O tur. ibri�im < per. ebrišum brit (se) nesvrš. (0-) brijati (se) [Ne će on mene Vise nasuvo brW] br'iza ž ime ovce br'izast prid. koji je crne boje s bilin piga­ ma, šaren [Kdivoscu je najdraže podojit mliko brizaste krave.] briželjak m brižuljak brižina ž uv. od brig brka ž ženska osoba koja ima brčiće [Bog te · sačuvii velike strke, čovika ćose i žene br­ ke!] brkajlija m onaj koji ima velike brkove br­ ko [Pftii jedan brkiljlija Anđuku, koJii je bila malo nako: " Anđe, šta bi rekla za

brokva1

moje brke? Nu ji ko lastina krila! ... " " Ja kro:;. take pišiin svaki dan triput! ", za­ lIpI ga Anđuka.] O hrv. + tur. dom. -li brkljat nesvrš. (na-) obrizivati lozu ostav­ ljajući riznike s više pupova (� lozu) brlja ž v. pišaloka [Dali mf Jitrusini čašu nekakve brlje, a on, ko da si mu da car­ stvo nebesko - ko kad mu je draga - sta valit i zavaljivat: " Vala viin di čuli i ne čuli! " ... ] brljat nesvrš. nesuvislo, koješta govoriti, prieviše govoriti, lepećat brnduša ž šafran (Crocus) [Ako žena oće u­ stavit mliko, neka maže SISU sokon od bi-n­ duše.] O ? rum. brfndu�ii brndžav prid. v. brzdav [IzmI svoj brndžavi jezik i dušu it svetoj ispovidiJ] brnje m onaj koji je bmjast (o domaćim ži­ votinjama) brnjica ž kovinasti dio obuće kroz koji se provlači remen za zasponjivq,nje, spona [Kad zaklapii brnjica i hata, / Eto moga iz Gradnićii zlata. ] O ? pras!. posuđenica iz got. brunjo, stvnim. brunja, nim. Briinne »pancir« brocak m uprtnjača s jednim prietincem [Lovci su nosili brociik napravljen od cel­ ta.] O nim. Brotsack »lovačka torba« brocvina ž vrsta zeljaste biljke broćanac m vrsta vina [Evo broćanca ko poganca!] broćanskI prid. koji se odnosi na Brotnjo [Kad se sl'tin svoje male gare / I broćanske drvene bUkare. ] brojavica ž v. brojka brojit nesvrš. žugati, prigovarati, zvecat 2 ° [Kume moja, mimii to Vise n i srama n i ha­ leka, stalno brojI, obraz ko opanak ... ]; gOdine se broje ostarilo se, došla starost godine su stigle [GOdine se broje, rane s � zbrajaju, Vise se mIsll nego more nosi i vI­ še se oće nego se more. Oj starosti, gov­ navo oriižlje!] brojka ž vrsta jednoglasnoga sborskoga pučkoga pivanja, brojavica, brojkavica, brojnica, broja, brokavica, treskavica, treja broknit svrš. udariti brokva1 ž uzka, dublja posuda od tanke ko-

brokva2

28

vine (kadkad samo prilagođena veća limen­ ka) za zahvatanje i držanje vode O ven. braca »vrč, krčag, pehar« < grč. fJp6Xl� brokva2 ž rid čavao, uzp. cveka O lat. broc­ cus »koji strši, koji je zašiljen« > ven. braca brondžica ž v. bronzvica [Jadno ti ga je otiĆ na silo u gradu: elem zvoni doli, pa na Tipt, pa jopet zvoni gori na nu malU brandžicu, pa se izuvaj . . . A it nas ulIđeš ko it ml/nicu, valjen isus i sIdneš. ] bronzin m v. bronzvin bronzinić m um. od bronzin O v. bronzvin bronzir m (bron3Ir) v. bronzvin bronzva ž veće zvono od midika; midenica [Baba Stana, kadje it kući sama, televiin zvonI, a ona nIšta, pa se mlađarija ljute. " Ja van to le nIšta ne čujen. Što mu ne metnete bronzvu? "] O tal. bronza (? < per.) bronzvica ž um. od bronzva, vrsta daleko­ čujnoga zvona od midika, koje se stavlja stoci oko vrata, brandžica [Ako ti se ma­ čak zalIće na pi-šute, najbolje ti je, da mu metneš bronzvicu oko vrata, pa ćeš uVik znat dije.] O v. bronzva bronzvin m veći lonac za kuhanje od liva­ noga želiza s provrislom, brozvik, bron­ zin, bronzir [NIšta stađe ko kad se po za­ garenoj puri na dnu bronzina ulije kiseli­ ne, pa kad poskočI: kUsaj i siMi se!] O mIet. bronzin Brotnje sr Brotnjo, jedno od područia za­ padne Hercegovine, koje obuhvaća Cit1uk s okolicom brovnjača ž (borovnjača) borovnica ( Vac­ cinium myrtillus) brozvik m v. bronzvin bi-stina ž (suha) obršćena grana [Ćusta ma­ la, pomalo se tUlI, / Ko magare kad bi-sti­ ne gulI.] ; mećat (komu) brstinu (granu) na put činiti komu smetnje, ometati (koga u čemu), uzp. grana bi-stit nesvrš. pogr. govoriti bi-šćan m bršljan (Hedera helix) [Metni bi-š­ ćana nad vrata i ne će ti vIštica pristupit priko praga. ] bite pošćapalica (u doslovnom značenju: brate!) i pojačnica izkaza [Lako mi je, br-

brzometan

te, za onog ko more; ko more i konj mu more.] bitesin m uv. od brte; brtesine moj pošćapa­ lica, uzp.: brte, dragović [Moj did ne zna reć " Zar i tl, Brute, sfne moj!? ", nego " " Zar i ti, br'tesine moj!? ] brt(v)iIlin m vrsta čakije brudit nesvrš. rid buditi [Teško onom koga sunce brUdI!] brukaćli prid koji služi za tipkanje bl mašina) O v. drukat . brukat nesvrš. (na-) v. drukat [Kako dliravo bruka, trIbajoj ćuko, da slova tražI.] brus m vrsta konca za vezenje, prus, uzp.: gajtan, zej O Bursa (grad u Turskoj) brušket m rid v. kura} O tal. bruschette « brusca »grančica«) brzac m onaj koji je brzopiet bi-zak m; na brzaka na brzinu, brzo; vrlo br­ zo, uzp. brzina bi-zdar m torbica od (urađene teleće) kože za nošenje priehrambenih namimica (sir, meso, ušćipci) [Kad se ot kože oće načinit brzdar, valjaje it brašnu uvaljat i ovinit. ] O? bi-zdat (se) nesvrš. (iz-, 0-, za-) jidući ma­ stiti obraz, prljati (se) brzdav prid. zamazan po obrazu, zamazan oko usta (ob. ostatcima hrane), brndžav [Ide pure i mlika, stabo pogađa usta, pa se vas brzdav tare, a mater vfče: " Ne tari se rukavon, krme! "] brzdela ž ime koze brzdo m onaj koji je brzdav brzetat nesvrš. brzo govoriti; brzati [Doša dragi, ne zna da govorI, / Već brzeta, ko da mi valeta. ] brzina ž; na brze brzine vrlo brzo, brzo da ne može brže, uzp. brzak brzo prilo odmah nakon, neposridno, ubrzo brzojezička ž žena koja je brza na jeziku, koja je spriemna brzo odgovoriti ili se u syakome trenu posvađati, uzp. jezičara [Ima it nas jedna brzojezička, i ona Ima svoju gangu: " Ja van reko, rekla san prije, / Sve me boli, samo jezik nije. "] brzometak m šp. V. tronjka brzometan prid koji što brzo obavlja

s

brzomice brzomice prilo na brzinu, brzo brzorek prid. knjiž. koji je brz na jeziku, koji brzeta, orzoplet u govoru, uzp. brzo­ vit [Brzarek si, sinko! Bržz ti samari nego konji.] brzorod(ac) m vrsta kukuruza nizka rasta i maloga klipa (sije se u srpnju po strnišću), uzp.: budimac, crvenjak, ćitiraš, kržulj, mornjak, strnjak brzovit prid. koji je brz u čemu (radu, go­ voru), uzp. brzorek brzulja ž zmija bilouška (Tropidonotus nat­ rix, Natrix natrix), sivulja, zelenka bržen pri!. komp. od brzo, brže brže(n)-bOlje pri!. na brzinu, vrlo brzo; navrat-nanos bu uzv. kojim se plaši koga buavica ž v. bujadina bubalovac m vrsta hercegovačkog duhana, uzp: ercegovac, kuso, macedonac, mriško, ravnjak, šeginovac bobIja ž okrugao grumen, gruda (na pr. ma­ sla) [Šta mi je to i to: Jedna bUblja voska svemu svitu dosta?] O lat. bulbus »okru­ gao« bobijica ž um. od bublja [Ako su ti olovon ili nožon ozlIđena criva ili Hičica, za se­ dan dana ne smzš n'ičeg okusit, osim bub­ ljice meda, zamotane u zečiju dlaku.] O v. bublja bubnjara ž prosta peć (ob. malo prieinačena limena bačva), uzp. dundara bubra ž ženska osoba koja je bubrasta bobrast prid. punašan, debeljuškast bucaI m rid. v. krune, pucal O tal. pozzale < lat. puteus, putealis bucat1 nesvrš. 1 0 (iz- (se), raz-) bacati, raz­ bacivati, priemetati, mišati 20 (se) razba­ civati nogama i rogovima zemlju, sino i sl. (o volovima, ob. prid borbu) bucat2 m drvena posuda za nošenje vode u polje, oblikom slična burilu samo oko tri puta manja, s jednom produljenom dugom za držanje, žban O 1 . mIet. bozza, -ittus > at = bUcat 2. O (uz priemet butac : bucat) ven. botazza »bilfile« 's lat. buttis »bačva« bucatić m um. od bucat2 O v. bucat2 bucatina ž uv. od bucat2 v. bUC{lt2

29

budžak bUća ž drvena kruglja kojom se buća [Naj­ bolje su bUće od kljenovine. ] O tal. boccia bućildin m rid. v. gelipter O ? bućalIšte sr prostor na kojemu se buća O v. buća bućak m misto gdi se voda izliva iz krov­ noga žliba i pročišćava, te ulazi u čatrnju; slivnik bućma ž knjiž. upredeni debeli pamuk [Ši­ vajući stan od košulje, sad morički, sad priko prsta i opanački; prošivajući joj ru­ kave sad šupljički na bućme, onda na pru­ tac, na vrisak i mrisak, te na šavim prave­ ći rasplete, izuše joj se igle ... ] O tur. bilkme < bilkmek >>usukati« bućurić m sitne osobne stvari (ob. zavezane u veliki rubac); zavežljaj bud vezno ako, pa iako [Bud me vežeš i tilo pritežeš, / Što su tebi moje kose krive?] budillačit nesvrš. v. budalakat budalakat nesvrš. (za) neosbiljno i nestašno shvaćati život, činiti gluposti, budalačit, budalekat, budalesat [Lako ti je dok si mlad budalakat: di ti glava, tu ti i rana, ali kad pane slime na t'ime i dica pospu, drUgu ćeš tz p'ismu pivat. ] O 1 . tur. budala »umno ograničen, nepametan, glup« < ča­ gataj ski butalag »glup« < buta »klada« 2. tur. budala < ar. bulada ' < balud »glup čovik« budaIćkat nesvrš. v. budalakat budaIćsat nesvrš. v. budalakat budaIćština ž rid. glupost [Pun budaleštzna ko šipak zrna. ] O v. budalakat budaletina ž uv. i pogr. od budala [Nu onog budaletine! Okačijo o šiju crljenu kravatu ko te/etijljezik. ] O v. budalakat budimac m rid. niekakva vrsta kukuruza krupnijega zrna, uzp.: brzorod(ac), crve­ njak, ćitiraš, kržulj, mornjak, strnjak bUdža ž 1 0 rupa, badža J O, džula, šuba [Ko će, Božije ti torbe, s ovo malo para od vage sve bUdže it kući pozačipat!] 20 rupa u pragu u koju ulazi kulak O tur. cilbb »jama, špilja« (uz priemet džuba - budža) < ar. gubb budžak m kut, (za)kutak; skriveno misto (u prostoriji) [crne oči ne vide po mraku, / A ze/ene it svakom budžaku.] O tur. bucak

budžica budžica Ž um. od budža O v. budža budžikat nesvrš. (iz-, na-) praviti rupice, gusto rupčati O v. budža budžit nesvrš. (iz-, pro-) rupčati, bušiti, pro­ bijati, šubit O v. budža budžonja m v. budžovan [Pitale općlnske bUdžonje Barišu, šta mIsli: o Titinu govoru o revormi, a on će ti: " A šta bi van reka: " " Pave puno - zrna ma/o. Nisu se dujisa­ li, da ne govori o ječmu, pa ga nisu ni pri­ javili.] O v. budža budžovan m važna osoba, moćnik (ob. poli­ tički), glavešina, velika zvirka, budžonja, uzp.: čivija, drmalija [Da bi onin jadama i gladama u našoj miHi pokaza, da je bu­ džovan, doveza se u ganjc novon merce­ desu.] O v. budža buđa ž v. mašika O ? 1 . per. buj »vonj, zadah« 2. tur. buge buđat se nesvrš. v. buđavit buđav prid. v. mašikav O v. buđa buđava ž plisniv duhan, najlošiji razred ka­ kvoće duhana [Jedne godine nasadiš puno duvana, p6trevI dobre ćere, a na vagi te ubije pola Mei u buđavii. Druge godine malo usadiš, bUde nIkakav, a oni ga dobro plate. Tako jadnog čovika varakaju i ne dadii mu nasilno samlit.] O v. buđa bUđavit nesvrš. (po-, u- se) postajati plis­ niv, plisniviti O v. buđa buđelar m rid. v. takulin [Pun para ko žaba dlaka, a buđelar mu se upaučijo. ] O mađ. bugyelaris »isto« < lat. pugillaris < pugil­ lus buđur prid knjiž. v. zuđur {samo u junač­ kim narodnim pismama, vir. krivo čuve­ no} [A sad sam se bUđur prigodija, / Jer­ bo neman pare ni dtnara, / Ni na sebi dvi pare aijina. ] bugar-kabimica ž skupa crvena kabanica za svetčane prigode [ U rMu je, da zajmiš bUgar-kabQnicu, jer je ijonako malo ko Ima. Ali odilo u kom ćeš se vinčat kupi, taman da ćeš kozon orat. ] O v. bugaril bugarit nesvrš. (iz- se, raz-, za-) glasno pla­ kati; naricati [Bugari; sve suza suzu gonz,] O tur. bulgamak »mišati« > bulgar »miša­ nac« (turskotatarsko pleme) bujadina ž rahla, prpošna crna zemlja po-

30

buktisat

godna za kopanje; crnica, humus, buavi­ ca, uzp.: crijenica, piskuša [Nigdi kompi­ di ko u voj brckoj bujadini. U proliće na­ vale Gruđani, pa se mfnja vrIća kokUruza za vriću kompira. ] bujurit nesvrš. rid (pro-) govoriti, pričati [Ja ko bujiirin, Ima pametni ijudi, svašta znajii, jašta, ali samo Bog život stvara. SvI mudraci ne napraviše ni mušicu.] O tur. buyurmak »zapovidati, govoriti« bukal ž odmo od bukara O v. bukara buka2 ž v. purtela O lat. bucca, nlat. *bucu­ lus bukadar m rič bez razumivanja značenja, samo u izreci, uzp. šukadar [Sukadar, bU­ kadar, u Klobiik nZKadar - rekla je kuga.] O tur. bukadar »ovoliko« < bu »ovaj, -a, 0« + ar. qadr »količina« {kod ZI još živo prvotno značenje: bukadar zeman »puno vremena«} bukagije ž mn. okovi (na nogama uznika) O tur. bukagz bukara ž drveni vrč (oko 1 l) od dužica iz kojega se pije vino ili voda [Na vr bUkare laž, na dnu Istina.] O kslat. bucar »sud za vino«, uz bacarium > tal. bacara (uz iber. bacca »vino«, te ime boga vina j3aT bovlnus > *bovina (> tal. buina »balega«) > *buna = *bunja »gnoj« 2. tal. bugna bunja1 ž l O v. bunište 2° rupa u koju se od­ laže gašeno vapno 3° V. promet O V. bu­ nište bunjla2 ž vaca s izpupčenim licem; zid na -u zid zidan izpupčenim vacama, grublje klesanim kamenovima, uzp. cokula [Obič­ no se prvI red zfda iznad temelja kuće zfđe na bunju. ] O tal. bugna bunjištarica ž lopatica za smeće O v. buniš­ te bura ž siverna strana, siver, uzp. jugovina; od bure sa siveme strane, od sivera [Kad kUću gradiš, kjugu otvori, od bure zatvo­ ri.] ; it buru prierna siveru, u smiru odakli puše bura [Ne seri po strnjini i ne pišaj it buru.] O grč. {Joptac; > mIet. bora bunizer m rid. brat; prijatelj O tur. birader < per. birader »brat« burđija ž svrdlo manjega promira, uzp.: jarmenjak, latnjak, teližnjak [BOže dragi, da mi je kakvu veliku bUrđiju, da provrtI­ mo Bijakovu i vIdimo more!] O tur. burgu burđijat nesvrš. bušiti burđijom, svrdlati, vrtiti O V. burđija bure sr rid. V. burilo [Iđe đava i kotura bu­ re, / NOSI žene koje kude cUre.] burešce sr um. od bure buretat nesvrš. rid. odstranjivati plivu i ine

burica

primise iz žita pomoću bačve s postranim rupama, uzp.: rašetat, redit O tal. abburat­ tare »(pro)sijati brašno, rešetati, tresti« burica ž um. od bura burilce sr um. od burilo O v. burilo burIInica ž udubljenje u zidu gdi stoji buri10 O v. burilo burilo sr u dnu šira i u vrhu uža posuda od drvenih dužica, eliptična priesika, u kojoj se donosi i drži voda, obujma 20 - 40 1, brimenica, bure, vučija [Šta mi je t6 i to: Ne prige se - napI se, a šta: Pr'ige se - ne napI se?] O iber. *burro (ili etr. byrrhos) burljat nesvrš. (iz-, pro-, S-, uz-) snažno mišati što tekuće ili židko (na pr. u loncu) O ? tal. barlare »mutiti vodu« burma ž 1 ° onaj dio svrdla koji buši 2° na­ čin obmotavanja šala oko glave (prvo usu­ kati pa obmotati), truba!jka 2°, uzp.: po­ gača r, tura [Usiiče se šal i omota oko vesa, tako da vfvon završI u bitrmu, u šp'z'c.] O tur. burma < burmak »zasukati, usukati, zavrtiti, uvratiti« burmaz m v. ercegovac, borićan burovan prid. burovit O v. bura bus m grm [Druže Tfto, tf se ne bOJ Rusa, / Ustaša je iza svakog bUsa!] O ? lat. buxus »šimšir«

32 ·

buzavac busat prid. koji je sličan busu, busolik (na pr. pšenica kad počne rasti), uzp. izbusat se O v. bus busat se nesvrš. (iz-) postajati busatim O v. bus busić m um. od bus O v. bus busnit svrš. 1 ° iznenada udariti 2° nahrupiti [Busnija na zbOr birača ko šetka u koko­ ši.] 3° reći što se ne pristoji ili nema smis­ la, lupnuti bušlja sr sb. od bus (R jd. bUša!ja) [Ne tri­ ba mu vele sporadsebe fć u buš!ja, iza će mu na znoj.] O v. bus bušta ž izplatna vrićica s novcem i obraču­ nom plaće [Dobijen bUštu za prvošnjl m'i­ sec i za pola onog it njoj san moga reć: što je titđe, neka mi ne prinoćI it kući. ] O tal. busta paga butast prid. v. butrast butrast prid. bucmast, debeljuškast (ob. u glavi, ob. za dite) [Nuder onog butrastog: ko da su ga čele izujidale!] O tur. budur, botur »koji je nizak rastom« butumIle prilo rid. sve skupa, sve zajedno, listom O tur. butmek»dovršiti« > butun > butunile buzavac m V. bozavac [SvetI Ante, čuvaj.mo­ je janjce, / Oples ću ti brčve i bUzavce!]

e cabe Ž množ. rid. račvišće gdi završava stablo a počinju grane, račve, �zp. kvilja cabalce sr um. od cablo cablo sr stablo [Šta mi je to i to: Oiblo, na njemu dvanest grana, na svakoj grani po četeri gnjizde, a u svakoj gnjizdi po sedan tića. ] dig m vrsta p!,atna [- Koje boje cajga 'imaš, Osmane? - Imam ti zelene, svjetlozelene i tamnozelene. - Čudo da nemaš i metalik zelene!] O nim. Zeug »tkanina« cajt m rid. vrime (trajanje, doba, rok) (Na­ kon sedamlest punI godina vratija se Iliji­ ca skroz iz Švabije: Jednon ga pitajii dica, zna li kako se na nimačkon kaže " vrime ", a on će ti: " Nisan van ja zma cajta naučit ni kako se kaže , vrime . "] O nim. Zeit »is­ to« caka m v. caklo [Šta mije to i to: Kroz caka prolazI, caklu ne škodi?] cakalce um. i odmo od caklo, stakalce [Kaši­ ka se iskopii dubačon, a Ur3.Vna cakaicem.] O v. caklo caklar m staklar O v. caklo caklarija ž stakleni pridmeti O v. caklo caklen prid. staklen [Moj dragane, kleta ljubav naša, / Razbila se ko caklena čaša.] ; Calden-grad m grad iz narodne priče O v. caklo dlklo sr staklo, caka [Moj se dragI veilijo ko­ legi, / Da kroz caklo ljub ijo me ne bi.] O ? got. stiklis »čaša« > stvnim. stehhal »ča­ ša« cakna ž 1 0 posebno uređen uyojak divojač'

ke kose, kovrča, uzp. koviljak [Cakna mo­ ja u obrvu kreće, / Znalo je se, da izdobrit ne će. ] 20 način obrade obruba posteljine (na caknu) O ? nim. Zacke >>uvojak, vitica, kovrča« caknica ž um. od cakna [Meni, majko, dOdi­ jalo radit, / Nije ćosat, ni cilknice gradit.] O v. cakna cakorat nesvrš. (za-) uztrajavati u govore­ nju; brbljati; ogovarati O ven. ciacola, cia­ colar cakitlat se nesvrš. (s-, U-, za-) cakliti se, svi­ tlucati O v. caklo cakum-pakum prid. i prilo savršeno, izvrs­ tno (učinjeno, napravljeno, spriemlj eno) , uzp. ajn-cvaj O nim. mit Sack und Pack canjkat nesvrš. (za-) proizvoditi visokouče­ stali zvuk udarom pridrneta o pridrnet (na pr. posuđa), zvoniti, uzp. cendrkat [Kako se oluja primicala, stopanjice pograbiše tave i počeše lUpat po zidu, ne bi lije onIn canjkanjen Otrale.] carski prid. ; carska čatrnja seoska zajed­ nička čatrnja građena za vrime Austrije ili stare Jugoslavije cavlit nesvrš. (za-) govoriti ili pivati viso­ kim glasom, krišćati cavorlk m 1 0 loše ili pokvareno vino (ljut ko ) [E kakvo je vino 6vden nekad bflo! Na vatri gorilo! A ne ko danas - sve cavo­ rlk.] 20 vinski ocat, sirćet O tal. cerboneca »isto« cec m točka ili misto s kojega se što može pomaknuti (kamen polugom) ili lako pas�

cecat

ti; slaba točka; sgoda, rišenje (nać čemu ) j[ Onog điMa Miloševića nIkako da skl'nu, ali da je meni vlast, naša bi mu ja cec, ne bOj se.] O ? cecat (se) nesvrš. micati (se) jedva primitno, pomicati (se), uzp. cimat (se) [Sva tri nas zaprema polugon što moremo jače, ali kamen ne ceca.] cecnit (se) svrš. od cecat, pomaknuti (se), maknuti (se); slegnuti se [Kuća kad se na­ pravI, uvik malo cecne, naj skoli ako teme­ lji nisu na tvrdu.] cedula ž cedulja [Bf-kica propa it školi, pa se odlličija Odmetnit, nije smijo ćaću it kući dočekat. Jopet je, da ne bi hflo vrtlitme, ostavijo cedulu: "ja san propa eno me u šušnju "] O tal. cedola cedulica ž um. od cedula, ceduljica cekavac m učenik c-oddila niekog razreda pučkog uči lišća, uzp.: akavac, bekavac ceker m ručna torba s ručkom (za nošenje namimica) O nim. Zoger celto sr sivomaslinasto grubo platno iz vri­ mena Drugoga svitskoga rata O nim. Zeit »šator« cenat m centimetar O lat. centum »sto« cendfk m cendrkanje, zvon, zveka, crndek cendrkat nesvrš. (s-, za-) stvarati visokoučestali zvuk udaranjem pridrneta o prid­ met (na pr. posuđem), zvoniti, zvečati, crndekat, uzp. canjkat cendtknit svrš. od cendrkat, cmdeknit cener m desetka (igraća karta), cenerka O v. cenerka cenerka ž 1 0 vrsta samokresa, uzp.: akteri­ ca, gaser, osmak, šestak, valter 20 v. ce­ ner O nim. zehn »deset« cenit se nesvrš. (za-) gubiti dah sbog velika plača (ob. dite) ili smiha cera ž rid v. ćera cergat se nesvrš. priepirati se, svađati se; natezati se, dnkati se [Ajde, bolan, ne će­ mo se vise cergat. Ne budi careve beside, reci zadnju, pa Šarulja moja ili tvoja. ] O ? ceribaša m 1 0 rid. ciganski starišina 20 v. buljibaša 10 O tur. nim. Ziegel ciglača ž kuća pokrivena cripom [Dok su se kuće pošivale, moga si pot krovon taman

35

c'iglI

Ilpo zaspat, a otkad su ove ciglače, mOreš se samo ispeć.] O v. cigla c'iglI prid svega, samo, jedini c'igovat (ne)svrš. (na-) nabirati, nabrati (o tkanini) O nim. ziehen cik m knjiž. grad [. .. da nas očuva, / nas i našega ajvana, / ot cika, vuka i ajduka ... ] cika ž iskra [Mater mora imat opaz, šta JOJ će' rađi. Ne sml se vatra plastu primicat, jer dok si dlanon o dlan, cika skoči i sla­ ma se zapall. Pa tl unda trni.] cikara ž šalica (ob. od porculana, s ruč­ kom), ćikara, kikara, uzp. šolja rUj itra pOla cikare varenike i kara krUva - to ti je dok se ne vratiš i' škole do iza podne. ] O meks. gicatli > španj . jecara > mIet. chicara cikarica ž um. od cikara (J v. cikara cikat nesvrš. od ciknuti, pucketati [Čuješ li kako kokUruz dka? To on reste,pa pucke­ ta u kolinln.] cikavac m; glas mu ko ima krišćav, piskav glas ciknit svrš. pospr. umriti, uzp. skiknit 2 ° [KadjOj je svekar ciknijo, svaje bila obli­ vena suvin suzan. ] cikutat nesvrš. rid cvrkutati cilac m negažen snig cilcat prid (u posv. superI. ci! cilcat) pod­ puno cil, cil bez ostatka, netaknut, nenačet cilica ž (trava ) nepašena, nekošena trava cilinder m stakleni tuljac lampe [Lampa go­ rI, cilinder govorI, / Daleko je, kog mi srce vOIl.] O grč. kf;lindros »valjak« cilj m kamen (ili što ino) koji označuje me­ đu posida, grudnik, mejnik, uzp.: mrginj, ukopnik O nim. Ziel »meta, bilig« c'imat nesvrš. 1 ° tresti, micati, ljuljati 2° (se) migati se, pomicati se, klimati se, ljuljati se, uzp. cecat (se) cimelj m dio drvenoga pluga za ugađanje nagiba lemeša (dubine brazde) [Kad se plUg sldže, cimelj tr'ibii postavit za šaku prid kozlac.] O ? nim. Zimmer »drvena gra­ đa« cimenat m v. cimenta cimenta ž 1 ° cement 2° beton; izbetonirana površina, petun O nim. Zement cimentat nesvrš. betonirati [C;imentali mi ...

�

cirkuz

deku na kući, sve na riike, matere ti, nije deset sa jedanes mačiji kašalj,. a da i je, jopet je to sto deset kvadrata.] O v. cimen­ ta cimentirat nesvrš. rid asfaltirati O v. ci­ menta cimerman m nnim. tesar [Nikad v'zse u Er­ cegovini cimermana, ko kad se pOčelo ić u Nimačku. ] O nim. Zimmermann »isto« c'imnit svrš. od cimat, maknuti, mrdnuti, po­ tresti, drmnuti cina ž 1 ° darivanje od strane odrastlih žen­ skih osoba mužkarcima i ditci na Materi­ ce (muška ) odnosno od strane odrastlih mužkih osoba ženama i ditci na Oaće (ženska �) 2° sam dar cinit se nesvrš. (komu) dati cinu, darovati na Materice odnosno na Očiće, otkupit se 2 °; cini mi se daj mi cinu, daruj mi (što) [Dobro mi se cura cini/a: ne dade se sebi ni primaknit, ali mi dade čorape i dvi pat­ ke duvana.] cinka ž igra bliže za novac, uzp.: bliža, kura cinkat se nesvrš. kockati igrajući bliže [Cin­ ka se Garin i stalno ponavlja: " Ne namiri se koza svakiput na zelen list ".] cinkve broj pet u šijavici, v. do O tal. cinque »pet« cipac m Io dio ruke od lakta do šake ili no­ ge od kolina do gližnja [ V}tijo se Zambata za cipce i prisavija se na noj ledini, a ba­ ba Stana uzdnu: " Ne dĆJla Gospa blĆJžena, maglo je tako i u oko! "] 2° dio tkalačko ga stana cipala ž postola [Čovik mare govorit, da je mlad i da mare, dok mu gOt broj gOdina ne priđe broj dpala. ] O mađ. czipo »pos­ tola, crivlja« cipalo sr panj na kojerna se cipaju drva cipat nesvrš. v. cirit c'iplja ž cipanica, gula, uzp. bilja [Pivac di­ ga nagu, a iz ciplje na ognjištu p'iva - snig nije daleko.] cipukat nesvrš. (iz-) cipkati c'irit nesvrš. jako teći, curiti (o znoju), cib­ lat, cibrit, cipat [Užega zvizdan nebeskI, znoj iz nas na potoke drl, čemerna ti maj­ ka ... !] cirkuz m I O cirkus 2° smišna sgoda, šala O lat. circus »krug« �

,

36

cirkuzit cirkuzit nesvrš. (iz- se, pro-) izvoditi dos­ kočice, šaliti se, lakrdijati [Samo tl cirkuzi i rUgaj se drUgln. MOglo bi te rugo snać.] O v. cirkuz drUk m naprasan smih, hihot cirlikat se nesvrš. (i podr.) grohotom se smijati, cilikati [Samo se tl Girlikaj. Di smija, tu i plača.] dtka ž tanko ridko tkano platno kroz koje se cidi (na pr. mliko), cidilo [Ova moja nova nevista ne zna nIšta pod milin Bo­ gonI Ko da za cldku nIkad čula nije, nego pomuženo mliko odman uzvarI. ] civare ž množ. nosila za kamenje slična kratkim a širokim listvama, uzp. tralje O mIet. tsiviera < fr. civiere < lat. civikat m propustnica za stočni sajam (po­ tvrda o izpravnosti koja se dobije pri ulazku na pazar), [Nisi moga s ajvančeton ulIć na pazar u Imackon bres civikata.] O lat. certus +Jacere »činiti« cm'iga ž ono što je tanko (crta, nit, slovo) cm'igat nesvrš. (u-) neravnomirno presti, presti tako da predivo ima mistimična za­ debljanja cm'igav prid. neravnomirno debel (o crtama, koncu i sl.) [Pod starost im slova cmigavi­ ja i tješnja; radnje im cmigave.] {Dal­ macija: cmiljiti »vrlo tanko presti«} cmiljat nesvrš. sličiti, nalikovati, uzp. nali­ čit [Ako zbabn6j ženi zec pritrčlpriko pu­ ta, dite će cmiljat na zeca: ima će rasiče­ nu gubicu.] O tal. somigliare »isto« (mIet. somegiar) < lat. similiare cmuje sr smilje (Helichrysum) [Spaviij, si­ ne, san te privarijo, / anđeli ti u san dola­ zili, / svakakvo ti cviće donosili, /ponajvi­ še cmllje i kovIlje.] O ? cmujka ž ime ovce cmolja ž v. colja Coco m ?; ghiva mu ko Coein bubanj ima ve­ liku (i okruglu) glavu cok m dio trupca izpilan na potribnu dužinu; klada [Nekad su davno nalazili ovdan pro­ sijaci, ženski a i muški. Viđiš muško, moga bi cok š njln pribit, a on prosU] O ven. zo­ co coka uzv. šp. izraz koji u bućanju znači da su se dvi buće dotakle ili se jedna zaustaoo.

crkovni

vila tik uz drugu coknit svrš. 1 0 dotaknuti, dirnuti 20 (se) poljubiti se, cmoknuti se cokoćat nesvrš. v. cokatat cokotat nesvrš. (za-) cvokotati cokula ž prvi red zida (kuće) s vacama na bunju2, koji je oko 5 cm s vanjske strane širi od ostaloga zida, podnožje, uzp. pariz O tal. zoccolo, nim. Sockel colat nesvrš. v. ševat [- Alo, nisan, bOlan, slomijo nogu, nego rUku, jope' ti govorln! . - Nema veze, glavno da colaš. Alo!] cOlav prid. v . cotav colja ž (canja) 1 0 sime kukolja [Ne razlikuje ti ona ni colju od sImena raštike.] 20 ne­ čist koja pada kroz rešeto (razne simenke, pliva, ošćećena i šćura zrna i sL); cmolja copan m jedna od dvi okrugle postrane gre­ de na zaprežnim kolima kojima se steže teret (sino, žito) O alb. cope »komad« cota ž ona koja je cotava, šepavica O v. co­ tav cotat nesvrš. v. ševat [Nu kako Blažina co­ ta: za svaki kOrak samog sebe nadvIsI.] O v. cotav cotav prid. šepav, hrom, colav [Pita ćorav cotava: " Kako je, bolan, kako Iđe? " " A, eto, kako vIđiš ", otpovrne cotavl. ] O mIet. zato > tal. Giotto »isto« coto m pospr. onaj koji je cotav, šepavac O v. cotav crlveša m v. crivonja crivonja m čovik koji je visok a mršav, koji je usukan, criveša crkalina ž tilo uginule životinje, strvina, cr­ kotina crkavica ž 1 0 ono što je vrlo a) kiselo [ Veli­ ka vrućina, mlaćenica se uzvištala - ljuta ko crkavica.] b) hladno, uzp. zer [Ladna voda ko crkavica.] 20 niekakva (prielazna) bolest koja napada stoku [Dođe li na aj­ van crkavica, to su sigurno vIštice nabaGi­ le. Ako napane ovce, pOdaj ln Vise puta posoljene trave ive.] crkletina ž v. crkalina crknit svrš. ; crka - puka što god ti se dogo­ dilo, kako god to prihvatio, bilo ti krivo ili pravo crkovni prid. crkveni [Sve jlje Vise, kojl se

37

crkvenil

ne drže ni crkovnl ni državnI zakona, a poštenje kučki o rep vežu.] crkvenil prid. odr. ; -o vinčanje vinčanje u crkvi, uzp. sudbeni [Nisi se smijo crkveno vinčat, dok se nisi sUdbeno, da ti je Bog na glavi. ] ciljenI prid. crven [Kadje Gr-gica umro, ni­ je ti ga pratar sprovod vOdijo. Nije da ko­ mitet, jer je Grgo bijo kadar. A je B6ge mi i bijo kadar svašta napravit. Čovika zakopali, poneko promrmlja "pokoj mu duši većina šute, samo ikan uzdanu: " " Laka mu, brte, crljena zemlja bila! Dn­ danje ikana zovnilo u iInutrašnjI.. . ] crljen2 ž l ° večernje crvenilo na zapadnome dilu neba, crljenilo [ima č'itavo, da ,se u zalazak sunca javlja crljen iznad TomIlja. SVit govorI, bY će ovo, tI:evit će se ono a što SVit govorI, ili je Mo ili će blt.] 2° v. strževina crljenac m vrsta krumpira crvenkaste boje kore, uzp.: bilać, kasni,. olandija, polu­ ranjka, ranjak rupa� rusava� školjavac crljenica ž crvena zemlja (sbog sadržaja že­ liznih kiseva), crvenica, uzp.: bujadina, piskuša [Meljta se pravI o ' dVI tretine cr­ ljenice ijedne tretine kUlka.] crljenilo sr 1° crvenilo 2° v. crljen2 ] 0 [Ako je od zalaska sunca crljenilo, bura će, ja ti kližen.] crljenit se (na- se, za- se) biti crvenim, cr­ veniti se [md cfll dan kopa na suncu brez košulje, crljenI se ko kUkurIk. Ne bi mu bijo u koži.] crljenka ž l ° jabuka crvene boje 2° ime kra­ ve crvene dlake crljenkast prid. (crljenkast) crvenkast crljenko m nadimak osobi crvene kose ili puti [Šta mije to i to: Crljenko liže giilešu?] crljivprid. crvljiv crna ž knjiž. ublaž. smrt {poimeničenica} [crna je blizu, ćorava ona po svitu Odila i putijoj se zelenili!] crncat prid. (u posv. super!. crn crncat) podpuno cm, cm bez ostatka crndek m v. cendrk crndekat nesvrš. v. cendrkat [iđemo sa sila, i baš ka ćemo kraj greblja, čujemo da kod kapele crndeka. Udri opancln u guzice i ­ blž!] oo,

oo.

ciIcat crndeknit svrš. v. cendrknit [Ako bi me pri­ varijo, lolo, / Mr'tačko ti crndeknilo zvo­ no!] crngarast prid. koji je počeo crniti, u niekoj miri cm, taman, crnkast crngarit nesvrš. tamniti, minjati boju (o lišću bilogorice ujesen) crnIprid. odr. ; - lUk crveni luk crnka ž ime kokoši crnograb m crni grab (Ostrya carpinifolia) crnograbovina ž šuma (drvo, granje, lišće) crnoga graba crnoka ž ime ovce crnokast prid. koji je crnih očiju; crnkast crnostrIk m vrsta zmije s crnim prugama po tilu ( Vipera ammodytes, poskok mužjak) [ Vuci viju, gavranovi grču, / Svijaju se or­ li mrcinjaši. / Gavran grče na jeli zelenoj, / Medvid riče u rupi st1!denoj, / StojI zv'iz­ ga zmija cr-nostrIka, / Iz jama se vuku lisi­ čine, / Priko puta priskakuju vuci, / U zu­ bIn jln odjunaka glave.] crnjitdina ž ono što je crno (crni oblaci, cr­ ni talog), crni dio čega crnjak m crno vino crta ž rid. pisaljka kojom se pisalo po plo­ čici (uz mogućnost brisanja spužvom) crtalnjak m klin na plugu kojim se zaglav­ ljuje crtalo crtalo sr dio drvenoga pluga u obliku noža, koji siče zemlju [Crtalo je dva prsta ili ve­ ličinujajeta isprid kljuna lemiša ] crven ž l O v. strževina 2° stariji, tvrđi dio debla crvenI l ° prid. odr. ; crveni vitar prika zara­ zna streptokokna bolest koja se očituje u crvenilu i oteklini oboliloga dila tila (ob. noge) (erizipel) {VP: »bolest svinja« ! } 2° m (i mn.) komunist(i), član(ovi) Partije [ Vell meni moja baba stara: / " Od crvenI ne moš do otara! "] civenka ž papirnata novčanica od deset ti­ suća dinara crvenjak m vrsta kukuruza (priema boji zr­ na dok je u klipu), uzp.: brzorod(ac), bu­ dimac, ćitiraš, kržulj, mornjak, strnjak cuca ž um. od cucula clIcat nesvrš. (na- se, po-) (ob. u ditčijemu govoru) sisati, uzp.: cicat, dojit [Seljak će

cucula

morat kad tad sam sa sobon upravljat, a gospOdu u ćošak. Pa da se v'idi, čiju će lindan mater cucat.] cucula ž duda [Otkad su izmislili ove umitne s'ise, što JI zovu cucule, žime sve manje 'i­ maju mlika.] O bav.-nim. (priko austr.) zu­ zeln cugla ž uzda, povodac kojim se upravlja up­ regnutim konjem O nim. Zugel »isto« cukar m rid. slador O nim. Zucker »isto« (gr. (Jaxxapov) cuko m odmo od ćuka (ob. u ditčijemu govo­ ru) cukrica ž l ° bonbon, uzp. lizalo 2° kocka sladora O V. cukar cunat (se) nesvrš. V. cuninat (se) cuninaljka ž njihaljka, nizka položita grana na kojoj se dica ljuljaju; grana stabla o ko­ ju se obisi uže za ljuljanje cuninat (se) nesvrš. njihati (se), ljuljati (se), uzp. ninat [Cuni nuni nine, ne prišlo mi zime.] cura ž 1 ° neudana mlada ženska osoba; di­ vojka; draga, voljena [Čađave mi ruke do lakata, / GNeć cure nečistoga vrata. ]; cu­ ron dok je bila cura, u svojstvu cure [Eto, jesan se ja curon babi/a, ali vakog kur­ varIuka, ko danas, niKad nije hflo.] 2° je­ dna od igraćih karata, dama curajbovat nesvrš. nnim. kružnim pokreti­ ma oble ravnati, gladiti žbuku O nim. zu­ reiben curibaba ž usidilica [Pitali jednu curibabu, što se nije udavala, a ona će ti: " Šta bi se nasadila na nekog ko klla na dub? "] curik 1 ° pri!. nazad 2° uZV. kojim se konj goni natražke O nim. zUrUck »isto« curikat nesvrš. 1 ° goniti nazad, voziti una­ zad, vraćati 2° (se) ići natražke, povlačiti se, vraćati se O V. curik curiknit ( se) svrš. od curikat curin prid. koji pripada curi [Nema kraja curinu jadu, kadjOj nesuđena svekrva po­ ručl: " Ne čin čina, ne mami mi sina! / U­ mag sina čudo roda 'ima, / čudo roda, a sve je gospOda, / a tz mlada čudo ruva ne­ maš. "] curit se nesvr. rid. (za-) postajati divojkom,

38

cvfknit

uzp. curovat [Cur se, curo, dok si u mate­ re, /Ne š u mene, trave mi zelene!] curkat nesvrš. pridobno curiti, pomalo curi­ ti, kapati, kapkati curovat nesvrš. (na- se) ponašati se kao cu­ ra, živiti kao cura [Curova ću još ovoga [ita, / Dok se moja baraba proskzta.] curski prid. koji se odnosi na cure riđe Bo­ žić, 'iđu curske brige: / Koja li će u pratar­ ske knjige?] curstvo sr 1 ° curina svojstva 2° curovanje cvajbog m rid. "dvobog" u kletvama psovkama O nim. zwei »dva« + hrv. cvarit (se) nesvrš. (na-, pri-, raz-, U-, za-) crveniti (se) sbog velike topline; topiti (se), raztapati (se) (na pr. mast) cvatak m rid. V. pucaj cvatat nesvrš. V. pucat2 cveka ž postolarski čavlić, uzp. brokva2 O nim. Zwecke »isto« cvikere ž množ. naočale, ćale [Stalno mi go­ vore, da su mi nečiste cvikere. Bog te v'idi­ jo, da ja v'idin, da su nečiste, ko da bi JI nosijo!] O austr. Zwicker cvilit nesvrš. (0-) zadirkivanjem ili udara­ njem tirati koga na plač (ob. jedno dite drugo) evite ž množ. rid. Cvitnica [A jesi peksina­ va! Ni na Cvite se nisi umila!] cvitko m ime konja s cvitom (bilom mr­ ljom) na čelu cvitonja m ime vola, uzp. cvitko cvitulja ž uzp. cvitanja [Ne će moja Cvitulja da pase, /Niz ogradu zaobadala se.] cvrcat nesvrš. od cvrcnit cvfcnit svrš. malo popiti [Odmalena bi voli­ jo cvrcnit, a sad se ni ne trzznl. Zapa u si­ romaštinu, kuća prazna, a is prazne kuće i misi biže. ] cvik m; nema ni cvfka vIage (trave ...) nema nimalo vlage (nema ni travke ... ) cvrka ž cvrkutanje, cvrkut; cviljenje, vriš­ ćanje ditce cvfknit svrš. 1 ° od cvrkutati 2° zašišćati (na pr. vruće želizo u vodi) 3° pospr. umriti [Pra Klemo na - umoru: " Eto, sekretare, zva san te, da me uPlšeš u Partiju ... " Se­ kretar se ki-stz: " Za isusa, velečasnI, cill si život blja bogobOjazan i svet čovik, a

cviljat1

sad bi prid smrt u Partiju! Jazuka Klerno: " Ma bOlan, kad za koF dan cvrk­ nen, nek vGsje barenjedan manje. "J

39

cviljat2 cviljat1 nesvrš. (u-) cvrljiti cviljat2 nesvrš. (0-) temeljito pasti, nizko kositi (o travi)

v

e čačak m desni ruhohvat kosišća čaginjat nesvrš. čegrtati,. čegrljati čajer m rid livada, pašnjak; tribit - čistiti u proliće livadu od kamenja i sl. O tur. r;aylr čakarast prid koji ima raznobojne oči; raz­ rok [Pod .Arapon čakar-bedevija, / Kakva mu je, ujli mu je vuci! / (; oba mu oka ča­ karasta, / U sve četri nage mu pUtasta / U sve četri nage potkovana, / I spremljena za duga mejdana. ] O tur. r;aklr »plavo-ze­ lenkast« čakija ž džepni sklopivi nožić, britva; bički­ ja, mutvica1, uzp. kustura [Koga moja ča­ kija ubOde, / Ne triba mu ni kruva ni vo­ de. ] O tur. r;akl čakijica ž (čakijica) um. i odmo od čakija, mala čakija O v. čakija čakma ž pletemi priegradni zid u kući ož­ bukan vezivnom smisom (na pr, galebina i lug, ili gnjila pomišana sa slamom), uzp. perda 1 0 O tur. r;atma »privrimeni drveni zid sastavljen od greda; što je spojeno, sa­ stvijeno, sašiveno« < r;atmak »spojiti, sas­ taviti; sašiti« čakmak m rid ognjilo O tur r;akmak »kre­ men« čakorit nesvrš. v. cakorat čakšire ž množ. rid hlače [Čakšire mu se raspale, a gaća nema.] O tur. r;alqzr čalabfcnit svrš. (čalabfknit) na brzinu što malo pojisti, jedva okusiti, prigrizti, priza­ logajiti, uzp.: čmrknit, ždroknit O tur. r;ala- pridm. za brzinu + hrv. brcnit čalija ž rid grm; šikara O tur, r;ah

čališ m hitnja, okretnost; trud, mar [Brez čališa nema kutariša, sinko. I bOlje ti žulj na mčici nego žulj na guzici.] O tur. r;ali�­ mak »raditi, truditi se« čah'šit nesvrš. (iz-, u-) žuriti, zalagati se u kakvu poslu, biti marljiv; puno se truditi izvlačeći malu korist; žarko želiti, uzp. ši­ ćarit [ClIl ddn čalžšf, ko da će joj vOda OdnU.] O v. čališ čamba ž pandža, šapa; nokat na životinj­ skome prstu [Mački čambe odriza, da ne čeprlja dicu.] O tal. zampa »isto« čamb(r)at nesvrš. (iz-, 0-) grebsti pandžom O v. čamba čamiš m rič bez značenja kojom se plaše ditca {RMH: čičaml'š »šišmiš«} [Odnž će te čamžš!] čančara ž 1 0 ona koja čanča 20 Ciganka O v. čančat čančat nesvrš. podcin. (iz-, na-, u-) molja­ kati, prositi, uztrajno iskati, čančolit [Do­ đi Ciganka i čančaj, a jd bi uVžk nešto dadni, taman da je bl'č vune. Nikad nisan rekla: nezvanu gostu misto za vratžn.] O tal. cianciare »brbljati, čavrljati« čančolit nesvrš. (čančalit) v. čančat čandrljini m mn . v. čendrljini čanta ž l O v. vodir 20 v. čantara O v. čanta­ ra čantara ž limenka (ob. rabljena, odbačena) O lat. cotylus (priemet cytulus sa y > LU, odatli rum. ciutura) < grč. 1(OWAO� čanja ž 1 0 um. i odmo od čanjak, čanjčić 20 manja drvena sdila [Da je punu čanju i

čimjak

42

pletaru uza nju - bradu omastit, brke na­ topit!] O v. čanjak čimjak m poluloptasta drvena sdila iz koje se zajednički jide (ob. pura) [Svl' kUsaju iz jednoga čitnjka i nl'kom ne mimjka. ] O tur. c;anak »zemljana posuda« čimjčić m um. od čanjak [Ako š napravit štogot čanjčića, najbOlja tije kljenovina. ] O v. čanjak čimjčina m uv. i pogr. od čanjak, veliki ča­ njak, stari čanjak [Da je pure i purine kr­ vi, / Za čanjčinomja bi bljo prvI.] O v. ča­ njak čapat nesvrš. 1 0 hvatati, uzimati, drpati; krasti; ćapat, uzp. čaptat se [Jednon na­ gon u grebu, a rUkan bi l' dalje čapa. ] 20 (se) otimati jedan drugom, otimati se čapkun m rid vragolan, nestaško, lola; po­ kvarenjak O tur. c;apkzn čapor m skup, skupina (drveća, ljudi; živo­ tinja: stado, krdo; kuća: zaselak) O mađ. csoport čaporak m um. od čapor O v. čapor čapra ž rid oderana i urađena koža čaptat (se) nesvrš. hvatati (se), grabiti (se), tući se; svađati se; uzp. čapat čara ž lik, spas, pomoć [Pade Mijo s grane i ne bl mu čare. ] O tur. c;are < per. čare »is­ to« čarak m knjiž. kovinasto kolo na pušci kre­ menj ači, kojim se kremen kreše O tur. c;ark < per. čarb »ono što se vrti kao ko10« čaratan m v. čaratanica [MuškI su se pri­ tvarali u orla i zvali su JZ čaratani. Letili su prid olUjon i krUpon.] čaratanica ž čarobnica, vračara, gatalica; višćica [Da ditetu kakva čaratanica ne bi nilškodila, poškropi ga blagosovljen6n vodon, metni mu zrno blagosovljene soli u usta i zlamenuj ga prisvetin križon.] O tal. ciarlatano čaršav m plahta [Ako ko dobije vatru, trl'ba nakupit žabokrečine, nasolit je i njomen čaršav stopit, pa mu tojIn čaršavon tmp ot pauza do kukova omotat. ] O tur. c;ar�af < per. čaršeb « čader »pokrivač« + šeb »noć«) čaršija ž gradić, grad [Šta mi je to i to: Pu-

čava

na čaršija ljudi, nigdi žive duše?] O tur. c;ar�i < per. čarsu (čar »četiri« + -sy. »strana«) »četverostran« čaršijani m mn. žitelji čaršije O v. čaršija čas m; - jedan, - drugi sad jedan, sad drugi časkomice prilo časomice [Ja mIslijo, časkomice ću naučit guslit, a ono ne iđe, ne iđe, pa stane.] časnica ž urešeni, izpisani (križ i sl.) božić­ ni kruh, čestnica čaša ž 1 0 odmo od čaša, čašica [Koliko mi mlika u ovoj čaši dade! Ko da si zeca po­ muzla.] 20 izolator na strujnom ili brzog­ lasnome stupu čašar m vrsta meculeta s uresima oblika ča­ ša J O, uzp.: gunjaš, krilaš, križićar, lane­ tica, meculet, rudenjak, ružar čašica ž v. plitvica čašuljak m um. i odmo od čaša, čašica [Metni nož u čašuljak vOde, pa dok je još nož unutra, gutni nekoliko kapI. I ne će ti se VIse ni jednon štucnit. ] čatisat svrš. navaliti, nasrnuti; iznenada se pojaviti; uzp. začatit O tur. c;atmak čatrnja ž u zemlji izkrčena, obzidana i nad­ svođena rupa kockasta oblika u kojoj se skuplja kišnica, nakapnica, saranč [Ne pljuj u čatrnju, is koje si pljo.] O lat. cis­ terna > *čbsterna čatrnjetina ž uv. od čatrnja, stara, razruše­ na čatrnja čatrnjskli prid. koji se odnosi na čatrnju (ob. u svezi �a voda), uzp. čatrnjuša O v. čatrnja čatrnjuša ž voda iz čatrnje, uzp. bunaruša O v. čatrnja čauš m jedan od svatovskih dužnostnika, koji nudi pićem i sbija šale, uzp. pušikobi­ lina [Sa će čauši za uši, trl'ba ćeri udavat.] O tur. c;avu� »čelenkom okićena glava« čaušina m knjiž. uv. od čauš [Povikaše sflne čaušine: / »Ko je konjiC, priteži kolane, / Ko je pišak, priteži opanke, / Kočijaši, spremajte kočije, / Dlverovi, vOdite divoj­ ku! / Dugo namje i daleko namje«.] O v. čauš čava m ublaž. od đava (u kletvama i psov­ kama), uzp. džava, đadra, java, njava, ša­ va

43

čavalduša

čerek

čelopek m I o misto izloženo podnevnomu č�valduša ž v. čevalduša [Tražeć 'iglu izgu­ suncu, strana brda okrenuta prierna suncu bija čavaldušu. ] {Vinica, Imotski: »podnevna žega«} 2° čavlače ž 1 ° množ. niekakva klišća 2° mn. čest mistopis postole s čavlima po podplatu O tal. chia­ vello < lat. clavis čelj a ž prva rakija (oko 1/2 l) koja iziđe iz kotla s visokim postotkom žeste, prvina, čM ž (čet) (ošišana) svinjska dlaka, uzp.: supr. maštela [Oči tvoje pustoše makijom kostra, runja [Sad u modi: cure noge bri­ / i sasušenom travom / Ti plačeš čeljom ju, / Pa če ' daju za vrUću rakiju.] rakijom / i spavaš sa smihom pod glavom] čedo m ublaž. od četnik čeljildetiji prid koji se odnosi na čeljad, čegalo broj četiri u brojitbi stoke, v. jedno­ uzp. isanski [ Vile imaju jednu nogu maga­ galo retijl1, a drUgu čeljadetiju. ] čegrnjat nesvrš. (pro-) mišati; strugati, čis­ � č mernik m onaj koji je čemeran titi; poticati (� vatru) čemušat nesvrš. l O v. kamat 2° v. manjat 2 ° čekalo sr 1 ° v. skakalo 2° dio (ručica) mlina [Grm čemušan u ćaćin6j ljuti, / Srce moje za kavu, čeketala 3° v. jezičak O tur. za dragoga ćutI.] gekmek čeketalo sr 1 o v. čekalo 20 20 prien. onaj koji čendrljini m mn. 1 ° sitne, nevažne (ob. ure­ puno govori, mlati jezikom O v. čekalo sne) stvari 2° roba koju su prodavali ku­ ćeberi, galanterija; čandrljini O tal. cian­ čekićak m um. maleni čekić, batić O tur. frane geki9 čep m kamen u svodu koji se zadnji postav­ čekićat nesvrš. (iz-, 0-, po-, S-, uz- se, za-) lja i drži svod da ne padne, kamen kojim 1 0 udarati čekićem 20 prien. puno govoriti, se zaglavljuje svod, zaglavni kamen [Je­ mlatiti jezikom; brzo govoriti O v. čekićak dan čep citi ćemer držI.] čekija ž složena hrpa pataka duhana (oko 1 0 kg), koja se m'iri, nakon čega se patke čepat nesvrš. (po-, u-) gaziti nogama sbija­ slažu u denjak O tur. geki stara mira za te­ jući ili satirući; pridobno gaziti čiju nogu; žinu plemenitih kovina nabijati, gnječiti, gazat [Ko se oće kutari­ sat baga, Mba prlja sunca čepat i gnjecat čekrk m v. krčalo O tur. pkrlk po žitkoj gnj'ili, da mu sve žm'ikće između čektisat nesvrš. rid podnositi, trpiti O tur. prstiju i ispod tabana.] gekmek »trpiti, patiti« čepina ž čep (bez značenja uv.) [Namirila se čela ž pčela [Čovik 'iđe po svitu, ko čela po tikva na čepinu, i tako se uzeli. ]; mokar ko cvitu. ] ; krađa čelii šp. ditčja igra, igra čepin a vrlo mokar, vrlo pokisao (ob. o oso­ kočke i pilića [- Ko to tamo bata? / - Ja, bi koja je jako pokisnula) [Đava ti Odnijo kume, ja. / - Nemoj ukrast čela! / - Ne ću, naji16n i kobanicu od njega! JUgovina je kume, ne da Bog!] {Međimurje: Što to iskajišala, stopijo san se i ispot pauze koli mene hodi? - Ja, ja, kuma! - Nej mi mokar ko čepina!] čmele fkrasti! - Nam, nam, kuma . .. } čepljik m (čepljik) divlja zeljasta biljka, čečelar m pčelar [Uvik muje bija drag med pljez (Asphodelus) ujamu bi za njin. Zato je i posta čelar. ] čeprijotina ž v. parotina čelava ž ime krave bile glave čepurak m grmić, grmčić četica1 ž um. od čela čelica2 ž niekakvo divlje jistivo bilje čeranj m (čeran, čeren) v. lisa [E, dico mo­ ja, sa ćete tanjOn kašik6n 'ist; na černju čelinjak m pčelinjak nema vise ni zarize slanine.] čelo sr vrime od jednoga dana ili jedne noći, . čerečit nesvrš. (raz-) 1 ° s'ići na čereke 2° 1 2 sati {kod niekih kazivača jedno je čelo kojekako s'ići, komadati, trgati O v. čerek 24 sata, dakli jedna noć i jedan dan} , kao mira vrimena (ob. izgaranja klačine) čerek m rid l O v. stalo JO 2° četvrt, četvrti­ na O tur. geyrek (geryek) < per. čaryek čelonja m 1 0 nadimak čoviku koji ima veli­ »četvrtina« < čar »četiri« i yek »jedan« ko čelo 2° ime vola, uzp. čel.ava -

čerez čerez m 1 0 sok u priezrelu voću; ono što je sladko 20 grožđice [Malo pomalo nestade s tavana onog ostavljenog grOžđa, statka ko čerez. Ko kad je puna kuća dice, a ko je vidijo u ćilke slaninu pod glavan!] O tur. c;erez »što ne spada u glavno nego u sporedno jilo (sir, voće, salata)« čerma ž v.jačerma [Čermo moja, lako mije za te, / Eto na te Dalmatinca Mate.] O v. jačerma čestit nesvrš. često što činiti [Zmin da me punica volI kava oči lUk, pa JOJ ponekad Men, ali ne čestln.] češa ž svrab češagija ž četka za konje, češalo [Naliđoše partizani i ostado ja i brez bedevije i brez češagije. ] O tur. ke§agz četeres(t) broj četrdeset [Oj rakijo, četere ' stepenI, / Dokje tebe, l6la se ne ženI.] četeresnica ž razdoblje od četrdeset dana po porodu, uzp. babine [Žena ne sml za čete­ resnice rilke nada se dizat, i mora se dob­ ro znojit.] četeri broj četiri [Šta mije to i to: Sto prstii, pet krsta, četeri duše?] četripet broj srastl. više. od četiri a manje od pet, između četiri i pet, ili četiri ili pet četrnes(t) broj četrnaest [Proša san svi če­ tine' stajallšta od Maribora do Pančeva, i ako š Bogu virovat, ostado živ.] četveronožice pri!. četveronožke [Nekad san uz ovu stranu letijo ko da su me an­ đeli na krillm nosili, a sad ne mogu ni če­ tveronožice. ] četveronjci ž mn. (četveronje ž mn.) jedna od igara u igri pitonja, v.jednonjci četvrtak m konj, ovan, jarac i sl. star četiri godine [Bože letI do drugog pOdruma, / Do debela ata četvrtaka, / Što gajašI beže od Koprinca, / I UdašI ata četvrtaka. ] čevalduša ž velika igla kojom se šiju vriće, slamarice, madraci, samari, opanci, čaval­ duša, uzp.: duvanjski, opančara, pletitki, samarica, suiglica, šivatka, vezitka [Če­ valduša jedno uvo ima, a ni na to ne ču­ je.] O tur. c;uvaldzz < per. guwal »vrića« + duz prez. osnova od dubten »šiti« čevrljuga ž rid. ševa čevrtaljka ž 1 0 naprava koja se sastoji od

44

čip vijka ("elise") s pomlcmm čavlima na osovini, koji udaraju u kovinasti odječnik ("rezonator") kako se vijak okreće na vit­ ru, plašeći tako ptice (ob. u kukuruzu), čegrtaljka, klepetalo, klepetaljka [- Sad se i vTito u grebu privrće. - Ma šta privrće! Cevrta se ko čevrtaljka!] 20 knjiž. okruglo drveno vrteće postolje na vratima blago­ vaonice samostana na kojem se poslužuje hrana O ? tur. c;evirmek »vrtiti, okretati« čevrtat nesvrš. (uz- se, za-) 1 0 (se) olgetati (se), vrtiti (se) [Sl'di, dite, s miron. Sta se cevrtaš, ko da su ti pamravi u gUzici!] 20 (se) hodati tamo-amo O v. čevrtaljka čevrtljiv prid. prievrtljiv, nepostojan [Bijo je čevr'tljiv i uVIk su dVI pameti. Ima je on svoje mišljenje, ali se niKad š njin nije sla­ ga. ] O v. čevrtaljka čevulja ž (s um. značenjem) grozdić od 1 0ak zrna grožđa, dio grozda, čehulja [La­ kom gospar pomljit stane, / Da čevulja ne ostane, / I nju najde paletkar... ] čeviIljica ž um. od čevulja, grozdić čiča ž kovrča, uvojak kose; čiča, miča - goto­ va Ge) priča! izraz kojim ob. zavrašava pričanje ditci [Ne nosi glavu u torbi, nego metni il nju operušana pivca, a u pivca u­ sijanu konjsku ploču, pa dok bi sti'ga s Vranića na Kočerln, pivac pečen, i ciča miča - gotovaje priča.] čičak m dio noge iznad papaka ili kopita čičast prid. v. čičav čičav prid. koji ima čiče, koji ima kovrčavu kosu, čičast [Nekadje bija č'z'čav ko ovan, a sad mu pametna kosa biŽI s manite gla­ ve.] čila ž ime kobile, uzp. čilaš O v. čilaš čilaš m pigav, bobičast konj O tur. C;il at »is­ to« čilatast prid. koji je boje kao čilaš O v. čilaš čimavica ž stinica [Ako navale cImavice, ja­ mi simena od suncokreta i š njin kadi ku­ ću.] O lat. cimex činit nesvrš. knjiž. pomoćni glagol u dos­ lovnom prievodu rom. sveze (non mi fate ridere »ne činite me smijati = nemojte me nasmijavati«) [Oj prislavna SVI divIca, / Gorke suze tvoga lica / Nek me čine pla­ kati!] čip prid. škrt; malen, slab, nedostatan [Nali-

čiptat se

45

čobilllluk

ša prosijak i govori dz'du: " Daj štogot, di­ Nikad sina dočekati ne će!] 2° selo [U d­ de, ne budi čipe ritke, starosti se ti nanosi­ lan čitluku ja san zna ko mi misli dobro, a jo! "]; na elpu je slabo je, lomljivo je O ko žeti, da me đava odnese. I UVik san zna, da1m.-rom.-Iat. cephalus < grč. kefalos da ii starom prijatelju niKad dušmanina, a u starom dušmaninu niKad prijatelja.] O čiptat se nesvrš. v. čitat se tur. r;iftlik < r;ift »par volova« čipteli prid neskl. koji je nestašan, vrago­ čitovit prid u posv. superlativu čiti čitoviti: last; koji je snalažljiv O tur. r;ifte < per. koji je podpuno jednak gufte »dvostruki« čivija ž 1 ° čavao [Kad zapivan, pa me miila čiptelija m spadalo, obišenjak; onaj koji je čuje, / j kućna joj čivija boluje.] 2° prien. snalažljiv [Šta je meni vak:6m čipteliji / moćnik (ob. politički), uzp. drmalija, bu­ Tri godine Visit o čiviji.] O v. čipteli džovan O tur. r;ivi »klinac, čavao« Čiputin m (pogr.) uv. od Čifut, Židov, Izrae­ čivijat nesvrš. (za-) zabijati čivije, zakivati, lac (u smislu pripadnika židovske narod­ pribijati [ČivijanjZ čivijajte . . . ] O v. čivija nosti; često se tako nazivalo znanstvenike koji su po selima istraživali starine), uzp. čiviluk m klinčanica, višalica O tur. r;ivilik Džudija [Jednomu je čoviku iz Podvrani­ (r;ivi v. čivija + dom. -lik) ća nekakav Čiputin priča, da je pot plani­ čivit m modrilo (indigo, vrsta boje) [Ako o­ non Rujan veliko jezero vode. Ali nIko ne ćeš obojit sukno u modro, trIba u strinu u­ zna di je.] O tur. 9ifzt, 9ifut < ar. Yiihud < sut čivita.] ; mOdar kO čivit vrlo modar, hebr. Yehud < yehud < jehudhrih »slav­ najmodriji [.MOdar po IMin ko čivit. ] O ljen; cinjen« tur. r;ivit čisrnenica ž dio pasma koji se sastoji od tri čhinak m; - vire v. kolince niti prediva za tkanje, uzp. pasam črnanjak m I O ono što je vrlo sitno (o plo­ čista ž žena koja j e uredna, čista [ Velika tije du, kukcu i sl.) 2° uš netom se izleže, ma­ ona čista. I potle sranja zube pere. ] la uš, šmanjak O ? {P: »ribes (pianta)«; T: . čistiprid odr. ; Čista nMilja prva korizmena pIsmoljak »sitniji plod kakve povrtnice nedilja; čistI sapun sapun za umivanje, mi­ (krumpirić)«, šmaljak »krumpirić«; Kup­ risni sapun, uzp. rakli [Lice moje ne trošI res: Nađe se tuj i voćke; brovnjača, jago­ pomMe; / Čisti sapun i vOdice IMne. ] ; da, trišanja, kupina, malina i šmanjaka} Čista srida prvi dan korizme i zapovidni črni-knit svrš. v. čmuknit; čvrknit post [Čista srida očistila criva.] črnuknit svrš. gutnuti, malo popiti, poteg­ čitav prid velik, izrastao nuti (iz boce), čmrknit, uzp. čalabrcnit čitavo pri!. puno, dosta; daleko [Svatski sta­ [Baba Stana svaki put, kad is tikve mato rešina naređuje polazak, jer zma čitavo do vina čmukne, zapiva: " Slatka tije iz buka­ mladine kUće, a cure koje jZ ispraćaju, po­ re vOda, / Kadje baki unučica dOda ".] činju pIvat: " ZbOgon pošli, kl'ćenl svatovi, čoban m čobanin, pastir [Tuđa ruka svraba / Zarana se dvoru povratite, / Zarana nam ne iščeša, tuđi čoban blaga ne napase. ] O zlato dovedite, / Nek donese sunca u ni­ tur. r;oban < per. šuban darcu, / Mzsečine u oba rukava! "] čobanče sr pastir, pastirica [Neko pOVika čitat se nesvrš. priepirati se, ričkati se, čip­ " " Podne, vadi kruv is torbe! i čobančad tat se [Za koje babe zdravlje bi seja Vise s posidoše ukrUg da užinaju.] O v. čoban tebi5n čita!?] O tur. r;ift-tek < r;ift »par« i čobilllčica ž um. od čobanica O v. čoban tek »nepar«; čiftekati se » 1 . ritati se obje­ ma zadnjim nogama 2. igrati se čifteka« čobanija ž v. čobanluk [DokjZn ljudi kopaju ili krče, ženske u čobaniji nisu sml'le Sist. čitI prid. odr. isti, jednak; vrlo sličan, uzp . . Tako tije bUol] O v. čoban vini [Čito plašilo; ne znaš s kOje bi mu strane nazva " valjen isus ".] čobilllluk m čuvanje stoke, pastirsko zani­ manje, čobanija [Cm život provejo u čo­ čitluk m I O imanje, seosko gazdinstvo [Nek Mnluku, pa mu sida brada, ali cila sna­ prOdaje luke i čit/uke, / Nek prOdaje zele­ ga.] O v. čoban + tur. dom. -lik ne livade, / Nek se rani i oda zla brani / -

čobanovat

46

čobanovat nesvrš. (na- se) čuvati stoku, biti čobiminom [Čobanovala ja u Rasnu, kad jednon v1'din jarac izvlači glavu 1's trna, mokra mu brada - tako san otkrila živU vodu.] O v. čoban čobanski prid koji se odnosi na čobane; čO­ bansko pIvanje vrsta pivanja koje su ob. pivali čobani O v. čoban čOče uzv. rid. čoviče! [Govorijo ti njemu ili zidu, svejedno tije, čoče BožijI, razumiš ti mene!] čoja ž mekano tvorničko sukno, vrstno s bo­ je i lipote, čoha [Ustaviše konje uza dvo­ re, / svoju dicu lipo darovala, / svakom sinku nozve pozlaćene, / svakoj ćeri čoju do poljane, / a malenu u bešici sinku, / njemu šalje ubošku aljinu.] O tur. foha < per. čuba čojan prid koji je od čoje O v. čoja čok pril. knjiž. �ogo, puno {samo u izreci s jok} , v. jok [Arbajt Mk, parajok!] O tur. fok »isto« čokalj m čokanj [Sva mu pamet stala u ča­ kalj rakije, od kojeg se nije odvaja. A i u dice mu pamet stala čvrsto ko čičak na ovčijem repu.] O tur. fokal »zemljana po­ suda za vodu i alkoholna pića« čokle sr rid mlado govedo (starije tele) čokniit prid 1 ° pripit, pijan 2° udaren, ćaknut čokoruša ž žena koja puno govori i ogovara č6ntra žpode. manja kovinasta posuda čoga ž šćap (kućne, ručne izrade, ob. od drinovine) O ? čora ž rid. odmo od čorap čorap m bičva [Cure nema ko je moja miHa, / Corape mi i teluke dala. ] O tur. forab < per. giirab < ar. giiwriib < čorapić m um. od čorap [6vce moje, mimj­ te u doli, / Da ispl?!ten čorapiće loli.] O v. čorap čorapina ž uV. i pogr. od čorap [Onu jabu­ ku što je v1'sila na gredi, zaninaše prama meni, a cUre počeše p1'vat " . . . daruj nevi jabučicu!... ". Bacija sto grOša, a dobi sa­ mo nekakve čarapine. ] čorba ž (čorba) 1 ° vrsta jušna jila ( golica, od mavuna); ujušak [Laki-dija čorbe ne začinja, već debelo meso ovnovina. ] 2° svetčani obid (užina) nakon blagosova �

�

čudesa

polja [Džaba potegnu k m1'si na illno br­ do, niKO me na čorbu ne zovnu. ]; pasija zao glas, sramota; nesrića, zla kob O tur. forba, �orba < per. šurba »čorba«, dos­ lovno: »voda u kojoj se kuhalo meso« čorbitli prid. neskl. V. čorbast čorbast prid jušan, vodenast, ridak O V. čorba čorbat nesvrš. prien. (s kime) živiti, diliti dobro i zlo, ,,jisti iz istoga čanjka" [Ma šta mu tepaš, ne š čorbat š njin.]. O V. čorba čorbavat nesvrš. rid V. čorbat [Ženi se si­ ne! Ako š ti š njan moć spavat, mo ću i ja čorMvat.] O V. čorba čorbetina ž pode. loša čorba [iznese prlaa me čfmjčinu one čorbetine, sve crvi 1'z gra po njoj pTivaju. Ma što nije u očišćeni gra pomišala živog klaka, pa JOJ se ne bi ucr­ va, torbe ti!] O V. čorba čorbica ž um. od čorba O V. čorba čorbiIrina žpodr. od čorba O V. čorba čovičak m um. 1 ° dobar čovik [E, čovičak v moj! Cudnaje kobila narod.] 2° pode. čo­ vik mala rasta, patuljak [6n čovičak od čovika, a ona, ako je oš poglejat u glavu, kapa ti z glave pane. Ako bi je t'ijo polju­ bit, mora bi se zaskakat. ] čovičina m uv. od čovik, ljudina čovik m suprug, muž [Jedna naša, đava od žene, puračon gonjala čovika, a on se za­ vuci pot krevet, pajoj vikni: " Dođi vamo, ako smiš! "] čuba ž ime ovce čiibrast, prid u koga su male uši, uzp. ču­ last [Imali smo čubrasta mačka, ćaća mu je uvik dava slanine i govorijo: " Ko ne rani mačka, rani misa ". ] čuča ž 1 ° zakržljalo (suho) drvo, uzp. kukri­ ka [Ako na vrime ne ošišaš ovce, očupa će JI kUkrika i čuča. ] 2° drvo nakićeno raz­ nim darovima (bičve, teluci, grotulje) ko­ je divojka šalje momku koji joj se sviđa čiičav prid patuljast, zakržljao, sitan (o bilj­ kama) [Primijo nan se kupus, ali brte ne­ kakav vas čučav, isti iko Soptušin.] čudesa sr mn. od čudo; Ima jI čudesa jedna ima ih vrlo mnogo; rOdile trišnje čudesa jedna tršnje donile velik urod

čudilo

47

čvrlja

čudilo sr neobičan lik, spodoba, čudo; stra­ čilpat nesvrš. ; - travu odstranjivati korov, šilo pliviti L,Ne čupaj mi žila, ja od mrtva či­ nIm živa ", reče čoviku trava iva.] 2° čudinjat nesvrš. neobično se ponašati i go­ vunu prstima razdvajati vlasi vune pripri­ voriti; govoriti što nev�rojatno, ditinjasto emajući je tako za daljnju obradu [Do je­ ili bezsmisleno, čudit [Ajde ne čudinjaj, 'i­ seni kad se vuna čupa, / Dođi, dragz, bl' će mena ti, ti i tvoje vfle i vIštice! Vidijo si fi za te klupa. ]; - zub vaditi zub [Znaš li, ka­ kolik i manita pratra i glUvo krme.] ko je, ka ti čupaju zub? E to je mUa maj­ čudit nesvrš. v. čudinjat ka, kako je ka te žandari ujte, pa ubiju čudovit prid. čudan, čudnovat [Bija je kOd materino mliko u tebi!] nas jedan malo čudovit; zna je smočit čilpilo m ime jarca kruv s krUvon, kaže, kako ne bi ijo sama čilpovina ž sino od trave koja se žela (za ra­ suvog krUva.] zliku od one koja se kosila), čuparina2 čuka ž prost. mužki spolni organ [Kad ko­ čuruk prid. neskl. 1 ° koji je s nedostatcima, nju voda stane ... Balsama od Hypericona manjkav, pokvaren, 2° smušen, udaren, pomaži po hudu unutra u čuku, pomokrit ćaknut [Nikad tija š njin ne bi, bija je ma­ će se.] O tur. 9iik »penis« lo čuruk. A ujtijo me se ko bradavica sI­ čukavac m knjiž. v. ćukovac se!] O tur. 9iiriik < 9iiriikmek »iztrunuti, čukica ž um. od čuka O v: čuka sagnj iti, pokvariti se« čukimdruk m prieostali dio koji strši, osta­ čut se (ne)svrš. 1 ° (što) (0-, uz-) mirisati; tak, patrljak O tur. 90kundur »šećema re­ vonjati, zaudarati, uzp.: tonjat, zadisat pica« [Dite se usralo, čuje se ko pupavac.] 2° (s čUla1 } ime ovce čulastih ušiju [Čula Čula kim) posvađati se, prieričiti se L,Nikad ti ot Cule i rekla Rekuši da rekne. ] se ja, sinko, n'i s kIn u selu čula nisan ", čula2 ž odmo od čula! zna/aje reć pokojna GlUva. ] čilturit nesvrš. (na-) 1 ° stavljati stvari jednu . čUlast prid. koji ima male uši ili su mu pri­ ljubljene uz glavu, uzp.: čubrast, klepav na drugu tako, da se svaki tren mogu sru­ šiti; uzp. ćućurit [Glej a san kako Avdu, pi­ čule m nadimak čoviku čulastih ušiju, čulin janog ko sikira, unose i čuture na SIC čillin m I o ime ovna čulastih ušiju 2° nadi­ " mak čoviku čulastih ušiju, čule " Fauna ; on nije ni moga vozit boksimša, ako nije bija pijan.] 2° (se) penjati se gdi, čumijat nesvrš. V. ćumijat [E, da je meni, odakli se lako može pasti O ? < čutura što mi nije, ja bi zna, što bi i kako bi! Va­ (koja se lako prievrne) < rum. ciutura < ko, trebi ga vuče - sIdi i čumijaj.] lat. cytulus < grč. /cOrDAOe; čuna ž odmo i ublaž. od čuka (ob. u ditčije­ čuvarina ž V. ovčarina mu govoru), uzp.: đoko, kita, kurnjac, po­ čv'ilja ž bubuljica, prišć, čviljak, vrka [Ako ti triba, resa, šurnjac, turac [Pitali udovca se na vrjezika napne čvIlja, neko na te ne­ Juku, oće li sejopet ženit, a on će ti: " Ka­ što laže. ] ko bi, kad mi je čuna ko stara deVIzna čviljak m v . čvilja štednja: Imašje, a ne merešje pOdić? "] čviljav prid. bubuljičav čunjak m čunak čv'iljica ž um. od čvilja čupa ž ona koja ima razčupane kose [ Volln čviljo m onaj koji je bubuljičav jednu curicu iz župe / Neg iz drugI trz, če­ teri čupe.] čv6ka ž čvrga čvrčak m cvrčak [Ujti fz'ti čvrčaka i nanižifi čilpalje ž množ. 1° rid. V. čuparina [Kad si, na konac, pa ako tt, stane vOda, istuci jed­ mala, obrve čupala, / Što me nisi u čupa- . nog u vOdi i popI. Odman će poć.] lje zvala?] 2° žene koje sudiluju u čupari­ ni, koje čupaju vunu čvi-čat nesvrš. cvrčati čuparina1 ž ukupnost radnji i običaja kada čvrknit svrš. V. čmrknit se čupa vuna čvrlja ž (čvrljak m) čvarak, žmara [Ništa čilparina2 ž V. čupovina slađe od pure začinjene Samln, još kad se

čvrljat

prida to ban potrevIpuno čvfija.] čvrljat nesvrš. (iz-) praviti čvrije, gnječiti komadiće slanine u pržači iznad vatre, da iz njih izađe mast [Joja je dokaziva mi-

48

čvfljit

stavnzku, da se sva tfla na vrućini Šire, sa­ mo se slanina, kad je na tavi čvrijaš, skupija. I dobija jedinicu.] čvrljit nesvrš. (pri-) pritiskati pri čemu

