Smrtonosni Sjaj [PDF]

Zitiervorschau

Sa izvesnom sigurno{}u mo`emo tvrditi da je na{e vreme vreme opadanja; da su standardi kulture ni`i nego {to su bili pre pedeset godina; i da se znaci ovog opadanja mogu videti u svakoj oblasti ljudskih aktivnosti. Ne vidim razloga za{to propadanje kulture ne bi odmaklo jo{ dalje i za{to ne bismo ~ak predvideli period (izvesne du`ine) za koji je mogu}e re}i da ne}e imati kulturu. Tada }e kultura morati ponovo da izraste iz ne~isti. T. S. Eliot, Ka definiciji kulture, 1948.

001

Biblioteka the strategics of survival

+

D i g i t a l n o i z d a n j e ~ a s o p i s a T E HN O K R A T I A U re d nik : D ra g a n J o v a no v i} p rep res s : @eljk o S t a nk o v i} i D . J . V id eo ed it ing : V o jis la v I li} i V J J a k o v CD design & graphics and production: Intervision P R s e r v ic e : D r a g a n S t e v o v i} i Ma r k o K r o nja e-mail: tehnokratia(u usa.net R e{enjem Minis t a rs t v a z a info rmis a nje R ep ub lik e S rb ije ~ a s o p is T ehno k ra t ia je re g is t ro v a n p o d b r: 2470

002

the fatal glow

SMRTONOSNI SJAJ

MASOVNA PSIHOLOGIJA I ESTETIKA TURBO - FOLKA MASS PSYCHOLOGY & AESTHETICS OF TURBO - FOLK SUBCULTURE

1990 - 2000 Ivana Kronja

Beograd 2001

003

UVOD

SADR@AJ

DEFINICIJA TURBO - FOLKA KAO MUZI^KOG PRAVCA 1. [ta je turbo folk? 2. Nova srpska muzika i turbo - folk

str. 05 - 009 str. 010 - 014

NOVA NARODNA MUZIKA KAO PRETHODNICA TURBO-FOLKA str. 014 - 023 1. Po~eci nove narodne muzike 2. Novokomponovani kulturni model kao omasoljena potkultura 3. Kritika novokomponovane kulture USLOVI ZA NASTANAK I ODR@ANJE TURBO - FOLK A str. 024 - 040 1. Dru{tveni uslovi za nastanak i odr`anje turbo-folk zvuka 2. Primer NATO-bombardovanja 3. Odgovor „pravih“ narodnjaka 4. Turbo-folk kao kriza potkulture TURBO - FOLK KAO DEO MEDIJSKE KULTURE str. 040 - 053 1. Medijski proboj turbo-folka 2. Ki~-estetika srpskih medija 3. Komercijalizacija kulture i estetizacija svakodnevnog `ivota: WHOLE WORLD’S A STAGE, SCREEN OR MAGAZINE 4. Estetika turbo-folka u konteksu svetske masovne kulture UVOD U SVET TURBO - FOLKA 1. Turbo-folk 2000 2. Kako je turbo-folk postao masovna kultura mladih 3. Kako je turbo-folk postao gradski fazon

str. 054 - 061

TURBO - FOLK KAO MUZI^KI @ANR 1. Kretanje na doma}oj muzi~koj sceni 2. Me{avine `anrova 3. Prelazak iz folka u dens 4. Dens kao muzi~ki `anr i pomodna kultura 90-tih

str. 061 - 069

OBELE@JA I ZNA^ENJE TURBO - FOLK STILA 1. Odre|enje turbo-folk stila 2. Elementi stila u muzi~kom video-spotu 3. Ratni~ki {ik - poruke stila 4. Mu{ko - `enski stil

str. 070 - 083

STRUKTURA OSE]AJNOSTI 1. Ose}ajnost u eri turbo-folka 2. Kult nasilja

str. 084 - 092

TURBO - FOLK - POLAZI[TA I ISHODI 1. Studije slu~aja Ceca i @eljko - “Ko na grani jabuka“ ( 1994 ) Models - “Pare, pare, pare“ ( 1990 - 2000 )

str. 092 - 103

NAPOMENE, BIBLIOGRAFIJA

004

str. 104 - 115

UVOD Pojava TV stanica specijalizovanih za narodnu muziku u Srbiji - TV Palma 1991, i TV Pink 1994, ozna~ila je velike promene na doma}oj muzi~koj i medijskoj sceni, kao i na planu op{te jugoslovenske kulturne situacije. Dominacija turbo-folka, kao najaktuelnijeg vida novokomponovane naro d n e m u z i k e , p r a } e n a p o j a v o m densa ( d a n c e ) , d o g o d i l a s e u v r e m e ogromne dru{tveno-ekonomske krize i gra|anskog rata na prostorima biv{e Jugoslavije. Prazan prostor u medijima i sveop{ta kriza omogu}ili su priliku za plasman novog i jednostavnog zvuka. O socijalnom kontekstu u kome se novokomponovana narodna muzika i turbo-folk ustoli~uju kao dominantni pravac ali i obrazac `ivljenja, jezgrovito pi{e Mla|an Dinki} u svojoj knjizi Ekonomija destrukcije (1996). Pi{u}i o uzrocima i toku velike jugoslovenske hiperinflacije (1993-94), jedne od naj`e{}ih u ekonomskoj istoriji, Dinki} isti~e: „Da bi spre~ila socijalne nemire, vlast je u tom periodu svesno podsticala sivu ekonomiju ({verc, uli~nu trgovinu i sl). (...) Na kraju se pokazalo da je siva ekonomija zaista bila izuzetno dobar amortizer socijalnih potresa. Me|utim, ona je produkovala raspad morala i ostalih objektivnih dru{tvenih vrednosti. Po{tenje je postalo mana, a nepo{tenje vrlina i osnovni uslov za pre`ivljavanje. To je neminovno uzrokovalo rast korupcije i kriminala, koji su poprimili zastra{uju}e razmere. Stvoreno je sociolo{ki i psiholo{ki degenerisano dru{tvo.“1 Kao veoma dobar amorti zer soci j al n i h potresa pokazao se i turbo-fol k, zadivljuju}e efikasan izum srpskih medija pod re`imom Slobodana M i l o{ e v i } a. Poj am t u rbo-fol k u kl j u ~ i o j e po~ e t kom de v e de s e t i h godi n a u sebe ve} postoje}u novokomponovanu narodnu muziku i njen novi oblik, turbo ili tehno-folk, kao i novokomponovane nacionalisti~ke i ratni~ke pesme, koje su bodrile srpske borce za vreme gra|anskog rata u Hrvatskoj i Bosni (1991 - 1995). Nove ratni~ke pesme pojavile su se u isto vreme i kod Hrvata i Muslimana na prostorima biv{e Jugoslavije, a od srpskih ratnih pesama razlikovale su se ~esto samo po tekstu (i to ~ak n e z n a t n o , p a , n a p r i m e r , u m e s t o O j S r b i j o, m i l a m a t i , u h r v a t s k o j v e r z i j i stoji Oj Hrvatska, mati, nemoj tugovati). Sve ove pesme obilato su koristi l e v e} poz n ate mel odi j e v oj n i h mar{ ev a, predratn i h patri ots ki h pes ama, 005

partizanskih i popularnih pesama iz stare Jugoslavije, {to predstavlja pose ban fe n ome n . D ok j e mu z i k a s rps k i h rat n i k a, k ak v u s u i z v odi l i popu l arn i narodni peva~i bra}a Baji}, s obzirom na to da Srbija zvani~no ,,nije u~estvovala u ovim ratovim”, najvi{e bila prisutna na radio-stanicama, m e | u k oj i m a j e n a j p oz n a t i j a b i l a b e og r a d s k i Ponos-radio, i piratskim kasetama, a tek dozirano na televiziji, kao udarnom mediju, TV programe preplavio je turbo-folk. Ovaj glamurozno zami{ljeni nacionalni muzi~ki projekat trebalo je da skrene pa`nju stanovni{tva sa politike, bede i ratova i usmeri je ka privla~noj i nedosti`noj slici `ivota turbo-folk zvezda, koje nastupaju na malim ekranima u {lja{te}oj i luksuznoj garderobi i voze n aj modern i j a s ku pa kol a u s pot ov i ma, i z az i v aj u }i di v l j en j e i i den t i fi kaci j u publike. Turbo-folk muzika i njena medijska prezentacija poslu`ila je tako u Srbiji 90-tih godina kao politi~ki podobna, milionski potvr|ena zabava za mase i etablirana ru`i~asta kultura za bekstvo od sumorne realnosti. O politi~koj funkciji turbo-folka Dinki} ka`e: „U svoj toj bedi i nema{tini narod je (...) sav svoj bol veoma ~esto izra`avao i gasio kroz pesmu. U tome su mu svesrdno pomagali doma}i mediji, forsiraju}i novokompono vanu narodnu muziku koja je u ljudima potiskivala nezadovoljstvo i nesvesno gu{ila svaku pomisao na bunt.“2 Datu politi~ku funkciju kulture ispunio je najpre pomenuti ki~-patriotizam, ili novokomponovana ratna kutura, a zatim i turbo-folk stil i muzika, kao prvorazredna ki~-estetika. Sistem vrednosti koji je ru`i~asta turbo-folk kultura plasirala u okviru svojih ,,bezbri`nih” sadr`aja, zajedno sa sivom ekonomijom i kriminalizacijom dru{tva, podr`ao je raspad moralnih normi u na{em dru{tvu. Taj sistem vrednosti podrazumevao je ratno profiterstvo, kult kriminala i oru`ja, vladavinu sile i nasilja, korupciju, politi~ko jednoumlje i konformizam, ali i odbacivanje gra|anskih vrednosti, kao {to su pravna dr`ava, brak, porodica, obrazovanje, moral, u korist ja~anja ratni~kog patrijarhata i prostituizacije `ene. U skladu sa tim, insistiranje na ki~u dovelo je do raspada estetskih normi. Kako su dobro i lepo, tj. etika i estetika, aksiolo{ke vrednosne kategorije, njihovim izostavljanjem iz svakodnevnog `ivota se i sam pojam vrednovanja u velikoj meri raspada. Bez vrednovanja u goto vo svim aspektima ljudskog `ivota, od privatnog do dru{tvenog, prih vatanje ponu|enog je br`e i lak{e. U nauci i knji`evnosti vi{e puta je ponavljana ova teorija o povezanosti dobrog i lepog kao osnovi zdravog dru{tva. Manipulativna re`imska strategija i kontrola medija, uklju~uju}i tu i represiju nad svima koji druga~ije misle, uspevala je, u najve}oj meri(ali ipak ne u potpunosti), da spre~i iznena|enje i medijsku promociju druga~ijeg pogleda na svet i prodor kulturnih strategija i stavova koji

006

imaju kriti~ki odnos prerma aktuelnoj dru{tvenoj situaciji.. Na~in na koji se narodna muzika u Srbiji transformisala u medijski i kulturno etablirani model masovne zabave ukazuje na vi{ezna~nost i p a r a d ok s a l n os t k u l t u r n i h p r om e n a . P r e s v e g a , on od r a ` a v a p r oc e s m e n j an j a kul turn i h n avi ka usl ed dru{tven e tran zi ci j e ka potro{a~kom dru{tvu, kakvo je zapadno, sa preovla|uju}om ulogom masovnih medija, pre s v e g a t e l e v i z i j e i f i l m a , u i s p u n j a v a n j u s l o b o d n o g v r e m e n a , t j . dokolice. Taj proces prati ustoli~enje vrednosti „ameri~kog sna“ : slava, novac, zapadni na~in `ivota, i star-sistem, sistem promovisanja zvezda {oubiznisa, doma}ih i stranih, ~iji izgled, profesija, bogatstvo i ljubavne avanture postaju kolektivni ideal. Tako doma}e folk-zvezde postaju na{a var i j an t a z apadn og gl amu ra, z a ~ i j i j e u s pe h pre s u dan ade kv at an T V-n as t up, video-spot u MTV maniru kao kod nas skoro otkrivena TV-forma, koja prati ono {to je trenutni modni hit. Pojava turbo-folk i dens muzike i s t i l a z a p r a v o j e i z r a z s p e c i f i ~ n og s u s r e t a n a { e p os l e r a t n e n ov ok om p on o vane kulture, zatim na{ih urbanih potkultura: pank, hipi, {minka, rok, novi talas, rejv (rave) u 90-tim, i prodornog uticaja masovne i potro{a~ke kulture zapadnog tipa, koji dolazi preko ameri~kih filmova, TV serija, prikazi vanja revija zapadnih modnih kreatora, masovnog uvoza i reklamiranja strane robe, itd. Kroz medijsku promociju novih hibridnih muzi~kih obraza ca i s ti l ov a : f o l k - r e p , f o l k - p o p , t u r b o - f o l k , d e n s - d ol a z i d o s v oj e v r s n e krize simbola tzv. anga`ovanih potkultura : roka, panka i drugih, i nji hovog utapanja u komercijalne tokove masovne, Neofolk kulture. Izvorna n a r od n a m u z i k a j e u t om t r e n u t k u g ot ov o z a b or a v l j e n a , d ok j e m l a d i m a uskra}ena prilika da kroz pozitivne aspekte rok i pop muzike dobiju dragocene kanale za ispoljavanje svog bunta i kreativnosti i formiranje svog identiteta. Pojava turbo-folk i dens muzike i stila (u svim njihovim varijantama) je jedinstven slu~aj potpunog prelaska proizvoda subkulture, suprotstavljene vladaju}oj normi (u ovom slu~aju to je bila novokomponovana potkultura suprotstavljena Dogmatsko-prosvetiteljskom i Elitisti~kom kulturnom modelu ), kao i proizvoda komercijalne masovne kulture, li{enih umetni~kih vrednosti, u vladaju}u kulturnu normu. Ovakav slu~aj predstavlja svo jevrstan kulturni fenomen i u svetskim razmerama. Novokomponovana n arodn a mu z i ka pos t oj i u n a{ oj s re di n i pos l e dn j i h 40 godi n a kao para lelni kulturni tok. I pre raspada druge Jugoslavije ona je ve} imala izuzetno brojnu publiku, veliki kulturni uticaj i donosila je velike zarade. Ali nikada kao u devedesetim nije se dogodilo stapanje narodne i zabavne muzike i potpuno preovladavanje ovog modernizovanog folk zvuka u svim

007

medijima, pra}eno ga{enjem rok i zabavne scene i njihovim zapostavljan jem u medijima. Poslednjih par godina zapo~ela je stidljiva obnova pop, rok i zabavne muzike - snimaju se spotovi rok-grupa, odr`avaju se letnji festivali zabavne muzike - ali situacija na muzi~koj i medijskoj sceni do 5. oktobra 2000-te, a na nekim i dalje izuzetno mo}nim stanicama kao {to je TV Pink - i kasnije, ostaje trajno izmenjena u korist folka i njemu srodnih `anrova. U sklopu ovakve kulturne klime i klasi~na ili ozbiljna muzika, koja pripada elitnoj kulturi, na{la se devedesetih godina u nepovoljnoj poziciji. Broj koncerata i gostovanja izvo|a~a klasi~ne muzike opao je usled nedostatka novca i kulturnih sankcija, dok su mediji, u potrazi za isplativim „lakim“ sadr`ajima, bili nedovoljno zainteresovani za njenu prezentaciju. Turbo-folk u Srbiji devedesetih postaje, uz pomo} medija, nova elitna kultura i neka vrsta dr`avne umetnosti (da je tako, potvr|uje i nedavno izdavanje sertifikata jednoj estradnoj zvezdi da je zaslu`na umetnica, ,,koja je ostavila traga u na{em javnom i kulturnom `ivotu”, od strane do skora a k t u e l n og m i n i s t r a k u l t u r e , u p os l e d n j oj v l a d i S l ob od a n a M i l o{ e v i } a , k oj i je pridodat njenom jubilarnom CD-izdanju). Svoju promociju ova muzika duguje upravo masovnim medijima u Srbiji, a pre svega „privatnim“, zapravo paradr`avnim TV stanicama. Za njima, naravno, nije mnogo zaostajala ni RTS, ali su ovakvi sadr`aji ipak ~inili samo jedan segment n j en og programa, dok j e pu n i u dar „n arodn j a~kog“ z vu ka i pak pre s vi h omogu}ila TV Palma, da bi joj se kasnije prikljucio i TV Pink, a sigurno i ve}ina lokalnih TV stanica u Srbiji. Televizijski nastupi zvezda narodne muzike, u tzv. `ivim emisijama , tj. onima koje idu u direktan prenos: Ru`i~asti Europink, Muzi~ka planeta i sl., od koji su neke sponzorisane od strane diskografskih ku}a: ZAM, Lazarevi}, Diskos, Grand production, City Records, i zabavno-muzi~kim programima, igraju va`nu ulogu u {irenju i odr`avanju njihove popularnosti; ba{ kao i mnogobrojne top-liste (pomenimo samo „Palmin“ Folk-top), a u svima njima za izuzetno va`no mesto izborio se i video-spot, kao glavni „promoter“ novih trendova. Javni proboj ,,narodnjaka” inicirao je u velikoj meri i pojavu novog muzi~kog pravca, densa, koji opstaje pre svega u okviru televizije kao medija. I drugi masovni mediji : radio-programi, ~asopisi, bulevarska {tampa, kao i sve druge vrste TV emisija, {iroko su otvorili svoja vrata turbo-folk i dens muzici, i nastavljaju da u~vr{}uju njene vrednosti me|u stanovni{tvu.. Kao posebno zna~ajan za promociju turbo-folk muzike, vrednosti i stila, pokazao se m u z i ~ k i v i d e o- s p ot . V e } s a m p r o c e s u b r z a n o g r a z v o j a

008

muzi~kog video-spota od individualnog proizvoda li{enog normi struke, „ b i s e r a “ ~ u d o v i { n o g a m a t e r i z m a n a p o ~ e t k u r a d a „ T V P a l m a “, do tehni~kog usavr{avanja i kanonizacije svih aspekata produkcije muzi~kih spotova, pokazuje kako su novokomponovana narodna muzika i turbofolk tokom 90-tih godina pre{le ubrzani put od dru{tveno nepriznate, sub kulturne pojave do etablirane ru`i~aste kulture glavnog toka, koja je prodrla u sve pore srpskog dru{tva. Video-spot je televizijska forma ~ija je proizvodnja kod nas postala masovna ba{ u okviru „turbo-folk ere“. On je tokom 90-tih anga`ovao najve}i broj profesionalaca srpske kine matografije, pogo|ene raspadom zemlje i hroni~nim nedostatkom materijalnih sredstava za proizvodnju filmova. Muzi~ki spot je jedan od tipi~nih proizvoda Neofolk kulture, ravnopravno sa muzikom, tekstovima, rekla mama, {ou-programima i sli~no, i zajedno sa njima on savr{eno funkcionalno prenosi elemente simboli~kog sveta na kojima po~iva novokomponovana, turbo-folk i dens muzika. Pojava i primat turbo-folk muzike na na{oj medijskoj sceni 90-tih god ina, sa svim svojim specifi~nostima, uzburkala je duhove i privukla ogrom nu pa`nju teoreti~ara. Od strane nezavisne doma}e kulturne javnosti, ukus i vrednosti koje plasira ova muzi~ka industrija lokalnog dometa do`ivljeni su kao sporni. Ipak, obja{njenje turbo-folka kao vi{eslojnog medijskog, muzi~kog i kulturnog fenomena jo{ uvek se ne nazire. Ova knjiga predstavlja jo{ jedan poku{aj da se do|e do takvog obja{njenja.

009

DEFINICIJA TURBO - FOLKA KAO MUZI^KOG PRAVCA

[TA ZNA^I TURBO - FOLK ? Naziv je nastao po~etkom devedesetih godina i ozna~ava muzi~ki pravac, potkulturni stil, i, {ire shva}eno, pogled na svet.. Turbo-folk je kovanica nastala iz re~i turbo, koja je pozajmljena iz auto-sveta i stoji kao oznaka onih automobila (pre svega sportskih i dizel) kojima je pove}ana snaga motora pomo}u specijalne turbine, i koji se zato obele`avaju sa turbo, turbo diesel i turbo diesel injection, i iz re~i folk, koja ozna~ava narodnu muziku. U prenosnom zna~enju, re~ turbo odnosi se na izazov, brzinu, neustra{ivost i u~e{}e u najnovijim trendovima, {to su osobine koje se pripisuju turbo-folku. Re~ folk slu`i tome da odredi turbo-folk kao jedan od pravaca doma}e (srpske) narodne muzike. (Rok muzi~ar sa umetni~kim imenom Rambo Amadeus, prvi je, prema sopstvenoj tvrdnji, skovao ovaj naziv, upotrebiv{i ga kako bi ironi~no ozna~io pesme u kojima je parodirao narodnjake na svom albumu, ali je ubrzo potom naziv stekao daleko {ire zna~enje).

NOVA SRPSKA MUZIKA I TURBO-FOLK Turbo-folk je najva`niji deo muzi~kog korpusa koji ~ine novokomponovana narodna muzika, turbo-folk i dens, a koji se mo`e nazvati Nova srpska muzika, zbog toga {to se ova tri `anra zajedno pojavljuju na doma}oj muzi~koj sceni devedesetih godina. Ova tri `anra imaju zajedni~ki medijski prostor, diktiraju isti ili sli~an imid`, koriste se hibridnim muzi~ko-stilskim obrascima, i dele zajedni~ku publiku - posebno pod`anrovi novokomponovana-turbofolk i turbo folk- dens muzika. Ipak ono {to je najbitnije, jeste da oni imaju

010

zajedni~ki skup vrednosti, i da se stoga izdvajaju kao specifi~an model masovne kulture u Srbiji. Novokomponovana ili Nova narodna muzika ~ini prethodnicu turbofolka. Ova muzika sti~e ogromnu popularnost u biv{oj (drugoj) Jugoslaviji u periodu od {ezdesetih do devedesetih godina.Ona je podra`avala srpski folklor, dodaju}i mu radi komercijalnih efekata elemente turskog i gr~kog zvuka, ciganske muzike, ruskih i ma|arskih romansi, i pribli`avala ga je u pojedinim slu~ajevima zabavnoj muzici. Po~etkom devedesetih, me|utim, folk se transformi{e U turbo-folku se folk muzi~ka matrica spaja sa potpuno druga~ijim zvukom: repom i densom ameri~kih crnaca i belih zapadnih izvo|a~a, pa ~ak i sa tehno muzikom. Evo jednog so~nog opisa kako je po~etkom devedesetih izgledao procvat turbo-folk zvuka: “Ova muzika je doma}oj publici bila poznatija pod nazivom turbo-folk. Ona je predstavljala skladnu me{avinu doma}ih narodnih ritmova, s primesama isto~nja~kog (turskog) zvuka, zapadne disko-muzike 80-tih i ubita~nih jednoli~nih rep-ritmova ameri~kih crnaca s po~etka 90-tih godina; iako je u to doba svetski modni trend bila tzv. unplugged 3 muzika, interesantno je da su doma}i narodni kompozitori i aran`eri u svom muzi~kom izra`avanju obilato koristili elektronska pomagala, ~iji zvu~ni efekti u pojedinim slu~ajevima zaista nisu mogli prijati uhu normalnih ljudi.” 4 Na{ poznati kompozitor umetni~ke i zabavne muzike Kornelije Kova~, u razgovoru koji smo vodili tokom pripreme ovog izdanja, objasnio je fenomen nastanka turbo-folka na slede}i na~in: „Postoje dva prilaza pravljenju novokomponovane narodne muzike: prvi prilaz postoji kod onih kompozitora koji su nastavili da koriste stara sredstva izvo|enja, instrumente narodne muzike frulu, harmoniku, dobo{ i gitaru, i nisu se previ{e udaljili od muzi~ke klime na{eg folklornog miljea. Ovakav pristup preovladavao je tokom 50-tih i 60-tih godina, i donekle 70-tih. Drugi prilaz u komponovanju nove narodne muzike uslovljen je pojavom elektronskih instrumenata. Tu le`i osnovni problem za{to se na{a muzika udaljila od svojih izvora. Sa pojavom instrumenata koji se zovu sempleri mo`ete da kupite na CD-u razne ritmove - kupite ritam i u~itate ga u sempler. Ti CD-i se, kao {to bi se i dalo o~ekivati, najvi{e proizvode u Americi i Engleskoj. Poslednjih deset - petnaest godina na Zapadu je etno-zvuk postao popularan, pa se izdaje mnogo CD-a sa etno-ritmovima. Primera radi, original bude snimljen u Turskoj, a izdaju ga

011

Amerikanci. Ti koji su proizvodili semplove nisu razmi{ljali o na{em folkloru, pa se na{i folklorni ritmovi i motivi nisu mogli na}i na CD-u. Od 80-tih godina i na{i kompozitori nove narodne muzike, koji su razmi{ljali pre svega u komercijalnom klju~u, po~inju da koriste semplove, i tako razli~iti strani ritmovi: turski, arapski, {panski, gr~ki dospevaju u na{e pesme. Oni izbegavaju blage folklorne motive i okre}u se tursko-arapskom muzi~kom motivu, koji je mnogo agresivniji. To je po~elo da uti~e i na glavnu temu ili kompoziciju doma}ih pesama. Mogu}nost elektronskog komponovanja muzike dovodi u pitanje budu}nost autorstva i kreativnog pristupa u muzici. To je danas svetski problem, jer od kraja 80-tih do kraja veka stigli smo dotle da naj~e{}e u 80 % ukupne muzi~ke produkcije elektronika svira sve. Kompozitori nove narodne muzike preuzimali su elemente zabavne muzike 70-tih godina, da bi bili moderni, pa su peva~i pevali poluzabavne melodije sa narodnim ukrasima - pravili su trilere. To je prihvatila na{a publika. Za{to? Ve}i deo zemlje se sastojao iz unutra{njosti, iz malih gradova, i ta publika `elela je da bude u toku sa onim {to se de{ava u gradovima. Kada se u gradu pojavila novokomponovana narodna muzika sa elektronikom i sa me{avinom tursko-arapskih motiva, i ova publika je shvatila da joj se to svi|a i da joj je to blisko. Po~ela je da razmi{lja o sebi: ja sam moderan, ja sam deo Evrope i sveta, nisam vi{e zaostala unutra{njost. Izme|u ostalog, na taj na~in je u korist elektronske narodne muzike preoteta prakti~no sva publika zabavne muzike. Po mome li~nom mi{ljenju, koje mo`ete uzeti uslovno, jer ja se time nisam nau~no bavio, mo`da jedini originalni srpski folklor je onaj koji se svira u [umadiji - ritam ,,dvojka“ (sva srpska kola su ,,dvojke“) - ali to nije previ{e napadno, nije toliko atraktivno za {iroku publiku prema proceni kompozitora i aran`era novokomponovane narodne muzike. Kada bi na{i kompozitori hteli da se ozbiljno bave temom na{eg {umadijskog folklora, onda bismo mogli da ka`emo da imamo originalni srpski folklor koji je tretiran na moderan na~in.“ a kraju ovog dijapazona Nove srpske muzike nalazi se dens, koji je, kao i turbo-folk, isklju~ivi produkt devedesetih godina. Muzi~ki uzori doma}eg densa su plesni hitovi iz celog sveta, disko, tehno, komercijalni rep i dens. [ta je zajedni~ko densu i narodnoj muzici 90-tih? Na~in na koji je folk ostvario dominaciju u svim medijima tokom 90-tih poslu`io je kao model za promociju densa. Hiperprodukcija turbo-folka, sa veoma malim razlikama izme|u muzike i tekstova pesama raznih izvo|a~a, pokaza-

N

012

la je kako se lako mo`e proizvoditi i plasirati na tr`i{tu obilje dens-hitova. Dens opstaje pre svega u okviru televizije kao medija. Javni nastupi dens grupa i peva~a svode se na plej-bek ili na ,,`ivo” pevanje uz muziku pu{tenu sa matrice, pa je ugo|aj - koji najvi{e pru`a izgled zvezde - gotovo televizijski. Srodnost izme|u turbo-folka i densa ne ogleda se u muzi~kom `anru (iako neki doma}i dens nazivaju ,,turbo-folkom bez harmonike”, ve} u komercijalnoj orijentaciji, na~inu plasmana na tr`i{tu i, {to je najva`nije, u srodnosti stila i sistema vrednosti. Taj stil i njemu odgovaraju}i sistem vrednosti definisan je u na{oj literaturi kao ,,stil ratni~kog {ika”5. Sna`an medijski proboj turbo-folka i yu-densa pro{irio je publiku Nove srpske muzike na veliki deo nacije, a njenu serijsku proizvodnju izdvojio kao gotovo jedini mogu}i kanal li~nog (zapravo bezli~nog) izraza mladih ljudi u Srbiji. Ovaj muzi~ko-scenski izraz toliko je pojednostavljen u smislu muzi~ke osnove, teksta, na~ina igre i obla~enja da u~e{}e u njemu izgleda neodoljivo lako. Kao da za uslov da se postane zvezda na doma}oj dens-sceni nije potrebna nikakva ve{tina, poznavanje muzike, peva~ko ume}e, ili bilo koja vrsta znanja. Yu-dens svako mo`e imitirati, i u tome je njegova osnovna privla~nost. S druge strane, za uspeh na turbo-folk sceni potreban je minimalan muzi~ki dar i sirova fizi~ka privla~nost. Ovo podse}a na pri~u iz knjige „ Holivud - godine glamura (1919-1941)“ o prvim zvezdama Holivuda, koje su se samo po svojoj privla~noj spolja{njosti razlikovale od sopstvenih sobarica i {ofera. „U to vreme (po~etkom 20-tih godina) zvezde su se selile iz “Hotela Holivud” i po~injale da `ive u svojim privatnim ku}ama sa poslugom, od koje je ve}ina bila jednaka sa svojim gospodarima u svemu sem u seksualnoj privla~nosti - {to ukazuje na razlog masovnog “nesta{nog” pona{anja u filmskoj prestonici. Postavljanje u `i`u javnosti ogromnog broja ljudi koji bi u normalnim prilikama bili sobarice i {oferi, kojima je data neograni~ena mo} i brzo ste~eno bogatstvo, moralo je da proizvede `iv i zabavan rezultat.“ 6 Dodu{e, doma}a turbo-folk scena ne omogu}ava peva~ima, sem nekim privilegovanim pojedincima, brzo boga}enje, ali im u svakom slu~aju podi`e `ivotni standard, i uglavnom ih samo na osnovu njihovog fizi~kog izgleda pretvara u zvezde. Interesantno je da se, u o~ima publike i u o~ima medija i kriti~kog dela javnosti, novokomponovana narodna muzika, ili ,,~isti” folk i dens, dva od tri `anra koja ~ine Novu srpsku muziku devedesetih godina, poistove}uju sa turbo-folkom. Iako na{i kompozitori folk muzike sada,

013

krajem devedesetih, ~esto vi{e i ne koriste tehno-elemente u folku, ve} se vra}aju podra`avanju folklora ( srpskog, gr~kog, turskog ), zbog promene u stilu i vrednostima koju je doneo turbo-folk danas se prakti~no svaka folk muzika svrstava u turbo-folk, a dens se shvata kao ,,turbo-folk bez folka”. Ovaj novi stil, tzv. ,,rratni~ki {ik”, koji je glamurozan, agresivan i pun demonstracija mo}i, ba{ kao i vrednosni poredak koji ga prati, obele`io je ~itavu kulturnu i medijsku scenu u Srbiji devedesetih godina.

