162 79 31MB
Serbian Pages [429] Year 2004
(
Др ДраrоJЬуб д. Стоjановнli
Др Оливер Б. Антиli
Друго измен,ено и допуiЬено издаiЬе
;:.
БеоградiiЬО4.
Одлуком Наставно-научног веnа Правног.
Београду
од
30.
jуна
2003.
године,
уuбеник
литературе за прищ~еман,е испита из дред.ме та у
Ауторu:
Др ДрагОJьуб Д. Стоjановиh редовни професор Правног факултета у Београду
Др Оливер Б-.Антй'li
редовни професор Правноrфiжултета у Београду
Рецензент: академик Слабодан Перови'li Издавач
Правни факултет Универзитетау Београду еоrрад, Булевар КраJЪа Александра бр. 67 Заиздавача
проф. др Владимир Милиli Компjутерска обрада текста Петар Павловиn Штампа Народна юьига
Сва права задржана. Ниjедан део ове публикациjе не може бити репродукован без висмене дозволе аутора, у било ком облику:
електронски, механички, фотокоnираFЬем или на други начин.
.
\
Др ДрагОJьуб Д. Стоjановиn
Др Оливер Б. Антиn
редовни професор Правног
редовни професор Правног
факултета у Бесграду
факултета у Бесграду
УВОД У ГРАnАНСКО ПРАВО
Д. Стоjановиn
je
аутор следеnих делова: Први део
Увод, осим
-
Предмета граl)анског права; Метода граl)анског права;
права или упоре~иван.а права и Главе
четири
гра1jанског од осталих грана права; Треhи део
-
-
Упоредног
Разграничен,е
Правни односи и
-
субjективна права, осим Ауторског права и Права индустриjске
своjине; у оквиру другог дела: одеJЬак Главе прве
-
Увод; у оквиру четвртог дела: други
Стицан.е права; Пети део
-
Обjекти гра1jанског
права.
О. Антиn
Метод,
je
аутор следеhих делова: Први део
Упоредно
право
и
упоре~иван.е
Ув(}д- Предмет и
права
гра1jанског од осталих грана права; Други део
-
и
Разграничен,е
Правни субjекти
осИ:м Увода; У треnем делу- Аутарека право и Право индустриjске своjине;
Четврти
део
Настанак,
престанак
и
промена
.rраl)анскоправног односа, осим другог одеJЬка Главе прве; Пети део
- Имовина. У
другом
издан.у
извршене
отклшьене штампареке грешке.
су
одре~ене
измене
и
допуне
и
1 J
!
'
1
1 1
;
.. ,
..
)
Глава прва ПРЕДМЕТ И МЕТОД
1. ПРЕДМЕТ ГРАnАНСКОГ ПРАВА 'Наука
je
законе
уреl:jени, систематиЗовани скуп знан.а коjа кроз nоjмове И слику стварности у и,еноj хиjерархиjскоj
пружа
(просторновременскоj) повезаности. Поjмови даjу део слике стварности у
и,еном статичном облику, они описуjу суштинске карактерiJстике поjаве коjа се· изучава, нпр. · поjам матерИjе и енергиjе, поjам. права, поjам своjине,
угОВора
и
др.
Закони,
потпунИjу сликустварности,
кретан.у,
вези
измеl:jу две
наравно
jep je
полазеnИ
ОД
поjмова,
даjу
обухватаjу у н.еноj динамици, у н.еном
или више 'поjава, ·.у резултанТи
н.иховог
меl:jусобног делован.а, н.иховом. меи,аи,у и тиме предвиl:jаjу настаjан.е нових nojaвa, н.ихово дал,е мен.ан.е и н.ихов нестанак; Откриван.е научних закона·
je
наjвиши
степен
генерализациjа. Од давнина друго,
,:али
бщю
je
je
потребно
.
апстракциjе,
наjвеnа
· интелектуална
примеtiено да два тела делуjу jедно на сабрати
све
.
интелектуалне
напоре
и
достигнуnа антике и npeгнytia и ризике среДи,еr века да би се тек на прелазу из
17.
у
18.
век дошло до jедног од фундаменталних закона: два
тела делуjу jедно на друrо силом коjа
je
обрнуто сразмерна квадрату
и,иховог растоjан.а и. директно сразмерна производу и,ихових маса
-
до
закона гравИтациjе. Оваj пример jасно Показуjе како je тешко откривати научне
законе,
.колико · генерациjа
интелектуалног
напора
врсних
поjединаца мора стаjати иза свак