,

e ćaća m otac [Cura ćaću svezala za ora: I ko, I Da ne vidi, kako noszn kratko.] "] ; plju­ Revi, kenjče, dok ne svane zora! ćakin prid. koji pripada ćaki " nuti ćaća isti kao otac, vrlo nalik otcu, ćale ž množ. v. cvikere [- Ima nekoliko, kad uzp. ćaćeško mi se klapI, sve nešto tamno, sve sIvkasto, ćaćava ž ona koja je po ponašanju ili inako nista nije bistro. - A metneš li ćale, kad nalik svomu otcu, uzp. majkava ćeš leć?] ćaćeško m onaj koji se umetnuo na otca, o­ ćaleša m onaj koji nosi ćale, cvikeraš naj koji postupa kao otac, uzp. ćaća [Neki ćanit se svrš. (pro-, raz-) prominiti svojstvo pravili od karišika šenicu vadeć ona dva ili stanje (malo se prosušiti, prozračiti, oh­ zrna iz 9pne, posijali, pa jedan drugoga laditi i sl.), ćunit se {RGDZ ima (nek se pfta: - Staje, bolan, il tebe nIklo? - Caće­ malo) pane »ohladi«} ško, giru mu greben, ćaćeško!] ćapat nesvrš. od ćapit ćaćevina ž otčevo imanje; , otčevina [Vise ćapit svrš. ugrabiti, sčepati; ukrasti, čapat vride dva poljupca moja, I Nego, dragI, ća­ [Bilaje lipa ko nijedna, paje njezin bildu­ ćevina tvoja.] ćl dava Iljadu da je ćapI. Ali je bila ćudi ćaćIn prid. koji pripada ćaći, otčev [Šuti tf, opake, daje dava dvi iljade, daje se kuta­ mali, šta tf znaš! Dok san ja te stvari riša­ riše. A spasijo se, kadje na vrime umro.] va, tf si još bija il ćaćinzn mudln!] O zsroČ. ili mIet. ciapar ćaćuko m pogr. otac (kao: ćaća ćuka) [1 ćar m dobitak, zarada, korist (ob. u trgovini) mall? Dl' ti je ćaćuko, što je tebe posla na [Ako li se na Udbinu vratzn, I Doni ću ti zbOr birača?] Ć(ira i šićara, IDoveš ću ti mladu stopanji­ ćage ž množ. izprave, papiri [Privrće one cu!] O tur. kar »posao, zarada, dobitak, moje ćage i sve govorz: ... drUže, ... dru­ korist« < per. kar »posao, obrt« že... - nIkako da mi Ime pribiid priko gu­ ćaretan prid. koji se rašćarao; koji se osića bIca, mater jeblo!] O tur. kagit < per. ka­ dobro O v. rašćarat se gaz ćasa ž poluloptasta zemljana posuda od jed­ ćakat nesvrš. v. ćaknit [Mala ore i ćaka vo­ ne litre s ručkom [Ja malena, stala bi u love: I " Ost! u brazdu, mUojanje moje! "] ćasu, I Crkni, selo, jopet sam na glasu!] O ćalmit svrš. pognati ili usmiriti goveda (ob. tur. kase < per. kase vole) vičući na njih [- U mom selu lipe · ćat m komad cigaretnoga papira, papirić cure nema! - Ej Senju, ej venju, I magle [Dajder mi vatre, proba bi ti duvan, ako genju, I selo malo, I ćakni doli, I ćakni go­ imaš ćdt. ] O v. ćage ri, I maj!] ćato m činovniki, pisar O tur. katib < ar. ka­ ćako m rič kojom nevista oslovljava svekra; tib »pisar« < kiitiiha »pisati« mužev otac [Da Bog da mi ćorav bija ća-

ćeba

50

ćeba m knjiž. 1 ° mužki haljetak od grubih klašanja ] ° kao dio nošnje do Prvoga svit­ skoga rata 2° kobenacija od vunena pre­ diva ćećavat prid. 1 ° uredan, uređen 2° lip, lipu­ škast, sgodan {Sinj : ćećevat, ZI: ćeće­ vast} ćećtirit nesvrš. (na-) v. ćućurit ćeip m I o volja, prohtiv, hir, uzp. kapric [Oće da sve bude po njegovon ćeipu.] 2° dobro razpoloženje, uživanje [E je mi se, brte, posra u ćeip!] O tur. keyif < ar. kayj »sdravlje« ćeipit nesvrš. (u- se) uživati, naslađivati se; biti dobre volje O v. ćeip ćela ž ženska osoba koja ima visoko čelo O tur. kel »plišiv; ćela« < per. kel < kelle »glava« ćele m v. ćelo(nja) [BOže, nuder moga ćele! Svaka dlaka svoju pulitiku vodil] O v. ćela ćelepir m laka zarada, lak dobitak [Neko o piru, neko o ćelepiru.] O tur. kelepir ćelimača ž v. ćilimača [Ka ćeš na put, nabi u ćelimaču svačeg - nIkad ne znaš, dl će ti što zatribat. Jer, ko nasz, tojI ne prosI.] ćelo m plišivac [E, ćeri, dl' nađe onog ćelu, vise dlake na peti nego na glavi!] O v. ćela ćelonja m uv. od ćelo [Nit se s rogat'in bodi, nit s ćelonjon za kose tegli.] O v. ćela Ćelovina ž zloglasni zatvor u Mostaru [Šta je meni, vakomu mazginu / Tri godine ri­ bat Ćelavinu!] O v. ćela ćelovina ž tamnica [Jednon ga spratilo u ćelavinu zbog one " DrUže Tito, ljubičice pitiva, / Do ' će vrime, odn'i će te đava ", pa danas oće boračku.] O v. ćela ćemer m I O svod (mosta, klačine, čatrnje) 2° (Ćemer) pov. naziv za Široki Brig (Liš­ ticu) (prierna glasovitoj mlinici) 3° knjiž. široki kožni pojas s prietincima za novac i ostale osobne stvari [ Vridi Kata tri ćeme­ ra zitita. ] O grč. Kaf1apa (lat. camera) > per. kamar > tur. kemer ćemerit nesvrš. (s-) graditi na svod, svoditi [E sutra ćemo ćemerit čatrnju, pa sivalo livalo!] O v. ćemer ćemerli prid. neskl. knjiž. koji je u obliku svoda, nadsvođen; koji ima svodove O v. ćemer

ćerat ćemernjača ž (ćemernica) kamena ploča za ćemerenje O v. ćemer ćemlija ž mali nizki (ditčiji) stolac u obliku klupe, klupica [Kad ugleda glavIta divoj­ ka, / Spram · nj'in cura na noge skočila. / Podmist'i mu od zlata ćemliju, / Na nju sI­ de Komljen barjaktare.] O tur. iskemle < fr. escabelle < lat. scammellum ćemlijetina ž uv. i pogr. od ćemlija O v. ćemlija ćemlijica ž 1 ° um. od ćemlija 2° (ćemlijica) . odmo od ćemlija O V. ćemlija ćeniir m I O rub, kraj 2° mali sag, uzp. polu­ ćenar 3° ćepenak; zid O tur. kenar »rub, prikrajak« < per. kenar »kraj, obala« ćenda ž ime ovce ("koja je široka a kratka") ćendast prid. mali, kratak, bucmast (o če­ ljadetu, životinji) ćenipa ž rid. zahod, nužnik, aborat [lJpa Ćisto negdi u ćenipu, pa zakuka: " BOže, primi dušu moju, tflo je ionako u gov­ n'in !"] O tur. kenej< ar. kanif»isto« ćepanek m prut za šibanje ditce, šibka ćepek m V. ćepenak ćepenak m I O podzida za sidenje visine od oko 50 cm uz vanjski zid kuće, ćenar 3°, ćepek [Sine moj, sidln na ćepenku i čekan. Nema te danas, nema sutra, i tako dtini prolaze, a jti ko š'iška na dubu, što čeka, da vItar pune i da opane. ] 2° V. sopa ] 0; uzp. podzidak O tur. kepenk ćepeneza ž finije platno oko vrata koje prid­ stavlja ovraće košulje ili košuljka (koji su u dilu izpod kaputa ili bluze od običnijega tvoriva ili uobće ne postoje) O ? ćer ž kći [" Kun ga, ćeri, i ja ću ga kleti! / Stani, ćeri, jti ću započeti: / Neka ti ga, voda ga odnila! " / " Moja, mtijko, na me ga nanila!" / - " Neka ti ga, ujili ga vu­ ci/ " / - " Mila mtijko, moji bil'i zubi!" / ­ " " Neka ti ga, vl'šali ga Turci! / - " Mila mtijko, o mom bflom vratu!"] ćera ž lice, obraz; izgled; boja; cera [Eje li­ pe ćere ov'i duvan - i mrtav bi uskrsnija. ] O tur. c;ehre < per. čehre »lice, obraz« ćerat nesvrš. (u-) goniti, tirati; voziti [- Al ćeš ćerat al bižat Komljene? / - Moje zna­ nje, a tvoje bižanje! - / Odgovara Kom­ ljan barjaktare.] -

ćereća ćereća Ž niekakva vrsta platna ("indijsko platno") O tur. kereke ćereli pri!. koji je dobre, lipe ćere O tur. r;ehreli (v. ćera) ćeremet m knjiž. žlibasti crip O tur. keremid < grč. Kcpaj1ie; (Kcpaj1it5a) ćeretan prid. v. ćereli ćerilica ž ćirilica [BatbeH Hcyc i Mapija, mo je pitt Hajcmapija! J{pa2u My.J/Cy, y Hanpu­ oaK nuU1u nycMa Ha nepUJlul/u. Je MaJlY 3a6pU1ujo np6u pQ3peo, aJlU Ha JlamUHUl/U He 3Ha HU 3a6UJlum!] O grč. KupzMoe; > lat. Cyrillus ćerln prid. kćerin [Nije se sramota zadužit za ćerinu udaju, nego za sInovu ženidbu.] ćerit nesvrš. v. ćertit ćertek m kanal(ić) za navodnjavanje, uzp. đeriz O tur. kertik »uriz, usik« ćertit nesvrš. 1 ° pogledom pratiti, promatra­ ti 2° izviđati, uhoditi; ćerit O ? {uzp. ćirit} ćesa ž v. kesa [Evo ćese di su pare stale, / Evo bUdže kud su ispadale.] O tur. kese < per. kzse ćesar m v. cesar [Umrz ćesar, propade Aus­ trija, tugo moja! Nesta Vrane - nesta ra­ ne, nesta Zita - nesta zita, nesta Karla nesta para!] ćeserl m sb. odpadci, nekoristan višak tvo­ riva koji nastane pri krojenju ili u drvo­ diljstvu O tur. kesir < ar. kasr »sdrobiti« ćeser2 m v. keser ćesken prid. neskl. ugledan, uređen, fin, do­ bro odiven [Nije on bija švraka, koja se paunovzn perjem van; uvzk je Ima svoje i bija ćesken čovik.] O tur. keskin »oštar, že­ stok, jak« ćesurina ž uv. i pogr. od ćesa cićerica ž rid. leća (Ervum lens) O lat. {oči­ to da je došlo do zamine s Cicer arieti­ num, uzp. slani} ćićit se svrš. knjiž. prirodno stajati (samo o kosi); koviljat se [Koso moja, gori mi se ćići, / Nek mi u te gledaju mladići.] cićko m v. ćićun cićiin m ditčačić koviljaste kose, ćićko, uzp. ćićit se cika ž opušak [Bolan ćako, ne bacaj ake po kući, lugara ti prId noson. Evo od jutros tri put san mela. ] O tal. cicca >.>isto«

51

ćirit ćikara ž v. cikara [Svekrvice, nemoj pl'ti ka­ vu, / Razbi ću ti ćikaru o glavu. ] ćiket m šibka praskavca ("dinamita") O tal. cicchetto ciknit svrš. (što, komu) prohtiti se; pasti na pamet, pranit, uzp. dunit [Sad bi ovo, sad ono, nema šta mu ne će aknit. Taman ko zbabnoj ženi. ] ćikuhida ž (čikulada) čokolada [Ovce moje, plandujte u ladu, / Dok ja z dragzn 'iden ćikuladu.] O meks. (nahuatl-jezik) xocolatl »gorko piće« > tal. ciocolata ćiler m v. undžera O tur. kiler < ngr. KcMapz < lat. cella, cellarium ćilimača ž torbica s prikoramenicom, tkana ćilimskom tehnikom (četveronitno, uresba kao u ćilima), ćelimača, ćilimarica, uzp. nakolan, zovnica [Kad se na zornici diza­ lo tflo l' krv, Jure diga ruke i očenaše, a za to vrime neko mu d'igne pečenicu iz ćili­ mače. " E baraba, da je još jedno pOdiza­ nje hflo, diga bi mi i plOsku rakije! " prOšaplja Jure.] O tur. kilim < per. killm ćilimarica ž v. ćilimača ćilit m lokot O tur. kilit »brava« < per. killd »ključ« < grč. KAeie;, KAcioa »ključ« ćilitnjača ž (ob. u nm. ćilitnjače) vrsta pap­ ta urešenih pozlaćenim biljnim motivima, uzp. kukača O v. ćilit ćimilet m neizmimo množtvo (na pr. sitnih životinja), uzp. karapićet [Na raštiku na­ valila mušica, Ima je ko ćimi/eta.] O ? tur. cumle ćindija ž vrime oko polovine popodneva; vrime oko sat vrimena prije zalaza sunca; pridvečerje [Evo, ćindija je, nema sunca Vise o ' dva ostana ] ; velika (miHa) - rano (kasno) pridvečerje; okrenit klipu na -u ukositi kapu tako da šćitnik zaklanja oči od sunca u vrime ćindije O tur. ikindi »druga (molitva)« ćindijaš m obrok imeđu užine i večere za lit­ njih dana Gide se za ćindije) O tur. ikindi a�i »ćindijsko jilo« (tur. ikindi + per. aš »jilo, kuhana hrana« ćindijlišit (ne)svrš. (po)jisti što za ćindijaš [Ajmo mz ćindijašit, do večare ko li žfv ko li mrtav!] O v. ćindijaš ćirit nesvrš. (po-) potajice gledati, viriti (iz zaklona); zuriti, uzp. pilit O ? {uzp. ćertit}

cirkat cirkat nesvrš. učest. od ćirit, učestalo pota­ jice pogledavati, povirivati cirnit svrš. od ćirit, potajice pogledati, zavi­ riti, proviriti [Ako ne viruješ, a tl ćl'rni u pojatu na Badnjak u ponoć, pa š v'idit, da je sve blago na nogan.] ćiro m vlak bivše uzkotračne pruge Ploče (Dubrovnik) - Mostar - Sarajevo [E, lale moja, prInc Verdinad je doša s ćfron od Metkovića do Sarajeva. I nazad, ali mr­ tav.] O ? ćirpo m onaj koji je siromašan, onaj koji ži­ vi u oskudici, siromak; golać, odrpanac; uzp. vukara ] 0 [Kad ćirpo 'ide kokOš, neko je bOlestan - on il kokoš. ] O tal. stirpe »pleme, soj, rasa« < lat. stirps, stirpe ćirpovina ž bida, siromačtvo, neimašćina [Je ćirpovina, ali bOlje se i podilit, nego u svađi žiVi!. Ta 'i Bog je reka čoviku: " Dili se! ", a đavlu: " Grizi se! "] O v. ćirpo ćitaba ž knjiga; izprava, potvrda, spis [Da zna kadija, šta je rakija, ne bi pod jastu­ kon drža ćitabu nego plOsku. ] O tur. kitab < ar. kitab »knjiga« ćitira ž v. pucaj O tur. kztzr ćitiraš m vrsta kukuruza pogodna za prženje kokica, uzp.: brzorod(ac), budimac, crve­ njak, kržulj, mornjak, strnjak O v. ćitira ćivare ž množ. v. civare civerica ž pospr. glava, tintara, šiška, uzp. pača [Nuder ćl'verice brez možđana!] O rum. chivara < rus. kiver ćmić srastI. od hoćemo li ići ćokat nesvrš. (na- se, pO-, iz- ) uzimati hra­ nu kljunom, kljucati [" Ja, t'ice nebeske ni­ ti kose niti ženju. Samo moj kokUruz u Kljenu ćokaju ", govorijo je kletI Blaž. ] ćoknit svrš. od ćokat, kljuenuti ćopat nesvrš. pospr. (pomalo) jisti ćopnit svrš. 1 ° od ćopat 2° ukrasti, sdipiti ćor; ne videć na slipo, ne vidivši O v. ćorav ćora ž 1 ° pogr. ona koja je ćorava [Ćoro jedna, dabogdan ti gavrani oči vadili!] 2° ime ovce O v. ćorav ćora baka v. slipa O v. ćorav ćorav prid. podc. 1 ° koji je slip na jedno oko; koji je bez jednoga oka [Na jedno o­ ko slfp, na drugo ćOrav.] 2° slabovidan '"

52

ć6ća

[Malo ko je vlaijo Ciganina mimita i ćo­ ravo kfme!]; ćorava kutija glasačka kutija u koju su ubacivali krugljice oni koji su glasovali za oporbu, t. zvo Narodnom frontu, za prvih izbora 1 945. godine; na jedno ćorav, na drugo ne vidi ništa ne vidi O tur. kor »slip, ćorav« < per. kur »isto« ćorda ž knjiž. (ob. u svezi brijatkinja ćorda) sablja [Kud god Turčin š ćordom, tud i pratar s torbom.] O per. kard > tur. k/ard ćornimet m nezahvalnik O v. ćorav + v. ni­ met ćoronja m uv. i pogr. od ćoro [Kad ćoronja zastavu nos'i, teško onom ko za njin 'iđe.] O v. ćorav ćosanje sr gin. od ćosat, v. aŠikovanje [Ka­ šalj, šuga i ćosanje ne more se sakrit.] O v. ćosat ćosat nesvrš. (na- se, pro-) v. aŠikovat, uzp.: odpi, silit [Mene moja sv'itovala majka: / " " Cosaj, gledaj, u rUke se ne daj! ] O tur. kose »mužkarac bez brade i brkova« < per. kuse ćoša ž 1 ° kut; ugao, uzp.: nuga, ćošak [Komljen skače iz ćoše u ćošu, / A za njin se beže nastavijo, / Pa za noge " ovna " privatijo, / Komljen trže nogan ispOd sebe / Pa od ćOšu z begon itdarijo.] 2° ugaoni kamen zida; na ćoše kockast [Mlada, b6na, da ti ditetu ne ode glava na ćoše, neka mu, dok je u bešiki, bUde među okrenutin grebenin. ] ; okruglo, pa na ćoše neodređe­ no, nejasno [[/ njega ti je sve okrUglo, pa na ćOše; ni vareno, ni pečeno.] O tur. ko§e < per. kUše, gUše »kut, "budžak"« ćošak m vanjski ili unutarnji kut (na pr. ku­ će), zabačeno misto u prostoru, uzp.: ćo­ ša, nuga, rogalj [Kuni, drag'i, ćoške od as­ tala, / Sam si doša, ja te nisan zvala!] O tur. ko§k < per. kušk ćošalija ž vrsta igle O tur. ko§eli ćošat prid. uglat [ima je veliku, ćošatu gla­ vu, kO da se rodijo kroz vratnice od čatr­ nje.] O v. ćoša ćoškast prid. gotovo uglat O v. ćoša ćo-voč uzv. kojim se tovarna stoka nudka vodom, uzp. voč ć6bit nesvrš. v. ćupit ć6ća ž uži kraj klipa kukuruza (ili kokuruš­ ke), uzp. debla O mIet. < lat. succulare

s

ćUćavac cu.cavac m vrsta graha (raste prizemno), uzp. takljaš ćućmurast prid. malen; nerazvijen ćućukat nesvrš. rid. govoriti glas ć umisto glasa č ćućurit nesvrš. (na-) postavljati tako da se lako može oboriti ili srušiti, ćećurit, uzp.: čuturit, šešurit ćufurli prid. (i pril. ) neskl. koji je nepridvi­ diva ponašanja; nepouzdan, prievrtljiv O v. ćufurluk ćufurluk m rid. svojeglavost, neodgovor­ nost O tuf; kiiforliik (ar. kufr »nevirova­ nje« + tur. -lik ćujla uzv. (ćitjila, ćuvle, ćujle) kojim se go­ ne krave ćuk m v. ćukovac ćukat nesvrš. 1 0 (za-) glasati se poput ćuka [Da Bog da ti u kući ni ćukalo ni pijukalo! 20 (se) (pro-) govoriti se, govorkati se, pronositi se (o glasinama), načuti se [Ćukalo se, da po br-din odaju bradatI. Svak čuja, nIko vIdijo.] ćukenja sr sb. od ćuka, paščad . ćuketiji prid. v. ćukin [Šta, dije srida svf­ ta? E i tl oćeš svaku ćitketiju SIsu saz­ nat!] ćuketina ž pogr. i uv. od ćuka, psina ćukin prid. koji pripada ćuki, pasji, pseći, ćuketiji [Ćukino je da ujde, ako more, a čovikovo da ćliku prokine kamenon. ] ćuknit svrš. 1 0 od ćukat J O, jedanput se oglasiti ćukanjem 20 početi puhati, zazvižđa­ ti (o buri) ćuko m pas (ćukenja mn. sr) [Bog, kad je stvorijo čovika, da muje život o ' dvajespe' godina; čoviku se to učinz malo, pa zajml dvajespe godina ot konja, pa to vrime radi i vuče ko konj, ot ćuke još dvajespe godi­ na - !aje ko ćuka, i od majmuna dvajespe godina - kad SVI od njega prave majmu­ na.] ću-kok uzv. kojim se vabe kokoši, pi-pi ćukoma uzv. kojim se poziva, vabi pas ćukov m uv. i pogr. od ćuko, uzp. kerina, sukerina [Sa svima lA zavadi - nema ni ću­ kova za prijatelja. ] ćukovac m 1 0 ćuk (Athene noctua) 20 naro­ dno glasbalo koje se u proli.će, kad gora

53

ćurak1 propupa, pravi od jasenova prošlogodiš­ njega izdanka; čukavac, ćuk, ćurlik, ćurli­ kuša ćula ž hrpica (na pr. kamenja, kao međašna oznaka), uzp. ćulak ćulaj m kapa od nepredene valjane vune [Culaj se pravija tako, što se vuna valjala debelln oblln drveton i polivala se sapu­ njavan viJdon.] O tur. kiilah < per. kulah ćulak m 1 0 duguljast kamen postavljen okomito kao međašna ili ina oznaka 20 mala kupola; uzp.: ćula, pijavica O ? v. ćulaj ćulat nesvrš. (na-) praviti ćule, hrpice; nas­ lagivati, uzp.: gruđat, kulat [Šta ćUlaš na magare toliko drva, da ne bi ni jačz konj ponija. Jer kenjac, ako ne zna reć, zna leć.] ćulit nesvrš. (s-) primiriti se i šutiti, šuteći čekati ću ma ž hrpa O tur. kiime »kup, gomila« ćumica ž um. od ćuma, hrpica O v. ćuma ćumijat nesvrš. 1 0 samovati, čamiti 20 venuti u bolesti, čumijat, ćumit, uzp.: bortat, ćupit, kujat, kukuvijat, mrtvat, veremit [Ka' dite dobije gilu, samo naka na kreve­ tu ćumija.] O grč. 1CVJ.la. ćumit nesvrš. v. ćumijat ćumur m drveni ugljen; ugljen obćenito [Da ko ćumura prIda nj Mcl, pojijo bi.] O tur. komiir »isto« ćumuraš m knjiž. samokres što su ga pravili kovači O v. ćumur ćunit se svrš. (uz-) v. ćanit se ćupit nesvrš. tiho čekati sideći ili čučeći, uzp. ćumijat ćuprija ž most {ob. za građevinu iznad tis­ naca, klanca; ona iznad vodotoka je ob. most} [Na mostu dobija, na ćupriji izgit­ bija.] O koprU < grč. ćuprijica ž um. od ćuprija, mostić, škulja O v. ćuprija ćupter m hladetinast sladkiš koji se pravi od masta2 O tur. kofler »gusti pekmez od mo­ šta i pšenična škroba u prahu koji se može rizati i u komadima sušiti« ćurak1 m mužki kaput postavljen i obšiven krznom; bunda, kožuh [Nikad ne znaš, ka će ti se ćurak okrenit naopako. ]; siromaškI

54 ćurak v. jugovina J O O tur. kiirk »krzno, kaput s krznom, bunda« ćurak2 m v. pijavica J O ćurdlca ž um. od ćurdija O v . ćurdija ćurdija ž kratki ženski haljetak bez rukava [Mala moja ćurdija te koči, / Moje su te zamirile oči. ] O tur. kiirde »ženska bluza« < per. kiirte »isto« ćureć(ke) prilo tako da se čuči, čučeći [Ne će se meni u kući pitat onI, kofi ćurećke iae poradi sebe.] ćurit nesvrš. čučati [Naše cure po dva siita ćure, / Najile se Trumanove pUre.] ćurkat nesvrš. čučnuti više puta, čučnuti svako malo vrimena [Moj je did puno pu­ ta ćurka po ' turčina, da ga nosI u Mostar, i uVik gov6rijo: " Nit u m6ru mire, nit u turčina vire/"] ćurlIk m v. ćukovac ćurlikat nesvrš. zviždati na ćukavac ćurlikuša ž V. ćukovac ćurnit svrš. čučnuti [Nekad su na dici bile k6še; dite ćume i ostavI ga, di muje zgod­ no, mater lugon pospe i na bUništarici iz­ baci u bunju. A danas u OVIn pelenan jad­ non ditetu gUzica pocrveni ko petokraka, dok mu se mater SItI, da jojje se uneredi/o.]

ćuv ćusegija ž lopatica za žeravu, žarač, ožeg [Ja se mi ću žimitl's Poprati, / Da me baba ćusegijon mlati. ] O tur. k6segi ćuskija ž rid. želizna poluga O tur. kiiskii ću st prid. lip, divan, krasan; uredan, zgodu­ šan [Lako ti je poljubiti ćusta, / Kad se sa­ ma otvaraju usta.] O tur. c;ust »točan, brz« < per. čust ćustek m šp. način skakanja udalj ; iz ćusteka iz mista, bez zaleta, smista [Al to iđu iz mejane turci, / Zametnuše skoka iz ćuste­ ka.] O k6stek »sveza, spona za vezanje nogu konja« ćutit nesvrš. (0-) osićati blizinu čega nju­ hom ili vidom, primićivatt; vrebati (ob. mačka miša, pas lisicu) [CUko privarijo vuka: da mu svoju brzinu, a vuk njemu ću­ tinu; jer da vuk ćuti ko pašče, ništa od njega ostalo ne bi.] ćutuk m 1 ° panj, klada 2° ublaž. čovikov izmet, govno 3° glupan {ČDG: »šćap«, Kad se ljudi mlatioci stave, / Jedrim ćut­ cim oni žito mlave; SKI : »njime se mlati slani gra«; Vinica: »tučak, alatka za mrv­ ljenje hrane ili preradu mlijeka«; ŠU: »punašno dijete«} O tur. kiitiik ćuv m dašak (vitra) [Od očuva m'ilosti ni ću­ va. ]

D dabeter prilo rđavo, loše O tur. daha beter < daha »još« i beter v. beran dabili srasti. pojačnica značenja riči kojoj pridhodi [On mi se naša pIvCft: " Ne viruj­ mo u nebesa, već u Marsa i Englesa " ! Lu­ pOderinajedna, dabili lupOderina!] dabOgdan pri!. dabogda [Dabi5gdan se izi­ jo, doklen se moga dobavljat.] daća ž zajednički obrok sudionika pogreba; podušje, pogrebac, sedmine [Vuhra čo­ vik, brte: sve šta zma, mogli bi mu mrtvač­ kž svati na daći izist!] dagara ž rid. velika trbušasta posuda, zem­ ljana ili od livanoga želiza O tur. tagar­ /dagar »zemljana posuda, sdila« da[ma ž mrlja, trag, ožiljak, uzp. bilig [Zensko tije ko i mliko - i najmanja mu se dagma vIdi. ] O tur. damga < per. temga da(j)idža m ujak [Ka te motika usuče, ne ćeš, momče, bisnit; i dubu ćeš govorit " " valjen isus, dajidža! ] O tur. dayz »isto« daidžić m ujakov sin, ujčević O v. daO)idža da(j)idžIn prid. koji se odnosi na daO)idžu O v. daOJidža dainica ž ujna O v. daO)idža dainičin prid. koji se odnosi na dainicu O v. daO)idža dajanit se nesvrš. 1 ° truditi se, trsiti se; po­ dnositi, trpiti [TrIba se cflž život dajanit. . Ne more bl't svakomu ko je Jakovu. ] 20 dr­ žati se, odolivati, ne dati se [ Vako je se baba CVita cur6n dajtmila: " Ljubi, dragi, koje ti se dadu, / Mene ne ćeš, da it nebo krećeš ".] O tur. dayanmak

dajkIn prid. koji se odnosi na dajka O v. daO)idža daj(k)o m odmo od daO)idža O v. daOJidža dakuće srast!. 1 ° da kud će, što bi drugo 20 pospr. taman posla, uzp. jašta 20 [Dakuće pusto!] dlHac m dionica, dio puta; udaljenost O v. tal dalagma ž knjiž. galama, gužva [ Vedro ne­ bo, okolo dalagma, / Misle momci daje za njžjagma.] O ? tur. aglama, aglama »plač, krika, kuknjava« dalam'it m dinamit O grč. dynamis »sila, snaga« dalečina ž daljina [Kažeš šuplje je pod ne­ bon, pa pravo u Meriku. Dalečina je to, bne.] DaIrnancija ž rid. Dalmacija O lat. Dalma­ tae, Delmatae (grč. L1t:AfJara.z, L1aAfJaraz) »Delmati, Dalmati« < ? alb. djelmt »ov­ ce« dalja ž odmo od daljina (ob. knjiž. ) [Moj dra­ gane u dalekoj dalji, / Uslikaj se, sll'ku mi pošalji. ] damar m živac; žila kucavica; bilo, uzp. gib [igraju mi damari / Ko drva na kamari.] O tur. damar damla ž srčana ili možđana kap [Dl' će se rastat, damla jž trevila! Žena i čovik su ti ko vOda i brašno: kadjžjednon SmIŠaŠ, ne morešjž vz'še odilit.] O tur. damla dan m; - - gOdina dug dan, vrime sporo pro­ lazi; oranja približna mira za površinu zemlje (površina zemlje koja se može u-

danac

zorati plugom za jedan dan); Lucljini -i dani od sv. Lucije do Božića (od 1 3 . do 25. prosinca) [Kakvo vrime bUde na kojl od Lucljini dćma, nako će Mt i u njegovu misecu. ]; veliki -i dani od Cvitnice do uoči Uzkrsa danac m knjiž. odmo od dan, V. danak [Da se pisme napivamo / Da se kola naigramo / Ej, mučna igra / Ej, s'itan tanac / Ej, po vas danac / Ej, i na noć.] danak m knjiž. odmo od dan, danac [ Vala Bogu, prođe danak / i nastade slatki sa­ nak. / Prija nego što ću spati, / mislln Te­ be, BOže, zvati, / da mi budeš u pomoći / i nastajuć ove noći; / da me svaka bida mf­ ne, / da mi jopet sunce sfne; / da ustanen s tflon zdravIn, / da Te sutra bOlje slaVIn.] danaske prilo rid. danas današnjI prid. ; na (u) današnjI dan računa­ jući od danas a) prije sedam dana b) za sedam dana dance sr rid. poklopac kablića, kace danit svrš. odahnuti, malo se odmoriti; du­ šon - priedahnuti, odmoriti se [Bflo je ta­ ko, da po cfll dan dušon ne bi danila. Pa ga tl crka - osta!] dankača ž (danka) deblje životinjsko crivo koje se nadiva dara ž veća suknena vrića O ar. tarb, gIn. od taraba »odstraniti« dasa m jak, naočit momak; momak koji se pravi važan; momčina, uzp.: baraba, be­ ćar, berekin, liska [Eno moga priKO polja dase, / Košulju mu raskinilo prase.] daska ž 1 ° dio drvenoga pluga za prievrta­ nje brazde 2° dio brane na koji se stavlja teret (ob. kamen) [Komu Vali daska u gla­ vi, eno muje na brani.] 3° dio tkalačkoga stana na kojemu sidi tkalja dašćat nesvrš. V. datit dašta 1 ° pri!. naravno, sigurno, nego što, ja­ sno [Bolje je da nestane sela nego adeta. Dašta!] 2° uZV. ni govora, ni u snu, kakvi 3° zašto [Dašta si reka da ćeš doć? {a nisi došao} ] d iit1 m miris, vonj ; zadah [Najbolje je zapa­ lit kadulje i rogača, da vilanci ne bi oćuti­ li dat duvana. ] dat2 nesvrš. (se) otići kamo, upustiti se u što, započeti što, obući što [imala san ne-

deder

56

što malo l6le, / i to malo na škole se da­ lo.] [Sve se cure u kapute dale, / Ne bi li se lakše poudale.] ; - se na zlo zatrovati se (o ozlidi) [ZavI czsta luga i neslana masla i najgora serana ne će dat na zlo. ] [Ljubi, dragi, samo nemoj klati, / iđe zima, na zlo će se dati.] ; - (komu) po nosu udariti (ko­ ga); dlit ruke pomoći [A je ove gOdine rodilo, da se ni unit ne će moć. KompIr, kompIr će dat ritke!] ; ne dat mi se ne do­ pustiti komu da napadne ričima ili inako, pružiti odpor, odupriti se; što mu noge da­ ju (što mu grlo daje, ) najbrže što može (iz svega grla, najglasnije) datit nesvrš. dahtati, dašćat [Upeklo, ovce ne će da pasu, samo se splandovale i da­ te. ] davit se nesvrš. (u-) gušiti se davorij a ž glasbalo [Gusle moje, moje da­ vorije, / GlUvo tije otkada vas nije!] davrana uZV. knjiž. drž' se! , ne daj se! , ne boj se! O tur. davranmak »odupriti se, sna­ ći se« daždenjak m daždevnjak, drždenjak (Sala­ mandra maculosa) [Daždenjak pada iz oblaka {magle} i nije ga sri'tno dirat ili u­ bit. ] daždit nesvrš. padati u gustim sitnim kapi­ ma (o kiši), sitno roskati de uZV. 1 ° nudkanja, podticanja: hajde!, nu! [De priskoči devet dobri konja! / Ako liji, zete, ne priskočiš, / Nit ćeš otiĆ, nit Odniti glave!] 2° kojim se goni tovarna stoka, uzp. ija [Zatvorilo S'ivalja, jer je i kobilu uprega u rejakcijonarne snage protivu sa­ moupravljanja i svega napridnoga. Neko ga čuja, kako vfče: " De Zeka, treba te Kardelj! "] debelina ž debljina debeloguza ž prost. ona koja ima debelu stražnjicu [Jes v'idijo one debeloguze: po­ jila bi kisu Božiju!] debla ž deblji kraj klipa kukuruza, uzp. ću­ ća deca ž decilitar O lat. decem + V. litra deder uZV. (dedera, dedera; 2. osoba mn . : dederte, dete; drugi se slog rabi i kao na­ vezak - umetak u imp. oblicima: jamider, jamidermo, jamiderte) kao imp. pojačnica: hajde!, de! [Sfne, svakom gilmazija tdIje ...

dedo

četeri, a tebi evo šesta godina. Deder tz pimi motiku i - na njivu!] dedo m rid. did degenečit nesvrš. (iz-) udarati, tući, mlatiti, kevat 20 [Priča mi je did, ne Wo mu duši teže, kako su ga u Ćelovini degenečili. ] O v. degenek degenek m 1 0 batina [Pitaju me, d'i mi je de­ gfmek, aja ćer ne bijem, ženu ne smijem.] 20 pljuska, udarac [Suti, mall, da ne bi de­ genek užina!] O tur. degnek »batina, bati­ nj anje« deka ž 1 o dekagram 20 množ. (deke, deke) bonovi s pravom kupnje određene količi­ na niekih proizvoda u ograničenoj potroš­ nji nako� Prievrata 1 945., uzp.: kvarti, tačkica [Sta je ovo, mlika ti materina! Svi navćtlili: oćemo u Rapu!, oćemo u Rapu! Trsta ti, ko da se tamo deke dile!] O grč. »deset« dekat nesvrš. tirati, goniti (ob. konja) vičući »de!« [Ma lin, za majku Božiju! Triba će ga dekat i kad se it raj bUde itlazila. ] deklo sr rid. poklopac [Ništa Tz'pše ko kad s bronzvfna digneš dekla: miliše kitpus, mi­ liše meso. A meso ti se 'ilo samo četvftkon i nediljon. Ako ga je hflo.] O nim. Deckel »isto« deknit svrš. 1 0 od dekat, uzviknuti jednom »de!« 20 udariti, mlatnuti, uzp. đekat [Kad san bija miUašan, deknila me kobila no­ gan u bedro; i danas ga očujen za svake promine vrimena. ] dekovat (se) svrš. sakriti (se), prikriti (se); pokriti (se) O nim. decken delendeka ž vika, buka, galama, gužva, me­ tež, vrtutma; dernek, zabava [Bija je takI, dođi u mejanu, zapovizi delendeku, a un­ dan - bište, nage, usra vas guzica.] O ? delentat nesvrš. brbljati, petljati, koješta (br­ zo) govoriti (pričati), dentat, uzp. laprdat O ? {tal. dilettare ne odgovara značenjski; možda tal. dettare »dire parola per parola quello che deve esser scritto« < lat. dicta­ re; RMH ima blizkoznačno se deletat »pokrenuti se, požuriti se«} delija m silovit čovik, junak [Konja jašz po moru delija, povezla ' se po ld-šu galija! Zaštektaše dva rta sadita, potirali dva pe­ čena zeca, čekaju JZ dva ćor tur. dukyan duda ž stabljika kukuruza {kod niekih i du­ hana, te pero luka} , uzp. korenica [U Dri­ novcln živitije zgOda, / Dude drva, a Kre­ nica vOda.] O ? V. duduk dudat se nesvrš. rid. V. gruvat2 se dudit nesvrš. ukočeno, nepomično stajati ili siditi [Sva mu braća radišna i valjala, a on se nasloni na dfžalicu motike i vise na­ ko dudi nego što kopa. Ja, u svakom braš­ nu Ima meklnja. ] dudlit nesvrš. rid. dojiti, sisati dUduk m blesan, glupan, tikvan [Udala se tuka za duduka, nit u tuke ruva, nit u du­ duka krUva.] ; uz duduk - n'iz duduk loše, neznalački {govori se za onoga tko loše piva} O tur. duduk »svirala« dudukat nesvrš. pospr. pivati O V. duduk duge ž množ. jedna od igara u igri pitanja, naizminično bacanje u vis i hvatanje dva piljka, tako da nikad nisu oba u ruci, pro­ mećaljke, v.jednonjci dugljI prid. kamp. dulji [Nisan znala, da se Titinica nako p6jmila - šIra, brte, nego duglja. ] dugijina ž dužina [Ko zgnječl šGkan sIrovo kokošije jaje po dugljini, more se reć, da jejak. ]

dugljit dugljit nesvrš. (iz-, 0-, pro-) duljiti, dužiti, produživati [/ šta bi ti Vise dugljijo: zviz­ dan užega, oće oči iskočit, a ono nas mike gladne i jadne potralo u koloni od BrOda prama Tuzli ... ] dugovit prid. koji će dugo živiti (trajati), dugovičan [Pnitre, nisan ti dugovit, dajder ti meni popudbinu. ] dugulja ž vrsta smokve duja ž dvojka, dvica [Donija ja svidočćm­ stvo kući, pogleda ga ćaća, ka' tamo - ako nije duja, je jedinica. Undanje ćaća gusli­ jo: " Ocine ti ko sporska prognoza, / Da fi Iman, čuva bi mi koza. "] O ven. do »dva, dvojka« < lat. duo du(j)isat se svrš. dosititi se, domisliti se, shvatiti; zaključiti, uzp.: avertil se, uvrštu­ ljit [prOšlo je puno vrImena, dok se nisan dUjisa, ko mi čorbu pod opanke pOdlije.] O tur. duymak »osititi, osićati« dukatarka ž knjiž. (ob. pc;spr.) ona koja ima dukata; bogatašica [Ajde, dragi, curi dukatarki / Pa ispuni želju svojoj majki.] O lat. dux, ducatus dukatić m knjiž. odmo od dukat [Šta će meni dukatići, nane, / Dukati su moje oči vra­ ne?] O v. dukatarka duknj la ž ublaž. duša (u zaklinjanju) [Znaš li tf, pametnjakoviću, di je srida svfta? Bezbeli da ne znaš. E tamo di čovik stojl. Je duknje mi!]; -e ti v. duše ti dillac m pisak na gajdama, puhaljka [Ne mo­ re se, moj Pilipe, / ni u dulac, ni u d'iple!] duhiga ž (mn. dulage, dulagije) suvišna stvar, igračka; množtvo raznih stvari O ? dulap m ormar u zidu (s policama, ob. bez vrata) u kojemu se drži posuđe, niša, do­ lap O tur. dolap < per. dulab »isto« duliba ž duboka draga, jama O ? dulum m mira za površinu zemlje (1 000 m2) O tur. donum dulumaža ž broj duluma na niekoj površini O v. dulum dumača ž veliki dolac, rupa ili draga duman m zamišljenost; stanje onoga koji ima briga, koji je shrvan brigama O tur. duman dumat nesvrš. (pro-) (dumat) dubok� raz­ mišljati; zaključivati, domišljati se [Cuvan ovce i sidim na panju, / / sve duman u ka-

70

dupllI

kvan san stanju.] O got. doms »sud« dumina ž (ob. u mn. dumine) laž, neistina; glupost; valjat dumine govoriti gluposti; lagati, petljati [Nije ona ni rUžna, ali kad počne valjat dumine, i gUmenu gusku bi u­ dušila.] O ? v. dumat dundara ž bilo kakva (stara, razpala, skle­ pana) peć iz koje na sve strane dimi, uzp. bubnjara, {RGMK: dundara »oblak ku­ mulus«} [Mala moja ko dundara puši, / A u školijedinice sušl. ] O v. dundarit dundarit nesvrš. (za-) 1 0 dimiti,'jako goriti [S ognjišta dundari, dica se natiskala oko­ lo, ciganijln po nogan, a strfna Pera poče otezat: " Sveta Kata - snfg do gnjata. "] 20 pušiti O tur. dumdar < per. dumdar »koji drži rep« ili v. tandara-mandara {Pougar­ je: zadunduliti »zapaliti cigaretu«} dunđer m rid neotesanac, mudrac, zlobnjak O tur. dulger »drvodilja« dunija ž narav [Ne valja mu dunija.] O ? {tal. donneare »zabavljati se, ljubovati« > dunijati se ne odgovara značenjski; u RT je đunija, pa tamo i izkonoslovlje} dunkelast prid taman, mračan O nim. dun­ kel »isto« dunit svrš. udariti u glavu, pasti na pamet, uzp. ćiknil [Njemu dunilo i upisa se u Partiju. BOže, oslobOdi, ko da mu je švra­ ka možđane popila!] dunjalučklI prilo i prid 1 0 temeljeći na iz­ kustvu; izkustven 20 lukavo, licemimo, priepredeno; -ii škOla škola života; lice­ mirje [Pusti ga, bOlan, dunjalučku školuje tojI završija: vuče te za nos, a tf mistiš, da te vodipOd riiku.] O v. dunjaluk dunjaluk m rid (dunja!) svit; narod [Na ovom dunjaluku UVIk Vise neznanja nego znanja, Vise tame nego svl'tla. ] O tur. du­ nyalzk < tur. dunya < ar. dunya »ovaj svit« + tur. dom. -lzk dupčić m um. od dub duplat nesvrš. (pri-) v. dvojstručil O lat. du­ plus (uzp. diple) dupllI prid odr. v. dvojstruk; -o golo pogr. (dosl. »stražnjica«) ništa [Džaba je Mati­ nica posle Pr10kreta pIvala: " BOže mUi, šta se ovo radi, / Duvan čupa, a pamuk se sadi! " Jopet su sadili pamuk, a od pamu­ ka dobili duplo golo.] O v. duplat

dur

duvanjište

71

dur uzv. knjiž. stoj ! , stani ! , smiri se! (o ko­ njima) [Dur kobilo, Kulen-bega mlada! / Ne dvorila svoga gospodara, / Već dvori­ la Komljen barjaktara!] ; doša dur guzici nastala velika potriba, došao krajnji rok, postalo tisno O tur. dur < durmak »stajati, mirovati« du.rat nesvrš. (iz-, od-, pri-) l ° trajati [To jest studenoga na 23, na svetoga Klemen­ ta počinje zima i dura 91 dan do 2. velja­ če, jer tada počne primalitje i dura dana 92 do 25. svibnja. ] 2° izdržavati; podnosi­ ti, trpiti; dok dur - dur dok traje - traje, sve dok traje O tal. durare < lat. durav prid. spor, polagan [Kako to duravo radiš, valjalo bi te po smrt poslat.] O v. durat durećan prid. koji se sporo troši ili haba, iz­ držljiv, odporan; trajan [Kvas ranI petoga a peć desetoga. Kvas poveća kruv, a IS peći je korisnijI, čistijI i durećnijl. ] O v. durat dušla ž stanovnik; čeljade [E, nekad je 6v­ den živila na stotine duša; danas samo podikoje krezubo i nijedno brezubo.] ; mu najdraže mu [Teško kopat, a rakija du­ ša, / Jadan ti je ko je nije kuša!]; duša od čovika jako dobar čovik, dobričina [Duša od čovika, ne valeć mu sela. ] ; drage -e mime duše; dušnje ti ublaž. duše ti, duk­ nje ti; dušu u se ušuti(ti) se, pritaji(ti) se; na moju (jedInu) dušu kletva: grih na moju dušu, duše mi [Srl'tnom umirii žene, a ne­ sritnom krave krepajii. Jesu, na moju du­ šu!] ; nedobijena duša duša umrloga koja nije našla vični mir, duša koja luta; ne valja duše gubit ne valja grišiti (ob. slaga­ ti, komu nažao učiniti) [- Ne valja duše gitbit, sfnko. - Nisan ja !aga, velečasnI. Nevoljaje lagala.] ; po duši iskreno, pravo, pravedno; ujtit -i misto učiniti kakvo dob­ ro dilo dušak m 1 ° kratko vrime, trenutak [Stanider jedan dušak, da ti nešto kdžen - reče čO­ banica drUgoj, nakon što su efll dan zajed­ no čuvale ovce. ] 2° vrime u kojem se obavi dio posla; mivrat, mah [Kakva je to ljudeskara bila: šta je njemu bflo en onI dolac o' dva duška uskopat. A pojist pUre! E, to ni ne pIta}.]; o' duška u jednom nav­ ratu, u jednome dahu, odjednom; naiskap

[Dođe Srl'ćko Stl'panović na Vranić, vrUć ko šporet, klOknii pivu o ' duška, otpiinii i reče: E sad bi se i z bukvon porvaj "] dušekat nesvrš. kleti se dušom dušIn prid. ; dušina ti mista blaga kletva dušit nesvrš. (iz-, na- se, 0-, pO-, pri-, u(se)) l ° daviti, gušiti 2° (se) utapati se, to­ nuti [Da se dica ne bi dušila, plašili su ji žaban zapuvačan, koje zapiinii svakog, ko se primakne vodi. ] 3° prien. dosađivati (pitanjima, govorom, pričom) duvak m l O mladenkin svadbeni veo [Oj di­ vere, paunova perje / Pozlciti nam duvak na divajci; / Il pozlati il ga natrag vrati.] 2° pokrov na piti od tanka tista, kolopit­ njak, uzp. jupka 3° jilo od pšeničnoga brašna slično mlincima O tur. duvak duvan m; nosit - ublaž. krijumčariti duhan, uzp. uzbrdo [Jesi li se umarija, sfne, / No­ seć duvan priko Vran-planine?] O tur. du­ han < ar. du/:tan duvandžija m (duvimdžija) 1 ° onaj koji se bavi uzgojem duhana 2° onaj koji krijum­ čari, nosi duhan uz brdo, uzp. škija [Ne bi blja duvandžija da ovdolen do Bugojna ne pozna svakI put i svakii oputinu, svakU draču i svakii bUkvu, svakI kamen i svakI bUs. ] 3° knjiž. onaj koji puši duhan; duva­ njar O v. duvanit + tur. dom. -ci duvanina ž uv. i pogr. od duvan [Jami malo duvanine, zapali i kadi tamo di je zmija žicnila. ] duvanit nesvrš. (za-) pušiti [Teško je diva­ nit, a ne duvanit. ] O tur. duhan < ar. du­ !lan »dim; biljka duhan« duvankesa ž v. kesa ]o [Jutros mi crna mačka prisIče put, zna san, da će mi se nešto trevit: eto izgitbi negdi duvankesu!] O v. duvanit duvanjak m v. duvanjište [Pfše meni sa Ze­ lova Jaka, / Da mi ne će kopat duvanja­ ka.] O v. duvanit duvanjar m v. duvandžija duvimjarskI prid. koji se odnosi na duva­ njare [Čuvaj, Gospe, duvanjarskog stana, / Konjskog, Bara, Čvrsnice i Vrana. ] O v. duvanit duvanjište sr (duvanište, duvanIšte) njiva na kojoj se sadi duhan, duvanjak O v. du­ vanit "

l duvanjka duvanjka ž autobus (pruga) koji je prome­ tovao između Duvna i Mostara, uzp.: imoćanka, livanjka, pošta, splićanka duvanjkuša ž vrsta kose kovanice O Duvno, Duvanjka duvanjsklI prid koji se odnosi na duhan, koji je od duhana; -il kutija džepna kutija u kojoj se drži duhan (i papirići), uzp. du­ vankesa; -il stanica v. dogana [Oj divojko, moja do zorice, / Od zorice - duvanjske stanice.] ; -il igla igla kojom se nižu listovi duhana na konapu, uzp.: čevalduša, opan­ čara, pletitki, samarica, suiglica, šivatka, vezitka; -e grablje v. grablje O v. duvanit duvar m rid. zid [Dotra dIra do duvara. ] O tur. duvar < per. diwar duzenit nesvrš. podr. (0-, raz-) ulipšano i nadugo pričati; kititi [Kleti Križan Kožul iz MamIća zna je o svačen pričat, nije du­ zen ijo, svaka mu je na mistu bila. Što bi očiman v'idijo, rUkon je napravijo, a drve­ nI plUg n'iko nije zna načinit ko on.] O tur. dilzen »sredstvo ulipšavanja, nakit, ures; ugodba glasbala« duzija ž v. postata O tur. dilzmek {ZI: duzi­ jati »nizati, redati«} duzIna ž rid. tuce O tal. dozzina dužva ž jedna od dviju polukružnih dasaka koje čine poklopac dubine 2 0 dvlidnI prilo srasti. dva dana [ČinI mi se, ni­ smo se v'idili ima dvadnI, a on će ti meni: " Dl si, nisan te v'idijo ima ciganska godi­ na!? "] dvaes(t) broj dvadeset [Za čovika kdžii, da je do deset godina anđeo, do dvaest - go­ Iiib, do četeres - paiin, do pedeset - lav, do šeset - kamila, do sedandeset - zmija, do osandeset - crna zemlja. ] dvaneska ž dvanaestica dvanes(t) broj dvanaest [Naše selo udarnič­ kI radi, / Deset cura - dvanes kopiladi.] dvatrI broj srastI. više od dva, a manje od tri; između dva i tri; ili dva ili tri dv'ica ž oznaka kakvoće kupovnoga pšenič­ noga brašna dvo banka ž novčanica ili kovanica od dvi banke O v. bančić dvOdinarka ž kovanica od dva dinara [Ja sr'itan rečen materi kako san u šušnju na-

72

dvotorba

ša dvOdinarku, onii od aluminije. Kaže o­ na: " Šta ćeš, kad si rođen pod sritnon zvizdon. Samo 'imaj opaz, da je v'itar ne odnese. "] dvOduplI prid odr. dvostruki O v. duplat dv6galo broj dva u brojitbi stoke, v. jednogalo dvogoče sr domaća životinja stara dvi godine dvogola ž rid. v. dvogoš dvogoš m rid drugi udarac po klisu 2 0 u igri klisa, dvogola, uzp. jegoš, tragaš dvogotkinja ž dvogodišnje žensko mlado (ždribe i sl.) dvoguz m šalj. v. dvolitar dvojstručit nesvrš. činiti što dvostrukim, udvajati, duplat dvojstruk prid dvostruk, dupli [Ko pzva svete pzsme, dvojstruko mall.] dvokat m odvitnik [O Božiću i o Svetoj Ka­ ti, / Naše žene postanii dvokati. ] O lat. ad­ vocare »prizivati, dozivati« dvolitar m boca za dvi litre tekućine, dvolit­ ra, dvoguz, uzp. birtaš [KolikI ti je tojI dvolitar, matere ti! Đava me odnijo, ako u nj ne more stat trf Titra vina!] O v. litra dvolitraš m v. dvolitar dvolitreni prid koji se odnosi na dvolitar O v. litra dv6njak m dva srastla ploda (na pr. šljive) dv6njci m mn. (dv6nje ž mn.) jedna od igara u igri pitanja, v. jednonjci dvopolac m (dvopol) ćilim (gunj ] 0) sastav­ ljen od dvi pole3 dvor m (ne)ograđeni prostor izprid kuće; dvorišće; pridvraće, pridvratište, uzp. ob­ log; na dvor (na dvoru) van (vani) [Šta nan se trevI ječer, za mila Boga! iznlli babu na dvor, da je maza sunce ćane, u te mire 6vca slomila nogu, mf zaboravili na babu i bome nan ostade cflii noć. Malo joj se sriša po kosi ujtilo.] ; ić na dvor vršiti nuž­ du; rajskI dvori raj, kraljevstvo nebesko dvorul prid dvorišćni, vanjski (zid, vrata i sl.) dvoruica ž trava koja prietežito raste po dvorišćima dvotorba ž knjiž. dvi torbe spojene u jednu, koje se . priebacuju priko sedla; bisage,

dVclvrića

dvanjke [Šta mi je to i to: Dvf koze, jedan vrat?]

73

dVclvrića dVclvrića ž vrića velika kao dvije obične, velika vrića

Dž džabaleblirović m knjiž. onaj koji bi jio, a ne bi radio; linčina, neradnik, danguba, gotovan, džabožder, uzp. guzičar, uzp.: brajković, dragović, govnović, majković, nepoznanović, svojković, tabanović [Dža­ balebaroviću je najmrže kad se kaže: Ne­ ka večare s trUdon stečene. ] O v. džabe džabaluk m I o ono što je bezplatno ili uz vrlo nizku cinu; jeftinoća 2° život bez ra­ da [l Srbi sad tanje seru, otkad nema dža­ baluka. ] ; džebana, uzp. gega O v. džabe džabe prilo (džaba) 1 ° bezplatno; vrlo jefti­ no, bajdalije, mukte [Kad se budu ženile barabe, / Bl' će vina i rakije džabe.] 2° uzalud [Džaba je, ne more vrućina sa­ gnjlt.] O tur. caba »bez plina« džabožder m knjiž. V. džabalebarović džada ž 1 ° kolni put 2° šetališće, korzo, uzp. šetat l ° O tur. cadde < ar. gadda džamRdan m vrsta prsluka [Dok je tUrčin 'ima vlast, nisi ti moga nosat bOje koje oćeš. Jedan katollk obuka crljenI džama­ dan, pa ga zamalo nisu ubili.] O per. ga­ madan > tur. camadan džamonja m onaj koji je traljav, nespretan, neuredan O ? džava m ublaf od đava (u kletvama i psov­ kama), uzp. čava, đadra,java, njava, šava [Stotinu te ijedan džava odnijo!] O v. đa- . va džebana ž V. džabaluk [Nema džebane! Na­ vuci, pa stuci. ] džebav m V. dževap [Ko će tomu džebiiv dat!?]; triba ić (otišii) Bogu na na samrti -

je (umro je) [Otkad zna za se bljo u Partiji, a sad tr'iba ić Bogu na džebav, pa pita komšiju Miju, bi li zva pratra. A Miji do šegačine i kad se umire: " Ma nemoj, Luka, kad nisi dosad. Izdržijoš mato! "] džemadan m V. džamadan džemperina ž uV. i pogr. od džemper O eng. jumper džemibet m poganac, nevaljalac, spadalo (ob. o dici i mladeži) [Marijan kaže, dp ga nevista pazI i tetOŠI ko ćz'r na guzici. Staje dženabetu pato na pamet!] O tur. canabet < ar. ganaba »nečIst nakon spolnog obće­ nja« dženerika ž rid. džanarika, džengera, V. zerdelija O tur. can erigi < per. ganerik < gan » duša« + erik »šljiva« džengera ž rid. V. zerdelija džerima ž (sporazumno utvrđena) odšćeta [Na ždribe nema džerime.] O tur. cerime < ar. garima »odšćeta; krivnja« dževap m (ob. u svezi: učinit (dat) dževap) milosrdno, plemenito dila; vraćanje ćudo­ redna duga, džebav [Sevap ti je dževap nekom učiniti.] O tur. cevap < ar. gawab džever m I o V. vrž 2° knjiž. kovinasti ukras na drvenim pridmetima (puška, lula) O tur. cevher < ar. gawhar »dragi kamen« dževerast prilo vržljiv {RGDZ: dževerli »pun snage, sdravlja«} O v. džever džidža ž 1 ° ures, nakit 2° ženska osoba koja se mnogo urešuje O V. džidžat džidžat (se) nesvrš. (na-) urešivati (se), kiti­ ti (se), gizdati (se) [Zorka se cilU večer

džigarica1

maže, češlja i džidža, a malljoj brat govo­ rž: " Mačka se umžva - neko će doć! "] O tur. cici džigarica1 ž; bila - pluća [Nastavnica Anica tomačI dz'ci, kako je kisejonžk otkriven 1874. gOdine. - A kad je undan otkrivena bila džigarica - pita Dzfndzul is Koloba­ rića D6ca. ] ; crna - jetra [Doša dragž i do­ vejo ćUku, / Obojica džigaricu vukU. ] O tur. ciger < per. giger džigarica2 ž prien. odbijenica udvaraču ili proscu, košara žarg. [Nije majka rodila Mz'licu, / Da je meni dala džigaricu!] O v. džigarica1 džin m rid. (ob. u mn. džini) duh; zloduh (vrag, đava), đin O tur. cin »isto« < ar. ginn džobdla ž trup, truplo; tilo; oblik, građa tila; đobda; bOlI me - bole me leđa, bole me kosti; dobre -e širokih leđa, širokih sapi, jak, razvijen, džobdeli O tur. govde »isto« džobdeli prid. neskl. jak, razvijen, đobdeli, dobre džobde O v. džobda + tur. dom. -li dž6ka ž kratak navezeni prsluk od sukna ili čoje, bez zaputčivanja, koji seže do iznad pojasa, uzp. đilet [Paše mi ova dž6ka, vIre ti, ko da san se radijo u njoj.] O tur. 9uka, 9uha < per. čuba »čoha« džlJUin m I O čovik koji ima velike udove (ruke, noge); velik, razvijen čovik 2° (džolan, čolan) nadkolinična kost O tur. colan džOlast prilo koji je visok, koji je velik a ne­ sgrapan (o osobama), uzp. nešesan O V. džolan džlJlonja m čovik koji je džolast O V. džolan džombosat se (ne)svrš. rušiti se, urušavati se, propadati; srušiti ( se), urušiti (se), pro-

76

džumbusat se

puntat se [Ostavljan te seto malo, / Da Bog da se džombasalo!] V. džombosija džombosija ž provalija; ponor; velika jama, propunta O tur. conbe < perz. gunbe < gunbžden »micati se« dž6tavica ž vrsta brojke sa znakovitim pri­ pivom tange-lange O ? dž6tat nesvrš. 1 ° (ob. pospr. ) pričati, kazi­ vati, pripovidati 2° pivati džotavicu džuberkanje sr knjiž. pričanje, pripovidanje Džudija m IvO pogr. ŽidovJu bibi, smislu, u Izraelu), Zudija, uzp. Ciputin [Ja imala jednog sina, / džitdije mi dolaziše, / pa mi sfna ukradoše, / zlatnu krUnu skidivaše, / a trnovu nametaše.] 2° (džudija) nevimik O mIet. zudio > Žudija > (ž > dž) Džudija < lat. judaeus < Jehuda (4. sin patrijarha Jakova) < babilonski a�irski ja udu »koji je hvaljen, slavan«; V . Ciputin džudžan m zvir iz porodice kuna, tvor (Mu­ stela putorius), samser [Džitdžan se more provrIt kroz najmanju budžu u kokošinjak i sve kokoši podavit.] O tur. cuce »osoba nizka rasta« džugor m govor, razgovor ili graja koja se čuje, ali se ne razabire, uzp. gagolj [Pro­ budi se beg Sok6loviću, / I oćutI džugor u avliji. . . ] O tur. 9aglrmak »galamiti, vikati« džugorit nesvrš. govoriti, razgovarati; go­ voriti tiho ili u uho da ini ne čuju [Njf dvf džugore li ga, džugore. Da žm ne bi štogot u rogiju ostalo.] O V. džugor džula ž V . budža O ? džumbus m (džumbus) sbrka, nered, graja, svrtloga O tur. cumbu� »šala, veselje« < per. gunbiš »kretanje, mahanje« džumbusat se nesvrš. činiti džumbus O V. džumbus

Đ đadra R jd. m ublaž. od đava (đĆldra, đĆld­ ru, đĆldrom), uzp. čava,. džava, java, njava, šava O v. đava đakonija ž probrano jilo, slastica; sladkari­ ja, poslastica [Odman sluge kavu doneso­ še, / A za kavan žeženu rakiju, / Za raki­ jOn svaku đakoniju.], uzp. izmina O grč. (jw.1(ovia »podvorba« đava m I o vrag, šejtan [Teško onom koji žene nema, a još teže, ko se z đĆlvlon sve­ že.] 2° pojačnica nična izkaza, vir. skra­ ćeno od đavliji" u značenju: ni, niti, niti jedan jedini [Ove godine ko je usija, štogot će, a ko nije, ne će đava zrna - go­ varilaje baba na sušnoj gOdini. ] ; uzp. ča­ va, džava, đadra, njava, šava O grč. (jla­ [JoAoe; »ocmjivač« đavlekat nesvrš. rabiti rič đava u psovkama i kletvama, vražekat [Ne đavlekaj, njava ti jezik atkinijo, ko i oće!] O v. đava đavleknit svrš. od đavlekat, uporabiti rič đava u kletvi ili psovci [" Đavlekneš li 'ikad vIše, jezik će ti se osušit ", plašila me baba, pa san tr-pija. Ko će brez jezika ži­ vit, đava ga Odnijo!] O v. đava đavlica ž đavolica O v. đava đavlijI prid. 1 ° koji pripada đavlu, vrazJl [Ljuckl je sagrišit, ali je đavlije na griju ustrajat.] 2° živahan, neobuzdan; zločest O v. đava đavlonja m čovik na sve sprieman, vrago­ last čovik, spadalo O v. đava đavoluk m I o obist 2° nestašno st, vragolija 3° doskočica, smicalica O v. đava + tur. dom. -bk

đekat nesvrš. (iz-) grubo udarati, tući, uzp. deknit đel(i) uzv. knjiž. hajde ! dođi! [Lipo ti je u mom kolu, / đel divojko, đel dušice, / đeli mak meni na rUku!] O tur. gel imp. 2. l. jd. < gelmek »doći« đem m kovinasti dio uzde koji se stavlja ko­ nju u usta [Pustija i uzde i đemove.] O tur. gem < per. ligam đemija ž vrsta lađe; lađa, brod [U Barku, kod vr'ila Lištice, 'imaju kuke, za koje su se đemije pripinjale, kada je 6vden more bf­ lo, ali jim niKO ne more prfć.] O tur. gemi »isto« đime prilo 1 ° opet, još 2° osobito, izrazito 3° V . kođene O tur. gene (yine) »opet« đendar m rid. oružnik, žendar [Jokula na­ trali priKo polja đendari stĆllno vfčuć: " " Stojl Stoj! ... - "" Stanite, roga ti, vl, kad vas niKO ne ganU , odgovarajln Jokul. ] O fr. gendarmerie đerdan m niza oko vrata, ogrlica, ogrlje [Teško pušci u strašljivoj ruci, / i đerdanu na babinu vratu, / i ditetu na didovoj m­ ci!] O tur. gerdan »vrat; ono što se nosi oko vrata« < per. giirdiin »vrat« đerdančić m um. od đerdan O V. đerdan đerdek m rid. soba za prvu bračnu noć; lo­ žnica O tur. gerdek < per. gerdek »mali ša­ tor« đerIz m I O jarak, prokop (za navodnjavanje i sl.), uzp. ćertek 2° odvodni jarak (iz staje za osaku, iz kuće kad popliva), uzp. jaz­ mak 3° rubna brazda njive koja zaplije; uzp. vaša O tur. geriz < per. karlz

đezma

đubrit

78

đezma ž (đezva) kruškolika posuda za ku­ hanj e kave; kavenjak O tur. cezve »isto« < ar. gad.wii »glavnja, luč« đezmica ž um. od đezma O v. đezma đidija m osoba (ob. mladić) sa svojstvima obišenjaka, spadalo; živahan mladić; oso­ ba koji izaziva divljenje ali i priekor [Jesi 1 ', drligl, ikad moru sadija, / jesi l ' onu rUmen-ružu vIdijo? / Anako je moje lice, đidijo. / Jesi l ', drligl, ikad moru sadija, / jesi I ' onI sl'tan biser vIdijo? / Anakl su moji zubi, đidijo. / Jesi 1 ', drligl, ikad moru sadija, / Jesi l anu zeten-jetu vIdijo? / Anake su moje kOse, đidijo!] ; kUrva ni­ kogović; pustolov; varalica O tur. gidi < per. gldi đido m odmo od đidija, kršan momak [Da si zdravo, mlađan knjIgonaša! / Odaklen si, ot koga li grada, / D6klen si se, đfdo, po­ trudijo?] O v. đidija Đikan m podr. Srbin, uzp. gedža [Dotra jli tamo na meniju iza Stoca " Merđu ", velln da ga prodan. Priđe nekakav Dikan i pfta, pošto je. " Šes Iljada! ", velln jli, maraka, je li. E večno će, bre, da bude tvoj! ", re­ če on, treba mater, i ade. ] O ? đikanovac m opanak načinjen od vanjske gume kotača motornoga vozila, uzp. Di­ kan đUet m V. đilo [Da si, drliga, kono zrno pro­ sa, / JIi bi tebe u đUetu nosa.] đUo sr prsluk (koji se zaputčiva, kao dio su­ dobnoga odila), đilet, uzp. džaka [Moj se drligl vlill da UŽIva, / DUo stere, kapon se pokrIva.] O eng. gilet din m v. džin đinđa Ž ona koja se đinđa, uzp. džidža O V. đinđat đinđat (se) nesvrš. urešivati (se) staklenim zrncima (mrđelicama); kititi (se), dotira­ vati se O ? (mađ. gyongy »biserovo zrno«) đ'inđiir m knjiž. biser [Na njemu je zvono ot suvoga zllita, / i u zvonu devet jezičaka, / i u zvonu zrno đinđurovo.] O ? V. đinđuva đinđuva Ž rid naušnica, ušnjak, menđuša; biser, mrđelica O mađ. gyongy dip m terensko vozilo, džip, terenac O eng. jeep đipat nesvrš. V. đusat dip(n)it svrš. od đipat, skočiti; sisti naglo -

"

zavalivši se [Glejan tamo na televiziji, ko­ liko onI đipne i jopet se na noge dočeka i to na snigu. Svašta ti ćeš, Gospe moja ot sedan žalostI!] điran m uresni cvit, geranij, muškan, muš­ katin [Oj Drinovci, da ste seta moje, / Go­ jili bi điran pllive boje.] O tal. geranio đirli prid neskl. nakićen, urešen O V. nađirat (se) đobda ž V. džobda đobdeli prid nesk!. V. džobdeli đogara ž 1 0 ime kobile 20 pogr. koja je već velika, odrastla (ob. o ženskim osobama) đogarast prid neskladnih tilesnih razrnira, nesgrapan; debel i nizak; nešesan đogat m bilkast konj, bilac, bilaš, đogo, đo­ gin [ivan ronI suze niz obraze, / Žli mu brata, žalije đogata. ] O tur. gak at < gak »plav, svitle boje, bistar« + V. alat đogin m V. đogat [Kad ugleda krvava đogi­ na, / A na njemu bl'njadžije nema, / Odma sejejQdu dositila.] O v. đogat đogo m odmo 9d đogat [Slim se đogo po av­ liji voda, / Okriće se i tamo i lima, / BGš ko neva skoro dovedena. ] O v. đogat đoguša ž kobila bilkaste boje O V. đogat đoja prilo (đaja) v. kođoja đol m blato, kaljuža, glib [Cflu noć Ifla ko is kabla. Di god zgazlš - đo!. ] O tur. gol »je­ zero« đoko m ublaž. prost. mužko spolovilo, uzp. čuna, kita, kurnjac, potriba, resa, šurnjac, turac [KolikIje đaka u obada, / Kat pOće­ rajunicu Iz lada.] đomle sr V. đumle đotka ž pospr. (đota) 1 0 stražnjica [Otkad · sidiš na tom tronošcu, mogla bi ti đotka progorit. ] 20 V. šota O tur. gOt »stražnjica« đubar m gnoj, gnojivo [Džabe je đubar snfgom pokrivat.] O tur. gi1bre < grč. /c07fPOC; đubreluk m V. đubretnjak đubreško m pogr. pridivak mužkoj osobi O V. đubar đubretnjak m misto na koje se izbacuje stajski gnoj, đubreluk, đubrinjak O V. đu­ bar đubrinjak m V. đubretnjak đubrit nesvrš. (na-, po-, za-) 1 0 (u- se) gno.

đubro

jiti 20 prost. govoriti najgore prostote O v. đubar đubro m knjiž. v. uspara ] 0 O v. đubar đugum m I O midična posuda za vodu [Oj đugume, moj bakreni sude, / Drži vOdu dok majstori odu!] 20 kruškoliki privisak, menđuše O tur. gugum đumat nesvrš. nespretno ići bateći; težko koračati đumle sr kruglja niekadašnjega topa O tur. gulle < per. gola đunija ž rid. v. vinklo O grč. ywvia > tur. ganye đurat m I O glavar sela 20 glavarev pomoć­ nik u jednome zaselku; uzp. glavarI O tal. giurato »porotnik« đurum uzv. v. jurum đurumile pri!. skupa, zaJedno O tur. cumle < ar. gumla »skupa« + v. jurum đuruntija ž rulja, gomila, množtvo O tur. gUrilltu »graja, galama, svađa« (gurlemek »tutnjati, orgijati«)]

đuzelka

79

đusat nesvrš. podr. skakati, plesati, igrati, đipat đuture prilo zajedno, ujedno; popriko, pau­ šalno, odprilike, uđuture [Ma evo, bolan, počeše mi akrami umirat - ko da su se đu­ ture pogOdili.] O tur. gotoru đuturum m onaj koji je obnemogao i oro­ nuo sbog starosti ili bolesti; nemoćnik, starac [j tvoj ćako - pravi đuturum! Sku­ pija se ko dva dinara sIra.] O tur. koturilm đuturumina m uv. i pogr. od đuturum ['.i sunce je staro, ali je toplo! govori ono đuturumine od mog svekra.] O V. đuturum đuvegija m rid. mladoženja [Kat se ženI, da san đuvegija, / kat se kasl, da san kod ova­ ca, / kat se 'ide, da san kod kosaca, / kadje kIša, da san mlilo dite!] O tur. giiveyi đuvegijIn prid. koji se odnosi na đuvegiju O V. đuvegija đuzelka ž vrsta lule, uzp. slivanjka [ima je nekakvu staru đuzelku i d'imijo je ko Tur­ čin.] O prizime Đuzel (Imotski) < tur. oo,

E ebega {rič bez značenja, samo u primiru za vižbanje brzoga govora} [Ebega uzdub, ebega nizdub, a u sridi tIći ebegići.] eglen-beglen rič po rič, iz priče u priču, ma­ lo ovi malo oni [Zapričale se mi, kako je, eto, zlO i naopako, izgubile cUre stra Boži­ fi, nemaju ni zere obraza, nije togan hflo u naše vrime, di-ćala san ja ko prut . . . i ta­ ko, eglen-beglen, prođe večer. ] O tur. eg­ len « eglenmek »zabavljati se«) . eglen(d)isat nesvrš. (iz-, na- se, po-) razgo­ varati, čavrljati; zabavljati se uz priču i ša­ lu [Ko koga begeniše, š njin i egleniše. ] O tur. eglendi « eglenmek »zabavljati se«, v. eglen-beglen) eM uzv. (eha, eya) kojim se zaustavlja ili umiruje tovarna životinja eketa-peketa knjiž. v. engele-bengele [Eke­ ta, peketa cuketa me, I abiš švabiš domine I ec, pec, puh, muh I mašin, maus, I klain, aus - slipaaš!] eksencija ž esencija O srlat. essentia < esse elać l O m propalica; obišenjak (mladić pri­ erna divojkama) [Evo mene, ćaćina elĆlća, I Di go ' d6đen, račun drUgI plaćči. ] 20 prid. neskl. propao, upropašćen; otIć (u) biti upropašćen [Sve mu otišlo u Nać, nije ostalo ni luga na ognjištu. ] O tur. helak < ar. hatak »propast« ehićit svrš. (u-) upropastiti [Triba vodit ra­ čuna, kakva će ti nevista u kuću d6ć, da ne bi sve elĆlćila. Sadi lozu is temelja, ženi sina is plemena.] O v. elać elem vezn. 1 0 onda, zatim, dakle (ob. u pri­ povidanju) [6vden od Msa (:l drvo, nuden -

od muke o kamen, elem loncu svakako teš­ ko.] 20 (elem ... elem) s jedne strane ... s druge strane, jedno ... drugo (u nabraja­ nju) O ? tur. hele »ipak, dobro« elemenat m betonski blok za zidanje, bloke­ ta O lat. elementum elidrum m uzletišće za vretence; vretenišće O grč. fleAlKOe; »zavoj« + Op0f10e; »trkališ­ će« elopran m v. eroplan ernI vezn. ; em ... em i ... i, ne samo što ... ne­ go i em2 uzv. ublaž. za psovku [Em ti lemuzinu!] enac m šp. nedopušćeno igranje rukom u nogometu, ruka O eng. hand »ruka« enci-benci brojalica kojom se određuje tko će tražiti u igri sakrive ili spasa (onaj na koga dođe kreč na br. 13), uzp.: engele­ bengele, zavaljuška [Enci - benci - na ka­ menci II troja - vrĆlta - zape-čĆlta II er her - muzi-ker: kreč!] endečina m knjiž. uv. od endek endek m knjiž. jarak, rov; obkop [Opremaj se, kl'ta svata, l vakat nan je putovati. I Z6b su konji pozobali, I endek nogan isko­ pali. ] O tur. hendek < ar. bandak < per. hende enđibula ž knjiž. v. enga enga ž mladoženjina sestra ili rodica koja u svatima prati mladu,jenga O tur. yenge engele-bengele brojalica kojom se određuje tko će tražiti u igri sakrive ili spasa (onaj na koga dođe trop na br. 1 3), uzp.: eketa­ peketa, enci-benci, zavaljuška [Engele -

epta

bengele - klike - be II abe -labe - dome ne il elci -pelci - doka - pelci: trop!] o tur. endele bendele »bi-ne bi, hoće li-ne će li« epta ž rid tjedan, evta O tur. hafia < per. hefie »isto« (hefi »sedam«) erar m v. općina [Dije ograda, šuma dere u nebo, a di je erar, što je nIčije i svačije, sama kUkrika i drača ] O lat. aes, aeris »m'id, novac; plaća« ercegovac m; veliki - vrsta hercegovačkoga duhana, uzp.: bubalovac, kuso, macedo­ nac, mriško, ravnjak, šeginavac, tanče [DOđi, Špero, da ću ti duvana, / Ercegov­ ca, sItno iskrIžana. ] erenda ž (ob. u mn . erende) stinavo misto, vrlet, uzp. ljutina, škripina O ? značenjski daleko od tur. rende (v. renda) erendina ž uv. od erenda

82

evta eribosna ž vrsta kruške [BOže, slatki li eri­ bOsna - i mrtva bi JI usta 'ila!] O tur. yere basmaz »ono što na zemlju ne pada« eroplan m zrakoplov, elopran [Moj će doći dvitjest i petoga, I S eroplanon priko imac­ koga.] O grč. a�p »zrak« + 7rAaVaOf1W »kružim« eto čest. ; eto me dolazIm etotolen prilo odatli, eto odatli, totolen etovoličkI prid. eto ovoliki, ovoliko velik evala uzv. rid (evala, ejvala) bravo! , svaka čast! [Dok svak reče evala, osta glava će­ lava. ] O tur. eyvallah! < ar. ry (tako je) wallah! »tako je, Boga mi!« evovlikI prid. ovoliki evov(u)dan prilo ovuda, evo ovuda evta ž rid v. epta

F

o

faletat nesvrš. l ° gatati, proricati 2° govori­ ti, umiljato govoriti 3° �rbljati [Meni mala faleta i gata, / Da mi ne će otvoriti vrata.] O tur. fal < ar. f'iil »slutnja, znamenje; ga­ tanje« + tur. atmak »bacati« fenIg m (jeniga ž) sitniš, mali novac, venig; neman ni -a nemam priebijene pare O nim. Pfennig fina ž {poimeničenje } rid. v. velika O nim. fein, tal. fino < lat. flor m fina vrsta duhana u dugačkim nitima, uzp. mrsa O niz. floor

fora ž šp. pobida (ob. u govoru ditce); naša (je) - mi smo pobidili O nim. vor »prid, naprid« forat svrš. šp. pobiditi O v.fora ftnja ž šp. ditčja igra sa šiškama1 1° (poput igre špekularna) O mlet frignocula fUdbal m šp. rid. kožna nogometna lopta L, Nemoj nas bolan, dz'de, sovat, što svaki dan g6njamo oVIfudbal. Eno Pele, onI što najbOlje k'ička na svitu, pogOdijo da će zg­ rat za melij6n dolara. " - " Dobro se po­ gOdijo. A čija je rana? ", pr'iupita did. ] O engl. football .

