Mrav Bucko: pustolovni roman iz carstva mrava [PDF]

Zitiervorschau

Htlt.Bitchet

TODABEANE NAK LADA

KNJIGE A. VELZEK

ZA IILADEZT -

ZAGREB

rt F]

o

\

E N

F] (J ra

H

X

z F]


Mgidice, draga moja mamice!
Nemoj plbkati!< sinulo mu je oclmah mozgom. >pa_. metan mrav ne plade, a pogotovo ne pravi muZjak.< Toliko se zabavio gledanj6m brzih nogu, te nije pazio, kamo trdi. I tako je glavom lupio'o zid, da je u njoj sve zazvonilo. Upravo nad delom odskodila mu aeUeta kwga. na bolove je buo zaboravio. Dakle sada rrmije . - +li hodati ! Dapa"de trdati. Kad ova^ko za^kobacaE nogada, onda trdiB. I smjesta je pojurio hodnicina, sobama, dvoranama - gore; dolje, desno, lievq ouako nasumce, kao bez glave, zavirivao je, priikiljio, zai,mir};ao, izbuljio odi,

10

tai gdje je god ne3to mogao promatrati' Pravo Cudo ie mravlji graKatl bih barem i ja smio pripomoci i s njima ne5to graditiSto su to radnici?< od6urlikala su r.nali3evaticala' >Kalo si bedastJesi ti i ti radnica?< >>Nisam,ja sam majka.< ,iako, ti si tlakle majka. I zalo ne mora! raditi?< >Ne moram. Kod nas mrava ti je ovako: Medu na' -- oni se moma ima muZjaka I ienki, 'otaca i matera joi tljece, moraju u"i""ti za djecu. A' nemLiu I radifi' Za r-noraju "rJ* f"i.*ti, da ih dobiju. Dmgo ni3ta ne jer Zenke, ni muZjaei ni nisu t" brinu ratlnici, koji ""a ne bi imali vremena' da se brinu za djecu; u ostdom oni bi za to bili premaleni i preslabi'< je Madica 5e ve6 priie dotrdala k njima' Napeto slu' je zaPitala: 5ala. A sad >Sto 6uia bili kasnije? IIoEu li i ia biH radnica?< Majka se njeZno nasmielila. >Ti 6ei postati kraljicbMadi 6e po njegovoj volji jednom pi_ stati kraljica.< >Ja bih sve na svietu htio biti, samo ne radnik!< Bucko nije pri koncu pravo ni slu5ab, Eto govori mati, ove je riedi nabacio onako na laku ruku. >Rad nije sramota!>Samoradom moZe se izgraditi sviet, i povesti Sa k na_ predku!< -- pitao je Bucko, komu sve to . >A kad si gladna< jo3_uviek nije bilo posve jasno - >mora! ipak i€i sama po hranu?< . >Ne mor4rn, to su mi ve6 prije pripremili radnici.< 'Bucka je stalo jako Stipati .r Z"tua.o. >A kamo me6u hranu?Pogledaj gore na sfrop!< upozori ga mati. Madica baci pogled gore i od. straha se razplade. __ Odurao, kako su gadne te grude, ito vise gore. Sve te hvata uZas, kad ih vidi5. I njezin je mali prijatelj za5kiljio gore i protmuo od str4!a. O stropu su visjele velike debele mje5ine, a o svaku se od njih priliepila jo5 polovica mrava, kojl'se nogama Cvrsto uhvatio za strop. Bucko je jednom-pri_ likom duo, da dovjek F.eraando, zakleti nep"iSateti,n5egova plemena, kad dolazi krasti med, nosi ,rra se iatve mje5ine, koje naziva tikvama. One su iznutra Euplje, da ih moZe napuniti medom. Oni okrugli lonci pod jt";pobili su posve nalik na njih. >To su naie iive smoiniceHej! Da barem i ja postanem ta'kav lonac za medDa, ali ditav bi mi dan davali meda< l>Nii9 ti to ta.ko jednostavnoTa,kva aeUeta trbu6ina je odurna Zdtamie je, kad si vitak.< >Ali za to bih dobivao meda...< >Taj med ne smijeE poj€sti, nego spremati u trbuh' glatbri' dok ne iostane velik kao lonac. A kad su drugi mora5 *"a atti njiroa, izciediti clo posljednje kapi med iz lonca.< Bucko narnrgodi lice. Svakako, to ie vrlo neugodna pripoviest. zakljuCi on oklievajudi' >Jo3 6u o tom raznislitiNe, toga ne dini nipolto!l[ramogu lickati'

\ego za, sludaj nevolje, da ne moraju skapati od gladi.Sto je to nevolja?< zapita mali. >Nevolja nastaje onda, kad se vani pojavi zimski duh. Kad zemlju tako ivrsto sapne svojim'ledenim oklo. pom, da se ne moie micati. Kad vani na cvie6u i grmlju bestane i posljednje kapljice med.a, kad g vlati i travIica nestane plodova. Tada nastaju za nas teZka wemena. Mnoga se mravlja plemena ukode od studcni, neka se zavuku pod zemlju tako duboko, da zima do njih ne rnoZe doprieti. Dolje siBu najsitnije Zilice drve6a, sarno di utaZe glad. A neka muzu svoje kravice, o kojima du ti drugi put pridati - mi pako moramo se tada prehranjivati zalihama, koje su na5e sestre medonoske spremlle u svojem trbuhu.< >$ dotle da ja 6ekam?Ne6eB, Bucki6u; ta dotle bi uginuo od gladi.< Iza toga je nekamo odskakutala.

PRVAPODUKAKOD BOBE Mati je domahnula radnici Bobi. Ova je upravo htjela ponieti gore mje5inama kap meda koju je sabrala. Ali mati joj zabubnja ticalima po glavi i stade jF Surkati k sinu. Bucko potrdi u susret Bobi, pruii joj usta, propne se na straZnje noge i uzvere se na drugoga mrava. Boba mu je drage volje dopnstila, da se nasiti od zalilra, koje je spremila u ustima. Mali je srkao i pio s uZitkom, kao jo5 nikad u iivotu. Ovako mu med. nije nikada i5ao u slast prijq, dok je joi bio lidinka. >Hvala liepaSad sam sit - sEuno da ne prsnem. Sjutra opet doili. Onda 6u nanovo biti glalan-< Boba mu veselo namigne. %

>Vrlo rado, momdi6u. Liepo je, kad moZeS drugoga nei:im razvesellti>Tomi ne ide u glavu,A 5to ti to zapravo radiS s tim tvojim Zmirkalima?Kakva je to ried' nikad je jo5 nisam dula. Zririrkala -! Pa neka bude!< Bucko posegru za tim blistavim todkama, da se njima poigra. Ali Boba upla5eno odmaknrr glavu. >Nemoj, ne smijei mi dirati odi!< rede kao da ga kori. , Bucko se izpri6a. Dakle >odi< se zovu te dvie ntjezdice i ne smijeE ih dirati. A zaSto ne bi smio? Cini se, da je u mravljoj drZavi mnogo toga zabranjeno, i to desto upravo onakve stvari, koje.te najviSe marne. ' >Cemu ima$ odi?< zapita kao da je porlrietten. Boba nije odmah znala, Fto bi odgovorila. Inade je bila vjeSta odgoju djece. Ali ovakvog nesta3ka jo5 nije vidjela: brbljav je, a ipak skroman; svjeZe, privladive, znanja Zeljne 6udi. Drugi su mravi6i ve6inom tupi i ravnodu5ni, glupo bulje oko sebe i malo po malo se privikavaju na sve naokolo, kao da sve to mora biti onakvo, kakvo jest, kao da sviet uobde ne pozna iznenadenja. 'njoj To pitanje, koje je sada nabaeio Bucko - nije ni samoj nikada doSlo na pamet. Jer je to posve razumljivo. Dakako. ?li sada kad su gd izgovorila djedja usta, kao da se iza njega krije isto neito kao i iza ve6ine stvari na svietu, velika tajna, veliko dudo; a tlo je pomno pratio 26

pojave oko sebe, tome ta tajna, to dudo razodkrivaJu komadid neizmjernosti i velidinu stvaraladke snage, kojoj je mo6ni vdliki duh Kvandrutebek u svojoj milosti u samo srediSte postavio mrave. Bucku je dosadilo iekati. >>Zalto ne odgovara5, Bobo?< navali on. Ona se lecnu. >Ah, nisam bila prisutna misumaTa onima na tvojoj glavi - desno i lievo!< razjasni joj Bucko. >Ah tako, onima?!< sabere se Boba i udobrovolji se opet kao i malo prije. >>Ti to misli3 bodne odi. Zmirkam njima. To dinim uviek, kad sam dobre volje.< >Zar im;ai ti i drugih odiju?< upita Bucko i prima6e se bliZe, da todnije pogleda staru. i >Dakaho!< rede ona gotovo uwiederta. >Na delu imam jo5 tri oka. Kod radnika su te odi manje nego kod Zenki, a najve6e su odi na delu kocl muijaka. Zato ih valjda kod mene nisi ni opazio. Ali pogletlaj ih todno! VidiS? Paai! Kad bodne odi spojiS ravnom crtOm, na6i 6ei upravo na polovici prvo moje oko na delu, a povrh njega, vidig li, desno i lievo job dva od iste vrsti, samo 5to su zbog zpvoja na lubanji ne$to stisnuta u pozadinu.< >To je stra5no smieSnoJa ih joS nisam opaaio. A imaS li ih ti od vajkada?< >>NaravnoOd prvog dana moga Zivota.
Tada imam i ja zacielo pet takvih odiiu?< -Bucko se sav poma.mio od bla^Zenstva nad vaZuo66u toga --'- odkri6a. ,Jasno, i ti ih ima3!< rede stara i s najvedim mu ima5 op"""o- njlZno opipa ticalima lice' >>Desnoi lievo z'ptavo' ne, ledac, kao su Izbru5ena dia velika, velika oka. su m:rogim, mnogim 3oJ -oogo, mnogo ljepie, ureSena kuti6r i bridi6a i blistavih povriinica' A gore itotio"-* na delu na trima izboEinama io6 tri odice'q >To je lpravo velidaastvenoAli on stoji

