Руско-српски, Српско-руски речник (Rusko-srpki, srpsko-ruski rečnik) [PDF]

Zitiervorschau

Фонетско упутство § 1.Руски језик користи једно писмо ћирилицу Аа

Аа

Рр

Рр

Бб

Бб

Сс

Сс

Вв

Вв

Тт

Тт

Гг

Гг

Уу

Уу

Дд

Дд

Фф

Фф

Ее

Ее

Хх

Хх

Ёё

Ёё

Цц

Цц

Жж

Жж

Чч

Чч

Зз

Зз

Шш

Шш

Ии

Ии

Щщ

Щщ ъ

Йй

Йй

ъ

Кк

Кк

ы

ы

Лл

Л л

ь

ь

Мм

Мм

Ээ

Ээ

Нн

Нн

Юю

Юю

Оо

Оо

Яя

Яя

Пп

Пп ИЗГОВОР САМОГЛАСНИКА

§ 2.У руском језику има 6 самогласника, али се за њих употребљава 10 слова. Ови самогласници се деле на тврде: а, э, о, у, и меке: я, е, ё, ю, и § 3. Руски самогласници су увек кратки, осим у отвореним слоговима, где се изговарају полудуго, али не на крају речи. § 4.Самогласник а изговара се као српско а под акцентом. У слогу непосредно пред акцентом изговара се као редуковано а. После ч и щ неакцентовано а изговара се као кратко затворено е: часы - чесы После ж и ш изговара се као редуковано и: жара - жыра § 5. Самогласник ё пише се место акцентованог е и изговара се: а) као јо на почетку речи, после самогласника и после ъ и ь, и то само испред тврдог сугласника и на крају речи: ёлка - јолка б) као о, али само испред тврдог сугласника: пёс - п'ос. Тако се изговара и после ч и щ, који су увек меки, и после ж и ш, који су увек тврди: чёрт- чорт § 6. Самогласник э изговара се нешто отвореније него српско е. § 7.Самогласник о изговара се као о само под акцентом, а непосредно пред акцентом као а: молоко -малако На свима другим местима изговара се као и самогласник а. § 8. Самогласник е под акцентом изговара се: а) на почетку речи, после самогласника и после ъ као дифтонг је: твоей - твајеј б) испред меких сугласника као глас између е и и: день - д'ен' § 9. Самогласник и после сугласника звучи као српско и. После самогласника изговара се као редуковано. После ж, ш, ц изговара се као ы. § 10. Самогласник у изговара се као и српско у. § 11. Самогласник ы се изговара као тврдо и (средњи део језика приближи средњем непцу, а усне се држе развучене). § 12. Самогласник ю на почетку речи и после самогласника изговара се као ју: юг –југ. После сугласника изговара се као у, а сугласник се умекшава. § 13. Самогласник я, кад је акцентован, изговара се на почетку речи, после самогласника и ь и ъ као ја: яма- јама. После сугласника изговара се као а, а сугласник се умекшава: зять- з'ат'. § 14. Аналог српских једносложних гласовних групе ра, ла у руском језику оро, оло: град – город, брада – борода, крава – корова, глас – голос. Аналог српских једносложних гласовних групе ре, ле у руском језику ере, оло: брег – берег, бреза – берёза, млеко – молоко. § 15 Уместо српског сонорног р руски језик користи једнословне гласовне групе ор, ер, ро или ре: крв – кровь, срце – сердце, први – первый, смрт – смерть, крст – крест.

ИЗГОВОР СУГЛАСНИКА § 16. Звучни сугласници на крају речи изговарају се као безвучни § 17 .Сугласници, изузев л, ж, ш, ц, ч и щ, изговарају се испред тврдих самогласника као исти гласови у српском. § 18. Сугласници кад стоје испред меких самогласника е, ё, и, я, ю, испред ь, и испред меких сугласника, изговарају се умекшано § 19. Сугласници ц, ж и ш изговарају се увек врло тврдо § 20. Сугласник л на крају речи, затим испред тврдих самогласника и сугласника изговара се врло тврдо § 21. Сугласници ч и щ изговарају се увек меко § 22. Сугласник г у наставку генетива придева и заменица -ого, -его изговара се као в: его -ево, хорошего-харошева § 23. Изједначење сугласника се врши не само по звучности, већ и по мекоћи. § 24. Слово щ изговара се као дуго меко ш § 25. Групе дц, тц, тс и тьс изговарају се као дуго ц § 26. Групе дч и тч изговарају се као дуго ч § 27. Групе зс и сс изговарају се као неудвојено с § 28. Кад се нађу у групи три сугласника долази до губљење сугласника (један се од њих, најчешће д или т, не изговара): счас(т)ливый, ус(т)ный, поз(д)но, пра(з)дник § 29. Речи сердце и солнце изговарају се: с'ерце , сонце. У речима здравствуйте и чувство прво в се не изговара. Заменица что изговара се што. § 30. Слова ъ (твердый знак, дебело јер) и ь (мягкий знак, танко јер) немају никакву гласовну вредност.Слово ъ показује да се претходни сугласник изговара тврдо испред самогласника пред којим се иначе умекшава. Слово ь приказује умекшаност претходног сугласника: объезд -објест, трость- трост`.

А а I 1-я буква русского алфавита от «а» до «я» - од «а» до «ш» од почетка до краја а II союз 1. a, али: я остаю,´сь в Москве, а ты уезжа,´ешь в Белград - ја ћу остати у Москви, а ти ћеш отићи у Београд прошло,´ мно,´го лет, а я всё по,´ мню - прошло је много година, али ја све памтим 2. већ, него Винова,´т не я, а ты - Нисам крив ја, него / већ ти Я пойду,´ не за,´втра, а по,´слезавтра - Нећу поћи сутра, него / већ прекосутра. 2. него, а то: хоть бы э,´то случи,´лось но,´чью, а то днём! - да се барем то десило ноћу, него је био дан! 3. јер: на,´до е,´хать, а то уже по,´здно - треба да се иде (треба ићи), јер је већ касно 4. иначе: переста,´нь крича,´ть, а (не) то я уйду,´ - престани да вичеш, иначе ћу отићи 5. или: пойди,´те туда, а то пошл,´ите кого,´-нибу,´дь - идите тамо или пошаљите некога 6. a, и: а чьи все эти кни,´ги? - и / а коме припадају ове књиге? a III честица 1. дер (често се не преводи), де: а ну, попро,´буй догна,´ть меня,´! - покушај да ме стигнеш! а ну-ка, встава,´й! - дер, устај! (дер и де се углавном користе у северним говорима, у осталим областима нису у употреби. Уместо њих се углавном користи неутрално хајде (ајде) 2. (понављaње): Оте,´ц, а оте,´ц! - Оче, а оче! или Оче, о оче! 3. -а? ( уз упитну реченицу) : вы бы,´ли там? а? - Да ли сте ишли тамо? а? б) (на крају реченице) - а?: хоти,´м ли, а? - хоћемо, а? как тебе,´ э,´то нра,´вится, а? - како ти се ово свиђа, а? а IV межд. 1. (чуђење) - a: а, во,´т оно,´ что! - а, то је то! 2. (препознавање) a: а-а, э,´то ты! - А-а то си ти! 3. (бол, страх) ay 4. (безбрижност) тja: а, ничего,´! - тja, ништа! 5. (претња) а: а, так ты ещё здесь! - а, још си ту! абба,´т м. опат абба,´ти,´са ж. опатица абба,´тство с. опатиja аббревиату,´ра ж. абревијатура, скраћеница абза,´ц м. 1. (отступ на почетку реда) нови ред 2. (део текста) пасус абитурие,´нт м. , ~ка ж. кандидат за упис (на универзитет) абонеме,´нт м. сезонска картица (библиотекарска, позоришна), претплата абоне,´нт м. претплатник абони,´ровать претплатити аборда,´ж м. мор. абордажа, судар взять на аборда,´ж - упасти на непријатељски брод абориге,´н м. , ~ка ж. староседелац або,´рт м. абортус, побачај абре,´к м. кавкаски одметник, качак абрико,´с м. кајсија абрико,´совый, абрико,´сный кајсијин, од кајсије; боје кајсије а,´брис м. контура, обрис абсолю,´т м. фил. апсолут абсолюти,´зм м. апсолутизам абсолюти,´ст м. апсолутиста абсолю,´тный 1. апсолутан, потпун 2. савршен абсолютный слух - апсолутни слух абсолютный поко,´й - потпуни мир, апсолутни мир абсолютное неве,´жество - потпуно незнање, савршено незнање абсолю,´тно апсолутно, никако, потпуно я абсолютно не винова,´т - никако нисам крив он абсолютно прав - он је потпуно у праву абсорби,´ровать апсорбовати, упити абстра,´ктный апстрактан абстракциони,´зм м. aпстракционизам абстракциони,´ст м. апстракциониста

абстра,´кция ж. апстракција абсу,´рд м. апсурд, бесмислица, нонсенс абсу,´рдность ж. апсурдност абсу,´рдный апсурдан а,´бы,´ устар. било како а,´бы,´ как сделать - било како урадити аванга,´рд м. авангарда, претходница в аванга,´рде - у првим редовима авангарди,´зм м. авангардизам авангарди,´ст м. авангардиста авангарди,´стский авангардни авангардистское иску,´сство - авангардна уметност авангардны,´й авангардни, водећи, напредан ава,´нс м. аванс, позајмица вы,´дать ава,´нс - уплатити аванс погаси,´ть ава,´нс - исплатити аванс де,´лать ава,´нсы - авансирати, храбрити ава,´нсом унапред поощри,´ть ава,´нсом - наградити унапред авансце,´на ж. просценијум авантю,´ра ж. авантура, пустоловина авантю,´ризм м. авантуризам авантю,´рист м. авантуриста, пустолов; ~истка ж. aвантуристкиња авантю,´рный авантуристички, рискантан авантю,´ристский (књижевни жанр) авантуристички авари,´йный 1. ургентан 2. резервни, помоћни 3. алармни авари,´йная бригада - ургентна екипа авари,´йный запас - резервне залихе авари,´йный выход - помоћни излаз, излаз за случај опасности авари,´йный сигнал - алармни сигнал ава,´рия ж. аварија, хаварија, квар, катастрофа, удес тяжёлая ава,´рия - тешка аварија, тежак квар потерпе,´ть ава,´рию - доживети катастрофу а,´вгуст м. август а,´вгустовский августовски Августе,´йший ист. узвишени, пресветли (царска титула) а,´виа- в сложн. авиа- авиоавиабензи,´н м.авионски бензин, керозин авиабиле,´т м. авионска карта авиадиспе,´тчер м. контролор лета авиазаво,´д м. фабрика авиона авиала,´йнер м. авион авиано,´сец м. носач авиона авиапо,´чта ж. авионска пошта авиастрое,´ние с. градња авиона авиацио,´нный авијациони авиа,´ция ж. авијација гражда,´нская авиация - цивилна авијација сельскохозя,´йственная авиация - пољопривредна авијација. аво,´сь устар.честица можда на авось - на срећу аво,´ська ж. мрежица за куповину намирница, цегер авра,´л м. мор. хитан посао авра,´льный хитан австрал|и,´ец м. Аустралијанац; ~ийка ж. Аустралијанка австр|и,´ец м. Аустријанац; ~ийка ж. Аустријанка а,´вто- в сложн. ауто- 1. (властити) ауто- 2. (аутомобилни) аутоавтобиографи,´ческий, автобиографи,´чный аутобиографски автобиогра,´фия ж. аутобиографија авто,´бус м. аутобус (е,´хать на) авто,´бусе - возити се аутобусом автовокза,´л м. аутобуска станица автого,´нки мн. спорт. ауто-трке, ауто-рели автого,´нщик м. спорт. возач на аутотркама авто,´граф м. аутограм автоинспе,´ктор м. саобраћајни инспектор, саобраћајац автоинспе,´кция ж. саобраћајна инспекција авто,´л м. уље за мотор автома,´т м. 1. механизам, аутомат 2. (телефон) телефонска говорница, аутомат 3. воен. аутоматска пушка, аутомат автома,´т Кала,´шникова - Калашњиков автоматиза,´ция ж. аутоматизација автоматизировать аутоматизовати

автома,´тика ж. аутоматика автомати,´ческий аутоматски автома,´тчик м.воен. војник наоружан аутоматском пушком автомаши,´на см. автомобиль автомоби,´ль м. аутомобил, ауто, возило, кола легко,´вой автомоби,´ль - путничко возило грузо,´вой автомоби,´ль - теретно возило го,´ночный автомоби,´ль - тркачки аутомобил санита,´рный автомоби,´ль - амбулатна кола автомоби,´льный аутомобилски автомоби,´льная дорога - ауто-пут автоно,´мия ж. аутономија автоотве,´тчик м. телефонска секретарица автоперево,´зки мн. аутопревоз автопортре,´т м. аутопортрет автопробе,´г м. ауто-трке, ауто-рели (провери у правопису) а,´втор м. аутор (књижевног дела), композитор(музичког дела), аутор а,´вторский ауторски автора,´лли с. нескл. ауто-рели, ауто-трке авторита,´рный ауторитаран авторите,´т м. ауторитет воровско,´й авторите,´т - кум, вођа криминалаца по,´льзоваться авторите,´том - изазивати поштовање авторите,´тный ауторитетан а,´вторский ауторски наруше,´ние авторского пра,´ва - кршење ауторског права автору,´чка ж. наливперо автосва,´рка ж. аутогено варење (метала), заваривање автосто,´п 1. ж.-д. аутоматска кочница 2. (начин туризма, путовања) стопирање занима,´ться автосто,´пом - стопирати автосе,´рвис м. аутосервис автостра,´да ж. ауто-пут автофурго,´н м. шлепер ага,´ 1. аха 2. да, аха ( пристанак) ага,´, попа,´лся! - аха, ухватио сам те! ага,´т ахат исла,´ндский ага,´т - обсидан аге,´нт м. агент, представник аге,´нтство с. агенција агиогра,´фия ж. хагиографија агита,´тор м. агитатор, пропагандиста агита,´ция ж. агитација, пропаганда агити,´ровать 1. агитовати 2. наговарати не агити,´руй меня - не наговарај ме а,´гнец м. рел. јагње а,´гнец бо,´жий - божје јагње, божје биће, божје створење агностици,´зм м. фил. агностицизам аго,´н|ия ж. агонија, предсмртно стање быть в аго,´нии - налазити се у предсмртном стању агонизи,´ровать, агони,´ровать агонирати, умирати агра,´рный аграрни, земљораднички агрега,´т м. механизам агресси,´вный агресиван агре,´ссия ж. агресија агре,´ссор м. агресор агроно,´м м. агроном ад м. 1. ад, пакао 2.страдања, муке душе,´вный ад - душевне муке, пакао у души ада,´мов Адамов (од имена Адам) ада,´мово яблоко (см.кадык) - Адамова јабучица адапта,´ция ж. адаптација, прилагођавање адапти,´ровать адаптирати, прилагодити адвока,´т м. адвокат адеква,´тный адекватан, одговарајући аде,´пт м. фил. присталица аджи,´ка м. љут сос од паприке администрати,´вный административан, званичан администрати,´вное деле,´ние - административна подела в администрати,´вном поря,´дке - на званичан начин администра,´ция ж. администрација, управа адмира,´льский адмиралски а,´дрес м. адреса: на рачун

обвине,´ния в а,´дрес - пребацивања на рачун ,оптужбе а,´дресный адресни а,´дресная кни,´га - књига адреса, адресар а,´дресный стол - регистарска канцеларија адриати,´ческий јадрански а,´дский адов 1. адски, паклен 2. јак, снажан адский 3. мученички адъюта,´нт м. ађутант адюльте,´р м. прељуба ажу,´р I. м. 1. ажур, чипкана тканина 2. бухг. ажур ажу,´рный ажуран уредан, педантан ажу,´рное украше,´ние - ажуран украс ажу,´рная рабо,´та - педантан рад аз 1. старословенски назив слова «а» 2. почетак, елементарна ствар начина,´ть с азо,´в - почети од почетка, почети од а он ни аза,´ не зна,´ет - он ништа не зна аза,´рт м. хазард, страст, залагање, ризик аза,´ртные и,´гры - игре на срећу а,´збука ж. азбука, алфавит а,´збука Мо,´рзе - Морзеова азбука а,´збучный азбучни, једноставан, елементаран а,´збучная и,´стина - елементарна истина азербайджа,´н|ец м. Азербејџанац , ~ка ж. Азербејџанка азиа,´т м. 1.азијат 2.неотесан, барбарин а,´ист м. рода аистёнок мала рода, родица ай межд. 1.( бол, узвик) - ај, ао, јао! 2. (усхићење) часто пропускается: ай да молоде,´ц! - јуначина! Айболи,´т шутл. ветеринар, јунак истоименог дела К. Чуковског айва,´ ж. дуња айво,´вый од дуње айда,´ межд. хајде, ајде а,´йсберг м. ледени брег, санта леда акаде,´мик м. академик академи,´ческий академски академи,´ческий час - академски час академи,´ческий о,´тпуск - паузирање у току студија акаде,´мия ж. академија, висока школа Акаде,´мия наук - Академија наука военная акаде,´мия - војна школа, војна академија ака,´ция ж. багрем ака,´циевый багремов аквала,´нг м. спорт. акваланг, опрема за роњење акваланги,´ст м. ронилац акваре,´ль ж. акварел аква,´риум м. акваријум акклиматиза,´ция ж. аклиматизација, прилагођавање аккомпанеме,´нт м. пратња (музичка) акко,´рд м. акорд аккордео,´н м. акордеон, хармоника са клавирском клавијатуром (са диркама), клавирка (противоп. дугметара) аккумуля,´тор м. акумулатор аккура,´тный педантан, уредан, пажљив, регуларан акроба,´т м. акробата аксио,´ма ж. аксиом акт м. 1. радња, акција, чин 2. документ, акт, протокол 3. чин у позоришту торже,´ственный акт - свечани чин террористи,´ческий акт - терористичка акција (напад), акт нотариа,´льный акт - нотариална документа слу,´жба а,´ктов гражда,´нского состоя,´ния - матична служба актёр м. 1. глумац 2. преварант коми,´ческий актёр - комичар траги,´ческий актёр - трагичар актёрский глумачки акти,´в м. собир. активисти, учесници 2. фин. актива собра,´ние акти,´ва - скуп активних учесника, састанак актива активизи,´ровать активирати активи,´ст м. активиста акти,´вность ж. активност акти,´вный активан а,´ктовый званичан а,´ктовый зал - свечана сала актри,´са ж. глумица актуа,´льность ж. актуелност

аку,´ла ж. ајкула акуше,´р м. акушер; ~ ка ж. бабица акуше,´рский акушерски акце,´нт м. акцент, акценат, нагласак говори,´ть с акце,´нтом - говорити са акцентом сде,´лать акце,´нт на.. - обратити пажњу на..- ставити акценат на... акценти,´ровать акцентовати, акцентирати акционе,´р м. акционар, деоничар акционе,´рное о,´бщество - деоничарско друштво а,´кция ж. 1.фин. акција 2.радња именна,´я а,´кция - акција на име алба,´н|ец м. Албанац, ~ка ж. Албанка алгори,´тм м. алгоритам але,´ть црвенети а,´ли или, зар а,´либи с. нескл. юр. алиби доказа,´ть своё а,´либи - доказати свој алиби алиме,´нты мн. алиментација алка,´ть устар. желети алка,´ш алкохоличар, алкос алкоголи,´зм м. алкохолизам алкого,´лик м. алкохоличар, пијанац алкого,´ль м. алкохол алкого,´льный алкохолни алкого,´льный напи,´ток - жестоко пиће аллего,´рия ж. алегорија аллерги,´я ж. мед. алергија алле,´я ж. стаза ( у парку), алеја тени,´стая алле,´я - сеновита стаза аллига,´тор м. зоoл. алигатор алма,´з м. дијамант алма,´зный диајмантски ало,´э с. нескл. алое алта,´рь м. олтар алфави,´т м. алфабет, азбука по алфави,´ту - по азбучном реду алхи,´мик м. алхемичар а,´лчность ж. грамзивост, халапљивост, похлепа а,´лый црвен, румен альбо,´м м. албум альмана,´х м. алманах альпи,´йский алпски альпини,´ст м. алпиниста, планинар альпини,´стский планинарски альтернати,´ва ж. алтернатива, избор альтруи,´зм м. алтруизам алья,´нс алијанса, унија алюми,´ниевый алуминијумски алюми,´ний алуминијум аляпова,´тый 1. склепан, вулгаран 2. незграпан амба,´л м. жарг. јак, али глуп човек амба,´р м. амбар, складиште амба,´рный амбарни амба,´рный замо,´к - катанац, локот амби,´ция ж. амбиција, ароганција амбулато,´рия ж. амбуланта амбулато,´рный амбулантни амёба ж. зоол. амеба америка,´н|ец м. Американац; ~ка ж. Американка амни,´стия ж. амнестија, помиловање амора,´льность ж. аморалност, неморал амортиза,´ция ж. амортизација амплуа,´ с. нескл. карактер, специфика ампута,´ция ж. ампутација, одсецање амуле,´т м. амајлија, хамајлија аму,´рный амурни, љубавни аму,´рные пи,´сьма - љубавна писма ана,´лиз м. анализа анализи,´ровать анализирати анали,´тик м. аналитичар ана,´лог м. аналог аналоги,´чный аналогни, сличан

анало,´гия ж. аналогија, сличност, истоветност проводи,´ть анало,´гию - упоређивати анана,´с м. ананас анархи,´ст м. анархиста ана,´рхия ж. 1.анархија, неред 2. хаос анатоми,´ческий анатомски анатоми,´ческий теа,´тр, анатоми,´чка - лабораторија за вежбе из анатомије анатоми,´я ж. анатомија ана,´фема ж. церк. анатема анаша,´ марихуана, канабис а,´нгел м. анђео а,´нгел-храни,´тель - анђео-чувар день а,´нгела - имендан ангело,´чек м. уменьш. уст. анђелко, анђелчић а,´нгельский анђеоски анги,´на мед. ж. ангина, упала крајника англича,´н|ин м. Енглез; ~ка ж. Енглескиња андре,´евский Андрејев (од имена Андреј) андре,´евский флаг - традиционална застава руске морнарице анекдо,´т м. анегдота, виц, шала анекдоти,´ческий, анекдоти,´чный анегдотичан, смешан анестези,´я ж. анестезија ме,´стная анестези,´я - локална анестезија о,´бщая анестези,´я - општа анестезија ани,´с м. ким ани,´совый од кима анке,´та ж. aнкета, формулар анке,´тный анкетни анке,´тные да,´нные - биографски подаци аннули,´рование анулирање, поништавање анома,´лия ж. аномалија, неправилност анони,´м м. анонимус, анонимни аутор анони,´мка ж. анонимно писмо анони,´мный анониман, непознати ано,´нс м. анонс, најава анса,´мбль м. ансамбл антагони,´зм м. антагонизам Анта,´рктика ж. Антарктик анте,´нна м. антена спу,´тниковая анте,´нна - сателитска антена анти- в сложн. анти-. антивое,´нный антиратни антиква,´рный антикваран антипа,´тия ж. антипатија антисеми,´т м. антисемита антифаши,´ст м. антифашиста антифаши,´стский антифашистички античасти,´ца ж. физ. античестица анти,´чность ж. античност анти,´чный антички антоло,´гия ж. антологија анто,´новка ж. врста јабуке антра,´кт м. 1. пауза у позоришту 2. муз. интерлудија антресо,´ли мн. 1. полица 2. међуспрат антура,´ж м. изглед, декор анфа,´с м. бочно, у профил, анфас анфила,´да ж. низ, серија анфила,´да комнат - собе у низу аншла,´г м. театр. пун сбор, успех представле,´ние идёт с аншла,´гом - представа има успех аню,´тин Анјутин (од имена Ана - Анјута) аню,´тины глазки - алпске љубичице апати,´чный апатичан, равнодушан, индифирентан апа,´тия ж. aпатија, индиферентност апелли,´ровать апеловати, обраћати се, тражити апелля,´ция ж. юр. апелација, жалба апельси,´н м. поморанџа, наранџа апельси,´нный, апельси,´новый од наранџе, наранџаст аплоди,´ровать аплаудирати, пљескати аплодисме,´нты мн. аплауз апло,´мб м. вишак самопоуздања Апока,´липсис библ. Апокалипса

аппара,´т м. 1. механизам, аппаратура, направа 2. физиол. систем 3. кадровска служба, кадрови дви,´гательный аппара,´т - систем за кретање госуда,´рственный аппара,´т - државни аппарат аппарату,´ра ж. собир. апаратура, инструменти аппендици,´т м. мед. апендицит, слепо црево аппети,´т м. 1.апетит 2. жеље дразни,´ть аппети,´т - изазивати жеље прия,´тного аппети,´та! - пријатно! апре,´ль м. април апре,´льский априлски апте,´ка ж. 1.апотека, дрогерија 2. прецизно чисто апте,´карь м. апотекар как в апте,´ке - као у апотеци, все на свом месту, чисто апте,´чка ж. кутија прве помоћи, прва помоћ апте,´чный апотекарски апчхи,´! межд. апћиха ара,´б м. Арабљанин, Арапин ара,´хис м. кикирики арбу,´з м. лубеница арбу,´зный од лубенице аргенти,´н|ец м. Аргентинац, ~ка ж. Аргентинка арго,´ нескл. арго, жаргон аргумента,´ция ж. аргументација аре,´на ж. арена, поприште, сцена аре,´на де,´ятельности - поприште делатности междунаро,´дная аре,´на - међународна сцена аре,´нда ж. 1. аренда, закуп 2. аренда, арендна плата сдать в аре,´нду - дати у закуп аре,´ст м. арест, хапшење взять под аре,´ст- ухапсити наложи,´ть аре,´ст на иму,´щество - запленити имовину дома,´шний аре,´ст - кућни притвор аресто,´ванный м. ухапшеник, заточеник, затвореник арестова,´ть ухапсити, заробити аристокра,´т м. аристократа, племић аристократи,´ческий, аристократи,´чный аристократски, племићки аритми,´я ж. мед. аритмија арифме,´тика ж. аритметика а,´рия ж. арија арка,´н м. ласо, омча Арктика,´ ж. Арктик аркти,´ческий арктички арлеки,´н м. 1. харлекин, кловн 2. лакрдијаш арме,´ец м. воен. војник, редов арме,´йский војнички а,´рмия ж. армија, војска де,´йствующая а,´рмия - регуларна војска. армя,´н|ин м. Јерменац , ~ка ж. Јерменка арома,´т м. арома, мирис аромати,´ческий, арома,´тный, аромати,´чный ароматичан, ароматан, миришљав арсена,´л м. арсенал, оружарница, база арсена,´л зна,´ний - ба,´за зна,´ња арта,´читься инатити се не арта,´чься! - не буди тврдоглав! артезиа,´нский артешки артезиа,´нский коло,´дец - артешки бунар арте,´ль ж. задруга арте,´рия ж. 1. анат. артерија 2. пут во,´дная арте,´рия - река артиллери,´йский артиљеријски артилле,´рия ж. артиљерија дальнобо,´йная артилле,´рия - далекометна артиљерија зени,´тная артилле,´рия - противоваздушна одбрана арти,´ст м. 1 глумац, артист, артиста мајстор арти,´ст своего,´ де,´ла - мајстор свог заната артисти,´ческая ж. сущ. соба за глумце, свлачионица, гардероба артисти,´ческий 1.глумачки 2.искусан, перфектан артисти,´ческая рабо,´та - перфектан посао арти,´стка ж. глумица артри,´т м. мед. артритис а,´рфа ж. харфа арфи,´ст м. харфиста

арха,´нгел м. рел. аранђел, аранђео, арханђел археоло,´гия археологија архи,´в м. 1.архив, архива 2.документа госуда,´рственный архи,´в - државна архива ли,´чный архи,´в - лична документа архиви,´ст м. архивиста архите,´ктор м. архитекта архитекту,´рный архитектонски арши,´н м. уст. мера за дужину (=27.95 ), метар за мерење тканине ме,´рить всех на свой арши,´н - сваког оцењивати на свој начин арьерга,´рдный назадан, застарео ас м. 1.врхунски пилот, ас 2. врхунски мајстор асимметри,´ческий, асимметри,´чный асиметричан асимме,´трия ж. асиметрија аске,´т м. аскета, покајник, испосник аскети,´ческий аскетски аспира,´нт м., ~ка ж. последипломац, постдипломац аспитранту,´ра ж. постдипломске студије, последипломске студије ассениза,´ция ж. асенизација ассигна,´ция ж. папирнати новац, дознака, асигнација ассигнова,´ние с. одобрење кредита, дотација, налог за исплату ассимили,´ровать асимилирати, изједначити ассисте,´нт м. ассистент, помоћник ассисти,´ровать асистирати, помагати ассортиме,´нт м. асортиман, избор широ,´кий ассортиме,´нт - широк избор ассоциа,´ция ж. 1.асоциација, удружење 2. псих. везивање представа, надовезивање ассоции,´ровать асоцирати, везивати у асоцијације ассоции,´руется с.. - асоцира на... астени,´я астенија, немоћ, слабост астра,´льный астрални астрологи,´ческий астролошки астроло,´гия ж. aстрологија астрономи,´ческий астрономски астроно,´мия ж. астрономија астрономическая ложь - велика лаж асфа,´льт м. асфалт асфальти,´ровать асфалтирати асфа,´льтовый асфалтан ась? молим? ата,´ка ж. атак, напад, јуриш возду,´шная ата,´ка - ваздушни напад атакова,´ть јуришати, нападати атама,´н м. 1. ист. вођа Козака 2. вођа, поглавар атеи,´зм атеизам, безбожност атеи,´ст м. атеиста, безбожник атеисти,´ческий атеистички ателье,´ с. 1. (сликара) атеље, студио 2. кројачница 3. радња, радионица ателье,´ прока,´та - радња за изнајмљивање а,´тлас м. 1. атлас 2. aлбум атла,´с м. сатен (тканина) атле,´т м. атлета, атлетичар атлети,´ческий атлетски, атлетичарски атмосфе,´ра ж. атмосфера атмосфе,´рный атмосферски атмосфе,´рное давле,´ние - атмосферски притисак а,´том м. aтом а,´томный атомски, нуклеаран атомохо,´д м. ледоломац на атомски, нуклеарни погон. ато,´мщик м. 1. нуклеарни физичар 2. радник на атомској енергетској централи атрофи,´рованный атрофирани, одумрео атташе,´ м. нескл. аташе. аттеста,´т м. 1. сведочанство (школско) 2. уверење, атест 3. препорука 4. сертификат 5. карактеристика аттеста,´ция ж. препорука, атестација аттестова,´ть 1. препоручивати 2. издавати сертификат, атест 3. оцењивати аттракцио,´н м. 1. атракција, ефектни наступ 2. тобоган ату,´! (ловачки поклич) држ! хватај! ау,´! 1. (за дозивање у шуми) е-хеј! 2. беше му! аудие,´нция ж. аудијенција, пријем ауди,´т м. фин. контрола, ревизија ауди,´тор м. фин.контролор, ревизор ауди,´торский који је припада контроли, ревизији

ауди,´торская прове,´рка - ревизија, контрола аудито,´рия ж. 1. слушаоница 2. собир.слушаоци, аудиторијум ау,´каться, ау,´кнуться викати ау!, довикивати се аукцио,´н м. јавна продаја надметањем, лицитација, дражба, аукција ау,´л м. кавкаско село а,´ут м. спорт. ван игре, у положају ван игре, аут аутенти,´чный аутентичан, изворни афга,´н|ец м. Авганистанац, ~ка ж. Авганистанка афе,´ра ж. афера, скандал, превара, подвала афери,´ст м.афераш, махер афери,´стский аферашки афи,´ша ж. плакат(а), постер, афиша афиши,´ровать парадирати, разметати се, сувише истицати, испољавати афиши,´ровать связь - истицати везу афори,´зм м. афоризам, кратка изрека африка,´н|ец м. Африканац, ~ка ж. Африканка африка,´нский афрички африка,´нские стра,´сти - пренаглашене страсти Афо,´н Атон, Света Гора афро,´нт м. устар. 1. срамота 2. неуспех а,´хать не уздисати, jадиковати ахине,´я ж. бесмислица, глупост, којешта нести,´ ахине,´ю - говорити којешта (будалаштине, бесмислице) а,´хнуть 1.уздахнути 2. акнути, млатнути 3. изненада нешто учинити ахти,´ није баш добар, рђав не ахти,´ како,´й актёр - није баш добар глумац, није богзна какав глумац не ахти,´ как - ништа нарочито (ништа посебно) не ахти,´ какой - није богзна шта аэро- в сложн. аероаэродро,´м, аэровокза,´л аеродром аэрона,´втика аеронаутика, наука о ваздухопловству аэропла,´н уст. авион, аероплан аэропо,´рт аеродорм Б б см. бы ба! гле! (изненађење) ба,´ба I ж. 1. устар. удата сељанка, проста жена 2. супруга 3. женска уопште 4. ирон. кукавица, млакоња 5. тежак маљ за набијање 6. кулин. колач ка,´менная ба,´ба - грубо истесан камени идол сне,´жная ба,´ба - снешко белић ба,´ба-яга,´ ж. бабарога, вештица баба,´хать ударити, лупнути, пуцати бабёнка ж. чила, ведра млада жена ба,´бий женски, женско ба,´бье ле,´то - михољско лето ба,´бка ж. 1. баба, бака, старамајка 2. баба, бака, старица 3. кичица (код коња) 4.бабица (наковањ) за откивање косе повива,´льная ба,´бка - бабица ба,´бки мн. 1.пиљак 2. жарг. новац игра,´ть в ба,´бки - играти пиљака развести,´ на ба,´бки – преварити, измамити новац бабло жарг. новац ба,´бник м. женскарош, сукњарош ба,´бничать 1. бити као баба 2. бити женскар ба,´бочка ж. 1. зоол. лептир, лептирица 2. лептир-машна ночна,´я ба,´бочка - проститутка ба,´бушка, бабуля ж. бака, бакица ба,´бушка на,´двое сказа,´ла - није сигурна ствар, то ће се још видети бага,´ж м. 1. пртљаг 2. база интеллектуа,´льный бага,´ж - интелектуална база, опсег знања,ерудиција бага,´жник пртљажник баго,´р м. чакља, кука багро,´вый, багряный црвене, пурпурне боје бадья,´ ж. шафољ, чабар ба,´за ж. 1. база, основа 2. база, логор 3. центр 4. складиште, магацин 5. темељ,подножје вое,´нная ба,´за - војна база тури,´стская ба,´за - туристички центр база,´р м. 1. трг, пијаца, пазар 2. жарг.разговор, прича база,´рная ру,´гань - псовке, свађа за база,´р отвеча,´ешь! – држи реч! одговарај за дату реч! пти,´чий база,´р - место где се гнезде птице на морској обали база,´рить жарг. разгожарати, причати

бази,´ровать базирати, заснивати, темељити ба,´зис м. база, основа ба,´иньки спавање ( у обраћању детету) пошли ба,´иньки – хајдемо на спавање байба,´к м. 1. мрмот (азијски глодар) 2. лењивац, ленив човек байда,´рка ж. кајак ба,´йка ж. 1. дебео фланел 2. прича, измишљотина ба,´к м. 1. резервоар (за воду, петролеј) 2. предњи део палубе на броду бакс м. жарг. доллар бакале,´я ж. собир. бакалница бакенба,´рды мн. (ед. бакенбарда ж.) залисци, бакенбарди бакла,´га ж. метална чутурица баклажа,´н м. плави (модри) парадаjз, патлиџан баклу,´ши само у изразу би,´ть баклу,´ши – беспосличити, хватати зјале ба,´кс м. новчаница од једног долара бактериологи,´ческий бактериолошки ба,´л м. бал ба,´л-маскара,´д – маскенбал выпускно,´й бал - матурско вече ко,´нчен бал - готово је,свршено је балабо,´лка м. и ж. брбљивац балага,´н м. 1. дашчара, вашарска и циркуска шатра 2. представа 3. лакрдија балагу,´р м. шаљивчина, лакрдијаш. балала,´ечник м. свирач на балалајци балала,´йка ж. балалајка, руска троугласти инструмент са три жице баламу,´т м. 1.весељак, немиран човек 2. мутикаша,смутљивац баламу,´тить доводити у забуну бала,´нс м. фин. биланс подвести,´ бала,´нс - извршити биланс, билансирати баланси,´ровать држати равнотежу, балансирати балахо,´н м. широка и дугачка горња хаљина (домаћа или путничка) балбе,´с м. тикван, букван, блесан, звекан балбе,´сничать чинити глупости балда,´ м., ж. 1. глупан, блесан 2. бат (тежак чекић) балдёж м. 1.убијање времена, нерад 2. забава балдёжный 1. бесмислен 2. забаван, занимљив балери,´на ж. балерина бале,´т м. балет бале,´тный балетни ба,´лка ж. 1. греда 2. увала, јаруга балка,´нский балкански Балка,´ны мн. Балкан ба,´лл м. 1 оцена (школска) 2.спорт. поен балла,´да ж. балада балла,´ст м. 1.баласт, терет 2. сметња баллоти,´ровать гласати баллоти,´ровка ж. гласање бало,´ванный несташан, маза балова,´ть 1. мазити, мажењем кварити 2. уживати, приуштити себи задовољство балова,´ть внима,´нием - обраћати пажњу ба,´ловень, баловник м. несташко, враголан, размаженко ба,´ловень судьбы,´ - срећник баловство,´ 1. мажење 2. несташлук, распуштеност балти,´йский балтички балы,´к м. осушена леђа кечиге или моруне бальза,´м м. балзам, мелем бальзами,´ровать, набальзами,´ровать балзамовати, балзамирати балюстра,´да ж. архит. ограда, балустрада баля,´сы само у изразу точить балясы – причати, оговарати, ћеретати бамбу,´к м. бамбус бамбу,´ковый од бамбуса ба,´мпер м. браник, одбојник бана,´льность ж. баналност, тривијалност бана,´льный банални бана,´н м. банана ба,´нда ж. разбојничка група, банда банди,´т м. бандит, разбојник банда,´ж м. 1. мед. корзет 2. бандаж, обруч бандероль м. препоручена пошиљка, вредносно писмо банду,´ра ж. 1. украјински музички инстумент 2. тежак кабаст предмет

бандю,´га м. и ж. бандит, хулиган банк м. банка ипоте,´чный ба,´нк - хипотекарна банка ба,´нк да,´нных - комп. датотека ба,´нка ж. 1. лимена кутија за конзерве, лименка 2. стаклена тегла 3.веслачка клупа 4. мор. пешчани спруд банкно,´та ж. новчаница, банкнота ба,´нковский, банковый банкарски банкомёт м. крупије, банкар при картању банкро,´т м. банкрот бант м. машна, машница ба,´ня ж. парно купатило зде,´сь настоя,´щая ба,´ня! - овде је јако вруће задать баню – изгрдити, испрашати ( некога) бараба,´н м. добош бараба,´нить 1.ударати у добош 2. (о киши) ударати бараба,´нить па,´льцами по стеклу,´ - лупати прстима по прозору бараба,´нщик м. добошар, бубњар бара,´к м.барака, дашћара бара,´н м. 1. ован 2. тупан бара,´ний 1. овнујски (о крзну) 2. (о храни) од јагнета, јагнећи, овчији скрути,´ть в бара,´ний ро,´г - сатерати у мишју рупу бара,´нка ж. 1. ђеврек 2. волан аутомобила барахлить имати квар, радити испрекидано сердце барахлит – срце боли, ради испрекидано барахло,´ с. собир. 1.половна роба 2. старудија, прње,трице 3.лош човек,ништавац барахо,´лка ж. продавница половне робе, бувља пијаца, бувљак бара,´хтаться бацакати се, праћакати се, копрцати се бара,´шек м. 1. јагње 2. јагњеће крзно, астраган бара,´шек в бума,´жке - мито бара,´шки мн. 1. (на мору) пенушави таласи 2. (на небу) цируси 3. јагорчевина бара,´шкиковый од астрогана барбо,´с крупан пас, рундов барда,´к м. 1. хаос, неред; 2. јавна кућа ба,´ржа ж. шлеп, дереглија ба,´рин м. устар. 1. спахија 2. господар, господин, газда жи,´ть ба,´рином - живети господски ба,´рка ж. чамац ба,´ррель м. барел баррика,´да ж. баррикада, препрека баррика,´дировать барикадирати, постажити препреку барс м. зоол. пантер ба,´рский 1. спахијски, господски 2. охол барсу,´к м. јазавац ба,´ртер м. натурална размена, бартер ба,´рхат м. сомот, велур, кадифа ба,´рхатистый, ба,´рхатный кадифаст, мек, баршунаст ба,´рхатная ко,´жа – мека, баршунаста кожа барчо,´нок, барчу,´к м. млади господин, господичић ба,´рыня ж. 1. спахиница 2. госпођа, газдарица 3. фина дама бары,´га м., ж. шверцер бары,´ш м. зарада, добит, ћар, профит бары,´шник препродавац, прекупац, зеленаш ба,´рышня ж. госпођица, неудата жена барье,´р м. баријера, препона, преграда бас м. бас баси,´ть говорити или певати у басу баскетбо,´л м кошарка; ~ист кошаркаш баскетбо,´льный кошаркашки баскетбо,´льная кома,´нда - кошаркашки тим басносло,´вный 1. невероватан, нестваран 2. велик, баснослован, нечувен басносло,´вные де,´ньги - велики новац ба,´сня ж. 1. басна 2. измишљотина не расска,´зывай ба,´сен! - не измишљај! бассе,´йн м. 1. базен, резервоар, цистерна 2. речни слив ба,´ста доста бастова,´ть 1. штрајковати 2. бунити се бата,´лия ж. битка, бој батальо,´н м. батаљон батаре,´йка ж. батерија, батеријица батаре,´я ж. 1. воен. артиљеријска јединица 2. батерија 3. радијатор ба,´тенька м. драги мој, драговићу бато,´г м. дебео прут, батина бато,´н м. векна хлеба

батра,´к м. сеоски надничар батра,´чить кулучити ба,´тюшка м. 1. отац, тата 2. свештеник, 3. (у ословљавању) пријатељу, пријане, драги мој как вас по батюшке?- као ваше очево име? ваш патроним? ба,´тя м. тата, отац бау,´л м. велики кофер, путнички сандук бах! межд. банг! буп! туп! трас! бахва,´л хвалиша, хвалисавац, разметљивац бахва,´литься хвалити се разметати се бахва,´льство с. разметање, хвалисање ба,´хнуть ударити, лупнути;~ ся ударити се, лупити се бахрома,´ ж. реса, ројта, кита бахча,´ ж. бостан, бостаниште бачок м. 1.мали резервуар за течност 2. водокотлич баш само и изразу баш на баш – мењати се приликом клађења, роба за робу, све за све ба,´шенка ж. мала кула ба,´шенный који се односи на кулу, торањ башибузу,´к м. разбојник, битанга башка,´ ж. 1. глава 2. памет башкови,´тый челове,´к - паметан човек, промућуран ба,´шли мн. жарг. новац башля,´ть жарг. платити башма,´к м. 1.плитка ципела 2. тех.папуча бы,´ть под башмако,´м у жены,´ - бити папучар тормозно,´й башма,´к -кочиона папуча башма,´чник м. ципелар, обућар башмачо,´к м. ципелица ба,´шня ж. 1. кула, торањ 2. топ (у шаху) ба,´шня из слоно,´вой ко,´сти - кула од слоноваче баю,´кать, убаю,´кать успављивати певушењм, уљуљкивати ба,´юшки-баю,´ межд. буји-паји! бая,´н м. 1. врста хармонике, дугметара см. аккордеон 2. народни певач баяни,´ст м. хармоникаш бе,´бехи мн. старудија, половна роба бде,´ние с. бдење бди,´тельность ж. будност, опрезаност, обазривост, пажљивост бег 1. трка, трчање бежање 2. (за време) ход, ток бегом, на бегу - у трку, трчећи бежать бегом - трчати из све снаге бега,´ 1. трке (коњске) 2. бекство 3. сујета, брига сегодня весь день прошел в бегах – данас читав дан у сујети, у бригама бе,´гать 1. бежати, трчати (више пута) 2. (за време) промицати 3. јурити(жене), удварати се 4. летети, брзо кретати па,´льцы бе,´гают по кла,´вишам- прсти лете по типкама мура,´шки по спи,´не бе,´гают- подилазе ме жмарци бегемо,´т м. нилски коњ бегле,´ц м. бегунац бе,´глость 1. брзина, хитрина 2. лакоћа, окретност 3. (у говору) течност бе,´глый 1. који је побегао 2. (поглед) летимичан, површан, брз 3. (читање) течан бегово,´й тркачки, за трку, трчање бего,´м у трку, трчећи бежа,´ть бего,´м - јурити из све снаге беготня,´ ж. трчкарање, фрка,јурњава бегу,´н м. тркач бегуно,´к м. отпусна листа беда,´ ж. несрећа, невоља, зло, беда беда,´ ему,´ - тешко њему беда,´ с ним - мука с њим на беду,´ - на несрећу пришла,´ беда,´,отворя,´й ворота,´ - несрећа никад не долази сама бе,´дно сиромашно, јадно бе,´дность 1.сиромаштво, ограниченост, немаштина 2. ограниченост бе,´дность мы,´сли – ограниченост у размишљању беднота,´ ж. собир. сиротиња бе,´дный 1. сиромашан 2. јадан 3. ограничен, оскудан бедня,´к м. 1. сиротиња 2. бедан, кукаван, несрећник бедо,´вый 1. дрзак човек 2. окретан, обешењак бедоку,´р м. дрзник, обешењак бедро,´ с. 1.бутина, стегно 2.(код животиња) бут бе,´дствие с. беда, несрећа, невоља бе,´дствовать сиротовати, злопатити сигна,´л бе,´дствия - мор. сигнал СОС беж, неизм., бежевый беж боје, боје беле кафе бежа,´ть 1. бежати (у једном правцу) 2. трчати, јурити 3. (река, крв) тећи 4. (време, облак) промицати, летети часы,´ бегу,´т - сат иде напред бе,´жен|ец м. , ~ка ж. избеглица

без предлог 1. без 2. (за време) без без исключе,´ния - без изузетка без меня,´ - без мене без пяти,´ три - пет минута до три без царя,´ в голове,´ – глуп безала,´берно нехајно, аљкаво, неуредно безала,´берость ж. нехајност, аљкавост, неуредност безапелляцио,´нный 1. који не трпи поговора, одлучно, одсечно, категорично 2. юр. без апелације безба,´шный жарг. без стега, непредвидљив безбе,´дно 1. обезбеђено 2. имућно безбиле,´тный без карте, улазнице безбиле,´тный пассажи,´р - слепи путник безбо,´жник м. неверник, атеиста безболе,´зненно 1. безболно 2. лако, брзо безборо,´дый голобрад, ћосав безбоя,´зненный неустрашиво безбре,´жный 1. безгранично, бескрајно 2. неизмерно безве,´стный ж. 1. који живи незнано где, непознат 2. који се изгубио без трага безвку,´сица ж. 1. неукусан, бљутав 2. вулгаран безвла,´стие с. безвлашће, анархија безвозвра,´тный бесповратно, неповратно, заувек безвозме,´здно бесплатно, бескорисно безволо,´сый ћелав безвре,´дный нешкодљив, безопасан безвре,´менный превремен, преран безвре,´менье с. тешки дани, зла времена. безвы,´ездно не одлазећи никуд, стално, констатно он безвы,´ездно живёт в Москве,´ - он стално живи у Москви безвы,´ходный безизлазан, очајан (положај) безгла,´зый који је без ока (очију), ћорав безгла,´сный 1. безгласан, нем 2. ћутљив, тих, повучен безгра,´мотно 1. неписмено 2. погрешно безгра,´мотность ж. 1. неписменост; 2. неукост, незнање безгра,´мотный 1. неписмен 2. неук 3. са великим бројем грешака безграни,´чный безгрничан, бескрајан безда,´рность ж. неталентованост безда,´рный лишен талента, неталентован бездействие нерад, беспосличење безде,´лица ж. ситница, тричарија безделу,´шка ж. дрангулија, украсна стварчица безде,´лье с. беспослица, незапосленост безде,´льничать проводити дани нерадно, у доколици безде,´льни|к м. беспосличар, нерадник, доколичар, дангуба м.; ~ница ж. нерадница, дангуба безде,´нежный који је без новца безде,´нежье с. беспарица бе,´здна ж. 1. бездан, провалија 2. сијасет, тушта и тма бе,´здна дел - сијасет послова бездо,´мный бескућник, човек без крова над главом бездо,´мная соба,´ка - пас луталица бездо,´нный који је без дна, бездан бездо,´нная бо,´чка- нема мере, нема ограничења, буре без дна бездоро,´жье с. 1. беспутица, беспуће 2. време кад су рђави путови весе,´нее бездоро,´жье - пролећно невреме безду,´шност с. бездушност, немилосрдност бездушный безосећајан, без душе безе,´ с. нескл. пуслице безжа,´лостный бездушан, немилосрдан, суров безжи,´зненный 1. беживотан, мртав 2. безизражајан беззабо,´тность ж. безбрижност беззабо,´тный безбрижан беззаве,´тный пожртвован беззасте,´нчивый бестидан, безочан, дрзак беззло,´бный незлобни, безазлени, доброћудан беззу,´бый 1. без зуба, безуби 2. млак, мек беззубая критика- млака критика безли,´чный неоригинални безлу,´нный без месеца безме,´рный бескрајан, огроман, неизмеран безмо,´зглый шашав, тупоглав, глуп безмо,´лвие с. ћутање безмяте,´жный безбрижни, спокојни безнадёжный безнаде, коначан безнадёжный дурак -потпуни глупан

безнадёга ж. жарг. безнађе безнака,´занный некажњени безнача,´лие с. безвлашће безнра,´вственность неморал, аморалност безоби,´дный 1. нешкодљив 2. безазлен, невин безо,´блачный 1. без облака, безоблачни, ведри 2. безбрижни безо,´блачное сча,´стье - непомућена срећа безобра,´зие с. 1. ружноћа, наказност 2. непристојност, безобразлук 3. неред безобра,´зный 1. ружан, наказан, грозан 2. безобразан, неуљудан 3. несташан безогля,´гдный без освртања, без сожаљења безогово,´рочный без поговора, безусловни, апсолутан безоговорочная капитуляция –беусловна капитулација безопа,´сно 1.безопасно, безбедно 2. сигурно, без штете безору,´жный ненаоружан, голорук. безостано,´вочный непрекидан, непрестан безотве,´тный 1. без одговора 2. миран, покоран безотве,´тная любо,´вь - несрећна љубав безотве,´тственность ж. неодговорност безотлага,´тельный неодложан, хитан, ургетнан безотлу,´чный стално присутни безотра,´дный тужан, неутешан, очајан безоши,´бочный ж. беспогрешан, непогрешив,тачан, коректан безработица ж. незапосленост, беспослица безра,´достный невесео, тужан безразде,´льный недељив безразли,´чие с. 1. равнодушност 2. неутралност безразли,´чно 1.равнодушно2. не правећи разлику мне безразли,´чно - мени је свеједно безразме,´рный безбројни, безмеран, растегљив безрассу,´дный непромишљен безрассу,´дная сме,´лость - луда храброст безрезульта,´тный узалудан, бесплодан безро,´дный незнатна рода, ниског порекла безро,´потно 1.понизно, покорно 2.без поговора, резигнирано, безро,´потный понизни, покоран безу,´держный незадржљив, силовит безу,´держный смех - неконтролисани смех безукори,´зненно беспрекоран, савршен безу,´мец м. лудак безу,´мие с. лудост, непромишљеност безу,´мно јако, лудо, снажно безу,´мно уста,´ла - јако сам уморна безумо,´лку непрекидно, непрестано безупре,´чно беспрекорно, перфектно безупре,´чный беспрекоран, савршен безуста,´нный неуморан безъязы,´кий нем, немушт, без језика безымя,´нный безимен, анониман безымя,´нный па,´лец -домали прст безыску,´сный неизвештачен, природан, једноставан безысхо,´дный бескрајан, очајан, безизлазни белена,´ ж. бот. буника объе,´лся белены,´ -јео бунику, пошашавио белёсый беличаст, испрано беле боје белиберда,´ ж. будалаштина, бесмислица белизна,´ ж. белина, белоћа бели,´ла мн. бела боја, белило бе,´личий веверичји бе,´личья шу,´ба - бунда од крзна веверице бе,´лка ж. веверица верте,´ться, крути,´ться как бе,´лка в колесе,´ - окретати се као чигра белко,´вый беланчевинаст, од беланчевине белобры,´сый беличараст, плавушан белово,´й рукопис готов за штампу, начисто преписан белогварде,´ец м. ист. белогардист, припадник Беле Гарде бело,´к м. 1. беланце (јајета) 2. беланчевина 3. беоњача (ока) белокро,´вие с. мед. леукемија, лейкоз беляш м. питица са месом белоку,´рый плаве косе; белоку,´рая де,´вушка - плавуша белору,´чка м. и ж. нерадник Белосне,´жка Снежана (из бајке) белосне,´жный бели као снег, снежно бео белу,´га ж. јесетра;

реве,´ть белу,´гой - снажно плакати, ридати бе,´лый 1. бео 2. човек беле расе 3. белогардијски бе,´лая горя,´чка - пијаначко лудило (делиријум тременс) бе,´лые стихи,´ - стихови без рима бе,´лый гриб в(а)ргањ бельги,´ец м. Белгијанац , ~ийка ж. Белгијанка бельё с. собир. рубље, постелина, веш, преобука бельме,´с само у изразу: ни бельме,´са (не зна,´ет) - баш ништа не зна, не зна да бекне бельмо,´ с. беона, мрена, бела пега на рожњачи как бельмо на глазу- као трн у оку беля,´к бели зец (зими) бензи,´н м. бензин бензоколо,´нка ж. бензинска пумпа бензопрово,´д м. нафтовод бензохрани,´лище с. резервуаре за нафту бергамо,´т м. врста крушке бе,´рег м. обала берегово,´й обалски, приобални бережёный опрезан береженого бог бережет- ко сам се чува тога и Бог чува бережливый штедљив бережли,´вость ж. штедљивост бе,´режный 1. опрезан 2. пажљив, брижљив 3. педантан берёза ж. бреза берёзовый од брезе берёзовая ка,´ша - шиба бере,´менная бременита, трудна береста,´ ж. горњи слој брезове коре бере,´чь 1. чувати, штедети 2. штитети береги,´сь! - опрез! берло,´га ж. медвеђа јазбина берцо,´вый голенични, цеванични берцо,´вая ко,´сть - цеваница бе,´рцы мн. жарг. војничке цокуле бес м. ђаво, враг, зао дух како,´й бес в тебя,´ всели,´лся? – који ти је враг? седина,´ в бо,´роду,а бе,´с в ребро,´ - седа коса,луда памет бесе,´да ж. 1. разговор, беседа 2. предавање 3. интервју бесе,´дка ж. сеница, вењак бесе,´довать говорити, разговарати, беседити бесёнок м. ђаволак, ђаволчић, ђаволан, обешењак беси,´ть, взбеси,´ть 1. беснети (постајати бесан) 2. бити бесан, разјарен;~ ся јако се љутити с жи,´ру бе,´сится- лудује од безбрижног живота; бескозы,´рка ж. морнарска капа бесконе,´чно 1. бескрајно, бесконачно 2. непрестано, вечно бесконе,´чность ж. 1.бескрај, бесконачност 2.безмерност,бескрајност бесконе,´чный 1. бескрајан, бесконачан 2. непрестан, вечан 3. безмеран бескоры,´стие с. некористољубије, несебичност бескультурье с. одсуство културе, некултурност беснова,´тый бесан, бесомучан, суманут бесо,´вский ђаволски, врашки беспа,´лый који је без прста беспа,´мятство с. 1. заборав 2. несвест впасть в беспа,´мятство - бити у несвести, у бунилу беспардо,´нный безобзиран, безочан, дрзак бесперебо,´йный непрекидан, сталан бесперебо,´йная рабо,´та - стабилан рад бесперебо,´йное снабже,´ние - регуларно снабдевање беспереса,´дочный директан, без прекида беспереса,´дочный полёт - директан лет беспе,´чно безбрижно, лежерно беспе,´чный лежерни, лакомислени беспе,´чный хара,´ктер - лак, оптимистични карактер беспла,´тно бесплатно, бадава беспло,´дие с. стерилност, неплодност, јаловост беспло,´дный 1. стерилан, неплодан, јалов 2.узалудан беспло,´тный бестелесан, нематеријалан бесповоро,´тный коначан, неповратан, дефинитиван бесповоро,´тное реше,´ние - неопозива одлука бесподо,´бный неупоредљив,беспримеран, одличан бесподо,´бно! - межд. одлично! беспозвоно,´чный бескичмен беспозвоно,´чное бескичмењак беспоко,´ить, обеспоко,´ить узнемиравати, узрујавати, бринути ;~ся узнемиравати се, узрујавати се, бринути се

беспоко,´йный узнемирен, узрујан беспоко,´йные времена,´ - тешка, стресна времена беспоко,´йная доро,´га - лош пут бесполе,´зный бескористан, некористан, узалудан беспо,´мощный 1. немоћан, слаб 2. јадан. беспоря,´док м. 1. неред, збрка, расуло, пометња 2. мн. нереди, немири беспоря,´дочно без реда, без система, хаотично беспоря,´дочность ж расуло, пометња, несређеност беспо,´чвенный неоснован, неоправдан беспо,´шлинный бесцарински, ослобођен царине беспреде,´л м. жарг. понашање ван сваких норми беспреде,´льный 1.бескрајни, бесконачни 2. непрегледан, бесконачан, безмеран, безгарничан беспредме,´тный неодређен, нејасан беспредме,´тный спор - узалудна, празна расправа беспрекосло,´вно безусловно беспрекосло,´вный који не трпи поговора, безуслован, без поговора беспреры,´вно беспрекида, стално беспреры,´вный стални, латентни беспреста,´нно беспрестанка, цело време бесприда,´нница ж. девојка без мираза беспризо,´рник м. напуштено (дете) бескућник беспризо,´рность ж. напуштеност беспринци,´пность ж. непринципијелност беспристра,´стность ж. непристрастност беспристра,´стный непристрасни, строг беспристра,´стный судья - строг судија беспричи,´нный безразложни, неоснован беспробу,´дный 1. кога тешко пробудити, који има чврст,дубок сан 2. стално, беспрекида беспробу,´дное пья,´нство - стално опијање беспробу,´дный пья,´ница -окорели пијаница беспро,´волочный бежични, дигитални беспросве,´тный 1. мрачан, мркли 2. безизлазан, очајан беспросве,´тная тьма - мркли мрак беспроце,´нтный бескаматни беспу,´тный мангуп, развратник, који живи раскалашно бессвя,´зность ж. неповезаност, сметеност бесси,´лие с. немоћ, слабост бесси,´льный 1. слаб, немоћан 2. без ослонца бессле,´дно без трага бесслове,´сный 1. миран, покоран 2. ћутлив бессме,´ртный бесмртан бессмы,´сленный бесмислен, апсурдан бессмы,´слица ж. бесмислица, апсурд, нонсенс бессо,´вестный 1. несавестан, непоштен 2. дрзак бессодержа,´тельный 1. бесадржајан, празан 2. штур, јалов бессозна,´тельный несвестан в бессозна,´тельном состоя,´нии - у несвесном стању бессо,´нница ж. бесаница, несаница страда,´ть бессо,´нницей - патити од несанице бесспо,´рный неоспоран, очигледан, несумњив бессре,´бреник м. несебичњак, некористољубац, алтруиста бесстра,´стный без страсти, млак, равнодушан бесстра,´шный неустрашљив, храбар бессты,´дный м. бестидан, бесраман, непристојан бессты,´дство с. непристојност беста,´ктность ж. одсуство такта, нетактичност бестала,´нный несрећан, злосрећан бе,´стия м. и ж. 1. животиња 2. хуља, протува 3. лисац (за човека) бестолко,´во недотупавно, глупо бестолко,´вость ж. 1.недотупавност, глупост 2. неред, збрка бе,´столочь ж. глупан, тикван бесфо,´рменный безобличан бесхво,´стый кус, кусав бесхи,´тростный безазлен, простодушан, отворен бесхо,´зный који је без власника, напуштен бесхо,´зяйственность ж. јавашлук, нерационалност у пословању бесхо,´зяйственный невешт у пословању, недомаћински, неекономан бесхребе,´тный бескичнењак, мекушац бесцве,´тный 1. безбојан 2. безначајан, безизразан бесце,´нный који нема цену, непроценив бесце,´нок м. бесцење, у бесцење (продати, купити), будзашто, јевтино бесцеремо,´ный безобзиран, неуљудан, груб бесчелове,´чный нечовечан, суров, грозан

бесче,´стить, обесче,´стить срамотити, брукати ружити, понижавати бесче,´стье с. бешчашће, срамота, увреда части бесчи,´нство с. непристојност, разузданост, испад бесчи,´сленный безбројан, небројен, неизбројан бесчу,´вственность ж. 1. неосетљивост 2. бездушност бесчу,´вствие с. 1. несвестица 2. равнодушност 3. безосећајност, бездушност пьян до бесчу,´вствия - мртав пијан бесшаба,´шный лакомислен, безбрижан бето,´н м. бетон бето,´нировать бетонирати бетономеша,´лка ж. миксер за бетон, бетоњерка бечева,´ ж. лађарско уже, паламар бечёвка ж. конопац, узица, канап бе,´шенство с. 1. беснило 2. помама, разјареност бе,´шеный 1. бесан, побеснео 2. помаман 3. луд, ненормалан бе,´шеные де,´ньги - силан новац бе,´шеные це,´ны - луде цене бзик м. опсесија, лудаштво, хир библе,´йский библијски библиографи,´ческий библиографски библиоте,´ка ж. библиотека библиоте,´карь м. библиотекар би,´вень м. кљова бигуди,´ мн. нескл. виклери бидо,´н м. канта, кантица бие,´ние с. ударање , лупање бие,´ние се,´рдца - куцање срца бижуте,´рия ж. бижутериja биле,´т м. карта; входно,´й биле,´т – улазница ( у биоскоп, позориште) лотере,´йный биле,´т - срећка чле,´нский биле,´т - чланска картица пригласи,´тельный биле,´т - позивница студе,´нческий биле,´т - студентски индекс вое,´нный биле,´т - војна књижица экзаменацио,´нный биле,´т - квитица биле,´тный који се односи на карту биле,´тная ка,´сса – шалтер, билетарнца билья,´рд м. билијар бино,´кль м. доглед, двоглед, дурбин бинт м. завој, повез бинтова,´ть, забинтова,´ть зажијати, превијати биогра,´фия ж. биографија био,´логия ж. биологија би,´ржа ж. берза би,´ржевик берзијанац би,´ржевой берзански би,´рка ж. налепница, плочица са ознаком, бројем бирюза,´ ж. тиркиз (драги камен зелено-плаве боје) бирюзовый тиркизне боје, од тиркиза бирю,´к м. 1. вук, курјак 2. намрштен човек, мргуд смотре,´ть бирюко,´м - гледати мрко бирю,´льки мн. устар. врста друштвене игре игра,´ть в бирю,´льки - бавити се беспослицама би,´сер м. собир. 1.бисер 2. стаклене перле би,´серный 1.бисерни, од бисера 2. ситан 3. блистав, бео би,´тва ж. битка, бој битко,´м само у изразу: битко,´м по,´лный - препун, крцат би,´тый тучен, избијен, премлаћен би,´тая посу,´да - полупано посуђе би,´тый ча,´с - читав сат бить 1. бити, тући, ударати 2. лупати, разбијати 3. (стока) клати 4. (грозница) трести 5. (сат) избијати 6. (новац) ковати 7. (бутер) бућкати 8. циљати, смерати;~ ся 1. ударати се, тући се, борити се 2. ударати се о нешто 3. (риба) праћакати се 4. (срце) куцати, лупати 5. дрхтати, трести се 6. трудити се 7. кладити се бить трево,´гу - давати знак за узбуну бить в ладо,´ши - пљескати бить по воро,´там - пуцати на гол бить в одну,´ то,´чку - тежити истом циљу хоть голово,´й об стену(стенку) бейся - дође ми да се убијем(да искочим из сопствене коже) би,´ться над реше,´нием зада,´чи - лупати главу над задатком битьё с. 1.бијење, ударање 2. разбијање, лупање битю,´г м. 1. снажан теретни коњ, першерон; 2. јак човек бифште,´кс м. бифтек

бич м. 1.корбач 2. несрећа бичевать шибати бичева,´ть поро,´ки - критиковати бич общества - друштвено зло бла,´го с. 1.добро, успех, срећа 2. корист, добробит 3. захваљујући томе што... ни за каки,´е бла,´га! - ни по коју цену! всех благ! - срећно! све најбоље! бери, бла,´го даю,´т - узми,кад већ дају! благове,´рный устар.супруг; ~ая супруга Благове,´щение с. церк. Благовести. благови,´дный 1. пријатне спољашности пристојан 2. подесан, пријемљив благови,´дный предло,´г - добар изговор (за нешто) благоволе,´ние с. (благо)наклоност, милост благово,´ние с. мирис, арома благодари,´ть, поблагодари,´ть захваљивати, благодарити благодарю,´ вас! - захваљујем! благода,´рность ж. 1. захвалност 2. признање вынести благода,´рность - доделити захвалницу благода,´ть 1. благословен 2. благостање, изобиље благоде,´нствовать живети у изобиљу, срећно благоде,´тель м. добротвор благожела,´тельный добронамеран, благонаклон благозву,´чие с. звучна хармонија, мелодичност, складност, милозвучност благо,´й устар. 1. добар, благ 2. луд, настран благи,´м ма,´том(крича,´ть) - као луд (викати, драти се) благоле,´пие с.лепота, сјај благополу,´чие с. благостање, срећа они благополу,´чно дое,´хали - они су безбедно стигли благоро,´дный 1. благородство (некадашња титула племића) 2.племенитост благоскло,´нный благонаклон, добро расположен (према неком), милостив благослове,´ние с. рел. благослов, благосиљање благословля,´ть, благослови,´ть 1. благословити 2. допустити благосостоя,´ние с. благостање благотвори,´тель м. филантроп, человекољубац благотвори,´тельный филантропски, добротворан благоуха,´ние с. пријатан мирис, арома благоче,´стие с. побожност блаже,´нный 1. блажен 2. луд, чудан блажи,´ть 1. правити лудорије, будалити 2. драти се, викати блажь ж. лудило, хир бланк м. образац, формулар блат м. 1. протекција 2. лоповски жаргон получи,´ть по блату - преко везе, по протекцији блатно,´й 1. који корисит протекцију 2. који припада криминалним круговима, криминални блева,´ть повраћати бледне,´ть 1. бледети 2. пребледети, изгубити боју 3. безизражајан бле,´дность ж. 1. бледност 2. губитак боје 3. безизражајаност блёклый 1. венути 2. бледети блезир само у изразу для блезиру – реда ради замок висит для блезиру - катанац стоји реда ради блеск м. сјај, блесак блесну,´ть синути, се(в)нути, засјати (се ) блёстки мн. шљокица блестя,´щий 1. блистави, сјајни 2. изванредни бли,´жний 1. близак, оближњи суседан 2. сродан близ предлог стар. близу. крај, поред бли,´зкие мн. сродници, рођаци, родбина, својта бли,´зкий 1. близак, оближњи 2. (временски) скори 3. сродан 4. присан, интиман близне,´ц близанац, близанак близору,´кий 1. кратковид 2. наиван бли,´зость ж. 1. близина 2. блискост 3. сродност 4. присност, интимност бли,´зость взгля,´дов - сличност погледа( на свет) блик м. зрак, одсјај блин м. 1.дебела палачинка од киселог теста 2. узречица бре пе,´рвый блин ко,´мом - прве кучиће се у воду бацају блинда,´ж м. воен. бункер бли,´нчик мн. палачинка блиста,´ть 1. блистати, сијати; 2. истицати се блок м. 1. тех. блок, ваљак, котурача 2. политички савез, унија блока,´да ж. 1. блокада, препрека 2. санкција блоки,´ровать 1. блокирати 2. запречити блокно,´т м. нотес блонди,´н м. плав човек; ~ка ж. плавуша

блоха,´ ж. бува блоши,´ный бувљи, који се односи на буве блуд м. неморал, разврат блудни,´ца ж. устар. неморална особа, залутала душа блуди,´ть 1. живети блудно 2. лутати блу,´дный 1. похотљив, сладострастан 2. враголаст, обешењачки, лолски, мангупски 3. који живи блудно, луталица блужда,´ние с. лутање блужда,´ть 1. лутати, тумарати 2. скитати се блу,´за ж. блуза, кошуља блю,´дечко, блю,´дце с. тањирић, тацна блю,´до с. 1. чинија, чанак, здела 2. јело первое блю,´до - чорба, супа блюдоли,´з м. полтрон блюз м. блуз блюсти,´, соблюсти,´ чувати, штитити блюсти,´ поря,´док - чувати мир блюсти,´тель чувар бля,´ха ж. метална плочица, значка боа нескл. 1. м. зоол. боа-констриктор, врста змије; 2. с. кратак огртач од крзна боб м. боб остаться на бобах - остати празних шака бобёр, бобр м. дабар, дабровина (крзно) бобик м. џукела, пас луталица устал как бобик – уморан сам као пас бобы,´ль м. устар. самац, стари момак Бог бог Бог ве,´сть - богзна ей-бо,´гу! - богами, тако ми Бога Бог с ним! - нек иде с милим Богом изба,´ви Бог! - сачувај Боже! сла,´ва Богу! - хвала Богу! богате,´ть, разбогате,´ть богатити се бога,´тство с. богатство, обиље, раскош бога,´тый 1. богат, обилан богаты,´рь м. 1. јунак народних песама 2. јак човек, атлета, див бога,´ч м. богаташ, богат човек богемский боемски боги,´ня ж. богиња богома,´з м. устар. иконописац богоме,´рзкий 1. мрзак богу, опак 2. гадан, одвратан боготвори,´ть обожавати бодри,´ть 1. бодрити, храбрити, соколити 2. освежавати бо,´дрость ж. бодрост, храброст, освежење бо,´дрствовать бдети, не спавати бо,´дрый бодар, активан, пун снаге, крепак, живахан, свеж, чио бодяга ж. празне приче, торокање бодягу разводить- трошити време у празним причама, блебетати боеви,´к м. 1. ратни филм 2. војник паравојне формације боево,´й 1. бојни, ратни 2. борбен, ратоборан боево,´е креще,´ние –прва ратна битка, ватрено крштење боеголо,´вка ж. (боевая головка) бојева глава ракета с ядерной боеголо,´вкой - ракета са нуклеарном бојевом главом боёк м. тех. ороз (на пушци) боеприпа,´сы мн. муниција боеспосо,´бный спреман за борбу, рат бое,´ц м. 1. борац, редов 2. учесник у борби (спорту) 3. боец (стоке) месар, касапин божба,´ заклињање Богом боже,´ственный 1.божански, божји, свети 2. божанствен, диван боже,´ственный го,´лос - божанствен глас боже,´ство с. божанство бо,´жий бож(и)ји бо,´жья коро,´вка – бубамара бо,´жий одува,´нчик – 1.наивно, нежно створење 2. крхка стара особа каждый бо,´жий день- сваки боговетни дан бо,´житься заклињати се Богом бо,´жок м. идол, мали кип бога бой м. 1. бој, битка 2. борба, туча 3. (посуда) разбијање 4. клање 5.(сат) избијање 5. борба (као спорт) кула,´чный бой - песничање, бокс бараба,´нный бой – добовање взять с боя - узети на јуриш бой-ба,´ба - мушкарача бо,´йкий 1. брз, жив, живахан 2. окретан, довитљив, промућуран 3. жив, прометан бо,´йко живо, живахно бо,´йко говори,´ть - течно говорити бойко,´тировать бојкотовати, бојкотирати

бо,´йня ж. 1. кланица 2. покољ, сеча, масовно клање, убијање бок м. 1. бок, слабина 2. бочна страна бок о бок - један уз другог, раме уз раме идти,´ с бо,´ку на бок - гегати се лежа,´ть на боку,´ - беспосличити,ленчарити намя,´ть бока - пребити на мртво име бока,´л м. чаша поднима,´ть бока,´л – подигнути здравицу боково,´й бочни, побочни, који је са стране, латерални отпра,´виться на бокову,´ю – отићи на спавање бо,´ком постранце, поребарке, унаоколо по бока,´м - с обе стране под бо,´ком - сасвим близу это ему вы,´йдет бо,´ком -то ће му присести бокс м. 1.спорт. бокс 2. кратка мушка фризура 3.кутија занима,´ться бо,´ксом - боксовати боксёр м. боксер боксёрский боксерски боксёрские перча,´тки – боксерски рукавице болва,´н м. 1. незнабожачки камени кип, идол 2. будала, букван, звекан, тикван болва,´нка ж. 1. тех. комад ливеног метала за обраду 2. калуп, форма болга,´р|ин м. Бугарин , ~ка ж. Бугарка бо,´лее 1. више 2. с придевом означује његов компаратив бо,´лее высо,´кий – вишиј тем бо,´лее- утолико пре не бо,´лее и не ме,´нее как... - ни више ни мање него... бо,´лее чем... - више него... боле,´зненный 1. болешљив, слабуњав 2. болестан, који има везе с болешћу 3. болан, који причињава бол 4. нездрав, патолошки боле,´зненное явле,´ние - негативна појава боле,´зненное любопы,´тство - патолошка радозналост боле,´знь болест боле,´льщик м. навијач боле,´ть 1. бити болестан, боловати 2. (безлич.) болети 3. бринути се(о некоме) 4. спорт. навиjaти у меня,´ боли,´т голова,´ - боли ме глава он боле,´ет за «Спарта,´к» - он навија за «Спартак» болеутоля,´ющий који ублажава бол, против болова, аналгетик боло,´нка ж. собно псетанце дугачке длаке, пудлица боло,´тистый мочварни боло,´то с. 1. мочвара, баруштина, рит 2. бајато, устајало место, ситуација болт м. 1. завртањ, шраф 2. засовница, мандал, шип болта,´нка ж. ав. турбуленција болта,´ть 1. мућкати, мутити, мешати 2. (ногама) млатарати 3. брбљати;~ся 1. дангубити, шетати без посла, губити време болтли,´вость ж. брбљивост, говорљивост болтовня,´ ж. брбљање, ћаскање болту,´н м. брбљив човек болту,´нья брбљивица боль ж. бол головна,´я боль - главобоља зубна,´я боль - зубобоља душе,´вная боль - душевни бол больни,´ца ж. болница больни,´чный болнични больни,´чный лист - отпусна листа, лекарско оправдање бо,´льно 1. болно 2. јако, врло, много, веома мне бо,´льно - боли ме, тешко ми је бо,´льно хо,´чется - јако желим бо,´льно ну,´жно - није ни потребно (само у овој синтагми) больно,´й 1.болестан, болесник 2.болни больно,´й вопро,´с - болно питање бо,´льше 1. (комп. од большой) већи 2. (комп. од много) више 3. прилог (са негацијом) бо,´льше всего,´ - највише я бо,´льше не бу,´ду! - ја нећу то више радити! большеголо,´вый главоња, са великом главом большинство,´ с. већина, већи део большо,´й 1. велик(и), голем, простран 2. одрастао больша,´я доро,´га - главни пут, друм большо,´й па,´лец – палац большо,´е спаси,´бо - хвала лепо, велико хвала бо,´мба ж. бомба а,´томная бо,´мба - нуклеарна бомба бомбардирова,´ть 1. бомбардовати 2. пуцати, палити бомбардировка ж. бомбардовање бомбардировщик м. ав. бомбардер бомбёжка ж. бомбардовање бомбить бомбардовати, бацати бомбе бомбоубе,´жище с. склониште од бомби

бомж м. (сокр.од 'человек без определённого места жительства') бескућник бо,´ндарь м. бачвар, качар бор 1. четинарска шума 2. хим. бор 3. зубарска бушилица с бору по со,´сенке - с коца и конопца, збрда - здола отку,´да сыр бор загоре,´лся - због чега настаде свађа (туча, узбуна) борде,´ль м. јавна кућа бордю,´р м. ивичњак боре,´ц м. 1. борац, шампион 2. рвач борза,´я ж. хрт русска,´я борза,´я - Руски хрт бо,´рзый брз, жив, чио (коњ) бормота,´ть, пробормота,´ть мрмљати бормотуха ж. јевтино вино бо,´ров м. вепар борови,´к варгањ борода,´ ж. брада Си,´няя Борода,´ (лик из бајке) - Модробради борода,´вка ж. брадавица борода,´тый брадат боро,´дка ж. 1. брадица 2. бразде на кључу борозда,´ ж. бразда бороздить избраздити борона,´ ж. дрљача боронить дрљати боронова,´ние с. дрљање боро,´ться 1. борити се; 2. спорт. рвати се борт м. 1. бочна страна брода 2. унутрашност авиона 3. (одећа) крај 4. (биљара) ивица бро,´сить за борт- бацити у воду борщ м. кулин. чорба од цвекле, кромпира и купуса борьба,´ ж. 1. борба 2. рвање босико,´м босих ногу, босоног босо,´й бос на бо,´су но,´гу – без чарапа босоно,´жки мн. сандале босто,´н м. 1. такнина, танак щтоф. 2. врста плеса бося,´к м. одрпанац, скитница, мангуп, пробисвет бота,´ник м. 1.ботаничар 2. штребер, бубало бота,´нический ботанички ботва,´ ж. 1.блитва 2. жарг. ситна ствар, ситнеж 3. жарг. замршена ситуација ботви,´нья ж. чорба од блитве бо,´тики, бо,´ты мн. женске каљаче боти,´нки мн. ципеле ботфо,´рты мн. високе чизме бо,´улинг м. спорт. куглање бо,´цман м. морнарички наредник бо,´чка ж. буре де,´ньги на бо,´чку! – паре на сунце! бочко,´м 1. в. боком 2. околишно, опрезно бочо,´нок м. буренце боязли,´вость ж. опрезно, плашливо боязли,´вый опрезан, плашлив боя,´знь ж. опрез, страх, фобија боя,´знь откры,´того простра,´нства - агорафобија боя,´р|ин м. ист. бо(љ)јар, племић; ~ыня ж. бо(љ)јариња; ~ышня ж. бо(љ)јарска кћер. боя,´рышник м. глог боя,´ться 1. плашити се, бојати се 2. бити несигуран 3. не подносити, не трпети расте,´ния боя,´тся хо,´лода - биљке не подносе хладноћу бра с. нескл. висећа лампа брава,´да ж. хвалисање, кочоперање бра,´во браво бра,´вурный бучан браву,´рная му,´зыка - бучна музика бра,´вый чио, стасит, ведар бра,´га в. врста домаћег пива бра,´жничать пијанчити, бекријати, лумповати брак м. 1. брак, супруштво 2. роба ниског квалитета, роба с грешком, шкарт свиде,´тельство о бра,´ке - венчани извод брако,´ванный оштећен браконье,´р м. ловокрадљивац бракоразво,´дный који се односи на развод брака бракоразво,´дное де,´ло - бракоразводна парница бракосочета,´ние с. венчање, ступање у брак брандахлы,´ст м. нитков

брани,´ть грдити, ружити, нападати (речима), куднти бра,´нный 1. ратни, бојни 2. погрдан, ружан брань ж. 1. грдња, псовка, свађа 2. битка, бој, рат на поле брани - на бојном пољу брасле,´т м., брасле,´тка ж. наруквица брат м. 1.брат 2. истомишљеник 3. брате,човече (при ословљавању) бра,´тья мн. 1. браћа 2. пријатељи двою,´родный брат - брат од стрица, братучед, брат од ујака, од тетке на,´званый брат - побратим сво,´дный брат - полубрат брата,´ться, побрата,´ться побратимити се, братимити се братва 1. пријатељи 2. ( у обраћању) децо! браћо! 3. мафијашки тим бра,´тец м. 1.брале 2.брајко!(при ословљавању) бра,´тцы! пријатељи! бра,´тишка м. браца, бата браток м. 1.брат, бата 2. мафијаш братоуби,´йственный братоубилачки бра,´тский 1. братски 2. пријатељски бра,´тская моги,´ла - костурница, заједничко гробље брать, взять 1. (рукама) узимати, хватати 2. (печурке) брати 3. (тврђаву) заузимати, освајати 4. (на зајам) узајмити 5. (на службу) примати 6. (порез) убирати, наплаћивати 7. (време) узимати, одузимати 8. ићи, држати 9. (риба) ићи на удицу;~ ся 1.предузимати, узимати на себе 2. лаћати се, прихватати се брать лево - ићи улево брать во внима,´ние - узимати у обзир, имати на уму брать на прице,´л - нишанити брать на прока,´т - изнајмити брать верх – надвлађивати брать на грудь - попити я не беру,´сь - ја то не могу урадити откуда ни возьми,´сь - изненада појавити се бра,´чный брачни бреве,´нчатый начињен од греда бревно,´ с. 1. греда, балван, клада, трупац 2. туп, безосећајан човек бред м. 1. занос, бунило, бунцање 2. бесмислица бре,´день рибарска мрежа (коју двојица вуку по води) бре,´дить бунцати, булазнити бре,´дни мн. глупости, бесмислице, трабуњања бредо,´вый бесмислен, глуп бредо,´вое состоя,´ние - бунило бредо,´вая мы,´сль - луда идеја, помисао бре,´зговать 1. гадити се (нечега), гнушати се 2. презирати брезе,´нт м. цирада бре,´зжить свитати, једва светљети брело,´к м. привесак бре,´мя с. бреме, терет разрешиться от бремени - породити се бре,´нный устар. пролазан, смртан бренча,´ть 1. звецкати, звекетати 2. рђаво свирати брести,´ ићи полако, вукући ноге брете,´льки мн. бретеле бреха,´ть 1. лајати 2. лагати 3. олајавати,торокати брехня,´ ж. 1. лавеж 2. лаж брехун м. лажов, лажљивац брешь ж. 1.рупа 2. мањак,губитак штета брешь в бюдже,´те - мањак у буџету брига,´да ж. 1. радна или војна група, бригада 2. тим, екипа брилья,´нт, бриллиант м. дијамант брилья,´нтовый, бриллиантовый дијамантни брита,´нец м. Британац бри,´тва ж. бријач бри,´твенный бријаћи, бријачки бри,´тый обријен брить обрити;~ ся обријати се бритьё с. бријање бровь ж. (мн. брови) обрва не в бровь, а в глаз - врло вешто, оштроумно, баш где треба брод ж. брод, газ, плићак броди,´ть 1.ићи бесциљно, лутати, тумарати 2. подлегнути процесу ферментације, ферментирати, врети бродя,´га м. скитница. бродя,´жничать скитати, скитарати се, лутати бродя,´чий луталички, номадски бродя,´чая соба,´ка - пас-луталица броже,´ние с. 1. врење, превирање 2. узрујаност, незадовољство (у народу) бро,´кер м. ком. брокер, посредник бро,´керский ком. брокерски, посреднички

броневи,´к м. оклопни ауто бронево,´й оклопљен, блиндиран бронено,´сец м. 1.воен. оклопњача 2. зоол. армадрил, оклопник бро,´нза ж. броза бро,´нзовый бронзани бро,´нзовый век - бронзано доба бронирова,´ть 1. обложити оклопом 2. обезбедити, резервисати брони,´ровать гостиницу - резервисати собу у хотелу броня,´ ж. 1. оклоп 2. резервисана места броса,´ть 1. бацати 2. остављати, напуштати бро,´сить 1. бацити 2. оставити, напустити 3. манути се, оканити се, одустати бро,´совый напуштени, остављени бросо,´к м. хитац бросо,´к вперёд - покрет напред бро,´шка, брошь ж. камеја, брош брошю,´ра ж. буклет, книжица у меком повезу брудерша,´фт само у изразу выпить на брудерша,´фт - укрстити чаше брус м. 1. греда, балван, полуга 2. мн. спорт. разбој брусни,´ка ж. бот. брусница брусни,´чный од бруснице брусо,´к м. 1. мала греда, гредица 2. калуп (сапуна) брусча,´тка ж. калдрма, калдрмисан пут бры,´згать, бры,´знуть прскати, шкропити бры,´зги мн. 1.капљице 2. честице,комадићи бры,´зги стекла,´ -комадићи стакла бры,´знуть шикнути, шикљати брыка,´ть, брыкну,´ть ритнути; ~ся ритати се бры,´нза ж. крављи или овчији сир брысь! пис! шиц! брюзга,´ м. и ж. гунђало, мргодан, мрзовољан човек брюзжа,´ть гунђати брю,´ква ж. врста репе брю,´ки мн. панталоне брюне,´т м. црномањаст човек; ~ка ж. црномањаста жена, црнка брю,´хо с. трбух брюхатый 1. трбушаст 2. трудна (за жену) брюши,´на ж. анат. трбушна марамица бряк! межд. буб, буп, трас! бря,´кать, бря,´кнуть 1. треснути (нечим тешким) 2. звекнути 3. бубнути, лупнути (непромишљено рећи) бря,´кнуть, бряца,´ть 1. звецкати 2. ударати бряца,´ть ору,´жием - претити ратом бу,´бен м. 1.дахире 2. жарг. глава бубене,´нец, бубе,´ненчик м. прапорац, звонце, звончић бу,´блик м. ђеврек бубни,´ть мумлати бу,´бны мн. карт. карта каро играть с бубён - поћи с картом каро буга,´й м. бик ; перен. снажан човек буго,´р м. 1. брежуљак, хумка, чука 2. кврга 3. жарг. граница за бугро,´м - преко границе, преко гране будди,´зм м. будизам буддист м. будиста бу,´дет 1. биће (глагол) 2.доста, довољно( у функ. прил.) бу,´дет тебе,´! -доста!,престани! бу,´дет с него,´ -доста му је! буди,´льник м. будилник. буди,´ть, разбуди,´ть 1. будити 2. побуђивати, изазивати бу,´дка ж. наменска кућица карау,´льная бу,´дка - кућица стражара соба,´чья бу,´дка - дрвена кућица за псе телефо,´нная бу,´дка - телефонска говорница бу,´дни мн. радна недеља бу,´дний 1. радни, непразнични, свакодневни 2. сив, уобичајан, прозаичан, досадан будора,´жить узнемиравати, узрујавати бу,´дочник м. чувар железничке пруге бу,´дто 1. союз као, као да 2. частица тобож, наводно 3. частица ама,зар бу,´дущность ж., бу,´дущее с. будућност бу,´дущий будући, следећи на бу,´дущий год - следеће године буера,´к м. јаруга, увала буза,´ ж. 1. боза 2. бука, галама, скандал бузина,´ ж. зова бузотёр м. галамђија

буй, буёк м. мор. бова бу,´йвол м. биво бу,´йный 1. бујан (растом) 2. жесток, силовит, бесан, плаховит 3. без контроле бу,´йная голо,´вушка - усијана глава бу,´йный нрав -плаха ћуд бу,´йство с. беснило, лудило, насиље, испад, туча бу,´йствовать беснити, имати напад лудила; понашати се дрско, правити буку, испаде бук м. буква бе,´лый бук - граб бу,´ка м. и ж. 1. страшило, баук 2. мргуд, мрзовољан човек смотре,´ть бу,´кой - гледати мрко , намргођено бука,´шка ж. буба, бубица бу,´ква ж. слово прописна,´я бу,´ква - велико слово стро,´чная бу,´ква - мало слово бу,´ква в бу,´кву - буквално, од речи до речи , дословно буква,´рь м. буквар, бу,´квально буквално буквое,´д м. ирон. књижни мољац, педант, формалиста буке,´т м. 1. (цвеће) букет, кита 2. (вино) буке букини,´ст м. антиквар, продавац старих књига бу,´ковый од бука букси,´р м. реморкер, тегљач брать кого-л. на букси,´р - вући на својни леђима, тегљети булава,´ ж. 1. топуз, буздован 2. атаманска палица була,´вка ж. чиода англи,´йская була,´вка - запињача, зихерица була,´ный кулаш (коњ) була,´т м. ист. 1. дамаски челик 2. сабља бу,´лка ж. земичка бу,´лочная ж. пекара, пекарница бу,´лочный хлебни бу,´лочник м. пекар бултыха,´ться, бултыхну,´ться бућнути, бућкати се булы,´жник м. камен за калдрму, облутак булы,´жная мостова,´я - калдрма бульва,´р м. булевар бульва,´рный 1.булеварски 2. вулгаран, неукусан бульва,´рная газе,´та - жута штампа бульва,´рный рома,´н - петпарачке приче бульдо,´зер м. булдожер бу,´льканье грготање бульо,´н м. буљон бума,´га ж. 1. хартија, папир 2.писмени документ, јавна исправа, званични акт 3. мн. хартија од вредности 4. (само мн.) обёрточная бума,´га - хартија за паковање, пакпапир ли,´чни докуме,´нти - исправе бумагомара,´тель м. шкрабало, пискарало бума,´жка ж. 1. хартијица, папирић 2. новчаница 3. документ, исправа бума,´жник м. новчаник бума,´жный 1. начињен од хартије, папирни 2. устар. памучни 3. фиктиван, који постоји само на папиру бума,´жная фа,´брика - фабрика хартије бума,´жная волоки,´та - бирократско одуговлачење бу,´мер м. жарг. автомобиль марки BMW бунт м. 1. буна, побуна, устанак 2. свежањ, бала бунта,´рский бунтовнички бунтарь м. бунтовник бунтова,´ть 1. бунити се 2. побуњивати, подстицати на буну 3. узбуњивати се, узрујавати се бунтовщи,´к м. побуњеник, устаник бура,´ ж. хим. боракс бура,´в, бур м. тех. бургија, бушилица бура,´вить бушити бургијом, бургијати бура,´н м. степска снежна мећава бурда,´ ж. бућкуриш, сплачине бурдю,´к м. мешина бурело,´м м. собир. ветром изобарано дрвеће бурёнка ж. крва, кравица буре,´ть постајати мрк, загасит бури,´ть тех. бушити буржуази,´я ж. буржоазија буржу,´йка ж. пећ на дрва, фуруна бури,´льный, бурово,´й који се односи на бушење бурова,´я сква,´жина - бушотина бури,´льщик м. бушач бу,´ркнуть гунђати, мрмљати

бурла,´к м. ист. радник на Волги који вуче лађу бурли,´ть 1.кључати, врети 2. бунити се (о народу). бу,´рный 1. буран, узбуркан 2. страстан 3. брз бурча,´ть, пробурча,´ть 1. мрмљати 2. (у стомаку) врети 3. (в лонцу) кључати бу,´рый мрк бу,´рый медве,´дь - мрк медвед бурья,´н м. собир. коров бу,´ря ж. бура, олуја бу,´сина, бу,´синка ж. ђинђува, ђинђувица бу,´сы мн. огрлица бутафо,´рский 1. реквизитски (у позоришту) 2. извештачен бутербро,´д м. сендвич бутербро,´д с ветчино,´й - сендвич са шунком буто,´н м. пупољак бу,´тсы мн. ( ед. бутса ж. ) футбалске копачке буту,´з м. буцов (за буцмасто дете) буты,´лка ж. боца, флаша буты,´лочный флаширани; буты,´лочного цве,´та - боје зеленог стакла буты,´ль ж. велика боца (оплетена) буфе,´т м. 1. креденац 2. бифе буфе,´тчик м. бифеџија. буха,´нка ж. векна (хлеба) бухте,´ть бубати, непрекидно причати бу,´хать 1. ударати, лупати, трескати 2. тутњити буха,´ть пити ракију бухга,´лтер м. књиговођа, рачуновођа бу,´хнуться, бухаться 1. пасти, љоснути 2. надимати се, бубрити, расти (тесто) бухо,´й сленг. пијан бу,´хта ж. мали залив бу,´хты-бара,´хты одједном как с бу,´хты-бара,´хты - с неба па у ребра бу,´ча ж. бука, галама бушева,´ть 1. хучати (море) 2. праскати, галамити, беснети бушла,´т м. морнарска јакна буя,´н м. лармаџија, свађалица буя,´нить галамити бы (облик гл. быть за сва лица) 1. (за погодбени начин) бих, би, бисмо, бисте, би 2. (за благу заповест) ты бы посети,´л его - посети ти њега поти,´ше бы! -може ли мало тише ты прилёг бы- могао би да прилегнеш не опозда,´ть бы- само да не закаснимо (как)бу,´дто бы - као да;тобоже быва,´ло пре, некад, каткад ни в чем не быва,´ло - и ником ништа быва,´лый искусан, вичан быва,´ть 1.дешавати се 2. бити (негде), посећивати бы,´вший бивши, пређашњи бы,´дло с. стока бык 1. во 2. мужјак рогатих животиња были,´на ж. руска епска јуначка народна песма были,´нка ж. стабљика были,´нный 1. јуначки 2.епски бы,´ло (уз перфект казује замишљену или започету а не свршену радњу) управо, таман он бы,´ло взял ружьё - он таман да узме пушку чуть было не упал - умало да падне, само што није пао было,´й пређашњи, прошли, онај који је већ био быль ж. истините приче быстрина,´ ж. брзак (речни) бы,´стро брзо, хитно быстрораствори,´мый инстант бы,´стрый 1.брз, хитар 2.окретан, способан быт м. начин живота, свакадашница бытие,´ с. 1. постојање 2. стварност бытьё с. начин живота, живот житьё-бытьё - живот бы,´тность ж. боравак, присутност: в бы,´тность мою в Москве,´ - док сам био у Москви бытова,´ть постојати, живети бытово,´й који се односи на свакадашњи живот быть 1. бити, постојати 2. имати 3. дешавати се 4. служи као помоћни глагол быть в солда,´тах - бити у војсци быть в си,´лах - моћи, бити у стању быть беде,´ - биће несреће

быть профе,´ссором - бити професор быть не в свое,´й таре,´лке - бити јако несигуран быть в те,´ме – познавати тему быкова,´ть жарг. имати агресивно, нападно понашање бы,´чий воловски бы,´чится јогунити се бычо,´к м. 1. млад во, јунац 2. пеш (риба) 3. опушак (од цигарете) 4. јак момак бэ! ономатопеја бекања он не зна,´ет ни бэ, ни мэ - не зна ни бекнути бюдже,´т м. буџет бюллете,´нь м. билтен, извештај избирательный бюллете,´нь - бирачки лист больни,´чный бюллете,´нь - лекарско оправдање бюро,´ нескл. 1. биро, канцеларија, уред 2. канцеларијски писаћи сто туристи,´ческое бюро,´ - путничка агенција бюрокра,´т м. 1. бирократа 2. формалиста бюрокра,´тический бирократски бюст м. 1. биста, попрсје 2. женске груди бяка м. и ж. лоша, грозна ствар ( у објашњењу за децу)

В в (пред групом неких сугласника во) где, в чём или куда, во что: у, на, за, од, кроз 1. (место) в шко,´лу – у школу в шко,´ле - у школи 2. (време) в пя,´тницу - у петак в а,´вгусте - у августу 3. (мера) в одну,´ неде,´лю - за једну недељу в два ра,´за бо,´льше - двапут више в двух киломе,´трах от го,´рода - два километра од града 4. (количина) кусо,´к мя,´са в два килогра,´мма - парче меса од две килограма 5. (циљ) за, ради, на: сказа,´ть в шу,´тку - рећи ради шале в насме,´шку - на потсмех 6. (својство, изглед) у, с: карти,´на в све,´тлых тона,´х - слика у светлим тоновима 7. (стање) в бра,´ке - у браку в дру,´жбе - у пријатељству продава,´ть в убы,´ток - продавати на штету 8.(спорт. не преводи се) игра,´ть в футбо,´л - играти фудбал 9. ( средство) у тру,´бить в трубу - трубити у трубу 10. (начина) у говори,´ть в глаза - говорити у очи ва-банк карт. улог поста,´вить ва-банк - све или ништа, ставити све на коцку ваго,´н м. вагон, кола спа,´льный ваго,´н – кушет кола, кола за спавање вре,´мени у нас ваго,´н -имамо времена на претек ваго,´нный вагонски ва,´жничать правити се важан, прсити се, разметати се, шепурити се ва,´жно 1. битно, важно ва,´жность ж. 1. важност, значај 2. охолост, надменост ва,´жный 1. важан, знатан, значајан крупан, озбиљан 2. величанствен 3. охол, горд, надмен, надувен ва,´жная ши,´шка - крупна зверка с ва,´жным видом - достојанствено,озбиљно ва,´за ж. вазна (за цвеће), чинија вазо,´н м. саксија вака,´нсия ж. упражњено, слободно место (у служби, школи) ва,´кса ж. крема за обућу, ималин вакци,´на ж. мед. вакцина вакци,´нация ж. мед. вакцинација вал м. 1. висок талас, вал 2. бедем, насип 3. вратило, ваљак девя,´тый вал -врхунац невоље вала,´ндаться 1. лењствовати, красти богу дане 2. петљати, носити се вале,´жник м. собир. изобарано дрвеће, најчешће суво ва,´ленки ( ед. валенок м.) мн. обућа од ваљане вуне вале,´т м. карт. пуб, жандар ва,´лик м. 1. ваљак, цилиндар 2. ваљкаст јастучић на каучу вали,´ть 1.обарати 2.трпати, бацати без реда на гомилу 3. сваљивати, бацати на другога (кривицу) 4. наваљивати, ићи у гомилама 5.(дим) куљати;~ ся 1. падати, спадати, сваљивати се 2. разваљивати се, пропадати 3. (за скот) цркавати, липсавати ва,´лкий колебљив, нестабилан, превртљив, климав ни ша,´тко, ни ва,´лко - ни добро, ни рђаво, осредње

валово,´й эк. 1. укупан, узет у целини, глобалан 2. масован валовой доход укупан, бруто приход валу,´н м. велики округао камен вальс м. валс, валцер танцева,´ть вальс – валсирати, играти валцер валья,´жный импозантан валю,´та ж. валута, девизе валя,´ть 1. ваљати, котрљати 2. правити нешто од ваљане вуне 3. рђаво радити;~ ся 1. ваљати се, излежавати се 2. бити разбацан вући се валя,´ть дура,´ка - правити се луд, лудирати се валя,´й!- почни! крени! валя,´ться в нога,´х - понизно молити вани,´ль ж. ванила вани,´льный ванилни вани,´льная па,´лочка -шипка ваниле ва,´нна ж. 1. када 2. процес купања у кади приня,´ть ва,´нну - окупати се ва,´нночка кадица ва,´нька-вста,´нька м. дечја играчка која увек се диже због тежине при дну играчке вар м. 1. кључала вода 2. обућарска смола, катран ва,´режки мн. ( ед. варежка ж.) женска рукавица без прстију варене,´ц м. претходно прокувано кисело млеко варе,´ники мн. мн. кулин. јело, кувано тесто напуњено сиром, купусом или јагодама, ваљушци варёный 1.(за месо) кувани 2.(за поврће) барени варе,´нье с. слатко (од воћа) вариа,´нт м. варијанта, верзија вариа,´ция ж. вариација вари,´ть 1.кувати, барити 2.спремати, правити 3. тех. заваривати; ~ся, свариться, скувати се, спремити се, ва,´рка ж. 1.кување, барење 2. спремање хране 3. заваривање варна,´к м. одбегли заробљеник василёк м. различак (цвет) василько,´вый различков ва,´та ж. вата вата,´га ж. група, гомила (деце) ва,´тный oд вате, ватни ватерпа,´с либела ватру,´шка ж. отворена одозго лепиња са сиром усредини вафля ж. наполитанка вахла,´к м. трапавко, аљкавац ва,´хта ж. стража, смена страже ва,´хтенный стражар вахтёр м. портир вая,´ние с. 1. вајање 2. вајарство, кипарство вая,´тель м.вајар, кипар, скулптор вая,´ть, изваять вајати, клесати вбега,´ть, вбежа,´ть утрчавати утрчати вбива,´ть, вби,´ть 1. забити, укуцати 2. утувити (у главу), увртети вбира,´ть, вобра,´ть упијати, усисавати, апсорбовати вблизи,´ 1. близу, у близини 2. предлог близу вбок устрану вбра,´сывание с. спорт убацивање вброд газећи (прећи преко реке) вва,´ливать, ввалить уваљивати, убацивати ( на силу);~ ся упасти ввали,´ть увалити, убацити (нешто тешко) введе,´ние с. 1. увођење 2. увод (у књигу)3. Ваведење ввек (само с негацијом) никад: век не забу,´ду - никад нећу заборавити вверга,´ть, вве,´ргнуть 1. насилно затворити 2. гурнути, увалити вве,´ргнуть в отча,´яние- бацити у очајање ввёртывать, вверну,´ть 1. увртети, завртети, уврнути, заврнути 2. (реч) уметнути вверну,´ть де,´ньги - тутнути новац (за мито) вверх увис, горе вверх по течению - узводно идти,´ вверх - напредовати у служби вверя,´ть, вве,´рить поверавати, поверити; ~ся 1.поверити 2. ослонити се ввести,´, введу,´ увести, уводити ввива,´ть увијати, уплитати ввиду,´ с обзиром на, због тога што... ввинти,´ть завртети, увртети, ушрафити вви,´нчивать завртати, увртати, ушрафљивати ввод увођење вводи,´ть, ввести,´ 1.уводити 2. отварати, започети експлоатацију 3. објаснити (посао) ввоз м. 1.увоз, импорт 2. довожење,достављање ввози,´ть, ввезти,´ увозити, импортирати вво,´зный увозни ввозная по,´шлина - порез на увоз вво,´лю до миле воље, по вољи

ввысь (на)горе ввя,´зываться, ввяза,´ться 1. уплести се 2. увући се, умешати се вглубь у дубину, дубоко вгля,´дываться, вгляде,´ться загледати се при,´стально вгляде,´ться - дубоко загледати се вгоня,´ть, вогна,´ть 1. утеривати, сатеривати 2. доводити до неке непријатности вгоня,´ть в гроб - терати у смрт вгоня,´ть в краску – натеривати неког да поцрвени од стида вда,´вливать, вдави,´ть 1.утиснути 2. улубљивати, гњечити вдалеке,´, вдали,´ далеко, у даљини вдаль далеко, у даљину вда,´ться, вдава,´ться 1. заћи, залазити дубоко, увући се, увлачити се 2. упустити се (у нешто) вдава,´ться в подро,´бности - упуштати се у појединости вдвоём по двојица, по два (две) вдвойне,´ двапут (више или мање), двоструко вдева,´ть, вдеть увлачити, удевати вдева,´ть ни,´тку в иглу - увлачити конац у иглу вдеть удети, уденути вдеть но,´гу в стре,´мя - метнути ногу у узенгију вдоба,´вок поврх свега, у допуну, осим тога, уз то вдова,´ ж. удова, удовица вдове,´ц м. удовац вдо,´вий удов, удовичји вдо,´воль доста, довољно вдого,´нку устопице, услед вдолби,´ть, вда,´лбливать, утувити, увртети (неку мисао) вдоль 1. дуж, низ, поред, уз 2. уздуж вдо,´сталь довољно, потпуно, сасвим вдох м. удисај вдохнове,´ние с. надахнуће, инспирација вдохновля,´ть, вдохнови,´ть надахнути, инспирисати; ~ся надахнути се вдре,´безги 1 разбити (у парампарче) 2. напити се, бити пијан вдруг 1. одједном, изненада 2.. частица можда, ако а вдруг у него нет денег? – a ако он нема новац? вдругорядь поново, по други пут вдрызг потпуно, апсолутно вдрызг мокрый – апсолутно мокар вду,´маться удубити се у мисли. вду,´мчивый озбиљан, темељит вдыха,´ть вдохну,´ть 1.удисати, удахнути 2. улити, инспирисати ве,´дать 1. знати, умети 2. управљати (нечим) зна,´ть не зна,´ю, ве,´дать не ве,´даю – немам појма веде,´ние с. 1. вођење, надлежност, компетенција 2. као други део сложенице значи знање, наука 3. спорт. дриблинг языкове,´дение - наука о језику, лингвистика ве,´домо с. познато, знано с ведома - са знањем без ведома - без знања ве,´домость ж. спнсак, листа ве,´домство с. надлежност, ресор, подручје уред, делокруг власти ведро,´ с. 1. кофа, кабао 2. мера за течност (12,299 литара) до,´ждь льёт как из ведра,´ - киша пљушти као из кабла вёдро с. ведро (о времену). веду,´щий 1. који води, руководи 2. водећи, главни 3.тех. покретачки,погонски 4. водитељ емисије (на радију или телевизији) ведь па, онда, зар не, (или се не преводи) ве,´дьма ж. 1. вештица 2. оштроконђа ( o жени) ве,´ер м. лепеза ве,´жливость ж. уљудан, учтив, услужан, љубазан везде,´ свуд(а), свугде везти,´, вози,´ть 1. возити, вући (једанпут и у једном правцу) 2. имати среће, полазити за руком, успевати везу,´чий, везунчик ( о човеку) срећковић век м. 1. људски век, живот 2. век, столеће 3. вечност 4. увек, стално век живи, век учись - човек се учи док је жив ве,´ко с. очни капак векова,´ть живети усамљено веково,´й вековни, столетни вековуха ж. стара девојка, уседелица ве,´ксель м. фин. меница ве,´ксель на предъяви,´теля - меница на име веле,´ние с. наредба, заповест веле,´ть наредити, заповедити велика,´н м. див, џин, горостас; ~ша ж. горштакиња, џинија вели,´кий 1. велики (у духовном и моралном смислу) 2. великог обима, по величини не вели,´ка ва,´жность- није вредно пажње от ма,´ла до вели,´ка -и старо и младо,сви од реда

великоду,´шно великодушно, племенито великоле,´пие дивота, красота, сјај, величанственост велича,´йший највећи, врло велики дело велича,´йшей ва,´жности - врло значајна ствар ( посао) велича,´ть 1. величати 2. звати по имену и патрониму вели,´чие с. величанственост ма,´ния вели,´чия - мегаломанија величина,´ ж. 1. величина ( број, обим) 2. значај ( личност) велого,´нка ж. бициклистичка трка велого,´нщик м. бициклиста велопробе,´г м. бициклистичка трка велосипе,´д м. бицикла бајк велосипе,´дист м. бициклиста велосипе,´дный бициклистички велосипе,´дная е,´зда - бициклистичка вожња вельмо,´жа м. великаш, великодостојник вена ж. анат. вена Вена град Беч венгр м. Маџар, ~ка ж.Маџарица вене,´ц м. 1. венац 2. круна идти под вене,´ц - стати пред олтар, ступити у брак ве,´нзель монограм ве,´ник м. 1. метла 2. свежањ прућа за шибање при парењу у купатипу вено,´к м. 1. венац 2. сплет, коло вентили,´ровать 1.ветрити, проветравати 2. разјашњавати (питање итд.) ве,´нтиль м. тех. вентил вентиля,´ция ж. венитлација венцено,´сец крунисана глава, монарх венча,´льный венчани венча,´льный обря,´д - свадбени ритуал венча,´ние с. 1.венчање 2. крунисање венча,´ние на ца,´рство - крунисање за цара венча,´ть(ся) 1. венчати се 2. увенчати, наградити, одликовати 3. крунисати венча,´ться на царство - постати цар ве,´нчик м. 1. венчић 2. круница у цвету 3. део зуба изван десни вепрь м. дивља свиња ве,´ра ж. 1. вера, религија 2. увереност, уверење 3. поверење вера,´нда ж. тераса ве,´рба ж. врба ве,´рбный врбов Ве,´рбное воскресе,´нье - Цвети верба,´льный вербални верблю,´д м. камила верблю,´жий од камиле, камилин верблюжо,´нок м. мала камила, камилић вербова,´ть врбовати, придобијати, скупљати добровољце за нешто, регрутовати верди,´кт м. юр. 1. судска пресуда 2. суд, мишљење верёвка ж. уже, конопац верёвочка ж. конопчић верёвочный начињен од ужета, ужарски верени,´ца ж. низ, ред, поворка вереща,´ть пиштати, вриштати, крештати верзи,´ла м. висок човек, дугајлија ве,´рить 1. веровати 2. имати поверења верифика,´ция ж. верификација вермише,´ль ж. резанци верне,´е 1. вернији, тачнији 2. тачније, боље рећи ве,´рно 1. верно 2. правилно, тачно 3. вероватно, мора бити, зацело ве,´рность ж. 1. верност, оданост 2.тачност, правилност верну,´ть вратити, повратити ве,´рный 1. веран, одан 2.тачан, истинит, правилан 3. поуздан, сигуран ве,´рование с. веровање вероиспове,´дание с. вероисповест вероло,´мный издајнички вероло,´мство с. издаја веротерпи,´мость ж. верска теолрантност, верска трпељивост вероуче,´ние с. рел. веронаука вероя,´тно вероватност, вероватноћа, могућност по всему,´ вероя,´тно - по свој прилици, по свему судећи ве,´рсия ж. версија верста,´ ж. уст. мера за дужину 1067 м. его за версту,´ ви,´дно - види се надалеко коло,´менская верстa,´ - дугајлија, висок човек верста,´к м. занатски сто, тезга

верста,´ть 1. радити прелом ( текста) 2. средити, уредити вёрстка ж. полигр. преламање слога, прелом дела,´ть вёрстку те,´кста - преламати текст ве,´ртел м. ражањ верте,´ть 1. вртети, окретати, обртати 2. располагати по својој вољи;~ся 1. вртети се, окретати се, обртати се 2. кретати се, мувати се 3. врдати, околишити верте,´ться волчко,´м - окретати се као чигра вертика,´ль ж. вертикала вёрткий окретан вертихво,´стка ж. ветропир вертля,´вый 1. жив, покретљив, немиран 2. ветропираст, лакомислен вертолёт м. хеликоптер вертопра,´х м. ветропир, ветрогоња верту,´шка ж. 1. хеликоптер 2. телефон са ручицом 3. (жена) ветропир, шмизла, ветрогоња ве,´рующий м. верник верфь ж. бродоградилиште верх м. 1. врх 2. врхунац 3. покретни кров кола 4. лице хаљине или материје 5. горњи ток реке 6. победа верхи,´ мн. 1. управљачи, виша администрација 2. највиши тонови у музици нахвата,´ться верхо,´в - учити површно ве,´рхний горњи верхо,´вный врховни, највиши верхово,´й 1. јахаћи који се односи на јахање 2. јахач, коњаник 3. који се односи на горњи ток реке верхогля,´д м. површан човек верхо,´м (по верху) 1. по врху, с горње стране, одозго 2. до врха (напунити), верхом 3. јахати ( на коњу, магарцу) верху,´шка ж. 1. врх, вршак, горњи део 2. руководиоци, крем друштва верши,´на ж. 1. врх 2. врхунац верши,´ть 1. заповедати, руководити 2. решавати вершо,´к м. уст. 1. мера за дужину (4,4 см.) 2. врх, вршак, горњи део вес 1. тежина 2. мера тежине 3. углед, утицај весели,´ть веселити, радовати, забављати ве,´село 1. весело, забавно ве,´селый 1. весео, радостан 2. забаван 3. пријатан веселе,´е! брже! весе,´лье с. 1. весеље, веселост, радост 2.забава, забављање весе,´льчак м. весео човек, весељак весе,´нний пролећни ве,´сить мерити тежину, вагати ве,´ский 1.тежак 2. значајан, утицајан ве,´ский до,´вод - значајан аргуменат весло,´ с. весло вёсельный који се односи на весло весна,´ ж. пролеће весну,´шка ж. пеге на кожи весну,´шчатый пегав весово,´й 1. који се односи на кантар, вагу 2. који се продаје на меру весовщик м. мерач, кантарџија вести,´ 1.(кретање које се врши само једанпут и у једном правцу) 1. водити 2. предводити, управљати кретањем 3. прелазити, превлачити (нпр. руком) 4. руководити, управљати вести,´ дру,´жбу - дружити се вести,´ се,´бя - понашати се вестибю,´ль м. хол вести,´мо наравно, дабогме, зна се ве,´стник м. 1. весник, гласник, гласоноша 2. информативни билтен ве,´сточка ж. вест, поздрав весть вест, глас, новост без ве,´сти пропа,´л - нестао без трага Бог весть - Бог би га знао не весть что - којешта весы,´ мн. вага весь, вся, всё, все мест. сав, цео при всем том- поред свега тога, ипак все равно,´ - свеједно весьма,´ веома, врло, јако ветви,´стый разгранат ветвь ж. грана, огранак ве,´тер м. ветар броса,´ть слова,´ на ве,´тер - говорити у ветар ищи ве,´тра в по,´ле - пиши кући пропало,пропала ствар ветерина,´рия ж. ветерина ветерина,´рный ветеринарни ветеро,´к м. ветрић. ве,´тка, ветвь ж. грана,ограна железнодоро,´жная ве,´тка - железнички правац ве,´точка гранчица ве,´тошь ж. старудија, прње, дроњци ве,´трено 1.ветровито 2. лакомислено,ветропирасто ве,´треный 1 ветровит 2.ветропираст, фриволни

сего,´дня ве,´трено - данас дува ветар ветрово,´й који се односи на ветар, ветровит ветрово,´е стекло,´ - шофершајбна ветря,´нка ж. мале богиње, ветрењача ве,´тхий 1 врло стар, престар, оронуо, трошан Ве,´тхий заве,´т - Стари завет ветчина,´ ж. шунка ветша,´ть 1. старети 2. хабати се (о одећи) ве,´ха ж. путоказ, међа сме,´на вех - промена правца (политичког, филозофског) ве,´чер м. вече к ве,´черу - предвече вечере,´ть безл. смркавати се вечери,´нка ж. журка, забава вече,´рний вечерњи вечерня,´ ж. церк. вечерња служба ве,´чером увече по,´здно ве,´чером - касно увече сего,´дня ве,´чером - вечерас вчера,´ ве,´чером - синоћ за,´втра ве,´чером - сутра увече ве,´черя ж. уст. вечера Та,´йная ве,´черя -Tajна вечера ве,´чно 1. вечито 2. доживотно, стално, увек он ве,´чно не дово,´лен - он никада није задовољан ве,´чность ж. вечност отойти,´ в ве,´чность- умрети ве,´чный 1. вечит 2. доживотни мы не вида,´лись (це,´лую) ве,´чность! - давно нисмо се видели ве,´шалка ж. 1.петељка (на одећи) 2. чивилук 3.офингер вешать 1. вешати, ставити на место 2.мерити тежину 3. казнити вешањем, обесити;~ ся обесити се, извршити самоубиство вешањем не надо ве,´шать го,´лову! - горе главу! ве,´шать лапшу,´ на,´ уши –причати лажи, лагати, варати веща,´ть 1. прорицати, предсказивати 2. говорити свечано 3. говорити преко радија вещево,´й који се односи на ствари вещево,´й ме,´шок - војничка торба вещево,´й скла,´д - магацин веще,´ственный стварни, материјални веще,´ственные доказа,´тельства - корпус деликти вещество,´ с. материја, супстанца взры,´вчатое вещество,´ - експлозив обме,´н веще,´ств - метаболизам ве,´щий пророчански, који се односи на прорицање, предсказање вещи,´ца ж. стварчица, ситница вещу,´н м. пророк, предсказивач вещь ж. 1. ствар, предмет 2. (само мн.) имовина, личне ствари 3. чиненице, факте хочу,´ сказа,´ть вам одну,´ вещь - желим да вам кажем једну ствар ве,´яние с. 1. вејање (жита) 2. дување (ветра) 3. струјање, правац (мисли) ве,´ять 1. дувати, струјати 2. мирисати 3. лепршати се, лелујати ве,´ют знамёна - заставе се лепршају вжива,´ться, вжи,´ться уживети се , уживљавати се вживи,´ть, вживля,´ть имплантирати взад назад, натраг ни взад ни вперёд - ни макац взаи,´мность ж. узајамност, међусобност, обостраност взаимовы,´годный од обостране користи, узајамно користан взаимоотноше,´ние с. узајамност, међусобне односи взаимопо,´мощь ж. узајамна помоћ взаимопонима,´ние с. узајамно разумевање взаимосвя,´зь ж. узајамне везе, повезивање, интеркомуникације взаймы,´ у (на) зајам взаме,´н уместо, за промену взаперти,´ 1. под кључем, закључано 2. усамљено (живети) взапра,´вду збиља, без шале, озбиљно взапра,´вду так было? - да ли је заиста тако било? вза,´пуски утркујући се, надмећући се взатя,´жку разг само у изразу: кури,´ть взатя,´жку - пушити увлачећи дим взаше,´й разг избацивати напоље (некога) гнать взаше,´й - избацивати взба,´дривать, взбодри,´ть бодрити, храбрити, соколити взба,´лмошный суманут, ћакнут, неурачунљив взба,´лтывать, взболта,´ть мућкати, промућкати взбега,´ть, взбежа,´ть устрчавати, устрчати взбелени,´ться разбеснети се, (рас)помамити се взбеси,´ть разљутити, разјарити, (рас)помамити;~ ся помамити се,разбеснети се,

взбешённый бесан, избезумљен взбива,´ть, взбить умутити (павлаку), излупати (јастук) взбира,´ться, взобра,´ться пети се, пентрати се взбрести,´ с муком се попети, успентрати се взбрести,´ в го,´лову (на ум)- пасти на памет (на ум) взбудора,´живать, взбудора,´жить узбуњивати, узнемиравати взбунтова,´ться узбунити, побунити взбу,´чка ж. 1. оштар прекор, грдња 2. батине зада,´ть взбу,´чку- изрибати кога получи,´ть взбу,´чку - добити опасне батине взва,´ливать, взвали,´ть 1. наваљивати, товарити (на кога) 2. теретити неким послом 3. бацати, сваљивати (кривицу) 4. взве,´сить 1. измерити тежину 2. одмерити, проценити, расудити взвести,´ 1. попети, подићи 2. изнети против неког неку оптужбу взвести,´ куро,´к - запети ороз (обарач на пушци) взвести,´ обвине,´ние - неправедно оптужити взвешива,´ть 1. мерити тежину 2. одмеравати, процењивати, расуђивати взви,´згивать, взви,´згнуть вриснути, цикнути взвинти,´ть 1. јако подићи (набити) цене 2. наљутити, раздражити взвинти,´ть не,´рвы - изнервирати взвод м. воен. 1.војн. вод 2. стање напетости на взводе- бити љут, узнемирен, изиритиран или пијан взводи,´ть, взвести,´ 1. узводити, водити навише, запињати (ороз) 2. износити оптужбе, бацати кривицу взводи,´ть напра,´слину - неправедно оптуживати взволно,´ванно 1. усталасано, ускомешано, узбуркано 2. узнемирено, узрујан взволно,´ванный узнемирени, узбуркан взволнова,´ть 1. усталасати, ускомешати, узбуркати 2. узнемирити, узрујати взыва,´ть позивати взгляд м. 1. поглед 2. гледиште, мишљење с пе,´рвого взгля,´да - на први поглед на мой взгляд - по моме мишљењу на взгляд - по изгледу взгля,´дывать, взгляну,´ть 1.погледати, загледати 2.заузети став према нечему взгроможда,´ть, взгромозди,´ть трпати, товарити, нагомилавати;~ ся 1.нагомилати, натрпати 2. успентрати се с муком взгрустну,´ть, взгрустну,´ться растужити се, ражалостити се вздёргивать 1. дизати, трзати увис 2. вешати (неког) вздёрнуть 1. дићи, тргнути увис 2. обесити (неког) вздёрнуть нос - дићи нос вздёрнутый нос - прћаст нос вздор м. глупост, будалаштина, лудорија вздорный 1.глуп, бесмислен 2. свадљив, џангризав вздох м. уздах, удисај вздохну,´ть 1. уздахнути 2. предахнути вздра,´гивать, вздро,´гнуть трзати се, подрхтавати, стресати се вздремну,´ть дремнути, мало задремати, вздува,´ть, вздуть надути, раздувати;~ ся надути се, отећи вздуть це,´ны - јако подићи (набити) цене взду,´мать наумити, намислити не взду,´майте! - и не помишљајте! вздыма,´ться 1. уздизати се 2. надимати се (груди) вздыха,´ть, вздохну,´ть 1. уздисати 2. туговати, чезнути взима,´ть узимати, сакупљати ( порез) взима,´ть штраф – наплатити казну взира,´ть уст. гледати, посматрати не взира,´я ни на что - упркос свему, без обзира взла,´мывать, взлома,´ть провалити, обити, разбити (пол), дићи (патос), провалити компјутерски програм взлеле,´ять одгајити, однеговати, отхранити взлёт м. узлет, полет взлётная доро,´жка - писта взлета,´ть, взлете,´ть полетети взлета,´ть на во,´здух - експлодирати, одлетети у ваздух взлом м провала, обијање кража со взло,´мом - опасна (провална) крађа взло,´мщик м. обијач, провалник, хакер взлохма,´чивать, взлохма,´тить разбарушити, рашчупавити взмах м. мах, замах взма,´хивать, взмахну,´ть замахнути, узмахнути взметну,´ть подизати, уздизати, нагло подићи;~ ся подизати се, уздизати се взметну,´ться (на кого,´) - навалити, напасти, окомити се взмоли,´ться замолити взмо,´рье с. морска обала, приморје взмути,´ть замутити,узмутити взмы,´ленный 1. насапунен, сапуњав 2. знојав 3. задихан взнос м. уплата, чланарина взну,´здывать, взнузда,´ть зауздати взойти,´ попети се, подићи се, успети се, (сунце), нарасти (тесто), нићи (семе) взопреть озноити се взор поглед

поту,´пить взор - оборити очи взорва,´ть 1. дићи (бацити) у ваздух експлозијом 2. наљутитити се его взорва,´ло - он је плануо (страшно се наљутио) взра,´щивать, взрасти,´ть одгајити,однеговати, подићи, васпитати. взреве,´ть урликнути, заурлати (вук), рикнути (бик) взро,´слый одрастао, велики (годинама) взрыв м. 1. експлозија 2. прасак взрыва,´ться, взорва,´ться дизати у ваздух експлозијом взрывно,´й 1. експлозивни 2. енергичан (карактер), експлозиван взрывча,´тка ж. експлозив взры,´вчатый експлозивни взрыть разрити, раскопати взрыхля,´ть, взрыхли,´ть истрошити, уситнити (земљу) взъеро,´шить разбарушити, накострешити взыва,´ть позивати, апеловати, тражити помоћ взыска,´ние с. 1. наплата, убирање (пореза, дуга) 2. казна, глоба взыска,´тельный строг у захтевима,пробирљив, пробирач взы,´скивать, взыска,´ть 1. наплатити 2. казнити, оглобити не взыщи,´те - не замерите, взя,´тие с. (за)узимање, заузеће, освајање взя,´тка ж. 1. мито 2. штих (при картању) взя,´тки гла,´дки - од њега се нећеш увајдити взя,´точник м. подмитљивац, корупционаш взя,´точничать примати мито взя,´точничество с. подмићивање, подмитљивост, корупција взять 1. узети, ухватити (руком) 2. ухапсити 3. заробити 4. (тврђаву) (за)узети, освојити 5. узајмити 6. (на службу) примити 7. (са собом) понети, повести 8. (порез) покупити, убрати 9. (мере) предузети 10. извести закључак ;~ ся 1. ухватити се, машити се 2. латити се с чего ты взял - откуд ти је пало на памет взять на прице,´л - нанишанити взять в жёны - оженити се взять себе в го,´лову - увртети себи у главу взять при,´ступом - освојити на јуриш взять обра,´тно свои слова,´ - повући своју реч взять верх - надвладати, надјачати черт возьми,´! - дођавола! взя,´ться за ум - освестити се, опаметити се отку,´да ни возми,´сь - изненада,одједном,као с неба вибра,´ция вибрација вибри,´ровать вибрирати, подрхтавати вид 1. вид, видокруг 2. поглед, изглед (на нешто) 3. облик, спољашност, израз лица 4. (бот. зоол.) врста 5. (грам.) вид 6. намера 7. панорама, пејзаж 8. документ иметь в виду,´ - имати на уму иметь ви,´ды - рачунати на некога для ви,´ду - привидно, реда ради ни под каким ви,´дом - нипошто иметь хороший вид - добро изгледати вид на жительство – лична карта видеокли,´п м. видеоспот ви,´деть 1. видети (бити способан приметити) 2. спазити, приметити 3. увиђати, признавати, налазити ви,´димо очевидно, вероватно ви,´димо-неви,´димо - безбројно, тушта и тма ви,´димость ж. 1.изглед, спољашност 2. сличност 3. привидност для ви,´димости - због изгледа, фиктивно ви,´димая весёлость - привидно весеље видне,´ться видети се, помаљати се, назирати се ви,´дно 1. може се видети 2. очигледно, вероватно ви,´дный 1. видљив 2. угледан, истакнут 3. лепог стаса, стасит видово,´й који се односи на врсту (биљну, животињску) или на глаголски вид видоизмене,´ние с. 1. промена, измена 2. промена врсте, подврста, варијанта видоизменени,´ться мењати се ви,´за ж. 1. виза 2. дозвола, печат визг м. врисак, писак, цик визгливый oштар, непријатан визжа,´ть пиштати, вриштати, визи,´ровать давати визу, дозволу, визирати визи,´т м. посета, визита отда,´ть визи,´т - вратити посету визи,´тка ж. посетница, визитна картица визи,´тный који се односи на визиту, посету ви,´ка ж. грахорица виктори,´на ж. квиз ви,´лка ж. виљушка электри,´ческая ви,´лка (штепсель) - утикач ви,´лы мн. виле (за сено) виля,´ть, вильну,´ть 1. мрдати 2. врдати, околишити виля,´ть хвосто,´м - вртети репом, перен. лагати, врдати вина,´ ж. 1. кривица, грешка одговорност 2. узрок, повод поставить в вину окривити кога не по мое,´й вине,´ - није моја кривица

винегре,´т м. 1. врста руске салате 2. мешавина, бућкуриш, папазјанија у него,´ в голове,´ винегре,´т - у његовој глави је права збрка вини,´ть кривити, окривљавати, чинити кривим (за нешто) ви,´нный вински, од вина вино,´ с. вино винова,´тый 1. крив, одговоран 2. који признаје своју кривцу круго,´м винова,´т - потпуно крив вино,´вник м. кривац вино,´вность ж. кривица виногра,´д м. 1. винова лоза 2. грожђе 3.виноград виногра,´дарство с. виноградарство виногра,´дный 1. винов (нпр. лоза) 2. грожђани, који се односи на грожђе виногра,´дина зрно грожђа виноде,´л м. винар винт м. 1. завртањ, шраф 2. елиса пропелер 3. врста игре у карте 4. комп. матрична плоча ви,´нтик м. мали завртањ, шрафчић у него (в голове) ви,´нтика не хвата,´ет – не достаје даска ( у глави) винти,´ть 1. завртати, шрафити 2. играти винта винто,´вка ж. пушка винтово,´й 1. завојит, спиралан 2. који је с елисом, пропелером винто,´вочный пушчани ви,´селица ж. вешала ви,´сельник м. 1. обешении 2. неваљалац, хуља, нитков висе,´ть, ви,´снуть 1. висити 2. бити нагнут (над нечим), надвисивати висо,´к м. 1. слепоочница 2. коса на слепоочници, залисци, зулови високо,´сный преступни високо,´сный год - преступна година висо,´чный који се односи на слепоочницу висю,´лька висуљак, дрангулија (као украс) вися,´чий који виси, обешен вися,´чий замо,´к - катанац, локот витами,´нный витамински вита,´ть 1. лебдети у ваздуху 2. маштати, заносити се вита,´ть в облака,´х – маштати ,сањарити, живети у облацима витиева,´тый 1. замршен 2.патетичан 3. китњаст витри,´на ж. излог вить, свить 1. вити, увијати 2. намотавати 3. (гнездо) савијати 4.(венац)плести;~ся вити се, увијати се, обвијати се 2. (птица) кружити 3. (прашина) ковитлати се 4. (застава) лепршати се 4. (пут) кривудати 5. вртети се (око некога) вить верёвки – потчинити виться у ног - мотати се око ногу ви,´тязь м. витез, јунак вихор м. чуперак на глави, ћуба ви,´хрем муњевито, изненадно вихрь м. олуја са ветром в ви,´хре собы,´тий - у вртлогу догађаја вишнёвка ж. вишњевача вишнёвый oд вишања вишнёвый сад - вишњик ви,´шня ж. вишња вка,´пывать накапати (у нешто) вка,´лывать, вколо,´ть убости (у нешто) вкати,´ть, вка,´тывать 1. укотрљати, уваљати 2. (кому) нанети (ударац) вклад м. 1. улог, улагање, депозит 2. допринос 3. устар. прилог вкла,´дка ж. 1. улагање 2. уметак, додатак (уз књигу или новине) вкла,´дчик м. улагач, депонент вкла,´дывать, вложи,´ть 1. улагати 2. уметати уметак, додатак вкле,´ивать, вкле,´ить 1.залепљивати, залепити 2. уметнути (у говор) вкле,´йка ж. 1. радња лепљења 2.налепница вкли,´ниваться, вкли,´ниться уметнути у облику клина, заклинчити, уклињавати включа,´тель м. тех. прекидач включа,´ть, включи,´ть 1. укључивати 2. уносити, уводити (у списак) 3. покренути радњу включа,´я предл. укључујући, убрајаћи включи,´тельно 1. укључно 2. рачунајући у то, укључиво 3.закључно включи,´ть 1. укључити 2. унети, увести 3. упалити (светло) вкола,´чивать, вколоти,´ть 1. укуцати, забити 2. утерати, урезати вколоти,´ть в го,´лову- утерати (урезати) у главу вконе,´ц потпуно, сасвим, коначно вко,´панный укопан вкось укосо, укриво вкривь и вкось -збрда-здола, којекако вкра,´дчивый који уме да се улагује, да подилази, вкра,´дчивый го,´лос - притворно љубазан (глас) улагивачки, улизивачки вкра,´дываться, вкра,´сться 1. увлачити, увући се кришом 2. поткрадати се (грешка) 3. подилазити, улагивати се, улизивати се , улагивањем стећи нечије поверење вкра,´лось подозре,´ние - појавила се сумња

вкра,´лась опеча,´тка - поткрала се штампарска грешка вкра,´тце укратко вкривь 1. укриво, накриво 2. неправилно, погрешно все пошло,´ вкривь - све је пошло наопако вкруту,´ю само у изразу: яйцо,´ вкруту,´ю - тврдо (с)кувано (јаје) вкус м. 1.укус 2. стил,манир положи,´те са,´хару, со,´ли по вку,´су - ставите со, шећер по свом укусу име,´ть вкус к чему,´ - волети нешто это дело вку,´са - то је ствар укуса в восто,´чном вку,´се - у источњачком стилу вку,´сно укусно вку,´сный укусан, који има укус вку,´сно гото,´вить - лепо спремати( јело) вкусово,´й који се тиче укуса влага,´лище с. анат., бот. матерични канал, вагина владе,´лец м. 1. власник, ималац, сопственик 2. господар, газда, домаћин владе,´ние с. 1. власништво, својина 2. посед, имовина, имање владе,´ть 1. имати (као својину) 2. владати, управљати 3. (оруђем) руковати 4. (језик) познавати, говорити влады,´чество владавина, господство, господарство, власт вла,´жность ж. влажност вла,´жнеть влажити се, квасити вла,´мываться, вломи,´ться проваљивати, насилно упадати вла,´ствовать владати, господарити властели,´н м.властитель м. владар, господар вла,´стный 1. властан, овлашћен 2. који воли да заповеда, 3. заповеднички я не вла,´стен - ја ту ништа не могу власть ж. 1. власт 2. моћ ва,´ша власть - ваша ствар, како хоћете власть иму,´щие- властодршци влачи,´ть устар. вући, носити влачи,´ть жа,´лкое существова,´ние - животарити, таворити вле,´во улево, налево влезть, влеза,´ть 1. увући се, увлачити се, улазити, ући (силом, где не треба), ушуњати се 2. пузати се, успузати се, пентрати се успентрати се влезть в дове,´рие - стећи поверење влезть в долги,´ - презадужити се, запасти у дугове влепи,´ть улепити, залепити влепи,´ть пощёчину - ошамарити влета,´ть, влете,´ть улетати, утрчавати вот влете,´л! -(узвик) када човек упао у тежак положај влете,´ло в копе,´ечку - коштало много новца, довело до губитка новца влече,´ние с. 1. наклоност, склоност 2. страст влечь 1. вући, теглити 2. привлачити влива,´ние с. 1. уливање 2. инјекција, инфузија влива,´ть, влить 1. улити 2. унети, придружити влива,´ть капита,´л - инвестирати влипа,´ть, вли,´пнуть 1.залепити се 2. удесити се, умазати се 3. упасти у неприлике влия,´ние с. утицај по,´льзоваться влия,´нием - имати утицај влия,´ть утицати вложе,´ние с. 1. уметање, уметак 2. улагање, инвестиције, капитал вложить 1. уметнути 2. уложити, инвестирати вломи,´ть жарг. ударить, опаучити вломи,´ться упасти (насилно) вломи,´ться в дверь -провалити врата влюби,´ть изазвати нечију љубав према себи;~ся заљубити се влюби,´ться по уши - јако се заљубити влюблённость заљубленост влю,´бчивый заљубљив вля,´паться 1. загазити 2. запетљати се, награбусити 3. заљубити се, зацопати се вмени,´ть. вменя,´ть, 1. окривити 2. об(а)везати 3. урачунавати, уписивати (у кривицу или заслугу) вмени,´ть в обя,´занности - об(а)везати вмени,´ть в вину,´ - окривити вменя,´ть себе,´ в обя,´занность - сматрам то за своју дужност вменя,´емость ж. 1. одговорност 2. урачунљивост вме,´сте заједно, уједно, скупа вме,´сте с тем - у исто време вмести,´лище с. суд, резервоар вместительный простран, велике запремине вмести,´тельность 1. просторност, запремина, капацитет 2. носивост (брода) вме,´сто предлог у-, наместо, у замену вмеша,´тельство с. 1. мешање, уплитање 2. интервенција хирурги,´ческое вмеша,´тельство - хируршка интервенција вме,´шиваться, вмеша,´ться 1. умешати се, уплитати се 2. интервенисати вмиг за трен ока, зачас, очас вмурова,´ть узидати

вмя,´тина ж. улубљење (од ударца), удубљење внаём, внаймы,´ у најам, под кирију внаки,´дку огрнувши наде,´ть пальто,´ внаки,´дку – огрнути капут внакла,´де в знач. сказ. на губитку внакла,´дку само у изразу пить чай внакла,´дку- пити чај метнувши шећер у њега (за разлику од вприкуску и вприглядку) внату,´ре жарг. реално, стварно внача,´ле упочетку, спочетка, испрва вне предл. 1. ван, изван 2. осим 3. преко внебра,´чный ванбрачан внедри,´ть с. 1. укоренити 2. инсталирати, уметнути внеза,´пный изненадан, неочекиван, непредвиђен внеземно,´й ванземаљски внекла,´ссный ван учионице, ванредно внекла,´ссное чте,´ние – домаћа лектира внекла,´ссовый ванкласни внема,´точный ванматерични внепла,´новый ванплански, непредвиђени внесе,´ние с. 1. уношење 2. допринос 3. уплата 4. уписивање, упис внести,´ 1. унети 2. допринети 3. уплатити 4. укључити, уписати 5. (закон) поднети, предложити внешнеполити,´ческий спољнополитички. вне,´шний спољни, спољашњи, вањски вне,´шность ж. спољни изглед, спољашност внешта,´тный 1. привремени, ван формације 2. спољни 3. хонорарни 4.ванредни внешта,´тный сотру,´дник - спољни сарадник вниз 1. (на питање: куда?) доле, надоле, наниже 2. (на питање: где?) доле, на доњој страни, у приземљу вниз по реке,´ - низводно вниз голово,´й - стрмоглавце внизу,´ 1. доле 2. в знач. предлога у доњем делу ( зграде) вника,´ть проницати, продирати, улазити, удубљивати се (мислима) вни,´кнуть пронићи, продрети, ући, удубити се внима,´ние с. 1.пажња 2. обзир приня,´ть во внима,´ние - узети у обзир оказа,´ть внима,´ние - указати пажњу оста,´вить без внима,´ния - занемарити внима,´тельно 1.пажливо 2. обзирно внима,´тельный 1. пажливи, брижан 2. обзиран внима,´ть, внять пажљиво слушати, пазити вничью,´ спорт. нерешено, ни у чију корист вновь 1. поново, наново, опет 2. недавно,тек што вно,´вь назна,´ченый - тек наименован вноси,´ть, внести,´ 1. уносити 2. доприносити 3. уплаћивати 4. укључивати, уписивати 5. (закон) предлагати вноси,´ть смяте,´ние - изазивати конфизију, пометњу внук м. унук вну,´тренне у себи, у души вну,´тренний 1. унутарњи, унутрашњи 2. унтар државе, унутарњи вну,´тренность ж. 1. унутрашњост 2. (само у мн.) утроба, унутарњи органи внутриполити,´ческий унутарполитички внутрь, внутри,´ (прил. на питање: где?) 1. унутра, у унутрашњости 2. (предл.) унутар, у внуча,´та мн. унучад внуча,´тый рођак по деду у трећем степену внуча,´тый племя,´нник - унук брата или сестре вну,´чка ж. унука вну,´шать, внуши,´ть 1. уливати, изазивати (неко осећање) 2. сугерирати, инспирисати (мисао) 3. поучавати, препоручивати, наговарати внуше,´ние с. 1. сугесгија, утицај 2. поука, савет 3. опомена, прекор внуши,´тельный 1. импозантан, сугестиван 2. јак, силан, крупан, значајан вня,´тный 1. разговетан, читак, јасан 2. разуман внять (нема будућег вр.) 1. послушати 2. услишити, задовољити нечију молбу во см. в, у: во вся,´ком слу,´чае -у сваком случају во весь рост -колико је дуг во главе,´ стола,´ -на челу стола во-пе,´рвых, во-вторы,´х - прво, друго во что бы то ни ста,´ло - по сваку цену во,´бла ж. риба црвенперка (у Волги и Каспијском мору) вобра,´ть упити (ваздух), усисати, апсорбовати вове,´к(и) заувек вовлека,´ть 1. увлачити, уплитати 2. заводити, саблажњавати. вовле,´чь 1. увући, уплести 2. завести, саблазнити вовне,´, во вне споља, изван во,´время навреме, у прави час, кад треба во,´все сасвим, потпуно вовсю,´ из свих снага, из петних жила

стра,´ться вовсю,´ -трудити се из петних жила вогна,´ть сатерати, утерати, отерати, натерати вогна,´ть в гроб - отерати у гроб вогна,´ть в кра,´ску - натерати неког да поцрвени. во,´гнутость удубљење, угнуће вогну,´ть угнути, начинити удубљење вода,´ ж. 1. вода 2. (мн.) лековите воде 3. чистота и сјај драгог камена дождева,´я вода,´ - кишница е,´хать на во,´ды - ићи у бању, летовалиште толо,´чь во,´ду в сту,´пе - млатити празну сламу решето,´м во,´ду носи,´ть – радити узалудан посао ве,´шние во,´ды - пролећни поводањ бриллиа,´нт чи,´стой воды,´ - прави правцати дијамант водворе,´ние 1. смештање 2. завођење (реда) водворя,´ть, водвори,´ть 1. сместити 2. завести, установити (ред) води,´тель м. 1. устар. руководилац, предводник 2. возач води,´тельские права,´ - возачка дозвола води,´ть 1. водити 2. руковати, управљати 3. одржавати (пријатељство) 4. возити (кола);~ ся 1. имати везе, познавати се 2. имати, налазити се, бит води,´ть за но,´с – 1.водати, преварати 2.потчинити себи в реке,´ во,´дятся ра,´ки - у реци има ракова за ним во,´дится грех - он има ману как во,´дится - као што је ред, по обичају води,´ца, води,´чка ж. водица во,´дка ж. вотка ца,´рская во,´дка - царска вода (смеса азотне и соне киселине, која раствара злато) во,´дный водни, водени во,´дное по,´ло - ватерполо водово,´з м. разносач воде, сакаџија водоворо,´т м. вртлог, вир водоворо,´т собы,´тий - вртлог догађаја водоём м. запруда, вештачко језеро водоизмеще,´ние с. капацитет, запремина (суда за воду, брода) водока,´чка ж. резервоар за воду (на желез. станицама), пумпа водола,´з м. ронилац водола,´зный ронилачки водола,´зка ж. ролка (џемпер за високом крагном) водолече,´бница ж. бања са лековитом водом, извором водонапо,´рн|ый; ~ая башня резервоар за воду у облику куле, водоторањ водонепроница,´емый непромочив, непропустљив водоно,´с водоноша, сакаџија водоотта,´лкивающий отпоран на воду водопа,´д м. водени слап, водопад водопрово,´д м. водовод водопрово,´дный водоводни водопрово,´дчик м. радник на поправљању водовода водопроница,´емый промочив, пропустљив ( за воду) водоразде,´л м. водомеђа, развође водоро,´д м. хим. водоник во,´доросль ж. водена биљка, алга водосто,´к м. сливник, одводни отвор за воду водосто,´чный одводни водосто,´чная труба,´ - одводна цев, олук водружа,´ть, водрузи,´ть намештати на висини (заставу), дизати во,´ды мн. 1. водени простор 2. лековита вода 3. бања водяни,´стый 1. водени, водљикав 2. безбојан водяно,´й 1. водени 2. водени дух водяна,´я ме,´льница - воденица, поточара воева,´ть ратовати, војевати воеди,´но устар. заједно, скупа военача,´льник м. војсковођа, главни командант воениза,´ция ж. военизација военкома,´т м. (военный комиссариат) регрутни центар военко,´р (скраћ. од военный корреспондент) војни дописник военнообя,´занный м. војни обвезник, резервиста военнопле,´нный м. ратни заробљеник военнослу,´жащий м. војно лице вое,´нный 1. ратни 2. војни 3. војно лице вое,´нное положе,´ние - опсадно стање вое,´нщина ж. собир. 1. устар војна лица солдатеска 2. оно што је прожето војничким духом вожа,´к м. 1. предводник, руководилац 2. вођ(а) 3. (код животиња) предводник вожа,´тый м. 1. водич 2. возовођа вожделе,´ние с. страсна жеља, жудња, похлепа, похота вожделе,´ть страсно желети, жудети

вождь м. вођ(а), предводник во,´жжи мн. ( ед. вожжа ж. ) дизгини ему вожжа,´ под хвост попа,´ла - он је постао луд, хировит воз м. 1. сеоска кола 2. воз- (возо-, вос-) предметак у сложеним речима који одговара уз-, ређе раз-, за- 3. гомила,хрпа це,´лый воз новосте,´й - хрпа новости возбраня,´ться уст. забранивати, ускраћивати возблагодари,´ть свечано захвалити возбуди,´мость ж. 1. узбудити побудити 2. подстаћи, изазвати 3. (питање) покренути возбуди,´тель м. 1.изазивач 2. узрочник 3. ел.побудни генератор возбуди,´тель боле,´зни- изазивач болести возбужда,´ть, возбуди,´ть 1. узбуђивати побуђивати 2. подстицати, изазивати 3. (питање) покретати возбужде,´ние 1. узбуђење 2. подстицање, изазивање 3. покретање возведе,´ние с. уздизање, подизање возвели,´чивать, возвели,´чить уздизати, узносити, величати, славити возвеща,´ть, возвести,´ть 1. уздићи, подићи 2. произвести (у виши чин) 3. мат. степеновати, подићи на виши степен 4. набацити возвести,´ в квадра,´т - подићи на квадрат возвести,´ клевету,´ - оклеветати возводи,´ть, возвести,´ 1. уздићи, узнети 2. прославити возвести,´ть свечано објавити, саопштити возвра,´т м. повратак, повраћај возвра,´тить1. (по)враћати 2. успостављати, обнављати (здравље) возвра,´тный повратни возвраще,´ние 1. враћање, повратак, повраћај 2. успостављање, обнова возвраща,´ть, возврати,´ть 1. враћти, повратити 2. успоставити, обновити возвыша,´ть, возвы,´сить 1. узвисити, уздићи, подићи 2. повисити, подићи (цену, глас) возвы,´шенность ж. 1. узвишица 2. узвишеност (мисли) возвы,´сить, возвыша,´ть 1. узвисивати, узвишавати, уздизати, подизати 2. повишавати возвыше,´ние 1. узвисивање, узвишавање, уздизање 2. узвишење, узвишица возгла,´вить стати на чело, управљати во,´зглас м. узвик, повик возгора,´емый запаљив возгора,´ть, возгоре,´ть 1. запалити 2. (рат) планути, букнути 3. успламтети, страсно зажелети;~ ся упаљивати се, упалити се, запалити се воздвига,´ть, воздви,´гнуть (по)дизати, градити, саградити возде,´йствие с. утицај, уплив физи,´ческое возде,´йствие - притисак оказа,´ть возде,´йствие - извршити притисак возде,´лывать, возде,´лать обрадити возде,´рживаться, воздержа,´ться 1. уздржавати се, устезати се 2. не пристајати во,´здух м. ваздух пари,´ть в во,´здухе - лебдети у ваздуху на во,´здухе - под ведрим небом влете,´ть на во,´здух -одлетети у ваздух пита,´ться во,´здухом - живети од ваздуха пови,´снуть в во,´здухе -висити у ваздуху,остати нерешен то носи,´тся в во,´здухе -то се осећа у ваздуху(о распложењу итд.) во,´здух! -непријатељски авиони!(узбуна) возду,´шный 1. ваздушни 2. ваздушаст, лак возду,´шные за,´мки - куле у ваздуху возду,´шный пузы,´рь - рибљи мехур возду,´шный шар аеростат, ваздушни балон возже,´чь, возжига,´ть 1. запалити, упалити, палити 2. распалити, изазвати, изазивати (страст) воззва,´ние проглас, апел воззре,´ние гледиште, поглед, мишљење вози,´ть возати, возити, вући на колима (више пута, тамо-амо);~ ся 1. возити се 2. носити се, борити се, бактати се, петљати 3. играти се, забављати се вози,´ть во,´ду -потчинити дети вози,´лись с соба,´кой - деца су се забављала са псом возлага,´ть, возложи,´ть 1. полагати, положити, метнути 2. поверити, поверавати (дужност) возлага,´ть наде,´жду (на кого,´) - полагати наду (у кога), уздати се возлага,´ть вину,´ (на кого,´) - бацати кривицу ( на кога), кривити (кога) во,´зле поред, уз, крај, при возликова,´ть силно се обрадовати возлюби,´ть заволети возлю,´бленная ж. 1. вољена, драга 2. драгана, љубавница, милосница возлю,´бленный 1.вољени, драги 2. драган, љубавник, милосник возме,´здие одмазда, казна возмести,´ть 1. накнадити, обештетити 2. заменити, надоместити возмечта,´ть 1. предати се маштању 2. уобразити, почети мислити високо о себи возмеща,´ть, возмести,´ть 1. накнађивати, обештећивати 2. замењивати возмеще,´ние обештећење, одштета, накнада возмо,´жно 1. могуће, могућно 2. можда возмо,´жность ж. 1. могућност 2. шанса 3. мн. унутрашње ресурсе, снаге возмо,´жный могућ(ан) 2. остварљив возмужа,´ть одрасти, сазрети, стасати возмути,´тель м. подбуњивач, подстрекач, подбадач возмути,´тельно 1. подбуњивачки, бунтовнички, подстрекачки 2. гадно, гнусно, одвратно возмуще,´ние с. 1. озлојеђеност, гњев, узрујаност 2. побуна, устанак 3. физ.магнетска сметња вознагражда,´ть, вознагради,´ть наградити, награђивати

материа,´льное награжде,´ние - новчано награђивање, награда вознаме,´риться наумити, намерити, смислити, одлучити се возненави,´деть омрзнути, намрзнути вознесе,´ние с. 1. вазнесење 2. Вазнесење, Спасовдан возника,´ть, возни,´кнуть 1.појављивати се, ницати, искрсавати, настајати 2. жарг. дићи галаму, правити се важан возникно,´вение с. појава, постанак возни,´кнуть појавити се, понићи, искрснути возни,´ца м. возач, кочијаш возноси,´ть, вознести,´ 1. уздићи, уздизати ,узвисити, узносити 2. величати, хвалити;~ся 1.уздићи се, узвисити се 2. погордити се, узохолити се возня,´ ж. 1. лом, русвај 2. бактање, кубура, петљање 3.врева,граја мыши,´ная возня,´ -сплеткарење,ситне интриге возоблада,´ть надвладати, преовладати возобнови,´ть обновити, поново покренути возомни,´ть уобразити, почети високо мислити о себи возвопи,´ть завапити, закукати возра,´доваться обрадовати се возража,´ть, возрази,´ть 1. одговарати 2. противуречити, оспоравати, приговарати возраже,´ние с. 1. одговор 2. противуречење, оспоравање, приговор, замерка без возраже,´ний! - без приговора! возрази,´ть 1. одговорити 2. рећи супротно мишљење, оспорити, приговорити во,´зраст м. 1.узраст2. доба старост войти,´ в во,´зраст – 1.остарети 2.постати одрастао возрожда,´ть, возроди,´ть 1. обновити, оживити 2. препородити возрожда,´ться, возроди,´ться обнављати, оживљавати 2. препорађати возрожде,´ние 1. обнова, оживљавање, регенерација 2. препород Возрожде,´ние с. -Ренесанса возропта,´ть гласно се узбунити, протестовати во,´зчик м. кочијаш, рабаџија во,´ин м. ратник, борац, војник во,´инский војни, војнички во,´инская пови,´нность - војна обавеза вои,´нственный 1. ратнички, ратни, ратоборан 2. агресиван во,´инство устар. војска вои,´нствующий ратоборан, борбен вои,´стину устар. заиста, доиста вой м. 1. урпик, урлање, завијање 2. дрека, вика 3. кукњава, плач лелек 3. фијук вой ве,´тра - фијук ветра во,´йлок м. клобучина, филц во,´йна ж. рат идти,´ войно,´й - заратити войска,´ мн. ( ед. во,´йско с. ) војско, армија вокали,´ст м., ~ка ж. вокалиста, солиста вока,´льный вокални вокза,´л м. станица железнодоро,´жный вокза,´л - железничка станица, колодвор вокза,´льный који припада станици вокру,´г около, унаоколо ходи,´ть вокру,´г да о,´коло - околисати, не говорити директно обвести,´ вокру,´г па,´льца - намагарчити кога вол м. во (ујаловљен) рабо,´тать как вол - теглити као магарац,запињати као сивоња волды,´рь м. плик волево,´й 1. вољни, који се односи на вољу 2. одлучан (човек, изглед), енергичан во,´лей-нево,´лей - хтео-не хтео, милом или силом волейбо,´л м. одбојка волейболи,´ст м., ~ка ж. одбојкаш во,´лжский волшки, који се односи на Волгу волк м. вук, курјак с волка,´ми жить, по-во,´лчьи выть - с ким си, онакав си как во,´лка ни корми,´, он все в лес смо,´трит - вук длаку мења, а ћуд никада волкода,´в м. пас вучјак волна,´ ж. талас, вал волне,´ние с. 1. таласање, узбурканост 2. узрујаност, узбуђење 3. (чешће мн.) побуна, метеж, немири волни,´стый 1. усталасан, узбуркан 2. таласаст, валовит волнова,´ть, взволнова,´ть 1. таласати, узбуркивати 2. узрујавати, узбуђивати 3. подбуњивати, бунити, подстицати на буну;~ся 1. таласати се 2. узрујавати се, узбуђивати се 3. бунити се, комешати се волоки,´та 1. одуговлачење, бирократска спорост 2. женскар волокни,´стый влакнаст, кончаст волокно,´ с. влакно нервны,´е воло,´кна - нервни завршеци во,´лос м. 1. влас, длака мн.коса 2. (код животиња) длака, кострет волоса,´тый длакав, космат, чупав волосо,´к м. длачица волочи,´ться 1. вући се 2. трчати за женама волхв м. устар. врач, чаробњак

волчи,´й вучји, курјачки (име,´ть) во,´лчий аппети,´т - бити јако гладан волчи,´ца ж. вучица, курјачица волчо,´к м. 1. вучић 2. чигра волчо,´нок м. вучић волше,´бник м. чаробњак; ~ица ж. чаробница волше,´бный чаробњачки, мађијски, чаробан волшебство,´ с. 1. магија, чаролија 2. чини, мађије волы,´нка ж. волынка 1. гајде 2. бирократско одуговлачење тяну,´ть волы,´нку, волы,´нить – одуговлачити вольго,´тный 1. слободан 2. угодан во,´льничать самовољно поступати дрско се понашати во,´льно 1. слободно 2. (војн. команда) вољно 3. хотимично,намерно во,´льность ж. 1. слобода, независност 2. присност, блискост во,´льный слободан, независан неусиљен на во,´льном во,´здухе - под ведрим небом во,´ля ж. 1. воља, жеља 2. слобода во,´ля ва,´ша - како вам драго во,´лей- нево,´лей - хтео-не хтео, хоћеш-нећеш вон 1. ван, напоље 2. онамо, ено, гле 3. види из рук вон (пло,´хо) - ништа не ваља лез из ко,´жи вон - из коже да искочи вонза,´ть, вонзи,´ть 1. забадати 2. забости, зарити вонь ж. задах, смрад вонючий смрдљив, који заудара вонючка м. смрад ( о човеку) вонять смрдети, заударати вообража,´емый уображен, замишљен, тобожњи, имагинарни вообра,´жать, вообрази,´ть уображавати, замишљати, мислити, маштати воображе,´ние уобразиља, машта вообще,´ 1. уопште 2. заправо 3.увек,обично вообще,´ вы пра,´вы - ви сте заправо у праву он вообще,´ тако,´й весёлый - он је обично тако весео воодушевля,´ть, воодушеви,´ть одушевити, надахнути, оживити, загрејати за нешто воодушевле,´ние с. инспирација, надахнуће вооружа,´ть, вооружи,´ть 1. наоружавати 2. подстрекавати, подбуњивати вооруже,´ние с. наоружавање, наоружање вооружённый 1. наоружан 2. оружани воо,´чию устар. 1.својим очима, лично 2. јасно воо,´чию предоставить себе - јасно замислити вопи,´ть вапити, кукати, јаукати, јадиковати вопию,´щий нечувен, страшан, вапијући воплоща,´ть, воплоти,´ть утеловити, оваплотити вопль м. јаук, запомагање, кукњава вопреки,´ 1. супротно, насупрот, противно 2. успркос, заинат вопро,´с м. 1. питање 2. проблем вопроси,´тельный упитни вопросительный знак -упитник вопро,´сник м. анкета, упитни лист, упитник вопроша,´ть устар. питати вор м. крадљивац, лопов карма,´нный вор - џепарош ворва,´ться упасти, продрети, ући насилно вори,´шка м. ситан лопов воркова,´нье с. гукање воркотня,´ ж. гукати воробе,´й м. врабац стре,´ляный воробе,´й - стари лисац, префриганац воробьи,´ный врапчији воробьи,´ха врабица ворова,´ть красти воро,´вка ж. крадљивица воро,´вски лоповски, као лопов, опрезно воро,´вской лоповски воро,´вство с. крађа, лоповлук ворожба,´ ж. враџбина, гатање, бајање ворожея ж. гатара ворожить гатати, бацати чини, врачара ему ба,´бушка ворожи,´т - иде му као подмазано во,´рон м., воро,´на ж. 1. гавран, врана 2. зазјавало бе,´лая воро,´на - црна овца счита,´ть воро,´н – зевати воро,´ны нака,´ркали – врапци донели, врапци рекли пу,´ганая воро,´на (и) куста,´ бои,´тся - кога је змија ујела,тај се и гуштера боји воро,´ний врањији, вранин

воро,´нка ж. 1. левак 2. (од експлозије) јама вороно,´й 1. прил. црни 2. в знач. сущ. м. вран (коњ), вранац прокатить на вороных - потући на изборима во,´рот м. 1. оковратник 2. чекрк (за дизање) воро,´та мн. 1. капија 2. спорт. гол вороти,´ла м. пословни човек, бизнесмен вороти,´ть, воро,´чать 1. померати окретати, превртати 2. руководити управљати 3. вратити,повратити меня,´ воро,´тит – мука ми воротни,´к м., воротни,´чок м. оковратник, крагна воро,´х м. хрпа, гомила вороши,´ть, развороши,´ть превртати, претурати;~ся мицати се, гамизати ворс м. (ковра, бархата) длачице ворси,´нка ж. длачица. ворча,´ние с. 1. (животиња) режање 2. гунђање ворча,´ть 1. гунђати 2. режати ворчливый мрзовољан, мргодан, гунђало, џангризало ворчу,´н м. ворчунья ж. гунђало восвоя,´си кући отпра,´вится восвоя,´си - поћи кући во,´семь осам во,´семьдесят осамдесет во,´семьсот осамсто воск м. восак воскли,´кнуть ускликнути, узвикнути восклица,´ние с. клицање, усклик, поклич, узвик восклица,´тельный усклични, узвични восклица,´тельный знак - ускличник, узвичник восклица,´ть, воскли,´кнуть клицати, узвикивати восково,´й као од воска, воштани воскреса,´ть, воскреси,´ть ускрснути, оживети воскресе,´ние c. ускрснуће, ускрс, рел. Ускрс воскресе,´нье с. (дан) недеља (дан) Ве,´рбное воскресенье - Цвети воскре,´сный недељни воспале,´ние с. упала воспали,´тельный који има упалу, инфицирани воспали,´ться упалити се, инфицирати воспари,´ть 1.полетити 2. узлетети, винути се воспева,´ть, воспеть опевати, славити воспита,´ние с. 1. васпитавање, одгој 2. образовање воспи,´танн|ик м. питомац, ђак;~ица питомица, ђак воспи,´танность ж. васпитање, одгој воспи,´танный доброг одгоја, васпитања воспита,´тель м. васпитач; ~ница ж. васпитачица воспита,´тельный васпитачки воспи,´тывать, воспита,´ть 1. васпитавати, одгајати 2. давати образовање, формирати карактер воспламеня,´ть, воспламени,´ть 1.планути, запалити 2.распалити;~ ся распалити се, распаливати се восполня,´ть, воспо,´лнить допунити, попунити, надокнадити воспо,´льзоваться искористити, употрбити воспомина,´ние с. 1.успомена, сећање 2. мн. мемоари, белешке воспреща,´ть, воспрети,´ть забранити, забранивати вход воспрещён! – улаз забрањен! кури,´ть воспреща,´ется! – пушење забрањено! восприи,´мчивость ж.осетливост, пријемчињост воспринима,´ть, восприня,´ть усвајати, прихватати восприя,´тие с. запажење, опажање, перцепција воспроизводи,´ть, воспроизвести,´ репродуковати, обновити, створити поново воспроизво,´дство с. эк. репродукција, обнављање воспроти,´виться противити се, дати отпор, бунити се воспря,´нуть 1. оживети, ојачати 2. охрабрити се,осоколити се воспыла,´ть планити восседа,´ть, воссе,´сть свечано заседати воссоедине,´ние с. поновно ујединење воссоздава,´ть, воссозда,´ть поново створити, обновити, реконструсати восстава,´ть, восста,´ть 1. устајати, дизати се на устанак 2. противити се восстана,´вливать, восстанови,´ть 1. обновити, опоравити, реконструисати 2. изазвати, подбунити;~ся 1. опоравити се успоставити се ( о везама) 2. рехабилитовати се восста,´ние с. устанак, побуна восста,´ть устати, побунити се восто,´к ж. исток востокове,´д м. оријенталист востокове,´дение с. oријенталистика восто,´рг м. занос, усхићеност, раздраганост

восто,´рженность ж. занесен, одушевљен, усхићен, раздраган восторга,´ться заносити се, одушевљавати се восторжествова,´ть победити, триумфовати восто,´чный 1. источни 2.орјентални, источњачки востре,´бование с. тражење, захтев до востребования,´ - пост рестант востре,´бовать затражити востро,´ само у изразу: держа,´ть у,´хо востро,´ - бити на опрезу восхвале,´ние с. похвала, хвала восхити,´тельный диван, заносан восхити,´ть очарати, занети, усхитити, раздрагати восхище,´ние с. занос, усхит, усхићеност прийти,´ в восхище,´ние - бити очаран восхища,´ть 1. очаравати, заносити, усхићавати восхо,´д м. 1.излазак, устанак (сунца) 2. пењање восходи,´ть излазити, рађати се(сунце) 2. пењати се 3. водити порекло восхожде,´ние с. пењање , успињање, излажење восьмёрка ж. 1.oсмица 2. спорт.осмерац восьмо,´й осми вот ево, ето, гле вот тебе,´! - тако ти и треба вот тебе,´ и на! - ето ти сад! вот как! - није ваљда? та шта кажете! вот-вот замало да, само што не вотка,´ть уткати воткну,´ть забости, забити. во,´тчина ж. ист. дедовина, баштина вошь, во,´шка ж. ваш, уш, вашка, вашица вощёный воштани воя,´ка ж. ирон. ратник впада,´ть, впасть 1. упадати 2. уливати се 3. доћи до одређеног стања впаде,´ние с. 1. упадање 2. утока, ушће впа,´дина ж. удубљење глазна,´я впа,´дина - очна дупља впа,´лый упао впасть 1. упасти, запасти(о образима и сл.) 2. улити се 3. пасти,доћи впасть в искуше,´ние - пасти(доћи) у искушење впа,´рить, впа,´ривать жарг.угурати, утерати силом, преваром впервы,´е први пут впервы,´е в жи,´зни - први пут у животу вперева,´лку гегајући се (ићи) вперегонки,´ утркујући се вперёд 1. (у)напред 2. убудуће впереди,´ 1. (ис)пред 2. доцније, убудуће впереме,´жку мешовито впереме,´шку ис-, помешано впечатле,´ние с. утисак, импресија впечатли,´тельность ж. пријемчивост, осетљивост впива,´ться, впи,´ться 1. упијати 2. грчевито се држати( некога) 3. забости се впира,´ться, впере,´ться уперити, устремити впи,´сывать, вписа,´ть уписати, унети у списак, записати впи,´тывать, впита,´ть упити, апсорбовати впи,´хивать, впихну,´ть угурати, утрпавати вплавь пливајући вплета,´ть, вплести,´ уплести вплотну,´ю 1. сасвим близу, тик уз збијено 2. марљиво, својски вплоть до, уз, тик, све до вплыть упловити впова,´лку један уз другог (лежати) вполгла,´за на једно око, упола (гледати, спавати) вполго,´лоса полугласно вполза,´ть, вползти,´ улазити милећи (пузећи) вполне,´ нареч потпуно, сасвим вполови,´ну упола, напола вполси,´лы упола снаге впопыха,´х журно, ужурбано впо,´ру 1. на време, у згодан час 2. као што треба, лепо впосле,´дствии впоследствии доцније, касније впотьма,´х у мраку, у тами впра,´вду доиста, заиста впра,´ве в знач. сказ.: быть (+ инф.) (бити)у праву вправля,´ть, впра,´вить 1.поправити 2.наместити впра,´во (на) десно