G ga-go povuci - potegni; aj, aj ; tamo - amo gabor m ružna (ob. ž) ospba [Bila je dobra ko duša, ali gabor, brte, ni mraz na nju pa ne bi.] gaćat nesvrš. l ° neuobičajeno hodati; stUpa­ ti [Samo jedan gar po sienu gaća, / I na­ viljke poda se ih hvaća. ] 2° početi hodati (o ditetu) gaće ž množ. l O hlače [Ne će meni nIko kro­ jit gaće najednu nogavicu!]; gaće na stup uzke klašnjave hlače 2° gaćice kao dio rublja [Dođi, drUgo, da ti kdžen rugo: / Si­ noć su mi gaće ukradene; / Da su s plota, ne bi ni žalila, / Već su s nogU -prižalit ne mo­ gu, / Već su s nogU ... ] gaćeša m pospr. koji ima prievelike hlače, uzp. kotulaš gaćetine ž množ. uv. i pogr. od gaće gadelina ž l ° (i m spol) ona koja je gadna, odurna, }leukusna [Baci šešir, da di ti je klipa, / se§ir nosi gitdelina svaka!] 2° tak­ va stvar; gadost gadulja žpogr. gadura gagolj m žamor, uzp. džugor gagoljit nesvrš. (raz- se) puno uztrajno govoriti; tračati; brbljati gagrica ž l O crvolika ličinka kukca u mesu, slaninar, uzp. koravica 2° prien. škrtac, tvrdica, uz:!? cicija [Evo tebi, prakaratiire, za svetog Antu stoja i vrati mi devedeset I devet dinara, da se ne kaže, kako je Mate tvrdica i gagrica.] gagričav prid. u kojem ima gagrica (na pr. pršut), crvljiv

gaj m l ° (pošumljeno) obćinsko zemljišće, u kojemu je zabranjena izpaša; branjevina [Nema, mala, ledine u gaju, / Di se moja leđa ne poznajii. ] 2° čest naziv za čiju og­ radu [Kad zapivan u zelenu gclju, / Lolu moga suze oblivajii. ] gajde ž množ. v. diple O tur. gayda »isto« < ar. qai 'da ga(j)ić m um. od gaj gajtan m pamučna ili svilena vrpca za po­ rubljivanje i uresbu odiće, uzp. brus [Be­ kijane, tvoje ti gajtane, / Što imade, sve za gajtan dade!] O tur. gaytan (kaytan) < ar. qaytan gak m knjiž. naziv za niekoliko vrsta ptica iz por. vrana gakat nesvrš. od gaknit gaknit svrš. oglasiti se (o vranama) gala ž l ° ime ovce crne glave, mrkuša [Ml'la majko, miče mi se gaIa, / Sama ne znan, komu bije dala.] 2° tamnoputa žena, crn­ ka galamdžija m (galamdžija) mužkarac koji galami, koji je sklon galami O tur. aglama < aglamak »plakati, naricati, derati se« + tur. dom. -r;:i gatast prid. cm; tamnoput [Glejan na tele­ viziji u nekin zemljan svako čeljade gala­ sto da crnje ne more bIt. Kakvi li su jln tek CiganU] gale m l O tamnoputi mužkarac 2° nadimak takvomu mužkarcu, efnI galebača ž komad galebine, galebina [Na­ sicaj kožu di je bravče zmija iljla, zapali

galebina

kravijI ili konjski galebača, pa ga nad oni dim nadnesi, neka mu obađe ranu. ] O v. galebina galebina ž balega [- Šta tf, Dibude, mlsllš o ovoj našoj narodnoj vlasti, što dođe na­ kon pr'ijokreta? - Ja ti se, brte, nisan ško­ la, le znan da je galebina i od crne i od bile krave ista - crna.] O ? iliro-trač. galebit nesvrš. v. brabanjčit ]o galtmtar m v. kućeber [Ne ću momka koji grm čemuša, / Moj galentar l' srce i duša.] O fr. galanterie galentarski prid. koji se odnosi na galenta­ re O v. galentar glHeša m I o ime ovna, uzp. gala [Šta mi je to i to: Moj galeša na dnu repa piša?] 2° uv. od gale, nadimak tamnoputu čoviku, cfuI [ Upitaj se Galeše sa Sviba, / Kako curu poljubiti trl'ba. ] galet m mezimica, uzp.: gelet, geletan [Cu­ ro moja, materin galetu, / Odves ću te u nMilju svetu.] O ? tal. galla, galletta »la­ gan pridmet« galija ž veliki snig, mećava; nevrime, uzp. kijamet 1 ° [Ako zavlada galija u sri zime, jopet se more durat; ali teško ti ga težaku, ako vrime dođe u nevrime.] galIn m ovan crne glave, uzp. gala 1 ° galinčić m um. o d galin, crno mužko janje galonja m ime crna vola galota m ime crna vola glUja ž neporavnata hrpa zemlje pri kopa­ nju, ono što je izkopano iz jednoga mista, dio kuke 4°; kopat na glUju okopavati lozu u proliće tako da se zemlja odgrće od trsja u vidu galja; uzp.: galjva, galjvat galj at nesvrš. 1 ° ogrtati kukuruz; kopati na galju 2° neuredno što raditi galjva ž hrpa zemlje nagrnuta oko stabljike kukuruza galjvat nesvrš. 1 ° kopati na galjve 2° gacati po blatu, gavljat 3° govoriti koješta [ Vele ti u Rvack6n saboru jMni o drugin galj­ vaju i blebeću, majke ti Janje i ćaće Vra­ nje! Nek se najpr'ija umiju, punda nek driJ­ geperi/. ] gamiš v. gamizat [- Samo mi se moja draga javlja. - Engle, bengle, gamiš, gamiš, / priko Duvna gamiš, gamiš, / aha, ha, eto moga dragana. ]

86

gara gamizat nesvrš. (iz-) gmizati; puzati [Šta mi je to i to: Gamiz, gamiz, gamiže, košuljicu nCtdiže, što ga goniŠ naniže, ono skače na­ više.] ganga ž vrsta višeglasnoga pučkoga pivanja s brojnim oričnim i glasbenim inačicama (vrstama - novija, starija; brđanska, na­ inska, bekinska, dalmatinska . . . i napivi­ ma) [Gango moja, gangao te ne bi, / Da se nisan radija u tebi. ] O v. guslit ]o = priginjat, i guslit = gungat, pa je priginjat = gungat > gangat > ganga ( ;I gQgnQti > (uz gitngat = »guslit«) gitngat > gangat > ganga) gangaš m I o (gangaC) pivač gange 2° drugi glas u pivanju gange, onaj koji prati piva­ ča, koji priginje, guslač O v. ganga gangašica ž uzp. gangaš O v. ganga gangat nesvrš. (na- se, nad-, od-, pro-, za-) 1 ° pivati gangu [Dokje Bosa bila mlada i gangala, na joj je draža bila ova: »Ljubi, dragi, nemoj da se pozna, / Gora mi je majka nego Ozna!«] 2° v. priginjat 2° O v. ganga gangušica ž knjiž. um. i odmo od ganga [Giingo moja, gangušice stara, / Ko te ne zna, ne vridipet para.] O v. ganga ganit svrš. 1 ° iztegnuti sglobne spone (ob. noge), uganuti [Ganeš li zglob, zavi na nj bilance i miri/j .] 2° izazvati kod koga osi­ ćaj sućuti, žaljenja i sl., potresti, uzp. tik­ nit ganjak m mali prostor iza ulaznih vrata iz kojega se pristupa u ino prostorje; hodnik; uzp. araluk O nim. Gang »hodnik« ganjci prilo (ganjc) podpuno, posve, skroz (samo uz prid. nov) [ Vuk pojio ganjci no­ va kenjca / U Podgori kot svetog Vicen� ca.] O nim. ganz »isto« ganjtit nesvrš. ići, gmizati, navirati, nava­ ljivati (o kretanju množtva) [Koptisali čet­ nici sa svf strana, I'ma ji ko mrava na glavnji, samo ganjtl.] gara ž l ° ime ovce crne glave a bile vune [" SvI' se za Božić ispovidiše i pričestiše, a moje Gare nl'gdi! ", govorijo je Matko, kad mu je ukralo ovcu.] 2° čađa; nakupina sluzi u nosu [" Čfm, curice, garIš obrvi­ ce? " / - " GarIn garon, l6lin6n cigaron. "] 3° divojka crne kose ili puti [Moja gara Ode u Nimačku / l Odnese guzicujunačku.]

garabit

87

gazda

nego on pojijo.] O tur. garib, garip < ar. garib »isto« ra!] garIn m v. gareša [ Već uvatit mog ovna ga­ garabit m (garabl't) v. karabit rina, / Pa zaklati mog ovna garina, / svua kOžu sa ovna garina, / I na te ću kOžu na­ garast prid. koji je cm; crnomanjast [E, ka­ vlačiti, / I na te ću zvono navaliti. ] kva san ja momka imala: ko jablan visok, garast i prista, brkat i okat, spretan i o­ garit nesvrš. (na-) brzo ići; juriti, trčati; br­ kretan. Ali se ne vrati s Pijave. ] zo voziti, uzp.: okupit, pičit, ošinit, šibat garav prid. koji je zaprljan garom 2°, čađav garonja m I o v. gareša 2° ime vola garavit (se) nesvrš. gariti se garov m pas crne dlake [Nema lova bre ' sta­ ro' garova.] garbiin m rid. ugljen O mIet. garbon, tal. carbone garulja ž ime crne krave gardijan m nadstojnik franjevačkoga samo­ gaser m vrsta samokresa, uzp.: akterica, ce­ stana, gvardijan [Gardijiine, nsko ot pra­ nerka, osmak, šestak, valter [Dokje noža i tara, / zašto suješ cure sa otara?] O tal. gu­ gasera moga, / Ja se bojin samo dragog ardiana < (frnč. wardon) srlat. gardianus Boga!] O gas (skovao J. B . van Helmont) < grč.-Iat. chaos gareša m I o ime ovna crne glave a bile vu­ ne, garin [Ne valja svoje zvono na tuđega gatavica ž gatalica, gatara, vračara [Ona garešu vezat. ] 2° momak crne kose ili puti moja gatavica čin se probudi, počne go­ (i kao nadimak); garanja [GIeja Janja u vorit, kako će nan vo krepat, kako će me pUku Zdlinkinog garešu, pa će: " Lipo ti vilanci ujtit .. . jer jOj se klapilo. Budale, ono momče, samo nešto plavo na gara­ majke ti! I kad si budan, ne vidiš ono što vo. n] će bU, kamalti kat spavaš. ] gargaša ž; gargaša slanine komad slanine gavan m rid. bogataš [Kclžider mi, očiju ti, velik kao gargaša [Uvik je znala svom kako no u zadnje vrime gavane prozvaše? petku post, ali i nedilji mrs. Uvik joj je Tajpuni, tajkuni?] preška slanina zaticala Mren gargašu gaveljat nesvrš. kojekako (mučno, težko) stare. ] O v. gargaše hodati, vući se, teturati, uzp. galjvat [Ka­ gargašanje sr 1 ° obradba vune gargašama ko gaveljiiš, ko da ti je drača među no­ 2° prien. a) galama, skakanje b) šp. izraz gan. ] u igri klisa l ° (višekratno udaranje klisa gavljat nesvrš. v. galjvat 2 ° klišnjačom dok je još u zraku) O v. gar­ gavran m ime konja [Pa on svoga uzjašI gaše gavrana, / isturi ga do vOde Sitnice, / Pa gargašat nesvrš. (iz-, na- (se), pri-, pro-, za-) podviknu što mu gTlo daje: ... ] 1 ° obrađivati (češljati) vunu gargašama, gaz m v. petrulje [Puna lampa izgorila ga­ vlačit [A kako to gargGšaš tu jadnu vunu, za, / Dok mi dragi svoje jade kaza.] O v. mater te u studene oči ljubila!] 2° pren. gaser pospr. zaminjivica za razne glagole (ho­ gazača ž svitiljka sa staklenim tuljcem i dati, govoriti, vladati i sl.) [Evo, čitav dan spriemnikom za petrolej (lampa), ili sa ne moreš oka sklopit, ko kad oni đavli o' samo limenim spriemnikom (petruljača), dice amen Boga gargGšaju po tavanu!] O gažnjača O v. gaser v. gargaše gazalice ž množ. svetčane hlače od boljega gargaše ž mn. naprava kojom se češlja ((iz)­ sukna, koje sežu do izpod kolina vlači) lošiji ostatak vune nakon obrade grebenima, uzp. grebene [Šta mi je to i to: . gazap m rid. nesritnik, prokletnik; nitkov, pokvarenjak, uzp bazak [Šuti, gazape je­ Dvf se babe za prsa grabe.] O tal. scar­ dan! Ako te ujtIn, pušta ćeš vl'trove i gori i dassare < lat. carduus dalil] O tur. gazap, gazab < ar. gac;lab garIb m (gar'ip) jadnik; sirotinja, siromah; gazat nesvrš. (iz-) gaziti, uztrajno gaziti, čepat onaj koji je čudan, neobičan [Cf/og je ži­ vota blja garib. Mnogi je VIse izmrvija, gazda m I o čovik koji je bogat, bogataš [U-

4° lokomotiva na ugljen [ Vozi, gara, i me­ ne bećara, / Ne vozi me dalje od Mosta­

gazetica

daj se za gazdina sina, a potle pIvaj " Šta će meni dukati, kad ću kOd nfi kukati ". ] 2� glava kuće, kućedomaćin, gospodar [ U kući mora Mt gazda, da prisiče, kad nema dogovora. Ali svaki:pametan gazda znade, daje bOlja dogovorna nego pagovorna.] gazetica ž knjiž. novčić [Divojka je krUške brala, I Skupo fije zapinjala: I �ve krUšči­ cu gazeticu. I TajdanačkI, I ObrtačkI, I Mušketala, I Skerle, perle, I Tajdana! I Tajdana!] O tal. gazzetta »sitan bakreni novac, novčić, para« gažnjača ž v. gazača gebira ž l ° ono što komu pripada; pristojba, plaća, uzp. gibirat [Ljudi tucali šUder po cesti, tačkice fin bila plaća, nediljon stiza­ la gebira. ] 2° hrana, obskrba, pripadak O nim. Gebiihr »pristojba, plaćanje« gedžo m l ° a) čovik b) podr. prost čoyik, seljačina [Meni cura džigaricu Mci: I Eto, gedžo, pa ponesi majCi!] 2° (Gedžo) podc. Srbin, uzp. Đikan [Oču Gedžo, di se gan­ ga sorI: I " Beži! ", reče, " nIšta ne govo­ ri! "] O tur. gece Gedžovan m uv. i pogr. od Gedžo, Srbenda O v. gedžo gedžovanski l ° prid koji se odnosi na ge­ džu 2° prilo poput gedže, kao gedžo O V. gedžo gega ž ono što je bezplatno, uzp. džabaluk [Nema gege, trIba radit.] gelet m poletnost, lakoća, poskočitost; hitri­ na, uzp. galet [Ja od šale, dragi od geleta, I Nijedno nas nije o ' tereta.] O ? geletan prid 1 ° hitar, poskočit [Ja geletna spavan u ajatu, I Ne dadu mi, da dolazin zlatu. ] 2° lip, sgodan, sređen, uzp. kršan O ? gelipter m varalica, spadalo, obišenjak, pro­ bisvit, skitnica, silnik [Gelipter ti je ono, kono moja! TrIba njega na kratko svezat. ] O nim. Geliebte »dragi, ljubavnik« gelipterski 1 ° prid koji se odnosi na gelip­ tere 2° prilo poput geliptera gtm m nnim. novac [Rekoše meni, bleso je­ dan, što ne iđeš u Nimačku, tamo gelta pOd svak'in kamenon. Ja tamo - ali, brte, malo stina, sve nOši dz'gli.] O nim. Geld »isto« gepit svrš. ukrasti, drpiti, uzp.: drnit, kenit, maznit [A šta od ove države napraviše,

gilmazija

88

BOžije ti! OvI gepijo v�den, ani gepijo nu­ den, i svI se drže ane: Sto izgubiš - ne tra­ ži, što nađeš - ne kaži.] O ? tal. chiapare, aggrappare germa ž kvasac za kruh, uzp. kvas [ll Mar­ kove cure uskvasa trbu, ko da je pojila kI­ lo germe.] O nim. Germ gešept m nnim. posao; trgovinska radnja, poduzeće, uzp. bizmic O nim. Geschiift gešlo sr 1° oljušćeni (ostupani) ječam 2° kuhano jilo od oljušćena ječma O nim. Gerstel »kaša, oljušćen ječam« ' geta ž šarena bičva [Mala moja plete gete, oko mene kUgle lete.] O sjev.-tal. ghetta < fr. guetre < frnč. gevera ž (gever-mašina) puška; strojnica [Sve san svoje jade pr'idever6, I Još mi te­ be, mašinko gevero.] O nim. Gewehr »pu­ ška« gevikt m uteg O nim. Gewicht gevint m navoj O v. vinta gib m sbosobnost uobičajena pomicanja di­ lova tila, snaga u dilu tila, uzp. damar [Iz­ gUbi gib u obe ruke koseć cfll dan s ovin tupin đavlon ot kose. Nema te snage u čo­ vika, koju ne će pozobat rakija i tupa kosa.] gibiralt nesvrš. pripadati, dolikovati; to me to mi pripada O nim. gebiihren »pripada­ ti« (uzp. gebira) gican m odmo mužka svinja (u ditčjem go­ voru) [Druže Tito, sve uzdanje naše, I Gi­ cana mi za porez otraše!] gicat se nesvrš. trzati udovima i tilom, pra­ ćakati se; micati [Gica se ko đava u malo vOde. ] glenit se svrš. naglo se trznuti; naglo otići ljuteći se, lecnuti se, uzp.: badnit ]O, ljut­ nit se ]o [Gl'cnu se ko da si ga tPnon pod rebra ubojo. ] gida ž l ° mira, obrok [Curi gida, subota i srida, I Te večeri s momcin pripovida.] 2° pravodobnost, određeni čas [Što činiš, čini kadje gida. Da ne bude: " Dok se Mara o­ buče, svadba se provuče ".] O tur. glda < ar. giga ' »hrana« gilmazija ž rid. (ginazija rid, glimazija rid ) gimnazija [Džaba dragi gilmazija tvoja, I PrIvari te nepismenost moja.] O lat. gymnasium < grč. YVj1vamov -

.", ". -

gipser gipser m nnim. onaj koji radi s gipsanom žbukom, sadrar O grč. gypsos gIra ž ublaž. od vira (u kletvama i psovka­ ma) [Stari su govorili, da će doć vrime, ka' će živI zavidit mrtvln. Glre mi je i za mog vika dolazilo nekoliko puta!] gitna ž v. geta [Čuvan ovce, pIeten gitne r6ze, / Daj1 l6lo nosina pump6zne.] gizda ž ženska osoba koja se rado i prietira­ no kiti i maže gUknit se svrš. oporaviti se, ojačati, zablis­ tati (u obrazima); sdebljati se [Otkad san dala kokošIn kruv, što se š njin trnila bo­ žićna svića, odman su se maIo glacnile. Jesu zdravlja mi! Kližu, da je dobar i za dicu, da JI ne ball grIo, a i za pivce, da bOlje pl'vaju. ] gladan prid. kraći ili tanji nego što bi tribao biti (o stvarima), supr. stariji; gladna zemlja zemlja u kojoj je ponestalo hranji­ vih tvari, neplodna zemlja, gladnična zemlja [Čeljadi puno, zemlja gladna, a i maIo je. Na maloj njl'vi uVik rđava godi­ na.] gladišika ž trava zečji tm, gladiš (Ononis spinosa) [KOliko san šesneste gladišike, škripavca, klobUčca i ostalog divijeg zelja pokusa! Podriži mu ž'z'le, nadi mu l'me, pa š njin u lonac!] gladničan prid. v. gladan glancat nesvrš. (iz-, 0-, u-) lašćiti (na pr. po­ stole), glanjcat; nek se sve glimca nieka sve sjaji od čistoće i urednosti O nim. Glanz »sjaj« gHinjc m sjaj, blišćavilo; udarit gllinjc učini­ ti što sjajnim, blišćavim; završno iztanča­ no obraditi O v. gIancat gHinjcarica ž četka za obuću kojom se lašći, lašćilica, uzp.: blatarica, keva1, mazalica O v. glancat glanjcat nesvrš. v. glancat gIlls m; bit na ghisu biti poznat, uzp.: pivat se, kantat se glasit se svrš. čuti se, pročuti se [Da je se neko vl'nča u korizmi, to sejoš nije glasilo - bija bi hfla vrana među nami. Ne bi ni Ciganin ispot čerge.] gHit 1 ° prid. ravan, gladak 2° prilo gladko, bez težkoća O nim. glatt gHitak prid. gladak

89

glavuša glava ž 1 ° mrtvac; kostur čovika [Koliko je na uzglavn6m kamenu rupica, toliko je u grebu glava.] 2° rog u sastavu krovišća 3° kamen groba na onom kraju gdi je križ 4° vrh držka gusala 5° uži, šiljasti kraj krumpira; doć komu glave ubiti; uhvatiti; doakat [Ceteres pete našoj mladosti dOđo­ še glave. NakI momaka ne povija majka. ] ; dok je glave dok je života [Dokje glave, bl' će kapa. ] ; muška glava (odrastli) mužka­ rac [Muška glciva - isusa izdala. ] ; nije mi (ni) u glavi nije mi na umu, na pameti, za­ boravio sam [Ljudi moji, efll san dan sl'ka drva, nije mi ni u glavi, da je svetac dvajes deveti novenbar, dava ga živa od­ nija!]; nije mrtva glava ta nitko nije umro [Treni jednu, nije mrtva glava, / Našla se je Begušina krava!]; pri glavi mu je radi mu se o životu, o glavu mu je; priko glave vrlo mnogo, prieviše [ima m�na posla pri­ ko glave, / Pomust krave i učupa' trave.] ; u vi' (u vr) glave ne više od, najviše glavarI m čelnik sela, uzp. đurat [Sve je glavar kriv, Bog mu oduzejo sve osim bO­ lesti i duga.] glavar2 m pridnji dio samara, glavić [Okrenija krstac vratu, a glavar k repu.] glavarov prid. koji pripada glavaru1 glavaruša ž glavarova1 žena glavičat se nesvrš. oblikovati sridišćnje lis­ tove u glavicu (o kupusu) glavić m knjiž. V. glavar2 glavina ž uV. i pogr. od glava [NaIijo vina u onu glavinu, pa se ne more ni počešat. ] glavnii prid. ; -a večer večer kada se ide na silo ]D (nedilja, utorak, četvrtak i subota), silna večer [Subotaje večer najglavnija, / ide moja 16la najmilija. ] glavnj ia ž komad drveta koji gori ili je na­ gorio, ogarak [Navalili četnici, l'ma JI ko mravI na glavnji.] ; dać na ženine gllivnje priženiti se, postati domazet (došlo, kuj­ kur, ugovornik), uvinčat se [Oj gavrane, jesi crn, al jošje crnji onI, kojije doša na ženine glavnje!] ; OdnIt -u s ognjišta oddili­ ti se od ostatka obitilji, napustiti zajednicu glavnjica ž um. od glavnja, mala glavnja glavurica ž um. glavica čavla glavurina ž uV. od glava, glavurda glavuša ž V. pača

l gledit

90

gledit nesvrš. (za- se) mimo i netremice gle­ dati [Jadan ti je onI, koji glM'i u tuđI ru­ čak, dušo si ga moja.] glednit svrš. pogledati, uzp. škicnit gIejat nesvrš. l ° gledati [GH�jan ja na tele­ viziji: on'i što su bili komunisti side u crkvi u prv'in klupan i mole ko klsna gOdina. Kako mole, oće prlja tebe u raj, Luce mo­ ja!] 2° obhoditi se, slagati se (s kime) [Glej aju se ko pas i mačka.] 3° voliti (ko­ ga) [Od jednoga imala na rUci prstenje, drUgom poručivala, s treć'in se dobro gle­ jala, za mene či!lvrtoga pOšla. ] 4° tražiti; s visoka biti ohol, odnositi se pdcinji­ vački . gletkela ž nnim. veća kovinasta obla za za­ vršnu obradu gipsane žbuke O nim. Gliit­ tekelle gletkelaš m nnim. radnik koji radi gletkelom O v. gletkela gUbat nesvrš. (do-, iz- (se), za- (se) 1 ° ho­ dati po blatu, gacati; prljati blatnom obu­ ćom 2° činiti što na blatnom tlu glibonja m onaj koji je zaprljan (glibom), prljavac glibota m v. glibanja glibušina ž uv. i pogr. od glib glida ž 1 ° narav, značaj [Ako š znat, kakve je glide, daj mu vlast. ] 2° vrsta; rod, soj, pasmina, vaOJina, vela O nim. Glied »vr­ sta« glOcnit svrš. brzo pojisti, griznuti glOdat nesvrš. (0-) glodati glOđav prid. koji je mršav i ima iztaknute kosti, košćat, uzp. ugorast ( u licu) [Bo­ že, je glođav, ko da svakI pet'i dan nešto glOcne.] Glog m ublaž. od Bog (u kletvama i psov­ kama), uzp. Bor, Dog, Gog, Rog, Tog [Že­ na: " Šta ćujadna - nebo visoko, a zemlja tvrda! " - Covik: " Skoči u vodu, GlOga ti! "] glogovina ž glogovo drvo glOt m niekakva vrsta platna [To ti je crnI, tanki, jeptlnl postav za kotule, nije sja­ jan.] O v. glat gIOtan prid. neukusan (o jilu), neplodan (o zemlji) [E je oVI krUv glatan ko slama! Elem neslan, elem samo ga sparilo - ko '"

�

gnj'ilav

da gaje na suncu peklo.] gloto m onaj koji je glotan, loš (na pr. kruh, duhan) gliiv prid. ; Gluva (Glušna) nMilja peta kori­ zmena nedilja, glušnica; "'o bilo ne čulo se, ne dogodilo se; ne ponovilo se [Da ni­ je sotona, moj pra Tadija, gluvo bilo?] glUva ž 1 ° ženska osoba koja slabo čuje ili nimalo ne čuje [/ glUva čuje, kad JOJ se daje.] 2° nadimak takvoj osobi [Bila je u Crnln Lokvan GlUva, koja je bila i nima: što JOJje Bog j limij o na jeziku i itšiman, to JOJje da u rukan, gldvi i srcu.] gluvac m v. gluvo gluvcat prid. (u posv. superl. gluv gluvcat) podpuno gluh gluvo m I o mužka osoba koja slabo čuje ili nimalo ne čuje 2° nadimak takvoj osobi; gluvac [" U mllnici gusle ne tribaju ", zna je često reć Gluvo.] gluvoprdast prid. pospr. koji je gluh ili se pravi gluhim gljezno sr gležanj [Ako išteti'š gljezno, najbolje ti je pod tabanon valjat lUkotU­ canj.] gljistina ž (glistina) (bez značenja uv. , v. čepina) glista (koja živi u zemlji), uzp. gujina [Pitalo Marka u školi, da kaže ne­ ku pametnu narodnu, a on ti, umisto gOdina ", rekne " Plače ko " PlQče ko kisna klsna gljistina ". ] glj'iza ž 1 ° žlizda 2° grudica (na pr. brašna u puri) glj'izav prid. u kojem ima gljiza 2° glj'izica ž knjiž. um. od gljiza gmirat nesvrš. gledati naprežući vid, zuriti; buljiti {ČDG: svukud gvira; PSČ: gmira­ ju} gnj'ila ž vrsta ilovaste zemlje, glina [Dokje dite još u bešici, znade mu se potparit is­ pot pauze i među nogan. Nek mu mater dobro ispeče gnfile, pa sl'tno u pra same­ lje i lindan posiplje kud se potparilo. ] gnjiladina ž iztruli dio čega, trulež, gnjilež, uzp. gnjilatak gnjilatak m ono što je sagnjilo, uzp. gnjila­ dina gnj'ilav prid. 1 ° u kojemu ima gnjile 2° koji je uprljan gnjilom

gnj'ilavac

gomila

91

gnj'ilavac m knjiž. niekakva kozja bolest [(;dari na koze mukavica i gnfilavac, a na konje gutunar i poganac.] gnj'ilavica m gnjilava zemlja, zemlja u kojoj .

ima gline

gnjizda ž (gnjizdo sr) gnizdo [A znate li, za­ što lasta vije gnjizdu na kući? Zato da joj zmija ne popijejaja, jerje lastavica zakri­ lila treće sunce i nije dala zmiji da ga po­ pije. A lasta zna, da zmija ne će na čađu.] gnjizdit se nesvrš. gnizditi se [Šta se namiš­ ćaš, ko kokoš, kat se gnjfzdi!] gnj'izdOr m (gnjizdur) knjiž. gnizdo (samo u izreci) [6 sveton Grguru t'ice u gnj}'zduru; O Grguru ace u gnjizduru.], uzp. lizur gnjoj m 1° gnoj 2° gnojivo [Ne valja štedit na gnjoju, jer ne more glad glada ran it. ] gnjojit (se) nesvrš. (u- se) gnojit (se) go m šp. šćap ili kamen kao vratnica u no­ gometu, golštanga; prominit �olove pro­ miniti strane u nogometu [Ajmoder mi prominit golove, da v'idimo, kako ćete Vl 'igrat protiva nas i bUre!] ; veliki (miHi) go­ lovi vrata u nogometu širine 4 - 5 (1 - 2)

m

goba ž l O v. gutaJ 2° pogr. žena koja ima gobu ] 0, koja nespretno hoda, koja ima 0noge O mIet. goba, tal. gobba gobelj m (gobelja ž) l ° lučni dio drvenoga kotača zaprežnih kola [Jedna gobelja u gllb, drUga }'z gllba, tako ti je u životu.] 2° dio stupe ] O gobeljav prid. grbav gobeljit se nesvrš. podrugljivo minjati izraz

lica, kriviti vrat i usta, plaziti jezik gobIn m bršljan, cviće i sl. za gobinjanje O got. gabei »bogatstvo« gobinj anje sr kićenje (kuća, njiva, torova, groblja) gobinom uoči Badnjega dana i na sam taj dan O v. gobin gOdini a ž vršnjak; do vo doba il do dogodi­ ne u ovo doba [AverIn! Do vo doba gOdi­ ne da ću ti šuverIn.]; osvojile -e ostarilo se [Kume moj, godine osvojile, kfv otančala, -

pa se star čovik i sideć umori. ] gOdinica ž knjiž. um. i odmo od godina [Nisan znao do ve godinice / Da je ljubav gora ot . sušice. ] gOdišnjak m v . vrsnik gOdištovat nesvrš. provoditi gdi veći dio

godine

gOdovina ž svetkovina, (važniji) blagdan; rođendan [Šta tije korist od gOdovine, ako nemaš gotovine, kOje li vajde slavit, ako nemaš šta na stol stavit. ] Gog m ublaž. od Bog (u kletvama i psovka­ ma), uzp. Bor, Dog, Glog, Rog, Tog; Goga ti (gogati) Boga ti [Kažu, šta gOd zbabna žena zapita, mora joj se dat. A šta ako Ode u unutrašnjI i zapita en-de-a, Goga ti!?] goj m mir; napridak, razvoj, rast; [Mala mo­ ja, ne imala goja, / Dok te usta ne poljube moja.] gola ž 1 ° svitlopis razgolićene ženske osobe

2° ona koja je gola (ob. u ditčijemu govo­ ru) golcat prid. (u posv. superI. go golcat) pod­ puno gol goleta ž um. od golet, mala golet golica ž; čorba - postan ujušak s krumpiri­ ma (i tistom), kompirača [Milla moja gra­ bovine ne će, / A golice po tri-četri teće. ]; šenica - pšenica bez osja (za razliku od brkuije) gOlmanskI prid.; golmanska lOpta šp. gol­ aut O eng. goal + nim. Mann golokrak prid. (golokrk) golonog gologuzan m l °onaj koji je gole guzice, o­ naj koji je bez hlača, gologuz 2° siromah golopudast prid. koji je ridke ili sl�be dla­ ke, proćelav {Osv2: golapud} [Cuvaj se

rUnjava ženska i galopudasta muška.] golštanga ž šp. v. go O nim. Golstange »is-

to«

gOlOb m l ° ime vola 2° zahodski papir od kojega se kroje papirići za motanje škije, uzp. kliza O robna oznaka Golub goluba1 ž ime krave gohiba2 ž ime kokoši, ovce ili koze golubit se nesvrš. (na-) oblačiti se, postajati

oblačno (ob. snigonosnim oblacima)

gomela ž v. gomila [Kadje doša do Gomele zmijske, / S turčinon se odman Udarijo.] gomila ž ostatak ilirske kamene građevine (utvrda, grobišće, promatračnica), gome­ la, gromila [Žarica, nekakva elIra Ćukova, čuvala ovce iznad cme Svetak Petra u Kačerinu i uglejala kako m'iš izlazi iz go­ mile i iznosi dukate u zubin, razgrćejI, da

gonat

govnović

92

se suše na suncu. Ona pođi nAkon, da će

gorikar pridI. (gorikiirce, gorikan(ce)) gori,

na. ] gonat (se) nesvrš. rid v. gonjat [Eje mi do­ kitndisala, đava na njoj so gona!] gonikobilina m v. pušikobilina gonit nesvrš. ; gonI sedamlestu u sedamnaes­ toj je godini života, uzp.: past2, potrat, uj­ tit; gonit beciklo (Avuto) voziti kolesa (vo­ zilo); gonit (pismu) pivati prvi glas u pis­ mi; započinjati pismu; uzp. kantat 3°; go­ nit svoje uztrajavati u svojim postupcima,

gorikec prilo gori goso m (ob. pospr. ) gospodar; gospodin [Sam sebi svoj goso.] GospIn prid ; -a trava biljka Hypericum perforatum L. ; -o kOlo nieko zvižđe (? Kasiopeja) [Sedan zvizda u Gospinu kolu, I Gospe moja, sačuvaj mi lolu.] gospOdić m knjiž. mladi gospodin [Odića čini gospOdića. ] gospoja ž (i posprl gospođa [Žen° se, dragi, dovedi gospoju, I Sta te briga za udaju mo­ ju!] gospojica ž um. (i pospr. ) gospođica [Igra cura kratke katulice, I L6la veIl: " Zdravo, gospojice! "] Gospojina ž 1 o blagdan Uznesenja Blažene

jamit dukat i Odman joj rUka ostala zgrče­

nakanama, mislima, tirati svoje

gonja ž šp. ditčja igra hvatanja, lovica gonjač m igrač koji gonja gudu2 1 ° gonjanje sr običaj svojevrstnoga udvaranja mladića divojkama [Ako ove godine, Pre­ svietli, po krizmu dođete u ovu župu, vrlo je potrebito da u ovoj župi govorite proti Psovki, Gonjanju, Uskakanju, Nevođenju diece k misi, i nemolenju. Ganjanje jim je ovo, momak curu najnepoštenije stojećke, sjedećke, ili ležećke drpulja na sami, ili vi­ dimice i očito na svakom mies tu, prid sva­ kom vrstom čeljadi, to kod njih niti je gri­ ešno, ni sramotno, ni zamirito, već momku i divojki kano potrebito i dično.] gonjat nesvrš. (po- se, pro-) 1 ° uztrajno ti­

rati koga u namiri da ga se uhvati, vršiti potiru [Ja san malen otiša od majke I U Kanadu gonjat Ind'zjanke.] 2° (se) hvatati jedan drugoga, uzp. gonja 3° vozati 40 (iz-)

v. ganjanje gora ž 1 ° šuma, drveće [Čudila se i gora i ovca, I Kuda cUrapođe za udovca] 2° gra­ ne za loženje [Uz suvu goru i s'irova izgo­ rl.] gorana ž ime krave gorP prid kamp. ; nije z gorega (nije zgore­ gea»� ne bi bilo loše gorr uzv. kojim se upozoruje pri miniranju da je kurdela zapaljena, uzp. mina gorlcija ž niekakva vrsta pamučna platna gorička ž rid jedna od tri božićne sviće

{ "pali se na božićnom žitu za dobar urod u Goričko,m polju" } , uzp.: planinka, se­ ljanka [ Upale se trf sviće: gorička,

planInka i seljanka. Koja se prlja ugasi,

tamo se nIčem ne nadaj - bl' će slaba godina. ]

tamo gori

Divice Marije (Velika Gospa, Velika Go­ spojina, 1 5 . kolovoza) 2° blagdan Rođe­ nje Blažene Divice Marije (Mala Gospa, Mala Gospojina, 8. rujna) [Gospe moja,

Mala i Velika, I Čuvaj moga dragog ot četnika!] ; među Gospojinam (između ,Gos­ pojina) između 1 5 . kolovoza i 8. rujna [Sr'itno je sasut brašno u ambare između Gospojina, ne će se pokwirit. ] gospostvo sr gospodstvo gotov 1 0 prid ; mi smo gotovi završili smo; mi smo gotovi poć spriemni smo poći 2° prilo gotovo, zamalo gotovit nesvrš. pripriernati, spravljati, prire­ đivati jilo L, Zašto se ne bi jopet oženija, da ti 'ima ka dicu čuvat i ručak gotovit. Ako tr'iba, bOlje i triput udovac nego jed­ non pokojnik. "] govedijiprid. goveđi govno sr pogr. izmet [Kilo gavana usmrdi sto klia meda. ] ; govno ti il nos ditčija psov­ ka; ne valja od govna pita loše je, što je na­ činjeno od loša tvoriva; (s kime) govno izist imati (s kime) vanbračno dite [Kadje ono Mara .!Okulova s nekakvin iz asaja pojila govno, zauzinat je p'ivala: " Ja san zbabna i rodi ću traje, I Meni jedno, u za­ drugu dvoje. "] govnović m pogr. pridivak mužkoj osobi, uzp.: brajković, dragović, džabalebarović, mqjković, nepoznanović, svojković, taba­ nović

govor govor m; nema -a ne, nije; ne dolazi u obzir govordžija m (i ž spol) dobar govornik; o­ naj koji puno-govori O govor + tur. dom. ci govoriIckat nesvrš. um. pomalo, kadkad go­

voriti

govoruša ž ona koja puno govori [Govoru­ šo, pokraj kuće moje, / Pitaj majke, jesmo li što svoje!] gozdara ž tvrda, neplodna zemlja; zemlja koja se dugo nije obrađivala [Džaba radit ovu gozdaru - ne će na njoj ni pasija ja­ goda.] gozdenI prid odr. želizni [Ka' ditetu ispane prvI zub, MCI ga priko kuće i reče.' BOže, evo ti drvenI, daj mi gozdenl!] gozdenjak m želizni most [Ajmo, pajdo, pri­ ko gozdenjaka, / U Vinjane tražit divoja­ ka.] gožđa sr množ. želizna klopka za hvatanje divljači [Baba: - SIti se, kud 'iđe zec, kad mu bUde godina? Unuk: - U naša gožđa, baba!] ; miHa - gožđa za sitniju divljač (zec, lisica); vučija - osobita gožđa za

hvatanje vukova

_

gožđarija ž želiz(n)arija, željezara gožđe sr želizo [Šta mi je to i to: Od mesa ražanj, od gožđa zaoblica?] gožđen prid v. gozdeni [Kažu, vino pamet­ nije od rakije. Da je pametno, ne bi ljudi gožđene obruče mećali oko bačava.] gožđeta sr množ. susridni želizni prsteni ko­ ji zatvaraju odtvore na gornjoj plohi špo­ reta; kuhala gožđija ž stvari od želiza grab m način trčanja konja, uzp. grabit ] 0, supro kas grabimice prilo u grabu, grabeći, grabom grabit nesvrš. l ° grabljati 2° prien. a) trčati

tako da su obi pridnje odnosno zadnje no­ ge uzporedo (o konjima i sl.) b) trčati ve­ likom brzinom grabljačina ž ono što je grabljama skuplje­ no (o žitu, sinu), ograbina grabljat nesvrš. (iz-) V. rozat grablje ž množ. ; duvanjske - velike grablje

gnimpat

93

razmaka među zubćima od 50 cm, kojima se roza po tegu, kako -bi se izcrtala mriža križeva kao oznaka, gdi će se saditi (du­ han), rozače

grabljlšte sr držak grabalja [Najbolje je grabljlšte od tiskovine. ] grabon prilo V. grabimice grabovača ž grabova grana, šibka grabovina ž grabova šuma, grabik; grabova drva, grane [Ozeleni grabovino rano, / Da po tebi goveda čuvamo.] grabiIljat nesvrš. (iz-) 1 ° grabiti bilo kako

2° kratkim potezima i treskajući grablja­ ma odstranjivati slamu na guvnu tako da žito padne na dno, izgrabljivat, šuljat 2° gridl m; igra gradova ditčija igra u kojoj se grade gomilice od kamenja i potom se s udaljenosti gađaju kamenovima grad2 m I O jedinica mIrenja topline, stupanj

[Oj ljubavi, od šezdeset gradI, / Šta od moje mladosti uradI?] 2° jedinica mIrenja jakosti žeste [ Više gnidI u broćanskoj vodi nego u kačerInskom vinu.] O lat. gra­ dus »korak, stupanj« gradaluk m knjiž. {tobože: »područje gra­ da«, prierna pašaluk} [Tri bi grada na­ mamila, / i trI grada gradaluka, / i četeri pašaluka, / i ovoga momka mlada!] gradi ž množ. 1 ° toplomir 2° naprava za mi­ renje količine žeste u vinu i rakiji (vinske, rakljske ) O V. grad2 gradika ž vrsta hrasta gradila sr množ. rešetka u šparetu kroz koju pepeo propada u lugaru O lat. cratella > tal. grateIla gradobetina ž 1 ° litina (prinos) ošćećena �

gradom 2° razred kakvoće duhana u listu koji je ošćećen gradom [Kadje gradobeti­

nu bOlje plaćalo nego zdraVI duvan, ljudi bi ga, prlja nego će na vagu, maza v'ilan izbudžikiij . ] građa ž svi uresi na odivnome pridrnetu, iz­ rada, nakiće griđenica ž loša rakija; rakija proizvedena

dodavanjem dropu sastojaka koji saq!že žestu (na pr. sladora), špirituša [Ima

stvarI prokuvanI i kupusa podgrijana, vi­ na mišana, rakije građenice, brašna po­ kvarena. Da more od svašta p'ita bU, svak bi p'itu Ijo!] gnikat nesvrš. graktati grampat nesvrš. (grampat) nespretno hoda- -

ti; hodati gdi nije uobičajeno ili je zabra­ njeno

gnimpo gnimpo m onaj koji grampa grana ž; - na putu smetnja, ometanje, uzp. brstina granalija ž knjiž. puška s uresima po civi u vidu grana [/ da ću mu dugu granaliju, / Na pušci su tri nikšana zlatna. / Puška va­ lja trz careva grlida, / Jerbo bije ždrale pOd oblakon, / Kamal ne će konja i juna­ ka!] O hrv. grana + tur. dom. -li granap m krčma ili prodavaonica (ali samo ona koja je niekad bila u sastavu GRA­ NAP-a), uzp.: zadruga, zema O " GRAdsko NAbavna Preduzeće " granat nesvrš. (granat rukan) v. šijat r grančica ž (ob. u mn . grančice) ukras od opute koji se navrazuje pod kutom na pri­ suku, zagranak grandast prid. koji granda 2° [Ima jedna karaka grandasta, / Ko pijana ili budalas­ ta. / Al pijana ne bi uVik bila, / Već se malko pijana rOdila.] grandat nesvrš. (do-, na-, pro-) 1 ° nespret­ no, ružno hodati [Kako granda i kako se bati'ga - ko udovac u kolu!] 2° potucati se okolo blesajući, mahnitati grandov m onaj koji granda, onaj koji ble­

savo postupa, srlja; lutalica, probisvit

granica ž 1 ° kup ukriž složenih snopića (ručica) žita (klas je u križišću, a stabljike

priema van; slaže se na samoj njivi odmah nakon žetve i vezanja), krstača ] 0, krstina 2° veći (obrađeni) obiljeni kamen ili ka­ menja složena u obliku položena križa kao znak međe među župama (obćinama) graničit nesvrš. postavljati, označavati gra­ nicu (posida, obćine i sl.) [Kopčić je ttka

na konju i baca is torbe krUva, a njegovi trčali za njin i graničili, što će bIt njego­ vo. ] granina ž uv. i pogr. od grana [Ognjište mu ostade pusto, da graninon po njemu povu­ češ, ne bi za čeljade zapejo. ] graorka ž ime ovce gniša ž ime ovce koja ima grahoraste pige

po glavi

grašo m ime ovna, uzp. graša grašljiv prid. naprasit, nagao Grci m mn. [To ti je neki stari divovski na­ rod, kojije davno živijo u Ercegavini. Bffi su jaki i gradili su stećke. Nestali su zbog

94

greptešIn

ratova, gladi i suše.] O grč. rpallcoc; (ple­ me Grah u Epiru» lat. graecus grčklI prid. ; -o grebije groblje u koje su po­ kopavni Grci (u stvari: pridpovistna i ilir­ ska grobišća, te stećci) O v. Grci grdUo sr rugoba grđat nesvrš. ozliđivati tilo kakvim šiljas­ tim kovinastim pridmetom greb m grob [Umri, dragi, i ja ću umrzti, / Pa ćemo se u grebu uzeti, / Pa ćemo se vinčati u raju, / Kad nan vamo dušmani .

ne dajU. ] greba ž v. struga2 grebat (se) svrš. prost. ublaž. od jebati (se), uzp.: jedrat, jedravat, trebat, zajedrancija [ U rUci mu krstaš barjak vije, / Kršna momka pSI mu grebli majku, / Baš ga na­ kog ni vidijo nisan!] grebavat (se) nesvrš. prost. ublaž. , uzp. grebat (se) grebeni m dio stupe ] ° greben2 prid. ublaž., uzp. grebat (se) [Komu je suđeno bIt greben, gaće mu same spa­ dajU.] grebenat nesvrš. (iz-, 0-) grebenima češljati vunu, vlasat grebene ž množ. naprava kojom se češlja­ njem vune odvaja vlas od potke, uzp. gar­ gaše [Šta mi je to i to: Dva se dida za bra­ du tegle?] grebić m um. od greb, grobak grebina ž uv. i pogr. od greb grebIje sr groblje [Ljubav mori i u greblje sprema, / Jadan tije, ko ljubavi nema. ] greda ž 1 ° u priesiku obli ili četvrtasti obra­ đeni trupac [O svekrva, dobro se uredi, / Kadja d6đen, VIsit ćeš o gredi!] 2° v. po­ dnica2 [Evo od čega ti je stan: dvf grede, četeri nage, pet s6ja, dva vratila, dva vU­ čila, dva brdila, jedno nitilo, dvf pri'čnice, dvf daske popričnice, dvanes špica, tri cf­ vi, jedno vrteno, jedan čunjak, jedno pOd­ nOžje, jedna pratnjača sa sedamles provr­ taka. . . ] 3° dio stupe ] ° 4° vrlo strma i ka­

menita strana briga (planine), gotovo okomita litica gredelj m Io dio drvenoga pluga koji se ve­ že na plužna kola 2° v. podnica greptešIn m v. treptešin

*grest

95

*grest nesvrš. knjiž. ići, koračati, uzp. · ma­ gare [Za njin Majka gredijaše, / sva se suzan oblivaše. ] greza ž v. smrsa O tal. greggio, grezzo »ne­

obrađen, neotesan«

grgoćat nesvrš. grgotati, škrgat [ U glavi mi se mlićaju mOždani, u ušiman grgoće, ko da se brda izoriše, jezik mi ko lUkotiicanj, rape u prsiman, žigovi u kostiman, ruke i noge počele oticat... ] grgoljat nesvrš. 1° grgljati (vodu u grlu) 2°

grgoljiti

Grgur; Grgiirovi iIkovi dani nestalna vrime­ na (oko sv. Grgura, 1 2. ožujka; od 1 970. Grgur L Veliki slavi se 3. rujna ), uzp ba­ bin grickat nesvrš. um. v. grizuckat gricnit svrš. od grickat [Ja od male ne tra­ žln miraza, / Nego da je gr'icnen od obra­ za.] grijota ž; - je grih je [Od Boga grijata, od ljudi sramota!] [Nediljon se grijota češ­ ljat, ako ne š k m'isi.] grišpa ž nabor O mIet. grespa < lat. crispare grišpat (se) nesvrš. (iz- (se), na- (se), s­ (se)) 1 ° nabirati (se) (u pletenju, šivanju) 2° gužvati (se) O v. grišpa grišpav prid. koji se lako gužva (o platnu); naboran [U babe obrazi grispavi ko suva

sl1va.]

grišpo m niekakva vrsta platna O v. grišpa grivaš m v. kosalj grizica ž moljac, grinja koja grize predivo [KlUpko pređe valja najprija o ' dlaka nad vatron planut, lindan praon od pelina i duvana posut - grizice ni zabilit. ] grizuckat nesvrš. pomalo grizti, grizkati;

pokadkad zagrizti, založiti(grickat

griža 1 ° ž stina, litica 2° sr množ. čest mis­ topis O ? nim. Gries »stina, kamen« grkat nesvrš. glasiti se poput grlice [Grliči­ ca grče, ?etar konja trče, / Dajte Petru palicu, da ubije grlicu ... ] grkćat nesvrš. glasati se poput gavrana, · graktati [Teško tebi i meni gavrane, / Tebi grkćuć, meni čorbu srčuć!] grla ž ditčja zarazna bolest, gušobolja (diph­ theritis) [Ako napane gfla, najbolje je za­ rizat žile i pustit krv ispodj�zika. Najprija

grogot

Bog, lindan to, ditetu će pomoć. ] grličar m; Sveti Blaž GrliČiir Sveti Blaž (na­

dimak je svetcu zato, što se na njegov dan (3 . veljače) vrši obred grličanja), uzp. ku­

pimišinar grličat nesvrš. vršiti crkveni obred nad bo­ lestnim od grle u svrhu izličenja [Grliča­ nje se radi o Sveton Blažu. Pratar metne dUetu pOd vrat dva križa i mol'i, mall ... ] grličica ž knjiž. um. od grlica {samo u broja­ lici: Grličica grče, ?etar konja trče . . . } grlo sr; što mu gi'lo daje (što ga grlo nOSi) iz svega grla, najglasnije [Nije trud adet u kršćana, / Kat povedu od majke divojku, / Već zapivat, što jim grIo daje / I zapucat iz mallpušaka.] grm m I O grane (hrasta, jasena) zajedno s lišćem [Ušnjak se razvi-šuje, kadpane pr­ VI snig, a žene nose grm na IMin u j agnj i­ lo] 2° (ubrano) jasenovo lišće; manjevina, uzp. šušanj 2° [Ja baraba švercujen duva­ non, / Moja mala grmon i araron.] grmalj m I o a) krupan, razvijen čovik, lju­

dina b) ogroman i nesgrapan čovik, mrga, džolonja, smlatina 2° neuljuđen čovik, neotesanac, primitivac 3° onaj koji je um­ no ograničen, glupan, blesan grmiuica ž v. manjarica 1 ° grmen m v . lišnjak2 grngeli m i ž neskl. knjiž. gizdavac, kicoš; pomodarka, kaćiperka, gizdavica {priema G »mezimac (-ica)«, ali VB ima gigerl »kicoš, gizdavac«, te AR gigerli m (ven. ghigherle) »kicoš, gizdelin, pomodar«, što bi bilo virojatno izpravno, jer je kaziva­ čima nepoznato} [Mala moja, materin ' grngeli, / Ajde ćaći košulju operi!] O nim. Gigerl »kicoš« (izv. »pivac«) grnjač m rid. v. ogrnjač grob oder m knjiž. grobar, ukopnik [Grobo­

der udari toljagom u ploču, povorka kre­ ne.] grogoćat nesvrš. (grogoćat) (s-, za-) proiz­ voditi grogot, lupati, zvečati, groškat, škr­ gat, uzp. grgoćat [Na lisi mi iL zadnju ru­ ku svaku noć grogoće; oraške dica davno potukla, nešto tu ima . . . ] grogot m zvukovi koji se čuju pri sudaranju pridmeta (na pr. oraha, kamenja), orgot

grogotaljka grogotaljka Ž kockasto proširenje na dnu druge gromila ž v. gomila [ U životu trIba štedU, da ne bude po onoj: Gitstokaša pod gro­ milon spava, a rl'tkokaša po gromili ska­ če.] grominjat nesvrš. (s-, za) grmiti; rušiti se uz buku [ Vratili se ljudi s ukopa, sl'li za siniju i pomalo t'zsejadnogjOj čovika, kad li poče sivat i grominjat - prava oluja, a Doga mi se i potrese. ,SVI šute, samo ucvi­ ljenz udovac 'zzustz: " Evo, već je stl'gla go­ rif "] gromotan prid. 1 ° gorostasan, ogroman, vi­ sok (o čoviku); grub, neskladan 2° gro­ moglasan gronulost ž staračka iznemoglost, senilnost; oronulost groot m grohot gronit svrš. (0-) oslabiti sbog starosti, oro­ nuti [Godine mi se nanizale, tilo granilo, ako umren, ne će bIt velika plCtča. Ta kaže se: kogaje vOda ponila, eto joj ga. ] groškat nesvrš. v. grogoćat grota ž v. grotulja grotit nesvrš. (s-) zidati (o klačini) [Lako je ziđat kliince, trIba znat čatrnju ćemerit i klličinu grotit. ] o tal. grotta < lat. crypta < KpvmYt »nadsvođeni prolaz« groton pri!. (grooton) glasno (ob. uz glagol smijat se) grotulja ž niza oskoruša, smokava i sl.; ogr­ lica od plodova, grota [Kad oskoruše sazdriju, ispolaju se i nanzžu na konapu, pa se te grotulje suše i metnu na lisu, za dat dici na Božić. ] groznica ž gorki zametak košćice u nezrilu plodu (na pr. šljive) grožde; fičije grožđe niekakva trava [Za skI­ nU bradavice s vImena najboljzje sok tra­ ve tl'čije grOžđe. ] grstljiv prid. 1 ° gadljiv 2° koji izaziva ga­ đenje, oduran, odbojan, ogavan gHat nesvrš. izbacivati gnoj, uzp. kidat grudina ž gomila kamenja (od srušena zida, izkrčena kamenja i sl.) grudinica ž um. i odmo od grudina griidnIk m V. cilj grudobolja ž sušica (tuberculosis)

96

gubica grudat nesvrš. (na-, od-, S-, za-) 1 ° podc. zidati 2° naslagivati grunit svrš. 1 ° od gruvat2, uzp. krnit 2° nag­ lo početi (na pr. kiša), iznenada se pojaviti [Taman se ja zaveselijo, da ne će doć, kad, ne lezi điivle, on grUnu na vrata.] grupisiinje sr prisilna selitba pučanstva gorskih i zabačenih sela u lakše nadzirana sela neposredno nakon Drugoga svitskoga rata u svrhu onemogućavanja jatakovanja sa škriparima [Sićan se onog belaja i gru­ pisanja, kad su oznaši gonjali· škripare. Teško magarcu priko kog se konji tuku!] O fr. groupe < tal. gruppo, nim. Gruppe < srlat. cruppa < germ. grupovoda m vođa partije, bandaš O V. gru­ pisanje grušiilina ž 1 ° mliko prvih niekoliko dana nakon što se krava oteli, koje se pri kuha­ nju sgruša, gruševina [Ako oćeš, da ti bU­ de bOljz kajmak, ka' se krava otelz, pomuzi grušalinu, pomišaj sa šest preškI jaja, pa t'zzzn namaži tele, da ga lindan krava sve­ ga oblzže. ] 2° prvo mliko rodilje gruškat nesvrš. (s-) 1 ° treskati, trljati i mla­ titi robu pri pranju 2° (koga) tući, udarati, degenečit grušnjiik m knjiž. vrsta kruha kuvana u gru­ šalini gruvatI nesvrš. (iz-, 0-, u-) 1 ° stupat ječam u stupi 2° vršiti ječam na guvnu, nakon što je slama izgrabuljana, da mu odpadnu brkovi [Prija nego š vi'ć ječam, trz'ba gUv­ no dobro polit vodon, da se ne mrvz zem­ lja kad gruvaš, đava je ne će i' žita otri­ bit.] gruvat2 nesvrš. (za-) (o sitnozuboj stoci) J O udarati glavom i rogovima 2 ° (se) boriti s� udarajući se glavama; dudat se [Baba Anđa sIdne na ledinu, zQdrzma joj se i počne kTz'mat gltivon. Ovan m'zslijo, da se oće š njin gruvat, pa dum u čelo - jedvo, brte, kutarisala. ] grzdulja ž niekakvo divlje jistivo zelje [Ka' ti dOđe kljenova nedilja, govori ćeš t� Bo­ že, je grzdulja slatka, da mije je!] guba ž; Ima jI ko gube ima ih vrlo mnogo [ROdile sIlve - 'imajZ ko gube. ] gubica ž 1 ° ustna, uzp.: bembela, labrnja [Ko će naplest uzzca, pa povezat svitu git-

gubičetina

97

blca.] 2° njuška, šunjka [Ne laje pašče za gazdinu guzicu, već za svoju gUbicu.] ; upi­ jat gubice v; plem it se gubičetina ž uv. i pogr. od gubica [Bradavi­ ce se najbOlje lfče vOdon, što se konju ddi z gubičetina, kat se napije vOde.] gubičin m v. gubičina gubičina m pogr. onaj koji ima velike, de­ bele ili izpupčene gubice ] 0, gubičin [Aj­ de gubičino jedan! j đava bi se usri bila dtina usra od stra, kad bi te di srljo.] gubina ž 1 ° gljiva (Fungi) [Pojila Perava gUbinu, pa se prolila.] 2° gljiva Guba bu­ kova (Polyporus fomentarius), uzp. trud [Nakupi z bukava i kljena gUbine tvrde ko rog, pa u lončini s lugon vari, istuci, pro­ suši - i evo trUda ko pamuk. ] 3° mihurasta snit kukuruza (Ustilago zeae) gubo m pogr. pridivak komu (tobože: »onaj

koji je gubav«) gucaj m gutljaj [Ako š se sutra pričešćivat,

nema n}'šta l'st, ma ni gucaj vOde proždrlt, ot ponoći do prl'česti.] gucat nesvrš. (na- se, pro-) gutati (ob. teku­

ćinu, pri čemu se čuje šum pri svakome gutljaju) [Jesu li ti v}'štice ditetu naškodi­ le, pOdaj mu da gitca mazo medvidije žilći

s medon.] guć uzv. (gUc) v. pujs guća ž ručno pleteni vuneni džemper (nie­

kad s prieklapanjem, kasnije sa zaputči­ vanjem sprida), pletenjača, uzp. poluver

[U crnu se guću zamotala, / A na rilke cr­ ne rukavice, / Jerbo žall sedan đuvegIja. ] o guchia »majica, vesta« < aguchiare < lat. acus, *acucula gućak m rid. v. guljak gućetina ž uv. i pogr. od guća, stara, pode­ rana guća gućica ž um. od guća guda1 ž prasica, krmača [GUdo moja, makar je sramota, / Mora ću te lišiti života.] guda2 ž šp. 1 ° vrsta ditčje igre; jamice, šiga 2° oblutak veličine kokošjega jajeta u toj ·

igri

gudalo sr lukoliko drvo sa zategnutom stru­ nom, kojim se gusli [Na vami je kOža od jareta, / a na koži kenjac o ' drveta, / a po kenjcu stri'mja o' ždribeta, ! a po stri'mji

gumat

kr/vaje gudalo. ] gudar m v. šudlač gudelj m gundelj, hrušt, gundevalj (Melo­ lontha melolontha) gudetina ž uv. i pogr. 1 ° od guda1 2° pridi­ vak ženskoj osobi [Šta će o mojOj ćeri ona gudetina baljezgat, a ne zna ni di je šup­ lja!] gudIn m krmak, prasac [MiHa moja, tvoj me ćaća plCtŠl, / Oko kuće na gudinu jašU] gudinčić m um. od gudin, praščić gudinčina m uv. od gudin, v. krmčina gujavica ž knjiž. (gujavac) niekakva rična

riba

gujica ž rid. ublaž. od guzica gujina ž (ob. u mn . gitOJ ine) nametnik

(crivna glista) u probavnom sustavu ditce kao posli dica nečistoće, uzp. gljistina [Za

gujine je najbolji lfk umisit kolačić od bo­ žićnog luga, namazat zejtanom i metnit na žličicu. Sve će izać.] gUla ž rid. v. ciplja guli'mper m uličar, propalica, bezkućnik; �'padalo, skitnica, obišenjak, baraba [Cm Isusov dan ovon svom gulanperu vičen, da donese papoljaka, a njemu ni na kraj ilva!] O tur. gulampare »istospolac« (ar. gulam »mladić« + per. bare »ljubavnik«) gulit nesvrš. (na- se) halapljivo piti, mnogo piti [- " mde, zašto kOkoš poslen svakog gutljaja diže �lavu, vino tf kad gilllš rakiju? " - " Ajde, dfte, ko te pfta za Mijatove konake! "] gulja ž v. oguljina guljak m grkljan; vrat; gućak O lat. gula gulj at nesvrš. (o�) skidati koru s čega, guliti, uzp. strugat [Bogje stvorijo kompir, da i sirotinja l'ma koga gitljat.] guljevina ž vuna skinuta s mišine brijanjem [Ošiša mene Pere Božin na golo, pa gleja po zemlji i govori: " A šta gitljevine s tebe spade, bosanskog ti teleta! "] guljllje ž množ. rid. ukupnost postupaka i o­

bičaja kad se čupa (guli) konoplja

gumat nesvrš. (na-) halapljivo jisti, stavljati velike količine hrane u usta [Svakog dana guman mrmelade, / Što je dragi i' zadruge krade. ] O lat. rumigare »prieživati« (priko ragum-)

98

gumimjača gumimjača Ž stvar načinjena od gume (ob. lopta) O v. gumirabika gumenjaš m v. šla(v)ovae [Milla moja, ka ti svašta paše, I j ja ću ti kupi' gumenjaše.] O v. gumirabika gumiđonka ž postola s gumenim podplatom [Obuj, ćeri, nove gitmiđonke, I Tako š smantat na derneku momke!] O v. gumi­ rabika + O tur. gon »koža« gumih�za ž (gumelliza) v. gumirabika O v. gumirabika + nim. Losung »otopina« gumirabika ž lipilo kojim se lipi guma [La­ ko van je danas l'grat, kad l'mate nove lOp­ te. A mi bi pet minuta l'graj, a po sata krpi dušicu gumon i gumirabikon. Pa sve tako, dok dan ne nagne.] O tal. gommarabica

»guma koja se dobiva iz arapske biljke« (egipat. kema(i) »smola od drveta« > grč. KOf1Ju, lat. eummi(s) > tal. gomma) gundevalj m v. gudelj gundurat nesvrš. knjiž. gunđati gun gat nesvrš. (i pode.) gusliti, uzp. gungu­

lit gungulit nesvrš. pode. svirati, gusliti, uzp. gungat gunj m I O pokrivač tkan od vunena prediva, sukanac, uzp. biljae [Jlimila studen, nl' dva gunja nisu me mogla zagrijat. Sve zub o zub. ] 2° vrsta suknena kaputa bez ruka­ va O 1 . tal. gonna < kslat. gunna »krzno; kožuh« 2. iran. gunjaš m vrsta rudenjaka, uzp.: čašar, kri­ laš, križićar, lanetica, meeulet, rudenjak, ružar O v. gunj gunjina ž uv. i pogr. star, poderan ili velik gunj gura ž šp. jedan od načina (razina težine) u igri škole, uzp. kasa, šika2 gunibija ž rid vrsta kolača; medenjak O tur. gurabiye < ar. gurabiyyii gurat nesvrš. ; gur - gur malo-pomalo, aj-aj, povuci-potegni; gur OVi, tUr oni gume (me, te) ovaj, turne onaj ... gurbet m skitnica, lutalica [Očita ću ja tebi leUmije, gitrbetejedan!] O tur. gurbet < ar. gurbii »živiti sam u tuđini« gurema ž knjiž. siromašćina, bida [Glejan ja, u neki ljudipara ko šUdera. Obogatiše se it zadnji krilj na sirotinjskoj guremi.] O '"

guz

tur. gurema, gurama < ar. pl. guriima jd. garim »virovnik« . gurit se nesvrš. saginjati se, savijati se; gr­ "

biti se

gusina ž gusinica [KOliko lista, a jopet vise gUsina. Sve pojidaše i od prolića napravi­ šejesen.] guslač m v. gangaš ] o gusle s r glasbalo koje čine korito ] 0, držak, koža, strunja ] 0 i gudalo [GUsle moje od javora suva, IDi vas nema, tuje. kuća gluva!] guslit nesvrš. 1 ° (na- se, "od-, za-) svirati na gusle i pivati; guditi [Uvik bOlje gUsli oni kojeg se mall i nagoni, nego oni kOJI se sam nudl.] 2° v. priginjat ]O guše uzv. v. pujs gušt m užitak, naslada, merak ] 0 [S kolikin je gušton Mara Jakanova pivala gangu " Šta me briga što se"seta šprca, I Kad it meni nista ne koprca , kad se ono proću­ kalo, da je cmon zbabna!] O tal. gusto < lat. gustus gutal ž 1 ° oteklina, kvrga, izrastlina, grba, gaba 2° smotak, svežanj (ob. o novčani­ cama) 3° ljudski izmet, govno O v. guta guta2 ž knjiž. pečeni korin kozlaca (Arum maculatum ) koji se gutao za gladnih go­

dina, kruh od kozlaca

gutalj m gutljaj gutav prid. pogrbljen guto m onaj koji ima gutu, grbavac [Ma itda ću se i ja, taman da ću za gutu, pasije ti vire!] O lat. gutta > tal. gotta gutonja m uv. od guta gutunar m knjiž. virusna zarazna bolest papkara, slinavka (aphthae epizootica), uzp. sakagija O lat. guttur guveljat nesvrš. 1 ° gužvati, uzp. gužveljat (se) 2° prien. petljati, lagati, guvernal m upravljač kolesa ili motorkota­ ča O fr. gouvernail guvno sr ravna okrugla travnata ili poplo­

čana površina na kojoj se obavljaju poslo­ vi oko žita (vršitba i sl.) [Ako kraj guvna, na kom se vrše, nalIđe prosijak, reda je napunit mu torbu; inčije ne će Mt bIligo­ sova it žitu.] guz; on - guz, guz, i zamače podr. zamače

guzan

guzajući, mic po mic i zamače, uzp.: aha­ aha, gur-gur, guzat, klaj-klaj guzan m prost. onaj koji ima veliku, debelu

ili izbočenu stražnjicu

guzast prid. koji ima veliku, debelu straž­

njicu

guzat nesvrš. podr. (do-, od-) hodati uz neu­

običajeno držanje i micanje stražnjice

[Drug je Tito pokupija žito, / A sad gUza oko kokUruza. ] guzicla ž I D prost. stražnjica [Kasno je stiskat gUzicu kad pmeš. ] 20 širi i tuplji dio krumpira; kOmpIr z -e (prkna) v. okri­ žflk; ispast iz -e pospr. i pogr. roditi se [Išton iz guzice ispa, a već bi zapovida!] guzičar m pogr. 1 ° onaj koji ima veliku stražnjicu 20 onaj koji samo gleda gdi će

što pojisti, koji bi jio mr tuđi račul1,l goto­ van, izjilica, uzp. džabalebarović [Ovo se­ lo upantilo nije, / Majko stara, vakI guzi­

čara.] guzičHina ž uv. i prost. od guzica [Zdeblja­ la se, guzičetine joj ko torbćtci . . . A sfćaš li se, kadje curon bila, moga si joj bUvu na

99

gvozd

guzici ubit - takojojje tvMa bila.] guzit nesvrš. (na-) 10 prost. (se) postavljati se tako da stražnjica strši 20 stavljati što gdi mu nije misto i gdi smeta [Lipo joj go­ vorln, nemoj, bona, tojI bOcun guzit na pervazu, paš će, ali džaba. Ja je krstln, a ona prdl.] guznl prid. ; gUZllI džep stražnji džep na hla­ čama [Ko l'ma u guznom džepu pumpu za beciklo, glavnije momak u puku.] guzonja m uv. i prost. od guzan guzvetnjak m klin kojim se učvršćuje gre­ delj (kao dio drvenoga pluga) {ČDG i FJ: gužnjak} gužva ž I D od pruta usukana omča (kojom

.se povezuju pojedini dilovi drvenoga plu­ ga ili što ino) [Tvrđa je ženidbena sveza nego bristova gUžva.] 20 od rukoveti ra­ ževe slame ili inoga rastlinja usukano uže; gužva oračica gužva l ° koja povezuje plug s plužnim kolima gužvelj at (se) nesvrš. (iz- (se), s- (se)) guž­ vati (se), uzp. guveljat

gvozd m šuma (ob. kao vlastito ime: Rakickf -)

I ibretit se nesvrš. (za- se) čuditi se [SVit se čudijo i 'bretijo. ] O tur.. ibret < ar. 'ibra

»čudo«

ibrlk m rid. midična posuda s uzkim grlom

i stožastim poklopcem, za vodu (veća) ili za kavu (manja) [KUlo moja, ognjem izgo­

rila, / Ljubo moja, smr' te umorila! / Ot­ kada san kulu načinijo, / j s ovon se lju­ ban ožimijo, / Svakoga san dobra poželija, / A najposle vOde iz ibrika.] O tur. ibrik < ar. ibrlq < per. abrlz (ab »voda« + riZ, ribten »liti«) ibrišim m v. brišim ić nesvrš. ; - kravan (6vcan, ajwinu ...) (ići) čuvati krave (ovce, ajvan . . .) [Teško meni i mome draganu, / Ne daju nam zajedno ajvanu.]; - na kokuruz ići na berbu kuku­ ruza u Slavoniju ili Bačku, uzp. partija; "" u diva (u mimjevinu, il šušanj, na vodu) ići kUpiti (sići) drva (manjati grm, skupljati suho lišće, doniti vode) [prvojutro poslen svadbe, prva ustaje mlada i 'iđe na vodu. Na krUnan ostavljabuku. ] ića ž hitnja, žurba, priša iće sr v. ilo [De kt1saj, mall, i ne zavići ispri' drugog, moglo bi ti iće prisist!] ićmet m čudo O tur. hikmet < ar. bikma

će.] o tur. ikbal < ar. iqbal igbali prid. nesk!. sritan, dobar, uspišan [Ko je igbali, i olovo mu pTz'va; nesritnjaku ni slama neće. ] O tur. ikballz igla1 ž dio brane za ravnanje zemlje, na koji su nanizana pera iglJa2 ž; plest izpod (por, iza) -tl plesti na od­

ređeni način

iglarica ž jastučić za igle, iglenica iglenda ž ugodan razgovor, čavrljanje [t la­ le moja, dl su one Tz'tnje večeri, iglenda i maskara; ona misečina na kojoj bi mrđeli­ ce moga brojit!] O v. eglen-beglen iglendisat nesvrš. v. eglen(d}isat [MI u naj­ većem poslu, ječam se vrše, brajkoviću moj, a on doša, pa bi iglendisa. E je naša misto, di će se Bogu molit!] iglenica ž v. iglarica iglica ž niekakvo divlje jistivo zelje 'igrat nesvrš. ; 'igra mi oko dogodit će mi se

niešto loše {proriče se kad se mišići viđe spontano grče} igruša ž knjiž. igra {samo u izreci}, uzp.:

draguša, miluša, plakuša, smijuša [Svaka igruša iziiđe na pIakušu. ] iksan m v. isan ija uzv. CiJa, fja) kojim se goni tovarna sto»mudrost« ka, ijo, uzp. de id m jid, ljutina, žestina [idjoj curl iz očiju. Da je ujde zmija, crkla bi. Zmija, bezbe- . ijo uzv. v. ija li!] 'ikadar(e) pri!. ikad idit (se) nesvrš. (na-) srditi (se), ljutiti (se), ila ž primisao; varka, prievara, lukavstvo žestiti (se) [Pokojni ile blja čovik brez ile, što na sr­ cu, to i na jeziku; zato je i bija pokojni igbal m srića, dobrobit, boljitak [Di 'ima ig­ prija vhlcta.] O tur. hile < ar. bila MIa, 'ima i zijana. Di je sr'iće. tuje i nesri-

1 02

ilat ilat nesvrš. (iljat) obraćati pažnju, mariti,

hajati ilet m inlet (vrsta tkanine) O nim. Inlett ilIndača ž vrsta jabuke IIIndan m Sveti Ilija, 20. srpnja [O Božiću sto kosaca, o illndanu nijednoga.] O lat. Elias < grč. HAfac; < hebr. 'eliyyahu »Jah­ ve je moj Bog« ilma ž ime kobile ilo sr jilo, hrana; obrok, iće [Majko moja, gotovi mi ilo, /Ja ću fći Virkulji na silo.] iljada ž mira za površinu zemlje (površina na koju stane 1 000 struka duhana, 250 m2) O v. kilai iljadit se nesvrš. donositi tisuće mladih (ob. o ovcama), množiti se u tisućama [Bfle ti se 'iljadile ovce, / Bfsni baci razbUcali do­

ce!] O v. kilai imaekI m Imotski [ Uzgoji tele jazuk za­ klat, osuši pršut - jflzuk načet, skupi dvajestak jaja - jazuk razbit ... , a šta š undan s !fn nego u imackl na pazar. Zato i govore Imoćani, da se rane ercegavačkln -

jazukon.]

imajstvo sr sva dobra koja tko posiduje, imovina, imanjstvo, uzp. stanje [Stari su znali reć: " Z dobrin drUgon pod zelenin dubon ". A danas cure glejaju samo kOliko je momkovo imajstvo, kakvo avuto voza, je li na državninjaslan . . . E, Hi1e moja!] imanjstvo sr v. imajstvo [Raspade se i nje­ govo veliko imanjstvo: s'inovi se paženiše, a zna se, da mllide neve braću dfle.] im�t nesvrš. ; Ima (imaju) postoji (postoje) [Imaju stare knjige, u kojin sve pfše, štaje hflo i šta će b'it, samo ji niKo ne mere nać. E volijo bi ji pročitat, nego imat zlatne očemiše!] imatnIk m knjiž. onaj koji je bogat; bogataš [I bra�p se razlikuju, kamalti ne će drUgi ljudi. Eno, jedan brat velik imatnik, a drU­ gi osta na ledini.] imavat nesvrš. kadkad imati, imati više pu­

ta, imati nieko vrime {rabi se samo u per­ fektu} [Prlja prlokreta imavali smo i po trijesta' koza, dok oni komun'ističkl jarci

ne narediše, daji moramo posrnicat. ] imber m sirup [Sve što je Bog stvorijo, ne­ čemu koristi. Jamirno reć - drfn: em, moš napravit najbolji imber o' drinjlna, em,

indulirat

najbolji su češlji o' drinovine, a nema bO­ ljeg pruta o ' drinovca.] O nim. Himbeere

»malina«

imbulja ž l ° stara, otrcana gunjina 2° ridko tkani priekrivač sličan gunju [Neman ti u ovoj pustošiji ni postelje ni imbulje: noć mi postelju stere, sunce me budi, rosa u­ miva, a sunce sušI.] O tal. imbuglio < lat. involutus 'ime sr; pribit (koga) na mrtvo Ime (koga) ja­ ko izpriebijati, izmlatiti [Bflo ti je kom o­ bojci, kom opanci, a mene pribiše na mrt­ vo 'ime. ] 'imentovat svrš. l ° reći čije ime, imenovati [Bija je tu jedan naš, ne ću ga 'imentovat, poslen prlokreta dosta nan je jada zada, dosta onjada viaijo!] 2° (se) pridstaviti se [Imentuj se ti, drUže, ovon organu, pun­ dan govoril] O tal. mentovare (uz hrv. ime) imentura ž rid popis; popisivanje [Ne me­ reš ovo zadružne robe obranit ni da zmiju na nju metneš. Kadje got imentura - ka' tamo manjak!] O lat. invenire »naći, nala­

ziti«

'imenjdan m imendan imoćanka ž autobus (pruga) koji je prome­

tovao između Imotskog i Mostara, uzp.:

duvanjka, livanjka, pošta, splićanka inad m inat [Sve je radija iz inada, i svaku je dlaku na četvero cipa. ] O tur. inat < ar. znad inadžija m inatljivac, prkosnik O inat + tur. dom. -ci 'incat nesvrš. prigušeno plakati slineći i uz­ dišući (o ditci); jecati, uzp. limat, šmrcat [Kuća prazna, sv'i otišli na svoju stranu, ostali samo ja i čOvik. Nit mi mlado 'inca, nit mi staro kašljuca.] inčijI kamp. od inak 1 ° prilo (inčije) drugči­ je, različito; inače [Radi za vr'imena, inčije ne ćeš ni s/mena. ] 2° prid bolji [Dobar jlnje duvan, ma j opetje naš mato inčijl.] indik m indigo O lat. indicum (folium) > tal. indaco, indica, mIet. indego indulirat (ne)svrš. uvojčiti, kovrčati kosu; na nieki način urediti kosu, uzp. brenovat [PrOda dragi magare kompira, / Dok je svoju kosu indulira. ] O fr. ondulation < lat. unda »val« .

infrakt

infrakt m infarkt O nlat. infarctus < irifarci­ re »i:ipuniti, nabiti« Ingleska ž Eriglezka [Tr'ibaju prvo Merika i Ingleska postat zemlja proleterska, a un­ dan ćemo v'idit. ] Inglez m Englez [inglez je uVik arža srpsku stranu, Merik6nac niti smrdi niti miliše, teško onom komu Rus pomaže, Nimac io­ nako ne sml Vise ni pi'nit - elem, kako gOd okreneš, u se i u svoje kljuse.] insan m v. isan instilav m rid (iste!av rid.) polagan, razgo­ vitan govor;. po instilavu polako, polagano, uzp. natanane [Sve po instilavu. Ko pola­ ganije 'iđe, brže dođe.] O tur. zstzlah < ar. i$tilah intrada ž rid v. irad O ven. intrada · intrat svrš. 1 0 (su)sristi; zateći (koga); nai­ ći, naletiti [intran ga na pazaru u Ima­ ckom, a on će ti meni: ,, " Dl si, bolan, žIva IKad, mrtva niKad! ] 20 (se) sristi se (s kim) [Kažu da će se intrat RUščov i Ke­ nedija. Namiri će se rogat na bakovita.] O ven. intrar »isto« intnivat nesvrš. od intrat [Ma šta jesan li ga intrava!? U bik san ga poznava!] O v. intrat injača ž divojka koja je suparnica u ljubavi drugoj divojci, uzp. jednorupić [Ja injači davala bob6na: / Stukla cakla, ne bi li je smakla.] injačica ž knjiž. um. od injača [injačice, aj­ mo dogovoron, / Da silimo obe s jednon

16Ion.]

