Ruski realisti - Kritički realizam [PDF]

Zitiervorschau

ĐERĐ LUKAČ

RUSKI REALISTI

N aslov originala:

Georg Lukacs DER RUSSISCHE REALISMUS IN DER WELTLITERATUR

Preveli: JELISAVETA VUJKOVlC i JURAJ MAREK

ĐERĐ

LUKAČ

RUSKI REALISTI KRITIČKI REALIZAM

& Izdavačko preduzeće »VESELIN MASLESA« Sarajevo, 1959

PREDGOVOR PRVOM I DRUGOM IZDANJU

U napisima koji su ovde prikupljeni reč je o nekim od najvećih ličnosti ruske književnosti. t o društvenim osnoim m ^i^umetničkoj osohanosti ruskog realizma. Po tome, i samo po tome, knjiga još ne hi mogla da postane na­ ročito zanimljiva. Ta ruska književnost X IX veka široko je poznata i neobično popularna u celoj Evropi! No ma koliko da je ona u Evropi rasprostranjena, njena je slika ipak vrlo nepotpuna i netačna. Nepotpuna, — jer je prevodna književnost izbegavala velike^ borce ruske ^revolu­ cionarne ,demokratije; van granica ruskog jezika ntsu po­ znati ni Hercen ni BjgUzufki, ni Čemiševski ni DobroJjuJbgv. Čak i Saltikov-Ščedrin, svakako najveći satiričar svetske književnosti posleSvifta, počinje da stiče izvesnu popularnost tek u zadnje vreme. Slika ruske književnosti, ipak, ne samo da je nepot­ puna nego je i izopačena. Najpoznatije ruske realiste, TolStoja i Dostojevskog, fglpjatfL. regkcitvniirn.il ona je pokušala da od njih načini^ndstičare odvojene^od nji­ hove sadašnjice, »duhovne aristokrate«, koji se povlačelz d n e v u ïh lw likova Tolstoja ijjostojevskog istovremeno je služilo izgrađivanju legende o »svetoj«, mističnoj Rusiji. Tu legendu néTnalazimo samo kod izrazitih reakcionara, kakav je Mereškovski, nego i kod naprednih građanskih mislilaca, kao što je Masarik. Kad se ruski narod 1917. oslobodio, konstruisali su široki krugovi intelektualaca, u skladu s tim, su­ protnost između nove, slobodne Rusije i stare vodeće ru­ ske književnosti. Lažna tvrdnja da je nova Rusija izvela celovit zaokret na svim područjima kulture, da je odba­ cila klasičnu rusku književnost, da je čak progoni, bila je sredstvo borbe kontrarevolucioname propagande. 5

PREDGOVOR

Ove kontrarevolucioname klevete davno su opovrg­ nute. Književnost belih emigranata, — tobožnji nasta­ vak mistične ruske književnosti, — odsečena od rodnog tla i stvarnih problema domovine, ubrzo je ispoljila svoju jalovost. S druge strane, inteligentnoj publici bilo je ne­ moguće zatajiti da je u bovjetskom Savezu, iz snažne obrade tek izniklih problema obnovljenog života, nastala bogata i zanimljiva književnost; inteligentni ljudi koji čitaju ovu književnost mogli su opaziti kako je baš ona tesno povezana s klasičnim realizmom. Dovolmo će hiti ako se pozovemo na Šolohova, nastavljača tolstojevskog realizma. ■ Klevetnička kampanja reakcije protiv Sovjetskog Sa­ veza dosegla je vrhunac pred drugi svetski rat i u toku njega. Ona je, međutim, za vreme rata propala. Oslobo­ đeni narodi Sovjetskog Saveza pokazali su u borbi protiv hitlerovskog imperijalizma takvu snagu, otkrili tako krupna ostvarenja materijalne i duhovne kulture, da su klevete starog stila morale postati nemoćne. Sad široke slojeve zanima suprotno pitanje: kako su nastale one moćne narodne snage čije je delovanje u ratu svako doživeo? Istorija spoljašnjeg i unutrašnjeg razvitka ruskog naroda postala je opšti, krajnje interesantan problem. Ako, opet, želimo da proučavamo istoriju^ oslobođenja i snazenwryuskng rîara'dn^ n e smerho lia zaboravima ve­ liku ulomi—koju u tom procesu igra književnost. Î to ne samo toliko koliko književnost učestvuje u usponu ili opadanju svakog kulturnog naroda nego mnogo naglaše­ nije. S jedne strane, pgma književnosti koja bi bila tako izrazito društvenog karaMèYü, kâb' îiiskn, s dm ge streme, fÇÏÏvada je OUo arUŠt'oeribg žiVertrr^u Ižom bi književnost tako snažno uzbuđivala i dclovala kao u Rusiji u vreme klasičnog realizma. Iz svega ovog sledi da i pored toga što dosta široka javnost poznaje rusku književnost, ipak nije suvišan po­ sao prikazati ove novonastale probleme u novom osvetljenju. A novi problemi imperativno zahtevaju da naše analize, — kako društvene tako estetske, — segnu do stvarnih korena ruskog društvenog razvitka. 6

PREDGOVOR

Tom cilju posvećena je naša knjiga. Jedna od studija treba, stoga, da popuni znatnu prazninu u našem znanju: ona daje karakteristiku velikih ruskih revolucionarnodemokratskih kritičara Bjelinskog, Čemiševskog i DobroIjubova. Ovo pitanje najtešnje je povezano s preocenjivanjem opštepoznatih realističkih klasika, bolje rečeno, s utvr­ đivanjem njihove istorijski tačne karakteristike i ocene njihove vrednosti. Zapadna javnost i zapadna kritika pokušavale su da objasne Tolstoja i Dostojevskog polazeći od stavova ovih značajnih ljudi o problemima društva, pogleda na svet, religije i umetnosti, kako su izloženi u člancima, pi­ smima, dnevnicima itd. Verovalo se da će se u tim svesno izraženim mišljenjima naći ključ za razumevanje velikih delà, koja su često ostavljala neobičan utisak. Jed­ nom rečju, reakcionarna kritika tako je interpretirala ostvarenja Tolstoja i Dostojevskog da je njihov — tobo­ žnji — duhovni sadržaj pokušavala da protumači na osnovu pojedinih reakcionarnih pogleda njihovih tvoraca. Mejtod_jciašilLjnamsa jjjjametralno^ie suprotan. On je sasvim jednostavan: on, pre svega, brižljivo ispituje onaj stvarni drušXv£m^jo^nov koji je određivao način života Tolstoja i Dostojevskog; on ispituje one stvarne dru­ štvene snage pod čijim se uticajem oblikovao spisateljski i ljudski karakter Tolstoja i Dostojevskog. Drugo, u tesnoj povezanosti s prvim, nepristrano se ispituje šta delà Tolstoja i Dostojevskog objektivno reprezentuju^ šta je njihov sivarni-duhovni sadržaj, kako su se u borbi za adekvatno izražavanje tog sadržaja izgrađivale estetske ferme ovih pisaca. Tek pošto smo te objektivne veze sa­ znali i razumeli, možemo pravilno da interpretiramo i sama subjektivna mišljenja autora i pravilno da osvetlimo njihov uticaj na delà. Čitalac će videti da zahvaljujući ovom metodu na­ staje nova slika Tolstoja i Dostojevskog. Ali takvo preocenjivanje predstavlja nešto suštinski novo samo za neruske čitaoce. U samoj ruskoj književnosti skicirani način pesmatranja ima stare tradicije: već su Bjelinski i Her7

PREDGOVOR

cen prethodnici ovog metoda, čiji vrhunac obilježava Lenjinovo ime. Taj metod pokušao je pisac ovih redaka da priment u analizi delà Tolstoja i Dostojevskog. Spoljašnje su okol­ nosti uzrok što analiza Dostojevskog, koja je rađena to­ kom rata za neki američki časopis u propisano malom obimu, nije mogla da dosegne širinu i detaljiziranost stu­ dije o Tolstoju i što se morala ograničiti na osvetljavanjepojedinih glavnih pitanja. Štoj z a Dostojevskog i Tolstoja sledi (j&zkif), neće nikog 'iznenadiRi^lflMdd~činjenica da. je u prvom planu naših studija pitanje: u kojoj je meri Gorki, socijalistički novator, povezan s ranijom 'ruskom književnošću, u kojoj je meri nastavljač ruskog realizma, — i opet znači polemiku protiv reakcionarnog posmatranja književnosti i, s tim u vezi, ocenu. Naglašavanjeove povezanosti istovremeno je odgovor na pitanje: gde je most između stare i nove književnosti? Konačno, jedan članak skicira ukratko uticaj Tolstojevih delà na zapadne književnosti. On pokazuje kako je Tolstoj postao svetskoliterarna pojava i šta je društveni i um etnički sadržaj njegove svetskoliterame uloge. T ova studija znači borbu protiv reakcionarnog shvatanja ruskog realizma. Borbu, međutim, koja istovremeno omo­ gućuje da se u nju uključe i saveznici i koja pokazuje kako su se najbolji predstavnici nemačke i francuske, engleske i američke književnosti nosili s ovim reakcionarnim iskriv­ ljavanjima, kako su se sve intimnije približavali razumevanju Tolstoja i ruske književnosti. Čitalac može iz dosad rečenog videti da se ovde ne radi o iskonstruisanim 'hipo­ tezama nekog usamljenog pisca, nego 0 kretanju u knji­ ževnosti koje jača u čitavom svetu. Naše metodološke primedbe oštro su istakle društvene tendencije kao osnov napisu. Njihovo značenje teško je i preceniti. U ovim studijama ipak nije težište u društve­ noj, nego u estetskoj analizi; ispitivanje društvenih osnova samo je sredstvo da bi se mogao što potpunije shvatiti *) Eseje o ruskim realistima autor je podelio u dva delà: Kritički realizam i Socijalistički realizam. Pošto je u ovdm izdan jut štampan samo prvi deo, to se u knjizi ne nalazi esej o Gorkom.

8

PREDGOVOR

umetnički karakter niskog klasičnog realizma. Ni ovo» gledište nije naše otkriće. Rusku. Ifp.jižp^n.nf(t nijp-vticala samo svojom novom društvenom i ljudskom sadržinom nego, vre svega7i stoga što je bila stvarno velika knriževnostrZazo^ruje dovoljno râzSïti ukoréhjena pogrešna mišIjenja u odnosu na istorijsku i socijalnu bazu, nego se mora ispitati kakve posledice povlači pravilna spoznaja dru­ štvenih i istorijskih osnova. Jedino je tako moguće shva­ titi činjenicu da veliki ruski realizam tri četvjtijstoleća igra vodećujulogu u. snetskoj književnosti da je on svetla hàklja^pæogresa. da je on efikasno oružje u borbi kako protiv otvorene i skrivene književne reakcije tako i pro­ tiv dekadencije, koja istupa pod maskom novatorstva. Samo ako smo estetski pravilno shvatili suštinu ru­ skog klasičnog realizma, možemo pravilno istaći njegov prošli i budući plodonosni uticaj na književnost, možemo jasno sagledati društvenu, pa čak i političku aktuelnost i značaj ovog uticaja. Sa^eJmmm fašizma^ s težnjom da se iščupaju njeaovi koreni. vočinie novi živoT^d^svaJcToslohgđčni nairod^Ü rešavanju novih zadaća tog novog Izivotà književnost švugde igra vrlo v n9n.ii ylogu^jAko tu ulogu, koju joj je diktirala istorija, hoće stvarno da ispuni, onda valja prirodno pretpostaviti politički i ideološki preporod pisaca. To je neophodni preduslov, ali sâmo to nije do­ voljno. Moraju da se preporode ne samo narodi nego i celokurmi emocionalni svet ljudi: upravo književnost je najuUgajmja »prva lasta« slobodarskih narodrdh, Velika pouka rtiškog' razvitka baš je to plodonosno delovanje prave realističke književnosti, koje vaspita narod, preobražava mase. No, takve rezultate može da postigne samo stvarni, veliki duboki, i sveobu­ hvatni realizam. Stoga književnost, ako želi da bude stvarni činilac u preporodu svoje nacije, mora i literarno, i formalno, i estetski da se obnovi. Ona mora da raskine kako sa konzervativno-reakcionarnim lažnim tradicijama, koje je ograničavaju, tako i sa sve bujnijom dekadenci­ jom, koja vodi u ćorsokak. U svakoj takvoj borbi ruski realizam, — upravo kao književnost, upravo zboctsavršenstva svoje književne 9

PREDGOVOR

forme, — može da postane učitelj svim oslobođenim narodima. Spoznaja ovog gledišta ne znači da bi književnosti koje sada nastaju morale da nasleđuju rusku u bilo kom obliku. Ruska književnost je pre svega — ruska. Njen sadržaj T nj ette" forme i ^ juET^ u konkretnih prooiema ruskog života, pcTihie nemoguće vrosto vresaditijia kakvo drugq^tlo. A svetski utičuj TUSke književnO'sVi^bašpoka­ zuje da je kod najboljih pisaca usvajanje suštinskih prin­ cipa ruskog realizma izoštrilo čulo za osećanje domaćih, nacionalnih problema, pomoglo* da se dublje razume kako da pisac bolje zahvati te svoje vlastite specifične nacionalne probleme i kako da ih realistički savršenije uobličiÿ R u s Tolstoj duboko je delovao na najbolje .u zapadrio f fcïtiIŽMmgptiJ Akn) pak, mm delnmanje nrhiljnn U^ntu'jemo, vidimo da je razumevanje Tolstojeva sadržaja i forme pomoglo* Tomasu Manu da postane stvarnije nemački, Romenu Rolanu — $tVnm,ije francuski, Sou — stvarnije engleski pisaći Verujemo da je došlo vreme da se iž činjeničnog stanja svuda povuku konzekvencije. Oponašanje ruskog klasičnog realizma nemoguće je već i stoga što je svako njegovo veliko delo ne samo na­ cionalno nego i vremenski ograničeno. A otad su se svi problemi vremena temeljito izmenili. Može, dakle, o ru­ skom realizmu biti reči samo u funkciji pružanja primera, a nikad kao o uzroku za oponašanje. Kao primer može da posluži odnos ruskih realista prema životu i književnosti. Ovde je najvažnije da se ra­ zbije opšteprošireno reakcionarno shvatanje o Tolstoju i Dostojevskcm. I, — da se uporedo s Hm pravilno shvate ljudski koreni njihove književne veličine. Najznačajniji je momenat — ljudska i umetnička povezanost pisaca s nekim velikim i progresivnim narodnim pokretom. Nije jedino to odlučujuće s kakvim je narednim pokretom pisac povezan; Tolstojevi su koreni u seljaštvu\ korenj Dflfitpjevskog — u^stradglničkim piebejskim slfflevirftdjgradova, Gorkog ^ ^ T ^ m oletariiaXu i siromašnom seljaštvu. Ali su svp ovi pisci napn^dmmj^vTÏÏsli s onim pokretima kofi^ru tražili~^g>lulJLfTfLl'itju1 mi u zantarodno 10

PREDGOVOR

oslobođenje. Takva je ta povezanost na kulturnom i umetmekom području da pisac savlađuje svoju izolovanost, svoju zatvorenost u sebe, svoj karakter pukog posmdtrača, na što ga inače prisiljava današnji razvitak kapita­ lističkog društva. Tek tako postaje mu moguć slobodan i nepristran, kritičan odnos prema antikultumim tenden­ cijama današnje kulture. Protiv takvih tendencija bez­ nadna je borba samo sa čisto umetničkog stanovišta, na osnovu formalnog tretiranja novih oblika; tragična sud­ bina najvećih zapadnih pisaca poslednjeg stoleća na to jasno ukazuje. Nasuprot tome, povezanost sa masovnim pokretima koji se bore za narodno oslobođenje pruža pis­ cima onu širinu pogleda, onu plodonosnu tematiku na esnovu koje oni, — ako su pravi umetnici, — mogu da izgrade savremene, prave i velike, delotvome umetničke forme, mada suprotstavljene površinskim strujanjima vremena. Samo istodobna dominantnost oba ova gledišta u celokupnom duhovnom životu pisaca pruža ljudske pretpostavke za pojavu velikog realiste danas. S tog gledišta posmatrano, veliki ruski realizam može stvarno da posluži kao primer za rešavanje današnjih književnih zadataka. Sadržaj i forma suštinski su se izmenili, ali osnovni problem ostaje. Zato primer Rusa za nas i danas ima vrednost uzora. Intencija je naših napisa da pažnju pisaca i čitalaca skrenu na ovaj problem. Ovde prikupljeni članci napisani su najvećim delom već mnogo ranije, u drugim politič­ kim okolnostima, za rešavanje drugih neposrednih zada­ taka. Pošto1je, pak, u svima njima ovo shvatanje centralno, oni nisu izgubili svoju aktuelnost, nego su čak, u datim okolnostima postali još aktuelniji. Jer, ako je za najveći deo sveta danas demokratski preobražaj centralno pi­ tanje, onda ovo ipak ne može iz tog sveta ukloniti činje­ nicu da st^ ik tu rg jjn ^ ^ ijalizmamepovoljno delujena kul­ turu i 'književnost. Opasnost da pdšac^^sfane~izolovani posmatrač postoji i danas, sa svim svojim nepovoljnim konzekvencijama u odnosu na književnost. A onaj put na kome su Toistoj, Dostojevski i Gorki, svaki na svoj način, preodoleli tu opasnost obeležava i danas jedini izlaz: du­ ll

PREDGOVOR

boku ljudsku povezanost s progresivnim narodnim pokre­ tom, koji traži oslobođenje naroda. Društvene tendencije koje ugrožavaju umetnost u tom su smislu sličnog karak­ tera kao i u vreme klasičnog ruskog realizma. Društvene i ljudske suprotnosti koje je protiv njih moguće mobilisati začelo su se izmenile, a to znači da iz slične borbe nužno, — kao adekvatna sredstva izražavanja novih sadržaja, — moraju nastati nove umetničke forme. Tako realisti-klasici ruskog narodnog oslobođenja ostaju primer, paradig­ matski u borbi za novu, za demokratsku i nacionalnu kul­ turu naroda oslobođenih od fašizma. B u d i m p e š t a , februara 1946.

PU Š K I N

PUŠKINOVO MESTO U SVETSKOJ KNJIŽEVNOSTI

Puškin je kod nas u Mađarskoj odavno popularan, odavno poznat pesnik velikog uticaja. Pa ipak, možemo li reći da ga poznajemo? Ovde ne mislim u prvom redu na poznavanje njegovog celokupnog opusa, jer dosad mnoga najvažnija delà još nisu preve­ dena na mađarski, nego na to da li znamo ko je zapravo bio Puškin i šta on znači u razvitku svetske književnosti? Činjenica da su mnogi mađarski čitaoci i pisci uživali u savršenstvu forme njegovih stihova, da su se zanosili sli­ kama lepote »Evgenija Onjegina«, još nikako ne doprinosi poznavanju ovog pisca. Naprotiv, pošto je i kod nas pred­ stava o njemu najtešnje protkana radikalno pogrešnim i mističnim shvatanjem koje je vladalo izvan Rusije o razvitku ruskog društva i ruske književnosti, mogu tako nastale predstave u mnogome upravo da smetaju, našem razumevan ju i pravilnom određivanju Puškinovog mesta u svetskoj književnosti. Sledeći redovi su pokušaj da se odgovori na ovo pitanje. I Ruska književnost i Puškinov značaj u njoj mogu se shvatiti samo kroz prizmu 1917. Samo tako pruža se pravi pregled njenog osnovnog pravca, celine razvitka, mesta i značaja velikih likova. Savremenici, a čak ni istaknuti prvoborci ruske demokratije, nisu mogli u potpunosti da ocene objektivnu svetskoistorijsku ulogu pojedinih znat­ nih pisaca, naročito Puškina, pošto još nisu mogli da sa15

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

gledaju ni kraj svog puta. Uprkos oduševljavani u Puškinom, počevši od Gogolja i Bjelinskog do Tolstoja i Dostojevskog, morao je svaki od tih književnika da do izvesne mere potcerii ovaj svetskoistorijski značaj, jer u to doba se još nije mogla uočiti svetskoistorijska i svetskoliterarna uloga celokupne ruske književnosti. Samo Veliki oktobar može takvom pregledu da dâ pravilnu perspek­ tivu. Samo Veliki oktobar i ono što je on značio za ruski narod i sve narode sveta! Veličina ruske književnosti, koju su mnogi dotad samo osećali ili naslućivali, izašla je sada na svetio dana. Njena svetskoistorijska uloga,.— ma ko­ liko da je širok i dubok bio dotle njen nacionalni i inter­ nacionalni uticaj, — počinje, moglo bi se reći, zapravo tek tim datumom. Veliki oktobar jasno je osvetlio normalnu, klasičnu suštinu ruskog razvoja. Sta znače ove reci? Samo tri ovakva razvoja poznajemo u dosadašnjoj istoriji ljudske kulture. Prvi je grčki; od Homera do raspada polisa. Vinkelman i, njegovi sledbenici smatrali su da se objektiviranje kulturnog života, u prvom redu umetničkog,. organski ostvaruje redosledom i dijalekti­ kom, svojstvenim . unutrašnjoj logici tog objektiviranja. Ovo konstatovanje činjenica nisu, međutim, mogli naučno da obrazlože čak ni najistaknutiji napredni buržoaski mi­ slioci. Jer, tek je marksizam ukazao da se logički sled kategorija podudara s istorijskom nužnošću; razumljivo, uz ogradu da logika apstrahira slučajnosti koje neizbežno prate istorijski razvitak i koje na nj utiču remeteći ga. Klasičnost i noriAalnost grčkog razvoja sastoji se upravo u tom što ove slučajnosti igraju manju ulogu, što manje remete unutarnju dijalektiku razvoja. Engels ovo izričito naglašava tretirajući raspad atinskog gentilnog društva i rađanje atinskog polisa. Zbog toga je Marks epohu homerovskog epa mogao da obeleži kao epohu »normalnog detinjstva« čovečanstva. Drugi ovakav razvoj je francuski, i to počevši od raspadanja feudalizma do Velike francuske revolucije. (Balzak i Stendal su ' isto tako samo postludium, epilog, 16

P U S K I N

zaključni akordi ovog razvoja, kao što su to Platon i Ari­ stotel kod Grka.) Engels u svom pismu Meringu povlači paralelu između nemačke i francuske istorije upravo s ove tačke gledišta ukazujući da su svi problemi koji su se nužno javljali u životu oba naroda kod Francuza rešeni, dok Nemcima nikad nije uspevalo da nađu organski prelaz od nižeg stupnja razvitka ka višem. Treći klasični razvoj je ruski. Dugo se nije moglo videti ovakvo obeležje ruske istorije. Jer pre Lenjina jedva da je neko konkretno razumeo prerastanje demo­ kratskog, sve demokratskijeg revolucionarnog pokreta u proletersku revoluciju. Dok u Evropi posle 1789. sve više opadaju buržoaski demokratski pokreti, sve više nestaju ili se izobličuju tradicije Velike francuske revolucije, ru­ ski razvitak nosi sa sobom klasični obračun revolucio­ narne demokrati je s liberalizmom, a docnije, na svom višem stepenu, klasičnu razradu rukovodeće uloge revo­ lucionarnog proletarijata, stvaranje radničke partije no­ vog tipa, klasičnu formu saveza radnika i seljaka. (Po­ navljanje 1793. na višem nivou, kad, naime, klasno svesni proletarijat, pod rukovodstvom revolucionarne partije novog tipa, istupa umesto plebejskog jakobinizma). Ruski pandan evropskoj revoluciji 1848. je 1905. godina. No po­ raz demokratske revolucije ovde je doista samo generalna proba pobede proleterske. Buržoaziji nedostaje vremena, — mada poraz demokratske revolucije oživljava ove ten­ dencije, — da afirmiše do sveopšteg svoj sopstveni već potpuno dekadentni pogled na svet. Godine 1917. ruski narod, — prvi u svetu, — izašao je iz predistorije čovečanstva i započeo svoju pravu istoriju: socijalizam. Međutim, s ostvarivanjem socijalizma ruski razvitak zauzima suštinski drukčije mesto u istoriji čovečanstva nego klasični razvojni tipovi koji su mu prethodili. Grčka ie istorija, posmatrano s gledišta kulture, izuzetno srećan slučaj raspadanja prakomunističke zajednice. Ali njeno kratko cvetanje, — ma koliko da je ono bilo veličanstveno, — nije moglo da izađe iz onog ekonomskog ćorsokaka koji je neizbežan za svako robovlasničko društvo. Francuski, 2 — Ruski realisti

17

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

pak, razvitak pobedom građanske revolucije stvorio je kapitalističku zemlju, koja je svojom sopstvenom unu­ trašnjom ekonomskom dijalektikom morala da razori he­ rojske iluzije sveta svog rađanja. Ruski razvitak, naprotiv, zaključuje »predistoriju« ljudskog roda, likvidira klasno društvo i narode Sovjet­ skog Saveza pomera na čelo čovečanstva na putu ka ko­ načnom oslobođenju, ka jedinoj pravoj slobodi: na putu ka ukidanju eksploatacije, ka besklasnom. društvu. Zbog toga se ruski razvitak kvalitativno razlikuje od svakog drugog koji mu je prethodio. S ovog gledišta treba — retrospektivno — izvršiti pregled razvoja ruske_književnosti, s ovog gledišta treba oceniti Fuškinov značaj u'svetskoj književnosti. II Bjelinski je već jasno video da s Puškinom počinje novo razdoblje ruske književne istorije. A video je i to da posle njega nastaje kvalitativno drukčija književnost. Puškinovo mesto u razvoju književnosti moramo, dakle,' tražiti u vremenu posle veka prosvetiteljstva, a pre kri­ tičkog realizma, pre gogoljevske epohe. « Ovakve granice nikad se ne mogu povući metafizički oštro; no ipak u nacionalnim i internacionalnim srazmerama postoje granice koje odvajaju pojedine epohe. Ako pored Puškina imamo na umu Helderlina i Getea, Kitsa i Šelija, tad s gledišta svetske istorije možemo da sagle­ damo, — ma i kratkotrajnu, — originalnu i monumentalnu obnovu klasičnog ideala lepote kao posledicu promena koje su Francuska revolucija i Napoleon uklesali u sliku F,vrope. Tek ova epoha, — paralelno s istovremenom engle­ skom »industrijskom revolucijom«, — uspostavila je istin­ sku vladavinu kapitalističke proizvodnje buržoaskog dru­ štva, odnosno, učinila ih centralnom zadaćom koja ima da se ostvari u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Time što su osnovne unutrašnje protivrečnosti novog društva već izbile na sve18

P U S K I N

tlo dana, mada (poglavito ekonomski, s klasnog gledišta, nisu još potpuno prodrle u svest ljudi), ova se epoha baš i odvaja od epohe predrevolucionarnog prosvetiteljstva. Međutim, njihovo izbijanje-na-svetlo-dana nije još do­ voljno intenzivno da bi postalo vidljivi centar svih mani­ festacija kulturnog života. Na videlo ih je u Evropi izneo talas kritičkog realizma posle julske revolucije. Kao što smo već naglasili: u tom pogledu hronologija ruskog razvoja je drukčija, a ipak je nesumnjivo da je novi stil u ruskoj književnosti, gogoljevski stil, počeo već za Puškinova života. Govorili smo o realističkom talasu misleći pritom na Balzaka, Stendala, Dikensa, Gogolja. A zar veliki pisci prethodne epohe — Gete, Puškin — nisu bili realisti? Shvatiti i odrediti, unutar realizma, ovu bitnu promenu stila, eto u čemu je zapravo pitanje koje se postavlja istoriji književnosti! Jer_realizam-jiiie stih nego zajed­ nička osnova svaiæ-isTanski -velike kniiže\Tnesti, i Internacionalni značaj francuske revolucije i njen uticaj koji je preobrazio svet i ljude bio bi nemoguć bez herojskih iluzija. Ove su se, naravno, čvrsto nadovezivale nh činjenicu nove stvarnosti prožete protivrečnostima, na gađanje novog čoveka. Herojske iluzije već u doba prosvećenosti u najtešnjem su dodiru sa starim svetom, s idealom antičke lepote. Kad bi se, pak, ovde radilo isklju­ čivo o iluzijama, — ma i o društveno objektivnonužnim iluzijama, — ne bi na takvom tlu mogla da nastane velika realistička umetnost. Čežnja za lepotom epohe, — iako u određenim zemljama i kod određenih klasa različite sadržine i različite forme, — bila je u najbližem srodstvu sa stvarnim problemima novog sveta koji nastaje. Pišući o Fojerbahu i Černiševskom, Leniin ističe da je jedan od „glavnih ciljeva revolucionariie^d^morkrgttje id e a l—'j^ctirarojiie celpvitoff rnveka. 7& daljem izlaganju nastojaćemo kohkretižifatflčako je idéal lepote epohe povezan s ovim problemom. lAli pošto 6và vèzà nesumnjivo postoji, vec” sad možemo reći da je čežnja za lepotom, pokušaj ostvarenja lepote, u umetnosti od Helderlina do 2*

19

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Šelija, u suštini mnogo manje obnova nečeg što je odavno> nestalo nego što je poziv još nerođene budućnosti i. buđenje-u-život onih tendencija savremene stvarnosti koje tome teže. Za nas je, dakle, centralno estetsko pitanje, šta je* ova lepota? Odgovor ni izdaleka nije jednostavan. Po­ kušajmo, pre svega, s negativnom definicijom. Mnogi brkaju lepotu i umetničko savršenstvo, zadovoljavanje* najopštijih formalnih zahteva koji važe za svaku umet— nost. Ali ako su i Rafael i Domje podjednako stvarali »lepo«, lepota kao posebna estetska kategorija iščezava,, ona jednostavno postaje istovetna s umetničkim savršen­ stvom. Ovom doprinosi suštinsko nerazumevanje, svoj­ stveno akademskoj umetnosti, koja zahteva da umetnost. (shodno izvesnim savremenim klasno uslovljenim tenden­ cijama) prikazuje isključivo »lepe« ljude, stvari itd.. Smatramo da je zaista izlišno da se podrobnije pozaba­ vimo analizom nepravilnosti ovakvog shvatanja. Ali da li onda uopšte ima smisla govoriti o lepom kao posebnoj estetskoj kategoriji? Mislimo da ima. I upravo Puškinovi stihovi, novele.. »Evgeni je Onjegin« postavljaju ovo pitanje u svoj nje­ govoj oštrini. Suprotstavimo samo u mislima Puškinovog; »Evgenija Onjegina« nekom romanu Saltikova-Ščedrina ili »Dubrovskom«, Klajstovom »Mihaelu Kolhasu«, pa. ćemo morati instinktivno osetiti da se ovde radi o objek­ tivno opravdanom, stvarnom pitanju koje treba da se reši. Možda je najjednostavnije prići ovom problemu uzi­ majući poslednju paralelu, jer su teme ovih dveju novela vrlo srodne. Zašto je Puškinova novela lepa u konkretnom estetskom smislu reci? A zašto je Klajstova samo odlična umetničko ostvarenje? Srodnost tema je nepravda koja nužno izrasta iz struk­ ture klasnog društva (konkretno: feudalnog društva u raspadanju), društva što ne pruža ni tračka nade u rešenje. Ma šta da kakav moćan čovek, koji raspolaže velikim, vezama, hoće, pa nemao za to ni najmanje zakonskog temelja, on to bez daljeg može da sprovede. Ako se, paks. 20

P U S K I N

.žrtva neke ovakve nepravde ne potčini bez reći, ako, na­ protiv, pruža ozbiljan otpor, neizbežan je, uprkos njenoj pravednoj stvari, mogli bismo reći: usled njene pravedne stvari, sukob s postojećim pravnim poretkom, — a u tom sudaru društvo će čak i čoveka gotova na sve što je dobro :naterati u nedela. Ovo društvo i psihičke procese koji u njemu nastaju i Puškin i Klajst autentično i verno slikaju. No kod Klajsta u duši pobunjenog i u zločin nagnanog čoveka nastaju veći, dublji patološki/poremećaji nogo što bi to bezuslovno moralo da proizlazi iz suštine teme; nastaju poremećaji tako duboki da utiču i na sam tok novele. Puškin, među­ tim, nikad ne prelazi granice slikanja »normalnih« ljudi. Njegov buntovnik nikada ne ispoljava ljudski unakažene crte; naprotiv, iz svakog ~njegovogjčma struji duhovnÊTi. moralna nadmoćnošt" i utoliko^štriJe~~gsvetijav^-pokvarenost društva koje se raspada. Izopačen ost, brižljivo ocenjeno, bez ikakvog preterivanja, društveno autentično, — ispoljava se upravo na strani onih koji prouzrokuju nepravdu. Dakle, u Puškina je reč o socijalnotipičnom, a ne individualnopatološkom poremećaju. Iz ovog suprotnog umetničkog stava izrasta suprot­ nost stila ovih dveju novela. Ponovo treba da ukažemo na sličnost opšte polazne tačke. Kako Puškinu tako i Klajstu svojstvena je zbijenost, lakonski stil dobre novele. Ali ipak samo Puškinov se ton pripovedanja odlikuje gipkošću, lakoćom, vedrom nadmoćnošću klasične novele, čak i onda kad pesnik priča o užasima. Ovo formalno proizlazi otud što Puškin ljude i njihove situacije slika, živo nam ih dočarava i znatno manje analizira nego Klajst. Ova stilska razlika ukazuje na gore rečeno. Samo normalni ljudi, odnosno ljudski poremećaji koji iz strukture nekog dru­ štva nastaju objektivno, po sili vidljive nužnosti, mogu se naslikati očigledno, bez podrobne analize, kao samo njihovo sopstveno postojanje. Patološki. poremećaj, naprnfru knjj prndirp u-jndividualniL dušu, uvek iziskuje Objašnjenje, analizu (ili romantičnu, fantastičnu, egzotičnu stafažu), kako bi slikanje delovalo donekle ubedljivo. 21