впредь 1.и даље, и у даљем периоду, убудуће 2.одсад впригля,´дку (пити чај) без шећера вприку,´ску (пити чај) грицкајући шећер вприпры,´жку поскакујући (играти) вприся,´дку приседајући (играти) вприты,´к тик, уз, скоро спојено впро,´голодь полугладно, гладујући впрок 1. за резерву, као залиха 2 . одговарати, стајати ( одећа, обућа) заготовлять впрок - сушити, конзервирати впроса,´к доћи у шкрипац, у незгоду попа,´сть(ся) впроса,´к-наћи се у необраном грожђу впро,´чем уосталом, ипак впряга,´ть, впрячь упрегнути впря,´чься в рабо,´ту – почети рад ( посао) впрямь впрямь доиста, стварно впуск м. пуштање впускать пуштати впусту,´ю узалуд, забадава впу,´тывать, впу,´тать уплести, умешати враг м. 1. непријатељ 2. противник вражда,´ ж. завада, свађа непријатељство вражде,´бность ж. непријатељство вражде,´бный непријатељски враждова,´ть ратовати, гајити непријатељство вра,´жеский непријатељски вра,´жий ђаволски, демонски враз заједно, у исто време, симултано вразби,´вку испрекидано, без реда, раштркано вразбро,´д несложно, раштркано, растурено вразва,´лку гегајући се вразре,´з против реда, неслагајући се, противречити вразуми,´тельный разумљив, јасан вразумля,´ть, вразуми,´ть уразумљавати, поучавати вра,´ки мн. лажи, измишљотине враньё с. брбљање, лагање, враспло,´х изненада, неочекивано, изнебуха врассыпну,´ю раштркано, на све стране, куд који враста,´ть, врасти,´ урастати врата,´рь м. спорт. голман врать, совра,´ть 1. лагати 2. брбљати 3. бити нетачан (за сат) 4. грешити у певању врач м. лекар, доктор зубно,´й врач - зубни лекар, стоматолог. враче,´бный лекарски, медицински врачева,´ть уст. лечити враща,´ть вртети, ротирати вред м. штета, квар вреди,´тель м. 1. штеточина 2. саботер вреди,´ть, повреди,´ть штетити, шкодити вре,´дно штетно, шкодљиво, убитачно вре,´дный штетан, шкодљив, убитачан вре,´зать, вреза,´ть урезати, уметнути;~ся 1. ударити се са залета 2. зацопати се вре,´менно 1. привремено 2. пролазан вре,´менный временски временщи,´к м. фаворит, љубимац вре,´мя с. 1. време 2. доба године 3. период тем вре,´менем - међутим, у то исто време до поры,´ до вре,´мени - дотле в то же вре,´мя - у исто време ско,´лько вре,´мени - колико је сати вро,´вень 1. једнако 2. на истом нивоу вро,´де као, налик врождённый урођен, наследан вро,´зницу на мало, на комад врозь одвојено, појединачно, посебно врукопа,´шную голим рукама (борити се) врун м., врунья ж. 1. лажљивац 2. брбљивац вруча,´ть, вручи,´ть уручивати вруча,´ение с. уручење вручну,´ю ручно, руком врыва,´ть, врыть укопати врыва,´ться, ворва,´ться упасти, провалити вряд ли тешко, мучно

всади,´ть усадити, забити вса,´дник м. коњаник, јахач вса,´живать, всади,´ть усађивати, забијати всади,´ть нож в спи,´ну - забити нож у леђа вса,´сывание с. усисавати, упијати все сви всё 1. све, увек, непрестано, стално 2. још, досад 3. само, управо због всё в порядке! - све је уреду! всё ж(е) ипак, при том всеве,´дение с. свезнање всевозмо,´жный свакојак, разноврстан, всевозмо,´жные цвета - свемогуће боје всегда,´ свагда, свакад, увек всегда,´ гото,´в! - (увек) спреман! всегда,´шний свакидашњи всего,´ свега, укупно то,´лько и всего,´ -само толико всезна,´йка м. и ж. свезналица вселе,´нная ж. васона, универзум вселя,´ть, всели,´ть 1. на-, уселити се 2. улити (страх) всеме,´рно на све могуће начине, свим средствима всеми,´лостивейший премнлостиви всеми,´рный 1. светски 2. универзалан всемогу,´щий свемогући, свемоћан все,´нощная ж. церк. ночна служба всео,´бщий (све)општи, универзлан всеору,´жие само у изразу: во всеору,´жии -1. потпуно наоружан 2. добро поткован, потпуно спреман всепроща,´ющий свеобухватан всеросси,´йский који се односи на целу Русију всерьёз озбиљно, збиљски всеси,´льный свемоћан всеславя,´нский свесловенски всесторо,´нне свестрано всесторо,´нний свестран всё-таки ипак, при свем том всеуслы,´шание с. само у изразу: во всеуслы,´шанье гласно, да сви чују всеце,´ло 1.потпуно, искључиво 2. у целини, комплетно вска,´кивать, вскочи,´ть 1. ускакати 2. скакати 3. брзо устајати вска,´пывать, вско,´пать ускопавати вскара,´бкаться успентрати се, успузати се вска,´рмливать, вскорми,´ть 1. отхрањивати 2. гајити 3. дојити вскачь у галопу, брзо вски,´дывать, вски,´нуть 1. подићи, дизати 2. натоварити вскипа,´ть, вскипе,´ть (у)заврети 2. планути, разљутити се вскипяти,´ть загрејати, направити врелу (воду) вскла,´дчину скупа всклоко,´ченный разбарушен, накострешен всколеба,´ть усколебати всколыхну,´ть заљуљати, усколебати вскользь летимично, овлаш, узгред вско,´ре ускоро, убрзо вскорми,´ть отхранити, одгајити вскочи,´ть 1. ускочити 2. скочити, нагло устати вскри,´кивать, вскри,´кнуть узвикивати, узвикнути, вриштати вскружи,´ть само у изразу вскружи,´ть го,´лову - завртети мозак вскрыва,´ть, вскрыть 1. отворити, распечатити 2. обелоданити 3. извршити обдукцију;~ся 1. обелоданити се 2. пући (чир) 3. ослободити се леда (река) вскры,´тие с. 1. отварање 2. откриће 3. обдукција всласть усласт, до миле воље вслед 1. после 2. одмах, за 3. устопице всле,´дствие предлог услед,због, иза, ради вслепу,´ю 1. слепо 2. насумце вслух гласно, наглас вслу,´шиваться, вслу,´шаться пажљиво ослушнути, ослушкивати, пажљиво слушати всма,´триваться, всмотре,´ться загледати се, пажљиво посматрати всмятку сами у изразима всмятку (яйцо) - ровито (јаје) сапоги,´ всмятку - нонсенс, апсурд всо,´вывать, всу,´нуть угурати, стрпати всоса,´ть усисати, упити, апсорбовати вспа,´ивать, вспои,´ть 1. дојити, отхрањивати млеком 2. гајити вспа,´рывать, вспоро,´ть рашивати

вспахивать, вспахать изорати, узорати вспа,´шка ж. орање вспе,´ниться запенити се всплакну,´ть плакати, пустити сузу всплыва,´ть, всплы,´ть 1. испливати 2. појавити се вспои,´ть 1. отхранити 2. одгајити всполосну,´ть, вспола,´скивать оплакнути, испрати вспомина,´ть, вспо,´мнить сетити се, сећати се, опомињати се вспомога,´тельный 1. помоћни, потпорни 2. споредан вспоможе,´ние помоћ, потпора вспомяну,´ть поменути, сетити се вспоро,´ть распорити, отворити трбух вспорхну,´ть узлетети ,полетети, прхнути вспоте,´ть 1.ознојити се 2. замаглити се вспры,´скивать, вспры,´снуть 1. прскати 2. убризгавати 3. пити поводом нечега радосног, частити вспу,´гивать, вспугну,´ть поплашити, уплашити вспу,´хнуть отећи, надути се вспуха,´ть почети отицати, надимати се вспыли,´ть разљутити се, разјарити се. вспы,´льчивость ж. напраситост, плаховитост, пргавост вспы,´льчивый жесток, пргав, напрасит, плаховит, прек вспы,´хивать, вспы,´хнуть 1. планути, букнути, севнути 2. разљутити се 3. црвенити ( о лицу) 4. ненада почети вспы,´шка ж. 1. блесак 2. експлозија 3. ускипелост, наступ вспять назад, обратно встава,´ние с. устајање, дизање встава,´ть, встать 1. устајати, дизати се 2. попети се 3. стати встать поперёк доро,´ги - стати на путу вставля,´ть, вста,´вить уметнути, урамити, наместити вста,´вка ж. уметак, додатак вставно,´й уметнут встарь у старо време, некад встать, вставать устати, устајати, дићи се встать на,´ ноги-осамосталити се встать с ле,´вой ноги,´ - устати на леву ногу,бити лоше расположен встрево,´жить узнемирити, узбунити, узрујати встрёпанный разбарушен, рашчупан вскочи,´ть как встрёпанный - скочити као луд встрепену,´ться 1. пренути се, пробудити се 2. брзо закуцати (срце) встрёпка 1. грдња 2. душевни потрес зада,´ть встрёпку- научити памети встре,´тить 1. су срести, срести, наићи на 2. примити, дочекати встре,´ча ж. 1. сусрет 2. дочек, пријем 3. спорт. сусрет, меч встреча,´ть, встре,´тить 1. сусретати, сретати, наилазити на 2. примати, дочекивати 3. наићи встро,´енный уградни встря,´ска ж. 1. потрес 2. грдња встря,´хивать, встряхну,´ть протрести, мућнути 2. заљуљати встряхни,´сь! - дођи себи! вступа,´ть, вступи,´ть 1. улазити, ступати 2. започети вступи,´ть в брак - оженити се, удати се, ступити у брак вступи,´тельный приступни, уводни, пријемни (испит) вступи,´ть, вступа,´ть заступати, бранити вступле,´ние с. 1. ступање, улазак 2. ступање на престо 3. увод, увертира всу,´е узалуд, бесциљно, џабе всухомя,´тку само у изразу пита,´ться всухомя,´тку - јести суву храну всуху,´ю насуво сыгра,´ть всуху,´ю - изгубити са великом разликом у бодовима всучи,´ть силом утрапити всхли,´пнуть всхлипывать зајецати всходи,´ть, взойти,´ 1. узлазити, ићи увис 2. изницати, израстати 3. рађати се (сунце) всхо,´ды мн. тек изникао усев всхо,´жесть ж. с.х. клијавост всхрапну,´ть 1. дремнути, мало одспавати 2. тешко дисати ( о коњу) всю,´ду свуда, свугде вся,´кий 1. сваки, ма који 2. свакојак, разни вся,´кая вся,´чина - свашта вся,´чески свакојако, на сваки начин вся,´чина ж. свашта вта,´йне 1. (по)тајно, скривено 2. у себи вта,´скивать, втащи,´ть увлачити втёмную насумце, на невиђено, наслепо втемя,´шить(ся) утувити се ( у главу) втере,´ть(ся), втира,´ть(ся) 1. утрљати, утрљавати 2. увлачити се 3. подилазити неком втере,´ть очки - бацити прашину у очи (преварити)

втере,´ться в дове,´рие - подићи неком вти,´скивать, вти,´снуть 1. утискивати 2. угуривати втихомо,´лку, втиху,´ю ћутке, кришом, тајно вторга,´ться, вто,´ргнуться упасти, насилно ући вторже,´ние с.1. упад, провала 2. фиг.уплитање 3 инвазија вто,´рить 1. одјекивати, одзвањати 2. пратити, секундирати 3. понављати нечије речи или мисли втори,´чно поново, по други пут втори,´чный 1. понован, рециклиран 2. секундаран 3. споредан, другостепени вто,´рник м. уторак второго,´дник м. понављач второ,´й 1. други (по реду) 2. другоразредни, лошег квалитета 3. другог реда второ,´е блю,´до - јело после супе и закуске, главно јело второкла,´ссник ученик 2. разреда второкла,´ссный другостепени, другоразредни второпя,´х набрзину, набрзака второразря,´дный другоразредни, другостепени второсо,´ртный другоразредни, лошијег квалитета второстепе,´нный 1. другоразредан, другог реда 2. споредан, узгредан втри,´дорога трипут скупље, врло скупо втридёшево трипут јевтиније врло јевтинo вту,´не уст. узалуд втыка,´ть, воткну,´ть 1.забадати 2.жарг. разумети, схватити вты,´чка 1. прекор 2. чеп, запушач втю,´риться жарг.заљубити се, зацопати се втя,´гивать, втяну,´ть 1. увлачити 2. увући се, упасти 3. навићи се 4. ући у посао вуа,´ль ж. вео, копрена вуз м. (высшее учебное заведение) висока школа (у рангу универзитета) вулка,´н ж. вулкан вулканизи,´ровать тех. вулканизовати вулкани,´ческий вулкански вульга,´рность ж. вулгарност вульга,´рный 1.вулгаран, простачки 2. прост, једноставан, уобичајан вундерки,´нд м. талентовано, напредно дете вурдала,´к м. вампир вход м. 1. улаз 2. улазна врата 3. наступ входи,´ть, войти,´ 1. улазити 2. ући 3. разумети войти,´ в силу,´ - ојачати, опоравити се войти,´ в ра,´зум - опаметити се войти,´ в лета,´ - остарети войти,´ в дове,´рие - стећи поверење войти,´ в положе,´ние - разумети нечији положај войти,´ в привычку - прећи у навику войти,´ в моду - ући у моду войти,´ в быт - одомаћити се войти,´ в силу - ступити на снагу войти,´ в чьё положение - ставити се у чији положај входи,´ть в си,´лу -ступати на снагу входно,´й улазни входно,´й биле,´т - улазница входя,´щая (бума,´га) - исходни ( папир), деловодни протокол вхолосту,´ю узалудно, празно, без учинка вцепля,´ться, вцепи,´ться чврсто се ухватити, закачити се вчера,´ јуче вчера,´ ве,´чером - синоћ сего,´дня ве,´чером - вечерас вчера,´шний јучера(ш)њи вчисту,´ю прoст. потпуно, коначно уво,´лен вчисту,´ю – отпуштен (с посла) вчи,´тываться, вчита,´ться удубити се у читање вчу,´же бити туђин. туђ вшива,´ть, вшить уметнути, ушити вши,´вый вашљив вширь нашироко въеда,´ться, въе,´сться убости, уједати, пробости въезд м. улажење (колима), улазак въезжа,´ть, въе,´хать 1. улазити колима 2. настанити се въя,´ве 1. на јави, уствари 2. јавно, отворено вы личн. мест. ви выбива,´ть, вы,´бить 1. избити, избацити (стакло) разбити 2. (орден) исковати 3. (одећу) истрести 4. (траву) изгазити ;~ся 1.извући се 2. изгубити снагу вы,´биться из си,´л -изгубити снагу, малаксати вы,´биться в лю,´ди -постати значајна личност вы,´боина ж., удубљење, рупчага вы,´бор м. бирање, избор

вы,´борка ж. избор, извод вы,´борность ж. изборност вы,´борный изборни, изабрани вы,´борочный селективни вы,´борщик м. бирач вы,´боры мн. избори вы,´бранить изгрдити выбра,´сывать, вы,´бросить бацати, избацивати вы,´брать из(а)брати;~ся 1. извлачити се, извући се(из незгоде) 2. иселити се 3. наћи(времена) вы,´браться из нужды - спасити се беде выбрива,´ть, вы,´брить избријати, обријати;~ся обријати се вы,´бросить 1. избацити 2. истерати (с посла) 3. (новац) профућкати вы,´брошенный избачени выбыва,´ть, вы,´быть напустити(службу, школу),отићи выва,´ривать, вы,´варить укувати, искувати выве,´дывать, вы,´ведать распитати, дознати вывёртывать, вы,´вернуть 1. одврнути, изврнути 2. преврнути 3. (руку) ишчашити 4. избећи тежак положај выверя,´ть, вы,´верить 1. проверити, контролисати 2.дотерати да буде тачан вы,´весить 1. обесити истаћи, залепити (оглас) 2. измерити тежину вы,´веска ж. 1. натпис на излогу 2. мерење тежине вы,´вести, выводи,´ть 1. извести, иселити 2. (из тешке ситуације) избавити 3. (буве, стенице идр.) таманити, истребити 4. (пилићи) размножити 5. (флеке) извадити вы,´вести из себя,´ - разљутити вы,´вести нару,´жу - обелоданити вы,´вестись 1. (птице) излећи се 2. нестати, изобичајити се выветрива,´ть, вы,´ветрить 1 изветрети 2. геол. ерозирати выве,´шивать 1. вешати 2. истицати, лепити 3. мерити тежину выви,´нчивать, вы,´винтить одврнути, одшрафити вы,´вих м. ишчашење вы,´вихнуть ишчашити вы,´вод м. 1. извођење, исељење 2. закључак (логички) 3. раст, одгој, размножавање 4. истребљење выводи,´ть, вы,´вести 1. изводити, исељавати 2. (из беде) извлачити, избављати 3. уништавати, таманити 4. (птице) лећи 5. размножавати 6. писати, цртати 7. правити 8. иритирати, правити нервозним вы,´вести из терпе,´ния - истерати из такта вы,´вести на чи,´стую во,´ду - разоткрити вы,´воз м. 1. извоз 2. эк. експорт вывози,´ть, вы,´везти 1. извозити 2. експортирати 3. достављати вывола,´кивать, вы,´волочь извлачити, вући вы,´волочка ж. рибање, грдња вывора,´чивать 1. одвртати 2. изпревртати, превртати, преокретати вы,´воротить 1. извући окрећући 2. преврнути, преокренути выга,´дывать, вы,´гадать извући корист, ућарити вы,´гиб м. савијутак, кривина, окука выгиба,´ть, вы,´гнуть савијати, испупчити вы,´гладить 1.испеглати 2.изравнати, изгладити выгля,´деть 1. изгледати 2. смотрити, спазити 3. разгледати выгля,´дывать, вы,´глянуть 1. изгледати 2. извиривати 3. осматрати вы,´гнать 1. изагнати, истерати 2. испећи (ракију) выгова,´ривать, вы,´говорить 1. изговарати 2. обезбеђивати договором 3. прекоравати, укоравати вы,´говор м. 1. изговор 2. прекор, укор вы,´года ж. корист, добит, ћар вы,´годно корисно вы,´годный од користи, користан, повољан, пробитачан вы,´гон испуст, утрина выгоня,´ть, вы,´гнать 1. изгонити, истеривати 2. пећи (ракију) 4. отпустити ( с посла) выгора,´живать, вы,´городить 1. заграђивати, ограђивати 2. извлачити из незгоде, бранити выгора,´ть выгореть 1. изгорети, сагорети 2. избледети, бледети (на сунцу) 3. поћи за руком выгреба,´ть, вы,´грести 1. вадити, изгртати, ишчепркавати 2. извеславати выгружа,´ть, вы,´грузить истоварити, искрцати выгрыза,´ть прогристи выдава,´ть, вы,´дать 1. издавати, давати 2. пронаћи, разоткрити 3. извршити екстрадицију 4. погрешно представити се ;~ся истицати се, одликовати се выдава,´ть за,´муж - удавати он выдаёт себя,´ за худо,´жника - он се представља као сликар вы,´дать уголь на-гора,´ - произвести угаљ сего,´дня вы,´дался хоро,´ший денёк - данас је леп дан выда,´вливать, вы,´давить 1. исцедити 2. провалити 3. утиснути, начинити отисак выда,´ивать, вы,´доить измузати вы,´данье само у изразу: на вы,´даньи за удају (девојка) вы,´дать 1. дати, издати 2. удати вы,´дача ж. 1. издавање, давање 2. исплата выдаю,´щийся значајан, истакнути

выдвига,´ть, вы,´двинуть 1. помицати 2. извлачити 3. истицати 4. предложити, понудити; ~ся, выдвинуться 1. помаћи се; 2. извући се 3. истаћи се выдвижно,´й који се извлачи, покретан выдвижно,´й я,´щик - фијока вы,´делать, выде,´лывать 1.израдити, израђивати, начинити 2. обрађивати, обрадити, учинити, уштавити, штавити выде,´лываться правити се важан, дизати нос вы,´делка ж. выделка 1. израда 2. обрада 3. штављење выделя,´ть, вы,´делить 1. оделити, одвојити, селектовати 2. издвојити, истаћи 3. одликовати 4. физиол. избацити; ~ся 1. одвајати се 2. издвајати се 3. избацити се выдёргивать, вы,´дернуть ишчупати, чупати вы,´держанность ж. уздржљивост, владање собом, сталоженост вы,´держанный 1. који влада собом, доследан, опробан 2. (сир) зрео 3. обучен, дресиран выде,´рживать, вы,´держать 1. издржати, одржати, поднети, истрајати 2. уздржати се, отрпети 3. обучити, дресирати 4. одржати (брзину, правац) вы,´держать экза,´мен - положити испит вы,´держка 1. извадак, цитат 2. уздржљивост, владање собом, чврстина карактера 3. време експозиције при фотографисању вы,´дернуть ишчупати выдира,´ть, вы,´драть 1. чупати 2. тући, ударати вы,´долбить, выда,´лбливать 1. издубити 2. набубати вы,´дох м. издахнути (ваздух) вы,´дохнуть(ся) 1. изветрети 2. изгубити снагу, свежину вы,´дра ж. 1. видра 2. злобна, ружна жена 3. сарага,изузетно мршава жена вы,´дрессировать дресирати, измуштрати. вы,´дубить уштавити, учинити (кожу) выдува,´ть, вы,´дуть издувавати, изаћи са ветром, промајом вы,´думанный измишљен, фиктиван вы,´думка ж. 1.фантазија, измишљотина 2. проналазак вы,´думщик м. 1. фантазер, маштар 2. преварант вы,´думанная исто,´рия - измишљена прича. выду,´мывать, вы,´думать 1. измишљати 2. проналазити вы,´дуть издувати выдыха,´ть, вы,´дохнуть 1. ветрети 2. губити снагу, свежину выеда,´ть, вы,´есть изгризати, нагризати вы,´еденный 1.поједен 2.изгрижен, нагрижен,изједен (киселином) вы,´езд м. 1. излаз (из града) 2. одлазак (у иностранство) 3. кола са запрегом, аутомобил вы,´ездить 1. обучити коња (јахању или вожњи) 2. пропутовати (многа места) 3. зарадити вожњом выездно,´й 1.излазни 2. коме ј дозвољен излаз выезжа,´ть 1. путовати (из места у место), селити се 2. обучавати коња 3. користити се нечијим радом 5. излазити у свет вы,´емка ж. 1. вађење 2. узапћење 3. удубљење, жлеб 4. изрез (на хаљини) вы,´ехать 1. отпутовати 2. иселити се вы,´жать 1. исцедити 2. истиснути выжива,´ть, вы,´жить 1. преживети, остати жив 2. преживљавати, преболевати 3. живети, бавити се 4. избацивати (из куће, службе) вы,´жить из ума,´ - подетињити се, постати малоуман вы,´жига м. протува, варалица, препредењак выжига,´ть, вы,´жечь 1. спалити, палити, уништавати ватром 2. ставити жиг, жигосати выжида,´ть, вы,´ждать сачекивати, ишчекивати выжима,´ть, вы,´жать 1. цедити, гњечити, пресовати 2. спорт. подигнути у вис, дићи вы,´жать сто килогра,´ммов - подигнути тежину од сто килограма вы,´жимка 1. цеђење 2. истискивање, избацивање вы,´жимки мн. дрождина виногра,´дные вы,´жимки - комина вызва,´ть 1. позвати, прозвати 2. изазвати, проузроковати вызыва,´ться понудити се, добровољно се јављати,пријављивати се вы,´звездить покрити се звездама вызволя,´ть, вы,´зволить ослободити, избавити из невоље выздора,´вливать, вы,´здороветь оздравити, прездравити, опорављати се од болести выздора,´вливающий м. реконвалесцент вы,´зов м. 1. позив, позивање; прозивка 2. изазов вы,´зреть, вызрева,´ть сазрети, сазревати вы,´зубрить, вызу,´бривать 1. искрзати (оштрицу), крзати 2. набубати, бубати вызыва,´ть 1. позивати; прозивати 2. изазивати вызыва,´ющий изазован, провокативан, дрзак выи,´грывать, вы,´играть 1. добити на картама, лутрији 2. добити, постићи 3. однети победу вы,´игрыш м. 1. добитак на картама, лутрији 2. добит, корист 3. победа выи,´скивать, вы,´искать тражити, проналазити вы,´йти 1. изићи, изаћи 2. појавити се 3. поћи за руком 4. испасти, постати 5. (новац) нестати, потрошити се 6. произаћи, настати; вы,´йти за,´муж -удати се вы,´йти в отста,´вку - напустити службу вы,´йти из себя,´ - разљутити се, планути выка,´лывать, вы,´колоть 1. пробадати; вадити очи 2. извадити (лед) (темно,´) хоть глаз вы,´коли - мрки мрак выканю,´чивать камчити, мољакати, богорадити выка,´пывать, вы,´копать 1. ископавати 2. проналазити выкара,´бкиваться, вы,´карабкаться испетљати се, искобељати се

выка,´рмливать, вы,´кормить отхрањивати, гајити выка,´тывать, вы,´катить 1.искотрљати 2. бечити вы,´катить глаза,´ - избечити очи выка,´тывайся! - излази! вы,´катка 1. рољање 2. извлачење руде из окна вы,´кать говорити неком „ви“ выка,´чивать, вы,´качать 1. испумпати, испумпавати 2. (новац) измамити, измамљивати вы,´кашлять, выка,´шливать искашљати, искашљивати выки,´дывать, вы,´кинуть выкидывать 1. избацивати, искључивати 2. побацивати выки,´дывать коле,´нца – 1. вешто играти, плесати 2. хистерисати, бити хировит вы,´кидыш м. 1. побачај 2. мртворођенче, недоношче вы,´кинуть 1. избацити, искључити 2. побацити вы,´кинуть шту,´ку - направити шалу вы,´кинуть флаг - истурити заставу выкипа,´ть, вы,´кипеть уврети, увирати вы,´кипятить искувати (рубље) вы,´кладка ж. 1. мат. рачунање 2. воен. пуна опрема вы,´кладывать, вы,´ложить 1. излагати 2. зидати, проплоћати выклёвывать, вы,´клёвать 1. искљувати, кљувати 2. ископати кљуном выклика,´ть, вы,´кликнуть 1. прозвати, прозивати 2. запевати (над мртвацем), нарицати выключа,´тель м. прекидач (струје) выключа,´ть, вы,´ключить искључивати выкля,´нчивать, вы,´клянчить искамчити, камчити испросјачити, просјачити выко,´вывать, вы,´ковать исковати, направити ковањем выкола,´чивать, вы,´колотить 1. избијати, извлачити, избити, извући 2. истресати, чистити, истрести, очистити 3. цедити, изнуђавати, исцедити, изнудити вы,´колоть 1. ископати (очи) 2. изрезати комад (леда, камена) вы,´коптить осушити на диму, надимити выкорчёвывать, вы,´корчевать искоренити, уништити са кореном выкра,´ивать, вы,´кроить 1. кројити, скројити 2. проналазити могућности за добијање (време, новац.) вы,´красить обојити вы,´красть тајно однети, украсти. вы,´крик м. узвик, повик выкри,´кивать, вы,´крикнуть узвикивати, викати вы,´кройка ж. крој выкрута,´сы мн. 1. хирови 2. замршене шаре 3. извештаченост(говора,стила) 4.хировитост выкру,´чивать, вы,´крутить 1. одврнити 2. исцедити (рубље) 3. увинути (руку) вы,´куп м. oткуп, откупнина выкупа,´ть, вы,´купить откупити, откупљивати вы,´купать окупати вы,´купать ребёнка - окупати дете выку,´ривать, вы,´курить 1. испушити, попуштити(цигарету) 2. истерати уз помоћ дима вы,´кусить само у изразу на,´кось, вы,´куси! - е, нећеш! выла,´вливать, вы,´ловить уловити, извући из воде вы,´лазка ж. 1. воен. извиђачки подухват, извидница 2. испад 3. шетња, поход враждебная вылазка – непријатељски испад выла,´мывать, вы,´ломать, вы,´ломить сломити, провалити, проваливати вылеза,´ть, вы,´лезти, вы,´лезть 1. избијати, помаљати 2. (о коси) опадати вы,´лет м. 1. полазак, полетање 2. полет время,´ вы,´лета - време полетања вылета,´ть, вы,´лететь 1. узлет, узлетање 2. устеривање 3. нагло истрчавање вы,´лететь пу,´лей - излетити као метак вы,´летело из головы,´ - заборавити вы,´лететь в трубу,´ - банкротирати, остати на цедилу выле,´чивать, вы,´лечить излечити вылива,´ть, вы,´лить 1. просипати, просути 2. истресати 3. направити ливењем, изливати вы,´лить негодова,´ние - истрести љутњу во что вы,´льется всё это? - шта ће испасти на крају? вы,´линять 1. олињати се променити перје 2. избледети вы,´литый 1. изливен 2..као саливен, прави-правцати вы,´литый отец - пљунити отац вы,´ловить 1.уловити 2. уништити истребити ловом вы,´ложить 1. извадити 2. изложити (речима) 3. обложити вы,´лощить угладити, углачати вы,´лощенный дотеран, испеглан, углачан вы,´лудить, вылу,´живать калајисати, калајисавати вы,´лупить, вылу,´пливать ољуштити вы,´лупить глаза,´ разрогачити, избечити очи, избечити се вы,´лупиться, вылупля,´ться 1. излећи се, испилити се 2. ишчаурити се вы,´лущить, вылу,´щивать ољуштити, љуштити вы,´мазать, вы,´мазаться измазати, умазати, упрљати, мазати, прљати вы,´мазанный умазан, прљав выма,´ливать, вы,´молить преклињати, намилити, измолити

выма,´нивать, вы,´манить 1. измамти, измамљивати 2. преваром отети выма,´рывать, вы,´марать 1. за мрљати, умрљати, испрљати 2. пребрисати, прецртати выма,´тывать, вы,´мотать 1. намотавати 2. изнуравати вы,´махнуть 1. истрести машући 2. искочити, шмугнути 3. израсти висок выма,´чивать, вы,´мочить 1. квасити 2. потапати вы,´межевать, вымежо,´вывать премеривши издвојити (земљу) выме,´нивать, вы,´менять замењивати, мењати, заменити, променити вы,´мереть изумрети, угасити се вымерза,´ть, вы,´мерзнуть 1. измрзнути, промрзнути 2. замрзнути се вы,´мерить, вымеря,´ть 1. мерити, премеравати 2. измерити (метром) вы,´месить умесити вымета,´ть, вы,´мести ишчистити, помести (метлом) вымётывать опшивати рупице вымеща,´ть, вы,´местить 1. осветити се, светити се 2. искалити се, искаљивати се (на неком) вымина,´ть 1. гњечити 2. газити, табати вымира,´ть умирати, гасити се вымога,´тель м. уцењивач, изнуђивач вымога,´тель ство с. уцена, уцењивање, изнуђавање вымога,´ть уцењивати, изнуђавати вымока,´ть, вы,´мокнуть 1. киснути, киселити се 2. пропадати од влаге 3. квасити се, киснути вы,´молвить изговорити, изрећи, казати, прозборити, прословити вы,´молить измолити, искамчити вы,´морить уништити, утаманити, истребити вы,´морозить 1. пустити да измрзне 2. јако расхладити 3. уништити хладноћом(инсекте) вы,´морочный юр. који припада држави после сопственика умрлог без наследника вы,´мпел м. 1. заставица на катарци војног брода 2. почасна заставица 3. рекламна ознака вы,´мученный изнуђени, извештачени вымыва,´ть, вы,´мыть 1. опрати, очистити 2. испрати вы,´мысел м. измишљотина, фикција вы,´мышленный измишљени, фиктивни вы,´мя с. виме вына,´шивать, вы,´носить 1. рађати на време (дете) 2. пуштати да сазри (мисао), зрело промислити вынима,´ть, вы,´нуть вадити, извлачити вы,´нос м. 1. изношење покојника 2. у изразу: на вынос - са собом (понети) выноси,´ть, вы,´нести 1. изнети, извадити 2. донети, изгласати (резолуцију) 3. предложити 4. издржати, претрпети, поднети выносить сор из избы – обелодањивати, износити у јавност выно,´сливость ж. издржливост, отпорност выно,´сливый издржљив, отпоран вы,´ношенный 1. на време рођен 2. промишљен, сазрео вынужда,´ть, вы,´нудить 1. приморати, принудити 2. изнудити вы,´нуть извадити, извући вы,´нырнуть 1.изронити, испливати 2.појављивати се изненада,банути вы,´нюхать, выню,´хивать нањушити, њушкати вы,´нянчить одгајити, однеговати вы,´пад м. 1. испад, испадање, пад из нечега 2. наступ выпад, испад (против неког) 3. навала у мачевању выпада,´ть, вы,´пасть 1. испадати, испасти 2. нестајати 3. опадати (коса) 4. падати, пасти (снег, киша) 5 догодити се,. задесити (срећа) 6. вршити напад у мачевању 7. дешавати се ночь вы,´пала тёмная - ноћ је била тамна вы,´палить 1. испалити, пуцати 2. казати, неочекивано рећи, бубнути выпа,´ливать 1. испаљивати 2. лупетати выпа,´лывать плевити (више пута) вы,´пачкать упрљати, замрљати, умрљати;~ся упрљати се, замазати се выпека,´ть, вы,´печь пећи выпе,´ндриваться правити се важан, дизати нос вы,´переть избацити вы,´печка ж. производе из теста выпива,´ла м. пијанац, испичутура выпива,´ть, вы,´пить 1. попити, испити, испијати 2. напијати се вы,´пить ли,´шнее - исувише попити выпивший напит вы,´пивка ж. 1. пиће 2. пијење, опијање. выпиво,´ха м. алкос, пијанац выпи,´ливать, вы,´пилить тестерати, стругати вы,´писать 1. исписати 2. отпустити (из болнице) 3. наручити (писмено) вы,´писка ж. 1. извод из књиге, препис, испис 2. исечак 3. отпуст, отпуштање (из хотела, болнице) 4. наруџба выпи,´хивать, вы,´пихнуть вы,´пихать изгурати, избацити вы,´плавить истопити, излити. вы,´плакать 1. измолити плачем, искукати 2. плачем исказати вы,´плата ж. 1. исплата 2. отплата, рата выпла,´чивать, вы,´платить 1. исплатити, исплаћивати 2. отплатити, отплаћивати вы,´платить в рассро,´чку – оптлатити на рате выплёвывать, вы,´плюнуть испљувати, испљувавати выплёскивать, вы,´плеснуть испљуснути, избацити.

выплыва,´ть, вы,´плыть 1. испливати 2. избити (на површину), појавити се вы,´плюнуть испљунути выпола,´скивать, вы,´полоскать исплакнути(водом), испирати выполза,´ть, вы,´ползти излазити милећи, измилети выполне,´ние с. извршење (плана) извођење, остварење выполнимый који може бити извршен, могућ выполня,´ть, вы,´полнить выполнить 1. испунити, извршити 2.остварити вы,´пороть 1. распарати 2. ишибати вы,´порхнуть испрхнути, излетети вы,´потрошить извадити утробу вы,´правка ж. 1. поправка, исправка 2. војничко држање выправля,´ть, вы,´править (выправить 1. исправити 2. поправити 3. (бритву) наоштрити выпра,´стывать 1. испражњивати 2. вадити, извлачнти (руку из џепа) выпра,´шивать, вы,´просить измолити, искукати выпрова,´живать, вы,´проводить 1. испратити 2. удаљити, отерати выпры,´гивать, вы,´прыгнуть искочити выпрямля,´ть, вы,´прямить 1. исправљати, исправити се 2. исправити (криво) вы,´пукло 1. испупчено, рељефно 2. изражајно выпуклость ж. 1. испупченост, рељефност выпуклый 1. испупчен, рељефан 2. буљав ( о очима) 3. изражајан вы,´пуск м. 1. (ис)пуштање 2. коло (класа) свршених ученика 3. свеска (књига неког дела) 4. изостављање (из неког дела) 5. емисија (новчанице) издање (књиге) выпуска,´ть, вы,´пустить 1. (ис)пуштати 2. изостављат; 3. издавати 4. (школа) давати свршене ученике 5. производити (робу) 6. избацивати на тржиште, пуштати у промет вы,´пустить ко,´гти – показивати канџе выпускни,´к м. ученик завршног разреда выпускной завршни выпускно,´й экза,´мен - завршни испит вы,´путаться испетљати се вы,´пучить 1.испупчити 2. избечити, избуљити, разрогачити очи вы,´пушить опшити, опервазити крзном вы,´пушка крзнени опшив на хаљини выпы,´тывать, вы,´пытать изнудити признање выпь ж. зоол. водени бик, букавац (птица) выпя,´чивать, вы,´пятить 1.истурити 2.испрсити выраба,´тывать, вы,´работать 1. начинити, израдити, произвести 2.зарадити 3. исцрпсти (рудник) 4. васпитавати (карактер) вы,´работка ж. 1. израда 2. производња 3. исцрпено рударско окно выра,´внивать, вы,´ровнять 1. равнити 2. равнати, стављати у ред (војнике) выража,´ть, вы,´разить исказивати, изражавати выражение исказивање, израз выражаться 1. исказивати 2.псовати вырази,´тельность ж. изразитост вырази,´тельный изразит, изражајан выраста,´ть, вы,´расти 1. расти, израстати 2. порасти ( у обиму), прерасти выра,´щивать, вы,´растить гајити, неговати вы,´рвать 1. ишчупати, истргнути, извући 2. (безлич.) повратити, побљувати се;~ся отети се, умаћи, отргнути се вы,´рез м. 1. изрезак, исечак 2. деколте, изрез выреза,´ть, вы,´резать 1. изрезивати, исецати 2. клати, сећи (људе) 3. гравирати вы,´резка ж. 1. изрезак, исечак 2. говеђи филе 3. гравирање вырисо,´вывать, вы,´рисовать оцртати, оцртавати, јасно се показати; ~ся оцртати се, оцртавати выровняться 1. поравнити, уравнити 2. поравнати вы,´родок м. 1.изрод, дегенерик, дегенерат 2. црна овца вырожда,´ться, вы,´родиться изродити се, изметнути се, дегенерисати се вы,´ронить испустити, упустити вы,´рубка ж. 1. сеча 2. исечак; засек 3. исечена шума, сечина вы,´ругать изгрдити~ся опсовати, испсовати выруча,´ть, вы,´ручить 1. избавити, спасти, помагати, избављати, спасавати 2. зарадити, зарађивати, ћарити вы,´ручка ж. 1. спасавање, помоћ 2. зарада, добит, ћар, зарађивати, пазар вырыва,´ть, вы,´рвать 1. ископати, ишчупати, ископавати, чупати 2. истргнути 3. ископати;~ся 1. истргнути се, ослободити се 2. нагло се појавити, излетити напред вы,´рвать согла,´сие - насиљно добити пристанак вы,´рядиться дотерати се, средити се выса,´живать, вы,´садить 1. искрцати, искрцавати, скинути (с кола), 2. пресадити, пресађивати 3. (стекло) разбити выса,´сывать, вы,´сосать 1. исисавати 2. измислити вы,´сватать испросити (девојку) вы,´свистать 1. одзвиждати 2. извиждати высвобожда,´ть, вы,´свободить 1. ослободити 2. (нешто) извући высева,´ть, вы,´сеять засејавати высека,´ть, вы,´сечь 1. резати у камену 2. кресати выселе,´нец м. исељеник выселе,´ние с. исељење выселя,´ть, вы,´селить иселити, преселити вы,´сечь 1. изрезати у камену, исклесати 2. ишибати выси,´живать, вы,´сидеть 1. проседети 2. (јаја) излећи 3. седети до краја вы,´ситься надвисивати, уздизати, стајати високо

выска,´зывание с. исказ, изрека выска,´зывать, вы,´сказать исказивати, изрицати, рећи, казати, изјавити, подржати изјавом выска,´кивать искакати, излетити од некуд выска,´льзывать, вы,´скользнуть 1. исклизавати, испадати, исклизнути, испасти 2. извући се, умаћи, извлачити се вы,´скоблить 1.састругати ,истругати 2.мед.извршити киретажу вы,´скочить 1. искочити 2. испасти 3. изјурити, банути вы,´скочить из па,´мяти - заборавити вы,´скочка м. и ж. 1.лакташ, хвалисавац 2. скоројевић вы,´слать 1. послати, отправити, отпремити 2. протерати, административно иселити высле,´живать, вы,´следить ући у траг, трагати, вребати вы,´слуга ж. ислужење за вы,´слугой лет - по завршетку година службе выслу,´живаться, вы,´служиться 1. одслужити 2. заслужити, зарадити 3. додворити се выслу,´шивать, вы,´слушать 1. саслушавати, саслушати, слушати чути до краја 2. (лекар) прегледати болесника куцањем высма,´тривать, вы,´смотреть 1. осматрати, посматрати, вребати 2. разгледати, осмотрити, расмотрити 3. изабрати (после разгледања) высме,´ивать, вы,´смеять исмејати, исмејавати вы,´сморкать издувати (нос) высо,´вывать, вы,´сунуть 1. истурати 2. пружати 3. промолити высо,´кий 1. висок 2. велики (цена) 3. знатан, отмен 4. узвишен высо,´ко 1. 1. високо 2. велико (цена) 3. отмено 4. узвишено высокоме,´рие с. охолост, надувеност высокоодарённый врло алентован, високообдарен, надарен высокопа,´рный 1. патетичан 2. укочен, надмен 3. високопаран, извештачен высокосо,´ртный високог квалитета, квалитетан высокопоста,´вленный човек на високом положају высокоро,´слый висок, високог раста высокоуважа,´емый врло уважен высокочасто,´тный ферквентан, високе ферквенције высота,´ ж. висина,узвишица высо,´тка (о згради) високоградња, небодер вы,´сохнуть высыхать 1. осушити се 2. усахнути, увенути высоче,´нный врло висок высо,´чество с. височанство высоча,´йший 1. највиши 2. царски вы,´спаться наспавати се, испавати выспра,´шивать, вы,´спросить распитати, распитивати, дознати, дознавати вы,´ставить 1. истурити; изнети 2. изложити, показати 3. избацити, истерати (из службе) 4. иставити (врата) 5. (кого) представити, окарактерисати вы,´ставка ж. изложба вы,´ставочный изложбени выставля,´ть, вы,´ставить 1. истурати, износити 2. излагати, показивати 3. избацивати, истеривати 4. истављати; 5. представљати, карактерисати вы,´стегать 1. прошити, проштеповати 2. шибати. выстила,´ть, вы,´стлать 1. покрити, обложити 2. мостити, плоћати вы,´стирать опрати вы,´стоять(ся) 1. отстојати, простојати 2. издржати 3. устајати се вы,´стрел м. пуцањ, хитац вы,´стрелить пуцати, опалити из пушке вы,´студить, высту,´живать выстудить расхладити, расхлађивати высту,´кивать, вы,´стукать 1. прегледати болесника куцањем 2. откуцати (кроз зид) вы,´ступ м. испуст, истурени део выступа,´ть, вы,´ступить 1. изићи, иступити, наступити 2. истурити се 3. кренути 4. избити, појавити се 5. устати у одбрану или против нечега выступле,´ние с. 1. излазак, иступање 2. истуривање 3. појављивање, појава (глумца) 4. говор 5. интервенција 6. покрет (војске) вы,´сший высший, највиши в вы,´сшей сте,´пепи - у највећој мери вы,´сшее образова,´ние - високо образовање высыла,´ть, вы,´слать 1. одашиљати, отпремати 2. протеривати, насилно исељавати (из места) вы,´сылка ж. 1. одашиљање, отпрема 2. прогонство высыпа,´ть, вы,´сыпать 1. просути, просипати, изасипати 2. осути се (по кожи), осипати се 3. нагрнути, навалити высыха,´ть, вы,´сохнуть 1. сушити се 2. венути 3. мршавити высь ж. висина выта,´лкивать, вы,´толкнуть изгуривати, избацивати выта,´пливать, вы,´топить 1. угревати, ложити 2. топити (маст) выта,´птывать, вы,´топтать утабати, газити вы,´топтать тропи,´нку – утабати стазицу вы,´таращить разрогачити, избечити очи вы,´таскивать 1.износити 2.извлачити 3. покрасти вы,´тачивать, вы,´точить 1. правити из дрвета фигуре на стругу 2. оштрити 3. прошити (обућу) вы,´тащить извући, ишчупати вы,´твердить, вытве,´рживать научити напамет, учити напамет вытворя,´ть чинити, правити, изводити (глупости, смешне ствари) вытека,´ть, вы,´течь 1. истицати 2. потицати, излазити (као последица) вы,´тереть(ся) 1. обрисати, обрисати себе 2. излизати (одећу) вы,´терпеть отрпети, претрпети, поднети, издржати вы,´тертый похабан, излизан вытесня,´ть, вы,´теснить 1. изгурати, истиснути, истискивати, потискивати 2. потиснути, заменити

вы,´течь 1. истећи; 2. потећи, изаћи вытира,´ть, вы,´тереть брисати, трљати, брисати се, трљати се вы,´ткать изаткати, саткати. вы,´толкнуть изгурати, избацити выторго,´вывать, вы,´торговать 1. зарадити тргујући 2. ценкајући се извући бољу цену вы,´точенный тех. 1. остругати из дрвета стругом 2. наоштрити 3. избушити (црв) вытра,´вливать, вы,´травить 1. изгазити траву 2. истребити, утаманити 3. урезати помоћу киселине 4. (зеца) хајком истерати, кренути вы,´трамбовать утабати, утапкати вы,´требовать 1. добити по захтеву 2. потражити, требовати, наручити вы,´трезвить, вытрезвля,´ть истрежњити, растрезнити, вытряса,´ть, вы,´тряхнуть истрести, истресати вы,´турить избацити, истерати выть 1. завијати, урлати 2. јаукати, кукати вы,´тянуть, вытя,´гивать, 1. истезати, пружати 2. извући 3. ударати, млатити, опаучити;~ся 1. разтегнути се, истегнути се 2. исправити се 3. извући се вы,´тяжка 1. истезање, извлачење, пружање 2. екстракт стоять на вытяжку стајати „мирно" выу,´живать, вы,´удить уловити удицом, упецати вы,´утюжить углачати, испеглати выу,´чивать, вы,´учить 1. научити, запамтити 2. (кога) обучити вы,´учка ж. учење, обука вы,´франтить(ся) налицкати се, нагиздати се, нацифрати се выха,´живать, вы,´ходить 1. гајити, васпитавати 2. неговати (болесника) 3. обилазити, пролазити 4. често излазити выхва,´тывать, вы,´хватить истргнути, ишчупати вы,´хлебать, вы,´хлебнуть посркати, сркнути вы,´хлестать 1. истерати, избити ударцем 2. испљуснути 3. ишибати, избичевати вы,´хлопотать 1. испословати 2. измољакати, с муком добити вы,´ход м. 1. излазак, излаз,исход 2. појава (на позорници) 3. принос вы,´ходец м. исељеник, емигрант выхо,´дит в знач. вводн. сл. испада да выхо,´дит (что) я был прав – испада да сам управу выходи,´ть, вы,´йти 1. излазити, изаћи 2. обићи, проћи, отићи 3. одгајити, васпитати 4. однеговати 5. постати (неко) 6. удавати се 5. десити се 6. водити порекло, произилазити 7. трошити 8. полазити за руком вы,´шел весь са,´хар - потрошен сав шећер вы,´йти из себя,´ - изгубити се вы,´йти в лю,´ди - правити каријеру вы,´йти из берего,´в - изливати се вы,´ходка ж. испад, дрзак поступак выходно,´й 1. излазни 2. парадни, празнични выходно,´й день - нерадни дан выходно,´е посо,´бие - oтпремина выхола,´щивать, вы,´холостить 1. штројити, јаловити, шкопити 2. сактити 3. редуковати вы,´холенный брижљиво однегован вы,´хухоль ж. бизански пацов выцара,´пывать, вы,´царапать изгрепсти, исчупати, испарати ноктима выцвета,´ть, вы,´цвести избледети, изгубити боју,свежину вычёркивать, вы,´черкнуть брисати, изостављати выче,´рпывать, вы,´черпать исцрпљивати, испражњавати вычёсывать, вы,´чесать исчешљати вы,´чет м. одузимање рачунањем, одбитак за вы,´четом - по одбитку вычисле,´ние с. обрачун, рачунање вычисли,´тельный рачунарски, компјутерски вычисля,´ть, вы,´числить 1. израчунати 2. обрачунати, калкулисати вы,´чистить см. чистити вычита,´емое с. мат. умалитељ ( у одузимању) вычита,´ние с. мат. 1.одузимање 2.одбијање вы,´читать, вы,´честь 1. прочитати 2. исчитати, прочитати, сазнати 3. исправити рукопис 4. одузети, одбијати вы,´чурный извештачен, цифраст, усиљен вышвы,´ривать, вы,´швырнуть избацити вы,´ше 1. (од прид. высокий и пролога высоко) виши, више 2. изнад 3. горе 4. раније вышиба,´ла м. истеривач вышива,´льщица везиља вышива,´ть, вы,´шить вести вы,´шивка ж. вез, везење вышина,´ ж. висина вы,´шитый извезен вы,´шка ж. 1. кула 2. војн. осматрачница 3. спорт.скакаоница 4. смртна казна вы,´школенный 1. васпитан, дисциплинован 2. обучен, школован выщи,´пывать, вы,´щипать почупати, черупати выявление с. показивати, обелодањивати выявля,´ть, вы,´явить показати, обелоданити выясне,´ние с. објашњење, разјашњење

выясня,´ть, вы,´яснить 1. објаснити, разјаснити 2. безл. разведрити се вью,´га ж. вејавица, мећава вьюк м. товар, дењак на товарној животини вьюн м. 1. (риба) чиков 2. (човек) покретљив, флексибилан 2. улизица, полтрон вьюро,´к м. зоол. зеба вя,´жущий oпот, трпак( укус) вяз м. брест вяза,´льный за плетење вяза,´льная спи,´ца - плетећа игла вяза,´льщ|ик м., ~ица ж. плетиља вяза,´нка ж. нарамак, свежањ вяза,´нье с. 1. плетење, плетиво 2. повезивање, везање вяза,´ть, связа,´ть 1. везати 2. плести 3. спаривати 4. бити опор, трпак;~ ся 1. везати се 2. слагати се, одговарати де,´ло не вя,´жется - никако не иде вя,´зка ж. 1. везивање, везање 2. плетење 3. парење вя,´зкий 1. лепљив 2. мочваран, глибовит вя,´знуть упадати у блато, заглибљивати вязь ж. везивање слова, лигатура вя,´кать говорити када нико не очекије вя,´лить, провя,´лить сушити на сунцу или ветру (месо, рибу) вя,´лость ж. 1.млитавост, тромост 2.лабавост вя,´лый млитав, тром вя,´нуть, завя,´нуть 1. венути, сушити се 2. малаксавати вя,´щий уст. већи, јачи для вя,´щего успе,´ха - ради већег успеха

Г га м. (скраћено) хектар Гаа,´га Хаг габари,´т м. 1. профил 2. димензије га,´вань ж. лука, пристаниште гав! ав! га,´вкать лајати, кевтати гад м. 1. обыкн. мн. уст., прост. гмизавац, рептила 2. бран. гад, неваљалац гада,´лка ж. гатара, врачара гада,´ние с. 1. гатање, врачање 2. нагађање, домишљање гада,´тельный 1. гатарски 2. сумњив, проблематичан гада,´ть, пога,´дать 1. гатати, врачати, гледати 2. нагађати, домишљати се гада,´ть на кофе,´йной гу,´ще - гледати у кафу га,´дина ж. бран. гад, неваљалац га,´дить 1. гадити, прљати, балегати 2. пакостити га,´дкий гадан, мрзак, грозан, пакостан га,´дкий утёнок – ружно паче гадли,´вость ж. гадљивост, блаћење гадли,´вый који изазива гадљивост га,´дость ж. 1. гадост, пакост га,´дюка ж. змија отровница, шарка (тж. перен.). га,´ер устар. лакрдијаш, пајац,комедијаш газ м. 1. гас 2. газа 3. притиснути акселератор, нагазити на по,´лном газу,´ – пуном брзином газе,´та ж. новине газе,´тный новински газе,´тчик м. 1. новинар 2. продавац новина газиро,´ванный газиран, га,´зовый 1.гасни 2. начињен од газе газо,´н м. леја, травњак газонокоси,´лка ж. косилица за траву газопрово,´д м. гасовод гаишник м. саобраћајац, представник саобраћајне полиције гайду,´к м. ист. хајдук га,´йка ж. навртка, матрица не хвата,´ет га,´йки (в голове,´) - фали даска ( у глави) гаймори,´т м. мед. синуситис гак м. само у изразу: с га,´ком - (све) и још мало гала,´ктика ж. астр. Галаксија, васиона, универзум галантере,´йный галантеријски галантере,´я ж. галантеријска роба гала,´нтность ж. учтивост,галантност

гала,´нтый учтив галдёж м. бука, жагор, граја, галама галде,´ть бучати, жагорити, галамити галере,´я ж. галерија, изложбени простор галёрка ж. театр. галерија у позоришту галиматья,´ ж. бесмислица, нонсенс, галиматиjас галифе,´ мн. нескл. коњичке чакшире га,´лка ж. чавка галлюцина,´ция ж. халуцинација галлюцинировать имати халуцинације гало,´п м. 1.галоп, јахање у галопу 2. врста плеса гало,´пировать галопирати га,´лочка ж. квачица, «птичица», значка ста,´вить га,´лочки – штиклирати гало,´ши мн. ( ед. галоша ж. ) каљаче сесть в галошу – обрукати се га,´лстук м. кравата, машна зали,´ть за га,´лстук – напити се галу,´н ширит, гајтан галчо,´нок чавче га,´лька ж. шљунак гам м. жагор, граја, врева гама,´к м. љуљашка од мреже гама,´ши мн. ( ед. гамаша ж. ) камашне гамбургер м. хамбургер гамби,´т м. шахм. гамбит гандбо,´л м. спорт. рукомет гандбо,´л ист м. рукометаш; ~истка ж. рукометашица ганте,´ль ж. спорт. тег гара,´ж м. гаража гаранти,´йный гарантни гаранти,´ровать и 1.гарантовати, јамчити 2. осигуравати гара,´нтия ж. 1. гаранција, јамчење 2. осигурање гардеро,´б м. 1. гардероба 2. гардеробвер гаре,´м м. харем га,´ркать 1.дерати се, викати 2. крештати, гракати га,´ркнуть 1. дрекнути, викнути 2. крекнути, гракнути гармонизи,´ровать хармонизирати, правити,чинитихармоничним гармо,´ника ж. хармоника гармони,´ровать бити у складу, слагати се гармони,´ст м. xaрмоникаш гармони,´ческий, гармони,´чный хармоничан, складан гармо,´ния ж. 1. хармонија 2. складност гармо,´нь ж. хармоника. гарни,´р м. прилог, додатак уз jeло гарниту,´р м. гарнитура, сет, комплет ствари гарцева,´ть поигравати на коњу гарь ж. 1. гар 2. згариште, паљевина, шљака гаси,´ть, погаси,´ть 1. гасити 2. смиривати 3. спорт. одузети лопту, ставити ван игре га,´снуть 1.гасити се 2. губити снагу гастри,´т м. мед. гастритис гастролёр м. театр. глумац на гостовању, пропутовању гастро,´ли мн. театр. гостовање глумца гастро,´льный који је на гостовању, пропутовању гастроно,´м м. 1. гурман, сладокусац 2. продавница прехрамбених производа гастроно,´мический прехрамбени гаубица ж. воен. хаубица гауптва,´хта ж. воен. 1. стражарско место 2. војни затвор гаше,´тка ж. воен. обарач (на пушци) гаши,´ш м. хашиш гвалт м. вика, бука, граја, шум подня,´ть гвалт - дићи галаму гварде,´ец м. гардиста гво,´здик м. ексерчић гвозди,´ка ж. каранфил( цвет), каранфилић (зачин) гвозди,´чный од каранфила, каранфилића гвоздь м. ексер, клинац, чавао гвоздь програ,´ммы – срж програма *и никаких ~ей - нар. и готово!без поговора где-ли,´бо, ~нибудь, ~то 1. ма где, где му драго 2. где било 3. негде гей! межд. хеј! гекта,´р м. хектар

ге,´лий м. хим. хелијум гелиотро,´п м. бот., мин. хелиотроп гемоглоби,´н м. хемоглобин геморро,´й м. 1.мед. хемороиди 2. жарг.проблеме ген м. биол. ген. гене,´зис м. генеза генера,´л м. генерал генера,´льный генерални, општи 2. oсновни, базни 3. главни генера,´льная репети,´ция – главна проба генера,´льский генералски, који се односи на генерала генера,´льша ж. генералова жена, генералица генера,´тор м. генератор гене,´тик м. генетичар генети,´ческий генетски гениа,´льность ж. генијалност гениа,´льный генијалан ге,´ний м. геније гео,´граф м. географичар географи,´ческий географски геогра,´фия ж. географија геодези,´ст м. геодезиста геоде,´зия ж. геодезија геоло,´гия ж. геологија геоме,´трия ж. геометрија Гео,´ргий Ђорђе, Ђурђе, Ђурађ гера,´льдика ж. хералдика гера,´нь ж. бот. пелагронија (мушкатла) герб м. грб герба,´рий м. хербаријум гербици,´ды мн. ( ед. хербицид м. ) хим. xебрициди ге,´рбовый таксени ге,´рбовая ма,´рка - таксена марка геркуле,´с м. 1. Xеркул 2. снагатор 3. овсена прекрупа герма,´нец 1. Герман 2. Немац гермети,´чески херметички герои,´зм м. јунаштво, херојство герои,´н м. хероин. герои,´ня ж. јунакиња герои,´ческий, герои,´ский јуначки, херојски геро,´й м. јунак, херој ге,´рцог м. херцег,*војвода ге,´тры мн. камашне гиаци,´нт м. бот. зумбул ги,´бель ж. 1. пропаст, погибија, смрт, деструкција 2. сила, мноштво 3. штета ги,´бкий 1. гибак, витак 2. савитљив 3.окретан, попустљив ги,´блый пропао, рђав, лош ги,´блое де,´ло - пропала ствар ги,´бнуть, поги,´бнуть 1.умирати 2.пропадати, нестајати гибри,´д м. xибрид гигие,´на ж. хигијена гигие,´нический хигијенски гигие,´ничный хигијеничан, здрав ги,´дра ж. зоол. , 1. хидра 2. водена змија гидра,´вл|ика ж. хидраулика; ~ический хидраулични ги,´дро в сложн. хидро гидродина,´мика ж. хидродинамика гидропо,´ника ж. хидропоника гидроэлектроста,´нция ж. хидроцентрала гие,´на ж. зоол. хијена гик м. поклик, узвикивање ги,´кать, ги,´кнуть узвикивати, кликтати ги,´льза ж. 1. чаура (метка)2. писак цигарете гимн м. 1. химна 2. ода гимнази,´ст м. гимназиста; ~ка ж. гимназијалка гимна,´зи|я ж. гимназија гимна,´зический гимназијски гимна,´ст м. гимнастичар гимнастёрка ж. војничка блуза гимна,´стика ж. гимнастика гимна,´стический гимнастички гинекологи,´ческий гинеколошки гинеколо,´гия ж. гинекологија

гипе,´рбола ж. хипербола гипе,´рболический 1.хиперболски, хиперболичан 2. преувеличан, претеран гиперинфля,´ция ж. эк. хиперинфлација гипертония ж. мед. хипертензија, висок крвни притисак гипно,´з м. хипноза гипнот|изёр м. хипнотизер гипнотизировать хипнотисати гипнотизм м. хипнотизам гипо,´теза ж. хипотеза, претпоставка гипотену,´за ж. мат. хипотенуза гипотони,´я ж. мед. xипотонија, низак крвни притисак гиппопота,´м м. зоол. нилски коњ гирля,´нда ж венац, гирланда ги,´ря ж. тег гистоло,´гия ж. хистологија глава,´ 1. глава 2. поглавар, поглавица, старешина 3. глава у књизи, поглавље 4. црквено кубе во главе,´ - на челу глава,´рь м. поглавица, вођа главе,´нство с. поглаварство, старешинство главе,´нство вать владати, управљати, бити на челу гла,´вный 1. главни 2. битан глаго,´лить устар. казати гла,´дить, вы,´гладить, погла,´дить 1. гладити, миловати 2. пеглати гла,´дкий 1. гладак 2. пун, сјајан 3. испеглан 3. лак,течан 4.нар. дебео,ухрањен взя,´тки гла,´дки - го као(*к'о) пиштољ гла,´дкие ре,´чи - ласкање гладь ж. 1. глатка, равна површина 2. врста веза тишь да гладь - мир и тишина, идила гла,´женье с. 1. глађење 2. пеглање глаз м. 1. око 2. поглед 3. вид в глаза,´ - лично за глаза,´ - одсутно, иза леђа куда,´ глаза,´ глядя,´т –(иди) куда те очи воде с гла,´зу на глаз - очи у очи пря,´мо в глаза,´ (сказа,´ть) - право у брк (рећи),баш кад треба, како ваља глаза,´стый 1. окат, великих очију 2. проницљив глазе,´ть бленути, зевати, зијати наоколо) глазни,´к м. очни лекар, окулиста глазно,´й очни глазно,´й зуб - очњак глазо,´к м. 1.мало око, оканце 2. пупољак стро,´ить гла,´зки - флертовати глазу,´нья ж. кулин. јаја на око глазу,´рь ж. глеђ, глазура,емајл гла,´нды мн. анат. ( ед. гланда ж. ) крајници удали,´ть гла,´нды - одстранити крајнике гласи,´ть 1. објављивати 2. гласити, казивати гла,´сность ж. јавност, публицитет гла,´сный 1. јавни 2. самогласник, вокал глауко,´ма ж. мед. глауком глаша,´тай м. објављивач, гласник гли,´на ж. глина, иловача бе,´лая гли,´на - каолин гли,´наистый глинаст гли,´няный глинен, начињен од глине гли,´ссер м. хидроплан,глисер глист м. глиста, пантљичара глода,´ть (вн.; прям. и перен.) 1. глодати, гристи 2. мучити глота,´ть (вн.) гутати глота,´ть слова,´ - мумлати гло,´тка ж. гуша, грло, ждрело заткну,´ть гло,´тку - запушити уста драть гло,´тку - дерати се заткни,´ гло,´тку! - завежи! глотну,´ть гутнути, гуцнути глото,´к м. гутљај сде,´лать глото,´к - повући гутљај гло,´хнуть, огло,´хнуть, загло,´хнуть 1. глувети, губити слух 2. (звук) губити се, утишавати се 3. (врт) зарастати у коров 4. (град) постајати пуст 5. (мотор) покварити се глу,´бже ( сравнит. ст. прил. глубокий и нареч. глубоко) дубљи, дубље глубина,´ ж. 1.дубина 2. унутрашњост глуби,´нка ж. периферија, унутрашност глубо,´кий 1.дубoки 2. касан 3.темељит,садржајан глубо,´кая о,´сень - касна јесен

до глубо,´кой но,´чи - до ситних сати глубо,´ко нареч. дубоко 2. веома глубо,´ко уважа,´ть -веома поштовати,уважавати глубокоуважа,´емый врло поштован глубь ж. 1. дубина 2. периферија, унутрашњост глуми,´ться исмевати (неког), подсмевати се (неком), ругати се глумле,´ние с. подсмевање, исмевање, подругивање глупе,´ть, поглупе,´ть глупети, постати глуп глупе,´ц м. глупан, глупак глупи,´ть чинити глупости, будалити глу,´пый глуп не глупи,´! - не будали! глуп как про,´бка - глуп као ноћ (ћускија) глупова,´тый будаласт, приглуп глу,´пость ж. глупост, лудост, лудорија глуха,´рь м. 1.зоол. тетреб 2. глувоња,глувак глу,´хо тихо, нејасно, пригушено глухо,´й 1. глув, глух 2. (глас) потмуо, мукао, нејасан 3. (крај) усамљен, забачен, пуст 4. безвучан (сугласник) глухома,´нь ж. усамљено, забачено, пусто место глухонемо,´й 1. глувонем глухота,´ ж. глувоћа глуши,´тель м. тех. 1. пригушивач 2.ауспух глуши,´ть 1. заглушивати 2. угушивати, гушити (биље) 3. притискати 4.ошамућивати 5.гасити (мотор) глуши,´ть во,´дку - пијанчити , љуштити водку,ракију глушь ж. забачено, усамљено место глы,´ба ж. 1. грудва (снега) 2. санта(леда) 3. бусен (земље) 4. блок (камена) глюк м. жарг. халуцинација глюко,´за ж. глукоза , грожђани шећер глю,´чить жарг. чинити се, приказати се гляде,´ть, погляде,´ть 1. гледати (у кога) 2. мотрити (на кога, што), надгледати, надзирати 3. изгледати;~ся посматрати се, огледати се на ночь гля,´дя - по доласку ноћи, увече глядь межд. уст. гле! гля,´нец м. сјај,гланц гля,´нуть погледати ,бацити поглед гля,´нцевый блистав, блештав, сјајан гм межд. хм! гнать 1. гонити, терати 2. прогонити, прогањати 3. јурити 4. дестиловати, пећи 5. жарг. лагати, измишљати; ~ся 1. гониги, јурити (неког), трчати (за неким) 2. отимати се (за нешто), јурити (за нечим) броса,´й гнать! жарг. – не лажи више! гони,´ де,´ньги ! - дај паре! гнев м. гнев , љутња, срџба гне,´вный гневан, љут(ит) гневли,´вый напрасит, пргав гне,´ваться љутити се гневи,´ть љутити гнедо,´й доратаст, дорат коњ гнезди,´ться 1. гнездити се 2. налазити се, крити се (болест) гнездо,´ с. 1. гнездо (тж. перен.) 2. чвориште гнездо,´ование гнежђење гнёздышко с. гнезданце, гнездашце гнести,´ притискивати, мучити гнёт м. 1. притисак, терет 2. угњетавање, притискање гнету,´щий тежак, мучан, мрачан гни,´да ж. 1. гњида (ваш) 2. уштва (човек) гние,´ние с. труљење, трулеж, трулост гнило,´й 1. труо, кваран 2. (вода) покварен, устајао 3. нездрав слабуњав 4. (време) влажан, кишовит гни,´лостный трулежни , труо гни,´ль ж. 1. трулеж, трулост 2. плесан гнить, сгнить (прям. и перен.) 1. трунути, трулити, кварити се 2. изнуравати се 3.распадати се 4.(вода) кварити се због устајалости 5. пропадати 6.плеснивити се гноби,´ть жарг. мучити, гњавити гнои,´ть, сгнои,´ть 1.излагати труљењу, гнојити се 2. трулети, трунути 3. боравити у затвору 3. загнојити (рана) гной м. гној гнойник гнојни извор, гнојавица,гнојница гно,´йный гнојав, гнојан гном м. миф. патуљак , гном гнус м. собир. гамад ,мушице гнуса,´вить уњкати (говорити кроз нос) гнуса,´во уњкавo гнуса,´вый уњкав гну,´сный гнусан, гадан, мрзак, грозан гнуть 1. савијати, сагибати 2. окретати 3. терати гнуть в три поги,´бели - сатерати у мишју рупу гнуть свою,´ ли,´нию - терати по своме

к чему,´ он гнёт? -на шта он циља? гнуша,´ться гадити се, гнушати се гобо,´й м. муз. обоа гове,´ть церк. постити го,´вор м. 1. говор, разговор 2. дијалект,наречје говори,´ть, сказа,´ть 1.говорити, разговарати 2. причати, казивати 3. говорити, сплеткарити ина,´че говоря,´ - другим речима че,´стно говоря - искрено говорећи что ни говори,´ - у сваком случају;без обзира что и говори,´ть - свакако, дакако говорли,´вость ж. говорљивост, причљивост говорли,´вый говорљив, причљив говору,´н м. причало, брбљивац говя,´дина ж. говедина, говеђе месо го,´голь м. зоол. дивља патка ходи,´ть го,´голем - држати се кицошки,шепурити се го,´голь- мо,´голь м пиће од рума са шећером и жуманцетом го,´гот м., го,´готанье с. 1. гакање (гусака) 2. грохотан смех го,´готать 1. гакати 2. кикотати се год м. 1. година 2.доба в го,´ды ю,´ности - у доба младости год от го,´ду - с године на годину без го,´ду не,´деля - недавно, тек што годи,´на ж. устар.1. време 2. година годи,´ться 1.ваљати, вредети 2. пристајати, пасовати никуда,´ не годи,´тся - ништа не ваља в ма,´тери годи,´ться - може мајка да буде го,´дность ж. 1. ваљаност, способност 2. готовност, спремност 3. употребљивост го,´дный к прода,´же - спремност за продају срок го,´дности - рок употребе годова,´лый од годину дана, (једно)годишњак годово,´й 1. годишњи 2. једном у години годовщи,´на ж. годишњица гол м. спорт. гол заби,´ть гол - дати гол гола,´вль м. зоол. клен(риба) Голго,´фа ж. Голгота голена,´стые мн. зоол. штакаре (птице) голена,´стый дугоног, кракат голени,´ще с. сара (чизме) го,´лень ж. цевара, голен, цеваница голи,´мый жарг. 1. велики 2. лош голла,´ндец м. Холанђанин; ~ка ж. Холанђанка голла,´ндский сыр - качкаваљ голова,´ ж. 1. глава 2. чело 3. паметан човек 4.грло,марвинче ста,´до в сто голо,´в-стадо од сто грла городско,´й голова,´ - градоначелник, председник општине; с ног до головы,´ - од главе до пете сломя,´ го,´лову - наврат-нанос, главачке намы,´лить го,´лову - изрибати, избрусити как снег на го,´лову - као гром из ведра неба очертя,´ го,´лову - насумце в голова,´х - у узглављу че,´рез го,´лову - заобилазећи на свою,´ го,´лову - на своју штету отвеча,´ть головой - одговарати главом голова,´стик м. зоол. пуноглавац голо,´вка ж. головка 1. главица 2. главић 3. руководство 4. (мн.) капна на ципели 5. колут ( сира) головно,´й 1. који се тиче главе 2. чеони 3. лидер головна,´я боль - главобоља головокруже,´ние с. вртоглавица, несвестица головокружительный вртоглав головоло,´мка ж. 1.загонетка, пазл 2.тежак посао головомо,´йка ж. грдња, укор головоре,´з м. 1. разбојник 2. обешењак головотя,´п м. звекан, тикван голо,´вушка ж. ласк. главица го,´лод м. 1. глад 2. недостатак, оскудица го,´лод не тётка – са глађу нема шале го,´лодать гладовати, оскудевати го,´лодание с. гладовање голо,´дный 1. гладан 2. оскудан, бедан голодо,´вка ж. 1. штрајк гладовањем голодра,´нец м. одрпанко

гололёд м., гололедица ж. поледица. го,´лос м. 1. глас 2. мишљење голоси,´стый звучан, грласт, гласат голоси,´ть 1.плакати 2. кукати, нарицати, голосло,´вно неосновано, безразложно, недоказано голосло,´вный неоснован, безразложан, недоказан голосова,´ние с. гласање голосова,´ть, проголосова,´ть гласати 2. ставити на гласање 3. стопирати голосово,´й гласни, гласовни голосовы,´е свя,´зки анат. - гласне жице голошта,´нник м. одрпанко, дроња, гоља голубе,´ть 1. плавети се 2. плавети, постати плав голубизна,´ ж. плаветнило голу,´бить устар. нежно се старати, пазити голуби,´ный 1.голубији 2. миран, благ голу,´бка ж., голубушка ж. ласк. 1. голубица 2. мила, драга голубогла,´зый плавоок голубо,´й 1. плав (као небо) 2.идиличан, ружичаст 3. в знач. сущ. м. жарг. хомосексуалац голубa,´я кро,´вь – племенита крв голубa,´я мечта,´ – идеал, неостварива машта голубцы,´ мн. ( ед. голубец м. ) сарма голу,´бчик м., ласк. драги го,´лубь м. голуб голубя,´тник м. одгајивач голубова, голубар голубя,´тня ж. голубињак го,´лый 1. го, наг 2. прави 3. празан го,´лыми рука,´ми - празним рукама го,´лые факты - саме чињенице он гол как соко,´л - он је го као прст (пиштољ) голытьба,´ собир. голотиња голы,´ш м. 1. голаћ (го човек) 2. крупан шљунак,облутак 3. луткица голы,´шом нареч. наг, без одела голь ж. собир. уст. 1. голаћи, одрпанци 2. пустош, усамљеност 3.мн. голотиња,сиротиња гольф м. спорт. голф го,´льфы мн. доколенице гомеопа,´т м. xoмеопата гомери,´ческий хомерски гомоге,´нный хим. хомоген го,´мон м. жагор, брујање, бука гомосексуали,´ст м. хомосексуалaц гоне,´ние с. репресије, прогон, прогањање гоне,´ц м. гласник, курир гони,´тель м. угњетач го,´нка ж. 1. гоњење 2. журба, јурњава 3. дестилација, печење (ракије) 4. спорт. трка, рели па,´русная го,´нка - регата го,´нор м. самољубље, надувеност, охолост гонора,´р м. хонорар го,´ночный тркачки гонча,´р м. грнчар гонча,´рные изде,´лия - грнчарија го,´нчая ж. ловачки пас, гонич гоня,´ть гонити, терати; ~ся гонити, јурити гоня,´ть соба,´к - беспосличити, ленствовати гоп межд. хоп! го,´пник м.жарг. бандит, хулиган гопота,´ мн. жарг. банда хулигана го,´пство с. жарг. насилно отимање новца, насиље гора,´ ж. 1. брдо, брег 2. планина 3.хрпа,гомила гора,´ книг - хрпе књига в го,´ру, на го,´ру- узбрдо под го,´ру - низбрдо не за гора,´ми - убрзо, скоро стоя,´ть горо,´й - свом снагом бранити пир горо,´й - богата гозба гора,´ роди,´ла мы,´шь - тресла се гора,родио се миш гора,´зд в знач. сказ. способан, вешт гора,´здо много далеко (бољи, гори и сл.) горб м. 1.грба, грбина 2.леђа горбатый грбав, савијен горбун м. грбоња, грбав|ко го,´рбить, сго,´рбить(ся) грбити се, савијати се горбу,´шка ж. окрајак, крајка (хлеба) горде,´ц м. охол човек

горди,´ться 1. поносити се, дичити се 2. охолити се, разметати се го,´рдость ж. 1. понос, дика 2. охолост, надменост, гордост горды,´ня ж. охолост, надменост гордя,´чка ж. охола, надмена жена го,´ре с. 1. јад, жалост, туга, бол (душевни) 2. беда, несрећа 3. мука, невоља (с неким) хлебну,´ть го,´ря - знати што је неваља, бол го,´ре вам! -тешко вама (ему) и го,´ря ма,´ло - нимало се не секира с горе,´м попола,´м - на једвите јаде горева,´ть 1.туговати, бити жалостан 2. бедно живети, сиротовати горе,´лка ж. 1.фитиљ 2. бренер горе,´лки мн. дечја игра „коларићу-панићу горемы,´ка м. и ж. јадник, сиромах, кукавац горемы,´чный несрећан, јадан, бедан, кукаван го,´рестный тужан, жалостан, ојађен го,´ресть ж. 1. туга, несрећа горе,´ть, сгоре,´ть 1.горети 2.блистати 3. имати температуру дело гори,´т - посао напредује го,´рец м. горштак, брђанин го,´речь ж. горчина, горак укус горизо,´нт м. 1.хоризонт, видокруг 2. круг могућности, перспективе горизонта,´ль ж. хоризонтала, хоризонтална линија горизонта,´льный хоризонталан, водораван гори,´стый планински, брдовит го,´рка ж. 1. брежуљак 2. витрина за скупоцено посуђе кра,´сная го,´рка - прва недеља по Ускрсу го,´ркнуть, прого,´ркнуть (о уљу) ужегнути, добити горак укус горла,´нить галамити, драти се горла,´н м.дрекавац, галамџија го,´рлинка ж. го,´рлица ж. зоол. грлица го,´рло с. 1. грло, гркљан 2. грлић (суда)3. мореуз дыха,´тельное го,´рло - душник по го,´рло - до гуше крича,´ть во всё горло - викати у сав глас горлово,´й 1. грлат 2. (о гласу) грлени го,´рлышко с. грлић, гроце гормо,´н м. физиол. xoрмон горн м. тех. 1. ковачко огњиште, вигањ 2. рог (музич. инструмент), труба го,´рний уст. небесни, узвишен горни,´ло с. 1. вигањ 2. искушење, проба горни,´ст м. трубач го,´рница ж. уст. соба го,´рничная ж. собарица горнодобыва,´ющий рударски горнорабо,´чий м. рудар горноста,´й м. хермелин (животное) го,´рный 1. планински 2. минерални 3. рударски горня,´к м. рудар горняцкий рударски, који се односи на рударство го,´род м. град столи,´чный го,´род – престоница за го,´родом – ван града ни к се,´лу ни к го,´роду - раз. ни у клин ни у плочу, без везе го,´родок градић городи,´ть 1.говорити измишљотине, глупости 2.ограђивати,заграђивати городи,´шко м. паланка городско,´й 1.градски 2. урбани 3. муниципални горожа,´нин м.; ~ка ж. становник града гороско,´п м. xoроскоп горо,´х м. 1. грашак 2. собир. куглице горо,´ховый 1. од грашка 2. боје грашка при царе Горо,´хе - одавно, бог зна кад шут горо,´ховый - лакрдијаш горо,´шек м. 1. грашек, зрно грашка 2. пеге, куглице 3. тачкице ( на платну) го,´рстка ж. прегршт, шачица горсть ж. прегршт, шака ( нечег) горта,´нный грљен горта,´нь ж. анат. гркљан, грло у него язы,´к прили,´п к горта,´ни - одузео му се језик горте,´нзия ж. бот. хортезија горчи,´ть бити горак, имати помало горак укус горчи,´ца ж. сенф, слачица горчи,´чник м. фластер од слачице горчи,´чница ж. суд за слачицу

горчи,´чный од слачице горшо,´к м. лонац, саксија ночно,´й горшо,´к – ноша, ночна ваза го,´рький 1. горак 2. тежак, несрећа 3.горућ, врео го,´рький как полы,´нь - горак као пелен го,´рький пья,´ница - тешка пијандура, пијанац горю,´чее с. гориво горю,´чий 1. тежак, несрећан 2. запаљив горя,´чий 1. врео 2. страстан, ватрен 3. грозничав 4. плах,плаховит, пргав горя,´чий характе,´р - плаха нарав горячи,´ть, разгорячи,´ть загревати, распаљивати; ~ся вестити се, планути, падати у ватру горя,´чка ж. 1. делиријум, бунило 2. грозница поро,´ть горя,´чку - радити непромишљене ствари горячо,´ 1. вруће, врело 2. ватрено, страствено 3. грозничаво 4. пасионирано, из душе, јако гос- в сложн. државни госба,´нк м. државна банка госбезопа,´сность ж. државна безбедност госбюдже,´т м. државни буџет го,´спиталь м. војна болница го,´споди! межд. Боже! Господи! господи,´н мн. 1. господин 2. господар, власник госпо,´дский 1.господствен 2. господарски, газдински госпо,´дство с. 1. власт, упрвљање 2. доминација госпо,´дствовать господарити, владати, управљати, доминирати госпо,´дствующий 1. који је на власти, доминантан Госпо,´дь м. Господ госпожа,´ ж. 1. госпођа 2. газдарица, господарица госпо,´шлина ж. фин. државни порез гостево,´й гостински гостеприи,´мный гостољубив гостеприи,´мство с. гостољубље гости,´ная ж. 1. гостинска соба 2. салон гости,´нец м. дар, поклон гости,´ница ж. гостионица, хотел гости,´ть гостити, бити у гостима гост|ь м. гост, званица;~ья гошћа незва,´ный гость – непозвани гост, неочекивани гост в гостя,´х хорошо,´, а до,´ма лу,´чше - свуда пођи, кући дођи госуда,´рственный државни госуда,´рственная изме,´на - велеиздаја госуда,´рственный строй - политички систем госуда,´рственный долг - државни дуг государств|о с. држава госуда,´р|ь м. уст., государыня ж. уст. 1. господар, господарица 2. титула руског цара, титула руске царице готический готски готовальня ж. кутија с цртаћим прибором, сет за цртање готовить 1. спремати 2. образовати, едуковати 3. кувати гото,´вность ж. 1.спремност 2. сагласност гото,´вый 1. спреман 2. сагласан 3. завршен, готов гофри,´ровать . утискивати рељефне шаре на тканини 2. правити таласастим, колмовати грабёж м. отимачина, пљачка грабитель м. пљачкаш, разбојник грабительская политика – пљачкашка политика гра,´бить 1. отимати, пљачкати, харати 2.грабуљати гра,´бли мн. граб(у)ље гравёр м. гравер, резач гра,´вий м. шљунак гравирова,´ть гравирати, резати гравю,´ра ж. гравира, резбарија град м. 1. град, лед, 2. (стар.) град, варош 3. маса, гомила 4. пљусак сы,´пались гра,´дом (уда,´ры) - пљуштали ударци градина зрно града, леда градонача,´льник м. ист. градоначелник гра,´дус м. 1.степен 2. (за алкохол) грани под гра,´дусом - напит, припит гра,´дусник м. топломер граждани,´н м. , ~анка ж.1. грађанин, грађанка 2. држављанин, држављанка гражда,´нский 1.грађански 2.цивилни гражда,´нство с. држављанстњо, грађанство грамма,´тика ж. граматика грамма,´тический граматички гра,´мота ж. 1. писменост 2. повеља, диплома, документ

фи,´лькина гра,´мота - фиктивни документ, лажна диплома верительная грамота - акредитивно писмо гра,´мотность 1. писменост 2. информисаност гра,´мотный 1. писмен 2. информисан, паметан 3. без грешака 4. жарг. добар, исправан 5.квалификован,стручан гра,´мотная вечери,´нка – добра забава, журка грана,´т м. 1. нар, шипак, моргањ 2. гранат (драги камен црвене боје) грана,´та ж. воен. граната ручна,´я грана,´та - ручна бомба противота,´нковая грана,´та - противотенковска мина грана,´товый 1.од нара 2.од граната, гранатни 3. боје граната ( црвене) гранатомёт м. воен. минобацач грани,´т м. гранит ( врста камена) грани,´тный који се односи на гранит, од гранита грани,´ть глачати, брусити, шлифовати грани,´ца ж. 1.граница, међа 2. оквир, рам 3.могућност,мера грани,´цы возмо,´жного - границе могућности в грани,´цах прили,´чия - у оквирима пристојности за грани,´цу - у иностранство, преко гране всему е,´сть грани,´цы - свему има граница грани,´чить граничити се, међити се гра,´нка ж. 1. страна геометријског тела 2. полигр. шлајфна, коректурни шиф грань ж. 1. граница, међа 2. страна геометријског тела 3. ивица на грани войны - на ивици рата граф м. гроф;~ня грофица графа,´ ж. стубац гра,´фик м. 1. графикон, дијаграм 2. редослед, распоред, план графи,´н м. бокал(за воду) графи,´ть шпартати хартију графи,´ческий графички графлёный шпартан, с линијамa гра,´ция ж. 1. грација, грациозна особа 2. корзет грач м. зоол. гакуља гребёнка ж. кружни чешаљ стричь под одну,´ гребёнку - изједначавати гре,´бень м. 1.чешаљ 2.креста (у петла)3. гребен, хрбат (планине) 4. врх (таласа) гребе,´ц м. веслач гребешо,´к м. 1. чешлић 2. креста ( код птица) гребн|о,´й веслачки, који је иде на весла гребно,´й винт - вијак гребо,´к м. завеслај грёза ж. сањарење, маштање гре,´зить 1. сањати 2. маштати, замишљати;~ся (безлич.) причињавати се грек м. Грк гре,´лка ж. грејалица, термофор греме,´ть, прогреме,´ть 1. (гром) грмети 2.(музика) тутњити, орити се 3. звекетати, звецкати 4. жуборити 5. (слава) одјекивати, разносити се грему,´чий громовит, звонак, жуборан грему,´чая змея,´ - звечарка гренки мн. препечени комадићи хлеба (за супу) грести,´ 1. веслати 2. грабуљати 3. сакупљати греть 1. грејати 2. загревати; ~ся загревати се, грети се греть ру,´ки - имати корист грех м. 1. грех 2. (по)грешка вы,´держать с грехо,´м попола,´м - једва издржати грехо,´вный грешан грехово,´дник м. уст. грешник, развратник гре,´цкий грчки гре,´цкий оре,´х - орах греча,´нка ж. Гркиња гре,´ческий грчки гречи,´ха ж. бот. хељда гре,´чневый хељдин гре,´чневая к,´аша, гречка - каша од хељде греши,´ть, согреши,´ть, погреши,´ть 1. грешити 2. правити грешке греши,´ть про,´тив и,´стины – лагати, варати гре,´шный грешан, грешник грешо,´к м. грешчица, мала грешка, ситница гриб м. гљива, печурка съедо,´бный гриб –јестива гљива несъедо,´бный гриб - отровна гљива грибно,´й суп - супа од печурака гри,´венник м. новчић од 10 копејки грим м. шминка

гримировка шминкање грима,´с|а ж. кревељeње грима,´сничать кревељити се, бекељити се гримёр м. шминкер; ~ша ж. шминкерица гримирова,´ть, загримирова,´ть шминкати гримирова,´ться претворити се у другу особу грипп м. грип грипповать боловати од грипа гриф м. 1. кондор 2. врат (виолине) 3. печат с потписом с гри,´фом "секре,´тно" - са ознаком "поверљиво" гроб м. мртвачки сандук 2. гробница гробово,´й 1.гробовски 2. страшан, језив гробовщик м. израђивач мртвачких сандука гроза,´ ж. 1. непогода, невреме, олуја с грмљавином и кишом, бура 2. страшило, баук 3. претња, угроза гроздь ж. грозд грози,´ть претити, припретити, запретити гро,´зный 1. грозан, страшан, страховит 2. олујан, буран 3. претећи грозово,´й олујни, који носи буру гром м. 1. грмљавина2. гром, муња 3. грохот, тутњава, бука грома,´да ж. 1. грдосија 2. велика гомила, мноштво грома,´дный огроман, велики, енорман громи,´ла м. 1. лопов, обијач 2.учесник погрома громи,´ть, разгроми,´ть 1. разбијати, рушити 2. убијати и пљачкати 3. грмети 4.наступати против неког, атаковати гро,´мкий гласан, јак 2. громак, бучан 3. познат, на гласу 4. патетичан гро,´мко гласно, бучно громкоговори,´тель м. мегафон громове,´ржец м. миф. громовник громово,´й 1. громовни, громовит 2. гласан, бучан громозди,´ть гомилати, нагомилавати, трпати громо,´здкий гломазан, кабаст громоотво,´д м. громобран гро,´мче ( сравнит. ст. прил. громкий и нареч. громко) гласније, јаче громыха,´ть тутњити, клопарати грот м. 1, пећина2. најниже право једро на главној катарци грот-ма,´чта ж. мор. главна катарка гро,´хнуть 1. лупнути 2. жарг. убити;~ся треснути, пасти с треском, љоснути гро,´хот м. грохот 1. тресак, ломљава, тутњава 2. решето грохота,´ть, загрохота,´ть грмети, тутњити, праскати грош м. 1. уст. бакарни новац од пола копејке 2. (обично мн.) мале паре, багатела гроша,´ ло,´манного не сто,´ит - не вреди ни пребијене паре цена,´ ему,´ грош - не вреди ни гроша ни в грош не ста,´вить - не зарезивати грошо,´вый 1. врло јевтин, лош 2. ништаван груби,´ть, нагруби,´ть грубо одговарати, грубо разговарати грубия,´н м. сировина, простак гру,´бо 1. грубо, сирово, 2. просто, неуљудно гру,´бость ж. грубост, неуљудност гру,´бый 1. бруталан, груб, сиров, необрађен 2. непријатан (глас) 3. прост, неуљудан, некултуран гру,´бое искаже,´ние фа,´ктов - фалсификација гру,´да ж. гомила, хрпа груда,´стый прсат, великих груди груди,´на ж. анат. 1. грудна кост, грудни кош грудно,´й 1. грудни грудна,´я кле,´тка - грудни кош грудно,´й ребёнок - одојче, сисанчегрудно,´й го,´лос - дубок, пун глас грудь ж. 1. груди, прса, биста 2. дојка, сиса корми,´ть гру,´дью - дојити отня,´ть от груди,´ - одбити од сисе встать гру,´дью (за кого,´-то) - мушки бранити неког гружёный (на)товарен груз м. 1. тежина 2. терет, товар груздь м. млечница,папрењача (врста печурке) грузи,´ло с. рыб. олово на удици или мрежи грузи,´н м. Грузијац , ~ка ж. Грузијка грузи,´ть, нагрузи,´ть, погрузи,´ть 1. товарити, утоваривати 2. пунити (брод, воз) 3. досађивати празним разговором, теретити гру,´зный постајати тежак, дебљати гру,´зная походка - тежак ход грузови,´к м. теретни аутомобил, камион грузово,´й теретни грузова,´я маши,´на - теретни аутомобил, камион грузово,´е су,´дно - теретни брод грузооборо,´т м. промет робе грузоподъёмность ж. 1.носивост, тонажа 2. способност дизања терета, капацитет

гру,´зчик м. радник-истоваривач грунт м. 1. земљиште, тло, чврст слој земљишта 2. први слој боје на слици грунтовать покрити првим слојем боје , грундирати грунтовой приземан, подземни грунтовые во,´ды - подземне воде грунтова,´я доро,´га - неасвалтиран пут гру,´ппа ж. група группирова,´ть, сгруппирова,´ть груписати, класификовати; ~ся груписати се группиро,´вка ж. 1.груписање 2.група группово,´й групни, заједнички грусти,´ть туговати гру,´стно нареч. тужно, сетно грусть ж. жалост, туга, сета гру,´ша ж. 1.крушка 2. гумена пумпица крушкастог облика грушеви,´дный крушкаст гру,´шевый крушков гры,´жа ж. кила,хернија грызня,´ ж. 1. уједање, клање (међу псима) 2. свађа, зађевице 1. (драка между животными) грызть 1.гристи 2.уједати 3. досађивати, мучити придикама грызться 1. уједати се, клати се (пси) 2. свађати се грызу,´н м. зоол. глодар гряда,´ ж. 1. леја 2. планински ланац 3. низ гря,´дка ж. лејица гряду,´щее с. будућност гряду,´щий будући на сон гряду,´щий - пред спавање грязево,´й 1.блатни 2. од лековитог блата грязи,´ща блатиште, каљуга грязни,´ть, загрязни,´ть 1.каљати, прљати 2. каљати, прљати ( образ, човека) гря,´зно 1. каљаво 2. нечисто, прљавo 3.непристојно грязну,´ля м. и ж. прљавко гря,´знуть тонути у блато, заглибљивати се гря,´зный 1. блатан, каљав 2. нечист, прљав 3. непристојни грязь ж. 1.блато, глиб 2. прљавштина,гнусост втоптать в грязь - оцрнити(кога) не уда,´рить лицо,´м в грязь - не осрамотити се гря,´нуть 1.загрмети, грмнути 2.заорити се 3. избити, развити се (бој) губа,´ ж. 1.усна 2. геогр. залив3. нар.војни затвор наду,´ть гу,´бы - наљутити се у него,´ губа,´ не ду,´ра - он уме да бира у него,´ молоко,´ на губа,´х не обсо,´хло - joш је млад, неискусан губерна,´тор м. губернатор, гувернер губерна,´торский положе,´ние ху,´же губерна,´торского - тешка, критична ситуација губерна,´торша ж. губернаторова жена губе,´рния ж. губернија, највећа административна јединица у Русији пошла,´ писа,´ть губе,´рния - кренула бирократска машинерија губи,´тельный убилачки, деструктиван, убитачан, шкодљив, кобан губи,´ть, погуби,´ть, сгуби,´ть упропашћивати, убијати губи,´тьтель разарач, уништитељ гу,´бка ж. 1. усница 2. сунђер, спужва губно,´й уснени, за усне губна,´я пома,´да - кармин, руж за усне губошлёп м. зазјавало, наивац гу,´бчатый 1.сунђераст 2.шупљикав гуверна,´нтка ж. гувернанта, васпитачица. гувернёр м. васпитач, домаћи учитељ гугено,´т м. ист. хугенот гу-гу,´ само у изразу ни гу-гу,´! - ни речи, да ниси писнуо! гуде,´ние с. 1.брујање, зујање 2. фијук (ветар) гуде,´ть, прогуде,´ть 1. (буба) зујати 2. (звоно) брујати 3. (сирена) урлати, завијати гудо,´к м. 1.сирена, аларм 2.сигнал гудро,´н м. тех. катран гудро,´нировать и катранисати, теросати гуж м. омча (каиш) која везује рукунице за ам гужево,´й тра,´нспорт - превоз живом вучом гу,´зка ж. (код птице) тртица гул м. тутњава, тутањ, хука, бука, брујање, јек гу,´лкий 1. који добро одјекује 2. звонак, громак, јак гульба,´ ж. 1. пијанчење, лумповање 2. беспосличење. гуля,´ка м. и ж. 1. лумпач 2. беспосличар, мангуп, лола 3. женскарош гуля,´нка ж. 1. пијанка 2. доколица 3. журка, забава гуля,´нье с. 1.шетање, шетња, корзирање 2. пијанчење, лумповање 3. народно весеље под ведрим небом

гуля,´ть 1.шетати, корзирати 2. пијанчити, лумповати 3. веселити се 4. варати супруга(у) гуля,´ш м. кул. гулаш гуля,´щий 1. који шета, корзира 2. који вара супругу( а) гуля,´щая же,´нщина - проститутка гумани,´зм м. хуманизам гуманист м. хуманиста гуманита,´рный хуманитарни гума,´нность хуманост, човекољубивост, човечност гума,´нный хуман, човекољубив, човечан гундо,´сить уњкати гунн м. ист. Хун гурт м. стадо гуртовщик м. говедар гуртом нареч. 1. скупа, заједно, ђутуре гурьба,´ ж. бучна гомила гурьбой у гомили гуса,´к м. гусан гуса,´р м. ист. хусар гу,´сеница ж. 1. зоол. гусеница 2. тех. гусеница, гусенична трака гусёнок м. гушче гуси,´ный гушчији гуси,´ные ла,´пки - боре код очних капака гу,´сли мн. муз. старински музички инструмент налик на цитру гу,´сляр гуслар густе,´ть згушњавати се,постајати гушћи гу,´сто 1. густо 2.изобилно, много 3. jaко густо,´й 1. густи, чврст 2. (шума) чест 3. (глас) пун, дубок 4.таман густота,´ ж. 1.густина 2. дубина гусы,´ня ж. гуска гусь м. гусан гусь ла,´пчатый - преварант как с гуся вода,´ - као да ништа( није било) хоро,´ш гусь! - ирон. фина птичица! гусько,´м један за другим(ићи) гуся,´тина ж. гушчетина гутали,´н м. маст за обућу, ималин гу,´ща ж. 1. густиш, талог 2. густа шума 3. најгушће место (гомиле, скупа) гу,´ще (комп. од густой и густо) гушћи, гушће Гюго,´ (Виктор) Иго гяу,´р м. уст. ђаур

Д да частица 1. утверд. да, јест(е) 2. вопрос. да? 3. усил. ма! 4. нека да что вы говори,´те! - ма шта кажете! да здра,´вствует! - нека живи! да союз 1. соед. и, та, па 2. противит. али ко,´жа да ко,´сти - кост и кожа, премршав я бы пошёл, да он не хо,´чет - ја можда би и ишао, али он не жели да,´бы устар. да би, зато да дава,´й! хајде! дава,´ть, дать 1. давати, предавати 2. приређивати 3. допуштати 4. доносити; ~ся, даться полазити за руком, лако усвајати дать взаймы,´ - позајмити дать на чай - оставити напојницу дать пощёчину - ошамарити мне все легко,´ даётся - ја все лако усвајам да,´веча недавно, малочас, ономад да,´вешний недавни дави,´ть 1. притискивати, стискати, цедити 2. давити, гушити 3. гњечити 4. смрскавати, убијати 5. угњетавати; ~ся 1. стискати се 2. гушити се да,´вка ж. 1. гњечење, цеђење 2. тискање, навала, гужва давле,´ние с. 1.притискивање 2.притисак да,´вний давни, стари с да,´вних пор – одавно давне,´нько поодавно, доста давно давни,´шний давнашњи, давни, стари давни,´шний знако,´мый - стари познаник давно,´ 1. давно, одавно 2. дуго давно,´ не ви,´делись - дуго нисмо се видели

давно,´ пора,´! – време је! да,´вность ж. 1. давнина, старина 2. юр. застарелост давны,´м-да,´вно давно и давно, врло давно, пре много времена да,´же чак, шта више да,´кать потврђивати, одобравати дактилоскопи,´я ж. дактилоскопија да,´лее даље и так да,´лее - и тако даље далёкий далек, удаљен далеко,´ 1. далеко 2. не никако, ни близу он далеко,´ не дура,´к - он није будала даль ж. даљина, удаљеност дальне,´йший доцнији в дальне,´йшем - 1. убудуће 2. даље, ниже (у књизи) да,´льний 1. далек, удаљен 2. дуги да,´льний ро,´дственник - далеки рођак да,´льний свет авт. - дуга светла без да,´льних слов - без много речи дальнобо,´йный далекометни дальнови,´дный ж. 1. далековид 2. проницљив дальнозо,´ркий мед. далековид (очима) да,´льность ж. 1.даљина, удаљеност 2. војн. удаљеност дальтони,´зм м.далтонизам, слепило за боје да,´льше (компар. од далекий и далеко) 1.даљи 2.даље да,´льше! (продолжайте) - наставите! да,´мка ж. (игра) даме да,´нные мн. 1. подаци, чиненици, факте 2. информација, извештај 3. особине, карактеристика вне,´шние да,´нные - изглед да,´нный тренутни, постојећи да,´нность датост, постојање данти,´ст м. зубни лекар, зубар, стоматолог дань ж. ист. данак дар м. 1. дар, поклон 2. даровитост, обдареност, способност, талентованост дарёный поклонен дари,´тель м. ; ~ница ж. дародавац, дароватељ дари,´ть 1.(об)даривати, поклањати2. награђивати дармовщи,´на ж. готованство, муфташтво, џабалук дармое,´д м. готован, бадавација, муфташ дармое,´дничать живети на туђ рачун дарова,´ние с. 1. (об)даривање, поклањање 2. обдареност, таленат дарова,´ть (об)даривати, поклањати дарови,´тость ж. таленат дарово,´й бесплатан да,´ром 1. бесплатно, бадава 2. узалуд, бескорисно, бесциљно 3. јевтино 4. маколико да, мада достава,´ться да,´ром - добити бесплатно или јевтино да,´ром что (дурак), но... - иако ( будала), али… да,´рственный даровни, донаторски да,´та ж. датум дати,´ровать датирати, ставити датум неве,´рно дати,´ровано - неисправно поствљен датум датча,´нин м. Данац; ~ча,´нка ж. Данкиња да,´тский дански да,´тчик м. сенсор дать дати, допустити; ~ся успети, поћи за руком 2.бити предметом пажње, интересовања дать дуба – умрети дать на оре,´хи – поделити батине да,´ча ж. 1. давање, издавање 2. летњиковац да,´ча показа,´ний - давање изјаве да,´чник м. становник летњиковца да,´чный који се односи на летњиковац да,´чная ме,´стность, да,´чнное ме,´сто - летовалиште два два в двух шага,´х - близу, за два корака двадцатиле,´тние с. двадесетогодишњица двадца,´тый двадесети два,´дцать двадесет два,´жды двапут два,´жды два -двапут два двенадцатипе,´рстный дванаестопалачни двенадцатипе,´рстная кишка,´ - дванаестопалачно црево двена,´дцать дванаест дверно,´й који припада вратима две,´рца ж. 1. вратанца 2. врата на колима 2. врата на орману

дверь ж. врата две,´сти двеста, двестотине дви,´гатель м. 1. покретач 2. мотор дви,´гательный 1.покретачки 2. моторни дви,´гать, дви,´нуть 1. покретати, помицати, премештати 2. гурати. 3. мрдати (руком, ногом) 4. развијати, напредовати движе,´ние с. 1. кретање, помицање, премештање 2. покрет 3. саобраћај 4. напредовање у служби 5. развој дви,´жимость ж. 1.покретност 2.покретна имовина недви,´жимость - непокретна имовина, некретнине дви,´жимый 1. покретан 2. побуђен, руковођен движо,´к м. 1. покретни детаљ, ротор 2. мотор дво,´е двоје, двојица на свои,´х двои,´х - пешке двоебра,´чие с. бигамија двоевла,´стие с. двовлашће двоeду,´шие с. дволичност двоето,´чие с. две тачке (у интерпункцији) двое,´чка двојчица двое,´чник двојкаш двои,´ться делити се на два дела надвоје, дуплирати се в глаза,´х двои,´тся - видим дупло дво,´йка ж. 1. двојка 2. спорт. двојац (чамац) двойни,´к м. 1. дублер 2. човек, који личи на неког другог двойно,´й 1. двострук 2. двапут већи двойно,´й подборо,´док - подваљак в двойном размере- дупло двойна,´я бухгалте,´рия - дупла рачуница, вођење послова на црно дво,´йня ж. двојке, близанци двойня,´шки мн. двојке, близанци дво,´йственность ж. дволичност, амбивалентност дво,´йственный 1. 1. двострук, амбивалентан 2. дволичан 3. двосмислен двор м. 1. 1. двориште 2. сеоско газдинство, имање 3. особље владарског двора 4. спољни простор, споља ско,´тный двор - обор, тор зае,´зжий двор - друмска гостионица, механа гости,´ный двор - тржни центар моне,´тный двор - ковница новца весна,´ на дворе,´ - напољу је пролеће быть, прийти,´сь ко двору,´ - приличити, пристајати, одговарати (ситуацији, приликама, човеку) быть не ко двору,´ - приличити, пристајати , неодговарати ( ситуацији, приликама, човеку) дворе,´ц м. дворац дво,´рник м. 1. чуваркућа, пазикућа 2. (на колима) брисач дво,´рня собир. ист.чељад дворня,´га ж., дворня,´жка ж. обичан пас, џукела дворо,´вый дворишни дворцо,´вый дворски дворян|и,´н м. племић, властелин; ~ка пламкиња дворя,´нский племићки дворя,´нство с. племство, властела двою,´родный : ~ брат, ~ая сестра брат ( сестра) од стрица, ујака, тетке двоя,´кий дупли, двојак, двострук двоя,´ко дупло двояково,´гнутый биконкаван двояковы,´пуклый биконвексан двубо,´ртный са два реда (дугмади) двугла,´вый двоглави двугри,´венный м. двадесет копејака двужи,´льный јак, снажан двуо,´кись хим. диоксид двукра,´тный дуплирани, двократан, који се двапут понавља двули,´кий дволики, са два лица двули,´чие с.дволичан двули,´чность ж.дволичност двуру,´шник м. 1. потказивач 2. дупли агент 3. човек који игра нечисту игру, дволичан човек двусмы,´сленность ж. 1. двосмислен 2. непристојан двуспа,´льный на ком могу спавати двоје двуспа,´льная кровать - француски кревет двуство,´лка ж. двоцевка двуство,´рчатый двокрилан двусторо,´нний 1. 1. двостран 2. обостран, међусобан двусторо,´ннее сукно,´ - штоф са два лица двусторо,´ннее у,´личное движе,´ние - кретање у оба правца двусторо,´ннее сотру,´дничество - билатерална сарадња двууглеки,´слый хим. бикарбонатски

двухвёсельный на два весла двухгоди,´чный, двухгодовалый двогодишњи двухдне,´вный дводневни двухколе,´йный с дуплим колосеком двухколёсный на два точка двухко,´мнатный двособни двухле,´тний 1. двогодишњи 2. двогодишњак двухма,´чтовый са две катарке двухме,´стный са два седишта двухме,´сячный 1. двомесечни 2. на два месеца (рок) двухнеде,´льный 1. двонедељни 2. на две недеље( рок) двухсотле,´тие с. два века двухсотле,´тний 1. двестагодишњица 2. двестагодишњак двухсо,´тый двестотинити двухто,´мник м. из два дела, из две целине двухцветный двобојни двухчасово,´й који траје два сата, на два сата (рок) двухэта,´жный двоспратан двучле,´н м. мат. бином, двочлан двуязы,´чный двојезичан, билингвалан де (скраћено од дескать) употребљава се при навођењу туђих речи, са значењем: вели, као, тобож он де не зна,´ет - он тобож не зна дебо,´ш м. бука, неред, скандал дебоши,´р м. скандалиста, букач дебоши,´рить правити буку, скандале де,´бри мн. 1. густа непролазна шума 2. забачен, усамљен крај дебю,´т м. 1. деби, почетак 2. први или пробни излазак на позорницу 3. шахм. отварање дебю,´тировать дебитирати, дебитовати де,´ва ж. 1. девојка 2. девица дева,´ть, деть 1.девати, остављати 2. затурати, сакрити; ~ся девати се, нестати, сакрити се куда,´ вы де,´ли кни,´гу? - где сте затурили књигу? не знать, куда,´ глаза,´ деть - не зна како да сакрије очи ( од срамоте) куда,´ он дева,´лся? - где је нестао? де,´верь м. девер, брат мужа деви,´з м. мото, девиз деви,´ца ж. 1девојка, цура 2. девица деви,´ческий девојачки, девичански деви,´чество с. девојаштво де,´ви,´чий девојчин, девојачки де,´ви,´чья память - кратка памет деви,´чник м. 1. журка само за девојке, жене 2. девојачко веће (пред свадбу) де,´вка ж. девојка, цура 2. девојчура, развратница, проститутка 3. слушкиња засиде,´ться в де,´вках - остатив неудата, уседељица де,´вочка ж. девојчица, девојче де,´вственник м., ~ица ж. невин, чедн момак, девојка де,´вственность ж. девичанство, чедност, невиност де,´вственный девичански, чедан, невин де,´вственный лес - неначета шума де,´вственная почва - ледина де,´вственный снег - негажен снег де,´вушка ж. 1. девојка, мома 2. служавка, слушкиња де,´вчата мн. девојке де,´вчонка ж. девојчурак девчу,´шка ж. девојчица девяно,´сто деведесет девяно,´стый деведесети девятикра,´тный деветострук, девет пута већи(или мањи) девя,´тка ж. деветка девятнадцатиле,´тний деветнајестогодишњи девятна,´дцатый девтнаести девя,´тый девети де,´вять девет девятьсо,´т девет стотина дегенера,´т м. изрод, дегенерик дёготь м. катран деграда,´ция ж. деградација дегтя,´рный катрански дед м. 1. дед, деда 2. старац Дед Моро,´з - Деда Мраз де,´довский дедин де,´душка м. дедица, дека, декица дееприча,´стие с. грам. глаголски прилог дееспосо,´бный 1. юр. пуноправан 2. способан за рад

дежу,´рить 1. дежурати 2. бдети дежу,´рный 1. дежуран 2. уобичајан 3. досадан 4. редов ( у школи) дежу,´рный администра,´тор (гости,´ницы) - рецепционар дежурное блюдо - стандардно јело ночно,´й дежу,´рный - ночни чувар дежу,´рка ж. 1. соба за дежурање 2. мала лампица за паљење фењера и др. која стално гори дежу,´рство с. дежурство, стража дезерти,´р м. војни бегунац, дезертер дезерти,´ровать дезертирати дезинфе,´кция ж. дезинфекција. дезинфици,´ровать дезинфиковати, дезинфицирати дезинфици,´рующий антисептик де,´йственностъ ж. активност; ефикасност де,´йствие с. 1. рад, радња, делатност 2. војен. непријатељство, операција 2. дејство, остајање на снази, у важности 3. утицај, утисак 4. чин (драме) 5. поступак действи,´тельно 1. стварно, право, истински 2. успешно, делотворно, ефикасно 3. важеће 4. активно, редовно действи,´тельность ж. 1. реалност 2. делотворност, ефикасност действи,´тельный 1. реални, прави, истински 2. који је на снази, важећи 3. делотворан, ефикасан, успешан 4. активан, редован де,´йствовать 1. радити, поступати 2. деловати, утицати 3. функционисати 4. важити, бити на снази 5. (вој.) оперисати де,´йствовать кому,´-ли,´бо на не,´рвы - нервирати некога де,´йствующий 1. радни (лице у драми) 2. који је на снази 3. делотворан, ефикасан 4. активан де,´йствующий вулка,´н - активан вулкан де,´йствующая а,´рмия - регуларна војска декабри,´ст м. ист учесник устанка 14 децембра 1825. у Русији дека,´брь м. децембар дека,´брьский децембарски декали,´тр м. децилитар деклами,´ровать 1. декламовати, декламирати 2. претеривати у говору деклари,´ровать декларисати, дати изјаву декорати,´вный декоративни, украсни декора,´тор м. декоратер, аранжер декора,´ция ж. 1.декорација 2. фикција, привидност декре,´т м. наредба, закон декре,´тный оптпуск - продиљски одмор де,´ланность ж. извештаченост, неприродост, усиљеност де,´ланный извештачен, неприродан, усиљен де,´ланная улы,´бка - извештачен осмех де,´лать 1. радити, чинити, вршити 2. правити, производити 3. поступати;~ ся 1. постајати 2. дешавати се, збивати се де,´лать вид - правити се де,´лать че,´сть - указивати поштовање де,´лать но,´ги - стругнути, побећи делега,´ция ж делегација делеги,´ровать делегирати делёж м., делёжка ж. дељење, подела, деоба деле,´ние с. 1. дељење, деоба 2. раздел 3. подељак ртуть подняла,´сь на одно,´ деле,´ние – жива се попела на један подељак деле,´ц м. послован човек делика,´тничать имати сувише обзира према неком делика,´тный 1. уљудан, пажљив 2. незгодан, тугаљив, шкакљив (случај) 3. нежан, слабачак дели,´мое с. мат. дељеник дели,´тель м. мат. делитељ дели,´ть делити дели,´ться 1. делити (с неким) 2. саопштавати, причати дели,´шки мн. послови тёмные дели,´шки - сумњиви послови как дели,´шки? - како је? де,´ло с. 1. рад, посао, делатност 2. дело, поступак 3. занат 4. предузеће 5. догађај 6. афера 7. парница 8. предмет (документи) 9. бој, битка вое,´нное де,´ло - ратништво, војна наука гонча,´рное де,´ло - лончарство газе,´тное де,´ло - новинарство золоты,´х дел ма,´стер - златар на деле - уствари в са,´мом де,´ле -доиста, баш де,´ло в шля,´пе - свршена ствар, готово моё де,´ло сторона,´, мне нет де,´ла - то ме се не тиче пе,´рвым де,´лом - пре свега, најпре не у дел -ван службе делови,´тость ж. предузимљивост, практичност делови,´тый предузимљив, практичан делово,´й 1. послован 2. умешан, способан делопроизво,´дство с. вођење канцеларијских послова де,´льно 1. корисно 2. озбильно, паметно де,´льный 1. умешан, способан, користан 2. озбиљан, паметан де,´льная мысль - паметна мисао де,´льное предложе,´ние - озбиљна понуда

де,´льный сове,´т - користан савет де,´льта ж. делта дельфи,´н м делфин деля,´нка ж. парцела, демагоги,´ческий демагошки дембель м. жарг. демобилисан војник демисезо,´нный вансезонски демисезо,´нное пальто - вансезонски капут демобилизова,´ть демобилизовати демографи,´ческий демографски демократи,´ческий демократски демони,´ческий демонски демонстрати,´вный демонстративан, нарочит демонстрацио,´нный демонстрациони де,´мпинг м. ком. дампинг де,´нежка ж. 1. пара, парица 2. старински новчић од пола копејке пла,´кали ва,´ши де,´нежки - опростити се од новца де,´нежный 1.новчани 2. богат ( за човека) де,´нежный знак - новчаница де,´нежная нали,´чность - кеш де,´нежный мешо,´к (о човеку) - он лежи на новцу, јако је богат денёк данак, дан де,´нно дневни де,´нно и но,´щно - дању и ноћу день м. дан день а,´нгела - имендан день рожде,´ния - рођендан рабо,´чий день - радни дан выходно,´й день - дан слободан од рада, слободан дан день деньско,´й - цео боговетни дан тре,´тьего дня - прекјуче день в день - тачно, на време не по дням, а по часа,´м - брзо, нагло на дня,´х - 1.недавно, ономадне 2. скоро де,´ньги мн. новац, паре нали,´чные де,´ньги - кеш быть при деньга,´х - имати новац быть не при деньга,´х - немати новац деньжа,´та паре, капитал деньжо,´нки парице деньско,´й дневни день-деньско,´й - цели дан (без прекида) департа,´мент м. одељење министарства депони,´ровать депоновати, уложити депре,´ссия ж. депресија депута,´т м. 1. депутат, изасланик 2. народни посланик депута,´татский посланички дёр трк зада,´ть, дать дёру – дати се у трк, ухватити маглу (тутањ) дёргать, дёрнуть 1. трзати, цимати 2. вући, чупати 3. (безлич.) жигати, пробати 4. узнемиравати, досађивати, гњавити деревене,´ть 1. дрвенети, стврдњавати се 2. (ноги) кочити се, трнути дереве,´нский сеоски дереве,´нщина м. и ж. пренебр. сељачина, гејак, простачина дереве,´нька сеоце, селанце дере,´вня ж. мало село де,´рево с. дрво (биљка и грађа) кра,´сное де,´рево – махагони чёрное де,´рево - абонос де,´рево де,´ревом (за човека) - он је прави букван де,´ревце, деревцо,´ дрвце дереву,´шка ж сеоце, заселак деревяни,´стый дрвенаст деревя,´нный 1. дрвен 2. крут, несавитљив деревя,´шка ж. 1. парче дрвета 2. дрвена нога держа,´ва ж. 1. држава 2. златна лопта као знак владарске власти, монархичка регалија держа,´вный 1. суверенски 2. моћан, величанствен де,´ржаный употребљаван, изношен держа,´тель м. 1.држалац, ималац 2.акционар держа,´ть 1. држати (у разним значењима) 2. задржавати, хватати 3. имати, поседовати держа,´ть пари,´ (закла,´д)- кладити се держа,´ть ухо востро,´, нос по,´ ветру -бити на опрезу держа,´ть контро,´ль - вршити контролу, контролисати держа,´ть экза,´мен - полагати испит держа,´ть де,´ло под сукно,´м - одлагати ствар держа,´ться 1. држати се (у разним значењима) 2. одржавати се 3. уздржавати се, опирати се дерза,´ть, дерзну,´ть смети, усуђивати се, бити слободан дерзи,´ть дрско говорити, дрско се понашати

де,´рзкий 1. дрзак, безочан, безобразан 2. необично смео де,´рзкий на язы,´к - свађалица дерзнове,´ние с. смелост, одважност дерзну,´ть дрзнути се, усудити се де,´рзость ж. 1. дрскост, безочност 2. неуљудност, безобразлук дёрн м. зелена трава, травњак дёрнуть 1. тргнути, цимнути 2. (выпить) добро повући дерьмо,´ с. груб. ђубре, говно дерю,´га ж. 1. грубо платно 2. саргија деря,´бнуть напити се де,´скать (при навођењу туђих речи) вели, веле, каже, кажу десна,´ ж. (мн. дёсны) десни десни,´ца ж. поэт де,´спот м. деспот де,´спотический деспотски де,´сятеро десеторо, десеторица десятикла,´ссник м. ученик десетог разреда, средњешколац десятикра,´тный десет пута већи десятиле,´тие с. десетогодишњи десятиле,´тка ж. (школа) десетогодишња школа десяти,´на ж. уст. 1. десетина, мера за површину (1,092 хектара); 2. ист. десетак (порез) деся,´тка ж. 1. десетка, десетица 2. десетерац (чамац) деся,´тник м. десетар, пословођа деся,´ток м. десет, десетина, десетак (људи) не ро,´бкого деся,´тка - није плашљив, није кукавица деся,´тый десети с пя,´того на деся,´тое - без реда, с брда с дола де,´сять десет, десеторо, десеторица дета,´ль ж. детаљ дета,´льно детаљни детвора,´ ж. собир. мала деца, дечурлија детёныш м. младунче де,´ти мн. деца дети,´на м. момчина дети,´шки мн. дечица де,´тище с.1. дете, чедо 2. дело,творење де,´точка детенце, чедо детоуби,´йство с. чедоморство детса,´д м. (детский сад) вртић де,´тский 1. дечји 2. детињи 3. невин де,´тский во,´зраст - детињство де,´тская - дечја соба де,´тство с. детинство впасть в де,´тство - подетињети де,´тушки дечица деть 1. дети 2. оставити, затурити дефи,´с м. повлака, цртица, деформи,´ровать деформисати, деформирати дешёвенько врло јевтино дешеве,´ть постајати јевтинији дешевизна, дешёвка ж. јевтиноћа дёшево 1. јевтино 2. неквалитетно, мање вредно дешевый јевтин дея,´ние с. активност, чин де,´ятель м. јавни радник де,´ятельность ж. 1. делатност, активност 2. рад, делање де,´ятельный радaн, активан джаз м. джез джи,´нсы мн. фармерке джигн,´т вешт коњаник на Кавказу джигито,´вка 1.извођење јахачких вештина 2. мајсторство (у разговору, писању) диабе,´тик м. дијабетичар диа,´гноз м. дијагноза диагно,´ст(ик) дијагнодстичар диагона,´ль ж. дијагонала диагра,´мма ж. дијаграм диалектологи,´ческий дијалектолошки диалоги,´ческий дијалошки дива,´н м. кауч диве,´рсия ж. диверзија диви,´зия ж дивизија диви,´ться 1. изненађивати се, чудити се 2. дивити се ди,´вный 1. чудан, необичан 2. диван ди,´во с. чудо ди,´ву дава,´ться - чудити се

на ди,´во - одлично что за ди,´во! - 1. чудо 2. никакво чудо дидакти,´ческий 1. дидактички 2. дидактичан, поучан дие,´та ж. дијета ди,´зель м. тех. дизел дика,´рка ж. дивљакиња дика,´рь м. дивљак дика,´рский дивљачки ди,´кий 1. дивљи, дивљачки 2. необуздан, бесан 3. чудан, необичан 4. неприродан, бесмислен, необичан, врло ружан 5. стидљив, снебивљив 6. забачен, мрачан дикобра,´з м. зоол. бодљикаво прасе дико,´вин(к)а ж. необична појава, редкост дико,´винный необичан, редак ди,´кость ж. , 1. дивљина, дивљачност 2. необузданост, помама 3. забаченост 4. бесмисленост дикта,´нт м. диктат диктова,´ть, продиктова,´ть диктирати, диктовати дикто,´вка ж. диктовање, диктат ди,´ктор м. спикер динами,´ческий, динами,´чный 1. динамички; 2. динамичан, врло покретљив династи,´ческий династички дина,´стия ж. династија диноза,´вр м. динозаурус дипло,´м м. диплома; дипломи,´ровать дипломирати диплома,´т м. дипломата диплома,´тический дипломатски дипло,´мный дипломски дире,´ктор м. директор исполни,´тельный дире,´ктор - извшни директор директри,´са ж. 1. директорица 2. мат. директриса, водиља дире,´кторствовать директоровати дире,´кторша ж. 1.директорка 2.жена директор дире,´кция ж. дирекција дирижа,´бль м. цепелин дирижёр м. диригент дирижи,´ровать дириговати дисгармо,´ния ж. дисгармония дисхармонија; несклад диск м. 1. котур, круг 2. спорт. диск . дисквалифика,´ция ж. спорт. дисквалификација дисквалифицировать дисквалификовати, дисквалифицирати дисконти,´ровать дисконтовати, десконтовати дискредити,´ровать дискредитовати, озлогласити дискути,´ровать дискутовати диспа,´нсер м. диспанзер диспе,´тчер м. диспечер дистанцио,´нный далински диста,´нция ж. дистанца дистилля,´ция дестилација дистиллиро,´ванный дестиловани дистиллировать дестиловати, дестилисати дисципли,´нарный дисциплински дисципли,´нированный дисциплинован дисципли,´нировать дисциплиновати дитя,´ с. дете дифира,´мб м. дитирамб, претерана похвала дича,´ть, одича,´ть дивљати дичиться 1. туђити се, бежати од људи 2. снебивати се дичь ж. 1. дивљач, месо дивљачи 2. дивљина, забачен крај 3. бесмислица, глупост длина,´ ж. дужина длиннова,´тый подугачак длинноголо,´вый дугоглав длинноно,´гий дугоног длинноно,´сый дугонос, носат дли,´нный дуг, дугачак гна,´ться за дли,´нным рублём - желети лаку зараду дли,´тельность ж. дуготрајност длить књиж. продужавати, дужити, отезати дли,´ться, продли,´ться продужавати се, трајати для за, за љубав, ради днева,´льный м. воен. дежурни војник дневно,´й дневни дневна,´я вы,´ручка - дневни пазар дни,´ще с. дно, данце дно с. дно, данце вверх дном - наглавачке

до предлог 1.до 2.пре, раније до того,´ - пре тога до сих пор - до сада до морко,´вкина загове,´нья ( чекати) –(чекати) да на врби роди грожђе до положения риз( напити се) – бити мртав пијан доба,´вить додати, допунити доба,´вка, доба,´вление с. ж. додатак, допуна добавля,´ть, доба,´вить додавати, допуњавати доба,´вочный допунски добега,´ть, добежа,´ть дотрчати, дотрчавати добе,´гаться претерти са трчањем, превише трчати добела,´ до белог усијања добива,´ть, доби,´ть убијати, докрајчити;~ ся постићи, доћи до чега добива,´ться 1. постизавати с тешком муком 2. настојавати, трудити се добира,´ть пријкупљати, додавати добира,´ться, добра,´ться стизати, долазити до (с муком) до,´блестный храбар, мушки, врли до,´блесть ж. храброст, јунаштво, врлина добра,´сывать, добро,´сить добацити, убацити добрести,´ с муком доћи, довући се, докотурати се, полако доћи добре,´ть 1. постајати бољи 2. гојити се, дебљати добри,´ть, добри,´вать добријати, добријавати добро,´ 1. добро, добро дело 2. имовина 3. ако би не к добру,´ - не служи на добро нет ху,´да без добра,´ - свако зло има своје добро добро,´ пожа,´ловать - добро дошли дать добро,´ - одобрити доброво,´лец м. добровољац доброво,´льческий добровољачки доброде,´тель ж. врлина доброде,´тельный честит, ваљан доброду,´шие с. добродушност,доброћудност доброду,´шный добродушан, доброћудан доброжела,´тель м. (благо)наклоњен, (благо)склон доброжела,´тельность ж.(благо)наклоњеност, благосклоност доброка,´чественный који је доброг квалитета добро,´м лепим, на леп начин добросерде,´чный срдачан добросо,´вестный савестан добро,´тный доброг квалитета, солидан, дуготрајан доброхо,´т м. уст. добричина, добар човек до,´брый 1. добар (у моралном погледу) 2. ваљан, душеван 3. већи (део) всего,´ до,´брого! - уздравље, збогом чего,´ до,´брого - сачувај боже по добру,´ по здоро,´ву (убира,´йся) - док си читав (губи се) до,´брых два часа,´ (ждать) - читажих два сата ( чекати) добря,´к м. добричина добуди,´ться с муком пробудити, jeдва пробудити (некога) добыва,´ть набављати, налазити, стицати добы,´тчик м. газда, домаћин добы,´ть 1. набавити, наћи, стећи, 2. извадити из земље (руду) добы,´ча ж. 1. добијање 2. добит 3. лов, плен 4. вађење из земље (руде) дова,´ривать, довари,´ть докувати, докувавати дове,´ренность ж. 1. пуномоћ 2. устар. поверење дове,´ренный повереник, пуномоћник дове,´рие с. поверење довери,´тель м. властодавац дове,´рить поверити; ~ся ослонити се, поуздати се доверху дове,´рчивый поверљив, лаковеран доверша,´ть, доверши,´ть довршавати, окончавати, довршити, окончати доверя,´ть, дове,´рить 1. имати поверења (у неког) 2. поверавати; ~ся довериться ослањати се, уздати се дове,´сок м. допуна мери дове,´сить, дове,´шать 1. домерити (тежину) 2. премерити (све) не дове,´сить - измерити мање до,´вод м. доказ, разлог, аргумент приводи,´ть до,´воды - наводити (износити) доказе доводи,´ть, довести,´ 1.доводити, довести 2. обавештавати; ~ся 1. догађати се, дешавати се 2. бити у сродству, падати (некоме) довести,´ до све,´дения - известити, саопштити довело,´сь встре,´титься! - посрећило да се видимо дово,´дка ж. тех. завршна обрада довое,´нный прератни довози,´ть, дове,´зти 1. довозити, довлачити, доносити 2. завршити вожење доволочи,´ть довући дово,´льно 1. довољно, доста 2. прилично

дово,´льный задовољан дово,´льствие с. воен. 1. опрема 2. храна, исхрана дово,´льство с. 1. задовољство 2. изобиље, имућност дово,´льствоваться 1. задовољавати се 2. снабдевати се храном довыборы допунски избори дога,´дка ж. 1. досетка 2. досетљивост дога,´дываться, догада,´ться 1.досећати се, домишљати се досетити се 2. наслућивати , наслутити догла,´дить завршити пеглање догляде,´ть, догля,´дывать 1. догледати, сагледати, видети, гледати до краја 2. (са не) испустити из вида, не спазити, не запазити догма,´тик догматичар догмати,´ческий 1. догматски, догматички 2. догматичан догна,´ть сустићи догнива,´ть, догни,´ть иструлити догова,´ривать, договори,´ть 1.изговарати докраја, јасно 2.рећи до краја, исказати догово,´р м. уговор, споразум договори,´ться 1. уговорити, споразумети се 2. избрбљати ( нешто апсурдно) догово,´рный који је по уговору, споразуму догола,´ до голе коже догоня,´ть, догна,´ть достизати, сустизати догора,´ть, догоре,´ть догоревати, догорети, иѕгорети до краја дрова,´ догоре,´ли - дрва су изгорели до краја догрести,´ 1. пограбуљати 2. довеслати ( до одредишта) догрузи,´ть довршити укрцавање, накнадно укрцати додава,´ть, дода,´ть додавати, додати доде,´лывать, доде,´лать дорадити, довршити рад, дорађивати, довршавати рад доду,´маться смислити, завршити мисао доеда,´ть, дое,´сть појести до краја доезжа,´ть 1. провести у вожљи (или јахању) још неко време, пре стизања на одредиште 2. завршити увежбавање коња дое,´хать 1. доћи, стићи (превозним средством) дожда,´ться дочекати ты у меня дождёшься! - видићеш свога Бога! дождеви,´к м 1. пухара (гљива) 2. кишни капут дождево,´й кишни дождево,´й червь - кишна глиста до,´ждик м., дождичек м. кишица дождли,´вый кишни, кишовит дождли,´вая пого,´да - кишно време дожди,´нка кишна кап дожди,´ть падати ( за кишу) дождь м. киша, дажд (устар.) проливно,´й дождь - пљусак дождь идёт - пада (иде) киша доже,´чь догорети, изгорети докраја дожива,´ть, дожи,´ть 1. доживети, дочекати дубоку старост 2. проживети,потрошити на издржавање дожида,´ться чекати, ишчекивати дожига,´ть догоревати дожина,´ть дожњевати дозаре,´зу до крајности, јако дозволе,´ние с. устар. дозвола, допуштење дозво,´ленный који има дозволу, допуштење дозволя,´ть, дозво,´лить уст. дозволити, допустити дозвони,´ться добити одговор на звоњење дозиро,´вка ж дозирати дозна,´ние с. юр. истрага дозна,´ться, дознава,´ться 1. спровести истрагу 2. сазнати дозо,´р м. патрола, стража дозо,´рный патролни дозрева,´ть, дозре,´ть сазревати, дозрети доигра,´ть, доигры,´вать завршити игру, стићи до краја игре; ~ся долијати доигра,´лся! - долијао! дои,´льный музни, који служи за мужу доиска,´ться, дои,´скиваться 1. дознати, пронаћи 2. распитати, распитивати се, истраживати доистори,´ческий преисторијски дои,´ть, подои,´ть мусти, измузавати до,´йка ж. музење, мужа дои,´льный музовни до,´йная коро,´ва - музара до,´йти 1. доћи( пешке) 2. стићи до,´ка м. и ж. зналац, препредењак доказа,´тельный уверљив, убедљив доказа,´тельство доказ веще,´ственное доказа,´тельство - корпус деликти дока,´зывать, доказа,´ть доказати докали,´ть довршити каљење дока,´нчивать довршивати, окончавати дока,´пываться прецизно истраживати, до детаља

докара,´бкаться успентрати се до одређеног места докати,´ться 1. докотрљати се 2. доћи до краја( моралног), пасти (морално) до,´кер м. мор. носач доки,´дывать 1. довршивати бацање 2. добацивати доки,´нуть добацити докла,´д м. 1. извештај, реферат 2. предавање 3. реферисање докла,´дчик м. 1. известилац, референт 2. предавач докла,´дной који везан за извештај, реферат докладна,´я запи,´ска - извештај докла,´дывать, доложи,´ть 1. подносити извештај, реферисати 2. додавати доко,´ле, доко,´ль устар. 1. докле 2. све док докона,´ть дотући, уништити доко,´нчить довршити докопа,´ться 1. копањем доћи до чега 2. докучити, пронаћи, ископати докрасна,´ 1. до црвеног усијања 2. док не поцрвени докрича,´ться 1. довикати 2. викати све док не добијеш резултат до,´ктор м. 1. доктор( научно звање) 2. лекар до,´кторский 1.докторски 2. лекарски до,´кторша ж. 1. лекарка, жена лекар2. лекарева жена доку,´да докле доку,´ка досадно мољакање документа,´льный документаран документи,´ровать документовати доку,´ривать, докури,´ть допушити, завршити пушење докуча,´ть устaр. досађивати, наметати се доку,´чливый уст. досадан, наметљив дол м. уст. долина, до долбёжка ж. бубање (учење напамет) долби,´ть 1. дубити( дрво), правити рупу у дрвету 2. стално понављати 3. бубати долг м. 1. дуг 2. дужност, обавеза оста,´ться в долгу,´ - не извршити своју дужност дава,´ть в долг - давати на зајам долг платежо,´м кра,´сен - чист рачун, дуга љубав за ним мой долг - он ми дугује до,´лгий 1. дуг, дугачак (просторно) 2. дуг, дуготрајан (временски) откла,´дывать в до,´лгий я,´щик - одлагати у недоглед долгове,´чность ж. дуговечност долгово,´й дужнички, који се односи на дуг долговре,´менный дуготрајан долговя,´зый дугајлија долгожда,´нный дугоочекивани долгосро,´чный дугорочан долгота,´ ж. дужина долево,´й деони долево,´й взнос - уплата на рате долеза,´ть, доле,´зть успентрати се долета,´ть, долете,´ть долетати, долетети долечи,´ть излечити до,´лжен в знач. сказ. дужан, обавезан должно,´ мора, треба, ваља должно,´ быть - мора бити, мора да должни,´к м. дужник несостоя,´тельный должни,´к - банкрот, дужник који није у стању да исплати дугове должностно,´й службени, који је на дужности должностно,´e преступле,´ние - службени прекршај до,´лжность ж. дужност, служба занима,´ть до,´лжность - служити до,´лжный 1. какав треба да је 2. дужан до,´лжным о,´бразом - ваљано долива,´ть, доли,´ть сипати, допунити, додати доли,´ть ча,´йник - додати воду у чајник доложи,´ть 1. доставити, реферисати 2. при-, јавити 3. додати доло,´й доле уходи,´ с глаз доло,´й! - бежи ми с очију долото,´ с. длето до,´лька ж. кришка, парче до,´льний, до,´льный 1. долински 2. земаљски до,´льше (сравнит. ст. прил. долгий и нареч. долго) 1. даљи 2. даље, више до,´ля ж. 1. део, удео 2. судба, усуд 3. мера за тежину (44 милиграма) дом м. 1.кућа, дом 2.огњиште воспита,´тельный дом устар.- дом за находчад жило,´й дом - кућа за становање, стамбена зграда иго,´рный дом - коцкарница публи,´чный дом (дом терпимости устар.) - јавна кућа

сумасше,´дший дом - лудница у него,´ не все до,´ма - он је луд, није баш читав дома,´шние мн. (семья) укућани дома,´шние расхо,´ды - породични трошкови дома,´шнее живо,´тное - кућни љубимац дома,´шний 1.кућни, домаћи 2.породични 3. припитомљени, дресирани дома,´шний а,´дрес - кућна адреса до,´мик м. кућица ка,´рточный до,´мик - кула од карата доми,´на, доми,´ще кућерина доми,´шко кућерак домини,´ровать доминирати домино,´ с. нескл. (игра) домине до,´мна ж. тех. висока пећ домови,´тый домаћински домовладе,´л|ец м., ~ица ж. кућевласник домово,´дство с. домаћинство, кућанство домово,´й м. мит. кућни дух домо,´вый кућни, домаћи. домова,´я кни,´га - кадастарска књига, списе домога,´ться упорно тежити да се постигне нешто, не бирајући средства домо,´й (в сторону дома тж.) кући ему пора,´ домо,´й - мора кући доморо,´щенный 1. домаћи, одгајен код куће 2. ирон. прост, примитиван домосе,´д м., ~ка ж. човек који редко излази из куће домохозя,´|ин м.; ~йка ж. 1. домаћин, глава куће, газда 2. домаћица, газдарица домоча,´дцы мн. укућани, чељад домрабо,´тница ж. кућна помоћница дому,´шник м. лопов-обијач домча,´ть брзо довести (до циља) до,´мысел м. претпоставка, домишљање донага,´ до голе коже доне,´льзя прекомерно, до крајности он доне,´льзя упря,´м - он је крајне тврдоглав донесе,´ние с. извештај, рапорт донести,´, доноси,´ть 1 . донети 2. износити (одело) 3. доставити, јавити, саопштити, рапортирати 4. потказати донести,´сь, доноси,´ться 1. допрети, долетети (звук) 2. дојурити до,´низу до доле све,´рху до,´низу - одозго до доле донима,´ть, доня,´ть 1. изнуравати 2. досађивати, гљавити доно,´с м. достава, потказивање доноси,´ть, донести,´ доносити 2. износити (одело) 3. извештавати, реферисати 4. потказивати 5. родити на време (жена) доно,´сч|ик м., ~ица ж. потказивач, достављач доны,´не устaр. досад доня,´ть 1. изнурити2. досадити, угњавити допека,´ть, допе,´чь 1. довршавати печење 2. досађивати, гњавити допе,´ть допевати допечаты,´вать, допеча,´тать 1. завршити куцање, штампање 2. докуцати, доштампати допива,´ть, допи,´ть 1. попити до краја 2. пропити се допи,´ться до чёртиков - напити се до лудила, до бунила допи,´сывать, дописа,´ть 1. довршити писање, исписати 2. додати још неколико редова, пасуса допла,´та ж. доплата, допунска плата допла,´чивать доплаћивати доплати,´ть исплатити до краја доплыва,´ть, доплы,´ть 1. допливати; 2. допловити допо,´длинно сигурно допо,´длинный прави, истински, оригиналан мне допо,´длинно изве,´стно - ја сам сигуран, сигурно познајем дополза,´ть, доползти,´ допузити, домилети дополне,´ние с. додатак, допуна, допуњавање дополни,´тельно додатно, допунски дополни,´тельный допунски, додатни дополня,´ть, допо,´лнить допуњавати, додавати, употпунити допото,´пный 1. препотопски 2. старовремски, застарео, заостао 3.старомодни допраши,´вать, допроси,´ть саслушавати, испитивати допризы,´вник м. регрут допро,´с м. саслушање, испитивање перекрёстный допро,´с - унакрсно испитивање допроси,´ть испитати , саслушати допроси,´ться измољакати, искамчити мы еле допроси,´лись обе,´да - једва смо искамчили ручак до,´пуск м. 1. доступ, приступ 2. тех. допуштено одступање од норме допуска,´ть, допусти,´ть допустити, допуштати, дозволити, дозвољавати, направити, допуска,´ть оши,´бку - допустити грешку

допусти,´мый допустљив, дозвољен допусти,´мые тра,´ты - дозвољенe трошкове допуще,´ние с. 1.дозвола 2. претпоставка допыта,´ться, допы,´тываться распитати (се), дознати до,´пьяна,´ само у изразу напи,´ться до,´пьяна,´ - бити мртав пијан дораба,´тывать, дорабо,´тать 1. дорадити 2. порадити (све) дораста,´ть, дорасти,´ дорасти, порасти дорва,´ться докопати се дорисо,´вывать, дорисова,´ть доцртати, досликати дори,´ческий ист. архит. дорски доро,´га ж. пут, друм, саобрачајница просёлочная доро,´га - сеоски пут шоссе,´йная доро,´га - насут пут, аутопут желе,´зная доро,´га - железница счастли,´вой доро,´ги - срећан пут сби,´ться с доро,´ги - залутати мне по доро,´ге - успут ми је туда,´ ему,´ и доро,´га - тако му и треба ска,´тертью доро,´га - срећан пут дать доро,´гу - пропустити, направити пут до,´рого скупо дорогови,´зна ж. скупоћа дорого,´й 1. скуп 2. драг, мио дорогосто,´ящий скупоцени доро,´дный крупан, пун, дебео дорожа,´ть, вздорожа,´ть поскупљивати,постајати скупљи доро,´же сравнит. ст. скупље дорожи,´ть 1. високо ценити 2. много полагати на, држати до; ~ ся зацењивати доро,´жка ж путић, путања, стаза доро,´жник м. 1. саобраћајац 2. радник на путу доро,´жный 1.путни 2.путњички доруби,´ть довршити сечу, резање дорыва,´ть 1. довршавати копање 2. кидати докраја доры,´ть довршити копање, ускопати доса,´да ж. 1. досада 2. јед, гњев, љутња, зловоља 3. непријатност мне доса,´дно - криво ми је, једим се, љутим се доса,´довать негодовати, нервирати се, љутити се, једити се досажда,´ть, досади,´ть досадити, досађивати, причинити непријатност, наједити, једити досе,´ле досад(а) доска,´ ж. 1. даска 2. табла кла,´ссная доска,´ - школска табла от доски,´ до доски,´ - од почетка до краја досказа,´ть испричати докраја доскона,´льный темељан, исцрпан досла,´ть послати накнадно досле,´дование с. юр. додатна истрага досло,´вно од речи ди речи дослу,´шать саслушати докраја досма,´тривать, досмотре,´ть прегледати не досма,´тривать - пропуштати, не примећивати досмо,´тр м. преглед , царинска контрола доспе,´ть, доспева,´ть сазревати, сазрети доспе,´хи мн. ист. оклопничка опрема досро,´чный превремен, израђен пре рока достава,´ть, доста,´ть 1. дохватати, вадити, извлачити 2. набављати 3. достизати 4. добити за казну 5. жарг. досађивати, смарати доста,´лось же ему,´! - видео је свога Бога! доста,´вка достављање, испорука доставля,´ть, доста,´вить 1. одвозити; 2. давати, пружати 3. причињавати доста,´ток м. угодност, имућност доста,´точный 1. довољан 2. имућан доста,´ть 1. дохватити; извадити, извући 2. набавити 3. бити довољно, достати; ~ся 1. припасти 2. добити, извући (казну) достига,´ть, дости,´гнуть, дости,´чь 1. стизати до, стићи до 2. достизати, допирати 3. доживљавати, доживети 4. постизати, постићи достиже,´ние с. достигнуће, успех достове,´рно достигнуће, успех из достове,´рных исто,´чников - из поузданих извора досто,´инство с. 1. достојанство2. врлина, вредност3. особина, квалитет облига,´ция досто,´инством в 25 рубле,´й - обвезница у вредности 25 рубаља досто,´йный 1. достојан, вредан2. заслужан достопа,´мятный знаменит, значајан достопочте,´нный уст. уважен, цењен, поштован достопримеча,´тельный уст. значајан, вредан пажње достоя,´ние с. имање, својина; достра,´ивать, достро,´ить завршивати зидање до,´ступ м. 1.приступ, прилаз 2. комп. лозинка досту,´пный 1.приступачан 2. пажлив 3. једноставан 4. лак за разумевање

досу,´г м. слободно време, доколица досу,´жий докон, беспослен, празан досу,´жие разгово,´ры - испразне приче досчита,´ться само у изразу не досчита,´ться - недостајати досыла,´ть накнадно слати досыпа,´ть, доспа,´ть досыпать досути,_досипати до,´сыта до миле воље, до сита наговори,´ться до,´сыта - сит се наразговарати досье,´ с. нескл. досије досяга,´емый достижан, доступан досяга,´ть, досяга,´нуть досегнути, досезати, достизати достићи, домашити дотаска,´ть 1. надоносити 2. износити (одело) дотащи,´ть довући дотемна,´ до мрака дотла,´ до краја, потпуно сгоре,´ть дотла,´ - потпуно изгорети дото,´ле уст. дотад, дотле дото,´шный 1. радознали 2.педантан, досадан како,´й вы дото,´шный! - какав сте цепидлака! дотра,´гиваться, дотро,´нуться дотицати се, додиривати доту,´да дотле дотя,´гивать, дотяну,´ть 1. довлачити 2. дочекати, истрајати 3. једва стизати, догурати дотяну,´ть до весны,´ - дочекати пролеће доупа,´ду до изнемоглости дохлеба,´ть посркати до,´хлый 1. цркнут, крепао 2. слаб, млитав дохля,´тина цркотина, мрцина, стрвина до,´хнуть цркавати, липсавати, крепавати, мањкавати до,´хнуть с голоду - цркавати од глади дохну,´ть дахнути, дисати не сметь дохну,´ть - не смети ни писнути дохо,´д м. приход, доходак ожида,´емый дохо,´д - очекивани доходак доходи,´ть, дойти,´ 1. долазити 2. стизати, допирати 3. постизати (мишљењем) му,´зыка не дохо,´дит до слу,´шателей - музика не додирује слушаоце дошло,´ до дра,´ки - завршило се тучом у меня,´ не дохо,´дят ру,´ки - ја не стижем да урадим посао дохо,´дный уносан дохо,´дчивый окретан, промућуран дохристиа,´нский прехришћански до,´чиста потпуно, сасвим огра,´бить до,´чиста - опљачкати до голе коже дочь ж., дочька м. кћи, (к)ћер, (к)ћерка дошко,´льный предшколски де,´ти дошко,´льного во,´зраста - деца предшколског узраста дощано,´й, доща,´тый дашчан доще,´чка ж. дашчица доя,´рка ж. жена која музи краву драгоце,´нность ж. драгуљ драгоце,´нный 1.драги 2.скупоцени, вредан дража,´йший најдражи, врло драги дража,´йшая полови,´на - супруга дразни,´лка ругалица дразни,´ть 1. дражити 2. зезати пецкати, задиркивати, љутити дра,´ить мор. чистити, сређивати дра,´ка ж. свађа, туча драко,´н м. аждаја, змај драко,´новский који се односи на змаја, змајев драко,´новские зако,´ны - окрутни, неправедни закони дра,´ма ж. драма семе,´йная дра,´ма - породична драма драматизи,´ровать драматизовати драмати,´ческий драмски драмати,´чный драматичан драмату,´рг м. драмски писац драндуле,´т м. шутл. направа у распадању, у трошном стању дра,´нка ж. 1.шиндра (кровна дашчица) 2. дашчица дра,´ный изношен, исцепан, дрпав драп м. штоф дра,´пать стругнути, загрепсти, ухватити маглу драпирова,´ть застрети тканинама, тапетирати драпиро,´вка ж. 1. тапетирање 2. завеса драпри,´ нескл, завеса, драперија

дра,´тва ж. дретва (обућарски конац) драть 1. цепати, дерати 2. гулити 3. растрзати 4. шибати 5. вући (за уши, за косу) 6. бежати, стругати;~ ся 1.тући се 2. борити се, бити се чорт дери,´! - ђаво га носи драть нос - дизати нос, правити се важан драть втри,´дорога - пељешити током трговине го,´рло дерёт - пецка у грлу . дра,´ться на кулачка,´х - песничити, бити се песницама дра,´ться на дуэ,´ли - борити се на двобоју драчли,´вый, драчу,´н м. свађалица, који воли тућу дребеде,´нь ж. 1. бесмислица, којештарија 2. прње, дроњци сплошна,´я дребеде,´нь - потпуна бесмислица дре,´безги комадићи, парчад, одломци дребезжа,´ть звечати, брујати, трештати дребезжа,´щий го,´лос - трештав глас древеси,´на ж. дрвна маса древе,´сный 1. дрвни 2. др вени дре,´вко с. 1. држак за копље 2. мотка за заставу дре,´вний прастари, прадавни дре,´вность старина дре,´во с.уст. дрво древото,´чец дрвени жижак дре,´йф м. мор. плутати дрейфу,´ющий лёд - лед који се плута дрель ж. бушелица дрема,´ть дремати, спавати дремо,´та ж. дремљивост, дремеж, сањивост дрему,´чий 1. густ, таман, непролазан (шума) 2. глуп, прост, нешколован (човек) дрессирова,´ть дресирати дрессировка дресура дрессировщик дресер дроби,´ть дробити, ситнити, разбијати дробилка дробилица (машина) дроби,´нка ж. пушћано зрно дроби,´ть 1. ситнити 2. комадати 3. добовати 4. брзо говорити дро,´бный 1. ситан, уситњен 2. разломачки, у разломку 3. раскомадан 4. чест дробови,´к м. сачмара дробь ж. 1. сачма (за пушку) 2. разломак 3. ситни делићи бараба,´нная дробь - ситно добовање соловьи,´ная дробь - испрекидано певање славујево дрова,´ мн. дрва (за потпалу), цепанице кто в лес, кто по дрова,´ - ко у клин ко у плочу, несложно налома,´ть дров - уништити претходни рад дро,´вни мн. саонице за дрва дровяно,´й дрвени дровяно,´й склад - дрвара дровяно,´е отопле,´ние - грејање на дрва дро,´ги мн. дроги 1. мртвачка (погребна) кола 2. дугачка кола без коша дро,´гнуть 1. зепсти, мрзнути се 2. задрхтати, затрести се 3. уплашити се, попустити, посустати он дрог на моро,´зе - он се смрзавао на хладу сердце дро,´гнуло - срце задрхтао, попустило враг дро,´гнул - непријатељ је посустао дрожа,´ние с. дрхтажица, вибрација дрожа,´ть 1. дрхтати, трести се 2. бојати се, стрепети дрожа,´щий дрхтав дрожа,´щий го,´лос - дрхтаж глас дро,´жжи мн. квасац дро,´жки мн. устар. лака кола на федер дрожь ж. дрхтавица, језа дрозд м. кос дать дрозда,´ - уплашити, запретити дромаде,´р дромедар (једногрба камила) дро,´тик м. ист. џилит (кратко копље) дрофа,´ ж. зоол. дропља друг 1. пријатељ 2.друг (кратки облик од другой) друг дру,´га, друг дру,´гу - један другог, један другом друг де,´тства - пријатељ из детинства друго,´й други на друго,´й день - сутрадан и тот друго,´й - и један и други дру,´жба ж. пријатељство, другарство не в слу,´жбу, а в дру,´жбу - не буди заповеђено дру,´жеский, дру,´жественный - пријатељски, другарски быть на дружеско,´й ноге,´ - бити у пријатељским односима дру,´жественные стра,´ны - пријатељске државе

дружи,´на ж. 1. устар. дружина, чета 2. кнежевска војска у средњевековној Русији 3. добровољна омладинска организација као помоћ милицији дружи,´ть бити у пријатељстњу, пријатељствовати дружи,´ще м. (у обраћању) пријатељу, драги мој! дру,´жка м. 1. девер (на венчању)2. други само у изразима друг дру,´жку, друг с дру,´жкой - један другог, један с другим дру,´жный 1. пријатељски 2. сложан дружо,´к, дружо,´чек м. (од мила) пријатељ дры,´гать, дры,´гнуть ритати се, ритнути се дры,´хнуть жарг.спавати дря,´блость ж. 1. увео, слаб, млитав 2. бухав, мек дря,´зги мн. свађа, сплетке, оговарање дрянно,´й рђав, лош, ништаван дрянь ж. 1. ђубре, прње 2. лоша роба 3. (човек) гад, нитков 4. глупост, бесмислица дряхле,´ть, дря,´хнуть старети, немоћати дря,´хлый стар, оронуо, немоћан дуали,´зм м. дуализам дуб м. 1. дуб, храст2. букван, глупак дать ду,´ба - умрети дуба,´сить 1. лемати, млатити 2. јако ударати дуби,´на 1. батина, тољага 2. букван, тикван дуби,´на стоеро,´совая – букван, глупак дуби,´нка ж. штап, палица рези,´новая дуби,´нка - гумена палица, пендрек дублёнка ж. бунда от штављене коже дублёный 1.штављен 2. груб дуби,´ть чинити, штавити (кожу) дублика,´т м. дупликат, копија дубли,´ровать 1. понављати 2. копирати 3.синхронизовати( филм) дубова,´тый незграпан, приглуп дубо,´вый 1.храстов, од храста 2. глуп, незграпан дубо,´вый стол - храстов сто дубо,´вая голова,´ - букван, тикван дубра,´ва ж. храстова шума, дубрава дуга,´ ж. 1. лук (део коњске опреме) 2. лук (део круга) согну,´ть в дугу,´ - сатерати у мишију рупу дугово,´й лучки (који се односи на лук) дуде,´ть 1. свирати у фрулу 2. досађивати ду,´дка ж. свирала, фрула пляса,´ть под чью-ли,´бо ду,´дку - пратити нечија наређења ду,´дки! - ма, никако (не желим) ! таман посла! (у функцији одбијања) ду,´жка ж. 1. дршка у облику лука 2. кобилица (код птица) ду,´ло с. излазни отвор (пушке, топа) ду,´ля шипак (знак прстима) ду,´ма 1. мисао 2. врста лирско-епских песама 3. представничко тело разних врста городска,´я ду,´ма - градско веће Госуда,´рственная Ду,´ма - народна скупштина ду,´мать 1. мислити, размишљати 2. сматрати, рачунати 3. намеравати;~ся чинити се когда,´ вы ду,´маете е,´хать на о,´тдых? - када вы намеравате да путујете на одмор? мне ду,´мается, что он хоро,´ший челове,´к - чинити се да је он добар човек Дуна,´й Дунав ду,´нуть дунути, пирнути дупло,´ с. дупља, шупљина ду,´ра ж. 1. луда, будала 2. ћурка, гуска (женска) ду,´рак м. лудак, будала; ~ чка лудица кру,´глый (наби,´тый) дура,´к - глуп као ноћ игра,´ в дурака,´ - игра (с картама) магараца оста,´вить в дурака,´х - насамарити валя,´ть дурака,´ - измотавати се на дурака,´ (де,´лать) - неозбиљно, аљкаво без дурако,´в - озбиљно ду,´рачок м. мала будала, будалица ду,´рень глупак, будала дуракова,´тый приглуп, шашав дурале,´й лудак, будала, шашавац дура,´цкий лудачки, глупачки дура,´цкая привы,´чка - глупа навика дура,´чество 1. лудирање, будалаштина 2. детињасто понашање дура,´чить1. правити будалом, вући за нос 2. варати дурачьё (збир.) будале, лудаци дуре,´ть 1. лудети, постати глуп, пошашавити 2. шалити се, шегачити се 3. помамити се дури,´ть варати, лагати дурма,´н м. 1. бот. татула2. опијум 3. омама дурма,´нить 1.омамити 2. опијати, заносити дурне,´ть, подурне,´ть лоше изгледати, постати ружан ду,´рно 1. рђаво, лоше 2. ружно 3. непријатно, мучнo

мне ду,´рно - тешко ми је дурно,´й 1. рђав, лош 2. ружан 3. непријатан, мучан дурно,´й глаз - зле, урокљиве очи дурна,´я сла,´ва - лош глас дурнота,´ ж. 1. несвестица 2. ружноћа дурну,´шка ж. ружна девојка дуршла,´г м. цедељка дурь ж. глупост, будалаштина на него,´ нашла,´ дурь - дошле му лутке, узјогунио се у вся,´кого своя,´ дурь в голове - сваки је луд на своју руку напусти,´ть на себя,´ дурь - направити се луд ду,´ся м. и ж. шутл. драговићу ду,´тый 1. шупљи, надувен, напет 2. фалсификован, преувеличан ду,´тые це,´ны - луде цене, преко мере подугнуте ду,´тое зо,´лото - шупље злато, мање вредно дуть 1. дувати 2. прекомерно пити;~ся 1. љутити се 2. дурити се он в ус не ду,´ет - он ни бригне ни за ништа дух м. 1. дух, ум, морална снага 2. дах, дисање 3. душевно расположење 4. смисао 5. одлучност, смелост, бодрост перевести,´ дух - одахнути быть в ду,´хе - бити (добро) расположен он не в ду,´хе - рђаво је расположен собра,´ться с ду,´хом - прибрати се, охрабрити се ни слу,´ху ни ду,´ху - ни трага ни гласа у меня,´ ду,´ху не хвата,´ет - ја немам храброст, немам петљу духи,´ мн. парфем, мирис духове,´нство с. собир. свештенство, духовништво духо,´вка ж. рерна, пећница духо,´вный 1. духовни 2. црквени, свештенички духово,´й 1. дувачки 2. који је у вези с топлим ваздухом духова,´я печь устар., духовка - рерна, пећница духота,´ ж. запара, загушљивост душ м. туш принимать душ - туширати се душа,´ ж. 1. душа 2. осећање, осећајност, срце отвести,´ ду,´шу (на чем) - разонодити се, разгалити се покриви,´ть душо,´й - огрешити душу, казати неистину душа,´ нараспа,´шку (челове,´к) - искрен, отворен души,´ не ча,´ять - лудо волети душа,´ в пя,´тки ушла,´ - отишло срце у пете от души,´, по душа,´м - од свег срца, искрено, отворено вы,´мотать всю ду,´шу - измучити, попети се на врх главе за ми,´лую ду,´шу - драге воље, врло радо в чем душа,´ де,´ржится - душа му у носу душегре,´йка крзнени грудњак без рукава душе,´вный 1. душевни; 2. душеван, искрен душева,´я ж. соба за туширање душевнобольно,´й душевни болесник душегу,´б м. убица душегу,´бство с. убиство душегу,´бка ж. 1. жена убица 2. гасна комора 3. узан, превртљив чамац душеприка,´зчик извршилац завештања ду,´шенька м. и ж. душица душераздира,´ющий 1. душепарајући, срцепарајући 2. јак души,´стый миришљав, мирисан души,´ть 1. гушити, давити 2. угњетавати, тлачити 3. намирисавати; ~ся намирисавати се ду,´шка м. и ж. пријатан човек, душа од човека ду,´шно загушљиво, спарно ду,´шный загушљив, спаран душо,´к м. 1.задах, воњ 2. низак морални ниво ( о човеку) душо,´нка ж. пренебр. ситна душа дуэ,´ль ж. двобој вызва,´ть на дуэ,´ль - позвати на двобој дуэ,´т м. 1. дует, дуета 2. спорт. двојац, дуо ды,´бом усправљено, накострешено (о коси) дыбы,´ усправно, само у изразу стать на дыбы,´ - пропети се ды,´лда м. и ж. грмаљ, клипан дым м. дим дым коромы,´слом - галама, бука дымить димити, пушити:~ся димити(се), пушити се дымок мали дим ды,´мка ж. сумаглица дымный 1. пун дима, надимљен 2. димни ды,´мовой димни дымова,´я труба,´ - димњак, оџак

дымохо,´д м. чунак (за дим), сулундар ды,´мчатый сивкаст, пепељаст ды,´ня ж. диња дыра,´, ды,´рка ж. 1. рупа 2. забачено, усамљено место дырoчка ж. рупица дыря,´вый бушен, избушен дыря,´вить бушити дыха,´ние с. 1. дисање 2. дах (ветра) дыха,´тельный који се односи на дисање, дисајни дыха,´тельное го,´рло - душник дыша,´ть 1. дисати 2. дувати, пиркати (ветар) 3. одисати, изражавати дыша,´ть на ла,´дан - налазити се пред смрт, умирање дья,´вол м. ђаво, враг дья,´волёнок м. ђаволче, ђаволак дья,´вольски 1.ђаволски, врашки 2.тежак дья,´вольщина ж. врашка посла дю,´жий јак, снажан, крепак дю,´жина ж. туце, сет од дванаест комада чёртова дю,´жина - тринаест дю,´на ж. дина дя,´дя м 1. (брат отца) стриц 2. (брат матери) ујак 3. (муж тетки) тетак, теча 4. (взрослый мужчина) чика дя,´дька 1.слуга за дечаке, гувернер 2. чика, чикица дя,´тел м. 1.зоол. детлић 2. досадњаковић, досадан човек

Ж жа,´ба ж. жаба, краства жаба грудная жаба - ангина пекторис жа,´бий жабљи жабры мн. шкрге взять за жа,´бры - притиснути, натерати ( на нешто) жа,´воронок ж. зоол. шева жа,´дина м. и ж. циција, тврдица жа,´дничать цициjашити, тврдичити жа,´дно жедно, жудно, жељно, похлепно жа,´дность ж. похлепност, лакомост, халапљивост жа,´дный грамзив, похлепан, жудан, лаком, незасит жадю,´га м. и ж. циција, похлепан човек жа,´жда ж. 1. жедња, жеђ 2. похлепа жа,´жда мщения - жеља(жудња) за осветом жале,´ть 1. жалити, сажаљевати 2. чувати 3. устар, волети жа,´лить 1.жацати, боцкати 2.жарити (о коприви) 3.бости (о ружи,трњу) 4. пецкати(о пчели) жа,´лкий 1. jадан, бедан 2.несрећан, тужан играть жа,´лкую роль - играти јадну улогу жа,´лкий трус - бедна кукавица жа,´лко жалосно, jадно, бедно жа,´ло с. жаока, жалац (у пчеле)2. жалац језик(у змије) 3. ошрица, сечиво жа,´лоба ж. 1 .тужба, жалба 2. jадање 3. вајкање пода,´ть жа,´лобу - поднети тужбу го,´ркая жа,´лоба - горко јадање жа,´лобный 1. јадан, бедан 2. тужан, несрећан, молећив, жалбени жа,´лобный го,´лос - молећив глас жа,´лобная кни,´га - књига жалбе жа,´лобщик м. юр.тужилац жа,´лованье с. 1.плата 2.награда жа,´ловать 1. даривати, награђивати 2. ценити, поштовати 3.посећивати;~ ся 1.тужити, тужакати 2.молити 3. подносити жалбу,тужбу на что вы жа,´луетесь? - что вас мучи ? жа,´лостливый 1.сажаљив, жалостиван саосећајан, болећив 2. тужан, који изазива сажаљење жа,´лость ж. сажаљење, саосећање, туга, жалост,јад кака,´я жа,´лость! - каква штета! жаль 1. жао(је)кога,чега 2. штета 3. нажалост мне жаль - жао ми jе мне жаль его - жао ми га жа,´ль тра,´тить вре,´мя - штета је губити време жалюзи,´ с. нескл. ролетне, жалузине жанда,´рм м.жандар жанда,´рмерия ж. жандармерија жар м. 1. врућина, жега 2. ватра, угљен 3. одушевљење, занос 4. температура, врућица 5. врелина,топлота с жа,´ром говори,´ть - говорити одушевљено зада,´ть жа,´ру – издеветати, изгрдити (на пасја кола) в жару,´ сраже,´ния - у боjноj ватри

загреба,´ть жар чужи,´ми рука,´ми - вадити кестење из ватре туђим рукама у него жар - он има врућицу жара,´ ж. жега, врућина в са,´мую жару - по највећој врућини жа,´реный 1. ( на ватри) пржен 2. ( у рерни) печен жа,´реная карто,´шка - помфрит, пржени кромпир жа,´рить(ся) 1. пржити, пећи, пржити се 2. трчати 3. пећи се,пржити се на сунцу жа,´рить во все лопа,´тки - бежати стрмоглавице жа,´риться на со,´лнце - сунчати се жа,´ркий 1. врућ, врео 2. ватрен, страстан 3. јужни,тропски жа,´ркий день - врео дан жа,´ркий поцелуй - ватрени пољубац жа,´ркий пояс - тропски појас жа,´рко вруће, ватрено, страсно не,´бу бу,´дет жа,´рко - да све пуца жарко,´е с. печње жаро,´вня ж. мангал жаропонижа,´ющее с. антипиретик жар-пти,´ца ж. фольк. птица са жатреним крилима жасми,´н м. јасмин жа,´тва ж. жетва, време жетвених радова, род,летина жа,´твенный жетвени жа,´твенная маши,´на, жатка - жетелица жать 1.стискати, гњечити 2.жети 3. жуљати, стезати(одећа,обућа) 4.спорт. дизати тегове;~ ся 1. прибиjати се, устезати се 2. грчити се, стискати се 3. тврдичити, шкртарити жва,´чка ж. жвака, жвакање жева,´ть жва,´чку- понављати једно те исто жва,´чное животное - преживар жгут м. 1. свитак 2. сребрн или златан гаjтан 3. гумена врпца жгу,´чий 1. врео, ватрен 2. актуелан, изразит3. жесток,јак 4. оштар,мучан жгу,´чий стыд - мучан стид жгу,´чие вопро,´сы – актуелна, горућа питања она жгу,´чая брюне,´тка - она jе изразита црнка ждать 1. чекати, очекивати 2.надати се жда,´ть не дожда,´ться - чекати не жда,´ть,не гада,´ть - не очекивати он ждёт не дождётся - он jе нестрпљив же, ж союз 1. а, па, пак 2. исти, ипак, одмах, већ она,´ остаётся, он же уезжа,´ет - она остаjе, он пак одлази тот же - исти за,´втра же - већ сутра всё же - ипак если же - ако пак а как же! - наравно всё же - ипак она,´ тотча,´с же пришла,´ - одмах jе дошла жёваный 1. прежвакан, изжвакан 2.веома изгужван жевать жвакати, жвачити жезл м. палица( симбол власти) жезло,скиптар жела,´ние с. жеља, воља, жудња по жела,´нию - по жељи, по вољи жела,´нный 1. жељени, пожељан 2. драги, мио,вољен жела,´тельно пожељно жела,´тельно что,´бы - пожељно је да... жела,´ть желети, пожелать, жудети жела,´ю вам всего,´ хоро,´шего - желим вам све најбоље железа,´ ж. анат. жлезда миндалеви,´дная железа,´ - крајник поджелу,´дочная железа,´ - гуштерача, панкреас щитови,´дная железа,´ - штитаста жлезда желе,´зистый 1. гвожђевит, који садржи гвожђе 2. жлездаст желе,´зка ж. 1. парче гвожђа 2. врста игре у карте на всю желе,´зку - из све снаге,пуном паром желёзка ж. анат. 1. жлездица 2. биљна ћелија која лучи смолу или уље железнодоро,´жник м. железничар желе,´зный 1. гвожђен, из гвожђа, гвозден 2. јак ,гвозден,челичан,несаломив желе,´зная ло,´гика - снажна, прецизна логика желе,´зная дисципли,´на - гвоздена дисциплина желе,´зное здоро,´вье - челично здравље железня,´к м. гвоздена руда, хематит желе,´зо 1. гвожђе, железо 2.мед.гвожђе желе,´зно! нареч. - сигурно!