014

NOVA NARODNA MUZIKA KAO PRETHODNICA TURBO-FOLKA

Fenomen turbo-folka ne mo`emo razumeti ako prethodno ne sagledamo osobine i vrednosti nove narodne muzike i tzv. novokomponovane kulture, koje mu prethode. Za{to? Zbog toga {to je dotada{nji sistem vrednosti novokomponovane kulture, sa poku{ajem da istovremeno idealizuje seoski i tradicionalni na~in `ivota, ali i da svoje poklonike pribli`i gradskom `ivotu, 90-tih godina zna~ajno nadopunjen izokrenutim vrednostima dru{tva u krizi i ratnom okru`enju. Turbo-folk je zadr`ao mnoge osobine novokomponovane kulture.. To je pre svega folk muzi~ka matrica, kojom se podra`ava izvorni folklor (kome je, kao {to smo rekli, dodat i tehno-zvuk), i na~in pevanja sli~an onom u novokomponovanoj narodnoj muzici. Ova folk matrica bli`a je tzv. varo{koj narodnoj pesmi nego narodnoj pesmi. Seoska pesma bila je obredna, sa~injavala je deo religioznog i obi~ajnog obreda, vezanog za verske praznike i smenu godi{njih doba, kao i za `ivotni ciklus - ro|enje, svadbu i umiranje. Za seljaka je primarna funkcija pesme, estetski do`ivljaj je u drugom planu. U na{em narodu zastupljeno je jednoglasno i dvoglasno pevanje: starije seosko dvoglasno pevanje ,,iz vika“ ili ,,na glas“, i novije seosko dvoglasno pevanje ,,na bas“, koje je u na{e krajeve doneseno iz Hrvatske tokom poslednjih stotinak godina. Muzi~ki instrumenti su prvobitno bili ,,zvu~no oru|e“ za dobijanje raznih zvukova i {umova i za preno{enje signala. ,,Najnaprednija faza razvoja instrumenta je kad on postaje muzi~ka sprava u pravom smislu re~i, a melodija ideal kome se te`i. U na{oj narodnoj muzici instrumenti se uglavnom nalaze u ovoj poslednjoj fazi, tako da je njihova svirka ,,strogo namenska“, vezana za neku konkretnu priliku (svadbu, slavu `etvu, rabad`ijanje - prevo`enje tereta i sl.), ili jo{ ~e{}e - za narodnu igru.“7 U na{e narodne instrumente spadaju idiofoni - klepalo, zvona, drombulje, kastanjete, }emane, membranofoni - bubanj, daire, tarabuka, kordofoni-`i~ani - citra, cimbal, tambure, gusla, gusle i violina, aerofoni - bi~, list, trava, usna harmonika, harmonika, ~igra, i duva~ki instrumen-

015

ti-svirale: narodne flaute, narodni klarineti - lejka i surla, paljka, diple, gajde, narodne oboe - zurla i narodne trube - rog i rikalo. Tekst narodnih pesama je u dalekoj pro{losti komunicirao sa vi{im silama, a kasnije, sa pojavom ljubavne lirike, dobija i drugu ulogu - da zabavi, razonodi i sli~no. Varo{ka pesma se melodijski, harmonijski i ritmi~ki dosta razlikuje od seoske narodne pesme. Opseg melodije joj je veliki, dok je kod seoske pesme mali; njena ritmika pokazuje simetri~ke oblike, ritmika seoske pesme je slobodna; voli dinami~ke efekte, koje seoska narodna muzika izbegava; na~in pevanja im je druga~iji - u narodu se peva glasnije, punim grlom, itd. Srpska gradska pesma je u pojedinim delovima Srbije za vreme vladavine Turaka orijentalizovana (bosanska sevdalinka, vranjanska gradska pesma), dok je u 19. veku u muzi~ko-formalnom pogledu bila pod sna`nim uticajem srednje Evrope (dur-mol sistem i refren). U Srbiji se po~etkom veka sve vi{e koristi harmonika, kao uticaj ,,sa zapada“; i melodiju frule svira harmonika. Varo{ka pesma kakvu je danas znamo je muzika koja je nastajala i izvodila se u srpskim varo{icama i gradovima u 19. i po~etkom 20. veka. To je mahom bila kafanska muzika i muzika izvo|ena na balovima i dvoru. Njen tekst odra`avao je gradski duh, romanti~arske patnje, a autori tekstova starogradskih pesama ~esto su bili na{i poznati pesnici, kao Branko Radi}evi} ili Jovan Jovanovi}-Zmaj. Posle II svetskog rata, Radio-Beograd je popularisao varo{ku narodnu pesmu, i tako je u poratnom periodu do{lo do povratnog uticaja gradske pesme, nekada inspirisane seoskim folklorom, na selo i muziku koja se u selu izvodi. Svaki seljak je prihvatao ono {to slu{a preko Radio-Beograda, i do{lo je do prela`enja gradskih pesama iz grada u selo. U nekim ekstremnijim oblicima turbo-folka folklorna muzi~ka matrica je potpuno zamenjena tehno i disko zvukom, pa se pripadnost neke pesme folku mo`e odrediti samo na osnovu vokala - glasa, ta~nije karakteristi~nog na~ina pevanja (,,zavijanje” ili triler). Tekst novokomponovane muzike, ba{ kao i tekst turbo-folka, opeva tradicionalne vrednosti, ljubavnu tugu i neverstva, ali ima i namensku komponentu - postoje pesme posebno namenjene svadbama, ro|endanima, useljenju, ispra}ajima u vojsku... Vrednosti novokomponovane (pod)kulture jesu, pre svega, te`nja da se bude savremen, moderan, u skladu sa gradskom kulturom, zatim te`nja ka ostvarenju statusnog stila `ivota (naro~ito vidljiva kod posebnog dru{tvenog sloja, koji ~ine na{i ljudi na privremenom radu u inostranstvu,

016

gastarbajteri), ali i etika dokolice, bezbri`nost, ki~ i praznina. Turbo-folk zadr`ava sve ove vrednosti, ali im pridodaje i neke njima suprotne vrednosti: tako se, primera radi, patrijarhalni ideali vernosti i slika naivne seoske devojke (koji su, dodu{e, bili poljuljani i pre 90-tih, budu}i da je izgled `enskih zvezda bio sve provokativniji pod uticajem zapadne industrije zabave), ali i vera u iskrenu ljubav makar i po cenu siroma{tva, kao i ideal po{tenja i dobrote, zamenjuju veli~anjem ratnog profiterstva, kriminala, prostitucije, i zastra{uju}eg glamura `ivota ,,s one strane zakona”. Ove nove vrednosti koje promovi{e turbo-folk sadr`ane su ne u samoj muzici, ve}, implicitno, u novom stilu, vizuelnoj prezentaciji peva~a (spotovi, muzi~ke i zabavne emisije), ali pre svega u novom dru{tvenom kontekstu, u kome figuriraju kao vrednosti nove dru{tvene klase ratnih profitera, kriminalaca, biznismena i novih bogata{a, koji turbo-folk do`ivljavaju kao svoju muziku, investiraju u njega novac i omogu}uju mu nezapam}enu medijsku promociju. Na dana{njoj folk-sceni u Srbiji 2000-te opstaje tako kombinacija naivnih ideala novokomponovane kulture i agresivna, sadisti~ki i pornografski erotizovana turbo-folk ikonografija, upe~atljivo stilizovani odraz nemilih dru{tvenih promena.

PO^ECI NOVE NARODNE MUZIKE Novokomponovana, ili nova narodna muzika svoje po~etke ima u ,,pevanju na narodnu”, tj.u pevanju unarodnom stilu, koje se moglo na}i u repertoaru prvih predratnih i poratnih radio-peva~a (odnosi se na II sv. rat). Ovo stvaranje pesama u narodnom duhu, prema motivskim i stilskim obrascima tradicionalnog folklora, veoma malo je odudaralo od izvornih pesama. Na{ poznati antropolog Ivan ^olovi} u svojoj studiji ,,Divlja knji`evnost ” (1985) ka`e: ,,Za mnoge pesme tada nastale kao rezultat podra`avanja folklora ili, jo{ pre, starog pevanja na narodnu, na primer za one {to opevaju srpske vinograde i livade i bosanske |ulba{te i mahale, i danas se misli da su izvorne , da su potekle neposredno iz naroda. Malo ko zna da je poznate pesme Jesen pro|e, ja se ne o`enih, Jesi l ~uo mili rode ili Lepo ti je biti ~obanica, koje kao da nam dolaze iz pastoralne drevnosti, napisao oko 1950. Kragujev~anin Dragi{a Nedovi}, a komponovao Miodrag Krnjevac.”8 , Ovo direktno podra`avanje narodnog folklora traje do po~etka {ezdesetih godina. Tada se javlja pojam nove narodne pesme. Njeni autori se prema 017

na{oj narodnoj muzi~koj tradiciji odnose slobodnije od svojih prethodnika. Sa razvojem doma}e diskografske industrije, kao i sa pojavom velikog broja lokalnih radio-stanica u Srbiji i Jugoslaviji, naglo raste broj ovih pesama i njihova popularnost. U pomenutoj studiji ^olovi} navodi pojavu tri ,,talasa”, odnosno tri generacije peva~a novokomponovane narodne muzike. Prvi talas se javlja izmedu 1962. i 1969. godine - njegovi predstavnici su Lepa Luki}, Toma Zdravkovi} i Predrag @ivkovi} Tozovac; drugu generaciju peva~a, koja stupa na scenu po~etkom sedamdesetih, ~ine: [aban [auli}, Bora Drlja~a, Silvana Armenuli}, Meho Puzi}; i kona~no, s kraja sedamdesetih, u okviru tre}eg talasa nastupaju Miroslav Ili}, Zorica Brunclik, Mitar Miri} i Nada Top~agi}, uz jo{ mnogo novih imena. Tokom osamdesetih godina najve}a zvezda novokomponovane narodne muzike bila je Lepa Brena (umetni~ko ime peva~ice Fahrete Jahi}), koja se pribli`ava zabavnoj muzici. Krajem osamdesetih zapo~inju karijeru i dve peva~ice koje }e postati najpopularnije devedesetih godina, u eri turbo-folka: Dragana Mirkovi} i Ceca Veli~kovi}-Ra`natovi}. [ta su osnovne karakteristike nove narodne pesme? Preciznu definiciju dao je na{ knji`evnik Sveta Luki} u svojoj knjizi ,,Novi mediji - nova umetnost”(1989): ,,Muzi~ki i tekstualno ona predstavlja stilizaciju koja, s jedne strane, upro{}ava izvornu narodnu pesmu a, s druge, je dopunjuje, evropeizuje i urbanizuje slu`e}i se standardima srednjoevropske lake, zabavne muzike toga doba. Smanjenih stvarala~kih ambicija i ni`eg nivoa, ta novokomponovana narodna pesma `eli ipak da se vrati u narod.”9 Jedan drugi autor, Stanoje Ivanovi}, jo{ 1973. izvr{io je komparativnu analizu lirske narodne poezije i popularnih pesama u duhu narodnog melosa. On zaklju~uje da su po svojim unutra{njim svojstvima popularne pesme daleko siroma{nije od narodnih melodija, da koriste smanjena lirska i poetska sredstva. I njihovi tematski sadr`aji se me|usobno razlikuju. ,,Narodne melodije vi{e izra`avaju potrebu za ljubavlju, opisuju prediskustveno stanje ovog ose}anja... Za popularne pesme mo`e se re~i skoro obrnuto. Njihovi sadr`aji su okrenuti do`ivljavanju ljubavi i narativnom opisivanju raspolo`enja koje donosi prestanak emotivnih veza.” 10 Drugim re~ima, danas se o samo}i peva vi{e nego ranije, a neverstvo se znatno ~e{}e nego ranije pominje kao uzrok rastanka. Evo i nekih primera koje navodi Stanoje Ivanovi}:

018

narodna pesma

nova narodna pesma

,,Crne o~i, curo, ima{, @ali{ li ih ti? Oh, da ih `alim Ne bi ti ih dala Da ih pije{ ti!”

,,[ta }e mi `ivot bez tebe dragi, K ad drugu ljubav ne `elim da imam, Sanjam te, sanjam skoro skoro svake svake no}i, Samo si ti u srcu mom No}as mi srce pati, No}as me du{a boli Te{ko e{ko je dok se voli K ad ostane{ sam!”

,,Sitan sam biser prosula, Do|i mi, dragi, skupi skupi ga! Ti }e{ mi biser kupiti, kupiti, A ja }u tebe ljubiti.”

Vidimo da je u centru pa`nje teksta narodnih pesama do`ivljaj ljubavi, dok je u centru pa`nje nove narodne pesme bol usled rastanka, {to potvr|uje Ivanovi}eva zapa`anja. Klju~ne re~i tekstova nove narodne muzike jesu narodni topos i11: ljubav, neverstvo, tuga, sre}a, izdaja, dragi i draga, zatim obra}anje bogu ili bogovima, ili natprirodnim bi}ima - vilama, sudbina, upotreba magije i kletve, obra}anje prirodi i `ivotu, kao i pozivanje i isticanje kolektiva. Tradicionalnim narodnim motivima smatra se i kafana i kafansko pona{anje - opijanje (da se ubije tuga), razbijanje ~a{a i ostajanje u kafani do zore. Ovim narodnim toposima u novoj narodnoj muzici pridodaju se moderni pojmovi - kola, ku}e, pi}e, cigarete, i urbani `argon kao na primer: odlepila ti, odlepio ja; ta mala luda stva, {to se ljubav zove; otka~i sa mnom do ludila, itd. Smisao ove modernizacije, ali i pojednostavljenja narodnih melodija i tekstova pesama ne mo`emo razumeti bez razumevanja karakteristika tzv. novokomponovanog kulturnog modela, ~iji je novokomponovana narodna muzika osnovni kanal komunikacije.

NOVOKOMPONOVANI KULTURNI MODEL KAO OMASOVLJENA POTKULTURA U knjizi Neofolk kultura - publika i njene zvezde (1994), Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} dala je temeljnu analizu Neofolk kulture, kao veoma rasprostranjenog, specifi~nog kulturnog fenomena na na{im prostorima. Jedan od najve}ih doprinosa ove studije jeste upravo dinami~ko definisanje pojma Neofolk kulture, kao slo`ene pojave koja obuhvata kako ,,novokomponovane” vrednosti socijalisti~kog proletarijata nasilno odcepljenog od sela, tako i poku{aj transformacije tih vrednosti u pravcu tema

019

i ikonografije svetske, a posebno ameri~ke masovne kulture, kao i ki~patriotizam i novokomponovanu ratnu kulturu. U toj studiji Milena Dragi}evi}-[e{i} razlikuje pet kulturnih modela u na{em drustvu, me|u kojima je i novokomponovani kulturni model12. To su: A) Dominantni kulturni modeli Prosvetiteljsko-dogmatski model (politi~ki i privredni rukovodioci, kulturni radnici i stvaraoci bliski dr`avnom aparatu, tzv. pripadnici ,,ekskluzivnog stila’’ `ivota prema analizi Vesne Pe{i}) i Elitna kultura (kulturni radnici, stvaraoci, inteligencija, pripadnici srednjih i vi{ih slojeva - rukovodstva umetni~kih i nau~nih udru`enja - statusni stil `ivota), B) Kulturni modeli masovne kulture Standardni kulturni model (slu`benici, tehni~ka inteligencija, srednji sloj; statusni stil), Populisti~ki (novokomponovani) kulturni model , Rok-kultura kao masovna kultura mladih ({kolska i studentska omladina u urbanoj sredini - prete`no deca roditelja ~iji je stil `ivota statusni i ekskluzivni), C) Alternativni kulturni modeli alternativne potkulture, kontrakultura, dru{tveni pokreti (intelektualci, {kolska i studentska omladina, umetnici), D) Tradicionalni kulturni modeli Agrokulturni (poljoprivredni) model - seosko stanovni{tvo Modeli kulturnog `ivota pojedinih etni~kih grupa (nacionalnih i etni~kih manjina), i E) Marginalni kulturni modeli (marginalne dru{tvene grupe, u sukobu sa osnovnim dru{tvenim normama i konvencijama) -Narkomanska i Delinkventska potkultura. Populisti~ki - novokomponovani kulturni model pripada modelima masovne kulture. Njegovi predstavnici su pripadnici radni~kog stila `ivota, ni`a srednja klasa i deo seoske populacije. U dru{tvu u kome se kao dominantan izdvajao Prosvetiteljsko - dogmatski kulturni model, koji se u odnosu na sve {to nije odgovaralo trenutnim ideolo{kim zahtevima pona{ao redukciono i gu{e}i, Populisti~ki - novokomponovani model masovne kulture javlja se i opstaje kao paralelni kulturni tok, kao subkultura u odnosu na priznate vrednosti Elitne, stvarala~ke

020

kulture. Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} navodi slede}e njegove karakteristike: te`nja ka ostvarenju statusnog stila `ivota, potro{a~ka orijentacija, zabava, pasivnost, imitacija i identifikacija sa sopstvenom stvarala~kom referentnom grupom - u kojoj zna~ajno mesto zauzimaju peva~i nove narodne muzike. Oblici umetni~kog do`ivljavanja, odnosno kanali komunikacije, su: novokomponovana narodna muzika, savremene filmske doma}e komedije: ,,@ikina dinastija”, ,,Lude godine”, ,,Tesna ko`a” itd., `enska {tampa, odgovaraju}a muzi~ka, revijalna i bulevarska {tampa (Sabor, RTV Revija, Ilustrovana politika, Svet, Pink revija...), ,,ljubi}i”, stripovi ... Osim toga, novokomponovani kulturni model odlikuje se izrazitom masovno{}u. Pomenuti sadr`aji prenose se putem svih postoje}ih sredstava masovne komunikacije, a pobornici novokomponovane kulture su naj{iri slojevi stanovni{tva. ,,Medij od naroda stvara publiku, odre|enja narodne kulture razaraju se zahtevima masovne”1 ka`e etnolog Ines Prica. idimo da Novokomponovana ili Neofolk kultura (kako je naziva M. Dragi}evi}-[e{i}) neosporno jeste masovna kultura, koju po definiciji ~ine ,,jednoobrazne forme zabavne, zabavlja~ke delatnosti velikih masa ljudi”11, odnosno tvorevine uglavnom li{ene izrazitijih umetni~kih vrednosti, ~iji sadr`aji pre svega po~ivaju na stereotipu. Ipak, svaki ozbiljniji poku{aj njenog definisanja morao bi da u tu definiciju uklju~i ne samo pojam masovne, ve} i pojam potkulture. ,,Potkultura mo`e nastati u okvirima ma koje od dru{tvenih kategorija kad god pripadnici date kategorije ~e{}e op{te medusobno no s pripadnicima drugih kategorija. To se zbiva unutar dva mogu}a sklopa okolnosti: (1) kad me|u tim ljudima postoji na ne~emu zasnovan pozitivan afinitet (npr. uzajamna korist, dugogodi{nje prijateljstvo, isto okru`enje i interesi; (2) kad su ti ljudi u znatnoj meri isklju~eni iz interakcije s drugim grupama stanovni{tva”1113, ka`e sociolog Arnold M. Rouz. Po ovoj definiciji, pripadnici populisti~kog, novokomponovanog kulturnog modela u Jugoslaviji, okupljeni na osnovu zajedni~kih kulturnih afiniteta, muzike, stila, zajedni~ke dru{tvene sredine u {irem smislu, ali i okupljeni na osnovu ose}anja isklju~enosti iz gradskog na~ina `ivota, u koji su tek u{li i koji za njih predstavlja nepoznanicu, mogu se smatrati potkulturom novokomponovanih. Osim toga, izrazito opredeljenje za jedan muzi~ki pravac, kao {to je novokomponovana narodna muzika, jeste zna~ajan pokazatelj da se kod ove grupacije ljudi radi o potkulturi. Sociolog kulture dr Ratka Mari} ka`e: „Muzika je kao parametar stila i specifi~an medij zra~enja

V

021

energije i emocija, bila presudna za oblikovanje stila. Zna~ajna je jer je podsticala stvarnu izmenu selfa, opa`anja i ose}ajnosti. Zbog toga su omladinske potkulture neki autori izjedna~avali sa muzi~kim stilovima.“ 1114 Ovakvo definisanje potkulture odnosi se na mlade; stoga se mo`emo zapitati {ta je sa ostalim slu{aocima nove narodne muzike ? Da li su i oni deo potkulture ? O~igledno je da potkultura novokomponovanih daleko prema{uje okvire omladinske potkulture, da, naprotiv, obuhvata mnogo {iru populaciju svih uzrasta. Kriterijumi za izdvajanje ove potkulture su, dakle, razli~iti, ta~nije kombinovani. Tu je i opredeljenje omladine za nju, izra`eno kroz ( gotovo nesvestan) stil, i opredeljenje populacije svih uzrasta za jedan muzi~ki pravac - novu narodnu muziku, i za odre|eni sistem vrednosti koji me|u pripadnicima potkulture povezuje dve, pa i tri generacije ljudi (roditelje, decu, babe i dede), po~ev{i od porodice, preko kom{ija, do mase obo`avalaca manje ili vi{e ispravno nazvane „narodom“ (kako isti~e etnolog Ines Prica, „dana{nji narod se odnarodio “ 15 ). Zna~ajna zapa`anja o idejama i te`njama ka {iroj drustvenoj afirmaciji novokomponovane potkulture izneo je krajem osamdesetih etnolog Marko Stojanovi} u nau~nom radu: Miroslav Ili} - mit o narodnja~koj zvezdi.16 Stojanovi} analizira mit o ovom peva~u stvoren u medijima, pre svega u {tampi. U sadr`ini ovog mita suprotstavljeni su urbani i tradicionalni seoski na~in `ivota, u korist seoskog. Put Miroslava Ili}a ka uspehu, prema mitskoj pri~i stvorenoj u masovnim medijima, ali i prema uverenjima njegove publike, zasniva se na tradicionalnim kvalitetima kao {to su: seosko poreklo, za{titni~ki uticaj majke, moralni `ivot kojim `ivi i, naravno, lep glas. Po narodnom verovanju, talenat je bo`iji dar. Peva~ki talenat Miroslava Ili}a, koji izvire iz tradicionalne kulture, u funkciji je novokomponovane kulture koja `eli da bude {ire dru{tveno prihva}ena. Na zahtev publike, Miroslav Ili} je svoj repertoar, najpre sastavljen od izvornog folklora, promenio u pravcu komercijalnijeg, „novokomponovanog“ zvuka. ,,Takav spoj folklora, u tradicionalnom smislu, sa kreativnim novim folklorom NKN slu{alaca govori nam o {iroj promeni koju bi nova potkultura „novokomponovanih“ sprovela ako je bude prihvatila javnost. Kroz medijativno delovanje avangarde „novokomponovane“ potkulture (Miroslav Ili}), etablirani kulturni segmenti bi trebalo da je prihvate“17, ka`e Stojanovi}. U ovom kontekstu posebno je karakteristi~an odnos novokomponovane potkulture prema rok-kulturi, o kome izme|u ostalog govori mitska pri~a o M. Ili}u. Na ovaj odnos upu}uju novinski ~lanci u kojima se

022

Miroslav Ili} upore|uje sa Elvisom Prislijem, legendom rok-kulture, u kojima se isti~e da je Miroslavu d`ins omiljena ode}a i da njegovi koncerti li~e na rok-koncerte. S tim u vezi, Stojanovi} izdvaja slede}e parove relacija:

-

„ Miroslav Ili}: Elvis Prisli - Peva~ NKN muzike: Legenda rok kulture NKN Muzika: Rokersko pona{anje - Folklorno: Savremeno Tradicionalno: Masovna kultura“

Pore|enje novokomponovane sa rok-kulturom Stojanovi} ~ita kao `elju za poistove}enjem, u zna~enju pozitivnog vrednovanja za koje se izborila rok-kultura. Krajnji par relacije, me|utim, ostaje nejasan, jer novokomponovana narodna muzika ne mo`e istovremeno pripadati tradicionalnom obrascu i prevazilaziti suprotnosti dva obrasca, tradicionalnog i masovnog, za {ta se, po Stojanovi}u, njena publika i izvo|a~i zala`u. ^injenica je, me|utim, da je ova konfuzija izme|u pripadnosti tradicionalnom odnosno masovnom, modernom, jedno od glavnih obele`ja novokomponovane muzike i kulture, {to je Marko Stojanovi} veoma dobro zapazio. Vidimo kako se magi~nim razre{enjem koje donosi mit o „narodnja~koj“ zvezdi, ~iju je analizu dao M. Stojanovi}, mogu dovesti u „su{tinsku“ vezu dva tako razli~ita, reklo bi se ~ak suprotstavljena pojma, kao {to su Elvis Prisli, odnosno rok-kultura, i muzika Miroslava Ili}a. Ovakve, pomalo i perfidne strategije potrebne su potkulturi novokomponovanih kako bi bar donekle povezala udaljene pojmove „modernosti“ i „tradicionalnosti“, narodnog folklora i masovne kulture. Dobar primer „hibridnog“ povezivanja folklora i savremene, u biti postmoderne kulture, dala je Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} u knjizi Neofolk kultura - publika i njene zvezde18, porede}i estradni lik peva~ice Lepe Brene i koncept lutke Barbike. Lepa Brena, uklapaju}i se u stari lik Lepotice Brene iz najpopularnije doma}e radio-emisije {ezdesetih, Vesele ve~eri, uklapa se uspe{no svojim izgledom - plavom kosom i dugim nogama, i u zapadni model lepote, ~iji je simbol lutka Barbie. Pored toga, Lepa Brena je multimedijalno prikazana: tu su plo~e, kasete, kafanski i hotelski nastupi, muzi~ki filmovi, koncerti, kalendari, intervjui, pri~e iz njenog `ivota, fotosi, spotovi ... Ona, poput Barbike, menja rasko{ne, {arene i sportske toalete, koje su uvek seksi, i donosi razbibrigu, veselje i humor - ispunjavaju}i imperativ zapadne potro{a~ke kulture. Ovo, slu~ajno ili namerno, opona{anje

023

Barbi-lutke kao zapadnja~ke ideal-devojke nije promaklo doma}im privatnim preduzetnicima koji su tokom osamdesetih na pija~nim i va{arskim tezgama prodavali specificnu lutku: ona je bila sastavljena od tela Barbike i Brenine glave, koju je negde u unutra{njosti Srbije posebno proizvodio anonimni dovitljivi privrednik! Kao osobina potkultura ~esto se isti~e i subverzivnost 19 u odnosu na vladaju}e kulturne norme. U slu~aju novokomponovane potkulture nikako ne treba zanemariti i njen delimi~no subverzivni karakter, implicitnu kritiku (biv{eg) jugoslovenskog socijalisti~kog dru{tva: re~i pesama, kao i ~esto neuverljiv karakter i poreklo ove muzike odra`avali su i posledice (neuspe{nog) prilago|avanja seljaka gradu, kao i lo{e urbanizacije sela. Jo{ subverzivnije za ono vreme deluje i plasman svojevremeno potiskivanih (srpskih) nacionalnih vrednosti putem ove muzike (za~injenih, dodu{e, turskom i gr~kom ,,aromom”. Osim toga, i postojanje zasebnog stila slu{alaca i interpretatora nove narodne muzike, poznatijeg kao novokomponovani ili d`iberski stil 20, potvr|uje da se tu radi o potkulturi. Populacija mladih izdvaja se kao referentna grupa novokomponovane potkulture. Evo i zbog ~ega. Kreatori ovog stila, makar on bio i nekriti~no „pozajmljivanje“ tu|ih stilskih elemenata (npr. iz rok-muzike ili visoke mode) i njihova ki~-interpretacija, pre svega su mladi. Pored toga, mladi su i ve}ina izvo|a~a novokomponovane narodne muzike, koja kao i drugi proizvodi masovne kulture podr`ava „kult mladosti“. Mladost je, uostalom, jedna od glavnih tema izvornih narodnih pesama, bilo da se radi o mladala~kom i{~ekivanju ljubavi211, o prvim ljubavnim iskustvima22 ili o `alu za mladosti23. To se naravno odnosi i na nove narodne pesme. I da zaklju~imo: novokomponovana kultura poseduje kako osobine masovne kulture, tako i osobine potkulture - ona je zapravo omasovljena potkultura, koja se 90-tih godina priklonila vrednostima i osobinama masovne kulture zapadnog tipa.