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

No glavna osnova suprotnosti je Puškinova optimi­ stička perspektiva. Klajst nas, doduše, u svojoj pripoveci vodi u doba Reformacije, a ipak prikazuje strahote feudal­ nog društva koje se raspada kao zagušljivu atmosferu sadašnjice, i nigde ne ukazuje na izlaz. (To je nužan uticaj nemačkog razvitka na romantičnog modernog pesnika kakav je Klajst). Puškin nas svojom pripovetkom ne vodi u daleku prošlost i isto tako uopšte ne pokušava da ublaži strahote zbivanja, pa ipak pesnička atmosfera celokupnog delà, opšta epska linija ćele pripovetke, a ne Puškin sam,, ni neposredno ni posredno, jasno obznanjuje: ovako to ne može potrajati. (O značaju problema stila koji se ovđe pojavljuju govorićemo kasnije podrobnije.) Harmonija, dakle? Da, ako je harmonija umetnički rasplet stvarnih društveno istinskih disonancija, a ne, kao kod akademskih klasicista, čisto formalna »harmonija«, koja disonancije isključuje ili već unapred gasi, ili, pak,, do te mere otupljuje da se više ne mogu poznati. Puškin sve vidi i sve otvoreno kaže. Samo jedan mali primer: Tatjana čeka Onjegina; iz bašte se čuje lepo poet­ sko pevanje seoskih devojaka, »štimung« je dirljiv. Ali Puškin ne može a da ne primeti: služavke pevaju po za­ po vesti gospode, — kako za vreme branja dudova ne bi mogle da ih jedu. No harmoničan rasplet disonancija kao najapstraktnije obeležje lepote vraća nas našem osnov­ nom pitanju: pre svega, ako je to tako, čime se ova har­ monija razlikuje od opšteg estetskog rešavanja socijalnih disonancija, bez kojeg nema celovitog umetničkog delà? Ili da ponovimo: da li doista postoji razlika između lepog i umetnički savršenog? Nadalje, da li se harmonija uopšte može naslikati ako je umetnost odraz stvarnosti klasnog društva? Oba pitanja su najtešnje međusobno povezana. Raz­ motrimo pre svega prvo. E s t e t s k i o d v r e d n o s t i , tj. s gledišta apstraktne forme: rešena, može da bude i sadržajno (socijalno, ljudski) nerešena disonancija ako je, pre svega, društveno postavljanje pitanja i njegovo rešavanje pravilno; ako u skladu s tim forma nije izobličena, 22

P U S K I N

to znači, ako je ljudska izopačenost, prouzrokovana kla­ snim društvom, samo sadržina delà, a ne stvaralački prin­ cip. (Ovde, naravno, možemo da ukažemo samo na kraj­ nosti, a u stvarnosti te krajnosti povezuje i razdvaja mnoštvo prelaza.) Osnova ovakvog rešenja može da bude samo ono ljudsko ponašanje koje pokazuje da je piščev društveno-moralni smisao još tako zdrav da autor može bar približno pravilno da shvati šta je dobro a šta zlo, šta zdravo a šta obolelo. Lepo se od ovog ponašanja, — čak i na svom najvišem stepenu, — kvalitativno razlikuje. I ovde je prvi preduslov — istinitost socijalne sadržine i evidentnost njenog slikanja. Ali se osnovna tendencija sastoji u tom da se, — pridržavajući se istinitosti i čuvajući je, — spase ljud­ ski integritet, ideal ljudske celovitosti, i pored nužnih deformacija koje uzrokuje klasno društvo. Drugo rešenje, prema Šilerovoj tačnoj formulaciji, je pesnička osveta za ove deformacije. Ovo suprotstavljanje omogućuje odgovor na drugo pi­ tanje. Ako naprosto uopštavamo, ako individualnu osobenost pesničkog rešenja smatramo n e p o s r e d n o tipič­ nom, onda je, besumnje, u pesničkom odrazu klasnog društva nemoguće evidentno dati harmoniju. Ali ovo, estetski, ni izdaleka ne znači da bi to bilo nemoguće i u prikazivanju nekog posebnog slučaja. Upravo slučaj Dubrovskog to pokazuje. Što Puškinov buntovnik Dubrovski nije doživeo individualni slom, to niukoliko ne znači da je Puškin ovo optimističko rešenje smatrao društveno tipičnim. U ovom slučaju Puškin je, besumnje, oblik novele odabrao radi toga da bi izuzetnošću slučaja svom optimizmu usmerenom u budućnost dao estetski evidentan oblik — što bi oblik romana ili drame dopuštao u znatno manjoj meri. Naravno, izuzetnost ni ovde ne srne da se razume u apsolutnom smislu; to bi nas odvojilo od knji­ ževnosti koja verno odražava stvarnost, to bi ulepšavalo naslikane disonancije društva. Izuzetak, izuzetan čovek, izuzetna situacija, ako su umetnički evidentni, uvek odra­ žavaju neku stvarnu društvenu tendenciju, mada ne 23

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

bezuvetno dominantnu, ili čak površinski dominantnu. Istina umetničkog uobličavanja ne mora da bude doslovce istovetna s n e p o s r e d n o d a t i m smislom rešenja na­ slikanog zbivanja: samoubistvo junakinje u »Oluji« Ostrovskog, hapšenje junakinje u romanu Gorkog »Mati« navešćuju bez ikakvog komentara optimističku perspektivu budućnosti, uprkos svoj tragičnoj sumornosti datog tre­ nutka. Tako ni u Puškinovoj noveli ne pobeđuje pobunjeni junak, koga je korumpirano feudalno društvo nagnalo u zločin. Lepota novefle označava ovde samo jedno: u vernom slikanju stvarne dinamike odnosa društvenih snaga izražava se i okolnost da feudalizmu koji se raspada ne polazi za rukom da unakazi ljudski lik junaka, da ošteti jezgro njegove čovečnosti. To je, pak, najtešnje povezano s Puškinovim revolucionarnim optimizmom: ovde su pri­ kazane one ljudske, one narodne snage koje će jednom srušiti truli društveni poredak. Sadržajna je, dakle, osnova tanane lepote epskog usmeravanja — spašavanje ljudske celovitosti u realnom slikanju; ovo, pak, počiva na pesnikovoj društvenoj perspektivi, na njegovom društvenom stavu. Ta Puškinova perspektiva, taj stav, to je vera u re­ volucionarnu težnju za društvenim prevratom, vera koja nadahnjuje najbolji deo plemstva njegove epohe. Velika većina ruskog plemstva bila je, naravno, oslonac carizma, koji se zasnivao na ostacima feudalizma i stajao pred po­ četkom kapitaliziran ja. Postojala je samo jedna mala avangarda koja je pod uticajem francuske revolucije, na­ poleonskih ratova i, naročito, slavnih otadžbinskih bitaka iz 1812. godine, ne samo uviđala potrebu preobražaja ru­ skog društva nego bila spremna i na delà kako bi taj preobražaj ostvarila. Ova će situacija biti još oštrije osvetljena ako se setimo Klajstovih novela u kojima osnovu ljudske izopačenosti junaka — i, prema tome, patološkog razvoja cr­ tanja duše, lutanja radnje u groteskno i fantastično ro­ mantično, — treba prvenstveno tražiti u tom što Klajst 24

P U S K I N

nije bio kadar da ozbiljno kritikuje feudalno društvo, bu­ dući da je, zahvaljujući svojoj prusko-junkerskoj ideolo­ giji, bio s njim tesno povezan. Istaknut pesnik, oštrouman posmatrač života, on nije mogao a da često ne iziđe iz uzanih okvira svoje ideologije, a da se s njom ne sukobi, no u krajnjoj liniji, — pa i u većini svojih ostalih delà, — Klajst je ostao u koloseku junkerskih predrasuda. S druge, pak, strane, usled posto­ janosti i nerešljivosti ovog sukoba, rađa se piščev pesi­ mizam i sklonost dekadentnim osećanjima, što zatim ju­ naka i njegov duševni svet goni u ljudske deformacije feudalnog društva koje se raspada. Pesimizam klajstovske novele sastoji se, dakle, u tom što u njoj, — u oštroj su­ protnosti s Puškinom, — nigde ne vidimo ljudsku snagu koja bi bila suprotstavljena razornim silama što uništavaju čovečnost. III Pošto smo raščistili ove probleme, možemo konkretnije da pristupimo pobližem određivanju puškinovske lepote. Pre svega treba istaći pravilnost proporcije između osećanja, doživljaja, karakternih crta, događaja itd. Ovo ne znači prvenstveno neku formalnu ravnotežu, polituru. Uravnoteženost, istina, nalazimo u svakom Puškinovom delu, ali to formalno savršenstvo je tek konačna umetnička posledica, na čije c^ruštvene i umetničke osnove treba tek ukazati. Ukratko: Puškinova ujednačenost forme posledica je njegovog osobenog načina stvaranja; svaka njegova slika, predstavljala ona osećanje ili događaj, sa­ držajno i formalno, svojom kvantitativnom i kvalitativ­ nom važnošću tačno odgovara najdubljim i najistinskijim pravcima‘iobjektivne društvene stvarnosti, onim propor­ cijama kretanja, promene, preobražaja koje su usmerene ka budućnosti, ka nastupajućem progresu, čak i onda ako su se, u Puškinovo doba neznatno, samo jedva primetno nazirale na površini života. 25

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Sve su ove pojave, naravno, vezane uz datu epohu i menjaju se s njom; ovakve promene nastajale su još i za Puškinova života. Ali ostaje glavno: da pesnikov po­ gled, koji je odredio pravilne proporcije, uvek ukazuje iznad svakodnevnog, iznad površinskih predrasuda, i te proporcije, — upravo s tačke gledišta budućnosti i pro­ gresa, — uvek korigira. Ovde se radi o nečem mnogo važnijem nego što je to problem deformacije, o čemu smo ranije raspravljali, jer pravilna proporcionalnost o kojoj sada govorimo podjed­ nako obuhvata i ono što je zdravo i ono što je bolešljivo, ono što se rađa i ono što izumire; radi se upravo o tom da pesnik pravilno sagleda i prikaže društveno i istorijski pravilne proporcije svih ovih pojava. Istorija književnosti, naprotiv, ukazuje na mnoge vrlo poučne primere zabluda koji bleštavo osvetljavaju naše pitanje.rSa svakom epo­ hom iskrsavaju mnoge istinski nove pojave, mnogo novog i interesantnog, što često čak i istaknuti pisac, — u svom pronalazačkom oduševljenju, usled svakodnevnih, klasnih predrasuda itd., — potcenjuje, ili, što je još češći slučaj, precenjuje. Jedan od najvažnijih momenata zastarevanja pesničkih delà je ovo potcenjivanje, odnosno precenjivanje ljudskih refleksa na presudne istorijske promene. Jer istorijski razvoj društva, posle izvesnog vremena, u izvesnim pitanjima, omogućuje svakom da sagleda pravilne proporcije tog razvitka i u njima ljudski rast, odnosno degradaciju. Tamo gde pisac, ma koliko on inače bio darovit, greši protiv ovog, prva generacija potomaka ne­ minovno će mu se suprotstaviti bez razumevanja i hladno odbaciti mnoge pojedinosti njegovog delà. A to je činje­ nica zastarelosti. Sudbina Ibzenovih drama možda naj­ jasnije ukazuje na ovaj proces, upravo zbog velikog talenta pisca i njegove uporne čestitosti. Pitanje lepote koja nikad ne stari u najtešnjoj je, dakle, vezi s celovitim udovoljavanjem najdubljim estet­ skim (kompozicionim, likovnim itd.) principima i njiho­ vim ljudskim i društvenim osnovama. Osnova takve lepote upravo je razumevanje i crtanje pravilnih proporcija 26

P U S K I N

ljudskih sadržaja. Otud lepota Prijamove posete Ahilu nikad neće uvenuti; na tome počiva i veličina Sofokla i Šekspira. Građanska estetika u takvom slučaju govori o sli­ kanju »večno ljudskog«. To je, naravno, idealističko iskriv­ ljavanje problema. Ono što ie građanska estetika u doba progresa ovako ocenjivala, a u mnogim konkretnim poje­ dinim slučajevima pravilno i ocenila, — istorijski mate­ rijalizam može danas pravilno da objasni: reč je o tom koje su trajne vrednosti ljudske kulture i trajne opasnosti po nju i kakva je njihova proporcija, — koja je, doduše, vremenski uslovljena, ali koja otkriva trajne vrednosti i opasnosti. Estetika istorijskog materijalizma ovde se ne suprotstavlja samo metafizičkom »večno ljudskom« nego i relativizmu dekadentno-građanske estetike, koja se, pošto je shvatila da takozvano »večito ljudsko« ne postoji, srozala na to da poriče svaki ljudski progres, da svako ljudsko osećanje, misao, doživljaj itd. posmatra jedino u vezi s trenutkom koji o njima svedoči i da sve što otud proizlazi obeležava kao izmišljanje. Pokušajmo da ono što smo ovde izložili ukratko osvetlimo u Puškinovoj »Pikovoj dami«. Uzmimo ovaj primer zbog toga što se Puškin ovde tematski gotovo sasvim približava pravcu kritičkog realizma, koji je usledio posle njega, pa čak i njegovom raspadu. Lik junaka i njegova sudbina u dubokom je srodstvu s tipovima junaka velikih savremenika-realista, s junacima Balzaka i Stendala, a mnogo anticipira on čak i Dostojevskog, Pontopidana i druge moderne pisce. Ako se moglo s pravom tvrditi da novija ruska književnost potiče od Gogoljevog »Šinjela«, isto se,to može reći i za Puškinovu »Pikovu damu«. Dostojevski je u svom čuvenom preda­ vanju o Puškinu već skrenuo pažnju na to. Međutim, kod Puškina se iz ove teme rađa novela klasično koncentrisane radnje i lakog stila, u kojoj se fan­ tastično pojavljuje bez ikakvog hofmanovskog ili poovskog »aparata«, u oštroj suprotnosti s modernim kritičkinij ana­ litičkim romanima. Ova suprotnost nije u prvom redu 27

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

formalno, estetsko pitanje. Puškin je isto tako jasno video ovaj tip kao i njegovi veliki savremenici-realisti ili sledbenici, on ga je video unutarnje i spoljašnje isto onakorealistički kao oni, video je tipičnost ove ljudske vrste s gledišta građanske tadašnjice. Ako, sad, Puškin sve ovo prikazuje u sažetoj i kratkoj noveli, a ne stavlja svog junaka u centar kakvog ogromnog romana, to se, pre svega, objašnjava tim što on Hermana, ličnost novele, ne pre­ tvara u nekog »palog anđela«, u nekog tragičnog junaka, kao Dostojevski u »Zločinu i kazni«, nego ga prikazuje samo kao žrtvu fantastične katastrofe koju je sam pro­ uzrokovao, koja se kod njega vrlo prozaično i lakonski završava, — u ludnici. Međutim, iza ove suprotnosti, — bez obzira na to koliko je Puškin toga stvarno bio svestan, — krije se činjenica da je on osetio ne samo tadašnju tipičnost ovog lika nego i njegovu buduću epizodičnost. U toku XIX veka nikome nije bilo jasno koliko je Fuškinova koncepcija, u kojoj se vidovito naslućivala bu­ dućnost, ovaj lik zaodela pravilnim konturama: besnele su tad, naime, najžešće one borbe koje su odlučivale o njegovoj sudbini, pričem je većina značajnih pisaca bila duboko uvučena u borbu; sudbine Rastinjaka, Žilijena Sorela, a naročito Raskoljnikova, najčvršće su isprepletene s najintimnijim životnim problemima Balzaka, Stendala i Dostojevskog. Puškin, naprotiv, posmatra svog Hermana spolja, kao i bilo koji zanimljiv i značajan ljudski tip, s čijom sudbinom, međutim, nema on ničeg intimno za­ jedničkog. Ova razlika stava pokazuje gde i kako da se suprot­ stavimo pojedinim vrlo rasprostranjenim sudovima o Puškinu. Pominjali smo već čuveni govor Dostojevskog o njemu. Dostojevski ovde pravilno uočava »petrogradski«, to znači velegradski karakter pojedinih Puškinovih junaka (Onjegin, Aleko, Herman), koji je formirala kapitalistička kultura u začetku. Istovremeno je, međutim, potpuno krivo tumačio Puškinov stav prema njima. Poznato je da Aleko (»Cigani«), novi čovek još neizgrađenog ruskog društva, koje još ni izdaleka nije napustilo feudalne formé, 28

P US K I N

sklonište od estetske i moralne rugobe svog doba traži kod »prirodnih«, primitivnih ljudi koji žive u praoblicima društva. (Tolstoj se kasnije više puta vraćao na ovaj pro­ blem.) Pokušaj se, naravno, završava tragičnim neuspehom. U svom govoru o Puškinu Dostojevski iz ovog izvodi sledeću pouku: »Pokloni se, gordi čoveče, skrši svoju oho­ lost!« I, sledstveno tome, on vatreno protestuje protiv pravilne konstatacije svojih savremenika da je Aleko pobegao među cigane od gogoljevskih policijskih kapetana i gradonačelnika, to jest od feudalnog apsolutizma koji se kapitalizira. Međutim, time se duboka društvena kritika u Puškinovoj poemi potpuno iskrivljuje i poriče. S jedne strane, Dostojevski hoće da prikri je oštru osudu plemić­ kog društva Puškinove ere koje ide putem kapitalističkog razvitka. S druge, pak, strane, posle nastale katastrofe, Puškinov stari Ciganin šekspirovskom konciznošću govori Aleku: »Ti samo za sebe hoćeš slobodu . ..« To jest, Puškin u pobuni protiv feudalnog društva koje se kapitalizira, u čiju opravdanost ni subjektivno ni objektivno ne sumnja, kritiku je njegov buržoaski, kapitalistički, indiviđualističko-egoistički pojavni oblik. On vidi da ovaj oblik nužno izrasta iz društvenog tla njegovog doba, ali ga ne priznaje kao stvarno opravdan, kao oblik koji stvarno upućuje u budućnost. Zbog toga se Puškin u prikazivanju ovog tipa umetnički izdiže iznad mnogih istaknutih, čak velikih svojih sledbenika. Zbog toga umetnički oblik takvog prikazivanja može da bude: lepota. Vidimo, dakle, kako se složeni dru­ štveni problemi krij if iza estetske lepote jedne male, sažete, ovlaš nabačene novele. Još konkretni je možemo videti umetničku i društvenu osobenost te lepote u Puškinovom osnovnom kompozicionom načelu. Ukratko, ono se sastoji u sažetom, lakon­ skom predstavljanju pojedinih delova u najtešnjoj vezi s polifonijskom konstrukcijom čitavog delà. Da kapitali­ stičko društvo ne ide na ruku umetnosti, a naročito — pravoj književnosti, ispoljava se, između ostalog, i u tom sto se društveni odnosi, klasna pripadnost, psihičke pojave ) 29

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

koje otud izrastaju, psihički razvitak, — sve više komplikuju. Ova činjenica nateruje pisce da teže za polifoničnom razradom svih pojedinosti, za unošenjem svih gledi­ šta u svaku pojedinost, kako bi time celina predstavljenog sveta postala i verna stvarnosti i razumljiva. Ali polifonična obrada pojedinosti upravo s umetničkog gledišta suviše približava sve delove, otežava kon­ traste oblika i prikazivanja (ma koliko oni bili snažni po svojoj društvenoj sadržini), i uniformira tako ćelu kompozicionu strukturu delà. To je najtešnje povezano s či­ njenicom da (u vernom odražavanju stvarnosti modernog života u kritičkom realizmu sve više preo vladu je analiza nasuprot neposrednom slikanju, neposrednom prikaziva­ nju čovek^j Usled toga u velikim umetničkim vrstama umetnička diferencijacija delova postaje sve taža. Ovim se objašnjavaju velike stilističke borbe XIX veka, gubljenje umetničke plastičnosti u velikom delu književnosti XÏX veka. Ovu borbu vidimo već kod Balzaka; FJ obéra već sasvim svesno muči umetnička monotonija koja je otud neizbežna. Što smo bliže našim danima, to teža, to bezuspešnija postaje ova borba, to se više pisaca već unapred nje odriče, preobraćajući ovu posledicu antiumetničkog odnosa kapitalizma u nekakvo umetničko načelo. Puškin se nalazi s ovu stranu te problematike mo­ derne književnosti. Naravno, ni ovo pitanje ne srne da se zahvati sa stanovišta apstraktne, takozvane čiste umet­ ničke forme. Kao što postoje društveni i ljudski razlozi što Puškin u literarnom slikanju izopačenosti, nastale usled kapitalizma, nikad ne postaje žrtva te izopačenosti, tako je to i ovde. Lakonizam u slikanju detalja je osnovni stilistički elemenat narodne poezije. Ovo se, istina, kao što se to često dešavalo od romantike naovamo, može primeniti čisto artistički. Međutim, ovako nikad ne nastaje organsko umetničko delo. Jer moderni stvaralački princip kapitalističke epohe, analitično, polifonično obilje detalja, ostaje u neprekidnoj suprotnosti s ovakvim, iz narodnog stila pozajmljenim »umecima«, i time izveštačenost celine i njena suštinska suprotnost s načinom slikanja u narodnoj 30

P U S K I N

književnosti još više razara kompoziciono jedinstvo delà. (Ovo raspadanje najrazgovetnije vidimo u novelama nemačke romantike, kod Tika, Arnima i Brentana.) Istinski umetnički rezultat još se manje može postići kad pisci, kako to često biva u doba imperijalizma, teže da artistički podražavaju lakonizmu narodne književnosti a da svoje likove i situacije u kojima se nalaze intimnosadržajno ne približavaju tom narodnom duhu; nedostatak analize, od­ nosno njeno veštačko eliminisanje, povlači za sobom samo osiromašenje sadržine ne dosižući konciznu celovitost na­ rodne umetnosti. Kao i njegov veliki stariji savremenik Gete,\Puškin u sažetosti prikazivanja vidi osnovni stilističkarelemenat na­ rodnog pesništva, ali je istovremeno načisto da ovaj način izražavanja može u poeziji da postane plodonosan samo onda ako organski izrasta iz shvatanja pisca za koga su literarni oblici najsavršeniji oblici izražavanja narodnog života, ako je, dakle, celokupni način osećanja i mišljenja, sagledavanja problema itd. postao neposredni ili posredni odjek radosti i patnji naroda. »Sta teži da se izrazi u tra­ gediji?« pita Puškin. »Šta je cilj tragedije? Ćovek i narod, sudbina čoveka, sudbina naroda.«, Mnogostrana stvarnost, nastala s modernim društvom, ne izražava se, dakle, u ovom načinu prikazivanja, u tom što svaka pojedina pojava, rascvetavajući se u svim svojim pojedinostima, eksplicitno rasprostire pred nama celokupnost svojih odredaba; ta se celokupnost baš i ispoljava samo u celini delà. Međutim, svaka pojedina pojava, posmatrana ovako, ne samo da je složena sadržajno i formalno nego ima svoj dominantni, odlučujući momenat koji je u kraj­ njoj liniji karakterizira. TUsled sažetosti prikazivanja u velikog pesnika, koja potiče od naroda, ovaj presudni mo­ menat u svakoj pojedinoj pojavi ističe se plastičnošću u punom čulnom obilju svog načina pojavljivanja, — tamo gde sam život, oštro ga izdvajajući u naš zrenik pomera taj momenat, koji se zbog toga i može prikazati jednostavnom opipljivom plastičnošću.'Polifoničnost, pak, i — ujedno, zahvaljujući jednostavnom razvojnom toku ostvarena — 31

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

prirodnost kompozicije izraz su pesnikovog dubokog na­ čina opažanja i slikanja: sve te po boji, tonu, vrednosti i kvalitetu toliko različite delove obuhvata njegov pogled slikajući ih kao idejno i umetničko jedinstvo, a svaka po­ jedinost u tom jedinstvu, upravo kao i u stvarnosti, — zadržava mesto koje joj pripada, svoju pravu težinu i svoju srazmernu dimenziju,. Jasno je da ni ovo nije prvenstveno pitanje umetničkog prikazivanja; te odnose možemo pravilno oceniti samo onda ako pisac, kao što smo to maločas pokazali, tačno sagledava proporcije ljudskog razvitka čoveka u savremenom društvu koje imaju budućnost. Jer ovaj način prikazivanja, usled svoje neposredne plastičnosti, odmah otkriva svaku počinjenu grešku, dok u modernom anali­ tičkom prikazivanju izobličenost ili nepravilno sagleda­ vanje proporcija ljudskog razvitka mogu da ostanu neko vreme prikrivene. Puškinov je način prikazivanja, dakle, s ovu stranu problematike koja predstavlja jednu od najsloženijih u modernoj umetnosti. Neka nam se dozvoli jedno poređenje s muzičkim stvaranjem: Puškin ide Mocartovim, a ne Vagnerovim stopama, još manje, pak, stopama postvagnerovske muzike. Setimo se »Bori&- Godunova«. U šarolikom šekspirovskom prikazu istorijske stvarnosti Puškin ovde dajej l r amu gorkog rađanja ruskog apsolutizma u raspadanju feuda­ lizm a. Ovde možemo istaći samo jedan motiv Puškinove kompozicije u cilju osvetljavanja njegovog kompozicionog principa. U ovoj svojoj drami otkriva on, između ostalog, kako ovaj preobražaj, — pošto tada sam narod još nije bio u stanju da igra aktivno vodeću ulogu u stvaranju društva, — osakaćuje i unakažava ono što je ljudsko, kako u gornjim tako i u donjim slojevima. Ovaj motiv afirmiše se svugde u drami kao očigledna posledica, kao pokretačka snaga ljudskih likov^j Neposredno, međutim, jedino u dva, prizora, — po .tonu.-i dramske radnje. Stari monah. stavljen je on 32

P U S K I N

Pimen povlači se iz života; on postaje kroničar samo da Tri mogao da ostane čovek. Samozvanac, kao i ostali junaci, postaje žrtva istorijske nužnosti. Tek u jednom prizoru — pokušava on da probije ove ograde kako bi, uprkos svojoj istorijskoj ulozi koja unakažava njegovu,čovečn-ost, mogao •da u sebi sačuva čoveka. Pokušava da svoje stvarno biče ■otkrije Marini, jedinom čoveku koga doista voli; Marina, međutim, koja teži samo za carskom krunom, gordo ga odbija, i on sad, udvajajući igru, definitivno je prrhvatajući i napuštajući u svojoj ulozi ono što je u njemu ljudsko, može da izvede svoje dalekosežne planove. U tom gran­ dioznom dramskom prizoru on se vraća licemerju koje ga ljudski konačno izopačava. Ova dva važna prizora svojim naročitim svetlom i naročitom bojom obasjavaju svaki detalj drame a da Puškin nema potrebe da ostale prizore, druge istorijske mo­ mente, koje nam prikazuje jednako lakonski sažeto i pla­ stično, tim motivom opterećuje, komplicira i izlišno polifonizira. Ti detalji, svaki na svoj kvalitativno različit način, mogu se, stoga, umetnički potpuno iživeti. Zbog toga drama kao celina postaje šaroliki ja i polifoničnija nego moderne drame upravo usled lakonske sažetosti, jedno­ stavne, neposredne plastičnosti detalja. (Prilikom teme­ ljite analize »Borisa Godunova« podrobno sam izložio ovo umetničko Puškinovo preimućstvo u odnosu na one mo­ derne dramske pisce, naročito Hebela, koji su razrađivali •ovu istu temu.) Zbog toga celina Puškinovog umetničkog delà nije nikad tako homogeno jednosmerna kao u akademskom klasicizmu, ali ni homogeno jgolifona kao u modernoj buržoaskoj književnosti. Stoga se ona ni umetnički ne raspada na nesrodne pojedinosti, kao što to biva u znatnom delu moderne književnosti. Od najmanjeg stiha do velikog ro­ mana i drame, plastičnost i šarolikost svake pojedinosti osmišljava se tek s gledišta ideje celog. Istina: bez kompozicije uopšte nema umetničkog delà, a ko bi mogao poricati da su i veliki kritički realisti XIX 3 — Ruski realisti 33

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

veka isto tako komponovali. No upravo iz ovde navedenih razloga, lakoća s kojom se delovi sami od sebe, neizveštačeno, bez objašnjavanja i analize vezuju jedan uz drugi, elementi kontrastiranja, koji su, ipak, u krajnjoj liniji natopljeni zajedničkom, opštom, duhovnom i umetničkom atmosferom što izvire iz neposrednog prikazivanja, — sve je to specifična Puškinova osobenost. Ovom treba dodati još jedan vrlo važan momenata iPuškin u svakom svom delu gradi novu formu. Mnogi istaknuti moderni realisti, naprotiv, — najuže povezano i 3 maločas analiziranim problemom polifonije, — konstruišu a priori (eventualno za datu etapu razvitka) opštu formu svojih drama, romana, pesama itd., podvlačeci s obzirom na životnu građu što je prikazuju onaj polifoni jedinstveni princip koji, po njihovom mišljenju, omogućuje analiza. Ovakav stvaralački postupak čak i kod velikih pisaca neizbežno vodi izvesnom manirujj setimo se Hajnea, koji je i sam bio potpuno načisto s ovom opasnošću, što je pretila njegovim stilističkim rešenjima. ^Vanredno važan momenat Puškinove ogromne pesničke snage upravo je — istančana sposobnost opažanja individualnih svojstvenosti svake doživljene životne građe, koja, razume se, sadrži i svoju društvenu, istorijsku i evolucionu posebnost; usled toga se ta sposobnost proteže i na zahtev da se svaka individualna životna građa javi u svojoj individualnoj umetničkoj form ijU ovom umetnič­ kom stavu slaže se Puškin s Geteom; jovde se Puškin naj­ oštrije odvaja od kasnijih istaknutih pisaca kritičkog rea­ lizma.^ Jer težnja za umetničkom lepotom, pesničko ostva­ renje umetničke lepote a priori isključuju bilo kakav manir, bilo kakvo preterano čistunstvo isključivo individual­ nog načina pisanja. Težnja za čisto estetskim jedinstvom i savršenstvom slaže se daleko pre s manirizmom, — i upravo tolerisanje manira i popustljivost prema njemu odaje da je to čisto estetsko savršenstvo i umetnički na nižem stupnju od stvarno realizovane lepote. 34

P U S K I N

IV Sve ovo vraća nas književnoistorijskim i istorijskim pitanjima koja smo nabacili u početku našeg izlaganja. Navikli smo, i to s pravom, da u Geteu vidimo pesnički lik prelaznog doba koje ovde skiciramo, reprezentativan u svetskim razmerama. Stoga sad treba ukratko da govo­ rimo i o njemu, jer estetska pitanja o kojima smo dosad ovde raspravljali bez izuzetka su centralna pitanja nje­ gove estetike; jer on je mnoga od njih prvi uneo u mo­ dernu pesničku teoriju i praksu, mada slično postavljena pitanja kod Puškina nisu nastala pod njegovim uplivom, nego su organski izrasla iz života tadašnjeg ruskog dru­ štva i Puškinove umetničke ličnosti. Najzad, jer^samo u poređenju s Geteom možemo odrediti Puškinovo mesto u svetskoj literaturi, j Istinski poznavati Puškina znači videti njegovu pe­ sničku ravnopravnost s Geteom, čak, — u izvesnom po­ gledu, o čemu će odmah biti reći, — njegovu pesničku nadmoćnost. Ovo ne znači upoređivanje talenata, što je uvek ne­ plodan zadatak. A ni odmeravanje životnih delà! To se ne može činiti već ni stoga što bi od Geteovih zrelih delà, — da je on umro u doba Puškinove starosti, — živeli tek »Ifigenija« i »Egmont«; »Taso« bi bio samo prozna skica; od »Vilhelma Majstera« posedovali bismo samo prvi, idejno u mnogom pogledu još nezreo rukopis; od »Fausta« — samo genijalne prizore iz doba mladosti, ali ni izdaleka kasniju svetsku poemu; ne bi postojali ni »Herman i Doroteja«, »Rimske elegije«, a ni još mnogo šta drugo. Merilo poređenja može da bude samo centralno pi­ tanje estetskih shvatanja epoha Getea i Puškina, a naročito zajedničkih estetskih pogleda i jednog i drugog: lepota. Kakav je u tom pitanju međusobni odnos ovih pogleda? (Ponavljamo, postavljanje pitanja kod svakog od ovih ve­ likih pesnika izraslo je i kod obojice, u skladu s prirodom razvitka naroda, stvorilo — sopstvene nacionalne tra­ dicije.) 3*

35

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Rekli smoi^lepota oslobađa čoveka od upliva kapita­ lističkog društva i klasne vladavine koji ga ljudski osakaćuju, i to — oslobađa u pesnički neposrednom crtanju celog čoveka.'Dakle, ne stramputicama, pobuđujući saučešće prema onom što propada, oplakujući ga elegički, sveteći se pesnički, na primer ironijom, za- njegovu propast, kao što to biva kasnije u modernoj buržoaskoj književnosti i kao što je to teoretski pred video Geteov savremenik Šiler. Gete je vrlo jasno sagledao ovaj problem, sa svim teškoćama koje iz njega proizlaze, u buržoaskom društvu uopšte, a u nemačkom društvu njegovog doba posebno. O mogućnostima moderne klasične književnosti on piše ovako: »Kada se i gde rađa klasičan nacionalni pisac? Ako u istoriji svoje nacije nalazi velika zbivanja i njihove posledice kao srećno i značajno jedinstvo, ako doživljava ve­ ličinu ubeđenja svojih sugrađana, dubinu njihovih osećanja, snagu i doslednost njihovih postupaka; ako se, prožet i sam nacionalnim duhom, oseća kadrim da sebi svojstvenim genijem simpatiše s prošlim i sadašnjim ...« I sagledavši nemačku situaciju svog doba, rezignirano dodaje: »Nećemo da poželimo revolucije koje bi u Nemačkoj mogle da pripreme klasična dela«. Ovaj rascep je presudan za zauzimanje svakog stava, za čitavo G-eteovo pesničko i ljudsko držanje:r Gete vidi da je demokratska revolucija neizbežna za stvarno obnav­ ljanje nemačke kulture, ali je istodobno smatra nemo­ gućom ne samo u svoje doba; on se nje i u sebi, duhovno, plašim Kroz taj rascep u odnosu prema revoluciji kao kroz kakvu pukotinu, u Geteovu teoriju umetnosti i pesničku praksu prodiru sve nedoslednosti, kolebanja i podvojenosti kojih u Puškinovoj umetničkoj praksi nema. Usled toga Gete je pokušavao da se približi klasičnom idealu lepote s dveju raznih strana. Na prvom putu trebalo je tome da pripomogne proučavanju antičke umetnosti, isti­ canje uzora grčke lepote, kako bi se posebnim sadržajima i formama siiKanja~šavremenog života podarila stvarna lepota ili joj se bar približilo. Upravo, proučavanje antičke 36

P U S K I N

umetnosti omogućilo mu je da prikaže životne pojave svog doba u njihovom savremenom svetlu a da pritom ipak ostvari ideal lepote. jNa drugom, pak, putu pokušava pesnik da primeront [uzorom antičke lepote preođoh rugobu, fragmentarnost i unakaženost modernog života, bezobličnost shvaćenu u estetskom smislu, nedostatak umetničke neposrednosti, preinačujući u skladu s tim sadržaje života. Ovde se, dakle, Gete približava lepoti na umetničkoj liniji, u izvesnom stepenu stilizuje moderni život u smislu an­ tičke lepote^ Ukratko: Geteovo životno delo »Vilhelm Majster« predstavlja prvi put, a »Herman i Doroteja«, nasuprot tome, tipično je umetničko ostvarenje drugog. Sam Gete često se odlučuje za drugi put, kao istinski put poezije, dok, po njegovom mišljenju, veliki moderni roman, uključivši i njegov, može uvek da bude samo na­ pola poezija, samo nesavršena i problematična realizacija lepote. Cena ovakvog gledanja na stvari mora da bude nužno sužavanje prikazane društvene sadržine. Na »tom« putu, ne može se doseći moderni ekvivalent lepote starog epa, nego, čak i u najboljem slučaju, samo idila, mada u Getea sa svetskoistorijskom pozadinom. S druge strane, istina, — i upravo zbog toga je Gete pesnik epohalnog značaja, — ovakvi njegovi pogledi nikad nisu konačni. Vrlo često govori on o »barbarskim predno­ stima« koje pruža i zahteva moderno doba i čije upotrebe savremeni pesnik ne može i ne srne da se plaši. Nije slu­ čajnost što se ovo pitanje s najvećom teoretskom oštrinom pojavilo u prepisci s Šilerom, upravo povodom »Fausta«. Puškip ne poznaje ovu geteovsku dilemu, a kad bi je i poznavao, on je ne bi priznao. Zašto? Baš zbog toga što on mikad nije ustuknuo pred društvenim preduslovima savremene realizacije klasične književnosti, kao što je to karakteristično za Getea. Svakom je poznata Puškinova tesna povezanost s dekabrističkim pokretom, i svako zna da nikad, ni posle poraza pokreta, ni u najtežim okolno­ stima, njegova solidarnost s dekabrizmom nije pretrpela 37

