Nova strategija jugoslovenske spoljne politike : 1956-1961 [Prvo izdanje ed.] 9788674031018, 8674031013 [PDF]

Zitiervorschau

Dragan Bogetic

NOVA STRATEGIC SPOUNE POLITIKE JUGOSLAVIJE 1956-1961

Biblioteka STUDIJE I MONOGRAFIJE

1NST1TUT ZA SAVREMKNU ISTORIJU

Odgovorni urednik Dr Momcilo Pavlovic

UredivaCki odbor dr Momcilo Pavlovic, predsednik, mr Ivana Dobrivojevic, sekretar, dr Momcilo Isic, dr Predrag J. Markovic, mr Milan Koljanin

Recenzenti Dr Momcilo Pavlovic Dr Ljubodrag Dimic Lektor Branka Kosanovic Likovno-graficki urednik Mladen Ackovic

____________________ ISBN 86-7403-101-3______________________ Objavljivanje knjige pomogloje Ministarstvo nauke i zaslile zivoine sredine Republike Srbije. Beograd

C

Dr Dragan Bogctic

NOVA STRATEGIJA JUGOSLOVENSKE SPOLJNE POLITIKE 1956-1961

Beograd 2006

I;

Stampanje knjige

SRB1JA, Beograd

7

UVOD

U kojoj je meri uvek aktuelna konstatacija da konacne verzije proslosti nema, niti je moze biti, a i koliko ima istinitosti u saljivoj dosetki da se nista toliko ne m enja kao proslost, posebno se m oze uociti kroz analizu stanovista u domacoj i stranoj istoriografiji o pitanju pozadine i sadrzine jugoslovenske spoljnopoliticke strategije u periodu koji je prethodio form iranju pokreta nesvrstanosti. Radi se o razdoblju omedenom 1956. i 1961. godinom, koje je nastupilo posle norm alizacije jugoslovensko-sovjetskih odnosa, a u periodu tesnog vezivanja Jugoslavije za zemlje afro-azijskog prostora, vrem enu kada jugoslovensko rukovodstvo pokusava da sprovede nov spoljnopoliticki kurs zauzim anja podjednake distance prema blokovim a i da obezbedi prostor za novu opciju u m edunarodnim odnosim a - politiku nesvrstanosti. Iako je ova oblast u istoriografiji u celini zapostavljena, a dokum entacija na kojoj bi se zasnivalo njeno istrazivanje u velikoj meri nedostupna, u naucnim radovim a posvecenim medunarodnim odnosima cesto se mogu uociti vrlo kategoricne, a inace potpuno suprotstavljene kvalifikacije i ocene. Ta raznolikost se posebno ispoljava u razmatranju svrsishodnosti politike nesvrsta­ nosti i dilem e da li se Jugoslavija u tom periodu konacno udaljila od Evrope i priblizila njoj dalekim i stranim civilizacijama. U vrem e kada je Jugoslavija uzivala izuzetan ugled u pokretu nesvrstanih. a i u svetu. glorifikovana je koncepcija m iroljubive koegzistencije za ciju se realizaciju ona zalagala i malo je bilo naucnih radova koji su prema tom konceptu ispoljavali i minimum kriticnosti. Istoricari se tom temom nisu ni tada, kao ni kasnije. bavili prvenstveno zbog nedostatka arhivske grade, ali i zbog prenaglasenog uvazavanja imperativa istorijske distance. Politikoloski i publicisticki radovi, karakteristicni za vrem e raspada Ju­ goslavije, suprotno ranijem vrednosnom pristupu, podvrgavajuci opstoj osudi dotadasnju spoljnopoliticku orijentaciju, uglavnom su nesvrstanu politiku ocenili kao istorijsku gresku, koja je socijalisticku Jugoslaviju odvojila od razvijenih evropskih drzava i vezala je za ekonomski i civilizacijski zaostale narode, sto je rezultiralo njenim totalnim privrednim kolapsom. Sustinska slabost vecine radova koji su inace samo segm entarno obradivali posleratni spoljnopoliticki razvoj Jugoslavije lezi. pored ostaloga, u to­ me sto na pravi nacin nije fokusiran odnos pojedinih odrednica njene medunarodne ekonomske i m edunarodne politicke orijentacije. Iako je

s korelacija izmedu te dve komponente jugoslovenskog nastupa u mcdtmarodnoj zajednici, ocila je i relativna nckompatibilnost njihovih prcmisa kada su u pitanju konkretni regioni ili konkretne drzavc. Dostupni arhivski izvori koji se odnose na jugoslovenske ekonomske preferencijale i kljucne inostrane privredne partnere u periodu 1956-1961, ukazuju na sasvim drugacije stanje od onoga na koje upuciije domaca i strana 1iteratura. Da bi se to stanje konacno objektivno rasvetlilo i da bi se konacno popunila i ta „crna rupa“ jugosloven­ ske istoriografije neophodno je prvo utvrditi medunarodne i unutrasnje razlogc jugoslovenskog ,,bekstva iz Evrope", a potom stvarne spoljnopoliticke prioritete kojima se Jugosiavija u navedenom periodu rukovodila. Koristeci se dostupnom arhivskom gradom tesko je prenebreci cinjenicu da je jugoslovensko rukovodstvo sredinom 50-ih godina uvazavalo znacaj integracionih kretanja na tlu Zapadne Evrope i razmatralo mogucnost da se preko Balkanskog saveza uz Grcku i Tursku ukljuci u taj proces. Medutim, ta razmisIjanja u vreme kada se radala ideja o evropskoj samobitnosti naspram dveju vodecih svetskih sila, dosla su u sukob sa realnoscu unutrasnje ekonomske situacije u Jugoslaviji. Vec tada ona je bila tesko opterecena bremenont dugova prema Zapadu i potpuno nemocna da ih sopstvenim izvozom otplati. a istovremeno i podmiri uvozne potrebe. U takvoj situaciji Zapadna Evropa se Jugoslaviji, bez obzira na njenu geografsku pripadnosl i civiiizacijsku bliskosl, cinila mnogo udaIjenijom i vise pretecom nego prekookeanska azijska i afi'icka prostranstva. U to vreme, najveci deo jugoslovenskog rukovodstva je procenjivao da bi Jugosiavija, orijentisuci se iskljucivo na ukljucivanje u proces evropske integracije, bila infcriorna ne samo politicki nego i ekonomski i predstavljala bi puki „sirovinski privezald1Zapadne Evrope. Povezivanjem sa zemljama afroazijskog prostora Jugoslaviji se otvarala perspektiva preuzimanja rukovodece uloge u tom kontekstu i iznalazenja ogromnog, a sto je najvaznije - manje zahtevnog trzista za mladu jugoslovensku privredu. Na prvi pogled sve je vuklo u korist druge solucije. Medutim, slozenost medunarodnog polozaja u kome se Jugosiavija nalazila lavirajuci izmedu Istoka i Zapada nije dozvoljavala jednostavna resenja. Da bi se stvarno oslobodila ranjivog polozaja prema Zapadu Jugosiavi­ ja je morala da izgradi izvozno orijentisanu privredu, otvorenu za prodor strane robe i kapitala, a sposobnu za samostalno otplacivanje stranih dugova. Ekonomsku osnovu spoljnopoliticke strategije morala je da cini nova orijentacija na izvoz industrijske robe u ncrazvijene zemlje Azije i Afrike i uvoz sirovina i poljoprivrednib proizvoda sa till prostora po povoljnijim cenama od onili koje je postizala u trgovini sa Zapadom. Problem je bio u tome sto se jugoslovensko rukovodstvo tesko mirilo sa imperativom radikalnog raskida sa autarhicnim ekonomskim razvojem. Taj koncept, medutim. podrazumevao je i ubrzanu industi ijalizaciju, koja se mo­ rala oslanjati na uvoz opreme sa Zapada - na zapadne kredite. Sloga se Jugo­ siavija nasla u poziciji da je morala izvoziti na Zapad, jer je to bio jedini nacin da dode do neophodnih deviznih sredstava.

1/ svcga toga proizasla je protivrcfinost koja je davala ton celokupnoj kiisiiijoj jugoslovenskoj medunarodnoj stratcgiji - politicki, Jugosiavija se svc vise pribli/.avala novooslobodcnim zemljama Azije i Afrike, a ekonomski, fiimnsijski. lebnoloski i trgovinski ostala je i dalje tesno vezana za Zapad. t ' domaeoj lilcraturi posvecenoj jiigoslovenskoj politic! nesvrstanosti postoji i/.razito ncujednaceno tretiranje znacaja saradnje Jugoslavije sa zein (jama treceg sveta u odnosu na ukupan kotnpleks njene saradnje sa svetom i u odnosu na njenu medunarodnu poziciju. Autori brojnih politikoloskih i puhlicistickih radova preuvelicavaju ekonomski znacaj saradnje sa nesvrstanim /.eiuljama 1 u velikoj meri doprinose oblikovanju predrasude o ..jugoslovenskom begu iz 1-vrope". Ekonomski radovi posveceni istoj problematici, iako ivlativno retki, vrlo upecatljivo, kroz cifarske podatke, ukazuju na sasvim dmgacije stanje stvari. Bez obzira na izvesna odstupanja u tom sntislu u zavi■aiosli od istrazivanog vremenskog intervala, procentualno posmatrano, Jugolavija je tokom celokupne svoje posleratne istorije glavnog ekonomskog partnera imala u zapadnim zemljama, potom dolaze istocne zemlje, a tek na ireeem mestu su vanblokovske drzave. Karakteristican pokazatelj za drugu polovinu 50 ih godina jesu statisticki podaci za 1959, koji se odnose na jugolovensku robnu razmenu sa svetom: 60% te razmene je otpadalo na SAD, /.apadnu Evropu, Kanadu i Australiiu, 27% na istocnoevropske drzave i Kinu, a samo 13% na zemlje treceg sveta.' Jaz izmedu zvanicno proklantovane spoljne politike (nesvrstanosti) i slvarne sadrzine ekonomske saradnje usredsredene na zapadne sile (u prvom redu na Sjedinjene Drzave), stalno se produbljivao i na kraju zavrsio potpummi blokadom nesvrstane politike, a na ekononiskom planu fatalnom „du/.nickom zamkom“.1

1 Diplomatski arhiv Saveznog ininistarstva m inostrane poslove (dalje: DASMIP). Politifika arhiva (PA), I960, Jugosiavija. t-56, 435 279. Regionalna raspodela spoljne irgovine i problemi usmeravanja.

ODNOS JUGOSLAVIA PREMA GLAVNIM PROCESIMA, ZBIVANJIMA I SUBJEKTIMA U MEDUNARODNOJ ZAJEDNICI

Ton drugoj polovini 50-ih godina davali su krajnje protivrecni medunarodni procesi cija su jedina zakonitost bile stalne sm ene uspona i padova u odnosima velikih sila uz ciklidno dovodenje sveta na sam rub opste ratne katastrofe. lako se radi o razdoblju kada je u izvesnom stepenu zaustavljena do tada stalna eskalacija am ericko-sovjetskog neprijateljstva, hladnoratovska atmosfera predstavljala je i dalje mocno izvoriste opasnih zarista i lokalnih ratova. Jugoslovenska orijentacija na saradnju sa afro-azijskim zem ljam a i vec oblikovan antiblokovski stav nisu naisli na pozitivan prijem ni na americkoj ni na sovjetskoj strani. 1jedni i drugi su i u tom periodu, mada sve manje, verovali da jos postoji nada da se Ju g o slav ia tesnje veze za njihovu vojno-politicku grupaciju. Stoga su s podozrenjem primali sve jugoslovenske spoljnopo:iicke aktivnosti prozete antiblokovskom sadrzinom. Krajnji rezultat takve situacije bilo je zadrzavanje status quo-a, kako u sferi jugoslovensko-am erickih, :ako i u sferi jugoslovensko-sovjetskih odnosa. IJ to vreme obustavljena je vojna pom oc SAD Jugoslaviji. lako je do jividanja tog oblika saradnje doslo sporazumno, a na inicijativu Jugoslavije, taj cin je na izvestan nacin bio odraz aktuelnih odnosa dve drzave. Niti je Ju­ g o slav ia vise htela da sebi suzava manevarski prostor u spoljnopolitickom delovanju koristeci budzetske stavke program a americke vojne pom oci,1 niti e americka adm inistracija bila spremna da vojno pom aze jugoslovensku poli:sku nesvrstanosti. M ozda je jo s indikativniji momenat u tom kontekstu predstavljao inci­ dent vezan za priprem e, a potom za odlaganje Titove zvanicne posete SAD. ~a poseta je neform aino u politickim krugovim a i svetskim medijim a naja• Ijivana jos krajem 1955. godine, da bi kasnije, iz godine u godinu, zakaziva-

1 Ekonomska orijentacija Jugoslavije na Zapad u vreme sukoba sa SSSR-om i istocnoropskim zemljama svodila se uglavnom na ekonomsku i vojnu pomoc SAD. Ta pomoc pruAna je kroz poseban program koji je realizovan u intervalu juni 1951 —juli 1955. Kao i kod cugih oblika takve medunarodne saradnje. drzava koja prima bespovratnu pomoc morala se oreci nekih atributa nacionalne nezavisnosti i politickih postulata kojima se rukovodila. Primanje pomoci islo je zajedno sa primanjem obaveze stalnog dovodenja sopstvene ekonomske, i svake druge, politike u sklad sa opstim stremljenjima i zahtevima darodavaca. Stoga se od - - Tiog pocetka sklapanja tog aranzmana pred jugoslovensko rukovodstvo imperativno name—ia potreba razx’ijanja drugih oblika saradnje sa SAD i zapadnim drzavama zasnovanim na ckonomskim kriterijumima. lisenih politickih premisa.

12

nje naknadnog termina dolaska jugoslovenskog predsednika predstavljalo predmet nagadanja. cesto ozivljavan nedovoljno preciznim, a pomaio i konfuznim izjavama americkih i jugoslovenskih zvanicnika. Uoci Titovog dolaska u Njujork na redovno zasedanje Generalne skupstine Ujedinjenih nacija septembra 1960. konacno je data i zvanicna potvrda na obe strane o Titovoj sluzbenoj poseti SAD. Program njcgovog boravka u sedistu Ujedinjenih nacija prosiren je i na formalnu posetu drzavi cije je gostoprimstvo uzivao, odnosno na putovanje u Vasington. Tom cinu je dat izuzetan pnblicitet. On je okarakterisan kao akt kojim ce biti krunisani srdacni i prijateljski odnosi dve drzave. Reagovanje dela americke javnosti, posebno bucna kampanja Katolicke crkve, jugoslovenskih emigranata i nekih medija. izazvalo je buru revolta u Jugoslaviji. Nezadovoljstvo je posebno prouzrokovano pasivnim drzanjem i nezainteresovanim stavom americke vlade u odnosu na bujicu uvreda i pogrdnih reci izrecenih na racun jugoslovenskih rukovodilaca i jugosloven­ skog politickog sistema. U takvini uslovima Jugoslavia je olkazala posetu, ali je, bez obzira na prisutnu gorcinu, diplomatskim pulem dala saglasnosl da se preduzmu mere radi ublazavanja neprijatnog politidkog obrta. Stoga je kao zvanican razlog otkazivanja posete navedena nemogucnost iznalazenja obostrano prihvatljivog termina. U tom smislu objavljeno je da poseta nije „otkazana“, nego samo „odlozena“. Medutim, iako u tom periodu jugoslovensko-americki odnosi nisu poboljsani, nije doslo ni do njihovog znacajnijeg pogorsanja. S politike pomoci, na obo­ strano insistiranje. preslo se na politiku unapredenja robnih i kreditnih odnosa. SAD su pri tome ostale kljucni jugoslovenski ekonomski partner. U jugoslovenskoj spoljnoekonomskoj politici prelaska sa pomoci na kreditne aranzmane i robnu razmenu sa zapadnim silama, posebno mesto irnala je saradnja sa Saveznom Republikom Nemackom. Jugoslovensko rukovodstvo je uspelo da u drugi plan potisne snazne animozitete prerna bivsem ratnom protivniku i svoje revolucionarne ideale, rukovodeci se iskljucivo pragmaticnim razvojnim imperativima i ekonomskim interesima. Bilo je svesno da od stepena sopstvene kooperativnosti u tim politickim pitanjima zavisi i stepen kooperativnosti nemacke vlade u pogledu ekonomskih zahteva Jugoslavije. Stoga se angazovalo na iznalazenju kompromisne formule prihvatljive za obc strane. Ona je morala voditi racuna o reagovanju domaceg javnog mnjcnja kqje je sa podozrenjem pratilo jugoslovensko-ncmacko priblizavanje, ali i o stvaranju adekvatnog okvira koji hi podsticajno delovao na unapredenje saradnje sa SR Nemackom. Intenzivna saradnja Jugoslavije sa SR Nemackom datira jos iz vremcna kada se Jugoslavija nasla u kriticnoj ekonomskoj situaciji zbog blokade svili kreditnih i trgovinskih aranzmana od strane zemalja Informbiroa, a kada je nemacka vlada prema njoj ispoljila najvisi stepen elasticnosti u pogledu davanja kredita. Ona je bila i ostala jedina zemlja koja jc odobravala Jugoslaviji ogromne kredite be/, ikakvih rezervi i polilickili tislova.

13

SR Nemacka je od 1951. godine zauzimala prvo mesto u jugoslovenskoj razmeni sa inostranstvom. Samo na nju je otpadalo 20% ukupnog jugoslovenskog spoljnotrgovinskog prometa. Robna razmena dveju drzava u periodu 1951-1957. dostigla je 692 miliona dolara (jugoslovenski izvoz u Nemacku je iznosio oko 283 miliona dolara, a uvoz iz Nemacke 409 miliona dolara). Kada je jugoslovenska vlada 1957. godine priznala Demokratsku Repu­ blika Nemacku i uspostavila diplomatske odnose sa njom, SR Ncmacka je taj cin protumacila kao neprijateljski akt i isle godine prekinula je diplomatske odnose sa Jugoslavijom.2 Iako su diplomatski odnosi izmedu Jugoslavije i SR Nemacke ponovo uspostavljeni tek 1968. godine, ekonomska saradnja u navedenom intervalu nijc smanjena, nego je cak, u nizu oblasti, znatno poboljsana. Pored SR Nemacke, Italija je posle razresenja trscanskog pitanja posta­ la izuzetno vazan ekonomski partner Jugoslavije. Jugoslovensko-italijanska privredna saradnja u periodu 1954-1961, belezila je, sa kracim prekidima, izuzetan uzlazni trend (od 1959. godine Jugoslavia je u spoljnotrgovinskom bilansu imala najvecu saradnju sa ovom drzavom). Uzlazni trend se moze pratili. doduse ne u istoj srazmeri, i u odnosima sa skandinavskim zemljama, Kanadom i Australijom. Znacajnije oscilacije u tom periodu javljaju se u politickim, ali i ekonomkim odnosima sa Velikom Britanijom, a posebno sa Francuskom, zbogjugo•lovenskog stava prema kolonijalnom pitanju. Konflikti sa tim drzavama su inlenzivirani zbog ostre jugoslovenske kritike izraelsko-britansko-francuske agre.ijc na Hgipat. Stanje je pogorsala i jugoslovenska podrska alzirskoj revoluciji. I a podrska je, na kraju, predstavljala povod za povlacenje francuskog ambasa.clu Jugoslaviji, jula iste godine. dosao je potpredsednik sovjetske vlade Anastas Mikojan, a potom, polovinom septembra, Nikita Uruscov. llruscov .1,' i/ Itcograda u Moskvu otputovao sa jugoslovenskim predsednikom, koji se i, sluzbene posete SSSR-u vratio 5. oktobra 1956. Krajem avgusta 1955. postignuta je saglasnost vlada dveju zemalja o noiinali/.aciji ekonomskih odnosa, posle cega je zakljucen Sporazum o robnoj i.i/incni, nauenoj saradnji, kreditima za nabavku sirovina i investicione opreme. Na dalje unapredenje odnosa Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i ostalim socijalistickim zemljama povoljno je uticao poznati XX kongres KPSS, uli/an februara 1956, posle kojeg je doslo do izvesnog stepena demokratizai ijt- sovjetskog drustva i formulisanja miroljubivije spoljne politike bazirane n.i lcnjinistickim nacelima „miroljubive koegzistencije“ i „nemesanja u unuliasnjc poslove drugih zemalja, uz postovanja njihovog teritorijalnog integrilela i nezavisnosti." Kongres je priznao razlicitost puteva izgradnje socijali■ma i borbe za soeijalizam, a borbu za mir istakao je za osnovu ujedinjavanja radnickog pokreta. Hruscov je tom prilikom odrzao ostar govor o greskama slaljinisticke politike i posledicama „kulta licnosti." lpak, glavni nosii>ei ove politike ostali su clanovi vodecih drzavnih i partijskih tela do kraja lima 1957. godine. Tek tada, posle ostrog jednogodisnjeg perioda razracunavnnja, ta staIjinisticka grupa biva uklonjena. Tokom 1956. godine raspusten je i Informbiro, koji je bio glavni nosilae antijugoslovenske kampanje socijalistickih drzava u vreme sukoba Jugodavijc sa Sovjetskim Savezom. U dokumentu koji je tim povodom objavljen i i/javi nekih partija clanica. medu kojima je bila i KPSS, istaknuto je da je u iijcgovom radu bilo ozbiljnih gresaka medu kojima su posebno apostrofirane greske ucinjene prema Jugoslaviji. ■'Sovjetska drzavno-partijska delegacija boravila je u Jugosiaviji od 26. maja do 2. jun.i 1955. Predvodio ju je Nikita HruSCov, prvi sekretar CK KPSS, a u njoj su bili i sovjetski lircmijer-marSal Nikolaj Bulganjin, Anastas Mikojan, Aleksqj Gromiko i Dmitrij Sepilov i tlrugi.

16

Medutim, vec u jesen 1956 - zbog stava Jugoslavije prema burnim po1itickim zbivanjima u Madarskoj i Poljskoj - doslo je do ponovnog pogorsanja jugoslovensko-sovjetskih odnosa, koje se automatski prosirilo i na odnose Jugoslavije sa ostalim istocnoevropskim drzavama. Proces destaljinizacije i opstenarodni bunt koji je takoreci u isto vreme zahvatio Madarsku i Poljsku 1956. i sovjetska vojna intervencija tim povodom, doveli su jugoslovensko rukovodstvo u poziciju da u praksi dokaze svoju principijelnost i doslednost u sprovodenju kljucnih komponenti nove spoljnopoliticke platforme Jugoslavije. Sada se na delu moralo pokazati svetu da jugoslovenska nesvrstanost ne predstavlja oblik neutralnosti i pasivnosti, kako je to cesto tumaceno i na Istoku i na Zapadu, vec aktivan i konstruktivan odnos prema zbivanjima u medunarodnoj zajednici usmeren na borbu za iskorenjivanje svih vrsta pritisaka i oblika spoljnog mesanja u unutrasnje poslove drugih drzava. Jugoslavija je u pocetku prema dogadajima u Madarskoj i Poljskoj zauzela kurs koji se uklapao u medunarodnu strategiju za koju se energicno zalagala. Podrzala je madarski opstenarodni bunt rukovoden zahtevima za demokratijom i nacionalnom nezavisnoscu i u tom kontekstu smenjivanje stalj inisticki nastrojenog prvog sekretara Madarske radnicke partije Macasa Rakosija (Matyas Rakosi), odnosno njegovog naslednika Ernea Gerea i obrazovanje nove madarske vlade na celu sa Imrom Nadom (Imre Nagy). Jugoslavija je podrzala i slican proces u Poljskoj, koji je rezultirao smenjivanjem staljinistickog partijskog rukovodstva i formiranjem novog na celu sa Vladislavom Gomulkom (Wladislav Gomulka), koji je, kako se pokazalo tokom krvavih nemira u Poljskoj, uzivao siroko poverenje u narodu. lako je kasnije - uvidevsi da bi izostanak sovjetske vojne intervencije znacio restauraciju kapitalistickog porelka u Madarskoj - Jugoslavija promenila stav prema Imri Nadu i njegovim sledbenicima, jugoslovenska blagonaklonost prema antisovjetskim manifestacijama ozbijjno je ugrozila odnose Ju­ goslavije i SSSR-a. Ta razmimoilazenja odrazila su se i na sferu ekonomskih odnosa. To­ kom 1957. ozbiljno je dovedeno u pitanje koriscenje zajmova koje je SSSR obecao Jugoslaviji jos 1955. godine. Novembra 1957. doslo je do novog jugoslovensko-sovjetskog raskola na konferenciji komunistickih partija u Moskvi sazvanoj povodom 40-godisnjice Oktobarske revolucije. Jugoslovenska delegacija je tom prilikom odbila da potpise deklataciju u kojoj se socijalizam izjednacavao sa pripadnistvom vojnom bloku istocnoevropskih drzava, a svaka druga spoljnopoliticka opcija nazivala revizionizmom. Taj cin je posebno iskomplikovao situaciju jer se radilo o vremenu intenziviranja nesuglasica dveju stana oko ocene dogadaja u Madarskoj i uloge koju je Jugoslavija imala u njima, kao i nesuglasica povodom donosenja novog programa Saveza komunista Jugoslavije. Gotovo istovremeno KPSS je optuzila Jugoslaviju da se uplitala u unutrasnje poslove Madarske pruzajuci podrsku Imri Nadu i zucno je reagovala povodom projekta novog programa SKJ ocenjujuci ga kao revizionisticki akt i napustanje pozicija socijalisticke izgradnje.

17

lako je laj program donet godinu dana kasnije, njegov prvi prednacrt I,,,, je vec po/.nat Centralnom komitetu KPSS, koji ga je uveliko kritikovao. U vU-nie Sedmog kongresa SKJ, aprila 1958, na kome je program usvojen, ta I | jiika je prclvorena u kampanju, koja je po mnogo cemu podsecala na konimiilacijn i/. Staljinovog vremena. Slican je bio i recnik - Hruscov je Jugosla, 11 ii a svom govoru nazvao „trojanskim konjem imperijalizma“, cesto su ko, j.Veiii izrazi „revizionizam“, „oportunizam“ i „izdaja socijalizma11. Poslc Sedmog kongresa SKJ vlada SSSR je uporedo sa intenziviranjem I mipanje protiv .lugoslavije pristupila i ekonomskom pritisku. Jednostrano su niskiiiuli svi privredni aranzmani sa Jugoslavijom koji su sadrzali srednjoroc,,,■ i dugorocne kredite za investicione poslove. Takvu politiku su sledile i ,, ialc istoenoevropske zemlje, cime su potpuno obustavljeni svi krediti iz Ip5(), odobreni Jugoslaviji kao izraz dobre volje za naknadu stete pretrplje,,,■ lokom sukoba sa Kominformom. Buduci da se za takav radikalan ekoii,iniski, kao uostalom ni politicki, obrt Jugoslavija nije bila pripremila, mor |o je doei do ozbiijnih privrednih teskoca. To je spreceno brzom interven, ,|om zapadnih drzava koje su Jugoslaviji obezbedile kreditne aranzmane I , ,|t su u potpunosti kompenzovali sve otkazane kredite. IJ kampanju istocnoevropskih drzava protiv Jugoslavije ubrzo se ukljuil,, i kincsko rukovodstvo. Kombinujuci grube osude i optuzbe na racunju|,n dovcnskog rukovodstva sa nizom restriktivnih mera prema Jugoslaviji, NR l.ma je na kraju dovela do skoro potpunog prekida diplomatskih odnosa, usl„, .liivljenib na kratko u intervalu 1955—1958.1 Obostrano su povuceni ambai. luri (Vladimir Popovic i Vu Hsiju Cuan), a diplomatska predstavnistva sve,|, na mi nivo otpravnika poslova. Takvi odnosi su zadrzani sve do 1969. godim kmla je doslo do postepenog otvaranja Kine prema svetu. (I prvim mesecima 1959. godine kampanja SSSR-a protiv Jugoslavije i n/buktava. Na XXI kongresu KPSS od 27. rnarta do 6. februara 1959. izre,, nr su izuzetno ostre optuzbe na racun ,jugoslovenskog revizionizma“. One ii pusebno dosle do izrazaja u vreme Titovog puta u Aziju i Afriku od decemIn ii 19 i8. do marta 1959. Jugoslovenska vanblokovska politika je ocenjena |. ,ti11 -Isill motiva kojirna se rukovodilo njeno rukovodstvo, neophodno je uocili |ni/adinu stavova prema politici nesvrstanosti kojima se rukovodila druga ii,inn. prvenstveno dve najvece svetske sile - Sovjetski Savez i Sjedinjene I tiJove. Velike sile su opredeljivanje novooslobodenih zemalja da ostanu izvan • i•11 iii politickih blokova i izgrade nezavisnu poziciju u medunarodnim odnoin.i pmtile sa neskrivenim nezadovoljstvom, sto je bio izraz neodobravanja i, politike. Ocenjujuci koncepciju nevezivanja za blokove kao neutralnost i m| h,iiiini/am, one su looz prizmu svojih ideoloskih interesa sagledavale i i- iliiovnle sadrzinu takve spoljnopoliticke orijentacije. Dok je za SSSR takva I*11 11 1ik11 prcdstavljala „liniju odvajanja od imperijalizma“, u SAD je okarakteH ina kao priblizavanje komunizmu. I na Istoku i na Zapadu, prvih godina ■i ii in.it ijo politike nesvrstanosti koriscen je argumenat da je sistem kolektivii, luvbednosti daleko efikasniji za ocuvanje mira od vanblokovskog stava. /I nip. dominirajuceg shvatanja da je ravnoteza snaga jedini trajan i zdrav si1 , in nicdimarodnih odnosa, u bipolarizovanoj medunarodnoj zajednici nije ......In da bude mesta „nezavisnim, trecim uticajima". Institucionalizovanje saradnje vanblokovskih drzava i njihovo organii.i lino nastupanje u medunarodnoj zajednici doprineli su prerastanju te spoljio >1 ■11 1iCkc stratcgije u znacajan faktor medunarodnih odnosa. To je posebno l , 1 1o do i/.razaja u Organizaciji ujedinjenih nacija, gde su ove drzave kao najIo7? koncepta.' Vec tokom pomenutog trojnog sastanka na Brionima. posle odbijanja Francuske da pregovara sa FLN. jugoslovensko rukovodstvo. podrzano od Nasera i Neltrua, zauzelo je ostriji kurs prema fiancuskoj politici u Alziru. () tome svedoci i zajednicka izjava usvojena i potpisana na kraju sastanka troji ce buducih lidera pokreta nesvrstanosti: „Rukovodeci se uverenjem da je ko lonijalna dominacija nepozeljna i da je uvredljiva i za one koji vladaju i /a one kojima se vlada, tri sefa vlada izrazavaju simpatije prema zeljama naroda Alzira za slobodom. Njima je poznato da u Alziru postoji znatan broj ljudi evropskog porekla ciji interesi treba da budu zasticeni, aii to ne bi trebalo da ometa priznanje legitimnih prava Alziraca.11273 Brionski dokument je negativno primljen u francuskim politickim kru­ govima i javnosti. O nje ocenjen kao „otvoreno ntesanje u unutrasnje poslove Francuske11 i podrska neprijateljima francuskog naroda. Negodovanje svoje vlade preneo je francuski ambasador Belen (Baelen) jugoslovenskom drzavnont podsekretaru Srdi Prici 24. jula 1956. Ukazujuci na cinjenicu da jc alzir­ skom pitanju u Brionskom dokumentu dato „nesrazmerno mnogo mesta i veliki znacaj1’, - upozorio je jugoslovensko rukovodstvo da je njegova vlada iznenadena tim aktom Jugoslavije. To iznenadenje je tint vece posto je nave.de ni dokument usvojen neposredno posle obostrane jugoslovensko-francuskc inanifestacije prijateljstva tokom fitove posete Franeuskoj maja 1956. ‘

"

Borba,

12. m a n 19 5 6 .

r" DASMII*. 1959, sir. pov.. f-1, 161. Studija DSIP-a-Alzir, 53. ’ l2 ls to , 1 9 5 8 . s tr. p o v ., i'- l, 2 6 5 . S u m a m i iz v e S ta j o p o liliC k o j s itu a c iji u A l/.iru . ( '/j,tjedniCku izjava ( M e d u n u m d n u p o lilik a . hr. 1 5 2 /1 5 3 , B e o g r a d 1 9 5 6 . I ). ' 11 D A S M I lk I’A . 1-18. 4 1 2 1 3 7 . '/aha tvska a razgovaru Driavnog podsekrelaru

I'licv sa fnmcuskim otnhasadoroni Hai’lt'ii-mn, 24. jul 1956..

Side

144

Medutim, posto je prethodno dobro odmerilo prednosti i mane svih modaliteta novog spoljnopolitickog kursa, jugoslovensko rukovodstvo nije vise nameravalo da odstupi od svog ofanzivnog nastupa po pitanju procesa dekolonizacije. U duhu takve politike koncipiran je i Titov govor u Puli novembra 1956. koji je izazvao nov talas nezadovoljstva u Francuskoj. Odslupajuci od ranije uvazavanih premisa unapredenja tradicionalno dobrih jugoslovcnskoIrancuskih odnosa, Tito je ostro napao francusku kolonijalnu poliliku kao iz~ vor nestabilnosti u svetu. Napomenuo je da Jugoslavija ubuduce mora da bude oprezna: ,,.ler pokazalo se da su nosioci lakozvane zapadne demokratije Francuska i Engleska —samo na rijecima za mir, pravdu i demokratiju. a u stvari to su zarista koja mogu dovcsti da krajnje rcakcije i agresivnib poduhvata, ako se za to ukaze prilika. Uvjeren sam da cc ncsrecni francuski narod morati jednog dana da ispasta bas zbog takve politike koju vode francuski socijalisti sa Gi Moleom na celu. Mi smo lujeli da pomognemo Francuzima u alzirskom pitanju. Kazali smo Naseru da smatramo da je Francuzima tesko da izadu iz Alzira i da bi do­ bro bilo da se nade neko rjesenje u uniji izmedu Francuske i Alzira ... Neki francuski rukovodioci priznali su da je tako, dok su drugi rekli da je u pitanju prestiz Francuske. Evo im sad prestiza! Osramotili su se u citavom svijetu. Citav svijet osuduje akt francuske vlade, akt agresije.“275 Samo nekoliko nedelja kasnije, 27. novembra 1956, kritikujuci koionijalnu poliliku Velikc Britanije i Francuske, jugoslovenski ministar inostranih poslova K.oca Popovic se takode pozalio na odsustvo volje francuske vlade za razresenje alzirskog pitanja putem kompromisa. Iznoseci opsti stav Jugoslavije prema krizi na Kipru i Alziru, on je upozorio na cinjenicu ,,da zelja za hegemonijom izvesnih sila“ onemogucava mirno resavanje sporova. Stoga, eskalacija kiparske i alzirske krize ne predstavlja problem uzrokovan politikom obeju sukobljenih strana. vec iskljucivo nepomirljivom politikom kolonijalnih sila.-76 Na iznenadenje jugoslovenskog ministarstva inostranih poslova, Popovicev nastup nije negativno primila samo Francuska nego i alzirski Front za nacionalno oslobodenje. Rukovodstvo pokreta izrazilo je jugoslovenskim diplomatama svoje razocarenje sto podjednaku paznju iskazuju i kiparskom i alzirskom pitanju, iako bi to drugo, kao mnogo znacajnije i slozenije, po njihovom misljenju, trebalo da ima prioritet u jugoslovenskoj politici antikolonijalizma. Borci FLN su smatrali da Jugoslavija pokusava da izbegne otvorenu konf’rontaciju sa Francuskom i zato se sluzi uopstenim frazama o kolonijalizmu, umesto da se energicnije angazuje u OUN oko konkretnog resenja alzir­ skog pitanja.27' Kritika FLN na racun jugoslovenskog angazmana u Ujedinjenim nacijama oko krize u Alziru bila je ozbiljno shvacena u Beogradu. Posto je bila propracena hvalospevima jugoslovenskoj unutrasnjoj i spoljnoj politici kao*27 2,5 J . B . T ito , n d , k n j. X I , 2 3 8 . 270 Jugoslovenskipregled, m a j 1 9 5 7 , 2 5 9 . 277 D A S M IP , 1 9 5 9 , s tr. p o v .. t- 1 . 1 6 1 . S tu d ija D S I P - a - A l z i r . 5 3 .

ideji vodilji alzirskc rcvolucije, kod jugoslovenskog rukovodstva je ofiiglcdno posligla zcljcni elckat definitivno oblikovanje siava da se mora mnogo an gazovanije i otvorenije prici razresenju alzirskog pitanja. s I'akav jugoslovenski nastup u OUN. na internim i medunarodnim skupovima i u xvanicnim kontaklima sa politicarima iz drugih zemalja. doveSce do sve izrazilijcg po gorsanja odnosa sa Francuskom, koje ce kulminirati u vrcmc dolaska Sarin De Goia (Charles de Gaulle) na vlast i ustanovljenja Fete Republike. 7 Tokom 1956. i 1957. godine jugoslovenski stav prema razresenju alzii skog pitanja dobio je konacnu forrnu i nije se vise mcnjao svc do trenulka ka da je to pitanje reseno zakljucivanjem Evijanskih sporazuma 1962 izmcdu sukobljenih strana i formalnim proglasenjem nezavisnosti Alzira. Taj slav su einile tri komponente. On je podrazumevao rescnje koje ce uvaziti poscbne interese brojne zajednice francuskog stanovnistva u Alziru, formirane uslcd dugogodisnje povezanosti Alzira i Francuske. U tom smisiu, pretpostavku pravicnog resenja alzirskog pitanja cinilo je regulisanje polozaja i interesa ..francuskih naseljenika u AlzinO i regulisanje buducih odnosa Alzira i Fran­ cuske. Drugu komponentu cinio je stav da FLN predstavlja legitimnog predstavnika celokupnog alzirskog naroda (a ne grupu ekstrcmista) i da francuska vlada mora uvaziti njegov zahtev za postovanjem prava alzirskog naroda na samoopredeljenje. Treca komponenta odnosila se na puteve instrumentali/.acijc dveju navedenih premisa alzirskog pitanja. Jugoslavija je insistirala na momentalnom prekidu rata u Alziru i pristupanju prcgovorima radi postizanja obostrano prihvatljivog kompromisa. Rukovodena trima pretpostavkama razresenja alzirskog pitanja jugoslovenska delegacija je, pruzajuci podrsku zahtevima delegacija afro-azijskih zc malja. imala zapazeno ucesce na XI zasedanju Generalne skupsline UN. M Negirajuci da sc u Alziru radi o akciji malog broja ckstremista, kako je to tvrdio francuski predstavnik, dclegat Jugoslavije u Ujedinjcnim nacijama. Dim ce Belovski. napomenuo je „da se francuska politika tamo (u Alziru D. B.) u svojoj sustini sastoji u suprotstavljanju jednom nacionalnom i oslobodilackom pokretu, koji uziva najsiru podrsku mase alzirskog stanovnistva. Primcna silc i represija ne moze, medutim, zaustaviti jacanje i sirenje takvog pokrcla ... Mi ukazujemo na pregovore izmedu Francuske i predstavnika uslanika u Alziru li cilju obustave vatre kao prvog koraka u resavanju alzirskog pitanja.

f ! lsu>-

1T> U to v r e m e ju g o s l o v c n s k a p o litik a p r e m a A l^ iru j e u j e d n o m i n o m e n tu d o v e la d o p o v la C e n je f r a n c u s k o g a m b a s a d o r a iz. B c o g r a d a i p r iv r e m e n o g p r c k i d a o d n o s a d v e ju d r / a v a . N a to m z a s e d a n ju 14 z e m a lja A z ije i A f r ik e j e p o d n e lo n a c r t r e z o l u c i j e k o jo m b i se n a r o d u A lz ir a . u s k la d u s a P o v e ljo m U N , p r iz n a lo p r a v o n a s a m o o p r e d e ljc n je . R c /.o lu e ija n ije u s v o je n a z b o g p o d r s k e z a p a d n ih d r z a v a s t a v o v im a I'ra n c u sk e v la d e . F r a n c u s k a j e , u s k la d u sa ra n ijo m p r a k s o m , s t a v il a p r ig o v o r n a r a z m a tr a n je a l z ir s k o g p ita n ja u O U N . O n a j e i n s is tir a la n a s ia n o v is tu d a A lz ir n i j e k o lo n ija n e g o in te g r a ln i d e o I 'r a n c u s k e i d a s u p r o b le m ! v e z a n i z a A lz ir u iiu tra S n ja s t v a r F r a n c u s k e , p a s a m im tim U N n e m o g u d a s e n j i m a h a v e (J o S k o J a k o v ljev iC . Aniikolcmijalni raiovi poslc Dmgog svelskug rata i ineclimarodno pravo, B e o g r a d 1 9 6 7 , 2 2 5 -2 2 6 ).

146

ali istovremeno i koraka, koji se ne moze izdvojiti i izoiovati od resavanja drugih gorucih aspekata toga pitanja.“ Uvazavajuci i interese Francuske u Al­ ziru, Belovski je istakao: ,,Posebno mesto medu specificnim crtaina alzirskog problema ima prisustvo brojne zajednice francuskog stanovnistva i njenih posebnih interesa u Alziru, kao i postojanje znacajnih i raznovrsnih interesa Francuske koji su nastali dugotrajnom povezanoscu Alzira s Francuskom. Po uverenju moje delegacije, svako trajnije, realisticko i pravicno resenje alzir­ skog problema mora sadrzati i odgovarajuce resenje i regulisanje polozaja i interesa francuskih naseljenika u Alziru, a takode regulisanje buducih odnosa sa Francuskom uopste.""sl Smatrajuci da resenje alzirskog pitanja mora sadr­ zati kompromis u koji su ugradeni interesi obeju sukobljenih strana, jugoslovenska delcgacija podrzala je nacrt Rezolucije 18 afro-azijskih zemalja. Taj predlog, ciju je okosnicu cinio zahtev da se alzirskom narodu prizna pravo na samoopredeljenje, nijc dobio potrebnu vecinu i nije usvojen. Umesto njega. jednoglasno (Francuska nije ucestvovala u glasanju) je usvojena rezolucija neobavezujuceg karaktera, u kojoj je izrazena nada clanica UNI „da ce u duhu saradnje bili nadeno jedno miroljubivo, demokratsko i pravedno rcsenje primenom odgovarajucih sredstava.“282 U opstoj debati na XII zasedanju Generalne skupsline sef jugoslovenske delegacije i ministar inostranih poslova Koca Popovic, upozorio je na eskalaciju nasilja u Alziru izmedu dva zasedanja svetskog parlamenta: „Na situaciju koja jos uvek vlada u Alziru moze se gledati samo s najozbiljnijom zabrinutoscu. Politika vojne sile se nastavlja i oruzane akcije do sada nisu pokazale nikakve znake popustanja. Do sada je - u svakom slucaju - trebalo svima da postane jasno da se resenje moze postici samo miroljubivim sredstvima, na jednoj pravicnoj i obostrano prihvatljivoj osnovi koja bi obuiivatala pravo al­ zirskog naroda na samoopredeljenje. Takvo resenje bi istovremeno najbolje odgovaralo i interesima Francuske.“2Sj Pruzajuci bezrezervnu podrsku naporima arapskih i drugih zemalja tokom Xll zasedanja Generalne skupstine UN u iznalazenju resenje alzirskog pitanja i obustave rata, jugoslovenska delegacija je podrzala ponudu dobrih usluga tuniskog predsednika Habiba Burgibe i marokanskog kralja Mohameda V, saglasnu stavu alzirskih predstavnika koji su pratili tok diskusije o alzir­ skom pitanju u UN. Posto su Francuzi to odbili, prihvatajuci jedino mogucnost o zakljucivanju sporazuma o privremenoj obustavi vatre. jugoslovenski delegat Duro Nincic je 4. decembra 1957, iznoseci stav svoje vlade. upozorio: „Jos jednom se pokazalo da nema niceg varljivijeg i uzaludnijeg od nastojanja da se zadrzi tocak istorije ili da se pokusa silom oruzja ugasiti borba jednog naroda za slobodu. Govoriti o vojnickom resenju u ovom momentu znaci upustati se u tragicne protivrecnosti... Jugoslovenskoj delegaciji sc ne cini na"'

.Jugoslovenskipregled, m a j

1 9 5 7 . 3 3 - 3 4 . i f e b r u a r 1 9 6 1 , 1 1 14. I s to , m a j 19 5 7 : D A S M I P , j 9 5 9 , 1 - 1 ,1 6 1 . Alzirsko pitanje pred OUN. N a X II z a s e d a n ju a lz ir s k o p ila n je j e p o n o v o u v r s c e n o u d n e v n i re d , u p r k o s p r o tiv lje n ju F r a n c u s k e . O v a j p u l. I ra n e u s k i p r e d s ia v n ik j e p r is u s lv n v a o p le n a m im s e d n ic a m a .

rocito ii bed Ijiva zamisao Francuske da sa predstavnicima FLN diskutuje saino o prekidu vatre, a ne i o politickom resenju... Svako resenje mora biti zasnovano na principima zakonitih stremljenja alzirskog naroda i njegovog prava da sam odreduje svoju sudbinu.“2!iJ 1'okom prve godine rata u Alziru jugoslovenska vlada je, posle neuspele politicke Titove inicijative - u Parizu maja 1956 - za razresenje alzirskog problema pregovorima i posie uzaludnih povremenih interveneija preko di plomatskih predstavnika u ovom smeru, koncenlrisala svoju podrsku alzir­ skom pokretu prvenstveno na OUN. Medutim, i u to vreme. a narocito narednih godina. ona je politicku akeiju kanalisala i na druge sfere delovanja. Sve ucestaliji oblik podrske anlikolonijalnoj borbi u Alziru ispoljavan je u javnim nastupima jugoslovenskih poiiticara i zvanicnim izjavama u medijima.' f" l i vidovi podrske kombinovani su sa znacajnom materijalnom podrskom Jugoslavije borcima alzirskog Fronta za nacionalno oslobodenje. la pomoc, pru7,ana uglavnom preko Centrainog odbora Jugoslovenskog ervenog krsta, ti pocetku je imala iskljucivo humanitarni karakter i odnosila se na alzirske iz.begiice i ranjenike prebegle u susedne africke zemlje, najcesce u Tunis i Maroko. Jugoslavija je u Tunisu otvorila poseban centar za rehabilitaeiju invalida, a Jugoslovenski erveni krst je preuzeo osposobljavanje kadra za rad u loj ustanovi. Jugoslovenska vlada je, preko svoje Komisije za kulturne veze sa inostranstvom, stipendirala alzirske studente kojima je prethodno obezbeden dolazak u Jugoslaviju i upis na jugoslovenske fakultete. Vremenom, Jugoslavija se sve manje bavila humanitarnim vidovima pomoci alzirskim ustanicima, a sve vise postajala njihov znacajni snabdevac deficitarnim aniklima, opremom potrebnom borcima FLN, pa i vojnim materijalom. Takve uloge Jugoslavija se pivo prihvatila posrednim putem, pomazuci isporuku ceskog oruzja Alzircima, da bi nesto kasnije postala i direktni nosilac logistieke podrske.'286 Politicki animoziteti i pitanje dalje ckonomskc saradnjc sa Zapadom Priblizavanje Jugoslavije SSSR-u i podrska antikolonijalnoj borbi al’roa/ijskih zemalja sredinom 50-ih godina nisu rezuItirali koherentnijini stavom

z.apadnih sila na komc bi se zasnivala njihova nova zajednicka strategija prema ovoj vanblokovskoj drzavi, kao sto je to bio slucaj u ranijem periodu. Po 1Jugosiavenskipregled,

f e b ru a r 1 9 6 1 , I I . J u g o s lo v e n s k i u m b a s a d o r u P a r iz u A le s B e b le r s v a k o d n e v n o j e p r i m a o p ritu 7 .b e Ir.mcuske \ la tle n a k a m p a n ju j u g o s l o v e n s k e S ta m p e p r o tiv l-'i-Lmenske. P r o te s ti su b ili z a s n o v a ■’r

ni n a i n l b n n a e i j a m a I r a n c u s k e a m b a s a d e u B e o g r a d u i n je n im u p o z o r e n jim a d a n ije d n a z a p a d IU, / c m I ja u j u g o s l o v e n s k o j S ta m p i n ijc l o l i k o o S tro k r i li k o v a n a k a o F r a n c u s k a (l)ASMII’, 1 9 5 6 , s ir. p o v ., 1-3, 5 2 i 1 1 8 ). l-'ra n c u s k a v la d a je s v o jim la jn irn k a n a lim a n p o /.iia la s a u lo g o m J u g o s l a v i j e u is p o n n ’i o ru ?.ja a lz ir s k im u s ia n ic im a v e c ie b r u a r a 1 9 5 6 . U p o z o r a v a la j e J u g o s l a v i j u d a o n a p o m a ira n x it cm iz ja k o je jc n a v o d n o u p u e e n o K g ip tu , a k o je u s tv a ri z a v r S a v a A lz.im ( Is to , 5 1).

u

148

tom pitanju nije vise ni postojalo jedinstvo inedii njima. Kolonijalne siJe su evcntualno revidiranje svoje politike prema Jugoslaviji namcravale da sprovedu prvenstveno zbog njene podrske nacional-oslobodilackim pokretima i novooslobodcnim zemljama. SR Nemacka je prekinula diplomatske odnose sa Jugoslavijom i dovela u pitanje ekonomskc aranzmane sa njoin zbog jugoslovcnskog priznanja istocnonemacke vlade. Sjedinjene Drzave su svoju spoljnopoliticku strategiju. za razliku od ostalih zapadiiih sila. morale gledati i kroz prizmu oportunosti nastavljanja programa ekonomske i finansijske pomoci. Rclativno neusaglasen nastup zapadnih drzava prema Jugoslaviji bio je rezullat cinjenice da u to vreme nije do kraja bila profilisana glavna nit jugoslovenske spoljnopoliticke orijentaeije, ciju je definitivnu sadrzinu trebalo da odredi jos uvek neizvestan stepen povezivanja sa socijalistickim lagerom i stepen eventualnog udaljavanja od Zapada. Tek krajem 1957. a pocetkom 1958, bivaju otklonjene sve nedoumice proizasle iz te dileme. Te nedoumice nisu bile samo prisutne na Zapadu nego i u jugoslovenskom rukovodstvu, ciji je optimizam u pogledu sovjetskog drustvenog bica i njegove nove spoljnopo­ liticke strategije tek tada definitivno pokopan. Medutim, dvogodisnji period koji je prethodio jugoslovenskom otreznjenju u pogledu prave prirode „sovjetske mirovne ofanzive“ i postepenom privikavanju Zapada na .jugoslovenski neutralizam“, bio je ispunjen obostranim sumnjicenjem i svakodnevnim uzajamnim optuzbama, koje su na kratko vreme dovele do izvesnog udaljavanja dve strane. Ipak, u ekonomskoj sferi pozitivan trend saradnje uglavnom je zadrzan, a u nekim segmentima cak i pojacan. Kao sto je vec navedeno. cela 1956. godina je bila u znaku ohrabrujucih ekonomskih nagovestaja u pogledu daljeg ukljucivanja Jugoslavije u aktuelne tokove svetskog privrednog razvoja. l a godina je obelezena sklapanjem znacajnih ekonomskih aranzmana sa zapadnim silama: Sporazuma o specijalnim isporukama sa Italijom. Ugovora o privrednoj saradnji i Trgovinskog spora­ zuma sa SR Nemackom, Sporazuma o regulisanju otplata jugoslovenskih drzavnih obaveza sa Velikom Britanijom i Sporazuma sa SAD o isporukama americkih poljoprivrednih viskova za 1956-57. godinu. Pocetkom sledece godine taj trend je nastavljen. Vec u februaru Jugoslavija je potpisala dva sporazuma od posebnog znacaja za konsolidovanje svog privrednog, ali i politickog sistema: Ugovor o privrednoj saradnji sa Ita­ lijom i Sporazum sa SAD o daljim isporukama americke psenice i pamuka. Potpisivanje ugovora sa Italijom realizovano je u kontekstu slicnih politickih ogranicenja koja su postojala i u jugoslovensko-americkim odnosima. Ta analogija karaktei isticna je i za sferu ekonomske saradnje: uprkos pogorsanju politickih odnosa, ekonomski odnosi su zadrzali pozitivan trend. U slucaju Italije taj trend je cak znatno pojacan 1957. godine. Obim trgovinske razmene, a narocito uvoz iz Italije, belezio je znacajan rast van svakog ocekivanja. Italija je u 1957. zauzela prvo mesto u jugoslovenskom uvozu sa 53,6 mi-

liona dolara (13,6% celokupnog jugoslovenskog uvoza), a dingo mcslo u uvozu sa 78,7% miliona dolara (11,9% celokupnog uvoza). U odnosu na 1956. godinu povecanje izvoza je iznosilo 8 miliona dolara, a uvoza 37,3 miliona dolara.287 Jugoslavia je takode u italijanskoj robnoj razmeni sa inostranslvom /a uzimala jedno od gornjih mesta. U italijanskom izvozu nalazila sc na 7. mcstu sa 3,1% ucesea(1956. hilaje na 10. mestu), a u uvozu zauzimala je 19. mcslo (1956-17. mesto). Povecanje uvoza iz Italije tokom 1957. godine nije samo posledica povecanja robne razmene, vec delimicno izraz realizacijc sredstava iz reparacija (10 miliona dolara) i sredstava kreditnog aranzmana o specijalnim isporukama (oko 8 miliona dolara). Visok uvoz postignut je donekle i na osnovu drugih dugorocnih aranzmana i ugovora o koriscenju licenci.288 Posto je italijanska strana krajem 1956. otkazala Sporazum o spec ija I nim isporukama zakljucen 1. marta 1956,289 aktuelizovana je potreba za zakljucivanjem novog finansijskog aranzmana kojim bi se regulisali ekonomski odnosi dveju drzava. Na tu temu su od 21. januara do 21. februara 1957. u Rimu vodeni pregovori.290 okoncani potpisivanjem novog Sporazuma Jugoslavije i Italije o specijalnim isporukama. Tim sporazumom italijanska vlada jc odobrila Jugoslaviji kredit od 30 miliona dolara sa rokom otplate 5 godina (uobicajen rok u Italiji je bio 4 godine). Pitanje kamata jugoslovenska delcga cija je morala naknadno da resi sa italijanskim privatnim bankama, posto italijanska vlada nije bila spremna da o tome sama odlucuje. Sporazum je ubrzo postignut i dogovorena je povoljna kamata od 6,7%A9' S obzirom na izrazitu komplementarnost jugoslovenske i italijanske pri vrede, tokom 1957. godine zakijuceni su i drugi vazni ekonomski aranzmani. Poseban znacaj imali su Trgovinski ugovor, potpisan u Rimu 3. avgusta 1956, kojim je prosiren procenat liberalizacije jugoslovenskog izvoza u Italiju, kao i Platni sporazum, koji je stupio na snagu 18. avgusta 1957. Platnim sporazu­ mom ukinut je raniji klirinski nacin placanja i Jugoslavia je s Italijom prcsla na multilateralni sistem placanja putem transferibilne lire. 92 Uvodenjc sislc*28 D A S M I P , 1 9 5 8 . sir. p o v ., f-3 , 5 8 .

Ekonomski odnosi sa Italijom.

1Sit).