'ipriub prilo (l'priu, 'ipriuba) malo, imalo; do­

niekli; prilično

iseknit se

1 03

ipte pri!. (ip) stalno O ? {tur. O ipten kazzk­ tan »s kolca i konopca« < ip »konopac«, tan »od« značenjski ne odgovara} irad m 1 o ono što je posijano ili posađeno [Oda ivan po iradu i vako sam sa sobOn govori: " Da je rosnilo kadje tr'ibalo i da nije padalo u nevakat, pa da nije obolilo i da se Vise đubra bacilo, blja bi to irad za oči napasat. Vako - jebi ga, vuče!] 20 litina; intrada O tur. irad »imetak koji do­ nosi prihod« < ar. {rad »doniti« irldi(j)um m naliv-pero·na kojemu je pisalo " "Iridium [Poteti:tlan se ja, panen i razbi­ jen tfntu. Caća me izmlati i kupI mi irldi-

jum. ] O grč. Irida »hitra« (glasnica bogo­ va) > iridij »lučbeni prvik znaka Ir« irud m 1 o (irud) židovski kralj koji naredi

pomor u Betlehemu sve mužke ditce do dvi godine 20 najgori pridivak koji se čo­ viku može dati; zločinac, krvnik [Bolje bi

JOJ hflo, da je klUpko crne pređe rOdila,

uže oplela, pa se obisila, nego što je onog iruda rOdila. ] O grč. 'HpwtJytC; ime nieko­

licine židovskih vladara, ovdi: Herod Ve­ liki (37. g. pr. K. - 4. g. po K.) irudica ž zla ženetina (ili višćica) sbog koje tuče grad, a sv. Ilija puca gromovima za njom [Jezus, isus i Marija! / Krepa jež i balija, / Razvrgli se po maru valovi / Is­ pod neba nestali vragovi. / Biži, biži irudi­ ca, / majka tije poganica. / Sveti ilija gro­ movnik, / Našln dušan pomoćnik. / Bog će te prokleti, / A sveti ivan križan sapeti!] O grč. 'Hpwt5iac; (Herodijada, unuka Heroda

Velikoga, supruga svojih stričeva Heroda Filipa i potom Heroda Antipe, Salomina majka) Is m ublaž. od Isus (u kletvama i psovkama) [KOd nas ti je tako hflo i bi će, dokje ga­ ća. Oće, isa mi draga!] O grč. 'IytCJovC; 'is(a) uzv. kojim se gone ovce isa ž dio [Kad se posrče č6rba, did jamI ka­ pak, na njemu je meso, i dfli od crvenoga svakom njegovu isu, a slanine koliko ko o­ će.] O tur. hisse < ar. /:li$$a isamarit svrš. skinuti samar, odsamariti

[Ganjala me, brte, ko Bog maglu, a evo ot­ kad umrl, ako š v'irovat, ko da su me isama­ rili. ] O v. samar isan m ljudsko biće, čovik, osoba, čeljade, iksan, insan [Ko ne postiposta ramazana, ne jašI haj vana i ne trebe isana i nije ćojek - govarija je turčin. ] O tur. insan < ar. insan isanskI prid koji se odnosi na isana, uzp. čeljadetiji [Gadje to isanski: ni noga mu nozi dobra ne misl!.] O v. isan iscicat svrš. sisajući izvući tekućinu, isisati . iscipukat svrš. od cipukat, nasitno izcipati,

izcipkati

iscirkuzit se svrš. nauživati se sbijajući ša­ le, cirkuzeći O v. cirkuz iscrkat svrš. pocrkati iseknit se svrš. izpuhnuti sline iz nosa, obri-

isicatl

sati nos, useknuti se [Prlja - začepi pola nosa, puni i čOvik se iseknijo, a danas, ot­ kad izmisliše ove đavlije maramice, po ci­ ti ga dan nosan u džepu!] isicatl svrš. od sicat, nasitno izsići (na pr. nožem), izsickati isicat2 nesvrš. sikući vaditi isik m oštra kost između pršuta koja se siče prije vađenja iznutrice isimenit se svrš. doniti sime (o biljkama) [MiHa moja, draga ti si meni, / Ko mesli­ đan ka' se isimenl.] iskacat svrš. smokriti, proliti ili onečistiti kacajući iskadit se svrš. 1 ° pročistiti pluća, izpuhati se 2° izkaliti se iskajišat svrš. izsići, izrizati u obliku vrpca [Okrenila krUpa i vas kokUruz iskajišala. ] o v . kajiš iskakoćat (se) svrš. od kakoćat 1 ° dugo ko­ kodakati 2° pospr. i pogr. izgovoriti, izre­ ći, izpričati, izblebetati; nauživati se ka­ koćanja 2°; nakakoćat se iskaljkat svrš. očistiti kaljkajući (lulu, zub); izčačkati iskandžijat svrš. rid izkidati (pređu, žice) na više mista [ Vz'tar 'iskandžija žl'ce, pa ne­ stalo struje. Lfpa moja petrilijača!] O v. kandžija iskiirtat svrš. (što, komu) dobiti kartajući se, odniti na kratama O v. kartal Iskati nesvrš. vikati isra) ! Iskat2 nesvrš. tražiti, pitati, moliti, uzp. bis­ kat iskecit (se) svrš. izkesiti (se), izceriti (se), iskeljit (se) [Ova moja stara jaranica / Is­ kecila zube ko lisica. ] iskeljit (se) svrš. v. iskecit (se) iskeserit se svrš. od keserit se [Iskeserija zube ko lisica na šipak. ] iskevati svrš. od kevat1, kevajući očistiti, iz­ četkati O v. keva iskevat2 svrš. od kevat2 izudarati, iztući, iz­ mlatiti, uzp. izdegenečit [Ako teja iskeviin, bl' ćeš mekšipo koste nego po trbuvu!] iskidat svrš. od kidat, očistiti, izbaciti kida­ jući (o gnoju na pr., ne i snigu), okidat isklIjat svrš. od kiljat, izrizati do kraja (na pr. pršut do kosti)

1 04

iskopiljat se

isklat svrš. od klat 1 ° izpikati, ugrizti više puta [Muve isklaše, a i taste nzsko tete, k'i­ ša će, da mi Bog kaže. ] 2° nadražiti, iz­ grizti 3° pobiti (podm. vuci) iskličat svrš. 1 ° od kličat, izvezti kličajući (ob. o telucima) 2° prien. izpripovidati, potanko izreći; nabrojiti isklitat svrš. od klitat, klitajući sastaviti, složiti; izkrojiti iskobečit svrš. izkolačiti (o očima) [Iskobe­ čijo oči ko šezbiinkl ukrUpno.] iskobeljit se svrš. narugati se komu kreve­ ljeći se, uzp. beljit se iskočit svrš. (po-) dići se u niekoj miri iznad obzora (o Suncu nakon izlazka) iskolInčit se svrš. od kolinčit se, dobiti prvo kolino, izrasti do prvog kolina (o stabljici ječma, raži, pšenice) iskolit se svrš. ostvariti se, obistiniti se; do­ goditi se; izpuniti se [Samo se vl, mlađari­ ja, maskarite sa mlon. Nisan ja odjučer, i nisan ja travu pasla. Svaka je se babe Pi­ lipe iskalila.] iskomsat svrš. od komsat, iztrgati, raztrgati, razderati iskomušat svrš. v. okomat iskomuštrat (se) svrš. od komuštrat, usuka­ ti (se), splesti (se), smrsiti (se) Iskon prid 1 ° kojemu je dosadno 2° koji dosađuje [E jesi, brte, zskona, i dosadna ko tisne gaće!] iskonica ž (ob. u mn. iskonice) nevažna stvar, bezposlica, suvišnost, uzp. mrđelica [Okani se, bolan, tl iskonica i Marini mr­ đelica!] iskontat svrš. od kantat, izbrojiti, nabrojiti; izpričati, izpripoviditi; izpivati (na pr. Go­ spin plac) [U Korizmi tr'ibii efla obitelj su­ boton i nediljon uvečer ispivat ili baren iskontat Gospin plač. Nije velik, I'ma šesto šeset l' asan reda.] O v. kantat iskopestit se svrš. rid v. iskopistit se iskopistit se svrš. tilesno oslabiti sbog neiz­ hranjenosti, umora, izcrpsti se, priemoriti se, iskopestit se, istekatit se, uzp. zanebe­ sat [Kad san is Pančeva i' žice pobigii i misecin do pošušja klipa, iskopistijo san se ko iz6mjak - ništa kost i kOža.] iskoprIjat se svrš. izkoprcati se [Ja mzslijo iskopi-lja će se - mato ko ž'z'vnila. Ali dža-

iskoracit

1 05

.be: dođe jesen, prvi lfst z gore i ona it greb.] iskoracit svrš: lzkoračiti iskoričit svrš. 1 0 učiniti da izpadne, da se izglavi iz korica 20 (se) izglaviti se iz ko­ rica (sve o kovinastome dilu čakije, te i

prien.) [Da Bog dan se tf iskoričijol] iskoritat se svrš. poprimiti oblik korita (o podplatu opanka), postati koritastim iskos m; jamit ledinu na iskos ugovoriti s

vlastnikom livade podilu (prihoda od) si­ na u zaminu za uloženi rad (kositba, skup­ ljanje, prievoz) iskositI svrš. rid. pokositi [Pokraj luke

ze/ena livada, / Koju kosl l'ljadu kosaca, / Od nedilje, brate, do nedilje, / Nikad kraja iskosili nisul] . iskosit2 svrš. zubima razderati, izranjavati iskotit (se) svrš. nakotiti (se), okotiti (se) [Sad se tika iskatila riica, / Cure momcIn ne daju stolaca.] iskoturat svrš. koturajući priemistiti s nižeg na viši položaj [Kažu da je it stari vlikat bljo nekakav, koji bi iskoturaj kamen na vr brda, a on mu se jopet otkoturaj dOli. Pa sve tako. . . Čiti Inglezi: dvaput su čutu­ rili Jugoslaviju i oba jln se puta otkotura­ la.] iskoviljat (se) svrš. od koviljat, učiniti (se)

valovitom (o kosi), dobiti kovrče, nakovr­ čati (se), uzp. nabrenovat, skoviljat (se) [Zavitna san u Podgoru bosa, / Da se mo­

ja iskovilja kosa. ] iskovrčit (se) svrš. v. iskovrljat (se) O v. ko­ vrčit iskovi-Ijat (se) svrš. uviti se sbog suše (o

listovima, stabljikama), usukati (se), iz­ kovrčati (se), iskovrčit (se) iskozit se svrš. 1 0 ojariti sve kozliće (o ko­ zama) 20 doći svi na svit (o kozlićima) iskI-'at svrš. izbaciti, iztovariti; obaviti nuž­ du, iskrkat iskrenit svrš. iztovariti, iztresti naginjući ili izvrćući posudu iskresat svrš. izklesati iskrićat nesvrš. od iskren it iskrižat svrš. od križat, izsići, izsickati, izri­ zati [Ako š ustavit krv iz rane, priVIpauči­ ne ili iskrižana duvana. Odman će stat.] ;

ispečit

- duvan n a mravijti nogu vrlo sitno (tanko) izrizati duhan O v. križ iskfkat svrš. od krkat, istovarit se, v. iskr'at iskrkit svrš. spustiti onoga koga se nosilo

na leđima ili na ramenima (s nogama oko vrata), supr. ukrkit iski-petit se svrš. od krpetit se iskrpit svrš. sve okrpit iskruničat svrš. izmoliti kruničajući [I oče­ naši joj se izlizali - koliko je krUnica is­ kruničala.] O v. krune iskilbat svrš. od kubat, složiti sve u kube, povezati kukuruzovinu i složiti u kube O v. kuba iskukat se svrš. naplakati se kukajući iskupit se svrš. osloboditi se kmetskog od­

nosa kupujući zemlju od turskog posidni­ ka [Naši su se iskupili devesto pete, a oni

koji se nisu ni iskupljivali, ijonako su do­ bili zemlju, kad je dOšla stara Jugoslavi­ ja. ] iskupljat nesvrš. 1 0 okupljati, skupljati do­

vodeći, donoseći na jedno misto (krumpi­ re, raztirane ovce) 20 (se) okupljati se, skupljati se iskilrlat svrš. 1 0 uzp. kurlat, izprievrtati 20 (se) dogoditi se (čega lošega; svega i sva­ čega) [Sta se sve IskurIa u ovi desetak go­ dina u Rvack6j, ne bi se moglo ni na dob­

ra konja natovarit.] islinavit svrš. sve umazati, uprljati slinom, uzp. zaslinavit ispadat nesvrš. 1 0 (se) pasti u velikoj koli­ čini (o kiši, snigu), uzp. izrgat (se) ]o 20 poče dikoja kap ispadat pade niekoliko ka­

pi kiše, poče pomalo padati kiša, poče ro­ siti isparat svrš. od paratI ispartit svrš. prodati, napustiti ili pokloniti udio u zajedničkome vlanstničtvu O lat. partiri » diliti«, pars » dio« ispaist svrš. slučajno se dogoditi; -lo ti ko ćoraviij kokoši zrno slučajno si uspio (po­ godio, ugledao); -la mu guzica poderao mu se stražnji dio hlača ispatit (se) svrš. napatiti (se), izmučiti (se) ispatkat svrš. od patkat, patkajući sve zavr­ šiti, izdemetit ispečit svrš. učiniti da što strši, izbočiti, iz-

l ispeć

Ispotaje

1 06

pružiti O ? da1m.-rom. < lat. patefacere »ukazati, otkriti, izdati« ispeć svrš. ; ispeci pa reci prije nego što ka­ žeš, razmisli što ćeš reći isperak m ostatak sapuna [Teglijo dil život

i eno ga sad doša ko isperak. ] ispitat svrš. od pilat, izpiliti ispilit (se) svrš. 1° izleći (se) 2° l}illogo ih (se) roditi (o ditci), uzp. pilež [Sto got je ta ispilila, svako radišna. Ku će kruška nego pot krušku. ] ispiljkat svrš. od piljkat, izprazniti piljkaju­ ći (do zadnje kapi) ispisan prid. ; -I kruv svetčani kruh urešen

otiscima čaše ili sl. po kori ispivčat se svrš. razpuknuti se sbog prženja, razcvitati se (o zrnju kukuruza), uzp. pi­ vac 2° isphiknit svrš. izprati, izplahnuti [Nevista,

mogla si Mren ovo sudi isplaknžt, a ne cf­ li dan til sidit ko Bilda. ] isphišat svrš. od plašat, izrizati slaninu u obliku plaša, izudit O v. plaša isplašen prid. više puta prieplašen isplavitl svrš. od plavit, izvaditi plaveći isphivit2 svrš. 1 ° znatno se smanjiti; nestati,

izčeznuti, izgubiti na vridnosti 2° izbaciti na površini (voda kakve tvari) ispleskat svrš. od pleskat, izpljuskati, izuda­ rati, [Došlo mi hflo, da ga ispleskan, ali jopet velin: pleska nož zove - pa ostavin rđu na miru. ] isph�kat svrš. sbiti, izprati (ob. kiša zemlju) isplit svrš. pojaviti se na površini sbog od­ plavljivanja okolne zemlje, supr. zaplit

[Ko bi zna, daje til čovik zakopan, da bfle kosti nisu l'splile. Zaklela se zemlja raju, da se tajne sve doznaju. ] ispljuvat svrš. pljujući izprljati, popljuvati ispobedrit se svrš. zauzeti priteći položaj, stav, uzp. nabrečit se 2° ispOdmiikla pri!. neočekivano i prievarno, podmuklo, hinbeno; potajno [Sad se ko­ munisti zavukli pot ploču ko ci'nostrik i čekaju, da jopet dOđe njiovo, da te jopet nako ispodmukla žfcnu.]; uzp. koprtla ispodna prilo odosdol, pri dnu, spodna ispodniženja pri!. izpod časti, izpod dosto­ janstva [Dedera tf fisni krUva i slanine u

tašnu, neka ti nije ispodniženja, daleko je Zagreb. Mašini se kolo pokvari, pa ni ta­ mo ni amo. A ko nosi, ne prosi. ] ispokojit (se) svrš. namiriti (se); zadovoljiti (se), nauživati se [ Umri nan majka Tere­ zija, duša jOj se raja ispokojila.] [Jspoko­ jiše nas do kolina.] isp6lat svrš. od polat, izrizati na polel isponapijat se svrš. opiti se svi odreda [efta sev društvo isponapijalo, a Domin pfta: " Sta mi je to i to: Majka grbava, dica li­ pa, unučad manita? . Ali niKO da pogo­ di. ] Isponova pri!. ponovno, opet, još jednom, "

iznovice, nanovo ispopričit se svrš. 1 ° stati izprid koga zatva­ rajući mu prolaz [Jspopričijo se jedan is­ prid mene i drži čakiju u rUci - paša filon na medvida. ] 2° popriko koga pogledati 3 ° oštro ričima uzvratiti Ispoprika pri!. popriko, s boka, sa strane ispopružit svrš. 1 ° (se) leći posve opruže­ nih udova [Na srl' puta ispopružijo se čo­ vik koliko je dug i širok. ] 2° izudarati, iz­ mlatiti; mlatnuti (ob. niekim dužim prid­ metom) [ Sibe te IMa, je l de? E ako te ja

jednon ispopružin, ne će ti se Mbat češat nedilju dana. ] isporavan prid. izpražnjen, prazan (o posu­ dama), supr. zaporavan isporavit svrš. 1 ° izprazniti (na pr. posudu)

2° (se) izpraviti (se), popraviti (se), izrav­ nati (se), razjasniti [Ma šta godja reknen,

moja nevista mora isparavit. Ja kiižen, ova pređa crna ko mIčina, a ona će: ma nije baš, samoje mato cmgarasta.] 3° pri­ en. platiti dug, podmiriti isporavljat nesvrš. od isparavit [Ne valja starijeg isporavljat i kad l'maš prave. Sta­ riji se i u paklu poznaje.] ispostit svrš. 1 ° završiti s dugim postom [Dok se bflo mlado i zdravo, dava bi me natra da korizmu ispostin; danas postin i po dvf, kad nema zdravlja, te ne smiš ovo, ne smiš ono.] 2° (se) a) iznemoći sbog posta b) prien. postati neplodnim (o zem­

lji)

Ispotaje prilo 1 ° tajno, potajno 2° kradom;

mučki, iza leda lspotijapril. potiho

s

ispozdravljat se

1 07

ispozdravij at se svrš. od pozdravljat se, po­ zdravit se (svi) sa svima [Kad san se sa svima ispozdravlja, dz'd mi na kraju reče: - Sfnko, nemoj zaboravit kamen, na kom ti je pupak pribijen!] isprdak m podr. 1 0 najmlađe dite; zadnje dite 20 nevridna osoba [Koje si tf matere isprdak!] isp�,ičat se svrš. (s kime) narazgovarati se [Evo ću se ispričati beli, / Sve ću reći što mi srce žNi. ] isprilađivat se svrš. priehladiti se više puta

uzastopce

ispripilavat nesvrš. pilati isprisicat svrš. izcipati ispriziđivat svrš. priezidati na više mista,

priezidati sve redom

isprndecat se svrš. od p�ndecat, izigrati se

poskakujući, naskakati se isprnit svrš. 1 0 podr. kao: prdeći izbiti [Ma­

ll, di su ti zubi? Je li to ti fi baba isprni­ la?] 20 prost. roditi isprokidat svrš. v. isprolamat isprolamat svrš. izmlatiti, izudarati (ob. ša­ kama), isprokidat [Jeda' naš isprolama ženu, nisi je moga pripoznat. Ujtijo se on u pllntu, jer mu se na sudu gadno pisalo, pa sve mIslijo, šta će i kako će. Kad je dota na sud, odmanje s vrata zagalamijo: " Ona će meni protiv Tite govorit! Neka mi samo još jednon na nj i popriko pogle­ da, pa ćemo vIdit! "] isprovaljivat svrš. provaliti, srušiti na više

mista

isprpat svrš. prpajući izvaditi, naći, odkriti;

izčeprkati isprtit (se) svrš. skinuti brime s leđa odri­ šivši uže kojim je privezano [Lako je rđu uprtit, ali daj se isprti. ] ispnitat svrš. od prutat 'isprvice pri!. u prvo vrime, u početku, prije,

izprva

ispucati svrš. od pucatI, izvlasati pucajućiI

(o vuni)

ispucat2 svrš. od pucat2, napraviti kokice od

kukuruzna zrnja

ispllst svrš. izmaknuti se iz ruke, pasti, is­ puznuti, izkliznuti [Srbovin najpr'ij a iz­ makla Slovenija, pa fin ispu#a Rvacka, a

isteveričit

sad su z'inili na Bosnu. Ko da je Bosna bronzvIn pUre, bogare ti!] ispustilt svrš. ; vatra se -la vatra se ugasila (o vatri na ognjišću, li šporetu) isputit se svrš. izcrpsti se od putovanja, u­

moriti se putujući

ispuznit svrš. v. ispust [Ne znan šta je didu u životu iS]J.uznilo Iz ruku, ali mi je često zna reć: " E, da mi je ovu pamet, a tvoje gOdine! "] 'ist nesvrš. (iz- (se), na- se, pO-, pro- se, za-) 1 0 jisti [Teško vuku ne idući mesa, / teško Klisu jer je na kamenu, / a kamenu jer je KUs na njemu!] ; - zemlju nagonski, sbog

nedostatka vapnika u hrani, jisti zemlju, žbuku ili pržinu (o ditci); - figuru (p17jak) uzimati figuru (Piljak) u šahu (kozavici) 20 (se) biti nagrizan od moljaca (o suknu i sl.) ist(a) uzv. kojim se goni konj, uzp. od istab!mat svrš. izmlatiti, izudarati [Istabana svoju ženu, jednog đavla iž nje istra, a de­ set fi utra.] O v. taban (uz fr. tabac »bor­ ba, udaranje«) istabat svrš. ugaziti tabajući O v. taban istacati prid. odr. (u posv. superI. isti ista­ cati) v. istovit [ista si istacata muška sIsa:

postofiš, a nIčemu ne koristiš!] istančat svrš. oslabiti, smanjiti se; priesah­ nuti, uzp. otančat [ U izbičnu je hflo vrHo Kovačevac, ali su ga Nimci četeres treće beterisali, pa je vOda istančala. Kažu, da tu Ima i drveno korito, ali je zliplTIo.] istasulit svrš. iztući, izudarati (koga) O v. tasulit isteglit (se) svrš. 1 0 povući mnogo puta (ni­ ekoga za uši) 20 (se) izcrpsti se tegleći,

vukući, noseći, radeći

istekatit se svrš. v. iskopistit se [Kako san se bijo istekcitijo, kad san se dočepa kre­ veta, na koju san stranu lega, na onoj san i osvanijo. ] O tur. takat < ar. taqa istelit se svrš. oteliti se sve (krave se istelile) istep at svrš. tepajući izreći isteretit (se) svrš. izmoriti (se), izcrpsti (se) isterličat svrš. od terličat, izprati terličajući, iztrljati isteveričit svrš. od teveričit 1 0 izreći teveri-

istićit se

1 08

čeći, izpričati, izgovoriti 2° (se) nauživati se teveričeći, narazgovarati se, nateveričit se O v. teverič istićit se svrš. od tićit se 1 ° izleći se (o pti­ ćima) 2° namnožiti se, povećati se (o na­

rodu, ljudstvu)

lstija pri!. lagano, polako, potiho, blago, is­ tijana [S kimjon i ženon z brecon, s volon i z braton l'stija.] Istijana pri!. v. istija isto pri!. 1 ° svejedno, opet, ipak; t�kođer [Džaba, dragl, što si škOlu proša, / Isto ni­ si do pameti doša.] 2° kao [Oči mu se cakle isto u mačka. ] istomačit svrš. od tomačit, protumačiti, raz­ tumačiti [De kaži nam, iztomači vilo; / To kako je i odaklen biva, / Da po svitu to se dvoje valja; / Jedna sreća, koju svak za­ zivlje, /1 nesreća, koja svakom smeta?] istovarit se svrš. ublaž. obaviti nuždu, uzp. iskrkat istovcatI prid. odr. (u posv. superl. isti is­ tovcati) v. istoviti istovitI prid. odr. (u posv. superl. isti istovi­ ti) podpuno jednak, istovitan, istacat, is­ tovcati, vincati [ Utonule mu oči, ne bi fi izvadijo kukan od kantara. isti istoviti đa­ va, ne govoreć svofin ustm.] istnickat (se) svrš. od trackat, sve zamaza­

ti, izprljati (se), izkaljati (se)

istrat1 svrš. 1 ° istirati [Kakva je, ne bi je isan is kupusa istra. ]; - rič iz ustli jedva

progovoriti; nagovoriti koga da govori

[Nije ikan bljo od onl, kofim nisi moga rfč iz usta istrat. Kadje doša na red, reka je: " Drugovi i drugarice, obratijo bi van se s par ... 'iljada riči ... "] 2° doći na kraj, za­

vršiti, sgotoviti (na pr. red pri sadnji ili okopavanju, molitvu, pismu) 3° tirajući dognati na više misto, supr. stirat istrat2 svrš. istrti [Ka' te ujtI nazeba, naidi se

slanine i bfloga lUka, i napf se kuvana vina, pa se pokrf su trf gUnja. Kat se uznojfš, do­ bro se istari, pa jopet pod gUnje. I tako dok vode is tebe teče. Sutra si ko zec. ] isticat (se) svrš. iztrošiti (se), iznositi (se), izlizati (se) [Torba, makar bila stara i is­ ticana, ne će i ' sebe izbacit. ] istrickat svrš. od strickat, izstrići na koma­

diće

iščikat

istrlć svrš. strigući izrezati dio istrikat svrš. uresiti strikama; učiniti da po čemu ima strika O v. strika istriskat svrš. 1 ° priemlatiti, izudarati, izlu­ pati [Kad me je mater pošteno istriskala, reče: " Majka tukla, majka b'ila, ali jopet svako ' mila!"] 2° razkinuti (obuću) istrnit (se) svrš. ugasiti (se), utrnuti (se) [E, ne će se istrnit vatra na mom ognjištu, pa tamanja s kozon ora, a ovcon brana!] istrsit svrš. od trsit, v. potrsit isurljat (se) svrš. od surljat, izprieplesti

(se), splesti (se), zarnrsiti (se)

Isukrst m srastl. Isus Krist O grč. 'Irwoi5C;; Xpunoc;; isumitat svrš. od sumitat, složiti izminjujući protivne strane (krajeve) [KOžu, da šetka, kat podavljenim kokošiman isumita vrato­ ve, more o4jednom ponlt njf dvanes.] Isutrst m ublaž. od Isukrst (u kletvama i psovkama), uzp. trs(t) [A Isutrsta ti, ja ću lagat, tf se krfvo kuni, pa š v'idit pazara!] O v. Isukrst isvilat se svrš. razviti ženske cvitove (o ku­

kuruzu)

išaketat svrš. izudarati šakama [Ljudi, aršte me, daje ne išaketan!] iščališit svrš. od čališit, izvući čališenjem, mukom izvući korist O v. čališ iščambat svrš. izgrebsti čambama O v. čam­ ba iščančat svrš. čančajući izprositi O v. čančat iščekićat svrš. od čekićat O v. čekićat iščenit svrš. izčašiti iščepat svrš. od čepat, izgaziti sbijajući,

gnječeći ili satirući

iščeprljat (se) svrš. čeprljajući (se) izgrebati iščepušat svrš. v. očepušat iščešat svrš. 1 ° kao češući ukloniti {samo u izreci: Tuđa ruka svraba ne iščeša. } 2°

(se) završiti s češanjem

iščeviljit svrš. izokrenuti, izčašiti (nogu, ru­ ku) [i ja san bljo momčetina u svoje vri­ me. Na dernecin bi sve cure vratove iščeviljile okrićuć se za mlon. ] iščikat nesvrš. očekivati koga u više navra­

ta, izčekivati

iščinit se

1 09

iščinit se svrš. v. učinit se iščinjat se nesvrš. prietvarati se [Pusti ga! Zar ne vidiš, da se iščžnja: u ustin med, u srcujed.] iščinjalo sr onaj koji se prietvara, glumi,

hini

iščvrljat svrš. od čvrljat, završiti s čvrlja­ njem išćlik m v. išćal išćlil m tek, išćak [Nekin bi bOlje bflo, dajln je bOlji išćal. Bolje je svašta poist, nego svašta reć.] O tur. Istah (Istiha) < ar. išti­ ha ' »želiti« išćokat svrš. (dilomice) pojisti ćakajući [Ka­ ko si tojI perun Izlijo, ko da su ga kokoši išćokale!] išćUlit svrš. pogoditi gdi j.e prsten u igri prs­ tena O tur. i�kil < per. iškil < ar. iškal

»dvojba«

išestit (se) svrš. izgubiti prvobitni oblik i

sklad, pokvariti (se), nakriviti (se), izobli­ čiti (se) [Nekako se u zadnje vrime sve

išestilo. Svak bi tijo lipo živit, a nlsta ne nidit. Teško kopat, a rakija duša!] O v. šest išibat svrš. ; išibat kosu pogrišno otkovati kosu (kada se klepcem zahvaća veći dio

oštrice, te ista postane žlibasta) išibicat svrš. malo šibkom izudarati (ob. di­ te) [Mater i išibica i pomiluje, a sve za

izadrIt se

držak kakva oruđa, razšljinit (se), uzp. šljin 'išnit svrš. od iškat [Ma šta se, bolan, nate­ žeš s njfm! 1šni ga i neka ga vOda nosi!] išpicat svrš. v. ošpicat O v. špicat ištetit svrš. 1 ° izčašiti (sglob), uganuti, ga­ nut I ° [Al di srIća nuden i nesrića: / Sko­ ro san ti rUku prilomijo, / A đogat mi nogu . ištetijo, / Pa ne mogu do Koprimca fći.] 2° pokvariti [Opružijo se, protega se, visok ko štanga, a noge razbc'tca - Bog u njemu dvojicu ištetijo i gotovo.] ištipat svrš. više puta šćipnuti; šćipnuti ih sve koliko ih ima

ištom pril. (išton) istom, tek, stoprom [A ka­ kav je mlađan čobanine! / Momka išton mrčI nausnica, / Ko divojku lipa obrvica.] iti čest. ; iti jedan ijedan (i u pitanju koje u­ pućuje na ničan odgovor, t. j. na niti) [Eto ti ga đavle, da itijedna vridipet para!] ivanbeg m (mn. Ivanbezi) navodni vladar(i) u kraju oko Mostarskoga blata [Bffi su ti tu nekakvi ivanbezi, ot kojlje jedan sta u Biogracln, jedan u Zvonigradu, a treći u Skenderbigovini. Poslidnji je poginijo u Šarampovu u vr Blata.] O v. bega Ivanbegovina ž područje iz narodne priče,

koje je obuhvaćalo Hercegovinu ili samo njezin zapadni dio [Ercegavina se prlja dolaska Turčina zwila Ivanbigovina, a to

je bila cfla okolica Mostarskoga blata do tvoje dobro. Ni nad sunce svItlosti, ni nad pola mostarske ćuprije.] O ? možda po majku mUosti!] Ivanišu Vlatkoviću, vojvodi humskome + išijat se svrš. v. pošijat se2 v. bego išit se svrš. prominiti se, razglaviti se; zaba­ ivanjdlin m blagdan sv. Ivana Krstitelja, citi, zaboraviti (o običajima), pobacit [Sve 24. lipnja, Ivanje [Na ivanjdan u rano se išilo i bib se obriše.] jutro dobro je, na vrUu u KnMpolju okupati i sebe i blago.] 'iškat nesvrš. tirati kokoši vičući iš!, vikati . V! IS. ivanjsklI ž koji se odnosi na Ivanjdan; -ii vatra vatra koja se pali na uzvisini uvečer iškolat (se) svrš. izškolovati (se) [Neki se iš­ prije Ivanjdana, uzp. svitnjaF kolali i pr'iko svita otišli. Ali oni kojlputu­ ju, krajeve minjaju a ne pamet. ] O v. ško­ izabrat se svrš. šp. izabrati protivničke sku­ lac pine u nogometu [Ajmo se, boni, izabrat, pa Igrat. TrIba poslen fć travu čupat.] iškriljat nesvrš. razsići u obliku škrilja, iz­ rizati [Iškriljaše četnici Bosnu ko šk6lja- . izlić svrš. izčeznuti, nestati (o prljavšćini, vac.] boji i sL); očistiti se, izprati se; i' zemlje završiti zemljane radove, radove koji se 'iškrnjI prid. bližnji (u evanđeoskome smis­ obavljaju izpod površine (o gradnji kuće, lu), iskrnji [Ljubi svoga iškrnjega ko sa­ klačine i sl.) moga sebe.] izadrIt se svrš. izderati se [Nako ti se on išljinit (se) svrš. ostati bez držka, potrgati -

izagnjIt

1 10

I'zadrl na me: " Nisan ja s tebon ovce pa­ sa! "] izagnjIt svrš. sagnjiti sve po redu izakosutra prilo na dan posli prikosutrašnje­

ga dana, trećeg dana računajući od danas,

zakosutra Izakučer prilo na dan prije prikjučerašnjega dana, prije tri dana, zaključer izam m; priko izma priko mire, prieviše [Ne valja se priko izma ni Bogu molit.] izasebice prilo jedno za drugim, zaredom, uzastopno [Ne valja dvi godine izasebice sijat isto ž'z'to na istu njIvu.] izasrat (se) svrš. pogr. 1° obaviti veliku nu­ ždu 2° izmetom onečistiti [Ne valja tl'ca, koja se u svoju gnjizdu izasere. ] 3° izreći što krajnje nepristojno [Šta I'zasra i ostade živa!] Izatrke prilo V. strke [MOga je on priskoči! I'zatrke šal popet z glave na glavu dvojice najvišl ljzim. ] izavizit svrš. 1 ° iztirati iz pameti, izluditi 2° (se) izići iz pameti, poluditi O V. aviz Izba ž dio prizemlja novije hercegovačke

kuće za namirnice i sl.; smočnica O stv­ nim. stuba (stcslav. *istbba) i rom. *estu­

fa izbalečit svrš. svašta ružno izreći O V. balek izbalit svrš. izprljati, zamazati balama O V. bala izbasat svrš. izaći basajući, izbiti (na put) izbekeljit (se) svrš. napraviti ružan izraz li­

ca, izkreveljiti se

izbeljit se svrš. od belji! se, izplaziti jezik izbikarit svrš. od bikari!, izsići meso na ko­

made, obaviti mesarske poslove oko zak­ lane životinje, opermaćit O V. bikar Izbina ž jilo [Postelje im žerave užgane, / uzglavnice ploče sagrijane, / izbine im gorčine pelinske, / a mirisi pogani zemalj­ ske. . . ] izbiruša ž ona koja izabire, izbirljivica (ob. divojka prierna momcima), uzp. izviruša [Okani se tf one izbiruše! Dok te mam� šećeron te ran� a ka' te namamI i kruva ti zabranl.] izbrabonjčit svrš. od brabanjčit 1 ° ostaviti brabonjke 2° prien. pripoviditi dugu i do­

sadnu priču, bezveznički ili glupo izreći;

'- izdećijat se

lupiti [Šta sve oVI naši pulitičari ne izbra­ bonjčiše. Sve ko lipo jedan drUgon i kbl­

tiirno,

do ' ga na kraju jedan drUgom ne

svi-dlUkne pOd rep.] izbradvat svrš. bradvom obraditi izbrašnavit (se) svrš. uprljati (se) brašnom izbnizdat svrš. napraviti brazde [Najprvo po uskopanoj njl'vi jedan izbrazda, drUgI za njIn posčidl škrilje, trećI zavalI brazde - i kompiri posađeni.] izbrzdat (se) svrš. jidući zamastiti, obraz, uprljati (se) izbubetat svrš. izudarati, iztući, izbubati [Ne loptaj se, mali, po guvnu, čemeran bl'­ jo! Ako te vl'di ćaća, dobro ti će te izbube­

tat!] izbucat svrš. 1 ° razbacati, izpriemišati 2° (se) dostatno se bucati 2° izbUdžat svrš. napraviti budže, izrupčati O V. budža izbudžikat svrš. napraviti puno budža, sve izrupčati O V. budža izbugarit se svrš. izplakati se [Kad se Ma­ tuka ko zla godina izbUgarijo nad ženinIn grebon, pitaju ga, što je tOliko plaka. " Ma ne plačen ja zbog nje, nego mi ža dragoga GospOdina Boga, jadan ti ga on š njan! "] O v. bugarit izburljat svrš. od burljat, izmišati O V. bur­ ljat izbusat se prid. početi rasti u obliku malih buseva, postati busatim [Evo zimica se lf­ po izbitsala. Ako bude Idie i ne bude bO­ lesti, ako se čijI ajvan zi nju ne ski-ca ilije zec ne bude pasa, ako ne bude položine i ako se na vrime poženje - bl' će I' zrna.] O V. bus izcirkuzit se svrš. nauživati se cirkuzeći O V. cirkuz izdat svrš. podbaciti s urodom, uobće ne

roditi, ne dati plod (sve o zemlji, biljci)

[Sve nek izda, neka lOze rOde, / Da pijemo rakije ko vOde. ] izdavat nesvrš. od izdat izdavit svrš. rid. izvaditi izdećijat se svrš. knjiž. poleći, izpružiti se, izvaliti se [Ne mereš se izdećijat kolko si dug, nego kolkoje krevet velik; pa, ili kre­ vet produgiji, ili noge skrati.] O ?

·U

izdegenat

111

izdegenat svrš. ublaž. v. izdegenečit izdegenečit svrš. od degenečit, iztući, iz­ mlatiti, izudarati, uzp. iskevat 2° [Izdege­ nečili ga, modar po lMin ko čivit.] O v. degenek izdemetiti svrš. od demetit, v. ispatkat O v. demet izdeverat svrš. od deverat izdesetat se svrš. od desetat se izdevetat svrš. izpričati (svega i svačega) izdevetat se svrš. od devetat se izdikličit svrš. od dikličit, p�spr. , izgovoriti, izpričati, izpripovidati [Cin on 'izdikličI jabuci! Jami, Kate, " Ruka rUci, jabuka ovu zlatnujabuku " - Kata bi isprošena.] izdiljat svrš. od drljat 1 ° završiti s dilja­ njem; obraditi sve diljajući; izrizbariti [Šta vIdi - to o ' drveta i napravI. iZdiljii Gospin kip - eto samo što ne trepće.] 2° onečistiti iverjem diljajući [Što ko izdiljii, isprid njega padii. ] izdirat nesvrš. pogr. izlaziti, gubiti se (ob. u zapovidnome načinu: izdiri! gubi se!, iz­ lazi van!, nosi se!, tornjaj se!, sikter!) izdit (se) svrš. izvući (se) iz ušice igle (o . koncu), supr. udit2 izdivat nesvrš. 1° davati imena i (češće) na­ dimke, nadivati [Izdivat imena i rUgat se ­ bila mu duša. A sve po onoj: SUo rugo na­ sri puta . . . ] 2° (se) nesvrš. od izdit (se) izdlakavit (se) svrš. v. zadlakavit (se) izdobrit svrš. izići (što) na dobro, dobro za­ vršiti, zdobrit [Ceteres osme oni zz vliisti su govorili: " Pa ne će niis drug Staljin o­ stavit ko brabonjak na cidilu ". Ali, džabe, ja san vIdijo, da to ne će izdobrit... ] izdobrovoljit se svrš. dobro se najisti, napi­ ti, uzp. izdovoljit se izdogađat se svrš. sbiti se množtvo događa­

ja

izdovoljit se svrš. nauživati se, uzp. izdob­ rovoljit se izdravit svrš. postajati sve sdravijim i sdra­

vijim; oporaviti se, ozdraviti

izdrečit (se) svrš. (ob. pospr.) širom odtvo­

riti oči i netremice gledati, izkolačiti, iz­ buljiti, razkolačiti oči, izdreljit (se), [Šta si, mall, izdrečijo oči, / Kono žaba kad u vodu skoči!]

izgon izdreljit se svrš. v. izdrečit [SvI u nju izdre­ ljili oči ko mačka u slaninu.] izdrepit se svrš. (ob. pogr. ) leći opružen, izvaliti se, uzp.: dropit, opružit se [ U moje vrime bi do zore dite napravi, a do sunca vrIću grma namimji. A ova današnjii mla­ đarija izdrepe se i rču do podne, pajln jo­ pet nIšta nije pravo. ] izdfpat (se) svrš. češanjem (se) ošćetiti, iz­

raniti (ob. tilo)

izdtigljit (se) svrš. izdužiti (se) izdurat svrš. izdržati; podniti, prietrpiti; str­ piti se [Car Murat nije mogii izdurat, pa otišii u rat. ] O v. durat izdtišit svrš. 1 ° izpustiti zrak (o lopti, zrač­ nici i sl.) 2° jedva izdržati kakav napor izdvorit svrš. (koga) od dvoriti, pružiti dvor­ bu, poslužiti, odslužiti (kod koga) [Mo ' je dragi cara izdvorija, / Bogu vala nije obo­ lijo. / Plazanica puna kukavIcii, / KukavI­ cii - mladi udovIcii. ] izdžikljat svrš. rid v. izđisat izdisat svrš. brzo i visoko izrasti izegledisat se svrš. narazgovarati se, izpri­ čati se O v. eglen(d)isat izemljavit (se) svrš. od zemljavit, v. zazem­ Ijavit (se) 'izere prilo imalo, dajbudi malo; išta O v. ze­ ra izg�mizat svrš. izaći gamižući, gmizajući [Eno gusine izgamizale na moj kupus. Ko­ liko JIje, ni GospIn dernek ne bi JI pova­ tii. ] izgargašat svrš. od gargašat, izčešljati vu­ nu gargašama O v. gargaše izgasit (se) svrš. 1 ° ugasiti (se), utrnuti (se) 2° izključiti (na pr. uređaj na struju) izgazat svrš. od gazat, izgaziti, utabati izglancat svrš. (izglancat) od glancat, v. uglancat O v. glancat 'izgledan prid koji lipo izgleda, koji se ure­ dio, naočit, lip [Izgledna cura, nema vajde kazat: ne bije bilo stid, daje i u gradu.] izglibat (se) svrš. uprljati (se) blatom (ob. s

nogu), izblatnjaviti (se)

izgologuzit prid knjiž. odniti kome sve u

igri karata (pa i odiću u kojoj je) izgon m I o v. uvrati, zgonine 2° prievoz te­ reta pomoću stoke; dlH konja (magare) na

izgoniti

"" dati komu konja (magare) radi priegona tereta (ob. uz naknadu), uzp. izor [Nisan n'i zna, da moj kenjac more niko nosit, do '

ga nisan dd na izgon Jozi Grganovića. ] izgoniti nesvrš. izrađivati, dotiravati; izgonit duge tesanjem izrađivati duge iz komada

drveta

izg6nit2 nesvrš. tirajući . dogoniti van ili na više misto [Šta bi se umiva? Nit san bijo u vfšaju nit san đubar izgonijo. ] izg6njat svrš. od gonjat 4° [ Valijo se da me je izgonja, / Laže kurva, jd san bila gor­ nja.] izgrabljivat nesvrš. v. grabuljat J O izgrabuljat svrš. od grabuljat, završiti s grabuljanjem izgradirat svrš. izmiriti gradima2 J O O v. grad2 izgrćat nesvrš. izgrtati izgrebenat svrš. izčešljati vunu grebenima, završiti s grebenanjem, ogrebenat izgrišpat (se) svrš. l ° naborati (se) 2° sguž­ vati (se) O v. grišpa izgruvat svrš. od gruvatI 1 ° v. ostupat 2° ovrć prieostali ječam na guvnu nakon što

je slama odstranjena 3° (se) izubijati se, natući se izgužveljat (se) svrš. od gužveljat (se), sgu­ žvati (se) izik m rid šp. izlaz igrača izvan dogovorena prostora (kao griška u igri klisa 1 °) izimit (se) svrš. priehraniti (se) priko zime [Tr'iba se izimit, dico moja. Kalandora ve­ dra - u dice se Vide rebra. ] izist svrš. 1 ° od ist, izjisti [Što kum donijo, ono i izijo.] 2° (se) biti nagrižen od molja­ ca (o suknu i sl.) [Mate u sr'i fita nosa ka­ piit, da mu se ne izide.] 3° (se) iztrošiti se,

izmanit se

1 12

izlizati se (o kovinastim dilovima) izišćalit se svrš. izdovoljiti se, izživiti se, nauživati se, odišćilit se O v. išćal izji'tdikovat se svrš. izjadati se izjanjit se svrš. 1 ° ojanjiti janjce sve do je­ dne (o ovcama) 2° doći na svit svi do jed­ noga (o janjcima), uzp. ojanjit se izlabrat svrš. od labrat, pogr. izpričati, iz­ reći O v. labrat izlajat (se) svrš. puno izlajati, sapsovat sve do mile volje [Kadje udovac Markica iša

po drugii ženu, rekoše mu, da se uspiit dobro izlaje, ta ne će posle. Jer, prva se žena bofl muža, druge se bofl muž.] izliimpit svrš. 1 ° izpariti, izhlapiti 2° prien.

izcrpsti se, iztrošiti se, izciditi se

izjanjit (se) svrš. ojanjiti (se) sve po redu izlaptat (se) svrš. izkidati (se), izparati (se) tako da nastanu laptiI izlaušit svrš. od laušit, istirati laušeći, nati­ rati u trk izgoneći [Izlaušili ga is Partije, i eno ga sad ko govno na kiši. ] izlemezat svrš. od lemezat, izudarati, iztući, izmlatiti, uzp. laca izlepršat svrš. izletiti lepršajući izležak m v. iznosak izlist svrš. 1 ° izaći gmizajući, izmiliti 2° izaći [Pitali devedesetgodišnjaka, je !i se naživijo. " Jesan ko i onI, što je na jedna vrata uliza, na druga iz!iza! "] izlitat (se) svrš. 1 ° obaviti nuždu !itajući, uprljati (se) !itajući 2° prost. izreći najve­

će prostote, gluposti, bezsmislice

izlivača ž (izlivac) vrsta pite, ajkara2, ren­ dača, supita, uzlivača, uzp. titkuš [U tep­ siji se umIša urltko hflog brašna s izren­ danm kompiron i belavon, sve se začinI maslon, pa se peče pod sačon - to ti je izlivača.] izliverat svrš. od !iverat, razuljom proviriti ili ugoditi O v. liver izlopiiren prid izkrivljen izljudikat se svrš. v. naljudikat se [Momak obično reče: " Da mije se oženit i š ljudi­ man izljudikat!", a cura: " Da mi je se Udat, pa se izlajat!"] izmaćat se svrš. v. omaćat se O v. maća izmakniti svrš. prievamo što od koga dobi­

ti, izmamiti

izmaknit2 svrš. 1 ° (se) a) izpasti, izkliznuti iz ruku, uzp. izmanit se; izmaklo mu (se)

nehotice je učinio; izlanuo se b) ukloniti se izpod čega 2° pomaknuti; priemistiti priema vani (zid, ogradu, među) izmaksirat svrš. rid od maksirat, iztrljati, iztrti tilo O v. maksirat izmalena prilo od mlade dobi, od ditinjstva, odmalena, uzp. iznejaka [Izmalena se trn

oštrI. ] izmanit se svrš. odletiti pri bacanju u pogri-

izmarisat

1 13

.šnome smiru (o onome tko što baca) [Iz­ manila mu se umetiiljka, pa misto da cflon puku pribiicl,- on u puk Mci.] izmarisat svrš. od marisat, izmlatiti, iztući, izudarati [Najpr'ija me stinan pogOdiše, a po onoj " Ko oteče, ne uteče "još me i šta­ pin izmarisaše. ] izmarlajisat svrš. (izmerlaisat) izmišati, po­ mišati [Drugovi, mf smo voden slabo iz­ mariaisani, a drug Akija Pozderac je re­ ka, da su mfšani brakovi naša budućnost.] O v. smarlaisat 'izmećaj m količina masla koja se odjednom izmete (ob. u svezi: masla) izmećar m (izmNar) sluga; poslužitelj [Teš­ ko onom do smrti, ko zlU ženu uprtI, do smrti je njezin izmećar.] O ar. hidmet > tur. hizmet »služba« + per. -k 'ar »koji či­ m« izmećarica ž v. izmećar izmećat nesvrš. izbacivati; zemlja ti kosti izmećala težka kletva [Ah novine, priopaki listi! / Vi spisani, vi štieni prosti: / Vami zemlja izmećala kosti! / Što činite ! zar vam nije dosti?!] . izmeljat (se) svrš. od meljat 3°, zamazati (se), izpdjati (se) čime židkim izmest svrš. metući kiselinu u stapu izdvoji­ ti maslo [Udovice, lZmeteno mliko, / Curo moja, lipa vareniko!] izmet m; izmet (komu) činiti dvoriti, služiti (koga), izmetovat O uzp. izmećar izmetnit svrš. izvaditi stavljajući na drugo misto izmetovat nesvrš. dvoriti, posluživati, uzp.: izmet, urmetovat O v. izmećar izmićat nesvrš. metući vaditi, odvajati pri­ mise (nečistoću) [Metlan od cmograbovi­ ne izmiće se fito. ] izmicat nesvrš. o d izmaknit2 1 ° (se) a) izpa­ dati, kliziti iz ruku b) uklanjat se izpod čega 2° pomicati, priernišćati (na pr. zid, ogradu, među); proširivati (na pr. kuću), supro umicat 'izminla ž posluženo pojedino jilo (kao dio · obroka); dio zakuske, uzp.: đakonija, me­ za [A kad kogot njezinu zaprosI, / Odmiin prIda nj Izmine iznosi.]; na -u naizmince, izminjujući se; jedan po jedan izmista prilo V. smista [MOre. dalje izmista �

izmivIjat

nego đava stfke.] izmit svrš. izprati, oprati [izmija me brez sa­ puna.] izmivat nesvrš. od izmi(, izpirati, prati [U vodi Cr'našnice se na Ivanjdan ot ponoći do izlaska sunca izmiva gUbavi ajvan.] izmhidit se svrš. 1 ° dobiti mlade sve redom (o ovcama, kozama) 2° doći na svit svi do jednoga (o janjcima, kozlićima) izmMat svrš. l ° izaći iz mode; izaći iz vo­ lje; izmodirat [Eto van ga, meni je izmo­ da, / Dok san ma, za menon je oda.] 2° i­ zumiti, izmisliti O fr. mode < lat. modus izmodirat svrš. V. izmodat izmotat (se) svrš. saviti (se) na više mista, usukati (se) [Oj motiko ot suvoga srebra, / Tf si moja izmotala rebra.] izmrčit (se) svrš. od mrčit, izpdjati (se) mr­ činom, začađiti (se) izmfsit (se) svrš. 1 ° zamastiti (se) 2° izprie­ plesti (se); izmišati (se) izmišat svrš. smršaviti, smršat izmudlat svrš. prievariti lažnim obećanji­ ma, prievariti više puta [ Vikovični BOže, jesu nas izmudlali govoreć, kako ćemo u komunizam, kako ćemo i ml1st velikan ka­ šik6n ... ] izmuštrat svrš. 1 ° izvižbati [Pošalji mi še stotin svatova, / TrIsta oću po izbor pišci­ ka, / izmuštranl, bOju izučen!.] 2° izmučiti (na pr. dovodeći koga u red, priminjujući stegu), uzp. brazda 3° prievariti više puta, izvarati O V. komuštrat iznać svrš. stvoriti što novo, izumiti, izmis­ liti, pronaći, odkriti, izventat, uzp. ižinjat [Ma ovii naša vlast sve zna; samo još nije iznašla kako se brez ženska more načinit dite. A i to će, ako poživl.] iznadosirat se svrš. prietirati u nadosiranju, nauživati se nadosirajući [BOže svetI, koli­ ko se o ovon socijalizmu iznadosiralo i koliko sOli u more sasulo!] iznalazit nesvrš. od iznać, izmišljati, prona­ laziti, uzp. iznavljat iznapijat se svrš. (po-) opiti se svi redom izmivIjat nesvrš. (ob. podc.) uvoditi novos­ ti, uvoditi u modu, izmišljati (ob. što neis­ tinito); puno i neobično pripovidati; uzp. iznalazit

1 14

iznebiljit

iznebiljit (se) svrš. poplašiti (se), priepasti (se), uzp. iznebušit (se) [Obojica smo se iznebiljili: ako je moja jedan kanap pri­ grizla, njegovaje dva.] izneblevušit (se) svrš. v. iznebušit (se) iznebljušit se svrš. v. iznebušit (se) iznebušit (se) svrš. iznenaditi (se); uplašiti (se), priestraviti (se); izneblevušit (se), iz­ nebljušit (se) [- Taman me sem počejo va­ tat, kad li me 'iznebuši: " Mateee, daj du­ uušu! Mateee, daj duuušu! " Koji si đa­ va!? - Dava, đava, Mate moj, ta nije anđeo.] 'iznejaka pri!. za vrimena kad je tko nejak, od ditinjstva, uzp. izmalena [ Varaj malu odma' iznejaka, / Dokje nije naučila maj­ ka.] iznešestit (se) svrš. v. išestit (se) iznevarčit se svrš. izroditi se (u ćudorednome smislu), uzp. nevarak iznevarke pri!. rid. varajući; licemimo iznevijat svrš. izšibati, izmlatiti iznit svrš. 1 ° reći što na koga 2° (se) priesta­

ti nositi jaja (o kokoši) iznitit svrš. rid. izmisliti iznosak m zadnje (manje) jaje, koje kokoš snese, prije nego što će priestati nositi, iz­

ležak iznosat svrš. nositi ih sve po redu koliko ih ima (o odići, obući, nakitu) [E sfne, koliko si mi kOšulja posla, ne ću ji sve ni za živo­ ta moć iznosat. ] izodat se svrš. nahodati se, umoriti se puno

hodajući

izMit svrš. knjiž. izodivati, odinuti sve re­ dom [Pusti meni, slavna mati, / koja ćeš mi pomoć dati, / od jsusa tanke zdrake, / da nas sunce izodije... ] izoghivit (se) svrš. 1 ° skinuti oglav 2° iztrg­ nuti se iz oglavi; svit se izogllivijo svit više

ne poštuje postojeće vridnosti, običaje, svit se pokvario [Svft se izoglavijo, samo

traži lasti i slasti. ] izor m oranje na nadnicu (o stoci koja ore); dat vola (konja) na dati komu vola (ko­ -

nja) radi oranja (ob. uz naknadu u žitu), uzp. izgon, suvez [Ja se sfćan, davalo se

volove na izor us kvintal zita za svakog vola. ] ; na ležećem volu nema izora od ne s-

izrodica

priemna nema koristi

izMit (se) svrš. od orit, razgraditi građevi­ nu, srušiti (se), razoriti [Bolje ti je crkvu izoriti, / Već divajci ljubav raskopati. ] izornjak m vol koji se daje na izor, koji ore na nadnicu [ Vratijo se Jakov s Krfžnog puta, straota ga vIdit - mršav ko izor1ijak. ] 'izrada ž v. građa iznidit se svrš. oslabiti sbog težka i dugot­ rajna rada [Doša Andrijica i' zatvora, ne­ maš ga šta vIdit, ko kadje se iir6dijo, g6njalo to, nekako se umrtvijo i okopnijo, ko da ga pola vali.] izrakljivat (se) nesvrš. od izraknit izniknit svrš. hraknuti izrašetat svrš. od rašetat 1 ° završiti s raše­ tanjem 1 ° 2° šp. više puta proći protivni č­

koga igrača zadržavajući loptu (u nogo­ metu), izvarakati 'izrazan prid. koji sadrži proste riči, pogr­ lat. cerro »pra­ men kose, resa, rojta« keriič m deblji šćap (kojim se udara) O ? kerče sr um. od ker, mlado pseto, pašče [Šta će pastorče, gore mu nego kerčetu. Ko mu šta blicI, dobro blicI. Mater umNa, a ma­ ćija . . . Što majka ne rodi, za tin srce ne bam] O v. ker kerepit nesvrš. (0-) 1 ° udarati, mlatiti, uzp. marisat 2° prien. prost. obljubljivati kerešina ž očišćena drobina (ob. želudac sit­ nozube stoke, ob. u mn. kerešine) O v. ke­ ra2 kerešnjiik m debeli vuneni rubac tamnocr­ vene ili crne boje, koji se u bekinskoj žen­ skoj nošnji nosio priko fesa O v. kera2 kerica ž um. od kera2 O v. kera2 kerina m uv. i pogr. od ker, stari pas, uzp. ćukov [Na kerini rana - na kerini i zares­ la. ] O v. ker kernit svrš. čime što odbaciti, uzp.: kerač, židnit kesa ž 1 ° vrićica [Tito zove, sva se zemlja trese: I " Bl će kvarti, ponesite kese!"] 2°

kevkat

pridrnet od kože u kojem se drži duhan za pušenje, duvankesa [Najbolja je ditvanska kesa od voliijskoga ili ki'metijega mijura. ] 3° novčarka, listnica [Kume, i'zgori ti ke­ sa!] [Kese nek se grizu, a mi budimo prI­ jatelji.] 4° prien. ublaž. mošnje; ćesa O tur. kese < per. kise kesat se nesvrš. natiecati se u tome tko ima više novca iztresajući sadržaj kesa O v. ke­ sa keser m 1 ° drvodiljsko oruđe za dubljenje i rizbarenje, ćeser2 [Niko se nije naučan rOdijo. Zato, keser u riike, izdiljaj pet ka­ šika naopako i jednu naoposum, pa će bIt dobro.] 2° oruđe za pasicanje mlina O tur. keser »tesarska sikira, tesla, bradva« < ke­ smek »sići« keserit se nesvrš. (iz-) kesiti se, ceriti se [Niti se valja stalno keserit niti bl't uvik namrgođen ko nebo prit krUpu. TrIba imat mIru i trIba se biIren jednom na dan za­ smijat; nisi li - tojI tije dan izgubljen.] kesetina ž uv. i pogr. od kesa O v. kesa kesica ž um. od kesa O v. kesa kesurina ž uv. i pogr. od kesa O v. kesa keškevan m rid. sviži sir u križkama O tur. ka�kaval < tal. caciocavallo ketirat nesvrš. rid. vršiti propitnju, propiti­ vati O fr. enquete ( lat. inquisita, inquirere »iztraživati«) kćtit nesvrš. (0-, u- se) čekati; stajati bezpo­ slen; ušutiti se i čekati; ok1ivati; čamiti [Smrt ne keti. Ne triba za nju Boga molit.] O kl1at. quietus > tal. cheta keva1 ž rid. četka, uzp. blatarica, glanjcari­ ca, mazalica O mađ. kefe < tur. kefe kćva2 ž (keva) l ° šćap sa savijenim držkom 2° šćap u igri gude2 kevat1 nesvrš. (iz-, 0-) četkati O v. keva1 kevat2 nesvrš. (iz-) tući, udarati, mlatiti, de­ genečit keveš; na - krivo, nakrivo; šašavo [Moj dra­ gane, alaj si na keveš, I Kada pIvaš, ne pi­ vaš neg reVeš. ] O havaj-heves »ludkast«, tur. heva-ii heves < ar. hiiwa + hiiwiis »požuda, strast« kevica ž um. od keva1, četkica (osim četkice za zube) O v. keva1 kevkat nesvrš. 1 ° šćektati, lajati (o psima)

133

kindergelt

2° prien. prigovarati, žugat [Šta got ja ka­ nema.] O tur. kzyamet < ar. qiyamii žen, ona moja nevista kevka. Dalje snila kijavito sr knjiž. ? {čini se: »Isus«} [Slavno nego vIdila!] sveto kijavito, / koje uživaš i pribivaš. / kezme sr mlado prase, puse [Nawilijo ko Zakloni me !icon tvojln / danjeg zdriika, kezme u surutku.] O tur. kesme < per. kes­ noćnog mraka, / nemila duva, nečista drU­ me ga. 1 O lat. Qui habitat (in adiutorio altis­ simi) {Dubrovnik: kijabito} kezmić m um. od kezme kIka1 ž način češljanja; kosa iznad čela, ko­ ki prilo i vezno kao, kao i sa, uzp. šop [Jadi moji na Širokon Brigu, / kič uZV. 1 ° kojim se potiče bika da oplodi Oće pratri, da mi kiKU strigu.] " kravu, jac [" Kič, Plavanja, kič! , viče kika2 ž 1 ° divojka koja upadno uređuje ki­ Jurko svom biku, a on nIkako da skoči. ku} 2° ime koze " VinI mu gazda! ", špidaju se neki.] 2° prost. krajnje grub odgovor zapinjenu kikara ž V. cikara [- Dava t odnijo, što ne protivniku u svađi popiješ kikaru varenike, a ne amen Boga po vinu! - Oću, ako je krava brstila 10kičer m sbog oblika ili rastlinja težko pris­ zovine. ] tupačan i natkičen dio (ob. vrh) brda, kuk, litica, hridina kIkeša m uzp. kika2 kIčkat nesvrš. udarati što nogom (da daleko kIkica ž um. od kika} (u ditčijemu govoru) odleti, na pr. loptu), šutati [Kadje ono za­ kIl m V. kila} kUrlalo u propaloj, ma šta propaloj - kre­ kIla1 ž (kIlo sr) kilogram, kil [Curina me za­ paloj Jugi, i kadje oni mall Boban - uvik, grlila rUka / Usri pUka za kilu jabuka.] O bolan, junak odjunaka! - misto lOpte po­ grč. (ngr. XZAzMa < XZAza�) XiAlOz čejo po desnoj strani ki'čkat milicijanere kIla2 ž izrastlina, zadebljanje, kvrga na po­ Bože navalijo vikat: " Nu kako ga kIčka! vršini stabla, kivelja [Ako oš dobar ča­ Kz'čni ga, Zvonko, majku mu, ta nije ti ži­ njak, osici cerovu kIlu i izdubi.] rant!" Nije razbija teleHziju, ali je prigri­ kIlarica ž tezulja na kilograme, kilogram i­ za čibuk. ] ea, uzp. šema O V . kila} kIčnit svrš. od kičkat [Mala moja kIčnila me kIliiš m (ob. u svezi kantar kl'laš) kantar na nogan, / Letijo sa' na mamlaznipogon.] kilograme, uzp. okaš O V. kila} kIdat nesvrš. (iz-, 0-, raz-, za-) izbacivati (odbacivati) lopatom (gnoj iz štale, snig s kile ž mn. V. rastezaljka O V. kila} puta), uzp. grtat [Deder, malž, kIdaj tojI kIleša m onaj koji ima kilu, pridor snig isprit kuće, ko Bog zapovida, a ne ko kIlogramica ž V. kilarica O V. kila} + grč. ni sebi ni drugom!] ; kIdaj ! gubi se!, nosi ypaJll-w (tal. chilagramma) se! kiljat nesvrš. (iz-) rizati, diljati (ob. pršut kidisat (ne)svrš. (kidisavat nesvrš. rid. ) pri kosti) (kamo, na koga) navaliti, navaljivati, uz­ kime sr krme (u ditčjemu govoru) trajati (uztrajavati) u naumu, nasrnuti, na­ kimet m red, umirenost (u jilu, piću); vrid­ srtati, usnitit, uzp. jurtat [Ako muve kidišu nost, cina [Bija je momak naočit i kršan, i i kolju, kIša će. ] O tur. kzydz < kzymak »na­ uvik je sebi zna kimeta. Nije ti ga on tijo valiti« sa svakon curon; ko što ni Jurišića bik ni­ kIfeli uzv. nosi se ! , prođi me se ! , van! O je tijo na svaku kravu skočit.] O tur. kzymet mađ. ki/elel »isto« < ar. qimii »cina« kijamet m I O nevrime, oluja, uzp.: alamet, . kimono m haljina ili košuljak bez rukava galija [Tamo šesetI, kad bi got kakav kija[Mala moja obukla kimono, / Još domalo met udari, .JUka bi zapivaj: " Gagarine, metnu će i zvono.] O jap. vrak t odnijo Ime, / Ode gori, pa pokvari vrime! "] 2° nesrića, ·nevolja 3° uzbuna, kindergelt m nnim. doplatak na ditcu [Kad metež; hitnja, žurba [ Vl'dln, bI će kijame­ je Jure Švabi nabraja dicu, završija je sa " ta, u kijametu zUluma, a zUlumu aršina " i vertik , pa je na Vertika prima kinder-

kInit

klada

134

gelt. Sve dok se Švabo nije avertijo, pa po­ čejo tražit potvrde.] O nim. Kinder »ditca« + Geld »novac« kInit svrš. prokinuti, udariti kIpćat nesvrš. nositi obilan urod (o voćka­ ma, u svisti govornika: kao visiti u veliku broju, vrviti plodovima), klipćat kiptisat svrš. l O v. : kidisat, koptisat [Kiptisa ko daje đuture pogOdijo.] 2° naglo se uk­ ljučiti, prihvatiti, dodati (o razgovoru, po­ slu) O v. koptisat kiridžija ž 1 ° prievoznik s konjskom zapre­ gom; iznajmitelj 2° onaj koji uz naknadu nosi tuđi duhan uzbrdo; najamnik [Osta ja brez pari} ko erkveni mIš, a svog duvana neman. Sta š, jami titđi na IMa, pa ko ki­ ridžija uzbrdo. ]; kirijaš O tur. kiraCl (kira »plaća, zakupnina« + dom. -Cl) < ar. kira' »zakup, najam« kiridžIjskI prid. (kiridžinski) koji se odnosi na kiridžiju; kiridžljsko piviinje v. putnički [Deder, kume, daj da zapivamo, / ako mogli i ako se dalo, / ako bi nas grlo po­ slušala. / Sve u stravu Boga Velikoga, / da nam Bog da zdravlje i veselje. ] O v. kiri­ džija kiridžluk m bavljenje kiridžijskim poslom O tur. kiraclhk (v. kiridžija + tur. dom. -hk) kirija ž naknada kiridžiji O tur. kira < ar. kira ' kirijaš m v. kiridžija kirijat sr 1 ° obavljati posao kiridžije 2° pri­ en. pospr. hodati bez svrhe i potribe, luta­ ti, skitati se [Amen Boga nekud kirija; Vise more pod vOd6n nego it kući.] O v. kiridžija kisat se nesvrš. (raz- se, S-, uz-) 1 ° kiseliti se; fermentirati 2° biti potopljen u tekući­ ni, kvasiti se, močiti se, kIselina ž kiselo mliko [Ne bi je oženija, da mi daju dolac kIseline i brdo uštipaka.] kI�elit se nesvrš. prien. 1 ° dugo stajati na Jednome mistu 2° šp. čekati protivnika u igrifrnje sa šiškom u rupi, kisit se kisit se svrš. v. kiselit se ]o kišetina ž uv. i pogr. od kiša kiševit prid. kišovit kišit ne�vrš. pomalo i tiho padati (o kiši), roskati [Klsa kiši, ajde mala piši, / Piši svome u vojsku dragome.]

kišnI prid. um. od kolišni, koliko mali, naj­ manji, najsitniji [Bija je vas nekakav nIka­ kav: elem suvonjav, blidikav, mi'ljav ... elem nisi ga Ima šta vIdit, kišnije bija. A jopetjl ujtijo Vise o ' devedeset. Žuti žittu­ ju, crvenipittuju!] kIta ž 1 ° vrh lista duhana [SkTcale se ovce pod vince i đfwa jMna kIta nije ostala!]; vrh olistale grane 2° ublaž. mužko spolo­ vilo (ob. u ditčjem govoru), uzp. čuna, đaka, kurnjac, potriba, resa, šurnjac, tu­ rac [Ja ne znan štaje: ili ldte ne valjaju ili su ženske metnile čepinu na onu stvar, le dice se mato rađa.] 3° ures od niti pri­ čvršćenih na sridini fesa s gornje strane 4° više (zajedno obišenih) vinaca duhana, koka 2° kItičica ž kićanka na opanku kojom završa­ va prisuka od opute kitina ž snig koji se uhvatio na granama [Ljudi moji, nak6ja snig za u pas, ujtila se kitina o dva pedlja, ne moreš is kuće mak­ nit. Ma j opet ja kližen, dokje noga, bl' će i opanaka. ] kItonja m ime vola kItoresa ž ime koze s kitnjastom izrastlinom izpod brade kiturina ž uv. i pogr. od kita ] o kivelja ž v . kila2 klačarda ž 1 ° mrlje od otopine vapna koja pada s četke ili stropa kad se liči 2° od­ padci (krpice) bile boje sa staroga zida [Džabe mije hflo govorit: " Dođi sutra, da ću ti šaku soli! " mora me nije pristajala trat. Undan se ja sItin i Oden it cikvu, no­ žom ustružen it kartu mato klMarde s Gospina otara, zašijen it krpu i metnen na se. NiKad ti ga VISe nije došla.] O v. klak klačinia ž gradnja koja služi za proizvodnju vapna, vapnenica [Ako dušmanin itbiicf gožđe it klačinu, ne će ti ga ta niKad izgorit. ]; palit -u obavljati poslove oko proizvodnje vapna u klačini, uzp. pržit O lat. caldna klačinar m onaj koji proizvodi vapno u kla­ čini [Ako oćeš zlO klačinaru, rekni mu: Sve ti gorilo osim ktačine!] O v. klačina klačit nesvrš. rid. v. krečit klada ž dio sustava za kočenje na zaprež­ nim kolima (komad drva koji, okretanjem -

kladanj

135

ručice vinte, naliže na obod šine drvenoga kotača) kladanj m slog (stog) od oko 50 ručica zi­

mice, kladnja [Nekad bi na ovoj nj'ivi uže­ nji i do pet kladanja zimice, a sad n'i trf. Bolest dOšla i u zemlju. ] kladat se nesvrš. (po-) 1 ° jisti s kime naiz­ mince jednom žlicom [Dok se 'ila pura i kladalo se, hflo je 'i zdravlja, a otkad se počelo jist iz najilona i vrižidera, Ode zdravlje.] 2° knjiž. naizmince s kime što činiti (na pr. govoriti), izminjivati se; pok­ ladat se, uzp. napriuzet kladnja ž v. kiadanj klagija ž razvijač za razvlačenje tista, valja­ lo, kolagija O tur. oklagu klaj ; kllij, kllij putuj, putuj; vozi se, vozi se, uzp. ajde O v. zakalat . klak m vapno, kreč; živI ,.. negašeno vapno [Nikad pero laja nije; najveća muje psov­ ka bila: Živoga ti klaka!] O balk.-lat. calce < sumerski klampa ž želizna kuka za spajanje greda u građevinarstvu; skoba, zategača, spona O nim. Klamfe . klanac m srušeni dio zida koji služi kao ulaz (prolaz) (ob. stoci) u ogradu i koji se prierna potribi zaziđe ili zagradi, struga [Čuvan ovce i sidim na klancu, / Pišen pismo jednomu Bosancu.] klančatI nesvrš. 1 ° (po-) zaziđivati klance; ograđivati, uzp. dračit 2° lutati, skitati, potucati se, obijati klance klančat2 nesvrš. (0-) pasti sve po redu, uzp. klištat klanica ž rid. kuća za stoku, uzp.: jagnjilo, pojata, staja [Svake subote večeri škropi kuću i klanicu, a ako oćeš, moreš i njive.] klanit svrš. ublaž. od klapnit klapac m ditčko, malić; momčić O ? {slč. chlap »mladić«; RMH: ohlapac »zajidlji­

klat

donjoj kUći.] 2° labavo stajati, biti velik (o obući) [Cipale mi klapaju; ili .san smrša

ili su se one rastegle. ] klapit nesvrš. 1 ° (se) sanjati [isusove ti, šta mi je se noćas klapilo: iz guzice mi ko n'ikla raštika, a Milošević se primaka, pa je ko brstl!] 2° a) sanjati koga ili št� b) buncati; pričati bezrnisiice, tlapiti [Ajde šta klapiš, dušina ti mista!] klapnit svrš. od klapat, jednom odati kla­ pot, sklapat klapnja ž san; tlapnja; priviđenje [San je klapnja, a Bogje Istina!] klapot m klopot klapotat nesvrš. (s-) proizvoditi klapot klasa ž razred kakvoće duhana [Ndjviše mi baci u treću klasu, nešto u drugii be, i ­ rUka mu se osušila - samo deset kill u pr­ vii a. ] O nim. Klasse < lat. class is klašnjav prid. koji je od klašanja ] 0 [Nije ti ga prija hflo postava, štova i perlona, ne­ go se nosilo sukneno i klašnjavo. Bf/o ti je: s ovce Odri, na se nadri.] klašnjavice ž množ. v. klašnje r klašnje ž množ. 1 ° grubo sukno tkano na dva nita [Ot kada san postala, nisan tkala postava nego sukno i klašnje, što je ll'pše i lašnje.J 2° hlače od gruba sukna, klašnja­ vice [Cupa vunu za tuđe klašnje, a kolina mu kroz gaće ispala.] 3° sukno izpod dr­ venice samara nabijeno raževom slamom; stelja [Magaretu klašnje, magaretu laš­

nje.]

klMun m drveni sanduk u kojem se nosi ili g,oni grožđe, pržina i sl., kašun [Gonija Antiša živi klak u klašunin, uliša u gostijo­ nu, da jednu trene, palo malo klse, pp se is klaka na magaretu počelo dimit. On ti lati kovu vOde, pa polije tovar, a ono tek undan bUkni. " Ma čin se gasiš, a�o se vo­ don pališ, g'iru ti?! ", zagalami Antiša. ] O lat. capsa > capsella > tal. cassone , vac, znatiželjnik«} klašimić m um. od klašun, kašunić klaparat nesvrš. lupati, udarati, klopotati, klapat, [iđen ja kras Krušku, kad li nešto klat nesvrš. (iz-, po-) 1 ° pikati, ubadati u noj zidini klapara. Klapara, ljudi, ko da . [Teško onom, koga tuđa uš kolje. ] 2° nad­ si obisijo stotinu suvi m'išIna o mlfnsko raživati, grizti, pecati [Kad konju stane kOlo!] vOda, jami među prstin puščanog praa, klapat nesvrš. (do-, s-: za-) 1 ° proizvoditi uspi u jednu civčicu, pa mu s,traga pod zvuk udaranjem tvrdog pridrneta o drugi, rep zađi i upuni vas oni pra. Imaj opaz, lupati, kucati [Svu noć je nešto klapalo u da ne pOtegne nogan, kad ga oni pra

klecat

136

počne kWt, da i tebi čare ne bi tražili. ] 3° ubijati (podm. vuci) 4° (se, s kime) svađa­ ti se [Bacija kOst među nje, pa se kOlju.] klecat nesvrš. {trajni vid} od kleknuti [Šta je ovo, BOže isukrste, / što se momci u crkvi ne krste, / već gledaju, di cure kleca­ ju. ] klemur m knjiž. niekakav dio mladenkine oprieme {čini se isto što i papte} O ? klep m I O kakvoća oštrice koja je klepana 2° dio oštrice (sičiva) koji je klepan; uzp. kaF klepa ž ona koja je klepava [- Ne ću ja š njan, šta će mi ona klepa! - A l'maš li kak­ vu drugii? - Neman. - E pa, sine, dPš se kenjca, dok ne namakneš konja. ] klepac m I o manji čekić kojim s e otkiva ko­ sa [Kad otklvaš kosu, klepcon moraš uda­ rati tako, da ga pola tuče po oštrici a pola po bakvici.] 2° v. klepka1 ] 0 klepan m v . klepo klepast prid. v. klepav klepat nesvrš. (po-) oblikovati (oštriti, tanji­ ti) oštricu udaranjem čekića po usijanoj kovini, uzp. otkivat klepav prid. koji ima velike uši ili su mu odmaknute od glave, klempav, klepast, uzp. čulast [Gudo moja, kH�pav6ga uva, / Tebe baja za Božića čuva.] klepetalo sr 1 ° ono što klepeće (na pr. čevr­ taljka) 2° pogr. onaj koji puno govori, brbljavac [StarI 1610, staro klepetalo, / D6đi, novI, sjajno ogledalo.] 3° v. čevr­ taljka klepetaljka ž v. čevrtaljka klepetuša ž knjiž. v. jezičak klepit svrš. dati zaušnicu; ćušnuti, pljusnuti, klepnuti [Ako te ja klepln, sve ćeš zvizde pribrojit!] klepka1 ž 1 ° čvoka ili udarac po uhu, klepac r 2° zvono a) ili slična naprava oko vrata sudionika mačkara b) limeno za stoku 3 ° batić u zvonu,jezičak, čekalo klepka2 ž onaj dio teluka koji se izplete od bile vune (za razliku od dila koji se veze misilom) klepo m onaj koji je klepav, klepan kleponja m uv. od klepo kletI prid. odr. koji je bio i više ga nema,

klitat

kojeg se s tugom sića, nezaboravni, nepri­ ežaljeni, pusti, uzp. lala [Kleto uvo odpo­ kojne gUde, / Da' će neko, pa koliko bu­ de. ] kličat nesvrš. (iz-, na-) vezti (teluke, čarape i sl.) misilom klička ž knjiž. ures (šara) na tkanim ili ple­ tenim pridrnetima učinjen raznobojnim koncem kIln m klinoliki komad sukna ili platna klincov m ditčko, klinac klip m I O komad [Podaj vuku ;elenila / u majke se rumenila. / Podaj vuku klip sla­ nine / neka biŽI us planine. ] 2° v. krčalo 3° šp. igra potezanja (potezanje klipa) klipa ž pogr. divojka visoka i nesgrapna u radu i hodu; divojčura klipač m rid. kraće deblje drvo koje se rabi u igri klipa 3 ° klipača žpogr. i uv. od klipa klipat1 nesvrš. (do-) lutati, vrludati nezapos­ len; potucati se; klipsati klipat2 (se) nesvrš. (0-) razvijati klipove (o kukuruzu) klipćat nesvrš. v. kipćat klipov m klipan klis m šp. 1 ° vrsta igre, klisača, klispalja 2° manji šćap u toj igri klisača ž šp. v. klis ] 0 klisat se nesvrš. svađati se, priepirati se; nadmudrivati se [Ako š upravljat dfžavon, trl'baš dvi pameti i četeri ruke, a naši puli­ tičari - sve manita i sakato, samo se kli­ saju.] klispalja ž šp. v. klis ] 0 klišnjača ž šp. veći šćap u igri klisa, palja klišta sr množ. klišćima slična drvena naprava za hvatanje zmija klištat nesvrš. pasti škrtu travu između ka­ menja (ob. o konju), pasti travu pri kori­ nu, uzp. klančat klitara ž kojekako načinjena kuća, sklitana kuća [Živila je u nekakvoj klitari, is koje se nije čulo ni kašlja ni smija.] klitat nesvrš. (iz-, s-) (ob. podc.) sastavljati (kojekako) u cilinu od manjih dilova, kro­ jiti, uzp.: nadokivat, nadošivat [ UbI nan Stl'picu onI Crnog6rac, đava mu srl'ću od­ nija i. opanke od njega klita!]

kliza

137

kliza Ž (kljiza) cigaretni papir veličine A4, od kojeg se kroje papirići za motanje ški­ je, uzp. golub O nim. Fliesspapier klobodan m svileni ili pamučni konac upre­ den sa žicom (ob. od plemenite kovine), srma, varak O tur. kzlabdan < ar. qullab »kuka« klobUčac m I o jistivo divlje zelje (Bilderdy­ kia convolvulus), vijušac, papunac, sladki slak 2° mihurić na vodi, buljak [Ako klobUčci skaču, bl' ćejOš kIše.] O av. klobučat nesvrš. vriti (voda, vino) tako da na površinu izlaze klobučići zraka, uzp. brbljučat O v. klobučac kloknit svrš. popiti (malo) na brzinu, gutnu­ ti [KlOkni maIo vina na Veliki petak, ma­ kar ga i mrzijo. Kolko crnog vina popiješ, tOliko krvi dobiješ. ] klozet m zahodski gnoj [Pola san njIve na­ kUća klozeton a pola ovčijin. ] O eng. wa­ ter-closet klupetina ž uv. i pogr. od klupa klupica ž um. i odmo od klupa, klupica kljako m pogr. kljakavac . kljen m drvo klen (Acer campc;stre) [Dosta nan je jada zada oni kralj Aleksa, mravi ga mrtva na kljen iznosili!] kljenčić m um. od kljen kljenov prid. koji je od klena, koji pripada klenu [Pra Didak Buntić, Bo ' ga nebeske rose napojijo, sedamleste je prit cara u , Beču l'znijo sedan vrsta krUva, kojin se Er­ cegovac rani: kokurUzu, sirčanicu, kariši­ kov, proseni, šiljev, barov i kljenov krUv. ] kljenovina ž 1 ° klenovina [Jedan je reka, da su najgore jasle od rastavine, drugi ­ ot kljimovine . . . a magarac - da su najgo­ re prazne.] 2° klenova šuma, granje ili li­ šće klj'ica ž klica [A bf/o je i veselja, samo mu noge kratke bfle - kraće nego kljZ'ci na li­ tici. ] kljijat nesvrš. klijati ključ1 m dio plužnih kola za koji se zapinje gužva oračica [Ključ na koliciman mora bl't dug pet perlI. ] ključ2 m kipuće stanje; blicit provriti ključ3 m kovinasti (mužki) dio za zaputči­ vanje odiće, kvačica, uzp. sponja -

.

knadit

ključ4 m kamen postavljen cilom smnom rubnoga zida prozora ili vrata tako da spa­ ja unutarnji i vanjski sloj zida, uzp. skrož­ njak ključanica ž dio stupe ] 0 ključit nesvrš. (u-) stavljati grožđe u badanj radi vrinja kljuk m I O netopljeno maslo 2° sgnječeno grožđe (pripriemljeno za vrinje) 3° med i saće zajedno kljuka ž v. kukaj kljukat nesvrš. (na-, u-J puniti što rukom sbijajući (na pr. vriću), trpati [TUđa muka u paka kljuka.] kljun m I O kljunoliki kožni prišivak na vrhu opanka 2° vrh motike koji prosica zemlju (vrh oštrice kose, i sl.) kljuna1 ž knjiž. vrsta motike kljuna2 m pospr. ona koja ima velik nos, koja je nosata kljunat prid. koji ima kljun kljuneša m uv. od kljuna kljunit svrš. kljucnuti [Kljunila ti vrana it možđane!] kljuno m pospr. onaj koji ima velik nos, no­ sonja kmeca ž pospr. ona koja često i lako zapla­ če, sklona plakanju; plačljivica; razmaže­ no žensko dite, kmeza kmecat nesvrš. uztrajno, potiho i bez pra­ voga razloga šmrcajući plakati (ob. o dite­ tu) kmečat nesvrš. (za-) 1 ° cmizdriti [- Bolan ivko, moga bi se i ti koji put dzgni!, eno dite jopet kmeč'i! - A zae li to prz'k� sata? - Kakvog sata, Bog s tebon!? - E unda neka kmeči, glavno da se strUja ne troši.] 2° glasati se poput niekih životinja u ne­ volji (koza, zec) na način prispodobiv pla­ ču kmeka ž kmečanje kmeknit svrš. od kmečat, jednom se oglasiti kmečanjem kmeza ž žena koja se kmezi kmezav prid. koji je sklon kmezanju kmezit se nesvrš. plakati, cmizdriti kmezo(nja) m čovik koji se kmezi knadit nesvrš. (s-) smišljati, izmišljati (na pr. pismu); lagati; kititi u pričanju

knjIga

138

knjIga ž knjiž. pismo [Sinoć knjzga o ' draga­ na stzgla, / Bolesnu me is kreveta digla. ] književnik m knjž. onaj koji opismenjuje ine; opismenjivač, seoski učitelj [U Begi­ ća je uvik bljo po jedan čOvik, kojije zna čitat i pisat, pa je podučava druge. Zvali su ga književnik.] koba ž bogomoljka (Mantis religiosa) [Ka­ ži, kaži, koba, dIje vuk!] kobacat se nesvrš. trzati nogama, bacati se po tlu, koprcati se (ob. o životinji) kobana ž odmo od kobanica, kabana [Jadna ja trevila bres koMne u sr'i polja, a ono složilo i lije ko is kabla - ni pot pauzon mi nije suva ostalo.] O v. kobanica kobanica ž ogrtač s kukuljicom, od (bila) valjana sukna [Llti nosi kobanicu, zimi ka­ ko ti drago - rekla je Ciganka.] O biz. Kaf3a6rtC; (lat. cabanus, tal. gabbano) < ar. qabaja < per. kaba kobašit se nesvrš. prsiti se, praviti se važ­ nim, isticati se O V. bašit se kobenacija ž podsuknja, "kombine" O fr. combinaison < eng. combination < lat. combinatio kobila ž zašćitna naslaga žbuke (i sitna ka­ menja) po cripu duž kosina zabata, pasJ, uzp.: korniž, pijavica ] 0; trUla kObila šp. jedna od ditčijih igara kobilical ž um. i odmo od kobila kobilica2 ž V. kenjac2 kikat nesvrš. (pro-, raz- se) 1 ° glasati se po­ put kvočke 2° prien. uztrajno što govoriti, prigovarati ili moljakati [Ova moja žfma već tri godine koca po kući, a niKako da izleže.] kočak m pleterom ili letvama ograđeni dio pojate ilijagnjila za mladu stoku [ 6, tugo moja, tele provalilo is kočaka i sve podo­ jilo, prisilo mu da Bog da!] kočić m (ob. u mn . kočići) okomiti uplet opute po pripletu, stub kočina m uv. od kolac kočka ž 1 ° kvočka [Svaka krava svoje tele liže, svaka kačka svoju p'ilad vOda. ] 2° je­ dna od igara u igri pitonja, v. jednonjci 3° igra kočke i pIlIća šp. V. čela (krađa čela) . kočketina ž uV. od kočka [Svaka kočketina na svojOj gnjizdijaka. ] koće l ° čest. neka, neka neka, pa ako, tešto

kokošinjak

2° prilo u najmanju ruku, dajbudi kođenepril. V. kođoja, đene [Kođene ti zna­ č/, ko da nešto je, a nije.] O tur. gene »0pet« kođoja prilo srastI. (đaja rid.) kao da, tobo­ že; navodno; kođene, ko naval, ko valan, tokoršce, ko vol [Cura - ako ne dočeka, ne dostiže. Kođoja, ako cUri momak ne nalIđe, lijtit ga szgurno ne će.] O tur. goya < per. giiya koj uZV. V. kec koji zam. ; o koju mi je zašto bih, ti ime čega bih [ 6 koju mije bUnar pored rike kopat.] kojo zam. rid. koje kojino srastI. od koji ono kojimdžuša ž vrsta imotske loze i vina, ku­ jundžuša uzp.: blatina, benedina, kamuša, krkošija, ranjkaJ r, rezaklija, ruža, švarc, trnjak, vrancuzica ] 0, zložder O prizime Kujundžić koka ž 1 ° svi prsti ruke skupljeni tako da se vrhovima dodiruju [Kad nemaš pivca, da ti otpiva, kaje je doba naći, skupi prste u koku: ako se mallprst i prstenjak ne dadu dotrat drUgin, rano je - lezi; ako li ji sve čvrsto skupiš, kasno je, naspava si se ustaj.] 2° V. kita 4° 3° kukuruzno zrno ko­ je se pri prženju ne razcvita, uzp.: pucaj, pivac r kokad vezno kad, jer, zato što [Ne mere mu n'iko pera Odbit, kokad 'imajaka leđa u ko­ mitetu. ] kokat nesvrš. rid. višati vince duhana u vi­ du koka 2° kokija ž miris; vonj, zadah, smrad O tur. koku kokorit nesvrš. tiho kokodakati, uzp. kako­ ćat, rakli! kokošar m namišćenik "seljačke radne zad­ ruge" [Kokošari su tepterili kolko ko 'ima kokošiju, i, prama tamu, kOliko mora donit jaja. A i za pivca se nešto davalo . . ] kokošara ž od pruća pleten, stožast koš za hvatanje jarebica, košara [Ja se obeselijo, v'idln nešto leprša u kokošari, kadpogleda - nisu dvfjarebice, nego dvf s6jke. ] kokoščenja ž sb. od kokoš, kokoši kokoševina ž kokošje meso kokošinjak m misto gdi se drže kokoši, ko­ košinjac .