KRITIKA NOVOKOMPONOVANE KULTURE Fenomen novokomponovane ili neofolk kulture je jo{ u biv{oj Jugoslaviji bio shva}en kao zna~ajan kulturni problem. U delima na{ih etnologa, sociologa, knji`evnika i drugih koji su ovoj temi pristupali bez akademskih predrasuda, izdvajaju se dva pola problema novokomponovane kulture i posebno novokomponovane narodne muzike u drugoj Jugoslaviji. S jedne strane, Stanoje Ivanovi}, Ines Prica i drugi isti~u da narod ovu muziku do`ivljava kao svoju, da ona pokazuje te`nju da izrazi i narodno i moder-

024

no. Ivan ^olovi} je defini{e kao folklorizovani folklorizam, ili ponarodnjeno pevanje u narodnom duhu. Pomenuti autori ustali su u odbranu nove narodne muzike, koju su mnogi priznati kriti~ari i drugi kulturni radnici, zagovornici „~istote“ u kulturi, nazivali {undom i folkloromanijom, isti~u}i njenu makar i posrednu vezu sa narodnom tradicijom. Pored toga, potpuno odbacivanje ove muzike na margine dru{tva od strane kulturnog establi{menta zanemarivalo je i njen subverzivni, anga`ovani karakter; implicitnu kritiku socijalisti~kog dru{tva. Ovakvim razumevanjem fenomena nove narodne muzike ovi autori se zapravo zala`u za o~uvanje njene subverzivne snage, koja izvire iz vitalnosti narodnog humora i jakih emocija ljubavi, tuge, sete i nostalgije za izgubljenom nevino{}u pastoralne, seoske idile rodnog zavi~aja. S druge strane, {ira kulturna javnost nije ozbiljno shvatala ~injenicu da je nova narodna muzika, kako ka`e Sveta Luki}, ,,od prate}eg fenomena postala prete}a sila u kulturi”24. Kvalitet tekstova, muzike, izvo|enja i pevanja postajao je sve lo{iji, jer nije bilo kanalisanja ove pojave u smislu pozitivne selekcije peva~a i vi{eg muzi~kog obrazovanja izvo|a~a i ljubitelja ove muzike. Potpunim ignorisanjem ove pojave nije moglo da se predupredi njeno sve ve}e omasovljenje, tj. ogromna produkcija i popularnost, a odsustvo pravih kriterijuma dovelo je do sve gore banalizacije i ki~a u proizvodima novokomponovane industrije zabave. Osim toga, potiskivanje novokomponovane narodne muzike i kulturnog modela na margine dru{tva nije bilo u skladu sa njegovom masovno{}u. Samo donekle obaziralo se na upozorenja da je ova muzika osnovni kanal komunikacije ogromnog dela populacije - radnika i radni~ke omladine, ni`e srednje klase, seoske populacije, ali i dela prosvetnih radnika, slu`benika, studenata, novinara itd., te da stoga analizi njenih vrednosti treba posvetiti zaslu`enu pa`nju. Sve u svemu, zna~aj nove narodne muzike zanemarivan je kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Sveta Luki} 1989. godine pi{e: „nova narodna muzika i dalje ima {anse da - ostaju}i u arhetipu postane na{a, specifi~na, autenti~na, a visoko komunikativna vrsta zabavne muzike. Umesto radikalnog se~enja, osuje}ivanja i zamene, nju samo treba adekvatnom politikom kanalisati.“25 Na`alost, na~inom na koji

025

se transformisala u etablirani model masovne zabave nova narodna muzika pokazuje upravo nali~je ovog ideala u godinama koje dolaze.

026

USLOVI ZA NASTANAK I ODR@ANJE TURBO-FOLKA

DRU[TVENI USLOVI ZA NASTANAK I ODR@ANJE TURBO-FOLKA Pojava turbo-folka je podjednako zanimljiv fenomen kao i njegovo opstajanje na doma}oj medijskoj sceni ~itavu deceniju (ako govorimo o kontinuiranom odr`anju novokomponovane narodne muzike, ~ija je turbofolk samo najaktuelnija varijacija, ono traje ve} 40 godina). Jasno je da se novokomponovana narodna muzika javlja kao posledica promene dru{tvenih uslova u posleratnoj Jugoslaviji - kao odgovor na urbanizaciju sela i ruralizaciju grada, tj. velike migracije stanovni{tva iz sela u gradove (ne zaboravimo da je u predratnoj Srbiji 87% ukupnog stanovni{tva ~inilo seosko stanovni{tvo). Ove migracije izrodile su i jednu posebnu sociolo{ku kategoriju, tzv. polutane, ljude koji su tokom radne nedelje `iveli u gradu, a preko vikenda na selu. Njihova `ivotna baza bilo je selo, u kome su obra|ivali zemlju i iz koga su donosili hranu, ali su bili i zaposleni u gradu, u nekom dru{tvenom preduze}u. Polo`aj ovih ljudi savr{eno opisuju stihovi iz nove narodne pesme ,,Ja u gradu `ivim, al’ se selu divim”. Novokomponovana narodna muzika, koja je kroz svoje tekstove prizivala seoske obi~aje i seoski na~in `ivota ali i poku{avala da se pribli`i gradu, bila je potrebna ovim ljudima da bi govorila o njihovom `ivotu, da bi im olak{ala jaz koji je naprasno trebalo da savladaju. Kroz nju oni su dobili priliku i da izraze svoje emocije, upotrebljavaju}i je u svim va`nim prilikama: na svadbama, kr{tenjima, ispra}ajima u vojsku... Seljaci su u grad doneli svoje obi~aje - to je bila logi~na posledica novog na~ina `ivota. Ali obi~aji se nisu sa~uvali, ve} su se banalizovali i vulgarizovali; nova narodna pesma je u sebi samo sa~uvala pomenute bolne protivre~nosti, potsti~u}i najni`e emocije. S druge strane, gra|anske vrednosti se me|u ovim stanovni{tvom i danas usvajaju sa velikim te{ko}ama. Sli~no va`i i za gastarbajtere, na{e radnike na privremenom radu u inostranstvu ili

027

povratnike iz inostranstva, iz visoko urbanizovanih sredina, za koje Ines Prica ispravno ka`e da su ,,nejasnog statusa i sukobljenog sistema vrednosti” 26. Nova narodna muzika za njih ozna~ava spasonosni spoj idealizovane narodne tradicije i ,,modernog”, tj. osavremenjene tradicije, dakle, ona za njih ozna~ava spasonosno re{enje problema identiteta. Na{ ~ovek na privremenom radu u inostranstvu te{i se se}anjem na rodni zavi~aj, kome }e se jednog dana vratiti: ,,Daleko od rodnog kraja u tu|ini radim, znoj prolivam, zdravlje gubim, i za tobom `udim” 27. Ve}i deo razloga za pojavu turbo-folka istovetan je sa razlozima za pojavu nove narodne muzike, dok su neki od razloga potpuno novi i specifi~ni. Kao i nova narodna muzika, i pojava turbo-folka po~etkom devedesetih bila je inicirana specifi~nom promenom dru{tvenih uslova. U slu~aju turbo-folka ti novi dru{tveni uslovi bili su dugotrajna ekonomska kriza, gra|anski rat u Hrvatskoj i Bosni, veliki broj `rtava rata i izbeglica, izolacija zemlje putem sankcija, i najzad bombardovanje SRJ od strane zemalja ~lanica NATO-a. Sve to dovelo je do ekonomskog uru{avanja, i krajnjeg osiroma{enja dru{tva, raspada dr`ave i porasta kriminala. Ratne i krizne okolnosti sna`no su inicirale pojavu turbo-folka, za koju je ve} postojala dru{tvena i kulturna podloga koja je bila i uzrok nastanka nove narodne muzike, a ~ija je turbo-folk modernija i agresivnija varijanta. Ove nove okolnosti nisu, dakle, i jedini uzrok pojave turbo-folka, ali se sigurno mogu okarakterisati kao pogodni uslovi za njegovu ekspanziju i istrajavanje na doma}oj sceni. Vi{e faktora uti~e na pojavu i odr`anje turbo-folka. Na prvom mestu to je propala ekonomija zemlje, koju je dokraj~ilo bombardovanje Jugoslavije od strane 19 zemalja ~lanica NATO u prvoj polovini 1999. godine, i njena me|unarodna izolacija. Lo{a ekonomska situacija onemogu}ava ve}a ulaganja u vrhunsku kulturu i obrazovanje, kao i kontinuiranu kulturnu povezanost sa svetom, koju su dodatno ote`avale i do skora prisutne sankcije, a ratna i odbrambena dejstva, kao i izuzetno brojne policijske snage, odnose najve}i deo ionako smanjenog dr`avnog bud`eta. Jedna od posledica ove lo{e ekonomske situacije jeste da su medijske ku}e bliske re`imu finansijski najja~e, da imaju monopol i najve}i opseg gledanosti i slu{anosti, i da stoga mogu superiorno da kreiraju kompletnu medijsku sliku, javno mnjenje, politi~ki po`eljan sistem vrednosti i oblike pona{anja. U te svrhe ovi mediji ~itavu deceniju forsiraju turbofolk muziku, koja im pored pomenutih efekata donosi i najve}u zaradu. Kriza i ogromna ratna stradanja izazvala je i psihi~ku destabilizaciju

028

stanovni{tva, depresiju i bezna|e, {to je uticalo i na ja~anje praznoverja i pojavu mnogih vidovnjaka, ,,iscelitelja“ i tuma~a sudbine, poput Ljubi{e Trgov~evi}a, Kleopatre i mnogih drugih. Svuda legalno ni~u agencije za proricanje sudbine, alternativne metode le~enja i sli~ne usluge. Ovi ,,spasitelji ljudskih du{a“, koji slobodno zakupljuju termine na televiziji, sti~u ogroman kapital time {to navodno skidaju vrad`bine i le~e na daljinu. Broj autenti~nih vidovitih ljudi i narodnih iscelitelja me|u njima je zanemarljiv. Smanjenje kriti~nosti i ose}anja za realnost u~inilo je ljude prijem~ivima za razne uljuljkuju}e sadr`aje, od vidovnjaka do turbo-folka. oliti~ki razlozi uzimaju se kao najzna~ajniji faktor pojave i odr`anja turbo-folka. S tim u vezi postavlja se slede}e pitanje: da li je neko za vladaju}u politi~ku elitu u Srbiji unapred genijalno konstruisao plan instruiranja i zavo|enja doma}eg stanovni{tva pomo}u turbo-folka, koji se po~etkom devedesetih javlja i kao ,,novokomponovana ratna kultura“ i kao takav podr`ava ekspanzionisti~ku i nacionalisti~ku politiku srpskih vlasti, dok krajem devedesetih zloupotrebom erotike podr`ava eroziju moralnih vrednosti? Ili je pak, turbo-folk bio samostvoreni fenomen koji je vladaju}a struktura podr`ala kada ga je prepoznala kao dodatno sredstvo vladanja. Mo`da je politi~ka uloga turbo-folka, kao veoma iritiraju}eg fenomena, od strane nezavisne intelektualne elite u Srbiji donekle i precenjena, mo`da je, suprotno tome, ona u na{oj javnosti nedovoljno ozbiljno shva}ena. Ono {to je izvesno, jeste ~injenica da je svaki ki~ ujedno i ideolo{ki proizvod par excellence. Bilo kako bilo, ova muzika je, potpomognuta zapadnim dizajnom, ta~nije dizajnom koji poku{ava da imitira Zapad, postala neka vrsta ,,,dr`avne umetnosti”. Takav utisak se barem sti~e pri svakom pogledu na program na{ih medija, sponzorisanih od strane vladaju}ih politi~kih snaga, koji pokazuju skoro nesmanjenu toleranciju na sadr`aje turbo-folka. Turbo-folk je pu~ka zabava; ali ona nije samo {iroko rasprostranjena i uticajna ,,zabava za siroma{ne”. Ona je i zabava za bogate, za vladaju}u elitu, imu}ne izbeglice i bogate gastarbajtere, koji prepoznaju sopstveni sistem vrednosti u novokomponovanom glamuru kao statusnom simbolu mo}i i u navodnoj vezi ove muzike sa srpskom tradicijom. rugi faktor koji uti~e na odr`anje turbo-folka, kao i novokomponovane muzike uop{te, jesu velike migracije stanovni{tva. Zbog ratnih stradanja stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne, a sada i izbeglice sa Kosova, naselilo se u Srbiji i Crnoj Gori. Najve}i broj ovih ljudi do{ao je iz malih sredina i `iveo je u najve}em procentu rural-

P

D

029

nim na~inom `ivota. Sa traumati~nim dolaskom u gradsku sredinu, ili, pak, u novu seosku sredinu, koja nije njihova, oni su nastavili da slu{aju novu narodnu muziku pa su tako, prirodno, prihvatili i turbo-folk, kao njenu najaktuelniju varijaciju, iz istih razloga iz kojih se i nova narodna muzika voli i slu{a. Prihvatili su ga kao laku zabavu koja im je bliska, kao muziku koja sadr`i lokalne folklorne elemente i peva o `ivotu na selu, uprkos tome {to stil koji je prati nosi druga~ije poruke. S druge strane, zbog ekonomske krize i nezaposlenosti doga|a se sistematsko iseljavanje najvi{e obrazovanih slojeva stanovni{tva - studentske omladine, intelektualne i umetni~ke elite - u inostranstvo, a deo ovih emigranata ~ine i mladi ljudi koji nisu hteli da se odazovu vojnoj obavezi, jer nisu hteli da u~estvuju u ratovima sa kojima se nisu slagali i ~ije razloge nisu razumeli. Posledica svih ovih migracija bila je dodatno uve}anje onog dela populacije koji ~ini stanovni{tvo ni`eg nivoa obrazovanja, sa nedovoljno razvijenim kulturnim potrebama kada je u pitanju vrhunska kultura. Ali, kao {to ka`e Ivan ^olovi} u pomenutoj studiji, ,,Pretpostavka da nove narodne pesme mahom slu{a svet na niskom stupnju obrazovanja, s malo ili nimalo {kole, nije od velike koristi, jer u milionskom auditorijumu takvog sveta uvek ima najvi{e.” 28 ^injenica da je najve}i deo na{eg stanovni{tva generalno na niskom kulturnom nivou tako|e doprinosi opstanku turbo-folka. Turbo-folk muzika i medijski oblici koji je prate TV emisije, spotovi, specijalizovana muzi~ka i `uta {tampa (Sabor, Pink Revija, Svet) - prijem~iva je ovoj publici kao privla~an i pitak ki~ proizvod za koji je potrebno du{evno ulaganje ,,neprimereno malo” 29, kako ka`e Ludvig Gic u svojoj Fenomenologiji ki~a. Osim toga, ve}inu stanovni{tva pogada siroma{tvo, egzistencijalna ugro`enost i neimanje perspektive. Tako turbo-folk ispunjava i jasnu eskapisti~ku funkciju, obezbe|uju}i svojoj publici efikasan beg od realnosti. Veza ove muzike sa srpskom tradicijom na`alost je samo iluzija, jer ova muzika menja narodne obi~aje. Ona je napustila tradiciju i konzervativizam, koji je po{tovala izvorna narodna muzika. Neke njene osobine, kao {to su raskala{nost i banalnost, lascivnost i obo`avanje svega {to u|e u modu, strane su izvornoj narodnoj pesmi. Ovi elementi naro~ito su prisutni u na~inu izvo|enja ove muzike, mo`da i vi{e nego u samim pesmama. To {to vizuelna prezentacija koja prati turbo-folk, spotovi i nastupi folk-zvezda, ima dosta elemenata jeftine zapadne mode i zapadne potro{a~ke kulture, mo`da samo olak{ava njenoj publici ulazak u ,,savremeni” `ivot, u poku{aju da premosti jaz izmedu ruralnog ili provincijalnog

030

i modernog, potro{a~kog na~ina `ivota koji bi ona u jednoj generaciji trebalo da presko~i. Uspeh i odr`anje turbo-folka omogu}ava i jedan poznati faktor iz sveta {ou-biznisa, a to je psiholo{ki mehanizam identifikacije. Kao i u slu~aju filmske industrije, u kojoj je mehanizam identifikacije gledaoca sa junacima na platnu omogu}io uspostavljanje star-sistema, sistema promocije i obo`avanja filmskih zvezda, i slava zvezda turbo-folka po~iva na mogu}nosti identifikacije sa njima. Za{to se publika identifikuje sa filmskim zvezdama? Glavni junaci filmova pre svega oli~avaju ideale hrabrosti, juna{tva, ne`nosti i lepote. I pored toga, oni na filmu izgledaju dosti`ni i bliski, more ih problemi koji more i obi~ne ljude. Propaganda koja prati filmsku industriju pokazuje da svako mo`e postati filmski glumac, samo ako ima sre}e. I najve}e zvezde, pre nego {to su to postale, bile su obi~ni ljudi, radile su obi~ne poslove - kao kasirke, kelnerice, prodavci - i gotovo po pravilu do{le su iz malih mesta u Holivud. To olak{ava identifikaciju obi~ne publike sa njima i ~ini njen san o slavi i uspehu mogu}im. Publika turbo-folka tako|e ima sve razloge da se poistove}uje sa svojim zvezdama. Kao i ve}ina publike, one su do{le sa sela (Ceca je iz @itora|a, Dragana iz Kasidola, Miroslav Ili} iz Mr~ajevaca), skromnog su porekla i obrazovanja. Ako su to oni mogli, za{to ne bismo i mi? - pita se obi~an narod. Ove zvezde deluju svojim obo`avaocima poznate i bliske, u njima lako mogu da prepoznaju sebe, da zami{ljaju status do koga }e se mo`da i sami uzdi}i jednog dana .Zvezde turbo-folka doma}oj publici do~aravaju njen „ru`i~asti san“. ajnovija istra`ivanja migracija stanovni{tva sa prostora biv{e Jugoslavije, pokazuju, me|utim, da se u velike gradove u Srbiji, pogotovo kada je u pitanju Beograd, nisu samo doselili manje obrazovani ljudi iz malih sredina, ta~nije da se u njima nisu mnogo zadr`ali. To je i razumljivo, jer je stanovni{tvu iz ruralnih sredina te{ko da na|e posao u velikom gradu. U Beogradu i drugim ve}im gradovima naselio se (u ve}oj meri) srednje ili visoko obrazovan svet, koji je ekonomski bogatiji od Beogra|ana koje je zatekao. Ali i ovaj imu}an svet prihvatio je turbo-folk i njegove nus-pojave - trendove, modu - kao „zabavu za bogate“ i vezu izmedu tradicije i vrednosti potro{a~kog dru{tva, kojima i sam stremi. Prevazila`enje hroni~no niskog kulturnog nivoa koji pru`a lokalna folk industrija zabave mo`e se ostvariti samo ako se ova pojava kanali{e dugoro~nom kulturnom politikom, ~iju bi osnovnu strategiju ~inila

N

031

edukacija stanovni{va - od smanjivanja stope nepismenosti do podizanja op{teg obrazovnog nivoa gra|ana. Paralelno sa tim trebalo bi podsticati i razvoj vrhunske kulture i nauke, {to bi podiglo i op{ti kulturni nivo. Medutim, to nije dovoljno. Ono {to je na{em dru{tvu preko potrebno jeste i humanizacija me|uljudskih odnosa, dostojanstveni uslovi za ljudski `ivot, ve}a briga institucija dru{tva za njegove gra|ane. Mediji koji, pored politi~ke propagande za vladaju}e partije, sada najvi{e promovi{u silu i nasilje, trebalo bi da promovi{u druga~ije vrednosti: ljudskost, odgovornost, solidarnost i zajedni{tvo. Za ovakve promene, i za pravu dugoro~nu kulturnu politiku, za koju doma}a politi~ka elita do sada nije bila mnogo zainteresovana, osim dobre volje, osmi{ljene strategije i nacionalne odgovornosti, potreban je i novac, koji se sada, i kada ga ima, usmerava u druge fondove. Za~arani krug proizvodnje i masovne potro{nje turbo-folka tako ostaje neprekinut.

PRIMER NATO - BOMBARDOVANJA Da alternativa medijskim manipulacijama turbo-folkom postoji, pokazalo se tokom NATO bombardovanja SRJ. Kao {to je poznato, u kriznim situacijama ljudima je potrebno da se javno okupljaju, da budu zajedno. U te svrhe slu`e im i pozori{ta. Nobelovac Alber Kami u romanu ,,Kuga“ opisuje takvu situaciju u gradu Oranu, koji je zahvatila epidemija kuge: ,,Kako da ne pozna reakcije koje su bile i njegove; (...) hitanje ljudi u luksuzne restorane, njihovo zadovoljstvo da se tu sastanu i {to du`e zadr`e; neuredno priticanje ljudi koji svakog dana ~ekaju u redovima pred bioskopima, i koji pune pozori{ne sale pa ~ak i dansinge, razlivaju}i se kao neka razjarena klima po svim javnim mestima; be`anje od svakog dodira, ali i nagon za ljudskom toplinom koja upu}uje ljude jedne drugima, pol polu, i da se pribijaju jedno uz drugo.“ 30. O atmosferi unutar pozori{ta za vreme bombardovanja (u II svetskom ratu) govori i poznata drama Ronalda Harvuda ,,Garderober“, koja je sa uspehom igrana u JDP-u. Sve vreme dok je trajala agresija NATO beogradska pozori{ta igrala su predstave jednom ili vi{e puta u toku dana. Karte su deljene besplatno, par sati pre predstava, ili su imale simboli~nu cenu (1-5 dinara). Dogodio se neo~ekivani fenomen. Odziv gledalaca bio je neverovatan. Sve karte bile su unapred rasprodate, sva mesta za sedenje i stajanje bila su popunjena, a na jednoj od predstava bilo je ~ak 500 ljudi (u sali od stotinak mesta)! U pozori{te su za vreme bombardovanja

032

i{li svi, ~ak i oni koji ina~e nisu tamo odlazili. Za ovako masovan odziv gra|ana postojao je splet motiva. Prvi motiv bilo je tra`enje zajedni{tva. Ljudi su i{li u pozori{te da bi bi bili u gomili, da bi u kolektivu lak{e savladali strah za sopstveni `ivot. Drugi motiv bio je prkos. Okupljaju}i se u pozori{tima u centru grada, ~ak i dok je trajala vazdu{na opasnost, ljudi su poru~ivali: Ne damo da nas uni{te! Tre}i va`an razlog bio je taj {to su gra|ani duhovno uto~i{te potra`ili u pozori{tu. Od umetnosti su zatra`ili odgovore na velika `ivotna pitanja, pitanja smisla, ~asti i smrti, kakva je ta situacija postavljala. To je potvrdilo da pozori{te ne{to zna~i, da mo`e da uti~e na ljude, da im pribli`i velike istine. Postojao je jo{ jedan, motiv. Pozori{te je po prvi put bilo svima podjednako pristupa~no, zato {to je bilo besplatno. To je doprinelo da teatar za vreme bombardovanja posete i oni koji to ina~e ne mogu iz materijalnih razloga, kao i oni kod kojih pozori{te, kao sinonim ,,visoke“ kulture, izaziva strahopo{tovanje. Cene ulaznica nije bilo, i prestala je obaveza da se bude naro~ito odeven za pozori{te. Rado i ponosno gra|ani su vodili sa sobom i svoju decu. Ovu autenti~nu potrebu, potrebu za umetno{}u koju su ljudi tako ubedljivo pokazali, treba po{tovati i podr`ati. Pitanje da li je narodu potrebna vrhunska umetnost pokazalo se kao sasvim izli{no, na`alost tek uz pomo} nemilog ratnog eksperimenta 1999. [to se turbo-folka ti~e, on je zbog ozbiljnosti situacije uklonjen sa programa svih televizijskih stanica. Tek u malom segmentu programa bile su prisutne patriotske pesme, a na nekoliko koncerata odr`anih u znak protesta protiv bombardovanja najpoznatiji folk-peva~i izvodili su izvorne narodne pesme i poneki od svojih hitova, trude}i se da o~uvaju nacionalni duh u najboljem smislu te re~i. Od turbo-folka ni traga. Moram re}i da nikom nije nedostajao. Predrasuda da je narodu dovoljan turbo-folk i masovna kultura da bi zadovoljio svoje duhovne potrebe, pobijena je na neo~ekivano ubedljiv na~in.