28‘' P o v o d z a o d l u k u i t a lija n s k e v la d e b ilo j e ju g o s l o v e n s k o p r o l o n g ir a n j e r a z m a tr a n ja /.a h te v a I ta tije d a s e iz v r s i r e v iz ija te k z a k lju c e n o g S p o r a z u m a o r ib o lo v u . Z b o g n e a d e k v a tn i h iv s e n ja u to m s p o r a z u m u d o s lo j e d o u C e sta lih in c id e n a ta u p o g r a n ic n o j z o n i. g d e s u ita lija n s k i r ib a ri p e r m a n e n tn o k r s ili s p o r a z u m i z b o g t o g a s u s ta v lja n i p o d u d a r j u g o s l o v e n s k i h z a k o n a . D a bi s e ta k v o s t a n je p r e v a z iS lo i ta lija n s k a v la d a j e in s is tir a la n a n o v o n t s p o r a z u m u k o ji bi n a lib c r a ln iji n a i i n t r e t ir a o to p i t a n j e ( I s to , 1 9 5 6 . lla lija , 1-41, 4 5 3 5 , 4 2 3 8 i 41 6 3 0 ) . 211 P r e th o d n o j e s a I ta lijo m 13. d e c e m b r a 1 9 5 6 . z a k lju C e n S p o r a z u m o p la c a n ju n a k n a d e /.a r ib o lo v i p r e s ta n k u v a z n o s ti S p o r a z u m a o s p e c ija ln im i s p o r u k a m a o d I . m a r ia 1 9 5 6 . 2,1 D A S M 1 P , 1 9 5 7 . s ir . p o v ., 1-3, 5 0 . Novi sporazum sa Italijom o kreditiranju isporuka industrijske opreme; Is to . P A . l la lija . 1-42. 4 1 1 8 6 2 . IzveStaj o pregovorima sa Italijom ii w 7 Sporazuma o specijalnim isporukama. U p o lr e b a m u llila le r a lltih ( tr a n s f e r ib iln ih ) lira /.a m e d u s o b n a p la c a n ja u v e d e n a j e u Itn liji a v g u s ta 1 9 5 7 , n a o s n o v u o d lu k e I ta lija n s k o g d e v iz n o g z a v o d a . k o jo m s e o \'la S c u ju ita lila n s k e b u n k o tla s a m o s t a l n o tx lo b r a v a ju in o s lr a n im b a n k a m a k r e d ite b e /, p r e t h o d n o g o d o b r e -

150

ina placanja multilateralnim lirama bilo je od izuzetnog znacaja za Jugoslaviju, jer se protivvrednost jugoslovenskog izvoza u Italiju, zahvaljujuci tom sistemu, mogla koristiti za kupovinu robe u sirokom podrucju koje je obuhvatalo gotovo sve zemlje sveta, osim onih koje sn pripadale tzv. dolarskoj zoni. Stoga su neposredno pre potpisivanja tog sporazuma privredni krugovi Italije izrazavali bojazan da ce doci do suprotne tendencije —da ce opasti njihov izvoz u Jugoslaviju, kao posledica multilateralnog sistema i da ce Jugosiavija koristiti transferibilne lire pretezno za placanje u drugim zemljama. Medutim, praksa je pokazala da je ta bojazan biia neopravdana, jer je Jugoslavija vec bila navikla na italijansku robu i stoga je sistem transferibilne lire znacajno pojacao jugoslovenske nabavke u Italiji. 3 Samo mesec dana posle potpisivanja sporazuma sa Italijom o specijalnim isporukama, Jugoslavija je potpisala sporazum sa SAD o daijim isporukama amerieke psenice i pamuka. Tim sporazumom, potpisanim 5. aprila 1957. u Beogradu, ukupna isporuka americke psenice i pamuka tokom ekonomske 1956/57. godine dostigla je 111,8 miliona dolara. Taj aranzman, koji se odnosio na iznos od 13,5 miliona dolara, predstavljao je korekciju sporazu­ ma sklopljenog novembra prethodne godine u vrednosti od 98,3 miliona dola­ ra. Sporazumom je predvideno da dinarska protivvrednost isporucene psenice i pamuka bude data Jugoslaviji na zajam od 40 godina za unapredenje privrednog razvoja.294* Tokom 1957. i pocetkom 1958. godine unapredeni su i jugoslovenskobritanski odnosi. Na povoljnu atmosferu u tom kontekstu posebno je pozitivno delovala poseta jugoslovenske parlamentarne delegacije na celu sa MoSom Pijade Londonu od 5. do 15. marta 1957.71' i poseta britanskog ministra inostranih poslova Selvina Lojda (Selwyn Lloyd) od 4. do 8. septembra iste go­ dine.296 Postepenim potiskivanjem uzajamnih politickih animoziteta karakteristidnih za prethodni dvogodisnji period i uspostavljanjem klime medusobnog poverenja tokom tih susreta, stvoreni su uslovi za dalji napredak u sferi bilateralne privredne saradnje. Gledajuci iz tog aspekta, a imajuci u vidu obim robne razmene ranijih godina, moze se konstatovati da je upravo 1957. bila prelomna godina u jugoslovensko-britanskoj robnoj razmeni i godina znatnog uspona posle dugotrajne stagnacije u tom sektoru. U 1957. godini jugoslovensko-britanska robna razmena dostigla je iz­ nos od 21 milion funti, dok se njen prosecan nivo u prethodnim godinama kretao oko 16 miliona funti u oba pravca. Ukupno povecanje robne razmene u 1957, u odnosu na 1956, od 4,8 miliona funti, odnosno 30%, predstavljalo je

n ja d r z a v e . I n t e n c i j a o d lu k e j e b ila p o d s tic a n je i m a n s ir a n ja iz v o z a r o b e i e l i m in is a n je te s k o d a k o je s o d e l o v a l e o g r a n i c a v a j u c c i k o m p lik o v a le r e a liz a c ijn p r o g r a m a ita lija n s k ih iz v o z n ik a . m D A S M I P , 1 9 5 8 , s ir. p o v „ f-3 , 58. - 94 Borha, 6. a p r il 1 9 5 7 . 29' D A S M I P , 1 9 5 8 . s tr . p o v ., f-3 , 8 2 . Poseta nose parlamentarne delegacije Ve/ikoj

Britaniji. 296 I s to , 3 2 5 .

Poseta Selwyna Lloyda.

imprcsivan uspon u periodu od jedne godine.297 Disproporcija izmcdu i/.vo/a i tivoza povecana je u odnosu na prethodnu godinu za oko niilion funti (jugoslovcnski uvoz povecan je za 2,9 miliona funli, odnosno 34%, a izvoz za 1,9 miliona funti, odnosno 25%). 'fa disproporcija donekle je potencirana zaosla lim uvozom iz britanskog dela Tripartitne pomoci.298 Vclika Britanija je zauzela peto mesto u ukupnoj jugoslovenskoj robnoj razmeni u 1957. godini ucestvujuci sa 6,1% u jugoslovenskom izvozu, a sa 6,3% u uvozu. Za jugoslovenski izvoz u to vremc karakteristicna je povoljna tendencija da on uzima sve vise vid izvoza industrijski razvijene zemlje. Jti goslavija se sve vise pojavljivala na britanskom trzistu kao izvoznik polula brikata i finalnih proizvoda, a ne samo kao izvoznik balvana, bakra, olova, zi ve i drugih proizvoda, kao sto je to bio slucaj pocetkom 50-ih godina.299 Pocetkom 1957. godine u jugoslovenskom rukovodstvu pojavila su sc kolcbanja oko oportunosti rigidnog nastupa u pogledu nastavka programa ainericke besplatne pomoci i insistiranja na kreditima kao pogodnijem obliku bilateralne saradnje.100 Suoceni sa neumoljivim pragmaticnim razvojnim im pcrativima, jugoslovenski politicari su sbvatili da su ishitreno postupili zahtevajuci od SAD da im ubuduce redovnu pomoc (po osnovu MSA zakona) i pomoc iz poljoprivrednih viskova (po osnovu Zakona PL. 480) pruza u vidu ko mcrcijalnih zajmova. Nezahvalna duznost da americkim zvanicnicima prizna da Jugoslavija nije dobro proccnila svoje ekonomske i politicke moci i da zcli povratak na staro, dodeljena je jednom od najeksponiranijih jugoslovcnskib ..hard linera“ kada je rec o americkoj ekonomskoj pomoci - potpredsedniku Savezne vlade Svetozaru Vukmanovicu Tempu. Tokom razgovora o daljpj re alizaciji americke pomoci sa direktorom za ekonomsku pomoc SAD, Larsonom, 4. maita 1957, Tempo je pokajnicki konstatovao da Jugoslavija nema mogucnosti (a ni sredstava) da razvije poljoprivredu onako kako je svojevremcno najavljivala, da su ocekivane isporuke iz SSSR-a u tom kontekstu stornirane i da jc ceo privredni sislent sloga ozbiljno ugrozen. Priznao je da se nisu ostvarilc ni jugoslovenske prognoze „da ce se znaci liladnog rata izgubiti. Meduliin, mi smo primorani da zbog takve situacije odrzavamo jaku armiju, sto predstavlja pritisak na nacionalni dohodak.“ Privodeci razgovor kraju. Tempo je rezimirao: ../.bug svega toga, nasa vlada b: bila sada radije za primanje besplatne pomoei kao ranijih godina. Naravno na vladi SAD je da pitanje razmotri i odluci.“ 2.1 J u g o s lo v e n s k i iz v o z u V e lik u B r ita n iju to k o m 1 9 5 6 . i z n o s io j e 7 . 3 3 7 .1 4 6 fu n ti, .i u v o z iz o v e z e m lje 8 . 7 7 1 .5 8 4 f u n li. T o k o m 1 9 5 7 . iz v o z s e p o v e c a o n a 9 , 2 7 2 .1 (1 0 f u n ti, a u v o z n a I I. 6 3 5 . 4 0 7 fu n ti ( Is to . 1 9 5 8 , l-.n g le sk a , f-2 5 , 4 1 0 4 1 7 . Problemutiku nose spoljtwtr

govinske razmene sa Velikom Britanijom. Izvestaj ekonomskog odeljenja DSIP-a). 21.1 Isto , 1 9 5 8 . s ir . p o v .. 1-1, 190. Spoljnotrgovinska razmena FNR.1 Ve!ika Hritanija ii p j y gpdini. - w

i

.

Isto . 100 J u g o s l o v e n s k i p o k u S a j d a s e u e k o n o m s k o j s a r a d n ji s a S A D e lim in iS u s v i v id o v l b e s p o v r a tn c p o m o c i u s l c d io j e k a o r e a k e ija n a o S tre iz ja v e v e lik o g b r o ja a m e riC k ih k o n g r e s m e n a lo k o m b u r n e d e b a te o s v r s is h o d n o s i i p i u d u / i v a n j a p o m o c i J u g o s la v iji.

DASN4I1’, 1957, PA, SAD, f-93, 44 858. DepeSa DSIP-a Ambasadi 1'NRJ u VuSin}.’. lomi, 7. mart 1957.

152

S nestrpljenjem iscekivan americki odgovor usledio je vec 14. marta 1957. On je u cel ini bio negativan. Sa zaljenjem je istaknuto da je na bazi izjava jugoslovenskih rukovodilaca, posebno Svetozara Vukmanovica Tempa, americka vlada definitivno koncipirala program pomoci za 1956 -57. fiskalnu godinu (koja je upravo islicala) Od tog programa sada nije mogucno nikakvo odstupanje. U skladu sa ranijim jugoslovenskim z.ahtevima, taj program predvida isldjucivo pomoc u vidu zajmova. Posto su sredstva vec striktno podeljena kako u pogledu iznosa, tako i u pogledu uslova. svaka dalja vrsta intervencije moze jedino vodili nepolrebnom odugovlacenju isplate.^ 2 Zbog nemogucnosti da utice na sistem realizacije pomoci odreden za tekuci period, jugoslovenska vlada je intenzivirala pregovore sa SAD o struktnri i uslovima pomoci za fiskalnu 1957-58. godinu. Vcc aprila 1957. podncla je zahtev americkoj administraciji za pomoc u poljoprivrednim viskovima. Jugoslovenske potrebc u pogledu pomoci SAD svedene su na sledece kontingente i iznose: 1. 100.000 tona psenice (69,3 miliona dolara), 30.000 tona paniuka (24 miliona dolara), 20 tona masti (6,5 miliona dolara), 18.000 Iona jestivog ulja (5 miliona dolara) i 17.000 tona loja (3,4 miliona dolara). Ukupna vrednost pomoci trazene po osnovu amcrickog Zakona o poljopri­ vrednim viskovima iznosila je 108,2 miliona dolara. U razgovorima sa americkim diplomatama jugoslovenski predstavnici su insistirali da se laj iznos odobri u vidu bespovratne pomoci u skladu sa dugogodisnjom praksom, a nikako u vidu zajma, kako je to ucinjeno tokom prethodne fiskalne godine.'10j Da bi dobila redovnu ekonomsku pomoc, jugoslovenska ambasada u Vasingtonu je 22. maja 1957. predala americkoj administraciji listu artikala koju namerava da uveze iz MSA pomoci za narednu fiskalnu godinu. Ta lista je sacinjena na osnovu pretpostavke da ce redovna pomoc iznositi 30 miliona dolara, koliko je americka administracija predlozila Kongresu. 1 u okviru tog predloga insistirano je na bespiatnoj pomoci a nc na zajmu.304305 lako su Amerikanci raspolagali kompletnim informacijama o godinama prisutnom deficitu poljoprivrednih proizvoda u Jugoslaviji (prvenstveno pse­ nice i pamuka) i ispoljavali i/uzetnu kooperativnost u pokrivanju tog dcficita - tokom 1957. doslo je do njihovog restriktivnijeg nastupa po tom pitanju. Razlog za takav obrt, sudeci po sadrzaju jugoslovensko-americkih razgovora vodenih u Beogradu u periodu 1. maj - 20. jun 1957, nalazio se u uverenju americkih zvanicnika da ce predstojeca letnja zetva biti „nezapamceno velika“ u odnosu na ranije godine i da ce smanjiti jugoslovenske potrebe za americkom pomoci. Do takvih informacija americka ambasada je dosla na osnovu pisanja jugoslovenske stampc, koja je bila prepuna livalospeva novom privrednom kursu Jugoslavije, orijentisanom na unapredenje poljoprivredne proizvodnje. Mesecima su jugoslovenski novinari zasipali javnost informacijama ,02 I s to . 4 5 7 6 1 . Beleska set sasianka odrzanog na dan 14. 305 I s to , 1 9 5 7 . s tr . p o v .. f-3 . 1 6 8 . Ekonomskiprobleini sa n o m s k u p o m o c . D S I P - a ) : Isto . 1 9 5 7 . P A , S A D , f-9 2 , 2 7 4 4 9 .

Isto.

maria 1957. SAD ( I z v e s ta i

G ru p e za eko-

0 enormnini uspesima u poljoprivrednom sektoru, slvarajuci nerealnu i prenaglaseno optimisticku sliku o postepenom eliminisanju hronicnog dclicita u psenici. Jugoslovenske vlasli su kasno shvatile negativnu stranu takve poliliCko propagande. Njihovo upozorenje upuccno urednicima listova da budu opre/.niji kada objavljuju tckstove o toj temi doslo je u vreme kada je sa americkc slrane vec nagovesteno „kresanje“ jugoslovenskih zahteva za vise od 50%.305 Svesno da od ostvarenja zahteva upucenog SAD tokom proleca 1957. ucma nista, jugoslovensko rukovodstvo je uputilo u Vasington revidiran piedlog za pomoc u poljoprivrednim proizvodima. U njemu su jugoslovenske potrcbe u psenici redukovane na 800.000 tona (50 miliona dolara), dok su ostale stavke zadrzane u istom obimu. Ukupna vrednost trazene pomoci sada je iznosila 88,9 miliona dolara.'(l lako je glavni razlog indijske uzdrzanosti u unapredenju zvani£nih odnosa sa Jugoslavijom proizilazio iz straha da bi priblizavanje Jugoslaviji muglo dovesti u pitanje visok stepen saradnje sa SSSR-om i dalju realizaeiju sovjetske ekonomske pomoci Indiji, postojali su i drugi razlozi uslovljeni globalnom strategijom indijske spoljnopoliticke orijentaeije. Premijer Nehru je u lugosiovensko-sovjetskoj konfrontaeiji video ozbiljnu opasnost koja u svakom momentu moze prerasti u sukob svetskih razmera lcoga ni Indija neee bili postedena. Takva situaeija ozbiljno se kosila s indijskim nastojanjima za uklanjanjem svih latentnih zarista sukoba u svetu. S druge strane, Nehru je u iugoslovenskoj politici video znacajan faktor dezintegraeije istocnoevropske grupaeije drzava, ciji krajnji ishod mora biti urusavanje postojeceg sistema ravnoteze snaga, bez kojeg indijska vlada nije videla moguenost oSuvanja svetskog mira. Tokom 1954. godine. u vreme pivih inieijativa za normalizaciju jugoslovensko-sovjetskih odnosa, Indija je ispoljila spremnost da intenzivira sa rad nju sa Jugoslavijom, smatrajuci da na taj nacin nece dovesti u pitanje svoje spoljnopoliticke prioriteteT17 Ta, 1954. godina je u pravom smislu reci predstavljala veliku prekretnicu u jugoslovensko-indijskim odnosima. U tom konlekstu, od izuzetnog znacaja za bolje medusobno upoznavanje i priblizavanje vlada dveju drzava bi la je poseta jedne od rukovodecih polilickih licnosti In dije, inace predsednice Generalne skupstine OUN, Nehruove sestre, Vidaj Laksi Pandit.318 Njeni pozitivni izvestaji i impresivne ocene svih llnesa jugoslovenske spoljne i unutrasnje politike podstakli su indijsku vladu da radikalno intenzivira saradnju sa Jugoslavijom i uputi u nju posebnog ambasadora, cije je sediste, kao sto je napomenuto, sada bilo u Beogradu, a ne kao do tada u Rimu.

,ls R a d i s e o s ie d e c im p r in c ip im a in d ijs k e s p o ljn e p o litik e : n e in e S a n ju u u n u tr a S n jc pos lo v e d r u g ih z c m a l j a i n a r o d a ; p o s to v a n ju n a c io n a in e n e z a v is n o s ti d r z a v a ; u s p o s t a v l j a n j u o iln o s a m e d u n a r o d i m a n a o s n o v u u z a ja in n o g u v a z a v a n ja i k o r is ti; p o lilic i in ir o l j u b i v e k o e g / i s te n e ije ; b o r b i z a u s p o s t a v l j a n j e s v e ts k o g m i r a i s a ra d n je . 5,prijemu I Idaj Lakiti Pandit lead Predsedniku Republike Josipa Broza ilia. .W

I’I 1954).

158

U ime svoje vlade, Viclaj Pandit je uputila poziv predsedniku Titu da poseti Indiju. Tu posetu, do koje je doslo krajem 1954, Tito je iskoristio da bolje objasni spoljnopoliticku strategiju svoje zemlje, stav prema blokovima, komponente unutrasnje politike, ali i da naznaci potencijalne sfere saradnjeG dveju drzava u sklopu njihove opste medunarodne strategije. Buduci da ni in­ dija, a ni Jugoslavija nisu striktno sprovodile proklamovanu nezavisnu politiku prema blokovima (u to vreme Indija je odrzavale prisne ekonomske odno­ se sa SSSR-om, dok je Jugoslavija bila ekonomski i vojno tesno vezana za blok zapadnih sila), trebalo je dosta strpljenja da dvojica drzavnika priblize gledista o kljucnim medunarodnim problemima. Posto se Indija ostro protivila stvaranju bilo kakvih vojnih, pa cak i regionalnih paktova, Tito je morao otkloniti Nehruove sumnje u pogledu jugoslovenskog clanstva u Balkanskom savezu i pojasniti stav prema NATO-u. Dugi i srdacni razgovori rezultirali su visokim stepenom medusobnog licnog uvazavanja i postovanja, koje ce kasnijc postati daleko mocniji kohezioni faktor u bilateralnim odnosima Jugoslavije i Indije nego politicka bliskost ovih drzava i njihovih naroda.’’19 Sledeci korak ka boljent medusobnom upoznavanju i sazrevanju svesti o saglasnosti ciljcva u medunarodnoj zajednici predstavljala je Nehru ova uzvratna poseta Jugoslaviji, od 30. juna do 7. jula 1955, u okviru turneje po Evropi.'20 U razgovorima kojima je prisustvovala i Nehruova cerka Indira Gandi, s obe strane je naglaseno da Jugoslavija i Indija ostvaruju svaka na svoj nacin istovetna shvatanja i principe u svojoj medunarodnoj aktivnosti. Tito je te principe okarakterisao kao „rukovodece principe medudrzavnih odnosa“ i s ponosom je napomenuo: „Smatram da necu pogrijesiti ako konstatiram da posebna zasluga pripada nasim dvema zemljama, koje su se godinama zalagale za te isle principe." Nehru je prihvatio srdacan ton Titovog obracanja recima: ..Razdaljina koja nas deli nestala je u susretu nasih misli i temelji su polozeni za drugarstvo. koje ce, ja verujem, biti trajno.“321 Na kraju Nehruove posete Jugoslaviji, na Brionima je 6. jula 1955. potpisana zajednicka izjava u kojoj je istaknuto uverenje ..da su Jugoslavija i In­ dija razvile i ostvaruju, svaka na svoj nacin, istovetna shvatanja i principe u svojoj medunarodnoj aktivnosti."322 Posle razmene lih poseta lidera dveju drzava, jugoslovensko-indijski belezili su stalan uspon. Na osnovu dogovora postignutog tokom Nehruove posete Jugoslaviji, uspostavljena je stalna komunikacija dvaju drzavnika kroz ucestalu razmenu gledista i usaglasavanje stavova o svim vaznijim meduna­ rodnim pitanjima. Takva atmosfera uzajamnog poverenja i razumevanja re-

' lg M o m i r S to jk o v ic . 1983.

Tito - Nehru - Naser. Nastanak i razvoj politike i pokreta nesvr-

' " K .P R . ! - 3 - a / 3 8 -9.

Poseta inc/ijskog Prelsednika vlade Nehnta Jugosiaviji. 30 jun

stanosli, B e o g r a d 7. ju t 1955.

™ I s to , 3 2 .

Zajednicka izjava premijera Nehrua i predsednika Tita od 6. jula 1955. godine. B o rb a, 9. ju l 1955.

I 59

zultirala je nizoni usaglasenih inicijativa i nastupa n Organiz.aciji ujedinjcnih nacija (tokom X zasedanja Generalnc skupsline OUN Jugoslavija je podrzalu pred log da se Indija ukljuci u komisiju z.a razoruzanje OUN i u njen potkomi lei i pruzila podrsku indijskoj zalbi u UN zbog polozaja Indijaca u Juznoalrie koj Uniji; obe zemlje istupale su zajednicki u borbi protiv kolonijalizma i rasne diskriminacije i u akcijama za pomoc nerazvijenim zemljama; zalagale su se za miroljubivo razresenje sporova koji su dovodili u pitanje mir u svetu; prilikom izbora Jugoslavije za clana Saveta bezbednosti. decembra 1955, In­ dija je bila jedna od najangazovanijih drzava). U okviru stalhog unapredenja jugoslovensko-indijskih odnosa. tokom leta naredne godine. 18. i 19. jula 1956, doslo je do ponovne, krace posete premijere Nehrua Jugoslaviji. Susretje upriliccn u Titovoj letnjoj rezidenciji na Brionima, gde je vec boravio i gost iz Egipta, predsednik Naser. Trojica drzavnika, posle icrpne razmene gledista o svim vaznijim medunarodnim pilanjima. usvojila su zajednieko saopstenje, kasnije pominjano kao Brionski dokument ili Brionska deklaracija. U domacoj i stranoj literaturi taj sastanak je oznacen kao istorijska prekretnica i kljucni dogadaj u sldopu inicijativa vanblokovskih drzava za stvara nje pokreta nesvrstanosti. Pri tome se polazilo od cinjenice da je rec o prvom sastanku trojice buducih lidera pokreta nesvrstanosti, na koine je usvojen prvi mullilateralni dokument nesvrstanih. Medutim, sudeci po dostupnoj arhivskoi dokumentaciji. taj su sret- iako je neosporno u velikoj meri doprineo pribliza vanju politickih stavova Nehrua, Nasera i Tita i njihovim kasnijim zajednic kim nastupima - nije imao toliki znacaj koliki mu se pripisuje. .lugoslovenski ministar inostraniii poslova, Koca Popovic, nedclju dana posle Brionskih razgovora zalio se indijskom ambasadoru Dajalu na teskoce sa koj ini je Jugoslavija kao domacin bila suocena oko „uskladivanja dva ju po­ seta razlicitog karaktcra“ (Naserove i Nehruove - D. B.) i postizanja kompromisa o tekstu zajednickog dokumenta koji je na kraju razgovora trebalo da bude sacinjen. Na Brionima je jugoslovenska strana ponudila nacrt kominikea koji je Nehru ocenio kao „vrio opsiran". pa je tekst skracen. Ministar Popovic se slozio sa Dajalom da je trebalo ici na jos „skromniji trojni kominike". ali je napomcnuo „da jc to bilo tesko zbog Bgipcana.” ’2' S indijsko-jugoslovenskc slranc bilo je i drugih zamerki Naserovom nastupu na Brionima. Posto Naser tokom Brionskog sastanka nije obavestio sagovornike da odmah po povratku ii Hgipat (26. jula 1956) namerava da nacionalizuje Suecki kanal, obe strane su mu zamerile sto je bio neiskren prilikom visecasovnih razgovora na Brio­ nima o pitanjima koja su se odnosila na zbivanja na Bliskom i Dalekom istokit. Tim pre sto je i Jugoslaviju i Indiju Zapad kasnije sumnjicio da su na Brionima ohrabrilc, pa oak i nagovorile Nasera da pribegne toj radikalnqj meri.' 1 Stoga je ra/.umljiva pomenuta emotivna reakcija ambasadora u Moskvi VrM D A S M I I ’, 1 9 5 7 , I n d ija . P A , (-3 3 , 4 1 2 192. ZabeleSka orazgovoru Driavnog sekrc hint i/nii’tt KoCc Popovica ,v intlijskim ambasadorom Daval-om, 27. jut 1956. l.sii), 4 1 2 5 2 4 : D A S M I P , P A , 1 9 5 6 , H n g le s k a , 1-20, 4 1 5 9 2 6 .

160

Micunovicau tom kontekstu: ,,Mi u Jugoslaviji smatramo za manu ako prijatelj razgovara sa prijateljem nedelju dana, a sakrije od njega svoje glavne misli i namjere/-325 S druge strane, egipatski i jugoslovenski diplomatski predstavnici u Kairu i Beogradu su zamerali Neliruu sto se na Brionima dr/.ao suvise rezervisano u pogledu unosenja ostrijih tonova o poiitici veiikili sila u zajednicko saopstenje. Obostrano nezadovoljstvo je bilo uslovljeno i cinjenicom da se Nehru suprotstavio nameri Tita i Nasera da se istakne znacaj trojnih razgovora usvajanjem posebne deklaracije. Nehru je tu soluciiu lakonski odbio konstatujuci „da se u svetu vec pojavila inflacija deklaracija.“ 26 Jugoslovenska ambasada u Nju Delhiju dovodilaje uzdrzanost i opreznost Nehrua u vezu sa novim kursom indijske polilike unapredenja saradnje sa Zapadom (na racun suzavanja odnosa sa Istokom), proizaslog iz naraslih indijskih potrcba za zapadnim zajmovima, ekonomskom pomoci i investicijaina 327 Nehruovo ,.javno umanjivanje znacaja Brionskog sastanka“ povezuje se i sa izvestajem indijskog ministarstva inostranih poslova za 1956-57. godinu u koine se susret na Brionima spominje samo u jednom kracem pasusu i to u delu posvecenom odnosima Indije sa Egiptom.328 Iako indijska strana nije pridavala veci znacaj Brionskom sastanku, unapredenju odnosa sa Jugoslavijom se i dalje pristupalo sa velikom paznjom, sto je u drugoj polovini 1956. i tokom cele 1957. godine davalo ton odnosima dveju drzava. Neposredno posle susreta na Brionima i opasnog zaostravanja medunarodne situacije povodom suecke krize, premijer Nehru je pozitivno odgovorio na inicijativu predsednika Tita da se uspostavi „redovna veza" dvojice drzavnika radi razmene misljenja, usaglasavanja nastupa i zajednickog delovanja u razresenju te krize.329 Stalne konsultacije Nehrua i Tita nastavljene su i u vreme burnih doga-daja u Madarskoj. Indija je podrzala jugoslovenski nastup tim povodom. rizikujuci da time prekrsi jednu od kljucnih premisa svoje spoljne politike—nezameranje velikim silama ukoliko nisu direktno u pitanju indijski interesi. 1scrpno obrazlazuci jugoslovensko-indijsku saradnju i zajednicko istupanje po­ vodom intervencije u Madarskoj, Nehru je u govoru pred indijskim parlamentom 19. novembra 1956. istakao: „U pogledu situacije u Evropi mi smatramo inerodavnim misljenje jugoslovenskih drzavnika, a oni cesto smatraju merodavnim nase misljenje o azijskim pitanjima. Jugosiovenske vode, a posebno Marsai Tito, vrlo su sposobni ljudi koji imaju veliko iskustvo za ocenu i analizu situacije u Evropi... Mi vrsimo razinenu gledista sa ovom zemljom cesce nego sa bilo kojom drugom i pridajemo veliki znacaj cinjenici da ona odrzava prisan kontakt sa Centralnom i Istocnom Evropom“. 30125 125 V. f 7 ',2S ™ '3(i

M i c u n o v id , «. d., 118- 1 1 9 . D A S M I P , 1 9 5 7 , s tr . p o v ., f -1 , 1 5 6 . I s to , f-3 , 3 2 5 . Jugoslovenska-indijski odnosi u 1956/57. Isto . I s to . 1 9 5 6 , I n d ija , P A , f-3 3 , 4 1 5 7 6 5 4 1 6 5 8 8 . I s to , 1 9 5 7 , s tr . p o v ., f-1 , 3 9 5 .

i

gudini.

I ni. lake ie btiopija bila vcc vekovima nezavisna dr/.ava, ona sve do l %l . godinc nije imala svoj univorzitet, a skoro 95% sianovniglva jc bilo nepisnicno.

178

glasenim frazama uzajamnog divljenja, uporno su isticana prilikom njihovih susreta i bila obavezno zastupljena u pojedinim zajednickim jugoslovenskoetiopskim kominikeima. Slidnost gledista o vecini medunarodnih pitanja dosla je do izrazaja vec tokom prvog susreta Josipa Broza i Hajla Selasija, od 20. do 26. juia 1954.382 U kominikeu izdatom povodom posete gosta iz Etiopije ukazano je na „veze dubokog prijateljstva i sve tesnje odnose dveju drzava" i konstatovana „puna istovetnost gledanja na sva pitanja koja su bila razmatrana. Pitanja od zajednickog interesa za dve zemlje proucena su u duhu potpune srdacnosti i medusobnog razumevanja i receno je da se pojaca i prosiri saradnja na svim podrucjima, a narocito na ekonomskom i kulturnom planu.“3s Slicna je bila sadrzina i razgovora u Etiopiji tokom Titove uzvratne posete catu Hajlu Selasiju, 11-24. decembra 1954. Ovaj put, svest o potrebi organizovanijeg i jedinstvenijeg nastupa vanblokovskih drzava u Organizaciji ujedinjenih nacija, ali i na globalnom planu uopste, eksplicitnije je naglasena.384 Tito je posle te posete u etiopskom monarhu definitivno dobio vernog sledbenika i iskrenog partnera u realizaciji mera usmerenih ka institucionalizaciji nesvrstane politike. To su, u neku ruku, potvrdivale i Selasijeve reci divljenja prema svorn gostu iz Evrope, izgovorene odmah po Titovom dolasku u Etiopiju: „Drzavna poseta Jugoslavija pretvorila je u licno prijateljstvo ono divljenje koje sam licno osecao prema Varna, kao sefu drzave i naroda, koga etiopski narod narocito voli... Samo nerazrusivo prijateljstvo prema Varna i Vasoj velikoj naciji moze predstavljati izraz osecanja na§ega naroda prema Varna licno - osecanja prijatelj­ stva, postovanja i divljenja." 85 Pored politickih taktora koji su upucivali Jugoslaviju i Etiopiju na saradnju, vaznu ulogu u njihovom priblizavanju imali su i obostrani ekonomski interesi. Jugoslavia je Icroz ekonomsku saradnju sa Etiopijom stvorila uslove za izvoz svojih industrijskih proizvoda ciji plasman nije bio moguc na drugim trzistima, dosla do znacajnih deviznih sredstava kroz gradevinske radove, radove u oblasti istrazivanja nafte i kroz usluge koje su Etiopiji pruzali brojni jugoslovenski strucnjaci u svim sferama privrednog zivola. Nista nije bio manji bio ni interes Etiopije za unapredenje saradnje sa Jugoslavijom. Suocen sa katastrofalnim ekonomskom stanjem u zemlji, Hajle Selasije je u Jugoslaviji video vaznog privrednog partnera koji ce, bez politickih uslovljavanja, pomoci Etiopiji da ublaii razorno dejstvo takvog stanja. w ZcibeleSka o razgovorima vodenim na Brionima 25. VII 1954 izmetfu Predsednika Republike Josipa Broza Tita i Cara EHopije Hajla Selasija I (KPR, I-3-a/24-3). ,fi1 Govor predsednika Tita odrzan 21. juia 1954. prilikom posete cara Hajla Selasija. Borba, 22. jul 1954; Govor cara Hajla Selasija I, cara Etiopije, odrzan 21. juia 1954. prili­ kom posete Jugoslaviji, Borba, 22. jul 1954; Kominike o poseti cara Etiopije Haile Selasija Jugoslaviji, Borba, 27. jul 1954. ,,s; KPR. 1-2/5—2. Zabe/eska o razgovoru druga Pretsednika FNRJ Josipa Broza Tita i Cara HailaSelasija; Jugoslovenski pregled, januar 1959,38-39. 385 „Jugoslovenski pregled11, mart 1957. Poseta C-arevini Etiopiji, 157.

Stogn jejedna od kljucnih tenia koje su obavezno bile razmatrane tokom svili jugoslovcnsko-etiopskih susreta bila ekonomska saradnja. U etiopskim zahle v hum za privrednom pomoci Jugoslavije posebno mcsto su zauzimali oni koji su sc odnosili na pomoc u strucnjacima. Buduci da je neznatan procenat sin novnistva u Etiopiji posedovao elcmenlamo obrazovanje (manje od 5% slanovnistva) i da, kao Sto je vec pomenuto, u toj zemlji nije poslojao univerzi lei, be/ razresenja kadrovskih pitanja etiopska privreda nije mogla prebrodili leslui krizu koja je izazivala oslre socijalne nemire i ozbiljno podrivala rezim I lajla Selasija. Jugoslavia je pozitivno reagovala na etiopska nastojanja da se u sto kracem roku obezbedi prisna strucno-tehnicka saradnja dve zemlje. procenjujuci da ce ta saradnja odigrati vaznu ulogu u politickom priblizavanju Etiopije i Jugoslavije u sklopu zajednicke akcije na globalnom planu. U relativno kratkom roku naglo je poceo da raste broj jugoslovenskih strucnjaka koji su preuzimali rukovodece polozaje u drzavnom aparatu i privredi Etiopije, kao i broj cliopskih studenata koji su se skolovali na jugoslovenskim univerzitetima. Jugoslovenski strucnjaci su imali vaznu uiogu u ministarstvima poljoprivredc, Irgovine i industrije, u uredu za planiranje, birou za reparacije, upravi za elekII illkaciju i u najvecim fabrikama. U glavnim etiopskim lukama jugoslovcn ski pomorci su obavljali pilotazu. Jugoslovenski lekari su upravljali dvema najvaznijim bolnicama u Etiopiji: bolnicom Sent Pol (St. Paul) i Centralnom vojnom bolnicom. Dokle je islo poverenje etiopskog rukovodstva u Jugoslavijii, govori i cinjenica da je jugoslovenskim ekonomistima tokom 1956. poverena duznost da izrade plan razvoja etiopske privrede za 1957-1961, kao i program privrednih odnosa Etiopije sa inostranstvom. U vezi sa tim programima i sam car Hajle Selasije je u vise navrata odao priznanje jugosloven­ skim strucnjacima, koji su uspeli da zastite etiopske interese i opravdaju po­ verenje koje im je na neuobicajen nacin ukazano u ovoj zemlji.38 Pored angazovanja jugoslovenskih strucnjaka u Etiopiji, znacajno meslo u ekonomskim odnosima dveju drzava zauzimala je i robna razmena. Ona jc belezila posebno veliki rast tokom 1957. godine kada je u oba pravca iznosila 652 miliona dinara. Obim etiopskog izvoza u Jugoslaviju tokom 1956. i 1957. je bio zanemarljiv i svodio se na nekoliko artikala: kafti, uljarice i kozu. S obzirom na sistem placanja u cvrstim valutama, jugoslovenskom rukovodsivu nije narocito smetao izrazit debalans u trgovinskoj razmeni sa Etiopijom. /.a Jugoslaviju je bilo narocito vazno sto su strukturu njenog izvoza u Etiopiju skoro iskljucivo cinili industrijski proizvodi, u prvom redu oprema i masine. Inace, najznacajniji poduhvat jugoslovenskih preduzeca u Etiopiji bila je izju adnja modcrne luke Asab, najvece etiopske luke, koja je trebalo da predstavlja najpogodniji izlaz na more za centralno podrucje zemlje. Prema ugovoru potpisanom izmedu etiopske vlade i splitskog preduzeca ,.Pomgrad“, predracimska vrednost radova trebalo je da iznosi preko 10 miliona dolara. Na molDASMIP, 1957. sir. pov., I-1, 173. Dopis ambasade u Adis Abebi 15MIP-U. W1 Isto. 1957, sir. pov., 1-3, 383; .Jugoslovenskipregled, januar 1959.

180

bu Etiopije, Jugoslavia je dala saglasnost da se deo radova kreditira, s tim da taj iznos, koji je cinio 50% ugovorene cene, uz kamatu od 3%, bade isplacen u dvadeset polugodisnjih rata, u roku od deset godina. Zadovoljan kooperativnoscu Jugoslovena, car Hajle Selasije je u prestonoj besedi ugovor o izgradnji luke Asad naveo kao „dokaz prijateljstva i privredno-tehnicke saradnje kakvu Etiopija zeli i od drugih zemalja.“388 Posto Ugovor o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. potpisan 21. avgusta 1953, nije vise predstavljao pogodan okvir za dalje unapredenje jugoslovensko-etiopske saradnje, tokom posete potpredsednika jugoslovenske vlade Svetozara Vukmanovica Tempa Etiopiji, od 14. do 17. oktobra 1957, utvrdeni su novi normativi za ekonomsku saradnju dveju drzava. U kominikeu o zajednickim razgovorima cara Hajla Selasija i Svetozara Vukmanovica izrazena je spremnost Jugoslavije da izade u susret etiopskim zahtevima i rad'i unapredenja robne razmene odobri Etiopiji srednjorocne kredite (na 5—7 godina uz ka­ matu 5-6%) za isporuku jugoslovenske opreme. Po obicaju ustaljenom prilikom takvih susreta, obostrano je izrazeno zadovoljstvo povodom uspostavljanja prisne saradnje dveju drzava bez obzira na izrazite razlike u drustveno-politickim sistemima.389

Isto, 1958, str. pov., f-4, 360. Isto, 1957, str. pov., f-3, 383. Posetapotpredsednika S/V-a druga Svetozara Vukma­ novica zemljama Azije i Afrike.

Ill G L A V A

POBOLJSANJE ODNOSA SA ZAPADN1M SILAMA I INTENZIVIRANJE SARADNJE SA Al RO-AZIJSKIM ZEMLJAMA U VREME PREKIDA ODNOSA SA SOCIJALISTICKIM LAGEROM

Tokom poslednje dve godine pete decenije Jugoslavia se u traganju za novom spoljnopolitickom strategijom suocavala sa slicnim medunarodnim dcleiminanlama i izazovima kao i na pocetku tog razdoblja. Problemi su bili hln/.og intenziteta i manje opasni nego sto je to ranije bio slucaj, ali su njihova suSlina i sadrzina uglavnoni ostale iste. Pocetkom 1958. godine Jugoslavija se nasla u veoma opasnoj strateskoj poziciji nad njom se ponovo nadvila opasnost da bude istovremeno izlozena i/olaciji i od strane Istoka i Zapada. Konture takvog stanja oformljene su krajcm pielliodne godine. Jednostrani prekid diploinatskih odnosa SR Nemackc ■a Jugoslavijom oktobra 1957 (posto je jugoslovensko rukovodstvo priznalo vladu DR Nemacke), nije doveo samo do pogorsanja odnosa sa kljucnim ekonomskim partnerom Jugoslavije u Evropi, nego i do narastajuceg nepovercnja /apada u celini prema jugoslovenskom spoljnopolitickom kursu u komc sc ispoljavala svc veca kooperativnost prema zemljama socijalistickog lagera. Slican jc efekat imao i jugoslovenski zahtev za obustavljanje americke vojne pomoci i insistiranje da americka vojna misija okonca rad u Beogradu do marta 1958. Ponovno sudenje Milovanu Dilasu i njegovo hapsenje zestoko je osudila britanska Laburisticka partija cije su vodece licnosti visoko uvazavale tog polilicara i njegove doktrinarne stavove. Slicno su reagovale i druge socijaldcmokratske. partije u Evropi, upozoravajuci na nedemokratski karakter rezima u Beogradu i njegov animozitet prema svemu sto ima zapadni predznak. Kcvoll je dosegao najvisu tacku posle sudenja grupi pripadnika starog rczima /bog „protivdrzavne delatnosti“, medu kojima se nalazilo i nekoliko socijaldcmokrata uclanjenih u Socijalisticku internacionalu. Jugoslovenski stav prema procesu dekolonizacije u Aziji i Africi, koji sc u potpunosti poklapao sa stavom SSSR-a, Zapad je u celini negativno occi)it), posebno najmocnije kolonijalne sile - Velika Britanija i Francuska. Svc otvorenija jugoslovenska podrska alzirskom pokretu otpora, u Parizu je slivacena kao brutalan izazov francuskoj vladi i odsustvo zelje da se nastavi prisna saradiije dveju drzava. Zaustavljanje i prisilno sprovodenjc jugoslovenskog ti-

182

govackog broda „Slovenija“ u alzirsku iuku Oman od strane francuskih ratnih brodova, zbog sumnje da je prevozio oruzje „alzirskim pobunjenicima“, dodatno je zaostrilo jugosiovensko-francuske odnose. Sporni tovar, koji su otkrili i zaplenili francuski vojnici sa jugoslovenskog broda, za vladu u Parizu predstavljao je kljucni dokaz o vojnoj podrsci Jugoslavije alzirskom pokretu otpora. Jugoslovensko rukovodstvo je, pak, insistirajuci na restituciji 148 tona municije i oruzja zapienjenih sa broda „Slovenije“, optuzivalo Francusku da krsi medunarodno pravo, vrseci prepad na strane brodove van francuskih teritorijalnih voda. Uporedo sa pogorsanjem odnosa Jugoslavije sa Zapadom, ozbiljno su pogorSavani i njeni odnosi sa istocnoevropskim zemalja. Svi elementi ostre konfrontacije Jugoslavije i zemalja Kominforma karakteristicni za 1948, posle desel godina davali su ton i „drugom jugoslovensko-sovjelskom sukobu“, kako su na Zapadu cesto nazivali naglo pogorsanje odnosa Beograda i Moskve tokom 1958. godine. Kljucni dogadaji koji su doveli do ponovnog definitivnog prekida jugoslovensko-sovjetske medudrzavne i medupartijske saradnje svodili su se na jugoslovensko odbijanje da potpise Deklaraciju 12 komunistickih partija na skupu u Moskvi odrzanom novembra 1957. i usvajanje Programa SKJ na Sedmog kongresu u Ljubljani aprila 1958. Odbijanje jugoslovenskih komunista da u Moskvi potpisu deklaraciju koja je imala karakter osnivackog akta novog Kominforma (odnosno odbija­ nje da se ukljuce u novu asocijaciju socijalistickih drzava pod patronatom SSSR-a) i usvajanje dokumenta suprotnog sadrzaja, sa naglaskom na samostalnost komunistickih partija u izboru puta u socijalizam. definitivno je rasprsilo iluzije sovjetskog rukovodstva o povratku Jugoslavije u socijalisticki lager. Svest o tome da je nepotrebno ulozen veliki trud oko jugoslovensko-sovjetskog priblizavanja i da su uzaludni bill svi pokusaji da se jugoslovensko rukovodstvo uveri u potrebu bezrezervnog podredivanja „organizovanim i koordinisanim formama klasne borbe svetskog proletarijata“, kod Hruscova i njegovih saradnika izazvala je snazan revolt i rezultirala nizom spoljnopolitickih mera sa ciljem da se Jugoslaviji sto vise oteza medunarodni nastup i konsolidacija unutrasnjeg sistema. Jugoslaviji su otkazani ranije sklopljeni spektakularni kreditni aranzmani, suzena je osnova robne razmene u skladu sa novoproklamovanim sovjetskim principom „uzajamne koristi“ (primenjenim iskljucivo na Jugoslaviju), prekinuta je praksa razmenjivanja poseta na najvisem drzavnom nivou i intenzivirana opsta antijugoslovenska kampanja u mnogo ceinu slicna onoj koja je vodena i u Staljinovo vreme. Suocena sa opasnoscu da po drugi put u svojoj posleratnoj istoriji bude izlozena medunarodnoj izolaciji, Jugoslavia je vrlo energicno reagovala. Ovaj put jugoslovensko rukovodstvo je akciju za razbijanje opasne sovjetske blokada kanalisalo u dva smera. Kao i pocetkom 50-ih godina, preduzelo je mere da sklopi krupne ekonomske i finansijske aranzmane sa zapadnim si la­ ma kao kompenzaciju za neizvrsene obaveze drzava socijalistickog lagera. Medutim, vodeci racuna o imperativu odrzavanja distance prema oba bloka,

Beograd je sada ogroman znacaj pridavao i rnaksimalnom unaprcdenju ekonoinske i politicke saradnje sa afro-azijskim drzavama. lake je na prelazu 50-ih i 60-ih godina jugoslovenska spoIjnopoliliSkn stiategija dobila konaenu (Izionomiju. njena realizaeija je bila suoeena sa o/biljnim problemima. Istok vise nije ispoljavao nikakav interes da saradujc sa vanblokovski orijentisanom Jugoslavijom; Zapad je njenu politiku shvatao kao indirektnu podrsku sovjetskom prodoru na afro-azijski prostor, a drzave treoeg sveta sn uglavnom mlako reagovaie na jugoslovenske ponude za inten/iviranjem saradnje i inieijative za zajednicko deiovanje u pravcu radikalne nansformaeije sistema medunarodnih odnosa. One su strahovale da bi lesnje ve/.ivanje za Jugoslaviju, s obzirom na jugoslovensko-sovjetski sukob, moglo negativno uticati na buducu spremnost sovjetskog rukovodstva da im pru/.i neophodnu ekonomsku i finansijsku pomoc, bez koje nije bilo mogueno sanilanje kalastrofalnog stanja u privredi i ucvrscivanje unutrasnjeg rezima. Iako se ne bi moglo reci da je jugoslovensko rukovodstvo tokom poslcdnje dve godine pete dccenije uspelo u nameri da se, spektakularnim prodorom na trzista Afi'ike i Azije i snaznim uticajem na drzavnike tog regiona, nametne Evropi i Americi kao rcspektabilan politicki faktor, ostaje cinjenica da je tadasnja diplomatska ofanziva Beograda stvorila uslove da Jugoslavia lo postigne u razdoblju koje je usledilo.

184

PREKID ODNOSA SA SSSR-om I SOCIJALISTICKIM LAGEROM

Drugi jugoslovensko-sovjetski sukob, sustinski posmatrano, otpoceo je onog momenta kada su konfrontirane strane iscrpele sva ideoloska i politicka sredstva za odbranu svog videnja buduce platforme odnosa u komunistickom pokretu. Silna energija utrosena sa sovjetske strane kako bi se Tito i njegovi saradnici vratili u socijalisticki lager i odrckli svog spoljnopolitickog koncepta, nije rezultirala zeljenim ishodom. Pokusaj Jugoslovena, pak, da nizom poiitickih ustupaka u raznim medunarodnim pitanjima dokazu odanost marksizmu i lenjinizmu i privole Moskvu da prihvati politicku realnost u Jugoslaviji, unapred je bio osuden na neuspeh. Svest o neminovnosti obnavljanja sukoba definitivno je isplivala na povrsinu u vrerne kada je doziveo krah poslednji sovjetski pokusaj ukljucivanja Jugoslavije u medunarodnu asocijaciju komunistickih parlija prilikom prosla­ ve 40-godisnjice Oktobarske revolucije u Moskvi na Savetovanju komunistic­ kih i radnickih partija novembra 1957. Titov izostanak sa log skupa („zbog iznenadnih komplikacija izazvanih akutnim lumbagom"). bojkot jugoslovenske delcgacije od strane predstavnika ostalih komunistickih partija i samog domacina i, konacno, odbijanje Jugoslovena da tom prilikom potpisu Deklaraciju 12 komunistickih partija - definitivno su oznacili zavrsetak razdoblja pregovora i normalizacije odnosa dveju strana. lako je zvanicna Moskva bila sprentna da posle gesta „nepos!usnosti“ Titovih saradnika na Moskovskont skupu otpocne ostru kampanju protiv Ju­ goslavije i prekine svaku saradnju sa njom, od toga je, na iznenadenje veceg dela medunarodne javnosti, privremeno odustala. Od novembra 1957. do aprila 1958. doslo je do kratkotrajnog zatisja u sovjetskoj antijugoslovenskoj kampanji, pracenog uglavnom ideolosko-teorijskim iznosenjem kritickih stavova prema Jugoslovenskom revizionizmu“ i ignorantskim odnosom prema svemu sto je imalo veze sa Jugoslavijom. To „zatisje pred buru“ prouzrokovano je uglavnom internim politickim razlozima Hruscovljeve grupe posle pobede nad „staljinistickom grupom“ Molotov - Kaganovic - Maljenkov na junskont plenumu CK K.PSS i postepenim uklanjanjem iz vrha sovjetskog rukovodstva vecine kljucnih ljudi koji su, pored Hruscova, bili glavni akteri polilickog zivota SSSR-a posle Staljinove smrti. lako je junskim plenumom sankcionisan nov odnos snaga u KPSS i drzavnom aparatu i stvoreni uslovi za centralizaciju moci u rukama Hruscova. sve faze tc radikalne smene vlasti jos nisu bile okoncane. Politicke turbulencije su dodatno pojacane posle nepopularnog cina smene, u narodu i partijskim

ivilovima, omiljenog marsala Zukova, oktobra 1957.' i tokom pripremc tcrcna /.a smenu dugogodiSnjeg predsednika vladc Nikolaja Bulganjina. Burna polilieka previranja li Sovjetskom Savezu, koja su pralila te dramalicnc dogadajc, itisu prcdstavljala povoljan kontekst za otvoren napad na Jugoslaviju, cijc je rukovodstvo, kako se to vidclo prilikom Titove posete SSSR-u, uzivalo simpalije velikog dcla sovjetskog naroda. Politicka kriza u sovjetskom rukovodstvu je definitivno prevazidena lek krajem inarta 1958, kada je Hruscov na sednici Vrhovnog sovjeta imcnovan /.a predsednika viade. Time je formalno objedinio i sam preuzeo drzavnu i partijsku vrhovnu vlast. Vise nije postojala mogucnost da neko od njegovih konkurenata, jacajuci svoje pozicije u vladi, dovede u pitanje njegovu poziei|ii ii parliji. Sada kada je i drzavni i partijski aparat bio pod njegovom konlrolom. Ilruseov se mogao energicnije posvetiti spoljnopolitickim pitanjima i spornoj situaciji nastaloj zbog „Titovog nacionalizmaT Neposredno uoei Sedmog kongresa SKJ, sredinom apriia 1958, zapoeco jc „drugi jugoslovensko-sovjetski sukob“ koji ce davati ton medudrzavnim odnosima Jugoslavije i zemalja socijalistickog lagera u predstojeeem pe logodiSnjem periodu. Sustina jugoslovensko-sovjetskog spora zasnivala se na istom proble mu koji doveo je do konfrontacije dvaju komunistickih rukovodstava i desel godina ranije. Titovo nastojanje da samostalno rukovodi zemljom nije mogla biti opcija prihvatljiva /.a velikodrzavnu politiku sovjetske komunisticke oli(Mirhijc, personifikovanu u Staljinu, Hruscovu ili nekom trecem iideru KPSS ,i Jugoslovenska vanblokovska politika podrivala je jedinstvo komunistickog pokreta i vodila njegovom osipanju i slabljenju. Tolerisanje „Titovog puta u socijalizam“ i ohrabrivanje drugih istocnoevropskih zemalja da se u vecoj ili inanjoj meri osamostale od Moskve, neminovno bi rezultiralo sve vecom infel iornoscu Varsavskog ugovora u odnosu naNATO pakt i socijalistickog lagera u odnosu na Zapad. U takvim uslovima tesko bi bilo izvodljivo ocuvati soi ijalizam kao „svetski proces.“ Sledeci takvu logiku, mogle bi se prihvatiti sovjetske optuzbe na racun ..jugoslovenskog nacionalizma" ili „sebicnosti i egocentricnosti SKJ.“ U I vropi bi tesko bio moguc jugoslovenski put u socijalizam bez postojanja monolitnog bloka socijalistickih drzava i opsteg sislema ravnoteze snaga. Be/, takve konslelacije snaga, socijalizam onakav kakav je bio u Evropi, zbog svojc ekonomske, finansijske i vojne inferiornosti, ne bi ni u jednoj evropskoj dr/avi (osim u SSSR-u, koji je obuhvatao teritoriju skoro dvostruko vecu od najvecih drzava u svetu - Kine, Kanade i SAD) - odoleo jakim internim centriliigalnim silama i spoljnim pritiscima. Da bi se koristile pogodnosti spolj­ nopolitickog koncepta baziranog na strategiji laviranja medu blokovima, na' /ukov jc smenjcn cim se viatio iz posete Jugoslaviji. HruSCov je uveravao ambasadorn Mieunovica da la dva dogadaja (smena i posela) nisu ni a kakvoj ve/.i (V. Micunovic. n d . PS7 15«). U/. le funkcije, I IruSCovje istovrcmcno preu/.eo i ulogu glavnokoinandujuceg armije, mkovodioea dr/.avne be/bcdaosii i vrhovnog 5efa sovjetske obaveSlajne sluibe.

186

ravno, neophodno je bilo postojanje tih dveju suprotstavljenih grupacija. Stoga, posmatrajuci iz ugia sovjetskih zvanicnika, jugoslovenska neutralnost nije se mogla tumaciti drugacije nego kao „bezanje od odgovornosti“ i „amoraIna, kratkovida i anahrona politika.“ Hruscov je, za razliku od Staljina, shvatio da Tita, kao kljucnog i neprikosnovenog protagonislu te politike. ne moze eliminisati sa politickc scene „jednim pokretom prsta.“ Medutim, ni on nije pronikao u svu dubinu Brozovih unutrasnjih sukobljavanja kao komuniste iskreno lojalnog ideji marksizma-lenjinizma i harizmaticnog vode, odlucnog da zadrzi apsolutnu vlast u zemlji, ali i da se sveru nametne kao mocni predvodnik obespravljenog Juga naspram zavadenog Istoka i Zapada. Stoga se, bar kada je u pitanju Jugoslavi­ ja, Ilruscov opredelio za jednu, kako se ubrzo pokazalo, dosta jalovu i nesvrsishodnu strategy u. Pokusao je da neuhvatljivog Tita impresionira otvaranjem perspektive sirokog spektra ekonomske i politicke saradnje sa ideoloski bliskim zemljama, u cijem drustvu se Jugoslavija ne bi osecala kao strano telo, kako je to bio ranije slucaj (prvo u Kominformu, a potom u okviru povezivanja sa zapadnim drzavama). Kada ta taktika nije uspela, vidno razocaran i revoltiran Hruscov se opredelio za politiku pritiska na Jugoslaviju, pokusavajuci da je dovede u opstu medunarodnu izolaciju. To je bio put da se obezbede bar dva spoljnopoliticka cilja SSSR-a: da se Jugoslavija, eventualno, primora da odustane od „neutralizma“, a da se, istovremeno, po svaku cenu spreci daIje osipanje socijalistickog lagera. Formalni povod za pocetak drugog jugoslovensko-sovjetskog sukoba predstavljalo je usvajanje novog Programa SKJ na Sedmom kongresu SKJ, odrzanom u Ljubljani od 22. do 26. aprila 1958. U neku ruku taj skup je delovao kao manifestaeija suprotstavljena novembarskom Moskovskom skupu na kome je sankeionisano jedinstvo okupljenih partija pod dotninaeijom KPSS, a usvojeni Program SKJ, usredsreden na potenciranje nacela ravnopravnosti i samostalnosti u odnosima soeijalistickih drzava i njihovih partija, kao dokument suprotstavljen Deklaraciji 12 komunistickih partija, koja je propagirala suprotnu opcijii.