J

L kokošij li

1 39

kokošij li prid. kokošji; -a vOljica divlje jis­ tivo zelje ( Viola tricolor L.); -I zllć v. zlić kokiilj m 1 0 uzao, čvor (koji se lako odriši) [Đava ne spiivii, nego po svu noć kokulje drfš!.] 20 u vidu kukuljice spojeni kraći rub gunja kojim se pokrivaju noge O v. kokuljica kokulja ž 1 0 um. i odmo od kokuljica, mala kabanica 20 ime kokoši O V. kokuljica kokiiljica ž dio kabanice koji pokriva glavu, kukuljica, kapuljača, kukulj [Sve države kokuljica - Rusija kobanica.] O lat. cucul­ lus > tal. cocolIo = cucullo »kapuljača« kokuljit se nesvrš. rid. kopuniti se, šepiriti se; buniti se O V. kokuljica kokurikat nesvrš. kukurikati [Kad je svUi Petar, dušo si ga moja, treći put čujo piv­ ca kako kokuriče, dujiše se i gorko zapla­ če. Tako i danas: dok jeda' ne propivii, drugi ne zaplače. ] kokuriknit svrš. kukuriknuti kokiirfiška ž ono što ostane od klipa kuku­ kuruza kada se oruni zrno, kočanj , kuku­ ruzina, komina [Ma, bOlan, došli ti danas u mene nekakvi, govore, da su s r1ldijona, podRi mi prid usta onu kokurušku, vele, ajde, stiM, govori, kako je nekad hflo . . . ] O v. kokuruz kokiiruz m kukuruz, kuruz [ ll mog lole na obrazu suza, / Ja mIslila zrno kokuruza.] O tur. kokoroz (koku »smrad«, V. kokija, + uruz »riža«, dakli »riža za raju«) kokuruza ž kruh od kukuruzna brašna, ku­ kuruza, kuruza, proja [MaIii moja dobila na pluća, / Spržila je kokuruza vruća.] O V. kokuruz kokiiruzni prid. odr. kukuruzni [JOš jedan od poganice: zamišiij kokuruzna mlfva s vinom i svari ko puru, razmaži po dljenoj čOji i privi koliko se more vruće durat.] kokiiruzov prid. koji se odnosi na kokuruz, kuruzov [Danas niKo ne bi kokuruzova kruva. A ja san vaktlle dil dan kopii u Je­ lićii na Trnu za kilo kokuruza. ] kokiiruzovina ž stabljika kukuruza {poje- . dinačno, i kao sbirno u značenju »kukuru­ zna slama«} , kuruzovina [Posici mi drU­ ga, da ću ti i za se i za druga - rekiije ko­ kuruz. Ako je i slagii u klipovin, kokuruzo­ vine će sIgurno Vise bIt, ako proridlš.] O v.

kolicni

kokuruz kola1 sr mn . plužna kola (kolica) dio drveno­ ga pluga koji se sastoji od kola (brazno i ledinsko), sovine, karaga i krčala; uprU u kola pomoći; dopriniti; uzp. ruka (dat ru­ ke) [Imii meni kO uprU u kola: trf sfna ko trf grada, trf neviste ko trf vfle.] kOla2 ž stolarsko lipilo O grč. /coMa kola3 ž odmo od kolač; šeničena kOla bili kruh, kruh od pšenična brašna [Malii mo­ ja, obolila bOle, / Bl' li Ua šeničene kOle. ] kola4 ž; okolo kole naokolo [Okolo kOle, pa na miilii vrata. ] kolac m; ko skoca priko volje, nerado, ne­ voljko, uzp. ko po mrtvoj koži kolač m; prošla baba s kol:ičIn nema više, zakasnio si, bilo i prošlo; šupljI kolač V. koroman kolagija ž (kalagija) V. klagija koUinje sr vrsta hercegovačkoga narodnoga kola (zatvoreno kolo u kojemu igrači po­ lagano koračaju (određen broj koraka u jednome, te u drugome smiru) držeći ruke na ramenima susidnih igrača i ob. pivaju­ ći), uzp.: bokulja, dilber ]O, odavica2, pro­ leta, taraban, trojanac, trusa kolara ž građevina u kojoj se drže zaprežna kola, kolarnica kolarnica ž V. kolara kolaš m samokres s kolom, kolutaš [Dok je meni mojega kolaša, / Ne bojin se trIsta solupaša.] kolat1 nesvrš. 10 hodati okolo 20 igrati ko­ lanje; kOlo kOla igra kolo [Kolo kOlii divo­ jačko drUštvo, / Među njiman samo jedno muško.] kolat2 nesvrš. lipiti kolom2 O V. kola2 kolava ž ime krave, koze kolce sr um. od kolo kolega m momak; udvarač O lat. collega kolegovauje sr drugovanje [Moj kolega i kolegoviinjeJ / Kleto naše kro ' selo pIvii­ nje!] O V. kolega kolegovat nesvrš. (s kime) biti komu kolega kole(k)tiva ž seosko zadružno gospodarstvo nastalo prisilnim udruživanjem nakon Pri­ evrata 1 945., zadruga, kolodrk, kolotur O nim. Kollektiv < lat. collectivus kolicui prid. um. od kolišni, koliko mali,

kolić

1 40

neznatan, uzp.: kišni, kolišni [Ja malena, dragon do ramena, / Dragi kaže: " Kolic­ na si, vraže! "] kolić m v. šiška2 [O' drvenoga kolića smo pravili zvrk.] kolik prilo koliko [Da je raži kolik laži, ne bi niko gladan bija.] kolikačkI prid. koliko veliki kolInee sr (ob. u mn . kol'inca) glavna istina svete vire, članak vire (na pr. Deset Bož­ jih zapovidi, Sedam svetih sakramenata) kolInčit se svrš. (iz-, s) dobivati prvo kolince, izrastati do prvog kolinca (o stabljici ječma, raži, pšenice) kOlinio sr; klćčat na velikin -In klečati na oba kolina držeći dio tila iznad kolina uz­ pravnim; klćčat na miilIn -In klečati na oba kolina i siditi na petama ili klečati na jednome kolinu; nije mu ni do -a nije mu ni približno ravan, ne može se s njim uz­ poređivati, uzp.: dozvat, voda kolinović m prizimenjak [Ma nije to zato što mi je kalinović, nego, brte, dobar je čovik i gotovo - na ranu bi ga privija.] kolišnI prid. mali, sitan, neznatan, sićušan; kako mali; uzp.: kišni, kolicni [MiHa moja, bilaje na glasu, / Kolišnaje, staza bi u ća­ su.] kolit nesvrš. (0-) (počinjati) praviti opanak, navrazivat opkoljaču na opanak kolko prilo koliko kolkoš srastI. 1 ° koliko (god) hoćeš, mnogo 2° (kolkoš) koliko hoćeš?, koliko želiš? kolo! sr ukrug postavljeni kamenovi na koje sidaju rodbina i prijatelji, da bi jili nakon mise na derneku, sopra kOlo2 sr; brazno - desni kotač drvenoga plu­ ga koji se kreće brazdom; ledInsko - livi kotač drvenoga pluga koji se kreće neuzo­ ranim dilom oranice [Brazna je kolo veće od ledinskog za deset centI i okolo Ima šes pedi]; vilInsko - v. vilinski; bit ko nlMto kolo biti stalno u pokretu radeći što [Ja cf­ lU godinu ko navito kolo, kiči, kopaj, a jo­ pet nikako IZ duga ko ni Grgur iz koriz­ me!] kOlobran m kameni cestovni odbojnik [Bfto nan ić it školu sedan kilometara. Tako svaki dan ošini po prGšini i broj kolobra­ ne uz staru austrijsku testu.]

komarač

kOlodfk m rid. knjiž. v. kolotur kololOpta ž šp. ditčja igra u kojoj se gađa loptom [Ka san bija malešan, najbOlje san Igra koloIOpte - u đavla san moga pogo­ dit. Pa i danas, nisan itčijo nekakve škole, ali svaki mi se đava dade.] kolopitnjak m rid. v. duvak JO O hrv. + tur. pite < ngrč. petta (pitta) kolosuk m knjiž. niekakva drvena naprava (? kolovrat) kOlotur m rid. v. kole(k)tiva), ko�odrk [Na­ kon pr'ivrata hflo ti je, ko nije tijo u kolo­ tur, moraje it striju {industriju}. ] kOlovoz m 1 ° trag kotača zaprežnih kola 2 ° kolni put kojim s e kreću zaprežna kola koltura ž uljudba [ZbOr Balkanci, koltura se dill!] O lat. colere »obrađivati zemlju; štovati, častiti«, cultus kolturan prid. uljudan [Ja maza okasnijo, bija s ljudin, dođen kući, a ona vatru na me. E da nisan kolturan, dobro ti bi joj skresii!] O v. koltura koliltača ž vrsta preslice (s kružnim proši­ renjem iznad sridine za zadržavanje za­ voljka) koliltaš m v. kolaš kolilvetica m kraća poučna priča, priča u prispodobama O ? kolje sr sb. v. sinski komac m uzbrdica, strmen, pedencija [Ko­ mac kOla lomI.] komaće ž mn. v. komoće komadant m zapovidnik [Gleda Trticg, ka­ ko Tito prima štapetu i nazdravlja mu: " Da si zdrav, komadante! Kuća ti se ku­ ćetinom zvala, vrata ti se drač6n zatvara­ la, žena ti se dvaput priudala! . . . ] O tal. comandante (> nim. Kommandant) komadićak m um. od komadić komara ž udavačina imovina koja se prie­ vozi u mladoženjinu kuću uoči svatbe, bavula 3 °, komora, sejsana, škrinja uzp.: miraz, sanduk 2° [Konj na koga je nato­ varena komara, mora imat na čelu špiglo, zbog uroka.] O tur. komor < grč. Ka/uipa > lat. camera »soba« komarač m jistiva biljka (Foeniculum vul­ gare), koromač [Ako žena, kad se obabI, nema mlika, svari komarača i ostupan6g

J komaštre

141

komipa

kompletić m ženska platnena odića koja se jarog ječma, pa nek pije onu vOdu. Nado sastoji od bluze i suknje, uzp. šesluk O lat. će.] O grč. complere komaštre ž množ. v. komoštre [Šta mije to i komsat nesvrš. (iz-, raz-, s-) kidati, razdira­ to: Crna criva zz neba vire?] ti, trgati kornat nesvrš. (0-) skidati lepušku s klipa kukuruza, čemušat, komišat, komušat, ko­ komšij a m susid, konšija [Prlja valja pogle­ dat na komšiju nego na sunce.] O tur. rubat komfju, konfju komendija ž komedija, kume(n)dija O lat. komšijin prid. koji se odnosi na komšiju comoedia < grč. KOJJ1ou5ia (KmJ10C; »ban­ [Kad mu žena reče, da je komšijIn vino­ ket« + b.eiJOJ »pivam«) grad bOlje ponijo nego njegov, ivota se zz­ komendir m rid. zapovidnik, narednik O dera: " Ja! u tuđe krave uVik veće v'ime! "] nim. kommandieren (lat. *commandare, O v. komšija commendare) komšijskI prid. (komšlnskf) koji se odnosi komina ž v. kokuruška [U stupi se tukla ko­ na komšiju, susidski O v. komšija mina, pa bi se mišala s mato kokUruzova komšiluk m susidstvo; zaselak [Propivala brašna i pravila se pura.] Mačikića kokoš - neko će u komšiluku um­ komišat nesvrš. (0-) v. komat rU.] O tur. komfjuluk komit m vojnik pobunjeničke vojske; nere­ komšinica ž susida [Ja i moja komšInica Ma­ dovit (neregularan) vojnik; hajduk [Evo ra / Napravili anđela čuvara.] O v. komši­ braće, ko za braću pita? / Sinoć braća ja došla is kOmita. ] O fr. comite « lat. com­ komšo m odmo od komšija [Prvi komšo mittere) najbrižI rod. ] O komšija komit se nesvrš. 1 0 dotaknuti (se), trcit 20 komušalje ž množ. rid. ukupnost radnja i obi­ spopasti, dovezat se čaja kada se koma kukuruz komoć m v. komoće . komušat nesvrš. (iz-, 0-) v. komat komoće ž mn . (komoći m mn.) dio konjske komuštrat nesvrš. (is-, pro-, s-) sapletati, oprieme za uprezanje, orma; ovraće, zapletati, mrsiti (na pr. uže, špagu) O nim. ajam, jaketa, komaće, komoć O komotb mustern < ko- ? + tal. mostrare priema srvnim. Komat kona ž odmo od komšinica; prijateljica, zna­ komora ž v. komara nica O v. komšija komoštre m lanac o kojem s e viša posuđe konac m v. vinac (kotao, bronzvin) nad ognjišćem, koma­ štre [Ako bi aga kmetu izbQcijo komoštre konagdžija m onaj koji gdi konakuje, gost O tur. konakp (v. konak) prid kuću, mora je pitljat i treižit novog konak m prienoćišće; noćenje [Azurala, k'i­ gospodara.] O dalm. camastro < nlat. cre­ ta i svatovi! / Kratki danci, a dugi konaci, mastrum < grč. prid. Kpr::J1amOC; < Kpr::J1b.V­ / Došlo vrime, da ga putujemo!] ; konak VVJ11 »visim« Oda razdaljina koja se može prieći pišice kompir m krumpir, krtola, kumpir [- Kakvi za jedan dan O tur. konak >>nastanba« < su ti kompiri ove godine, je su li krupni? konmak Jesu OVI veći; OVI manji nisu.] O nim. konakovat (ne)svrš. noći(va)ti, prienoćiti, Grundbirn konačiti [Ne konakiij, di je mlada žena a kompirača ž v. golica [TužI se na pr'imisnu star čovik. ] O v. konak kompiraču.] O v. krompir kompiraš m pospr. 1 0 onaj koji uzgaja . konap m konop O v. konapa krumpire, brđanin 20 prien. onaj koji ima konapina ž uv. i pogr. od konap, stari, otr­ cani konop O v. konapa u čemu ludu sriću, koji ima više sriće ne­ go pameti, sritnik komipa ž čvrsti debeli laneni konac, "špag" , tanki konopac, uzica [Na podumlntu se kompirište sr njiva na kojoj je posađen metnu četeri ć6še i zategne kOlllipa, da se krumpir O v. kompir

konat

1 42

uprav zfđe. ] O tur. kznap < ar. qinniib »uiica« < lat. cannabis »konoplja« konat m račun [Nije ovo, brte, čist kanat, da mi Bog kaže!]; konti Kulin bina ? {samo se jedan kazivač sića izreke, ali ne i zna­ čenja} ; napravit konat (s kime) razračunati se, razpraviti, iztirati na čistac; po kontu po volji [Zašto raniš suze niz obraze, I Al ti žao što si ostarijo, I Ali ti je nestalo ce­ kina, I Il ti nije sve po kontu drUštvo?] O tal. conto < lat. comptus komitorit nesvrš. v. kanatorit koncularija ž ured; pisarnica [Naj mi je go­ re ka dođen prit konculariju, a na njoj vrata opšivena kOžon: ne mereš čoviku ni pokucat, šta znaš u čen ga moreš zateć. ] O lat. cancelli »rešetka, ograda, priegrada« končat nesvrš. umirati [StarI, ako bude tvrd mrft, ko što je bljo tvrd živit, ima će smrt š njfn posla, more končat misec dana. M'šta mu brez trnova kOca!] končina ž pogr. od konac, odpad konca, stari konac, kojekakav konac kondiljat (se) (s-) koturati (se) niz strminu, kotrlj ati (se) kondža ž rid. knjiž. otopina modre galice za prskanje vinove loze O ? mIet. conzar < lat. *comptiare {u Lovreću i Selcu: konča »začin«, kod K »posuda« od tal. conca} kono prilo kao, kao ono' [Poznaje se cura milovana, I Požutila kono lfst duvana.] konšija m rid. V. komšija kontarisat (se) V. kutarisat (se) [Da se kon­ tarišeš kamenca, pf bflog vina pomišanog s krvi goluba grl'vaša. Da je od mramora, rastopi će ga.] kontat nesvrš. (iz-, na-, od-, S-, za-avat) 1 ° brojiti; nabrajati [Ajde, bolan, n e kontaj Ludića mrtve!] 2° računati, prieračunava­ ti; misliti, pridpostavljati, smatrati [Ležin ja u ladu pod Odrinon i sve nešto kontan: BOže, s koliko pameti i bistrine je stvaran oVI svft!] 3° pivati prvi glas u gangi, odu­ zimat, uzp. gonit, započinjat 4° prien. pri­ čati sve po redu; - Pllič pivati ili govoriti Gospin plač O lat. computare (cum + pu­ tare) > tal. contare »računati« uz unakrs­ tbu s cantare »pivati« kontat se nesvrš. biti poznat s lipote (divoj­ ka, momak), uzp.: bit na glasu, pivat se

kopat

[Kontala se u tri župe, ko kadje je bflo l' za oko l' za dušu.] O V. kontat kontrat se nesvrš. (s-) imati mučninu koja goni na povraćanje, stuživat se [Cflo mi se vrime u prugi kontralo, ali nl'kako poblju­ vat.] O tal. contro, contra (tal. scontrarsi »sukobiti se, sudariti se«) < lat. konj m l O v. kenjac2 2° šp. skakač (u šahu) [Dođi što prija moreš; igran šaha, a van mi kOnj! "] konje ž mn. jedna od igara u igri piton ja, V. . jednonjci konjetijiprid. konjski konjik m knjiž. konjanik [Ko je konj'ik, nek steže kolane, I Ko je pišak, na noge opan­ ke, I Pa šta Bog da i srl'ćajunačka!] konjina ž uV. i pogr. od konj l ° star, mršav konj 2° pridivak grubu, nabusitu mužkar­ cu; konjusina konjogrIz m niekakva vrsta trave konjiIsina ž V. konjina konjskli prid. ; 'imli -e zube pogr. ima vrlo velike zube; -li klišta veća klišća koja se rabe pri podkivanju konja, uzp. sponjski; -li muva muha koja se zadržava izpod konjskoga repa [Kad na te doleti konjska muva, bl' će ti nešto mrsko. Trl'ba je ubit, ali džaba ti je mlatit šakon po njoj. Trl'ba joj otkinit glavu.] kop m kopanje; dubokI (PlitkI) - duboko (Plitko) kopanje motikom [Nema duvana brez dubokoga kopa. Duboki je za dv'i, a plitki zajednu motiku.] kopačina ž l ° vrime kopanja zemlje 2° ko­ panje zemlje; uzp. oračina koparan m kratak kaput od domaćega suk­ na, koporan, kumparan [Kad neko umre, muška rodbina izvrati koparane, a ženske jačerme, i nose naopako.]; dobit u kopa­ ran biti priemlaćen, izudaran O tal. cappe­ rone »ogrtač« koparančić m um. od koparan koparančina m uv. i pogr. od koparan, star, poderan ili velik koparan O V. koparan kopat nesvrš. 1 ° pokapati, ukapati [Lako ti je, tanke gusle moje, I Lako ti je pjanu za­ pivati I I žalosnoj majci zakukati, I Koja kopa sfna jedinoga, I Il ga kopa, il u voj­ sku sprema. ] 2° (se) biti ukopan (na nie-

kopčat

143

kom groblju) [Dugo je Mića na derneku duma kako bi zaoposumijo divan s jednon crnkon, i undan mu palo na pamet: " Cu­ ro, b'i li se tf t'ila kopat na našem greb­ lju? "] ; oči mu kopa, a ne vidI pospr. prid očima mu, a ne vidi kopčat (se) nesvrš. šp. igrati bliže ulažući putca, kovčat (se), uzp. bliža koperdeka ž priekrivač postelje koji se stavlja priko ostale posteljine O tal. copri­ re »pokriti, priekriti« + nim. Decke »prie­ krivač, gunj« kopila ž pogr. odmo od kopilica kopilan m pogr. mužko kopile [A v'idi mi Malog Marijana, / Di on vfknu, ko da je­ lin rfknu: / Kopilane, care od Stambula, / Izađider prid bijelU kUlu! / Što si meni sit­ nu knj'igu pisa?] O arb. ko- »rđavo, zlo« + pjel! »rađam« kopilaš m pogr. V. kopilan kopilica žpogr. v. mulica O V. kopilan kopita ž kopito [Danas svak oće hate, a kad san ja bljo vaše dobi, i liti i zimi san bOs oda; tabani mi bfli ko kopite - moga si na njiman duvan križat. ] kopitit se nesvrš. (u-, za-) ukorinjivati se, primati se kopitnjak m niekakva vrsta divljega jistivoga zelja (? Tussilago farfara L.) kopno sr okopnili dio zemlje koporan m v. koparan koprcnit svrš. od koprcati se, trznuti kojim dilom tila, prievrnuti se koprivat nesvrš. šibati koprivom koprljat (se) nesvrš. koprcati se koprtla ž 1 0 osušena ovčja criva, tnplce [Ljudi otišli u Dalmanciju po vino, noć je, nališli tUrci, lUpaju na vrata i vf­ ČU:" Otvori! ima li ko tamo!? " Žene se pripale, a kako su baš redile zaklano ki­ me, jedna se baba dositi i reče: " Vamo su viin sve veliki ljudi: Kulen-ban, koprtla­ kralj i sUdžuk-subaša . . . " I Odoše borami tUrci.] [ Uže, koprtl uže, kuda se koprtljaš, kovrljaš, kovrlj jesi, kovrlj nisi, priđe ralo priko kuće, nije ralo neg branalo, branaj uže koprtluže, kud se' koprljaš, kovrljaš, kovrlj jesi, kovrlj nisi, obilje mi donesi.] 20 prien. gužva, sbrka, metež, smutnja O ?

{JEl ima, doduše pod upitnikom, »zasje­ da, zamka«, neobično tumačeći izričaj plesti komu koprtlu ispod mukla fra Josipa Jurina iz 1 780. i izvodi od lat. coopertula (tal. coperchio) »poklopac«, ,,jer se zam­ ke za divljač pokrivaju zemljom" . P ima pokrklja, pokrkljica s podpuno istim zna­ čenjem: »budellame o intestini intrecciati e poi affumicati (per condimento)« kao i VB (»jelo od ovčje ponutrice, usp. crev­ ca«); i JE3 ima pokrkljica izvedeno prie­ ma S iz lat. circulus, ali je ne dovodi u vezu s koprtla, što bi tribalo. Radije će se komu dati nadimak po dugačku, usukanu crivu nego po zamci ili poklopcu (prizime Koprtla). Uzp. ispodmukla} koprva ž kopriva (Urtica dioica) [Nemoj, majko, za dragana branit, / Pa da će me koprvama ranil. ] koprvica ž knjiž. um. od koprva [Ko me skum, ja mu reko: vala, / crna zemlja u se mu ne dala. / Kras kosti mu iznicala tra­ va, / kroz usnice sitne koprvice, / a kroz usta čemerika gusta.] koptisat (ne)svrš. (s-) navaliti (navaljivati), nasrnuti (nasrtati), kiptisat [Ala banda, za­ metnu se kiivga. / Na kočije koptisaše tUr­ ci, / Al fi brani Kajvana divojka . . . ] O tur. koptu < kopmak »iznenada se pojaviti, iz­ krsnuti« koral ž (i u mn. kore, korice) četvrtasti ok­ vir od daščica zaglavljenih malim špica­ ma, u koje se izliva sir, da bi se napravio sirac; kalup, obluk, tvorilo kora2 ž pojedinačni (ob. kumulusni) oblak, uzp. kula2 [Čfn se kora navuče na sunce, odman IMnije. ] koracat nesvrš. od koracit, koračati [Ašiku­ jen i volove bacan, / JI svog sela dalje ne koracan. ] koracit svrš. (iz-, ob-, pri-, U-, za) koraknuti koračaj m korak koravica ž niekakav kukac (nieki kukci) ko­ ji 1 0 grize predivo, sukno 20 ostavlja jaja na mesu 30 ostavlja jaja na pupovima loze. korda ž V. kurdela korel ž množ. povišeno misto za pivački sbor u stražnjemu dilu crkve; kor O lat. chorus < grč. xopOC; »sbor« kore2 ž množ. 1 0 kovinom obložene drvene

koren

144

korice u koje se stavlja nož; nožnice 2° v. koral koren m korin korenica ž stabljika bez lišća (o duhanu, ku­ kuruzu, raštiki i sL), uzp. duda [Ako na drvarici nema ni pniljka, naloži korenica - dobro gore, brzo izgore. ] korisan prid. koristan koristovat (ne)svrš. imati koristi; biti na do­ bitku [Izabrašmo ml ove naše pulitičare, ali đava ti ga je od nJI koristova. Puno bleje, mazo vune delju. ] korit se nesvrš. (0 -) tvrdnuti koritiir m pogr. knjiž. onaj koji samo gleda gdi će što (bezplatno) pojisti ("da dođe na korito"), krmak, uzp. nabiguz koritiiš m opanak s podplatom od gume u obliku korita korito sr 1 ° donji dio gusala, odječnik, ka­ šika, kusalo, paljača, varnjača r 2° dio avana u koji se stavlja duhan (i rukom se tiska priema nožu) 3 ° podplat koritaša 4° dio stupe l ° kornIž m (korniža ž) betonski vinac koji povezuje kose krajeve zabata s cripom, uzp.: kobila, pijavica O lat. cornix > mIet. cornise, tal. cornice koroman m deblji perec, šuplji kolač O tur. kuruman < kurumak »osušiti se« korpa ž košara O nim. Korb korpiir m v. kućeber O v. korpa korpirat svrš. odbiti udvarača, v. džigarica2 [Ja san svoga korpirala gada, / Vala Bo­ gu ne dolaZI sada.] O v. korpa korubat nesvrš. (0-) v. komat korubina ž v. lepuška kosa ž divojka lipe, bujne kose kosiilj m onaj koji ima veliku kosu, grivaš, uzp. kosonja kosibaša ž prvi kosac, vođa kosaca; najbolji kosac, kozbaša O hrv. + tur. bay »prvi, po­ četak; glava« kosibašIn prid. koji pripada kosibaši, kos­ bašin O v. kosibaša kosimice prilo tako da bude koso, ukoso, iz­ kosa kosIr m kosirić s peticom kosirača ž kosirić bez petice

kostrIš

kosirica ž 1 ° dolnja čeljust [Mrtaca zavežu krpon ispod brade pa na glavu, nek se ne odvaljuju kosirice.] 2° (kosirice mn) če­ ljust životinje kosiričit nesvrš. glasati se kao jarebica, pir­ litat kosirić m veći, na vrhu priema unutra svi­ nuti nož, s oštricom duž cile unutarnje strane i držkom koji stane u šaku, za siču i cipanje tanjih drva, kosorača [Mene ćaća kosirićon gura: / " Ajde, Sine, traži sebi dira! "] kosnica ž livada za kositbu kosonja m onaj koji ima dugačku (i neured­ nu) kosu, čupavac, bitiis, uzp. kosalj kosor m kosirić nasađen na duži držak (oko 60 cm) kojim se siče grmlje i drača kosorača ž V. kosirić kosovica ž ptica kos (Turdus merula) [Ko će sve kosovice natrat najednu vodu!] kost ž; mrtva kost košćana ili žlizdasta iz­ rastlina na tilu [TrIba nać stare čađe, da je stara i sto godin, pa je zakuvat vodon i mećat na mrtvu kost, da omeča.] ; kosti mu se broje vrlo je mršav, kost i koža [Kosti mu se broje - mršav ko korizma.] ; tuđa kost osoba koja nije s kim u rodu [Da je se oženijo, ne bi ga sad tuđe kosti slUžile, ni tuđi nokti češali. ] kostelica ž plod kostile [ Oči moje ko dVI kostelice, / Ustale bi cara sa stolice. ] kosteroza ž rid. smanjenje gustoće košća­ noga tkiva, osteoporoza O pučka tvorba priema kosti i neroza V. (inače: grč. omeov »kost« + n:opoc;; »rupica«) kosti ž mn. leđa [E, moj Sinko, rOdila san te u brdu, kad san Išla u diva; pupak ti pri­ bila kamenon pri kamenu, tebe u preglja­ ču, diva na kosti, pa aj kući. ] ; na koste po­ leđice kostila ž kostela, koprivić (Celtis australis) O rom. *caccabustela kostolomit nesvrš. knjiž. tirati u red, kostomrazica ž velika hladnoća i mraz [ Ove se jeseni Ušće na gori dokasna održa: bl' će jaka zima i kostomrazica.] kostra ž oštra dlaka niekih životinja, uzp. čed kostrIš m zeljasta biljka iz porodice glavo-

pl koš

1 45

čika (Sanchus oleraceus L.) [iskrlžaj i u rasalu rUkan satari kostriša, pa tizln trljaj ajvanče di gaje zmija ujla.] koš m I O veliko pleterno spriemišće (ob. ob­ lipljeno ilovačom ili galebinom) na lisi za kukuruz, uzp. košar [Moji stiM su uVIk imali. Potle sedamleste nIkad nisu koša pomeli.] 2° drveni livkasti dio mlina u ko­ ji se siplje žito 3° šupljina unutar skuhana jajeta koša ž odmo od košulja, mala košulja, košu­ ljica (u ditčjemu govoru) [Moj dragane, u šarenoj kaši, / šta si mi se skupijo u ć6ši!?] O v. košuljak košar m veliki vanjski okrugli pleterni koš (pokriven slamom) za sk1adišćenje kuku­ ruza u klipu, uzp.: koš J O,' salaš košara1 ž rid. l O v. pojata 2° nastanba u planini za pastire i stoku, uzp. staja košaraZ ž v. kokošara koševina ž 1 ° vrime kositbe 2° ono što je pokošeno (na pr. sino) košnjak m rog na granici susidnih strana krovišća na četiri vode koštiin m orah vrlo tvrde ljuske i siromašne jezgre [Ja mislila je nešto, a ona mi done­ se zovnicu koštuna. Od mala malo i Bog te veselija. ] košuljak m ženska košulja [Moja lola mlUe­ šan patuljak, / MOgla bi ga zavit u košu­ ljak. ] O lat. casulla košuljetina ž uv. i pogr. od košulja O v. ko­ šuljak košuljica ž sloj sitnijega kamenja koje se nasiplje između vanjskoga sloja zemlje i svoda klačine O v. košuljak kotarina ž duhanski razsadnik; uzp. rasad kotica ž mačka dobre pasmine, mačka koja daje potomstvo koje dobro lovi miševe kotilo sr knjiž. roditelj [Do ' kotilo ranI leg­ lo, ne čuje nIko; a kad leglo počne prira­ njivat kotilo, čuje pala svita!] kotla ž 1 ° odmo od kotao 2° vrsta kotla šireg pri dnu nego pri vrhu [Svaka baba pod svojon kotlan potiče. ] O v. kotluša kotlača ž v. kotluša [Ako stina kotlači, teško kot/ači; ako kotlača stini, teško kotlači. ] kotlanica ž (kotlenica) oblica priebačena priko stropnih greda (ili pričvršćena za gredu i ukotvljena donjim krajem u rupu u

kovanica kamenu tako da se može okretati u poluk­ rug) na kojoj vise komoštre [Taman hflo prId mrak, procidila ja mliko is kabla u k6tlu i navisila. Baš se mliko počelo uzva­ rivat, kad vIdin tija, pače se u mlazu itspi­ njat us provislo, pa us komoštre, us kot/a­ nicu i zamicat kroz lisu, i ko zna d6k1en u kota od vištice. E ne ćeš vise, jebla, tamo ona, svoju mater! DrUgI dan uzvarln ja u kotlu kravije pišake. Nije ti ga VIse vistica muzla moju kravu priko komoštara.]; - na taban knjiž. niekakva vrsta kotlanice O v. kotluša kotlarina ž naknada za najam rakij skoga kotla [Za kot/arinu se znalo obično davat Tita' rakije po kotlu; koliko si katala rakije ispeka, niko ITtara dadneš kot/arine. ] O v. kotluša kotlina ž uv. i pogr. od kotao O v. kotluša kotluša ž velik zemljan kotao u kojemu se nad ognjišćem kuha pura, kotlača [Garav 161a, garava mu duša, / Kono moja na va­ tri kotluša.] O lat. catillus kotula ž suknja (nabrana u pojasu) [Ova moja kOtula na rUže, / Kupila je za balave spuže.] O mIet. catala < frnč. *kotta kOtulaš m pospr. onaj koji ima široke ili ne­ izgladčane hlače, uzp. gaćeša [SlUšaj, kO­ tulašu! MICO ne će nada mnom svoje gaće stresat!] O v. katula kotulica ž um. od katula, suknjica [Šta te bri'ga pra ivane pratre, / Što su naše kotu­ lice kratke!] O v. katula kOVi m pribor za otkivanje kose (klepac i bakva) kovz m vridniji kovani nakit koji su nosile bogatije žene kova ž drvena ili kovinasta posuda za zah­ vatanje, nošenje i držanje vode, vidro, sić [Is prazne se kave nIko vOde napija nije. ] O tur. qova < ar. kuja kovač m kamena supota kovačina ž knjiž. v. varešika [Svari u loncu cerove kare s kovilčinon, pa tl'zln ispiri usta. Ne š Više mucat ni zastajkivat u govoru.] kovačušal ž knjiž. v. kovanica kovačušaz ž kovačeva žena kovanica ž kovana kosa za kositbu, kovaču­ šal, uzp. lepara

kovat

146

kovat nesvrš. podkivati (konje) [Vidila ža­ ba, · di se konji kuju, pa i ona digla nogu. ] kovčat (se) nesvrš. v. kopčat (se) kover m v. kuver [Mala moja, nemoj zapla­ kati / Kadja pađen kover pakovati. ] kovica ž um. od kova [Poslala ga, da iz izbe donese onu stliru kavicu, a on - nema je. Ne vidije, a oči mu kopa!] O v. kova kovilja ž ona koja ima koviljastu kosu; na­ dimak divojci lipe naravne kose [Nemaj moja plakati kovilja, / Bog će dati, vrati ću se ija.] koviljak m pramen, kovrčica kose, uzp. sa­ kna [Koso moja, koviljaj kovIljke, / Eto moje is Prologa dike.] koviljan m onaj koji ima koviljastu kosu [Koviljanu ne daj pod kobanu, / Koviljan će radit o zijanu. ] koviljast prid. koji je valovit ili kovrčav (o kosi) [A lfpo babino . . . ima će na ćaću ko­ viljastu kOsu. Ne budi mu uroka!] koviljat nesvrš. (iz- (se), na-, s- (se), za-) 1 ° činiti kosu valovitom ili kovrčavom, kovr­ čati, navijat, uzp. brenovat, [ ll mog dra­ gog ranica na nosu, / Spržijo se koviljajuć kosu.] 2° (se) kovrčati se (o kosi) O hrv. {JE2 koviljatu, »duga kosa preko rame­ na«, izvodi iz *cappiliata} kovilje sr biljni rod iz porodice trava (Stipa; u Hercegovini: Stipa pennata) [Cura Pa­ va u kovIlju spava, / K njoj se Rade kras kOVilje krade.] kovrčit (se) nesvrš. (s-, za-) uvojčiti (se), vitičati (se), kovrčati (se), kovrljat (se) O tur. klvirclk »ono što je uvijeno« kovrdžav prid. koji ima uvojke, koji je u uvojcima, kovrčav O v. kovrčit (se) kovrljan m knjiž. niekakav dio mladenkine oprieme kovrlje; kovrlje-nlivrlje bez smisla, glupavo kovrljit (se) nesvrš. (s-, za-) priesavijati se ili usukivati sbog topline i nedostatka vla­ ge (o bilju), kovrčati (se) kovrtljaj m vrtloženje sniga, kovitlac, uzp. pušavica [Ne prašta Svinjača ni konjI! ni junaku. Ka te tu kovrtljaji s Vrana i Cvf­ snice ujte, bOlje da te nema.] koviljat (se) nesvrš. v. kovrčit (se) koza ž kozolika drvena naprava 1 ° kojom se

kdč

mire protege kubika 2° na koju se stavlja­ ju drva pri pilanju kozačkI prid. ; - govor skriti (tajni) govor (ob. pastira ili mladeži) koji se po određe­ nim pravilima izvodi iz običnoga govora U � Napu kaša c{ebra 2. u!lA PUlJjo u.&4 SAnjo �DE Bf0.njo 3.,PUgru N,Agra �A­ g;-g KAgra BRAgra DF:gre 4. PT/pu NApp SApa !0pa BR4pa DEpe, 5. PUgl!.zu NA­ gaza SAgaza 4Agaza BRAgaza DEgeze 6. krPUkrNA krSAkrKA krBRAkfDE.] kozarica ž 1 ° ona koja čuva (uzgaja) koze 2° staja za koze; uzp. ovčarica kozat se nesvrš. 1 ° šp. igrati kozavicu ?o prien. nadmudrivati se; prietvarati se [On bi se sa mlon koza, aja ne znan, o ' tolikog posla, šta bi prlja privatila. Mački do igre, a m'išu do plača.] kozavica ž šp. pastirska igra kamenčićima, mlin, mica2; velika (mala) - kazavica s de­ vet (tri, kur) kamenčića kozbaša m v. kosibaša [E kakav san ja va­ ktne kozbaša bija! . . . »Kosa moja kosila bi sama, / Kad bi mala na kosištu stala«. Ehe!] kozbašln prid. v. kosibašin kozlac m v. kozletnjak [Na ručici desnoj stopa, / U nju krivi gredelj stavlja, / Pak on kozlac krozanj spravlja / Dol ' u desnu ručicu. ] kozletiji prid. kozleći, jareći kozletnjak m I O veliki klin koji prolazi kroz gredelj ] 0, kozlac [Na kozletnjaku se sla­ galo na dublje i pTz'će oranje.] 2° dio tka­ lačkoga stana kozomak m v. krzamak kozurina ž uv. i pogr. od koza, kozetina kožla ž; ko po mrtvoj -i nerado, bezvoljno, tek toliko da se odbije od reda, uzp; ko s koca [Neko sInoć proganga " Isprid kuće moje bećiuuše, / Na jasenu restU oskoru­ še ", a Ćanki se ote: " Ko no nako slOžI, ko po mrtvoj koži? "] ; ne bi mu bijo u v-i ne bih želio biti na njegovu mistu [Sta će jadni naš Vrana! Ne bi mu bija u koži veća glava, veće glavobolje.] krabit (se) nesvrš. (od-, raz-) razmrzavati (se), raztapati (se) (o masti), mekšati (se) kdč m nepokretnost uzrokovana bolešću ili starošću, uzp. postelja; plist na krač · biti

L

kritčat

1 47

vezan uz postelju, biti nepokretan, biti uzet [Gospe moja, jadne li san sreće, / Ptio na krač, pa me cure ne će.] O ! RT: pasti na bakrač kračat nesvrš. postajati kraćim kraćiišan prid. um. i odmo od kratak, U nie­ koj miri kratak, malo kraći nego što bi tri­ bao biti, uzp. pokraćušan kraj m; iI prvI (zadnjI) kraj na početku (kra­ ju), u prvo (zadnje) vrime [ ll prvf krtij, dok se nije oženijo, moga san z braton iz­ držat, a sad zfmIm Boga. Ako nemaš duš­ manina, mater će ti ga rodit. ] ; stat (komu, čemu) iI (na) kraj razumiti, rišiti, shvatiti; obuzdati, svladati [1 prija nego je se tUrcin stillo u kraj, jedan tUrčin je gov6rijo: Do će vrime i nesta će tri cvita s ovog svita ćelice, ovćice i tUrćina. ] . Imijak m l ° rubni dio kruha pečena pod sa­ čem gdi je sridina tanja [Nema VIse, dico, jti ću krrijak, jti ću sridinu - i mrve ćete kupit! Nevolja tanko prede.] 2° krajnji dio čega (njive, tkanine), okrajak krajcau prid. odr. (u posv. superl. krajni krajcati) koji je na samome kraju, zadnji [- BOže, da mi je znat, šta je na krajnon krajcaton kraju svita. - j ti ga muzeš jtir­ ca u rašeto. ] krajnI prid. krajnji krakiin m naprava kojom se zatvaraju (zak­ ljučavaju) vrata; zasun, zasovica, prievor­ nica, kračun [Luce moja, moja robinjice, / Leti brže u svoju odaju, / Pa ponesi vina i rakije. / Na odaji ti zatvori mita, / I pro­ turi četeri krakuna, / Nikom vrata otvorit ne smideš.] O lat. characium < grč. xap6.­ /clOV »kolac« kniljestvo sr kraljevstvo kniljev prid. ; kraljeva peka kao poslastica osobito cinjeni dio iznutrice svinje ili ov­ ce, kraljuša kraljuša ž V. kraljev krankasa ž nnim. ured koji izplaćuje nak­ nadu plaće za vrime bolovanja, blagajna socijalnoga osiguranja (samo u Nimačkoj) O nim. Krankenkasse kr'at nesvrš. (is-, na- (se), raz-, s-) 1 ° jisti i piti slastno i u velikim količinama; žderati pogr. 2° težko kašljati, hripati kratelj m knjiž. niekakva bolest (mora, ko-

kTčalo

lera) [Na duvandžiju ne će ni kratelj ni {)špice. ] O stvnim. scrato »vilenjak; vrago­ lan, nestaško; zao šumski duh« kratina ž (kretina) V. krvoljak kraval ž rid. bili sunovrat (Narcissus poeti­ cus) kniva2 ž odmo mala krava; kravica [Prijate­ lju, vake krave na pazaru ntić ne ćeš. Rozi joj od Vodokršća tek četvrtu broje.] kravarica ž knjiž. l O v. pojata 2° ona koja čuva krave kravetiji prid. kravlji kravica ž um. od krava [Bog dti kravicu, Bok će dat i travicu. ] kravijI prid. kravlji [Teška vr'imena: iza svakog bUsa komunIst, iza svake pOle ud­ baš - 'imajl ko na kravijoj kfpaka. ] kravosac m "zmija koja sisa krave" {Elap­ he quatorlineata} [Zmijetina ko sInski ko­ lac, savitljivfn se pmton more ubit, pušča­ nfn zrnon ne more, kUzne po njemu ko po ledu. Beče ko tele, domamf kravu, savije se oko nogu i dojl. ] krba ž vidro od mišine s obručem od žice i provislom, za piljkanje vode (iz sdenca, lokve, kamenice) [Lako je danas, ne triba ti ni krba ni bUrilo, samo Odvrneš i 1" zfda curf voda.] O 1 ° tur. kirba »posuda za vo­ du, duguljasta i s jednoga kraja sužena« < ar. qirba »mišina kao posuda za vodu«, ili 2° lat. corbis, stvnim. churpa, bav. Kiir­ pen, nim. Korb »košara« kibiilina ž stara iztrošena stvar (ob. samo­ voz) kTbiič m rid. korbač O tur. Iarbar; kTcije ž množ. 1 ° životinjski želudac 2° ži­ votinjske iznutrice (želudac i criva) [Meso varišmo u divokozijfn krcijan: podalje od vatre zabiju se dvi odugije račvaste soje, metne se po njiman poprfko kotlanica, o njoj se obise lozove komoštre s kukan. Pa se izvratf želudac, umetne obluk, obšije se likom i zamaže zdv6ra zemljan, metne se provislo, nillije se pun vode, ubacf se me­ so, pa na kuku; vrI' će i da ne će, ne more vatra u vodu. ] kTčiik m široka boca s malim grljkom krčalo m I O dio pluga kojim se uglavljuje žagra na plužna kola, krčelj [Posrala mu se vrana na krcalo.] 2° klin za zatezanje

kičelj

1 48

strune na guslama, čekrk, klip, zatezač, zavrtanj 3 o dio brane kičelj m v. krčalo kfčimice pri!. v. okrčke kičina ž izkrčeni, izkopani panj, uzp.: kre­ čina, krvoljak krčumat se nesvrš. (po-) 1 0 natezati se, po­ tezati se, čupati se s kim [Ja jadna potrala u mlinicu, kad li kenjac ugleda kenjetinu! Krčumala se š njin jedan dušak, dok me nije smota poda se. Đavlu i samar i vr'iće i kokUruz!] 20 priepirati se, svađati se [Ako more na lipe - more; mima ti se vajde š njfn krčumat.] kfdža ž (kfdža) 1 0 najgora vrsta škije 20 ški­ ja uobće O tur. Kzrca (ime grada) kfdžav prid. po kojemu su mrlje, ožiljci, rane, dagme; kržljav kreceo m (krecelj) 1 0 ono što je jako slano ili kiselo (prl'slano ko ) 20 mišavina soli, krvi i vode u posudi u kojoj se soli meso; recelj O tur. rec;el »medovina; kompot; marmelada« < per. rlčal {ako je tur., neja­ san je razvoj značenja} kreč m v. klak O tur. kirec; »vapno« krečić m um. od krek krečina ž uv. od krek, panjina, kretina [Ne­ ma vatre bre stare krečine. ] O v. krek krečit nesvrš. (0-, za-) v. bilit O v. kreč krećat nesvrš. 1 0 dirati, dodirivati, pipati, ti­ cati, uzp. barkat [Svoje čuvaj, a tuđe ne kreći.] 20 v. zavrzivat krećukat nesvrš. knjiž. 1 0 učestalo doticati, dirkati [NIko nije zna krećukat gudalon ko pokojni Matura. Zna je reć: " Ko 'istinu gUdi, gitdalon ga po prstln biju. "] 20 čini­ ti kratke pokrete (na pr. glavom kao znak (ne)odobravanja) kredenac m (kredencija ž rid.) kuhinjski or­ mar s vitrinom iz 50-ih godina [Oči moje na kredencu stoje / I gH�jaju, kako mliko !dpi.] O lat. credere > sdat. credentia > tal. credenza »ormar« (> nim. Kredenz »isto«) krek m panj O ? dalm.-rom. < lat. crescere kremen m 1 0 vrsta kamena (kremični dvo­ kis, SiOz) kao dio pušačkoga pribora, uzp. , kresivo [Caća oštre naravi, a sfn jOš gori - namiri se kremen na ognjilo.] 20 kocka sladora ( šećera) �

�

kreza

kremencija ž knjiž. v. madžarija kremenjača ž 1 0 puška koja pali pomoću kremena [Kremenjača me n'zkad vatron varala nije, a za oko je ni molijo nisan. ] 20 kožna kesica za kresivo krenitI svrš. 1 0 kresnuti 20 opsovati [Dokje u crkvi, stalno mall i tuče se u prse, a čfn u mejanu, odman krelJe Boga za po�etak. A spominje i sandale Isusove, čavle Isuso­ ve, rane isusove, i stotinu nejednakI, ne dala majka Božija!] kre!lit2 svrš. od krećat, dirnuti; dotaknuti [Ovo ti je Mustapa s Lovreća, / Koju kre­ nem, ostaje noseća.] krepancija ž v. krepanija [Došla krepancija na ajvan i Mićukln Sivac ne ostade. Plače mu sfn Trtak ko k'zsna godina. - Ne plači, sfne, dok je ćaće, bl' će i magaraca! - t'z'šl ga Mićuka. ] krepimica ž knjiž. v. krepanija krepanija ž ugibanje, pomor stoke sbog ka­ kve bolesti ili inoga, krepancija, krepani­ ca [Da Bog da krepanija dOšla na te!] O lat. > tal. crepare krepo m pogr. onaj koji je tilesno slab, mr­ šav O v. krepanija kres m udar kovinasta pridmeta o kamen kresat nesvrš. (iz-, na- se od- ob- s- u­ za-) 1 0 klesati [Nekad sZ:pso;lavl 'otk�pa� vali mrce, pa jZ 'ili. Unda su ljudi počeli kresat stećke i mećat jZ na grebove. ] 20 udarati ognjilom o kremen da se stvori is­ kra 30 sići grane sa stabla; kljaštriti [Kre­ sa Mate lišnjak, pa skočijo s duba na grane, a ono grana odvagni, pa ga-osičak po čelu. Kad mu se malko razbistrilo, re­ če: E BOže, šta radiš od mene, ko da ti je tri godine!] 4. prien. psovati (svetce) [Na­ loka se, pa ko gUdIn kreše sve svece po re­ du, a ni blOžene ne priskače.] kreSivo sr pušački pribor koji čine trud, kremen i ognjilo kreševina ž ostatci (lišće, sitno granje) lišnjaka2 krešnjača ž v. tejara kretina ž v. krečina krevetac m um. i odmo od krevet, posteljica O tur. kerevet < grč. "pajJjJaT:IOV kreza ž ona koja je krezava, krezuba, uzp. krnja

krezav

1 49

krezav prid krezub, uzp. krnjav kr�zo(nja) m (uv.) onaj koji je krf:zav, kre­ zub krij amice prilo kriomice; potajno [Evo puta, evo strimputice, I Di san maloj iša kiija­ mice. ] krik m v. vinta ]D O ven. erica < srvnim. kriec »dizalica« krikat nesvrš. kočiti krikom O v. krik krila ž ime koze [Ako laže krila, ne laže rog.] kriHiš m veliki ženski rubac za glavu, uzp.: čašar, križićar, lanetica, meculet, rude­ njak, ružar [Ja malena pa neman krilaša, I Pa ne mogu zamirit pajdĆlŠa. ] krilat prid koji ima krila krilava ž ime krave, koze . krilit nesvrš. zakriljivati [Sveti Vide, Vidi mene, I Sveti Dujme, obradiij me, I Sveta Gospe, krili mene. I Svi anđeli čuvajte me I i od vile i od zmije: I da me vfle ne vide, I da me zmija ne ujde. ] krilonja m ime vola kripan prid. 1 0 jak, snažan; izdržljiv, kripak [Krzpan čovik bf Danda Begić; u voj našoj žlibini samo je on moga zaustavit mlfnski kamen. ] 20 koji okripljuje, kripak, hranjiv krišillIn m knjiž. niekakva likovita trava krištalica ž kreštelica [Krištalica krišti, I u jelovoj lišci. I Da joj dođe trzsta, I ne mo­ giiji5j nzsta, I brezjednoga vl'šta.] krit nesvrš. rid. pokrivati (� kuću) kriva ž krivo drvo (ili što ino) krivat nesvrš. naginjati se na jednu stranu sbog veće težine; prietezati, prievagivati; naginjati se pri hodu; magare kriva samar i teret na magaretu naginje se na jednu stranu sb og veće težine; ne će s moje stni­ ne krivat ne će biti do mene, uzvratit ću, odužit ću se [ Učinite mi ljubav, ne će ni vami krivat s moje strane. ] kriveljiv prid. (kriveljav) pomalo kriv, iz­ krivijen [Nosi usko, nosi će i uže, I Dok se noge kriveljave pruže. ] krivit se nesvrš. (raz-) 10 glasno plakati, drečati [Zašto bi sa ja mba i us tuđa ,!losi­ la krivijo?] 20 glasati se kao šetak [Setak se krivi, snig će.]

križići

krivljavac m sablast � vidu maloga diteta s uzicom oko vrata [Ikanov je dld priča, da mu je priča njegov did, kako je l'điić kasno sa sila kras šumu u Dubravan, najprija čuja dičiji plač, a undan vl'dijo malo muško dite u bfloj aljinici s uzJcon oko vrata, kako puže pram njemu. On je zna, daje to krivljavac, koga je mater udavila, kad gaje rOdila ko kOplle ... ] krivljavina ž glasan plač, uzp. derljavina [Kadje umro Tito, stlHa ga krivljavina ko ubodenika. Taman ko i ćaće mu dvaes os­ me za Stipicon. ] krivostran prid zakrivljen krivošija m onaj koji je izkrivljena vrata krivudast prid v. krivuljav krivulja ž krivi dio puta, staze; zavoj, luk, bogno krivuljav prid krivudav, krivudast kr'izmat svrš. 1 0 a) podiliti otajstvo svete potvrde b) podr. izmlatiti, izudarati 20 (se) a) primiti otajstvo svete potvrde b) podr. razbiti glavu (koja se tad zaveže kr­ pom) O lat. chrisma (ven. cresemar »izu­ darati«, španj. romper la crisma »razbiti glavu«) < grč. Xpi(Jf1a »pomast« krizmavat (se) nesvrš. od krizmat (se) O v. krizmat kr'izmenik m onaj koji pristupa krizmi, po­ tvrđenik O v. krizmat križ m (ob. u mn. križevi) priesicišće crta na tegu, koje se dobij e rozajući uzduž i pop­ riko duvanjskim grabljama O lat crux križak m knjiž. um. od križ, križić [O Mari­ jo, majko moja, I ne mogu ti križak dati, I ja ć ' na križu umirati, I arva križu prilo­ miti, I đavlu snu svu slomiti... ] O v. križ križat nesvrš. (iz-, na-, u-) rizati, sickati (duhan, kupus, krumpire) O v. križ križićiir m vrsta meculeta s križićima kao uresima, uzp.: čašar, gunjaš, krilaš, lane­ tica, meculet, rudenjak, ružar O v. križ križići m mn. molitvice koje se mole na Ve­ liki četvrtak [Dušo grzsna, I bUdi u viri kr'ipna. I Kada budeš putovala I duzim pu­ tin, uski"n klancin, I srzs će te duv nemili, duv nečisti. I Pa će tebi govoriti: I Dušo, il si moja il Božija? I A ti njemu reci: Ni­ san tvoja, ja san BOžja! I Ja san rekla na blag danak, na Veliki četvrtak sto amena,

križnica

150

sto zIamena, sto se puta prikrstila. Ujmo­ ea i Sina i Duva Svetoga, Amen.] O v. križ križnica ž 1 ° jedan od krakova križa (oko­ miti ili poprični) 2° dio stupe 1 ° O v. križ krkalina ž (krkala) konjski izmet; proliv od blaga [Miki na naboj privijaju konjsku kr­ kalinu zagrijanu pod sačom. Ja nisan pro­ ba, pa ne znan izvlači li.] krkan m v . ublejaš krkanluk m krkanje, žderanje O krkat + tur. dom. -lik kikat nesvrš. (iz-, na-, po-) 1 ° v. kr 'at 1 ° 2° obavljati veliku nuždu krkI prid. ; kiki) meso crveno meso, uzp. krt [Crni prfšt najbolje se lfči, ako krkog go­ vedijeg mesa spariš na ugljenu i prlviješ. ] krkit nesvrš. (iz-, u-) uzimati koga na leđa u namiri da ga se nosi; kikIć uzv. (ob. u dit­ čijemu govoru) hajde da te ukrkim ! krkIjat nesvrš. 1 ° krčkati (na pr. kupus u loncu); vriti 2° izprekidano disati u snu hrčući krknit svrš. v. krni! krkoćat nesvrš. kreketati krkošija ž vrsta vinove loze, uzp.: blatina, benedina, kamuša, kojundžuša, ranjkaI ] O, rezaklija, ruža, švarc, trnjak, vrancu­ zica J O, zložder krlIš m knjiž. v. krndiš ]O [Neko nekomu mater, drUgiprvom ćaću, nastade u gosti­ janici pravI krliš, a ja se di'gnen i Men. Niti moji konji nit samari. ] krljat nesvrš. (s-) težko, mučno što raditi (na pr. rizati tupim nožem) krljupina ž krntija krmat nesvrš. prost. jisti kao svinja; prievr­ tati stvari [Ne krmaj, mali, po cllon čanj­ ku, već kfisaj ispri sebe!] kfmčina m uv. i pogr. od krmak, gudinčina [Oni moj se nalijo rakije, na nos mu izla­ zila; eno ga leži tamo ko kfmčina, vadeć svetog krsta š lijega!] krmelj m dolnje oko (pup) riznika kimenja sr sb. od krme, krmad krmelja ž krmelj krmetar m 1 0 v. krmetnjak 2° v. krmetaš krmetaš m opanak s podplatom od svinjske kože, krmetar

krnjav

krmetijI prid. krmeći, svinjski [Za izUčit ćelavu glavu: jami nekoliko žaba zapuva­ ča, metni u nov kalajisan sud, dobro po­ klopi i gurni u vruću peć, dok se tako ne sprže, da se mogu u pra satrat. Namaži će­ lavu glavu neslanin kfmetijin salon, zati­ zin pospi onin praon od žaba po svoj glavi i natakni na glavu mijur kfmetiji, i neka stajl dvajes četeri sata. Pundan odveži maramu i sk'ini mijur, pa jopet maži salon za nekoliko dana. Kažu iznikne kosa ko 0tava; ja nisan proba, jer mi ne vali . kose, a tf vIdi.] krmetnjača ž v. zerdalija krmetnjak m nastanba za SVInJe; SVInJac, krmetar [Unosi li prasac slamu u krmet­ njak, snfk će zasigiirno, i studen. ] krmez m šal crvene boje koji se obmotava oko ćulaja i fesa O tur. kirmiz < ar. qirmiz (sanskrt. kirmi »crv«, per. kirm »crv«) krmica ž krmača kimit nesvrš. biti zadrt, nepopustljiv, zagri­ žen krndlš m I o stanje razbacanih, izpreturanih, polomljenih stvari; nered, metež, sbrka [Čfn počne kakav kr'ndiš, rat ili privrtani­ ja, /ozuka se va' strese: - Doklen će ovo vako: boj se ovna, bOJ se govna - ja kad ćemo živit!] 2° neobuzdan smih, galama i vika, krliš O tur. kirinti, kirindi < kirinmak »razbiti se, izlomiti se« krnit svrš. naglo i snažno udariti; ubosti, razparati (nožem), uzp. gruni! 1 °; čašu vina popiti čašu vina naizkap krnja ž ona koja je krnjava, uzp. kreza kinjak m v. krnjatak [Srbovin su dVl'sta go­ dina resU zubi na Bosnu i Ercegovinu. Doša vakat da se kflijci vade. Jedan po jedan, brez nekeije. ] . krnjast prid. v. krnjav krnjatak m I o prieostali dio bolestna zuba u čeljusti [Kela već trf dana ne more oka sklopit zbo ' krnjatka. Najgore ball, kad zaboli kost u kosti.] 2° batrljak, prieostali dio [Jami ljuba krnjatak od ćorde, / Da će ubost Komljen barjaktara.] krnjav prid. 1 ° krezub, uzp. krezav 2° ko­ jemu je odlomljen dio; krnjast [Bok te ču­ va: / tfsna klanca, mršava prasca, / Una kosca, kfnjava lonca, / veliki daća, okrp.

-

151

.

ljenI gaća, / šuplja mosta, pijana gosta, / pratarske kletve, popovske osvete, / dre­ žanjke bUre i benaste cure!] krnje1 ž množ. kovinaste korice noža pos­ tavljene drvetom, tok krnje2 m onaj koji je krnjav krok m knjiž. korak [Kudja okon, žena kro­ kon. ] kronit svrš. ublaž. v. škronit krošnja1 ž košara, kotarica [MinI-suknja, guzica ko krOšnja / - Mala moja, ne valja ti nošnja.] kr6šnja2 ž um. i odmo od krošnja] krošto srastI. od kroz što, sbog čega, zašto [Krošto su se posvadili?] krov m raževa slama (kojom se pokrivaju građevine) [Otkad zab�ciše ručice krova, jedna je crkva u trijest godina triput pokrIvana novIn krovovln: prvI pušća vOdu, drugIje nije odbija, a trećI činijo i jedno i drugo.] krovinjara ž građevina pokrivena krovom [UvIk je Vise bilo berićeta i srl'će u krovi­ njaram nego u palačan. ] krovnica ž posteljni prostirač napravljen od ručica krova ušivenih konapom, koji se priekriva prostorinom, krovnjača, uzp. strožak krovnjača ž V. krovnica kroz pridI. oko, sbog [Svadili se ja i moje mUo, / Niko ne zna, kro ' što namje bllo.] krpa ž V. meculet [Žena koja se obabila, po­ znavala se po tomu, što je četeres dana nosila bflu krpu vezanu priko čela.] krpak m krpelj, krpuša (Ixodidae) krpetit se nesvrš. (iz-) mrviti se, drobiti se, munjikat se [OvI novI brusevi ne vride đavlijI gargaša - kipete se.] O Skok kipatiti se »mrviti se, drobiti se« izvodi od krpa, a potkrpatiti se »raspucati se, ra­ zbiti se« od crepitare krpigfiz m pogr. pridivak mužkoj osobi krpo m onaj koji nosa okrpijenu odiću [Ne­ ma sl'ra brez rakicke pipe / Niti momka bre' seljačkog krpe.] krpotina ž ono što je okrpljeno, poderana ili okrpljena odića krpuša ž V. krpak [Jes vl'dijo Srbijance na televiziji, kako pozdravljaju kokošijIn po-

krtočić

zdravon, su trI prsta, sva trl}ln dabOgdan otpala, koliko su nan krvi poplli ko kipu­ še!] kistac m stražnji dio samara koji čine dvi priekrižene krstatice kistača ž 1 0 rid V. granica J O 20 vrsta pregljače u bekinskoj nošnji, uzp. pele­ njača krstatica ž knjiž. jedno od dva ukriž spojena drveta zadnjega dila samara, dio krstaca krsti ž množ. (kista sr množ.) dolnji dio kra­ lježnice [ima jedno dva dana nešto me prisiklo u kistln. ] krstina ž V. granica 1 0 kršan prid pristao, stasit, skladan; lip; uzp. geletan [Lipa momka, mašala - kršan ko l1šnjak2!] O iliro-trač. carsus (lat. caris, carisis) kršćanluk m 1 0 kršćanske zemlje, kršćan­ sko pučanstvo 20 kršćanstvo O kslat. Chri­ stus > christianus < grč. XpiOJ »mažem«, XPlmoc; »pomazan« + tur. dom. -lik kršćenlI prid odr; -li so sol blagoslovljena u crkvi na Vodokršće [Ako se sprema vri­ me, dobro je metnit koje zrno kršćene soli na zld isprit kuće; ne će krupa. ] ; -li vOda V. voda; ki'šćeno - pušćeno neodgojeno, razpušćeno [Kad vl'diš ovu današnju mla­ đariju, sve kršćeno -pušćeno, od zla oca l' gore matere ... ] krškat nesvrš. pomalo kršiti, lomiti [Dl'd si­ diprid šporeton, krška grane i lOžI vatru. ] kršovit prid krševit krt prid (krtak) krhak, netvrd, lomljiv; -o meso V. krki krta ž ona koja je debela a rastom nizka (o osobama), uzp . trtak [PodMdaju Antala­ ša, što je oženijo krtu, da je aršln duga, dva široka, radije priko nje nego oko nje, a on će ti: ,, !jonako san se mora oženit, pa san o ' dva zla bira manje ".] O v. krto krtina ž rid hrpica zemlje koju izbaci krti­ ca, krtičnjak kito m pleterna posuda ob. za voće i povrće (a i za držanje kruha); kotarica, košarica O lat. cartallus < grč. KapTaMOC; krtočić m um. od krto [Mala moja, materIn krtočić, / Za tebe bi priskočijo d6čić.] O v. krto

kftola

1 52

kitOla ž v. kompir O mIet. tartu/ola kftožit se nesvrš. vrpoljiti se, komešati se; gurkati se, čupati se; svađati se [Na onom svitu ti nema kftoženja i meškoljenja, ne­ go kako legneš - legneš. ] krune ž mn. sigurnostni obzid oko odtvora čatrnje visine do 1 m, bucal, pucal, uzp. vratnica [Čatrnja brez kruna mami dicu. ] lat. corona < O grč. Kopwv17 krunica ž molitva u kojoj se moli određeni broj Očenaša, Sdravomarija i Slavaocu (Gospina molitva od 63 Sdravomarije, svetoga Vrane molitva od po 1 3 Očenaša, Sdravomarija i Slavaocu te Virovanja); zlatna .... moli se na Gospinu krunicu sa zazivima umisto Virovanja, Otče naš, Sdravo Marijo i Slava Otcu O v. krune kruničat nesvrš. (iz-, na- se) uztrajno moliti krunicu za krunicom [Na Veliki petak tri­ ba do podne izmolit trijest i tri Isusove krunice. Nema prija toga ništa ist. Kruni­ čaj i meći piljke u džep ili zariziij na riibo­ šu, da se ne pometeš u računu. Odeblja jezik od moh�nja, Bog ti nejadan!] O v. krune krupa ž; sve s kiše na krupu sve gore i gore, od zloga na gore krupnlk m knjiž. vrsta ječma (ob. u svezi ječam ) krupnjat nesvrš. krupniti kruv m; kruv kruva jedan kruh, glava kru­ ha; među dva kruva razdoblje od nestanka (žita) brašna prošlogodišnjega uroda do prispića novoga, u neimašćini [Evo umire se između dva krUva; zimica još ni pro­ klasala nije, a stare nestalo.]; nema u nje­ mu kruva nema od njega koristi, nije ni za što [Nema u njemu kruva kolik ni u pašče­ tu, koje s'ilon u lov goniš.] ; fit kruva brez motike htiti nezarađeno, nezasluženo; krv ž; pustit krv ličiti puštajući krv iz odre­ đena dila tila (objekt: čovjek, domaća ži­ votinja) [Oš pustit /d'v, oš namisti! što­ mak, nije bilo bOle, kojoj lika nije zna. Ma šta ćut ti reć: samo mrtve nije uskrsava. ] krvanluk m rid. krvavi sukob O hrv. krvan­ + tur. dom. -/zk krvavac m niekakvo divlje jistivo zelje krvoljak m dio (suha) panja za ogriv, krati­ na O krhak �

�

�

kucat se

krvoljfiban prid. 1 ° koji je pun ljubavi prie­ ma svomu rodu (rodbini), koji drži do šire obitilji [Ma jesu oni krvoljiibni, ali kad grmi, svak se za se boFl 2° milostiv, dob­ rostiv; prijazan, supr. ujdljiv [Bolje bU slugon u krvoljiibna, nego gospodaron u lebedljiva. ] krvoša m v. katel J O [Naredniče, prokleti krvoša, / Zašto meni nije dragi doša?] krvotočina ž prikomirno izticanje krvi za misečnice (Hypermenorrhoea) [Za zau­ stavit krvotočinu žena trIba ležat i mećat obloge od rakije na mall štomak, i sta' će. ] krvuština ž uv. od krv krzamak m v. krzamak krzomak m ditčja bolest (kozice, morbili), kozomak, krzamak, ošpice O tur. kzzamak »kozice« kižfilj m vrsta sitnozmatoga kukuruza, uzp.: brzorod(ac), budimac, crvenjak, ći­ tiraš, mornjak, strnjak kižulja ž knjiž. v. kukviža kuba ž hrpa složenih stvari O ? 1 . v. kubik 2. O tur. kubbe < ar. qubbii »svod« kubat nesvrš. (s-, iz-) slagati u kube O v. kuba kubicirat nesvrš. (s-) 1 ° slagati tucanik u kubike 2° mIriti kubike pomoću koze 1 ° O v. kubik kubik m ručno tucani kamen (tucanik) na­ grnut uz makadamski put u obliku polo­ žena trostrana bridnjaka protega 4,7 x 0,7 x 0,7 m, uzp. pupavac; tftć -e v . . tUć [Bijo je manit za dvojicu, ali je kubike tilka za trojicu. ] O grč. KufJor; »kocka« > lat. cubus kubura ž vrsta kratke male puške (40-50 cm), uzp.: diljka, nabijača, oputarica, os­ traguša, plemenica, prilamača, šara2, še­ šana, talijanka O tur. kubur »spriema, tok, tul« kuburit nesvrš. težko živiti; boriti se s tež­ koćama, oskudivati; životariti, snalaziti se, uzp. deverat [Kubur vako, kubur nako, ali kako god okreneš - gUzica straga.] O tur. mn. kubur, jd. kabr »grob« < ar. kucanja ž kucanje kucat se nesvrš. (po-) 1 ° izkazivati spolni nagon, pariti se (o mačkama, psima, lisi-

p 153

kuciIkat

cama i zečevima)" lizp. : bisni!, macU se, mlatit se, mrkat se, pivčit se, prskat se, ti­ rat se, tuć se, vikat se, vodit 2° prost. spolno obćiti; kurvati se kuciIkat nesvrš. lagano kucati, kuckati kučak m mlado mužko pseto [1 kUčak legne, dok se ručak stegne.] kiIčalo sr jedan od penjaca za kokošaru kukasta oblika kučćljak m um. od kuk, čest mistopis kučetina ž v. kučketina kiIčibaba ž strašilo kojim se plaše ditca, da se ne primiču čatrnji ili kakvoj inoj vodi, u kojoj bi se mogla utopiti [Bolje je izlit krUne na čatrnji, nego dicu plašit kiIčiba­ bOn. ] kiIčiperje sr sb. uresno perje koje se za še­ šir zatakne kučit nesvrš. (od-, za-) kvaČiti [Mama prede predivo, / a nevista vlase, / a ja jadna kUčine, / kučile jl nevolje. ] kučka ž ličinka usivne sovice (Agrotis sege­ tum� por. noćnih leptira Noctuidae), ko­ ja podgriza korin mlade zeljaste stabljike (duhana, kukuruza i dr.) kučketina ž uv. i pogr. od kučka, kučetina [Ako š, da kučketinu ubiju, viči da je bis­ na.] kuća1 ž; donja manji dio dvodilne stare hercegovačke kuće, koji je služio za smo­ čnicu, mlikar; nisu mu SVI kOt kuće v. svat (nisu mu svi svati); stojna (gornja) veći dio iste kuće, u kojemu je bilo ognjišće i u kojemu se blagovalo i spavalo, ognjište, sidatiJ,a kuća, vatren ica, vatrenjak, vatro­ lož [E, šta bi nekad sve stvcirl u stojnu kUću stalo i uza nje sijaset čeljiidi, pa se jopet plvalo i bilo zadovoljno. A sve na asan sa pet aršina. Danas triba rUku nad oči metnit, kat poglejaš niz ovu sobetinu, moga bi u njoj plUg s četeri para volova okrenit - širine i ćuki i ćaki. Ma jopet svakom tisno i svak na svakog ževka.] kuća2 ž um. 1 ° odmo zasebna omanja kuća za razne namine, uzp. baškaluk 1 ° 2° ku­ ćica koju prave ditca u igri 3° hrpica zem­ lje na njivi, u koju se sadi biljka iz razsada (duhan na križima duhanišća, kupus, raš­ tika i sl.) 4° rupica u igri gude 5° hrpica kamenja ili zemlje kao oznaka međe -

-

-

kUdiljica kiIćar m I o pomoćna kućica u kojoj se ne stanuje 2° neugledna stara kuća; kućara, kućera kiIćara ž 1 ° V. kućar 1° sridišćnja rupa li zemlji u igri gude2, uzp. dućan kućat nesvrš. (kućat) (na-) praviti kuće2 3° kuće ž mn. jedna od igara u igri pitonja, V. jednonjci kuććber m putujući prodavač sitne (uresne) robe iz Imotske krajine, pokućarac, galen­ tar, korpar, uzp. nosavica O ? {RLI: koča­ ber < Kočevje, "odakli je bilo mnogo tak­ vih trgovaca", S : kućeber, isto postanje} kuććra ž V. kućar kućevit prid koji je uztrajan u kućenju, koji se zna skućiti kućIle prilo svi kućom, svi iz kuće, cila obi­ tilj O hrv. kuća + tur. dom. -ile kućnica ž kućevita žena kućnik m kućevit čovik [Ćlića jln bijo pravI kućnik, i čin on umrl, oni podiliše sve do bObe. ] kud prilo gdi, ondi gdi [Evo ti jaIdja, pa pri­ vI, kud boli ", reče baba, aja, šta ću nego: zdrav blije, bOlestan pristaje.]; kuš? srastl. kud ćeš? kuda ž 1 ° konjski rep [Kad ugleda Zekan od mejdana / Gospodara na zemljici crnoj, / Dlze kudu na caklene sapi, / 1 uteče do RavnI Kotara.] 2° kosa divojke svezana u obliku konjskoga repa; pletenica, perčin [Kose JOJ ko u vile Ravijojle, more kudu dulju od užeta splest. ] O dalm. < nlat. co­ da < kllat. cauda kUdan prilo kojim putem, kud, kuda [Trke­ ljln mato Vise potega, pa pomiša partizan­ sku Kud narodna vojska prođe . . . " s " onan Teško selu kudan vojska prOđe, / 1 " divajci koja sama dođe ", pa ispalo: Ku­ " da' narodna vojska prođe, tiIdan trava ne reste ". Zato gaje pozvalo u sutrašnji] kiIdilja ž preslica [Grci su kfčili kamen za stećke, a njijove žene su ga nosile u preg­ ljačan i usput prele kudilju. ] ; kudilja vune količina vune, koja se odjednom može staviti na preslicu, zavoljak; prest kUdilju presti vunu [Nit ću plesti ni! kudilju presti, / Ve ' ću sada poslušati vjesti.] kUdiljica ž um. od kudilja

kfidra

1 54

kfidra Ž ublaž. od kurva, vragolan, priepredenjak, uzp.: njurva, šudra kfidrIn prid. ublaž. koji pripada kudri kudrinče sr ub laž. od kurvinče kuina ž kuhinja O stvnim. chuhhina < vlat. cocina = kllat. coquina kujanje sr niekakva bolest ovaca [Prutnja­ kon i sokon od žute ješikove kore Uči se kozijz gnj'ilavac i zaZivaju se ovce na itmo­ ru ot kitjiinja.] O ? kujat nesvrš. biti nepomičan i kao drimati sbog bolesti, iznemoglosti ili starosti (ob. o ovcama), kujisat 3 °, uzp.: bortat, ćumi­ jat, mrtvat, veremit kujisat nesvrš. 1 ° pozivati s minareta mus­ limane na molitvu (o mujezinu) 2� pospr. uporno ponavljati vičući [Danas Rvat do neba, a još prija tri miseca kitjisa: Jugo­ slavija, Jugoslavija!] 3° v. kujat O ? tur. okumak »učiti, čitati« kujkur m 1 ° v. došlo [Pošalji mi niKakva mesa na niKakvu štapu po niKakvu čoviku. Oće reć: Pošalji mi džigarice na šepitriko­ vu štapu po kitjkuru. ] 2° pogr. pridivak mužkoj osobi kuk m (NT mn kitke, R mn kUka, DMO mn kitczn) brižuljak; kršni odron izpod kojega je strma strana brda; litica, hrid; ispali mu kukovi vrlo je gladan, vrlo je mr­ šav (o domaćoj životinji) kuka1 ž motka sa savijenim želizorn na vrhu kojom se vadi kova kad padne u čatrnju, kljuka, šemut [DabOgda te mater it čatrnji kukan tražila!]; vršiićii drvena kuka na kraju vršaćega užeta koja se u vršitbi za­ pinje za ajam; tcglit se kuke šp. zakvačiti savijen kažiprst za kažiprst protivnika i potezati: tko pritegne protivnika k sebi, pobidnik je kuka2 ž divlja jistiva biljka (Tamus commu­ nis), bljušt [Kuke brala, Kitkava se zvala, / Kukava se it Grude udala.] kuka3 ž zapinjača, sigumica, vorketa kuka4 ž 1 ° širina njive (50 - 1 00 cm) koju kopač uzme ujedanput prida se, kad kopa, pašal, uzp.: postata, voša 3° 2° v. ma kukača ž 1 ° kakav pridrnet koji ima kuku (kitkača lumbrela) 2° (ob. u mn. kitkače) vrsta papta od srebra, uzp. ćilitnjača kukat nesvrš. (iz- se, na- se, 0-, pro-, raz.