прока,´тное желе,´зо - ваљано гвожђе кро,´вельное желе,´зо - лим, плех куй желе,´зо пока горячо,´ - гвожђе се кује док је вруће железобето,´н м. армирани бетон жёлоб м. жлеб, усек, јаз желте,´ть жутети, постато жут желтизна ж. жутина, жутило желтова,´тый жућкаст желто,´к м. жуманце желторо,´тый жутокљунац желту,´ха ж. мед. жутица, хепатитис жёлтый жут, жуте боје жёлтый дом - лудница жёлтая пре,´сса - жута штампа желудёвый од жира (храстовог) желу,´док м. желудац на голо,´дный желу,´док - наташте, наштину, на празан стомак желу,´дочный желудачни, стомачни жёлудь м. в. жир жёлчный, 1. жучни 2. жучан, раздражљив, једак, пакостан жёлчный челове,´к - заједљив (пакостан) човек жёлчный хара,´ктер - раздражљив карактер жёлчь ж. 1. жуч 2. жучност, јед, пакост по,´лный жёлчи - пун једа жема,´ниться пренемагати се, афектирати, понашати се извештачено, претварати се жема,´нница ж. извештачена жена же,´мчуг м. 1. бисер 2. бисерна белина, сјај же,´мчужина ж. 1. зрно бисера; 2. лепотица же,´мчужный 1. бисерни 2. бео жена,´ ж. 1. удата жена, супруга 2. устар. женска жена,´тый ожењен човек же,´нин од жене, који припада жени, супрузи жени,´ть женити жени,´тьба ж. женидба жени,´х м. 1. вереник, младожења 2. момак стасао за женидбу жениха,´ться флертовати женолю,´б м. који воли жене, женољубив, женскарош женоненави,´стник м. женомрзац женоненави,´стничество с. женомрштво женоподо,´бный који сличан жени, женскаст, феминизиран же,´нский женски же,´нственность ж. женскост, женственост же,´нщина ж. женско чељаде, женско, женска, жена (уопште) жёрдочка ж. штапич жердь ж. 1 мотка 2. дугајлија , жисок човек жерёбая ждребна, суждребна(кобила) жеребёнок м. ждребе жеребец м. ждребац, пастув жеребиться ждребити се жеребьёвка ж. 1.жребање 2. извлачење лутрије 3.бацање коцке жеребя,´чий ждребећи же,´рло с. 1. отвор топа, пушке 2. гротло, кратер жёрнов м. воденични камен, млински камен, жрвањ же,´ртва ж. жртва принести,´ в же,´ртву - жртвовати принести,´ же,´ртву чему-либо - жртвовати се за нешто же,´ртвовать жртвовати, прилагати,даривати же,´ртвовать в пользу бедных,на бедных - давати прилог за сиромашне жертвоприноше,´ние с. жртвовање, приношење жртве жест м. гест краси,´вый жест - леп гест жестикули,´ровать гестикулирати жестикуляция ж. гестикулација жёсткий 1. тврд 2. груб, суров, оштар 3.строг,прецизан жёсткая вода,´ - тврда (кречна) вода жёсткий хара,´ктер - оштар карактер жёстокие усло,´вия - сурови услови мя,´гко сте,´лет, да жёстко спать - на језику мед, а у срцу јед жёсткие черты,´ лица - грубе црте лица жёсткий сро,´к - прецизно(строго) одређен рок жесто,´кий 1. жесток, јак 2. суров, немилосрдан жесто,´кая оши,´бка - фатална грешка

жесто,´кая неопходи,´мост - неумитна дужност жесто,´кость ж. 1. жестокост 2. окрутност, суровост жесто,´кий моро,´з - јак мраз жесть ж. 1.лим, плех 2. жарг. жестока ствар, шок жестя,´нка ж. 1.лимена кутија 2. парче лима жестяно,´й лимен, плехан жестя,´нщик м. лимар жечь 1. жећи, палити, спаљивати 2. пећи, мучити крапи,´ва жжётся - коприва пецка жже,´ние с. 1.пецкање 2. горушица, жгаравица жжёнка ж. врста пунча жжёный ужегао живи,´тельный животворан, благотворан жи,´вность ж. собир. живина, стока жи,´во 1. живо 2, снажно, јако, оштро 3. брзо, живахно жи,´во сюда,´! - брзо ( долази) овамо! живодёр м. 1. стрводер 2. гуликожа, дерикожа 3. садиста живодёрня ж. стрводерница живо,´й 1. жив 2. живахан, активан, немиран 3. животворан оста,´ться в живы,´х - остати у животу заде,´ть за живо,´е - дирнути у живац сде,´лать на живу,´ю ни,´тку (ру,´ку) - урадити површно, на брзу руку живой ребёнок - несташко жив-здоров - жив и здрав жива,´я рана - жива(отворена) рана живо,´й язык -живи језик на нём живо,´го ме,´ста не оста,´лось - пребили су га на мртво име живописа,´ть и устaр. сликати, насликати живопи,´сец м. сликар, живописац живопи,´сный живописан, сликовит, сликарски жи,´вость ж. 1. покретлижост 2. оживљење 3. снага, јачина живо,´т м. 1. трбух, стомак 2. устар.живот живо,´т надорва,´ть от сме,´ха - пући од смеха мне живо,´т подвело,´ - једе ми се не на живо,´т, а на смерть - на живот и смрт живо,´тик м. трбушчић, стомаће животи,´на ж. 1. домаћа животиња 2. животиња (за човека) 3. трбушина животново,´д м. сточар животново,´дство с. сточарство живо,´тное с. 1.живо биће 2. животиња живо,´тный 1. животни 2. груб, првобитан, натуралан 3.животињски,зверски из живо,´тных побужде,´ний - из ниских побуда живо,´тный страх - првобитан страх животрепе,´щущий 1. савремен, актуелан, важан 2. пун живота живу,´честь ж. 1.животност, жилавост, отпорност 2. трајан,укорењен (обичај итд.) живу,´чий животан, жилав, отпоран живу,´чее расте,´ние - отпорно биље живу,´ч как ко,´шка - жилав као мачка жи,´вчик м. 1.живахан дечко, чигра, вртиреп 2. сперматозоид 3. јако куцање артерије живьём нареч. жив, жива (ухватити) взять живьём - узети жива жид м. 1. Жид, Чивутин, Јеврејин 2. циција, шкртац; ~овка ж. Јеврејка, Чивуткиња жидовский јеврејски, чивутски жи,´дкий 1. жидак, водњикав 2. редак (коса) 3. слаб, мршав жи,´дкость ж. 1.течност 2. житкост, водњикавост 3. слабост, мршавост жи,´жа ж. густиш, житко блато жиже комп. од жидкий течније, више течан жи,´зненный 1. животни, витални 2. неопходан, насушни 3. актуелан жи,´зненные интере,´сы - животне интересе жизнеописа,´ние с. животопис, биографија жизнера,´достный весео, оптимистички расположен жизнесто,´йкий 1.отпоран, стабилан 2. жилав, јак жизнь ж. 1.живот 2.животно доба 3.живљење, реалност влачи,´ть жизнь - животарити ни в жизнь - никад, ни за што при жи,´зни - за живота жи,´зни не рад - врло забринут, огорчен никогда,´ в жи,´зни - никада у животу как жизнь? - како сте ? како је живот (тече, протиће)? по гро,´б жи,´зни - до саме смрти (до самог краја) не на жи,´знь,а на сме,´рть - на живот и смрт жи,´ла ж. 1.крвна жила, крвни суд 2. рудна жица 3. циција, тврдица, шкртица

жиле,´т, жилетка м прслук плака,´ть(ся) в жиле,´тку - јадати се, жалити се коме жиле,´ц м., жиличка ж. 1.станар, укућанин 2. који жив он не жиле,´ц (на бе,´лом све,´те) - он није за живот, спреман да умре жи,´листый 1. жилав, жиличав 2. сувоњав 3. снажан, отпоран, издржљив жили,´ще с. стан, кућа 2. боравиште жили,´щный станбени жи,´лка ж. 1. жилица 2. нит, жица 3. жица (рудна) романти,´ческая жи,´лка - романтичарска нит (у сижеу, у карактеру) жило,´й настањен насељен, стамбени жило,´е зда,´ние - стамбена зграда жилпло,´щадь ж. (жилая площадь) стан, стамбена површина жильё с. 1. насеље 2. дом, кућа 3. становање,боравак жим м. спорт. избачај жи,´молость ж. бот. орлови нокти жир м. маст, уље ры,´бий жир - рибље уље заплы,´ть жи,´ром - одебљати жире,´ть дебљати, гојити се жи,´рный 1. мастан 2. дебео, угојен 3. меснат,сочан жи,´рное пятно,´ - масна флека жи,´рный шрифт - масна слова жи,´рно бу,´дет! - много тражиш! жирови,´к м. мед. масно ткиво, липом жирово,´й масни, масан, за производњу масноћа жите,´йский свакидашњи,обичан жи,´тель м. становник жи,´тельство с. становање, боравак, пребивалиште ме,´сто постоя,´нного жи,´тельства - место сталног боравка вид на жи,´тельство - дозвола за боравак жить 1. живети 2. становати 3. издржавати се;~ ся водити живот, живети приказа,´л до,´лго жить - умро је за здоро,´во живёшь - ни за што, без икаквог разлога жить на широ,´кую но,´гу - богато живети ему живётся непло,´хо - он добро живи как вам живётся? - како живете? ему не живётся на одно,´м ме,´сте - не може да се скраси на једном месту жи,´ть душа,´ в ду,´шу - живети као једна душа(као једно) житьё с. 1. живот 2. живљење, издржавање 3. становање житьё-бытьё - животарење, таворење житья,´ от него,´ нет - од њега немогуће вињети жлоб м. жарг. циција жмот м. циција ,тврдица,шкртица жму,´рить жмурити жмых м. дрождина од сунцокретовог семена жне,´йка ж. жетелица (машина) жнец м. жетелац жнивьё с. стрњика жни,´ца ж. жетелица (жена) жоке,´й м. жоке, џокеј жонглёр м. жонглер жо,´па ж. задница, дупе жратва,´ ж. жарг. храна, јело, клопа жрать жарг. ждерати, клопати жра,´ть ни,´чего - нема ништа за клопу(да се клопа) жре,´бий м. 1. коцка, жреб 2. судба, судбина, удес броса,´ть жре,´бий - бацати коцку жрец м. многобожачки свештеник; ~ица многобожачка свештеница жри,´ца любви,´ - жена лаког морала жу,´желица ж. зоол. трчуљак (буба) жужжа,´ние с.зујање, брујање, звиждање, фијукање жужжать 1. зујати, брујати, звиждати, фијукати (метак) 2.зврндати,блебетати жуи,´р м. уст. човек који воли уживања, провод жуи,´ровать проводити се, уживати жук м. 1. буба (тврдокрилац) 2. варалица, преварант жу,´лик м. 1. лупеж, варалица, каишар 2. битанга, мангуп жуликова,´тый варлив, препреден,склон лоповлуку, лупешки,мангупски жульё с. собир. мангупарија жу,´льничать варати, подваљивати, каишарити жу,´пел м. страшило, баук журавлёнок м. мали ждрал, ждралић журавли,´ный ждраловски

журавли,´ные ноги - дуге ноге жура,´вль м. ждрал жури,´ть корити, грдити журна,´л м. 1. часопис 2. дневник кла,´ссный журна,´л - разредни дневник журна,´л заседа,´ний - записник седнице ва,´хтенный журна,´л - књига страже журнали,´ст м. новинар; ~ика новинарка журча,´ние с. жубор, жуборење журча,´ть жуборити жу,´ткий грозан, jезив, страшан жу,´тко jезиво, грозно, страшно жуть ж. jеза, страх, jезивост, плашљивост жуть берёт - хвата језа жу,´хлый увенуо, избледео (боја) жу,´чить жарати, лагати жучо,´к м. 1. бубица, буба 2. уређај за прислушкивање жюри,´ с. нескл. собир. жири З З за с аккуз. одређуjе: 1.правац за, иза 2.правац преко 3. правац на кроз или понекад се не преводи за глаза,´ - иза леђа за До,´н - преко Дона за грани,´цу - преко границе, у иностранство вы,´йти за воро,´та - изићи на (кроз) капију он живёт за пять верст отсю,´да - он живи пет врста одавде 4.време за, понекад се не преводи 5. време преко за день - за дан за шесть дней до Па,´схи - шест дана до Ускрса за неде,´лю до э,´того - недељу дана до (пре) тога ему,´ должно,´ быть за пятьдеся,´т лет - мора да има преко 50 година бы,´ло уже,´ за,´ полночь - било је већ преко пола ноћи 6. предмет за взять за руку - узети за руку взя,´ться за де,´ло - латити се посла 7. узрок због брани,´ть за безде,´лие - грдити због нерада 8. начин уместо 9. начин за я сде,´лаю за вас - учинићу (у)место вас купи,´ть за безде,´лицу - купити будзашто за с инстр. одређуjе: 1. место за, иза, с оне стране за село,´м - иза села, за селом за Дуна,´ем - с оне стране Дунава 2. циљ по, у за водо,´й - по воду за поку,´пками - у куповину 3. узрок због за шу,´мом ничего,´ не слы,´шно - због галаме ништа се не чује за неиме,´нием де,´нег - због немања новаца 4. припадање, не преводи за тобо,´й о,´чередь - твој је ред за ва,´ми (остаётся) ещё де,´сять рубле,´й - дугујете још 10 рубаља запиши,´те э,´ти кни,´ги за мной - запишите ове књиге на моје име за ним нет никаки,´х поро,´ков - он нема никаквих мана очере,´дь за ва,´ми - ред је на вас 5) с,са, уз за всем тем - поред свега тога, ипак за ней да,´ли большо,´е прида,´ное - уз њу је дат велики мираз за по,´дписью - са потписом зале,´ться зацрвенети се, заруменети се заплоди,´ровать запљескати зарендова,´ть узети под најам (закуп, аренду), најмити, закупити зарта,´читься узјогунити се заба,´ва ж. забава, разонода заба,´влять забављати, веселити, увесељавати заба,´вник м.весељак, шаљивчина забалоти,´ровать оборити на изборима забасто,´вка ж. штрајк

забасто,´вщик м. штрајкач забасто,´вочный штрајкачки забасто,´вать ступити у штрајк заба,´цать жарг. почети свирати забве,´ние с.заборав забе,´г м. трка забега,´ловка ж. биртија забега,´ть 1. свраћати на кратко време 2. трчати далеко забега,´ть вперёд - истрчавати се забе,´гаться сустати трчећи забежа,´ть свратити на кратко време забели,´ть 1. за белити, обелити 2. зачинити млеком или павлаком забере,´менеть затруднети забеспоко,´иться узнемирити се забива,´ть, заби,´ть 1. забијати, закуцавати, укуцати 2. препуњавати 3. запушавати, зачепљавати, закрчивати, закрчити (пролаз) 4. набијати (топ) 5. спорт. погађати у мету 6. почети бити, почети ударати 7. жарг. заборавити, прекинути заби,´ть себе,´ в го,´лову - увртети себи у главу заби,´ть го,´лову – заглупити забить на разговор жарг.– прекинути разговор забинтова,´ть превити (рану), метнути завој забира,´ть, забра,´ть 1. захватати, присвајати 2. заузети, узимати, освајати 3. затварати, ухапсити, заробљавати 4. узимати, куповати 5. добијати, стицати, добити, стећи забира,´ться, забра,´ться 1. завлачити се, увлачити се, увући се 2. пети се, пентрати се, попети се, успентрати се заби,´ться 1. завући се, скрити се 2. почети бити, ударати (срце) 3. запушити се забия,´ка м. свађалица, кавгаџија заблаговре,´менно на време, раније заблагорассу,´дить сматрати потребним, одлучити по своме нахођењу заблесте,´ть, заблиста,´ть заблистати(се), засијати(се), синути заблуди,´ться залутати, забасати заблужда,´ться варати се заблужде,´ние с.заблуда, обмана забода,´ть убити роговима, пробуразити забо,´й м. 1. клање стоке 2.количина заклане стоке 3. ред коља заболева,´ть разболевати се заболе,´ть 1. заболети 2. разболети се заболта,´ть 1. почети брбљати 2. почети мешати заболта,´ться заговорити се, запричати се забо,´р м. ограда, тараба забо,´ристый 1. јак, љут (пиће, дуван) 2. занимљив 3. заједљив, пикантан забо,´рный 1. оградни 2. непристојан, простачки забо,´рные слова,´ - непристојне речи забо,´та ж. брига, старање забо,´титься бринути се, старати се, трудити се забо,´тливость ж. брига, старање, брижљивост, пажња забо,´тливый брижљив, брижан, пажљив забракова,´ть одбацити лошу робу, шкартирати забра,´ло с. визир на шлему забра,´сывать 1. обасипати, затрпавати 2. забацивати, затурати забре,´дить почети бунцати забре,´зжить 1. почети свитати 2. засветлети забрести,´ залутати забри,´ть обријати само у изразу забри,´ть лоб - узети у војску заброди,´ть 1. почети лутати 2. почети превирати, врети заброни,´ровать обезбедити, резервисати заброса,´ть затрпати забро,´сить 1. забацити, затурити 2. напустити, занемарити забро,´шенный 1. забачен 2. напуштен, занемарен забры,´згать 1. почети прскати 2. попрскати, упрскати забрюха,´теть затруднети забубённый разуздан, раскалашан, безбрижан забулды,´га м. пијаница, бекрија забыва,´ть заборављати забывчивый забораван забы,´ть, забы,´ться 1. заборавити заборавити се 2. занети се, онесвестити се забытьё 1. несвест, занос2 . дремеж, полусан зава,´жничать почети се правити важан зава,´л м. 1. запушавање, затвор 2. застој због пренатрпаности зава,´линка ж. земљани насип око куће завали,´ть 1. затрпати, претрпати 2. затурити, забацити (уназад) зава,´литься 1. запасти 2. искренути се 3. срушити се 4. извалити се (лећи) заваля,´ться 1. улежати се 2. остати непродат (роба) заваля,´щий лош, слабог квалитета завари,´ть, зава,´ривать 1. закувавати, закувати 2. попаравати, попарити заварно,´й закуван, попарен заведе,´ние с. 1. завођење 2. одвођење 3. завод, установа 4. предузеће уче,´бное заведе,´ние - школа промы,´шленное заведе,´ние - индустријско предузеће богоуго,´дное заведе,´ние устар. - сиротињски дом заве,´довать управљати, руковати заве,´домо 1. несумњиво, безусловно 2. свесно, намерно

заве,´дующий м.управник, директор завезти,´ 1. повести 2. довести, доставити 3. одвести далеко заве,´ивать завејавати завербова,´ть 1. узети у војску, регрутовати 2. привући, придобити (у чланство и др.) заве,´рить 1. уверити 2. оверити завере,´ние с. 1.уверавање, јемство 2. овера (документа) 3.изјава завери,´тель оверавач, јемац заверну,´ть 1. за врнути, |врнути 2. умотати, завити, упаковати 3. скренути 4. свратити заверну,´ться умотати се, увити се заверте,´ть, заверте,´ться 1. почети окретати (вртети), завртети се 2. завртети памет (главу, мозак), залудити , изгубити главу заверша,´ть, заверши,´ть завршити, свршити заверя,´ть 1. уверавати 2. оверавати заве,´са ж. завеса, застор заве,´сить метнути завесу, застрети завести,´, заводи,´ть 1. одвести 2. завести 3. установити, увести 4. основати (предузеће) 5. (познанство) склопити 6. (сат) навити 7. започети (причу) завести,´сь појавити се, запатити се заве,´т 1. завет, завештање 2. препорука, савет заве,´тный драг, свети заве,´тренный који је у заветрини завеща,´ние с.завештање, тестамент завеща,´ть завешт(ав)ати, оставити (остављати) после смрти заве,´ять 1. завејати, засути 2. почети вејати завзя,´тый 1. упоран, страстан, фанатичан 2.велики завзя,´тый плут - велика лопужа завива,´ть 1. завијати 2. сукати бркове завивка м. 1. завијање косе 2. фризура зави,´деть угледати, опазити, спазити зави,´днеться помолити се зави,´дно безл. завидети зави,´дный завидан зави,´довать завидети завизжа,´ть 1. цикнути, вриснути 2. (прасе) заскичати завинти,´ть, зави,´нчивать заврнути, зашрафити, ушрафити, завртати, зашрафљивати, ушрафљивати завира,´ться претерано лагати завира,´льный претеран, апсурдан зави,´сеть 1. зависити 2. бити потчињен зави,´симость зависност, потчињеност зави,´симый зависан, потчињен зави,´стливость завист, завидљивост зави,´стливый завидљив зави,´стник м.завидљивац; ~ница завидљивица за,´висть ж. завист, завидљивост завито,´к м., завиту,´шка ж. коврђа, увојак зави,´ть 1. увити, коврђати 2. уплести 3. исплести;~ся 1. почети се увијати 2. коврђати се завладе,´ть 1. завладати, о|владати 2. привладати, освојити, отети завладева,´ть 1. овладавати 2. при свајати, освајати, отимати завлека,´ть 1. намамљивати, примамљивати 2. заводити, одвлачити завле,´чь 1. на мамити, примамити 2. завести, одвући заво,´д 1. завод 2. фабрика 3. навијач у сата быть в заво,´де - имати, бити у обичају нет в заво,´де - нема ни трага (ни за лек) ко,´нный заво,´д - ергела кирпи,´чный заво,´д - циглана пивова,´ренный заво,´д - пивара мылова,´ренный заво,´д - фабрика сапуна заводи,´ться појављивати се, намножавати се заво,´дка ж. 1. навијање сата 2. навијач у сата заво,´дной који се навија заво,´дский, заводской 1. заводски, фабрички 2. фабрички радник заво,´дчик м. 1. фабрикант 2. устар. коловођа 3. расни пастув за,´водь ж. речни залив завоева,´ть 1. освојити, заузети 2. (ретко) заратити завоева,´тель м. освајач завоёвывать освајати, заузимати заво,´з м. 1. довожење, довоз 2. довезена роба завози,´ть 1. возити са собом 2. довозити, достављати 3. одвозити 4. почети мрдати; ~ся почети правити буку, галаму, узврпољити се завола,´кивать застирати, заклањати заволнова,´ться 1. узбуркати се, усталасати се 2. узбудити се заволо,´чь 1. завући, увући 2. застрети, заклонити завоня,´ть засмрдети завопи,´ть викнути, дрекнути, закукати завора,´живать замађијавати, омађијавати завора,´чивать 1. скретати, заокретати, свртати 2. завртати, посувраћивати (рукав, сукњу) заворкова,´ть почети гукати, гукнути заворожи,´ть 1. омађијати 2. опчинити, очарати 3. почети врачати заворо,´т завезивање (црева, вена) завороти,´ть 1. скренути, свратити 2. заврнути, посувратити заворо,´чать 1. почети окретати (превртати) 2. почети располагати (управљати) заворо,´чаться узврпољити се завороши,´ться промешкољити се, узврпољити се завра,´ться 1. претерати у лагању 2. постати велики лажов

завсегда,´ увек завсегда,´тай м. стални посетилац за,´втра сутра за,´втра же - већ (одмах) сутра за,´втрашний сутрашњи за,´втрак доручак за,´втракать доручковати завши,´веть увашљивити се завы,´ть заурлати, зафијукати завы,´вать завијати, урлати, (ветер) фијукати завяда,´ть венути завя,´дший увео завяза,´ть, завя,´зывать 1. свезати, привезати, увезати 2. (односи) установити 3. (прича) почети, заподети завязнуть заглибити се завязка 1. завезивање, увезивање 2. врвца, трака, веза 3. заплет завязы,´ваться, завяза,´ться заметати се за,´вязь ж. заметак (биљке) завя,´лить завя,´ливать осушити, сушити (месо) завя,´нуть завенути, увенути загада,´ть 1. загоненути 2. замислити 3. почети загонетати зага,´дить, зага,´живать загадити, упрљати, загађивати, прљати зага,´дка загонетка зага,´дочный загонетан зага,´дывать 1. загонетати 2. замишљати, смишљати загалде,´ть (без 1 л. јед.) загаламити, заграјати зага,´р препланулост загаса,´ть, загаси,´ть, зага,´снуть гаснути, загасити, угасити загвозди,´ть 1. прикуцати ексерима 2. довести у шкрипац загвоздка сметња, тешкоћа, шкрипац заги,´б 1. превој, прегиб 2. окука 3. претеривање, крајност заги,´бать превијати,савијати, прегибати загипнотизи,´ровать хипнотисати, хипнотизјирати загла,´вие 1. наслов 2. заглавље у књизи загла,´вный насловни загла,´вная буква - велико слово загла,´дить, загла,´живать 1. загладити , угладити 2. (кривицу) поправити 3. испеглати заглазе,´ться загледати се, забленути се загла,´зный који бива у одсутности, иза леђа загла,´тывать, заглота,´ть гутати, прогутати загло,´хнуть 1. утишати се 2. зарасти у коров 3. запустети 4. (успомене) избледети заглуша,´ть, заглуши,´ть 1. (звук) заглушивати, приглушивати 2. (коров) загушивати 3. гасити, угасити 4. (бол) утишавати, ублажавати; 5. (мирис) упијати, уништавати загляде,´ться загледати се загля,´дывать загледати, завиривати загляну,´ть 1. загледати (се), завирити 2. свратити часком загна,´иваться загнојавати се загна,´ть 1. утерати 2. забити 3. забацити, затурити 4. изнурити гоњењем, јахањем загнива,´ть, загни,´ть трулити, трунути, иструлити, иструнути загнои,´ть, загнои,´ться пустити да иструли, загнојити се загну,´ть 1. превити, савити изврнути 2. скренути, сврнути 3. изговорити, извалити 4. заценити загова,´ривать 1. почињати разговор 2. умарати, гњавити разговором 3. омађијавати, зачарати, бајањем, врачањем отклонити загова,´ривать зу,´бы - заваравати, бацати прашину у очи загова,´риваться 1. заговарати се 2. булазнити, лагати За,´говение, За,´говень Покладе загове,´ться 1. покладовати 2. испостити се за,´говор 1. завера 2. бајање, врачање за,´говорщик м. завереник заговори,´ться 1. заговорити се 2. почети лагати за,´годя навреме заголи,´ть разголитити, обнажити, разголаћити заголовок наслов, заглавље заголосн,´ть 1. загаламити 2. закукати, нарицати заголубе,´ть заплавети се заго,´н 1. утеривање 2. тор, обор заго,´нщик м. хајкач заго,´нять 1. угонити, утеривати 2. измучити, заморити быть в заго,´не - бити у немилости загора,´живать, загороди,´ть 1. за грађивати, ограђивати, преграђивати 2. претрпавати, претрпати загора,´ть, загоре,´ть сунчати се загора,´ться, загоре,´ться 1.палити се, почињати горети, запалити се, планути 2.(очи) ужагрити се 3. (рат) распалити се, заподети се 4. безлич. добити изненадну жељу загорди,´ться понети се, узохолити се загорева,´ть почети туговати загоро,´дка ж. ограда, тараба за,´городный ванградски загорячи,´ться распалити се, пасти у ватру загости,´ться остати дуго у гостима загота,´вливать, загото,´вить, заготовля,´ть 1.припремати, спремати 2. набављати, снабдевати (више пута) заготовка ж. 1. снабдевање, набавка 2. скројен материјал заготови,´тель, загото,´вщик 1. набављач, снабдевач, лиферант заграба,´стать украсти, здипити, смотати загради,´тельный 1. препречни 2. који за сузбијање, спречавање загради,´тельный ого,´нь - баражна ватра загради,´ть, загражда,´ть преградити, препречити, преграђивати, препречавати заграни,´ца ж.иностранство заграни,´чный инострани, намењен иностранству загреба,´ть 1. грабити 2. завеславати

загребущий грабљив, грамжљив загребной веслач на првој клупи до крме загребно,´е ве,´сло - прво весло до крме загреме,´ть загрмети, затутњити загрести,´ 1. з(а)грабити 2. завеслати загри,´вок м. 1. (коњ) гребен 2. (човек) доњи део врата загримирова,´ть 1. нашминкати 2. маскирати загро,´бный загробни, посмртни загроможда,´ть, загромодить претрпавати, закрчивати, преоптерећивати загромыха,´ть затутњити, затандркати загро,´хать загрмети, затутњити загрубе,´ть огрубети загружа,´ть, загрузи,´ть претрпавати, претоваривати, препунити загрунтова,´ть покрити слику првим слојем боје загрусти,´ть растужити се, ражалостити се, сневеселити се загрыза,´ть, загры,´зть 1. растргнути зубима 2. мучити, досађивати, измучити, досадити ЗАГС (запись актов гражданского состояния) матичарски уред (за регистровање грађанског стања) загуби,´ть 1. уништити, упропастити 2. изгубити загу,´л м. пијанчење, бекријање загу,´ливать одавати се пијанчењу загу,´лять одати се пијанчењу загу,´ляться 1. задржати се много у шетњи 2. запити се загусте,´ть згуснути се зад 1. задњи део, задња страна2. задњица зада,´бривать (кого) одобровољавати (поклонима), подмазивати задава,´ть, зада,´ть 1. давати (задатак) 2. давати, метати (у неку машину) 3. задавати, причињавати (страх) 4.приређивати (бал) зада,´ть встрёпку (взбу,´чку) - натрљати нос зада,´ть тя,´гу - стругнути, ухватити маглу (тутањ) я те зада,´м - даћу ја теби зада,´ть пе,´рцу - излемати задава,´ться правити се важан, копечити се, шепурити се задави,´ть 1. задавити, удавити, угушити 2. смрвити, уништити зада,´лбливать бубати (учити напамет) зада,´ние задатак, посао зада,´ривать, задари,´ть 1. обасипати даровима 2. поткупљивати, подмићивати зада,´ром без ножца, бесплатно зада,´ток м.капара зада,´ться 1. ставити себи у дужност, узети као свој циљ 2. десити се зада,´ча ж. 1. задатак 2. проблем 3. циљ, сврха зада,´чник м. збирка задатака задвига,´ть, задви,´нуть 1. гурати, уметати, угурати, уметнути 2. затварати (резом), затворити задви,´жка ж. реза задво,´рки мн. задње двориште задева,´ть 1. закачивати, задевати 2. дирати, вређати 3. девати, затурати, остављати заде,´лать запушити, заптити, зачепити задёргать 1. почети трзати, задрмати, дрмнути 2. измучити, изнурити задёрганный измучен, изнурен задеревене,´ть 1. сдрвенити се 2. постати неосетљив, укочити се, умртвити се заде,´рживать, задержать задржавати, обустављати, заустављати заде,´ржка ж. застој, закашњење задёрнуть 1. (завесу) навући, намаћи 2. покрити, превући танким слојем заде,´ть 1. закачити, задети 2. увредити 3. затурити, дети, оставити зади,´ра, задира,´ла м.,ж. свађалица задира,´ть, задра,´ть 1. дизати увис, задизати, забацивати 2 . зацепљивати 3. (волк) клати 4. задиркивати, дражити, изазивати зади,´рать нос - правити се важан за,´дний задњи, стражњи за,´дний ход - ход уназад, рикверц за,´дние зу,´бы - кутњаци за,´дним число,´м - антидатирано за,´дним умо,´м кре,´пок - касно се опаметио ходи,´ть на за,´дних ла,´пах - улагивати се за,´дник задњи део обуће задо,´брить одобровољити (поклонима), подмазати задолби,´ть 1. почети дупсти 2. набубати задо,´лго задуго пре, много раније задолжа,´ть задужити се за,´дом назад, натрашке, задњом страном задо,´р м. жестина, жустрина, страсност задо,´рина, задо,´ринка 1. устар. бразготина, огреботина 2. стастност, жестина ни сучка,´, ни задо,´ринки - глатко, без икаквих сметња задо,´рный 1. пргав, прзница, свадљив2. пикантан задохну,´ться загушити се, задавити се задра,´знивать задиркивати, дражити, пркосити задрапирова,´ть застрети (завесом, тепихом) задра,´ться 1. задићи се 2. зацепити се 3. побити се задребезжа,´ть затрести се, зазвечати задрема,´ть задремати, заспати задрожа,´ть задрхтати заду,´мать замислити, намислити, смислити заду,´маться 1. замислити се 2. почети премишљати се заду,´мчивый замишљен, сањалички заду,´мываться 1. давати се у мисли 2. премишљати, колебати се заду,´ть 1. дунути, почети дувати 2. погасити дунувши; 3. запалити, наложити задуше,´вный искрен, срдачан, интиман задуши,´ть угушити, удавити задыми,´ть 1. задимити се 2. надимити

задыха,´ться гушити се, тешко дисати задыша,´ть почети дисати заеда,´ть, зае,´сть 1. јести уз пиће, мезетити 2. клати зубима 3. мучити 4. присвајати зае,´зд м. 1. свраћање 2. део трке зае,´здить 1. изнурити јахањем 2. изнурити (послом) заезжа,´ть 1. заобилазити 2. свраћати путујући 3. улазити (колима) зае,´зженный 1. изнурен јахањем 2. отрцан, баналан (израз) зае,´зжий путник- намерник зае,´зжий двор устар.- гостионица, свратиште заём м.зајам взять в заём -узети на зајам, узајмити дать в заем - дати на зајам, позајмити заёмщик м. зајмопримац зае,´хать 1. заћи 2. ући колима 3. свратити путујући 4. забасати, отићи далеко зажа,´ривать 1.пећи (у ререни) 2.пржити ( на ватри) зажа,´рить 1.испећи 2. испржити зажа,´ть 1. притиснути, стиснути, стегнути 2. запушити 3. почети жетву зажда,´ться начекати се зажева,´ть почети жватати зажелте,´ть почети се жутети, зажутети заже,´чь запалити зажива,´ть зарастати, зацељивати (се) (рана) заживля,´ть, заживи,´ть залечивати за,´живо 1.живог (сахранити) 2.за живота зажига,´лка упаљач зажигательный 1. који служи за паљење 2. запаљив, узбудљив зажига,´ть палити, распаљивати зажи,´лить присвојити, забушити, зајести зажи,´м 1. притисак, стисак 2. угушивање зажи,´мать 1. стезати, притискивати, стискати 2. запушавати (нос, уста) зажина,´ть почињати жетву зажире,´ть прегојити се зажи,´точный имућан зажи,´ть 1. почети живети 2. зарасти, залечити се, зацелити се (рана) зажи,´ться сувише дуго живети зажму,´риться, зажму,´риваться зажмурити, жмурити зазва,´ть позвати (к себи) зазвене,´ть 1. зазвечати, звецнути 2. зачути се, одјекнути заздра,´вный који се односи на здравицу зазева,´ться забленути се зазелене,´ть, зазелени,´ть озеленети, зазеленети се, озеленити заземли,´ть уземљити зазнава,´ться правити се важан, бити надувен зазнайство с. надувеност, уображеност зазнаться направити се важан, уобразити зазно,´ба ж. 1. љубавна страет, заљубљеност 2. предмет љубави зазно,´бить 1. пустити да промрзне 2. почети хватати језа зазо,´р м. 1. срам(ота), стид 2. пукотина зазо,´рный сраман, постидан, ружан зазре,´ние само у изразу без зазре,´ния со,´вести - бестидно, бесавесно зазу,´бривать, зазубри,´ть 1. назубљивати 2. бубати (учити напамет) зазу,´брина ж. зубац, крзотина, шкрботина зазы,´в м. позив, позивање зазы,´вать позивати, призивати заигра,´ть 1. заиграти 2. засвирати 3. честим играњем упропастити; ~ся заиграти се заи,´грывать 1. кокетирати, флертовати 2. улагивати се, удварати се заи,´ка муцавац заи,´каться муцати, запињати у говору заикну,´ться 1. замуцати 2. прозборити, зуцнути заимода,´вец, заимода,´тель м.зајмодавац, поверилац заимообра,´зный дат или узет на зајам заиндеве,´ть покрити се ињем, сланом заинтересова,´ть, заинтересо,´вывать заинтересовати, интересовати заинтригова,´ть заинтерсовати, побудити радозналост заи,´нька зека заи,´скивать (перед кем) ласкати, улагивати се заискри,´ться почети се искрити зайти,´ 1. ући 2. свратити 3. (сунце) заћи, смирити се за,´йчик м. 1. зечић 2. одблесак сунца за,´йчиха ж. зечица за,´йчонок м. зечић закабали,´ть, закабаля,´ть заробити, подчинити, заробљавати закады,´чный друг, пријатељ зака,´з м.1. наруџбина, поруџбина 2. устар. забрана на зака,´з - по мери заказа,´ть 1. наручити, поручити 2. забранити 3. наредити заказной наручен, поручен заказчик м. наручилац, муштерија заказно,´е письмо,´ - препоручено писмо зака,´иваться кајући се зарицати се зака,´л м.1. каљење 2. прекаљеност, издржљивост 3. ков зака,´ливать, зака,´лить 1. калити 2. челичити, очвршћавати зака,´лывать 1. клати 2. придевати, прикачивати (чиодом) закамене,´ть окаменити се зака,´нчивать завршавати, свршавати закапри,´зничать узјогунити се, заинатити се

зака,´пывать закопавати зака,´ркать заграктати зака,´рмливать прехрањивати, кљукати зака,´т м.1. залазак, смирај сунца 2. крај живота заката,´ть, зака,´тывать 1. умотати, увити 2. уваљати (земљу) 3. конзервирати закати,´ть, зака,´тывать 1. откотрљати 2. ошамарити, звизнути, млатнути закати,´ть глаза,´ - преврнути очима закати,´ть исте,´рику - добити живчани напад, хистерисати закача,´ть 1. заљуљати 2. преузети са интернет мреже закача,´ться смучити се од љуљања закача,´ешься! - изванредно! пашћеш с ногу! зака,´шлять закашљати се зака,´яться зарећи се да неће више чинити нешто заква,´ска ж. 1. кисељење 2. квасац 3. маринада заква,´сить укиселити у него,´ хоро,´шая заква,´ска - он има добру основу заква,´шивать 1.киселити, подмешивати (тесто) 2. пити, опијати се закива,´ть заклимати главом заки,´дывать, закида,´ть 1. засипати, затрпавати, засути, затрпати 2. забацивати, почети бацати закида,´ть вопро,´сами - затрпати питањима закли,´нить забити клин, заклинчити заклуби,´ть усковитлати заключа,´ть, заключи,´ть 1. затварати, хапсити 2. (у себи) садржавати 3. закључивати (изводити закључак) 4. (уговор) закључивати, склапати 5. (реч) завршавати заключа,´ться 1. садржавати се (у нечему) 2. састојати се, сводити се (на) 3. завршавати се заключе,´ние с.1. затварање. хапшење 2. затвор, хапс 3. закључивање, склапање 4. закључак 5. завршетак, крај (књиге) заключи,´тельный закључни, завршни, коначни закля,´сть омађијати, опчинити, уврачати;~ся заклети се, зарећи се закля,´тие 1. заклетва2. мађијање, чини, бајање, врачање закова,´ть заковати, оковати зако,´вывать за кивати , окивати заковыля,´ть почети храмати (гегати) заковы,´ристый заплетен, замршен закола,´чивать, заколоти,´ть 1. закуцавати, прикуцавати 2. забијати, утеривати заколдова,´ть, заколдо,´вывать 1. почети мађијати, бајати 2. омађијати, опчинити заколоси,´ться почети класати (влатати) заколо,´ть 1. заклати 2. прикачити 3. почети цепати 4. почети пробадати (бол) заколыха,´ть заљуљати, зањихати зако,´нник м. зналац закона зако,´нность законитост законове,´д м. устар. правник, јурист законоведение с. право (као наука) законода,´тель м. законодавац закономе,´рность ж. законитост, легалност, правилност закономе,´рный правилан законтрактова,´ть најмити уговором зако,´нченность завршност, потпуност зако,´нчить довршити , за|вршити, испунити закопти,´ть 1. осушити на диму 2. нагарити 3. почети се димити 4. почети сушити на диму закорене,´лый 1. укорењен 2. окорео, непоправљив закоренеть укоронити се, учврстити се закорми,´ть прехранити закорю,´чка ж. 1. кукица, закачка2. сметња, зачкољица закоси,´ть 1. почети косити 2. захватити туђе при кошењу закосне,´лый окорео, отупео, непоправљив закосне,´ть окорети у неком пороку, отупети закостене,´ть 1. стврднути се, отврднути 2. скаменити се, укочити се (од ужаса) закоу,´лок м. уличица (забачена), буџак закочене,´ть укочити се закра,´шивать, закра,´сить обојити, офарбати закрасне,´ть, закрасне,´ться зацрвенети се, поцрвенети закра,´сться увући се кришом закрепи,´ть, закрепля,´ть 1. причврстити, учврстити 2. (желудац) прекратити пролив 3. потврдити, обезбедити (право на нешто)4. чврсто спојити, везати закрепости,´ть 1. везати (сељака) за земљу 2. заробити, потлачити закрича,´ть 1. повикати, викнути, дрекнути 2. заплакати закрои,´ть 1. почети кројити 2. скројити закро,´й м. кројење; крој закро,´йщик м.кројач (одела или обуће) закругле,´ние заокругљивање ,заокругљеност закругли,´ть, закругля,´ть заокруглити закружи,´ть 1. почети кружити, почети се окретати 2. завртети мозак закружи,´ться завртети се закрути,´ть 1. почети окретати, почети вртети 2. (конопац) уврнути, усукати, намотати 3. (шраф) увртети 4. завртети (памет), залудити закру,´чивать 1. увртати, усукивати, намотавати 2. завртати, увртати (шраф) закручи,´ниться растужити се, ожалостити се закры,´ть, закрыва,´ть 1. затворити 2. покрити 3. заклонити закупа,´ть, закупи,´ть 1. закупљивати 2. поткупљивати 3. накуповати заку,´пка ж.1. куповање 2. куповина заку,´пленный 1.купљен 2. поткупљив закупо,´ривать, заку,´порить запушавати, зачепљивати запушити, зачепити закупо,´рка 1. запушавање, зачепљивање заку,´порка вен - зачепљење вена

заку,´пщик м. купац, накупац заку,´ривать, закури,´ть 1. палити, запалити 2. пушити 3. угушити, гушити дуванским димом 4. почети пећи ракију, дестиловати смолу, катран закуса,´ть изуједати, изгристи закусить 1. угристи, ујести 2. мезетити, презалогајити заку,´ска ж.закуска, мезе заку,´сывать 1. уједати, угризати 2. мезетити, јести уз неко пиће заку,´тать, заку,´тывать умотати, увити закути,´ть запити се, забекријати зал м., за,´ла ж. сала, дворана зала,´дить почети понављати све исто залата,´ть закрпити зала,´ять залајати залега,´ть 1. легати 2. укорењивати се 3. налазити се (руда) заледене,´ть следити се, смрзнути се,укочити се од зиме залежа,´ться, залёживаться 1. остати дуго лежећи 2. устајати се, покварити се од стајања за,´лежь ж. 1. наслага, слој руде 2. парлог (земља која се дуго не оре) 3. устајала роба залеза,´ть, зале,´зть 1. улазити, увлачити се (кришом и муком), ући, увући се 2. успентрати се, пентрати се 3. завлачити руку, завући руку залени,´ться олењити се, улењити се залепи,´ть 1. залепити, замазати 2. излепити 3. ошамарити залепля,´ть лепити, замазизати залета,´ть, залете,´ть 1. узлетати, узлетети 2. улетати, улетети 3. жарг. затруднети зале,´чь 1. лећи (на дуже време) 2. засести (у заседу) 3. утиснути се, укоренити се (утисак) зали,´в м.залив, затон залива,´ть, зали,´ть 1. заливати, поливати 2. пијанчити зали,´ть за га,´лстук - попити залива,´ться 1. певати на сав глас 2. дуго и гласно лајати 3. обливати се сузама, кидати се од смеха заливно,´й 1. водоплаван 2. који служи за заливање 3. (глас) с преливима (вибрирањем) заливно,´е хладно предјело у желеу, пихтије зализа,´ть 1. об лизати , полизати 2. зализати, загладити (косу) зали,´пнуть, залипа,´ть улепити се, лепити се залихва,´тский јуначан, дрзак, смео зало,´г м. 1. залог, јемство, хипотека 2. грам. глаголско стање (радно или трпно) заложи,´ть 1. заложити, дати у залог 2. поставити, метнути 3. претрпати 4. запушити 5. упрегнути 6. одложити зало,´жник м. талац заломи,´ть, зала,´мывать 1. заламати, ломити, заломити 2. (цену) зацењивати залп м.плотун, паљба залупи,´ть 1. здерати, згулити, ољуштити 2. заценити залучи,´ть намамити, завести зама,´зать 1. замазати, премазати, умазати 2. умрљати, упрљати 3. прикрити, ублажити зама,´зка ж. 1. за мазивање, премазивање 2. лепак, кит замалёва,´ть, замалёвывать 1. премазати бојом, префарбати 2. почети бојити зама,´ливать измољавати опроштај грехова зама,´лчивать прећуткивати зама,´нивать, замани,´ть намамити, намамљивати зама,´нчивый примамљив, заводнички замара,´ть запрљати, упрљати, умрљати,укаљати замара,´чиваться жарг. 1.имати проблеме 2. смишљати проблеме, бринути без потребе замара,´шка прљавко зама,´ривать умарати, морити зама,´рывать 1. прљати, каљати 2. прецртавати зама,´слить 1. замазати, умазати, умастити 2. подмазати, поткупити зама,´сливаться 1. умазати се 2. (очи) засијати се заматере,´ть остарити, оматорити зама,´тывать замотавати зама,´чивать 1.мочити 2. квасити, киселити 3.влажити зама,´шка ж. навика (рђава), манир зама,´щивать, замости,´ть поплочавати, калдрмисати замедле,´ние успоравање; застој заме,´длить, заме,´длять 1. успорити 2. закаснити, задоцнити заме,´на замењивање, замена замени,´мый заменљив замени,´ть, заменя,´ть мењати, заменити, променити, измењати замере,´ть 1. обамрети, умртвити се 2. премрети 3. замрети, притајити се 4. обуставити се, престати (живот) замерза,´ние с. смрзавање замерзать замрзавати, смрзавати се замерзнуть 1.замрзнути се, с|мрзнути се 2. промрзнути за,´мертво намртво, без свести, као мртав замеси,´ть замесити замести,´, замета,´ть 1. почистити. помести 2. засути, завејати (снегом) замести,´ след - затурити, уништити траг замести,´ть заменити, заступити замести,´тель м. заменик замета,´ть 1. почети бацати 2. засути, затрпати замета,´ться устумарати се, узмувати се заме,´тить , замеча,´ть 1. запазити, опазити, спазити, приметити 2. запамтити 3. напоменути, ставити примедбу заме,´тка ж. 1. чланак (у новинама) 2. забелешка, примедба брать на заме,´тку - забележити,запамтити заме,´тный 1. видан, видљив, упадљив 2. истакнут, одличан замеча,´ние с. 1. напомена, примедба 2. замерка, приговор замеча,´тельный особит, изврстан, изванредан, необичан замеша,´тельство с. 1. збрка, поремећај 2. забуна, сметеност привести,´ в замеша,´тельство - довести у неприлику, збунити прийти,´ в замеша,´тельство - збунити се замеша,´ть 1. почети мешати 2. умешати, уплести

заме,´шивать 1. мешати, уплитати 2. замесивати заме,´шкать(ся) задржати се, забавити се, замајати се заменя,´ть 1. замењивати 2. заступати замина,´ть забашуривати, заташкавати замина,´ться 1. запињати у говору 2. оклевати зами,´нка ж. 1. застој 2. запињање у говору замира,´ть 1. обамирати, премирати 2. притајивати се, оклевати за,´мкнутый 1. затворен, закључан 2. закопчан, повучен за,´мкнуть затворити, закључати за,´мковый замковски замко,´вый који се односи на браву (катанац) за,´мок м. замак замо,´к м. брава вися,´чий замо,´к – катанац, локот замокну,´ть, замокать 1. овлажити се, оквасити се, влажити се, квасити се 2. набрекнути (буре) замо,´лвить само у изразу замо,´лвить сло,´во (слове,´чко) за кого - замолити за неког, препоручити замоли,´ть измолити опроштај замо,´лкнуть, замолчать умукнути, заћутати, у|ћутати замора,´живать замрзавати, с|мрзавати заморга,´ть затрептати очима замори,´ть 1. убити (глађу, рђавим поступањем) 2. измучити, изнурити замори,´ть червя,´чка - појести нешто заморо,´зить пустити да се замрзне, с|мрзне за,´морозки мн. лак јесењи или пролећни мраз заморо,´чки мн. жарг. 1.проблеме 2. хирови замороси,´ть безлич. почети сипити, почети ромињати (киша) замо,´рский прекоморски, иностран замо,´рыш м. слабуњаво, изгладнело створење, кењкаво дете замочи,´ть поквасити, овлажити за,´муж, само у изразу: идти,´ (вы,´йти, по,´йти) за,´муж - удати се выходи,´ть за,´муж - удавати се заму,´жество удаја, брак замурова,´ть, замуро,´вывать зазидати замурлы,´кать почети прести (мачка) заму,´сорить запрљати, нађубрити замути,´ть 1.замутити 2. жарг. започети замухры,´шка м. неугледан, аљкав човек заму,´чивать, заму,´чить 1. убијати , убити мучењем 2. изнуравати, изнурити 3. досађивати, досадити за,´мша ж. уштовљена кожа замше,´ть 1. обрасти маховином 2. остарити 3. постати ленив замыка,´ние с. спајање, спој (електрични) замыка,´ть 1. закључавати 2. затварати низ замы,´сел м. 1. замисао 2. намера, план 3. (мн.) сплетке, интриге замы,´слить смислити замы,´словатый 1. замршен, заплетен, сложен, тежак 2. (стил) извештачен, надувен замы,´ть запрати замы,´чать замукати, мукнути замышля,´ть смишљати, смерати, намеравати замя,´ть заташкати, забашурити замя,´ться 1. збунити се, ушепртљити 2. запети у говору замяу,´кать замаукати за,´навес, занаве,´ска ж. завеса за,´навесить 1. навући завесу 2. покрити (тканином) заневе,´ститься задевојчити се занеме,´ть 1. занемити, учутати 2.утрнути (нога) занемога,´ть разболевати се занемочь занемоћи, разболети се занести,´, заноси,´ть 1. донети (успут) 2. (ногу) подићи 3. занети (у страну) 4. унети 5. засути, завејати занести,´сь, заноси,´ться 1. занети се (мислима) 2. понети се, постати поносан занима,´ть, заня,´ть 1. узајимати 2. заузимати простор 3. држати (стан, место)4. узимати, освајати 5. занимати, забављати занима,´ться 1. занимати се; радити, бавити се (нечим)2. разгоревати се занима,´тельный занимљив, интересантан за,´ново поново, наново, изнова зано,´за ж. 1. трн 2. џангризало, закерало зано,´зистый свадљив, заједљив зано,´зить набости се на трн зано,´с м. 1. снежни смет 2. замах весла зано,´счивый охол, надувен, уображен заночева,´ть заноћити зано,´шенный изношен, похабан занумерова,´ть нумерисати, унети у књигу заня,´тие с. 1. заузимање, освајање 2. занимање, рад 3. забављање заня,´тный забаван, занимљив, интересантан заня,´той заузет (радом), запошљен заня,´ться 1. прихватити се, латити се 2. забавити се 3. обратити пажњу 4. сванути, распалити се зао,´блачный 1. надоблачни, небесни 2. непрактичан, нереалан заодно,´ 1. заједно, уједно, скупа 2. узгред, успут заокеа,´нский прекоокеански заора,´ть продерати се, дрекнути, викнути заостри,´ть заоштрити, пооштрити, зашиљити зао,´хать зајечати, застењати зао,´чник м. који учи дописним путем зао,´чный који се врши у одсутности, удаљености зао,´чный пригово,´р - пресуда у одсуству зао,´чное обуче,´ние - учење дописним путем, на дистанци

за,´падник м. западњак, присталица западних идеја за,´падничество с.западњаштво западня,´ ж. клопка, замка запа,´здывать закашњавати запа,´ивать лемити запа,´йка ж. лемљење запакова,´ть, запако,´вывать запаковати, у паковати, паковати, упакивати запа,´л м. упаљач (експлозива) запа,´ливать, запалить 1. палити, потпаљивати 2. почињати палити (пуцати) 3.распалити (ударити) запа,´льчивый раздражљив, напрасит, пргав запа,´мятовать заборавити запанибра,´та другарски, фамилијарно, без устезања запа,´рить запа,´ривать 1. опарити, ошурити, шурити 2. уморити, досадити 3. знојити, ознојити (коња) запа,´риться 1. препарити се 2. сустати (од хода, рада) 3. уморити се, досађивати се запа,´рывать шибати до смрти запа,´с м.залиха, резерва, остава, готовина запа,´сать снабдевати (се), спремати залиху запа,´сливый чуваран, штедљив запа,´сной 1. резервни2. резервист запа,´сть 1. запасти 2. дубоко се урезати (у душу) за,´пах м. 1. мирис, аромат 2. задах, смрад запа,´хнуть замирисати, осетити се запахну,´ть преклопити једну полу капута преко друге, огрнути запахну,´ться заогрнути се, умотати се запа,´чкать запрљати, упрљати, умрљати запа,´шка ж.орање запая,´ть залемити запева,´ла м., ж. солиста у хору запева,´ть почињати песму запека,´ть пуштати да се запече запелена,´ть завити у пелене, повити запе,´нить успенушати запере,´ть, запира,´ть 1. закључати 2. затворити; ~ся 1. закључати се 2. упорно одрицати запеча,´литься ражалостити се запечатле,´ть 1. урезати у памети, утувити 2. јасно изразити (у уметности) запе,´чь запећи запе,´чься 1. запећи се 2. (кровь) згрушати се 3. (губы) испуцати запива,´ть 1. пити уз јело2. опијати се повремено запина,´ться запињати у говору, замуцкивати запинка ж. 1.замуцкивање 2. пауза запира,´ться упорно одрицати записа,´ть 1. записати, у|писати 2. (имение) преписати, пренети 3. почети писати записка ж. 1. писамце, цедуља 2. забелешка 3. (мн.) дневник, мемоари докладна,´я запи,´ска - извештај, реферат записно,´й 1. који служи за записиваље 2. ватрен, ревностан записно,´й игро,´к - страстан коцкар записно,´й гуля,´ка - древна пијаница записна,´я кни,´жка - бележница запи,´сывать 1. записивати, уписивати 2. преписивати, преносити запи,´сывание 1. записивање, уписивање запись ж.1.запис, упис 2. белешка, забелешка, прибелешка запи,´ть 1. попити уз јело 2. почети пијанчити запиха,´ть 1. утурити, угурати 2. почети угуривати запи,´чкать накљукати, прехранити запища,´ть запиштати, писнути запла,´вать 1. запливати 2. запловити запла,´та ж. закрпа запла,´тать закрпити заплева,´ть попљувати заплеска,´ть, заплёскивать 1. запљуснути, попрскати, запљускивати, прскати 2. почети запљускивати заплесневе,´ть уплеснивити се, убуђати се заплести,´ 1. уплести (косу) 2. почети плести заплетаться заплитати се, уплитати се заплечный, запле,´чье леђни, који се односи на део лопатица запле,´чных дел ма,´стер устар. - целат, крвник заплута,´тьзалутати, изгубити пут запляса,´ть заиграти, заплесати запну,´ться запети у говору запове,´дник м. национални парк запове,´дный 1. забрањен, неприкосновен 2. присан 3. драгоцен за,´поведь м. 1. завет 2. заповест заподо,´зрить посумњати запо,´й м. повремено опијање пить запо,´ем - неумерено пити запо,´лнить, заполня,´ть испунити, напунити, пунити, попунити, исјпуњавати заполони,´ть, заполоня,´ть 1. опчаравати, омађијавати, опчарати, омађијати 2. попунити, испуњавати заполуча,´ть, заполучи,´ть 1. добијати унапред, добити унапред 2. добијати, стицати, добити, стећи заполя,´рный који је иза поларног круга запо,´мнить, запомина,´ть 1. запамтити 2. (само одрично) сећати се за,´понка ж. копча (на кошуљи) запо,´р м. 1. затварање 2. реза 3. затвор (црева) запороши,´ть 1. засути танким слојем снега 2.почети засипати снегом запоте,´ть 1. ознојити се2. (окно) замаглити се заправи,´ла м.,ж. руководилац, предводник запра,´вить 1. уметнути, утурити 2. удесити (за употребу) 3. зачинити (јело) запра,´вка ж. 1. уметање, удешавање 2. зачин, запршка

запра,´влять 1. уметати 2. удешавати 3. зачињавати запра,´вский прави, истински запре,´т м. забрана запре,´тить забранити запре,´тный забрањен, недопуштен запреща,´ть бранити, забрањивати запрещение с. забрана заприме,´тить приметити, запазити запроки,´дывать забацивати назад, затуривати запроки,´нуть забацити назад, затурити запро,´с м. 1. питање 2. интерпелација (у парламенту) 3. захтев за,´просто просто, без устручавања запру,´да ж. брана запру,´дить 1. зајазити 2. претрпати, закрчити запряга,´ть запрезати, упрезати запряжка ж.1. запрезање, упрезање 2. запрега запрячь запрегнути, упрегнути запря,´тать, запря,´тывать склонити, сакрити запу,´гивать, запуга,´ть плашити, заплашивати, заплашити, поплашити, уплашити запуска,´ть, запусти,´ть 1. бацати, хитати 2. пуштати увис (змаја) 3. турати, завлачити (руку) 4. запуштати, занемаривати запусте,´ние запуштеност запу,´тать, запу,´тывать 1. заплести, уплести, уплитати 2. замрсити, мрсити 3. сплести, збунити, збуњивати 4. уплести, умешати, уплитати, мешати (неког у нешто) запу,´хнуть, запуха,´ть отећи, надути се, отицати запыла,´ть 1. букнути, запламтети се 2. зацрвенети се запыха,´ться задувати се (при ходу, раду) запья,´нствовать запијанчити запя,´стье с.подлактица запята,´я ж.1. зарез 2. препрека, сметња запя,´тки мн. устар. место за слуге иза задњег седишта у кочијама запятна,´ть упрљати, укаљати зараба,´тывать, зарабо,´тать зарађивати, зарадити за,´работная пла,´та, зарпла,´та - плата, зарада за,´работок м. зарада, плата за,´работки мн. најамни рад, печалба заража,´ть инфекцирати, заразити зарази,´тельный 1. заразан 2. привлачан, примамљив зара,´ние с. унапред зарапортова,´ться запричати се, претерати у причању, забраздити зараста,´ть, зарасти,´ 1. зарастати, обрастати 2. (рана) зарасти зарва,´ться залетети се, забраздити, претерати зарде,´ться зацрвенети се, заруменити се зареве,´ть 1. заурлати 2. заплакати (гласно) за,´рево с. 1. одсјај пожара 2.сунца на заласку заре,´з само у изразу до заре,´зу - преко потребно, по сваку цену заре,´зать 1. заклати, посећи 2. упропастити зарека,´ться зарицати се зарекомендова,´ть показати се добро зарисова,´ть нацртати зарисовка ж. цртеж за,´риться (на что) завидети, бити похлепан зарни,´ца ж. севање без грмљавине за р овня,´ ть по |р а внит и зароди,´ться заметнути се, родити се, понићи заро,´дыш м. клица, заметак зарожда,´ть, зарожда,´ться 1. рађати, рађати се 2. порађати, побуђивати, изазивати 3. заметати се, појављивати се зарожде,´ние с.1. рађање 2. заметање 3.појављивање зарозове,´ть заруменети се заро,´к м. завет, свечано обећање, зарицање зарони,´ть изазвати, побудити за,´росль ж. шипраг, шибље зарубить, заруба,´ть 1. посећи, убити 2. засећи зарубить на носу – запамтити зарубка ж. зарез, усек зарубе,´жный инострани зарубцева,´ться зарасти, зацелити се (рана) заручи,´ться осигурати се, обезбедити се зарыва,´ть закопавати; ~ся 1. закопавати се 2. претеривати зарыча,´ть рикнути заря,´ ж. зора ни свет ни заря,´ - зором заря,´д м.1. метак (пушчани, топовски) 2. електрично пуњење холосто,´й заря,´д - ћорак заряди,´ть, заряжа,´ть 1. напунити (оружје, електр. батерију) 2. заредити, учестати, заинтачити (радити, говорити) заря,´дка ж. 1. пуњење 2. бодрост, расположење, воља за нешто 3. јутарња гимнастика заса,´да ж. 1.заседа 2.жарг. неповољни преокрет догођаја, безизлазна ситуација засади,´ть, заса,´живать 1. засадити, посадити 2. забити 3. силом метнути засахарить зашећерити, укувати у шећеру засверка,´ть засветлуцати (се), заблистати се, затреперити засвети,´ть, засвети,´ться 1.запалити (осветљење)2. засветлети (се), засијати (се)3. жарг. изаћи на јавност, обелоданити (нешто) за,´светло за вида, за видела засвиде,´тельствовать 1. засведочити, посведочити 2. потврдити (потписом) засвиста,´ть звизнути, зазвиждати, писнути засе,´в м.сетва заседа,´ние с.седница, заседање заседа,´тель м. изабрани представник

наро,´дный заседа,´тель - поротник заседа,´ть заседа(ва)ти, држати седницу засека,´ть 1. обележавати дрвеће засецањем 2. шибати намртво засекре,´тить 1. начинити тајним 2. упознати с поверљивим документима засели,´ть населити заселя,´ть насељавати засе,´сть 1. засести 2. заседети се 3. (пуля) запасти, застати засе,´чка м. зарез, засекотина засе,´чь 1. обележити дрво зарезом 2. ишибати намртво засе,´ять засејати, посејати засиде,´ть (мухи) упрљати изметом засиде,´ться дуго седети, задржати се засиде,´ться в де,´вках - остати уседелица, плести седе заси,´живаться задржавати се дуго заси,´лье с. насиље, притисак заси,´м затим, после тога засини,´ть обојити плаво засия,´ть засијати (се), засветлети (се) заскака,´ть почети галопирати, заобићи галопирајући заскору,´знуть 1. окорети се, скорушити се 2. огрубети, отупети заскочи,´ть 1. скочити иза нечега или на нешто 2. трчећи излетети испред неког заскрежета,´ть зашкрипати, зашкргутати (зубима) засла,´ть 1. изаслати, одаслати 2. послати куд не треба засла,´щивать заслађивати, сладити заследи,´ть испрљати ногама заслези,´ться засузити заслу,´га ж. заслуга заслу,´живать, заслужи,´ть заслуживати, заслужити заслужи,´ться превише служити заслу,´шать саслушати заслу,´шаться занети се слушајући заслы,´шать 1. зачути 2. осетити заслюни,´ть, заслюня,´вить обалавити засме,´ивать, засмея,´ть засмејавати, исмејати засмея,´ться засмејати се, почети се смејати засмоли,´ть умазати смолом, катраном засмотре,´ться загледати се засну,´ть заспати засо,´веститься застидети се, збунити се засо,´л м. 1.усољавање 2. спремање туршији засо,´ли,´ть усолити, ставити у туршију засори,´ть, засоря,´ть 1. направити, правити ђубре 2. (желудац) покварити 3. запушити, закрчити, запушавати, закрчивати засоса,´ть 1. почети сисати 2. прогутати сишући 3. (туга) измождити засо,´хнуть осушити се, увенути за,´спанный поспан заспа,´ться дуго спавати заспеш,´ить пожурити се, похитати заспиртова,´ть ставити у шпиритус заспо,´рить почети препирку заста,´ва ж.1. ђерам (градски)2. стража застава,´ть застајати, затицати заста,´вить, заставля,´ть 1. закрчити, претрпати 2. заклонити, заградити 3. натерати, приморати застаи,´ваться 1. дуго се задржавати 2. кварити се од дугог стајања заста,´ть застати застега,´ть 1. почети шибати 2. ишибати намртво застёгивать, застегну,´ть закопчавати, закопчати застёжка ж. копча, пређица застекли,´ть, застекля,´ть застаклити, застакљивати засте,´нок м. мучилиште засте,´нчивый бојажљив, стидљив, снебивљив застига,´ть застигнуть затицати, захватати, затећи, задесити, захватити застила,´ть застлать 1. застирати, покривати,застрети, покрити 2. заклањати, заклонити засти,´лка ж. 1. застирање, покривање2. застирач, покривач застира,´ть, засти,´рывать запрати, запирати застой м.застој, стагнација засто,´льный који се дешава за столом (здравица, песма) застона,´ть јекнути, зајецати засто,´порить обуставити рад (машине) застоя,´ться 1. устојати се (коњ)2. устајати се, укварити се од стајања 3. сувише се задржати застра,´ивать, застро,´ить изграђивати застрахова,´ть, застрахо,´вывать 1. осигурати (код друштва) 2. обезбедити застраща,´ть заплашити застрева,´ть 1. западати 2. пропадати, дуго се задржавати застре,´льщик м. 1. (војн.) стрелац 2. коловођа, руководилац застрога,´ть 1. почети стругати 2. зашиљити рендетом застрочи,´ть 1. прошити на машини 2. (митраљез) почети штеповати застря,´ть 1. запасти 2. пропасти, дуго се задржати застуди,´ть пустити да озебе застуди,´ться назепсти, озепсти за,´ступ м.ашов заступа,´ться, заступи,´ться заузимати се, заузети се, залагати се, бранити, узети у одбрану засту,´пничество заузимање, залагање, заштита застуча,´ть закуцати, залупати застыва,´ть, засты,´нуть, засты,´ть 1. стезати се 2. хладити се, кочити се (леш) 3. умртвљавати се (живот) засты,´ть от удивле,´ния - запањити се, пренеразити се застыди,´ть застидити, посрамити;~ься застидети се

засуди,´ть строго осудити засуети,´ться 1. ужурбати се, устумарати се, узмувати се 2. сустати од јурњаве засу,´нуть утурити, за|турити, увући, ћушнути за,´суха ж. суша засухоусто,´йчивый отпоран према суши засу,´чивать, засучи,´ть , засукати, заврнути, посувратити засуши,´ть осушити засу,´шливый сушан засчита,´ть, засчи,´тывать урачунати засыла,´ть 1. изашиљати, одашиљати 2. слати куд не треба засы,´пать засути, посути засыпа,´ть 1. засипати, посипати 2. почињати спавати засы,´пка засипање, посипање засыха,´ть сушити се, венути затаённый 1. скривен (у души), тајан 2. пригушен (говор) зата,´ивать, затаи,´ть крити (у души), тајити затанцева,´ться занети се играњем зата,´пливать загревати, ложити зата,´птывать газити, табати затарато,´рить поћети брзо причати, брбљати зата,´сканный 1. отрцан 2. баналан затаска,´ть 1. износити, похабати, отрцати 2. измрцварити вукући затащи,´ть довући, увући затвердева,´ть стврдњавати се затверде,´ние 1. стврдњавање 2. жуљ затверде,´ть стврднути се затверди,´ть 1. научити напамет понављајући 2 . почети тврдити једно исто, заинтачити затво,´р м. 1. затварање 2. затварач (на пушци) 3. реза затвори,´ть затворити затева,´ть 1. смишљати, смерати, канити 2. почињати, заподевати зате,´йливый 1. занимљив, духовит, оштроуман 2. заплетен, тежак зате,´йник м. весељак, досетљивац затека,´ть отицати зате,´м 1. затим, потом 2. зато, јер затемне,´ние замрачење, помрачење затени,´ть, затеня,´ть 1. засенчити, осенчити, сенчити 2. заклонити од светлости затепли,´ть упалити (свећу) затере,´ть 1. отрти, избрисати, пребрисати 2. излизати, похабати 3. прикљештити, пригњечити затере,´ться 1. почети се трљати 2. увући се, ушуњати се затеря,´ть загубити затесни,´ть, затесня,´ть 1. притеснити, притешњавати 2. пригњечити, гњечити 3.угњавити,гњавити зате,´чь 1. улити се 2. отећи зате,´я ж. 1. замисао 2. измишљотина, фантазија, ћеф зате,´ять измислити, наумити, наканити се затира,´ть 1. отирати, брисати 2. изнашати, хабати зати,´скать придавити, пригњечити зати,´скаться утиснути се, угурати се зати,´снуть утиснути, угурати затиха,´ть , зати,´х|нуть 1. с тишати, утишати , умирити 2. престати зати,´шье с. 1. затишје, заветрина 2. миран, усамљен кутак заткну,´ть 1. запушити, зачепити 2. затаћи, заденути затле,´ть 1. почети трулити 2. почети замрачење, помрачење зато,´ али, али зато затовари,´ть нагомилати робу затолкну,´ть забити, угурати, сатерати затолкова,´ться запричати се затоло,´чь почети туцати;~ся почети се гурати затоми,´ться 1. преморити се, сустати 2. почети се умарати затону,´ть потонути зато,´пать затупкати затопи,´ть 1. потопити, поплавити 2. заложити, наложити (пећ) 3. почети ложити зато,´пка ж. 1. ложење 2. потпала затопление поплава затопля,´ть 1. потапати, плавити 2. ложити (пећ) 3. почињати ложити затопта,´ть 1. утабати, утапкати 2. погазити 3. почети табати зато,´р м. 1. застој, прекид (у саобраћају) 2. закрченост, нагомиланост затормози,´ть 1. укочити, задржати2. почети кочити затормоши,´ть 1. измучити, изнурити 2.почети трести 3 уморити тресањем затоскова,´ть почети туговати заточи,´ть 1. заоштрити, наоштрити 2. почети оштрити 3. устар. заточити, затворити 3. смучити се, згадити се затрави,´ть 1. убити у хајци 2. измучити гоњењем затра,´гивать додиривати, дотицати затрапе,´зный 1. који се врши за столом 2. свакодневни, кућни (хаљина) затра,´та (у)трошак, расход затра,´тить потрошити, утрошити затре,´бовать затражити, потражити (званично) затрепа,´ть 1. износити, похабати, отрцати 2. измучити, угњавити затреща,´ть затрештати, зашкрипати, запуцкарати затре,´щина шамар, ћушка затро,´нуть дирнути, додирнути, дотаћи затрудне,´ние тешкоћа, сметња, незгода, мука затруднительный тежак, мучан

затрудни,´ть, затрудня,´ть 1. правити, причинити тешкоће, сметње 2. отежати, отежавати затрудня,´ться колебати се, двоумити се затру,´сить побојати се, поплашити се затруси,´ть 1. истрести 2. закаскати затрясти,´ затрести затума,´нить замаглити, замрачити затупи,´ть, затупля,´ть затупити, отупити, тупити, затупљивати зату,´хнуть, затуха,´ть 1. загасити, погасит, угасити, гаснути 2.иструнути, иструлити, (по)кварити се затушева,´ть, затушёвывать 1. осенчити (тушем), сенчити, шатирати 2. заташкати, прикрити, заташкавати, прикривати затуши,´ть загасити, погасити, у|гасити, утрнути за,´тхлость ж. 1. загушљивост, устајалост, задах 2. застој, заосталост, некултурност за,´тхлый 1. устајао, загушљив 2. заостао, некултуран заты,´кать 1. почети гурати, почети бости 2. почети говорити на „ти" затыка,´ть забадати, задевати, запушавати заты,´лок м. потиљак заты,´чка ж. запушач, чеп вся,´кой бо,´чке заты,´чка - у свакој чорби мирођија затя,´гивать, затяну,´ть 1. стезати, затезати 2. отезати, одуговлачити 3. увлачити 4. (облак) покривати 5. почињати ра,´ну затяну,´ло - рана је зарасла, затя,´гиваться 1.увлачити дувански дим у себе 2.залечивати се (рана) затя,´жка 1. застој, одуговлачење 2. увлачење дима у себе зауны,´вный тужан, сетан, меланхоличан заупря,´миться узјогунити се зауря,´дный осредњи, обичан заусе,´нец м. заноктица зау,´треня ж. јутрење заутю,´жить испеглати, запеглати на страну зау,´чивать, заучи,´ть 1. учити напамет 2. мучити учењем зафрахтова,´ть најмити теретни брод захвати,´ть 1. захватити, дохватити, у|хватити 2. обухватити, обузети 3. отети, присвојити 4. затећи, стићи (бура) 5. занети, очарати захва,´тнический отимачки, освајачки, насилнички захва,´тчик м.отмичар, узурпатор захва,´тывать 1. захватати, дохватати 2. обухватати, обузимати 3. отимати, присвајати 4. стизати 5. заносити, очаравати захвора,´ть разболети се, занемоћи захире,´ть 1. постати болешљив2. закржљати захлебну,´ться, захлёбываться загрцнути се захлес(т)ну,´ть, захлёстывать 1. запљуснути 2. затегнути 3. прелити се захлеста,´ть почети шибати захло,´пать запљескати захло,´пнуть 1. залупити 2. затворивши врата ухватити захо,´д 1. залазак, смирај (сунца) 2. заобилазак 3. свраћање, посета заходи,´ть 1. залазити (сунце)2. заобилазити 3. залазити, ићи одвећ далеко 4. свраћати 5. почети ићи заходи,´ться уморити се ходом захожде,´ние 1. залажење (далеко) 2. свраћање 3. обилажење 4. залазак (сунца) захолода,´ть, захолоде,´ть захладнети захолустье забачено место, провинција захолуст забачен, паланачки, заостао захорони,´ть 1. склонити, затурити 2. сахранити, погрепсти захоте,´ть зажелети;~ся (безлич.) прохтети се захохота,´ть закикотати се захрапе,´ть захркати захрипе,´ть промукнути; закрчати захрома,´ть почети храмати зацвести,´, зацвета,´ть процветати, процветавати зацелова,´ть 1. изљубити 2. уморити пољупцима заце,´пка ж. 1. кукица, закачка 2. сметња, препрека зацепи,´ть, зацепля,´ть закачити, закачивати, качити зачарова,´ть очарати, опчинити, замађијати зачасти,´ть учестати, често долазити зачасту,´ю често зача,´тие с.зачеће зача,´тoк м. 1. клица, заметак 2. почетак зача,´точный зачетни, ембрионални, рудиментарни зача,´ть 1. зачети, понети (плод) 2. почети зача,´хнуть 1. закржљати, увенути, онемоћати 2. пресушити (извор) заче,´м зашто, због чега зачерви,´веть уцрвљати се зачёркивать, зачеркну,´ть прецртавати, прецртати зачерстве,´ть 1. стврднути се, отврднути, окорети се 2. огрубети зачерти,´ть 1. почети цртати 2. нацртати, исцртати заче,´сть 1. урачунати 2. оценити (ученика) зачёт м. 1. урачунавање, обрачун 2. оцењивање (ученика) 3. колоквијум зачи,´н м. почетак зачи,´нщик м.изазивач, покретач, подстрекач, коловођа зачи,´слить, зачисля,´ть 1. убројити, унети, уносити у списак 2. урачунати, урачунавати зачи,´стка ж. чишћење територије( војна операција) зачита,´ть, зачи,´тывать 1. почети читати 2. прочитати гласно 3. не вратити књигу узету на читање 4. читањем упропастити зачумлённый заражен кугом зачу,´ять нањушити зашага,´ть почети корачати зашата,´ться заљуљати се, зањихати се зашвартова,´ть привезати брод зашвы,´ривать, зашвырну,´ть забацивати, забацити зашевели,´ться покренути се, мрднути се, промешкољити се

зашелесте,´ть зашуштати, шушнути зашепта,´ть почети шаптати, прошаптати зашиби,´ть 1. повредити, озледити 2. зарадити зашипе,´ть 1. (змия) зашиштати 2. (гуска) зашикати 3. (уље) зацврчати заши,´ть зашити, ушити зашифрова,´ть шифровати зашнурова,´ть ушнирати зашпаклева,´ть закитовати зашпи,´лить прикачити чиодом заштемпелева,´ть жигосати, запечатити зашто,´пать закрпити, окрпити заштукату,´рить измалтерисати зашуме,´ть 1.зашумети, зашуштати, захујати 2. загаламити зашурша,´ть зашуштати защекота,´ть заголицати защёлка ж. реза защёлкать 1. зацвоктати (језиком) 2. запуцкати (прстима, бичем) 3. (соловей) запевати защёлкивать, защёлкнуть шкљоцнути, шкљоцати (бравом) защеми,´ть приштинути, пригњечити, притиснути заще,´мило на се,´рдце - тишти у срцу защи,´та одбрана, заштита защи,´тительный одбранбени, заштитни защи,´тить одбранити, заштитити защи,´тник м. 1.бранилац, заштитник 2. спорт.крило левый защитник – лево крило защища,´ть бранити, штитити, заштићавати заяви,´ть 1. објавити, пријавити 2. изјавити 3. показати се (као);~ся појавити се зая,´вка ж. захтев, пријава, представка зая,´вление с. изјава зая,´влять 1. обављивати, пријављивати 2. изјављивати зая,´витель м. 1. подносилац пријаве 2. онај који изјављује зая,´длый задрт, окорео, страстан за,´яц м.1. зец 2. путник без карте за,´ячий 1. зеч(и)ји 2. плашљив зва,´ние с. 1. сталеж 2. занимање, професија 3. титула, чин, звање 4. име зва,´ный зван, позван зва,´ный обе,´д - свечан ручак зва,´тельный паде,´ж вокатив звать 1. звати, позивати 2. називати как тебя,´ зову,´т - како се зовеш? како ти је име? помина,´й как зва,´ли - нема ни трага ни гласа звезда,´ звезда паду,´чая звезда,´ - метеор звёзд с неба не хвата,´ет – није баш бистар ( о човеку) звездануть звизнути звездистый звездан, звездаст звездочка ж. звездица звездообра,´зный звездаст звене,´ть 1. (звоно) звонити 2. (ланац) звечати, звецкати звено,´ 1. колут, карика 2. најнижа јединица неке организационе целине звери,´нец зоолошки врт звери,´ный зверињи, зверски зве,´рствовать поступити зверски зверь м. звер, зверка, дивља животиња звон м.1. звоњење, звоњава 2. звук, звек-(ет) звонить звонити звони,´ть по телефо,´ну - звати телефоном, телефонирати зво,´нкий звонак, звучан зво,´нкая моне,´та - звечећи (метални) новац звоно,´к м звонце звук м. 1. звук 2. (грам.) глас звуковой 1. звучни2. гласовни звукоподража,´ние ономатопеја, подражавање природним гласовима звуча,´ть звучати, одјекивати звучный звучан, звонак, гласан звя,´кать, звя,´кнуть звецкати, звекетати, звецнути, звекнути зги само у изразу ни зги не ви,´дно - не види се ни прст пред носом зда,´ние с.зграда, грађевина здесь овде, ту здесьшний овдашњи здоро,´ваться поздрављати се здорове,´нный 1. снажан, чврст 2. голем, огроман здорове,´ть оздрављати, опорављати се здоро,´виться само у изразу мне не здоро,´вится - није ми добро здо,´рово 1. јако, силно 2. лепо, вешто за здоро,´во живёшь - без икаквог повода, низашто здоро,´во! здраво здоро,´вый 1. здрав 2. снажан, јак, крупан здоро,´вье с. здравље на здоро,´вье - изволите здоровя,´к м. здрав снажан човек здра,´вница санаториј(ум) здра,´вствовать 1. бити здрав 2. бити жив и здрав да здра,´вствует - живео! здра,´вствуй(те)! - здраво, добар дан

зев м. грло, ждрело зева,´ка м.,ж.зазјавало зева,´ть 1. зевати 2. бленути, зазјавати зево,´та ж. зевање зелене,´ть, зелени,´ть зеленити, зеленети се зеленова,´тый зеленкаст зеленщи,´к м.устар. пиљар зелёный 1. зелен 2. недозрео, 3.млад зелёный змий – 1.жестока пића 2.алкохолизам зе,´лень м. 1. зеленило 2. зелен (поврће) 3. жарг.долари зе,´лье с.биљни отров земе,´льный земљишни; аграрни землеве,´дение с. земљопис, географија землевладе,´лец м. земљопоседник земледе,´лец м. земљорадник земледе,´льческий земљораднички землепа,´шец м. земљорадник, ратар землетрясе,´ние с. земљотрес землечерпа,´лка ж. багер земли,´стый 1. који има много земље у себи 2. земљаст, земљине боје земля,´ ж. земља земляни,´ка ж. шумска јагода земля,´нка земуница земляно,´й земљани земля,´чество удружење људи истог краја земля,´к земљак ;~ячка ж.земљакиња земно,´й земаљски земно,´й шар - земаљска кугла земно,´й покло,´н - клањање до земље зе,´мство с. устар. месна самоуправа зени,´тный зенитски зени,´тка ж. противавионски топ зени,´тчик м. противавионски артилерац зени,´ца само у изразу бере,´чь как зени,´цу о,´ка - чувати као очи у глави зе,´ркало с. огледало зе,´ркальце с. огледалце зерни,´стый зрнаст зерно,´ с. 1. зрно 2. жито (у зрну) зернови,´дный зрнаст зерново,´й житни зернохрани,´лище с. силос зёрнышко с. зрнце зигза,´г м. цикцак зима,´ ж. зима зимо,´й - зими, преко зиме зимний зимски, зимни зимовать зимовати зипу,´н м.дугачак гуњ зия,´ть 1. зевати, отварати уста 2. зијати, зјапити (провалија) злак м. трава хле,´бные зла,´ки - жита зла,´чный 1.житородан, богат 2. лош, препун порока зла,´чное место – место разврата, рђаво место злить љутити зли,´ться 1. љутити се 2. (бура) беснети зло с. 1. зло 2. невоља, несрећа, беда, напаст зло его взя,´ло - помамио се, разбеснео се на зло кому,´ -успркос, заинат коме зло,´ба ж. злоба, мржња, пакост, јед сорва,´ть зло,´бу - искалити јед зло,´ба дня - дневна сензација, горуће питање зло,´бить љутити, једити зло,´бный злобан, пакостан, једак злободне,´вный актуелан, сензационалан зло,´бствовать (на кого) љутити се, бити љут (на кога) злове,´щий злослутан, злокобан злово,´ние с.смрад, задах злово,´нный смрдљив, смрадан зловре,´дный штетан, шкодљив, убитачан злоде,´й м. злочинац, зликовац злоде,´йский злочиначки, зликовачки злоде,´йство, злодея,´ние злочин злоде,´йствовать чинити злочин злой 1. рђав, лош 2. зао, пакостан, злобан 3. љут злока,´чественный 1. опак, опасан 2. злочудан(тумор) злоключе,´ние с. несрећа злонаме,´ренный злонамеран злопа,´мятный (человек) злопамтило злополу,´чие с. беда, несрећа злополу,´чный несрећан, злосрећан злора,´дный злурад, злобан злора,´дствовать бити злурад, злобан злоречи,´вый злогук злосло,´вие с.оговарање, опадање злосло,´вить оговарати, опадати, оцрњивати злость м. 1. злоћа, злоба, пакост 2. љутња, јед злостный 1. зао, злобан 2. злонамеран, нечастан

злоча,´стие с. зла срећа, несрећа злоча,´сный злосрећан, несрећан злоумы,´шленник м. зликовац, злочинац, разбојник злоумы,´шленный злонамеран злоупотребля,´ть злоупотребљавати злоязы,´чие с. склоност за оговарање злю,´ка, злю,´чка м.,ж. злоћа, љутица, прзница злю,´щий 1.врло зао, опак 2. крвожедан змееви,´дный, змееобра,´зный змијаст, змијолик змеи,´ный змијски змеи,´стый змијаст змеи,´ться вијугати се, извијати се, кривудати зме,´й м. 1. змај 2. аждаја змея,´ ж. змија грему,´чая змея,´ - звечарка очко,´вая змея,´ - наочарка зми,´й м. устар. 1. змија 2. ђаво у лику змије знава,´ть (садашњего времена нема) познавати знак м. 1. знак 2. ознака водя,´ной знак - водени отисак де,´нежный знак - новчаница знако,´мец м. устар. познаник знако,´миться упознавати се знако,´мство с. познанство знако,´мый 1. познат 2. упознат знамена,´тель м. мат. именитељ (разломка) знамена,´тельный значајан знамени,´тость м.чувен човек знамени,´тый чувен, славан, гласовит, знаменит знаменова,´ть обележавати, означавати знамено,´сец м.заставник, барјактар зна,´мо зна се, наравно, дабогме зна,´мя с. застава, барјак зна,´ние с. 1. знање 2. познавање зна,´тный 1. знатан, угледан, отмен 2. јак, велики знато,´к м.зналац, познавалац знать 1. знати 2. познавати 3. ж. отмен свет, аристократија дать кому,´ знать - обавестити некога дать знать о себе,´ - jавити се знать, (као уво,´дна реч) - очевидно, свакако зна,´харь м. врачар, гатар зна,´харьство с. гатарство значе,´ние 1. значење, смисао 2. значај, важност, вредност значи,´тельный 1. знатан, значајан, важан 2. велики, јак 3. изразит зна,´чить 1. означавати, изражавати 2. значити, важити, имати вредност, вредети;~ся водити се у списку значо,´к м. значка зной м. жега, врућина, припека знойный 1. врео, врућ, усијан 2. ватрен, страстан зоб м. гуша зов м. глас, позив, поклич зо,´дчество грађевинарство, архитектура, неимарство зо,´дчий м.архитект, неимар зола,´ ж.пепео золо,´вка ж.заова золота,´рь м.чистач, асенизатор золоти,´стый златаст золотить позлаћивати золотиться златити се, блистати се као злато золотни,´к м. старинска, најмања мера за тежину (4,25 гр.) зо,´лото с. злато зо,´лотой 1. златан 2. златник золоты,´х дел ма,´стер - златар, јувелир золото,´е сече,´ние - златни пресек золоту,´ха ж. шкрофуле золоче,´ние позлаћивање зо,´лушка ж. пепељуга зонд м. сонда зондировать 1. испитивати сондом 2. сондирати, распитивати зонт м. зонтик кишобран зоологи,´ческий зоолошки зоопа,´рк м. зоолошки врт зо,´ркий оштар, проницљив, далековид зо,´рька ж. зора зрачок м. зеница зре,´лище с. 1. призор, слика 2. представа зре,´лость м. зрелост аттеста,´т зре,´лости - матурска сведоџба зре,´лый зрео зреть 1. зрети, сазревати 2. видети, гледати зре,´ние с. вид то,´чка зре,´ния - гледиште, становиште по,´ле зре,´ния видокруг, хоризонт зри,´мый видљив, видан зри,´тель м. гледалац

зря узалуд, бадава зря,´чий који није слеп, окат зря,´шный узалудан, непотребан зря,´щий који гледа зуб м. 1. зуб 2 . зубац моло,´чный зуб - млечњак зуб му,´дрости - умњак име,´ть зуб про,´тив кого,´ - бити киван на неког, имати пик на неког зубастый зубат зубной зубни зубец м. зубац зубок м. зубић зуболече,´бница ж.зубна амбуланта зубоска,´л м. церекало, подсмевало зубоска,´лить кезити се, церекати се, подсмевати се зубочи,´стка ж. чачкалица зубр м. 1. тур, врста бизона 2. назадњак зубрёж(ка) бубање зубри,´ла ж. бубало, бубалица зубри,´ть 1. назубљивати 2. бубати (учити напамет) зубро,´вка ж. ракија с миришљавим травама зу,´бчатый зупчаст зуд м.свраб зуде,´ть 1. сврбети 2. зујати зы,´бкий 1. колебљив 2. непоуздан, несигуран зыбь ж. 1. лако таласање 2. морски таласи зыбу,´чий колебљив зы,´рить жарг. гледати зы,´чный гласан, јак, оштар (глас) зя,´бкий зимогрожљив зя,´бнуть зепсти зя,´блик м. зеба зябь ж. јесења угар зять м. зет И и союз, частица 1. и, а, па 2. их! и то и другое – и једно и друго и,´бо устар.јер, пошто и,´ва ж. врба, ива плаку,´чая и,´ва - жалосна врба Ива,´н Купа,´ла Ивањдан Ива,´н -да- Ма,´рья бот. дан и ноћ ива,´новский иванов во всю ива,´новскую - из све снаге, врло гласно иваси,´ ж. нескл. врста харинге ивня,´к м. 1. врбак, ивик 2. шибље од иве и,´вовый ивов, врбин и,´волга ж. жуња, стрнадица игла,´ ж. 1. игла 2. чекиња 3. бодља сесть на иглу – постати наркоман игли,´стый. игловатый игличаст, бодљикав иглоука,´лывание с. акупунктура игнори,´ровать не обраћати пажњу, пренебрегавати, игнорисати и,´го с. јарам, ропство иго,´лка ж. игла сиде,´ть как на иго,´лках - седети као на иглама, нервирати се как с иголочки, с иголки- нов новцат иго,´лочка ж. иглица иго,´лочный иглени иго,´льник, иго,´льница игленица, јастучић за игле иго,´льный иглени иго,´льное ушко,´ - иглене уши иго,´рный коцкарски, карташки иго,´рный дом - коцкарница иго,´рный стол - коцкарски сто игра,´ ж. 1. игра, играње, забава 2. свирање, свирка игра,´ не сто,´ит свеч - покушај се неисплати игра,´льный коцкарски игральные карты - карте (за картање) игральные кости - коцке ( за коцкање) играть играти се, забављати се 2. играти (карте, глума, спорт) игра,´ть в пря,´тки - играти скривалице, жмурке игра,´ть в ка,´рты - картати се игра,´ть пе,´рвую скри,´пку - бити лидер, вођа игра,´ть на,´ руку - ићи на руку игра,´ть на не,´рвах - нервирати, ићи на нерве

игра,´ть глаза,´ми - кокетирати игра,´ть в молча,´нку - муком ћутати игра,´ючи играјући се игри,´вый 1. живахан, враголаст, весео 2. шаљив, кокетан 3. несташан, лакомислен игри,´вое настрое,´ние - несташно раположење игри,´стый пенушав (пиће) игрово,´й играни игрово,´й фильм - играни филм игро,´к м. 1. играч (у картању, спорту) 2.муз. свирач игру,´н несташко, обешењак игру,´шка ж. играчка магази,´н игру,´шек - продавница играчака и,´гры мн. спорт. игре Олимпи,´йские и,´гры - Олимпијске игре игу,´мен м. церк. игуман; ~ья ж. игуманија. идеа,´л м. идеал идеа,´лизация ж. идеализација идеа,´лизировать идеализовати. идеали,´зм м. идеализам идеали,´ст м. идеалиста идеа,´листический идеалистички идеа,´льный идеалан. иде,´йность ж. идејност иде,´йный идејни идентифика,´ция ж. идентификација идентифици,´ровать идентификовати. иденти,´чность ж. идентичност, истоветност идео,´лог м.идеолог идео,´логический идеолошки идео,´логия ж. идеологија идёт! частица добро, пристајем, у реду! иде,´я ж. мисао, замисао, идеја 2. појам навя,´зчивая иде,´я - фиксна идеја, фикс-идеја иди,´ллия ж. идила иди,´ллический идилички иди,´лличный идиличан иди,´ллик м. идиличар идио,´ма ж. лингв. идиом идио,´т м. идиот идио,´тизм м.идиотизам идио,´тский идиотски. и,´дол м. идол идти,´ (идёт) 1.ићи (пешке) 2. кретати се, (по води) пловити, путовати 3. одлазити, полазити, долазити 4. полазити, похађати 5. излазити, избијати 6. пролазити, продавати се 7. пружати се, водити 8. радити 9. падати 10. протицати, тећи, трајати 11. (позоришт.) давати се 12. пристајати, слагати се 13. трошити 14. водити се, тећи 15. улазити 16. напредовати 17. клонити се, водити 18. полазити (у игри) 19. тицати се 20. рачунати се пи,´сьма до,´лго иду,´т - писма дуго долазе весна,´ идёт - кренуло је пролеће из трубы,´ идёт дым - из оџака куља дим идёт за бесце,´нок - продаје се у бесцење доро,´га идёт по,´лем - пут прозлази кроз ливаду часы,´ иду,´т то,´чно - сат је прецизан снег идёт - пада сњег идёт 1995 год - траје 1995 година; сада је 1995 година пиджа,´к ему,´ не идёт - сако њему не одговара, не слаже се речь идёт о том, что - говори се о томе, да; реч је о томе, да; ради се о томе, да идти,´ за,´муж - удавати се идти,´ на при,´ступ - јуришати идти,´ впрок - користити идти,´ на лад - успевати идёт как по маслу - иде као по лоју (као подмазано) ему,´ идёт деся,´тый год - ушао је у десету годину куда,´ ни шло - куд пукло, да пукло идти,´ вразре,´з - ићи у раскорак идти,´ на у,´быль - смањује се идти,´ ко дну - давити се, пропадати иегови,´ст м. церк. јеховиста иезуи,´т м. језуита иера,´рх м. церк. јерарх. иера,´рхия ж. хијерархија иере,´й м. церк. јереј, свештеник. иеро,´глиф м. јероглиф

иждиве,´ние с. 1. издржање 2. средства, трошак, новац состоя,´ть на иждиве,´нии - живети на туђи рачун из, изо 1. из 2. од из Белгра,´да - из Београда из ко,´жи - од коже лу,´чший из всех - најбољи од свих из кни,´ги - из књиге изба,´ ж. дрвена сеоска кућа изба,´биться разнежити се, постати мек као жена избави,´тель м. спасилац, ослободилац изба,´вить (ся), избавля,´ть(ся) избавити (се), спасити (се), ослободити (се) изба,´вление с. спасење, спас, ослобођење избавля,´ть, изба,´вить спасити, ослободити; ~ся спасити се, ослободити се изба,´вь меня,´! - пусти ме! изба,´ви Бог! - сачувај Боже! избало,´ванный размажен избалова,´ть размазити, распустити избе,´гать оптрчати, обићи трчећи избега,´ть, избегнуть, избежать 1. избећи, избегнути 2. клонити се, туђити се, избегавати 3. спасавати се избежа,´ть просту,´ды - избегнути прехладу избива,´ть, изби,´ть 1. бити, тући 2. убијати избиение с. туча, покољ избира,´тель м. бирач избиный бирачки избира,´тельный уча,´сток - бирачко место избира,´тельная у,´рна, избира,´тельный я,´щик - бирачка кутија избира,´ть, избра,´ть изабирати. бирати. изби,´тый 1. избијен, истучен, излупан 2. отрцан, баналан изби,´тый сюже,´т - неоригиналан, баналан сиже изби,´ть, избива,´ть 1. избити, истући 2. испребијати, побити. избичева,´ть ишибати бичем изблева,´ть избљувати, повратити избода,´ть избости изборозди,´ть избраздати избоче,´ниться избочити се, подбочити се избрани,´ть изгрдити, испсовати и,´збранный 1. бирани 2.изабрани, елитни и,´збранные произведе,´ния - сабрана дела для и,´збранных - за елиту избу,´шка ж. избица, држена кућица, мала изба избы,´ток м. 1. сувишак, вишак, преостатак 2. (из)обиље от избы,´тка чу,´вств - због вишка емоција избы,´точный (из)обилан избы,´ть отрести се, спасти се, отарасити се неког извая,´ние с. кип, статуа, скулптура извая,´ть извајати, исклесати, истесати из камена изве,´дать 1. искусити 2. сазнати, разумети изве,´дать сча,´стье - сазнати што је срећа изве,´ка устар. одвајкада, отпамтивека и,´зверг м. изрод, нечовек, чудовиште изверга,´ть 1. избацивати; 2. изгонити, искључивати изве,´ргнуть 1. избацити 2. изагнати, искључити изверже,´ние с. избацивање, ерупција. изве,´риться изгубити поверење, преварити се изверну,´ться устар. 1. извити се 2. искобељати се, измигољити се, изврдати извести,´ 1. потрошити 2.истребити, утаманити 3. изнурити 4. разљутити, разгоропадити изве,´стие с. вест, извештај, глас, саопштење извести,´сь 1. измучити се 2. ослабети 3. истрошити се извести,´ть обавестити извёстка, и,´звесть ж. креч известко,´вый кречни изве,´стно безл. 1. познато 2. наравно, дабогме хорошо,´ изве,´стно - добро познато наско,´лько мне изве,´стно - колико ја познајем изве,´стность ж. 1.познатост, популарност 2. вест, глас по,´льзоваться изве,´стностью - бити полуларан, познат поста,´вить в изве,´стность - обавестити изве,´стный 1. познат, чувен 2. неки, одређен изве,´стный факт - позната чиненица в изве,´стной ме,´ре - до неке границе при изве,´стных усло,´виях - уз одређене услове известня,´к м. кречњак.

известняко,´вый кречњачки изветша,´ть остарити, оронути изве,´чный вечит извеща,´ть, извести,´ть известити, обавештавати извещение с. обавештење, обавештај изви,´в м. окука, савијутак изви,´ваться 1. извијати, савијати, увијати се, вијугати се, кривудати 2. изврдавати изви,´лина ж. вијуга, кривина изви,´листый вијугав, кривудав изви,´листые у,´лицы - кривудаве улице извине,´ние с. 1. оправдање 2. опроштење, извињење. извини,´тельный који се може оправдати, извинити. извини,´ть, извинять 1. оправдати 2. опростити, извинити; ~ть(ся) 1. правдати, оправдавати 2. опраштати, извлека,´ть извлачити, вадити извле,´чь 1.извући, извадити 2. добити, имати извле,´чь удово,´льствие - добити задовољство извле,´чь уро,´к - научити се (памети) извлече,´ние с. 1. извлачење, вађење 2. извод, цитат извне,´ споља, извани без помо,´щи извне,´ - самостално, без вањске помоћи изводи,´ть 1. трошити 2. таманити, истребљивати 3. изнуравати 4. раздраживати, љутити; ~ся изнуравати се, слабети, известись. изво,´зчик м. 1. кочијаш, фијакерист 2. најамни фијакер ломово,´й изво,´зчик - таљигаш, рабаџија е,´хать на изво,´зчике - возити се фијакером изволе,´ние с. устар. воља, жеља, допуштење по Бо,´жьему изволе,´нию - по Божјој воли изво,´лить устар. устар. хтети, желети чего изво,´лите? - шта желите? изво,´льте молим, изволите извора,´чиваться 1. извијати се 2. изврдавати, измигољавати се, извернуться извора,´чивание 1. извијање 2. изврдавање, околишење изворо,´тливый 1. савитљив, гибак; 2.окретан, умешан изврати,´ть изврнути, изопачити, покварити извраща,´ть 1.извртати, изопачавати 2.кварити, извратить извращение с. извртање, изопачавање, кварење извращённость ж. ненормалност, перверзност, изопаченост. изга,´дить загадити, забалегати изги,´б м. 1.савијутак, окука, кривина 2. танани преливи (гласа) изгиба,´ть, изогну,´ть савијати, кривити изгла,´живать, изгла,´дить 1. изгладити, загладити 2. испеглати 3. избрисати изгла,´дить из па,´мяти - избрисати из сећања изгна,´ние с. 1. истеривање, прогон 2.изгнанство, прогонство изгна,´ние ду,´хов - истеривање духова изгна,´ть 1. про, из(а)гнати, протерати 2. искоренити, уништити изго,´й м. отпадник, изопаченик изголо,´вье с. узглавље, јастук изголода,´ться 1. нагладовати се, изгладнети 2. ужелети се изгоня,´ть истеривати, протеривати и,´згородь ж. ограда, тараба, плот изгота,´вливать припремати, готовити, израђивати изготови,´тель м. израђивач изгото,´вить устар. приготовити, припремити, израдити, спремити изготовле,´ние с. припремање, израда, спремање изграфи,´ть ишпартати изгуби,´ть уништити, упропастити издава,´ть, изда,´ть 1.издати, објавити (књигу) 2. прогласити (уредбу) 3. испустити ( звук, мирис) и,´здавна одавно, давно изда,´лбливать издубљивати издалека,´, и,´здали издалека, из даљине изда,´ние с. 1. издавање 2. издање изда,´тель м. издавач изда,´тельский издавачки изда,´тельское де,´ло, изда,´тельство - издавачко предузеће, издавачка кућа изда,´ть штампати, објавити издева,´тельство с. подсмевање, шегачење, спрдање издева,´ться подсмевати се (коме), исмевати (неког), шегачити се, спрдати се (с неким). издёвка ж. спрдња изде,´лие с. 1. израда, производња 2. производ, артикал гото,´вые изде,´лия - готове производе издёргать устар. 1. искрзати 2. искидати (нерве) издёргивать 1. крзати; 2. кидати

издержа,´ться истрошити се изде,´ржки мн. трошак, расход нести,´ изде,´ржки - трошити се цено,´й больши,´х изде,´ржек - по цену великих трошкожа издолби,´ть издубити, избушити издо,´хнуть устар. црћи, цркнути, липсати, крепати издре,´вле одвајкада. издыха,´ние с. цркавање, липсавање при после,´днем издыха,´нии - на самрти до после,´днего издыха,´ния - до последњег даха издыха,´ть цркавати, лисавати, крепавати изжа,´рить устар. 1. ( на рингли) испржити 2. (у рерни) испећи изжева,´ть, изжёвывать сажвакати и,´зжелта жућкасто (у сложеницама) изже,´чь, изжига,´ть 1. прогорети 2. ожећи 3. изгорети (дрва) изжива,´ть 1. избављати се, искорењивати 2. уништавати изжо,´га ж. горушица и,´з-за 1. иза, за, позади 2. због ссо,´риться и,´з-за пустяко,´в - свађати се ѕбог ситиница иззя,´бнуть устар. назепсти. излага,´ть, изложи,´ть 1.испричати 2.препричати изложи,´ть в пи,´сьменной фо,´рме - написати изложи,´ть свои,´ми слова,´ми - препричати својим речима излени,´ться пролењити се излёт м. само у изразу пу,´ля на излёте - крај лета пушчаног зрна, метка излече,´ние с. 1. лечење 2. излечење изле,´чивать, излечи,´ть лечити, излечити излечи,´ться, изле,´чиваться излечити се излива,´ть из, проливати, лити (сузе); ~ ся 1. лити се 2. протицати 3. уливати се изли,´ть 1. пролити (сузе) 2. отворено исказати 3. искалити изли,´ть ду,´шу - отворити душу изли,´ться 1. пролити се 2. излити се, истећи 3. показати се изли,´ться в выраже,´ниях благода,´рности - захваливати излиза,´ть полизати изли,´шек м. сувишак, преостатак хва,´тит с изли,´шком - биће довољно, чак остати вишак изли,´шество с. сувишност изли,´шний сувишан, непотребан излия,´ния мн. 1. истицање 2. излив, искаљивање (осећања) излови,´ть уловити, ухватити. изловчи,´ться снаћи се изложе,´ние 1.излагање (мисли) 2. писмена вежба препричавања изло,´м м. прелом, пукотина излома,´ть 1.сломити 2.преламати излохма,´тить разбарушити, рашчупавити излуча,´ть испуштати, зрачити излучение с зрачење излу,´чина ж. окука, кривина, излучи,´ть испустити (зраке) излю,´бленный омиљен изма,´зать 1. умазати, испрљати 2. потрошити мажући (боју) измалева,´ть потрошити малајући измара,´ть 1.испрљати, умрљати 2.прецртати изма,´тывать, измота,´ть изнурити се, уморити се изма,´яться намучити се, изнурити се измельча,´ть, измельчи,´ть 1. мрвити, ситнити 2. оплићати, сманити се изме,´на ж. 1. издаја, издајство, предаја госуда,´рственная изме,´на - велеиздаја супру,´жеская изме,´на - превара измене,´ние с. 1.промена 2. поправка без измене,´ния - без промене измени,´ть, изменя,´ть 1.променити, преиначити 2. издати, изневерити (кога) сча,´стье нам измени,´ло - срећа нам окренула леђа изме,´нник м. издајник, издајица изме,´ннический издајнички изме,´нничество издаја, издајство изме,´нчивый променљив изменя,´емый променљив изменя,´ться, измени,´ться променити се, преиначити се измени,´ться к лу,´чшему - променити се на боље измени,´ться в лице,´ - променити се у лицу

измере,´ние с. 1. мерење, премеравање 2. димензија измёрзнуть озепсти, промрзнути измери,´мый мерљив. измея,´ть, изме,´рить одмерити, измерити, премерити; ~ся мерити се вре,´мя измеря,´лось секу,´ндами - одбројавање ишло на секунде измождённый изнурен измока,´ть, измо,´кнуть скроз покиснути измола,´чивать извршивати (жито) измоло,´ть самлети измо,´р м. 1.изгладњивање, глад 2. смарање брать, взять измо,´ром - смарати и,´зморозь ж. иње изморось ж. измаглица измота,´ть измучити, изнурити измоча,´ливать, измоча,´лить 1. растрести на влакна 2. изнурити измочи,´ть исквасити изму,´чить измучити, изнурити смарати измыва,´тельство с. тротура измыва,´ться устар. вршити тротуру, мучити измы,´згать устар. испрљати, измастити измы,´лить потрошити (сапун) на прање измышле,´ние с. 1. измишљање 2. измишљотина измышля,´ть измишљати измя,´тый 1.изгужван 2.улубљен измя,´ть 1. изгужвати 2. изгњечити изна,´нка ж. наличје на изна,´нку - наопако, наопачке изнаси,´лование с.1. силовање 2. присиљавање изнаси,´ловать устар. 1. силовати 2. насиљем приморати, принудити изнача,´льный пржобитан изна,´шивать абати, трошити изнемога,´ть, изнемо,´чь малаксавати, изнеможе,´ние с. изнемоглост, малаксалост, клонулост рабо,´тать до изнеможе,´ния - радити до изнемоглости изнемо,´чь изнемоћи, малаксати, клонути изне,´рвничаться изнервирати се, растројити живце износи,´ть 1. износити се, поабати се 2. оронути изно,´шенный 1. исцепан, поабан 2. искварен употребом изнури,´ть изнурити, исцрпсти изнуря,´ть изнуравати, исцрпљивати изнутри,´ изнутра изныва,´ть, изны,´ть 1. изнемогавати, изнемоћи, малаксавати, измучити се 2. умирати изныва,´ть от жела,´ния - умирати од чежње изоби,´лие с. обиље, изобилност изоби,´ловать обиловати изоби,´льный обилан изоблича,´ть, изобличи,´ть 1. изобличити, ухватити (у кривици, лажи) 2. доказивати, обелодањивати изобража,´ть, изобрази,´ть 1. описивати, сликати 2.приказивати, представљати, изражавати изображе,´ние с. 1. описивање, сликање, приказивање, представљање 2. слика, фигура, лик изобрести,´ изумети, измислити, пронаћи изобрета,´тель м. проналазач изобрета,´тельный довитљив, сналажљив, вешт изобрета,´ть измишљати, изумевати, проналазити изобрете,´ние с. проналазак, изум изодра,´ть издерати, исцепати изойти,´ изнемоћи због губитка (нечега) изойти,´ кро,´вью - изнемоћи због губитка крви изолга,´ться исувише лагати изоли,´ровать изоловати, издвојити, осамити изорва,´ть поцепати; ~ся поцепати се изостла,´ть застрети изотка,´ть изаткати изощря,´ть, изощри,´ть изоштравати, вежбати, усавршавати, изоштрити, извежбати, усавршити и,´з-под испод, под изразе,´ц м. плочица каљеве пећи изразцовый проплоћан изра,´нить израњавити израсхо,´довать потрошити и,´зредка (по)каткад изре,´зать изрезати, исећи изрека,´ть 1.изрицати 2.свечано изјављивати изречение с. изрека

изрешети,´ть изрешетати, избушити изруба,´ть, изруби,´ть исећи, изрезати изрыва,´ть ископавати изрыга,´ть, изрыгну,´ть 1.повраћати, бљувати, повратити, избљувати 2. викати, прегласно и пребрзо изры,´ть раскопати изря,´дный 1. устар. изврстан, одличан 2. повелики, прилично велики изря,´дная сумма денег – поприлични износ новца изуве,´р м. верски занесењак, фанатик. изуве,´чить унаказити, обогаљити, осакатити. изукра,´сить украсити, искитити изукра,´шивать украшавати, китити изуми,´тельный 1.чудан, необичан 2.изванредан, редак. изумле,´ние с. изненађење, запрепашћење изумля,´ть изненађивати, запрепашћивати изуми,´ть изненадити, запрепастити, пренеразити изумру,´д м. смарагд изумру,´дный од смарагда, смарагдне боје изуро,´довать нагрдити, унаказити изуча,´ть, изучи,´ть 1. изучавати, изучити 2. проучити, истражити изучение с.истраживање, проучавање изъеда,´ть 1. разједати 2. изгризати изъе,´здить пропутовати изъе,´зженный израбљен, често коришћен, проваљен (пут) изъе,´сть изгристи, изуједати изъяви,´тельный: изъяви,´тельное наклонение грам.- индикатив. изъяви,´ть изразити, исказати изъявление с. израз, исказ(ивање) изъявля,´ть изражавати, исказивати изъязви,´ть покрити живим ранама изъя,´н м. 1. штета, квар 2. мана, недостатак без изъя,´на - без мане това,´р с изъя,´ном - фелерична роба изясне,´ние објашњење, изјава. изъясни,´ть, изъясня,´ть објаснити, објашњавати изъя,´тие с. 1. изузимање, издвајање 2.изузетак 3. конфискација 4. искључење все без изъя,´тия - сви без изузетка изъя,´ть, изыма,´ть изузимати, изузети, издвојити, кофисковати, искључти изыска,´ние с. 1. тражење 2. истраживање, испитивање изы,´сканность ж. префиненост изы,´сканный 1. (про)нађен 2. одабран, префињен изыска,´ть, изы,´скивать 1. проналазити, (про)наћи 2. истраживати, испитивати изю,´м м. суво грожђе изю,´мина, изю,´минка ж. 1. зрнце сувог грожђа 2. привлачност быть с изю,´минкой - бити привлачан, духовит изя,´щество с. елеганција, финоћа изя,´щный елегантан, префинен ика,´ть, икну,´ть штуцати ико,´на ж. икона иконопи,´сец м. иконописац ико,´та ж. штуцање икра,´ ж. 1.рибља јаја, икра 2.лист на нози икри,´нка ж. зрнце од икре икри,´ться мрестити се, бацати икру икромета,´ние с. мрешћење, мрест ил м. муљ (речни, морски) илистый муљевит и,´ли 1. или 2. зар (с негацијом) иллю,´зия ж. илузија, обмана иллю,´зорный илузоран, варлив иллюмина,´тор м. прозорће (на броду, авиону) иллюмина,´ция ж. илуминација иллюминировать илуминирати иллюстра,´ция ж. илустрација иллюстрировать илустровати ильм м. бот. брест имби,´рь м. ђинђер, исиот име,´ние с. имање, имовина имени,´нник м.; ~ица ж.; слављеник, који слави имендан имени,´ны мн имендан имени,´тый угледан, важан, поштован и,´менно 1. наиме 2. управо, баш

именно,´й који гласи на име име,´ть 1.имати, поседовати 2.имати, бити, налазити се имитация ж.имитација имитировать имитирати импера,´т|ор м.император; ~рица ж. императорка, царица импе,´рия ж.империја импе,´рский имперски импони,´ровать импоновати и,´мпорт м.увоз, имперт и,´мпортёр м. увозник, импортер и,´мпортировать увозити, импортирати импоте,´нция ж. мед.импотенција импрессиони,´зм м.импресионизам импрессионист м.импресиониста импровизация ж. импрозација импровизировать импровизовати и,´мпульс м. импулс иму,´щественный имовни, имовински иму,´щество с. имање, имовина, власништво дви,´жимое иму,´щество - покретна имовина ли,´чное иму,´щество - лично власништво недви,´жимое иму,´щество - некретнине, непокретна имовина иму,´щий имућан власть иму,´щий - властодржац и,´мя с. име, назив имяре,´к м. неки, такав и такав инакомы,´слящий који друкчије мисли. ина,´че друкчије, иначе инвентариза,´ция ж.инвентаризација инвентаризи,´ровать инвентарисати инвента,´рь м. инвентар, опис инвести,´ция ж. инвестиција инвести,´ровать инвецтирати ингаля,´тор м. инхалатор ингаля,´ция ж. мед. инхалација индеве,´ть покривати се ињем инде,´ец м. Индијанац инде,´йка ж. ћурка (као јело) инде,´йский индијански индиа,´нка ж. Индијанка индивидуа,´льный 1. индивидуалан, специфичан 2.издвојен, засебан индивидуа,´льное хозя,´йство - приватно газдинство, домаћинство индивидуа,´льный слу,´чай - засебан догођај индиви,´дуум м. индивидуа, личност инди,´го с. модри, плав (за боју) индоевропе,´йский индоевропски инду,´кция ж.индукција инду,´с, инди,´ец м.Индијац, Индус; ~ка ж.Индијка индустри,´я ж. индустрија индустри,´альный индустријски индю,´к м. ћуран индю,´шка ж. ћурка индю,´шонок м. ћуре индю,´шачий ћурији, ћурећи и,´ней м. иње,слана ине,´ртность ж.инертност ине,´ртный инертан ине,´рция ж. инерсија инжене,´р м. инжињер инжене,´р-меха,´ник - машински инжињер инжене,´р-строи,´тель - грађевински инжињер инжи,´р м. смоква инициати,´ва ж.иницијатива инициатор м.иницијатор инквизи,´тор м.инквизитор инквизи,´ция ж.инквизиција иногда,´ (по)каткад, понекад иногоро,´дний који је из другог града инозе,´мец м. странац, туђин ино,´й 1. други 2. другаћији 3. понеки, неки ино,´й раз 1. понекад 2. други пут и,´нок м. калуђер

инопланетя,´нин м. ванземаљац иноплеме,´нник м. човек другог племена, туђин иноро,´дец м. ист. устар.човек неруске народности иноро,´дный 1.другћији, друге врсте 2.неприродан иносказа,´ние с. алегорија иносказа,´тельный алегоричан, алгоријски. иностра,´н|ец м. странац, ~ка ж.странкиња иностра,´нный страни иностра,´нный по,´дданный - страни држављанин инохо,´дец м. касач и,´ноходь ж. раван, кас (кад обе леве или обе десне ноге иду истовремено) идти и,´ноходью -ићи касом и,´ноческий калуђерски, монашки иноязы,´чный који говори туђим језиком инспе,´ктор м. инспе,´ктор налоговый инспе,´ктор –порески инспектор страховой инспе,´ктор – инспектор осигурања таможенный инспе,´ктор –царински инспектор инспе,´кция ж. 1. инспекција 2. провера, контрола инспири,´ровать надахнути, инспирисати инсти,´нкт м. инстинкт инсти,´нктивный инстинктиван институ,´т м. 1. висока школа 2. юр.институција инстру,´ктор м. инструктор инстру,´кция ж.инструкција инстру,´кция по эксплуата,´ции - инструкција за коришћење инструме,´нт м.инструмент, инструменат, алат инструме,´нтальный 1.алатски 2. инструментални( оркестар) инструме,´нтовка ж. муз. инструментација (за оркестар) инсцени,´ровать 1. инсценирати, представити 2. одглумити 3. преварити инсцени,´ровать о,´бморок - симулирати несвестицу интегра,´ция ж.интеграција интегри,´ровать интегрисати интелле,´кт м.интелект интелле,´ктуальный интелектуалан интеллиге,´нтция ж. интелигенција интеллиге,´нтность ж.интелигентан интенси,´вность ж.интензивност интерве,´нция ж.интервенција интервью,´ с. нескл.интервју интервью,´ировать интервјуисати интере,´с м. 1. интересовање 2. интерес, корист интере,´сный 1.занимљив, интересантан 2.леп интере,´сничать правити се интересантним интересова,´ть интересовати, занимати интернациона,´льный интернационалан интерпрета,´ция ж.интерпретација интерпрети,´ровать интерпретирати инти,´мничать понашати се интимно инти,´мность ж. интимност, присност инти,´мный интиман, присан, близак интри,´га ж. 1.интрига, сплетка 2. заплет интрига,´н м., ~ка ж. сплеткарош, сплеткарашица интрига,´нство с. интриге, спеткарање интригова,´ть 1. интригирати 2. изазивати радозналост интури,´ст м. страни туриста инфекцио,´нный инфективан, заразан инфекцио,´нная больни,´ца - инфективна болница инфекцио,´нное заболева,´ние - заразна болест инфе,´кция ж. инфекција инфици,´рование с.инфицирање инфици,´ровать инфицирати. заразити инфля,´ция ж. инфлација информацио,´нный информациони информа,´ция ж. информација информи,´рованный информирани информи,´ровать информисати, информирати инциде,´нт м. инцидент, инциденат инъе,´кция ж. мед. ињекциja сде,´лать инъе,´кцию - урадити ињекцију йод јод ио,´н м. физ.ион

ио,´низация ионизација ипоте,´ка ж. хипотека ипоте,´чный хипотекарни ипподро,´м м. хипохондрија ира,´н|ец м. Иранац, ~ка ж. Иранка ира,´нский ирански и,´рис м. 1. дужица (ока) 2. перуника ирла,´нд|ец м. Ирац; ~ка ж. Иркиња ирла,´ндский ирски и,´род м. чудовиште, нечовек иронизи,´ровать иронизирати иро,´ния ж.иронија иск м. потраживање (преко суда), тужба иму,´щественный иск - имовинска тужба предъявля,´ть иск - тужити искажа,´ть, искази,´ть унаказивати, кварити, исказить унаказити, покварити искажение с. 1. промена 2. грешка, неправилност искажённый 1. промењен 2. унакажен искале,´чить, искале,´чивать обогаљити, осакатити, богаљити, сакатити иска,´ния мн. потрага иска,´тель м. 1.трагатељ, претраживач 2. молиоц иска,´тель приключе,´ний - авантуриста иска,´ть 1. тражити 2. молити (суд) исключа,´ть, исключи,´ть 1. изузимати, изостављати, изузети, изоставити, 2. искључивати, искључити исключение с. изузимање, изузетак, искључење исключе,´ние из пра,´вил - одступање од правила в ви,´де исключе,´ния - као изузетак по ме,´тоду исключе,´ния - уз методу редикције исключи,´тельно 1. само, толико, баш 2. изузетно, изванредно, посебно 3. јединствен исключи,´тельный изузетан, изванредан, посебан исключи,´тельно он - само он исключи,´тельный слу,´чай -јединствен догођај искове,´рканный 1. унакажен, изломљен, накарадан 2. наисправан, лош на искове,´рканном ру,´сском языке,´ - на лошем руском (говорити) искове,´ркать 1. изокренути, испретурати 2. нагрдити, изопачити исколеси,´ть 1. пропутовати 2. избраздати околину путујући исколоти,´ть измлатити, излемати исколо,´ть избости иско,´мкать изгњечити, изгужвати иско,´мое с. мат непозната иско,´мый 1. тражени 2. непознат искони,´ одвајкада, отпамтивека. иско,´нный 1.исконски, вајкадашњи 2.прастари, прадавни. ископа,´емое фосил ископа,´емый 1. ископине, руда, минерали 2. фосилни, прастари ископа,´ть устар. прекопати, ископати ископти,´ть зачадити искорёженный кривудав, изврнуте структуре искорени,´ть, искореня,´ть искоренити, уништити, утаманити, искорењивати, уништавати, таманити и,´скоса 1. искоса 2. косо, попреко и,´скра ж. 1. искра, варница 2. шаре на тканини и,´скренне отворено и,´скренний искрен, отворен и,´скренность ж. искреност, отвореност искриви,´ть, искривля,´ть 1. искривити 2. згрчити, унаказити;~ся 1. искривити се 2. згрчити се, унаказити се3. скренути, застранити искривле,´ние с. 1. искривљење, кривина 2. скретање, застрањивање исктивле,´ние позвоно,´чника - сколиоза, искривљење кичме искривля,´ть 1. искривљивати; 2. (лице) грчити, унаказивати, искривить; ~ся кривити се, грчити се, правити кривим искри,´стый 1. искричав, са варницама 2. пенушав ( о вину) 3. изразит, блистав, духовит искри,´ться 1. светлуцати се, треперити, преливати се 2. пенушати се (вино) 3. блистати, бити изразит искрова,´вить искрвавити искромётный са варницама искромса,´ть искомадати, искасапити, распарчати искроши,´ть истрошити, измрвити, издробити, искасапити искупа,´ть 1. искупати, окупати 2. искупљивати , испаштати, искупити (грех) ;~ся искупати се, окупати се искупи,´ть искупљивати, испаштати, искупити искупи,´тель спасилац искури,´ть испушити искуса,´ть изуједати комары,´ иску,´сали - комарци изуједали

искусить искушење искуси,´тель м. саблажњнвач довести,´ в искушење - навести на зло, саблазнити иску,´сник м., ~ица ж. вешт човек( жена) иску,´сный вешт, умешан иску,´сственный вештачки, неприродан 2. лажни ,извештачен иску,´сственные цветы,´ - вештачко цвеће иску,´сственная улы,´бка - извештачен осмех иску,´сство с. 1. уметност 2. вештина иску,´шать 1. доводити у искушење, наводити на зло 2. кушати, искушавати, искусить исла,´нд|ец м. Исланђанин, ~ка ж.Исланђанка исла,´ндский исландски испа,´костить 1. упрљати, покварити 2. нагрдити, наружити испа,´н|ец м. Шпанац; ~ка ж.Шпанкиња испа,´нский шпански испа,´рение с. испаравање испа,´рина ж. знојење, презнојавање испаря,´ть, испари,´ть 1. претворити у пару, ветрети 2. нестати, изгубити се испаха,´ть преорати испа,´чкать упрљати, умрљати испепели,´ть, испепеля,´ть претворити у прах и пепео, спалити до тла, уништити испестри,´ть ишарати (разнобојно) испещря,´ть, испещри,´ть ишарати (мрљама) испива,´ть испијати испи,´сывать, исписа,´ть 1. исписивати, исписати 2. сликати, насликати 3. потрошити у писању испито,´й испијен, изнурен испи,´ть попити, испити исплева,´ть попљувати, испљувати испове,´дание 1. исповедање 2. вероисповест испове,´дать 1. исповедити, исповедати 2. распитати, распитивати испове,´довать исповедати и,´споведь ж. исповед, исповест испо,´д доња страна нечега и,´сподволь полако, (по)лагано, поступно исподло,´бья попреко, неповерљиво испо,´дний доњи испо,´дняя руба,´шка - поткошуља исподтишка,´ кришом, тајом, мучки испоко,´н одвајкада, отпамтивека исполи,´н м. див, џин, горостас исполи,´нский дивовски, џиновски исполко,´м м. (исполнительный комитет) извршни одбор исполне,´ние с. 1. извршење, испуњење, остварење 2. извођење при исполне,´нии служе,´бных обя,´занностей - на служби исполни,´тель м. 1. извршилац 2. извођач (уметник) суде,´бный исполни,´тель - судски извршитељ исполни,´тельный 1. извршни 2. тачан, савестан исполни,´тельный лист - извршна пресуда испо,´лнить, исполня,´ть 1. извршивати,остваривати, испуњавати, извршити, остварити, испунити 2. изводити, извести (уметнички) 3. пунити, испуњавати напунити, испунити исполосова,´ть 1. исцепати на траке 2. избраздати бичем испо,´льзование с. искоришћавање, коришћење испо,´льзовать користити се чим, послужити, употребити испоро,´ть испарати испо,´ртить искварити, покварити испо,´рченность ж. кварност испо,´рченный покварен; неморалан, рђав испо,´шлить принизити, огадити, направити вулгарним исправи,´тель исправљач исправи,´тельный поправни исправи,´тельная коло,´ния - поправни логор исправле,´ние с. поправка, исправка испра,´вить, исправля,´ть поправити, исправити, устранити грешку испра,´вник устар. шеф среске полиције испра,´вность ж.1. исправност 2. тачност, уредност испра,´вный 1. исправан 2. тачан, уредан испражне,´ние мн. 1. вршење велике нужде 2. измет испражниться извршити нужду испро,´бовать 1. испробати, пробати 2. испитати испроси,´ть добити, издејствовати испры,´скать испрскати испрямля,´ть исправљати

испря,´сть испрести испу,´г м. страх испу,´ганно со страхом испу,´ганный престрашен, преплашен испуга,´ть уплашити испуска,´ть, испусти,´ть пуштати, испуштати, испустити испыта,´ние с. 1. испитивање, оглед, проба 2. испит 3. искушење испы,´танный који прошао испитвање, веран, одан, поуздан испы,´танное сре,´дство - поуздано средство испы,´танный друг - веран пријатељ испыта,´тельный испитни, огледни испыта,´ть, испы,´тывать 1. испитати, опробати, испробати, проверити 2. искусити, осетити испы,´тывающий испитивачки испятна,´ть умрљати, исфлекати иссверли,´ть избушити (бургијом) иссе,´чь 1. исећи, изрезати 2. ишибати и,´ссиня (у сложеницама) плавкасто иссле,´дование с. 1. испитивање, анализа; 2. истраживање, студија иссле,´дователь м. истраживач иссле,´довать 1. истраживати 2.прегледати иссо,´хнуть исушити се, осушити се, сасушити се и,´сстари од старине, од давнина исстрада,´ться измучити се, напатити се. исстреля,´ть испуцати, испалити. исступле,´ние с. 1. бес, помама; 2. занос, усхићење иссуша,´ть, иссуши,´ть исушивати, исушивати, сушити иссыха,´ть 1. исушивати се 2. сушити се иссяка,´ть, исся,´кнуть пресушити иста,´пливать 1. растапати 2. ложити, загревати (пећ) иста,´птывать, истопта,´ть 1. изгазити, угазити, утабати 2. износити (обућу) иста,´сканный изношен, похабан иста,´скать износити, похабати истека,´ть, исте,´чь 1. истицати 2. пролазити (време) истека,´ть, исте,´чь кро,´вью - претерано крварити; губити снагу због крварења исте,´кший протекли, истекли, прошли за исте,´кший год - прошле године истере,´ться излизати се, похабати се истерза,´ть 1. измучити 2. устар. поцепати исте,´рик м. хистеричан човек исте,´рика ж. хистеричан напад, хистерија би,´ться в исте,´рике - хистерисати исте,´рический хистерички исте,´ричный хистерични истёртый излизан, похабан, изношен. ист|е,´ц м. юр. тужилац (у грађанском спору); ~ица тужиља (у грађанском спору) истече,´ние с. 1. истек, завршетак 2. истицање по истече,´нии двух часо,´в - након два сата, по истеку два сата исте,´чь 1. истећи; 2. протећи, проћи (време) и,´стина ж. истина в это,´м есть до,´ля и,´стины - у томе има нешто истине, делић истине и,´стинно стварно, заиста, доиста и,´стинный истински, прави и,´стинный друг - прави пријатељ истлева,´ть, истле,´ть трулити, трунути, иструлити, иструнути и,´стово устар.усрдно, ватрено и,´стовый уст ревностан, ватрен, усрдан. исто,´к м. извор, врело истолко,´вывать, истолкова,´ть објаснити, протумачити исто,´ма ж. 1.малаксалост, млитавост 2.љубавна чежња истоми,´ть заморити, уморити, измучити, изнурити истопи,´ть заложити( печ) истопни,´к м. ложач исторга,´ть, исто,´ргнуть 1. трзати, чупати, истргнути, ишчупати 2. изгонити, изагнати, истеривати 3. извлачити, извући, изазивати, изазвати (признање) исто,´рийка ж. 1.причица 2.догађај исто,´рик м. историчар, историк истори,´ческий историјски истори,´чный историјски тачан, правилан исто,´рия ж. 1. исттроија 2. догођај 3. прича попа,´сть в неприя,´тную исто,´рию - упасти у непријатности исто,´рия боле,´зни - болеснички картон ве,´чная исто,´рия! - вечита прича!

истоскова,´ться тугоњати, натуговати се источа,´ть 1. испуштати, ширити (мирис) 2. лити, изливати источи,´ть 1. наоштрити 2. изгристи, избушити (жижак) 3. испустити, излити исто,´чник м. 1. извор, врело 2. документ исто,´шный очајаи, дивљи (глас) истоща,´ть, истощи,´ть 1. исцрпљивати, изнуривати, исцрпсти, изнурити 2. трошити, истрошити (снагу, ресурсе) истоще,´ние с. исцрпљење, изнуреност истра,´тить по трошити, утрошити, истрошити истреби,´тель м. 1. истребљивач, утамањивач2. разарач (ратни брод) 3. ловац (авион) истребле,´ние уништавање истреблить, истреблять истребити, уништити,утаманити истре,´бовать добити на захтев истрепа,´ть 1. износити, похабати 2. (књигу) раскупусати 3. (нерве) растројити, искидати 4. (здравље) упропастити истре,´скаться попуцати, испуцати истука,´н м. устар кип, статуа, идол стоя,´ть истука,´ном - укипити се иступи,´ть 1. тиступити 2. тупити, отупљивати иступля,´ть тупити, отупљивати и,´стый 1. истински, прави 2. ревностан исты,´кать испробадати, избушити истяза,´ние с. мучење, муке истязатель м. мучилац истязать мучити, стављати на муке, кињити исхо,´д м. 1.завршетак, крај, резултат 2.устар. излаз, излазак быть на исхо,´де - бити при крају исха,´живать обилазити, пролазити унакрст исхитри,´ться довити се исхлеста,´ть ишибати исхода,´тайствовать испословати, израдити, измолити исходи,´ть, изойти,´ 1. обићи, прокрстарити 2. произилазити, долазити (од) 3. оснивати се на нечему, полазити од нечега исходи,´ть, изойти,´ кро,´вью - много крварити исхо,´дный полазни, почетни исхуда,´ть смршати, омршавити исходя,´щий излазни исцара,´пать изгрепсти, изгребати исцеле,´ние с. исцелење, оздравлење исцеля,´ть, исцели,´ть излечити, исцелити исча,´дие с. пород, чедо, накот (у рђавом смислу) исча,´дие а,´да - порођење ђавола исча,´хнуть ослабети, опасти, изнурити се исчеза,´ть, исче,´знуть ишчезнути, ишчезавати, изгубити се, губити се, нестајати, нестати исчерка,´ть испрецртавати, избрљати исче,´рпывать, исчерпа,´ть 1. исцрпсти; 2. (питање) уредити, решити исче,´рпывающий потпун, свестран, темељан; исче,´рчивать, исчерти,´ть исцртати, ишарати. исчисле,´ние с. 1. бројање 2. обрачунавање, израчунавање 3.мат. рачун исчисля,´ть, исчи,´слить 1. бројити, избројити 2. израчунавати, обрачунавати, обрачунати, израчунати ита,´к союз и тако, дакле италья,´н|ец м. Италијанац, ~ка ж.Италијанка италья,´нский италијански и т.д. и так даље, итд. ито,´г м. 1. збир, сума, свота 2. резултат итого,´ бухг. свега, укупно ито,´говый укупан, закључан и т.п. и томе слично ито,´жить сабирати, изводити резултат Иу,´да 1. Јуда 2. издајица, издајник иудаи,´зм м. рел. јудаизам иша,´к м.1. магарац. 2. глупан, магаре ишь види ишь ты како,´й! - види ти њега! ище,´йка ж. 1. полициски пас 2. полициски агент и,´щущий 1.који тражи 2. молећив и,´щущий взгляд - молећив поглед. июль м. јул июлский јулски июнь јун июнский јунски К к (ко испред два сугласника) 1. (за правац): к, ка, према, пут 2. (за циљ): на, за 3. (за однос): к, према, за 4. (за приближно време) око

к моему,´ стыду,´ - на моју срамоту к сча,´стью - на срећу ка речца која се ставља после заповедног начина и неких израза сличног значења ради појачавања одговара речцама: -де, -дер (понакад се испушта у преводу) да,´й-ка мне - дајде(р) ми поди,´-ка - иди-де каба,´к м. устар. крчма кабала,´ ж. 1. тешка обавеза 2. ропство (духовно) быть в кабале,´ - робовати каба,´льный ропски, зависан кабали,´ть држати у потчињености, ропству каба,´н м. 1. дивља свиња 2. вепар каба,´тчик м. устар. крчмар каба,´цкий 1. устар. крчмарски 2. непристојан кабачо,´к м. 1. тиквица 2. крчмица, мала крчма ка,´бель м. кабал ка,´бельный 1. од кабла 2. кабловски каби,´на ж. кабина кабине,´т м. 1.кабинет, канцеларија 2. соба кабине,´тный канцеларијски, собни кабине,´тный роя,´ль - собни клавир каблу,´к м. потпетица, штикла быть под каблуко,´м у жены,´ - бити папучар кабы кад би, ако би кавале,´р м. 1. партнер ( у плесу) 2. каваљер 3. који одликован наградом Гео,´ргиевский кавалер - који је одликован војничком наградом св. Ђорђа кавалери,´йский коњички кавале,´рия ж. коњица каварда,´к м. збрка, дармар ка,´верза ж. 1. сплетка, интрига 2. заврзлама, петљавина, смицалица 3. несташлук, пакост ка,´верзный вопро,´с - запетљано питање кавка,´зец м. кавказац кавы,´чки мн. знак навода, наводници откры,´ть (закры,´ть) кавы,´чки – отворити (затворити) наводници када,´стр м. юр. катастар када,´стрский катастарски каде,´т м. 1. ученик војне гимназије 2. ист. члан некадашње уставно-демократске странке каде,´тский кадетски кади,´ло с. церк. кадионица кади,´ть 1. кадити 2. ласкати кади,´ть фимиа,´м - ласкати ка,´дка, каду,´шка ж. каца, качица кадр м. кино 1. кадр 2. епизода, секвенца ка,´дровый 1. кадровски 2. радни 3. активан ка,´дровый офице,´р - активан официр ка,´дры мн. 1. кадрове, персонал нача,´льник отде,´ла ка,´дров - начелник кадровске службе кадри,´ть удварати се, набацижати се (некоме) ка,´дык м. јабучица на врату каёмка ж. уска ивица, узак поруб каёмчатый оивичен, порубљен, опшивен каждодне,´вный свакодашњи ка,´ждый сваки ка,´жется, кажи,´сь устар. 1. као да, чини ми се ка,´жущийся привидан каза,´к м. Козак каза,´рма ж. касарна каза,´рменный касарнски каза,´рменный ю,´мор - простачке шале казать само у изразу: он к нам не ка,´жет глаз - давно не долази код нас каза,´ться, показа,´ться 1. чинити се 2. изгледати каза,´цкий козачки каза,´чка Козакиња казачо,´к м. 1. мали козак 2. слушче у племићкој кући 3. народна игра, плес казема,´т м. казамат, тамница казённый 1. устар. државни 2. формалистички, бирократски 3. неоригиналан, баналан казёнщина ж. бирократски формализам на казённый сч`т - бесплатно казна,´ ж. ист. 1. државна благајна 2. устар. имовина, новац казначе,´й м. 1. устар. благајник 2. војн. интендант казначе,´йский који се односи на благајну, благајнички

казни,´ть 1. погубити, извршити смртну казну 2. казнити, мучити; ~ся казнити се, мучити се казнокра,´д м. поткрадивач казнь ж. 1. смртна казна 2. казна, мучење, екзекуција ка,´зус м. необичан случај, догођај кайма,´ ж. ивица, перваз, оквир, руб ка,´йф м. ужитак, уживање как 1. (упитно) како 2. (узвик) како 3. (поређење) као, као што 4. (време) откако с тех пор как - откад как то,´лько - чим тогда,´ как - док как когда,´ - како кад вот как! - гле! как бы то ни,´ было - ма како било как же 1. како 2. него како, дабогме, наравно 3.никако ( у случају привидног слагања) ка,´к-либо 1. како било, ма како 2. некако как-нибу,´дь 1. некако 2. некад, једном 3. немарно, којекако как бу,´дто 1.као да 2.тобоже, наводно как бы 1.како, као 2.као да, кобајаги како,´в мест. 1. који 2. какав како,´в поп тако,´в и прихо,´д - од попа и беседа како,´в 1. какав 2. како како,´й 1. какав 2. који како,´й-ли,´бо какав било, ма какав како,´й-нибу,´дь какав било, некакав како,´й-то некакав как раз 1.управо 2.баш как-то 1.некако 2. једаред ка,´ктус м. кактус кал м. тк. ед. измет каланча,´ ж. 1. осматрачница 2. врло висок човек, дугајлија кала,´ч м. врста белог хлеба тёртый кала,´ч - препредењак, префриганац сверну,´ться кала,´чиком - савити се као ђеврек кале,´ка м. и ж. богаљ календа,´рный календарски календа,´рь м. календар кале,´ние с. усијање, каљење (гвожђа) довести,´ до бе,´лого кале,´ния - изиритирати, изнервирати калёный 1. усијан 2. испечен на жару калёные оре,´хи - печене орахе вы,´жечь калёным желе,´зом - остажити жиг, жигосати кале,´чить богаљити, сакатити кали,´бр м. калибар ка,´лий м. калиј, калијум кали,´йный калијумски кали,´тка ж. вратанца, капијица кали,´ть 1. калити 2. усијавати 3. (орехи) пећи кало,´ши мн. каљаче сесть в кало,´шу - насести, претрпети неуспех калья,´н м. наргиле каля,´кать разговарати, ћаскати кама,´ринская руска народна песма и игра уз њу камене,´ть каменити се камени,´стый каменит ка,´менный 1. камен, каменит 2. немилосрдан камнетёс м. каменорезац ка,´мещик м.зидар ка,´мень м. камен ка,´мера ж. комора ка,´мерный 1. коморски 2. камерни (концерт) ка,´мешек м. каменчић камо,´рка ж. устар. собичак кампа,´ния ж. 1. војни поход 2. борба, кампања камуфля,´ж м. војничко маскирано одело камы,´ш м. трска, рогоз камы,´шевый, камышо,´вый тршчани, рогозни кана,´ва ж. ров, јарак кана,´л м. 1. канал 2. мореуз мочеиспуска,´тельный кана,´л - мокраћни канал кана,´лья м.,ж. гад, неваљалац, нитков канаре,´йка ж. канаринац кана,´т м. дебело уже, паламар

кандалы,´ мн окови, ланци, букагије кани,´кулы мн. школски распуст каните,´ль ж. 1. златна или сребрна жица за вез, срма 2. досадно понављање, гњаважа тяну,´ть каните,´ль - одуговлачити канифо,´ль ж. колофонијум каноне,´рка ж. топовњача (ратни брод) канони,´ческий канонски кант м. перваз, опшив кантоватова,´ть опшивати кану,´н навечерје празника ка,´нуть 1. нестати 2. потонути как в во,´ду ка,´нуть - као да је у земљу пропао канцеля,´рия ж.канцеларија канцеля,´рщина ж. бирократизам, формализам ка,´нцлер м. канцелар каню,´чить камчити, мољакати ка,´пать 1. капати 2. прокишњавати капе,´ль 1. капање 2. капље (отопљеног снега) капельди,´нер м. позоришни разводник ка,´пелька ж.капљица хоть ка,´пельку - макар малко ни ка,´пельки - нимало, ни трунке капельме,´йстер м. капелник, диригент капилля,´р м. капилар капитали,´зм м. капитализам капита,´н м. капетан капитули,´ровать капитулирати капитуля,´ция ж. капитулација ка,´пище с. многобожачки храм капка,´н м. замка, клопка, кљуса ка,´пля ж. 1. кап(ља), капљица 2. (мн. капли) медицина (лек) капо,´т м. женска собна хаљина капра,´л м. каплар капри,´з м. хир капри,´зничать бити хировит, јогунаст капри,´зный хировит, јогунаст капу,´ста ж. 1.купус 2.жарг.новац цветна,´я капу,´ста - карфиол капу,´стник м. 1. купусара 2. пита са купусом 3. глумачко вече капу,´стница ж. купусар (лептир) ка,´ра ж. казна кара,´бкаться пузати се, пентрати се карака,´тица ж. сипа, сепија (морски мекушац) кара,´куль м. астраган (крзно) кара,´кулевый астрагански кара,´кули мн. нечитак рукопис, сврачије ноге, жврљотине каранда,´ш м. оловка цветной карандаш - оловка у боји, бојица карапу,´з м.шврћа, малишан кара,´сь м. караш кара,´ть кажњавати кара,´тельный казнени карау,´л м.1. војничка стража 2. стражарско место, караула карау,´л! - у помоћ! де,´лать на карау,´л - одавати почаст (војничку) карау,´лить 1. стражарити, чувати 2. вребати, мотрити карау,´льный 1. стражарски 2. стражар кара,´чки мн. само у изразу: на кара,´чках - четвороношке карга,´ зла жена, роспија, вештица ка,´рий (глаз) кестењасто, смеђе (око) карка,´с м.1. скелет 2. жичани калуп за шешире ка,´ркать грактати, гакати ка,´ркнуть гракнути ка,´ркать на беду,´ - слутити несрећу ка,´рлик м.патуљак карма,´н м. џеп держи,´ карма,´н ши,´ре - не надај се да ћеш добити не лезть за сло,´вом в карма,´н - бити сналажљив у разговору положи,´ть в карма,´н - зарадити, набити џепове карма,´нник м. џепарош, кесарош карма,´нный џепни

карма,´нные де,´ньги - џепарац карнава,´л м. карневал карп м. шаран ка,´рта ж. карта (географска, играћа) раскры,´ть свои,´ ка,´рты - изаћи отворено са предлозима ка,´рта би,´та - план је пропао ре,´заться в ка,´рты- картати се карта,´вить изговарати р из грла, грлено карта,´вый 1. који изговара р из грла 2. нејасан, нечитак (глас) картёжник м. карташ, коцкар карте,´чь м. 1. крупна ловачка сачма 2. метак за сачму карти,´на ж.слика карти,´нный 1. који се односи на слике 2. сликовит, живописан, изразит картографи,´ческий картографски карто,´нка ж.кутија од картона карто,´фель м. кромпир карто,´фелина ж. један кромпир ка,´рточка ж. 1. картица 3. мала фотографија 4. картон, листић 5. карта (као легитимација) почто,´вая ка,´рточка - дописница, дописна карта визи,´тная ка,´рточка - посетница ка,´рточный који се односи на карте карто,´шка ж. кромпир карту,´з м. качкет ка,´рцер м. самица у затвору карье,´ра ж. каријера каса,´тельная мат. тангента каса,´тельно што се тиче каса,´тельство с. веза, однос каса,´тик устар. голубе, драги мој каса,´тка 1. обл. ластавица 2. драга, мила каса,´ться 1. дотицати(се) додиривати 2. тицати се, односити се ка,´ска ж. шлем ка,´сса ж. каса, благајна сберега,´тельная ка,´сса - штедионица касси,´р м. благајник касса,´ция ж. поништај судске пресуде врховним судом касси,´ровать поништити судску пресуду касте,´т м. боксер (оружје) ка,´стовый кастински касто,´рка ж. рицинус касто,´ровое ма,´сло - рицинусово уље кастра,´т м. ушкопљеник кастри,´ровать ушкопити, кастрирати кастрю,´ля ж. шерпа катава,´сия ж. збрка, неред ка,´танье с.1. котрљање, ваљање 2. возање, вожња не мытьём, так ка,´таньем - ако неће милом, онда ће силом ката,´ть 1. котрљати, ваљати 2. рољати (рубље) ваљати (гвожђе) 3.жарг. преписивати ката,´ться 1. котрљати се, ваљати се 2. возити се (ради уживања или спорта) ката,´ться на саня,´х - санкање ката,´ться на конька,´х - клизање ката,´ться на лы,´жах - скијање ката,´ться верхо,´м - јахати ката,´ться со,´ смеху - ваљати се (пуцати, искидати се) од смеха ката,´ться как сыр в ма,´сле - живети као бубрег у лоју категори,´чно с. категорично, одлучно ка,´тер м. мали путнички брод кати,´ть 1. котрљати, ваљати 2. возити, возати 3. брзо се кретати, јурити като,´к м. 1. ваљак 2. оклагија 2. клизалиште католи,´ческий католички католи,´чество с. католичанство ка,´торга ж. робија, принудни рад као казна каторжа,´нин м. бивши робијаш ка,´торжник м. робијаш ка,´торжный робијашки кату,´шка ж. калем кау,´рый алатаст, риђ (конь) кафе,´ м. кафић, кафана ка,´федра ж. катедра каца,´п м. подругљив украјински назив за Руса кача,´ть 1. љуљати, њихати 2. (главом) махати, вртети (у знак одобравања или неодобравања) 3. (воду) пумпати, црпсти его,´ кача,´ет - он клати се, посрће

каче,´ли мн.љуљашка ка,´чественный квалитативни ка,´чество с. 1. квалитет 2. особина, својство в качестве (кого, чего) као ка,´чка ж. 1. љуљање 2. пумпање качо,´к м. бодибилдер, висок снажан човек качну,´ть 1. заљуљати, љуљнути 2. климнути, махнути ка,´ша ж. каша од прекрупе ма,´нная ка,´ша - каша од гриза берёзовая ка,´ша - батине расхлёбывать ка,´шу - размрсивати заплетену ствар завари,´ть ка,´шу - направити неприлике кашева,´р м. војнички или раднички кувар ка,´шель м. кашаљ кашляну,´ть накашљати се, кашљуцнути ка,´шлять кашљати кашне,´ мн. нескл. шал кашта,´н м. кестен кашта,´новый 1. кестенов, од кестена 2. кестењаст ка,´яться 1. кајати се 2. признавати своју кривицу ква,´кать крекетати кваку,´ша, кваку,´шка ж. жаба крекетуша ква,´кша зелена жаба квалифици,´ровать квалификовати, квалифицирати кварта,´л м. 1. кварт, четврт, рејон (градски) 2. четвртина године (3 месеца) кварта,´льный 1. квартовски, рејонски 2. тромесечни кварта,´льный надзира,´тель устар. - шеф квартовске полиције кварти,´ра ж. стан квартира,´нт м. станар квартирова,´ть становати квартпла,´та ж.станарина квас м. руско национално безалкохолно пиће ква,´сить 1. киселити 2. опијати се, бесомучно пити квасно,´й квасни квасно,´й патриоти,´зм - вулгарни патриотизам, пренаглашени ква,´шеный кисео, преврео ква,´шеное молоко,´ - кисело млеко квашня,´ ж.1. наћве 2. тесто које је почело киснути квёлый слабачак, кењкав, мек кве,´рху увис, горе квита,´нция ж. признаница квита,´ться сводити рачуне, обрачунавати се квохта,´ть квоцати (за кокошку) кекс м. 1. кекс, суво пециво 2. жарг. пријатељ ке,´лья ж. религ. ћелија, одаја усамљеника келе,´йный 1. ћелиски 2. скривен, тајананствен кента,´вр м. центаур кержа,´к м. страоверац кероси,´н м. петролеј, керозин ке,´сарь м. цар, ћесар ке,´сарево сече,´ние - царски рез (при порођају) ке,´та ж. сибирски лосос киби,´тка ж.покривена кола кива,´ть махати, климати главом (дајући знак) кивну,´ть махнути, климнути киво,´к м.знак главом кида,´ла м. варг. преварант, варалица кида,´ть 1. бацати 2. остављати, напуштати кида,´ться бацати се, устремљивати се кидаться в глаза - падати у очи кида,´ться со всех ног - јурити што ноге носе кий м. 1. штап, палица, кијак 2. билијарски штап кики,´мора ж. 1. баук 2. наказа, ругоба кило - у слож. са кило, килограм ки,´ллер м. плаћени убица кинжа,´л м. кама (нож с обе стране оштар) кино,´ с. биоскоп, кинематограф ки,´новарь м. цинобер (црвена боја) ки,´нуть 1. бацити 2. оставити, напустити 3. жарг. преварити, обманом отети ки,´нуться јурнути, појурити, полетети, устремити се кио,´т м орманчић на зиду с иконама ки,´па ж. 1. свежањ (документа) 2. бала 3. хрпа, гомила кипе,´ть 1. врети, кључати 2. врвети 3. (море) пенити се 4. (рад) бити у јеку 5. (злост) бујати, кипети

кипу,´чий 1. узаврео, кључао 2. (поток) пенушав 3. ватрен, жесток 4. (рад) неуморан кипяти,´ть варити, кувати до кључања, прокувавати кипеть кључати кипято,´к врела, кључала вода кипяче,´ние с. варење прокувавање кираси,´р м.оклопник кири,´ллица ж. ћирилица кирка,´ ж. пијук ки,´рха ж. лутеранска црква киря,´ть жарг. пити, опијати се кирпи,´ч м. цигла, опека кирпи,´чник м. циглар кис! (за мамљење мачке) мац! ки,´са ж.маца кисе,´йный муслински кисе,´ль м. руско национално јело, дезерт од воћа кисе,´т м. дуванкеса кислова,´тый накисео кислоро,´д м. кисеоник кислота,´ ж. киселина се,´рная кислота,´ - сумпорна киселина у,´ксусная кислота,´ - сирћетна (оцатна) киселина ки,´слый кисео кисля,´тина м., ж. 1. кисело (пиће или јело) 2. досадан, мрзовољан човек ки,´снуть 1. киснути, киселити се 2. осећати досаду, бити мрзовољан, млитав киста,´ ж. мед. циста кисть ж. 1. кићанка 2. грозд 3. кичица, 4. шака кита,´|ец м. Кинез; ~янка ж. Кинескиња ки,´тель ж. горњи део униформе кичи,´ться разметати се, хвастати се кичли,´вый разметљив, хвалисав кише,´ть гамизати, врвети, киптети кише,´чник м. цревни систем кише,´чный цревни кишка,´ м. црево пряма,´я кишка,´ - дебело црево вы,´мотать кишки,´ - измучити кишка,´ слаба,´ - слаба петља, млакоња кишмя,´ само у изразу: кишмя,´ кише,´ть - врвети, киптети клавиату,´ра ж. тастатура кла,´виша ж. 1. тастер, типка 2. клавирска дирка клад м. закопано благо кла,´дбище с. гробље кладби,´щенский гробљански кла,´дка ж. 1. намештање, полагање 2. зидање зид 3. ношење јаја кладова,´я ж. 1. складиште, стовариште, магацин 2. соба за оставу кладовщи,´к м. магационар кладь ж. 1. товар на колима 2. пртљаг ручна,´я кладь - ручни пртљаг кла,´няться 1. клањати се 2. поздрављати кла,´пан м.поклопац предохрани,´тельный кла,´пан - сигурносни вентил класс с. 1. класа, разред 2. врста (биолошка) класси,´ческий класичан кла,´ссный 1. м. разредни, који одговара за разред 2. изванредан, перфектан кла,´ссовый класни класть 1. метати, стављати, полагати, намештати 2. улагати (новац) 3. зидати 4. носити јаја (кокош) класть зу,´бы на по,´лку - врло тешко живети клёв с. кљуцање удице клёво с. жарг. супер, изванредно клева,´ть кљувати, кљуцати кле,´вер м. детелина клевета,´ ж. клевета, пањкање, опадање клевета,´ть клеветати, пањкати клеветни,´ческий клеветнички клеёнка ж. мушема клеёнчатый начињен од мушеме кле,´ить 1. лепити 2. удварати се (некоме) кле,´иться 1. лепити се 2. (обично са не) ићи глатко, испадати за руком рабо,´та не кле,´ится - посао не иде како треба клей м. лепак

кле,´йка ж. лепљење кле,´йкий лепљив клейкови,´на м. глутеин клейми,´ть жигосати клеймо,´ с. жиг кле,´йстер м. лепак од штирка или брашна клёкот м. кликтање клекота,´ть кликтати клён м. jaвор клепа,´ть 1.спајати закивкама, нитовати 2. (косу) клепати, откивати 3. клеветати, пањкати клёпка ж. 1. спајање закивкама 2. откивање, клепање 3. чаканац (за откивање) 4. дуга (на бурету) кле,´тка ж. 1. кавез, крлетка 2. квадратић на тканини, каро3. ћелија (организма) грудная клетка - грудни кош клетча,´тка ж.1. целулоза 2. тканина с квадратићима, карирана кле,´тчатый с квадратним утканим шарама, кариран клёцки мн. квадратићи теста у супи, флекице клешня,´ ж . клешта (у рака) клещ м. зоол. крпељ кле,´щи мн клешта кли,´зма ж. клистирање, клистир клик м. 1.узвик, усклик, поклич 2. кликтај кли,´кать 1. звати, дозивати, викати 2. називати 3. кликтати, гакати 4. притискати тастер на компјутерском мишу кли,´мат м. клима климати,´ческий климатски клин м. клин де,´ло кли,´ном сошло,´сь - дошло се у ћорсокак подбива,´ть кли,´нья - удварати се (некоме), набацивати се клини,´ческий клинички кли,´нья мн. клинови клип м. спот, видеоспот певача, певачице клич м. поклич, поклик, дозивање кли,´чка м. назив (животиња), надимак (човеку) клок, клочо,´к м. 1. (косе) прамен, чуперак 2. (сена) руковет 3. (папира) парче 4. (тканине) дроњак кло,´кот м. бучање, бурлање клокота,´ть 1. (вода) клокотати, кључати 2. (водени слап) бучати 3. (у стомаку) бурлати 4.(у грудима) крчати клон м. 1.нагиб, савијање 2. биол. клон клони,´ть 1.савијати, сагибати, нагињати 2. приклањати терати 3. (очи) обарати 4. (посао) водити 5. окретати, смерати клоп м. стеница клуб м. 1. клуб 2. клупко, клупче 3. колут (дима) клу,´бень м. бот. задебљао корен биљке клуби,´ться колутати се, ковитлати се, куљати клубни,´ка ж. јагода клубо,´к м. клупко клу,´мба ж. леја са цвећем клык м. 1. очњак 2. кљова (дугачак зуб слона и дивљег вепра) клюв м. кљун клюка,´ ж. штака, штап клю,´ква ж. брусница (жбунаста биљка с бобичастим плодом) разве,´систая клю,´ква - шарене лажи клю,´кнуть повући, поднапити се клю,´кнуться љоснути носом ключ м. 1. кључ 2. извор, врело запере,´ть на ключ - закључати бить ключо,´м - извирати, избијати куљати кипе,´ть ключо,´м - кључати, кипети ключево,´й 1. кључни 2. изворски 3. основни ключево,´й вопро,´с - важно, основно питање клю,´чик м. кључиђ кля,´кса ж. флека, мрља од мастила кля,´нчить мољакати, просјачити, камчити клясть клети, проклињати кля,´сться си клети се, заклињати се кля,´тва ж. заклетва клятвопресту,´пник м. кривоклетник кля,´уза ж. 1. дојава, сплетка 2. устар. парничење кля,´узничать 1. пањкати, сплеткарити 2. парничити се кля,´ча ж. кљусе, рага кнару,´жи напоље кни,´га м. књига книгое,´д м. књижни мољац книгоизда,´тельство с. издавачко предузеће кни,´жечка, кни,´жка ж. књижица

кни,´жный књишки кни,´жный магази,´н - књижара кни,´зу надоле кно,´пка ж. 1. метално дугме из два дела 2. дугме,тастер кнут м. бич, камџија княги,´ня ж. кнегиња княже,´ние с. кнезовање кня,´жеский кнежевски кня,´жество с. кнежевина кнежевство князь м. кнез ко 1.(испред групе сугласника) к, ка 2 .-ко (речца за појачавање) понакад се испушта у преводу. кобе,´ль м. 1. пас (мужјак), кер 2. похотљив човек кобе,´ниться опирати се, пренемагати се, нећкати се кобура,´ ж. кубура кобы,´ла, кобы,´лка ж.1. кобилица 2. кобилица на виолини кова,´рный подмукао кова,´ть ковати, поткивати ковёр м. ћилим, тепих, простирач кове,´ркать 1. кварити, нагрђивати 2. (мысль) извртати 3. (језик) натуцати ко,´вка ж.ковање, поткивање ко,´вкий лак за ковање, кован коври,´га ж. велики округао хлеб, сомун коври,´жка ж.1. хлепчић 2. медењак ко,´врик ж. ћилимчић ко,´вшик ж. кутлача ковы,´ль м. ковиље ковыля,´ть 1.храмати, ћопати, гегати 2. тешко ходати ковыря,´ть 1. чепркати, чачкати 2. невешто, аљкаво радити когда,´ кад, када, кадгод когда,´-ли,´бо ма кад, кад било когда,´-нибу,´дь кадгод, једном когда,´-то некад, кад-тад ко,´готь канџа ко,´е-где којегде, овде-онде ко,´е-как којекако, некако, полако ко,´е-како,´й 1. којекакав 2. неки 3. неколики ко,´е-кто које ко, понеко ко,´е-что које што, штошта, понешто ко,´жа м. кожа из ко,´жи вон лезть - упињати се из петних жила ко,´жаный кожни коже,´вник м.кожар коже,´венный кожни кожарски ко,´жистый кожаст, кожнат ко,´жник м. лекар за кожне болести, дерматолог кожура,´ ж. кожица, кожур(иц)а коза,´ ж. коза драть (лупи,´ть) как си,´дорову ко,´зу - лемати као вола у купусу козёл м. 1. јарац 2. погрдни назив за мушкарца ко,´зий козји козлёнок м. јаре козля,´та мн. јарчићи ко,´злик м. јарчић козли,´ный јарећи козли,´ться јарити се, козити се козли,´ще с. јарчина, -екања ко,´злы мн 1. ногаре 2. кочијашево седиште ко,´зни мн. подвала, смицалице, сплетка козырёк м. штит на капи сде,´лать под козырёк - салутирати ко,´зырь м. 1. адут ходи,´ть с ко,´зыря - адутирати козяря,´ть 1. адутирати 2. салутирати козя,´вка ж. бубица, мушица ко,´й, ко,´я, ко,´е који, какав ко,´йка ж. 1. висећа постеља на броду 2. кревет у болници и касарни ко,´кать 1. ударати 2. убијати 3. разбијати ко,´кнуть 1. ударити, чукнути 2. убити 3. разбити коке,´тка ж. кокета коке,´тничать кокетовати коклю,´ш м. велики кашаљ, рикавац коко,´шник м. висок женски украс на глави