ODGOVOR „PRAVIH“ NARODNJAKA Zbog tr`i{nog uspeha turbo-folka koji je usledio potpomognut efektima kao {to su lascivnost, raskala{nost i pomodnost, mnogi peva~i nove narodne muzike koji su ve} ostvarili profesionalni uspeh i napravili ime na doma}oj sceni, ustaju u odbranu svoje profesije. Najve}a zamerka koju oni upu}uju turbo-folku jeste op{ti pad kvaliteta u narodnoj muzici, kao i

033

~injenica da svako ko ulo`i novac u svoj ,,projekat” mo`e da postane narodni peva~. Vi{e ne va`i zakon ponude i potra`nje - za uspeh je danas dovoljna agresivna medijska promocija. Svako ko ima pare, i bez peva~kog dara, mo`e da snimi kasetu i CD i da dobije ogromnu reklamu (nekada se to govorilo: ,,Prodaj kravu, snimi plo~u”). U doma}em turbo-folku se na zaista spektakularan na~in ostvaruje proro~anstvo Endija Vorhola da }e ,,u budu}nosti svako biti pet minuta slavan”. U svim emisijama na{ih televizija koje ~ine razgovori sa peva~ima gostima se neograni~eno povla|uje, o njihovoj novoj muzici se govori da je ,,izvanredna”, ,,sjajna”, ,,veliki uspeh” itd., a i o samim peva~ima govori se da su talentovani, sjajni i bajni, ~ak i kada slika i ton pokazuju upravo suprotno. Nastupi u studiju su, naravno, na plej-bek, pa se peva~ki ,,talenat” novope~ene zvezde ne mo`e ba{ lako utvrditi. Posebnu ,,perverziju” turbo-folk ere predstavlja vulgarno nastojanje nekih doma}ih medija da ovu osobinu turbo-folka potenciraju, tako {to }e u svojim emisijama organizovati ,,takmi~enja” u pevanju u`ivo, odnosno dovesti vi{e peva~a koji }e dobijati razne peva~ke ,,zadatke”, kako bi se videlo ko tu uop{te zna da peva. Moram da primetim da je tek poneki peva~peva~ica u ovim emisijama rasko{no pu{tao glas. Te, u mnogim slu~ajevima mu~ne ,,probe” odoma}ile su se i u gotovo svim emisijama na TVji u kojima peva~i pojedina~no gostuju ili predstavljaju svoju novu plo~u. Ova hipokrizija, pre svega na TV Pinku, je nepodno{ljiva. Najpre je ustanovljen sistem po kome se od netalentovanih peva~a uzima novac za medijsku promociju, i sistem vrednosti koji u prvi plan stavlja izgled peva~a, ,,firmiranu” ili provokativnu garderobu, a zanemaruje muzi~ke kvalitete, a zatim se fabrikovane zvezde, produkti ovakvog sistema, izvrgavaju ruglu. Ako ni{ta drugo, barem bi se publika mogla po{tedeti ose}anja da je vuku za nos. Dakle, koga }e publika slu{ati i gledati, vi{e nije stvar njenog izbora - kod publike se stalnim ponavljanjem ta~no odre|enih sadr`aja proizvode nove potrebe. Nekada{nju eru radija, sa nastupima radio-peva~a koji su pevali ,,na narodnu”, smenila je era televizije - i pad kvaliteta. Ali do devedesetih su ipak postojali stro`iji kriterijumi za novu narodnu muziku, i kod publike i kod urednika radio i TV-programa. U slu~aju turbo-folka radi se, me|utim, o hiperprodukciji, te je stoga kriterijum kvaliteta malo ili nimalo bitan. Zvezde nove narodne muzike srednje generacije, njeni doajeni, poku{avaju da pre`ive u novim tr`i{nim uslovima. One se prilago|avaju turbo-folku snimaju}i i neke ,,modernije” pesme i ula`u}i novac

034

u svoj imid` i spotove. Ovi peva~i se, medutim, uop{te ne ose}aju kao deo turbo-folka, i svoje pevanje i rad vrednuju daleko iznad ovog novog, komercijalnog zvuka. Predsednik Udru`enja estradnih umetnika Srbije, Zoran Kalezi}, posle pet godina mandata dao je 1999. ostavku na mesto predsednika, izjaviv{i da nema vi{e snage da se bori protiv ,,sramote koja nas svakodnevno zapljuskuje sa TV-ekrana” i protiv sveop{te degradacije nove narodne muzike. O kakvoj se sramoti radi ? Na turbo-folk sceni ve} nekoliko godina vlada vrhunski neukus. Mnogo novih peva~ica, a verovatno jo{ vi{e producenti i menad`eri koji iza njih stoje, nastoji da skrene pa`nju na sebe koriste}i vulgarne erotske efekte. U {ou-biznisu erotika je nezaobilazan pratilac svakog sadr`aja, a izlaganje `enskog tela je oduvek kori{}eni adut. Medutim, izgled i nastup mnogih zvezda turbo-folka deluje upravo pornografski. I one koje tek po~inju, ali i one koje su ve} etablirane (Karleu{a, Vendi, Sneki) pojavljuju se na TV-u i u ilustrovanoj {tampi doslovce polugole; sa ovim je nemogu}e takmi~iti se - peva~ice koje ne}e da se toliko ,,skinu” ostaju van igre, a o peva~ima da i ne govorimo. Ipak, pitanje je da li je i sama publika tom golotinjom odu{evljena isto koliko i mediji (sem, mo`da, ,,nezreli klinci,, i ,,vojnici”, kako ka`e Bora ^orba u svojoj staroj pesmi ,,Lutka sa naslovne strane”. U ovakvoj situaciji renomirani peva~i narodne muzike, koji neguju svoj peva~ki talenat (ve}ina na{ih najpoznatijih folk peva~a ima dobar i lep glas - mo`da je samo manje lep na~in pevanja koji se od ranije forsira u novoj narodnoj muzici, ,,zavijanje” i ,,triler”) i nastoje da odr`e vezu sa izvornom narodnom pesmom, moraju se ose}ati povredeno, kada vide kako im ,,starlete” i netalentovani peva~i ,,kradu” slavu i status koji su oni mukotrpno sticali godinama. Uostalom, svojih privilegija niko se nije dobrovoljno odrekao. Osim toga poziv narodnog peva~a je zaista te`ak i naporan posao, koji uklju~uje stalna putovanja, gostovanja, no}ni rad, ali i velike izdatke za reklamu, garderobu, kompozitore i aran`ere, pisce tekstova itd. On je tako|e pun rizika, budu}i da zavisi od mode i promenljive }udi publike. Stoga to {to su neki peva~i istrajali na folk sceni dvadeset pa i trideset godina, kao Lepa Luki}, Miroslav Ili} ili Predrag @ivkovi}-Tozovac, da pomenem samo neke od njih, treba zaista po{tovati. Ne treba zaboraviti ni to da su ovakvi peva~i me|u najve}im poznavaocima riznice na{ih izvornih narodnih pesama. Stoga nije ~udo, iako nam mo`e izgledati neobi~no, {to su doajeni nove narodne muzike, uz intelektualce i kulturologe, ozbiljni glasnogovornici zavo|enja reda u novokomponovanoj muzi-

035

ci i turbo-folku. Medu njima su Zoran Kalezi}, Miroslav Ili}, Zorica Brunclik, Lepa Brena, Merima Njegomir i drugi. Problem je, me|utim, u tome {to kod ovih peva~a u potpunosti izostaje kriti~ka svest o ki~-kvalitetu sopstvenih pesama. U intervjuu za ,,Radio-TV Reviju” sredinom 1999. godine, Miroslav Ili} je ovako analizirao stanje na doma}oj folk-sceni: ,,Nezadovoljan sam onim {to se de{ava na kompletnoj estradnoj sceni kod nas. Naravno da svuda u svetu postoji ki~, ali zna se gde mu je mesto, a postoji i ono {to se zove li~ni i profesionalni moral. Ne mo`e peva~ da peva samo zato {to ima jaku `elju, i ne mo`e to biti samo zato da bi zaradio pare. (...) U poslednje vreme ponuda pesama sa dobrom muzikom i dobrim tekstom, koja istinski pripada na{em podneblju, vrlo je siroma{na. Skoro i da ne postoji. Ne stvaraju vi{e ni Dragan Aleksandri}, ni Predrag Vukovi}, niti oni koji su se istinski bavili pravom narodnom muzikom, novokomponovanom u najboljem smislu re~i. Kad tvrdim da treba sa~uvati na{ prebogati folklorni milje, ne mislim da ga ne treba nadogradivati, ali kolorit mora da ostane prepoznatljiv.” Miroslav Ili} smatra da je nelogi~no da folk stalno hrli ka popu i roku, pa publika na kraju ne zna ni {ta slu{a. On se zala`e za to da svi peva~i dobiju ravnopravnu medijsku pa`nju. ,,Mislim da najve}u odgovornost za ovaj haos i neukus u medijima snose dr`avne institucije i ku}a RTS, jer njih ne interesuje kvalitet zabave”, ka`e Miroslav i dodaje: ,,Ja razumem da oni nemaju para, ali neka nama daju prostor, a mi }emo ga adekvatno ispuniti najbolje {to umemo. Iz produkcije PGP RTS oti{li su mnogi dobri peva~i, koji jedva ~ekaju da se vrate kad se za to stvore uslovi, jer se zna da je ova ku}a dala ono najbolje {to postoji u narodnoj muzici. Narodna muzika je veoma va`na za na{e nacionalno bi}e i ja uvek isti~em da ho}u da budem narodnjak, jer je to pozitivno i dobro.” Na~in na koji narodna muzika danas treba sebe da predstavlja, po Miroslavu Ili}u, jeste da nastoji da bude atraktivna, a ne dokumentarna, i da kao klasi~na {ou-zabava vodi ra~una o interepretaciji, izboru muzike i modernom pakovanju. Na ovakvo shvatanje nove narodne muzike niko ne mo`e imati primedbi.

TURBO-FOLK KAO KRIZA POTKULTURE Turbo-folk ne bi bio tako zna~ajan kulturni i dru{tveni fenomen kada bi ovu muziku slu{ali samo naj{iri slojevi ni`e obrazovanog stanovni{tva, sa nerazvijenim kulturnim potrebama. On je fenomen upravo zbog toga

036

{to ga je, zajedno sa pomenutim delom populacije, prihvatila i druga, srednje i vi{e obrazovana gradska publika. Turbo-folk preuzima elemente stila urbanih potkultura, kao {to su rok, pank, pop, {minka31, rejv, i u potpunosti se izja{njava kao urbana, savremena, ultramoderna struja. Istovremeno, on odbacuje vrednosti za koje su se zalagale anga`ovane urbane potkulture. Zbog toga o turbo-folku mo`emo govoriti kao o krizi potkulture. U na{oj sredini 80-tih godina izdvaja se ~itav skup urbanih potkultura - pankeri, {minkeri, hipici, novi talas, ~iji je kontinuitet 90-tih godina ozbiljno naru{en. Ove potkulture imale su upori{te u rokenrolu i njemu bliskoj muzici (panku, post-panku, hard-roku, popu, regeu, soulu itd.) i ugledale se na analogne potkulture sa Zapada (punk, rock, hippy, new wave). Polaze}i od tih okvira uspele su, medutim, da ispolje sopstvenu originalnost i autenti~nost, kao i da ostvare veoma `ivu muzi~ku scenu na liniji susreta Beograd - Zagreb - Ljubljana -Sarajevo. Neke od najzna~ajnijih jugoslovenskih grupa iz tog perioda bile su „[arlo Akrobata“, „Ekatarina Velika“, „Haustor“ i „Lajbah“ („Laibach“). U SFRJ potkulture su implicitno bile orijentisane nasuprot vladaju}em Prosvetiteljskodogmatskom kulturnom modelu, odnosno nasuprot marksisti~koj ideologiji i dogmatskoj vladavini ,,staraca”, partizansko-komunisti~kog establi{menta - novotalasna beogradska grupa ,,Elektri~ni orgazam” u pesmi ,,Nebo” (1981) ka`e: ,,Moje su nebo vezali `icom po mome mozgu crtaju {eme `ele jo{ jednu kopiju svoju da njome vrate nestalo vreme”. Urbane potkulture 80-tih, od krugova art-{minke do novog talasa, u~estvovale su u svim aktuelnim kulturnim zbivanjima. Njihovi pripadnici pratili su, osim muzike i muzi~kih koncerata, performanse, alternativni film, savremenu video-produkciju i nekomercijalni film, dok su mnogi akteri muzi~ke potkulturne scene bili i sami umetnici, fotografi, dizajneri, autori filmske i pozori{ne muzike i sli~no. d 1990. godine, sa po~etkom gra|anskog rata i raspadom biv{e Jugoslavije, zamrla su i de{avanja na potkulturnoj sceni srpskih i jugoslovenskih gradova, a na scenu su, kako ka`e sociolog kulture Ratka Mari}, stupili „novi debitanti“32. Nacionalna ratna drama i ekonomska kriza, pra}ene raspadom svih sistema vrednosti dovode do realne

O

037

ekspanzije potkulturnih oblika `ivota - kriminala, narkomanije, prostitucije, nasilja, plja~ke i ratnog profiterstva, a uporedo sa tim na upra`njenoj sceni omladinskih potkultura dolazi do ustoli~enja potkultura koje se, osim na simboli~kom planu muzike i mode, velikim delom preklapaju i sa stvarnim delinkventnim i militantnim snagama dru{tva.U ovim potkulturama je, razume se, u~estvovao i deo odraslih, koji ih je zapravo i inicirao. Ratka Mari} na doma}oj potkulturnoj sceni 90-tih godina izdvaja ~itav korpus33 omladinskih potkultura ratni~kog {ika, za koje se vezuje folk, turbo-folk i dens muzika. Potkulture ratni~kog {ika ova autorka sme{ta u Zonu prevare i trivijalne upotrebe patriotskih ose}anja i u Zonu metka i zastra{ivanja. „U zoni metka, brzine, povrede i provoda izdvaja se turbo scena neo-folka, raslojena na omladinske aktere dizela{e, krimose, reketa{e, povratnike sa fronta i dilere.“34 Dok je na listi prioriteta „neutralne“ {kolske i studentske omladine brak, porodica, obrazovanje i studije, orijentacija jednog dela mladih ide u pravcu hedonisti~ki mahnitog u`ivanja u potro{nji ratni~kog {ika. “Osim uzdr`anosti prema ratni~kom kontekstu ~itavog dru{tva, mladi ispoljavaju i suprotan stav - prepoznaju svoju {ansu i priklanjaju se izazovima “snala`enja” u haosu, unov~avaju}i tu|u zbunjenost , ka`e Ratka Mari}. Vizuelna prezentacija peva~a, peva~ica i muzi~kih grupa, zajedno sa stilom obla~enja i pona{anja stvarnih aktera nove potkulturne scene, u~inila je da se konstitui{e „svet“ Nove srpske muzike, odnosno svet turbo-folka. Potro{nja modnih i presti`nih proizvoda sa Zapada - garderobe poznatih svetskih kreatora i firmi (Versace, Dolce&Gabbana, Nino Cerutti, Armani, Replay, Diesel), parfema, zlatnog nakita, posedovanje skupih i ,,ultrabrzih” (turbo) kola, muzi~kih ure|aja, kao i povezanost sa medijima - prezentacija na televiziji, u novinama i na radiju a potom i na Internetu, pojavljuju se kao glavni imperativi turbo-folka, koji sebe predstavlja kao nosioca urbanog duha i glavnog promotera novih trendova, dr`e}i se pritom folk muzi~ke matrice. Horizont sveta Nove srpske muzike je drasti~no su`en, uprkos ovom proklamovanom kosmopolitizmu. I pored toga, njegovi rodona~elnici i istovremeno akteri imaju dosta jasan i definisan koncept `ivljenja u tom svetu. Taj svet karakteri{e atmosfera privremenosti i ,,brzog” i ,,opasnog” `ivota, ako ne `ivota ,,s one strane zakona”, dakle u subkulturi kriminala, ono barem `ivota u muzi~koj subkulturi koji odlikuje glorifikacija simbola sveta kriminala. Ratka Mari} o tome ka`e: „Najva`niji motiv potkulturnog aktera da prepozna sebe u ratobornom izgledu, zvuku i 35

038

pona{anju, simboli~ki ga razlikuje iako ga u ose}ajnoj strukturi ne odvaja od namera kojima stremi stvarni ratnik. Mladi prestupnik do`ivljava urbanu svakodnevicu kao neprijateljsko okru`enje i simboli~ki se tro{i kao da je u centru sukoba“36. Najzapa`eniji na doma}oj potkulturnoj sceni po~etkom devedesetih godina bili su dizela{i37. Opis stila dizela{a i njihovog pona{anja koji daje Ratka Mari} simptomati~an je i za ostale struje me|u potkulturama ratni~kog {ika: ,,Dizela{i sklapaju stil: ko`na jakna (400 nema~kih DEM), svetlucava trenerka, brze patike, utoka, turbo kola, stra{na „cava“, folkoteka, kra|e, te{ke droge, narodnjaci i doma}i disko. Spoj {lja{te}e varijante „sportskog“ izgleda i grubih, prete}ih pokreta, agresivnog stava, bu~nog nastupa dopunjen je otvorenim pretnjama oru`jem. Akteri su zapa`eni kad se razme}u prekr{ajima i nagla{avaju kupovnu i materijalnu mo}. Dugo snevani put do „Olimpa potro{nje“ i samopredstavljanja sadr`i {ifru urbanog povezivanja {ik prostora, kriminalnih metoda mu{ke, „patriotske“, naplate tu|eg pogre{nog izbora i logike definitivnih re{enja. Akteri de`uraju u oazama pseudo-imperijalne mo}i, zakupljuju kultna gradska mesta i opsedaju centre luksuzne potro{nje. Dizela{i su izazvali pa`nju medija, porugu dela vr{njaka, ali i odu{evljenje sledbenika. Po~etkom devedesetih, imid` dizela{a ubrzano se rasprostirao, poja~avaju}i retoriku stila. Poku{aji analize u medijima, spontane reakcije vr{njaka i javnosti, kao i vicevi o dizela{ima doprineli su nastanku svesti o postojanju stila.“38 @enske akterke stila nosile su kombinaciju sportske i seksi firmirane garderobe, dopunjenu jakom {minkom, zlatnim nakitom i dugom kosom, uz karakteristi~ne ,,dizela{ke“ {i{ke u~vr{}ene pomo}u laka za kosu, kakve su, primera radi, nosile estradne zvezde Gala (dens) i Ceca i Mira [kori} ( folk ). U svome hitu ,,Izaberi“ iz 1994 godine Gala je kriti~ki opisala ekstremnu, kriminalnu mu{ku varijantu dizel-stila, dok je u spotu iz diskoteke koji je pratio pesmu nastupila kao njegov `enski predstavnik, isti~u}i do tada na doma}oj sceni nepoznat princip agresivne `enske samosvesti: Agresivna `enska samosvest bila je u skladu sa generalnom agre,,Ka`e ima utoku, vozi bi - em - dabl - ju (BMW), Ima mozak s lakim zastojem u razvoju, Oko vrata okovi, to ni mama ne voli, Idi {etaj malo vidi da li sam napolju Refren: Izaberi frajera po svojoj meri, I dobro pazi ne dozvoli da te gazi Izaberi frajera po svojoj meri, Dobra je vrsta {to se vrti oko prsta.“

039

sivno{}u dizela{a i drugih pripadnika potkultura ratni~kog {ika. Ovaj novi senzibilitet zajedni~ki densu i turbo-folku, verovatno je bio inspirisan stavom crnih peva~ica plesne muzike i nekih belih rok i pop-zvezda, kao {to su Madona ili Eni Lenoks, u kome `enska samosvest ima presudnu ulogu, i ~ija muzika sadr`i poruke mu{karcima da se aktiviraju i pru`e `eni ono {to zaslu`uje. Pomenute peva~ice isti~u svoju `enstvenost, ali se u odnosu na mu{karce postavljaju dominantno, {to je za doma}u estradu bio novi momenat. Ipak, u turbo-folku }e `enska zvezda, uprkos po~etnom dominantnom stavu kakav ispoljavaju Ceca i Gala, biti pretvorena u klasi~ni seksualni objekat. Krimosi su potkultura opasnih „momaka iz kraja“, koji su uklju~eni u kriminal kao paradr`avni i privatni biznis. Oni „izazivaju sudbinu i proveravaju stepen budnosti sistema“.( R. Mari} ) Tu su jo{ i reketa{i, d`eparo{i, pla}ene ubice, lopovi, narko-dileri, makroi itd., od kojih niko nije prin|en da se skriva od javnosti. Doma}i mediji su, naime, pozitivno odgovorili na zov militantnih potkultura, podr`avaju}i prestupni~ko prevrednovanje svakodnevnog `ivota i „menad`ersko“ poimanje zlo~ina. „Mladima je ponu|ena “naknadna” sudbina prestupnika, a potom “otkup” pro{losti “crnih bisera”, prihvatanjem patriotskih simbola“39, isti~e Ratka Mari}. Ubrzo potom u okviru ovih potkultura izdvojili su se i novi srpski biznismeni. Devedesetih godina kod nas se formira nova kategorija poslovnih ljudi, koja nelegalno ste~eni novac, pored ostalog i novac od ratnog plena sa ex-jugoslovenskih rati{ta, ula`e u legalne poslove, zakupljuju}i kafi}e, klubove, diskoteke, otvaraju}i kockarnice ili bave}i se trgovinom na veliko. Poslovi ove grupe ljudi u znatnoj meri pokrivaju segment no}nog `ivota, pa otuda, izme|u ostalog, poti~e i njihova veza sa estradom i turbo-folkom. Naziv novi srpski biznismeni, koji je nastao u na{oj javnosti, odnosi se kako na ove poslovne ljude, ~iji je novac sumnjivog porekla, tako i na bogate privrednike, privatnike ili direktore povla{}enih dr`avnih firmi, koji u uslovima ekonomske krize ostvaruju veliku dobit na legalan na~in. Osobine potkultura ratni~kog {ika koje okru`uju turbo-folk druga~ije su, mo`emo re}i ~ak suprotne u odnosu na osobine anga`ovanih omladinskih muzi~kih potkultura, koje su dominirale i u na{oj sredini do devedesetih godina. Potkulture po svojoj definiciji, a jo{ vi{e po svojoj su{tini, predstavljaju odstupanje od vladaju}ih dru{tvenih normi, simboli~ku pobunu mladih. Muzi~ke potkulture od kraja II svetskog rata do danas

040

imaju dugu tradiciju borbe protiv hipokrizije vladaju}ih slojeva dru{tva, borbe za slobodu mi{ljenja i ose}anja, kao i politi~ke anga`ovanosti. Rokenrol pedesetih i {ezdesetih godina tekstom i muzikom provocirao je malogra|anski dvostruki moral osvajaju}i nove seksualne slobode. Dok su se hipici suprotstavljali u~e{}u SAD u vijetnamskom ratu, pankeri su se anarhisti~kim porukama borili protiv otu|enja, sivila i represije. Alternativne umetni~ke potkulture, kao {to je potkultura popa, destabilizuju postoje}e gra|anske kulturne obrasce (brak, karijera) i opredeljuju se za alternativne oblike `ivota kako bi kroz umetni~ku slobodu ostvarile potpunu slobodu li~nosti. Pojam sub, ili pod-kultura u sociologiji ozna~ava u`i pojam koji se nalazi u okviru {ireg pojma - kulture. Bilo je, me|utim, i onih potkultura koje su u javnom mnjenju dobijale negativan prizvuk, kao ,,ni`e” (sub) kulturne pojave, u negativnom vrednosnom zna~enju. Tako su delinkventne i narkomanske potkulture suprotstavljene svim dru{tvenim normama i konvencijama i izrazito destruktivne i samo-destruktivne (ali, kao {to ka`e dr Milena Dragi}evi}-[e{i}, u svojoj studiji „Neofolk kultura. govore}i o marginalnim kulturnim modelima - narkomansku potkulturu ne treba me{ati sa alternativnim potkulturama koje koriste drogu kao stimulans). Vrednosti potkultura koje se vezuju za turbo-folk najbli`e su vrednostima marginalnih potkultura u sukobu sa osnovnim dru{tvenim konvencijama. Ali kako se one javljaju u dru{tvu ~ije se moralne i druge norme raspadaju, one nisu toliko protest protiv dru{tva koliko su veran odraz dru{tvenog haosa. Umesto da negiraju gra|anske vrednosti iz protesta prema gra|anskom dru{tvu, kao {to ~ine anga`ovane muzi~ke potkulture, potkulture ratni~kog {ika odbacuju gra|anske vrednosti (brak, porodicu, po{teno sticanje novca) opona{aju}i dru{tvenu i dr`avnu toleranciju prema nepo{tenju i nemoralu. One se ne bore za bolje uslove `ivota u dru{tvu; one su anarhi~ne i bore se za {to gore dru{tvene uslove i za poredak stvari u kome }e sila i mo} imati presudnu ulogu. Zbog toga su one zastra{uju}a slika krize same su{tine omladinskih potkultura koja se dogodila na ovim prostorima. U gra|anskom dru{tvu, one bi mogle biti shva}ene kao potkultura u negativnoj konotaciji; u dru{tvu koje prestaje da bude gra|ansko i pravno, one vi{e nisu potkultura, ve} na`alost postaju njegova masovna kultura.

041

TURBO-FOLK KAO DEO MEDIJSKE KULTURE

MEDIJSKI PROBOJ TURBO-FOLKA Uticaj mas-medija, pre svega televizije, u na{em javnom `ivotu ve}i je nego ikada do sada. Na{i gra|ani pred TV ekranima provode i po nekoliko ~asova dnevno, ,,gutaju}i” strana~ke politi~ke duete, serije, filmove i video-spotove. Lokalna muzi~ka industrija zabave, zasnovana na turbo-folku i doma}em densu, pru`a u surovim ekonomskim prilikama efikasan beg od stvarnosti. Politi~ki, kulturni i modni doga|aj nije se ni dogodio dok se ne prika`e na televiziji. Otu|enje se pove}ava. Sa izvesnim zaka{njenjem u odnosu na najrazvijenije zapadne zemlje, TV je postala klju~ni faktor porodi~nog i javnog `ivota u Srbiji. Medijski proboj turbo-folka poklopio se sa ekspanzijom mas-medija u Srbiji. Ekspanziju turbo-folka po~etkom devedesetih godina omogu}ila je pojava privatnih, zapravo paradr`avnih TV stanica, specijalizovanih za narodnu muziku - TV Palma 1991, TV Pink 1994. Za njima, naravno, nije mnogo zaostajao ni RTS (Radio-televizija Srbije), ali su ovakvi sadr`aji ipak ~inili samo jedan segment njegovog programa, dok je ,,puni udar” ,,narodnja~kog” zvuka ipak pre svih omogu}ila TV Palma, da bi joj se kasnije priklju~io i TV Pink, a sigurno i ve}ina lokalnih TV stanica u Srbiji. I drugi masovni mediji - radio-programi, ~asopisi, `uta {tampa - kao i sve druge vrste TV emisija, {iroko su otvorili svoja vrata neofolku, i nastavljaju da u~vr{}uju vrednosti neofolk kulture u populaciji. Interesantno je da se 1999. godine pojavila jo{ jedna TV stanica specijalizovana za narodnu muziku, TV Ritam iz Pan~eva, ~iji program u trenutku pojavljivanja deluje gotovo identi~no kao program na po~etku rada TV Palma. Naime, ve}i deo njihovog programa ~ine `ivi nastupi anonimnih lokalnih peva~a narodne muzike u skromnoj studijskoj scenografiji (gotovo soc-realisti~koj), kombinovani sa naivnim, ne mnogo modernim spotovima i filmovima za zabavu. Izgleda da svaka mala TV stanica u Srbiji koja `eli da osvoji {iri narodni auditorijum igra na ovakvu kartu. Ne zaboravimo, posle ovakvog, skromnog i naivnog po~etka, TV

042

Palma po~inje da forsira moderniji turbo-folk zvuk i glamurozni, ultramoderni stil folk zvezda, koji se kroz video-spot pribli`ava Zapadnim uzorima. Finansijski daleko mo}nija, TV Pink od 1994. do danas postaje generator ,,ru`i~aste” medijske slike neofolk kulture, koju etablira kao dominantan kulturni model u Srbiji. Radio Pink po~eo je sa radom godinu dana pre televizije (1993). Program Radija i TV Pink emituje se iz studija u zgradi u kojoj se nekada nalazio CK (u biv{oj zgradi biv{eg Centralnog komiteta biv{eg Saveza komunista biv{e Jugoslavije) na Novom Beogradu. Krajem devedesetih RTV Pink stasa u gigant i ula`e zna~ajna nov~ana sredstva u izgradnju novih TV studija - studija u Zemunu i studija u zgradi NU ,,Bra}a Stamenkovi}”. Deo sistema TV Pink ~ini, pored RadioPinka, i Radio-Pingvin, sme{ten u Sportskom centru „11. april“ kod Studentskog grada i producentska ku}a City records.( Jedan od suvlasnika ovog medija sistema je i SKPJ (~lan JUL-a), minorna politi~ka partija ali pravni naslednik mo}nog, do raspada Jugoslavije, Saveza komunista Jugoslavije) Kako je biv{a zgrada CK bila ozbiljno o{te}ena prilikom bombardovanja, od septembra 1999.i Radio Pink i sedi{te TV Pink sele se u zgradu „Genex-a“. TV studio u „Genex-u“ nasledio je prvi, najmanji studio TV Pink koji se nalazio u CK, i sada se iz njega emituju emisije „A {to ne bi moglo“, „Nedelja kod Minimaksa“, „Ljubav i moda“,“Manda za decu“ i zakupljeni termini u kojima se predstavljaju vidovnjaci - vidovita Zorka, Kleopatra itd. Studio u Zemunu po~inje sa radom 1996. godine, i iz njega se emituju popularne emisije „Maksovizija“, „Zam“, „Grand parada“, „Europink“, koja se emituje i preko satelita . Emisija „Maksovizija“, koju je do skora vodio poznati voditelj Milovan Ili}-Minimaks, koji je jo{ u vreme biv{e Jugoslavije radio i TV i radijske emisije humoristi~kog tipa, koje su plasirale „lak{i“, odnosno popularno-narodnja~ki zvuk, za{titni je znak televizije Pink. Ona se emituje jedanput nedeljno u ve~ernjim ~asovima, u`ivo, a u njoj je prisutna i ne mnogo brojna publika. U prvom redu sede poznate li~nosti, koje su obi~no u nekoj vezi sa aktuelnim gostima emisije - mu`, kum, menad`er i sli~no, kao i sponzori - uobi~ajeno je da neko iz publike od sponzora-poslasti~arnice dobije tortu. Ovaj poklon deo je indoktrinacije putem TV Pink, koja svojim gledaocima navodno nudi „sladak `ivot“. U „Maksoviziji“ gostuju poznate li~nosti estrade i sporta, a odnos koji prema njima ima voditelj izra`ava i istovremeno name}e gledaocima bespogov-

043

orno po{tovanje i ugled koji ovakve li~nosti, po kriterijumima za koje se zala`e TV Pink, treba da u`ivaju u ~itavom dru{tvu. Minimaks ih, dodu{e, za~ikava, ali strogo vode}i ra~una o njihovoj hijerarhiji: folk-zvezda Ceca, udata za uticajnog biznismena Arkana, uvek je po{tovana kao prava dama, dok je manje poznate li~nosti dozvoljeno mnogo vi{e zavitlavati. U me|uvremenu Milovan Ili}-Minimaks je otpu{ten sa TV Pink, posle gostovanja trupe ,,Indeksovo radio-pozori{te“ u ,,Maksoviziji“ (u emisiji je emitovan snimak pesme u kojoj se kritikuje situacija u zemlji, ,,Zamisli `ivot u kome mo`e{ da kupi{ nove cipele“, koju izvodi ova trupa). Po obja{njenju TV Pink, do otkaza je do{lo jer nemaju vi{e mogu}nosti da TV-zvezdi Minimaksu ispla}uju previsoke honorare koje on o~ekuje. Prema pisanju bulevarske {tampe, Minimaks je ve} pre{ao na programski srodnu televiziju, TV Palma. Studio u NU „Bra}a Stamenkovi}“ otvoren je za potrebe jo{ ambicioznijeg programa. U ovom studiju snimaju se rasko{ne muzi~ke emisije sa publikom, atraktivno obu~enim izvo|a~ima i plesnim grupama, sa lajt-{ouom i luksuznom scenografijom. To su emisije posve}ene folku i densu, dakle Novoj srpskoj muzici. Emisija posve}ena densu, ,,City Klub”, ima modernu tehno-scenografiju, jednu centralnu i vi{e malih bina-kaveza, dok se folk-emisija ,,Grand {ou”(koju vode ljudi iz muzi~ke ku}e ,,Grand Production”) snima u scenografiji ~iji su glavni aduti veli~ina, ogromno gledali{te i bogato osvetljenje. ^injenica da je u decembru 1999. (pod nerazja{njenim okolnostima) izgoreo studio u NU ,,Bra}a Stamenkovi}”, verovatno }e samo na kra}e vreme omesti ekspanziju TV Pink. Jer, od 1999. godine (posle agresije na SRJ) emituje se satelitski program TV Pink - „Pink Plus“, i to 24 ~asa dnevno. Program satelitskog kanala TV Pink, koja tako postaje, uz odgovaraju}u karticu, dostupna gledaocima {irom sveta, sastoji se iz najpopularnijih muzi~kih emisija sa Pinka, posebno snimljenih najava u studiju i emisija o sportu - on ima mnogo vi{e sporta nego obi~na, „zemaljska“ TV Pink. Jo{ jedno zna~ajno mesto na srpskom medijskom nebu zauzima i TV Ko{ava, koja po~inje sa radom 1998. godine.(Od 5.oktobra 2000 bez signala) Ova TV svoju ponudu zasnivala je na zabavnom programu, na filmovima i video-spotovima strane i doma}e produkcije, ali i na muzi~kim emisijama sa doma}im densom, kao {to je ,,Ko{ava klub”. Ova TV stanica je deo sistema koji ~ine i Radio-Ko{ava i Muzi~ka industrija Ko{ava. Program RTV Ko{ave sli~an je, i ~ini ga uglavnom inostrana dens i pop muzika (ili spotovi) i doma}i dens, ~iji se zna~ajan deo snima u

044

okviru Muzi~ke industrije Ko{ava. Dakle, forsirao se komercijalni zvuk koji se u doma}im uslovima proizvodi gotovo serijski, bez izrazitijih umetni~kih kvaliteta. Nije redak slu~aj da devojke koje na TV nastupaju sa dens-grupama nisu i one koje pevaju (u studiju su snimljeni drugi, kvalitetniji `enski vokali), kao u slu~aju grupe ,,Models”, ali i mnogih drugih. Ipak, ima i kvalitetnih dens grupa, ali njihova muzika je slo`enija, bogatija i bli`a popu ili repu - “Tap 011”, “Monteniggers”, “Fokus”, “Luna”. O programu pomenutih TV stanica Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} u jednom intervjuu ka`e slede}e: ,,Kroz konzumiranje masovne kulture mi pro`ivljavamo tu|e `ivote i dok otupljeni le`imo pred TV ekranom, ma{tamo da smo negde drugde. I sami nazivi TV stanica koje plasiraju masovnu kulturu su Pink, naziv koji simbolizuje bezbri`nost i mladost, Palma koja nas asocira na pe{~ana ostrva sre}e sa palmama, Ko{ava, koja podse}a na vetar koji }e ne{to oduvati i doneti drugo, nova radio-stanica koja se zove COOL, {to mo`e zna~iti Komitet univerzitetske levice ali i ne{to drugo”40 - na primer opu{tenost, dobro raspolo`enje, itd.