28

jo$ na wlo, wlo nizkom stepenu razvitka, a s narna ge nravima ni u dem ne moZe uzporediti, premda se je od nas naudio mnogim koristnim stvarima. Tako na primjer i on Zivi ba5 kao i mi u velikim gniezdima s rrnogim hodnicima i sobama, toino onako, kao 3to to vidiE i, kod nas. eovjek je, kako kaiem, najbistrija Zivotinja na svietu - osim nas mrava. Ali u to ja pravo ne vjerujem' i ako je to Akunta uviek twdila-< >Tko je Akunta?< . >Akunta je kraljica na5ega plemena. Pred mnogo' YnnoS:oju je ljeta jednom uhvatio X'ernaudo, kad se je nalazila na svom svatbenom lietu. Ona je neko vrierne Zivjela kod njega. Tom.ga je prigodcim upoznala Ali i ona mor& priznati: eovjek mnogo ne znadi. On ima samo dva oka. Da bolje vidi natide n& nos joS dva umjetina oka. Osim toga ima samo dvie noge, a niz prsa mu s ramena vise dva kraka, koii su prije valjda bili ticala' ali nama se dine posve bezkoristni. Jer kad govori s tim kra' kovima, koje nazivlje rukama, mora se sluZiti jo! i us' tima, iz kojih izbacuje glasove, da te spopada strah i trepet. On to nazivlje govorom. A nema ni spomena, da bi sa svojim ticalima mogao njuSiti, kao lto to mi Ci' nimo.< Mali je mrav razmi5ljao o toj novoj pridi, koju mu je pridala Boba, pa je posve zaboravio, da je jo5 htio pitati, demu sluZe odi, o kojima su govorili tzprta. Morao je iskreno prizuati, da mu je do njih bilo prilidno nalo stalo. Ta kakve koristi od njih? Da moie Zmirkati! A to je valjda bilo uob6e sve, Bto su one radile. Ali dovjek Fernando.to je bilo neSto posve drugo. Doista, Boba ima podpuno pravo. Dosele je neBto tek duo o Covjeku i uviek je mislio, da je to neko ueobidno stvorenje. Na primjer ono, da krade lidinke mrava, da ih smatra jajima, da njima hrani svoje ribe - svakako i to je ve6 bio znak velikog nedostatka u njegow odgoju. Ali ovo, 5to je sada duo - n€, ljudi ne zasluZuju drugo nego da ih susre6u s najve6im i najdubljim prezirom. Cvrsto je

29

odludio, da 6e se s tim nizkim Zivotinjama po mogu6nosti 5to manje baviti, a uviek 6e im se maknuti s puta u ve' likom luku. Kad bi bio samo slutio, kako 6e domalo i bez svoje volje upoznati Fernanda! Postao je raztresen. Odjednom nije vi5e mario za Bobu. Misli su mu pobjegle. Bio bi rado jo5 brzo iztrdao van, barem do Sumnog potoka, da mu rekne, neka prideka ua nj, ako bi trebao suPutnika. Ali danas je ved bilo Prekasno. Tropska je no6 razastrla crne sjene. Hladan je da6ak zujao oko greda po hodnicima. Buckove .odi ve6 odavno nisu ni5ta tazpoztavale. Samo je ticalima razabirao okolinu, laki, tihi miris, koji je prionuo uz sve stvari, dotitrao je do njega zrakom, tako da je posve toino osje6ao sve oko sebe, upravo kao da ie gledao odi' ma. Ali vani je bilo siiaset nepoznatih predmeta, kojima nije poznavao mirisa, pa se je bojao, da bi ga mogli dovesti u opasnost. Stoga je odludio, da prideka do sjutra, a onda da se uputi u sviet. >Liepa ti hvala, Boba, na tvojim prijaznim uputa' ma>A kakav sam?Kad si odrastao, onda je druga stvar. - Ja sam Xilon i duvar.< >Cuvar? - A 3to je to?< >Ne5to poeve jasno: Kad se smrkne, zavudem de-'beli pretlnji dio tiela u otvor, tako da unutra ne moZe nijedan od na5ih neprijatelja, ni kukac, ni kradljivac li'Cinaka, ni drugi kakav lopov, koji bi se no6u mogao u.Euljati u na5u ku6u, da nam nadrese kakvu Stetu.< >O, pa to je vesela sluZbaVesela?< zaguntla Kilon. >>Nebih bai rekao' Svu dugu no6 moraB sjediti kao u klieStima - a vani pu5e vjetar, da ti ticala cvoko6u od studerri, ili zapljuSti ki5a'' ti misli5, da 6e ti raamrskati glavu - - ili dogmiZe' ka,kav crv, pa ti u mozak zabije Lalac, da ti nestane i njuha i sluha - ne, rle' nije to nikakav uZitak. Ali 6io da radim? U mravljem gniezdu vr*i svatko"svoju duinost, nitko ne zashfiuie svoj kruh svagda^5nji nera-' dom, svatko zauzimlie ono injesto, za koie je najsposobniji. I tako sam ja poratti moje debele glave postao' iuvarom. Da li mi je to ugodno ili nije -- za to nitko ne pita.< sliku o Kilonovoj Bucko ,je nastojao sebi stvoriti no6noj straZi. Pored svih neugodnosti mora da je za' pravo to liepa sluZba: ovako dudati u otvoru i pri tom razmiSljati: ako ne budem sada pazio, mogao bi provaliti kakav razbojnik u mravinjak i sve razoriti. Potegnuo je debeloglavca za nogu. >Sluiaj! Ali sad bi me mogao pustiti van. Radoznao' sam, htio bih sve upoznati vani u svietu.< >A jesi ti ti ve6 sve todno pregledao u mravinjaku?< zamrrnlja Kilon. >Djeca jo5 ne smiju van. Vani je vlaZno i studeno. Razbolit 6ei se na smrt; ja te ne smijem pustiti.< .Bucko izpr6i desnu usnicu i prevude ju preko lieve. >Uh, ali inutra je dosadno. Tu ja ve6 odarna sve poznajem.< t posumljao je Kilon. >Tako prosto to baS' >>No-noNa6i 6ei ih svuda po stienama na^5e ku6-e. Ta^mo su sebi izbuSili nevidljiva, wzaua skroviBts' u kojima ih ne moZeS na6i. Iz njih dojure van poput vjetra, pokradu na,m dahure i u tren aka izEezavaju po ikuljica,ma.< svojim >Pa zna,rro mi i kopati! Trebali bismo ih samo izdeprkati.< >Tako bismo raz>BaB si pogodioTo je odurno i nikako mi se ne svidJa. Kad neprestano jedan vreba na drugoga, radije idem van. Tamo sunce liepo vedro sjaji. Tamo je zastalno Ernog:o, mnogo ljep$e.< Kilonu se nije ni zahvalio na uputama, nego se vratio hodnikom prema .zemaljskoj povrbini.

SKUPSTINA Jedva je Bucko odmalrnuo tisudu kora^ka, ka.d li mu do uha dopre dudnovata lupa u mravinja^ku. To ga se neobidno dojmilo. On brZe potrda u pravcu buke, misle6i, da se tu moze raditi sarno o nekom dogaclaju od velike vaZnosti' Naskoro jp naiEao ns lsdni!3, koji je svom snagom udarao glavom i ticalima naii-mjence o pod i o stiene gniezda, ta.ko da je lupa odjekivala po svem mravinjalu. Bucko je je{no vrieme stajao pred njim i promatrao ga. Zabavljalo ga je to, kako se radnik napinjao, da digne 5to ve6u buku. Ali kouaino mu nije dala mira radoznalost, pa ga je upitao: >Reci, Sto ti to radi5? Toga ne moZe izdrZati nijedan mrav. Zar 6e ta lupa potrajati jo5 dugo?< Radnik nije mq^rio, 5to mali pita, nije se na nj ni osvrtao, nego je mirno i bez prestanka dalje lupao i dizao buku. Bucko ga nestrpljivo prodma.. -_ >Pitam te, Eto zrraili ta lomljavaSkup5tina!< razjasai on kratko i jezgrovito. >Sto je to skup5tina? I demu skup5tina?< navali na nj mali. >Tako veliki momak, kao Bto si ti, morao bi anati' je skuPEtina.DopustiJa sam tek juder iziBao iz dahure, pa prema tome joi nisarn tako velik, kao Sto ti to misliB. Ali uza sve to sam ve6 rnnogo Fto5ta naudio. PoznajeS li ti Kilona, iuvara?Nemeni ie ipe Valis, a po zvanju sam glasnik. Iz nadela ne vodim brige o drugim mravima. Ta i guiezdo ie za tai posao prevel'iko. Ne mogu ja poznavati svahog Kulina.< >KilonaNe Kulina. Kad ti niti njega ne poznaS, onda si jo5 gluplji nego ja, pa jo5 dugo ne trebaE sebi utvarati, da si partetan. Kilon mi je pripoviedao o mravima-razbojnicima, a i inade je bio sa mnor5r vrlo prijazan. I ti bi mogao biti prijazan pnema meni, pa mi ne5to re6i o toj skup5tini, ti stari prosti Valis!< To mu se uiinilo najzgodnijim nadinom, kojim se je morao obratiti glasniku. Samo ako ga izgrdi5, popustit 6e i on. I sada je odjednom postao pristu,padniji' te mu je.stao tumaditi: Sto da ti >Da, mlad.i6u, skup5tina j" -'skupbtina! tu puno pridam? Akunta, na^Bakraljica, zapovjedila je' da se svi podanici njezine drLave sakupe u velikoj svedanoj dvorani. Danas je ime.lrdan velikog duha Kvandrutebeka.Ta pokidat de5 ih.< >Ne budali!< odpovrnu Valis. >Ho6u da ddim go vor. A u tu svrbu morarn urediti moja ticala, koja su mi se vikom pokvarila. Ne 6ini5 li i ti isto tako ?< >>Ne!< zadudi se mali. >Toga mi dosada jo5 nitlo nije pokazao.>Tako,onda pripaziJest! Da,kako! Pridaj, samo dalje.Kad da.kle nrnogo vide5, galami5 i urlide!, kao 5to to ja iinim po nevoljii, jer mi je to duZnost, mogu ti se ticala lako svinuti.>Vrlo la.koq, suglasi se mali s njim. >Ne prekidaj me, jer 6u izgubiti nit!< >Kakvu nit?< uplali se Bucko i stade traiiti po podu, da Valisu pomogne naci iz!'ubljenu nit- >Sto si mi ti benast, rnomi,i6uNit - ta to sam misl,io samo slikovito.< >A tako!< rede Bucko, prernda jo6 uvie,k nije m.ao, Sto bi zapravo imao zamisliti pod tom izgubljenom, tek slikovito izraZenom niti. >Kad su se dakle ticala ne3to svinula, treba ih opet izpraviti. Osim toga je ovdje u gniezdu mnogo pra5ine, pa se ta praSina lako priliepi uz ticala. A to te smeta, kad govori5. Pa zato imam tu na prednjim nogama spra-