кол м. 1. колац 2. јединица, кец (оцена) у него,´ ни кола,´, ни двора,´ - нема ни кучета, ни мачета колбаса,´ ж. 1.салама 2.кобасица кровяна,´я колбаса,´ - крвавица ли,´верная колбаса,´ - џигерњача колба,´сить жарг. имати хирове, нападе; ~ся жарг. забављати се, уживати колдо,´бина ж. јама, рупчага колдова,´ть бајати, врачати колдовство,´ с. враџбине, чаролије, гатање колду,´н м. чаробњак, врач, мађионичар; ~ья чаробница, врачара, мађионичарка колеба,´ть љуљати, њихати, колебати коленко,´р м. јевтина памучна материја вот тако,´й коленко,´р - тако стоје ствари ( резигнирано) коле,´но с. 1. колено 2. зглоб на стабљици, на цеви 3. поколење, генерација коле,´нчатый коленчаст, зглавкаст колёсико с.точкић колеси,´ть 1. заобилазити 2. много путовати колёсный који се односи на точак колесо,´ с.точак, коло но,´ги колесо,´м - криве ноге ходи,´ть колесо,´м - 1. претурати се преко главе 2. шепурити се колёса мн. жарг. таблете колесова,´ть распети на точку коле,´чко с. прстенчић усы,´ коле,´чком - уврнути бркови колея,´ ж. 1. коловоз 2. колосек (железнички) коли,´чество с. количина коли,´чественный количински коли,´чественные числи,´тельные - прости бројеви ко,´лкий 1. који се лако цепа 2. бодљикав 3. заједљив ко,´лкость 1. бодљикавост 2. заједљивост колобро,´дить 1. бити несталан, правити буку, галамити 2. (мисао) лутати коловоро,´т 1. велики сврдао 2. вртлог, вихор коло,´да ж. 1. клада, трупац 2. стуб 3. шпил карата коло,´дка ж. 1. кладица 2. обућарски калуп 3. клада (за робијаше) коло,´дник м. устар. робијаш ко,´локол м.звоно колоко,´льчик м. 1. звонце, прапорац 2. (бот.) звонце ко,´ломазь ж. коломаз коло,´нка ж.1.стубацу у новинама 2. колона, стубац ко,´лос м. клас колоси,´стый класат колоси,´ться класати коло,´сс м. колос, див, џин, горостас колоти,´ть 1. ударати, лупати 2. тући, млатити, лемати 3. разбијати, лупати 4. (гроыница) трести колоти,´ться 1. ударати се 2. (зубе) цвокотати 3. (срце) бити, куцати 4. таворити колоту,´шка ж. маљица коло,´ть 1. цепати (дрво) дробити 2. разбијати, лупати 3. бости 4. (у стомаку) пробадати, жигати 5. клати 6. пецкати колча,´н м.тоболац за стреле колчено,´гий хром, ћопав колыбе,´ль ж. колевка колыбе,´льная пе,´сня - успаванка колыма,´га ж.тешка сеоска кола колыха,´ть љуљати, њихати ко,´лышек м. кочић колье,´ с. огрлица од драгог камења кольну,´ть боцнути, жигнути, пецнути кольра,´би мн. нескл. келераба кольцево,´й прстенаст кольцо,´ с. 1. прстен 2. колут ко,´льчатый 1. састављен из колутова 2. прстенаст кольчу,´га ж. панцирна кошуља колю,´честь бодљикавост колю,´чий 1. бодљикав, трновит 2. (бол) оштар, жесток, љут 3. заједљив, боцкав, пецкав коляда,´ ж. 1. божићни обреди 2. Бадње вече колядова,´ть певати коледарске песме коля,´ска ж. 1. лака кола на федер с покретним кровом 2. мала дечја колица ком м. грумен, грудва (земље) командирова,´ть службено послати командиро,´вка м. службено путовање кома,´р м. комарац комари,´ный комарчев

комба,´т м.1. командант батаљона 2. командир батерије комбини,´ровать комбиновати ко,´мик м. 1. комичар 2. шаљивчина коми,´ческий комични комичан, смешан коми,´чный комичан ко,´мкать 1. гужвати, гњечити 2. аљкаво радити коммента,´рий м. коментар комменти,´ровать коментарисати коммуна,´льный 1. комунални 2. општински ко,´мната ж. соба комо,´к м. груменчић, грудвица, лоптица компа,´ния ж. 1друштво 2.удружење компле,´кт м. комплет, потпун број нечега комплектова,´ть потпунити компре,´сс м. мокар облог компю,´терный компјутерски конво,´й м. 1. оружана пратња 2. караван трговачких бродова под заштитом ратних конвои,´ровать спроводити, пратити под оружјем конво,´йный 1. пратилачки, спроводни 2. оружани пратилац конди,´тер м. посластичар конди,´терская ж. посластичарница конду,´ктор м. кондуктер возовођа конёк м. 1. коњ(ч)ић 2. клизаљка 3. омиљена ствар коне,´ц м.1. крај, свршетак 2. смрт в конце,´ концо,´в - на крају крајева на худо,´й коне,´ц - у најгорем случају коне,´чно наравно, дабо(г)ме, разуме се коне,´чность м. уд коне,´чный крајњи, завршни, последњи кони,´на ж. коњетина кони,´ческий купаст ко,´нный коњски, ко,´нный заво,´д - ергела конокра,´д м. коњокрадица конопа,´тить запушавати пукотине конопля,´ ж. конопља консерва,´тор м. конзервативац конспе,´кт м. кратак извод из неког дела конститу,´ция ж. устав конституцио,´нный уставан ко,´нсул м. конзул конто,´ра ж. устар. канцеларија конто,´рщик м. устар.писар контраба,´нда ж. кријумчарење контрабанди,´ст м. кријумчар контро,´ль м.контрола, надзор контролёр м. контролор, надзорник контроли,´ровать контролисати, надзиравати ко,´нтур м. обрис конура,´ ж. штенара ко,´нус м.купа конусови,´дный, конусообра,´зный купаст конфета м. бомбона конфиденциа,´льный поверљив, тајан конфу,´з м. забуна, збуњеност конфу,´зить збуњивати, стидети концево,´й коначни, завршни концентри,´ровать 1. концентрисати, усредсређивати 2. нагомилавати 3. згушњавати концетри,´ческий концентричан концо,´вка ж. завршетак конча,´ть, ко,´нчить 1. за-, с- довршивати 2. прекидати, прекраћивати ко,´нчик м. вршак, крајичак кончи,´на ж. смрт конь м. коњ конь не валя,´лся - тек кренуо, још у повоју (посао, рад) конькобе,´жец м. клизач на леду ко,´нюх м. коњушар коню,´шня ж. коњушница координи,´ровать координирати, ускладити копа,´ть копати копа,´ться 1. копати 2. (в душе) рити, претурати копейка ж. стоти део рубље

копе,´ечный 1. који вреди једну копејку: 2. који мало вреди, ништаван копе,´ечная душа,´ - ситна душа копи,´лка ж.касица копи,´ровать копирати копи,´ть 1. скупљати, штедети 2. нагомилавати копна,´ ж. пласт (сена) ко,´поть м. гар, чађ копоши,´ться 1. гамизати, врвети, киптети 2. (у глави) врсти се 3. чепркати, петљати копте,´ть усрдно радити копти,´ть 1. чадити 2. гаравити 3. сушити се на диму копти,´льня сушница за месо копу,´н м. оклевало, спор човек копчёный димљен, сушен на диму ко,´пчик м.завршетак кичменог стуба копы,´то м. копито копы,´тные биол.копитари, папкари ко,´пи мн. рудник, мајдан копьё с. копље копьено,´сец м. копљаник кора,´ ж. кора мозгова,´я кора,´ - мождана опна кора,´бль м.брод па,´русный кора,´бль - једрењак корабе,´льный бродски кораблекруше,´ние м. бродолом кораблестрое,´ние с. бродоградња кора,´блик м.дечја лађица (играчка) корёжиться грчити се, кривити се корена,´стый 1. темељан 2. здепаст, дежмекаст ко,´рень м. корен коренно,´й 1. првобитан 2. основни 3. главни коренно,´й зуб - кутњак ко,´реш м. жарг. приjaтељ, ортак корешо,´к м. 1. коренчић 2. леђа књиге 3. талон (признанице) корзи,´на ж. котарица, корпа корзинщик корпар коридо,´р м. ходник кори,´ть грдити, пребацивати, приговарати кори,´ца ж. цимет кори,´чневый браон боје, смеђ кори,´чный циметни ко,´рка ж. 1. кора, кожица 2. корица књиге корм м. сточна храна не в коня,´ корм - ништа не вреди( као човек), не вредан труда корма,´ ж. задњи део лађе, крма кормёжка ж. 1. храњење 2. дојење 3. исхрана стоке корми,´лец м. хранилац, хранитељ корми,´лица ж. 1. хранитељка 2. устар. дојкиња корми,´ть 1. хранити 2. дојити кормле,´ние с. 1. исхрана 2. дојење кормово,´й 1. који се односи на храну који служи за храну, прехранбени 2. који се односи на задњи део брода 3. бродар на крми корму,´шка ж. корито за живину корневи,´ще с. корен корнево,´й коренов, коренски корнепло,´д м. коренаста биљка (кромпир, цвекла,) ко,´роб м. котарица од луба (дрвене коре) коробе,´йник м. трговац, торбар коробе,´йничать торбарити коро,´бить безлич. 1. грчити, кривити, искривљивати 2. вређати, не свиђати се коро,´бка ж. кутија черепна,´я коро,´бка - лобања коробо,´к, коро,´бка, коро,´бочка ж. 1. кутијица 2. бот. чаура, махуна коро,´ва ж. крава до,´йная коро,´ва - крава музара приста,´ло как коро,´ве седло,´ - не приличи, не пристаје (нешто некоме) коро,´вий крављи коровье масло - маслац, бутер коро,´вка ж. кравица бо,´жья коро,´вка - бубамара короле,´ва ж. краљица короле,´вич м. краљевић короле,´вна ж. краљева кћи короле,´вский краљевски

короле,´вство с. краљевина, краљевство коро,´ль м. краљ коромы,´сло 1. обрамица 2. полуга на теразијама 3. ђерам (бунарски) дым коромы,´слом -збрка, гужва коро,´на ж.1. круна 2. венац коро,´нка ж.1.мала круна, круница 2. зубна круница коро,´нный крунски, државни коро,´нная роль - најбоља улога (неког глумца) коронова,´ние с. крунисање коронова,´ть крунисати, окрунити коро,´ста ж. краста корота,´ть (време) кратити, прекраћивати коро,´ткий 1. кратак 2. краткотрајан 3. близак, интиман быть на коро,´ткой ноге,´ - бити врло интиман с неким коро,´че 1. (комп. од коротко) краћи краће 2. краће речено, једном речју ко,´рочка ж. корица ко,´рпус м. 1. тело, труп 2. и здвој ен д ео зграде 3.војн. корпус корреги,´ровать 1. исправљати 2. кориговати (текст) корса,´р м. гусар ко,´ртик м. шпада (у маринских официра) ко,´рточки само у изразу: сиде,´ть на ко,´рточках - чучећи ко,´рчить 1. (безлич.) грчити, савијати 2. (безлич.) гадити се 3. подражавати, представљати ко,´рчить ро,´жу - пр а вити гр имас е ко,´р чить с я грч ити с е, превијати се ко,´ршун м. луња, врста јастреба коры,´сть 1. корист, ћар 2. грамжљивосг, лакомост, похлепа, користољубље коры,´стный грамжљив, лаком, похлепан, користољубив коры,´то с.корито корь ж. мале богиње, оспице коря,´вый 1. квргав, чворновит 2. окорео, рапав 3. богињав, оспичав коря,´читься 1. раскорачивати се 2. опирати се, јогунити се коса,´ ж.1. коса (за кошење) 2. плетеница, витица, кика, перчин 3. пешчани спруд ко,´свенный 1. посредан 2. зависан косвенная речь - индиректни говор косе,´ц м. косац коси,´лка ж.косачица (направа) косить 1. косити 2. укошавати (намештати косо) 3. стајати косо 4. гледати разроко коси,´ться 1. гледати искоса, попреко 2. мислити неповољно, са неповерењем косма,´тить чупавити, разбарушивати косма,´тый длакав, разбарушен, чупав ко,´смы мн. праменови косе косне,´ть 1. губити гипкост, крутити се 2. упорно се држати нечега, огрезнути у неч ем ко,´сность ж. учмалост, закржљалост, застој косноязы,´чие муцање, муцавост, нејасност у говору косну,´ться коснути се, дотаћи (се), додирнути ко,´сный 1. учмао, непријемчив, који је роб навика 2. непокретан, инертан 3. који се односи на косу (алатку) 4. који се односи на плетеницу кособо,´кий укошен, крив косоворо,´тка ж.руска кошуља с закопчавањем са стране косого,´р м. падина, страна (брда) косой 1. кос, крив 2. разрок 3. сумњив, неповерљив косола,´пый м.1. кривоног, шепав 2. неспретан, трапав костене,´ть кочити се од хладноће костёр м. велика ватра, ломача кости,´стый пун костију, кошчат костля,´вый кошчат, мршав ко,´стный коштан ко,´сточка ж.кошчица перемыва,´ть ко,´сточки - оговарати косты,´ль м. штака (болесничка) костыля,´ть млатити, лемати кость ж. 1. кост 2. коцка, коцкица (за игру) лечь костьми,´ - погинути у боју пересчита,´ть ко,´сти - наместити кости, излемати до мо,´зга косте,´й - до сржи, скроз костю,´м м.1. одело, одећа, хаљина 2. женски костим костюми,´ровать костимирати костя,´к м. костур, скелет костяно,´й коштан косы,´нка ж. троугласта марама, повезача косьба,´ ж. косидба, кошња кося,´к м. 1. довратак 2 . јато птица или риба 3. жарг. цигарета са марихуаном

кот м. мачак кот напла,´кал - нема ни за лек морско,´й кот - фока котёл м.1 . котао, бакрач 2 . казан котело,´к м.1. котлић, бакрачић 2. крут, округао мушки шеш ир , полуцилиндер коте,´ль ник, коте,´льщик м. котлар, казанција котёнок м. маче котя,´та мн.мачићи ко,´тик м. 1. мацан 2. фока 3. фокино крзно коти,´ться мацити се, котити се котле,´та ж.котлет, пљескавица котлова,´н м. јама кото,´мка ж.торба упртњача кото,´рый 1. који 2, колико кото,´рый час - колико је сати ко,´фе м. нескл. кафа кофе,´йный кафени ко,´фта ж. блуза ко,´фто чка ж.блузица коча,´н м. главица купуса кочева,´ть сељакати се, живети као номад коче,´ вник м.номад, ч ер гар кочево ,´й номадски, чергарски, скитачки кочега,´р м. ложач (парних котлова) кочега,´рка ж. ложионица кочега,´рный ложионички кочене,´ть кочити се, крутити се кочерга,´ ж. жарач кочеры,´жка ж. купусни корен, кочањ ко,´чка м. бусен обрастао тр авом коша,´тник м. љубитељ мач ака кошачий мачј и коше,´ль м. 1. устар. кеса, новчаник 2. плетена торба кошелёк м. новчаник ко,´шка м. 1. мачка 2. мање трокрако сидро (ла,´дят) как ко,´шка с соба,´кой - слажу се као пас и мачка кошма,´р м. 1. мора, тежак сан 2. страшна ствар кошма,´рный стр ашан, ужасан Коще,´й м. 1. митско биће у облику мршавог, злог и богатог старца 2. тврдица кощу,´нство с. хуљење, скрнављење вере кощу,´нствовать исмевати верске обреде краево,´й 1. покрајински 2. ивични краеуго,´льный основни, главни кра,´ешек м. крајичак, ивица кра,´жа ж. крађа край м. 1. крај 2. ивица, руб 3. предео, завичај хвати,´ть че,´рез край - претерати конца,´ кра,´я нет - нема ни краја ни конца кра,´йний 1. крајњи, последњи, задњи 2. претеран по кра,´йней ме,´ре - бар(ем), макар кра,´йность м. 1. крајност 2. претераност 3. нужда, невоља в крайности у случају потребе, у крајњем случају крамо,´ла устар. побуна завера крамо,´льник м. бунтовник, револуционар крамо,´льничать правити завере, бунити се крамо,´льнический бунтовнички, револуционарни кран м. 1. славина 2. дизалица крап м. 1. тачкица, пега 2. тајни знак на полеђини карте крапи,´ва ж.коприва, жара краса,´ ж. 1. лепота, красота 2. украс 3. лепотица краса,´вец м. лепотан краса,´вица ж. лепотица, лепојка краса,´вчик м. 1. лепотан 2. кицош краси,´вый леп краси,´льня ж. фарбарница, бојаџиница краси,´льщик м. фарбар, бојаџија кра,´сить 1. бојити, бојадисати, фарбати 2. устар. украшавати, красити кра,´ска ж. 1. боја, фарба 2. румен(ило) лица красне,´ть црвенети красноба,´й м. причало, фразер красноко,´жий црвенокожац красноречи,´вый лепоречив, красноречив красноре,´чие с. говорништво, беседништво

краснота,´ ж. црвен, црвенило, румен, руменило красну,´ха ж.мед. оспе кра,´сный 1. црвен 2. револуционаран 3. устар. леп, красан кра,´сное крыльцо,´ - парадне степенице кра,´сное вино,´ - црно вино кра,´сный пе,´рец - паприка (туцана) кра,´сное словцо,´ - досетка, виц красный петух - пожар кра,´сная строка,´ - нов пасус у тексту красова,´ться 1. лепо изгледати 2. парадирати, шепурити се красота,´ ж. лепота, красота кра,´сочный 1.који се односи на боје, фарбе 2.живописан, изразит красть краду красти кра,´сться прикрадати се, шуњати се крат устар. пута, само у изразу: во сто крат (лу,´чше или ху,´же) - сто пута (боље или горе) кра,´ткий кратак кра,´ткость ж.краткоћа краткосро,´чный 1. краткотрајан 2. краткорочан кра,´тный мат. дељив без остатка крахма,´л м. штирак крахма,´лить штиркати кра,´ше лепше, боље кра,´шение бојење, бојадисање, фарбање краю,´ха, краю,´шка м.кришка, крајика хлеба креди,´т м.1. кредит 2. поверење креди,´тка ж. 1.новчаница, банкнота 2.кредитна картица кредитова,´ть кредитирати кре,´йсер м. крстарица креме,´нь м. кремен, кременчић (за упаљач) кремль м.устар. тврђава у средини старих руских градова кре,´мний силицијум кремни,´стый 1. каменит, посут камењем 2. силицијумски крен м.1. нагиб 2. скретање кре,´ндель м.перец крепи,´ть укрепљавати, учвршћивати крепи,´ться 1. уздржавати се 2. држати се чврсто кре,´пкий 1. јак, чврст, снажан 2. крепак, издржљив, здрав кре,´пкие напи,´тки - алкохолна пића кре,´пкое словцо,´ - псовка кре,´пкий на у,´хо - наглув кре,´пнуть јачати, снажити се крепостно,´й м. 1. тврђавски 2. сељак спахиски роб (до 1861. г.) 3. тапијски крепостно,´е пра,´во - право спахије да може располагати животом, радом и имовином својих сељака кре,´пость ж. 1. јачина, снага, чврстина 2. тврђава 3. тапија крепча,´ть јачати, снажити се крепы,´ш м. снажан, здрав човек кре,´сло с. наслоњача, фотеља крест м. крст креста,´ нет на тебе,´ - ти немаш душе поста,´вить крест - изгубити сваку веру (наду) кресте,´ц м. крста кре,´стик м. крстић крести,´ны мн. крштење крести,´ть 1. крстити 2. прекрстити кре,´стник, кре,´стница кумче кре,´стный м. крсни кре,´стный ход - литија с нами кре,´стная сила! - буди Бог с нама! крёстный отец - кум на крштењу крёстная мать - кума на крштењу кресто,´вый 1. крсни 2. крстат, крсташки кресто,´вый поход - крсташки поход крестоно,´сец м. крсташ кре,´сти мн. карта треф крестья,´нин м. сељак крестья,´нка ж. сељанка крестья,´нство с. сељаштво кре,´чет м. соко обучен за лов креще,´ние с. 1. крштење, крштавање, покрштавање 2. Богојављење креще,´нский богојављенски крещёный 1. (по)крштен 2. хришћанин

крива,´я крива (линија) кривда ж.неистина, лаж криве,´ть ћоравити кривизна,´ ж. 1. кривина, искривљеност криви,´ть 1. кривити, искривљавати 2. (лицо) грчити криви,´ть душо,´й - говорити неистину криви,´ться кревељити се, правити гримасе кривля,´ка м., ж. онај који се кревели криво,´й 1. крив 2. неправилан, нетачан, лажан 3. ћорав, једноок крива,´я крива (линија) крива,´я улы,´бка (усме,´шка) - неискрен, извештачен осмех кривоно,´сый м. кривонос криворо,´тый м. кривоуст кривото,´лки мн. лажни гласови кривоше,´ий м. кривоврат кри,´зис м .криза крик м. 1. јаук, узвик, крик врисак, вика, дрека 2. (орла) кликтање, (гуске) гакање, крештање крикли,´вый крештав, дречав кри,´кнуть викнути, дрекнути криминалисти,´ческий криминалистички кристаллизи,´ровать кристалисати крите,´рий м. критеријум, критериј кри,´тик м. критичар критикова,´ть критиковати крити,´ческий критички крити,´чный 1. критичан 2. опасан, тежак крича,´ть 1. јаукати, дерати се, дречати 2. викати, узвикивати 3. кликтати, крештати крова,´вый крвав, окрвављен крова,´тка ж. креветић, креветац крова,´ть ж. кревет кро,´вельный кровни кровено,´сный сосуд крвни суд кровообраще,´ние крвоток крови,´нка ж. капља крви кро,´вля ж. кров кро,´вный 1. крвни 2. крвав жесток, тежак кро,´вная месть - крвна освета кровожа,´дный м. крволочан кровоизлия,´ние с. излив крви кровообраще,´ние с. крвоток кровопи,´ец м., кровопи,´йца ж. крвопи ја, крволок кровоподтёк м. модрица кропроли,´тие с. крвопролиће, покољ кровопуска,´ние с. пуштање крви кровосмеше,´ние с. родоскврњење кровотече,´ние с. крварење, крволиптење, одлив крви кровоточить крварити кровоха,´ркание с.искашљивање крви кровь ж. крв изби,´ть до кро,´ви - на мртво име кровь с молоко,´м - леп и здрав ( човек) кровяно,´й 1. 2. крвав, окрвављен 3. као крв, крвни кровяно,´й ша,´рик - крвно зрнце крои,´ть кројити крой м. 1. крој 2. кројење кро,´йка ж. кројење кро,´лик м. кунић, питоми зец кро,´ме осим, сем, изузев, поврх кро,´ме шу,´ток - без све шале, сасвим озбиљно кро,´мка ж. крај, ивица окрајак кромса,´ть комадати, раскидати, касапити кро,´на ж. 1. круна дрвета, крошња 2. круна (новчана јединица) кропа,´ть 1. радити пипаво 2. клепати (стихове) кропи,´ть прскати, шкропити кропотли,´вый 1. пипав (посао) 2. брижљив, педантан крот м. кртица крото,´вый кртичин кро,´ткий кротак, благ, миран кро,´ха ж. мрва, мрвица крохобо,´р м. ситничар, циција, шкртац кроши,´ть дробити, ситнити, мрвити

кроши,´ться мрвити се кро,´шка ж.1. мрва, мрвица 2. малиша, малишан круг 1.(мат.) круг, кружна површина 2.котур, колут 3. кружна линија 4. низ, ток (догађаја) 5. област, сфера (пословања) 6. група људи на круг - просечно, приближно кру,´гленький округао, пуначак кругле,´ть заокругљавати се, заобљавати се кру,´глость округлина, облина кру,´глый 1. округао, обао 2. потпун, прави кру,´глый год - целу годину кру,´глая сирота,´ -пуко сироче кру,´глый дура,´к - потпуни будала кругово,´й кружни кругова,´я пору,´ка - узајамно јемство целе групе (сви за једнога, један за све) круговоро,´т м., круговраще,´ние с. 1. кружење, оптицај, циркулација 2. (живота) вихор, вртлог кругозо,´р видокруг, хоризонт кру,´гом само у изразу: голова,´ идёт кру,´гом - врти се у глави круго,´м 1. укруг 2. унаоколо, около 3. сасвим, потпуно кругооборо,´т м. кружење, циркулација кругообра,´зный кружан, у облику круга кружева,´ ж. чипка кружевно,´й 1. који се односи на чипку, начињен од чипака 2. мрежаст, лак кружи,´ть 1. вртети, окретати у круг 2. кружити, кретати се у круг 3. ковитлати 4. лутати кружи,´ть го,´лову (ко,´му) - завртати памет кру,´жка ж. кригла кру,´жный околишан, заобитлазан кружо,´к м.1. мали круг 2. друштво, клуб крупа,´ м. прекрупа ма,´нная крупа,´ - гриз гре,´чневая крупа,´ - прекрупа од хељде перло,´вая крупа,´ - гершла пшённая крупа,´ - просена прекрупа крупи,´нка, крупи,´ца ж.зрнце,трунка, трунчица крупи,´тчатый врло фино самлевен кру,´пный крупан, велики, важан крупча,´тка ж. најфинија врста брашна крутизна,´ ж. стрмост крути,´ть 1. окретати, вртети 2. савијати, увртати, усукивати 3. узвитлавати, ковитлати круто,´й 1. стрм(енит), окомит 2. нагао, неочекиван 3. крут, несавитљив, 4.упоран, строг 5. (лицо) тврд, тврдо скуван(јаја), (тесто) тврдо замешен 6. жарг. изванредан, јак, снаван кру,´ча ж. стрм обронак, литица, окомитост кру,´че (комп. од крутой и круто) 1. окретање, врћење, увртање 2. савијање, умотавање кручи,´на ж. јад, бол, туга черная к. меланхолија кручи,´ниться туговати, жалостити се, једити се, секирати се круше,´ние с. 1. судар возова 2. слом, пропаст, катастрофа круши,´ть 1. ломити, крхати 2.устар. уништавати 3. мучити крыжо,´вник м. огрозд крыло,´ с. крило кры,´лышко с.крилашце крыльцо,´ спољашњи улаз, степениште, доксат кры,´нка ж. крчаг кры,´са ж. пацов крыси,´ный пацовски кры,´тый покривен кры,´ть покривати кры,´ша ж. 1. кров 2. жарг. заштита 3. жарг. глава, памет желе,´зная кры,´ша - лимени кров черепи,´чная кры,´ша - кров од црепа у него,´ кры,´шу снесло,´, кры,´ша протекла,´ - он је полудео кры,´шка ж. 1. поклопац 2. крај, пропаст крюк м. 1. кука 2. заобилазан пут крючкова,´тый 1. кукаст 2. препреден крючкотво,´р м. устар. чиновник-бирократа крючо,´к м. 1. кукица 2. удица 3. смицалица, зачкољица кря,´жистый 1. дебео, јак 2. здепаст, дежмекаст кря,´кать 1. гакати, кречати 2. искашљивати се, исхракивати се кря,´ква ж. крупна дивља патка кряхте,´ть стењати, јечати кста,´ти 1. умесно, згодно, баш кад треба, као поручено 2. узгред кто ко кто кого - ко кога кто-либо - ма ко, свако

кто-нибудь - било ко кто-то - неко куб м. 1. куб, коцка 2. кубни метар, кубик 3. кубни степен ку,´барем стрмоглавце, главачке скати,´ться ку,´барем - стрмоглавити се, стропоштати се ку,´бик м. 1. кубић 2. кубни сантиметар 3. коцкица (дечја играчка) куби,´ческий кубни ку,´бок м. пехар кубоме,´тр м. кубни метар, кубик кубы,´шка ж.1. буца, буцов 2. жути локвањ 3. кутијица са новцем, драгуљима кува,´лда ж. 1. маљ 2. незграпна жена, трапавица кувши,´н ж. крчаг, ћуп кувши,´нка ж.бели локвањ кувырка,´ть тумбати кувырка,´ться превртати се преко главе, котрљати се куда,´ куд(а), камо хоть куда,´ - одличан, не може бољи бити куда,´-ли,´бо - ма куд(а) било, куд(а) му драго куда-нибудь - некуд(а), ма куд(а) куда-то - некуд(а) куда,´хтать кокодакати куде,´сник м. врач, чаробњак, мађионичар ку,´дри мн. коврџе, увојци кудря,´вый 1. кудрав, гргурав, коврџав 2. китњаст кузне,´ц м. ковач кузне,´чик м.цврчак кузне,´чный ковачки ку,´зница м. ковачница ку,´зов м. 1. велика котарица 2. кош 3. покретни кров на аутомобилу ку,´зькина мать само у изразу: он тебе,´ пока,´жет ку,´зькину мать - видећеш ти свога бога ку,´киш м. шипак (знак прстима) ку,´киш с ма,´слом! - ево ти шипак! ку,´кла ж. лутка кукова,´ть кукати као кукавица ку,´колка ж. 1. луткица 2. лутка инсекта вы,´лупиться из ку,´колки - ишчаурити се ку,´кситься бити натмурен, кисео кукуру,´за м. кукуруз куку,´шка ж. кукавица куку,´шечий кукавичји кула,´к м. 1. песница 2. богат сељак, зеленаш 3. тврдица, циција кула,´чный који се односи на песницу кула,´чный бой - песничање кула,´чное пра,´во - право јачега кулёк м. 1. кеса 2. фишек од хартије 3. џак од рогоза, хартије кули,´ч м. сладак ускршњи колач ваљкастог облика кули,´чки само у изразима: у чёрта иа кули,´чках - богу иза ногу, далеко к чёрту на кули,´чки - отишао бестрага культ м.култ культу,´ра ж.култура культури,´ст м. бодибилдер культя,´ ж. патрљак (руке, ноге) кум, куманёк 1. кум 2. лукава особа кума,´, ку,´мушка 1. кума, кумица 2. сплеткашица кумовья,´ мн. кумови куми,´р м. идол куми,´ться окумити се, покумити се кумовско,´й кумовски кумовство,´ с. кумство кумы,´с м. пиће од преврелог кобиљег млека куна,´к м. пријатељ (на Кавказу) кунжу,´т м. сусам куни,´ца ж. куна купа,´льщик м. купач купа,´льщица ж. купачица купа,´ть купати купе,´ль крстионица купе,´ц м. трговац купе,´ческий трговачки купе,´чество с. трговачки сталеж, трговци

купи,´ть купити, поткупити ку,´пля ж. куповина ку,´пно устар. заједно, скупа ку,´пол м. купола ку,´польный у облику куполе купоро,´с м. зелена галица, витриол ку,´пчая ж. тапија ку,´пчик м. 1. трговчић 2. простак купчи,´ха 1. трговкиња, трговчева жена 2. проста особа кур устар. петао само у изразу попа,´л как кур во щи - пропао буди зашто кура,´тор м. старалац, тутор курга,´н м. хумка кургу,´зый кратак, кус(ав) ку,´рево с. дуван, цигарети куре,´ние 1. пушење 2. кађење надимљавање кури,´лка 1. пушионица 2. страстан пушач жив, курилка! - још је жив! кури,´льщик м. страстан пушач кури,´ный кокошији кури,´тельный који служи за пушење, пушачки кури,´ть 1. пушити 2. димити, кадити 3. дестиловати ку,´рица ж. 1. кокош(ка) 2. глупа женска особа мо,´края ку,´рица - покисла кокошка курно,´сый прћаст курну,´ть повући један дим куро,´к м. ороз (на пушци) куроле,´сить правити лудорије, шегачити се куропа,´тка ж. јаребица куро,´рт м.бања, лечилиште ку,´рочка ж.кокица курси,´ровать саобраћати ку,´ртка ж. јакна курча,´вый коврџав ку,´ры мн. кокошке, кокице стро,´ить ку,´ры - удварати се де,´нег ку,´ры не клюю,´т - не зна шта ће с парама (тако их има много) это ку,´рам на,´ смех - томе се цео свет смеје, то је сасвим глупо курьёз м. 1. занимљив, смешан случај 2. необичност, реткост курьёзный 1. занимљив, смешан 2. необичан, чудан курье,´р м. 1. курир (дипломатски) 2. служитељ, разносач курье,´рский 1. курирски 2. врло брз курье,´рский по,´езд - експресни воз куря,´тина ж. пилетина куса,´ть 1. уједати, гристи 2. пецати (мува) куси,´ще с.комадина кусково,´й у комадима кусо,´к м. комад, парче кусо,´чек м. комадић, парченце куста,´рник, куст м. жбун,шибљак, шипраг, грм куста,´рь м. кућни занатлија куста,´рничать занимати се кућном радиношћу куста,´рничество с. 1.кућна радиност 2. невешт, примитиван рад куста,´рный 1. који се односи на кућну радиност 2. невешт, примитиван ку,´стик м. жбунић ку,´тать умотавати, увијати, утоплавати кутёж м. пијанка, лумповање куте,´рьма ж.метеж, неред, гужва кути,´ла ж. пијаница, бекрија кути,´ть пијанчити, лумповати куту,´зка ж. затвор, бувара кутья,´ ж. кувано и заслађено жито, кољиво куха,´рка ж. куварица ку,´хня ж. кухиња ку,´хонный кухињски ку,´цый 1. м. кус(ав), безреп 2. кратак ку,´ча ж. гомила, хрпа кучево,´й који на купи, на гомили, нагомилан кучевы,´е облака,´ - кумулуси ку,´чер м. кочијаш кучеря,´вый 1. кудрав, гргурав, коврџав 2. китњаст ку,´чка ж. гомилица, група

ку,´чный густ, збијен куш м. 1. улог при картању 2. велика сума новаца ку,´шанье с. јело ку,´шать јести

Л лаба,´з м. устар. 1. магацин 2. продавница затрговину житом и брашном лаба,´ть жарг. свирати лабиализа,´ция ж. лингв 1. лабијализација лабиальный лингв. 1. лабијални лабири,´нт м.лавиринт лабора,´нт м. лаборант ла,´ва ж. 1. лава 2. ров,ходник лава,´нда ж. бот. лаванда лави,´ровать врдати, околишати, лавирати ла,´вка ж. 1. клупа 2. дућан ла,´вочка ж. 1. клупица 2. дућан все они - одна ла,´вочка - све је то иста банда ла,´вочник м. дућанџија лавр м. лавор, лаворика почи,´ть на ла,´врах - пожњети славу лавро,´вый мн. ловоров лавро,´вый вено,´к - ловорике, ловоров венац лавро,´вый лист - ловоров лист ла,´герный логорски ла,´герь м. логор, табор раски,´нуть ла,´герь, стоя,´ть ла,´герем - улогорти се, утаборити се лад м. 1.слога, сагласност, мир 2. начин 3. музикалост, тоналност 4. дирке 5. сложно, мирно; не в лада,´х - није у слоѕи, није сагласно перебира,´ть лады,´ - свирати, додиривати дирке де,´ло идёт на лад – успешно на сво,´й лад - на свој начин ла,´да ж. мила, љубљена ла,´дан м. тамњан, тамјан ла,´данка ж. 1.кадионица 2. амајлија (о врату) кури,´ть ла,´дан - дизати у небеса дыша,´ть на ла,´дан - бити при смрти ла,´дить 1. живети у слози, у миру 2. удешавати подешавати 3. муз. штимовати 4. понављати;~ся полазити за руком, ићи као што треба дело не ла,´диться - ствар не иде како треба ла,´дно 1.добро. лепо, у реду 2.слажем се, па лепо ла,´дный разг1.добар 2.згодан 3.погодан 4. сложен, хармоничан ладо,´нь ж. длан ви,´дно как на ладо,´ни - јасно као на длану бить, хло,´пать в ладо,´ни - пљескати, аплаудирати ладья,´ ж. 1. велики чамац на весла 2. топ у шаху лаз м. 1. тесан пролаз 2. излаз лазаре,´т м. пољска војна болница лазе,´йка ж. излаз оста,´вить лазе,´йку - направити излаз ла,´зер м. тех. ласер ла,´зить, лезть 1.пентрати се, попети се 2. провлачити се,увлачити се лазо,´ревый плав азуран, светлоплав лазу,´рный азурни, боје неба, небеско плаветнило лазо,´ревка ж. плава сеница лазу,´тчик м. ухода,извидник,војни шпијун лай м. лајање, лавеж ла,´йка ж. 1. врста паса 2. утовљена кожа ла,´йнер м. 1. путњички брод, 2. путњички авион лак м. лак покрывать лака,´ть локати лаке,´й м. слуга лакиро,´ванный 1. лакован, лакиран 2. премазан, фалсификован лакиро,´вать 1. лаковати, лакирати 2. лагати, премазити, прекрити стварност лакиро,´вщик м. лакирер ла,´ковый 1.лакиран 3. лакован (о кожи), сјајан ла,´комиться хранити (се) слаткишима, сладити се ла,´комка м.,ж. сладокусац ла,´комство с. 1. посластица, слаткиш 2. укусно јело, ђаконија ла,´комый 1. укусан 2.лаком, грамжљив лакони,´зм м. лаконизам

ла,´мпа ж. 1. лампа 2. стона лампа 3. сијалица паяльная ла,´мпа - летлампа лампа,´да, лампа,´дка ж. кандило лампа,´с м. шеврон ландша,´фт м. пејзаж, предео ла,´ндыш м. ђурђевак, ђурђица лань ж. кошута ла,´па ж. 1. шапа 2. грана ( бора, јеле) дать на ла,´пу – подмитити попа,´ст в ла,´пы - пасти у шаке ла,´пник м. свежањ грана ( бора, jеле) ла,´потник м.1.опанчар 2. гејак ла,´поть м. ликов опанак лапта,´ ж. врста руске игре налик куглању ла,´пушка ж.1.шапица 2.(од мила) душице! лапша,´ ж. резанци лапше,´вник м. супа са резанцима ларёк м. 1. киоск, трафика 2. тезга на пијаци ларе,´ц м. сандук ла,´рчик сандуче, сандучић ларь м. устар. 1. сандук за жито, брашно 2. дућанчић на пијаци ла,´ска ж. 1.љубав,нежност; 2.доброта, умиљатост 3. зоол. ласица ласка,´тельный 1. умиљат, нежан, ласкав; 2. исказан одмила ласка,´ть 1.показивати љубав 2.миловати, мазити 3. тешити;~ ся умиљавати се, мазити се ла,´сковый 1.умиљат, нежан, љубак, љубазан 2. благ, тих ла,´стик м. 1.ластиш 2. гума за брисање ла,´ститься умиљавати се ла,´сточка ж. ласта, ластавица, прва ласта пе,´рвая ла,´сточка весны,´ ещё не де,´лает - једна ласта не чини пролеће лата,´ть крпити, закрпити ла,´тка ж. закрпа латини,´зм ж. латинизам латини,´ст м. латиниста латиноамерика,´нский латиноамерички латиноамерика,´нские стра,´ны - латиноамеричке земље лату,´к м. бот. лоћика лату,´нь м. месинг лату,´нный месинган ла,´ты мн. оклоп латы,´нь ж. латински језик латы,´ш м. Летонац, ~ка ж. Летонка лафа,´ жарг. успех, срећа, уживање ла,´цкан м. ревер лачу,´га ж. кућерак, страћара ла,´ять. лајати 2. грдити, псовати;~ ся свађати се, псовати се лбище м. високо чело лганьё с. 1. лагање 2. лаж лгать лагати, слагати лгун, лгуни,´шка м. лажов, лажљивац, лажовчина;~ья лажљивица лебеда,´ ж. бот. лобода ле,´бедь м. лабуд лебеди,´ный лабудов, лабудовски лебёдка ж. 1.лабудица 2.дизалица, чекрк, витао лебези,´ть ласкати, улагивати се, удварати се лебя,´жий лабудов, лабудовски лев м. зоол. лав лева,´да ж.луг лева,´к м. полит1. левичар 2.левичарски леве,´ть постајати левичар левобере,´жный који је на левој обали левре,´тка ж. зоол.кућно псетанце, пудлица левша,´ м. и ж. левак, леворик ле,´вый 1.лево 2. со стране, стран 3. лажни, неисравни ле,´во руля,´! - крму лево! левый совет –лош савет лега,´вый 1. врста пса, птичар 2. жарг. милиционер легализа,´ция ж. юр. легализација лега,´льность ж. легалност, легални, законитост леге,´нда ж. 1. легенда. 2. фантазија 3. фолклорна прича леге,´ндарный легендаран, измишљен легитими,´зм м. легитимизам лёгкий 1.лак 2. брз 3. лак за освајање 4.забаван 5. неозбиљан 6. лакомисљен

лёгкий шаг - лак корак лёгкое чте,´ние - лако чтиво же,´нщина лёгкого поведе,´ния - лака женска с лёгким се,´рдцем - мирне душe лёгок на поми,´не - ми о вуку, вук на врата лёгок на поми,´не! - ко кец на десетку ( на време се појавио) легко,´ 1. лако 2. једноствно 3. слабо, незнатно легкоатле,´т м. спортсмен койи се бави лаком атлетиком легкове,´рный лаковерност; лаковерни легкове,´сный 1. лак, мале тежине 2. површан, безначајан легково,´й путнички легково,´й автомоби,´ль - путничко возило легкомы,´сленный лакомислен, површан,непромишљен легкомы,´сленность ж. лакомисленост легкопла,´вкий лако топљив лёгкость ж. 1. лакоћа 2. окретност 3. хитрина лёгонький м. лаган лего,´нько 1. полако, лагано 2. пажљиво, опрезно лёгочный плућни легча,´ть 1.слабети,смањивати се,попуштати 2.лакшати,олакшавати мне полегча,´ло - мени је лакнуло ле,´гче лакше ле,´гче! - опрез! ле,´гче на поворо,´тах!- пази да не претераш! лёд м. лед слома,´ть лёд - ломити лед леда,´щий ленив ледене,´ть, ледени,´ть ледити се, смрзавати се кровь ледене,´ет в жи,´лах - крв се следила у венама ледене,´ц м. карамела ледни,´к м. глечер, ледник леднико,´вый ледени леднико,´вый пери,´од - ледено доба ледо,´вый ледени Ледо,´вое побо,´ище - битка имеђу војске Александра Невского и Тевтонского ордена 5 априла 1242.г ледоко,´л м ледоломац ледохо,´д м. кретање леда реком леды,´шка ж. лед, комадић леда ледяно,´й 1.леден, студен. 2. хладан 3. хладан,непријатељски лёжа лежећи, лежећке лежа,´к м. лежај лежа,´нка ж. банак за лежање уз пећ 2.лежај лежа,´ть 1. лежати 2. боловати 3. бити, налазити се, стајати лежа,´ть под сукно,´м - чекати лежа,´чий лежећи, у лежећем положају, положен ле,´жбище с. масовно легало животиња лежебо,´ка м. и ж. лењивац лёжка ж. 1. лежање 2. јазбина напи,´ться в лёжку - напити се у мртво име лежмя,´ 1.лежећи 2. немоћно ле,´звие с. оштрица, сечиво,рез (ножа) лезть 1. пентрати се 2. наваљивати, увлачити се 3. мешати се 4. досађивати се 5. упадати, продирати 6.опадати лезть в дра,´ку - бити се куда,´ ле,´зешь? груб. - где се гураш? лезть вон из ко,´жи - из кожи излазити, трудити се ле,´зть на рожо,´н – заподевати кавгу ле,´йка ж. 1. канта за заливање 2. левак лейтена,´нт м. њој. звање ста,´рший лейтена,´нт - поручник мла,´дший лейтена,´нт - потпоручник лейтмоти,´в м. лајтмотив, главна мисао лека,´ло с. (за цртање) лењир за криве линије лека,´рственный лековит лека,´рство с. лек дава,´ть лека,´рство - давати лек принима,´ть лека,´рство - примати лек ле,´карь м. устар. лекар лекси,´ческий лексички лексикологи,´ческий лексиколошки ле,´кция ж. лекција, предавање чита,´ть ле,´кции - предавати леле,´ять 1. чувати, пазити 2. миловати, веселити 3. гајити, неговати

леле,´ять мечту,´ - гајити машту леле,´ять наде,´жду - гајити наду ле,´мех м. раоник лён м лан. лени,´вый 1. лењ 2. тром лени,´вец м. лењивац (човек и животиња) лени,´вый ленив, спор лени,´ться лењити се, бити лењ не лени,´сь! - не буди ленив ле,´ность ж. лењост, лењивост ле,´нта ж. 1. трака, пантљика 2. лента ле,´нточка ж. тракица лентя,´й м., ~ка ж. лењивац, прилењ човек, ленштина лентя,´йничать лењити се ленца,´ ж. лењост рабо,´тать с ленцо,´й - лењиво радити лень ж. лењост леопа,´рд м. леопард лепесто,´к м. латица ле,´пет м. 1.тепање,чаврљање,брбљање 2.жубор,жуборење лепёшка ж. лепиња 2. устар.таблета разби,´ться в лепёшку - разбити се радећи нешто, трудити се лепи,´ть 1. лепити 2. моделовати ле,´пка ж. моделовање ле,´пной 1.моделован 2.моделарски ле,´пта ж. лепта, мали прилог лес м. 1. шума 2. устар. одсечено дрво (за потпалу или за грађу) дрему,´чий лес - густа,непроходна шума кто в лес, кто по дрова,´ - ко у клин, ко у плочу хво,´йный лес - борова шума тёмный лес - шпанска села (непознате,нејасне ствари) леса,´ 1. шуме 2. мн. зидарске скеле лесби,´йский лезбијски лесбия,´нка ж. лезбејка ле,´сенка ж. разг мале степенице, лествице леси,´стый шумовит ле,´ска ж. канап удице лесни,´к м. чувар шуме, лугар лесни,´чество с. шумско газдинство лесно,´й шумски лесо,´к м.шумица лесово,´дство с. шумарство лесово,´дческий шумарски лесозагото,´вки мн. сеча шуме лесоматериа,´лы мн. дрвена градња лесопи,´лка ж. 1. машина за стругање дрвета 2. стругара, пилана лесо,´чек м. шумица ле,´стница ж. 1. степенице 2. мердевине ле,´стный ласкав,похвалан лесть ж. ласкање, улагивање лёт м. лет,летење на лету - 1. у лету 2. на брзину лета,´ мн. 1.(у ген. мн. лет) уз бројеве значи број година 2. (само мн.) узраст, доба живота године, узраст ско,´лько вам лет? - колико имате година? с де,´тских лет - од малена на ста,´рости лет - пред старост лета,´льный мед. кобан, смртан лета,´тельный летећи, летачки лета,´ть летети (више пута) лете,´ть 1. летети ( у једном правцу) 2. јурити, брзо пролазити ле,´тний летњи лётный 1. који је намење летењу 2. који се односи на ваздухопловство ле,´то с. лето ба,´бье ле,´то - михољско лето ско,´лько лет, ско,´лько зим! - колоко година прошло! лето,´к м. дашћица на кошници ле,´топись ж. летопис ле,´тописец м. летописац ле,´тописный летописни летосчисле,´ние с. систем рачунања времена лету,´чий 1.који лако лети, летећи ,покретљив 2.брз 3.испарљив 4. краткотрајан, кратак(састанак) лету,´чая мышь - слепи миш

лётчик м. пилот, авијатичар,ваздухопловац лече,´бница ж болница лече,´бный лековит лече,´ние с.лечење лечь 1. лећи 2. погинути 3. распрострети се, спустити се 4. (платье) прилећи, пристати 5. послужити као снова лечи,´ть 1.лечити 2.жарг. давати совете ле,´ший м. фольк. шумски дух к ле,´шему! груб. -иди до врага! како,´го ле,´шего! груб.- којег врага! лещ м. деверика (риба) лещи,´на ж. бот. лешник, лескова шума лжеприся,´га ж. юр. кривоклетство лжесвиде,´тель м. лажан сведок лжесвиде,´тельствовать лажно сведочити лжец м. лажов лжи,´вость ж. лажљивост, неискреност лжи,´вый лажљив ли, ль 1. честица придёт ли? - да ли ће доћи? 2. везник не знаю, пришёл ли - не знам да ли ће доћи лиа,´на ж. бот. лијана либера,´лизм м. либерлизам либера,´льничать бити либералан, опонашати либералне ставове ли,´бо 1. или 2. или или 3. било било ли,´бо пан, ли,´бо пропа,´л - или успео или си пропао ли,´бо я,ли,´бо он - или ја или он ли,´вень м. пљусак, провала облака ли,´внем лить - као из кабла ли,´вер м. дроб(животиња), изнутрица ли,´дер м. лидер, вођа ли,´дерство с. лидирство ли,´деровать лидирати лиза,´ть, лизну,´ть лизати , лизнути лизоблю,´д м. улизица, чанколизац, полтрон лик м. 1.лик, лице 2.икона 3.цркв. скуп 4.црквени хор ликвида,´тор м. ликводатор ликвида,´ция ж.ликвидација, уништавање ликова,´ть клицати, веселити се гласно, ликовати ликова,´ние с.ликовање, клицање, радовање ликёр м. ликер лиле,´йный бео као љиљан лилипу,´т м. патуљак, кепец ли,´лия ж. љиљан, крин водяна,´я ли,´лия - локвањ лило,´вый љубичаст лило,´веть постајати љубичаст лимо,´н м. лимун вы,´жатый лимо,´н - исцеђен лимун, уморан (о човеку) лимона,´д м. лимунада лимо,´нный лимунов, лимунски лимузи,´н м. лимузина лингви,´стика ж. лингвистика лингви,´с ический лингвистички лине,´йка ж. 1. линија, пруга 2. лењир 3. ред, низ 4. војн. скуп, постојавање 6. устар. фијакер тетра,´дь в лине,´йку - свеска у линијама вече,´рняя лине,´йка - вечерње постројавање лине,´йный линијски лине,´йчатый пругаст, ишпартан ли,´нза ж. сочиво ли,´ния ж.1. линија, црта, пруга 2. низ 3. железнички крак, правац 4. правац (политички) вести,´ свою,´ ли,´нию - ити свој по ли,´нии наиме,´ньшего сопротивле,´ния - линијом мањег отпора ли,´ния поведе,´ния - начин понашања линко,´р м. велики ратни брод лино,´ванный исшпартан, са линијама линова,´ть лењирати,шпартати линь м. 1. лињак (риба) 2. мор. канап ли,´нька ж. лињање, митарење (птица) линя,´ть 1.бледети, губити боју 2. лињати се 3. митарити се, мењати перје линю,´чий 1. оји бледи, губи боју 2. који лиња ли,´па ж. 1. липа(дрво) 2. лажна направа, фалсификат, имитација

ли,´пка ж. мала липа, липица ободра,´ть как у ли,´пку - огулити до голе коже ли,´пкий 1. лепљив 2. досадан (за човека) ли,´пнуть лепити се, бити лепљив, пријањати, слепљивљти се липня,´к м. липова шума, липовица, липик ли,´повый 1. липов, од липе 2. тобожњи, лажан ли,´повый мёд - липов мед ли,´повый друг - вајни пријатељ, лажни пријатељ липу,´чий насртљив, досадан липу,´чка ж. досадњаковић ли,´рик м. лиричар,лирски песник лири,´ческий лирски лиса,´ ж. 1. лисица 2. лукав човек чернобу,´рая лиса,´ - поларна лисица лисёнок м. лисић ли,´сий лисичији лиси,´ца ж. женка лисице лиси,´чка ж. 1. женка лисице, лија 2. (глива) лисичарка лист м. 1. лист (биљни) 2. лист (књиге, метала) 3. штампани табак (арак) 4. званична исправа, документ 5.листа, списак вопро,´сный лист - упитник исполни,´тельный лист - извршна наредба похвальный лист - захвалница расчётный лист - обрачун листа,´ть листати, прелиставати листва,´ ж. собир. лишће на дрвећу ли,´стик м. листић листо,´вка ж. летак листово,´й 1.који је у листу 2 . који је у табацима листо,´к м. 1. листић 2.бланкет,формулар листопа,´д м јесење опадање лишћа лите,´йный ливачки лите,´йный заво,´д - ливница лите,´йщик м. ливац ли,´тера ж. 1. штампарски писмени знак 2. карт за повлашћену вожњу на железници литерату,´ра ж. 1. литература 2. књижевност литературове,´д м. књижевни теоретичар ли,´терный који обележен словом, а не бројем лито,´й ливен литр м. литар литро,´вка литрењача лить 1. лити, просипати (течност) 2. изливати (из метала) литьё с. 1.ливење 2.лив лиф м. струк (горњи део женске хаљине) лифчик м. бустхалтер, грудњак лиха,´ч м. 1. одважан човек 2. фијакериста 3. дрзак,безобзиран возач лихва,´ ж. зеленашка добит с лихво,´й - са процентима, са вишком ( добит) ли,´хо с. 1. зло 2. храбро, јуначки 3. брзо, спретно не помина,´й(те) ли,´хом! - не памтите по злу, задржите у доброј успомени узнать, почём фунт ли,´ха - сазнати што је то зло лиходе,´й м. злотвор, злочинац лиходе,´йство с. устар. злочин лихои,´мец м. устар. лихвар, дерикожа лихои,´мство устар. зеленаштво лихо,´й 1. зао, злобан, лош 2. рђав, тежак 3. чио, храбар 4. кицошки, лолски 5. брз (о коњу) лихоле,´тье зле године, тешка времена лихора,´дка 1.грозница 2.језа 3. узбуђење,узрујаност лихора,´дить осећати језу меня,´ лихора,´дит - хвата ме грозница лихора,´дочный грозничав ли,´хость ж. 1. храброст, смелост, чилост 2. брзина лицева,´ть 1. облагати 2. (одећу) превртати 3.окретати лицево,´й 1. који се односи на лице 2. спољни 3. лични, на име лицево,´й счёт - рачун на име, властити рачун, конто лице,´вая сторона,´ тка,´ни - лице тканине лицеде,´й м 1. глумац 2. преварант лицеде,´йство 1. глума 2. превара лицезре,´ть видети лицеме,´р м. лицемер, притворан, дволичан човек лицеме,´рный лицемеран дволичан,притворан лицеме,´рная улы,´бка - лицемеран осмех

лице,´нзия ж. эк. лицензија, дозвола лицо,´ с. 1. лице човека 2. лице(ствари), спољашњост 3. личност,особа 4. (грам.) лице от лица,´ - у име лицо,´м к лицу,´ - у лице,непосрадно в лицо,´ (сказа,´ть) - у брк (рећи) лица,´ на нем нет - страшно се променио у лицу (од старха) физи,´ческое лицо,´ - физичко лице юриди,´ческое лицо,´ - правно лице лицо,´м в грязь не уда,´рить - понети се достојанствено стере,´ть с лица,´ земли,´ - збрисати са лица земље на нём лица,´ нет - он је изван себе ли,´чико с. лишце личи,´на ж. образина, маска под личи,´ной дру,´жбы - испод маске пријтељства личи,´нка ж. зоол. ларва (инсеката) ли,´чность ж. личност,особа, индивидуалност удостовере,´ние ли,´чности - лична документа подозри,´тельная личность - сумњиво лице устано,´вить личность - утврдити идентитет ли,´чный лични, особни ли,´чное де,´ло - персонални предмет, досије лиша,´ть, лиши,´ть лишавати, лишити , одузети лиши,´ть себя,´ жи,´зни - одузети себи живот, извршити самоубиство лишённый који лишен нечега, не поседује лишённый рассу,´дка - без памети, луд лишённый чу,´вства ю,´мора - без смисла за хумор ли,´шек м. вишак, поврх тога, прида лише,´ние с. 1. лишавање, лишење 2. (мн) сиромаштво, оскудица лише,´ние свобо,´ды - хапшење терпе,´ть лише,´ния - трпети сиромаштво ли,´шний 1. сувишан 2. непотребан, некористан 3. допунски доба,´вьте ли,´шних два рубля,´ - додајте још две рубље; позво,´лить себе,´ ли,´шнее - прећи меру ему,´ пятдеся,´т с ли,´шним лет - он има више од педесет година не ли,´шнее - није на одмет,није сувишно лишь 1. честица само всего,´ лишь раз - само једном 2. везник тек што, чим лишь то,´лько начнётся весна,´ - тек што ће почети пролеће лоб м. чело лоб забри,´ть устар. - узети у војску семи,´ пя,´дей во лбу - врло паметан что в лоб, что по лбу - баш га брига, не брине ни о чему в лоб - отворено, у лице (питати,разговарати) лоба,´стый који је високог чела ло,´бби нескл. лоби ло,´ббировать лобирати лобза,´нье с. љубљење лобза,´ть љубити ло,´бзик м. тестерица за резбарију ло,´бный 1.анат. чеони 2.фронтални 3.предњи(део нечега) ло,´бная кость - чеона кост Ло,´бное место ист.- узвишење у Москви на Црвеном тргу за читање царских заповести или вршење смртне казне лобово,´й чеони, челни лобовой удар воен. - директан напад, у чело непријатељске војске лобо,´к м. анат. стидна кост лоботря,´с м. нерадник лов м. лов, ловљење ловела,´с м. женскар лове,´ц м. 1.рибар 2. устар. ловац на ловца,´ и зверь бежи,´т - ми о вуку, а вук на врата лови,´ть 1. хватати 2. (рибу) ловити 3. вребати,хватати 4. пецати,ловити,тражити лови,´ть ка,´ждое сло,´во - брижно слушати сваку реч лови,´ть мыше,´й – бити експерт ( у неком послу) лови,´ть удобный момент - хватати згодну прилику(повољан тренутак) лови,´ть мужа - пецати мужа лови,´ть такси - хватати такси ловка,´ч м. препредњак ло,´вкий 1. окретан, вешт 2. умешан, препреден 3. спретан,сналажљив 4. удобан, погодан ло,´вля ж. 1. хватање, ловљење 2. риболов лову,´шка ж. клопка,замка

пойма,´ть в лову,´шку - ухватити у клопку ло,´вчий м. 1. који је обучен лову, ловачки 2. који служи као клопка 3. устар. ист. старешина лова ловчи,´ть преварати, насамарити лог м. 1. увала 2. парлог 3. дужа страна цигле логари,´фм м. мат. логаритам логарифми,´ческий мат. логаритамски ло,´гик м. логичар логи,´ка ж. логика логи,´ческий, логи,´чный логичан ло,´говище с. легло, јазбина ло,´джия ж. тераса, лођа ло,´дка ж. чамац па,´рная ло,´дка - двојац ло,´дочка ж. 1. мали чамац, чамчић 2. мн. женске ципеле, салонке ло,´дочник м. чамџија лоды,´жка ножни чланак, глежањ ло,´дырничать лењствовати, дангубити ло,´дырь м. нерадник, беспосличар гоня,´ть ло,´дыря - лењчатири ложби,´на ж. увала,удољица ло,´же с. 1. кревет, лежај, лежиште 2. речно корито 3. кундак ло,´жечка ж. 1. кашичица 2. устар. лажица (на грудима), дијафрагма у меня сосёт под ло,´жечкой - 1. мука ми је 2. гладан сам ложи,´ться, лечь 1. легати 2. распоредити се ложи,´ться на курс мор. авиа. - изабрати правац ло,´жка ж. кашика столо,´вая ло,´жка - велика кашика ча,´йная ло,´жка - мала кашика кашичица разлива,´тельная ло,´жка - кутлача че,´рез час по ча,´йной ло,´жке - полако, споро ложка,´рь кашикар ло,´жный погрешан, лажан ло,´жная скро,´мность - лажна скромност идти,´ по ло,´жному пути,´ - ићи погрешним путем ложь ж. лаж, измишљотина лоза,´ ж. 1. лоза 2. шиб, прут 3. врба ло,´зунг м. 1. мото 2. плакат, постер лоя,´льный лојалан локализова,´ть локализовати лока,´льный локални ло,´кон м. увојак, коврџица ло,´коть м. 1. лакат 2. старинска мера за дужину (око 0,5 м) ло,´ктевой лакатни лом 1. ћускија, полуга 2. лом, крш лома,´ка м. и ж. човек који се каприцира, измотава, пренемагало ло,´маный 1. изломљен 2. покварен, накарадан, лош 3. неприродан не сто,´ит ло,´маного гроша,´ - не вреди ни пребијене паре говори,´ть на ло,´маном ру,´сском языке,´ - говорити лош руски језик лома,´ть 1. ломити, преламати 2. размышљати 3. осећати бол у костима, пробадати 4. уништавати ,нагло мењати, вршити преокрет;~ ся 1.ломити се, преламати се 2. пренемагати се 3. вршити преокрет 4. мењати се (глас), мутирати лома,´ть тради,´ции - уништавати, мењати традицији лома,´ть свою,´ жизнь - преокренути живот лома,´ть го,´лову - размишљати лома,´ть шапку - клањати се меня,´ все,´го ломае,´т - сав сам лом (лом сам) ломба,´рд м. залагаоница ломи,´ть 1. осећати бол у костима, пробадати 2. ломити 3. уништавати, нагло мењати ло,´мит кости - пробада кости ломи,´ться 1. преламати се 2. упадати силом, проваљивати 3. (гомила) наваљивати, навирати ломи,´ться в откры,´тую дверь - упадати, где није забрањено, компликовати ло,´мка ж. 1. ломљава 2. сламање 3. мењање 4. апсиненција 5. нагла промена, нагли преокрет ло,´мкий ломљив, крт ломови,´к 1. таљигаш, рабаџија 2. тежак теретни коњ ломо,´та ж . пробадање, жигање у костима ломо,´ть, ло,´мтик м. кришка, парче отре,´занный ломо,´ть - одсечено парче ло,´но с. груди, недра, наручје, крило лопа,´та ж. 1. лопата, ашов, лопатица (мала лопата) 2. плећка положи,´л он тебя,´ на о,´бе лопа,´тки! - оборио, побио ло,´пать ждерати, клопати;~ ся 1. прскати, пуцати 2. кидати се ло,´пнуть 1. прснути, пући 2. прекинути се 3. (банк) пропасти,банкротирати моё терпе,´ние ло,´пнуло - моје стрпљење је пукло

чтоб ты ло,´пнул! - цркао дабогда лопота,´ть лапарати, клепетати лопоу,´хий м. клемпав лопу,´х м. 1. бот. локвань 2. глупав,бенаст ( о човеку) лопухнуться доспети у незгодан положај, преварити се лоск м. сјај, углађеност напи,´ться в лоск - напити се, препити лоску,´т м. 1. одрезак, крпица 2. крпе, дроњци, прње 3. (земля) парче, комадић лосни,´ться сијати се, блештати, цаклити се ло,´со,´сь м. лосос ло,´со,´сина ж. месо лососа лот м. 1. сонда за мерење морске дубине 2. стара мера за тежину (12,8 гр) лотере,´йный лутријски лотере,´йный биле,´т - срећка лотере,´я ж. лутрија лото,´ с. нескл. томбола лото,´к м. 1. тезга 2. излог трговца -торбара 3. жлеб, олук лото,´чник м. трговац -торбар лох м. жарг. губитник, глуп, поводљив човек лоха,´нка ж., лохань м. 1. корито 2. анат. карлица лохма,´тый чупав разбарушен лохма,´тить чупавити, разбарушивати лохма,´тить ба,´бушку –лагати, причати измишљотине лохма,´ч чупавко,чупавац лохмо,´тья мн. дроњци,крпе, прње ло,´ция ж. мор. пипот(бродарски) лошади,´ный 1. коњски 2.јак, велик лошади,´ная с,´ила физ. - коњска снага лошади,´ная до,´за - велика, јака доза лошади,´ное здоро,´вье - челично здравље лоша,´дник м. 1. љубитељ коња 2. трговац коњима ло,´шадь ж. коњ верхова,´я ло,´шадь - јахаћи коњ бегова,´я ло,´шадь - тркачки коњ; спе,´шиваться с ло,´шади - сјахати с коња лоша,´к м. мазгов(мелез коња и магарицеа) лоще,´ние глачање, глађење, полирање лощи,´ть глачати, полирати,лаштити лощёный 1.углађен, сјајан, блистав 2. претерано углађен, сноб лощи,´на ж. удолина лоя,´льность ж. лојалност луб м. 1. луб (доња кора дрвета) 2. кончасти део конопље, лана и коприве лубяной начињен од луба, лубни, влакнаст лубок м. 1. слика на липовом или храстовом лубу 3.удлаг(за преломљену кост) 3. кич, шунд лубочный који се односи на слику на лубу луг м. ливада лугвой ливадски луди,´льщик м. калајџија луди,´ть калајисати лу,´жа ж. бара, локва сесть в лу,´жу - насести, осрамотити се лужа,´йка ж. проплнак, ливадица, пољаница луже,´ние с. калајисање лужёный калајисан лужёная гло,´тка - који има јак, снажан глас лужо,´к м. ливадица лузга,´ љуска,љуспа лук м. 1.црни лук 2. лук (оружје) лу,´к-поре,´й - празилук голо,´вка лу,´ка - главица лука натяну,´ть лук - спремити лук (за бој) лука,´ ж. 1. окука 2. облучје седла лука,´вить лукаво поступати, врдати, околишати лука,´вый 1.лукав, препреден 2.ђаво, нечастиви, слукавить лу,´ковица ж. 1. главица лука 2. арх. црквена купола лу,´ковый од лука го,´ре лу,´ковое – није озбиљна несрећа, шаљива незгода луко,´шко с. котарица од прућа луна,´ ж. астр. Луна,Месец как будто с луны,´ свали,´лся - као да је пао с Марса лунати,´зм с. мед. месечарење луна,´тик м. мед. сомнабула, месечар

лу,´нка ж. 1. мало удубљење, јамица,рупица 2. анат.удубљење изнад зуба,алвеола лу,´нный месечев лу,´нная ночь - месечина лу,´нный свет - месечева светлост лу,´нное затме,´ние - помрачење месеца лунь м. зоол. јастреб мишар, мишјака лупи,´ть 1. љуштити, гулити 2. дерати (скупо наплаћивати) 3. лемати, млатити лупогла,´зый буљав,буљоок луч м. зрак лучевой 1.зрачни, зракаст 2. радиактиван лучева,´я кость - жбица лучева,´я боле,´знь - зрачење лучеза,´рный 1. сјајн, блистав 2. који зрачи од среће, озарен радошћу лучеза,´рные мечты - ружичасти снови лучи,´стый 1. зрачан, зракаст 2. сјајан лучи,´ться сијати се, светлети се, зрачити лу,´чше 1. бољи 2. боље, лепше как нельзя,´ лу,´чше - боље не може бити лу,´чший 1. бољи 2. најбољи в лу,´чшем слу,´чае - у најбољем случају лу,´чше на спра,´шивай - боље не питај как мо,´жно лу,´чше - што боље тем лу,´чше - утолико боље лу,´чше по,´здно чем никогда,´ - боље икад него никад лущи,´ть 1. љуштити, гулити 2. крцкати семенке, орахе лы,´жи мн. скије ходи,´ть на лы,´жах - скијати навостри,´ть лы,´жи - стругнути, побећи лы,´ж|ник м., скијач; ~ница скијачица лы,´жный скијашки лы,´ко с.лико он лы,´ка не вя,´жет - он је јако пијан он не лы,´ком шит - он није тако прост лы,´ковый ликов, од лике лы,´сина ж. ћела лы,´сый ћелав лы,´сеть ћелавити львёнок м. лавић лавче львица ж. лавица львиный 1. лављи, лавовски 2. велики льви,´ная до,´ля - лавоски део, вечи део ( зараде) льго,´та ж. олакшица, повластица льго,´тный повлашћен нало,´говые льго,´ты - пореске олакшице льди,´на ж. ледина, санта леда льново,´д м. одгајивач лана льнуть прибијати се, лепити се (уз неког) льняно,´й 1.ланен 2. бео као лан льняны,´е во,´лосы - бела коса льстец м. ласкавац льстивый улагижачки, ласкав льстить ласкати,улагивати се любе,´зничать удварати се, делити комплименте любе,´зность ж. љубазност любе,´зный љубазан будьте любе,´зны - 1. изволите 2. молим люби,´мец м. љубимац, миљеник люби,´мчик м. 1. миљеник (презрив) 2. мезимац люби,´мый 1. вољен, драг, мио 2. омиљен люби,´ть волети люби,´тель 1. љубитељ 2. аматер лю,´бо пријатно, милина је лю,´бо не лю,´бо - хтео не хтео любова,´ться 1. посматрати 2. дивити се полюбу,´йтесь на него,´! - гле ти њега! любо,´вн|ик м. љубавник; ~ица ж. љубавница любо,´вный 1. љубавни 2. брижни, нежан любо,´вь ж. љубав матери,´нская любо,´вь - мајчинска љубав взаи,´мная любо,´вь - узајамна љубав любо,´вь к де,´тям- љубав према деци любозна,´тельность ж. радозналост, љубопитљивост

любозна,´тельный радознао, љубопитљив любо,´й 1. било који, свакакав 2. било како свакако любо,´й цено,´й - по сваку цену любопы,´тно 1. занимљиво, интересантно 2. чудно любопы,´тный 1. радознао, љубопитство 2. занимљив любопы,´тство радозналост, љубопитљивост любопы,´тствовать показивати радозналост любостяжа,´ние с. рел. грамжљивост, користољубље лю,´бящий 1. који воли 2. заљубљен лю,´ди, люд мн. 1.људи,свет 2.устар. послуга на лю,´дях - пред светом, јавно вы,´йти в лю,´ди - пробити се, направити каријеру вы,´вести в лю,´ди - помоћи неком да се уздигне лю,´дный 1. многољудан 2. густо насељен людое,´д м. људождер людое,´дство с. људождерство, каниибализам людско,´й људски люк м. 1. округао отвор ( на броду, авиону, тенку и сл.; у позоришту и сл.) лю,´лька ж. 1. лула 2. колевка лю,´стра м. лустер лю,´тик м. бот. љутић лю,´тый 1. крвожедан, крволочан 2. суров, немилосрдан 3. љут, жесток, неиздржљив ля с. нескл. муз., ла ляга,´ть ритати ритнути лягуша,´чий, лягу,´шечий жабљи лягу,´шка ж. жаба ля,´жка ж. меснати део бутине лязг м. 1. звекет, цвокот зуба ля,´згнуть, ля,´згать 1. звецкати, звекетати, цвокотати ля,´мка ж. каиш за вучу и ношење тяну,´ть ля,´мку - радити тежак посао,диринџити, црнчити ля,´пать, ля,´пнуть 1. радити набрзу руку, аљкаво 2. гњечити 3.бубати којешта ля,´псус м. лапсус лярд м. маст, лој ля,´сы мн. само у изразу точи,´ть ля,´сы - 1. сплеткарити, оговарати 2. трабуњати, блебетати, млатити празну сламу

М мавзоле,´й м. маузолеј мавр м. Мавар; ~итанка ж. Маварка маврита,´нский мавританский маварски маг м. маг, чаробњак магази,´н м. 1. продавница, трговачка радња, дућан 2. магацин на аутоматской пушци универса,´льный магази,´н, универма,´г - робна кућа бакале,´йный магази,´н - бакалница гастрономи,´ческий магази,´н - продавница прехране магази,´н самообслу,´живания - самопослуга магази,´нный 1. који се односи на радњу, дућански 2. магацински магары,´ч м. 1. тура пића као накнада за неки рад, залагање, чашћавање 2.врста мита с вас магары,´ч! - дугујете пиће! магистра,´ль ж. магистрала маги,´ческий мађијски, чаробњачки ма,´гия ж. 1. мађије, чини 2. чаробњаштво врачање магнети,´зм м. магнетизам магнети,´ческий магнетски магни,´тить магнетисати магни,´тный магнетни, магнетски магнитофо,´н м. магнетофон магнитофо,´нный магнетофонски магомета,´нин м. мухамеданац, муслиман маёвка ж. мајски уранак мажо,´р м. 1. муз. мажор 2. весело расположење 3. жарг.размажено дете богатих родитеља быть в мажо,´ре - бити весео маза,´ ж. жарг. срећа, срећан прилика ма,´занка ж. кућица из блата ма,´зать 1. мазати 2. прљати 3. дрљати, рђаво сликати мази,´ла 1. мазало, лош сликар 2. лош стрелац мазня,´ ж. лоша слика мазо,´к м. 1.потез кичицом 2. мед. узимање узорка на анализу мазохи,´ст м. мазохиста

мазу,´рик м. прост. варалица, лупеж мазу,´рка ж. врста плеса мазу,´т м. мазут (остаци пречишћене нафте) мазь ж. маст, мазиво на мази,´ - као подмазано май м. мај майда,´н м. 1. пијаца, трг 2. збориште ма,´йка ж. мајица майоне,´з м. мајонез майо,´р м. мајор ма,´йский мајски ма,´йский жук - гундељ ма,´йский день - 1. мајски дан 2.леп дан мак м. мак ди,´кий мак - булка ма,´ков, ма,´ковый 1.као мак 2. црвен макаро,´ны мн. макароне мака,´ть макати, умакати македо,´н|ец м. Македонац; ~ ка ж.Македонка македо,´нский македонски македо,´нская стрельба,´ - пуцњава са обе руке ма,´клер м. посредник, прекупац, препродавац ма,´ковка ж. 1. макова чаура, кутијица за макова зрнца 2. кубе 3. теме максимали,´зм м. максимализам максима,´льный максималан макулату,´ра ж. 1. стари папир.2 лоша књижевност, аматерска, непрофесионална маку,´ха дрождина од макова семена маку,´шка ж. 1. врх дрвета 2. теме держа,´ть у,´шки на маку,´шке - бити на опрезу ша,´пка на маку,´шке - капша нв темену малева,´ть, намалева,´ть 1. сликати бојама 2. дрљати, лоше сликати мале,´йший најмањи ни мале,´йшего поня,´тия - немам нимало појма малёк м. младица рибе ма,´ленький 1. мали, мален 2. малолетан 3. безначајан ходи,´ть по ма,´ленькому - мокрити мале,´нько малко, малчице малёхонький премален, сасвим мали, мајушан мале,´ц м. малиша, дечко, деран мали,´на ж. 1. малина 2. дивота 3. лоповско скровиште житьё-мали,´на - изванредан живот мали,´нник малињак мали,´новый 1. од малина, малинов 2. боје малина, тамноцрвен 3. врло пријатан мали,´новое варе,´нье - слатко од малина мали,´новый звон - нежна звоњава црквених звона ма,´ло 1. мало (количински)2. свашта ма,´ло того... - не само ..., него и ма,´ло сказа,´ть, на,´до показа,´ть - мало казати, потребно показати ма,´ло кто ска,´жет - свако може казати ( али мене баш брига) ма,´ло что сде,´лают - свашта могу да ураде ма,´ло где бу,´дет - било где може бити ма,´ло ли кто придёт - може свако да дође ма,´ло ли что! - може бити свашта малова,´жный безначајан малова,´т мали, ситан малова,´то 1. мало 2. узано малова,´т ро,´стом - омаљен малове,´сный мале тежине малово,´дье плићак маловы,´годный од мале користи малогабари,´тный малих димензија малогабари,´тная ме,´бель - намештај малих димензија малогра,´мотый полуписмен малоговоря,´щий чутлив малодостове,´рный маловероватан малодохо,´дный са малим приходом, дохотком малоду,´шие с. малодушије, ситна душа малозаме,´тный малоприметан, сакривен малозначи,´тельный безначајан малоизве,´стный мало познат малоимущий сиромашан малоинтере,´сный мало интересантан малокали,´берный малог калибра малокро,´вие с. малокрвност малокро,´вный малокрван

малоле,´тний малолетан малолитра,´жка ж. разг аутомобил мале литраже малома,´льски колико толико, иоле малонадёжный мало поуздан; сумњив малоподви,´жный мало покретљив малопоня,´тный мало разумљив малопри,´быльный малог дохотка малоприго,´дный мале користи малора,´звитый 1. мало развијен 2. мало образован малоро,´слый омален, онизак малоро,´сс м. устар. Украјинац малосве,´дущий слабо обавештен, који мало зна малоси,´льный слаб, нејак малосодержа,´тельный бессодержајни малосо,´льный неслан, малослан малосостоя,´тельный 1. устар. слабог имовног стања 2. недоказан, неуверљив ма,´лость ж. маленкост, ситница малоубеди,´тельный мало уверлив малоупотреби,´тельный некористан малоуспе,´шный мало успешан малоце,´нный мале вредности малочи,´сленный малобројан малоэффекти,´вный неефикасан, малоефикасан ма,´лый 1. мали, мален 2. момчина, људина ма,´лое число,´ - мало мал мала,´ ме,´ньше - једно другом до ушију до,´брый ма,´лый - добар човек са,´мое ма,´лое - најмање, барем с ма,´лых лет - измалена малы,´ш м. 1. малишан, дечко, деран 2. чоовек малог раста ма,´льчик м. дечко, дечак ма,´льчик с па,´льчик - палчић мальчи,´шеский дечачки мальчи,´шество с. дечаштво мальчи,´шка м. деран мальчи,´шник м момачко вече мальчуга,´н м. деран, дечко малю,´сенький мајушан, сасвим мали малю,´тка м., ж. малишан, малиша маля,´р м. 1. молер 2. мазало (рђав сликар) маля,´рный молерски маляри,´йный маларичан малю,´сенький мајушан, сасвим мали ма,´ма ж. мама мама,´ша ж. мајка, мајчица ма,´менькин мамин ма,´менькин сыно,´к - мамин син, мамлаз ма,´менька, ма,´мочка, маму,´ся ж. мамица ма,´монт м. мамут ма,´мушка дојкиња, дојиља мана,´тки мн. жарг. личне ствари мандари,´н м. мандарина мандра,´ж м. жарг. нервоза, трема манёвр м. маневар мане,´вренный маневарски мане,´ж м. 1.манеж ( за обуку коња у јахању) 2. циркуса арена 2. шеталица (за десу) манеке,´н м. манекен манеке,´нщик м. , ~ица ж. манекенка, модел мане,´ра ж.1. начин, облик 2. начин понашања, манир 3. уметнички стил мане,´рный извештачен, усиљен мане,´рничать правити се важан, цифрати се манже,´та ж. манжетна маниака,´льный манијакални маникю,´р м. маникир манипуля,´ция ж. манипулација мани,´ть мамити, примамљивати манифести,´ровать манифестовати ма,´ния ж. манија ма,´ния вели,´чия - манија више вредности манки,´ровать 1. пропуштати, одсуствовати 2. избегавати обавезе ма,´нный од гриза ма,´нная крупа,´ - гриз манса,´рда ж. међуспрат манья,´к м. манијак мара,´ть 1. прљати, флекати 2. срамотити 3. дрљати (рђаво сликати)

марафо,´нец м. маратонац марафо,´нский маратонски ма,´рганец м. хим. манган маргари,´тка ж. бот бела рада, красуљак ма,´рево с. 1. фатаморгана 2. сумаглица марина,´д м. маринада марини,´ст м. мариниста маринова,´ть маринирати, стављати туршију марионе,´тка ж. марионета ма,´рка ж. 1. маркица,марка 2. врста, квалитет 3. глас, репутација держа,´ть ма,´рку - поносити се трајним квалитетом ма,´ркий који се лако прља маркирова,´ть обележити, означити, маркирати ма,´рля ж. газа мармела,´д м. мармалада мародёр м. 1.пљачкаш 2. ратни профитер ма,´рочный који се односи на нешто маркирано, елитно ма,´рочное ви,´но - врхунско вино, вино високог квалитета марсиа,´нин м. марсијанац март м. март ма,´ртовский мартовски марты,´шка ж. мајмун марш м. 1. муз. марш 2. марширање 3. команда за излаз шагом марш! - напред марш! марш отсю,´да! - губи се одавде! марш! марширова,´ть марширати маршру,´т м. маршрута ма,´ска ж. маска сброси,´ть (с себя,´) ма,´ску - збацити маску, открити право лице, праве намере маскара,´д м. маскен-бал маскирова,´ть маскирати, прикрити маскиро,´вка ж. маскирање ма,´сленица ж. Покладе маслёнка ж. кантица за уље ма,´сленый уљани, мастан ма,´слиться 1. мазати се, мастити се 2. сијати се масляни,´стый мастан масли,´чный маслинов масли,´чная ветвь - маслинова гранчица ма,´сло с. 1. маслац, бутер 2. уље, зејтин как по ма,´слу - као по лоју, као подмазано как сыр в ма,´сле - као бубрег у лоју маслобо,´йня ж. маслобойня радионица масла ма,´сляный 1. маслен, мастан, зејтињав 2. (глас) удворички, улизички 3. (поглед) похотљив, сладострастан ма,´сляная кра,´ска - масна фарба ма,´сса ж. 1. маса, мноштво 2. скуп массо,´вка ж. масовни скуп ма,´ссовый масован масса,´ж м. масажа массажи,´ст м. масер массажи,´стка ж. масерка масси,´ровать масирати маста,´к м. добар мајстор, вештак маста,´чить мајсторисати ма,´стер м. мајстор золоты,´х дел ма,´стер - златар запле,´чных дел ма,´стер - џелат, крвник сапо,´жный ма,´стер - шустер мастери,´ть мајсторисати мастерово,´й устар. 1. фабрички радник 2. занатлиja мастерска,´я занатска радионица ма,´стерский, мастерско,´й 1. мајсторски 2.савршен масти,´ка ж. маст за паркет масти,´стый чистокрван (коњ) масти,´тый 1. човек у годинама 2. заслужан, уважен масть ж. боја (длаке, карата) масшта,´б м. размер, мерило мат м. 1. спорт. асура 2. шахматни мат, победа 3. неравност, рапавост 4. псовке, псовање благи,´м ма,´том (крича,´ть) - из свег гласа (викати) матема,´тика ж. математика матема,´тик м. математичар математи,´ческий математички матере,´ть 1. остарити 2. оснажити матери,´ть, матери,´ться псовати материа,´л м. 1. материјал, грађа 2. материја, тканина мате,´рчатый платнен

материали,´зм м. материјализам материалисти,´ческий материјалистички материа,´льный материјалан матери,´к м. копно матери,´нский мајчински матери,´нство с. мајчинство ма,´терный псовке, погрдне речи матерщи,´на ж. псовка, псовање матёрый 1. крупан 2. стар, матор 3. искусан матёрый волк - 1. стари вук 2. искусан човек ма,´тица ж. тех. главна таванска греда ма,´тка ж. 1. материца 2. женка, матица (код пчела) ма,´товый мутан, мат боје ма,´точник м. матичњак (код пчела) ма,´точный матерични матра,´с м. матрац, душек матрёшка ж. руска дрвена лутка матро,´с м. морнар, маринац матро,´сский морнарски, марински матро,´сский костю,´м - морнарско одело ма,´тушка ж. 1. устар. мајка, мајчица 2. при обраћању старијој жени матч м. спорт. меч мать ж. мати, мајка крёстная мать - кума посажённая мать - старосватица мать-и-ма,´чеха ж. бот. подбел ма,´фия ж. мафија мах м. мах, замах, размах дать ма,´ху - промашити, погрешити с ма,´ху - одједном, неопрезно маха,´ть, махну,´ть махати маха,´ть хвосто,´м - махати репом махи,´на ж. грдосија, нешто гломазно махина,´ция ж. махинација махну,´ть 1. замахнути, махнути 2. изненада отпутовати, одмаглити махати 3. мењати се маха,´ть хвосто,´м - махати репом махну,´ть руко,´й 1. махнути руком 2.напустити, дићи руке махови,´к м. тех. замајни точак махово,´й маховой замајни махова,´я са,´жень - размак између врхова прстију кад се раставе руке; маховы,´е пе,´рья - велика пера у крилима ма,´хом брзо, хитно, одмах ма,´хонький мајушан, малецан махо,´рка ж. прост дуван, крџа махры,´ ресе, ките, ројте ма,´чеха ж. маћеха ма,´чта ж. катарка, јарбол ма,´чтовый лес - висока шума, налик на јарбол маши,´на ж. 1. машина, направа 2. аутомобил 2. машинерија машина,´льный махиналан, несвестан машини,´ст м. машиниста, машиновођа машини,´стка ж. дактилографкиња маши,´нка ж. 1. машина (писаћа, шиваћа) 2. машиница (за шишање) маши,´нный машински маши,´нопись ж. дактилографија машинострое,´ние с. машинство мая,´к м. маяк кула светиља, светионик ма,´ятник м. клатно, шеталица ма,´ять мучити, кињити, изнуравати ма,´яться 1. мајати се, петљати 2. мучити се, чамети мая,´чить 1. назирати се, видети се у даљини 2. шетати без циља мгла,´ ж. 1. магла (сува), мутан ваздух 2. тама мгли,´стый мглистый магловит, замагљен мгнове,´ние с. тренутак, трен ока мгнове,´нный 1. тренутан 2. муњевит ме,´бель ж. собир. намештај ме,´бельщик продавац намештаја меблиро,´ванный снабдевен намештајем („меблиран") меблиро,´вка ж. намештај мёд м. 1. мед 2. медовина (пиће) меда,´ль ж. медаља оборо,´тная сторона,´ меда,´ли - реверс медве,´диха, медве,´дица медведица медве,´дка ж. 1. ровац 2. столарски струг, ренде медве,´дь м. медвед, мечка медве,´жий 1. медвеђи, мечји 2. који личи на медведа, снажан медве,´жий у,´гол - недођија, забачено место медве,´жья услу,´га - непотребна, лоше изведена услуга медвежо,´нок м. медведић, мече

медвежа,´тник м. 1. мечкар 2. ловац на медведе 3. жарг. обијач сефова медвя,´ный 1. меден 2.мирисан медикаме,´нт м. лек медици,´на ж. медицина медици,´нский медицински медици,´нская сестра,´, медсестра,´ - медицинска сестра ме,´дленный, медли,´тельный лаган, спор ме,´длить 1. споро радити 2. оклевати ме,´дный бакарни ме,´дные де,´ньги - 1. бакарни новац 2. ситан новац ме,´дный лоб - глуп човек медо,´вый 1. меден 2. сладак медо,´вый пря,´ник - медењак медо,´вые ре,´чи - слакде речи медо,´вый ме,´сяц - медени месец медо,´к м. мед од миља медосмо,´тр м. медицински преглед медпу,´нкт м. амбуланта медсестра,´ ж. медицинска сестра медь ж. бакар медя,´к м. бакаруша, ситан бакрени новац медя,´нка ж. 1. неотровна змија мрке боје 2. бакарножута боја межа,´ ж. међа, граница междоусо,´бица ж. међусобица междоусо,´бный међусобан ме,´жду, меж међу, између междугоро,´дный међуградски междунаро,´дный међународни междусе,´льский међусеоски межева,´льный земљомерски межева,´ть разграничавати, међити межеви,´к м. земљомер, геодет межево,´й гранични межево,´й столб, ка,´мень - међаш межкле,´точный биол. међућелијични межрёберный анат. међуребарни межсезо,´нье с. између сезоне мездра,´ унутрашња страна коже мезони,´н м. надспрат мексика,´н|ец м. Мексиканац , ~ка ж. Максиканка мел м. креда меле,´ть плићати, постати плитак мелиора,´ция ж. мелиорација, наводњавање мели,´ть мазати кредом ме,´лкий 1. мален, ситан 2. незнатан 3. плитак 4. жарг. деран, малиша ме,´лкая со,´шка - безначајан човек, ситна риба ме,´лкая таре,´лка - плитак тањир ме,´лкая душо,´нка - ситна душа ме,´лкой ры,´сью - брзо, трчећи, трком ме,´лко 1. ситно 2. плитко мелково,´дный плитак мелково,´дье с. низак водостај, плиткост мелкозерни,´стый ситнозрн мелкозу,´бый ситнозуб мелкокали,´берный малог калибра мелкосо,´бственнический ситносопственички ме,´лкость с. 1. сићушност 2. ситничарство 3. плиткост, плићак мелкота,´ ж. собир. 1. сића, ситнина 2. дечурлија мелкошёрст(н)ый с кратком длаком мелово,´й кредин, кредаст мелова,´я бума,´га - фин папир мелово,´й пери,´од геол . - доба креде мелоди,´ческий 1. мелодичан 2. мелодијски мелодрамати,´ческий мелодрамски мело,´к м. комад креде за писање мелочи,´ться ситничарити не мелочи,´сь! - не буди ситне душе! не ситничари! ме,´лочный ситничав, ситничарски ме,´лочная ла,´вка - ситничарска трговина, ситничарница ме,´лочные приди,´рки - ситне замерке ме,´лочь ж. 1. ситница 2. сића мель ж. плићак сесть на мель - насести, насукати се сиде,´ть на мели,´ - бити у новчаном шкрипцу мелька,´ть, мелькну,´ть 1. промицати, помаљати се, промаћи, помолити се 2. светлуцати се, засветлуцати, затреперити ме,´лько,´м 1. брзо, летимично 2. површно, овлаш ме,´льник м. млинар, воденичар;~ чиха ж. млинарка, воденичарка ме,´льница ж. млин водяна,´я ме,´льница - воденица, поточара

ветряна,´я ме,´льница - ветрењача лить во,´ду на чью,´-либо ме,´льницу - навијати за неког мельтеши,´ть промицати, помаљати се, мувати се без циља мельча,´йший 1. најситнији 2. најнезнатнији до мельча,´йших подро,´бностей - до ситних детаља мельча,´ть 1. смањивати се, постајати ситнији, кржљавити 2. постати плитак ( о реци) мельчи,´ть 1. ситнити, дробити 2. смањивати мелюзга,´ ж. собир. 1. ситнеж, ситнурија 2. дечурлија мемуа,´ры мн. мемоари ме,´на ж. 1. мена, мењање 2. за мена, размена ме,´нее мање тем не ме,´нее - па ипак, при свем том мензу,´рка ж. лабораторијска посуда меново,´й који се тиче размене менова,´я торго,´вля - трампа мент м. жарг. милицаjac, милиционер менту,´ра ж. жарг. милиција ме,´ньше 1. мањи 2. мање как мо,´жно ме,´ньше - што могуће мање ме,´ньший 1. мањи 2. млађи ме,´ньший сын - млађи син меньшинство,´ с. мањина меню,´ с. нескл. јеловник меня,´ла, меня,´льщик мењач меня,´льный мењачки меня,´ть, меня,´ться 1. мењати, мењати се 2. замењивати, размењивати меня,´ться в лице,´ - мењати се у лицу ме,´ра ж. мера сверх ме,´ры, че,´рез ме,´ру - превише, исувише претерано, прекомерно в ме,´ру - умерено по кра,´йней ме,´ре - барем по ме,´ньшей ме,´ре - најмање, у најмању руку, бар по ме,´ре (че,´го) - према, зависно мере,´щиться причињавати се мерза,´вец м. нитков ме,´рзкий 1. мрзак, гадан, одвратан 2. рђав, непријатан мёрзлый смрзнут, промрзао мерзля,´тина смрзотина мёрзнуть 1. мрзнути, зепсти 2. смрзавати се (вода) ме,´рзость ж. гадост, гнусност ме,´рин м. ушкопљен коњ врёт как си,´вый ме,´рин - бесомучно лаже ме,´рить 1. мерити, измеравати 2. пробати ( одећу, сипеле) мери,´тельный мерачки ме,´рка ж. 1.мерење, мера; 2. мерило мерканти,´льный меркантилан ме,´ркнуть 1. мркнути, тамнети 2. смркавати се мерлу,´шка ж. астраган мерлу,´шковый од астрагана ме,´рный одмерен, равномеран, уједначен ме,´рная по,´ступь - одмерено крачење мероприя,´тие с. догођај, организована радња, процес ме,´ртвенный мртвачки, беживотан мертве,´ть 1. умртвљавати се, обамирати 2. кочити се, трнути помертве,´ть от у,´жаса - укочити се од страха мертве,´ц м. мртвац мертве,´цкая ж. мртвачница мертве,´цки мртавпијан мертвечи,´на ж. мрцина, стрвина, лешина мертви,´ть умртвљавати мертворождённый мртворођенче мёртвый 1. мртав 2. мртвац, мртвак пить мёртвую - пити до бесвести, бесомучно мерца,´ть светлуцати, треперити ме,´сиво с. 1. мећа (храна за стоку) 2. блато. прљавштина меси,´ть месити меси,´ть грязь - газити блато ме,´сса ж. церк. католичка меса места,´ми местами местимично, овде-онде месте,´чко с. 1. местанце 2. варошица, паланка местечко,´вый паланачки мести,´ 1. мести, чистити 2. терати 3. вејати (мећава) местко,´м м. синдикална подружница ме,´стность ж. 1. место 2. крај, предео ме,´стный 1. месни, локални 2. овдашњи ме,´стный нарко,´з - локална анестезија ме,´сто с. место отхо,´жее ме,´сто устар. - тоалет ме,´ста не нахо,´дит - страшно је узрујан местожи,´тельство с. обиталиште

местоиме,´ние с. грам. заменица местоположе,´ние с. положај месторожде,´ние с. 1. место рођења 2. . геол. место наласка (руде) месть ж. освета крова,´вая месть - крвна освета ме,´сячные мн. менструација ме,´сяц м. 1. месец дана 2. месец ме,´сяц на уще,´рбе - месец се смањује ме,´сячный месечни мета,´лл м. метал металли,´ческий металан, метални металлоло,´м м. старо гвожђе мета,´ние с. 1. спорт. бацање 2. рађање мета,´ть 1. бацати 2. рађати, котити 3. метати ( карте)4. фирцати 5. опшивати 6.заметати траг рвать и мета,´ть - љутити се мета,´ться 1. бацакати се, превртати се 2. мувати се, устумарати се 3. батргати се, копрцати се метафи,´зик м. метафизичар метафизи,´чический метафизички мета,´фора ж. метафора метафори,´ческий метафорски мете,´лица ж. мећава метёлка ж. метлица мете,´ль ж. мећава, вејавица мете,´ние чишћење метеори,´т м. метеорит метеори,´ческий метеоритски, метеорски метеоро,´лог м. метереолог метеорологи,´ческий метеоролошки метеосво,´дка ж. метереолошки извештај мети,´с м. мелез ме,´тить 1. гађати, нишанити 2. циљати, алудирати 3. тежити, стремити 4. обележавати, жигосати ме,´титься нишанити, циљати ме,´тка ж. знак, ознака, белег ме,´ткий 1. који добро погађа 2. згодан, духовит (израз) метла,´ ж. метла но,´вая метла,´ - промене, долазак новог руководиоца метлови,´ще дршка од метле метну,´ть бацити, хитнути ме,´тод м. метод(а) мето,´дика ж. методика методи,´ст методичар методи,´ческий методски, методичан методологи,´ческий методолошки метр м. метар метри,´ческий 1. метарски 2. матични метри,´ческая кни,´га - матична књига метро,´ с. нескл. метрополитен, метро мех м. 1.крзно 2. мешина мехово,´й крзнен меховщи,´к м. крзнар механи,´зм м. механизам, направа меха,´ник м. механичар механи,´ческий механический механички, механичан механиза,´ция ж. механизација механизи,´ровать механизовати мецена,´т м. мецена, доброчинитељ меч м. мач вложи,´ть меч в но,´жны - прекинути рат обнажи,´ть меч - почети рат преда,´ть меч - предати се мечено,´сец м. маченосац, мачевалац ме,´ченый обележен, жигосан мече,´ть ж џамија ме,´чта ж. 1. машта, уобразиља, фантазија мечта,´ние с. маштање, сањарењ несбы,´точная мечта,´ - неостварљива машта, жеља мечта,´тель м. сањалица, сањар мечта,´тельный 1. сањалички 2. измишљен мечта,´ть маштати, сањарити, заносити се, замишљати меша,´лка ж. мешалица мешани,´на ж. мешавина, смеса меша,´ть 1. мешати 2. погрешити 3. сметати, ометати не меша,´й! - не ометај! меша,´ться 1.ометати 2.умешати се 3. мешати се ме,´шкать задржавати се, оклевати не ме,´шкай! - не оклевај !

мешкова,´тый 1. налик на џак 2. неспретан, трапав ме,´шкотный незгодан, некомфоран мешо,´к м. џак, врећа мешки,´ под глаза,´ми - подочњаке, кесе испод очију мешо,´чек м. мали џак, џакће мешо,´чник торбар мещани,´н м. 1. грађанин, припадник градског сталежа 2. малограђанин мещани,´нство с. малограђанство мзда ж. 1. награда, плата 2. мито, поткуп мздои,´мец подмитљивац миг м. тренутак, трен ока в один миг - за један трен мига,´ние с. 1. трептање 2. намигивање мига,´ть, мигну,´ть 1. трептати, трепнути 2. намигивати, (на)мигнути ми,´гом разг сместа, одмах мигра,´ция ж. миграција, премештање мигре,´нь ж мигрена ми,´зе,´рность ж. мизерија ми,´зе,´рный мизеран, мали, бедан мизи,´нец м. мали прст (на руци) не сто,´ит ва,´шего мизи,´нца - он ништа не вреди мики,´тки само у изразима под мики,´тки (уда,´рить) - ударити под ребра, у слабину носи,´ть на мики,´тках - носити на леђима микроавто,´бус м. минибус, комби микроволно,´вый микроталасни микроволно,´вка - миктоталасна пећница микроскопи,´ческий микроскопски микролитра,´жка ж. аутомобил са малом литражом, потрошњом микроплёнка ж. микротрака миксту,´ра ж. лек у облику сирупа миксту,´ра от ка,´шля - сируп против кашља мила,´шка мила, драга ми,´лая ж. мила, драга особа ми,´ленький мили, драги милитариза,´ция ж. милитаризација милитаризова,´ть милитаризовати милице,´йский 1. милицијски, милици онарски 2. устар. милиционар милиционе,´р м. милиционер, милицајац миллиа,´рд м. милијарда миллигра,´мм м. милиграм миллиме,´тр м. мили метар миллио,´н м. милион миллионе,´р милионер миллио,´нный милионски ми,´ло мило, драго, пријатно ми,´ловать 1. миловати 2. ослобађати казне, поклањати милови,´дный мио, љубак, симпатичан милосе,´рдие с. милосрдност милосе,´рдный милосрдан, милостив сестра,´ милосе,´рдия устар. - медицинска сестра ми,´лостивец м. устар. добротвор ми,´лостивый устар. ваша милост ( у обраћању) ми,´лостыня ж. милостиња проси,´ть ми,´лостыню - просити, просјачити . ми,´лость ж. 1. милост, милосрђе 2. доброчинство 3. поверење ми,´лости про,´сим, сде,´лайте ми,´лость - 1. изволите 2. молим скажи,´те на ми,´лость - та шта кажете? ми,´лочка ж. драга моја! ми,´лый 1. мио, драг 2. привлачан, симпатичан 3. драган мильто,´н м. жарг. милиционер, милицајац мими,´ческий мимички, мимичан ми,´мо мимо, поред бить ми,´мо - промашити циљ мимое,´здом путујући мимо мимолётный 1.пролазан, краткотрајан, несталан 2. летимичан мимохо,´дом узгред, успут ми,´на ж. 1. воен. мина 2. мина на лицу, фаца сде,´лать ки,´слую ми,´ну - направити киселу фацу ми,´нный мински минёр м. минер минаре,´т м. минаре миндалеви,´дный у облику бадема, који личи на бадем, бадемаст минда,´лина ж. крајник минда,´ль м. бадем миндаль минда,´лина бадемово језгро

минда,´льный бадемов минда,´льник бадемово дрво минда,´льничать бити извештачено сентименталан, пренемагати се минералоги,´ческий минералошки минера,´льный минерални минера,´льная вода,´ - минерална вода, кисела вода минздра,´в м. (сокр. от Министерство здравоохранения) министарство здравља ми,´ни с. нескл. 1. мини 2. минић , минисукња ми,´нимум м. 1.минимум 2. минималац прожи,´точный ми,´нимум - минималац, минимална потрошачка корпа мини,´ровать минирати министе,´рский министарски министе,´ртво с. министарство минию,´бка ж. минисукња минова,´ние истек по минова,´нии - по истеку за минова,´нием - због истека (рока) минова,´ть, ми,´нуть 1. минути, проћи 2. свршити се, завршити се, напунити се (време) зима,´ минова,´ла - зима је прошла ему,´ ми,´нуло три,´дцать лет - он напунио тридесет година минова,´ться устар. проћи, протећи, свршити се мино,´га ж. зоол. змијуљица, гујавица (риба) миномёт м. воен. минобацач миномётный воен. минобацачки миноно,´сец м. миноносац мино,´р м. 1. муз. минор 2. тужно расположење я в мино,´ре - тужан сам мину,´вшее с. прошлост мину,´вший прошли мину,´вшие дни - прошле дани ми,´нус м. 1. мат. минус 2. мана, недостатак мину,´та ж. 1. минут(а) 2. тренутак сию,´ мину,´ту! - овог тренутка! мину,´тная заба,´ва - тренутачна забава мир м. 1. мир 2. свет 3. устар. сеоска општина на миру,´ и смерть красна,´ - у друштву ни смрт није тешка пусти,´ть по,´ миру - осиромашити,отерати у просјаке ходи,´ть по,´ миру - просјачити он не от ми,´ра сего,´ - он је непрактичан, сањалица мири,´ть, мири,´ться мирити, помиривати дава,´й мири,´ться! - хајде да се миримо! ми,´рный 1. миран, 2. мирољубив 3. мировни ми,´ро с. ед. церк. миро, уље одни,´м ми,´ром ма,´заны - исте су, истоветне, имају исте особине мирова,´я ж. помирење пойти,´ на мирову,´ю - помирити се мировоззре,´ние с. гледање на свет, схватање мирово,´й 1. светски; међународни 2. одличан, изванредан мирова,´я война,´ - светски рат мирово,´й о,´тдых - изванредан одмор мирое,´д дерикожа, гуликожа миролюби,´вый мирољубив миротво,´рец м. миротворац мирско,´й 1. светски, земаљски 2. световни, мирски 3. општински ми,´ска ж. чинија миссионе,´р м. мисионар миссионе,´рство с. мисионарство ми,´ссия ж. 1. мисија, задатак 2. посланство, делегација мисте,´рия ж. мистерија ми,´стик м. мистичар ми,´стика ж. мистика мистифика,´ция ж. мистификација мисти,´ческий мистички, мистичан митка,´ль м. миткаль најпростије памучно платно, врта цица миф м. 1.мит 2.легенда мифи,´ческий митски, легендаран мифологи,´ческий митолошки мифоло,´гия ж. митологија ми,´чман м. најнижи официрски чин у морнарици мише,´нь ж. мета, циљ, нишан ми,´шка м. медвед, меца мишура,´ ж. варак, лажно злато мишу,´рный 1. превучен варком 2. лажан, привидан младе,´нец м. дете, беба младе,´нческий младеначки, дечији младе,´нчество с. детињство младо,´й устар. млад мла,´дший 1. млађи 2. најмлађи

млекопита,´ющее с. зоол. сисар млеть 1. обамирати, трнути 2. премирати, бити ван себе (од усхићења) мле,´чный млечан, од млека Мле,´чный Путь астр. - Кумова слама мнемо,´ника ж. мнемоника мнемони,´ческий мнемонски мне,´ние с. мишљење мни,´мый привидан, тобожњи, наводни мни,´тельность ж. сумњичавост мни,´тельный с. уображено болестан, сумњичав мнить устар. 1.мислити, сматрати 2. замишљати, уображавати мно,´гие мн. многе, већина мно,´го 1. много, више 2.много више, највише мно,´го раз - више пута ни мно,´го, ни ма,´ло - нити много, нити мало многобо,´жие с. многобоштво многобо,´рец м. спорт многоборац многобра,´чие с. полигамија многова,´то одвећ, сувише многовеково,´й многовековни многогра,´нник м. мат. полиедар многоде,´тный са много деце мно,´гое с. много, мноштво многозна,´йка свезналица многозна,´чный вишецифарни многокварти,´рный са више станова многокле,´точный биол. вишећелијски многоколёсный са жише точкова многокра,´сочный у више боја, њишебојан многокра,´тно више пута, у више наврата многолепестко,´вый бот. са много латица многоле,´тний вишегодишњи многоли,´кий многолик многонациона,´льный вишенационалан многоно,´жка ж. зоол. стонога многопарти,´йность ж. вишепартијност многопрогра,´ммный вишепрограмски многосеме,´йный који има велику породицу многосери,´йный са много епизода, делова многосторо,´нний вишестран, многостран многото,´мный са више делова многоуважа,´емый многопоштован многофа,´зный многофазни многоцве,´тный вишебојни многочи,´сленный многобројан многочле,´н м. мат. вишечлан многоэта,´жный вишеспратни мно,´жественный многи, многобројан мно,´жество с. множина, велики број мно,´жимое с. мат. множеник мно,´житель м. мат множитељ мно,´жить умножавати, множити мобилиза,´ция ж. мобилизација мобилизова,´ть мобилисати, мобилизовати моби,´льник, моби,´ла м. жарг. мобилни телефон моби,´льный мобилан могика,´не мн. Мохиканци моги,´ла ж. гроб, хумка моги,´льный 1. гробљански 2. мртав моги,´льная тишина,´ - мртва тишина моги,´льщик м. гробар могу,´чий моћан, јак, силан могу,´щественный моћан, јак, силан могу,´щество с. могущество моћ, снага, сила, јачина мо,´да ж. мода мо,´дный модан, модеран, у моди моде,´ль ж. модел, образац модели,´ровать моделовати, правити образац моделье,´р м. креатор модерниза,´ция ж. модернизација модернизова,´ть модернизовати модерни,´ст м. модерниста модерно,´вый, моде,´рный модерни модифика,´ция ж. модификација модифици,´ровать модификовати

мо,´дник м. помодар мо,´дница помодарка мо,´дничать пратити моду мо,´дный модни, помодни мо,´ечный пераћи, за прање можжеве,´льник м. смрека мо,´жет, мочь 1. может, моћи 2. можда мо,´жет быть - можда не мо,´жет быть! - немогуће! мо,´жно 1. могуће, могућно, 2. дозволите, могу ли всё, что мо,´жно - све што је могуће мо,´жно откры,´ть окно,´? - дозвољањате да отворим прозор? могу ли да отворим прозор? как мо,´жно! - како ли можете ! моза,´ика ж. мозаик мозг м. 1.мозак 2. мождина, срж 3.памет спинно,´й мозг - кичмена мождина до мо,´зга косте,´й - до сржи шевели,´ть мозга,´ми - размишљати мозгля,´к 1. ништаван човек 2. ситне грађе мозгови,´тый 1. промућуран 2. паметан мозгово,´й анат. мождани мозжечо,´к м. мали мозак мозжи,´ть жигати, тиштати мозо,´ль ж. жуљ мозо,´листый мозолистый, жуљав, жуљевит мозо,´лить 1. нажуљати 2. досађивати, гњавити мо,´й мој по мо,´ему - по моме мишљењу мо,´йка ж. 1. прање, умивање, испирање 2. направа за прање (возила) мо,´йщик м. перач мо,´йщица праља мо,´кнуть киснути, квасити се, влажити се мо,´кро мокро, сирово мокрота,´ ж. влага, влажност мокро,´та ж. слуз, шлајм мо,´крый мокар, влажан глаза,´ на мо,´кром ме,´сте - једва се не расплаче мокрёхонек скроз мокар мол м. моло мол частица (скраћено од молвил) употребљава се при казивању туђих речи: каже, вели он, мол, не винова,´т - он каже да није крив молва,´ ж. 1. гласови, приче 2. јавно мишљење дурна,´я молва,´ - лоша слава мо,´лвить устар. рећи, казати молдава,´н|ин м. Молдавац, ~ка ж. Молдавка моле,´бен м. церк. молебан моле,´кула ж. молекула молекулярный молекуларан моле,´льня соба за молитву моли,´тва ж. молитва моли,´ть 1. молити 2. умољавати; ~ся молити се моллю,´ск м. заглавкар молниено,´сно муњевито молниено,´сный молниеносный муњевит молниеотво,´д м. громобран мо,´лния ж. 1. муња 2. зип, рајсферсшлус 2. хитан телеграм с быстрото,´й мо,´лнии - муњевитом брзином молодёжь ж. собир. омладина молодёжный омладински моло,´денький врло млад, премлад молоде,´ть, молоди,´ть подмладити се мо,´лодец м. 1. јунак молоде,´ц м. 1.снажан младић, јуначина 2. малд момак, младич молоде,´ц! - јуначина! молодцу,´ все к лицу,´ - младичу све пристаје! вести,´ себя,´ молодцо,´м - понашати се јуначки молоде,´цкий храбар, срчан, смео молоде,´чество с. несташлук, момачке забаве молоди,´ца, молоду,´ха, моло,´дка ж. млада, снаша, снаја молодня,´к м. 1. подмладак 2. младар, млада шума молодожён м. младожења молодожёны мн. младенци молодо,´й 1. млад,тек стасао 2. младалачки 3. устар. младожења молодо,´й карто,´фель - малд кромпир молода,´я млада, невеста молоды,´е младенци мо,´лодость ж. младост не пе,´рвой мо,´лодости - није више тако млад( а) молодцева,´тый кршан, наочит, срчан, окретан

моло,´дчик м. 1. млад човек 2. сумнив младич молодчи,´на м. и ж. јуначина моложа,´вый младолик моло,´же млађе моло,´ки мн. млечац (семене жлезде код риба) молоко,´ с. млеко кровь с молоко,´м - румен, здрав човек у него,´ молоко,´ на губа,´х не обсо,´хло - још је млад, жутокљунац молокосо,´с м. жутокљунац мо,´лот м. маљ, бат молото,´к чекић с молотка,´ - на добош, на лицитацији молото,´чек мали чекић молоти,´лка ж. вршалица молото,´чек м. 1. уменьш. от молоток 2. анат мо,´лотый самљевен моло,´ть 1. млети 2. брбљати, дробити моло,´ть вздор, чепуху,´ - говорити којешта молотьба,´ ж. вршење, вршидба молоча,´й м. бот. млечика молоче,´ние вршење, вршидба моло,´чная ж. млекара моло,´чник м. молочник млекар моло,´чница ж. 1. млекарица 2. мед. дечје афте (устобоља) 3.мед. врста гљивичног обољења моло,´чный 1. млечни 2. млад, сисанче моло,´чный брат - брат по млеку моло,´чный поросёнок - прасе-сисанче моло,´чные зу,´бы - млечне зубе, прве зубе мо,´лча ћутећи, ћутке молчали,´вый ћутљив молча,´льник м., ~ица ж. чутљивац молча,´ние с. молчанка ж. чутање игра,´ть в молча,´нку - чутати молча,´ть ћутати молча,´ть! - тишина молчо,´к чутати об э,´том молчо,´к! - о томе да чутиш! моль ж. мољац мольба,´ ж. преклињање, молба внять мольбе,´ - услишати молбу мольбе,´рт м. штафелај моме,´нт м. моменат, тренутак удо,´бный моме,´нт - згодан тренутак, момента,´льный моментальный тренутан монархи,´ческий монархијски монасты,´рь м. манастир подвести,´ под монасты,´рь - издати, насамарити мона,´х м. монах, калуђер мона,´хиня ж., монахшенка м. монахиња, калуђерица мона,´шеский монашки, калуђерски моне,´та ж. 1. метални новац 2. новац уопште ме,´лкая моне,´та - ситан новац отплати,´ть той же моне,´той - вратити мило за драго моне,´тный који се односи на метални новац моне,´тный двор - ковница новца мони,´сто с. огрлица, ђердан моногра,´мма ж. монограм моногра,´фия ж. монографија моноли,´т м. монолит, стена моноли,´тный 1. монолитан 2. јединствен монополи,´ст м. монополиста монстр м. монструм монта,´ж м. монтажа монтажёр, монта,´жник м. монтер монти,´ровать монтирати монуме,´нт м. монуменат, споменик монумента,´льный 1. монументалан, 2. величенствен, велик мопе,´д м. скутер мор м. морија, помор, епидемија мора,´ль ж. морал прописна,´я мора,´ль - банална истина морали,´ст моралиста морализи,´ровать морализирати морг м. мртвачница морга,´ть, моргну,´ть трептати, трепнути, намигивати, жмиркати гла,´зом не моргну,´ть - оком није трепнуо

морда ж. њушка морда,´стый с. великом њушком мордобо,´й м. туча мордова,´ть, замордова,´ть 1. бити, разбијати, тепати 2. малтретирати, гањати мо,´рдочка 1. њушчица 2. (одмила) лице море с. море вы,´йти в мо,´ре - испловити па пучину мо,´ре по коле,´но - није ништа, није страшно ждать у мо,´ря пого,´ды - чекати повољан тренутак морепла,´вание с., морехо,´дство с. морепловство мореплаватель м. морепловац морж м. 1. зоол. морски коњ, морж 2. који се купа зими Мо,´рзе нескл. а,´збука Мо,´рзе, морзя,´нка Морзеова азбука мори,´ть 1. убијати, таманити 2. замарати, умарати морко,´вь ж. шаргарепа морко,´вный од шаргарепе, боје шаргарепе моровой кужан морова,´я я,´зва - куга моро,´женое с. 1. нешто смрзнуто 2. сладолед моро,´женщик продавац сладоледа моро,´женый смрзнут, промрзао моро,´женое мя,´со - смрзнуто месо моро,´з м. мраз моро,´з по ко,´же - језа, дрхтавица моро,´зить морозить излагати мразу морози,´льник м. замерзивач морозосто,´йкий, морозоусто,´йчивый отпоран према мразу моро,´ка ж. проблеме, недаче одна,´ моро,´ка с ним - са њим имамо само проблеме . мороси,´ть сипити, ромињати ( о киши) моро,´чить варати, вући за нос моро,´чить го,´лову - завртети главу моро,´шка ж. норжешка купина морс м. освежавајуће пиће од воћног сока морско,´й морски морти,´ра ж. воен. мерзер, прангија мо,´рфий м. фарм. морфијум морфологи,´ческий морфолошки морфоло,´гия ж. морфологиja морщи,´на ж. 1. бора 2. изгужваност (на тканини) морщи,´нистый 1. наборан, пун бора 2. изгужван моря,´к м. морнар моска,´ль Москов (погрдан назив Руса за Украјинце) москате,´льный дрогеријски москате,´льные това,´ры - дрогеријска роба москате,´льная ла,´вка - дрогерија москви,´ч м. 1. Московљанин 2. Москвич (аутомобил); ~ка ж. Московљанка моски,´т м. инсект моско,´вский московски мост м. мост, ћуприја 2. зубни мостић подъёмный мост, разводной мост - покретан мост навести,´ мост - спустити покретан мост, поставити мост развести,´ мост - подићи покретан мост, демонтирати мост вре,´менный мост - привремени мост мо,´стик м. 1. мостић 2. командно место( на броду) мости,´льщик м. калдрмџија мости,´ть калдрмисати, поплочавати мостки мн. 1. бродски мост 2. скеле мостова,´я ж. калдрма, плочник мо,´ська ж. мопс мот м. распикућа, расипник мота,´лка мотовило мота,´ть 1. мотати, намотавати 2. (репом, главом) махати 3. гњавити 4. расипати, трошити мота,´ть се,´бе па ус - добро пазити, држати у глави (нешто) мота,´ться 1. њихаци се 2. мувати се, врзмати се 3. лутати мота,´ться по све,´ту - лутати светом моте,´ль м. мотел моти,´в м. 1. мотив 2. разлог 3. мелодија, музикални мотив мо,´тка мотање, намотавање мото,´вка ж. расипница мотовско,´й расипачки, расипнички мотовство,´ с. мотовство, расипништво мотого,´нки мн. трке мотора мото,´к м. клупче, клупко, канура моториза,´ция ж. моторизација мото,´рка ж. моторни чамац мото,´рный који са мотором, моторни мотоци,´кл м. мотоцикл

мотоци,´кл с коля,´ской - трицикл, мотоцикл на три точка мотоцикли,´ст м. мотциклиста мотошле,´м м. кацига моты,´га ж. 1. мотика 2. будак, пијук моты,´жить обрађивати мотиком мотылёк м. лептирић моты,´ль м. лептир мотылько,´вый бот. лептираст мох м. маховина мохово,´й маховинаст мхом обрасти,´ - 1. покрити се маховином 2. бити нерадник, устајати се од нерада мохна,´тый 1. чупав, космат, рундав 2. густ мохна,´тые брови - густе обрве моцио,´н м. 1. шетња 2. телесно вежбање моча,´ ж. мокраћа моча,´листый влакнаст, кончав моча,´лить 1. цепати на влакна 2. купати, рибати сунщером 3. грдити, рибати моча,´лка ж. сунђер за купање моча,´ло с. свежањ ликових влакана за прање мочеви,´на ж. уреа у мокраћи мочево,´й мокраћни мочево,´й пузы,´рь - мокраћна бешика мочего,´нный диуретски мочеиспуска,´ние с. мокрење мочёный укисељен, кисео мочето,´чник м. анат. мокраћни канал мочи,´ть 1. квасити 2.киселити 3. жарг. убијати; ~ся 1. киселити се 2. мокрити мочи,´ть в сорти,´ре - убијати непријатеља где год можеш, где год га стигнеш мо,´чка ж. 1. мочење, кисељење 2. меки део ува, ушна ресица мочь ж. 1. види может 2. моћ, сила, снага мо,´чи нет - неиздржљиво во всю мочь - снажно моше,´нник м. варалица, лупеж, хуља, битанга моше,´нничать варати моше,´ннический варалички мо,´шка ж. мушица мошкара,´ ж. рој мушица мошна,´ ж. кеса за новац наби,´ть мошну,´ - напунити кесу мошо,´нка ж. анат. мошнице моще,´ние с. мощение калдрмисање, поплочавање мощёный проплочан, калдрмисан мо,´щи мн.1. мошти 2. кост и кожа (мршав човек) мощь ж. моћ, јачина, јакост, снага мо,´щность ж. моћ, снага мо,´щный моћан, јак, снажан мо,´ющий који за прање мразь ж. собир. ништавило, олош мрак м. 1. мрак, тама 2. непросвећеност, некултурност мракобе,´с м. мрачњак мракобе,´сие мрачњаштво мра,´мор м. мермер мра,´морный мермерни мрачне,´ть постајати тмур у лицу, смркнути се мра,´чный 1. тмур, мрачан 2. тмур, тежак ( о човеку) мсти,´тель м. осветник мсти,´тельный мстительный осветољубив мстить светити се мудре,´но замршено, тешко разумљиво, заплетено мудре,´но поня,´ть - тешко разумети не мудрено,´ - сасвим је разумљиво мудрёный 1. несхватљив, чудан 2. замршен, заплетен мудре,´ц м. мудрац, мислилац мудри,´ть мудровати мудрствова,´ть мудровати, мозгати му,´дрый мудар, паметан зуб му,´дрости - умњак муж м. 1. муж, супруг 2. зрео мушкарац 3. устар. државник муженёк м. мужић мужа,´ть постајати зрео мужа,´ться 2. постати јак, снажан мужа,´йтесь! - будите снажне! мужеподо,´бный мушкобањаст му,´жеский мушки му,´жественный 1. енергичан, храбар 2. снажан, мушки му,´жественный хара,´ктер - мушки карактер му,´жество с. мушкост, храброст мужи,´к м. 1. сељак, земљорадник 2. мушкарац 3. муж, супруг

мужикова,´тый сељачки, неотесан мужи,´цкий 1. сељачки 2. мушки мужичьё 1. сељачине, гејаци 2. мушкарци мужла,´н неваспитан човек, простак, гејак му,´жнин мужевљи мужско,´й мушки мужчи,´на м. мушкарац музе,´й м. музеј музе,´йный музејни му,´зыка ж. музика, свирка положи,´ть что,´-либо на му,´зыку - компоновати музыка,´льность ж. музикалност, музички таленат музыка,´льный музыкальный музички, музикалан музыка,´нт м. музичар, свирач;~ж.ша музичарка, свирачица му,´ка ж. мука, страдање хожде,´ние по му,´кам - ход по мукама мука,´ ж. брашно мукомо,´л м. млинар мул м. мазга мультиплика,´ция ж. мултипликација мультипликацио,´нный мултипликаторски мультипликацио,´нный филм, мультфи,´льм - цртани филм, анимирани филм мумифика,´ция ж. мумификација му,´мия ж. мумија мунди,´р м. униформа карто,´фель в мунди,´ре - кувани кромпир у љусци честь мунди,´ра - војничко достоjaнство мундшту,´к м. 1. муштикла 2. ђем на узди 3. део дувачког инструмента мура,´ ж. жарг. глупости мурава,´ ж. 1. млада трава, рудина 2. глеђ, емаљ мура,´вить глеђосати, емаљирати мураве,´й м. мрав мураве,´йник м. мравињак муравье,´д м. зоол мравојед муравьи,´ный мрављи, мравињи мура,´шка ж. 1. мали мрав 2. мравци. жмарци мурло,´ с. њушка, губица мурлы,´кать 1. прести (мачка) 2. певушити тихо мурова,´ть зидати муска,´т м. 1. орашчић (зачин) 2. тамњаника (вино ) 3. врста винограда му,´скул м. мишић мускулату,´ра ж. мускулатура мускули,´стый мишићав, развијен му,´скус м. мошус мусо,´лить балавити му,´сор м. 1. ђубре, смеће 2. зидарски отпаци, крш, шут, лом 3. жарг. милицајац, милиционер му,´сорить ђубрити му,´сорный који за смеће, смећарски му,´сорная я,´ма - јама за отпатке му,´сорный я,´щик - кутија за смеће му,´сорщик м. ђубретар мусси,´ровать 1. правити пену 2. пенити се 3. оговарати, сплеткарити мусульма,´нин м. муслиман(ин) мусульма,´нский муслимански мута,´ция ж. мутација мути,´ть 1. мутити, чинити нејасним 2. бунити 4. безл. гадити се меня,´ мути,´т - мука ми је созна,´ние мути,´лось - свест се помутила мутне,´ть мутити се, постати мутан, непровидан му,´тный 1. мутан 2. збркан 3. сумњив му,´тные дела,´ - сумнив посао муто,´вка ж. мутилица му,´торный тежак (на души), мутан муть ж. талог му,´фта ж. муф му,´ха ж. мува де,´лать из му,´хи слона,´ - увеличавати, претиривати у нечем кака,´я му,´ха его,´ укуси,´ла? - који му је враг? быть под му,´хой - попити, напити се мухомо,´р м. мухомор (отровна гљива) муче,´ние с. мучење, патња му,´ченик м. мученик, патник му,´ченический мученички му,´ченичество с. мучеништво мучи,´тель м. мучитељ мучи,´тельный мучан, тежак, несносан му,´чить мучити, кињити

му,´читься 1. мучити се, патити 2. трудити се меня,´ му,´чит со,´весть - мене пече савест му,´чится над зада,´чей - трудити се над задатком мучни,´стый брашњав мучно,´й брашнени муши,´ный мувин му,´шка ж. 1. мушица 2. вештачки младеж 3. нишанска мушица взять на му,´шку - нанишанити муштро,´вка ж. муштрање мчать 1. брзо возити 2. трчати мча,´ться јурити, летети мши,´стый м. обрастао маховином, маховинаст мще,´ние с. освета мы личн. мест. ми мы с бра,´том - ја и брат мы с ва,´ми - ја и ви мы с ним - ја и он мы,´згать прљати мы,´кать 1. (вуну) чешљати 2. (лан) трљат 2. мучити муку мы,´кать го,´ре, мы,´каться - злопатити се мы,´ло с. 1. сапун 2. пена на коњу весь в мы,´ле - сав ознојен мы,´лить сапунити, сапуњати мы,´лкий сапуњав мылова,´р м. сапунџија мы,´льница ж. кутија за сапун мы,´льный сапунски, сапуњав мы,´льная пе,´на - сапуница мыс м. рт, гребен мы,´сленный 1. замишљен 2. мисаони мислен, мисаони мы,´слимый могућан мы,´слимо ли э,´то? - да ли то могуће мы,´слить 1. мислити 2. замишљати 3. размишљати мысли,´тель м. мислилац как вы мы,´слите себе,´ э,´то? - како ви то замишљате? мысль ж. 1. мисао 2. мишљење мы,´слящий 1. који мисли 2. замишљен погрузи,´ться в свои,´ мы,´сли - замислити се у меня,´ э,´того и в мы,´слях не,´ было - нисам ни помислио мыта,´рить мучити, узнемиривати мыта,´рство страдање, мучење, злопаћење мыть мити, умивати мыть зо,´лото - тражити злато мыть посу,´ду, автомоби,´ль - прати посуђе, аутомобил мытьё с. умивање, прање, рибање не мытьём, так ка,´таньем - добити нешто на више начина мы,´ться купати се, умивати се мыча,´ние с. мукање мыча,´ть мукати, рикати мышело,´вка ж. мишоловка мы,´шечный мишићни мыши,´ный 1. мишји 2. ситан, мали 3. сивкаст, сиве боје мыши,´ная возня,´ - ситно задиркивање, гурање мы,´шка ж. 1. мишић, мали миш 2. мишка, пазухо мы,´шле,´ние с. мишљење, размишљање мы,´шца ж. мишица, мишић на руци мышь ж. миш лету,´чая мышь - слепи миш мышо,´нок м мишић, мали миш мышья,´к м. мишомор, арсеник мэр м. градоначелник мя,´гкий 1. мек, мекан 2. нежан мя,´гкость ж. 1. мекост, мекота 2. нежност, благост мя,´гкий челове,´к - мек човек мягкоте,´лый мн. мекушац мягкошёрстный м. меког крзна мягча,´йший најмекши мягчи,´ть 1. мекшати, размекшавати 2. ублажавати мяки,´на ж. мекиње ста,´рого воробья,´ на мяки,´не не проведёшь - старог лисца не можеш преварити мя,´киш м. средина хлеба, мекани део хлеба без коре мя,´кнуть 1.мекшати, размекшавати 2. разнежавати се мя,´коть ж. 1. меки делови тела 2. меки део воћног плода мя,´млить 1. мумлати, развлачити речи 2. споро радити, гњавити

мя,´мля м., ж. 1.неодлучан човек 2. мамина маза мяси,´стый 1. меснат 2. дебео мяси,´стый нос - дебео нос мя,´со с. месо ни ры,´ба, ни мя,´со - ни смрди, ни мирише мясни,´к м. месар, касапин мясно,´й месни, од меса мясной магазин мясна,´я ла,´вка - месарница, касапница мясокомбина,´т м фабрика месних прерађевина мясопу,´ст м. церк. Покладе, недеља пред Велики пост мясору,´бка ж. машина за млевење меса мя,´та ж. мента, нана мя,´тный са ментом, који има укус на менту мя,´тные леденцы,´ - бонбоне са ментом, ментол бонбоне лимо,´нная мя,´та - матичњак мяте,´ж м. побуна, устанак мяте,´жник м. устаник, побуњеник мяте,´жный 1. бунтовнички 2.бунтован, немиран, мя,´тый 1. изгњечен 2. изгужван 3 изгажен мятый фрукт - изгњечено воће мять 1. месити, гњечити 2. гужвати 3. (лан) набијати 4. (траву) газити мя,´ться 1. гужвати се 2. (у говору) устезати се, снебивати се мяу,´канье с. маукање мяу,´кать маукати мяч м. лопта игра,´ть в мяч - лоптати се мяч вне игры,´ спорт. - аут подава,´ть мяч - додавати лопту бить по мячу,´ - ударити, ударати лопту мя,´чик м. лоптица Н на предлог на, у, за на кани,´кулах - за време распуста на стене,´ - на зиду 1. кад означује време, не преводи се на сле,´дующий год - идуће године на про,´шлой неделе - прошле недеље на днях - ових дана на сле,´дующий день - сутрадан, сутра 2. уз глагол жениться не преводи се жени,´лся на бога,´той - оженио се богатом 3. уз глаголе кратања не преводи се е,´хать на по,´езде - ићи возом 4. уз бројеве са подели,´ть семь на три - поделити седам са три 5. на! на, ево, узми вот тебе,´ на! - ето ти сад! наба,´вить, набавля,´ть додати, повисити, додавати, повишавати наба,´вить зарпла,´ту - повећати плату набалда,´шник м. округла дршка штапа наба,´ловать размазити;~ся завршити шалу, игру набальзами,´ровать забалзамовати наба,´т м. звук за узбуну бить в наба,´т - дићи узбуну набе,´г м. разбојнички напад набе,´гаться натрчати се, завршити трчање набедоку,´рить направити штету, набежа,´ть, набега,´ть 1. наићи, појавити се изненада 2. сакупити се 3. дотрчати набежа,´ли ту,´чи - појавили се облаци набежа,´ло по,´лное ве,´дро во,´ды - сакупила се пуна кофа воде набежа,´ла толпа,´ - сакупла се гомила људи набекре,´нь 1. накриво, нахеро (капа) 2. није под либелом (за човека) мозги,´ набекре,´нь - луд је на,´бело,´ начисто (преписати) на,´бережная ж. кеј, обала набива,´ть, наби,´ть 1. набијати, пунити 2. (ексере) забијати 3. (посуђе) разбијати 4. (цену) дизати, набијати 6. (тканину) штампати 7. нагњечити, повредити наби,´ть оско,´мину - 1. досадити 2. добити кисео укус у устама набива,´ться, наби,´ться 1. попунити, напунити се 2. увлачити се 3. набацивати се силом набива,´ться в го,´сти - силом терати да те позову у госте грязь наби,´лась в боти,´ки - прљавшина се увукла у ципеле наби,´вка ж. 1. набијање 2.пуњење набира,´ть, набра,´ть 1. купити, скупљати, прикупити 2. слагати, откуцати 3. постићи 4. примити ( на посао, на школовање) 5. комплетирати 6. окренути набра,´ть корзи,´ну грибо,´в - скупити котарицу гљива

набра,´ть высоту,´, ско,´рость - постићи одређену висину, брзину набра,´ть те,´кст - 1.откуцати текст 2. слагати текст( у штампарији) набра,´ть рабо,´чих - примити раднике набра,´ть гру,´ппу - комплетирати групу набра,´ть но,´мер телефо,´на - окенути број телефона набра,´ть в рот воды,´ - учутати набира,´ться, набра,´ться 1. попунити се, сакупити се, набити се 2. покупити 3. напити се набра,´ться хра,´брости - напунити се снагом, пронаћи снагу у себи набра,´ться блох - покупити буве, напуњити се бувама наби,´тый 1. набијен 2. препун, пун пунцат наби,´тый дура,´к - тешка будала битко,´м наби,´т - пепун, крцат наблюда,´тель м. посматрач наблюда,´тельность ж.осматрање, посматрање, надзирање наблюда,´тельный 1.посматрачки 2. који добро опажа наблюде,´ние с. 1. посматрање, запажање 2. надгледање, надзор наблюда,´тельный пункт - осматрачница. наблюда,´ть 1. посматрати,осматрати 2. пазити на кога, надгледати наблюда,´ть за ребёнком - пазити на дете наблюда,´ть за поря,´дком - надзирати на,´божный побожан набо,´йка ж. потковица на штикли, блокеј на,´бок устрану наболе,´ть 1. постати преосетљив према болу 2. боловати, болети наболта,´ть 1. намутити 2. набрбљати набо,´р 1. скупљање, сабирање 2. регрутовање 3. слагање текста 4. боре на чизми набо,´рщик м. словослагач слагач набо,´рный слагачки набра,´сывать набацивати набра,´сываться, набро,´ситься нападати, налетати набреда,´ть, набрести,´ наићи, нагазити, натрапати набрести,´ на след - наићи на траг набрести,´ на мысль - наићи на мисао наброса,´ть 1. набацити 2. записати , забележити наброса,´ть, набра,´сывать 1. набацати, иатрпати 2. скицирати набро,´сить 1.набацити 2. огрнути;~ся навалити, напасти набро,´сок м. скица набры,´згать попрскати набуха,´ть, набу,´хнуть 1. отицати, бубрити, набубрити 2.набрекивати, набрекнути наважде,´ние с. помама нава,´ливать, навали,´ть 1.натрпати, нагомилати 2. навалити, притиснути навали,´ли забо,´ты - притисле проблеме нава,´лом 1.безброј, много 2. без реда (натрпати) нава,´р м. густина нава,´ристый густ, концентрисан навари,´ть 1. накувати, спемити храну 2. заварити (метал) наварно,´й тех. заварен, завариван навева,´ть, наве,´ять 1. навејавати, наносити 2. сугерисати, улити ве,´тер наве,´ял - ветар нанаео наве,´даться, наве,´дываться 1. свратити (код неког) 2. обићи (неког), посетити наве,´дайтесь к нам - посетите нас, свратите код нас навезти,´, навози,´ть навући, донети (возом, колима) навезти,´ дров на,´ зиму - донети држа за огреж (зими) наве,´к(и) заувек, засвагда наве,´рно, наве,´рное можда, могуће, ваљда наве,´рное он похо,´ж на отца,´ - ваљда он личи на оца наве,´рное бу,´дет снег - можда ће пасти киша наверну,´ть 1. намотати 2. зашрафити наверняка,´ заиста, зацело, несумњиво, сигурно наверняка,´ бу,´дет па,´дать снег - сигурно ће пасти киша никто,´ ничего,´ не знал наверняка,´ - зацело нико ништа није знао игра,´ть наверняка,´ - играти насигурно навёрстывать , наверстать надокнадити, надокнађивати наверстать упущенное время - надокнадити изгублено време наверте,´ть 1. намотати 2. зашрафити навёртка 1. намотавање 2. зашрафљивање 3. мала бургија навёртываться, наверну,´ться 1. наићи 2. пасти 3. слёзы наверну,´лись - сузе су наишли наве,´рх 1. горе, увис 2. на горњи спрат наве,´рху 1. на горе, наврху 2. на горњем спрату наве,´с м. наслон, настрешница, стреха навеселе,´ поднапит, накресан навести,´, наводи,´ть 1. довести 2. направити, нанишанити 3. средити, дотерати навести,´ спра,´вку - добити обавештење навести,´ страх - улити страх навести,´ блеск - средити, довести у ред навести,´ тень - сакрити, замаглити навести,´ть, навеща,´ть обићи, посетити, посећивати, обилазити

навесу,´ обешено (држати) наве,´т м. устар. клевета наве,´тчик клеветник наве,´тренный са стране где је ветар наве,´чно заувек, вечито наве,´шивать, наве,´сить 1. вешати, качити, навешати, обесити 2. мерити, измерити наве,´сить дверь - качити врата на,´взничь потрбушке навзры,´д на сав глас навига,´тор м. навигатор навига,´ция ж. навигација навида,´ться нагледати се нависа,´ть, нави,´снуть 1. надносити се, наднети се, истурати се изнад нечега 2. претити, запретити нави,´сла угро,´за отравле,´ния - прети опасност од тровања нави,´сший наднете, истурене нави,´сшие брови - истурене обрве навлека,´ть, навле,´чь навући, привући навле,´чь подозре,´ние - привући сумњу наво,´дка ж. 1. дизање (моста) 2. воен. нишањење 3. одавање тајне информације наво,´дчик м. 1. нишанџија (војник) 2. који наводи на кражу, који одаје потребну, за извршење крађе, информацију наводне,´ние с. поплава наводня,´ть, наводни,´ть поплавити, преплавити, претрпати наводни,´ть това,´ром - затрпати робом наводя,´щий помоћни наводя,´щий вопрос - помоћно питање ( на испиту) наво,´з м. ђубре, балега наво,´зить ђубрити наво,´зный који се односи на ђубре наво,´зный жук - балегар навози,´ться 1. наиграти се 2. намучити муку (с нечим или неким) наво,´й вратило навола,´кивать довлачити на,´волочка ж. навлака (јастучна), јастучница наволо,´чь навући, надовлачити навоня,´ть засмрдети навора,´чивать, навороти,´ть 1. окренути, преокренути 2. жудно, аљкаво јести 3. направити хаос, лом наворова,´ть покрасти навостри,´ть 1. наоштрити 2. начуљити 3. спремити, спермити се навостри,´ть у,´ши - пажљиво слушати навостри,´ть лы,´жи - спремити се за бег, побећи он навостри,´лся пляса,´ть - он спремио се да плеше навощи,´ть увоштити, изгланцати воском навра,´ть 1. слагати 2. начинити погрешку 3. оклеветати навра,´ть с три ко,´роба - налагати се до миле, много лагати навреди,´ть нашкодити, напакостити навря,´д ли частица тешко да, једва да навсегда,´ заувек, засвагда раз и навсегда,´ (люби,´ть) - једном и заувек (волети) навстре,´чу усусрет навы,´ворот 1. обрнуто 2. наопако, наопачкe шиворот-навыворот - преокренуто, наопачке на,´вык м. навика навы,´кат(е) само у изразу: глаза,´ навы,´кате - избуљене очи навыка,´ть навикавати се, привикавати се навы,´кнуть навићи се, привићи се, навадити се навы,´лет кроз пу,´ля прошла,´ навы,´лет - метак је прошло скроз, изашао ван тела ра,´нен навы,´лет - рањен тако да метак прошако кроз тело навы,´нос са собом, носити са собом продава,´ть навы,´нос - продавати за понети навы,´пуск одозго, не увлачећи руба,´шка навы,´пуск - са пиштеном кошуљом, није увученом у кајиш навы,´тяжку право, равно стоя,´ть навы,´тяжку - стајати војнички, као на смотри навью,´чивать, навью,´чить навьючивать натоварити (коња, магарца) навяза,´ть, навя,´зывать, навя,´знуть 1. повезивати 2. наметнути 3. досађивати это у всех навя,´зло в зуба,´х - то је свима досадило навя,´зчивый досадан навя,´зчивая иде,´я - фиксна идеја, фикс-идеја нагада,´ть прорећи врачањем нага,´дить 1. загадити 2. напакостити нага,´йка ж. бич с оловом на крају нага,´н м. врста револвера нага,´р м. гар, чађ нагиба,´ть, нагну,´ть нагињати (се), сагињати (се) нагишо,´м го, голцат нагле,´ть постајати дрзак, безочан нагле,´ц м. безобразник, дрзак човек, дрзник

на,´глость ж. дрскост, безочност, безобразлук на,´глый дрзак, безобразан, безочан это верх на,´глости! - овоје врхунски безобразлук! на,´глая ложь - безопчна лаж наглота,´ться нагутати се на,´глухо 1. чврсто 2. потпуно на,´глухо заби,´ть - чврсто закуцати застегну,´ться на,´глухо - закопчати се до грла нагляде,´ться нагледати се нагля,´дно 1. очигледно 2. показно нагля,´дный 1. очигледан 2. огледан нагля,´дный уро,´к - огледан час нагля,´дное доказа,´тельство - очигледан доказ нагна,´ть, нагоня,´ть 1. дотерати, натерати 2. сустићи 3. (страх) побудити, улити 4. (цену) вештачки подићи, набити ве,´тер нагна,´л ту,´чи - ветар дотерао облаке нагна,´ть тоску,´ - улити очај нагнета,´ть, нагнести,´ притискивати, притиснути, гњечити нагни,´ть 1. иструлити, натрулити 2. загнојити се, подљутити се (рана) нагное,´ние с. загнојење нагнои,´ться загнојити се нагну,´ть нагнути, сагнути, савити нагова,´ривать, наговори,´ть 1. клеветати, пањкати 2. бајати, врачати 3. наговорити, убедити нагово,´р м. 1. клеветање, пањкање 2. бајање, гатање, врачање нагово,´риться напричати се, много и дуго говорити нагово,´рщик клеветник наго,´й го, наг на,´голо 1.до голе коже 2. на са,´бли на,´голо - сабље вади! остри,´женный на,´голо - пошишни до голе коже на,´голову потући до ноге, потпуно уништити наголода,´ться 1. нагладовати се 2. прегладнети нагоня,´й м. грдња нагора,´ горн. на горе, на површину нагора,´ть, нагоре,´ть 1. оставити гар, чађ 2. почети чадити 3. много трошити електричну енергију 4. извући грдњу, добити своје нагори,´т тебе,´ - добићеш батине, казну наго,´рный брдски, планински нагороди,´ть 1. испреграђивати 2. натрпати 3. напричати глупости, лажи наго,´рье с. висораван нагота,´ ж. нагост, голотиња нагото,´ве бити спреман, у приправности нагото,´вить 1. спремити, скувати 2. прикупити залихе награ,´бить 1. напљачкати 2. награбуљати награ,´бленный опљачкан награ,´да ж. 1. награда 2. одликовање награ,´дной наградни награжда,´ть, награди,´ть награђивати, доделивати награжде,´ние с. 1. награђење 2. одликовање нагре,´в м. 1. загревање 2. загрејана површина нагре,´вание с. загрејавање, загревање нагрева,´ть, нагре,´ть загревати, загрејавати со,´лнце нагре,´ло песо,´к - сунце загрејало песак нагре,´ть 1. загрејати 2. овајдити се пљачком, преваром; ~ся нагреться загрејати се нагре,´л ру,´ки - овајдио се преваром нагримирова,´ть нашмињкати се, маскирати се нагроможда,´ть, нагромозди,´ть, ~ся гомилати, нагомилавати, трпати, натрпати, претрпати нагроможение нагомиланст, пренатрпаност нагруби,´ть рећи грубости нагружа,´ть, нагрузи,´ть 1. товарити, укрцавати 2. оптерећивати; ~ся 1. натоварити, укрцати 2. нагомилати, натрпати 3. оптеретити 4. напити се нагру,´зка ж. 1. товарење, укрцавање 2. товар 3. дужност, обавеза допусти,´мая нагру,´зка - дозвољен претовар дополни,´тельная нагру,´зка - додатна обвеза (на послу), додатно оптерећење ( тежине) нагря,´нуть 1. банути 2. (беда) изненада се појавити, задесити нагу,´ливать, нагуля,´ть 1. додати на тежини 2. добити дете ван брака 3. добити шетајући нагулять румянец - шетајући добити руменило( добар тен) нагуля,´ться 1.нашетати се 2. завршити са раскалашним животом над, надо изнад, над, поврх, на над го,´родом пролете,´л самолёт - изнаг града пролетео авион рабо,´тать над прое,´ктом - радити на пројекту смея,´ться над собо,´й - смејати се над собом надава,´ть надавати, много давати, претрпати надава,´ть обеща,´ний - много обећавати надави,´ть, нада,´вливать 1. притиснути, притискивати, згњечити 2. исцедити, цедити 3. убијати нада,´ивать, надои,´ть измузати надари,´ть напоклањати, поклањати много поклона надба,´вить, надбавля,´ть додати, додавати надба,´вка ж. додатак надба,´вка к к зарпла,´те - додатак плати, повишица

надба,´вка к цене,´ - додатак на цену надби,´ть, надбива,´ть окрњити, откинути део разбијајући надбро,´вье део чела над обрвама надбро,´вный који изнад обрва надбро,´вная дуга,´ анат. - каскада надвига,´ть, надви,´нуть намаћи, намакнути надвигаться, надви,´нуться 1. приближавати се, претити 2. наваљивати се надви,´нуть шля,´пу - намакнути капу надвига,´ться, надви,´нуться 1. приближити се, запретити 2. навалити се, наткрилити ночь надви,´нулась - приблизила се ноћ надви,´ть допрести, продужити надво,´дный који изнад воде на,´двое 1. на две стране ( поделити се) 2. дуплирати се доро,´га раздели,´лась на,´двое - пут се раздвојио надвяза,´ть, надвя,´зывать 1. доплести 2. довезати надгро,´бный изнад гроба, надгробни надго,´бное сло,´во - опроштајна реч надгрыза,´ть, надгры,´зть изуједати наддава,´ть, надда,´ть 1. додавати, додати 2. повећати надда,´й ходу! - додај брзину! надёванный похабан, који већ искоришћен (одећа) надева,´ть, наде,´ть 1. навлачити, ставити на, метнути 2. облачити 3. обувати наде,´ть боти,´нки - обути ципеле наде,´ть очки,´ - ставити наочаре наде,´жда ж. нада, уздање пита,´ть наде,´жду - имати наду надёжность ж. 1. поузданост, 2. сигурност надёжный 1. поуздан, сигуран наде,´лать 1. начинити, направити. учинити 2. причинити непријатност что ты наде,´лал! - што си учинио! наделе,´ние с. додељивање, додела надели,´ть, наделя,´ть 1. доделити, додељивати 2. обдарити, обдаривати надёргать, надёргивать, надёрнуть 1.извлачити, извући без реда, без плана. 2. исчупати наде,´ть навући, обући наде,´яться надати се, уздати се надзе,´мный изнад земље надзира,´тель м. надзорник;~ница ж. надзорница надзира,´тельский надзорнички надзира,´ть надгледати, надзиравати надзо,´р м. надзиравање, контрола, пратња быть под надзо,´ром - бити под контролом надиви,´ться гледати са дивљењем надклеи,´вать, надкле,´ить налепљивати, налепити надко,´стница ж. анат. покосница надку,´с м. загризање, угриз надкуси,´ть, надку,´сывать загристи, одгристи надкуси,´ть я,´блоко - загисти јабуку надла,´мывать, надломи,´ть 1. заламати, сламати, сломити се 2. попустити, пући здоро,´вье надломи,´лось - здравље попустило надлежа,´щий 1. надлежан 2. потребан 3. прописан надлежа,´щий срок - утврђени рок за надлежа,´щими по,´дписями - са потребним потписима надлежа,´щим о,´бразом - прописним начином надлежа,´щие ме,´ры - потребне мере надло,´м м. 1. прелом 2. слом (морални) надломи,´ть, надла,´мывать 1. заломити 2. сломити (морално) надме,´нность ж. надменост, охолост надме,´ный надменный надувен, охол надмогильный надгробни надмо,´кнуть овлажити се, поквасити се на дня,´х 1. ових дана 2. недавно на,´до, на,´добно треба, потребно је, ваља не на,´до! – није потребно! что на,´до? – изволите? шта желите? на,´добность ж. потреба на,´добный устар. потребан, нужан без на,´добности - без потребно, нема потребе надоеда,´ть, надое,´сть досађивати надое,´л до чёртиков! - досадио до лудила! надое,´дливый досадан надои,´ть намусти надо,´лго задуго, на дуже време надо,´мник м. , ~ица ж. који зараду остварује радећи кући надорва,´ть, надрыва,´ть 1. поцепати, искидати мало 2. повредити, оштетити, изнемоћи надорва,´ть си,´лы - преморити се, изнурити се надорва,´ться со сме,´ху - пући од смеха надоу,´мить посаветовати, научити, уразумити на,´дпись ж. натпис переводна,´я на,´дпись на ве,´кселе - потпис на полеђини менице

надписа,´ть, надпи,´сывать потпистати, поставти потпис на,´дпись ж. натпис надпо,´чечник м. анат. надбубрежник надпо,´чечная железа,´ - надбубрежна жлезда надра,´ть одрати, огулити надра,´ть у,´ши - искидати уши надре,´з м. засек надреза,´ть, надре,´зывать засећи, направи рез надруба,´ть, надруби,´ть засећи надруга,´тельство с. 1. масакр 2. понижење надруга,´ться 1. масакрирати 2. понизити надры,´в м. слом надрыва,´ть, надорва,´ть 1. цепати, кидати 2. упропашћивати, оштећивати надрыва,´ть не,´рвы - кидати живце надорва,´ться 1. цепати се, кидати се 2. премарати се, сатирати се 3. плакати надсади,´ть, надса,´живать 1. измучити 2. упропашћивати (глас) надса,´живаться 1. сатирати се од рада 2. плакати 3. викати надста,´вить, надставля,´ть додати, наставити, продужити надстра,´ивать, надстро,´ить надзиђивати, дозидати, надградити надстро,´йка ж. надградња надтре,´снутый 1. напрснут, напукао 2. дрхтав (глас) надува,´ла м. и ж. варалица надува,´тельский варалички надува,´тельство с. варање надува,´ть, наду,´ть 1. надувати, напумпати, напунити гасом 2. варати, преварити наду,´ть гу,´бы - наљутити се наду,´ть щёки - правити се важан надувно,´й који је за напумпавање надувно,´й матра,´с - душек за напумпавање наду,´манный измишљен, уображен наду,´мать измислити, смислити надури,´ть преварити, направити будалом наду,´тый 1. набубрен, напумпан, надувен 2. надмен, охол 3. љут, увређен наду,´шенный намирисан, напарфемисан наду,´шить, наду,´шиться намирисати, ставити парфем, парфемисати надчерепно,´й који изнад лобање надшива,´ть, надши,´ть 1. опшивети 2. додати шивењем, надставити нады,´бать жарг. наћи, пронаћи надыми,´ть задимити, зачадити надыша,´ть направити ваздух загушљивим, надисати надыша,´ться 1. дисати пуним плућима 2. обожавати (кога), бринути, надисати се наеда,´ться, нае,´сться 1. најести се, наситити се 2. презаситити се, прејести наедине,´ насамо, у четири ока, без сведока нае,´зд м. најезда, напад, насртај нае,´здить 1. стално се возити, добити искуство стално возећи се 2. обучити коња јахању или вучи 3. зарадити вожњом нае,´здник м. јахач, џокеј нае,´здом свраћати накратко, повремено наезжа,´ть, нае,´хать 1. наилазити, наићи (на неког), сударати се 2. долазити, свраћати 3. надолазити, дола,´зити (у великом броју) 4. зарађивати вожњом 5. обучавати коња нае,´зженный утабан, угажен ( пут) наём м. 1. најам 2. закуп, кирија наёмник м. најамник наёмный 1. најамни, унајмљени, изнајмљени 2.плаћени наёмный рабо,´чий - изнајмљени радник наёмный уби,´йца - плачени убица наёмщик закупац нажа,´ловаться пожалити се нажа,´ривать, нажа,´рить 1. испржити 2. испећи нажа,´тие с. притисак нажа,´ть, нажима,´ть 1. притиснути, стиснути 2. нацедити 3. извршити притисак на неког 4. прилећи на посао, интензивно радити нажда,´к м. шмиргла, шмиргл-папир наже,´чь спаливато већу колићину нажи,´ва корист, зарада, ћар лёгкая нажи,´ва - лака зарада нажива,´ть, нажи,´ть 1. добити, зарадити 2. ућарити 3. обогатити се нажи,´вка ж. охот. и рыб. мамац за рибу наживля,´ть, наживи,´ть 1. ставити мамас 2. крпити на брзу руку, аљкаво, краткотрајно наживно,´й 1. који се добија стицањем 2. који служи као мамац нажи,´м м. 1. притискивање, притисак 2. притискивач писа,´ть с нажи,´мом - писати притискујући перо нажира,´ться, нажра,´ться груб. 1. најести се, наждерати се 2. напити се пијан наза,´втра сутрадан наза,´д 1. назад 2. натраг назва,´нивать стално телефонирати, звати телефоном, зивкати назва,´ние с. назив, име, надимак фи,´рменное назва,´ние това,´ра - робни знак, бренд на,´званный 1. назван 2. прозван, поменут; 3. позван

на,´званный брат - побратим назва,´ть, называ,´ть 1. назвати 2. прозвати, дати надимак 3. именовати, поменути 4. позвати (у великом броју) назва,´ться, называ,´ться 1. називати се 2. именовати се поменути 3. позвати се ( сам) назва,´лся в го,´сти - дошао у госи непозван, својом вољом на,´земь на земљу, на под, на тле ( лећи, пасти) назида,´ние с. поука назида,´тельный поучан назло,´ заинат, успркос назнача,´ть, назна,´чить 1. назначити, назначивати 2. поставити, постављати 3. одредити, одређивати 4. прописивати, прописати назна,´чить лека,´рство - прописати лек назо,´йливый насртљив, наметљив, досадан назрева,´ть, назре,´ть 1. сазревати, дозрети 2. приближавати се, претити, запретити (бура) назубо,´к у потпуности, дословце знать роль назубо,´к - знати улогу дословце, од речи до речи назу,´бривать, назубри,´ть назубљивати, назубити называ,´емый звани так называ,´емый - тако звани наибо,´лее највише наибо,´льший највећи наи,´вность ж. безазленост, наивност наи,´вничать правити се безазленим наи,´вный безазлен, наиван наи,´вняк м. наивац наивы,´сший највишиј наи,´гранный одглумљени, неприродан наи,´гранность глуматање наи,´гранный жест - вештачки гест наигра,´ть, наи,´грывать одсвирати тихо или одсвирати без посебног труда наигра,´ться наиграти се , зањршити игру наизна,´нку наопако, наопачке вывора,´чивать наизна,´нку - окренути налице наизу,´сть напамет, дословце наилу,´чший најбољи наиме,´нее најмање наименова,´ние с. назив, именовање наименова,´ть називати, наденути име наиме,´ньший 1.најмањи 2. најкраћи (о дистанци) наипа,´че устар. највише, пре свега наискосо,´к косо, укосо, попреко на,´искось косо, укосо, попреко наи,´тие с. устар. надахнуће по наи,´тию - интуицијом наиху,´дший најгори, најлошији найдёныш м. устар. нахоче найти,´, находи,´ть 1. наћи 2. (на кого) наићи, набасати найти,´сь сов. 1. наћи се 2. снаћи се 3. наићи на неког нака,´з м. 1. наредба 2. упутство. наказа,´ние с. казна теле,´сное наказа,´ние - шибање наказа,´ние тюре,´мным заключе,´нием - затворска казна отбыва,´ть наказа,´ние - лежати у затвору не ребёнок, а су,´щее наказа,´ние! - ово дете је права мора ! наказа,´ть, нака,´зывать казнити, кажњавати наказно,´й који је према наредби наказу,´емый кажњени нака,´л м. 1. каљење, усијавање 2.ел. напон ла,´мпочка гори,´т не в по,´лный нака,´л - сијалица гори не пуним напоном накалённый 1. усијан 2. напет (атмосфера) нака,´ливать, накали,´ть 1. усијавати, калити 2. стварти напетост нака,´лывать, наколо,´ть 1. набадати, прикачивати 2. клати (у великом броју) 3. бости накаля,´ть 1. усијавати се 2. постати напет накану,´не 1. дан пре 2. предлог уочи нака,´пать сов. 1. просути, уфлекати капајући 2. сипати, улити капајући нака,´пливать, накопи,´ть сакупити, скупити накопи,´ться накупити се, скупити се нака,´ркать слутути несрећу наката,´ть, нака,´тывать 1. докотрљати 2. нарољати 3. (пут) утрти, утабати, прокрчити 4. брзо написати наката,´ться возити се до миле воље накати,´ть, нака,´тывать наићи у таласу, запљуснути накача,´ть, нака,´чивать напумпати накида,´ть набацати наки,´дка ж. 1. огртач, плашт, покривач 2. додатак цени наки,´дывать, наки,´нуть 1. пребацивати, огртати 2. додавати; ~ся, накинуться напасти ( неког), пребацивати пуном жестином на,´кипь ж. 1. кречни талог у судовима 2. пена при врењу накла,´д метање

оста,´ться в накла,´де - претрпети губитак не в накла,´де - извући корист накипа,´ть, накипе,´ть 1. добити кречни талог у судовима 2. добити пену на врењу 3. прекипети, прелити се преко краја, избацити бес, љутњу у него,´ накипе,´ло - њему је прекипело накла,´дка ж. 1. тупе, уметак вештачке косе 2. уметак, додатак 3. грешка, погрешка чай в накла,´дку - зашећерен чај накладна,´я ж. товарни лист, фактура накла,´дно скупо это бу,´дет накла,´дно - то ће скупо коштати накладно,´й 1. допунски, накнадан 2. лажан, вештачки 3. који је за облагање, апликацију накладно,´е серебро,´ - сребро за облагање накладны,´е во,´лосы - вештачка коса накла,´дывать, наложи,´ть 1. метати, стављати 2. пунити, набијати 3. оптерећивати, натрпати, напунити, набити накле,´ивать, накле,´ить за лепити, прилепити накле,´йка ж. 1. стављање лепка 2. етикета наклепа,´ть 1. заковати закивкама, нитовати 2. оклеветати, опањкати накло,´н м. 1. нагиб 2. падина, страна наклоне,´ние с. 1. нагиб, нагнутост 2. грам. начин повели,´тельное наклоне,´ние - заповедни начин наклони,´ть, наклоня,´ть сагнути, савити, нагнути, нагињати, сагибати; ~ ся сагнути се, савити се, нагнути се накло,´нность ж. 1. нагнутост, нагиб 2. наклоност, склоност, навика накло,´нный 1. нагнут, сагнут 2. наклоњен накло,´ная пло,´скость мат. - коса равнина наклю,´каться опити се накова,´льня ж. наковањ нако,´жный мед. кожни накола,´чивать набијати, забадати нако,´лка ж. 1. набадање 2. цепање 3. жарг. тетовираве, тату наколо,´ть, нака,´лывать 1. нацепати 2. набости 3. поклати наколо,´ть дров - нацепати дрва наколо,´ться, нака,´лываться набости се наконе,´ц 1. на крају, најзад 2. већ једном да уходи,´те же, наконе,´ц! - одлазите већ једном наконе,´чник м. капица, навлака (на врху нечега) накопа,´ть ископати накопи,´ть, нака,´пливать скупити штедећи, нагомилати накопле,´ние с. нагомилавање, скупљење накопля,´ть скупљати, нагомилавати накопти,´ть 1. зачадити 2. насушити (меса) накорми,´ть 1. нахранити 2. подојити (дете) накра,´пывать ромиња, роси (киша) накра,´сить офарбати (усне, обрве) накрахма,´ленный уштиркан накрахма,´лить уштиркати накреня,´ть, накрени,´ть искретати, нагињати, нагнути, померити на,´крепко 1. чврсто 2. одлучно обещаю крепко-накрепко - обећам одлучно накрича,´ть 1. подвикнути 2. извикати се накроши,´ть надробити, издробити, измрвити накрути,´ть, накру,´чивать 1. намотавати намотати 2. увртати накрыва,´ть, накры,´ть 1. покривати, поклапати 2. затицати, хватати на делу 3.(сто) поставити; ~ся 1. покрити се, преклопити 2. поставити се 2. бити ухващен на делу накупа,´ть, накупи,´ть куповати, накуповати накури,´ть 1. задимити, надимити 2. окадити 3. устар. напећи (ракије) ; ~ся претерати с пушењем, препушити накуса,´ть изуједати наку,´шаться устар. најести се налага,´ть, наложи,´ть 1. метати,стављати (жиг) 2. (порез) наметати 3. (траг) остављати налага,´ть штраф - новчано казнити наложи,´ть аре,´ст на иму,´щество - запленити имовину нала,´дить 1. организовати 2. уредити, удесити нала,´дка ж. удешавање, сређивање нала,´живать 1. организовати 2. уређивати, удешавати;~ся средити се, уредити се, доћи на своје всё нала,´диться - све ће бити у реду рабо,´та ещё не нала,´дилась - посао још није доведен у ред, није сређен налга,´ть 1. слагати 2. опањкати нале,´во 1. на лево, улево, лево ходи,´ть нале,´во - варати, преварати жену налега,´ть, нале,´чь 1. наваљивати се, наслањати се 2. налегати 3. лаћати се посла, кренути са ентузиазмом налегке,´ 1. без пртљага 2. лако обучен налеза,´ть, нале,´зть 1. наваљивати, навалити пузећи 2.наилазити, наићи (капа) налепить налепљивати налёт м. 1.налет, напад (изненадан) 2. танак слој на нечему, патина 3. загнојеност крајника 4. провала, провална крађа 5. тон, нианса налета,´ть, налете,´ть 1. налетати, нападати, напасти 2. сударати се, сударити се 3. долетати, долетети 4. прелетати (авион), прелетети налётчик м. провалник нале,´чь, налега,´ть 1. навалити се, наслонити се 2. налећи 3.латити се, прионути (на посао) нали,´в м. 1. наливање 2. сазревање наливно,´й 1.сочан, зрео 2. за наливање бе,´лый нали,´в - врста јабука, петровке налива,´ть, нали,´ть 1. наливати, сипати, налити, насути 2. изливати, излити (метал); ~ся 1. сипаси се, налити се 2. напунити се

её глаза,´ налили,´сь слеза,´ми - њене очи напуњиле сузе нали,´вка ж. 1. наливање 2. домаћи ликер нализа,´ться опити се, нашљемати се нали,´м м. манић, пузија (риба) налинова,´ть ишпартати налипа,´ть, нали,´пнуть лепити се, налепити се, нахватати се налито,´й 1. наливен 2. сочан, пун налицо,´ присутан, на лицу места, очит нали,´чие с. присутност, присуство нали,´чность ж. 1. присутност 2. готовина нали,´чный 1. присутан нали,´чные де,´ньги - готов новац, готовина нало,´бный чеони налови,´ть уловити, похватати наловчи,´ться извештити се нало,´г м. порез нало,´г на сверхпри,´быль - порез на екстра профит облага,´ть нало,´гом - оптерићивати порезом, опорезивати нало,´говый порески нало,´говая льго,´та - пореска олакшица налогоплате,´льщик м. порески обвезник наложи,´ть, накла,´дывать, налага,´ть 1. метнути, ставити 2. оставити 3. натрпати 4. напунити 5. ударити 6. наметнути, оптеретити налома,´ть наломити, изломити налома,´ть дров - 1. направити крш, хаос 2. упрскати ствари нало,´паться најести се, накркати се налощи,´ть углачати, усијати, улаштити намагни,´тить, намагни,´чивать намагнетисати, намагнитить нама,´зать, нама,´зывать 1. намазати, мазати 2. нашмињкати 2. аљкаво нацртати, насликати 3. испрљати намалева,´ть лоше, немарно насликати намара,´ть 1. лоше, немарно насликати 2. испрљати нама,´тывать, намота,´ть намотавати намота,´й это себе,´ на ус - запамти нама,´чивать квасити нама,´щивать мастити, замашћивати нама,´яться уморити се наме,´дни недавно, ономад намёк м. циљање, наговештај, алузија намека,´ть, намекну,´ть циљати, наговештавати, алудирати намерева,´ться намеравати наме,´рение с. намера наме,´ренный са намером, намеран намерза,´ть, намёрзнуть 1. смрзавати се, смрзнути се 2. прозепсти, озепти наме,´ривать, наме,´рить одмерити, измеравати на,´мертво до смрти, на мртво намести,´, намета,´ть нагомилати чишћењем; нанети (ветром) наме,´стник м. намесник, заступник наме,´стничество с. намесништво, заступништво намётанный 1. оштар, прецизан 2. профирцан намета,´ть, намётывать 1. наносити, нагомилавати 2. профирцати наме,´тить, намеча,´ть 1. означити, означавати, обележити 2. скицирати 3. нанишанити 4. предложити, предлагати 5. начинити план, испланирати наме,´тить день отъе,´зда - одредити дан за полазак намётка ж. 1. фирцање, фирц 2. конац за фирцање 3. нацрт, скица наме,´шивать, намеша,´ть измешати, умешати намина,´ть 1. газити 2.гњечити 3. жуљити намно,´го нешто мало, немного намоги,´льный надгробни намозо,´лить 1. нажуљати 2. досадити намозо,´лить глаза,´ - досадити својим присуством, угњавити намока,´ть, намо,´кнуть квасити се, поквасити се, овлажити се намо,´л количина самлевеног жита намола,´чивать, намолоти,´ть изврећи намоло,´ть на млети, самлети намоло,´ть ко,´фе - самлети кафу намо,´рдник м. корпа, штитник од уједа на псећој њушки намори,´ть 1. поморити, потаманити 2. изморити, изнурити намори,´ться заморити се, сустати намо,´рщить намрштити, наборати, изгужвати намочи,´ть поквасити, исквасити намудри,´ть измудровати наму,´сорить нађубрити, запрљати намути,´ть 1. замутити 2. направити узбуну, дармар, забрљати наму,´чить мучити, страдати намучити се намы,´в м. геол. наносна обала намы,´вной геол., наносни, алувијални намыва,´ть, намы,´ть 1. наносити током реке 2. добити испирањем 3. опрати, испрати намы,´ть золото,´го песку,´ - испирати златан песак намы,´ливать, намы,´лить сапуњати 1.насапуњати се 2. спремити се за одлазак намы,´лить го,´лову - изгрдити намы,´литься жарг. спремити се, намеравати нешто, започети нешто намяка,´ть, намя,´кнуть мекшати омекшати