POCETAK SUKOBA - SEDMI KONGRES SKJ Sttkob Jugoslavije i socijalistickog lagera intenziviran je neposredno unci Sedmog kongresa SKJ i trajao je sve do 1%2. godine. Njcgova eskalacija odvijala se u vise faza i bila jc manifestovana kroz razlicite ideolosko-poliIjoke forme kampanje primenjivane u zavisnosti od trenuthih medunarodnih odnosa i aktuelnog sovjetskog nastupa u tom kontekstu. Nacrt program a SKJ - napad na sovjetski model socijalizma Objavljivanje Nacrta programa SKJ uoci Sedmog kongresa, u obliku obimne knjige i u ogromnom tirazu, a potom njeno prevodenje na strane jezike i prenosenje na stranim jezicima preko brojnih radio-stanica, u Moskvi je Jivaceno kao otvoren izazov jugoslovenske strane i ofanzivan korak proliv sovjetskog modela socijalizma. Propagiranje tog programa je predstavljalo suprotstavljanje moskovskoj Deklaraciji 12 komunistickih partija, ne sanio zbog vremenske i drugih koincidencija, nego i zbog toga sto je za veliki broj kIjticnih pitanja buduceg razvoja socijalizma nudio sasvirn razlicita resenja od nmli koja su proizilazila iz Deklaracije. U Moskvi je Nacrt programa SKJ shvacen kao projekat koji nije namenjen samo jugoslovenskim komunistima, vec ima dalcko ambieioznije namere. One se svode na jugoslovenske pretenzije za nametanjem sopstvenog unutrasnjeg sistema drugim zemljama, na hcgemoniju Jugoslavije u medimarodnom radnickom pokretu i beskompromisnu borbu protiv sovjetskog modela socijalizma kome se Jugoslavija suprotstavljn ved citavu deceniju. U znak protesta zbog teksta Nacrta programa SKJ. SSSR je otkazao dola/.ak svoje partijske delegaciie na Sedmi kongres, iakoje njen sastav vec bio odreden i zvanicno objavljen? U pismu CK KPSS upucenom CK SKJ 5. aprila 1958, o sovjetskoj odluci je zvanicno obavesteno jugoslovensko rukovodstvo. U tom pismu Nacrt programa SKJ je okarakterisan kao antisovjetski, suprolan marksizmu-lenjinizmu, apologetican prema kapitalizmu i imperijali/.mu i svesno usmeren na dezorijentaeiju i rusenje jedinstva medunarodnog radnickog pokreta,4 Reagujuci na te optuzbe, Tito je u pismu od 12. aprila 1958, upucenom (,'K KPSS-u, upozorio Mruscova da ce otkazivanje ucesca sovjctske delcgacije na Sedmom kongresu SKJ izazvati „i kod komunista Jugoslavije i naroda 1 Ubr/.o posie toga, i druge evropske komunisticke partije. kao i KP Kine, povukle sit odlukii o slanju delegacija rut Sedmi kongres SK.I (ItASMIP. 1958, sir. pov., P-2, 130. Depe­ tti ministra inostranih poslnva Kucc Popovica svim ambasadorimu i poslanicima. IX, upril IQSfi). ' A .I, C K S K .I, 5 0 7 IX . 1 1 9 /1 1 4 6 . OpSlipregledbilaieralnih odnosa SK.I i KPSS.

188

uopste ne samo iznenadenje, vec i veliko nezadovoljslvo i ogorcenje.“ Optuzbe na racun jugoslovenskih komunista su odbacene kao neosnovane i neutemeljene, ali opasne po perspektivu daljih jugoslovensko-sovjetskih odnosa, jer ozivljavaju politicke sadrzaje iz vremena staljinizma. U zelji da ostavi otvorena vrata eventualnom kompromisu i pomirenju, Tito je u ipak priznao da je svestan cinjenice da su u Nacrtu programa „pojedine formulacije neprecizne, ponekad nejasne, i da time stvaraju mogucnost za jednostranu ili nepravilnu interpretaeiju.“ Stoga je u toku ,,mijenjanje ili izbacivanje pojedinih forinulacija, kao na primjer o hegemoniji i neke druge, kqje su kod vas izazvale prigovore.“ Pokusavajuci da omeksa stav Moslcve prema Programu SKJ i ucescu sovjetske delegacije na Sedmom kongresu, Tito je vec posle tri dana (15. aprila) uputio novo pismo Hruscovu u kome ga je detaljnije obavestio o brojnim ispravkama i dopunama u spornom Nacrtu tog programa, ucinjenim u skladu sa sovjetskim primedbama.567Ambasador Micunovic je dobio posebne instrukcije iz Beograda da odmah zatrazi prijem kod Hruscova i preda mu pi­ smo koje je brzopotezno, odmah posto je sacinjeno, poslato preko specijalnog kurira u sovjetsku prestonicu. Ta misija je. medutim, dozivela lotalni krah i izazvala suprotan efekat od onog koji se ocekivao. Prvi put od kako je akreditovan u Moskvi, po sopstvenom kazivanju, Micunovic se nasao u situaciji da je Hrusdov odbio da ga primi. Jugoslovenska sklonost ka popustanju samo je jos vise ohrabrila Ruse da pojacaju pritisak, ne bi li u poslednjem momentu izborili radikalan obit i primorali svoje oponente da odustanu od projekta koji je osporavao sovjetski monopol u medunarodnom radnickom pokretu.' Posto Hruscovljeva sugestija Micunovicu - da se odrzavanje Sedmog kongresa SKJ odlozi na neodredeno vreme potrebno za ozbiljnije ispravke Programa - nije prihvacena, sovjetsko rukovodstvo je sa interne ideoloske polemike preslo na javnu antijugoslovensku kampanju i to neposredno uoci pocetka Sedmog kongresa SKJ, 18. aprila 1958. Tada je u teoretskom organu CK KPSS objavljen opsiran zvanican clanak Fedosejeva, Pomjelova i Cerpakova u kome su ostro napadnute gotovo sve postavke Nacrta programa SKJ, kao nespojive sa tcorijom i praksom marksizma-lenjinizma. U tom clanku, pod naslovom „0 Nacrtu programa SKJ“, posebno su kritikovani jugoslovenski stavovi o odumiranju drzave u socijalizmu, o postojanju dva svetska sistema, razlicitim putevima u socijalizam, o sadrzini nacela proleterskog internacionalizma i postovanju ravnopravnosti u odnosima komunistickih partija i drzava u kojima su te partije na vlasti. U poslednjem pasusu je ipak napomenuto da kritika Nacrta programa SKJ ne treba da bude prepreka daljem razvoju odnosa Jugoslavije i SSSR.8 5 Isto, 118. Pismo Generainog sekretara CK SKJ J. B. Tila prvom sekreiaru CK KPSS N. S. Hrus&ivu, 12. april 1958. Isto, 146. OpSli pregled bilateralnih odnosa SKJ i KPSS. 7 V. Micunovi6, n. d , 430-431. 8 AJ, CK SKJ, 507/1X, 119/1—121. Clanak Fedosejeva, Pomjelova i Ceprakova - O Nacrtu programu SK.J.

Medutim, ubr/.o se pokazalo da je ostra ideolosko-politicka polemika nepremostiva prepreka za ocuvanje dobrih biiateralnih odnosa. Istocnocvmp skc zcmlje, Kina i mkovodstva komunistickih partija iz Evrope i drugih delova sveta ostala su pri svojoj (odnosno sovjetskoj) odluci, da lideri njihovih partija i njihove partijske delegacije ne ucestvuju u radu Sedniog kongresa SK.I. Na tom skupu odrzanom u Ljubljani od 22. do 26. aprila 1958, islo£noevropske zemlje i SSSR su bile zastupljene samo u svojstvu posmatraca preko svojih ambasadora (sa izuzetkom Albanije i Cehoslovacke koje, kao i Kina, nisu uputile ni svoje posmatrace). Nije se ispunila ni jugoslovenska nada da cc ilalijanski komunisti poslati svoju partijsku delegaciju, sto bi imalo posebnu tezinu zbog njihovog velikog politickog uticaja u svojoj zemlji i zapadnoj livropi uopste - i oni su poslali samo svog posmatraca. Francuska KP nije uradila ni toliko- nije uopste prisustvovaia ljubljanskom skupu. Odluku da bojkotuju Sedmi kongres SKJ jos po£etkom godine donele su i sve socijaldemokratske partije u znak protesla zbog „nedemokratskog karaktera jugoslovenskog rezima i torture nad neistomisljenicima.“ U to vreme ponovo je uhapsen Milovan Dilas i otvoreni su procesi protiv grupe srpskih gradanskih politicara, od kojih su pojedini bili clanovi Socijalisticke internacionale (Aleksandra Pavlovica i Bogdana Krekica). Izolacija i bojkot Sedmog kongresa SKJ od partija koje su pripadalc le vici radnickog pokreta i onih koje su cinile desnicu tog pokreta, snazno su uli eali na sadrzinu i ton govora vecine ucesnika skupa. Posebnu paznju su, naravno, izazvali nastupi dvojice vodecih iicnosti partije: Josipa Broza i Alek­ sandra Rankovica. lako bi se, sudeci po tome kako su naslovili svoje referate, niogao steci utisak da ce prvi govoriti uglavnom „0 zadacima SKJ u vezi sa medunarodnom situacijom“, a drugi o „Organizaciono-politickim zadacima SK.I“, pokazalo se, kako je i ocekivano, da je kljucni deo izlaganja zauzimala elaboraeija uzroka i pozadine jugoslovensko-sovjetskog sukoba. Taj deo oba referata, iako po obimu nije zauzimao prevelik prostor, pobudio je najvise paznje ucesnika ljubljanskog skupa, ali i domace i strane javnosti. Ujedno, on je i/.azvao i najveci revolt predstavnika istocnoevropskih zemalja, a i pozitivne konientare zapadnih krugova, posle njihove podrobne analize govora koji su obelezili najvisi skup jugoslovenskih komunista. U svom, po obicaju preopsirnom referatu, o svim pitanjima relevantnim / a sagledavanje ekonomske i politicke situaeije u zemlji i za jugoslovensku spoljnopoliticku strategiju, Tito se vrlo oprezno osvrnuo na odnose Jugoslavije sa socijalistickim lagerom. Izbegavajuci da upotrebi i jednu ostru rec na racun sovjetske politike prema Jugoslaviji tokom poslednjih godina, sve optuzbe vezane za nastojanja Moskve da po svaku cenu primora Jugoslaviju da se ukljuci u socijalisticki la­ ger izneo je oStro kritikujuci Staljina i sovjetsku politiku iz tog vremena. ..Kruta politika Staljina'1je, po Titu, bila „osnovni razlog za stvaranje Atlantskog pakta", za „jacanje pozieije zapadnih zemalja, s Amerikom na celu" i „za slabljenje pozieija Sovjetskog Saveza u svijetu." Pritisak na Jugoslaviju

190

1948. ozbiljno je uzdrmao autoritet prve zemlje socijalizma i medunarodni radnicki pokret. ' Neodmereno hvaleci tekovine XX kongresa KPSS, Tito je toj „istorijskoj prekretnici" sovjetske politike pridavao znamenja koja su Hruscovljevoj ekipi bile taman toliko bliska koliko im je bila bliska i pomisao na postovanje samostalnosti svojih satelita i uvazavanje njihovog nacionalnog identiteta. Na taj nacin lider jugosiovenskih komunista je promovisao platformu na kojoj bi, po njegovom misljenju, ubuduce trebalo zasnivati odnose medu komunistickim partijama i socijalistickim drzavama: „nemijesanje u njihov unutrasnji razvoj i priznanje da specificni uslovi u svakoj zemlji posebno igraju jednu od najvaznijih uloga za uspjesnu izgradnju socijalizma." Takva polazista, kojima se navodno i rukovodi KPSS, bila su po Titu jedina politicka opcija koja bi doprinela „postepenom uspostavljanju povjerenja i ponovnogjacanja socijalistickih snaga u svijetu."910 Nesklon suptilnim aluzijama, kojima je mimo obicaja pribegao Tito u svom govoru, a u skladu sa prethodnim dogovorom jugoslovenskog partijskog vrha, Aleksandar Rankovic je ostro nastupio osvrcuci se na kampanju istocnoevropskih drzava prema Jugoslaviji. Reagujuci na sovjetske optuzbe da Jugoslavija sedi na dve stolice, odnosno da lavira izmedu Istoka i Zapada, ciljao je u najslabiju tacku sovjetskog rulcovodstva: podsetio ih je na saradnju SSSR-a sa fasistickom Nemackom i pakt sa Hitlerom sklopljen avgusta 1939. godine: „Nisu komunisti Jugoslavije ni narodi Jugoslavije koji su ih sledili, sedeli na dve stolice, niti se prodavali fasizmu, niti su se mirili sa njim (...) nasa Partija i nasi narodi niti su pogazili niti prodavali svoje revolucionarne principe." 1 Posle tih reci, dok su svi delegati SKJ odusevljeno aplaudirali i skandirali: „Heroj Tito! Tito-Partija!“, ambasadori istocnoevropskih zemalja su demonstrativno napustili salu. Dok su oni izlazili, Rankovic je mirno nastavio izlaganje o tome kako jugoslovenski komunisti nisu popustali ni pred Hitlerom, „kao sto se ni 1948. godine nisu nikome prodavali, pa ni onda kada se sa oruzjem zveckalo na jugoslovenskim granicama." SSSR i njegove saveznike je optuzio da „umesto da izvuku iskustva iz proslosti, ponovo pocinju da ostre stara zardala oruzja Kominforma." Pozvao je komuniste iz drugih dr­ zava da o takvoj strategy i Moskve dobre razmisle ,jer se ne radi samo o nasoj zemlji i nasem Savezu komunista, o nama Jugoslovenima, nego o citavom radnickom pokretu."12 Posle Sedmog kongresa SKJ usledili su prvomajski praznici, koji su privremeno odgodili nezaobilaznu „drugarsku“ razmenu optuzbi u vezi sa pitanjem: ko je skrenuo s puta marksizma-lenjinizma i ko uporno nanosi stetu medunarodnom komunistickom polcretu. Za to vreme vlasti u Beogradu su 9J. B. Tito, n. d„ knj. XIII, 149 i 175-176. Isto. 11 Referat Aleksandra Rankovica na Sedmom kongresu Saveza komunista Jugoslavije, Borba, 24. aprii 1958. 12 Isto.

morale da dellnisu Slav o zvanicno dogovorenoj poscti Jugoslaviji predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjela SSSR (nominalnog sela drzave) Klimcnla .lefremovica Vorosilova. U novonastaloj siluaciji nije bilo realno ocSekivali da co peseta biti realizovana, a nije bilo ni mogueno otkazati je. Stoga je odluCeno da sc, bez obzira na ocekivani ishod, pristupi opseznim pripremama za do Sole gostiju iz Moskve. Ambasadoru Micunovicu je naiozeno da se ponovo obrati sovjetskom ministarstvu inostranih poslova i dogovori detalje prograina posete koja je bila predvidena za 10. maj. Ulice Beograda kojima je treba10 da prode Vorosilov okicene su cvecem, podignuti su upadljivi slavoluci, mi sve strane istaknute su jugoslovenske i sovjetske zastave. Medutim, pokusaj jugoslovcnske ambasade (sedmi po redu) da sa so vjetskim zvanicnicima rascisti pitanje posete Vorosilova ostao je bez rezulta la. iako je ostalo jos samo dva dana do zakazanog termina. Nesudeni doinacim su takvo ponasanje Moskve shvatili kao strategiju ciji je cilj bio da navede jugoslovensku stranu da u revoltu otkaze posetu, a onda to iskoristi kao neoboriv dokaz kako je Jugoslavija, pored partijskih, svesno zaostrila i drzavne odnose sa SSSR-om.1' Micunovic se, izvestavajuci svoje ministarstvo o ignoranlskom odnosu Rusa prema njegovim nastojanjima da se konacno utvrdi da 11 njihov predsednik dolazi u Jugoslaviju ili ne, zalio na neprijatnu situaciju proizaslu iz toga. Ambasadori drugih zemalja u Moskvi stalno su mu se obrncali interesujuci se za datum kada ce Vorosilov krenuti iz sovjetske metropole /.a Beograd, kako bi dosli da ga isprate na aerodrom u skladu sa uobicajenom diplomatskom praksom. Posto nije znao sta da im kaze, bio je u dilemi kako da sc postavi. Saopstili istinu u toj situaeiji nije bilo pozeljno, ali je jos gore bilo izmisljati neuverljive izgovore.14 Dan uoci zakazanog termina za posetu, Hruscov je u pismu obavestio I ila da „u svetlosti onoga sto se dogodilo na VII kongresu SKJ“ poseta sovjctskog predsednika ne moze biti ostvarena. „Posle onib ispada koji su bili uciujeni u govorima oftcijelnih lica na VII kongresu protiv Sovjetskog Saveza i KPSS, nasa partija i sav sovjetski narod ne bi shvatili takav put.“ Sugerisao je da se iznade „uzajamno prihvatljiva forma“ za otkazivanja posete „kako neprijatelji soeijalizma ne bi ntogli iskoristiti otkazivanje ove posete u svoje ciljcve. Sa time kako jugoslovenska vlada nanterava da domacoj i stranoj javnosli objasni takvu reakeiju Moskve, upoznat je ambasador SSSR-a Zamccvslti lokom razgovora sa ministrom inostranih poslova Kocom Popovicem, 1I. ninja 1958. Tom prilikom Popovic je obavestio sovjetskog ambasadora o snopstenju koje ce narednog dana biti objavljeno u jugoslovenskoj stampi. Quo |e bilo u duhu Hruscovljevog predloga za iznalazenje ,,uzajamno prihvatljive1 11 0 ASM IP, PA, 1958, SSSR, 1-118. 411 129; V. Micunovic, n. d , 440-443. " Isto. 410 979. Telegram ambasadora V. Micunovica Drzavnom sekretai ijatu inostranlli poslova FNRJ. " A.I, CK SK.I, 507/IX, 119/1-1 22. Pismo Prvog sekrelara CK KPSS N. S. HruSCova (lenemlnom sekrelani t'K SK.I .1. B Tilu, 9. maj 1958

192

forme.“ Svodilo se na kratku informaciju: „Iz Drzavnog sekietarijata za inostrane poslove se saznaje da se poseta Predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR K. J. Vorosilova odlaze.'1'6 lako se Beograd odlucio da zataska skandal vezan za posetu Vorosilo­ va, u tajnoj prepisci sa sovjetskim partijskim vrhom izneo je sav svoj revolt tim povodom. U pismu Hruscovu odaslatom nesto kasnije, 14.juna 1958, Ti­ to je u polemickom tonu oko toga sta sve „veseli i uveseljava neprijatelje socijalizma“, u taj kontckst stavio i otkazivanje posete predsednika Vrhovnog sovjeta SSSR-a. Taj cin je okarakterisao kao „uvredu za ma koju suverenu drzavuu i gest koji „ne sluzi ugledu socijalizma." Pri tome je podsetio Hruscova: „Vama je poznato da smo pred domacom i svetskom javnoscu, presli preko tog pitanja, iako nas na to ne obavezuje sadasnja kampanja protiv socijalisticke Jugoslavije u kojoj se upotrebljavaju najteze uvrede.“ ‘ Otkazivanje posete sovjetskog predsednika Jugoslaviji poklapalo se sa momentom kada su jugoslovensko-sovjetski odnosi ulazili u novu, visu fazu konfrontacije. Ona sc manifestovala postepenim prelaskont iz sferc interne ideoloske polemike (,.drugarske i objektivne kritike“) unutar politicki bliskih subjekata, na sferu medudrzavnih odnosa, eskalirajuci u sukob koji je sve snaznije uticao na medunarodne odnose. U sukob su se na strani SSSR-a sve otvorenije ukljucivali i njegovi sateliti, aii i rukovodstvo NR Kine. S druge strane, za sukob su sve vece interesovanje ispoljavale i zapadne sile sklone da, u novonastaloj situaciji, redefinisu svoje stavove u pogledu vracanja Jugo­ slavije u socijalisticki lager i ponovo pruze energicniju podrsku Jugoslaviji u njenoj politici „neutralizma.“' Posle Sedmog kongresa SKJ sovjetsko rukovodstvo je izgubilo svaku iiuziju o mogucnosti da disciplinuje jugoslovenski partijski vrh, sto se posebno ogledalo u stilu prepiske sa Titom i njegovim saradnicima. Pribegavalo se diskusiji ispunjenoj najostrijim i najuvredljivijim recnikom, primerenim zelji da se suprotna strana polpuno diskredituje i predstavi kao izvor svih zala u medunarodnom komunistickom pokretu. U tom duhu, istog dana, 9. maja 1958, u listu Pravdu objavljen je uvredljiv clanak o tome kako je i za koliko dolara jugoslovensko rukovodsivo prodalo Amerikancima svojii ideologiju i programska nacela, a u pismu CK. KPSS. odnosno Hruscova, upucenom Titu, „raskrinkana“ je uloga Jugoslavije „na podrivanju jedinstva svetskog komunistickog pokreta.“ U clanku Pravcle, pod nazivom „Jedinstvo i zbijenost marksisticko-lenjinistickih partija - zaloga daljih pobeda svetskog socijalistickog sistema“, vanblokovska politika Jugoslavije je predstavljena kao podrska americkim167 16 DASMIP, PA, 1958, SSSR, f-118, 410 936. Zabcleska o razgovoru Drzavnog sekretara Koce Popovica sa ambasadorom SSSR Zamcevskim, odrzanim 11. maja 1958. 17 AJ, CK SK.I, 507/IX, 119/1-128. Pismo Generahiog sekretara CK SKJ J. B. Tita Prvom sekretara CK KPSS N. S. Hruscova, 14. jun 1958. 1!i DASMIP, 1958, str. pov., f-3, 239. Neke karaklerislike aniijugoslovenske kampanje u zemljama lagera

I'M

imperijalistima u borbi protiv SSSR-a i socijalistickih zemalja. Za In podi’Sku .lugoslavija je obilato placena. U tom smislu sc navodi da je Tito za govor n Puli, gdc je kritikovao sovjetsku vojim intcrvenciju u Madurskoj, dobio 98, I miliona amcrickih dolara; za odbijanjc da polpise Deklaraciju 12 komunistiCkill part ija - 60,5 dolara; za Sedmi kongres SKJ tek treba da dobije odgovarajiicu dolarsku nagradu.19 Clanak nije mnogo odudarao od teksta 1iruscovljevog pisma Titu odaslatog na adresu CK SKJ istog dana. U tom pismu CK KPSS detaljno, na 12 slrana, iznosi „svoja gledanja na pitanje odnosa medu nasim partijama u vc/.i sa okolnostima nastalim povodom VII kongresa SKJ.“ I'ito i partijski vrh Jugosiavije optuzeni su da su „stvorili na Kongresti almosl’eru histerije, organizovavsi, u sustini neprijateljsku demonstraciju pro­ tiv KPSS i drugih komunistickih i radnickih partija." Shodno tome i dokumenl usvojen na ljubljanskom skupu - Program SKJ, „prozet je duhom tiepi i jateljslva prema Sovjetskom Savezu" i „ima za cilj zataskavanje i opravdavaiijc imperijalista i ide u prilog protivnika mira i bezbednosti naroda, onih sila koje sc protive socijalizmu i vrse ogorcenu borbu protiv njega.“ U Programu SK.I je izlozena teza o podeli sveta na dva antagonisticka vojno-politicka bloka cija se politika poistovecuje, sto je, po Hruscovu, „kleveta za socijaIisticki labor", posto se „samim tim miroljubiva politika socijalistickih zemalja poi­ stovecuje sa agresivnom politikom imperijalistickih sila." Posebno mucan illi sak ostavio je deo Titovog referata u kome on optuzuje SSSR da je odgovoran /bog pogorsanja medunarodne sitoacije i govori o tome da je „kruta politika" SSSR prouzrokovala stvaranje Atlantskog saveza.20 U pismu od 9. maja energicno su odbaceni jugoslovenski stavovi da so ii Staljinovo vreme odstupilo od osnovnih postavki marksizma-lenjinizma u SSSR-u i da je spol jna politika vodena sa pozicija hegemonizma. Stoga je vec na pocetku pisma ukazano da CK KPSS nije posle XX kongresa promenio stav prema Rezoluciji Informbiroa iz juna 1948, koju smatra „pravilnom kritikom gresaka rukovodstva Komunisticke partije Jugoslavije." Te greske i dalje dovode u pitanje platformu jugoslovenskih komunista o daljoj izgradnji socijnlistickog sistema. Program SKJ je u tom smislu potpuno suprotan osnovnim postavkama marksizma-lenjinizma i idejnim slavovima celokupnog medunarodnog radnickog pokreta. Posto se rukovodstvo SKJ samo opredelilo za takvu politicku orijentaeiju, upozoreno je da „stupa na opasni put izolacije Jugoslavije od njenih istinskih prijatelja - naroda socijalistickih zemalja i naprodnih odreda medunarodnog radnickog pokreta."21 Prenoseci idcoloski sukob na sferu medudrzavnih odnosa, vlada SSSR jc notom od 27. maja 1958. jednostrano odlozila izvrsenje investicionog ugo|1' A J, CK SK J, 507/tX, 119/1-123. Jedinstvo i zbijenosl marksislicko-lenjinistldkih / hii iija zataga daljih poheda svetskog soeijalislickog sistema. " Isto, 122. Pismo 1’ivog sekretara CK KPSS N. S. HruScova gcneralnom sckrcluru < K SKJ .1. B. ntu. 9. maj 1958, MIsto.

194

vora iz 1956, cinte je suspendovala 285 miliona dolara kredita preko polrebnih za izgradnju jugoslovenske industrije. Taj kredit SSSR je vec jednom odlozio na pet godina (29. decembra 1956) zbog stava Jugoslavije povodom madarskih dogadaja. Iako je ta odluka u noti obrazlozena nedostatkom sredstava za izgradnju sopstvene hemijske industrije, u diplomatskim kontaktima davana su sasvim drugacija objasnjenja. Stalno je ukazivano na deo Titovog referata na Sedmom kongresu u kome je on govorio da se ekonomski odnosi izmedu Jugoslavije i SSSR-a zasnivaju na uzajamnoj koristi, dakle na cisto komercijalnoj osnovi. Sa sovjetske strane je postavljano pitanje: ako vec sovjetska vlada daje kredite iz komercijalnih razloga, sto bi ih onda davala Jugoslaviji, umesto da pomocu njih izgraduje industriju u sopstvenoj zemlji. Ti krediti su u SSSR-u shvaceni kao ozbiljno licno zrtvovanje da bi se ukazala „bratska pomoc“ Jugoslaviji. Posto Tito insistira na trzisnoj rentabilnosti, sovjetska strana ce kredite plasirati tamo gde su za nju ekonomski unosni ili u privrede socijalistickih zemalja koje to shvataju kao pomoc i drugacije se odnose prema darodavcima.22324 Ozbiljno pogorsanje jugoslovensko-sovjetskih odnosa davalo je ton svint nastupima rukovodilaca dveju drzava, nezavisno od konkretne situacije i povoda za javni nastup. To je posebno doslo do izrazaja tokom istupanjaNikite Hruscova na Sedmom kongresu K.P Bugarske u Soflji, 3. juna 1958. i Ti­ tovog govora u Labinu, 15. juna povodom 150-godisnjice rada rudara u istarskim rudnicima. Ne obaziruci se mnogo na cinjenicu da prisustvuje kongresu bugarskih komunista, Hruscov jc govor uglavnom sveo na najteze optuzbe na racun vlasti u Beogradu, koristeci skup u Sofiji kao tribinu za antijugoslovensku kampanju i dajuci mu karakter nekakvog jugoslovensko-bugarskog fi akcijskog kongresa.”1 Ni taj put nije zaobisao jugoslovensko-americke odnose i „dobijanje milostinje od imperijalistickih drzava“ - „pitanja koje svuda uzbuduje po§tene komuniste.“ Na kongresu u Sofiji Hruscov je to pitanje formulisao na sledeci nacin: „Zasto imperijalisticki rukovodioci, nastojeci da zbrisu sa lica zemlje socijalisticke drzave i uguse komunisticki poki-et, istovremeno finansiraju jednu socijalisticku zemlju i daju joj povoljne kredite i besplatne poklone?“25 Kao odgovor ponudio je dve opcije. Na samo pominjanje prve opcije, salom se razlegao smeh i aplauz. Ona se svodila na „dosta cudnovatu situaciju - imperijalisti hoce da razvijaju marksizam-lenjinizam kroz tu zemlju [Jugoslaviju - D. B.].“ Druga opcija je zahtevala siru elaboraciju i izrazena je u metaforicnoj formi kroz legendu o trojanskom konju: ,,Kada neprijatelji nisu mogli opsa22 D A S M 1 P : P A , I 9 6 0 , J u g o s l a v i a , t- 5 6 . 4 3 5 3 3 0 .

Medunarodniproblemi. Socijcilistic-

ki lager. 23 I s to , 1 9 5 8 , s tr . p o v .. f-3 , 2 3 9 .

Neke karakteristike anlijugoslavenske kampanje u ze-

mljama lagera. 24 I s to , P A ,

S S S R . f -l 18, 3 2 4 0 8 . 25 A J , C K SK .J, 5 0 7 /I X , 119/1 127.

Govor Hruscova na Kongresu BKP, 3. juna 1958.

(lorn i napadom zauzeti grad Troju, oni su Trojancima poklonili drvcnog kunja, a u konju su sakrili svojc ljude da bi oni nocu otvorili gradske kapijc.“ Da uc bi bilo zabune, Hruscov je pojasnio da je Jugosiavija preuzela ulogu „trojanskog konja imperijalizma“ i da se stavila u sluzbu bloka kapitalislickih zemalja sa ciljem da Jznutra podele revolucionarne partije. da podriju jcdinslvo i unesu razdor i zbiku u marksisticko-lenjinisticku teoriju."26 Rukovodeci sc imperativom ..jedinstva i zbijenosti marksisticko-lenjinistickih partija kao zaloge daljih pobeda svetskog socijalistickog sistema", llruscov se u pozitivnom svetlu osvrnuo na delovanje lnlormbiroa u Staljinovo vreme: ,,Gledajuci u nazad, moramo reci da je Informbiro u odredenoj etapi odigrao svoju pozitivnu ulogu istorijsko-revolucionarnog marksisticko-lenjinistickog pokreta, u zbijanju snaga komunistickih i radnickih partija na ba/.i principa proleterskog internacionalizma, u borbi za cvrsl mir. demokratiju i socijalizam.“ Na osnovu takvih postavki pozitivno je oeenio i Rezoluciju InIbrmbiroa: „Godine 1948. na konfereneiji Informbiroa usvojena je rezolueija ’O situaeiji u KPJ" koja je sadrzaia pravednu kritiku delatnosti 1CPJ u nizu principijelnih pitanja. Ta rezolueija je u osnovi bila pravilna i odgovarala in teresima revolucionarnog pokreta.“2 Ilruscovljev nastup na Sedmom kongresu KP Bugarske oznacio je pre kretnicu u odnosima Jugoslavije sa zemljama socijalistickog lagera. On jc bio signal oslalim komunistickim partijama za najostriju antijugoslovensku karnpanju u kojoj ce biti koriscena uglavnom argumentaeija prvog sekretara KPSS-a. U tom sniislu, posto je rehabilitovan Staljinov napad na Jugoslaviju 1948, rehabilitovana je i kompletna forma, instrumenti i terminologija kampanje tog vremena. Zato nije ni cudo sto drevna legenda o trojanskom konju poslaje, bez obzira na relativno nezadovoljavajuci obrazovni nivo, bastina sveukupnog radnickog pokreta, prica poznata svim iole znacajnijim rukovodiocima tog pokreta. Jugoslovenski odgovor na teske optuzbe protivnicke strane usledio je vec desetak dana kasnije: u pismu CK SKJ od 14. juna 1958, potpisanom od strane Josipa Broza, a upucenog CK KPSS-u, odnosno Hruscovu; i u Titovom govoru u Labinu, narednog dana, 15. juna 1958. Obracajuci se gradanima Istre, Hi-vatskog i Slovenadkog primorja, na initingu u Labinu povodom 150-godisnjice rada rudara u istarskim rudnicima, l ito je odmah na pocetku dao na znanjc da nece govoriti o „nasim unutraSnjim problemima“, nego „o onome sto nam smeta, sto nas, nazalost, onernogucava da idemo jos brzim koracima naprijed u izgradnji naseg boljeg zivota.“ Radilo se, naravno, o sukobu sa socijalistickim lagerom, ciju je pozadinu i izvorista Tito detaljno obrazlozio, ostavljajuci razmatranje problematike ru­ dara, ciji se praznik slavio, za drugu priliku. IJ tom govoru atrogo je naglasena razlika izmedu povoda i uzroka snkoba. Kao povod ie navedeno odrzavanje Sedmog kongresa i usvajanje novog '■Islo. 17 Islo.

1%

Programa SKJ, kojima su ton davali stavovi razliciti od gledista KPSS o nizu internih i medunarodnih pitanja. Medutim, uzrok sukoba je lezao u necem drugom. mnogo znacajnijem: „G!avni razlog je u tome sto smo mi odbili da potpisemo deklaraciju dvanaest partija donesenu u Moskvi novembra 1957. godine, i sto smo odbili da udemo u takozvani socijalisticki lager.“28 Govoreci o napadima zbog nepristupanja Jugoslavije socijalislickom taboru, Tito je napomenuo da su oni „zestoki i nimalo drugarski'k puni ..najgrubljili psovki i kleveta" i zasnovani na laznim ili falsifikovanim citatima. Osvrcuci se na optuzbe da je Jugoslavija „trojanski konj imperijalizma'1, utemeljene na rezonu da u protivnom Amerika ne bi nikad pruzala pomoc jednoj socijalistickoj zemlji, podsetio je Hruscova na vreme velikih susa u SSSR-u tokom 1921. i 1922. godine, kadaje Staljin dobio veliku pomoc od SAD, cime je spreceno dalje masovno gladovanje sovjetskog stanovnistva. „A nama su Amerikanci poceli davati pomoc poslije 1949. godine, ne radi toga da bi u nasoj zemlji pobijedio socijalizam - jer oni ga ne vole i to ne kriju - vec zbog toga sto nam je, s jedne strane, prijetila glad, a s druge strane, sto se Jugosla­ v ia na taj nacin mogla lakse oduprijeti Staljinovom pritisku i ocuvati nezavisnost.“29 Odgovarajuci na Hruscovljevo podsmesljivo pitanje, postavljeno u govoru na Sedmom kongresu Bugarske komunisticke partijc: ,,Da li se socijali­ zam moze izgradivati na americkoj psenici?“, Tito je, koristeci slicnu terminologiju, razjasnio poziciju Jugoslavije: ..Drug Hruscov cesto ponavlja da se socijalizam ne moze graditi na americkoj psenici. Ja mislim da to moze ciniti onaj ko zna, a koji ne zna, ne moze graditi socijalizam ni na sopstvenoj pseni­ ci ... Americka psenica, uostalom, nije nista gora od sovjetske - koju ne dobijarno, dok americku dobijamo - a to vazi takode i za ostalu robu.‘i3 U pismu CK SK.J, upucenom Hruscovu dan pre J'itovog nastupa u Labinu, iznesene su slicne konstatacije, doduse u malo blazoj formi, kao obiik idejno-teoretske polemike o kljucnim pitanjima o kojima je ispoljeno razmimoilazenje dveju strana. Sovjetska strana je upozorena da je poslednje pismo CK KPSS upuceno SKJ i karakter onoga sto je potom usledilo „takav da u dogledno vreme zatvara svaki izlaz iz stvorene situacijeT Pri tome, navodi se da nije problem u kritickom odnosu KPSS prema ideoloskim i politickim stavovima jugoslovenskih komunista. Oni su „javna stvar i kao takve moze svaka komunisticka partija da ih kritikuje." Problem je nastao kada je kao uslov za saradnju SKJ i KPSS postavljen zahtev „da SKJ mora da prihvati tu kritiku i odstupi od stavova po pitanjima u kojima se ne slazemo.“ Nesuglasice ne treba prikrivati, niti u njihovom prevazilazenju treba izbegavati konstruktivnu kritiku. „Medutim, ako se u ime kritike vrsi pritisak na jednu socijalisticku zemlju pretnjama o njenoj izolaciji, pa cak i ekonomskim sankcijama, onda se ne samo oncmogucava normalna saradnja, nego se takva zemlja dovodi u ne-*• 28 J . B . T ito , n. d , k n j. X I II , 2 5 3 - 2 5 4 . 2” I s to . 2 6 0 - 2 6 1 . •w I s to . 2 6 1 .

I 97

lavnopravan polozaj. Slo niora prouzrokovati poremecaje i dclormacijc n me dusobnini odnosima. " U pismu SKJ se upravo u takvom naslupu KPSS-a vidi suslina problema, koji je tesko resiti ,jer SKJ nije spreman da na takvoj buzi zasniva svoju saradnju sa drugim partijama“, a i smatra da se uopste i ne radi n sporu oko Programa SKJ i Sedmog kongresa, nego o „vaskrsavanju starili metoda kqje su u proslosti - narocito posle 1948. godine nanele toliko ninii go stele medunarodnom radnickom pokretuT31 Poslc tog pisma prestala je svaka zvanicna saradnja i/.medu SKJ i KPSS, izuzev povremenih kontakata ambasadora dveju drzava sa partijskiin rukovodioeima. lako su sve zemlje socijalistickog lagera sledile politiku Moskve i ostro osudivale „jugoslovcnski revizionizamu od samog pofietka jugoslovensko-sovjclskog sukoba, tokom 1958. godine postojale su znacajne razlike medu njiina u obimu i intenziletu te osude. Uslovno posmatrano, u tom kontekstu one su ,se mogle podeliti u tri grupe. Najuzdrzljivije u kritici jugoslovenske politike bile su Poljska i Demokralska Republika Nemacka. Stavljajuci u prvi plan —u meri u kojoj je to bilo mogueno unutar socijalistickog lagera - sopstvene nacionalne interese i ras polo/.enje svog naroda prema Jugoslaviji, one su se u antijugoslovensku kam panju ukljucile samo onoliko koliko je to bilo neophodno da ne bi pogorsale odnose sa SSSR-om. To je jednont prilikom poljski ministar inostranih poslova Adam Rapacki otvoreno izneo vlastima u Beogradu, podvlaceci da oni ..govore samo toliko koliko je neophodno radi njihovog polozaja u lageru i da ill trebamo razumeti."3 Lider poljskih komunista Gomulka je delimicno i sam uvazavao niz stavova koje je zastupala Jugoslavija, a bio je i svestan da je jugoslovenski koneept soeijalizma u velikom delu poljskog naroda uzivao vecu popularnost od nametnutog sovjetskog modela. Na osnovu takvog raspolozenja masa i posle krvavili dogadaja u Poznanju i sirenja opstenarodnog bunta u celoj zemlji, na plenumu Centralnog komiteta Poljske ujedinjene radnicke partije oktobra 1956. smenjena je vlasl i na mesto prvog sekretara partije postavljen Vladi­ slav Gomulka. Njentu je bilo jasno da su optuzbe protiv „jiigoslovenskog rcvizionizma“ delimicno uperene i protiv njega. S druge strane, sudbina Imre Nada je bila zastrasujuca opomena u kontekstu onoga sto bi se moglo desili ako bi Poljs.ka zauzela drugaeiji kurs prema Jugoslaviji od ostalih zemalja sol ijalistiekog lagera. Stoga ce Gomulka kasnije napustiti uzdrzan stav i izlaz iz opasne situaeije traziti u moguenosti da Poljska arbitrira izntedu Jugoslovcna i Sovjela kako bi se spor prevazisao.33 Relativna uzdrzanost DR Nemacke u antijugoslovenskoj kampanji to­ kom 1958. godine proizilazila je iz sasvim drugih razloga. Pozadina takvog " A.I, C’K SK .I, 5 0 7 /I X , 1 1 9 /1 - 1 2 8 . Pismn Generalnog sekretara CK SKJ Prvomse/•/. jun 1958. 12 Is to , 1 1 9 /4 , 113. Izv eS taj D r /.a v n o g s e k i e t a r i j a t a z a in o s tr a n e p o s lo v e F N R J : Iky. ( i s t o i n o e v r o p s k e z e m lje 1). B .). M Isto , 4 7. Oclnosi h'NRJ'sa Poljskom.

krcKiru KPSS N. S. Unt.icovu, KNRJ

Qclnosi

198

drzanja lezala je u cinjenici da je goruce pitanje kojim je istocnonemacka vlada bila zaokupljena u lo vreme bilo resavanje nemackog pitanja od strane velikih sila. Posto je Jugoslavija priznaia DR Nemacku i zastupala istovetan stav u pogledu njenog medunarodno-pravnog statusa kao SSSR, vlada te drzaveje bila svesna da konfrontacijom sa Beogradom smanjuje efekat podrske jednog faktora koji u izvesnoj meri sigurno moze uticati na opstu konstelaciju snaga u Evropi u vezi sa nemackim pitanjem. U drugu grupu drzava socijalistickog lagera mogu se ubrojati one cija je kampanja protiv Jugoslavije bila ostra, ali je ipak bila podlozna izvesnim oscilacijama i uglavnom svedena na nivo ideolosko-teoretske kritike. Takve zemlje su bile prvenstveno Rumunija,34*zatim Madarska (izuzimajuci period sukoba u vreme objavljivanja informacije o pogubljenjn Imre Nada) i, u izve­ snoj meri, Cehoslovacka. Najostrije su u antijugoslovenskoj kampanji nastupale Kina, Albanija i Bugarska. One su pri tome koristile najbrutalnije i najuvredljivije izraze na racun politike vlasti u Beogradu: ..fasisticki teror“, „zverske operacije1', „politika varvarskog progona prema neistomiSljenicima." Za Tita i njegove saradnike rezervisani su izrazi: „revizionislicka i izdajnicka klika na celu sa Titom“, „Titova klika‘\ ..sramna agentura imperijalizma“, ..age i kolonizatori“( „dzelati“, „sadistidki ljudi." Jugoslaviju su svrstavali u » jednu od najreakcionarnijih drzava u svetu.'t35 Posebnu ulogu u tom kontekstu igrale su Bugarska i Albanija kao jugoslovenski susedi. Forsirana je teza o „ugrozenosti malih suseda od sovinisticke i imperijalisticke Jugoslavije.“ Pokusavajuci svim sredstvima da destabilizuju rezim u Beogradu, ti „mali susedi1' ponovo su poceli da ispoljavaju teritorijalne aspiracije prema Jugoslaviji. Bugarska je, po obicaju. osporavala nacionalni identitet makedonskog stanovnistva, dovodeci u pitanje opravdanost prikljucivanja Jugoslaviji teritorije na kojoj je ono zivelo. Albanija je, pak, „brinula“ za sudbinu siptarskog zivlja u Jugoslaviji i otvoreno ispoljavala teritorijalne aspiracije prema Kosovu i Metohiji.36 Najostriju kampanju, uz recnik neprimeren diplomatiji, sprovodila je NR Kina. Posto njeno rukovodst\'o nije bilo sklono da se odrekne Staljina kao svog velikog ucitelja. nikada decidirano nije ni odbacilo njegovu viziju „socijalizma kao svetskog procesa.“ Zagovarajuci ratnu opciju kao najbolji put za eliminisanje kapitalizma sa svetske pozornice, Peking nije iniao mnogo razumevanja za ,jugoslovenski nacionalisticki revizionizam“, koji je slabio jedinstveni front socijalistickih drzava naspram Zapada. U clanku organa KP Kine, M U o k v i r u u z l a z n o g t r e n d a j u g o s l o v e n s k o - r u m u n s k e p r i v r e d n e s a r a d n je u to v r e m e d v e d r z a v e s u p o t p i s a l e S p o r a z u m o z a je d n ic k o m p r o je k to v a n ju h id r o e n e r g e ts k o g s is te m a D e r d a p . U p e r io d u d o I . j u n a 1 9 5 8 . c la n o v i z a je d n ic k e p r o je k tn e g r u p e im a li s u u c e s ta le s a s ta n k e u B e o g r a d u i B u k u re S tu ra d i u s k la d iv a n ja te h n ic k ih e la b o r a ta . a z a tim s u o tp o C e li z a j e d n i c k i r a d o v i c iji j e z a v r s e t a k p r e d v id e n z a j u n 1 9 5 9 . is D A S M I P , 1 9 5 8 , s tr . p o v ., f-3 , 2 9 2 . Karakterislike najnovije faze aniijitgoslovertske

kampanje u zemljama lagera. * I s to , 2 9 2 , 2 3 9 i 3 7 3 .

lisla Zen Min Zibao. od 5. maja 1958. jos jednomje potvrdena kineska podrs ka optuzbama u Rczoluciji Informbiroa na racun Jugoslavije: „Mi smatramo da su osnovi pravilnc kritike kojeje izneo u junu 1948. Inl'ormativni biro ko munistickih partija u svojoj rezoluciji." Koliko su te optuz.be bile dalekovidc i opravdane prioz.ilazi iz cinjenice, kako stoji u clanku, da je ,jugoslovcnski revizionizam" sve vise „usmeren na cepanje medunarodnog komunistickog pokrela i potkopavanje solidarnosti socijalistickih zemalja, sto je direktno stetno po osnovne interese jugoslovenskog naroda.“3/ Odgovarajuci na kineske optuzbe, na pomenutom mitingu u Labinu juna 1958, Tito se osvrnuo na „hajku“ protiv njega od strane lista Zen Min Zihao. Vidno revoltiran, s podsmehom je izgovarao i samo ime lista, sto je doprinelo tome da su okupljeni uz glasan smeh propratili svako pominjanje tog glasila KP Kine. Zen Min Zibao je opisao kao list „vrlo poznat u svijelu po svojim psovkama protiv nas“ i „nakaradnim tumacenjima nekih toboznjih marksista.“ Posto su li clanci bili ubedljivo najuvredljiviji od svih tekstova koje je objavljivala stampa socijalistickih zemalja, oni su obavezno prestampavani u svim casopisima i listoviina lagera. „Takvim psovackim rjecnikom li, marksisti’ toboze brane cistotu teoretskih misli Marksa. Engelsa i Lenjina. A njih trojica prevrnuli bi se u grobu, kad bi znali ko sve i na kakav nacin objasnjava njihovu nauku. Marksisticka nauke je, izgleda, dozivjela takvu metamorfozu dok je stigla iz Evrope do kineskih rukovodilaca, da je danas njeni tvorci nikako ne bi mogli prepoznati.u38 U jeku ostrih uzajamnih uvreda i optuzbi fakticki su zamrli jugoslovensko-kineski diplomatski odnosi. Kineski ambasador Vu Ilsiju Cuan je napuslio Beograd jos 2. maja 1958. Jugoslovenski ambasador Vladimir Popovic jc lie in io isto takoreci odmah posle povratka iz Beograda u Peking maja 1958, posle zavrsetka Sedmog kongresa SKJ. Napustio je Kinu 25. juna 1958. Tom prilikom, protivno diplomatskoj praksi i kurtoaziji, nijedan clan kineske vlade ili rukovodilac Kine nije hteo da primi V. Popovica u oprostajnu posetu, iako je on to zatrazio. Sa kineske strane niko nije dosao ni na oprostajnu veceru koju je za diplomatski kor u Pekingu priredila jugoslovenska ambasada, sto je ostavilo mucan utisak na prisutne diplomate. Obnavljanje polemike o zbivanjima u M adarskoj povodom vesti o pogubljenju Im re Nada Novo izvoriste pogorsanja odnosa Jugoslavije i zemalja socijalistickog lagera predstavljala jc vest, objavljena 17. juna 1958. u Madarskoj, o pogubljcnju Imre Nada.''’ Ona je bila povod za zaostravanje ne samo jugoslovenwJugoslavija i Kina. '“ J .h . Tito,

n .

d

,

J u g o s lo v e n s k i p r e g le d , s e p le m b a r 1 9 6 2 .

knj. XIII. 257.

w M a d a r s k o m i n i s t a i s tv o p r a v o s u d a o b ja v ilo j e 17. j u n u 1 9 5 8 . s a o p S le n je o t o m e d a j e i/re C c n a i iz v rS e n a s m r ln a p ie s u d a n a d Im ro m N a d o m i tr d jic o m e la n o v a n je g o v e v la d e (I’a lo m M a le te r o m , M ik lo S o m G im e S ije m i d r J o z e f o m S z ila g ije m ) . P ri to m e n ije n a v e d e n o n i k u ­ du je s u d e n je o d rZ a n o , ni k a d a j e k a /.n a iz v rS e n a .

200

sko-madarskih odnosa, nego i odnosa SKJ sa vecinom rukovodstava komunistickih partija iz Evropc i ostalog dela sveta. U saopstenju madarskog ministarstva pravosuda, tiin povodom, navedeno je da su „pojedine grupe zaverenika tipa Imre Nada potrazile azil tamo odakle su i ranije dobijale podrsku" i da su „iz zgrade jugoslovenske ambasade u Budimpesti slale svoja uputstva za nastavljanje oruzanog otpora, za organizovanje strajkova koji paralisu zivot i za ponovo organizovanje podzemnog podrivackog rada'k da su „iz zgradc jugoslovenske ambasade preko Miklosa Gimesa i drugih saucesnika uspostavili vezu sa Centralnim radnickim savetom Budimpeste. sa radio-stanicom, Slobodna Evropa', stavise, dali su da se izdaje novi ilegalni list ’23. oktobar’.”40 Objavljivanje vesti o pogubljenju Imre Nada u jeku ostre konfrontacije Jugoslavije i istodnoevropskih zemalja izazvalo je burnu reakciju medunarodnog javnog mnjenja. U zapadnoj stamp! su iznosene raznovrsne pretpostavke o pozadini vesti o pogubljenju Imre Nada. Sve otvorenije se postavljalo pitanje da li je ta egzekucija povezana sa eskalacijom jugoslovensko-sovjetskog sukoba i sa namerom Moskve da zastrasi jugoslovensko rukovodstvo i rukovodstva ostalih socijalistickih zemalja u kontekstu eventualnog daljcg ozivljavanja koncepta samostalnog puta u socijalizam. U tom smislu je americki drzavni sekretar Dais na konferenciji za stampu, na pitanje novinara da ii pogubljenje Nada ima veze sa aktuelnim jugoslovensko-sovjetskim sporom, odgovorio: „Moglo bi da ima veze i mozda je nagovestaj predsedniku Titu da, ako ne bude pokorniji, i on moze pre ili kasnije doziveti slicnu sudbinu.“41 Jugoslovenski ambasador u Moskvi, Veljko Micunovic, izneo je u svom dnevniku i drugu mogucnost koja je bila predmet spekulacija u diplomatskom koru: „...da je Nad odavno Iikvidiran, a da su ovdje to tek sada objavili da to ne bi uradili mi, jer smo navodno, mi odavno znali za sve, i Rusi su se plasili da to sada ne objavimo prvi.“42 Jugoslovenskim vlastima nije promakla cinjenica da se sadrzina gotovo svih optuzbi socijalistickog lagera o politickoj delatnosti Imre Nada takoreci poklapala sa sadrzinom optuzbi upucivanih na adresu Beograda. Na Jugoslaviju su se mogle odnositi optuzbe izrecene prilikom sudenja bivsem madarskom premijeru: da je insistirao na likvidaciji blokova, forsirao „nacionalni komunizam" i formiranje radnickih saveta u Madarskoj. Nad je kvalifikovan kao „agent imperijalizma“, „razbijac socijalistickog lagera i medunarodnog radnickog pokreta“, a u prvom redu kao „revizionist.“ Pada u oci i cinjenica da je u pocetku ostre antijugoslovenske kampanje -ocijalistickog lagera ucesce Madara bilo takoreci simbolicno.43 Kadar i nje411 Borba, 2 4 . j u n 1 9 5 8 . 41 D e p a r tm e n t o f S ta te B u lle tin , 7 . j u l 1 9 5 8 , 3 9 :7 ( L o r e jn M . L is , Odrzavanje Tita na povrsini. Sjedinjene Drzmn, Jugos/avija i Hladni rat, B e o g r a d 2 0 0 3 ) . 42 V . M ic u n o v ic , n. d., 4 6 8 . 41 D A S M I P , 1 9 5 8 , s tr . p o v ., f -3 , 2 3 9 . Neke kwakteristike anlijugoslovenske kampanje

u zemljama lagera.

gOVi saradnici nisu (>ili skloni zahladenju odnosa sa jugoslovcnskim partij skim vrhom ni u prcthodnom periodu, kadaje KPSS ozbiljno osporavao Na crt Programa SKJ i kada je Hruscov obznanio odluku da sovjetska dclegacija u znak protesta necc prisustvovali Sedmom kongresu. Suprolno tome. Kadai je uputio pismo Titu u kome mu je predlozio sastanak rukovodslava dvc parti je radi razmatranja vaznih pitanja bilateralnih odnosa i unapredenja ekonom skc saradnje. Po§to je Tito pozitivno odgovorio na tu inicijativu 27, marta 1958, u novoizgradcnom kompleksu Karadordevo, susrele su sc delcgaeije Madarske socijalisticke radnicke partije i SKJ. U razgovorima obe strane su bile prcdstavljene najvisim drzavnim i partijskim rukovodstvom (s jugoslo venske strane ucestvovali su Josip Broz, Aleksandar Rankovic, Edvard Kar delj i Veljko Vlahovic, a sa madarske Janos Kadar i Dula Kalaj). U srdainoj almosferi postignuta je saglasnost o normalizovanju odnosa dveju drzava, potiskivanju u drugi pian svega onoga sto je sporno, a favorizovanju svega sto doprinosi saradnji. U tom kontekstu je tretirano i pitanje Imre Nada.44 Posle susreta u Karadordevu madarsko-jugoslovenski odnosi su isli uzlaznorn Iinijom. Iako su madarski komunisti, sledeci stav KPSS, odbili udeSce na Sedmom kongresu SKJ, nisu bili skloni ostrim kvalifikacijama na rafiun lugoslovcnskog rukovodstva, kojima je pribegavala vecina KP istocnocvrop skill zemalja. Njihova uzdrzanost je u vrhu SKJ tumacena kao rezultat popu larnosti jugoslovenskog koncepta socijalizma u madarskom narodu, ali i me

jasnio da ona predstavlja samo kratak odgovor na jugoslovcnsku notu i da na laj nacin njegova vlada zeli „da se ovim zavrsi diskusija o ovom pitanju, gde nam se stavovi ocigiedno ne s la z u P r i tome je napomenuo da tu notu Ma darska nece nigde objaviti, rukovodeci se potrebom normalizovanja jugoslovensko-madarskih odnosa. Popovic se saglasio sa tom inieijativom, ali je na pomenuo da njena realizacija zavisi i od sadrzine upravo urucene note. Na knadno upoznavanje sa sadrzajem note nije rezultiralo prcteranim zadovoljstvoin sa jugoslovenske strane. lako se svodila samo na jcdan pasus, ipak je zadrzala ostar ton prethodne note. Reagujuci na jugoslovenski protest i prilozenu dokumentaciju. madarska vlada je ocenila da diplomatski potezi Beogra­ da predstavljaju „iskrivljavanja, klevete i pokusaje mesanja u unutrasnje stvari Ndadarske'1 i da shodno tome „ni najmanje ne doprinose normalnim medudrzavnim odnosima dveju zemalja.“ Prilozen dokumentacioni materijal, u tom srnislu, predstavlja „s jedne strane na tendenciozan nacin skupljene delove pojedinih dokumenata koji su bili svrsishodni sa stanovista vlade Federalivne Narodne Republike jugoslavije, a s druge strane sumnjive i klevetnicke matcrijale.“ Odbacujuci jugoslovensku notu, madarska vlada je napomentila da ..smatra zakljucenom neplodnu diskusiju po ovom pitanju za koje je jugoslovcnska strane dala inicijativu.“ Istovremeno, istakla je zelju za ..odrzavanjem normalnih odnosa sa FNRJ, le da to smatra mogucim nasuprot tome sto postoje poznate suprotnosti na ideoloskom podrucju.“ 9 Jugoslovenske strana, formalno, nije prihvatila madarski stav da treba zakljuciti ..neplodnu diskusiju“ po pitanju Imre Nada i o tome je obavestila drugu stranu u noti od 27. januara 1959. Skrontan obim te notejc ukazivao na 10 da se ni u Beogradu vise ne vidi svrsishodnost dalje polemike uz stalno ponavljanje iste argumentaeije. Stoga se u jugoslovenskoj noti, svedenoj na nekoliko recenica, ne iznose vise detalji o spornim pitanjima. Ovaj put, sve sc svodi na upozorenje da, buduci da se optuzbe na racun Jugoslavije i dalje sire 11 Madarskoj i istocnoevropskim zemljama, „da vlada FNRJ zadrzava pravo da objavi materijale i cinjenice koji opovrgavaju pomenute optuzbe."50 D A S M I I ’. 1 9 5 9 ; s ir . p u v ., f-2 , 1. N o te D S I P - a u v e z i o b n a v l j a n j a slu C a ja I m r e N a d , i i i/m e n jc n e iz m e d u v la d a l- N I O i N R M a d a r s k e . 1,1 l.sto. N o la N R M a d a rs k e D tv a v n o m se k rc ia rija tu in o stm n ili p o slo v a F N R J , 5. j a n u a r 1959. " Islo . N o la F N R J M a d a r s k o j. 2 7 . j a n u a r 1 9 5 9 .