39

/, vu za di36enje: lievo se i desnd nalazi detkica iz tan:kib twdih dladica, a iznad nje pomidni t&i6, koji je isto. tako pun sitnih dladica. Kad ta dva de5lja poritisne,m, zahvate jedan u drugi - eto vidi5, ovako! - izrnedju njih nap'rosto turim i provudem ticala; i kvrk, pa je opet distoiposveuredu.< >Aaah!< zine Bucko. >>Toje velidanstven izum. A tko je to izumio?< >Veliki duh Kvandrutebek!< poboZno 6e Valis. >Ta nemoj ! A on ti je i raztuma'iio, kako se s tim postupa?< >NijeU tome je uputio moj stari uditelj. - Pokulaj der jednom. ho6e li i tebi po6i za nrkom. U prvi mah je malo nezgod' no. Ali kasnije, kad si nado5ao na prave pokrete, onda je - to igrarija.Sto ti pada na um, momde! HoceS da me uiini5 bogaljem?< >To ne ! Ali ti si rekao, da . . .c >Budalo! Kod sebe pokuSaj!< >Kod sebe?< Mali u prvi ias nije aao, 5to to zllali. AIi onda mu je odjednom sinulo u glavl OCi mu se radostno zakriesiSe. >>Velidanstveno!< klikne on i stade se skakuta.ju6i vrtjeti. >Ta nisam ni znao, da i ja imem takav stroj za ii56enje i dva prirasla Eeilja. Juhu, kako je to dirmolc I on stade svoja ticala provladiti izmedu cetkica. >>Gle,glekoliko se tu pra5ine odstrugalo. Ne bih bio ni vjerovao.c >Eto vidiE. Tako ima svaki mrav svoj pribor. Ali gada mora5 odistiti i Cetkice.< >Ka^ko?Pazt sa,mo!< razjasni mu glasnik. >Sada gledaj toC,no na moju donju vilicu. Od!4ah sprieda ima.6 isto tako dladice. Ako izpla^zfB jezik, moZel ih i sam napipati. $ 40

njima 6eB izpraiiti detkice na prednj,im nog:anna, evo ova-ko, kako ja to dinim, naprosto ih provuci kroz prednji dio usta.< Bucko je bio izvan sebe od blaZena odu5evljenja. >I to je za stalno izumio tvoj dobni duh Kvandrutebek!< zeklikta on. >Deder rni sada pridaj i o njem.< >Neka ti budePred mnogo, nulogo tisuda god,ina fivio je u na5oj zemlji Meksiku veliki duh Kvandrutebek. Spadao je'u. rod onih ulrava, 5to sakupljaju med - bio je mudar, marljiv, plemenite duie i izkusan u svemu na svietu. On nije bio samo muZjak niti samo ienka, kao Bto su to svi mravi, koji su se narodili poslije njega, nego oboje odjednom. Nije imao ni otca ni matere kao mi, nego je postao sam po sebi. Kako je to udinio, mi danas ne znamo. Ni naii udenjaci nemaju o tome ni pojma. Ukratho Kvandrutebek je jednog liepog dana bio na svietu. - Ne" znavrc mi ni to, katro odjednom postane Zivo jaje, kad neko vrieme lefi na suncu, pa se progrije, i ka,.ko se iznjega izvali mala lidinka, zailta se lidinka zakukulji i pretvori u dahuru, i za"5tonakon nekoliko tjedrna iz dahure izade malen mrav. To su ti sama velika, velika dudesa. Mi u njih moramo vjerovati, jer se zbivaju svakog dana. Ne moZei ih zaniekati, upravo kao 5to. ne moZe5 z,anie-. kati obstanak Zivih rffava Dakle - Kvandrutebek je bio tu. A jer je uZiva.o u gvom savrienstvu i Zelio, da na svietu bude joi viie takvih saw5enih stvorova, do5ao je na misao, da stvor:,i i druge mrave. Stao je ledi jaja. Onda je zapovjedio suncu da sjaji, a toplini da grije, i nije proFlo dugo vremena, kad li se odjednom na$lo na svietu mnoZtvo mrava, posve jednakih njemu. Sqmo u jednom su se r:\zlikovali od njega: Oni nisu bili muZjaci i Zen-keu istom tielu,.nego. j* muZjaci, a drugi Zenke.Tim je mravima Kvandrutebek clrZao 5kolu. Poka'zao im je, kako 6e graditi gniezda, gdie 6e na6i najslastnijeg meda, kako 6e se distiti i dotjerati, ukratko sve, sve -( Mali se nehotice stade obaairati. Visoko se dizale stiene, nad njim se nadvili vrtoglavi strop,ovi. Sad je 'znao, t}o je njegovo pleme naudio tom divnom umie6u. . >Kad je sve tako liepo ured,io, postadoEe mravi nezahvalni. ,Ta mi smo mudri kao i on', rekli su oni, ,njega 'nam ne treba'. Tada ih je Kvandrutebek bez ijedne rieCi ,ostavio. Nije htio kszniti mrava, jer su mu bili djee*. Ali viSe se zd njih nije brinuo. Odtada se moramo sami svojom mukom probijati kroz sviet. Odtada se okupilo 'oko nas i bezbroj neprijatelja: bolesti, mane, tegobe, rad i nevolja, a i mnogo'suparnika: mravi-razbojnici, koje si malo prije vidio, nisu ni izdaleka joi najgori!< Valis zaklima turobno glavom. Bucko ga morade oprezno gurnuti. Tade se lecnuo i nastavic: >ProSlo je ve6 rnnogo, mnogo tisu6a godina, odkako nas je ostavio Kvandrutebek. Nikada se vi6e nije pokazao. Po svoj prilici je odletio nekamo u neho. Ali mi bismo htjeli popraviti gfiehe naiih predaka, pa stoga s ljubavlju i zahvalno5du mislimo na nj i molimo ga, da opet jednom dode k nama i da nam pomogne. - U tu je swhu i sazvana velika skupStina, na koju sam malo pnije pozivao sve mrave.( Valis duboko uzdahne i provude opet svoja ticala kroz 6et}ice na prednjim nogama. Tako drtgog govora nije jo5 nikada dfrao, odkad je Ziv. Od napora mu je znoj oblio delo. >>Dodi bom. Valjda se negdje zasjela s nekoliko tupoglavih prijateljica, pa i ne sluti, 5to se oko nje zbiva. Sada je barsm ne 6e vi5e ostaviti na cjedilu. Dosrta ga je teZko ti5tilo to, da joj joi nije piiiao o Jurumiju i Fernandu. . . ... I da se joi uviek nije moga,o uvjeriti, jesu li i njezins odice onako sjajne i blistave kao pet najveselijih ziezda na nebu, jesu li se i one znale onako zadovoljno i blaZeno kriesiti kao Bobina Zmirkala. . . .. . ni su moZda tisu6u puta svjetlije i Zarkije, kao ito se znadu sjajiti sa,mo odi budu6e kraljice. Da - tisu6u puta ljepEe! Za Bucka je bila gotova stvar, da 6e to tako biti. Boba je konadno bila sa.mo obidna radn:ica, a Madiica naprotiv... Dalje ju je tra.Zio, sve uzbudeqrije, sve nemimije. Dvorane su se ve6 gotovo izpraznile. Hodnicima je jedva tu i tamo trdao koji pojedinac, koga je zadfiao posao, pa je sada jurio na vrat na nos, da ne zakasni na skupitinu. Bucko je pitao das jednoga das drugoga, nije li vidio Madisu. Vedna nije djevojku ni poznavala. Nritko nije o njoj niSta znao. >Da, da, ta.kvi su mravi!Svi imadu mnoitvo pnijatelja - prosjedni mrarvd,. koji su svi jednako ravnodu5ni, ali za izlaknute lidnosti plemena i ne haju. Pa i ssma im je budu6a vladarica Madica nepoznata, premda ved dva dana boravi u mravinjaku.< >A da nije moZda i ona ve6 na skup5tini!< sune mu glavom. Orijabkim koraeima odsrlja natrag. VaHs je jo5 uviek dekao na istom rn;jestu, gdje ga je ostavio.

43

>Ali sada brzoVeliki,. dobri duie Kvandrutebeku, ud,ieli na,m opet Zuttenu milost tvoje nazodnosti i vrati se natrag k nama!Veliki, dobri du5e Kvand.rutebeku, udieli nam opet Zudjenu milost tvoje nazodnosti i vrati se natrag k nama - -
sJuual< >Sjutra!>Zna|li Sto, r{idniceti bi 6u ti poOnda udii,iti uslugu pa mi clati kapljicu meda' +obom djecu'< po6i, rrosit iu s --jadikovati' Radnica je stala io5 ganutliiviie kiSa' >To je upravo ottu a*g" nesre6a, koju donosi ne Nitko svi' -Piiu Sad 6emi svi morati gladovati mo6i trat"", j"" bi ga odniel" oodt. Po cvie6u ne' 6emo Ziti hrane - bit 6e to nesnosno doba!< >>Da,imai pravo - nesnosuo dobaPa kiSa Pada!< >>Da!ali ti sjeriig na suhom' Dodji, upravo nemamniposla, prLsetat 6emo se 1n mravinjaku'< kakvog uf. to ja sada pomajem v& sve!Tunema rriSe niSta novoga'< je danas >Toga ne bi smio re6i, ti mali prco' Ali kad Zalostno'< tako ruZan dan, pokazat 6u ti nelto neobidno >A ja ne 6u da gledam niBta Zalostnoxai tai ho6e5Reci d.er, Kilone, zaito to dine?Gledaj, gledaj!< viknuo je sav potresen. >A Sto?< zadudi se Kilon. >>Zarne vidi5? Tamo! Kraljicu!.Eno trdi za radnicama, koje odnose jaja, gazi po tim dugoljastim stvardi_ cama, i izpija ih. Brrr! To je surovo.< >PStk, opomenu ga Kilon. >Tako ne smije5 govoriti. To se ne pristoji!Pa to je istina!< zaprkosi mali. >Lagati doduie ne smije5ali sve 5to je istina, ne smije5 re6i, alDa, ali ona ne bi smjela je3ti svoju djecu!>Ma to je kod nas obidajKad bismo saduvali sva jaja, izleglo bi se previ5e mladih. A za to- nemasro ni mjesta ni hrane. Idi ta,rno, pa zatraZi i- ti jedno jaje. fi vatjda jo5 nisi dorudkovao. To ti je slastan zalogaj.< >Ne, toga ne 6u!ovfie je u'godno i toplo' uAtr"lo ,""aizi da ne moZe biti ljePde.< >Jaja >To je prootor za iahureVelidanstven izumSada dolazi onJ, Sto sa^n ti htio pokazati'< . osjeti kio da ga ie ovio omamljivi oblak' d;k; gor>To je niSa spilja opad'ina!< razjasni Kilon s porugom. lrom li""to- nalrrivi lice i zatvori oii duboko di3u6i' >Ovdje dudno m:iri5e. Osjecam neki sladki' omalnljivi uiiris. - Sto je to?< )Dodji bliZe!< Ve6 im- je u susret dopuzao kukac 6udna oblika' im se poklonio i obratio Bucku' uljuclno ' >Ja sqyn Atemeles!< predstavio se' >euvaj se ovog licemjemog lupeZa!< blzo ga opoKilo'n. >To je na5 najopasnij'i nepri'jatelj'< menu ' Bucko osjeti kao da ga je ovio oma^mljivi oblak' >Dirmo je to!< dahne sav uzhi6en' >>Zar ne?< potvrdi Atemeles ponosno i pribliZi se svojoj Zrtvi. "ducto ga onjuS!: >Kakav' je to osvjeZuju6i miris' mi se, kao da sam preporodjen' Rekao eini 5iri5i liojiii uzbiti, da na svietu nema nidega, 6to bih s time mogao 52

porediti. Sarene ni se i nilovidne stke i sni javljaju pred odima. . .q >Eto vidilpogledaj gli na ledja.r Mali poslula njegov savjet. >A 5to da gleda^m?< upita on. >Vidi5 li tamo desno i lievo uz boine Savove moga oklopa ona tri duperka dlatica?< >Dakako.< >Potresi ih maloSmijeSSynijem li joE jednom?< z.a.m,ucagav odaran. y]lfslim liep,o, izvoli!< reCe Atemeles pokorno. Bucko potrza. Spopade ga neka opojnost, gotovo da je izgubio sviest. Divnog li mirisa, koji kao da proZima, zarobljuje ditavo tielo! Zapao je u njegove neod.oljive okove. Ugodne su mu predodbe zalebdjele u mislima gpijao se sve jade, sve Cearutljivije - izgubio je snagu, da se tomu opre, da na drugo misli osim na taj darobni niris O6utio je, ka^ko ga ostavljaju sile - - odavno se nije zadovoljavao potrzavanjem. Ticala su mu drhtala, treperila od poZude. Stao je lakomo lizati iuperke _ nije se vile mogao oteti.. . u mra^k njegovih misl'i prodirao Je lapat ku,kca, koji ga je mamiq ulagujudi mu se: >A sada, braeo mrave, ui,init 6eX bi uslugu, posve malu uslugu.< ' >Sve 5to ho6e5Sarho.me