намя,´ть нагњечити, изгњечити изгазити намя,´ть бока,´ - излемати нанести,´, наноси,´ть 1. нанети, наносити 2. наносити, снети (јаја) 3. обележити, унети (на мапи) 4. причинити, начинити 5. нагомилати, натоварити наноси,´ть визи,´т - посетити нанести,´ яи,´ц - снети много јаја нанести,´ уще,´рб - оштетити, нанети штету нани,´зывать, наниза,´ть низати нанима,´тель м. закупац, кирајџија нанима,´ть, наня,´ть 1. узимати под најам(кирију), изнајмљивати, закупити 2. примати (на посао) на,´нка ж. текст. груба памучна тканина, ћитајка. на,´ново изнова, поново нано,´с м. нанос наноси,´ть, нанести,´ 1. наносити, нанети (вн.; нагромождать) нано,´сный 1. наносни 2. случајан, несвојствен на,´нятый унајмљен, измајмљен наобеща,´ть превише обећати, третерати са обећањима наоборо,´т 1. наопако, натрашке 2. обрнуто, напротив де,´лать наоборо,´т - радити наопако наобу,´м насумце, непромишљено наостри,´ть наоштрити нао,´тмашь размахнувши руком, са залета уда,´рить нао,´тмашь - ударити са залета наотре,´з одлучно, сасвим, дефинитивно отказа,´ть наотре,´з - дати дефинитивни отказ напа,´дать нападати (у великој количини) напада,´ть, напа,´сть 1. напасти, нападати 2. обузети (туга) 3. нападати (снег) 4. наићи , набасати се нападе,´ние с. напад, атак, упадање напа,´дки мн. напади, оптужбе напа,´ивать 1. напајати 2. опијати 3. заваривати, лемити напая,´ть 1. напајати 2. заваривати, лемити напа,´костить 1. загадити 2. покварити, рђаво урадити 3. напакостити напа,´рник м. ортак, партнер напа,´сть ж. напаст, несрећа напаха,´ть узорати напа,´чкать замрљати, испрљати напе,´в м. напев, мелодија напева,´ть, напе,´ть певушити напе,´вный мелодичан на,´перво устар. први пут пе,´рво-на,´перво - пре свега, као прво наперебо,´й утркујући се, надмећући се говори,´ть наперебо,´й - говорити утркујући се наперегонки,´ утркујући се наперёд 1унапред 2.зараније напереко,´р 1. успркос 2. заинат наперере,´з пресецајући пут наперехва,´т отимајући се, на јагму наперечёт 1. потпуно, упрсте (знати) 2. мало, недовољно напёрсток м. напрстак наперстя,´нка ж. бот. прстенак напе,´рчить 1. забиберити 2. заљутити напестри,´ть нашарати напе,´ть, напева,´ть 1. отпевати почетак мелодије 2. зарадити певањем напечата,´ть наштампати напе,´чь 1. напећи 2. опећи напива,´ться, напи,´ться напити се, напијати се напили,´ть настругати (тестером) напи,´льник м. тех. турпија напира,´ть 1. притискивати, наваљивати 2. јасно изговарати написа,´ние с. писање написа,´ть написати на лбу,´ напи,´сано - очигледно напита,´ть 1. нахранити 2. заситити напи,´ток напитак, пиће спиртны,´е, кре,´пкие напи,´тки - жестока пића напи,´тывать квасити, натапати, засићавати напи,´ть испити напиха,´ть, напи,´хивать набити, напунити, препунити напи,´чкать набити, накљукати напла,´ваться напловити се напла,´вить излити (много метала) наплаву,´ пловећи напла,´кать исплакати очи;~ся 1.исплакати се 2. имати много неприлика кот напла,´кал - сасвим мало, мачије сузе наплева,´ть 1.напљувати 2. бити немаран наплева,´тельский немаран, равнодушан мне наплева,´ть! - марим ја, брига ме это наплева,´ть! -то је ситница наплести,´ 1. наплести 2. напричати глупости 3. опањкати наплы,´в м. 1. навала 2. нанос

наплыва,´ть 1. наилазити пливајући 2. скупљати се као нанос наплы,´ть 1. наићи пливајући 2. скупити се као нанос напова,´л наместу, намртво (убити) наподдава,´ть надавати наподо,´бие предлог налик, слично, као напои,´ть напојити напока,´з напоказ, ради показивања наползти,´ 1. наићи пузећи 2. наићи у великом броју напо,´лнить, наполня,´ть наполнить напунити, испунити наполови,´ну упола, пола, напола наполо,´ть исплевити напомина,´ние с. напомена, опомена напо,´мнить, напомина,´ть напоменути, напомињати, подсетити, подсећати, опоменути, опомињати напо,´р м. навала, притисак напо,´ристый упоран, одлучан напоро,´ться 1. налетити 2. закачити се ( за ексер) напо,´ртить 1. искварити 2. нашкодити напосле,´док 1. при крају 2. најзад напра,´вить, направля,´ть 1. управити, упутити, управљати, упућивати 2. послати 3. наоштрити (бријач), оштрити направле,´ние с. 1.правац 2. ток. упут напра,´во десно, на десно,удесно напра,´слина ж. лажна оптужба, клевета возводи,´ть напра,´силну - клеветати напра,´сный 1. узалудан, бескористан, безуспешан, 2. неоснован, непотребан 3. неоправдан напра,´шиваться, напроси,´ться 1. мољакати, камчити 2. својим наметљивим понашањем желети постићи нешто 3. долазити на памет, наметати се наприме,´р на пример , сокр. напр. напры,´скать испрскати, пошкропити напрока,´зить, напрока,´зничать починити, чинити несташлуке напрока,´т на послугу, под најам, на реверс напролёт непрекидно, непрестано проси,´живать но,´чи напролёт - седети читаву ноћ без сна напроло,´м насилно, силом напропалу,´ю безумно, смело, без резервно напроси,´ться, напра,´шиваться 1. измољакати, искамчити 2. својим понашањем добити нешто, извући силом напроси,´ться на комплиме,´нт - извући комплименат напро,´тив 1. 1. прекопута, преко 2. према, спрам, против 3. супротно, успркос 4. обрнуто, напротив он сиде,´л напро,´тив - он је седео прекопута на,´прочь потпуно напряга,´ть, напря,´чь напрезати, напињати; ~ся, напрячься напрезати се, упињати се, силити се напрегнутост напряже,´ние 1. напрезање, напор 2. напон напряжённость ж. 1. напрезање, напор 2. извештаченост, неприродност у односима напрями,´к право, не бирајући пут напря,´сть напрести напря,´тать посакривати напря,´чь, напряга,´ть напрегнути, напети; ~ ся напрегнути се, упети се напуга,´ть уплашити, заплашити, преплашити напу,´дриться пудерисати се на,´пуск м. 1. пуштање 2. испуст блузе прекр појаса, косе на челу 3. стреха 4. пуштање паса напуска,´ть, напусти,´ть 1. пуштати, пустити 2. пунити напуска,´ть на себя,´ - правити се важан напуска,´ть соба,´к - пуштати псе напуска,´ть на себя,´ дурь - правити се луд напусти,´ть по,´лную ва,´нну - напунити пуну каду напускно,´й намештен, извештачен, притворан напуска,´ться, напусти,´ться напасти, налетети напу,´тать, напу,´тывать 1. замрсити, запетљати, замрсивати, запетљавати 2. погрешити, грешити напу,´тствовать 1. пожелети срећан пут 3. испратити речима напуха,´ть, напу,´хнуть отицати,отећи, надути се напыли,´ть запрашити напы,´щенный 1. надувен, надмен 2. (стил) извештачен, високопаран напя,´лить, напя,´ливать навући, натући нешто тесно нарабо,´тать 1. нарадити 2. зарадити ; ~ся уморити се радећи наравне,´ 1. подједнако 2. напоредо нараспа,´шку раскопчан душа,´ нараспа,´шку - отворен човек нараспе,´в отегнуто, певајући нараста,´ние с. пораст нараста,´ть, нарасти,´ порасти, расти, израстати нарасти,´ть 1. пустити да порасте 2. одгајити 3. наставити, продужити нарасхва,´т отимајући се, на јагму эту кни,´га идёт нарасхва,´т - ова књига је јако травена, за њу се отимају нара,´щивать 1.пуштати да порасте 2. настављати, продуживати 3. одгајивати нара,´щивание с. 1. повећање 2. продужење основе нарва,´ть 1. набрати; 2. исцепати 3. отећи, загнојити се нарва,´ться, нарыва,´ться 1. набасати, натрапати 2. тражити неприлике наре,´зать, нареза,´ть 1. нарезати, насећи, резати, сећи 2. зарезати, засећи, зарезивати, засецати 3. додељивати, доделити земљу, комад земље нарека,´ние с. прекор нарека,´ть, наре,´чь 1. назначивати, именовати, назначити, наименовати 2. називати, давати име, назвати, дати име ма,´льчика нарекли,´ Петро,´м - дечаку наденули име Петар

наречённый устар. вереник, драги наре,´чие грам прилог нарисова,´ть нацртати, насликати нарица,´тельный эк. номинални нарица,´тельная сто,´имость - номинална вредност нарко,´з м. анестезија ме,´стный нарко,´з - локална анестезија о,´бщий нарко,´з - тотална анестезија наркома,´н м. наркоман, дрогераш наркома,´ния наркоманија, дрогирање нарко,´тик м. наркотик , дрога нарко,´тический наркотичан наро,´д м. 1. народ 2. народност, нација 3.свет, људи, просто,´й наро,´д - обичан свет челове,´к из наро,´да - припадник обичних људи народи,´ть изродити 1. родити се 2.појавити се, понићи наро,´дник м. народњак, присталица народњаштва наро,´дничество с. ист. народњаштво (социјално-политички покрет интелигенције у Русији у другој половини 19. века) наро,´дность ж. блискост народу наро,´дный 1. народни 2. национални народовла,´стие с. устар. демократија наро,´ст м. 1. чвор, тумор 2. израслина наро,´чно намерно, хотимице как наро,´чно - као из ината, заинат на,´рочный м. 1. нарочит, особит, специфичан 2. устар. курир, разносач телеграма наруби,´ть 1. нарезати, насећи 2. (купус) нарибати нару,´бка зарез, засекотина наруга,´ться напсовати се нару,´жное с. за спольну употребу ( лек) нару,´жность ж. спољашност обма,´нчивая нару,´жность - варлива спољашност нару,´жностьый спољашни, спољни нару,´жу споља, вани на,´руку у корист, повольно, у прилог ему,´ это на,´руку - њему то иде у пролог нарумя,´нить наруменити; ~ся руменити се нару,´чники мн. лисице, окови за руке нару,´чный ручни, који се носи на руци наруша,´ть, нару,´шить 1. нарушавати, кварити, нарушити, покварити 2. прекршити, прекршавати 3. реметити штраф за наруше,´ние - казна за прекршај нарци,´сс м. бот. нарцис на,´ры мн. затворски кревет, кревет на спрат нары,´в м. чир нарыва,´ть, нарва,´ть 1. ископавати 2. брати, кидати, чупати 3. гнојити се у меня,´ па,´лец нарыва,´ет - прст ми се загноио наря,´д м. 1. одећа, одело 2. наредба, распоред рада 3. налог за пријем или отправку робе 4. воен одред наряди,´ть, наряжа,´ть 1. оденути, обући, облачити, одевати 2. маскирати 3. накитити, нагиздати, украшавати 4. одредити, одређивати на посао наря,´дный нагиздан, кицошки одевен,елегантан наряду,´ напоредо, заједно, подједнако насади,´ть 1. засадити, насадити 2. натаћи, наглавити 3. метнути, ставити 4. (културу) увести, проширити 5. (дугме) ушити 6. ставити на јаја кокошку наса,´дка 1. наглавак 2. мамац за рибу насажда,´ть 1. засађивати 2. уводити, ширити, укорењивати наса,´живать, насажа,´ть 1. засађивати, засадити2. насађивати, наглављивати, метати, стављати 3. пришивати наса,´харить зашећерити насви,´стывать 1. звиждукати 2. (птице) свиркати насева,´ть 1. засејавати 2. просејавати наседа,´ть, насе,´сть 1. скупљати се, падати (по површини) 2. наваљивати, нападати 4. досадити мољкањем насе,´дка ж. квочка, кокошка на јајима насе,´ивать 1. на-, зајсејавати 2. просејавати насека,´ть 1. засецати, зарезивати 2. (купус) сецкати, рибати насеко,´мое с. инсек(а)т населе,´ние с. становништво населённость ж. настаненост населённый настанен населёный пункт - настанено место, варош населя,´ть, насели,´ть 1. насељавати, засељити 2. становати, настанити се насе,´ст м. мотка ыа кокошке и кокошињцу, седало насе,´чка ж. 1. зарез, засек 2. шаре на металу насе,´чь 1. засећи, зарезати 2. нарезати 3. нарибати насе,´ять 1. насејати 2. просејати насиде,´ться наседети се наси,´женный згодан за седење наси,´женное место - удобно место наси,´женное яйцо,´ - полог, мућак наси,´лие с. 1. насиље, принуда 2. силовање наси,´ловать 1. приморавати, силити 2. силовати наси,´лу једва, с (тешком) муком наси,´лу дожда,´лся - једва дочекао наси,´льник м. насилник, силеџија наси,´льно силом

наси,´льственный насилан, принудан наси,´льнический насилнички, силеџијски наскака,´ть, наска,´кивать, наскочи,´ть 1. јашући налетети на нешто 2. дотрчати, дотрчавати у великом броју 3. налетети, насрнути,напасти речима наскво,´зь 1. скроз 2. потпуно, сасвим промо,´кнуть наскво,´зь - поквасити се скроз наско,´к м. 1. налет 2. груб напад наско,´ком без размишљања наско,´лько уколико наско,´лько мне изве,´стно - уколико мени познато на,´скоро брзо, журно, на брзу руку наскрести,´ нагрепти, скупити гребањем наску,´чить досадити, додијати наслажда,´ться насладиться, наслађивати се, науживати се, уживати наслажде,´ние с. наслада, уживање насла,´иваться, наслоиться слагати слој по слој насла,´щивать преслађивати насле,´дие с. наслеђе, наследство насле,´дить оставити траг насле,´довать 1. наследити, наслеђивати 2. бити нечији наследник, доћи (долазити) после некога насле,´дственность ж. наследност насле,´дственный наследан насле,´дство с. наследство, наслеђе насле,´дник м. наследник наслое,´ние с. наслага наслои,´ть наслагати, наместити у слојевима наслужи,´ть постићи службом наслы,´шаться наслушати се наслы,´шка само у изразу по наслы,´шке - по чувењу насма,´рку узалуд идти,´ насма,´рку - пропадати насмеха,´ться подсмевати се, исмевати, исмејавати насмеши,´ть насмејати, засмејати насме,´шка ж. подсмех шала насме,´шливый подсмешљив, подругљив насме,´шник м. подругљивац насме,´шничать подсмевати се, подругивати се насмея,´ться 1. сит се насмејати 2. подсмехнути се на,´сморк м. кијавица насмотреться нагледати се насоба,´читься 1. извештити се 2. постати љут као пас насова,´ть нагурати, натрпати насоли,´ть 1. засолити, посолити 2. напакостити, учинити непријатности насори,´ть 1. направити много ђубрета, засути смећем 2. бацати отпадке на под насо,´с м. пумпа, црпка насо,´сный који се односи на пумпу насоса,´ть напумпати насоса,´ться насисати се на,´спех хитно, журно, на брзу руку, површно наспле,´тничать изоговарати, изнатраћати се наст м. тврда кора на снегу настава,´ть, наста,´ть 1. настајати, постајати, настати, почети 2. доћи, почињати наста,´ла ночь - дошла је ноћ ещё не наста,´ло - још није постајало наста,´вить, наставля,´ть 1. поставити, наместити, постављати, намештати 2. наставити, настављати, додати, продуживати 3. уперити 4. поучити, поучавати наставля,´ть не,´сколько сантиме,´тров - додати неколико сантиметара наставля,´ть на путь и,´стинный - поучавати, учити наста,´вить рога,´ – направити ( неког) рогоњом, преварити супруга(- у) наставле,´ние с. 1. поука 2. упутство, руководство наставно,´й настављен, продужен наста,´ивать, настоя,´ть 1. настојавати, наваљивати, остати при своме, истрајати 2. правити ликер од воћа настоя,´ть на своём - терати своје наста,´иваться, настоя,´ться закувати се, пустити боју (чај) на,´стежь широм отворен насте,´нный зидни настига,´ть, насти,´гнуть, насти,´чь достизати, достићи настил м. под, патос па,´лубный насти,´л - бродски под настилка патосирање, покривање настила,´ть, настла,´ть патосирати, покривати насто,´й м. 1. тинктура 2. лековит чај насто,´йка ж. 1. ликер 2. тинктура насто,´йчивость ж. упорност, истрајност насто,´йчивый упоран, истрајан насто,´лько толико, тако много не насто,´лько умён - не тако паметан насто,´льный 1. стони 2. приручни насто,´льный те,´ннис - стони тенис насто,´льная кни,´га - омиљена књига настороже,´ на опрезу настора,´живать, насторожи,´ть бити на опрезу, начулити уши

насторо,´женный, насторожённый 1. опрезан 2. неповерљив настоя,´ние с. наваљивање, упорно заузимање настоя,´тель м. старешина мушког манастира, старешина цркве настоя,´тельный 1. упоран, истрајан, јак 2. хитан, неодложан настоя,´тельная необходи,´мость - јака потреба настоя,´щее с. садашњост настоя,´щее вре,´мя - презент настоя,´щий 1. садашњи 2. прави, истински 3. овај настоя,´щая кни,´га - ова књига настоя,´щий дура,´к - прави будала настреля,´ть наубијати из пушке на,´строго строго стро,´го на,´строго - врло строго настрое,´ние с. расположење в дурно,´м настрое,´нии - у лошем расположењу быть не в настрое,´нии - бити лоше раположен настро,´ить, настра,´ивать 1. сазидати (много) 2. муз. подесити жице, штимовати 3. расположити, доводити у одређено расположење настро,´йка ж. 1. подешавање 2. штимовање настро,´йщик м. мајстор који подешава инструменте настропали,´ть подбости настрочи,´ть 1. проштеповати (много) 2. написати (вешто, брзо) настря,´пать наготовити, наспремати (јело) наступа,´тельный нападни, агресиван наступа,´ть, наступи,´ть 1. ступати,ступити ногом на нешто, нагазити 2. наступати, нападати 3. настајати, почињати медве,´дь на,´ ухо наступи,´л - седео на ушима наступи,´ло ле,´то - дошло је лето наступле,´ние с. 1. наступање, офанзива 2. почетак, настанак, долазак настуча,´ть откуцати насу,´пить 1. намрштити се, намргодити се 2. скупити обрве на,´сухо на суво, потпуно суво насу,´щный 1. насушни, животни 2. преко потребан насу,´щные потре,´бности - основне потребе хлеб насу,´щный - храна, потребна за живьт насчёт у погледу, што се тиче насчёт э,´того... – што се тиче овога... насчита,´ть, насчи,´тывать 1. избројити, набројити, бројити 2. садржи библиоте,´ка насчи,´тывает три,´дцать ты,´сяч книг - библиотека садржи (броји) тридесет хиљада књига насыла,´ть, насла,´ть слати насы,´пать, насыпа,´ть насути, насипати на,´сыпь ж. . насип насыща,´ть, насы,´тить заситити, наситити, засићавати насы,´щенность ж. засићеност ната,´лкивать, натолкну,´ть 1. гурати (на), угуравати 2. наићи, наилазити, набасати се 3. неочекивано пронаћи натаска,´ть, ната,´скивать 1. надовлачити, навући 2. учити, увежбавати навике натащи,´ть 1. довући, надовлачити, навући 2. увежбати, научити натвори,´ть урадити, починити что вы натвори,´ли! - што сте урадили! на,´те ево вам, узмите натека,´ть, нате,´чь наливати се, налити се, пунити, напунити се водом нате,´льный који се близак телу нате,´льный крест - крстић, који се носи на телу натира,´ть себе,´ мозо,´ли - добити жуљеве натерпе,´ться натрпети се, намучити се, издржати нате,´шиться довољно се забавити натере,´ть, натира,´ть 1. трљати, мазати 2. глачати 3. жуљити 4. стругати, рендати на,´тиск м. напад, притисак наткну,´ть набости, натаћи, набити наткну,´ться, натыка,´ться наићи неочекивано на нешто, набасати се натолкну,´ть, ната,´лкивать 1. гурнути (на) 2. навести на мисао, сугерирати натоло,´чь истуцати натопи,´ть 1. натопити, истопити 2. загрејати натопта,´ть сов. оставити трагове, испрљати наторе,´ть 1. извежбати се, извештити се 2. постати искусан наточи,´ть наоштрити натоща,´к наште (срца), на празан стомак натрави,´ть, натра,´вливать 1. подстаћи, подбости, подстицати, подбадати 2. направити шаре помоћу киселине 3. изгазити, утабати натре,´скаться накљукати се, најести се на,´туго врло чврсто нату,´житься, нату,´живаться напрегнути се, напрезати се, напети се, упињати се запети, запињати нату,´жный 1. напрегнут, напет 2. извештачен нату,´ра ж. 1. устар. природа 2. нарав, ћуд 3. роба као платежно средство нату,´рально 1. природно 2. наравно, дабогме нату,´ральный 1. природан 2. истински, прави 3 .који се плаћа у натури нату,´рщик м. , ~ица ж. жив модел (за сликање) натыка,´ть испробадати натюрмо,´рт м. мртва природа

натя,´гивать, натяну,´ть 1. затезати, запињати 2. навлачити, обувати натя,´нутый 1. натегнут, напет 2. крут, неприродан натя,´нуться 1. затегнути, запети 2. навући, обући науга,´д насумце, насрећу идти,´ науга,´д - ићи насумице наудалу,´ю бесомучно, насрећу науда,´чу насрећу, насумце науди,´ть напецати нау,´ка ж. 1. наука 2. наук, поука 3. обука прикладны,´е нау,´ки - применене науке это вам нау,´ка! - нека ово вам буде наук(поука)! нау,´ськивать, нау,´ськать подстаћи, подбости, подстицати, подбадати наутёк побећи, одмаглити нау,´тро сутрадан, ујутро научи,´ть научити, обучити нау,´чно-иссле,´довательский који за научно истраживање нау,´чный научан, научни нау,´чный рабо,´тник - научник нау,´чные учрежде,´ния - научне установе нау,´шник м. (на шапке) 1. слушалице 2. наушњак на капи 3. достављач, потказивач нау,´шничать потказивати науща,´ть подговарати, подстицати на зло наха,´л м. безобразник, дрзник; ~ка ж. дрзница наха,´льный безобразан, безочан, дрзак наха,´льство с. безобразлук, безочност, дрскост нахами,´ть дрзити,бити дрзак нахва,´ливать, нахвали,´ть хвалити, прехвалити нахле,´бник м. готован, муфташ нахле,´бничать живети готовански нахлеста,´ться напити се пијан. нахлобу,´чивать, нахлобу,´чить набити на чело, натакнути, ставити нахлобу,´чить ша,´пку - натаћи капу нахлобу,´чка ж. рибање, грдња нахлы,´нуть навалити, покуљати нахму,´рить намрштити се, намргодити се находи,´ть, найти,´ 1. налазити, наћи 2. наилазити 3. мислити, рачунати его нахо,´дят глу,´пым - рачунају да је он глуп найти свою смерть - наћи своју смрт нахо,´диться, найти,´сь налазити се, находити се, бити не найдётся ли у вас..? - да ли можда имате?... у вас, наве,´рное, найдётся... – вероватно ви имате находи,´ться сов. находати се, много ходати нахо,´дка ж. проналазак нахо,´дчивый сналажљив, досетљив, довитљив, промућуран нахо,´хлиться рашепурити се, накокорити се, натмурити се нахра,´пом изненада, дрско, насилно нацарапать изгрепсти, испарати неким оштим предметом нацеди,´ть, наце,´живать наточити, точити наце,´лить нанишанити на,´цело потпуно, сасвим наце,´нка ж. додатак на цену нацепи,´ть, нацепля,´ть 1. обесити, вешати, окачити, закачити 2. обући нешто брзо или неукусно наци,´зм м. нацизам наци,´стский нацистички национали,´зация ж. национализација национа,´льность ж. националност национа,´льный 1. националан,народни 2. државни национа,´льное меньшинство,´ - национална мањина начади,´ть надимити, зачадити нача,´ло с. 1. почетак, зачетак, извор 2. основа, начине, принципе 3. вођство, начело под мои,´м нача,´лом - под мојим вођством нача,´льник м. начелник, старешина, шеф нача,´льный 1. почетни 2. елементарни 3. први нача,´льная шко,´ла - основна школа нача,´льные затра,´ты - почетне трошкове нача,´льствовать управљати, заповедати нача,´тки мн. прво, основно знање нача,´ть, начина,´ть почети, започети, отпочети начека,´нить исковати начеку,´ бити на опрезу, будан начерни,´ть нацрнити на,´черно у концепту (написано), радна верзија начерпа,´ть нацрпсти, напумпати начерта,´ние с. устар. цртеж, нацрт начерта,´ть, начерти,´ть 1. написати у општим цртама 2. нацртати 3. приказати наче,´рчивать цртати много начёс м. 1.чешљање 2. тапирање косе 3. дугачке ресе, длаке на тканини начеса,´ть исчешљати

начи,´н м., начинание с. почетак подухват начина,´тель иницијатор, зачетник начина,´ть, нача,´ть почети, начети, почињати, започињати, отпочињати начина,´ющий почетник начини,´ть, начиня,´ть 1. напунити, пунити (јело), филовати 2. починити, урадити 3. зарезати много (оловка) начи,´нка ж. 1. пуњење (јела) 2. надев, фил конфе,´ты с начи,´нкой - филоване бонбоне начисле,´ние с. 1. урачунавање 2. додатак, проценат начисля,´ть, начи,´слить бухг. 1. пребацивати на рачун 2. урачунавати, обрачунавати начи,´стить 1. очистити много 2. врло добро очистити на,´чисто 1. начисто (преписати) 2. коначно, потпуно 3. отворено, искрено огра,´бить на,´чисто - потпуно опљачкати начистоту,´ отворено, искрено начи,´танный 1. који много прочитао 2. образован начита,´ться 1. начитати се, прочитати много наш притяж. мест наш с тобо,´й - мој и твој по-на,´шему - по нашем мишљењу, нашеј вољи на,´ша взяла,´ - ми смо победили знай на,´ших - видићете ви ко смо ми! и на,´шим и ва,´шим - и овим, и оним на,´ше вам! - поздрав! нашали,´ть правити несташлуке нашаты,´рный који се односи на раствор амонијака у води нашаты,´рь м. нишадор, амонијачна со нашепта,´ть, нашёптывать 1. шапнути, дошапнути 2. врачати наше,´ствие с. најезда на,´шивать више пута носити, стално носити нашива,´ть, наши,´ть 1. пришити, пришивати 2. нашити много, нашивати наши,´вка ж. воен .војничка значка на грудима, трака са ознаком чина, ширит нашлёпать избити, ћушнути нашля,´ться наскитати се нашпи,´ливать, нашпи,´лить набадати, набости, надевати (на чиоду) нашуме,´вший који подигао много галаме, привукао пажњу нашуме,´ть подићи много галаме,изазвати тречеве нащу,´пать 1. напипати 2. испитати наэконо,´мить заштедети ная,´бедничать пањкати, тувити наяву,´ на јави, стварнo ная,´ривать додавати( у плесу, музици) не частица 1.не, није 2.не,нема он не зна,´ет - он незна ничего,´ не сказа,´л - ништа није рекао не име,´ю ничего,´ - немам ништа неаккура,´тность ж. 1.аљкавост, неуредност 2. нетачност 3. бахатост неаппети,´тный малопримамљив небезопа,´сный није безбедан небезоснова,´тельный није без основа небезрезульта,´тный није без резултата небезуспе,´шный није без успеха, успешно небезызве,´стно познато небезынтере,´сный није без интереса, интересантно небеса,´ мн. небеса небескоры,´стный није без користи, користан небе,´сный небесни, небески небе,´сный цвет - боје неба неблагови,´дный ружан, рђав неблагода,´рность ж. незахваланост неблагозву,´чие с. немелодичност неблагонадёжный 1. непоуздан 2. подозрив, сумњив (политички) неблагоприя,´тный неповољан, непожељан неблагоразу,´мный неразуман, непромишљен неблагоро,´дный неплеменит неблагоустро,´енный несређен нёбо с. анат. непце нёбный непчани не,´бо с. небо попа,´сть па,´льцем в не,´бо - лупнути, извалити глупост небога,´то 1. сиромашно 2. мало небога,´тый вы,´бор - мали избор небольшо,´й мали, мален, омален метр с небольши,´м - метар и нешто више небоскрёб м. облакодер, небодер небо,´сь вероватно, по свој прилици, биће да; па наравно небре,´жничать бити небрижљив, бахат небре,´жность ж. немарност, нехат небри,´тый необријен

небыва,´лый 1. нечувен, невиђен, необичан 2. измишљен, фантастичан 3. неискусан небыва,´льщина, небыли,´ца ж. измишљотина, лаж небытие,´ с. непостојање неважне,´цкий није добар, малог квалитета нева,´жный 1. осредњи, прилично лош 2. безначајан, небитан нева,´жное здоро,´вье - осредње здравље невдалеке,´ недалеко, близу, блиско невдомёк ни на крај памети. неве,´данный неизвестан, тајанствен неведе,´ние с. незнање, необавештеност неве,´домый непознат, незнан; неразумљив неве,´жа м. и ж. простак, неотесан човек неве,´жда м. и ж. незналица неве,´жественный 1. прост, неотесан 2. незналица неве,´жливый неуљудан, неучтив невезе,´ние с. несрећа, недаћа невели,´кий 1. невелик, ситан 2. није битан невелика,´ беда,´! - ситна невоља! ситница! неве,´рие с. 1. неверовање, неверица 2. безверје, атеизам неве,´рный 1. неистинит, нетачан, лажан, погрешан 2. неверан, вероломан, непоуздан 3. неверник 4. нестабилан неве,´рная но,´та - погрешна нота неве,´рная похо,´дка - нестабилан корак невероя,´тный невероватан; необичан неве,´рующий 1. безверник, атеист 2. неверник Фома,´ неве,´рующий - неверни Тома невесёлый невесео, тужан невесо,´мость ж. без тежине состоя,´ние невесо,´мости - безтежинско стање невесо,´мый немерљив неве,´ста ж. млада, удавача неве,´стка ж. 1. снаха (братова и синовља жена) 2. јетрва (жена мужевљег брата) неве,´сть богзна, бог те пита, ко зна невзго,´да ж. незгода, несрећа невзира,´я без обзира на невзира,´я на ли,´ца - безобзира на лица невзнача,´й случајно, нехотице невзно,´с м. неплаћање на време невзра,´чный неугледан, ружан невзыска,´тельный скроман, једноставан не,´видаль ж. реткост, нешто необично, чудо эка не,´видаль! - није нешто! неви,´данный 1. невиђен, нечувен 2. необичан, чудан невиди,´мка м. и ж. невидљив човек невиди,´мкой прошёл - кришом, неприметно невиди,´мый невидљив неви,´дный 1. невидљив 2. безначајан 3. није леп, осредњег изгледа неви,´дящий слеп неви,´нность ж. 1.невиност 2. целомудреност, девичанство неви,´нный 1.невин, некрив 2. простодушан, наиван 3. девичански 4. безопасан невино,´вный некрив, невин невку,´сный неукусан невменя,´емость ж. нерачунливост невме,´стный устар. неумесан невмоготу,´, невмо,´чь неподношљиво, неиздржљиво невнима,´ние, невнима,´тельность с. 1. непажња, расејаност 2. занемаривање невнима,´тельный 1.непажљив, расејан 2. нељубазан, неуљудан невня,´тный неразговетан, нејасан не,´вод м. алов,рибарска мрежа невозбра,´нный допуштен, слободан невозвра,´тный неповратан невозде,´ланный необрађен невозде,´ржный 1. неуздржљив 2. неопрезан он невозде,´ржан на язы,´к - он неопрезан у разговору невозмо,´жный 1. немогућ(ан) 2. неподношљив невозмути,´мый 1. хладнокрван 2. потпун, апсолутан (мир) невознагради,´мый 1. незаменљив 2. неисплатив нево,´лей устар. невољно во,´лей-нево,´лей - вољно-невољно нево,´лить приморавати, кињити нево,´льн|ик м. роб, сужањ, ~ица ж. робкиња нево,´льничество с. ропство нево,´льный 1. нехотичан, случајан 2. принуђен, приморан 3. устар. неслободан нево,´ля ж.1. ропство 2. невоља, нужда невообрази,´мый непојмљив, несхватљив невооружённый ненаоружан невосприи,´мчивый имун, резистентан невостре,´бованный непотражен, нетражен, неискоришћен невпопа,´д неумесно, хаотично

невпроворо,´т много, дел невпроворо,´т - много посла, преко главе невразуми,´тельный неразумљив, нејасан невралги,´ческий мед. неуралгичан неврастени,´ческий неурастеничан, нервозан невреди,´мый неповређен, читав невре,´дный нешкодљив, безопасан невро,´з м. мед. нервоза неврологи,´ческий мед. неуролошки невтерпёж несносно, неиздржљиво невы,´года ж. штета невы,´годный 1. штетан, бескористан 2. неугодан, неповољан 3. непривлачни показа,´ть себя,´ с невы,´годной стороны,´ - показати себе с непривлачне стране невы,´деланный неуштављен (кожа) невы,´держанный 1. (сир, вино) млад 2. неуздржљив, који не влада собом 3. непостојан, колебљив 4. (стил) неуједначен, недоследан невы,´лазный 1. непролазан 2. безизлазан невыноси,´мый неиздржљив, неподношљив невы,´плаканный неисплакан невырази,´мый неисказан, неизрецив невырази,´тельный неизражајан невы,´сказанный неисказан, тајни невысо,´кий 1. омален, онизак 2. (цена) незнатан, умерен, осредњи 3. (мишљење) доста рђав не,´га ж. 1. нега 2. задовољство, безбрижност 3. наслада негармони,´чный нехармоничан негаси,´мый неугасиви негашёный непогашен негашёная и,´звесть - непогашен креч не,´где 1. негде 2. нема где, нема откуд я,´блоку не,´где упа,´сть - тесно неги,´бкий крут, нееластичан, несавитљив негигиени,´ческий нехигијенски негла,´дкий нераван, рапав негла,´сный тајан, скривен неглубо,´кий 1. недубоки 2. површински, плитак неглубо,´кие зна,´ния - плитко знање неглу,´пый неглупи, паметан него,´дник м. неваљалац, рђа него,´дный 1. рђав, лош 2. непогодан, незгодан 3. неваљао, несавестан него,´дность ж. постати непотребан, дотрајати негодя,´й м. хуља, нитков негостеприи,´мный негостољубив негр м. црнац негритёнок м. црнће негритя,´нка ж. црнка негритянский црначки негра,´мотность ж. неписменост негро,´мкий тихи, смањен неда,´вний недавни, скорашњи неда,´вно скоро, недавно недалёкий 1. недалек, близак 2. недавни 3. ограничен, приглуп недалёк тот день - близак тај дан он недалёкий челове,´к - он приглуп човек . недальнови,´дность ж. кратковидост, ограниченост неда,´ром није без разлога, није узалуд недви,´жимость ж. непокретност недви,´жимый непокретан, непомичан недействи,´тельный 1. безуспешан, неефикасан 2. неважећи, без вредности неделика,´тность ж. нетактичност недели,´мый недељив неделово,´й непословни неде,´ля ж. 1. недеља 2. седмица неде,´лый недељни недёшево скупо недисциплини,´рованный недисциплинован недобо,´р м. мањак (мање постигнуто него што се очекивало) недобра,´ть недокупити, мање сабрати недоброжела,´тельный злонамеран, непријатељски недоброка,´чественный лош, рђавог квалитета недобросо,´вестный несавестан недо,´брый 1. непријатељски, зао, опак 2. рђав, неповољан, непријатан, мучан недова,´ривать, недовари,´ть недокувати, не скувати до краја недове,´рие с. неповерење, сумња недове,´рчивый неповерљив, сумњичав недове,´с м. мањак у тежини недове,´шивать, недове,´сить измерити мању тежину, закинути на мери недово,´льно мањак

недово,´льный незадовољан, незадовољник недово,´льство с. незадовољство недовы,´пуск мањак у производњи недовы,´работать недорадити, показати мањак у производњи недога,´дливость ж. недосетљињост, недовитљивост недога,´дливый недосетљив, мало интелигентан недогова,´ривать, недоговори,´ть пречутати недогру,´зка ж. непотпун утовар, непотпуно отпремање недодава,´ть, недода,´ть недовољно дати, закинути у давању, закинути на исплати недоде,´ланный није до краја урађен, није завршен недоеда,´ть, недое,´сть недовољно се хранити недозво,´ленный без дозволе, забранен недозре,´лый незрео недои,´мка ж. дуговање пореза, заостало плаћања недои,´мщик м. дужник недока,´занность ж. без доказа, недоказан недоко,´рм недовољна исхрана стоке недолга,´ краткоћа вот и вся недолга,´ - то је то недо,´лгий кратак недо,´лгий век - кратак живот недо,´лго 1. кратко 2.лако, брзо недо,´лго и до греха,´ - лако и у грех запасти недо,´лго утону,´ть - лако удавити се недолгове,´чный краткотрајан, кратковек недолёт м. подбачај метка, недовољно дуг лет недоло,´в недовољан улов недолю,´бливать не марити особито, не волети (некога) недоме,´рок м. омален човек недомога,´ние с. болест недомогать поболевати недомо,´лвка ж. прећуткивање недоно,´сок м. недоношче недооце,´нивать, недооцени,´ть недовољно оценити, заценити недопечённый недопечен недополуча,´ть, недополучи,´ть не добити довољно недопусти,´мый недопуштен, непријемљив недоразуме,´ние 1. неспоразум 2. спор, свађа недорабо,´танный недорађен, недовољно урађен недорабо,´тка ж. незавршени посао, неурађен до краја недора,´звитый 1. слабо развијен 2. ометен у развоју недоразуме,´ние с. неспоразум недо,´рого јевтино недорого,´й 1. јевтин 2. није драг недоро,´д м. неродица, рђава летина не,´доросль м. жутокљунац, шмокљан недосе,´в м. непотпун посев недослы,´шать пречути, недовољно чути недосмо,´тр м. непажња, превиђање по недомо,´тру - непажњом недосмотре,´ть превидети недосо,´л м. неслана (храна) недоспа,´ть недовољно спавати недоспе,´лый недозрео недостава,´ть недостајати недостаёт терпе,´ния - недостаје стрпљење чего,´-то недостаёт - нешто недостаје, нешто фали нам о,´чень вас недостаёт - ви нама недостајете э,´того ещё достава,´ло! - само ово фали! недоста,´ток м. 1. недостатак, мањак 2. оскудица, беда недоста,´точный недостаточный 1. недовољан 2. оскудан недоста,´ча ж. мањак возмеща,´ть недоста,´чу - надокнадити мањак недостижи,´мый недостижан, недоступан недостове,´рный неистинити недосто,´йный недостојан недостро,´енный недоизграђен недосту,´пный 1. неприступачан 2. неразумљив, несхватљив недосту,´пный моему,´ понима,´нию - несхватљив, неразмљив недосу,´г немање времена мне недосу,´г - немам времена недосчита,´ться, недосчи,´тываться имати мањак при бројању, изгубити на бројању недосчита,´лись трои,´х - изгубили смо тројицу недоспа,´ть осећати мањак сна, неиспавати се недосяга,´емый недостижан, неприступачан недотёпа м. и ж. шмокљан

недотро,´га м. и ж. 1. прзница, раздражљив човек 2. бот праскавац недоу,´здок м. улар недоумева,´ть бити у недоумици, бити збуњен недоуме,´ние с. недоумица, двоумљење, збуњеност недоучка м. и ж. недоучен човек недочёт м. 1. мањак у новцу 2. недостатак, погрешка не,´дра мн. 1. недра 2. утроба земље не,´друг м. непријатељ недружелю,´бный непријатељски неду,´жный болестан неду,´г м. болест, немоћ, слабост неду,´рно није лоше неду,´рно бы... - не би било лоше недурно,´й приличан, доста добар, доста леп недурён собо,´й - лепушкаст недю,´жинный који није обичан, који се истиче, редак недю,´жинный ум - редак ум неесте,´ственный извештачвн, неприродан нежда,´нно неочекивано нежданно-негаданно изненада нежела,´тельный нежељен, непожељан не,´жели него, неголи нежена,´тый није ожењен. не,´женка м. и ж. мамлаз, пекмез неживо,´й 1. мртав 2. није жив 3. увео, изгубио снагу нежи,´зненный 1. нереалан 2. неистинит нежизнеспосо,´бный није за живот нежило,´й 1. ненасељен, ненастањен 2. непогодан за становање не,´жить 1. нежно пазити, мазити 2. (слух, глаз) миловати, пријатно утицати 3. собир. фольк. неживо биће, демон; ~ся уживати не,´житься на со,´лнце - уживати на сунцу, сунчати се не,´жничать говорити нежне речи не,´жность ж. нежност не,´жный 1. нежан 2. мали, слаб не,´жный во,´зраст - рање доба, детинство не,´жный пол - женски пол незабве,´нный незабораван незабу,´дка ж. бот. назаборавак незабыва,´емый незабораван незаве,´ренный није оверен незавершённый незаршени, није урађен до краја незави,´дный незавидан, тежак незави,´дное положе,´ние - тежак положај незави,´симый независан незада,´ча ж. невоља, недаћа незадо,´лго до мало пре, кратко време пре незадо,´лго до конца,´ уро,´ка - кратко време пре крај часа незаинтересо,´ванный незаинтересован незаконнорождённый ванбрачни незаконнорождённый ребёнок - ванбрачно дете незако,´нный незаконит незако,´нченный незавршени, недовршен незамедли,´тельный хитан, неодложан незамени,´мый незаменљив незаме,´тный 1. неприметан 2. ситан, безначајан 3. лаган, поступан незамужняя неудата незапа,´мятный 1. незапамћен, давни 2. незабораван незапя,´тнанный неуфлекан, неиспрљан незара,´зный није заразан незаслу,´женный незаслужен незаслу,´женный упрёк - незаслужени укор незастрахо,´ванный није осигуран, није под осигурањем незастро,´енный без грађевина, неизграђен незате,´йливый скроман, прост, једноставан незауря,´дный редак, необичан не,´зачем нема зашто, није потребно, нема сврхе незащищённый незаштичен, без заштите незва,´ный непозван незва,´ный гость - непозван гост незде,´шний није одавде, није овдашњи нездоро,´вье с. слабост, болешљивост нездоро,´вый 1. болестан, болешљив 2. нездрав, штетан по здравље неземно,´й 1. неземаљски, небесни, нестваран 2. необичан, изванредан незло,´би,´вый добродушан, безлобан незлопа,´мятный није злопамтило, који не памти зло незнако,´мец м. непознат човек, назнанац незнако,´мый незнан, непознат

незна,´ние с. незнање, непознавање незначи,´тельный незнатан, безначајан незре,´лый 1. незрео 2. млад незре,´лый виногра,´д - незрело грође незре,´лая де,´вушка - млада девојка незри,´мый 1. невидљив, неприметан 2. скривен, тајанствен, недостижан незы,´блемый 1. чврст, постојан 2. непоколебљив, непроменљив неизве,´данный 1. недоживљен, непознат 2. непроучен неизве,´стный непознат, незнан неизглади,´мый неизбрисив, вечит неи,´зданный није штампан, није објављен, неизлечи,´мый неизлечив неизме,´нный 1. непроменљив, сталан 2. свакидашњи, обичан 3. одан, веран неизмени,´мый неизменљив неизмери,´мый 1. неизмерљив, немрељив 2. неизмеран, превелик, огроман неизмери,´мо несамерљив неизрасхо,´дованный некоришћени, неискоришћени неизречённый устар. неизречен неизъясни,´мый неисказан, необичан, изванредан неиме,´ние с. немање, недостатак за неиме,´нием де,´нег - у недостатку новца, немајући новаца неимове,´рный 1. невероватан, необичан 2. огроман, велик неиму,´щий сиромашан, убог неинтере,´сный 1. неинтересантан, незанимљив 2. мало симпатичан, није леп де,´вушка совсе,´м неинтере,´сная (вне,´шне) - девојка упоште није сипатична неи,´скренний неискрен неискушённый невешт, без искуства неисповеди,´мый устар. неразумљив, нејасан за обичног човека неисполни,´мый неостварљив неисполни,´мое жела,´ние - неостварљива жеља неисполни,´тельный недисциплинован неиспо,´льзованный неискоришћен неиспо,´рченный неискварен неиспра,´вность ж. неисправан неиспы,´танный 1. непроверени 2. недоживљени неиссле,´дованный неистражени неиссяка,´емый неисцрпан, неисцрпљив неи,´стовый бесан, помаман, горопадан неистощи,´мый нисцрпљив,пун он неистощи,´м на шу,´тки - он jе увек пун шала неисчерпа,´емый неисцрпан неисчисли,´мый неизбројан, безбројан ней њој, јој; њом(е) нейло,´н м. најлон неймётся безл. не може да се смири, немиран ему,´ неймётся - никако да се скраси, да се смири нейтра,´льный неутралан некази,´стый неугледан, неприметан, ружан не,´кать одрицати, отказивати се нека,´чественный неквалитетан неквалифици,´рованный неквалификован некле,´точный биол. нећелијски не,´когда 1. некад(а), давно 2. нема када, имати мањак времена не,´когда мне с тобо,´й говори,´ть - немам када да прићам с тобом не,´кого 1. нема кога 2. неког, непознато кога некороно,´ванный некрунисан некорре,´ктный некоректан не,´который неки, некоји, понеки не,´которым о,´бразом - на неки начин некраси,´вый 1. ружан, није леп 2. руван, није етичан некре,´пкий 1. слаб, није чврест 2. слаб, није здрав некру,´пный ситан некры,´тый непокривен, без крова некста,´ти у невреме, неумесно, незгодно появле,´ние бы,´ло некста,´ти - појава мила неумесна не,´кто мест. неко, неки, некакав не,´кто Смирно,´в - некакав Смирнов не,´кто в се,´ром плаще,´ - неко у сижом мантилу не,´куда нема (се) куда ему,´ не,´куда дева,´ться - он нема куда да крене некуря,´щий непушач купе,´ для некуря,´щих - купе за непушаче нела,´дный 1. незгодан, рђав 2. нескладан, неподесан будь он нела,´ден! - нека иде до ђавола! нелады,´ мн. неспоразум, несугласица, неслога нела,´сковый 1. нељубазан 2. сув, хладан нелёгкий доста тежак

неле,´пый 1. бесмислен, апсурдан 2. нескладан, ружан неле,´стный непријатан, неповољан нело,´вкий 1. невешт, неокретан 2. неспретан, неуместан 3. неугодан, незгодан нело,´вкое движе,´ние - неспретан покет нело,´вкое положе,´ние - нзгодан положај нели,´шне потребно, није на одмет нельзя,´ 1. не може се, није могућно 2. не треба, не ваља (се) 3. забрањено је как нельзя,´ лу,´чше - не може боље бити нельзя,´ сказа,´ть, что он умён - не може се речи да је он паметан нелюбе,´зный нељубазан нелюби,´мый невољен, немио, мрзак нелюби,´мый ребёнок - невољено дете нелюбопы,´тный није радознао, апатичан нелюди,´мый 1. недружеван 2. пуст нелюди,´мый о,´стров - пусто острво нема,´ло немало, доста, прилично немалова,´жный вредан, није безвредан нема,´лый велик, повелик неме,´дленно одмах, сместа неме,´дленный брз, хитан, неодложан неме,´ть, онеме,´ть 1. онемети, изгубити моћ говора 2. занемити, стати као укопан, следити не,´м|ец м. Немац;~ка Немица немилосе,´рдный немилосрдан немину,´емый неминован, неизбежан немно,´гие мало њих, мали број немно,´гий, немно,´гoe мало, нешто, понешто немно,´гим ме,´ньше - нешто мало в немно,´гих слу,´чаях - ретко немногосло,´вный 1. чутлив 2. кратак немногочи,´сленный малобројни, редак немно,´жечко, немно,´жко малко, малчице немну,´щийся који се не гужва немо,´й 1. нем, мутав 2. тих, безгласан 3. скривен, неприметан немо,´е кино,´ - неми филм немолодо,´й у годинама, није више млад немота,´ ж. 1. немост 2. ћутање не,´мочь ж. болест, слабост бле,´дная не,´мочь - малокрвност немощёный непроплохан, некалдермисан не,´мощный немоћан, слаб, болестан не,´мощь ж. 1. немоћ, изнуреност 2. болест немудрено,´ сасвим природно, није чудно немудрёный 1. прост, лак, једноставан 2. припрост, ограничен это де,´ло немудрёное - ови је једноставан посао! немчура,´ собир. Шваба, Швабица немы,´слимый невероватан, немогућан ненави,´деть мрзети не,´нависть ж. мржња не,´навистый мрзак , омрзнут ненагля,´дный премио, предраг ненадёванный ново, није обућено ненадёжный непоуздан, сумњив ненадо,´лго на кратко, на кратак рок ненападе,´ние с. ненападање пакт о ненападе,´нии - пакт о ненападању ненаро,´ком случајно, ненамерно нена,´стный кишовит, гадан (време) ненасто,´ящий није прав, вештачки нена,´стье с. непогода, гадно време ненасы,´тный ненасит, незаситљив ненатура,´льный 1. неприродан 2. вештачки ненорма,´льный није нормалан, ненормалан нену,´жный непотребан, некористан необду,´манный непромишљен, лакомислен необита,´емый ненасељен, пуст необлага,´емый који има пореску олакшицу необозна,´ченный неозначен ( на мапи) необозри,´мый непрегледан необосно,´ванный неоснован, безразложан необразо,´ванность ж. необразован необремени,´тельный лак, без тешкоће необу,´тый небувен, бос необходи,´мый преко потребан, неопходан необщи,´тельный недружељубив необъя,´тный огроман; простран необыкнове,´нный необичан необыча,´йный изванредан, редак неоде,´тый неообућен, го, голи неодина,´ковый није исти, различити

неоднокра,´тно више пута неодобре,´ние с. неодобрење неодоли,´мый неодољив, несавладљив недоро,´слый који је ниског раста неодушевлённый нежив, мртав неожи,´данный неочекиван, изненадан неопла,´тный неисплатљив неопла,´ченный неисплачен неопо,´знанный непрепознатљив неопределённый 1. неодређени 2. нејасан, магловит 3. безизражајан неопределённые занятия - мутне послови неопровержи,´мый неоспоран, необорив неопря,´тный нечист, прљав нео,´пытный неискусан неоргани,´ческий неоргански неосведомлённый неинформисан, необавештен неосе,´длый скитачки, номадски неосла,´бный постојан, истрајан неосмотри,´тельный несмотрен, неопрезан неосмотри,´тельный посту,´пок - неопрезан потез неоснова,´тельный 1. неоснован, неоправдан 2. неозбиљан, лакомислен неоспори,´мый неоспоран , сигуран неосторо,´жный неопрезан, несмотрен неосуществи,´мый неостварљив неосяза,´емый 1. неопипљив 2. неприметан неотврати,´мый неотклонљив, неизбежан неотдели,´мый неодељив, нераздвојан неотёсанный неотесан, прост неотло,´жка ж. возило хитне помоћи неотло,´жный неодложан, хитан неотло,´жая по,´мощь - хитна помоћ неотлу,´чный нераздвојан, неразлучан неотрази,´мый 1. неодољив 2. неизбежан, сигуран 3. неоспоран неотрази,´мый уда,´р - сигуран ударац неотразимая де,´вушка - неодољива девојка неотсту,´пный непрестан, истрајан неотчётливый нечитак, нејасан неотчужда,´емый неотуђив неотъе,´млемый неотуђив неохо,´та ж. нерадо, преко воље мне говори,´ть с ним неохо,´та - немам жеље да причам са њим неоцени,´мый неоцењив, неоцењен неощути,´тельный неосетан, неприметан, незнатан непарнокопы,´тные копитари непарти,´йный ванпартијски непередава,´емый неисказан, неизрецив неперехо,´дный непрелазан неплатёж м. одбијање плаћења неплате,´льщик м. који одбија да плаћа давбине непло,´тный није чврст, слаб неплохо,´й није лош, доста добар непобеди,´мый непобедљив, несавладљив непови,´нный невин, некрив, недужан неповинове,´ние с. непокорност неповоро,´тливый гломазан, крут, тром неповтори,´мый непоновљиви непого,´да ж. невреме неподалёку није далеко, близу, поред. непода,´тливый непопустљив неподви,´жный непокретан, укочен неподви,´жный взгляд - укочен поглед неподде,´льный 1. природан, оригиналан, праж 2. неизвештачен, искрен неподку,´пный непоткупљив, неподмитљив неподоба,´ющий неуместан, неподесан ,непристојан вести,´ неподоба,´ющим образо,´м - понашати се недолично неподража,´емый неупоредљив, изврстан неподходя,´щий неудобан, незгодан, неподесан непозволи,´тельный недопуштен непоко,´рный непокоран непокры,´тый отворен, неприкрит с непокры,´той голово,´й - гологлав непола,´дки мн.1.тешкоће невоље 2. сукоби, несугласице неполнота,´ ж. непотпуност, мањкавост неполноце,´нность ж. мања вредност ко,´мплекс неполноце,´нности - комплекс мање вредности непо,´лный непун, непотпун прошло,´ непо,´лных два,´дцать лет - прошло нешто мање од двадесет година

непо,´лное сре,´днее образова,´ние - осмогодишња школа непоме,´рный прекомеран, претеран непонима,´ние с. неразумевање, несхватање непоня,´тливый који слабо схвата, тупав непоня,´тный 1. неразумљив, несхватљив 2. чудноват, загонетан непопада,´ние с. спорт. промашај непоправи,´мый који немогуће поправити, коначан непопуля,´рный непопуларан непоро,´чный 1. безгрешан 2. беспрекоран непоря,´док м. неред непоря,´дочный непоштен, недостојан непосе,´да м. и ж. немирко непосе,´дливый немиран човек, који не може да се скраси непоси,´льный претежак, прекомеран, који премаша снагу непосле,´довательный недоследан непослу,´шный непослушан, немиран непослу,´шные во,´лосы - немиран коса непосре,´дственный 1. непосредан, директан 2. отворен, простодушан непостижи,´мый недостижан, недокучив, несхватљив непостоя,´нный несталан, променљив непотре,´бный вулгаран, непристојан непотре,´бные слова - грубе речи, псовке непохо,´жий особит, који не личи на остале непоча,´тый неначет, цео, читав рабо,´ты непоча,´тый край - обиље посла непоча,´тая буты,´лка - неначета флаша непочте,´ние с. непоштовање непра,´вда ж. неистина, лаж неправдоподо,´бный невероватан, неистинит непра,´вильный 1. неправилан, погрешан 2. неправедан неправоме,´рный незаконит непра,´вый 1. који нема право 2. неправедан непревзойдённый непревазиђен, изванредан, врхунски непревзойдённый ма,´стер - изванредан мајстор непревзойдённая глу,´пость - врхунска глупост непредвзя,´тый непоткупљив, праведан непредви,´денный непредвиђен, није урачунат непредви,´денные расхо,´ды - непредвиђене тршкове непреднаме,´ренный ненамеран непредусмо,´тренный непредвиђен, неочекиван непрекло,´нный непоколебљив, несавитљив непрекраща,´ющийся беспрекидан непрело,´жный несумљив, неоспоран, апсолутан непреме,´нный 1. неизоставан, обавезан 2. сталан, редован непреодоли,´мый несавладљив непреодоли,´мое препя,´тствие - несавладљива жеља непререка,´емый неоспоран, беспоговоран непрерывный не прекидан, беспрекидан непреры,´вная цепь собы,´тий - непрекидан ланац догођаја непреста,´нный сталан, беспрекидан неприве,´тливый нељубазан, тмуран непривлека,´тельный непривлачан непривы,´чка ж. одсуство навике непривы,´чный ненавикнут, необичан , туђ непригля,´дный непривлачан, неугледан неприго,´дный неупотребљив неприе,´млемый непријемљив, неприхватљив неприка,´янный немиран, не налазећи себе места, без места неприкоснове,´нный 1. неприкосновен, недодирљив 2. резервни неприкосновенный запас - резервне залихе неприкра,´шенный неулепшан, недотеран, природан, прави неприкры,´тый 1. отворени, лоше затворен ( врата) 2. без покрића 3. без заштите 4. јавни неприкры,´тая ложь - чиста лаж неприли,´чный непристојан, неуљудан неприме,´тный 1. неопажен, невидљив 2. невидан, уобичајан неприме,´тная ра,´зница - невидљива разлика неприме,´тный челове,´к - невидан чеовек непримири,´мый непомирљив непринуждённый неусиљен, неприродан непристо,´йность ж. вулграност, непристојност непристу,´пный 1. неприступан, недоступан 2. неприступачан непритво,´рный без претварања, искрено, отворено непритяза,´тельный обичан, скроман неприхотли,´вый 1. који мало тражи, скроман 2. једноставан неприхотли,´вая пи,´ща - једноставна храна

неприча,´стный неумешан у нешто, који нема везе неприя,´знь ж. непријатељско расположење, непријатељство неприя,´тель м. собир. непријатељ неприя,´тность ж. непријатност, неприлике непробива,´емый 1. непробојан 2. чврст (карактер) непрогля,´дный непровидан, непрозиран, таман непрогля,´дная ночь - тамна ноћ, мрки мрак непродолжи,´тельный кратак, краткотрајан в тече,´ние непродолжи,´тельного вре,´мени - за кратко време непроду,´манный непромишљен непрое,´зжий тежак за пролаз возилом, непролазни непрозра,´чный непрозиран непроизво,´льный нехотичан, невољан непрола,´зный непролазан, закрчен загря,´з в непрола,´зной грязи,´ - заглибио се у блату непромока,´емый непромочив непроница,´емый 1. непроницљив, непробојан 2. затворен, повучен непросвещённый непросвећен непрости,´тельный неопростив непротивле,´ние с. непротивљење непроторённый неугажен, неутабан (пут) непроходи,´мый 1. непролазан, непроходан 2. (будала) преисподњи, потпун непро,´чный 1. трошан, несолидан 2. краткотрајан, неодржљив непро,´шеный 1. непожељан 2. невољан, нежељан непро,´шеные мысли - нежељне мисли непру,´ха ж. жарг. несрећа непрямо,´й 1. посредан 2. крив, није прав непутёвый беспутан, неозбиљан (човек) непью,´щий који не пије, није пијанац неработоспосо,´бный неспособан за рад нерабо,´чий нерадан нерабо,´чий день - нерадан дан нера,´венство с. неједнакост нера,´вный неједнак неради,´вый небрижљив, нехатан, лењ неразбери,´ха ж. 1.збрка, замршеност 2. дармар, гужва неразбо,´рчивый 1. нечитак, нејасан 2. без везе, хаотичан неразбо,´рчивые свя,´зи - хаотичне везе неразгово,´рчивый чутлив, малопричљив нераздели,´мый, неразде,´льный недељив неразлу,´чный нераздвојан, неразлучан неразрешённый 1. који без дозволе, забрањен 2. неразрешљив неразры,´вный нераскидљив, нераздружљив, нераздвојан нерассуди,´тельный неразуман, неразмишљен нераствори,´мый који се нераствара нерасторо,´пный неокретан, спор нерасчётливый 1. неувиђаван 2. расипачки, неекономичан нерв м. живац де,´йствовать на не,´рвы - ићи на живце нерви,´ровать нервирати ( некога) нервничать нервирати се, бити нервозан не,´рвный 1.нервни, живчани2. нервозан нереа,´льный реалан, нестваран нерегуля,´рный нередован не,´рест м. мрест, мрешћење нереши,´тельный неодлучан, колебљив неро,´вный 1. нераван, рапав 2. неједнак 3. неуједначен, неуравнотежен не ровён час - не дај боже неро,´вня м. и ж. који није једнак, раван, дорастао другом он ей неро,´вня - он није њој пара неруши,´мый неразрушљив неря,´ха м. и ж. прљав, аљкав човек неря,´шливый 1. прљав, неуредан 2. немаран, аљкав несбы,´точный неостварљив несве,´дущий који мало зна, слабо обавештен несве,´жий 1. покварен, није свеж 2. није чист 3. застарео несво,´йственный није карактеран несвя,´зный збркан, нелогичан несгиба,´емый несавитљив несгово,´рчивый неуразумљив, упоран несгора,´емый несагорљив, који не гори несде,´ржанный 1. неизвршен, неодржан 2. незадржан 3. неуздржљив несе,´ние с. несение 1. ношење 2. вршење несе,´ние обя,´занностей - вршење дужности несерьёзный лакомислен, није озбиљан несказа,´нный неисказан, неописан

нескла,´дица збрка, галиматијас не,´сколько 1. неколико 2. унеколико, донекле несконча,´емый бескрајан нескро,´мный 1. нескроман 2. непристојан несло,´жный прост, једноставан неслы,´ханный нечувен неслы,´шный нечујни несме,´лый плах, плашљив несменя,´емый 1. непроменљив 2. сталан несме,´тный безбројан, неизбројан несмолка,´емый непрестан, непрекидан несмотря,´ без обзира на, и поред тога да несмотря,´ на то - без обзира на несмыва,´емый неоперив, које тешко опрати несмышлёный наразумљив несно,´сный неподношљив несовершенноле,´тие с. непунолетство, малолетство несовершенноле,´тний малолетан несоверше,´нный 1. несавршен 2. грам. несвршени (вид) несовмести,´мый, несовме,´стный неспојив, несагласан, који не иде с другим, некомпатибилан несовмести,´мые поня,´тия - неспојиве везе несогла,´сие с. несугласица, размирица несогласо,´ванный неусклађени несозна,´тельный 1. несавестан 2. неодговран несозна,´тельное отноше,´ние - неодговоран однос несокруши,´мый неразорљив несо,´лоно није слано, само у изразу оста,´ться (уйти,´) несо,´лоно хлеба,´вши - остати празних шака несомне,´нный несумњив несообрази,´тельный који тешко схњата, тешко размишља, бесмислен, глуп несообра,´зный 1. несагласан, нескладан несоразме,´рный несразмеран несостоя,´тельный 1. неспособан да плаћа, несолвентан 2. није богат, сиромашан 3. неоснован, недовољан несостоя,´тельная тео,´рия - теорија која нема научни фундамет, основ неспе,´лый незрео неспе,´шный полаган несподру,´чный незгодан за руковање неспоко,´йный немиран неспосо,´бный неспособан несправедли,´вый неправедан, неправичан неспроста,´ није без разлога, није тек онако несравне,´нный неупоредив, изванредан несравни,´мый 1. неупоредив 2. различит од осталих нестерпи,´мый неиздржљив, неподношљив нести,´, носи,´ть 1. носити, до носити 2. вршити (дужност) 3. подносити, трпети 4. заударати нести,´ чепуху,´ - брбљати от него,´ несёт не,´фтью - он мирише на нафту нести,´ вое,´нную слу,´жбу - испуњавати војничку дужност нести,´сь 1. јурити, летети 2. проносити , ширити се 3. разлегати се, чути се 4. (кокошка) носити јаја по,´езд нёсся по мосту,´ - воз јури преко моста несто,´йкий 1. није чврст 2. није сталан несто,´йкие духи,´ - није сталан мирис несто,´ящий који ништа не вреди, лош нестроево,´й воен. 1. неборачки 2. неграђевни нестро,´йный 1. није витак 2. хаотичан, без реда, није сложан несуди,´мость ж. юр. неосуђиваност свиде,´тельство о несуди,´мости - сведочанство да( лице) ниjе под истрагом несура,´зный 1. нескладан, неспретан 2. нелогичан несусве,´тный невероватан, незамисљив несусве,´тная чушь - преисподња глупост несу,´шка ж. кока-носиља несуще,´ственный неважан, споредан несу,´щий несећи несу,´щая стена - носећи зид несхо,´дный 1. различит, друкчији 2. неподесан несчастли,´вец несрећник несчастли,´вый несрећан; несрећник несча,´стный несрећан, јадан несча,´стнье несрећа, беда несчётный безбројан, неизбројан, небројен несъедо,´бный 1. нејестив 2. није укусан нет отриц. частица, нету 1.не( као одговор на питање) пойдёшь в кино,´? - нет (не пойду,´) – да ли ћеш ићи у биоскоп? - не, нећу (нећу ићи) 2. не (на почетку одречне реченице или крају упитне реченице) нет, мы его,´ не ви,´дели - не, нисмо њега видели почему,´ нет? - зашто не? 3. није (од одсуству/присуству)

никого,´ нет до,´ма - нико није код куће 4. нема, не ( у безличној реченици) нет оши,´бок - нема грешака у него,´ нет ничего,´ - он ништа нема. 5. није я чита,´л, а он нет - читао сам, али он није свести,´ на на нет - до краја, савим, потпуно нетвёрдый 1. мек 2. нестабилан 3. неодлучан нетвёрдая похо,´дка - нестабилан корак он нетвёрд в матема,´тике - он нестабилан у математици нетерпёж, нетерпе,´ние нестрпљење, нестрпљивост нетерпели,´вый нестрпљив нетерпи,´мый 1. нетрпељив 2. недопуштен, недопустљив нетле,´нный 1. који не труне 2. вечит, вечан нетова,´рищеский недругарски нетопы,´рь м. зоол. слепи миш неторопли,´вый лаган, спор нето,´чный нетачан, погрешан нетре,´бовательный који мало тражи, скроман нетре,´звый није трезан, пијан нетро,´нутый нијие дирнут нетру,´дный није тежак, лак нетрудоспосо,´бность ж. неспособност за рад неубеди,´тельный неубедљив неу,´бранный 1. није сређен, није уређен, није распремљен 2. није покупљен неу,´бранная ко,´мната - није сређена соба неу,´бранные виногра,´дники - није сакупљен род грожђа, непокупљено грође неуваже,´ние с. непоштовање неуважи,´тельный 1. непоштован, дрзак 2. неоснован, без основа неуважи,´тельная причи,´на - неоснован разлог неуважи,´тельный тон - дрзак тон неуве,´ренный ж. несигуран неувяда,´емый неувенуо неувяда,´емая сла,´ва - вечита слава неувя,´зка ж. неповољна, замршена ситуација, неугаса,´емый, неугаси,´мый 1. који се никад не гаси, неугасан 2. неутољив неугаса,´емое жела,´ние - неутољива жеља неугомо,´нный 1. несташан, немиран; 2. неуморан, сталан неугомо,´нный шум - стална галама неуда,´ча ж. неуспех неуда,´чник м. губитник неуда,´чный 1. безуспешан, неуспешан 2. недовољан, који незадовољава 3. невешт, лош неуда,´чливый злосрећан неудержи,´мый неудржив, незадржив неудиви,´тельно није чудно, ништа чудно неудо,´бный незгодан неудобовари,´мый несварљив, тешко сварљив неудо,´бство с. 1. неудобност 2. незгода, неприлика неудовлетворённый није задовољан неудовлетвори,´тельный који не задовољава, недовољан, лош неудово,´льствие с. незадовољство неуёмный незаситан неуже,´ли частица, неужто зар, је ли могуће, та није ваљда неуже,´ли он хо,´чет э,´того? - зар он то жели ? неуже,´ли это пра,´вда? - зар је могуће да је то истина? неужи,´вчивый недружеван, недружељубив неузнава,´емый 1. који се не може познати 2. није препознатљив неукло,´нный 1. истрајан, сталан 2. когда тешко померити, променити неуклю,´жий неспретан, трапав неукосни,´тельный обавезан неукроти,´мый неукротљив, несавладљив неулови,´мый 1. неухватљив; 2. неопажљив, неосетан, нечујан незаме,´тный звук - нечујан звук неуме,´лый невешт, неук неуме,´ренный 1. неумерен, без мере 2. прекомеран неуме,´стный није на месту, неуместан неумоли,´мый 1. неумољив, строг 2. неумитан, ненарушив неумолка,´емый, неумо,´лчный без прекида, чујан неумы,´шленный ненамеран, без предумишљаја неупла,´та ж. неплаћање неупоря,´доченный непоређен, без редоследа неупотреби,´тельный неупотребљив неуравнове,´шенный неуравнотежен неурожа,´й м. неродица неурожа,´йный неродни неуро,´чный ван рока, није у одређено време

в неуро,´чное вре,´мя - у незгодан час неуря,´дица ж. 1. неред, збрка, пометња 2. неслагање, неспоразум неуси,´дчивый несташан, немиран неуспева,´ющий који не успева, нема успеха неупева,´ющий студе,´нт - слаб ученик неуспе,´х м. неспех, пораз неуста,´нный неуморан неусто,´йка ж. ком. пенал( за неизвршење контракта, погодбе) штрафна,´я неусто,´йка - казнени пенал неусто,´йчивый 1. колебљив, нестабилан 2. непоуздан, колебљив, лабав 3. (време) непостојан, променљив неустрани,´мый неотклонљив неустрани,´мое препя,´тствие - неотклонљива препрека неустраши,´мый неустрашљив неусту,´пчивый непопустљив, упоран неусы,´пный будан, неуморан неутоли,´мый неутољив неутоми,´мый неуморан не,´уч м. 1. простак 2. незналица неучти,´вый неуљудан, непристојан, неучтив неую,´тно 1. нелагодно 2. непријатно неуязви,´мый 1. неповредљив 2. неувредљив, неосетљив према увредама 3. (доказ) необорив нефтено,´сный који има нафте. нефтеперераба,´тывающий (завод) рафинерија нафте нефтепро,´вод м. нафтовод нефтепромы,´шленность ж. индустија нафте нефть ж. нафта нефть-сыре,´ц - сирова нафта нефтя,´ник м. нафташ нефтяно,´й нафтни нехва,´тка ж. мањак, недостатак нехи,´трый 1. није лукав, наиван 2. прост, једноставан неходово,´й ком. који се тешко продаје, неквидан нехоро,´ший 1.ружан 2.рђав, лош нехорошо,´ лоше, није добро, рђаво не,´хотя 1. без воље, нерадо 2. нехотице не,´христь м. и ж. устар. 1. није крштен 2. бездушан човек нецелесообра,´зный нецелисходан, неприкладан нецензу,´рный 1. недопуштен цензуром 2. непристојан, неуљудан нецензу,´рное слово - псовка неча,´янный 1. нехотичан, случајан 2. изненадан, неочекиван неча,´янная встре,´ча - изненадансусрет неча,´янный вы,´стрел - случајан пуцањ не,´чего, не,´чему, не,´чем 1. нема шта, не може се 2. нема потребе, не треба от не,´чего де,´лать - из дуга времена мне не,´чего сказа,´ть - ја ненам што да кажем вам не,´чего беспоко,´иться - нема потребе за бригу спеши,´ть не,´чего - нема потребе за журбу нечелове,´ческий 1. натчовечански 2.прекомеран нечелове,´чный нечовечан нечёсаный није очешљан, чупав нечести,´вый 1. лош, рђав 2. ђаво, враг нече,´стный нечастан, непоштен нечёт непаран број чёт и нечёт - пар непар нечёткий 1. нечитак, нејасан 2. неконкретан, непрецизан нечётный непаран нечистопло,´тный 1. нечист,прљав 2. неморалан нечистота,´ ж. нечистоћа, прљавштина нечистоты мн. канализациони отпад, ђубре нечи,´стый 1. нечист, прљав 2. неисправан, нетачан 3. нечастан, непоштен нечи,´стая сила - зао дух, ђаво нечи,´стое произноше,´ние - нетачан, лош изговор он на,´ руку нечи,´ст - он није краде не,´чисть ж. собир. зао дух, ђаво нечленоразде,´льный неразговетан не,´что нешто не,´что вроде,´ - нешто као нечувстви,´тельный неосетљив неширо,´кий узан, није широк нешу,´точный 1. прилично озбиљан 2. доста тежак де,´ло нешу,´точное! - доста озбиљна ситуација неща,´дный немилосрдан, суров нея,´вка ж. недолазак, одсуство неядови,´тый неотрован нея,´ркий пригушен

нея,´сный 1. нејасан, мутан 2. неодређен ни 1. ни, нити ни он, ни его,´ брат - нити он нити његов брат ни сло,´ва не сказа,´л - ни реч нисам рекао 2. (после упитних заме ница и прилога) ма, макар (ко, шта, где, како и др.) что он ни ска,´жет, все нехорошо,´ - ма шта да каже, ништа не ваља 3. (с императиво и инфинитвом) да ниси, ни ни пи,´кни! - да ниси писнуо ни гу-гу,´ - ни речи ни так, ни сяк - како год окренеш ни то ни сё - ни смрди ни мирише ни с того,´, ни с сего,´ - с неба па у ребра ни-ни! - нипошто ни за что! - я ни за что туда ни пу,´ха ни пера,´!- срећно! ( ловачки и ђачки поздрав) -нибудь речца после упитних заменица и прилога, која им даје неодређено значење ни,´ва ж. њива нивели,´р м. нивелир нивели,´ровать нивелирати, нивелисати нигде нигде его ни,´где нет - нигде га нема нигили,´зм м. нихилизам нигили,´ист м. нихелиста нигили,´истический, нигили,´стский нихилистички нидерла,´ндец м. Холанђанин, ~ка ж. Холанђанка нижа,´йший 1. најнижи 2. устар. понизни ваш нижа,´йший слуга,´ - ваш понизни слуга ни,´же 1. нижи 2. доле, ниж 3. испод брат ни,´же сестры,´ - брат је нижи од сестре этажо,´м ни,´же - спрат испод смотри,´ ни,´же - види доле ни,´же нуля,´ - испод нуле нижеизло,´женный доленаведени нижеподписа,´вшийся долепотписани нижесле,´дующий који следи даље нижестоя,´щий који стоји испод ни,´жний доњи ни,´жнее бельё - доње рубље ни,´жний этаж - доњи спрат низ м. 1. доњи део, основа 2. доњи спрат, приземље 3. доњи ток реке 4. широке народне масе я жду внизу,´ - чекам тебе у приземљу низа,´ть низати низверга,´ть, низве,´ргнуть 1. збацивати, обарати, збацити, оборити, пасти са велике висине 2. свргавати, свргнути низвести,´, низводи,´ть 1. обарати, оборити спуштати са висине 2. свргавати, свргнути ни,´зенький онизак, омален низи,´на ж. удолина ни,´зкий 1. низак 2. рђав, лош низколо,´бый који има ниско чело низкоопла,´чиваемый малоплачени низкопокло,´нник удворица, улизица низлага,´ть, низложи,´ть збацивати, свргавати с власти ни,´зменность ж. 1. низија, удолина 2. непоштење, одсуство достојанства ни,´зменный 1. низак 2. нечастан, рђав 2. животињски ни,´зменные жела,´ния - нисле жеље ни,´зменные инсктинкты,´ - животне инстинкте низово,´й 1. низински; 2. који се односи на доњи ток реке 3. периферан низо,´вье с. доњи ток реке низойти,´ устар. спустити се, сићи ни,´зость ж. нискост, нечасност ни,´зший 1. најнижи; 2. најгори 2. најпрости низы,´ мн. 1. непривелиговане друштвене кругове 2. муз. доњи регистар ника,´к 1. никако 2. као да, изгледа ника,´к не могу,´ - никако не могу ника,´к он верну,´лся - изгледа да је он вратио се никако,´й 1. никакав 2. лош, рђав нет никако,´й наде,´жды - нема никаве наде до,´ктор он никако,´й - он је лош лекар ни,´кель м. никал ни,´келовать никловати, поникловати ни,´кнуть, пони,´кнуть 1. опуштати се, савијати се, прегибати се 2. падати, слабети никогда,´ никад(а) как никогда,´ в жи,´зни - као никад у животу нико,´й (стар.) никакав, само у изразу: нико,´им о,´бразом - никако, нипошто

никто,´ ( рд., вн. никого, дт. никому, тв. никем, пр. ни о ком) 1. нико 2. ништавна личност, ситна риба он никого,´ не ви,´дел - никога није видео он ни,´кто и звать ника,´к - он нико и ништа никуда,´ 1. никуд(а), нигде 2. јако лоше мы сего,´дня никуда,´ не идём - данас нигде нећемо ићи это никуда,´ не годи,´тся! - ово је јако лоше! никуды,´шный не вреди ништа, јако лош, дотрајао никчёмный никакав, лош, рђав ниотко,´ле, ниотко,´ль устар. ниодакле, ниоткуда ниотку,´да ниодакле, ниоткуда нипочём 1. врло јевтино 2. врло лако, без по муке 3. не значи ништа 4. никако, нипошто ему всё нипочём - њему баш брига за све ниско,´лько нимало я ниско,´лько не уста,´л - нисам умора нимало ниспада,´ть па,´дати у слапу, ниспуштати се ниспроверга,´ть, ниспрове,´ргнуть 1. обарати, претурати 2. збацивати с власти ниспуска,´ть, ниспусти,´ть спуштати, спустити нисходи,´ть силазити, спуштати се нисходя,´щий силазни нисхожде,´ние силажење, спуштање нитеви,´дный, нитеобра,´зный кончаст, влакнаст ни,´тка ж. конац, нит вы,´тянуть в ни,´тку - поставити у ред вы,´тянуться в ни,´тку -1. стати у ред 2. смршати; 3. дати све од себе за другога на живу,´ю ни,´тку шить - фирцати промо,´кнуть до ни,´тки - покиснути до голе коже обобра,´ть до ни,´тки - опљачкати до голе коже бе,´лыми ни,´тками ши,´то - 1. лажно варлижо 2. извештачено, неприродно нить ж. 1. конац 2. нити, везе ни,´точка ж. кончић ниц устар. доле, потрбушке ничего,´ 1. ничега, ништа 2. свеједно, не мари ништа 3. (често са „себе") доста добро прилично ту,´фли?...так, ничего,´ себе,´ - ципели? ..онако, доста добре у меня,´ ничего,´ нет - ја немам ништа ничегонеде,´лание с. разабибрига ниче,´й мест. ничији ниче,´й сове,´т - ни је нам потребан ничији савет ниче,´йный 1. ничији 2. спорт. резултат пет – пет, изједначење ничко,´м ничице, потрбушке ничто,´ мест. ( рд. ничего, дт. ничему, тв. ничем, пр. ни о чём) 1. ништа 2. не мари ништа он ничего,´ не зна,´ет - он ништа незна ничего,´ подо,´бного! - никако, нипошто, боже сачувај! ничто,´жество с. 1. незнатност, ништавност 2. ништавило ничто,´жный ништаван, незнатан ничу,´ть нимало ничья,´ ж. спорт. изједначење нулева,´я ничья,´ - резултат нула-нула ништя,´к жарг. изванредно, супер нища,´ть, обнища,´ть сиромашити ни,´щая, ни,´щенка ж. 1. сиромашна жена 2. просјакиња ни,´щенский 1. сиротињски, просјачки 2. ништаван, незнатан ни,´щенствовать живети јако сиромашно нищета,´ ж. 1. сиромаштво 2. собир. сиротиња нищий 1. убог, пуки сиромах 2. просјачки,просјак но 1. али, но 2. ипак 3. него, већ, па 4. ђи, хајде (за коња) нове,´йший најновији но,´венький 1. сасвим нов 2. новајалија новина,´ ж. 1. устра. новост нови,´инка новина новичо,´к м. новајлија, почетник новобра,´нец м. регрут новобра,´чная ж. млада новобра,´чные мн. младенци нововведе,´ние с. новотарија нового,´дний новогодишњи новоиспечённый новајлија, тек стасао новолу,´ние с. нов (млад) месец новоприбы,´вший тек пристигао, дошљак новорождённый новорођени, новорођенче новосёл м. досељеник, нов станар. новосе,´лье с.1. нов стан 2. усељење у нов стан новостро,´йка ж. 1. новоградња 2. градња нове зграде но,´вость ж. новост вест, новина но,´вшество с. новина, новотарија но,´вый нов нача,´ть но,´вую жизнь - почети нов живот что но,´вого? - што има ново? новь ж. 1. ледина 2. новина

нога,´ ж. нога (у човека, животиње, предмета) он бежа,´л со всех ног - бежао је што га ноге носе с ног до головы,´ - од главе до пете лёгкий на,´ ногу - лаконог сби,´ться с ног - спасти с ногу от дурно,´й головы,´ и нога,´м поко,´я нет - ко нема у глави, има у ногама на коро,´ткую но,´гу - у тесном пријатељству вверх нога,´ми - наопачке, тумбе наступи,´ть на н о,´гу - стати коме н а жуљ быть без за,´дних ног - пасти од умора ноготки,´ мн. бот. невен но,´готь м.нокат но,´готок м. мали нокат, ноктић мужичо,´к с ногото,´к - палчич нож м. нож быть на ножа,´х - бити у завади свађи ножева,´я ра,´на - убод ножем нож в спи,´ну - превара ножевой од ножа, урађен ножем ножик м. ножић но,´жка ж. 1. ножица 2. нога, ногар (стола, столице) но,´жной ножни но,´жище ножина, велика нога но,´жницы мн. маказе но,´жны мн. корице вы,´тащить меч из но,´жен - исукати мач из корица ноздря,´ ж. ноздрва ноздреватый шупљикав, порозан нолево,´й, нулево,´й који од нуле, нулти ноль, нуль м. нула счёт три-ноль - резултат три-нула но,´мер м. 1. број 2. хотелска соба 3. ћудљив поступак, фантазија, лутке э,´тот но,´мер не пройдёт! - ово вама неће моћи да прође! номерно,´й бројни номерованный нумерисани, обележен бројевима номерок м. број у гадрероби нора,´ ж. рупа, јама норве,´ж|ец м. Норвеђанин, ~ка ж. Норвеђанка но,´рка ж. (животное и мех) 1. јамица 2. нерц но,´рковый од нерца но,´рковая шу,´ба - бунда од нерца норма,´льный нормалан норма,´лизовать нормализовати но,´ров м. 1. нарав, карактер 2. тврдоглавост, ћудљивост, јогунство но,´ровистый норовистый тврдоглав, јогунаст, ћудљив норови,´ть настојавати, тежити, пуцати на неки положај он норови,´т стать к о,´сени дире,´ктором - он тежи да на јесен постане директор нос м. 1. нос 2. предњи део лађе, прамац 3. кљун у птица говори,´ть в нос - говорити кроз нос, уњкати оста,´ться с но,´сом - остати празних шака, бити насамарен, намагарчен заруби,´ть на носу,´ - утувити, добро запамтити утере,´ть нос кому,´ - натрљати нос, убрисати кога клева,´ть но,´сом - дремати держа,´ть нос по ве,´тру - дрвати нос уз ветар зима,´ на носу,´ - зима тек што није задра,´ть нос - дићи нос пове,´сить нос - обесити нос носа,´тый носоња но,´сик м. носић носи,´лки мн. 1. носила 2. носиљка носи,´льщик м. носач носи,´тель м. 1. носилац, представник 2. преносилац (заразе) носи,´ть 1. носити 2. имати ве,´тер но,´сит - ветер носи он но,´сит усы,´ - он има бркове носи,´ть во,´ду в решете,´ – радити бесмислен посао носи,´ться 1. летети, јурити 2. проносити се, ширити се (гласови) 3. носити се, трудити се (око некога или нечега) в во,´здухе но,´сятся снежи,´нки - у ваздуху проноси се пахуљице пла,´тье хорошо,´ но,´сится - хаљина је добра за ношење но,´сится как ку,´рица с яйцо,´м - јури ко кокошка без главе носки,´ мн. собир. чарапе носочки чарапице но,´ский 1. који се лако не цепа, трајан но,´ска ж. ношење но,´ская ку,´рица - добра носиља носово,´й носни носово,´й плато,´к - џепна марамица носогло,´тка ж. анат. горње (носно) ждрело носо,´к м. 1. носић 2. кљунић 3. предњи део ноге, ципеле или чарапе 4. чарапа на носка,´х - на врховима прстију

но,´та ж. 1. муз. нота 2. дип. протестна нота как по но,´там - као режирано но,´тный нотни нотариа,´льный оверен ночева,´ть ноћити, ноћивати ночёвка ж. 1. ноћивање; 2. преноћиште оста,´ться на ночёвку - остати на конак но,´чка, но,´ченька ноћца ночле,´г м. ноћиште, преноћиште, конак ночь ж. ноћ ночник м. ноћна лампица ночной ноћни но,´ша ж. терет, бреме но,´шеный који већ јеном ношен, половни но,´ющий досадан, туп ( бол, глас) ноя,´брь м. новембар ноя,´брский новембарски нра,´в м. 1. нарав, ћуд, карактер 2. обичаји, начин живота нра,´виться, понра,´виться свиђати се, допадати се нра,´вственный моралан ну 1. де, дела, деде, но 2. е па, дакле 3. ала! 4. па, та, и тако ну хорошо,´! - па добро ну так во,´т - дакле тако ну,´дный нудный досадан, непријатан, тежак ну,´дить бити досадан, досађивати нужда,´ ж. оскудица, нужда, невоља нуждаться 1. оскудевати 2. имати потребу нет нужды,´ - не мари нужда,´ться в деньга,´х - осећати потребу за новцем ну,´жник м. тоалет ну,´жно треба, ваља, потребно је ну,´жный потребан, нужан что ну,´жно?- што је потребно? ну,´-ка дела, деде, хајде ну,´кать говорити ну, пожуривати неког, подбадати нуль м. 1. нула 2. ништаван човек нульевой који од нуле, нулти ну,´трия ж. зоол. водени пацов нутро,´ с. 1. унутрашњост, нутрина 2. утроба, унутрашњи органи тела 3. унутрашња садржина, једро не по нутру,´ - не по вољи, не свиђами се ны,´нешний данашњи, садашњи ны,´нешняя молодёжь - садашња омладина ны,´нче, ны,´не сад, данас нырну,´ть, ныря,´ть 1. заронити, загњурити се 2. шмугнути, изгубити се ныро,´к 1. роњење, гњурање, 2. м. зоол. (птица) гњурац ныря,´ть, нырну,´ть ронити, гњурати се ны,´тик м. гунђало, закерало ныть 1. тупо болети, тиштати 2. гунђати, стално се жалити нытьё с. гунђање нюа,´нс м. нианса, прелив ню,´ни мн. бале распусти,´ть ню,´ни - раскењкати се, пустити бале ню,´нить кењкати, слинити ню,´ня м. и ж. устар. њоња, кењкало, слабић нюх м. чуло мириса, њух ню,´хать, нюхну,´ть 1. мирисати, помирисати ,њушкати 2. шмркати, шмркнути дуван он по,´роха не ню,´хал - 1. он није ратовал 2. он не зна за несрећу ня,´нчить неговати дете ня,´нчиться 1. неговати 2. носити се, имати муке (с ким) ня,´нька ж. дадиља ня,´ня ж. 1. дадиља 2. помоћна радница, теткица у болници

О о, об (обо) 1. са акузативом о, око идти,´ с кем рука,´ о,´б руку - ићи руку под руку 2. с локативом на дом о трёх этажа,´х - кућа на три спрата 3. узвик о! о, ох! о,´ба, обо,´их, о,´бе, обе,´их оба, обе, обадва, обадве, обоје оба,´бнться 1. (о мушкарцу) постати слабићем, као жена 2. (за жену) огрубети, попростачити се обагри,´ть 1. обојити црвено, обагрити 2. окрвавити обагря,´ть 1. црвенити, багрити 2.крвавити обалде,´ть изгубити главу, ошамутити се, пошашавити обанкро,´титься банкротирати обая,´ние с. 1. чар, бајност 2. зачараност обая,´тельный бајан, чаробан, диван, заносан оббега,´ть 1. оптрчавати, обилазити трчећи 2. мимоилазити трчећи 3. претицати, престизати обва,´л м. 1. одроњавање 2. лавина, усов

обва,´ливать, обвали,´ть обарати, рушити обварить 1. попарити 2. опарити, ошурити обвева,´ть, обве,´ять 1. вејати, овејати 2. запахивати обвенча,´ть венчати обверну,´ть за мотати, о(б)мотати, увити обверте,´ть о(б)мотати, завити (неколико пута) обвёртывать умотавати, увијати обвёртка ж. пакпапир, папир за паковање обве,´с м. 1. превара на мери 2. завеса обве,´сить, обве,´шать 1. преварити на мери 2. навешати, измерити обвести,´ 1. обвести (водећи унаоколо) 2. окружити, оградити 3. обухватити погледом обве,´треть испуцати од ветра обве,´трить пустити да огруби од ветра обветша,´ть овештати, износити се, изанђати обвива,´ть 1. обавијати, омотавати 2. обухватати, грлити обвине,´ние оптужба, окривљење обвини,´тель тужилац обще,´ственный обвини,´тель - јавни тужилац обвини,´ть окривити, оптужити обвини,´тельный оптужни, тужбени обвиня,´емый окривљени, оптужени обвиня,´ть окривљавати, оптуживати обвиса,´ть висити, бити оклембешен обви,´снуть обесити се, опуститити се, оклембесити се обви,´ть 1. об(а) вити, омотати 2. обухватити, обгрлити обво,´д м. 1. обвођење 2. ограда обво,´дить 1. обводити 2. окруживати, ограђивати 3. обухватати погледом обводни,´ть снабдети водом обво,´з м. обвожење, обилажење колима обво,´зить возити унаоколо обвола,´кивать 1. умотавати 2. превлачити нечим обволочь 1. умотати 2. превући нечим обвора,´живать опчињавати, опчаравати обворова,´ть покрасти обворожи,´тельный чаробан, бајан, заносан обворожи,´ть опчинити, очарати обвя,´лить просушити на ваздуху обгла,´дить, обгла,´живать 1. изгладити, углачати. гладити 2. испеглати, пеглати обгла,´дывать, обглода,´ть глодати, оглодати обгоня,´ть обилазити, престизати обда,´ть, обдава,´ть 1. облити, обливати 2.обухватити, обухватати 3. запахнути, запахивати обде,´лать 1. обрадити 2. углавити, уоквирити, опточити 3. унередитити обде,´лать де,´ло - удесити ствар обде,´лка ж.сређивање, декорисање, декор обде,´лывать 1. обрађивати 2. уоквиравати, урамљивати, опточавати 3. декораисати обдели,´ть, обделя,´ть оштетити, штетити закинути при подели обдёргать 1. очупати, потргати 2. наместити, довести у ред обдира,´ть 1. дерати, гулити 2. дерати, цепати 3. дерати, пљачкати (новчано) обдира,´ла дерикожа, гуликожа, глобаџија обдува,´ть, обду,´ть одувавати, одувати обду,´мать промислити, размислити обегать оптрчати, обићи обега,´ть 1. оптрчавати, обилазити 2. престизати трчећи 3. избегавати, клонити се обега,´ться навићи се на трчање (коњ) обе,´д м. 1. ручак 2. време у подне обе,´дать јести, ручати обе,´денный који се односи на ручак обедне,´ть осиромашити обедни,´ть начинити сиромашним обедня,´ть чинити сиромашним обе,´дня служба божија, литургија обе,´дывать ручавати обежа,´ть 1. оптрчати, заобићи трчећи 2. мимоићи трчећи 3. претећи, престићи обезбо,´лить учинити неосетљивим за бол, анестизирати обезвре,´дить, обезвре,´живать учинити нешкодљивим, неопасним обезгла,´веть обезглавити се обезгла,´вить обезглавити обезголо,´сеть изгубити глас обезде,´нежеть обеспарити обездо,´лить унесрећити обезду,´шить 1. лишити душе 2.банализовати обезара,´зить дезинфиковати обезземе,´лить лишити земље обеззу,´беть обезубити обезле,´сить лишити шуме обезли,´чить обезличити обезлоша,´деть остати без коња обезлоша,´дить оставити без коња обезно,´жеть 1. изгубити ноге 2. остати паралисан обезобра,´зить, обезобра,´живать унаказити, унаказивати обезопа,´сить обезбедити, осигурати обезору,´жить разоружати обезу,´меть обезумити, избезумити се, полудети обезья,´на мајмун обезья,´ний мајмунски обезья,´нить, обезья,´ничать мајмунисати обели,´ть 1. обелити, окречити 2. оправдати оберега,´ть, обере,´чь чувати, сачувати, бранити, одбранити ,штитити, заштитити

оберну,´ть 1. умотати 2. обрнути, окренути 3. преврнути 4. преобратити (мађијама) обёртка омотач, завој обёртывать умотавати, завијати обескро,´вить обескрвити, лишити крви обескры,´лить опстати без крила обеспе,´чить, обеспе,´чивать обезбедити, обезбеђивати, осигурати осигуравати обеспе,´чeнный ситуиран, добро стојећи(материјално) обеспло,´деть остати бесплодан, изјаловити се обеспло,´дить ујаловити обеспоко,´ить узнемирити обесси,´леть ослабити, онемоћати, изнемоћи обесси,´лить изнурити, измождити обесси,´ливать изнуравати, савлађивати обессла,´вить осрамотити, обешчастити обессме,´ртить обесмртити обессмы,´слить лишити смисла обессмы,´сливать лишавати смисла обесцве,´титься изгубити боју, избледети обесцве,´чиваться губити боју, бледети обесце,´нть, обесце,´нивать обесценити обесче,´стить обешчастити, осрамотити обе,´т м. завет обе,´тование с. свечано обећање обеща,´ние с. обећање обещать обећати обещаться 1. обећати 2. обећати се једно другом (за брак) обжа,´лование с. жалба против пресуде обжа,´ловать жалити се против пресуде обжа,´ть 1. исцедити 2. пожети обже,´чь, обжига,´ть 1. нагорети, опалити, палити 2. ожећи, жећи, опећи 3. (циглу) испећи, пећи обжива,´ться, обжи,´ться 1. уживљавати се, привикавати се, привићи се (на нов живот) 2. стицати, стећи, закућити се о,´бжнг м. 1. паљење, печење 2. испек обжи,´м м. цеђење обжи,´мать цедити обжи,´мки дрождина обжи,´нки обред, гозба на завршетку жетве обжира,´ться преједати се, преждрати обжо,´ра м.,ж. прождрљивац, ждера, ждероња обжо,´рливый прождрљив обжо,´рство с. преједање, прождрљивост обзавести,´сь снабдети се, набавити обзаводи,´ться снабдевати се, набављати обзнако,´миться упознати се обзо,´р м.1. преглед 2. видокруг обзыва,´ть називати (погрдно) , зезати оби,´вка ж.1. обијање, млаћење 2. набијање, тапацирање 3. облагање, окивање 4. пресвлака (кожна, плишана) оби,´да ж. увреда оби,´деть 1. увредити 2. учинити неправду 3. мало дати, лишити нечега оби,´деться наћи се увређен, осетити се увређен оби,´дчивый увредљив, осетљив оби,´дчик м. наносилац увреде мне оби,´дно - криво ми је обижа,´ть 1. вређати 2. чинити неправду оби,´лие с.1. обиље, мноштво 2. изобиље, богатство оби,´льный изобилан, богат обиня,´к околишење, увијање , само у изразу говори,´ть обиняка,´ми (обиняко,´м) - околишити, изврдавати обира,´ла дерикожа, пљачкаш обирать красти, пљачкати, дерати обита,´ть живети, становати, пребивати обитаемый настањен обитатель м. становник, житељ, станар обитель ж. 1. манастир 2. устар. стан, обиталиште, пребивалиште оби,´ть 1. обијати, млатити 2. (лан) набијати, трти 3. оштећивати, повређивати 4. (намештај) превлачити, тапацирати, 5. (зид) облагати , (металом) окивати обива,´ть поро,´ги - обијати прагов, потуцати се од врата до врата тражећи оби,´ться 1. искрзати се 2. одвалити се обихо,´д м. 1. домаћи ред 2. навика, начин живота обихо,´дный уобичајен, свакодневни обка,´рмливать прехрањивати , исувише хранити обката,´ть 1. уваљати 2. (пут) уваљати, утапбати, углачати (клизањем) обкатить 1. опкотрљати 2. обићи, пропутовати обкла,´дка ж. 1. облагање 2. облога обкла,´дывать облагати обкорми,´ть прехранити обкра,´дывать поткрадати обкури,´ть окадити, зачадити обку,´сывать обгризати обку,´сить обгристи обла,´ва ж.1. хајка 2. полицијска потера, рација облагоде,´тельствовать учинити добро дело облагора,´живать оплемењивати облагородить оплеменити облада,´ть имати, држати у својини, поседовати облада,´тель м.ималац, поседник обла,´зить обићи, свуда бити о,´блако м. облак пе,´ристое о,´блако - цирус

кучево,´е о,´блако - кумулус обламывать ломити, преламати обла,´пить шчепати, обгрлити шапама облапо,´шить преварити, опељешити обласка,´ть љубазно примити, пријатељски се показати областно,´й који се односи на област о,´бласть 1. крај, предео, област 2. управна област, регион обла,´тка 1. обланда 2. лепињица за причест 2. устар. коверат облачи,´ть, облека,´ть устар. облачити, обући облачение 1. облачење 2. одежда (у цркви) о,´блачко облачић, облачак облега,´ть покривати, обухватати, окруживати облегча,´ть олакшавати облегче,´ние олакшање, олакшица облегчи,´ть 1. олакшати 2. ублажити, умањити обледене,´ть, обледеневать заледити се облежа,´ть лежањем учинити удобнијим обле,´зть, облеза,´ть 1. лињати се, олињати се 2. (птица) митарити се, изгубити перје 3. (боја) љуштити се, ољуштити се 4. заобилазити, заобићи пузећи облени,´ться о лењити се, улењити се облепи,´ть, облепля,´ть 1. облепити, улепити, лепити 2, (гомила) окружити, окруживати, опколити, опкољавати облета,´ть облетати;~ся оспособити се за летење облете,´ть 1. облетети; прећи летећи 2. престићи у лету3. (трач) ширити се обле,´чь 1. обући; 2. поверити 3. покрити 4. обухватити 5. опколити, окружити обле,´чься 1. обући се 2. окружити се 3. (машта) изразити се, остварити се обли,´вка ж.1. обливање 2. глазура, глеђ на посуђу обли,´вной глеђосан облиза,´ть, облизыва,´ть олизати, полизати, облизивати облиза,´ться 1. полизати се, олизати се (мачка), облизивати се 2.испустити, изгубити нешто чему се надао облиня,´ть 1. олињати се 2. (птица) изгубити перје, омитарити се 3. (боја) ољуштити се, спасти облицо,´вка ж.облагање облицовывать облагати облицевать обложити облобыза,´ть устар. пољубити обложи,´ть 1. обложити 2. (војском) окружити, опсести 3. (порезом) оптеретити, опорезовати обло,´жка ж.корице (књиге) обложно,´й дуготрајан облока,´чиваться, облокоти,´ться налакћивати се, налактити се обло,´м м.1. преламање 2. прелом 3. жарг. крај, разочарање обло,´мать поломити, одломити обло,´мок м.1. одломак 2. остаци, рушевине обло,´мовщина ж. лењост, безвољност ( од имена јунака романа Гончарова „Обломов“) облупи,´ть, облу,´пливать 1. ољуштити, љуштити 2. опљачкати, пљачкати, опељешити, гулити, одрати, дерати облуча,´ть зрачити облуче,´ние с.зрачење облучи,´ть озрачити облучо,´к м. устар. кочијашко седиште облы,´жный устар. лажан, преваран облысе,´ть оћелавити облюбова,´ть изабрати по свом укусу обма,´кивать умакати обма,´кнуть умочити обма,´н м. 1. превара 2. обмана, варка, заваравање 3. опсена, илузија обма,´нывать варати, преварати обма,´нуть преварити, обманути обма,´нчивый варљив обма,´нщик м. варалица обмара,´ть, обма,´рывать упрљати, прљати, измазати, флекати обма,´слить умастити обма,´тывать умотавати, обавијати обма,´хивать 1. пајати, чистити од прашине 2. хладити лепезом обмеле,´ть оплићати обмели,´ть умазати кредом обме,´н м.мењање, размена обме,´нивать мењати, размењивати, замењивати обме,´нить заменити (погрешно узети) обме,´нять 1. разменити (једну ствар за другу) 2. измењати (мишљење, дарове) обме,´р м. 1. премер 2. превара на мери ( метром) обме,´рить 1. из мерити, премерити 2. преварити на мерењу (метром) обме,´рять 1. мерити, премеравати (метром); 2. варати на мери ( метром) обмере,´ть, обмира,´ть 1. обамрети, обамирати, падати у несвест 2. премрети, премирати (од страха) обмёрзнуть 1. замрзнути се, заледити се 2. смрзнути се, озепсти обмерза,´ть 1.замрзавати се, ледити се 2. смрзавати се, зепсти обмести,´ почистити обмета,´ть 1.чистити метлом, мести 2.опшити рупице 3. осути се (по кожи) обмётывать 1. опшивати; 2. изосипати се , изосути се(по кожи) обмина,´ть газити, табати обмозгова,´ть промозгати обмо,´кнуть овлажити се, оквасити се обмо,´кать квасити се, влажити се обмо,´л 1. млевење 2. самлевена количина обмо,´лвиться 1. рећи нешто погрешно, непромишљено 2. изрећи се, рећи нешто нехотице обмо,´лвка м.омашка у говору обмоло,´т м.1. вршидба 2. извршена количина обмоло,´тить изврећи обмора,´живать пуштати да се смрзне, да озебе обморозить пустити да се смрзне да озебе обморозиться промрзнути, јако озепсти

о,´бморок м. несвест(ица) упа,´сть в о,´бморок - онесвестити се, обезнанити се обмо,´тки мн. устар. увијачи (на ногама) обмота,´ть о(б)мотати, увити обмочи,´ть поквасити обмочи,´ться 1. поквасити се 2. помокрити се пода се обмундирова,´ние, обмундиро,´вка 1. снабдевање војничком униформом 2. војничка униформа обмундировать снабдети војничком униформом обмурова,´ть обзидати обмусо,´лить обалавити обмы,´лить насапунити обмы,´ть умити, опрати обмыва,´ть умивати, прати обмыва,´ться 1. умити се 2. спрати се обмя,´кнуть омекшати обмя,´кать омекшавати, мекшати обмя,´ть нагњечити, угњечити обнагле,´ть обезобразити се обнадёжить улити наду, успокојити обнажить, обнажа,´ть 1. оголити, обнажити, исукивати 2. открити, изнети у јавност обнару,´живать 1. показивати 2. испољавати, манифестовати 3. откривати, проналазити обнару,´жить 1. показати 2. испољити, манифестовати 3. открити, пронаћи обнести,´ 1. обнети 2. окружити, оградити обнима,´ть 1. грлити 2. обухватати обнища,´ть осиромашити обнови,´тель м. обновилац обновлять обнављати обнова, обновка ж.принова обновление с. обнова, обновљење обноси,´ть 1. обносити 2. о(п)кружити, оградити 3. износити (одело) обно,´ски мн.изношене ствари обню,´хать, обню,´хивать поњушити, њушити обня,´ть 1. загрлити 2. обухватити обо, обо- употребљавају се испред два сугласника место о обобра,´ть 1. обрати 2. покрасти, опљачкати обобща,´ть, обобщи,´ть 1. уопштавати, уопштити 2. спајати, спојити обобществить 1. социјализовати 2. здружити обовши,´веть увашљивити се обогати,´ть, обогаща,´ть обогатити, богатити обогна,´ть престићи, претећи обогну,´ть заобићи обоготвори,´ть, обоготворя,´ть прогласити божанством. обожавати обогре,´ть . обогре,´вать огрејати грејати о,´бод м. обод, оквир ободра,´нец м. одрпанац, одрпанко, дроња ободра,´ть 1. огулити, 2. подерати, исцепати 3. одерати, опљачкати ободри,´ть охрабрити, подстаћи ободре,´ние с.подстицај ободря,´ть храбрити, подстицати обоепо,´лый двополни (цвет) обожа,´ние обожавање обожа,´тель м.обожавалац обожа,´ть обожавати обожда,´ть причекати, сачекати обожестви,´ть 1. признати за божанство 2.обожавати обо,´з м. поворка товарних кола обозва,´ть назвати (погрдно) обозли,´ть наљутити обозна,´ться преварити се, примити једно за нешто друго обознача,´ть 1. означавати, обележават 2. показивати, оцртавати обозначить 1. означити, обележити 2. показати, оцртати обозначиться указати се, помолити се обозрева,´тель м. хроничар (у новинама, ТВ) обозрева,´ть разгледати, осматрати обозре,´ть разгледати, осмотрити обозри,´мый прегледан обо,´и мн. зидни тапети обо,´йма ж. магацин ( на пушци) обойти,´ 1. обићи 2. избећи 3. посетити 4. престићи 5. прећутати 6. преварити обойти,´сь 1. проћи без нечега 2. коштати обойдётся - не мари обо,´йщик м. тапетар обокра,´сть покрасти оболга,´ть опањкати, оклеветати оболо,´чка ж. омотач ра,´дужная оболо,´чка - дужица (у оку), ирис рогова,´я оболо,´чка - рожњача се,´тчатая оболо,´чка - мрежњача сли,´зистая оболо,´чка - слузокожа обо,´лтус м.глупак, простак, нерадник обольсти,´тель заводник обольсти,´ть 1. заслепити, опсенити 2. завести (жену) обольстительный заводнички обольща,´ть 1. заслепљивати, опсењивати 2. заводити обомле,´ть 1. онесвестити се 2. запањити се, запрепастити се обоня,´ние с.чуло мириса, њух обоня,´ть мирисати, њушити обора,´чивать 1. окретати, превртати 2. обртати, вртети 3. увијати, запаковати

оборва,´нец м. одрпанац, -ко, дроња оборва,´ть 1. откинути; покидати 2. прекинути (говор) 3. поцепати оборва,´ться 1. прекинути се 2. пасти, оклизнути се 3. зауставити се, прекинути се (реч) 4. поцепати се обо,´рка ж. набор на ивици хаљине оборо,´на ж.одбрана, заштита оборо,´нный, оборо,´ни,´тельный одбранбени, заштитни оборо,´нить одбранити, заштитити оборо,´нять бранити, штитити оборо,´т м.1. окрет, обрт 2. промет, обрт 3. полеђина, наличје 4. превртање 5. обрт, преокрет оборо,´тливый окретан, предузимљив оборо,´тный 1. обратни 2. (капитал) обртни, прометни пусти,´ться в оборо,´т - упустити се у шпекулације о,´боротень м. вукодлак, вампир о,´боротить 1. окренути, обрнути,преврнути 2. преобратити (у нешто) 3. обрнути (новац), направити промет обору,´довать 1. снабдети (снабдевати) опремом, прибором 2. уредити ствар обору,´дование с. инвентар, опрема обоснова,´ть, обосно,´вывать образложити, поткрепити доказима обоснова,´ться настанити се, сместити се обосо,´бить, обособля,´ть издвојити, поделити, делити обостри,´ть, обостря,´ть 1. заоштрити, пооштрити, заоштравати 2. појачати, појачавати обо,´чина ж.ивица, крај, руб обою,´дный обостран, узајамни обоюдоо,´стрый са две оштрице обраба,´тывать 1. обрађивати 2. свршавати ствар (повољно) обработать 1. обрадити 2. свршити ствар, средити обработка ж. обрађивање; обрада обработчик м. обрађивач обра,´довать обрадовати, ухинити срећним обра,´з м.1. слика, лик, фигура 2. икона; 3. начин гла,´вным о,´бразом -углавном каки,´м о,´бразом - како, на који начин ра,´вным о,´бразом - подједнако таки,´м же о,´бразом - исто образе,´ц м.1. образац, узорак, мустра 2. начин о,´бразность с. живописност, сликовитост о,´бразный живописан, сликовит, пластичан образова,´ние с. 1. стварање, образовање, формирање 2. творевина 3. просвета, обука, школовање, настава 4. образованост, образовање образо,´ванность образованост, култура образова,´тельный 1. поучан 2. васпитни образова,´ть, образо,´вывать 1. створити, основати, образовати, формирати 2. просветити, васпитати, образовати образо,´к иконица образу,´мить уразумити образцо,´вый 1. узоран, примеран 2. угледан обра,´зчик 1. образац 2. пример обрами,´ть, обрамля,´ть урамити, уоквирити обраста,´ть, обрасти,´ 1. зарасти (у), обрастати 2. покрити се, обрати,´ть 1. обратити, обрнути, кренути 2. преобратити,преокренути, претворити у нешто друго обратиться 1. окренути се, обрнути се 2. преобратити се 3. прећи у, примити (веру) 4. обратити се (речима) обра,´тный 1. обрнут 2. (страна) супротан 3. (однос) узајаман обраща,´ть 1. обраћати, обртати, окретати 2. преобраћати, преокретати обращаться 1. окретати се, обртати се 2. преобраћати се 3. (крв) кретати се, тећи 4. (торг.)оптицати 5. поступати, понашати се 5. руковати, служити се обраще,´ние 1. обртање, окретање 2. преокретање, преобраћање (у) 3. обраћање, прелаз (у веру) 4.кретање, ток; 5. промет, оптицај 6. понашање, поступање, поступак 7. руковање, служење, коришћење 8. обраћање, ословљавање, говор, апел обре,´з 1. ивица, руб (књиге) 2. карабин 3. књиговезачки нож в обре,´з - тачно, баш колико треба обреза,´ние с. обрезање, суњечење обре,´зать 1. обрезати, подрезати 2. одрезати 3. порезати, посећи;~ ся 1. посећи се 2. насести, опећи се обреза,´ть 1. обрезивати, подрезивати 2. одрезивати 3. обрезивати, суњетити обре,´зок одрезак, комад обрека,´ть 1. обрицати, намењивати, одређивати (за) 2. осуђивати (на) обремени,´ть оптеретити, претрпати обремени,´тельный тежак, теретан обременя,´ть оптерећивати, теретити, претрпавати обрести,´ пронаћи обрета,´ть проналазити, налазити обретение с.1. проналажење, налажење 2. проналазак обре,´чь 1. обрећи, заветовати, наменити, одредити 2. осудити обре,´тение с. 1. обрицање, заветовање, намењивање 2. осуда обре,´тённый 1. обречен, намењен 2. осуђен на пропаст обрива,´ть, обри,´ть бријати, обријати обрисова,´ть оцртати, скицирати обровня,´ть сравнити, изгладити обро,´к м. устар. годишњи данак сељака спахији обру,´б м.1. обрезивање 2. поруб 3. пресек 4. устар.парцела, плац обру,´бить, обру,´бать 1. зарубити, опсећи 2. одсећи, одрезати 3. порубити обру,´бок м. одрезак, одсечак обруга,´ть изгрдити, испсовати обрусе,´ть порусити се обруси,´ть оштро одговорити о,´бруч м. обруч обруча,´льный веренички обруча,´льное кольцо,´ - веренички прстен, бурма обручи,´ть прстеновати, верити обруче,´ние прстеновање, веридба обру,´шить 1. срушити, развалити 2. осути, сручити (грдњу); ~ся 1. срушити се, развалити се 2. срушити се, пасти (на неког) 3. окомити се, напасти обры,´в м.1. прекидање, прекид 2. обронак, стрмен, урвина

обры,´вать 1. кидати, прекидати 2. цепати обры,´вистый 1. стрм, стрменит), окомит 2. (речь) испрекидан обры,´вок м. одломак обры,´згать попрскати, испрскати обры,´скать пропутовати тражећи обры,´ть 1. обронити 2. окопати обрю,´зглый, обрю,´згший отечен, подбуо, подадуо обрюха,´теть затруднети обря,´д м. обред обря,´довый обредни обряди,´ть, обряжа,´ть уредити, уређивати обсади,´ть засадити око нечега обса,´живать засађивати око нечега обсали,´ть, обса,´ливать умастити, умазати, мастити обсахари,´ть пошећерити, посипати шећером одозго обседа,´ть 1. седати у круг 2. опседати (град) обсека,´ть 1. одсецати, сасецати 2. тесати 3. скраћивати сечењем обсе,´сть 1. сести око некога (нечега) 2. опсести обсе,´чь 1. от сећи, сасећи 2. отесати 3. скратити одсецањем обсе,´ять засејати обскака,´ть, обскочи,´ть 1. оптрчати 2. престићи трчећи обсле,´довать 1. истраживати (истражити), научно испитивати (испитати) 2. прегледати обслу,´живать, обслужи,´ть 1. служити (нечему) 2. радити на нечему обслюни,´ть избалавити, обалавити обсоса,´ть посисати обсо,´хнуть осушити се, сасушити се обста,´вить, обставля,´ть 1. опколити, окружити 2.снабдети намештајем, меблирати 3.организовати обстано,´вка ж.1. намештај 2. околина, средина, околности, положај обстоя,´тельный 1. свестран, подробан, темељан 2. трезвен, солидан обстоя,´тельство м.1. околност 2 мн. прилике, услови, положај, ситуација обстоя,´ть само у изразу так обстои,´т де,´ло - ствар тако стоји обстре,´л м. пуцање, гађање, обасипање ватром обстреля,´ть, обстре,´ливать обасипати ватром обстрога,´ть остругати, изрендати обступа,´ть опкољавати, окруживати обсуди,´ть, обсужда,´ть расмотрити, проучити, претрести обсчита,´ть 1. пребројити, обрачунати; 2. преварити при обрачуну обсыпа,´ть, обсы,´пать обасути, посути обсыха,´ть сушити се, сасушивати се обта,´чивать, обточи,´ть 1. опшивати 2. отесавати, састругати обта,´ять 1. отопити се 2. растопити обтека,´ть, обте,´чь 1. оптећи, обилазити текући 2. обићи обтере,´ть 1. обрисати 2. истрљати 3. излизати обтеса,´ть тесати;~ся дотерати се, угладити се обти,´рать 1. брисати 2. трљати обтрепа,´ть износити, похабати обтя,´гивать, обтяну,´ть 1. опшивати, превлачити, превући (фотељу) 2. затезати обтя,´жка ж.1. превлачење, опшивање 2. превлака о,´бувь ж. обућа солда,´тская о,´бувь - цокуле о,´бувщик м. обућарски радник, шустер обу,´глиться угљенисати се обу,´за ж.терет, бреме обузда,´ть, обу,´здывать 1. зауздати, уздати 2. обуздати, укротити, укроћавати обу,´зить, обу,´живать сузити, сужавати, потеспити обурева,´ть узбуркавати, узбуђивати обусло,´вить условити, уговорити обу,´ть обути о,´бух м.ушице (секире), телуће (ножа) обуча,´ть обучавати, по|учавати обучение с.обука, настава обучить обучити. поучити, научити (неког) обуя,´ть обузети обха,´живать 1. обилазити 2. мољакати 3. припитомлавати обхва,´т 1. обухват 2. обим обхвати,´ть, обхваты,´вать 1. обухватити, обујмити 2. обузети обхо,´д 1. обилажење, обилазак 2. неиспуњавање, избегавање обходи,´ть 1. заобилазити, обилазити 2. ширити се, распростирати се 3. избегавати, клонити се, не испуњавати 4. варати;~ ный заобилазан, кружан;~ ся 1. (с кем) поступати, понашати се 2. стајати, коштати 3. живети, излазити накрај, задовољавати се 4. бити, пролазити обходи,´тельный предусретљив, услужан обхожде,´ние с. поступање, понашање обчи,´стить 1. очистити 2. покрасти, опељешити обша,´рить претражити, претрести, опипати обли,´ть, облива,´ть 1. полити, посути водом обшла,´г м. посувратак рукава на капуту обща,´ться дружити се общежи,´тие с. 1. интернат 2. друштвена заједница о,´бщество с.1. друштво 2. удружење обще,´ственность 1. јавност, јавно мишљење 2. друштвене организације 3. друштвеност обще,´ственный 1. друштвени, јавни, социјални 2. општи, заједнички обществове,´дение с. социологија о,´бщий 1. општи, заједнички 2. укупан, цео, сав общи,´на ж.општина общипа,´ть, общи,´пывать 1. очупати, очерупати, брстити 2. опељешити (на картама) общи,´тельный друштвен, дружеван, дружељубив о,´бщность заједница, целина, заједништво объего,´рить преварити, подвалити

объеда,´ться, объе,´сться преједати се, прејести се объедине,´ние 1. удруживање, уједињавање 2. удружење, друштво объедини,´ть, объединя,´ть 1. удружити 2. ујединити объе,´дки мн. остаци јела объе,´зд м.1. обилажење 2. заобилазак объе,´здить, объезжа,´ть 1. обићи, обилазити, пропутовати 2. обучавати, обучити коња јахању объе,´зжий заобилазан, околишан (пут) объём м. обим, опсег объёмистый обиман, опсежан, простран объе,´хать 1. обићи (возилом) 2. претећи, престићи 3. пропутовати (многе крајеве) объяви,´ть, объявля,´ть 1. саопштити, изјавити, рећи 2. објавити 3. огласити, прогласити объявля,´ться, объяви,´ться појавити се объявле,´ние с.1. објављивање, саопштавање 2. објава, изјава, саопштење объясне,´ние с. 1. објашњавање, објашњење 2. изјашњење объясне,´ние в любви -изјава љубави объясни,´мый објашњив объясня,´ть, объясни,´ть објашњавати, тумачити объясни,´ться, объясня,´ться објаснити се, споразумети се, разговарати объясни,´ться в любви,´ - изјавити љубав объя,´тие с. загрљај, наручје обня,´ть обухватити обыва,´тель 1. становник, житељ 2. малограђанин, ћифта обыва,´тельство с. малограђанштина, ћифтинство обыгра,´ть надиграти (на картама,у шаху) обы,´денный свакидашњи, обичан обы,´денщина ж. свакидашњост, прозаичност, учмалост обыкнове,´ниес.обичај, навика обыкнове,´нный 1. уобичајен 2. обичан, осредњи по обыкнове,´нному - као обично обвы,´кнуть обикнути се, привићи, навићи о,´быск м. преметачина, претрес стана обыска,´ть, обы,´скивать претрести стан, претресати стан, вршити преметачину обы,´чай м. 1. обичај 2. навика обы,´чный обичан обя,´занностьж. обавеза, дужност вмени,´ть в обя,´занности - ставити у дужност, обавезати обяза,´тельство с.1. обавеза 2. облигација обяза,´тельно зацело, сигурно, неизоставно обяза,´ть обвезивати, терати овдове,´ть обудовети овёс м.овас, зоб ови,´н м.житна сушара овладе,´ть, овладева,´ть 1. овладати 2. савладати о,´вод м. обад о,´вощи мн. собир. поврће о,´вощево,´дство с.повртарство, градинарство, баштованство овра,´г м.јаруга овра,´жек м. јаружииа овра,´жистый пун јаруга овся,´нка ж.1. прекрупа од овса, овсена каша 2. жутовољка (птица) овся,´ный овсени, зобни овца,´ ж.1. овца 2. глупа особа ове,´чий овч(и)ји ове,´чка ж.овчица овцево,´д одгајивач оваца овцево,´дство овчарство овча,´рка ж. овчарски пас, овчар овча,´рня м. овчија штала овчи,´на ж. овчија кожа (уштављена) овчи,´нка само у изразима мне не,´бо с овчи,´нку показа,´лось - видео сам све звезде (због удара по глави) овчи,´нка вы,´делки не сто,´ит - не вреди се трудити ога,´рок м. остатак догореле свеће огиба,´ть обавијати, опасивати оглавле,´ние с.садржај књиге огладить, огаживать гладити, миловати огласи,´ть, оглаша,´ть 1. (докуменат) гласно прочитати, гласно читати 2. објавити, објављивати 3. испунити звуцима огласи,´ться 1. разгласити се 2. одјекнути, разлегнути се огла,´ска ж.разглашење, ширење у јавност получи,´ть огла,´ску - разгласити се, избити на јавност огло,´блн мн. рукуница поверну,´ть огло,´бли - вратити се огло,´хнуть оглувети оглуша,´ть заглушивати оглушительный који има јак звук оглушить оглушити, учинити глувим огляде,´ть разгледати огяде,´ться, огляну,´ться 1. обазрети се, осврнути се, погледати око себе 2. привићи се, снаћи се огля,´дка ж.обзирање, освртање без огля,´дки 1. без обзира (бежати) 2. необазриво, неопрезно с огля,´дкой - обазриво огля,´дыватся 1. об(а)зирати се, освртати се 2. поступати опрезно 3. гледати у другог огнемёт м.` бацач пламена огнево,´й, о,´гненный ватрен огнеопа,´сный лако запаљив огнесто,´йкий несагорљив, незапаљив огнестре,´льный ватрени (оружје)

огнеупо,´рный отпоран према ватри, незапаљив, нерастопљив огни,´во с.огњило ого,´ охо, гле огова,´ривать 1. клеветати, бедити, пањкати, оцрњивати 2. уговарати 3. ограђивати се (речима), чинити резерву;~ся 1. ограђивати се, чинити резерву 2. погрешно говорити, начинити грешку у говору огово,´р клеветање, клевета, убеђивање, пањкање, оцрњивање оговори,´ть 1. оклеветати, обедити, опањкати, оцрнити 2. уговорити 3. оградити се (речима), учинити резерву;~ся 1. оградити се (од нечега), учинити резерву 2. погрешно рећи огово,´рка ж.1. ограда, резерва, накнадно објашњење 2. омашка у речима огово,´рщик м.клеветник, опадач оголе,´ть 1. оголети 2. осиромашити оголи,´ть оголити, обнажити оголте,´лый бујан, необуздан, лудачки ого,´нь м.1. ватра, огањ 2. светлост, сјај 3. паљба, ватра 4. жар, пламен, страст из огня,´ да в по,´лымя - са зла на горе бе,´глый ого,´нь - покретна ватра за,´лповый ого,´нь - плотунска ватра перекрёстный ого,´нь - унакрсна ватра загради,´тельный ого,´нь - запречна (баражна) ватра нет ды,´ма без огня,´ - није то без ичега, има ту нечега ого,´нёнек м. 1. ватрица 2. светлост, сјај пламен огора,´живать ограђивати огоро,´д м. повртњак, градиница, башта огоро,´дник м. (по)вртар, баштован огра,´да ж. 1. ограда; 2. заштита огороди,´ть, огорожда,´ть 1. устар. оградити, ограђивати 2. заштитити, штитити ограни,´ть одшлифовати ограни,´чить, ограни,´чивать ограничити огра,´нка ж.шлифовање огрести,´ 1. пограбуљати унаоколо 2. приграбити себи 3. добити батине огре,´ть 1. загрејати 2. млатнути, опаучити огре,´х м. 1. рђаво обрађено место у њиви, оплаза (при орању) 2. погрешка, омашка огру,´знуть 1. отежати 2. потонути под теретом огрыза,´ться 1. (пас) режати 2. љутито одговарати огу,´лом, огу,´льно 1. све (сви) одреда 2. (стар.) навелико 3. ђутуре огу,´льный неоснован, површан огуре,´ц м. краставац одарённый обдарен, даровит одари,´ть, ода,´ривать обдарити одева,´ть облачити одевати оде,´жда ж. одело, хаљина, одећа оделя,´ть, одели,´ть 1. поделити поклоне, делити 2. обдарити (особинама), обдаривати одёр м. 1. рага, кљусина 2. матор човек, дртина одереве,´неть одрвенети одержа,´ть одржати (победу) оде,´рживать одржавати одержи,´мый 1. обузет 2. манијак одёрнуть 1. уредити, дотерати 2. ућуткати, прекинути у говору оде,´ть обући, одети, оденути одея,´ло с. покривач,ћебе стёганое одея,´ло - јорган оди,´н 1. један 2. сам (без других) 3. исти, један исти 4. неки оди,´н-одинёшенек - сам самцит оди,´н на оди,´н - очи у очи оди,´н к одно,´му - једно уз друго, скупа одина,´ковый (под)једнак, исти одина,´рный прост (број) одинёхонек, одинёшенек сам самцит оди,´ннадцать еданаест оди,´ннадцатый једанаести одино,´кий 1.усамљен 2.самохран одино,´чество с.усамљеност, повученост, самоћа одино,´чка м. 1. самац 2. самица (затвор) 3. чамац за једног, скиф жить одино,´чкой - живети сам, издвојен в одино,´чку - својим снагама по одино,´чке - свако за себе одино,´чник м.затвореник самице одино,´чный издвојен, изолован одича,´ть појдивљати одна,´жды једанпут, једаред, једном одна,´ко, одна,´кож(е) 1. ипак, па ипак 2. али, но однобо,´кий 1. једностран 2. искључив одногла,´зый једноок одногоди,´чный једногодишњи одного,´док м.1. вршњак 2. који има једни годину одного,´рбый једногрб однозву,´чный једнозвучан, монотон одноимённый једноимен, истоимен однокла,´ссник, однока,´шник м. школски друг, другар однокле,´точный једноћелијски одноко,´лка двоколице, чезе однокопы,´тные копитари однокра,´тный једнократан одноле,´тний 1. једногодишњи 2. једнолетњи одноле,´ток м.вршњак однообра,´зный једнолик, монотон однопала,´тный једнодомни (парламент)

однополча,´нин м. друг из пука однопо,´лый једнополни, истог пола односельча,´нин м.који је из истог села с другим односпа,´льный удешен за спавање само једног одноство,´льный једноцевка (пушка) односторо,´нний једностран одностру,´нный једножичани однофами,´лец м.презимењак одноцве,´тный 1. једнобојан 2. једнолик одношёрстный који је исте боје длаке одноэта,´жный једноспратан одо,´брить, одобря,´ть 1. одобрити, похвалити 2. допустити одоле,´ть, одолева,´ть 1. савладати, победити 2. овладати одолжа,´ть, одолжи,´ть 1. позајмити 2. обавезати, задужити одолже,´ние с.услуга љубазност сде,´лайте одолже,´ние - молим, изволите одома,´шнить, одома,´шнивать припитомити одряхле,´ть ослабети, оронути, онемоћати одува,´нчик м.маслачак оду,´маться, оду,´мываться предомислити, одустати одура,´чить, одурачивать намагарчити, магарчити, вући за нос, насамарити, одуре,´ние с. отупелост,омамљеност одуре,´ть отупети, оглупавити одурма,´нить, одурма,´нивать опити, занети, ошамутити, опијати, заносити одутлова,´тый устар. отекао, подбуо одухотвори,´ть 1. одуховити 2. одушевити одуше,´вить, одушевля,´ть 1. замислити, представљати живим 2. одушевити одушевлённый 1. одушевљен 2. жив (биће, а не ствар) оды,´шка ж.задуваност, задиханост, тешко дисање ожереби,´ть ождребити ожере,´лье с. огрлица, ниска, ђердан ожесточа,´ть, ожесточи,´ть 1. чинити, начинити суровим, неосетљивим 2. жестити, ражестити, разљутити, разјарити; ожесточе,´ние с. јарост, разјареност, суровост ожива,´ть, оживи,´ть, оживля,´ть оживљавати, оживити ,васкрсавати оживлённый 1. оживљен 2. пун живота, живахан ожида,´ть 1. чекати, очекивати 2. надати се ожире,´ть угојити се, одебљати ожи,´ть 1. оживети, васкрнути 2. живахнути ожо,´г м. опекотина озабо,´тить, озабо,´чивать забринути, забрињавати, узнемирити озагла,´вить дати наслов озада,´чить, озада,´чивать збунити, смутити, запањити, запрепастити озаря,´ть, озари,´ть озарити, обасјати озвере,´ть подивљати као звер, побеснети оздорове,´ть оздравити оздоро,´вить 1. учинити здравим 2. излечити, поправити о,´земь о земљу, на земљу озёрный језерски озерцо,´, озерко с.језерце ози,´мые озими, озими усев, озимица, озимац озира,´ться обзирати се, освртати се, гледати око себе озло,´бить наљутити, озлоједити озлобля,´ть озлојеђивати, љутити ознако,´мить упознати (некога с нечим) ознакомля,´ть упознавати ознаменова,´ть 1. означити, обележити 2. прославити, отпразновати означа,´ть, озна,´чить 1. означавати, обележавати 2. значити озно,´б дрхтавица озноби,´ть пустити да озебе озолоти,´ть позлатити озорни,´к м. несташко, обешењак озорни,´кичать бити несташан, безобразан озорство,´ с. несташлук, обешењаштво, безобразлук озя,´бнуть озепсти, промрзнути оказа,´ть учинити, указати оказа,´ться 1. показати се 2. наћи се ока,´зия ж. 1. згодан случај, прилика 2. несрећан случај, неприлика ока,´зывать 1. чинити, указивати 2. показивати оказывается уствари окайми,´ть, окаймля,´ть опшити, оивичити окамене,´ть окаменити се ока,´нчивать до вршавати, свршавати ока,´пывать окопавати окати,´ть, ока,´чивать облити окая,´нный проклет, проклетиња оки,´нуть (взором, глазами) обухватити погледом окисле,´ние с. оксидација окисля,´ться оксидирати оккупи,´ровать окупирати окла,´д ж.1. плата 2. порез 3. оков на икони 4. обрис, контура окла,´дистый широк и густ (брада) о,´клик м. позив, дозивање окли,´кнуть, оклика,´ть викнути, позвати, викати, позивати окно,´ с.прозор слухово,´е окно,´ - кровни прозор о,´ко с. стар. око в мгнове,´ние о,´ка - за трен ока

окова,´ть, око,´вывать оковати, окивати око,´вы мн. 1. окови 2. лисице, букагије окола,´чиваться лутати, потуцати се околдова,´ть 1. омађијати 2. опчарати, опчинити околдо,´вывать 1. омађијавати 2. опчаравати, опчињавати околе,´сица бесмислица, будалаштина околе,´ть црћи, скапати, липсати, крепати око,´лица ж.1. ограда око села 2. околишење, заобилажење о,´коло 1. око, около 2. близу, крај, код 3. (с бројем) скоро, готово околпа,´чить, околпа,´чивать насамарити, намагарчити око,´льный 1. околишан, (за)обилазан, 2. суседни око,´нный прозорски оконча,´ние 1. завршетак, свршетак 2. грам. наставак оконча,´нтельный коначан, завршан око,´п ров, шанац око,´пать 1. окопати 2. опкопати окостене,´лый 1. стврднут, укочен од зиме 2. заостао, учмао окостене,´ть стврднути се као кост 2. заостати (умно), учмати окочене,´ть укочити се, скочањити се око,´шечко, око,´шко с.прозорче, прозорчић окра,´ина ж. 1. крај, периферија 2. граничпа област, крајина окра,´сить, окра,´шивать бојити, фарбати окра,´ска ж. 1. бојење, фарбање 2. боја, нианса окре,´пнуть ојачати, очврснути окре,´ст 1. около 2. унаоколо окре,´стность ж. околина окре,´стный околни окрести,´ть 1. крстити 2. назвати окриве,´ть оћоравити о,´крик м.1. позив, дозивање, довикивање 2. опомена, претња окри,´кивать, окри,´кнуть викнути, позвати, позивати по имену, гру,´бо окри,´кнуть - издерати се окрова,´вить, окрова,´вливать окрвавити, крвавити окровене,´ть окрвавити се, наквасити се крвљу окропи,´ть, окропля,´ть шкропити, прскати окро,´шка ж. хладно јело од кваса, поврћа и комадића меса округли,´ть, округля,´ть заокруглити, заокругљивати окру,´глый округао, округласт окружа,´ть, окружи,´ть окружити, опколити окру,´жность 1. круг, обим 2. околина окру,´жной 1. окружни 2. околни, оближњи окру,´жающий околни, оближњи октя,´брь м. октобар октя,´брьский октобарски оку,´клиться учаурити се (ларва) окуна,´ть, окуну,´ть загњурити, замочити о,´кунь м. гргеч окупа,´ть, окупи,´ть покривати расходе приходима, покрити расходе приходима окури,´ть, оку,´ривать кадити, окадити оку,´рок м.опушак, пикавац оку,´тать, оку,´тывать омотати, умотати, увити оку,´чить, оку,´чивать загртати(усев) ола,´дьи мн. врста дебеле палачинке оледене,´ть следити се оле,´нь м. јелен оле,´ний јелењи оли,´ва ж. маслина (дрво и плод) оли,´вка ж. маслинка оли,´вковый маслинов олигархи,´ческий олигархијски оли,´фа ж.сликарско уље олицетворе,´ние с.оличење, персонификација олицетвори,´ть, олицетворя,´ть оличити, персонификовати, персонифицирати о,´лово с.калај, коситер оловя,´нный калајни о,´лух м.будала, глупак, простачина, клипан ольха,´ ж. јова, јошика оме,´ла ж. имела омерзе,´ние с. гађење, гнушање, одвратност омерзительный гадан, одвратан, мрзак омертве,´ть укочити се, утрнути омола,´живать подмлађивати омолoже,´ние с. подмлађивање омолоди,´ть, омоложа,´ть подмладити, подмлађивати омочи,´ть поквасити, овлажити омрача,´ть, омрачи,´ть замрачити, помрачити о,´мут м. 1. вртлог, чеврнтија 2. вир в ти,´хом о,´муте че,´рти во,´дятся - испод мирa триста вира омыва,´ть, омы,´ть 1. умивати, прати умити, опрати 2. квасити, запљускивати он, его,´ (него,´ с предлогом) он, њега она,´, её, ей (неё, не,´й с предлогом) она, ње онеме,´ть 1. занемети, постати, нем 2. умртвити се, утрнути о,´ный устар. тај, онај опада,´ть опадати, спадати опа,´здывать задоцњавати, закашњавати, каснити опали,´ть, опа,´ливать опалити, осмудити, палити, смудити опа,´мятоваться устар. освестити се, доћи к себи опарши,´веть ошугати се опа,´ска ж. бојажљивост, опрезност опа,´сение бојазан, страховање, плашња

опаса,´ться бојати се, страховати опа,´сть 1. опасти 2. смршати опаха,´ло м. велика лепеза опаха,´ть узорати око нечега опашка ж. 1. орање око нечега 2. оплаза опе,´ка ж. старалаштво, туторство опека,´ть бити коме старалац, старати се о неком опереди,´ть, опережа,´ть претећи, престићи опере,´ние с. перје у птица опери,´ть покрити, украсити перјем;~ ся1. покрити се перјем (птица) 2. сазрети. осамосталити се (писац) опере,´ть ослонити, упрети;~ся одупрети се опери,´ровать оперисати опе,´рный оперски опеча,´лить ожалостити, растужити, ојадити опеча,´тать пописати и запечатити опеча,´тка ж. штампарска грешка опе,´шить запањити се, запрепастити се опива,´ть, опи,´ть опијати, опити се опи,´ливать, опили,´ть стругати турпијом опилки мн. опиљци, струготине опира,´ть 1. оспањати, упирати 2. оснивати, темељити, базирати;~ся ослањати се описа,´ние с. описивање, опис описа,´тельный описни описка ж. погрешка при писању описа,´ть 1. описати 2. пописати;~ся погрешити при писању о,´пись ж. 1. списак 2. попис опла,´та плаћање, плата оплати,´ть, опла,´чивать платити, исплатити оплева,´ть попљувати, испљувати оплести,´, оплета,´ть 1. оплести 2. варати, подваљивати оплеу,´ха ж. шамар, ћушка оплеши,´веть оћелавити оплодотвори,´ть, оплодотворя,´ть оплодити, оплођавати опломбирова,´ть пломбирати опло,´т м.бедем, тврђава, заштита оплоша,´ть невешто урадити, начинити омашку опло,´шность м. погрешка, омашка, пропуст, несмотреност оплы,´ть 1. опловити 2. отећи, поднадути 3. (свеча) отопити се 4.(брег) склизнути оповести,´ть, оповеща,´ть известити, обавестити оповеще,´ние с. саопштење, обавештење, обавест опозда,´ние закашњење опоздать одоцнити, закаснити опозна,´ть познати, разазнати опозо,´рить осрамотити опои,´ть напити (неког) о,´ползень м. клижење земљишта оползти,´ склизнути (земља) ополоска,´ть, опола,´скивать, ополосну,´ть оплакнути, исплакнути oполчи,´ться, ополча,´ться 1. наоружати се, спремати се за рат устати с оружјем 2. устати против неког, окомити се опо,´мниться освестити се, доћи к себи опо,´р само у изразу во весь опо,´р (скакать, нестись) - из све снаге, пуном паром, што игда може опо,´ра ж. 1. ослонац, подупирач 2. потпора, помоћ, подршка опорожни,´ть, опоражня,´ть празнити, испразнити опоро,´чить осрамотити, опањкати опосты,´леть огадити, досадити опохмели,´ться растерати мамурлук, опочива,´льня ж.устар. спаваћа соба опочива,´ть спавати, одмарати се опочи,´ть 1. заспати, одмарати 2. умерти опошле,´ть попростачити се опо,´шлить попростачити, учинити баналним опоя,´сать, опоя,´сывать 1. опасати, пасати 2. окружити опра,´ва ж. оквир, рам оправда,´тельный правдајући оправда,´тельный пригово,´р - судска пресуда да неко није крив оправда,´ть оправдывать оправдати, оправдавати, правдати опра,´вить, оправля,´ть 1. уредити, наместити 2. урамити, уоквирити оправля,´ться, опра,´виться 1. опоравити се, придићи се (после болести) 2. прибрати се, повратити се (од страха) 3. удесити се, довести у ред (одело, косу) опра,´шивать саслушавати, испитивати определе,´ние с. 1. означење, одређење 2. одредба 3. дефиниција 4. (суда) одлука 5. (грам.) атрибут, одредба;~енный 1. одређен, утврђен, установљен 2. јасан, тачан определи,´ть, определя,´ть 1. одредити2. дефинисати 3. (суд) одлучити, решити определи,´тель мат. детерминанта опресни,´ть очистити од соли опри,´чник м. војник у личној гарди цара Ивана Грозног опри,´чнина ж. 1. режим периода владавоне Ивана Грозног 2. терор, деспотија опро,´бовать 1. испробати 2. пробати (јело) опроверга,´ть оспоравати, побијати опровержение ж. оспоравање, побијање, деманти опроки,´дывать, опроки,´нуть 1. претурати, превртати 2. (рaкију) испијати 3. опровргнути, оборити о,´прометью стрмоглавце, наврат нанос опроме,´тчивый пренагљен, непромишљен, брзоплет, неопрезан опро,´с м. 1. испитивање, саслушање, ислеђење 2. анкета 3. референдум опроси,´ть испитати, саслушати опросный иследни, анкетни опроста,´ть испразнити опрости,´ться попростачити се опростоволо,´ситься начинити омашку опротестова,´ть 1. протестовати (меницу) 2. жалити се (против пресуде) опроти,´веть постати мрзак, огадити (коме) опря,´тный чист, уредан

о,´птик м. оптичар опти,´ческий оптички, оптичарски о,´птом 1. (продаја) на велико 2. скупа, ђутуре оптови,´к трговац на велико, гросист опубликова,´ть објавити , штампати опусти,´ть, опуска,´ть 1. спустити,опустити, оборити 2. попустити, олабавити 3. пропустити, испустити, изоставити;~ся 1. спустити се, сићи 2. пасти духом, упустити се опусте,´ть опустети опустоши,´ть, опустоша,´ть 1. опустошити, уништити 2. упропастити, онеспособити опу,´тать, опу,´тывать спутати, упетљати о,´пухоль ж. оток о,´пухнуть надути се, отећи о,´пухать отицати опуша,´ть, опуши,´ть 1. опшивати крзном 2. (сњег) покрити танким слојем, попрашити опу,´шка 1. крзнени опшив (перваз) 2. ивица шуме опыли,´ть запрашити цветним прахом о,´пыт м. 1. искуство 2. оглед, опит, експеримент 3. покушај, проба о,´пытность ж. 1. искуство 2. искусност, извежбаност,практичност о,´пытный 1. огледни, опитни 2. искусан, практичан опьяне,´ть, опьяня,´ть опијати се опя,´ть опет, поново опя,´ть-таки,´ - па ипак ора,´ва ж.гомила ора,´нжевый наранцаст оранжере,´я ж. стаклена башта ора,´нье викање, дрека, дерњава ора,´тор м. беседник, говорник ора,´ть 1. викати, дерати се 2. орати о,´рган м.орган органи,´ческий органски орга,´н м.оргуље орга,´нный оргуљски о,´рдер м. наредба, налог ордина,´рец м.посилни ордина,´рный 1. редовни (професор) 2. обичан, прост орёл м.орао орлик м.орлић орлёнок м. орлић (младунче) орли,´ный орловски орлянка ж. игра крајцарица оре,´х м. коштуничав плод гре,´цкий оре,´х - орах лесно,´й оре,´х - лешник отде,´лать под оре,´х - изгрдити, избрусити доста,´ть на оре,´хи - извући, добити своје оре,´шник м. лешњак, лескова шума оригина,´льный оригиналан, особит оригина,´льничать правити се особењак оробе,´ть уплашити се ороси,´ть, ороша,´ть 1. полити, оросити 2. залити, наводнити ортодокса,´льный ортодоксни ору,´дие с.1. оруђе, инструмент, алат(ка) 2. топ ору,´довать 1. руковати оруђем 2. управљати, заповедати ору,´жие с.оружје оруже,´йный оружни орфогра,´фия ж. правопис орфогра,´фи,´ческий ортографски, правописни оря,´сина ж.1. мотка, батина 2. дугајлија оса,´ оса, осица оси,´ный осињи оса,´да ж. опсада оса,´дка ж. 1. спуштање, слегање (земље) 2. дубина гажења брода оса,´дный опсадни оса,´дное положе,´ние - опсадно стање осади,´ть, осажда,´ть 1. опсадити, опсести 2. пуштати да се таложи 3. (коњ) нагло зауставити у трку оса,´док м. 1. талог, наслага 2. водени талог, падавина 3. тешко на души (после неке непријатности) осажде,´ние с.таложење осажда,´ться таложити се оса,´живать нагло заустављати у трку оса,´нка ж. држање тела, став оса,´нистый наочит, достојанствен осатане,´ть 1. разбеснети се 2. (кому) досадити, постати мрзак осведоми,´ть, осведомля,´ть обавестити освежа,´ть, освежи,´ть освежити освежева,´ть уредити, тангирати (заклано живинче) освети,´ть осветлити осветли,´ть, осветля,´ть разбистрити освеща,´ть осветљавати освеще,´ние с. 1. расвета, осветљавање 2. осветљење, светлост освиде,´тельствовать прегледати, испитати освиста,´ть, освисте,´ть извиждати освободи,´ть ослободити, избавити освободитель м. ослободилац освобожда,´ть ослобађати, избављати освобожде,´ние с. ослобођење, избављење осво,´ить овладати, успети у изради, употреби нечега 2. прилагодити, аклиматизовати 3. усвојити, схватити;~ся 1. навићи се 2. прилагодити се освяще,´ние с. освећивање, освећење освештавање освятить, освящать осветити, освећивати

оседа,´ть, осе,´сть 1. слегати се 2. таложити се 3. (прашина) падати 4. стално се настањивати осёдлый стално настањен осёдлость стална настањеност осёдлывать оседлавати осёл м. магарац ослёнок м. магаре о,´слик мали магарац осли,´ца магарица ослиный магарећи осело,´к белегија за косу осемени,´ть вештачки оплодити осени,´ть, осеня,´ть изненада се појавити, синути у глави осени,´ть кресто,´м - прекрстити о,´сень јесен по о,´сени, о,´сенью - у јесен осе,´нний јесењи, јесенски осерди,´ть устар. разљутити осеребри,´ть 1. посребрити, додати сребрног сјаја 2. устар. осипати сребром, учинити богатим осётр м. јесетра осе,´чься направити омашку, промашити циљ дать осе,´чку - слагати (пушка) оси,´лить, оси,´ливать 1. надвладати, победити 2. савладати (при учењу) оси,´на ж. јасика оси,´нник м. jасик, jасикова шума оси,´новый јасиков оси,´плый промукао оси,´пнуть промукнути осироте,´ть осиротети, постати сироче осироти,´ть учинити сирочетом осия,´ть обасјати, озарити оска,´бливать стругати оска,´литься, оска,´ливаться кезити се осканда,´литься осрамотити се оскверни,´ть оскрнавити, оскврнити оскла,´биться развући усне на осмех оскобли,´ть састругати оско,´лок м. одломак, парче оско,´мина само у изразу он себе,´ наби,´л оско,´мину - заситио се, досадило му оскопи,´ть ушкопити, уштројити, почистити оскорби,´ть, оскорбля,´ть увредити осокрбле,´ние с.увреда осокрбительный увредљив оскоро,´миться омрсити се оскуде,´ть, оскудева,´ть осиромашити ослабе,´ть, осла,´бнуть ослабети осла,´бить, ослабля,´ть 1. ослабити 2. попустити, олабавити 3. ублажити (казну) осла,´вить, ославля,´ть озлогласити, извикати ослепля,´ть, ослепи,´ть 1. ослепити 2. заслепити, засенити 3. увести у заблуду ослепи,´тельный заслепљив осли,´злый љигав, клизав осложне,´ние с. заплетеност, замршеност, заплет, компликација осложни,´ть, осложня,´ть замрсити, заплести, замрсивати, заплитати, компликовати ослу,´шаться оглушити се, не послушати ослы,´шаться пречути, не чути добро осме,´литься, осме,´ливаться осмелити се, усудити се осмея,´ть, осме,´ивать исмејати осмо,´тр м. прегледање, преглед осмотри,´тельный обазрив, опрезан, смотрен осмо,´трщик м. прегледач осмотре,´ть, осма,´тривать разгледати, прегледати;~ся 1. обазрети се, погледати око себе 2. снаћи се, привићи се осмы,´слить дати смисао, схватити оснасти,´ть, оснаща,´ть, осна,´щивать 1. опремити брод 2. снабдети (муницијом, техничком опремом) осно,´ва, основа,´ние с. 1. основица, основ(а), темељ 2. основа (у ткању) 3. хем. база основа,´тель м. оснива основа,´тельный темељан, основан, разложан, озбиљан, позитиван основа,´ть, осно,´вывать 1. основати, утемељити 2. засновати основно,´й основни, главни 1. хем. базни 2. основин у ткању основополо,´жник м. оснивач осно,´вываться почивати, базирати се осо,´ба ж. лице, личност, особа осо,´бенный особит, нарочич, посебан особня,´к м. засебна кућа особняко,´м засебно, посебно, одвојено осо,´бый 1. особит, нарочит 2. засебан,по|себан о,´собь ж. индивидуа, јединка осозна,´ть схватити, постати свестан осо,´ка ж.барска трава, сита о,´спа ж. богиње ветряна,´я о,´спа, ветря,´нка - мале (дечје) богиње чёрная о,´спа - велике (црне, арапске) богиње о,´спенный богињав, рошав оспа,´ривать 1. спорити, побијати, препирати се 2. такмичити се оспопривива,´ние с. калемљење богиња, вакцинација оспо,´рить 1.оспорити, порећи 2.побити (разлоге)

осрами,´ть 1. осрамотити 2. посрамити остава,´ться 1. остајати 2. преостајати оста,´вить, оставля,´ть 1. оставити 2. задржати 3. напустити оста,´вить за собо,´й - задржати за себе оста,´вить в дурака,´х (с но,´сом) - преварити, намагарчити, насамарити остально,´й остали, други останови,´ть, остана,´вливать 1. заустављати, задржавати 2. обустављати 3. обраћати, усредсређивати;~ ся 1. зауставити се, (за)стати 2. одсести 3. (работа) прекинути се оста,´нки мн. смртни остаци остано,´вка ж. 1. заустављање, задржавање 2. прекид, застој 3. трамвајска станица, железничка постаја оста,´ток (пре)остатак оста,´точный преостали оста,´ться 1. остати 2. преостати 3. изгубити на коцки 4. понављати разред оста,´ться за кем - 1. остати (припасти) неком 2. дуговати оста,´ться в барыша,´х - бити на добитку оста,´ться с но,´сом - насести, бити намагарчен остепени,´ться постати озбиљнији, разборитији остервени,´ться разјарити се, помамити се, разбеснети се остере,´чь остерега,´ть опоменути, упозорити;~ся бити опрезан, пазити, чувати се ости,´стый пун осја, бодљикав о,´стов костур, скелет, окосница остолбене,´ть 1. запањити се, запрепастити се 2. претворити се у стуб остоло,´п глупан, глупак, клипан, шмокљан осторо,´жный 1. опрезан, обазрив 2. уздржљив, пажљив осточерте,´ть дојадити остра,´стка претња казном, застрашивање остриё 1. шиљак 2. оштрица о,´стрить оштрити, изоштравати остри,´ть говорити духовитости, правити досетке остри,´чь, острига,´ть ошишати о,´стров м. острво, оток островитя,´нин острвљанин, оточанин островно,´й острвски, оточки островок м. острвце, оточић остро,´г м.устар. затвор, тамница острогла,´зый који је оштра погледа остро,´жный затворски, тамнички остроконе,´чный шиљат, шиљаст, заоштрен остросло,´в м. оштроуман, духовит човек остросло,´вить говорити духовитости, правити досетке острота,´ ж. 1. оштрина 2. жестина, напрегнутост 3. љутина, пикантност остро,´та ж. оштроумност, духовитост остроуго,´льный оштроугаони остроу,´мный оштроуман, духовит, домишљан о,´стрый 1. оштар, шиљаст, шиљат, заоштрен 2. изоштрен, фин 3. љут остря,´к духовит човек, домишљан остуди,´ть, остужа,´ть расхладити оступа,´ться спотицати се, посртати оступи,´ться спотаћи се, посрнути осты,´ть, остыва,´ть 1. хладити се 2. расхладити се, охладнети, хладнети осуди,´ть, осужда,´ть 1. осудити 2. неповољно се изјаснити против неког или нечег, замерити осу,´нуться опасти, смршавити осуша,´ть, осуши,´ть 1. осушити, сушити 2. искапити осушестви,´ть, осуществля,´ть остварити осуществи,´мый остварљив осчастливи,´ть, осчастливли,´вать усрећити осы,´пать 1. обасути, посути 2. осути, развалити осыпа,´ть 1. обасипати, посипати 2. осипати, разваљивати;~ся 1.осипати се, опадати 2.(зрно) крунити се ось ж. 1. геом. оса 2. осовина осяза,´емый опипљив осяза,´тельный 1. који везан додиривање, тактилно чуло 2. врло значајан от од, от- предметак сложеница са истим значењем као и одота,´пливать грејати, загревати, ложити ота,´ра м. велико стадо оваца отба,´в|ить, отбавля,´ть одлити, одасути, одливати, одасипати хоть отбавля,´й - врло много, напретек отбега,´ть, отбежа,´ть бежати даље од нечега,побећи отбели,´ть избелити, убелити отби,´ть, отбива,´ть 1. одбити (напад) 2. отети, освојити 3. удаљити, одвратити 4. одламати, одломити, одвалити 5. (руку) повредити 6. (такт) дати 7. (косу) откивати отбира,´ть 1. одузимати 2. одабирати 3. сабирати, прикупљати (податке) отби,´ться, отбива,´ться 1. одбити ударац, одбранити се 2. изостати, изгубити се 3. одломити се отблагодари,´ть захвалити о,´тблеск м. одблесак, одсјај, одсев отбле,´скивать одсјајивати отбо,´й м.1. одбијање 2. откивање (косе) 3. знак за одступање 4. знак за свршетак телефонског разговора отболе,´ть одболовати преболети, оздравити отбо,´р м.одабирање, избор отбо,´рный одабран, изабран, биран отбо,´рное руга,´тельство - псовка отборони,´ть подрљати отбоя,´риться извући се, измигољити се отбрани,´ть изгрдити, испсовати отбра,´сывать одбацивати отбри,´ть одбрусити, оштро одговорити отбро,´сить коньки,´ - умрети отбро,´сы мн. отпаци, смеће, ђубре отбро,´сить 1. одбацити 2. одбити (непријатеља) 3. одбити (свет)

отбы,´ть, отбыва,´ть 1. отпутовати, одлазити на пут 2. служити, издржавати (војску, казну) отбы,´тие с.одлазак отва,´га ж. смелост, храброст отва,´дить, отва,´живать одвићи, одучитиж отва,´живаться, отва,´житься усудити се, осмелити се отва,´жный смео, храбар, одважан отвали,´ть, отва,´ливать 1. уклонити, уклањати 2. (брод) отпловити 3. жарг.одлазити отва,´ливай, отвали,´! - одлази! отвали,´ться 1. отпасти 2. уклонити се, одустати отва,´р м.1. одвар 2. чај из биљака отварно,´й варен, барен, куван отвари,´ть 1. прокувати 2. одлемити (нешто метално загревањем) отве,´дать, отве,´дывать окусити, пробати отвезти,´ одвести (колима), одвући отверга,´ть, отве,´ргнуть одбацити, одгурнути отверде,´ть, отвердева,´ть отврднути, очврснути отве,´рженный 1. одбачен 2. бесправан, угњетен отврну,´ть 1. одврнути 2. окренути, обрнути отвёртка м.1. одвртање 2. шрафцигер отвёртывать одвртати отве,´с м. 1. зидарски висак 2. одсек, литица, стрмен отве,´сить измерити, одмерити отве,´сить покло,´н - дубоко се поклонити отве,´сный 1. вертикалан 2. стрм, окомит отвести,´ 1. одвести 2. уклонити, одстранити 3. доделити 4. одбити, не признати отвести,´ глаза,´ - заварати отвести,´ ду,´шу (се,´рдце) - олакшати душу, срце отвести,´ дух - одахнути, окрепити се отве,´т м.одговор держа,´ть отве,´т - давати рачуна быть в отве,´те - бити одговоран привлека,´ть к отве,´ту - водити истрагу отве,´тчик м. туженик ответвле,´ние с.1. гранање, рачвање 2. огранак, грана 3. споредан железнички крак отве,´тить 1. одговорити 2. одазвати се отве,´тственный 1. одговоран 2. важан, озбиљан отвеча,´ть 1. одговарати 2. бити одговоран, сносити одговорност 3. подударати се, слагати се отве,´шать, отве,´шивать одмерити (тежину) отвива,´ть одвијати отви,´ливать изврдавати, избегавати отвинти,´ть, отви,´нчивать одврнути, одшрафити отвиса,´ть, отви,´снуть висити, опустити се, отомбољити се отвлече,´ние апстракција отвлечённый 1. апстрактан 2. одвојен отвле,´чь, отвлека,´ть 1. одвратити, скренути (пажњу) 2. издвојити, изузети отво,´д м.1. одвођење, уклањање, одстрањивање 2. додељивање 3. захтев за изузеће у суду 4. крак канала для отво,´да глаз - да би се заметнуо траг отводи,´ть 1. одводити 2. уклањати 3. одстрањивати 4. додељивати 5. одбијати, не признавати отво,´дный 1. одводни 2. протестни (у суду) отвоева,´ть 1. извојевати, освојити 2. изратовати, свршити ратовање отво,´з м. одвожење, одвоз отво,´зить 1. одвозити 2. свршити превоз отвора,´чивать 1. уклањати 2. окретати 3. одвраћати отвори,´ть, отворя,´ть отворити, отварати отворо,´т м. 1. уклањање 2. посувратак, ревер (на капуту) отврати,´тельный гадан, мрзак, одвратан отврати,´ть, отвраща,´ть 1. окренутиж 2. отклонитиж 3. одвратитиж отвраще,´ние 1. гнушање, згражање, одвратност 2. одвраћање, отклањање отвыка,´ть, отвы,´кнуть ж одвићи се, одвикнути се отвы,´чка ж. одвика, одука отвяза,´ть одвезати, одрешити отвяза,´ться, отвя,´зываться 1. одвезати се, одрешити се 2. ослобађати се, отресати се 3. оставити на миру, остављати на миру отвя,´зывать одвезивати, дрешити отгада,´ть, отга,´дывать одгоненути, погодити отгла,´дить испеглати отгова,´ривать одвраћати;~ся изговарати се, правдати се отговори,´ть одвратити;~ся изговорити се, оправдати се отгово,´рка ж.изговарање, изговор, правдање отголо,´сок м. одјек, отклик, ехо отгоня,´ть 1. одгонити, терати 2. дестиловати отгороди,´ть, отгора,´живать преградити;~ся оградити се, издвојити се отгрести,´ 1. одгрнути, уклонити (снег, сено) 2. одвеслати отгрузи,´ть 1. истоварити 2. отправити товарним вагоном отгры,´зть одгристи отдава,´ться 1.одавати се, посвећивати се 2. предавати се 3. одбијати се, огледати се 4. одјекивати, разлегати се отдави,´ть 1. пригњечити 2. исцедити 3. одгурнути (у гурњави) отда,´ивать измузати отдале,´ние с.1. удаљивање 2. удаљеност, даљина отдали,´ть, отдаля,´ть 1. удаљити 2. одложити отдари,´ть, отда,´ривать узвратити поклон отдать, отдавать 1. дати назад, вратити 2. уступити 3. посветити 4,. предати 5. продати, платити 6. (наређење) издати 7. (пушка) тргнути се 8. (мирис) осећати се 9. одвезивати, попуштати, лабавити отда,´ть до,´лжное - одати признање отда,´ться 1. одати се, посветити се 2. предати се 3. одбити се 4. (глас) одјекнути, разлегнути се отда,´ча ж.1. враћање 2. устуиање 3. предавање 4. одавање, посвећивање 5. издавање (наредба); 6. трзање (пушке) 7. одвезивање, попуштање отде,´л м. 1. део, раздео 2. одељење отде,´лать 1. обрадити 2. преправити, украсити 3. изгрдити, удесити;~ся 1. ослободити се, избавити се, отарасити се 2. (чем) извући се

отделе,´ние с. 1. дељење, издвајање 2. лучење, излучивање 3. одељење, одељак 4. део отдели,´ть 1. издвојити, одвојити 2. доделити 3. оделити отде,´лка ж. 1. обрада 2. удешавање 3. украс отде,´лывать 1. израђивати, обрађивати 2. удешавати, украшавати 3. грдити;~ся 1. ослобађати се, избављати се 2. (чем) извлачити се отде,´льный засебан, посебан, одвојен отделя,´ть 1. издвајати, одвајати 2. додељивати 3. делити отдёрнуть, отдёргивать тргнути, трзати (завеса) , размаћи отдира,´ть 1. откидати, дерати 2. шибати отдохну,´ть одахнути, одморити се отду,´ваться 1. тешко дисати од умора 2. испаштати за туђу кривицу отду,´мать, отду,´мывать предомислити се о,´тдых м. одмор о,´тдыхать одмарати се отдыша,´ться издувати се отёк м.оток отека,´ть отицати отёл м. тељење оте,´ль м. хотел отепли,´ть, отепля,´ть загрејати отере,´ть отрти, обрисати оте,´ц м.отац крёстный оте,´ц - кум приёмный оте,´ц - поочим посажённый оте,´ц - стари сват на,´званный оте,´ц - поочим оте,´ческий очински оте,´чество с. отаџбина, домовина оте,´чь отећи отзвене,´ть одзвонити (звоно) отзвони,´ть престати звонити (звонар) о,´тзвук м.1. одзвук, ехо 2. отклик отзвуча,´ть умукнути отзимова,´ть презимити о,´тзыв м. 1. војн. одзив 2. оцена, мишљење 3. опозивање, опозов отзыва,´ть, отзываться 1. одазивати 2. опозивати 3. заударати, осећати се на нешто 4.одјекивати отзы,´вчивый сажаљив, осећајан отира,´ть отирати, брисати отка,´з м. 1. одбијање 2. одрицање, отказивање, отказ 3. (мотор) прекид, престанак рада до отка,´за - потпуно, сасвим отказа,´ть 1. одбити, одрећи 2. отказати (службу) 3. завештати 4. престати радити;~ ся 1. одбити, не признати 2. одрећи се, отказати се отка,´лывать одбијати, одваљивати отка,´т м. 1. одскок, трзај (топа при пуцању) 2. жарг. наплата процената за услуге. мито отка,´тывать 1. изрољати (рубље) 2. смандрљати (сувише брзо урадити) 3. излемати откати,´ть откотрљати откача,´ть 1. поцрпсти, испумпати 2. повратити у живот вештачким дисањем откачну,´ться одбити се, удаљити се отка,´шля|ть, отка,´шлянуть искашљати се отквита,´ть обрачунати се, квитирати откидно,´й који се расклапа, на расклапање отки,´нуть, отки,´дывать 1. одбацити 2. отворити, расклопити 3.забацити откла,´дывать 1. одлагати 2. остављати настрану откле,´ить, откле,´ивать одлепити о,´тклик м. одзив, одјек отклика,´ться од(а)зивати се отклоня,´ть, отклони,´ть 1. уклањати, отклањати, остранити, удаљивати 2. одбити, одбацити 3. одвратити, одговорити (неког) отключить искључити;~ся 1.искљу;ити се, пасти у несвест 2.жарг. заспати откова,´ть, отко,´вывать 1. исковати, искивати , сковати, 2. отковати отколоти,´ть 1. одбити, одвалити 2. излемати, измлатити отколо,´ть, отка,´лывать 1. одбити, одвалити 2. откачити отколо,´ть шту,´ку - нашалити се откомандирова,´ть откомандовати, послати на службени пут откома,´ндовать престати командовати откопа,´ть откопавати, откопати отко,´рм м. гојење, товљење, тов откорми,´ть, отка,´рмливать хранити , утовити отко,´с м. падина, страна откоси,´ть 1. искосити 2. жарг. избећи служење војног рока, регрутацију открепи,´ть одрешити, откачити открове,´ние откриће открове,´нный 1. отворен, искрен 2. очевидан, несумњив откры,´ть, открыва,´ть 1. открити, отворити 2. пронаћи откры,´тие с. 1. откривање, отварање 2. откриће, проналазак откры,´тка поштанска карта: разгледница или честитка отку,´да откуд(а), одакле откупи,´ть, откупа,´ть 1. откупити 2. закупити, узети под најам отку,´порить отпушити, отчепити откуси,´ть 1. одгристи 2. одсећи, откинути клештима отку,´шать устар.појести, попити отлага,´ть одлагати, одгађати;~ся одвајати се, излазити из заједнице отлежа,´ть лежањем учинити да утрне;~ся 1. одморити се лежећи 2. опоравити се отлёживаться 1. лешкарити 2. одмарати се отлёт м. одлетање держа,´ть на отлёте - држати на испруженој руци отлете,´ть, отлета,´ть одлетети, одлетати отле,´чь 1. одмаћи се при лежању 2. удаљити се 3. лакнути отлегло,´ од се,´рдца (души) - лакнуло на души отли,´в м.1. осека (морска) 2. (боја) прелив, нианса