204

Tvom notom jc ipak zavrsena diplomatska prcpiska dveju vlada o pogubljenju Imre Nada i uglavnom je obustavljeno javno uzajamno optuzivanje u tom kontekstu. Ni jednoj ni drugoj strani ta polemika nije predstavljala reklamu. Ni jedna ni druga strana nije mogla izbeci veci ili manji nivo odgovornosti za stravican epilog burnih zbivanja u Madarskoj tokom 1956. godine. Pored toga, relativno pozitivan trend drzavnih odnosa uspostavljen u prethodnom periodu, uprkos eskalaciji antijugoslovenske kampanje, pozitivno je delovao u pravcu stiSavanja strasti. U tom sntislu je i sacinjena beleska jugoslovenskog MIP-a o relativno malom ucescu Madarske u navcdenoj kampanji. U njoj se posebno ukazuje na sledece: „Prvo, da je broj napada manji nego u zetnljanta u kojima sc kampanja najvise razbuktala; 2. da su li napadi slabiji po ostrini - sem slucaja Nada - mada se i tu uocava da su Madari donosili uglav­ nom ono sto je receno u saopstenju, ne donoseci mnogo komentara u kojima bi se napadala Jugoslavija.“5 Privremeno stisavanje sukoba Jugoslavije i istocnoevropskih drzava u vreme izbijanja krize na Bliskom i Dalekom istoku

U drugoj polovini 1958. godine postepeno je doslo do privremenog zatisja u jugoslovensko-sovjetskom sukobu. U to vreme oci medunarodne javnosti, pa i SSSR-a, ponovo su bile uperene prema Bliskom istoku i burnim zbivanjima koja su ozbiljno tigrozavala svetski mir i vodila novoj konfrontaeiji velikih sila. Po drugi put za samo dve godine zapadnoj premoci na tom podrucju zadat je snazan udarac. Posle nacionalizacije Succkog kanala i potiskivanja uticaja bivsih kolonijalnih sila iz Egipta, sada se kontroli Zapada izmicala i druga kljucna drzava Bliskog i Srednjeg istoka, do tada clanica Bagdadskog pakta, formiranog na inicijativu Velike Britanije da bi se zaustavio, ili bar oslabio, talas revolucionarnih, nacional-oslobodilackih pokreta. Naime, 14. jula 1958. u Iraku je izvrsen drzavni udar, ukinuta monarhija i uspostavljena republika. Time je nasilno svrgnut prozapadni rezim kralja Fejsala II i vlast je preuzeo voda puca general Abdul Kerim el Kasem, koji je imao izrazito negativan stav prema Velikoj Britaniji i SAD i njihovoj paktomaniji na Srednjem i Bliskom istoku. Posto se slican sled dogadaja ocekivao i u susednint drzavama Libanu i Jordanu, iz ovih drzava upucen je zahtev zapadnim silarna da vojno intervenisu i sprece nasilnu smenu vlastu. Nespremne da tolerisu dalju promenu politicke karte u tom vaznom regionu, SAD su intervenisale vec 15. jula u Liba­ nu, a Velika Britanija dan kasnije u Jordanu. Anglo-americka vojna akcija na Srednjem istoku izazvala je zestoko reagovanje SSSR-a, koji je zahtevao momentalno povlacenje interventnih trupa i upozorio na spremnost da se u protivnom i sam vojno angazuje na tom pro-51 51 A J , C K S K J , 5 0 7 /1 X . 7 5 /1 -6 5 .

pogubijenja Nada.

Beleske o stanju MSRP i kampanji proliv SK.J posle

storu. SSSR je to naroeito naglasavao kao neminovnost u slucaju da dve /.a pndne sile pokusaju da svojti intervenciju pros ire i na snsedni Irak. U naelektrisanoj situaeiji. Jugoslavia je potpuno podrzala S l a v SSSR-a i soeijalisticke grupaeije drzava prema zbivanjima na Bliskom istoku. Odmah posle drzavnog udara u Iraku. priznalaje revolucionarnu v l a d u generaia Ka soma (sto su istovremeno ucinile i sve drzave socijalistickog lagera)," a polom ostro osudila intervenciju anglo-americkih snaga u Jordanu i Libanu. kvalilikujuci je slicnim atributima kao i zvanicna Moskva. I Hruseov je, tokom razgovora vodenim 16. jula 1958. sa jugoslovenskim ambasadorom Mi eunovicem, konstatovao „kako su nam stavovi isti, iako se nijesmo prelhodno dogovorili.“ U srdacnoj atmosferi, vec duze vreme neuobicajenoj za susrete le vrsle, sovjelski lider je uputio poziv Titu da poseti SSSR i pridruzi mu se u lovu u Ukrajini, u kome je trebalo da ucestvuju i Gomulka i Kadar.5' Posebnu dozu delikatnosti u aktuelne jugoslovensko-sovjetske odnose unosila je cinjenica da je uoci i tokom burnih zbivanja na Bliskom istoku u poseti .lugoslaviji boravio egipatski predsednik Naser. Buduci da je Moskva pridavala veliki znacaj uspostavljanju tesnih odnosa sa Egiptom, kljucnom dr zavom Bliskog istoka, nije vise mogla u svojim zvanicnim saopstenjima i clancima u stampi da i dalje osuduje „jugoslovenski neutralizam” kao „indi rcktnu podrsku imperijalizmu“, a da istovremeno podrzava Naserov stav ptv ma aktuclnim medimarodnim zbivanjima, jer su se oba stanovista u potpuno sii poklapala. Sloga se prvi put u sovjetskoj stampi i stampi istocnoevropskih dr/ava pojavljuju tekstovi u kojima se u pozitivnom kontekstu tretira jugoslo veiiski nastup povodom zbivanjima na Bliskom istoku i bez ideoloskih kvali likaeija izvestava o razgovorima dvojice drzavnika na Brionima. Doduse, suileei po izvestaju jugoslovenskog SMIP-a, radilo se o „veoma oskudnim vesti ma". ali su one ocenjene kao pozitivan pornak u aktuelnom trenutku.54 IJ neku ruku, Naser je tokom posete Jugoslaviji odigrao ulogu privremenog pomiritelja Mruscova i Tita u sklopu slozene medunarodne situaeije koja iii je povezivala. Njegova zelja da poseti SSSR po povratku iz Jugoslavije dodatno je doprinela takvom obrtu. I Tito i Hruscov su, u nameri da obezbecle Naserov bezbedan povratak u Kairo i dogovore se o svim detaljima s lim u vc/.i. obnovili komunikaeiju kakva je vec duze vremena bila napustena u njihovim odnosima. Pri tome su obojica bili skloni da preuvelicaju opasnost koja je egipatskom lideru pretila ukoliko bi se u Kairo vratio istim putem kojim je dosao u Jugoslaviju. Upozoravali su ga da bi se u tom slucaju morao, sa porodicom, vraliti svojim jahtama preko Sredozemlja gde su stacioniranc poIJ p o r u c i n o v o m p r e d s e d n ik u ira fik e v la d e K a s e m u , o d 16. j u l a 1 9 5 8 , T it o j e iz ra /.io a d in 'o l js tv o Sto j e u p n lie i ..d a p r iz n a IraC k u R e p tib lik u i d a j o j p r e d lo z i u s p o s ta v u n o m ia ln ili d ip lo m a ts k ih o d n o s a . V la d a F N R .I to e in i s a to lik o v e c im z a d o v o ljs tv o m Sto u p ro S lo s ti n ije In lo m o g u e n o u s p o s ta v iti d i p lo m a ts k e o d n o s e d v ije z e m lje [ . . . ] U v je r e n s u m d a tie o v a j k o r a k pi e d s ta v lja ti s r e d a n p o d e ta k / a p lo d a n la z v o j n a S ih m e d u s o b n ih o d n o s a u in te r e s u n u S ih n a ro d.i i n’lir a u s v ije tu ." (Borba, 17. ju l 1 9 5 8 ). " V . M ic u n o v id , n, . B .). Il'1 A u lo r i p r ilo g a o b ju v lje n ih tim p o v o d o m p o s e b n u s u s c k r i li i k i o tln o s ili p r c m a j u g o s lo v e n s k o m s ia v u o o d u m ir u n ju d r 2 a v e ti p r o c c s ti iz g r a d n jc s o c ija liz m a i s ia v u o p r v e n s tv c n o j

()dnosi FNRJ !E2 ( is to C n o e v r o p s k e

208

lako se u sovjetskoj stampi i dalje uglavnom ignorisala unutrasnja i spoijnopoliticka aktivnost SKJ, u tom periodu su se s vremena na vreme pojavljivali i clanci bez negativnih kvalifikacija o aktuelniin zbivanjima u Jugoslaviji. Citirani su stavovi Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama, praceni su odredeni segmenti njene medunarodne aktivnosti, registrovane posete stranih drzavnika i sve ono sto se uklapalo u sovjetsku medunarodnu strategiju. Na taj nacin je tretiran i odlazak V. Micunovica iz Moskve, iako je taj korak ucinjen uprkos insistiranju Hruscova da se produzi njegova ambasadorska misija dok se ne konsoliduju jugoslovensko-sovjetski odnosi.64*Micunovicevom povratku u Beograd dat je uobicajen publicitet, karakteristican za takve situacije. Inace, Radio-Moskva je od septembra prekinula da prenosi antijugoslovenski intonirane clanke iz pojedinih glasila socijalistickog lagera, sto je do tada bila gotovo redovna praksa. Kad je Jugoslavija u pitanju, ogranicila se na kuiturni sektor. Izvestavalo se o jugoslovenskim knjigama koje su upravo prevodene u SSSR-u, o kupovini jugoslovenskih filmova, gostovanju folklornih drustava iz Beograda, trendovima u muzici. U raznim prilikama, zvanicno i nezvanicno, upucivan je poziv rukovodstvu SKJ za sastanak na kome bi se „spor nekako ublazio i razresio."63 Zvanicni Beograd se prema neuobicajenoj kooperalivnosti Moskve odnosio sa velikom rezervisanoscu i nepoverenjem, Preovladavao je stav, sto se kasnije i pokazalo tacno, da se radi o privremenom manevru, ciji je cilj da se ispita „kakav su efekat imali pritisak i kampanja na nas, da li smo postali meksi.“66 Sumnjicavost potorn pitanju navela je jugoslovenskog ministra inostranih poslova Kocu Popovica da, znatno ranije, jos u vreme kada je sovjetska pomirljivost predstavljaia sporadicnu pojavu u diplomatskoj komunikaciji, uputi sifrovani cirkularni telegram svim jugoslovenskim ambasadama. U tom telegramu je upozorio diplomatsko osoblje na jugoslovensko videnje pozadine nove taktike SSSR-a i lagera: „Smisao i cilj njihove sadasnje taktike su jasni. Ocuvati i konsolidovati ’pozitivne’ rezultate kampanje, vodene toboz na planu ideoloske rasprave. Dalje javno produbljivanje bi moglo u samom lageru pokrenuti neke latentne probleme. Nas dovesti u zabunu i neutralisati, kako bi sebi olaksali otklanjanje negativnog efekta kampanje kod njihovih masa i vani, narocito kod vanblokovskih [zemalja - D. B.], istovremeno prebacujuci na nas odgovornost ako ne dode do popravljanja odnosa i izazivajuci nove sumnje na Zapadu prema nama... Sasvim je jasno da sovjetski ciljevi prema nama ostaju isti, a da im se samo laktika jos jednom menja u skladu sa njihovim interesima i postojecim okolnostima.“ Iz takve analize stanja, proio d g o v o r n o s ti k o m u n i s t a p r e d s o p s tv e n im n a r o d o m . a te k o n d a p r e d m e d u n a r o d n im ra d n iC k im p o k r e to m . T a k a v s t a v s u ir e lir a li k a o n a c io n a liz a m u S K J k n ji v o d i s la b lje n ju b lo k a s o c ija listifik ih d i z a v a i j a c a n j u n jih o v ih p r o liv n ik a . M N a M r u s c o v lio \ o in s is tir a n je , o d l o i e n j e M ic u n o v ic e v p o v r a t a k u J u g o s la v iju p la n ir a n z a j u l 1 9 5 8 . M e d u tim , o k to b r a is te g o d in e j u g o s i o v e n s k i a m b a s a d o r j e n a p u s tio S S S R i p r e u z e o lu n k c iju z a m e n i k a m in is tr a in o s tr a n ih p o s lo v a . ftS A J , C K S K J , 5 0 7 /I X . i 1 9 /4 , 113. “ Is to .

2 0')

z.asla je i Popoviceva instrukcija: ,,Treba da pazite da nc nasedate. Svoju volju /.a saradnjoni mogu dokazati samo stvarnom promenom polilike prema nama. Picma ovakvoj antisocijalistickoj politici nemamo nikakve socijalisticke obaveze.“67 Polazeci od procene da sovjetska strana nema iskrenu nameru da poboljsa odnose sa Jugoslavijom, Tito je preko ambasadora Micunovica odbio poimdii da se odrzi novi sastanak sa rukovodstvom SSSR-a. Tu ponudu je iz neo I Iruscov oktobra 1958, za vreme oprostajne posete jugoslovenskog amba sadora uprilicene u letnjoj rezidenciji sefa sovjetske parlije i vlade, na obali Crnog mora. Sudeci po Micunovicevim beleskama, tom prilikom 1Iruscov je bio z.aokupljen iznalazenjem resenja koje bi doprinelo poboljsanju jugosloven.sko-sovjetsk.ih odnosa i likvidiranju aktuelnog spora. Najbolje resenje je video u sastanku rukovodstava dveju zemalja. pri cemu je naglasio da ,,ne do la/.i u obzir da Rusi ovog puta idu u Jugoslaviji.“ To je navodilo na zakljuenk ..da bi Jugosloveni sada trebali da dodu u Moskvu, ako zele da se stanje medu nama promijeni.“6S Posto su takvi pozivi vec bili upucivani jugoslovenskoj strain’, a ona za u/.ela stav da nije pravo vreme da se na njih pozitivno odgovori, iskusni Velj ko Micunovic je izbcgao direktan odgovor na Hruscovljevu inicijativu, osta vljajuci jugoslovenskoj vladi da to pitanje jos jednoim razmotri i zauzme Slav, Taj Slav je ocigledno bio negativan, jer nikakav zvanican odgovor u poglcdu sastanka Tito-Hruscov nije dat. Medutim, jugoslovenski predsednik ucinio je drugi korak kako bi ublazio nepopularnost samog cina odbijanja pruzene ruke pomirenja. lskoristio je nastup uprilicen 12. oktobra 1958, povodom pustanja u pogon nove visoke peci u zeljezari u Zenici, i u svom govoru odlucno izraz.io spreinnost jugoslovenskog rukovodstva da se sto pre prevazide spor sa SSSR-om i istocnoevropskim zemljama. ,,Zar ne bismo mogli imati bolje od­ nose? Mi zelimo da imamo bolje odnose... Mi znamo da ovakvo stanje ne smije i ne moze dugo da traje. Jednoga dana ce biti i ostvareni bolji odnosi. Mi z.elimo da to bude sto prije."69 Paznju domace i strane javnosti u l itovom nastupu, pored pomirljivog Iona prema SSSR-u, posebno je privukla siroko elaborirana kritika niza „subjektivnih slabosti“ u privrednoj politici Jugoslavije tokom poslednjih godina. l a kritika je u mnogim tackama bila slicna onoj koja je dolazila iz soeijali­ st iekoj> lagera. Ovaj put, cinilo se da Tito vise nije bio tako siguran u pogledu pitanja postavljenog iz Moskve: ,.Da li se socijalizam moze graditi na ameriekoj p§enici?“ Dok je u l.abinu Rusima prkosno odgovarao da moze i da amerieka psenica nije nista gora od sovjetske, sada se, prelazeci na taj kli/.av leren, ozbiljno pokolebao. Napomenuo je da se toj vrsti pomoci SAD niko u Jugoslaviji „mnogo ne raduje, jer ponosan jugoslovenski narod ne voli da od ncD A S M I P , 1 9 5 8 , s ir . p o v ., 1-2, 2 0 4 . C ir k u la n ii te le g r a m K o c c P o p o v ic a s v im ju g o s lo v e n s k im d ip lo m a ts k im p rc tls la v n iS tv im a . ',K V . M ic u n o v ic , it. d.y 5 0 9 .

"M. B. Tito,

n.

d ,

knj. XIII, 365.

210

koga stalno dobija pomoc. Mi ne bismo htjcli da se takvo stanje produzi.“ Priznao je da se to u „politickom pogledu pocelo nezgodno odrazavati“ i da je „nama i na medunarodnom terenu mnogo lakse kad ni od koga ni u cemu ne zavisimoA Kao jedini izlaz iz nezahvalne situacije, Tito je istakao davanje prioriteta poljoprivredi i radikalnom povecanju proizvodnje psenice u Jugoslaviji, dime bi se konacno stvorili uslovi za postepeno eliminisanje potrebe za obimnim nabavkama ovog poljoprivrednog artikla iz SAD. '1' „Vrijeme je da u toku ove dvije ili tri godine likvidiramo svaku potrebu za uvozom pseni­ ce, a pokazalo se da je to mogucno. Sa sest ili sedam stotina hiljada hektara mi mozemo zadovoljiti nase potrebe i uciniti da ne uvozimo psenicu, pa ni drugoA71 Titov nastup najboije iiustruje koliko su ga pogadale optuzbe iz zetnalja socijalistickog lagera sto „prosjaci pomoc od imperijalista“ i koliko je i sam smatrao da one imaju cinjenicki osnov. Njegova odluka o obustavljanju programa vojne pomoci SAD krajem 1957. godine, bila je u velikoj meri uslovljena zeljom da se oslobodi rastuce zavisnosti od Zapada, koja ga je dovodila u situaciju da se stalno brani od Staljinovih, a potom Hrusdovljevih optuzbi da je prodao komunisticke ideale za americke dolare.72 Pokazalo se da se obustavljanjem vojne saradnje sa SAD samo delimicno oslobodio te teske hipoteke. Morao je ici dalje i stvoriti uslovc za slican potez i u pogledu situacije sa psenicom.7 Neuobicajeno opsirnim govorom o brojnim propustima u privredi, niskom zivotnom standardu stanovnistva, neadekvatnom platnom sistemu i sistemu nagradivanja prema radu, o zloupotrebama polozaja i neopravdanim privilegijama pojedinih struktura drustva i nerealnim privrednim planovima, Tito je, svesno ili nesvesno. potvrdio cinjenicku zasnovanost brojnih kritickih ocena u sovjetskoj stampi i naucnim casopisima o nezadovoljavajucem stanju u jugoslovenskoj ekonomskoj sferi. Pokazalo se da jugoslovenski lider nije dobro procenio trenutak za takvo „posipanje pepelom^, niti mogucu reakciju socijalistickog lagera u tom kontekstu. Tretirajuci Titove optuzbe kao krunski dokaz koliko je blok socijalistickih drzava bio u pravu u kritici „jugoslovenskog revizionizma“, Moskva je *712

711 J u g o s l a v i j a j e o d p o e c t k a r c a li z a c i j e T r i p a r t i tn o g p r o g r a m a p o m o c i z a p a d n i h s ila 1 9 5 1 , p a d o m o m e n t a k a d a j e T ito d r z a o ta j g o v o r , s v a k e g o d i n e d o b i j a l a n a im e p o m o c i o d S A D , u s k l a d u s a a m e r i c k i m Z a k o n o m o p o l j o p r i v r e d n i m v i s k o v i m a , u p r o s e k u p r e k o m ilio n t o n a p S e n ic e . 71 J . B . T ito , n. d., k n j. X III. 3 5 7 - 3 5 8 . 72 T e o p t u z b e s u p o v e z a n e s a o p S to m s o v j e ts k o m k r i ti k o m j u g o s l o v e n s k e p o l i t i k e n a s e lu . I n t e r e s a n t n o j e d a s u i S o v je ti s v o j e p r i m e d b e p o to m p i t a n j u a r g u m e n t o v a l i n a s lic a n n a c in k a o i A m e r i k a n c i , ia lc o r u k o v o d e n i s u p r o tn im c il j e v i m a . S t a l n o s u p o s t a v lj a l i p i t a n j e k a k v u to p o l i t i k u J u g o s l a v i j a v o d i n a s e lu , k o j a j e d o v e l a d o n e v e r o v a t n o g o b r ta d a j e o d z e m l j e k o j a j e s v e d o D r u g o g s v e t s k o g r a t a b ila iz v o z n ik p ite n ic e , p o s t a la n j c n v e lik i u v o z n ik . 77 U t o m e j e i u s p e o . P o s le t e T it o v e d i r e k t iv e n a g lo j e p r o m e n j e n a p o litik a in v e s tir a n ja . P r o i z v o d n ja p s e n ic e j e d r a s t i c n o p o v e c a n a , d a b i p o c e tk o m 6 0 - ih g o d i n a J u g o s l a v i j a k o ­ n a c n o p r e s t a i a d a u v o z i ta j a r tik a l.

postepeno nacinila nov zaokret u politici prema Jugoslaviji, pojacavajuci pri lisak na njeno rukovodstvo. Ocigledno nezadovoljan Titovim odbijanjem da poscti SSSR i konacno sc odrekne svog disidentstva u medunarodnom komu nislickom pokretu, Hruscovje ponovo krenuo u ofanzivu. Sovjetska stampa, a potom i naucni casopisi, iskoristila je veliki deo Titovog govora da dokazc kako je njihovo ranije pisanje bilo objektivno i dobronamerno, a kakoje jugoslovensko rukovodstvo bez ikakvog razloga takvo izvestavanje nazivalo „anlijugoslovenskom kampanjom.“ Taj put nije trebalo iskrivljivati citato, dovoljno je bilo dati ih u izvornoj formi. Sledeci primer SSSR-a i ostale zemlje socijalistickog lagera su slicno postupile.7'1K.ratkotrajnom primirju je ociglcdno dosao kraj. 1'ito je, 23. novcmbra 1958. govoreci radnicima u Novom Mestu, zestoko uzvratio sovjetskom rukovodstvu, kome se u stvari i obracao u tom rnomcntu: „Moj govor u Zenici, cini mi se, krivo su protumacili neki ljudi u istoenim zemljama. Vi znate da sam ja tamo, u ime citavog naroda i svih nas, pledirao za ostvarenje mime saradnje, isticuci da mi ne zelimo svadu i da nismo nikakve svadalicc. Ali, to se protumacilo kao izraz neke nase slabosti, lako kao da sam ja vec poceo da reteriram; a to znaci, prema njihovom misljenju, da nas treba pritisnuti jos malo, pa cemo onda definitivno popustiti." Da od popustanja nema nista, jugoslovenski predsednik je ponovio vise puta. no ostavljajuci mesta nikakvoj dilemi po tom pitanju. Samouvereno je odbacio princip kojim se, po njegovom misljenju, ltikovode sovjetski rukovodioci „ko jc jaci, taj tlaci“, kao i njihova nastojanja „da nas razuvjere silom, odnosno da ucine da se pod pritiskom sile odreknemo svoje linije i prakse koju sprovodimo.“ Pri tome, upozorio je svoje kriticare: „Mi nismo navikli da pod nekim pritiskom priklonimo svoje glave. U odnosu na nas to nikad niko nije postigao. Ne zato sto bismo nas nekoliko bili takvi, vec zato sto je citav nas narod (akav. Nas narod bi nas prognao kad bismo bili kukavice i kad bismo izdali njegove interese.“75

A J . C K S K J , 5 0 7 /I X , 1 1 9 /IV , 1 13. .1. It. P ito , n d., k n j. X I I I , 4 0 8 - 4 1 6 .

212

PONOVNO ZAOSTRAVANJE ODNOSA JUGOSLAVIJE I SOCIJALISTICKOG LAGERA 1959. GOD1NE U prvim mesecima 1959. godine, kampanja SSSR-a protiv Jugoslavije je naglo intenzivirana. Na vanrednom XXI kongresu KPSS. odrzanom u Mo-" , skvi izmedu 27. januara i 6. februara 1959, Hruscov je izrekao i/.uzetno ostre opluzbe na racun .jugoslovenskog revizionizma". Te optuzbc, sadrzane u Hruscovljevom referatu i materijalima sa kongresa, prihvatile su. u vecoj ili manjoj meri, i ostale komunisticke parlije. tako da su one postale idejna platforma politickog kursa prema Jugoslaviji, koji ce na duzi period zauzeti sve istocnoevropske zemlje, Kina i komunisticke partije pojedinih afro-azijskih zemalja. Tokom 1959. godine sukob Jugoslavije sa grupacijom socijalistickih drzava postepeno je sveden na nivo odnosa dveju ideoloski nepomirljivih strana, nespremnih na popustanje, ali nevoljnih da dalje iscrpljuju svoju snagu u nesvrsishodnoj mcdusobnoj kampanji. I jedni i drugi su konacno dosli do spoznaje da je nerealno ocekivati od protivnika da promeni svoju spoljnopolilicku strategiju i odstupi od svog slava. Hruscov vise nije imao iluzija da ce se Tito, u duhu izvornog marksisticko-lenjinistickog nacela „proleterskog internacionalizma“, pridruziti lageru socijalistickili zemalja u borbi protiv „svetskog imperijalizma." Tito i njegovi saradnici su, pak, izgubili svaku iluziju o radikalnim politickim promenama u SSSR-u posle XX kongresa KPSS i o stvaranju nove klime u medunarodnom komunistickom pokretu koja bi obezbedivala ravnopravnost svih clanica i njihovo pravo na samostalan put u socijalizam. Svest obeju suprotstavljenih strana o tome da se ni snagom argumenata ni bilo kakvom formom pritiska ne moze promeniti politick! kurs oponenta, rezultirala je postepenim stisavanjem sukoba i njegovim svodenjem na ideolosku raspravu vodenu uglavnom putem polemickih tekstova u casopisima, naucnoj i strucnoj literaturi, partijskim materijalima i kursevima. Sve je ovo praceno totalnim prekidom svake partijske saradnje dveju strana, uzajamnim ignorantskim odnosom i ogranicenim obimom ekonomskc saradnje. Hladni i neprijateljski odnosi zadrzani su sve do 1962. godine, kada su obe strane uvidele obostranu stetu proizasiu iz aktuelnog spora i konfrontacije. Ipak, tokom 1959. godine, kadaje prakticno zacementirano dalje trogodisnje neprijateljst\'o izmedu Jugoslavije i socijalistickog lagera, mogu se uociti dve specificne, iako medusobno povezane faze u kojima se ispoljavao navedeni trend odnosa. Tokom till faza politika SSSR-a prema Jugoslaviji nije promenjena, ali su razliciti oblici njenog ispoljavanja (ostriji i blazi) davali privid znacajnih obrta u odnosima i ciklicnog kretanja: uspon - pad. U zavi- * snosti od trenutnih interesa i stanja u medunarodnim odnosima, antijugoslovenska kampanja je poprimala razlicite obrise, kako u pogledu obima, tona,

roCnika i ucesda vodccili protagonista lakvog kursa, tako i n i/.boru mclodn, sredstava, inlenziteta i pravaca napada. Prva fa/.a. koja je zapocela u vreme odrzavanja XXI kongresa KPSS a. prcdstavlja nastavak kampanje lagera prema Jugoslaviji intenzivirane krajem prethodne godine. U skladu sa kursom trasiranim tim kongresom, kurs socijoli slickog lagera prema Jugoslaviji svodio se na ostre direktne napade na jugoslovensko rukovodstvo kroz javne nastupe polilicara istocnoevropskih drzava i tek stove u dnevnoj Stampi. To razdoblje je trajalo do kraja maja 1959. i karakteri.se ga pogorsanje odnosa SSSR-a sa Zapadom (posebno zbog izostanka kompromisa oko resavanja nemackog pitanja); zahladenje odnosa Moskve sa arapskim svetom zbog razlicitog tretiranja klasnog aspekta u izgradnji afro-azijskih poliliikih sislema (sukob sa Naserom): opadanje kineskog uticaja na novooslobodcne zemlje Azije zbog poiitike Pekinga prema resavanju pitanja Tibeta. Otpocinjanjem nove faze odnosa Istok-Zapad, u kojoj se hladnoratovske metode komuniciranja postepeno zamenjuju politikom usmerenom na i/ nalazenje kompromisa. kroz proces pregovaranja i sporazumevanja - otpoei nje i nova faza odnosa Jugoslavije i socijalistickih zemalja. To je bilo vreme Zenevskih pregovora. posete Hmscova Sjedinjenim Drzavama i Ajzenhaticra SSSR-u. U takvom medunarodnom kontekstu sovjetsko rukovodstvo nije mo glo da nastavi ostru kampanju protiv Jugoslavije. a da u ocima svetskog javnog mnjenja ne koinpromituje premise svoje mirovne ofanzive. Nova situacija nalagala je primenu nove strategic prema Jugoslaviji - ublazavanje kam­ panje i njeno svodenje na minimum u dnevnoj stampi, govorima i zvanicnim dokumentima. Novu strategiju je promovisao Hruscov, maja 1959, tokom posele Albanij i. 'l'om prilikom, u svom govoru on je izbegavao do lada uobienjene grube kvalillkacije na racun Jugoslavije i njenog rukovodstva, ogranicavajuci se na uopstene opservaeije ideoloske prirode. To je bio signal ostalim istocnoevropskim drzavama da se kampanja prebaci na ..ideoloski tercn“ i da se obustave grubi napadi na Jugoslaviju u javniin nastupima politicara i dnevnim listovima. Spoljni svet nije vise smeo biti svedok politickog pritiska Mo­ skve i njenih satelila 11 a jugoslovensko rukovodstvo da odustane od ..nacionalnog socijalizma.“ Pritisak je zamenjen ignoraneijom i odsustvom zelje za normalnom politickom, ekonomskom i kulturnom saradnjom. Ostre opluzbe 11 a racun .jugoslovenskog revizionizma'1 su sada iznosene uglavnom u casopisima, u zbornicima dokumenata, na internim predavanjima, tecajevima za partijske aktiviste i u nauenoj literaturi. Daklc, razliciti modaliteti sovjetske strategije prema vlaslima iz Beograda tokom 1959. godine (kao i naredne tri godine), uslovljeni su protivreenim interesima SSSR-a u sklopu njegove opste medunarodne slrategije (mi rovna ofanziva) i interesima vezanim za ocuvanje monolitnog jedinstva soeijalistickog lagera. Dok je Hruscovljeva mirovna politika usmerena na popus­ tanje medunarodne zategnutosti i pregovore sa Zapadom upucivala SSSK na smirivanje sukoba sa Jugoslavijom, imperativ jacanja kohezije i jedinstva unutar lagera nalagao je os tar nastup prema ..jugoslovcnskom otpadni§tvu.“ Inkompatibilnost till spoljnopolitickih imperativa sovjetske medunarodne

214

strategic komplikovala je nastup Moskve prema Jugoslaviji i manifestovala se kroz politicku nedoslednost u tom kontekstu, tesko shvatijivu analiticarima na Zapadu, ali povremeno nejasnu i Iiderima pojedinih komunistickih partija u Evropi i na podrucju Azije i Afrike. Intenziviranje antijugoslovenske kampanje u istocnoevropskim drzavama u skladu sa kursom XXI kongrcsa KPSS

Na plenumu CK KPSS, odrzanom 5. septembra 1958. doneta je odluka da se 27. januara 1959. sazove vanredni, XXI kongres KPSS, na kome ce se razmatrati pitanja razvoja privrede SSSR-a od 1959. do 1965. godine. U diplomatskim krugovima odluka o sazivu vanrednog kongresa ocenjena je kao neocekivana i iznenadna. Takvo rezonovanje proizilazilo je, pored ostaloga, i iz cinjenice da su zbog kongresa KPSS odlozeni kongres sindikata, zakazan za 27. oktobar 1959, kongres knjizevnika, kao i neke druge politicke i kulturne manifestacije.76 Jugoslovensko ministarstvo inostranib poslova je uoci tog najviseg partijskog skupa sovjetskih komunista izrazavalo sumnju u to da ce se na njemu iskljucivo diskutovali, u skladu sa najavom, o problemima sedmogodisnjeg plana razvoja SSSR-a. Cinilo se realnijim da se radi o necem sasvim drugom: „Sa sigurnoscu se moze tvrditi da je upravo Hruscov inicijator saziva Kongre­ sa, koji treba da mu posluzi kao jaka afirmacija njegove dosadasnje politike i kao nova manifestacija monolitnosti i jedinstva Partije oko Mruscova, koji je posle likvidiranja polovine clanova Prezidijuma izabranih na XX kongresu i u borbi protiv antipartijskih elemenata omogucio da SSSR postigne ovakve uspeheA Zakljuceno je se da to „ukazuje na verovatnost da se na vanrednom Kongresu nece samo diskutovati o sedmogodisnjem planu, kako bi se to dalo zakljuciti iz vec objavljenog dnevnog reda, nego da ce se tretirati vazni politicki problemi, kako iz spoljne, tako iz unutrasnje politike [...] Sasvim je verovatno da ce sa tribine XX kongresa biti upuceni dalji napadi na [jugoslovenski - D. B.] ’revizionizam’.“7 7 R e f e r e n t p o j e d i n o j ta c k i d n e v n o g r e d a k o n g r e s a - K o n tr o ln e c if f e r a z v i t k a n a r o d n e p r iv r e d e S S S R z a 1 9 5 9 - 1 9 6 5 g o d in u - b io j e N i k i t a H r u s c o v . T o j e v e c , s a m o p o s e b i, n k a z iv a lo d a j e j e d a n o d r a z lo g a s to s e n ije m o g la c e k a ti I 9 6 0 , g o d in a i re d o v n i k o n g r e s K P S S -a , le z a o u C in je n ic i d a su p e to g o d iS n ji p la n i p o litik a k o le k tiv iz a c ijc n a s e lu d o z iv e li k r a h i o z b iljn o d o v e li u p ita n je k o n s o lid a c iju s o v je ts k o g p r iv r e d n o g s i s te m a . M e d u tim , z u r b a u s a z iv a n ju k o n g r e s a b ila j e u s lo v lje n a i p o litic k im r a z lo z im a : le g a liz o v a n ju o b r a c u n a u n a jv is e m r u k o v o d s tv u z e m l j e ( p o d r s c i d o ta d a s n jo j p o litic i H r u S c o v a i n je g o v o m u s lo lif ie n ju ) i u tv r d iv a n ju n o v e p l a i f o r m e n a k p jo j c e s e z a s n iv a ti b u d u c i o d n o s i u la g e r u ( o z b iljn o u z d r m a n i d o g a d a j i m a u M a d a r s k o j i P o ljs k o j i s u k o b o m s a J u g o s ia v ijo m ) . T o p o s le d n je , u k a z iv a lo j e n a c in je n ic u d a H r u s c o v lje v r e f e r a t n ije tr e b a lo d a p r e d s ta v ija s a m o p r o g r a m s k i d o k u m c n t K P S S , n e ­ g o i d o k u m e n t k o jim s e p r o p is u ju n a c e la b u d u c ih o d n o s a u s o c ija lis lie k o j g r u p a c iji d r z a v a ( D A S M I P , 1 9 5 9 , s tr . p o v .. t-2 , 1 14. XXIkongres KPSS). 11 D A S M I P , 1 9 5 8 . s tr. p o v ., t-3 , 3 1 0 . Saziv Vanrednog XX! kongresa.

Ubrzo sc pokazalo da je prognoza jugoslovenskog MIP-a cinjenicki utemeljena, i u delu u kome se govori o unutarpartijskim odnosima u KPSS. i u dclu koji se odnosi na bojazan da ce i skup u Moskvi posluziti kao tribinn /a ostru antijugoslovensku kampanju. Na vanrednom XXI kongresu KPSS, odi zanom krajem januara i pocetkom februara 1959, rezimirane su kljucne kom ponente dotadasnjih napada na Jugoslaviju i SKJ, kako po principijelnim pita njima, tako i po konkretnoj unutrasnjoj i spoljnoj politici. Ilruscov je u rcl'era tu izneo cetiri osnovne grupe probleme koje najbolje reflektuju jugosloven sko-sovjetski spor. Prva grupa problema ispoljavala se u aktuelnom kursu jugoslovenske spoljnopoliticke orijentacije. Lider KPSS-aje smatrao da je to kins kojim sc Jugoslavia ..stavila u sluzbu imperijalizma“, s ciljem „podrivanja jedinstva i slabljenja pozicija socijalistickog lageraT Pri tome je napomenuo da „nijc tacna tvrdnja da Jugoslavia stoji izmedu blokova - ona sedi na dve stoliee (clan je Balkanskog pakta, pomazu je americki monopoli).“ Posto je u vrcmc odrzavanja XXI kongresa jugoslovenski predsednik boravio u zvanicnqj po seti pojedinim zemljama Azije i Afrike, Hruscov je i tim povodom dao nega tivan komentar. To putovanje je ocenio kao Titovo nastojanje da rukovodstvo ovih drzava sto vise odvoji od socijalistickog lagera, sireci neistine o odnosi ina unutar lagera i namecuci im svoj koncept odnosa prema blokovima u ko me se politika oba bloka u potpunosti izjednacava i lisava klasnog aspekta,,K U drugu grupu pitanja u kojima se, po Hruscovu, ispoljavala pogubnnsl .jugoslovenskog revizionizama“, spadaju sadrzajne komponente unutrasnje jugoslovenske politike. Akcenat je na stanovistu da jugoslovensko opredclje nje za samostalan put u socijalizam, ignorisanjem marksisticke teorije razvojii drustva, u praksi dozivelo potpuni krah. To se vidi u svim sferama druStvenog zivota - padu zivotnog standarda i privrednoj anarhiji, odsustvu demokratijc, odvajanju rukovodstva od naroda, jacanju „prozapadnih elemenata.“ U skladu sa lako elaboriranom politickom situacijom u Jugoslaviji. Hruscov je zaklju cio da Jugoslavia zbog pogresne politike u svemu zaostaje za ostalim socija listickim zemljama./y U svom referatu, Hruscov je posebno bio kritican prema jugosloven skorn ideoloskom konceptu, iz kojeg je i proizilazila sporna unutrasnja i spoljnopoliticka orijentacija. U vreme kada je on radio na licnom preuzimanju svili poluga vlasti (obavljao je i funkciju sefa partije i sefa vlade), nikako se nije mogao sloziti sa jugoslovenskom doktrinom o odumiranju partije i odu miranju drzave. Imajuci u vidu realnu politicku moc koju je u to vreme, popul njega, ostvario i iidcr jugoslovenskih komunista, sa podsmehom jc iznosio svoj stav o realnosti ostvarenja te opcije. Pri tome je upozorio Tita i njegove saradnike: „Dobro bi bilo ako bi jugoslovenski rukovodioci, koji vole da rasu iluju o odumiranju organa prinude, oslobodili sve komuniste koji tamnuju u njihovim tamnicama zbog toga sto nisu saglasni sa novim Programom SKJ; n

I s to , 1 9 5 9 . P A , S S S R , f - 1 2 0 , 4 3 3 7 4 4 : is le , 1 9 5 9 , s ir . p o v ., 1-1. 5 9 . Isto , 1 9 5 9 , P A , S S S R , 1 - 1 2 0 ,4 3 3 7 4 4 : isto , S S S R , I-1 I S , 3 2 4 0 8 .

216

zbog toga sto oni imaja drukcije poglede na izgradnju socijalizma i ulogu Partije. 0 Povezujuci te sfere sporenja dveju strana sa negativnim odnosom Jugoslavije prema ukljucivanju u socijalisticki lager. Hruscov jc ocenio da je takva politika uslovila izolaciju Jugoslavije u medunarodnom radnickom pokretu. Ujedno je optuzio jugoslovensko rukovodstvo da je doveio do sukoba Jugoslavije i bloka socijalistickih drzava i da jedino ono i moze doprineti prevladavanju takvog stanja putem politickih inicijativa zasnovanih na uvazavanju postulata marksizma-Ienjinizma.81 Neposredno po okoncanju XXI kongresa znacajno je prosiren obim i intenzitct antijugoslovenske kampanje u svim socijalistickim zemljama. Stavove i liniju tog kongresa prihvatila su i propagirala, u vecoj ili manjoj meri, sva rukovodstva socijalistickih zemalja i komunistickih partija Evrope, Azije i Afrike. Iako je ispoljena teznja da se sinhronizuju i ujednace nastupi zemalja socijalistickog lagera, njihov nastup nije bio jedinstven kao u vreme 1948, niti je Hruscov uspevao da mu daje ton u meri u kojoj je to cinio ranije Staljin. Politika socijalistickih zemalja prema Jugoslaviji se gcneralno zasnivala na kursu XXI kongresa, ali je varirala u zavisnosti od specificnih unutrasnjih determinanti izgradnje socijalistickog sistema, polozaja u socijalistickom lageru, aktuelnih politickih i privrednih odnosa sa Jugoslavijom i medunarodnog po­ lozaja u tom trenutku. Posle kongresa mogla se uociti diferencijacija u grupaciji socijalistickih drzava u pogledu stepena kriticnosti, obima i nacina napada na politiku SKJ ili, kako je to tumaceno u Beogradu, u skladu sa sovjetskom kombinatorikom u „dodeljivanju posebnih uloga“ pojedinim lagerskim zemljama u antijugoslovenskoj kampanji.82 Najostriji napadi i dalje su dolazili iz Kine, Bugarske i Albanije. Predmet tih napada su bili svi segmenti i unutrasnje i spoljne politike Jugoslavije. Sve tri zemlje su izuzetno negativno ocenile razgovore koje je upravo vodio Tito tokom posete afro-azijskim zemljama. Povezivale su izbijanje egipatskosovjetskog spora sa susretom Tita i Nasera, odbijajuci svaku mogucnost koincidencije. U tom kontekstu, ime jugoslovenskog predsednika su u dnevnoj stanipi Cesto zamenjivali podsmcsljivim kvalifikacijama: ..vrhovni satrap Tito - putujuci americki ambasador" i „vrhovni sluga i agent americkih imperijalista.“ Jugoslovensko rukovodstvo je nazivano: „beogradska klika“, „krvopije“, „ugnjetaci jugoslovenskih naroda“, Jzdajice interesa naroda2‘83 Kao susedne zemlje, Albanija i Bugarska su bile inicijator niza granicnih provokacija i konflikata, pracenih teskim optuzbama na racun jugoslovenske politike prema albanskoj, odnosno makedonskoj populaciji84 i „denacio-*10 m I s to .

32 408, 422 709 i 429 355. *' I s to ; A J , C K S K J , 5 0 7 /I X , 1 19/1, 146. 10 A J , C K S K J , 5 0 7 /I X . 1 1 9 /IV , 1 3 8 . Opsle

karakteristike kampanje i politike lagera

prema Jugoslaviji it ovoj godini. " I s t o , 1 2 9 i 130. m B u g a r s k i z v a n ic n ic i s u m a k e d o n s k i n a r o d tr e tir a li k a o b u g a r s k u m a n jin u u J u g o s l a ­ v iji, p o tp u n o n e g ir a ju c i n je g o v n a c io n a ln i id e n tite t.

nalizatorskoj polilici" jugoslovenskih vListi prcma manjinama.s> Bugarski poIiticari i teoreticari su, isticuci brutalnost jugoslovenske politike prema manjinama, ceslo ukazivali na „dvolicnosl vlasti u Beogradu"' u kontekstu politike koju ona zastupa kada su u pitanju nacionalna prava afro-azijskih naroda i njiliova borba za nacionalno oslobodenje. Najcesce je istican Slav kako Tito i njegovi saradnici podjarmljuju manjine u Jugoslaviji, a istovremeno se piedslavljaju kao saveznici Arapa u njihovoj borbi za nacionalnu nezavisnost. AI banija je maksimalno koristila sva sredstva propagande radi stvaranja psilioze 0 stalnoj ugrozenosti ove drzave zbog raspirivanja „velikosrpskog sovini zma.“ Sve su bili brojniji clanci u dnevnoj stampi o teroru nad albanskim stanovnistvom. Radio-Tirana je objavila vest da su ..Titovci masakrirali 35 ()()() Albanaca“ i da su u Jugoslaviji zatvori i koncentracioni logori puni Albana... S(’ ea. lz Cehoslovacke i Rumunije su stizale nesto blaze optuzbc, cije jc tcziste uglavnom bilo na „ideoloskim pitanjima." Centralno mesto u kritickim opscrvacijama su imala pitanja o kojima su se u to vreme javljale kontroverze u rukovodstvima komunistickih partija tih dveju drzava vezane za ..sklonosti ka odstupanju od izvornih principa marksizma-lenjinizma." Radilo se o novoiri jugoslovenskom konceptu odumiranja uloge drzave i partije u sklopu izgradi vanja samoupravnog drustva, konceptu „neposredne demokratije'k o novim pravcima stvaralastva u kulturi i umetnosti, suprotstavljenim do tada nepriko snovenom soc-realizmu. Najcesce se polazilo od „kontradiktornosti izmedu ingoslovenske teorije i prakse.“ Titu i njegovim saradnicima se zameralo sto „zastupaju teoriju o odumiranju drzave, a istovremeno jacaju vojsku, polieiju 1organe sudstva i tuzilastva.“ Primena takvog koncepta u privredi smatrala se otvorenim podsticajem za sirenje privredne anarhije i stihije, kao glavnih go neratora „ekonomskog haosa u Jugoslaviji" i izuzetno niskog zivotnog stan darda stanovnistva - „sama jugoslovenska praksa demantuje teoriju jugoslovenskih revizionista." Pri tome se stalno isticala „briga“ za jugoslovenske narode „koji su zasluzili bolju sudbinu", sto je u Beogradu shvatano kao nova strategija podsticana od Hruscova i usmerena na odvajanje naroda od ruko vodslva. Jugoslovensko napustanje koncepta kolektivizacije i prinudnog otkupa na selu tumaceno je kao odstupanje od Lenjinovog stava o „kooperativnom planu“ i kao vid jacanja kulackih elemenata na selu. U oblasti kulture, umet­ nosti i filozofije, zapazano je siroko otvaranje prema uticajima sa Zapada. JuI’oslovensklm filozofima se zameralo sto insistiraju na „pomirenju materijali/.ma i idealizma", a knjizevnicima sto „napadaju metod socijalistickog rcali .

.

ttK7

/ .b o g ta k v e p o litik e . J u g o s l a v i j a j e a lb a n s k o j v la d i s a m o to k o m te b r u a r a 1 9 5 9 . u p u liIn I'lik C etiri p r o t e s t n e n o te (1 4 . f e b r u a r a , 17. te b r u a ra , 2 6 , i 2 8 . f e b ru u r a ) . P o S ln to n ije d u lo u ik u k v o g e l e k l a , s l e d e c e g n t e s e c a (5 . m a r t a ) , J u g o s l a v i j a j e p o v u k l a s v o g a m b a s a d o r a i / l i r a lie, h n i.tr

AJ, CK SK.I, 507/IX, 1 19/1 V . 130. Odnosi Jugoslavija april I V 5 V g o d i n e \ DASMIP, I’A, 1959, SSSR, 34 298. *' Islo ; D A S M I P . 1 9 5 9 . P A , S S S R . 1 -1 2 0 , 4 3 3 7 4 4 .

istocnoevmpske zemlje, fe

21S

Poljsko i madarsko partijsko rukovodstvo. koje je do XXI kongresa KPSS imalo uglavnom pasivnu ulogu u antijugoslovenskoj kampanji istocnoevropskili drzava, sada je bitno promenilo strategiju.88 I/lozeni kritici Moskve. da rezervisanim stavom prema politici Jugoslavije stvaraju utisak da u socijalistickoj grupaciji drzava ne postoji jedinstvo oko ,.jugoslovenskog revizionizma“, Gomulka i Kadar su preduzeli mere da dokazu potpunu lojalnost lageru. Na trecem kongresu Poljske ujedinjene radnicke parlije (PURP), u celini su prenoseni napadi 11 a SKJ sa prethodno odrzanog XXI kongresa KPSS (to je prvi put da su u Poljskoj iz lagera prenoseni intcgralni tekstovi pojedinili govora i referata uperenih protiv Jugoslavije). Proklamujuci „bezrezervno uklapanje Poljske u politiku SSSR-a i lagera kao osnovu spoljne politike Polj­ ske", Gomulka je u referatu na trecem kongresu ucinio prve korake u pripremi poljske javnosti i partijskog clanstva za ostriji kurs prema Jugoslaviji i energidnijc distanciranje od njenog koncepta socijalizma. Da bi dokazalo privrzenost lageru, poljsko rukovodstvo je kritiku jugoslovenske politike ugiavnom ogranicilo na napade na njenu vanblokovsku orijentaciju. U skladu sa takvorn poljskont „ulogom“ u antijugoslovenskoj kampanji, akcenat je stavljen na objasnjavanje „stvarne pozadine" Titovog puta u zemlje Azijc i Afrike. U potpunosti je prihvacena Hruscovljeva teza, koju su na najostriji nacin podrzavale i Albanija, Bugarska i Kina, da je glavni cilj Titovog putovanja da konfrontira afi-o-azijske zemlje prema SSSR-u i ubedi ill da se, poput Jugosla­ vije, vise orijentisu na Zapad. U skladu sa tim tumacenjem, jugoslovenski predsednik je liderima novooslobodenih zemalja objasnjavao prednosti saradnje sa SAD (izdasna finansijska pomoc) i opasnosti povezivanja sa SSSR-om - gubljenje nacionalne samostalnosti zbog hegemonistickih aspiracija Moskve. lako su takve optuzbe, istini za volju, sadrzaie veliku cinjenicku zasnovanost, one su bile „zacinjene“ relativno neuverljivom argumentacijom. Tito­ va antisovjetska misija je navodena kao izvoriste egipatsko-sovjetskog sukoba (iako je do njega doslo jos ranije zbog Naserove teznje da potisne komuniste iz politickog zivota novoformirane Ujedinjene Arapske Republike), a l'itova odanost komunistickim idealima dovodena u pitanje zbog njegovog P o s le b u r n i h p o liiic k ih p r e v ir a n ja u M a d a r s k o j i P o ljs k o j. u z n a tn o j m e r i i n s p ir is a n ih j u g o s l o v e n s k i m is k u s tv o m , be?, o b z i r a 11a ra z lie it p o litic k i e p ilo g , u v e lik o m d e l u n a r o d a o b e ju z e m a lja p o r a s l a j e p o p u l a m o s t p a i t i j s k o g k u r s a s p r o v o d e n o g u B e o g r a d u . D v e d r z a v e n i s u s a n ir a le p o s l e d ic e i z a z \ 'a n e o z b iljn im p o tr e s im a u a p a r a tu d r z a v n e i p a r t i js k e v la s ti. U ta k v o j s itu a c iji n i je b ilo p o z e l j n o . b e z p r e k e p o tr e b e , d o d a tn o iz a z iv a ti p o litic k c tu r b u le n c i je i u z n e m ir a v a ti j a v n o s t v e s t im a 0 n o v irn s u k o b i m a u k o m u n is tic k o m p o k r e tu . S to g a , p o litie k a r u k o v o d s t v a tih d v e ju z e m a l j a , s v e d o X X I k o n g r e s a K P S S , n is u u ja v n i m n a s t u p im a b ila s k lo n a o s trijim k v a l i l i k a c i j a m a 11a ra c u n j u g o s l o v e n s k e p o litik e . U d n e v n o j s ta m p i s u b ili re tk i n a p a d i n a z v a n ic n ik e iz B e o g r a d a i r a z lo g e k o ji s u u z r o k o v a li n jih o v u iz o la c iju o d s t r a n e s o c ija lis tic k ih d rzav a. S u d e c i p o in f o r m a c i j a m a j u g o s t o v e n s k o g M I P - a , p o ljs k o r u k o v o d s t v o j e p r o c e n jiv a lo d a b i u z n a tn o j m e r i iz g u b ilo p o p u la m o s t u c la n s tv u i d o m a c o j j a v n o s t i a k o bi o s p o r a v a lo o s n o v n e p r e m i s e j u g o s l o v e n s k e u n u tr a s n je p o litik e . k o je s u P o lja c im a b ile d a l e k o p r ih v a tljiv ije o d o n ih d ik t i r a n i h i z M o s k v e .

iskrenog prijatcIjstva sa „antikomunisti£ki orijentisanim NaseromT9" Ta dva slava su bila inkompatibilna i nisu se mogla uklopiti u aktuelnu politicku realnost. Realnije sagledavanje dogadaja u slozenim odnosima na relaciji Moskva-Kairo-Beograd (jugoslovensko-sovjclski i egipatsko-sovjetski sukob; jugoslovensko-egipatsko priblizavanje) dodatno su iskomplikovali neki zapadni mediji u zelji da unesu jos malo dramaticnosti u funkcionisanje log komplikovanog trougla. U vreme kada se zavrsavao XXI kongres KPSS brilanski list Njus kronikl objavio je vest, koju su preneli i'raneuska ageneija „l;rans pres“ i neki zapadni listovi, da je jugoslovenska strana upozorila Nasera ..da se njegov zivot nalazi u opasnosti. jer je Sovjelski Savcz naredio arapskim komunistiraa da ga likvidiraju.“91 Cinjenica da se i na Zapadu spekulisa10 o tome da je Titova poseta UAR imala antisovjetski karakter, posluzila je kao dodalni dokaz o ispravnosti Hruscovljevog, odnosno poljskog gledista, o povezanosti Jugoslavije sa delovanjem zapadnih vlada na prostoru Azije i A Trike. Ostrije ukljucivanje u kampanju protiv Jugoslavije. posle XXI kongresa KPSS, u Madarskoj se ispoijavalo na slican nacin kao i u Poljskoj, buduci da su i u njoj delovali slicni unutrasnji faktori i detenninante proizasli iz ncdavnih burnih politickih previranja antisovjetske sadrzine. Napadi su i ovde u velikpj meri bili upereni protiv vanblokovske politike Jugoslavije i Titovog naslupa tokom putovanja u afro-azijske zemlje. Taj nastup je ocenjen kao anti­ sovjetski, u interesu „imperijalizma.“ Neprijateljsko drzanje Nasera prema llruscovu se i u Madarskoj povezivalo sa Titovom teznjom i delatnoscu usmerenom na distanciranje arapskog sveta i novooslobodenih drzava Azije i Al'rike od socijalistickog lagera. Takva jugoslovenska politika je bila u skladu s a nastojanjima Beograda za ozivljavanjem Balkanskog pakta, tesno povezanog sa NATO-om i Bagdadskim paktom. Vest da ce se Tito na povratku sa pula u Aziju i Afriku sastati sa grckim zvanicnicima na Rodosu isla je u prilog takvom rezonovanju.92 U sveopstoj kritici ..jugoslovenskog revizionizma“ najpasivnije su se ilr/.ali istocnonemacki socijalisti i njihov lider Valter Lilbriht (Walter Ulbricht). Oni su se prvenstveno rukovodili svojint aktuelnim spoljnopolitickim mlercsiina i, u tom kontekstu, potrebom ocuvanja sto boljih odnosa sa Jugo.lavijom. U to vreme u svetu je aktuelizovano resavanje nemackog pitanja i polpisivanja mirovnog sporazuma sa Nemackom i uveliko su vodeni pregovo11 o regulisanju medunarodno-pravnog statusa dveju nemackih drzava. Resavanje nemackog pitanja je bilo u centru unutrasnje i spoljne istocnonemacke "" A J , C K S K J , 5 0 7 /I X , 1 1 9 /1 V , 1 3 0 .