53

I

pusti da jo5 malo kopam po tvojim iupelcima - sarno jo3 mrvicu. . .< >Od srdca radoNehvala!< odmahne kukac. >Ti'si mi vec prestar' preZilav. Najbolje idu u slast svjeZe snesena jaja, a kouadno nisu ni lidinke na odmet, kad nema ni3ta boljega - ali pedenku gotovo dorasla nrava jedva 6ei probaviti' U ostalom na njoj bih mogao s,krhati i ztrbe.. Kako ti dragoOtlmah 6u ti donieti nekoliko poslastica. Svejedno je, da li 6e jaja pojesti racl' nice'ili 6e3 ih posrkati ti: . .(< >Mare za to jaia>Idisamo, idi! Gladan sam, samo da ne svisnem.< Nestrpljivo izgara mladca van. >>Ali ja 6u opet smjeti po tvoj'im dupercina kopati!< zamoli ga mravac odilaze6i. >Da-da-da!Tornjaj mi se izpred odiju, jer 6u te . inade priklie5titi mojim ieljustima i p,ridepiti'ti glarnr' da 6e ti znati du3a.Sto 6e5 s tim?< otrese se na maloga drh6u6i oil gnjeva. >Ta moram ih odnieti AtemelesuObe6ao sam mu. DuZan sam mu.To mi nije ni na.kraj pameti!< zaprkoqio je mladit Inrav. Poili su dalje niemi i zlovoljni. Vani je prestala curiti kiEa. Kilon je poveo svogamalog prijatelja, kojega je dalje volio i inred njegove tvrdoglavosti, prd ulaa u mravlje gnieado. Divan bistar zrak zastruji oko Buckove Sumave glave. Od bujne trave nije doclule mogao pregledati ni.okoliia. Ali nad njim je zablistao komadi6 krasnog, nebeskog svoda, modar, jasan i svietao, prodirudi mu svojin zrakama do u dno srdca. Iznenaha mu se u du3i pojavi mili njeZari djevidanski lik Madice. Da ga je ias prije vidjela! Onako omlitavjela, oara.ko' nemuZevna! Sav se streeao. Zgadio se nad samim sobom. >Kradljivac lidinaka! Ja ubojica djece! Uh, stra5no !< Tako je nizko spao, da nije vile prezao ni pred naj' prostijim zloiinom. Nije ga stajalo ui mnogo truda, da zamisli, ka.kav 6e sud Madica sebi stvoriti o takvim opadinama. Ne bi ga vi5e ni pogledala. Ona, koja je jednom htjela postati majkom novog mravljeg roda, pa da bude prijateljicom mrava, koji se ogrieiio o svoje pleme. Ta velika je razlika, ako sieda Akrur,ta pojede dio svojih jaja, da ostale snalna i dila, ka,ko bi mogla novaenieti, ili a,ko on . . . iz puste pohote . . . Uh! ! 56

I u njem je pobiedilo ono disto, Eto se probudilo pri pomisli na malu princesu. Postepeno je izdeznula njegona omamljenost, njegov prkos, njegova tvrdoglavost. >Mi bismo morali naprosto iztriebiti tu mirisavu bagru - sve po redueudna je to prida!Svakako!fa mi smo gospodari svieta. eitav sviet postoji samo poradi na.s. < Medjutim nije bio poeve uvjeren, da li je ovo njegovo milljenje bilo izpravno' MoZcla ima na svietu i ne31o vi5e nego li su mravi. Jurumi i Fernando nikako; jer oni su bili sauro silniji i jadi, ali ne bolji, a niih ie irob6e bilo manje nego li mrava. Ali neSto nevidljivo' sveto, 5to je neopaieno upravljalo svim na svietu, a poznato samo Kvandrutebeku. Samo njemu!

q

U tom je nepoznatom moZda poiivao posljedr$i smisao svega obetanka. Mali je mrav uzbudjen dasak raamiSljao. Kako je dudovita ta zemlja. Ka^mogod pogledaF, svagdje natazi5 ne5to novoga, neodekivanoga, neraatumadivoga. Ovaho veliCanstvenom je sebi nije ni zamislio, prepda su mu o njoj svega i svaita priiali, premda je o njoj sebi stvarao sanjarske predoEbe. Nema druge, u budu6e mora dobro nabrusiti ticala, da otvorenih odiju sliep ne probjeZi mimo dudesa, koja ga susre6u na svakom pedlju puta. >A znai li ti zapravo, draga Mauko,< zapita on napokon zami5ljeno, >zafto se hrastovi tmde, da nam toliko ugode? Oni su vrlo prijaani, kad narha pribavljaju med, a Si6karicama stan. Ne bismo li i mi njima za to mogli izkazati kakvu uslugu?< . Mauka raamisli. >8, dragi momde,< rede ona napokon, >>mi smo mravi doilu5e vrlo mudre Zivotinje, ali tome se jo5 nismo mogli dovinuti. Ja uviek mislim ovako: Po svoj prilici pripada jakima pravo, da Stite i pomaZu slabe. Pogledajder kvrgasti hrast! Kako.je goroetasan i silan prema narna malenim Zivotinjama, pa zato i lako moZe prepustiti nama od svoga pretidka. MoZda tako misli i on sam.< >DrZi! li ti, da drve6e moZe misliti?< >Da^kako, ja u to vjerujem! Pa za3to ne bi moglo? Mi smo mravi navikli sviet promatrati svojim ticalima, a sve, Fto nije mrav, smatra^mo manje wiednim. Sigurno rtrisli tako i drve6e, samo 5to to dini drugim organi.ma nego li mi. Jednom sam pomagala graditi. gniezdo u starom, trulom deblu, na kojem su ostali samo godovi poput rebara, i tada su me napale misli: Kao 5to drve6e imade drugdiji ustroj tiela nego li Zivotinje, ta,ko 6e imati i drugiiji mozqk.( >I ja moram to jednom promozgati. >Udini toSamo ono, 5to si do-

67

ne ono' Sto ktidio svojim mozgom;'pripa'da posve tebi, a i ono'< promisli Ali lJ p*uut:a5 za drugim mravima' granicama o spomenula ti usto s"* oni poudno, -a "uttu"i uparnti i ovo: Onaj, koii ttzdri'ava na ZirrrXif, -i"ti, os" i mrave, morao je namjerice sve to voiu t povezao njihov "asto',r", ,r""aiti ta.ko, tad je uzko rnedjusobno razvitak.>Pakako se h;;ll . t" zbiti' ipak se i pored Koliko je bio raooz"IJ, lto "" toga zanimao za sPoredne sitnice' hraniti' Ovi >>Zato imaju robove, koji ih- mgrajl nasrnuti na dasaka a: zi malo *"uufp""a tttiu, n"ii da nam samo nego Zivotu' nas, ne poznaju oruge"swhe u pokradu-jaja, lidinke i dahure. Bucko s pritajenim uZa. >I da ih poZde"":"pit' "o*'rNu! Ne Zderu ih oni! To je upravo ono gadno' Ne priu3te kratku' slavnu 6e oni svojim o"p"i5"t"t5iota da robstvo' Ta^mo junadku smrt, nego ift oa"oft" sa sobom-u sebi stvaraju tako i o{Soiiti' ih stariji robovi **":" uvieknovuvojskuradnita.onisuusvojojlienostii.meodgajati radnike'< kuBnosti .rnue,"no"t"iii rato treba neprijateljg' U brzini nije mogla vi5e potanje- gpisati dvjesta mravljih nekitr na tJ?ii-tue." Amazonke duZina. koje i" 9d-*-to Sact se iznenada zausta?ilo delo'je bojnih viestnike Nekoliko a*girt' dobar komad i"p""a odrrrtito natrag' onatno' gctie se ie r;o;m ii;Jio* te ju izviestilo o posakupila glavna neprijateljska sila' lsZaju. odekivanie' A 6asak je nastala stanka' napetost' Na :* kretati' nepriilteljsta vojskl opet stala orro" '""1;i" su se stisle za juri! 84

I prije nego se Bucko i Klunka mogo5e sna6i na vriku svoga BaBa, ve6 su ih odrezali od obkoljenog gniezda. Da se sada njih dvoje baci na neprijatelja s tedja, to bi bilo samoubojstvo, grieh protiv svetosti njihova Zivota, kojim ih je obddrio Kvandrutebek. Bez-daha su pratili dogadjaje dolje i dekali, 3to 6e se zbiti- - u nadi, da 6e se i njima jo6 pruZiti prilika, pa 6e i oni mo6i zahvatiti u borbu Tamo su prieko bedemi mrpvlje tvrdave, sav gornji dvrsti postroj gniezda - kako su opazili uzbudjena srdca - sve je vrvjelo braniteljima. Bucko ih je opomenuo u pravi das. To je smio priznati sam sebi bez preuzetnosti. Sada je usliedila navala neopisivom Zestinom Jedan se dio Amazonaka uzverao uz zidine i bacio na brailitelje, koji su stisli redove, da pruZe skraJnji odpor - ve6i medjutim dio - Bucku se iinilo, da 6e mu sr'flce od straha probiti prsni ko$ - nije se ni upustio u borbu i tamanjenje branitelja, nego je prodro kroz otvorene i nezaSti6ene ulaze i vrata u gniezdo..,. >Sad 6e nam pokrasti na3u djecu!Pravo veliS' Zivotu se treba prilagoditi' kako moSlg bi jo3 5to kojeita, na svietu ima Konadno zatele. - A znai biti neugodnije nego li ovakva kupelj na silu' pustole' tu zapali u uob6e mi li ti u o-rttlo*, kako smo zaboravio'< sve ve6 sam vinu? Od sino6 pruZati Drugi se poEe5e, protegne i stade svijatf i gibke' noge, da mu oPet Postanu >Posve jednostavnot< zateLi on veselo' >Odmah iza Ja sam zalazka sunda spustilo se odjednom nevrieme' tim sti nekoliko ve6 osjetio napetost u zraku -pred -u siln moTako nepripravan' pa bio nisam kostima, svim prv: gao dati zapovied ia zbot jo5 prije rrego su-pale naprlv: da sam, pljusak, narediofapi. A kadse spustio upravo t>Joi nisam navikla p""rro tereta. Ako ti je pravo, poniet 6emo zajednidki.A tvoj pratilac - tko je to?< zapita Mesor. Bucka spopade ta^kav strah, da mu je od muke palo, ano. Sad je sve propalo! Sad 6e nasmuti na uj! Ali Barba se veselo, obiestno, zvodko nasmije. >Odkad si ti tako opreza!, stari dobri Mesore?< odpownu oua. >Moj je pratilac mravojed - hahhh! ;proZdriet 6e te. euvaj se!< ' >Lakoumrra mladost!< progunda Mesor. Ali umirio se, tako te je njih dvoje moglo pro6i, a da ih nije. opipao Nekoliko im mrava-sabiraia zrnaca dodje u susret.. >Prednja su spremiEta puna. Morate po6i dalje unutraO molim, izvolite ovamo unutra sa zrnom!< On je od njih primio teret i spremio ga. Bucko se brzo razgledao. Tamo su ve6 leZale nago' milane velike gomile najrazliditijeg zrnja, poslagane i razvrstane prema pojedinim vrstima. , Barba, koja kao da je Zivjela u dobrom prijateljstvu sa svima, a rado se upuStala i u razgovore; zapodela je Eawljati s patuljkom. >>Dakle, kako napreduje posao, skladi5taru?< upita ona. >MoZemo biti zadovoljnibarem u koliko se to odnosi an z* lihLa, i:etva je iini se dobra, samo je teZe sve to oduvati od vlage ove godine. Je li gore opet padala ki5a?< >I jo5 kako!iKakaf vidio!Dok sam Liv, ne 6u iza|i iz moga podrumdPa ti to znadeB, Barba. Ej, tko bi se s vama sabiradima! Vi moZete S-etati vani na suncu, veseliti se svim liepim stvarima tamo gore. A ja sam lu za uviek zatvoren.< >>A to je po svoj prilici' teZko?< sa"milostno 6e Barba. Skladi5tar se za'misli. >>Pravoda.ti reknem: I nije tako lo5e. Ta na sve se moZeB naviknuti"'Prije dodu3e, dok sam bio mlad, hvatala me leZnja za tumaranjem i radom na zelenom, suncem obasjanom svietu. AIi sada! Ja sam ovdje dolje ostario, a sve mi je tako milo, da bez toga ne bih vi5e mogao Zivjeti. U svietu se uob6e vi5e ne bih ni sua5ao. Ja mislim, da moje oii ne bi vi5e izdtLale ono izobilje svietla.< >A Eto radi3 iitav boZji dan?< zanimala se Barba. >Ne dosadjuje3 li se kadkada u toj ietlno]idnosti ?< >Jednoli6nosti?< uzvrpolji se sav srdit patuliak. >Jedaolidnosti! veli5. To wjedodi, da nema.5 ni pojma, 106

