Ljubav i sjaj igrokaz u tri čina [PDF]

Zitiervorschau

't:'::' :::

6- €=,e SVEZAKCXCVII

CXOIX.

I SJAJ. TJUBAV IGROKAZ U TRI CINA. NAPISALA

, RER}IINATOtrITO.

' N LLADA

ZACREB. !4ATICE HRIATSXE

1896.

.

ZAtsAVNA KN.ilN%NNOA [ 8dAd, udrIBAV MATICE HRVATSK

IGROK

AZ

IJ

TRI

CINA.

SVEZAK CXCWII-CXCIX,

.

HERMINA

NAPISALA

TOMIC:

LJUEAV

HERMINA TOMIC.

I SJAJ.

M n.

U ZAGREBI'. TrsAK r1 aIBRECHTA t 1896.

(JOs. .WTTTASEK). t

U ZAGn,EBII. .

,,, '.u*.{

A KLA DA (MATrCB rlnvAT fu;t 1896. h

"tr tjo

r$

SKEr.

OSOBE.

,

Autorslra praoa, Icao i prano preiletonljati oaqj igtolcas u ,iaondhkazal,iitih, priilriaoa u srnisl,wsakona spisateltjdca.

Grof Dolini6. MnrlJa, suprugamu. Uilan, njihov sin. Yanda, njegovasuprugs. Mi[euorl6o doktor medioine. Barun BoJntdkl. Lj ub oJovl6, eavjetnik. Gospodja LJubofovtd,njegovaBupruga. LJubtca,njihova kdi. Mirkovl6, kotarski gudac. GoapodjaCvtott6, spiaateljica. Milkovld, pieac. ContessaNerlnl. Joilan gospoiUn. Joilon tlugr.

din se dogadja u Zagreba,u kudi grofaDetinida Izmedju prvogs i drugoga Cinajest razmak oil 6 mjeeeci.

LJ LTB AV I SJAJ.

^ PRVI. CIN Sjajno raznietljena i po modcrnom ukusu elcgantno ureqiena tl,aoranas glaonimi tsratd; u zail,lcu su areta otaorena te se kroz porti,ere oiili d,rwga isto tako liepo ureQiena eoba. Gosti ilolaze kroz glanni ulaz sa l,ieoe strane. Desno takoQjer otoorena arata s portierami, koje aoile u pl.esaonu.

PR,IZORPRYI. MILAN, zatim GR0tr'ICAMARIJA. Milat! aoit sam i glcdana ilesnustranu ilaorane,kuitrgostiilolasc; naytokonlugti,Iaganonogomo tlo. Do biesa, ved mi je u istinu dodijalo Cekati! Grofica,koja u itti mak fulazi s li,ava. Dragi Milane, ti jo5 uviek cekad na tu spisateljicu! ![ilau nd nc ogleilaose. Da, majko t Qmfica. Nije mi drago, da tako dugo izortaje5 od plesa; tu bi osobu - kad ved mora da bude - mogao dodekati i koji orl tvojih prijatelja. Vilan napokon se okrena. Ah, majko, kani se toga! . . . Ta aristokracija duha mnogo je osjetljivija od aristokracije plemena, a ja sam joj obrekao, da Cu ju dekati.

8 Gtofica.

A jeei Ii ti ditao njezinih $torugtiioo)ilu5evnih pro' izvoda, iragi sine, da se toliko klanja5 njezinoj velidini?

![ilan. Vara$ se, majko t Vec onomatlrekao mi je pisac Milkovid, da naBu obitelj vigoko ciene u literarnih krugovih' a mene da zovu svojim Protektorom.

Milan. Ne ! 1f opetgleila na ilesno.) Otofica. Po dem, dakle, ubraja5 tu osobu meilju tako zvanu aristokraciju duha? ![ilau. Ta oua mi sama rede, i to joE kako ponosno, da ju vretaiu medju prvake nade knjiZevnosti. Groficao malouvaienjem, Tako ? M*an. Da, tako jest, majko, i ja Zelim, da ti prvaci butlu ja uviek zastupani u na5em salonu. Ta ti zna5, da sam se . . . umjetnike zanimao za knjiZevnike i pri'eti mu prstom' 1tofrcasnjedl'ji'uo, -

Da, da, eatno Sto ja pamtim, ti su ljudi bile veCinom Lene. Milan ciniiki se smi'je.