.

.

-

�

se, . uz- se, za-) glasno plakati (za umrlim na grobu, naricati), jaukati [Teško mužu žene slUšajući, a bez muža ženi kukajući. ] kukav prid. onaj koji kuka, kukavan; nesri­ tan, tužan [Ko kukav, ko tužan -ja oboje.] kukica ž mis ilom vezeni uresni motiv na te­ luku kukljat nesvrš. kuljati, sukljati (na pr. dim) kukonosa ž pogr. rid. ona koja im� dugačak i povijen nos, uzp. mačkonosa [Amo te se, u kolo se, / Eto neve, kukonose!J . kukovija ž v. kukuvija kukovina ž crveni bobičasti plodovi kuke4 [Mala moja miliše pomad6n, / Natrala se kitkovinan mladan. ] kukrika ž grana zakržljala drveta; suha za­ kržljala grana; zakržljali grm, uzp. čuča [Nekad si s Lisa u Gradac moga s duba na diib, da se ne dodiješ zemlje, a danas sve kUkrika i čuča. ] kukujeba ž pogr. rid. pridivak koji žena u svađi daje drugoj ženi, uzp. varikura [Ma šta mi ona kukujeba reče, ditb6gdan jOj dica slabo itčila!] kukOlj m v. kokuljica kukurij{ m divlji mak (Papaver rhoeas L.), crveni mak, turčinak, boliglava [Crvena kO kukurzk.] kukuruza ž v. kokuruza kukuvija ž v. kukviža kukuvijača ž v. kukviža kukuvijat nesvrš. (za-) 1 ° glasati se kao ku­ kuvija 2° kukati, jadikovati 3° venuti, nes­ taj ati, ćumijat 2 ° kukviža ž 1 ° noćna ptica i z porodice sova (Athene noctua) [Ditb6gdan ti kitkviža it somić dolepršala!] 2° (kitkriža) životinja koja je mala, slaba, mršava kukvižast prid. 1 ° koji sliči na kukvižu 2° slab, malen, mršav kukvižetina ž uv. i pogr. od kukviža kula1 ž novija kuća od kamena pokrivena cripom, katnica; na kule - na vile sad ovo sad ono, i ovako i onako, hvalisavo; od nemila do nedraga O tur. kule < ar. qulla kula2 ž 1 ° (ob. u mn. kule) kumulusni (gru­ dasti, suncem obasjani) oblak, uzp. kora [UŽU kule iznad Radavnja, ne će proć bres kiše:] 2° hrpa O v. kulal

155 kUla3 ž ime kobile, kulašica, uzp.,kulaš [Je­ dan udara u čava, drUgz u ploču, tr?ćl u prst, i - kula potkovana.] O v. kulaš kulak m završetak dovratnoga stupa u obli­ ku čepa, koji ulazi u rupu praga O tur. ku­ lak »uho« kUlaš m konj mišje boje [Komnjen ne da svojega kulaša, / Veđ ga sveza u mermer avliji.] O tur. kula (kill »pepeo«) »riđ, smeđ« + tur. at »konj« kulašica ž v. kula3 kulat nesvrš. (na-) praviti veliku hrpu O v. kulal kUlatast prid. koji je mišje boje [Zmijine noge more vl'dit samo kulatast konj, i to jedanput ili dvaput na godinu. ] O v. kulaš kulecat nesvrš. hramati kUlen m svinjski želudac nadiven smisom kukuruzna brašna, čvaraka, svinjske krvi i sala koji se poslužuje kuhan kulica ž 1 0 um. od kula2 20 oznaka za grani­ cu zemljišćnoga posida (u obliku pravo­ kutnika 50x50 cm složeno i obiljeno ka­ menje), koja se 1 960. g. postavljala u svr­ hu zračnoga snimanja za potribe zemljo­ rnirstva O v. kulal kuličit nesvrš. (0-, za-) postavljati kulice ]O; kolčiti O v. kulal kulir m brušena mišavina cementa s razno­ bojnim sitnim kamenjem kao gornji sloj poda ili ine površine O ? kUlja1 ž (ob. u mn. kUlje; i pospr. ) drob, trbuh, trbušina kUlja2 ž ona koja je kuljava kuljat nesvrš. v. kukljat kUljav prid. 1 0 (-a) koja je noseća; trudna [- Štaje ovo, nebeski ti lOnaca, svaka prid otar kuljava dOđe!? - E, dide moj, koja dala, ta se i udala!] 20 trbušast; trbušav kUljavit nesvrš. (0-) postajati kuljavim [Ne ću Vise muške vOde p'iti, / Počele su cUre kUljaviti. ] kulje m onaj koji je kuljav, trbonja, škembo kUlješa m uv. od kulje kuljetine ž mn. pogr. i uv. od kuljal koman m odmo od kum [Ganz kum kot kU­ mana samlit tovar žIta i sve vako govorz: Mri ću kot svog kuma - samli ću brez ujma ". Kat ga kuman ugleja, obeselI se: "

'

kupovni "A, evo mi kuma - da će 'i dva ujma! "] O lat. compater kumašin m uv. od kum [Je bogat moj ku­

mašin, a i sve mu od ruke 'iđe. U bogata čovika i goveda pametna!] O v. kuman kume(n)dija ž V. komendija kumparan m V. koparan kumpir m V. kompir [Evo jedino bi za ovo kumpira moga ojtit kojl dinar, ali nIkako jl prOdat. Ko kad je svakz moj dinar do Boga sveza. ] kumra ž knjiž. grlica gugutka (Streptopelia decaocto) O tur. kumru < ar. qumriyya kunava ž ime krave boje dlake kune kundura ž (i pogr.) postola; stara, poderana postola, postoletina O tur. kundra / kondu­ ra < grč. 1CoĐopvor; kunica ž V. sporiš kunkulja ž jarak, graba; nizbrdica O tal. conka < lat. concha (conchula) < grč. 1COy­ XI1 »školjka« (sard. konka »špilja«, Škon­ kulja »lokva u Barbanu«, španj . cuneca »duboka dolina«) kuntarisat (se) V. kutarisat (se) [PrOdaj, ćaća, kravu i kUHi.ša, / Kuntariši mene ro­ bijaša.] kupatilo sr kupaonica kopelica ž ona koja kupi ili grabi ono što je pokošeno ili požnjeveno, kupilica kupiklasović m onaj koji je na nieki način iznimka od družtva, koji nije sposoban učiniti kakav posao, slabić, stidljivac, uzp. brajković, dragoviĆ, džabalebarović, svoj­ ković, tabanović [Ta nisan ja kupiklasović niti san se govnzn opijo!] kopilica ž V. kupelica kupimišinar m; Sveti Josip Kupimišiniir Sveti Josip (nadimak je svetcu zato, ,Jer će, kada dođe ( 1 9.3 .), pokupiti sve mišine od uginula blaga za vrime kasne zime, kada piće ponestane"), uzp. grličar kopljačina ž 1 0 (kuplječina rid. , uzp. kupe­ lica) ono što se kupi, grabi iza kosaca (o žitu, travi) 20 sitno kamenje koje se kupi oko puta i slaže u kubik (za razliku od tu­ canika ) kupovni prid. odr. koji je kupljen kao obrt­ ni ili veleobrtni proizvod (za razliku od onoga koji je ručno napravljen ili je do­ maće izrade)

kupus

1 56

kupus m; bili (glavati) - kupus kupusina ž uv. i pogr. od kupus [Gardijane, dl ti je slanina, / Za večaru samo kupusi­ na!] kupušnjak m njiva (ob. vrta) na kojoj se uzgaja kupus, kupusišće [Šta mije to i to: Pun d6čić modri obojaka? Kupušnjak!] O kUat. composita kur m v. (mala) kozavica kural ž biranje na sriću, u kojem se izvlače šćapići različite dužine; kocka, ždrib, bru­ šket [Ovu jadnu Bosnu i Ercegovinu nika­ ko da podile; što ne zametnu kuru, pa šta ko izvuče. . . ] ; zametnit (pokrit) kuru sve pripriemiti za biranje na sriću; odabrati kockom O tur. kur 'a < ar. qura ' »ždrib« kura2 ž; igra kure i trese ditčija igra za no­ vac kao spoj cinke i igre pismo-glava, uzp. punjka kurajber m pogr. pridivak mužkoj osobi (jebeni kurajbere!) O ? kurat prid. ; bIt kurate srIće biti nesritan, zlosritan [Kakve san ja kurate sriće! DrU­ gomu gra u v'iljušku, meni ne će ni u kaši­ ku. ] kurčinast prid. koji se kurči kurčit se nesvrš. pogr. (na-, u-) oholiti se, praviti se važnim, uzp. bašit se [imajl po televiziji, što se kUrče, ml ovo, ml ono, a sve ko protiva Vrane. A G6spe mi i brlške i SinjSke nisu Vrani ni za osolit!] kurdela ž sporogoreći stinj (fitilj, podpalji­ vač) kojim se užiže mina, korda [Nisan je se ni dodijo, majko, / Ko kurdela izgorila lako!] O ven. corda (cordella) < lat. chor­ da < grč. xopt5� Kureja ž 1 0 Koreja [Ko Mokartur zemlju u Kuniji! / Protres ću te, mala, u postelji!] 20 (kureja) prien. poprišće pucnjave, sva­ đe i sl. O Koreja kurelj m 1 0 tobolac crvenoga luka na koje­ mu je cvat 20 klin za zapinjanje gužva na drvenom plugu [Težak zadi dva kurelja / Pod vrh krivog tog gredelja; / Oli tvrda klina dva.] kuribalo m pogr. pridivak mužkoj osobi (ob. u izrazu jebeni ) O ? srb. kurlebalo »deveto kolino srodstva«, kurebal (Slavo­ nija) »deveto kolino mužkog rodoslovlja« kuritI nesvrš. (s-) dobro goriti, jako ložiti (o �

kurva(r)luk

vatri) kurit2 nesvrš. (s-) 1 0 imati prođu na tržišću (o robi) 20 brzo rasti O tal. correre < lat. currere kurlan m pogr. . rid. pridivak mužkoj osobi, uzp.: puzdro, svrdlan [Zaveži, kurlane je­ dan! Stalno melješ, ko da si pozoba svu mudrost sVIta!] kurlat nesvrš. (do-, iz-, na-, pri-, raz-) 1 0 razbacivati tražeći što, prievrtati; koturati [KurIa po cfloj kući, ne bi li naša onu bO­ cu rakije. Ujtilo ga, pa navro ko june na mravinjak. ] 20 gomilati se (o oblacima, ljudima), valjati se, nadolaziti kurnjac m ublaž. mužko spolovilo, uzp. ču­ na, đoko, kita, potriba, resa, šurnjac, tu­ rac [Šta mi je to i to: U mog ćaće devetere gaće, ali jopet kurnjac mu se vIdi?] kurtala ž; - take pomoći knjiž. oslobodi me takve pomoći, Bože oslobodi takve po­ moći O v. kutarisat kuruz m v. kokuruz [Ova 16la kuruza ne ko­ pa, / Za menon su pucali is topa. ] kuruza ž v. kokuruza [Ko je pogače ljo, ne će više kuruze.] kuruzov prid. v. kokuruzov [Lipa tije kuru­ zova pura, / Kad se u nju čvaraka nagii­ ra.] kuruzovina ž v. kokuruzovina kuniva ž prost. kurva kurvac m um. , pogr. i ublaž. od kurvar, uzp. kurviš, šudrac, šurvac [j joni je Tito bljo veli' kurvac: natra je mačku i pašče, da lOču izjedno ' korita.] kurvali 1 0 prid. neskl. koji se odnosi na kurve, na kurvare, kurvinski [Bljo je kur­ vali čovik, ni u ispovida6nici njegovo nije moglo od njega. Pita ga pratar: " Šta si grišijo? ", a on: " Curi gaće drišijo. "] 20 prilo poput kurve, poput kurvara, kurvin­ ski; kurvanjski kurvanjski prilo V. kurvali 20 kurvar m prost. 10 mužkarac koji je neviran svojoj ženi, mužkarac koji se kurva 20 mužkarac koji laže i podmeće [Da se ja pItan, ovin bi eropskin kurvarin, što nešto stalno , tudan prolaze i zapitkuju, lfpo re­ ka: " Ajte, VI, svojoj kući - nit cfua· za u­ daju, nit krava za prOdajU! "] kurva(r)luk m 1 0 kurvanje [Otišla nejaka

kurvekat

157

o t kuće, nesvitovana i neupućIvana, u tuđi svit. A · prigode beru jagode, pa zašla u kurvaluk.] 2° postizanje cilja neprihvatlji­ vim ponašanjem O kurvar + tur. dom. -lik kurvekat nesvrš. rabiti rič kurva u psovka­ ma i kletvama [Ne kurvekaj, kUrvaru je­ dan, jezik prigriza, da Bog da!] kurvić m kurvin sin [Otl će ti draga za dru­ goga, / Za kurvića bega Ždralovića. ] kurvinče sr 1 ° a) kurvino dite, kurvić b) kurvar 2° spadalo, probisvit; onaj koji je snalažljiv [Eno umrl i onI Tito, Janje mo­ ja! A je ga blja kurvinče i od svake boje.]; uzp. kudrinče kurvIš m ublaž. od kurvar i kurva, žensko, uzp. kurvac, slikanja, šudrac, šurvac [Kur­ VIš je ono, dušo si ga moja. Njemu donja sela zapovidaju gornj!n.]" kus m 1° komad (ob. onoga što se jide) [Šta mi je to i to: I u mene, i it tebe, i u vola do kusa, i u struku kupusa, i u ovce bilice, i u zrnu šenice?] 2° količina hrane k�ja se za­ hvati jednom žlicom; zalogaj [Ovca koja blejI, gubl kus.] kusa ž l° ženka domaće životinje kratka ili odsičena repa 2° drvena žlica kojoj je od­ lomljen dio 3° pospr. ona koja je malena (o ženskim osobama) kusalo sr 1 ° dio žlice 2° v. korito 1 ° kusalj m konj kratka ili podrizana repa kusast prid 1 ° kojemu je odsičen ili odlomljen dio (repa, držka) [Svašta more upantit - i kusaste se vrane sića.] 2° koji je kra­ tak, malen kusat nesvrš. (od-, na- se, po-) jisti žlicom [Kusaj dobro svarenI bar i svaku ćeš bO­ lest ispišat. ] kusava ž v. kusulja kuskun m suknena traka podvučena izpod repa tovarue stoke i pričvršćena za sedlo ili samar, spričavajući ih da skliznu na vrat, podrepak, posapnjak, podrepnjak, pava, uzp. poprug [Posla did iz Merike pun paket samI krawita. Svašta je baba od nj! krojila, ali je najviše vajdisala, kadje o ' dviju napravila kuskun.] O tur. kuskun kuskunit nesvrš. (pod-) stavljati, podvlačiti kuskun O v. kuskun kusnit svrš. od kusat, uzeti jednu žlicu jila [Kad ono bi mćmjak u ziidrugi; ja ni kus-

kotla

riijo ni liznijo, pa jopet dobi po leđin.] kuso m I o Il1užjak domaće životinje kratka ili odsičena repa 2° pospr. onaj koji je malen (o mužkim osobama) 3° vrsta du­ hana, uzp.: bubalovac, ercegovac, mace­ donac, mriško, ravnjak, šeginavac, tanče kusonja m uv. od kuso kusonjin prid koji pripada kusonji kustura ž 1 ° sklopivi džepni nož, uzp. čaki­ ja 2° stari zahrđali nož ili čakija O rum. custura, nlat. *cotarium »tobolac za brus« < lat. cos, cotis »što je nabrušeno« kusturica ž um. od kustura O v. kustura kusturina ž uv. od kustura O v. kustura kusulja ž krava kratka ili odrizana repa, kusava kusurat se nesvrš. izravnavati račune, obračunavati (se) O v. dokusurit kuš srastI. v. kud kušnit svrš. na brzinu okušati, okusiti kut m udubljenje u sopi nasuprot ognjišću, u koje se sgrće pepeo, kutar, vurtela ]o [NIKad kraja ljuckonjadu, dok teče luga u kutu i ožega na ognjištu.] kuta1 ž radni kaput O tal. cotta < fruč. *kotta, mIet. cotola kuta2 ž v. tela kuta3 m (kutalj) v. kutla kutar m v. kut kutarisat (se) svrš. spasiti (se) [Da si vila, pa da i'maš krila, / Ne bi perje iznosilo mesa, / KarniH ti bi kutarisa glavu!], oslo­ boditi (se), rišiti (se) [Ako s ' oš kutarisat bradaVIca na prstln, podveži j! žutln koncon i arži dok ne opanu.]; prieboliti; kontarisat (se), kuntarisat (se) ; uzp. pri­ deverat O tur. kurtarmak »spasiti« kutarIš m rišenje, spas, oslobođenje [Eto di­ ca sad na bosanskon jeziku uče iz računa kako se kutariše jednačina; ako nema ri­ šenja, reče se: jednGčina nema kutariša.] O v. kutarisat kutija ž zrcalo (�progledača) [Nekad naIl u čanjak vOde, pa se u noj vOdiprogIMaj ko čovik, a danas izmislili nekakve kutije ... eno visaju j! i konju na čelo kad komaru nosI. ] kutla ž 1 ° drvena ili kovinasta čaša kojom se zahvaća i pije tekućina, kuta3 2° limen-

kutlica

158

ka �oja se nakon uporabe konzerviranoga sadržaja koristi u ine svrhe [Brak je kUtla puna govana, samo mato na Vfvu meda.] O lat. cotylus < grč. KOWAOe; kutlica ž (kutlica) um. od kutla [Un u kutli­ cu sirćeta, umači II nj krpu i meći po če­ lu. ] kutlić m um. od kuta3 kutljača ž uv. od kutla, v. varnjača kuvat nesvrš. ; (pri-, s-, za-) - kruv misiti kruh [Jedan čovik kuva kruv, pa se II nj popiša, kad muje vOde nestalo. Zato gaje Bog pritvorijo u medvida. KrUvje svet.] kuver m putnički kovčeg, kover [Došli ti mi u Kanadu, vozimo se vozon, kad li neko zavIka: " Vankouver!, Vankouver! . Sv'i OVI naši pobacaše kuvere kroz prozor, pa i ja. ] O nim. Koffer »isto« kuverencija ž sastanak, sidnica, skupšćina O lat. conferre »sabrati« kuvetan prid. (kuvetan) 1 ° snažan, jak 2° koji daje snagu; hranjiv, izdašan, kalori­ čan [ U korizmi ne ideš ni mesa ni mlika, a šta �ot drugo pojideš, nije kuvetno. j kaže se: Cista srida ČistI criva, nema mrsa do Uskrsa.] O tur. kuvvet < ar. quwwa kužlan prid. ; -no grebije groblje na kojemu su pokopani umrli od kuge [- Koliko je staro ovo greblje! - To je kužno greblje, a 'ima mu, brat bratu, baren trIsta god/na.] kvadrat m četvorni metar O lat. quadratus »četverokutan« kvarat m 1 ° četvrt, četvrtina nieke mire [Ako Markeša ne popije naštesrce kvarat rakije, nije pasa poslon. ] 2° petina oke O lat. quartus »četvrti« kvarti m mn. bonovi s pravom kupnje odre­ đene količine veleobrtnih priehrambenih proizvoda u ograničenoj potrošnji nakon privrata 1 945., vasunka; uzp.: deke, tač­ kica [Došla ja jadna po kvarte, ali n'ikako "

kvi-Ijat

fi dobit: takofi duravo dile, ko da smrt di­

le. ] O v. kvarat kvartić m um. staklenka obujma četvrtine litre O v. kvarat kvas m gruda uzkvasala kruha ili čaša kisela mlika što se ostavlja kao kvasac, uzp. ger­ ma [Ako te u očiman bOde, jami kvlisa ječ­ mena, bilance, mato zejtana, zakuvaj sve zajedno i metni među dvi čiste krpe, i pri­ VI kadpOđeš spavat. ] kvasat se nesvrš. (pri-, u-) proizvoditi glji­ vice koje uzrokuju kiselo vrinje' (o tistu); nadimati se, bujati, dizati se kvatre1 broj (kvatro) četiri u šijavici, v. do O tal. quatro »četiri« kvatre2 ž množ. post i nemrs (nije zapovid­ ni) koji se obdržava četiri puta godišnje i traje tri dana (srida, petak, subota) [Dokje bilo naoposum, postila se i korizma i kvatre, i korizmene, i dovske, i mioljske i božićne; danas gUzici teško brez mrsa i na Veliki petak. ] O tal. le quatro tempora »četiri (go­ dišnje) dobe« < lat. quattour tempora kvatrenI prid. koji se odnosi na kvatre ( post) [Postilaje svakI kvatrenlpost, koriz­ mu sušila, a sve petke žežinjala. Ako njoj Bog već nije spustijo merdevine za raj, ni­ je n'ikom.] O v. kvatre kvečeru pril. pridvečer [Bilo je nekako kve­ čeru, kad su rvackI graničari apazili Sulti­ ća, kako prilaZI u VinjanIn priko potoka. Ku ćeš, ti čoviče?! Je li ti usvisno dl se nalaZIŠ!? - Nalazln se u . . . međunarodnIn vOdan! "] kvUja ž kvrga (na stablu); račvišće stabla, uzp. cabe kvir m okvir O lat. corium »koža« kvrčat nesvrš. od kvrknit 1 ° kvfknit svrš. 1 ° kratko se oglasiti cvrkutom (o pticama) 2° prien. pustiti smrtni hropac kvi-ljat nesvrš. knjiž. v. krkljat �

L HibarskI prid knjiž. koji se odnosi na soko­ la {nije nađen kazivač l\oji bi znao znače­ nje} [Ci-ljena mu kosa do ramena, / Kano kosa zmaja ognjenoga, / Labarskogje oka i pogleda, / Pod njim noge kano u medvi­ da.] O priema JE2 grč. A.afJpoc; »žestok, jak, silovit, grabljiv« > dalmo Hibrat nesvrš. pogr. (iz-, na-) govoriti, pri­ čati [Letka je labrat, u jeziku kosti nema. Ali tr'ihii učinit.] O tal. labbro (i nim. la­ bern) < lat. labrum labrcast prid koji labra, labrea, brbljav [Bija je labreast, nIKo ga nije moga nad­ govorit, a uVIk bi počmi: Govorln ti Isti­ " nu, ko da se ispovIdan ... ".] O v. labrat labrcat nesvrš. govoriti bez veze, blebetati, lupetati [[/ kući, dije puno čeljadi, oće se oštar brk, da izdaje komandu, a ne da svak nidi, šta oće i labi-ea, šta oće.] O v. labrat Hibrnja ž pogr. ustna; njuška, uzp.: gubica, šunjka [Tr'ihii njoj belenčuk na labrnju metnit, pa ne će stalno tuđe poštenje pri­ tresat. ] O v. labrat Hicla ž; dat (komu) ....u izudarati, izmlatiti, iz­ lemezat lackav prid hinben, prietvoran [Doša mi onl laekavl Juka, pa mi obećaje ovo, pa ono ... Sam ti ja mIsl/n: znan te, t'ieo, kad si jaje bila!] lac(m)an m onaj koji puno priča; lažljivac; probisvit [Nos te đava, oštar lacmanine! / Da mi nije sindžIr oko vrata, / Zubln bi ti grkljan prikinijo.] O nim. Landsmann Hid m 1 0 s'ina kakva tila [Od svega pobigneš

nekako, od svoz lada nIKako.] 20 hlad, hladovina [Cm Isusov dan ležI u ladu; ko da će mu kruna s glave spast, ako učupa gudi malo slatkovine!] ; pustit (uvatit) Ilid pOda se steći ugled i zašćitu; gospodarski ojačati, postati gazdom, zakapitalit, početi zapovidati; za lada kad sunce jako ne pe­ če, jutrom, ranije, navečer [Tr'iba to radit za lada, a ne sad, kad sunce peče ko đav­ lija glavnja.] Hidnit (se) svrš. malo (se) ohladiti [KrUv prid Bagan plače, kad se vrUć načme. Da je 'i o glavu, pusti ga malo, da se IMne. ] ladnjikav prid pomalo hladan; prohladan [Njemu UVIk ili vrilćkasto ili ladnjikava n'ikad na miru, dušo si ga moja.] ladovan m linčina, danguba; neradnik [E la­ dovane moj, zar ne znaš da linost tako po­ lako koraca, da je siromašćina brzo stl'g­ ne?] O tur. lenduha »debeo čovjek« < per. lendha (priema hladovati) laduškat nesvrš. pomalo hladiti (ob. o vitru) lagat nesvrš. (na-) slagati Higavac m v. lešterica lagucnit svrš. um. i ublaž. malo slagati [Ne­ ma ga, bolan, ko ne bi baren malo nekad laguenijo. Otkad san sebe ujtijo u laži, n'i­ komu VIse ne virujen. ] lagumat nesvrš. paliti lagume, minirati O tur. lagun < per. nagm lagumdžija m v. vogin O tur. lagunel (v. la­ gumat) lajalo sr lajavac Hijat nesvrš. pogr. (iz- (se), na- se, 0-, pro-

1 60 pS9vati, ružno govori­ ti; vriđati; ogovarati [Osta zlata Ma se ne

(se), uz- se, za-) 1 °

vata, / Pa ni mene, što mi !aju žene.] 2° [E, vele ti more lajat i tuđe kosti pritresat, Bog mu pamet prosvitlijo!] hijo m odmo od lajalo lajiIckat nesvrš. um. od 1 ° lajat 2° lajati Hik prid ; jamit (ujtit) koga na laku sprdati se s kime, ismijavati (naivnoga), uzp. ležeć, samo Hikomica ž gornji odtvor na bačvi, uzp. kan­ tulja, tapun 2° Ulkti m mn. jedna o d igara u igri pitonja, v . jednonjci hila ž ?; line (moja)! izraz žalosti za prošlim, za onim čega više nema, uzp. kleti [Lale moja, niKad VlSe dfžave, ko što biše Au­ strija!] HHav prid ; samo u izreci: Lale moja la/a­ va!, uzp. lala Hima ž veća limena posuda, limenka [Dođi, điivle, i ponesi lamu, / I odnesi draganovu mamu!] O lat. > fr. lame > tal. lama (Jami­ na) lambrcalo sr pogr. onaj koji labrca O v. la­ brat lametina ž uv. i pogr. od lama, velika, stara, zahrđala lama [U mraku udarln nogan u nekakvu lametinu, potetUlan se, pa glavan o ZId E kad bi čovik zna, dl će vrat slomit, ne bi tamo iša.] O v. lama lamica ž um. od lama O v. lama lampa ž svitiljka sa staklenim tuljcem i spriernnikom za petrolej , uzp. petruljača [Doša dragI, ne zna da govorI, / Samo gleda kako lampa gorI.] O nim. Lampe ili tal. lampa < fr. lampe lamiItina ž visoko izrastla trava, lozovina ili gušćik, lomutina lancun m rid plahta O tal. lenzuola landovat nesvrš. izležavati se, bezposličiti; šetuckati [Nema mu vajde kazat, po clll dan landovanI. Lino pašče ne ulovI zeca. ] O v. ladovan lanetica ž rid. vrsta meculeta urešena crve� nim cvitićima, uzp . : čašar, gunjaš, krilaš, križićar, meculet, rudenjak, ružar langarat nesvrš. lepršati, lelujati viseći, njipuno i uztrajno govoriti; brbljati

laptina hati se (na pr. široka odića), mlatarati,

om­

laćivat 1 ° Hingarija ž 1 ° tilesna vrućina, vrućica 2° bis, ljutnja O ? Hinit svrš. l O v. kenit [Mani se čovika, koji se ujutro izuva. Ko zna, šta je po noći !a­ nijo.] 2° uhvatiti, sgrabiti, uzeti lapanda ž rid raštika primpriemlj ena nasu­ ho (raštika, krumpir, luk i maslo) lapandat nesvrš. v. laprdat [ Ve/e ti more lapandat, Gospine ti kašike! I uvfkjoj riči trče ispri' dila.] lapat1 m komad sukna ili platna; dronjak; dio stare odiće; krpa [Cura, kad se udaje, pokupI svaku svoju stvar, svaki lapat - i čivije bi iz grede iščupala. ] ; - zemlje ko­ mad zemlje; - odila komad odiće; gaće na - suknene hlače sa širokom oguzinom lapat2 nesvrš. 1 ° v. laptat [Nije zimi vIrovat; zna/o je i o sveton Jozi lapat ko u sri zime. Zima ako ne ujde zubln, ošine repon.]. 2° j�ti

lapćat nesvrš. 1 ° jezikom uzimati vodu (pas, porodica mačaka) 2° prien. pogr. br­ zo (koješta) govoriti [ Vele ti more lapćat, isusove ti! Ne uvlači jezik, ni kadjoj zub vade. ] lapis m (Japiš) ono čime se piše, pisalo, plajvaz [Nije ni u Sveton pismu baš sve nako, ko što piše. Jer ga nije pisa Bog, već čovik, sa svojin lapison. ] O ven. lapis laprdalo sr onaj koji laprda, brbljavac laprdat nesvrš. nesmisleno govoriti, blebe­ tati, brblj ati, mlatiti jezikom, lapandat, la­ prndat" lavurdat, uzp. delentat [Otkad je došla Rvacka, nekl lapi-daju, kako ćemo sad imat svega i da će nan bYt ko u raju. isusove ti, ko da Rvacka Ima ne znan koliku pregljaču, da sVlzln sve odjednon donese!] laprndat nesvrš. v. laprdat [Uvik nešto la­ prndaš i brstIš, a da ne znaš is koje glavi­ ce. ] laptaš m snig koji lapta laptat nesvrš. 1 ° krojiti u lapte] 2° padati u krupnim pahulj ama (o snigu)

laptić m um. od lapat] laptina ž uv. od lapat] [Jolet je UVIk u lapti­ nan oda, a kadje se oženijo, njegova ne-

l

I i

> lasa

161

suđena je p'ivala: " Oženi se, majko, i moj ruto, I Ja se nisam ni uzdala u to. "] lasa ž ime koze bile boje s crnim obiližjima lasno prilo knjiž. lako [Selo Rasno, za te mi je lasno, I Kad gOd dOđem, tu mi nije kas­ no.] Hisast prid. koji je boje kao lasica lastika ž raztezljiva (gumirana) vrpca za do­ nje rublje, pružijevina, vlastika O gume­ lastika < tal. gomma elastica Histra ž 1 ° kovina u obliku trake; tanko plo­ snato želizo (ob. za uvezivanje, za obruče bačve) 2° prien. novac [D'i si u mene doša zaimat lastru! Ko je v'idijo u đavla Božić!] O tal. (im-)piastra »kovinasta ploča« < grč. 8f.17CAampOv »oblikujem« Histva ž 1 ° V. prizida 2° dio obrađenoga zemljišća među neobrađenim 3 ° čest mis­ topis Histvica ž um. od lastva Hišnje pril. komp. od lako, lakše [Zapiva ću, srcu mi je lašnje, I Makar da ću zaplakati kašnje.] laština ž (/eiština) lagodnost, olakšanje, la­ koća, olakšica [Jadnon seljaku uVik isto: dokje Boga Bogon, mima mu laštine. ] Hita ž krovna letva strijatoga krova; letva u sastavu lise; živoka; uzp. štrika [Ne će ni ova strljavica još dugo: late joj IsplIle, broje joj se rebra. ] O stvnim. latta « la­ den) > nvnim. Latte »letva,« Hitarica ž četvrtasti kovani čavao za spaja­ nje Iata i rogova O V. Iata latica ž V. pristava, uzp. prizida Hitnjak m svrdlo većega promira (za buše­ nje Iata), uzp.: burđija, jarmenjak, teliž­ njak O V. Iata laufer m lovac u igri šaha O nim. Laufer »trkač« laušit nesvrš. goniti trčeći, brzo goniti, tirati (do-, iz-, na-, za-) [Ka te ja stanen laušit, biža ćeš ko opareno pseto!] lavurdat nesvrš. V. laprdat [Pusti ga, v'idiš da lavurdajednu z brda, drUgu z dola.] . laza ž 1 ° klanac; tisnac 2° V. struga 1 ° [Uvik kad nešto govoriš, ostavi lazu.] lazalo sr jezik (ob . životinjski), placalo Hizina ž razširen mistopis koji označuje misto, gdi se palila šuma i krčenjem stva-

ledinica ralo obradivo zemljišće, uzp. paljevina [Neg san čula di govore ljudi, I Da imade Zagora planina, I U planini zelena lazina, I U lazini trijabuke restU. ]. Hizinica ž um. od lazina (i lazinica odm.) lazuru pril. ; lazum šala šala na stranu, os­ biljno O tur. lazim < ar. lazim »potriban« laža1 ž V. lešterica laža2 ž knjiž. laž [San je laža, a Bog je 'isti­ na.] Hižak m misec ožujak, vlažak [Lažak laže, snigon maže, ispod sniga travu kaže. ] lažota m uv. od lažac [OVI stnlnjskI novinari - sve lažota do IMote. O ovom našem ratu i jadu pišu samo tako, da u njijov trešelj 'iđe. ] lažov m onaj koji laže; lažac [Niko se nije od laži udavijo, kazaje lažov.] Je čest. (lje) samostalna pojačnica: ipak, stvarno, doista, bogme [Ako sr'ića nije sli­ pa, dfljava leje. ] lebat nesvrš. rid. brzo, halapljivo jisti lebedit nesvrš. (po- se) 1 ° žuditi, čeznuti, hlepiti [Cfll život lebedi za paran ko žaba za gl/bon.] 2° biti lakom, lakomiti se lebedljiv prid. koji lebedi, lakom, pohlepan [Bijoje lebedljiv i dugi nokata.] leć svrš. 1 ° (koga) polegnuti [Čudila se ovca i šilježe I Kako čoban čobanicu leže. ] 2° (komu, što) biti prikladan (pristao, sgo­ dan); pristati [Leže mu ko budali šamar.] ; lezi uZV. V . moj IMa ž odmo od ledina [Čuva Milica ovce na jednoj IMi i p'iva: " Da san znala, da je ćosat lipo, I Počela bi od godinu 'i po. "] ledenica ž knjiž. mala puška okovana sreb­ rom [Ledenica je uz zrno šenice mogla u đavla upalit, probit lemiš ko čOjanu kapu.] O tur. Venedik (»Venecija«) (> venedika, venedik > (uz asim. v-d > l-d) ledenik > ledenica) < grč. /JeW:WCOC; IMer m rid. koža [Miš - maus, kuća - aus, pero - vMer, kOža - IMer.] O nim. Leder »koža« ledik prid. neskl. neoženjen, neudana [Ne valja ostat dokasna ledik: kasna ženidba gotova s'iročad.] O nim. ledig »isto« ledinica ž um. i odmo od ledina [Koliko će već b'it tomu, kako san se rasta š nji' na noj ledinici? Desetak godina ... ]

leđimica

1 62

leđimica Ž knjiž. niekakva otrovna trava, uzp. zaleđat legit nesvrš. ležati (u ditčijem govoru) leglo sr porod; okot legrut m vajn. novak [Kl'ša piHa, Neretva se muti, / Cure plaču, Odoše legrUti. ] o :fr. recrue »prinova, podmladak« lektirnacija ž osobna izkaznica; osobnica [Lako je Mandi, kad 'ima para. 6naje se i za lektimaciju dvaput Umtrala, jer prvi put nije dobro ispala.] O lat. legitimus »zako­ nit« lemba ž (kratkotrajna) olujna kiša, povo­ danj; nevrime [TojI je se zna varakat iz­ među kapi i kad bi lemba udari, kamalti ne će ka se vlast promine.] O tal. nembo »strato spesso di nubi oscure e compatte« < lat. nimbus lemezat nesvrš. (iz-) rid. tući, udarati mlatiti (koga) O ? {možda priema lemati} lemiš m dio pll}ga koji siče zemlju, lemeš, raonik [Kod Sliškove gradine "ima nj'iva, u kojoj je zakopan kota zlata, i kad orU, le­ miš kreće u kota, ali ga niKO ne mere izva­ dit nego sfnjedinak u udovice.] lemun m rid. limun O tal. limone < per. l'f­ mun lemuzina1 ž osobno vozilo, luksuz [Uda ću se, majko, na brzinu, / Moj ti dragi 'ima le­ muzinu.] O :fr. Limousin (pokrajina u Fran­.. cuzkoj) lemuzina2 ž novčani milodar crkvi (koju ob. prikuplja prakaratur za vrime svete mise) (oJtarska, Gospina, za umrle, sv. Anti) [ Udbaš: - Za koga si tf, druže, u necijelju kUpio lemuzinu? Prakaratiir: - Sveton Anti i svetom Nikoli Taveliću. Udbaš: - Mf smo čuli, da si kupio svetom Anti Taveliću! Prakaratiir: - Ma ta nisan li? / Čudin se ja, što niKO ne će kusura!] O l�t: eleemosyna < grč. eAe1llovVy/ »milodar« lenger1 ,m uređaj koji proizvodi x-zrake, rent­ gen [I njemu ti je Juga ostala u srcu, ko da ga gIejan na lengeru.] O W K. R6ntgen lenger2 m pokretni pridnji dio zaprežnih ko­ la koji omogućuje da se njima upravlja {ričju se u raznim govorima nazivaju raze ličiti dilovi zaprežnih kola, tako da je len­ ger u niekih gornji okvir na koji se prikiva pod teretnoga prostora, a u drugih je isto

letat što i capan, i t. d. }O nim. Lenker »uprav­ ljač«, Pferde lenken »upravljati konjima« lentrat (se) svrš. fotografirati (se), snimiti [Danas ću se lentrat za lektimaciju. Ne bi se hflo manita umit i začešljat. ] O tal. rit­ rattare »naslikati, portretirati« < lat. ret­ ractus lepara ž tvornički kovana kosa za kositbu uzp. kovanica [Ko bi t'ijo po Duvanjsko� polju kosit i s koscin se nosit, a ne razliku­ je leparu od kovanice, završi će ko i Kop. čić oblazeć Duvno.] lepe uzv. rid. izvoli! , izvolite! , zapovidajte! (u obraćanju raje priema turskim gospo­ darima) O tur. lepi < ar. liibbiiyk lepećat nesvrš. v. brljat [- Tf, mal'f, šuti i ne lepeći, kadja govorin - okosi se Kovač na sina. Kovačuje sto ijedna godina, a ma­ " Ion " osandeset. ] lepIr m rid. leptir [Ponosita, uzorita, / Crne kose, crna oka, / Obrvice - pijavice, / Slatke su joj jagodice, / Ručice su bile, meke / Kano krila u lepira.] lepirica ž rid. leptirica [ Vl'štica - kad se na­ maže iz nekakva lončića - more se u sva­ šta stvorit: u klupko, zmiju, lepiricu, gitn­ delja, kazetinu, kerinu, birdem, u vuka.] lepur m niekakva vrsta leptira, lepurica ]o lepurica ž 10 vrsta leptira {manja od lepura' moljac?} 20 v. lepur lepušina ž v. lepuška [ Ustanen, naspavan i lak ko lepušina. ] lepuška ž suhi listovi s kukuruzna klipa, ku­ kuruzna slama, komušina, korubina, lepu­ šina, okomina [Lepuškon se vežu patke, a i vinci za motke. ] leštar prid. brz, hitar, okretan O tal. lesto lešterica ž prišćić na jeziku, jašćerica, lagavac, laža] {ZI: jošterica} . lešurat nesvrš. (za-) teturati, posrtati [I još vino čuda ima: / Pianca čini da nevidi, / Svoga puta da neslidi, / Već lešura tamo, am '.] letanije ž mn. rid. litanije [Imaju letanije svf sveti, Gospine, svetog Vrane, svetog Ante i svetog Jozipa. ] O tal. litania, litanie < lat. Utania < grč. AlTaVeza letanje sr knjiž. žarg. tilovižba kao školski pridmet letat nesvrš. (uz- se) učestalo trčati, trčati 0-

l I I

(

> letičast

limentacija

1 63

kolo, trčati tamo-amo [Pismo moje hitala po moru, / Vratilo se, nije našlo 16Iu. ] li�tičast prid. koji je brz na jeziku, lakomis­ len, nesabran [Ne budi letičast, kad govo­ riš o ovomu tromu: o Bogu - dok ne utvr­ diš v'iru u njega, o tuđen griju - dok ne spoznaš svoj, i o sutrašnjem danu - dok ne svane. ] letit nesvrš. (ob-, po- (se), s-) 1 0 brzo trčati, juriti [Dao bi mu d6ru debelOga. / Što got leti na noge četeri, / Konju nlsta uteći ne more.] 20 posezati (� rukon) Ieto sr (leto) odtvor na košnici kroz koji prolaze pčele; badža JO letričnI prid. električni, strujni [Oči moje ko letrična struja, / Ko me uzme, ujiš će ga gUja.] O v. letrika letrika ž električna energija, struja; elektri­ ka O lat. electricus < grč. 8AE:KTPOV letva ž 10 dvorišćna ili toma vrata naprav­ ljena od letava, vrljika 20 okvir od letvica pomoću kojega se uteže denjak Ietvar m vozilo s teretnim sandukom prila­ gođenim za prievoz stoke Ietvaš m onaj koji letvom ugrubo ravna gip­ sanu žbuku letvIć m um. priečka na letvi 1 0 leva ž vajn. novačenje, uzp. vizita [Ja i ćaća zajedno na levu, / Mene jamI - ćaću vrati mami. ] O tal. levare < lat. levac m knjiž. odponac puške O tal. leva < lat. levan prid. čvrst, sposoban, okretan, pole­ tan, valjal [Levan mi zet, ne triba ti. 1jaje zna potkovat.] O tur. levend »vojnik« (> leventski > levan (uzp. leva)) < tal. levan­ tina levat m onaj koji je lakomislen, naivčina, bezveznik O ? lezet m volja, mar; snaga; korist [Nema ti u njemu, brte, lezeta, nizašto on nije. Da mu nije one vrfdne žene, puno bi mu se puta paučina oko ptkna ujtila. ] O tur. lezzet < ar. lagga ležaja ž strana kamena u zidu koja naliže na podlogu ležak m knjiž. {samo u poslovici, kao »ne­ radnik, linjivac«} [Bog daje težaku, a ne ležaku.]

ležat nesvrš. (od-) stajati neobrađen (o zem­ lji, zemlja ležI) ležeć pril. ; na ležeću (ležeći) u ležećem polo­ žaju, ležeći, za vrime ležanja {shvaćeno kao imenica m ili ž roda} , uzp. : lako, sa­ mo [Što ovca na ležeću v'idi, nije daleko.] ležećI prid. ; ležeće pare novac koji se čuva i ne troši, ušćeđevina libada ž pokrivač, gunj O tur. libade < ar. lubbada libit se nesvrš. (do-, od-, pri-) 1 0 prikradati se, šuljati se; postupno se primicati, limbit se [1 pođoše Zelenu Jezeru. / Sve se lfbe odjele do jele. / Sve se krf/ii, ko da u lov 'iđii.] 20 pospr. sporo ići lice sr; -m na {izprid imena kakva svetea} upravo na, baš na, točno na [Eja san ti se s krfžnog puta vratija licem na svetog ili­ ju, razumiš tf mene mtenare!] fienit svrš. uliti vrlo malo tekućine fidat nesvrš. izvirivati, virkati; skanjivati se liga ž rid. motka O ? liganje sr knjiž. ležanje momka i divojke za vrime sila {čini se da je običaj poznatiji u knjigopisju nego u stvarnosti - čak je snimljena daljovidnička drama pod istim nazivom; ali nisam našao kazivača koji bi za običaj uobće čuo} figure ž množ. rid. saonice fijan m lukavac, priepredenjak fik m liko [Teško mužu koji oblači crni ko­ paran bflln koncon okrpljen i likon opanke priteže.] fike ž mn.; pokupit (ob. pospr.) na brzinu se spriemiti za odlazak; pokupiti se, otići fi-Hi prilo ni dobro ni loše, kako-tako, osrid­ nje, uzp. lišo [E da si mene slUša, prošli bi li-ta, a ovako -puši mu u guzicu. ] fila ž ime psa liman m rid. v. blinja O tur. liman < grč. Alf1�V fimat nesvrš. plakati, uzp. incat [L'imaj tl, mall, Timaj. Sam pa, sam se ubijo.] limbit se nesvrš. v. libit se fimbovat nesvrš. 10 utoriti 20 v. šipilit O sr­ lat. limbellus (um. od limbus »rub«) limentacija ž novčana naknada za uzdrža­ vanje nezakonite ditce, uzdržnina [Popijo bi klsu Božiju! Da mu ot plaće ne odbije -

1 64

fimica

limentacije za ono troje kopiladi, nikad se ne bi triznijo.] O lat. alere »hraniti« fimica ž {ne shvaća se kao um. od lima} strugača za kovinu [Jamijo ja Tz'micu i ko­ mad gožđa i pravi ću ko pušku. Kadje ća­ ća to vl'dijo, započe: " Muzeš li to jarca u rašeto ? "] O tal. lima »isto« < lat. lin prid. ; ne budi lin v. pet linguza ž pogr. ona koja je lina [Sine, mater joj je le bila linguza; kakva je ona, ne znan. Ali od čeg vrl'ća, o tog i petlje.] linija ž gornji red krupnoga kamenja zida ceste, rubnjaci O tal. linea < lat. linum »u­ zica od lana« linit se nesvrš. sporo što raditi; izvlačiti se od posla; biti lin [Ne isplati se linit, jer u­ vik sve dođe na svoje. Lakomac vise dade, lin dalje obađe.] linota m linčina [Ajde, linota moj, privridi štogot! Iz nerada svako zlO izlazI.] lipanj m v. napor lip prid. ; na lipe na lip, pristojan, prijateljski način, uzp. ružan fipka ž vrsta lipe lipol pril. ; moraš š njin lipo moraš se s njim obhoditi na lip način [ Uredna mije nevis­ ta, nema vajde kazat: paćnaje i sputna, a jopet zna sa svakin lipo.] Iipo2 pril. čak, skroz; već, tek, sve do [Radi­ ja se vrio mlad i umro lipo u najposlidnjOj gOdini svoga života.] Iipojka ž 1 ° lipotica, lipuška [Kleta Mara Tičinova! Jagmili se momci za nju ko dica za bajame. ] 2° pospr. ružna ženska osoba fipovačkI prid. ; gHid gladuš, gladac, izj ili­ ca O selo Lipovice lipuška ž lipuškasta ženska osoba, lipajka 1° fis m cilokupna opriema drvenoga pluga, ra­ tilo [Na Reljevinan, na Trnu, prama Okla­ )ln, zakopan je volujski lls, vas od zlata.] fisal ž 1 ° pleter od (vrbova) pruća za sušenje smokava 2° pleterni strop koji odvaja podkrovlje od prizemlja (ognjišta, stojne kuće) [Otolen mi dOđi na tii llsu!] 3° pod­ krovIje kuće pokrivene strišinom i odvo­ jeno lisom r od prizemlja, za sušenje mesa, držanje namimica i sl. [Što je za misu, nije za Tz'su.] ; čeranj -

fišo

lisa2 ž ime ovce; ovca koja je lisasta lisac m (lisac) ime konja; konj koji je lisast Iisan m ime ovna; ovan koj i j e lisast fisavac m vrsta opanka lisica ž ime ovce lisičetina ž uv. i pogr. od lisica lisičit nesvrš. sladkoričiti, umiljavati se, ulagivati se, laskati [OvljQdnl ivackl puli­ tičari samo lisiče onin nabiguzijan iz Ra­ pe. Ma što ne lupe šakon po siniji, pa kom opanci, kom obOjci! Nek se i na,ša čilje. ] fiska ž priepredenjak, lukavac, snalažljivac; bezposličar, uzp.: baraba, berekin, dasa [Zaspi, BOže, i izgubi ključe, / Da se llska u nebo dovuče. ] liskačina ž uv. i pogr. od lisavac, star pode­ ran opanak, uzp. pričalina liskima m uv. od liska liskovac m liskov prut (šćap), liskovača [Donija mi liskovine za naložit - sve lis­ kovac do liskovca. " Teško vatri na lisko­ . voj grani i punici na zetovoj rani. "] liskovača ž v. liskovac liso m odmo od lisac listI m duhan u listu, neizrizani duhan fist2 nesvrš. (iz-, ob-, po-, pod-, u-) 1 ° gmi­ zati (o životinjama) [Čim se misec mine, muća mi se u glavi i nešto ko da llze uz povor.] 2° hodati na kolinima oko oltara, kakva kipa ili čijega groba (kao zavit) [Što gOd vise llzeš oko Bare {grob fra Ba­ riše Drmića na širokobrižkome groblju Mekovac}, sve bOlje kolina žare. ]; J1zat listat nesvrš. v. patkat lišnjačina ž lišće i granje lišnjaka2 fiš�jiikl m plod liske (Corylus avellana) [Ima san zube, moga san zgrist vrl'ću ora­ šaka i zovnicu llsnjaka ko nista, a ova di­ ca danas, nije mu ni nika, a ball ga.] lišnjak2 m oko stožine složeno hrastovo i ja­ senovo granje s listom, kojim se zimi hra­ ni sitnozuba stoka, grmen [Čovik razvfšI lišnjak, zametne se brl'menon i ponese ku­ ći. Jojan se prilThI sazada, krene varcakon i potpalI. I tako l'đe čovik i nosI bUktinju na IMin, dok mu nije dogorilo do prkna.] fišo prilo bez loših poslidica; dobro; bez tro­ ška, bezplatno, u;Z;p. li-la [E, da ne pobigo, ne bi ga llso prošao Ljudeskara, bolan, ko

p fišpI

1 65

od brda Odvaljen - konju bi rep 'iščupa, kamalti meni ne bi glavon zavrnija. ] O tal. lisciare (lisciato, liscio; passarla liscio »proći jeftino«) < slat. lixare < grč. At:lXOJ »ližem« fišpI prid. lipši (kornp. od lip) [Dšpa je ne­ go gUzica s naopake strane. ] litanje sr v. litavica litar1 m rid. knjiž. pojas kao dio ženske na­ rodne nošnje O grč. Avra,plOv, Avra,pz fitar2 m litra O v. litra litat nesvrš. 1 ° (iz- (se), pO-, pro-, u- (se) imati proliv; srati [Kad čeljad side oko ognjišta, na · koga najviše l'đe dim, lita je nasrid puta.] 2° prost. govoriti gluposti [.Ajde, tf ma/ž, šuti i ne lltaj! Sidi, dl si da si, jer kakav si, ni za dl si nisi!] litavae m korov mekih b0dlja, koji raste po njivama i čupa se za stočnu priehranu [" Ebla te tvoja škola! Šta Iđeš u nju, kad nlsta nisi naučija! " - rekla je moja mater, kad me poslala, da načupan litavca gudi, aja samo trga.] litaviea ž proliv, sraćka, litanje [Dosadan ko litavica!] . fitorest m ovogodišnje mlado (ob. koze, ov­ ce) [Najšešće zaleđa ll'torest, rl'đe veliki ajvan.] fitra ž mira za težinu, 32 dkg (l aka = 4 lit­ re) [Slađa tuđa čaša pelina, nego ll'tra svoga meda samotoka. ] O tal. litro < srlat. litra < grč. ?Irpa fitraš m staklenka u koju stane litra tekućine O v. litra fitrić m um. od litar2 [Sfnjska Gospe, ajde baci na me / Dtrić vina i malo salame.] O v. litra livadit se nesvrš. obrastati travom (o njivi) livaja ž 1 ° liva ruka 2° onaj koji je livoruk, livak [Ako se dite prvi put zadojI /fvon sl'­ son, bl' će livaja. A šta š s onizln, koje ne zadajaju ni livom ni desnon?] livanjka ž autobus (pruga) koji je prometo­ vao između Livna i Mostara, uzp.: du­ vanjka, imoćanka, pošta, splićanka liver m razulja; dOtrat (što) u - namistiti što da ima vodoravan ili okomit položaj O lat. libella liverat nesvrš. (iz-, po-) razuljom provirava­ ti ili ugađati O v. liver

loga livI1 prid. odr; ustat na -ii. (nogu) započeti dan u kojemu sve ide naopako, imati " "peh livr prid. odr. neparni [Između GospojIna ujti na livo, biva sedan, devet, jedanes akrapa, pa fi ubaci u bocun s uljon, da se raspanu. Dobro je se timen mazat, ka te što ujde ili kad l'maš napinj.]; livo-dikO ig­ ra par-nepar, mučavica livoda ž livada [U mog dragog livade na glasu, / Za dan mu fi dvi ovce popasu.] ; pusti vOdu niz livodu pusti, neka bude što će biti; ne brini se (izraz se rabi ob. u nas­ tupu malodušja) O grč. AZfJava livoperast prid. izkrivljen, naheren; naka­ zan fivor m samokres, pištala [Lako ti je poznat partijaša, / Dvor nosI misto očenaša.] O fr. (priko nim.) revolver < eng. to revalve < lat. lizalo sr sladkiš na šćapiću, lizalica, uzp. cukrica rizat nesvrš. v. list [" Gospe moja, misto da ja Tzzen oko tebe, tf se VrtlŠ oko mene! ", rekla je Jurka, kad je pijana došla Gospi na zavit.] rizimiee prilo tako da se Tzze, na kolinima, gmizajući [Gospe moja, evo sedan bi puta oko tebe Tz'zimice obašla, samo neman kad.] lizopijatina m/ž izilica, proždrljivac [Oni moj lizopijatina, grlo mu, dabOgdan, z gu­ dcon sreslo, . . . ] lizukat nesvrš. pomalo i učestalo lizati; pa­ lucati rizlir m; samo u izrazu [O Grguru zmije po lizuru. ], uzp. gnjizdur O V. list lOčka ž rid. V. lokala lOčko m pijanac, pijandura [Oni moj ločka ko mušica na vinu.] log m; logon ležeć bolujući u postelji [Donesi mi žestice rakije, / Ne bi li mi tflo ugrija­ la. / Teško me je bOlest obrvala, / L6gon ležeć za godinu dana. ] loga ž 1 ° misto ležanja (niekih divljih živo­ tinja), log [Dokje loga vrUća, nije zec da­ tels:o.] 2° primitivan ležaj [Dva arveta sa strane, jedno pOd noge, jedno pOd glavu, između drvlja slama, po slami prostorina i

lojanica

1 66

gunj - eto ti loge. ] ; ujtit na logi iznenaditi, zaskočiti lojanica ž jilo od kukuruzna brašna i koma­ dića sušena loja (ili slanine), koji se izmi­ šaju u mlakoj vodi i peku lokalo sr ono što svinja loče, ločka IOknit svrš. prost. od lokati, na brzinu što popiti ili pojisti [Skokni pa lOkni.] loko m pijanac [Od čovika dvojstruke pame­ ti spli na običnog laku. Bukara mu pamet pila.] IOkva1 ž pojilišće oblika poluloptaste rupe izkopane u vodonepropustnu zemljišću, u kojemu se skuplja kišnica, splitvina [Ko je vIdijo na gomili lOkvu?] lokva2 ž um. i odmo od lokval, lokvica, rupi­ ca u kojoj je voda [Kad smo Išli u školu, nije bilo lokve na putu, u koju nismo uga­ zili.] lokvetina ž uV. i pogr. od lokva lola ž/m (lola, lole, lolo) 1 0 knjiž. dragi, vo­ ljeni momak (u divojačkim pismama), dragan, uzp. bećar [ Oči moje natile se vo­ de / Glejajući kud moj lola Ode. ] 20 onaj koji je jak; veseljak, baraba, skitnica, ženskar [Kompir kopat Ode stlira lola, / Bl' će jopet ispo sača p61a.] lolat se nesvrš. (do-, na-, pro-) 10 živiti kao lola ]o 20 skitati se; hodati bez žurbe i ob­ veze [Kući, 1610, dosta si se lola / Doklen si se do mene do161a!] mlica ž um. od lola [JIi vesela, moja jarani­ ce, / Došlo pismo od moje lolice. ] lomiItina ž V. lamutina lonci m mn. (lončići) šp. vrsta ditčje igre (ob. u svezi igra lonaca) [- POšto ti je, kume, lončić?! - Po petak, po šestak, po­ što ti ga podnipošto ne dan! "] lončiIrina ž uv. i pogr. od lonac, v. londža londža ž uv. i pogr. od lonac, stari lonac, lončina, lončurina lopa ž knjiž. niekakva zeljasta biljka lopar m drvena pekarska lopata s držkom i elipsastim dilom protega 90x40 cm, na kojoj se kvasa i pomoću koje se polaže kruh na ognjišće [ Veća mu je glava od a� nira, / Veće su mu uši od lopara, / A gubi­ ca stelja od samara, / Zubi su mu kuke ot kantara, / Oči su mu veće od vildžana. ]

LiIčindan

lopatat nesvrš. raditi lopatom IOpit svrš. pogr. bilo gdi sisti, izvaliti se, uzp.: drapit, opružit se; naglo sisti; pasti lotra ž pridnja (stražnja) daska teretnoga sanduka zaprežnih kola O nim. Leiter lotro m (lotrov) proždrljivac, žderonja lova ž ptica grabljivica (Accipiter nisus), kobac lovica ž mačka koja dobro lovi miševe lovni prid. koji se odnosi na lov; lovački [OnI moj po cill isusov dlin leži - ni. tomI ni lovnU] lovskli prid. koji se odnosi na lov, lovni (�o pseto) loza ž odmo od lozovača [Nova nevista: " r) mene ti je, ćiiko, vako: ka se ujutro dig­ nen, ako mi je za llvin uvon ruža, moreš sa mlon razgovarat, a akoje za desnin, da zucnijo nisi! " - Ćako: " A u mene ti je va­ ko: kad se jli ujutro probuazn, najprvo maznen tri loze. I undan me kUmjac ball za kojizin tije uvon rUža!"] lozić m; vinko - (Vinko Lozić) šalj. vino lozovina ž 10 (odrizane) lozne mladice [Ako se oćeš rišit zliduve, kližu da je dobro, na­ kadit se na zelenu lišću duvana, koje si nabQcijo na vatru od lozovine. ] 20 divolo­ za ložit nesvrš. ; - (koga) na vatru nagovarati koga (da se uvali u nepriliku) lOživo sr ono što se loži, gorivo IiIbina ž prsna i trbušna šupljina IiIbinica ž rid. um. od lubina [" Kudilji(:e prlizna lubinice, a vatrice - mlisna dlači­ ce ", govorijo je vilk. Biva, kad čobanica prede, teško mu gepit ovcu, a kad odlaže vatru, zabavI se, paje lašnje.] liIciperka ž "Luciperova žena", đavolica, šejtanica O lat. lux (lucis) »svitlo« + Jera »nosim« (»svitlonoša«) liIčerda ž (lućerda) V. petruljača O lat. lu­ cerna (lux, lucis) < grč. AVXVO� liIčev prid. (lučov) koji je od lučevine, bo­ rov liIčevina ž borovina [Gori ko lučevina. ] LiIčindan m blagdan sv. Luke, 1 8. listopada [Za Lučindan bi se znalo reć: SvetiLuka ­ u nidra ruka, za svetog Mlirka - eto je vanka.]

s

;· lUčit

1 67

lUčit nesvrš. 1 0 (za-) stavljati luka u kakvo jilo 20 trljati pršute stučenim češnjakom [Pršuti trIbaju stiit u rasolu jedno vrime, undan se lUče, trljaju stučen'in blIln lUkon, a zatizln tište, da se iScldi rasa.] lUčkojasen m vrsta jasena (Fraxinus excel­ sior) lUč nica ž (lučenica) začin od ugrijana mas­ la, kisela mlika i češnjaka kojim se zači­ nja pura [Kad se sItln lUčnice i pure, / Sve mi suze niz obraze cure.] O ? germ. *lauka lUčnjak m njiva na kojoj se sadi luk liIdača ž glupača ludan m v. ludeša lUdeša m glupan, luđak, ludan, ludov [pa­ metan mlsIl šta govorI, a lUdeša govori šta misIl. ] ludo m (lude) onaj koji je lud, luđak; onaj koji je ludkast [Pada klsa i još susnjižica, /Na mom lUdi samo košuljica. ] ludosmijast prid. koji se bez povoda smije, koji se puno smije [E jesi ludosmijast, matere ti! Smiješ se ko lUd na sikiru.] ludov m v. ludeša · lug m; bacat (komu) lug il oči lažima uvira­ vati, zavaravati O stvnim. louga lUga ž 1 0 gljivična bolest vinove loze koja napada grozd ( Uncinula necator) 20 slič­ na bolest inih biljaka O v. lug lugara ž spriemnik u obliku ladice izpod 10žišća u koji pada pepeo iz šporeta, lužara, pepelnik O v. lug lUgast prid. koji je boje pepela, pepeljast, siv, vugatast O v. lug lUgav1 prid. na kojemu ima luge, koji je obolio od luge O v. lug lugav2 prid. koji je posut lugom, na kojemu ima luga, kojije izprljan lugom O v. lug higonja m ime vola pepeljaste dlake O v. lug lugulja ž 1 0 žena koja je uprljana lugom 20 žena koja je neuredna, prljava; uzp. mrča lUk m; cinI "" crveni luk, kapula [Kad križaš crn'i lUk, da te ne ujde za oči, glejaj pravo fi nj.] luka ž 1 0 livada (ob. uz kakav vodotok) [I da ću mu luke i čitluke, / Koje are stotinu plUgova, / Od nedilje, brate, do nedilje, / Nikad kraja uzorali nisu.] 20 mistopis

lupOderina

lUkarica1 ž drvena posuda u kojoj se gnječi (tuče) češnjak lUkarica2 ž mala motika kojom se pala, ko­ jom se okopava luk, palača lukić m rid. vrsta povijena noža lUknja ž rupa [Dvanes je lUknja na svakom pisku d'ipala.] O nim. Liicke »isto« luknjica ž knjiž. um. od luknja, rupica O v. luknja lukoć m knjiž. rebro koje podupire daščane bokove lađe lUkotocimj m (lUkotuc) drvo kojim se tuca luk u lukaricil; tucanj J O, tučak ]o [Jezik joj ko lUkotucanj.] luksuz m v. lemuzinal O lat. luxus »sjaj« lukšija ž mišavina pepela i vrile vode u ko­ joj se pere rublje, ciđ, lužnja [Ja ti u tom smradu od sapuna nIkad rabe prala ni­ san, nego u pržini, gnj'ili i lukšiji. ] O lat. lixlva « lixa acqua) uz unakrstbu sa lug lukšijat nesvrš. prati u lukšiji [Da se pralo bOlje izblll i miliše, kat se lukšija, valja metnit u v(Jdu ljupine odjaja i ll'muna. ] O v. lukšija (ili tal. liscivare »lužiti«) lula1 ž; lida duvana 1 0 količina duhana koja stane u lulu; malo duhana 20 a) vrime pot­ ribno da se popuši lula duvana l O b) uda­ ljenost koju se priepišači dok se popuši lula duvana 1 0; uzp. cigar O tur. lUle < per. lUle lula2 ž podr. v. pušilula O v. lulal lularina ž od strane državnoga samotržtva ("monopola") određena količina duhana, koju je duvandžija mogao zadržati i rabiti za vlasite potribe, pušarina, pušilula ]o O v. lulal lulaš m čovik koji puši na lulu O v. lulal hile m 10 onaj koji puši lulu 20 pospr. pridi­ vak mužkoj osobi O v. lulal lulica ž knjiž. dio cvita oblika lule O v. lulal lumbrela ž kišobran [Kleta moja kukača lumbrela / Slomila te Jarekova Jela.] O tal. l'ombrella < lat. umbrella lUmer m (lumera ž rid.) izraz za kuću (kq­ ćanstvo, obitilj) u brojitbi, uzp. dim [E, lale moja, nekadje na RUjnu bllo i četeres lumera, a danas nema ni tretina. ] O tal. numero (ven. lumero) < lat. numerus lupOderina ž onaj koji nije ni za kakav po-

lUpt sao, bezvridnik [4J'de lupOderino jedna, it čaši bi se vOde udušijo. ] lUpt m zrak O nim. Luft »isto« luptat nesvrš. v. luptirat luptirat nesvrš. (pro-) zračiti, prozračivati O v. lupt lUsparčić m um. od lusperak lUsparčina ž uv. od lusperak, daščurina, de­ bela daska [Ne blše, sinko, ni bešike, ni povoja, ni vezene počelice, nego san te m'isec dima na stržev6j lUspračini lozan pritezala i tikvIć na glavu nabijala, da ti na ć6še ne bi otišla.] lUsperak m komadić drveta, daske

1 68

lužnjak

luter m novčanica od 500 nimačkih maraka, uzp. ora3 O v. lutoran lutoran m (lutoranka ž) 1 ° nekršćanin, bez­ božnik [U starIn knjzgan rvatušan piše ka­ ko su Rvati ratovali s nekakvIn poganIn. TojI nl' u šta nisu vl'rovali, bili su prlivl lu­ tanini, a Rvati su jZ nacijačali kod Pogane Vlake. Zato se takO i zove.] 2° nevaljalac, linčina, skitnica O nim. Luther lužara ž v. lugara lužina ž uv. i pogr. od lug . lužnjak m (li1žnIk) misto (ob. rupa) blizu stojne kuće, gdi se izkreće pepeo, uzp. bunište

Lj ljaljak m podzemni jistivi gomoljčić nieke biljke (? Bunium montan.um), uzp. rišak ljiljak m naramak (grma, granja i sl.), navi­ ljak J O sina, slame ljiljan m perunika, sabljica (Iris) [Ako ti je trbu nadut i pun vOde, wiri kOrena od lji­ ljana i pz onu vodu.] O lat. lilium Ijuba1 ž knjiž. žena, supruga [Oj divojko ru­ mena! / Alkaden - verbaden, / Duldur šišeši. / - Oćeš meni biti ljuba? / Alkaden ... -- Hoću, dragi, biti tvoja. / Alkaden . . . . ] Ijuba2 ž (ljuba ) ime ovce ljuban m ime jarca (ovna) ljubezna ž knjiž. voljena ženska osoba, dra­ ga [Srećo, taji - ljubav ne odaji, / Da se ne zna da san ti ljubezna.] ljubit nesvrš. 1 0 postupati majčinski s mla­ -

dunčetom, dopustiti mladunčetu da sisa, (ob. o ovci ili kozi) [Sinoć mi se ojanjila Bika, / Niti ljubi niti Ima mlika. ] 20 biti po miri, pristajati [Nek odilo ljubl tflo.] ljubota m ime vola ljubovat nesvrš. v. ašikavat [Svl� brte, pri­

čaju, da njf dvoje ljubuju, a i ja san ji vI­ dila, di đavla paraju. ] ljudikat nesvrš. (iz- se, na- se, pro-) razgo­ varati prijateljski JTrIba se sastat s ljudi­ man i ljudikat. Caša vina i lula duvana uzdrže pr'ijatelja. ] ljuljat nesvrš. (za-) gubiti svist (od gladi, žeđi, opijata i sl.) [Sedamleste se ljuljalo od gladi, sfnko. Sta ćeš, stuci u stupi klje­ nove kore, prosi i pomišaj s kakvin bilo brašnon, zakuvaj i pod sačom peci krUv. ]

ljuljav prid. u kojemu ima ljulja [Grč naj­ prlja dOđe od ljuljava krUva. ] O lat. lolium IjiUjnit svrš. 1 0 (ljuljnit) početi nakratko ljuljati; gurnuti 20 tresnuti, udariti [Poka­ za bi ja njemu pošto je Musa janjce pro­ dava, da me nije prlja ljuljnija, pa mi zaš­ la svfst.] ljupetina ž uv. i pogr. rid. od ljupina ljupina ž ljuska, lupina Gajeta, oraha), uzp. oljupina [Nastritži kOre od imele s cera, koliko more stat u pola oraškove ljupine, pa pf u vodi ili mlaku vinu. Pomo' će pro­ tiv srdabolje. ] ljustven prid uljudan [Da je imalo ljustve­ na, ne bi srala na tuđiprag!] ljustvo m 1 0 ljudstvo, ljudi 20 poštenje, čo­ vičnost [Nikad ti ljustva pri njemu nije bf­ lo; uvikje navraća vOdu na svoj mTin.] ljuštrina ž ljuska, kora ili ino što se može s čega oljuštiti, uzp.: ljupina, oguljina, olju­ pina IjiJ.t1 ž stinavo misto; hrid, litica, spila [Ne­ kad se Ljuti Dolac zva Zlatni Dolac, jer se u njemu zlatna ruda kopala. Kad se isko­ pala sve zlato, ostala sama ljut, pa se pro­ zva LjutI.] Ijfit2 prid. ; muka ljutii velika, težka muka [Dosta ti li mi je muke ljute zada, zemlja mu kosti izbacila!] ljutika ž vrlo kisela jistiva zeljasta biljka (Rumex acetosa), kiselica [Ja san, dragI, ljuta ko ljutika, / Ne triba mi tvoja puliti­

ka.]