Fto se ovdje dolje sve zbiva. Ne 6u ni da ti pridam, tPrestani! Prestani s tim!Da, tri putal< potvrdi mu to patulja^k. >Ali sva'ki dan izipkuje svoje posebne predpostavke i svoje posebne mjere!.i >Tako, deder pridaj.< ' Patuljka nije da"kako trebao d,ugo moliti. >Najprostiji Je prvi sluEajS njim Be susreceryo danomiee i ri Zivotu. Uviek se dogatta, da mi donesu i zmja, koie ie vef stalo klijati: Baciti ga dakako ne mogu. Svako zrno treba Cu' vati, niSta raztratiti. Ali ne smijem dopustiti ni da raste. Sto mi dakle preootaje? Onaj maleni korjenii6, koji se prvi raavije kod klijanja, moraju moji radnici pregrizti. To nije skop'dano ni s kakvim poteZkocama, on je naime

meka,n, a vz lo i slastan. Kad bih zrnce ostavio u tom stanju, pokvarilo bi se - stoga ga, dim grane prvi vru6i sundani dan, podaljem gdre, da se poSteno izsuii, izprZi i tako pretvori u slad. To su ti poslastice, da ti je znati!< Skljocnuo je ustima. >>A ako nema sunca?< podsjeti ga Bucko, kojemu "se dinilo, tla je jo5 daleko pametniji nego li taj stari izkusni patuljak. ))To je drugi sludaj!< Skladi5tar, koji je po svoj prilici brojio nog€una, izpnfiio je sada i desnu noglr, a da se nije dao smesti u svom miru. >S njim su na^5i predci dosta sebi narazbijali glavu. Ali sada moZemo i to pi.tanje smatrafr. rieienim. Naii su naime udenjaci opaaili, da se prilikom klijanja stvara slador, a istodobaro omek5a inade tvrda jezgra Zitnog zrr.Lca, te postaje ka.5asta, da^kle prikladta z.a hranu. Ti4e smo sebi priStedili velik trud; ue moranno twda zrnca najprije dugo wemena pripremati z.a jelo. Pcjznato ti je, da mi tih zrnana v obidnom stanju nismo kadri izmrviti, jer su trrrda kao kamenje.A kako je to zapravo mogu6e, da mimoZemo pojesti tvrda zrnea? Ja sam o tome ve6 desto puta raami5ljao.< To je medjutim bila stvar, koju je svaki mrav-sabirad od svoje najranije mladosti desto puta prokuiao, tako da bi s tim pitanjem morao u skladi5tara izanrati nepovjerenje i sumnju. Ali on se toliko zanio tim izpitivanjem i prilikom, da od,govara, sav je sretan bio, 5to su toliko paZnje poklonili njegovu radu, da toga nije ni primietio. >>Otome uisu jo5 na distu ni naii strunjaciAli to de valita biti ovako: Bra.Snena je tvar sadri.ana t zrncima sama po sebi tvrda, tako da je na.6e slabe ieljusti ne mogu izmrviti. Stoga je mi i ne grizkamo,

109

nego tek oblizujemo. Teku6ina iz uaiih usta raztvara suho braino i pretvara ga u teku6i slador' Uzmi mrvicu zr$ca. rr usta' pa 6ei najpriSle imati posve suhi okus' Ali nakon malo vremena postat 6e z'alogai sladak.< >To je sve liepo i dobro5to mi ti tu prida5. Ali meni se dini ovo: Kad ne bi bilo sunca, nego mSesto toga uviek samo kiBe, bilo bi za neko wieme na p""tut hrane, jer bi sve biljdice proklijale' Ali oada, kad ii nastala su5a, ne bi preoBtalo drugo nego brusiti zube'eudom?< Bucko sav ratlbznao pruZi ticala, da bo' NiFta mu se nijp bolje svidjalo nego li lje moZe iuti. pride o dudesima. >Mogli bismo ga naavati i 6udomPromotri samo paZljivo ovo zrnce, hode3 li 5to opaziti na njegovoj

'

i3*.i.* '

Bucko ga pregleda. sa svih strana tako napeto, kbko to nikad u svom Zivotu nije-uEinio ni s jednim zrncem' Ali nikako da na njem odkrije ne5to naroditoga' >Ne vidim niBtaSjajno!< zaklikta stari. >Ti si zlatan momak! Posve izpravno si nanjuBio. Tako je, tako. je!< Bucko nije znao, za5to je zasluZio tu hvalu i iemu se skladiStar toliko obradovao. >Ja ne shvadam, Bto bi na tome'moglo biti dudnovato. Stalo je meni do tih si6u5nih stvorova; naprosto ne mogu sebi protunaiiti, ito bi ti s ujima mogao uraditi.( r'zkliknuo je patuljak i od obiesti se zavrtio >>SveTikvan si ti, bedast klipanTa mirqli samo malo. Da nema tih zivotinjica, ne bi hi5ta ni raslo,'a kad ne bi ni5ta raslo, ne bi bilo ni pl.oda, pa bismo mi morali skapati od gladi -- ne,bismo se nikada bili ni roclili,-jer bi ve6 na3i roditelji i djedovi i pradjedovi bili uginuli.< Sad je razumio i Bucko. Ali joB uViek nije'htio da poloZi oruZje. >Ali kad su tu, proklijat 6e tvoja zrnca prije wemena, a ti onda traZi, gdje 6e5 namaknuti hrane.< >J{s - nikako!Ne nikako!< 111

>>Nenikako? A kako to ,ne nikako'?< te si' >>Jeirimamo jedno s'redstvo, da potama"rrimo posljednju .6u3ue ZivotinjiceAh!< dahne Bucko' Od duda nije bio kadar o6ekivao' nije nika'ko riedi. Toga rjeBenja -----rOu,J*"Li.t"g se i ried ti le zapela u grlu' Ali tako i u drugdije. Mi moramo samo oblizati zrnca ;" i mravljeg naieg "if.ti.o mrvicu samo p"i*i"Xati irJ *ot iz uste a sjeme ne ot"o"u,'pa te Zivotinjice moraju pocrkati' moZe Proklijati.< >>To ,6t - svaka,ko -Ifodi, idemo za poslomr ne marim ' >Nemamnt-Jo:';;nJotir" ples'Idemo daljeTrne mi je TentaTo je moj dvorac. Ja ztam i letjeti. A znai li i ti letjeti ?< >Na Zalost rle znqmrz dahure si iz4mizala, htjela si re6i, a ne izjajeta>eahure?< Tenti kao da se zabavnim dinilo sve, ito je tu priEao mrav. rCahure, veli5. Ne ravno iz jajeta.< >Td ti si prije morala biti liiinka!< stade joj doka_ -izltaz,e zivati Bucko. >Sve Zivotiuje, koje ja poznajem, tz jajeta u obliku lidinaka, zatim re-ziahure, a onda tek pwteju prave Zivotinje.< Tenta zatrese odrjeSito glavom. jod 6e3 kojeSta nauiiti.< Ciga.ninu je postao neugodan razgovor,'koji izvrgava ruglu njegove slabe strane. Stoga je skrenuo na drugo: >Ali stan ti je liep, Tento. Ka^ko si dospjela u nj ?( . OPet se glasno nakesi Tenta. >Todno onako, kako svi mla.di u3enci dospievaju u svoj stan.To mi morai podrobnije pojasniti.< Tenta se nije dala dugo nukati, nego je smjesta stala . pridati. >IIja, gledaj, to ti je ova&o. U prolje6u je moja mati nagriTla i pdraZila ovaj briestov-list, na kojem sada stanujemo. Iza toga je na njem izrasla ov" veiika" 6uplja, crvena babirrica -< >IJpravo kao u Si5karice!< prekide je Bucko sav za_ aesen sladkim sjecanjem. Tenta.se opet glasno nakesi.