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Lom, da se njegova vera u obnovu otadžbine u duhu slo­ bode nikad nije ugasila^. Kad, dakle, Puškin govori o tom zašto je njegova poezija neumrla, njemu su i u društve­ nom smislu jasne sopstvene reči: I u srcu će puk još dugo da me nosi, Jer čežnju za lepotom palih u njem ja, Jer za slobodu beh kad oko bolom rosi, I paloj duši — nada sva. Ova suprotnost Geteovih i Puškinovih stavova pri­ rodno je ušlo vijena razlikom između nemačkog i ruskog istorijskog razvitka. Ne treba uopšte posizati za dalekom prošlošću: dok je raspad feudalizma u Rusiji, iako u apso­ lutističkim formama, skovao nacionalno jedinstvo, u Nemačkoj je iz tog raspada sledilo komadanje nacije u sitne države. Dovoljno je osvrnuti se na napoleonska vremena: slavni otadžbinski rat 1812. u Rusiji i sramni jenski poraz u Nemačkoj. Razlika u shvatanju i prikazivanju istorije njihovog doba jasno odražava ovu suprotnost dvaju pesnika. Mladi Gete u svom »Gecu od Berlihingena« bez ikakvog razumevanja mimoilazi nemačku seljačku revolu­ ciju. Puškin je pesnički ovekovečio Pugačovljevu bunu, postao njen istoričar, i već mnogo pre nego što je napisao ova delà, nazvao je drugog vođu seljačke revolucije Stenjku Razina jedinim poetskim likom ruske istorije. Takav odnos omogućio je u »Evgejüju_.Qnjeginu,« organsku jedinstvenost savremene težnje za lepotom, dok se Gete u ovom pitanju kolebao između dva suprotna puta. Pravilna je ocena Bjelinskog da je »Evgenije Onjegin« roman, a ne ep, pa ni takozvani moderni ep. To jefroman koji sadrži totalitet tadašnjeg ruskog života, roman o kome Bjelinski opet pravilno kaže da je on enciklopedija ru­ skog života. To je roman, i to najvećeg stila, roman koji stvara epohu, jer u njemu Puškin značajne tipove svoje sadašnjice shvata i slika tako duboko da oni pred nama stoje kao značajni tipovi stoleća kasnijeg ruskog razvitka. Ovu odliku Puškinova romana istakao je naročito Dobro38

P U S K I N

ljubov. Tako stil »Evgenija Onjegina« nema ničeg zajed­ ničkog s Geteovim, Bajronovim pokušajima, a i pokuša­ jima nekih drugih velikih savremenih pesnika, da, — bilo klasičnim, bilo romantičnim sredstvima, — preodole prozu kapitalističkog života. -^Evgenije Onjegin«, je dakle, roman, ali po svom obliku jedinstvena pojava u celokupnoj istoriji romana. (U vezi s drugim pitanjima ja sam ukazao da i mađarska književnost poznaje ovakve jedinstvene pojave: Petefijevog »Janoša Viteza« i prvi deo Aranjijevog »Toldija«. Ova delà, međutim, zbog društvene zaostalosti tadašnje Ma­ đarske, nisu, naravno, mogla da budu romani.) ^__ r'Lak stih u »Evgeniju Onjeginu«, otvoreno lirsko izra­ žavanje najsubjektivnijih stavova ni za trenutak ne uma­ njuju klasičnu plastičnost likova i situacija^ Naprotiv: upravo se tako izražava pomenuta sažetost pojedinih mo­ menata. HSvaki lik je plastičan i živ; ali ako vaskrsnemo pred sobom ceo roman, vidimo da je prikazano samo ne­ koliko doista presudnih momenata u njihovom životu, a Puškin i ovo prikazivanje svodi na najozbiljniju i najneophodniju meru. Nije slučajno što je, kako kod Onjegina tako i kod Tatjane, najvažniji unutrašnji obrt dat u obliku pismaj Tako je »Evgenije Onjegin« u pogledu svojih presud­ nih stvaralačkih principa ne samo roman uopšte nego i tipičan roman XIX veka, roman koji •v£Ć._sadrži„a.sebi i drarnske-elemente. (Vidi: Valter Skot, Balzak itd.) Među­ tim, taj vrlo štedljivo dozirani dramski elemenat nikad ne biva suhoparan ili puka kontura, kaôTEbd onih pisaca koji neusiljeni stil starih novelista pokušavaju da postignu arti­ stičkim putem. A još manje se roman guši u lirici, koja lebdi~oko~pripovedanja, prati ga, koinentariše, kao što je to dosta čest slučaj u Bajrona, a još više u njegovih sledbenika. Naprotiv, zahvaljujući baš toj lirici, — i njoj svoj­ stvenoj ironiji i samoironiji, — konture likova, situacija, prizora. JbiiaJil^^eT'va’zdušaste, no ipak određene. Puškin dobro zna da se čovek njegovog veka ne može više, — 39

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

kao što se to moglo od renesanse do prosvećenosti, — ka— rakterisati, organski uvesti u radnju prosto imenovanjem' njegovog staleža, njegove klase\Puškinova lirika, koja pre­ lazi u ironiju, daje toliko konkretnih društvenih odredaba,, toliko doprinosi konkretnom isticanju individualnih i tipič­ nih crta likova, organskom povezivanju konkretizovanih situacija, koje simbolizuju društveni i ljudski razvitak, da će, — prividno paradoksalno, — baš ta lirika postati osnova epske objektivnosti romana, slika njegove celovitosti, i tako — jedinstveno — pobediti prozu modernog života, ozariti lepotom verni odraz životne stvarnosti. Puškin se ovde. — i ne samo ovde, — uzdiže iznad1 geteovske dileme »Vilhel/ma Majstera« i »Hermana i Doroteje«. Ali se to ne ostvaruje samo formalno, umetnički, nego> i u pogledu ljudske sadržine pesništva. Gete je, možda,, posle Šekspira bio najveći tvorac ženskih likova. Međutim, kod njega nalazimo, — uglavnom, — dva ekstremna tipa: jedan je plebejski lik, izrastao iz naroda, žena zdravog instinkta (Grethen, Klerhen, Doroteja, Filina); drugi — žena duhovno uzdignuta i visoko moralna, žena široke* kulture, koja predstavlja istinski totalitet i svesni moral (kneginja Leonora, Natalija). Ovi poslednji likovi, naravno, pokatkad su prirodno malokrvni, otrgnuti od života, dati samo sa stanovišta njihovog duhovnog i moralnog i — stoga su i tamo bledi i neodređeni. Tatjana »Evgenija Onjegina« podjednako je dalekood Geteovih krajnosti. {Njenu duboku ljudsku vrednost, ^ijen rast u visinu, rascvat njene svesti, njenu istančanu moralnu ravnotežu, određuje upravo njen prisni odnos prema narodu, njena ukorenjenost u narodnom tlUv^Bjelinski je bio u pravu kad je narodno obeležje tog Puški— novog romana branio od površnih, — naizgled plebejskih, — zamerki. Suprotnost između Puškina i Getea najjasnije se ogleda u Puškinovom odnosu prema revoluciji i tadašnjim njenim nosiocima-dekabçistima. U tom smislu nije,odlučno 40

P U 5 K I N

pitanje u kojoj je meri Puškin organizaciono učestvovao» u pripremanju dekabrističkog ustanka. Sigurno je da ga s vodećim dekabristima nisu spajale samo čvrste prijateljske veze, duboka zajednica ubeđenja, nego su i njegovi stihovi, kako oni koji su se pojavili tako i oni koji su zbog cari­ stičke cenzure šireni samo u obliku rukopisa, igrali veliku ulogu u izgradnji ideologije, dekabrističke društvene kri­ tike. I te solidarnosti Puškin se ni posle krvavog gušenja ustanka nikad nije odrekao. Mnoge mere cara Nikole I, mere ugnjetavanja, poniženja koja je Puškin morao da podnese, mogu se objasniti ovim njegovim odlučnim sta­ vom; otud je i carski dvor sukrivac za Puškinovu ranu smrt. Konstatovanjem svih tih odnosa ipak se još ne iscr­ pljuje pitanje. Uostalom baš Lenjin, koji je visoko cenio napredni herojizam dekabrista, često je kritikovao ovaj pokret zbog toga što nije bio srastao s narodom, što se, doduše, borio za njegove interese, a ipak s njim nije bio ozbiljno povezan. Puškin, pesnik, ovde je video dalje, pronikao dublje nego ostali njegovi revolucionarni saborci. U svom ljudskom stavu, u svojoj pesničkoj teoriji i praksi, on je jasno sagledao presudni značaj povezanosti s naro­ dom, ukorenjenosti u njemu. Što on ovako sagledanim, konstatovanim i izraženim novim odnosima nije znao dati jasan društveni sadržaj i jasan politički cilj, niukoliko ne umanjuje njegovu zaslugu.jTim saznanjem on je »samo« oplodio svoju umetnost. To »samo«, međutim, bilo je od presudnog značaja za celokupnu buduću rusku književnost, štaviše i za rusku kulturu u celini. Zahvaljujući toj slo­ ženoj, ovde skiciranoj, povezanosti, neodvojivoj od dru-štveno-istorijskog i umetničkog, Puškin je, — po recima Bjelinskog, — »postao umetnik-pesnik«. Još za njegova života nastaje nova epoha u razvoju ruske književnosti, gogoljevska epoha. I nije slučajno, nego ozbiljno, dru­ štveno fundirano saznanje svetskoistorijskog međaša kad Haj ne kraj »umetničke« epohe obeležava Geteovom smrću. Ta granična crta nužno jfe nastala; sam objektivni društveni razvoj ju je povukao. Jer kod Puškina je još 41

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

postojala ljudski spontana umetnička sinteza jedinstva naroda, kulture i duhovnih stremljenja najvišeg reda. Međutim, otud što je docnije klasna borba postajala sve konkretnija i žešća, a traženje stvarnog — društvenog i praktičnog — jedinstva sve grozničavije, otud što su se revolucionarna borba za to jedinstvo i savlađivanje nedo­ stataka dekabrizma odvijali na sve višem stupnju: to podvajanje naroda i duhovne kulture izazvalo je u knji­ ževnosti kritičkog realizma negodovanje, oplakivanje ili ironiziran je, odrazilo se kao — često očajnički uzaludno — traženje jedinstva, kao rasplamsavanje tragične borbe za ostvarenje tog jedinstva. To je takođe bilo društveno nužno. Jer, trebalo je da dođu Boljševička partija i Lenjin kako bi duhovno nasleđe najvišeg reda, marksizam, u borbi i praksi sraslo s naj­ dubljim osećanjima, stremljenjima i težnjama radnog na­ roda, kako bi se njihove tradicije stvarno usmerene ka budućnosti podigle na viši stupanj. V Sve nas ovo vraća našem osnovnom pitanju, pitanju klasičnosti ruskog društvenog i kulturnog razvitka. Posle Velike francuske revolucije u Evropi se javljaju dva pravca razvitka: jedan je građanski, koji vodi od herojskih iluzija Francuske revolucije do Balzakovog Krevela i Popinoa, do Floberovog Omea, i nadovezujući na njih — do još dublje degradiranih tipova naših dana. Polazna tačka drugog pravca je Babefov ustanak, i odavde vodi put pro­ letarijata, pun herojskih borbi, nadovezujući na Parišku komunu, do današnjeg dana. U Zapadnoj Evropi — bez prave pobede, bez stvarnog oslobođenja. Put ruskog razvitka je sasvim drukčiji: ovaj put vodi od dekabrizma do Velikog oktobra, a odatle — do punog, pobedonosnog rascvata socijalističkog društva. Jedinstveno Puškinovo mesto u svetskoj književnosti ^zasniva se baš na tom što je on upravo na samom početku 42

P U S K I N

ovog razvitka. Moglo bi se reći da je njegov stil sinteza ante rem, to znači dafon na ishodištu ovog procesa pred­ stavlja spontano jedinstvo stvaralačkih tendencijajkoje se tokom docnijeg razvitka dijalektički raspadaju, da bi, ko­ načno, opet postale dijalektička sinteza višeg reda.^Društvena osnova puškinovske lepote je buduća pobeda oslo­ bođenja ruskog narodaj Na prvi pogled ovo zvuči paradoksalno. No paradoks je ipak samo prividan. Jer ako konstatujemo ove odnose, ne tvrdimo ni da je Puškin bilo kako mogao da nasluti to buduće zbivanje ni da je ono objektivno fatalistički bilo predodređeno. Dovoljno je podsetiti na bezbroj zaokreta tog puta ili na strasnu pojavu Lenjina, na pragu Velikog oktobra, na njegovo strahovanje da bi Partija mogla, even­ tualno, propustiti povoljnu priliku za rešenje borbe u svoju korist, priliku koja bi se tek ko zna kad opet ukazala. Ali ako sve to i uviđamo, ako čak i uzmemo u obzir pojedine ljude, povoljne ili nepovoljne spoljnopolitičke situacije itd., sve slučajnosti razvitka, nikako se ne može smatrati slučajnošću što je ruski razvitak od 1825. (ili već nešto ranije) do 1917. u tako osnovnoj suprotnosti sa savremenim nemačkim, francuskim i engleskim razvit­ kom (bez obzira kolike su razlike u razvitku među pojedi­ nim ovim nacijama). Niko ne poriče ulogu slučajnosti. Međutim i slučajno­ sti mogu nastati samo unutar objektivno određenih ekonomsko-socijalnih tendencija i društveno-ideoloških stru­ janja zasnovanih na njima. Uvažavanje slučajnosti ne srne, dakle, da zaseni osnovne pravce društvenog razvitka i sagledanje njihovog, — istina vrlo složenog, — karaktera i suštine. Mogućnost, dakle, da put oslobođenja ruskog na­ roda pođe od dekabrista, od Černiševskog, i dospe do Le­ njina izrasla je iz objektivne, istorijski nastale strukture ruskog društva i unutrašnje dinamike njenog preobražaja. Govorili smo o mogućnosti, jer ostvarenje nikad ne biva fatalistički nužno. »Janoš Vitez« i »Toldi« odražavali su takođe društvenu stvarnost koja je u svojim nedrima krila mogućnost renesanse mađarskog radnog naroda. Ako

4a

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

ova renesansa 1848. nije ostvarena, nije uništena stvarnost društvenih osnova ove mogućnosti, nije uništen realistički karakter epike Petefija i mladog Aranja, koja je odraža­ vala tu stvarnost. Samo je promena pravca društvenog puta lizazvala prelom u razvitku književnosti Poraz 1848., a naročito 1867. godine nisu dozvolili da se nastavi velika inicijativa Petefija i mladog Aranja. Kad je, pak, tada, — nakon jednog stoleća, — nastupilo oslobođenje mađar­ skog radnog naroda, desilo se to u toliko razvijenijim dru­ štvenim okolnostihia (književnosti tog međudoba morale su stoga nedostajati sve posredničke veze) da taj veliki polet u mađarskoj književnosti nije mogao neposredno uticati na oslobođenu sadašnjicu. Ove različite književne uloge Onjegina i Toldija osvetljavaju, s druge strane, ne­ gativno, klasičnost ruskog razvitka. One mogućnosti društvene renesanse, međutim, koje su skrivene u svetu odraženom Puškinovom poezijom ostvarene su u klasnim borbama što su trajale duže od stoleća. Ne slučajno, već nužno. Ovu nužnost, — ponav­ ljamo, — i njenu dijalektiku nužnosti i slučajnosti mogli smo da spoznamo, naravno, samo naknadno, samo kroz prizmu Velikog oktobra i ostvarenog socijalizma. No otud što tek sad možemo da sagledamo te odnose ni izdaleka ne sledi da one društvene snage — čiji su stvarni pravac delovanja i prave proporcije srazmera tek sad po­ stali potpuno jasni — nisu postojale, delovale i uplivisale na društvenu situaciju i ideologije ljudi još i pre no što je iskustvo 1917. dalo ključ za njihovo pravilno razume van je. Posle svega .ovog nadamo se da zvuči možda manje paradoksalno kad kažemo: stvarnost koja je tokom vre­ mena dovela do 1917., — bez obzira da li je to iko mogao znati, — odražavala se u Puškinovoj poeziji, određivala njenu sadržinu i formu, bila temelj njene lepote. Zbog toga danas u Puškinovoj poeziji vidimo nešto drugo nego što su mogli njeni najdublji poznavaoci pre Velikog oktobra. Završen proces retrospektivno osveti java njeno vlastito poreklo. 44

P U S K I N

Iz istog izvora potiče današnja Puškinova živa aktuelnost (nije Lenjin uzalud toliko voleo njegovu poeziju). Što se više socijalizam učvršćuje, što se savršenije razvija, što korenitije likvidira klasno društvo, eksploataciju čoveka čovekom, što potpunije iskorenjuje ideološke ostatke kla­ snog društva u mišljenju i osećanjima ljudi, što se jače afirmiše lenjinsko »navikavanje« na sad već doista ljudske uslove života, — to je veći značaj lepote u realističkom prikazivanju života. Iščezavanje čovekove unakaženosti, — koju prouzro­ kuje klasno društvo, — mora da se odrazi i u umetnosti. Izmenjenim okolnostima novog života nužno moraju da se prilagode ne samo umetnički sadržaji već i oblici. Nova umetnost i socijalistički realizam moraju otud da izraze novog čoveka ne samo u društvenim, moralnim itd. sadr­ žajima njegove sad već stvarne ljudskosti nego i u novim oblicima adekvatnim tom novom čoveku. Dabome da je lenjinsko »navikavanje« i potpuno iščezavanje ljudske unakaženosti, nasleđene od klasnog društva, nužno dugačak proces. Prvo se moraju izgraditi ekonomske i društvene osnove socijalizma, prvo mora da iščezne svaka objektivna osnova klasne podele, pre nego što bi se to »navikavanje« moglo potpuno iživeti. Naglašavamo reč »potpuno«, jer je jasno da se ovde ne radi o dva procesa koji vremenski smenjuju jedan drugi. Iščezavanje ljudske unakaženosti, kao proces sam po sebi, istovremeno je sa socijalizmom, i štaviše, u najsvesnijim slojevima radničke klase mora to ostvarenje — u ekstenzivnom kao i u intenzivnom smislu —- çelovite ljudske ličnosti da već u borbi za socijalizam bude preduslov njegove pune slobode. * Ovaj proces odražava se i u umetnosti, čiji je put ka ponovo rođenoj i u tom smislu i tim srazmerama ranije nikad neostvarenoj ljudskoj lepoti takođe istorijski proces. Zbog toga je nepravilno, — i uopšte, a naročito na samom početku puta u socijalizam kao kod nas, — kruto, meha­ nički, kao nešto davno prošlo, potpuno prevaziđeno, kao nešto samo muzejski interesantno, suprotstavljati kri45

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

tički realizam (Balzaka, Dikensa, Gogolja i Tolstoja) soci­ jalističkom — kao višoj vrednosti. Apstraktno i kruto suprotstavljanje neopravdano je već zbog toga što se ovde radi i o procesu u kojem polako, u oštrim borbama, odumiru ideološki, ljudski ostaci kapi­ talizma. Sve dotle, pak, dok ovi ostaci igraju važnu ulogu u ljudskom životu, književnost koja ih realistički odražava mora nužno da ima bitnih dodirnih tačaka s kritičkim realizmom pošto on verno prikazuje i otkriva ljudske de­ formacije kapitalističke kulture. Ali privremeno postojanje tih dodirnih tačaka ni izda­ leka ne znači istovetnost. Jer, stilističke probleme kritičkog realizma određivali su — struktura kapitalističkog društva i pravci koji su u njemu vladali. Čim je, međutim, kakva ekonomska ili ideološka pojava u jednom drukčijem, vi­ šem, upravo socijalističkom društvu postala ostatak, nužno se men ja čitav njen socijalni značaj-, njena cela ljudska funkcija. Ljudska unakaženost, — nužan pratilac kapita­ lističkog društva, čijeg se uticaja mogu osloboditi samo izuzeci, stupila je sada u stadij um odumiranja. Normalan čovek socijalističkog društva je potpuno neunakažen čovek, mada privremeno, inače, ljudska izobličenost još uvek postoji kao kapitalistički ostatak koji treba da se iskoreni i koji se neprekidno iskorenjuje. I ta ovde konstatovana činjenica, društvena normalnost duhovno neunakaženog čoveka, odražava se u socija­ lističkom realizmu, u sovjetskoj literaturi. Sovjetska knji­ ževnost ne daje samo novu tematiku i sadržinu nego, u vezi s tom ljudskom sadržinom, — i novu formu. Na ovo smo ukazali kad smo govorili o aktuelnosti puškinovske lepote u sovjetskoj književnosti. To novo u formi nije odnos poezije i proze. Reč je o nečem drugom. Radi se o tom da je za novog, socijalističkog čoveka društveni život prestao da bude »proza«. S iščezavanjem eksploatacije, usled »na­ vikavan ja« na nove životne uslove dostojne čoveka svaki­ dašnjica je postala poezija i život i rad dobili su smisao, herojizam nije više izuzetak, — on je postao popratna pojava normalnog vršenja dužnosti. 46

P US K I N

Tako lepota postaje aktuelno pitanje, adekvatno umetničko prikazivanje celovitog čoveka u novoj socijalističkoj stvarnosti. Otud Puškinova aktuelnost, — naročito za nas Ma­ đare, koji smo sada učinili prve, odlučne korake na putu u socijalizam, — paradoksalno, ukazuje na budućnost: na umetnički stav, na formu koju je stvorio veliki pesnik, rođen pre 150 godina, i čija društvena i ljudska pozadina stoji pred nama kao cilj što ga jednom valja doseći. Ne u smislu podražavanja. I Puškin je dete svog doba. A društveni sadržaji njegovog veka, konkretne umetničke forme koje odražavaju te sadržaje nestali su, naravno, za­ jedno s njegovim vremenom. Ali kao što su izvesne za­ misli velikih socijalista-utopista, kako je uočio Lenjin, posle više od jednog veka ponovo postale aktuelne u soci­ jalizmu, tako su postali aktuelni i lepota koju je stvorio Puškin, njeno ljudsko jezgro, njen ljudski značaj. Ako, dakle, pominjemo Puškina, rođenog pre 150 godina, treba da uperimo pogled ne samo u veliku prošlost nego i u još mnogo veću budućnost. 1949.

47'

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

»BORIS GODUNOV« Puškin je jedan od najpopularnijih pisaca kod ma­ đarske publike. Decenij ama je njegova poema Evgenije Onjegin bila jedna od najčitanijih knjiga, i jedva da je bilo drugog ruskog delà koje bi snažnije uticalo na umetnički istančanu literaturu. Uprkos tome prava, potpuna slika o Puškinu nije u Mađarskoj stvorena ni do danas. Uglavnom zbog toga što je Puškin za mađarsku publiku ostao pesnik »Evgenija Onjegina«, što je njegovu liriku, prozni ep, drame i književne misli malo ko poznavao. Delimično i stoga što je i sam »Evgenije Onjegin« pred­ stavljen, u našoj javnosti, u lažnom svetlu kao baj roni jada. To, međutim, uopšte ne odgovara suštini delà. Velika većina mađarskih čitalaca ne vidi objektivnost ovog ve­ likog romana zbog koje ga je Bjelinski s pravom nazvao enciklopedijom ruskog života. Veliki deo publike iza često blazirane ironije glavnog junaka ne vidi narodno obeležje likova, a nekmoli samog pesnika. Zbog toga je korisno i važno da se mnoga Puškinova značajna delà pojave u mađarskom izdanju. »Boris Godunov« je Puškinova najznačajnija drama. Odrediti mesto drame u pesnikovoj biografiji nije težak zadatak. Poznato je da je carizam prognao Puškina iz prestonice zbog njegovih oštro kritičkih stihova iz doba mla­ dosti. Puškin je najvažnije godine svog razvitka proveo na Kavkazu, u Moldaviji, docnije na očevom imanju u Mihajlovskom. Tamo, u svom zavičaju, živeo je Puškin od 1824. i tamo napisao »Borisa Godunova«. Znači, tragedija je pisana i završena neposredno pred izbijanje dekabrističkog ustanka. Reakcija koja je nastala posle ugušivanja ustanka sprečila je pojavu »Borisa Godunova«. Tek 1831. 48

P U S K I N

godine pojavilo se jedno vrlo strogo cenzurisano izdanje. Izvođenje drame Puškin nije doživeo. Postanak najvećeg Puškinovog dramskog delà ne pada slučajno istovremeno s dekabrističkim ustankom, prvim pokušajem da se zbaci feudalno-apsolutistički jaram carizma. Članovi zavere, kao i sam Puškin, bili su pretežno poreklom iz najnaprednijih, najevropskijih i najradikal­ nijih krugova ruskoga plemstva. Sam Puškin nije pripa­ dao dekabrističkoj ilegalnoj organizaciji; zbog toga je mo­ gao da izbegne sudbinu mnogih njenih članova: vešala ili jame sibirskih rudnika. No, ako Puškin i nije bio organizovano povezan s dekabristima, njegove idejne veze s njima bile su utoliko prisnije. Kad je carska policija posle ugu­ šivanj a ustanka pretresala spise dekabrista, nije bilo go­ tovo nijedne vodeće ličnosti kod koje nisu nađene kopije brojnih Puškinovih stihova, što su bili šireni samo u obliku rukopisa. Sem toga, bilo je opšte poznato da je Puškin gajio prisna prijateljska osećanja prema većini vodećih dekabrista. Ove veze Puškin nikad nije porekao. 1826. car Nikola I pozvao je Puškina sebi i otvoreno mu postavio pitanje: šta bi on učinio da se 14. decembra (na dan ustanka) nalazio u Petrogradu? Na odlučno pitanje Puškin je isto tako odlučno odgovorio; odgovorio je da bi bio u redovima ustanika. Car, koji se bojao javnog mnenja i zbog toga nije smeo da primeni policijske mere protiv najvećeg i najpopularnijeg pesnika zemlje, naterao je tokom ovog razgovora Puškina da obeća da će ubuduće izmeniti svoj stav. Ovo iznuđeno obećanje Puškin je iskupio onako kako je to car zaslužio. Usred brutalnog ugnjetavanja i surovog pritiska cenzure Puškin se, — koliko su to okolnosti dopu­ štale, — isto onako hrabro založio za odbranu ideje slo­ bode i nacionalnog oslobođenja kao što je to činio i pre ustanka. Međutim, ma kako da su čvrste bile niti koje su po­ vezivale Puškina s prvim modernim ruskim oslobodilač­ kim pokretom, ipak ga ne možemo jednostavno i bezuslovno identifikovati s dekabristima. Veliki pesnik je sva4 — Ruski realisti

49

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

kom pitanju prilazio mnogo slobodnije, bio je čovek da­ leko šire perspektive nego većina njegovih plemićkorevolucionarnih saboraca. Kad je Lenjin istraživao uzroke nužnosti dekabrističkog poraza, naglašavao je, u prvom redu, potpuno nedostajanje povezanosti sa samim narodom, mada je cilj pokreta bilo služenje narodnim interesima. S ove tačke gledišta Puškinova poezija ne pripada prosto dekabrizmu nego ga daleko prevazilazi: po formi, jeziku, motivima i likovima ona je najčvršće povezana sa životom naroda, njen duh je istinski demokratizam, koji izvire iz dubine narodnog života. Ovaj duh je ključ za razume van je celokupne Puškinove poezije. Naravno, sad ne mislimo samo na Pugačovljev lik nego i na opštu liniju Puškinove poezije. Naime, nadrastanje bajronizma napaja se upravo narodnim duhom. Puškin se ne identifikuje sa svojim »bajronskim« likovima, kao što je to činio engleski pesnik, nego ih, naprotiv, naj^ oštrije kritiku je, upravo s moralnog stanovišta crpenog iz narodnog života. Setimo se Alekovog lika u »Ciganima«, Onjeginovog odnosa prema Tatjani itd. Ovaj narodni duh određuje Puškinovu kritiku feudalizma i feudalnog apso­ lutizma, naročito u njegovo zrelo doba. Zahvaljujući toj dubokoj povezanosti s narodnim životom Puškin nikad ne postaje pesimista, čak ni u mračnoj epohi posle poraza dekabrizma. Tim duhom rukovodi se Puškin i u svom pesničkom razvoju. Njegov pogled na svet iz mladalačkih dana odre­ đuje prosvećenost XVIII veka. Granice ovog pogleda na svet, koje su početkom XIX veka postale tesne, Puškin uskoro probija, ali i ovaj proboj je pokušaj da se od dvor­ skog i formalnog aristokratizma prosvcćcnosti n a đ e p u t ka dubljem razume van ju naroda, ka poeziji koja izrasta iz narodnog života. Na tom putu mnogo je Puškinu po­ mogla Bajronova smela društvena kritika. Ali to je mogao da bude samo prelaz ka novoj epohi, ka pesništvu koje je proizlazilo iz dubljeg razume van ja onog doba što je usledilo posle pobede Francuske revolucije. Nije slučajnost da je od pesnika prelazne epohe Bàjron najdublje uticao na 50

P U S K I N

Puškina. Nije slučajnost već ni zbog toga što je Bajron pripadao onima koji nikad nisu potpuno prekinuli s prosvećenošću i čiji stav protiv sopstvene epohe nije bio ni u kakvoj vezi s bilo kakvim romantičnim strujama restau­ racije. A za samog Puškina je vrlo karakteristično da on, isto onako kao i njegovi veliki stariji savremenici Gete i Hegel, — nikad nije činio ustupke tom strujanju; kao i oni, i on je prevazišao ideje prosvećenosti, ali ih nikada nije odbacio, kako je to romantična reakcija njegove epohe uvela u modu. Za Puškina je, međutim, Bajronov uticaj mogao da bude samo prolazan. Ukazali smo već na pesnikovo usva­ janje narodnog duha kao na najvažniji momenat osloba­ đanja od tog uticaj a. S tim je tesno povezana strasna težnja zrelog Puškina da u pesničkom delu ne odrazi samo duh istorije nego, istovremeno, i njenu objektivnu lepotu. Književni inicijatori i patroni ove težnje bili su Valter Skot i Šekspir. Pojava Valter a Skota znači prekretnicu u svetskoj književnosti: svetskoistorijska osnova i predigra njegovog svesnog istorizma, a i njegovog celokupnog pesničkog stvaralaštva, je literarno dat doživljaj Francuske revolu­ cije napoleonovskog doba. Skotov svetski uticaj počiva upravo na tom što je on prvi izvanredno naslikao ovaj doživljaj. Ovde nemamo mesta da taj uticaj čak samo skiciramo. Izvesno je, međutim, da je taj presudni do­ življaj u epohi posle Skota najintenzivnije i najadekvat­ nije izražen kod Manconija, Balzaka i Puškina. Kod Balzaka na tlu tog novog istorijskog duha nastaje »Ljudska komedija«. Puškin nikada nije voleo Balzaka. Onom što je kod Balzaka bilo novo i veličanstveno u Puškinovom stvaralaštvu nije bilo mesta. (Ozbiljan uticaj Balzakov po­ činje u Rusiji tek onda kad kapitalistički razvitak počne da razara stari »patrijarhalni« društveni poredak, dakle, kod Tolstoja i Dostojevskog.) Manconi i Puškin su već paralelnije pojave: oni poetiziraju istorizam Valtera Skota, povezuju ga s produbljenim crtanjem individualne egzi­ stencije a da to ne ide na uštrb istorijske objektivnosti.