Poljska. Odnosi Jugoslavija

-

islocnoevrop.ike

1‘inljc, Jebniar-april 1959 'godine. 1 D e m a n d T a n jiig a p o v o d o m le ve.sli o b ja v ila j e Horba. 4 . l e b r a a r a 1 9 5 9 , d a ju c i is c rp iin i n lo m in e iju i o t e k s lu o b ja v ljo n o m ii z a p a d n im lis to v im a i re a k e iji is lo c n o e v r o p s k ih m o d ila, p u s e b n u i/.d v a ja ju e i m o s k o v s k u ,,1’r a v d ii." 'I! A J , C K SKJ, 5 0 7 /I X . 1 1 9 /IV . 1 3 0 . Madarska. Odnosi Jugoslavlja istodnoevropske

I'mlje, februur upril 1959.

220

poiitike. Jugoslovenska vlada je podrzavala stav istocnoevropskih drzava o potrebi postovanja ,.realnosti postojanja dvaju nemackih drzava"1 i insistirala na stvaranju politickih okvira za resenje problema ujedinjenja putem direktnih pregovora predstavnika obeju drzava. Zapad je osudivao takvo stanoviste i osporavao iegitimitet vlade DR Nemacke, smatrajuci je marionetskom vlascu, silom nametnutom od strane SSSR-a, protiv volje nemackog naroda. Posto su podrsku vladi DR Nemacke uskratile i sve afro-azijske drzave, za nju je od posebnog znacaja bilo da preko neospomog jugoslovenskog uticaja na svetskojavno mnjenje izbori povoljniji tretman u medunarodnoj zajednici i oslobodi se visegodisnje medunarodne izolacije nametnute od Zapada. Stoga je voda nemackih socijalista morao da uskladi kurs antijugoslovenske kampanje formulisan na XXI kongresu KPSS sa specificnim interesima svoje zemlje. To je ucinjeno na taj nacin sto su uglavnom izbegavani direktni napadi na Jugoslaviju, kako u javnim nastupima nemackih zvanicnika, tako i u stampi. Istocnonemacka stampa je uglavnom prenosila kritike na racun jugoslovenskog rukovodstva upucene iz ostalih istocnoevropskih drzava. a rede objavljivala originalne clanke nemackih autora. Ipak, izrazavajuci lojainost socijalistickom lageru, Valter Ulbriht je, po povratku sa XXI kongresa KPSS, u Istocnom Berlinu 14. februara 1959, ponovio optuzbe koje je na racun Jugoslavije izrekao H ruscov- da je Jugoslavija zavisna od imperijalistickih sila, da je clanica Balkanskog pakta tesno povezanog za NATO i da se jugoslovenski narodi udaljavaju od tekovina socijaiizma. Istovremeno, liderJedinstvene socijalisticke partije Nemacke formulisao je principe medudrzavne saradnje sa Jugoslavijom na liniji XXI kongresa KPSS. a u skladu sa trenutnim interesima svoje zemlje. U skladu sa lim principima, u nekim segmentima je ogranicavan rad jugoslovenskog diplomatskog osoblja u Istocnom Ber­ linu i primenjivan razlicit tretman nego prema diplomatama iz ostalih socijalistickih drzava.9j Medutim, generalno posmatrano, nemacke vlasti su ispoljavale interes da odrze raniji nivo medudrzavne saradnje i izbegavale su situacije koje bi mogle ici u suprotnom smeru. U to vreme su cak preduzimale korake ka prosirenju asortimana i povecanju obima trgovinske razmene. Istocno­ nemacka inicijativa da se zakljuci dugorocan trgovinski ugovor, pokrenuta u duhu takvih nastojanja, imala je politicku pozadinu. Nemacka stampa je u pozitivnom kontekstu izvestavala o istupanjima jugoslovenskih politicara u vezi sa nemackim pitanjem, o notama koje je Jugoslavija uputila velikim silama o pripremama za pregovore oko resavanja tog pitanja. kao i o prekidu pregovo­ ra predstavnika vlada SR Nemacke i Jugoslavije vezanih za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa. Posto su ti pregovori krahirali zbog upornog insistiranja jugoslovenskih prcgovaraca na stavovima svoje vlade po ncmackom pitanju podudarnim sa stavovima istocnoevropskih drzava - oni su vrlo pozi1,3 N e m a c k e v l a s ti s u p o z iv a le o s o b lje j u g o s lo v e n s k c a m b a s a d e s a m o /.a d r z a v n e p r a z n ik e . o d b i j a l e s u d a v a n j e d o z v o le z a p r ik a z i v a n j e j u g o s l o v e n s k i h f ilm o v a , a u S tu m p i s u v r lo s e l e k t iv n o i r e tk o d a v a li p r o s to r iz ja v a m a j u g o s l o v e n s k i h d ip lo m a ta k o ji s u b ili n a slu 2 b i u D R N e m a C k o j.

221

tivno primljeni n DR Nemackoj. Istocnonemacki zvanicnici su u vise navratn /.bog lakve politike Beograda iskazali zahvalnost jugoslovenskim diploniatama i zclju /.a da se ocuva postojeci nivo saradnje.4' Kampanja istocnoevropskih drzava, forsirana u duhu kursa XXI kon­ gresa KPSS, vec krajem maria, a posebno tokom aprila i maja 1959. poprimi la je nove oblike i u izvesnom smislu izgubila intenzitet. Jugoslovenska diplomatska predstavnistva iz istocnoevropskih zemalja su u to vreme i/vcStavala ..da lager menja nacin borbe protiv Jugoslavije i to u sniislu: da sve vise prela/.i na teren konkretnih akeija, a manjc buene galame, psovki i slicno, jer su izgleda dosli do uverenja da im preterana galama i napadi te vrste na Jugosla­ viju u sadaSnjem trenutku ne koristeX9' Ukazuje se na to da: ..Sudeci po onomc sto pise stampa lagera i po onome sto se servira preko radio-emisija jugo­ slovenskim slusaocima, izglcda da kampanja dobija nesto izmenjene vidove i oblike. A.ko se sudi po broju, tonu, pa i recniku napisa. onda se dobija utisak da je kampanja smanjena i donekle ublazena.“96 U donekle izmenjenoj strategiji prema Jugoslaviji posebno su dosle do izrazaja dve kljucne komponente, prisutne i ranije, ali sada isturene u prvi plan. Kampanja je po.cela da se primenjuje na znatno suptilniji nacin. U pitanju su pre svega napori SSSR-a da, povecanjeni finansijske i ckonomske pomoci afro-azijskim zemljama i naglim povecanjem robnc razmene sa njima, potisne Jugoslaviju sa tilt trzista i marginalizujc je kao njihovog privrednog partnera.97 Time se zavisnost ovih drzava od SSSR-a znatno povecavala, a uticaj Jugoslavije naglo opadao. Jstovrenieno, na taj nacin zadat je Ic/.ak udarac jugoslovenskim nastojanjima da ostvari ekonomski prodor na la ir/.ista i svoju privredu ravnomernije ukljuci u svetske ekonomske tokove. I druga komponenta sovjetske strategije bila je usmerena na jugoslovensku poliliku u ekonomskoj sferi. Ona se sastojala u propagiranju i dokazivanju superiornosti privreda socijalistickog lagera u odnosu na privredu Jugoslavije. U stampi istocnoevropskih zemalja i radio emisijama za jugoslovenske slusaoce, sve su bili cesci prilozi o zaostajanju jugoslovenske privrede za privredama drugih socijalistickih zemalja i o nizem zivotnom standardu jugo.lovenskog stanovnistva u odnosu na te zemlje, uslovljenom jugoslovenskim iiapustanjem lagera i osnovnih marksistickih nacela o ekonomskim pitanjima. Du hi se takye postavke dokazale, prezentirano je obilje podataka o uspesima >.ot ijalistickih zemalja u oblasti industrije. poljoprivrede i politici cena, o stal ijoiu porastu zivotnog standarda i visokim stopama privrednog rasta.

shiviju

A .I, CK SK.I, 507/IX, 119/1V, 130. Nemacka Demokratska Republika. Odnnsi Jugoislociwevropske-zemlje, fcbruar-april 1959. I s to , 1 2 9 . Iz v e S ta j o a n t i ju g o s lo v e n s k o j k a m p a n ji s o c i ja li s t i c k o g l a g e r a .

I I . a p r il

1959. Isto ,

1 2 8 . Iz.vcStaj o a n tiju g o s lo v e n s k o j k a m p a n ji s o c i ja li s t i e k o g la g e r a , 4 . a p r il

19 5 9 . Isto , 1 2 9 . Iz v e S ta j o a n tiju g o s lo v e n s k o j k a m p a n ji s o c i ja li s t i c k o g l a g e r a , I I . a p r il

1959.

Uporedivanjem ekonomskih parametara po istim stavkama u Jugoslaviji. izvodeni su konkretni zakljucci o tome da zemlje lagera daleko brze privredno napreduju nego Jugoslavija. U takvoj kampanji najaktivnija je bila Moskva. Svakodnevne informacije o izvanrednim privrednim rezultatima zasnovanim na sedmogodisnjem planu i snazi sovjetskc privrede govorile su o neospornom ekonomskom ucinku vise do 200.000 sovjetskih fabrika i 100.000 gradevinskih prcdu/.cca. Nista manje nisu bili impresivni ni pokazatclji o sovjetskoj politici na selu i napretku poljoprivredne proizvodnje. Za razliku od Jugoslavije, koja je sve do Drugog svetskog rata bila izvoznik psenice, a od 1945. postala jedan od najvecih uvoznika tog artikla, u SSSR-u je bila suprotna situacija - on je postao jedan od najvecih proizvodaca psenice i brasna u Evropi. Takvo impresivno stanje se povezivalo sa jacanjem drzave u privrednoj sferi i angazovanjem partije. U prolecnom broju Pravde istice se: „Jugoslovenski rukovodioci se hvale da su oni pronasli i ostvarili bolju formu socijalizma nego sto je ona u SSSR-u i zemljama narodne demokratije. Ali podaci o ekonomskom razvitku i zivotnom standardu pokazuju da je Jugosla­ vija postigla najmanje rezultate, da praksa opovrgava ’teoretska’ domisljanja jugoslovenskih revizionista.“98 Karakteristicnu i iscrpnu elaboraciju navedenog stanovista dao je u to vreme sovjetski casopis Planska privreda. Drzeci se proklamovanih stavova i generalne linije KPSS, udario je nemilosrdno tamo gde je Jugoslavija bila najslabija: „U 1958. godini obim industrijske proizvodnje u Jugoslaviji bio je veci od predratnog 3,4 puta. Medutim, tempo razvitka industrije mnogo je nizi nego u Poljskoj, Bugarskoj i Albaniji. Poljoprivreda Jugoslavije nalazi se u stanju opadanja. Ona jos nije dostigla predratni nivo. Da bi ishranila stanovnistvo Jugoslavija uvozi trecinu potrebne kolicine psenice i ogromnu kolicinu drugih poljoprivrednih proizvoda. Kao rezultat niskog zivotnog standarda iz Jugosiavije svake godine emigrira veliki broj ljudi. Samo u 1957. godini broj emigranata povecao se gotovo tri puta u poredenju sa 1954. godinom. Takvi su prakticni rezultati ’teorije’ jugoslovenskih revizionista o tome da pojedine socijalisticke zemlje mogu da ne ulaze u svetski sistem socijali­ zma, i njihovih rasudivanja da su oni u stanju da izgraduju socijalizam sami. Cinjenica da Jugoslavija zaostaje u svom razvitku od zemalja socijalistickog tabora ne moze se opovrgnuti, jer je ona duboko svedocanstvo antimarksisticke politike rukovodece grupe partijskih i drzavnih rukovodilaca Jugoslavije... U sustini, ona znaci kapitulaciju pred kapitalizmom.“90 Druge istocnoevropske drzave su takode prezentirale ekonomske pokazatelje o superiornosti njihovih privreda nad jugoslovenskom. Bugari i Rumuni su isticali svoju tekstilnu industriju i rast u poljoprivrednoj proizvodnji, Cesi i Istocni Nemci industriju, a svi zajedno sve bolje iivotne uslove njihove radnicke klase u odnosu na narod Jugoslavije „koji zasluzuje bolju sudbinu i

cije o

^ I s to , 1 3 3 . 1 ..P la n s k a p r i v r e d a “ M o s k v a , m a j 1 9 5 9 (A J , C K S K J , 5 0 7 /I X . 119/1V , 133. kampanji, 4 i 5 ).

Informa-

hoi je rukovodstvo.1' Oprcdeljujuci se cesto za taktiku zabijanja klina iztncdu jugoslovenskog rukovodstva i naroda. protagonisti kampanje su sc sltizili podacima o nezadovoljavajucem stanju u privredi jugoslavije, koje su sve vise iznosili i jugoslovenski politicari, posebno Tito. U to vrerne, na privrednoni planu u Jugoslaviji pripreman je veliki zaokret u korist investiranja i favorizovanja do tada znatno zapostavljenog poljoprivrednog sektora. Odlucan da u tmgodisnjem intervalu cliin inisc potrebu za uvozom americke psenicc, Tito je vrlo ostro kritikovao jugoslovensku ekonomsku politiku na selu (ciji je made bio Ivorac), svestan da na drugi nacin nije mogucno izvesti neophodan radikalan rez u, do tada predotninantnom, kursu nekontrolisanog favorizovanja in duslrije. Takvi govori i opsirni tckstovi u jugoslovenskoj dnevnoj stampi posluziii su kao idealan dokaz verodostojnosti stavova lagera o inferiornosti jugoslovenske privrede u odnosu na ostale drzave koje izgraduju socijalizam. Ipak, budnom oku jugoslovenskih analitickih odeljenjima i diplomatskim predstavnistvima nije izmakla cinjenica da su tc ki ilicke opservacije objavljivane iskljucivo u casopisima i naucnim elaboratima. dok su u dnevnoj stampi i javnim nastupima istocnoevropskih politicara bile retke (sa izuzctkorn Bugarske i Albanije). Posebno je izazivala iznenadenje, za ono vreme takoreci neverovatna pojava, da je cak doslo do pasivizaci je kineskog rukovodstva u antijugoslovenskoj kampanji. Uzroci prolecnog smirivanja antijugoslovenske kampanje lagera poslali su nezaobilazna tema brojnih izvestaja jugoslovenskog MIP-a. Iako se u tim izvestajima. u manjoj meri, osecaju varijacije u utvrdivanju konkretnih razloga koji su doveli do novonastale situacije, ipak se ti razlozi mogu svesti na nekoliko grupa. Kljucno izvoriste ublazavanja kampanje lezalo je u cinjenici da su u to vreme vrsene opsezne pripreme za pregovore SSSR-a i zapadnih sila, a sovjetsko rukovodstvo je preuzelo ulogu glavnog protagoniste mirovnib inicijativa za smirivanje hladnoratovskih tendencija. U takvoj situaciji, tesko bi bilo poverovati da je Moskva iskrena u svojoj mirovnoj ofanzivi ako istovremeno vr§i pritisak i sprovodi kampanju protiv zemlje koja odbija da bude pod njenim patronatom. U razgovorima sa zapadnint zvanicnicima Hruscov ih je uporno uveravao da je spor sa Jugoslavijom cisto ideoloske prirode i da se on ni na koji nacin ne odrazava na nredudrzavne odnose, koji su jako dobri na sta posebno ukazuje sve razvijenija ekonomska saradnja.100 Drugi razlog za ublazavanje kampanje istocnoevropskih drzava prema Jugoslaviji lezaoje u negativnom efektu koji jetakva politika izazvala u sireiijii sovjetskog uticaja na prostoru Azije i Afrike. Bojazan pojedinih lidera iz log regiona da bi i njihove zemlje lako mogla snaci slicna sudbina kao i Jugoslaviju ako se vezu za SSSR, rezultirala je znatnim opadanjem interesovanja za saradnju sa socijalistickim lagerom i ostrim stavom prema komunistickim partijama u afro-azijskirn zemljama. kao sovjetskim spijunskim agenturama. Insisliranje Moskve da u novooslobodenim drzavama posle sticanja nacionalne nezavisnosti u prvi plan, umesto nacionalnog, treba staviti klasni aspckt i/10(1

A.I, CK SKJ, 507/IX, 119/1V, I.t8; DASMIP. PA, 1959, SSSR, 1-120, 433 744.

224

gradnje novog drustva izazvala je ostar sukob sa Naserom, a potom dovela do zahladenja odnosa i sa nizom drugih zemalja. U svemu tome vaznu ulogu odigrala je i Jugosiavija koja je, izjednacujuci negativne premise obeju blokova, svesrdno pomagaia liderima treceg sveta da shvate kako moze da bude pogubno vezivanje za SSSR po ocuvanja tek stecene nacionalne nezavisnosti (zamenjivanje kolonijalnog ropstva novim vidom spoljnog potcinjavanja sovjetskim hegemonizmom). Posto SSSR nije uspeo da ubedi lidere drzava Bliskog i Dalekog istoka da je Jugosiavija ,.desna ruka imperijalizma“ i glavni akter razvodnjavanja i dezavuisanja mirovne politike socijalistickog lagera, vec je takvim nastupom samo povecao otpor prema svojoj politici, neminovno je bilo odustajanje od takve strategije i razradivanje nove. bolje prilagodene postojecem stanju. Umesto izvoza ideologije, pristupilo se izvozu kapitala, odnosno spektakularnih kredita u vidu pomoci i trgovinskih olaksica. Istovremeno, formalno je zauzet pozitivan stav prema politici koegzistencije i nemesanja u unutrasnje stvari atro-azijskih drzava.10' Jedan od razloga koji je doprineo smanjivanje pritiska na Jugoslaviji proizilazio je i iz sovjetske mirovne ofanzive na Balkanu i inicijative da se citav Balkan pretvori u bezatomsku zonu. U pitanju je bilo sovjetsko nastojanje da spreci instaliranje raketnih baza NATO pakta na ovom podrucju, posebno u Italiji, Turskoj i Grckoj, cime su stvarani uslovi za uspostavljanje nove konstelacije snaga na Balkanu i Mediteranu u korist Zapada. Prcko Jugoslavije, koja se nacelno suprotstavljala toj akciji Zapada, a sama bila clanica vojnog saveza sa Grckom i Turskom, istocnoevropske balkanske drzave su pod uticajem SSSR-a u vise navrata inicirale sastanak svih drzava Balkana na korne bi se razmotrila mogucnost pacifikacije tog regiona njegovim pretvaranjem u bezatomsku zonu. Jugoslavija je bila svesna da je u pitanju samo pokusaj da se suzbije prodor zapadne alijanse na to strateski izuzetno vazno podrucje. Kao formalni razlog sto ne podrzava inicijativu socijalistickih drzava navodila je cinjenicu da se takvi pregovori ne mogu voditi u vreme kada njeni susedi Albanija i Bugarska otvoreno ispoljavaju teritorijalne aspiracijc prema Jugo­ slaviji, pri cemu ih otvoreno podrzavaju ostale drzave socijalistickog lagera. Ubiazavanjem antijugoslovenske kampanje, SSSR je pokusao da smanji otpor Beograda prema konceptu bezatomskc zone od cije realizacije je u mnogome zavisila njegova dalja medunarodna suprematija. 2 Ublazavanje kampanje prema Jugoslaviji imperativno su nametali i interesi lagera vezani za postizanje optimalnog efekta u ponovo aktuelizovanim pregovorima Istoka i Zapada o resavanju nemackog pitanja. Posto je Jugosia­ vija bila jedina zemlja van lagera koja je podrzavala resenje za koje se zalagala Moskva i njeni saveznici. izuzetno je bilo vazno obezbediti njenu kooperativnost u tom pitanju i iskoristiti njen neosporan medunarodni kredibilitet. Stoga su sovjetski zvanicnici, bez obzira na potpuni izostanak politicke saradnje u svim drugim oblastima, vrlo opsezno i uredno obavestavali jugosloven-102 101 AJ, CK SKJ. 507/IX, 119/IV, 133. Informacje o kampanji. 102 DASMIP, 1959, str. pov., f-2, 260. Piianje balkanske saradnje.

ske diplomate o svim koracima 11 a liniji pregovora sa Zapadom o nemafikoni pitanju izrazavajuci priznanje jugoslovenskoj vladi zbog n jene podrske 11 tom knntckstu. Medutim, kolebljivo drzanje Jugoslavije u pogledu najave SSSR a da cc sklopiti separatni mirovni ugovor sa DR Nemackom ukoliko izostanc sporazum sa Zapadom, u Moskvi je shvaceno kao nagovestaj promene jugoslovenskog stava i odsustva zel^e da podrzava grupaciju drzava koja prema njoj ispoljava neprijateljski Slav. Svi navedeni momenli uticali su ublazavanje sovjetskog priliska na .Ingoslaviju. I dalje je, naravno, vaznu ulogu igrala druga kljucna kpmponcnta polilike SSSR-a prema Jugoslaviji - potreba ocuvanja kohezije lagera i dimi nisanja svih dezintegracionih tendencija koje su dovodile u pitanjc njcgov opstanak. Potpuno obustavljanje napada na beogradske vlasti prakticno bi znacilo priznavanje ispravnosti jugoslovenskog spoljnopolitickog kursa i otvaranje mogucnosti da tim putem krenu i ostale socijalisticke zemlje. Stoga je sovjctsko rukovodstvo i dalje moralo dovoditi u sklad realizaciju svojih globalnili intcresa vezanih za pregovore sa Zapadom i potrebu ocuvanja monolitnog jedinslva lagera koju je ozbiljno podrivala jugoslovenska medunarodna stratcgiju. I'a problematika je posebno dosla do izrazaja u drugoj polovini 1959. kada je jugoslovensko-sovjetski sukob zadrzao ranije politicke obrise, ali je uglavnom bio lisen konfrontacije koja je ozbiljno ugrozavala mirovne procesc u svetu. D ruga faza jugoslovensko-sovjctskog sukoba Nova strategija kampanje istocnoevropskih drzava protiv Jugoslavije, pi cbaccna 11 a ideoloski kolosek, a u kojoj su izbegavani direktni napadi na ju goslovensko rukovodstvo u javnim istupima politicara socijalistickog lagera i dhcvne stampe, definitivno je stupila na scenu maja 1959. godine. To jc bilo 11 vienie pocetka dugo pripremanih Zenevskih pregovora ministara inostranih poslova cetiri sile i stisavanja hladnoratovskih tendencija. 1akvoj medunarodnoj situaciji bio je prilagoden I lruscovljev govor u Albaniji kojim je promovi'.,111 a nova strategija pritiska na Jugoslaviju, lisenog elemenata ostre medtidr/uvlie konfrontacije. U tom govoru, koji je privukao paznju jugoslovenske, ali 1 svelske jav-nosti, zbog pomirljivog tona, zacinjenog manjom dozom negativnill kvalifikacija na racun „revizionizma kao najvece opasnosti po meduna1111 Ini radnifiki i komunisticki pokret“ - Hruscov je bio prinuden da pomiri nepninii ljivo. Radi ocuvanja jedinsNa socijalistickog lagera morao je zadrXati l.iiiican stav prema jugoslovenskom „otpadnistvu“, a istovremeno, u dului "" AJ. ( K S K J , 5 0 7 /I X , 1 1 9 /IV . 1 3 0 . Odnosi Jugosiavija i.ilocnoevropske zemlje, jvnr tipril 1 9 5 9 . godine\ D A S M I P . P A . 1 9 5 9 . S S S R . f - 1 2 0 , 4 3 3 7 1 4 : Is to . 1 9 5 9 , s ir . p o v 1I lift, ihizgovor Predsednik Tito -Zamievski, 1-1. wan 1959: isio . 1 9 5 9 , s tr . p o v ., f-1 , 9 9 . Cir-

b n ,

1 11I,m u ic lc g r a m i n i n i s t r a in o s lr a n ih p o s lo v a K o £ e P o p o v id a ju g o s l o v e n s k i m pi c ils lu v n iS tv im a .

d ip lo m a ls k im

226

svoje „mirovne ofanzive", pred svetskom javnoscu sc morao predstaviti kao lider sile koja vodi miroljubivu politiku, lisenu eJemenata pritiska i netolerancije prema drzavama u svom okruzenju. Poseta sovjetske delegacije na celu sa Hruscovom Albaniji inaja 1959. izazvala je veliko intcresovanje u svelu. kako zbog ciljeva kojima je bila rukovodena, tako i zbog posledica koje je objektivno mogla imati po daljc dogadaje na Balkanu i Mediteranu. Vec 11 a pocetku je bilo jasno da se nc radi o obicnoj poseti iz kurtoazije i „proleterskog internacionalizma“, nego o gestu koji je deo sire sovjetske akcije na Balkanu u kome dolazi do sve intenzivnijeg sukoba interesa Zapada i Istoka. Nastojanja Zapada, u prvom redu SAD. da ojaca juzno krilo NATO pakta na ovom prostoru ozbiijno su dovodila u pitanje konstelaciju snaga ne samo na Balkanu, nego i na Bliskom i Dalekoin istoku. L prilog tog vida potencijalne americke suprematije isao je niz dogadaja: sklapanje sporazuma SAD sa Italijom i Turskom o izgradnji raketnih baza i nagovestaji slicnog aranzmana i sa Grckom; resenje kiparskog pitanja, poboljsanje grcko-turskih odnosa, aktuelizovanje idejc o formiranju mediteranskog pakta i ukljucivanja pojedinih arapskih drzava u njega, poboljsanje odnosa Zapada sa Egiptom uz istovremeno pogorsanje sovjetsko-egipatskih odnosa. Takav trend je izazivao veliku zabrinutost u sovjetskim politickim krugovima i zahtevao je preduzimanje hitnih akcija kako bi se njegove posledice na medunarodnom planu u najvecoj meri neutralisale. Hruscovljeva poseta Albaniji imala je upravo takvu pozadinu. Njonte je sovjetski lider hteo da pokaze svetu da se problemi na Balkanu i Mediteranu ne mogu resavati bez SSSR-a. Neposredan takticki cilj posete bio je ozivljavanjc inicijative za odrzavanje sastanka sefova balkanskih drzava, koji bi predstavljao vaznu kariku u procesa smirivanja napetosti u medunarodnoj zajednici.101 Na tom samitu bi, po Hruscovljevoj zamisli, bio potpisan ugovor 0 pretvaranju Balkana u bezatomsku zonu. Realizaciju ugovora bi garantovale velike sile, a njim bi se sve potpisnice obavezale da na svojim teritorijama nece dozvoliti formiranje stranih raketnih baza. Prikazujuci se kao pobornik mira i postupajuci u duhu na­ stojanja Zenevskih pregovora, Hruscov je pokusao da zaustavi ili bar odgodi izgradnju americkih raketnih baza u Italiji, Grckoj i Turskoj. Pri tome, nije odoleo ni potrebi da demonstrira borbenu gotovost svoje zemlje i svojih saveznika i upozori protivnicku stranu na moguc negativan obrt 11 slucaju da njegovi „mirovni napori“ ne daju ocekivani rezultat. U slucaju da Italija, Grcka i Turska ne odustanu od svojih planova. otvoreno je zapretio da ce se te drzave suociti sa raketnim naoruzanjem Albanije i Bugarske i naci na prostoru u ko-104 104 I n ie ija tiv u z a o d r 2 a v a n je s a s ta n k a S e fo v a b a lk a n s k ih d r z a v a ( in e d u n jim a i G r c k e . T u r s k e i I ta lije ) p o k r e n u o j e jo S ID. s e p te m b r a 1 9 5 7 . r u m u n s k i p r e m ije r K iv u S to jk e . P re d lo z io j e d a s e n a s a s ta n k u r a z m a tr a ju p ita n ja „ p o b o lj5 a n ja i ra z v ilk .i o d n o s a m e d u b a lk a n s k im z e m lja m a i j a c a n j e p r i ja te lj s t v a iz m e d u n a r o d a tih z e m a lja .« Z b o g n i z a p r i m e d a b a n a r a c u n te in ie ija liv e , iz l o z e n i h o d s t r a n e s v ih d r z a v a k o je n is u p r ip a d a le s o c ija lis tic k o m la g e r u , r u m u n ­ s k i p r e d lo g n i j e r e a liz o v a r i ( D A S M iP , 1 9 5 9 . s tr . p o v ., f-2 . 2 6 0 . Pitanje balkan.ske saradnje).

227

me cc sc dramaticno iskomplikovati situaeija, jer ce on postali poprislc obra Cuna Isloka i Zapada.105 Jugoslavia je u Hruscovljevom govoru pominjana u sklopn dva polilicka segmenta. kojima se on tom prilikom prvenstveno rukovodio. Prvi sc ticao ponovnog pokusaja da se izbori podrska za odrzavanje sastanka sclbva ha I kanskih drzava na kome bi bio postignut sporazum o pretvaranju Balkana n bezatomsku zonu. Drugi jo. pale, proizilazio iz potrebe da se u vreme opsteg stisavanja sukoba lstok—Zapad i Zenevskih pregovora otkloni negativna hipoleka vezana za oslru kampanju protiv Jugoslavije i to predstavi kao idcoloska poleinika u krugu porodicc. koja ni na koji nacin ne dovodi u pitanje medudrzavne odnose istocnoevropskog bloka i Jugoslavije, niti ugrozava svetski mir. Zaostreni odnosi SSSR-a i Albanije. odnosno celog lagera, sa Jugoslavijom predstavljali su tesko opterecenje za sovjetsko rukovodstvo u momentu kada sc pregovaralo sa Zapadom i insistiralo na pokretanju ..mirovnib akeija.*1' S ilruge strane nije se moglo pledirati na pretvaranje Balkana u zona mira, a pri tome nastaviti sa grubim napadima na Jugoslaviju, koja jc predstavljala jednu od kljucnih karika tog podrueja. Stoga je Hruscov sa govornice u Tirani uputio otvoren poziv Titu za pomirenje i ucesce na samitu balkanskih drzava, posvecenom pitanju stvaranja bezatomskc zone na Balkanu.106 Na Hruscovljevu ponudu jugoslovenski lider je, uopsteno i nacelno, ali uglavnom pozitivno, odgovorio vec pocetkom iduceg meseca, odnosno 8. juiu 1959, na kraju posete Smederevu, obracajuci se gradanima okupljenim na glavnom trgu.! Mogucnost pomirenja je prihvatio bez ikakvih ograda: „Mi pruzamo ruku svakom narodu, kao sto smo vec pruzili ruku mnogim i innogim drugim, dalekim i blizim narodima [...] Mi nemamo nikakvog interesa da sc svadamo bilo s kim vani. Mi apelujemo na sve oko nas da prihvate nasu ruku i da mirno, kao sto mi smatramo da treba ciniti, razgovaramo o onome u ccmu se ne slazcmo, ako toga ima.“ Jugoslovenski predsednik se bez ikakvih rezervi slozio sa Hruscovlje­ vom inieijativom za pretvaranje Balkana u bezatomsku zonu, smatrajuci da bi )>n trebalo primeniti kao univerzalni obrazac na celu medunarodnu zajednicu. I lazmatranju te teme, Tito je vise puta uzastopno postavljao pitanje ima li logike da se u Zenevi vode razgovori o tome kako izbeci svetski rat, a istovre105 D A S M 1 P . 1 9 5 9 , s tr . p o v .. f-2 , 2 0 7 . I sto . S u cicci p o d n e v n i k u i k a z iv a n ju g e n e r a la M ila n a Z e z e lja . k o m a n d a n ta 1 'ito v e g a r d e . I iio v o m o b r a d a n ju g r a d a n i m a S n ie d e r e v a p r e i h o d i o j e n e o b ic a n d o g a d a j k o ji p r i v u k a o d a le k o !•'.(' p a / n j e n e g o n j e g o v g o v o r 8. j u n a . S a m e d v a d a n a ra n ije , T ito j c v e c b i o u S m e d e r e v u . I 'o k je iz s v o g k a b r i o l e t a o tp o z d r a v lja o S m e d e r e v c im a . p r o lo m io s c p u c a n j . p o s le C e g a s u n je i’o \ ,i k o la v e lik o m h r z in o m n a p u s t il a ,.r is k a n tn u z o n u ." 1’o s to s e o p o r a v i o o d 5 o k a sa z n a v fii d a u ‘ v in o v n ik i/.g re d a u s p a n iC c n i s m e d e r e v s k i p o lic a ja c k o ji j e p u c a o u v a z d u h z e le c i d a u p o z o r i illo riC m i miLSU d a s e o d m a k n c o d m a r s a lo v ih k o la . T ito s e v r a tio u S m e d e r e v o i o d r z a o n a v e d e n i j'o v o r . O tp o C e o g a j c re d im a iz v in je n ja s to im s c n ije m o g a o o b r a titi 6. j u n a : „ K a o Sto i •an il z iu ilc , v r ije m e j e t a d a b ilo p o o d m a k lo ." ( M ila d in A d a m o v ic , Tiluvi slrahovi. Kako ju ctii'i in Tih) i pokusaji alenlala, p r e m a k a z iv a n ju i d n e v n ik u M ila n a Z e z e l ja , k o m a n d a n t a T il o v c i .ird e i m a r S a lo v o g a d u t a n l a , B e o g r a d 2 0 0 4 ) .

\

228

meno se vrse pripreme za instaliranje raketa ti Italiji i Grckoj. ,.Kad bi se bczatomske zone mogle stvoriti, a ja mislim da bi se to moglo—i u tom smislu je govorio drug Hrusdov ovih dana u Aibaniji - onda bi (rebalo imati u vidu da bezatomska zona 11 a mogu biti samo Madarska, Jugosiavija, Bugarska i Al­ bany a. U bezatomskoj zoni nrorala bi biti i Italija. Jer kakva bi to bezatomska zona bila. ako bi preko nas prclijctale rakete sa atomskim glavama. Mi smatramo da i Italija i Grck'a i citav Balkan treba da budu u bezatomskoj zoni. Na taj nacin bi se uklonilo bure baruta sa Balkana.*1 Svestan da se i po tom pitanju, kao i po nizu drugili medunarodnih pitanja, Slav .lugoslavije poklapa sa stavom SSSR-a, Tito je skrenuo paznju: „Vjcrovatno da ce neko /bog ovoga sto ja sada govorim opet kazati da Tito ide linijom sovjetske spoljne politike, jer zastupa stvaranje bezatomske zone. Vi, medutim, znate kao i citav nas narod da je to nas permanentni stav koga se mi nikad necemo odreci. Bilo bi dobro [...] da se citav svijet pretvori u jednu bezatomsku i mirnu zonu.“10S lako se iz Titovog govora u Smederevu mogao steci utisak o pozitivnom stavu prema Hruscovljevom predlogu o stvaranju bezatomske zone na Balkanu, taj predlog, generalno gledano, nije nikada naisao na stvarnu podrsku jugoslovenskog rukovodstva. On je tumacen kao deo aktuelnih „taktickih ciljeva sovjetske politike“, ciji je osnovni smisao „da se ostvari sovjetsko prisustvo i da se ojacaju sovjetske pozicije na Balkanu (Mediteranu), a u okviru toga da se doprinese raspadanju Balkanskog pakta i ukljucivanju Jugoslavije u sovjetske balkanske kombinacije, kako bi se, s jedne strane, umanjila njena uloga na Balkanu i, s druge strane, vezala ti izvesnoj nieri i formi za socijalisticki lager [...] Sve to pokazuje da se nosioci ovih inicijativa rukovode. pre svega, taktickim i propagandnim razlozima, a da im je malo stalo do stvarne, konstruktivne saradnje na BalkantO.I('J Pravi cilj inicijative Moskve je tuma­ cen kao nastojanje usmereno ,.na podgrejavanju i eventualnom izazivanju teskoca sa susednint zemljama i Zapadom, uz istovremeno smisljeno dovodenje u pitanje nasih pozicija preko insinuacija o Balkanskom paktu.“no Mirovna inicijativa SSSR-a na Balkanu tumacena je kao „deo njegove sire akcije siabljenja NATO-a, odnosno likvidacije zapadnih baza oko SS-a [Sovjetskog Saveza- D. B.]”1" Zvanicni Beograd je ublazavanje kampanje socijalistickog lagera prema Jugoslaviji primio s velikim rezervama i oprezotn. Polazeci od toga da se radi o privremenim promenama strategije, uslovljenim donekle izmenjenom medunarodnom politikom SSSR-a (u sklopu pregovora sa zapadnim silaina u Zenevi, inicijativa za razresenje nemackog pitanja i prcdloga za pretvaranje Balkans u bezatomsku zonu), jugoslovensko rukovodstvo nije imalo iluzija o*10 1IWJ . B . T ito ,

n. d„ k n j.

X IV , 3 6 0 -3 6 3 .

IiM i.iti. je r lo lie bi b i l i o o p o r iu n o p o S to S S S R n ijc b a lk a n s k a x e in lja ( D A S N 4 IP . P A . 1 9 5 9 ,

SSSR, 1-120, .14 702). III DASM1P, 1959, sir. pov„ 1-2. 207 i 260. liarha. 17. jun 1959.

230

U slicnom tonu je bio intoniran i clanak „0 nekim problemima borbc protiv savremenog antimarksizma“ objavljen u Novont vremenu, bugarskom leoretskom organu CK BKP,115 kao i tekst u bugarskom listu Pinnsko de/o od 10. juna, pod naslovom ,,Po klizavom putu sovinizma i antikomunisticke histerije.44 U poslcdnjem tekstu, okosnica napada upravljena je prema jugoslovenskom rukovodstvu i teoreticarima koji su ga podrzavali: „Sto se tice odnosa medu balkanskim drzavama, beogradski rukovodioci otvoreno nastoje da se sporazumeju sa najreakcionarnijim krugovima u Grckoj, ucestvuju u imperijaiistifikim planovima za razjedinjavanje balkanskih naroda i na taj nacin doprinose povecanju zategnutosti.’4 Kao prilog takvim jugoslovenskim nastojanjima navode Titovu posetu Krfu, koju tumace kao prvi korak ka ozivljavanju Balkanskog pakta i susret na koine je postignut sporazumom izmedu Tita i grckog kralja Pavla o podeli NR Albanije izmedu Grcke i Jugoslavije. Posebno su ostro kritikovani jugoslovenski autori koji su zastupali afirmativan stav o postojanju makedonske nacije i odbacivali bugarska stanovista da je to deo bugarskog naroda koji zivi na jugoslovenskoj teritoriji. „Takvi novopeceni velikosrpski sovinisti kao Kolisevski, Ljupco Arsov, Strahil Gigov, Vera Aleva, ne propustaju priliku da u govorima i clancima klevetaju Bugarsku Komunisticku partiju i da je okriv 1juju za oportunizam i burzoaski nacionalizam. Ali u besu zbog istinskih osecanja makedonskog stanovnistva prema NR Bugarskoj, bugarskoj KP i bugarskom narodu, ti janjicari prave duge ekskurzije u daleku i blisku istoriju Bugarske i Makedonije da nadu cinjenice takve kakve im trebaju.11" 6 Tokom javnih nastupa samo u junskom periodu, Enver Hodza je, po evidenciji siuzbe za informisanje DSMIP-a, pet puta napao Jugosiaviju i njeno rukovodstvo, sluzeci se uobicajenim albanskim politickim kvalifikacijama. ..Jugosloveni igraju dvolicnu ulogu na Balkanu. Sustinska je razlika izmedu formalnih izjava jugoslovenske vlade i njenih stvarnih akcija.“ Slican smisao je imaia i Hodzina izjava: „Mi smo za normalne odnose sa susedima, ali moramo biti budni prema ’jugosiovenskim revizionistima’ koji su naneli mnogo stete partiji i narodu i bteli da nas likvidiraju.“ Sef Albanske partije rada retko je propustao priliku da ne poveze Jugosiaviju sa imperijalizmom —.Jugoslo­ venski revizionisti su singe imperijalista. oni pokusavaju da miniraju medunarodni komunisticki pokret i socijalisticki tabor.41" 7 U istom intervalu, tokom posete Varsavi i susreta sa partijskim rukovodstvom Poljske, lider bugarskib komunista Todor Zivkov je izjavio: ..Mracne snage reakcije nisu uspele da razbiju jedinstvo medunarodnog radnickog pokreta, ni uz pomoc savremenih revizionista. Velika je i istorijska uloga Moskovske konferenciji i Deldaracije 12 partija u borbi protiv revizionizma. Nase dve partije ce voditi principijclnu borbu protiv svih oportunista i revizioni-14 114 A J . C K S K J , 5 0 7 /I X . 1 1 9 /IV . 135. 11,1Borba, 17. j u n 1 9 5 9 . /

V II

Iw AJ, 1959).

C K . S K J , 5 0 7 /I X , 1 19/IV, 1 3 5 .

Infonnacija o nqjnovtjojfu zi kampanje (17.

17 -

231

sla, izdajnika radnicke kiase.“ U duhu navedenih stavova, u poljsko-bugarskoj deklaraciji. potpisanoj na kraju posete Zivkova Varsavi. u prvi plan je stavljena borba protiv savremenog revizionizma kao kljucni zadatak rukovod stava dveju partija.1'* Jugoslovenski MIP je reagovao povodom takvih napada na Jugosiaviju, koji su uglavnom dola/.ili iz Bugarske i Albanije. ali sve vise i iz Rumunije i ( choslovacke. Na konferenciji za stampu 20. juna 1959, predstavnik minislarslva jc upozorio da takvi nastupi ,jnogu samo kompromitovati poslednje zvanicne izjavc sa albanske, bugarske i rumunske strane o potrebi stvaranja /.one mira na Balkanu. Ovaj cilj se svakako ne rnoze postici napadima na zemlju cija celokupna politika predstavlja stalan doprinos u tom pravcu.'4" 1' Polazeci od toga da slabljenje pritiska socijalislickog lagera na Jugoslavijiu praceno povremenim obnavljanjem raznih oblika antijugoslovenske kampanje, ne znaci sustinsku promenu medunarodne strategije ovih drzava, vlasti u Beogradu su postepeno gubile interes da preduzmu energicnije mere u pravcu pomirenja sa tim drzavama. U tom smislu odbacile su i njihovu inicijalivu da se odrzi samit balkanskih drzava radi stvaranja bezatomske zone na Balkanu. Definitivno negativan stav Jugoslavije po tom pitanju, u postojecim uslovima, izneoje Tito na mitingu uNisu, 22. novembra 1959. Objasnjavajuei slav Jugoslavije prema Balkanu napomenuo je: „U posljednje vrijeme po­ melo se govoriti, a nesto i raditi na tome da se balkanske zemlje medusobno sporazumiju; odnosno pocelo se govoriti da bi trebalo da se njihovi predstavnici sastanu i razgovaraju. Mi nikada nismobili protiv toga. Mi smo uvijek na lome radiIi [...] Medutim, u ovakvoj situaciji kakva je danas, mi smatramo da jus nema reainih osnova za neki sastanak. Evo, pogledajmo na primjer Albaniju. Kako se mi mozemo sastati sa predstavnicima Albanije, kad nas oni sva koga dana i bez bilo kakvog razloga tako divljacki napadaju. Da bi se doslo Ucesce Pavlovica i Krekica u Dnigom svetskom ratu u videli kao otvorenu kolaboraciju sa Hitlerom, obojicu su trctirali kao „cetnieke koljase“ i ,.aktivne kvislinge.” Njihov aktuelni politicki angazman nkvalilikovan jc kao akeija podrivanja i rusenja socijalistickog poretka i pokusaj restauraeije monarhije. Stoga je podrska laburista ovim politicarima i IJilasu oslro osudena kao mesanjc u unutrasnje stvari suverene drzave usredsredeno na njenu destabilizaeiju. Ipak, ideolosko jugoslovensko-britansko polemisanje i konfrontaeija niu bili dugog veka. Uporedo sa zaostravanjem odnosa Moskve i Beograda po­ le Scdmog kongresa SKJ. stisavaju se i napadi iz Londona o nedemokraticiiumi jugoslovenskog rezima. Ostra antijugoslovenska kampanja u to vreme. dii igovana iz Moskve, u izvesnoj meri predstavljala je iznenadenje za analiti>me I oriii ofisa i kabinet premijera Makmilana. Sve do momenta kada su poi e l e da si izu vesti o bojkolu Sedmog kongresa od strane komunistickih parlija i-.Iik noevropskih drzava i otvorenont napadu celokupnog komunistickog pokieia na aktuelnu politiku SKJ, britanska vlada se rukovodila drugaeijim pro• ' iiama buduceg razvoja jugoslovensko-sovjetskih odnosa. Smatrala je da poIsm, 133/11 162. I33/VI1 15. 1Isio. 13.3/11 162. " Isio. 180. "" IslO. 16. 162, 165. 166.

1

242 stoji neka vrsta nepisanog sporazuma izmedu Tita i Hruscova po kome se Ju­ goslavia obavezivala da ce podrzavati sve alcte sovjetske spoljne politike, a SSSR se, zauzvrat, necc tncsati u pitanja uniitrasnjeg jugoslovenskog razvoja. Samim tim sto je jugoslovensko rukovodstvo uporno zauzimalo identicne slavove o svim medunarodntm pitanjima kao i SSSR i sto je izgradivalo socijalisticki sistem inspirisan nacelima marksizma i lenjinizma, logican epilog takvog procesa, po britanskoj proceni, morao je da bade definitivno udaljavanje od Zapada i tesno vezivanje za socijalisticki lager.147 Budno prateci zbivanja vezana za Sedmi kongrcs britanska stampa je. u pocetku oprezno, a potom vrlo decidirano ukazivala na otvaranje „drugogjugoslovensko-sovjetskog sukoba.“ Na tu temu prvi se, 23. aprila 1958. oglasio londonski Tajms, apostrofirajuci „odlucnost Jugoslavije da brani svoju vanblokovsku i nezavisnu poziciju.“ Ubrzo su i ostali listovi u Veiikoj Britaniji na slican nacin tretirali jugoslovensku spoljnopoliticku orijentaciiu, pruzajuci tako podrsku Titu i njegovim saradnicima u sukobu sa SSSR-om. Otklanjanje bojazni o povratku Jugoslavije u socijalisticki lager smanjilo je tenzije oko obracuna beogradskih vlasti sa jalovom opozicijom. lako se u redovima britanskih iaburista, ali i politicara iz vladajuce Konzervativne stranke, i dalje osecala gorcina zbog jugoslovenske nekooperativnosti i odbijanja da makar odobre vizu V. Dedijeru radi poscte i predavanja u Mancesteru - ispoljavana je sve veca spremnost da se poboljsaju odnosi sa Beogradom.149 Sve su cesce bile izjave sa britanske strane tokom razgovora sa jugoslovenskim diplomatama tipa ..spavamo mi dobro i pored slucaja Dedijer" ili, o to­ me kako ,,postoji iskreno divljenje i pozitivna ocena" aktueine jugoslovenske politike.130 Doduse. takvc izjave su cesto davane uporedo sa suprotnim konstatacijama, nezvanicno i/.nosenim od pojcdinih britanskih politicara, posebno Bevana, koji se tesko mogao pomiriti sa stanjem u Jugoslaviji. U tom smislu je intonirana i njegova privatna poruka Titn iz maja 1958: „Recite mu da ima lepu polieijsku drzavu,“ l31 ili licno pismo upuceno direktno jugoslovenskom predsedniku ]. avgusta 1958. u kome ga upozorava da „nedostatak milosti" prema Dilasu s njcgove strane nije u skladu sa „obavezama prema principima medunarodnog zblizavanja.“152 1J' TNA, FO 37!. 136 806. Annual Reviewfor 1957. is AJ. CK. SKJ. 507/IX, 133/VI1-16 . Odnosi Jugoslavija - Velika Britanija i jugoslovensko-s ovjetski spor. Prilikom SLisreta jugoslovenskog ambasadora u Londonu Ive Vejvode sa predsednikom SpoIjiiopolitiCkog odbora Laburisticke parti je. Semom Votsonom (Sam Walsonj, jugoslovenskoj strani je obecana podrska britanskih faburista u sukobu Jugoslavije sa SSSR-om. Vejvodii je saopsteno da je, u tom cilju, rukovodstvo Laburistieke paili je donelo odluku da nece vise javno napadati Jugoslaviju zbog Dilasa, Dedijera i Krekica. Pn tome, Voison je napomenuo da to ne znaci da su oni promenili stav o slobodi licnosti. Oni ee se i dalje na tu temu obracati jugoslovenskom rukovodstvu. ali sada iskljucivo „u privatnoj formi i bez publiciteta." (KPR, 1-1/1363. Depesa jugoslovenskog ambasadora u Veiikoj Britaniji Ive Vejvode Kabinetu Pretsednika Repubbke, 1. avgust 1958). 15" is to , 160. ' I s to . 165.

1,2 KPR, I-1/I363. Pismo A. Bevana J. B. Titu. i. avgust 1958.

Jugoslovcnski ncntralizam i anglo-americki imperijalizam

Novo britansko i americko poimanje jugoslovenske vanblokovske politike lako sc nisu rukovodili tom namerom, l lruscov i njegovi istocnocvropski slcdbenici odigrali su znacajnu ulogu u ponovnom poboljsanju odnosa Ju goslavije sa Zapadom i sve toleranlnijem odnosu zapadnih sila prcnia jugoslovenskoj vanblokovskoj polilici. Jednodusna osuda ..jugoslovcnskog revi/.i onizma'L od strane svih drzava socijalistickog lagera izrecena u vreme Soil mug kongresa SKJ predstavljala je u ocima Zapada najbolju preporuku za akuielan spoljnopoliticki kurs Beograda. U tom smislu, gotovo istovremeno, i u Vasingtonu, i u Londonu, se ponovo pristupilo redefinisanju politike prema Jugoslaviji i razradi modaliteta buduce saradnje vezanih za imperativ jacanja medunarodne pozicije jugoslovenskog rukovodstva u sklopu njenog sukoba sa SSSR-om. rorin oils je po zavrsetku Sedntog kongresa pristupio izradi ozbiljnc analize usvojenog Programa SKJ i spornih pitanja koja su bila predmet ostrc kritike sovjctskog rukovodstva. Posebnu paznju je posvetio amandmanima na prvobitni tekst Programa. sacinjenim od strane jugoslovenskih komunista s namcrom da se koliko-toliko izade u susret kriticarima iz Moskve. Upravo sc na osnovu amandmanskih izmena mogao utvrditi stepen jugoslovenskc spremnosti na popustanje Rusima i cena koju su Jugosloveni bili spremni da plate za dobre odnose sa Istokom.1" Na osnovu te analize sacinjena je opsirna studija o sadrzajnim komponentama i determinantama jugoslovenske spoljne politike. o glavnim praveima njenog razvoja i optimalnim modalitetima hri lanske politike u tom kontekstu. Po tom elaboratu ..jugoslovenska spoljna politika se zasniva na sledeeim postavkama: a) zeija da preuzme rukovodecu ulogu u medunarodnim odnosima, b) osecaj izolacijc od ostatka Evrope i vojne inferiornosti u odnosu na vc Iike sile, c) zeija da nade nove prijatelje, d) neophodnost da iz ekonomskih razloga odrzi tolerantne odnose sa /apadom, dalje se sukobijavajuci sa sovjetskim blokom, e) opasnost da sc kompletnom izolacijom od drugih komunistickih /cmalja podrije njen sopstveni komunizam i mozda dugorocno ugrozi re /im, I) bazicni ideoloski afmitct prema Moskvi, koji sc mozc ponovo afirmi .alt ii bilo koje vreme.“ "

A.!, C’K SKJ, 507/1X. 133/VII-16. Odnosi Jugoslavia

Vetika Brlhmiju Ijtigottlo

i'i•nsko-xovjeiski spor. Iu I N A , P O 3 7 1 , R Y 1(122/9, 1 3 6 8 1 4 .

Foreign Policy of Yugoslavia

244

Analiticarima Form ofisa nisu promakla nastojanja Jugoslavijc da kroz vodeci poziciju u novo form iranom bloku neutralnih drzava obezbcdi vaznu ulogu u medunarodnim odnosima, koju inace ne bi mogla imati s obzirom na svoju velicinu i realnu ekonomsku i vojnu moc. Pri tome su posebnu paznju pokIoniIi i jugosiovenskim inicijativama da se u eventualno formirani ..treci blok"‘ ukljuce ne samo zemlje treceg sveta nego i neutralne evropske drzave: „Moze se ocekivati da do Tito traziti liderstvo u takozvanom noutralnom bloku. znaci cak prisnije odnose sc Nehruom. Naserom i Sukarnom. ali tesko da ce to moci ostvariti i sa cvropskim zemljama. Grcka, iako ima prisne odnose sa Jugoslavijom, ostaje u NATO-u i ne moze da se pridruzi klubu neangazovanih. Sledece sto ce Jugoslavija uciniti su prisniji odnosi sa Austrijom, kojoj Tito, kao i Svedskoj (kao neutralnoj zemlji) salje pismo.“ l35 lako je Britancima generalno gledano odgovarao aktuelni spoljnopoliticki kurs Jugoslavije, biii su svesni i cinjenice da bi se on lako mogao preobraziti u orijentaciju suprotnu njihovim interesima: „Dok Jugoslavija odrzava poziciju balansa izmedu Istoka i Zapada. mi imamo podnosljivo dobre odnose sa njom u nameri da pojacamo njen uticaj koji unosi razdor u komunistickom svetu. Sada, kada ona pokusava da preuzme liderstvo medu neutralcima, mi mozemo predvideti poprilicno nezadovoljavajudu poziciju. Jugoslavija ce ocekivati da je pomogncmo ekonomski. da odrzi svoju nezavisnost, ali ce. verovatno, izbegavati bilo kakvu politicku podrsku. Moze se. cak, ocekivati njen otpor nasoj politiei kada je u pitanju arapski svet. Glavni problem jugoslavije je da li ona hoce da trazi put nazad u komunisticki blok, ili da nade prijatelje medu neutralcima. Glavni problem za nas je da o’bezbedimo da Jugoslavija bude neutralna na pravi nacin.'1 56 Britansko videnje prihvatljive opcije jugoslovenske neutralnosti proizilazilo je iz opsteg sablona klasifikacije vanblokovskih drzava kojim se u to vreme rukovodio Forin ofis. Po tom sablonu sve ove drzave su svrstane u dve grupe: prozapadnu (Austrija, Svedska, Indija. Burma, Gana. Tunis) i proistocnu (Irak, UAR, Jugoslavija). Teziste britanske politike, po tom koneeptu, mora biti da se sacuva prozapadni karakter prve grupacije drzava i da se obez.bedi sto veda kooperativnost i priblizavanje zapadnim politickim postulatima druge grupacije, uz njeno postepeno udaljavanje od SSSR-a.1,v U pogledu Jugoslavije. vec od polovine 1958. godine zvanicni London nije verovao u znacajnije oscilacije spoljnopolitickog opredeljenja. Polazilo se od toga da karakter jugoslovenskog unutrasnjeg uredenja i jasno profilisana medunarodna strategija eliminisu svaku mogucnost povratka Jugoslavije u socijaiisticki lager.'38*136

Iv AJ. CK SK.I, 507/IX, 133/VI1-I9. Krekmje odnosa izmedu Jugoslavije i Vetike Brilanije. TNA. FO 371. RY 1019. January 29. 1959. 14 507. Annual Review for 1958; Isto. 136 828. 136 846.