KI^ - ESTETIKA SRPSKIH MEDIJA Agresivni turbo, a zatim i ,,ru`i~asti” folk, dao je osnovnu notu dominiraju}oj ki~-estetici srpskih medija. Prvo, to zna~i da sadr`aji turbofolka i oni bliski turbo-folku kvantitativno ~ine najve}i deo programa srpskih medija, pa tako odre|uju i njegovu ki~-estetiku, i drugo, da se stil i vrednosti koje konstitui{u turbo-folk estetiku, iz odre|enih razloga {ire i na sve ostale sadr`aje i `anrove srpskih medija (sem muzi~kih), da toliko na njih uti~u da ovi drugi medijski `anrovi formiraju svoju estetiku koja se pokazuje kao analogna stilu i vrednostima estetike turbo-folka. Ki~-estetika srpskih medija podrazumeva tako ,,paket” u kome se nalaze video-spotovi, emisije o kriminalcima i ljudima sa margine (,,Crni biseri”), TV kvizovi na Pinku, emisije o estradi (,,Maksovizija” i druge), ameri~ke TV serije i filmovi puni nasilja - nasilje je najlak{i na~in da se prika`e mo}, pa se ovakvim serijama i filmovima u svrhu isticanja sopstvene mo}i slu`e sve vladaju}e politi~ke struje, i doma}e i strane, latinoameri~ke serije pune naivnosti i patetike, ali po mnogima veoma bliske na{em narodnom mentalitetu (vi{e generacija jedne porodice `ivi zajedno, sna`no se ispoljavaju emocije, prisutna je lakovernost, intrige, kom{ijska solidarnost, itd.), sport kao srp-

045

ski ma~izam i jo{ jedan odraz ovda{nje politi~ke igre ,,hleba i igara’’, itd. Ipak, treba razlikovati na~in na koji su folk-sadr`aji u srpskim medijima plasirani na po~etku i krajem devedesetih godina. U vezi sa tim Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} u pomenutom intervjuu isti~e: ,,U na{oj zemlji postoji razlika u formama ispoljavanja masovne kulture. Od 1992. do 1995. formirala se nacionalna, neofolk kultura. Od 1995. forsira se takozvana pink masovna kultura koja propagira ru`i~asti `ivot i `ivot nalik na video-spot. S druge strane, bombardovani smo latinoameri~kim telenovelama, koje nam pru`aju mogu}nost da se ispla~emo nad tu|om, a ne nad sopstvenom sudbinom. Kad se nagledamo dovoljne koli~ine ,,sapunica”, dolazi nam ,,Minimaksovizija”, koja nam daje privid uspe{nih, estradnih li~nosti, realizovanih izme|u va`e}ih kodova sre}e i nade.” 41

KOMERCIJALIZACIJA KULTURE I ESTETIZACIJA SVAKODNEVNOG @IVOTA: “WHOLE WORLD S A STAGE, SCREEN OR MAGAZINE“ Iako se turbo-folk, kao najpre subkulturni, a zatim masovni fenomen, javlja u uslovima jednog zatvorenog dru{tva, koje je ekonomski i kulturno u prili~noj meri izolovano, ipak bi pogre{no bilo misliti da se ova pojava javlja potpuno nezavisno od nekih svetskih procesa vezanih za kulturu. Granice izmedu ,,visoke” i ,,niske” kulture, izmedu komercijalnog dizajna i umetnosti, u velikoj meri su dovedene u pitanje u dana{njem svetu. Svi predmeti svakodnevnog `ivota su estetizirani, dizajnirani; savremena likovna umetnost poku{ava da kroz plasti~ne skulpture, privremene postavke (installations) i svesnu upotrebu ki~a odgovori na izazove potro{a~kog dru{tva. Poslednji slikar svetskog zna~aja je Pikaso (Pablo Picasso) - danas vi{e nema svetski zna~ajnog slikara, ali svi znaju za svetskog modnog dizajnera Versa}ea (Gianni Versace). Sve je postalo lo{ ili dobar dizajn (ili ki~). Na{ poznati slikar Milan Cile Marinkovi}, koji od 1992. godine `ivi i

046

radi u Parizu, o svetskom tr`i{tu umetnosti ka`e: ,,Dok se kod nas jo{ uvek smatra da slikaru treba da bude ~ast da izla`e, na Zapadu najva`niju ulogu imaju veliki tr`i{ni sistemi kojima je ~ast da postanu mecene umetnika. Tako rade Reno (Renault), L Oreal, Kartije (Cartier) ... meni se najavio Reno”42. Ovo je jo{ jedan primer preplitanja tr`i{ne ekonomije i umetnosti. roces komercijalizacije kulture, koja postaje kulturna industrija, zahvatio je ceo svet. Govore}i o kulturnim prilikama u Velikoj Britaniji krajem devedesetih, teoreti~ar kulture An|ela Mek Robi (Angela McRobbie) u knjizi ,U dru{tvu kulture umetnost, moda i zabavna muzika (1999) ka`e: ,,u Velikoj Britaniji kasnih devedesetih ceo svet je pozornica, filmski i TV ekran ili magazin (stage, screen or magazine)” 43. Ova autorka isti~e da {irok dru{tveni proces takozvane ,,estetizacije svakodnevnog `ivota” otvara mnoga pitanja: ,,Moja je namera da ispitam neke posledice ,estetizacije svakodnevnog `ivota” iz ugla Britanije kasnih devedesetih, fenomen koji su opisali razni teoreti~ari kulture kao D`ejmeson (Jameson) 1984., Fedrstoun (Featherstone) 1991. i La{ (Lash) i Ari (Urry) 1994. Ovaj {irok dru{tveni proces otvara mnoga pitanja. Tu je uklju~ena i promena smisla umetnosti u takvom kontekstu; dalje implikacije sloma razlike izme|u ,,visoke” i ,,niske” kulture; porast tr`i{ta kreativnog rada; i izazov prosu|ivanju onoga {to bi trebalo da bude kulturna vrednost. Sve ove ~etiri dimenzije problema su nedavno postale i uo~ljive kada ispitujemo novi kulturni trijumvirat (vladavinu trojice): modu, umetnost i zabavnu muziku, koje su i subjekat politi~ke pa`nje u GB.” 44 Proces ,,estetizacije svakodnevnog `ivota” kroz dizajniranje svih sadr`aja ogleda se i u fenomenu turbo-folka, koji za razliku od stilski neosve{}ene novokomponovane kulture nastoji da imitira zapadni dizajn, pre svega kroz video-spotove i modu; ako mu to i ne uspeva, uspeva mu da poka`e odu{evljenje potro{a~kim mentalitetom zapadnih dru{tava i njegovo bezrezervno preuzimanje i prihvatanje. Ovakav stav zagovornika turbo-folka je, naravno, u neskladu sa siroma{tvom na{eg dru{tva, i on jo{ vi{e potencira obo`avanje i identifikaciju publike sa zaista malobrojnom doma}om folk i ostalom elitom (ve}ina

P

047

peva~a folk i dens muzike su zapravo samo ,,tezgaro{i”, odnosno `ive od nastupa po kafanama, svadbama i diskotekama, i daleko su od bogatstva). U daljem tekstu Mek Robi navodi tezu F. D`ejmesona, izre~enu jo{ pre petnaest godina, da je kultura postala logika kasnog kapitalizma, kao i nema~kog sociologa Hermana [vengela, koji je 1991. rekao da `ivimo u ,,kulturnom dru{tvu”. ,,Ako su obojica u pravu”, obja{njava Mek Robi, ,,i kultura sada pali motore ekonomskog rasta, nije ~udno da ona postaje i klju~no pitanje za britansku vladu. Kako kulturne pojave tra`e globalna tr`i{ta sa upori{tem u doma}oj kreativnoj energiji, i kako kultura postaje ,strate{ki vezana za unutra{nje investicije” , New Labour propagira svoj entuzijazam za umetnost, modu i pop muziku vijore}i zastavom Britanije.”41 Zvezde roka i mode Petsi Kensit i Lajam Galager (Liam Gallagher), Naomi Kembel (Campbell) pojavljuju se uvijene u englesku zastavu - Union Jack; ,,to pokazuje {ta se de{ava kada se kulturne prakse, kao {to su modni dizajn i pop muzika, dave na populisti~kom talasu da bi promovisale nacionalnu robu u inostranstvu”45, zaklju~uje Mek Robi. vaj primer kulturne politike u Velikoj Britaniji navela sam da bi se uo~ila paralela izme|u {irenja industrije kulturnih dobara u Velikoj Britaniji, koje se otvoreno stimuli{e u nacionalne, da ne ka`em nacionalisti~ke, svrhe, i {irenja nove narodne muzike, turbo-folka i densa u mo}nu ,,kulturnu” industriju lokalnog dometa (ali koja se, sem gastarbajterima, iz razumljivih razloga nije mogla izvoziti u inostranstvo). Ova muzi~ka i medijska industrija ima tako|e svoju politi~ku konotaciju, svoju politi~ku poruku, koja ima izrazito nacionalisti~ki predznak, namenjenu dodu{e samo doma}im glasa~ima. Paradoksalno je to da se turbofolk muzika, koja u na~elu ima ~isto nacionalisti~ki karakter jer, koriste}i elemente narodnih melodija, navodno izra`ava obo`avanje doma}eg folklora, u okviru sredstava svoje medijske ekspanzije (spotovi, reklamne fotografije, star-sistem, TV {ou-programi), najvi{e oslanja na model zapadne masovne kulture, glavne ispostave ameri~kog kulturnog imperijalizma koji preti da poni{ti svaku nacionalnu razli~itost. Dominacija turbo-folka u doma}oj medijskoj kulturi tako odra`ava pomenutu svetsku tendenciju da ~itavo kulturno stvarala{tvo postane deo masovne mas-medijske kulture, da mu se nametne privla~na spolja{njost ki~a i uz pomo} toga neograni~ena komunikativnost. Ali ovaj doma}i proizvod daleko je, na`alost, od standarda gra|anske kulture koje kulturna roba na Zapadu, ma koliko bila komercijalizovana, makar u izvesnoj

O

048

meri mora da ispo{tuje. Na Zapadu se kao kulturni problem javlja problem komercijalizacije ostvarenja elitne kulture; problem sa turbo-folkom je ne{to druga~iji. Paralela izme|u ova dva problema ogleda se pre svega u tome {to mehanizmi masovne kulture prodiru u sve pore dru{tva, ru{e}i ograde izme|u ki~a i vrhunske umetnosti i name}u}i marketin{ku kampanju kao jedini na~in plasiranja umetni~kih dela. Tako se, pokoravaju}i se logici kasnog kapitalizma, u oblast vrhunske umetnosti i kulture surovo uvode tr`i{ni principi, redefini{u}i njene granice i vrednosti. Rezultat ovog procesa na Zapadu jeste da elitna kultura postaje roba na tr`i{tu i gubi svoju samostalnost. U slu~aju turbo-folka, me|utim, doga|a se obrnuto: u Srbiji 90-tih masovna kultura turbo-folka postaje dru{tveno etablirani kulturni model, i po{to je finansijski mo}nija od elitne gra|anske kulture, tretira se kao vrhunac kulturnog delovanja. Institucionalizacijom medija koji svoj program baziraju na neofolku, ona dobija legitimitet na{e zvani~ne dr`avne kulture, ili barem njenog potpuno ravnopravnog dela (uz od dr`ave priznatu nacionalno orijentisanu knji`evnost, klasi~nu muziku i sport). Kao da nekada{nji populisti~ki, novokomponovani model prerasta u deo pomenutog Dogmatsko-prosvetiteljskog modela.

ESTETIKA TURBO-FOLKA U KONTEKSTU SVETSKE MASOVNE KULTURE Estetika turbo-folka figurira kao prvorazredna ki~ - estetika. Sam naziv najpopularnije i najve}e TV stanice u Srbiji specijalizovane za folk - TV Pink (pink engl. - ru`i~asto, roze) jedan je od sinonima za ki~, kao za{e}erenu, ulep{anu sliku sveta koja se nudi u ki~proizvodima. Primera radi, jedna studija o ki~u na{eg knji`evnika Zorana Glu{~evi}a iz 1990. godine nosi naziv „@ivot u ru`i~astom“, (objavljena je ~etiri godine pre osnivanja TV Pink). Ki~ -estetika je, uop{te, primarno obele`je proizvoda masovne kulture, ta~nije re~eno, masovne industrije zabave na svim meridijanima. Velika prethodnica turbo-folka - novokomponovana narodna muzika - prva je ustoli~ila obele`ja estetike ki~a na kulturnom prostoru posleratne Jugoslavije. Novokomponovana ki~-estetika

049

glavni izraz imala je u sopstvenoj ikonografiji i tekstovima pesama, u kojima je propagirala svoje vrednosti. To je najpre bila idealizacija sela i starog, patrijarhalnog na~ina `ivota, koji za novokomponovanu kulturu oli~ava prave i iskonske vrednosti. U ovome novokomponovana narodna muzika ima paralelu sa svim sli~nim `anrovima popularne muzike u svetu koji se oslanjaju na nacionalni folklor, kao {to to ~ini i ameri~ka kantri muzika (ukoliko se kao nacionalni folklor prihvati muzika belih doseljenika). @al za pro{lo{}u, idealizacija seoskog na~ina `ivota, lepa i ~edna plavokosa devojka iz naroda i mladi kauboj, opremljen prepoznatljivim simbolima ameri~ke kantri ikonografije - kaubojski {e{ir, kaubojske ~izme, d`ins itd., koji se javljaju u spotovima zapadnih kantri peva~a, izra`avaju `al za nevino{}u pro{losti koja je izgubljena prilikom prelaska sa seoskog na gradski na~in `ivota. Ovi spotovi muzi~kih TV kanala specijalizovanih za ameri~ku kantri muziku su savr{eno ,,upakovani” i odlikuje ih veoma rafinirana ki~-estetika. U tom smislu daleko eksplicitniju paralelu sa srpskom novokomponovanom muzikom i njenom ikonografijom predstavlja osiroma{ena verzija ameri~kog folka koju nudi film americkog re`isera Roberta Altmana ,,Ne{vil” (1975). Ne{vil, Tenesi na ameri~kom Jugu je grad u kome se odr`ava najve}i festival kantri-muzike u Americi. U filmu „Ne{vil“ prikazana je novokomponovana ameri~ka kantrivestern muzika, ispra`njena od pravih ose}anja i sadr`aja, koja je dovedena u direktnu vezu sa pokvareno{}u dru{tva i moralnom izvitopereno{}u junaka, ili pak njihovom beznade`nom naivno{}u. Tokom filma bi}e prikazano kako je ova muzika, kao i kod nas, u Americi upotrebljena u politi~kom, nacionalnom i kona~no zabavnom kontekstu. Teme, tekstovi i izvo|enje kantri-vestern muzike, dati u ovom filmu, sa doma}om novokomponovanom narodnom muzikom pokazuju zapanjuju}e sli~nosti. Pesma Barbare D`in kao da opisuje konzumenta srpske novokomponovane narodne muzike: „On ima kaseta{ u traktoru I slu{a lokalnu stanicu I ore slu{ajuci kantri-bluz!“ I stil peva~a i slu{alaca kantri-vesterna u ovom filmu vi{e nego nalikuje „d`iberskom“ stilu slu{alaca novokomponovane narodne muzike i njenoj estradnoj varijanti. Haljinu kao {to je crvena ki~asta haljina peva~ice Koni Vajt, menad`er iz Njujorka, skepti~ni komentator doga|aja u filmu, „poslednji put je video na maturskoj ve~eri“, a za Hejvena Hemiltona, obu~enog u belo sa {ljokicama, ka`e da „ima ~itavu galaksiju na ko{ulji“.

050

Njihove frizure su sme{ne i staromodne - natapirana kosa, veliki zulufi, a Barbara D`in, najve}a zvezda u filmu, svojim stilom opona{a stil naivne seoske devojke - nosi duga~ku belu haljinu sa {irokim rukavima i podignutim strukom i bele ma{nice u dugoj crnoj kosi. Opis ,,d`iberskog” stila, stila koji prati novokomponovanu narodnu muziku, koji daje etnolog Ines Prica u jednom od svojih tekstova, mogao bi se lako primeniti i na publiku i peva~e kantri muzike u filmu ,,Ne{vil”: ,,Jedno je sigurno; za razliku od muzi~kog i tekstualnog, ovaj element n.n. muzike kao kulturnog fenomena, nije nikada te`io da simbolizuje narodno, selja~ko. Naprotiv, njegova formula je: izgledati savremeno, urbano, moderno. Me|utim, od strane kriti~kog dela javnosti imid` ,narodnjaka” shvatan je samo kao te`nja za savremenim i modernim, po pravilu neuspela, a ponekad dovedena i do karikature“47. Ovaj imid` kre}e se od svakodnevne ode}e nadopunjene naivnim simbolima sve~anosti, do {lja{te}ih izazovnih toaleta i kitnjastih odela zvezda estrade kakve nose i junaci filma „Ne{vil“. ao i u analizi Ivana ^olovi}a, i u tekstovima ovih pesama narodni toposi - dragi, ljubav, seoski sokak, mama i tata, rodni kraj povezani su sa banalnim iskazima, a rimu i poetske metafore zamenili su slobodan stih i bukvalnost. Tako Hemilton peva banalnu pesmu „Ne poklekni“ na odu{evljenje publike: „Ako se ubode{ na ru`u ili trn, ne poklekni! Zagrizi udicu i dalje se trudi - ne poklekni! Kad je lo{e vreme Kad treba raditi da bi se stiglo do vrha Kad doktor ka`e da si gotov - ne poklekni! (Keep it going!)“ Dok na{a novokomponovana narodna pesma ka`e: „Zbog cura sam tarabe preskak o“, ameri~ka folk-peva~ica Koni Vajt peva: „Poveo si me, slatki D`o{ua, seoskim sokakom“, da bi je D`o{ua zatim iskoristio i ostavio. Ovde se, naime, sa ljubavnim pesmama de{ava istovetan proces koji se dogodio i u na{oj novokomponovanoj narodnoj muzici, a koji je u pomenutom tekstu opisao Stanoje Ivanovi}. Dok izvorne narodne pesme pevaju o ljubavnom ose}anju vitalno, u radosnom i{~ekivanju, ili pak o samom do`ivljaju ljubavi, u novokomponovanim ili kako ih Stanojevi} lepo naziva „popularnim“ pesmama o ljubavi se najvi{e peva kao o nesre}noj, neuzvra}enoj, i `ali se zbog ljubavnog rastanka. Na planu moralnih vrednosti, ova muzika se formalno zala`e za konzervativne vrednosti - za vernost, patrijarhat, brak i porodicu, a zapravo isti~e i toleri{e pravu eroziju morala. Stihovi popularne pesme „For The

K

051

Sake of the Children“ („Za dobrobit dece“) koju izvodi jedan od peva~a u filmu, Hejven Hemilton, to odli~no pokazuju: Raspakuj kofer i trudi se da ne pla~e{, „R Ne mogu da ostavim svoju `enu, ima tri razloga. To su Keti, i D`imi, i slatka Lorelaj Za dobrobit dece moramo se oprostiti.“ Ova pesma naizgled ~uva patrijarhalne vrednosti - otac voli svoju decu i trudi se da ne ostavi svoju `enu, da sa~uva brak. Ali ako pogledamo malo bolje, ona ~uva samo njegovu lju{turu - taj ~ovek je ve} po~inio preljubu i odr`avao paralelnu vezu, a sada ho}e da formalno radi dece odr`i brak. Ovakva hipokrizija potpuno je strana konzervativizmu i pravom patrijarhalnom moralu, koji je daleko od toga da podr`ava ovakve „izlete“. Poruka pesme je tako upravo odvratna: ona propagira preljubu, ali takvu koja ne}e ugroziti brak, dok s druge strane bra~nu zajednicu sa `enom shvata kao formalnost, ~ija je jedina svrha da `ena izrodi mu{karcu decu. U`asan primitivizam i ma~izam prisutan je i u odnosu prema deci - tu su ~ak dve k}erke, prema kojima otac ispoljava posesivnost: „Keti ima 13 godina, i moja je mala kraljica, moram da vidim ko }e biti njen momak“. Ova sirova patrijarhalna nota je, me|utim, ono {to je zavodljivo u ovoj pesmi, {to udara na pateti~na ose}anja publike i njene predstave o „pravim vrednostima“ i izaziva identifikaciju. Na stranu to {to je doti~ni mu{karac manipulisao ose}anjima svoje ljubavnice - to se u savremenom dru{tvu smatra dopu{tenim. Te{ko je re}i da li u ovom tekstu vi{e iritira isticanje surove i arhai~ne patrijarhalne nadmo}i mu`a, ili pak moralna i ose}ajna hipokrizija - autenti~nim ose}anjima nema mesta ni u braku ni van njega. U ~itavom Altmanovom filmu, u prvom planu je hipokrizija ameri~kog dru{tva. Osnovni problem ove muzike, kantri-vesterna ili kantri-folka (zar to ne zvu~i kao turbo-folk?), jeste to {to joj nedostaju prave emocije; njena izra`ajna sredstva su fraze i patetika, i ona jedva da ima dodirnih ta~aka sa autenti~nim ameri~kim kantrijem, na koji se poziva, a za kojim daleko zaostaje u kreativnom smislu. U ovom izvanrednom filmu, Altman je o{tro i bolno prikazao hipokriziju ameri~kog dru{tva, njegovu prazninu, zaglupljivanje ljudi i la`ne emocije, a novokomponovani kantri-vestern upotrebio je kao savr{eno pogodan okvir u kome }e sve to prikazati. Jedna od ubita~nih metafora kojima se Altman koristi, jeste, da su deca, peva~ice

052

gospela ro|ena gluva - kao kontrast sveop{toj larmi ameri~kih „narodnjaka“. ^itava pri~a o peva~ima kantri-vesterna od po~etka do kraja filma ima politi~ku pozadinu - svi akteri }e na kraju pristati da pevaju na promociji predsedni~kog kandidata na izborima. U zavr{nici filma najtalentovanija peva~ica u filmu, koja ima rasko{an glas i peva na autenti~an kantri-na~in, i koja je jedina dodirna ta~ka pravog kantrija i novog, osiroma{enog zvuka, bi}e ubijena u atentatu. Dosledno sprovedena veza izme|u politike i nekvalitetne muzike kao sredstva za zabavu masa i manipulaciju, prikazana u ovom filmu, ima mnogo podudarnosti sa sada{njom jugoslovenskom stvarno{}u. Jedna druga~ija paralela je tako|e prisutna kada je u pitanju nova narodna muzika. Na 19. nau~nom skupu Esteti~kog dru{tva Srbije, odr`anom decembra 1999. godine48, u~esnici su zabrinuto istakli da bi se turbo-folk mogao shvatiti i kao jedna od markantnijih pojava u svetskom procesu islamizacije, o kome se poslednjih godina mnogo govori. Prime}eno je tako|e da i druge kulturne sredine ~iji muzi~ki folklor, budu}i da su u svojoj istoriji bile ili jo{ uvek jesu pod islamskim uticajem, ima srodnih elemenata sa na{im, kao {to su Gr~ka, Turska, Egipat, Tunis i Maroko, [panija i Portugal, imaju problema sa lokalnom muzi~kom industrijom sumnjivih vrednosti, naj~e{}e {undom, koji predstavlja neku vrstu pojednostavljene obrade doma}eg folklornog zvuka. Osim toga, na svetskoj muzi~koj sceni tokom poslednje decenije naro~itu popularnost stekli su upravo oni peva~i i grupe koji donose egzoti~an zvuk, iz {panije, Latinske Amerike, sa Bliskog i Dalekog istoka. Ve}i broj ovih izvo|a~a zapo~eo je karijeru u Francuskoj. Pre par godina Tuni`anin Kaled (Khaled) snimio je prelepu pesmu ,,Aj{a“ (,,Aisha“), u kojoj su svaka strofa i refren otpevani dvojezi~no - na francuskom i na arapskom. Pesma je bila veliki hit u ~itavoj Evropi i svetu. Svetsku slavu poslednjih godina stekao je i Tarkan, francuski peva~ turskog porekla, koji peva na francuskom i arapskom jeziku i izgleda kao isto~nja~ki princ iz bajke - visoki crni mladi} toplog osmeha i plemenitih crnih o~iju. Uspesi D`ipsi Kingsa (Gipsy Kings), Kaleda, Tarkana, I{tar i drugih jo{ jednom su potvrdili neuta`ivu `elju stare Evrope za egzotikom i ~arima Orijenta. lu~aj peva~ice I{tar49 jedan je od dobrih primera kako se polaze}i od izvorne, tradicionalne muzike mo`e napraviti komercijalni kulturni koktel. Ova peva~ica prvi put se pojavila krajem leta 1996. na francuskoj televiziji sa pesmom ,,Alabina“, {to zna~i ,,Hajmo, hajde“, u prat-