A* 5:

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Naravno, jedno je italijanska, a drugo ruska istorija. Prva. je stalno sprečavanje povezivanja u naciju, neprekidna gušenje svakog stremljenja uvis u sitničarskim partikularističkim borbama, inostranim intervencijama, potčinjavanju tuđinu. Ovo obeležje italijanske istorije određujegranice Manconijevog pesničkog istorizma. Nasuprot tome, ruska istorija je i u svom najmračnijem razdoblju istorija nacionalnog formiranja jednog velikog naroda. Struja te istorije nosi Puškina i pomaže mu da napreduje. Puškin ne vidi i ne slika samo istorijsku veličinu Pugačovljeva ustanka nego i veličinu Petra Velikog. Slikanje ova dva ekstremno različita a ipak, usled zajedničke istorijske sud­ bine, duboko srodna junaka dokazuje Puškinov pravi smi­ sao za stvarni istorizam. Njegova je poezija, isto kao i u Valtera Skota, poezija pravog istorizma. Pesništvo tog novog istorizma, kao u Puškina ili Val­ tera Skota, je pesništvo razvitka narodnog života. Puškin ovu povezanost vidi izvanredno oštro i svesno je stav]ja u središte svog stvaralaštva. O drami piše on sledeće: »Š;a se izražava u tragediji? Šta je cilj tragedije? Čovek i na­ rod. Sudbina čoveka, sudbina naroda.« I u tesnoj vezi s ovom mišlju Puškin izlaže kako se rađaju najvažnije odredbe drame iz istorijske činjenice da je ona, u suštini, književna vrsta za javnost, nastala na javnim trgovima za uveseljavanje naroda. Na ovom se zasniva Sekspirov uticaj na Puškina. Ali, naravno, puko utvrđivanje knji­ ževne povezanosti, — kao i uopšte uticaj a jednog velikog* pesnika na drugog, — ne iscrpljuje pitanje, štaviše, sama ta konstatacija ometa istinski pravilno postavljanje pi­ tanja. Uostalom, i u nemačkoj romantici vladalo je odu­ ševi javan je Šekspirom, a Sekspirovi obožavaoci bili su i G e o r g o v i učenici, u prvom redu Gundolf. U ovih se, međutim, pošto je nedostajala zajednička narodna osnova, javio antiistorizam i žabavno-lirski raspad dramske forme. Kod Puškina i njegovih velikih savremenika, naročito Manconija, uticaj i Skota i Šekspira značili su impuls u pravcu istorizma, i to time što ta istoričnost, pretočena u dramsku formu, daleko prevazilazi velike prethodnike* 52

P U § K I N

»epohi umetnosti«, nije uzalud Hajneov savremenik Bjelinski nazivao Puškina »umetnikom — pesnikom«, posle koga je zavladala sasvim nova ruska književnost, sasvim drukčijeg karaktera, književnost gogoljevskog tipa. Ova suprotnost između klasičnog intermeca početkom XIX veka i društveno kritičkih tendencija koje su posle toga usledile obično se vrlo nepravilno shvata kao suprotnost stilizacije i realizma. Gete je isto toliko realista kao i Balzak, Puškin — ne manje od Gogolja. Ali povoljne okol­ nosti doba koje je nastalo posle Francuske revolucije omo­ gućile su Puškinu da najdublje razumevanje stvarnosti i njeno klasično prikazivanje poveže s prirodnom, lakom, muzikalnom opštom linijom oblikovanja. 1947. 64

OOGOLJ

‘5 — Ruski realisti

GOVOR POVODOM 100-GODIŠNJICE SMRTI

Predstavimo li sebi onu Gogoljevu sliku koja, — do­ dajmo: s punim opravdanjem, — živi u duši milionskih masa čitalaca i posetilaca pozorišta, nećemo nigde zapa­ ziti ništa problematično. »Revizor«, »Mrtve duše«, »Šinjel«, »Taras Buljba« i još mnoga druga njegova delà postala su klasična u najboljem, pravom smislu te reći. Njihov uticaj je tako svež kao da su danas napisana. Njihova aktuelnost izaziva grozničav interes gledalaca i čitalaca. Od­ jednom neposredno doživljavamo: ta delà obrađuju pre­ sudna pitanja ruskog naroda, celog čovečanstva, a sadržina našeg umetničkog, ljudskog doživljaja, — jednostav­ nost, narodno obeležje i neposredna razumljivost, — isto su toliko njihove bitne crte koliko i tačno, suštinsko pri­ kazivanje dubokih pitanja društvenog života. Istina, ni Gogolja nisu poštedele prljave kandže reak­ cionarnog književnog nazora »teoretske« linije književne dekadencije. S nepogrešivim instinktom grčevito zagrizaju one u one idejne slabosti naprednih umetnika koje su u njima sazrele pod uticaj em klasnog društva. Njih pomeraju u prvi plan kao prasvojstvene, tek sad otkrivene su­ štinske crte velike ličnosti koja se momentano tretira i njima »tumače« njenu tobožnju suštinu da bi tako od borca za slobodu načinile zastavu idejne i umetničke reakcije. "TalTo je već Niče krivotvorio Gogolja kao brata mo­ derne dekadencije. Mereškovski je u njemu gledao pretka ruske revolucije; Rudolf Kasner i njegovi sledbenici kri­ jumčare u njegovo delo modernu psihologiju podsvesnog, a prilikom ove godišnjice stavlja ga, konačno, jedan švicar­ ski esejista uz Franca Kafku, onog Kafku u kom je ne5’

67

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

snalaženje u svetu imperijalističkog društva uništilo svaku stvarnost sveta koji prikazuje, a čiji je svet carstvo ap­ straktnog straha, neshvatljivih, besmislenih i baš zbog toga nesavladljivih tajanstvenih sila. I prethodnik ovakvog K afk^ treba sad da bude Gogolj , koji je tačnije, realnije nego ma ko drugi, £ prezirom i hemilošrđhim^podsmehom opisao užase jedne- itekako konkretne reakcije, — reak­ cije Nikole I. Takvi falsifikati ne iznènaduju. Otkako je počela de­ kadencija građanske kulture, sve su velike ličnosti pro-> gresivne književnosti neprestano i sve potpunije premazi­ vane bojom reakcionarnog, dekadentnog i nečovečnog. Pri­ rodno, nije svejedno ko koga falsifikuje, u kojoj meri^falsifikovani pisac pruža osnove ili bar povoda da bi še nje­ gova, u suštini progresivna shvatanja mogla unakaziti do reakcionarnog. Književnost klasnih poredaka poznaje malo velikih pisaca kod kojih uopšte ne bi bilo ovakvih pro ti vrečnosti. Ali time dospevamo u centar gogoljevskog problema. Gogolj je u kasnijem periodu svog života, periodu opa­ danja, i sam doprineo stvaranju ove reakcionarne legende kad je, u vezi s pojavom pravog revizora na kraju svog »Revizora«, napisao: »Ali je strašan onaj rçvizfir.knji na^ čeka na vratim a gfroba«7On je sam dopisao da je varalica Hljestakov »lakoumna ljudska'savest, potkupljiva, varljiva sa v est^ Jo zo rn ip ^ komedije je »grad duše, koji se nalazi u svak živ i dinamičan svet, u kojem svaki predmet rcčitom poezijom slika užasnu pra­ zninu i besmislenost ljudskog života u kapitalističkom društvu. Ova poetičnost Tolstojevih delà iz poznijeg perioda i po samoj formi vrlo je srodna načinu likovnog stva­ ranja velikih realista s početka XIX veka. Ali baš ovde su, kako istorijski tako i umetnički, razlike vrlo velike. Balzak i Stendal upravo- tim što društveni život rastaču u borbeni uzajamni uticaj strastvenih odnosa pojedinaca, 229

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

što društvo nasuprot ljudima nije »gotova« sila, mrtav aparat, nešto sudbinsko i nepromenljivo, preodolevaju »dovršeni« nepoetski karakter buržoaskog društva. Ne radi se samo o tom što je tadašnje društvo, i objektivno i u ovom književnom odrazu, u neprestanom previranju, — uostalom to je epoha između 1789. i 1848., — nego i o tom što Balzakovi i Stendalovi junaci doista »sami stvaraju svoju istoriju«. Sud kod Balzaka nije samo ustanova koja ima izvesne društvene funkcije (kao kod pisaca posle 1848.) nego štaviše bojište raznih društvenih sukoba; svako saslušanje, svako pisanje akta, svaka pre­ suda itd. rezultat je složenih socijalnih borbi, čije poje­ dine faze i mi dcživljujemo. D ruštveni preobražaj ie jedna od glavnih Tolstoievih t e m a j ^ n j in u jednoj svojoj kritici o Tolstoju ističe Vifiovereči i komentariše ih ovako: »Kod nas sada, pošto je sve tumbe okrenuto i pošto se tel^; sad ponovo sređuje, teško je dati bolju karakteristikii epohe između 1861. i 1905. Sta je ono što je »tumbe okrenuto«, to danas svako dobro zna, bar sasvim dobro svaki Rus. To je kmetstvo i čitav njegov »stari poredak«. Sta je ono što se »ponovo sređuje«, to je za najšire na­ rodne mase potpuno nepoznato, tuđe, neshvatljivo.« Tolstoj eva izvanredna pesnička osetljivost prema svakoj ljudskoj promeni, koja je bila u vezi s ovim »tumbe okrenutim« životom stare^Rusije, jedan je od najhitnijih elemenata njegove književne veličine. Ma koliko da su politička i druga njegova rasuđivanja o ovom razvitku bila netačna^ ili reakcionarna, promene koje je. propast stare Rusije prouzrokovala u svim društvenim slojevima Tolstoj je vrlo jasno sagledao, i to nikad kao neko statično stanje, ukočenu fazu razvitka, nego. uvek kao živu dinamiku. Setimo se lika kao što ie Oblonski u »Ani Karenjinoj«. Tolstoj ne prikazuje naturalističfei~jednog spaHijskog birokratu na izvesnom stepenu kapitaliziranja, nego nam u životu Oblonskog slika rastući proces tog kapitaliziranja. Kao ljudski tip, Oblonski više pripada

T O L S T O J

^tgrgm plpmsUni,. koje »široku« neradnu osnovu za život. puB-uižitaka ceni više od dvorske, birokratske ili vojnicEgkarijere. Upravo- zbog toga jp tako interesantno' njegovo prerastanje iz polukapitaliziranog u kapitalistički korum­ piran tip. Službovanje Oblonskog ima čisto materijalne; razloge: on ne može dà ~živi od svoje zemljišne renteTN^aj mvou koii^želi. Ostvarenje "prisnije povezanosti s kapita-; lizmom (članstvo u nadzornom odboru, itd.) prirodna jei pcsledica tog razvitka, »prirodno« proširenje nove para-i mitske životne baze. | Tako se u slučaju Oblonskog stari pogled na svet •spahije-sibarita pretvara u površno blagonaklon, površno epikurejski liberalizam. Od modernog građanskog pogleda na svet preuzima on sve čime ideološki može da potkrepi nesmetano uživanje života. Ali utoliko ipak ostaje stari plemić što instinktivno prezire bezobzirno laktaštvo svo­ jih kolega činovnika i liberalno »laisser faire« načelo tumači u dobrodušno egoističnom smislu kao »živeti i dati drugome da živi«, kao »posle mene potop«, pa to sprovodi u praksi. / Za razlikovanje poslednjih Tolstojevih načela kom­ pozicije i tih načela u velikih realista.s početka XIX vëka presudno je što su društvene institucije kod Tolstoja objektivno veo od početka mnogo »dovršenije«, beživot­ ni je, nečovečnije, mehaničnije, nego što su ikad bile kod Balzaka i Stendala. A bitna osnova ove koncepcije baš je u vezi s najdubljim izvorom snage Tolstojeve umetnosti, s činjenicom da on društvo posmatra s gledišta eksploatisanog seljaka. No sad j. u balzakovskom svetu treba primetiti da se državne i društvene institucije Taspađaju u uzajamne odnose borbe među ljudima samo za predstavnike onih klasa koje neposredno učestvuju u borbi za vlast. Za plebejske društvene slo­ jeve ove su tvorevine upravo jedan »dovršen« svet, suprotstavljen njima kao nešto izdvojeno i mehanizirano. Samo gorostasni Votrenov lik dospeva do borbe protiv državne vlasti; ostali zločinci bedno životare u porama društva, a policija im je suprotstavljena kao bezlična, mepobediva sila. Ovo se još više oseća kod seljaka i nižih

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

slojeva malograđanstva. Prirodna je, dakle, u Tolstoja, koji svet posmatra okom eksploatisanog seljaka, ovakva predstava o društvu i državi. Ali ovim se još ne objašnjava potpuno razlika u gle­ dištima na ova pitanja između Tolstoja i Balzaka. Jer se u Tolstojevim delima i pripadnici vladajućih klasa druk­ čije odnose prema državnim i društvenim institucijama, nego Balzakovi ljudi. One i za njih predstavljaju objek­ tivan, dovršen svet. Nije teško naći razloge. Pre svega, to se objašnjava carskim samovlašćem. Ovo samovlašće do­ puštalo1 je ljudima učešće u državnim i društvenim zbi­ vanjima samo ili u obliku intrige, korupcije, klanjanja dvoru ili — u obliku pobune. Nijedan stvarno uman i moralan čovek nije mogao' da doživi carsku državu kao svoju ni onoliko koliko su ljudi Balzaka i Stendala mogli razne državne forme svog doba. I ovo »dovršeno« i mrtvo obeležje carističke države i njenih društvenih ustanova poprima kod Tolstoja sve kruće osobine, paralelno s postepenim otuđivanjem državne vlasti od ruskog dru­ štvenog života. Iz velike daljine istorijske prošlosti izdižu se u Tol(stojev svet samo pojedini likovi, koji su, po Tolstojevom mišljenju, mogli da vrše živu delatnost u ovoj državi. Tako u »Ratu i miru« stari knez Bolkonski. Ali i on se razočarao i povukao se negodujući na svoje imanje, a život njegovog sina već i mje ništa drugo ,đo čitav niz razočarenja: razočarenja u pogledu iluzije da pošten i darovit čovek može aktivno da učestvuje u vojničkom ili političkom živo'tu carističke Rusije. Ovaj niz razočarenja u Tolstojevim delima, ni u slučaju Andreja Bolkojnskog ni u slučaju Pjera Bezuhova, nije samo lična sudbina. Naprotiv: on je vrlo jasan ideološki odraz Francuske revo­ lucije i napoleonske epohe u carskoj Rusiji, on vrlo- jasno ukazuje na one ljudskopsihološke odnose i sukobe koji su najbolje sinove niskog plemstva odveli u dekabristički ustanak. Da li bi i P jer Bezuhov dospeo dotle, to se iz Tolstojevog romana ne vidi jasno. Ali činjenica da se Tolstoj dugo nosio mišlju da napiše jedan dekabristički roman pokazuje: ova perspektiva je, u najmanju ruku,

232

T O L S T O J

ležala u osnovi njegovog slikanja takvih plemića buntovnika. U svakom slučaju ovaj društveno-državni život kako ga Tolstoj vidi u doba svoje mladosti i u početku svog zrelijeg doba prilično je labava organizacija, sa širokim i velikim pukotmamajpš napola patrijarhalni oblik rop­ stva u svetu »Ba^fesrTlmra« pruža široko1polje slobodnom kretanju, samostalnosti i samostalnoj delatnosti u lokal­ nom privatnom životu. Pomislimo na život provincijskog plemstva, koje nije i u neposrednoj zavisnosti od dvora, na aktivnost gerilskih boraca i slično. Ove crte Tolstoj je jamačno zapazio i zabeležio s velikom istorijskom istinito­ šću. Ali na njegovo zapažanje u mnogome je uplivisao nje­ gov vlastiti stepen razvitka tog doba pod uticajem razvitka ruskog društva u vreme kad je Tolstoj pisao ovo svoje delo. S pramenom istorijskog razvitka, s pramenom Tol­ stoj evog mišljenja o državi i društvu u vezi s tim, menja se i način njegovog prikazivanja. Njegove osnovne dru­ štvene koncepcije u. delu iz doba mladosti Kozaci, kao> i u ostalim njegovim kavkaskim novelama, u mnogome su slične koncepcijama d »Ratu i mirti«, dok kasniji frag­ ment, Hadži Murat, koji temajskdistorijski pada u isti period, obeležava već jedntr mnogo čvršće povezanu dr­ žavnu i društvenu organizaciju, u kojoj za individualnu delatnost ima mnogo manje mogućnosti. Porast kapitalizma je bio pokretačka snaga menjanja stvarnosti. Ali za razumevanje tolstoj evskog sveta vrlo je važno znati da je kapitalizam, onako kako je on rastao u Rusiji, upravo po recima Lenjina, bio »azijatski« kapitalizam. Ovo samo pojačava nepovoljnost društvenih osnova književnosti, pojačava mrtvilo i ukrućenost društvenih ustanova. Ono što je Marks svojevremeno rekao o ne­ ma čkorn razvitku odnosi se u još većoj meri na Rusiju Tolstojevih poznih dana. »U svim drugim sferama i nas, kao i ćelu kontinentalnu Zapadnu Evropu, ne muči samo razvitak kapitalističke proizvodnje nego i nedostatak nje­ nog razvitka. Pored modernih pritiskuje nas i čitav niz nasleđenih beda koje potiču otud što i dalje životare pra233

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

stari preživeli načini proizvodnje i iz njih nastali nesavremeni društveni i politički odnosi. Mi ne patimo samo od živih nego- i od mrtvih«. . Opravo usled toga što Tolstoj pretežno prikazuje život viših klasa, vanredno plastično dolazi kod njega do izražaja ovo »azijatsko« oibeležje ruskog kapitalizma koji j e u začetku, njegova tendencija da ne razbije ili preodoli istorijski preživelo samovlašće, nego da ga samo prilagodi kapitalističkim interesima. Već/u »Ani Karen i inoj« Tolstoj prikazuje si aine tipovi ovog kapitaliziram a i odgo­ varaju^ ^ hjrrvkratizaciiu ruskog plemstva. Eored već p O= menutog tipa Oblonskog, kojim Tolstoi daje nečuveno bogatu i ljudsEi tanahtr izgrađenu sliku libêralnüTlTtujanja ovog sloja sa svim njegovim polutanstvom i doibroçiï^nfyijL korn.pcijom ju y ronskom prikazuje tip modernog plemiću. vronsKi zoog svoie strasne ipihaim premsT Ani menja svoj ekonomski način života, napušta vojničku karijeru i razvija se u kapitalističkog veleposednika! kft/ii ha šVoje imanje uvodi kapitalistički način obrađivanja zemlie. koji se u političkom životu plemstva bori za liberalizam i progres i staru »nezavisnost« plemstva nastoji obnoviti ha~krupnokapitalisticKoj osnovi. iJglovanje"njegove ljubavne strasti, -— koja je“^ aso c ija lh e Tačke-g-lečggta »slučajna«. — zahteva i kod njega tipičm razvojni A kao dopuna tin dvaju likova tu je ša re n i in. tip već potpuno bimkr^t.iairgnog reakcionar­ n og, mračni ačkog. licememog i praznog vladinog čHiovr^Lkaa^fcapitalistička podela rada prodire sve Vise"kao Tom a života, kao odlučan faktor "mišljenja- i osecanja u ljudske odnose, i Tolstoj sa sve gorčom ironijom, na osnovu sve dubljih posmatranja, prikazuje kako Tjuđi Ovog sveta postaju mašine. Ova podela rada odlično je sredstvo ugnjetavanja i eksploatisanja radnih masa. I Tolstoj mrzi ovaj aparat baš kao oruđe ugnjetavanja i eksploatacije. Ali kao velik i univerzalan u-metnik, prikazuje on ovaj proces u vezi sa svim klasama stanovništva. On otkriva njegovu unu­ trašnju dijalektiku, način kako kapitalističko-lihvarska podela rada dehum anizira, ne samo njome obuhvaćene

T O L S T O J

ljude vladajuće klase i sve ih više pretvara u puke pako­ sne automate nego i način kako se ovaj proces okreće upravo protiv samih tih -ljudinu svakom trenutku-Hijihc*vog života, \i trenutku dok se bore za sopstvene osnovne životne potrebe, kad ostatak njihove još preostale čovečnosti dolazi do izražaja. Setimo se divnog prizora između Ivana Ilica i nje­ govog lekara.' Ivan Ilić je postao pravi birokrata, sudija koji je iz parnica savršenom birokratskom virtuoznošću uklonio sve ljudsko i postao poslušan točkić velikog cari­ stičkog aparata ugnjetavanja. Uzaludno nastoje optuženi, zahvaćeni točkovima mašinerije, da objasne ono što je naročito i ljudsko u njihovom slučaju; s hladnom učtivošću upućuje ih vešti sudija putem paragrafa onamo gde će ih ta mašinerija smrviti u skladu, š interesima carističkog sistema. Sad se, međutim, Ivan opasno- razboleo i voleo bi da od svog lekara dobije obaveštenja o svom stanju. Lekar je, pak, isto tako pravi birokrata, isto tako savršena ma­ šina kao i sam Ivan Ilić i isto onako postupa sad s njim kao što je on postupao sa svojim optuženim. »Sve*je. bilo baš isto ono što je Ivan Ilić i sam već hiljadu puta tako sjajno činio s optuženima. Isto onako sjajno načinio je lekar svoj rezime, i trijumfujući*. da, čak zadovoljno-, pogledao preko nao-čari u optuženika. Iz tog rezimea Ivan Ilić je zaključio da s njim ne stoji dobro i da je to lekaru sasvim svejedno. Tek njemu je zlo. I taj zaključak teško pogodi Ivana Ilica l izazva u njemu osećanrje sažaljenja prema samom sebi, a bolnu srdžbu protiv lekara, koji je tako ravnodušan prema ovom važnom pitanju. Ipak, on ne reče ništa, ustade, metnu novac na sto i, uzdahnuvši, samo dodade: »Mi vam, bolesnici, jamačno, često stavljamo i takva pitanja koja nisu umesna. Uopšte, ge li ova bolest opasna ili ne?« Lekar ga strogo pogleda jednim okom kroz nao-čari, kao da veli: »Optuženi, ako ne ostanete u granicama pitanja koja su vam postavljena biću primoran da naredim da vas uklone iz sudnice«. 235

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Užas umiranja Ivana Ilica uprava i jest u tom što on ukrućenost svih odnosa života svugde oko sebe vidi sad — kad naočigled pretećoj smrti prvi put oseća potrebu da s ljudima stupi u ljudske odnose i da se oslobodi besmislenosti svog života. Razvitak ruskog društva pojačava dvostruki užas ^amovlašća, sraslog s »azijatskim kapitalizmom«. I uporedo s ovim objektivnim razvitkom, koji se nezadrživo kreće prema revoluciji 1905. godine, sve više raste Tolstoijeva mržnja i preziranje dehumanizirane suštine ovako nastalog društva. Već urliku birokrate Karenjina vrlo je plastično prikazano ovo- dehumaniziranie./ Prilikom jed­ nog društvenog ^skuoa Karj*n.ji-n prim ećurerađanje lju­ bavi između ¥rn.nskoig-LJ\np On se sprem aza oibjašn.ienje sa svojom ženom. ------»1 Karenjin je u svojoj g l^ i^ eiiio -sv e.sta .sâ d jn p ra da kaže ’SVfri oT^eni~~~Tta7mt^ ja j n .torn šta^će da kaže, žalio ie~sto svnje vrpmp i r ^ um mora da^lITTOtr^bt za 'đ^akve beznačajne Hnmarp sitnice. |ili 1uprkos tome, u ^reći i naglasiti^IedëœT^rvO', objasniti-znav-hogmnle iti^ n ^ ^ isto in o sti; drugo: objasmtr~relig io z n i.^ a č a jb ra k a ; treće: ako bude'' potrebno, ukazati na one nesretne"posledicg-kojemôffjTnàS'tati s'IjbzjroTïTRa fiaseg stflsrTcetvrto: ukazati na JojE T P i to i za Anu bila nesreća« U svojim poznijim delima, a naročito u »Vaskrsenju«, Tolstoj još više mrzi jjvujiečovečnost. Jer sad on mnogo jasnije vidi povezanost dehumaniziran ja državnog apa­ rata s ugnjetavanjem i eksploatacijom trudbenika. U Karenjinovom birokratskom laktaštvu tek se naslućuje ta tendencija usmerena protiv naroda: u potpunoj ravno­ dušnosti kojom je on činovnički revnosno rešavao sudbinu miliona. (Zanimljivo je za sh va tanje Tolstoj eva razvitka videti da je ovu nečovečnost, koja se ispoljila u formalnobiroikratskom tretiranju svih pitanja, u »Ratu i miru« još mestimično tretirao s humorističnom ironijom, kao na prim er u liku Bilibina). 236/

T O L S T O J

U »Vaskrsenju«, međutim, suprotstavlja Tolstaj ćeli taj nečovečni aparat patnjama njegovih žrtava. O ugnje­ tačkom aparatu carističke kapitalističke države daje on tako sveobuhvatnu, mnogostranu i istinitu sliku kakvoj nema ravne u celokupnoj buržoaskoj književnosti. Vla­ daj uća klasa sad je već banda lupeških glupana, koji svoje funkcije vrše ili s pakosnim laktaštvom ili s naivnom ograničenošću i koji su se već potpuno pretvorili u toč­ kice ove užasne mašinerije ugnjetavanja. Od pojave Sviftovog Gulivera možda još nije bilo pisca koji bi s tako snažnom ironijom tretirao kapitalističko društvo. I sli­ kanje čoveka vladaj uće klase sve više poprima satiričnoironične oblike. Predstavnici vladaj uće klase, baš svojom učtivo-blistavom spoljašnjošću, sve više liče na Sviftove smrdljive Jehu. Činjenica da Tolstoj slika carističkospecifični oblik kapitalističkog aparata ne umanjuje svetskoliterarnu op­ ćenitost tog oblika. Naprotiv: konkretna životna širina i životna realnost samo pojačavaju tu općenitost. Jer je užasna samovolja, potpuna. prepuštenost svih ljudskih sudbina na milost i nemilost ovom aparatu duboka i opšta istina. Specijalni oblik ove samovolje u carskoj birokratiji samo je konkretno potenciranje opštih crta. Tolstoj opisuje, na primer, kako knez Nehljudov u interesu neke uhapšene revolucionarke posreduje kod jednog ovakvog^ Jehu u generalskoj uniformi. Pošto bi generalova žena'* volela da f-lertuje s Nehlj.udovim, general pušta révolu* cionarku na slobodu. »Pred polazak na put, već u predsoblju, susreće Ne­ hljudov slugu s Marijetinim pisamcetom: »Pour vous faire plaisir, j ’ai agi tout à fait contre mes principes, et j’ai intércedé auprès de mon mari pour votre protégée. Il se trouve que cette personne peut être relâchée immé­ diatement. Mon mari a écrit au commandant. Venez donc »nesebično«. Je vous attends. M.«*) *) Da vam učinim zadovoljstvo, radila sam, ustvari, protivno svojim principima i posredovala kod svog muža u interesu vaše

237

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

»A šta velite na ovo? — reče Nehljudov advokatu. Pa to je strašno. Ženu već sedam meseci nevinu drže u samici, a sad je dovoljna samo jedna reč pa da bude puštena na slobodu.« »Ne mozgajte više o tom, to je sad često tako, — odgovori advokat.« A u »Vaskrsenju« ima, naravno, još ovakvih slučajeva. Tolstoj s vanrednom raznovrsnošću invencije poka­ zuje zavisnost najrazličitijih sudbina neposredno od ova­ kvih ličnih slučajeva, od takvih samovoljnih ličnih inte­ resa pojedinih predstavnika vladajućih klasa. Ali zbir i sistem ovih samovoljnosti pruža jasnu i neophodnu opštu sliku. U svim tim slučajnostima manifestu je se velika nužnost karakteristična za dehumanizirani aparat: za­ štita privatne svojine vladajuće klase najbrutalnijim sredstvima. Tako stari Tolstoj u sve većoj m en slika jedan uža­ san »dovršen« svet. Društvene pukotine koje su još do­ nekle omogućavale slobodnu ljuLf^tu^d nema u-njim a-ni traga od siLniôarstva h kakr* ^Hljrno zapa­ ženih:'detalja u~nbvijih pisaca, detalja koji su samo za­ pažanja, a u radnji nSmajtr^Skakve stvarne funkcije. Baš Tolsto j evo svojstvo' takve koncentracije omogućuje unošenje ovakvih unutarnjedramskih, uzbudljivih scena u široku i m irnu reku pripovedanja. One oživljavaju tu reku, one je raščlanjuju, ne ometajući to njeno široko i mirno proticanje. Ovo obnavljanje izvomoepskog karaktera romana nakon dramsko-novelističke razvojne etape s početka XIX veka, koju je reprezentovao Balzak, nužno sledi iz karaktera životne građe koju Tolstoj zatiče i iz čijih će bitnih crta iskrdstalisati svoje principe forme. Videii smo zašto Tolstoj nije mogao odstupiti od vanjskih okvira sva­ kidašnjice. U nutar tog okvira Tolstoj u je, sern već opisa­ nog puta, otvoren još jedan novi, specifično njegov put: slikanje krajnosti kao čovekove e k s t r e m n e m o ­ gućnosti. Balzak slika ekstrem kao stvarni hod-do-kraja, kao tragično ostvarenje onih ekstremnih mogućnosti koje u najčistijem obliku prikazuju protivrečnosti kapitalističkog društva. On je još mogao ovaj hod-do-kraja putem ek­ strem nih mogućnosti učiniti tipičnom sudbinom svojih junaka baš zbog toga što oni nisu živeli u jednom »goto­ vom« svetu, već u svetu u kome su još mogli biti aktivni učesnici velike društvene drame. Tom mogućnošću Tol­ stoj već ne raspolaže. Ali pošto se sve što je pisao odi­ gravalo na pozadini svetskoistorijski značajne drame, na pozadini važnog perioda istorije čovečanstva, pošto je ta velika društvena drama uvek predstavljala pozadinu svih privatnih sudbina njegovih likova, moralo je ono što je ekstremno, a to je čisti oblik protivrečnosti, i kod njega biti središnja tačka likovnog stvaranja. Ali baš samo u obliku mogućnosti. Ta nova i specifična forma slikanja velikih društvenih protivrečnosti sledi iz onog osobenog Tolstoj evog odnosa prema ruskom revolucionarnom razvitku što ga je genitf4 8 \

T O L S T O J

jalno otkrio Lenjin. U Tolstojevim delima, baš kao i u delima starih velikih realista, odražava se grandiozni društveno-istorijski prevrat. Međutim, — posmatrano sa stanovišta naslikanih likova, — taj odraz je posredan. Likovi starih realista n e p o s r e d n o su reprezentovali pokretačke snage, presudna strujanja i protivrečnosti građanske revolucije. Oni su bili reprezentanti tih stru­ janja u neposrednom obliku, u neposrednoj povezanosti njihovih ličnih strasti i problema građanske revolucije. Lica kakav je Geteov Verter ili Stendalov Žil-ijen Sorel vrlo jasno pokazuju tu neposrednu vezu između indivi­ dualne strasti, društvene nužnosti i opšteg reprezenta­ tivnog značaja baš te individualne strasti. Osobenost ruske građanske revolucije koju je okarakterisao Lenjin, Tolstoj ev odnos prema centralnom pi­ tanju građanske revolucije, prema seljačkom pitanju, onemogućuju mu takvo neposredno slikanje kakj su to činili stari realisti. Znamo kako je duboko i kako monu­ mentalno Tolstoj ocrtao ruskog seljaka. Ali je njegov odnos prema celokupnom seljačkom pokretu takav da odraz razvitka seljačkog pitanja u životu vladaj uče klase, u životu sopstvenika i uživalaca zemljišne rente, isto­ dobno nužno predstavlja središnju tačku njegovih glav­ nih delà. Ovaj oblik tematike opet je društveno-istorijski nužna spona između Tolstoj a i novijeg realizma. Po završetku građansko-revolucionarnih pokreta u Srednjoj i Zapadnoj Evropi, pošto se centar društvenih suprotnosti pomerio na suprotnost između proletarijata i buržoazije, mogli su građanski realisti da naslikaju samo posredne reflekse ovog centralnog problema građanskog društva. Ukoliko su oni bili značajni pisci, zapažali su i opisivali one du­ ševne reflekse, ljudske probleme i zaplete koji su poti­ cali iz te društvene situacije. Pošto, pak, većina nije mogla da shvati onaj društveni problem koji je bio o b j e k ­ t i v n a osnova ljudskih sukoba što su ih prikazivali, koji im je, većinom, čak bio potpuno nepoznat, naslikane ljudske sukobe nesvesno su odvojili od društvene osnove s kojom su ovi objektivno bili povezani. Zbog toga su, 249

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

opet, većinom, a da to nisu znali ni hteli, morali da eliminišu baš najhitnije društvene komponente svojih ka­ raktera i fabula i dopuste da se ti karakteri i fabule razvijaju bez velike istorijske pozadine u nekom samo »sociološki« ili impresionistički-psihološki opisanom mi­ ljeu. Odvajanje od istorijske pozadine dovelo je modeme realiste u nezgodan položaj: ili su morali od svojih likova načiniti banalne prosečne ljude građanske svakidašnjice, kod kojih su velike objektivne protivrečnosti društvenog života toliko otupljene i izbledele da se često skoro ne mogu ni razaznati, ili su, pak, ako su se hteli izdići iznad ove svagdanje prosečnosti, morali to da čine u čisto indi­ vidualnom slikanju krajnosti individualne strasti, usled čega su njihovi likovi postali praznoekscentrični, a u slučaju pokušaja psihološkog obrazloženja, — patološki. U vezi s kratkom analizom lika Ane Karenjine već smo ukazali na to kako Tolstoj ev_načmL slikanja.- štraeti;. pesničko preuveličavanje te strasti do ekstrema prevazilazi ovu dilemu. Ne-prosečnarsjlstrna lika TšuđBThž ~Ane K arenjine nije neka individualna ^ atološka^hipertafija individualnog oblika -strasti^ jiego^čist-pojavni--Qblik_društvenih protivrečnosti moderne građanske ljubavi i braka. Razbijajući svojim postupcima, okvire svakidašnjice; Ana Kareniina s tragičnorazgovetoom oštrinom ističe, jsam oon^ protivrečnosti koje, latentne i otupljene, žive il svakoj građanskoj ljubavi i braku. Nije baš tako teško razumeti zašto metod kojim se služio Tolstoj u prikazivanju Ane Karenjine nije postao njegov tipični oblik slikanja Strasti i individualnih sud­ bina. Slikanje ljudi i sudbina vladajućih klasa u Tolstoja je sve svesnije odraz njihovog odnosa prema izrabljivanju seljaštva. Pesndčku polaznu tačku slikanja svake Tolstojeve ličnosti predstavlja pitanje: kako je život te ličnosti zasnovan na uživanju zemljišne rente, eksploatisanju se­ ljaštva i kakve životne probleme rađa ova društvena osnova u dotičnoj ličnosti? Kao zaista veliki pesnik, kao dostojan sledbenik ve­ likih realista prošlosti, Tolstoj smatra da su ove veze veoma komplikovane i nikad se ne zadovoljava otkri-

T O L S T O J

vanjem samo neposrednih odnosa između eksploatatora i eksploatiranog. Njego-va genijalnost kao realiste više se sastoji u tom što on čitav složeni živoit svakog čoveka pcsmatra celovito i što upravo kao osnovu te celovitosti otkriva društveni položaj čoveka-eksploatatora i parazita. Cak i u individualnim crtama lika koje su naizgled daleko od eksploatatorske sadržine, u načinu njegovog mišljenja čak i o naj apstraktnijem problemu, u načinu kako voli i u svemu drugom, Tolstoj s najvećom pesničkom jasno­ ćom, ogromnom realističkom snagom, koja stvarne ži­ votne veze čulno slika a ne samo analitički komentariše, prikazuje tu povezanost s parazitskim načinom života ličnosti. Tako je izvanredna ova konkretnost pesničkog gle­ danja da Tolstoj ne šematizira ni društvenu bazu ni njene psihičke reflekse. S jedne strane, on vanredno tačno ra­ zlikuje sitnog i krupnog zemljoposednika, onog koji svoju zemlju sam obrađuje i onog koji daleko od svoje zemlje živi samo od rente, tradicionalnog i kapitalističkog zemljo­ posednika, zemljoposednika samog i birokratu ili inte­ lektualca koji je prerastao zemljoposedništvo i koji još sasvim ili samo delimično živi od zemljišne rente itd. S druge strane, on vanredno jasno vidi kako se isti dru­ štveni uzroci u raznim ljudima, u skladu s različitošću njihovog karaktera, vaspitanja itd., najrazličitije ispoljavaju, kako mogu da otvore vrlo različite puteve ljudskog razvitka i izazovu vrlo različite ljudske sudbine. Grandiozni realizam Tolstoj evog sveta zasniva se, dakle, na tom što pisac taj neizmerno složeni i diferen­ cirani svet prikazuje u veoma neravnomemom kretanju, pa ipak pesnički objašnjava jedinstvenu osnovu svih ljudskih sudbina koja se nalazi iza svih tih složenih pojava. Ova povezanost svih ljudskih osobina i sudbina likova s velikom društveno-istorijskom pozadinom uzdiže Tol­ stoj ev realizam visoko iznad svakidašnjice. U njegovim delima vidimo isto ono bogatstvo, isto ono prirodno, or­ gansko, neizveštačeno jedinstvo ljudi i sudbina, kao i kod starih realista, a ne ono siromaštvo koje se guši u obilju površnih, nepovezanih detalja, kao kod novijih. 251