245 U Form ollsu je preovladavalo misljenje da Jugoslaviji konaCno treba dati mesto u medunarodnini odnosima koje ona kao „mala drzava" objektivno i zasluzuje. Uoceno je da je uticaj Jugoslavije na ostale istocnoevropske drza­ ve znatno oslabljen (posle dogadaja u Madarskoj i Poljskoj) i da se od nje ne inogu ocekivati posebni rezultati u kontekstu mogucnosti odvajanja pojedinih socijalistickih zemalja od lagera. Primer Madarske je pokazao koliko jc Jugo­ slavija spremna da pomogne u tom sklopu i koliko je nesto takvo uopstc realno. Stoga se opcija nasilnog odvajanja pojedinih clanica lagera od SSSR-a, uz eventualnu podrsku Jugoslavije. odbacivala kao opasna i kontraproduktivna. 159 Britanci su skeptican i. u krajnjoj liniji, negalivan stav imali i prema jugoslovenskim nastojanjima da se institucionalizuje jedinstven nastup vanblokovskih drzava u medunarodnoj zajednici: ,.Prirodni je razvoj da ce Tito pokusati da se spase od aktivne izolacije kroz svoje liderstvo medu neutralcima. Iakvo kretanje ne izgleda kao nesto sto ce biti dobro primljeno od Sovjcta koji ne zele da vide liderstvo u ’miroljubivoj druzini" ispusteno iz sopstvcnih luku. Iz Titovog ugla bilo bi dobro sacuvati neku vrstu permanentnog bandunskog tela u ovom smislu. Cini se ipak, da Jugoslavija nema snagu da stvori telo ove vrste. Zcmlje poput lndonezije i Egipta nemaju interes da na ovaj nacin jacaju svoj anlagonizam prema SSSR-u. dok druge, poput Indije, na primer, mogu da se odupru ideji da Jugoslavija bude lider druzine neutralaca. Ako bi Jugoslavija ipak. uspela u svom nastojanju, stvorila bi se organizacija koja bi se rukovodila antikolonijalnim i antizapadnim stavoviina. ali tesko bi bilo ocekivati da ona bude rukovodena antisovjetskim stavovima."16" Ipak, Makmilanova vlada nije gubila iz vida ni mogucnost da ce Jugo­ slavija i dalje znacajno uticati na postepeno labavljenje blokovskih veza u prosovjetskoj grupaciji i da ce, dugorocno posmamano, doprineti njenoj destabilizaciji. U Forin ofisu je tokom 1958. preovladao stav da Jugoslaviji treba pruziti podrsku u njenom sukobu sa SSSR.i6i U sklopu takve odluke usledio je poziv jugoslovenskom ministru inostranih poslova Koei Popovicu da poseli Veliku Britaniju. U britanskoj stampi davan je veliki publicitet Jugoslaviji. uz izrazito pozitivne komentare o njenom spoijnopolitickom opredeljenju. I na kraju, iz svega toga proizaslo je i stanoviste o potrebi davanja povoljnih krcdita Jugoslaviji bez obzira na odsustvo njihove komercijalne utemeljenosti. Britanska spremnost da doprinese ,jacanju jugoslovenske otporne moci“ pre ma SSSR-u proizilazila je iz spleta vojno-politickih i strateskih razloga. Ona je, mcdutim. bila uslovljena i drugim globalnim interesima ove impcrijalne si Ic, karakteristicnim za razdoblje neokolonijalizma. Pomazuci konsolidaciju

'"'AJ. CK. SKJ. 507/IX. 1 33/VII-19 . Kretanje odnosa izmeitu Jugoslavije i I 'elike liriumije. Ioi o m n a n a la z iS ta n a lte c iji s u v e iik i iz v o z n ik . 1,11 D /.o n L. O e d i s , llladni rat, B e o g r a d 2 0 0 3 , 2 4 8 - 2 4 9 . " C la n s lv o S E A T O p a k la su c in ilc tri a x ijs k e d r z a v e - P a k is ta n , T a j la n d i P ilip in i; n i l.o n r / a p a d n e s ile S A D . V e lik a B r ita n ija i F r a n c u s k a i e la n ic e B r i l a n s k e z a j e d n ic e n a r o d a . ill i A N / . U S p a k ta : A u s t r a l i a i N o v i Z e la n d . N a la j n a c in S A D s u p o v e z iv a le k a r ik e s v o jih o ln ili s u v e z a s a k r a j n j e g s e v e r a E v r o p e , p a d o k r a jn je g j u g a A z ije , d o F ilip in a ( d v e n a jv e c e in. in l.o v u z d u h o p lo v n o - p o in o r s k e h a z e n a P a c iiik u n a la z ile su s e n a te r ito r iji F ilip in a ). 1 ' T a j p a k t s e u p o i e i k u n a z iv a o - T u r s k o - ir a c k i p a k t, j e r s u g a 2 4 . f e b r u a r a 19 5 5 , lo r'i iii.ilr m o d v e d rZ a v e u B a g d a d u . S lc d e d e g m e s e c a p r is tu p ila m u j e i V e lik a B r ita n ija , p o d Ci|lin u l i a i j e m j e i I'o rm iru n . S e p le m b r a 1 9 5 5 . p a k tu j e p ris tu p io P a k is ta n , a o k to b r a is te g o d in e , n in K u o fo rm a ln i r a z in g lo n n i r a n ja B a g d a d s k o g p a k ta n a v o d e n a j e p o tr e b a z a S tile o d „ k o n iiin i'.iio k e o p u s n u s tiT S A I ) in sii ib r m a ln o b ile fila n p a k ta , a li s u p r is u ip ile n ju g o v im o rg u n i-

252

Pravi sok za antinaseristicki snage okupljene u novoformiranim vojnim alijansama predstavljala je vest o stvaranju Ujedinjene Arapske.Republike.179180 Ta vest je stigla upravo u momentu kada je u Ankari zasedao Bagdadski pakt. Americki drzavni sekretar Dais, koji je prisustvovao tom sastanku, smatrao je da je pravo resenje u datom momentu formiranje unije Iraka, Jordana i Saudijske Arabije. Posto Dalsov pritisak na saudijski dvor nije urodio plodom, formirana je federacija hasemitskih monarhija Iraka i Jordana, pod imenom Arapska unija. Ona je formirana 14. februara 1958, kao protivteza ujedinjenju Egipta i Sirije, ostvarenom samo dve nedelje ranije (zato su je neki zvali i „konkurentska unija“). Na celu federacije bio je iracki kralj Fejsal 11. Jordanski kralj Husein postao je namesnik, broj ministara u vladi je bio isti, a prestonica je trebalo da svakih sest meseci naizmenicno bude u Bagdadu i Amanu. Iracko-jordanska unija nije mogla da odigra ulogu koju joj je Zapad dodelio, niti da zastiti monarhisticki rezim od revolucionarnog talasa koji ga je zapljusnuo. U skladu sa egipatskim ocekivanjima, ali i subverzivnim aktivnostirna preduzimanim od strane UAR na tom podrucju, ubrzo je doslo do velikih politickih obrta koji ce ozbiljno dovesti u pitanje dalji opstanak prozapadno orijentisanih monarhija na Bliskom i Srednjem istoku. Naime, 14. jula 1958. u Iraku je izvrsen drzavni udar, ukinuta monarhija i proglasena republi­ ka. Prozapadno orijentisani kralj Fejsal II, njegova porodica i premijer Nuri Said su likvidirani. Obrazovano je Vece suvereniteta i nova revolucionarna vlada na celu sa glavnim akterom puca - generalom Abdul Kerimom el Kasemom. Nova vlada je ponistila sve sporazume sa Velikom Britanijom, donela odluku o istupanju Iraka iz Bagdadskog pakta i raskinula federaciju sa Jordanom.lsl Slican tok dogadaja ocekivao se i u druge dve prozapadno orijentisane drzave u neposrednom susedstvu - Libanu i Jordanu. Osetivsi se ugrozenim, u strahu da ce doci do slicnih prevratnickih akcija u njihovim zemljama, predsednik Libana Kamij Samun (Camille Chamoun) i jordanski kralj Husein pozvali su vlade SAD, Velike Britanije i Francuske da intervenisu u njihovim zemljama i pruze im vojnu podrsku radi konsolidacije rezima ugrozenih talasom pobuna. Samo dan posle drzavnog udara u Ira­ ku, americki marinci su se iskrcali na obalu kod Bejruta, uz podrsku vazduhoplovnih i pomorskih snaga VI flote. Narednog dana (16. juna) britanske trupe usle su u Jordan. Istocnim Sredozemljem su krstarile jake jedinice anglo-americke mornarice, medu njima i u svetu najmocniji americki nosac aviona - Saratoga. m a - E k o n o m s k o m s a v e tu i V o jn o m k o m ite tu . I z d a s n o s u ti n a n s i j s k i i v o jn o p o m a g a le o v u o r g a n iz a c iju . m D A S M I P , 1 9 5 8 , s tr. p o v ., 1-3, 2 5 8 . Ujedinjenje Sirije i Egipta. 180 RadniCki i nacionalno-os/obodilacki pokreti, B e o g r a d 1 9 6 8 ; T . J a k o v in a , Socijalizam na americkqjpSenici, Z a g r e b 2 0 0 2 , 1 4 1 ; D A S M I P , 1 9 5 8 , s tr . p o v ., 1-3, 2 5 8 . 181 T . J a k o v i n a , n. d., 1 4 9 .

Vojna inlervencija u Libatm bila je n duhu Ajzenhauerove doktrine ko|om su se rukovodile SAD posle izbijanja suecke krize. Ta doklrina zasnivala '.e na stavu Ajzenhauera, iznetom 5. januara 1957. americkom Kongresu, da je posle potiskivanja Velike Britanije i Francuske sa prostora Srednjeg isloka u tom vaznom podrucju nastao „veliki vakum moci.“ Da bi se eliminisala opasnost da taj „vakum“ dode pod kontrolu „medunarodnog komimizma". nmcricki predsednik je zatrazio i dobio saglasnost Kongresa da pruzi ekoimmsku i vojnu pomoc, pa i upotrebi americke oruzane snage, u slucaju da neka drzava Bliskog i Srednjeg istoka zatrazi takvu pomoc da bi zastitila tcri torijaIni integritet i nacionalnu nezavisnost.ls2 Doduse, Ajzenhauerova argumenlacija o opasnosti od sirenja komunizma na bliskoistocnom prostoru delovnla je kao bledo i nevesto opravdanje za aktuelni kurs. Ona je definitivno izgtibiia uporiste kada su KP Egipta i KP Sirije stavljene van zakona 1959. /bog secesionizma i protivljenja stvaranju jedinstvene drzave Egipta i Siri­ n’ ls U neku ruku ta strategy a je promovisana uporedo sa jacanjcm svesti o j;ilovosti lanca prozapadnih blokova na ovom prostoru. Nova situacija na Bliskom istoku izazvala je novu krizu u odnosima velikili sila i ostre polemike u OUN, pracene teskim optuzbama suprotstavljenib nana o pozadini aktuelnih zbivanja. Zapad je optuzivao SSSR i Egipat da su mspirisali i pomogli prevrat u Iraku i pripremali slican scenario i za Liban i Iordan, a SSSR je optuzivao Anglo-Amerikance za vojnu intervenciju unular ■.iivercnili drzava ucinjenu mimo medunarodno-pravnih instrumenta Ujedinjemli nacija. Pri tome, sa sovjetskc strane NATO-u su upucena jasna upozoreii|a o odlucnosti sovjetskog vrha da i sam reaguje u slucaju da se vojne snage SAD i Velike Britanije ne povuku iz Libana i Jordana, a posebno ako pokusajn da inlcrvenciju prosire i na Irak. Da bi to upozorenje potkrepila konkretnim inemina, Moskva je naredila pokret svojih trupa i vojne manevre u rejonu I avkaza, u blizini Turske i u Turkmeniji prema Iranu. Slicne manevre je orgimizovala i bugarska vojska uz uce§ce sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u blizini tursko-bugarske granice. U momentu kada je svet ponovo bio na rubu rata, Jugoslavia je u pru/ ila be/.rezervnu podrsku politici SSSR-a i antizapadnim snagama na Bliskom i Stednjem istoku. Bila je medu prvim zemljama koje su odmah posle drzavuog tidara u Iraku priznale revolucionarnu vladu generala Kasema, sto su uci idle i dr/.ave socijalistickog lagera. Potom, koristeci gotovo istovetne kvalill I neije kao i sovjetsko rukovodstvo, ostro je osudila intervenciju anglo-amei nlkill snaga u Jordanu i Libanu. U saopstenju, objavfjenom 15. ju la 1958, jugoslovenska vlada je iskrea v.iiijc americkih vojnih snaga u Libanu ocenila kao „samovoljan akt koji je pivduzet i i/.vrsen mimo Ujedinjenih nacija“ i „koji dovodi do teske napetosti iimii iju ii ovom delu sveta i preti izbijanjem opsteg medunarodnog konfliki.i Insislirajuci na tome „da su jedino UN pozvane da odlucuju o sporu ka l#'’ Spoljnopoliticku clokwneniacijd, I 57. j ’11 B A S M I I ’, I 9 6 0 , s tr. p o v ,, (-2 , 5 0 , Meitnompski

oc/nosi ipolilika FNIl/.

254

kav je nastao u Libanu“, Beograd je ..otvoreno mesanje vojnom silom“ okarakterisao kao posebno nerazumno buduci da „su se Ujedinjene nacije vec angazovale tamo akcijom generalnog sekretara Hamarselda i prisustvom posmatrackih grupa.“ 184 Istovremeno jugoslovenska vlada je preko svojih ambasada uputila ostar protest Vasingtonu i Londonu zbog pokusaja da nasilnim putem, intervencijom spolja, zaustave nacionalna stremljenja u Libanu i Jordanu. Jugoslovenski otpravnik posiova u SAD Janez Primozic upozorio je americkog drzavnog sekretara Dalsa da se Beograd protivi anglo-americkoj intervenciji na Srednjem istoku. Takve akcije inogu primenjivati samo Ujedinjene nacije. Jugo­ slavia je te intervencije posebno osudivala jer jc smatrala da su uperene proliv procesa nastajanja jedinstvene arapske drzave u cijem proklamovanom neutraliznni je videla garanciju mira i bezbednosti na podrucju Bliskog isto­ ka.IS’ Ambasador Vejvoda je u razgovoru vodenim neposredno posle zapadne intervencije sazamenikom ministra inostranili posiova Velikc Britanije Ormsbi Gorom (Ormsby Gore) skrenuo paznju na to da jugoslovenska vlada ne mozc da opravda akcije Velike Britanije i SAD u Jordanu i Libanu. Te akcije Beograd shvala kao mesanje u unutrasnje poslove drugih drzava i pokusaj zapadnih sila da zaustave politicke procese koji su zahvatili ceio podrucje Srednjeg istoka. Takvi postupci ntogu uticati na SSSR da ucine neSto slicno. Britanski drzavni podsekretar nije prihvatao Vejvodino stanoviste. Skrenuo mu je paznju da Britanci ne rnogu dozvoliti da se kroz pobune inicirane i organizovane spolja ruse ustavne vlade u zemljama koje su male snage i ne mogu same da se odupru nasilju. Pornoc vladanta ugrozenim haosont koji podstice spoijni faktor, po njegovom misljenju, u skladu je sa interesima malih zemalja sirom sveta i sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Vejvoda se zahvalio na takvoj vrsti pomoci, ali se zapitao dokle treba da ide takvo ukazivanje pomoci malim drzavama. Jugoslavia je i bez te pomoci uspela da se odupre jednoj velikoj sili - SSSR-u. Gor je precizirao da Jugoslavia ne spada u tu vrstu zemalja i da nema nikakve slicnosti izmedu nje i drzava Srednjeg istoka u kojima zivi primitivno i neobrazovano stanovnistvo sklono manipulacijama i pobunama.186 Americko uvazavanje ttloge koju je Jugoslavia igrala u posleratnom svetu bilo je, verovatno, povod pismenog obracanja drzavnog sekretara Dalsa Titu i pojasnjenja razloga za americku intervenciju u Libanu. U pismu, napisanom istog dana kada je doslo do intervencije, Dais je stanoviste svoje vlade o spornoj situaciji sveo na tri kljucna momenta. Prvi je proizilazio iz cinjenice da izvoriste teske unutrasnje situacije u Libanu ne lezi samo u konfliktu inter­ nog karaktera nego u delovanju „agresivnih spoljnih snaga-i koje su izvrsile veliki prodor u Liban, a cija se beskrupuloznost pokazala tokom vojnog prevrata u Iraku. Americki drzavni sekretar je imao u vidu snabdevanje prvo IM Saopstenje vlade FNRJ, B o r b a . 16. ju l 1 9 5 8 . IK5 F R U S /1 9 5 8 /V o I . X /d o k . 1 3 1 /3 4 3 - 3 4 5 i 1 3 2 / 3 4 6 - 3 4 9 (T . J a k o v i n a , lm T N A . F O 3 7 1 , R Y , 1 0 2 2 /1 0 , 136 8 1 4 . Yugoslm Foreign Policy.

n. d .

129).

irnCkc, a potom libanske opozicije, „oruzjem, municijom, novceni i Ijuduvoin" tujnim kanalima preko sirijske teritorije. Drugi momenat kojini sc ruKiivmlila americka administracija pri donosenju odiukc da intervenisc u I.iba mi proi/.ilazio je iz procene Vasingtona da posmatracka grupa UN nije spu .obiia da stizbije sve intenzivnije i agresivnije mesanje, bez pomoci SAI).1' I’n lome. SAD „i dalje smatraju da su Ujedinjene nacije najpogodnijc telo da osigura nezavisnost i integritet nacija Srednjeg istoka.“ Stoga jc od njili i polokla inicijativa, istog dana kada su intervenisale u Libanu, da Save! be/ In'diiosti usvoji rezoluciju o slanju dodalnih snaga UN u Lilian, kako hi se inoglo obezbediti povlacenje interventnih americkih trupa. 1 na kraju, kao li e , i nmmenat. Dais je naveo spremnost SAD da se odazove pozivu „prijateljske ylade*'* zemlje kojoj je ugrozen teritorijalni integritet i nacionalna nezavi.iiosl. Da nije bilo poziva legalne libanske vlade, SAD nikada ne bi intervenil IKK MllC. Polazeci od deklarativnog jugoslovenskog zalaganja za postovanje tcriIm ijalnog integriteta i nacionalne nezavisnosti malih drzava. Dais je na kraju in .iii.i i/.razio uverenje da ce Tito pravilno shvaliti interveneiju SAD na Srednjcin isloku: „Siguran sam da ste Vi gospodine Predsednice potpuno svesui ...laiiusli Sjedinjenih Drzava principu nezavisnosti nacija bez obzira koliko v. like ili male one bile. Pokazali smo to u vremc Suecke krize, kada smo sc nmlili da spasemo Lgipat, kada je bio napadnut. Duboko sam uveren da ne/a v i m i o s I malih drzava na Srednjem istoku ne moze da bude ugrozena agresiviinii suagama cija inspiraeija i snaga jc pre svega spoljasnja, a da ozbiljno ne ni'ioze irajnu nezavisnost drugili zemalja u svetu. Verujemo da narodima na ,11 'ilnjcm istoku treba da bude dozvoljeno da razrese svoje probleme i tra/.e .liiislveni i matcrijalni napredak bez stranih uplitanja i nameravamo da cvrsto IHii|ivinto ovo ubedenje. Nadamo se da ce se i druge nacije, koje su kao SAD d'.vojili principe Povelje UN, boriti sa nama do kraja.“lx9 S jugoslovenske strane nije bilo ni najmanjih nagovestaja o ublazavanju , l , i \ i i prema anglo-americkoj intervenciji na Srednjem istoku. Tib dana jugo, . nska sianipa je, kao i sva svetska stampa, pisala takoreci samo o dogada111 ini ii 1 ibanu i Jordanu. Sadrzina natpisa nije bila nimalo prijateljski intoni, urn prelim politic! Vasingtona i Londona. U njima je. u skladu sa ranijom vi. i', Ainujoin praksom, vrlo dosledno i otvoreno podrzavan naserizam i svi an ii .i|i.iiIni pokreti u arapskom svetu. U tom smislu je beogradska Borba, dan l ,,... It' iniierieke intervencije u Libanu, u clanku ..Petroiej i krv“, ocenila akeiju apmla ua Srednjem istoku kao pokusaj spasavanja uzdrmanih monopolskih , i i> ipi u odnosu na petrolejske izvore arapskih zemalja. Autor teksla Jasa \ 111111 1i video je razlog americke intervencije u strahu Zapada od gubljenja l . mi l iilc nad kljucnim nalazistima nafte u svetu i podrueja unosnih posiova. i inklc po Almuliju, „bledi su formalni izgovori“ Amerikanaca da su interve1

I 'n s m a ira C k a m is ija IJ N p o s l a t a j c u L ib a n u s k la d u s a r e z o lu c ijo m S a v e l a b e z b e d -

..... ii ml 1 1 , jum i 1 9 5 8 . I "' K l’K , I-5 /-IV S A I). l’ is n io .1. F . D a ls a u p u 6 e n o J. B . T i t u , 16. j u l . 1 9 5 8 .

I,u Isto.

256

nisali da bi zastitili svoje gradane u Jordanu. a jos blcdi da sn to ucinili zbog „opasnosti mesanja od arapske brace iz Ujedinjene Arapske Republike vec je to petrolej poceo da ispisuje jos jednu krvavu stranicu u istoriji covecanstva.“ IWi Slicna je biia i poruka zagrebackog Vjesnika. Americka intervencija u Libanu se tumacila kao reakcija na Irak, „do prije nekoliko dana kicme zapadnih politickih, strateskih i ekonomskih interesa", odnosno irackog petroleja, koji „nije voda... i zato zapadna sirena urla nad pustinjama Srednjeg istoka jace nego ikada prije.“ l9‘ Strikt.no podrzavajuci sve sovjetske inicijative u vezi sa dogadajima u Libanu i Jordanu, Jugoslavia je u prvoj fazi srednjoistocne krize, kao i SSSR, insistirala na momentalnom povlacenju anglo-americkili trupa sa spornih teritorija. Pri tome se negativno odnosila prema svakoj mogucnosti postizanju prethodnog dogovora o ukljucivanju OUN u razresenje krize. S tim u vezi, kao sto je vec napomenuto, urucila je protest Vasingtonu i Londonu odmah posle intervencije njihovih trupa, iznoseci im svoj stav (odnosno stav SSSRa) o jedinom nacinu izlaska iz krize.I9: Posto za realizaciju takvog resenja sovjetsko rukovodstvo nije moglo da izbori podrsku Saveta bezbednostilyj, nroralo se ici na definisanje nove piatforme nastupa, primerene postojecem paralelogramu moci. Rukovodeno izjavama sovjetskog predstavnika u Savetu bezbednosti, Soboljeva, da ce SSSR ukoliko bude odbijen njegov precilog rezolucije o momentalnom povlacenju stranih trupa iz Libana i Jordana zatraziti vanredno zasedanje Generalne skupstine UN - jugoslovensko rukovodstvo je brzopleto reagovalo, trudeci se da preduhitri sovjetske satelite u iskazivanju lojalnosti prvoj zemlji socijalizma. Odmah po objavljivanju vesti o odbijanju zapadnih clanica Saveta bezbednosti da podrze sovjetsku rezoluciju, 18. jula, objavljeno je saopstenje vlade FNRJ povodom nemoci najviseg izvrsnog tela UN. U njemu se upozorava na to da, ako se nesto brzo ne ucini, moze doci do eskalacije krize i prosirivanja anglo-americke agresije na Irak. Kao ocigledan nagovestaj takvog ishoda navodi se nasilno proglasenje jordanskog kralja za suverena raskinute unije Iraka i Jordana.*192394 Stoga se zahteva hitno zasedanje Generalne skupstine kao jedini izlaz. iz „ekspIozivne situacijeJ'193 m Borba, 16. j u l 1 9 5 8 . 191 Vjesnik, 18. jul 1 9 5 8

(T . J a k o v in a , n. d„ 1 2 9 ). 192 T N A , F O 3 7 1 , R Y , 1 0 2 2 /1 0 , 136 8 1 4 . Yugoslav Foreign Policy. 193 N a s e d n ic i S a v e ta b e z b e d n o s li, o d r z a n o j 18. j u l a 1 9 5 8 , n is u p r o s li ni s o v je ts k i ni a n ie r ic k i p r e d l o g r e z o l u c i j e p o v o d o m k r iz c li L ib a n u i J o r d a n u . O v a v a n r e d n a s e d n ic a z a p o c e la je ia d jo S 15. j u l a . n a z a h te v S A D . A m e r ik a n c i s u j e s a z v a li k a k o b i o b e z b e d ili u s v a ja n je r e ­ z o lu c ije o s la n ju m i r o v n ih s n a g a U N u L ilia n i J o r d a n , p o s le c e g a b i b ile p o v u c e n e a n g lo - a m e r i i k e tr u p e . R u s i s u to o d b ili i p r e d lo z ili r e z o lu c iju k o jo m b i s e z a h te v a lo d a S A D i V e l i k a B r ita n ija o d m a h p o v u k u tr u p e s a s p o r n e te r ito r ije . 194 P r e u z im a ju c i tu d u z n o s t o d m a h p o s le v o j n o g u d a r a u I r a k u , k ra lj H u s e in s e p o z v a o n a s v o ja u s ta v n a p r a v a . P o U s ta v u A r a p s k e u n ije k r a lj H u s e in , u o d s u s t v u k r a lja F e js a la . p o s ta je v l a d a r c e le u n ije i v r h o v n i k o m a n d a n t s v ih n je n ih o r u z a n ih s n a g a . K ra lj H u s e in j e n a ja v io s k o r u „ n o r m a ! iz a c iju o d n o s a " u Ira k u , b e z o b z ir a n a „ p r i v r e m e n e u s p e h e z a v e r e n i k a " , p o n io g n u tih iz i n o s tr a n s tv a . 193 Saopstenje Vlade FNR.J', B o r b a , 16. j u l 1 9 5 8 .

Medutini, u momcntu kada je objavljeno saopstenje jugoslovenskc via ile. Ilruseov je, ne hajuci mnogo za reci svog predstavnika u Savclii bc/bed nosli o hilnosti sazivanja zasedanja svetskc sknpstinc, inicirao drugaeije re fie nje krize. Sovjetski liderje predlozio sastanak posvecen situaeiji na Srednjem istoku, na kome bi ucestvovali sefovi vlada SSSR, SAD, Velike Britanijc, I'rancuske i Indije i generalni sekretar OUN Hamarselda. lako zbunjeni tim obrtom, zvanicnici iz Beograda nisu oduslali od ..principijelne koncepcije suprotstavljanja imperijalizmu i politici sileT I daljc sn upucivali ostre proteste britanskoj vladi zbog njene politike „podrzavanja icpresivnih i reakeionarnih rezima protiv volje naroda“ ' 6 i kritikovali Amerikance „sto vode pogresnu politiku" i nemaju sluha za zahteve nacional-osjnbodilackih snaga u Africi i Aziji.10, S druge strane, Tito i njegovi saradnici morali su voditi racuna o reakeip zapadnih sila i po svaku cenu izbeci ostru konfrontaeiju s njima. U protivihmi Jugoslavia se lako mogla naci u totalnoj medunarodnoj izolaciji u koju m i je gtirale istocnoevropske drzave. Stoga je nuzno bilo iznaci opsteprihvaIIjivn formulu medunarodne strategije koja bi. u meri u kojoj je to moguce, pomirila jugoslovenski antikolonijalni stav i prividnu ekvidistancu prema blokovima. Tako nesto bilo je, naravno, vrlotesko, takoreci neizvodljivo. Zapadni politicki krugovi su vrlo negativno reagovali na sve otvoreniju jugoslovensku podrsku naserizmu, a istovremeno i sovjetskoj spoljnoj politici. Paznji Zapada jos u vreme pocetka krize na Srednjem istoku nisu promakle ncuobicajene koincidencije vezane za vremensko poklapanje burn ill obrta na tom prostoru i susreta „giavnog aktera“ tih obrta, predsednika Nasera sa ovropskim pobornikom antikolonijalizma, Titom. Naser je bio Titov gosl na Brionima u Ieto 1956, u momentu koji je neposredno prethodio egipatskoj odluci o nacionalizaciji Sueckog kanala i izbijanja sukoba na Bliskom istoku. IJ Icto 1958, u vreme izbijanja srednjoistocne krize, egipatski liderje ponovo boravio na Brionima i uzivao gostoprimstvo istog domacina. Nametalo se rezonovanje, cesto na tendenciozan nacin eksploatisano u zapadnoj stanipi, da prod svaku krizu na Bliskom ili Srednjem istoku egipatski lider obavezno poseli Brione. Taj susret dvojica drzavnika, po pravilu, iskoriste za usaglasavanjc antikolonijalne i antizapadne komponente svojih spoljnopolitickih strateI'ija i kroz opstu osudu imperijalizma indirektno pruze podrsku sovjetskoj pcnetmeiji na afro-azijskom prostoru.108 Negativno ocenjujuci prisnost Tita sa Naserom, Britanci su se rukovodib stavom da u meri u kojoj Tito negativno utice na Nasera, isto toliko Nascr negativno utice na l ita. Bili su ubedeni da je jula 1956. T ito nagovorio ili bar ulicao na Nasera da donese rizienu odluku o nacionalizaciji Sueckog kanala. Sada, jula 1958, negativno uzajamno dejstvo je isio u obrnutom smeru. Naser |r obavestio Tita o predstojecem drzavnom udaru u Iraku i nagovorio ga da '"" TNA, F 0 371.RY, 1022/8, 136814. 1,7 K P R , I - 5 /- b /S A D . Ivx D A S M I P . P A , U A R , 19 5 8 , 1 -1 3 2 , 4 1 7 8 8 7 i 4 1 7 9 8 7 .

258

prizna novoformiranu „vladu pobunjenika.“ U tom smislu je s britanske strane ambasadoru Ivi Vejvodi 16. jula upucena ostra zamerka sto je Jugoslavia jedina uz sovjetski blok, zajedno sa Naserom, ,,sa odusevljenjem primila nov iracki rezim.“ Jugoslovenski ambasador je odbacio svaku insinuaciju o uticajii spoljnih cinilaca na kurs njegove vlade. Brzopotezno priznanje iracke vlade je objasnio odlucnoscu Jugoslavije da obezbedivanjem „zvanicnog statusa“ novog irackog rezima stvori uslove da se izbegne intervencija s jedne ili druge strane.149 Samo dva dana kasnije gotovo islovelnu primedbu, mada u drugoj formi, izneo je jugoslovenskoj vladi americki otpravnik poslova u Beogradu Osonesi (O'Shaughnessy). Izrazio je cudenje americke vlade zbog brzine jugoslovenskog priznanja irackog rezima i zapitao se nije li ocigledno da je Naser bio u toku priprema za puc u toj zemlji. Takvo objasnjenje Beograd je odbio uz obrazlozenje da se Jugoslavia i u toj prilici rukovodi iskljucivo nacelom svoje politike miroljubive koegzistencije o postovanju prava svakog naroda na nacionalnu nezavisnost.200 Posto jugoslovenska retorika nije nailazila na narocito pozitivan prijem na Zapadu, jugoslovensko rukovodstvo je povremeno pribegavalo oprobanoj taktici jacanja svog prestiza kroz obnavljanje spekulacija o mogucnosti sovjetske agresije na Jugoslaviju i nasilne smene beogradske vlasti u reziji Hruscova. Kao povoljna okolnost iskorisceno je vec pominjano Ajzenhauerovo stanoviste s tim u vezi, izlozeno na konferenciji za stampu 7. jula 1958, posle objavljivanja vesti o pogubljenju Imre Nada. Tom prilikom Ajzenhauer je upozorio da egzekucija nad Nadom moze predstavljati oblik odmazde koji Sovjeti mogu primeniti i na predsednika Tita u skoroj buducnosti ukoliko ne bude pokorniji.201 U Vasingtonu nije odbacivana mogucnost da anglo-americka intervencija na Srednjem istoku posluzi kao dimna zavesa Sovjetima za intervenciju u Jugoslaviji, kao sto im je svojevremeno intervencija na Bliskom istoku posluzila kao povoljna priiika za intervenciju u Madarskoj/02 Na tu vrstu opasnosti upozorio je britansku vladu ambasador Vejvoda jos 17. jula. Upozoravajuci na moguce negativne posledice intervencije u Jordanu i Libanu, ukazaoje i na probleme koji iz nje mogu proizaci po jugoslovensku bezbednost. Po njegovom misljenju, „veliki pozar na Srednjem istoku moze posluziti kao pogodna priiika za Sovjetski Savez da intervenise u Jugoslaviji.'""I>3 Zabrinutost Vasingtona da bi moglo doci do obrta koji je pomenuo Vej­ voda, nagovestio je i americki ambasador Karl Renkin (Rankin)201 u razgovorima sa Titom na Brionima 26. jula 1958. Objasnjavajuci americku intervene m T N A , F 0 3 7 1 . R Y , 1 0 2 2 /1 0 , 1 3 6 8 1 4 . 2(111 K P R , ! - 5 /- b /S A D . Zabeleska o razgovoru A.

Rukavine, nacetnika IVodeljenja sa O, Shaughnessy-em, otpravnikom poslova Ambasade SAD, IS. V II1958. ;l" D e p a r t m e n t o f S ta te B u lle tin , 7. jul 1 9 5 8 , 3 9 :7 ( L o r e jn M . L is , Odriavanje Tita na povrSini. Sjedinjene Drzave, Jugoslavia i Hladni rat, B e o g r a d 2 0 0 3 ) . 21,2 F R U S / 1 9 5 8 / V o l . X /d o k . 1 2 8 /3 3 8 (T . J a k o v in a , n. d„ 1 2 9 ). ^ T N A , F 0 3 7 L R Y , 1 0 2 2 /8 , 1 3 6 8 1 4 . 21M A m b a s a d o r K a r l R e n k in j e p o c e tk o m 1 9 5 8 . g o d in e z a m e n io s v o g k o le g u u B e o g r a d u , D z e jm s a R id lb e r g e r a .

eiju u Libanu kao odlucnost svoje vlade da pomogne prijatcIjskiin drzavamtt kada one to od nje zatraze, Renkin je napomenuo: ,.Kada bi sc ista stvar desila a Jugoslaviji, a ja se nadam da nece, onda bi mi isto lako savesno ispunjavali svoje obaveze prema njoj, a ocekujemo od nasih prijatelja da ce i oni prcma nama ispunjavati svoje obavezeA Tito se odmah ogradio od lakvc vrste pomoci, istakavsi da ..Jugoslavia nije Liban, a pored toga mi ne bi nikad trazili da luim dodu strane trupe." 1pak. nije negirao mogucnost da dode do agrcsije na lugoslaviju, uili osporavao potrebu da ostalc drzave priteknu u pomoc. Ali je. /.a svaki slucaj. precizirao da bi u tom slucajn ,.ne samo pojcdinacne zemlje nego i UN kao celina bili obavezni da pomognuA I'okom razgovora sa Renkinom 1'ito nije krio naklonost prema Naseru i pi ivrzenost konceptu arapskog nacionalizma koji je Naser zastupao. Ali, istovremeno jngoslovenski predsednik se trudio da se predstavi i kao prijatc 1j SAD i drzavnik koji zeli da pomogne ovoj zapadnoj sili da zauzme realniji kiirs prema naserizmu i tako ojaca svoju pozieiju u arapskom svetu: „Amerika i bngleska nioraju uciniti odlucan preokret u svojoj politici u tom delu sveta, jci oni gubc svoje pozieije i arapski narod je ogorcen njihovom politikom. Mi zelimo da vi vodite realniju politiku od koje bi vi imali samo koristi. To bi mogli uraditi uz minimalne materijalne gubitke, a dugorocno samo bi dobili na prestizu i u ekonomskom pogledu.'^206 Glavni propust u zapadnoj politici na Bliskom istokn Tito je video u to­ me sio Zapad uporno podrzava omrznute ljude na vlasti i u njima vidi jedinc I’.aiiinte ocuvanja svojih pozieija na tom prostoru. „A nemoguce je odrzati ta­ li vc ljude na vlasti kada ih narod ne zeli.“ U tom smislu je zakljucio da SAD i Vclika Britanija vode pogresnu politiku. „Nesto se desava na Srednjem istoku i vi to morate shvatiti - raste nacionalna svest i zelja naroda za nezavisnost. I hiii /.cle da odbace teudalne ili polufeudalne sisteme koji tamo postoje, zelc 3

aanoviSta da treba prepustiti predstavnicima blokova da se sami spora/.umcju. be/ uplilanja „irelevantnih medunarodnih faktora“, koji bi samo mogli ote/ali posti/.anje pozeljnog kompromisa.218 S tim u vezi indijski ambasador u Uoogradu Dajal urucio je 28. januara 1958. drzavnom podsekretaru Srdanu I’l iei cd-mcmoar svoje vlade u kome je odbacena moguenost prikljucivanja liuliie eventualnoj zajednickoj akeiji vanblokovskih drzava na samitu velikih mIn 1,1 Indija je kasnije malo ublazila taj svoj stav, pohvalno ocenjujuci idejti ,|.i vanblokovskc drzave treba da pomognu proces sporazumevanja velikih silu o vaznim medunarodnim pitanjima, ali je i stalno ukazivala na poteskocc ii Inin kontekstu. Male drzave, po indijskom stanovistu, cak i kad bi iznaslc zaledniiku platformu svog delovanja. najvise bi mogle da vrse „moralni priti,.ik" na glavne aktere prcdstojecih pregovora. Pri tome bi rizikovale da poenu ,la figurisu kao „treci blok“ sto bi posebno otezalo njihovu medunarodnu po/ leiju i iskomplikovalo i inace slozenu situaeiju u svetu.220 Nejedinstven stav vanblokovskih drzava o predstojecem sastanku cetiri velike siie i njihova nezainteresovanost za sporna pitanja u Evropi, posebno a pitanje Nemacke, uticali su na izvesnu korekeiju daljeg jugoslovenskog na.tupa 1/ Bcograda se vise nije insistiralo na zajednickom ukljucivanju van­ blokovskih drzava u rad buduceg skupa. nego iskIjucivo na ucescu jugoslovenske delegacije kao zastupnika politicke opeije oslobodene blokovskog nab8. sti/ale su informaeije zasnovane na obavestenjima dobijenim „iz kru• j“ Isto . 4 1 2 8 1 . " Islo . 1 9 5 8 , s ir . p o v , f-2 . 4 7 .

ZabeleSka o razgovoru Driavnogpndsekretara Price xa iuilii\klni (inibasadoroin Dajaloni. 2S. januar 1958. "" Isto , I’A . 1 9 5 8 . J u g o s la v ija . 1-57, 4 1 3 2 8 . Islo . 1 9 5 8 . N e m a i k a . 1-83. 4 7 199. Islo , 4 5 181

264

gova nemackog ministarstva inostranih poslova", koje su u znatnoj meri ostavljale drugaciji utisak. Po njima, u ministarstvu inostranih poslova SR Ne­ macke insistira se na zadrzavanju kursa prema vladi u Beogradu i stavu „da FNRJ treba i dalje drzati u ’sahu'.“ Doduse, istovremeno sc ukazuje i na pozitivan stav nemackog ministarstva privrede po istom pitanju. Popularni sef tog ministarstva Ludvig Erhard, za cije se ime vezuju zadivljujuca zapadnonemacka privredna dostignuca, nije delio stavove svojih kolega iz diplomatskog sektora. On je insistirao na jacanju privredne saradnje sa Jugoslavijom i zastupao stav „da poslove sa Jugoslavijom treba normalno nastaviti.“22j Posle kraceg oklevanja, politicko odeljenje nemackog ministarstva inostranih poslo­ va delimicno je prihvatilo Erhardovo glediste. Krajem marta, formulisalo je stav o pitanju ekonomskih odnosa sa Jugoslavijom i predlozilo da se oni nor­ malno nastave.22,1 Takav kurs dodatno je ohrabrio jugoslovenski konzulat u Bonu, koji je vec izvodio preuranjen zakljucak u dopisu, datiranom 27. marta, da ce vec do jeseni 1958. ponovno biti uspostavljeni diplomatski odnosi izmedu Jugoslavije i SR Nemacke, posto to pitanje prethodno jos jednom razmotre sva nemacka ministarstva. '3 Kao novi argument koji je isao u prilog jugoslovenskom optimizmu mogla je posluziti i odluka nemacke vlade, doneta 18. aprila 1958, da uprkos prekidu diplomatskih odnosa i dalje oslanu na snazi kreditni aranzmani ugovoreni sa Jugoslavijom na osnovu sporazuma od 1. maja 1956. i da joj se odmah stavi na raspolaganje treca transa zajma.*245226 Ustaljena praksa delovanja zakona spojenih sudova u korelaciji odnosa Jugosiavija - SSSR i Jugoslavia - Zapad, dosla je tokom leta 1958. do izrazaja i u nemacko-jugoslovenskim odnosima. Po obicaju, hladenje odnosa izmedu Beograda i Moskve rezultiralo je otopljavanjem odnosa Beograda i Bo­ na. To otopljavanje nije se odvijalo, niti okoncalo, onako radikalno kako su to ocekivali politicki krugovi u Beogradu, ali je bilo sasvim dovoljno da se sacuva nivo ekonomske saradnje i popravi nezadovoljavajuci imidz Jugoslavije, stvoren u zapadnom svetu posle prekida diplomatskih odnosa sa SR Nemackom. Pozitivna reakcija Bona na .,drugi jugoslovensko-sovjetski sukob“ kasnila je u odnosu na reakciju vodecih zapadnih sila i dosla je do izrazaja tek leta 1958. godine. U to vreme zapadnonemacka vlada je dala prve zvanicne izjave u tom smislu, a nezvanicno, diplomatskim kanalima izrazila spremnost da otpocnu tajni pregovori o eventualnoj obnovi diplomatskih odnosa. Paznju medunarodne javnosti, a posebno vlasti u Beogradu, privukla je izjava kancelara Adenauera, data 20. juna u Bonu Medunarodnoj asocijaciji novinara, o tome da je vlada SR Nemacke spremna da razmotri obnavljanje diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom ukoliko Jugosiavija „ucini sama prvi korak“, odnosno sama ispolji spremnost za takvu inicijativu.227 Adenaurova 211 Is to , 4 2 0 6 3 i 4 3 0 8 7 . 224 I s to , 4 7 3 5 8 . 225 I s to , 4 7 6 3 4 . 22,1 I s to , 4 3 0 8 7 . 227 T N A , F O 3 7 1 , R Y , 1 0 3 1 8 /6 , 13 6 8 2 0 .

i/java prcd dopisnicima strane stampe protumacena je u Beogradu kao odstupanjc od krutog stava nemacke vlade. Uocavalo se da Bon vise ne insistirj« na nepomirljivom stavu da Jugosiavija mora da „prekine odnose“ sa DR Ncmackom, ncgo prihvata i mogucnost da te odnose samo do daljeg „zamrznc.“" Slicno rezonovanje, kao i zvanicni Beograd, izneo je u to vrenie i bonski list Die Well rukovodeci se izvestajima iz vladinih izvora. U opseznoj elaboraciji pitanja obnove diplomatskih odnosa izmedu dveju drzava. list ukazuje na mo­ gucnost da se to pitanje uskoro resi bez nemackog uslovljavanja potpunim prekidom diplomatskih odnosa Jugoslavije sa DR Nemackom. Prateci sa velikom paznjom pomirljive signale iz Bona jugoslovenska vlada je odlucila da „ucini sama prvi korak“ na kome se toliko insistiralo. Tokom leta 1958. u vise navrata je preko svojih ambasada u Briselu, Rimu i D/.akarti pokrenula inicijative za obnovu diplomatskih odnosa sa SR Nemac­ kom. Krajem avgusta iz Bona je stigao pozitivan odgovor na jugoslovensku micijativu. Nemackaje izrazila nacelnu zainteresovanost za normalizaciju odnosa sa Jugoslavijom i ovlastila svog ambasadora u Rimu da o tome zapocne formulae razgovore sa jugoslovenskim ambasadorom u italijanskoj metropoli, Darkom Cernejem. Dogovoreno ie da razgovori otpocnu vec narednog meseca (septembra).**231* Buduci da u jugoslovenskim ar'hivima ne postoji znacajnija arhivska grada 11a osnovu koje bi se rekonstruisali jugoslovensko-nemacki pregovori u Rimu, tesko je tacno reci kako su se pregovori odvijali. Imajuci, medutim, u vidu stanovisla vlade u Bonu i pisanje nemacke stampe u vreme kada su se pregovori vodili, nije tesko zakljuciti oko koga pitanja je doslo do najvece polarizacije stavova. Stav nemacke vlade je, jos uoci pregovora u Rimu, precizno izlozen u bonskim Veltu. U clanku Sredera (Schroedera) 0 nemackoj koncepciji nonnalizacije odnosa, objavljenom 25. avgusta, istaknuto je da Nemacka ne zeli da uspostavi odnose na nacin koji bi je diskreditovao ili osramotio. Svoje ckonomske koncesije i inicijativu za pregovore smatra pozilivnnn, ali ocekuje od Jugoslavije da bude kooperativna. U tom smislu, dalji razvoj odnosa lezi u rukama Beograda, od koga se ocekuje da ohladi odnose sa 1)R Nemackom. Minimum kooperativnosti druge strane na kome insistira vla­ da u Bonu bio bi da jugoslovenska vlada, makar privremeno, povuce iz Istocnog Beilina ambasadora Mitju Vosnjaka („diplomatska bolest Vosnjaka"). Dakle, ne mora formalno da prekine diplomatske odnose sa Istocnom Nentadkom, nego samo da „snizi nivo predstavljanja.“ Takva „popustljivost“ Bona u i laiiku je protumacena kao vid krsenja Halstajnove doktrine, ucinjen zbog speciflcnog polozaja Jugoslavije.“ Pri tome, prema drugim istocnoevropskim di/avama i dalje ostaje na snazi ta doktrina.' U tom smislu iz Bona je stizala D A S M 1 P , P A . 1 9 5 8 , N e m a C k a , f -8 3 , 4 1 7 6 5 5 . T N A , F O , R Y 1 0 3 1 8 /5 , 1 3 6 8 2 0 . Isto , R Y 1 0 3 1 8 /9 . D A S M I P , P A , 1 9 5 8 , N e m a C k a , f-8 3 , 4 1 9 9 5 6 . ■ M? Isto , 4 2 0 4 0 7 .

266

eksplicitna poruka Beogradu: „Ucinite da vas poslanik zbog bolesti ode iz Istoenog Berlina i mi cemo vain poslati ambasadora.“233 Beograd ni u jednom momentu nije bio spreman da prihvati uslovc zapadnonemacke vlade u pogiedu zahladenja odnosa sa DR Nemackom. Takav stav Bona Jugoslavija je smatrala neprihvatljivim, jer bi to vodilo daljem zaostravanju odnosa sa istocnim blokom. Pri tome je sa jugoslovenske strane stalno naglasavano da su odnosi sa Istocnom Nemackom i inace samo formalni i u izvesnom smislu svedeni na minimum.234235 Pregovori u Rimu o normalizaciji jugoslovensko-nemackih odnosa ocigledno su vec na pocetku bili osudeni na neuspeii. Obe drzave su se rukovodile nerealnim procenama polazista suprotne strane. Nemci su verovali da su dovoljno popustili jugosiovenskoj viadi samim tim sto su se zaiozili da se zadrzi nivo ekonomske saradnje i predlozili prihvatljivu formulu na kojoj bi se mogli zasnivati odnosi Jugoslavije sa DR Nemackom. Jugoslovenu su podlegli iluziji da se u Bonu radikalno promenila politicka klima po pitanju norma­ lizacije odnosa sa Jugoslavijom zbog obnavljanja jugoslovenskog sukoba sa SSSR-om i da je sada mogucno iz toga izvuci adekvatne koncesije. Ni jedni ni drugi nisu dobro procenili i pregovori u Rimu su krajem septembra prekinuti uz obostranu konstataciju da nije mogucno doci do kompromisnog resenja.23’ Medutim, iako je Rim izgubio znacaj centralnog mesta vaznog za razresenje pitanja normalizacije jugoslovensko-nemackih odnosa, to pitanje je ostalo aktuelno u spoljnopolitickim aktivnostima obeju drzava. Njegovo razresenje se jos vise iskomplikovalo krajem 1958, izbijanjem u prvi plan novih zbivanja u Evropi, koja su u znatnoj meri uticala na spremnost SR Nemacke da pregovara o prihvatljivim modalitetima politicke i diplomatske saradnje sa Jugoslavijom. Situacija se posebno iskomplikovala posto je aktuelizovan problem uspostavljanja diplomatskih odnosa SR Nemacke sa drzavama socijalistickog lagera, u pi-vom redu sa Poljskom i Cehoslovackom. U oktobru 1958. kancelar Adenauer nije krio da nemacka vlada ozbiljno razmatra to pitanje i da u najkracem roku namerava da izade u javnost sa projektom konkjetnih resenja. Nemacki kancelar je na konferenciji za stampu u Berlinu pocetkom oktobra izbegao odgovor na pitanje da li ce se primenjivati isti kriterijumi po pitanju normalizacije odnosa sa Jugoslavijom i zemljama socijalistickog lagera. Me­ dutim, govoreci o diplomatskim odnosima socijalistickih drzava sa DR Ne­ mackom, Adenauer je podvukao da ima razumevanja za takvu njihovu politiku jer su to sateliti Moskve koji nisu nista drugo ni mogli uciniti („ne treba se uzbudivati zbog odnosa ovih zemalja sa DDR“). Medutim, istovremeno je ukazao na razlicit tretman koji Jugoslavija mora imati po istom pitanju, jer nju niko nije prinudio da prizna istocnonemacku vladu i ona je to mogla izbeci da je zelela. U tom smislu, vlasti u Beogradu su obavestene da uspostavlja233 I s to , 4 2 5 3 3 3 . 234 I s to , 4 2 3 5 2 7 . 235 D A S M I P , P A , 1 9 5 8 , N e m a c k a . f -8 3 , 4 2 3 5 2 7 .

nje diplomalskih odnosa sa sovjetskim satelitima i uspostavljanje takvih od nosa sa Jugoslavijom. nemacka vlada smatra potpuno odvojenim i razlicitim pitanjima. Pri tome je ukazano da jos nije razradena deflnitivna laklika u vczi sa tom problematikom.236 Nasuprot stavu nemackog ministra inostranih poslova Brentana, da pro­ blem normalizacije odnosa sa Jugoslavijom treba svesti ili na to da se ide na potpunu ili nikakvu normalizaciju, Adenauer je insistirao na suprotnoj strate­ gy i. Smatrao je da se u pogledu Jugoslavije treba pridrzavati odredenib impcrativa. Kao prvo, treba izbegavati nagle odluke i ici na postepeno iznalazenje resenja (..traziti meduresenje“). Kao „meduresenje“ Adenauer je imao u vidu formiranje trgovinskih misija obeju zemalja sa jakim ljudima na celu i osnivanje nemacko-jugoslovenskih drustava (turistickih, kulturnih). Drugi imperativ na kome je Adenauer insistirao bilo je izbegavanje preteranog publiciteta prilikom sprovodenja razmatrane taktike. Tu taktiku, po njemu, treba sprovoditi neupadljivo, „bez velike buke i zvanicnih izjava." I, na kraju, resavanju navedenog pitanja treba pristupiti odvojeno od resavanja slicnog pitanja sa ostalim socijalistickim zemljama. Adenaueru se to cinilo prirodnim, imajuci u vidu da su istocnoevropske zemlje „prisiljene“ da odrzavaju odnose sa DR Nemafikom, a Jugoslavija nije. Stoga je nemacki kancelar insistirao da se takva poli tika Jugoslavije i dalje „tretira kao neprijateljski akt.'-2’7 Iako je bilo ocigledno da SR Nemacka nece odstupiti od svoga stava o neophodnim uslovima za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Jugoslavi­ jom, padalo je u oci da je taj stav dobio na ostrini tek krajem godine, a da rauije nije u toj meri bio potenciran. Nemacka stampa je uglavnom pozitivno pisaia o mogucnosti normaiizovanja odnosa dveju drzava tokom celog letnjeg, ali i jesenjeg perioda. Kao sto je vec pomenuto, veliki broj ncmackih politicara se takode afirmativno izjasnjavao o tom pitanju. Postavljalo se pita­ nje sta je dovelo do takve promene. U depesi iz Berlina, upuccnoj 6. oktobra jugoslovenskom MIP-u, Mitja Vosnjak je izvestavao o mogucim razlozima nkluelnog nemackog kursa. Polazeci od informacija do kojih su dosli novinarski krugovi prateci zasedanje Bundestaga u Berlinu, narocito od informacija dopisnika iz SAD, Vosnjak je naveo: „Bonska vlada ce u najskorije vreme poduzeti inicijativu prema Varsavi i Pragu ka uspostavljanju odnosa koji bi se u prvoj fazi svodili na razmenu trgovinskih misija sa konzularnim pravima. I'ilanje uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom jc ponovo odlo/ ciio.“ Kao razlog u stampi se navodila cinjenica da se slucaj Jugoslavije raz liku je od Poljske i Cehoslovacke po tome sto je FNRJ najpre imala diplomalke odnose sa Zapadnom Nemackom, a kasnije ih uspostavila sa Istocnom NemaCkom.238 Mada je normalizacija jugoslovensko-nemackih odnosa u izvesnom .111 islu usporena cinjenicom sto su na jesen u istoj igri bile i Poljska i Ceho-

n l

Isto, 423 952. Isto, 423 765. Is io , 4 2 7 1 2 8 ; Isto , 4 2 3 9 6 0 . T e le g r a m V o S n ja k a D S II’ -u , 6. o k l o h a r 1958.