Ali samo liepe Zene! Nu manimo se Sale,majko ! Ja u ietinu pozivam samo knjiZevnike na glasu, jer hodu' da na[ salon i s te strane slovi kao prvi. Grofica. Ja mislim, dragi sine, da nam te osobene Ce'uz' visiti sjaj naSe kuCe.

Grofica. Ako te to usreCava,ne protivim se, ali uza sYe to tvrdim, da takova individua, kao 5to je taj MilkoviC, ne spadaju u na5 krug. Milan. Oprosti, majko ; nu ako t'i je zazoran taj mladi talen' tirani pisac, onada zaista nisi ni ti marila pozvati na5eg predstojnika, ni sudca, ni pristava ' . . Ta ni oni nisu aristokrate! Grofica. To je sasma druga stvar, . . te ljude mi trebamo' Na da nije na5em imanju Oestobi bilo kojekakovih neprilika' to skrbiti' i za tilr ljutli; pa napokon, clragi sine, moram zada grarljanska rodbina tvoje Zene imacle e kime da se svega bavlja. Da si se oZenio s eebi ravnom djevojkom toga ne bi trebalo. Milao. Draga majko, tu se ved niSta vi6e popraviti ne tla' Groflca. Lalibol'e! Nu ia sam se tu s tobom zbilja tako dugo Nadam zabavila, kO da ne ima prede tluZnosti. (Od,il,azeCi,) se, da 6eB skoro za mnom dodi. Milau. Odmah | (Grofica oil,e,a fuIilan pohitd uztailoaan glaanim ul,asomna lievo, oilkuitrase arata sa goapoiljorn Coietidkom')

11

10 PRIZOR DBUGI. CVIETIC' MILAN i gosPodja MLlat lulaaehigosgto{ji). tluge nodi' Napokon osveuuste mi, kao sunce iza Mislio sam zaista, da vas ne du dodekati'

Mllau. A ne bojite li se kritike, koja osobito Zenskim pjesnikom, kako mi rekode, nije skloua? Cvietidla kao iznenaQjena. Aht eada upravo dirnuste u Zicu, na koju nisam ni mislila i koja je o"o.a neugodno zazve(ala.

0vieti6ka. ! Oprostite, dragi grofe ! nu to je veC nadin pjesnidki moramo mi angjeli' Ma tla nas ceka nebo sa svimi svojimi neumoljivom prije svrSiti ono, Sto nam genij na6 nalaZe dosljednodcu

Milau. Naopako, ako sam, spomenuy kritiku, iole pomutio vaSu radost, ali opet drZim, da se i na to misliti mora ! Nije li tako ? -

u'an.

Cvieii6ka.

? Sta, vi ste radili, prije no 5to podjoste na ples

Sto da vam kaZem, grofe? Ljudi na$egazauata, koji idu samo za materijalnom probiti, ti se klanjaju svakom kritidaru, oblietaju razna uredniCtva, mole, ponizuju se i plaze, samo da se pod blagim suncemkritike ojada stabalce njihova duha i ponese zlatne plodove. Ja se u to ne razumijem, moralni uspjeh je sve, za dim teZim.

Ovietidka. I te kako odu6evljenoI Svr5ila eanr do zatlnje tadke zbirku svojih pjesama, Eto ih kanim izdati' Milau. Vi kanite izdati vade Pjesme? Ovieii6ka. pjesnihu najveCa slast i je pravomu ta to Naravno; tiskano' kad vidi djelo svoje jedina nagrada, kad vidi pa mu so umotvorih, gviet uZiva u njegovih kako i ogtali divi i uzvelidava ga. Kako to Ponosito

Milan. glasiI - CvieiiCka.

i Da, grofe t ja se u igtinu Ponosim svojim railom radujem se od sveg srca, da de naskoro ugledati svjetlo.

ldilan, Prekrasuo! Vi ste zbilja divna ZenaI Nu uza evo to (primi ju nieino za ruku) dozvolite prijatelju, da vam savje-' tuje, tla se ipak malo pobrinete za kritiku. To danas nije niSta neobidna, a kritidarom laeka. 0vietiCLa. Ila, ha, ha ! Dragi grofe ! vidi se, da smo tek od nekoliko dana poznati, iuade bisto znali, da ja to osobno udiniti ne Cu, jer mi to rnoj Zenski ponos ne dozvoljava. Milau. Onda pismeno!