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Slikanje tipova na osnovi puke mogućnosti ekstrem­ nog stanovišta, ekstremne strasti, ekstremne sudbine, to je za Tolstoja onaj konkretni likovni izlaz da preođoli nepovoljnost svoje glavne životne građe: parazitskog života uživalaca zemljišne rente u Rusiji, koja ide putem kapitalizma. Protivrečnosti koje služe kao životna osnova svih parazita ne mogu u tim ljudima da se izraze u neposrednoekstremnim postupcima. I to tim manje što su u neposrednijoj vezi s eksploatacijom. Sad je, međutim, eksploatacija, njen ljudski odraz u životu eksploatatora veoma važna Tolstoj eva tema. U svom spisu o umetmosti Tolstoj je »nezadovoljstvo« živo­ tom obeležio kao karakterističnu crtu nove umetnosti. Ova' definicija važi i za njegova delà. Ali, nezadovoljstvo životom Tolstoj uvek slika na ovoj osnovi: život parazita, eksploatatora, nikad neće dovesti do harmonije s tim parazitom samim i s njegovom okolinom, sem kod pravih nitkova i budala. Ovo nezadovoljstvo životom Tolstoj metodom ek­ strem ne mogućnosti prerađuje u radnju. Dok njegovi li­ kovi, Bezuhovi i Bolkomski, Ljevini i Nehljudovi i ostali traže ljudsku harmoniju svog načina života, adekvatnu ftelatnostll društvUTTazotkriva!u së^protivfècnosti Između Hrn $frying ni^nrwp njihova Života i OVO? motnije i adekvatne delatnosti. Ove protivrečnosti bacaju Tolstoje^e~junake iz jedne krajnosti u drugu. I pošto Tol­ stoj, s jedne strane, kao svoje junake bira subjektivno poštene predstavnike izrabljivaôke klase, a s druge ih strane ne može i neće da dovede do raskida s njihovom klasom, kolebanja prouzrokovana ovim protivrećnostima ostaju unutar životnog kruga vladajuće klase. Pojavljuju se ekstremne mogućnosti, one se veoma ozbiljno procenjuju, pr©duzimaju se važni koraci za njihovo- ostva­ renje, ali još pre izvršenja poduhvata nastaju suprotne tendencije, delom te iste protivrečnosti na višem stupnju, delom sklonosti ka kompromisu sa stvarnošću. Tako na­ staje stalna dinamika, koja omogućuje da se svi važni činioci tog života izraze u ćelom svom bogatstvu, no koja samo veoma retko vodi stvarnoj dramskoj prekretnici,

252

T O L S T O J

odlučnom raskidu s prethodnim stanjem. Živost, unutarnje bogatstvo likova izvire otud što se te ekstremne moguć­ nosti stalno pojavljuju, što žaoka protivrečja između dru­ štvenog bića i svesti nikad ne prestaje boleti. Ali se kre­ tanje odvija ili gotovo u krugu ili, u najboljem slučaju, spiralno, a nikad u rapidno-dramskoj, odsečnoj formi, kako to možemo da vidimo u Balzakovim i Stendalovim obrtima i sudbinama. Ekstremna mogućnost je uvek izraz oštrog oblika protivrečnosti između društvenog bića i svesti. Ona je uvek, ako i ne neposredno vidljiva, tesno povezana s veli­ kim problemima društvenog razvoja Rusije. Usled toga, ako ovi junaci uzalud traže i naslućuju, ako ostaju pa­ sivni ili naglo napuštaju tek započete poduhvate, oni se ipak nikad ne gube u onom sitničarstvu i banalnosti u koje moraju da zapadnu junaci zapadnoevropskog naturalizma svojim čisto ličnim sudbinama. I baš stoga što Tolstoj ova pitanja postavlja u svoj njihovoj širini, što kod njega refleksi društvenih protivrečnosti deluju du­ boko u najintimnijim problemima ličnog života, nastaje veliko bogatstvo njegovog sveta. Tolstoj evi omiljeni junaci dele njegove predrasude da se treba povući iz javnog života, da je, individualno^, moguće izbeći učešće u njegovoj zloći. Ali baš taj način slikanja ovog povlačenja, razne faze kretanja naprednazad ovim putem, način kako se celokupna problematika ličnog života uključuje u ovo- kretanje, uzdiže slikanje društvene uslovljenosti celokupnog ličnog života. Dakle, ekstremne mogućnosti nisu u Tolstoj a realni nagli obrti, već, u izvesnom smislu, centri sila, tačke pri­ vlačenja, oko* kojih kruži život pojedinog čoveka. Ali postavljanje društvenih problema na tako visokom stupnju njihove protivrečnosti dovoljno je da Tolstojevom svetu dâ širinu koncepcija realističkog likovnog stvaranja. Ovo se likovno stvaranje um etnički veoma osobeno razlikuje od prethodnog velikog realizma. Kratko rezimi­ rajući, moglo bi se reći da je Tolstoj, posle dramskonovelističke faze balzakovskog doba, ponovo usmerio- ro25S

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

man u pravcu istinske epike. Jer tamo-amo-kretanje unu­ ta r izvesnog strogo ograničenog životnog kruga, bez štete po svu unutrašnju dinamičnost, dopušta mnogo veću ep­ sku mirnoću i povezanost no što je bila moguća kod Balzaka. U »Vilhelmu Majsteru« Gete ovako razlikuje roman i dramu: »U romanu treba prvenstveno da se prikazuju o se ć a n j a i d o g a đ a j i ; u drami k a r a k t e r i i d e l à . Homan mora da se odvija polako, i osećanja glavnog lica, bilo to na koji način, moraju usporavati razvitak celine. Drama treba da žuri i karakter glavnog lica mora da teži ka kraju, i da bude samo zadržavan. Junak romana mora da bude pasivan ili bar ne odviše aktivan: od junaka drame zahteva se delovanje i delo.« Ova definicija romana, koja još odlično karakteriše »Vilhelma Majstera«, već u mnogo čemu ne odgovara kasnijem »Izboru po srodstvu« (Wahlverwandschaften), a još m anje karakteriše velike francuske realiste. No ona nije rđav opis ToLstojevog stila. Samo, Geteovo suprot­ stavljanje osećanja karakteru ne smemo shvatiti tako kao da je Gete mislio na bezoblično, rasplinuto slikanje ljudi koje se emocionalno rađa u miljeu. »Vilhelm Majster« sam jasno pokazuje koliko je to netačno. Kod Getea osećanje i karakter označavaju samo različite oblike sa­ žetosti i koncentracije slikanja karaktera. Osećanje mesto karaktera znači, dakle, izvesnu, skoro nepreglednu širinu u koncepciji slikanja čoveka, veliko bogatstvo prividno međusobno protivrečnih crta, koje, međutim, ujedinjuje široki tok društvene tendencije, odnosno ljudsko strem­ ljenje, smer duhovno^moralnog samorazvitka čoveka u pravcu dinamičnog i organskog jedinstva. Nasuprot tome, dramsko slikanje karaktera znači koncentraciju bitnih komponenata društvenih protivrečnosti na jednu jedinu zgusnutu strast, koja eksplodira u jednoj ili nizu kata­ strofa i -u koju treba sažeti celokupno bogatstvo života. Posle onog što je dosad rečeno, suviše je nadugačko tuma­ čiti koliko se Tolstojevo epsko prikazivanje približava Geteovom stilu.

,

254

T O L S T O J

Ova razlika između Tolstoj a i velikih realista s po­ četka XIX veka možda se najlepše izražava u prikazivanju duhovno-moralnog života ljudi, u intelektualnoj fizio­ nomiji lica. Tolstoj je dostojan naslednik velikih realista i u tome što u njegovom prikazivanju čoveka odlučujuću ulogu igra to slikanje duhovno-moralnog života. Ali tol­ stoj evski način slikanja je ipak sasvim osoben i oštro od­ stupa od načina slikanja u starijih realista. Veliki dijalozi kod Balzaka, a naročito kod Stendala, koji jasno osvetljavaju duhovne fizionomije učesnika raz­ govora, u isto su vreme i veliki dvoboji pogleda na svet, u kojima je duhovno, povučena kvintesenca značajnih društvenih problema i u kojima se dramatično donosi odluka o ljudskim sudbinama. Ako Votren i Rastinjak diskutuju o društvenim i moralnim problemima, onda nekoliko takvih razgovora koji se brzo smenjuju, — na­ ravno pod dramatičnim pritiskom životnih zbivanja od kojih polaze i koje uzdižu do apstraktne visine, — dovode do potpunog i konačnog obrta u Rastinjakovom životu. Veliki i važni razgovori i monolozi kod Tolstoj a_ ne služe tom cilju. Onfrrrduhrrviiom: oštrinom i bežbbzirnošću uvek osvetljavaju one ekstremne^ mogućnosti oko kojih kruži život tolstojëvskih"~juhak_a. _Takyi^su, na primer, razgovori Konstantina Lfevirià prvo s bratom, a kasnije s OblonskîmjTo lêgitîmhostij privatne švojTher^ 'duHovhofnoralnoj opravdanosti usklađivanja interesa zemljoposednika i seljaka, u refhu mašta Ljevin. Ovi razgovori ne mogu izazvati dramski preokret, jer niti je moguće da Ljevin raskine sa stst emom -privatne svojine, niti je moguće da bn postane bezobzirni eksplo­ atator, samouveren i mirne saveštivOni, međutim, bez­ obzirno oštro osvetljavaju centralnu problematiku, odlu­ čujuću bolnu tačku čitavog Ljevinovog načina i shva tanja života. Oni obeležavaju onaj centar oko koga neprekidno kruže sve Lj evinove. misli._ i osećanj a i onda kad voli i onda kad njega vole, d onda kad se predaje nauci i onda kad traži utočišta ü jagmom životu. Dakle, u jednom opštijem smislu, to su isto tako prekretnice u životu, uzdig­ nute do jasne visine apstrakcije, ali prekretnice naro-

Vaša

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

oitog oblika, u kome se jasno ispoljava ekstremna moguć­ nost jednoig ljudskog života i nezaboravno obeležava spe­ cifična fizionomija datog čoveka, ali ipak to ostaje samo mogućnost što se ne pretvara u delà, stvarnost. To, među­ tim, nikad nije apstraktna, izmudrijašena mogućnost, već veoma konkretna čvorna tačka životne problematike izvesnog ljudskog lika. Ove manifestacije duhovno-moralnog života likova, njihov intelektualni izraz kod Tolstoja su od novog, sud­ bonosnog značaja, i to je opet tačka dijametralnog uda­ ljavanja od modernog realizma. Oskudni duhovni život likova novijih realista, njihova izbledela intelektualna fi­ zionomija već su općepoznati. To je, pre svega, prouzro­ kovano time što> gašenje i otupljivan je velikih, objektivnih društvenih proti vrečnosti u slikanju pojedinih lica one­ mogućuje i slikanje prave duhovne visine. Jer apstraktan razgovor ili monolog itd. može biti konkretan i živ samo onda ako sadrži specifičnu apstrakciju specifične dru­ štvene proti vrečnosti u određenom čoveku. Odvojen od ove osnove, on postaje apstraktno-miisaoni dodatak. Nije, stoga, nikad slučajno što se noviji zapadnoevropski rea­ lizam sve više udaljuje s puta ovakvih duhovnih izraza i duhovni izraz svojih likova srozava na proisečnost svakidašnj ice. To1je, naravno, istodobno i misaoni odraz onog »go­ tovog« sveta kapitalizma koji ovi pisci slikaju. U tom »gotovom« svetu životne manifestacije proseonog čoveka sve se više preobraćaju u dosadnu rutinu, koja se nepre­ kidno ponavlja. Samo se po sebi razume da Tolstoj, koji je i sam mcrao! prikazivati ovakav svet, nije ni ovu rutinu mogao izbeći. Već i u »Ratu i miru« nalazimo mnogo raz­ govora koji ne služe čemu drugom do slikanju puste rutine društvenog života najviših krugova. U jednu ruku, međutim, to je kod Tolstoja samo jedna strana sveta koji treba naslikati: time treba da se, kao satirični kontrast, ironičnim naglašavanjem mehaničnosti njenog funkcionisanja, — Tolstoj u nekoliko navrata upoređuje ove raz­ govore s radom tkačkog stana, — podvuče vitalni ka­ rakter drukčijih životnih manifestacija. S druge, pak, 256

T O L S T O :

strane, Tolstoj u ove razgovore često uvodi nerutinirane kootrastne likove (Bezuhov, Ljevin itd.) i njihovom »ne­ otesan ošću« kida veštački tkane niti mašine. Znači, čak d u najsitnijim detaljima se vidi koliko Tolstoj, i tamo gđe ga sličnost životne građe približava novijem realizmu, umetnički predstavlja suprotnost ovim književnim strujanjima. Pored toga moramo još naglasiti spoljašnju sličnost. Naime, veliki dijalozi starih realista odvijaju se u veoma konkretnim životnim okolnostima, ali se tako naglo dižu do velike dramske visine da spoljašnje okolnosti sredine u samim razgovorima mogu da odigraju tek veoma malu ulogu. Dramski napeta konkretna situacija i dramska konkretizacija lica u razgovoru — r a z g o v o r o m čine potpuno gotovo izlišnim to učešće spoljašnjih okolnosti. Kod modernih realista, trenutne i spoljne, slučajne i pro­ lazne okolnosti i momenti gotovo potpuno preplavljuju sadržinu razgovora. Što su ovi trivijalniji, što su bliži svakodnevnoj prosečnosti, to više im je potrebno ono emo­ cionalno naizmenično delovanje dijalog-milje u momentanom obliku da bi zadržali bar prividni^ živost. Tolstojevi veliki dijalozi su umetnički strogo vezani za mesto i vreme. Čak i slučajno mesto i slučajno vreme jednako utiču na razgovor. Setimo se Ljevinovog razgo­ vora s Oblonskim u hambaru posle lovaT^âJ vrîo konkrefhT7~neprolaznl karakter mesta i vremena u ovim raz­ govorima kod Tolstoj a nikad nije tek puko stvaranje »štimunga«. Baš podvlačenje ovih konkretnih i slučajnih okolnosti naglašava da se ovde radi o s t a l n o m život­ nom problemu, Ljevinovom na primer, o problemu koji je stalan u njegovom životu, takoi da svakog momenta može da se ispolji. Podvlačenje konkretnih okolnosti na­ glašava baš taj nužnoslučajni karakter ovog razgovora, karakter krajnje mogućnosti permanentne prekretnice, koja je prikriveno uvek tu, ali nikad neće izazvati fak­ tički preokret. Tom cilju većinom služi isprekidanost ovih razgovora, čime se podvlači privid slučajnosti, privid svakidašnjosti. 17 — Ruski realisti

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Balzakovski se dijalozi moraju dovršiti, jer samo duhovno vođenje-do-kraja može dovesti do dramske prekretnice i obrazložiti je. Dijalozi modernih realista, obično, nemaju ni početka ni kraja. To su baš parčad, slučajno otrgnuta od jednog u dubljem pesničkom smislu besmislenog isečka života. Nasuprot tome, Tolstoj evi dijalozi prekidaju se samo prividno slučajno. S najvećom oštroumnošću Tolstoj ih razvija sve dotle dok se neumoljivo pravilno, tačno i duboko ne utvrdi čist oblik suprotnosti i njihova nerešljivost za junake delà. Dijalog koji prividno počinje slu­ čajno i vodi do vrhunca, opet se, prešavši ga, prividno slučajno kida ili usahne. On je, međutim, postigao svoj specifični cilj: osvetlio je krajnje mogućnosti. Razgovor se mora kretati oko specifično Tolstojeve tačke preokreta, ali tako da uopšte ne izazove preokret. Prividno slučajan povod i prividno slučajan prekid dijaloga takođe su, dakle, momenti epske stilizacije kod Tolstoja. Oni izbijaju iz mirnog toka života i opet se u nj vraćaju, pošto je ono što se pod površinom tog mirnog toka stalno odigrava s mnogo snage osvetljeno kao tra­ jan m amenât. Tako Tolstoj i ovde, kao i svuda, vanrednim darom svoje mašte otkriva nove elemente one forme koji ne­ podesnu životnu građu uzdižu do visine velike reali­ stičke epike. VII Tolstoj evo razvijanje velikog realizma zasniva se, dakle, suštinski na gradaciji dinamičnosti karaikteriziranja i vođenja radnje, što po svojoj spoljašnjoj formi često podseća čitaoca na oblik prikazivanja u modernih re­ alista (i time olakšava veliki Tolstojev uticaj na Zapadnu Evropu), što je, međutim, po svojoj formalnoj funkciji baš suprotno onom što znače površinski slične crte novi­ jeg realizma. Kod modernih realista one znače raspad velikih realističkih oblika, kod Tolstoja elemente njihovog realističkog razvijanja. 258

T C L S T O J

Ove formalne tendencije kod Tolstoja nisu ni slu­ čajno nastale pod uticajem novijih realista, mada je dobro poznavao i potanko proučavao njihovo delo. Cémisevski, veliki ruski kritičar, jasno je uočio ovu osobenost Tolstojeve umetnosti već pedesetih godina, neposredno posle* pojave prvih Tolstojevih delà, iako je ona u njima bila tek u zametku. Černiševski kaže da Tolstoja pretežno zanima kako se jedno osećanje ili misao rađaju iz drugih. Tolstojevu psihološku analizu razlikuje on od analize u većine drugih pisaca, i o ovima veli: »Psihološka analiza je, valjda, najhitnija od onih oso­ bina koje određuju snagu talenta. Ali je ona obično, ako tako smem da se izrazim, deskriptivnog karaktera, ona uzima određeno, nepokretno osećanje, rastavlja ga na sastavne delove i, ako se tako srne reći, pruža nam jednu anatomsku tabelu.« Delà velikih pesnika daju velike dramske prelaze iz jednog osećanja u drugo, od jedne misli drugoj. »Ali obično nam se daju samo dva krajnja beočuga lanca, samo početak i kraj psihološkog procesa ... Oso­ benost je Tolstojevog dara u tom što se ne ograničava na prikazivanje rezultata psihološkog procesa, — njega interesuje sam proces.« Kako je svesno Tolstoj u poznijem toku svog razvitka izgrađivao o-ve tendencije likovnog odraza stvarnosti, koje je Černiševski tako rano i tako jasno otkrio, pokazuje sledeće mesto iz »Vaskrsenja«: »Vrlo je uobičajena i vrlo rasprostranjena praznoverica da svaki čovek raspolaže samo nekom svojom odre­ đenom osobinom, da postoji, dakle, čovek dobar, pametan, glup, energičan, ravnodušan i tako dalje. U stvarnosti ljudi obično nisu takvi. Možemo o čoveku reći samo to da je češće dobar no zao, češće pametan no glup, češće odlučan no ravnodušan i obratno1, ali nije istina ako ka­ žemo da je jedan čovek uvek dobar ili pametan, a drugi uvek zao ili glup. Pa ipak tako klasificiramo ljude. A to nije ispravno. Ljudi su kao reke: voda je svuda jed­ naka i svuda ista, ali je svaka reka čas uska i brza, čas 17*

259

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

široka i tiha, čas čista, čas hladna, čas mutna, čas toplaI baš takvi su i ljudi. Svaki čovek nosi u sebi klice ovih. ljudskih osobina i ispoljava sad jedne sad druge, pa često uopšte ne liči na sebe sama, mada je ipak ostao isti kakav je uvek bio.« Mnoštvo sličnih polemika protiv suviše krutog shva­ ćanja ljudskog karaktera, protiv tobože krutog slikanja karaktera u staroj književnosti, možemo naći i kod mo­ dernih naturalista. Ali ako dvojica kažu isto (ili slično),, to ipak nije isto. Borba protiv krutosti karaktera kod modernih naturalista bila je težnja za atomiziranjem sli­ kanja karaktera uopšte. Pesnički lik može da stekne fizio­ nomiju i konture samo onda ako je u pokretu, ako seaktivno sukobljava s vanjskim svetom, ako deluje. Sve dotle dok se lik opisuje kako miruje u miljeu, srve dotle moguće je samo uveravati o njegovim bitnim karakter­ nim osobinama, a ne slikati ih. To znači: nema pesničkog sredstva kojim bi se likovno ukazalo na razliku između bitne karakterne crte i prolaznog raspoloženja. Ako< sur dakle, naturalisti protestovali protiv površnih trikova po­ moću kojih se pokušavalo da se istaknu trajne karakterne osobine (na primer: izrazi, gestovi koji se stalno ponav­ ljaju), taj protest s njihove strane nije bio neumesan ili nedosledan. Ali su dosleđni naturalisti bili prinuđeni poći i dalje i raščlaniti karaktere u nesređen i haotičan skup momentanih raspoloženja. Kod Tolstoja stvar stoji sasvim drukčije. Ni njegovi karakteri se ne razvijaju u balzakovskom smislu, ali njihovo kretanje u životu, njihovi sukobi s vanjskim sve­ tom određuju im vanredno razgovetne konture. No fizio­ nomija, koju na taj način stiču, nije tako linearno jednom značna kao što je bila kod starih realista. Pošto radnja u Tolstoja kruži oko ekstremne mogućnosti karaktera koja se nikad ne ostvaruje ali se ponavljano ističe u prvom planu, nastaje za svaki lik k o n k r e t n a a r e n a nje­ govih psihičkih manifestacija. Tolstoj u najmanju ruku s istom tananošću prikazuje mom pitana, prela zna du?š e v n a r a s p o lo ž e n j a s v o j ih lik o v a ka ni 7n a na i ni književni t a le n ti n o v ij e g realizma. A li se lik ipak nikad ne raspada 260

T O L S T O J

u puka nasttrojenja. Jer za nj je vanredno tačno pre­ pisana oma arena njegovog đelovanja, ono gravitaciono polje u n u t a r koga se ta raspoloženja moraju kretati. Tako, na primer, Konstantin Lievin ponekad naginfe reakcionarnom kozerfatUamiu. ponekad pak oseća da su argumenti protiv privatnog posedovanja zeml ieneobo-, rivi. Ali, pošto oba ova pola reprezentuju krajnosti onog misaonog sveta pomoću koga Ljevin pokušava da shvati problemp- w n f f a prv^m rp šp n jp n ]P g m /ih ÿ n m tn ih problema, — kompromis koji traži, — leži između ove* dve krajnosti, ova ga kolebanja ne obezličuiu, ne pretva-^ Taj u u svežanj raspoloženja u smislu modernog realizma, već samo živo i tačno. nijansirano ocrtavaju onaj rik-cakput kop je za ljude kakav je Ljevin društveno nužan. I posto Tolstoj, kako smo videii, pojedine životne manifestacije svojih likova nikad ne odvaja jednu od druge, pošto je Ljevinov odnos prema braći, ženi, prijateljima i drugima u najtešnjoj vezi s rešenjem ovih najvažnijih životnih pitanja, kolebanja u tim odnosima isto tako ističu i obogaćuju njegovu fizionomiju, niukoliko ne zama­ gljujući njene konture. Cbm—slikanje, određivanjem »arene« misli, raspolo­ ženja i osećanja omogućuje Tolstoiu vanredno bogato i pesničko, mada protivrečno i posredno prikazivanje me­ đusobnih ljudskih odnosa. Tolstoj Darj i Oblonskoj, na primer, ne stavlj a u usta nikakav "konačan sud »poštene Žene« O » h r a > r d n . m r n r i « A n i K a r e n j i n n p ali O n vanredno detaljno opisuje promene Darj inog raspoloženja u toku putovanja na imanje Vronskog, za vreme tamošnje posete i na povratku. Ova raspoloženja prelaze u maštanja, čak momentana kolebanja u pogledu na svet i kreću se od zavisti prema__Ani zbog divnog i slobodnog života, na­ suprot Darj inom supružanskom i materinskom ropstvu, — do oštrog odbijanja načina života,^ne i Vrenskag^ A baš istovremenost i smena takvih raspoloženja pruža stvarno istinitu i potpunu sliku ovog odnosa, kako u individualnom tako i u socijalnom pogledu. Tolstojeva vanredna snaga karakteriziran ja sastoji se upravo u tom što on neobično tačno i v.emo otkriva k r u g . onih osećanja koja su ü 261

^ RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

jedne ličnosti moguća i nužna i čija u k u p n o s t tu ličnost stvarno karakterizira. Bitno doprinosi ovom bogatstvu i uzbudljivoj živosti Tolstoj evog sveta i to što je odnos svakog lika prema svakom drugom, posmatrano s obeju strana, smešten u takvu konkretnu arenu. Usled toga svaki odnos postaje bogat i raznolik proces, — setimo se prijateljstva između Beziuhova i Balkonskog, — pa ipak su konture tog odnosa, posmatranog sa stanovišta oiba lika, jasno i razgovetno ocrtane. Ovo bogatstvo i dinamičnost pojačava još i to što ta arena likova nije za Tolstoja nepromenljiva. Tolstoj veoma tačno pokazuje kako se tokom promena vanjskih okolnosti, tokom unutrašnjeg rasta ili propadanja karak­ tera njihova arena širi ili sužava, ili čak, ponekad, po­ prima nove sadržaje, a staro potpuno odbacuje. Pošto, pak, ove promene Tolstoj uvek prikazuje u k o n t i n u ­ i t e t u , pošto uvek s likovima romana saučestvujemo u tome z a š t o s e i k a k o ta arena men ja, pošto tokom ove promene karakter zadržava dobar deo svojih najvažnijih društvenih i individualnih crta, Tolstoj ev svet se i time bogati, konture likova i time postaju tananije i složenije, a ni u kom slučaju istrte. Ovaj način slikanja karaktera značajan je korak napred u razvitku realizma. Po sebi se razume da ova tendencija u zametku postoji već i kod starih velikih realista. Lik bez takvih kolebanja unutar izvesnih gra­ nica morao bi da bude unekoliko krut. Suština je, me­ đutim, u tome kakvu će ulogu ovaj način slikanja igrati kod pojedinih pisaca u prikazivanju karaktera. Kod sta­ rih realista, naročito onih koji su se služili novelističkodramskim slikanjem, moralo je prikazivanje date arene zbivanja, u jednu ruku, biti pomalo slučajnog karaktera, u drugu ruku, kretao se ć e l i život lika unutar takve arene. Pojedine njegove pokrete, kolebanja pisci su, m e­ đutim, prikazivali dramski bunio i naglo, dramski jedno­ strano. Pomislimo na jednu tako kolebljivu figuru kao što je Lisj en de Ribampre i setimo se kako se on dram-

262

ski iznenadno, ne okletvajući, preobražava pod uticajem Votrena ili odlučuje na samoubisto u toku saslušanja. Novo je kod Tolstoja što on ovaj metod pomera u centar slikanja karaktera. Svesno primenjivanje ovog metoda, povezanost s problemima Tolstojevog pogleda na svet jasno se ispoljavaju i u tome što je kompozicioni zna­ čaj lika uvek tesno povezan sa širinom i dinamičnošću njegove arene života. U epizodnih ličnosti, naročito onih pomoću kojih Tolstoj demonstrira neljudsku ukrućenost društva svog^ doba, Æ ativnb su reda emocionalna kole­ banja. Da bi neki lik mogao pobuditi glavnu pažnju pisca i čitaoca, arena njegovih kolebanja mora da bude rela­ tivno velika i raznolika. To se odnosi i na one likove prema kojima Tolstoj zauzima negativan ili oštro_kritican stav: setimo se Vronsko^Karenjina, ilf Ivana Ilica. Ali pesnikovo stanovište vrlo se jasno izražava i u načinu slikanja neposrednih izvora ovih kolebanja. Kod likova koje Tolstoj želi karakterizirati kao stvarne ljude uvek živo uzajamno deluju unutrašnji razvitak i spoljašnje životne okolnosti u koje dospevaju i kojima moraju da, se prilagode. Što svaki lik prema kome Tolstoj oseća liudskii-sim­ patiju mora prema društvenom, životu da zauzme proble­ matičan stav, prirodno proizlazi iz Tolstojeve koncepcije života. Takav lik nikako ne može da se bez borbe pomiri s oblicima života u kojima se rodio, sa zadacima koje mu nameću životne okolnosti. S druge strane, Tolstoj duboko pesnički saoseća prvenstveno s onim likovima kojima društveni i ideološki raskid s tim životnim krugom uzro­ kuje teške unutrašnje borbe. Tolstoj nam daje čitavu galeriju ovakvih likova, od Olenjina do Nehljudova. Što je u njima napetost koja ovako nastaje jača, to je Todstojev pesnički interes veći, ali u isto vreme, — i tu se Tolstoj ispoljava kao veliki pesnik jednog važnog prelaznog doba, — to očiglednije i konkretni je, u kolebanju ovih likova, pokazuje pisac koliko je Rusija njegova doba duboko, do u najsitnije i najintimnije životne manifesta­ cije, bila uzdrmana.

^ RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM4*

Ako Tolsto'j kao važnu figuru bira pretežno negati­ van lik, onda ga prikazuje kao ličnost unutrašnje rela­ tivno krutu, pravolinijsku, konvencionalno sputanu čak i u njenim kolebanjima. Ali on ga dovodi u situacije koje će uzdrmati ovu prividno bezbednu konvencionalnu ži­ votnu osnovu, iznuditi nove probleme i time pokrenuti lik. To je najjasnije u Karenjinovom slučaju. Uprkos svojoj, — istina, u suštini Kovencionalnoj ljubavi prema Ant, usled njene preljube s,Vronskim on biva ljudski još ukrućeniji, još se potpunije preobraća u birokratsku ma­ šinu. Tek kad stoji pored postelje smrtno bolesne Ane i kad Anine patnje deluju na njega fizičkom neposrednošću, popiištaju malo ukrućeni elementi njegove ličnosti što mehanizirano automatski deluju, a u njegovom pokopaif&m ljudskom jezgru počinje da se miče nešto slično životu. Pošto je, pak, to isuviše slabo da dovede do uspo­ stavljanja novih ljudskih odnosa između njega i Ane, Karenjin ponovo pada u duhovno mrtvilo. Njegove kasnije »ljudske« crte samo su još dvoličnost, samo još religiozno maskiranje unutarnje mrtvog birokrate. ^ Nešto drukčije stoji s-tvar s^Vronskim. U tom čoveku, koji je često bio nezadovoljan svojim"*načinom života a da to nezadovoljstvo, istina, nikad nije moglo da ukaže na kakav novi ljudski horizont, strast oslobađa življe, dublje ljudske energije. Tolstoj visoko umetnički poka­ zuje kako snažno deluje naročito promena stvarnih ži­ votnih okolnosti (napuštanje službe u vojsci, slobodan život u inostranstvu) u pravcu takvog unutarnjeg oslo­ bađanja. Ali i ovde je sputanost plemićkog načina života nadmoćan motiv. Oslobođene životne snage ne prevazilaze diletantizam, koji Vronskog ne može trajno da za­ dovolji. Njegovim povratkom u Rusiju počinje i obratni proces: ponovno preobraćanje u ljubaznog, korektnog, prosečnog aristokratu, čija je velika strast nešto »ekscen­ trično« i organski bez ikakve veze sa suštinom njegovog osećanja života. Konvencionalna ukrućenost koja tako nastaje ne razvija se onoliko koliko u Karenjina, ali je dovoljna da nužno izazove.Aninu tragičmi katastrofu. '• 264

T O L S T O J

Ovaj Tolstojev originalni i plodni metod karakteri­ ziran j a, ma koliko da je srodan s metodom starih realista, ma koliko se razlikovao od metoda novijih, ipak pokazuje da su, u izvesnom smislu, životne osnove Tolstoja i novih realista zajedničke. Ova zajednička osnova mora se odraziti i u stilu, iJer veliki realistički pisac ne može zatvarati oči pred dru­ štvenim .istinama, pred strukturalnim promenama dru­ štva. Njegovo likovno stvaranje mora se tome prilagoditi ne samo sadržajno već i formalno, čak i onda kad su te istine i promene u suštini anti-umetničke, kad za oblike umetnosti kriju u sebi opasnost propasti, raspadanja ili zamiranja. jirv an je velikih realista sa strujom uvek se manifestuje veoma konkretno. Oni nastoje da u konkretnoj život­ noj građi otkriju one tendencije pomoću kojih se baš data životna građa, sa svojim antiumetničkim crtama, može umetnički preodoleti, umetnički oživeti. Pisci kojima se koliko opravdano i razumljivo' toliko samo apstraktno gade rugobe modernog kapitalističkog života moraju za­ pasti u prazni formalizam ako svet prikazuju samo na osnovi takvog ubeđenja. Forme velike realističke umet­ nosti nastaju uvek kao odraz bitnih crta stvarnosti, iz konkretne životne građe izvesnog društva, u izvesnoj epohi, čak i onda ako su osnovne crte ovog društvenog razvitka tako antiumetničke kao, na primer, crte razvi­ jenog kapitalizma. Realistička književnost živi odražavajući a k t i v n o g čoveka. Što se u njegovom delovanju odlučnije manife­ stu je klasni i individualni karakter ljudi i njihovih delà, u uzajamnom delovanju izvanjskih uzroka, osećanja i delà, to je veća mogućnost realističkog slikanja. Klasična estetika često govori o tom da veliki zločinci i prestupnici, koji energično delaju, pružaju književnosti pogodniju građu od plitke osrednjosti, od onog prosečnog čoveka, čiji se karakter manifestuje u uvek samo započetim, ali odmah prekinutim poduhvatima. Sila uravnilovke »goto­ vog« kapitalizma sve više rađa ovakvu prosečnost. A otud sam život proizvodi onaj elememat koji sputava razvijanje 265

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

velike realističke umetnosti. Ali je značajna razlika da li sami pisci u svojim delima još podvlače ovu tenden­ ciju života, kao što je to činio veći deo zapadnoevropskih realista tog doba, ili, pak, pokušavaju da idu protiv struje. To ovde znači da oni rezultate kapitalističkog života ne preuzimaju, — ili čak uopštavaju, nadu va va ju do »prirod­ nih zakona«, — jednostavno i kao gotove rezultate, već prikazuju onu b o r b u čiji je konačni rezultat, —' samo uopšte, ne obavezno u svakom slučaju, — tek uobličavanje prozaične, antipoetične prosečnosti. Ako s novim realizmom Tolstoj ima izvesne formalnotehničke sličnosti, onda se iza toga kriju realni društveni problemi, problem mogućnosti ljudskog delovanja u raz­ vijenom kapitalističkom društvu, problem raskoraka iz­ među stvarnosti i ideologije svakog člana građanskog društva, sem klasno svesnog sloja radničke klase. Dabome da je suprotnost mašte i stvarnosti prastari problem književnosti. To je centralno pitanje i besmrtnog romana Don Kihot. Ali ovde je sad reč o onom specifično modernom vidu pojave ove suprotnosti, o onom obliku koji kao razočarenje u stvarnosti, kao slom iluzija u sve ^ećoij mari postaje centralni problem novijeg realizma. Balzak, doduše, jedan od svojih glavnih romana na­ ziva Izgubljene iluzije, ali se kod njega iluzije razbijaju o društvenu stvarnost u vidu očajničke borbe, tragičnog ili tragikomičnog juriša na objektivne nužnosti društve­ nog razvitka. Tipičan roman razočarenja novijeg reali­ zma, Floberovo Sentimentalno vaspitanje, već ne poznaje stvarnu borbu. Nemoćna subjektivnost suprotstavljena je besmislenoj objektivnosti sveta. Pesnik, s prikrivenim lirizmom, stoji na strani nemoćnih snova svojih likova protiv prostačke premoći društvene stvarnosti. Naravno, on ovaj svoj stav može sakriti ironičnim objektivizmom, kao što to Flober i čini. Razočarenje kao glavna tema književnosti pesnički odražava položaj onih najpoštenijih i najboljih predstav­ nika građanske klase kojima je stvarnost neizbežno na­ metnula besmislenost života u kapitalističkom društvu, koji uviđaju laž, unutarnju prazninu građanske ideolo266

T O L S T O J

gije, ali ne nalaze izlaza iz ove protivrečnosti. Svojim pogledom na svet i pesnički ostaju oni uz onu lažnu di­ lemu koegzistencije bespomoćnog subjektiviteta i besmi­ sleno podlog objektiviteta. Životna verodostojnost ponekih ovakvih umetničkih delà, — pored problematičnosti njiho­ ve umetničke osnove i pogleda na svet, — zasniva se baš na tom što ona odražavaju realne društveno-istotrijske probleme, mada ne uvek adekvatnim umetničkim sredstvima. I u Tolsto-jevom svetu centralni proiblerp lilrmmne­ stvarani a je činjenica da je realnost uvek nešto drugo no ono o čemu ljudi saniaiu ili čemu se nadaim Kavkaskar lana isto tako demantuje Olenjinove zamisli kao i politika i rat — zamisli Boikonskog, kao i ljubav i brak — . Ljevmove._J[„ kod Tolstoja je već zakon da baš najbolje ljude život mora da razočara, da su baš kod njih ideo­ logija i stvamoist u koliko je moguće oštrijem raskoraku. Što je neki Tolstojev lik bliži gluposti ili zloći, to je ova protivrečnost kod njega manja: naime, glupost i zloća psihološki se, pre svega, manifestuju u prilagođavanju ljudskih osećanja i misli niskosti društvene stvarnosti. Tek iznimno, u izvesnim Tolstojevim fazama pojavljuju se kod njega epizodne ličnosti koje, a da ih pesnik ne prikazuje ni kao zle ni kao glupe ljude, žive u svesnoj i emocionalnoj harmoniji sa svojom društvenom okolinom (na primer, stari knez Ščerbacki u »Ani Kareni inoj «). Ali razočarenje, činjenica da stvarnost mora biti drukčija od ljudskih predstava o njoj, u Tolstoja je sasvim drukčijeg značaja nego kod modernih realista. Dosledno, to vodi sasvim drukčijem, sasvim suprotnom načinu slikanja razočarenja. Pre svega: razočarenje kod Tolstoja nije uvek sasvim negativno. U razočarenju svojih ljudi Toistoj često ot­ kriva skučenost i ograničenost njihovih pojmova o stvar­ nosti. On pokazuje da je stvarnost, doduše, drukčija, ali neuporedivo bogatija, mnogostranija i življa no što su subjektivnoromantični pojmovi o njoj: da je ono što stvar­ nost čoveku može da pruži drukčije nego što je om zami­ slio, ali baš zbog toga š i r e od coog što je zamislio.