268

slovacka, kljucni momenat koji je razresenje tog pitanja definitivno odlozio vezan je za izbijanje ozbiljne krize u svetu tokom novembra, izazvane zaostravanjem odnosa Istok-Zapad povodom eskalacije bcrlinske krize. Naime, 27. novembra 1958. Hruscov je uputio ultimatum zapadnim silama zastupljenim u okupacionim zonama Bei lina da ukoliko u roku od 6 meseci ne omoguce pretvaranje Beilina u demilitarizovani „slobodni grad“, SSSR ce predati kontrolu Istocnim Nemcima nad svim pristupnim putevima Zapadnom Berli­ nu.2j9 Pre toga, 10. novembra, Hruscov je pozvao ove sile da vise ne odiazu svoju odluku o odrzavanju samita na kome bi se resavalo nemacko pitanje i pitanje pravnog statusa Berlina. Taj samit SSSR je inicirao jos krajem 1957. godine i ukoliko u skoroj buducnosti do njega ne dode, Hruscov je zapretio da ce potpisati separatni mirovni ugovor sa DR Nemackom i omoguciti joj da stekne sve atribute suverene i nezavisne drzave, oslobodcne obaveza porazene sile, nametnutili Potsdamskim ugovorom iz avgusta 1945. U tom slucaju zapadne sile ce pitanje svojih prava u Zapadnom Berlinu morati da regulisu u direktnim pregovorima sa vladom DR Nemacke.240 Gotovo islovremeno kada je doslo do disonantnih tonova u razresenju pravnog statusa Berlina, jugosiovensko rukovodstvo je upoznato sa stavom nemacke vlade da u takvoj situaciji nije mogucno razresiti pitanje uspostavljanja diplomatskih odnosa. Cim se, medutim, ta situacija pomeri sa mrtve tacke doci do rasciscavanja navedenog pitanja.211 U inace slozenoj medunarodnoj situaciji, jugoslovenske vlasti su jos vi­ se iskomplikovale svoje odnose sa Bonom otvoreno podrzavajuci sovjetsku opciju razresenja berlinske krize, suprotnu konceptu za koji su se zalagali Zapad i vlada SR Nemacke. U izvesnoj merita podrska je bila logicna s obzirom na spoljnopoliticke prioritete kojima se Beograd rukovodio, a koji su mogli biti ugrozeni aktueinim zbivanjima u Zapadnom i Istocnom Berlinu. Zaostravanje berlinske krize u periodu 1958-1961. vezano je za zaostravanje asimetrije izmedu Zapadne i Istocne Nemacke. Sve izrazeniji kontrast u nivou privrednog razvoja, zivotnog standarda stanovnistva i stepcna demokratije u delu nemacke drzave sa kapitalistickim sistemom i delu sa suprotnim. socijalistickim sistemom - stvarao je poraznu sliku o ucinku i delotvornosti ovog drugog politickog koncepta. Zapadni Berlin je sa svojim pri­ stupnim putevima ka SR Nemackoj postao glavni kanal kroz koji su stanovnici DR Nemadke mogli da pobegnu iz sopstvene drzave i nasele se na Zapadu. 3,,, B i v s a n e m a c k a p r e s to n ic a , B e r lin , lo c ir a n a j e 1 1 0 m ilja u n u t a r t e r i to r i j e k o ja s e k a s n ije p r o g l a s i l a z a D R N e m a c k u . T a t e r i to r i j a j e p o t p a d a l a p o d s o v j e ts k u o k u p a c io n u z o n u n a o s n o v u d o g o v o r a S A D , V e lik e B r ita n ije , F r a n c u s k e i S S S R p o s t i g n u t o g p o s l e p o b e d e n a d N e ­ m a c k o m u D r u g o m s v e t s k o m ra tu . T r i m a z a p a d n im s ila m a k o je s u n a o s n o v u is to g s p o r a z u m a u p r a v lja le B e r lin o m z a j e d n o s a S S S R - o m , d a b i m o g le o s tv a r iv a ti s v o ju f u n k c iju , g a r a n to v a n o ie p r a v o s l o b o d n o g p r ila z a Z a p a d n o m B e r lin u v a z d u s n im . s u v o z e m n im i v o d e n im p u te m ( V o lte r L a k e r , hlorija Evrope 1945 1992, B e o g r a d 1 9 9 9 , 3 9 0 - 3 9 7 ) . ”4" V l a d i s la v Z u b o k a n d C o n s ta n tin e P le s h a k o v , Inside the Kremlin's Cold War. From Stalin to Khrushchev, L o n d o n 1 9 9 6 , 1 9 4 - 1 9 5 . 241 D A S M I P , P A , 1 9 5 8 , N e m a c k a , (-8 3 , 4 2 8 7 9 7 .

/iiptnlnc sile su, zajedno sa bonskom vladom, podsticale taj proces, tako da je u intervalu 1945—1961. skoro jedna sestina istocnih Nemaca prcbcgla u SR Nemacku. Radilo se uglavnom o vrlo obrazovanim ljudima, sto je situaciju 6imlo jos komplikovanijom. U avgustu 1958. odliv inteligencije iz DR NemaCke |o dostigao kriticnu tacku, premasujuci brojku iz prethodne godinc za vise ml 50% . 2I' Istocnonemacka viada je trazila od Hruscova da nesto preduzme. It sovjetskog projekta ugovora o miru sa ovom drzavom, koji zbog sukoba mteicsa Zapada i Istoka nije mogao biti potpisan ni po isteku 13-godisnjeg peiinda od zavrsetka rata.2 5 Sovjeti su predlagali da se konferencija odrzi u 1 K g z o tlu s IstoC nih N e m a c a ( m e d u k o jim a j e b ilo p u n o v is o k o s tru c n ih p r o f e s io n a la a i) I in,- /a p a iln i B e rlin , lis a v a o j e D R N e m a i k u ljudi k o ji su jo j bili n a jp o tre b n iji u ta k m iC e n ju s a S it li'iu iick o m . T aj b ro j j e p o r a s ta o s a 1 4 4 .0 0 0 u 1959, n a g o t o v o 2 0 0 .0 0 0 u n a re d n o j 1 9 6 0 .g o d in i. 1 I’o d iz a n je m B e r lin s k o g z id a 13. a v g u s ta 1 9 6 1 . o k o n c a n a j e b e r l i n s k a k r iz a . Z a p a d m .il< ii o d u s la le o d p r v o b i tn o n a g o v e S te n e o riD .a n e in te r v e n e ije z b o g p r i m e n e t a k v o g n a s i Ii i i i|> u -sc iiju . S S S R j e , p a k , o d u s ta o o d o b e c a n ja d a to g U lb r ih iu d a e e p o s le iz g r a d n j e z id a b iti .1 In p ljo n s e p a r a tn i m ir o v n i u g o v o r s a D R N e m a C k o m k o ji b i j o j d a o k o n tr o lu n a d c e lim g ru ili'iii i p r is tu p n im p u t e v i m a k o ji su v o d ili iz S R N e m a i k e k a n je m u . In a d e , id e ju o o d v a ja n ju t iiu d e lo v a B e r lin a z id o m D R N e m a f ik a j e z a s tu p a la jo S 1 9 5 2 . g o d i n e , a li jo j s e H ru S fip v su p m i a a v io , v e r u ju c i d a c e u s p e ti d a p rik lju C i Z a p a d n i B e rlin I s lo c n o j N e m a C k o j, a iz b e c i p o d i■miiu' b iirije re k o j a 6 e g a jo s v is e o d v o jiti o d n je . " I)?.. L G e d i s , n. c/., 2 0 4 - 2 1 5 . ' ' S o v j c t s k a n o ta j e b ila o d g o v o r n a n o te z a p a d n ih s ila o B e r l i n u , k o j e s u , p a k , b ile o d i'cn hi n a s o v je ts k i u ltim a tu m o d 2 7 . n o v e m b r a 1 9 5 8 . D o k su z a p a d n e s i l e i n s is tir a lc n a poSlO iiijii 'ip o ra z .u m a o N e m a C k o j p o s t ig n u lih iz m e d u S A D , V e lik e B r i ta n ije F r a n c u s k e i S S S I t I iip riii rntu, M o s k v a jc in s is tir a la n a to m e d a s e u m e d u v r e m e n u s i tu a e ija i z m e n ila i d a j e s lo iM |ii" ;m i.sle n o d rjta li s e p r a v n e r e g u la tiv e k o ja n e u v a i a v a fa k tiC k o s la n jc n a te r e n u .

270

roku od dva meseca i to u Varsavi ili Pragu, posto su to prestonice drzava koje su podnele ogronine gubitke u ratu i prve bile izlozene ralnim operaeijama Hitlerove armije. Na listi ucesnika bi se nalazile sve zemlje cije su oruzane snage ucestvovale u ratu protiv Nemacke i predstavnici vlada SR Nemacke i DR Nemacke, koji bi na kraju u ime jedinstvene nemacke drzave potpisali mirovni ugovor. U tekstu sovjetskog projekta mirovnog ugovora polazi se od potrebe sankeionisanja postojeceg stanja, odnosno realnosti postojanja dveju nemackih drzava na koje treba preneti sva prava i obaveze bivse nemacke dr­ zave ciji bi one bili sukcesori. Moskva je insistirala na obavezi ovih drzava da se nece ukljucivati u vojne saveze i da nece posedovati nuklearno naoruzanje. Za Berlin, buduci da se duboko u unutrasnjosti teritorije DR Nemacke, predlaze se hitna likvidaeija okupacionog rezima u tom gradu i prepustanje kontrole nad njim i komunikaeijama sa SR Nemackom vladi drzave u cijem se sastavu nalazi.2'16 Kao sto se i moglo ocekivati, vlade zapadnih drzava su negativno reagovale na sovjetsku notu. Projekat razresenja nemackog i berlinskog pitanja ocenjivali su kao vracanje na koncept koji je zastupao Staljin 1948, priiikom blokade Berlina od strane sovjetskih trupa i sovjetskog pokusaja da nasilno onemoguce dalju kontroiu americke, britanske i francuske uprave nad zapadnim delom grada i njegovim prilazima SR Nemackoj.211' Politickim krugovima na Zapadu nije toliko smetalo sto je sovjetski predlog u stvari predstavljao politicku solueiju kojom bi se trajno eliminisala moguenost ujedinjenja Ne­ macke. Daleko vise im je smetala cinjenica da on implicira priznanje legitimiteta istocnonemacke vlade i potrebu da sa njom, kao ravnopravnim partnerom, sednu za pregovaracki sto. Za Zapad je tesko bilo prihvatljivo i vojno neutralizovanje SR Nemacke i njeno napustanje NA PO-a u momenta kada su se uveliko vrsile pripreme za naoruzavanje njene armije nuklearnim oruzjem. Prepustanje Zapadnog Berlina i koridora koji je iz SR Nemacke vodio ka ovom gradu vlastima Istocne Nemacke, odnosno SSSR-u, jos je manje bilo prihvatljivo. Po tom pitanju zapadne sile su upozorile da ce ako treba i silom braniti prilaze Zapadnom Berlinu kao i svoja prava u tom sektoru. Sve to su u odvojenim notama iznele vlade SAD, Velike Britanije, Francuske i SR Nemac­ ke, upucenim SSSR-u 16. februara. Jedino sto su podrzale iz sovjetske note od 10. januara bila je inieijativa da se odrzi konfereneija o Nemackoj. Medutim, pitanje termina i mesta njenog odrzavanja oslavile su otvorenim. Zapadne sile su, sudeci po obavestenjima jugoslovenskog ministarstva inostranih poslova, nameravale da termin odrzavanja konfereneije tako tempiraju da se on poklopi sa datumom kad istice Hruscovljev ultimatum u vezi Zapadnog Berlina 27. maj 1958. Ispravnost takvog rezonovanja se kasnije potvrdila.2*247 “46 D A S M I P , P A , 1 9 5 9 , S R N e m a C k a , F I 16, 41 5 1 4 .

Nemackom vlade SSSR. 247 Is to , 4 6 5 7 1 4 1 5 1 5 . I s to , 4 4 7 9 2 . Beleska

Projekai mirovnog ugovora sa

u vezi sa nolama SAD, V. Britanije, Francuske i SRN upucenim 16, februara 1959. godine SSSR-u kao udgovor na notu sovjetske vlade od 10. januara 1959.

271

Jugoslovenskoj vladi, kao i ostalim vladama, sovjetska nota jc urucena |() jamiara.2|y Jugoslovenski odgovor 11 a sovjetsku notu bio je u celini pox.iliv;m, liscn i najmanje doze kriticnosti. Sovjetskom otpravniku poslova u Beopi tulu Vladimiru Brikinu licno ga je predao jugoslovenski ministar inostran ill poslova Koca Popovic, 3. februara. Ono sto je vec na prvi pogled dolazilo do i/ia/.aja i sto je sovjetski diplomata srdacno pozdravio. bilo je da se jugoslo­ venski stav o inicijativi SSSR-a gotovo u potpunosti poklapao sa sovjetskim. O tome u kojoj meri je jugoslovensko glediste bilo „ncutralno, ali u koi'ist Isloka‘\ govori i reakcija po tom pitanju iz DR Nemacke. lako rukovodstvo te drzave nije bilo sklono iz.noSenju pozitivnih kvalifikacija o jugo­ slovenskoj spoljnoj politici, u ovom slucaju napravilo je znacajan presedan. Join vladc FNRJ od 3. februara occnilo je kao ..potpun i jasan dokumcnl o ucinuCkom pitanju" koji je u sustini ..vrlo pozitivan i dosledanT Stoga ga isliu ni Nemci prihvataju ,,kao bazu za pozitivnu saradnju i zajednicku poliliku po mnogim pitanjima". ali i kao ..dokaz spremnosti Jugoslavije za saradnju u lxmbi protiv zapadnonemackog imperijalizma."-3' Pobvalc sa lsloka za Jugoslaviju su uvek bile nagovestaj zahladenja oduosa sa /.apadom. Svesne mogucc ncgativne reakcije zapadnih sila zbog otvoicnc podrske sovjetskom konceptu resavanja nemackog pitanja, jugosloveiv skc vlasli su poslale detaljne instrukcije svojim ambasadama u zapadnim meliopolama kako da reaguju u tom kontekstu. „Nas odgovor ne znaci bezrezervim podrzavanje sovjetskih stavova.“ Suprotno tome: ,,Radi se o stavovima kojc smo mi vec ranije zauzimali. Treba podvlaciti njihov kontinuitet, dosledin i'il i principijelriost.“ Jugoslovenskim diplomatama je nalozeno da sto energn nijc ukazuju na vanblokovsku pozadinu stava Beograda. Dakle, treba insiliiali na tome da se ne radi 0 podrsci sovjetskoj inicijativi, nego podrsci picdlogu koji moze posluziti „kao opste prihvatljiva baza ili kao povod za iznoieiije dmgili predloga“ zasnovanih na „uzajamnim ustupcima“ i „sporazumcvnujn." Drzavni podsekretar Srda Prica je pozvao ambasadore SAD, Velike lliiliiiiijc i Prancuske i na odvojenim sastancima, 5. februara, pokusao da im nbjusiii nemoguce da je njegova vlada, pridrzavajuci se nacela vanblokovJ v pul it ike, sama dosla do stavova koji su identicni sa stavovima Moskve. I' 1 ■1 1a nic i im engleski, odnosno francuski prevod jugoslovenske note urucene ' Icbruara SSSR-u. Prica je napomenuo da im se obraca „kao pretstavnicima pi i|iileljskih z.emalja" i da stoga zeli da im blize objasni stav svoje vlade. On 1 /iisniva na sledecem: na uverenju da bi zakljucivanje mirovnog ugovora sa li iiinckom ubrzalo proces resavanja tog pitanja; na konstataciji da savrcme1111 icalnost cini postojanje dve nemacke drzave i da je stoga neophodno da ' Islo, 1959, f-l 16,4657. " Islo, 43 041 Z.abeleska o razgovoru Drzavnog sekretara Koce l’opovica su otpravHllui/n/i uslow Amhasude SSSR Vladimirom Brikin-om odrzanim 3. II 1959. j ' Islo. 43 669. Islo,

4.3 0 9 1

T e le g r a m D S I P - a a m b a s a d a m a 11 P a riz u , L o n d o n u ,

' iiilu lleC u , 4. f e b r u a r 1 9 5 8 .

VuSingtoini.

R in u i,

272

obe te drzave ucestvuju u resavanju pitanja za kojc su sudbinski zainteresovane. Pri tome, nemacko ujedinjenje ne smc se sprovesti nametanjem spolja, bez pristanka i ucesca nemackog naroda. Insistiranje Jugoslavije da Nemacka, kako god se resila sporna situacija, ne pripada nijednom bloku, poklapa se sa jugoslovenskom politikom nevezivanja za blokove i nema nikakve veze sa sovjetskim planom neutralizacije SR Nemacke. Podrska sovjetskoj naineri da prepusti uptavu nad lstocnim Berlinom vladi DR Nemacke i tako prekrsi svc sporazume postignute krajem rata, tumaci se kao principijelno resenje nametnuto aktuelnim dogadajima.25j Trojica ambasadora, iako su vodili odvojene razgovore sa Prieom, slicno su reagovala na obrazlozenje o jugoslovenskoj noti, koje im je izlozeno. Sluzeci se diplomatskim recnikom napomenuli su da: „Ko ne pozna dovoljno stvari i ko povrsno cita notu, mogao bi doci do pogresnog zakljucka o potpunoj identicnosti nasih (jugoslovenskili- D. B.) i sovjetskih stavova.“253254 Pocetkom marta 1959. SAD i SSSR su konacno postigle dogovor o terminu odrzavanja konferencije o Nemackoj. Dogovoreno je da ona pocne 11. maja (termin je tempiran tako da konferencija bude u toku u momentu kada istice sovjetski ultimatum i datum kada je ! lruscov najavio prepustanje Berlina Istocnoj Nemackoj). Sovjetska sugestija da zemlje ucesnice predstavljaju sel'ovi vlada nije prihvacena. Usvojeno je resenje po kome ce to biti konferen­ cija ministara inostranih poslova. Cim su obelodanjene vesti o sazivanju konferencije cetiri sile, jugoslovenska vlada je obnovila inicijative o ucescu svog predstavnika. Jugoslovenska nastojanja, medutim, nisu naisla na pozitivan prijem ni na Zapadu ni na Istoku. Hruscov i njegovi saradnici nisu ni u kom slucaju zeleli da pomognu jacanjc jugoslovenskog medunarodnog prestiza, putem ucesca Jugoslavije na tako vaznoj konferenciji. S obzirom na intenziviranje sukoba sa jugoslovenskim rukovodstvom, eventualnu podrsku Jugoslavije na konferenciji nisu smatrali toliko vrednom da bi joj za uzvrat ucinili toiiko veliku uslugu.255 Zapadne sile nisu videle nikakav interes da se u pregovore o Nemackoj ukljuci drzava koja ce zastupati stavove SSSR-a. Doduse, deklarativno su podrzavale jugoslovensko zalaganje, predstavljajuci ga kao potencijalno koristan doprinos sporazumevanju.256 Nezahvalan zadatak da obavesti svoju vladu o nesvrsishodnosti i iluzornosti nastojanja da se obezbedi ucesce na konferenciji velikih sila pripao je Matesovom nasledniku, novom jugoslovenskom ambasadoru u Vasingtonu, Marku Nikezicu. On je pokusao da skrene paznju 253 Isto, 43 263. Zabeleska o razgovoru Drzavnog podsekreiara Srde Price s americkim ambasadorom g Renkin-om, engleskim ambasadorom g. Nicholls-om ifrancuskim ambasadorom g. Broustra-om, dana 5. februara 1959. 252 Isto. 255 Isto, 1959, str. pov., f-1, 99. Sifrovano pismo ministra inostranih poslova Koce Popovica svim ambasadama FNRJ, 16. mart 1959; Isto. PA, SSSR. I-120. 433 744. 256 Isto, 113, 117, 135.

273

vlnslima u Beogradu na negativan americki prijem jugoslovenskog predloga o ttcescu na konferenciji i predlozi drugaciji nastup po tom pitanju. Skrenuo jc pa/.nju da je iz Stejt departmenta dobio odgovor da ,.SAD u razgovorinia oko Nemacke zele sacuvati cetvornu odgovornost“ i da smatraju ,.da bi se proSirivanjem sastava konferencije sada situacija mogla komplikovati i uticati na odlaganje.“ Kao jedinu realnu opciju u tom kontekstu Nikezic je naveo mogucnost da „Ukoliko se na toj osnovi, cetvornoj, postigne neki korak napred, onda bi se u kasnijoj fazi mogie pozvati sve zemlje koje su zainteresovanc | ...] Posto je jedina mogucnost koju SAD prihvataju za ucesce drugih van ceIvorice, pozivanje svih zainteresovanih i to u kasnijoj fazi, mislimo da bi, ako racunamo u prvont redu na podrSku Zapada. bilo realno kao osnovu nase teze nsvojiti zahtev da na konferenciju podu svi ucesnici u ratu protiv Nemacke, a ne zahtevati da se mi pojavimo u nekoj uzoj kombinaciji kao zamena za jednu ili drugu zemlju. U tom slucaju ne samo da velike sile ne mogu biti otvoreno protiv, vec bi vecina manjih evropskih zemalja uz oba bloka bila za.u257 Nikeziceva sugestija naisla je na izrazito negativan prijem u Beogradu. IJkljucivanje Jugoslavije na konferenciju velikih sila tek u zavrsnoj fazi pregovora i to zajedno sa ostalim zemljama, smatralo se suvise skromnim angazmanom unutar postojeceg paralelograma moci. Jugoslovensko rukovodslvo je smatralo da mu pripada daleko znacajnija uloga u razresenju sporova izmedu Istoka i Zapada i nije se mirilo sa bilo kakvom mogucnoscu da bude u tom sklopu marginalizovano. Stoga je Nikezicu skrenuta paznja da se ne drzi instrukcija svoje vlade i da „potcenjuje mogucnost dejstva"', odnosno da ne shvata koliko je u aktuelnom momentu neophodno njegovo energicnije nastupanje u Vasingtonu: „6injenica da Amerikanci nisu za prosirenje, sto smo i ocekivali, ne znaci da ne treba pokusati uticati na njih.“ Odbijajuci svaku mo­ gucnost da se Jugoslavija poredi sa ostalim drzavama iskljucenim iz pregovora o Nemackoj, Koca Popovic je u svorn obracanju jugoslovenskom ambasadoru u SAD napomenuo: „Mi smo u posebnom polozaju u tom pogledu, plus nasa kvalifikacija upravo zato sto smo van blokova.“258 Postupajuci u skladu sa instrukcijama svoje vlade, Nikezic se 27. marta ohratio americkom drzavnom podsekretaru Robertu Marfiju i tom prilikom napomenuo: „Doprinos u ratu i sadanja politika kvalifikuje Jugoslaviju za ucesce na konferenciji u onoj fazi u kojoj bude pozvana ma koja druga drzava van kruga cetvorice, da smo za ucesce svih, ali da su druge male zemlje zasiupljcne preko svojih saveznika, dok J. (Jugoslavija - D. B. ) nije, da smo postavili to pred Ruse i mada ne znamo da li ce Rusi zeleti nase ucesce, teSko da bi mogli biti protiv ako Z. (Zapad - D. B.) predlozi, da bi to ojacalo pozii ije J. a koristilo i predlagacima u naporu da se organizuje mir.“ Kao sto se moglo ocekivati, Marfi je, sluzeci se diplomatskim frazama, odbio i tu inicijaIs to , 1 9 5 9 , s tr , p o v ., f - l , 1 1 8 . T e le g r a m A m b a s a d e F N R J li V a s in g tn n u . 2 0 . m a r t 19 5 9 ,

* Isio, 118. Telegram ministra inostranih poslova Ivoce Popovica ambasadi u VaSinglolHi, 2T mart 1959.

274

tivu Jugoslavije, kao sto su to SAD do tada ucinile u vise navrata. Ponovio je „da SAD smatraju da u pocetku ne bi bilo od koristi pozivanje drugih sem cetiri okupacione sileT Pri tome je istakao da Sjedinjene Drzave cene jugoslovenski doprinos u ratu i razumeju jugoslovenski zahtev za ucesce. Njegova viada ce to „imati na umu“ i ,.ostati u kontaktu" po tom pitanju sa jugoslovcnskom ambasadom.259 Posle tog razgovora, jugoslovenska strana je konacno odustala od inicijative za ucestvovanjem na konferenciji o Nemackoj. Tome su dodatno doprine!e sve cesce maliciozne primcdbe i sa Istoka i sa Zapada o tome da Jugosla­ via, stavljajuci sebe u prvi [alan, povlaci poteze kojima samo otezava postizanje sporazuma o Nemackoj.'60 Prihvatajuci cinjenicu da ne mogu ucestvovati na konferenciji velikih sila o Nemackoj, vlasti iz Beograda nisu odustale od svog angazovanog nastupa u razresenju nemackog pitanja i berlingke krize. Smatrajuci da ih dopri­ nos njihove vojske u ratu protiv Hitlera i aktuelna pozicija Jugoslavije izmcdu blokova kvalifikuju za ucesce u resavanju berlinske krize, jugoslovenski politicari su koristili svaku priliku da iznesu svoj stav o tom pitanju. Cinili su to putem brojnih dopisa upucenih vladama zapadnih i istocnih drzava, tokom razgovara i u prepisci sa liderima vanblokovskih drzava, na svim znacajnijim, za javnost otvorenim, partijskim skupovima, kao i u debatama OUN i njenih specijalizovanih agencija. Zvanican stav Jugoslavije po nemackom pitanju u posleratnom razdoblju stalno je bio podlozan promenama u funkciji aktuelnih odnosa sa velikim silarna. Neposredno po okoncanju Drugog svetskog rata sve do sukoba sa zemljama Kominforma 1948. godine, Jugoslavia je o nemackom pitanju imala identical! stav kao i SSSR. Tito je delio Staljinovo glediste u pogledu ujedinjenja Nemacke - ,.Citava Nemacka ce biti nasa", §to se svodilo na plan'o ukljucivanju ujedinjene Nemacke u sferu uticaja Moskve. Posle sukoba sa SSSR-om, jugoslovenski stav se bitno promenio i priblizio stavu Zapada. Preovladavalo je o stanoviste da se problem niora resiti slobodnim izborima u toj drzavi i na osnovu izborne volje nemackog naroda odrediti buduca spoljnopoliticka orijentacija. Polovinom 50-ih, u vreme normalizacije jugoslovenskosovjetskih odnosa, stav je opet promenjen. Sve ucestalije su bile izjave jugoslovenskog rukovodstva u kojima se razresenje tog pitanja vidi u „ujedinjenoj i neutralnoj Nemackoj“, sto se u potpunosti poklapalo sa sovjetskom koncepcijom o stvaranju ,,tampon zone‘: izmedu dvaju blokova u vidu pojasa neutralnih drzava kome bi pripadala i Nemacka. Kada je SSSR napustio to stanovis­ te, od njega su brzo odustaie i vlasti u Beogradu. Tako se, konacno, zvanicna teza ponovo poklopila sa sada ustaljenim stavom SSSR-a - da dve nemacke drzava predstavljaju realnost koja se mora respektovati i da je stoga pitanje ujedinjenja Nemacke rcsivo samo u kontekstu dugorocnog procesa. ,.Sticajem ls': Isto, 135. Telegram Marka Nikezica, ambasadora I-'NR.I u Vasingtonu, 27. mart 1959. 260

Isto. 262.

275

historijskih okolnosti u ratu i u poslijcratnom razdoblju doslo je do stvaranja dvije njcmacke drzave sa razlicitim drustvenim sistemima. U Zapadnoj Njc mackoj je kapitalisticki sistem. a u Istocnoj Njemackoj se razvija socijalisticki sistem. Kakav je sada izlaz iz te situacije? Da li cemo dopustiti da zbog toga pitanja svijet opet zagazi u novu ratnu katastrofu? Ili cemo radije pomoci njcmaekom narodu da postepcno i na miran nacin, u duhu principa koegzislencijc, nredi inedusobne odnosc u fedcrativnom ili kom drugom demokratskom obliku?“261 Iznosenjem takvog stanovista na Sedmom kongresu SKJ, lidcr jngoslovenskih komunista Tito potvrdio je rescnosl svoje partije da doslcdno sledi ostalc zemlje socijalistickog lagera po pitanju tijedinjenja Nemackc. Saglasno takvom polazistu i pitanje Bcrlina je tretirano u duhu zahteva Moskve. Insistiralo se na stavu da se ono moze jedino resiti tako sto bi se Berlin postepeno integrisao u istocnonemacko privredno podrueje, buduci da se taj grad nalazi duboko u unutrasnjosti terilorije DR Nemacke. '6' U vreme sve veceg zaostravanja sukoba lstok - Zapad oko berlinske kri/.c, lugoslavija je i dalje uporno branila sovjetski stav i u njemu vidcla kon siruktivno nastojanje da se problem „makne s mrtve tacke.“ Ipak, po pitanju Bcrlina je prcdlozila resenje koje je u izvesnoj meri predstavljalo kompromis i/.medu zapadne i istocne opeije. Podrzala je SSSR u predlogu da se u Istocnom Berlinu i formalno ukine okupacioni status i nad njtme uspostavi puni suverenitet DR Nemacke. Za drugi deo grada. medutim, zalozila sc da se „nc dira u vec ustaljena prava kojima se obezbeduje normalan privredni opstanak znpadno-berlinske enklave.“ Uprosceno posmatrano, Beograd jc imao u vidu solomonsko resenje po kome bi Istocni Berlin bio pripojen DR Nemackoj, a Zapadni Berlin SR Nemackoj.26j Insistiranje na postovanju prava triju zapaduili sila u pogledu Zapadnog Bei lina i pristupnih puteva koji vode ka tom delu gruda iz SR Nemacke. predstavljalo je pokusaj jugoslovenske strane da sc makar u minimalnoj meri izade u susret Zapadu. Doduse, taj zahtev je uvek bio uvijen u glomazne i visesmislene fraze da na njega nije reagovao ni SSSR nit i ijedna zapad na sila.26'' Sklonost zvanicnika iz Beograda da podrzavaju sovjetske stavove o vei ini medunarodnih pitanja cesto je. kao sto je vec receno. bila izvor nedoslednosli u sklopu jugoslovenskog izjasnjavanja o spornim situaeijama koje su npiercdivale hladnoratovski obojenu medunarodnu zajednicu. Kada je rec o ncmackom pitanju, ta nedoslednost je bila uslovljena nedoslednoscu Hruscov,t i njegovom sklonoscu da predlaze resenja za koja nije bio narocito zainteicsovan. ali je preko njih mogao da ispita reakeiju Zapada. Fri tome, rado jc picpnstao inicijativu nekom od svojih sledbenika iz socijalistickog lagera.

.1. 13. Tito, n. d.. knj. XIII, 161. ' IMSMIP, PA, 1959, SSSR. f-120, 433 744. KPR, 1-5-b/ DR Neniacka. DASMIP, 1959, str. pov., f-2, 114. Jugoslavija ipitanje mirovnog ugovom sa Ncnim'kom i Beilina.

276

Jedna od takvih inicijativa bio je plan o stvaranju bezatomskc /.one u centralnoj Evropi u koju bi se ukljucile Poljska, Cehoslovacka i cola Ncmacka. Taj plan je bio izlozen jos 14. februara 1958. n memorandumu poljske viade. Njegov autor bio je poljski ministar inostranih poslova Adam Rapacki, pa je on kasnije i nazivan —Plan Rapacki.265 Plan Rapacki je. u izvesnoj meri, podsecao na sovjetski koncept o stvaranjn pojasa neutralnih drzava n Evropi koji bi igrao ulogu tampon zone izmedu konfrontiranih blokova. lako je svojevremeno odustala od takve ideje, Jugoslavia ju je posle njenog ozivljavanja u novom izdanju svesrdno podrzala kao mogucu formulu razresenja berlinske krize i nemackog pitanja. „Mi smo itckako saglasni sa planom Rapackog, s prijedlogom poljske viade o bezatomskoj zoni [...] On je realan ako se polazi sa stanovista da treba da dode do nekog sporazuma, da se bar parcijalno rijesi to najneuralgicnije pitanje u Evropi, gde se sukobljavaju Istok i Zapad. Zato bi bili dobro da dode do ostvarcnja toga prijedloga i mi cento tome uvijek davati punu podrsku“ - istakao je Tito 16. maria 1958. n predizbornom govoru u Beogradu.266 Slicno stanoviste jugoslovensko rukovodstvo je izlozilo i tokom razgovora sa clanovima delegacije nemacke socijaldemokratske partije, inace frakcije nemackog Bundestaga, koji su boravili u Jtigoslaviji od 24. do 28. marta 1959. Posetn visokih funkcionera opozicione zapadnonemacke socijaldemo­ kratske stranke Tito i njegovi saradnici su iskoristili da. preko njih, jos jednont zvanicno iznesu svoju stavovc o nemackont pitanju politicarima u Bonn i na Zapadu. Doduse, u skoro svim aspeklima nemackog pitanja stavovi dvejn strana su se razilazili. Nemacke socijaldemokrate nisu delile gfediste svojilt dontacina da je ,.sovjetska inicijativa pozitivna‘\ da „ona pokrece citav pro­ blem s mrtve tacke i otvara mogucnost za pregovore." Po njima ta inicijativa se svodi na nameru ..da se ovekoveci podela Nemacke'1 i „tezi odvajanju Zapadnog Berlina od zapadnonemackog privrednog podrucja." Odvajanje berlinskog pitanja od ukupnog nemackog pilanja prcdstavlja pokusaj SSSR-a da ovo drugo pitanje ostane zauvek nereseno. Suprotno stavu Beograda, li socijaldemokratskoj stranci su smatrali da je postojanje dveju nemackih drzava realnost nametnula od strane SSSR, protiv volje nemackog naroda. Sa jugoslovenskom podrskont rezirnu u Istocnoj Nemackoj, koji je silom nametnut od strane SSSR-a i koji tamo lie bi nikad bez njega mogao opstati, gosti iz Nemacke se nikako nisu mogli sloziti.267 Stavovi zvanicnika iz Beograda i ne­ mackih socijaldemokrata poklapali su se samo u jednom segmentu. 1jedni i drugi su podrzavali stanoviste formulisano u Planu Rapacki o povlacenju SR Nemacke i DR Nemacke iz konfrontiranih blokova i njihovom ukljucivanju, sa Poljskont i Cehoslovackom, u bezatomsku zonu u centralnoj Evropi.26S ; D A S M I P . 1 9 5 8 . s tr . p o v .. f-3 . 3 7 3 . Plan Rapacki. j 6'’ J . 13. T ito , n d., k n j. X III. 6 4 . " , ls to . t- 2 , 1 2 4 . Zabeleska o razgovortma sapredsiavnicima SDP, 26. HI 1959. DASMIP, 1959, s ir. pov., f-2. 147. Puseta delegacije socijaldemokratske firakcije

zapadnonemackog Bundestaga Jugoslaviji.

277

Za razliku od susreta ncmackih socijaldemokrata i jugoslovenskih koinunista na komc je makar postignuta saglasnost o dezangazovanju obc ncmacke drzave iz vojnih paktova, na sastancima zapadnih sila i SSSR-a nijc postignut ni minimalan siepen saglasnosti o nemackom pitanju. Inkompalibil nost gledista dveju strana dosla jc do izrazaja i na Zenevskoj konferenciji mi nislara inostranih posiova cetiri vclike sile. odrzanoj od 1 1. maja do 3. avgusta 1959. Sovjetski savez je striktno ostao pri stavu da se mirovni ugovor sa eini sa obc Nemacke. kao dve suverene drzave (ili kontederacijom ako budc u meduvrcmenu stvorena). U protivnom, ako to Zapad odbjje. zapretio jc da cc polpisati separatni ugovor sa DR Nemackom. Zapad jc ostao pri svom stavu da ugovor o mini treba zakljuciti sa jedinstvenom nemackom vladom. koja l>i proizasla iz opstih slobodnih izbora.2" Jedini gest pomirljivosti prcgovaraca ispoljen je zajedniekim odlaskom iz Zeneve u SAD na sahranu bivscg amcriekog drzavnog sekretara Dzona Fostera Daisa. Dan sahrane, 27. maj 1959, po klopio se sa istekom roka Hruscovljevog ultimatuma u vezi sklapanja mirovnog ugovora sa Nemackom. To je omogucilo Hruscovu da odustane od svojc ncodmerene prelnje, a da ipak sacuva obraz. U tome mu je pomogao i Ajz.cn liatier. pozivajuci ga da u septembru poseti SAD i sa americkim zvanicnicima razmotri platformu obostrano prihvatljivog rescnja za okoncanje berlinske krize. Senzacionalna poseta Hruscova Vasingtonu i. na prvi pogled. srdacan susrel lidera dveju najvecih sila sveta, budili su nadu velikog dcia medunarodnc javnosti da je na pornolu sporazum o spornim pitanjima. Susret HruSCova i Ajzenhauera bio je uvod u intenzivne diplomatske kontakte visokili prcdstavnika sila. od eijeg dogovora je zavisio epilog burne krize koja je zahvatila svcl zbog odugovlacenja resavanja nemackog pitanja. Sve je to bilo u dtilni pnprcma za samit velikih sila koji je trebalo da bude odrzan ubrzo posle Zenevske konfereneije. Mcdutim, poslo je rezultat pompeznih priprema za )aj •amil bila jedino ..saglasnost o postojanju opste nesaglasnosti“ po svint raz mairamm pitanjima, konferencija predsednika vlada cetiri velikc sile je neoi ckivano odlozena za maj 1960. godine.270 Foliticki krugovi u Beogradu su vest o odlaganju samila o Nemaekoj predsiavili kao ocigledan dokaz ispravnosti svojih stavova i oeena da velikc sile nisu sposobne same da se nose sa ogromnom odgovornoscu za sudbinu nicdiinarodne zajcdnice. Takvo stanoviste izneo je 21. novembra jugosloven ski mimslar inostranih posiova Koca Popovic u izlaganju pred skupstinom. a .ledeccg dana i Tito na mitingu u Nisu. Lider jugoslovenskih konumista jc tom prilikom, govoreci o odlozenom samitu, istakao: „Mi smo occkivali, da ec laj sastanak na najvisem nivou biti ubrzo odrzan. Tako se i predvidalo. Ali. danas se taj sastanak nc§to odlaze.“ Razlog tog odlaganja video je u nastojn lsio. PA. I960, f-56, 435 330. Informativni malerijdl o medunarodnom nrvitku, l a vest je ubjavljena krajem novembra 1959. Odlaganje je uCinjeno na zahlev vltula •.SSK i l ianeuske. a kao formulni razlog navedena je zakazana peseta llruSCova Priinaiskoj. preilvidcna /.a mart I960.

278

njima „da velike sile dominiraju nad malim narodima i da budu neki njihovi tutori.1' Nezadovoljavajuce stanje u pregovorima Istok - Zapad Tito je objasnio kao pokusaj ,,da se ignorisu zemlje koje ne pripadaju ni jednom bloku, ali koje na medunarodnoj politickoj areni ipak zive punim zivotom. Te zemlje su mnogo doprinijele. i danas doprinose. smanjivanju medunarodne zategnutosti, a to treba da se cijeni.“2/1 Nije bilo tesko zakljuciti na koje to zemlje, odnosno zemlju, Tito misli kada govori o jalovosti medunarodnih konfercncija lisenih njihovog ucesca. Jugoslovenska manifestacija gubitnickog sindroma, izrazena u ispraznoj grdnji na racun svetskih mocnika, odgovarala je diplomatskom ucinku zemlje u aktuelnom trenutku. To se pre svega odnosi na ucinak u pogledu nerealne inicijative za ucesce na samitu cetiri sile, a potom i po pitanju spremnosti zapadnonemacke vlade da s njom normalizuje odnose mirno ispunjenja trazenih koncesija.

271

J. B. Tito, n. d.. knj. XV, 94-95.

27‘)

OBNAVLJANJE EKONOMSKE SARADNJE SA ZAPADOM

Neosporno je da je jugoslovenska diplomatska ofanziva, pokrenuta radi probijanja medunarodne izolacije tokom 1958. i 1959. godine, delimicno posligla zcljeni efekai u politickoj sferi. Sa zapadnim drzavama je obnovljena saradnja i otklonjene su njihove nedoumice o eventualnom povratku Jugosla­ vije u tabor drzava pod sovjetskom kontrolom. Sa afro-azijskim narodinta ucvrsceno je prijateljstvo i ostvareni brojni kontakti. praceni srdacnom razmenom neuobicajeno laskavih fraza. Losi odnosi sa socijalistickim lagerom bili su najbolja preporuka za prisnije odnose sa Zapadom. Medutim, sukob Beograda sa Moskvom imao je, uglavnom, negativne reperkusije na stav zemalja Irceeg sveta prema spoljnoj polilici Jugoslavije. Posto su u najvecem broju slucajeva bile ekonomski tesno vezane za SSSR. saradnja sa Jugoslavijom nije isla u prilog ocuvanju solidnih odnosa sa ovom silom. lpak, u manjoj ili vecoj meri, Tito je uspeo da obezbedi dalju penetraciju Jugoslavije na afro-azijskom prostoru i uveca svoju popuiarnost kod tamosnjih naroda. Stvaranjem solidnog medunarodnog politickog konteksta, vlada u Bcogradu je obezbedila i solidan ekonomski okvirza medunarodnu saradnju, koja je morala da kompenzuje smanjeno ucesce istocnoevropskih drzava u toj sfcri. Od posebnog znacaja bila je privredna saradnja sa glavnim zapadnim partncrima: SAD, Nemackom, Italijom i Velikom Britanijom. U obimu jugoslovenskc spoljnotrgovinske razmene u periodu 58/59, redosled kojim su navedenc ove drzave odgovarao je redosledu njihovog znacaja u tom kontekstu. Jcdina istocnoevropska drzava koja je, i pored spora sa Jugoslavijom, po obi­ mu trgovinske razmene imala rang na nivou navedenih bio je SSSR. Kada se, medutim, ima u vidu druga kljucna sfera jugoslovenske ekonomskc saradnje sa inoslranstvom —investicioni krediti —neprikosnovenu ulogu sacuvalc su iskljucivo cetiri zapadne sile, u prvom redu SAD. Trgovinski i kreditni odnosi sa SAD lako su pocetkom 1958. godine u americkom Kongresu i dalje bili brojprotivnici programa pomoci Jugoslaviji putem kreditnih i drugih olaksica, Nlcjt department je uspeo da obezbedi realizaeiju tog programa. U tom sun ■In. u skladu sa instrukeijama iz elaborata NSC 5805 Nacionalnog saveta za udbranu. vec pocetkom 1958. godine realizovani su prvi znadajniji ekonomski immzmani izmedu SAD i Jugoslavije. Snazan podsticaj Titovom „nacional limn komunizmu“ predstavljao je Sporazum SAD i Jugoslavije o poljopri \ rcdnim viskovima, potpisan 3. februara 1958. u Beogradu. Njime je Jugosla­ viji stavljen na raspolaganje i/.nos od 62,5 miliona dolara za kupovinu iii

280

520.000 tona psenice, 20.000 tona pamuka i oko 26,000 tona jestivog ulja. Deo od 46,9 miliona dolara (75% ukupnog iznosa) dat je u vidu zajma, sa otplatom od 30 godina, uz kamatu od 4% ili 5% (u zavisnosti da li se dug otplacuje u dolarima ili dinarima). Preostali deo stavljen je na raspolaganje vladi SAD za pokrice njenih potreba u Jugoslaviji. Slicno kao i prethodni ugovor te vrste potpisan krajem 1956. godine, i taj aranzman je pokrivao veliki deo jugoslovenskih uvoznih potreba za pomenutim artiklima. Primera radi, psenica je ovim sporazumom pokrivala 60% jugoslovenskih uvoznih potreba za ekonomsku 1957/58. godinu, pamuk 50%, a jestivo ulje - oko 90%. Znacaj ugovora je i u tome sto je to prvi ekonomski aranzman zakljucen sa SAD posle perioda ,,preispitivanja“ americke politike uslovljenog prekidom jugoslovensko-nemackih diplomatskih odnosa.272 Losu stranu sporazuma jugoslovenski politicari videli su u tome sto je on imao pretezno zajmovni karakter, za razliku od ranijih sporazuma te vrste koji su se svodili na besplatnu pomoc. Time je ispostovana sugestija Tita i njegovih saradnika, izrecena nekoliko puta u afektivnom stanju zbog rastuceg revolta izazvanog ostrim optuzbama americkih kongresmena na racun jugoslovenske politike. Te optuzbe protivnika politike podrske komunistickoj Ju­ goslaviji, ponavljane iz godine u godinu, prilikom ietnje debate u Kongresu o usvajanju Zakona o pomoci inostranstvu sve vise su revoltirale jugoslovensko rukovodstvo i kompromitovale njegovu politiku. One su uslovile i odluku zvanicnika Beograda o obustavljanju programa vojne pomoci i razmatranje mogucnosti iniciranja novih modaliteta americke eiconomske pomoci koji ne bi davali povoda eroziji medunarodnog prestiza Jugoslavije. Americka administracija je pozdravila takva nastojanja Beograda, jer su doprinosila ublazavanju njenog stalno ozivljavanog spora sa Kongresom oko besplatne pomoci jugoslovenskom rezimu. Stoga je i za fiskalnu 1958. godinu primenila resenje iz prethodne godine u odnosu na Jugoslaviju - davanje zajma i po osnovu za­ kona MSA i u pogledu poljoprivrednih viskova. Jugoslovenske vlasti, iako su same inicirale takav vid pomoci, ipak nisu bile potpuno zadovoljne njegovom primenom. Ocekivale su da ce za restriktivniju primenu Zakona o pomoci inostranstvu i Zakona o poljoprivrednim viskovima americka administracija dati kompenzaciju Jugoslaviji u vidu dugorocnih investicionih kredita, koji nece biti podlozni stalnom godisnjem razmatranju Kongresa i koji se nece odnositi samo na prevazilazenje ekonomskih teskoca u tekucoj godini, uglavnom kroz pomoc u hrani. Radilo se, u stvari, o pristupanju realizaciji novog koncepta jugoslovenske ekonomske strategye prema SAD, cije je premise jugoslovensko rukovodstvo pocelo sprovoditi pocetkom 1958. godine. U to vreme ono je cinilo velike napore da ekonomsku osnovu odnosa sa SAD, umesto raznih oblika redovne pomoci odobravanih svake godine od Kongresa, cine dugorocni krediti kojima bi se DASMIP, PA, 1958, str. pov., t-3, 58. Sporazum sa SAD opoljoprivrednim viskovi­ ma

2S1

finansirala izgradnja vaznih profitabilnih objekata. Prelazak sa pomoci na kredite podrazumevao je radikalno pomeranje trzista investicija u Jugoslaviji ka poljoprivredi, kako bi se izbeglo nepotrebno kratkorocno zaduzivanjc /.a otplatu velikili kontingenata psenice (u dotadasnjem proseku od milion Iona godisnje). Relativna samodovoljnost u poljoprivrednim proizvodima (u prvom redu u zitaricama) obezbedila bi da se suma od oko 100 miliona dolara godisnje, koju je Jugoslaviji za svaku fiskalnu godinu odobravao amcriclu Kongres, upotrebi za investiranje u razvojne projekte koji ce obezbediti znacajno povecanje jugoslovenske izvozne moci i uspesno „servisiranje“ kredilnih obaveza.27"’ U vreme kada su u Beogradu razradivani elementi novog programa in vestiranja i medu ekonomistima vodena zucna rasprava kako doci do preko potrebnih kredita, u SAD je pocela sa radom nova finansijska institucija formirana u skladu sa MSA zakonom - Fond za ekonomski razvoj (Develop­ ment Loan Fund - DLF). Preko te institucije predvideno je kreditiranje nerazvijenih zemalja i njihovo osposobljavanje za ukljucivanje u svetske finansijske tokove. Za period l.juli 1958-1. juli 1961, Kongres je izglasao ukupnu kreditnu ntasu od 1,95 milijardi dolara (ta suma je kasnije uvecana).2'3 Koristeci povoljan obit u americkoj monetarnoj strategiji, Jugoslavia je postala jedan od prvih korisnika kreditnih usluga DLF-a. dostavljajuci mu svoju listu zaliteva u momentu kada jos nije formalno ni poceo sa radom (Fond je formiran krajem 1957, a poslovanje je poceo 1. jula 1958). Jugosla­ via je vec 31. marta 1958. predala zahtev vladi SAD za dugorocni zajam u iznosu od 200 miliona dolara. Uz zahtev je prilozila listu objekata koji bi bili Fmansirani, pri cemu je utvrdena suma za prioritetne objekte iznosila 123 mi­ liona dolara. Jugoslovenska vlada je imala u vidu finansiranje iz DLF-a i Eksport-import banke, a racunala ie i na zajam Medunarodne banke u slucaju da je u toj instiluciji podrze SAD7 ° U trazenju zapadnih kreditora svojih razvojnih projekata, Jugoslavia je veliku nadu polagala u finansijsku kooperativnost Medunarodne banke. Medutiin, pokazalo se da ta banka nije preterano osetljiva po pitanju jugoslovenskih nevolja sa sovjetskom kreditnom hidraulikom. Tokom razgovora jugoslovenskog ambasadora Lea Matesa u SAD sa direktorom Medunarodne bankc .ludzinom Blekom 4. jula 1958. rasprsile su se sve nade Jugoslavije da ce Ljubisa S. Adamovic, Dzon R. Lempi, Rasel O. Priket. A me r icko-jugoslo ve ns ki ckonomski odnosi posle drugog sveiskog rata. Beograd 1990.

r' Do lada ameriCki Kongres je zemljama treceg sveta, svojim politickim i vojnim sau /nieima, davao podrsku kroz program pomoci (MSA) i na osnovu Zakona o poljoprivrediiiin viSkovima. Aktuelizovanjem ..sovjetske ekonomske ofanzive“ u Aziji i Africi polovinom Ml ill godina aktuelizovano je i pitanje kako parirati Hrusdovljevom ..izigravanju Bozic Bate". Liko su maliciozni Amerikanci nazivali kreditne olaksice Moskve pruzane afro-azijskim naro I s io , 5 0 . Meditorapski odnosi ipolitika FNR Jugoslavije. “ K.PR. I -5 -b /U A R . Potsetnik o korespondendjt tlruga Pretseclnika stt prelsednikom Xaseroiri.

Poslednja napomena odnosila se u prvom rcdu na svc jaci pritisak SSSR-a koine su istovremeno bile izlozene i UAR i Jugoslavija. Tito je bio upoznat sa kampanjoni koju je vodio Hruscov protiv Nasera zbog njegovog antikomunizma. Ta kanipanja sve vise je poprimala oblik otvorene pretnjc ilgiptu. Najs 1ikovitiji primer u tom smislu predstavljalo je Hruscovljevo pi smo Naseru od 16. marta, dakle, posle Mosulske pobune, u kome ga je lider sovjetskih komunista opomenuo da se njegovi napadi na komuniste necc do bro zavrsiti. kao ni njegova nastojanja da nasilno izvrsi ujedinjenje sa Irakom Vec sledeceg dana u javnom obracanju Hruscov je Nasera nazvao „mladim covekom usijane glave.“ 68 Titove sugestije iznete u pismu Naseru pozitivno su primijene u Kairu, Fo je i zvanicno potvrdio ambasador UAR. Mahmut Favzi (Mahmoud Fawzi), prilikom susreta sa jugoslovenskim ministrom inostranih poslova Kocom Popovicem. 11. maja u Mariboru. U pogledu jugoslovenskih rezervi prema antikomunistickim izjavama Nasera, Favzi je ukazao na to da se one ticu iskljucivo politike K.P Sirije i KP Iraka, „agentura Moskve", preko kojih se SSSR mesa u unutrasnje stvari UAR i Iraka. Izmedu UAR i SSSR-a, po misIjenju Favzija, ne postoji ideoloski spor. Problem je u Hruscovljevom nastojanju da destabilizuje sisteme u arapskim zemljama i obezbedi dominantan mi­ ca j prosovjetskih snaga u njima. Takvim nastojanjima UAR i ostale vanblokovske zemlje moraju pruzati energican otpor, jer ce u protivnom biti dovedena u pitanje njihova tesko ostvarena nacionalna nezavisnost. Slozio se sa Titovim upozorenjem, koje je ponovio i ministar Popovic, da se zbog spora sa prosovjetskim blokom moze upasti u zamku drugog bloka i biti od njega izmanipulisan. Zbog toga ce rukovodstvo UAR biti veoma oprezno u svom nastupu. U pogledu intenziviranja saradnje sa vanblokovskim zemljama, posebno kad je rec saradnji sa Jugoslavijom, Favzi je potvrdio da ce njegova zemlja preduzeti odlucne korake u tom pravcu. Predlozio je organizovanje konsultacija vanblokovskih zemalja pre zasedanja Generalne skupstine UN.69 Dan posle sastanka Mahmut Favzi - Koca Popovic. Naser je uputio Titu pismo u kome ga je detaljno informisao o svom stavu u pogledu izlozenih sugestija. Zahvalio se jugoslovenskom predsedniku na pismu ciju je sadrzinu u celini vrlo pozitivno ocenio. lako to nije otvoreno rekao, Naser je nagovestio nameru da revidira prioritete svog politickog delovanja. Naglasio je da ne zeli sukob sa Irakom. niti namerava da vrsi pritisak za ujedinjavanje dveju drzava: ..Jedan od osnovnih principa UAR je da se ne mesa u ideolosku doktrinu drugih i da se ne mesa u tude poslove [...J UAR ce biti miran u odnosu na probleme Iraka i ne strahuje za jedinstvo medu svim arapskim zemljama, niti nestrpljivo ubrzava dogadaje u smislu ostvarenja tog jedinstva.11 Novi prioritcti kojima ce ubuduce biti narocito poklonjena paznja. sudeci po Naserovom pismu, bice jacanje bazicnih komponenti unutrasnjeg politickog i ekonomOASM IP. I960, sir. pov.. 1-2. 71.70 i 71. Ujedinjena Arapxka Republika. Islo. 1959, 174. Zabelekku osustanku Koca Popovic Dr Mahmoud I tiwzi it Man horn II maja 1959 god

340

skog sistema - „vec odavno mislim da teziste nase borbe bude usmereno vise prema unutrasnjim, a ne spoljnim pitanjima, u cilju konsolidovanja pravedne socijalisticke osnove shodno socijalistickim, demokratskim i zadruznim principimaA Naglaskom na socijalisticku orijentaeiju UAR. Naser je zeleo da otkloni svaku Titovu sumnju oko njegovog eventualnog solidarisanja sa antikomunistickim krugovima na Zapadn. Takvu moguenost, kao i moguenost da UAR odstupi od vanblokovske politike. Naser je energicno odbacio. Napomenuo je ..da je politika UAR usmerena 11 a saradnju sa naprednim snagama u svetu koje nisu ukljucene ni u jedan od vojnih blokova” i istakao „privrzenost UAR-a odlukama Bandunske i Brionske konfereneije." U tom smislu obavestio je Tita da. u skladu sa njegovom preporukom, namerava da pozove etiopskog cara Hajla Selasija 11 poselu Kairu, kako bi se stvorili uslovi za poboljsanje bilateralnih odnosa. U duhu Titove sugestije, najavio je i energicnije korake za unapredenje saradnje sa SudanomA ) Posle neuspeha Mosulske pobune i opadanja egipatskog autoriteta 11 zemljama Azije i Afrike. Naser je uglavnom odustao od svoje politike arapskog ujedinjenja. Umesto toga, preduzeo je niz poteza usmerenih na obnavljanje saradnje sa ovim zemljama. Pocetkom maja, prihvatio je predlog sudanskog premijera Ahmeda Abuda za pregovore o spornim pitanjima bilaterainih od­ nosa. Uspesan ishod pregovora rezulliraoje potpisivanjem, 8. novembra, Sporazuma UAR i Sudana o trgovini, finansijama, carini i regulisanju koriscenja vodaNila. Vec u junu. Naser se susreo sa carem Hajlom Selasijem i u izuzetno srdacnim i prijateljskim razgovorima uspeo da se dogovori o mnogim spornim pitanjima koja su do tada bila kocnica dobrosusedskim odnosima. Egipatski lider delimicno je otklonio Selasijeve sumnje o opasnosti prodora islama i arabizma u Etiopiju putem propagande iz Kaira. Dvojica drzavnika postigli su sporazum o koriscenju voda Nila i unapredenju bilateralnih privrednih odnosa. Sa Jordanom UAR je. 16. avgusta. obnovio diplomatske odnose i potpisao Protokol o razmeni turista i smanjenju pojedinih ogranicenja na polju turizma. Ponovo je otvorena i sirijsko-jordanska granica. sto je za Jordan posebno bilo vazno jer je tako ponovo uspostavljena i komunikaeija sa Libanom. iz cijih rafinerija je Jordan dobijao preko 80% petroleja. Radi poboljsanja odnosa sa Libijom, koju je Naser do tada ostro kritikovao zbog oslanjanja na Veliku Britaniju, UAlk je isporucio manji kontingent vojne opreme i izrazio spremnost za intenziviranje saradnje. Posebno su poboljsani odnosi sa Marokom posle posete marokanskog prestolonaslednika, a potom i kralja Maroka Kairu. Deo egipatske diplomatske ofanzive usmerene na poboljsanje od­ nosa sa arapskim zemljama bio je i Naserov sastanak sa kraljem Saudijske Arabije 31. avgusta, takode u prestonici UAR. Odnosi sa Irakom i Tunisom nisu normalizovani. Ipak, u Iraku je pozitivno primljena energicna Naserova osuda pokusaja atentata na premijera Kasema, a u Tunisu, Naserov kooperativniji pristup ukljucivanju ove zemlje 11 Arapsku ligu (egipatski predsednik je 70 70 K P R . I - 5 - b / U A R .