отлива,´ть преливати се отлипа,´ть, отли,´пнуть одлепити се отли,´ть 1. одлити, просути 2. излити 3. жарг. мокрити се отли,´чие 1. разлика 2. одликовање (у служби) отличи,´тельный карактеристичан, који служи за разликовање отличи,´ть, отлича,´ть 1. разликовати, распознати, разликовати 2. одликовати, одликовати отли,´чный одличан, изврстан, савршен отло,´гий, отложно,´й с благим нагибом, спуштен отложно,´й воротни,´к - спуштен оковратник отло,´гость м. низбрдица отложи,´ть, отлага,´ть одложити, одгодити отломи,´ть, отлома,´ть ломити, одломити отлупи,´ть избити, излемати отлучи,´ть, отлуча,´ть 1. одвојити, издвојити, одлучити 2.искључивати отлучи,´ться, отлуча,´ться удаљити се отлу,´чка м. одсутност отлы,´нивать извлачити се од посла отлюби,´ть престати волети отма,´лчиваться прећуткивати отмани,´ть одмамити отма,´тывать одмотавати отма,´хиваться бранити се од мува отмежева,´ть омеђити, ограничити о,´тмель ж. плићак отме,´на ж.укидање отмени,´ть, отменя,´ть укинути укидати отме,´нный одличан, изврстан, савршен отмере,´ть, отмира,´ть 1. умртвити се 2. изумрети отмерза,´ть, отмёрзнуть промрзнути, смрзнути се отме,´рить, отмеря,´ть одмерити, одмеравати отме,´тить, отмеча,´ть 1. означити, означавати 2. запазити, приметити 3. одметати (из списка) отме,´титься 1. регистровати се 2. одјавити се отме,´тка ж.1. белешка, знак 2. оцена отмока,´ть, отмо,´кнуть влажити се, квасити се отмолоти,´ть самлети отморо,´зить, отмора,´живать пустити да промрзне, пуштати да промрзне отморо,´зиться промрзнути отмы,´ть умити, опрати отмы,´чка ж. калауз отмя,´кнуть, отмяка,´ть одмекнути, омекшати, омекшавати отнести,´ 1. однети, пренети 2. убројити, приписати отнести,´ть поступити отнима,´ть одузимати относи,´тельный 1. релативан, односан 2. ограничен, умерен 3. односни отноше,´ние с. 1. однос, веза 2. извештај, акт по отноше,´нию к - према во всех отноше,´ниях - у сваком погледу отню,´дь нипошто, никако, нимало отня,´ть, отнима,´ть 1. одузети, отети 2. узети (времена) 3. уклонити ото, ото- употребљава се испред п и неких група сугласника уместо от, ототобе,´дать свршити ручак отобра,´ть, отбира,´ть 1. одузети 2. одабрати, изабрати отова,´рить, отова,´ривать снабдети робом отовсю,´ду одасвуда, са свих страна отогна,´ть отерати, одагнати отогну,´ть 1. исправити савијено 2. засукати, заврнути (рукаве) 3. уклонити (грану) отогре,´ть, отогрева,´ть загрејати, угрејати отодви,´нуть 1. помаћи, одмаћи 2. одложити отодра,´ть 1. откинути, отцепити 2. истући, излемати отож(д)естви,´ть идентификовати, схватити истоветним отозва,´ть одазвати, опозвати отойти,´, отходи,´ть 1. одмаћи се, уклонити се 2. одступити 3. кренути (воз) 4. удаљити се 5. повратити се, доћи к себи 6.лакнути отомкну,´ть 1. откључати 2. скинути отомсти,´ть, отомща,´ть осветити се, светити се отопи,´ть, отопля,´ть загрејати, наложити, грејати, ложити отопле,´ние грејање, ложење, огрев оторва,´ть, отрыва,´ть 1. откидати, тргати, откинути. отргнути, отцепити 2. одвојиги, раздвојити о,´торопь ж. запањеност, пренеражење о,´торопеть запањити се, пренеразити се меня,´ взяла,´ о,´торопь - запањио сам се оторо,´чка ж. опшивање, опшив оторо,´чить опшити отосла,´ть 1. одаслати, послати 2. удаљити, уклонити отоспа,´ться наспавати се, испавати се отоща,´ть смршати, ослабити отпа,´ривать пеглати преко мокре крпе, користећи пару отпа,´рывать парати отпа,´сть отпасти, одвалити се отпаха,´ть узорати отпая,´ть одлемити отпева,´ть, отпе,´ть 1. опојавати, опојати 2. сахранивати отпеча,´тать, отпеча,´тывать 1. одштампати, исштампати 2. распечатити отпеча,´ток м. 1. отисак 2. жиг,обележје отпира,´ть, отпере,´ть откључати отписа,´ть 1. отписати, одговорити 2. завештати отпи,´ска ж. бирократски одговор без стварне садржине отпихну,´ть, отпи,´хивать гурати, одстранити отпла,´та м. одмазда, освета

отплёвывать пљувати отплы,´ть 1. отпловити, отпливати 2. одлазак, полазак (брода) отпля,´сывать, отпляса,´ть играти о,´тповедь ж. одговор, утук отпо,´р м.отпор встре,´тить отпо,´р - наићи на отпор отпо,´тчевать почастити, угостити отправле,´нние с. 1.пошиљка 2.отправка, отпра,´вить, отправля,´ть отправити, отпремити, послати отпра,´виться, отправля,´ться упутити се, отићи, отпутовати, одлазити, путовати отпроси,´ться, отпра,´шиваться молити за изостанак (излазак, одсуство) отпры,´гнуть, отпры,´гивать одскочити о,´тпрыск м. 1. младица, изданак 2. потомак отпря,´нуть одскочити отпугну,´ть расплашити, преплашити о,´тпуск м. 1. одсуство, годишњи одмор 2. отпуштање 3. издавање отпускно,´й који се односи на одсуство, који је на одсуству отпускны,´е де,´ньги - отпремнина отпускна,´я (цена,´) - фабричка продајна цена отпусти,´ть 1. издати 2. пустити 3. отпустити, ослободити 4. дати, снабдети 5. пустити на одсуство 6. попустити, олабавити отрабо,´тать, отраба,´тывать одрадити, одрађивати отра,´ва ж. отров отрави,´ть, отравля,´ть отровати,тровати отра,´да ж. радост, утеха, уживање отра,´дный радостан, утешан, мио отраже,´ние с. 1. одбијање 2. одблесак, рефлекс 3. израз 4. побијање отрази,´ть, отража,´ть 1. одбити (ударац, светлост) 2. изразити, представити 3. побити (разлоге) отрапортова,´ть рапортирати о,´трасль ж.1. младица, изданак 2. област,грана (научна, привредна) отрасти,´ одрасти, израсти отрасти,´ть, отраста,´ть пустити да порасте, расти одгајити отра,´щивать пуштати да порасте, гајити отре,´бье м. олош, друштвсни талог отре,´зать, отреза,´ть одрезати, одсећи отрезве,´ть отрезнети отрезви,´ться, отрезвля,´ться отрезнети, трезнити се отре,´зок м. одрезак, одсечак, одломак отрека,´ться одрицати се, отказивати се отрекомендова,´ть 1. представити, упознати (с неким) 2. препоручити отремонти,´ровать оправити (кућу) отре,´пье с. дроњци, прње отрече,´ние 1. одрицање 2. абдикација отречься 1. одрећи се, отказати се 2. абдицирати отреша,´ть ослободити, разрешити отри,´нуть одбацити, одбити отрица,´ть одрицати, порицати отрица,´тельный 1. одричан 2. неповољан, негативан отро,´ду 1. од рођења о,´троду, отродя,´сь никад о,´троду ни кури,´л - никада нисам пушио отро,´дье с. 1. род, врста, сој, пасмина 2.потомство отрои,´ться изројити се о,´трок м. устар. дечак отрокови,´ца ж.устар. девојчица отро,´сток м. изданак, младица отруба,´ть одсецати о,´труби мн. собир. мекиње отруби,´ть одсећи, одрезати, одрубити отры,´в м.откидање, кидање, тргање, чупање отры,´вистый испрекидан отры,´вной који се може откидати отры,´вок м. одломак отры,´вочный испрекидан, у одломцима, непотпун отры,´жка ж.подригивање отрыгну,´ть подригнути отры,´ть, отрыва,´ть откопати, ископати отря,´д м.1. одред 2.зоол. врста, ред отряди,´ть, отряжа,´ть упутити, откомандовати отсади,´ть, отса,´живать 1. пресадити 2. променити место некоме, преместити о,´тсве,´т м.одсјај, одблесак отсве,´чивать одсјајивати отсе,´в м.1. просејавање, чишћење 2. остаци отсе,´ять 1. просејати 2. посејати отсе,´ле, отсе,´ль устар. одавде отсе,´сть сести даље, пресести отсе,´чь, отсека,´ть одсећи, одсецати, одрезати отсиде,´ть, отси,´живать 1. одседети, одлежати (затвор), издржати (робију) 2. седењем учинити да утрне (нога) отскочи,´ть, отскака,´ть 1. одскочити, одскакати 2. одбијати се, отбити се отсоса,´ть посисати отсо,´хнуть 1. сасушити се 2. усахнути отсро,´чить, отсро,´чивать одложити, одгодити отсро,´чка ж. одлагање, одгађање отста,´вить 1. одмаћи, уклонити 2. отпустити (из службе) отста,´вка ж. оставка (на службу) вы,´йти в отста,´вку - напустити службу отставно,´й чиновник у оставци отста,´ивать бранити, заштићавати

отста,´лый 1. изостао, заостао 2. назадан отста,´ть, отстава,´ть 1. заостати, изостати 2. одустати, одвајати се 3. отпасти, одлепити се отстега,´ть 1. прошити, проштеповати 2. истући шибом отстегну,´ть, отстёгивать откопчати, раскопчати отстира,´ть испрати отсто,´й м. 1.талог 2. жарг. глупости, назадне ствари отстоя,´ть 1. бити удаљен, бити на растојању 2. одстојати, престојати 3. одбранити отстоя,´ться, отста,´иваться 1. сталожити се, таложити се 2. избистрити се, разбистравати се отстра,´нить, отстраня,´ть одстранити, уклонити, удаљити отстре,´л м. убијање у лову отстреля,´ть, отстре,´ливать 1. убијати у лову 2.завршавати пуцање отстре,´ливаться бранити се пуцањем отступи,´ть, отступ|а,´ть одступити, измаћи, повући се отступле,´ние с. одступање, узмицање, повлачење отсту,´пник м.отпадник (од вере) отступно,´е с. накнада за уступљено отстуча,´ть откуцати отсу,´тствие с.одсутност отсу,´тствовать бити одсутан, одсуствовати отсчита,´ть 1. одбројати 2. одбити од рачуна отсыла,´ть одашиљати, слати отсы,´пать, отсыпа,´ть одасути, одасипати отсыре,´ть овлажити се, отсыха,´ть сушити се отсю,´да одавде, одзвуд отта,´ивать откравити, одмрзавати отта,´лкивать одгуривати отта,´лкивающий одвратан, гнусан отта,´скивать одвлачити оттаска,´ть одвући (у неколико пута) отта,´чивать оштрити оттащи,´ть одвући ( једном) отта,´ять откравити оттени,´ть осенчити отте,´нок м. прелив боја, нианса отте,´нять сенчити, осенчавати о,´ттепель ж. југовина оттере,´ть, оттира,´ть 1. отрти, избрисати, брисати 2. истрљати 3. одгурнути оттеса,´ть отесати оттесни,´ть, оттесня,´ть 1. одгурнути 2. потиснути, сузбити о,´ттиск м. 1. отисак 2. примерак посебно отштампаног чланка (сепарат) отто,´к м. сливник оттолкну,´ть одгурнути, одбити (од себе) оттопы,´рить 1.раширити, истурити 2.начуљити (уши)3. напућити (усне) отто,´ргнуть 1.отргнути, откинути 2. отети отточи,´ть наоштрити оттрясти,´, оттря,´хивать, оттряхну,´ть отрести, стрести, трзнути се оттяга,´ть одузети помоћу суда оттяну,´ть, оття,´гивать 1. отезати, одлагати, одуговлачити 2. одвући 3. повући (војску) 4. тргнути назад (мач) оту,´жинать вечерати, завршити вечеру отума,´нить замаглити, замрачити, помрачити отупе,´ть заглупети, отупети отутю,´жить испеглати отуча,´ть, оту,´чивать, отучи,´ть 1. свршавати обуку, свршити обуку 2. одвикнути, одучити отха,´живать лечити добром негом отха,´ркнуть изхракнути отхвати,´ть одрезати, откинути отхлебну,´ть сркнути отхлёбывать сркати отхлы,´нуть 1. одбити се (таласи) ,узмаћи, одступити 2. отпасти (од неког) отхо,´д м.1. одлазак 2. одступање, повлачење 3. сезонски рад, печалба отходи,´ть 1. одлазити 2. одмицати, измицати 3. одступати, повлачити се 4. повраћати се, долазити к себи 5. удаљавати се 6. излечити добром негом 7. устар. умирати отхо,´дная предсмртна молитва отхо,´жее ме,´сто - нужник отхо,´жий про,´мысел устар. - сезонски рад, печалба отцвести,´, отцвета,´ть 1. прецветати 2. бледети, венути отцепи,´ть , отцепля,´ть откачити отцо,´вский очев, очински, очин отча,´иваться очајавати отча,´лить, отча,´ливать отпловити, одлазити од обале отча,´сти делимично, унеколико отча,´янный 1. очајан 2. смео, храбар отча,´янность храброст, смелост отча,´яться пасти у очајање отчего,´ зашто, због чега отчека,´нить 1. исковати (новац) 2. јасно, изразито изговорити отчеркну,´ть, отчерти,´ть одвојити цртом о,´тчество с.презиме по оцу отчёт м. 1. извештај, реферат 2. рачун дать себе,´ отчёт - в чем бити свестан взять под отчёт - узети аконто (предујмом) отчётливый јасан, разговетан, читак отчётность ж. 1. рачуни 2. рачуноводство отчётный рачунски отчи,´зна ж.отаџбина о,´тчий очев, очински

о,´тчим м.очух отчисле,´ние с.1. одузимање, одбијање (суме) 2. одбитак отчи,´слить, очисля,´ть одузети, одбити (суму) отчита,´ть 1. очитати буквицу, изгрдити 2. свршити читање отчуди,´ть отуђити, експроприсати отчужде,´ние отуђење отчуждать 1. отуђивати 2. удаљивати отшатну,´ться 1. стукнути, одступити 2. удаљити се, отуђити се отшвырну,´ть одбацити отше,´льник м. пустињак, испосник отши,´б само у изразу на отши,´бе - пострани отшиби,´ть, отшиба,´ть 1. одбити 2. одвалити 3. повредити ударцем отши,´ть свршити шивење отштукату,´рить измалтерисати отшути,´ться окренути на шалу отщеми,´ть пригњечити, приштинути, прикљештити отшепе,´нец м. отпадник, ренегат отщепи,´ть отцепити отъеда,´ть 1. свршавати једење 2. одгризати;~ся гојити се отъе,´зд м. одлазак возилом отъе,´здить 1. прећи, пропутовати 2. завршити путовања отъе,´сть 1. појести 2. одгристи;~ся угојити се отъе,´хать, отъезжа,´ть 1. удаљити се, отићи, удаљавати се, одлазити возилом 2. одвојити се, одлепити се 3. отпутовати 4. пропутовати, прећи отъя,´вленный озлоглашен, по злу познат, непоправљив отыгра,´ться 1. повратити прокоцкано 2. извући се из незгоде отыска,´ть, оты,´скивать пронаћи, тражити отяготи,´ть, отягоща,´ть оптеретити, теретити отягча,´ть, отягчи,´ть отежати, оптеретити отяжеле,´ть 1. отежати (постати тежак) 2. затруднети офе,´ня м. устар. трговац-торбар офице,´р м. официр;~ша официрка офице,´ришка официрчић официа,´льный саужбен, званичан официа,´нт м. келнер (за јело) офо,´рмить уобличити, дати облик, обликовати оха,´пка ж.наручје, нарамак о,´хать, о,´хнуть јекнути, уздисати, уздахнути охвати,´ть 1. обухватити 2. обузети 3. схватити охладе,´ть 1. охладнети 2. постати равнодушан охлади,´ть, охлажда,´ть расхлађивати, охладити, исхладити;~ся охладити се, исхладити се, охладнети охло,´пок м. 1. прамен (памука, вуне) 2. (само једн.) поздер охмеле,´ть, охмеля,´ть опити се, опијати охолоди,´ть расхладити охора,´шивать улепшавати, лицкати, дотеривати охо,´та ж. 1. воља, жеља 2. лов охо,´та тебе,´ - шта ти треба, шта ти је наспело в охо,´ту - са задовољством, радо охо,´таничий ловачки охо,´титься 1. ловити, бавити се ловом 2. желети, намеравати охо,´тник м. 1. ловац 2. добровољац 3. љубитељ, аматер охо,´тно радо, драге воље о,´хра ж. окер (боја, жута или црвена) охра,´на ж.1. одбрана, заштита 2. безбедност 3. стража охрани,´тель м. заштитник, бранилац охрани,´ть бранити, чувати охри,´плый промукао охри,´пнуть промукнути, промући охроме,´ть постати хром оцара,´пать, оцара,´пнуть огрепсти оцени,´ть, оце,´нивать оценити, проценити, оцењивати, ценити оце,´нка м. оцена, процена оце,´нщик м. оцењивач оцепене,´ть 1. укочити се, умртвити се 2. запрепастити се оцепи,´ть, оцепля,´ть окружити, опколити, окруживати, опкољавати оча,´г м.1. огњиште 2. жариште очарова,´ние 1. чар, драж 2. очараност очарова,´тельный бајан, заносан очарова,´ть, очаро,´вывать очарати, занети о,´чень врло, много, јако веома о,´чередь ж. 1. ред 2. одређени број метака чья о,´чередь? -на кога је ред? очередно,´й наредни о,´черк м.1. нацрт, скица 2. контура 3. оглед (есеј) очерни,´ть, очерня,´ть оцрнити, оцрњивати очерстве,´ть, очерстви,´ть очврснути, огрубити очерта,´ние с.обрис, контура очерти,´ть, оче,´рчивать 1. скицирати, оцртати 2. описати , описивати очертя,´ го,´лову - без размишљања, непромишљено, лудачки очини,´ть, очиня,´ть заоштрити (оловку) очи,´стить очистити, почистити очи,´стка ж. чишћење очища,´ть чистити очки,´ мн. наочари челове,´к в очка,´х - човек с наочарима очко,´ с. 1. окце 2. тачка на картама и доминама 3. поен, бод (јединица за бројање резултата у спорту)

о,´чный у изразу: о,´чная ста,´вка - суочење дать кому,´ о,´чную ста,´вку - суочити кога о,´чное обуче,´ние - учење под руководством наставника (у школи) очну,´ться пробудити се, пренути се очути,´ться наћи се, обрести се ошале,´ть изгубити главу, пошашавити, ошамутити се оше,´йник м. псећа огрлица, каиш ошеломи,´ть, ошеломля,´ть запрепастити, запањити, ошамутити ошельмова,´ть срамотити, обешчастити ошепеля,´веть почети шушкетати, окрезубити ошиба,´ться, ошиби,´ться варати се, грешити оши,´бка ж. погрешка, грешка оши,´бочный погрешан, неправилан оши,´кать извиждати ошмётки мн.траље, подерани опанци ошпа,´рить, ошпа,´ривать парити, шурити оштрафова,´ть казнити новчано оштукату,´рить омалтерисати ощени,´ться оштенити се още,´риться, още,´риваться церити се, кезити се ощети,´ниться, ощети,´ниваться кострешити се, љутити се ощипа,´ть очупати, очерупати ощу,´пать, ощу,´пывать опипати, напипати, пипати о,´щупь ж. у изразу на о,´щупь - пипајући ощути,´тельный осетан, приметан, опипљив ощуща,´ть, ощути,´ть осећати (чулом) ощуще,´ние с. осећа (чулни) оягни,´ться ојагњити се оя,´ловеть изјаловити се П па,´ва ж. пауница павли,´н м. паун павли,´ний паунов павильо,´н м. павиљон па,´водок м. велика вода па,´губа ж. пропаст, несрећа па,´губный убитачан, штетан па,´даль ж. мрцина, стрвина па,´дать падати, спадати паде,´ние с. падање, спадање, пад па,´дкий лаком на нешто, грамжљив за нечим паду,´чая ж. падавица, епилепсија па,´дчерица ж. пасторка падь ж. јаруга, кланац паево,´й деоничарски, акционарски паёк м. оброк, следовање хране или ствари паз м. 1. жлеб, утора 2. узан отвор међу даскамa па,´зить правити длетом жлеб, удубљење па,´зуха ж. недра за па,´зухой - у недрима па,´инька м., ж. паметно, добро дете пай м. део, удео акција това,´рищество на пая,´х - акционарско друштво паево,´й акционарски, деоничарски па,´йщик м. удеоничар, акционар пакга,´уз м. стовариште, складиште па,´кля ж. кучине пако,´вка ж. паковање па,´костить 1. поганити 2. прљати 3. кварити 4. пакостити пал м. 1. згариште 2. степски пожар пала,´та ж.1. дворац, палата 2. високо државно надлештво суде,´бная пала,´та - апелација казённая пала,´та устар. - губернијска финансијска управа пала,´тка ж. шатор, шатра пала,´точный шаторски пала,´ч м. џелат, крвник пала,´ш м.тежак мач палестины ж. мн. место, крај, завичај па,´лец м. 1. прст 2. зубац на машинском колу большо,´й па,´лец - палац указа,´тельный па,´лец - кажипрст безымя,´нный па,´лец - домали прст палиса,´д м. 1. тараба 2. утврђење палиса,´дник м. баштица пред кућом пали,´тра ж. палета сликарска пали,´ть 1. палити, смудити 2. пуцати па,´лица ж. буздован, топуз па,´лка ж. палица, штап па,´лка о двух конца,´х - батина има два краја пало,´мник м. ходочасник, хаџија пало,´мничество с.хаџилук, ходочашће па,´льма ж. палма па,´льмовый палмин, палмов

пальто,´ с. горњи капут пальцеобра,´зный, па,´льчатый прстаст лист па,´льчик м. прстић памятли,´вый памтљив па,´мятник м. споменик па,´мятный незабораван па,´мятная кни,´жка - бележница па,´мятовать устар. памтити па,´мять ж. 1. памћење 2. сећање, успомена 3. помен 4. свест в па,´мяти - при свести совсе,´м из па,´мяти вон - сасвим сам га заборавио сметнуо с ума на па,´мять - за успомену за мою,´ па,´мять - колико се сећам пан м. устар. господин, господар, спахија ли,´бо пан, ли,´бо пропа,´л - све или ништа куд пукло, да пукло пане,´ль ж. 1. тротоар 2. дашчана оплата на кући па,´ни устар. госпођа панибра,´та само у изразу за панибра,´та - као старог пријатеља паникади,´ло с. полијелеј панихи,´да ж. заупокојена служба, помен, парастос пани,´ческий паничан, панички па,´нна ж. устар. госпођица панталы,´к само у изразу сбить с панталы,´ка - изгубити главу, збунити се па,´ныч м. устар. господичић, млади господин па,´па м. тата папа,´ша м. татица папа,´ха ж. чупава кавкаска шубара па,´пенька м. татица па,´перть ж. паперта папиро,´са, папиро,´ска ж. цигарета папиро,´сница ж.кутија за цигарете, табакера па,´пка ж. корице за акта, картон па,´поротник м. папрат пар м. 1. пара, испарење 2. угар на всех пара,´х - пуном паром по,´ле под па,´ром - њива под угаром па,´ра пар, двоје, два, две два сапога,´ па,´ра - нашла врећа закрпу пара,´д м. парада паразити,´ческий паразитски парали,´ч м. парализа, узетост паралле,´ль ж. паралела паре,´ние с. лебдење у ваздуху па,´рение с. парење, попаравање па,´рень м. момак, младић пари,´ опклада держа,´ть пари,´ - кладити се Пари,´ж м. Париз пари,´жский париски пари,´к м. перика, власуља парикма,´хер м. берберин, фризер парикма,´херская берберница пари,´ровать парирати, одбити ударац пари,´т безлич. запара је, оморина је па,´рить 1. парити 2. кувати у пари 3. остављати земљу под угар 4. спаривати, парити 5. жарг. досађивати, замрати; ~ся 1.парити се у парном купатилу 2. жарг. смишљати проблеме, бринути без потребе па,´рить мозги,´ жарг. - смарати пари,´ть лебдети у ваздуху парке,´тина ж. паркетска дашчица парке,´тчик м. паркетар парни,´к м. стаклена башта, топла леја парни,´шка м. дечак, деран парно,´й 1. врућ, топао, свеж 2. спаран загушљив парно,´е молоко,´ - тек помужено млеко парнокопы,´тные мн. папкари па,´рный паран парови,´к м. 1. парни котао 2. парна машина парово,´з м.локомотива парово,´й 1. парни 2. скуван у пари 3. одгајен у стакленој башти 4. који је под угаром пароко,´нный двопрежан паро,´м м. скела паро,´мщик м. скелеџија по,´росль ж. шикара, млада шумица парохо,´д м. пароброд па,´рочка ж. пар, двоје па,´рта ж. скамија, школска клупа партиза,´нщина ж. 1. партизански покрет 2.неплански рад парти,´йный партијски па,´рус мн. једро, једрило паруси,´на ж. дебело пртено платно, сегелтух па,´русник ж. једрењак, једрењача па,´русный који је на једра па,´русный кора,´бль - једрењак па,´русная ло,´дка - једрилица

парча,´ ж. брокат парша,´ ж. 1. красте на глави, струп 2. шуга парши,´веть шугати се парши,´вый 1. крастав, шугав 2. рђав, лош, никакав, кукаван па,´сека м. пчелињак паску,´дный гадан, прљав, поган паслён бот. помоћница па,´смурный 1. натуштен, тмуран 2. натмурен, туробан пасова,´ть 1. осећати се немоћним 2. предавати игру лопту, карте другом па,´спорт м. пасош, путна исправа пасса,´ж м.1. пасаж, покривена улица 2. обрт, неочекиван догађај 3. муз. комад пасти,´ пасу пас, пасла напасати пасти,´сь пасти, напасати се пасту,´х м. пастир, чобанин, паша пасту,´шеский, пасту,´ший пастирски, чобански па,´стырь м. 1. пастир песн. 2. свештеник пасть ж. ждрело пасть м. 1. пасти 2. погинути 3. црћи, липсати пастьба,´ ж. напасање, паша па,´сха ж. 1. пасха јевр. 2. Ускрс 3.ускршњи колач од слатког сира са сувим грожђем па,´схальный ускршњи па,´сынок м. пасторак патети,´ческий страстан, патетичан патла,´стый чупав па,´тлы мн. чуперци па,´тока ж. меласа, сируп патологи,´ческий патолошки патриа,´ршеский, патриа,´рший патријархов пау,´к м. паук паути,´на ж. паучина паф! данг! звук испаљене пушке па,´фос м. патос, страсност, одушевљење пах м. слабина, препона па,´харь м. ратар паха,´ть орати па,´хнуть мирисати, заударати чиме, осећати се пахну,´ть духнути, запахнути чим па,´хота м. орање па,´хотный ораћи па,´хтать бућкати масло па,´хталка ж. бућкало паху,´честь ж. миришљавост паху,´чий мирисан, миришљав паца,´н м. жарг. дечко, момак па,´чка ж. свежањ, пакло, пакетић па,´чкать прљати, брљати пачку,´н м.1. брљавко 2. мазало рђав сликар па,´шенка ж. њивица па,´шня ж. узорана њива, ораница, орање па,´юсная (икра,´) пресован црни кавијар пая,´сничать лакрдијати, ачити се, лудирати се, измотавати се пая,´ть лемити пева,´ть през. не употребљ. певати више пута пев|е,´ц певач: ~ица певачца певу,´н ко воли певати певу,´чий звонак, звучан пе,´вчий 1. који пева 2. м. црквени хорски певач пе,´вчая пти,´ца - птица певачица пе,´гий шарен коњ, шарац пе,´йсы мн. зулуфи у Јевреја пека,´рня ж. пекара, пекарница пе,´карь м. пекар, хлебар пеклева,´нный хлеб хлеб од ситно млевеног и просејаног брашна пеклева,´ть ситно млети и просејавати пе,´кло с. 1. припека 2. пакао пелена,´ 1. покривач, застор 2. пелена пелена,´ть умотавати, увијати пелёнка м. пелена пельме,´ни мн. ташци, кувано тесто пуњено месом пе,´на ж. пена пенёк м. пањић пе,´ние с. 1. певање 2. песма, поезија пе,´нистый пенушав пе,´ниться пенити се, пенушати се пе,´нка ж. 1. скрама 2. кајмак пе,´ночка ж. ћубасти царић пенсне,´ с. цвикер пе,´нтюх м. простак, клипан, тикван пень м. пањ стать в пень - запањити се че,´рез пень коло,´ду - као преко бундева радити пенька,´ ж. кудеља пе,´ня ж. казна, глоба за неизвршење обавезе пеня,´ть на кого прекоравати, кривити неког пе,´пел м. пепео пепели,´ще с.1. згариште 2. огњиште, дом

пе,´пельница м. пепељара пе,´пельный пепељав, пепељаст пе,´рвенец м. првенац пе,´рвенствовать бити први, главни перви,´чный 1. први по реду 2. првашњи, првобитни первобы,´тный 1. првобитан, прастар 2. природан, примитиван пе,´рво-на,´перво пре свега первонача,´льный почетни, први, основни, ранији первоо,´браз м. праоблик, прототип, оригинал перворазря,´дный првоврстан, првокласан первостате,´йный устар. првоврстан, главни, врло важан первоцве,´т м. јагорчевина пе,´рвый 1. први 2. првобитан пе,´рвое де,´ло - најбоље, најлепше пере- предметак сложених речи, преперебега,´ть, перебежа,´ть 1. претрчати 2. престићи трчањем 3. пребећи к непријатељу перебега,´ть доро,´гу - пресећи пут перебе,´жка ж.1. претрчавање 2. пребегавање 3. поновно трчање на тркама перебе,´жчик м. пребеглица војник перебива,´ть 1. пребијати, ломити, разбијати много 2. убијати многе 3. протресати јастук 4. прекидати у говору, упадати у реч; ~ся 1. ломити се, разбијати се 2. протурати се 3. тешко излазити на крај, таворити перебинтова,´ть превити, променити завој перебира,´ть 1. пребирати 2. пипкати, пропуштати кроз прсте 3. претресати у памети 4. прелиставати 5. ударати у струне 6. поново слагати слова переби,´ть 1. пребити 2. испреламати, поразбијати 3. поубијати 4. претрести јастук 5. прекинути у говору;~ся 1. протурити се 2. изаћи накрај перебо,´й м.1. задржавање, прекидање, неуредност саобраћаја, неуједначено куцање срца или сата, неправилан коњски ход 2. утркивање переболе,´ть преболети, оздравити переболта,´ть, переба,´лтывать 1. промућкати 2. избрбљати перебо,´рка ж. 1. пребирање 2. танка унутрашња преграда перебрани,´ть изгрдити многе перебра,´нка ж. међусобно псовање, грдња перебра,´сывать 1. бацати једно за другим 2. пребацивати перебра,´ть, перебира,´ть 1. пробрати 2. претрести у памeти 3. пропустити кроз прсте 4. прелистати 5. поново сложити при штампању перебрести,´ прећи, прегазити преко реке переброди,´ть 1. преврети пиће 2. прокиснути 3. наскитати се переброса,´ть, перебро,´сить пребацити, побацати перебуди,´ть, перебу,´живать будити све перебыва,´ть бивати свугде перева,´л м. 1. вододелница, превој 2. прелаз преко гребена перевали,´ть 1. пребацити, превалити 2. прећи преко гребена перева,´лка претовар в перева,´лку - гегајући перевали,´ть 1. пообарати 2. поваљати 3. преваљати перевари,´ть 1. преварити желудац 2. прекувати перевезти,´, переводи,´ть превести, превући переверну,´ть 1. преврнути 2. преокренути переверста,´ть поново преломити ( у штампарству) перевёртывать превртати, изокретати переве,´с м. претежност, премоћ, већина, предност переве,´сить 1. поново премерити тежину 2. претегнути 3. обесити на другом месту;~ся обесити се, оклембесити се, нагнути се переве,´ска ж.1. премер тежине 2. вешање слике на другом месту перевести,´ 1. превести 2. преместити 3. помаћи 4. пренети 5. уништити, истребити;~ сь нестати, ишчезнути перевести,´ дух - одахнути, предахнути переве,´шать, переве,´шивать 1. извешати 2. повешати људе 3. измерити све, премерити переви,´ть 1. поново уплести, уврнути канап 2. увити, увезатичся испреплетати се перево,´д м.1. превод 2. премештај 3. пренос 4. уништење, истрага почто,´вый перево,´д - поштанска уплата стре,´лочный перево,´д - скретница нет перево,´ду - увек има переводи,´ть 1. преводити 2. премештати 3. преносити 4. уништавати, затирати, таманити перево,´дчик м. преводилац, тумач перево,´з м. превожење, превоз перевози,´ть 1. превозити 2. превести све перево,´зчик скелеџија перевола,´кивать превлачити переволо,´чь превући перевора,´чивать превртати, преокретати переворо,´т м. 1. преокрет, прелом 2. преврат, револуција перевороти,´ть 1. преврнути, преокренути 2. испретурати, испревртати переворо,´чать поиспретурати, поиспревртати перевра,´ть 1. погрешно рећи 2. надлагати перевы,´боры мн.поновни избори перевы,´брать поново изабрати перевяза,´ть 1. повезати 2. превити рану 3. преповезати перевя,´зка ж. завој, повеска перевя,´зочный пу,´нкт завојиште перевязь м.1. каиш или лента преко рамена 2. кајас за сабљу 3. завој перега,´р м. 1. оно што је прегорело 2. непријатан укус у устима од пића переги,´б м. савијање, прегиб перегиба,´ть превијати, пресавијати перегля,´дываться згледати се перегляну,´ться згледати се, погледати један у другог перегна,´ть 1. претерати 2. претећи, престићи 3. превазићи 4. препећи ракију, дестиловати перегни,´ть потрулити, иструлити перегну,´ть 1. превити, пресавити 2. претерати переговори,´ть, перегова,´ривать 1. преговарати 2. разговарати 3. надвикивати переговоры мн. преговори

перего,´н 1. прегоњење 2. растојање међу двема станицама перего,´нка ж. 1. престизање, претицање, утркивање на перегонки ко ће пре, утркујући се 2. печење ракије, дестиловање перегоня,´ть 1. престизати, претицати 2. пећи ракију, дестиловати перегора,´живать преграђивати перегора,´ть 1. прегоревати 2. изгарати перегоре,´ть 1. прегорети 2. изгорети перегороди,´ть преградити перегоро,´дка ж. преграда перегре,´в м. прегрејавање перегрева,´ть прегрејавати перегре,´ть прегрејати перегрузи,´ть, перегружа,´ть претоварити, претрпати перегру,´зка ж. 1. претовар 2. претовареност, претрпаност перегру,´зочный претоварни перегры,´зть прегристи пе,´ред 1. предња страна, лице, фасада 2. капна на ципели перед с инстр. пред, испред передава,´ть 1. предавати, уступати 2. надавати много 3. казивати, саопштавати передави,´ть 1. подавити, погњавити 2. изгњечити переда,´точный предајни переда,´точный пункт - предајна станица переда,´ть 1. предати, дати,уступити 2. казати, саопштити переда,´ча ж. предаја, достава, саопштење передва,´ивать предвајати передвига,´ть 1. преносити, премештати, помицати 2. одлагати рок передвиже,´ние с. 1. премештање, преношење, помицање 2. одлагање передвижно,´й покретан передви,´нуть 1. пренети, преместити, помаћи 2. одложити рок передво,´ить предвојити переде,´л м. нова подела земље переде,´лать прерадити, преправити, преиначити, променити передели,´ть поново разделити переде,´лка ж. прерада, преправка, промена переде,´лывать прерађивати, преправљати, мењати, измењивати передели,´ть поново делити передёргать почупати передёргивать 1. чупати све 2. варати при картању меня,´ передёргивает - сав се стресам передержа,´ть сувише задржати передёрнуть 1. тргнувши преместити 2. подвалити при картању пере,´дний предњи пере,´днее нёбо - тврдо непце пере,´дник ж. прегача, кецеља пере,´дняя ж. предсобље передо место перед испред неких група сугласника пред, испред передове,´рить своју дужност поверити другом передови,´ца ж. уводник, уводни чланак передово,´й 1. предњи, први 2. напредан передова,´я статья,´ в. передовица передо,´к ж. 1. предњи део кола 2. предњак топовски передо,´хнуть поцркати, полипсати передохну,´ть одахнути, предахнути передра,´знивать смешно подражавати кога передра,´ться побити се передро,´гнуть прозепсти передря,´га ж. непријатност, главобоља переду,´мать, переду,´мывать 1. предомислити се 2. смислити передуши,´ть 1. подавити 2. намирисати многе передыха,´ть 1. цркавати, липсавати 2. предисати, опорављати се од умора переды,´шка ж.1. предах 2. прекид, одмор перее,´зд м. 1. превоз, прелаз 2. пресељење, сеоба 3. в. перегон перее,´здить пропутовати переезжа,´ть 1. превозити се, прелазити 2. пресељавати се перее,´сть, перееда,´ть 1. прејести се 2. разјести, изгристи перее,´хать 1. прећи, превести се 2. преселити се 3. кого прегазити пережа,´рить, пережа,´ривать препећи пережда,´ть причекати, сачекати док се нешто не деси пережёвывать 1. жвакати 2.преживати пережева,´ть прежвакати пережени,´ть поженити переже,´чь препећи, прегорети пережи,´ток преостатак прошлости, застарелост пережи,´ть, пережива,´ть 1. преживети 2. проживети 3. надживети перезво,´н звоњење у сва звона перездоро,´ваться испоздрављати се перезимова,´ть презимити перезнако,´мить поизупознавати перезре,´ть презрети перезя,´бнуть промрзнути, испромрзавати переигра,´ть 1. поново одсвирати 2. претерати у игрању улоге 3. надиграти переименова,´ть променити име, назив перейти,´ 1. прећи 2. променити се, претворити се 3. проћи бура перекали,´ть 1. прекалити 2. прегрејати перекале,´чить обогаљити многе перека,´пывать прекопавати перека,´рмливать прехрањивати

перека,´т м. 1. котрљање 2. грмљавина, тутњава переката,´ть 1. прекотрљати, преваљати све 2. прерољати рубље перекати,´-по,´ле бот. ветроваљ, котрљан перекати,´ть прекотрљати, преваљати перекача,´ть 1. препумпати 2. изљуљати све перекачну,´ться заљуљати се и нагнути се перека,´шивать укошавати перекида,´ть побацати перекидно,´й који се пребацује переки,´дывать пребацивати переки,´нуть пребацити перекипяти,´ть прекувати переки,´слить прекиселити пе,´рекись ж. супероксид перекла,´дина ж. 1. попречна греда 2. брвина, моштаница перекладны,´е поштанска кола која мењају коње у станицама перекла,´дывать 1. премештати 2. мењати поштанске коње перекла,´сть преместити переклика,´ть сазвати, дозвати, довикати переклика,´ть прозивати перекли,´чка дозивање, довикивање прозивање, прозивка перекова,´ть 1. прековати железо, коња 2. испоткивати перекове,´ркать нагрдити, унаказити, изопачити переко,´вывать прекивати переколоти,´ть поразбијати, полупати переколо,´ть 1. избости 2. прибости, прикачити 3. побити, поклати 4. исцепати сва дрва переко,´п м. попречан ров перекопа,´ть прекопати перекопти,´ть 1. пресушити месо 2. посушити све 3. поново осушити перекорми,´ть 1. прехранити 2. нахранити многе переко,´рм м. препирка, свађа перекоси,´ть искосити, укосити перекочева,´ть преселити се номади, преместити се перекраивать прекрајати перекра,´сить префарбати перекра,´шивать префарбавати перекрести,´ть 1. прекрстити 2. покрстити перекрести,´ться 1. прекрстити се, 2. укрстити се перекрёстный унакрстан перекрёсток м. раскрсница, раскршће перекре,´щивать прекрштавати перекре,´щиваться укрштати се перекри,´кивать надвикивати перекрича,´ть надвикати перекрои,´ть 1. прекројити 2. покројити 3. разрезати попола перекроши,´ть измрвити перекрути,´ть 1. сувише уврнути 2. повезати много перекры,´ть 1. препокрити 2. поиспокривати перекувырка,´ть испретурати, испревртати перекувырну,´ть преврнути, претурити перекупа,´ть 1. прекупљивати 2. искупати све перекупи,´ть прекупити переку,´пщик м. прекупац перекури,´ть испушити, попушити перекуса,´ть изуједати перекуси,´ть 1. прегристи 2. прихватити се, презалогајити переку,´сывать 1. прегризати, уједати 2. прихватати се јела перела,´вливать хватати, ловити перелага,´ть 1. преносити, пребацивати 2. устар. преводити на други језик 3. преправљати, преудешавати, мењати перела,´дить преудесити, преиначити перела,´живать преудешавати, преиначавати перела,´зить прелазити перела,´мывать преламати перележа,´ть прележати перелеза,´ть прелазити переле,´зть прећи, препентрати се переле,´сок м. шумица перелёт м.1. лет, прелетање 2. сеоба птица 3. пребацивање метака перелета,´ть прелетати, прелетети перелётные пти,´цы - птице селице перели,´в м. прелив боја перелива,´ть 1. преливати 2. преливати се боја перелиня,´ть олињати, лињати се, добити нову длаку перелиста,´ть препистати перели,´стывать прелиставати перели,´ть прелити, пресути, претопити перелицева,´ть преврнути одело перелицо,´вывать превртати одело перелови,´ть похватати, наловити переложи,´ть 1. пренети, преместити 2. превести књигу 3. преиначити перело,´м м. прелом перелома,´ть испреламати переломи,´ть преломити, сломити перема,´нивать премамљивати перемани,´ть премамити перемара,´ть избрљати, умрљати прецртати

перема,´рывать прецртавати перема,´тывать премотавати перемахну,´ть, перема,´хивать 1. прескочити 2. прекардашити у причању перемежа,´ться одмењивати се, наизменце долазити перемежа,´ющаяся лихора,´дка - наступна повратна грозница перемежева,´ть поново разграничити перемежёвывать поново разграничавати переме,´на ж. 1. промена 2. преобука 3. одмор у школи перемени,´ть променити, изменити переме,´нный, переме,´нчивый променљив перемёрзнуть јако озепсти, промрзнути переме,´рить, перемеря,´ть 1. премерити 2. поново измерити перемести,´ поново почистити, почистити све перемёт м. рибарска мрежа перемета,´ть 1. поново чистити 2. преметнути 3. профирцати перемётный који се пребацује преко рамена, коњског седла перемётная су,´мка - бисаге перемеша,´ть смешати, помешати, побркати переме,´шивать мешати, бркати перемеша,´ть премештати перемиги,´ваться подмигивати се, намигивати један на другог перемина,´ть гужвати, гњечити перемина,´ться ступати с ноге на ногу оклевајући переми,´рие м. примирје перемога,´ть надвлађивати, савлађивати, покоравати перемо,´кнуть 1. скроз покиснути 2. прокиснути перемо,´лвиться поразговарати перемоло,´ть 1. самлети 2. премлети перемори,´ть 1. поморити, утаманити 2. угњавити говором перемости,´ть поново поплочати, покалдрмисати перемота,´ть премотати перемочи,´ть 1. прекиселити лан 2. исквасити перемо,´чь надвладати, савладати, покорити перемы,´чка ж. 1. спојница 2. надвратник, лук над прозором 3. брана перемы,´ть опрати, испрати перемы,´ть ко,´сточки - трачати, оговарати перенапря,´чь, перенапряга,´ть пренапрегнути перенаселённость пренасељеност перенасыща,´ть презасићавати перена,´шивать 1. пренашати 2. изнашати одело перенести,´ 1. пренети 2. преместити 3. одложити 4. поднети, издржати, отрпети перенима,´ть 1. примати, усвајати туђу особину 2. отимати 3. јазити, гатити реку перено,´с м. 1. преношење 2. премештај 3. одлагање переноси,´ть 1. преносити 2. премештати 3. одлагати 4. подносити, издржавати, трпети 5. износити одело перено,´сица ж. горњи део носа, преконосица переночева,´ть преноћити переня,´ть 1. примити, усвојити туђу особину 2. отети 3. зајазити, загатити реку переоде,´ть преодети, преобући переоцени,´ть 1. поново проценити 2. преценити переоце,´нка 1. поновна процена 2. процењивање перепа,´дать попадати перепада,´ть 1. припадати 2. пролазити време перепаха,´ть преорати перепа,´шка ж. преоравање, друго орање перепека,´ть препицати пе,´репел препелица перепёлка ж. препелица женка перепелена,´ть преповити перепе,´рчи,´ть сувише забиберити, запаприти перепе,´ть 1. натпевати 2. отпевати све песме 3. препевати перепеча,´тать 1. прештампати 2. преписати на машини перепе,´чь 1. препећи 2. испећи све перепили,´ть 1. престругати, претестерити 2. истестерити све переписа,´ть 1. преписати 2. пописати перепи,´ска ж. 1. преписивање, препис 2. дописивање, преписка перепи,´сывать 1. преписивати 2. пописивати;~ся дописивати се пе,´репись ж. попис ствари, становништва перепи,´ть 1. препити 2. кого попити више него други перепла,´вить, переплавля,´ть 1. претопити 2. превести сплавом переплати,´ть преплатити перепла,´чивать преплаћивати переплести,´ 1. преплести, уплести 2. књигу укоричити, повезати переплёт м. 1. преплет 2. сплет обстоятельств 3. повез, корице књиге переплета,´ть 1. преплитати, уплитати 2. повезивати, коричити књигу переплётчик м. књиговезац переплётная ж. књиговезница переплоти,´ть, перепло,´чивать 1. повезати у сплав 2. зајазити, загатити реку переплыва,´ть 1. препливати 2. судно препловити перепои,´ть опити, изопијати перепо,´лнить, переполня,´ть препунити переполо,´ть поново оплевити, оплевити све переполо,´х м. узбуна, узнемиреност переполоши,´ть узбунити, заплашити, узнемирити перепо,´нка ж. 1. опна 2. анат. препона перепоя,´сать 1. преповити 2. препојасити перепра,´ва ж. прелаз, превоз

перепра,´вить 1. превести 2. отправити, послати, отпремити 3. поправити 4. испоправљати перепра,´вка ж. 1. превоз 2. отправка, пошиљка 3. преправка, поправка переправля,´ть 1. превозити 2. отпремати, слати 3. поправљати перепре,´ть 1. иструлити 2. прекувати се перепродаве,´ц м. препродавац перепрода,´жа ж. препродаја перепрода,´ть препродати перепруди,´ть, перепру,´живать зајазити, загатити перепры,´гнуть прескочити перепуга,´ть поплашити, престрашити перепусти,´ть 1. пропустити 2. одлити, преточити 3. попустити перепу,´тать замрсити, побркати перепу,´тье с. распутица, раскршће перерабо,´тать, перераба,´тывать 1. прерадити 2. преправити 3. радити преко норме норме перерасти,´, перераста,´ть 1. прерасти 2. надвисити перерва,´ть 1. прекинути 2. поцепати све перере,´зать, перереза,´ть 1. пресецати, пререзивати 2. киати перероди,´ться 1. препородити се 2. изродити се перерожда,´ться препорађати се изрођавати се переруби,´ть, переруба,´ть 1. пресећи 2. искасапити переруга,´ть изгрдити све переры,´в м. 1. прекид 2. одмор у раду перерыва,´ть 1. прекидати 2. прекопавати переры,´ть 1. прекопати 2. в поисках претурити переряди,´ть, переряжа,´ть преобући, прерушити пересо,´хнуть сасушити се пересади,´ть пересаживать 1. преместити 2. пресадити переса,´дка ж. 1. прелаз 2. пресађивање прелаз у други воз пересоли,´ть, переса,´ливать пресолити пересда,´ть 1. издати под пазакуп 2. поделити поново карте 3. поновити испит пересда,´ча ж. 1. давање у закуп 2. поновна подела карата 3. поновно полагање испита пересе,´ивать пресејавати пересека,´ть пресецати пересели,´ть, переселя,´ть преселити пересе,´сть 1. променити седиште 2. променити превозно средство пересе,´чь пресећи пересе,´ять 1. пресејати 2. просејати переси,´лить одолети, савладати, надјачати пересказа,´ть, переска,´зывать 1. препричати 2. поново испричати 3. сувише казати перескочи,´ть, переска,´кивать 1. прескочити 2. претицати на тркама пересласти,´ть пресладити пересла,´ть послати, отправити, отпремити пересма,´тривать 1. разматрати 2. разгледати поново прегледати, проверавати пересме,´ивать исмевати, подсмевати се пересме,´шка ж. подсмевање, подругивање пересме,´шник м. подсмевало пересмо,´тр м.1. преглед 2. проверавање, ревизија пересмотре,´ть 1. размотрити 2. разгледати поново прегледати, проверити пересозда,´ть преобразити пересо,´л м. 1. пресољавање 2. фиг. претеривање пересоли,´ть 1. пресолити 2. претерати у причању пересо,´хнуть 1. пресахнути, пресушити 2. сасушити се переспа,´ть преспавати переспе,´ть презрети переспроси,´ть, переспра,´шивать 1. пропитати 2. поново упитати перессо,´риться позавађати се перестава,´ть престајати переста,´вить, переставля,´ть преместити, пренети, преметнути перестано,´вка ж. премештање переста,´ть престати перестира,´ть 1. поново опрати 2. опрати много перестоя,´ть 1. престојати 2. сачекати перестрада,´ть препатити перестрахова,´ть реосигурати поново осигурати перестре,´лка ж. пушкарање, чарка перестрели,´ть 1. побити из пушке 2. испуцати перестро,´ить 1. президати 2. реорганизовати, преформирати перестро,´йка ж.1. презиђивање 2. преправка, реорганизација перестуди,´ть, перестужа,´ть прехладити пересту,´кать 1. полупати, изразбијати 2. прекуцати на машини; ~ся споразумевати се куцањем кроз зид у затвору переступи,´ть, переступа,´ть 1. прелазити, прекорачивати 2. ступати с ноге на ногу пересу,´дчик м. сплеткаш пересу,´ды мн.сплетке, оговарање, торокање пересу,´живать сплеткарити, оговарати пересуши,´ть пресушити исушити све пересчёт м. пребројавање пересчита,´ть, пересчи,´тывать 1. избројити, пребројити 2. прерачунати пересчита,´ть рёбра - излемати, наместити ребра пересыла,´ть слати, шиљати, отпремати, отправљати пересы,´лка ж. пошиљка, отправка, отпрема пересы,´пать 1. преспављивати 2. пресипати 3. посипати, засипати пересыпа,´ть 1. пресути 2. посути, засути пересыха,´ть 1.засушивати (река) 2. пресушивати, сасушивати се (земља) перетаска,´ть, перетащи,´ть, перета,´скивать превући, пренети перетасова,´ть поново измешати карте, хартије перетере,´ть 1. (веревку) престругати 2. (зерно) растрљати 3. (посуду) пребрисати

перетерпе,´ть претрпети, поднети перете,´чь разлити се, прелити се перетиха,´ть, перети,´хнуть утишавати се, (боль) уминути перетле,´ть иструлити, иструнути перето,´лки мн. сплетке, оговарање перетолкова,´ть протумачити на свој начин перетоло,´чь 1. поново истуцати 2. истуцати сувише ситно перетоми,´ть преморити перето,´пка ж. претапање перетопи,´ть 1. претопити 2. загрејати све 3. подавити у води перетопта,´ть изгазити перетрави,´ть отровати, побити, потаманити, перетре,´скаться попуцати, испуцати перетруди,´ть преморити перетру,´сить уплашити се перетруси,´ть 1. протрести 2. испросипати перетрясти,´, перетряхну,´ть, перетря,´хивать претрести, претресати (јастук) пере,´ть 1. притискивати, наваљивати се 2. вући на себи 3. ићи, гурати; ~ся 1.ићи, гурати се 2. жарг. добијати задовољство перетяну,´ть, перетя,´гивать 1. превући 2. затегнути, натегнути переу,´лок м. попречна уличица,сокак переутоми,´ть, переутомля,´ть преморити переутомле,´ние с. премореност переуче,´сть 1. реесконтовати 2. инвентарисати переучёт 1. реесконт 2. инвентарисање переха,´живать прелазити перехва,´т 1. захватање, узимање 2. струк на хаљини перехвата,´ть 1. похватати 2. товар разграбити, покуповати перехвати,´ть, перехватывать 1. задржати, зауставити 2. захватити, дохватити, обухватити 3. еду прихватити се, презалогајити перехвора,´ть прележати болест перехитри,´ть надмудрити, доскочити некоме перехо,´д м. 1. прелаз 2. пут, марш 3. пролаз, ходник два перехо,´да - два дана марша переходи,´ть 1. прелазити 2. пролазити 3. пресељавати се 4. обићи, пропутовати перехо,´дный прелазни пе,´рец м. бибер, паприка чёрный пе,´рец - бибер стручко,´вый кра,´сный пе,´рец - паприка перецеди,´ть, переце,´живать 1. процедити 2. преточити перецелова,´ть изљубити све перечека,´нить прековати пе,´речень м. 1. списак, попис 2. регистар, каталог перече,´ркать, перечерка,´ть, перечеркну,´ть, перечёркивать прецртати, брисати перечисле,´ние с. 1. пребројавање, набрајање попис, списак 2. пренос на други рачун перечи,´слить 1. побројити, пребројити 2. увести, зачислити 3. пренети на други рачун перечища,´ть, перечи,´стить чистити поново перечита,´ть, перечи,´тывать поново читати пере,´чить противуречити пе,´речница суд за бибер или паприку чёртова пе,´речница - наџак-баба, роспија перешагну,´ть, переша,´гивать прекорачити переша,´рить, переша,´ривать претражити, претрести џепове переше,´ек м. превлака, земљоуз перешёптываться дошаптавати се перешиби,´ть 1. преломити ударцем 2. прекинути цену 3. пресећи пут переши,´ть преправити шивењем перещу,´пать испипати переэкзаменова,´ть поново испитати ђака переэкзамено,´вка ж. поновни испит пери,´ла мн. ограда на степеницама балкону периоди,´ческий, периоди,´чный периодски, периодичан пе,´ристый перјаст, покривен перјем пе,´ристые облака,´ - цируси перл м. устар. бисер перламу,´тр м. седеф перламу,´тровый седефни, седефски перло,´вка ж. гершла перо,´ 1. перо 2. пераје ( код рибе) перочи,´нный (но,´жик) перорез пе,´рсик бресква пе,´рсиковый бресков, бресквин пе,´рстень прстен с каменом пе,´рхоть ж. перут перцо,´вка ж. ракија с бибером перча,´тка ж. рукавица с прстима перча,´точник м. рукавичар

перчи,´ть биберити, паприти пёрши,´ть безлич. голицати у грлу пёрышко с. перце пёс м. пас пёс его,´ зна,´ет - ђаво га знао пе,´сенка ж. песмица пе,´сенник м. 1. устар. народни хорски певач 2. народна песмарица песе,´ц бела поларна лисица пёсик псетанце песка,´рь м. гргеч песо,´к м. песак са,´харый песо,´к - шећер песо,´чница пескаоница песо,´чный пешчани пе,´стик м. 1. тучак у цвета 2. тучак пе,´стовать неговати, гајити пестре,´ть 1. шаренити се 2. треперити пестрота,´ ж. шаренило пестру,´шка ж. пастрмка пёстрый шарен пе,´телька ж. петљица, замчица петли,´ца ж. 1. рупица за дугме 2. испуска на јаци пе,´тля м. 1.петља, чвор, узао, замка 2. рупица за дугме 3. дверная шарка мета,´ть пе,´тли -1. опшивати рупице 2. затурати траг зец петля,´ть врдати, врлудати, варакати петро,´вки мн. Петровски пост петру,´шка ж.1. першун 2. народно позориште с луткама пету,´х м. петао, певац кра,´сный пету,´х - пожар пету,´ший, петуши,´ный петлов, петловски петуши,´ться кочоперити се, шепурити се петушо,´к петлић петь певати петь сла,´ву - величати Ла,´заря петь - жалити се на судбину пехо,´та ж. пешадија пехоти,´нец м. устар. пешак пехо,´тный пешачки, пешадијски печа,´лить жалостити, растуживати, цвелити печа,´ль ж. 1. жалост, туга, јад 2. брига печа,´льный жалостан, тужан, ојађен печа,´тать 1. штампати 2. писати на машини 3. фотогр. копирати печа,´ть ж. 1. печат, жиг 2. штампање, штампа печёнка, пе,´чень ж. јетра, црна џигерица пече,´нье с. пециво, кекс печни,´к м. пећар печь, пе,´чка ж. пећ, фуруна печь пећи пе,´чься 1. пећи се 2. бринути се, старати се пешехо,´д м. пешак тј. онај који иде пешке пе,´ший пешачки пешадијски пе,´шка ж. пешак у шаху, пион пешко,´м м. пешке, пешице пеще,´ра ж. пећина, пештера пива,´ть често пити пивна,´я ж. пивница пивно,´й пивски пивно,´й заво,´д - пивара пи,´во с. пиво тёмное пи,´во - црно пиво пивова,´рня ж. завод пивара пи,´галица ж.1. вивак 2. мршав, ситна женска особа пиджа,´к м. кратак доњи капут „сако" пи,´ка ж. копље пи,´кать пискати, пијукати пикирова,´ться пецкати се, задиркивати се пи,´кнуть писнути пила,´ ж. тестера, пила пили,´кать цигуљати рђаво свирати пили,´ть стругати, тестерити пи,´льщик м. тестераш пилю,´ли мн. пилула

пина,´ть ћушкати ногом, шутати рукой мувати пино,´к м. шут, ударац песницом пио,´н м. божур пир м. гозба, пировање, чашћење пирова,´ть гостити се, частити се, пировати пиро,´г м. бурек од киселог теста, испуњен месом, сиром, јајима и др. пиро,´жник м. бурегџија пиро,´жное с. сладак колач пирожо,´к м. мали пирог дугуљаста облика пи,´ршество с. пир писа,´ка ж. пискарало, шкрабало пи,´саный 1. писан 2. шарен 3. сликан пи,´саная краса,´вица - лепа као уписана писа,´тель м. писац, књижевник писа,´ть 1. писати 2. сликати пи,´сец м. устар. писар, преписивач писк м. писак, писка, врисак, вриска пискля,´вый пискав пи,´снуть писнути, вриснути пистоле,´т м. пиштољ пису,´лька ж. писамце, цедуља писчебума,´жная фа,´брика - фабрика хартије пи,´счий писаћи пи,´сывать више пута писати письмецо,´ с. писамце письмо,´ с. 1. писмо 2. слово откры,´тое письмо,´ - дописница письмоводи,´тель м. деловођа пита,´ние с. храна, исхрана пита,´тельный хранљив пита,´ть 1. хранити 2. снабдевати 3. надежду гајити пи,´терский петроградски пито,´мец м. питмица ж. питомац, васпитаник пито,´мник м. 1. расадник 2. одгајилиште, васпитни дом пить пити питьё с. 1. пијење 2. пиће, напитак питьево,´й питак пиха,´ть гурати, ћушкати, мувати, шутати пихну,´ть гурнути, ћушнути, мунути, шутнути пи,´хта ж. бела јела пичка,´ть пунити кљукати пичу,´га, пичу,´жка ж. птичица пи,´шущий који пише, писаћи пи,´ща ж. храна јело пища,´лка ж. звиждаљка, свирала пища,´ть пиштати, вриштати пищеваре,´ние с. варење хране у желуцу пищево,´д м. једњак пищевой који служи за храну, прехрамбени пия,´вка ж. пијавица пла,´вание с.1. пливање 2. пловљење судна пла,´вательный који служи за пливање пла,´вать 1. пливати 2. пловити пла,´вить 1. спуштати сплавом 2. металл топити, растапати пла,´вка ж. топљење метала пла,´вки мн. купаће гаћице пла,´вкий топљив плавле,´ние топљење плавни,´к м. пераје пла,´вный 1. равномеран, уједначен 2. речь течан 3. походка лак пла,´кальщица ж. нарикача, тужбалица пла,´кать плакати; ~ся жалити се пла,´каться в жиле,´тку - јадиковати, жалити се пла,´кса м., ж. плачко пла,´ксивый плачљив, кењкав плаку,´чий само у изразу плаку,´чая и,´ва - жалосна врба, јадиковина пламене,´ть пламтети, буктати пла,´менный 1. пламен, ватрен, жарки 2. одушевљен, страстан пла,´мя ж.1. пламен 2. ватра, жар, одушевљење пла,´нер м. авион без мотора, једрилица плани,´ровать планирати

пла,´нка ж. дашчица планови,´к м. стручњак за састављање планова, планер пла,´новый плански планоме,´рный плански, систематски, смишљен пласт м. слој пласта,´ть, пластова,´ть сећи на слојеве рыбу, расплашћивати пласти,´на ж.1. плоча, металла лист 2. полутка брвна пласти,´нка ж. плоча фотографска, грамофонска пла,´стырь м. фластер пла,´та ж. 1. плата, награда 2. накнада за,´работная пла,´та - радничка зарада кварти,´рная пла,´та - кирија, станарина входна,´я пла,´та - улазница плата,´ть крпити платёж плаћање, исплата долг платежо,´м кра,´сен - чист рачун, дуга љубав платёжный платни пла,´тинный, пла,´тиновый платински плати,´ть платити плато,´к 1. марама 2. марамица платони,´ческий платонски пла,´тье с. одело, хаљина пла,´ха ж. 1. цепаница 2. губилиште плац м. вежбалиште за војничке смотре плач м. 1. плач 2. на похоронах нарицање, тужбалица плаче,´вный 1. жалостан, плачеван, плачан 2. бедан, ништаван плашмя,´ пљоштимице плащ м. плашт, огртач плева,´ть 1. пљувати 2. не обраћати пажњу, не зарезивати плева,´ть я хоте,´л! - баш ме брига! пле,´вел м. коров плево,´к м. испљувак, пљуванак пле,´вра ж. плућна марамица плёвый 1. ништаван, безначајан 2. лак племенно,´й чистокрван, приплодни пле,´мя с. 1. племе 2. народ 3. животных запат, накот племя,´нни|к м. син брата синовац, братанац син сестри сестрић, нећак;~ца синовица, братаница, сестричина, нећака плен м. зароблеништво плени,´тельный привлачан, замамљив, заносан, дражестан плени,´ть 1. заробити, покорити 2. освојити, очарати пле,´нник, пле,´нный м. заробљеник пленя,´ть 1. заробљавати 2. освајати пле,´сень ж. плесан, буђа пле,´сенный плеснив, буђав плеск м.1. пљесак пљускање, запљускивање 2. рибљи реп плеска,´ть, плесну,´ть пљеснути пљуснути, запљуснути;~ся пљускати се, брчкати се плести,´ 1. плести 2. вздор говорити бесмислице којешта 3. на кого лагати, клеветати плести,´сь 1. једва се вући, с муком ићи 2. трчати или ићи без журбе плетёнка ж.1. котарица од прућа 2. оплетена флаша плете,´нь м. плот плеть плетка ж. 1. бич, корбач 2. лозица плечо,´ 1. раме 2. анат. мишица пожа,´ть плеча,´ми - слећи, смаћи раменима э,´то ему,´ не по плечу,´ - он није томе дорастао плеши,´веть ћелавити плеши,´вый м. ћелав плеши,´на, плешь ж. 1. ћела 2. пропланак голо место у шуми плита,´ ж.1. плоча 2. штедњак „шпорет" плитня,´к м. шкриљац плове,´ц м. 1. пливач 2. устар. морепловац плову,´чий 1. пловни 2. који плови плову,´честь ж. пловност, способност пловљења плод м. 1. плод 2. воће плоди,´ть плодити, рађати, порађати пло,´дник у цветка тучак пло,´дный плодан плодови,´тый плодан, плодоносан, родан плодоро,´дие плодност пло,´ский 1. раван, пљоснат 2. тарелка плитак 3. недуховит, бљутав, простачки пло,´ская остро,´та - стереотипна, банална шала плоского,´рье с. висораван, плато

пло,´скость ж. равна површина, равнина накло,´нная пло,´скость - стрма равнина плот м. сплав плотва,´ ж. црвенперка риба плоти,´льщик м. сплавар плоти,´на ж. брана, насип плотне,´ть постајати збијенији, чвршћати, једрати пло,´тник м. дрводеља, тесач пло,´тный 1. збијен, чврст 2. человек пун, здепаст 3. чврст дебео 4. материл трајан плотоя,´дный 1. месождерски 2. похотљив пло,´тский телесни, чулни плоть ж. 1. човечје тело 2. мушко семе плохо,´й рђав, лош плоша,´ть 1. радити невешто, погрешно 2. погоршавати се пло,´шка ж. 1. земљани чанак 2. жижак светиљка площа,´дка ж. 1. платформа 2. спортивная, учебная равна површина намењена неком циљу 3. мали трг пло,´щадь ж. 1. пољана, трг, пијаца 2. површина, парцела плуг м. плуг плут м. варалица, лупеж, битанга, хуља плута,´ть лутати плу,´тни мн. превара, подвала плутова,´ть варати, лупешки радити плутовско,´й варалички, лупешки плутовство,´ с. превара, подвала плыву,´чий течан, жидак плыть 1. пливати 2. судно пловити плюга,´вый здепаст, низак плю,´нуть пљунути плюс м. плус, више плю,´хнуться скљокати се, пасти плюш м. плиш плю,´шевый плишан плющ бршљан плю,´щить 1. спљоштавати 2. жарг. правити несрећним, гњечити (живот) пляж м. плажа пляс м. 1. плес, игра 2. плесање пляса,´ть играти, плесати пля,´ска игра, плес плясу,´н страстан играч; ~ья страсна играчица пневмати,´ческий пнеуматички пни,´стый пун пањева по по, до по коле,´но - до колена по го,´рло - до грла по пя,´тое мая - до петог маја поба,´иваться прибојавати се побагрове,´ть поруменети поба,´ливать поболевати побасёнка ж. причица побе,´г м. 1. бекство 2. изданак, младица, летораст побе,´да ж. победа победи,´тель м. победилац, победник победи,´ть, побежда,´ть победити побежа,´ть потрчати побеле,´ть побелети побели,´ть обелити, окречити побере,´жье обала, приморје побере,´чь причувати побираться просјачити поби,´ть, побива,´ть 1. истући 2. побити 3. победити ( на утакмици) 4. разбити, поломити стакло поблагодари,´ть захвалити побла,´жка м. попуштање побледне,´ть побледети, пребледети поблёкнуть увенути поблёскивать светлуцати се побо,´и мн. ударци, батине побо,´ище 1. битка 2. туча 3. бојиште поболе,´ть мало болети поболта,´ть 1. промућкати 2. помлатарати 3. проћаскати побо,´р м. 1. глоба 2. мито поборо,´ть 1. победити у рвању 2. савладати, сузбити побо,´чный 1. побочан 2. споредан 3. ванбрачан

побра,´сывать бацати помало побра,´ть однети, покупити побре,´згать згадити се побрести поћи полако поброди,´ть пролутати, налутати се побря,´кивать звецкати, цинцикати побуди,´ть, побужда,´ть 1. будити неко време 2. пробудити, побудити све 3. подстаћи 4. дићи, кренути (животиње) побужде,´ние с. побуда, мотив побы,´вка ж. кратко бављење побы,´ть задржати се, остати неко време, пробавити пова,´дить навадити, навикнути пова,´диться навадити се, навићи се, уобичајити пова,´дка ж. навика пова,´дливый поводљив пова,´дно само у изразу что,´бы не,´ было пова,´дно -1. да се други пут не понови 2. поменуло се, не повратило се пова,´живаться навађати се, навикавати се повали,´ть 1. повалити, превалити, преврнути, претурити, оборити 2. снег ударити 3. иардд навалити пова,´льный општи пова,´льная боле,´знь устар. - епидемија поваля,´ть 1. поваљати 2. пообарати по,´вар м. кувар; ~иха куварица поварёнок паракувар провари,´ть, пова,´ривать прокувати поварско,´й куварски пове,´дать устар. испричати, казати поведе,´ние понашање, владање повезти,´ 1. повести, одвести 2. безлич. срећа ему,´ повезло,´ - имао је среће повелева,´ть 1. заповедати 2. управљати, владати повеле,´ние с. заповест, наредба повелеть устар. заповедити, наредити повели,´тель м. заповедник, господар повели,´тельный 1. заповеднички 2. категоричан, безуслован повели,´тельое наклоне,´ние грам. - императив пове,´ренный опуномоћен, пуномоћник пове,´ренный в дела,´х - отправник послова поверну,´ть, повороти,´ть 1. окренути, обрнути 2. преокренути, преиначити повёртывать окретати, вртети неко време пове,´рхность ж. 1. површина 2. површност пове,´рхностный површан по,´верху одозго површно пове,´рье с. народно веровање пове,´рнть 1. поверавати 2. проверавати пове,´са м. обешењак, ветропир, ветрогоња, лола пове,´сить 1. обесити 2. голову оборити главу нос покуњити се повествова,´ть причати, приповедати повести,´ 1. повести 2. себя понети се, показати се 3. мрднути, махнути пове,´стка ж. 1. позив, позивница 2. сигнал опомена пове,´стка дня - дневни ред повива,´ть повијати повида,´ться видети се, наћи се( са неким) пови,´димому по свој прилици, чини се, вероватно пови,´дло с. пекмез повили,´ка бот. вилина косица повини,´ться признати своју кривицу пови,´нность ж. 1. дужност, обавеза 2. кулук во,´инская пови,´нность - војна обавеза трудова,´я пови,´нность - радна обавеза пови,´нный дужан, обавезан повинова,´ться 1. покорити се, потчинити се, послушати 2. покоравати се, потчињавати се, слушати повинове,´ние с. покорност, послушност пови,´снуть обесити се, обиснути, оклембесити се повиту,´ха ж. бабица пови,´ть повити, умотати повле,´чь 1. повући за собом 2. имати као последицу повлия,´ть 1. утицати 2. наговорити по,´вод м. повод, случај поводи,´ть 1. поводити, проводати 2. превући по површини пово,´зка ж. таљиге, кочије повора,´чивать скретати, окретати, обртати поворо,´т м. 1. окрет, савијутак 2. преокрет

поворо,´тливый окретан, савитљив, вешт поворо,´тный 1. који служи за окретање 2. прекретни повреди,´ть, поврежда,´ть 1. повредити 2. оштетити, покварити повремени,´ть почекати, причекати повседне,´вный свакодневни, свакидашњи повсеме,´стно свуда, свугде повста,´нец м. устаник повстреча,´ть срести, сусрести; ~ся срести се, сусрести се повсю,´ду свуда, свугде, свагде повторе,´ние с. понављање повтори,´тельный, повто,´рный понован повтори,´ть, повторя,´ть поновити повы,´сить повисити, подићи повыша,´ть повишавати, подизати повяза,´ть повезати повя,´зка ж. завој, повеска трака повя,´зывать повезивати погаси,´ть, погаса,´ть, пога,´снуть погасити, угасити погаша,´ть 1. гасити свећу, креч 2. гушити 3. поништавати марке, амортизовати дуг погиба,´ть пропадати, страдати поги,´бель ж. погибија, пропаст в три поги,´бели -1. гнуть гњавити, кињити 2. савивши се ниско, четвероношке поги,´бнуть пропасти, страдати погла,´живать гладити, миловати поглоща,´ть, поглоти,´ть 1. гутати 2. упијати, апсорбовати З. привлачити пажњу погляде,´ть 1. погледати 2. припазити как я погляжу,´ - како видим, по свему судећи погляде,´ть за ребёнком - причувати дете погля,´дывать погледати, освртати се погна,´ть потерати, погнати; ~ся појурити погни,´ть натрулити, потрулити погну,´ть савити поговори,´ть, погова,´ривать говоркати, зуцкати се, поразговарати погово,´рка изрека, узречица пого,´да ж. време, атмосферске прилике погоди,´ть причекати немно,´го погодя,´ - мало после пого,´дный 1. временски 2. годишњи пого,´жий леп поголо,´вный 1. који се врши по главама 2. свеопшти пого,´н м. нараменица, еполета пого,´ня ж. потера погоня,´ть гонити, терати погоре,´ть 1. изгорети, остати без куће због пожара 2. горети неко време пого,´ст м. сеоско гробље погости,´ть гостити се пограни,´чник м. граничар по,´греб м. 1. подрум 2. сутерен порохово,´й по,´греб - барутана погреба,´льный погребни погреба,´ть сахрањивати погребе,´ние с. погреб, сахрана, укоп погребно,´й подрумски погрему,´шка ж. звечка погрести,´ 1. сахранити 2. грабуљати неко време 3. повеслати погре,´ться огрејати се мало погро,´м пустошење и убијање од стране гомиле погромы,´хивать тутњити, тандркати погрузи,´ть, погружа,´ть заронити, потопити, натоварити; ~ся 1. заронити се 2. удубити се, задубити се погры,´зть 1. грицкати неко време 2. изгристи (миш) погря,´знуть огрезнути, заглибити се погуби,´ть упропастити, уништити погу,´дка ж. 1. мелодија, арија 2. стара прича узречица погу,´ливать, погуля,´ть 1. шеткати 2. пијанчити под под ређе пред- , код-, при-, до-, за или се испушта у преводу ему,´ под три,´дцать - он има близу 30 година под ве,´чер - пред вече под пра,´здник - пред сам празник сраже,´ние под Сталингра,´дом - битка код Стаљинграда по му,´хой - припит, пијан под сурди,´нку - под сурдинку, тихо подави,´ть, подавля,´ть 1. притиснути 2. погазити 3. угушити 4. превазићи 5. запањити

подавля,´ющий претежан, знатан ( број) пода,´вно тим пре, тим више или мање пода,´льше даље подари,´ть поклонити, подарити, даривати пода,´рок м. дар, поклон пода,´тель м. доносилац пода,´тливый 1. попустљив, податан, поводљив 2. мек, еластичан податно,´й устар. порески по,´дать ж. устар. порез пода,´ть, подава,´ть 1. дати, пружити 2. послужити, уделити пода,´ть ми,´лостыню - делити милостињу пода,´ть блю,´до - сервирати храну пода,´ча ж. 1. давање, подношење 2. помощи пружање письма предаја пода,´чка ж. мала милостиња преко срца подая,´ние с. устар. милостиња подбега,´ть, подбежа,´ть дотрчавати, притрчавати подбива,´ть 1. прикуцавати, прикивати 2. подшивати, постављати крзном 3. жуљити (леђа) 4. подбадати, подстрекавати, туткати подбира,´ть 1. купити, сакупљати 2. притезати 3. засукивати, подизати 4. бирати, одабирати; ~ся 1. прикрадати се, кришом се примицати 2. задизати подби,´ть 1. прикуцати, приковати подметку 2. подшити ставити, мехом поставити 3. подбости, подстаћи 4. спину нажуљити подбо,´йка ж. 1. постава 2. ђон подбо,´р м.1. одабирање 2. избор 3. збирка подборо,´док м. брада, доња вилица подбоче,´ниться подбочити се подбри,´ть подбријати подбро,´сить, подбра,´сывать 1. добацити у, дометати, додати 2. бацити увис подва,´л м. 1. подрум 2. сутерен 3. (у новинама) подлистак подвали,´ть 1. навалити, натрпати 2. додати, дометнути подве,´домственный подручан, потчињен подвезти,´ 1. довести 2. повести успут подве,´ргнуть, подверга,´ть подвргнути, изложити подверну,´ть, подвёртывать 1. заврнути још мало 2. подвући, засукати 3. подметнути подверну,´ться 1. наћи се, задесити се 2. пасти под подве,´сить, подве,´шивать обесити испод подвести,´ 1. довести, привести подвести 2. довести у незгоду 3. сабрати, закључити подвести,´ под монасты,´рь - преварити, издати, довести у неприлику подвига,´ть помицати, кретати подви,´жник м. 1. испосник 2. борац, јунак подви,´жный, подвижно,´й покретан, покретљив подвижно,´й соста,´в - железнички возни парк подвиза,´ться радити, бити заузет на неком пољу рада подвинти,´ть заврнути, зашрафити подви,´нуть помаћи, кренути подви,´нчивать завртати, шрафити подво,´да ж. коњска теретна кола подводи,´ть доводити, приводити подводи,´ть кого,´ под отве,´т - чинити одговорним подводи,´ть ито,´ги - сабирати, закључивати подво,´дник м. морнар подморнице подво,´дный 1. подводни 2. подморнички 3. који се односи на теретна кола подво,´дная ло,´дка - подморница подво,´з м. 1. довоз 2. вожња, подвоз подвози,´ть 1. довозити 2. возити успут подво,´зка ж. подвоз подвороти,´ть, подвора,´чивать посувратити, подавити подво,´рье с. устар. 1. црквени или манастирски дом за свештена лица 2. гостионица подво,´х м. подвала, превара, смицалица подвыва,´ть урлати, завијати подвяза,´ть, подвя,´зывать подвезати, извести вез подвя,´зка 1. подвезивање 2. подвеза подгиба,´ть подвијати подгляде,´ть, подгля,´дывать вребати, кришом видети подголо,´сок м. 1. други глас у хору 2. аминаш подгоня,´ть 1. терати, подстицати, журити 3. подешавати подгоре,´ть загорети, прегорети подгото,´вить, подгота,´вливать готовити, спремати, припремати подгото,´вка ж.1. спремање 2. спрема, припрема подгрести,´, подгреба,´ть 1. грабуљати 2. довеславати 3. помагати у веслању подгуля,´ть опити се поддава,´ть 1. појачавати 2. ударати одоздо подда,´кивать одобравати нечији говор, повлађивати по,´дданный м. поданик, држављанин

подда,´ть 1. појачати 2. ударити одоздо подда,´ться 1. подати се, потчинити се 2. попустити поддви,´нуть подметнути, потурити поддева,´ть 1. облачити испод 2. подухватати, закачивати, задевати подде,´лка ж. фалсификовање, фалсификат подде,´лывать фалсификовати подде,´льный лажан, фалсификован, вештачки поддёргивать вући у вис поддержа,´ть, подде,´рживать 1. придржати, прихватити 2. потпомоћи 3. одржати поде,´лать поде,´лывать учинити, урадити, радити что поде,´лываете? како сте? шта радите? подели,´ться 1. поделити 2. саопштити, испричати поде,´лка ж. 1. израда, производња 2. оправка подело,´м тако му и треба, и заслужио је подённый дневни подёнщик м. надничар подёнщина надничење подёргать, подёргивать тргнути неколико пута, цимнути поджа,´ривать пећи поджа,´ристый добро пропечен, реш печен поджа,´рить испећи поджа,´рый мршав, сувоњав поджа,´ть, поджима,´ть подвити, подвући подже,´чь потпалити, запалити прегорети поджига,´тель м. потпаљивач, паликућа подстрекач поджига,´ть палити, потпаљивати поджида,´ть чекати, ишчекивати поджи,´лки мн. жиле испод колена поджо,´г м. паљевина подзадо,´рить, подзадо,´ривать дражити, подбадати подзаты,´лок м. потиљак подзаты,´льник м. шамар, ударац по врату подзащи,´тный м. штићеник, клијент подземе,´лье подземна просторија, подрум, поткоп подзо,´рный дурбински подзо,´рная труба,´ - доглед, дурбин подзо,´рная ба,´шня - осматрачница подзыва,´ть позивати, призивати гласом, знаком подка,´пывать поткопавати подкарау,´лить увребати подка,´рмливать добро хранити, гојити подкати,´ть 1. докотрљати, откотрљати под 2. коляска брзо доћи 3. довести до на колима подка,´шливать намерно кашљуцати подки,´нуть, подки,´дывать подбацити, подметнути подки,´дыш м. подметнуто дете, нахоче подкла,´дка ж. 1. подметач, постава 2. уложак подкла,´дывать подметати, постављати подко,´ва м. потковица подкола,´чивать прикивати подколоти,´ть приковати подкорми,´ть добро ухранити, подгојити подкра,´сить, подкра,´шивать бојити, фарбати подкра,´сться 1. поткрасти се, прикрасти се, дошуњати се 2. изненада наступити подкрепле,´ние с. 1. оснажење 2. поткрепљење, помоћ, потпора подкрепля,´ть појачавати, снажити, потпомагати едой поткрепљавати подкрути,´ть, подкру,´чивать заврнути, зашрафити подкузьми,´ть подвалити, насамарити, учинити непријатност по,´дкуп потплаћивање, подмићивање подкупа,´ть поткупљивати, подмићивати подкупно,´й подмитљив подкуси,´ть 1. одгристи одоздо 2. подсећи подла,´дить, подла,´живать подесити, прилагодити по,´дле поред, код подлежа,´ть потпадати, бити потчињен подлежа,´щее грам. субјекат подле,´зть, подлеза,´ть подвући се , подилазити подле,´сок м. младар, шикара подле,´ц м. подлац, хуља, нитков подлива,´ть подливати доливати, досипати подли,´вка ж. сос уз јело подлиза м., ж. улизица подлиза,´ться, подли,´зываться додворити се, подвући се неком, улизивати се, улагивати се

по,´длинник м. оригинал по,´длинный оригиналан, изворан, самосвојан по,´длинно заиста, доиста, тачно подлипа,´ла улизица подлипа,´ть 1. лепити се одоздо 2. улизивати се, улагивати се, ласкати по,´дличать поступати простачки, ниско подло,´г м. подвала, превара, фалсификат подложи,´ть подметнути, потурити подло,´жный лажан, фалсификован по,´длый низак, подао подлю,´га м. подлац подма,´зать 1. подмазати 2. подмитити; ~ся додворити се, подвући се неком подма,´зка ж. 1. подмазивање 2. подмићивање подмани,´ть подманивать домамити, примамити подма,´слить 1. замастити 2. кого подмитити подмасте,´рье занатски помоћник, калфа подмахну,´ть, подма,´хивать потписати не прочитавши подма,´чивать квасити, влажити одоздо подме,´на ж. нехотична или намерна замена подме,´нивать, подмени,´ть, подменя,´ть замењивати кришом подмета,´ть 1. подметати, потурати 2. фирцати 3. подшивати подмести,´ помести подме,´тить, подмеча,´ть запазити, приметити подмётка потплата подми,´гивать намигивати, подмигивати се подмина,´ть притискивати, гњавити подмо,´га помоћ, потпора подмока,´ть, подмо,´кнуть квасити се, влажити се одоздо подмолоди,´ть, подмола,´живать подмладити подморо,´зить безлич. помрзнути подмоско,´вный из околине Москве подмо,´стки мн. 1.ногаре 2.подијум, бина подмы,´лить насапунити подмы,´ть, подмыва,´ть 1. прати, брисати 2. безл. копкати, потстицати подмы,´шка м. пазухо подмя,´ть притиснути, пригњечити поднадзо,´рный који је под надзором полиције поднаду,´ть 1. мало надувати 2. насамарити, подвалити поднача,´льный зависан, подчињен поднево,´льный зависан, потчињен, присилан поднести,´ 1. поднети, принети 2. пружити, дати поднима,´ть 1. дизати, подизати 2. покретати 3. орати поднови,´ть, подновля,´ть обновити, освежити подного,´тная највећа тајна подно,´жие 1. подножје 2. пиједестал подно,´жка ж. ногоступ папуча на колима подно,´с м. 1. приношење 2. послужавник подноси,´ть 1. подносити, приносити 2. пружати, давати подня,´ть 1. дићи, дигнути 2. покренути 3. узорати подня,´ть на,´ смех - учинити смешним, изложити подсмеху подо, подо- место под, под- испред два сугласника пода, подаподоба,´ет 1. приличи, доликује 2. добро jе подо,´бие сличност на подо,´бие - слично, као подо,´бный 1. сличан 2. такав, тај подобостра,´стие ропска понизност, сервилност подобра,´ть 1. покупити, подићи 2. одабрати подобра,´ться 1. примаћи се, прикучити се 2. удесити се подня,´ть ю,´бку - задићи се сукњу подобре,´ть 1. подобрити се 2. угојити се подогна,´ть 1. притерати 2. сатерати под нешто 3. пожурити 4. подстаћи 5. подесити подогну,´ть подавити, пресавити подогре,´ть подгрејати пододви,´нуть примаћи, прикучити, привући подожда,´ть сачекати, причекати подозва,´ть позвати, призвати гласом, знаком подозрева,´ть сумњати подозре,´ние с. сумња подозри,´тельный 1. сумњив 2. неповерљив, сумњало подои,´ть помусти подойти,´ 1. прићи, пристати 2. приступити 3. подићи подоко,´нник истурена даска на доњем крају прозора

подо,´л скут хаљине подо,´лгу дуго, задуго подоплёка наличје, тајни узроци неког догађаја подорва,´ть 1. поткопати, дићи у ваздух 2. поцепати одоздо 3. растројити подорожа,´ть поскупети подоро,´жник м. боквица подоро,´жный путни подостла,´ть подастрети, прострети под подо,´хнуть поцркати, полипсати подохо,´дный који се обрачунава по приходу, добитку подохо,´дный нало,´г - порез на приход подо,´шва 1. табан 2. ђон 3. подножје (планине) подпа,´ивать 1. лемити одоздо 2. опијати подпа,´рывать парати одоздо подпа,´сок м. чобанче, чобанов помоћник подпа,´сть потпасти подпая,´ть залемити оздо подпева,´ть 1. певушити 2. певати уз неког, припевати, секундирати и фиг. подпере,´ть, подпира,´ть подупрети подписа,´ть 1. потписати 2. претплатити подпи,´ска ж. 1. писмена обавеза 2. претплата подпи,´счик м. претплатник по,´дпись ж. 1. потписивање 2. потпис подпи,´ть поднапити се подпихну,´ть угурати, потурити подплы,´ть приближити се пловећи или пливајући подпля,´сывать подигравати подползти,´ допузити, домилити подполко,´вник потпуковник подпо,´лье 1. подрум 2. подземље 3. илегалан политички рад подпо,´льный 1. подземни 2. илегалан, тајан подпоро,´ть распарати одоздо подпору,´чик м. потпоручник подпоя,´сать, подпоя,´сывать потпасати, опасати подпра,´вить поправити овде-онде подпры,´гивать подскакивати подпуска,´ть, подпусти,´ть пуштати неког да приђе подпуши,´ть 1. поставити крзном 2. пасти у танком слоју, попрскати подража,´тель м. подражавалац подража,´ть подражавати, угледати се подразде,´л м., подразделение с. подраздео, пододељак подраздели,´ть, подразделя,´ть разделити, поделити на одељке подразни,´ть, подра,´знивать задиркивати, задевати, пецкати подра,´ть 1. подерати, поцепати 2. поклати, побити звер;~ ся побити се, потући се подре,´зать подрезивати подрёмывать дремуцкати подро,´сток м. тинејџер подруби,´ть, подруба,´ть 1. подсећи, подрезати 2. порубити подру,´га, подру,´жка другарица подружи,´ться спријатељити се подрумя,´ниться, подрумя,´ниваться 1. мало се наруменити 2. мало се заруменети подры,´в м. 1. поткопавање, поткоп, подривање 2. штета подрыва,´ть поткопавати, подривати подря,´д 1. узастопце, једно за другим 2. предузеће, предузимачки посао подряди,´ть, подряжа,´ть најмити, погодити, предузимати посао подря,´дчик м. предузимач подря,´сник м. доња мантија подсади,´ть, подса,´живать 1. помоћи неком да седне, да се попне 2. наместити поред неког 3. жарг. намамити, навадити (неког на нешто) подсвечник свећњак подсви,´стывать пратити звиждањем подсе,´сть 1. присести, сести до 2. навичи се на нешто подсиде,´ть, подси,´живать доћи главе, угрозити положај подсказа,´ть, подска,´зывать дошапнути подсласти,´ть, подсла,´щивать засладити подсле,´дственный који је под истрагом подслепова,´тый врло кратковид подслу,´шивать прислушкивати подсма,´тривать, подсмотре,´ть мотрити, вребати, смотрити тајно подсме,´иваться 1. смешкати се 2. подсмевати се подсне,´жник м. висибаба подсоби,´ть помоћи, потпомоћи подсобля,´ть потпомагати, помагати

посо,´бный 1. помоћни 2. споредан подсо,´вывать потурати, подметати подсозна,´тельный подсвестан подсо,´лнечник, подсо,´лнух м. сунцокрет подсо,´хнуть 1. увенути 2. осушити се подспо,´рье с. потпора, помоћ подста,´вить 1. подметнути, примаћи 2. изложити 3. заменити подста,´вка м. подметач, подупирач подставно,´й 1. подметнут 2. лажан подстака,´нник м. метални подметач с дршком за чајне чаше подста,´ть таман, управо, баш као што ваља подстегну,´ть, подстёгивать 1. подшити 2. ошинути, шибати подстере,´чь, подстерега,´ть увребати, вребати подстила,´ть простирати, подастирати подсти,´лка ж. простирка, простирач подстрека,´ть подбадати, подстицати, подстрекавати подстрека,´тель м. подстрекач, подбадач подстрекну,´ть подстаћи, подбости, подстрекнути подстрели,´ть ранити или убити из пушке, устрелити подстри,´чь подшишати подстро,´чный који је испод главног текста по,´дступ м. приступ, прилаз подступа,´ть приступати, прилазити подсуди,´мый који је под судом, оптужени подсу,´дность судска надлежност подсу,´мок патронташ подсу,´нуть подметнути, потурити подсчёт 1. бројање, пребројавање 2. рачун подсчита,´ть 1. срачунати, израчунати 2. пребројити подсыпа,´ть досути, додати подсыпа,´ть досипати, додавати подта,´лкивать подгуривати, гурати под нешто подта,´пливать 1. загревати 2. растапати подтасова,´ть 1. варалички помешати карте 2. изврнути чињенице подтача,´ть подшити обућу подтверди,´ть подтврждать потврдити подтвержде,´ние с. потврђење, потврда подтёк м. модрица подте,´чь, подтека,´ть 1. долити 2. процурити 3. отећи подтолкну,´ть гурнути испод подтопи,´ть 1. подпожити пећ додати 2. истопити мало масла подточи,´ть 1. подгристи 2. подлохати 3. наоштрити подтруни,´ть, подтру,´нивать подсмевати се неком, исмејати подтя,´жки мн. пораменице подтяну,´ть, подтя,´гивать 1. подвући, привући 2. притегнути поду,´мать подумывать размислити подура,´читься нашалити се, нашегачити се подурне,´ть поружнети подуши,´ть 1. погушити, подавити 2. намирисати поду,´шка ж. јастук, узглавље подхали,´м м. улизица, удворица подхали,´мничать улизивати се, удварати се подхвати,´ть, подхва,´тывать 1. подухватати, прихватати 2. дохватати подходи,´ть 1. прилазити, примицати се 2. граничити се 3. доликовати, пристајати подходи,´ть к концу,´ - бити на измаку подходя,´щий 1. погодан, подесан, прикладан 2. згодан, сходан подцепи,´ть при качити, закачити, поткачити подча,´с каткад, покашто подчеркну,´ть, подчёркивать 1. подвући 2. нагласити, истаћи подчиня,´ть, подчини,´ть потчињавати подчи,´стить почистити, састругати подшта,´нники мн. доње гаће подшу,´чивать задиркивати, шегачити се, спрдати се подъе,´зд 1. прилаз колима 2. улаз у стамбену зграду подъезжа,´ть 1. дојахивати, прилазити колима 2. подилазити коме, улагивати се подъём 1. подизање 2. успон, узбрдица 3. пораст 4. полет, одушевљење подъёмный помичан, покретан подъёмные мн. попутнина подъе,´хать 1. дојахати, дојездити 2. прићи колима 3. додворити се, подићи коме подъяре,´мный подјармљен, заробљен поды,´грывать пратити свирањем подыска,´ть, поды,´скивать наћи, одабрати

подъя,´чий устар. писар поеди,´нок устар. двобој, мегдан по,´езд м. 1. воз 2. поворка кола пое,´здить пропутовати пое,´здка ж. путовање, пут поездно,´й возни пое,´сть појести, изести пое,´хать 1. отпутовати 2. кренути се, поћи пожале,´ть 1. пожалити, сажалити се на кога 2. зажалити за нечим пожа,´ловать 1. изволети 2. доћи 3. устар. поклонити, даровати добро,´ пожа,´ловать - добро дошли! пожа,´ловаться пожалити се, тужити некога пожа,´луй 1. изволи, хајде 2. прил. можда, могуће 3. па, богами пожа,´луйста - изволите, молим пожа,´р м. пожар, ватра пожа,´рище с. 1. велики пожар 2. згариште пожа,´рный 1. пожарни 2. ватрогасац, пожарник пожа,´тие с. стисак руке пожа,´ть стегнути, стиснути пожа,´ть плеча,´ми - слећи смаћи раменима пожа,´ться згрчити се, шћућурити се пожда,´ть попричекати пожела,´ние с. жеља пожела,´ть пожелети, усхтети пожелте,´ть пожутети пожени,´ться узети се, венчати се поже,´ртвование с. 1. жртвовање 2. поклон, прилог поже,´ртвовать 1. жртвовати 2. поклонити, приложити поже,´чь погорети, спалити пожи,´ва ж. корист, добит, ћар пожива,´ть живети поживи,´ться користити се, вајдити се, ћарити пожи,´зненный доживотни пожило,´й човек у годинама, старији пожима,´ть 1. стезати, стискати 2. слегати( раменима) пожина,´ть довршивати жетву пожина,´ть ла,´вры - уживати на ловорикама пожи,´нки мн. намиреница жетве пожра,´ть, пожира,´ть ждерати, прождирати пожира,´ть глаза,´ми - гутати очима пожире,´ть одебљати, угојити се пожи,´тки мн. иметак, имовина домаћа покретност пожи,´ть поживети, проживети пожури,´ть изгрдити позабы,´ть заборавити позавче,´ра ж. прекјуче позади,´ 1. позади, остраг 2. иза, за позаи,´мствовать позајмити позапро,´шлый претпрошли, преклањски позва,´ть позвати позвене,´ть позвонити позволе,´ние с. допуштење, дозвола с позволе,´ния сказа,´ть - ако смем рећи позво,´лить допустити, дозволити позволи,´тельный допуштен, слободан позвоно,´к м. кичмени пршљен позвоно,´чник м. кичмени стуб позвоно,´чные мн. кичмењаци по,´здний комп. позже касан до по,´здней но,´чи - касно у ноћ поздоро,´ваться поздравити се поздорове,´ть оздравити, прездравити поздоро,´виться безлич. са не- рђаво се провести не поздоро,´виться - лоше проћи поздра,´вить честитати поздравля,´ть с пра,´здником! - срећан празник! поздравле,´ние честитање, честитка позе,´мица, позёмка ж. вејавица с ниским ветром по,´зже доцније, касније пози,´ция ж. 1. положај 2. став познако,´мить упознати (кога с ким) позна,´ние с. 1.знање, познање 2. познавање

позна,´ть, познава,´ть 1. дознати, сазнати, упознати 2. искусити, искуством сазнавати позоло,´та ж. позлата позолоти,´ть позлатити позо,´р м. срамота позо,´рить срамотити позо,´рный сраман позо,´рище с. 1. устар. призор 2. сраман призор позуме,´нт м. гајтан, ширит позы,´в м.1. позив 2. воља, побуда позы,´в на рво,´ту - гађење, мучнина позыва,´ть 1. позивати 2. осећати потребу, имати вољу поиздержа,´ться истрошити се поимённый поименичан пои,´мка ж. хватање по,´иск м. тражење, трагање поиска,´ть потражити пои,´ть 1. појити 2. напајати по,´йло с. 1. мећа за стоку 2. пиће ниског квалитета пойти,´ 1. поћи 2. отићи 3. ићи 4. почети 5. метнути се на некога пошёл! - одлази! марш! пошёл вон! - напоље! пока,´ 1. док 2. засада по,´ка что - међутим пока,´з м. показивање на пока,´з - за гледање вы,´ставить на пока,´з - јавно изложити показа,´тель м. изложитељ показа,´ть 1. показати 2. доказати показно,´й који се излаже за углед, угледни по-како,´вски како, на који начин покаля,´кать проћаскати покати,´ть 1. поваљати, закотрљати; ~ся 1. закотрљати се 2. скотрљати се покати,´ться со,´ смеху - пући од смеха пока,´тость ж. падина, нагиб. низбрдица, стрмен пока,´тый нагнут, кос покачну,´ть, пока,´чивать 1. љуљнути, зањихати 2. махнути, климнути главом пока,´шливать кашљуцати покая,´ние с. кајање поквита,´ться обрачунати се, изравнати се покида,´ть 1. побацати 2. остављати, напуштати поки,´нуть напустити, оставити поклада,´я: само у изразу не поклада,´я рук - неуморно, марљиво покла,´дистый попустљив, помирљив покла,´жа ж. товар, пртљаг поклева,´ть 1. позобати 2. искљуцати поклёп м. клевета, оговарање взвести,´ поклёп - на кого оклеветати, опањкати покло,´н м. 1. клањање, поклоњење 2. поздрав поклони,´ться 1. поклонити се 2. поздравити поклоня,´ться клањати се покля,´сться заклети се поко,´ем у облику слова п поко,´иться 1. мировати, мирно почивати 2. одмарати се 3. оснивати се на нечем поко,´й м. 1. мир, тишина 2. устар. соба приёмный поко,´й - соба за преглед болесника у болници уйти,´ удали,´ться на поко,´й - отићи у пензију поко,´йный 1. тих, миран, спокојан, удобан 2. покојни поко,´йницкая ж. мртвачница поколе,´ние с. поколење поколеси,´ть напутовати се поколе,´ть поцркати, полипсати поколоти,´ть 1. поразбијати 2. истући, излупати поколо,´ть 1. избости 2. исцепати дрва поко,´нчить довршити, завршити покори,´ть, покоря,´ть покорити, потчинити, освајати покоро,´биться искривити се, извитоперити се поко,´с м.1. кошење, косидба 2. ливада покоси,´ть 1. покосити 2. искосити накривити; ~ся 1. попреко погледати, испречити се 2. накривити се покра,´пывать ромињати, прокапљивати покрасне,´ть поцрвенети покра,´сть покрасти

покриви,´ть накривити, искривити покриви,´ть душо,´й - огрешити душу покро,´й м. крој одела покры,´ть, покрыва,´ть 1. покрити 2. превући 3. опшити 4. скрити 5. оплодити, опасати (кобилу ) покры,´шка 1. заклопац, поклопац 2. аутомобилска гума покупа,´тель м. купац покупа,´ть 1. куповати 2. мало купати поку,´пка ж. куповина поку,´пщик м. купац покури,´ть мало пушити покуса,´ть изуједати поку,´шать 1. јести мало 2. појести покуша,´ться, покуси,´ться 1. покушати 2. вршити нападе, нешто недопуштено покуше,´ние 1. покушај 2. атентат пол под, патос пол половина, пола пол- у сложеницама: пола, по, полуполага,´ть 1. полагати стављати 2. мислити, рачунати полага,´ться 1. уздати се, ослањати се, веровати 2. безлич. полагается допуштено је, треба, ваља се пола,´дить сложити се пола,´ти мн. широк кревет од дасака под таваницом полго,´да ж. пола године по,´лдень м. подне полдне,´вный подневни по,´лдник м. ужина по,´лдничать ужинати по,´ле с. 1. поље 2. њива 3. маргина не на,´шего по,´ля я,´года - није наше горе лист по,´ле бра,´ни - бојиште, бојно поље по,´ле зре,´ния - видокруг полево,´й 1. пољски 2. ратни, војни полева,´я су,´мка - официрска торба за мапе полего,´ньку полако, лагано, истиха полегча,´ть лакнути, бити боље полежа,´лый устајао, бајат полёживать лешкарити поле,´зный користан поле,´зность ж. корист, корисност поле,´зть 1. почети се пети или улазити 2. машити се 3. почети испадати (коса) поле,´нница ж. гомила сложених дрва поле,´но с. 1. цепаница 2. вучји реп поле,´сье с. шумовита равница полёт м.1. лет, летење 2. полет полете,´ть 1. полетети 2. одлетети поле,´чь 1. полегати многи 2. полећи жито 3. изгинути по,´лзать пузити, пузати, милети ползко,´м пузећке, пузећи ползти,´ пузити, милети једаред ползу,´чий пузав, који пузи ползу,´чее расте,´ние - пузавица полива,´ть поливати полиня,´ть избледети, изгубити боју полирова,´ть глачати, полирати по,´лис м. полица осигурања поли,´тик м. политичар полити,´ческий политички политру,´к м. политички руководилац у војсци полице,´йский 1. полицијски 2. м. полицајац поли,´чное с. доказно средство нађено код преступника, корпус деликти пойма,´ть с поли,´чным - ухватити на делу полк м. пук по,´лка ж. 1. полица 2. плевљење положи,´ть зу,´бы на по,´лку - гладовати, животарити полко,´вник м. пуковник полково,´дец м. војсковођа полково,´й пуковски полне,´ть дебљати, гојити се по,´лноте 1. доста, оставите, маните 2. којешта полнове,´сный 1. који има пуну тежину 2. тежак, снажан полновла,´стный неограничен, с пуном влашћу полнокро,´вный пунокрван полноли,´цый округла лица

полнолу,´ние с. пун месец, уштап полномо,´чие с. пуномоћ, пуномоћство по,´лностью потпуно полнота,´ ж. пуноћа полноте,´лый пун, гојазан полно,´чный 1. поноћни 2. песн. северни по,´лночь ж. поноћ по,´лный 1. пун, потпун 2. дебео, гојазан полови,´к м.отирач за обућу полови,´на, полови,´нка ж. половина, полутина, полутка полови,´нчатый 1. полован 2. половичан непотпун 3. осредњи полови,´ца ж. даска патосна поло,´вник м. наполичар полово,´дье с. пролећни поводањ полово,´й 1. сполни 2. подни, патосни по,´лог креветска завеса поло,´гий положен, благо нагнут, кос поло,´гость м. благ нагиб положе,´ние с. 1. положај 2. став 3. стање, ситуација 4. уредба 5. поставка, теза интере,´сное положе,´ние - благословено стање, трудноћа поло,´жим рецимо, допустимо, узмимо положи,´тельный 1. потврдан 2. позитиван 3. темељан, практичан положи,´ть положити, метнути, оставити положи,´ться на кого,´ ослонити се, поуздати се поло,´м, поло,´мка ж.1. ломљење 2. квар полома,´ть изломити, поломити полоса,´ ж.1. трака, пруга 2. појас, зона 3. узано парче земље цепка 4. период времена 5. страна штампарског слога полоса,´тый пругаст полоска,´ть испирати, исплакати полоска,´ться 1. брчкати се 2. лепршати се полосну,´ть мазнути, ударити (ножем) по,´лость ж. шупљина, празнина полоте,´нце с. убрус, пешкир поло,´тнище с. комад платна полотно,´ с. 1. платно 2. железнички насип полотня,´ный платнен поло,´ть плевити полоу,´мный луцкаст, шашав по,´лочка ж. поличица полпре,´д (полномо,´чный представи,´тель) дипломатски представник полти,´на ж., полтинник м. новац од пола рубље, 50 копејки полтора,´ један и по полтора,´ста сто педесет полугла,´сная полугласник полугоди,´чный, полугодово,´й полугодишњи полугра,´мотный полуписмен полуди,´кий полудивљи полумёртвый полумртав полуме,´сяц м. полумесец полу,´ндра! мор. пази! чувај се! полуо,´стров м. полуострво, полуоток полуоткры,´тый полуотворен полусве,´т м. 1. сумрак, сутон 2. полусвет полусо,´тня ж. пола стотине полуте,´нь ж. полусенка полутьма,´ ж. полутама, полумрак получа,´тель м. прималац получа,´ть примати, добијати получа,´ться 1. дешавати се, догађати се 2. испадати получи,´ть примити, добити получи,´ться 1. десити се, догодити се 2. испасти полуша,´рие с. полулопта, хемисфера полушерстяно,´й полувунен полушу,´бок м. кратка бунда по,´лчище с. 1. велика гомила 2. голема војска по,´лый 1. шупаљ, празан 2. непокривен ледом полынья,´ незамрзнуто или одмрзнуто место на реци полысе,´ть оћелавити мало по,´льза ж. 1. корист 2. добит, вајда по,´льзовать 1. користити неком 2. лечити; ~ся 1. користити се, вајдити се 2. послужити се, употребити по,´лька 1. Пољакиња 2. врста плеса, полка польсти,´ть поласкати

польсти,´ться полакомити се полюби,´ть заволети, заљубити се свидети се, допасти се полюбова,´ться нагледати се с уживањем, надивити се полюбо,´вно пријатељски, мирно, на леп начин по,´люс с. земљин пол поля,´к м. Пољак; ~чка Пољакиња поля,´рный поларни помале,´ньку 1. помало 2. полако, мало по мало пома,´лкивать, пома,´лчивать оћуткивати пома,´рка ж. брљотина, прецртано место у књизи пома,´хивать махати с времена на време помеле,´ть оплићати помели,´ть намазати кредом помело,´ пајалица, метла поменя,´ться мењати се, измењати помера,´нец китра, горка поморанџа помере,´ть умрети помёрзнуть промрзнути поме,´риться одмерити снаге поме,´ркнуть 1. потамнети, помрчати, смркнути се 2. (звезда) побледети помертве,´ть обамрети, премрети от ужаса поме,´риться одмеравати снагу помести,´тельный простран, обиман помести,´ть сместити, унети, наместити поме,´стный 1. месни 2. спахиски, великопоседнички поме,´стье с. велики посед, спахилук по,´месь ж. 1. мешавина, укрштање 2. мелез поме,´сячный месечни поме,´т м.1. измет, балега 2. накот поме,´та ж. белешка, ознака, знак поме,´тить обележити, означити поме,´ха ж. сметња, препрека помеча,´ть обележавати, означавати поме,´шанный полудео, луд помеша,´тельство с. лудило помеша,´ть 1. промешати 2. омести, сметати; ~ся полудети помеща,´ть 1. смештати 2. уносити у списак; ~ся налазити се помеще,´ние с. просторија, локал поме,´щик м. великопоседник, спахија поме,´щичий великопоседнички, спахијски помидо,´р м. црвени патлиџан, парадајз поми,´ловать 1. смиловати се 2. помиловати, опростити казну поми,´луй, -те! забога! поми,´мо мимо, поред, осим поми,´н помен, спомен лёгок на поми,´не - ми о вуку, а вук на врата помина,´нье 1. парастос 2. читуља помина,´ть 1. помињати, спомињати 2. сећати се, памтити 3. приређивати помен не помина,´йте ли,´хом - задржите нас у доброј успомени помина,´й как зва,´ли - нема га ни од корова, ухватио маглу поми,´нки мн. 1. парастос, даћа 2. помен помину,´тно сваки час, стално помира,´ть умирати, мрети помири,´ть измирити, помирити по,´мнить памтити, сећати се не по,´мнить себя,´ - бити ван себе помно,´жить, помножа,´ть помножити, множити помога,´ть помагати помо,´и мн. помије, сплачине помо,´йка, помо,´йная я,´ма помијара, ђубриште помо,´л м. 1. млевење 2. мељаја, мливо помо,´лвить испросити, верити помо,´лвка ж. прошевина, веридба помолоде,´ть подмладити се помоло,´ть самлети помолча,´ть поћутати помороси,´ть попрскати (киша) помо,´рье с. приморје помо,´ст м. подијум, естрада по,´мочи мн. пораменице води,´ть на помочах - руководити неким помочи,´ть поквасити

помочи,´ться помокрити се помо,´чь помоћи помо,´щник помоћник по,´мощь ж. помоћ помпо,´н, помпо,´нчик м. 1. округла кићанка, пуфница 2. мало, пуначко дете помути,´ть замутити, помутити помутне,´ть замутити се, потамнети помча,´ться полетети, појурити, одјурити помыка,´ть кињити, тлачити по,´мысел м. помисао, замисао; рђава намера помышле,´ние с. мисао, помисао помы,´слить 1. размишљати 2. помишљати помяну,´ть поменути, споменути, сетити се помя,´ть згужвати, згњечити помя,´ть бока,´ - истући, излемати понаде,´яться понадати се пона,´добиться затребати понаторе,´ть привићи, увежбати се понату,´житься напрегнути се, запети понево,´ле хтео не хтео, нерадо понеде,´льник м. понедељaк поне,´же устар. пошто, јер понемно,´гу мало по мало, поступно понести,´ 1. понети 2. однети 3. поднети, отрпети; ~сь појурити пониже,´ние с. снижавање, опадање пони,´зить, понижа,´ть 1. снизити 2. спустити, спуштати (глaс) понизо,´вье с. доњи ток реке пони,´кнуть, поника,´ть 1. савити се, сагнути се 2. (жито) полећи пони,´кнуть голово,´й - оборити главу, покуњити се понима,´ть схватати, разумевати понови,´ть, поновля,´ть 1. обновити, поновити 2. оправити поножо,´вщина ж. туча ножевима поно,´с м. пролив поноси,´ть грдити, ружити поно,´сить имати пролив поно,´шенный изношен,похабан понра,´виться свидети се, допасти се понт м. жарг. мањир, стил понашања понтова,´ться жарг. правити се важан понуди,´тельный принудан понужда,´ть, пону,´дить принуђавати, приморавати понука,´ть подстицати, пожуривати пону,´риться покуњити се, снуждити се по,´нчик м. уштипак, крофна поны,´не досад, доданас поню,´хать 1. помирисати 2.оњушити 3. ушмркнути (дуван) поня,´тие с. 1. схватање; 2. појам поня,´тливый бистар,паметан поня,´тный разумљив, схватљив, јасан понято,´й м. грађанин при претресу поня,´ть схватити, разумети поо,´даль подалеко поодино,´чке појединачно, један по један поочерёдный наизменичан поощри,´ть, поощря,´ть подстаћи, ободрити поп м. поп; ~адья попадија како,´в поп тако,´в и прихо,´д - од попа и беседа по,´пa ж. задница, дупе попада,´ние с. погађање у мету попали,´ть 1. попалити, спалити 2. жарг. издати, отрити тајну попа,´рить попарити, напарити попа,´рно по два, по двоје попа,´сть, попада,´ть 1. доспети, запасти 2. упасти 3. наићи 4. погодити у мету;~ся 1. западати 2. сретати се 3. падати коме шака 4. бити ухваћен поперёк 1. попреко 2. успркос вдоль и поперёк - уздуж и попреко попереме,´нно наизменично, наизменце попере,´чник м. пречник попере,´чный попречан встре,´чный и попере,´чный - сви одреда поперхну,´ться загрцнути се поперчи,´ть забиберити

попече,´ние с. брига, старање попечи,´тель м. старалац, тутор попива,´ть 1. пијуцкати 2. опијати се с времена на време попира,´ть газити попи,´ть 1. попити 2. напити се (воде) поплаво,´к м. 1. пловак; 2. (мор.) бова поплева,´ть попљувати поплести,´сь отићи полако, не журећи се поплы,´ть 1. запливати 2. запловити попо,´в|ич м. попов син; ~на попова кћи попо,´йка ж. пијанка попола,´м попола, напола с грехо,´м попола,´м - површно, аљкаво поползнове,´ние с. скривена жеља, намера, претензија пополне,´ние с. 1. допуњавање, попуњавање 2. допуна, попуна пополня,´ть, попо,´лнить допунити, попунити пополу,´дни по(сле) подне пополу,´ночи по поноћи попо,´на ж. аша, коњски покривач попо,´ртить покварити, искварити попо,´тчевать почастити, угостити попра,´вить 1. поправити, оправити, исправити 2. побољшати попра,´ть погазити попрёк м. укор, прекор, пребацивање попрекну,´ть, попрека,´ть прекорити, укорити, пребацити по,´прище с. поље рада, делокруг вое,´нное по,´прище - бојиште попро,´бовать покушати, огледати, опробати попроси,´ть замолити по,´просту 1. просто; 2. отворено, искрено попроша,´йка м., ж. 1. мољакало, наметљивац 2. просјак попроша,´йничать мољакати, просјачити, камчити попроща,´ться опростити се попрыгу,´н м. вртиреп, ветрогоња, ветропир; ~ья ветропиркa, лакомислена особа попры,´скать попрскати попуга,´й м. папагај попуга,´йничать папагајски понављати туђе речи, покрете популя,´рный популаран, омиљен попусти,´тельство попустљивост,слабост према некоме попусти,´ть, попуска,´ть пропустити, прогледати кроз прсте по,´пусту узалуд, бадава попу,´тать 1. помести, замрсити; 2. збунити,завести, уплести попу,´тный 1. успутан, узгредан 2. (ветaр) повољан попу,´тчик м. сапутник попуще,´ние с. попустљивост попы,´тка ж. покушај, проба попя,´титься поћи назад, устукнути попя,´тный обратан, који иде уназад идти,´ на попя,´тный - одустати, променити мишљење пора,´ ж. време, доба в ту пo,´ру - тада, онда до сих пор - досад до тех пор - дотле, донде, дотада с да,´вних пор - одавно с э,´тих пор - одсада с тех пор - отада, одонда с тех пор как - откад до каки,´х пор - докле на пе,´рвых пора,´х - испрва, упочетку до поры,´ до вре,´мени - док не тепе,´рь са,´мая пора,´ - сад је прави час порабо,´тать радити одређено време поработи,´ть, порабоща,´ть потчинити, подјармити пора,´довать обрадовати порази,´тельный чудан, необичан порази,´ть, поража,´ть 1. погодити 2. разбити, поразити 3. изненадити,запрепастити порва,´ть 1. раскинути, прекинути 2. набрати (цвећа) 3. поцепати, покидати поре,´з м. 1. засецање 2. рез, зарез, посекотина поре,´зать посећи, исећи, нарезати поре,´й м. празилук пореши,´ть 1. решити, одлучити 2. жарг. убити, упуцати порица,´ть кудити, корити, осуђивати

по,´рка ж. 1. парање 2. шибање по,´ровну равномерно, подједнако поро,´г м. 1. праг 2. речни брзак поро,´да ж. 1. род, племе, порекло 2. пасмина, сој, раса 3. руда поро,´дистый од чисте расе, чистокрван породни,´ться ородити се породи,´ть, порожда,´ть изазвати, побудити, причинити поро,´жистый пун речних брзака поро,´жний празан порожня,´к м. празан теретни воз порожняко,´м празан, без терета по,´рознь засебно, одвојено поро,´й каткад поросёнок с. прасе пороси,´ться прасити (се) пo,´росль ж. 1. младице, изданци 2. шикара порося,´тина ж. прасетина порося,´чий прасећи поро,´ть 1. парати 2. шибати поро,´ть чушь (вздор, дичь, чепуху,´) - говорити бесмислице, млатити глогиње (празну сламу) поро,´ть горя,´чку - губити главу, поступати непромишљено по,´рох м. пушчани прах, барут не хвата,´ет по,´роху - немати снаге порохово,´й барутни порохово,´й по,´греб - барутана поро,´чить 1. кудити, оговарати 2. оспоравати, побијати 3. срамотити поро,´чный порочан, покварен погрешан, неправилан поро,´ша ж. први танак снег поро,´шить падати помало, сипити (сњег) порошо,´к м. 1. прах 2. (лек) прашак порт м. лука, пристаниште по,´ртить кварити портно,´вский, портня,´жный кројачки портн|о,´й м. кројач; ~иха кројачица портня,´жить, портня,´жничать бити кројач портово,´й пристанишни портупе,´я ж. кајас за сабљу порты,´, портки,´ мн. гаће портя,´нка ж. обојак поруби,´ть исећи поруга,´ние срамоћење, вређање поруга,´ть 1. изгрдити 2. осрамотити пору,´ка ж. јемство кругова,´я пору,´ка - солидарно јемство взять на пору,´ки (кого,´) - јамчити (за некога) порусе,´ть постати плав (коса) поруче,´ние с. 1. налог 2. наредба 3. мисија 4. порука, наруџбина по,´ручень м. шипка, колут или уже за придржавање пору,´чик м. поручник поручи,´тель м. јемац поручи,´тельство с. јемство поручи,´ть, поруча,´ть 1. поверити 2. наложити 3. наредити 4. наручити, поручити порха,´ть прелетати с места на место по,´рция ж. порција, оброк по,´рча 1. квар, квареж, штета 2. урок по,´рченый 1. покварен 2. урекнут по,´ршень м. клип поры,´в м. 1. жестина, силина 2. занос, одушевљење порыва,´ть (пре)кидати поры,´вистый 1. жесток, бујан 2. (ветaр) нестабилан 3. који се лако одушевљава порыже,´ть постати риђ поря,´дковый редни поря,´дком знатно, прилично поря,´дливый уредан, тачан поря,´док м. 1. ред 2. поредак 3. начин, поступак 4. систем в поря,´дке веще,´й - нормално, обично поря,´док дня - дневни ред поря,´дочно 1. много, знатно, прилично 2. часно, пристојно поря,´дочный 1. поштен, честит, ваљан 2. знатан, повелики поса,´д м. 1. предграђе 2. трговиште посади,´ть, посажа,´ть 1. посадити 2. наместити, метнути, ставити 3. ухапсити 4. збунити посади,´ть в кало,´шу - насамарити

посади,´ть на мель - насукати (лађу) поса,´дка ж. 1. сађење 2. расад 3. седање у воз 4. атерирање авиона 5. јахаћи став поса,´дник м. 1. устар. кнежев намесник у граду или области 2. изабрани управитељ града посажённый посађен посажёная мать - старосватица посажёный отец - стари сват по,´свист м. звиждање, звиждук посвиста,´ть, посвисте,´ть звизнути, зазвиждати посви,´стывать звиждукати посвя,´тить посветити посве,´щать посвећивати посе,´в м.1. сејање, сетва 2. усев посевно,´й сетвени посе,´вщик м. сејач поседе,´ть оседети поселе,´нец 1. насељеник 2. исељеник по казни поселе,´ние с. 1. насељавање 2. насеље, насеобина посели,´ть, поселя,´ть 1. настанити, населити 2. изазвати, побудити , уливати посёлок м. насеље, варошица посему,´ зато, стога посеребри,´ть посребрити посереди,´(не) нар. насред, посред посере,´ть посивети посе,´стриться посестримити се посе,´сть поседати посетн,´тель м. посетилац посети,´ть посетити, походити посе,´чь 1. ишибати 2. устар. посећи (сабљом) посе,´чься испасти (коса) посеща,´ть посећивати, похађати посеще,´ние с. посећивање; посета посе,´ять посејати посиде,´ть поседети поси,´льный сразмеран снази, могућности посине,´ть поплавети, помодрети поскака,´ть полетети, појурити, одјурити (на коњу) поскользну,´ться оклизнути се, поклизнути поско,´льку уколико поско,´нный кудељни, пртени поскоре,´е што пре, што брже поскри,´пывать шкрипуцкати послабля,´ть 1. попуштати 2. прочишћавати посла,´нник м. посланик, изасланик посла,´ннический посланички посла,´ть послати, отпремити, отправити по,´сле 1. (с ген.) после, иза 2. доцније по,´сле до,´ждичка в четве,´рг - на Маркове конаке, кад на врби роди грожђе после,´д м. постељица (при порођају) после,´дний 1. последњи, крајњи 2. најгори после,´дователь м. следбеник, присталица после,´довательный 1. наизменичан 2. доследан после,´довать следити, следовати, ићи (доћи) за неким после,´дствие с. последица в после,´дствии - доцније, после тога после,´дующий следећи, наредни после,´дыш м. мeзимче, последње дете послеза,´втра ж. прекосутра послуша,´ние с. послушност, покорност послу,´шать 1. послушати 2. слушати неко време 3. чути; ~ся (кого) послушати некога посма,´тривать погледати посме,´иваться смешкати се посме,´нный наизменичан посме,´ртный посмртни посме,´ть усудити се, смети посме,´шище с. 1. предмет смеха 2. спрдња посмея,´ться 1. смејати се неко време 2. подсмехнути се посмотре,´ть 1. погледати 2. обазрети се, узети у обзир посо,´бие с. 1. новчана помоћ 2. уџбеник 3. учило пособи,´ть помоћи посо,´бник м. помагач, саучесник посове,´товать посаветовати посо,´л м. 1. амбасадор 2. сољење, усољавање

посоли,´ть усолити, посолити посолове,´ть (очи) потамнети, посукнути, добити туп израз посо,´льство с. амбасада; изасланство по,´сох м. дугачак штап (с куком), штака поспе,´ть, поспева,´ть 1. стићи; 2. бити готов 3. сазрети поспеши,´ть, поспеша,´ть пожурити, журити, хитати поспе,´шность ж. ужурбаност, хитња, журба поспе,´шный брз, журан, хитан посрами,´ть, посрамля,´ть 1. осрамотити 2. посрамити посре,´дственный 1. осредњи 2. посредан посре,´дством помоћу пост м. 1. пост 2. место (положај) у служби поста,´вить, поставля,´ть 1. (по)ставити, метнути 2. усправити 3. доставити, лиферовати поста,´вка ж. добавка, лиферација поставщи,´к м. набављач, лиферант постанови,´ть решити, одлучити постано,´вка 1. постављање, намештање 2. став, поза 3. организација 4. извођење, представа постановле,´ние с. одлука, решење постановля,´ть решавати, одлучивати постано,´вщик м. редитељ, режисер постара,´ться постарати се, побринути се постаре,´ть остарети посте,´ль ж. 1. постеља, кревет 2. речно корито постере,´чь причувати пости,´гнуть, постига,´ть 1. постизати 2. схватати, поимати постиже,´ние с. схватање, поимање, разумевање постижи,´мый 1. достижан 2. докучљив, схватљив, појмљив пости,´лка ж. 1. простирање 2. простирка, простирач постира,´ть опрати пости,´ться, по,´стничать постити пости,´чь 1. постићи, задесити 2. схватити, појмити, разумети постла,´ть, постила,´ть прострети по,´стный 1. постан 2. (мeсо) мршав 3. (лицо) снужден, кисео по,´стное ма,´сло - уље, зејтин постово,´й стражарски посто,´льку утолико посторо,´нний 1. стран, туђ 2. који стоји пострани, незаинтересован постоя,´лец м. станар, кирајџија постоя,´лый двор устар. - народна гостионица, механа постоя,´нный 1. сталан, непрекидан 2. постојан, чврст 3. истрајан; трајан постоя,´ть 1. постојати 2. причекат; 3. (за кого) одбранити пострада,´ть страдати, претрпети постраща,´ть заплашити постре,´л м. 1. обешењак, ветрогоња, ђаво 2. крстобоља, протисли, лумбаго наш постре,´л везде,´ поспе,´л - он је у свакој чорби мирођија постри,´чь, пострига,´ть ошишати, острићи постро,´ить 1. саградити, подићи 2. постројити, поставити у редове постро,´йка ж. грађевина посту,´кивать куцкати, лупкати поступи,´ть 1. поступити 2. ступити, ући 3. стићи 4. уписати; ~ся одустати у корист другога, попустити посту,´пок м. дело, чин, поступак по,´ступь ж. ход, начин хода постуча,´ть куцнути посты,´дный срамотан, сраман посты,´лый досадан, мрзак, бљутав посты,´ть 1. охладити се 2. стинути се посу,´да ж. суд, посуда посуди,´ть позајмити посу,´л м. 1. обећање 2. устар. мито посули,´ть обећати посу,´точно за 24 сата посчастли,´виться имати среће, поћи за руком посчита,´ть избројити посы,´лка ж. пошиљка посыла,´ть слати посы,´льный м. разносач, курир посы,´пать, посыпа,´ть посути, посипати посяга,´тельство с. напад, атентат посяга,´ть посезати, покушавати присвојити , покушавати оштетити пот м. зној семь пото,´в сошло,´ с него,´ - пробило га девет знојева потаённый (по)тајан, скривен

потака,´ть повлаћивати, бити попустљив према некоме пота,´птывать тупкати, тапкати, цупкати потаску,´н м. развратник потаску,´ха, потаску,´шка ж. развратница потасо,´вка ж. туча, песничање потащи,´ть повући потво,´рство с. попуштање, повлачење потёмки мн. мрак, тама, помрчина потемне,´ть потамнети, помрачити се, помрчати поте,´ние с. знојење потепле,´ть отоплити потере,´ть протрти, протрљати; ~ся очешати се потерпе,´ть 1. претрпети 2. отрпети поте,´ря ж. 1. губитак 2. изгубљена ствар потеря,´ть изгубити поте,´ть знојити се поте,´ха ж. забава, разонода пошла,´ поте,´ха - наста гужва поте,´чь потећи поте,´шить, потеша,´ть забавити, забављати поте,´шный забаван, смешан поти,´р м. путир потира,´ть трљати потихо,´ньку полако, тихо, кришом, крадом по,´тный знојав потли,´вость ж. знојавост потово,´й знојни пото,´к м. бујица потолкова,´ть поразговарати потоло,´к м. таваница, плафон потолсте,´ть угојити се пото,´мок м. потомак пото,´мственный наследни, прави, коренит потому,´ зато, јер, пошто потону,´ть потонути потопи,´ть 1. потопити 2. загрејати, наложити (мало) потопля,´ть топити, потапати поторопи,´ть, потора,´пливать пожурити некога, пожуривати потрави,´ть 1. изгазити, потрти 2. уништити, утаманити потра,´тить потрошити; ~ся истрошити се потра,´фить угодити потреби,´тель м. потрошач потребля,´ть трошити потре,´бность ж. потреба потре,´бовать затражити, заискати потрево,´жить узнемирити потрёпанный 1. изношен, изанђао 2. оронуо, похабан потрепа,´ть 1. залепршати 2. рашчерупати 3. исцепати ( обућу) 4. протрести 5. потапшати ( по рамену) потре,´скаться испуцати, испраскати потре,´скивать пуцкарати, праскати потро,´гать додирнути, дотаћи потроха,´ мн. животињски унутрашњи делови суп с потроха,´ми - чорба од ситнежи потроши,´ть вадити утробу потрясти,´, потряса,´ть 1. потрести, продрмати 2. размахнути 3. дрмати потря,´хивать потресати, трести потря,´хивать голово,´й - трести главом поту,´ги мн. 1. напрезање мишића 2. напрезање, напор поту,´пить, потупля,´ть отупити мало поту,´пить взор, глаза,´ - обарати поглед, очи потускне,´ть потамнети, посукнути потуха,´ть, поту,´хнуть гасити се потучне,´ть угојити се потуши,´ть 1. угасити 2. продинстовати, пропирјанити по,´тчевать частити, угошћавати потяга,´ться одмерити снаге потя,´гивать 1. потезати, вући 2. пијуцкати;~ся теглити се, истезати се потяну,´ть 1. повући, потегнути 2. вагнути;~ся 1. протеглити се 2. пружити се ве,´тром потяну,´ло - пирнуо је ветар поуба,´вить скратити поумне,´ть опаметити се, постати паметан поутру,´ јутром, изјутра

поучи,´тельный поучан поучи,´ть, поуча,´ть 1. учити; 2. поучити, поучавати поха,´бничать говорити безобразне речи, понашати се безобразно поха,´бный 1. безобразан, скаредан 2. циничан, сраман, развратан поха,´живать 1. ходати 2. похађати (некога) похвала,´ ж. хвала, похвала похва,´ливать похваљивати, хвалити похва,´льный похвалан похва,´рывать поболевати похва,´статься похвалити се похити,´тель м. отимач, отмичар похи,´тить, похища,´ть отети, уграбити, украсти похлеба,´ть посркати похлёбка ж. чорба похлёбывать сркати похло,´пать потапшати похме,´лье с. мамурлук похмеля,´ться пити да би растерати мамурлук похо,´д м. 1. марш 2. поход 3. рат походи,´ть 1. походати 2. личити похо,´дка ж. начин хода, корак похо,´дный маршевски, ратни, пољски похо,´дный лазаре,´т - пољска болница похо,´дным поря,´дком - у маршу по,´ходя идући, успут похожде,´ние с. доживљај, пустоловина похо,´жий сличан, налик на похолода,´ть 1. захладнети 2. озепсти похолоде,´ть охладити се, охладнети похорони,´ть 1. сахранити, погрепсти 2. предати забораву по,´хороны мн. сахрана, погреб похоро,´нный погребни похороше,´ть пролепшати се по,´хоть ж. похота, похотљивост похра,´пывать 1. хркати 2. (коњ) фркати похуде,´ть смршати, смршавити поцара,´пать изгрепсти поцелова,´ть пољубити поцелу,´й м. пољубац почасово,´й који се рачуна од сата поча,´ток м. кукурузни клип по,´чва ж.1. земљиште 2. основа почём? пошто? почему,´ зашто, због чега почему,´-ли,´бо, почему,´-нибу,´дь - зашто било, било зашто, због чега било, било због чега почему,´-то - због нечега по,´черк м. рукопис, шакопис почерне,´ть поцрнети почерпа,´ть, почерпну,´ть 1. црпсти захватити (воде) 2. преузети, покупити почеса,´ть 1. почешати 2. очешљати 3. засврбети;~ся 1. почешати се 2. очешљати се поче,´сть сматрати, рачунати по,´честь ж. почаст почёсывать чешкати почёт м. поштовање, пошта, уважење почётный 1. почасни 2. цењен, угледан по,´чечный бубрежни почива,´ть 1. устар. почивати, бити мртав 2. спавати почи,´н м. 1. почетак 2. иницијатива починя,´ть починить оправити почи,´стить 1. очистити 2. жарг. покрасти, опељешити почита,´й 1. скоро, готово 2. можда, биће, вероватно почита,´ние с. поштовање, пошта почита,´тель м. поштовалац почита,´ть 1. поштовати 2. почитати, мало читати почи,´ще 1. мало чистије 2. боље по,´чка ж. 1. бубрег; 2. пупољак по,´чта ж. пошта почтальо,´н м. поштар почта,´мт м. главна пошта почте,´ние с. поштовање почте,´нный уважен, достојан поштовања почти,´ скоро, готово

почти,´тельный пун поштовања, смеран почто,´вый поштански почу,´вствовать осетити почу,´диться причинити се, привидети се, учинити се почу,´ять осетити, нањушити поша,´тываться, пошатну,´ться љуљати се, њихати се, клатити се, посртати 2. колебати се пошевели,´ть, пошевельну,´ть размрдати, помаћи поши,´б м. 1. начин, стил 2. калуп 3. врста, карактер по,´шлина ж. 1. царина 2. трошарина, такса по,´шлый 1. прост, простачки, тривијалан 2. ружан, бљутав пошля,´к м. простак пошту,´чно од комада, појединачно пошути,´ть пошалити се поща,´да поштеда, милост пощади,´ть поштедети, смиловати се пощёчина ж. шамар, пљуска пощи,´пывать штипкати пощу,´пать пипнути, опипати поэ,´зия ж. поезија, песништво поэ,´т м. песник; ~есса ж.песникиња поэтизи,´ровать постизовати поэти,´ческий песнички поэ,´тому зато, стога появи,´ться појавити се появле,´ние с. појава появля,´ться појављивати се поя,´рковый начињен од јагњеће вуне поя,´рок м. прва ошишана јагњећа вуна по,´яс м. 1. појас, пас, опасач 2. струк 3. зона 4. техн. оплата поясне,´ние с. објашњење поясни,´ть објаснити, протумачити поясни,´ца ж. крста поясно,´й појасни; који је до појаса праба,´бка, праба,´бушка прабаба пра,´вда 1. истина 2. истинитост, тачност ва,´ша пра,´вда - право кажете, имате право правди,´вый истинит, истинољубив правдоподо,´бный вероватан пра,´вильный правилан, редован прави,´тель м. управљач, владар прави,´тельство с. влада, управа пра,´вить 1. управљати, владати 2. устар. вршити 3. исправљати поправљати пра,´вка ж. оправка, исправка, поправка правле,´ние с. 1. управљање 2. управа пра,´вну|к м. праунук; ~чка ж. праунука пра,´во доиста, богами, правове,´д правник правове,´дение права, правна наука правово,´й правни правомо,´чный правомоћан, пуноправан правописа,´ние правопис правосу,´дие правосуђе правота,´ 1. право, правилност, истинитост 2. невиност пра,´вый 1. прави, истински 2. који има право 3. праведан, правичан 4. невин пра,´вый 1. десни 2. конзервативан пра,´здник, пра,´зднество празник, свечаност, прослава пра,´здновать празновати, прослављати праздносло,´вие брбљање, бесмислице пра,´здность ж. беспосличење праздношата,´ние с. беспосличење, скитање пра,´здный 1. празан 2. беспослен пра,´ктик м. практичар пра,´ктика ж. пракса практикова,´ть 1. примењивати, практиковати 2. занимати се практи,´чный, практи,´ческий практичан практични пра,´порщик м. заставник најнижи официрски чин прах прах, прашина в пух и прах - у прах и пепео пра,´чечная перионица, праоница пра,´чка ж. праља праща,´ праћка пра,´щур м. чукундед

пребыва,´ние с. борављење, боравак пребыва,´ть боравити, налазити се превзойти,´ превазићи, надмашити превозмо,´чь над владати, савладати превозноси,´ть превознести сувише хвалити, величати; ~сь понети се, почети самог себе хвалити превосходи,´ть превазилазити, надмашивати превосходи,´тельство преузвишеност, екселенција превосхо,´дный 1. надмоћан 2. изврстан, одличан, диван 3. грам. превосходая степень суперлатив превосхо,´дство с. надмоћ, надмоћност, преимућство, предност преврати,´ть, превраща,´ть претворити, преобратити, променити превра,´тный 1. променљив, несталан 2. обрнут, наопак 3. погрешан, нетачан превы,´сить превышать превисити, прећи, прекорачити( власт) прегради,´ть, прегражда,´ть преградити, препречити прегражде,´ние с. преграда, препрека прегреше,´ние с. грешка, огрешење, грех прегреши,´ть погрешити, огрешити се о пред- предметак у сложеним речима пред предава,´ть 1. предавати 2. издавати преда,´ние с. 1. предавање, предаја 2. предање, традиција пре,´данный одан, веран преда,´тель м. издајник преда,´тельство с. издаја, издајство преда,´ть 1. предати 2. издати напријатељу предвари,´тельный претходан предвари,´тельный счёт - предрачун предвари,´ть 1. предупредити, упозорити, опоменути 2. предухитрити, претећи предве,´стие с. предзнак предве,´стник м. 1. весник, гласник, претеча 2. предзнак, знамење предве,´дать прорицати, предсказивати предвзя,´тость ж. предубеђење предвзя,´тый предумишљен предвзя,´тая мысль - предубеђење предви,´деть предвиђати предвкуси,´ть унапред осетити задовољство предвкуша,´ть унапред уживати предводи,´тель м. вођа, предводник предводи,´тель дворя,´нства устар. - представник племства у срезу предвозвести,´ть прорећи, предсказати преде,´л м. 1. крај, предео 2. граница, међа 3. врхунац, крајност преде,´льный крајњи предзнаменова,´ние с. знак, предзнак, знамење предисло,´вие с.1. предговор 2. увод у говору предлага,´ть 1. предлагати 2. нудити 3. наређивати предло,´г м. 1. повод, изговор, вид 2. грам. предлог под предло,´гом - под видом, под изговором предложе,´ние 1. предлог, понуда 2. грам. реченица предложи,´ть 1. предложити, понудити 2. наредити, заповедити предме,´стье с. предграђе предме,´т м. предмет на предме,´т чего,´ - у циљу, ради чега предназна,´чить, предназнача,´ть унапред одредити, предодредити преднаме,´ренность намера, предумишљај преднаме,´ренный унапред смишљен, предумишљен предначерта,´ние претходно упутство предо предпредобе,´денный који се дешава пре ручка пре,´док м. предак предопределе,´ние с. судба, судбина, фаталност, предестинација предорого,´й прескуп предоста,´вить, предоставля,´ть 1. уступити 2. оставити 3. дати могућност предостерега,´ть 1. опомињати, упозоравати 2. одвраћати предостереже,´ние с. опомена, упозорење предостере,´чь 1. опоменути, упозорити 2. одвратити предосторо,´жность ж. опрезност, обазривост предосуди,´тельный покудан, неприличан, који је за осуду предотврати,´ть, предотвраща,´ть на време отклањати, одвраћати, спречавати предохрани,´ть, предохраня,´ть заштитити, обезбедити, отклонити опасност предощуща,´ть предосећати предощуще,´ние с. предосећај предписа,´ние с. 1. писмена наредба 2. пропис 3. рецепт, лекарско упутство предписа,´ть 1. наредити писмено 2. прописати предпле,´чье с. подлактица

предполага,´емый замишљени, могућни предполага,´ть, предположи,´ть 1. мислити, помишљати 2. намеравати, рачунати, претпостављати предположе,´ние с. претпоставка, хипотеза предпосы,´лка ж. погодба, премиса предпоче,´сть дати првенство, претпоставити једно другом, више волети предпочита,´ть давати првенство, претпостављати, више волети предпочте,´ние с. 1. претпостављање, давање првенства 2. првенство, предност предпочти,´тельный који заслужује првенство, најпогоднији предприи,´мчивый предузимљив, заузимљив предпринима,´тель м. предузимач предпринима,´ть предузимати предприня,´ть предузети предприя,´тие с. предузеће предрасположе,´ние с. склоност, предиспозиција предрассу,´док м. предрасуда предре,´чь предрекать прорећи, предсказати председа,´тель м. председник председа,´тельство с. председништво председа,´тельствовать председавати предсе,´рдие с. предња срчана комора предсказа,´ние с. прорицање, пророчанство предсказа,´ть предсказати, прорећи предска,´зывать предсказивати, прорицати предсме,´ртный предсмртан представа,´ть јављати се, излазити пред некога представи,´тель м. представник представи,´тельный 1. представнички 2. солидан, наочит, личан предста,´вить 1. поднети 2. привести 3. представити, упознати 4. замислити 5. показати 6. насликати предста,´виться 1. представити се, упознати се 2. дураком начинити се 3. причинити се 4. јавити се, показати се предста,´вка ж. грам. предметак, префикс представле,´ние с. 1. подношење, показивање 2. представка 3. представљање 4. представа 5. појам предста,´ть 1. изаћи пред очи 2. изаћи, доћи куда предстоя,´ть 1. стајати пред нечим 2. предстојати, очекивати се предстоя,´щий који долази, који ће бити, близак предте,´ча м. претходник, претеча предубежда,´ть кого,´ про,´тив кого,´ стварати предубеђење против некога предубежде,´ние с. предубеђење, предрасуда предумы,´шленность м. предумишљај предупреди,´тельный 1. превентиван 2. предусретљив, услужан предупреди,´ть 1. предупредити, 2. опоменути, упозорити 3. предухитрити, претећи 4. опасность одвратити, отклонити предупрежда,´ть 1. упозоравати, опомињати 2. предупређивати 3. предухитравати, претицати 4. одвраћати, отклањати предупрежде,´ние с. 1. упозорење, опомена 2. одвраћање, отклањање предусмотре,´ть, предусма,´тривать предвидети, предвиђати, зараније се постарати предусмотри,´тельный 1. далековид 2. опрезан, обазрив предчу,´вствие с. предосећање предчу,´вствовать предосећати предше,´ственник м. претходник предше,´ствовать претходити предъяви,´тель м. доносилац предъяви,´ть, предъявля,´ть 1. поднети, показати 2. требование изнети, поставити предыду,´щий претходни прее,´мник м. 1. наследник, последник 2. следбеник, ученик прее,´мственный 1. наследан 2. сукцесиван пре,´жде пре, пређе, раније преждевре,´менный превремен, преран пре,´жний пређашњи, некадашњи, ранији презира,´ть презирати презре,´ние с. презрење, презир, презирање презреть презрети преизбы,´ток м. устар. изобиље, претек преиму,´щественно претежно, поглавито, највише преиму,´щество с. 1. преимућство, предност, надмоћ, првенство 2. претег, превага преиспо,´дняя ж. пакао преиспо,´лнить препунити преисполня,´ть препуњавати прейскура,´нт м. ценовник преклоне,´ние 1. сагибање 2. нагињање 3. страхопоштовање преклони,´ть 1. нагнути, сагнути, спустити, оборити главу 2. наговорити прекло,´нный поодмакле (године) прекосло,´вие с. приговор, противречност без прекословия без поговора прекосло,´вить противречити, приговарати, опирати се прекра,´сный 1. врло леп, диван, красан 2. врло добар, изврстан, одличан

прекрати,´ть, прекраща,´ть прекинути, завршити; ~ся престати, престајати прекраще,´ние с. прекид, завршетак, престанак преле,´стни|к м. заводник; ~ца заводница преле,´стный бајан, диван, красан пре,´лесть ж. бајност, чар, лепота, дивота преломи,´ть, преломля,´ть преломити, сломити прель ж. трулеж, трулост пре,´лый труо прельсти,´тель м. заводник прельсти,´ть, прельща,´ть привући, примамити, завести; ~ся саблазнити се, полакомити се прелюбоде,´й м. устар. прељубник; ~ка ж. прељубница прелюбодея,´ние с. устар. прељуба премиа,´льный премијски преми,´нуть само одрично заборавити, пропустити пренебреже,´ние 1. занемаривање, немарност 2. презривост, непажња пренебрежи,´тельный немаран, презрив тон пренебре,´чь, пренебрега,´ть 1. занемарити 2. не обратити пажњу, потценити пре,´ние с. 1. спор, препирка 2. расправа, претрес преоблада,´ть преовлађивати, имати превагу преоблада,´ющий претежан преобража,´ть преображавати, мењати, преокретати, прекрајати преображе,´ние с. 1. преображај 2. праздник Преображење преобрази,´ть преобразити, изменити, преокренути, прекројити преобразова,´ние с. реорганизација преобразова,´ть, преобразо,´вывать преуредити, реорганизовати, реформисати, преиначити преодоле,´ть, преодолева,´ть савладати, победити, надјачати преосвеще,´нный преосвећени препина,´ние с. само у изразу: зна,´ки препина,´ния - интерпункција преподава,´ние с. предавање преподава,´тель м. предавач преподава,´ть предавати, обучавати преподнести,´, преподноси,´ть свечано предати, поднети препоруче,´ние порука, налог препоручи,´ть, препоруча,´ть поверити препроводи,´ть, препровожда,´ть 1. слати, отпремати 2. проводити време препя,´тствие с. сметња, препрека, тешкоћа препя,´тствовать сметати, пречити прерва,´ть, прерыва,´ть 1. прекинути, пресећи говор 2. обуставити пререка,´ние с. препирање, препирка, спор пререка,´ться препирати се, прегањати се преры,´вистый испрекидан пресе,´чь, пресека,´ть пресећи, прекинути, спречити савладати, угушити, уништити пресле,´довать 1. гонити, прогањати, терати 2. тражити 3. тежити преслову,´тый по злу познат, злогласан пресмыка,´ться пузити, гмизати пресмыка,´ющиеся мн. гмизавци пресново,´дный слатководан пре,´сный 1. пресан, накисео хлеб 2. неслан, сладак вода 3. бљутав, безукусан пресс м. 1. преса, цедница 2. притискивач пре,´сса ж. штампа новине прессова,´ть притискивати, цедити престава,´ть устар. престајати преста,´виться умрети престо,´л м. престо престо,´льный престони престра,´нный врло чудан преступле,´ние с. преступ, злочин престу,´пник м. преступник, злочинац престу,´пный злочиначки пресыща,´ть засићавати, пресићавати претвори,´ть, претворя,´ть претворити, преобратити, променити прете,´нзия ж. 1. захтев, тражња, жеља 2. жалба быть в прете,´нзии (на кого,´) - љутити се претерпе,´ть претрпети, поднети преть 1. знојити се 2. трулити преувели,´чить преувеличати, претерати преуме,´ньшить умањити преуспеть, преуспевать успети, напредовати преходя,´щий 1. прелазан 2. привремен при с лок. 1. при, пред, крај, уз, са 2. за време3. предметак сложених речи при-, до-, заприба,´вить додати, допунити, повећати

приба,´вка додатак, допуна прибавля,´ть додавати, допуњавати, повећавати приба,´вочный допунски прибау,´тка пошалица, духовита узречица прибега,´ть, прибе,´гнуть 1.дотрчавати, притрчавати 2. прибегавати, обраћати се, узимати у помоћ прибежа,´ть, прибега,´ть дотрчати, притрчати прибере,´чь, приберега,´ть приштедети приби,´ть, прибива,´ть 1. прикуцати, приковати 2. истући, избити приближа,´ть приближавати, примицати приближённый 1. приближан, недовољно тачан 2. близак, поверљив 3. придворни приблизи,´тельно приближно, отприлике приблуди,´ть долутати приблу,´дный 1. долутао 2. ванбрачан прибо,´й м. 1. запљускивање, ударање морских таласа 2. навала прибо,´р м. 1. справа 2. прибор, спрема прибо,´рка м. успремање, довођење у ред прибра,´ть, прибира,´ть довести у ред, поспремити 2. склонити прибыва,´ть 1. стизати, долазити, приспевати 2. повећавати се, умножавати се, расти при,´быль ж. 1. добит, добитак 2. корист ћар, вајда, 3. пораст, увећање при,´быльный користан, пробитачан прибы,´тие с. долазак, приспеће прибы,´ть 1. стићи, приспети, доћи 2. повећати се, порасти, умножити се прива,´дить намамити, примамити прива,´живать 1. намамљивати, примамљивати 2. довађати прива,´л 1. пристајање лађе 2. одмор војске на маршу 3. одмориште привезти,´ довести, донети привере,´дливый пробирач, ћудљив привере,´дник м. ћудљивац, пробирач, закерало привере,´дничать пробирати, замерати, закерати приве,´рженец м. присталица приве,´рженный одан, привржен приве,´сить 1. обесити, привесити 2. домерити тежину привести,´ 1. довести 2. побудить навести 3. ухапсити привести,´ цита,´ту - цитирати приве,´т м. поздрав приве,´тливый предусретљив, љубазан приве,´тствие м. поздрав приве,´тствовать 1. поздравити 2., поздрављати привива,´ть калемити, пелцовати приви,´вка м. калемљење, пелцовање привиде,´ние с. привиђење, утвара привилегиро,´ванный привилегован, повлашћен привинти,´ть причврстити завртњем, пришрафити приви,´ть прикалемити при,´вкус м. споредан укус привлека,´тельный привлачан, примамљив привлека,´тельность ж. 1. привлачити, примамљивати 2. позивати на суд привле,´чь 1. привући, примамити 2. позвати на суд приво,´д м.1. до, привођење 2. хапшење при,´вод м. трансмисија приводи,´ть 1. доводити 2. наводити 3. хапсити приводи,´ться 1. дешавати се, догађати се 2. кому чем падати, долазити у погледу сродства приво,´з м. довожење, довоз привози,´ть довозити, доносити привола,´кивать довлачити, вући приволокну,´ться почети се удварати приволочи,´ть, приволо,´чь довући приво,´лье с. 1. слободан простор, слобода 2. угодност, лагодност приво,´льный 1. слободан 2. угодан, пријатан привора,´живать омађијавати, опчињавати приворожи,´ть омађијати, опчинити приворо,´т м. чини, мађије привра,´тник м. вратар привскочи,´ть поскочити привста,´ть устати мало, поиздићи се привыка,´ть навикавати се, привикавати се привы,´чка м. навика, навада привы,´чный 1. вешт вичан 2. уобичајен, обичан привя,´занный 1. привезан 2. предан, одан, веран, наклоњен привяза,´ть завезати, привезати, свезати за; ~ся 1. наметнути се, прилепити се 2. привити се привя,´зчивый 1. наметљив 2. прилепчив, заразан привя,´зывать привезивати, везати за

пригвозди,´ть, пригвожда,´ть прибити, прикуцати пригиба,´ть сагибати, сагињати, савијати пригла,´дить, пригла,´живать загладити, поравнати пригласи,´ть, приглаша,´ть позвати пригласи,´тельный биле,´т - позивница приглаше,´ние с. позив приглуши,´ть, приглуша,´ть 1. заглушити 2. пригушити ударом пригляде,´ться 1. довољно се нагледати, навићи се гледајући 2. досадити се пригляну,´ться свидети се пригна,´ть 1. дотерати 2. подесити, удесити пригне,´сть притиснути, пригњечити пригнета,´ть притискивати, гњечити пригну,´ть пригнути, сагнути, савити пригова,´ривать 1. осуђивати на казну 2. пропраћати речима пригово,´р м. пресуда, решење, одлука приговори,´ть 1. осудити 2. устар. решити, одлучити пригоди,´ться устребати, добро доћи, ваљати приго,´дный подесан, погодан, згодан, користан приго,´жий згодан, леп приголу,´бить пригрлити пригонка ж. 1. дотеривање 2. подешавање, удешавање пригна,´ть 1. дотеривати 2. подешавати, удешавати пригоре,´ть, пригора,´ть загорети при,´город м. предграђе пригороди,´ть 1. присвојити оградивши 2. дозидати приго,´рок м. брежуљак, хум у подножју планине при,´го,´ршня ж.1. шака 2. прегршт пригорю,´ниться растужити се, сневеселити се, покуњити се пригото,´вить, приготовля,´ть приготавливать спремити, припремити приготови,´тельный припремни приготовле,´ние с. спремање, припрема приграни,´чный погранични пригреба,´ть 1. пригртати 2. привеславати пригре,´зиться причинити се, приказати се пригрести,´ 1. пригрнути 2. привеслати пригре,´ть 1. загрејати 2. дати уточиште, пригрлити пригрози,´ть по претити, припретити придава,´ть 1. додавати 2. давати придави,´ть, прида,´вливать притиснути, пригњечити прида,´ное с. мираз прида,´ток м. додатак, допуна прида,´точный допунски прида,´ть 1. додати 2. дати прида,´ча ж. додатак, допуна в прида,´чу - приде придвига,´ть примицати, прикучивати, приближавати придви,´нуть примаћи, прикучити, приближити придво,´рный дворски, дворанин приде,´лать, приде,´лывать 1. причврстити 2. дозидати придержа,´ть, приде,´рживать задржати, придржати, зауставити;~ ся придржавати се држати се приди,´ра свађалица, закерало, цепидлака, џангризало придира,´ться хватати се за ситнице, закачивати се, закерати приди,´рка ж. закерање приди,´рчивый 1. ситничар, свађалица, закерало, џангризало 2. формалист придоро,´жный успутни придра,´ться ухватити се за ситницу, закачити се приду,´мать, приду,´мывать измислити, смислити придуркова,´тый луцкаст, шашав при,´дурь ж. ћудљивост, настраност придуши,´ть задавити, удавити придыха,´ние с. аспирација придыха,´тельный аспировани сугласник приеда,´ться доједати се, губити вољу за јелом прие,´зд м. долазак не пешке, приспеће приезжа,´ть долазити не пешке, приспевати прие,´зжий који је допутовао, путник приём м. 1. пријем, дочек 2. начин в оди,´н приём - одједном, једним махом прие,´млемый пријемљив, пријемчив приёмная соба за пријем, чекаоница приёмник м. радио

приёмный пријемни приёмный сын - усињеник, посинак приёмная дочь - поћерка приёмный отец - поочим приёмная мать - помајка приёмыш м. подсвојче прие,´сться 1. дојести се 2. досадити прие,´хать доћи не пешке, допутовати, стићи, приспети прижа,´ть притиснути, притеснити, пригњечити прижа,´ться приљубити се, прибити се уз некога приже,´чь 1. прегорети 2. опећи лаписом прижива,´л, прижива,´льщик готован, који живи код богатих људи, чанколиз прижива,´ть рађати децу ванбрачно прижива,´ться привикавати се, одомаћивати се приживи,´ть учинити да срасте прижига,´ть прегоревати пећи лаписом прижима,´ть 1. притискивати, гњечити, притешњавати прижи,´мистый без срца, суров, тврдица прижи,´ться привићи се, одомаћити се прижи,´ть дете,´й - изродити децу ванбрачно приз мн. награда на утакмици призаду,´маться замислити се призва,´ние с. 1. позив 2. наклоност призва,´ть дозвати, позвати, призвати призе,´мистый дежмекаст, здепаст приземи,´ться пригнути се к земљи приземли,´ться спустити се на земљу авион, атерирати призира,´ть давати уточиште, примати у кућу признава,´ть 1. признавати 2. познавати при,´знак м.1. знак, симптом 2. обележје, ознака, карактеристична особина призна,´тельный захвалан призна,´ть 1. признати 2. познати 3. разумети, увидети призово,´й наградни призо,´р само у изразу без призо,´ра - без надзора, напуштен при,´зрак м.1. привиђење, утвара, визија 2. уображење при,´зрачный привидан, варљив, уображен, тобожњи призре,´ние с. старање, брига призре,´ть дати уточиште, примити у кућу призы,´в м. 1. позивање 2. позив, класа војних обвезника 3. молба призыва,´ть дозивати, позивати, призивати при,´иск рудник драгоцених минерала прийти,´ 1. доћи пешке 2. настати прийти,´сь 1. подесити се, одговорити укусу, мери 2. доћи, припасти 3. безлич. морати 4. десити се 5. пасти у део прика,´з, приказа,´ние наредба, заповест приказа,´ть 1. наредити, заповедити, поверити 2. приказал долго жить – умро је прика,´зчик м.1. трговачки помоћник, калфа 2. управник имања прика,´зывать 1. наређивати, заповедати 2. поверавати прика,´лывать придевати, прибадати чиодом прика,´нчивать 1. довршавати 2. убијати прика,´рмливать прихрањивати прикаса,´ться додиривати, дотицати се прикати,´ть докотрљати, доваљати прики,´д жарг. oдећа, одело прики,´дывать 1. добацивати 2. додавати прики,´дываться правити се, претварати се прики,´нуть 1. добацити 2. додати 3. измерити или израчунати отприлике прики,´нуться направити се, начинити се прикла,´д м.1. кундак 2. прибор за одело 3. устар. пример прикладно,´й 1. применљив 2. примењен 3. практичан прикла,´дывать 1. прислањати, наслањати 2. присаједињавати, прилагати прикла,´дывать ружьё - нишанити прикле,´ивать лепити, прилепљивати прикле,´ить залепити, прилепити приклепа,´ть 1. приковати закивкама, нитовати 2. спљоштити крај ексера приклони,´ть, приклоня,´ть нагнути, савити, оборити главу приключа,´ться дешавати се, догађати се приключе,´ние с.1. догађај 2. авантура приключи,´ться десити се, догодити се прико,´вывать прикивати, закивати прико,´кнуть умлатити, уцмекати прико,´л м. жарг. трик, гег

прико,´льный жарг. забаван, жесео приколдова,´ть опчинити, омађијати приколоти,´ть, прикола,´чивать закуцати, прикуцати приколо,´ть 1. приденути чиодом 2. дотући оштрим оружјем прикомандирова,´ть прикомандовати, откомандовати прико,´нчить 1. довршити, свршити 2. докусурити, дотући прикопи,´ть приштедети новац прикорми,´ть 1. придобити храном стоку 2. поткупити прикорну,´ть прилећи и задремати прикоснове,´ние 1. додир 2. веза прикосну,´ться дотаћи се, додирнути прикра,´са улепшавање, удешавање прикра,´шивать улепшавати, удешавати прикрепи,´ть, прикрепля,´ть 1. причврстити 2. везати прикри,´кнуть, прикри,´кивать подвикнути прикры,´тие с. 1. заклон 2. заштита 3. војн. заштитница прикры,´ть, прнкрыва,´ть 1. покрити 2. заклонити 3. заштитити прикупи,´ть, прикупа,´ть докупити, прикупити прикури,´ть, прикурну,´ть припалити цигарету од другог при,´ку,´с м. положај стегнутих зуба, загрижа прикуси,´ть, прику,´сывать 1. ујести 2. загристи прику,´ска ж. грицкање само у изразу пить чай в прику,´ску - пити чај грицкајући шећер прила,´вок м. тезга прилага,´тельное грам. придев прилага,´ть I. прилагати 2. улагати 3. примењивати прила,´дить подесити, прилагодити, дотерати прила,´живать подешавати, прилагођавати, дотеривати приласка,´ть 1. помиловати 2. нежно поступити; ~ся прићи умиљавајући се прилега,´ть 1. припијати се, приањати 2. бити блиско уз нешто прилежа,´ние марљивост, усрдност прилежа,´ть 1. показивати вољу за нешто 2. бити уз нешто прилежа,´щий гранични, додирни приле,´жный вредан, марљив приле,´зть допузити приле,´пливать, прилепля,´ть лепити, прилепљивати прилете,´ть долетети, прилетети приле,´чь 1. прилећи 2. злак полећи 3. прионути, приљубити се прили,´в 1. морска плима 2. прилив, навала прилива,´ть доливати, досипати прили,´занный зализан, глатко очешљан прили,´зывать 1. лизати 2. зализивати, глатко чешљати прили,´ка само у изразу для прили,´ки - реда ради прилипа,´ла м., ж. наметљивац прилипа,´ть, прили,´пнуть 1. лепити се, приањати, прилепљивати се 2. наметати се прили,´пчивый прилепчив, заразан прили,´чествовать приличити, доликовати прили,´чие с. пристојност, уљудност, ред прили,´чный 1. пристојан, уљудан 2. доличан приловчи,´ться извештити се приложе,´ние с. 1. прилог, додатак 2. примена 3. грам. апозиција приложи,´ть 1. приложити, присајединити 2. метнути, ставити 3. употребити 4. применити приложи,´ть печа,´ть - ударити печат прильну,´ть приљубити се, прионути прима,´зать 1. намазати, замазати 2. у картама додати масти; ~ся 1. намазати косу 2. подићи некоме, залепити се уз некога примани,´ть, прима,´нивать намамити, примамити прима,´нка ж. мамац прима,´нчивый примамљив, заводљив прима,´слить намазати примене,´ние с. 1. примена, употреба 1. прилагођавање примени,´ть применити примени,´мый, примени,´тельный применљив примени,´тельно сходно, саобразно применя,´емость ж. применљивост примени,´ть примењивати, прилагођавати приме,´р м. 1. пример 2. образац брать приме,´р с кого,´ - угледати се на некога не в приме,´р - несравњено, далеко, куд и камо примери,´ть, приме,´ривать 1. опробати одело 2. домерити приме,´рка ж. проба одела приме,´рно 1. примерно 2. приближно, отприлике

примести,´ чистећи скупити ка гомилу прислу,´живать м. послуживати; ~ся додворивати се, улагивати се прислу,´жник м. слуга, лакеј презриво прислу,´шаться 1. ослушнути 2. послушати, обратити пажњу присма,´тривать 1. мотрити, пазити 2. тражити, меркати присмире,´ть примирити се, утишати се присмо,´тр м. надзор присмотре,´ть 1. припазити 2. издвојити; ~ся 1. загледати се 2. снаћи се, оријентисати се присни,´ться снити присовокупи,´ть, присовокупля,´ть додати, спојити, прикључити присоедине,´ние с. спајање, сједињење, прикључење присоедини,´ть припојити, присајединити, прикључити присоса,´ться 1. упити се 2. прилепити се наметнути се присо,´ска ж. сисаљка, пипак присо,´хнуть залепити се осушивши се завој приспе,´ть 1. пришети, стићи 2. настати, наступити приспи,´чить безлич. пасти на памет, спопасти, ватрено зажелети приспосо,´бить подесити, прилагодити присопособле,´ние с. 1. подешавање, прилагођавање 2. справа, прибор приспособля,´ть подешавати, прилагођавати пристава,´ла ж. наметљивац при,´стальный усредсређен, напрегнут при,´стальный взгляд - нетремичан, упоран поглед приста,´нище с. уточиште, прибежиште, склониште при,´стань ж. пристаниште приста,´ть, пристава,´ть 1. к кому придружити се 2. прилепити се, прионути 3. (брод) пристати 4. наметнути се пристёгивать 1. фирцати 2. закопчавати пристегну,´ть закопчати присто,´йный пристојан, уљудан пристра,´ивать 1. дограђивати 2. смештати, збрињавати пристра,´стие с. 1. страст 2. пристрасност пристрасти,´ться страсно се предати, занети се нечим пристраща,´ть заплашити пристрели,´ть убити из пушке пристре,´лка ж. пробно пуцање пристро,´ить 1. доградити 2. дозидати 3. сместити, збринути пристро,´йка 1. дограђивање, дозиђивање 2. дозидана зграда приструни,´ть (кого,´) притегнути, сатерати у мишју рупу при,´ступ м. 1. навала, јуриш 2. напад приступи,´ть 1. прићи, приступити 2. приближити се пристыди,´ть постидити присуди,´ть, присужда,´ть 1. досудити, досуђивати 2. осуђивати, осудити на нешто прису,´тствие присутност прису,´тствие ду,´ха - присебност прису,´тствовать 1. присуствовати 2. држати седницу, заседавати прису,´тствующий 1. присутан 2. учесник прису,´щий својствен, урођен присыла,´ть слати прися,´га ж. заклетва, обл. присега присяга,´ть заклињати се, клети се присягну,´ть заклети се, присегнути прися,´дка ж. приседање притаи,´ться притајити се, скрити се прита,´скивать довлачити, привлачити притво,´рный притворан, неискрен, извештачен, лажан притворя,´ться притварати се, правити се, чинити се притека,´ть 1. притицати 2. пристизати притесне,´ние 1. притешњавање 2. угњетавање притесня,´ть 1. притешњавати 2. угњетавати прите,´чь 1. притећи 2. стићи прити,´скать, прити,´снуть притискати, притискивати притиха,´ть, прити,´хнуть стишавати се приткну,´ть прибости, приденути, прикачити прито,´к м. 1. притока 2. прилив, навала при,´толока ж. довратак, рагастов прито,´н м. склониште рђавих људи, јазбина, тајна коцкарница притопта,´ть утапкати, изгазити, угазити прито,´птывать трупкати, цупкати при,´торный отужан, сладуњав притупи,´ть, притупля,´ть затупити, отупити притуха,´ть, притуши,´ть 1. гаснути, тулити се 2. губити се притяга,´тельный привлачан