RUSKI REALISTI

J

KRITIČKI REALIZAM

Ova bogatija stvarnost kod Tolstoja je uvek stvar­ nost »prirodnog« života. Šaroliki i interesantni život ta­ mošnjeg seljaštva razbiće Olenjinove romantične pred­ stave o Kavkazu. Olenjin je »razočaran«, ali ovo razo­ čarenje obogaćuje, uzdiže njegov život. Slično se razočarao Ljevin u ljubavi i braku; istom se linijom kreće Bezuhovljev razvitak. Već tu se može primetiti društvena suprotnost iz­ među Tolstoja i novijih realista. Usled tesne povezanosti njegovog poigleda na svet i njegove umetnosti s razvit­ kom seljačkog nezadovoljstva,( Tolstoj uopšte ne može izgraditi neku onakvu koncepciju beznadne pustoši dru­ štvene stvarnosti kakva je koncepcija modernih realista. Jer nedostatak socijalne perspektive nateruje novije gra­ đanske realiste da društvenu stvarnost, onakvu kakvu neposredno vide, identificiraju sa stvarnošću uopšte i be­ smislenost života u kapitalističkom društvu naduvaju do metafizičke besmislenosti života uopšte. Opravdana kri­ tika kapitalističkog društva prelazi tad u očajničko kle­ vetanje objektivne stvarnosti uopšte. Tolstoj, međutim, kao pesnik, nikad ne identificira kapitalističku stvarnost sa samom stvarnošću. U kapitali­ stičkoj stvarnosti on uvek vidi jedan svet izobličavanja i prljanja prave ljudske stvarnosti i zbog toga joj uvek suprotstavlja drugu, prirodnu i otud ljudsku stvarnost. Ma koliko da su Tolstoj eve zamisli o ovoj prirodnoljudskoj stvarnosti preterano romantične, ili štaviše utopijski reakcionarne, ponekad čak kompromisne, ovo Tolstoj evo shvatanje, koje proizlazi iz njegove orijentacije prema seljaštvu, omogućuje mu bogatiju viziju stvarnog života, pravednije i tačnije slikanje sukoba između subjektivne predstave i objektivne stvarnosti. Zbog toga je razočarenje Tolstojevih junaka uvek razotkrivanje nedoslednosti, utopijskog karaktera njiho­ vih misaono nedovršenih predstava. To se uvek najjasnije Ispoljava onda kad Tolstoj svoje večne utopijske planove usrećivanja seljaka -suprotstavi samoj stvarnosti. Od »Jutra jednog spahije« do »Vaskrsenja« i drame I svetlost svetli u tami Tolstoj slika ovaj problem na naj-

268

T O L S T O J

različitije načine. Ali se krcz sva ova likovna ostvarenja kao crvena nit provlači princip: — kako se utopijske predstave razbijaju o stvarnost seljačkog života, , o du­ boko i nesavladijivo nepoverenje i mržnju seljaštva prema svakom »dobronamernom« eksploatatoru i parazitu.. Pa i ovde Tolstoj uvek pokazuje da je za razočarenje kriv razočarani, a ne stvarnost, da stvarnost s pravom demantuje utopijske predstave, da se u njoj izražava viša i bogatija istina. Tolstoj se naizgled najuže dodiruje s modernim re­ alistima u slikanju života eksploatatora, u slikanju onih razočarenja koja neminovno moraju nastupiti unutar tog životnog kruga. Ali suprotnost je, možda, baš ovde naj­ jasnija. Upravo zbog toga što Toilstoj život vladajuće klase prikazuje sa stanovišta njene eksploatatorske i parazit­ ske suštine, — iako eksploataciju, skoro isključivo, vidi samo u zemljišnoj renti, — upravo- zbog toga je razotkri­ vanje bestijalnosti i besmislenosti tog života ne samo dublje i vemije no u modernih realista već je u moguć­ nosti da izbegne i njima svojstveni kruti metafizički karakter. Kod Tolstoj a nema praznog tugovanja, besadržajne ironije modernih realista. Tolstoj evo razotkrivanje te stvarnosti potiče, naprotiv, iz zdravog, snažnog, borbenog ogorčenja. Ako se njegovi omiljeni junaci razočaraju u ovom svetu, Tolstoj ih uvek prikazuje kao nasamarene glupake, koji nisu u stanju da prozru ili strgnu čak ni tu prividnu masku. I što je Tolstoj stariji, njegovo je ogorčenje sve žešće. (Setimo se epizode između Nehljudova i Marijete u »Vaskrsenju«.), Ali već ni ranije u ovim tipičnim »tragedijama« vla­ dajuće klase Tolstoj nije video ništa sudbinski tragično. Konflikti se mogu rešiti, samio je potrebna zdrava pamet i zdravo moralno- osećanje. Da, pak, ljudi vladajuće klase nemaju zdrave pameti i zdravog moralnog osećanja, ili da ih, u najboljem slučaju, tek vrlo teško, u velikim unutrašnjim borbama, u surovom vaspitnom radu tokom života, po cenu razočarenja mogu da steknu, to, dakako, 269

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

spada u Tolstojevu sliku sveta. (Ženidba Bezuhova Jelenom.) Ni tamo gde je ovo razočarenje dublje, gde. se ispoIjavaju značajniji i kompliciraniji konflikti između ide­ ologije i stvarnosti ne gubi se ova Tolstojeva bitna oso­ bina. Kao umetnik on poseduje ono duboko ukorenjeno seljačko nepoverenje prema istinitosti, iskrenosti i doslednosti čak i »najuzvišenijih« osečanja i namera ljudi vladajuće klase. Kad, dakle, Tolstoj, neku takvu »uzvišenost« poveže sa životom, kad je suprotstavi ovom, kad dopusti da se razbije, prsne u paramparčad na sitnim, ali neumoljivim činjenicama stvarnog života, onda se, prividno, veoma približava razočarenjima kako ih u svo­ jim del'ima prikazuju modemi realisti. Ali je i ovde baš osnovni karakter suprotan. ToiLstoj u prvom redu razotkriva ništavnost, slabost i neozbiljnost »uzvišenog« osečanja (uprkos subjektivnoj iskrenosti). U Tolstojevim očima pravi uzrok propasti »uzvišenog« osečanja nije njegova uzvišenost, vređnost njegove ljud­ ske i moralne sadržine, već ljudska bezvredniost njegovih nosilaca. »Uzvišena« osečanja Kareniina i Ane u vezi s Aninom bolešću ni n ajm an je'n e menjaju činjenicu da je Karenjin suhoparan i bezdušan birokrat, a Ana šlepa i strasno zaljubljena dama. Ma koliko da su »uzvišena« ova osečanja, na tom tragičnom vrhuncu ipak mora da usledi realna tragikomedija nastavljanja ranijeg života, moraju se vratiti i nadvladati ranija niska, ali stvarnija osečanja, mora uslediti spuštanje na normalan životni nivo i jednog i drugog. Ovoj perspektivi, koja izvire iz njegovog odnosa prema seljaštvu, zahvaljuje Tolstoj što njegove ljubavne i bračne tragedije nisu tricavopatološke i naduvanosudbinske kao u modernom realizmu. Jer iza svake ljubavne i bračne tragedije, — bilo u^Ani-Knrpnjinnj«, bilo to u »Knojcerovoj sonati« ili »Đavolu«, — uvek je vidljiva činjenica da se ovaj oblik tragedije rađa u vneradnom, parazitskom životu. 'Tako se Tolstoj svojim humano-moralnim patosom težnji za obnovom čovečanstva izdiže iz tričave skučenosti

T O L S T O J

pogleda na svet modernih realista. ToIstoj a upravo to što on u prvom redu nikad neće da bude samo umetnik, već se umjetnošću služi da bi propovedao obnovu ćovečanstva, spasava od razlaganja forme kao u modernih. I Tolstojev savremenik Ibzem takvom verom, takvim propoved-ničkim pat osom, — i umetnički prevazilazi svoje savremienike. Ali već smo videli kako su velike bile društvene ra­ zlike između Ibzenove i Tolstojeve »propovedi«. Nije, pri­ tom, reč o sadržajnoj lažnosti »propovedi«, — Toistoj je propovedao bar isto toliko reakcionarnih budalaština ko­ liko i Ibzen, — već o društvenom pokretu koji ova propoved bez obzira na svoju sadržajnu lažnost ideološki izražava. Tolstojev pogled na svet prepun je reakcionarnih predrasuda. Ali su one kod njega nerazdvojno srasle s onim zdravim, progresivnim i perspektivnim narodnim pokretom čije slabe strane i nedoslednost predstavljaju baš ove predrasude. Tolstojev slučaj nije jedini primer u svetskoj književnosti kako je jedan književnik na temelju iz osnova pogrešnog pogleda na svet stvorio neprolazna remek-dela. Ali uza sve zamršeno uzajamno del ovanje eventualne netačnosti pogleda na svet i veličine realistič­ kog likovnog stvaranja, po sebi se razume da b i l o k a k a v pogrešan pogled na svet ne može da posluži kao osnova velikog realizma. Iluzije i zablude velikih realističkih pisaca samo onda postaju umetnički plodne ako su to istorijski nužne za­ blude i iluzije, povezane s velikim naprednim društvenim i narodnim pokretom. Pošto je Lenjin jedini otkrio ovaj Tolstojev odnos prema stvarnosti, dao je time pravilnu osnovu za otkri­ vanje Tolstojeve umetničke veličine. Suštinu kapitalizma Toistoj je razumeo veoma slabo, revolucionarni pokret proletarijata nikako, pa ipak je rusko društvo prikazao u čudesno prâvim i istinitim slikama. On ga je posmatrao baš sa stanovišta seljačke bune, uza sve greške i ograni­ čenosti ovog pokreta, ali uz svetskoistorijski nužne greške i ograničenosti, koje su zbog toga mogle delom postati 271

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

umetnički plodne, delom, pak, bar ne sprečiti izgradnju: jednog velikog umetničkog sveta. Lenjin je o seljaštvu pre revolucije 1905. godine re­ kao sledeće: »Nasuprot 'kmetstvu, spahijama i državi koja im služim seljaštvo i dalje, kao' što je pre bilo, ostaje k l a s a , i to klasa ne kapitalističkog, već na kmetstvu zasnovanog dru­ štva, tj. stalež«. Reakcionarna ograničenost i' iluzije Tolstojevog shvatanja sveta po-tiču iz ovog staleškog karaktera dru­ štvene osnove njegovog pogleda na svet. Ova komplicirana — pozitivna i negativna — među­ zavisnost pogleda na svet i likovnog stvaranja može se pratiti i otkriti u celokupnom Tolstoj evom životnom delu. Ovde ćemo ukazati još samo na jedan momenat kojim se Tolstoj oštro razlikuje od evropskih pisaca svog doba, a čemu treba zahvaliti što je on u doba opšte umetničke dekadencije ne samo sačuvao velike tradicije realizma već ih i dalje razvio. Pritom u prvom redu imamo u vidu činjenicu da se Tolstoj nikad nije bavio umetnošću radi umetnosti. Za Tolsto j a umetnost je uvek bila saopštavanje izvesnih sadržaja. Umetnička forma je sredstvo kojim je om želeo da čitaoca pridobije za ovaj sadržaj. I baš ova crta njegove umetnosti, — koju su zapadni estetičari odbacili kao tendencioznu, — omogućila mu je da spase velike tradicije pripovedačke umetnosti. Jer velike pripovedačke forme su iskonski plastičan prikaz ljudskih sudbina kako bi se umetftičkim sredstvima postigli socijalno-moralni rezultati. Jasno i pregledno grupisanje događaja, kultura neprestanog otkrivanja preduslova i slično često su bitno povezani s onim težnjama pisaca koje prevazilaze um et­ ničko u suženom, specijalizovanom, kabinetskom moder­ nom smislu. Ako su ove težnje, usled društvenog razvitka, postale nemoguće, ako- su pesnici postali puki posmatrači dru­ štvenog života, prirodno je da su nužno izgubili ovaj prin­ cip organizacije pripovedanja događaja. U sve većoj meri 272

T O L S T O J

težište prikazivanja nekog životnog zbivanja određivala je slučajna zanimljivost pojedinosti, a ne ljudsko-moralni, društveni značaj toig zbivanja u opštoj povezanosti piš'červih ciljeva saiopštavanja. Usled toga što je Tolstoj u tom pogledu sve do kraja života ostao »staromodan«, sačuvao je kulturu pripove>danja, i to na tako visokom nivou kakav nalazimo samo kod najvećih realista prošlosti. Istina je da se uporedo s razvitkom njegovog pogleda na svet i njegov stil bitno menjao, da je morala da išče­ zne naivna epska veličanstvenost, gotovo homerovska širina i prostodušnost »Rata i mira«. Ali bilo bi potpuno pogrešno^ potceniti nova, Sjajna, čisto um etnička svojstva njegovih kasnijih delà. Da govorimo sa m o sa čisto iimet'ničkoformalnog stanovišta: u modernoj zapadnoev­ ropskoj književnosti nema nijedne po formi tako savr­ šene novele kao što je, na primer, Posle bala. I u čitavoj modernoj zapadnoevropskoj književnosti nema nijednog romana koji bi se po svojoj sveobuhvatnoj epskoj veličini mogao uporediti s Vaskrsenjem. Ton, metod, stil Tolstojevog načina likovnog stva­ ranja promenili su se veoma oštro, ali je u svojim savr­ šenim delima Todstoj do poslednjeg momenta ostao najveći um etnik svog doba. VIII Već je Tolstojevo pesničko delo bilo često neshvaćeno. Buržoazija je jednostrano naglašavala samo reakcionarne Tolstoj eve crte, predstavljajući ih kao jedinu osnovu nje­ govog likovnog stvaralaštva. Vulgarna, paik, sociologija u stopu sledi reakcionarnu buržoasku estetiku. Za vulgarnu sociologiju Tolstoj je apologeta plemstva, pisac koji može da izrazi samo- »svoju klasu« sa »svog klasnog stano­ višta« (Friče). Tolstoj eva estetska gledišta još su manje shvaćena nego njegova umetnost. Uopšte su njegovi spisi O' pita­ njima umetnosti tumačeni kao- s t a v p r o t i v c e l o 18 — Ruski realisti

• 273

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

k u p n e u m e t n o s t i . Mislilo se da Tolstoj osuđuje svaku umetničku delatnost kao, svojevremeno, Platon. S jedne strane, ovo nerazumevanje nije slučajno-, jer su. brojne crte Todstojeve kritike, o kojima će docnije b iti reci, bile pogodne da ga izazovu. S druge pak, strane., ovakva tumačenja nisu sprečila duboki uticaj Tolstoj evih. spisa o umetnosti, čak su ga tu i tamo upravo izazvala. Jer, što je potpunije bilo raspadanje umetničkih formi u kapitalizmu, što su izveštačeniji bivali pravci koji su sle­ dili jedan za drugim, što su se oni više odvajali od veli­ kih problema čovečanstva, to je dublje postajalo neza­ dovoljstvo celokupnom umetnošću uopšte u najboljem, dehi građanske inteligencije. Romantični protivnici kul­ ture kapitalističkog sistema vrlo su često dospevali do potpunog odbacivanja umetnosti kao prazne igrarije, kao beskorisnog zanimanja, koje služi samo uživanju, a n e velikim ciljevima čovečanstva. Prirodno, ovakvi pravci su se mogli pozivati na izvesne elemente Tolstoj eve kri­ tike umetnosti. Međutim, u svakom takvom shvatanju pogrešno se tumači pravi smisao Tolstojeve kritike, koja hoće da uništi dekadentnu pseud oumetnost sadašnjice. Ona se ne bori protiv umetnosti u o p š t e , već naprotiv,, toj pseudoumetnosti uvek suprotstavlja istinitu, pravuv veliku i narodnu umetnost. Toisitojeva je kritika, dakle, kritika modeme građan­ ske umetnosti. Polazna tačka ove kritike je spontanomaterijalistički jednostavna. Tolstoj postavlja pitanjer ko i za koga stvara ovu umetnost? Odgovor glasi: Umet­ nost se stvara za dokone ljude vladaj uće klase. Milionske mase radnog naroda uopšte ne znaju da postoji jedna ovakva umetnost, a kad bi i znale za nju, emocionalno se njoj n e bi umele približiti. I Tolstoj sad veoma dra­ stično i ironično u više navrata opisuje kako je rafini­ ranost te umetnosti proizvod ljudi koji su upravo eksploatisani radnici vladajuće klase, za koje je umetnička de­ latnost isto tako ponižavajući rad kao i zadovoljavanje ostalih potreba vladaj ućih parazita. Ali Tolstoj ne ostaje na konstataciji ove činjenice. Naprotiv, on istražuje one duhovne i duševne deformacije 274

T O L S T O J

od kojih pati umetnik, čak i talentavani i osvedočeni umetnik, ako je prinuđen da služi takvim potrebama jedne dokone manjine ili ako podlegne uticaju ideologije opšteg parazitizma. Opasnost po umetnost vidi Tolstoj u tom što ona g u b i v e z u s v e l i k i m p r o b l e m i m a ži ­ vo t a . U predgovoru ruskom prevodu Mopasanovih delà, Tolstoj postavlja sledeće kriterije pravog odnosa umetnosti i stvarnosti: »Prvo, pravilan, odnosno moralan odnos pisca prema svom -predmetu; drugo, jasnoća izraza ili lepota forme, — ovo dvoje je identično, i treće, iskrenost, odnosno osećanje iskrene ljubavi ili mržnje prema onom što umetnik slika.« Tolstoj vidi da ovaj suštinski odnos umetnika prema njegovoj delatnosti, što je posledica nje­ govog odnosa prema društvenoj stvarnosti, u modernoj umetnosti sve više nestaje. Čak i kod Mopasa-na, koga Tolstoj smatra vanredno darovitim piscem, konstatuje on lažnu tendenciju nove umetnosti, tendenciju »da je za stvaranje umetničkog delà ne samo suvišno da pisac jasno zna šta je pravilno, a šta pogrešno, već da, naprotiv, umetnik treba da ignoriše sva moralna pitanja, jer je to ignorisanje umetnioka prednost. Po toj teoriji umetnik može i srne da opiše ono što je u životu stvarno, što je lepo i što mu se zbog toga sviđa, ili čak i ono što »nauci« može da posluži kao građa. Ali nije umetnikov posao da vodi računa o tom šta je moralno ili nemoralno1, pravilno ili nepravilno«. Po Toistoju, ova naopaka sh va tanja čak i kod daro­ vitih umetnika proizlaze odatle što je umetnost prestala biti stvar celog naroda. U novije vreme umetnost je po­ stala sredstvo uživanja za dokone parazite, a umetnieka delatnost strogo specijalizirano zanimanje, čiji je cilj zadovoljavanje tih potreba. Tolstoj vrlo oštroumno otkriva kako ova specijaliziranost ispoljava sve negativnije posleđice po umetnost: -praznu virtuoznost formi, razradu su­ višnih detalja koji ne kazuju ništa bitno, fotografsko kopi­ ranje površinskih životnih pojava, gubljenja osećanja za velike probleme života. Usled toga, umetnost sadržajno osiromašava: »Ona osećanja koja rađa želja za zabavom... ne da su skučena nego su već odavno poznata i prika-

ie#

275

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

zana. Osećanja silnih 1 bogatih, koji ne poznaju rad za svakodnevni hleb, mnogo su siromašnija, mnogo skuče­ nija i beznačajnija no što su osećanja radnog naroda. Ljudi iz naših krugova, estetičari, obično misle i govore suprotno. Sećam se da mi je Gončarov, — veoma pametan i obrazovan čovek, ali od glave do pete građanin i esteta, — nakon pojave »Lovčevih zapisa« Turgenjeva, rekao da odsada više nema šta da se piše o> seljačkom životu. Tema je iscrpena. Nasuprot tome, konflikti i ljubavne intrige viših klasa literarno su neiscrpni.« Tolstoj se ne bori samo protiv ovih shvatanja, ne ukazuje samo na veliko bogatstvo radnog i unutarnju monotoniju parazitskog života, već u vezi s ovom pole­ mikom pokazuje i to kako je umetnoist modernog doba, baš u odnosu na ove velike i presudne probleme, mnogo plića od zaista velike i zaista narodne umetnosti starih vremena. On ukazuje na to da je bogatstvo detalja samo sjajno prikrivanje unutrašnjeg siromaštva i da starim pesnicima, — on kao primer navodi legendu o Josifu iz Starog za veta, — usled njihove monumentalne jednostav­ nosti i shvatljivosti, nisu bili potrebni ovakvi detalji. »I tako je ova istorija svakom dostupna, ona uzbuđuje ljude svih nacija i klasa, mlade i stare, ona je sve do danas ostala živa i živeće još hiljade godina. Ali ako i najboljim pripovetkama našeg vremena oduzmemo detalje, — šta će preostati cd njih? Zato je u modernoj književnosti ne­ moguće ukazati na delà koja stvarno zadovoljavaju zahtev univerzalizma. Ova je .delà u velikoj meri upropastilo ono što, uopšte, nazivamo »realizmom«, što bi, međutim, pre trebalo nazvati „umetnički provincijalnim”.« (Tolstoj ovde pod realizmom podrazumeva, uglavnom, ono što ova studija označava rečju naturaiizam, — Đ. L.) Ništa nije jeđnostavnije_no otkriti slabosti Tolstojeve kritike moderne umetnosti^Pošto Tolstoj samo religioznu koncepciju života smatra pravilnom, svodi on poreklo de­ kadencije umetnosti na bezverje koje je zahvatilo vladaiuće klas§7 Ova reakcionarna tendencija nikako nije slu­ čajno Tolstoj evo' zastranjivanje, ona je pre usko povezana 5 pozitivnim stranama njegove estetike. Tolstojev sud o 276

T O L S T O J

Sekspiru, Geteu, Betovenu, njegova mišljenja da deka­ dencija umetnosti počinje već s renesansom predstavljaju u izvesnom stupnju misaono- zatvorenu, sistematsku celinu u kojoj se jasno i pregnantno izražava reakcionarna strana njegovog pogleda na svet. Naravno, ovu stranu Tolstojeve estetike veoma je lako kritikovati. Ali bilo bi sasvim neumesno suviše naglašavati ovu jeftinu a danas ne baš tako- aktuelnu i važnu kritiku. Kad bismo to ipak učinili, previđeli bismo ono što' je najvažnije i najplod­ nije u Toilstojevim estetskim nazorima i zapostavili upravo centralna pitanja tolstoj evskog nasleđa. Centralno pitanje, po našem mišljenju, je s e1j a č k o-p l e b e j s k i h u m a n i z a m Tolstojeve este­ tike. Ovaj izraz, na prvi pogled, zvuči pomalo paradok­ salno, jer su ranije iznete Tolstojeve ocene u najoštrijoj suprotnosti s najboljim humanističkim tradicijama XVIII i XIX veka. Tačno- je, naravno, i to da Tolstoj ovde u odnosu na tradicije humanizma ne greši samo u povr­ šnim simptomima već i u suštini stvari, sužava pojam humanizma, unosi u nj reakcionarne crte. To, međutim, ništa ne menja na činjenici da osnovna linija njegovih shvatanja estetike nadovezuje na velike centralne pro­ bleme estetike humanizma: da Tolstoj spada u one malo­ brojne ljude svog doba koji su ovu tradiciju na svoj način održavali i specifično je razvijali. Reč je o odbrani onog što je ljudsko od onih defor­ macija koje nužno prate kapitalističku civilizaciju. Već je i stari građanski humanizam bio u paradoksalnoj situaciji da odobrava progresivni razvitak proizvodnih snaga a istovremeno »denuncira« kapitalističku podelu rada kao nečovečnu. Ova protivrečnost, koju nijedan građanski humani­ sta, — ni Šiler ni Hegel, — nije znao resiti, sve se više produbljuje tokom ekonomskog razvitka kapitalizma, tokom rasprostiranja njegove vladavine na sve pojave života, a naročito u vreime kad građanska ideologija pre­ lazi u svoj apologetski stadij, U9leđ čega dolazi do otu­ đivanja humanističkih ideala od normalnog toka kapita­ lističkog života. Pošteni i značajni modemi umetnici 277

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

adekvatno izražavaju ovo otuđenje pasmatrajući samu umetnost kao princip stran i protivan životu (što, možda, pokazuju Ibzenova posni ja delà). Već u predvečerje im­ perijalističke epohe vodi ova ideologija dehumaniziran ju, bestijalizaciji umetnosti i filozofije, idolatriji 'barbarstva na pomolu (Niče). Imperijalistička »životna filozofija«, koja se u fašizmu najpotpunije razvila, daje u svojoj centralnoj kategoriji, paradoksalno nazvanoj »život«, ukupnost svih antiživotnih principa. Njena životna kon­ cepcija je objava rata ljudskom životu, ljudskom duhu, svim onim vrednostima koje je čovečanstvo stvorilo u svom razvitku tokom mnogih hiljada godina. Todstojeva polemika uperena je, uglavnom, protiv ove dehumanizacije. Po sebi se razume, vrlo protivrečno. Mislilac Tolstoj stoji pod raznovrsnim uticajima agnostičkih pravaca, pod uticajem tendencija koje su upravljene protiv saznaj ne sposobnosti čovekovog uma i uopšte protiv ljudskog razuma (Kant, Sopenhauer, Buda itd.). Njegovi omiljeni junaci izražavaju ovakva gledišta u još preteranijoj formi, kao, naprimer, Konstanin Ljevin, koji govori o »podlosti« ljudskog uma, itd. No iza svih tih zabluda ipak, kao osnovna linija Tolstojeve estetike, ostaje orijentacija umetnosti na slu­ ženje narodu, na velike životne probleme, koji su po svo­ joj općenitosti i dubini razumljivi svim ljudima; na onu staru jasnost forme koja je Homera ili biblijske priče približila svima. U svojim utopijskim predstavama o bu­ dućnosti koja više ne zna za gotovane sanja Tolstoj o umetnosti koju će moći usvojiti svaki radni ôovek i koja će, baš zbog toga, u bitnim pitanjima forme biti na višem stupnju no što je virtuoznost sporednih »suptilnosti« kod modernih. Sa tog stanovišta Tolstoj modemu umetnost ocenjuje kao zbrkani haos u kojem nema nikakvog kri­ terija šta je pravilno. Jer često izgleda da su pseudoumetnička delà, posmatrana s gledišta svoje tehničke virtuo­ znosti, umetnički vrednija od umetnički dubljih. Nijedan literata ili estetičar ne može tu da nađe kriterij, ali s e l j a k n e p o k v a r e n o g u k u s a znače u umet­ nosti razlikovati istinito od lažnog. 278

T O l S T O J

Tako je Tolstoj ponovo Molijerovu služavku uzdigao do sudije umetnosti. Ova krajnost težnje za narodnim ©beiežjem književnosti ukazuje na najdublju protivreč­ nost tolstojevske koncepcije. Ta protivrečnost bila je u ono vreme, dakle ne samo za Tolstoja lično, nerašljiva u svetskoistorijskom smislu, ali je ona istodobno krila u .sebi i plodine tendencije koje ukazuju na budućnost. U svojoj značajnoj raspravi O naivnoj i santimentalističkoj poeziji Siler je postavio ovaj problem Molijerove služavke. On kaže: »Molijer je, kao naivni pesnik, •svakako smeo da se osloni na sud svoje služavke šta da ostane .u njegovim komedijama, a šta da otpadne... Ali ja ne bih savetovao da se takvom eksperimentu podvrgnu Klopštokove ode, najlepši delovi »Mesije«, »Izgubljenog xaja«, »Natana Mudrog« i mnogih drugih dela.« Šiler je time duhovito izrazio osnovnu protivrečnost narodnog karaktera umetncsti u poznijoj građanskoj književnosti, protivrečnost koju, kao što smo videli, oseća i Tolstoj i koju nastoji ukinuti. Šiler misli da je jednostavna i velika umetnosti »naivnih« pesnika znatnija od modernog »sentimentalištičkag« pesništva. Ali on vidi ne samo istorijsku nužnost nastanka jedne ovakve subjektivnije, proble­ matičnije, složenije umetnosti već i to da je i ova umetnost danela trajne vrednosti razvitku čovečanstva. Modema se umetnost istorijskom nužnošću udaljila od prvobitnog narodnog stvaralaštva, odvojila od širokih narodnih masa svog doba, — Molijerova služavka je za nju stvarno pre­ stala biti merodavni sudija umetnosti, — ali su njeni veliki predstavnici, i na toj problematičnoj osnovi, ipak stvorili istinitu, veliku umetnost, koja ne mora ostati zauvek ne-narodna. Pa iako Molijerova služavka nije više merodavna, to ni u kom slučaju ne negira veličinu delà Šilera, Getea, Balzaka i Stendala. Pa čak ni veličinu Tolstoj evih delà {nasuprot sudu estetičara Tolstoja), mada Molijerova slu­ žavka nije smela biti uvek i svuda merodavna ni za nji­ hovu kompoziciju i jezik. U doba Francuske revolucije i Napoieona, Šiler je još mogao imati preterane idealističke nade s obzirom na 279

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

budućnost »sentimentalističke« poezije.. U doba opšte de­ kadencije građanske umetnosti, u doba osiromašenja njene sadržine i raspada njene forme morao je već i Tolstoj uvideti sav njen očaj. No kad Tolstoj potcenjivanje »sen­ timentalističke« umetnosti proteže i. na prošlost, kad odbacuje i prava velika delà te prošlosti, to je u toj situ­ aciji sasvim razumljivo preterivanje, — koje samim timr naravfio, ne postaje pravilno. Ali upravo zahvaljujući ovoj svojoj jednostranosti Tolstoj mestimično dublje prodire ka centralnim problemima umetnosti nego mnogi raniji značajni teoretičari umetnosti, koji su o ovom pi­ tanju. sudili pravednije i svestrani je. Tolstoj prodire dublje oid Šilera jer pitanje narodnog obeležja umetnosti bezobzirno radikalno- postavlja u centar estetike i mo­ gućnost, odnosno nemogućnost monumentalne forme s veličanstvenom i smelom jednostavnošću svodi na pitanje da li je umetnost povezana s narodnim životom ili je od njega otrgnuta. Dok je većina predstavnika književnosti za narod, iz druge polovine *XIX veka, postala ili žrtva romantičarske reakcije ili se utopila u ograničenu i usku provincijalnost, Tolstoj, koji je i u tome predstavnik ruske demokratske seljačke revolucije, propoveda povezanost narodnog obeležja i istinski velike umetnosti. U tom odnosu pojavljuje se seljak, koji, po Tolstojevom mišljenju, poseduje umetnički kriterij i umetnost pravilno ocenjuje, kao i s t o r i j s k i b e o č u g o n o g l a n c a š t :o o d M o l i j e r o v e s l u ž a v k e v o d i do o n e L e n j i n o v e k u v a r i c e k o j a u p r a v l j a d r ž a v o m .