13

12 Ovieiidkanjedno.

Ovieii6la. To ne bi koristilo, usuprot to bi mi Skoditi moglo, jer bi vidjeli, da sam preponosita, da im se osobno poklonim. ![ilau. Pa onda netko drugi. . . 0vleii6ka sltwstiaii.senehajnow nasloriai. Da, grofe t . . Upravo se sjetih, da bi ste mi vi svojim poloZajemkoristiti mogli. Milau.

Kako ste plemeniti ! joj rc ytotgerl,jioo, Milat trtri,bl,i^iio ja imam nadati ee ? . . A cemu 0vieti6}a gtogledaoiina wata, oilkwil,ase hju koraci, Pst I ve6 nismo sami . . . Milan. Tko dolazi? 0vieii6kapoglcilavma urata, . . ceomaugoil,nodi,rntrta,

Presretan sam s va6eg Povjerenja.

Doktor Miljenovid I

0vieti6kapruii mu koltetnorulcwna poliubac. Ja Cu biti voilja, a vi Cete vrBiti moje zapovietli.

U zao Cast

Milar liubedi,joj rukw. ! S najveCim oduSevljenjern

Uilan.

PRIZOR TRECI. PRIJASNJI i tIT.MILJENOVId. Dokior.

Cvieti6ka. Sluga pokoran !

Ilvala, prijatelju ! Milau. '

A kako Ceteobaviti materijalnu stranu toga poduzeCa? 0vieiiCka.

Iztlat du pjesme po svoj prilici na vlastiti tro5ak, jer kad se to prepusti nakladnikom, oni nudjaju tako malo, da je ba5 eramota i pristati na njihove ponude'

Milar il,oktoru. Liepo, da se odazvastenademu pozivu. Dollot nakloni ae grofu i Cttilttidki. Ja time htjedoh sam sebi ugoditi, grofe. Ovieii6La. Pa ipak dodjoste tako kasno.

Milan. Tu brigu prepugtite vi meni, te u ob6e kalite mi iekreno i otvoreno svaku svoju Zelju glette toga' Ja sam spreman na svaku Zrtvu.

Dokior. Liednik mora sretan biti, ako uz svoje zvanje u obde takovoj zelji udovoljiti moZe.

15

L4 Doktor.

Milan. Istina je, vi stb lieCnici pravi mudeuici; _ bih za vas sviet htio bit liednikom.

ja

ne

Dohlot znamennono, Osobito onda, kad nae nadi bolestnici ne slu6aiu. Milan. Ah doktoret Svaki staleZ ima svojih neugodnosti. (Caicti6ki,gnaltujoj rraftr.) Milostiva gospodjo, molim za prvu detvorku. 0vteti0kane aetqje. JoS bih se rado koji dasak odmarala. Podjite, molim vas, u dvoranu, da vidite, nije li detvorka veC zapodela. Ne bih rado da dodjem bad u vrevu plesa.

Ne znam, o dem da govorim. Cvietidka. Slu$ajte dakle, kad ne znate govoriti; ja Cu vam pripovieilati malu zgodicu, koja Ce vas sigurno zanimati. Dohhor,raunoduino, Miglite ? 0vieti6ka. Uvjerena sam. Bijnh nedavno u kazaliEtu,. . predstavljao se bad neki f,rancuzki komad. . . bio je veoma zanimiv, . . vi bijaste u parketu, nu umiesto na pozornicu, gledali ste gotovo neprekidno u jeclnu loZu u mezaninu. Vi znate, Cija je to loZa? Doktor.

lfilaa. A vas da ostavim tu ? 0viEtlCka, BoZe moj t ta nisam sama! Gospodin doktor bit Ce sigurno tako ljubezan, da tu ogtane uz mene, dok ee vi vratite. Doktor sa w snak prdoolenjemw nahl,oni. Milan. Vi zapoviedate,a'ja slu5am. (Odc u plesaonu.)

PBTZORcnrVnll PRIJASNJIbEZMILANA. Obojedutenekolilcoiasooa. Cvietl6ka. Veoma Bte razgovorni, gospodine doktore !