притяжа,´тельное местоиме,´ние грам. - присвојна заменица притя,´гивать привлачити притяже,´ние с. тежа притяза,´ние с. захтев, полагање права, претензија притяза,´ть полагати право на нешто, претендовати притяну,´ть привући, примаћи приуро,´чить одредити време, подесити временски приучи,´ть, приуча,´ть научити некога, навићи прифранти,´ться накицошити се прихвати,´ть 1. узети, понети са собом 2. набавити 3. привезати на брзу руку 4. (мраз) дохватити при,´хвостень прирепак, пришипетља прихлеба,´ла м., ж., прихлеба,´тель м. готован, чанколиз, муфташ прихлебну,´ть, прихлёбывать сркнути, сркутати прихло,´пнуть, прихло,´пывать 1. затварати с треском, залупити 2. пљескати, тапшати прихо,´д м. 1. долазак 2. приход, принос 3. парохија приходи,´ть долазити приходи,´ться 1. падати, бити у сродству 2. долазити, падати на свакога 3. безлич. морати прихо,´дский парохијски прихожа,´нин м. парохијанин прихо,´жая ж. предсобље прихора,´шивать улепшавати прихотли,´вый 1. ћудљив, настран 2. фантастичан при,´хоть ж. прохтев, ћуд, ћеф, каприс, бубе у глави прихра,´мывать нахрамљивати прице,´л ж. нишан прице,´литься, прице,´ливаться нишанити прице,´п м. приколица прицепи,´ть закачити,прикачити прице,´пка ж.1. прикачивање вагона 2. зачкољица, формалност прицепля,´ть прикачивати прича,´ливать пристајати уз обалу прича,´стие с.1. причест, причешће 2. грам. глаголски придев причасти,´ть причестити прича,´стный који учествује, умешан, близак причаща,´ть причешћивати причеса,´ть причесывать очешљати, чешљати причёска м. фризура приче,´тник м. црквени појац причи,´на ж. узрок, повод причи,´нность узрочност причини,´ть, причиня,´ть причинити, проузроковати причи,´слить 1. убројити, урачунати 2. унети у списак, доделити на службу причисля,´ть 1. убрајати, урачунавати 2. уносити у списак, додељивати на службу причита,´льщица ж. нарикача причита,´ние с. нарицање причита,´ть нарицати, јадиковати причу,´да ж. причуда 1. настраност, ћудљивост, каприс 2. фантазија причу,´диться причинити се причу,´дливый 1. ћудљив, настран 2. фантастичан прише,´лец м. дошљак прише,´ствие с. долазак, појава пришиби,´ть, пришиба,´ть пребити, претући, премлатити приши,´ть, пришива,´ть пришити, пришивати при,´шлый дошљачки, досељенички пришпи,´ливать прикачити, придети пришпо,´рить, пришпо,´ривать мамузнути, обости прищёлкнуть, прищёлкивать пуцнути, зврцнути, шкљоцнути (зубима), цвокнути( језиком), цмокнути (уснама) прищеми,´ть приштинути, пригњечити, приклештити прище,´пка ж. штипаљка прищу,´риться, прищу,´риваться зажмирити, зашкиљити прию,´т м. 1. склониште 2. прибежиште, уточиште приюти,´ться склонити се, наћи уточиште прия,´знь ж. пријатељство, наклоност прия,´тель м. близак познаник, пријатељ прия,´тный пријатан, мио про 1. с ген. за, о 2. предметак сложеница про-, за-, из-, опро,´ба ж. проба, пробање, проверавање пробаси,´ть рећи или отпевати басом пробе,´г м. 1. трк, трка 2. вагона пређени пут пробе,´гать провести у трчању пробега,´ть, пробежа,´ть 1. протрчати, пројурити 2. летимично прочитати, прелетити пробе,´л м. празнина, чистина на хартији

пробива,´ть пробијати проби,´рка ж. епрувета про,´бка ж. запушач, чеп, плута глуп как про,´бка - глуп као ћускија проблемати,´чный проблематичан проблесну,´ть блеснути, синути кроз што про,´бовать 1. пробати 2. покушавати пробо,´ина ж. пробој, пролом, рупа проболта,´ть избрбљати се пробалтываться избрбљавати се пробо,´р м. раздељак пробормота,´ть промрмљати пробуди,´ть, пробужда,´ть 1. пробудити 2. побудити, изазвати, подстаћи прова,´л м.1. проваљивање 2. провалија 3. пропадање 4. пропаст провали,´ть 1. провалити , обити 2. оборити на испиту провали,´ться 1. пропасти 2. нестати 3. пасти на испиту провари,´ть прокувати, искувати прове,´дать, прове,´дывать 1. дознати, сазнати 2. обићи, посетити провезти,´ провести, провозати (аутом) прове,´рить проверити, проконтролисати прове,´рка ж. проверавање, контрола проверте,´ть провртети провести,´ 1. провести 2. извршити 3. линию повући 4. время провести 5. подвалити прови,´деть предвиђати, гледати у будућност прови,´зор м. фармацеутски радник провини,´ться скривити прови,´нность ж. кривица, грешка провинциа,´л м. паланчанин провинциа,´льный паланачки про,´вод м. електрична жица проводи,´ть 1. проводити, спроводити 2. испраћати, пратити проводни,´к м.1. пратилац, вођ, водич 2. спроводилац, проводник ( топлоте) про,´воды мн. испраћај провожа,´тый м. пратилац, спроводник провожа,´ть 1. пратити, спроводити 2. испраћати провозгласи,´ть, провозглаша,´ть прогласити, објавити, обнародовати провозить провозити, превозити, возити провози,´ться провести време у нечему, занимати се про,´волока ж. жица про,´волочка ж. мала жица проволо,´чка ж. одуговлачење, застој проволо,´чь провући прово,´рный окретан, брз проворча,´ть прогунђати провоци,´ровать провоцирати провя,´лить сушити на сунцу (рибу) прога,´лина пропланак проги,´б угибање, угнуће, удубљење проглоти,´ть прогутати прогляде,´ть 1. разгледати 2. превидети прогляну,´ть провирити прогля,´дывать 1. провиривати 2. разгледати газету прогна,´ть 1. отерати 2. растерати, прогнати прогне,´вать разљутити прогни,´ть иструнути, иструлити прогнуси,´ть проуњкати, рећи кроз нос проговори,´ть 1. проговорити 2. провести у разговору; ~ся изрећи се, избрбљати се прогоня,´ть прогонити, терати, протеривати прогоре,´ть 1. изгорети, сагорети 2. прогорети 3. пропасти програ,´мма ж. програм програ,´ммный програмски прогреме,´ть протутњити, прогрмети прогу,´л м. неоправдано изостајање од посла прогу,´лка ж. шетња прогуля,´ть, прогу,´ливать 1. дангубити 2. изостати с посла 3. водити у шетњу продав|е,´ц м. продавац; ~щица продавачица прода,´жа ж. продаја прода,´жный 1. продајни 2. подмитљив прода,´ть, продава,´ть продати, продавати продвига,´ть, продви,´нуть покретати ,помаћи, покренути напред проде,´ть, продева,´ть проденути, уденути, увући (конац) проде,´лать, проде,´лывать 1. извршити 2. направити шалу проде,´лка ж. несташлук, мајсторија, шеретлук, мангуплук, марифетлук

продёргать 1. проденути 2. проредити продержа,´ть 1. придржати 2. задржати код себе продешеви,´ть јевтино продати продиктова,´ть издиктирати продли,´ть продужити, отегнути продово,´льствие с.1. животне намирнице 2. снабдевање, исхрана продолжа,´ть продужавати, настављати продолже,´ние с. продужење, наставак продолжи,´тельный трајан, дуг, отегнут продо,´лжить продужити, наставити продо,´льный уздужи продра,´ться 1. продерати се 2. пробити се, прогурати се, провући се продро,´гнуть јако озепсти продуби,´ть уштавити продувно,´й 1. јак ветер, промаја 2. препреден, лукав продувно,´й ве,´тер - јака промаја проду,´мать промислити проду,´ть 1. продувати 2. проветрити 3. прокоцкати продыря,´вить пробушити прое,´зд вожња прое,´здом успут, узгред проезжа,´ть, прое,´здить возити се, извозати се прое,´зжий 1. пролазни 2. м. путник проекти,´ровать пројектовати проём прорез, отвор прое,´хать проћи, пропутовати прожа,´рить пропећи, испећи прожда,´ть сачекати прожева,´ть сажватати проже,´ктор м. рефлектор проже,´чь, прожига,´ть 1. прогорети 2. опећи прожива,´ть становати прожива,´ться траћити, трошити много новаца про,´жига м. пробисвет, протува прожи,´лка 1. капилар испод коже 2. жица у дрвету, минералу прожи,´точный довољан прожи,´ть 1. проживети 2. потрошити, профућкати прожи,´ться истрошити се прожо,´ра м., ж. прождрљивац, ждероња, ждера прожо,´рливый прождрљив прожужжа,´ть прозујати, прозвиждати прозаи,´ческий, про,´зный прозни прозаичан прозва,´ть назвати прозвене,´ть зазвонити про,´звище м. надимак прозева,´ть пропустити непажњом прозорли,´вый проницљив, оштроуман, виспрен прозра,´чный провидан, прозрачан прозре,´ть, прозрева,´ть 1. прогледати 2. прозрети, почети разумевати прозыва,´ть називати, давати надимак прозяба,´ть, прозя,´бнуть 1. прозебати, смрзавати се 2. тешко живети, животарити, таворити проигра,´ть изгубити, прокоцкати про,´игрыш м. 1. губитак на картама 2. губитак произведе,´ние с. 1.производ 2. дело ( уметничко) произвести,´, производи,´ть 1. извести, извршити 2. произвести, израдити 3. причинити, нанети 4. произвести, унапредити у виши чин производи,´тель 1. произвођач 2 бик за оплодњу производи,´тельность ж. плодност, продуктивност произво,´л м. 1. самовоља 2. самовлашће, деспотизам 3. произвољност произво,´льный 1. самовољан 2. својевољан 3. произвољан произнести,´, произноси,´ть изговорити, рећи произноше,´ние с. изговарање, изговор произойти,´ 1. десити се, догодити се 2. произићи, постати 3. настати, изродити се произраста,´ть 1. ницати 2. расти, успевати про,´иски мн. сплетке, смицалице происте,´чь, проистека,´ть 1. истећи, излити се 2. произићи, доћи од происходи,´ть 1. дешавати се, догађати се, збивати се 2. водити порекло, долазити од происхожде,´ние с. порекло происше,´ствие с. случај, догађај пройдо,´ха м., ж. препреденко, префриганац, лисац пройти,´ 1. проћи 2. прећи 3. весть пронети се 4. дождь престати пройти,´ ого,´нь, во,´ды и ме,´дные тру,´бы - проћи сито и решето прок м.1. корист, вајда 2. успех 3. ваљаност

прокажённый губавац прока,´за ж.1. губа 2. несташност, ђаволија, враголија, лудорија прока,´зить, прока,´зничать правити несташлуке, ђаволити, лудирати се прока,´зливый обешењачки, несташан прока,´зник несташко, ђаволан прока,´ливать усијавати прокали,´ть усијати прока,´лывать пробадати прока,´т м. најам, закупнина, кирија за покретност взять на прока,´т - унајмити, узети под закуп, кирију дать в прока,´т - дати под најам прокати,´ть, проката,´ть 1. провозати 2. прокотрљати 3. возити колима 4 уваљати гвожђе прока,´тка ж. ваљање гвожђа прока,´тный 1. најамни, закупни 2. који служи за ваљање метала прокипе,´ть, прокипа,´ть прокључати, прокључавати прокипяти,´ть пустити да прокључа прокла,´дывать пробијати, просецати, крчити пут проклина,´ть проклињати прокля,´сть проклети прокля,´тие с. проклетство, клетва проколеси,´ть провозати се проколо,´ть пробости, пробушити, пробуразити прокорми,´ть исхранити прокра,´сться, прокра,´дываться прокрасти се прокрахма,´лить уштиркати прокуро,´р м. јавни тужилац прокуси,´ть, проку,´сывать прогристи, напрањити рупу гризањем прокути,´ть потрошити пијући, пролумповати про,´лежень м. рана од лежања проле,´зть, пролеза,´ть проћи, увући се проле,´сок дугачак пропланак међу двема шумама пролете,´ть, пролета,´ть прелетати, пролетати проли,´в м. мореуз, морски канал проливно,´й само у изразу проливно,´й дождь - пљусак проли,´ть, пролива,´ть 1. пролити, просути 2. пљуснути, пасти киша проложи,´ть 1. положити уздуж 2. провести, просећи, утрти пут проломи,´ть, пролома,´ть проломити, провалити пролы,´сина 1. ћела 2. голо место у у шуми, проштанак прома,´зать 1. намазати 2. промашити при пуцању промакну,´ть осушити мастило упијачем про,´мах м. 1. промашај 2. пропуст, погрешка 3. неуспех промахну,´ться, прома,´хиваться 1. промашити, не погађати мету 2. погрешити, преварити се прома,´ять измучити; ~ся 1. промучити се 2. изићи накрај промедле,´ние с. одлагање, оклевање, губљење времена проме,´длить задоцнети, заксанети,отегнути неки посао проме,´ж, проме,´жду међу, између промежу,´ток м. 1. размак, растојање, међупростор 2. међувреме, интервал промежу,´точный који се налази између, посредни, међупросторни промелькну,´ть 1. промаћи 2. пролетети промени,´ть променити, размењати, измењати промёрзнуть река замрзнути се, промрзнути промока,´ть, промокну,´ть 1. квасити се, влажити се 2. пропуштати влагу промо,´лвить проговорити, рећи промоло,´ть изамлети, самлети промолча,´ть прећутати оћутати промости,´ть премостити промота,´ться, прома,´тывать 1. промувати се, провести у лутању 2. профућкати промочи,´ть поквасити, оквасити промтова,´ры мн. мануфактура промча,´ться пројурити промыва,´ть испирати про,´мысел м. 1.занат, занимање 2. посао промы,´шленность привреда, индустрија промы,´шленный привредни, индустријски промышля,´ть бавити се неком радиношћу, занатом пронести,´ пронети пронести,´сь 1. пролетети, пројурити 2. одјекнути, разлегнути се пронзи,´тельный јак, оштар, продоран, пискав пронзи,´ть, пронза,´ть пробости, пробуразити прониза,´ть, прони,´зывать 1. низати, нанизати 2. прожимати проника,´ть, прони,´кнуть продирати, пробијати се

проникнове,´нный ганут, ганутљив проница,´емый пробојан проница,´тельный 1. проницљив, продоран 2. оштроуман проноси,´ть проносити проноси,´ться јурити, летети на коњу проны,´ра м., ж. препредењак, лисац проны,´рливый препреден, префриган проню,´хать проњушкати, дознати проня,´ть, пронима,´ть прожмати, прожети, скроз пробити проо,´браз м. прототип пропаганди,´ровать пропагирати пропаганди,´стский пропагандистички, пропагандни пропада,´ть 1. пропадати, гинути 2. губити се, нестајати пропа,´жа ж. нестанак, губитак пропа,´лзывать милети, пузити поред пропа,´лывать плевити про,´пасть 1. ж. провалија, бездан 2. безброј, много, пропаст пропа,´сть 1. пропасти 2. изгубити се, нестати пропаха,´ть пропахивать узорати пропа,´хнуть напунити се пропа,´щий 1.изгубљен 2.лош, рђав прописа,´ть 1. прописати (лек) 2. скицирати (слику) 3. регистровати про,´пись ж. 1. образац за писање 2. рутина, шаблон 3. скица прописна,´я бу,´ква - велико слово прописна,´я и,´стина - свима позната истина пропита,´ние с. исхрана пропита,´ть, пропи,´тывать 1. исхранити 2. наквасити, овлажити, натапати 3. прожмати пропить, пропивать пропити, потрошити на пиће пропиха,´ть, пропи,´хивать прогурати, протурити проплы,´ть пливајући или пловећи проћи мимо пропо,´ец пијаница прополоска,´ть, пропола,´скивать испрати, исплакнути про,´пуск м.1. пропуштање, пропуст 2. допуштање за пролаз 3. улазница, објава, лозинка пропусти,´ть, пропуска,´ть 1. пропустити 2. протурити 3. пустити у 4. испустити 5. не доћи на посао прорабо,´тать 1. провести у раду неко време 2. проучити, обрадити прорасти,´, прораста,´ть проклијати,изнићи прорва,´ть 1. провалити, пробити, продрети 2. продерати проре,´живать проређивати проре,´зать, прореза,´ть прорезати, просећи проре,´ха ж. рупа, продеротина проре,´чь, прорека,´ть прорећи, предсказати проржаве,´ть зарђати пророни,´ть проговорити, прословити проро,´ческий пророчки, пророчански проро,´чество с. пророчанство проро,´чествовать, проро,´чить прорицати, пророковати проруба,´ть, проруби,´ть просецати, просећи, прорезати про,´рубь ж. рупа у леду прору,´ха ж. устар. грешка, омашка, пропуст проры,´в м.1. прокопавање 2. пробој, продор 3. неизвршење плана прорыва,´ть 1. пробијати, прокопавати, проваљивати 2. дерати прорыча,´ть рикнути, зарикати просади,´ть, проса,´живать 1. пробости, бушити 2. профућкати, истрошити просвежи,´ть освежити, проветрити просверли,´ть пробушити сврдлом просве,´т м. 1. слаба светлост у мраку 2. узан отвор за светлост, прозорски отвор 3. побољшање, олакшање 4. срећа просвети,´тель м. просветилац, просветитељ просвети,´тельный просветилачки, просветни просветле,´ть синути, разведрити се просветли,´ть, просветля,´ть осветлити, обасјати просве,´чивать 1. осветљавати скроз 2. просијавати се 3. назирати се просвеща,´ть просвећивати просвеще,´ние с. просвећивање просвећеност, просвета просвисте,´ть, просвиста,´ть 1. звизнути, зазвиждати 2. одзвиждати 3. прозујати, фијукнути 4. профућкати про,´седь ж. мала седина с про,´седью - просед просёлок, просёлочная доро,´га сеоски пут просиде,´ть, проси,´живать 1. проседети, седети дуго 2. поцепати седећи про,´синь ж. 1. плава нијанса 2. ведрина међу облацима проси,´тель м. молилац проси,´тельный молећив проси,´ть 1. молити, искати, тражити 2. просити милостињу

просия,´ть засијати, синути, разведрити се проскака,´ть протрчати, пројурити (на коњу) проскользну,´ть, проска,´льзывать промаћи, провући се, прокрасти се проследи,´ть, просле,´живать 1. пратити нечији траг 2. иследити, испитати просле,´довать пропутовати (важна личност) прослези,´ться пустити сузу просло,´йка танак слој међу дебљим прослу,´шать, прослы,´шать 1. саслушати све 2. пропустити, не чути 3. испитати слушањем( лекар) прослы,´ть прочути се просма,´тривать 1. прегледати, проматрати, осматрати 2. превиђати, пропуштати просмо,´тр м. 1. преглед, осматрање 2. превиђање, пропуст просну,´ться пробудити се, пренути се просоли,´ть усолити просо,´хнуть просушити се просочи,´ться, проса,´чиваться 1. процурити, цурити кроз 2. пробити се, продрети 3. упити се проспа,´ться испавати се, наспавати се, одморити се проспе,´кт м. 1. широка и права улица 2. проспект просро,´чить пропустити или прекорачити рок просро,´чка ж. 1. пропуштање рока, закашњење 2. застарелост проста,´вить 1. уписати у документ 2. изгубити у игри просте,´йший најпростији про,´стенький врло прост прости,´тельный који се може опростити простира,´ть 1. простирати, ширити, пружати 2. опрати проституи,´ровать проституисати, проституирати прости,´ть опростити простова,´тый припрост, приглуп простоволо,´сый гологлав просто,´й 1. прост, обичан 2. једноставан, неизвештачен 3. простодушан 4. приглуп простая,´ душа,´ - искрена душа просты,´ми глаза,´ми - голим оком просто,´й м. застој, заустављање у послу простоква,´ша ж. кисело млеко простолюди,´н м. прост човек из народа просто,´р 1. слободан простор, пространство, бескрајна ширина 2. слобода просторе,´чие с.1. језик простога народа 2. народске речи и изрази простосерде,´чный 1. добродушан, срдачан 2. наиван простота,´ ж. 1. простота, једноставност 2. безазленост, наивност 3. глупост, ограниченост простофи,´ля м. простак, букван, грмаљ, тикван простре,´л пробад од назеба прострели,´ть прострелити, пробити метком прострочи,´ть, простра,´чивать проштеповати просту,´да ж. назеб, прехлада простуди,´ть пустити да озебе; ~ся озепсти, назепсти, прехладити се проступи,´ть избити на површину, помолити се просту,´пок м. мала кривица, грешка, омашка простыва,´ть хладити се простыня,´ ж. чаршав постегни, обл. плахта просты,´ть 1. охладити се 2. озепсти его,´ и след просты,´л - нема му ни трага ни гласа, нема га ни од корова просу,´нуть, просо,´вывать протурити, провући просчёт погрешка у рачунању просчита,´ть 1. пребројити, избројити 2. погрешити при рачуну, забројити се;~ся преварити се у рачуну просчи,´тывать 1. бројити, пребројавати 2. грешити у рачуну, забројавати се про,´сып само у изразу (спать) без про,´сыпу - без буђења, непробудно просы,´пать просути; ~ся просути се просыпа,´ть дуго спавати, пропустити време за устанак; ~ся будити се просыха,´ть просушивати се про,´сьба ж. молба прота,´ивать лрастапати се, одмрзавати се прота,´лина ж. место где се отопио снег протёкший протекли, истекли, прошли протере,´ть, протира,´ть 1. трљати, протрљати 2. исхабати протере,´ть глаза,´ - истрљати, протрљати очи проте,´чь 1. протећи 2. процурити 3. проћи време про,´тив с ген. 1. против, супротно 2. према, спрам 3. прекопута про,´тивень м. плех за печење проти,´вный 1. противан, супротан, обратан 2. гадан, мрзак, непријатан противобо,´рство борба против нечега противове,´с м. противотег, противтежа противоде,´йствие с. одупирање, противљење

противоде,´йствовать одупирати се, сузбијати противоесте,´ственный противприродан, неприродан, перверзан противополо,´жный супротан, обратан, сасвим други противоречи,´вый противуречан, опречан, несагласан противостоя,´ть устати против, одупрети се бити против противоя,´дие противотров проткну,´ть пробости протолка,´ть, протолкну,´ть протурити, прогурати прото,´к м. речни рукавац, канал проторгова,´ться пропасти тргујући протори,´ть, проторя,´ть пут пропртити, начинити пут прото,´чина ж. рупа, пукотина проточи,´ть 1. пробушити, прогристи 2. пробити протрезве,´ть растрезнити се протруси,´ть 1. прокаскати 2. испросипати протрясти,´, протря,´хивать протрести, продрмати протуха,´ть, проту,´хнуть трулити протя,´гивать 1. протезати, пружати 2. отезати, одуговлачити по одёжке протя,´гивай но,´жки - пружај се колико дуг протяже,´ние с. 1. растојање, простор 2. димензија протя,´жный отегнут, спор, лаган протяну,´ть протегнути, пружити отегнути проу,´лок кратка споредна улица, сокак проучи,´ть научити памети, опаметити профе,´ссор м. професор високих школа профсою,´з м. синдикат проха,´живаться ходати, шетати се прохвати,´ть 1. пробити, прожмати, обузети 2. прогристи прохво,´ст м. неваљалац, нитков, битанга, мангуп прохла,´да ж. хладовина, свежина прохлади,´ть, прохлажда,´ть расхладити, освежити прохла,´дный прохладан, хладовит, свеж прохо,´д 1. пролажење 2. пролаз, прелаз пешке за,´дний прохо,´д - чмар проходи,´мец м. пробисвет, протува проходи,´мый пролазан проходи,´ть 1. пролазити, прелазити 2. престајати проходно,´й пролазни, који служи за пролаз прохо,´жий м. пролазник, путник пешак процвести,´ процветати, расцветати се процвета,´ние с. процват, цветање, успевање, срећа проце,´живать процеђивати, цедити проце,´нка ж. оцена, процена проце,´нтщик м. лихвар, каматник, зеленаш про,´чий остали, други прочи,´стка ж. чишћење прочита,´ть, проче,´сть прочитывать прочитати, прочитавати про,´чить одређивати, намењивати некога за нешто прочища,´ть прочишћавати про,´чный 1. чврст, јак 2.трајан, дуготрајан, 3.солидан прочу,´хаться нар. истрезнити се, расанити се прочь даље уходи,´ прочь! - одлази! я не прочь - нисам противан проше,´дшее прошлост проше,´дший прошли, минули проше,´ние с. молба прошепта,´ть прошаптати, шапнути проше,´ствие с. само у изразу по проше,´ствии - по истеку проши,´ть 1. прошити 2. провести у шивењу прошлого,´дний прошлогодишњи, лањски про,´шлое прошлост про,´шлый прошли, минули прошмыгну,´ть промаћи, провући се прошуме,´ть 1. протутњати, пронети се 2. извикати се, нагаламити се проща,´йте збогом! уздрављу! проща,´льный опроштајни проща,´ние с. опраштање, растанак проща,´ть опраштати; ~ся опраштати се, поздрављати се на растанку про,´ще комп. од простой и просто простији, простије проще,´ние с.1. опраштање 2. опроштај, помиловање

прощу,´пать 1. опипати 2. испитати прояви,´ть, проявля,´ть показати, испољити проявле,´ние с. показивање, испољавање, манифестовање проя,´снеть разведрити се проясни,´ть начинити јаснијим, објаснити проясни,´ться разведрити се проясня,´ться постати јасно, схватљиво пруд м. вештачко језеро, рибњак пруди,´ть устављати, гатити воду пружи,´на ж. опруга, федер пруса,´к м. риђа бубашваба, бубарус прусса,´к м.Прус прут м. прут, шиб пру,´ха ж. жарг.срећа пры,´гать, пры,´гнуть скакати, скочити прыгу,´н м. 1. скакач 2. врло покретан човек прыжо,´к м. скок пры,´скать, пры,´снуть прскати, шкропити пры,´ткий жив, окретан, брз прыть ж. 1. брзина 2. окретност 3. трк во всю прыть - с највећом брзином, у галопу прыщ м. пришт, бубуљица прыщева,´тый бубуљичав пряди,´льня ж. предионица прядь ж. прамен, коврџа пря,´жа ж. пређа пря,´жка ж. пређица, копча пря,´лка преслица пряма,´я ж. права линија прямёхонько под конац, право прямизна,´ ж. 1. правост 2. отвореност, искреност прямико,´м право, правце пря,´мо 1. право 2. искрено, отворено прямоду,´шный искрен, простодушан прямо,´й 1. прав 2. непосредан 3. отворен, јаван 4. истински, прави пряма,´я речь грам. - директни говор грам. прямо,´е дополне,´ние - прави директни објект пряма,´я кишка,´ - дебело црево прямо,´й нало,´г - непосредни порез прямолине,´иный праволинијски прямота,´ ж. отвореност, искреност прямоуго,´льник м. правоугаоник прямоуго,´льный правоугли, правоугаони пря,´ник м. медењак, медени колач пря,´ность ж. 1. зачин 2. пикантност пря,´ный 1. миришљав, који служи као зачин 2. пикантан прясть прести пря,´тать скривати, склањати пря,´тки мн. игра жмуре пря,´ха ж. преља пса,´рня ж. штенара псевдони,´м м. псеудоним пси,´на 1. псећи задах 2. м. велики пас пси,´ный, псо,´вый псећи, пасји психи,´ческий психички, душевни психологи,´ческий психолошки пта,´ха, пта,´шка ж. птичица птене,´ц 1. птич 2. жутокљунац, полетарац пти,´ца ж. птица больша,´я пти,´ца - велика зверка птицево,´д м. живинар птицело,´в м. птичар пти,´чий птичији пти,´чий двор - живинарник пти,´чка ж. птичица пти,´чник м. 1. живинарник 2. птичар 3. живинар публикова,´ть објавити, обнародовати публи,´чный 1. јаван 2. јавни, друштвени публи,´чный дом - јавна кућа публи,´чная же,´нщина - проститутка публи,´чные торги,´ - јавна лицитација пу,´гало с. страшило

пуга,´ть плашити; ~ся плашити се, бојати се пу,´ганая воро,´на и куста,´ бои,´тся - кога су змије уједале, и гуштера се боји пуга,´ч м. 1. сова, буљина, јејина 2. дечји пиштољ пугли,´вый плашљив, бојажљив пугну,´ть уплашити, застрашити пу,´говица м. дугме, пуце пу,´говка ж. 1. дугменце 2. дугме електричног звонцета пуд м. мера за тежину 4.0 фунти = 1.6.,3.8 кгр пуд со,´ли съесть (с кем) - дуго живети, водити дуго пријатељство пу,´дель м. пудлица пу,´дра м. пудер пу,´дрить пудерисати пу,´дрить мозги,´ - варати, лагати пуза,´н м. трбоња пуза,´тый трбушаст пузырёк м. 1. мехурић 2. флашица за лек пузы,´рь м. 1. мехур, бешика 2. пуначко дете, буцов 3. жарг. флаша, боца(пића) пузы,´ристый, пузы,´рчатый мехураст пузыри,´тся 1. мехурати се 2. љутити се, бурити се пук м. свежањ, руковет пулемёт м. митраљез пульс м. пулс, било пу,´ля ж. пушчано зрно, тане, куршум пункт м. 1. тачка 2. место, станица 3. параграф пунцо,´вый отворено црвен, пурпуран пуп м. 1. пупак 2. средина, средиште пупови,´на ж. пупчана врпца пурга,´ ж. снежна мећава пургу,´ мести,´ - лагати пуск м. пуштање пуска,´ть 1. пуштати 2. допуштати пустова,´тый 1. доста празан 2. прилично лакомислен пустова,´ть бити празан, незаузет, неузоран пусто,´й 1. празан шупаљ 2. неважан, безначајан 3. узалудан 4. неозбиљан, лакомислен пустоме,´ля м. пустослов брбљивац пустосло,´вить брбљати, млатити празну сламу пустота,´ ж.1. шупљина, празнина 2. пустош пусты,´нник м. пустињак пусты,´нничество пустињаштво пусты,´нный 1. пустињски 2. ненасељен, усамљен пусты,´ня пустиња пусты,´рь 1. ненасељен део вароши 2. запуштено место, пусть 1. нека 2. ако, не мари пустя,´к 1. ситница, маленкост 2. бесмислица пустяко,´вый, пустя,´чный ништаван, безначајан пу,´таница збрка, замршеност, дармар пу,´тать 1. мрсити, бркати, правити збрку 2. говорити без везе 3. уплитати;~ся 1. мешати се, уплитати се 2. бркати се у говору 3. говорити без везе путёвка ж. путни налог путеводи,´тель м. путовођа путево,´й путни путём ваљано, паметно, као што треба путеше,´ственник м. путник путеше,´ствие с. пут, путовање путеше,´ствовать путовати пу,´тный разуман, разбсрит, ваљан путь м. 1. пут 2. колосек 3. путовање 4. начин, средство 5. корист, вајда, успех пух м. паперје, маље, фина длака пу,´хлый дебео, буцмаст, подбуо пу,´хнуть отицати пучегла,´зый буљоок пучи,´на м.1. провалија, бездан 2. вир 3. морска дубина пучо,´к м. свежњић, снопић, китица пу,´шечный топовски пуши,´нка ж. маља, прамичак пуши,´стый маљав, мек, нежан пуши,´ть 1. чешљати, растресати 2. покривати пахуљицама 3. опшивати крзном пу,´шка ж. топ пушка,´рь м. тобџија пушни,´на м., пушной товар м.крзно пушны,´е зве,´ри - животиње које дају крзно пушо,´к м. маља пу,´ща ж. густа непролазна шума

пу,´ще више, јаче пчела,´ ж. пчела пчёлка пчелица пчелово,´д м. пчелар пчелово,´дство с. пчеларство пшено,´ с. прекрупа, просо пшённый просени пы,´житься шепурити се, копечити се пыл м.1. ватра, жар 2. узбуђење страст, занос, успламтелост пыла,´ть горети, пламтети, буктети пыли,´ть прашити, дизати прашину пы,´лкий ватрен, плаховит, страстан пыль ж. прашина пуска,´ть пыль в глаза,´ - бацати прашину у очи, заваравати пы,´льный прашњив пыльца,´ ж. цветни прах, полен пырну,´ть парнути, убости ножем пы,´тать 1. мучити при испитивању 2. обл. распитивати пыта,´ться покушавати пы,´тка м. мучење, муке пытли,´вость ж. радозналост пытли,´вый испитивачки, радознао пы,´хать, пыхте,´ть 1. дувати, дахтати 2. здоровьем оцисати, бити пы,´шка 1. земичка 2. буца пуна и румена девојка пы,´шный диван, раскошан, бујан пье,´са позоришни или музички комад пьяне,´ть постајати пијан, опијати се пьяни,´ть опијати пья,´ница пијаница го,´рький пья,´ница – древна пијаница пьянчу,´га пијандура пья,´ный пијан пюпи,´тр пулт за ноте пядь ж. педаљ пя,´лить растезати, разапињати пята,´ пета ходи,´ть по пята,´м - ићи устопице пята,´к, пятачо,´к петак, пет рубаља пято,´к приближно пет Р

раб м. роб раба,´, рабы,´ня ж. робиња, ропкиња ра,´бство с. ропство раболе,´пие с. раболепство, ропска понизност, удвориштво раболе,´пствовать ропски се понашати, улизивати се рабо,´та м. рад, радња, посао рабо,´тник м. радник работода,´тель м. послодавац рабо,´тать радити, пословати, израђивати рабо,´чий 1. радни 2. м. радник ра,´венство с. 1. једнакост 2. једначина (алгебарска) равне,´ние с. равнање равни,´на ж. 1. равнина, равница 2. површина равно,´ 1. равно 2. подједнако, исто мне,´ всё равно,´ - мени је свеједно равнове,´сие с. равнотежа равноде,´нствие с. равнодневица равноду,´шие с. равнодушност равномерный 1. равномеран, подједнак 2. уједначен равнопра,´вие с. равноправност равноси,´льный истоветан, једнак равносторо,´нний равностран равноуго,´льный равноугли ра,´вный раван, једнак равня,´ть 1. равнати 2. сравњивати рад рад, задовољан я рад за вас - мило ми је због вас раде,´ть потпомагати, старати се

радёхонек, радёшенек врло радостан, рад ра,´ди (с ген.) због, ради, за ра,´довать радовати, веселити ра,´достный радостан, весео ра,´дость 1. радост 2. мили, драги мој ра,´дуга ж. дуга ра,´дужный дугиних боја ра,´дужная оболо,´чка - дужица (у оку) раду,´шие с. срдачност, гостољубље раду,´шный срдачан, предусретљив, гостољубив раёк м. 1. панорама 2. позориште с луткама 3. последња галерија раз 1. један, прво 2. једанпут, једаред -пут, -пута (у вези с бројевима) 3. пошто, кад как раз - управо, баш разба,´вить, разбавля,´ть разводнити, разблажити разбалова,´ть размазити разба,´лтывать 1. мућкати 2. разбрбљавати разбе,´г м. залет с разбе,´гу - из трке разбе,´гаться растрчати се, разлетети се разбега,´ться затрчавати се разбежа,´ться 1. затрчати се 2. растрчати се разбира,´тельство судски претрес разбира,´ть 1. растављати (на саставне делове), анализовати 2. одвајати, сортирати 3. испитивати, истраживати, распитивати 4. распознавати, разабирати, разликовати его разбира,´ет жела,´ние - само што не пукне од жеље разбира,´ться схватати, сналазити се разбитно,´й живахан, окретан, отресит, спретан, промућуран разби,´тый 1. разбијен, сломљен, ломан, изнурен 2. узет, парализован разби,´ть, разбива,´ть 1. разбити, сломити 2. разделити 3. разапети 4. поставити 5. побити, оборити разбогате,´ть обогатити се разбо,´й м. разбојништво, пљачкање, харање разбо,´йнический разбојнички, пљачкашки разбо,´йник м. разбојник, хајдук, харамија разбо,´йничать бавити се разбојништвом, пљачкати, харати разбо,´р м.1. растављање 2. анализа 3. испитивање 4. приказ, рецензија 5. врста, квалитет 6. распродаја с разбо,´ром - опрезно, пробирачки без разбо,´ра - без разлике он пришёл к ша,´почному разбо,´ру - дошао је доцкан разбо,´рка ж. жарг. расправа, обрачун разбо,´ристый који има добру прођу разбо,´рчивость 1. читкост 2. префињеност разбо,´рчивый 1. читак 2. пробирачки 3. савестан 4. префињен (укус) разбра,´сывать разбацивати разбрести,´сь 1. раштркати се, разићи се 2. расејати се (мисли) разбро,´д м. 1. растурање 2. раштрканост у,´мственный разбро,´д - збрка у појмовима разбро,´с м. разбацаност разброса,´ть разбацати разбу,´хнуть набубрети, набрекнути, отећи разбуха,´ть бубрети, отицати разбушева,´ться разбеснети се разва,´л м. рушење, распадање распад развали,´ть, разва,´ливать развалити, порушити; ~ся 1. развалити се, распасти се 2. забацити се развари,´ть, разва,´ривать раскувати, прекувати ра,´зве 1. зар 2. можда, како би било да 3. сем ако не разве,´дать 1. распитати 2. (вој.) извидети разведе,´ние с. 1. (моста) растављање 2. (ватре) распаљивање 3. гајење 4. размножавање разве,´дка ж. 1. извиђање 2. извидница, патрола 3. истраживање разве,´дчик м. 1. извидник, извиђач 2. војни шпијун разве,´дывательный извиђачки, извиднички разве,´дывать 1. извиђати 2. науч. истраживати развезти,´ развести, разнети разве,´ивать развејавати развенча,´ть 1. развенчати 2. лишити престола или славе разверну,´ть 1. одвити, развити, одмотати, размотати 2. раздрешити, развезати разверста,´ть распоредити развёрстка ж. разврставање, распоређивање разверте,´ть 1. одмотати, одвијати 2. одврнути, одшрафити разве,´систый гранат, разгранат разве,´сить 1. размерити (тежину) 2. (ветви) разгранати 3. извешати развести,´ 1. развести, одводити 2. поставити, разместити 3. (брак, мост) раставити 4. разблажити 5. одгајити, размножити 6. (тестеру) разметнути

разветви,´ться, разветвля,´ться гранати се, рачвати се разветвле,´ние гранање, рачвање разве,´шать извешати разве,´ять 1. развејати 2. (застава) развити 3. (коса) разбарушити развива,´ть 1. развијати 2. одвијати, расплитати разви,´лина ж. 1. раскрсница 2. рачва развинти,´ть одврнути, одшрафити разви,´тие с. 1. развијање 2. развитак, развој развито,´й развијен разви,´ть 1. развити 2. одвити 3. расплести развлека,´ть забављати, занимати, разонођивати развле,´чь забавити, разонодити развлече,´ние с. забава, разонода разво,´д м. 1. развођење 2. размештање 3. (брак) развод, растава 4. (мост) растављање 5. смена страже 6. размножавање 7. шара на тканини 8. жарг. превара, отимање новца преваром разводи,´ть 1. разводити 2. размештати 3. (брак, мост) растављати 4. размножавати, гајити 5. (тестеру) разметати 6. разблаживати разводи,´ть туру,´сы на колёсах - млатити празну сламу разво,´дка м. 1. (моста) растављање 2. превара разво,´дье с.1. пролећни поводањ 2. део реке без леда разволо,´чь, развола,´кивать 1. развући 2. (тучи) растерати развора,´чивать 1. разбацивати 2. (мост) растављати 3. одмотавати развороти,´ть 1. разбацати, испревртати 2. (мост) раставити 3. одмотати развра,´т м. поквареност, разврат разврати,´тель м. развратник разврати,´ть, развраща,´ть развратити, покварити развращённость ж. поквареност развью,´чить растоварити (коња) развяза,´ть одвезати, развезати, одрешити, ослободити развя,´зка ж. 1. одвезивање 2. свршетак, расплет (у драми) развя,´зный сувише слободан у понашању, неусиљен разгада,´ть одгоненути, досетити се, схватити разга,´р м. жестина, врхунац, јек (борбе) разгиба,´ть исправљати (савијено) разгильдя,´й м. сметењак, неспретан, аљкав човек разглаго,´льствовать распричати се разглаша,´ть разглашавати разгляде,´ть, разгля,´дывать 1. видети, распознати 2. схватити, одгоненути разгова,´ривать разговарати, говорити разгове,´ться омрсити се разгово,´р м. разговор разгово,´рчивый разговоран, говорљив разговори,´ться 1. упустити се у разговор 2. распричати се разго,´н м. 1. разгон, растеривање 2. проред у штампарском слогу 3. залет разгоня,´ть 1. разгонити, растеривати 2. убрзавати ход разгора,´живать преграђивати разгоре,´ться, разгора,´ться разгорети се, разбуктати се разгороди,´ть преградити разгорячи,´ть 1. загрејати 2. распалити; ~ся планути, распалити се разгра,´бить опљачкати, похарати разграфля,´ть лењирати, извлачити линије разгрести,´, разгреба,´ть 1. разгрнути 2. развршити (стог) разгро,´м уништење опустошење, разорење разгроми,´ть уништити, сатрти, поразити разгрузи,´ть, разгружа,´ть 1. истоварити, растоварити 2. растеретити , ослободити терета разгу,´л м. 1. пијанчење, лумповање, бекријање 2. разузданост, пуна слобода разгу,´лье с. весео, безбрижан живот разгу,´ливать шетати (се) разгу,´льный 1. пијаначки 2. необуздан, дивљи, раскалашан разгуля,´ть развеселити, разонодити, (дете) забавити; ~ся 1. разонодити се, дати себи на вољу 2. расанити се 3. разведрити се раздави,´ть, разда,´вливать згазити, згњечити, здрузгати, смрскати разда,´ть 1. раздати 2. разделити раширити; ~ся 1. зачути се, одјекнути, разлегнути се 2. распасти се 3. раставити се (гомила) 4. раширити се (ципеле) разда,´ча ж. 1. раздавање 2. подела раздвижно,´й који се расклапа, развлачи раздви,´нуть, раздвига,´ть 1. размаћи 2. раздвајати, растављати 3. расклопити, развући; ~ся 1. растављати се 2. размицати се раздвое,´ние с.1. раздвајање, раздвојеност 2. рачвање раздвои,´ть, раздва,´ивать раздвојити, поделити на двоје разде,´л м. 1. деоба, подела 2. раздео, део 3. међа разде,´лать 1. обрадити, израдити 2. нашарати 3. проширити (отвор) 4. изгрдити; ~ся 1. обрачунати се, свести рачун 2. ослободити се разделе,´ние с. дељење подела, деоба разде,´лка ж. обрада, израда

разде,´льный дељив раздели,´ть, разделя,´ть 1. разделити, поделити 2. раставити, раздвојити разде,´лывать 1. обрађивати, израђивати 2. изводити (разне вештине) раздёргать исцепати, подерати раздёрнуть развући (завесу) разде,´ть, раздева,´ть свући одело раздира,´ть цепати, раздирати раздобре,´ть 1. одобровољити се 2. угојити се раздо,´брить одобровољити раздобы,´ть, раздобыва,´ть добити, наћи, набавити раздо,´лье с. 1. ширина, слободан простор 2. безбрижан живот раздо,´льный слободан, безбрижан, угодан раздо,´р м. раздор, свађа, неспоразум раздоро,´жье с. распуће раздоса,´довать јако разљугити, расрдити раздража,´ть дражити, раздраживати, љутити раздраже,´ние раздражење, љутња раздражи,´тельный раздражљив, пргав раздразни,´ть, раздра,´знивать 1. зезати 2. изазивати 3, иритирати, нервирати раздрако,´нить жарг. 1. растурити на делове 2. разжестити, разљутити раздроби,´ть, раздробля,´ть дробити, ситнити , раскомадати раздружи,´ть завадити, посвађати разду,´мать предомислити се, попишманити се разду,´мывать 1. размишљати, премишљати 2. предомишљати се, колебати се, двоумити (се) разду,´мчивый колебљив, неодлучан разду,´мье с. 1. размишљање 2. предомишљање, двоумљење разду,´ть, раздува,´ть 1. раздувати, надувати, распирити 2. надути, надувати 3. преувеличавати раздуши,´ть намирисати ( превише) разева,´ть (рот) отварати уста, зијати разжа,´лобить ражалити, ражалостити разжа,´ловать ражаловати, рашчинити, лишити чина разжа,´ть расклопити, отворити разжева,´ть сажватати разже,´чь, разжига,´ть распалити разжива,´ться 1. богатити се 2. снабдевати се разжижа,´ть, разжиди,´ть чинити течним разжима,´ть 1. отварати 2. расклапати разжире,´ть угојити се разжи,´ться 1. обогатити се 2. снабдети се раззадо,´ривать дражити, подстрекавати, чикати, пркосити раззадо,´рить надражити, подстрекнути раззнако,´миться покварити пријатељство, распријатељити се раззолоти,´ть раззолачивать, позлатити рази,´нуть разјапити уста, зинути рази,´ня ж., м. зазјавало рази,´тельный упадљив, необичан, чудноват рази,´ть 1. обарати, убијати, поражавати 2. задивљавати разлага,´ть 1. размештати, растављати 2. рашчлањавати 3. дезорганизовати; ~ся распадати се разла,´д м. 1. несклад, несагласност 2. неслагање, неслога, несугласица, раздор разла,´дица ж. несугласица разла,´дить покварити пореметити разла,´комиться полакомити се добити јаку вољу за нечим разла,´мывать разламати, преламати, ломити разле,´зться, разлеза,´ться распасти се, рашити се, поцепати се разлени,´ться, разле,´ниваться разлењити се, улењити се разлете,´ться 1. разлетети се 2. залетети се 3. разбити се разли,´в м. 1. (вино) разливање, точење 2. поводањ, пролећна поплава разлива,´ть 1. (светлост) проливати, просипати 2. разливати 3. (река) изливати се 4. точење разлинова,´ть, разлино,´вывать излењирати, ишпартати разли,´ть 1. разлити 2. (вино) наточити 3. просути 4. (река) излити се различа,´ть разликовати, распознати разли,´чие разлика, распознавање зна,´ки разли,´чия - знаци распознавања разложе,´ние 1. распадање распад 2. растављање рашчлањавање 3.дезорганизовање, дезорганизација разложи,´ться 1. распасти се 2. разместити се разлом преламање, ломљење прелом разложи,´ть 1. изломити, сломити 2. срушити разломи,´ть 1. разломити, преломити 2. сломити, изнурити разлу,´ка ж. 1. растанак 2. одвојен живот разлуче,´ние с. раздвајање растанак разлучи,´ть, разлуча,´ть раздвојити, раставити; ~ся растати се, раставити се разлюби,´ть престати волети разма,´зать размазати, умазати

размазня,´ ж. 1. житка каша 2. млитавко, шоња разма,´зывать размазивати, мазати размалева,´ть, размалёвывать моловати разма,´лывать ситно млети разма,´ривать клонути, сморити се разма,´тывать одмотавати, размотавати разма,´х м. 1. замах, замајна снага 2. физ. амплитуда 3. растојање међу врховима крила во весь разма,´х - из све снаге разма,´чивать квасити разма,´шистый 1. са замахом 2. широк 3. развучен (рукопис) размежева,´ть, размежёвывать разграничити, размеђити размельча,´ть ситнити, туцати размельчи,´ть уситнити, истуцати разме,´н м. 1. размена (новца) 2. замена, замењивање разменя,´ть разменивать замењивати, разменити разме,´р м. 1. размер 2. размера, величина, обим, степен 3. метар (у стиху) разме,´ренный 1. одмерен 2. ритмичан разме,´рить, размеря,´ть премеравати, размерити, одмерити размести,´, размета,´ть рашчистити, очистити размести,´ть 1. разместити 2. разделити размета,´ть разбацати, растурити; ~ся 1. испружити се, прућити се, разбашкарити се 2. почети се бацакати (у сну) разме,´тить, размеча,´ть обележити, означити разме,´тка м. обележавање, ознака размеша,´ть промешати размеща,´ть размештати, смештати размина,´ть размекшавати гњечењем, гњечити размина,´ть но,´ги - 1. испружати ноге, пустити да одморе 2. шетати (после дугог седења) размину,´ться разминути се, мимоићи се размножа,´ть размножавати размноже,´ние с. размножавање размозжить смождити, смрскати, здробити размока,´ть, размо,´кнуть расквасити се размо,´л м. 1. млевење, мељаја, мељава 2. врста брашна (по кваквоћи) размо,´лвка ж. неслагање, неспоразум, размирица, несугласица размоло,´ть самлети размочи,´ть наквасити; ~ся поквасити се, набубрити разнима,´ть 1. размицати, растављати 2. раскидати 3. растерати, поступно заборавити (тугу) размягчи,´ть, размягча,´ть размекшати, омекшати размя,´кнуть омекшати размя,´ть 1. гњечећи размекшати 2. изгњечити разне,´жить разнежити разне,´жничаться разнежити се разнемо,´чься, разнемога,´ться занемоћи, разболети се разнести,´ 1. разнети, расејати 2. изгрдити разнима,´ть растављати, раздвајати разни,´ться разликовати се ра,´зница ж. разлика разнобо,´й м. несагласност, неслагање разнови,´дность ж. подврста, варијетет, варијанта разнови,´дный разнолик, разноврстан разногла,´сие с. несугласица, неслога, неслагање, дисхармонија разнообра,´зный разнолик, разноврстан разноси,´ть 1. разносити 2. (обућа) разгазити разносторо,´нний разностран многостран ра,´зность ж. 1. разлика (при одузимању) 2. разноликост, неслагање разноцве,´тный разнобојан разношёрстный разнобојан, шарен (према длаци) разну,´зданный разуздан, распуштен разнузда,´ть разуздати; ~ся разуздати се, распојасити се ра,´зный разни, различит, свакојак разня,´ть 1. раставити (на саставне делове) 2. раздвојити разоблачи,´ть 1. цркв. свући одежду 2. јавно открити, јавно утврдити (тајну, кривицу) разобра,´ть 1. раставити (на саставне делове) 2. разграбити (робу) 3. разумети 4. распознати 5. анализовати;~ся 1. распаковати се 2. снаћи се разобща,´ть раздвајати, растављати разогна,´ть растерати разогну,´ть 1. исправити 2. (књигу) отворити разогре,´ть, разогрева,´ть загрејати, подгрејати разоде,´ть кицошки оденути разодра,´ть раздерати, поцепати разозли,´ть разљутити разойти,´сь 1. разићи се, растати се 2. распродати се 3. мимоићи се 4. раставити се (са женом) 5. распомамити се ра,´зом 1. одмах 2. наједанпут, одједном разомкну,´ть размаћи, раставити

разора,´ться развикати се, раздерати се разорва,´ть 1. расцепити, исцепати 2. (вук) рашчеречити, раскинути 3. разнети експлозијом 4. уништити чтоб тебя,´ разорва,´ло - цркао дабогда! разори,´ть, разоря,´ть 1. разорити, опустошити 2. упропастити разоружи,´ть, разоружа,´ть 1. разоружати 2. обезоружати разохо,´титься, разохо,´чиваться расположити се, добити вољу разочарова,´ние с. разочарање, разочараност разочарова,´ть, разочаро,´вывать разочарати разрабо,´тать, разраба,´тывать обрадити, разрадити разрабо,´тка обрада, разрада разража,´ться (олуја) избијати, разбешњавати се разрази,´ть устар. смрскати, уништити; ~ся избити, разбеснети се разрасти,´сь порасти, разгранати се разреве,´ться 1. разурлати се 2. раздрекати се (дете) разрежа,´ть проређивати, разређивати разре,´з м. 1. раз рез, прорез 2. просек идти в разрез ићи ураскорак, не слагати се разре,´зать разрезати, расећи разреза,´ть разрезивати, расецати разреше,´ние с. 1. решавање 2. допуштење, одобрење 3. ослобођење (терета), растерећење разреши,´ть, разреша,´ть 1. допустити, одобрити 2. ослободити 3. (задатак) решити 4. (загонетку) одгоненути разрисова,´ть нашарати, нацифрати разро,´зненность 1. раздвојеност 2. распарчаност 3. подвојеност (мишљења) разро,´знить раздвојити, разделити, распарити разруби,´ть, разруба,´ть пресећи, расећи, разрезати разруга,´ть изгрдити, испсовати разрумя,´нить наруменити; ~ся 1. наруменити се 2. заруменити се разру,´ха ж. 1. поремећај, растројство 2. разорење, уништење разруша,´ть рушити, разваљивати, уништавати, кварити разруши,´тель м. рушилац, разарач разруши,´тельный разоран, рушилачки разры,´в м. 1. раскид, прекид, прелом 2. несагласност разрывно,´й разоран, експлозиван разры,´в се,´рдца - срчани удар, кап разрыва,´ть 1. кидати, раскидати 2. прекидати 3. цепати 4. преламати 5. раскопавати разры,´в-трава,´ бот. - расковник разры,´ть разрити, прерити, раскопати разрыхлять, разрыхлить ситнити (земљу) разряд м. 1. ред, одељак, одељење 2. разред, класа 3. категорија разрядить, разряжать 1. кицошки обући, нагиздати, накинђурити, удесити 2. испразнити (пушку, електр. батерију) разубедить разуверавати разувать изувати разуве,´рить, разуверя,´ть разуверити разузна,´ть, разузнава,´ть сазнати, распитивати разукра,´сить, разукраша,´ть китити ра,´зум м. 1. разум 2. ум 3. смисао разумник мудрица, мудријаш, паметњаковић разуме,´ть разумети, појмити, схватити разу,´ть изути разуха,´бистый 1. ђида, лола 2. необуздан, раскалашан разу,´чивать 1. учити, проучавати 2. одучавати разъеда,´ть разједати, разгризати разъедини,´ть одвојити, раздвојити, раставити, разјединити разъеди,´ный један једини, сам самцит разъединя,´ть разједињавати, раздвајати, растављати разъе,´зд 1. разилазак, разилажење 2. путовање 3. мимоилажење 4. железничка раскрсница, скретница 5. коњичка патрола разъезжа,´ть путовати, ићи свуда; ~ся 1. разилазити се (кућама) 2. мимоилазити се 3. распадати се (кошуља) разъе,´хаться 1. отићи на разне стране разићи се 2. мимоићи се 3. распасти се разъяри,´ть љутити разъясни,´ть, разъясня,´ть објаснити, протумачити разыгра,´ть 1. одиграти (на позорници) 2. одсвирати 3. изиграти; ~ся 1. разиграти се 2. достићи врхунац (бура, руменило) разы,´грывать 1. играти (на позорници) 2. свирати 3. изигравати разыска,´ть 1. наћи, пронаћи 2. иследити рай м. рај райо,´н м. 1. рејон 2. област рак м. рак (животиња и болест) когда,´ рак сви,´стнет - кад на врби грожђе роди раки,´та ж., раки,´тник м. 1. ракита, врба 2. врбак ра,´ковина ж. 1. шкољка 2. лавабо ра,´ку,´шка ж. шкољчица ра,´ма ж. рам, оквир ра,´на ж. рана ра,´нка ж. раница ра,´нее раније

ра,´не,´нько, ранёхонько врло рано ра,´нец м. ранац, ђачка торба ра,´нить ранити, обранити ра,´нний 1. рани 2. јутарњи 3. преран ранова,´то прилично рано рань ж. рано јутро ра,´ньше раније, пре рапортова,´ть рапортирати раскабали,´ть ослободити, избавити из ропства раска,´иваться кајати се раскали,´ть, раска,´ливать усијати раска,´пывать раскопавати раска,´т м. 1. одмотавање 2. котрљање 3. развијање (теста) 4. залет, затрчавање раска,´ты гро,´ма - грмљавина раска,´тистый громовит, који се ори, разлеже испрекидан раската,´ть, раска,´тывать 1. закотрљати, котрљати 2. одвити, одмотати 3.(тесто) развити 4. уваљати . раскача,´ть, раска,´чивать 1. заљуљати, зањихати 2. раздрмати раска,´яться покајати се расква,´сить згњечити, спљоштити расквита,´ться 1. обрачунати се, измирити рачуне 2. разрачунати се раскида,´ть разбацати раски,´дистый гранат, разгранат раскидно,´й који је на расклапање, развлачење раски,´нуть, раски,´дывать разбацити, раширити раскипе,´ться прокључати, узаврети раскиса,´ть, раски,´снуть 1. (тесто) киснути и расти 2. млитавити, малаксавати раскла,´дка ж. 1. расподела 2. размештање 3. (огоњ) ложење раскла,´дывать 1. налагати, разлагати 2. расклапати 3. размештати 4. простирати 5. (ватра) ложити раскла,´няться поздравити се расклева,´ть пробушити кљуном, прокљувати раскле,´ить, раскле,´ивать излепити, лепити раскли,´нить расцепити клином раско,´вывать раскивати раско,´л м. 1. цепање 2. расцел 3. отпадништво од вере раско,´льник м. секташ расколоти,´ть, раскола,´чивать разбити, разлупати расколо,´ть, раска,´лывать цепати, разбијати раско,´пка ж. откопавање, раскопавање раскорми,´ть раскармливать гојити ,угојити раскоря,´ка ж. човек раскречених ногу раскоря,´читься раскречити се, раскорачити се раско,´сый разрок раскоше,´литься одрешити кесу, почети трошити раскра,´дывать красти (све) раскраса,´вица ж. изванредна лепотица раскра,´сить ишарати раскрасне,´ться заруменети се јако раскра,´шивать 1. шарати 2. дробити, ситнити раскрича,´ться развикати се раскрои,´ть, раскра,´ивать 1. искројити 2. расећи, разбити (главу) раскроши,´ть издробити, иситнити раскрути,´ть распрести (конопац) раскру,´чивать распредати (конопац) раскры,´ть, раскрыва,´ть 1. отворити 2. открити, показати, обелоданити раскупи,´ть, раскупа,´ть покуповати раскупорить отпушити, отчепити (флашу) раскури,´ть 1. распалити (лулу) 2. попушити раскуси,´ть изломити, раздробити зубима, скрцкати раску,´тать раскутывать одмотати, одвити, одвијати распа,´ивать одлемљавати распали,´ть 1. распалити 2. загрејати распа,´рить, распа,´ривать напарити, распарити распа,´рывать парати распаха,´ть разорати распа,´хивать 1. разоравати 2. широм отварати распахну,´ть широм отворити распа,´шка ж. 1. разоравање, орање 2. откопчан, раскопчан пальто,´ нараспа,´шку - откопчан капут душа,´ нараспа,´шку - што на уму, то на друму распая,´ть одлемити распе,´в м. 1. певање, пробање гласа 2. мотиви, стил певања нараспе,´в - отегнуто, певајући

распева,´ть 1. певати ради вежбања 2. много и ватрено певати распека,´ние с. строг укор, буквица, вакела распека,´ть строго укоравати, читати буквицу (вакелу) распе,´ть 1. отпевати ради вежбе 2. распевати (глас) распеча,´тать 1. распечатити 2. озлогласити распеча,´тывать 1. распечаћивати 2. озлоглашавати распива,´ть испијати, пијуцкати распили,´ть престругати, претестерити распина,´ть распињати, разапињати расписа,´ние с. распоред, ред расписа,´ть 1. ишарати, измалати 2. улепшати 3. распоредити расписа,´ться потписати се распи,´ска 1. распоред 2. признаница, потврда расписно,´й шарен распи,´сывать 1. шарати, малати 2. улепшавати 3. распоређивати распиха,´ть, распихну,´ть разгурати, растерати распи,´хивать разгуривати, растеривати распла,´вить, расплавля,´ть растопити распласта,´ть 1. спљоштити 2. располутити, распластити распла,´та ж. 1. плаћање, исплата 2. обрачун расплати,´ться, распла,´чиваться 1. исплатити 2. обрачунати се 3. разрачунати се расплеска,´ть, расплёскивать испљускати расплоди,´ть расплодити, размножити, намножити; ~ся расплодити се, размножити се расплы,´вчатый расплинут, нејасан расплы,´ться, расплыва,´ться 1. расплинути се 2. раширити се 3. угојити се 4. разићи се пливајући расплю,´снуть, расплю,´щить, расплю,´щивать 1. распљескати, распљоштити 2. размрскати распляса,´ться разиграти се располага,´ть 1. располагати 2. намештати, размештати 3. стварати добро расположење располза,´ться 1. разилазити се милећи 2. распадати се расположе,´ние с. 1. размештај 2. положај 3. расположење наклоност расположи,´ть 1. разместити 2. распоредити 3. расположити распо,´рка подупирач распоро,´ть распорити распарати распоряди,´ться, распоряжа,´ться 1. наредити 2. (чем) организовати 3. употребити распоря,´док м. распоред, ред, поредак распоряди,´тель м. распоређивач, аранжер распоряди,´тельный који уме руководити, умешан, енергичан распоряже,´ние с. 1. наредба, заповест 2. руковање, распоређивање располагање распоя,´сать, распоя,´саться распасати се обезобразити се распра,´ва ж. насиље, одмазда, репересалиjа распра,´вить исправити, изгладити; ~ся исправити се, разрачунати се распределе,´ние с. расподела, распоред распредели,´ть, распределя,´ть распоредити поделити распрода,´жа ж. распродаjа распрода,´ть, распродавать распродати распростереть, распростира,´ть распрострети, прошити, раширити распрости,´ть, распространя,´ть ширити, популарисати; ~ся ширити се, причати надугачко зако,´н не распространя,´ется - закон не важи распростране,´ние с. ширење распроща,´ться опростити се, растати се, поздравити се на растанку ра,´спря ж. распра, спор распряга,´ть испрезати распрями,´ть, распрямля,´ть исправити; ~ся исправити се распуга,´ть расплашити распуска,´ться 1. процветати 2. попустити у дисциплини распусти,´ть, распуска,´ть 1. распустити 2. олабавети 3. растворити 4. развити распуска,´ть на кани,´кулы - пустити на распуст распусти,´ть ню,´ни - плакати распусти,´ть во,´лосы - расплети косу распуска,´ть парла,´мент - распуштати парламенат распуска,´ть слу,´хи - ширити вести распуска,´ть дете,´й - кварити децу распу,´тать размрсити, расплести решити распу,´тица време кад су путеви рђави рђаво стање путева распу,´тничать живети неморално распу,´тничество покварењаштво, неморал распу,´тник м. покварењак, развратник распу,´тывать расплитати, размрсивати распу,´тье с. раскршће, распутица распу,´хнуть, распуха,´ть отећи, надути се, набрекнути распу,´щенность разнузданост, распуштеност, неморал распу,´щенный распуштен, развратан, покварен, разнуздан

распыле,´ние распрштавање распыли,´ть распрштати распарчати уситнити; ~ся распрштати се планути распя,´лить растегнути, раширити, истегнути распя,´тие с. распеће, распело распя,´ть распети расса,´да ж. расад расса,´дка ж. размештај рассади,´ть 1. расадити 2. разместити расса,´живать 1. расађивати 2. размештати рассвести,´ сванути рассве,´т м. освит(ак), свитање рассвета,´ть свитати, расвитати рассвирепе,´ть разјарити се, разбеснети се рассели,´ть раселити рассе,´сться, расседа,´ться 1. поседати 2. разбашкарити се 3. (скала) расести се рассе,´чь расећи, пресећи рассиде,´ться заседети се расска,´з м. прича, приповетка расска,´зывать, рассказа,´ть причати, приповедати рассла,´бить ослабити, изнурити; ~ся слабити, изнуравати рассла,´бнуть ослабети рассла,´вить разгласити, озлогласити рассле,´довать 1. проучити, проучавати 2. иследити, ислеђивати расслу,´шать саслушати, дочути расслы,´шать јасно чути, разабрати рассма,´тривать 1. разгледати, проматрати 2. разматрати рассмеши,´ть насмејати рассмея,´ться гласно се насмејати рассо,´л м. 1. пресолац 2. расо рассо,´льник м. супа с киселим краставцима рассо,´рить 1. просути 2. профућкати; ~ся посвађати се рассо,´хнуться расушити се, расанути се рассоса,´ться спласнути расспро,´с м. распитивање расспроси,´ть, расспра,´шивать распитати рассро,´чка ж. отплата , рата расста,´вить 1. раставити (ноге), раширити 2. разместити 3. разапети (мрежу) расстано,´вка 1. размештање, размештај 2. размак, растојање 3. прекид, пауза расстанови,´ть разместити расста,´ться, расстава,´ться растати се расстега,´й м. пирог напуњен рибом, сиром и другим, с отвором у средини расстега,´ть прошити (јорган) расстёгивать 1. прошивати 2. раскопчавати расстегну,´ть раскопчати расстила,´ть разастирати, простирати, ширити расстоя,´ние с. растојање, размак расстре,´л м. стрељање, пушкарање расстерля,´ть, расстре,´ливать 1. стрељати 2. испуцати све метке расстри,´га м. распоп расстри,´чь распопити расстро,´ить, расстра,´ивать 1. покварити, пореметити 2. нарушити, побркати 3. онерасположити 4. раштимовати расстро,´йство с. 1. поремећај неред, збрка расступи,´ться раставити се, размаћи се рассу,´док м. разум рассуди,´тельный разуман, разборит, промишљен, смотрен рассужда,´ть размишљати рассужде,´ние с. 1. размишљање, расуђивање 2. расправа рассучи,´ть расплести, расукати рассчита,´ть, рассчи,´тывать 1. израчунати 2. узети у обзир, рачунати; ~ся 1. обрачунати се 2. разрачунати се рассыла,´ть 1. слати, разашиљати 2. ширити, растурати рассы,´льный м. разносач, курир рассы,´пать просути, расути, растурити рассыпа,´ть просипати, растурати рассыпно,´й 1. зрнаст 2. који се продаје на комад рассы,´пчатый сипкав рассыха,´ться расушивати се раста,´лкивать разгуривати раста,´пливать 1. растапати 2. загревати, ложити (пећ) раста,´птывать газити, табати растаска,´ть, раста,´скивать 1. развући, разнети 2. покрасти раста,´ять растопити се (лед), отопити се (снег) раствори,´ть 1. широм отворити 2. (сахар) растворити

растворя,´ть 1. широм отварати 2. растварати растека,´ться 1. тећи на све стране 2. (чернила) расплињавати се расте,´ние с. биљка, растиње растереби,´ть рашчупати, разбарушити растере,´ть растрљати размазати растерза,´ть раскинути, растргнути, измрцварити растеря,´ть погубити; ~ся изгубити главу, збунити се растеря,´ха м., ж. расејан човек расте,´чься 1. отећи на разне стране 2. расплинути се расти,´ расти растира,´ть растрљавати размазивати расти,´тельность с. 1. биље, флора, вегетација 2. длаке (на телу) расти,´ть гајити, одгајивати растли,´ть, растлева,´ть 1. силовати 2. морално покварити растолка,´ть 1. разгурати 2. дрмусањем пробудити растолкова,´ть растумачити, објаснити растоло,´чь утуцати растолсте,´ть угојити се растопи,´ть угрејати, наложити (пећ) расто,´пка ж. 1. грејање, ложење 2. потпала растопта,´ть изгазити, разгазити растопы,´рить, растопы,´ривать раширити, раскречити расто,´ргнуть, расторга,´ть 1. кидати, раскидати 2. прекинути расторже,´ние с. 1. раскидање, раскид 2. прекидање, прекид растормоши,´ть 1. пореметити 2. раздрмати, разбудити расторо,´пный жустар, окретан, брз у послу, умешан расточи,´тель м. расипач, распикућа расточи,´ть, расточа,´ть 1. улудо потрошити, профућкати, трошити страћити 2. расточити растрави,´ть, растравля,´ть позледити растранжи,´рить проћердати, страћити, спискати растра,´та ж. 1. лудо трошење 2. проневера растра,´тить, растра,´чивать 1. лудо трошити, траћити, профућкати 2. проневерити растрепа,´ть 1. (коса) рашчупати, разбарушити 2. изгужвати 3. раскупусати растрёпывать 1. рашчупавати, чупавити разбарушивати 2. гужвати 3. раскупусавати растре,´скаться распући се, испуцати растро,´гать дирнути, ганути, разнежити раструси,´ть 1. просути, расути 2. распрострети растрясти,´ 1. прострети (сено) 2. профућкати 3. дрмусањем пробудити растя,´гивать растезати, истезати, развлачити растяжи,´мость ж. растегљивост растя,´жка ж. растезање, истезање, отезање растяжно,´й растегљив растяну,´ть растегнути, развући; ~ся опружити се, прућити се расформирова,´ть расформирати расфранти,´ться накинђурити се, нагиздати се расха,´живать ходати расхва,´ливать прехваљивати, много хвалити расхвали,´ть прехвалити расхвата,´ть, расхва,´тывать разграбити, поузимати, покуповати (брзо, све) расхвора,´ться разболети се расхити,´ть покрасти, опљачкати, проневерити расхити,´тель м. пљачкаш, дефраудант расхлеба,´ть 1. посркати 2. (неприятное дело) размрсити расхлёбывать 1. сркати, јести срчући 2. размрсивати расхля,´бать разљуљати, разлабавити расхо,´д м. 1. разилазак, растурање 2. издатак, расход расходи,´ться 1. разилазити се, растајати се 2. не слагати се у мишљењу 3. разљутити се, развикати се 4. (бура) разбеснети се расхо,´довать трошити расхожде,´ние с. 1. разилажење, растајање 2. неслагање расхолоди,´ть, расхола,´живать расхладити расхохота,´ться закикотати се, прснути у смех расцвести,´, расцвета,´ть расцветати се расцвети,´ть нашарати разним бојама расцелова,´ть изљубити расцени,´ть проценити расце,´нка ж. процена расце,´ночный оцењивачки расцепи,´ть, расцепля,´ть откачити расчерти,´ть исцртати, ишпартати расчеса,´ть 1. рашчешљати 2. рашчешати (рану) расчёска ж. 1. чешљање 2. чешаљ расчёт м. 1. рачун 2. обрачун

расчи,´стить расчищать рашчистити, чистити расчлени,´ть, расчленя,´ть рашчланити расшата,´ть разљуљати, расклимати расшвыря,´ть разбацати расшевели,´ть раздрмати, оживити расшиби,´ть, расшиба,´ть 1. разбити 2. повредити; ~ся 1. разбијати се 2. ударати се, поврсђивати се; ~ся ударити се, убити се расшива,´ть 1. вести 2. рашивати, парати расши,´рить ширити, раширивати расши,´ть 1. извести 2. рашити, опарати расшнурова,´ть одрешити, рашнирати расшуме,´ться развикати се, разгаламити се расще,´лина ж. 1. пукотина 2. кланац расщепля,´ть цепати рать ж. устар. војска рвану,´ть 1. тргнути 2. смотати, шчапити, побећися јурнути, полетети, надрети рва,´нь ж. 1. прње 2. ништавило рваньё с.1. чупање 2. дроње, траље, прње рвать 1. чупати, трзати 2. извлачити 3. брати 4. цепати 5. рушити експлозијом его рвёт - он повраћа рвать и мета,´ть - љутити се, пући од љутње рва,´ться отимати се, стремити, тежити некуд, јурити рве,´ние с. старање, ревност, усрдност рво,´та ж. 1. повраћање 2. избљувак реаги,´ровать реагирати реа,´льный стваран ребёнок м. дете ребёнок из проби,´рки - дете из епрувете ре,´берный ребарни ребро,´ с.1. ребро 2. ивица ребри,´стый 1. с испалим ребрима 2. ребраст поста,´вить вопро,´с ребро,´м - поставити отворено питање ребя,´та мн. момци, другови ребя,´ческий детињаст ребя,´чий детињи, дечји ребя,´чество с. 1. детињство 2. детињарија ребя,´читься понашати се као дете, лудирати се рёв м. 1. рика, урлање 2. бука, хука 3. гласан плач, кукњава, дрека, јаук рёва м., ж. плачко реве,´ть 1. ( магарац) њакати 2.(вол) рикати 3.(медведь) урлати 4. хучати, бучати 5. плакати, дречати 6. кукати, јаукати ревмя,´ реве,´ть - гласно, снажно плакати ревнова,´ть бити љубоморан ре,´вность ж. 1. љубомора 2. устар. ревност, усрдност ревни,´тель м. ватрен присталица, љубитељ, поборник ревни,´вый љубоморан револьве,´р м. револвер револю,´ция ж. револуцијаре революционе,´р м. револуционар революцио,´нный револуционарни реву,´н м. плачко, дрекавац регистри,´ровать регистровати регули,´ровать регулисати, регулирати регуля,´рный редован реда,´кция ж. уредништво, редакција реда,´ктор м. уредник, редактор редакти,´ровать уређивати реде,´ть проређивати се реди,´с(ка) м. ротквица ре,´дкий редак ре,´дька м. ротква режисёр м. редитељ, режисер ре,´зать, ре,´жу 1. резати, сећи 2. клати резви,´ться играти се, бити несташан ре,´звый несташан, живахан резву,´н м. несташко резе,´ц м. 1. вајарско длето 2. секутић рези,´на ж. гума рези,´нка ж. гума за брисање ре,´зкий 1. (бол) оштар, продоран 2. (глас) одсечан, осора 3. (промена) нагао 4. (мирис) јак резно,´й резбарски резня,´ ж. крвава туча, покољ резо,´нный разуман, оправдан результа,´т м. резултат

резь ж. оштар бол резьба,´ ж. резбарија ре,´йд м. 1. место усидравања морских лађа 2. војн. налет (коњички или ваздушни) ре,´йка ж. летва ре,´йс м. морски пут (линија) река,´ м. река рекоменда,´ция ж. препорука рекоменда,´тельный препоручен рекомендова,´ть препоручити, саветовати; ~ся представити се ре,´крут м. регрут рекрути,´ровать регрутовати, регрутирати рельс м. железничка шина, трачница реме,´нь м. каиш, ремешок каишчић ремесло,´ с. занат реме,´сленник м. занатлија реме,´сленный занатски, занатлијски ремо,´нт м. преправка, оправка ре,´нта ж. рента земе,´льная ре,´нта - земљишна рента рента,´бельный рентабилан, уносан репе,´й, репе,´йник м. чичак репети,´ровать 1. понављати (учећи) 2. (когд) поучавати репрезенти,´ровать, репрезентова,´ть репрезентовати, репрезентирати, представљати репродуци,´ровать репродуковати ресни,´ца ж. трепавица, трепуша респу,´блика ж. република рессо,´ра ж. опруга, федер реставри,´ровать обновити обнављати рети,´вый 1. усрдан, марљив 2. ватрен, жустар, плаховит ретирова,´ться повући се, повлачити се рехну,´ться полудети, шенути речи,´тый речит, говорљив речно,´й речни ре,´ченька, речо,´нка ж. речица речь ж. 1. говор, говорни језик 2. говорни стил 3. разговор 4. беседа, реч реша,´ть одлучивати, решавати реша,´ющий 1. одлучан 2. основни, главни решётка ж. 1. решетка 2. плот 3. страна новца без лика решето,´ с. решето голова,´ решето,´м - забораван човек решётчатый решеткаст реши,´мость ж. смелост, одлучност реши,´тельно смело, одлучно, категорично, несумњиво, апсолутно реши,´тельный 1. смео, одлучан 2. коначан (одговор) реши,´ть решити, одлучити ржа, ржа,´вчина ж. рђа ржа,´вый зарђао ржаве,´ть рђати ржано,´й ражани, ржани ржать 1. њакати 2. смејати се ри,´за ж. црквено свештеничко одело ри,´зница ж. црквена благајна ри,´нуться јурнути рнс м. пиринач риск м. ризик, опасност рискну,´ть ризиковати, изложити се опасности, урадити насрећу рискова,´ть излагати се опасности, радити насрећу рисова,´льщик м. цртач рисова,´ть цртати, рисати рисова,´ться 1. парадирати шепурити се, кочоперити се риста,´лище с. устар. игралиште, тркалиште рису,´нок м. цртеж скица, контура рито,´рика ж. реторика ри,´фма ж. слик, рима робе,´ть плашити се, снебивати се ро,´бкий плашљив, страшљив, бојажљив ро,´бость плашљивоет, бојажљивост, неодлучност рове,´сник м. вршњак, врсник ро,´вно 1. равно 2. тачно, управо 3. сасвим, потпуно 4. као, као да ро,´вный 1. раван 2. прав 3. уједначен, равномеран, без промене, подједнак 4. миран ро,´вня вршњак, парњак, пар (по имању, образовању) ровня,´ть 1. равњати, поравњивати 2. иоправљати 3. равнати

рога,´тка ж. 1. дечја праћка 2. преграда на улазу 3. препрека, сметња рога,´ч м. 1. јеленак (буба) 2. рогоња рогови,´ца ж. рожњача рого,´жа ж. рогожина, асура рого,´жка ж. грубо платно за летње одело рогоно,´сец м. рогоња (преварен муж) рогу,´ля ж. ракља, рачва род м. 1. род, племе 2. колено, поколење 3. порекло 4. рођење 5. врста, начин роди,´льница ж. породиља роди,´льный породиљски роди,´мый 1. свој, рођени 2. драги ро,´дина отацбина, домовина, завичај роди,´тельский родитељски родительный падеж генитив роди,´ть родити, породити ро,´дич м. рођак родни,´к м. извор, врело родничо,´к м. 1. изворчић 2. меки део темена у новорођенчета родни,´ть својтати, орођавати родно,´й 1. рођени 2. завичајни, близак, свој, драг, мио родня,´ ж. родбина, рођаци, својта родови,´тый који је угледна рода родово,´й 1. наследни 2. родовски 3. порођајни родонача,´льник м.праотац, предак родосло,´вная генеалогија ро,´дственник м. рођак, сродник ро,´дственница ж. рођака, сродница ро,´дственный родбински, сроднички, рођачки родство,´ с. сродство својта ро,´ды мн. порођај ро,´жа м.1. лице (ружно), њушка 2. ругоба 3. мед. црвени ветар дела,´ть (ко,´рчить, стро,´ить) ро,´жу - плазити се, ругати се рож(д)а,´ть рађати рожде,´ние с. рођење рођендан рожде,´ственский божићни рождество,´ с. Божић ро,´женица ж. породиља рожо,´к м. 1. рошчић 2. пастирски рог 3. дечја цуцла 4. махуна, рошчић (плод) 5. кашика за ципеле рожо,´н м. устар. оштар колац ни рожна,´ - ништа како,´го рожна,´ - зашто? кога врага? лезть на рожо,´н - хтети нешто немогућно пере,´ть про,´тив рожна,´ - ударати главом о зид рожь ж. раж ро,´за м. ружа ро,´звальни мн. широке ниске сељачке саонице ро,´зга ж. прут, шиба пацка ро,´здых кратак одмор розмари,´н м. рузмарин ро,´зниться разликовати се ро,´зница ж. продаја на мало ро,´зничная торго,´вля - малопродаја ро,´зный 1. засебан, одвојен 2. распарен рознь ж. 1. разлика 2. несугласица, неслога, раздор розова,´тый помало ружичаст, руменкаст ро,´зовый ружичаст румен розове,´ть постајати ружичаст, румен руменети ро,´зочка ж. 1. ружица 2. ситан брилијант ро,´зыгрыш м. 1. нерешена игра 2. лутријско вучење ро,´зыск м. 1. тражење 2. ислеђивање, истрага 3. (иаучно) истраживање, испитивање рой м. рој роково,´й судбоносан, кобан ро,´кот м. грмљавина, тутњава брујање рокота,´ть грмети, тутњити, проламати се, брујати роль м. улога романи,´ст м. 1. романописац 2. романист романи,´ческий 1. романски (као у роману) 2. романтичан роня,´ть 1. испуштати 2. обарати 3. (сузе) ронити 4. (коса) губити 5. унижавати ро,´пот м.1. гунђање, роптање 2. жамор, жагор, жубор ропта,´ть роптати, гунђати роса,´ ж. роса роси,´нка ж. росна капљица

роси,´стый роснат роско,´шество раскош, раскошност роско,´шный 1. раскошан 2. одличан, фин 3. изобилан, богат 4. диван, прекрасан, живописан роско,´шествовать, роско,´шничать живети раскошно ро,´скошь ж. 1. дивота, лепота 2. изобиље, богатство 3. раскош ро,´слый висок, крупан ро,´спись ж. списак, инвентар ро,´спуск м. 1. распуштање, распуст 2. саонице или кола без трапа росс м. устар. Рус росси,´йский руски Росси,´я м. Русија россия,´нин м. становник Русије ро,´ссыпь ж. 1. расипање 2. зрно у расутом стању 3. слој земље који садржи минерале 4. изобиље рост м. 1. рашћење раст, пораст узраст 2. повећање, висина 3. камата, интерес дава,´ть де,´ньги в рост - давати новац под интерес во весь рост - колико је дуг ростовщи,´к лихвар, зеленаш ростовщи,´ческий лихварски, зеленашки росто,´к м. 1. клица, изданак 2. садница ро,´счерк м. цифраст завршетак потписа рот м. уста во весь рот - из свега гласа ро,´та м. чета ро,´тик м. усташца, устанца ро,´тмистр м. коњички капетан ро,´тный четни, четни командир ротозе,´й м. зазjавало, зевало ротозе,´йничать зазjавати, бленути ро,´ща ж. шумица, шумарак ело,´вая ро,´ща - jелова шумица берёзовая ро,´ща - брезова шумица ртуть ж. жива руба,´ка м. мегданџиjа, храбар човек руба,´ха м. кошуља руба,´ха-па,´рень - јуначина руба,´шка ж. 1. кошуља 2. омотач своя,´ руба,´шка бли,´же к те,´лу - бог jе прво себи браду створио рубе,´ж м. граница, међа за рубежо,´м - у иностранству оборони,´тельный рубе,´ж - линиjа одбране руби,´ть сећи, резати; ~ся жарг. бити се, тући се руби,´ть избу,´ - градити кућу руби,´ть с плеча,´ - кресати у брк ру,´бка ж. 1. резање, сеча 2. командно одељење (на броду) рублёвка ж. новчаница од jедне рубље рубль м. рубља ру,´брика ж. колона, стубац ру,´гань ж. псовање, псовка, грдња руга,´тельство псовка руга,´тельный погрдан, псовачки руга,´ть псовати, грдити; ~ся псовати свађати се руда,´ м. руда ме,´дная ру,´да - бакарна руда рудни,´к м. рудник ружьё с. пушка в ружьё! -к оружjу! руже,´йный пушчани руже,´йный ма,´стер - пушкар рука,´ ж. 1. рука 2. рукопис махну,´ть руко,´й на что-ли,´бо - дићи руке од нечега по пра,´вую ру,´ку - с десне стране под руко,´й - при руци под пья,´ную ру,´ку - у напитом стању вести,´ по,´д руки - водити испод руке э,´то не е,´го рука,´ - то ниjе његов рукопис уда,´рить по рука,´м - закључити погодбу он нечи,´ст на,´ руку - он краде де,´лать на живу,´ю ру,´ку - радити површно держа,´ть чью,´-либо ру,´ку - подржавати некога всё из рук ва,´литься - све наопако из рук вон пло,´хо - сасвим рђаво нагре,´ть ру,´ки - зарадити непоштено

сон в ру,´ку - сан се обистинио отсю,´да руко,´й пода,´ть - одавде jе сасвим близу рука,´в м. 1. рукав 2. црево 3. речно корито рукави,´ца ж. рукавица руководи,´ть руководити руково,´дство с. руководство, руковођење руководи,´тель м. руководилац кла,´ссный руководи,´тель - разредни старешина руково,´дствоваться руководити се рукоде,´лие с. ручни рад рукоплеска,´ние с. аплауз, тапшање рукопожа,´тие с. руковање, стисак руку, поздрављање кре,´пкое рукопожа,´тие - чврст стисак руке рулево,´й крмарош рули,´ть 1. возити, управљати мотроним возилом, бродом 2. жарг. напредовати, бити у првим редовима руль м. 1. крмило, управљач 2. волан румя,´на ж. косметичко руменило румя,´нец м. руменило румя,´нить руменити румя,´ный румен ру,´пор м. мегафон руса,´к м. зец ру,´сло с. речно корито войти,´ в ру,´сло - уходати се, ући у колотечину ру,´сск|ий 1. м. Рус 2. руски; ~ая ж. Рускиња ру,´сый рус, отворено-смеђ Русь ж. устар.Русиjа ру,´хнуть пасти, пропасти, срушити се, сручити се руча,´тельство с. гаранциjа, јемство руча,´ться jемчити ручеёк м. поточић руче,´й м. поток ру,´чка ж. 1. ручица, квака 2. држаља, дршка 3. мала рука, рућица 4. хемијска ручно,´й 1. ручни 2. припитомљен ры,´ба ж. риба рыба,´к м. рибар рыба,´к рыбака,´ ви,´дит издалека,´ - мутав мутавог најбоље разуме рыба,´чить ловити рыбу ры,´бий рибљи рыда,´ние с. jецање, плач рыда,´ть јецати, плакати рыжева,´тый риђаст рыже,´ть постаjти риђ ры,´жий риђ циркуски кловн ры,´ло с. њушка ры,´нок м.1. пиjаца 2. тржиште ры,´нок сбы,´та - продаjно тржиште чёрный ры,´нок - црна берза ры,´ночный 1. тржни, пиjачни 2. тржишни ры,´ночная цена,´ - тржишна цена рыса,´к м. касач рысца,´ ж. мали кас рысь м. 1. кас 2. рис на рыся,´х - касом идти,´ ры,´сью - jахати касом ры,´твина ж. jаруга, рупчага рыть копати, рити; ~ся чепркати, тражити рыхле,´ть постаjати мек, сипкав, ситан рыхли,´ть растресати, дробити, ситнити ры,´хлость трошност, дробљивост ры,´хлый трошан, дробљив, сипкав ры,´царь м. витез рыча,´г м. полуга рыча,´ть режати рю,´мка ж. чашица ряби,´на ж. оскоруша ря,´бина ж. траг од богиња ряби,´новка ж. ракиjа од оскоруша ряби,´ть светлуцати, треперити рябо,´й богињав, рошав, храпав рябь м. таласићи на води засењивање, заслепљивање ряд м.ред, низ

три дня подря,´д - три дана узастопице привести,´ ряд приме,´ров - навести низ примера ряди,´ться 1. погађати се, цењкати се 2. гиздати се 3. прерушавати се ряди,´ться о цене,´ - погађати се око цене, цењкати се рядово,´й 1. редов 2. уобичајан ря,´дом 1. поред, раме уз раме 2. напоредо сплошь да ря,´дом - врло често ря,´дышком jедно краj другог, упоредо ря,´са ж. мантиjа, сутана

С

с 1. с ген. и акуз. с, са, од, због 2. с акуз. значи меру - са, отприлике, као с гу,´лькин нос - врло мало са,´бельник м. бот. перуника са,´бля ж. сабља са,´ван м. мртвачки покров савра,´сый отворено мрк (коњ), дорат боја савра,´ска - коњ дорат боје сад м. 1. башта, воћњак 2. парк са,´дик м. баштица сади,´ть сажу, садишь 1. садити, сејати 2. посађивати, давати да седне 3. затварати, стављати у тамницу 4. намештати на неку службу; ~ся 1. седати 2. (сунце) залазити 3. (одећа) стезати се, скупљати се 4. (кућа) слегати се са,´днеть сврбети до бола са,´днить боли, пече садо,´вник м. вртар, баштован садово,´д м. онај који се бави баштованством садово,´дство с. повртарство, баштованство садо,´вый вртни, баштенски са,´жа ж. чађ, гар дела,´ как са,´жа бела,´ - ствар рђаво стоји сажа,´ть 1. садити 2. посађивати, намештати 3. насађивати (кокош) 4. метати (у затвор) са,´женец м. садница, расад са,´жень ж. хват, мера од 2,134 м. саза,´н м. врста шарана са,´йка ж. земичка сала,´зки мн. ручне саонице сала,´т м. салата сала,´тник м. чинија за салату са,´лить мазати, мастити са,´ло с. 1. сало, маст, лој 2. сланина салфе,´тка ж. салвета са,´льник м. мед. трбушна марамица са,´льный мастан, лојан салютова,´ть салутирати сам, сама,´, само,´ сам (лично) сам по себе,´ - сам за се, издвојен сам не сво,´й - ван себе саме,´ц м. мужјак; ~ка ж. женка самобы,´тный 1. самоникао, изворан 2. оригиналан самова,´рничать пити чај уз самовар самовла,´стие неограничена власт, апсолутизам самовла,´стный 1. самовластан 2. самовољан самовнуше,´ние с. аутосугестија самово,´льничать бити самовољан самого,´н м. ракија домаће израде самоде,´льный домаће израде, рукотворан самоде,´ржец самодржац, аутократ, неограничен владар самодержа,´вие неограничена власт, аутократија самоде,´ятельность ж. иницијатива самодово,´льный самозадовољан, заљубљен у себе самоду,´р м. деспот, бандоглавац самока,´т м. тротинет самолёт м. авион, аероплан самокру,´тка ж. цигарета коју пушач сам савија самоли,´чно лично, сам главом самолю,´бие с. самољубље

самомне,´ние с. уображеност, надувеност самонаблюде,´ние с. самопосматрање самонаде,´янность ж. самопоуздање, уображеност самоотверже,´ние с. пожртвовање самоотрече,´ние с. самоодрицање самоохра,´на ж. самоодбрана самопроизво,´льный који постаје сам од себе, спонтан саморо,´дный природан саморо,´док м. 1. природан комад метала 2. природан дар,таленат самоса,´д м. дуван домаће производње самосохране,´ние с. самоодржање самостоя,´тельный самосталан самосу,´д м. линч самоуби,´йца м. самоубица самоуве,´ренный самопоуздан, поносит самоуправле,´ние с. самоуправа самоупра,´вство с. самовоља, самовољност, осионост самоу,´чка м., ж. самоук самохва,´льство с. самохвалисање самочи,´нный 1. самовољан, незаконит 2. урађен по својој иницијативи са,´мый 1. сам, баш он (тај) 2. у суперлативу: нај-: самый высокий највиши в са,´мом де,´ле - доиста, заиста, стварно, збиља на са,´мом де,´ле - уствари тот са,´мый - исти сан м. чин, достојанство санови,´тый 1. високог чина 2. отмен, господствен, достојанствен, наочит сано,´вник м. достојник, достојанственик, великаш санато,´рий м. санаториј(ум) са,´ни, са,´нки мн. саониш, санке не в свои,´ са,´ни не сади,´сь - гледај свој посао са,´нный који се односи на саонице санита,´р м. болничар санита,´рный 1. здравствени 2. хигијенски сапо,´г м. чизма сапожо,´к м. чизмица сапо,´жник м. обућар сапо,´жный обућарски сара,´й м. шупа саранча,´ ж. (нема мн.) скакавац сарафа,´н м. народна ношња, дугачка женска горња хаљина без рукава сатане,´ть љутити се, беснети сатири,´ческий сатиричан сафьян м. сактијан (учињена козја кожа) са,´хар м. шећер сахари,´стый шећераст са,´харить шећерити са,´харный шећерни са,´харный песо,´к - шећер са,´харный тростни,´к - шећерна трска сба,´вить спустити, снизити цену сбег м. 1. бежање, отицање 2. отвор за отицање (воде), сливник сбе,´гать отрчати ( негде) сбега,´ть стрчавати ( са висине) сбега,´ться дотрчавати (са свих страна) сбежа,´ть 1. стрчати, слетети 2. утећи, одбећи 3. отећи, опасти (река) сберега,´тельный штедни сберега,´тельная ка,´сса, сберка,´сса - штедионица сбереже,´ние с. 1. чување, штедња 2. уштеда сбере,´чь сачувати, заштедети, уштедети сбива,´ться 1. спадати 2. (ципела) кривити се 3. грешити, збуњивати се 4. збијати се 5. личити, напомињати сбива,´ться с доро,´ги - губити пут сби,´вчивый збуњен, противречан, непоуздан сби,´тень м. врућ напитак из меда и зачина сбить, сбива,´ть 1. потиснути 2. сабити 3. смаћи, скинути 4. оборити 5. стрести 6. избућкати 7. збуњивати сбива,´ть це,´ну - обарати цену сбива,´ть разгово,´р - окретати разговор сбива,´ть с ног - обарати (неког) сбива,´ть с то,´лку - збуњивати сбива,´ть ма,´сло - бућкати масло сбива,´ть белки,´ - мутити jaja сбить с панталы,´ку - збунити, завести у заблуду сби,´ться 1. спасти 2. сабити се 3. (с дороги) залутати 4. заплести се, збунити се

сби,´ться с доро,´ги - промашити пут сбли,´зить сближать зближити, приближити сбо,´ку со стране, поред сболта,´ть промућкати сболтну,´ть 1. мућнити 2. избрбљати се, изланути се сбор м. 1. сабирање, збирање, с(а)купљање, окупљање 2. приход (државни) 3. берба, брање 4. спремање 5. сет, комплет 6. збор, окуп ге,´рбовый сбор - приход од таксе бить сбор - добовати за збор војника сбо,´рище с. збир, збориште, гомила сбо,´рка ж. састављање (делова), монтирање сбо,´рщик м. 1. скупљач 2. монтер сбо,´рник м. зборник, збирка сбо,´рный 1. састављен, комбинован 2. зборски сбо,´рная кома,´нда - репрезентација сбо,´рчатый наборан, плисиран сбра,´сывать 1. збацивати 2. бацати на једно место, набацивати сбрить, сбрива,´ть бријати, обријати сброд м.олош, шљам сбро,´сить 1. збацити 2. набацити сбруя ж.1. амови 2. устар. оруђе, алат с бу,´хты-бара,´хты! изненада, с неба па у ребра сбыва,´ть 1. брзо продавати робу 2. ослобађати се 3. опадати, смањивати се (вода) сбыт м.продаја, прођа, промет робе сбы,´точный могућан, остварљив сбыть 1. продати, истурити робу 2. ослободити се 3. (вода) опасти сбы,´ться сбываться, испунити се, остваривати се сва,´дебный свадбени сва,´дебный по,´езд - сватовска поворка сва,´дьба ж. свадба сва,´ливать 1. сваљивати, обарати, збацивати, скидати 2. трпати на гомилу 3. опадати, смањивати се 4. разг. побећи, умаћи сва,´лка ж. 1. сваљивање, збацивање, обарање гомила 2. гужва, општа туча сваля,´ть 1. уваљати 2. урадити аљкаво свари,´ть, сва,´ривать 1. сварити, укувати 2. заварити (метал) сварли,´вый свадљив сварно,´й, сва,´рочный заварен сват м. 1. пријатељ (младожењин и младин рођак) 2. наводаџија, проводаџија сва,´тья ж. прија сватовство,´ с. просидба, наводаџисање, проводаџилук сва,´тать проводаџисати сва,´таться просити (девојку) сва,´ха ж. наводаџика, проводаџика све,´дущий зналац, добро упознат, компетентан свежева,´ть редити заклану животињу све,´жесть ж. свежина, хладовина све,´жий 1. прохладан хладан 2. нов свеже,´ть захлађивати свезти,´ свести, одвести (колима), одвући свёкла ж. цвекла са,´харная свёкла - шећерна репа кормова,´я свёкла - сточна репа свеклови,´чный од шећерне репе свеко,´льник м. јело од цвекле свёкор м. свекар свекро,´вь ж. свекрва сверже,´ние збацивање, свргавање све,´рить 1. проверити 2. сравнити сверка,´ть светлуцати (се), севати, блистати се сверло,´ с. бургија,сврдао сверли,´ть бушити бургијом, сврдлом сверста,´ть 1. преломити штампарски слог 2. изравнати све,´рстник м. врсник, вршњак све,´рстница ж. врсница, вршњака, вршњакиња сверте,´ть, сверну,´ть 1. смотати, савити 2. окренути, скренути; ~ся 1. савити се, смотати се 2. претурити се 3. (молоко) згрушати се свёрток м. 1. свитак, замотуљак 2. завежљај свёртывать 1. завијати, савијати, замотавати 2. скретати; ~ся 1. завијати се 2. (молоко) згрушавати се сверх 1. изнад, поврх 2. осим, сем, поред 3. супротно, без обзира на сверхсро,´чный 1. прековремен 2. врло хитан, неодложан све,´рху одозго сверхуро,´чный прековремен, изванредан сверхчелове,´к м. надчовек сверхшта,´тный прекобројан (радник) сверхесте,´ственный натприродан

сверчо,´к м. зрикавац, цврчак, попац всяк сверчо,´к знай свой шесто,´к - гледај свој посао сверша,´ть 1. устар. извршивати 2. завршивати; ~ся збивати се, дешавати се сверя,´ть 1. проверавати 2. сравњивати све,´сить, све,´шивать 1. обесити 2. измерити тежину свести,´, сведу,´ 1. саставити 2. свести 3. скинути 4. одвести 5. скупити 6. везати 7. извести 8. навести, окренути свести,´ знако,´мство - упознати се спријатељити се свет м. 1. светлост, светло 2. свануће, освитак 3. свет 4. људи света,´ть свитати, свањивати свети,´льник м. 1. кандило 2. лампа 3. светило, луча (ум) свети,´ть сијати, светлети светле,´йший 1. најсветлији 2. прејасни (кнежевска титула) светле,´ть постајати светао светли,´ть усијавати, чинити да се сија светли,´ца устар. соба све,´тлый 1. светао, сјајан 2. прозрачан, видан 3. јасан 4. радостан, весео светля,´к, светлячо,´к м. свитац све,´точ м. 1. устар. буктиња, зубља 2. светило, луча свеча,´, све,´чка ж. свећа све,´ять развејати, здувати свида,´ние с. 1. виђење 2. састанак до свида,´ния! - до виђења! збогом! свиде,´тель м.сведок, очевидац свиде,´тельство с. сведочанство, сведоџба свиде,´тельствовать 1. сведочити 2. званично потврђивати, оверавати сви,´деться видети се, састати се свина,´рник м., свина,´рня ж. свињац свине,´ц м. 1. олово, 2. оловна боја сви,´нтус м. разг. свиња, лош или прљав човек свинья,´ ж. свиња свини,´на ж. свињетина сви,´нка ж. 1. мала свиња 2. заушњаци (болест) свиново,´дство с. свињарство свино,´й, сви,´нский свињски сви,´нство с. свињарија свиня,´чий свињећи, свињски свина,´рь м. свињар морска,´я сви,´нка - морско прасе свиня,´чить понашати се свињски свире,´ль ж. свирала, дудук, фрула свирепе,´ть беснети свире,´пость ж. дивљаштво, жестина, свирепост свире,´пствовать поступати дивљачки, бити жесток, немилосрдан свире,´пый 1. немилосрдан, неумољив 2. страшан, јак, љут свиса,´ть 1. висити 2. нагињати се (од некуд са висине) свист м. 1. звиждање, звиждук 2. пискање 3. писак, фијук 4. жарг. трач, лажна информација свисто,´к м. 1. звиждук, писак 2. фијук 3. пиштаљка сви,´стнуть, свиста,´ть 1. звизнути, писнути, звиждати 2. фијукати 3. пиштати 4. звизнути, опаучити, ударити свита ж. свита, пратња свить, свива,´ть 1. завити, савити, увити 2. (конопац) уплести свихну,´ть ишчашити, уганути; ~ся 1. исча; ити се 2. шенути свищ м. 1. рупа 2. фистула свобо,´да ж. слобода свободомы,´слящий слободоуман свод м. 1. свођење 2. одвођење 3. састављање 4. зборник закона своди,´ть 1. одводити 2. сводити 3. скидати 4. састављати 5. сливати 6. скупљати 7. скретати своди,´ть концы,´ с конца,´ми - састављати крај с крајем своди,´ть знако,´мство - упознавати се сво,´дка ж. 1. одвођење 2. свођење 3. састављање 4. преглед, извештај 5. последња ревизија при штампању сво,´дник м. подводач сво,´дный 1. састављен, мешовит, комбинован (пук) 2. (текст) сравњен с другим текстовима сво,´дный брат - полубрат сво,´дчик м. 1. посредник, сензал 2. слагач који врши последњу исправку своевла,´стный самовластан своевре,´менный благовремен своекоры,´стный себичан своенра,´вный ћудљив, тврдоглав, јогунаст своеобра,´зный особен, особит, оригиналан свози,´ть 1. свозити 2. одвозити 3. извозити (у шетњу) сво,´й 1. властити, сопствени, лични 2. сродан сво,´й брат - једномишљеник он сам не сво,´й - свой ван себе је, не зна где му је глава

он не в своём уме,´ - он није при себи сво,´й своего,´ и,´щет - свака птица своме јату сво,´йски родбински сво,´йственник својта, род сво,´йство с. својство, особина, квалитет своло,´чь 1. свући 2. одвући 3. привући 4. смотати, украсти сво,´лочь ж. 1. шљам 2. олош, фукара, хуља сво,´ра ж. 1. чопор паса 2. гомила, банда сворова,´ть украсти свороти,´ть, свора,´чивать 1. свраћати, скретати 2. помицати 3. обарати, превртати 4. савијати, смотавати своя,´к м. пашеног, шогор своя,´чница ж. свастика свыка,´ться навикавати се, привикавати се свысока,´ с висине, охоло, надувено, презриво свы,´ше 1. одозго, од виших власти 2. с неба, од бога связа,´ть 1. свезати, завезати 2. исплести свя,´зка 1. свежањ, веза, врвца 2. грам. копула, помоћни глагол свя,´зывать завезивати, свезивати, везати связь ж. 1. веза, спој 2. служба везе, телекомуникација связи,´ст м. радник у служби везе святи,´лище с. светилиште, храм святи,´ть освећивати свя,´тки мн. време од Божића до Богојављења свя,´точный који се односи на божићне празнике свято,´й свети, светац святота,´тство с. крађа црквених ствари, вређање светиња свято,´ша ж. лажни светац, лицемер свя,´тцы мн. црквени календар, месецослов святы,´ня ж. светиња свяще,´нник м. свештеник, свећеник свяще,´нский свештенички священоде,´йствие с. служба божја свяще,´нный 1. свети 2. црквени, верски сгиб м. 1. прегиб, савијутак, окука 2. зглавак, чланак сгиба,´ть пресавијати, сагибати, савијати сгла,´дить, сгла,´живать 1. углачати 2. загладити 3. изравнити, исправљати сглаз м. урок сгла,´зить урећи (погледом) сгнета,´ть гњечити сгнить, сгнива,´ть иструлити сгова,´ривать устар. уговарати; ~ся 1. договарати се 2. слагати се сговори,´ть 1. уговорити 2. заручити, верити; ~ся 1. договорити се 2. сложити се сго,´вор м. 1. договор 2. веридба, заруке сгово,´рчивый попустљив сгоня,´ть терати, стеривати, истеривати сгоре,´ть изгорети, сагорети сго,´рбить искривити; ~ся погрбити се, згрбити се, погурити се, згурити се сгоряча,´ љутито, у жестини (казати) сгреба,´ть, сгрести,´ 1. згртати, грабуљати 2. зграбити, шчепати сгрузи,´ть, сгружа,´ть истоварити сгруппирова,´ться груписати се сгусти,´ться, сгуща,´ться згуснути се, згушњавати се сдави,´ть, сда,´вливать 1. стиснути, притиснути, стегнути 2. згњечити сдать, сдава,´ть 1. предати 2. издати 3. вратити, одбити; ~ся 1. предавати се 2. попуштати 3. чинити се сдава,´ть ка,´рты - поделити карте сдава,´ть экза,´мен - положити испит сда,´ча ж. 1. издавање 2. предавање, предаја 3. кусур сдва,´ивать 1. двојити, удвајати, удвостручавати 2. понављати песму сдвиг м.1. помицање, гурање 2. (земля) померање 3. преокрет, прелом сдви,´нуть, сдвига,´ть помаћи, гурнути сдви,´нуть бро,´ви - намрштити обрве, намргодити се сде,´лать, сде,´латься 1. урадити, учинити 2. начинити, направити сде,´льный који се ради на акорд сде,´лка ж. 1. погодба, споразум 2. компромис сдёргивать смицати, скидати сдержа,´ть, сде,´рживать задржати, уздржати, зауставити сдира,´ть, сдёрнуть 1. дерати, скидати, гулити 2. (закидати коме што) сдо,´ба ж. врста теста зготовљен с јајима сдо,´бный који је од сдобног теста сдо,´бная де,´вушка - лепа, раскошна девојка сдо,´брить, сда,´бривать зачинити (јело) сдоброва,´ть (употребљава се само одрично) не проћи добро

не сдоброва,´ть - ему неће добро, проћи рђаво ће се провести сдо,´хнуть, сдыха,´ть црћи, липсати сдружи,´ться спријатељити се сду,´ру из лудости, неразмишљено, лудачки себе,´ себи (понекад се испушта у преводу) спи,´те себе,´ - спавајте спит он себе,´ - спава ти он она не в себе,´ - она је нерасположена, осећа се нелагодно он себе,´ на уме,´ - он је опрезан себя,´ себе, се у себя,´ - код куће , код своје кући чита,´ть про себя,´ - тихо читати, за себе, за се прийти,´ в себя,´ - доћи к себи, освестити се себялю,´бие с. себичност себялю,´бец м. себичњак себялюби,´вый себичан сев м.1. сејање 2. сетва, посев севооборо,´т м. плодоред се,´вер м.север се,´верный северњак севрю,´га м. риласта јесетра сего,´дня данас сего,´дняшний данашњи седа,´лище с. 1. столица 2. задњица седло,´ с. седло как коро,´ве седло,´ - као ждребету кашика седоборо,´дый седобрад седо,´й сед седе,´ть седети (постајати сед) седо,´к м. 1. јахач 2. путник у колима седьмо,´й седми седьма,´я вода,´ на киселе,´ - даља родбина се,´й, сия,´, сие,´ устар. овај (понекад се испушта у преводу) сию,´ мину,´ту - одмах за сим - затим, после до сих пор - досад сего,´ ра,´ди - тога ради, стога, зато, због тога сезо,´н м. сезона годишње доба сезо,´нный сезонски сейча,´с 1. одмах 2. сад, малочас секре,´т м. тајна, тајност секре,´тничать радити у тајности, нешто крити, сакривати секрета,´рь м. секретар селёдка ж. усољена харинга селезёнка ж. слезина се,´лезень м. патак, плован ходи,´ть се,´лезнем - шепурити се селе,´ние с. устар. село, заселак сели,´ть насељавати село,´ с. село сельцо,´ с. мало село сельча,´нин м. сељанин, сељак сельдере,´й м. целер се,´льдь ж. харинга сёмга ж. врста лососа, лакс семени,´ть ситно корачати семёрка 1. карта седмица 2. оцена седмица семигла,´вый седмоглав семигра,´нный седмостран семидеся,´тник седамдесетогодишњак семидеся,´тый седамдсети семидесятиле,´тие седмогоишњица семисо,´тый седамстотинити семна,´дцать седамнаест семна,´дцатый седамнаести семь седам се,´мьдесят седамдесет семья,´ м. породица семе,´йка ж. мала породица семе,´йный породични семе,´йство с. породица семе,´йный 1. човек који воли породицу 2. човек који има породицу

семенни,´к м. 1. семењак 2. семениште семенно,´й 1. семенски 2. остављен за семе се,´мечко с. семенка семеново,´дство с. семенарство се,´ни мн. 1. трем 2. предсобље се,´но с. сено сенова,´л м. сенара сенса,´ция ж. сензација сентя,´брь м. септембар сентя,´брьский септембарски се,´ра ж. 1. сумпор 2. восак у ушима серб м. Србин; ~ка Српкиња се,´рбский српски серде,´чко с. срдашце серде,´чный 1. срчани 2. срдачан, искрен 3. болећив, душеван серди,´тый строг, суров, немилостив быть серди,´тым - љутити се серди,´ть срдити, љутити сердобо,´льный болећив, милосрдан, жалостиван сердоли,´к м. врста ахата се,´рдце м. срце э,´то ему,´ по,´ сердцу - то је баш као што жели се,´рдце но,´ет - тишти у срцу отлегло,´ от се,´рдца - лакнуло ми је имени,´ны се,´рдца - срећан дан сказа,´ть в сердца,´х - љутито рећи сердцебие,´ние с. лупање срца сердцеве,´д м. познавалац душе сердцеви,´на ж. срж, срчика (дрвета) серебри,´ть посребравати серебро,´ с. сребро серебри,´стый сребраст сере,´брянный сребрен сере,´бреник м. сребрник среда,´ ж. среда середи,´на ж. средина середи,´нный средњи серёдка 1. средина 2. унутрашњост серёжка ж. 1. минђушица 2. реса (на дрвету) сермя,´га ж. 1. грубо сељачко сукно 2. гуњ се,´рна ж. дивокоза се,´рнистый, се,´рный сумпорни сероводоро,´д м. сумпорводоник серп м. срп серпови,´дный српаст серча,´ть љутити се се,´рый 1. сив, зелен (према длаци коња) 2. мутан, тмуран (дан) 3. неугледан, прост, незанимљив се,´ренький 1. сив 2. безначајан, неугледан серова,´тый сивкаст сере,´ть постајати сив, тамнети серьга,´ ж. минђуша серьёзный озбиљан серьёзничать правити се озбиљан, важан сестра,´ сестра двою,´родная сестра,´ - сестра од стрица (ујака, тетке) моло,´чная сестра,´ - сестра по млеку (дојкињина кћи) единоро,´дная сестра,´, родна,´я сестра,´ - рођена сестра сестри,´чка, сестри,´ца ж. сестрица, сека, сеја сесть 1. сести 2. (сунце) заћи 3. попасти 4. (кућа) слећи се сесть на мель - 1. насукати се 2. доћи у тежак положај сесть в кало,´шу - насести, претрпети неуспех, осрамотити се се,´товать 1. (о чем) жалити, туговати, јадиковати, вајкати се 2. (на кого) жалити (се) на кога, кривити некога сеть м., сетка ж. мрежа се,´тчатый мрежаст сетча,´тка ж. мед. мрежњача (очна) сече,´ние с. 1. сечење, резање 2. пресек, разрез, (мед.) рез сечь 1. сећи, сецкати, резати 2. шибати; ~ся 1. крзати се, чимкати се 2. борити се у боју 3. (коса) испадати се,´ялка ж. сејалица, сејачица се,´ятель м. сејач се,´ять 1. сејати 2. култивисати (бактерије) сжа,´литься сажалити се сжать 1. стиснути, стегнути, згњечити 2. збити

сжать дожети, пожети сжева,´ть сажвакати сжечь, сжига,´ть сагорети, спалити сжива,´ть истеривати неког, правити његов живот неподношљивим сжижа,´ть чинити течним сжать, сжима,´ть 1. стискати, стезати, гњечити 2. збијати сжи,´ться, сжива,´ться 1. (с кем) саживети се 2. навићи се сза,´ди отпозади, одостраг сзыва,´ть сазивати сиби,´рский сибирски сибиря,´к м. Сибирац; ~ячка ж. Сибирка сивола,´пый груб, неотесан, незграпан сиву,´ха ж. лоша домаћа ракија, шома си,´вый 1. сив 2. сед си,´венький сивкаст си,´вка, си,´вко сивко, зекан (о коњу) сиве,´ть постајати сив, сед сиг м. врста лососа сига,´ть, сигану,´ть скакати сига,´ра ж. цигара сигна,´л м. сигнал сигнализи,´ровать сигнализирати, давати знаке сиде,´ние с. 1. седење 2. седиште сиде,´лка ж. болничарка, нудиља си,´день м. 1. који воли седети у соби 2. дете које дуго не прохода 2. одузет, богаљ си,´днем сиде,´ть - не моћи ићи никуд не излазити сиде,´ть 1. седети 2. чучати 3. (птица) стајати 4. налазити се, бавити се, бити негде си,´зый сивоплав, пепељаст, голубије боје си,´ла ж. 1. сила, снага, јачина, моћ 2. мноштво быть в силах - моћи, бити кадар что есть си,´лы, и,´зо всех сил - из све снаге э,´то ему,´ не по си,´лам - то је изнад његових могућности на си,´лу - једва, с муком собра,´ться с си,´лами - прикупити снагу вы,´биться из сил - клонути под теретом сила,´ч м. 1. врло снажан човек 2. атлетa си,´лища 1. силетина 2. тушта и тма си,´литься упињати се, напрезати се, покушавати силко,´м силом, насилу сило,´к м. замка за хватање птица си,´льный силан, снажан, јак симпатизи,´ровать симпатисати сине,´ть плавети се, модрети се си,´ний плав, плаветан, модар синева,´ ж. плаветнило (небеско, морско), модрина сини,´ть плавити сини,´ца ж. сеница лу,´чше сини,´ца в рука,´х, чем жура,´вль в не,´бе - боље врабац у руци него зец у шуми си,´нтаксис м. синтакса синтакстический синтактички, синтаксни си,´нтез м. синтеза синь м. 1. плавило 2. плаветнило, модрина си,´нька 1. плавило за рубље 2. плава хартија за копирање цртежа синя,´к модрица сипе,´ть, си,´пнуть говорити промукло, постајати промукао сипота,´ ж. сип, промуклост си,´плый промукао сиплова,´тый мало промукао сире,´нь ж. јоргован сире,´невый боје јоргована сирота,´ м., ж. сироче, сиротан сироти,´нка, сиро,´тка ж. сироче сиро,´тский сиротански, сирочадски сиротли,´вый тужан, усамљен сироте,´ть постајати сироче си,´рый 1. осиротео, без родитеља 2. несрећан, убог системати,´ческий систематски си,´тец м. циц (платно) сия,´ние 1. сијање 2. сјај, светлост сия,´тельство с. светлост (кнежевска титула) сия,´ть сијати, светлети се скабре,´зный раскалашан, скаредан, простачки

сказ м. 1. причање, прича 2. предање сказа,´ние с. предање, легенда скази,´тель м. народни певач, приповедач вот тебе,´ и весь сказ - то ти је све сказа,´ть казати, рећи; ~ся 1. јавити се 2. показати се, одразити се, испољити се ска,´зка ж. народна прича, бајка ска,´зочный 1. натприродан 2. необичан, невероватан ска,´зывать причати, приповедати, казивати; ~ся показивати се, испољавати се скака,´ть 1. скакати 2. трчати, јурити 3. играти скаку,´н м. 1. скакач 2. брз коњ, тркач скаково,´й тркачки скала,´ ж. стена, хрид скали,´стый стеновит, кршевит ска,´лить зу,´бы кезити се, церити се ска,´лка ж.1. роља 2. оклагија ска,´лывать 1. скидати разбијањем 2. прикачивати 3. откачивати скаме,´йка ж. клупа ска,´пливать скупљати, гомилати скарб м. покућство ска,´ред(а) м. похлепан човек циција, цимрија, шкртац ска,´редный тврдица, циција скарлати,´на ж. шарлах скат м. нагиб падина, страна ската,´ть савити уваљати ска,´терть ж. столњак, стони чаршав ска,´тертью доро,´га - срећан пут скати,´ть скотрљати ска,´тка ж. 1. савијање 2. шињел савијен за ношење преко рамена ска,´тывать 1. савијати 2. скотрљавати ска,´чка ж. 1. галоп 2. мн. коњске трке скачо,´к м. скок сква,´жина ж. рупa, шупљика, пукотина сква,´жистый шупљикав, порозан сквалы,´га м., ж. циција, лихвар, зеленаш, дерикожа сква,´сить, сква,´шивать укиселити, киселити (купус) скве,´рна ж. устар.1. гадост 2. пороци скверносло,´вие с. псовање, псовке, скаредне речи скве,´рный рђав, ружан, гадан непристојан скверни,´ть скрнавити, загађивати сквита,´ться 1. обрачунати се, исплатити дуг 2. разрачунати се сквози,´ть 1. пробијати, продирати 2. провиривати, помаљати се 3. провидети се сквози,´т - промаја је сквозня,´к м. промаја сквозно,´й 1. шупљикав, порозан 2. прозрачан 3. који пролази скроз сквозь 1. кроз 2. скроз скворе,´ц м. чворак ски,´дка ж. 1. скидање 2. попуст у цени 3. убацивање ски,´нуть, ски,´дывать 1. скинути, збацити 2. бацати на гомилу 3. учинити попуст у цени ски,´петр м. скиптар скипе,´ться згуснути се кувањем или топљењем скипида,´р м. терпентин скирда,´ ж. стог жита, пласт сена, камара сламе скиса,´ть, ски,´снуть киснути, киселити се2. постати кисео, скуњити се скит м. 1. усамљен сиромашан манастир 2. пустињачка ћелија скита,´лец м. скитач, скитница скита,´льческий скитачки, скитнички скита,´ться скитати се, лутати, потуцати се склад м.1. складиште, слагалиште, стовариште 2. крој, састав 3. начин мишљења, складност, хармонија 4. смисао, логика 5. устар. слог чита,´ть по склада,´м - срицати скла,´день м. икона на склапање (из три дела) скла,´дка ж. набор, бора, савијутак скла,´дчатый наборан складно,´й који се може склапати, на склапање скла,´дный 1. складан, хармоничан 2. стасит, наочит скла,´дывать 1. слагати 2. сабирати 3. метати на гомилу 4. намештати 5. (товар) скидати 6. муз. састављати, компоновати скле,´ить, скле,´ивать 1. залепити 2. скрпити скле,´ить ла,´сты - умрети склеп м. гробница, костурница склепа,´ть, склёпывать заковати закивкама, нитовати скли,´зкий 1. љигав 2. клизав склика,´ть сазвати, окупити склон м.1. нагиб, падина, страна (брда), низбрдица

на скло,´не лет - у старијим годинама склоне,´ние с. 1. сагибање, савијање 2. отступање 3. грам. деклинација склони,´ть 1. нагнути, савити, оборити (главу) 2. склонити, приволети, навести; ~ся 1. нагнути се, наслонити се 2. приволети се, пристати уз чије мишљење скло,´нность ж. наклоност скло,´нный наклоњен, расположен (за нешто) склоня,´ть 1. савијати, обарати (главу) 2. склањати, приволевати, наводити 3. мешати по падежима скло,´чник м. сплеткаш, интригант скля,´нка ж. бочица, флашица, стакленце скоба,´ ж. 1. скоба, гвоздена спона, спојница, кланфа 2. звекир ско,´бка ж. 1. кланфица 2. заграда (при писању) 3. начин шишања скобли,´ть стругати макљом, макљати скобяно,´й који је од гвожђа, гвожђарија скобяна,´я ла,´вка - гвожђара скова,´ть, ско,´вывать 1. сковати, заковати (једно за друго), уковати 2. оковати ско,´ванный укован сковорода,´ ж.тигањ скок м. 1. скок, скакање 2. трк, галоп сколоти,´ть сколачивать 1. саставити, спојити, заковати 2. накупити (новац) 3. скинути ударцем сколо,´ть 1. одвалити, одломити ударцима 2. прикачити, приденути 3. откачити ско,´льзкий 1. клизав 2. несталан скользну,´ть, скользи,´ть склизнути, клизити ско,´лько колико ско,´лько-нибудь - ма колико, колико било ско,´мкать згужвати скоморо,´х м. 1. устар. комедијаш 2. путујући свирач сконфу,´зить збунити сконцентри,´ровать (с)концентрисати, усредсредити сконча,´ние с. свршетак, крај, смрт сконча,´ться умрети скопе,´ц м. 1. ушкопљеник 2. члан секте шкопаца скопидо,´м м. претерано штедљив човек, тврдица, циција, шкртац скопидо,´мить шкопити скопи,´ть 1. скупљати 2. штедети, уштедети; ~ся искупити се, нагомилати се ско,´пище с. гомила, руља скопле,´ние с. гомилање, нагомилавање навала ско,´рбный 1. тужан 2. устар. болестан скорбь ж. велика жалост, туга, јад скорбе,´ть тужити, туговати, јадиковати скоре,´е брже, пре скорлупа,´ ж. кора, љуска скорня,´к м. крзнар, ћурчија ско,´ро скоро, брзо скорогово,´рка ж. 1. брзалица 2. брз говор скоро,´мничать мрсити скоро,´мный мрсан (уз пост) скоро,´мная пи,´ща - мрс скоропали,´тельный пребрз, одвећ брз скоропости,´жный изненадан, напрасан скороспе,´лый 1. који рано зри 2. превремен 3. брзоплет, лакомислен скоростре,´льный брзометан ско,´рость ж. брзина скороте,´чный брз, галопирајући скороте,´чная чахо,´тка - галопирајућа сушица ско,´рчить згрчити ско,´рый 1. брз 2. хитар, окретан 3. близак (временски) скоси,´ть, ска,´шивать 1. покосити 2. укосити скот м. 1. стока, марва 2. животиња ско,´тный сточни ско,´тный двор - обор, тор ско,´тский 1. животињски 2. низак, груб скоти,´на ж. 1. стока, марва 2. живинче, домаћа животиња 3. животиња, прост, груб човек скотобо,´йня ж. кланица скотово,´д м. сточар скотово,´дство с. сточарство скотоло,´жство с. полни сношај са животињама скра,´дываться скривати се, губити се скра,´сить скрашивать улепшати, дотеривати скребо,´к м. стругач скре,´жет м. шкргу скрежета,´ть шкргутати скре,´пка ж. спајалица

скрепи,´ть, скрепля,´ть 1. чврсто спојити, учврстити 2. потврђивати, утврђивати (потписом) скрепя,´ се,´рдце - преко срца, нерадо скрести,´ 1. грепсти 2. стругати скрести,´ть, скре,´щивать 1. скрстити, укрстити, прекрстити 2. прецртати скриви,´ть искривити скрип м. шкрипање, шкрипа скрипе,´ть, скри,´пнуть шкрипати скри,´пка ж. виолина скрипа,´ч м. виолинистa; ~ка виолинисткиња скрипи,´чный виолински скрои,´ть скројити скрои,´ть ро,´жу - избекељити се скро,´мный 1. скроман 2. умерен, прост скро,´мничать бити скроман скрути,´ть, скру,´чивать 1. (конопац) упрести 2. савити, завити 3. притезати, спетљати 4. изнурити скры,´тность ж. закопчаност, неповерљивост, потуљеност скры,´тый закопчан, неповерљив, потуљен скрыть, скрыва,´ть с(а)крити, заклонити; ~ся с(а)крити се, изгубити се, нестати скря,´га м., ж. тврдица, циција, џимрија скря,´жничество тврдичење, тврдичлук шкртост скря,´жничать тврдичити, цицијашити ску,´дный оскудан, сиромашан скудне,´ть 1. сиромашити 2. умањивати се скудоу,´мие с. умна ограниченост ску,´ка ж. досада скула,´ ж. јагодица (на лицу) скула,´стый с испупченим јагодицама скули,´ть 1. молити плачући, камчити 2. (собака) скамукати, скичати скульпту,´ра ж. скулптура, вајарство, кипарство скупи,´ть, скупа,´ть накуповати, покуповати; ~ся тврдичити, цицијашити скупо,´й 1. тврдица, шкрт 2. оскудан ску,´пость 1. тврдичење, тврдичлук, цицијаштво, шкртост 2. оскудност ску,´пщик м. прекупац скуча,´ть досађивати се, чамети ску,´чить скупити у гомилу, згомилати, стрпати ску,´чный 1. досадан, тегобан 2. тужан нерасположен слабе,´ть слабети, малаксавати сла,´бить прочишћавати црева слаби,´тельное средство за чишћење слабоду,´шный малодушан слабоси,´льный слаб, немоћан сла,´бость ж. слабост, млитавост слабина,´ 1. слабо место 2. лабавост сла,´бый 1. слаб, нејак 2. млитав, лабав 3. недовољан сла,´ва слава, похвала сла,´вный 1. славан 2. мио, пријатан, симпатичан 3. леп, диван сла,´ва Бо,´гу - хвала богу сла,´вить славити славолю,´бие славољубље славосло,´вие славопојка славян|и,´н Словен; ~ка Словенка сла,´дить 1. изићи на крај с ким 2. удесити ствар; ~ся 1. уредити се 2. споразумети се сла,´дкий сладак сладкова,´тый сладуњав сладостра,´стие с. похотљивост, сладострашће сла,´дость ж. сласт, пријатност сла,´дости м. посластице, слаткиши сластёна м., ж. сладокусац сла,´живать удешавати, излазити накрај сла,´зить сићи сла,´нец м. шкриљац сласти,´ть сладити слать слати сла,´ще (комп. од сладкий и сладко) слађи, слађе слега,´ть 1. легати због слабости, изнемоглости 2. (пшеница) полегати слегка,´ лако, малко, слабо, овлаш след м. траг и след просты,´л - нема ни трага вам не след вме,´шиваться в э,´то - не треба да се мешате у то сле,´дом одмах за, непосредно иза следи,´ть 1. пратити 2. посматрати, гледати 3. пазити сле,´дователь м. истражни судија, иследник

сле,´довательно према томе, дакле сле,´довать 1. ићи, путовати 2. ићи за ким 3. угледати се на неког, придржавати се 4. излазити из, бити резултат нечега 5. припадати 6. требати сле,´дствие с. 1. последица, резултат 2. истрага сле,´дственный иследни, истражни сле,´дующий 1. следећи, наредни, идући 2. овај, овакав слежа,´ться, слёживаться слећи се (сено), слегати се сле,´жка ж. 1. присмотра, неговање 2. ухођење, шпијунирање слеза,´ ж. суза слези,´нка ж. сузиц слезли,´вый плачљив слёзный сузни слези,´ться сузити, плакати слезть, слеза,´ть 1. сићи, с(и)лазити, спуштати се 2. спадати, отпадати сле,´пень м. коњска мува слепи,´ть 1. залепити, слепити 2. измоделовати слепля,´ть 1. лепити, слепљивати 2. моделовати сле,´пнуть слепети, постајати слеп слепо,´й слеп, слепац слепе,´ц м. слепац слепова,´тый кратковид, слаба вида слепота,´ ж. слепило, слепоћа слепа,´я ку,´рица - кратковид човек сле,´пок м. копија статуе, медаље сле,´сарь м. бравар слеса,´рный браварски слеса,´рня м. браварница слёт м. 1. слет 2. јато слета,´ть 1. слетати 2. одлетети 3. отрчати слете,´ть 1. слетети 2. спустити се слечь 1. лећи у постељу болестан 2. полећи слив м. 1. одливање 2. ливење 3. сливник сли,´ва ж. шљива сли,´вовый шљивови сли,´вовица ж. шљивовица слива,´ть 1. просипати 2. одливати 3. сливати слн,´вка ж. 1. одливање 2. ливење 3. шљивица сли,´вки мн. павлака сли,´вочный од кајмака, скорупа, павлаке слиза,´ть, слизну,´ть полизати сли,´зень м. зоол. мекушац сли,´зистый слузав, слузни сли,´зкий 1. слузав, љигав 2. клизав слизня,´к 1. зоол. мекушац 2. љигавац, мекушац (о човеку) слизь ж. слуз, љиге слиня,´ть 1. избледети 2. олињати се 3. побећи слипа,´ть лепити, слепљивати; ~ся лепити се (очи од сна) сли,´пнуться залепити се, слепити се сли,´тный 1. непрекинут 2. збијен 3. сажет сли,´ток м. комад, шипка изливеног метала слича,´ть сличавати, поредити, сравњивати сли,´шком одвећ, сувише слия,´ние с. 1. сливање, спајање 2. утока слова,´рь м. речник слова,´рик м. мали речник слова,´рный реченички слове,´сность ж. 1. књижевност 2. филологија слове,´сник м. 1. филолог наставник језика и књижевности 2. студент филологије слове,´сный 1. усмен 2. филолошки сло,´вно као, као да, чисто сло,´во с. 1. реч, говор 2. разговор, беседа сло,´во в сло,´во - од речи до речи, тачно сло,´вом сказа,´ть - једном речју к сло,´ву - узреч не хвата,´ет слов - немам речи словцо,´ с. оштроумна реч кра,´сное словцо,´ - лепа реч слове,´чко с. мала реч словоблу,´дие, словоблу,´дство брбљање, трабуњање, фразерство словоизмене,´ние с. грам. промена речи словообразова,´ние с. грам. творба речи словоохо,´тливый говорљив, разговоран

слог м. 1. слог 2. стил слогово,´й у слоговима, слоговни, који чини слог слоёный састављен из слојева, листова (тесто) слоёный пирог - пита сложе,´ние с. 1. сабирање 2. састављање 3. сачињавање 4. ослобађање 5. састав, структура сложи,´ть 1. сложити 2. сабрати 3. саставити 4. сачинити 5. скинути 6. ослободити 7. наместити сложа,´ ру,´ки - скрстивши руке не радећи ништа сложи,´ть ору,´жие - положити оружје, предати се сложи,´ть го,´лову - погинути слага,´ть 1. слагати, састављати 2. скидати сложи,´ться 1. саставити се 2. понићи, постати, створити се, формирати се, уобличити се сло,´жный 1. сложен, састављен, компликован 2. тежак слои,´стый слојевит слой м. слој, наслага сло,´йка 1. прављење слојева 2. ж. питица сло,´йчатый слојевит слом м. 1. ломљење 2. уништавање слом 3. прелом слома,´ть, сла,´мывать 1. сломити, преломити, ломити 2. уништити сломя,´ го,´лову - главачке, на врат на нос слон м. слон слонёнок м.слонче слоня,´ться луњати, базати сло,´пать смазати (појести) слуга,´ м. слуга служа,´нка ж. служавка, слушкиња служа,´ка м. стари службеник слу,´жащий м. службеник, чиновник слу,´жба ж. служење, служба нести,´ слу,´жбу - вршити службу сослужи,´ть слу,´жбу - учинити услугу служби,´ст м. педантан чиновник служе,´бный 1. службени 2. помоћни, споредан служи,´ть 1. служити, послуживати 2. радити,извршавати обавезе служи,´ть секретарём - служити као секретар слупи,´ть 1. одерати, огулити, ољуштити 2. опељешити слух м. 1. слух, чуло слуха 2. глас быть на слуху,´ - бити у јавности иду,´т слу,´хи - гласови се проносе по слу,´ху - по чувењу , по причама ни слу,´ху ни ду,´ху - ни трага ни гласа слухово,´й слушни слу,´чай м. случај, прилика на вся,´кий слу,´чай - за сваки случај во вся,´ком слу,´чае - свакако при слу,´чае - згодном приликом случи,´ться, случа,´ться десити се, догодити се, збити се случи,´ть, случа,´ть (животиња) саставити спарити слу,´чка ж. спаривање слу,´шать слушати; ~ся слушати, покоравати се слу,´шатель м. слушалац слу,´шательница ж. слушатељка слыть бити чувен, бити на гласу, бити познат слыха,´ть 1. чути, сазнавати 2. слушати не слыхать не чује се слы,´шать 1. чути 2. осећати, примећивати; ~ся 1. чути се 2. осећати се, чинити се мне слы,´шится - чујем, чини ми се да чујем слы,´шно 1. чује се 2. причињава се слы,´шный чујан слышь чуј-де, имај на уму слюда,´ ж. лискун слюдяно,´й лискунов слюна,´ ж. пљувачка, бале слю,´ни теку,´т - цури вода на уста слюни,´ть, слюня,´вить балавити слюнтя,´й м. балавко сля,´коть ж. лапавица сля,´мзить украсти, здипити, смотати сма,´зать 1. намазати 2. мазнути, ошамарити 3. подмазати (подмитити) сма,´зка ж. мазање смазно,´й који се маже сма,´зочный којим се маже сма,´зчик м. подмазивач

смазли,´вый лепушкаст сма,´зывать 1. мазати, подмазивати 2. шамарати 3. подмићивати смак м. 1. укус 2. задовољство смакова,´ть 1. сладити се, јести и пити с уживањем 2. пробати 3. с уживањем (читати, гледати, слушати) сма,´лец м. топљена маст сма,´лывать самлевати смани,´ть, сма,´нивать одмамити домамити, примамити смастери,´ть начинити, измајсторисати сма,´тывать одмотавати, смотавати сма,´хивать 1. пајати 2. бити налик, личити смахну,´ть опајати сма,´чивать мочити, квасити, влажити сма,´чный укусан, пријатан сме,´жить смежать затварати, склапати, склопити сме,´жный суседни, гранични смека,´лка ж. досетљивост, довитљивост, промућурност смека,´лкистый досетљив, довитљив, промућуран смека,´ть, смекну,´ть разумевати се, досећати се, довијати се смеле,´ть осмељивати се, постајати смелији, дрскији сме,´лый одлучан, дрзак смельча,´к м. смео човек сме,´на м. промена, замена на сме,´ну - у замену смени,´ть, сме,´нивать 1. променити, сменити, мењати 2. заменити смерде,´ть смрдети смерза,´ть, смерзну,´ть мрзнути се, зепсти; ~ся замрзавати се, замрзнути се сме,´рить премерити, одмерити смерка,´ться, смеркну,´ться смркнути се, смрачити се смерть ж. с(а)мрт при,´ смерти - на самрти разби,´ться на,´ смерть - убити се смерте,´льный смртоносан, јак, страшан сме,´ртный с(а)мртан, смртоносан смерч вихор, циклон смесь ж. смеса, мешавина сме,´та ж. прорачун смести,´ть, смеща,´ть уклањати, смењивати (чиновника) смета,´на ж. кисела павлака смета,´ть, смести,´ 1. шчишћавати, чистити 2. уштеповати 3. уништити смета,´ть саденути (стог) смётка ж. 1. досетљивост, довитљивост 2. смишљеност, промућурност сме,´тли,´вый досетљив, смишљен, промућуран, довитљив сме,´тный предрачунски смех м. смех без сме,´ху - без све шале, озбиљно на,´ смех - шале ради подня,´ть на,´ смех - изложити подсмеху покати,´ться со,´ смеху - ваљати се од смеха смехотво,´рный смешан, неозбиљан смеша,´ть, сме,´шивать 1. смешати, помешати 2. збунити смешно,´й смешан смешо,´к кратак смех сме,´шанный помешан, смешан, мешовит, разнородан смея,´ться смејати се, подсмевати се смигну,´ться подмигнути се смина,´ть гужвати, гњечити смире,´ние 1. смирење, скрушеност 2. понизност, кроткост смире,´нный 1. скрушен, кротак 2. понизан смири,´ть смирити, умирити, укротити сми,´рно! вој. мирно! сми,´рный миран, кротак смола,´ ж. смола чёрная смола,´ - катран смоли,´стый смоласт смо,´лка смољење, катранисање смоляно,´й смо(л)ни, који се односи на смолу смоли,´ть мазати смолом, катранисати смо,´лкнуть, смолка,´ть ућутати, умукнути, утишати се смо,´лоду из младости, измалена смолоти,´ть оврећи смоло,´ть самлети смолча,´ть оћутати, прећутати смоль ж. црне боје, гарав

чёрный как смоль - црн као гар сморгну,´ть трепнути смори,´ть изморити, изнурити, исцрпсти сморка,´ться, сморкну,´ться шмркивати се, ушмркнути се, усекњивати се, усекнути се сморо,´дина ж. рибизла сморо,´зить бубнути, казати глупост сморчо,´к м. смрчак смо,´рщиться, смо,´рщиваться 1. набрати се, набирати се 2. намрштити се, мрштити се смотр 1. смотра (војске) 2. преглед смотри,´тель м. 1. надзорник, инспектор 2. управник, старешина смотре,´ть 1. гледати, посматрати разгледати 2. пазити, надгледати 3. изгледати (као) ;~ся огледати се смотри,´! пази! смотря,´ према, с обзиром на, зависи смочи,´ть поквасити, овлажити смочь моћи, узмоћи сму,´глый мрк, црномањаст, црнпураст смугля,´нка ж. црнка сму,´рый 1. тамносив 2. суморан, натуштен сму,´та ж. смутња, метеж, неред смутно,´й 1. нејасан, неразговетан 2. немиран, узбуркан смути,´ть 1. збунити 2. узбунити, узнемирити, побунити смутья,´н подстрекач сму,´шка ж. астраган (крзно тек ојагњеног јагњета) сму,´шковый астрагански смуща,´ть 1. узнемиравати, узбуњивати 2. збуњивати смуще,´ние 1. узнемирење, узнемиреност 2. забуна, збуњеност, смућеност, узбуђење смущённый 1. узнемирен, узбуђен 2. збуњен смысл м. 1. смисао 2. разум 3. разлог смы,´слить разумевати, имати појма смыть, смыва,´ть 1. спрати, уклонити спирањем, исплакати 2. збрисати смы,´чка ж. спајање, склапање, спој смычо,´к м. 1. гудало 2. дрндало смышлёный смишљен, разборит, довитљив смягчи,´ть, смягча,´ть 1. размекшати, умекшати 2. ублажити смяте,´ние 1. забуна 2. збрка, пометеност 3. узрујаност, узбуђење, узбуна, паника смять 1. угужвати згњечити 2. смлавити (противника) снабди,´ть, снабжа,´ть снабдети, снабдевати сна,´добье с. лек од разних трава снару,´жи споља снаря,´д м.1. оруђе, алат 2. топовски метак, граната, шрапнел снаряди,´ть, снаряжа,´ть опремити, снабдети снаряже,´ние опрема, спрема снасть ж. бродска једра и ужад снача,´ла 1. испочетка, спочетка 2. испрва, прво снег м. снег как снег на,´ голову - изненада, изнебуха, као гром из ведра неба снегово,´й снежни снеги,´рь м. зимовка (птица) снегу,´рочка ж.снежана снедь ж. храна, јестиво снежи,´нка ж. снежна пахуљица снежо,´к м. снежна грудва снести,´ 1. снети, однети 2. срушити 3. откинути, отсећи 4. поднети, отрпети 5. снети; ~сь 1. ступити у везу 2. обавестити један другог 3. (кокошка) снети сни,´зить, снижа,´ть 1. спустити ниже 2. (цену) снизити 3. (тон) спустити, понизити (тон) снизойти,´ устар. 1. сићи доле спустити се 2. поступити благо, попустити сни,´зу одоздо, оздо снима,´ть 1. скидати 2. брати жети 3. снимати (фотографски) 4. узимати под најам 5. узимати (меру) 6. сећи (карте) сни,´мок м. снимак, отисак сниска,´ть задобити, наћи, стећи сни,´скивать задобијати, налазити, стицати снисходи,´тельный 1. попустљив, благ, милостив 2. покровитељски снисходи,´ть 1. спуштати се 2. бити попустљив, благ, милостив 3. држати се покровитељски снисхожде,´ние попустљивост, благост сни,´ться сањати мне сни,´лось - сањао (сањала) сам сно,´ва по-, наново, изнова, опет снова,´ть 1. сновати платно 2. мотати се, мувати се, перјати сновиде,´ние с. сан, сањаке сноповяза,´лка ж. жетелица (машина што веже снопове) сноро,´вка ж. умешност, вештина, окретност, промућурност сноро,´вистый вешт, окретан, сналажљив, промућуран

снос м. носивост, ношење снашање, однос сно,´су нет - не може се подерати не знать сно,´су - бити неподерив жена,´ на снося,´х - жена је пред порођајем сно,´сный 1. сносан, сношљив 2. умерен сносить, снашивать 1. сносити, односити 2. подносити, трпети;~ ся 1. имати везу, дописивати се 2. изнашати се, дерати се снотво,´рный 1. успављив 2. досадан сноха,´ ж. снаха (синовља жена) сноше,´ние с. 1. устар.однос, одношај, везе 2. сношај сню,´хаться 1. упознати се њушењем (пси) 2. слизати се, тајно се договорити снять 1. скинути, уклонити 2. пресећи (карте) снять ме,´рку - узети меру снять портре,´т - портретирати как руко,´й сня,´ло - као руком однето соба,´ка ж. пас, псето соба,´ку съесть - знати у прсте (нешто), бити експерт (у нечем) собача,´та мн. штенад соба,´ченька, соба,´чка ж. псетанце, пашче, керче соба,´чий пасји, псећи соба,´чник м. 1. љубитељ паса 2. трговац псима собесе,´дник м.саговорник собира,´тельный 1. збирни 2. скупни, сабирни собира,´ть 1. сабирати, бирати, скупљати 2. брати (јагоде); ~ся скупљати се, спремати се, канити се соблаговоли,´ть милостиво допустити, изволети собла,´зн м. 1. саблазан, искушење 2. завођење, навођење на грех соблазни,´тельный саблажњив, заводљив, заводнички соблазни,´ть, соблазня,´ть 1. саблажњавати, доводити у искушење 2. наводити на грех соблюда,´ть придржавати се чега, извршивати, испуњавати соблюсти,´ 1. сачувати 2. извршити, испунити, одржати соболе,´знование с. саучешће, сажаљење соболе,´зновать сажаљевати, исказивати саучешће со,´боль м. 1. самур 2. самуровина собо,´р м. сабор, саборна црква собо,´ровать свештати масла собра,´ние с. 1. прикупљање 2. скуп, збор, скупштина 3. клуб, касина 4. збирка зборник собра,´т м. побратим, саборац, садруг собра,´ть 1. сабрати, скупити, покупити 2. спремити (на пут); ~ся 1. сабрати се, скупити се 2. спремити се (на пут) 3.поћи (на некога) 4. прибрати се, осоколити се собра,´ться с мы,´слями - прибрати се собра,´ться с ду,´хом - 1. одахнути 2. осмелити се, усудити се ту,´чи собра,´ли,´сь - навукли се облаци со,´бственник м. сопственик, власник, ималац со,´бственно управо со,´бственно говоря,´ - управо рећи, ако ћемо право собственнору,´чный својеручан со,´бственность ж. сопственост, власништво, имовина со,´бственный 1. сопствени, властити 2. свој, лични, рођени собуты,´льник м. друг у пијанкама собы,´тие с. догађај, случај сова,´ ж. сова, буљина сова,´ть гурати, увлачити, завлачити, метати; ~ся гурати се, мувати се, мешати се, завлачити свој нос соверша,´ть 1. довршавати, завршавати, свршавати 2. вршити, чинити; ~ся дешавати се, збивати се, догађати се соверше,´нно потпуно, сасвим соверше,´нный 1. савршен, изврстан 2. потпун, коначан 3. несумњив, прави совершенноле,´тний м. пунолетан соверше,´нствовать усавршавати соверши,´ть 1. извршити, довршити, свршити 2. учинити; ~ся десити се, збити се со,´вестить утицати на чију савест, застиђивати; ~ся стидети се со,´весть ж. савест со,´вестно стид (ме), срамота совестли,´вый савестан, частан, поштен сове,´т 1. савет 2. веће, одбор сове,´тник м. саветник, већник, одборник сове,´тчик м. саветник, саветодавац сове,´товать саветовати совеща,´ться саветовати се совлада,´ть (с кем, чем) овладати, савладати совлада,´ть с собо,´й - савладати се совладе,´лец м.сувласник совмести,´мый сагласан, у складу с нечим, компатибилан совме,´стный заједнички совмести,´ть, совмеща,´ть сложити, сјединити, сместити

сово,´к м. угнута лопатица, кашика за брашно совокупи,´ть спојити, саставити; ~ся спарити се, извршити полни сношај совокупле,´ние с. полни сношај совоку,´пность ж. укупност, целина совоку,´пный 1.спојен, здружен 2.заједнички, укупан совпаде,´ние с. поклапање, подударање совпа,´сть, совпада,´ть поклопити се, подударити се соврати,´ть, совраща,´ть скренути, навести на стрампутицу совра,´ть слагати совреме,´нный савремен, актуелан совреме,´нник м. савременик совсе,´м сасвим, сасма, потпуно, коначно согла,´сие с. сагласност, пристанак, слога, склад, хармонија согла,´сно 1. сложно 2. сагласно, сходно, према согла,´сный 1. сагласан 2. складан, хармоничан согла,´сная бу,´ква - сугласник согласи,´ться, соглаша,´ться 1. сагласити се 2. сложити се, слагати се 3. пристајати согласова,´ть 1. довести у склад, сложити 2. ускладити согляда,´тай устар. ухода, шпијун согна,´ть 1. отерати 2. сагнати, сатерати согну,´ть савити; ~ся погнути се, сагнути се согну,´ть в бара,´ний рог - сатерати у мишју рупу сограждани,´н м. суграђанин согрева,´ть грејати, загревати согреши,´ть, согреша,´ть сагрешити, згрешити, грешити соде,´йствие с. помагање, помоћ, потпора соде,´йствовать (пот)помагати содержа,´ние с. 1. садржај, садржина 2. издржа(ва)ње, помоћ содержа,´тельный садржајан, богат садржином содержа,´ть 1. садржавати, имати у себи 2. издржавати 3. држати, имати (гостионицу); ~ся налазити се, садржати се у нечему содержи,´мое с. садржина содержи,´мость запремина, просторност содра,´ть одерати, огулити содрога,´ние дрхтање, дрхтај, дрхтавица, стресање содрога,´ться, содрогну,´ться задрхтати, уздрхтати, дрхтати, стресати се содру,´жество с. дружба, пријатељство соедине,´ние с. 1. састављање, спајање 2. спој, веза 3. једињење (хемијско) соедини,´ть, соединя,´ть састављати, спајати, спојити сожале,´ние с. сажаљење, жаљење, милосрђе к сожале,´нию - на жалост сожале,´ть (о ком, о чем) сажаљавати, жалити сожже,´ние с. спаљивање сожи,´тель м. невенчани супруг сожи,´тельница ж. невенчана супруга сожра,´ть пождерати созва,´ть сазвати, позвати созве,´здие с. сазвежђе созву,´чие с. складност, хармонија, акорд созда,´ние с. 1. стварање 2. створ(ење) созда,´тель м. творац, стваралац, оснивач созда,´ть, создава,´ть стварати, створити, основати созерца,´ние с. 1. посматрање, размишљање 2. интуиција созерца,´тельный 1. посматрачки 2. сањалачки, неактиван, пасиван созерца,´ть посматрати, јасно видети созида,´ть стварати, оснивати созна,´ние с. сазнање, свест созна,´тельный свестан созна,´ть, сознава,´ть увидети, увиђати, постати свестан; ~ся признати, признавати созре,´ть, созрева,´ть сазревати, дозревати, узрети, сазрети созыва,´ть сазивати соизво,´лить устар. дати пристанак, милостиво допустити со,´йка ж. сојка, креја сойти,´ 1. сићи, спустити се 2. спасти 3.исклизнути; ~сь 1. срести се, састати се, скупити се 2. сукобити се 3. спријатељити се 4. саживети се 5. сложити се сок м. сок в со,´ке - у соку в соку,´ - 1. у властитом соку 2. здрав, чио човек со,´кол м.соко гол как соко,´л - го као пиштољ соко,´лик м. соколић соколи,´ный соколов сократи,´ть, сокраща,´ть скраћивати, смањивати

сокраще,´ние с. 1. скраћивање 2. смањивање, смањење 3. скраћеница сокрове,´нный скривен, тајан сокро,´вище с. благо, драгоценост, реткост сокро,´вищница ж. ризница сокруши,´тельный разоран, рушилачки, јак сокруши,´ть, сокруша,´ть 1. срушити, обарати, уништавати 2. ожалостити, уцвелити, жалостити солга,´ть слагати солда,´т м. војник солда,´тка ж. војникова жена, солдатуша солда,´тчина ж. 1. регрутовање 2. војништво, служење у војсци солдафо,´н м. војничина соле,´ние с. 1. сољење 2. туршија солидаризи,´роваться солидаризовати се, солидарисати се солитёр м. солитер (крупан брилијант) 2. пантљичара соли,´ть 1. солити 2. усољавати, стављати у туршију со,´лнечный сунчани, сунчан со,´лнечный уда,´р - сунчаница со,´лнце с. сунце солнцепёк м. пригревица со,´лнышко с. сунашце солове,´й м. славуј; ~ка ж. славуј-женка соловьи,´ный славујски солове,´ть млитавити, постајати туп (од пића, од умора) соло,´вый кулашаст, жућкаст (коњ са светлијим репом и гривом) со,´лод м. слад соло,´ма ж. слама соло,´менный сламни соло,´минка, соло,´мка ж. сламка соло,´нка ж. сланик солонова,´тый доста слан солонча,´к м. сланача, слатина соль ж. 1. со 2. срж 3. оштроумност духовитост пова,´ренная соль - кухињска со соляно,´й сони, од соли солёный 1. слан 2. усољен, кисео, из туршије сомкну,´ть, смыка,´ть 1. саставити, склопити 2. збити, збијати сомнева,´ться сумњати, подозревати сомне,´ние с. 1. сумња, подозрење 2. недоумица сомни,´тельный 1. сумњив, подозрив 2. двосмислен сон м. 1. сан, спавање 2. сан, сањање наво,´дит на сон - успављује ви,´деть сон - снити сон в ру,´ку - сан се обистинио сонли,´вый дремљив, сањив, поспан сонли,´вец м. дремљивко со,´нник м. сановник со,´нный 1. спаваћив, заспао 2. сањив, бунован, млитав со,´нная боле,´знь - спаваћа болест сонм м. устар. скуп, мноштво со,´ня ж. 1. спавало, дремљивац млитавко 2. (глодар) пух, пухаћ сообража,´ть 1. смишљати, размишљати 2. схватати, поимати, досећати се соображе,´ние с. размишљање, домишљање, обзир, разлог сообрази,´тельный разборит, паметан сообрази,´тельно према чему, сходно сообрази,´ть смислити, схватити, појмити сообща,´ заједно, заједнички сообща,´ть, сообщи,´ть 1. саопштити, јавити 2. казати, рећи, пренети на сообще,´ние с. 1. саопштење, глас 2. саобраћај, веза соо,´бщество с. друштво, заједница сообщи,´тельный разговоран, дружеван соо,´бщник м. саучесник сооруди,´ть, сооружа,´ть 1. саградити, градити 2. измислити, измишљати сооруже,´ние с. 1. градња, подизање зграда 2. зграда, грађевина соотве,´тствие с. сагласност, слагање, подударност соотве,´тствовать слагати се, одговарати у свему нечему, пристајати уза што соотве,´тствующий, соотве,´тственный одговарајући, прикладан, сходан сооте,´чественник м. земљак, суграђанин соотноси,´тельный узајаман, корелативан соотноше,´ние с. узајамни однос, веза сопе,´рник м. супарник, противник, такмац сопе,´рничать такмичити се, бити супарник сопе,´рничество с. супарништво, такмичење

сопе,´ть дувати на нос со,´пка ж. чука, вулкан со,´пли мн. слине, бале соплёй перешибёшь - слабуњав, ситан (о човеку) сопли,´вый слинав, балав сопли,´вец м. балавко, слинавко сопля,´к м. дериште сопоставля,´ть сравњивати, упоређивати сопреде,´льный гранични, суседни сопре,´ть иструнути, иструлити, угњилети, укварити се соприкаса,´ться, соприкосну,´ться 1. дотицати се, узајамно се додиривати 2. долазити у додир 3. граничити се соприкоснове,´ние 1. додир, дотицај 2. познанство сопроводи,´ть, сопровожда,´ть 1. спровести 2. пратити, пропратити сопровожде,´ние с. 1. пратња 2. спровођење сопротивле,´ние с. противљење, опирање, отпор сопротивля,´ться опирати се, противити се сопряга,´ть спајати, везивати сопу,´тствовать 1. путовати с ким 2. пратити сор м. ђубре, сметлиште сори,´нка ж. трунка сорня,´к м. коров соразме,´рить соразмерять подесити, подешавати, ускладити соразме,´рный 1. сразмеран, симетричан 2. прикладан, подесан сора,´тник м.1. ратни друг, суборац 2. колега 3. истомишљеник сорване,´ц м. деран, обешењак, спадало сорва,´ть 1. откинути скинути 2. отети 3. упропастити 4. искалити (злобу); ~ся 1. откинути се 2. отети се 3. одвалити се 4. полетети 5. претрпети неуспех, пропасти сорвиголова,´ ж. лудачки смео човек, делија сорганизова,´ть организовати, удесити соревнова,´ние с. такмичење соревнова,´ться такмичити се сори,´ть ђубрити, правити ђубре со,´рок четрдсет, четрдесеторо, четрдесеторица соро,´ка ж. сврака сорокале,´тие четрдесетогодишњица сорокови,´ны мн. четрдесетница (помен) сороково,´й четрдесети сороконо,´жка э. стонога соро,´чий сврачији соро,´чка ж.1. кошуља 2. полеђина играће карте сортирова,´ть сортирати сортиро,´вка 1. сортирање 2. машина за сортирање соса,´ть 1. сисати 2. гристи (црв) 3. тиштати, (бол) мучити сосе,´д м. сусед, комшија соси,´ска ж. виршла со,´ска э. цуцла соскобли,´ть, соска,´бливать остругати, састругати соска,´кивать 1. скакати са (из) нечега 2. (дверь) спадати соскользну,´ть, соска,´льзывать склизнути, исклизнути соскочи,´ть 1. скочити (доле) 2. (дверь) спасти соскрести,´, соскреба,´ть о-,са|стругати соску,´читься 1. осетити досаду, зачамати 2. ужелети се сосло,´вие с. сталеж сосло,´вный сталешки сослужи,´вец м. друг у служби, колега сослужи,´ть учинити услугу сосна,´ с. бор сосно,´вый боров сосну,´ть дремнути, малко одспавати сосо,´к м. брадавица сосредото,´чить 1. усредсредити, концентрисати 2. напрегнути, уперити соста,´в м. 1. састав 2. смеса 3. композиција составно,´й 1. састављен, сложен 2. саставни соста,´вить, составля,´ть 1. саставити, спојити 2. створити соста,´риться остарети состега,´ть проштеповати состоя,´ние с. 1. стање 2. имовина, имање состоя,´тельный имућан, богат состоя,´ть 1. састојати се, бити састављен из нечега 2. (кем) бити 3. налазити се; ~ся одржати се состои,´т на слу,´жбе - служити собра,´ние не состоя,´лось - састанак се није одржао сострада,´ние с. сажаљење, саучешће

сострада,´тельный милосрдан, болећив сострада,´ть саосећати, сажаљевати состри,´ть казати нешто духовито сострога,´ть састругати состря,´пать спремити (јело) состяза,´ние с. такмичење утакмица состяза,´ть такмичити се сосу,´д м. суд, посуда сосу,´дистый пун крвних судова сосу,´лька ж. леденица (на стрехи, крову) сосуно,´к сисанче, одојче, одојак сосчита,´ть, сосчи,´тывать избројити, пребројити , пребројавати сотворе,´ние с. стварање, створење сотвори,´ть, сотворять стварати, створити сотка,´ть саткати, изаткати со,´тник м. командир козачке чете од 100 људи со,´тенный 1. стотинити 2. који вреди сто, од сто со,´тня ж. 1. стотина 2. сто рубаља 3. козачки ескадрон сотова,´рищ м. садруг, другар сотрапе,´зник м. друг за столом, при јелу сотру,´дник м. сарадник сотру,´дничать сарађивати сотрясти,´, сотряса,´ть 1. трести, стресати 2. потресати, дрмати со,´ты мн. сат (пчелињи) со,´ус м. сос со,´усник м. суд за сос соуча,´ствовать учествовати (нарочито у злочину) соуча,´стник м. саучесник соха,´ ж. 1. рало, ралица 2. соха соха,´тый 1. ракљаст, рачваст 2. рогат 3. зоол. лос со,´хнуть 1. сахнути, сушити се 2. венути сохрани,´ть, сохраня,´ть 1. чувати, сачувати 2. задржати за себе (право) сохра,´нный 1. нетакнут, неповређен, читав 2. поуздан, безопасан соче,´льник м. бадње вече сочета,´ние с. 1. спој 2. комбинација сочета,´ть спајати, сједињавати спојити, сјединити; ~ся 1. спајати се, сједињавати се спојити се, сјединити се 2. хармонирати, бити у складу сочине,´ние с. 1. дело, производ, творевина 2. школски писмени рад сочини,´ть, сочиня,´ть 1. саставити, створити 2. измислити, слагати сочлене,´ние с. зглоб, зглавак сочлени,´ть саставити, спојити сочу,´вствие с. 1. саосећање 2. разумевање 3. сажаљење, саучешће сочу,´вствовать саосећати, показивати пријатељско расположење, разумевање,симпатизовати со,´шка ж. 1. мала ралица 2. соха, ракља, рачваст подупирач мелкая с. незнатан човек, ситна боранија (риба) сощу,´рить зажмирити; ~ся зажмирити се сою,´з м.1. савез 2. грам. свеза, везник сою,´зник м. савезник сою,´зный савезни сою,´знический савезнички спаге,´тти мн. шпагете спад м. 1. спадање 2. опадање, смањивање спада,´ть 1. спадати, спуштати се 2. смањивати се, опадати спа,´ивать 1. лемити 2. опијати спа,´йка ж. 1. лемљење 2. спој 3. уједињење спали,´ть 1. спалити, изгорети 2. жарг. издати спа,´льня ж. спаваћа соба спаньё с. спавање спа,´ржа ж. шпаргла спа,´рить, спа,´ривать спаривати спаса,´ть спасавати спасе,´ние с. спасавање, спасење спаса,´тельный, спаси,´тельный спасилачки, спасоносан спаси,´бо 1. хвала! 2. захвалност спаси,´бо, что пришли,´ - хвала да сте дошли за спаси,´бо - забадава, бесплатно спасова,´ть 1. „пасовати“ (у картању) 2. попустити 3. уступити спасть 1. спасти 2. умањити се, опасти спасть с го,´лоса - изгубити глас спать спавати спать и ви,´деть - жудети, сањати о нечем спая,´ть 1. залемити 2. спојити, сјединити спекта,´кль м. представа спекуля,´ция ж. спекулација, шверц

спекули,´ровать спекулисати, шверцовати спелена,´ть увити (у пелене) спе,´лый зрео, сазрео сперва,´ 1. прво, пре свега 2. испрва, испочетка спе,´реди 1. спреда, напред 2. (с ген.) испред спере,´ть 1. одгурнути 2. придавити, стегнути 3. здипити, украсти спёртый покварен, загушљив (ваздух) спеси,´вый охол, надувен, уображен спеси,´вец м. надувенко, уображенко спесь ж. охолост, надувеност, уображеност спеть 1. зрети, сазревати 2. отпевати специа,´льность ж. специјалност, струка специфи,´ческий специфичан, особит, нарочит спечь испећи спе,´чься, спека,´ться 1. испећи се 2. запећи се, закоревати се (крв) 3. жарг. уништити себе, уморити се спе,´шить наредити да сјаше спеши,´ть хитати, журити (се) спе,´шиться сјахати спе,´шка ж. журба, хитња спе,´шный хитан, журан спива,´ться почети се опијати спили,´ть, спи,´ливать претестерисати спина,´ ж. леђа спи,´нка ж. 1. леђица 2.наслон столице спира,´ль ж. спирала, завојница спирт м. шпиритус списа,´ть, спи,´сывать 1. преписати 2. узети за углед (у уметности) спи,´сок м. 1. списак 2. копија, препис спито,´й 1. који је већ једном био куван, слаб 2. несвеж спито,´й чай - други пут закуван чај спихну,´ть, спи,´хивать одгурнути спи,´ца ж. 1. плетића игла 2. шпица, паоц на точку после,´дняя спи,´ца в колесни,´це - последња рупа на свирали спи,´чка ж. шибица спи,´чечный који се односи на шибицу сплав м. 1. топљење 2. легура, метална мешавина 3. пуштање низ воду спла,´вщик м. 1. топилац, ливац метала 2. сплавар спла,´вить 1. растопити 2. спустити низ воду 3. жарг. отерасити се сплавля,´ть 1. топити 2. спуштати низ воду сплёвывать, сплю,´нуть испљувавати сплести,´, сплета,´ть 1. оплести, уплести, исплести 2. измислити спле,´тничать сплеткарити спле,´тни мн. сплетка спле,´тник м. сплеткар сплоти,´ть, спла,´чивать саставити, чврсто спојити; ~ся окупити се, збити се сплохова,´ть 1. погрешно урадити 2. промашити сплоче,´ние с. збијање, збијеност сплошно,´й 1. непрекидан, сталан, компактан, масиван 2. потпун, чист сплошь 1. одреда, једно уз друго, непрекидно 2. потпуно сплошь да ря,´дом - обично, често сплутова,´ть преварити сплю,´щивать, сплю,´снуть спљескати, спљоштити спляса,´ть одиграти сподви,´жник м. сарадник, учесник у раду спо,´дличать учинити нешто ниско сподру,´чный 1. згодан, погодан, удобан 2. подесан спозара,´нку од раног јутра, рано ујутру спои,´ть опити споко,´йствие с. мир, мирноћа, спокојство споко,´йный миран, тих споко,´йной ночи! - лаку ноћ! спола,´скивать, сполосну,´ть исплакнути, испрати сполза,´ть силазити пузећи; ~ся сићи пузећи, спустити се сполна,´ потпуно спор м. 1. спор, препирка 2. парничење, парба спо,´рщик м. 1. који воли да се препире 2. који воли да се клади спо,´рить 1. препирати се 2. борити се 3. парничити се 4. кладити се; ~ся напредовати, успевати споро,´ть опарати, рашити спарывать парати спо,´соб м.1. начин 2. средство спосо,´бный 1. способан, вешт 2. даровит 3. кадар спосо,´бствовать 1. помагати 2. олакшавати, доприносити споткну,´ться, спотыка,´ться 1. спотаћи се, посрнути 2. запети (у говору)