Naserom.

Polsemik o korespodeneiji druga Pretsednika sa pretsednikom

odustao od rezolucije o osudi Tunisa, ciji je inicijator svojevremeno bio UAR). Inace. i u Arapskoj ligi. koja je do tada bila pod potpunim uticajcm i kontrolom UAR. zbog cega su Irak i Tunis odbili da ucestvuju na njenim scdnicama. osecala se egipatska spremnost da se na tolerantniji nacin odnosi prema ostalim clanicama i njihovim uzim nacionalnim interesima. U tom smislu. UAR je odustao od krutog stava u pogledu revizije Povelje Arapske lige, odnosno normiranja nove prakse kojom bi se obezbedila veca ravnopravnost svih arapskih drzava u toj organizaciji i ogranicio monopol Kaira u odlucivanju. Znak dobre volje bio je i ocekivano odustajanje od dotadasnjeg pravila da se sastanci te arapske organizacije odrzavaju u Kairu. Kao daleko dcmokraticnije resenje nametala se formula azbucnog rcda glavnih gradova clanica.'1 U Jugoslaviji je, sa vidnim zadovoljstvom. budno pracena promena spoljnopolitickog kursa Egipta. Od uspcha Kaira da povrati svoju predasnju poziciju predvodnika afro-azijskih naroda i pokreta u njihovoj borbi za sticanje, odnosno ocuvanje nacionalne nezavisnosti, zavisio je i uspeh jugoslovenskog angazovanja u formiranju pokreta vanblokovskih zemalja. Iako je ta ambiciozna politicka projekcija doktrinarno elaborirana u Beogradu, glavni akter njene reaiizaeije u praksi. s obzirom na Nehruovu rezervisanost, mogao je biti jedino Naser. Bez te dvojice najuticajnijih drzavnika u Aziji i Africi nije bilo realno planirati znacajniju akciju na ovom prostoru u koju bi se masovnije ukljucile vanblokovske drzave. Tito je bio svestan da Neliruovo apstiniranje u tom kontekstu predstavlja krajnje ogranicavajuci faktor. Verovao je da ce tu ipak doci do promena. kada se indijski premijer suoci sa jedinstvenim nastupom veceg broja vanblokovskih drzava u pogledu potrebe institucionalizacije zajednicke saradnje. Stoga je biio neopbodno da se za tu ideju pridobije glavni protagonista vanblokovske politike u arapskom svetu - predsednik UAR Naser. Bez obzira na odredene rezervc arapskih drzava prema Naserovoj poli­ tick on je, ipak. ostao najuticajniji i najuglcdniji drzavnik na Bliskom i Srednjem istoku. pa i u citavoj Africi. Uz Nehrua, on je i dalje bio borbeni predvodnik zemalja treceg sveta. Autorilet koji je stvorio pruzajuci bezrezervnu podrsku africkim i azijskim narodima u njihovoj borbi protiv kolonijalnih vlasti nije se preko noci mogao istopiti. Energicno suprotstavljanje svakom mesanju Zapada u arapsko podrucje, politicki trijumf ostvaren potiskivanjem Velike Britanije i Francuske sa Bliskog istoka tokom suecke krize. ovekovecio je njegovu zemlju oreolom beskompromisnog borca protiv mesanja vejikih sila u unutrasnje stvari malih drzava. Neuspeh pokusaja ujedinjavanja arapskih naroda u jedinstvenu drzavu doprineo je racionalnijem Naserovom sagledavanju realne moci svoje drzave u medunarodnim odnosima. Ako vec nije bilo izvodljivo obezbediti Egiptu superiornu poziciju u projektu arapskog unionizma, onda se kao prihvatljivo rese­ nje nametala ideja Jugoslavije o formiranju sirokog pokreta vanblokovskih dr­ zava. Posto u tom pokretu ne bi bilo centara odlucivanja, niti hijerarhijskih od1 D A S M I I ’. I 9 6 0 , sir. p o v ., 1-2. 7 1 .

rapski odnosi ipolilika k'NH Jugoslavia'.

Ujedinjena Arapska Republika:

I s lo . 5 0 .

Mcdiui-

342

nosa. cinilo se da bi se u njemu moglo obczbediti masovno prisustvo afro-azijskih drzava. U takvoj asocijaciji ne bi bila inogucna dominacija Egipta, ali bi nesumnjivo bio obezbeden njegov vcliki uticaj s obzirom na autorilet koji je uzivao u krugu vanbiokovskih drzava. Stoga je Naser, u vreme pomenute prepiskc sa Titom posle Mosulske pobune. ispoljio zainteresovanost da se organizuje skup vanbiokovskih drzava. Ideja je bila da se prvo sastanu Tito, Naser, Sukar­ no i Nehru, kako bi se postigao dogovor o siroj konferenciji. U maju 1959. toj inicijativi je dat znacajan publicitet u stampi UAR. Zapazenu podrsku dobila je i od uticajnih egipatskih poiiticara. Tito i Sukarno su u potpunosti podrzali prcdlog UAR. posto su i ranije bili zagovornici okupljanja iidera vanbiokovskih zemalja. Medutim, zbog Nehruovog odbijanja do cetvornog susreta nije doslo.72 Buduci da je neposredno poslc neuspeha inicijative za odrzavanje samita vanbiokovskih drzava odlozen dugo iscekivan samit velikih sila. na kome jc trebaio da budu razmatrana goruca pitanja medunarodne zajednice, zvanicnici iz Beograda su smatrali da nesposobnost velikih sila da postignu dogovor jos vise aktuelizuje potrebu akcije vanbiokovskih drzava. Stoga su ambasadoru Dusanu Kvederu u Nju Delhiju nalozili da jos jednom pokusa da izboriNehruov pristanak za organizovanje skupa ovih drzava u cilju posredovanja medu blokovima i iznalazcnja odgovarajucih formi saradnje na planu ocuvanja mira i bczbednosti u svetu. U tim instrukcijama je, uzgred, iznesen i revolt jugoslovenske vlade ..sto Nehru i dalje potcenjuje mogucnosti neblokovskih zemalja u Aziji'" i sto to zamenjuje ..aktiviziranjem odnosa Indije prema velikim silama, sto bi trebaio da bude glavna stvar u politici Indije.“7’’ Nehruov odgovor je, kako se moglo ocekivati, bio i tog puta negativan. Primivsi vrlo srdacno Kvedera. on je obrazlozio stanoviste svoje vlade. Saglasio se sa time da vanblokovske zemlje potencijalno mogu igrati veliku ulogu u smirivanju medunarodne situacije. Po Nebruovom misljenju, one treba da pojacaju zajednicke aktivnosti, ali prvenstveno u formi medusobnih konsultacija i razmena misljenja. Prema ideji o sazivanju konferencije till drzava Ne­ hru je zadrzao negativan stav: ..Sastajanje u vidu Bandunga ne dolazi u obzir, jer bi se na takvom sastanku, nasuprot ranije ispoljene siroke jednodusnosti, pokazalo nejedinstvo tih zemalja.“7 lako je put realizacije jugoslovenske ideje o formiranju pokreta vanbio­ kovskih drzava bio poplocan brojnim preprekama, krajem 1959, njime je, po­ red Jugosiavije, odlucno krenuo i UAR. Kao podesan forum za propagiranje te ideje i obezbedivanje sto §ireg kruga njenih sledbenika, iskoriscena je Generalna skupstina UN. To je posebno doslo do izrazaja u zajednickom nastupu Indije, UAR, Jugosiavije, Indonezije i Gane povodom ostre konfrontacije SAD i SSSR-a na XV zasedanju ovog tela.* 71 K P R . I - 5 - b / U . \ R , Poisetnik o korespodenciji druga Prelsednika sa pretsednikom Naserom. Inicijativa za sastanak sefova glavtiih vanbiokovskih zemalja. ' D A S M I P , 1 9 5 9 . P A . J n d ija , i- 3 8 . 4 3 0 5 4 7 . T c l a g r a m 11S1P F N R J A m b a s a d i u N ju D e lh i.ju . 2 5 . X I * tslo , 431 3 1 8 . T e le g ra m D uSana K v ed era D r/a v n o m s e k re ta iija lii zu in ostraiie p o slo v e I'NK.I.

„INICIJATIVA PETORICE“ NA XV ZASEDANJU GENERALNE SKUPSTINE UN Titova odluka da predvodi jugoslovensku delagaciju na XV redovnom zasedanju Generalne skupstine UN nijc predstavljala posebno iznenadenjc za domacu i stranu javnost. Posto je Hruscov javno uputio poziv svim sefovima drzava i vlada clanica OUN da uzmu ucesce na zasedanju, bilo je logicno da ce Jugoslavia, poput ostalih socijalistickih drzava. prihvatiti tu inicijativu, koja se uklapala u njena visegodisnja nastojanja da se sa velikim silama ukljuci u samite posvecene opstim pitanjima ocuvanja mira i bezbednosli u svetu. Zvanicniei iz Beograda su nedavno otkazivanje, a potom i krah koni'erencije velikih sila na kojoj je trebaio iznaci resenje za dramaticnu mcdunarodnu situaciju. tumacili nesposobnoscu lidera tih sila da saini. bez posredovanja vanbiokovskih drzava. postignu kompromis. Stoga su Tito i Naser, u reprezentativnom skupu koji je trebaio da se odrzi u Njujorku pod okriljem OUN, videli izvanrednu priliku da skrenu svetskoj javnosti paznju na svojc videnje medunarodnih problema cije neresavanje je svet dovelo na rub novog rata. Istovremeno to je bila i izvanredna prilika da. iznoseci glavne elemente svoje politicke linije, uticu i na ostale afro-azijske i latinoamericke drzave da usvoje tu liniju i pridruze im se u nastojanjima za organizovanijim i zajednickim delovanjem, prvo u OUN, a potom i na sirem planu u sferi medunarodnih odnosa. Takav nastup dvojice drzavnika nagovesten je u svetskoj, a posebno americkoj stampi, jos pre Titovog i Naserovog dolaska u Njujork. Odmah posle prvih Titovih kontakata sa Naserom, Nkrumahom, Sukarnom i Nehruom, svetska stampa je gotovo bila preplavljena naslovima o formiranju „neutralistickog bloka“ ili „treceg bloka" u UN, o stvaranju „tampona neutralnih naroda izmedu Istoka i Zapada“, ili o formiranju ,.trece sile.“7:! Takve spekulacijc su posebno podstaknute neuobicajno ofanzivnim stupanjem na svetsku sccnu lidera Gane, Kvarne Nkrumaha. On je odmah po doiasku u Njujork, govorom 11 a zasedanju Generalne skupstine i izjavama za stampu, privukao paznju svetske javnosti ostrinom i radikalnoscu pristupa pitanjima koja su bila na dnevnom redu. Otvoreno iznoseci stav da u postojecoj situaciji velike sile nisu sposobne za postizanje neophodnog kompromisa, sazvao je sastanak 44 afro-azijske zemlje i predlozio im formiranje ..neutralisticke grupc drzava", koja bi sa ostalim vanblokovskim zemljama postala ,.snazna treca sila."76 lako su se Tito i Naser vec prilikom prvog susreta u sedistu OUN. 25. septembra, dogovorili o uspostavljanju ..cvrste veze izmedu obe delegacijc", koja bi predstavljala pocetni korak ka uspostavljanju slicne saradnje i sa ostaK P R . I - 2 / 1 2 . Pregledpisanja americke stampe 24-28. sepiemhar 1960: N e w Y o rk l i m e s . S e p t e m b e r 2 6 , I 9 6 0 ; I s to , S e p te m b e r 2 7 . I 9 6 0 : Is to , S e p t e m b e r 2 8 , I 9 6 0 . 7k New York Times. S e p t e m b e r 2 8 , I 9 6 0 .

344

lim vanblokovskim drzavama clanicama svetske organizaeijc, Nkrumahova inicijativa je delovala ishitreno i nepozeljno u datom momentu. Dvojica drzavnika s nestrpljenjem su iscekivala doiazak Nclirua u Njujork, kako bi sa njim razradila strategiju zajednickog nastupa vanblokovskih drzava radi smirivanja ostre sovjetsko-americke konfrontacije na zasedanju Generalne skupstine UN. Pre nego sto se upoznaju sa stavom Nehrua po tom pitanju, nisu zeleli da se zvanicno izjasnjavaju. Doduse, iz njihovili govora u OUN, koji su se u svim kljucnim tackama poklapali, mogla se nazreti generalna linija njihove zajednicke akcije. Obojica su u prvi plan zasedanja Generalne skupsline istakli pitanje razoruzanja i kolonijalno pitanje {odnosno dramaticnu situaciju u Kongu nastalu posle pokusaja Belgije da nasilnim putem zadrzi vlast u svojoj bivsoj koloniji). Posto je Zapad indirektno podrzavao belgijske aspiracije u Kongu, strahujuci od sovjetskog uticaja na legalno izabranog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu, Titovi i Naserovi stavovi su se u potpunosti po­ klapali sa nastupom Hruscova. fsti je slucaj bio i sa problemom razoruzanja. Medutim, dvojica drzavnika su se oduprli sovjetskim nastojanjima da se zbog nefikasnosli akcije OUN u Kongu po/.ove na odgovornost generalni sekretar ove organizacije Dag Hamerseld i da umesto njega rukovodecu ulogu preuzme troclani Sekretarijat UN koji bi cinili piedstavnici Zapada, Istoka i vanblokov­ skih zemalja. Tokom prvog susreta dogovorili su se da cc Hruscovu uskratiti podrsku u toj inicijativi i insistirati da se u prvi plan stave pitanja kolonijalizma i razoruzanja. U pogledu razrade plana posredovanja izmedu SAD i SSSR i eventualnog stvaranja fornialne grupe vanblokovskih drzava u UN, dogovoreno je da se saceka doiazak Nehrua i s njime dogovore modaliteti buduce akcije. 7 Na narednom sastanku sa Titoin. odrzanom u prostorijama Misije UAR 27. septembra, Naser je predlozio jugoslovenskom predsedniku da, nezavisno od buduceg stava Nehrua, krenu zajedno u akciju,(kako bi ubedili sto veci broj lidera vanblokovskih drzava da se ukljuce u ,.kolektivni demars kod Ajzenhauera i I lruscova'k da se sastanu i omoguce prevazilazenje blokade u radu OUN. Istovremeno, po Naseru, „trebalo bi razmisliti o zajednickom javnom istupu tih sefova.“ Tito se slozio, mada je napomenuo da ce „o ovome razgovarati sa Nehruom sutra na dorucku i tom prilikom ispitati njegov stav i namere.“78 U razgovoru sa Titom, Nehru je obecao podrsku njegovim i Naserovim stavovima o forsiranju pitanja kolonijalizma i razoruzanja tokom XV zaseda­ nja Generalne skupstine UN i suprotstavljanja sovjetskoj inicijativi da paralise rad UN zahtevom za ustanovljavanjem troclanog sekretarijata. Medutim, kao sto se i ocekivalo, nije se slozio sa njihovim planom o zajednickoj akciji vanblokovskih zemalja u cilju pokretanja inicijative da se odrzi sastanak Hruscova i Ajzenhauera. Slozio se da bi bilo dobro da dode do tog sastanka, ali se zalozio za „pojedinacnu akciju na opstoj zajednickoj 1iniji.“ Nehru je, kao lider regionalne sile, daleko vise bio sklon individualnom delovanju pre" K P R , 1 - 2 /1 2 . Zabeleska o razgovoru druga Tita sa Naserom dana 25. septembra I960 godine lK I s to . Sastanak u Misiji UAR.

ma SAD i SSSR, nego bilo kakvom oblilcu delovanja n koine bi Indija bila sa mo predstavnik sire grupe afro-azijskih zemalja. Titu je skrenuo pai'.nju da „ne veruje da je sada podesan momenat za akciju“ i da „veruje da ce se siluacija popraviti.“ Pri tome je imao u vidu predstojeci nastup britanskog premije­ ra Harolda Makmilana (Macmillan), od koga se i na Zapadu i na Istoku oCckivalo da ce preuzeti ulogu posrednika izmedu dveju konfrontiranih snaga i doprineti njihovom pomirenju.74 Posle njcgove posete Moskvi i relativno srdacnih razgovora sa Hruscovom, sve njcgove dotadasnje izjave bile su u duliu britanske ambicije da arbitrira izmedu SAD i SSSR. To je ocekivao i l ito. ohrabren razgovorom koje je vodio sa britanskim premijerom nekoliko dana ranije u sedistu OUN.811 Bez obzira na tajnost Titovog razgovora sa Nehruom, sa glavnom temom o kojoj su raspravljali vec krajem istog dana i u prepodnevnim satima narednog dana bili su upoznati i americki novinari. Njujork tajms je iscrpno informisao o „Titovom insistiranju na formiranju neutralnog bloka“ u UN i o podrsci Nasera i Nkrumaha tom planu. Medutim, istovremeno je ukazivao na Neliruovu rezervisanost po tom pitanju i sklonost da individualno prilazi velikiin silama. a ne u drustvu sa ostalim „neutralistima.“81 Slicna stanovista ponovijena su i u narednom broju lista, uz naglasak na stanovistu Nehrua i Tita da ne bi bilo pozeljno formiranje jos jedne asocijacije drzava, jer bi se time samo dodao jos jcdan blok postojecim.S2 Posle razgovora sa Nehruom, Tito je odlucio da prihvati Naserov predlog o zajednickoj inicijativi vanblokovskih drzava za usvajanje posebne rezoiucije UN kojom bi se liderima dveju vodecih sila Ajzenhaueru i Hrascovu uputio apel da se sastanu i prevazidu medusobni spor. „Trebalo je gasiti taj pozar“ - komentarisao je kasnije Tito - ,,a mi smo se nasli u ulozi vatrogasca.“83 Tokom treceg za redom susreta Tita i Nasera, odrzanog 28. septembra, dogovoreno je da ministri inostranih poslova Jugoslavije i UAR, Koca Popovic i Mahmud Favzi, sacine nacrt pomenute rezolucije i upute ga predsednicima Sukarnu, Nkrumahu i Nehruu na potpisivanje.84 Procenjeno je da od ostalih vanblokovskih zemalja ne bi bilo oportuno zahtevati da se kao potpisnici tog nacrta vode kao inicijatori posredovanja izmedu Hruscova i Ajzenhauera,85 Tito je dobio zadatak da sa tekstom dokumenta prethodno upozna Sukarna.86 Opravdanost Titove i Naserove inicijative se jos vise potvrdila posle Makmilanovog neocekivano ostrog nastupa pred Generalnom skupstinom UN. Umesto da preuzme ulogu posrednika medu sukobljenim stranama, brin

I s to .

ZabeleSka o razgovoru izmedu druga Tita i Nehruct dana 28. septembra

/V 60

godine. s" Isto .

ZabeleSka o razgovoru dntga Tita sa Macinillanom dana 26. septembra 1660

godine. New York Times, S e p te m b e r 2 7 , 1 9 6 0 . Isto, S e p te m b e r 2 8 , 1 9 6 0 . K P R , I - 2 /1 2 . Izvestaj na SedniciSaveznog iz\>rSnogvecci, Beograd /.? oktobra I960. :u Is to . Naser HI - Misija 28. IX I960. ^ Isto . Izvektaj na Sednici Saveznog izvrinogveca, Beograd 13 oktobra I960. *" Isto . Naser III Misija 28. IX I960. sl

tanski premijer je zestoko napao Hruscova zbog uvredljivog govora na racun zapadnih siia i generainog sekretara UN. Makmilanovo izlaganjc propraceno je neubicajeno burnim reagovanjem predstavnika socijalistickog lagera. Sudeci po pisanju antericke stampe i Titovom saopstenju po povratku iz Njujorka, dole je Makmilan govorio Hruscov je ustajao sa mesla i pretio stisnutom pesnicom, a lideri socijalistickih drzava su glasno udarali rukama u klupe praveci nesnosnu buku.87 Iznenaden ostrinom Makmilanovog govora, Nehru se naglo predomislio u pogledu svog ucesca u akeiji UAR. Jugoslavije, Gane i lndonezije na posredovanju medu konfrontiranim liderima Istoka i Zapada. Posto se nisu ostvarila njegova ocekivanja u pogledu aktivne uloge britanskog premijera u smirivanju uzavrele situaeije u OUN, procenio je pozeljnim ukljucivanje Indije u akeiju cetiri vanblokovske zemlje koja je u glavnim elementima vec bila pripremljena. Odazvao se Titovom pozivu i sa Naserom, Nkrumahom i Sukarnom prisustvovao sastanku na kome je postignut dogovor da se zajednicki pokrene inieijativa za usvajanje rezoiucije o organizovanju sastanka Ajzenhauera i Hruscova. „Nehru se ovoga puta nevjerovatno lijepo asimilirao“ —prisecao se kasnije Tito —„To je sve nas iznenadilo. On je vrlo rado prihvatio sve sto smo predlagali i prosto se vidjelo da neka energija izbija iz njega.“88 Na tom sastanku, odrzanom 29. septembra u Misiji SFRJ pri UN, usvojen je tekst zajednickog Nacrta rezoiucije pet vanblokovskih zemalja, koji ce biti podnet Generalnoj skupstini na usvajanje. U njemu se trazi „kao prvi hitan korak, da predsednik Sjedinjenih Americkih Dilava i predsednik Saveta ministara Saveza Sovjetskih Socijalistickih republika obnove svoje nedavno prekinute kontakte tako da njihova deklarisana spremnost da se nadu resenja za istaknute probleme putem pregovora moze postupno da se ostvari.”89 Negativan ishod akeije pet drzava mogao se predvideti vec na osnovu reakeije predsednika Ajzenhauera. On je u pismu, od 2. oktobra 1960, odgovorio predlagacima Nacrta rezoiucije. Odbio je njihov predlog za sastanak sa Hruscovom, ukazujuci na odsustvo elementarne svrsishodnosti susreta zbog ispoljene aroganeije i netolerancije druge strane. lpak, odao je priznanje gestu pet vanblokovskih drzava. Ajzenhaurovo pismo bilo je ispunjeno pomirljivim 1,7 U c la n k u „ R a z u m p i o t i \ ’ s t e g n u le p e s n i c e " . n a n a s lo v n o j s t r a n i Njujork lajnisa, o p is a n j e ,.s p e k ta k l k o ji j e p r i r e d i o H r u s c o v u s r e d g o v o r a M a k in ila n a ." N a s u p r o l M a k m ii a n o v o g „ g la s a r a z u m a iz n a d g r a je id e o lo s k o g r a t a " , u k a z a n o j e n a a g r e s i v a n n a s t u p ..v o d e s v e t s k o g k o m u n i z m a " , k o ji j e „ p o d i g n u o s v o ju k o m u n i s t i c k u p e s n ic u " i ..p r e d v o d i o s v o j e k o m u n i s t i c k e s l e d b c n i k e u b u b n j a n j u p o s t o l o v i m a A s a n i b l e j e i d z ilita n ju n a b r i ta n s k o g P r e d s e d n i k a v la d e ." K r o z s u p r o t s t a v l j a n j e n a s t u p a M a k m il a n a n a s iu p u H r u s c d v a . u c l a n k u s e u k a z u je n a ,.ja z k o ji r a z d v a ja s l o b o d n i s v e t o d s o v j e ts k o g b l o k a u c ilje v im a , m e t o d a m a i n a c i n u p r i la z a " m e d u n a r o d n im p r o b l e m im a (New York Times, S e p te m b e r 3 0 , 1 9 6 0 ). I n t e r e s a n t n o j e d a s e n i T ito v o v i d e n j e H r u s c o v l j e v o g p o n a s a n j a u G e n e r a ln o j s k u p s tin i n ije b i t n o r a z l i k o v a l o o d a m e r ic k o g : ..F o r m a i n a c in n a k o ji j e o n i s t u p a o b io j e n e k a k o u v r e d ljiv . I z a p a d n e j e t o ir itir a lo ... H ru S c o v j e u s tv a r i p o s a o p o g r e s n i m p r a v e e m ." ( K P R . 1 - 2 / 1 2 . s tr . 2 i 3 . Izveslaj net Sednici Saveznog izvrsnog veca, Beograd 13 oktobra 1960). “ K P R . 1 - 2 / 1 2 , 18 i 1 9 . Irvestaj na Sednici Saveznog izvrsnog veca, Beograd 13 okto­ bra 1960. fw G e n . A s s . D o c . A / 4 5 2 2 / X V .

.147

tonom s puno recenica i izraza kao slo je „razumevanje i simpalije za motive koji su vas rukovodili da predlozite taj korak,“9" Posto je Nacrt rezoiucije pusten u proceduru u petak popodne, a uobicajcno je bi!o da se za vikend pravi pauza u radu Generalne skupstine, grupa zapadnili dr­ zava je imala vremena da pripremi protivmeru, kako bi se izbegao nepopularan korak zvanicnog odbijanja akeije mirotvoraca. Tito i njegovi saradnici su nasli zateccni kada je u ponedeljak, 2. oktobia, australijski predstavnik u UN predlozio amandman na njihov predlog, kojim bi se sustina njihove inieijative razvodnila i izgubila svaki smisao. lako australijski amandman nije prihvacen. a predlog rezoiucije pet zemalja podrzan od vecine, grupa prozapadnih zemalja je opstrukeijom onemogucila usvajanje ovog resenja. Posto australijski amandman nije usvojen, Argen­ tina. Norveska i Japan su predlozile novi amandman. koji je takode imao cilj da se pomenuta rezolueija razvodni i svede na uopstene smernice. Suoceni sa op­ strukeijom, a svesni da nemaju podrsku u svojoj inieijativi ni od Zapada, ni od Istoka. Jugoslavija, UAR, Indija, Gana i Indonezija su povukle svoj predlog.01 Iako inieijativa vanblokovskih zemalja nije postigla zeljeni efekat, ona jc uticala na odredena prestrojavanja u OUN i doprinela kasnijim organ izovanijim nastupima zemalja treceg sveta u ovom telu. Istovremeno, ta inieijativa je u znatnoj meri podstakla intenziviranje medusobne saradnje i tesnje povezivanje zemalja koje su bile njeni glavni protagonisti. Tito i Naser su u lideru Gane, Kvame Nkrumahu, dobili mocnog saveznika u akeiji za formiranjem pokreta vanblokovskih drzava. Ubuduce su mogli racunati i sa podrskom uticajnih drzavnika Indije i Indonezije, Suhamom i Nehruom, doduse samo u sklopu realizacije ideje o odrzavanju sireg skupa novooslobodenih zemalja antikolonijalno i antiblokovski koncipiranog. „Inicijativa petorice'1je podstakla razne oblike sa­ radnje i zajednickog nastupa brojeano predominantnog bloka afro-azijskih drzava u OUN. Taj blok je vec na XV zasedanju Generalne skupstine uspeo da izdejstvuje usvajanje Rezoiucije o saradnji drzava clanica (koja je predstavljala neku vrstu kompenzaeije za neusvojeni predlog rezoiucije o hitnom sastanku Hruscova i Ajzenhauera) i rezoiucije o davanju nezavisnosti kolonijainim zemljama, koja je bila u duhu kasnije antikolonijalne borbe clanica pokreta nesvrstanosti.92 U sedistu OUN, Tito je imao priliku da u odvojenim direktnim razgovorima sa liderima.dvaju supersila, Ajzenhauerom i Hruscovom, obrazlozi stanovista Jugoslavije i ostalih vanblokovskih drzava o putevima prevazilazenja konfrontaeije blokova i mehanizama trajnog ocuvanja svetskog mira. Toliko iscekivan, prvi Titov susret sa jednim americkim predsednikom protekaoje u srdacnoj atmosferi, ali je bio lisen znacajnih politickih dogovora u sferi bilateralnih ili sirih medunarodnih odnosa. Posle tog sureta predstojali su predsednicki izbori u SAD i Ajzenhauer nije vise bio u prilici da bitno utice Dobrivoje Vidic, Znacaj XVzasedanja generalne skupstine Ujedinjenih naeija za sazrevanje politike i pokreta nesvrstanosti, Zbomik radova ,,Tito - nesvrstanost - savremenosl", Beograd 1988. 83-84. 1,1 DASMIP. 1960, PA, Jugoslavija f-56, 436 357. Delatnost Jugoslavije u OUN i drttgim tnedunarodhim organizaeijama Bojana Tadic, htorijski razvoj polilike nesvrslavanja 19-16 1966, Beograd 1968, 52 53.

na dalje jugoslovensko-americke odnosc. Bcz obzira na tu cinjenicu, Tito ga je pozvao da poseti Jugoslaviju kad napusti Belli kucu. Ajzenhauerje prihvatio poziv, izrazivsi zaljenje sto svojevremeno nije doslo do Titove posete Amcrici. Ina­ ce. tokom tog susreta, koji je uprilicen jos u prvoj fazi rada Generalne skupstine, posle Ajzenhauerovog i Titovog govora (njih dvojica su bili medu prvim drzavnicima koji su istupili na zasedanju ovog tela), americki predsednik nije iskljucio moguenost susreta sa Hruscovom. To je, kasnije, Tita ohrabrilo da pokrene inicijativu za usvajanje rezolueije u tom praveu. U celini posmatrano, Ajzenbauer je podrzao Titova nastojanja da sa ostalim vanblokovskim zemljama posreduje u sporu medu velikim silama. Napomenuo je „da mu je drago sto to cuje“ i da smatra „da vanblokovske zemlje mogu odigrati pozitivnu ulogu u danasnjoj situaciji.“93 Za razliku od susreta sa Ajzenhauerom, Titovi susreti sa Hruscovom nisu protekli u srdacnom tonu. Dvojica neistomisljenika po pitanju pravilne interpretaeije nacela marskizma-lenjinizma, u sedistu OUN susrela su se tri puta. Ti susreti su izazvali veliko interesovanje diplomata i novinara, koji su prisustvovali zasedanju Generalne skupstine UN. U opsirnom clanku novinara Njujork tajinsa Harisona Selizburija (Harrison Salizbury) „Hruscov diskutuje o strategiji sa vodarna komunistickog bloka“, susret Tita i Hruscovaje opisan kao „krajnje ozbiljan“, ispunjen „zustrom raspravom.“ Zapazeno je „zivo gestikuliranje Hruscova sa uobicajenim upiranjem prsta u grudi sagovornika.“94 Sovjetski premijer i voda komunista se nezainteresovano drzao prema Titovoj ponudu za pomirenjem. Iako mu je prcdoceno ,,da se po glavnim pitanjima slazemo4', da svi u SSSR-u dobro znaju „da bi u teskoj situaeiji Jugoslavija bila s njima“, o predlogu ,,da se sastanemo i razmotrimo sve stvari koje oni smatraju smetnjom odnosa“ nije se izjasnio. Na uporno Titovo insistiranje, odgovorio je uopsteno, smatrajuci da tu vrstu dogovora treba ostaviti za „drugu priliku.“9s lako se Tito po povratku iz Njujorka nije mogao pohvaliti konkretnim rezultatima svojih aktivnosti u sedistu OUN, moze se delimicno prihvatiti njegovo videnje svrsishodnosti sopstvenog zastupanja Jugoslavije na XV zasedanju Generalne skupstine. Vestim manevrisanjem izmedu Istoka i Zapada, predstavljajuci se kao zastupnik interesa treceg sveta, Tito je Jugoslaviji, premda evropskoj drzavi, izborio vazno mesto u buducim zajednickim akeijama afroazijskih i latinoamerickih drzava. Posto su te drzave prerasle u moenu glasacku masinu, bilo je jasno da ce od adekvatnog kanalisanja i organizovanja njihove akeije zavisiti dalji kurs svetske organizaeije.96 „Inicijativa petorice“, kao pr\'a organizovana zajednicka multilateralna akeija vanblokovskih drzava, predstavljala je samo uvod u slicne akeije ovili drzava, koje ce Jugoslaviji omoguciti da u medunarodnim odnosima igra daleko znacajniju ulogu od one koja joj je, s obzirom na njenu velicinu, realno pripadala. K .P R , 1 -2 /1 2 . Zabeleska o razgovoru druga Tiia sa Eisenhowerom dana 23. seplembra I960 godine. y New York Times. S e p te m b e r 2 8 , 1 9 6 0 . K P R , 1 -2 /1 2 . Zabeleska o razgovoru druga Tita sa Hruscovom dana 28. septembra I960 godine I s to . Izvestaj na Sednici Saveznog izvrsnog veca, Beograd 13 oktobra I960.

349

PRIPREMA PRVOG SAMITA NESVRSTANIH -TITOVA POSETA ZEMLJAMA ZAPADNE I SEVERNE AFRIKE Ono sto je posebno ispunjavalo optimizmom Josipa Broza. po povratku iz Njujorka, bila je sve aktivnija uloga vanblokovskih drzava u Ujedinjenim nacijama. Jedan od razloga zbog kojih se Tito odiucio da prisustvuje XV redovnom zasedanju Generalne skupstine UN lezao je u njegovoj nameri da ostvari direktne licne kontakte sa predstavnicima sto veceg broja ovih drzava i podstakne ih na okupljanje i tesnje povezivanje u jedinstven front borbc protiv svemoci blokovskih sila.9' Smatrao je da ce pojavom tih drzava -„novih snaga, koje su vec dosle u Ujedinjene nacije ili ce doci u toku slijedece godi­ ne, blokovska podijela u svijetu imati sve manji znacaj, odnosno da ce blokovi morati da vode racuna o tim novim snagama koje nc predstavljaju samo javnost svojih zemalja i teznje svojih naroda, nego isto tako i vecine drugih zemalja.‘l98 Svestan da je tokom boravka u sedistu OUN samo delimicno uspeo u nameri da ostvari kontakt i priblizi se zvanicnicima pojedinih novooslobodenih drzava Azije i Afrike, Tito je odiucio da krene na jos jedno od svojili prckookeanskih „putovanja mira.“ Sa tom odlukom je upoznao clanove Savezne vladc vec 13. oktobra 1960. kada jc podnosio izvestaj o aktivnostima jugoslovenske delegacije na XV zasedanju Generalne skupstine UN. Tom prilikom je napomenuo da je jos u Njujorku shvatio „da ce biti apslutno potrebno da ja opet ove ili iduce godine odem u te africke zcntlje. lako to nije lako, mora se. .Icr oni moraju osjetiti nasu iskrenu teznju da im svim svojim snagama i mogucnostima pomognemo."99 U prvom momentu lista zemalja kojeje nameravo da poseti jugoslovcnski predsednik nije bila zatvorena. niti do kraja konkretizovana. Sve se odvijalo u skladu sa praksom ustaljenom uoci Titovog prethodnog putovanja u zemlje Azije i Afrike, krajem 1958. i pocetkom 1959. godine. 1 taj put, zvanicnim pozivima pojedinih zemalja sa africkog podrucja upucenim Josipu Brozu polovinom 1960. godine, pridruzili su se i drzavnici nekih susednih vanblo­ kovskih zemalja. Posle iscrpnih priprcma l ito se, 14. februara 1961, sa saradnicima otisnuo brodom ,.Galcb“ iz splitske luke na novo visemesecno putovanje u zemlje zapadne i severne Afrike: Ganu, Togo, Liberiju, Gvineju. Mali, Maroko, funis i UAR. Jedina od tih drzava koju je jugoslovenski predsednik vec ranije " D ASM IP . I 9 6 0 , P A , J u g o s la v ija f -5 6 . 4 3 6 4 3 8 .

Spoljna politiku Jugoslavije i meclu-

narodni oclnosi. 98 K P R , 1 - 2 /1 2 , 8.

I960. Isto . 17

18.

Izvesiaj na Sednici Saveznog izvrsnog veca, Beograd 13 oktobra

350

posetio bila je UAR. Svc ostalc za njcga su prcdstavljalc nova i ncpoznata podrucja. koja bi potcncijalno mogla igrali vaznu ulogu u rcalizaciji ambicioznih jugoslovenskih globalnib politickih projekcija. Putovanje u te zemlje je biia prilika da se definitivno utvrdi koje od njih bi imalo smisla pozvali na sa­ in it ncsvrstanih koji je Tito nameravo da inicira po povratku u .lugoslaviju, uoci XVi zasedanja Generalne skupstine UN. Glavni kriterijum u torn kontekstu je bila spremnost africkih drzava da vode nezavisnu politiku u odnosu na velike site i njihova zainteresovanost z.a jedinstvenu akciju protiv blokovske suprematije. Sa liderima Gane, Gvineje i Maroka - Kvame Nkrumahom, kraljem Uasanom II i Ahmedoni Seku Tureom (Ahmed Sekou Toure), Tito je prethodno imao kontakte (sa prvom dvojicom se susreo tokom XV zasedanje Generalne skupstine UN, a sa Seku Tureom u ulozi domacina, januara 1961. u Beogradu). Medutim, sa predsednicima Togoa, Liberije. Malija i Tunisa Silvanus Olimpiom (Olympio), Vilijem Tabmenom (William Tubman), Modibo Keitom i Habibom Burgibom (Bourguiba), to mu je bio prvi susret. Stoga su razgovori sa drzavnicima tih zemalja imali posebno mesto u programu Titove africke turneje. jer su predstavljali znacajnu priliku za boljc upoznavanje i eventualno iznalazenje mogucnosti zajednickog delovanja u medunarodnim odnosima u okviru jedinstvenog pokreta. Na osnovu zapisnika razgovora koje je Tito vodio sa africkim drzavni­ cima. stice se utisak da se jugoslovenski predsednik opredclio za drugaciju strategiju poiitickog nastupa u zemljama zapadne Afrike, inace naseljenim crnackim stanovnistvom. u odnosu na strategiju predvidenu za arapske zemlje Maroko, Tunis i UAR, koje je posetio u zavrsnoj fazi svoje turneje. Razgovo­ ri sa vodama naroda koji cine „srce ATrike“ (kako je cesto u jugoslovenskoj stampi opisivana prva grupa zemalja). svodili su se na Titovu inicijativu za uspostavljanje prisnije bilateralne saradnje i boljeg medusobnog upoznavanja. S druge strane, predlog o odrzavanju konferencije vanblokovskih drzava Tito je ipak detaijno razmatrao iskljucivo tokom razgovora sa arapskim liderima: marokanskim kraljem Hasanom, tuniskim predsednikom Burgibom i predsednikom UAR Naserom.luCI Prva africka zemlja koju je Tito posetio bila je Gana. Tokom zvanicnog boravka, od 28. februara do 4. marta 1961,101 Tito je ulozio veliki trud da svog domacina Nkrumaha ubedi u postojanje niza dodirnih tacaka u spoljnoj politici dveju drzava i potrebu organizovanijeg i jedinstvenijeg zajednickog nastupa u OUN, ali i na sirem planu u meaunarodnim odnosima. Nkrumah je pozitivno reagovao na Titova nastojanja. Njih dvojica su postigla visok stepen uzajamnog uvazavanja jos tokom XV zasedanja Generalne skupstine, sto je 100 K P R , 1 - 2 /1 3 . kveslaj Predsednika Republike opulu jugoslovenske delegacije uprijctieljske zemlje Zapadne i Severne Afrike, podnet na Sednici Scrveznog izvrsnog veca, Beograd 29. septembar 1961. 11 P o p o v r a t k u i z T o g o a . T ito s e p o n o v o v r a t i o u G a n u 7 . m a r t a i u n jo j b o r a v io u p r iv a tn o j p o s e ti d o 11. m a r t a .

351

rezultiralo zajednickom inicijativom za donosenje posebne rezolucije o neophodnosti hitnog sastanka Ajzenhauera i Hruscova. Ucestali susreti Tita i Nkrumaha u sedistu UN promenili su Slav Gane prema jugoslovenskim nastojanjima za uspostavljanjem politicke i privredne saradnje dveju drzava. Do (a da su se po tom pilanju Nkrumah i njegova vlada drzali rezervisano, pa cak i odbojno. Iako je Jugoslavia priznala Ganu odmah posle njenog sticanja nacionalne nezavisnosti i izrazila spremnost da uspostavi diplomatske odnose u rangu ambasada, iz te drzave nije bilo nikakvih nagovestaja o interesu za sa radnjom. Jugoslovenska privrcdna delagacija koja je posetila prestonicu Gane Akru. aprila 1959, primljena je hladno i vratila se ne postigavsi bilo kakav rezultat u pregovorima o uspostavljanju privredne saradnje. Slicno je pros la i jugoslovenska Misija dobre volje koja je boravila u Akri januara 1960. i delcgacija koja je dosla u Ganu da bi ucestvovala na proslavi dana proglasenja Republike, jula I960.1112 Strahujuci da bi uspostavljanje politickih odnosa sa Jugoslavijom bilo negativno primljeno na Zapadu, bez cije pomoci nije bio moguc opstanak privrednog sistema Gane, Nkrumah je odbijao uporne jugoslovenske inicijative u tom pravcu. Medutim. posle susreta sa Titom u Njujorku predsednik Ganc je promenio stav i pozvao jugoslovenskog lidera u posetu svojoj zemlji.103 Imajuci u vidu Nkrumahov odlucan nastup u sklopu „Inicijative petorice“ u UN, Tito ga je, tokom posete Gani, obavestio o nameri Jugoslavije da inicira konferenciju vanblokovskih zemalja krajem aprila 1961. Ponienuo je Kairo, kao moguce mcsto sastanka. Nkrumah je to prihvatio. ali nije ispoljio spremnost za siru diskusiju u tom smislu. Vodeci racuna o reakciji svog sagovornika, Tito nije dalje insistirao na toj osetljivoj temi.104 Posle Gane usledile su posete vanblokovskim zemljama zapadne Afri­ ke. koje su prilikom priprema za Titov put u analitickim odeljenjima jugoslo­ venskog MIP-a ocenjene kao ,,grupa ncodlucnijih africkih zemalja'*1u borbi za potiskivanje uticaja velikih siia na africkom kontinentu. Tokom boravka u fogou, Liberiji, Gvineji i Maliju, Tito se nije zanosio ambicijom da lidere tih drzava moze odmah, posle prvog kontakta sa njima, ubediti da se ukljuce u napore u pravcu institucionalizacije saradnje naroda koji vode vanblokovsku politiku. Radilo se o zemljama koje su do krajnjih granica zavisile od finansijske pomoci inostranstva, pa nije bilo realno ocekivati od njih da se ukljuce u pokret koji bi delovao protiv njihovih kljucnih privrednih partnera. Stoga je teziste Titove akcije bilo na drugim temama. Nastojao je, a u velikoj meri i uspeo, da ukaze svojim domacinima na potrebu da se akcije svih vanblokov- ; skih zemalja koncentrisu na organizovani nastup u medunarodnoj zajednici oko niza pitanja o kojima imaju slican ili istovetan stav. Potencirao je slicnost slavova africkih zemalja po pitanju Alzira. Laosa. Konga, kolonijalizma, mc11a D A S M I P , 1961. s tr . p o v ., f-1. 17. Ciana. "" KPR, I -2/13-1. I " ,‘ Is to . ZabeleSka o razgovoru Tito Kvame Nkrumah na brodu . Caleb ". 11 man 1961

352 dunarodne pomoci zaostalim zemljama, razoruzanja, ocuvanja svctskog mira i ulozi UN u tom kontekstu. Podsecajuci sagovornike na negativan epilog konfrontacije velikih sila lokom poslednjeg zasedanja Generalne skupstine UN, skrenuo im je paznju na veliku odgovornost vanblokovskih zemalja za takav obit. lako su one zastupale slicne stavovc o kljucnim mednnarodnim pitanjima, delujuci nejedinstveno i neorganizovano, dozvolile su da postanu predmel manipulacija velikih sila i da bez obzira na brojcanu nadmocnost u svetskoj organizaciji preuzmu ulogu pasivnog posmatraca.10' Prilikom zvanicne posete Togou od 4. do 7. marta 1961, Tito je predsedniku Silvanus Olimpiju izlozio jugoslovensko videnje stanja u medunarodnint odnosima. stavljajuci naglasak na pitanja u kojima su postojale dodirne tackc sa poglediina koje jc zastupao njegov domacin. Svestan da Togo zbog svoje potpune ekonomske zavisnosti od Francuske nije u stanju da do kraja sprovede proklamovanu politiku nevezivanja za blokove, Tito mu je predlozio da postepeno uspostavlja sto siru privrednu saradnju sa ostalim vanblokovskim zemljama i tako se oslobodi jednostrane zavisnosti od bivse metropole. U tom kontekstu obecao mu je pomoc Jugoslavije i ponudio zakljucivanje odgovarajucih bilatcralnih privrednih ugovora.lUt> Govoreci o ncophodnosli da se smanji zavisnost Togoa od Francuske, posebno mu je skrenuo paznju na tragicnu sudbinu bivseg kongoanskog premijera Patrisa Lumumbe, delimicno uslovljemi i njegovom nesposobnoscu da se na pravi nacin postavi prema kolonijalnom nasledu.10 Ukoliko vanblokovske zemlje ne pristupe organizovanijim i jedinstvenijim akcijanta protiv kolonijalizma u OUN, lako im se moze desiti da u skoroj buducnosti budu izlozene slicnim opasnostima koje su dovele do dramaticnog obrta u K.ongu.'"s Slican je bio nastup 'Pita i tokom zvanicne posete Liberiji od 13. do 18. marta. Svom domacinu, predsedniku Vilijemu Tabmenu, objasnio je da je cilj njegove posete zemljama Afrike ..dalje ucvrscenje prijateljskih veza i svestrane saradnje“ i potreba ,,da objedinimo sve miroljubive snage da bismo sprijecili dalje pogorsanje situacije u svijctu i da bismo upornim zalaganjem, kroz Ujedinjene nacije i van njih. doprinijeli ostvarenju till ciljcva.1' Buduci da svetu prcti opasnost od tiove ratne katastrofe, Tito jc potencirao odgovornost vanblokovskih drzava u preduzimanju odredenih mirovnih inicijativa kojima bi primorale vclike site da sednu za pregovaracki sto i iznadu neophodan kompromis u duhu Povelje UN.109 Tabmen je u potpunosti podrzao takorcci*107 DASMIP. 1961, str. pov„ f-l, 17, 26. 35. KPR. 1 -2/13-2. Togo - bilateralni odnosi. 107 Lumumba je likvidiran u gradanskom ratu koji je izbio u Kongu u vreme kada je ta dizava izborila nacionalnu nezavisnost. Zbog mesanja bi\Se meiropole. Belgije. u burna unutrasnja zbivanja, siluaeija u Kongu se sve vi5e komplikovala. zbog cega su tamo poslate mirovne snage UN. Njihova nemoc da zaustave eskalaciju nasilja i krvavih oblacuna sukobljenih strana doprinela je narastanju hladnoratovskih tenzija (Jadranka Jovanovic. Jugoslavija i Scn’et bezbednosti Organizcicije ujedinjenih nacijci 1945-1985, Beograd 1990, 256-257). 108 DASM1P. 1961, str. pov., t-1,26; KPR, 1 -2/13-2. Togo - bilateralni odnosi. ,m J. B. Tito, n d , knj. XVI. 248-249.

sve stavove o medunarodnim pitanjima u duhu u kome ill je njegov gost inter pretirao. Obojica predsednika su pozitivno ocenila formiranje sve veceg broja nezavisnih africkih drzava, likvidiranjc kolonijalnog sistema i naporc alzir skog naroda u iznalazenju prihvatljivog resenja sa francuskom vladom putem pregovora. Istovrenieno su osudili bclgijsko mesanje u unutrasnja zbivanjn u Kongu i ubistvo premijera Lumumbe. francuske nuklearne eksperimenle u Sahari i trku u naoruzanju.1" Jedina prosovjetski orijentisana africka drzava koju jc Tito posetio tokom prolecnc turneje bila je Gvineja. Njena tesna vezanost za zemlje soeijaIi stickog lagera negativno je uticala na efekat prenaglasenog jugoslovenskog nastojanja da se izmedu dve zemlje uspostavi sto sira bilateralna saradnja. iako je Jugoslavia bila jedna od prvili drzava koja je priznaia Gvineju odmah po sticanju njene nacionalne nezavisnosti, Seku Ture i njegovi saradnici nisu ispoljavali zelju da uspostave kontakte sa zvanicnicima iz Beograda. Posele jugoslovenske privredne delegacije Gvineji maja 1959. i jugoslovenske misije januara naredne godine naisle su na hladan prijem. Slicna je bila situaeija i u pogledu jugoslovenskih inieijativa za uspostavljanje diplomatskih odnosa. Sovjetska antijugoslovenska kampanja naisla je na pogodno tlo u Gvineji i predstavljala je ozbiljnu prepreku na putu njene saradnje sa Jugoslavijom.111 U cilju prevladavanja takve situaeije, Tito je pozvao predsednika Gvineje u posetu Jugoslaviji. Tokom susreta sa Seku Tureom u Beogradu, januara 1961, jugoslovenski predsednik je uspeo da delimicno otkloni nepoverenje Gvinejc prema spoljnopolitickom kursu J'ugoslavije.112* U okviru daljeg jugoslovensko-gvinejskog pribiizavanja posebnu ulogu trebalo je da imaju Titovi razgovori sa Seku Tureom tokom zvanicne posete Gvineji od 20. do 24. marta 1961. U to vreme u politickim krugovima Gvine­ je sazrevalo je stanoviste da sve vece angazovanje na strani Istoka siabi poziciju Gvineje unutar grupaeije africkili drzava. ali i u odnosu na ostale zemlje koje nisu iskljucivo delovaie u prosovjetskoj orbiti. Buduci da se Gvineja od­ mah po sticanju nezavisnosti ukljucila u Uniju sa Ganom, kojoj se decembra 1960. pridruzio i Mali, bila je jako zainteresovana da ta Unija preraste u jczgro buduce sire federaeije africkih drzava. Takvi ambiciozni projekti. medutim, nisu bili ostvarljivi u sklopu jednostrane orijentaeije na Istok. Stoga jc Seku Ture iskoristio fitovu posetu da promovise donekle revidiran spoljnopoliticki kurs Gvineje, upravljen na tesnu saradnju vanblokovskih drzava. Smcrnice tog kursa na regionalnoj osnovi proklamovane su na skupu africkih zcmalja u Kazablanci uoci Titove posete Africi.i!j Tito je imao razloga da bu10 KPR. I -2/13-3. Liberiju odnosi sa FS’RJ: Saopslenje povodom posele Predsedni­ ka I-'NRJ Repitblici Liberiji. ,n Isto, i -2/13—4. Gvineja - odnosisaJngoslavijom.

112 Isto, I -3-a/Gvineja. 1,1 Na konfereneiji u Kazablanci. odrzanoj januara 1961. jedan od kljucnih aktera. osim Nasera i Nkrumaha, bio je Seku Ture. Na konffeneeiji je doneta Africka povelja u kojoj su zemlje ucesnice proklamovale odlufinost da se nece prikljuciti nijednom bloku i da 6c se suprotstavljati penetraeiji velikili sila na tin Al'rike. Kaoprvi korak u pravcu institucionalizaci-

354

dc zadovoljan sve izrazenijim zalaganjem Seku Turea za jedinstvcnim dclovanjem novooslobodenih drzava Afrike. Takva poiitika Gvineje predstavljala je soiidnu kopcu za tesnje povezivanje sa spoljnopolitickom akcijom Jugoslavije u medunarodnim odnosima. lako su se razgovori Tita i Seku Turea kretali u granicama kurtoaznih izjava uzajamne solidarnosti i opste saglasnosti poli­ tick ih stavova. oni su doprineli premoscavanju rezervisanosti zvanicnika iz Gvineje prema poiitici jugoslavije.' 14 Tokom jednodnevne zvanicne posete Maliju od 25. do 26. marta 1961, Tito je imao priliku da se prvi put sretne sa predsednikom Modibo Keitom. Podudarnost stavova o kljucnim medunarodnim pitanjima bila je prisutna i u tim razgovorima. Teme o kojima je razgovarano (Kongo, Alzir, razoruzanje, jacanje uloge UN, pomoc nerazvijenim zemljama, francuske nuklearne probe u Sahari) i nacin na koji su one bile tretirane, do te mere se poklapao u svim razgovorima koje je Tito vodio u zapadnoj Africi da je bilo tesko naci i mininralna odstupanja u pojedinacnim slucajevima.115 Cilj je ocigledno bio da se kroz svest o istovetnosti politickih stavova podstakne proces jedinstvenijeg delovanja na medunarodnom planu. Poseta Maliju je naknadno ukljucena u program Titovog putovanja po Africi, posto je poziv za tu posetu upucen kada su okoncane pripreme za to pulovanje. Odusevljen prijemom u Maliju. Tito je izrazio zaljenje sto nije mogao da ostaue duze u njoj. Radi unapredenja odnosa dveju drzava, jugoslovenski predsednik je svog novog partnera iz Afrike, Modibo Keitu, pozvao u posetu Jugoslaviji.11*1 I ovaj put se pokazalo koliko direktni iicni kontakti sa drzavnicima afro-azijskih zemalja mogu delotvorno da deluju na naglo povezivanje i uspostavljanje tesne saradnje Jugoslavije sa narodima prostorno veoma udaljenim. ali politicki vrlo bliskim. Tito i Keita su odmah, posle kraceg upoznavanja, zakljucili prve sporazume o robnoj razmeni i naucnoj saradnji i pripremili teren za sklapanje posebnih kreditnih aranzmana." To je bilo u duhu jugoslovenske strategije da teren za buduce zajednicko delovanje u medunarodnim odnosima sa novooslobodenim vanblokovskim drzavama, u prvoj fazi uzajamnog povezivanja, sondira uspostavljanjem sto tesnje bilateralne privredne saradnje, Na taj nacin, u odredenoj meri se smanjivala ekonomska zavisnost novooslobodenih zemalja od bivsih metropola, a istovremeno su stvarani povoljni politicki uslovi za sve veci uticaj Jugoslavije na afro-azijskom prostoru. To je bio put da se ostvare i znacajni ekonomski interesi Jugoslavije. Jedino na taj nacin ona je konacno mogla*16 je saradnje vanblokovskih drza\'a Afrike postignut je dogovor o osnivanju konsullalivne skupsline, poiitickog i ekonomskog koiniteta, komiteta za pitanja kuiture i aiiiCke visoke kt>mandc koja bi obezbediia zajednicku odbranu Afrike u slucaju spoljne agresije. IIJ KPR. I -2/13 4. Gvineja odnosi sa Jugoslavijom: J. B. Tilo. n