Loila grofa Delinida. 0vleti6ka. Pa vi to tako mirno kaZete? . . . Dokior. Ne znam, deruu da se uzrujavam ? Cvieii0kanaotaalja. VaEe oCi bijahu puue ljubavna deznudaza predmetom, koga niste dobro vidjeti mogli. (Oitroga gteita.lTaj predmet bijaBe - grofica Vanda ! Ni to v&s ne dira ! - Vi ste zaista jakih Livaca. . . Doktor' Prilicno. Cvietiika, Ali sada jo5 ne$to, ja bijah sretnijat Bila sam, naime, u prvom katu gotovo saemavis-b-vis grofidine loZe,te sam nehotice i neopaZenamotrila sve, dto se u njoj dogadjalo.

16

l7 Dokior' BaB nehotice , 0vieti6ka.

Da ! - Ajdemo dalje. Grofica se je Vanda od Casa do Casagotovo nevidljivo dizala na svojoj stolici i njezin pogled bija[e pun ljubavi, eamo Sto se je u njezinom licu oclrazivaloduvstvo - pregaranja. Gledala je u jednu tadku, i to jedanput tako dugo, da sam mislila, da so njezine oCi nikad vi6e s nje didi ne Ce.- Sta mislite, koga je gledala? Doklot neito uzrqian. Ne znam t

Dokior. Ja nisam nikada ni traZio Va5eg prijateljstva ! PRIZOR, PDTI. PRIJASNJIi MILAN. Za niim orlmahLJUBICA,LJUB0JEYIdKA, M]RKOV]di BARUNBOJNIdKT. Milan, unilazei pruii CoietiCliirulcw. Izvolite, milostiva gospodjo! Dodi Cemo ba3 u horu.

0vieti6ta opct ga oltro motri.

Vas I

Ljubica sa zaiud,jenjem grofu ilIilanw. DOklOtnehoticese trgng, ra se.

O BoZe! Cvleti6Ia. Ah mira ?

0vieti6LE. A ja vam na to odgovaram: Pazite ee dobro! Jer znalle, da odsada imate u meni neumoljivu neprijateljicu.

dakle sam vas ipak trgla iz vadeg stoidkoga DoLior.

Ah, dula sam ved prvi znak za detvorku. Ja vas dekarn, a (pokuzujuina 0:ietiikw) 6ini mi se, da ste se veC po drugi put angalovali. Milan orneytrilicd. Zaista, krasna moia mala rodjako, ja sam posve za' boravio, da saur s vama angaZovan,

Trgla me je zloba, koiom napadate destitu Zenu,koja. vam ni5ta skrivila nije. 0vieti6ka. Da mi nije skrivila, velite ! ? - Skrivila mi je, jer mi je otela srce, koje sam ja ljubila i koje je prezrelo moju ljubav i obratilo se k njoj ! Skrivila mi je i za to, jer tu ljubav ljubavlju vrada!

Cvieti6ka. Ja Cu drage volje ustupit, po6to svakako gospodjicu ide prvenstvo. Ljubica. O ne, ne, ue ! Saduvaj BoZe! Milan a iudu ltogled,aLjubiar. Vi se srdite, Ljubice !

Dokior. Vi bulaznite,gospodjo, i ja vam zabranjujefi, da tako govorite o Zeni, koju svatko visoko cieniti mora.

ljubica. O nimalo | Tomid: Ljubav i sjaj.

Zaboravili ste, -

to je sve. z

18

19

Milan. Ipak mi jo kavalirska duZnost,da vam nadjem drugoga plesaCa.(Ogted,aa se,ilohtoru.) MoZda bi naB doktor I

Mirkovi6. Ako gospodja majka dozvoli! Ljubojeviika,

OvietiCkabrzo mw upaile w riei. fli vi, grofe, da popravite svoju pogrelku, a ja bih mogla plesati s doktorom, da nastavimo uaB prijaBnji razgovor, koji je vaS dolazak u polovici prekinuo. Doklor kao d,a ne iuje primjetbu Cuieti,Ckirut. Ja do dude obidno ne ple5em, ali sam pripravan, da va$u pogredku kod gospodidneizpravim.