>Si5karice?< zapita Tenta. >Niih ia ne poznaiem. Ti se valjda vara3. - Nego ne prekidaj me s takvim sporednim tricama. - Kad je baburica bila gotova' nastanila se u njoj moja majka i tokom ljeta narodila mnoZtvo djece.< >Jesu i ona ved imala krila?< upita mrav. >Iito vidi5, i to ti je nekaho osebujnoMoje starije sestre za dudo nisu imale krila- One ta. ih valjda ne 6e ni imati.< >SmieinoDa smieBno! u5enka. >Kod nas ima mnogo takvih stra3no smie5aih stvari. Nedavno, kad je postalo toplije - rekla je moja mati, s kojorn u ostalom moZe5 tu unutra i govoriti, ako te je volja - stala se sve viSe suBiti na3a baburica, nai stan, a rupa je na ulazu postajala sve ve6a i ve6a. To je dakako vrlo opasno - rekla je moja mati - jer sada mogu unutra za6i na5i neprijatelji, ako ho6e, pa na5 pojesti. Eto zato - rekla je moja mati - dobili smo mi krila, da moiemo lak3e uma6i i odletjeti.< Pustila je, da joj se vjetar poigra s njezinim prozin nim sjajnim, zelenkastim krilnim opnama' tako te su tiho zazujale. r>Hm! to je krasno!< uzhitila se Tenta. >Ja 6u od' mah pokuBati, kako se to leti. Ako li Zeli5 jo5 5to saznati, idi unutra k mojoj majci, ona ti o svim tim stvarima znade mnogo vi5e nego ja.>LupeZukamo nosia malu Tentu? Dti si jti smjesta pustio!< evorasti se u11.av zabezeknuo. grrmnjidavo je omjerio Bucka od glave do njegovih Sest pogu. Tci je zacielo neki'stranac, koji nije pravo upuden u njihove obidaje. Najradije bi ga bio pograbio za grkljan, da mu odgftze glavu. Ali pod dojmom prvog utiska se predomislio, jer taj je stranac morao biti spretan ratnik, ta pun ie bio brazgetina, koje je po svoj prilici zadobid u srdanoj borbi. E, tu je morao biti uljudan. Stoga se udostojao, da mu odgwoi'i, ati odmah se ogledao na sve strane, traZe6i drugove,.koji bi mu mogli pripomo6i. A poznavqiu6i pravila pristojnosti, nakloni se : >Lazon!Ne prtljajt< zagrmi Bucko srdito. >Sviram'ti jana tvoje ime, stalo mi je do njega- Tentu ostavi na niru - drugo niSta!< Lazonu re, \zlrzale deljusli. Sto bi rado bio zagnz' nuo. >>Tisi, kako se dini, u zabludiIz ljubavi proZdirem zar ne?< naruga mu se Bueko.. >Ni za Sto. Sto 6e mi uSenac, kad ga poZclerem? Nikakve koristi od njega. rma tu naokolo toliko poslastica, da se uz najsrdadniju hvalu odridem pedenke'od u3enaca.A ne bi li mi htio odati tajnu, 3to ti to smjerai s Tentom?>Isamome mi je znao, kako bi se gradio prijaznijim. 726

mnogo stalq do toga, da ti pruZim dokaz svoje nevinosti. i najbolje volje. Tenta 6e postati moja krava muzara!< Bucko nije vjerovao svojim uiima_ >Stoo?< izlane on dav u dudu. >Moja krava muzara!( ponovi Lazon. >>Zar ti ne aa5, 3to je krava muzara?Ne!< prizna cigaa. >Nemam ni pojma.< >Dobro, onda sluBaj!>Nisiti jo5 dosta prodao svietom. Nisam vjerovao, da bi moglo biti mrava, koji ne znaju, 6to su ktave muzare.< >>NemoZei sVe znatiKad bi ih >To su ti ,nimfe'< razjasni mu L-3zon. Oue prepoznao; jedva bi ih viaio naton nekotiko dana, - opet ie pe medjutim zguliti'sa'sete .ko?"* l" "ri*" korien"a drugoi ;; il" --sapaZfiivo sliedio' sffofilo Precl Buckom,-no:i ga' je ko:e mu se cinrlo, da in se mnoztvo krilatih "si""-"", 130.

je posve dobno. Kod njih je duvao straZu jedan dvorastl urr4v. >Kad 6e poci na put?c zapita ga Lazon. >Sad ovaj ias!< javi duvar i dade uiensi'n^a anak, a aam se uputi izpred njih. .Bucko nije vjerovao evojim odima: svi su poili za njim, jedan za drugim,, odputili se put zemaljske porrn 5ine. Jedva su dospjeli na slobodu, razkrilili su krila, I 2,rcrrc! rnrttt! z,zzrtrtttt, svi su uzletjeli, te se watiU na briest, s kojega je prije si5la Tenta. A po svoj prilici su s toga briesta vukli svoju lozu i prapraoci i praprababe ovih u5enaca, 6to su sada proleprSali. >Jesmo li mi dakle takvi lupeZi?< upita Lazon s visoka Bucka, kojega je okupilo'dudo. >Promotri ih. Gore se na briestu pare. Zenke legu zimska jaja, iz kojih 6e se na proljele izleli matica, ona'6e u jednoj baburiqi udariti svoj tabor - i onda 6e Zivotni tok podeti i+ nova.< Bucko je bio kao gromom o5inul . >>Ne znam, 5to da mislimSvi su mi se nazori o Zivotu izprebrkali. Ne mogu sc vi5e rsna6i u tom svietu iznenadenja. - Tko bi to bio i sanjao! Tisu6u te puta molim,.oprosti mi, dragi Lazo ne, 5to sam te prije uvriedio.< >Pha!< odmahnu ovaj dobrocudno. >Takve se stvarl dogadaju svakog dana. Nas ,mrave ob6enito smatraju nmogo gorima, nego jesmo.A kakve koristi imate vi od uZgajanja tih Zivotinja?> pitao je Bueko. >Muke i zanovietanja imate pri tom na pretek. Bi li mi to htio razjasniti?< >Vrlo rado!< Lazon je na. sve bio spreman. Bit e"c da je bio neobidno pl,emenit predstavnik svoje pasnina >Doiti, popet 6emo. se najprije na kukuruz. Tamo 6u 6 pokazati sve, 5to EeliS znati.< Na5 se cigan zbilja nije Uogao potuZiti. Na,3ao Jc najustuZnijeg i najprijaznijeg todida na svietu.

181

I

na krrkuruz' Malo su se zatim uzverali neobidnoga' gite zapatio.nGta U prvi man niiJtrf stra'td na doujoj oairio 5e je Tek kacl ga upozo"i;;;;' koliko ie ;f irsu, rr'rn]]ti' ti36a bezbroi ust"a"al;li ttrugoj nekoj nego Tenta' razabra'o,istoj pa'smili kao i wsti.Izmetlunjih*o"duginnogamastupaliamo tamo Pojedini dvorasti mravi' govorio' kad sam >Sad 6e5 viajeti, aa sam ozbiljno

p"i:" Iil-"*"".:l**jn",j :mffm-'":!'*1,8,: j"-;J#;l' "

#'#ffi;;;;;:i"":

ureni utovtpne

pucketati po zadku": o", i" io: veselo stao iicatima mogao progutati toga nije >A 5to to raaisf< Sucto nt*r]ft*"-

pa 6emo biti tako !- Jo5 samo ma-lo utjeSi z'Sgonetku!< tu daleko, da 6eBi 'uJ mo6i rieBiti uienku' dalje surxriuj"ai spokojno ;ffi;il I gle! tiela Progurala Oa5eanomse iz vrlka u6enkiua sjajni, Prozirni na nalik bistra kaPljica, zla6ana sjaja' biser. ""--rOt*iaer malo!< pozove ga T'azon' se strese' Bucko >>Brrr!Da, staje!< poZuri se Lazon u svojoj revnosti. >>Misli5 li, da mi na$e koristonosno blago naprosto prepuitamo sudbini, da ne s&rbimo za njegovu za3titu? Ne, to bi bilo surovo, a za nas bi same bilo od velike 3tete.< >Pa tko bi htio na5koditi va5im kravems,fq >Tko? I jo6 pitaS!Bezbroj neprijatelja weba na,njih na svietu - bezbroj - ne bi ni vjerovao.< >To drZim gadnim!< Lazon stegnu lice pop,ut mudra s,tarca. >Nemoj se prenagliti u tvojem sudu o svietuSvakako, bieda je to. Ali ito 6emo, ova zemlfa nije raj. Dosta nevolja nalazimo na njoj. Uostalom vjeruj mi, ako jedan drugoga ranjava, ruzlog je tome gotovo uviek njegova vlastita nevolja. Ve6ini je neprijateljstava izvor u gladi. Svatko ho6e da bude. sit - pa zato odgurne onoga, tko rnu smeta, ili ga poZdere, a to je na kraju krajeva isto. >Mislig li?< upita oprezlo Buoko. On se joi nije posve uvjerio o toj istini. >Svakako!Dosta je Zalmtno, da na svietu ne vladaju druge prilike. Ali to se ne 6e promieniti, doklegod jedna Zivotinja bude primorana pojesti drugu, da utaZi svoju glad. Stoga na primjer i ne za^rirjeram boZjim ovdicama ili uholaZama, jelom. 3to su upravo uSenke izabrale svojim najnilijim

133 132

najo$trije osudjujem njiDruga je dakako stvar, ks'd svoju hranu zar nastoiin i ['r# p"*a"rjivost, pa zato napadajiv4a'Pa to su prave zidanice!To je-prvorazredno mrava-zidara.< >A kaJrovi to radite?< uz aiAli >IIja, to i" t"zJlos Zemlje'ima -malo dobre volje i'i|""'i-o i s njim P Ftj' Sore' -i-zTesimo sa slinom dosta. Naprosto 5u a*"s"-o a onda naslatull' iristu, iz usta, dok nismo ";;*"ili pocligli vinismo listom Zemo opeku ou op"aol-Jok nad koje takrave' poa smjestimo sok svod ocl zemlje' progoua "i"g" od za6ti6ene -i"rro zivieti, ieisu.posve ;;;;c" damoZeno -i-"" nesmetano sa strane boZjih "";i;;:; lie '* baviti s na^5immljekarstvcm'kra're muzareTomjaj mi se s oiiju s tim glupim izprikama. Ta svaka iivotinja u naSem kraju znade, da kekropije rastu samo za acte6ke ulrave, a, te za kojekakav skitnidki klatei4 koji se potuca po svietu sAmo da krade i provaljuje.< Bucko nije znao sebi protumaditi, za5to se ova baba toliko buni. >Molim te, primiri se!< rede on strogim glasom.

L31

)Zabranjqjem ti, da me grdig. U ostalom -_ ako ti osudujei mene, jer sam toboZe bez prava prodro o1eyno, 6to ja metlutim Zalim, ja bih tebe upitao, tko je.tebi dao pravo, da se nazivlje3 Actekinjoni? Ja'wlo dobro znadem, da su Spenjolci pred nekoliko stotina godina iztn* . bili sve Acteke.< >MoZda Acteke-ljude! To je istina! Ali nlsu iztriebili Acteke-mrave, kojima su ljudi ukrali ime - i to bi morao znati. Neka, oni su tu sljepariju morali teZko okajati. Bilo im i to opro5tenol< Sa zadovoljstvom i dostojanstvom je mravica izrekla ove posljednje riedi, dubo,ko sviestna, 5to one zraCe. >Neka bude!< odwati Bucko. >Marim ia za lo.< >Smicalica,ma hvataj ti glupane na liepakNe, ne, moj blagorodni provalnide, ne 6e5 ovdje omastiti brade. Stekli smo mi ve6 dosta lo6ih izkustava s vucibatinnma tvojega soja. Pogledaj samo one druge kekropije. Ata-mravi su na njima poZdrli do posljettnje urrice sve li56e.< >Pa nisam ja Ata!< pokuEa Bucko, da ju umiri. >>TomoZe svatko re6i!< klepetala je Actekinja ne porpu.tstaju6i. >Ne 6e5 me na.mamiti na tanki letl - nikada viBe! Ne moZe3 ti mene nasamariti.< rTo mi nije ni na kraj pametieekaj, da ti raztuma.iim .-!Gubi se s moje.kekropije! Nosi se! Silazi! Pozna,m ja vas, vi ekotovi. 7'nam ja vrlo dobro, dega va"m se hoce. Ali upamti: ja sa.m sa svojim stablom sklopila ugovor: Ono mi u svom Supljem deblu odstupa stan, pa mi je dopustilo, da u tu svrhu u njegovoj kori izbu3im 5kuljicu, i obe6alo, da ce paziti, kako ne bi zarasla. A osim toga puita, da mu na podetku peteljke ra.stu malena 138