Ijutina1 ž uv. od ljutI (ob. u mn. ljutine)

Ijutina2

1 70

[Kud se vereš po tin ljittinan, vrat slomijo, da Bog da!] Ijutina2 ž žgaravica (mori me ) [Oj, ivane, sunce iza gore, / Za tebon me trf ljutine more.] ljutkast prid. ljući nego što je uobičajeno, nakiseo [" NUđen ko i čašćen! ", reko Juki, i ne priitze bUkaru. Vino mu, brte, uvik ljut�

ljutun

kasto, pa me morI ljutina, ne moreš ostat.] ljutnit se svrš. 1 0 postati ljutkast, postati ljut, kiseo više nego što je potribno 20 ma­ lo se naljutiti ljutun m vrsta šipka (nara), uzp. sladun [O­ suši one kore od ljutuna, stuGi u pra i po­ mišiij u ogrušano jaje, pa pOdaj ženi koja Ima pr1koviše. Stil će joj.]

p-

M mal uzv. (meli) za vabljenje magaradi ili ko­ nja ma2 m širina ledine (oko 1 5 0 cm) koju ko­ sac ujedanput uzme prida se kad kosi, ku­ ka4 2 0 [Koliki ma goniš, sumpora ti!] mac uzv. v. pis [Ka se mačka plenta oko no­ gu, dok čeljad rUčava, ćaća vikne: " Mac, zub slomila!"] maClal ž odrizani izdanak loze s niekoliko grozdova [Ka se bere grOžđe, odriže se nekoliko maca sa zdravIn grozdovIn, i o­ stavI za one koji su otišli s partij6n u Sla­ voniju na berbu kokUruza, da i oni okuse grOžđa, ka se vrate. ]; rizat lOzu na u ob­ rizivati lozu tako da se na trsu jači (deblji, duži) izdanak ostavi dužim (više od dva pupa) O tal. mazza »izdanak« maca2 Ž čekić sridnje veličine (ob. se rabi za udaranje po trapnju), macala O tal. maz­ zuolo macaknit svrš. pobići, prietrčati, uzp. mak­ nit [A je brte laki kostiju, kako brzo ma­ caknu pr'iko polja!] macast prid. v. zelenkast macat se nesvrš. v. macit se maced6nac m vrsta duhana, uzp.: bubalo­ vac, ercegovac, kuso, mriško, ravnjak, še­ ginavac, tanče [Maced6nac se sadija do prid onI rat. ] O grč. j1aJ(E:OOV · Macedonija ž rid. Makedonija O v. macedanac macit se nesvrš. · izkazivati spolni nagon (o mački), uzp.: bisnit, 'kucat se, mlatit se, mrkat se, pivčit se, prskat se, tirat se, tuć se, vikat se, vodit [Mačke se· u veljači ma....

ce, pa se reče: Veljača - mačija derača.] macimiIdan m pogr. pridivak mužkoj osobi (tobože: onaj koji ima mačje mudo), uzp. mlatimudan [Ne spominji mi zeta, tog ma­ cimudana, što je zalUta među ljude ko P'i­ lat u Virovanje!] mackat nesvrš. pospr. (na-, U-, za-) 1 0 ma­ zati 20 (se) mazati se, upadno se mazati, dotirivati se macko m ime konja zlatkaste boje macnit svrš. hitro odsići čime vrlo oštrim, o(d)caparit [Babaje za pason UVik nosila br'itvu oštru ko munja. Ka se popne na li­ su, macne komad slanine ... ] macola ž v. maca2 maciIlet m v. meculet mač m dio stupe 1 0 mačak m primitivna kočnica zaprežnih kola koju čini kovinasti kolac, koji se vuče po putu i spričava kola, da idu nazad, kad stanu na uzbrdici, uzp. vinta mačetiji prid. mačji mačka ž; pribijat mačku 1 0 lagati 20 laskati mačkara ž 1 0 (mačkare mn.) pokladni običaj u kojemu skupina zakrabuljenih (mla­ dih) osoba ide od kuće do kuće i traži da­ rove 20 osoba koja sudiluje u mačkarama; ić u sudilovati u mačkarama [Ja na silo - pr'ida me magare: / MiHa moja 'iđe u mačkare. ] O fr. masque < ar. mashara mačkarit nesvrš. (na- (se), s-) 1 0 varati, la­ gati [MOreš mačkarit, koliko oćeš, ali 'isti­ na ne more sagnjIt.] 20 (se) uređivati (se), šminkati (se) O v. mačkara ....

mač(k)IIn

1 72

mač(k)IIn m v. maš/jin mačkonosa Ž pogr. rid. ona koja ima mali, prćast nos, uzp. kukonosa mačkovina ž vrsta niekakve (smrdljive) tra­ ve mačkula ž rid. mali top, mužar O tal. masc­ hio < kUat. masculus maća ž l ° gljivična bolest biljaka (ob. du­ hana, loze) u obliku mrlja ili piga, cigani ]o [Šuti kamenje, mrtve mlinice, / šumi Ti­ haljina iz tihana. / Tišina po meni pada nemilice / ko maća po listovima duhana.] 20 prien. kiša koja rosi dok sunce grije (pogodna za razvoj te bolesti) [Pada, pa­ da maća, / bl' će žita kraća.] 30 bolest, bo­ ljetica; mana O tal. macchia maćan prid. v. maćav [Nikadja maćna ni­ san bila, i nema blaga iznad zdravlja.] maćat (se) nesvrš. (iz-, 0-) dobivati maću J O, obolivati od maće 1 0 O v. maća maćav prid. l O na kojemu ima maće [Ja sam, dragf, mila tvomu ocu, / Ko maćava šenica u docu.] 20 boležljiv, ositljiv O v. maća maćija ž maćeha [Koliko bfll vrana, niko dobrI maćlja.] madžari m množ. jedna od igara u igri pito­ nja madžarija ž krljiž. mađarski zlatnik, kre­ mencija [Tade jašI ata četvrtaka, / Pozla­ ćene grl've i perčina, / Svaka dlaka madža­ rije vridi. ] O tur. macariye < Macar < mađ. Magyar maešan prid. odmo i ublaž. od malešan [Mojaje bila nako maešna, volila je pl'vat gangu: " Čekaj, dragf, da naresten Visa, / Koja tije od ženidbe prIšal "] magacIn m zatvoreno skladišće O tal. ma­ gazzino < ar. mahazin magare sr; magare gre šp. vrsta igre s crti­ cama na pepelu ognjišća, uzp. *grest; ma­ gare kompira (ili inoga) kolIčina krumpira (ili inoga) koja se odjednom natovari na magare, tovar krumpira, oko 1 00 kg krumpira O v. mago magarenja sr sb. magarad magaretijiprid. magareći [ Uvlkje bljo ma­ garetije pameti i nije l'ma sOli u glavi.] O V. mago magaza ž rid. podrum; smočnica; izba O tur.

maj ković

magaza < fr. magasin < ar. mabasin »riz­ nica« maglići m množ. »maglina ditca« {samo u pismici} [Biži, maglo, s maglićln, / eto babe s kablić]"n, / nosI žigu na ožegu, / di te stigne, tu te žigne. ] magliIrina ž uV i pogr. od magla, maglušći­ na [Ujtila se maglurina ko nl'kad. Ma bila je gUsta, da si moga II nju čiviju zabit i koparan obisit!] mago m odmo od magarac [Niti mag�, koji ne reve, niti čove, koji ne laže. ] O grč. yaj1ĆJ.­ p lOV maja1 Ž v. stopanjica [Di je Vise maja, tu je manjejaja.] maja2 Ž rid. V. guća [Jesi li počela pIest bratu maju? Ajde pleti, pleti, nemo je ras­ kinit, prlja nego što je ZaVrŠIŠ, i neka ti posa ne plače u rUkan.] O trŠć. maia majden m (majden) nalazišće (rude, kame­ na); kamenolom, rudnik [Cerov Dolac i pOla Vlsnice, / To je majden od same curi­ ce.] O tur. dijal. mayden (maden) < ar. tna­ 'din (ma 'dan) »isto« maj donos m rid. peršin [Ako te boll trbu, skuvaj u mliku majdonosa, pa pi onog mlika po jednu čašu ujutro i uvečer.] O tur. maydanos < grč. j1G.KeOOvr,m »make­ donski« majI uzv. kojim se vabi mužjak domaće ži­ votinje (ob. konj), uzp. mali-ma majka ž rič kojom nevista oslovljava svekr­ vu [BOže mUf, čudnovato lije, / Zvati maj­ kon, rodila te nije. ]; majci jamačno, sigur­ no; sidi majka! riči kojima se pčele mame u ulišće; mUa majka dobar, izvrstan [Ne­ kadje bljo mUa majka! - kakav je OVI da­ našnji svit. Ma ni ladovina nije, što je ne­ kad bila.] majkat nesvrš. nedostajati [pametan čovik, čin se rodi, nek mlsll na smrt, pa će imat blMen život, i nlsta mu ne će majkat.]; majka ti kamena ima kamena koliko hoćeš O lat. mancare majkava ž ona koja je po ponašanju ili ina­ ko nalik svojoj majci, uzp. ćaćava majković m onaj koji je nalik majci; majčin miljenik, uzp.: brajković, dragović, džaba­ lebarović, govnović, nepoznanović, svojko'­ vić, tabanović .

p majstorija

1 73

majstorija ž bavljenje poslom majstora, bavljenje obrtom, majstorijanje O v. maj­ storijat majstorijat nesvrš. raditi kao majstor [E je brte pokojnz Jače zna majstorijat: što oči v'ide, to rUke naprave. ] O nim. Meister < lat. magister »učitelj« majstorluk m 1 ° veliko umiće u kakvu obr­ tu [KletI Petar Tomić iz Broćanca, kad bi čUja, da drugz majstor pola sata Oda da­ leko badanj nabIja, znaje, oće li mu držat ili ne će. To je blja majstorluk. A ne ovo danas: držz vOdu, dok Cigani odu.] 2° bavljenje kakvim obrtom; obrt, zanimanje [- Ja se ne razumzn u majstorluk, ali znan, ako je čemu mane. - E, bOlje bi hflo da ne zniiš ni to.] O v. majstorijat + tur. dom. -lik majstoruša ž 1 ° majstorica (majstorova že­ na, žena majstor) 2° (pospr.) Ciganka O v. majstorijat mak m 1 ° tref (kao oznaka igraće karte) 2° (makovi mn.) jedan bod u igri žandara makasinka ž mokasinka O eng. moceasin makaze ž množ. 1 ° kupovne škare, uzp. no­ žice 2° škare za obrizivanje (na pr. loze) 3° dio krovišćnoga sastava, udvojak greda u obliku škara kojima su duži krakovi ukopani u tavanjače, a na križišće kraćih je naslonjeno slime O tur. makas < ar. mn. miiqii$$ (id. miqa$$ »krak«) makazice ž množ. um. od makaze O v. ma­ kaze makinja ž stroj (ob. šivaći), šivaćica [Ja u svoje majkejesan petii, / Jopet mije maki­ nja uzeta. ] O tal. macchina < lat. machina < dor. f1axav6. > maknit svrš. pomaknuti; poći, kročiti; pobi­ ći, uzp.: macaknit, strugnit [Noćas mi se dogOdila šteta, / Makla mi je žena is kre­ veta.] makovski prid koji ima oznaku maka [Mz­ laka, kojl je kartii i kadje spavii, pftii si­ na, šta je Odnijo u školi, bivii kako je pro­ šii. Sfn mu kaže z dv'icon, a Mzlaka rekne, da nije loše, ako je makovskii.] maksirat nesvrš. rid (iz-) trljati, trti tilo [Šta ćeš, kono moja, prošle gOdine ko ob­ liici, ostarile - igru ostavile, bOlest kidisa­ la, kad bi niis 'imii ko po koste maksirat . . . ] O fr. masser

malIć maksum m (nejako) dite [Svašta su mi nu­ dili, taman ko da san maksum, da se upz­ šen u Partiju. E ne š vala, ne ću vaše, da ću pUro petrUljon začinjat!] O tur. masum < ar. ma '$um »nevin, bez griha« maksuz pri!. namimo, akaste; odrišito, iz­ ravno; maksuzile O tur. mahsus < ar. ma/;­ $U$ maksuzile pri!. v. maksuz maala ž dio sela, zaselak [Ajte, druge, da se rastajemo, / Nekii gradu, nekii Carigriidu, / A niis dvije u jednu maalu / za dVii bra­ ta, a u jedna vrata.] O tur. mahalle < ar. mii/:zallii »gradska četvrt, izv. logor« maIl m stoka, blago [Dije mala, tuje i zija­ na. ] O tur. mal < ar. miil »imetak« maP prilo umalo [Puška moja, ostala mi pusta! / Desnii ruko, tf mi uvenila! / Oko moje, tf mi iskapilo! / Ma! ne ubi pobra­ tima svoga, / P6bru svoga Pavičića Lu­ ku!] maP prid ; za mala dok je bio malen, kao malen, u ditinjstvu maHi ž {poimeničenje } 1 ° knjiž. draga, di­ vojka, cura (u pismama momaka) [Maiii moja, dajen ti na znanje, / Sila masi daje ubrzanje. ] 2° tref dvojka u igri žandara, uzp. velika malašan prid malešan, mali, malen [Moj ma!ašan, pa se jopet slega, / Dragz BOže, kO bi uzii nj legii?] maleati prid odr. (u posv. superI. mali mal­ eati) vrlo mali, najmanji, sitan [Blja je vas nekakiiv mall malcatz - ne bi od njega mogii ni moći iskrojit.] malen m šćap pomoću kojega se okriće žr­ vanj O 1 . dalm.-rom. < lat. molinum 2. < mliti mal(mcati prid odr. ; mali maleneati V. mal­ eati [Kažu da san, kad san se rodijo, blja mall malencatz - ko klUpko pređe. ] mah�nkost ž rid V. maloća mali 1 ° prid ; Mali Božić Nova godina, Mlado lito [Ko se na Miill Božić najide, bl' će svu godinu s'it. ]; Mali Uskrs prva nedi­ lja nakon Uzkrsa 2° m {poimeničenje } knjiž. dragi, momak, �. mala2 [Uda ću se, još mi nije prlša, / išton mall u vojsku otišii. ] malIć m momčić, uzp. mališa

m�ilI-ma

1 74

mall-ma uzv. kojim se vabi konj, uzp. maji malIn m ime konja malina ž rid v. maloća [Teška je ovo kraji­ na / I krvava haljina, / Ali nas je malina / Neka znate, gospodo.] mališa m mala mužka osoba (dite, čovik), uzp. malić mal6čak prilo um. od malo, malko [Čovik bijo glUv ko pokojni Gluvo. I on ti, kad bi se rakija peci, od svakog kotla ujti nekoli­ ko prvi kapi, i tako od devet kot/ova. Pun­ dan po maločak Uli u svako ilvo - eno sad čuje i kad ml'sečina po šušnju šuška.] maloća ž rid mala količina, malina, malen­ kost [Dobro ti vino, samo čuje se malo­ ćon. ] malop6lac m (manopalac) službenik du­ hanskog odkupnog ureda koji broji na nji­ vi posađeni duhan i procinjuje težinu ko­ jom zadužuje duvandžiju, monopolac [Kad bi malopalac oda po selu, znalo se pl'vat: " Peci pUe, ostavi ću kYle / Peci vo­ la, ostavi ću pola! "] O grč. f.lOVOC; »sam, jedini« + 7COJAelV » trgovati« malopren pril. malo prije, maloprin maloprIn prilo v. malopren maloun prid v. malounast [Čovik UCZ dok je živ, pa jopet maloun umre.] malounast prid malouman, slabouman, umno ograničen, maloun, sublesast, uzp. sastavit [Bijo je nako malo malounast, jer kad je Bog pamet df/ijo, nije stiga baš zadnji, alije dosta zakasnijo.] mMovrIdan prid koji malo vridi; neznatan mal-pomal prilo malo-pomalo, postupno malta ž v. meljta malter m v. meljta [Na voj vrućini lašnje bi miša pivu i vino nego malter. ] O nim. Malter < lat. *maltharium > malterisat (ne)svrš. (0-, za-) (o)žbukati O v. malter maljica ž l ° dio pucarskog pribora kojim se tuče po tetivi 2° v. tučak 1 ° O v. maljić malj ić m v. tučak J O O lat. malleus »čekić« maljina ž uv. od malj O v. maljić mam pril. (mam) istoga trena, odmah, smis­ ta [Baci, mall, oko na mliko, jer ako pok/­ pi, Perava će mam zasušit. ] Mamed m Muhamed [Kažu, Mamed jed-

manit6vština

non, Abiva, spasi zmiju, a ona ga undan uj­ de. On ti isiši onI otrov iz rane i pljuni; iz mIsta dije pljunijo, nMeslaje biljka, u ko­ joj je blagost sveca i otrov zmije. Duvan.] O tur. Muhammed < ar. Muhammad »slav­ ljen, hvaljen« mamipara ž 1 ° sladkoričiv trgovac; varali­ ca 2° bezvridne, a skupe stvari; stvar bez nieke uporabne koristi, kojoj kao da je je­ dina svrha kupcu izmamiti novac O hrv. + v. parali manda ž ublaž. žensko spolovilo; uzp. min­ đa mandarat nesvrš. lagati, petljati, maslat mandura ž odića O ? grč. f.lavdov = lat. mantellum « mantum) mandžeta ž l ° orukvica, obašvica, jakić, uzp. obašve 2° spona kojom se zasponjuje orukvica O fr. manchette mandžukat nesvrš. nerazumljivo govoriti, uzp.: romandžat, tramandžat O v. roman­ džat manđarijat nesvrš. rid jisti O tal. mangiare »isto«, uzp. manjevina manet m v. amanet manetan prid ositljiv, boležljiv; slab O tur. muhannat »strašivica, propalica« < ar. mubannal »čovik ženske naravi, ženskih manira« manistra ž rid. čorba; juha, zupa [Oj mani­ stro, slomi' ću ti kosti, / Ka' te buden sa pinjfuon bOsti. ] O mIet. manestra (lat. > tal. ministrare) manit se svrš. ostaviti se, oka�iti se, proći s� [Mani se, bolan, klapnje i prazni priča. Covik snuje, Bog odlučuje. ] manitaš m onaj koji je mahnit [Blago onom ko pameti nema, pa ne razlikuje mudrija­ ša od manitaša.] manitluk m v. manitoština [S neznaitjaje u­ vik manitiuk.] O hrv. + tur. dom. -lik manit6ština ž ludost, gl�post, mahnitost, manit/uk, manitovština [Udarila mu mani­ taština u gliivu, ko da mu je švraka mož­ dane ispila.] manitov m onaj koji je mahnit, luđak [Usta­ ne Jakiša oko podne, skroz trizan, i stane prid ogledalo: " Ogledalo, ogledalce mo­ je, reci najveći manitov na svitu ko je! "] . manit6vština ž v. manitoština

p manitulja

1 75

manitulja ž v. manitura manitura ž ona koja je mahnita, luda [Pra­ va si manitura; jesi, molitve mi!] mantat (se) nesvrš. (po-, S-, za- (se)) vrtiti se u glavi, osićati vrtoglavicu, magliti (mu­ titi) se u svisti [E, viliile san se moga po­ pet na n!ijvišI dub i kresat gm, a sad se propnen na prste i već mi se manta.] O lat. martyr »svidok« (> martyrium (vlat. mar­ tyrare)) < grč. f.uiprvp manti10 sr nesvistica; mamurluk [A pak o­ pet nezasitnik pije, / Da mantilo u glavi razbije, / Ter iznova da se s onijem davi, / Čim si tešku glavobolju spravi.] O v. mantat " manjar m ona{koji manje grm O v. manje­ vina manjarica ž 1 ° ona koja manje grm, grma­ rica 20 zobnica u koju se manje grm O v. manjevina manjarina ž v. manjevina ] 0 [Sutradan po Velikoj Gospi eto manjarine. .il to su, M­ ne, ljute rane!] manjat nesvrš. (na- (se), 0-, pO-, pro-, S-, u-) 1 ° kruniti (kukuruz) [Kad manješ kokU­ ruz, manji kokiuiišk6n, da ne n;ltraš žu­ lje. ] 20 brati (ob. jasenovo) lišće, čemušat [Manji grma, al ne lomi kita, / Neka reste moja gora vita!] O v. manjevina manje pril. ; po manje prilo sve manje i ma­ nje; manje [Cur se, cUro, dok si u matere, / Po manje ćeš, kad u mene dođeš.] manjevina ž 1 ° posao branja jasepova lišća [Manjevino, kO te izmislijo, / O jasen se pijan obisijo!] 20 umanjano jasenovo liš­ će, grm ]O, uzp. šušanj ]o [Kaže ćaća: " Oženi se, sine, / Ako žena fide manjevi­ ne. "] O ? ven. magnar, roba da magnar (tal. mangiare) »jisti« < vlat. manducare < lat. manducus {JE1 ima manjatija (Pr­ vić- Š epurina) »hrana, živež« toga posta­ nja} manjgura ž stvar male vridnosti, sitnica O tur. manglr < mong. mangun »novac« manjgurica ž um. od manjgura maravinit nesvrš. rid. svojski, težko raditi Marija ž; stoji (drŽi se) ko dr'venii Marija stoji (drži se) ukočeno, nepomično; bes­ poslen(a) je marisat nesvrš. (iz-, 0-, po- se) tući, udarati,

maskarit se

mlatiti [Ka teja stanen marisat, VIdi ćeš tl svog Boga Jokina!] marivet m izmotavanje, smicalica; umiće, spretnost O v. marivetit marivetit nesvrš. izmotavati se; pametovati [Sinko, kad Odeš ko drugog radit, nemoj marivetit, nego se pokaži ko radišan. Bač­ va bačvu prOdaje, sestra sestru udaje.] O tur. marijet < ar. ma 'rija »znanje« marivetli prid. neskl. sposoban, višć; smiš­ ljen, pametan [Eje, brte, Marka Suton bl­ jo marivetli, nema vajde kćizat. svaka mu je bila za u džep. ] O tur. marijetli (v. ma­ rivetit + dom. -li) marivetluk m I o smicalica, izmotavanje [Recider učitelju, da je čovika stvorijo Bog, šestI dan, a svoje marivetluke i maj­ mune neka metne za vrata.] 20 višćina, domišljatost, snalažljivost O marijetlik (v. marivetit + dom. -lik) Markovdan m blagdan sv. Marka evanđe­ lista, 25. travnja [Lete danci kao sanci dOđe Markovdan. ] marnit svrš. od marisat, jako i brzo udariti, mlatnuti, ćušnuti [Ako te ja marnen, bl ćeš miran ko uže u aniru!] marod prid. neskl. (marot) slab, iznemoga­ o; bolestan [Nešto san ti marod u zadnju. A znaš, da bOlest na kolln dolazI, na dlaku izlazI.] O fr. maraud > nim. marode martelIna ž vrsta zidarskoga čekića, mrteli­ na [DIže mi neko z gradillšta martellnu, kupina mu u kući resia!] O tal. martellino < vlat. martellus marva ž stoka [Kuviij rašeljke, kadulje ija­ senove kore, pa daj gubavoj marvi neka pije onu vodu.] O mađ. marha < stvnim mariha marvarica ž v. jagnjilo O v. marva marvinče sr živinče O v. marva marvinskI prid. koji se odnosi na marvu, stočni; - doktur v. živinjski ] 0 O v. marva maskara ž šala; sprdnja [Star vuk - pasija maskara.] O tur. maskara, mashara < ar. maslJara maskarit se nesvrš. (na-) šaliti se, sprdati se, uzp. špiljakat se [Ja mu reko na zboru birača, da i on progovorI koju pametnu, ta pismen je, a on se samo maskarl sa

1 76

maslat

mlon i govorI, daje pismen, ali da nije us­ men.] O v. maskara maslat nesvrš. (s-) pričati "priče", lagati, petljati, uzp.: belemezit, palamudit, skuli­ rat [Malo maslaj, malo kradi, malo nidi, a malo će 'i Bog dat. ] maslenica ž jilo od kukuruzna brašna i mas­ la; pura s maslom [Bog pomoga mladu stopanjicu, koja rUčku kuva maslenicu, za užinu s'ira i kompira, za večaru kupusa i mesa.] maslokaša ž kaša koja se pripriema na tavi, peca2, uzp. pušikaša [Rana mi bfše puši­ kaša, maslokaša, sirčana pUra, graov krUv, a svemu začina pasija i vučija glad.] masnica1 ž vrsta rične ribe masnica2 ž bačva za mastiku mast1 ž knjiž. boja mast2 m mošt [Mast uzdrža mednu slast, / A sad taku gubi vlast, / Nit je sladak, nego grk.] O lat. mustum mašala uzv. bravo ! , svaka čast! [E mašala beside! j ta ti je za u torbu.] O tur. ma:;al­ lah < ar. ma ša 'allah »ono što Bog hoće« mašćiIrina ž pogr. od mast maše ž množ. kovinasta dvokraka hvataljka za žeravu i poticanje vatre [Pobile se sve­ krva i snaša, / StojI zveka Ožega i maša.] O tur. ma:;a »klišća« < per. maše mašika ž gljivice na čemu vlažnome ili ono­ me što trune; plisan, buđa, tumorina [Ide Anđa slaninu i sve govori: " Kudan ovo prolazI, mQšika se ne vata. "] mašikavprid. plisniv, buđav mašikavit nesvrš. (po-) postajati mašika­ vim, plisniviti se mašina ž 1 ° v. makinja [Slomilo se kolo od mašine, / Šfjuć rUvo Jitkičine Šime.] 2° lo­ komotiva, stroj za šišanje i sl. [Oj mašfno, kad kreneš za Bosnu, / Daj povezi i mene žalosnu!] O nim. Maschine < fr. machine < lat. machina < grč., uzp. makinja mašinIsta m onaj koji upravlja kakvim stro­ jem, strojar, strojovođa [Ne ću, majko, ko­ ji nije n'išta; / Ili šover ili mašinista ] O v; mašina mašit svrš. ne pogoditi cilj, promašiti [Kad san bljo u Galiciji, maŠI mi glavu, ali me -

Materice

zakači po nozi. Jopet, velju, bOlje ranje ' nego mrtav.] mašla ž rid. mašna O nim. Masche mitšljIn m (mašlIn) kramp, trnokop, budak, pijuk, krasna, mač(k)lin [Eto, sfne, mater te je davno odbila od sise, pa tf sad volja te mašljln i krčit, volja te u SVit. Samo, ako ćeš fć, ne iđi u misto posranije od svoga.] O lat. masculus mašljinat nesvrš. raditi mašljinom O v. maš­ ljin mašljinić m um. od mašljin O v. mašljin maštela ž 1 ° plitka drvena posuda (ob. za pranje rublja) [ Veliko je t6 bflo, kad smo mf misto ispucale maštele kupili novI li­ meni škip.] 2° zadnja, najslabija rakija iz kotla, patoka, supr. čelja [Šta mi je t6 i to: Kroz vodu 'iđe, vOde se ne dodije? T6 je rakija, a more Mt i maštela.] O tal. mastel­ Io < klat. mastellus < grč. t-tamOr; maštelica ž um. od maštela ] 0, mala mašte­ la ] 0 [Moja mala nije izilica / Kvintal pUre, mlika maštelica.] O v. maštela maštrapa ž knjiž. čaša od urešena stakla O tur. ma:;raba < ar. mišriibii »ono iz čega se pije« maštiIluk m v. muštuluk mašiIlIna ž rid. v. batana [E kad su meni prvu košulju od mašulIne skrojili, kakvoje t6 veselje bflo, Božiju ti račvu!] mašiIkat nesvrš. pomalo mahati maštiknit svrš. od mašukat mata ž želizna mriža kao armatura O nim. (Matte »hasura, sitača, rogožina«) Beton­ stahimatte »isto« < lat. matta mater ž majka; mati materetina ž pogr. od mater Materice ž množ. obitiljski i pučki blagdan koji pada u treću nedilju došašća, kada a) žene daruju (cfne se) mužkarce, b) žene daruju mužkarce i ditcu, c) divojke daruju (svoje) momke; uzp.: cina, cinit se, Očići, otkupit se {u knjigopisju ima i inih objaš­ njenja, pa i onih u kojima se brkaju običa­ ji na Materice i Očiće, kao u gangi: Materice, pleti, milJa, cinu, / Na Očiće pOdaj berekinu; svakako, slikoviti ("vezi­ vanje" i "višanje" roditelja, pismice i dr.) hrvatski narodni običaji na Materice i -

p materIn

1 77

. Očiće čine se vrlo starima (imaju ih i bu­ njevački Hrvati), pa je "uvoz" Valentino­ va bio suvišan} [ Valjen isus, gazdarice, j Došle su van Materice! / Mf smo došli, znaš, / Da nam nešto daš.] materIn prid. koji pripada materi, majčin matorna ž najbolja vrsta vune, sirina, stri­ ževina, uzp. jarina matoruga ž velika toljaga, uzp. matrak [DragI sude, ne bi nija jarnIja matorugu u rUke, da mi nije došla vOda do nogii.] matračina ž uv. od matrak matrak m toljaga, batina, uzp. mataruga [Ne boj se paščeta, koje laje, ali svejedno nije zgorega imat uza se kakav matrak. ] O tur. matrak < ar. mitraq »čekić, tokmak« matrijal m tvorivo [M�ne ćaća napravijo mala, / Nije ima vise matrijala.] O lat. ma­ teria matušit nesvrš. (po-) seniliti, stariti, uzp.: omatupit, pomatupit O v. omatupit maura m nnim. zidar [A kadje Jure maura na banovu u Štitcgartu zapiva " Oj gorice, je l ti žao lfsta / Koje meni Kačerina mis­ ta? ", svima su nam navfle sitze. ] O nim. Maurer »isto« maven prid. (mavI prid. neskl. rid.) plavo­ zelen [A po vrvu od zlata cekini, / Pa po njima orozovi zlatnI, / U ovima kamenovi dragI, / jz nF maVI biju plamenovi.] [Jedni su, vraćajuć se pr'id zoru sa sila, v'idili maven plamen na stećku u Podvraniću. ] O tur. mavi < ar. ma 'l »boje kao voda« (ma ' »voda« + dom. -i) mavit se nesvrš. zeleniti se; plaviti se O v. maven ma(v)uk m mijauk [Ako te ja potran, ni ma­ vuk se o tebe čut ne će! Bl će ti " Uz kosu lfso! "] ma(v)ukat nesvrš. v. mnjaukat ma(v)uknit svrš. v. mnjauknit maza ž 1 ° likoviti pripravak kojim se mažu rane [Ako se ajvan ogubii, tr'ibii napravit mazu od stučene tllovine kojoj se dodadne . sumpora i neslana masla; to se izmlša i sit tizln se maže.] 2° ono čime se što maže (krema i sl.) mazalica ž 1 ° šćapić s krpom na vrhu, ko­ jom se vlaži kosa, prije nego što će se bru-

meciilet

som oštriti 2° četka kojom se nanosi lašti­ lo na kožnu obuću, uzp. biatarica, glanj­ carica, keva1 mazalo m I o onaj koji oteže kada govori 2° lažljivac [Nije meni krfvo, što onI mazalo svaku slaže, nego što misll, da mu v'iru­ jen. ] mazdikov m onaj koji je obistan, nabusit (ob. o mladiću); klipan [OnI se moj maz­ di-kov nije tijo ženit kad i ostall momci zimi, nego navalijo za illndan. A kažu, da su ll'tnje neviste najgore.] O tur. mizrak »koplje« < ar. mizrak mazgal ž prozorčić; odtvor [Bile brade do �yilena pasa, / pali bib pušci po jabuci, / Obrvice kriju jagodice, / Kroz obrve mazgal način ijo, / I krvave oči izvalijo. ] O tur. mazgal mazgin m I o mužjak mazge 2° prien. tvr­ doglava osoba, mazga, mazgov mazgov m v. mazgin mazija ž 1 ° ocal, nado [Ka te boll zub, zacr­ ljeni it vatri maziju, potopije u sirćet i sir­ ćeton isperi. ] 2° užareno želizo [Čast i poštenje, ali ne bi ja za nj maziju vadijo. ] O tur. mazI (fr. mazer) »pročišćivati, čeli­ čiti« mazlumast prid. koji je maziun, koji se po­ naša kao mazlun O v. mazlun mazliin m naivčina; nespretnjaković; luđak [Pošalji maziuna na put, ajde za njin its put.] O tur. mazlum < ar. mazlum < zulm »nasilje, nepravda« maznI prid. odr. knjiž. koji se voli maziti [Moj dragane, moje janje mazno, / Di te nema, svitgdi mije prazno.] maznit svrš. 1 ° brzo (i mnogo) pojisti ili popiti [Maznijo pola kruva, rUkovet lUka, pOdlanicu slanine i bitkaru vina, pa reče da bi sad blja naj ornijI štogot rUčat. ] 2° v. kenit [NalIđl1 Ciganke, gataju, čaraju i prose, a oće maznit iz očiju. ] maždit nesvrš. sitno rositi (o kiši) mecat nesvrš. (meckat) gnječiti, uzp. meljat mec(k)av prid. gnjecav; nedopečen (o kruhu), meljav [Zimičeni krUv je UVIk mec­ kav, koliko ga peka, da peka.] meciilet m ženski (ob. crni) rubac za glavu, brculet, krpa, maculet, šudar, veculet, vin-

178

meciIletić

culet, uzp.: čašar, gunjaš, krilaš, križićar, lanetica, povežina, rudenjak, ružar [Na Poklade svI' zagledaju u nove mlade, koje nose bflU krpu ispod meculeta, to će reć da Vise nisu cure.] O mIet. Jazzualo, tal.' Jazzaletto < kslat. Jaciolum < grč. rpOX10AlOV meciIletić m um. od meculet O v. meculet meciIletina ž uv. i pogr. od meculet O v. meculet meč ž v. mečina mečatl nesvrš. postajati mekim primajUCl vlagu iz zraka (na pr. suhi listovi duhana), vlažiti mečat2 nesvrš. v. večat mečina ž 1 0 vrime s puno vlage u zraku 20 vlažna zemlja; meč mečit (se) nesvrš. (na-) navikavati (se) (na što povoljno), navaditi se; postajati raz­ maženim mečka ž 1 0 debelo, oko metar i pol dugo dr­ vo kojim se mulja grožđe u badnju; gnje­ čilo, muljača [Jamijo did mečku, gnječi grožđe i sve govori: " Bo ' ga blagosavija, vino je staračko mliko! "] 20 drveni šćap kojim se sbija sir u mišini meća ž židka hrana (spirine i ostatci jila) za svinje, napoj, uzp.: spirine, voila [Nlsta mi nije bilo slađe od sitni neoguljanI kam­ pira, koji su se wirili u loncu zajedno s mećom za ki-menja.] mećaja ž oko metar i pol dugačak šćap s rupičastom pločom na dolnjemu kraju, kojim se mete kiselo mliko, mišaja [Ko bi se od nje nada, da će ga mećajOn priko leđa. Iz mire đavli vire.] mećajica ž um. od mećaja, mala mećaja mećat nesvrš. 1 0 metati, stavljati [isto ti je: ili vrl'ću ai-ža, il u vriću meća.] 20 (se) pridstavljati se, izdavati se; praviti se va­ žan [Moj se vazda meće daje gazda, / Sve na pivcu otra u ml/nicU.] ; iI novine ob­ javljivati u novinama [O moj brate, nemoj cure vine, / Ta ne ćešje mećat u novine.]; vrime pridviđati vrime [Kakvo vrime meće na radij6nu za sutra?]; klle zadu­ živati proizvođača duhana količinom koju je dužan priedati dogani medecina ž ličničtvo, vidarstvo [ Vijolina i -

-

-

mejnik

curica vina, / To je momu srcu medecina.] O lat. medicus mMič m sjajna lipljiva smola koja kadkada nastane na listovima niekih biljaka mMonja m ime vola mMuljica ž medaljica [BOže, šta mi se da­ nas trevI: bila u drvin i izgubin meduljicu s očenaša.] O tal. medaglia (ili fr. medail­ le) medžMija ž knjiž. turski novac iz 1 9 . stoli­ ća O tur. mecidiye < ar. Magidiyya »Me­ džidova« međed m puni drveni široki kotač koji se pravi običnim priepilavanjem trupca (sa­ mo za vožnju zaprežnih kola po njivi ili livadi) međer prilo dakle; bogme, doista; zar; miđer [Međer si ga tfjunačan bija, ka si se mo­ ga obisit nogan o grani i triput svuć i 0buć koparan. Samo VIseć tako prfđe pamet iz glave u pfkno.] O tur. meger »samo, osim, kad bi« < per. meger »možda, iz­ gleda, kao da, osim« međuša ž V. menđuša [Nema Vise momka i perčina, / Već međuša, droga, lemuzina. ] me(j)ana ž krčma [Pljen, pl' ću, dokje u lit­ riću, / Kad nestane, aja iz mejane.]; pj an­ mejana (pijan-mej ana) knjiž. krčma u kojoj se pije (u kojoj su pijanci) [Komljen skoči is pijan-mejane, / Prl'metnu se divan-kq­ bilnicon, / Pritišće je dugan granalijon, / Ode pravo polju u širine. ] O tur. meyhane < per. mey!Jane (mey »piće, vino« + !Jane »kuća«) me(j)andžija m krčmar O V. me(j)ana mejanski prid. koji se odnosi na me(j)anu (� utar) O v. me(j)ana mejaš m rid. međaš mejdan m (ob. knjiž.) dvoboj; bitka [Biži je­ dan po jedan, / Šta ću činitja jadan, / Ako zovnu na mejdan, / Ne znam s kim ću, go­ spodo.]; dug mejdan knjiž. veliki, dugot­ rajni dvoboj [Oklen knjl'ga, ognjen izgori­ la! / Ko je pisa, usala mu rUka, / Ko doni­ ja - i noga i ruka; / Da izađem na duga mejdana / U nedilju koja prija dođe.] O tur. meydan < ar. maydan »trg, tržnica« mejnik m knjiž. V. cilj [Ko mi je mejnike PQ-. čupa, jedren mu pasija priskakala!]

p mejtep

1 79

mejtep m misto gdi je nered, sbrka, galama O tur. mektep < ar. miiktiib »škola« < me­ »sgrada, misto« + kiitb »pisatj« mek prid. koji je omečao, u kojemu ima vlage (vrime, duhan) mekota ž 1 ° oranica (njiva) a) na kojoj su protekloga lita sađeni krumpiri ili sijan kukuruz b) koja se nedavno priestala ob­ rađivati 2° meko drvo, mekši dio drveta (debla), uzp. bilika mela ž rid. ? množtvo [Navalila ona mela i sve pojide. ] melijon m (melljun) milijun [Ova moja suk­ nja od najlona, / Koštala me pOla melijo­ na. ] O tal. millione »velika tisuća = mili­ jun« < lat. mille melim m I o likovita pomast 2° prien. rič utihe O tur. melhem, merhem < ar. miir­ ham < grč. /1w.aY/1a meljat nesvrš. (iz-, raz-, U-, za- (se)) l ° du­ go žvakati i prievrćati hranu u ustima [Momče melja li ga melja nekakvu, kako kažu, žWlkaću, a baba se zagledila u nj, pa će ti: " Nema ti viljde, sinko, govorit ­ ja te le nlsta ne čujen. "] 2° gnječiti ruka­ ma ili prstima, uzp. mecat 3° kaljati, prlja­ ti; razmazivati meljav prid. 1 ° gnjecav, nedostatno pečen, mec(k)av 2° mek, truo meljta ž žbuka, malta, malter O tal. malta (melta) < lat. maltha < grč. /1w.Đa > mencu.let m v. meculet menđele ž množ. drvena ili kovinasta nap­ rava s navojem za uklišćivanje i stezanje pridmeta koji se obrađuje; škripac, stega [Bili su neki: mudrl, koji su kučku mećaU u menđele, da povrati maslo, što ga je izi­ la.] O tur. mengene < grč. wiyyavov menđuša ž naušnica, ušnjak, obodak, min­ đuša, međuša [A kakva je kIćena divojka? / Naresla je kao š'ibičica, / A u pasu kao vitičica, / A u uši uvukla menđuše, / A na prste natakla prstenje.] O tur. mengu§ < per. menguš meraba uzv. rid. sdravo! , dobar dan! O tur. merhaba < ar. miir/:taba (mara »ugodno se namistiti«) meničit nesvrš. (na-, za�) uživati, naslađi­ vati se O v. merak menija ž neobrađeno i nepošun:tljeno javno

mesoiđa

(zajedničko) zemljišće u naselju ili u bli­ zini na�elja; manja čistina, uzp. muša [Spade Ile piku na meraju, / Jednon blicl, mato ne dobacI, / Drugoč blicl, daleko Od­ bacI, / MOga bi se Omer ukopati.] O tur. mera < ar. miira ' »pašnjak«, mn. miira 'i merak m I o naslada, uživanje, ugodno raz­ položenje, gušt 2° želja, strast, žudnja, vo­ lja za čime; - mu hoće mu se O tur. merak »isto« < ar. miiraqi »hipohondrija« merakli prid. neskl. koji je sklon meraku, koji merači O tur. merakll (v. merak + tur. dom. -ll) meraklija m onaj koji merači, ljubitelj (če­ ga) O v. merakU merat nesvrš. prstima ili rukama mekšati, trljati, mekšati, gnječiti; umeriinii koža ob­ rađena koža merdevine ž množ. (merdavine) listve [Dica će dicu rađat, dicu će zubi bolit, peterica će podjednon glavicon kupusa plandovat, uz lonac merdevine će prislanjat, dvojica jedno janje tovarit, u škavu se vOde dušit.] O tur. merdiven < per. nerdubiin Merđan m vozilo marke, Mercedes Merđo m odmo od Merđan meričkI prid. američki Merika ž Amerika Merikanac m Amerikanac [Gleja Jozurina na televiziji, kako onog Merik6nca vaze kro Zagreb, pa će ti ko s nokta: " Eto, Nz'k­ sane, sad znaš di smo, pa, brte, naleti! "] mertek m kosa drvena greda krovišćnoga sastava, rog O tur. mertek »četverostrana greda« meru.šat nesvrš. (na-, za-) v. milisat mesa ž (meso m) odmo od meso [BOže mUl, čuda velikoga: / Ili grml, il se zemlja tre­ se? / Niti grml, nit se zemlja trese, / Već se škembo dočepao mese!] mesliđen m (mesliđan) bosiljak (Ocimum sitni ) basilicum L.), vesliđen (krupni [Ja mesliđen, a moj dragi cmilje, / Pa se crniIje na mesliđen smije. ] O grč. /110'0150vA-ov meso sr; crveno - krto meso; prOdat kravu na meso prodati kravu u svrhu klanja mesoiđa ž (mesoija) vrime između Očića i Čiste sride [Kadje mesoiđa, Iai mesa kol­ kOš, a mij skoli na Poklade. Nije ni tUrčin � ,

�

mesonja

1 80

blja mlmU, kad je reka, da bi da i svoga konja za pokladnu večaru. ]; duga (kratka) - duže (kraće) razdoblje između Očića i početka korizme (koji je pomičan) mesonja m onaj koji je pohlepan za mesom [Oni moj mesonja uVik bi tijo mrsna; ne letisoko mesom nego perjem. ] mest nesvrš. (iz-, za-) mišati i tući mećajom kiselo mliko u stapu, kako bi se izdvojilo maslo meščini srasti. izraza meni se čini [Meščinl da su OVI svickl pu1itičari zašli U krUg ko i ko­ nji kad vfšu.] metaljka ž v. umetaljka metar m mira za težinu ( 1 00 kg), kvintal; jOš 'ima metar sunca pol sata je do zalaza sunca O lat. metrum < grč. pirpov metarica ž knjiž. ona koja mete mliko metenica ž v. mlaćenica [Daj mi, majko, s'ira na tavici, / Zauzinat ljutoj metenici. ] metilj at se nesvrš. (0-) dobivati metilj Metkoci m mn . stanovnici Metkovića metHiš m vrsta sirka od čijih se stabljika prave metle (Sorgum vulgare) metnit svrš. ; -mo (reć) recimo, pridposta­ vimo [Metnimo reć, sve što je novo, v'iše se cini i pazI. Mladan zetu jaja pekU, a staron suze tekU.] ; - u proklćstvo prokleti, pridobno izobćiti iz Crkve [- BOćane, eno te pra ivo za mison metnija u proklestvo! - Mećen i ja u praktestvo cilU Bekiju!] ; u se (u usta) pojisti; založiti; - mi se obući, priegrnuti se metrat nesvrš. 1 ° (pri-) duboko kopati nji­ vu, krčiti [Jednon ja proba metrat i kad san v'idijo da znan, Mcijo i motiku i maš­ IjIn i otiša.] 2° koračati dugim koracima O v. metar metiIkat nesvrš. um. pomalo mesti; učestalo mesti meza ž jilo (suho voće, sir) koje se poslužu­ je uz piće (rakiju, kavu), zakuska, pris­ mok, mezetluk, uzp. izmina [Kad na siniju mećeš mezu, ne valja puno navalit, a ni mato. Jer: " Ako ne osta, ne bl dosta. "] O tur. meze < per. meze »poslastica« mezRr m knjiž. grob [ Vali žfto u ambaru, a ženu u mezaru.] O tur. mezar < ar. mazar »grob« mezetit nesvrš. jisti mezu, jisti zakusku, za-

midenjača lagati [Oj divojko, ne kuni me mlada, / Proći ću se vina i rakije, / P'i ću tvoje suze iz oČfju, / Suze pl'ti, licen mezetiti.] O v. meza mezetluk m ono što se jide za mezu; meza O tur. mezelik (v. meza + dom. -lik) mezit nesvrš. (za-) v. mezetit [Nije Mujo umro, što je pija, nego što nije mezijo. ] O v. meza mezovo sr knjiž. bojno polje, bojišće [Na mezovu blja, i mTin me ml'tjo, i gro ' me b'i­ jo. ] O mađ. mezo mežinjat se nesvrš. (pro-) vrpoljiti se, mi­ gati se, biti nemiran [Šta se mežinjaš, ko da su ti crvi u gUzici!] O mIet. manizar (to sk. maneggiarsi, lat. manus) mka1 ž kapa sa škriljakom [Bogje svoju na­ krivijo ml'cu / Kadje stvara selo Bukovi­ cu. ] O nim. Miltze mica2 ž v. kazavica mke ž knjiž. mn. v. cigani [Po kolinim, i gnjatima dice, / Baš ko da su mnoge žete­ lice, / Pritisnule crvenkaste mice, / Porad vatre zvane žiganice.] micina ž gnojna upala mezgane (limfne, lymphatica) žlizde, mezganica, uzp. na­ pinj [Micina se zavije, nekje UVik u toplu, pušća se da sazdrija i omekša, pa se brija­ tij6n br'itvon p",dsiče, Izažme se gnjoj i prOđe Ml.] O ? (priko Vlaha) vlat. ignitia > kllat. ignities, dako-rum. miata »grozni­ ca«, mnyiata, cinc. nyiate mićukast prid 1 ° koji je lip u licu, sitna i lipa lica, ćust 2° umiljat [Glejan ove naše ministrante u vladi: sv'i kršni i mićukasti. Ali, ne gleja se vlat nego klas. ] mId m plosnata kovina, lim [U mog dragog prsten je od m'ida, / Ostalo mu od pokoj­ nog dz'da. ] miden prid koji je od kovine, kovinast; že­ lizni, limen [Vr'imenon morajii doć gladne godine, kad zemlja postane gozdena a ne­ bo mideno. Do će vrime i ne će zemlja plOda davat i svft će bit u frf zbfga: jedan će uništit vojske, jedan glad, a jedan će ostat. l ko ostane, bl' će mu lipo i široko.] midenjača ž midena žlica, žlica od glinika ili želiza [ Već početkon šesetI počelo se 'ist midenjačan, samo je ćaća još kUsa dr­ venon kašikon. ]

s

> midina

181

midina Ž uv. od mid, komad stara zahrđala plosnata želiza mider prilo V. međer migat (se) nesvrš. micati (ob. dilom tila), drmati (se), pokretati [Ujtilo mene u prse, ne mogu migat, a žena govori, doves će ona Valu, on je izličijo pokojnog ovoga, pokojnog onoga Dovedi ga sebi, giru joj tamo ćaćinu, nisanjajoš pokojnU] migavica ž prien. (ob; u mn.) papirnata nov­ čanica, šuškavica [I ćaćIn bi greb za miga­ vice prOda. ] migeljat nesvrš. (uz- se) micati, kretati; promicati, prolaziti, migat, miguljat, uzp. migoljit [Baba Mli migelja, a i pamet je prinosI ima nekoliko. ] mignit (se) svrš. od migat, pokrenuti dio ti­ la, maknuti (se), pomaknuti (se) [Kad mo­ ra mori čeljade, pospe ga mrtvon zemljan, da ne mere ni pr-ston mignit. ] migoljit nesvrš. (migoljit) promicati (krio­ mice), provlačiti se, uzp. migeljat migiIIjat nesvrš. V. migeljat mij m v . mišina [Ne llje se novo vino u stare mijove.] . Mijen m nnim. Miinchen, Miken, Minćen, Minđen mijur m svinjski mokraćni mihur uporab­ ljen kao duhanska kesa, miščić za žestu ili ditčja lopta, mura 3 °, murenjak, prdenjak [Kad bi naši klali krme, ja san se najvise veselijo mijuru: zadi it nj slanku, napuši, zaveži i evo lopte do prve drače.] mikat nesvrš. glasati se kao tele Miken m nnim. V. Minćen milava ž ime krave, milova [Ne će moja Mi­ lava da pase, / U ljubavi razočarala se.] milciInjer m rid. redarstvenik iz vrimena t. zvo SFRJ [Rusak: duvana na lMa i u Bos­ nu, stalno stmeć od milcunjera. Sokolu je da lovi, a prepelici da leti stranputice. ] O V. milicija mile-lale; nema više (dosta jc bilo) mlle-Une nema više (dosta je bilo) popustljivosti, izmicanja, uzmicanja, labavosti, sada ho­ ću - sada ne ću, i ovako i onako, ni v rit ni mimo, ovo - ono; ona sve oko njega mlle­ Une 1 ° ona ga nudka; obhodi se priema njemu popustljivo, prijateljski; laska mu, ulaguje mu se 2° zavarava ga lipim ričima oo.

mIlostivan

[Sve oko tebe mile-ldle, dok ti zmiju u nid­ ra ne uvalI.] milekuša ž (marlekuša, melelcša, melekiša, melekuša, melekušica, merlekuša, m ile­ kša, milekiša, milekšica, mirlekuša) ljubi­ ca ( Viola) [ Vise niKo ni milekuše ne bere, niti se u njiman pere. Nema vise onog: o Cvitnici, / Pa ćemo se " Dođi, 1610, kući umit u ljubici. "] O tur. menek§e »ljubica« < per. benejše milen prid. mio, drag [Meni moja spremila milena /Dvljabuke, jednaje zelena.] milibrot m kruh od pšenična brašna, jaja, mlika i sladora, sladki kruh [Kuša mili­ brata, pa mu se gadi kokuruza. ] O nim. Miihlebrot milicija ž; drvena - selsko redarstvo O tal. milizia (ili < nim. Miliz) < lat. miles »voj­ nik« (militia) milinje sr milina, dragost, srića, lipota, ugo­ da, miloća [Sve procvitalo, čele zUje, t'ice p'ivaju - ne moš se od milinja i lipote Dll­ glej at.] mrns m miris, miruv [Neko provalijo u ško­ lu, sk/nijo sTIKU i istovarijo se na nju. Ras­ trkali se udbaši, ali niKako saznat ko je. Pa je P'ižqra, čuvajuć ovce u brdu, t'ijano p'ivala: " Ozna pita: »Ko je posra Tita? «, / Neka Ozna po m'ilIsu dozna. "] O grč. j1VPOV »sveto ulje« (tur. *mirli, mirisli > m'irl/s, ml'lls) milisat nesvrš. (0-, po-, pri-) mirisati, meru­ šat [Pljen vino, a rakiju vise, / Kadja um­ ren, nek mi greb miliše. ] O v. milis miloća ž milina, milinje miloka ž ime ovce milokrvan prid. milostiv, darežljiv; dobar [- Milokrvan je to i dobar čovik. - Dobar je Bog, koji ga drŽI!] milonja m ime vola mIlosian prid. milostan; -na ga bila "milos­ tiva Ga budi hvala i slava", neka je hva­ ljen i slavljen milostivi Bog [�ad pratar pridika, pa spomene Boga ili Isusa, udrU se sv'i u prsi i rekli: " Milosna ga bila! ". ] [Bi-ljevine, ml'losna ga bila, / Tit je Mila o­ brve povila. ] mIlostivan prid. milostiv [TrevI se još uVik pokoji ml'lostivan čovik, pa siromaka po­ mogne, ali ritki su ko bfle vrane. ]

1 82

milota

milota m ime vola milova ž v. mi/ava [- U moje Milove mlika na prolivanje; dica srču kad oće, ži!na dwiput na dan sIri ... - j ti ga pr'ićIzI! Još samo reci, da iz !lvi sisa daje vareniku, a iz desni mhlćenicu. ] miluša ž knjiž. v. draguša, uzp.: igruša, pla­ kuša, smijuša miljev prid. koji je od miljevine Miljevdan m (Mljaljdan, Mljeljdan, Mljolj­ dan) blagdan sv. Mihovila, 29. rujna [Miljevdan je dan ajduc'1a5g rastanka.] O grč. Mlxa�A m'iljevina ž vrsta lapora, mišavina vapne­ načkih i glinastih sastojaka, o omiru kojih ovisi i njezina čvrstoća (tvMa (meka) ) mina uzv. kojim se upozoruje pri miniranju (dvaput se viče mina!, treći put gori!), uzp. gori O fr. mine < gal. Minćen m nnim. Miinchen, Miken, Minđen [Ode moja brIga prIko briga, / Je li, BOže, do Minćena stIga?] minđa ž prost. ublaž. žensko spolovilo, uzp.: manda, pička [SUa cura u polju na rata, / U minđu je ubolo enalo. ] O cigo {ali tal. mingere »mokriti«} Minđen m nnim. V . Minćen minđuša ž V. menđuša [Drag mi 161e, drag mije u duši, / Kupijo mi minđuše za uši.] mintarit se nesvrš. V. mitarit se minut m minuta [ZbOgon, drag!, četeri ti puta, / Ne ću VIse s tebOm ni minuta!] O tal. minuta < lat. minutus minja ž misao, uzp. uma2 [Sad bi se vratija na nu minju, što je ti mato prija prigrize ... ]; kolikO mene moja minja nanosI prierna momu mišljenju, ja mislim [- Ma red mi, Božidare, ko čajek čojeku, ko vam biješe tije škripari, za kOga igraše? - Brate Mi­ lorade, kolkO mene moja minja nemas!, oni su ti bili desno krilo ustaša.] mioljskI prid. ; -o lito bablje lito; -e kvatre V. kvatre; - smok smok koji se daje oko Miljevdana mirla ž; na miru koliko triba; nanIla ga - na­ nio ga put, naišao stiecajem okolnosti; iI te -e u to vrime, tada, u tom trenu [Na Pijavi ti m� bOlan, ne moreš oči otvorit, nego samo puni! - pali!, puni! - pali! . . . kad u te mIre, šta će ti bIt, nesta municije, �

-

misari

undan samo pali!, pali! . . . ]; u jedne -e u jednu ruku, na jedan način, s jedne strane [ Ujedne mIre dođe mi ga ža, a jopet ve­ !ln, što bi ja t'z'zin glavu tra i tuđi žrvanj vrtijo.] miračica ž motka koju dvojica stavljaju na ramena i na kojoj o kantarskoj kuki visi teret kojem se miri težina mirakula ž rid. čudo, mirakulija O tal. mi­ racalo < lat. mirakulija ž V. mirakula miraskinja ž V. mirazača [Sin mu oženija miraskinju, koja rodi ni sedan misecl pot­ le svadbarine. - Ovikje bila skuplja krava s teleton nego krava sama - brani se sve­ kar. ] O V. miraz miraz m imovina koju udavača nosi u brak, vino {iek. vieno } , dota, uzp.: komara,}e­ ninstvo [Teče vOda potokon ijazon, / Zeni ću se, ali sa mirazon. ] O tur. miras < ar. mirat mirazača ž udavača koja nosi veliku imovi­ nu (vino, naslidstvo) mužu prilikom uda­ je; divojka koja nema braće; dotarica, mi­ raskinja [Ako, drag!, trĆlŽiš mirazaču, / MOreš ljubav obisit o draču. ] O V . miraz mIrila sr mn. rid. V. počivalo . miritat nesvrš. (za-) zasluživati, :ia�riđivati; -lo bi tribalo bi, bio bi red [Miritalo bi uvik mIslit za dobro duše svoje. Danas je­ smo, sutra nismo, prikosutra ko zna di smo.] O tal. meritare mlrkat nesvrš. pogledom procinjivati; za­ mirati mIruv m V. milis misa ž; gotova - gotovo, završeno; kraj ; ić k misi ići na sv. misu [KolikiJOJ je jezik, ne triba joj ni ić k mIsi - more se s balkona pričestit.]; kupit mise skupljati novac od sudionika sRrovoda za plaćanje misa za pokojnika [ Unuk se vozika po silIn, a dld stalno mimoljI. " mde, kad umreš, protrat ću te kroz auspuh! " Biva, sve što skupi za mise didu, potroši će na benzInu. ] ; pučka - glavna nediljna sv. misa, velika misa O lat. missa »poslana (žrtva Bogu)« mIsari m mn. osobe nazočne svetoj misi, puk, uzp.; dernečani [KHlt5 ono oko Božića, kad smo trčali prid misiire, da niin dadnu kojf rogiič, llšnjak, suvu smokvu . . ] O V. misa .

s

p misilo

1 83

misilo sr mekši vuneni konac u više boja, smisa · [Nije ovi svft odjedne pređe otkan, nego od misila: i od crljfmila, i modrila, i od sviju bOja... ] Misir m I O rid Egipat 2° (misir) zemlja, područje ili kraj naravnoga obilja [Lfpo ti je oko Neretve, BOže dragi: elem vOda, elem zemlja - ko u misiru!] O tur. Mzszr < ar. Mi$r »Egipat« < hebr. Mi$rajim mIsište sr knjiž. prostor gdi se slavi sveta misa (crkva, kapela, groblje i sl.) O v. mi­ sa mIsit nesvrš. rid služiti svetu misu O v. mi­ sa mIslit se nesvrš. misliti, razmišljati; biti za­ mišljen, brinuti se [Sve se m'islZn, od pete do ilva, /BOže mUl, teška ovog kruva!] mIsni prid. odr. 1 ° koji se' oblači kada se ide na svetu misu, u grad i sl. (o odići i obu­ ći), svetčani, supro nosni [Sinoć san se smijala na silu, / Doša dragi u misnon odilu.] 2° izvrstan, savršen (ob. kad se hoće naglasiti razlika priema komu supro­ tnih svojstava) [Cura, militi li gajezikon mIliti. Ali jopet ona je m'isna, kakva jOj je mater.] ; misno doba vrimensko razdoblje od oko devet do deset sati O V. misa mIstav prid. (mistav) koji nije ravnomirno iznikao (izrastao, urodio); mistimičan [Eno zimica dobro reste, ali mistava, br. te.] mIsto sr; na mistIn poniegdi, mistimično; na misto! zapovid govedima da svako ide na svoje misto kod jasala [SlUša Prdudln na radijonu Mflku Planinac, a ona taman od Savke pr'iuzela komandu nad RvatIn, kako nešto nado sIre, pa kad završI, on samo za­ vlka: " Mi-kava, na misto /"] mistrija ž zidarska žlica O grč. j1[)(rcpoc; »žli­ ca« mIsusovo srasti. od zaziva U ime Isusovo!, oj­ misusova, ujmisusovo [Mzsusovo, misa je na Gracu, / Vidi ćemo Begušinu Macu. ] mišac m mala mišina r (ob. za rakiju), uzp. mišinica mišača ž l O v. purač [Svađale se mišača i pUra, / Jedna drUgu po bronzvinu gUra. ] 2° knjiž. V. mistrija [Kutomlr, aršm, čekić i mišača znakovi su " slObodni zidara ". Njijovo je naČlilo i vrUća želja poslidnjeg

mitirat

svećenika zadavit crivima poslidnjeg kra­ lja. ] mišaja ž rid V. mećaja mIšakinja ž jistivo divlje zelje (Stellaria media) [Ako dite zabolZ trbuščić, dobraje i trava m'išakinja: stilć je, zgr'ijat na špo­ retu i privi-nit trfputa od sebe, pa privit.] mišimija ž ono što je izmišano mIšarica ž V. mišarka mIšlirka ž zmija koja lovi miševe, mišarica mišat nesvrš. ; ne mišajiić (ne budi mišano) ne poistovićujući, ne izjednačujući [Ove današnje cure ne misle svojon glavan, ko da su - ne mišajuć - ovce.] mIšće sr misto; imanje, zemljišće za grad­ nju kuće mišesta ž knjiž. poslastica od posebna pše­ nična brašna dobivena tišćenjem natoplje­ na zrnja O tur. ni�asta < per. nišaste mIšetiji prid mišji [ V'idlš tf, šta ti je mlseti­ ja pamet: mis se ujtI oko jajeta, a drugi jamI i njega ijaje i odvuče u rupu.] mišina ž 1 ° oderana životinjska koža, beki­ na [Pusti ga! Otkad mu marka udari u glavu, navuka je đavlijl1 mišinu. ]; zabrit početi brijati mišinu 2° osobito obrađeni mih za vodu, vino ili sir [Mzšina se mora privi-nit svaki dlin, da se s'ir ne bi upali­ jo. ]; - baturina knjiž. mih za ciđenje i su­ šenje sira 3° dio dipala r 4° prien. podr. ljudski trbuh [MzslZš, mlijko, rOdila si sf­ na; / Rodila si mišinu za vina. ]; mij mišinica m um. i odmo od mišina, uzp. mi­ šac miškat se nesvrš. (za-) pogađati u kojoj je ruci skrita stvar (u ditčjoj igri) mIšnica ž mišica [Deblja mu je ruka u miš­ nici, / Nego moja noga pri guzici; / Deb­ lja mu je noga pri guzici, / Nego san jli po svilenu pasu. / Sedan me je puta priskoči­ jo, / Sedan grdni rlina način ijo. ] mitarit se nesvrš. (0-) gubiti perje (kokoš sbog bolesti i sL), kožu (sbog opeklina, psorijaze) ili dlaku, mintarit se, uzp. bri­ cat se O lat. mutare »minjati se« mitirat nesvrš. rid. oponašati [Kurvinče, 0ni jedan glumac i' Zagreba, pomozider mi reć, kakono mu je 'ime . . . kako mitira Vra­ nu. ČitI Tuđman i gotovo!] O lat. imitari »isto«

1 84

mitit

mitit svrš. (raz- (se) 1 ° navršiti (o godina­ ma); proći, minuti, priestati (o bolesti, od­ ređenome dobu) [Koja cura dvaesprvu mz­ tl, / MOre Odman za poljara blti. ] 2° (se, koga) susristi (se); mimoići (se) mizImče sr najmlađe dite mizimica ž najmlađe žensko dite, mezimica [Odnesoše moju malU Lucu, / Moju Lucu - moju mizimicu, / išton ušla u drugU go­ dinu. ] mizinac m najmlađe mužko dite, mezimac [MazI i pazI onog mizžnca ko dva oka u glavi.] mlaćenica ž (mlaćanica rid. ) kiselo mliko iz kojeg se metenjem u stapu izvadilo ma­ slo, mlikača, metenica [Mala moja ni šila ni prela, / Već u majke mlaćenicu mela.] mtaćka ž tekućina koja ostane kada se iz mlaćenice grijanjem izvadi belava mHid ž mladunčad mHida ž ženska osoba na dan vinčanja i ni­ eko vrime nakon udaje [Ženu Mate ivkića zvali mladon, ko i svakU drUgu, pa joj ta­ ko i ostalo. Duša joj se raja napojila, ona I umrž ko mlada u osandesetoj.] Mladenci m množ. Nevina ditčica, 28. pro­ sinca, kada se šibaju ditca mtadež m madež [Ako dite Ima mladež, bl će srItno.] mladI prid. odr. ; ...a nMilja (petak, subota) prva nedilja (petak, subota) u misecu [Ne valja spavat pod oraškom, u najmanju rU­ ku osta ćeš ševast. MOrešjedino uoči mla­ de nedilje, s mladon VlSticon, za mlada mIseca.] ; mHida voda izvorska voda s ma­ njom količinom otopljenih vapnikovih (Ca) i gorčikovih (Mg) soli, meka voda [Goni sukno na valjanje i stUpanje dokje mlada vOda - bOlje će ti ispast. ] ; MHido n­ to Nova godina, Mali Božić [Mlado Tito svakomu je sUo.] mladičat nesvrš. tobože šibati ditcu na Mla­ dence, da bolje rastu [BOže, glej an ja ove pulitičare, samo se svađaju ijedan drugon prišk6rke prave. Nije t6 mladičano, bra­ te!] [Mater bi nas na Mladence mladičala i kako bi di ošini govorila: Resti u dulji­ nu! . . . U širinu! . . . "] mladikov prid. koji je u niekoj miri mlad; mlađahan; zelen, nedorastao, mladovit "

mtavit

[Jadna, zagleda se u mladikova! Od nez­ drila voća trnu zubi. ] mladikovina ž 1 ° mlado, meko drvo; gran­ čice 2° otava mllidit se nesvrš. (0-) podmlađivati se (o ra­ stlinju) [Blago tebi, zelena gorice, / Tf se mladiš svake godinice, / A ja sada i Vise nIkada!] mladokosan prid. nezrio, zelen, nedorastao za košnju (ob. sve o travi) mIlidonja m ime vola mladovačna prid. koja se teli svake godine (o kravi), uzp. ozimačna mladovit prid. v. mladikov [Kadje se Pere ženijo, i nije bljo baš mladovit - Ima je blizu šeset. Nije ni mlada za njin zaostajala. A jopet je je priko praga unosijo. - Da je srIće, u tin bi je gOdinan iznosijo! - dobiicl mu ćaća na tu novota­ riju.] mladulja ž ime krave mlađarac m mladić, momak [Ne valja, da se mlađarac pr'ikoviše lomi i radi, dok ni­ je u napunu. Mlada vola ubije jaram, ko­ nja samar, a težaka motika. Ranije paša kasnije doša.] mlađarče sr mlada osoba; mladić [ Vise · mlađarče mlslž nego more nasI.] mlakušast prid. malo mlak mlašćat nesvrš. žvakati tako da iz usta idu pina ili bale, mljaskat, mljackat [Mlašće kadulje i pOda se prostire, da ga, kaže, zubi ne bole i grčevi ne vataju. ] mlatimiIdan m pogr. pridivak mužkoj osobi (ob. mlađoj), uzp. macimudan mlati(j)oc m onaj koji mlati J O, uzp.: pali­ O) ovac, pogoriO)ovac, pomliO)oc, prati­ O)oc, pričaoc, raniO)oc, sadiO)ovac mlatit nesvrš. (na- se, 0-, u-); 1 ° ... oraške (šljIve) udarati motkom po granama oraha (šljive) da padnu plodovi [Nismo ni ml, stara ti majka, gloginje mlatili, giAbinu 'ili i stalno među marvon bzlil] ; ... zimicu uda­ rati ručicom raži o drvenu podlogu da iz­ padne zrnje iz klasa 2° (se) izkazivati spolni nagon (o kobili), uzp.: bisnit, kucat se, macit se, mrkat se, pivčit se, prskat se, tirat se, tuć se, vikat se, vodit mtavit nesvrš. 1 ° (0-) tući, udarati 2° prien. (s-) pohlepno, brzo jisti

mIliz mlaz m izdanak, mladica [Šta mi je t6 i to: Ja u m6re pločicu, is pločice trakovi, is trakova mlazovi, iz mlazova cv'itovi, is cvi­ tovajabuke?] mlazat (se) nesvrš. (raz-) pušćati izdanke mlazovina ž mladice, izdanci; granje mličac m i O knjiž. niekakvo divlje jistivo zelje 2° mliko lišća ili ploda niekih biljaka [Kad si gladan, ukblsaj ječma, opali one kl'te, pa se nadoj onog mličca ... ] mličikovina ž (mličevina) maslačak (Tara­ xacum officionale) mlikača ž v. mlaćenica mlikar m i O v. kuća} 2° jedna od građevina na stanovima2, u kojoj su se spriemali i čuvali mlični proizvodi, mlikara [Kad bi uliša u mlikar, na sve strane bi bfli škipi i mliko, a s'ira ko kamena. ] mlikara ž v. mlikar 2° mlikarica ž v. mlikulja 1 ° mlikata prid. v. smlična mliko sr; 'ima i fičijeg mlika ima svega; kra­ va od mh'ka krava koja daje mliko; mliko ti materino! psovka; pošten ko cura od mlika pospr. nepošten; žena od mlika žena koja doji mlikota m ime vola mlikulja ž 1 � krava koja daje puno mlika, mlikarica [Rvacka je UVIk bila dobra mli­ kulja. Ali džabe mliko u krave, kad nema uprave.] 2° pogr. žena velikih prsa, sisa­ ra, sisulja [Kad san ja onu svoju mlikulju ženijo, svati su ćaći pi'vali: " Veseli se, kućni domaćine, / Vodimo ti )me mogu« i »ne ću«! "�J mlinarica ž vrića u kojoj se mlivo goni u mlinicu mlivo sr 1° žito; brašno [Puno živa - malo mUva.] 2° mlivenje mlOgi prid. rid. mnogi [Mlage je 6n privejo žedne priko vode i provejo gladne pokraj pune sinije.] mlOgo pri!. rid. mnogo [Čegaje got mlogo, ni s krUvon nije dobro.] mlOtan prid. mlitav mložit (se) nesvrš. množiti (se) [ Viđu, da nema drUge, mlatnen r'đon o plot i naUČln mložit do sto.] mljackat nesvrš. mljaskati, mlašćat

mOdrIlja

185

mnjlHik m v . mauk mnjatiknit svrš. mijauknuti mnja(v)tikat nesvrš. (na- se, uz- se, za-) glasati se kao mačka; mijaukati; maukat, mavukat moba ž 1 ° a) uzajamno pomaganje na selu u velikim poslovima koji se moraju obaviti u kratkome vrimenu (žetva, kositba, berba grožđa) b) radnici koji sudiluju u tim pos­ lovima [Kažu da najMnon stićku na Svi­ njači piše: " Vukla Marta {bilig} na brata Marka, priko polja Svinjače, a miseca ve­ ljače; vuklo sto volova, moba pojila st6 ovnova. "] 2° rid. plodna zemlja; mistopis; uzp. uzajmice mobina ž knjiž. uv. od moba [Kad si mala obrve čupala, / Što me nisi na mobinu zva­ la?] moca srast!. (moca) v. ujmoca moć nesvrš. ; moć o sebi (moć sobOn) moći što bez tuđe pomoći, moći sam [E, rano moja, zarana ti 6n nije moga sam o sebi. Manji umro nego se rodijo, malo živijo dosta jada v'idijo!] ; mogu se slažu se, pod­ nose se [MogU se kopseto i mačka. ] moderluk m ono što je sudobno; moda O fr. moderne < lat. modernus (modo »skoraš­ nje«) + tur. dom. -lik mOdra1 Ž tkana suknja modre boje [Cure si­ ku jasenove grane / I razgrću modre štU­ kovane.] modra2 ž ime ovce ili koze modrac m madrac O nim. Matratze < srlat. matratium < ar. ma/rah mOdrača ž tkanina modre boje za šivanje modrina, uzp. ragadin modrače ž množ. v. modrine mOdrI prid. odr. ; kamen modra galica (CUS04) [Ko je ćelav, a nije Odavno, naj­ bolje mu je mazat se bili10n pomišanIn s modrln kamenon i klselin6n. Kažu da po­ miiže.] mOdričav prid. v. modrikav modrikav prid. modrikast, modričav, mod­ ruškast modrilo sr mekši vuneni konac modre boje, uzp. misilo mOdrIlja ž žena koja boji tkanine u modro, uzp. kaljilja -

modrine

1 86

modrine Ž množ. hlače od modrače, modra­ če [Leži did ivan na postelji, obUčen u najlz'pše što je 'imii: nove modrine, bllii košulja, 'izvezenii dž6ka, bill čOrapi i priko nji vezeni teluci, na glavi ' " Da nije pri­ križijo rUke na pi-sin, di je voštani križić, reka bi, u svate će, čin mato trene s oka.] modroka ž ime ovce mOdrulj a ž šljiva modre boje ploda modruškast prid. v. modrikav moguć prid. koji je imućan, koji može što priušćiti, mogućan [Ko je moguć, lako mu se obUć.] moj zam. ; moja uzv. kojim šijač daje na zna­ nje da je osvojio bod udarajući istodobno rukom po stolu nad kojim se šija, lezi, oće, uzp.: prilajat, zalajat; moja ti draga moja, kono moja (ob. jedna prijateljica drugoj); po mojoj onako kako ja kažem (kako sam rekao) mola ž knjiž. odmo od molitva, uzp. molitvica [Ko je ovu molu molijo / uvečer na ligiinju / i ujutro na ustajiinju, / a nediljon po trf puta, / trfje duše saranija: / najprija svo­ ju, pa očevu, /pa majčinu i devetoga koli­ na.] molat svrš. (0-) smanjiti se; popustiti, ustu­ pit; usporiti O ven. molar < lat mollis »mek« molenje sr 1 o molitva [Što veće imanje to manje malenje. Ne kaže se džabe: Sit Oče­ niiš đavlu zub izbijii. ] 20 čin kojim se moli Boga [Prigov6ri ćemo Očeniiš, Zdravo­ mariju i Slava Ocu 'imenu Isusovu i 'imenu Marijinu, da svako naše molenje i dilovii­ nje po njiman počne i po njiman dovršI.] ; uzp . volenje moler m soboslikar, ličitelj O nim. Maler »slikar« molibog m; nema ni moliboga nema ništa, si­ romašan je [Bila je sirota, nije imala ni moliboga. Dobri ljudi se s'ite, pa dadnu, jer sirotinjskii suza i lerniš probijii. ] � molitvenjak m molitvenik [Pročitii san cfli molitvenjiik, ali n'igdi ne nađo, ovo što mOli naš did kad legne: " Lego spati, Boga zvati. Bog se diže na nebesa, nebesa se otvoriše, anđeli se pokloniše, ude stvari pobigoše, bižeć noge polomiše, u more se utopiše, osta Diva okrunjena, puna duva napunjena . . . "]

morda molitvica ž kraća (nekanonska) molitva (ob. u obliku stiha), uzp. mola [Kad san blja malašan, baba Penavuša me naučila ovu molitvicu: Me ?etar i Pavii, / Nose čekić i čavii, / Da potkuju onoga, /Ko ne viruje u Boga.] molovat (ne)svrš. (0-, pri-) (o)slikati zidove prostorja soboslikarskim valjkom [Kažeš, dragi, da ja nemiin robe: / Nemiiš ni ti moloviine sobe. ] O nim. malen »slikati« molju knjiž. 1 . 1. jd. prezenta od moliti, mo­ lim, uzp. velju, viđu [Plačnim glasan sve viis malju, / Čujte Majke sad nevolju, / Kojano viis na plač zove, / Jer u gorkln mukan plove. . . ] momak m; nije mu ni momak uobće se s njime ne može mIriti, neuzporedivi su, ni­ je mu u tome dorastao, ne more mu ni vo­ de dodat; momak na bObak punolitan (do­ zrio), lip i kršan momak, uzp. bobak momčetina ž uV. od momče momčiluk m momačtvo O hrv. + tur. dom. lzk momčuljak m 1 0 pode. mali momak 20 mladi momak imeđu 1 0 i 1 5 godina [Kad san blja momčuljak, đava bi me svfuijo u kući - v'zse izdi-žat pod vodon nego kod šporeta. Mater bi galamila: " Nemii te, ne­ mii, pa - nestaneš! '1 momčuljčić m um. od momčuljak momkovat nesvrš. rid. (na- se) biti mom­ kom, živiti kao momak [Kako kojii nedilja osvane, / Sve je mogii momkoviinja ma­ nje. ] mongol m niekakva vrsta tkanine [Na rUd­ niku radi moja 161a, / Kupila mi blUzu od mongola.] O ? monopolac m V. malopalac montikula ž knjiž. vrsta loze {tako u E, ali će ipak biti »vrsta lozne podloge«} mora ž divojka-višćica koja se prietvori u kakvu životinju i noću tare momke (ina­ če: Dystonia neurocirculatoria) [U po­ slidnje vrime, od zadnje 'z'spovidi, ne tare me v'zse mora.] moran prid. knjiž. umoran morat nesvrš. ; mora da sigurno, jamačno; bit će da, virojatno [Čfn z'ine, svaka mu so­ ju vuče. Mora daje pijan. Ilije pomanita. ] morda prilo rid. možda [Žene se tr'ibaju

J

s moričkI

1 87

uvik dignit, kad nalIđii muški. Pa i undan, kad halIđe zbabna žena - morda nosi muško.] moričkI prid. knjiž. niekakav način šivanja [Šivajući stan od košulje, sad morički, sad priko prsta i opanački; prošivajući joj ru­ kave sad šupljički ... ] morija ž veliki pomor ljudi sbog kakve bo­ lesti (ob. kuge); kuga [Kad marija Mostar pomorila, / Sve pomori i staro i mlado, / I rastavi i mUo i drago.] O 1 . lat. mors, -tis »smrt« > tal. maria 2. < moriti morit nesvrš. 1 ° mučiti [Ne iđite, konje ne marite, / Uinila je kićena divojka!] ; morI me ljutina muči me žgaravica, uzp. ljuti­ na2 [Majko moja, mori me ljutina, / Za cu­ rican od šesnes godina. ] 2° umarati [Ne more česti nego teški; .stoga sve pomalo, pa će blti domalo.] 3° v. trat 3 ° morka ž ime kobile mornjak m vrsta kukuruza velika klipa i krupna zrna, uzp.: brzorod(ac), budimac, crvenjak, ćitiraš, kržulj, strnjak O ? { "mornari donili sime priko mora iz Me­ rike"; RGDZ: morski kukuruz »dotjeran iz Amerike«; Sarajevo: »veliki orah (Plod)«} mostac m um. od most, mostić mostina ž uv. od most; kakav stari most [Is­ pod stare avustrijanske teste sve su ćupri­ je, a na srl Kačerinskog polja je mostina. ] moš možeš [Ljudi pozaspali i kHičina se, eto ti je đavle, utrnila. Maš posle ložit i deset dima, ali pravog klaka niKad. ] moštiIluk m v. muštuluk motat nesvrš. umotavati duhan u papirić, savijati smotak [Pušijo san "Moravu " "Drinu ", / A sad moran motat u novinu.] motičij m rid. v. motika r motiČ!irit nesvrš. kopati motikom [Lako je po tuđoj guzici sto degeneka; ajde tf po clll dan matičari!] motičica ž um. i odmo od motika motika ž 1 ° mira za količinu vlage u zemlji nakon kiše (oko 20 cm) [Pade kl'ša i bome natopi za jednu motiku. ] 2° mira za dubi­ nu kopa, motičaj [Kat kopaš, di š posadit lOzu, moraš prirnetrat, za duvana reda je uskapat vise od motike, a za kokUruz mo­ re I pliće.] 3° mira za veličinu vinograda (500 trseva loze) 4° v. kruv .

mrdnit

motikaš m rid. (ob. pospr.) onaj koji kopa motikom, kopač motiketina ž uv. od motika motobIl m rid. v. tomobil [Kad evo ti brza motobila / Kojl lhi kao gorska vila. ] mot6rdžija m vozač motorkotača O lat. mo­ tor »gonik«, movere »pomicati« + tur. dom. -ci motorka ž kakav stroj na motorni pogon (ob. pila) [Jedan je Spajić iz GrUda zna ić na silo s mat6rk6n. Pa kad bi doša prid curinu kuću, potegni rUčku dva-tri puta, nek cura mIslz, da je s avuton.] O v. mo­ tordžija motiIljat nesvrš. (s-, za-) kojekako motati mozgali prid. nesklon. koji dobro razmišlja, smišlja, koji je pametan O hrv. + tur. dom. " -li moždac m l ° produženi tanji dio kakva pri­ dmeta kojim se spaja s drugim 2° klinac za spajanje dasaka 3° suženi kraj osovine zaprežnih kola koji prolazi kroz šišku3 mračat se nesvrš. (s-) mračiti se, smrkavati se, spušćati se noć, smrknjivat se mrakat nesvrš. od mraknif1 mraknit1 svrš. 1 ° zagalamiti, viknuti; vičući poplašiti 2° udariti 3° halapljivo pojisti mraknit2 svrš. ukrasti, mrknit [Toji bi i iz jalove krave tele mraknijo.] mravica ž {tobože: »ženka mrava«, samo u izreci} [Draga je mravu mravica ko kra­ lju kraljica. ] mra(v)oka ž ime ovce mrcinj aš m orao (Gyps fulvus) [Vuci viju, ga­ vranovi grču, / Svijaju se 6rli mrcinjaši ... ] O lat. morticinus mrča ž ženska koja je mrčava mrčav prid. zamazan mrčinom, čađav mrčina ž čađa, gar, ogorina mrčit (se) nesvrš. (iz- (se), na- (se), 0- (se), za- (se)) prljati (se) čađom; mazati čađom [Ja li kovač blti, ja l ' ne mrčit gaća.] ; mr­ čenje obraza garavljenje lica ugarcima (u doba mačkara) mrdat (se) nesvrš. pomicati dio tila, micati (se) [Naš Verdo od žene nije smijo m'i-dat, a jopet je zna reć: " Bolje bit jedan dan pivac nego godinu dana kokoš. "] mrdnit (se) svrš. od mrdat (se), maknuti di-

mrđelicla

1 88

lom tila, pomaknuti (se) [Ajde nidi, mfdni sobOn - nije ti soja u IMin.] mrđelicla ž sitno stakleno uresno zrnce, ko­ je može biti u raznim bojama, uzp.: đin­ đuva, mrndžulin [Kz'ta cvića, kvarat mf"đe­ tica, 1 To je mikit seoda curIca. ]; Marine ....e nevažne stvari, uzp. iskonica O lat. margella mrmilka ž ime ovce O v. mrđelica mrgInj m 1 0 uzki neuzorani pojas zemljišća kao oznaka međe između dvi njive, me­ đaš, uzp. cilj 20 uzki neuzorani pojas iz­ među njive i zida, ili krajem njive, po ko­ jemu raste trava; omeđak; z§ć u tiIđI mr­ gInj 1 0 kopajući (orući) zahvatiti susidnu oranicu, uzp. odorat 20 prien. činiti ono što bi ostali tribali činiti, raditi tuđi posao O lat. 1 . margo, marginis »kraj, rub, okra­ jak, granica« 2. dalm.-rom. < lat. mergi­ nus »uronjen, sakriven« mrginjdžija m rid. susid, međašnik [Nas dva smo ti mrginjdžije - kuća us pojatu.] O v. mrginj + tur. dom. -C;i mr'iškat (se) nesvrš. (s-) gužvati (se) mriško m 1 0 čovik namriškane kože lica 20 najstarija vrsta hercegovačkoga duhana, uzp.: bubalovac, ercegovac, kuso, mace­ donac, ravnjak, šeginovac, tanče mrkadina ž sukno otkano na dva nita od mišavine vune i kostriti mrkalj m 1 0 ime konja, vola, ovna, jarca 20 nadimak čoviku koji ima namrgođeno lice [OnI mrkalj uVIk smrknut ko babina ć6ša.] mrkan m ime ovna mrkat npvrš. (0-) 1 0 oplođivati ovcu (o ov­ nu) [Ovce moje plandujte u toru, 1 Mrka će vas ovan na motoru {t. j . veterinar}.] 20 (se) a) izkazivati spolni nagon (o ov­ cama), uzp.: bisnit, kucat se, macit se, mlatit se, pivčit se, prskat se, tirat se, tuć se, vikat se, vodit b) prost. spolno obćiti mrkava ž ime krave crne dlake [I mrkava bflo mliko daje.] mrkavac m (mrkavac) v.: bozavac, mrkadi­ na [Koja ne zna mrkavaca vesti, 1Ne triba . jOj za udaju resti. ] mrknit svrš. v. mraknit2 mrkoćat nesvrš. glasati se poput ovna u vri­ me parenja ili ovce kad se ojanji, uzp. mr-

mrnjugat

njugat 1 0 [Mrkoćeš, račeš i ballš ko starI metiljavl ovan!] . mrkonja m ime vola crne dlake [Dl š Mrkonju pustit u ditelinu, iđa te ne ubila!] mrkov m ime konja crne dlake mrkuša ž 1 0 v. gala 20 vrsta kamena mrkušica ž knjiž. niekakva vrsta ptice mrlIcija ž rid redarstvo [Koga je mr71cija mlatila, i poštara se bojl. ] O v. milicija mrlja ž ona koja je mrljava, mršava [Kad san se rodila, trevila korizma, a .ćaća nije t'ijo ić biskupa pitat, da se mater baren ne­ diljon omrsI, da ima vise mlika. Zato san ti ja uVIk bila nako mi'ljava, i prozvaše me Mrlja. ] mrljav prid koji je mršav, slabo razvijen, žgoljav [Mrljav, nemaš ga šta vidit; da se tka na nj izvisoka posere, oborila bi ga. ] mrlje m onaj koji je mrljav, mršav, kojemu se kosti broje [Kralj P�tar, onI mrlje, pi)­ kupI sve zlato, pa N'ž u Ingleskii. ] miljina ž ovca; vrlo slabo i izcrpljeno če­ ljade ili životinja [" Nikad o ' dvf mrljine ne š jedne debele! ", govorijo je Gabro kad su ga nagonili u zadrugu.] mrmehida ž rid marmelada O fr. marmela­ de < port. mrmoljat nesvrš. v. mrmoljit [Čin počne grominjat i baba počne mrmoljat: O ilija, Ilija, 1 baci gromove, 1 u velike gorove, 1 di nema ni isana, ni aj vana, 1 ni tIce na listu.] mrmoljit nesvrš. (s-) mrmljati, gunđati; ne­ razgovitno govoriti [Dugo nisan zna, Šta mater za podizanja mrmoljf. Kašnje san naučijo, da triba molit: " Zvonce zveči, gospa klečI, 1za nas isus muku trpI. ID, Isuse, muko tvoja, 1 spašena je duša mo­ ja! "] mrndžat nesvrš. (pro-, s-) mrmljati, uzp. rondžat mrndžulIn m knjiž. sitna trgovačka roba za ures i sl., uzp. mrđelica mrnjaža ž priehranbene namirnice, hrana O fr. menage mrnjugat nesvrš. 1 0 glasati se nad mladima nakon koćenja ili janjenja (o mačkama, ovcama), uzp. mrkoćat 20 mrmljati u sebi, kao govoriti niešto sebi što se ne razumi

mrs

1 89

mrs m mastnoća; mastno jilo [Poklade, gitzice se oklade, da ne idu mrsa do Us­ krsa.] ; na mrs 1° način pokrivanja građe­ vine raževom slamom, kada se ručice ra­

zvezuju i krajevi slamka ravnaju u kosini (supr. na redove) 2° način zidanja građe­ vine neujednačenim kamenjem mrsa ž duhan iz kojega pri rizitbi nije odva­ jan korin lista, uzp. flor mrsalina ž mastnoća, mast mrsan prid ; mrsnI dani dani u tjednu (ob. za vrime korizme) u koje se prierna crk­ venim propisima ili običajima može jisti mrs (nedilja, ponediljak, četvrtak); mrsnI duvan duhan od listova koji su rastli na gornjemu dilu stabljike Gači je od tanko­

ga) mrsika ž deblji sloj nabaeene slame na sli­ menu kuće pokrivene krovom, završina mršat nesvrš. (s-, iz-) mršaviti mI-škat nesvrš. govoriti komu mršl O fr. marche (imp. od marcher) mI-šnit svrš. od mrškat, reći komu mršl [Dr­ žali me u Ćelavini tri dnI, ne bi li štogod ispipali. Kad su viaili, da nema vajde, na­ gon u pfkno i mr-šnili me kući. Jesan fin nako it sebi posla mater na pazar, šta san drUgo moga ... ] O v. mrškat mrt nesvrš. rid mriti mI-tac m (R mrca, N mn . mrci) mrtvac [Kad se mrca ponese, nema stajanja ni spušta­ nja do greblja.]; čuvat mrca bditi cilu noć uz pokojnika [Mrca triba svit noć čuvat, jer ako priko njega priskoči mačka, posta će vukOdlak. ]; obiić mrca doći u kuću gdi

je pokojnik, pomoliti se i dati sućut

mI-tački prid i prilo mrtvač!>usekač, pribor za useknjivanje svića« na »vrsta sviće«; rič vir. donili franjevci} mukinja ž 1 ° šumsko stablo iz porodice ru­ ža (Sorbus aria) 2° jistivi plod toga stabla oblika crvenih bobica

mural

mukinjast prid. koji je boje mukinje muktaš m onaj koji želi dobiti što bezplat­ no, gotovan O tur. miift < per. muft »bez­ platno« mukte pri!. bezplatno, džabe O v. muktaš mukteševina ž rid. v. džabaluk O v. muktaš mUla ž v. kenja [E, ženo moja, bOlje ti bYt i mula u raju, nego meni kraljica na zem­ lji.] O lat. mulus mUlast prid. koji je bez rogova (o ovnu) O v. mula mUle sr nezakonito, izvanbračno dite, kopi­ le [ROdila mUle - od cura otpala, žena ne dopala.] O v. mula mulica ž nezakonito žensko dite, žensko ko­ pile, kopilica [Usri Gruda, usri Krštelice, / Krepa kenjac Marije mulice.] O v. mula mulIn m bezrogi ovan O v. mula muljika ž vrsta meka a odpoma kamena po­ godna za obradu O lat. mollis, pl. mollia, molliare, *molllca muljikav prid. u kojemu ima muljike (o zemlji) O v. muljika mumnjat nesvrš. (mumlat; pro-) mumljati [Mumnja ko medvid ujagodan.] mundat nesvrš. (mundžat) (s-, za-... -va-) 1 ° lagati 2° varati munit svrš. v. kenit [Ko mune kakvu stvar, spremanje na sve. Kurva u plač, a lopuža u kletvu.] munit se svrš. poprimiti loša svojstva, pok­ variti se (munilo se mliko (vino), munijo se rasod) munjasip m niekakva kožna bolest koja se očituje u krastavu osipu po glavi (? Ecze­ ma) [Spalit smrdljiku, lugprosijat, pa u nj ulit čistii vodu; ka to provrije, mišat dok se ne oladi, undan mazat tamo dije izbijo munjasip.] O ? tur. mayasil < ar. ma yasll »ono što teče, što curi« munjikat se nesvrš. rid. v. krpetit se mur m žig; pečat; štembilj, štemplo O tur. miihiir < per. muhur mura ž 1 ° životinjski želudac [Aj, aj, pri murije kr4j.] 2° pospr. čovičji želudac 3° v. mijur mural m I o rog kao dio krovnoga sastava 2° drvena greda O mIet. moral, tal. murale < lat.