Istorijski značaj ovoig Tolstojevog stava uopšte se ne um anjuje tim što i njegova koncepcija narodnog obeležja nosi u sebi slabosti seljačke revolucije. Ove se slabosti manifestujiu uglavnom u tome što Tolstoj vezu između narodnog obeležja i velike umetnosti ponekad shvata i suviše seljački neposredno, tako da se krug velike umet­ nosti, koja prema Tolstoj evoj oceni i dalje postoji kao nasleđe, odviše sužava. Lenjinova kuvarica, koju je vaspitala proleterska kulturna revolucija, ima daleko širi 280

TO L S T O J

pregled umetniôke prošlosti, vidi dalje i dublje no što je Tolstojev seljak mogao videti. Ali saznanje ovih slabosti Tolstojevog stanovišta, koje su bile slabosti jednog, velikog, istorijski nužnog narodnog pokreta, ne srne da skrije veličanstvenost Tolstojevog seljačkoplebejskog humanizma. Kad u komediji Plodovi prosvete Tanja, jednostavna i inteligentna mlada seljanka, s primitivnom prepredenošću vuče za nos svoje parazitske gospodare, koji su od puste »kulture« ogrezli u suj everje, onda se razlegne tako zdrav i pobednički plebejski ismeh nad unutarnjom ispraznošću vladaj uče klase kakvim se uoči Francuske revolucije plebejac Figaro smejao ispra­ znosti aristoikratije. Možda je koncepcija ljudskog u Tolstojevom seljačkoplebejskom humanizmu ponegde preuska, pa čak i ogra­ ničena. No ona ipak sadrži bitne crte stvarne humani­ stičke borbe protiv dehumaniziranja u kapitalizmu i svakom klasnom društvu. Tolstojev humanizam zahteva integritet čoveika, zahteva njegovo izbavljenje od eksplo­ atacije, od tlačenja, od sluganskog potčinjavanja kapita­ lističkoj podeli rada. Njegova koncepcija ljudskog znači da samo život povezan s radom ima stvarnog smisla. Trebalo bi, kao liberalni ili pseudosocijaiistički vulgarni sociolozi, Mti zaljubljen u kapitalistički oblik progresa, pa da se sagledaju isključivo, reakcionarne strane Tolstojeve opozicije, koja se zaista ponekad ispoljava sa zaslepljenom mržnjom ili očajanjem. Čak je i stari Hegel, još u doba svoje pruskokraljevske univerzitetske profesure, mnogo dublje i šire shvatio ovo pitanje. U svojoj »Estetici« piše sledeće o delima Getea i Silera: »Interesovanje, međutim, i potreba za ovakvim stvarno individualnim totalitetom i živom sa­ mostalnošću neće i ne mogu nas nikad napustiti, sve kad bismo i priznali da je ne znam kako korisna i razumna suština i razvitak stanja izgrađenog građanskog i poli­ tičkog života. U tom smislu možemo da se divimo poet­ skom mladalačkom duhu Šilera i Getea u pokušaju da unutar tih zatečenih odnosa novijeg vremena ponovo steknu izgubljenu samostalnost pesničkih likova.« 231

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

ToLstojev humanistički protest pada u doba jedne mnogo dublje dekadencije, u doba mnogo dubljeg ponižavanja ljudi, nego protest klasičnih humanista. Baš zbog toga je Tolstojev protest očajniji, elementamiji, neartikulisaniji, manje diferenciran no što je bio njihov. On je, međutim, istovremeno mnogo prisnije i dublje vezan uz stvarni protest bezgranično poniženih radnih masa, uz protest seljaka protiv njihovog nečovečnog života. Tolstojeva estetika, kao i njegova umetnost vesnici su velikog ustanka seljaka u revolucijama 1905. i 1917. godine. Tolstojeva kritika ne-narodne umetnosti, umetnosti odvojene od stvarnog života masa, nije, međutim, izgu­ bila svoju aktuelnost ni posle pobede proleterske revolu­ cije u Rusiji. Stvarno narodno obeležje književnosti, — narodno obeležje zaista v e l i k e umetnosti, — ne nastaje u socijalizmu samo od sebe. Za takvu književnost treba da se bori, vaspita, i to ne samo čitalac, da bi mogao uživati u značajnim delima umetničkog nasleđa, već i pisac i kritičar, pa i znalac umetnosti. Jer, od velike umetnosti današnjice, kao i one koja će nastati u buduć­ nosti, odvajaju nas štetni ostaci kapitalizma koji se, pri­ kriveni, nalaze u svesti ljudi. Tako u našim danima vaskrsava Molijerova služavka, ToiLstojev seljak. Naravno, ovaj seljak, ili služavka koja je u stanju da oceni da li je književnost narodna ili nije, nije samo buntovni plebejac prljavih najamnih kućerina ili ruševnih seoskih koliba već je to i svestan radnik socijalizma, gospodar socijalističke proizvodnje ili svesni narodni borac za demOkratiju. Ni socijalistički potomak plebejskih buntovnika neće nikad zaboraviti da bez pro­ testa svojih predaka nikad ne bi došao do svog nasleđa. Ali je ova povezanost nešto više od prostog revolucionamoistorijskog pijeteta. Da je narodno obeležje n a j ­ važniji kriterij velike u m e t n o s t i , da umetnost koja nema narodnog obeležja u m e t n i č k i m o r a d a i š č e z n e , — t o j e večito živo nasleđe plebejskog humanizma Tolstojeve estetike.

282

T O l S 7 O J

IX Spašavanje tradicija velikog realizma, njegovo kon­ kretno i aktuelno razvijanje u vremenu koje ga je naturalistički ili formalistički razvijalo, — u tome je veličina književnika Tolstoja. Spašavanje ideje da je velika umetnost nerazdvojno povezana s narodnim obeležjem da odvojena od ovog tla i kao umetnost mora da pro­ padne, da je veličina umetničkih formi takođe neraz­ dvojno povezana s narodnim karakterom umetničke sadržine i umetničke forme, — to je neprolazna zasluga Tolstoj eve estetike. Tolstoj je umro neposredno posle ruske buržoaske revolucije, nešto pre Velike oktobarske socijalističke re­ volucije. Tolstoj je poslednji klasik građanskog realizma, koji je još i danas aktuelan, čije će sadržine i forme razumeti široke mase naših savremenika na osnovu nepo­ srednih doživljajnih veza, bez pomoći istorijske kon­ templacije. U tom značaju Tolstojevog realizma za realističke probleme naših dana, za socijalistički realizam, — jer Tolstoj ev uticaj je i danas živ i ostaće još dugo takav, — odražava se vanredno brzo prerastanje buržoaske revo­ lucije u proletersku (koja je u Rusiji već i izvršena). Pre trideset i nekoliko godina, zaostala Rusija, koja je stenjala pod jarmom carizma, nalazila se pred buržoaskom revolucijom. Danas ide putem socijalizma. Dok u svakoj drugoj državi klasično cvetanje građanske umetnosti desetine godina ili čak stoleća odvajaju od poleta revolucionarnog pokreta radničke klase, dok se, prema tome, svugde tradicije mogu obnoviti zahvaljujući samo upornom teoretskom radu marksista, ovu vezu u Rusiji uspostavila je sama revolucija. Stoga književnost socija­ lističkog realizma može Maksima Gorkog smatrati svojim velikim klasikom, koji je socijalistički realizam ostvario u savremenim delima, koji je u isto vreme živo i nepo­ sredno povezan s velikim tradicijama građanskog reali­ zma, pre svega baš s Tolstojevom ličnošću i delom. 283

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Živo postojanje ove povezanosti, njena mnogostru­ kost i bogatstvo ne znače, razume se, da socijalizam prosto preuzima Tolstojevo nasleđe ne prerađujući ga da bi ga u socijalističkom smislu razvio. Upravo karakter realizma Gorkog pokazuje vrlo jasno kako korenito i temeljito mora da bude to razvijanje. U umetnosti karakteriziran ja kod Maksima Gorkog ima vrlo mnogo tendencija onog novog načina oživljavanja likova koje smo ocenili kao nove crte Tolstojevog rea­ lizma, kao njegov način razvijanja velikog realizma. Ali su razlike, možda, još značajnije od sličnosti. Maksim Gorki, duboko povezan s proleterskom revolu­ cijom, video je neograničene mogućnosti razvitka čoveka, čije su perspektive pred Tolstojem još morale biti zatvo­ rene. Baš zbog toga burni unutrašnji život likova Gorkog nije, dakle, ograničen na tako uzak krug kao što je krug Tolstojevih ljudi. Za ljude Gorkog je sasvim moguće probijanje nasleđenog životnog kruga, urođenih i nasleđemih osećanja i misli a da se time ti ljudi ipak ne odreknu svoje ličnosti, svoje individualnosti, čak obratno: baš usled toga se njihova ličnost više, slobodnije i bogatije razvija. Usled prikazivanja ostvarljivosti i istinskog ostva­ renja ove mogućnosti, kod Gorkog se menja ljudsko, a stoga i umetničko značenje one »arene« unutarnjeg raz­ vitka ljudi, o kojoj smo detaljno' govorili kod Tolstoja. ToLstojevim likovima tim e je određen dati krug njihovih životnih manifestacija. Za one ljude delà Gorkog koji nisu u stanju da probiju taj krug, njihove se granice pretvaraju u mučni zatvorski zid. Osnovni, dakle, princip slikanja kako pozitivnih tako i negativnih likova, suštin­ ski se kvalitativno menja u delima Gorkog. Kod njega se razvijanje velikog realizma primećuje već na kvalitativno novom stepenu s o c i j a l i s t i č k o g realizma. Ovde nemamo prostora da ukažemo na svu razgranatost niti koje Tolstojev realizam povezuju sa socijali234

T O L S T O J

stičkim. Naš se zadatak ' ograničava na to da otkrijemo onaj osobeni Tolstoi ev položaj u istoriji građanskog”rea^ lizma, čiji jo on poslednji veliki predstavnik( Zbog toga smo i uikazalN na- jodnu stranu bogatog životnog delà Gorkog kako bismo označili pravac koji vodi plodnoj razradi i razvitku Tolstojevog nasleđa. 1936.

285

RUSKI REALISTI /

KRITIČKI REA LIZA M

TOLSTOJ I KNJIŽEVNOST ZAPADA I I suviše smo se privikli na ipojam sveitske književ­ nosti, na postojanje relativno znatnog niza autora u njoj, a da bismo trajno pomišljali na onu komplikovanost problematike u ovakvom međunarodnom odnosu. Koji je književnik značajan za svetsku književnost, to se ne može ustanoviti ni anketama, a ni filozofski. Svaka pojava ove vrste uvek deluje protivrečno, tim protivrečmije čim je u većoj meri svetskaliteramog značaja. Samo u slučaju pomodnih veličina pojavljuje se, istina kratkotrajno, jed­ nodušno oduševljenje. Kod velikih duhova su kritike i otpor nužni pratioci plodnog uticaja. Pomislimo samo na to kako su pisci strastveno kritikovali Šekspira, od Voltera i Soa do Tolstoja. A protivrečnosti se spliću u jedan teško razmrsi vi čvor baš onda kad je neki pisac na neku stranu književnosti uspeo da izvrši živ uticaj. Uticaj koji je nastao u stranoj književnosti, stranom kulturnom svetu, sam po sebi znači problem. Naravno, postojanje svetske književnosti je danas opštepriznata činjenica. Ali je ta činjenica vanredno komplicirana i proti vrečna. Svetska književnost nije nikakav zbir, presek, već pre živa celina uzajamnih uticaja živih totaliteta i celina uzajamnih uticaja nacionalnih kultura i književ­ nosti, i u njima značajnih pisaca. Bez obzira na to koliko smo navikli da Dantea ili Servantesa, Valtera Skota ili Dostojevskog smatramo svetskoknjiževnim veličinama, ipak je u svakom pojedinačnom slučaju poseban problem kako je neki od njih izvojevao taj položaj i, — što je još važnije, — kako ga je zadržao. Jer je neminovna zna­ 286

TO LS T O J

čaj ka svake pojave svetske književnosti neprekidna re­ produkcija uticaja. U tom smislu je svaka nacionalna kultura organski i genijalno samoživa. Molijerova izreka: »Je prends mon bien, où je le trouve«, tačno se manifestuje i u usvajanju ili odbacivanju stranih književnosti; to je deo kontinui­ ranog životnog toka svake nacionalne književnosti. Ovaj organski i zdrav oblik usvajanja stranog, koji se manife­ stuj e i u nagonu razvitka svakog pravog pisca i pomoću koga se velika delà afirmišu u stranim književnostima, — pokazuje konkretnu specifičnost našeg problema: ono što je od svetskoliterarnog uticaja u stranoj je kulturi uvek istovremeno i strano i odomaćeno. Veliki ruski kritičar Cemiševski kaže da su Šilerove pesme stekle građansko pravo u Rusiji i da zbog toga, otkako su mu se pesme pojavile na ruskom, Rusi Šilera smatraju svojim pesnikom, sudionikom svog duhovnog razvitka. Prirodno, i pored klasičnog prevoda u Rusiji, Siler ostaje nemački pesnik. Ali, — književnoistorijski položaj na novom tlu njegovog uticaja, u novim relacijama, postao je sasvim nov, položaj koji vlastitu nacionalnu svojevrsnost i kul­ turu u kakvoj je pesnik delovao uzdiže do specifične sin­ teze. Nije, dakle, čudo što je u ovakvim okolnostima nastao niz ekstremno suprotnih ocena te činjenice. Gete veli: »Wer den Dichter will verstehen, Muss ins Dichters Lande gehen«;*) a Hegel: »Kao što laus Hrist nije bio Jevrejin, tako ni Sekspir nije bio Englez«. Istinu, me­ đutim, ne treba tražiti negde u sredini između dve kraj­ nosti, već u specifičnoj sintezi ovih krajnosti. Ova se sinteza, u svakom pojedinačnom slučaju, pojav­ ljuje u drugom obliku: pa ipak, istorija uticaja pokazuje određene literarne granice. Pre svega, negativne: ako se pokuša da se neki strani pisac .potpuno prilagodi kulturi drugog naroda, potpuno denacionalizira, ne može nastati plodonosan uticaj. Setimo se Šekspirovog slučaja u Fran­ cuskoj, od Voltera do Disija. Drugo: sa stanovišta žive *) Ko hoće da razume pesnika mora da ode u njegovu zemlju iprimj. red.)

287

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

književnosti isto- je tako neplodan pokušaj potpunog naučnoisitorijskog usvajanja. Nemci su, od Tika naovamo, pokušali dà odomaće čitavu englesku književnost j elisavetinskog doba, ali oivo nastojanje, i pored velike naučne važnosti, nije ni najmanje uticalo na živu književnost. U njoj je samo Sekspir bio i ostao plodonosna snaga. Vidi se: ove probleme ne možemo objasniti ni »istor ij sko-f ilozof skim« uopštavanjima hi filološkim ispitiva­ njima detalja. Ova poslednja su važna kao činjenična podloga, ali ne bi imalo nikakvog smisla određivati Dikensov uticaj u Evropi sumiranjem pojedinih uticaja, — od Dostojevskog do Raba. Svetskoliterarni uticaj i nastaj u sintetično upravo na temelju nacionalnih, ovi — na te­ melju ličnih. A od životno posebnog ka opštem uvek vodi skok, a ne obično smirenje. Prema tome, pisci od svetskoliterarnog značaja utiču dvostruko: prvo, prenose zavičajnu kulturu u tuđinu, popularišu je tamo i odemaćuju, pretvaraju u organski deo one kulture u kojoj se baš pojavljuju. Dakle, nikad ne može biti reči o apstraktnom internacionalizmu, o svetskoj književnosti uopšte, već samo o konkretnom, uza­ jamnom međusobnom upoznavanju kulturnih naroda. Sem toga, nacionalni karakter, koji se ovako manifestu je, nije prosto istovetan s pravim nacionalnim karakterom (po­ mislimo samo na lažnu predstavu o »mističnoj Rusiji« u zapadnim književnostima) ni s onim elementima po ko­ jima je neki značajni pisac postao uticaj an u svojoj do­ movini. Njegova socijalna i književna geneza često izbledi, često sasvim nestane. Tako se njegova slika uvek izopači, ali se, istovremeno, izvesne njegove bitne crte još prognantnije ističu nego u kulturi njegove otadžbine. S druge strane, još jednom treba naglasiti da je pri­ m arni činilac uticaja upravo nužnost izuzetka, što je literarna potreba strane zemlje. Svaka istinski velika književnost, ma koliko tuđeg mogla -ona da asimilira, kreće se linijom sopstvenog organskog razvitka, koju određuju zavičajni društveni i istorijski uslovi. ^ So je, u vezi s ovim međunarodnim relacijama istorije uticaja, dao metodološki veoma interesantne opaske. 288

T O L S T O J

On s pravom protestuje prati v toga da se njegova delà svode na Ibzena, Ničea itd., ukazujući istovremeno na one engleske pdsce kod kojih se mogu naći sve one ideje za koje kritičari traže strane izvore; ističemo tu samo Semjuela Batlera. Što se tiče konstatiranja činjenica, Šo, nesumnjivo, ima prave. Ali ne smemo prenebreći ni sledeće: Kako su ovi domaći izvori Šoove umetnosti postali delotvomi? Da li bi za života nepoznati Batler ikad doživeo svoju dočniju utdcajnust da u englesku kulturu nije prodrla skandinavska i ruska književnost, da Ibzen i Tolstoj nisu izazvali dubok utisak kod engleskih čitalaca? Ovakvi slučajevi da na značajne ali nepriznate književ­ nike tek strani uticaji obrate pažnju u sopstvenoj domo­ vini nisu tako retki kao što se to obično' misli. U Italiji, Viko je samo zahvaljujući Hegelu i hegelijancima postao aktivna snaga. U Nemačkoj je bila potrebna recepcija Šekspira i Osijana, Dantea i Kalderona da bi stara nemačka poezija zauzela dostojno mesto. Šoov protest, dakle, osvetija va važna pitanja ako se njime koristimo uz nužan metodološki oprez. Jer, ozbiljni, snažni uticaj strane književnosti gotovo je nemoguć ako na domaćem tlu, — makar i skriveno, — ne deluju slične tendencije. To samo pojačava plodnost uticaj a: pravi uticaj je uvek preobražaj, preporod u smislu oslobađanja skrivenih snaga. Veliki pisci postaju sastavni delovi stra­ nih nacionalnih kultura baš tim što oslobađaju te »pod­ zemne« energije, dok oni pisci čiji je uticaj efemeran kratkotrajno dodirnu tek površinu književnog stvaranja. II Tako dolazimo tek do konkretnog, istorijskog po­ stavljanja pitanja. Svetskoliterame pojave nastaju tek onda ako se njihov uticaj u svakoj novoj književnoj i čitalačkoj generaciji neprekidno i sve jače reprodukuje. Hegel je genijalno zapazio da je svaka novonastala isto* rijska pojava u početku apstraktna. Tek u toku svog ra19 — Ruski reelisti

289

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

zvoja otkriva ona svoj konkretni totalitet, neiscrpno bogatstvo svojih odredaba. Da se ovo u našem slučaju naročito jasno ističe, sledi iz Molijerovog principa usva­ janja strane književnosti. Strani pisci postaju uticajni zbog toga što su domaćoj književnosti potrebni impuls, novi putevi, što je ona, do izvesnog stepena, u krizi, iz koje — svesno ili nesvesno — najraznovrsnijim sredstvima traži izlaz. Dodir između potrebe i podstreka uvek je različite širine i dubine. Rezultat je zbog toga ili epizodično ili, pak, neprekidno del ovan je. No, prvi dodir gotovo uvek nastaje na uskom rubu momentanih potreba i zbog toga je apstraktan u odnosu na bogatu i razvijenu piščevu lič­ nost. Književnikov uticaj izazivaju većinom spoljašnji, s njegovog stanovišta često slučajni momenti; taj uticaj tek postepeno raste u dubinu i širinu i vodi razumevanju ćele ličnosti, njenom usvajanju. Svetskoliterarni uticaj ruske književnosti, pre svega Tolstoja, pada u osamdesete, devedesete godine prošlog veka. On teče paralelno s uticaj em skandinavske knj ižev­ nosti, u prvom redu s Ibzeno vim uticaj em. Ovde se usled nedostatka prostora nećemo upuštati u ovaj paralelizam. Koja je to opšta potreba koja je poslužila kao osnova recepcije ove književnosti? Prirodno, to je nacionalno različito u različitim zapadnoevropskim državama. Ali u pozadini svih ovih razlika deluju, uprkos tome, iste društvenoistorijske pokretačke snage, tako da ćemo ipak čak pre svega govoriti o’ovim sličnim crtama, iako smo svesni toga da svaka generalizacija povlači za sobom izvesno uprošćavanje. Propast revolucije 1848. godine u najvažnijim drža­ vama Evrope, slom čartizma u Engleskoj izazvali su opštu i duboku ideološku depresiju, koja se odrazila i na knji­ ževnost. To je period Napolena III, bizmarkovske »Bonapartističke monarhije«, pru9ifikacije Nemačke i velike stanke u demokratskom razvitku Engleske. Najznačajnije pisce obuzima očajnički pesimizam, koji u velikim, tra­ gičnim likovima Flobera i Bodlera izrasta do nihilizma. 290

T O L S T O J

To je jedan pol; njega predstavljaju najveći pisci epohe. «(Tamne boje poznih Dikensovih delà takođe potiču iz ovog -vremena.) Drugi pol označava kompromis s ovcm trulom stvarnošću. To u Nemačkoj vodi neverovatnom simplicizmu vladaj uće književnosti, ali se primećuje i u Fran­ cuskoj, gde se stil pretvara u krutu, tehnički savršenu rutinu, a »viktorijanski kompromis« je danas postao opšta karakteristika ove epohe >u Engleskoj. Ali tamo gde je dekadencija najdublja, i želja za obnovom je najsilnija. Tako je to bilo u Nemačkoj posle opijenosti pobedama sedamdesetih godina. Naturalistički pokret osamdesetih godina je energičan književni pokušaj da se poibegne iz one atmosfere simplicizma i kompromisa, koja je zatrovala nemačku književnost posle Bizmarkovog osnivanja carstva. Nije slučajno što je ovaj pokušaj ob­ nove književnosti, — koji se u početku ne ograničava samo na književnost već, mada nejasno, pretenduje i na to da u svim ideološkim oblastima stvori zdrave odnose, — bio period početka Tolstojevog uticaja na nemačku književnost. Jedan stih Arne Holca jasno izražava kake j e većina novih pisaca tog doba shvatila Tolstoja: »Zola, Ibsen, Leo Tolstoi, eine Welt liegt in den Worten, eine, die noch nicht verfault. eine, die noch kerngesund ist«.*

Tu se jasno vidi pomenuta apstrakcija. Vidi se opšta suprotnost tog stava književnosti koja se odbila od života, koja se umrtvila u dosadnim konvencijama. I zbog toga ono što je bilo naizgled zajedničko Zoli, Ibzenu i Tolstoju: težnja za istinom, za bezobzirnim, beskompromisnim pri­ kazivanjem života, — deluje onako kakvo stvarno jest; kod najboljih, dakako, ni u kom slučaju kao ravnodušni cinizam, nego kao strast da se pred licem sveta pridrži ogledalo kako bi se taj svet, snagom istine, popravio. Ali, u odnosu prema Tolstojevpj pojavi čak i ova težnja je pusta apstrakcija. Prirodno, u samoj književnosti *) Zola, Ibzen. Lav Tolstoj, — čitav svet sadržan ;ic u rečima,

svet koji još nije istruo, svet koji je još zdrav kao dren! (primj. red.) 19*

291

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

Tolstojev uticaj se nešto komkretiiije ispoljava nego i* puikim teoretskim manifestacijama književnih tendencija, Prvenac Gerharta Hauptmana »Pre zore« nastao je pod uticaj em Tolstojevog »Carstva mraka«. Jasno, na Haupt­ mana je deiovala samo izvesna strana Tolstojeve um etnœti, pre svega nečuvena bezobzirnost kritičkog otkri­ vanja bolesti društva. Sam Hauptman je već i tad osetioizvesne specifične crte Tolstojeve umetnosti koje su ga odvajale od Ibzena, a naročito od Zole. Tako krajnosti Hauptmanovog prikazivanja tamnih strana1 savremenog života, koje izazivaju negodovanje, niti su retorickodekorativne prirode kao u Zole niti se gube na bespuću niskih erotičnih detalja, kao u mnogih Zotinih. sledbenika. Naturalističko prikazivanje stvarnosti kod Hauptmana daleko je od svake pomodne »impassibilité;*) on duboko saoseća sa žrtvama društva. Tamo gde se mladi Hauptman uzdiže do' značajnih pesničkih visina, om blisko dodiruje, bar delimično, Tolstojev svet. Nemački naturalizam je zadooneli pokret. Ova kratka eksplozija nastala je samo zbog toga što je nemački rea­ lizam bio zaostao nasuprot engleskom i francuskom. Jer, baš je naturalizam, koji je svoj klasični oblik stekao u Francuskoj između 1850. i 1880. godine, znatno dopri­ nosio težini zagušljive atmosfere bonapartističke epohe Zapadne Evrope. Zbog toga nezadovoljstvo darovitih pi­ saca, koji teže boljoj budućnosti, nije bilo upereno protiv uskosti i izopačenostd književnosti kompromisa već u isto vreme i protiv ideoloških i -umetničkih ograda naturâlizma. (Ovo osećanje će i u Nemačkoj postati opšte posle pobede naturalizma.) P re svega i samo površinski, pokret protiv natura­ lizma je čisto umetnički: mi vidimo pokušaje preodolevanja tematskih, formalnih i idejnih ograničenosti natu­ ralizma, pokušaje nalaženja novog stila, koji bolje odgo­ vara savremenom životu. Nije ovde mes to čak ni Za skiciranje tendencija koje se brzo smenjuju. Tim manje što baš najznačajnije pisce ove književne epohe najm anje *) bezosećajnost, ravnodušnost

292

T O I S T O J

možemo povezati s pojedinim pravcima. Spomenućemoovde samo toliko,da je ruska književnost, a u prvom redu ’Tolstoj, igrala internacionalno značajnu ulogu u ovim pokretom;:. Dodiri su još uvek apstraktni, u prvom planu -su samo v*ne njene osobine koje odgovaraju potrebama svakodnevne borbe između pravaca. Ali izvestan napredak u smislu oživljavanja uticaja celovite Tolstojeve ličnosti sastoji se u tom što se, — ukoliko Tolstoj ev idejni i moralni sadržaj biva osetndji, — sve. više gubi iz svesti pogrešno uverenje pisaca naturalizma: površinski pri­ vidna srodnost njegovog grandioznog realizma s kopira­ njem stvarnosti. Iz obilja pojava ove prelazne epohe istaknućemo samo Meterlinka. On želi da pokaže da ispod najobičnije, naj­ banalnije površine svakodnevnog života deluju moćne, nama nepoznate, neshvatljive sile i da je pravi zadatak drame prikazivanje tih sila. Pored Ibzenovih »Sablasti«, Tolstoj evo »Carstvo mraka« je ubedljiv primer da se ova­ kvi sadržaji mogu prikazati i u savremenoj formi. I ovde je jasno da suština Tolstojevog nazora na svet i njegove umetnosti još dugo nije bila shvaćena. Meterlinkov će nam primer još bolje osvetliti ono što smo malo pre rekli u vezi s naturalizmom, naime, da su se u prvoj fazi Tolstojevog uticaja od njegove mnogostrane umet­ nosti ispodjili tek veoma jednostrani aspekti, koji- su baš zbog toga uvek nekako apstraktno izopačeni. Tolstoj je, praktično, već davno postao svetska književna sila, dok su njegovu ličnost i umetnost još uvek nepotpuno i jed­ nostrano shvatali. I to — i prijatelji kao i neprijatelji, pristalice kao i protivnici. U vezi s protivnicima moramo navesti nekoliko kratkih opažanja, jer je ova opozicija Tolstoj u (i ćelokupnom uticaju ruske književnosti) bila veoma karakte­ ristična za prvu prelaznu fazu. Opšte je bilo oseôanje da treba prevazići književnost sredine stoleća, da je ona, — a to se, u prvom redu, odnosi na Francusku, — izgra­ dila ubistvenu formalističku rutinu. Tolstoj se sad ovde pojavljuje kao dijametralna suprotnost. O konkretnoj su­ protnosti između Tolstojeve umetnosti i umetnosti nje293

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

govih zapadnih savremenika uskoro ćemo podrobno govo-r riti. Sad moramo malo rasvetliti ovu apstraktnu suprot­ nost. Reč je o tom da čitaoci, — u prvom redu čitaoci, pisci, — živo osećaju istinitost sadržaja, punoću života Tolstojevih delà, kakve u naše vreme nema nigde drugde,. a pošto se ta delà javljaju u formama koje se ne mogu poroditi sa formama zapadne književnosti XIX veka, oni počinju da suprotstavljaju oblik i neuobličenost. Ova po­ java, koja s nerazumevanjem prolazi pored suštine Tolstojeve velike umetnosti, često se ispolj avala u to doba čas kao odobravanje, čas kao negacija. Negacija se najčešće javlja kod onih pisaca koji ideološkoj i um etničkoj kritici modeme književnosti želedati reakcionaran obrt; koji su onu krizu što1je svoj vr­ hunac dosegla u Floberovom nihilizmu, u njegovoj asketskitragičnoj borbi za čistu formu, želeli rešiti u pravcu ideološke kapitulacije pred tradicionalnim silama (crkva i monarhija u Francuskoj), a isto tako, u pravcu prihva— tanja čisto tradicionalne linije u svom shvatanju forme.. Prirodno je da je za takve tendencije »reda i mira«, u nazoru na svet i u književnosti, Tolstojev svet značio pro­ sto haos i anarhiju. Ovo stanovište najdoslednije zastupa Burže. Naravno, on priznaje, — jer isuviše doibro poznajestaru i novu književnost a da bi to prevideo, — da Tolstoj, po sposobnosti prikazivanja pojava stoji pored Balzaka, Molijera ili Šekspira. Ali se ovo priznanje ograni­ čava isključivo na detalje. Jer, veli on, Tolstoj ne zna d a kouiponuje. »Rat i mir« i »Ana Karenjina« samo su izveštaji koji bi se mogli nastavljati do u beskraj, u kojima, se događaji, kao slike u bioskopu, redaju jedna za dru­ gom, bez gradacije, bez perspektive, bez plana, te su svi potpuno- istog značaja. Ovaj fantastično pogrešan sud, — jugement saugrenu,, kako kažu Francuzi, — nije reakcionaran samo u um etničkom smislu te je, kao takav, odbrana formalistički ukočene tradicije francuskog romana, već je više estetska posledica Buržeove opšte reakcionarne orijentacije. Na­ ime, prema Buržeu, kompozicija nije čisto književno delo,. već je vrlina duha, funkcija pojedinca, društva. I o toj 294

1 O L S T O J

osnovnoj istini, — misli Burže, — Tolstoj nema ni pojma. Dabome, Burže se ne trudi da svoj stav detaljno dokaže analizom Tolstoj evih delà; on najžešće napada njegove religiozne i moralne spise, pogotovo direktnu povezanost s evanđeljem: »Nikada nije postojala religija bez crkve niti će ikad postojati«. Hrist evanđelje nije dao čo-veku, već crkvi. Burže, dakle, osuđuje Tolstoj a u ime katolič­ kog klerikalizma kao što je to učinio Sveti sinod u Rusiji u ime istočne ontođoksije, s tom razlikom što su principi Tolstojeve hereze sofistički primenjeni i na estetiku. Slu­ čaj Burže je retko čist primer koincidencije estetski re­ akcionarnih tendencija i ideološki konzervativnih težnji. To lažno- shvatanje da su Tolstoj eva delà manifesta­ cije neke neodoljive prirodne sile, koja razara sve umetničke oblike, koja je u suštini suprotna obliku, dugo je, međutim, bilo mnogo dublje ukorenjeno u svesti knji­ ževnika i prijatelja književnosti nego otvoreno reakcio­ narni prohtevi pojedinih književnih grupica. Ovo shva­ tanje je usko- i nazadno, jer ometa o-naj proces obnove zapadne književnosti na koji je Tolstoj tako- snažno delovao. Ono, međutim, nije ni bezuslovno povezano s tako ekstremnim zaključcima kakvi su Buržeovi, niti nužno poriče nadmoćni uticaj Tolstoj eve umetno-sti. U takvom slučaju, prirodno-, kod iskrenih pisaca na­ staje dvostruk stav. Ovu dvostrukost vanredno je iskre-no izrazio Žil Lemetr. On brani francuske pisce nasuprot precenjivanju ruskih pisaca. Francuzi se bolje razumeju u izbo-r, bolje komponuju, a njihova averzija prema primetljivoj dirljivosti izvire iz osećanja stida ili straha da će prekoračiti formalne granice umetnosti. Lemetr, me­ đutim, priznaje da ga je, pri čitanju »Carstva mraka«, očarala Tolstoj eva duša i izazvala kod njega bezgranično oduševljenje, uprkos bizarnosti fo-rme, »kojoj, po našem mišljenju, nedostaje svaka prava književna Jepota«, upr­ kos tome što su To-lstojeve slike mračne. I ovaj uticaj, — Lemetr i ovo kaže bez ograničenja, — obuzima pisca koji se prema novijoj književnosti uopšte odnosi s izvesnom blaziranom ravnodušnošću. Kod Tolstoj a, pak, on oseća »kao da otkriva čovečnost; tada oprašta književnosti, — 295

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

ponovo se u njemu rađa poverenje da ona ipak neće u m reti. . . Potrebno je samo pravilno gledanje, duboko osećanje, potreban je samo genije«. III U ovakvim sudovima otvoreno je izražena suprot­ nost između Tolstoja i zapadnoevropske književnosti nje­ govog doba, mada je, kao što smo videli,. apstraktno izre­ čena. A konkretiziranje suprotnosti ne znači samo dublje i pravilnije razumevanje Tolstojeve umetnosti već, u isto vreme, i krčenje puteva ka obnovi zapadne književ­ nosti. Slični pojedinačni glasovi pojavljuju se relativno rano, ali, tokom razvitka, oni postepeno postaju izraz opšteg mišljenja zapadnoevropskog književnog sveta. Ograničićemo se samo na nekoliko karakterističnih primera. Konkretiziranje je, pre svega, istorijsko i estetsko. S jedne strane, shvaćena je suprotnost između Tolstojeve umetnosti i stila epohe Flober-Zola. Suprotstavljanje ovih dvaju pravaca je i kritika drugog i, u isti mah, otkrivanje književne veze s klasičnom prošlošću. Ako naturalizam i pravci koji neposredno iz njega slede i nisu prekinuli ove veze, bar su ih veoma olabavili. Oduševljeni pioniri Tol­ stojeve veličine istovremeno su razradili i suprotnost između njega i epohe Flober-Zola i povezanost s Balzakom i drugim klasičnim majstorima realizma. Sigurno nije slučajno što je Buržeovo odbacivanje Tolstojeve forme povezano s monarhističko-klerikalnom reakcijom, kao što nije slučajno ni to da je Metju Amoldov esej o Tolstoju na visini njegovih radova o Spinozi, Bajrouu i Hajneu. (No za volju istorijske istine moramo konstatovati da je baš Flober prvi Tolstoja uporedio sa Šekspirom.) Borba za ispravno određivanje Tolstojevog istorijskog značaja nužno se odvija paralelno ne samo sa spo­ znajom njegove velike i sv.esne umetničke snage, osobenosti njegove literarne forme, već i s borbom za novije, šire i dublje shvatanje forme romana. Jer, jasno je da 296