,sladka jaja3ca ?a, me - ali saluo za &€ -, tako da s njega ne morarn ni silaziti, kad traZim hrane. Ali zatoc _ dgt€kinja povisi glas, >pruiam mu ja osolno svaku zaStitu i pazim, da ga se ne dota.kne nitko od one Atabagre i gli[nih klat&a, jer. bi ga ina.de zadesila ista sudbina kao i njegovu biednu operu.Banu bra6u tamo pnieko!c Sustala je od napora, duboho uzdahnula, zahvatila ra,ka i stala dalje grmiti: >A ako sada ne podbrusiS tabane, dozvat 6u sve susjede i rodbinu, pa 6e ti gni &amazali ledja.< Bucko je ve6 opazio, kako su sa sliCnih Skuljica" kao Eto je bila ova., iz koje je provirivala razgoropatlena baba, proturili glavu mnogi aetedki muZjaci i Zenke. Dakle s tim nepopravljivim mravimr nije mogao lzi6i na kraj! A darLe izazove nikakvu neugodnu zbrku, pokunjio se i nastupio uzmak, ali ivrsto je oclmah odlu' 6io, da 6e jo3 jednom poku.tsati sredu tamo prieko na g& lim kekropijama. Rekao je naime sam sebi: Kad takve :glupe Zivotinje - kakve su ti actedki mravi - imadu neprijatelja, onda moZda nije izkljuEeno, da su ti neprijatelji zgodniji momci nego li ovi brbljavi svadljivci. Pred tim se dwstim sudom razplinula njegova zlovolja, pa je sasvim vedar polao do ogloclanih stabala svie6nja.ka. Nikatl prije nije duo, da mravi jedu li56e s drve6a. Stoga mu je unapried bilo jasno, 'da tu mora biti po sriedi neEto izvanredno. Malo je zatim stajao pred jednom gorostasnom kekropijom. Bezkrajne su povorke vrvjele po stablu, trdkarale bez podinka, silazile iz uzlazile po kori. Ata-mravi pe' qiali se, bjeZali, jurili, izmieali, navirali, prtili gore u vis, I nizbrdo se spu3tale, gmizale, EuSkale, Zurile se tudnovate Zivotinje, kojima je iedva mogao razabrati noge, a kadkada pravo ni tih nogu. Dugo ih je proma' -trbo Bucko i ustanovio, da su i to mravi iz plemena Ata. 139

Uprtili su goleme komade izsjedenih lirstova, nadnesavgi ih nad glavu kao ka,hve Siroke, Sarene, nare"zuckaae lepe?€ ili suncobrane. Pod tim su neobidnim nalritom orlmii nosili te odgrizke na zemlju, a tamo cali u lniorkama su s njima izdezavali u jamicamaBuciSto zafrkavaB? Lati se pametnijeg posla, mjesto da se ruga5 tom Zalostnom Zvakaniu, bez kojeg nam nema obstanka!< i3ucko u prvi mah nije mogao-shvatiti, zaSto Saupa tako rwno pravi tu ka5u iz li56a, kad u tom ne'nalazi nikakvog uZitka. Stoga je stao oprezno dalje pitati, da 140

se ne oSv4nji sa svojim nezrranjem, koje bi gr *ogto odati: ,>>Koliko si danas ved napravila?< >Sedam grudica- A ti?< >Ja sam tek kod prve. Bio sam vani zaptcx,len.Zato sa,rn toliko zaostao za tobom.< >Talro?A5to je to bilo?< >Bio sam malo prieko kod Acteka.< Saupa prestade na tren iryakati sva u dudu. >To je vriedno od tebe, moj prijatelju, vrlo vriedno. Ti su Acteki najzaostaliji medju mravima. Oni nemaju ni mrve razumievanja z,a uzvi$enija pitanja Zivota. Ni trunka smisla nemaju oni za iztandane Zivotne slasti. Jesi li se s njima pokavgao?< >I te kako!Uzpla^hirili su se kao ludjaci, kao pravi ludjacl Nisu bili pristupaini ni najpametnijim razlozima. Obiedili su me, da sam provaJnik i razbojnik, da im ho6u s drweta ukra.sti eladke im jajolike plodove, i obasuli me samim blezgarijamaA ja ni u snu nisam na to ni pomislio, tek sem htio da malo onjuSim njihove rupice!< >Dakako!< Zvakala je zadovoljno Saupa- >Dakako! Tek si htio onjuiiti. Kao da mi ne ararno stvarati poslastice, prema kojima su jajoliki plodovi Acteka pravo sme6e. O, kad bi oni slutili, kako mi ovdje Zivimo u izobilju, kad bi slutili, za5to mi trebamo li56e, samo li56e s njihova drve6a. Neka oni samo poberu prije toga svoje jajolike plodove. Ne rastu nam zantbice za njima!< >DaBto! - Naravro! Stalo je nama do njihMi imademo dosta drugih poslastica, mi stvaram.o na naiim odrezcima listova posve druge poslastice -< >Jesi li danas ved bio u gljiviStu?< upita ga Sautr)4, kao da je htjela nastaviti zapodeti razgovor. Bucko se ukodi od stra^ha. Sto je to htjela ona s nekakvim gljivi5tem? U kakvpj je vezi njihov razgovor s 'gljivicama? Sad mu je postajalo neugodno pri duti. Ako

141

ga ukebaju, da neSto \e zIL*, onda je propao. Na svu Je ge niic Jre6u miris izgnjedenog li56a bio ta,ko jak, te AJi zadahu' po njegovu ottkriti da 6e 8a trebao bojati, se ne oda'' da pamet 3ake, u je sazeti morao sad >Ta rekao sam tiToliko sarn se razjario ua Actekeda sa.m valjda izgubio glavu.< 742

I Bam je uvidio, da je ta izprika bila glupa, do nemogudnosti glupa. - Ali Saupa se i s njom zadovoljila. >Prokleti Acteki!< sa,mo je opsovala i svojom se eta"rom, nepromijenJenom'prijaaro56u obratila Bucku, da mu todno opi3e znakove, po kojima 6e lako prepozgati li5de kekropije. >>A sada idemo, da poglednmo gljiviSteS na5im smo poslom danas tako i tako gotovi.< Proili su komadi6 kratkim podzemnim hodnikom i stupili u po5irok podrum. Na tlu su svuda leZali kupovi malenih izZvakanln grudica listova, koje su ve6 stale trunuti. Bucko je pro Sao tom spiljom i izradunao, da je duga najmanje 2b0 nravljih duZina, a Siroka preko stotinu. Takav je kup bio nalik na veliku spuivu, izpresiecanu mnoZtvom ho& nika i stazica. Usred te ka5e ugniezdile se lidinke mrava-listoZderaca. U kutu, pred kojim se posve blizu zaustavio Buccko, upravo se spremala mravlja kraljica na svatbeni liet i distila je svoja krila"Sca, jer ih je morala dotjerati za taj veliki dogadaj. Bucko morade pomisliti na Madicu. I ona je bilr tako velika kao ova mlada mladenka ovdje pred njim, ali zastalno mnogo ljepBa i draZestnija. A misli li i ona tra nj ili se i ona ve6 sprema za svatbu - s nekim drugim? Zadubio se u misli. .Saupa .ga gurne u rebra, Fucko se lecnu. Sto je dosada vidio, bilo je sve dudnovato, ali kad je to pobliZe ramotrio, onda se sve to razplinulo, izEezlo pred tim novim iudesima. Onu je kaiu od liE6a izpreplelo i izprodubilo veliho mnoZtvo sitnih bjelkastih niti, kao 5to ih gljivice pu5taju u zemlji, da nadu dobru podlogu svom razvitku. I doista su na sve strane izkliJale i izrasle nebrojene sibre gljivice. Bucko nije znao, 5to bi rekao o toj strasti mxa\ra143

listoZdera, a nije se usudio ni5ta pitati' Moi'da 6e, ako .prideka, naci rjqienie toj zagonetki' tKrd. li odjednom stade grditi Saupa: >Kakva mi je to nemarnost? %ar se zato mudimo pro' dane i dane reZu6i i ivaiu6i liSde, 1n da ovako sve gljivice ne smiju se puta da rekla, pada? Koliko sam ved razviti !Ako mi ovo liendareuje ne prestane odmah, bit 6e jao i pomagaj!< ukori ga ona. >Jednom zauviek velim ti -OviU g13ilni"u ne trebomo. One su neprobavljive' opet: -< tJk troEe dragocjenu hranivu snagu kaie od li56a >>Zrramja sve to!A za3to ne traZiB pomo6nih sila' Ovako to nikako u dalje ne ide. Dakako da treba distiti i pliesan' Ali gljiprvom redu bez prestanka treba podgrizati tkivo kao irica, 5er 6e nastaii 6vorovi, a to ne valia za hramu' ' 5to ne valja ni korov.Ne znam kako da dospijem na sve. Ve6 je previ6e posla za me i za moje pomocnike patuljtre. Mi oi"*o viSe kadri tti ga svlada'mo' U posljednje wieme mudimo se dan i 19c' Ne 6e drugo preostaii, nlgo da nam pomogne nekoliko nosaia li56a'< SauPa se Prezirno nasmije. >To bi ti gotlilo. - f\s' moi dragi' Ko'd nas svaki obavlja svoi posao. Nad zemljom qo drve6u rezaEi i nosadi, iolje - i',t o susjedstvu - Zvakali i mlinari, a'ovdje ti i tvoji patuljci vodite briSu o gljivicama'< On se obrati Bucku. L44

>Talvu drzovitost tih kmetova treba ugu5iti u klici, jer drugdije pfopade sve!< Bucko kimne glavom. >Pravo veliE, SaupaVidim, da je muka raditi s tim ljudima. Ali bild bi dobro, da mi razjasuri5, u demu je stvar, kako bih. _te u sludaju potrebe mogao i zamieniti; Saupa je u prvi mah oklievala. Ali onda lb popustila. >Elm, da, nikad ne .moZe5zrati, ue 6e li biti od. koriisti. Ta mi sano svi tek mravi. Mogla bi i mene zadesiti ka,kva nesre6a, pa ne bih mogla sve nadziratil< >To mirslim i ja!< nagovarao ju je dalje Bueko. Sautrla zapo6e: >Pazi: Glavno je; da poberemo dvori6e. Sav mar treba uloZiti u'to. Ali i tu ima velikih razlika. Nisu svi 6vori6i jedna.ki. Oni moraju biti nalik na repicu, jesi li duo? Na repicu! Onda su pravi. Ali to ne raaumiju ovi lieni patuljci. Oni pu5taju svemu, da ra.ste, kako ga volja. A to ne valJa . . .< U to pristupi k njima mlada kraljica spreurna za watbeni liet, koja je vec prije na se svr"nula Buckovu pnZnju. >Htjela bih se oprostiti, draga SaupaNisi zaboravila na glavno - na gljivice?< Mlada se upla^6i - zbilja, premda su joj to tisucu puta naglasili, a i sama je na to jo5 6e66emislila - sacla je na to zaboravila. BrZe bolje pograbi zilogaj kaie ocl lii6a izprepleten nitima gljivica - velik kao glava pribadaie --- turi ga u usta, jel ga nije mogla nikarno inade .spremiti, poput onih, koje su polazile u sviet, da nakon t0