S

053

I{tar

nji grupe indikativnog imena ,,Los Ninos de Sara”50, jo{ poznatije kao ,,Cigani iz Monpeljea“, francuskog kvarteta koji izvodi muziku {panskih Cigana. ,,Sarini sinovi“, plavokosa I{tar i jo{ ~etvorica francuskih muzi~ara oformili su zajedno grupu ,,Alabina“, koja je naziv dobila po istoimenom hitu. Ova grupa postala je izuzetno popularna i kod nas. Spot za pesmu ,,Alabina“ - ta~an naziv je ,,Jalabina“, kako isti~e I{tar, vrteo se kao glavna atrakcija na svim doma}im televizijama, a njeno gostovanje u Beogradu novembra 1997. izazvalo je ogromno interesovanje. I{tar Eti Zak odrasla je u Izraelu, njena majka je Jevrejka, poreklom iz Egipta, dok joj je otac tako|e Jevrejin iz Maroka. Muzika I{tar predstavlja kombinaciju egipatskog tradicionalnog melosa, orijentalne mediteranske i ciganske muzike. Ona sama peva isklju~ivo na arapskom, dok ljudi iz prate}e grupe pevaju na {panskom. O svom repertoaru I{tar ka`e: ,,Ovo nisu novokomponovane pesme! Sve moje pesme su stare, tradicionalne, uglavnom arapske ili pesme {panskih Cigana. Razume se, aran`mani su savremeni. (...) Tek kada sam odrasla saznala sam da su pre pet vekova u Egiptu `iveli Cigani koji su se otuda kasnije raselili po Evropi. Prema tome, koreni te stare narodne muzike zajedni~ki su i Arapima i Ciganima i Jevrejima, a rekla bih i svim ostalim mediteranskim narodima“51. Pored toga, isti~e da su oni svetska grupa - ni francuska, ni jevrejska, ni {panska, ni ciganska. ,,Mi smo internacionalisti“52, ka`e I{tar. Da li sli~ne pretenzije ima i doma}i neofolk kada se inspiri{e gr~kim, turskim i arapskim melosom? oma}a publika sa odu{evljenjem je do~ekala ovaj islamizovani multietni~ki zvuk, prepoznaju}i ga kao ,,nama blizak“ i ,,srodan“, {to nije ni ~udno s obzirom na srodnost turskog melosa, koji je izvr{io veliki uticaj na na{u narodnu i novokomponovanu muziku, i arapskog melosa. Atraktivan spot, vitka i egzoti~na I{tar, veliki studio sa lajt{ouom, publikom, vi{e bina i zgodnim, moderno obu~enim devojkama koje su igrale na isto~nja~ki na~in, uspeo je da podi|e ukusu kako ,,narodske”, tako i urbane doma}e publike i dobro pripremio teren za koncert. Oba koncerta I{tar u Centru ,,Sava“ bila su rasprodata do poslednjeg mesta, a ulaznice su se ispod ruke prodavale i za 150 maraka! Na koncertima je I{tar, uz burno odobravanje publike, pored peva~kog ume}a prikazala i bogat repertoar trbu{nog plesa, a prema pisanju ovda{nje

D

054

{tampe, na hit ,,Alabina“ ,,dvorana se podigla na noge i publika je po~ela da ska~e i igra u ritmu trbu{nog plesa tako da je nastao pravi rusvaj!“53 Peva~ica je izjavila: ,,Prijatno sam iznena|ena mentalitetom naroda koji me je primio tako toplo i sa puno ljubavi“54. Do`ivljaju I{tar kao na{e i nama bliske verovatno su doprinele i glasine, vi{e puta ponovljene u doma}oj {tampi, da je ona u to vreme bila saputnica na{eg svetski poznatog fudbalera Pe|e Mijatovi}a. Poznato je da su mnogi srpski peva~i, jo{ 80-tih godina, pre pojave turbo-folka, ali i za vreme turbo-folk ere 90-tih, odlazili u Gr~ku, Tursku i Egipat i donosili muzi~ke kasete sa popularnom muzikom iz tih zemalja, i da su na ovda{njem tr`i{tu plasirali ,,obrade” ovih pesama, kojima su malo promenili aran`man i pridodali tekst na srpskom jeziku (dodu{e, ovi peva~i priznavali su te pesme kao obrade). Danas se turske, iranske i druge pesme mogu jo{ lak{e ,,skinuti“ uz pomo} brojnih visokotehnolo{kih sredstava komunikacije, sa satelitskih TV-kanala i Interneta. Me|u tim peva~ima su i na{e najve}e zvezde Dragana Mirkovi} i Ceca Veli~kovi}-Ra`natovi}, kao i Aca Lukas, koji je krajem 90-tih turskim pesmama sa novim tekstom pridodao nedvosmisleni rok-imid`, koji podse}a na nekada popularnu hard-rok grupu ,,Motorhead” - on nosi kaubojske ~izme, crnu ko`nu jaknu, dugu kosu pro{aranu belim pramenovima i vezanu u rep, i vozi crni motorcikl „Harley Davidson”. Njegovi nastupi na splavovima, poput splava ,,Lukas” na Novom Beogradu po kome je i dobio umetni~ko ime, trajali su neverovatnih 8 do 14 sati, a njegov koncert u beogradskoj ,,Hali Pionir”, novembra 1999, najavljen je kao spektakl sa dotada nevi|enim svetlosnim efektima i pirotehnikom, kao ,,velika `urka” (u terminologiji gradske omladine koja ga simboli~no odvaja od ostalih narodnjaka) koja }e trajati pet sati. U liku i pesmama ovog nesvakida{njeg izvo|a~a uspe{no su spojeni sirovi rok-imid` i gitarski rifovi sa narodnim dertom (persijski derd, turski dert - tuga, `alost, jad, briga, bol55), tragi~kim ose}anjem koje se u na{im krajevima tradicionalno ispoljava uz narodnu muziku.

A. Lukas

055

VODI^ KROZ SVET TURBO FOLKA

TURBO-FOLK 2000 Svet turbo-folka je urbani, gradski svet, iako se on podjednako slu{a i u seoskoj sredini. Ve} je re~eno da turbo-folk sebe vidi kao reprezenta urbanog duha, kao ultramodernu struju koja je na gradskoj sceni najvi{e upu}ena u svetske trendove kada su u pitanju obla~enje, pona{anje i provod. Ovo se odnosi, me|utim, isklju~ivo na svetske trendove mode i komercijalne muzike, medija i filma. Svetovi potro{nje su tako glavna odrednica onog kosmopolitizma56 za koji se turbo-folk zala`e. Akteri turbo-folka bi, sude}i po porukama koje nosi njihova muzika, `eleli da budu gra|ani zapadnog, potro{a~kog sveta. Poruku da prati sve svetske tokove, trasiraju}i superiorno na{ (srpski) put u planetarnu budu}nost, turbo-folk oda{ilje i putem naslova najnovijih projekata svojih zvezda: ,,Ceca 2000“, ,,Zorica Brunclik 2000“, ,,Keba 2000“, ,,[aban - Za novi milenijum“, itd. Ipak, daleko pre se ovde radi o predstavama koje akteri turbo-folka imaju o spoljnjem svetu, ali i o samima sebi, a koje nisu sasvim realne. Zvuk i ideologija koje oni nude nisu ba{ ono {to se tra`i u svetu, ta~nije na Zapadu, gde jo{ uvek komercijalni efekti u muzi~koj produkciji zavise od muzi~kog dara, i gde, zahvaljuju}i ogromnom i ekonomski stabilnom tr`i{tu, postoje jasne granice izme|u glavne struje (mainstream), komercijale i alternative u pop i zabavnoj muzici, {to kod nas nije slu~aj. Na Zapadu je sada u trendu izvorna etno-muzika - brazilska i arapska, na primer, a jasno je koliko je turbo-folk daleko od na{e izvorne narodne muzike. [to se ti~e ideologije, simboli~ke predstave `ene kao objekta i robe i predstave o privla~nim stranama `ivota ,,s one strane zakona“ mnogo su sofisticiranije pripojene proizvodima zapadne potro{a~ke kulture, dok su otvorene manifestacije ideologije nasil-

056

ja i kriminala rezervisane za siroma{na latinoameri~ka i crna~ka geta, urbane favele. Turbo-folk jeste jedna specifi~na urbana kultura stvorena na ovim prostorima, ali je on i izrazito autoreferentna kultura, tj. okrenuta sama sebi, koja ne priznaje ono {to je bilo pre nje, niti ono {to }e do}i posle nje; zbog toga ona ne mo`e biti pravi predstavnik urbanog duha, koji podrazumeva i istoriju na{ih gradova i na{e kulture, gra|anske vrednosti, ali i posleratnu tradiciju anga`ovanih urbanih potkultura, o kojima sam govorila. Uprkos tome, samouverenost i inspiracija zapadnim trendovima jesu ba{ ono {to ~ini turbo-folk tako privla~nim i interesantnim, ~ime on tako sna`no imponuje svojim mnogobrojnim sledbenicima i publici. U `elji da, s jedne strane, ozbiljno preispitam razloge za samouverenost aktera turbofolka, ali i da se, s druge strane, zajedno otisnemo putem kontraverznog sveta turbo-folka, sveta glamura, seksa i opasnosti, i osetimo njegove privla~ne i mra~ne strane, u tekstu koji sledi preispita}u sve one faktore stila koji ga konstitui{u - zapadne uticaje, muzi~ki `anr, video-spotove, modu, uticaj filma, strukturu ose}ajnosti, dakle sva ona simboli~ka sredstva kojima se turbo-folk koristi, da bi nama, i samom sebi, preneo odre|ene poruke i sistem vrednosti. Nadam se da }e ovaj poku{aj bar donekle doprineti razja{njenju tajne turbo-folka, koji ve} ~itavu deceniju sna`no uzurpira i i potresa ovda{nji kulturni prostor.

KAKO JE TURBO-FOLK POSTAO MASOVNA KULTURA MLADIH Muzi~ki pravci i potkulture na Zapadu ve} dugo vremena su, zapravo, mas-medijski fenomen. U trenutku svog pojavljivanja potkultura nosi sve`inu i subverzivni naboj, i ima ograni~en broj sledbenika - ona je istovremeno podzemna i ekskluzivna; posle odre|enog vremena, kada se njene ideje, stil i muzika pro{ire u javnosti i steknu ve}i broj pristalica, zapo~inje neminovan proces komercijalizacije potkulture i njenog utapanja u masovnu kulturu. Najizrazitiji proces rekuperacije (rekonstrukcije) i usvajanja potkulture od strane medija, da bi se suzbio njen subverzivni potencijal, dogodio se sedamdesetih godina sa hipi potkulturom i rok muzikom. Hipi potkultura, koja je u Americi bila povezana sa politi~kim pokretom koji su vodile levi~arske grupe na ameri~kim univerzitetima, transformisala se iz alternative u deo masovne kulture i njenih vrednosti.

057

P

o~etkom osamdesetih pojava muzi~kih video-spotova i legendarnog 24-~asovnog kanala kablovske televizije MTV (Music Television) u Velikoj Britaniji, a zatim i u Americi i drugim zemljama zapadne Evrope, omogu}ila je suptilnu politi~ku kontrolu rok-muzike i „zarobila“ je unutar potro{a~ke kulture. U tekstu „MTV: 24-~asovna reklama“ Vird`inija i Donald Fraj ka`u: „Dok video-tehnologija mo`e imati {iroku oblast izra`ajnih mogu}nosti koje nisu promotivne - reklamne, ona se pre svega koristi upravo kao reklamna izra`ajna forma. Takva upotreba garantuje da }e MTV potvr|ivati (funkcionisati u pravcu odr`avanja kodova) pre nego potkopavati (funkcionisati u pravcu stvaranja novih kodova) potro{a~ki orijentisanu kulturu u okviru koje egzistira.“57 Teoreti~ar D`on Fiske isti~e da MTV pru`a vizuelno u`ivanje, i tako se opire smislu, koji je izraz autoriteta odraslih i politi~ke kontrole. Po njemu, MTV je orgazam - kada ozna~itelji eksplodiraju usled preobilja fizi~kog, i otvara prostore slobode. Ali mladost kupuje samo iluziju slobode, koju daje radikalizam forme spotova. Oslobo|enje i u`ivanje nalaze se unutar unapred ogra|enog prostora za mlade, unutar kablovske televizije, koja je samo jedna od institucija poznog kapitalizma. Neke od vrednosti, kao i posebna obele`ja stila koja predstavljaju autenti~an doprinos odre|ene potkulture, ostaju, me|utim, na muzi~koj i medijskoj sceni kao deo zajedni~ke potkulturne ba{tine sa jasnim zna~enjem. Spotovi na MTV-ju, koji obiluju i rok, i pank, i rejv simbolima, figuriraju tako kao pregled potkulturnih stilova. Poslednja izrazitija potkultura na svetskoj sceni kasnih osamdesetih i devedesetih godina bila je „Esid haus“ („Acid house“ - ,,Esid“ ku}a), plesna klupska kultura koja je mutirala u „rejv“ („rave“) nakon senzacionalnih medijskih izve{taja o upotrebi droga na „Esid haus“ zabavama. Ova potkultura primer je kako pored aktera i mediji stvaraju omladinske potkulture58. Mikromediji, slikovite pozivnice - flajeri, detaljne liste doga|anja i fanzini, okupljali su rejv ekipe. Alternativni mediji, muzi~ka i omladinska {tampa, snabdevali su aktere podacima i zainteresovano svedo~ili o potkulturi. Masovni mediji i tabloidi objavljivali su skandale i zna~ajne doga|aje sa rejv scene. Tako je i ova potkultura na kraju usvojena od strane medija. Navedeni primeri ukazuju na to da devedesetih godina nema vi{e jasnih granica ni podela ni izme|u samih potkultura, ni izme|u underground-a, alternative, potkultura i masovne kulture. Turbo-folk se u ovu tendenciju vi{e nego uklapa. Na mati~noj, jugoslovenskoj sceni, on je do devedesetih bio Novokomponovana potkultura (o ~emu je bilo re~i),

058

koja je imala zaseban stil, te`nje i vrednosti, kao i sopstvene kanale komunikacije - lokalne radio-stanice, emisije pozdrava i `elja, kafanska izvo|enja, koncerte itd., ali nije bila deo kulturnog establi{menta. TV Palma je jo{ uvek bila samo kanal te subkulture, dodu{e podr`avan iz politi~kih razloga, da bi se saniralo narodno nezadovoljstvo uz pomo} apoliti~nih sadr`aja. Ali kada su mediji u ovom fenomenu prepoznali njegov ogroman ekonomski potencijal, i kada su dr`avna i paradr`avne televizije postale producent Neofolka, on postaje velika kulturna industrija i dominantna masovna kultura u Srbiji. Ta kultura preuzima elemente zapadne masovne kulture, a novokomponovanoj ki~-estetici pridodaje urbani senzibilitet devedesetih, koji poseduju potkulture ratni~kog {ika. Stil turbo-folka i njegovo usvajanje Zapadnih vrednosti i modernih trendova poti~e usvajanje potro{a~kih vrednosti, promovi{u}i istovremeno neke od elemenata lokalnnih tranzicijskih procesa potrebnih vladaju}oj eliti. Turbo-folk je istovremeno i nacionalno obojen, a stil koji ga prati je hibridan, vi{ezna~an, prioritetan u medijima, i veoma ozbiljno prihva}en i nametnut.

KAKO JE TURBO-FOLK POSTAO GRADSKI FAZON

Ceca

U trenutku kada je vladaju}a struktura prepoznala u turbo-folku nesvakida{nji ekonomski i manipulativni potencijal i dala mu veliku finansijsku i medijsku podr{ku, okolnosti pod kojima se do tada odvijala proizvodnja folka veoma su se izmenile. Zahvaljuju}i novcu kojim su njeni producenti sada raspolagali, turbo-folk muzika mogla je da anga`uje one ljude koji }e joj svojim poznavanjem kulture, filma, umetnosti, fotografije i mode omogu}iti ravnopravan ulazak na gradsku scenu i osvajanje novih prostora. Odbaciv{i lokalni novokomponovani ki~-stil, turbo-folk se opredeljuje za savremen, svetski imid`: ova promena se najpre o~ituje u muzi~kom video-spotu. U tom prelomnom trenutku za na{u medijsku scenu uop{te, 1994-1995, kada se folk definitivno okre}e turbo-folku, peva~ Ivan Gavrilovi} snima himnu turbo-folka ,,200 na sat“, TV Pink po~inje sa radom i pojavljuje se dens- muzika, najve}e zvezde turbo-folka - a to su pre svega Ceca Ra`natovi} i Dragana Mirkovi} - snimaju spotove koji su druga~iji od svega {to se do tada pojavilo na folk-sceni: brze, atraktivne i potpuno moderno dizajnirane. Autori ovih spotova su ljudi koji su sa sobom na turbo-folk

059

scenu doneli nasle|e alternativnih muzi~kih potkultura, urbanog stila i umetni~kog dizajna - alternativni i modni fotografi, {kolovani primenjeni umetnici i filmski i tv snimatelji. Podstaknuti kombinacijom motiva interesa i izazova, ovi autori su dali novi vizuelni identitet folk i dens muzici, jedinom muzi~kom mejnstrimu koji im je bio dostupan za rad devedesetih godina. I pre devedesetih bilo je poku{aja da se novokomponovana narodna muzika smesti u gradski, moderan okvir, i da se tako pribli`i ~itavoj gradskoj omladini. Imid` Lepe Brene, u kome su bili objedinjeni du{a narodne cure i zapadni model lepote, bio je inspiracija jednoj od najpopularnijih peva~ica nove narodne muzike krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina, Dragani Mirkovi}, koja je Breninom ki~astom sjaju, {ljokicama i resama a la Ne{vil, pridodala i jedan novi element: urbanost, tj. vezu sa urbanim potkulturama i muzikom, pre svega rokenrolom (Draganin imid` se u velikoj meri prepoznaje po crnoj ko`i i rokerskim jaknama). Ovakav status Dragane Mirkovi} u~vrstio je film Slatko od snova, snimljen 1994, koji je istovremeno pretendovao da bude andergraund film "pomerene" estetike, ali i da predstavi folk-zvezdu Draganu Mirkovi} i igra~ku zvezdu \ogani Fantastika, tada mnogo manje poznatog nego danas. Dizajn, re`ija i kamera filma bili su istovremeno psihodeli~ni, naivni i glamurozni: film su krasili za tadašnje pojmove nevideno luksuzni enterijeri ku}a i diskoteka, ultramoderne zgrade u staklu i crveni ferari kao Draganin za{titni znak. Dragana zra~i naivno{}u dobre seoske devojke, {to je ne spre~ava da ostvari ljubavnu vezu sa "gradskim momkom", ljubimcem `enskog dela publike Neboj{om Bako~evi}em. Autori (scenario: Vladimir @ivkovi}, Srdan Dragojevi}, re`ija: V. @ivkovi}) se nisu mnogo ni trudili da razjasne protivre~nost izme|u parodije novokomponovane muzike, koju je u filmu ponudio Rambo Amadeus (alternativni rok i rep muzi~ar), i inauguracije Dragane Mirkovi}, folk peva~ice, u veli~anstvenu zvezdu koja peva na engleskom ("zapevaju}i" uz obavezni triler) razvodnjenu pop-numeru "Red ferrari". Po svoj prilici bili su nedovoljno svesni posledica preklapanja simbola rok i folk potkulture, u kome je folk uz "ja~e argumente" (novac) odneo prevagu devedesetih godina. utor spotova koji se krije iza umetni~kog imena Zli, sredinom 90tih, uvodi brojne inovacije: izuzetno dinamicnu monta`u, dramsku radnju, kontinuirani pokret kamere i kombinovanu upotrebu crnobele i kolor slike; Dejan Mili}evi} posebnu pa`nju posve}uje glamuru folk-

A

060

zvezda, isti~u}i njihov stajling59rasko{nu i seksi ode}u, {minku i frizuru uz pomo} neutralnih belih pozadina i forsiranja krupnog plana, a ne{to kasnije koriste}i i pri~u koja odgovara fantazijama publike o njihovom `ivotu; Z. D`. - D`ef koristi kompjutersku animaciju, Igor Ku{i} sofisticiranu scenografiju i kostim, itd. Ovi autori radili su spotove i za druge muzi~ke `anrove - pop, rok ili dens (svoj doprinos razvoju doma}eg video-spota 90-tih godina dali su, razume se, jo{ neki autori). Grubo govore}i, S. @. - Zli i Mili}evi} predstavljaju dva osnovna pristupa, dve glavne struje kada je estetika turbo-folka u pitanju: dok Zli u spotove uvodi rok-ikonografiju - crnu ko`u, motore, sportska kola, nasilje i agresivnu erotiku, Mili}evi} folk-dive odeva na holivudski na~in, u ekskluzivne ve~ernje toalete i namenjuje im besprekornu {minku i frizuru iz najnovijih modnih ~asopisa, postupaju}i tako kao prvoklasni modni stilista (dodu{e, na uzorku ne{to druga~ijem od svetskih foto-modela). Ovi autori vizuelno oblikuju i dens: Zli je uspe{no uobli~io agresivni ma~o-imid` najprofitabilnije doma}e dens grupe Moby Dick, dok je Mili}evi} izuzetno kreativno izveo transformaciju poznatog peva~a Ivana u protagonistu tehno-scene. Sve to nije ~udno kada se zna da je Zli, ina~e diplomirani filmski i TV snimatelj na FDU, vi{e od pet godina radio kao alternativni rok-fotograf prate}i zbivanja u kultnom beogradskom rok-klubu Akademija, dok je Dejan Mili}evi}, pre nego {to je po~eo da snima spotove, radio kao modni fotograf, ~ime se i danas bavi, i poha|ao {kolu za umetni~ku fotografiju u ^ikagu. Imid` turbo-folka i kasnije densa unutar agresivnosti ratni~kog {ika definisan je tako izme|u roka i pomodnosti. Pomenuta ekspanzija turbo-folka i densa imala je, iako to mo`e zvu~ati neverovatno, i jednu va`nu pozitivnu stranu: ona je tokom devedesetih godina dovela do naglog razvoja doma}e video-produkcije u pravcu tehni~kog usavr{avanja i kanonizacije svih aspekata proizvodnje spotova, od scenografije i {minke do re`ije, kamere i monta`e. Doma}i spotovski izraz se osavremenjuje i pribli`ava svetskim standardima. Rad ovih umetni~ki osve{}enih dizajnera turbo-folka, upu}enih u gradske stilove, uticao je i na one reditelje ,,narodnja~kih“ spotova koji su ve} dugo radili na folk-estradi po{tuju}i standardne, dosta ograni~ene obrasce

061

prikazivanja folk-zvezda: mali broj kadrova, hroma-ki, elektronski trikefekti, snimanje u pejza`u ili u studijskoj scenografiji. Prate}i novi trend, i ovi reditelji se trude da osavremene re`iju spota, uvedu pri~u, usavr{e imid` zvezde i primene neke tehni~ke inovacije- npr. zamu}enje slike, impresionisti~ki ili ,,sfumato“ efekat (Marijana Ukraden, Ne{o Je). U intervjuu koji je dao za ~asopis ,,Kvadart“, jedan od kultnih reditelja doma}e video-produkcije, S.@. Zli, ovako obja{njava svoje opredeljenje da radi spotove za narodnu muziku: ,,U to vreme, ipak, ra|eni su spotovi i za drugu vrstu muzike. Pravi razlog bio je taj {to je za mene ve}i izazov bio da radim spotove za peva~e narodne muzike, jer su oni bili izvan svakog kalupa, pa ih je trebalo ukalupiti, formirati njihov imid`. Zbog toga mi je tada bilo najzanimljivije da radim za narodnjake - prilago|avao sam ih sebi, tj. oni su se prilago|avali meni, a ne ja njima, dok u rokenrolu ti kao autor spota uvek mora{ da se prilagodi{ izvoda~u. Pored toga, ja sam ustvari imao sre}e, jer sam “uleteo” i popunio prazninu koja je nastala u jednom trenutku u produkciji spotova. Ispostavilo se da je meni li~no dru{tvena situacija u kojoj smo se tada na{li koristila, jer mi je omogu}ila afirmaciju. (...) Jedino je komercijala istinski kreativna. Mislim da je komercijala jedina prava stvar, jer je dostupna {irem krugu ljudi i o njoj sude drugi i oni sa razvijenim i oni sa ograni~enim ukusom i intelektom. Ako je ono {to se uradi dobra stvar, dopa{}e se i jednima i drugima. (...) Ja `ivim od komercijale i `elim da se bavim komercijalom. Time uop{te ne `elim da ka`em da radim samo za pare i zbog para. (...) Va`no mi je da klijenta uspe{no promovi{em, a ne samo da mu uzmem pare i da posle zaboravim na njega.“60 potovi turbo-folka i densa dali su legitimnu potvrdu Nove srpske muzike kao urbanog fenomena. U periodu od 1996-1998. godine izvr{ila sam istra`ivanje pod nazivom ,,Muzi~ki promotivni video-spot u Srbiji devedesetih kao izraz Neofolk kulture“61, koje je obuhvatilo spotove za novokomponovanu, turbo-folk i dens muziku proizvedene 90-tih godina u Srbiji. U okviru tog istra`ivanja ispitivala sam i socijalni okvir, odnosno sredinu u kojoj se odvija radnja spota. Dru{tvena sredina u spotu se javlja kao osnovni vizuelni identifikator vrednosti, uverenja, ambicija i `elja slu{alaca narodne muzike. [ta se dogodilo sa seoskom sredinom u doma}em video-spotu, o kojoj se toliko peva u tekstovima novih narodnih pesama? Seoske sredine,

S

062

odnosno prikazivanja seoskog dvori{ta, seoskih ku}a, polja i vinograda, seoskih obi~aja i skupova-posela, prakti~no nema unutar izabranih spotova. Seoska sredina kao samostalna, jedina sredina u kojoj se odigrava radnja prikazana je samo u jednom spotu - u spotu Dragane Mirkovi} za pesmu ,,Pitaju me u mom kraju“, iz 1993., u kome se iza rasko{no obu~ene Dragane talasaju `itna polja u pozadini (slika je uokvirena u pravougaonik i isko{ena). ^ak i ovde Dragana se u seoskoj sredini ne nalazi prirodno, ve} je izme|u nje i `itne pozadine uspostavljena izri~ita distanca - polja su uokvirena pravougaonikom, iza njih i Dragane je krajnja pozadina u boji koja se menja, a sama Dragana je obu~ena u ve~ernju mini-haljinu sa velovima koji lepr{aju, ima visoke {tikle i oki}ena je bi`uterijom (ki~-stil, daleko od tradicionalne seoske no{nje). U jo{ tri spota javljaju se elementi seoske sredine - }uprija na reci, drvo i vatromet koji prati muziku truba~a - u kombinaciji sa dominantnom, gradskom sredinom. Za izvestan broj spotova karakteristi~no je prisustvo prigradske sredine - predgrada, skromne periferije, vikendica - ili nedirnute prirode. Ovakvi ambijenti prizivaju sentimentalnost starogradskih pesama, dok se idili~ne slike prirode uklapaju u pojam narodnog. Vikendice svedo~e o dostizanju vi{eg statusa. Evo kako to izgleda na uzorku od 50 video-spotova: Iz gornje tabele vidimo da u spotovima folk i dens muzike kao socijal* * * *

SOCIJALNA SREDINA U SPOTOVIMA FOLK I DENS MUZIKE . SEOSKA SREDINA 1 spot GRADSKA SREDINA 36 spotova SEOSKA I GRADSKA SREDINA (kombinovano) 3 spota PRIGRADSKA SREDINA ili PRIRODA ({uma i sl.) 10 spotova ukupno: 50 spotova

ni okvir ubedljivo preovladava gradska sredina. Ambijent gradske sredine u spotovima ~ine ulice, izlozi prodavnica, kafi}i, pristani{ta, enterijeri gradskih stanova i luksuznih vila (to su pre svega vile u srpskom gra|anskom stilu 19. veka). U spotovima snimljenim u studiju, enterijer studija, sa ili bez uzdignute pozornice, sa reflektorima, ozvu~enjem i elementima dekora poput fotelja, stolica i draperija, takode upu}uje na gradsku sredinu. To se odnosi i na spotove koji imaju apstraktnu, ali veoma savremenu scenografiju: pozadinu u vi{e boja, sa tehno-efektima - svetlucanje, okretanje slike, ili pak imaju futuristi~ku scenografiju ura|enu u tehnici kom-

063

pjuterske animacije. Dok se za dens muziku gradska sredina podrazumeva, kod folk-muzike ona iznenaduje. Gradski karakter spotova folk-muzike nedvosmisleno pripisuje folk muziku gradu i gradskoj, urbanoj kulturi. Dodu{e, smatra se da je ~itava novokomponovana narodna pesma proiza{la iz varo{ke pesme, varo{kog folklora, tj. narodne muzike koja se pevala u ve}im srpskim mestima i gradovima u 19. i po~etkom 20. veka. Ugledni muzikolog dr Vinko @ganec ovako govori o odnosu seoskog i gradskog folklora: ,,Varo{ka popijevka jest ona, koja je nastala u gradu i kojoj je autor {kolovan ~ovjek, a postigla je toliku popularnost, da se op}enito smatra narodnom te se ne vodi ra~una o njezinu autoru. Antiteza joj je selja~ka narodna popijevka. (..) Neki muzikolozi smatraju da varo{ka pjesma ne ide u folklor. Imaju krivo. Ona odgovara svojim osnovnim obilje`jima pojmu folklorne muzike, a samo po svojim sporednim obilje`jima pripada posebnom stilu muzi~koga folklora. Budu}i pak da i u muzi~kom folkloru mogu postojati razli~iti stilovi, moramo se sprijateljiti s time, da na{oj varo{koj pjesmi kona~no priznamo gra|anstvo u jugoslavenskom muzi~kom folkloru.“62 Ali u vreme kada je nastajala na{a varo{ka ili gradska pesma vitalne veze izme|u seoskog muzi~kog folklora i seoske tradicionalne, patrijarhalne kulture, s jedne strane, i na~ina `ivota u gradu, s druge, jo{ uvek nisu bile prekinute, {tavi{e, u velikoj meri su odre|ivale `ivot u gradu i tada{nji sistem vrednosti. To se ni u kom slu~aju ne mo`e re}i za posleratno jugoslovensko dru{tvo, izgra|eno na druga~ijim temeljima, a pogotovo ne za period vladavine turbo-folka devedesetih godina, u kome se, nasuprot nominalnoj vezi sa srpskom tradicijom, koju akteri turbo-folka misle da ostvaruju na moderan i savremen na~in, radikalno negiraju sve tradicionalne vrednosti.