спотыка,´ч м. врста жестоког пића, јако пиће спохвати,´ться увидети у последњем тренутку, изненада се сетити спра,´ва десно, здесна справедли,´вость ж. правда, правичност справедли,´вый 1. правичан, праведан 2. истинит спра,´виться 1. уредити 2. изаћи на крај 3. обавестити се 4. сравнити, проверити спра,´вка ж. 1. потврда 2. подаци справля,´ть разг. 1. одржавати, славити 2. спремати; ~ся разг. 1. обавештавати се, распитивати се 2. излазити накрај спра,´вочник м. именик, регистар телефо,´нный спра,´вочник - телефонски именик железнодорожный справочник - возни ред спра,´шивать 1. (кого) питати 2. (что) молити 3. (с кого) захтевати, тражити;~ ся молити спрова,´дить, спрова,´живать отрести се кога удаљити, уклонити спрос м. (по)тражња спроси,´ть за питати, упитати спроси,´ть счёт - затражити рачун спросо,´нок буновно, сањиво, изненада пробудивши се спры,´гнуть, спры,´гивать скочити доле спры,´снуть, спры,´скивать 1. попрскати, пошкропити 2. чашћавати, пити поводом нечега (новог одела, унапређења) спряже,´ние с. глаголска промена, конјугација спря,´тать сакрити спугну,´ть расплашити спуск м. 1. силазак 2. спуштање 3. падина, страна брда 4. обарач не дава,´ть спу,´ска, спу,´ску - понашати се без милости спусти,´ть, спуска,´ть 1. спустити 2. пустити, ослободити 3. окинути (пушку) 4. опростити спустя,´ 1. (с акуз.) после 2. потом, доцније спустя,´ рукава,´ - немарно, аљкаво спу,´тать, спу,´тывать 1. сапети 2. побркати, збркати, помешати спу,´тник м. 1. сапутник, пратилац 2. спутњик, сателит спя,´тить сренути, шенути, полудети спя,´чка ж. 1. зимски сан код животиња 2. сањивост, дремљивост срабо,´тать 1. израдити, направити 2. прорадити сравне,´ние с. сравњење, поређење по сравне,´нию - у поређењу сравни,´тельная сте,´пень грам. - компаратив сравни,´тельный упоредан, односан, релативан сра,´внивать 1. изједначавати 2. поредити, упоређивати 3. поравњавати сравни,´ть, сравня,´ть 1. упоредити, сравнити 2. изједначити сража,´ться тући се, бити се (у рату) сраже,´ние с. бој, битка срази,´ть 1. оборити, срушити 2. убити, потући 3. поразити; ~ся побити се, сукобити се сразу одједном, сместа, отпут срам м. срам, срамота, стид срамно,´й сраман, стидан срамны,´е ча,´сти - полни органи срами,´ть 1. срамотити, срамити 2. грдити срасти,´ть, сра,´щивать 1. учинити да срасте 2. чврсто спојити; ~ся срастати, срашћивати среда,´ ж. 1. среда (дан) 2. средина среди, средь (с ген.) посред, усред средневеко,´вье с. средњи век сре,´дний средњи средото,´чие с. средиште, центар срез м. 1. пресек 2. одсецање сре,´зать обрезати, срезати, скресати; ~ся пасти на испиту среза,´ть, сре,´зывать обрезивати, сасецати срисова,´ть, срисо,´вывать прецртати сробе,´ть уплашити се, збунити се сровня,´ть сравнити, поравнити сродни,´ться 1. постати род 2. зближити се, спријатељити се сроду од рођења срок м. рок в срок - о року дай срок - причекај сро,´чный 1. који је везан за рок 2. хитан, неодложан срочным порядком хитно сруб м. брвнара, дрвена грађевина сруби,´ть, сруба,´ть 1. одсећи, оборити (дрво) 2. саградити од дрвета срыва,´ть 1. кидати, откидати, скидати 2. упропашћивати 3. искаљивати 4. раскопавати срыть раскопати, развалити сса,´дина ж. огреботина ссади,´ть, сса,´живать 1. скинути, спустити 2. огрепсти, огулити ссечь, ссека,´ть одсећи, сасећи ссо,´ра ж. свађа, кавга ссо,´риться 1. свађати се 2. грдити се

ссо,´хнуться сасушити се, спарушити се ссу,´да ж. позајмица ссуди,´ть, ссужа,´ть позајмити ссыла,´ть, сосла,´ть прогнати (по казни) ссыла,´ться, сосла,´ться позивати се на нешто ссы,´лка ж. 1. прогонство 2. позивање на чије речи, цитирање, цитат ссы,´льный прогнаник ссы,´пать насути, сасути ссыпа,´ть насипати, сасипати ссыха,´ться сасушивати се ста,´вень м. капак на прозору ста,´вить 1. постављати, метати, 2. намештати ста,´вить в счёт - урачунавати ни во что не ста,´вить - нимало се не обзирати ста,´вить паруса,´ - разапињати једра ста,´вить солда,´т во фронт - постројавати војнике ста,´вить в вину,´ - окривљавати ста,´вить в упрёк - прекоравати ста,´вка ж.1. стављање, намештање 2. улог при картању 3. главни штаб у рату о,´чная ста,´вка - суочење ста,´вленник м. штићеник, миљеник, протеже ста,´до с. 1. стадо, крдо 2. (птиц) јато стака,´н м. чаша стака,´нчик м. чашица ста,´лкивать, столкну,´ть 1. сучељавати 2. сударати ста,´ло постало ста,´ло быть - значи, према томе, дакле сталь ж. челик стально,´й челичан стаме,´ска ж. длето стан м. стас стани,´ца ж. велико козачко насеље стани,´чник м.козак станко,´вый учвршћен на постољу станко,´вый пулемёт - митраљез на постољу станко,´вая жи,´вопись - сликарство на платну станови,´ться 1. стајати, постављати се 2. постајати, настајати ста,´нция ж. станица (поштанска, железничка) станцио,´нный станични ста,´пель м. место у бродоградилишту где се спуштају нови бродови стара,´ние с. старање, труд, напор стара,´тельный вредан, марљив, брижљив стара,´ться 1. трудити се 2. старати се старе,´ть 1. старети 2. застаревати ста,´рец м.1. старац 2. калуђер, пустињак стари,´к м. старац старика,´шка м. старчић старико,´вский старачки стари,´нный старински ста,´риться 1. старети 2. правити се старим старожи,´л м. старинац, староседелац старообра,´зный старолик старообря,´дец м. староверац ста,´рость ж. старост на ста,´рости лет - под старе дане старичо,´к м. старчић стару,´ха, стару,´шка ж. старица, баба, бака ста,´рческий старачки ста,´рший 1. старији (по годинама) 2. најстарији 3. виши, први по чину старшинство,´ с. старешинство ста,´рый стар, стари 2. бивши по ста,´рой па,´мяти - по старој навици старьё с. 1. старудија 2. мн. разг.старци ста,´скивать свлачити одвлачити статисти,´ческий статистички ста,´тный стасит, личан ста,´туя ж. статуа, кип стать ж. 1. стас 2. телесни састав 3. прилика 4. разлог, повод 5. начин с како,´й ста,´ти? - зашто? под стать - истог раста как раз под стать - баш као што треба, као поручено стать 1. стати 2. зауставити се 3. постати 4. достати, бити довољно 5. почети 6. коштати

стать на коле,´ни - клекнути стать на я,´корь - укотвити се река,´ ста,´ла - река се смрзла, стао лед за чем дело ста,´ло - где је запело во что бы то ни ста,´ло - пошто пото, по сваку цену ста,´ться - десити се статья,´ 1. расправица, чланак 2. параграф, тачка (у закону) 3. глава, одељак 4. предмет ста,´чивать 1. отакати, изоштравати 2. пришивати, сашивати, штеповати стащи,´ть 1. свући, смаћи 2. украсти ста,´я ж. 1. јато 2. гомила ста,´ять отопити се ствол м.1. стабло, дебло 2. (пушка) цев ство,´рка ж. крило (прозора, врата) створо,´жить, створа,´живать усирити ство,´рчатый са крилима, вратима (орман) стёб жарг.шала сте,´бель м. 1. стабљика 2. петељка стега,´ть 1. шибати 2. прошивати (јорган) стёжка ж.1. шав 2. стазица стезя,´ ж. стаза, путања стека,´ть сливати се; ~ся скупљати се, стицати се стекло,´ с. стакло стёклышко с. стаклени предмет, парче стаклаж стеклови,´дный стакласт стекля,´нный стаклен стеко,´льный стаклени, који се односи на стакло стеко,´льщик м. стаклар (који намешта стакла) сте,´лька ж. постава у обући пьян в сте,´льку - пијан као ћускија сте,´льная (корова) стеона стемне,´ть смркнути се, смрачити се стена,´ ж. зид на сте,´ну лезть - беснети стенно,´й зидни стенна,´я газе,´та, стенгазе,´та - зидне новине стена,´ть уздисати степе,´нный 1. озбиљан, разуман 2. важан 3. старији сте,´пень ж. степен, ступањ степь ж. 1. степа 2. пешчана пустиња степня,´к м. степски становник степно,´й степски сте,´рва ж. 1. устар. стрвина, мрцина 1. роспија, свађалица, лајавица стервене,´ть разјаривати се, беснети стервя,´тник орао лешинар, стрвинар стере,´ть збрисати, избрисати стере,´чь 1. чувати, стражарити, мотрити 2. вребати сте,´ржень 1. срж, језгро 2. осовина, основа сте,´рлядь ж. кечига стернь ж. стерня стрњика, стрниште стерпе,´ть отрпети стесне,´ние 1. притешњавање 2. ограничење 3. сметање 4. нелагодност стесни,´ть 1. стешњавати, притискивати 2. ометати, сметати 3. стезати 4. доводити у неприлику стесня,´ться 1. осећати се притешњен 2. устручавати се, снебивати се стече,´ние 1. сливање 2. (народа) скупљање стечь слити се; ~ся 1. слити се, спојити се 2. скупити се, стећи се, слећи се нагрнути сти,´брить украсти, смотати, здипити стилисти,´ческий стилски стиль м. стил сти,´льный стилски стира,´ть 1. прати 2. растрљавати, мешати 3. брисати, отирати сти,´рка прање сти,´снуть, сти,´скивать 1. стиснути, притиснути, стегнути 2. згњечити стих, стихотворе,´ние с. 1. стих 2. песма 3. расположење стиха,´ть, сти,´хнуть 1. стишавати се, утишавати се 2. (бол) умукнути стлать стерати, простирати сто сто, стотина стог м. стог, пласт сто,´имость ж. вредност, цена сто,´ить стајати, вредети, коштати сто,´йка ж. 1. стуб подупирач 2. псеће вребање 3. држање тела, став, поза ( за пса) стоймя,´ стојећи, усправно сто,´йкий постојан, непоколебљив, чврст, издржљив, упоран

сто,´йло с. преграда у штали за коња или краву, бокс сток м. 1. отицање 2. жлеб, олук, сливник стокра,´тный стострук стол м. 1. сто 2. одсек неког надлештва 3. устар. престо держа,´ть стол - угошћавати а,´дресный стол - централна пријавница сто,´лик м. сточић столб м., столп устар. м. стуб, колона столпы,´ о,´бщества - стубови друштва столбе,´ц стубац (књиге) столбене,´ть пренеражавати се, запањивати се столбня,´к м. 1. тетанус 2. укоченост, скамењеност столбово,´й дворинин племић старинског рода столе,´тие столеће, век столе,´тний стогодишњи столи,´ца ж. престоница, главни град столкнове,´ние с. судар, сукоб столкну,´ться сударити се, сукобити се столова,´ться хранити се столо,´вая ж. 1. трпезарија 2. менза столо,´вый 1. стони 2. који је намењен исхрани столпи,´ться скупити се, нагомилати се столпотворе,´ние с. пометња, збрка столь устар. столько толико сто,´льник м. жарг. новчаница од сто рубаља, стотка столя,´р м. столар столя,´рный, столя,´рский столарски столя,´рня ж. столарска радионица стон м. 1. јечање 2. шум, бука стона,´ть јечати стончи,´ть утањити, стањити стопа,´ ж. 1. устар. стопа, стопало 2. стопа у стиху припада,´ть к стопа,´м - падати пред ноге стопи,´ть, ста,´пливать 1. стопити, слити 2. истопити (масло) сто,´порить заустављати кретање нечега, кочити стопта,´ть, ста,´птывать 1. утапкавати, утабати, изгазити 2. искривити (ципелу) сторгова,´ться погодити се (о цени) стори,´ца ж. стоструко, сто пут више сто,´рож м. стражар,чувар (ноћни) сторожево,´й који чува, стражари сторожево,´й пёс - пас чувар сторожева,´я бу,´дка - стражара сторо,´жка ж. стражара, стражарница сторожи,´ть 1. стражарити 2. чувати 3. вребати сторона,´ ж. 1. страна 2. крај, земља держа,´ть себя,´ в стороне,´ - држати се пострани моё де,´ло сторона,´ - ја се у то не мешам по сторона,´м - с обе стране по ту сто,´рону - с оне стране сторо,´нний 1. побочни, који је са стране 2. туђ, стран сторо,´нник м. присталица, приврженик, једномишљеник сторони,´ться 1. уклањати се, клонити се, склањати се 2. туђити се, обилалазити, избегавати стоскова,´ться ужелети се, осетити чежњу сточи,´ть изравнати на тоциљу сто,´чный 1. који отиче 2. који служн за отицање стошни,´ть 1. осећати мућнину, повраћати 2. згадити се сто,´я стојећи, стојећке, усправно стоя,´нка ж.1. задржавање, борављење, одмор (на путу) 2. паркинг, паркиралиште стоя,´ть 1. стајати 2. боравити, пребивати, становати 3. бити стоя,´ть за кого,´ - бранити некога свом снагом стоя,´ть за пра,´вду - бранити истину стоя,´ть на своём - остајати при своме стоя,´чий 1. стојећи 2. (вода) стајаћи, устајан 3. усправан (оковратник, положај) страви,´ть, стра,´вливать, стравля,´ть 1. натуткати, навући на свађу 2. изгристи (нечим љутим) 3. (траву) изгазити страда,´ние с. страдање, мучење, патња страда,´лец м. патник, паћеник, мученик страда,´льческий паћенички, мученички страда,´ть мучити се, трпети, патити страда,´ть боле,´знью - боловати од нечег стра,´ивать 1. више пута градити, подизати 2. удешавати 3. утројавати страна,´ ж. 1. земља, крај 2. страна света страни,´ца ж. страница, страна у књизи

стра,´нник м. 1. путник 2. путник-богомољац стра,´нничать путовати пешке као богомољац стра,´нный чудноват, чудан, особењачки стра,´нствие с. путовање стра,´нствовать путовати страсть ж. 1. страст 2. страшио, јако, много стратеги,´ческий стратегијски, стратешки стра,´ус м. ној страх м. 1. страх, страхота 2. страшно, јако страхова,´ть осигуравати страхо,´вка ж. осигурање страхово,´е о,´бщество - осигуравајуће друштво страши,´лище с. страшило страши,´ть страшити, плашити стра,´шный страшан опасан страща,´ть плашити, застрашивати стрека,´ть 1. бежати, скакати 2. жарити (копривом) стрека,´ч м. само у изразу дать стрекача,´ - ухватити маглу (тутањ) стрекоза,´ ж. вилин коњиц стре,´кот м. зрика, цврчање стрекота,´ть цврчати, зрикати стрела,´ ж. стрела стре,´лка ж.1. сказаљка, игла (на компасу) 2. скретница 3. жарг. сусрет, састанак стрело,´к м. 1. стрелац 2. ловац стре,´лочник м. скретничар стрельба,´ ж. пуцање, пуцњава стре,´льбище с. стрелиште, стрелана стреля,´ть 1. стрељати, пуцати 2. убијати из пушке 3. (безлич.) пробадати (у телу) стремгла,´в стрмоглавце, главачке, безобзирце стреми,´тельный брз, нагао, плаховит стреми,´ться 1. тежити за чим, смерати 2. брзо тећи стремле,´ние с. 1. тежња 2. ток стремни,´на ж.1. брзак (речни) 2. стрмен, урвина стре,´мя с. стремен, узенгија стрено,´жить сапети коња, ставити му букагије стриж м. брегуница (ласта) стри,´жка ж. шишање стричь шишати строга,´ть стругати рендетом, рендисати,рендати стро,´гий 1. строг, оштар, озбиљан 2. суров, страшан строево,´й 1. стројни, фронтовски 2. грађевни строе,´ние с.1. грађење, грађевина, зграда 2. састав, структура строи,´тель м. 1. грађевинар, зидар, неимар 2. оснивач, организатор строи,´тельство 1. грађење, зидање 2. (прен.) изградња стро,´ить 1. градити, подизати 2. постројавати 3. уређивати, организовати 4. усклађивати, удешавати музички инструмент, штимовати строи,´ть утројити строй м.1. строј, ред (војнички), фронт 2. поредак 3. уређење 4. музичка складност, хармонија стро,´йка ж. 1. грађење, зидање 2. организовање стро,´йный 1. складан, симетричан, хармоничан 2. лепо сложен, стасит, витак строка,´ ж. ред (у књизи) кра,´сная строка,´ - нов став, нов ред стропти,´вый непослушан, тврдоглав, јогунаст строчи,´ть 1. прошивати 2. брзо писати стро,´чка ж. 1. прошивање 2. редак, ред (у књизи) стро,´чный који се односи на ред у књизи стро,´чная бу,´ква - мало слово струг м. 1. струг, макље, ренде 2. старинска лађа пљоснатог дна струга,´ть стругати, рендисати стру,´жка ж. 1. стругање, рендисање, макљање 2. струготине, шушке струи,´стый пун струја, млазева струи,´ться 1. струјати, цурити, тећи млазевима 2. бити ишаран пругама стру,´йчатый пругаст струна,´ ж. жица э,´то его,´ сла,´бая струна,´ - то му је слабо место стру,´нка ж. фина жица вы,´тянуться в стру,´нку - стати право као свећа ходи,´ть по стру,´нке - ићи равно, право стру,´нный жични стру,´нные инструме,´нты - гудачки инструменти струп м. краста на рани стру,´сить уплашити се

струси,´ть, стряса,´ть стрести, отресати стручо,´к м. љуска, махуна, чаура струя,´ ж. 1. струја, ток, млаз 2. пруга стря,´пать 1. готовити јело 2. припремати, удешавати стря,´пчий устар.адвокат, правозаступник стряхну,´ть, стря,´хивать стрести студёный студен, хладан сту,´день м. пиктије студень студени,´стый пихтијаст студи,´ть хладити, расхлађивати сту,´жа ж. студ, студен, мраз, зима стук м. лупа, куцање звекет тутањ сту,´кать, сту,´кнуть куцати, лупати стул м. столица сту,´льчик столичица сту,´па ж. ступа, аван толо,´чь во,´ду в сту,´пе - радити бесмислен посао ступи,´ть, ступа,´ть 1. корачити, коракнути, ступити 2. наступити (на нешто) ступня,´ ж. 1. стопало 2. табан стуча,´ть 1. лупати, куцати 2. цвокотати 3. звецкати 4. тутњити стушева,´ться 1. снуждити се 2. збунити се 3. неприметно се изгубити стыд м. стид, срам, срамота стыдли,´вец м. стидљивац стыди,´ть застиђивати, срамити, посрамљивати стык м. саставак, спој стыка,´ть спајати крајевима сты,´нуть 1. хладити се, стињавати се 2. замрзавати се сты,´чка ж. сукоб, чарка, свађа стяг м. стег, застава стяжа,´ние с. 1. стицање, зарађивање 2. зарада стяжа,´ть стицати, зарађивати стяну,´ть, стя,´гивать 1. притезати, стезати, утезати 2. скупити, скупљати 3. свући, смаћи 4. здипити, украсти суббо,´та м. субота суббо,´тник м. 1. добровољни колективни прековремени рад који се испрва вршио суботом 2. суботар, припадник верске секте сугли,´нок м. пешчана земља помешана с иловачом сугро,´б м. снежни нанос, смет суд м. 1. суд суђење 2. мишљење суда,´к м. смуђ су,´дарь устар. господине, господине мој, драги мој суда,´рыня ж. госпођо, госпођице суда,´чить (о ком) сплеткарити суде,´бный судски суде,´бный сле,´дователь - истражни судија суде,´бник зборник судских закона суде,´йский судијски суди,´мость ж. осуда суди,´ть 1. (кого) судити 2. осуђивати 3. расуђивати, мислити 4. рачунати су,´дно с. 1. брод, лађа 2. суд, посуда 3. болесничка „гуска" или лопата судово,´й који се тиче лађе судомо,´йка ж.1. судопера 2. суд за прање посуђа судопроизво,´дство с. суђење, судски поступак су,´дорога ж. грч, трзај су,´дорожный грчевит судострое,´ние с. бродоградња судохо,´дство с. бродарење, пловидба судохо,´дный плован судьба,´, судьби,´на ж. судба, судбина суеве,´рие с. празноверство, празноверица суета,´ ж. 1. ништавност, таштина 2. ужурбаност, трчкарање суети,´ться бити ужурбан, трчкарати, бактати се суетли,´вый 1. ужурбан, немиран 2. који задаје много посла су,´етный 1. сујетан, ташт 2. немиран, пун журбе суетня,´ ж. журба, трчкарање сужде,´ние с. 1. расуђивање, мишљење 2. суд о нечему, закључак су,´женый 1. суђени (судбином) 2. суђеник (младожења) су,´живать 1. суживати 2. судити више пута; ~ся скупљати се сук м. 1. огранак 2. чвор (у дасци) сукова,´тый чворнат, чворновит су,´ка ж. кучка су,´кин сын - кучкин син, пасји син, неваљалац сукно,´ м. штоф, сукно, шајак,чоха суко,´нный сукнен

суко,´нный язы,´к - бирократски, тежак стил су,´кровица сукрвица сули,´ть обећавати, обрицати сума,´ ж. торба сумасбро,´д м. шашавко, будала сумасше,´дший лудак сумато,´ха ж. 1. ужурбаност, трчкарање, јурњава 2. гужва, неред сумбу,´р м. збрка, бесмислица су,´мерки мн. сумрак, сутон суме,´ть моћи, узмоћи су,´мка ж. торба перемётная сума - бисаге су,´мма ж. сума, збир, свота сумми,´ровать 1. сабирати 2. правити закључак су,´мрачный 1. таман, тмур 2. туробан, натмурен, суморан сумя,´тица ж. јурњава, неред, хаос сунду,´к м. сандук сундучо,´к м. сандучић су,´нуть ставити негде, метнути, гурнути суп м. супа густо,´й суп - чорба су,´пник м., супница ж. супена чинија супово,´й супени су,´песь ж. песковита иловача су,´пить мрштити насу,´питься - намрштити се супо,´нить притезати ам (огрлину) супо,´нь ж. каиш којим се притеже ам (огрлина) супоста,´т м.1. противник, непријатељ 2. зликовац супроти,´в 1. против, према 2. усусрет 3. успркос, заинат сургу,´ч м. црвени восак за печате суре,´пка ж. уљана репица суро,´вый 1. суров, груб, немилостив 2. сиров, неучињен (свила) суро,´к м. мрмот (врста глодара) су,´сло с. 1. комина, дрождина 2. шира суста,´в м. 1. чланак 2. зглоб, зглавак суста,´вчатые зглавкари су,´тки мн. дан и ноћ (24 сата) су,´толока ж. гурњава, гужва, тишма, кркљанац су,´точный који траје 24 сата мн. су,´точные (деньги) - надница суту,´литься грбити се, гурити се сутулова,´тый мало погурен суту,´лый згурен, погурен, погрбљен суть ж. суштина, битност, главно суть (3 л. мн. од гл. быть ) јесу, постоје сутя,´га м. 1. парничар за ситне ствари 2. свађалица сутя,´жничать 1. парничити се због ситница 2. тужити суфлёр м. шапта ( у позоришту) суха,´рь м. двопек, препеченац, осушена кришка хлеба сухожи,´лие с. жила сухо,´й 1. сув 2. мршав 3. хладан, безосећајан 4. сувопаран, досадан су,´хонький сувоњав сухомя,´тка ж. сува храна сухопа,´рый мршав сучок м. 1. грана 2. чворић сучи,´ть 1. сукати, упредати 2. развијати (тесто) 3. засукивати су,´чья мн. гране суши,´ть сушити сушь, су,´ша ж. 1. суша, сува земља, копно 2. врло сува земља оно што је врло суво, без влаге су,´шка ж. сушење суши,´лка ж. сушница, сушара суще,´ственный битан, основни, главни, важан и,´мя существи,´тельное грам. - именица существо,´ с. створење, биће по существу уствари, стварно существова,´ть постојати, бити, живети су,´щий 1. постојећи 2. прави су,´щность битност, суштина, стварност сфери,´ческий сферни сформирова,´ть саставити, створити, образовати схва,´тка ж.1. туча, окршај 2. грчеве у стомаку родовы,´е схва,´тки - порођајни болови

схвати,´ть, схва,´тывать дохватити, ухватити, докопати, зграбити, шчепати схитри,´ть урадити нешто лукаво сход м.1. силазак 2. састанак, збор сход с ре,´льсов - исклизнуће (воза) сходи,´ть 1. с(и)лазити 2. губити се, спадати (боја) 3. отићи, свратити 4. (с рельсов) исклизавати (воз) сходи,´ться 1. сретати се 2. скупљати се, састајати се 3. сукобљавати се 4. зближавати се, спријатељавати се 5. саживљавати се (полно) 6. слагати се 7. састављати, се 8. подударати се схо,´дка ж. збор, састанак схо,´дный 1. подесан, повољан, згодан 2. сличан, подобан схо,´дство с. сличност схо,´жий 1. сличан 2. који се скупио с разних страна сце,´на ж. 1.поjава, призор 2. позорница сцена,´рий м. сценарио сценари,´ст м. писац сценариjа сцепи,´ть закачити; ~ся 1. закачити се 2. ухватити се у коштац сцепле,´ние с.1. квачило 2. квачење, ахтезиjа счастли,´вец м. срећковић, баталиjа счастли,´вый срећан счастливого пути! срећан пут! сча,´стье с. срећа счесть изброjити, сматрати, узети у обзир счесть за ну,´жное - сматрати за потребно счёт м.1. рачун 2. конто стање 3. резултат дохо,´дный счёт - рачун прихода расчётный счёт - обрачунски рачун теку,´щий счёт - текући рачун счёт 3:0 в по,´льзу на,´шей кома,´нды - засада jе стање 3:0 у корист нашег тима пя,´тый по счёту - пети по реду быть на хоро,´шем счету,´ - добро стоjати счётный рачунски счетово,´д м. рачуновођа счетово,´дство с. рачуноводство счётчик м. елетрични броjач, електрични сат-броjач счёты мн. рачунаљка счита,´ть 1. држати, сматрати 2. броиjти счита,´ть в уме,´ - рачунати у главе, напамет не счита,´я - не рачунаjучи счита,´ть свои,´м до,´лгом - сматрати своjом дужношћу счита,´ться 1. сматрати се, важити 2. узимати у обзир, водити рачуна э,´то не счита,´ется - ово се не рачуна съеда,´ть 1. jести 2. разjедати съедо,´бный коjи jе за jело съезд м. 1. конгрес 2. долажење, долазак съе,´здить отићи и вратити се съезжа,´ть силазитит, пресељавати; ~ся скупљати се, састаjати се съёмка ж. снимање, премеравање съёмщик м. закупац съестно,´е који за jело съестны,´е припа,´сы - животне намирнице съесть поjести соба,´ку съесть - имати добро знање у неког области, сфери живота, бити маjстор у нечему съе,´хать сићи, спустити се; ~ся састати се, окупити се сы,´воротка ж.1. сурутка 2. серум сыгра,´ть одиграти; ~ся уиграти се сы,´знова поново, наново сын м. син сыни,´шка м. сынок, сыночек синчић сыно,´вий синовљи сы,´пать сипати, просипати; ~ся просипати се, опадати пуштати, обасипати сыпно,´й оспичаст, пегав сыпь м. оспе сыр м.сир как сыр в ма,´сле - кататься живети као бубрег у лоjу сыре,´ть влажити се сыро,´й 1. влажан 2. некуван, сиров сы,´рость ж. влага сырьё с. сировина сырьево,´й сировински сырьева,´я ба,´за - сировинска база сыска,´ть наћи, пронаћи сыч м. буљина, jеjина, ћук сы,´щик м. детектив, полициски агент сэконо,´мить уштедити

сюда,´ овамо, овуда иди,´те сюда,´ - дођите овамо сюже,´т м. сиже, тема сюрпри,´з м. изненађење, неочекивана радост сюрту,´к м. реденгот, дугачак капут на струк сюсю,´кание с. врскање сяк онако и так и сяк - и овако и онако, свакаjако то так, то сяк - час овако, час онако сям онамо и там и сям - и тамо и овамо, свугде то там, то сям - и овамо и онамо, час овамо, час онамо ни там, ни сям - ни тамо ни овамо

Т

таба,´к м. дуван де,´ло таба,´к - лоше се пише цыплёнок-табака,´ - пиле спремљено на посебан начин таба,´чный дувански таба,´чная фа,´брика - фабрика дувана табаке,´рка ж. табакера табаково,´д м. одгаjивач дувана табаково,´дство гаjење дувана та,´бель м. 1. табла 2. списак, табела табле,´тка ж. таблета, пилула противозача,´точная табле,´тка - пилула за контрацепцију табли,´ца ж. таблица, табела табли,´ца умноже,´ния - таблица множења табли,´ца вы,´игрышей - таблица сгодитака, добитака табли,´чка ж. табла, табличица табу,´н м. стадо, чопор (коња) табуре,´т м., табуре,´тка ж. табуре, столица без ослонца тавро,´ с. жиг на коњу накла,´дывать тавро,´ - жигосати (коње) таёжный који се односи на тајгу, припада тајги таз м. 1. лавор 2. мед. карлица таи,´нственность ж. тајни, мистични таи,´нственный тајанствен, мистичан таи,´ть 1. таjити, крити, сакривати 2. имати у себи; ~ся крити се, сакривати се тайга,´ ж. тајга, сибирска шума тайко,´м кришом, таjно тайм м. спорт. период та,´йна ж. таjна, мистериjа, таjанственост госуда,´рственная та,´йна - државна таjна покры,´то та,´йной - тајанствено та,´йный таjан, потаjан, прикривен, скривен тайни,´к м. скровиште, таjно складиште в тайника,´х души,´ - у дубине душе так 1. тако, овако, онако 2. па, дакле, према томе де,´ло обстои,´т так - ето, таква jе сти ствар! случи,´лось так, что... - десило се тако да э,´то тебе,´ так не пройдёт - то неће проћи тек онако говори,´ла я, так ты слу,´шать не хоте,´л - говорила сам, а ти ниси слушао вот э,´то ло,´шадь так ло,´шадь! - ово је прави коњ, баш коњ! лет так де,´сять тому,´ наза,´д - отприлике пре десетак година так и есть! - тако и јесте! тако стоји ствар! как бы не так! - како да не! так и,´ли ина,´че - oнако или овако так на так - ништа на ништа ( мењати) так держа,´ть! - настави! так напиши,´те, пожалуйста - дакле, напишите, молим вас что с ва,´ми? Так. - Што jе вама? Ништа так называ,´емый - тако звани так себе,´ - осредње как бы не так! - како да не би! так как - пошто, jер так что же? - па шта? та,´кже такође, исто тако я та,´кже не чита,´л э,´той кни,´ги - и jа нисам читао ову књигу

таки,´ ипак, поред свега тога, при свему томе тако,´в такав таковы,´ фа,´кты - такве су чињенице и был тако,´в - нестаде га тако,´вский разг.таков не тако,´вский он - человек ниjе он такав човек тако,´й таков, овакав, онакав я не ду,´мала, что он тако,´й - нисам мислила да jе он такав что тако,´е? - шта је, шта jе то? кто вы тако,´й? - ко сте ви? тако,´й-то - такав и такав э,´то бы,´ло в тако,´м-то году,´ - то jе било те и те године тако,´й же - исти та,´кса ж. 1. наплата, такса 2. jазавичар такси,´ с. нескл. такси такси,´ст м.таксиста пойма,´ть такси,´ - ухватити такси такт м. 1. муз. такт, ритам 2. тактичност держа,´ть себя,´ с та,´ктом - понашати се тактично та,´ктика ж. тактика та,´ктик м.тактичар тала,´нт м. таленат, способност, дар зарыва,´ть тала,´нт в зе,´млю - не користити свој таленат тала,´нтливый талентован, даровит, обдарен талисма,´н м. амајлија та,´лия ж.стас, струк пла,´тье в та,´лию - струкирана хаљина то,´нкая та,´лия - танак струк тало,´н м. купон поса,´дочный тало,´н - купон за улаз у авион регистрацио,´нный тало,´н - регистарска дозвола тало,´нчик м.мали купон та,´лый који се отопио та,´лый снег - сњег који се топи там тамо, затим,онда кто там? - ко jе тамо? и там и сям - и тамо и онамо там ви,´дно бу,´дет - видићемо тамо,´жня ж. царинарница тамо,´женник м. цариник тамо,´женный царински тамо,´женный досмо,´тр - царински преглед та,´нец м. игра, плес танк м. тенк танки,´ст м.тенкиста та,´нковый тенковски танцева,´льный коjи се односи на плес танцева,´ть играти, плесати танцо,´вщик, танцо,´р м. играч та,´ра м. амбалажа возвра,´тная та,´ра - повратна амбалажа тараба,´нить 1. тандркати 2. клепетати, чегртати, клопаратит тараба,´рский язык, тарабарщина бесмислица тарака,´н м. бубашваба тарара,´м м. гунгула, бука, галама подня,´ть (устро,´ить) тарара,´м - дићи галаму, направити гужву тарара,´хнуть грунути, jако пући тарата,´йка ж. чезе тарато,´рить брбљати, блебетати, изговарати брзо и неjасно тарато,´рка м.,ж. брбљивац, наклапало, блебетало тара,´щить, вы,´таращить бечити тара,´щить глаза,´ - бечити очи таре,´лка ж. 1. тањир 2. тасови на бубњу лета,´ющая таре,´лка - летећи тањир фарфо,´ровая таре,´лка - порцулански тањир фая,´нсовая таре,´лка - керамички тањир не в своей тарелке ( быть) – лоше, нелагодно се осећати тари,´ф м. тарифа тари,´ф большо,´й ско,´рости - брзовозна тарифа тари,´ф ма,´лой ско,´рости - споровозна тарифа ги,´бкий тари,´ф - флексибилна тарифа порто,´вый тари,´ф - лучка тарифа

льго,´тный тари,´ф - повлашћена тарифа служе,´бный тари,´ф - режиjска тарифа фрахто,´вый тари,´ф - бродска возарина таска,´ть, тащи,´ть 1. вући, носити 2. красти 3. носити дуго време; ~ся вући се, скитати се тасо,´вка м. мешање карата тасова,´ть мешати карте тахта,´ ж. кревет на расклапање тача,´ть, стача,´ть 1. правити ципеле 2. стесати та,´чка ж. 1. ручна колица (с jединим точком) 2. разг. кола, аутомобил та,´яние с. топљење та,´ять 1. топити се 2. нестаjати 3. венути тварь ж. створење, створ э,´кая тварь! - баш jе животиња! тверде,´ть стврдњавати се тверди,´ть непрестано понављати тверди,´ть наизу,´сть - научити напамет твердоло,´бый тврдолав твёрдость ж. тврдоћа, чврстина твёрдый 1. тврд, чврст 2. непокољеблив, поуздан 3. стабилан сказа,´ть твёрдым го,´лосом - рећи одлучно твёрдое убежде,´ние - чврсто уверење твёрдые це,´ны - стабилне цене тверды,´ня ж. тврђава, ослонац, бедем, заштита тво,´й твој твоё пальто,´ - твој капут твоего,´ мне не на,´до - није ме потребно твоје творе,´ние с. 1. стварање 2. створ, створење 3. дело, производ творец м. творац, стваралац твори,´тельный: творительный падеж инструментал твори,´ть 1. стварати, чинити 2. растварати; ~ся збивати се что здесь твори,´тся? - што се овде дешава? тво,´рог м. ситан сир, урда творо,´жный од ситног сира, урде тво,´рчество с. стваралаштво тво,´рческий стваралачки теа,´тр м. позориште идти,´ в теа,´тр - ићи у позориште теа,´трал м.љубитељ позоришта театра,´льный 1. позоришни 2. одглумљени, нарочит театра,´льное представле,´ние - позоришна представа театра,´льный жест - нарочит гест тёзка м., ж. имењак текст м. текст текстуа,´льный текстуални теку,´чий 1. течан 2. несталан теку,´щий 1. текући 2. актуелни теку,´щий счёт - текући рачун телеви,´дение с. телевизиjа телеви,´зор м., те,´лик м.жарг. м. телевизор телеви,´зионный телевизиjски теле,´га ж. сеоска кола теле,´жка ж. 1. колица 2. мала сеоска кола телегра,´ф м. телеграф телеграфи,´ровать телеграфисати телезри,´тель м. гледалац телевизиjе телёнок м. теле, теленце телепереда,´ча ж. телевизиjска емисиjа програ,´мма телепереда,´ч - телевизиjски програм телеце,´нтар м.телевизиjски центар теле,´сный 1. телесни 2. боје тела 3. опиплив, материалан колго,´тки теле,´сного цве,´та - унихоп боје тела телефо,´н м. телефон провести,´ телефо,´н - увести телефон связа,´ться по телефо,´ну - телефонирати телефони,´ровать телефонирати телефо,´нный телефонски телефо,´нная ста,´нция - телефонска централа тёлка ж. 1. теле 2. жарг. женска особа, женска те,´ло с. тело спасть с те,´ла - омршавети она в те,´ле - она jе пуначка держа,´ть в чёрном те,´ле - строго поступали

телогре,´йка ж. ватирани раднички капут телодвиже,´ние с. покрет тела, гест телосложе,´ние с. градња тела, стас тельня,´шка ж. пругаста мајица коју носе морнари теля,´тина ж. телетина теля,´та мн. телад теля,´чий телећи теля,´чий восто,´рг - лудо одушевљење теля,´чьи не,´жности - сладуњаве нежности те,´ма ж. тема запре,´тная те,´ма - забрањена тема, табу-тема темати,´ческий тематски темне,´ть, потемне,´ть, стемне,´ть 1. смркавати се 2. тамнети; ~ся 1. смркавати се 2. црнети се, замрачивати се темни,´ть 1. потамнивати, правити тамним 2. врдати, варати, бити непоштен темни,´ца ж. тамница, затвор темно,´ тамно, мрачно, неjасно темнота,´ 1. мрак, тамнина, помрчина 2. непросвећеност тёмный 1.таман 2. мрачан 3. сумњив, непоштен 4. неjасан непросвећен 5. загасит тёмная ту,´ча - црн облак тёмный лес - густа шума тёмные дела,´ - сумњиви послови тёмные лю,´ди - необразовани људи темны,´м-темно,´ - прст се пред оком не види те,´ннис м. тенис насто,´льный те,´ннис - стони тенис те,´ннисный тениски те,´ннисный корт, те,´ннисная площа,´дка - тениско игралиште тент м. платнени заклон од сунца, тенда тень ж. 1. сенка 2. сен, авет, утвара, призрак ночна,´я тень - ноћни мрак боя,´ться со,´бственной те,´ни - плашити се своjе сенке ни те,´ни пра,´вды - ни трунке истине тень сомне,´ния - сенка сумње тенево,´й 1. у сенци 2. сумњив тенева,´я эконо,´мика - сива економија, црно тржиште тео,´рия ж. теориjа тео,´рия и пра,´ктика - теориjа и пракса тео,´рия относи,´тельности - теориjа релавитета тео,´рия вероя,´тности - теориjа вероватноће теоре,´тик теоретичар теорети,´чный теориjски тепе,´рь сад, сада тепе,´решний садашњи тёпленький 1. топао, млак 2. принапит тепле,´ть, потепле,´ть отопљавати те,´плиться тихо горети, светлуцати тепли,´ца ж. стаклена башта тепло,´ 1. топло, вруће 2. срдачно 3. топлота мне тепло,´ - врућина ми jе теплота,´ ж. топлота, топлина теплоёмкость ж. топлотни капацитет теплопрово,´дность ж. спроводљивост топлоте теплоцентра,´ль ж. термичка централа теплу,´шка ж. теретни вагон тёплый 1. топао, млак 2. срдачан, топао тёплый приём - срдачан приjем тёплые слова,´ - љубазне речи тёплая компа,´ния - весело, загреjано друштво теплово,´й топлотни теплово,´й уда,´р - топлотни ударац, сунчаница теплы,´нь ж. топло време терапи,´я ж. терапија терапе,´вт м. терапеут тереби,´ть 1. вући, трљати 2. пребирати, требити тере,´ть 1. трљати 2. жуљати 3. разг. расправљати; ~ся 1. трљати се 2. мотати се, муњати се тере,´ть глаза - трљати очи трётся вокруг да около - мува се унаоколо терза,´ть 1. цепати, кидати 2. мучити; ~ся мучити се тёрка ж. ренда термо,´метр м. термометар, топломер термоя,´дерный термонуклеарни термоя,´дерное ору,´жие - термонуклеарно оружjе

тёрн м. трн, трнине терно,´вник м. трн (жбун) терни,´стый трновит терпели,´во с. стрпљиво терпели,´вость м. стрпљивост терпели,´вый стрпљив терпе,´ние с. стрпљење, стрпљивост вы,´вести из терпе,´ния - изнервирати терпе,´ть 1. трпети 2. подносити, мирити се терпе,´ть пораже,´ние - трпети пораз его,´ едва,´ те,´рпят - њега једва подносе тепри,´мость ж. трпељивост, толерантност дом терпи,´мости - jавна кућа терпи,´мый толерантан, подношљив те,´рпкий опор, трпак тёртый 1. изрендан, рендан 2. искусан тёртый кала,´ч - који прошао сити и решето теря,´ть, потеря,´ть губити не теря,´ть наде,´жды - не губити наду теря,´ть в ве,´се - губити на тежини теря,´ть созна,´ние - губити свест теря,´ть по,´чву под нога,´ми - губити тло под ногама теря,´ться 1. губите се, нестаjати 2. очаjавити теса,´ть тесати, стешњавати ему хоть кол на голо,´ве теши,´ - баш га брига! тесёмка, тесьма ж. врпца, тракица тесни,´на ж. теснац, кланац тесни,´ть, потесни,´ть 1. притешњавати 2. угњетавати 3. стезати 4. потискивати тесни,´ть врага,´ к мо,´рю - потискивати непријатеља ка мору грудь тесни,´т печа,´ль - груди стеже туга теснота,´ ж тескоба, збиjеност тесни,´ться гурати се, тискати се те,´сный 1. тесан, узан, сувише мали 2. збиjен, чврст 3. присан, близак, поверљив те,´сная дру,´жба - присно приjатељство в те,´сном кругу,´ - у интимном кругу мир те,´сен! - свет је мал! те,´сто с. тесто из одного,´ те,´ста - исти су из друго,´го те,´ста - различите тестообра,´зный који личи на тесто тесть м. таст те,´терев м. тетереб тетёрка ж. тетеребица тете,´ря ж. 1. тетеребица 2. лења особа глуха,´я тете,´ря - наглува со,´нная тете,´ря - спавалица тётя ж тета, ујна, стрина тётушка ж.теткица тётка ж. тетка те,´фтели мн. кул. чуфте те,´хника ж. 1. техника 2. опрема, машинериjе вычисли,´тельная те,´хника - рачунарска техника те,´хника безопа,´сности - заштита на раду те,´хник м.техничар те,´хнический технички, индустриални те,´хникум м. виша школа техно,´лог м. технолог технологи,´ческий технолошки техобслу,´живание с. сервисирање ста,´нция техобслу,´живания - сервисна станица тече,´ние ж. 1. ток 2. струjа 3. правац в тече,´ние го,´да - током године морско,´е тече,´ние - морска струjа возду,´шное тече,´ние - ваздушна струjа но,´вое тече,´ние в жи,´вописи - нови правац у сликарству ве,´рхнее тече,´ние - горњи ток про,´тив тече,´ния - узводно по тече,´нию - низводно течь 1. ж. цурење 2. цурити, тећи 3. пролазити вре,´мя течёт бы,´стро - време брзо пролази вре,´мя течёт как песо,´к - време цури као песак те,´шить, поте,´шить 1. забављати, задовољавати, радовати 2. тешити; ~ся 1. забављати се 2. исмевати, збиjати шалу 3. тешити се

тёща ж. ташта тигр м. тигар ти,´канье с. куцање (сата) ти,´кать куцати (сат) тип м. 1. тип 2. модел, образац самолёт но,´вого ти,´па - авион новог образца типа као да је типи,´ческий, типи,´чный типичан типово,´й типски, стандардни типово,´й догово,´р - стандардни уговор типо,´граф м. штампар типогра,´фия штампариjа типогра,´фский штампарски типогра,´фская оши,´бка - типографска грешка тип-то,´п разг. све је у реду, све је добро типу,´н м. пипа (птичjа болест) типу,´н тебе,´ на язы,´к! - jезик прегризао! тира,´ж 1. тиража 2. извлачење (згодитака) вы,´йти в тира,´ж - отићи у старо гвожђе тире,´ с. цртица, повлака ти,´скать, ти,´снуть 1. притискивати, стезати, гњечити 2. отштампати, штампати тиски,´ мн. стеге, менгеле в тиска,´х нищеты,´ - у канџама немаштине титр м. наслов, надпис, титл ти,´тул м. титула, заглавље ти,´тульный насловный ти,´тульный лист - насловная страна тиф м. тифус брюшно,´й тиф - трбушни тифус сыпно,´й тиф - пегави тифус, пегавац тифо,´зный тифусни ти,´хий 1. тих 2. миран 3. лаган, спор ти,´хая у,´лица - мирна улица ти,´хий шаг - 1.спор корак 2. лаган корак тихо,´хонько сасвим лаагно, полако тихомо,´лком крадом, таjно тихо,´ня м. и ж. разг миран човек тишина,´, тишь ж. тишина, мир наруша,´ть тишину,´ - реметити мир соблюда,´ть тишину,´ - пазити на тишину ткань ж. 1. тканина 2. биол.ткиво ткать, сотка,´ть ткати ткач м. ткач тка,´цкий ткачки тка,´цкий стано,´к - разбоj тлен м. трулеж тле,´ние 1.труљење 2.тињање тле,´нный пролазан, кратка века тлетво,´рный кужан, заразан, штетан тлеть трунути, тињати тмин м. бот. ким то тај, то, час то был - то jе био то,´ есть - то jест то вверх, то вниз - час горе, час доле то и де,´ло - jеднако, непрестано то,´-то мне говори,´ли - зато су ми рекли то,´-то и есть - то jе то идёт не то снег, не то дождь - пада да ли сњег, да ли киша това,´р м. роба, производ живо,´й това,´р - бело робље бытовы,´е това,´ры - производе за домачинство забрако,´ванный това,´р - фелерична роба, роба са грешком това,´ры оте,´чественного произво,´дства - домаће производе скоропо,´ртящийся това,´р - кварлива роба, роба која се брзо квари това,´рность ж. тржишна прођа товарове,´д м. вештак за робу товарооборо,´т м. робни промет товаропроизводи,´тель м. произвођач робе това,´рищ м. 1. друг, другарица, другар 2. колега, помоћник, заменик това,´рищ мини,´стра - помоћник министра това,´рищеский другарски, приjатељски

това,´рищеский матч - приjатељcка утакмица това,´рищество с. 1. другарство 2. друштво, удружење това,´рка ж. разг. пријатељица, ортакиња тогда,´ тада, онда тогда,´ как - док, док међутим тогда,´шний разг.тадашњи тожде,´ственность м. сличност, истоветност, jеднакост то,´же такође, исто тако он то,´же не глуп - он такође није глуп я то,´же! - и ја исто! ток м. 1. струjа, струjање 2. место птичjег окупљања 3. место за вршидбу ток высо,´кого напряже,´ния - струjа високог напона вы,´ключить ток - искључити струjу то,´карь м. бравар тока,´рный браварски толк м. 1. мишљење, смисао 2. корист 3. мн. оговарање без то,´лку -1. узалуд 2. без смисла сбить с то,´лку - збунити, реметити не возьму,´ в толк - не схватам о чему толкова,´ние с. тумачење, обjашнење, коментар толкова,´ть 1.тумачити, обjашњење 2. причати, разговарати толко,´вый разуман, разборит то,´лком 1. jасно, разговетно 2. паметно. 3. озбиљно толка,´ть, толкну,´ть 1. гурати, гурнути 2. терати; ~ся 1. гурати се 2. мувати се толка,´ть ядро,´ - бацати куглу что вас толкну,´ло на э,´то? - што је вас натерало на то? толкотня,´ ж. гужва толку,´чка ж. 1. гужва 2. бувља пиjаца, бувљак толо,´чь, растоло,´чь туцати толо,´чь во,´ду в сту,´пе - млатити празну сламу толпа,´ ж. гомила толпи,´ться гурати се, правити гужву толсте,´ть, потолсте,´ть гоjити се, дебљати толсти,´ть чинити пуниjим толстоко,´жий дебелокожац толстоно,´сый носоња толстопу,´зый трбоња толстосу,´м м. богаташ то,´лстый дебео, угоjен, гоjазан то,´лстая кишка,´ анат. - дебело црево толстова,´тый подебео толсту,´ха м. дебела жена толстя,´к м. дебељко толчёный туцан толчея,´ ж. разг. гужва, гомила толчо,´к м. 1. одбачаj, потисак 2. потицаj 3. разг. тоалет, сортир то,´лща ж. дебљина; средиште (догађаj) толщи,´на дебљина то,´лько само, само што, тек, толико я то,´лько что встал - тек што сам устао она,´ то,´лько хоте,´ла узна,´ть - она jе само хтела да сазна то,´лько что - тек што, малопре, истом то,´лько бы он пришёл! - само да он дође! то,´лько попро,´буй! - само пробај! само покушај! смеётся, да и то,´лько - само се смеje (и толико) том м. том, свеска, књига тома,´т м. парадајз тома,´тный од парадаjза тома,´тный со,´ус - сос од парадаjза томи,´тельный мучан, заморан, тегобан томи,´т|ь мучити, морити; ~ся мучити се, чезнути томле,´ние с. мучење, досада, чама, туга то,´нкий 1. танак 2. фин, утачан 3. препреден то,´нкий вкус - префињен укус то,´нкий за,´пах - дискретан мирис то,´нкий намёк - алузиjа то,´нкий поли,´тик - лукав политичар то,´нкий стан - витак стас то,´ненький танани то,´нкость ж. 1. тананост, финоћа 2. поjединост вдава,´ться в то,´нкости - улазити у поjединости то,´нна ж. тона

то,´ннаж м. тонажа, носивост тонне,´ль м. туннель тону,´ть, потону,´ть, утону,´ть 1. тонути 2. давити се то,´пать, то,´пнуть 1. лупати ногом, ударати ногом 2. ићи то,´пай спать! - иди на спавање! топи,´ть 1. топити, ложити пећ 2. потапати, давити у води 3. топити, истопити топи,´ть го,´ре в вине,´ - тражити заборав у вину то,´пка ж. 1. ложење, греjање 2. пећ, ложиште то,´пкий 1. баровит, мочваран 2. топљив, сагорљив топлёный истопљен, топлени то,´пливо с. гориво жи,´дкое то,´пливо - течно гориво то,´поль м. топола топо,´р м. секира топо,´рный незграпан, неукусан, невешт топо,´рная рабо,´та - груба израда топо,´рщить штрчати, кострешити, jежити; ~ся кострешити се, надувати се, кочоперити се то,´пот м. топот, бат то,´потать тапкати топта,´ть табати, газити, прљати; ~ся тапкати топта,´ться без де,´ла - доколичити, траћити време топь ж. блатиште, мочвара торг м. 1. ценкање 2. погађање 3. пиjаца, тржиште торги,´ аукциjа, jавна лицитациjа торга,´ш м. ћифта, ситничар торга,´шеский ћифтински, ситричарски торгова,´ть трговати; ~ся ценкати се торгова,´ть в ро,´зницу - трговати намало торгова,´ть о,´тптом - трговати навелико торго,´вля ж. 1. трговина, продавница менова,´я торго,´вля - размена вести,´ торго,´влю - трговати торго,´вец м. трговац торго,´вый трговачки, трговински торго,´вые перегово,´ры - трговински переговори торго,´вый флот - трговачка морнарица торго,´вая пала,´та - трговинска комора торго,´вый дом - трговачка кућа торе,´ц м. 1. чело 2. поперечни пресек балвана торже,´ственность свечаност торже,´ственный свечан торжество,´ с. свечаност, тријумф, победа торжествать прослављати, триjумфовати торма,´шки мн. само у изразу вверх торма,´шками - наглавачки торможе,´ние с. кочење то,´рмоз м. 1.кочница 2. жарг. успорен човек, глупак тормози,´ть 1.кочити 2. жарг. касно схватити, реаговати успорено тормозно,´й кочнички тормозно,´й башма,´к - папуча за кочење торопи,´ть пожуривати; ~ся журити се, хитати торопли,´вый журан, хитан, ужурбан торф м. тресет торча,´ть 1. стрчати, вирити 2. дреждати торча,´ть це,´лый день - дреждати цео дан (очекујући) торчко,´м стречећи, усправно тоска,´ ж.1. туга, бол 2. досада, чама 3. чежња тоска,´ по ро,´дине - носталгиjа тоскли,´вый тужан, меланхоличан, сетан, досадан тоскова,´ть 1. туговати 2. жудети 3. чамити тост м. здравица провозгласи,´ть тост - наздравити тот таj, oнaј тот же са,´мый - таj исти то,´тчас одмах точи,´ть, наточи,´ть 1. оштрити, гристи, разjедати 2. уништавати 3. стругати точи,´льщик м.оштрач то,´чка м. 1. оштрење, точење 2. тачка 3. крај то,´чка зре,´ния - гледиште, тачка гледишта то,´чка соприкоснове,´ния - додирна точка смотре,´ть в одну,´ то,´чку - загледати се то,´чно 1. тачно 2. доиста 3. исто тако 4. као, као да

стоя,´л то,´чно окамене,´лый - стајати као скаменен прибыва,´ть то,´чно по расписа,´нию - стизати тачно по возном реду то,´чный тачан, прецизан то,´чность ж. тачност то,´чные нау,´ки - прецизне науке точь-в-то,´чь исти, тачно такав тошнота,´ ж. гађење, мука то,´шный одвратан, неприjатан, досадан то,´шнить имати муку его тошни,´т - мука му jе, гади му се то,´шно гадно, рђаво то,´щий 1. мршав, кржљав 2. празан то,´щая земля,´ - посно, неплодно земљиште натоща,´к, на то,´щий желу,´док - на празан стомак, наште срца то,´щать слабети, мршавети трава,´ ж. трава со,´рная трава,´ - коров травяни,´стый травнат, траван травоя,´дный травоjед трави,´ть 1. тровати 2. ловити, гонити 3. мор. попуштати, лабавити тра,´вля ж. хаjка, лов, ловљење тра,´вма ж. мед. трума траге,´дия ж. трагедија траги,´ческий, траги,´чный трагичан тракт м. устар. друм тракти,´р м. устар. крчма тракти,´рщик м. крчмар трамва,´й м. трамваj трамва,´йный трамваjски трамва,´йная остано,´вка - трамваjска станица тра,´нспорт м. 1. транспорт, саобраћаj 2. поворка, колона железнодоро,´жный тра,´нспорт - железнички транспорт транспортиро,´вка ж. транспортовање трап м. мор. степенице мердевине тра,´та ж. 1. губитак, штета 2. издатак тра,´тить истра,´тить, потра,´тить губити, трошити; ~ся трошити новац, трошити се тра,´ур м. црнина носи,´ть тра,´ур - носити црнину тра,´урный погребни тра,´урный марш - погребни марш тра,´хнуть 1. ударити, лупити 2. жарг. имати полни однос тре,´бование с. 1. захтев, тражење 2. докуменат тре,´бовательный строг, пробирљив тре,´бовать 1. захтевати, тражити 2. позивати трево,´га ж. 1. узбуна, узнемиреност, узруjаност 2. аларм трево,´жный немиран, узбуђен трево,´жить узнемиравати, узбуђивати, узбуњивати треволне,´ние узнемиреност, узруjаност, узбуђеност тре,´звый 1. трезан 2. трезвен трезве,´ть отрезвењавати, постаjати трезвен быть тре,´звым - бити трезан тре,´звое размышле,´ние - трезвено размишљање тре,´звенник м. трезвењак трезво,´н м. 1. звоњење, звоњава, ударање у сва звона 2. наклапање, сплеткарање трезво,´нить 1. звoнити у сва звона 2. наклапати, разносити гласове тре,´ние с. трење тре,´ния мн. неслагање, опрека, сукоб тренирова,´ть тренирати, вежбати; ~ся вежбати се трениро,´вка тренинг трениро,´вочный који за тренинг трениро,´вочный костю,´м - тренерка трёп м. разг. лака прича, лак разговор трепа,´ть 1. лупкати, тапкати 2. дрмати, кварити ношењем 3. набиjати (лан) трепа,´ть не,´рвы - упропашћивати живце трепа,´ть языко,´м - торокати, брбљати трепа,´ться 1. кварити се ношењем 2. трућати, разметати се трепа,´ч м. разметљивац, хвалиша тре,´пет м. страх, треперење трепета,´ть 1. дрхтати, стерепети 2. треперити тре,´петный плашљив, дрхтав трёпка ж. 1. свађа, лака туча 2, набијање (лан) 3. дрмусање трепло,´ с. жарг. хвалиша, брбљивац

треск м. пуцкетање тре,´скаться прскати треска,´ ж. бакалар тре,´скать разг. ждерати трескотня,´ 1. пуцкарање, праскање 2. брбљање треску,´чий трштав, пуцкетав треску,´чие моро,´зы - jак мраз треску,´чие фра,´зы - бомбасте фразе тре,´снуть 1. ударити, млатнути 2. прснути; ~ся ударити се (о нешто) трете,´йский само у изразу трете,´йский суд - изабрани суд, арбитража тре,´тий трећи треть ж. трећина третьекла,´ссник м. ђак трећек разреда треуго,´льник троугао трёхгоди,´чный, трёгодова,´лый трогодишњи трёхдне,´вный тродневни трёхле,´тний трогодишњи трёхме,´стный с три седишта трёхсотле,´тие тристагодишњица трёхсо,´тый тристоти трёхто,´нка м. камион носивости 3 тоне трёхцве,´тный тробоjан трёхчле,´н м. трочлан трёхэта,´жный двоспратан треща,´ть пуцкарати, шкрипати, пуцати голова,´ трещи,´т - глава пуца тре,´щина ж.пукотина трещо,´тка ж. чегртаљка тридевя,´ть само у изразу за три,´девять земе,´ль - негде накраj света тридцатиле,´тие тридесетогодишњица тридца,´тый тредесети три,´дцать тридесет три,´жды трипут трина,´дцать тринаест трина,´дцатый тринаести тро,´гательный дирљив, узбудљив тро,´гать, тро,´нуть 1. дирати 2. узбуђивати 3. почети кретање не тро,´гай! - не дираj! тро,´гай! - крени! ( на путу) тро,´гаться 1. кренути 2. узбуђивати се тро,´йка 1. троjе 2. комплетно мушко одело тройно,´й троjни, трострук тройно,´й прыжо,´к - троскок тро,´йня мн. троjка тро,´йственный троjни трон м. престо тронный престони тро,´нуться 1. кренути 2. полудети 3. покварити се тропи,´ческий тропски трос м. уже, кабл тростни,´к м. трска тро,´сточка, трость ж. штап, палица труба,´ ж. 1. труба, цев, пропуст 2. димњак 3. жарг. мобилни телефон подзо,´рная труба,´ - доглед фабри,´чная труба,´ - фабрички димњак пожа,´рная труба,´ - ватрогасно црево водосто,´чная труба,´ - цев, олук труби,´ть трубити, свирати у трубу тру,´бка ж.1. цев 2. ролна 3. слушалица 3. лула 4. жарг. мобилни телефон пове,´сить тру,´бку - обесити слушалицу вы,´курить тру,´бку ми,´ра - попушити лулу мира трубопрово,´д м.цевовод трубочи,´ст м. димничар, оџачар труд м. 1. рад 2. дело 3. напор, тешкоћа производи,´тельность труда,´ - продуктивност рада с трудо,´м - с муком труди,´ться радити, напрезати се, трудити се тру,´дно тешко тру,´дность ж. тешкоћа тру,´дный тежак, напоран

трудово,´й радни, трудбенички трудова,´я кни,´жка - радна књижица трудоёмкий 1. тежак 2. обиман, простран 3. заметан трудолюби,´вый вредан трудоспосо,´бность радна способност трудя,´щийся радник тру,´женик м. трудбеник труп м. леш трус м. кукавица, плашљивац тру,´сость плашљивост тру,´сить, стру,´сить 1. трести 2. расипати 3. плашити се 4. ићи малим касом трусца,´ каскање бежа,´ть трусцо,´й - лагано касати трусы,´ мн.гаће тру,´сики мн. гаћице трущо,´ба ж. 1. прљавно, забачено место 2. ћумез, jазбина 3. непролазна шума трынде,´ть жарг. блебетати, причати којешта трын-трава,´ само у изразу ему,´ всё трын-трава,´ - њему jе све равно трюк м. трик трюм м. бродски магазин, спремиште тряпьё мн. прње, дроње тря,´пка ж. крпа, пачвара тря,´ска ж.1. тресење, дрмање 2. дрмусање трясти,´, тряхну,´ть затрести, трести; ~сь трести се, дрхтати (од страха) трясти,´сь над ка,´ждой копе,´йкой - чувати сваку пару , сваки динар туале,´т м. 1. тоалет, клозет 2. одећа туале,´тный тоалетни туале,´тное мы,´ло - сапун за лице туберкулёз м. туберкулоза ту,´го 1. стегнуто, затегнуто 2. чврсто, тврдо 2. тешко, јадно ту,´гой 1. стегнут, затегнут 2. чврст, крут, тврд туго,´й на,´ ухо - наглув ту,´го с деньга,´ми - тешко са новцем туда,´ туда, тамо, онуда туда,´ и наза,´д - тамо и натраг ни туда,´ ни сюда,´ - ни тамо ни овамо туда,´-сюда,´ - 1. овамо-онамо 2. може се поднети туда,´ ему,´ и доро,´га! - и нека га! тужи,´ть туговати, jадовати;~ся упињати се, напрезати се туз м. 1. кец 2. утицаjан човек, богаташ тузи,´ть ударати песницама тук-ту,´к! куц-куц! ту,´ловище с. тело, труп тулу,´п м. оклагиjа, кожух тума,´н м. магла тума,´нить замагљивати, замрачивати тума,´нный магловит, неjасан, мрачан, неразумљив тума,´нное представле,´ние - магловита представа туне,´ц м. туна (риба) ту,´ндра ж. тундра, поларна пустиња тунея,´дец м. бадаваџија, лењштина тупи,´к м. 1. ћорсокак 2. крњи колосек тупи,´ть 1. тупити, иступљивати 2. говорити глупости тупо,´й 1. туп, није оштар 2. тупав, блесав, ограничен тупи,´ца м. органичен, туп човек, тупоглавац ту,´пость ж. тупост, ограниченост тура,´ ж. шахм. топ туристи,´ческий, тури,´стский туристички турне,´ с. нескл гостовање ту,´р|ок м.Турчин; ~чанка ж.Туркиња туре,´цкий турски ту,´склый 1. мутан, слаб 2. безизразан, неjасан тускне,´ть тамнети, гасити се тусо,´вка ж. жарг. окупљање, скуп са циљем забаве тусова,´ться окупљати се, забављати се тут 1. ту, овде 2. тада тут же - одмах, на истом месту туто,´вник м., тутовое дерево дуд ту,´фли мн. ципеле дома,´шние ту,´фли - папуче, кућне ципеле ту,´фта жарг. лаж, фалсификат

ту,´хлый натруо, покварен ту,´хнуть 1. гасити се 2. почети се кварити ту,´ча ж. облак тучне,´ть 1. гоjити се 2. постаjати плодан (земљиште) ту,´чный 1. дебео, крупан 2. плодан, сочан тушёный динстован тушёнка ж. месна конзерва туши,´ть 1. гасити 2. динстовати туши,´ть пожа,´р - гасити пожар тушь ж. мастило тща,´тельный 1. брижљив 2. темељан, темељит тща,´тельное рассле,´дование - брижљива истрага тщеду,´шный слабуњав, мршав, неjак, немоћан тщесла,´вный ташт, суjетан тще,´тный узалудан, бесплодан,jалов, бескористан ты ( рд., вн., тебя, дт., пр. тебе, тв. тобой, тобою) ти ты,´кать, ткну,´ть 1. забадати, турати 2. говорити «ти» ты,´ква ж. тиква ты,´квенный од тикве тыл м. позадина, залеђе напа,´сть с ты,´ла - напасти с леђа тылово,´й позадински тырить жарг. красти, поткрадати ты,´сяча хиљада тысячеле,´тие с. хиљадугодишњица ты,´сячный 1. хиљадити 2. од више хиљада тьма ж.1. тама, помрачина, мрак 2. врло много, мноштво тьма тьму,´щая - тушта и тма тьфу! пи! пих! тю,´бик м. туба, тубица тюк м. дењак, бала тюль м. тил тю,´левый од тила тюльпа,´н лала тюрьма,´ ж., тюряга ж. жарг. затвор посади,´ть в тюрьму,´ - стрпати у затвор вы,´пустить из тюрьмы,´ - пустити из затвора отсиде,´ть в тюрме,´ - одлежати у затвору тюре,´мный затворски, тамнички тюре,´мщик м. тамничар тю,´телька ж.само у изразу тю,´телька в тю,´тельку - тачно, прецизно тюфя,´к м. 1. душек 2. цмоља, млакоња соло,´менный тюфя,´к - сламњача тя,´вкать, тя,´вкнуть лајати, кевтати тя,´га ж.1. вучење, вуча 2. полуга 3. жеђ, jака жеља электри,´ческая тя,´га - електрична вуча тя,´га к зна,´ниям - жеђ за знањем дать тя,´гу - побећи, стругнути тяга,´ться 1. парничити се 2. мерити снагу тяга,´ч м. тегљач тя,´гость ж. бреме, терет, тежина, тегоба тя,´гостный мучан, тегобан, тежак тя,´гостное зре,´лище - мучан призор тяготе,´ние 1. гравитирање 2. тежња, стремљење тяготе,´ть гравитирати, тежити, стремити тяготи,´ть постати бреме, терет, притискиват; ~ся мучити се, осећати терет тя,´жба ж. парница тяжёлый 1. тежак. отежан 2. озбиљан тяжёлая промы,´шленность - тешка индустриjа тяжёлая боле,´знь - тешка, озбилна болест тя,´жесть 1. тежина 2. терет, бреме тяжело,´ тешко тя,´жкий тежак, озбиљан тяну,´ть 1. вући, теглити 2. извлачити 3. говорити полако 4. одуговлачити; ~ся 1. протезати се, развлачити се, вући се 2. трајати тяну,´ть жре,´бий - вући коцку тяну,´ть с отве,´том - одуговлачити с одговором тяну,´ть де,´ло - одуговлачити ствар тяну,´ть ля,´мку - мучити се тяну,´чка ж. карамела коjа се растеже тяп-ля,´п аљково, немарно, коjекако тя,´пнуть 1. ударити 2. посећи 3. шћапити 4. попити

тя,´тя м. устар. ћаћа, тата

У у 1. ( место у простору) код, краj, близу, при, поред 2. (припадање) у или без превода стоя,´ть у окна,´ - стаjати крај прозора шкаф у него,´ в ко,´мнате - орман је у његовој соби как глаза,´ у ко,´шки - као очи код мачке он у себя,´ до,´ма? - да ли jе он код куће? у кого,´ он живёт? - где он станује? у меня,´ нет - немам у меня,´ есть кни,´га - ја имам књигу убавля,´ть, уба,´вить 1. смањити, умањити 2. скратити, одузети;~ся 1. смањити се, умањити се 2. скратити се дни уба,´вились - дани су постале краћи воды,´ в ре,´ке уба,´вилось - вода jе реци опала ни уба,´вить, ни приба,´вить - нити смањити, нити додати убаю,´кать, убаю,´кивать 1. уљуљати, успавати 2. умирити, утишати убе,´гать, убежа,´ть 1. побећи, трком нестати 2. изврети, искипити молоко,´ убежа,´ло - млеко је искипело убеди,´тельность убедљивост, уверљивост убеди,´тельный уверљив, убедљив убеди,´тельный до,´вод - уверљив разлог убежда,´ть, убеди,´ть 1. уверити 2. доказати 3. наговорити; ~ся уверити се убежде,´ние с. 1. увереност, уверавање 2. наговарање 3. уверење, мишлење, поглед, схватање убе,´жище с. склониште, уточиште, азил убере,´чь, уберега,´ть заштити, штитити, сачувати убере,´чься сачувати се убить, убива,´ть убити, уништити, убиjати, уништавати; ~ ся 1. ударити се, убити се 2.туговати убить вре,´мя - убити време убива,´ться над пропа,´жей - туговати због губитка уби,´тый убијен, мртав спать как уби,´тый - спавати као мртав уби,´йство с. убиство предумы,´шленное уби,´йство - убиство са предумишљањем уби,´йственный убилачки, убиствен, смртоносан уби,´йца м.убица убира,´ть, убра,´ть 1. склањати, скупљати 2. спремати, чистити, уклањати 3. декорисати,украшавати, китити убира,´ть я,´корь - дизати котву убра,´ть урожа,´й - убрати летину убра,´ть посте,´ль - наместити кревет убира,´ться 1. одлазити, склањати се 2. спремати се 3. украшавати се, китити се убира,´йся! - губи се! убира,´йся подобру,´-поздоро,´ву! - губи се с милим богом! ублю,´док м. мелез, изрод убо,´гий 1. убог, бедан 2. сиромашан, jадан 3. богаљ убо,´гое содержа,´ние - бедан садржај убо,´жество с. убоштво, беда, невоља убо,´й м. клање корми,´ть на убо,´й - гоjити за клање корми,´ть как на убо,´й - обилато хранити убо,´ристо ситно, густо, збиjено писа,´ть убо,´ристо - писати ситно, збиjено убо,´рка ж.1. жетва 2. чишћење, спремање 3. одвлачење убо,´рщица ж. чистачица (у установама, предузећима и сл.) убо,´рная ж. 1. облачионица, гардеробер 2. клозет убра,´нство с. 1. украс 2. кућни намештаj 3. опрема убыва,´ние с. смањење, опадање убыва,´ть, убы,´ть 1. смањивати се, опадати 2. одлазити убыва,´ть в о,´тпуск - одлазити на годишњи одмор у,´быль ж. смањивање, опадање идти,´ на у,´быль - опадати убы,´ток м. губитак, штета возмеща,´ть убы,´тки - накнађивати штету взы,´скивать убы,´тки - наплаћивати штету с убы,´тком - са губитком, на штету уважа,´ть поштовати, ценити уваже,´ние с. поштовање уважа,´емый поштовани уважи,´тельный 1. основан, оправдан2. пун поштовања

ува,´жить учинити по вољи, задовољити, изићи усусрет, испоштовати ува,´жить ста,´рого челове,´ка - испоштуј стару особу у,´валень м. разг. трапавко уве,´домить, уведомля,´ть обавестити, известити уведомле,´ние с. саопштење увезти,´, увози,´ть 1. одвести 2. украсти увеличе,´ние с. повећање, проширење, увеличавање увели,´чить, увели,´чивать, увели,´чиваться повећавати, повећати, увеличавати, проширивати;~ся повећати се, порасти, проширити се увели,´чивать запрла,´ту - повећати плату увенча,´ть наградити, крунисати; ~ся крунисати се увере,´ние с. чврсто обећање, свечано уверавање уве,´ренно поуздано, уверено, сигурно уве,´ренность м. 1. поуздање 2. уверење, вера, уздање, сигурност уве,´ренный уверен, поуздан, сигуран бу,´дьте уве,´рены! - будите сигурни! увёртка ж. изговор, смицалица, врдање увёртливый препреден, лукав, окретан, врдав увёртываться 1. врдати, изврадавати 2. цизговарати се 3. избегавати (ударац) уверну,´ться от встре,´чи - избећи сустрет уверя,´ть, увери,´ть уверити, обећати;~ ся уверити се увеселе,´ние с. забава, разонода, весеље увеселительный забаван, занимљив увеселя,´ть забављати, занимати увеси,´стый 1. тежак 2. jак увеси,´стый уда,´р - тежак ударац уве,´чить осакатити, сакатити уве,´чье с. сакаћање увеща,´ние с.саветовање, опомињање, поучавање увещева,´ть, увеща,´ть советовати, опомињати уви,´деть, увида,´ть видети, спазити, увидети, схватити, опазити; ~ся видети се увильну,´ть, уви,´ливать избегавати, врдати, изговарати се избећи, изврдати увлека,´тельно с. занимљиво, интересантно увлека,´тельный занимљив, интересантан увлече,´ние с. 1. занос, одушевљење 2. страст увлечённый ентузиаста, одушевљен увле,´чь, увлека,´ть 1. очарати ,освоjити, занети ,осваjати, заносити 2. одвести, одводити; ~ся 1. заносити се, одушевљавати се 2. заволети уво,´д м. 1. повлачење 2. одвођење, отмица 2. отимање уводи,´ть, увести,´ 1. повлачити 2. одводити, красти уводи,´ть домо,´й - одводити кући уво,´з м. одвођење, отмица увози,´ть, увести,´ одвозити, одводити увезти,´ дете,´й на мо,´ре - возити децу на море увола,´кивать, уволо,´чь одвлачити, вући увольне,´ние с. отпуштање, ослобођење (дужности) увольня,´ть отпуштати, ослобађати (дужности) уво,´льте меня,´ от э,´того челове,´ка! - ослободите мене од тог човека! уво,´лить по сокраще,´нию шта,´тов - отпустити с посла збор кадровске редукције увы,´! аваj! jао! увяза,´ть, увя,´зывать 1. увезати. повезати 2. заглибљивати се увяза,´ться прикачити се, пратити увя,´знуть заглибити, упетљати се угада,´ть, уга,´дывать погодити, погађати, одгонетнути уга,´р м. 1. разг. угљен-моноксид 2. тровање углен-моноксидом 3. опиjање; опиjеност угаса,´ть, угасну,´ть 1. гасити се , угасити се 2. умирати, издахнути углево,´д м. угљени хидрат углеводоро,´д м. угљен-водоник угледобы,´ча ж. производња угља углеко,´п м. устар. рудар, копач угља углепромы,´шленность ж. индустриjа угља углеро,´д м. угљеник углова,´тый неотесан, незграпан углово,´й угаони углово,´й уда,´р - корнер (у фудбалу) углуби,´ть, углубля,´ть удубити, продубити, удубљивати; ~ся удубити се, удубљивати се углубле,´ние с. 1. удубљивање, дубина 2. котлина, щупљина, дупља углублённый 1. просубљен, дубок 2. озбиљан, фундаменталан, дубок углублённое изуче,´ние - дубоко, озбиљно проучавањ угна,´ть, угоня,´ть 1. одвести, истеривати, гонити 2. украсти (моторно возило) угна,´ть коро,´в с па,´стбища - отерати краве са паше угна,´ть мопе,´д - украсти скутер угна,´ться 1. стићи, ићи у корак с неким 2. чинити исто као и други за ним не угна,´ться - не можеш да га стигнеш

угнета,´ть угњетавати, притискивати угнета,´тель м. угњетач угнете,´ние с. угњетавање угнетённость ж. утученост, снужденост угнетённый угњетен, утучен, потиштен угово,´р м. 1. наговарање, придобиjање 2. погодба, споразум, договор уговори,´ть, угова,´ривать 1. наговорити, саветовати 2. побудити, побуђивати; ~ся договорити се уговори,´ться о встре,´че - уговорити састанак уговори,´ться о цене,´ - погодити се (за цену) угоди,´ть, угожда,´ть угодити, учинити по вољи угађати, чињити по вољи уго,´дничать ласкати, угађати уго,´дливый 1. услужан, предусретљив 2. сервилан, понизан, ропски уго,´дничество с. слугерањство, сервилност уго,´дно угодно, приjатно, по вољи в уго,´ду - за љубав (некоме), за вољу (некоме) у,´гол м. 1. угао 2. чоше, чошак, кут 3. пребитвалиште, обитавалиште име,´ть сво,´й у,´гол - имати кров над главом медве,´жий у,´гол - забит, недодђија уголо,´к м. 1. чошће, кутак 2. угаона гарнитура, угаони намештај уголо,´вный кривични, криминални уголо,´вный ко,´декс - кривични законик уголо,´вный ро,´зыск, уголо,´вка разг. - криминална полициjа уголо,´вный престу,´пник - криминалац уголо,´вщина ж. кажњиво дело, криминал у,´голь м. угаљ древе,´сный у,´голь - ћумур бу,´рый у,´голь - мрки угаљ то,´щий у,´голь - посни угаљ у,´гольный угљени у,´гольщик м. угљар уго,´н м. крађа моторного возила уго,´нщик м. крадљивац аутомобила угомони,´ть утишати, умирити; ~ся умирити се угора,´здить обрести се, наћи се угора,´ть, угореть тровати се углен-моноксидом угоре,´лый 1. отрован углен-моноксидом 2. ошамућен, суманут бежа,´ть как угоре,´лый - трчати као луд у,´горь м. 1. митесер 2. зоол. jегуља угости,´ть, угоща,´ть угостити, почастити, угошћавати, чашћавати угоще,´ние с.1. угошћавање 2. jело, пиће за госте угро,´бить упропастити, уништити угро,´бить ситуа,´цию - упропастити ситуацию угрожа,´ть претити угрожа,´ющий претећи, неизбежан угро,´за м. 1. претња 2. опасност угро,´хать убити, уништити угро,´хать вре,´мя - убити време угры,´зение с. 1. грижа, нагризање угрызе,´ния со,´вести - грижа савести угрю,´мый намрштен, суморан, невесео удава,´ть удавати; ~ся полазити за руком, успевати удави,´ть давити, стискати;~ся обесити се у,´даль м., удальство с. смелост, храброст удало,´й смео, храбар удале,´ц м. jунак, храбар човек уда,´р м. ударац со,´лнечный уда,´р - сунчаница лобово,´й уда,´р - директан ударац уда,´рить, ударя,´ть ударити, лупнути, потапшати по рамену; ~ся ударити се, одати се уда,´рить по рука,´м - опкладити се, погодити се уда,´рить по карма,´ну - коштати прескупо па,´лец о па,´лец не уда,´рил - прстом ниjе мрднуо уда,´риться в нау,´ку - одати се учењу уда,´рный 1. ударни 2. хитан, приоритетан уда,´рное зада,´ние - хитан задатак уда,´рная но,´вость - ударна вест уда,´ча ж. срећа, успех уда,´чный, уда,´чливый, уда,´чник м. срећан, коjи има успеха батлиjа уда,´чно успешно, срећно, повољно уда,´чный вы,´бор - срећан избор удвое,´ние с. удвостручавање, удвостручење, удаваjање удво,´ить, удва,´ивать удвостручити, удвоjити, удваjати, удвостручавати; ~ся удовстручити се, удовоjити се

уде,´л м. 1. део, удео, судбина 2. део земље, имовина (у Русији у средњем веку) удели,´ть, уделя,´ть поклонити, дати, посвећивати, удељивати у,´держ м. суздржавање без у,´держу - без суздржавања удержа,´ние с. 1. наплата 2. задржавање, присваjање удержа,´ть, уде,´рживать 1. наплатити 2. задржати, присвоjити 3. спречити, ~ся 1. уздржати се 2. задржати се 3. остати удержа,´ться на коне,´ - задржати се на коњу удесятеря,´ть удесетостручавати удиви,´тельный 1. необичан, чудноват 2. ванредан, диван удиви,´ть, удивля,´ть зачудити, изненадити, запањити; ~ся изненадити се, зачудити се, дивити се, удивле,´ние с. зачуђеност, дивљење удила,´ мн. жвале, ђем уди,´лище с. прут за удицу, пецарошки штап уди,´льщик м. пецач уди,´ть ловить рибу ( на удицу), пецати удлине,´ние с.продужење, продужавање удлинённый продужен, настављен удлини,´ть, удлиня,´ть продужити, протегнути, продуљити удо,´бный удобан, згодан, повољан, подесан, прикладан, умесан удобовари,´мый сварљив удобоисполни,´мый изводљив, остварљив, могућ удо,´бство с. 1. удобност 2. угодност удобре,´ние с. 1. ђубрење 2. ђубриво иску,´сственное удобре,´ние - вештачко ђубриво удо,´брить, удобря,´ть нађубрити, ђубрити удовлетворе,´ние с. задовољење, сатисфакциjа удовлетворённый задовољан, смирен удовлетвори,´тельный задовољаваjући, довољан удовлетвори,´ть, удовлетворя,´ть 1. задавољити 2. одговорити, снабдети; ~ся задовољити се удовлетворя,´ть потре,´бности - задовољити потребе удово,´льствие с. задовољство, радост, наслада, уживање удово,´льствоваться задовољавати се удо,´й м. 1. млеко од jедне муже 2. мужа удо,´йливость м. млечност удо,´йник м. музлица удосто,´ить, удоста,´ивать 1. удостоjити, указати част 2. одликовати, наградити удосто,´ить награ,´дой - одликовати; наградити удочери,´ть посвојити, узети за кћерку удостове,´рение с.1. уверење, сведочанство 2. оверавање удостовере,´ние ли,´чности - лична карта удостове,´рить, удостоверя,´ть оверити, потврдити у,´дочка ж. удица, пецарошки штап заки,´нуть у,´дочку - бацити удицу попа,´сться на у,´дочку - упасти у клопку пойма,´ть на у,´дочку - упецати удра,´ть, удира,´ть побећи, умаћи, ухватити маглу удручённость утученост, снужденост, клонулост, потиштеност удручённый утучен снужден, потиштен, обесхрабрен удручи,´ть, удруча,´ть утући, снуждити, обесхрабрити, потиштити удуше,´ние гушење, угушивање, угушење, загушење уду,´шливый загушљив, угушљив удуши,´ть, удуша,´ть угушити, удушити, давити, зашгушити уду,´шье с. гушење, астма уедине,´ние с. самоћа, усамљеност, повученост уединённый усамљен, повучен, осамљен уедини,´ть уединять одвоjити, издвојити, усамити;~ся одвоjити се, осамити се, повући се уе,´зд м. срез уе,´здный срески уе,´хать, уезжа,´ть отпутовати одлазити (не пешке) уж 1. м. смук 2. већ 3. уствари, сигурно, та ужа,´лить уjести у,´жас м. 1. ужас, страхота, страх 2. много, страшно, огромно у,´жас как хо,´лодно! - ужасно хладно! ужаса,´ющий коjи запрепашћуjе, одвратан, грозан ужа,´сный страшан, грозан, ужасан, стравичан ужасну,´ть, ужаса,´ть запрепастити, застрашити, престравити, ужаснути; ~ся препадати се, ужасавати се, престрављивати се уже већ, тек я уже пообе,´дал - већ сам ручао уже,´ли устар. ужель зар ужи,´вчивый коjи се лако саживљава с другима, дружеван, коммуникативан ужи,´ться, ужива,´ться навикнути, саживети се ужи,´мка ж. гримаса, кревљење

у,´жин м. вечера за у,´жином - за время вечере ужина,´ть вечерати у,´зел м. 1. чвор 2. завежљаj железнодоро,´жный у,´зел - железнички чвор у,´зелок м. чворић, мали завежљаj у,´зкий 1. узан, тесан 2 . органичен у,´зкая колея,´, узкоколе,´йка - узани колосек у,´зкая специа,´льность - ужа струка узкова,´тый узан, доста узан узлово,´й чворни узлова,´я ста,´нция - чворна станица узлова,´тый чворовит, чворноват у,´зость ограниченост, ускост узна,´ть, узнава,´ть 1. дознати, сазнати, препознати 2. питати, обавестити се узна,´ть по похо,´дке - препознати по кроаку у,´зник м. сужань узо,´р м. 1. шара 2. узорак, мустра, модел, образец у,´зы мн. веза, спона, стега у,´зы дру,´жбы - приjатељске везе у,´йма ж. мноштво, врло много уйти,´ отићи, умаћи, утећи ука,´з м. декрет, наредба ука,´зание с. директива, упутство указа,´тель м. 1. списак, садржаj 2. показивач, показна табла, путовођа алфави,´тный указа,´тель - азбучни регистар библиографи,´ческий указа,´тель - библиографски преглед указа,´тель ско,´рости - брзиномер указа,´тельный показни указа,´тельный па,´лец - кажипрст указа,´тельное местоиме,´ние - показна заменица указа,´ть, ука,´зывать 1. показати 2. објаснити, разjаснити указа,´ть доро,´гу - показати пут уката,´ть, ука,´тывать утрти саоницама, уравнати; ~ся 1. углачити се 2. бити изнурен вожњом укати,´ть, ука,´тывать 1. откотрљати 2. отпутовати, одjурити укача,´ть, ука,´чивать успавати, уљушкати укла,´д м. устар. начин, уређење укла,´д жи,´зни - начин живота укла,´дка ж. 1. полагање 2. ускладиштење робе 3. сређивање фризуре укла,´дывать, уложи,´ть 1. полагати 2. слагати, смештати 3. ставити да лежи; ~ся 1. паковати се, спремати се 2. улазити 3. легати уложи,´ть чемода,´н - паковати кофер уложи,´ть в посте,´ль - ставити у кревет уклоне,´ние 1. отклањање 2. одступање 3. избегавање укло,´н неодређен уклони,´ться, уклоня,´ться одступити, склонити се, избећи, измаћи уклоня,´ться от те,´мы - одступати од теме уклю,´чина ж. рашља укоко,´шить убити, уцмекати уко,´л м. 1. убод 2. инjекциjа уко,´лоть 1. убости, пецнути 2. дати инjекциjу укомплектова,´ть, укомплекто,´вывать попунити, допунити, комплетирати укоризна ж. прекор, укор укори,´зненный прекоран укори,´ть, укоря,´ть прекоревати укороти,´ть, укора,´чивать скратити, скраћивати укореня,´ть усађивати, уводити, укорењивати укра,´дкой кришом, таjно, крадом украи,´н|ец м.Украјинац; ~ка ж. Украјинка украи,´нский украјински украша,´ть, укра,´сить украшавати, дотеривати, улепшавати украше,´ние украс, декор, украшавање укрепи,´ться учврстити се, оjачати укрепле,´ние с. 1. утврђење 2. jачање, учвршћивати укро,´мный 1. одвоjен, издвоjен 2. усамљен, повучен укро,´мное месте,´чко - кутак, скровиште укро,´п м. мирођиjа укроти,´ть, укроща,´ть 1. укротити, обуздати 2. утишати, умирити 3. припитомити укроще,´ние с. 1. обуздање, умиривање 2. припитомљење укрупне,´ние с. 1. проширење, проширивање 2. повећавање, спајање укрпня,´ть, укрупни,´ть 1. проширивати 2. повећавати, спаjати укры,´тие с. заклон, склониште укры,´ть, укрыва,´ть 1. сакрити, склонити 2. покрити; ~ся 1. склонити се, сакрити се 2. покрити се

у,´ксус м. сирће уку,´с м. уjед, угриз укуси,´ть уjести, угристи уку,´тать, уку,´тывать умотати, огрнути;~ся умотати се, огрнути се ула,´дить, ула,´живать уредити, средити, удесити ула,´мывать, улома,´ть 1. наговарати, убеђивати 2. говорењем придобиjати у,´лей м. кошница улепетну,´ть разг. побећи, утећи улета,´ть, улете,´ть одлетати улету,´чиваться, улету,´читься 1. испаравати се, ветрити се 2. нестаjати, ишчезавати уле,´чься 1. лећи 2. утишати се ули,´ка ж. доказ пряма,´я ули,´ка - директан доказ ко,´свенная ули,´ка - индиректан доказ ули,´тка ж. пуж у,´лица ж. улица вы,´гнать на у,´лицу - истерати у,´личный улични уличи,´ть, улича,´ть 1. доказати, утврдити кривицу 2. изобличити уличи,´ть во лжи - ухватити у лажи уло,´в м. улов, количина уловљење рибе улови,´мый 1. коjи се може запазити 2. коjи се може ухватити уло,´вка ж. лукавство, трик, смицалица, подвала, обмана улови,´ть ухватити, запазити уложе,´ние с. устар. кодекс, законик уложи,´ть 1. положити 2. сложити, сместити; ~ся 1. упаковати се, спремити се 2. ограничити се на уломать, уламывать наговорити, убедити улучи,´ть увребати, уграбити, изабрати улучше,´ние с. побољшање, поправљање улу,´чшить побољшати, поправити, исправити; ~ся поправљати се, побољшавати се улыба,´ться, улыбну,´ться 1. смешкати се, осмехивати се 2. свиђати се улы,´бка ж. осмех улюлю,´кать викати, дерати се, викати «уа» ум м. ум, памет, разум сойти,´ с ума,´ - полудети вы,´жить из ума,´ - излапети не ва,´шего ума,´ де,´ло! - није ваша ствар! счита,´ть в уме,´ - израчунавати напамет взя,´ться за ум - опаметити се что на уме,´, то и на языке,´ - шта на уму, то на друму умник м. паметан човек умница ж. паметан, послушан умничать мудровати умный уман, паметан, мудар умалишённый луд, полудео дом умалишённых - лудница умали,´ть, умаля,´ть омаложавати, потцењивати, умањивати ума,´ять изнурити, исцрпсти, изморити, умањивати; ~ся изнурити се, заморити се, малаксати, посустати уме,´лый, уме,´лец 1. вешт 2. окретан, умешан, вичан, спретан уме,´ние с. вештина, умешност, спретност, разумевање уменьша,´ть смањивати, умањивати, ситнити умере,´ть, умира,´ть умрети, погинути уме,´рший умрли умерщвля,´ть 1. убиjати, усмрћивати 2. мучити умерщвля,´ть плоть - мучити тело уме,´рить, умеря,´ть умерити, ублажити, стишати умести,´ть, умеща,´ть сместити уме,´ть умети, знати уме,´ючи вешто, вично, окретно, умешно, спретно умиле,´ние с.ганутост, умимиљење умили,´тельный умиљат, дирљив, патетичан, узбудљив умили,´ть, умиля,´ть дирнути, ганути, разнежавати умилённый ганут, дирнут уми,´льность ж. љупкост, сладост, приjатност уми,´льный љубак, драг, приjатан, дражестан умира,´ть умирати, венути умира,´ть от ску,´ки - досађивати се умозаключе,´ние с. закључак, логичан суд умолка,´ть, умо,´лкнуть престаjати говорити, ућутати, умукнути без у,´молку - непрестано, стално, непрекидно говори,´ть без у,´молку - говорити неприкидно умоло,´т м. количина овршеног жита

умоля,´ть преклињати умопомеша,´тельство лудило умо,´ра м. смеjуриjа умори,´тельный смешан, забаван умори,´ть убити, усмртити; исцрпсти у,´мственный умни, духовни у,´мствовать умовати, расуђивати, размишљати умча,´ть брзо одвести; ~ся одjурити умыва,´льник м. умиваоник умыва,´ние с. умивање умы,´ть, умыва,´ть умити, умивати; ~ся умивати се, умити се умыка,´ние с. насилно одвођење, отмица умыка,´ть одвлачити, силом или преваром одводити у,´мысел м. намера, умишљаj с у,´мыслом - намерно, хотимично умы,´слить, умышля,´ть намислити, смислити, намеравати, смерати, замишљати умы,´шленный намерно учињен умягчи,´ть, умягча,´ть ублажити, омекшавати унава,´живание, унаво,´живание с.пођубравање, ђубрење унасле,´довать наследити унести,´, уноси,´ть однети; ~сь одлетети, одјурити унести,´ но,´ги - утећи, умаћи универма,´г м. (универсальный магазин) робна кућа университе,´т м. универзитет университе,´тский универзитетски унижа,´ть понижавати, унижавати; ~ся понижавати се униже,´ние с. понижење уни,´женность пониженост уни,´женный понижен унизи,´тельность ж. понижење, понижавање уни,´зить понизити, унизити; ~ся понизити се, унизити се уни,´зывать низати, покривати, облагати унима,´ть, уня,´ть умиривати, смиривати, стишавати; заустављати; ~ся 1. стишавати се, смиривати се, умиривати се 2. заустављати се унита,´з м. клозетска шоља уничто,´жить, уничтожа,´ть уништити, срушити, укинути уничтоже,´ние с. уништавање, рушење, укидање у,´нты мн. чизме од крзна уныва,´ть обесхрабрити се, клонути духом, туговати уны,´лость ж., уны,´ние с.снужденост, утученост, обесхрабреност уны,´лый снужден, суморан, сетан уня,´ть 1. умирити; зауставити утишати 2. ућуткати уня,´ть кровотече,´ние - зауставити крвављење упа,´док м. 1. опадање, слабљење 2. пропадање, декаденциjа упа,´док сил - малаксалост, оронулост упа,´док ду,´ха - потиштеност, утученост, клонулост до упа,´ду - до изнемоглости упа,´днический декадентан упакова,´ть, упако,´вывать упаковати, паковати, увиjати упако,´вка ж. 1. пковање, увиjaње, умотавањње 2. материjал за паковање, пак-папит упако,´вщик м. пакер упе,´чь, упека,´ть сместити, предати упе,´чь под суд - предати суду упека,´ть в тюрьму,´ - сместити у затвор упере,´ть, упира,´ть 1. упрети, одупрети 2. украсти упере,´ться, упира,´ться 1. упрети, наслонити се, ослањати се 2. заинатити се, одупирати се упи,´танность ж. гоjазност, дебљина упи,´танный угоjен, дебељушан, пуначак упла,´та ж. плаћање уплати,´ть, упла,´чивать уплатити, плаћати уплотне,´ние с. збиjање,згушњавање уплотни,´ть, уплотня,´ть сабити, збити уплы,´ть, уплыва,´ть 1. отпловити, отпливати 2. нестајати де,´ньги уплы,´ли - новац jе нестао упова,´ние с. надање, нада упова,´ть надати се уподо,´бить, уподобля,´ть упоредити, поредити, изjедначити; ~ся бити сличан, личити, уjедначити се упое,´ние с.занос, наслађивање, усхићење, одушевљење упоённый опиjен, занет, усхићен упои,´тельный чаробан, диван, заносан уползти,´ одмилети, отпузити уполномо,´ченный 1. овлашћен, опуномоћен 2.м. опуномоћеник уполномо,´чить, уполнома,´чивать опуномоћити, овластити

упомина,´ние с.спомињање, помињање упомяну,´ть, упомина,´ть споменути, поменути упо,´р м. ослонац, наслон, подупирач вы,´стрелить в упо,´р - опалити из непосредне близине смотре,´ть в упо,´р - буљити, гледати нетремице, зурити де,´лать упо,´р - истицати, подвлачити, наглашавати упо,´рство с. тврдоглавост, постоjаност, истраjност, издржљивост упо,´рный упоран, jогунаст, истраjан, тврдоглав упо,´рстововать остаjати постоjан, бити тврдоглав употреби,´ть, употребля,´ть 1. употребити 2. искористити употреби,´ть все сре,´дства - искористити сва средства употребле,´ние с. употреба, примењивање упра,´ва ж. 1. правда, правичност 2. одбор, веће городска,´я упра,´ва - градско веће найти,´ упра,´ву на кого,´-нибу,´дь - наћи суда против некога управдо,´м м. (управля,´ющий до,´мом) председник месне заједнице управле,´ние с.1. руковођење, управљање 2. установа, надлештво, управа, дирекциjа управле,´нческий управни, административни управле,´нческий персона,´л - административно особље управля,´емый диригован управля,´ющий 1. м.управник, управитељ2.који управља управля,´ть управљати, руководити упражне,´ние с. вежба, вежбање упражня,´ться вежбати се упра,´шивать умољавати, преклињати, молити упреди,´ть, упрежда,´ть претећи, предухитрити, престићи упрёк м.пребацивање, прекор упрека,´ть пребацивати (некоме), корити упроси,´ть умолити, намолити упро,´чить, упро,´чивать учврстити, оjачати, утврдити упроща,´ть упрошћавати, поjедностављивати упроще,´ние с. упрошћение, поjдностављивање упру,´гость еластичност, гипкост упру,´гий еластичан, гибак у,´пряжь ж. коњска опрема упря,´жка ж. запрега упряжно,´й запрежни упряжна,´я ло,´шадь - запрежни коњ упря,´миться, упря,´мствовать 1. противити се, jогунити се, бити упоран, тврдоглав 2. инсистирати упря,´мство с. упорност, тврдоглавост, jогунство, инат упря,´мец м. тврдоглавац, инатливац упря,´мый тврдоглав, jогунаст, бандоглав, упоран, инатлив упря,´тать, упря,´тывать сакрити, склонити; ~ся сокрити се упуска,´ть, упусти,´ть пропуштати, упуштати, испуштати упусти,´ть слу,´чай - пропустити прилику упуще,´ние с. пропуст, омашка, погрешка, занемаривање упы,´рь м. вампир уравне,´ние с. 1. jедначина 2. изjедначивање уравне,´ние с двумя,´ неизве,´стными - jедначина с две непознате ура,´внивать, уровня,´ть 1.изjедначивати, уjедначивати 2. равнати уравни,´ловка ж. изjедначавање уравнове,´сить, уравнове,´шивать уравнотежити уравнове,´шенность ж. сталоженост уравнове,´шенный сталожен, озбиљан, уредан уразуме,´ть разумети, схватити уре,´зать, уре,´зывать одсецати, смњивати, скресати, кресати уре,´зать расхо,´ды - смањити издатке у,´рка м. ситан криминалац, лопужаж. у,´рна ж. урна, кутиjа избира,´тельная у,´рна - бирачка кутиjа у,´ровень м. 1. ниво 2. либела у,´ровень воды,´ - водостање жи,´зненный у,´ровень - животни стандард ни,´же у,´ровня мо,´ря - испод нивоа мора уро,´д м., уро,´дина м.,ж. наказа, ругоба,чудовиште уро,´дливость унакаженост, нагрђеност; ружноћа уро,´дливый унакажен, нагрђен, наказан, ружан уро,´дство с. ружноћа, ругоба, наказаност уро,´довать унаказивати, ружити, богаљити урожа,´й 1. род, летина 2. берићет, принос усто,´йчивый урожа,´й - стабилан принос урожа,´йность жетвени принос по хектару

уроже,´нец рођен, пореклом уро,´к м. 1. час, лекциjа 2. задатак 3. наук дава,´ть уро,´к - одржавати час брать уро,´ки - узимати часове де,´лать уро,´ки - спремати домаће задатве э,´то бу,´дет уро,´ком - то ће бити наук уро,´н м. губитак, штета нести,´ большо,´й уро,´н - трпети велике губитке урони,´ть испустити урони,´ть себя,´ в обще,´ственном мне,´нии - нашкодити своме угледу у друштву уро,´чный 1. одређен 2. згодан, удобан уро,´чная рабо,´та - одређени посао, који има рок урыва,´ть уграбљивати урю,´к сува каjсиjа ус брк он и в ус себе,´ не ду,´ет - баш га брига за то мота,´ть себе,´ что-ли,´бо на ус - 1.смишљати 2. памтити усач м.бркалија усатый бркат усики м. бркчићи уса,´дьба ж.кућа велипоседника уса,´живать 1. посађивати, посадити 2. засађивати, садити; ~ся седати усвое,´ние с. усваjање, примање усво,´ить, усва,´ивать усваjати, примати, стећи усво,´ить привы,´чку - стећи навику хорошо,´ усво,´ить уро,´к - добро научити домаћи задатак усе,´рдие усердност, марљивост, ревност усе,´рдный ревностан, усрдан, марљив усе,´рдствовать бити ревностан, усрдан усе,´сться сести, поседати усе,´сться по места,´м - заузети места усечённый отсечен, скраћен усиде,´ть остати седећи, задржатти своjе место уси,´дчивый истраjан, неуморан, стрпљив усиле,´ние с. поjачање, повећање уси,´ленный поjачан уси,´ленное пита,´ние - поjачана исхрана уси,´лие с. напрезање, напор, упињање усили,´тель м. поjачивач о,´бщими уси,´лиями - заjедничким напорима уси,´лить, уси,´ливать поjачати ускоре,´ние с. убрзање ускоре,´ние си,´лы тя,´жести - убрзање Земљине теде ускоре,´нный убрзан уско,´рить ускорять убрзати усла,´да ж. уживање, радост, наслада, задовољство услажда,´ть наслађивати, увесељавати, очаравати, заноситит, усхићавати усло,´вие 1. услов, погодба 2. уговор 3. прилика усло,´вия догово,´ра - одредбе уговора жили,´щные усло,´вия - станбене прилике усло,´виться, усло,´вливаться договорити се, споразумети се, погодити се усло,´вно условно, релативно усло,´вность ж. конвенционалност усло,´вный 1. услован 2. уговорен, погодбени усло,´вный пригово,´р - условна пресуда усло,´вное наклоне,´ние - погодбени начин усложне,´ние с. компликациjа усложнённость ж. компликованост усложнённый компликован усложни,´ть, усложня,´ть искомпликовати, отежати, зепетљавати, заплитати услу,´га ж.услуга оказа,´ть услу,´гу - учинити услугу усма,´тривать запажати, видети усмотре,´ние с. нахођење, слобода одлучивања предста,´вить на усмотре,´ние - уступити на одлуку де,´йствовать по со,´бственному усмотре,´нию - радити по сопственом нахођењу усмотре,´ть увидети, запазити уснасти,´ть, уснаща,´ть 1. удесити, украсити, накитити 2. снабдети, снабдевати усну,´ть заспати усну,´ть наве,´ки - заспати вечним сном, умрети усомни,´ться посумњати успева,´емость ж. успех

успева,´ть 1. стизати на време 2. успевати, напредовати успе,´ть 1. стићи на време 2.имати успеха успе,´х м. 1. успех, срећа 2.напредак успокое,´ние умирење, душевни мир успокои,´тельный умируjући успоко,´ить, успока,´ивать 1. умирити, стишати, утешити 2. олакшати, смањити; ~ся 1. умирити се, стишати се, утешити се, умањити се 2. престати уста,´в м. правила, статут устава,´ть умарати се, сустаjати уста,´вить 1. ставити, метнути 2. поставити 3. упрети поглед уста,´лость м. умор, сусталост, малаксалост не знать уста,´лости, у,´стали - не знати за умор без уста,´лости, без у,´стали - неуморно, неприкидно уста,´лый уморан, заморен, малаксао, изнурен устана,´вливать 1.стављати, постављати, инсталирати 2. успостављати 3. утврђивати устана,´вливать контро,´ль - уводити контролу устана,´вливать це,´ну - одређивати цену установи,´ть 1. поставити, инсталирати 2. успоставити 3. утврдити, одредити установи,´ть в ряд - поређати установи,´ть поря,´док - увести ред установи,´ть фа,´кты - утврдити чињењице устано,´вка ж. 1. став, поставка 2. директива 3. уређаj 4. постављање, инсталирање устаре,´ть застраети у,´стно усмено у,´стный усмен, усмени у,´стная слове,´стность - фолклор, народне умотворине усто,´и мн. основа, темељ нра,´вственные усто,´и - морални принципи усто,´йчивость стабилност, сталност, постоjаност усто,´йчивый стабилан, сталан, постоjан устоя,´ть 1. одржати се 2. одолети, одупрети се; ~ся 1. избистрити се, наталожити се 2. ухватити се устра,´ивать 1. приређивати, оснивати; уређивати 2. смештати 3. одговарати устране,´ние с. 1. склањање, уклањање, удаљавање 2. одстрањење 3. убијање, уништавање устрани,´ть, устраня,´ть 1. склонити, уклонити, удаљити 2. одстранти 3. убити, уништити; ~ся удаљити се, повући се устраше,´ние с. страх, боjазан, плашња устраши,´ть, устраша,´ть уплашити, плашити; ~ся упалшити се устреми,´ть, устремля,´ть управити, усмерити, концентрисати устри,´ца ж. острига устро,´ить приредити, основати, уредити, сместити устро,´итель м. организатор, припеђивач устро,´йство с. 1. уређивање, довођење у ред 2. уређаj 3. структура, уређење, размештаj усту,´п м. 1. ивица, руб 2. испуст, избочина усту,´пка ж. 1. попуштање, уступање 2. снижење усту,´пчивый попустљив, повадљив уступа,´ть 1. уступати, давати 2. пристаjати 3. попуштати, покоравати се 4. снижавати, обарати, заостаjати уступа,´ть давле,´нию - попуштати на притисак уступи,´ть 1. попустити, покорити се 2. снизити заостати у,´стье с. 1. ушће 2.отвор, грлић усугу,´би,´ть, усугу,´бля,´ть поjачати, повећати, погоршати усугу,´бля,´ть вину,´ - отежавати кривицу усугубле,´ние с. 1. повећање, поjчање 2. отежавање, погорщавање усынови,´ть усвоjити, усинити усыновле,´ние с.усвоjење, усиновљење усыпа,´льница ж. породична гробница усы,´пать посути усыпа,´ть посипати, покривати (лишће) усыпля,´ть успављивати утаи,´ть, ута,´ивать 1. сакрити, држати у таjности 2. утаjити, проневерити ута,´йка ж. затаjивање, прикривање, држање у таjности, прећуткивање без ута,´йки - отворено, искрено утащи,´ть украсти, одвући утверди,´тельный потврдан, сагласан утверди,´ть, утвержда,´ть оснажити, потврдити, ратификовати утвержде,´ние с. 1. тврдња 2. одобрење, ратификациjа утека,´ть 1. истицати, протицати 2. излазити, пролазити мно,´го вре,´мени утекло,´ - прошло jе много времена уте,´ря ж. губидак, штета утеря,´ть изгубити утёс м.стена утеше,´ние с. утеха, бодрење, охрабрење, радост утеши,´тельный охрабруjћи, утешан уте,´шить, утеша,´ть утешити, ободрити; ~ся тешити се

уте,´шить изве,´стиями - обрадовати вестима ути,´ль м., утиль-сырьё с. отпаци за рециклажу утира,´ть брисати утиха,´ть, ути,´хнуть стишавати се, престаjати, умиривати се утихоми,´рить, утихоми,´ривать смирити, стишати, умирити у,´тка ж. патка, пловка газе,´тная у,´тка - новинарска патка утконо,´с м. кљунар уткну,´ть забити, гурнути; ~ся забити се уткну,´ть нос в кни,´гу - забити нос у књигу у,´тлый слаб, несигуран, трошан у,´тлая ло,´дочка - трошан чамац утолсти,´ть, утолща,´ть задебљати, подебљати утоми,´тельность ж. заморност, мучнина, неугодност, несносност утоми,´тельный заморан, тегобан, досадан, мучан утоми,´ть, утомля,´ть заморити, уморити, изнурити; ~ся уморити се, заморити се, исцрпсти се утомле,´ние умор, замор, сусталост, изнуреност утону,´ть удавити се, потонути утончённость ж. истањеност, префињеност утончи,´ть 1. стањити 2. префинити, оплеменити утопи,´ть, утопа,´ть удавити у води, утопити утопа,´ть в ро,´скоши - луксузно живити уточне,´ние с. прецизирање уточни,´ть, уточня,´ть прецизирати, одредити утрамбова,´ть утабати, утапкати утра,´та ж. губитак, штета утра,´тить, утра,´чивать изгубити, губити у,´тренний jутрањи у,´тренник ж. 1.матине 2. jутрањи мраз у,´тро с. jутро к утру,´ - пред зору с утра,´ - одjутра на сле,´дущее у,´тро - сутра уjутро у,´тром уjутро утруди,´ть, утружда,´ть оптеретити, узнемирити, обеспокоjити утю,´г м. пегла утю,´жка пеглање утю,´жить пеглати уха,´ ж. рибља чорба Демья,´нова уха,´ - претерано чашћавање уха,´б м. рупа на путу уха,´бистный изривен, сав у рупама ухажёр м. удварач уха,´живание с. 1. удварање 2. дворење, неговање уха,´живать 1. удварати се 2. дворити, неговати ухвати,´ть ухватити, уловити, заграбити, дочепати се ухва,´тка ж. манири, држање, начин кретања и држања тела ухитри,´ться, ухитря,´ться, ухищря,´ться смислити, сначћи се, довиjати се у,´хо м. уво пропуска,´ть ми,´мо уше,´й - не обраћати пажњу держа,´ть у,´хо востро,´ - бити опрезан он по,´ уши влюблён - он jе до ушиjу заљубљен туго,´й на,´ ухо - наглув ухо,´д м. 1. одлазак 2. старање ухо,´дить 1. одлазити 2. пролазити уходи,´ть от наказа,´ния - избећи казну ухудша,´ть погоршавати; ~ся погоршавати се ухудше,´ние с. погоршавање уча,´ствовать учествовати, суделовати, сарађивати уча,´стие с.1. учешће, суделовање 2. интересовање принима,´ть уча,´стие - учествовати уча,´стник м. учесник участи,´ть учестати, постати чест уча,´сток м. 1. део, комад, парче (земље) 2. деоница уча,´сток пути,´ - део пруге избира,´тельный уча,´сток - изборна jединица у,´часть м. судбина уча,´щийся, учени,´к м. ученик, ђак учёба ж. учење уче,´бник м. уџбеник уче,´бный наставни, школски уче,´бный год - школска година

уче,´бное заведе,´ние - школа уче,´ние с. учење, обука учёный научник учёт м. 1. евиденциjа, урачунавање 2. узимање у обзир учётчик м. евидентичар учи,´тывать 1. узимати у обзир, водити рачуна 2. евидентирати, есконтовати учи,´лище с. училиште учи,´тель м. учитељ, наставник учи,´тельский наставнички учи,´тельская - наставничка канцелариjа учи,´ть учтити, обучавати, изучавати; ~ся учити се учреди,´тель м. оснивач учереди,´ть, учрежда,´ть оснивати, успостављати, установљати учрежде,´ние с. 1. оснивање 2. установа уша,´т м.чабар уши,´б м. повреда ударом уши,´бать ударати се ушко,´ 1. мало уво 2. иглене уши 3. каиш на ципели уще,´лье клисура, кланац ущеми,´ть пригњечити, приштинути, приклештити, увредити, погазити ущеми,´ть чьё-либо самолю,´бие - повредити нечиjе самољубље ущеми,´ть чьи,´-либо инте,´ресы, чьи,´-либо права,´ - закинути ничиjе интересе, ничиjе права уще,´рб м. губитак, штета нанести,´ уще,´рб - нанети штету ущипну,´ть уштинути, штипнути ую,´т м. угодност, комфор, лагодност, приjатност, интимна атмосфера, удобност ую,´тный угодан, удобан, приjатан, лагодан уязви,´ть убости, увредити, жацнути уясни,´ть схватити, створити своjе мишљење Ф фа,´брика ж. фабрика фабрикова,´ть производити, израђивати; измишљати фабри,´чный фабрични, фабрички фабри,´чный го,´род - индустриjски град фа,´кел м. буктиња фа,´кельное ше,´ствие бакљада факт м. чињеница, податак общеизве,´стный факт - ноторна чињеница факти,´ческий фактичан, чињеничан, стваран факти,´ческое положе,´ние дел - чињенично стање фа,´ктор м. фактор факультати,´вный факултативан факульте,´т м. факултет факульте,´тский факултетски фальсифика,´т м. фалсификат фальсифици,´ровать фалсифековати фальцо,´вка ж.пресавиjање фальцева,´ть ужлебљивати, савиjати, пресавиjати фальшбо,´т м. прамчани валобран фальши,´вить 1. погрешно певати или свирати 2. претварати се, бити неискрен; фальшивомоне,´тчик м. фалсификатор лажног новца фальш м. неискреност, лажност, лицемерjе, дволичност фальши,´вый лажан, вештачки, фалсификован фами,´лия ж. презиме де,´вичья фами,´лия - девоjачко презиме фами,´льный породични фами,´льные драгоце,´нности - породични накит фамилья,´рный фамилиjаран, прост, простачки срдачан фамилья,´рничать понашати се сувише слободно фанабе,´рия ж.уобрженост, охолост, осионост фане,´ра ж. фурнир петь под фане,´ру - певати на плей-бек фант м. фота игра,´ть в фа,´нты - играти фоте фантик м. папир за увијање(бомбона) фантазёр м. сањалица, маштар фанта,´зия ж. 1. фантазиjа, уобразиља, машта 2. хир, лутка, буба, мушица фантази,´ровать сањати фанта,´ст м. 1. фантаста 2. визионар, занесењак, мистичар фантасти,´ческий фантастичан, невероватан фанфаро,´н м. хвалисавац, разметљивац

фарва,´тер м. пловни канал фа,´ртук м. кецеља фармацевт м. фармацеут фарс м. фарса фарцо,´вщик м. разг. шверцер фарцева,´ть шверцовати фарфо,´р м. порцелан фарфо,´ровый порцелански фарфо,´ровый заво,´д - фабрика порцелана фарш м. надев, материjал за пуњење фарширо,´ванный напуњен, надевен фарширова,´ть надевати, пунити фасо,´вка ж. паковање, пакирана роба фасо,´ванный пакован, упакован фасо,´ль м. пасуљ фасо,´н м. стил, облик фат м. кицош, уображенко фатовство с. уображеност, кицошлук фа,´та ж. невестин вео фая,´нс м. собир. керамика фая,´нсовая посу,´да - керамичко посуђе фаэто,´н м. лак фиjакер февра,´ль м. фебруар февра,´льский фебруарски федера,´ция ж. федерациjа феери,´ческий, феери,´чный чаробан, вошебан, диван, чаролиjски фейерве,´рк м.ватромет фе,´льдшер м.лекарски помоћник феода,´л м. феудалац феода,´льный феудални ферзь м. краљица (у шаху) фе,´рма ж. фарма животново,´дческая фе,´рма - сточарска фарма фе,´рмер м. фармер феня ж. лоповски арго ферт м. устар. кицош фестива,´ль м. фестивал фехтова,´ние с. мачевање учи,´тель фехтова,´ния - учитељ мачевања фехтова,´льщик м. мачевалац фе,´я ж. вила фиа,´лка ж. љубичица фиг м. груб. у изразима фи,´га с два! - нипошто! ни фига,´!- 1.никако! 2. израз за чуђење иди,´ ты на фиг! - губи се! фиг с тобо,´й! - нака те ђаво носи! фи,´га ж. 1. смоква 2.шипак(знак прстима) фигня,´ ж. 1.небитна незначајна ствар 2. глупост фигля,´р м.лакрдијаш, комедијаш, шаљивчина фигля,´рничать шегачити се, лакрдијашити фигу,´ра ж. 1. фигура, облик, прилика, појава 2. стас фигу,´рный фигуран фигу,´рное ката,´ние - уметничко клизање фигура,´льный сликовит, фигуративан ,симболичан фи,´зик м. физичар физи,´ческий физички физи,´ческий труд - физички рад физи,´ческая культу,´ра - физичка култура филиа,´л м. филиjала фильм м. филм цветно,´й фильм - филм у боjи полнометра,´жный фильм - дугометражни филм короткометра,´жный фильм - краткометражни филм документа,´льный фильм - документарни филм, документарац фильмоте,´ка ж.кинотека фимиа,´м м. тамjан кури,´ть фимиа,´м - кадити фина,´нсы мн. финансиjе; новац фина,´нсовый финансиjски финанси,´рование финансирање фи,´ник м. урма

фин|н м. Финац;~ ка ж. Финкиња финский фински фи,´нский нож, фи,´нка - посебна врста кривог ножа финти,´ть претварати се, измотавати се, врдати фиолетовый љубичаст мне фиолетово! – баш ме брига! фиска,´л м. 1.потказивач 2. ухода фиста,´шки мн. пистаћи фи,´шка ж. 1. жетон 2. жарг. трик, цака ру,´бит фи,´шку - разуме се у ствари, зна свој посао флаг застава подня,´ть флаг - дићи заставу флажок м. заставица фла,´гман м. 1.командант ескадре 2. адмиралски брод флагшто,´к м. део катарке коjи ности заставу флако,´н м. фина бочица ( за парфем) фланг крило, бок фланговый бочни, крилни фле,´йта ж. флаута флёр м. вео, копрена фли,´гель м. крило куће, засебна споредна зграда флот м. флота, морнарица вое,´нно-морско,´й флот - ратна морнарица возду,´шный флот - воздухопловство гражда,´нский флот, торго,´вый флот - трговачка морнарица фля,´га, фля,´жка ж. воjничка чутурица фок м. доње jедро на прамчаноj катарци фок-ма,´чта -прамчана катарка фо,´кус м. 1. фокус( оптички) 2. трик, опсенарева вештина 3. ћуд, ћеф, мушица фо,´кусник м. мађионичар, опсенар фо,´кусничать измотавати се, лудирати се фо,´кусный фокусни, средишни фо,´кусное расстоя,´ние - фокусна даљина фольга,´ ж. алуминијумска фолија фолькло,´р м. фолклор фольклори,´ст фолклориста фо,´мка ж. разг. кука (за обијање) фон м.1. позадина слике, основа, основна боjа. 2.позадина фона,´рь м. 1.фењер, светиљка 2. модрица испод ока фонд м. фонд жили,´щный фонд - стамбени фонд фонд зарпла,´ты - платни фонд премиа,´льный фонд - наградни фонд фонта,´н м. фонтана, водоскок, извор фонта,´нировать куљати, сипати фо,´ра ж. у изразу дать фо,´ру - попустити, дати шансу за победу ( у такмичењу) форе,´ль ж.пастрмка фо,´рма ж.1. форма, облик 2. образац, калуп 3. униформа формирова,´ние с. формирање, састављање фо,´рменный униформисан формирова,´ть, сформова,´ть формирати, састављати, образовати фо,´рточка, фраму,´га ж. мали прозор за луфтирање, проветравање просторија фотовы,´ставка ж. изложба фотографиjа фотогра,´фия, фо,´то разг., фотокра,´точка устар. фотографиjа,слика фотографи,´ровать фотографисати фотографи,´ческий фотографски фотолюби,´тель м. фотограф-аматер фотоплёнка ж. фотографски филм фра,´ер м. жарг. кицош, припрост разметливац, гиздавац франт м.гиздавац, кицош францу,´з м.Француз;~ ка ж. Францускиња францу,´зский француски фрахт м.1. превоз робе воденим путем 2. бродарина 3. аренда брода за превоз робе френч м. војна јакна, кратак капут фрикаде,´лька ж. месне кнедле у супи фронт м. 1.фронт 2. чело, лице фронтовик м. фронтовац, борац фрукт м. воће, плод фруктовый воћни фрукто,´вый сад - воћњак фуже,´р м. бокал

фунда,´мент м. темељ, основа фундамента,´льный темељан, основни, битан, главни, солидан фура,´жка ж. капа као део униформе фуры,´чить жарг. радити футбо,´л м. фудбал футболи,´ст м.фудбалер футбо,´лка ж. маjица кратких рукава футбо,´льный фудбалски футбо,´льная кома,´нда - фудбалски тим футля,´р м. футрола фуфло с. жарг.безвредна, непотребна ствар фуфа,´йка м. маjица, подкошуља фы,´ркать 1.фркати 2. церити се, церкати се

Х хавро,´нья ж. разг. 1. прасе, свиња 2.аљкав човек ха,´вать жарг. јести ха,´ки с. нескл. каки (боја) хала,´т м. огртач хала,´тность ж. аљкавост, немарност хала,´тный аљкав, немаран хала,´тное отноше,´ние - немаран однос халва,´ ж. алва халту,´ра ж. жарг.1.аљкав рад 2. допунски рад, тезга халту,´рить аљкаво радити, тезгашити халту,´рщик м. 1.тезгаш 2.надриуметник 3. аљкав радник халя,´ва ж. жарг. джабалук, нешто што је бесплатно , бадава жить на халя,´ву - живети на туђ рачун хам м. простак, неваспитан човек, грубиjан хами,´ть простачки се понашати ха,´мский простачки, груб хандра,´ ж. туга, депресија хандри,´ть туговати, бити у депресији ханжа,´ ж. лицемер, привидно побожан ха,´нжество с. лицемерје, притворност ха,´пать, ха,´пнуть 1. расти 2. зграбити, шчепати 3. здипити, украсти, смотати хапу,´га м. и ж. разг. тешка лопужа, безобзиран крадљивац хара,´ктер м. 1.карактер, нарав 2. природа, природна особина, своjство тяжёлый хара,´ктер - тешка нарав си,´льный хара,´ктер - снажан карактер характе,´рный карактеран, карактеристичан ха,´ркать пљувати, изхаркивати харч разг. храна харче,´вня ж. крчма ха,´ря ж. њушка, губица, ружно лице ха,´та ж. сељачка кућица хачапу,´ри мн. питица ха,´ять грдети хвала,´ ж. похвала, хвала воздава,´ть хвалу,´ - хвалити хвали,´ть хвалити хвале,´бный похвалан хвале,´бная песнь - славопоjка хва,´стать(ся) хвалити (се), разметати (се) хвастли,´вость хвалисавост, разметљивост хвастли,´вый хвалисав хвасту,´н м., хвастунья ж. хвалиша, хвалисавац, разметљивац хвата,´ть, хвати,´ть 1. хватати, узимати , зграбити 2. бити довољан 3. стизати, достизати; ~ся машити се, сетити се хвата,´ть что попа,´ло - грабити без реда, не гледајући мне не хвати,´ло вре,´мени - не достаје времена э,´того ещё не xвата,´ло! - joш то мени фали ( недостаје)! хвати,´ть ли,´шнего - превише попити хво,´рост м. танке гранчице за потпалу, суво шибље хворь ж. болешљивост хвора,´ть побољевати хво,´рый бољешлив хвост м. 1. реп 2. ред 3. крај 4. заостали испит сдава,´ть хвосты,´ - полагати заостале испите хвоста,´тый репат хво,´стик м. репић

хво,´я ж. бодља четинарског дрвета хво,´йный четинарски хво,´йный лес - четинарска шума хек м. ослић хе,´рить разг. устар. прецтравати, брисати хиба,´рка ж. кућерак хи,´жина ж. колиба, кућица химика,´ты мн.хемикалиjе хи,´мия ж. хемиjа хи,´мик м. хемичар хими,´ческий хемиjски хими,´ческий ана,´лиз - хемиjска анализа хими,´ческая чи,´стка - хемиjско чишћење хи,´лый разг. слабуњав, слабичко хире,´ть слабети, опадати хитри,´ть 1. бити лукав, препреден 2. врдати, изврдавати хи,´трый 1. лукав, препреден 2. запетљан, заплетен хи,´трость ж. 1. лукавство, препреденост 2. запетљаност, заплетеност хитре,´ц м. лукав човек, препреденко хихи,´кать, хихи,´кнуть кикотати хище,´ние с. краћа, лоповлук, проневера хи,´щник м. 1. грабљивац, пљачкаш, отимач 2. грабљива животиња, грабљивац хлам м. старудија, старе безвредне ствари хлеб м. 1. хлеб 2. жито това,´рный хлеб - тржишно жито хле,´бный 1. хлебни 2.житни хле,´бец м. xлебић, хлепчић хлеба,´ть, хлебну,´ть сркати, сркнути хле,´бница ж. корпа или кутија за хлеб хлебозагото,´вка ж. откуп жита хлебопа,´шество с. ратарство хлебопа,´шец м. ратар, орач, земљорадник хлебопека,´рня ж. пекара хлеборо,´б м. земљорадник хлебосо,´л м. гостољубив човек хлебоубо,´рка ж. жетва хлев м. штала хлеста,´ть шибати, тући, ударати хлёсткий оштар, заjедљив, увредљив хлёстнуть ошинути хли,´пкий слаб, нејак хлобыста,´ть превише пити хлоп! трас! хло,´пать 1. лупати 2. тапштати, аплодирати хло,´пать в ладо,´ши - пљескати, аплодирати хло,´пать глаза,´ми - трепетати очима хло,´пнуть 1. залупити 2. потапшати хлопо,´к м. памук хло,´пок-сыре,´ц - сирови памук хло,´пковый памучан хлопковая плантация - плантажа памука хлопо,´к м. пљесак, пљескање хло,´поты мн. брига, старање хлопотли,´вый 1. тежак, заметан посао 2. вредан, радан хлопота,´ть 1. бринути се, старати се 2. заузимати се хлопу,´шка ж. конфета хло,´пья мн. пахуље, пахуљице хлы,´нуть 1. покуљати, пљуснути 2.навирити хлыст м. 1.шиба, бич хлыщ м. разг. 1.непријатан човек 2.кицош хлыста,´ть шибати хлю,´пать 1. шљапкати 2. шмркати носом хлябь ж. 1. влага, влажност 2. киша хля,´стик м. каишчић, копча хмеле,´ть опиjати се хмель м. 1. бот. хмељ 2. напитост, пиjано стање хмельно,´й пиjан, опоjни хму,´рить мрштити се, мргодити се; ~ся 1.мрштити се 2. тмурити се, облачити се, замрачивати се хму,´рый 1. таман, мрачан, суморан 2. тужан, жалостан, намрштен хны,´канье тих плач, кењкање, кевтање хо,´бби с. нескл. хоби, интерес хо,´бот м. сурла

ход м. 1.ход, брзина, кретање, ток 2.потез по,´лным хо,´дом - пуним паром три часа,´ хо,´ду - дотле је три сата вожње дипломати,´ческий ход - дипломатски потез хода,´тай м. посредник, заступник хода,´тайство с. заузимање, посредовање ходи,´ть 1. ићи, кретати се, ходити, посећивати 2. дворити, бринути се о неком 3. вући потез ходи,´ть на охо,´ту - ићи у лов ходи,´ть на лы,´жах - скијати се ходи,´ть пе,´шкой - поћи пешаком, пиуном ( у шаху) ходи,´ть за больны,´м - неговати болесника часы,´ хорошо,´ хо,´дят - сатовник добро ради хозрасчёт м. (хозяйственный расчёт) самостално финансирање хозя,´ин м. 1.домаћин, газдав 2. господар, властник хозя,´йничать 1. водити домаћинство 2. газдовати хозя,´йство с. 1. домаћинство, газдинство 2. привреда хозя,´йственник м. руководилац у привреди хозя,´йка ж. 1. газдарица 2. домаћица хокке,´й м. хокеj холёный негован, очуван холе,´ра ж. мед. колера хо,´лить неговати, пазити, чувати холм м. брежуљак, брег хо,´лод м. хладноћа, зима холоде,´ть, холоди,´ть 1. расхлађивати хладити 2. хладнети, хладити се холоде,´ц м. пихтиjе холодильник м. фрижидер, хладњача хо,´лодно хладно холо,´дный 1. хладан 2. равнодушан холодо,´к м. 1. хладовина, сенка, хлад 2. резервисаност холости,´ть штроjити, шкопити холосто,´й 1. м. неожењен човек 2. празан (ход) холосто,´й патро,´н - ћорак холостя,´к м. нежења ста,´рый холостя,´к - стар момак холу,´й м. слуга, лакеj хо,´ля само у изразу жи,´ть в хо,´ле - живети окружен бригом (негом) хомя,´к м. морско прасе хомя,´чить жарг. јести хорва,´т м. Хрват; ~ка ж. Хрватица хорва,´тский хрватски хорёк м. зоол. хрћак хорово,´д м. коло хорово,´диться 1. играти коло 2. траћити време 3. водити познанство хорово,´й хорски хоро,´мы мн. одаје хорони,´ть, схорони,´ть, похорони,´ть 1. сахранити 2. сакрити хороше,´нько потпуно, темељно, као што треба хороше,´ть 1. постаjати лепши 2. опијати се, постати све више пијан хоро,´ший 1. добар 2. леп, згодан хоро,´шенький м. лепушкаст хорошо,´ лепо, добро о,´чень хорошо,´ - врло добро хоте,´ть хтети, жељети; ~ся хтети хоть макар, бар, ма, мада, иако хоть за,´втра - макар и сутра подожди,´те хоть мину,´ту! - сачекајте бар минут хоть бы поскоре,´е коне,´ц! - једва чекам крај хоть бы что! - баш њега брига! хотя,´ мада, иако, бар да, премда он хотя,´ стар, но соверше,´нно здоро,´в - он је стар, али потпуно здрав хотя бы и так! - макар и ово хо,´хма ж. жарг. шала хохо,´л м. 1. креста (код птица) 2. погрдан назив за Украјинце хо,´хот смех, кикот хохота,´ть смеjати се. кикотати се храбре,´ц м. jуначина храбри,´ться правити се храбар хра,´брость м. храброст, jунаштво, смелост хра,´брый храбар, смео хране,´ние с. чување

на хране,´нии - на чувању храни,´ть чувати, држати храни,´ть та,´йну - чужати тајну храни,´тель м. чувар храп м., храпение с. хркање хребе,´т м. 1. кичма, ртењача 2. гребен го,´рный хребе,´т - планински гребен хрен м. рен ста,´рый хрен - старкеља хрено,´вый жарг. лош хрено,´вая му,´зыка - лоша музика хрень ж. жарг. 1.неприлика, непријатност 2. нејасна ствар, ситуација хрип м., хрипота ж. хрчање, промуклост предсме,´ртный хрип - ропац хри,´плый промукао хрипе,´ть крчати, говорити промукло христиа,´нство с. хришћанство христиа,´нин м. хришћанин христо,´соваться љубити се (за Ускрс) хрома,´ть храмати хромота,´ ж. сакатост, хромост хромо,´й, хромоно,´гий м. хром, сакат хру,´пкий крт, слаб хруста,´лик м. сочиво у оку хруста,´ль м. кристал хруста,´льный кристалан хрусте,´ть, хру,´стнуть 1. кврцнути 2. крцкати хрущёвка ж. 1. стан изграђен у доба Хрушћова 2. мал, лош стан хрыч м. разг. кретенчина ста,´рый хрыч - старкеља хрю,´канье с. грокотање хрю,´кать грокотати ху,´до м. зло, невоља, рђаво худоба,´ ж. мршавост худо,´й 1. мршав2. изанђао, похабан худо,´жество 1. уметност 2. смицалица, уjдурма худо,´жественный уметнички худо,´жник м. уметник, сликар худосо,´чие с. малокрвност худоща,´вость ж. мршавост худоща,´вый мршав, сувоњав хули,´ть омаловажавати, осуђивати, кудити, хулити хули,´тель м. онаj коjи куди, осуђуjе, критикуjе хурма,´ ж. јапанска јабука ху,´тор м. мајур, салаш

Ц ца,´пать, ца,´пнуть 1. хватати, шчепавати, ухватити, шчепати, шћапити 2. грпсти, огрепсти ца,´паться жарг. нападати у љутни, свађати се цара,´пать, цара,´пнуть 1. грепсти, огрепсти 2. нечитко писати цара,´пина ж. огреботина ца,´рственный царски, величанствен ца,´рствование с. владавина ца,´рство с. царство, владавина живо,´тное ца,´рство - царство животиња расти,´тельное ца,´рство - биљно царство ца,´рствовать царовати, владати царь м. цар царёк м. владарчић, старешина племена ца,´рский царски цари,´ть царовати, владати ца,´ца ж. 1. жарг. хирожита жена 2. устар. дечија играчка ца,´цкаться жард. превише узимати у обзир, пазити цвести,´ 1. цветати 2. буђавети, постаjати плесњив цвет м.1. боjа 2. цвет, процват во цве,´те лет - у најбољим годинама цвета,´стый шарен, китњаст цветни,´к м. цвећњак, леjа цвећа

цветно,´й шарен, разнобоjан, обоjен цветны,´е мета,´ллы - обоjени метали цветна,´я капу,´ста - карфиол цветово,´д м. цвећар, одгајивач цвећа цвето,´чник м. продавац цвећа цветы,´ мн. собир.цвеће цвето,´к м. цвет цеди,´ть 1. цедити 2. сипати полако 3. разг. говорити кроз зубе це,´дра сушена кора лимуна или поморанџе цейтно,´т м. цаjтнот, оскудица времена (у шаху) цейхга,´уз м. воjно слагалиште целе,´бность ж. лековитост целе,´бный лековит целево,´й наменски целева,´я устано,´вка - сврха, смер, циљ, замисао целесообра,´зный користан, целисходан целеустремлённость ж. решеност, одлучност целико,´м у целини, потпуно целина,´ ж. ледина по,´днятая целина,´ - узорана ледина це,´лить 1. циљати 2. гађати, нишанити; ~ся нишанити целко,´вый сребрна рубља целова,´ть љубити; ~ся љубити се целому,´дренный чедан, невин, чист, непорочан целому,´дрие чедност, чистота, невиност, непорочност це,´лостность целовитост, интегритет территориа,´льная це,´лостность - териториjални интегритет це,´лостный читав, неокрењен це,´лый 1. цео, сав, читав 2. здрав це,´лых два, три и т.д. часа,´, дня - читавих два, три дана, сата цель циљ, мета; намера, сврха це,´льный 1. цео, читав, потпун, монолитан 2. чист, непомешан цена,´ м. цена договорна,´я цена,´ - уговорена цена заку,´почная цена,´ - набавна цена любо,´й цено,´й - по сваку цену цени,´ть ценити, оцењивати, уважавати, поштовати це,´нник м. ценовник це,´нность ж. вредност объя,´вленная це,´нность - означана вредност це,´нный скупоцен, скуп, драгоцен, користан це,´нные бума,´ги - вредносне папире центр м. центар вычисли,´тельный центр - рачунарски центар иссле,´довательский центр - истраживачки центар быть в це,´нтре внима,´ния - бити у центру пажње центра,´льный централни, средишњи центробе,´жный центифугални центростреми,´тельный центрипетални цепене,´ть 1. мрзнути се, кочити се од зиме 2. запрепашћивати се це,´пкий 1. чврст, жилав 2. коjи се лако закачиње, лепљив 3. упоран, истраjан цепля,´ться ухватити се за, обесити се, закачити се цепь ж. ланац, вериге цепо,´чка ж. ланчић цепно,´й ланчан церемо,´ниться снебивати се, устезати се, пренемагати се церко,´вный црквени; церковный приход парохиjа церко,´вный ста,´роста - црквени тутор це,´рковь ж. црква цех м. 1. еснаф 2. одељење, погон (фабрика) циге,´йка ж. уштављено овчије крзно цико,´рий ж. цигура цили,´ндр м. цилиндар цинга,´ ж. скорбут цино,´вка ж. простирка од трске цирк м. циркус цирка,´ч м. циркуски артист, циркусант цирково,´й циркуски ци,´ркуль м. шестар циркуля,´р м. циркулар, окружница циркуля,´ция ж. циркулациjа, кружење, оптицаj (новцв, крви и сл.) цирю,´льник м. уст. фризер

цисте,´рна ж. цистерна цитаде,´ль ж. тврдђава цифербла,´т м. броjчаник, цифарник ци,´фра ж. броj(ка) контро,´льные ци,´фры - контролне броjке цо,´кать 1. лупкати 2. изговарати «ц» место «ч» цу,´гом jедан иза другог (о два коња), упрегнути jедног иза другог цука,´т м. кандирано воће цыга,´н м. Циганин; ~ка ж. Циганка цыга,´нский цигански цы,´кать ућуткивати, стишавати, тражити мир, говорити «пст» цыплёнок м. пиле цыпля,´чий пилећи цы,´почки мн. у изразу на цыпочках - на врховима ножних прстиjу цып-цып! пи! пи! цыц! ћут! тишина! пст! Ч

чаба,´н м. чобанин ча,´вкать 1.мљацкати (при јелу) 2. извлачити ноге из блата( са звуком) чад м. чађ, гар быть как в чаду,´ - бити као ошамучен чади,´ть чадити, димити се, пушити ча,´до с. устар. чедо, дете чадра,´ ж. фереџа чаёвничать пити чај чаево,´д м. одгајивач чаја чаевы,´е мн. напојница чаи,´нка ж. чајни лист чай м. 1.чај 2. по свој прилици, без сумње, вероватно травяно,´й чай - биљни чај устро,´ить чай - приредити чај дать на чай - дати напојницу а вы, чай, не привы,´кли? - по свој прилици нисте се навикли? ты, чай, проголода,´лся - ти си сигурно гладан, ти си без сумње огладнео ча,´йный чајни ча,´йная ло,´жка - кашићица чайный паке,´тик - кесица са чајем чайнoe си,´течко - цедаљка за чај ча,´йная ж. чајџиница ча,´йник м. 1.чајник 2. незналица, неупућен човек ча,´йка ж. галеб чал м. уже (за везивање лађа) ча,´лить привезивати (лађу) ча,´рка ж. бокал чаровни,´ца ж чаробница, привлачна, дражесна жена чарова,´ть очаравати чароде,´й м. чаробњак, мађионичар ча,´ры мн. чари, враџбине, мађије час м. 1.сат, доба, време 2.тренутак, час на часо,´к - накратко в ночно,´й час - у ноћно доба в час дня - у један поподне кото,´рый час? - колико је сати? служе,´бные часы,´ - радно време в до,´брый час!- срећно! стоять на часа,´х - стражарити час о,´т часу не ле,´гче! - све горе и горе, све теже и теже час разлу,´ки - време растанка мёртвый час - време одмарања коменда,´тский час - полицијски час часо,´к м. 1.час 2. кратко време часово,´й м. 1.стражар 2. који везан са одређено време 3. сатни часовщи,´к м. часовничар части,´чный деломичан, једним делом, парцијалан ча,´стник м. приватник ча,´стное с. количник ча,´стный 1.приватан 2. посебан ча,´стная со,´бственность - приватна својина э,´то моё ча,´стное де,´ло - то је моја приватна ствар

ча,´стным о,´бразом - приватно ча,´стный слу,´чай - посебан случај ча,´сто 1. често 2. густо дере,´вья поса,´жены ча,´сто - дрвеће је густо посађено частоко,´л м. плот частота,´ ж. 1. бројност 2. фреквенција часто,´тность ж. 1. учесталост 2. релативна фреквенција ча,´стый 1. брз, чест 2.густ ча,´стый пульс - брз пулс часту,´шки мн. поскочице часть ж. 1. део, компонент, рата 2. одељење, јединица (војске) 3. ресор, поље рада больша,´я ча,´сть већина пя,´тая часть - пети део во,´инская часть - војна јединица рабо,´тать по учёной ча,´сти - радити у научној струци он знато,´к по торго,´вой ча,´сти - он добро познаје трговину запасны,´е ча,´сти - резервни делови платёж частя,´ми - исплата на рате часы,´ мн. часовник нару,´чные часы,´ - ручни часовник со,´лнечные часы,´ - сунчани часовник часы,´ отстаю,´т - сат заостаје, касни часы,´ спеша,´т - часовник иде напред, жури стоя,´ть на часа,´х - стајати на стражи ча,´хлый увенуо, кржљав, учмао, оронуо ча,´хнуть венути, кржљати чахо,´тка ж. сушица, јектика, туберкулоза скороте,´чная чахо,´тка - галопирајућа туберкулоза чахо,´точный сушичав, туберкулозан ча,´ша ж. чаша, пехар, суд ча,´ша, ча,´шка весо,´в - тас, теразије в до,´ме по,´лная ча,´ша - изобиљна кућа ча,´шка ж. 1.шоља, чинија 2. тас коле,´нная ча,´шка - чашица вы,´пить ча,´шку чаю - попити шољу чаја ча,´ща ж. честар, шипраг ча,´ще чешће чаще всех - чешће него било ко ча,´яние с. очекивање, надање ча,´ять очекивати, надати се чва,´ниться правити се важан, разметати се, дизати нос чебуре,´к м. врста бурека, питица са месом чей - , чья, чьё, чьи чије чей бы то ни был - ма макари чији био чья взяла,´? - ко је победио? чек м. чек безнали,´чный чек - чек без покрића предъяви,´тельский чек - чек на доносиоца чека,´ окидач на бомби чека,´нить 1. ковати новац 2. гравирати, сликати по металу 3. мерити, бити читак, одмерен, прецизан чека,´нить шаг - корачати у строју, одмеравајући покрете чека,´нить слова,´ - мерити речи, говорити одмерено че,´ковый чековни чёлка ж. шишке чёлн м. чамац чeлнo,´к 1. мало чамац 2. котур за конац 3. жарг. препродавац, шверцер челове,´к м. 1.човек 2.уст. момак, слуга молодо,´й челове,´к - младић он хоро,´ший челове,´к - он је добра душа ше,´сть челове,´к дете,´й - шестеро деце о,´коло десяти,´ челове,´к - десетак људи челове,´чек м. мали човек человеколюби,´вый човекољубив человеконенави,´стник м. човекомрзац человекообра,´зный човеколик челове,´ческий човечански челове,´чество с. човечанство че,´люсть ж. вилица ве,´рхняя че,´люсть - горња вилица ни,´жняя че,´люсть - доња вилица че,´лядь ж. устар. укућани

чем ( акуз. од што), чим, чиме, уместо чем да,´льше, тем ху,´же - чим даље, тиме је и горе чем сиде,´ть, ты бы пошёл гуля,´ть - уместо да седиш ишао би у шетњу чемода,´н м. кофер уложи,´ть чемода,´н - спаковати кофер чемпио,´н м. првак, шампион чемпио,´н ми,´ра - првак света чемпио,´н по ша,´хматам - шаховски првак чемпиона,´т м. првенство чепуха,´ ж. бесмислица, глупост, будалаштина чепухо,´вый мален, безначајан, ситан, неозбиљан че,´рви мн. 1.црви 2. херц (у картама) черви,´веть црвљати се черво,´нный златан, црвен черво,´нная да,´ма - дама херц черво,´нное зо,´лото - чисто злато червото,´чина ж. црвоточина, црвоједина че,´рвы мн. херц (у картама) червь, червя,´к црв шелкови,´чный червь - свилена буба дождево,´й червь - кишна глиста замори,´ть червячка,´ - презалогајити червячо,´к м. црвић черёд м. ред идёт свои,´м чередо,´м - иде своим редом чередова,´ться мењати се по реду, ређати се че,´рез преко, помоћу, кроз, после пройти,´ че,´рез лес - проћи кроз шуму е,´хать че,´рез Ки,´ев - путовати преко Кијева че,´рез два часа,´ - кроз два сата черёмуха ж. дивља вишња черепа,´ха ж. корњача идти,´ черепа,´шьим ша,´гом - ићи као корњача (полако) черепа,´ховый корњачин черепи,´ца ж. цреп черепи,´чный од црепа черепи,´чная кры,´ша - кров од црепа чересчу,´р сувише, претерано черне,´ть црнети; ~ся црнети се черни,´ка ж. боровница черни,´ла мн. мастило черни,´льный мастиљави черни,´льная душа,´ - канцеларијски пацов черни,´льница ж. мастионица черни,´ть 1.црнити 2.клеветати, оцрњивати чернобу,´рка ж. поларна лисица, сребрена лисица чернови,´к м. 1.концепт, први нацрт 2. рукопис (нередигован) черногла,´зый, черноо,´кий м. црноок черного,´р|ец м. Црногорац; ~ка ж. Црногорка черного,´рский црногорски чернозём м. (земља) црница чернокни,´жие с. уст. црна магиja черноко,´жий м. црнац черномо,´рский црноморски чернорабо,´чий м. обичан, физички радник черносморо,´динный од црне рибизле чёрный црн, таман чёрный год - гладна година чёрная ле,´стница - споредне степенице чёрный ко,´фе - кафа без млека чёрная икра,´ - црни кавијар чёрная работа - тежак, груб посао ходи,´ть в чёрном - носити црнину чёрный день - несрећан дан, црни дан чёрный ры,´нок - црно тржиште держа,´ть кого,´-ли,´бо в чёрном те,´ле - малтретирати чёрный нал - кеш, новац сакривен од пореза чернь ж. 1.руља, гомила 2. црнење чёрствый 1. бајат 2. неосетљив, крут, бездушан чёрт м. ђаво, враг чёрт с тобо,´й - ђаво да те носи! чёрт возьми,´! - ђаво га однео!

чёрт его зна,´ет! - ђаво би га знао! чёрта с два! - шипак! иди к чертя,´м! - иди к врагу! иди дођавола у чёрта на кули,´чках - иза божијих леђа тут сам чёрт но,´гу сло,´мит - ту ће сам ђаво сломити ногу ни черта,´ не понима,´ю! - ништа не разумем чёртoв ђаволи чёртова дю,´жина - тринаjест комада чёрточка цртица черпа,´ть црпети, вадити черта,´ ж. 1. линија, црта 2. граница 3. особина, својство провести,´ черту,´ - повући линију черты,´ лица,´ - црте лица в о,´бщих черта,´х - у општим цртама, уопштено чертёж м. цртеж, скица чертёжник м. цртач чертёнок м. ђаволак чертовщи,´на ж. проклештина, ђаволска посла черти,´ть цртати черче,´ние с. цртање чеса,´ть 1.чешати 2. чешљати чеса,´ть языко,´м - брбљати чеса,´ть ре,´пу - размишљати чеса,´ться 1.сврбети, чешљати се 2. чешати се чесно,´к м. бели лук чесо,´тка ж. шуга чесо,´точный шугав че,´ствовать прослављати, почастовати, указивати поштовање че,´стно поштено че,´стность ж. поштење честно,´й частан, уважен, цењен че,´стный поштен, частан че,´стное сло,´во - часна реч честолю,´бие с. частољубље честь ж. част честь че,´стью - све као што ваља счита,´ю за честь - сматрам за част э,´то де,´лает ему честь - то му служи на част честь име,´ю - имам част чёт м. пар чёт- нечёт - пар-непар чета,´ ж. пар он тебе,´ не чета,´ - није он за тебе, није теби пар с супру,´жеская чета,´ - брачни пар четве,´рг м. четвртак по,´сле до,´ждичка в четве,´рг - никад, о Кукову лету, Лимбурга месеца, на свети Никад по четверга,´м - четвртком четвере,´ньки мн. четвороношке стать на четвере,´ньки - стати четвороношке четвёрка ж. 1.четворка 2. четворац 3.четворопрег че,´тверо четворо, четворица четверта,´к м. четвртина рубље (25 копејки) четвертно,´й новчаница од 25 рубаља четвертова,´ть комадати четвёртый четврти четвёртое ию,´ня, четвёртого ию,´ня - четврти јун четвёртая часть - четврти део че,´тверть ж. 1четврт 2.тромесечје чётный паран чётки мн. бројанице чёткий прецизан, јасан, тачан, разговетан, читак четы,´ре четири четы,´режды четири пута четы,´реста четири стотине четырёхгодичный четворогодишњи четырёхклассный четвороразредни четырёхлетний четворогодишњи четырёхсторонний четворостран четырёхэтажный троспратни четы,´рнадцатилетний четрнаестогодишњи четы,´рнадцатый четрнаести четы,´рнадцать четрнаест

чех м. Чех чехарда,´ 1. игра труле кобиле 2. ређање, померање министе,´рская чехарда,´ - промене у министарству чехо,´л м. навлака чечеви,´ца ж. сочиво, лећа чечётка ж. врста плеса с тапкањем, степ че,´шка ж. 1.Чехиња 2.обућа за гимнастичарке че,´шский чешки чешуя,´ ж. крљушт, љуска чи,´бис ж. зоол. вивак чини,´ть 1.оправљати, крпити 2. оштрити, зарезивати 3. правити , радити чини,´ть препя,´тствия - стварати препреке, сметње чи,´нность уредност, учтивост, пристојност чи,´нный уредан, учтив, пристојан чину,´ша м. чиновник-бирократа чири,´канье цвркутање чири,´кать цвркутати чи,´ркать кресати чи,´ркать спи,´чкой - кресати шибицу чи,´сленность ж. бројно стање, бројност чи,´сленный бројни числи,´тель м. бројилац чи,´слить бројити, рачунати чи,´слиться водити се, убрајати се чи,´слится больным - убрајати у болеснике число,´ с.број, датум, количина дро,´бное число,´ - разломак еди,´нственное число,´ - једнина мно,´жественное число,´ - множина како,´е сего,´дня число,´? - који је данас датум? поме,´тить за,´дним число,´м - антидатирати чисти,´лище с. чистилиште чи,´стильщик м. чистач чи,´стильщик сапо,´г - чистач обуће чи,´стить чистити, љуштити чи,´стить карто,´фель - љуштити кромпир чи,´стить ло,´шадь - тимарити коња чи,´стка ж. 1.чишћење, спремање 2. чистка чи,´сто 1.чисто 2.као (неко) чи,´сто оде,´тый - чисто обучен чи,´сто случа,´йно - сасвим случајно здесь чи,´сто - овде је чисто тут де,´ло не чи,´сто -ту нису чиста посла чи,´сто сде,´ланный - лепо урађен чи,´сто по-матери,´нски - као мајка, мајчински чистови,´к м. оно што је преписано начисто чистово,´й чист чистога,´н м.. готов новац; готовина, кеш заплати,´ть чистога,´ном - платити уготову, платити кешем чистописа,´ние с. краснопис чистоплю,´й м., чистю,´ля м., ж. чистунац чистопло,´тность ж. чистота, чистоћа чистосерде,´чность ж. искреност, отвореност, простодушност чистота,´ ж. чистота, чистоћа говори,´ть на чистоту,´ - говорити отворено чи,´стый 1.чист, уредан 2. празан, слободан 3. непокварен, невин 4. прави, стваран чи,´стый вес - нето тежина он не чист на,´ руку - он краде чи,´стая случа,´йность - пука случајност чита,´льня ж. читаоница чита,´ть 1. читати 2. предавати 3 рецитовати. чита,´ть ле,´кции - држати предавања чита,´ть наставле,´ния - држати буквицу чита,´тель м.читалац чифи,´рь м. посебно припремљен чај, јак чај чиха,´ние с. кијање чиха,´ть, чихну,´ть кијати, кинути член м. 1. члан 2. уд член профсою,´за - члан синдиката член-корреспонде,´нт - дописни члан чле,´нский члански чле,´нский взнос - члански улог, чланарина

чмо с.;~шник м.;~шница ж. жарг. 1. неуредан, аљкав човек 2. глупак, тикван чмо,´кать 1.љубити 2. цокати, терати коња чо,´каться куцати се чо,´кнуться 1. куцнути се 2. полудети чо,´порно натегнуто, извештачено, надувено чо,´порный извештачен, надувен, натегнут чрева,´тый бременит чре,´во с. уст. трбух чревовеща,´ние с. говор из трбуха чревоуго,´дие с. прождрљивост, ждеравост чрезвыча,´йный необичан, особит, ванредан чрезвыча,´йный посо,´л - амбасадор чрезвыча,´йное положе,´ние - ванредно стање чрезвыча,´йный съезд - ванредни конгрес чрезме,´рно преко мере чте,´ние с. читање чти,´во с. разг. штиво чтить уважавати, поштовати что што, шта, зашто, колико, зар, да, что э,´то? - шта је то? что э,´то за челове,´к? - какав је ово човек? что с ва,´ми? - шта вам је? а что мне за де,´ло?! - марим ја! у вас, что ни сло,´во, то ложь - у вас је свака реч лаж что и говори,´ть - нема се шта рећи что она,´ молчи,´т? - зашто она ћути? что сто,´ит э,´та кни,´га? - колико кошта ова књига? я ду,´мал, что она,´ придёт - мислио сам да ће она доћи что,´бы да би , да встать ра,´но, что,´бы попа,´сть на по,´езд - устати рано да би стигао на воз что,´бы я э,´то не ви,´дел бо,´льше! - да ни сам то видео више! что-ли,´бо, что-нибу,´дь нешто, штогод, ма шта что-то нешто чуб м. ћуба чуба,´тый ћубаст, капораст чува,´к м. жарг. момак чуви,´ха ж. жарг. девојка чу,´вственность чулност, пожудност, похотљивост чу,´вственный чулан, пожудан, похотљив чувстви,´тельность ж. осетљивост, утанчаност нежност, сентименталност чувстви,´тельный осетљив, осећајан, утанчан, сентименталан чу,´вство м. 1. чуло 2.осећање 3. свест 4.смисао чу,´вство слу,´ха, зре,´ния, обоня,´ния, осяза,´ния и вку,´са - чуло слуха, вида, мириса, додира и укуса чу,´вство до,´лга - осећање дужности лиши,´ться чувств - изгубити свест прийти,´ в чу,´вство - освестити се чу,´вство ю,´мора - смисао за хумор чу,´вствовать осећати чу,´вствовать боль в ноге,´ - осећати бол у нози чувы,´рла ж. ружна женсак особа чугу,´н м. сирово гвожђе чугунолите,´йный заво,´д - ливница гвожђа чугуно,´к м. метални лонац чуда,´к м. чудак чудакова,´тый хировит чуда,´чка ж. чудна особа, хировита жена чуди,´ла м., ж. жарг. особењак чуда,´чить правити будалаштине, лудирати се чуде,´сный чаробан, диван, красан у него,´ чуде,´сный вид - он одлично изгледа чуди,´ть чудновато се понашати, правити лудорије чу,´диться причињавати се, чинити се чу,´дище, чудо,´вище с. монструм, страшило, чудовиште чудно,´й чудноват, необичан, чудан чу,´дный красан, диван, заносан, чаробан чу,´до 1. чудо 2. лепота, дивота чу,´до-ю,´до - чудовиште у руским бајкама чу,´дом на чудесан начин, чудесно чужа,´к м. туђин чужби,´на ж. туђина чужда,´ться туђити се чу,´ждый туђ, стран

чужезе,´мный страни чужестра,´нец, чужезе,´мец, чужа,´к м. туђин, странац чужо,´й туђ, стран чужбина туђина на чужо,´й счёт - на туђ рачун чужа,´я страна,´ - туђа земља чу,´кча м. и ж. 1. мештанин Чукотке 2. жарг. глупан, букван чула,´н м. шпајс, остава чуло,´к м. чарапа шёлковые чулки,´ - свилене чарапе чума,´ ж.1. куга 2. жарг. ружна особа чумно,´й кужан чума,´зый прљав, неуредан, умрљан чур даље! чур меня,´! - не мене, даље! чур молча,´ть! - пст!, ћут! чура,´ться клонити се, избегавати, уздржавати се чурба,´н м. 1. клада 2. неосетљив, неемотиван човек чурка ж. 1. мала клада 2. жарг. човек са истока Русије, не Рус (погрдно) чу,´ткий 1.осетљив, утанчан, нежан, префињен 2. пажлив чу,´ткий сон - лак сан чу,´ткий слух - танан слух чуть мало, умало, једва, тек што, истом чуть свет - у свитање она,´ чуть не упа,´ла - умало што није пала дверь чуть-чуть де,´ржится врата се једва држе чуть-чуть - мало, јако мало чу,´точка мало ни чу,´точки - ни најмање чу,´точку - малчице, врло мало чуто,´к малчице чутьё с. 1.њух 2. инстинктивно разумевање, чуло чухо,´нец м. устар. Финац чу,´чело с. страшило чу,´чело живо,´тного - препарирана животиња чу,´чело пти,´цы - пуњена, препарирана птица чу,´чело горо,´ховое - накарада чу,´шка ж. разг. 1. прасенце 2. прљав човек 2. тех. комад метала чушь ж. бесмислица, којештарија; говори,´ть чушь, нести,´ чушь, поро,´ть чушь - говорити којешта чу,´ять осећати, предосећати, чувствовати чуяло моё се,´рдце - осећао сам!

Ш шаба,´ш 1. доста! 2.допунски посао, тежак ша,´баш 1. скуп 2. шабат, јеврејска субота ша,´баш ведьм - ноћни скуп вештица шаба,´шить радити, ринтати шаг м. корак бы,´стрыми шага,´ми - брзим корацима приба,´вить шаг - убрзати корак шаг за ша,´гом - корак по корак на ка,´ждом шагу,´ - на сваком кораку в двух шага,´х - близу ша,´гом марш! - корак напред! шага,´ть, шагну,´ть корачати, закорачити ша,´йба ж. 1. плочица за хокеј, пак 2. навртањ ша,´йка ж. 1.банда, клика, разбојничка дружина 2.метална вангла шала,´нда ж. теретњак са пљоснатим дном шале,´ть постајати луд, губити памет, шашавети шали,´ть бити несташан, несташно се играти, правити русвај здесь шаля,´т овде није сигурно шали,´шь! - зезаш ме шаловли,´вый несташан, склон шали. шаљив, враголаст шалу,´н м., шалунья ж. враголан, несташко шалопа,´й лакомислена особа шаль ж. шал, велика свилена или вунена марама шально,´й шашав, узбуђен, одушевљен шальна,´я пу,´ля - залутало зрно ша,´мкать мрмљати, мумлати

ша,´мканье с. мрмљање, мумлање шампа,´нское с. шампањац шампу,´нь м. шампон шанс м. шанса, прилика, изглед, могућност шантрапа,´ ж. олош, бараберија ша,´пка ж. капа мехова,´я ша,´пка - шубара дать по ша,´пке - ударити без ша,´пки - гологлав ша,´пками закида,´ть - хвалити се, обећати лаку победу ша,´почка капица Кра,´сная ша,´почка - Црвенкапа ша,´почный који се односи на капу ша,´почное знако,´мство - познанство из виђења, кратко познанаство прийти,´ к ша,´почному разбо,´ру - закаснити, задоцнети шар м. лопта, балон, кугла возду,´шный шар - ваздушни балон хоть шаро,´м покати,´ - празднина, осдуство основних намерница ша,´рик м. лоптица, куглица кра,´сные кровяны,´е ша,´рики - црвена крвна зрнца у него,´ ша,´риков не хвата,´ет - фали му даска у глави шарово,´й, ша,´риковый куглични, лоптасти шарова,´я мо,´лния - лоптаста муња ша,´риковая ру,´чка - хемијска шарикоподши,´пник м. куглични лежај шара,´хаться, шара,´хнуться клонити се, избегавати ша,´рить претурати (по џепу), тражити ша,´риться тумарати се, мувати се ша,´ркать трти, вући, повлачити ша,´ркать нога,´ми - вући ногама, повлачити ногама ша,´ркать но,´жкой - клањати се шарма,´нка ж. вергл шарма,´нщик м. верглаш шарни,´р м. зглоб, шарка шарова,´ры мн. устар. широке панталоне шаромы,´жник м. разг. 1. нерадник, просјак 2. преварант шарф м. марама око врата, шал шата,´ть њихати, клатити, љуљати, трести, дрмусати; ~ься 1. љуљати се, њихати се 2. скитати се, беспосличити зуб шата,´ется - зуб се клати шате,´н м. смеђокос шатёр м. шатор шату,´н м. клатно ша,´фер м. венчани девер ша,´хматы мн. 1.шах 2.шаховске фигуре игра,´ть в ша,´хматы - играти шаха шахмати,´ст шахист ша,´хматный шаховски ша,´хматная доска,´ - шаховска табла ша,´хматные фигу,´ры - шаховске фигуре ша,´хта ж. рударско окно, рудник каменноуго,´льная ша,´хта - рудник угља шахтёр м. рудар шахтёрский рударски шахтёрская ла,´мпа - рударска лампа ша,´шка ж. 1. сабља 2. кружић за игру дама игра,´ть в ша,´шки - играти даме дымова,´я ша,´шка - димна бомба шашлы,´к м. врста кавкаских ражњића ша,´шни мн. шашни мн. тајна веза, прељуба шва,´бра ж. брисач, бриско за под шварто,´в м. дебело уже за приставанье бродова шварто,´вка ж. пристајање швед м. Швеђанин, ~ка ж. Швеђанка шве,´дский швецки швейца,´р м. портир, вратар швейца,´рская ж. вратарева соба швейца,´рец м. Швајцарац; ~ка ж.Швајцаркиња швейца,´рский швајцарски швея,´ ж. шваља, кројачица шве,´йный шиваћи шве,´йная маши,´на - шиваћа машина швыря,´ть, швырну,´ть бацати, метати, разбацивати се

швыря,´ть деньга,´ми - разметати се новцем, трошити немилице шевели,´ть, шевельну,´ть мрдати, мицати, њихати, љуљати, мрднути, помаћи, зањихати, заљуљати шевельну,´ть мозга,´ми - размислити шевельну,´ться - промешкољити се, покренути се, мрднути се шеде,´вр м. ремек-дело ше,´лест м. шуштање шелестеть шуштати шёлк м. свила в долгу,´ как в шелку,´ - задужен до грла, до гуше шёлковый свилен он стал как шёлковый - постао је миран као јагње шелково,´дство с. свиларство шелкопря,´д м. свилена буба шелохну,´ть затреперити, макнути, эаталасати; ~ся зањихати се, заталасати се, затреперити шелуди,´вый крастав шелуха,´ ж. љуска, кора, кожура ше,´льма м. и ж. варалица, лопужа, битанга шельмова,´ть 1.пањкати, оговарати клеветати 2.изложити јавном руглу 3.