!45'

svatbqnog lieta negdje na polju qdarg temelje novom naselju mrava >Ne bi li bilo bolje, da ti jod jednom sve raajasnim?< tl" tu treba rekla je dalje Saupa. >Ta i sama T4' upamtiti Eitav niz pravila. A meni se dini, lebi je g P!sijeAnje wieme glava bila puna samih misli o ljgbavi' pi r" njoj koje6ta izprebitato. Ako li pa^k snetirei s , " malerikost, propalo je sve, a to bi znaiilo i ,t-" s**o tvoju propast.( Mlada zadrhta pod dojmom ovih posljednjih rieii' >Daj mi radiie razjasni jo$ jednom sve!< za^moli ona. >Eto vidis!< zahiho6e Saupa dobro6udno' >To' je razborito. Svoje slabosti treba uviek prianati, jer samo tako moZe5 uviek nauditi neSto novo. Twdokorna je upor- Dakle nost najve6a glupost, koju moZeB da podinii. slu5aj. Kad dovrBi5 $-voj svatbeni put po zralru, z'akopai se duboko u zemlju. Ta i sama znaS, da tebi nema povratka na svietlo. Izgubit 6eB i krila, sama 6e ti se odloaiti' kad izrrrSe svoju duZnost. Sama 6e3 na se biti upu6ena na svietu. To je teZko, diete moie, ali to je ujedno i uzviSena sluZba, koja te deka. Ti si izabrana za najljep5e zvanje, koje rnoZe zapasti mrava: postat 6e5 majka' ali oe s"*9 obiina majka, nego osnivad nove driave; koja treba da posluZi na dast tvojoj drZavi-matici'< Ona se prekide, nadvladana tronutoB6u. Ali domalo se opet sabrala. >Kad si se zakopala u zemlju, potraZi liep zakutak i sagradi gniezdo - ne preveliko, ali ni premaleno! U n5em' OeXprije svega na najzgodnijem mjestu spreniti gi3ini"", i tla bolie porastu, dobro 6eB ih obloZiti gnojem, koji 6eS napraviti ia tvbjih zgnjedenih jaja. Jesi \i raz' umjela?< Opet kimne mlada glavom. >Ali i tu mora3 postupati Stedljivo i promi*ljenoLiepo je to od tih djevojaka, koje ne 6e ostaviti na cjetlilu s.ioje kraljice. Ta deka ju teZko djelo. Dobro 6e joj do6i pa bila i malena Pomo6.< Bucku su svi ti dogadaji, kojima je sada bio svjedokom, ta.ko djelovali na du5u, da iz svojih ticala nije bio kadar iztresti ni slova. Neprestano je mislio na Madicu. Ne 6isti li i ona vec krila za svatbeni liet -? >Idemo, da opet prigledamo, Sto je s gljivi5temRaztrgao si nam gniezdo!< >Ti morai umriett! Mora! umrieti!
Pustite me, da vam sve izpri6am>Toje konac!< zajeca Bucko. Ta jasno je: orni su ga drZali naruFiteljem mira, pa su ga htjeli kazniti Lrtvovati - a moLda i pojesti... U triumfu ga neprijatelji odvuko5e neito vGe pre-. ma vrhu... Sad je vidio, kakvu im je Stetu nanio... Njegovi su neprijatelji u jednom zakutku kro6nje na bagrenu sagradili gniezdo. Ali to gniezdo nije bilo ni nalik na ona, koja je prije poiznavao. Niti od trave, niti od"drweta, niti od zemlje . . . Oni su "svilenim nitirna opleli i omotali listove bagrena i meClusobnopovezali... U takvu je mreZu Bucko pao odozgo svom teZinom svoga tiela, zapleo se u jednu nit, raztrgao ju i ostao sam o njoj visjeti Ali na tom je mjestu napuklo gniezdo,'a vjetar se zabuSio u tu rupu, ttzao ju i razvladio, te je nastala opasnost, da 6e ju pro5iriti. Ta je opasnost valjda i bila razlogom, da ga ra.zsrileni mravi nisu na mjestu zatukli. Posadili su ga na jedan list, a nekoliko ih je oko njega ostalo na straZi. Ostali su brZe bolje odtrdali do pukotine u gniezdu., Medutim je Bucko sada na sebi odkrio d,udnu no, vost. Premda nikada u Zivotu nije dospio u tako veliku s,rnrtnu opa.snost, kao evo sada, ostao je neobidrio spokojan. . . Kad je dospio u robstvo, bilo je to za nj neiz.mJenno iznenadlenje, ali upravo to mu je prisililo mo?,a}, da pro156

radi nunjevitom brzinom. Kao da se natjedu jurile su mu izpred oEiju slike iz njegovih uE)omena. OdrekavSi se niemo svega iekao je na svoj neizbjeZivi konac. Kraj je sada svim kra.sotama ovoga svieta, kraj vjeri u ljepotu i sredu, kraj nadi u povrata^k kudi i u ljubarmo blaienstvo Svemu je kraj Ali zaiudo - td ga uvjerenje nije moglo slomiti, pa niti poti5titi. Sto mu je bilo stalo do Livota, koji nije vGe pripadao njemu, nego samo njegovim neprijatelji,ma -? Obuzela ga neka tupost prema tom udesu. Ali Za,rkim je pogledom gutao svoje zatornike, koji su imali pune ruke posla... Gledao-je, kako se Zure, skadu, trde, kako potrzavaju, povlaile, natebt, motaju niti svoga gniezda. . . Kako po najbliZim listovima bagrena gJrjede, tiskaju, saZimaju. . . Bucko je zaboravio na sama sebe. Sviest se o njegovu pogibeljnom, beznadnom poloZaju izhlapila poput ki3nog potodi6a na vru6em pustinjskom piesku. Ali rad je svojih neprijatelja upravo proZdirao poiudnim pogledom. Njegova sudbina nije za nj znadila ni5ta, sa,rro njihovoj je posvetio svu brigu. Njegova se divlja pustolovna 6ud oplemenila i pretvorila u sveti, ozbiljni nagon iztuaLivaia. Zaokupila ga je samo jerlna misao: Kako'6e njegovi duimani opet pokrpati gniezdo? Odakle 6e uzeti svi'lene niti, koje trebaju za popravak woje ku6e? Nemaju alata, nemaju nikakvih pomagala - kako 6e urediti svoj razoreni stan? Sav se predao razmatranju toga prizora, koji 6e biti posljednji u njegovu Zivotu Nekoliko se rnrava u redu postavilo uz rub razvaljene mreZe. Nogama su tra.Zili dvrstr oslon, glavu su izpruZili, da dosegnu suprotnu stranu rupe, a onda, su .deljwtima uhvatili okrajak Sad su stali vu6i i navla.diti. frkati i nat€zati - I 157

-,

i)t ,.,r'. i.:1. t"+ X;

zbiljal Podlo im' je za rukom! Zajednidkim su i snb,Znim neporom svih sila sVe:bliZe i blifu primicali oba probu* : Sena ruba ' >fpak su majstori!< pomisli Bucko u sebi. >Tako rnu, vidimi da su odluini i sposobni! Kad ved moram ovdje izgubiti iivot, ni5ta za to, svakako nije uedostojno. mjesto . . .< U to dunu vjetar, zabrtvi se u rupu, koja je ve6 postala posve uzka. Mravima nije pomoglo ni odupiranje, ni izrnicanje, ni ivrsti zahvat Hjiuuuhuiiitr. zaaiida vjetar - a pukotina zine joS. jaie nego prije. Ali neumorno zapoie3e mravi svoj posao iznova. PridottoSe snaZniji, svjeZiji suplemenici, poredaie se je: dan do d.rugoga ,kao i oni prije Nanovo pode natezanje, navladenje, potrzavanje, trganje, napinjanje, stiskanje. . . Sporo, jedva vidno, ali ipaik se primicahu rubovi razpukline... I napdkon napokon im muku ovjenda uspjeh. Rubovi se poklopi5e. Popravili su gniezdo. >Da mi je ,sada vidjeti, odakle 6e donieti niti, da to pridvrste!Dola'irr, dolaaiml< kliktao je pijan od blaienstva. Tiho ga ponesoSenjelna krila zrake u. susret cilJu bukrajne mu deinje

160 ll

161

EPILOG Neboje na zapadupreplavioplamsavisjaj. Opet su jednom sun-dana kola zavriila svoj put oko zemaljske obline. Na zapadu je veder otvarala vrata svojih odaja i crvenim plamenom uresila sve oblake radujudi se prljatelju, koji se vra6ao ku6i. Dan se spremao na podinak i za^u,olio svoga suputnika, govore6i vjetru: >Zapjevaj mi uipavanku.< On je zacvrdao tiho poput cwdka, koji sniva o cvie6uo gdje je u podne sisao med. Blaga je sjeta oy ila gve. Ali ni to mu te ve6eri nije zvuEilo dosta liubkoVjetar je znao, da se ljeto sprema na razstanak i da sunc.e domalo ne 6e sjati svojim zlatnim sjajem. Tamo 6e gore ognjene iskrice naskoro uzmaknutt pred tamnim, crnim kiBnim obladinama, a sunce 6e se osamljeno iz dana u dan zavladiti u svoj no6ni dom. ' O tome je mislio vjetar, a njegovo je cwEanje postalo malo tuZnije. Ali to nikako nije pristajalo u sw tu ljepotu. >Sviet se raduje i odieva svoje sveiano ruhoza5to da i ja ne zaklik6em, veselo i vedro, pa neka nebo gore postane jo! iarenije.< BrZe bolje zahvati oblake, stade ih vitlati, vu6i sa zapada ua iztok - to je put, kojim je proSlo sunce nekoliko ih je potjerao put sjevera i juga - sav je svemir zavio u zlatan ilat A onda je potraiio glasbalo, da na njem odsvira svoju vedernju pjesmu, pa kad nije na5ao niSta zgodnije, spustio se u kukuruziSte i stao po njem guditi. Sprieda je na rubu stajala stabljika s& Sirokirn li36em. Ona je ve6 na nj dekala>>Svrrr, SvrrrzzzZnaB li, da je danas dan svete ljetne ljubavi?< za' 5ap6e kukuruz. >Vijuju, vijujuDakako da znam. Samo sam ve6 zaboravlo. Ve6 sam dobrano ostario, pa me izdaje pAm6enje.( >Zato je i nebo danas odjenulo ,svoje svedano mho. I lani je bilo upravo ovako.To je das, kad su stvorovi zemlje priredili Zrtve svojim bogovima, da ocl njih izprose blagoslov!< zamrmlja kukumz. >Sad moraju dodi.c Sjenata glavica mimoze tamo prieko utone u more zlatne peludi. Vjetar brZe bolje poskodi, da ju izbliza promotri i da se s njom poigra. U to nastade Su5kanje i zujkanje, Skripkanje i cvrketanje, sve je Saputalo i piskutalo, brbljalo i 6askalo, kliktalo i iju5kalo. S poclnoZja se mimoze uzvinu oblak put vedernjeg neba. >To su mlaclenke!< raztumadi kukuruz wojoj djeci, koJa su provirila iz klipa. Uzdihe se drugi oblak i poleti za prvim;. . Vjetar dotrda natrag. Tako se obradovao, da je iz obiesti stao peruiati kukuruz

163

bez daba i )Sada poCinje svatba!< zasvirao -j"-I*