064

TURBO-FOLK KAO MUZI^KI @ANR

KRETANJA NA DOMA]OJ MUZI^KOJ SCENI Tokom devedesetih godina folk se oslanja na prakti~no sve postoje}e `anrove na doma}oj sceni - od roka, preko zabavne do tehno-muzike. Ovo ima barem dve posledice: opstanak folka uprkos bilo kakvim promenama na muzi~koj sceni - jer on }e im se prilagoditi, kao i ~injenicu da ~itava muzi~ka scena Srbije dobija folk-predznak. Nova srpska muzika folk, turbo-folk i dens - potisnula je u drugi plan `anrove koji su na gradskoj sceni dominirali do devedesetih - novi talas, rok i pop. Kretanja na aktuelnoj doma}oj muzi~koj sceni mo`emo tako izraziti kroz slede}i obrazac: FOLK

TURBO-FOLK

DANCE; REP; POP; ROK; TECHNO (tako|e produkt 90-tih)

folk+techno/dance Nova srpska muzika

Vidimo da novokomponovana narodna muzika, koju smo ozna~ili sa folk, naginje turbo-folku (koji predstavlja kombinaciju novokomponovane muzike, tehno-ritmova i densa), a da se i doma}i dens uliva u turbo-folk, iz koga je u velikoj meri proizi{ao. Na na{oj sceni, dakle, upadljivo dominira turbo-folk, potpomognut srodnim `anrovima (folk, dens); pop i rok ostali su sasvim po strani, dok je rep, kao aktuelna muzika devedesetih, u tek ne{to boljoj poziciji, budu}i da ima muzi~ke srodnosti sa densom. Na koji na~in Nova srpska muzika - folk, turbo-folk i dens obele`ava doma}u scenu? Ovi `anrovi imaju zajedni~ki medijski prostor, koriste se hibridnim obrascima i imaju zajedni~ku publiku, posebno parovi: novokomponovana - turbo-folk i turbo-folk - dens muzika. Dens muzici

065

mo`e se priznati status zabavne muzike, pa se ona javlja kao skoro nezavisna od narodne, po strogo muzi~kom kriterijumu. Me|utim, u sociolo{kom klju~u, u pogledu zna~enja stila njenih izvo|a~a i sledbenika i sadr`aja tekstova pesama, nju sa folkom ve`u jake veze, a sa turbofolkom ima i muzi~kih preplitanja. Doma}a scena devedesetih (onaj njen deo koji ne pripada folku) okre}e se novim `anrovima iz sveta, koji pripadaju plesnoj muzici: densu, hip-hopu, komercijalnom repu, gangster-repu. Doma}i hip-hop i rep inklinira densu na muzi~koj osnovi, ali ga od Nove srpske muzike razdvaja jasna urbana idejna koncepcija - anga`ovanost i kritika dru{tva. I ovde ima, dodu{e, nekih grani~nih slu~ajeva, kada peva~i repa u~estvuju u dens projektima. U muzi~koj produkciji ovih `anrova koriste se elektronske matrice, sintisajzeri, ritam-ma{ine i kompjuteri. Njihov zvuk je daleko jednostavniji od popa i roka, a akcenat je na tekstu i stilu izvo|a~a. Ovi `anrovi su pre svega komercijalni, i bli`i su masovnoj kulturi nego alternativi. Sa ekspanzijom turbo-folka, koga prati kriminal i ekskluzivni stil, i na ostalom delu muzi~ke scene se {ire `anrovi koji tematski obra|uju svet kriminala, glamura i sirove seksualnosti. Elektronska pop i dens muzika, koja je potisnula nekada{nji pop i rok, potpuno je osvojila i muzi~ku scenu u Hrvatskoj. Interesantno je da u ekskluzivnim beogradskim krugovima, u kojima se ne slu{a komercijalna i dens muzika, po~ev od devedesetih godina, postaju popularni trens (trance), fanki (funky), esid-d`ez (acid jazz), razni oblici haus muzike : esid-haus (acidhouse), ~il, ili ledeni haus (chill-house), duboki haus (deep-house), diskohaus (disco-house), dram-en-bejs (drum n bass), goa, jungle i progresiv (progressive), `anrovi koji opet predstavljaju vidove alternativne elektronske muzike.

ME[AVINE @ANROVA Na na{oj muzi~koj sceni muzi~ki pod`anrovi nisu jasno izdvojeni, pa bi gore nave|enu osnovnu podelu mogao da prati veliki broj „podvrsta“: folkdens, folk-rep, folk-pop, folk-rok, pop-dens, pop-soul, tehno-dens, hip-hop, rep, komercijalni rep, rep-rok, hard kor, alternativni rok ili brit pop, pop-rok, zabavna muzika - {lageri, balade, itd., itd.... Scena, me|utim, nije toliko bogata, kao {to bi se na osnovu ovog spiska dalo o~ekivati, ve} razni pod`anrovi imaju jedva jednog predstavnika, a mnogi izvoda~i i lutaju u `anru, odnosno ~esto menjaju „fah“. Neretko je na jednom istom nosa~u zvuka svaka pesma u drugom pod`anru.

066

Kako je turbo-folk dominantan `anr na doma}oj sceni, logi~no je da }e on imati i najvi{e podvrsta, jer, kao {to je ve} re~eno, upravo to mu omogu}ava da opstane i da privu~e svaku publiku. U rezultatima pomenutog istra`ivanja video-spota kao izraza Neofolk kulture nalazimo slede}e kombinacije `anrova u okviru 50 spotova koji pripadaju folku i densu (snimljenih 90-tih godina): MUZI^KI @ANR: FOLK (podra`avanje folklora) FOLK - BALADA FOLK - ZABAVNA MUZIKA FOLK - ROK DISKO - FOLK (disko 80-tih + folk) TURBO/TEHNO - FOLK (rep, dens, tehno + folk) FOLK - DENS (dens + folk vokal) DENS DENS - BALADA TEHNO

25 pesama 4 pesme 4 pesme 3 pesme 2 pesme 3 pesme 1 pesma 6 pesama 1 pesma 1 pesma ukupno: 50 pesama (spotova

Vidimo da se folk javlja u mno{tvu razli~itih oblika, od ~ega polovina od ukupnog broja pesama spada u novokomponovanu narodnu muziku, odnosno u podra`avanje folklora, dok sve ostale varijante folka zalaze u druga~ije `anrove: baladu, zabavnu muziku, rok, disko i tehno. Iako su samo tri pesme ozna~ene kao ~isti turbo-, ili tehno-folk, i za sve druge varijacije folka (folk-rok, disko-folk itd.) u devedesetim godinama mo`emo re}i da pripadaju turbo-folku ako turbo-folk shvatimo u {irem smislu, {to mislim da je sasvim opravdano, kao svaku modernizaciju folka tokom 90tih koja se vezuje za stil ratni~kog {ika. Sam dens tako|e se javlja u par varijacija, kao tipi~ni dens, dens-balada i tehno. To zna~i da i dens, kao i folk, koristi ,,podr{ku“ drugih `anrova (u ovom slu~aju sebi srodnih) kako bi se du`e odr`ao na doma}oj sceni.

067

DENS KAO MUZI^KI @ANR I POMODNA KULTURA 90-TIH Doma}a dens-muzika javlja se po~etkom 90-tih godina. Rodona~elnik ovog muzi~kog pravca je \ogani Fantastiko, dens-igra~ i vlasnik istoimene {kole plesa, koji je, prema sopstvenim re~ima, svojevremeno nastupao na italijanskoj televiziji kao igra~ u okviru presti`nog {ou-programa [ou Fantastiko. Po~etak muzi~ke karijere ove grupe 1994. godine pratio je atraktivan spot za numeru na engleskom jeziku Do You Want To Do It, u re`iji Stanka Crnobrnje, za kojim je usledilo jo{ mnogo hitova i albuma ove grupe, propra}enih uglavnom visokobud`etnim spotovima. Pored \oganija Fantastika i njegove supruge, peva~ice i plesa~ice Sla|ane \ogani, sopstvene dens-grupe osnovali su jo{ brat i sinovac \ogani Fantastika, koji su se tako|e bavili plesom. To su grupe Fanki D`i - Funky G i Bi-fri - B-3. Muzika i nastup \oganija i grupe Fanki D`i najbli`i su disko-zvuku na doma}oj sceni, dok muzika grupe B-3, osnovane ne{to kasnije, pripada `anru dens-muzike sa elementima hip-hopa (podvrste repa) i sastoji se uglavnom od obrada crnih rep izvo|a~a. Ubrzo nakon pojave muzi~ara iz porodice \ogani, na doma}oj denssceni javlja se jo{ mno{tvo novih imena. Me|u njima su: Dr Iggy, Moby Dick, Leontina, Ivan, Duck, Mars Venus, Zorana, Tap 011, Energija, Modelsi, Twins, Code i mnogi drugi. Muzi~ki uzori doma}eg densa su plesni hitovi iz celog sveta, disko, tehno, komercijalni rep i dens. Neautenti~nost i kopiranje su neke od glavnih osobina doma}eg densa. Veliki deo densprodukcije ~ine prepevi dens hitova crnih izvo|a~a, koji se nazivaju obradama. Osim toga, kod najve}eg broja doma}ih densera postoji upadljiva uzajamna sli~nost u na~inu izvo|enja i stilu spotova, kao uostalom i u narodnoj muzici. Tokom devedesetih godina doma}i dens prolazio je kroz razli~ite razvojne faze. Nastupi dens-grupa najpre su se odvijali u okviru TV emisija na Pinku, koje je vodio Dejan Panteli}, poznat kao DJ Deki. DJ Dekijeva Pink

068

diskoteka, emisija koja je slu`ila za spektakularnu promociju densizvo|a~a, svojom koncepcijom u~vr{}ivala je i problemati~ni sistem vrednosti turbo-folk ere. Dok je emisiju vodio mu{ki voditelj, ~itavu brojnu publiku u studiju (sa neznatnim izuzecima) ~inile su `ene, ta~nije mlade devojke. Devojke su se obla~ile neukusno i provokativno, po ugledu na dens-peva~ice, i neprestano su igrale uz svaku pesmu gr~evito se trude}i da ih kamera, ali i DJ Deki primeti. ^itava emisija je zapravo simulirala harem, kao privla~no nasle|e iz ne tako davne srpske pro{losti, kada su Srbijom vladali Turci, ali pre svega kao klju~nu erotsku fantaziju Zapada o svetu Orijenta, prema kojoj je jedan mu{karac, sultan ili velikodostojnik, mogao imati nebrojeno mnogo `ena za svoje seksualno zadovoljstvo. Ovako koncipirana emisija je one koji su se nalazili visoko u hijerarhiji TV Pink, ~iji je predstavnik bio DJ Deki, pretvarala u svemo}ne gazde, a publiku koja je u emisiji u~estvovala, mlade devojke, pretvarala u jato trbu{nih plesa~ica ~ija se uloga sama po sebi razume. Kao odgovor na ovakve sadr`aje glavnim gradom je kru`ila po{alica-kletva: ,,Dabogda ti devojka igrala u Pink-diskoteci”. Muzika je bila u drugom planu, ona je zapravo bila konstanta, po{to su razlike izme|u pesama i izvo|a~a bile male, i izvo|ena je na plej-bek, {to govori o tome da za uspeh u svetu densa nije va`an mu`i~ki talenat, ve} izgled i veza sa onima koji su na vrhu dru{tvene lestvice. Osim toga {to je predstavljala privla~nost i skupu garderobu kao osnovne ljudske kvalitete i propagirala netalentovanost i prose~nost, ova i sli~ne emisije {irila je i zabrinjavajuce poruke stanovni{tvu o odnosima mo}i u dru{tvu, stavljaju}i sve one koji ne pripadaju novoj, izme|u ostalog i medijskoj, srpskoj eliti u poziciju nemo}i i pasivnosti. Nakon Pink diskoteke, pojavila se druga, manje ekstremna muzi~ka emisija, koja je tako|e odra`avala osrednjost i prazninu dens-scene, Mega Deki. Glavnu podr{ku densu nastavlja da pru`a Radio Ko{ava, koja na svojim talasima emituje gotovo isklju~ivo dens i disko muziku, agresivno forsiraju}i doma}i dens-zvuk. Radio-stanica Ko{ava objavila je u tom periodu ve}i broj kompilacija doma}ih dens-hitova i organizovala je grupne nastupe doma}ih dens-grupa po diskotekama, a posebno u tehni~ki superiorno opremljenoj diskoteci Madona u Po`arevcu, u vlasnistvu sina predsednika Republike Srbije, Marka Milo{evi}a. Ove nastupe prenosila je u velikoj euforiji TV Pink. Godine 1998. novootvorena TV Ko{ava (vlasni{tvo k}erke predsednika Milo{evi}a, Marije), ~iji su program

069

~inili isklju~ivo zabavni i muzi~ki sadr`aji, pokre}e jo{ jednu va`nu emisiju za promociju doma}eg densa: Ko{ava klub, dok Muzi~ka industrija Ko{ava postepeno preuzima sve domace pop i dens izvo|a~e. Na samom kraju devedesetih na TV Pinku institucionalizovana je emisija City Club, veliki {ou-program za potrebe predstavljanja dens i pop-dens muzike, koja je sada u ekspanziji. Krajem devedesetih i 2000-te, na doma}im medijima postaju veoma prisutne balade i festivalska zabavna muzika, kao apoliti~ni sadr`aji, a me|u njihovim izvo|a~ima su Lidija, @eljko Samard`i}, Sa{a Vasi}... Rok muzika, ~iji tekstovi gotovo po pravilu sadr`e dru{tvenu kritiku, morala je da sa~eka promenu vlasti u Srbiji kako bi dobila prostor u medijima. U slu~aju densa moze se govoriti samo o pomodnoj kulturi, ali ne i o nekom definisanom omladinskom pokretu. Okupljanja sledbenika dens muzike odvijala su se samo uz posredstvo medija, na grupnim koncertima dens-grupa i peva~a uz muziku pu{tenu sa matrice, u okviru TV emisija, kao i prilikom nastupa doma}ih dens-zvezda po diskotekama, koje snima televizija i kasnije gotovo beskona~no reprizira. Da ova nesebi~na medijska podr{ka densu ima i odre|enu politi~ku pozadinu, ta~nije interes, jasno je pokazala promotivna kampanja jedne od dve do skora vladaju}e politi~ke partije u Srbiji, JUL-a (Jugoslovenske levice) za 1996. godinu. Tu kampanju ~inio je ve}i broj propagandnih spotova ura|enih u dens-maniru. Ovi spotovi su svesno opona{ali d`inglove - me|u{pice TVkanala Pink, bliskog JUL-u, na kome su najvi{e i emitovani, {tavi{e radila ih je ista autorska ekipa. Manekeni i manekenke, koji su se u {lja{te}oj ode}i sme{ili sa reklama za TV Pink, i dalje su promovisali pomodni glamur, uvijaju}i se u ritmu dens-muzike, pevu{e}i sada uz to i politi~ki slogan ,,JUL je kul”. Ova izrazito manipulativna propagandna tehnika imala je za cilj da JUL predstavi kao partiju koja prati potrebe mladih i mladala~ke trendove, kako bi se privukao {to ve}i deo mla|eg glasa~kog tela. Dublja poruka ovakvih spotova bila je da }e JUL pru`iti mladima sve ono {to im nedostaje, ako se prilagode JUL-ovom poretku i prihvate vladaju}e politi~ke i modno-estetske obrasce : dok ostali `ive u bedi, oni koji nam se pridru`e, poput svuda prisutnih lica manekena sa Pinka, bi}e lepi, veseli, ima}e novca, lepe haljine i medijsku promociju - u najglamuroznijem stilu iza}i }e iz sivila i anonimnosti, poru~uju reklamni spotovi JUL-a. Lica manekena sa TV Pinka pojavljivala su se u svim zna~ajnijim spo-

070

tovima dens-produkcije, a neki od njih, poput Ivana Sexpress-a, osnovali su i sopstvene dens-grupe. Neprestana medijska propaganda, naro~ito medija bliskih vlastima : TV Pink, TV Palma, RTS, Radio i TV Ko{ava, sve do oktobra 2000. godine, jeste i osnovni argument, ipak nedovoljno ubedljiv, za tvrdnju o postojanju densa kao zasebnog pokreta i stila na doma}oj muzi~koj sceni 90-tih. Stil dens izvo|a~a, kao {to se mo`e i o~ekivati, predstavlja me{avinu raznih stilova popularne muzike i kulture. I pored toga, on ima svoje osnovne karakteristike, kao {to su sve~ani i obna`eni izgled `enskih igra~ica i peva~kih zvezda, strogo pra}enje modnih noviteta i veza sa potkulturama ratni~kog {ika. Izgled mu{kih izvo|a~a u prvoj polovini devedesetih odlikuje stil novih biznismena - skupa odela poznate robne marke, ekskluzivne {arene kravate (kakve reklamira Minimaks), mobilni telefoni, ili dizel stil, dok je krajem devedesetih na sceni prisutniji tehnohaus imid` mu{kih zvezda, kakav ima Ivan Sexpress, u koji spada ode}a od tehno-materijala, bojena kratka kosa i koketerija sa gej-stilom, ili obrijana glava, tatu i bodi-pirsing (body-piercing), u kojima u`iva Ne{a Twins. Grupa \ogani Fantastiko, u jednom od spotova, neguje i otka~eni stil po ugledu na sedamdesete, vezan za muziku „soul, haus, esid, fanki“ (re~i pesme „Igraj, igraj“). Dok folk pozajmljuje muzi~ke motive iz Egipta, Gr~ke i Turske, dens to ~ini iz Amerike, Engleske i Nema~ke, podle`u}i povremeno i ,,narodnja~kim”, naro~ito orijentalnim uticajima. Ali to nije sve. Neke folk-zvezde, slede}i, kako ka`u, pre svega, svoj unutarnji poriv, pre{le su iz folka u dens: Ivan, Hani, Dajana. Tako|e, neki od igra~a u spotovima narodne muzike osnovali su svoje dens-grupe: Ljuba i Beba osnovali su Beat Street, dok je Ksenija Paj~in bila ~lanica grupe Duck, da bi potom zapo~ela solo-karijeru. Dogada se i da dens-peva~i u~estvuju u folk-projektima, kao Knez u obradi narodne pesme i spotu „Giljam dade“. Folk i dens izvo|a~i nastupaju zajedno u tv-emisijama, na koncertima i priredbama, kao {to je dodela „Oskara popularnosti“. Osim toga, i folk i dens izvo|a~i svi lice jedni na druge, imaju sli~no pona{anje na sceni, i uglavnom prose~no, ili ~ak slabo pevaju. Zajedni~ki su im i pomodni glamur, nekriticna fascinacija svim modnim novitetima i uticaj drugih potkulturnih stilova. Tekstovi dens izvo|a~a mahom govore o ljubavi i mu{koj ~asti. Pored toga, oni imaju i odre|enih zajedni~kih karakteristika sa tekstovima folk-

071

zvezda. Ovo je naro~ito karakteristi~no za peva~ice, koje pevaju „ode“ `enskom mazohizmu, {to u slobodnom stihu (dens), {to u rimi (folk). Kao ilustraciju ove tvrdnje (za koju se mo`e na}i mnogo primera), nave{}u uporedo stihove popularne dens-peva~ice Leontine i folk-peva~ice Maje Marijane, u kojima se peva o tome kako (u na{oj kulturi prirodna i o~ekivana) mu{ka sklonost promiskuitetu slama `enska srca: Bila sam samo jedna od sto, Leontina - „ srce ti dala, ti dao mi bol, a ljubav za ljubav trebala ja, i sve ti pra{tala.“ Maja Marijana - „Jutros se mene ne se}a{, k o da si pamet izgubio, za{to si sa mnom spavao, kada me nisi voleo.“ Grupa „Zana“ oti{la je u `enskom mazohizmu jo{ korak dalje, slede}i ovakav trend kako bi stigla do ,,lagane“ pesmice i ,,{aljive’’ analize korena nasilja: „Od modrica tvojih plava sam ja, Plava k’o nebo bez oblaka, Otvori mi srce, karte na sto [ta te vu~e na to [ta te to tera na to ! „ Izme|u densa i folka, naravno, ima i razlika - pre svega, oni pripadaju razli~itom muzi~kom `anru. Ipak, njihove va`ne zajedni~ke osobine ostaju isklju~ivo komercijalna orijentacija, politi~ka podobnost, odsustvo umetni~kih kvaliteta, pomodnost i sklonost „lakim“ sadr`ajima, kopiranju i ki~u.

PRELAZAK IZ FOLKA U DENS Ve} je bilo re~i o tome da je dens proizi{ao iz turbo-folka, {to po logici stvari deluje veoma ~udno. U prilog tome mo`da najbolje svedo~i prelazak vi{e zvezda iz folka u dens. Neke zvezde doma}e estrade zapo~ele su karijeru kao folk peva~i, a zatim pre{le u „vode“ dens i zabavne muzike. U takve izvo|a~e spadaju i Ivan, Dajana i Hani. Najve}a zvezda me|u njima, Ivan Gavrilovi}, posle „himne“ turbo-folka „200 na sat“ snimio je album tehno-dens zvuka „Ho}u s tobom da |uskam“ i potom ostao u okvirima densa. Dodu{e, protekle godine izjavio je kako }e se mo`da vratiti u turbo-folk, jer tu ima

072

vi{e para (!). Osim toga, neki od igra~a u folk spotovima osnovali su svoje dens grupe. To su ~lanovi grupe „Beat Street“ Ljuba i Beba, kao i Ksenija Paj~in, koja je bila `enska polovina u prvoj postavi grupe „Duck“ da bi zatim zapo~ela solo-karijeru. Ljuba iz „Bit strita“ plesao je u spotu „Ne}u da budem k o ma{ina“ Cece Veli~kovi}, kao i u mnogim drugim spotovima narodne muzike - Dragane Mirkovi}, Viki itd. Ksenija i Beba igrale su i pevale prate}e vokale u spotu Dragane Mirkovi} „Opojni su zumbuli“. Neki peva~i na svom repertoaru imaju i folk i zabavne ili dens numere. Folk peva~i koji pevaju i zabavnu muziku su: Dragan Koji}-Keba, Slavko Banjac, Ana Bekuta, @eljko Samard`i} i @eljko [a{i}. S druge strane, ima peva~a zabavne i dens muzike koji pevaju i folk. To su: Ekstra Nena, Ro|a Rai~evi} i Knez. Da su se na doma}oj muzi~koj sceni gotovo izgubile granice me|u `anrovima, ~emu je naro~ito doprinela ekspanzija folka, pokazuju brojni zajedni~ki projekti folk peva~a sa zvezdama zabavne i dens muzike. Tako su „narodnjaci“ Sa{a Popovi} i Beki Beki} sa Knezom snimili pesmu i spot „Giljam Dade“, a Sa{a Popovi}, Roda Rai~evi}, [aban Bajramovi}, peva~ tradicionalne ciganske muzike i Dragan Koji}-Keba zajedno su snimili modernu obradu ciganske pesme „Ciganka“. Ukr{tanje folka i densa nastoje da primene i mnoge dens-grupe, kako bi se pribli`ile i publici narodne muzike, budu}i da je ona najbrojnija. Najnoviji primer za to je grupa ,,Energija“, ~iji novi CD sadr`i i pesmu ,,Sedam dana“, koja po~inje kao dens ,,stvar“, da bi nakon toga (veoma neprirodno, u sasvim drugom ritmu) usledio potpuno ,,narodnja~ki“ refren!

073

OBELE@JA I ZNA^ENJE TURBO - FOLK STILA

il tubo-folka mo`emo smatrati najzna~ajnijim elementom koji konstitui{e njegov svet. Stil je, sasvim sigurno, najatraktivniji, najoriginalniji proizvod koji se vezuje za fenomen turbo-folka. Zna~enja tog stila postaju jasna tek kada se sagledaju u problemati~nom dru{tvenom kontekstu u kome se kre}u akteri turbo-folk scene, od kojih su neki visoko u hijerarhiji turbo-folka, kao aktivni u~esnici, a neki su tek njihovi verni sledbenici i obo`avatelji, koji dati stil prate onoliko koliko im to dozvoljava sopstvena, velika ili mala, plate`na mo}. Stil turbo-folka je hibridan, i ~ini ga me{avina vi{e potkulturnih stilova i drugih uticaja. On se sastoji iz novokomponovanog stila, stila potkultura ratni~kog {ika i elemenata stila doma}ih i zapadnih urbanih potkultura 80-tih i 90-tih godina - pop, rok, hipi, rep, tehno i drugih. Me|u njima u turbo-folku dominira stil ratni~kog {ika. Osim toga, stil turbo-folka primio je brojne zapadne uticaje, po~ev od igranog filma, tv-serija, reklama i video-spotova, preko mode i modne fotografije do kulturolo{kih uticaja, kao {to su kult kriminala i nasilja u ameri~kom filmu ili (kod nas prikrivena, u inostranstvu dosta otvorena) gej-kultura. Interesantno je da su pomenuti osnovni stilovi koji sa~injavaju stil turbo-folka i sami hibridni, tj. da se i oni ve} sastoje iz me{avine nekih stilova. Novokomponovani stil obuhvata stil tzv. d`ibera, predstavnika doma}e mode i slu{alaca nove narodne muzike, koji se odlikuje nesve{}u o neoriginalnosti, i stil odevanja i pona{anja zvezda folk muzike do 90-tih. „Jedno je sigurno“, kaze Prica, „za razliku od muzi~kog i tekstualnog, ovaj element n.n. muzike kao kulturnog fenomena, nije nikada te`io da simbolizuje narodno, selja~ko. Naprotiv, njegova formula je: izgledati savremeno, urbano, moderno.“63 Me|utim, od strane kriti~kog dela javnosti imid` „narodnjaka“ shvatan je samo kao te`nja za savremenim i modernim, po pravilu neuspela, a ponekad dovedena i do karikature : „Zlatni zubi, dlakave noge, svakodnevna ode}a nadopunjena

074

„naivnim“ simbolima sve~anosti..“64 Za novokomponovani stil etnolog Ines Prica ka`e: ,,Stil odevanja i scenskog pona{anja pripadnika nove narodne muzike jedini je medijski obrazac koji se razvijao bez jasnog stilskog uzora (za razliku od ,,zabavnja~kog”, rokerskog i ostalih medijskih `anrova), ni iz ~ega, a opet iz ,,svega”, jer je ,,brikolirao” elemente iz svih postoje}ih modela ... osnovni kod koji predstavlja jedinstvo ovog stila u stvari je nedostatak koda”65. Stil potkultura ratni~kog {ika ~ini me{avina uli~ne sportske mode, italijanske visoke mode, izgleda crnih rep-izvo|a~a i {lja{te}eg glamura: ,,Preovla|uju}e turbo, dizel, tehno, disko verzije mladih doma}ina sa utokom, u svilenoj trenerci, razvezanim patikama, sa ma{inom i zlatnim lancima, rastvaraju barokni mit o originalnosti i duhovnosti srpske kulture.“65 Stilski elementi urbanih potkultura 80-tih i 90-tih prisvojeni su od strane neofolk muzike i stila, ,,podre|eni“ su i uklopljeni u folk muzi~kostilski obrazac. Pojam potkulturnog stila shvatam onako kako ga defini{e Dik Hebdid` (Dick Hebdige), britanski teoreti~ar potkultura veoma poznat kod nas: ,,Tenzije izme|u vladaju}ih i pot~injenih grupa nalaze svoj odraz u povr{inama potkulture - u stilovima sa~injenim od svetovnih predmeta koji imaju dvostruko zna~enje. (...) Na{ zadatak je ... da otkrijemo sakrivene poruke upisane u {ifri na sjajnim povr{inama stila, da ih sledimo kao mape zna~enja „. Su{tina Hebdid`ove teorije potkultura jeste da je stil u potkulturi - koji akteri grade pretvaraju}i delove ode}e, {minku, frizuru, ukrasne predmete, `argon i odre|ene gestove u svoje simbole - bogat zna~enjem. Stoga se stil svake potkulture mo`e analizirati kroz njegove simbole, koji se formiraju u odre|enom socijalnom kontekstu. Ovo se uspe{no mo`e primeniti i na turbo-folk. Po{to su ekspanziju turbo-folka omogu}ili masovni mediji u Srbiji, a pre svega televizija, kao vizuelni medij, logi~no je zaklju~iti da je identitet turbo-folka u velikoj meri zasnovan na njegovoj vizuelnoj reprezentaciji odnosno stilu.