Ali, drago diete, dto ti ne pada na um ? Odkada nisam ja veC plesala! Ljubica, Ah, majCice, onda mora,m i ja sjediti kod detvorke, ako nam ti uzkratid svoju pomoC. Ljubojevi6ka, Ne, ne, to ne ide ! Barun,

Ljubica, Hvala, gospodine doktore ! Ja nisam u neprilici, jer imam jod dva plesaCana razpolaganje. Mirkovi6, Dva plesada, koji ne imaju plesadica. LjubojeviCka. Ti deE,Ljubice, plesati s barunom ! Ljubica uyugsljastoae nakloni. Gospodinebarune! ,Mitkovit za se. S njime dakle ! 3arun,

Y1

Ali kad vas ja liepo molim . . . !jubojevi6La. Nu kad ved moram plesati, udinit Cu to zbilja samo vam8,za volju, dragi barune ! Bawt prwddudi, I4jubajeuinki,ruku, prema lllarkooi,ttt. Ponudite, molim Vas, ruku gospodidni. Tek u dvorani zamienit demo plesaCice.Ja moram sam paziti, da n&m se milostiva gospodja ne iznevjeri. Mirkovi6, Molim. (Pod,a Ljwbici,rwku i, gtotikorazgouaras njom i ytoI'aganokoracaytramoaratima plesaone) ![ilan,

Pregretna li mene I Ali mi ne imamo vis_b_vis-a.

Napokon je gotova ta velika razprava| @de sa Coi,e' ti4lcon u il,ooratw.)

trjubica. Ah ! - (Ogleilaase,)rirkouitw.y Je Ii, gospodindsudie! . . Cetenama vis-h,-vis plesati sa mojom majkom?

Barut!,,p6fu6sqjuina Ijwbicu. Gledajte, milostiva gospodjo, nije li divna vadagospodicna kderka i ne imam li pravo, ako tvrdim, da bi ona

20

27

bila izmedju sviju nadih krasotica, uajljepda barunica ? ! Droi/ - (Smife se.) Mirkovidse trgne, i naglogtoglecta na barwna,koga Cae oltro motri, !jubica. Sta vam je, da ste se tako naglo trgli ? Nista. 1'srazei sr,uia.)Mirkovic' Barun, Ne imam li pravo, gospod.jo ? . Ljubojeviikarad,ostnim licem. . Da, da, moraDl si sama priznati, da je moja Ljubica upravo gtvorena za aristokratkiniu ! Sarun naglasom' Za barunicu, Mirkovi6koji je sr,udao gouor baronoa, ueomauzrujano rtiubici. Ajdemo, gospodicno! zakasnit cemo !

PR,IZOR SNSTT. Dr. MILJENOVIC, GR0FICAi LJUB0JEVIC. Gtofrcailohtoru, koji joj ae klanja. Dragi doktore, kako sam sretna, da sam vas na5la! vag traZili po ditavoj dvoraui. Molim vas liepo, smo Mi pazite na mog ubogog sina! Boiim se, da Ce mu naSkodit plesanje. Doktor. Ja sam se Zivo protivio plesu, baA radi grofa, nu po6to glede samog plesa nisam uspio, nagodiemose u pogledu plesanja i ja se nadam, da Ce sve sretno prodi, bude li me grof slu$ao. Grofica. lVlolim vas, ne pustite ga s oka i upotriebite sav svoj upliv. Doktot nakloni se. Udinit Cu sve, dto bude mogu&. (Ode.) PRIZOB SBDMI. GROFICAi LJUBOJEVId Ljubojevi6.

. Barun, Jeste li me razumieli? Xljubojeviika, g o s p o d i n eb a r u n e l Z a b a r u n i c u _Podpuno, dakle! ha, ha, ha! qa znak eporazumljeqja njedno ga lepeaomudari po ramen%.Bmdedeii, se oilu, a za njima aoWori koi[je,sarttastii_ kirn smieilcom ytr.attorazgoaor.l

Mati ostane mati, bila visoka ili nizka roda. Tako se i vi, gospodjo grofice, evom duiom brinete za mlados grofa. Grofica, Jedinac ni je ! Za nj samo Zivirn, a uz to je zadnji ogranak slavnih grofova DeliniCa. Ta nesretna griedka na srcu ne da nam ni mirno usnuti. Uviek smo u lorizi za njegov mladi Zivot.

23

22 ljubojevi6,

Grofica.

To jo zaista ZalostansluCaj; . . ali oprostite mi, gospodjo grofice, ako vam kaZem, da ja kao otac ne bi d.ozvolio,da se obdrZaje taj ples, koji je za nj toli pogibeljan.