T 0 L S T O J

Tolstojev roman nužno izgleda »bezobličan« sa stanovi­ šta tradicionalnog francuskog ili viktorijanskog engle­ skog romana. Ali ovakva tendencija nužno mora isto­ dobno ukazivati iznad estetskog u užem smislu: pitanje 0 ljudskim izvorima, o moralno-socijalnoj osnovi ove nove umetnosti, postaje to neizbežnije što je istraživanje dublje. Zahvaljujući svojoj mudroj trezvenosti Arnold rela­ tivno rano (1887.) postavlja pravilno formulisana osnovna pitanja. Tolstojevu veličinu vidi on u tom što ovaj niti priznaje takozvana tanana i lažna osećanja (»Ne moramo da verujemo, na primer, da Anu osobito yzvisuje i ople­ menjuje njena strast prema Vronskom«) niti čini kon­ cesije niskoj čulnosti. On prikazuje mnoge mučne situ­ acije, ali nikad nešto što zbunjuje čula i osećanja ili čak zadovoljava one koji bi voleli da im se čula zbune. Time Arnold ukazuje na bitan momenat Tolstojeve umetnosti: na njenu normalnost, njeno zdravlje, na mo­ ralnu ravnotežu umetnika čije je srce na pravom mestu 1 koji točno zna šta je dobro a šta zlo. Ali u suprotstav­ ljanju Tolstoja književnosti tog doba Arnold ide dalje. On citira Bernsovu lepu reč o »okamenjenim osećanjima« i, upoređujući Emu Bovari s Anom Karenjinom, pravilno konstatuje da je Floberova okrutnost prema ličnostima njegovih romana posledica upravo takvih okamenjenih osećanja. Hevlok Elis se trudi da nekako odgonetne suprotnost između ove dve književne epohe. Roman je, kaže, »istorija morala savremenog doba, ali u dubljem smislu no što su to mislila braća Gonkur«. U Tolstoju vidi on ta­ kvog istoričara našeg morala, takvo bogatstvo, širinu i istinitost umetnosti da ovaj za nas znači isto što i Balzak ili Sekspir za svoje doba. I ovde je, dakle, konstatovanje novog (klasičnog) u Tolstojevoj umetnosti povezano s kritikom naturalizma. Hevlok Elis žestoko napada Zolin »dokumentarni« način pisanja. Ako se pisac romana slu­ čajno i našao sa mnom, kaže on, zabeležio moju spoljašnjost i način mog govora, studirao uređaj mog stana i prikupio o meni nekoliko spletaka, — šta na osnovu toga 297

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

može reći o pravoj tragediji mog života? A Tolstoj prika­ zuje baš ove suštinske tragedije. Ovo istorijsko-estetsko razumevanje Tolstojeve.umetnosti postaje, prirodno, sve jače. Novija francuska kri­ tika sve odlučnije priznaje da tolstojevska forma znači bogaćenje i proširivanje romana. Tako, na primer, Tibode izričito pobija ranije pomenutu Buržeovu koncepciju. Govoreći o »Ratu i miru« on ukazuje na to da je Napo­ leon u romanu zamislio da će se rat protiv Rusa odigrati u »tradicionalnih« pet činova, slično kao i raniji njegovi ratovi: napredovanje prema glavnom gradu, velika bitka, ulazak u glavni grad, sklapanje mira i trijumfalni povra­ tak u Pariz.'A li sve se događa drukčije. Napoleon se u Moskvi skandalizira nad ćutanjem cara Aleksandra. Ovak­ vo ponašanje, — duhovito primećuje Tibode, — je držanje »francuskog pisca koji od »Rata i mira« zahiteva naša klasična svojstva«. Ali interesantno i karakteristično je i to da sve dublje razumevanje Tolstojevih umetničkih svojstava ne samo da oživljava velike progresivne tradicije zapadne književ­ nosti, ne samo da izgrađuje osvežene i obnovljene veze s pravim klasičnim nasleđem, već u isto vreme oitvara ljudima oči za pravilno razumevanje onih pionirskih novih pojava koje su stvarno obogatile književni razvitak posle Flobera. Tibode neprekidno1polemiše s Buržeovom varijantom Crancuskih tradicija, s uskim i formalističkim shvatanjem kompozicije. Ironično primenjuje on Buržeovu koncep­ ciju na tako' duboko francuskog pisca kakav je Anatoh Frans, pođvlačeći njegov »sretni nedostatak kompozicije«, što nam omogućuje da bilo gde otvorimo njegova.delà i uživamo1, kao što uživamo čitajući Montenja i Labrijera. »Komponovana delà čovek pročita, ona koja nisu komponovana čitamo uvek iznova«. Put koji nas vraća Balzaku, Geteu i Sekspiru u isto je vreme put koji vodi u budućnost, put koji vodi obnovi književnosti kakvu su koncem prošlog veka i izvršili Anatol Frans i Romen Rolan, Gerhart Hauptman i Tomas. Man, So i Golsvordi. Najveći deo ovih značajnih pisaca

T O L S T O J

i sam oseća da je usvajanje Tolstojeve moralne i soci­ jalne, ljudske i umetničke suštine bilo značajan momenat i u njihovom sopstvenom razvitku. U jednom svom pismu Tolstoju So otkriva one niti koje vode od »Carstva mraka« do njegovog »Blanco Posnet«. I ovde je karakteristično ono konkretiziranje i produbljeno poniranje u tajne Tolstojevog umetničkog načina stvaranja. Setimo se samo toga da je Lemetr »Carstvo mraka« doiživeo kao elementarnu erupciju pri­ rodne snage čovečanstva, da je Meterlink vrednost delà još neposredno video u propovedniku tolstojevskog mo­ rala, u liku starog Akima. Oštrim okom dramatičara So je primetio da očevi saveti ne deluju na sina. »Sto, pak, nije mogao postići stari bcgobojažljivi otac, to je postigao materi, prevejani vojnik, koji govori tako ubedljivo da nam se čini da čujemo' glas samog boga. Scena koja poka­ zuje kako dva pijanca, jedan do drugog, leže u slami i kako stariji nastoji da mlađeg moralno uzdigne iznad njegovog kukavičluka i egoizma, po1mom mišljenju, takve je dramske snage kakvu ne bi bila u stanju da dosegne ni jedna jedina scena najuzvišenije romantike. I u svom delu Blanco Posnet crpao sam s onog izvora dramskog materijala koji ste Vi prvi otkrili otkako postoji dramska umetnost.« Značaj ovih primedbi, koje se naizgled odnose na detalje kompozicije, vanredno je velik. U njima se izra­ žava ono što će postepeno postati opšte uverenje značaj­ nih pisaca, ozbiljnih kritičara i inteligentnih čitalaca Za­ pada, naime, da u Tolstojevim delima dosad uobičajeno uskim formama nije suprostavljena neka haotično ele­ mentarna čovečnost, već jedno šire, dublje i humanije shvatanje samog umetničkog stvaralaštva. Suprotnost između Tolstojevog delà i dekadentnih tendencija moderne književnosti nije, prema tome, samo suprotnost između tog delà i krutog, tradicionalnog objektivizma već i njegovog nužnog pojavnog oblika, emocio­ nalno anarhističkog subjektivizma. I ovaj ideološki i umetnički počiva, isto tako, na nesposobnosti pisca da potrebnom snagom prikaže pojave modernog života. Ra29»

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REA LIZA M

zlika je samo u tom što se ovakav pisac ne ograničava tèk na dokumentarno i hroničarsko nabrajanje činjenica već svoju subjektivnost neposredno, apstraktno suprot^ stavlja neobjašnjivim činjenicama. Nasuprot ovakvim tendencijama, Tolstojeva umetnost je isto onakva užasna objektivnost kao što se u poređenju s mrtvom reproduk­ cijom neshvaćenih činjenica u naturalizmu, ili u pore­ đenju s formalističkim kompozicijama, pojavljivala poput neuobličenog života. Shvatljivo je, dakle, što je i subjektivizam pružio otpor novim stvojstvima Tolstojeve umet­ nosti. Ako ovde navedemo Stefana Cvajga kao predstav­ nika ovog pravca, moramo naglasiti da je on Tolstojeve detalje, prirodno, mnogo bolje shvatio nego predstavnik druge krajnosti Burže. Pa ipak, i Cvajg, isto toliko kon­ zervativno i bez razumevanja, kritikuje suštinu Tolstojeve umetnosti. Šta on vidi u Tolstoju? »Svet bez snova, bez iluzija, bez laži, strahovito prazan sv e t. . . Ne osveti java ga nikakva svetlost, sem njegove neumoljive istin e...« Iz toga izvlači on sledeći zaključak: »Tolstojeva umetnost tera na ozbiljnost i zamišljenost kao i nauka, sa svojom kamenom svetlošću, svojom prodornom objektivnošću, ali ona ne usrećuje«. Bilo je nužno ukazati i na ovu nijansu otpora Tolstojevoj umetnosti. Tek tako će biti jasno da je oslobo­ dilačko delovanje Tolstojeve umetnosti, koja otvara nove puteve što vode iz krize modeme književnosti, upereno protiv svih lažnih književnih pravaca. Tek tako će biti jasno da su i nemački naturalizam i francuski simbolizam bili u dubokoj zabludi kad su u Tolstoju tražili jednog od svojih književnih predaka. Tolstojev realizam, koji u tom pogledu obnavlja tradicije najvećih, tradicije Šekspira, Getea i Balzaka, to je realizam svestranosti života u njegovoj razumno osvetljenoj živosti. Francuski kritičar i filozof Alen piše: »Ovde već nema dobra i zla, intere­ santnog i dosadnog, već je sve deo egzistencije kao u stvar­ nom svetu. Niko ne pita zašto su Karenjinove uši ružne. On je baš takav.« Sa tog stanovišta Alen podvrgava Tolstojeva delà pronicljivoj analizi. I ovde moramo da se ograničimo 300

T O L S T O J

samo na jedan primer. Ovaj kritičar bez rezerve akceptira takozvana opšta mesta Tolstoj evih (i Balzakovih) delà, jer ona izražavaju stvarno iščekivanje, onaj vremenski period u kome događaji sazrevaju. Zato ovo iščekivanje izaziva radost u čitaoca, te mu se čini da se Tolstoj evi i Balzakovi romani uvek prebrzo završavaju. Nasuprot tome, Zodini opisi prekidaju tok vremena, izazivaju ne­ strpljenje, što je u proti vrečnosti sa suštinom romana. Ova naizgled samo formalna analiza osvetljava one du­ bine kompozicije u kojima široki pogled na svet velikih pisaca postaje sredstvo obuhva tanja totaliteta života u njegovom kretanju. Alen sad daje interesantne slike iz Tolstoj evog sveta koje pokazuju kako se svuda u svojoj eelini izražava ova složena dijalektika života, kako se na taj način postiže, s jedne strane, umetnička ravnoteža najsuprotnijih tendencija života, — kakva nikad nije posto­ jala, — a s druge strane, socijalno-moralno mudro, pra­ vedno ocenjivanje suprotnih strasti naslikanih ljudi. Na­ žalost, i ovde možemo samo ukratko ukazati na to kako pronicljivo Alen analizira veze koje postoje između »administrativnog« Karenjinovog sveta i osobenosti, ljud­ ske istinitosti i ljudske ograničenosti Anine strasti. IV Ali uspešna borba koja je vođena za to da se umetnik Tolstoj shvati ni izdaleka ne iscrpljuje Tolstojev zna­ čaj za kulturu, čak ni sa stanovišta zapadne književnosti. Od početka se moglo osetiti da Tolstojev lik nikako neće biti dovoljno određen tvrdnjom da je to neobično velik pisac, a ni ne znam kako adekvatnom analizom njegovih delà. Sve će se određenije osećati da je ruska književnost XIX veka (a pre svega Tolstoj kao njen najveći pred­ stavnik) ne samo nova, drukčija, realističnija i dublja od. francuske Flober-Zola-epohe ili engleske viktorijanske ere (da i ne pominjemo nemaoku književnost tog doba), već i kvalitativno nešto drugo. Povezanost književnosti sa životom kod Rusa, — a Tolstoj se uvek pojavljuje kao 301

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

tipično ruski književnik, — suštinski je drukčija nego na Zapadu. U svojoj glavnoj noveli Tonio K reger. Tomas Man je pregnantno izrazio ovo osećanje života. Glavno lice ove novele je tragični predstavnik onog otuđenja knji­ ževnosti od života koje je prvi put potresno izraženo u Flobetrovim pismima, a koje će u poznim Ibzenovim delima postati lajtmotivska tematika i svoj vrhunac doseći u njegovom »epilogu«. Tonio Kreger svoja očajnička pa­ radoksalna saznanja o životu i književnosti saopštava jednoj ruskoj slik^rki, Lizaveti, odbijajući njene utešne reći, koje ga odvraćaju od suviše temeljitog posmatranja stvari. Odgovor slikarke glasi: »Uticaj književnosti koji očišćava i posvećuje, razaranje strasti saznanjem i rečju, književnost kao put razumevanja, opraštanja i ljubavi, spasonosna snaga jezika, književni duh kao- najplemeni­ tija pojava ljudskog duha uopšte, književnik kao savršen čovek, kao svetac, — zar znači ako* tako posmatramo stvari da ih ne posmatramo doista pažljivo?« U odgovoru Tonio Kregera sadržana je i ona ispovest Tomasa Mana da tolstojevski period ruske književnosti nema nikakve veze s ovim tragičnim (ponekad samo tragikomičnim) konflik­ tom zapadne civilizacije. Naime, odgovor Tonio Kregera je sledeći: »Vi imate pravo da tako govorite, Lizaveta Ivanovna, i to s pogledom na delo Vaših pesnika, na divnu rusku književnost, koja je zbilja ta sveta književnost o kojoj Vi govorite«. Ovde je odjeknuo- onaj ton koji određuje melodiju i ritam dubokog Tolstojevog uticaja na Zapad. Nezado­ voljstvo mlađih generacija književnika i njihovih sledbeinika književnošću floberovskog tipa u svojoj je osnovi bunt protiv savremene kulture. Nova književnost je samo najpregnanitniji oblik izraza ovog bunta. Time, međutim, sva traženja i oduševljenja novog književnog života uviru u centralnu egzistencijalnu pro­ blematiku samog Tolstoja, u problematiku kojoj, s jedne strane, možemo zahvaliti njegova najveća remek-dela, a koja je, s druge strane, bila polazna tačka njegovog po­ vremenog napuštanja umetnosti. 302

T O L S T C J

Na tom planu Tolstojev uticaj je, po svojoj prirodi, još mnogo protivrečniji nego na planu čiste estetike. Jer u Tolstojevom teoretski i propagandistički izraženom pogledu na svet, ograničenost i nedostaci njegove težnje za seljačkoplebejskim preuređenjem sveta nisu iščezli u savršenstvu umetničkog delà, već se neprikriveno i grubo javljaju kao ograničenja, nedostaci i protivrečnosti. Pa ipak, bio bi veoma jeftin pokušaj da se ove Tolstojeve težnje obuhvate pojmom misaonog nesavršenstva, ponegde paradoksalne neistinitosti i konzervativnosti. Tada bismo bez razumevanja prošli pored, ako je pravilno shvatimo, jedne od najdubljih, jedne od najplodnijih kritika kulture našeg doba. Razumljivo je da zapadna književnost nije odmah, bez kritike i otpora, usvojila ove Tolstojeve nazore. Naj­ boljim predstavnicima zapadne književnosti služi na čast što su, — često pravilno diskutujući o jednoj ili drugoj važnoj Tolstojevoij tvrdnji, — ipak prodrli do> plodnog jezgra njegovih misli. Gde toga nije bilo, razvitak je uvek vodao u ćorsokak: kao što se, na primer, u kritičnim danima Prvog svetskoig rata, desilo u nemačkom ekspre­ sionizmu, kojii je Tolstojevo učenje o neprotivljenju zlu shvatio kao dogmatičnu istinu. Tolstojeva bitna gledišta, a time i cela njegova lič­ nost, mogli su se usvojiti samo kritički. Ako je, dakle, neko, možda, shvatio da Tolstojeva kritika moderne umetnosti znači opšte protivljenje umetnosti ili degradi­ ranje umetnosti na nivo dece, neobrazovanih seljaka (Epton Sinkler), on uopšte nije shvatio suštinu. Plodonosno kritičko usvajanje Tolstojevog nazora na svet ide tipično linijom Bernarda Soa. Šo se slaže s Tolstojem u negiranju dubine Sekspirovog nazora na svet, ali odbija njegovu kritiku Šekspirove umetnosti i jezika. Tu, dabome, nije važno ko u detaljima ovih kritika i antikritika ima pravo. Bitno je da So, — isto kao i Tolstoj, — najplodonosnije baš onda brani umetnost i kulturu kad na j žučnije napada njihova moderna izopačenja. I ovde ono čisto filološko pitanje o neposrednom uticaj u ima samo veoma podređen značaj. Važna je ona opšte303

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

primetljiva atmosfera Tolstoj eve ikiritike umetinosti ko-ja se izrazila i u ovim Šoovim recima: »I ja volim lepu muziku i lepe zgrade isto onako kao Milton ili Kromvel, ili Banjan. Ali ako bih došao do zaključka da će one po­ stati sredstvo sistematskog idodopoklonstva čulnosti, sma­ trao bih pravilnom politikom da se sve katedrale sveta, sa orguljama i svim ostalim, dinamitom dignu u vazduh, bez ikakvog obzira na viku umetničkih kritičara i kulti­ viranih sladostrasnika.« Pa ipak, ova pitanja, ma kako po sebi važna, pred­ stavljaju samo deo one tolstoj evske atmosfere kojoj se sada misaono želimo približiti. Sve snažnije se pojavljuje celovita Tolstoj eva ličnost, uzorni čovek Tolstoj, koji se, dabome, ne može odvojiti od umetnika i mislioca, pojav­ ljuje se veliki vaspitač uglađenih ljudi, čovek koji 'opo­ minje, budi i oslobađa. Ovaj se uticaj nikako ne ograničava na svet koji okružuje književnost u užem smislu. Ovi Tolstoj evi uiticaji, bili oni iskreni ili lažni, tačni ili izopačeni, prodiru u najšire mase. Kad Kipling svog Tomlinsona, shvaćenog kao prosečnog engleskog građanina, izvodi pred nebeski sud da položi račun o svojim dobrim i zlim delima, stavlja mu u usta ove reci: »And Tomlinson took up his tale and spolve of his good in his life: »This I have read in a book«, he said, »and that was told to me, And this I have thought that anotherman thought of a Prince in Muscovy«*)

Taj »moskovski princ« ovde je već postao modema legendama ličnost. Ali ova legenda, koja u Kiplingovom žalosnom junaku pokazuje samo pomodna malograđanska izopačenja, po•) I Tomlinson je počeo da priča i govori o tom šta je dobro učinio u životu. »Ovo sam čitao u jednoj knjizi«, reče, »to su mi, pak, pričali, ono sam, pale, mislio o tom šta je jedan drugi čovek mislio o nekom moskovskom princu.«

304

T O L S T O J

staje pravi deo najboljih sadržaja našeg života ako Todstojev uiticaj padne na plodno tlo poštenih duša i pravih talenata. U jednom svom malom eseju skicira Žan Rišar Blok ome snage koje su se borile za razvojnu orijentaciju njegove generacije. To je doba žestokih borbi za Drajfusa. Mara u ime reakcije propoveda: »Politique d’abord«; a Žores, Ged i Pegi u ime progresa i demokratije: »Social d’abord«. I u ovoj strastvenoj borbi za orijentaciju nazora na svet, iz koje je tada sledila momemtana spoljašmja i unutarnja akcija, razvio se Tolstojev uticaj u najdaroviti­ jim i najpoštenijim predstavnicima francuske omladine. Služiti, to znači služiti interesima naroda, pričao je Blok, to je bila parola ove omladine: »Žores, Romen Rolan i Pegi preveli su nam je na francuski, ali prvi je tu lo­ zinku izrekao Tolstoj.« Sadržaj ovog uticaj a, koji Blok detaljno opisuje, karakterističan je u dva pravca. O ovoj orijentaciji svoje generacije, koja je u Tolstoj u našla svog duhovnog vođu, on kaže: »Na jednoj strani divlji bunt, odbijanje da se sagne glava, eksplozivne krize slobode, — na drugoj, ja­ čajući s moći ličnosti, osećanje obvezanosti svojoj oko­ lini, povezanost s njom«. Ono »služenje« o kome govori Blok je težnja za zrelijim prevaailažemjem individualizma, prevazilaženjem koje nikako ne znači, — to shvata ova mlada generacija uz Tolstojevu pomoć, — uništenje lič­ nosti, odricanje od nje. Naprotiv. Njihovo nastojanje je upravljeno baš na to da se predanom službom opštim, narodnim interesima, što treba shvatiti u pravom demo­ kratskom smislu, izbegne napuštanje, gubitak ličnosti, odricanje od nje. Da se kod Bloka susrećemo s tipičnim doživljajem čitave jedne generacije, može da vidi svako ko pažljivo pročita »Žana Kristofa« Romena Rolana ili »Porodicu Tibo« Rožea Martena di Gara. Time se ispoljdlo jedno od centralnih pitanja Tol­ stoj evog uticaj a. So je svoje shvatanje um,etnosti pole­ mički formuldsao proitiv lažnog modernizma. Ali ako Ro­ men Rolan u Tolstojevoj biografiji naročito naglašava sledeće rečd svog učitelja: »Prava umetnost je izraz spo­ znaje prave dobrote svakog čoveka«, onda to, s druge 20 — Ruski realisti

305

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

strane, izražava istu tendenciju (ubrajajući ovamo, pri­ rodno, razliku između kulture i temperamenta). Ranije citiranu Blokovu dilemu i njeno rešenje — Romen Rolan je koncipirao nešto drukčije, opštije. Njemu izgleda da ljudi, pisci, društvo stoje pred tragičnim kon­ fliktom: »ne videti ili mrzeti«. »Društvo stoji uvek pred dilemom: istinu ili ljubav. Obično se odlučuje na to da žrtvuje i istinu i ljubav.« U ovom značajnom određivanju stava prema problemima modernog društva i kulture Tolstoj je zapadnoj inteligenciji pokazao pravilan put. I Rolan se okreće protiv floberovskog realizma da bi otkrio osobenost Tolstojevog. Ali kod njega ova estetička suprot­ nost postaje kulturno-filozofska, kulturno-politička: »Svetlost sunca nije dovoljna, nužna je svetlost srca«. Tolstojev realizam se ovaploouje u svakom njegovom, liku, i pošto ih Tolstoj sve posmatra njihovim očima, d u najgorem nalazi nešto što se može voleti, te nam tako omogućuje da osetimo one spone koje nas s njim bratski sjedinjuju. »Ljubavlju prodiremo do korena života.« Ljubavlju prema čovečanstvu doseći jasno sagleda­ vanje istine, taj je zadatak postavio Tolstoj pred zapadne pisce. Borba za savlađivanje protivrečnosti koje je formulisao Rolan očeličila je velikane nove književnosti da budu zaista veliki. Istina, ova proti vrečnost samo je u ustavima modernog građanskog društva stvarna protivrečnost, ali baš zbog toga što nije himera, pusti doživljaj, već objektivna proti vrečnost savremenog građanskog ži­ vota, ona je postala uzrok propasti i, konačno, neplodnosti često značajnih talenata. Ova proti vrečnost i njeno tolstoj evsko rešenje jav­ ljaju se kod različitih pisaca u veoma različitim oblicima. U jednom razgovoru Gerhart Hauptman kaže sledeće o kritičkom maniru pesrnka XIX vèka: »Svaki pesnik je postao kritičar. Čitava nemačka. književnost bila je kri­ tička. Tako i .ruska i francuska. . . Što, pak, Tolstoj a odli­ kuje između svih ostalih i što ga čini svecem prošlog stoleća, -to je njegova neodoljiva težnja da se pomogne, težnja koju je on izrazio takvim patosom da je potresao svet i ućutkao sve protivrečnosti. Ova činjenica potiskuje 306

T O L S T O J

sve ostalo. . . Tolstoj ... je postao simbol pomirenja, pojam pred kojim z-aneme sve proti vrečnosti, premda su neki njegovi sudovi najvećim delom neistiniti.« Kad Tomas Man nastoji da usvoji ćelu Tots toj evu ličnost, tome traži puta u duboko promišljeno] paraleli između njega i Getea. Gete je u njegovim coima centralna ličnost progresivne nemačke kulture, koju baš on stra­ stveno nastoji da očisti od naslaga reakcionarnih legendi i, — premda sasvim jasno vidi njegovu ograničenost, — da ga prizna kao vođu humanističkog oslobođenja Nemaca, a tako i prikaže. U toj paraleli, čije bogatstvo misli ovde ne možemo čak ni nagovestiti, cd važnosti je što su i Gete i Totstoj, ma koliko se oni razlikovali u društvenom, nacionalnom i ličnom pogledu, s jedne strane, obojica antejske prirode, ljudi praiskonskog osećanja ovozemalj­ ske čulnosti i plastike, nasuprot klasičnim predstavnicima čistog duha, kao što su Šiler i Dostojevski. S druge, pak, strane, obojica visoko- prerastaju svoj književni poziv. Značajan deo ove zajedničke tendencije Tomas Man za­ nimljivo fiksira kao pedagogiju i prikazivanje samog sebe, uz uslov da se oba područja delatnost-i shvate kao prisno međusobno- povezana područja. Ispovest, prikazi­ vanje sopstvenog života ni kod jednog od njih ne znači povlačenje u svoje »ja«, već, naprotiv, prikazivanje veli­ kih, opštih životnih procesa u vezi s onim etapama sop­ stvenog života u kojima su se ti procesi naročito plastično izrazili. I tu je, dakle, reč o rešavanju protivrečnosti mo­ dernog individualizma. Ovaj kratki pogled kojii smo bacili na ovu značajnu knjigu Tomasa Mana vraća nas drugoj presudnoj tačci ispovesti Žana kišara Bloka o Tolstoj u. Značajno je, — i neće više, nadajmo se, posle dosadašnjeg našeg izlaganja zvučati paradoksalno-, — da je Totstoj to dublje povezan s centralnim ličnostima nacionalne kulture koja ga usvaja što je pravilnije u nekoj zapadnoj zemlji shvaćeni centar njegove ličnosti. Tako- se kod B-loka i Rolana Tols.toj javlja kao Rusoov potomak; kod Tomasa Mana kao lik parale­ lan s Geteom, a mi podsećamo na to da se Bernard Šo, tamo gde Tolstojevu teoriju umetnosti parafrazira na 20 *

307

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

osnovi sopstvene društvene filozofije umetnosti, poziva na Miltona. Ali veze koje su se ovako pojavile sežu dublje od područja kulture. Setimo se samo da se Šo, pored Mil­ tona, poziva i na Kromvela, da se kod Bloka, pored Rusoa, pojavljuje i Montenjev prijatelj, revolucionarni republikanac Etjen de la Boesi, da Romen Rolan, baš u vreme kad je Tolstoj év uticaj na nj najdublji, nastoji da osnuje pravo pozorište za narod i počinje da piše svoj veliki ciklus drama o Francuskoj revoluciji. Ove koincidencije su isto tako malo slučajne kao i one književne koincidencije s Balzakom i Šekspirom na koje smo ranije ‘ukazali. Sve ovo pokazuje: što neko dublje prodre u suštinu Tolstojevog životnog delà, to je dublja njegova veza s progresivnim tradicijama sopstvene domo­ vine, s tradicijama demokratske revolucije. (I Gete je ne samo savremeniik već i pesničko ogledalo epohe Fran­ cuske revolucije. Tvrdnja da je on bio okoreli neprijatelj Francuske revolucije — reakcionarna je legenda.) U slu­ čaju ovakvog dubljeg razumevanja razbija se i raspada sva reakcionarna ograničenost pojedinih Tolstojevdh sta­ vova, i pošto postane jasna strastvena težnja njegova bića za budućnošću, on postaje brat najvećih progresivnih likova svakog naroda, pomaže svakom narodu da sačuva svoje progresivne tradicije, da ih produbi i obnovi. Na taj način Tolstoj postaje neprolazna nacionalna svojina sva­ kog naroda koji voli slobodu. V Od prve Tolstojeve pojave u doba nastajanja nemačkog naturalizma i francuskog simbolizma veoma je dugačak put do ovakvog razumevanja. Ali baš danas — bilo bi veoma lakomisleno videti nešto konačno u ovoj Tolstoj evoj slici kakvu su stvorili zapadni naredi. Već smo istakli da stvarna kulturna syojina nikad ne može ostati statična. Ako se ne produbljuje i na sve višem 308

T O L S T C J

stupnju stalno ne reprodukuje, ona mora od.umreti. A to jednako važi za sve one koji plodonosno utiču na nacio­ nalnu kulturu, za strance, kao i za domaće. Ova opšta istina važi dvostruko intenzivno u velikim krizama života naroda. S obzirom na konkretne savremene potrese u svetu i konkretni sadržaj Tolstojevog bića, u najvećoj meri je verovatno da će dalji razvitak dovesti do mnogo ozbiljnijeg produbi ja vanja, mnogo pravilnijeg shvatanja Tolstojeve suštine nego što je to bilo dosad. Jer, s jedne strane, borba na život i smrt koja se još uvek vodi između slobode i ropstva, humanističkog morala i satanski razularenog barbarstva u najširim krugovima Zapada, produbila je provaliju između progresa i mračnjaštva, otkrila je kakve strašne opasnosti nosi sobom već i samo čisto ideološko koketiranje s reakcijom, koja se čas bori, čas sprema na skok. S druge strane, herojska borba sovjetskih naroda, slamanje vojne sile hitlerizma, slavne ofanzive protiv fašističkih razbojnika upravile su s dosad neviđenim intenzitetom pažnju i interesovanje kulturnog sveta na preporođeni i slobodni ruski narod. Pošto su ove neodoljivo snažne narodne snage postale očigledne, mnogi ljudi pokušavaju svesno i potpuno da shvate njihove duševno-moralne i đruštveno-istorijske izvore. Unutarnja dijalektika obeju tendencija nužno vodi adekvatnijem i potpunijem razumevanju Tolstoja no što je to dosad bilo. Dosad je mnogima bilo teško raskinuti zastor koji je, — satkan od reakcionarnih predrasuda i legendi, — skrivao Tolstojev lik. Deluje gotovo čudnovato da je u ovakvim okolnostima mogla nastati i toliko jasna slika o njemu kakvu smo gore s nekoliko poteza skicirali. Naime, najpoznatiji popularizatori ruske kulture i knji­ ževnosti na Zapadu često su bili izričiti reakcionari, koji nisu znali ni mogli videti Tolstojevu povezanost s veli­ kim, progresivnim i revolucionarnim pokretima njegove domovine. Dovoljno je da ukažemo na Mereškovskog, koji je za široke slojeve zapadne inteligencije dugo vremena bio najuticajniji portretist Tolstoja i Dostojevskog. I tako 309

RUSKI REALISTI / KRITIČKI REALIZAM

se često dešavalo da su -oni koji su sopstvenim studijama želeli da upoznaju nacionalnu osnovu velikog pisca naišli na neku imaginarnu »mističku« Rusiju, koja nikad nije postojala, ili, u najboljem slučaju, na drugorazredne izvore, kao što su, na primer, pokreti raznih ruskih reli­ gioznih sekti. Sto' su i u tako nepovoljnim ideološkim okolnostima bar najznačajniji predstavnici zapadnih knji­ ževnosti uspeli da stvore u suštini progresivnu Tolstojevu sliku, ne svedoči samo o njihovoj visokoj duhovnoj i umetničkoj kulturi već i o snazi njihovih demokratskih instinkta. Sad je, međutim, na prvom mestu interes za pravu Rusiju, zemlju slobodnog naroda, koji se herojski bori za slobodu. I ovaj interes usmeren je već danas i na istoriju tog oslobođenja. Kad se jednom ovo pitanje odlučno p o ­ mori u centar istraživanja, onda će problem koji je du­ boko zanimao svakog pravog Tolstojevog interpretatora, problem zašto Rusija nije sudelovala u onoj ideološkoj depresiji čiji je najveći i naj.tipičniji predstavnik bio Flober, biti na nov način, konkretno, istorijski-socijalno objašnjen. Jer, onda će biti jasno: dok je na Zapadu poraz revolucije 1848. zadugo paralisao revolucionarne pokrete, dotle se ruski narod, od dekabrističkog ustanka pa sve do svog konačnog oslobođenja u Velikoj oktobarskoj soci­ jalističkoj revoluciji, neprekidno i nesalomljivo borio za svoje oslobođenje. Istina, morao je dotle preživeti teška vremena tlačenja, ali borci nikad nisu položili oružje. I baš doba kad se Tolstoj duševno-duhovno potpuno razvio, — period najdublje depresije na Zapadu, — u Rusiji je doba veličanstvenog poleta progresivnih i revolucionarnih energija. To nije samo doba Tolstoj a i Dos toj evskog već i Černiševskog, Dobroljubova i Saltikova-Ščedrina — da pomenemo samo najveće. Ovu epohu, ove poslednje pomenute pisce na Zapadu jedva poznaju. Međutim, tek onda ćemo moći dati ade­ kvatnu Tolstojevu sliku kad u njemu ne budemo' gledali samo brata Dostoj evskog već, pre svega, one specifične niti koje ga povezuju s revolucionarnom demokratijom, s Cerniševskim, Dobroljubovom i Saltikovim-Ščedrinom, 310

T O L S T O J

ako budemo videli puteve koji odavde vode Lenjinu i Gorkom, ako1 u sveti u ovih saznanja pravilno shvatimo ulogu Puškina i Ljermontova, Gogotja i Bjelinskog, — njihovu ulogu prethodnika. Ovakva nužna korektura i dopuna nikad neće poni­ štiti dosadašnje rezultate usvajanja Tolstoja, nego će ih samo podići na viši nivo. Jer, pokazali smo kako su velik deo puta, — s istorijskog stanovišta često nesvesno, — prešli Tolstojevi zaista značajni interpretatori. Istina, samo često nesvesno, ne uvek. Jer, na primer, Romen Rolan je jasno zapazio od kakvog je značaja što se Tolstoj tako dugo nosio s planom jednog dekabrističkog romana, zašto teže dekabrizmu razvitak Pjera Bezuhova, snovi mladog Nikolaja Bolkonskog. Saznavanje prave istorije ruskog naroda mora, dakle, ove dosad prikrivene tendencije aktuelizirati, aktivirati. Razumevanje Tolstoja u zapadnim državama stoji danas na pragu daljeg pro­ dubi javan ju i usavršavanja, na pragu da postane ade­ kvatno na osnovi upoznavanja istorije ruskog naroda. A kad bude Tolstoj adekvatno shvaćen, njegov lik će se u svim zemljama još dublje zbratimiti s onim ideologijama i tendencijama koje su uvek bile trajni zavičajni izvori oslobodilačkog preporoda. 1944.

311

S A D R 2 A J

Strana Predgovor prvom i drugom i z d a n j u ......................................... 5 Puškin Puškimovo mašto u svetskoj k n již e v n o sti.......................... 15 »Boris Godunov « ........................................................................ 48 Gogolj Go /or povodom stogodišnjice s m r t i ...................................... 67 Revoh cionarni dem okrati IV »đunaircdni značaj revoducionarno-demokra/tske knji­ ževne k r i t i k e ........................................................................ 99 F «man Čemiševskog »Šta da se r a d i« ................... ... 183 Dost j e v s k i ................................................................................................169

rois/ j >lstoj i razvitak realizma . . .................................................. 191 oIstoj i književnost z a p a d a ..................................................... 286