> mureće

191

mureće sr (murećep m) crna tinta, crnilo [Zlata uze divit i artije, / Murećepa čln se knj'lge pišu. / KnjIgu piše Zlata plemeni­ ta. . . ] o tur. murekkep < ar. muriikkiib »sas­ tavljen, mišan« mureujak m v. mijur murga ž nadimak murleisat (ne)svrš. staviti pečat, (za)pečati­ ti; oviroviti [Zlaton pišu, či1đon murleišu.] O tur. muhuriemek murov prid. koji je od murvina drveta (�a bačva), koji ima boju murvina drveta O v. murovača murovača ž rakija od murvina ploda O lat. morus, morum murovina ž murvino drvo O v. murovača murtat m onaj koji je nepovirljiv O tur. mur­ tat (murtad, murtet) < ar. murtiidd musast prid. koji je nečist, prljav (ob. po li­ cu), zamazan musaveda_l knjiž. 1 ° ono što nije dobro, ne­ srića [Ml!§avede se čuvaj, a sr'lća ti ijona­ ko dodijat ne će.] 2° kleveta O < tur. mus­ vedde < ar. muswiiddii »crna stvar, ocr­ njena« musit se nesvrš. (na-) mrgoditi se, ljutiti se, prndit se musleman m musliman O tur. muslim < ar. muslim »musliman« < islam »priedati se Bogu« muso m l ° onaj koji se musi, koji je namr­ gođen 2° Qnaj koji je musast musOr m 1 ° civka, kolut na koji se namata konac 2° ledenica (koja nastaje otapanjem sniga s krova i istodobnim leđenjem) 3° slina koja visi iz nosa [Tr'lba znat dite ka­ tulon otrat, a ne da mu musuri v'lse iz no­ sa.] O ? ar. ma 'šura »tkalački čunak« {ali postoji u RMH mizur »mosur, ledena si­ ga« i u AR mosur »isto«} musurit se nesvrš. (na-) mršćiti se, ljutiti se, mrgoditi se; biti uvriđen muša ž zajedničko (obćinsko) zemljišće; pašnjak; utrina; uzp. meraja, općina ' [Iman dragog, draŽI mi neg duša, / Daj ga đavlU; svačija je muša!] O tur. mu�a '-i mera »zajednički pašnjak, utrina« < ar. muša' »zajednički, nepodiljeni« mušan m l ° magarac [Teško. kozi, kad jOj

muzika

spanu rozi, / mladoj nevi samoj spavajući / i mušanu s konjman putujući; / teško kesi često kumujući, / a još teže ćeri uda­ jući.] 2° ime magarca O lat. mulus < mus­ lus, *muscus (alb. mushk i rum. mu�coiu) mušica ž listna uš [Nisu n'l pratri što su ne­ ka,4 bfli: ja pitala zapis od mušice, a on mi dade zvekoći, da kupln nekakve vOde i dapfsnen.] muškadija ž sb. mužkarci, mužke osobe, uzp.: prvadija, ženskadija [Muškadiji daj neka su s'iti, a ženske odij i obuj.] muškan m v. điran O grč. j16fYX0C; < per. musk < samskr. muškas »mudo« muškara ž pogrd. žena koja izgledom ili ponašanjem sliči mužkarcu, mužkobanja, mužkarača muškatIn m v. muškan muškI m {poimeničenje } mužka osoba, mužkarac muškIć m um. mužko dite, ditčarac mušterija m prosac; voljeni momak [ Vidi ćemo na Svetog iliju, / Koja cura 'lma mu­ šteriju.] O tur. mu�teri < ar. muštiirl »ku­ pac« muštuluk m l ° dobra (vesela) vist 2° nag­ rada, dar za takvu vist, doglasnina, dojav­ nina; maštuluk, moštuluk O tur. mu�tuluk < per. mužde »povoljan glas« + tur. dom. luk mušulIna ž v. mašu lina mutap m pokrivač (ob. za konja) od kostri­ ti, urtija '[lj dragog mi uši ko mu1Gpi, / Meni lije - njemu samo kapI.] O tur. muytap, muta! < per. muytab < muy »dla­ ka« + taften »plesti, presti, sukati« mutljag m (mutljaga ž) mutež mutljat nesvrš. lagati; unositi zabunu mutvica1 ž rid. v. čakija mutvica2 ž tanje odsičeno neobrađeno drvo, neotesani kolac; grana, uzp. mutvić mutvIć m posičeno tanko stablo (trupac), živac ] 0, uzp. mutvica muvast prid. koji se lako naljuti; mušičav muvoserina ž knjiž. izmet od muhe [Sastru­ gat muvoserine, zasut u usta, pa zalit vo­ don, da se lakše prOždre - i kutarisa si se guše. ] muzika ž ustna harmonika O lat. musica
okanjivat se

229

sL); pustiti na miru; napustiti, odbaciti, pasat se, proć se [Ka to vidi Vide čobani­ ne, / Da s · beg ovna okćmiti ne će / On po­ biže uz visoku kulu, / Pa eto ga Đulkadu­ mi mladoj.] okanjivat se nesvrš. od okanit se, priestaja­ ti, završavati, odustajati; uzp. nakanjivat se [Ne znan kOliko se puta okanjiva pića, ali je jedanput VIse počinja, ko kad su mu drUštvo pijani svati. S kin si - taki si.] okapina ž završni sloj koji ima ulogu krova (na lišnjaku2, stogu i sl.) okarakusit svrš. obnemoćati O tur. karaku� »crna ptica, gavran« okastit svrš. v. skastit [Uranijo, k mIsi okas­ tijo, kad li mi se zapall pojata! Ko kad so­ tona paklena niti ore niti kopa, nego samo o zlu smišlja.] O v. akaste okiiš m (ob. u svezi kantar okaš) kantar na oke, uzp. kilaš [M�ma VIse kantara okĆlša, / Dobrog vina i dobri gangliša. ] O v. oka okašat se nesvrš. 1° od okositi se [Ni na koga se ne valja okĆlšat, pogotovo na onoga od kog nešto tražiš. Koga je molit, nije ga sMit.] 2° v. brečit se ] 0 . okat nesvrš. pivati okavicu okavica ž vrsta gange sa znakovitim samog­ lasom o koji se čuje u pratnji gangaša okerepit svrš. 1 ° udariti, mlatnuti, maznuti, uzp.: omarisat, opatržit 2° prien. prost. obljubiti [Duša mu tuđu okerepit i zeleno ubrat!] oketit svrš. od ketit, ostati čekajući; ušutiti se i čekati [Smrt uvik ranije dođe, ne će ona okhit. Jednoj smrti sto uzroka!] O v. ketit okevat svrš. od kevat, očetkati O v. keva okica ž ime ovce, uzp. okan okidat svrš. od kidat, v. iskidat okinit svrš. ublaž. prdnuti, uzp . odadrit 3° [" Ja mogu tako jako zviznit, da i gluvo kUče čuje. " - " Nije to nlsta, Marko ikanov tako okine, da sam sebe prene. I još se pripane. "] okinjiiš m staklenka od oke [Drži okinjaš vi­ na i piva: "l sinoć San ostojećke dvije, / U Begića popijo rakije! ':] O v. oka okišit ( se) svrš. postati kiševitim (o vrime­ nu) [Okišilo, danima ne mer.eš ni na dvor

okomorat se

sporadsebe izać, a Stana sidi na ćemliji i piva: " Kupala se vOda u bunaru: / Biži, miHa, da te ne poštrapa!] oklačit svrš. v. okrečit O v. klak oklančat svrš. od klančat, popasti sve po re­ du okle(n) pri!. odakli, odkuda, otkle(n), otko­ le(n), otkale(n) [Odklen bilo, on nevridi vele, / Koji ljepe nenamiče pčele; / Niti znadu kolik jedno tele, / Koji pčele imati nežele.] oklepit svrš. (oktepit) spustiti, obisiti (ob. uši), pokunjit se, uzp. sklepit [Oktepijo ko stara ciganska medvidina za ploton. ] oklipat svrš. od klipat, razviti klipove (o kukuruzu) oklizit prid. koji je klizave površine, sklizak oklopnica ž v. bedrenica, uzp. poklopnica okno sr 1 ° priegradak u ambaru 2° v. promet oklo sr; di-žat na oku pozorno gledati, pro­ matrati; 'igra mi desno (livo) oko dogodit će mi se što ugodno (neugodno); kopa mu oči prid samim očima mu je, morao bi viditi; na moje oči prid mojim očima, vidio sam; nema ga na oči nije naočit, nije stasit, nije lip [Ja baraba - na oči me nema, / Al uza me curica ne drjema.]; priko oka 1 ° nep­ rimitno, potajice [Pogledaj ga, seko, priko oka, / Kako je se nasmijala stoka. ] 2° pri­ ekomo okobašit svrš. grubo oklesati kamen, uzp.: kabašnik, zaoposumit, zataslačit O v. ka­ bašnik okolit svrš. (okolovit) postaviti opkoljaču po rubu korita 3°, obrubiti, zaokolit okolo pril. ; okolo kole na*olo, dužim pu­ tem (ob. samo u izreci) [Okolo kOle, pa na mala vrata. ] okolovina ž rid. okolica [Sestri Tugi dadoše krajinu, / Duvno ravno i okolovinu.] okomat svrš. od komat, skinuti lepušku s klipa kukuruza, iskomušat, očemušat, oče­ pušat, okomišat, okomušat, okorubat okomina ž v. lepuška okomišat svrš. v. okomat okomorat se svrš. oporaviti se od bolesti, gladi i sl., akomorat se O ? {tal. accomo­ darsi značenjski ne odgovara}

okomotat

230

okomotat svrš. obmotati okomušat svrš. v. okomat okonačit svrš. ostati na prienoćišću, zanoći­ ti O v. konak okopertat se svrš. oporaviti se, popraviti se, ojačati [Šesneste je došla velika glad, o travi se živila, kozlac se u mliku varijo, kljenova se kora tukla i 'ila, sve ne bi li jadni čovik priživijo i malo se okoperta. ] O ? tal. ricuperare < lat. okopilit (se) svrš. 1 ° roditi nezakonito dite, roditi kopile 2° roditi se kao kopile [Bija je običaj, kad bi se okopili muško, da mu se nadije Ime Adam. A žensku Eva.] O v. kopilan okopitavit svrš. v. obagavit ]D okoprčan prid. brz, okretan, poskočit, živa­ han [Bija je okoprčan i svakomu je zna kapu skrojit. ] okopivat svrš. iztrljati koprivom [Ponekad u proliće tdba koze okopr'vat da spuste2 mliko.] okoran prid. skoren, stvrdnut; suh, nesavitljiv okorit se svrš. skoriti se okorubat svrš. od korubat, v. okomat okosit prid. koji se okaša, grub, oštar, otresit, osoran [Uvik okosita; ja je upitan, ka­ ko je, a ona: " Trebeno, samo ne tamo di MM! "] okoške prilo na rebra, bočno, porebarke okošt prid. koščat; mršav okfčit svrš. (za-) baciti okrčke okrčivat nesvrš. od okrčit okrčke prilo način bacanja kamena s rame­ na, kada se više koristi sila zamaha nego izbačaj a, zamahujući, krčimice, ovrJje ]D, zakrčke, uzp. omaške okrečit svrš. oličiti bilom bojom (zidove vapnom), oklačit, uzp. obilit O V. kreč okrenit svrš. 1 ° poći, krenuti [Kud got ja okrenen, ona za menon! Ne moš se od nje ni popišat.] 2° (za-) usmiriti (o )judima, stoci), upravčit, uzp. podvmit [Okrenu jZ u ravne Kotare. / I ostale svate okrenija. / Ko ostade, vesela mu majka, / Ko pogibe, nek za nj kuća pfta.] 3 ° početi (padati, na pr. kiša), zavladati (na pr. jugovina), uzp. spustitI [Kad okrene Idsa, a nisi ponija

okiič

ogrnjača, pokri se ušiman.] 4° odgojiti (ditcu) okresat svrš. od kresat, obraditi kamen kle­ sanjem okrićanje sr zajednički naziv za ritam, visi­ nu zvuka, brzinu i silinu u pivanju gange, napiv, pivanje, priginjanje; vrsta gange, uzp.: kajda, ajna [Kažu, da Jure Begić, Jure Matf, zna dvIsta okrićanja.] okrićat nesvrš. 1 ° okretati [Dobro ti se Tito sad u grebu okriće!] 2° V. okrenit 2°, 4° [Mater trIM ćer svItovat i okri'Ćat, jer je žensko ko i caklena bOca: malo popusti, i eto belaja.] 3° pivati gangu na određeni način, izvoditi određeni napiv gange okrilatit svrš. dobiti krila okrilit svrš. nadkriliti; uzeti u okrilje [Sveti Vide, vIdi mene, / sveta Gospe, okrili me­ ne, / svi anđeli, čuvajte me. / Kad mi tflo pripočine, / da mi duša ne pogine. / Kad mi tflo zemlji pOđe, / da mi duša Bogu do­ đe. ] okrižak ž prieostala križka simenskoga krumpira bez klice, bez okca, kompir z guzice O V. križ okrnjavit svrš. postati krnjavim okrpine ž mn . pogr. okrpijena odića okrpit svrš. 1 ° prišiti krpu na poderani dio odiće, zakrpati; zašiti poderanu obuću 2° prien. (koga) udariti [Materje znala često reć: " Ko ne zna okrpit, kako će znat novo nosit? " Jednom san joj reka, da san Vra­ nu okrpija pošivačon, tamo dije najdebljI, pa neka mi kUpi novu košulju. A kako me. je okrpila kašikon po pandžaku!] okruga prid. okrugao [Ako ti oči suze, jami sedan kamenčića, svaki nek je okrUga, pa . pritisni svakln polQko na oko i d'rži dok se ne ugrije, i Odman ga Mci.] okruge ž množ. V. tur okruglac m okrugao kamen; oblutak, valju­ tak oksuz m I O sirotče [Ostala oksuz iza majke. Crna gora nema razgovora ni divojka ko­ ja m(ijke nema. ] 2° samac; neženja [Kažu, da je jednon ko mladić s vflan ljubova, pa mu paslen nijedna žena nije padala na pamet - osta oksuz. ] O tur. 6ksiJz »sirotan, sirotče« okiič ž zavoj, luk (puta), bogno

.

e

$ okukat

23 1

okukat svrš. 1 ° obići kukakujući [Kukavica okukala goru, I Da mi 16la ne prispava zo­ ru. ] 2° završiti s kukanjem, naricanjem okuličit svrš. od kuličit, postaviti kulice r, izkolčiti, uzp. zajazit O v. kulal okuljavit svrš. postati kuljavim, uškembit se [Otkad san okuljavila, ja ti ne iđen prIKo greblja, ne bi bilo sr'itno za porod.] okupit svrš. zaminbenica kojom se pojača­ va značenje zaminjenih glagola (na pr. ići, kopati), uzp.: garit, opičit, ošinit, ožeć, ši­ bat okusač m dio stupe ] ° okusavit svrš. postati kusastim okvirit svrš. obmotati papirom (korice knji­ ge ili biližnice) O v. kvir olakšI prid. kamp. od nepostojećeg olak, lakši nego što je uobičajeno (očekivano) olandija ž vrsta krumpira, uzp.: bilać, crlje­ nac, kasni, poluranjka, ranjak, rupar, ru­ savac, školjavac O Holandija olčina m ohola osoba [Ne budi olčina! Pra­ zan klas uzgor stojI, a pun se zemlji saVI­ ja.] olCi) vezno knjiž. il(i) [m si pobro Komjen barjaktare, I Pomozi mi sada al ' n'ikada! I Ako piješ po mejanan vino, I Na grdne ti rane izlazilo! I Ako ljublš na dušeku ljubu, I Ljuta tebe poljubila gUja!] olikat se svrš. (olikat se) oporaviti se (od bolesti, porođaja) olomlani prilo prije tri godine {prierna nie­ kim prije dvi godine} [E daje ove gOdine duvana ko lani, grOžđa ko priklani i sina ko olomlani - dobra ti bi godina bila!] olomlanjski prid. koji je od prije tri godine [Maja moja olomlanjskči ruta, I Vidi sada suknje i kaputa. ] Olovica ž knjiž. ona koja je težka, spora [Sinko, kad se budeš ženijo, gledaj, da ti je u rUkan pr'ipelica, u nogan lastavica, u jeziku olovica. ] oluk m civ za odvod kišnice, žlib oluman prid. knjiž. ; kamen oluman kamen (K(AI2·OH)lS04h) iz kojeg se dobivao slanac ili kocelj (cidično-glinični sumpo­ ran) [isuse moj, Ijd te zovem u pomoć. I I tii D'ivu Mariju, I i tii svetii nedilju, I da mi kližeš pravIput, l oklen vOda izvire I IS ka­ . mena olumna. I Na njem sidi Divica, I na

omazat

glavi joj krUnica. Bfle ruke umIva . . ] O rom. alumen > tal. allume oljupina ž kora, lupina (oraha, luka i sL), uzp.: ljupina, ljuštrina omaćat se svrš. od maćat se, oboliti od ma­ će, izmaćat se O v. maća omiidan prid. koji je u zavitarju; koji je pi­ tom (o kraju, području); sunčan [Crkvu gradit i manastir novi I U ercegskim 0madnim dolovim. ] O ? tal. umido »vlažan, mokar« omMija ž toplije, sunčano misto ili područ­ je; zavitarje; pitomo misto {u JJ: Madija »područje zapadno od Mostara«, PP: ho­ madija } O v. omadan omaivat nesvrš. mahati vrteći (na pr. glavom, repom), uzp. otresat omaknit (se) svrš. v. omicat omalterisat svrš. ožbukati O v. malter oman drat svrš. jako udariti [Omandriij po šiji - bollpo vratu.] omanet m v. amanet omanjat svrš. od manjat, završiti s manja­ njem O v. manjevina omanjI prid. kamp. manji, malo manji omarina ž omara [Omarina, magarad se zUba, I Miila mi se u bunaru kupa.] omarisat svrš. udariti, mlatnuti, uzp.: opa­ tržit, okerepit ] 0 [Soldo je s mrcTn uVIk guslarskI razgovara. Kad ga je jedan 0marisa, on 'izvadi is pernice dva žiU:ta, pa će: " Stani malo, od Mostara mrče! Evo, Salko, dva mača zelena! I Oba mača, od jednog kovača, I Uzmi bOljI, a ostavi gorI, I Nemoj reći pr'ivaraje bila! "] omarit svrš. ublaž. od omarisat [Sinoć san se zavadila z dikon, I Tila san ga omarit i­ brfkon.] omašit prid. krupan, visok, jak, razvijen; pozamašan, obsežan, velik; uzp. zamašit omaške prilo mašući (način umećanja sličan bacanju kladiva), zamahujući, uzp. okrčke ornatu pit svrš. postati raztresen ili senilan (sbog starosti), pomatupit, pomatušit [Oma­ tupijo, sve ga manje dotiče u pameti.] O tur. matuh »senilan« < ar. ma 'tiih < ar. ataha »buncati; postati malouman« omazat svrš. okolo namazati, namazati s vanjske strane

l 232

ome

ome sr (ome) mlado od kobile, ždribe omčČat svrš. 1 ° omekšati sbog vlage, uzp ojužit [Svake gOdine, kad će didu Odrizat nokte na nogan, morajii jl pivo zatopit u koritujedno sat vrimena, da mu omečajii. ] 2° razmrznuti se 3° zatopliti 4° prien. pos­ tati blažim, dobroćudnijim omeđina ž prostor oko međe omest svrš. pomesti omet m knjiž. vitrometina ometiljavit se svrš. dobiti metilj , postati metiljavim ometnit se svrš. početi se stvarati, zametnu­ ti se (o plodovima) omica ž žensko ždribe omicat nesvrš. 1 ° odapinjati [Privatiše za bijele strjele, / Ujunake omicati staše.] 2° (se) kliziti, spušćati (se), obarati (se), pa­ dati omičit prid 1 ° strm 2° koji se lako omiče niz grlo, koji se lako guta, jistiv; ukusan omilisat svrš. od milisat, omirisati O v. milis ominit svrš. malo podojiti (o teletu), uzp.: doknit, odojit omirat svrš. mIriti pogledom; izmiriti; vre­ bati; ciljati omirit svrš. od omirat omitarit se svrš. od mitarit se (amintarit), izgubiti perje (kokoš sbog bolesti i sL), kožu (sbog opeklina, psorijaze) ili dlaku, uzp. obricat se O v. mitarit se omlaćivat nesvrš. 1 ° v. langarat 2° skitati se, potucati se, lutati [Tako se kuća ne ku­ ći:: po danu spavat u brazdi, a po noći 0mlaćivat po silln!] omladak m mladunčad domaćih životinja omladit se svrš. 1 ° ponovno ozeleniti, po­ novno početi rasti [Loza se najbolje omla­ đuje, kad se obrizuje. ] 2° dobiti mlade (o domaćim životinjama) omladI pr;id kamp. koji je u niekoj miri mlađi [Sto je cura i omlađi žena, / Sve su mene volile malena.] omlatit svrš. l °od mlatit 1 °, sabrati mlateći (� oraške), odvojiti zrnje raži od slame (� zimicu) 2° stući litinu (o gradu), uzp obit [Krupa sve okolo omlatila, a po njegovu duvanu ni zrna. A l' prija mu bija najbOljI. Komu Bog, onomu i sveci.] .

.

ondole(n)

omlavit svrš. mlatnuti, udariti [Što san sl'­ noć jednu uz banderu / Pošivačon omlavi­ jo keru!] omolat svrš. smanjiti se, stišati se O v. molat omolovat svrš. oslikati zidove prostorja so­ boslikarskim valjkom O v. molovat omrcat nesvrš. od omrknuti, v. omrknjivat [... ROdila ti štmica bilica, / rl kući ti kura­ ta dičica, / Sve ti se širilo i visilo, / Vise ti osvićala nego omrcalo ... ] omrčen prid umazan mrčinom, garom, ča. đom omrčit (se) svrš. od mrčit (se), uprljati (se), zamazati (se) mrčinom, začađiti (se) omrdit se svrš. v. namrkosit se omrkat svrš. 1 ° oploditi (o ovnu) 2° (se) proći parenje (o ovcama) [O Lučindanu trl'ba dilit ovnove od ovaca; dotadan su se, biva, sve omrkale. ] omrknjivat nesvrš. od omrknuti, dočekivati noć omrsit svrš. 1 ° a) (se) pojisti što mrsno [Jadan onI, kojl se ni na Božić ne omrsI.] b) priestati s nemrsom [U korizmi bi se samo nediljon omrsi - nedilja ne da postu na se. ] e) prien. dočepati se čega željeno­ ga, dobro proći u kakvu poslu 2° zamasti­ ti, supr. opostit omršaj m priehrana mrsnim jilom, mrsna hrana, mrsni komad jila; komad mesa omršat svrš. omršaviti omrvit svrš. 1 ° smrviti 2° prien. priestati (puno govoriti ili što ino); umanjiti, sma­ njiti; uzp. uriđat omućat svrš. oprati posudu mućkajući vodu u njoj [Kad posrčeš mUlćenicu, valja bO­ ciln odman omućat; kad se okorI, mučnije je. ] omudina ž (ob. u mn . omudine) 1 ° mošnje [Što god jadni čovik smišlja i računa, / omudina raste, a sve manja čuna.] 2° pri­ doji gornji dio hlača, uzp. oguzina omut m I O krdo, stado 2° množtvo; hrpa omutić m um. od om ut onakI zam. v. naki ondak pri!. onda, unda(n) ondale(n) prilo V. ondole(n) ondole(� prilo odande, ondale(n), odon­ le(n) [Oklen zdraka, od istoka, / andole se

J

233

onejačat

isus rom, / od Pl'lata muku pOdni, / svetu sviću ldvcon obli.] onejačat svrš. postati nejačim, izgubiti sna­ gu; izcrpsti se, supr. zajačat onI zam. onaj [Beguša bi iza svake riči za­ stajkivala i govorila " oni ... oni", a Jurci bi to dokUndiši, pa bi je prikidiva: " Oni, oni - koji vole ganU "] ; prid onI rat prid Prvi svitski rat onild prid. (ontiki) onoliko velik, onoliki, niki onišnI prid. onoliko mali, onolicni onolicnI prid. um. onoliko mali, vrlo mali, onišni, uzp. onolišni onolikačkI prid. uv. onoliki, onoliko velik onolišnIprid. onoliko mali, uzp. onolicni «'momo prilo onamo; tamo,. uzp. nonomo ool prid. ohol [Ne more Sit postit i 001 Boga molit.] oolOst ž (016st) oholost [Čuvajte se oolosti, dico moja! I kamen je vaktTIe resta, pa ga Bog upitaj: " D6klen ćeš tl rest? ", a ka­ men mu reče: " D6klen me bude volja! " I undan mu Bog reče, dab6gdan se, tamo on, okamenijo. ] oolit s� nes"Y,rš. 1 ° bivati oholim, praviti se važmm [OolIš se i na dugo koracaš, ne znan doklen ćeš.] 2° pokazivati se opaćit svrš. od paćit, urediti' očistiti umiti [ Vadi vezir Tadu i ivana. / I opaćl dva sužnja nevoljna. / Daje njima i kruva i mesa, / I daje in crvenoga vina.] O V. pać opakI prid. odr. koji je okrenut na drugu stranu, posuvraćen, izvraćen, supr.J opo­ sumi opa-Iii uZV. (opa-la) pri doskoku ili padu (ob. u ditčijemu govoru) opalac m V. opalak opalak m knjiž. mlinarska drvena posuda za brašno, uzp. repač [Sveta bi stvar bila, kad bi se svake gOdine knezovi, župnici i mrinari minjali; tadan - prvi nevišt rabošu, drUgi zapisniku, treći opalcu - ne bi gUlili sVita.] opalit svrš. uništiti lišće i mlade izbojke (podm. mraz, plamenjača) opanačkI pri!. knjiž. niekakav način šivanja odiće opanak m; gradit praviti opanak [i pisma -

opelit

kaže, da ne zna svak gradit lipe opanke: " Ja baraba željan "divojaka, / Ko Duvanj­ ka roški opanaka. ] ; nabost napraviti ši­ lo,,! rupice rubom podplata opanka, kroz kOJe se navrzuje oputa; navrst v. navrst; okružit �zrizati kožu za podplat opanka, uzp. skruzaljka; to je drugI par opanaka (rukava) to je niešto posve drugo opančar m snig visine oko 5 cm, uzp. : do­ kolnjak, dosvitnjak, promaja opančara ž igla kojom se prave (navrzuju) opanci, uzp.: čevalduša, duvanjski, pletit­ ki, samarica, suiglica, šivatka, vezitka opančarica ž V. opančara opančić m um. od opanak opančina ž uV. od opanak opandrčit svrš. odalamiti, udariti, mlatnuti (rukom ili čime inim) [Nema tog zla, da ne će opcmdrčit jadnog seljaka. Ku ' će šteta već na kmeta.] opa�at se svrš. napustiti kakav posao ili misto, otparat se opast svrš. popasti opatfljit svrš. V. opatrnit opatfnit svrš. ublaž. V. opatržit [Ako te ja opatinem, biža ćeš ko ćuko is crkve!] opatržit svrš. snažno koga čime udariti tre­ snuti, opatrljit opatrnit, uzp.: okerepit 1 °, omarisat, oplest 2°, ovrst [Puno gaje pu­ ta u životu opatržilo, i na kraju je osta sam ko kukavičijejaje. ] opaz m POZOlPOSt, oprez; imat biti pozo­ ran, paziti [Imaj opaz, Sinko, da mi ne do­ vedeš u kuću kozu s kozleton!] opazan prid. rid. opasan [U ovin je mistin uvik opazno hflo, i uvik se rogato živilo. ] općina ž obćinsko, zajedničko zemljišće erar, uzp. muša, zajednica [ U općini sv}' siku, u svojoj ogradi samo za ljutu nevo­ lju. Svačije - ničije, i što bi rekli: općin­ skoj kobili odtta rebra.] opek m V. špinjak opelit svrš. pokušati, započeti; miriti se s k�t?� .i u .naj �anj �m.u, uzpoređivati (se); ucmltl najmanjU sItmcu (ob. u ničnim iz­ razima: ne more ni opelit) {ZI: opepeliti, BUL: propelit} , uzp. zabilit 3 ° [Tičinuša je bila niska rasta, ali u poslu nijedna š njon nije mogla ni opelit. Znala je reć: " " Dok se velika prigne, mala uradi . ] -

-

-

,

-

opermaćit

234

opermaćit svrš. v. izbikarit O ? {tur. par­ mak značenjski ne odgovara} opertivit svrš. od peruvit, dobiti peruv, pro­ pupati, ozeleniti opet-amo uzv. konjima u vršaju kad ih se okriće, da trče u suprotnome smiru, uzp. opetat2 opetat1 svrš. samo u izreci, v. ošetat {vir. »obcrtati podplat opanka«} opetat2 svrš. okrenuti konje u vršaju, da trče u suprotnome smiru, uzp. opet-amo opičit svrš. od pičit, naglo (žustro, hitro) po­ četi {AN1 : opučiti (zora, Danica)} , uzp.: garit, okupit, ošinit, šibat opija ž opijum; opojilo [ima danas mlađari­ je, što nekakvu opiju piju i zamantavaju. Malo je bl'! ćorav, a ne vidit kolika je to nesrića.] O lat. opium »makov sok« < grč. omov »sok« opilit (se) svrš. od pilit, izleći (se, piliće) opipat svrš. podr. od pipat, ošišati (o ditci) [Ka smo došli u avustrijsku vojsku, rekoše da će na' sve opipat - zbOgon k'ike i perči­ ni. Jedan iz Rame je dava tri dukata da mu perčr ne ostrigu. Ali džaba!] opivavat nesvrš. knjiž. od opivati [Ne ću ti se, majko, ni udilVat: / Ka će naše selo opiwi­ vat?] opkoljača ž oputa koja se učvršćuje po rubu podplata opanka opkoracit svrš. obkoračiti oplavak m duža, deblja grana ili šćap oplazat se svrš. okliznuti se oplećak m gornji dio jačerme oplećkat svrš. od plećkat, opljačkati [Sin joj oplećka zadrugu, sad nema vajde plakat provalilo i podajilo. ] O v. plećkat oplest svrš. 1 ° završiti pletenje 2° prien. udariti (ob. čime savitljivim), uzp. opatr­ žit, ovrst; nndan ti mi opleti, opleti onda mi hajde, hajde (požuri, potrči, navali, kopaj) oplIt svrš. od plit, opliviti oplotina ž 1 ° bilo kako sklepan plot 2° knjiž. zemljišće oko plota opljucnit svrš. malo opljunit opijunit svrš. pljuvačkom ovlažiti, opljuva­ čit [Nema para brez krvavi dlana, zato j'i opljuni i mašijin u ruke.] opljiIvačit svrš. v. opljunit

opfvat

opomenit se svrš. popraviti se; oporaviti se; početi rasti, ugledat se J O [Tuđe mUle mo­ je cviće kida, / Ne će mi se opomenit nig­ da.] opostit svrš. (što) ukloniti i najmanji trag mastnoće, odmastiti, supro omrsi! [Strunja na gudalu najbolje se oposti pečaton, a guščije pero za pisat najbolje metnit u klak] oposun pril. (oposum) V. naoposum oposumI prid. odr. koji je (na)oposum, supr. opaki [Nage me još dobro slUšaju, ali ači Odoše - ne vid'in Vise kOjaje opaka, a kaja oposuma strana pregljače.] opoštenit se svrš. pokazati se poštenim, os­ vitlati obraz [Kad si u drUštva, trIbaš se 0pošten it, ali pazi da ne drišiš Vise, nego što kesa pOdnosI.] opravit svrš. 1° popraviti (uređaj i sL), ob­ noviti (kuću) 2° očistiti, urediti, prirediti (ob. o drobini) [Kerešine se najprvo opra- . ve, pa se metnu sušit.] opravljat nesvrš. od opravit opregalj m rid. V. pregljača [Nit SVI lji1dL što gaće nase, nit sve žene što opregalj pašu.] opremat (se) nesvrš. od opremit (se) opremit (se) svrš. spriemiti (se), odinuti (se) [Opremaj se, kIta svata, / Vakat nan je putovati ... ] oprIt se svrš. usuditi se, posebitat se oprljat (se) svrš. od prljat, opeći (se), os­ muditi opfljit svrš. V. opalit oprolićit svrš. doći proliće; postati toplijim (o vrimenu); ozeleniti (o rastlinju) [Evo 0- . prolićilo, i sveti Mate doša. " O sveton Matiju, ace vuku japiju; o sveton Mati na jasenu bati. "] oprosit svrš. obići proseći [Kakav si, sve za­ krpa na zakrpi, maga bi čovik s tebi5n cili svit oprosit!] opružit svrš. 1 ° udariti kakvim dugačkim . (savitljivim) pridmetom 2° (se) pasti ili leći opružen, uzp. izdrepit se [Samo se ti opruži, ali ne pružaj nage mimo biljac.] opfvat svrš. (o vinovoj lozi) 1 ° izgubiti cvat, ocvasti, uzp . otribit 2° 2° slabo se o­ ploditi [Natopi li na svetog Vida { 1 5.6.}

& opsinit

235

dobro je, ako li samo popisne, opine grOžđe. ] opsinit svrš. občarati, začarati (na pr. zmija pticu), prostrilit, ustrilit, zaosinjit opsluživat nesvrš. slušati, poštivati, držati se [Da si slUša oca i mater i zapovIdi Bo­ žije opsluživa, danas bi ti druge tIce p'iva­ le. ] opšlingiin prid. obrubljen šlingolom (o odi­ ći) O v. šlingovat opšunjat svrš. njušeći okolo iztražiti, onjušiti opšunjavat nesvrš. od opšunjat optrkivat nesvrš. trčati oko čega, obtrčavati opulit svrš. 1 ° dobiti mlado (o magarici) 2° (se) doći na svit (o puletu) [Što se puleton opull, magareton krepiije.] O dalm.-rom. < lat. pullus »mlado« opuljat svrš. 1 ° očistiti, iztribiti (gamad iz vlasišća) 2° uzeti komu sve (na pr. u kar­ tanju), operušati, opuvat O tal. pulire »čis­ titi« opurit svrš. politi vrilom vodom zaklanu perad da se očerupa O nim. feuern opust svrš. v. opuznit . oputa ž do 1 cm široke upredene vrpce kro­ jene od obrijane ovčje mišine, kojima se navrazuju opanci [Šuti, mdll, jerbo ti nisi od sirka i kljenove kOre kruv kUva i opu­ ton čorbu o divijeg zelja začinja!] oputiir m opanak načinjen od opute, oputaš [Nisan jd star, nego mi je puno godina, oću reć, 'iman šeset i deset, one dvi dok san SISU dojijo, onI pet bOsonogI, dok ni­ san oputare obujo, ijoš torbu miseci.] oputarica ž knjiž. niekakva vrsta puške (valjda utezana oputom, ili bravIjim cri­ vom), uzp. : diljka, kubura, nabijača, os­ traguša, plemenica, prilamača, šara2, še­ šana, talijanka oputiiš m v. oputar oputina ž sporedna ili popriečna staza (za pišake, ne i za stoku), pričac; loš, uzak put; uzp. putac [Priko njive mu bila opu- ' tina i on po njOj metne draču, pa misto jednog sad Ima dvd z/Q: neki 'iđu s jedne, a drugI z druge strane drače.] oputit nesvrš. (na-) v. navrazivat opuvat svrš. (0-) 1 ° puhajući odkloniti (oči-

ordija

stiti, odniti), otpuvat 2° prien. a) pojisti sve sa stola, sve što se poslužilo b) odniti komu sve na kartama, opuljaf opuznit svrš. 1 ° (se) okliznuti se 2° udariti, opust [Ako su ti rođena leđa draga, bOlje ti je š njin ne imat posla. Di tojI opuzne, tu ni zečija mišina ne pomaže.] oriil m v. orašak ora2 Ž pogodno vrime, pravi trenutak, uzp. brč [Niti pr'iši nit ostavljaj za kašnje - sve­ mu 'ima ora. Vilkat slamu prOdaje.]; iljtit oru pravodobno što početi O tal. ora < lat. hora orii3 m novčanica od 1 00 nimačkih maraka, uzp. luter oračica ž v. gužva oračina ž 1 ° vrime oranja zemlje 2° oranje; uzp. kopačina oranl prid. razpoložen, spri�!llan, voljan [Srce moje u ljubavi orno, / UVIk ćosa, n'i­ kad zadovoljno.] O v. ora (te grč. ropa »vrime«) oran2 prid. pogodan za obrađivanje (na pr. zemlja, ni suha ni mokra) orašak m orah (plod i drvo) (Juglans regia L.), oral [Bolje da mi moja dica tuku oraške na glavi nego tuđa - rekla De/pa, kad se ono udade u dvaes osmoj gOdini.] oraškov prid. koji se odnosi na orah [Oraš­ kov ldd nije zdrav; ne daj ti BOže pOd njIn zaspat. ] oraškovina ž orahovo granje (lišće) orašnjača ž rakija od oraha orcat svrš. (za-) 1 ° brzo tirati, juriti 2° (se) a) oriti se, koturati se b) oriti se (o pismi) ordija ž 1 ° četa (vojnika); vojnička povorka 2° svati; družina; namirila se sila na -u na­ mirio se jak na jaka (jačega) [BIskup Čule krizmava i ispitiva, di kumče di kUma, vironauk. Ka će ti naITć kraj Piplaca, za­ poče: " Kume, izmolider Zdravomariju! " Piplac se zateže i ko primišća s noge na nogu, i undan očepI: " Ave Maria, gracia plena, Dominus tecum ... " - i trrrrr do kraja na latInskon. I dok je blskup bijo u čudu, Piplac samo reče: " A šta ćeš, oče blskupe, namirila se sUa na ordiju! " Ta nije Čule moga znat, da je Piplac pusti­ pratar.] O tur. ordu »logor, vojska«

orepine

236

orepine Ž množ. najlošija vrsta vune orezilit svrš. uvriditi, ucviliti O v. rezilit orgatat nesvrš. lupati, udarati, klapati, kloparati org/U m v. grogot orit (se) nesvrš. (iz- (se), s- (se)) rušiti (se), obarati (se)" razarati (se) [Ne orite zida u Berlinu, / Rvat će ga priniti na Drinu.] ; orilo - gorilo što god da bude, što god da se dogodi [Orilo - gorilo, Božija se mora vršit.] orkat nesvrš. (na-) nagovarati, poticati, ar­ kat, urkat, uzp. pucikat orlina m uv. od orao Orljat (se) nesvrš. (s-, za-) rušiti (se) uz veliku buku, kotrljati (se), padati, strovaljivati (se) [Zatočnici pobacili diljke, / Ter orljaju niz točila škriljke:] orljavina ž buka koja se čuje pri orljanju, orljanje, tutnjava, grmljavina [Ako ti se is trbuva čuje orljavina, stresi s lišća prlja sunca u kakav sud rose i popI.] ormat se nesvrš. pripriemati se (za kakv po­ sao) O tal. armare ornut svrš. malo uzorati, na brzinu uzorati orutat svrš. 1 ° učiniti što rutavim 2° (se) a) obući rutavu odiću b) otrcati se, ofucati se, poderati se (o odići) orutavit svrš. postati rutavim oriižlje sr oružje [Žene, konja i oružlja ne daj od sebe.] os m osa [ Vespa vulgaris] [Komu se čuje iz usta, neka nlstra asove, obori osinjak, ski­ sa ga u vodi i onon vOdon muća i pldče usta i zube. ] osamarit svrš. od samariti, staviti samar, supr. rasamarit O v. samar osamarivat nesvrš. od osamarit, stavljati samar O v. samar osambirat svrš. (osambirat) 1 ° među se povezati konje u povorci 2° među se po­ vezati konje u zaprezi; priombirat, sambi­ rat, zaombirat, zasambirat O ? 1 . mađ. ham »orma, komoće« < stvnim. hamo {ako je točno, nejasno je umetanje glasa b, jer kod DM2 postoji amir konja, v. amir} 2. v. amir osamlest broj osamnaest [Samo je on moga ujtit se rukan za gredu i držeć se tako osamlest puta udarit kolinin u gredu.]

osnac

osamnest broj osamnaest, psamlest [Doče­ paše se Srbi osamneste Rvacke ko ćelav kape.] oseba prid. neskl. odvojen, nepriljubljen (kada je kut između držka i oruđa veći ne­ go što je mira: motika (kosa) je ) otpe­ čen, supro priseba osćgnit svrš. sniziti se, smanjiti se, opasti (o razini tekućine) osela prilo v. odsela oselit svrš. odseliti [Ka smo mi ose�ili u Sla­ voniju, SVI su nan govorili, u sto dobri ča­ sapošli i srz'će dab6gdan imali. ] osevapit se svrš. učiniti dobro dilo; učiniti dilo milosrđa [Kad bi se jednon mzsečno opra, osevapijo bi se.] O v. sevap osičak m oštri panj od posičene stabljike ili tanka stabla (žilišće s dilom stabla, stab- ' lj ike), trtor 1 ° osić se svrš. 1 ° (na koga) obratiti se grubim ričima, izderati se, zagalamiti, okositi se 2° (što, komu) postati nemio; zamrziti osinj m i O strana okrenuta od sunca, sinovi­ ta strana; uzp. osoje 2° međa između 0- . sunčanoga i neosunčanoga dila brda koja se podiže kako sunce zalazi 3 ° sina, lad 1 ° [Krivac se i svog osinja bojl.] 4° hladovi­ na osiverit svrš. nastupiti suho vrime, bura, supro ojužit 1 ° [Ako zvizde na nebu trepću, osiveri će.] oskočice prilo odskačući, oskočke oskočitl prid. visok, naglo narastao, posko­ čit2 1 ° oskočijt2 svrš. narasti, odrasti, podrest; sun­ ce -lo prošlo je dosta vrimena od izlaska sunca, kasno je jutro, uzp. poskočit oskočke prilo v. oskočice oslačat se svrš. postati sladkim [Nema ga komu se vldst ne oslača. Košuljaje to, ko­ ja se samo s kMon skida.] osmak m i o broj osam u brojitbi stoke, oj­ man, v. jednogalo 2° vrsta samokresa, uzp.: akterica, cenerka, gaser, šestak, val­ ter osmradina ž plodnija zemlja kojom teče 0soka iz pojate (krmetnjaka), zemlja blizu stajskoga gnoja osnac m (osnic) tek izniklo žito (ob. ječam) �

,

p osnivat

237

osnivat nesvrš. snovati (o predivu) osnova Ž 1 0 uzdužne niti onoga što se tkaje na tkalačkome stanu 20 predivo koje se za to rabi osoje sr zemljišće nagnuto prierna siveru; sivema strana brda, uzp. osinj [Ako tražiš arvo za gusle, ne tniži u osoju nego koje reste u pnlnčij6ku.] osoka ž gnojnica osoljaj m količina soli potribna za jedno so­ ljenje, malo soli osovat svrš. rid. opsovati [iman brata u tu­ đemu svitu, I Ne smi kući - osovaje Titu.] osponjit svrš. izvaditi ključe iz sponja, od­ putčiti, razputčiti; odvezati osridak m čestica zemljišća u sridini veće zemljišćne površine (na pr. polja) ost uzv. kojim se gone volovi dok oru; ost amo! povik kojim se zapovida volovima da se okrenu, kada dođu na kraj oranice ostan m šibka duga oko 2 m s komadićem oštre žice na tanjem kraju za udaranje vo­ lova i kovinastim dilom na debljem kraju za skidanje zemlje s lem iša [Šta mi je to i to: Obdan živo meso 'ide, obnoć zvizde brOji?] ; - sunca oko jedan sat do zalaza sunca ostanut svrš. knjiž. ostati, uzp. zapanut [Koso moja, borovino gusta, l m li ćeš mi ostanuti pusta?] ostal t svrš. v. odvest; -ni na (pri) kojoj si v. bit2; ne moreš - od leda ne možeš izdržati hladnoću ostojeć(ke) prilo tako da se stoji, stojeći [Dobar konj ostojećke krepa.] ostraguša ž vrsta puške (koja se puni stra­ ga), uzp.: diljka, kubura, nabijača, oputa­ rica, plemenica, prilamača, šara2, šešana, talijanka ostrižine ž mn. v. zastriž ostupat svrš. od stupat, završiti sa stupa­ njem, izgruvat 1 0 osučijat se svrš. 1 0 oboliti od sušice 2 0 pos­ tati tužan, zabrinut O v. sučija osudit se svrš. usuditi se, smiti; drznuti se [Bijo je brdo odčovika, niKo se š njim nije osudijo jačat. Ali, svaka s'ila za vrimena, Bog zauvik!] osu kat (se) svrš. v. posukat (se).

oškodit

osiIrljat svrš. v. odsurljat osustvo sr dopust osušit se svrš. prien. postati nepomican i neositljiv na podražaje sbog uzetosti (na pr. ruka, noga) [Da Bog da ti se sve osuši­ lo osim sina!] osuvoplećit (se) svrš. od suvoplećit, smrša­ viti sbog neizhranjenosti, izgladniti, vrlo smršaviti (ob. o stoci u kasnoj zimi) [Ka­ ko je zbog motike o",suvoplećijo, cUre su mu znale pl'vat: " Eno moga l' zlata i srebra, I Kros košulju vl'de mu se rebra. "] osvakle(n) prilo odasvud(a), odsvakle(n), svaokle(n) osvitak m knjiž. osvit, svanuće [Zora zori, svijet osvitkom dvori.] osvojit svrš. nadvladati, zavladati; uhvatiti (podm. noć, trava, šuma) [Osvojile gOdi­ ne, ne mereš ni prit kuću izać. E da mi se uspet na BlZl brig i poglejat niz Svinjaču, i vl'dit crna natovarena konja i čovika za njin kako na svirali svira - ne bi žazijo odman umrit!] oš(li) srasti. od hoćeš (li) ošac m žičana zamka u obliku omče za hvatanje sitne divljači ošacat svrš. v. ošeeovat ošal m rid. v. voša ošantavit svrš. v. oševastit ošecovat svrš. (ošacovat) ociniti, prociniti, odmiriti, ošaeat O nim. schiitzen »isto« ošetat svrš. obcrtati šetkomI krug, nacrtati krUžnicu [Ne zna ni ošetat ni opetat.] O v. šetkal oševastit svrš. postati ševastim, hromim; ošepaviti, ošantavit [Ne valja zaspat na mokroj zemlji, nalam se kost, pa moreš oševastit.] O v. ševat ošinit svrš. zaminbenica koja pojačava zna­ čenje zaminjenih glagola (hodati, kopati i sL), uzp.: garit, okupit, opičit, šibat; ošini po prašini udri, idi, navali, radi oškit prid. oskudan; sitan, mali; uzp. škit [Ljubav sjajna nije dugotrajna, I A oškita ljubav vikovita. ] oškitit svrš. učiniti da što bude oškito, sma­ njiti (se), uzp. otančat ošklopčat se svrš. dobiti šklopee oškodit svrš. ošćetiti O stvnim. seado »šće­ ta« (nim. Schade)

--

238

oškopica

oškopica Ž (i m spol) onaj koji je sposoban, više, snalažljiv; onaj koji je opasan i spre­ tan u tučnjavama, dvobojima [Knjz�u piše sflna oškopica / PO imenu aga Osman­ aga, / Sa Udbine, sa turske krajine.] oškfnit svrš. odlomiti dio ošljivica ž knjiž. nieka vrsta rične ribe ošpicat svrš. od špicat, špicom2 obraditi, izbrazdati, išpicat O v. špica2 ošpice ž množ. 1 ° kozice, krzomak 2° cipivo protiv kozica 3° (ošpica) ožiljak na mišici od cipljenja protiv kozica; navfnit cipiti protiv kozica; primila mi se ošpica uspišno sam cipljen protiv kozica ošta srastI. od od šta; sbog čega [6šta ne će­ mo?]; ošta ti je to lako ti je to (na pr. uči­ niti) [Kažu, ošta tije umrIt, kad si se naži­ vijo i sr'itno živijo. Ma, nZKo nije tako srl'!­ no živijo, da mu se ne bi bilo drago jopet rOdit. ] oštija ž hostija [Na grebIju na Trnu se govo­ rila m'isa. I baš kad se dzzalo tilo 'i krv, na­ leti zec, a lovac, kojije sl'iša mzsu, opali is puške, pa priitru ispane zz ruku Oštija. " Dab6gdan i na onom svitu lovijo i n'ikad n'išta ne ulovijo! " - prokune ga priitar. I otadan ti on stalno lOVI u bilo odiven. Vi­ đa san i ja Bilog lovca, ali u zadnje vrime nešto ga nema, lzaša mu zar vakat od sto godina.] O lat. hostia »žrtva« oštinit svrš. šćipajući odvojiti; ušćipnuti [SvetI Petre na studenoj stini, / Pozdravi mi miHu i oštini.] oštruljast prid. koji u niekome stupnju ima zašiljen oblik; šiljast [Ako su u gnjizdi oštruljasta jaja, ili ako su nauzgor metnu­ ta, izle će se pivci, a ako su jaja mmbasta, izle će se kokoši.] ošttirit svrš. 1 ° slabo se napuniti, postati šturim (o zrnu žita) 2° prien. srnršaviti, oslabiti ošugat svrš. 1 ° zaraziti šugom 2° (se) dobiti šugu, ošugaviti se [Jedna šugava ovca ef­ lo stado ošuga.] O tur. �uga < perz. šug »(gnojna) krasta« ošuljak m odpadak koji čini ošuljine ošiIljat svrš. 1 ° očistiti od ošuljina 2° skinu­ ti gornji sloj, sguliti (na pr. meso s kosti) ošuljine ž mn. žitni odpadci koji se pri reše-

otčepit

tanju skupljaju na vrhu, odredine, uzp. ot. ribine oštiljit se svrš. ostati bez žitelja, opustiti ošurgat svrš. (ošurkat) ošuriti te nožem ob­ rijati dlaku (sa svinje) oštitit svrš. ne uzvratiti ričima na prigovor, grdnju, psovku i sl., odšutiti [Sapsova san mu sve do devetog kolina, temelj, vladu i misa u duvaru. A bOlje bi bilo da san ošu­ tijo.] ota1 zam. ta [Šta, veliš, vi ne skačete u čatr­ nju po vodu, nego zavićete kavan? E ota tije dobra!] ota2 broj rid. V. oto otajat svrš. opasti, smanjiti se uzp.: otančat, skalit otakljat svrš. zabosti taklje; okolčiti O V. ta­ klja otale(m) prilo V. otolen [Aj otalen, dušo grzsna! / Kad si bila na vom svitu, / nit si t'ila posta postit, / ni od srca Boga molit, / već za svakin mrmoljala, / mrtve kOsti pri­ tresala. / Ajd u paka, pa s odmori / i u pa­ klu vazda gori!] otaljat svrš. obaviti posao polovično i nes­ tručno, odraditi bilo kako, učiniti tek reda radi Otamina prilo odprilike, približno, odoka, od trbuva, otrbuva [Davno je to, bolan, bflo, sićan ga se nako otamIna, nako ko kro ' s'ito.] O tur. tahmin < ar. ta1Jmln otančat svrš. smanjit se; omekšati; omršavi­ ti, oslabiti, otanjit; uzp.: istančat, oškitit, otajat, skalit [Ma šta, velečasni? Moja v'i­ ra otančala!? Ma, bOlan, ja bi se za svetu v'iru isusovu i poturčijo!] otanjit svrš. V. otančat [Otkad vzse ne vridi ona, da zdrav čovik zdravu kOkoš izijo ni­ je, sve nekako kalalo, otĆlnjilo i obolilo.] otapak m komad drveta, otopak O tal. toppo . »panj, k1ada« < lat. *talpa otar m oltar [ Vino tr'iba pl'! iza bećara, curu · p'ipat prlja otara, robu priglejat prlja pazara] O lat. altar (e), altarium otava ž trava koja potira nakon kositbe; je­ senska, druga trava, otova ·� otčepit svrš. V. očepit [Kad ona otčepi la­ pindat, đava je ustavijo ne bi. Jezik joj je

otčepikat

239

igla, koja se ne more istupit drugIn aljine šijUć.] otčepikat svrš. skinuti zemlju s čega, odkriti; čeprkajući izvaditi; supr. začeprkat otel prilo namimo, hotimice ote2 uZV. konju da odigne nogu, uzp. auf otegnit svrš. ; - papke (otegnit se) podr. podc. umriti [Oj svekrva, zla ti ne mislila, / Živa legla - mrtva se otegla.] otelit svrš. 10 a) doniti na svit tele (o kravi), također i kao povratni gl. b) (se) doći na svit (o teletu) 20 prien. (se) namučiti se, potegnuti, iskilaviti se [MOreš se i otelit, a malo napravit. Ne veili se da si puno zaku­ va, nego da si dobro skuva.] otet svrš. ; - (komu) rič iz usta reći što je up­ ravo tko ini namiravao reći, prieteći,jamit otet se svrš. 1 0 iztrgnuti povodac iz ruke i pobići (o stoci) [Drži dite tvrdo i okrići ga naoposum, jer ako ti se otme" teško ćeš ga iljtit.] 20 oporaviti se od bolesti, prizdravi­ ti; izbići smrt [A šta ćeš, SVI' ćemo umrIt, malo ko da se otme.] 30 izgubiti volju za čime [Ne znan šta mi je: otejo mi se i du­ van i rakija, a radit ijonako niKad nisan volijo. ] 40 (komu, što) nehotice reći, izla­ nuti se [Jadna ti san, urnal mi se ne ote, da joj kiižen. Da ne bl pridnjl zubI, otišlo bi priko devet gora.] oti zam. rid. (ota, oto) taj, ta, ti, toji [I naz­ dravlja momcžn i divojkan: / " Zdravi bili svi u kolu momci, / Zdravi bili pa se ože­ nili, / 1 to s otln is kola divojkan! "] otić svrš. ; - za (koga) udati se [Koliko [z'pišl ostade, a ona ode za Jakana! Ko je reka, da se svaka začešljana uda!] otik m kovinasti strugač kojim se čisti zem­ lja s rala; dio ostana; uzp. strugač otisnit svrš. naglo, jako početi {pojačnica uz glagole (govorit, psovat, pivat, plakat, smijat se) koji označ�vaju radnju ili stanj.e koje će potrajati} [Cin joj spomeneš ra]­ nog Matu, ona otisne plakat. ] otit nesvrš. rid. htiti [Kad bi svakI moga bit . što bi atija, svI' bi kralji bili.] otkale prilo V. oklen [ Vrati se otkale si i do­ ša!] otkašat nesvrš. kositi desnu stranu svoga maa2 a uz livu stranu maa2 kosca koji je

otktisat

iza, uzp. skašat [Zna je i otkašat i skašat ko niKO, a ledinu bi obrI, da . se i OVČijI brabonjak izdaleka moga vidit.] otkivat nesvrš. točnim i laganim udarcima klepca tanjiti oštricu kose, uzp. klepat [Svu noć malOj klapalo u nosu, / Ko Bosa­ nac kad otkIva kosu.] otklen pri!. V. oklen [Pare UVIk lipo milišu, otklen došle da došle.] otkolen prilo V. oklen rJitaju me: , " Otkolen si, žutI? " / - " Od Sirokog - Ercegovac ljutl! "] otkontat svrš. uzeti u račun, obračunati; uzeti u obzir kao učinjeno; tek (samo) da se otkOnta samo forme radi, tek toliko [Ne radi da se samo otkanta, i ne oteži da ti pasa u rukan OSIdl.] O V. kantat otkos m 1 0 red pokošena sina (žita i sl.) 20 širina zamaha kosom u kositbi otkovat svrš. od otkivat otkrabit (se) svrš. od krabit (se), razmrznuti (se) dilornice, početi (se) otapati, smekšati (se) otkrabljivat (se) nesvrš. od otkrabit (se) otkrakunat svrš. V. odkračunat [Čudna je tvrđava ljucko srce: ljubav ga lako otkra­ kuna i svašta u nj unese, a s'ila ne more ni dlaM] O v. krakun otkfčit svrš. krčenjem odvojiti i privesti ob­ radi (o ledini ili inom uz postojeću njivu) otki-Ijati se oporaviti se (od bolesti i inoga) [Ujtilo me sa svi strana, nl'kako se otkr'­ ljat. Vake bolešćurine ni na ćUki nema.] otki-šit svrš. kršeći odvojiti, odlomiti otkučitl svrš. skinuti s kuke, otkvačiti otktičit2 svrš. odškrinuti, malo odtvoriti (o vratima), uzp. otpričit [Legla mala, Gospu pozdravila, / atkučena vrata ostavila.] otkup m naknada koju kum u svatima mora platiti za kakav propust (ako mu tko ukra­ de barjak, ako tko mladi ukrade postolu) otkupit se svrš. 1 0 kupiti zemlju od osman­ lijskih zemljoposidnika [Moj se dz'd otku­ pija devesto i četvrte i mostarskln agan odmir�o od šake do lakta. A zna je, klet, reć: Cuvaj se Srbina i' Stoca, tUrčina sa SokOca, iz Mostara svake vl're. ] 20 dati (platiti) cinu, cinit se otkusat svrš. od kusat, kusajući pojisti, ku-

otkviljat

240

sajući smanjiti količinu [Nije grijota bo­ gatu od pune torbe odasut i od puna čanj­ ka otkusat.] otkviljat svrš. rid. odrizati kiljajući otol zam. rid. to oto2 broj osam u šijavici, ota, v. do O tal. ot­ to »osam« otočit (se) svrš. uztrajno i jako padati (o ki­ ši), uzp. okišit [ Vrime se otočilo pa n'ikako stat. ] otoka ž oteklina [Kad ujde zmija otrovnica, prvo ti je podvezat, di te je ujla, srebrenim lancom, da se otoka dalje ne širi.] otole(n) m odatli, otale(n)(m) [Ako se mač­ ka umiva, neko će dOć. Tamo kudje se o­ krenila, otolen će dOć. ] otopak m v. otapak otova ž rid. v. otava [Zeleni se otava, jesi l, curo, gotova? / Po te 'iđu konji vrani sre­ bran potkovani. ] otparat se svrš. v. aparat se otpast svrš. ; nije ni čUdo kakav je, ot kog je otpa nije ni čudo kakav je, kad se zna tko su mu roditelji otpečen prid. koji nije priljubljen, koji strši, odlipljen, odvojen otpečit (se) svrš. ne stajati čvrsto, priljub­ ljeno uza što,. odvojiti (se), odlipiti (se) [prvo što je eisav reka eUri, kadje doša na silo, bflo je: " Ajde, primakni se, šta si se otpečila od mene ko vr'ića od sama­ ral "] otpet svrš. v. odapet [Di got zapne, ona otpne.] otpetljat svrš. razmrsiti, razplesti otpilat svrš. od pilat, odsići dio pileći otpitat svrš. odhraniti pitajući, odgojiti otpivavat nesvrš. v. odgovarat otpliindovat svrš. 1 ° provesti nieko vrime plandujući 2° pospr. odmoriti se; odspa­ vati otplavit svrš. v. splavit otplićat nesvrš. razpletati [Kad vfle spletu konju gr'ivu, stari su govorili, da to ne va­ lja otplićat - zlo će na kuću.] otp6dne prilo nakon dvanaest sati, poslipod­ ne, popodne otpostit svrš. 1 ° završiti s postom 2° posteći

otresanje

a) provesti nieko vrime b) izvršiti kakav zavit e) okajati grih; odpostit [Otpostite koji dan i za me grl'šnika, jer đava more od svašta otkinit, samo od čista posta ne more.] otpovfnit svrš. (on otpovrnf, otpovrze) od­ vratiti (uzvratiti) govoreći, odgovoriti otpozadi prilo odzada [Magarac počne sidit atpazadi, a čovik sprfda.] otprdit svrš. pospr. 1 ° završiti život, skon­ čati [Prid što će vlstica otpi-dit, ženskoj koja je potegne za nožne palce ostavit će joj svoje carstvo.] 2° izgubiti položaj, vlast otpričit svrš. odtvoriti, odpriti (na pr. vrata), �. otkučit2 [MaJa moja, vrata mi otpriči, / Jđe doktur što po noći lfčl.] otpfndit svrš. pospr. odvojiti, opustiti, ot­ pečit (ob. ustne od zubi) otprtljat svrš. od prtljat, otići, odputovati noseći sve svoje, odseliti otpustit svrš. oprostiti, izbrisati (o grisima, samo u molitvama) [J otpusti nam duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicžm na­ šin... ] otpušćat nesvrš. od otpustit otpuštenje sr oprošćenje, oprost (o grisima) otpuvat svrš. V. opuvat 1 ° [Ne će njemu vl'tar mekinje otpuvat. ] otrapat svrš. od trapat, otići trapajući otratl svrš. 1 ° odvezti, odpriemiti [Oj maši­ no, vrag t odnijo pute, / Tf si naše otrala legrutel] 2° odagnati, otirati, oćerat [Šare­ na se goveda prOdaju, / Pazi, dragI, da te ne otraju. ] otrat2 svrš. o�rti, obrisati [Ako m�ila poljubit . se dcide, / Otra ću joj s obraza pomcide.] otrbuva prilo V. trbu otrejavit svrš. oboliti od Parkinsonove bo­ lesti (Paralysis agitans) [Prfčajedna mla­ da neva, dajOj biko, kad isprid sebe zači­ nja pUm, sve treska rukon, ko da je otre­ javijo, a kad isprid nje - proleti ko Švabo na motoru.] otresat nesvrš. trzati ili mahati dilom tila da se s njega što strese, uzp. omaivat otresanje sr; d6ć na - kapa podr. 1 ° doći na svetu misu vrlo kasno [Ako se misa govori na dv6ru, ljudi metnu kape di jin je zgOd-

otresina

241

ovolicni

no, pa kad će knij, počnufi otresat, ako se ovčinjak m v. jagnjilo što ujt�!o.] 2° prien. doći priekasno, zaka­ ovdale(n) prilo v. ovdole(n) sniti [Uvik dođeš na otresanje kapa! I na ovdan priI. ovuda svoj ćeš pokop zakasnit.] ovde(n) prilo (6vdenar(e), 6vde(n)ka, 6v­ otresina ž (ob. u mn. otresine) ono što je ot­ de(n)kar, 6vde(n)karce) ovdi, odeka(r)­ reseno, što je palo sbog trešenja, treševina (ce) [U Duvnu na partizanskom greblju, otribina ž ono što je tribljenjem odbačeno malašno je to greblje, pisalo " Ovde poči­ kao nekoristno ili nečisto, uzp. ošuljine va . . . " To neki Duvnjak nije begenisa, pa [Injačice, glavu u spirine / Kada ljubiš tu­ po noći uštema slovo 'j ' između 'd ' i ' e'. I đe otribine. ] vasuje četeri gOdine.] otribit svrš. 1 ° odstraniti ono što smeta ili je ovdole(n) prilo odavde, odavle(n), odov­ nekoristno, očistiti, pomesti, pokupiti le(n), ovdale(n), ovle(n), vodolen [Da je [Najprija se otribl guvno, pa se lindan redi meni moje grlo jasno, / Čulo bi se avdolen žlto.] 2° (se) a) ocvasti (o vinovoj lozi), u Rasno.] uzp. oprvat b) gotovo svi otići, razići se; ovental m nnim. dopustnica boravka; bo­ otići ravnica O nim. Aufenthalterlaubnis »isto« otrnit svrš. utinuti, obamriti, zatrnit overemit svrš. okopniti, uvenuti od žalosti O otr6njit (se) svrš. doniti na svit trojke (tro­ v. verem je) [Jedanput se otr6njila, jednon se bliz­ oveščat svrš. v. izveščat nila, a po jedno ni ne znam koliko san pu­ ovi zam. ovaj [" Odcipljeni od Bosne bez ta rOdila. Muške gaće priko mene pribaci kruha i krova, bogati samo nadom u Bo­ - ija zbabna.] ga, ovi samostan sa crkvom iz temelja dne otrovnik m podmukla osoba, nevaljalac 23. srpnja 1846. god. pod okriljem Uzne­ [Otrovnik jedan! Neka ga dava nosi sebi šenja Gospina na nebo, franjevci herce­ za ujam!] govački podigoše "] otrpat (se) svrš. razčistiti, odbaciti, ukloniti; . ovijača ž velika brstina, dugačak tanak prut, osloboditi, supr. zatrpati [Koliklje snig na­ vijača pada - jedvo smo se otr'pali. ] oVinger m višalica za odiću O nim. aujhiin­ otrzac m onaj koji se otrznuo (na pr. konj) gen oturisat svrš. dugo što činiti; ostati dugo si­ ovinit svrš. natopiti stinke nove posude dr­ deći, zasisti O tur. oturmak »sisti« žeći vino u njoj (o tikvi vodenjači, bukari) otutan prid. (otutan) debel, jak, prietio (ob. ovirat nesvrš. udvarati se, ljubovati, ofirat, o ditetu) uzp. ašikovat, ćosat [Što ti njoj ne bi malo ovarisat svrš. 1 ° početi shvaćati kako što ovira? Baci kamen u bUs, zec ako iskoči triba činiti; uvišćiti; uspiti, uputiti se u što iskoči. ] O nim. hofieren [Ovarisaje - bl' će nešto od njega.] 2° po­ oviško m v. ojško goditi; sristi, naletiti; udariti 3 ° navaliti, ovlasan prid. v. naoblasan nasrnuti [Ovarisa nei me ko ćorav na sto ovlen prilo v. ovdole(n) pušaka i sabalja!] O tur. varmak »doći, ovlicni prid. um. ovoliko mali, ovako sićudospiti; shvatiti, razumiti« šan, ovolicni, vlicni ovas m niekakvo žito slično zobi ovlikački prid. uv. ovoliko velik ovca ž; nisi ti sa mlon ovce čuva ne možeš sa mnom tako razgovarati, ne možeš se sa ovlikiprid. ovoliki ovlišni prid. um. ovoliko mali mnom m'iriti, nisi mi ravan ovčarica ž l O v. jagnjilo 2° ona koja čuva · ovnovina ž meso od ovna [Odvede me na ovce, pastirica; uzp. kozarica bijelu kulu, / Primače mi vina i rakije, / I debela mesa 6vnovine] ovčarina ž pristojba koju vlastnik ovaca da­ je planinaru za svaku· čuvanu ovcu, čuva­ ovnujski prid. koji pripada ovnu; koji je od rina, uzp.: pašarina, solarina ovna, ovneći ovčijiprid. ovčji ovolicniprid. um. v. ovlicni

ović

242

ović svrš. od vrć, obaviti vršitbu, ovršiti, obrć ovi-ljat svrš. od vrljat2, v. obavrljat ovrljavit svrš. postati vrljav ovrlje prilo 1 0 približno, odprilike; površno 20 V. okrčke ovist svrš. udariti, mlatnuti, odvrst, ovrznit, uzp.: obrzdat, opatržit, opiest, privrst [Ovf­ zider gajednon, nije ti ga mater rOdila!] ovrznit svrš. V. ovrst ozada prilo otraga, odostrag, straga ozdiil pri!. odosdol, odozdal [Šta mi je t6 i to: Sprid filo, ozada vUe, ozdal bilo, Dzgar crno?] ozimđelit svrš. od zenđelit, obogatiti se, uzp.: zakapitalit, zakuvetit r [Za ovoga rata mnogi stradaše, a neki ozenđeliše. Šta ćeš, nekom rat, nekom brat. ] O V. zen­ đelit ozepst svrš. V. nazepst ozgiir prilo odozgor [Na jednom stećku na Blidinjan ozgar pisalo: " Ko me privrne, osta će srl'tan ". Kad privfnuli, Dzdal pisa­ lo: " Puče li u repu? "] ozgodnit svrš. postati sgodnije; postati imu­ ćan, obogatiti se, ozenđelit, zakapitalit, zakuvetit [Ozgodnilo se, pa se guma, kad se Ima.] oziđat svrš. obzidati, sazidati ozimačnii prid. (o kravi) 1 0 koja više ne da­ je mliko, koja je zasušila 20 koja je pries­ kočila jedno telenje; koja se teli svake druge godine, uzp. mladovačna [isicaj že­ ludac od pivca, š njin umlšaj mlika od krave ozimačne i t6 osoli, pa na štesrce

ožitljat

pojidi - i kutarisa ćeš se groznice. ] ozloperčit se svrš. knjiž. postati zao ozniiš m službenik ili suradnik Ozne, udbaš, uzp. supovac ozobina ž (ob. u mn. ozobine) ono što ostane od grozda kad se pojidu bobe oz6vnit se svrš. odazvati se, ozvat se ozitđurit svrš. osiromašiti O V. zuđur ozvat se svrš. V. ozovnit se ožeć svrš. l ° zaminjivica koja pojačava značenje zaminjenih glagola: uz brdo si­ lovito gaziti uz brdo, gangu silovito za­ pivati gangu [Pljuni u šake, pa ožežil]; uzp. otisnit 20 udariti, mlatnuti [inđija, in­ đija đava je odnijol Tamo me je jMan, kad smo prolazili u koloni, tako ožega pri­ ko koste, da me i danas štrecne prit pro­ . minu vrimena.] oženit svrš. 1 0 oženiti se (oženijo Maru ože­ nio se Marom) [Prid što će Ćikić oženit . Mikuljušu, kum ga je priprema za brak: " prvi sto godin je najteže, kašnje se čovik navikne. "] 20 prien. prievariti, podmetnu­ ti, nasamariti ožitit se svrš. pojisti kruha ili čega žitna [/ po deset dana se ne bi ožiti, pa san meća ploču pot pas, da criva manje Drljaju. Ta­ ko tije bilo, pa tl diplil] ožuljak m ožujak [Ako te ožuljak mUuje, travanj te bije.] ožitljat svrš. (OŽ1lljit) sasvim nizko pokositi travu i uravnati guvno prid vršitbu [Zubi " joj ko tesle - bOra mi bi mogla š nji'man dobro gUvno ožuljit. ] �

�

ps

. u ·

p pača ž l O glava (zaklane) stoke [" Pa u voj

ne svatu na odlazku, da ponese; dio ratnoga pači mima moždana, konobaru! " - " To ti plina; dio [Kad bi tijo dočekati turke, / je hflo budalasto janje, bolan; nije imalo Poče vOdit Bušića ivana / / davat mu paje đava truna mozga. "] 2° pogr. glava čovi­ od obdulje.] O balk. tur. pay »dio« ka, uzp. ćiverica [Diga paču, ko da je s pajdo m odmo od pajdaš [Svani zoro, ta nisi nebon sveza.] o tur. par;a < per. pače na vajdu, / Ja san svoga otpratila pajdu.] (payče) »nožica« < pa (pay) »noga« O tur. pada� < per. paydaš paček čest. v. počen pajkit nesvrš. spavati (u ditčjem govoru), pajiti pačist prid. ; Pačista nedilja druga korizmena nedilja palal ž oko 1 m dug kovinasti šćap sa, srco­ likim vrhom kojim se sgrće žerava [/ on ti pačota m pogr. čovik velike glave [Ma šta je bijo ko san ti -ja san ti, dok nije dobijo će meni pamet solit onipačota! Kolika mu palon po glavi.] O tal. pala < lat. je glava, ne bi je bumbar za tri dni oblhi­ jo. ] O v. pača pala2 ž kamen na igrališću u igri klisa (od njega se klišnjačom udara klis) pačurica ž čvor, kićanka na kraju pasića O v. pača palac m dio drvenoga kotača zaprežnih kola koji spaja šišku i gobelj, paok, žbica pać prid. neskl. čist, uredan, uzp. sputan [Ko je pać, sve mu je pać, a kPmetu je sve palača ž V. lukarica2, uzp. palat lOkva. ] O tur. pak < per. pak palamiir m veliki želizni klin (čavao) O tur. paćan prid. v. pać [Sinko, kad zamlraš curu, palamar < tal. palamaro « ? grč. mxAa­ nemoj samo glejat kojaje ćusta;' nego je li flapI »šaka«) paćna i uredna, slUša li, oće li radit i kad palamudit nesvrš. lagati, uzp.: maslat, mud­ joj se ne zapovIda. Glejaj konja debeloga lat [Nemoj ti meni palamudit ni pričat, vrata i divojku kilkvajOjje majka!] kako će komunIsti izgradit sr"itnu buduć­ paćit nesvrš. (0-) čistiti, umivati, uređivati, nost, kako će nan svega nanlt i da će svak sređivati O v. pać imat, šta mu budne tr"ibalo! Ko je v"idijo, da mačka voliijsku glavu unese u kuću?] padalIšte sr misto gdi se nomadski Cigani na proputovanju zadržavaju, uzp. pastI 1 ° palasina ž rid. ? najlošija zemlja O ? padat nesvrš. ; Kojeg dana ove gOdine pada . palat nesvrš. (po-, uz-) plitko kopati njivu u Božić? Kojega je dana ove godine Božić? svrhu plivenja trave [A " brzo " ti ga palaš, [- BIMu, kad no ove gOdine pada Veliki ćaća te tvoj zakarta!] O ? V. palal petak? - Zore, Doga mi je dosad svake palečak m (patučak, paločak) čest naziv za godine bijo petkon, ali sa ćuja poglejat. ] livadu {v. luka, pa bi palučak bio um. od pa-luka} paj m ostatak od svatovske večer