Znam,po Cem sudite! . " Nu zar smo mi krivi' da ona potrebe' ved ocl svoga -oZu o" prima ni novdiCa za svoie Ona je imetka' sve namiruje dohodkom sYog neznatnog usutlju' tako ponosita, da se jedva mi, njegovi roditelji, od jemo darivati ju skupocjenim oclielom ili nakitom' ali mi da znala' bi ne Kad ni5ta' baS svogu -ozu ne prima ja mislim' tla bi ouJiro;u-o trodak za svakdanje potrebe, pojecle' ta ohola Zona htjela da plati i ono, Sto

Grofica, Vi, dini mi se, dragi savjetniCe,jo5 pravo ne znate, kako odrasla i nezavisna djeca slu5aju savjete svojih roditelja. Ja kao majka imam donekle upliva, to je istina, ali ne mogu sve sam& postiCi. Tu bi morala i liubav Zene djelovati. ljubojevi6. Vanda bi to sigurno od srca rado uCinila, samo da joj kaZete. Gtoftcanagl,o. Ona ne ljubi moga sina, a gdje ne ima ljubavi, tamo je svako kazivanje uzaludno. Ljubojevii,

$ubojevi6. btio spomenuti, groficet sam Nije to ono, ito 0rofica. A vi slobodno recite, 6to vam je na srcu' Ljubojevi6, da je po mom sudu mladi grof kaZem, Oprostite, ako kriv, 6to je Vanda takova. Grofica'

Grofice, smijem li biti iskren ? Tako ?

Xijubojevi6'

Groficaokol,o. Govorite !

Da, grofice!

X.jubojevi6. . Ja mislim, da Vanda nije sretna uz vadegasina.

Da dujem!

Grofica, Ona se dakle tuei . !jubojevi6. Ne I . . tako mi po5tenja! Ona se jo5 niie nikada potuZila.

Grofica' iajubojevi6. Grof je bio veC u podetku njibova braha Vandi neiskren i to nadinom, koji ju je uvriecliti mor&o. Gtofica, Ila, ha, ha! Dragi prijatelju, ala ste bezuzlenu svojih uazorih. Koji je muZ svojoj Zeni podpuno iskren ?

2b

24 '

ljubojevi6,

Ljubojevid,

Gospodin grof, va$ suprug, na primjer. Grofica, Dopudtam, ali to je iznimka, koja je vrlo riedka medju muZkarci. ljubojevi6, Priznajem i sam, da su takovi muZevi riedki, i ne zarnieram, ako si mladi grof uSti malo vi5e slobode, samo kad on time ne bi svoje Zene vriedjao. Ali se ZaliboZe ne da tajiti, da za kojekakve dine vaieg sina ni kratkovidni ne treba naodala. . . Gtoficaltonosito,al,smetena. Da, da, priznajem, da noj sin ne bira nadin, kojim obCi s gospodjami, ali taj nadin tako je sada prevladao u otmjenom druZtvu, da mu se mora pametna Zena prila_ goditi i blaZe suditi o lakoumnosti svoga muZa. ljubojevid ultailnejoj u rieC. I tako samu sebe varati. Grofica, Ne, veC ne dopustiti, da joj svaki u dudu zaviri. Tim nadinom dtedi Zena svoga muZa i samu sebe. Vanda veC dosta dugo Zivi u arjsiokratskih krugovih, da ie to udinit mogla, ali oua ne Ce. ljubojevi6. Po svoj prilici ne moZe, jer je u te krugove poniela svoje gradjansko srce. Grofica. Vi ste yeom& smjeli, gospodine!

Molim tisuC puta za oproBtenje! Nije mi bilo na umu, Zelio kazati' da svojim rieCima ikoga uvriedim, samo sam da se kod nas i vrlina svojih ima da i gradjanski staleZ krukao velika$kih u jo3 ne shvaCalakournnost muZeva, govih. Groficaftao il'a ie predula. Moji gosti valjtla se veC dude mojoj odsutnosti' Toholo pozilraa'ii oileu il'aoranu;na urati'ma8e sast&nes gd'jom'fiuboieuiikom, hrai hoieltrodje kao ila ie ne aid'i")

PRrZonosl[. LJUB0JIIVICi grljt. LJUBOJEVICKA' Ljubojeviika' kaZem nekoliko laskavih riedi' grofici da f)oila sam, a