075

ELEMENTI STILA U MUZI^KOM VIDEO-SPOTU

V

ideo-spot, televizijska forma ~ija je proizvodnja kod nas postala masovna ba{ u okviru ,,turbo-folk ere“, najpotpuniji je pokazatelj stila koji prati folk, turbo-folk i dens muziku. U najve}em broju spotova, naro~ito u onima snimljenim od 1994. godine do danas, preovladava stil ratni~kog {ika, koji se javlja ili samostalno ili u kombinaciji sa druge dve pomenute vrste stilova: novokomponovanim i stilom urbanih potkultura, pre svega rok stilom. Stil ratni~kog {ika najsna`nije je obele`io vladavinu turbo-folka na doma}oj sceni. Njemu se pridodaju elementi novokomponovanog stila da bi se naglasila veza izme|u neofolk muzike i narodne tradicije, a elementi stila urbanih potkultura da bi se, nasuprot tome, naglasila savremenost turbo-folk scene i da bi se za ra~un turbo-folka iskoristila atraktivnost simbola koji u sebi nose ve} poznata potkulturna zna~enja - kao {to rokerske ko`ne jakne, ~izme i {tampane marame asociraju na slobodu, avanturu i akciju. Filmski elementi spota funkcioni{u istovremeno i kao elementi potkulturnog stila, uzajamno se dopunjuju}i u zna~enju. Evo kako to izgleda u slu~aju tri stila koja sa~injavaju turbo-folk stil:

FILMSKI ELEMENTI SPOTA KAO ELEMENTI NOVOKOMPONOVANOG STILA: kostim: - {arena turska garderoba - stre~, karneri, ma{ne, „zlatni“ ukrasi - „zlatne“ bi`uterijske min|u{e - bela ko{ulja sa ~ipkom, donji deo rukava se {iri - stil seoske devojke - ozbiljna elegancija - ve~ernje haljine, kostimi - frizura: mini-val - `ene, d`iberska frizura - poluduga kosa, repovi - mu{karci scenografija: - palme na obali mora - ki~ znak - slika „turisti~kog raja“ (D. Mirkovi}: „Dve sudbine“) - luksuzni stilski enterijer - vila 19. veka - statusni `ivotni stil (M. Njegomir: „Bol bolujem“, D`ej i Brena: „Nisam ja mali“) - kafanski ambijent - kao popri{te zbivanja u folk-pesmama

076

(D`ej: „Upalite za mnom sve}e“) -reka, }uprija, priroda veza saselom (D. Mirkovi}: „Pla~i zemljo“) rekvizita: - stilski name{taj - statusni `ivotni stil - sadnica drveta - drvo kao simbol narodnosti radnje aktera: - truba~i u narodnim no{njama sviraju u studiju - veza sa srpskim folklorom - animirani an|eli igraju kolo - veza sa srpskim folklorom re`ija i kamera: - konvencionalan re`ijski postupak: mali broj kadrova, spora smena kadrova zna~enje, smisao: jednostavno i ne mnogo moderno, konzervativizam (Ceca: ,,Volim te”¸, i dr.) - dinami~nost, veliki broj kadrova, brza smena kadrova, vizuelni efektizna~enje, smisao: te`nja da se deluje savremeno, moderno (Dragana : ,,Pla~i zemljo”, i dr.)

FILMSKI ELEMENTI SPOTA KAO ELEMENTI STILA URBANIH POTKULTURA: ROK, REP, DENS, REJV ITD. kostim: - crne rokerske ko`ne jakne, {tampane rokerske marame, gitare - ROK STIL (FOLK: Ceca:“Ne}u da budem k o ma{ina“, Dragana M.:“Ljubav se meni de{ava“, i drugi ; DENS: Moby Dick:“Na zadnjem sedi{tu moga auta“, i dr.) - plastificirana crna mini-haljina (Funky G:“Budi tu“), crveno-crni komplet od skaja (Lina:“Bumbar“) - devojke, uske majice uz telo sa V-izrezom (Hani:“Kocka od {e}era“, Ivan:“Biti najbolji“ i dr.) - mladi}i, „buba“ nao~are i nao~are za plivanje (Funky G, Ivan) - REJV, TEHNO - crne ko`ne jakne, farmerke, majice, patike i kai{evi sa nitnama - BREJKDENS STIL Dara Bubamara {ou bend: „Mese~ina“) - jakna od jelenske ko`e sa resama (Nino:“O da li veruje{“), kaubojske ~izme (Nino, „O da li veruje{„ @eljko [a{i}, Sr|an - Moby Dick) - ROK-KANTRI STIL - crna ko`na jakna, {tampana marama vezana preko glave - REP STIL

077

(Moby Dick: „Na zadnjem sedi{tu moga auta“) scenografija: - srebrni futuristi~ki ambijent (Ivan,@eljko) - REJV, TEHNO - laserski snop (Zorica Brunclik) - REJV, TEHNO - {arene spirale koje se vrte u pozadini (\ogani F.) DENS: ESID, FANKI rekvizita: - kaktusi, ~udni napici koji se pu{e - REJV, TEHNO - elektri~ne gitare, veliki motorcikl (Dragana:“Crni leptiru“, „Jasu Srbijo“) ROK STIL re`ija i kamera: - pokret kamere,brza smena kadrova, vizuelni efekti, crno-bela i kolor slika u zna~enju savremenog,urbanog,modernog

FILMSKI ELEMENTI SPOTA KAO ELEMENTI POTKULTURA RATNI^KOG [IKA: kostim: - crne pantalone, bela majica, crni ko`ni mantil - NOVI BIZNISMENI,KRIMOSI, REKETA[I (@eljko Samard`i}:“Slutim“) - skupa crna odela,ekskluzivne {arene kravate-BIZNISMENI, KRIMINALCI (vi{e spotova) - ekskluzivna crvena satenska ko{ulja „za ve~e“ (Sr|an iz Moby Dicka) isto - pamu~ne ili {u{kave trenerke, sportske jakne sa kapulja~om, patike (Dragana M.: „Dve sudbine“/mladi}/,Dr Iggy:“Kao pre“,\ogani F.:“Igraj, igraj“, itd.) - DIZEL STIL - crna ko`na haljina, visoke {tikle, providna zelena haljina, crni ve{ - agresivno-seksi (Ceca) - fatalna `ena po ukusu NOVIH BOGATA[A i „opasnih“ momaka - veoma moderna i skupa uska crna ode}a - majica i pantalone, krzneni okovratnik, crvena ve~ernja haljina bez le|a i crveno perje (Dragana) - glamur NOVIH BOGATA[A - Duga plava kosa, crna majica-top sa zvezdicama (Ana-Moby Dick) EKSKLUZIVNI DIZEL STIL

078

scenografija: - tunel iz koga izlaze kola kao simbol podzemlja (Ceca i @eljko:“K’o na grani jabuka“) - ,,rols-rojs“ na {umskom drumu, luksuzna vila - statusni simboli novih bogata{a (Ceca:“Idi dok si mlad“) - skupoceno opremljen enterijer prodavnice ode}e (Ceca:“Idi dok si mlad“) - ekskluzivni kafi} - jedno od sastajali{ta aktera potkultura ratni~kog {ika (Ceca i Mira: „Ne ra~unaj na mene“, Hani:“Kocka od {e}era“) - Modna pista - odu{evljenje modnim trendovima i pomodnost (Ceca:“Neodoljiv, neumoljiv“), itd. rekvizita: - pi{tolj i futrola za pi{tolj - plasti~ne vre}ice sa drogom, beli prah - mobilni telefon - luksuzni automobil - ,,mercedes“, ,,rols-rojs“ - statusni simbol novih bogata{a - kutija cigareta „Marlboro“, itd. radnje aktera: - pripreme telohranitelja za obezbe|ivanje peva~ice (V. Zmijanac: „Malo po malo“) - policija obezbe|uje koncert (V. Zmijanac: „Malo po malo“) - bogata{ki „garden party“ (Ceca: „Idi dok si mlad“) - kupovina skupe ode}e (Ceca: „Idi dok si mlad“) - vo`nja skupim kolima (vi{e spotova) - ubistvo iz tri pi{tolja (Moby Dick: „Kralj kokaina“) `ivotinje - pomo}ni akteri: - pas haski kao simbol presti`a i mo}i - mali tigar kao simbol rata i opasnosti re`ija i kamera: - moderan re`ijski postupak: pokret kamere, brza smena kadrova, vizuelni efekti, crno- bela i kolor slika - u zna~enju savremenog, urbanog, modernog.

079

STIL DO DEVEDESETIH: NOVOKOMPONOVANI STIL U na{oj sredini zna~enjem stila omladinskih potkultura bavila se etnolog Ines Prica, koja je rezultate svojih istra`ivanja objavila u knjizi: Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa (1991). U ovoj studiji, kao i u nau~nim radovima koji su joj prethodili-65, Prica je, pored ostalog, opisala i analizirala stil pripadnika „novokomponovane“ potkulture. Njene analize stila izvo|a~a novokomponovane narodne muzike i njenih slu{alaca, tzv. d`ibera, poslu`i}e nam da bismo definisali stil koji prati novu narodnu muziku, pa tako i potkulturu novokomponovanih, do 90-tih godina. Prica posebno analizira stilski izgled-imidz pripadnika omladinskih potkultura, a posebno muziku kao parametar stila. Ona najpre govori o potkulturi pankera, sminkera i hipija, u ~ijem je komunikacijskom sistemu izgled, ili imid`, izrazito stilski, a formira se pod uticajem istoimenih zapadnih potkultura. Kao neutralno u odnosu na namerno komuniciranje izgledom pomenutih „stilista”, izdvaja se „re{enje normalnih“, koji pokazuju nezainteresovanost za u~e{}e u zna~enjskom sistemu navedenih stilova. „Ako bismo normalno odevanje shvatili kao nultu ta~ku stila, onda je jedan na~in odevanja - od koga su se ogra|ivali i normalni i stilisti, nazivaju}i ga pezorativno „selja~kim, d`iberskim“, a njegove pripadnike „{arplanincima“, „repro-materijalom“ i sl. - mogao predstavljati onu negativnu, neuspelu stranu stila - antistil.“67 Tako se u okviru zna~enjskog sistema odevanja kod beogradske omladine (80-tih godina), prema mi{ljenju ove autorke, izdvaja specificna pozicija d`ibera, koji su shva}eni kao predstavnici jugoslovenske mode sa o~igledno pezorativnom konotacijom. Time se uspostavlja slede}a relacija: „STIL: ANTISTIL = STRANO : DOMA]E pankeri: d`iberi = zapadno : selja~ko {minkeri gde, dakle, doma}e odgovara selja~kom”.67 Beogradski stilisti svesno podra`avaju svoje zapadne uzore i ponose se svojim poznavanjem zna~enja sopstvenog izgleda. Stoga oni najostrije zameraju d`iberima upravo ne-svest o zna~enju ode}e i skrnavljenje uzora neve{tim, nesvesnim kopiranjem. D`iberi su, dakle, za ostale aktere potkulturne scene, ,,seljaci” i ,,antistilisti“ sa ne-sve{}u o neoriginalnosti, a za njih se, prema istra`ivanju autorke, vezuje novokomponovana naro-

080

dna muzika. „Stil odevanja i scenskog pona{anja interpretatora n. n. muzike. . . je nagove{tavan kroz spontanost, gotovo dokumentarnost svojih prezentacija, kroz nedostatak svesti o izgledu kao „napravljenom“, simboli~kom ~inu. U ovome je on adekvatan stilu d`ibera, samo predstavlja njegovu estradnu, do krajnosti razvijenu varijantu.“68 Prema istra`ivanjima ove autorke, ,,pravi predstavnik stila je peva~ica n. n. muzike, a na promenama izgleda onih koje su popularne vi{e od deset ili ~ak petnaest godina, o~ituje se razvitak stila u malome.“69 Stil zvezde na po~etku karijere odlikovao je „kafanski erotizam“, nakon ~ega se javlja sve~ana i „ozbiljna“ toaleta kao znak da je peva~ica presla prvu, neizvesnu fazu svoje popularnosti. Ovakav stil neguje Merima Njegomir, zrela peva~ica {kolovanog glasa. U jednom od svojih spotova, Bol bolujem, ona nosi dugu crnu haljinu sa tamnozelenim pojasom i crnozeleni bolero sa aplikacijama u etno-stilu, plavu kosu skupljenu u pun|u i zlatni nakit. Finu eleganciju zrele `ene, kao jednu od varijanti svog imid`a, koristi i Vesna Zmijanac u spotu Malo po malo (1996). Ovde izgled Vesne Zmijanac odudara od za nju uobi~ajenog seksepilnog, vamp stila: u ovom spotu ona je prava dama. Bela satenska haljina, ne mnogo otvorena, duge bele rukavice i besprekorna frizura pripadaju visokom {iku i svedo~e o njenoj zrelosti i odmerenosti, kojoj je suprotstavljen „prosti“ estradni imid` mlade trbu{ne plesa~ice, koja je jedan od aktera spota. Druga mogu}nost razvoja stila zvezde je njen prelazak na sofisticifanu pin-up varijantu70, „holivudski“ izgled i pra}enje visoke mode. Sirovu verziju ovakvog stila daju nam fotografije na naslovnim stranama folk-magazina Sabor. One predstavljaju poku{aj (manje uspe{an od spotova narodne muzike) da se objedine kafanski erotizam i sumnjivi glamur folkpeva~ica grubih crta lica, koje poziraju kao filmske dive. Stil peva~ica na ovim fotografijama odlikuje jaka {minka, ki~asta i oskudna garderoba i vulgarna erotska provokacija. Primer peva~ice koju odlikuje prevashodno seksepilan stil - oskudno odevanje i zamamne erotske poze, jeste Sne`ana Babi}-Sneki. Osnovna odlika njenog stila su cipele sa jako visokim potpeticama, tesno pripijene pantalone i uski kratki {orcevi, korseti ili dekolte i mnogo krupnog la`nog nakita - „zlatne“ min|u{e i lanci. Njena sminka je veoma nagla{ena, sa crno iscrtanim o~ima, „{picastim“ isko{enim obrvama i sjajnim karminom, uz koje ide natapirana duga svetla kosa, oblikovana u frizuru „lavlja griva“, sa posebno izvu~enim svetlim pramenovima. I ona, me|utim, povremeno pribegava umerenijem, „holivudskom“ izgledu, kao na primer

081

u spotu „Ljubavnica“, u kome nosi dugu ve~ernju haljinu crvene boje, sa dekolteom i dubokim izrezom. Izgled najve}ih `enskih zvezda novokomponovane narodne muzike karakterise ipak veoma {irok dijapazon stila. Analiza fenomena Lepe Brene u postmodernom kontekstu, uklju~uju}i tu i ikonolosku analizu njenih koncerata, koju je uradila Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} 71, svedo~i tome u prilog. Presvla~enje toaleta u toku koncerta shva}eno je kao „demonstracija mo}i razli~itih imid`a, mogu}nosti preobra`aja od vesele devoj~ice u smirenu, elegantnu, zrelu `enu, od duhovite sportistkinje, do zavodljive vamp `ene - mno{tvo imid`a u jednom“72. Prvi javni nastupi Lepe Brene u hotelu „Slavija“ jesu primer kafanskog erotizma: tu su poza kafanske peva~ice sa rukama na kukovima, minimum garderobe (mini suknja, dekolte), visoke potpetice i sjajna, {lja{te}a ode}a. Nakon toga dolaze mini suknje sa resama, trake oko glave i sportski stil - {orcevi i kaji{evi, majice - primereni {aljivim i „de~ijim“ pesmama. I kona~no, u skladu sa rastu}om popularno{}u, Lepa Brena sti`e do holivudskog glamura, „mjuzikhol“ i „Ne{vil“ stila - elegantne ve~ernje haljine i glamurozni detalji - stras, ~ipkane rukavice, krzno, u kombinaciji sa njenom plavom kosom i oblinama, upu}uju na Brenin novopostignuti status. Sli~ne tendencije ka objedinjavanju raznovrsnih sopstvenih imid`a pokazuju i dve najve}e zvezde devedesetih: Ceca i Dragana. Spotovi pokazuju nekoliko razli~itih stilova ovih peva~ica, od {arene turske garderobe i nagla{enog seksiimid`a, bliskog kafanskom erotizmu, koju nose i jedna i druga na po~etku karijere, do glamuroznih ve~ernjih toaleta Cece Ra`natovi} i, s druge strane, sportsko-elegantne, „firmirane“ ode}e i crnih ko`nih jakni koje nosi Dragana Mirkovi}. Stil mu{kih zvezda kre}e se od sportskog (kakav vi{e od 15 godina neguje [aban [auli}) , do elegantnog (ve~ernje odelo), koje mo`e biti i u estradnoj, ru`i~astoj boji (Nedeljko Baji}-Baja), sa prelaznim oblikom u vidu casual ode}e „mladog poslovnog Italijana“ ili biznismena (novi izgled Nina). Dok muzika i tekst novih narodnih pesama upu}uju na ruralno (pesni~ki motivi po ugledu na motive tradicionalnih narodnih pesama, muzi~ki dekorativni elementi, „prekomerna sekunda“, harmonika, dobo{ i drugi narodni instrumenti), njihova vizuelna prezentacija upu}uje na urbano, moderno. Ova dva aspekta su samo prividno u sukobu. Oni se zapravo dopunjuju kada ih shvatimo kao izraz celog jednog dru{tvenog sloja koji sa~injavaju ,,skora{nji doseljenici u grad”, kao i radnici na

082

privremenom radu u inostranstvu ili povratnici iz inostranstva, ,,iz visoko urbanizovanih sredina - gastarbajteri”73, isti~e Ines Prica. „Propinjanje“ ka svetskim (~itaj zapadnim) trendovima i glamuru protagonista folka u 90tim, vidljivo u spotovima, analogno je ovoj skorojevi}skoj borbi za simbole vi{eg socijalnog statusa - kao {to su ve} „ozlogla{ena“ vila sa bazenom, skupa kola, stilski name{taj... U stilu interpretatora ove muzike i njenih slu{alaca, od nevesto ekskluzivnog do „d`iberskog“, ostale su fiksirane pomenute dru{tvene protivre~nosti. Kao {to „neobi~no ukru}en kvalitet, paralizovan izgled, „tupost“ koja nalazi nemi glas u glatkim povr{inama gume i plastike“ izra`ava „zamrznutu dijalektiku izme|u crne i bele kulture - dijalektiku koja posle izvesne ta~ke (tj. etni~nosti) ne mo`e vi{e da se obnavlja, zato~ena u svoju istoriju, zatvorena u svoje nesavladive protivre~nosti“74 koju Dik Hebdid` nalazi „u samom srcu potkulture panka“75 (pank je svoju muzi~ku inspiraciju nalazio kako u roku pedesetih i {ezdesetih, kada su crna~ki uticaji bili najja~i, tako i u savremenom regeu).

RATNI^KI [IK: PORUKE STILA Analiza stila ratni~kog {ika }e nam najbolje omogu}iti da do|emo do, {to skrivenih {to direktnih, poruka i zna~enja koje nalazimo u pesmama, spotovima, te`njama, stavovima, pona{anju, obla~enju i celokupnom stilu bogatih protagonista turbo-folk scene, glamuroznih folk-zvezda i njihovih vernih sledbenika. Ekskluzivni oblik turbo-folk stila i vrednosni stavovi koji ga prate mo`da najvi{e podse}aju na spotove crnih dens i rep-izvo|a~a, u kojima je odnos izme|u dominantnog crnog kralja podzemlja, kako se ovi peva~i u svojim spotovima deklari{u (neki su to i u stvarnom `ivotu), i gomile po`eljnih crnih lepotica, koje im stoje na usluzi, pra}en tenzijom izme|u ratobornih mu{kih i podatnih `enskih poza, dok su junaci i junakinje spota ukra{eni leopardskim i tigrastim dezenima, {lja{te}im povr{inama ode}e i ogromnog zlatnog nakita.

MU[KO-@ENSKI STIL

083

Stil potkultura ratni~kog {ika podrazumeva razli~ite varijante mu{kog i `enskog stila, kao i svaki drugi potkulturni stil. Mu{ki i `enski stil unutar ratni~kog {ika u skladu su sa unapred jasno odre|enim ulogama koje mu{ki i `enski akteri zauzimaju u turbo-folk svetu. @ena je po`eljni objekat i roba. Ona svojim izgledom treba da privu~e mu{karca, da ga uzbudi; njen izgled najvi{e slu`i tome da potvrdi status mu{karca u ~ijem je dru{tvu, ili, pak, da predstavlja potencijalni statusni simbol u mu{kar~evom odsustvu. Izgled protagonistkinja turbo-folka, koji ~ine ve~ernje haljine, uska crna garderoba, ode}a poznatih modnih kreatora (svetskih robnih marki), skupa obu}a i nakit, ili svetlucavi minimalisti~ki ki~-kompleti u skromnijoj varijanti, kao i izuzetno popularnih manekenki, koje sa peva~icama dele medijski prostor i stil, izra`ava jo{ i fascinaciju bogatstvom i potro{njom kao `ivotnim stilom. Tom izgledu se na samom kraju milenijuma (19992000) pridodaju silikonske grudi i efekti plasti~nih hirur{kih intervencija na licu, kao modni hit, u cilju postizanja {to ,,savr{enijeg“ izgleda. Ovakva moda konstantno se plasira na televiziji, i u nedostatku boljeg identifikacionog obrasca u ovim kriznim vremenima sledi je zapanjuju}e veliki broj, pre svega mladih, `ena, kojima televizija nudi iluziju brzo dosti`ne slave i statusa. Ovo izra`ava dodatnu te`nju turbo-folk `ene, povezanu sa njenim narcizmom, da joj se druge `ene dive i da joj zavide, kao uspelom objektu koji se dobro ,,prodao“. Mu{karac treba da izgleda opasno, robusno; on je ma~o-tip koji vozi skupa i brza kola, nosi mobilni telefon a po potrebi mo`e da potegne i pi{tolj. Nosi crna i siva odela, crnu ko`u ili najskuplju sportsku garderobu (inostranih robnih marki). Njegovu osnovnu preokupaciju i sistem vrednosti ~ini novac, na bilo koji na~in ste~en. On je kriminalac ili, ~e{}e, novi srpski biznismen. @ene slu`e tome da ih on ,,tro{i“, ili, s druge strane, da se fascinira do obo`avanja njihovim ,,vamp“ izgledom. Ceni `ene koje su se u njegovim krugovima izborile za visok status zahvaljuju}i svom izazovnom izgledu i vezama sa mo}nim mu{karcima. Po{to ne voli obaveze niti da se emotivno vezuje, opredeljuje se za lako dostupne `ene, ali ga uzbu|uju one nedosti`ne. U `eni koju izabere za svoju saputnicu - najvi{e su na ceni folk-peva~ice - obo`ava sopstvenu snagu i mo}. Statusni simbol neofolk scene je i droga, koja prati kriminal i estradu.

084

Droga je atraktivna kao novina i izazov, kao skupa zabava; slu`i za razbijanje dosade, ispunjavanje dokolice, ali i za smanjivanje napetosti koja nastaje usled stresa u kome akteri sveta kriminala stalno `ive, ~uvaju}i se od raznih `ivotnih opasnosti. Ona je, me|utim, i sama pogubni pratilac ovakvog na~ina `ivota. Kao i u slu~aju novokomponovanog stila, u kome izgled zvezda estrade predstavlja vrh stila, dok d`iberi ~ine njegovu skromniju, uli~nu varijantu, i gore opisani visoki ratni~ki {ik predstavlja vrhunac tog stila, koji poprima i razne oblike uli~ne mode. U uli~noj verziji ovog stila nose se jeftine imitacije stranih robnih marki; devojke nose majice i pantalone, najvi{e crne, pripijene uz telo, dugu farbanu kosu, cipele sa debelim potplatama i visokim {tiklama od jeftinijih materijala (plastika, ve{ta~ka ko`a), jaku {minku - o~i jako uokvirene crnim kreonom i usta iscrtana olovkom, i nezaobilazni ,,vonder-bra“, odnosno bilo koji grudnjak koji podi`e i uve}ava grudi, koji se jasno ocrtava ispod uskih mikro-majica - po logici turbo-folka, `enske grudi i celo telo moraju obavezno da budu u prvom planu, ili kako se to bezobrazno ka`e ,,na izvol te“; mu{ka verzija uli~nog stila opona{a luksuzni izgled kriminalaca i biznismena uz pomo} jeftinije ode}e: nose se odela i crne cipele, ili pak farmerke, majice i patike. Nagla{eni su ma~o i krimielementi mu{kog izgleda, kao crne nao~are, upadljivi ko`ni kai{evi, zlatni lanci, krstovi i sl., a obavezni znak prepoznavanja je mobilni telefon. Iako postoje raslojavanja u stilu, zavisna od plate`ne mo}i aktera, sistem vrednosti ostaje isti. Repertoar mu{ko-`enskih uloga u svetu turbo-folka je vrlo ograni~en i nudi samo gore pomenute, surovo utvr|ene oblike ispoljavanja mu{kog i `enskog identiteta. Da bi uop{te bila priznata kao `ensko, da bi potvrdila svoj `enski identitet, devojka koja pripada turbo-folk svetu prinu|ena je da prihvati ovakav obrazac. Mladi mu{karac tako|e je prinu|en da prihvati nasilni~ke obrasce mu{ke seksualnosti radi potvrde svoje mu{kosti. Dok kriminal, koji bar kratkotrajno u dru{tvu razorene ekonomije mo`e da od mu{karca napravi nadmo}nog posednika, vodi u smrt, veza uslovljena materijalnom koristi (koja ne mora, ali mo`e da pre|e i granicu prostitucije), na kakvu se navode mlade `ene, dovodi do emocionalne deprivacije76, lo{ih ose}anja i usamljenosti, koji se ne~im moraju kompenzovati, na primer drogom. I mu{karac u takvoj vezi ostaje emocionalno uskra}en. Strategije koje se nude mu{kim i `enskim akterima unutar turbo-folk sveta ostaju amoralne, kratkoro~ne, surove i kao takve moraju imati porazan ishod.

085

O

no {to je najve}i problem kada su u pitanju poruke turbo-folk stila, odnosno stila ratni~kog {ika, jeste ova izrazita prostituizacija `ene, koju podsti~e siroma{tvo, rat, ekspanzija kriminala, ja~anje tvrdokornog patrijarhata, ali i direktan uticaj proizvoda zapadne masovne kulture, u kojima se `ena ~esto predstavlja kao seksualni objekat. Postoji i prikrivena prostitucija `ene, poznata kao fenomen ,,sponzoru{a“, a kao paravan za svodni{tvo mo`e poslu`iti i manekenstvo. Izraziti ma~izam, s jedne strane, i otvorena ili prikrivena prostitucija `ene, s druge strane, podse}aju na neveselu situaciju u portorikanskom i crna~kom getu, na koje sve vi{e li~e ulice na{ih gradova. Analogija izme|u ikonografije turbo-folka i scene iz crna~kog geta koju opisuje poznati crni d`ez-muzi~ar ^arls Mingas (Charles Mingus) u svojoj autobiografiji Beneath The Underdog (Ni`e od samog dna) je prosto zapanjuju}a: ,, - To je skoro nemogu}e objasniti - kako se ose}a{ kao klinac kada se kraljevi makroa vra}aju u tvoje susedstvo. Oni poziraju, vrte lancima od sata i paradiraju u novim ,,kadilacima“ i ,,rols-rojsevima“ prikazuju}i svoja skupa, po meri {ivena odela. To je ostavljalo utisak. Tamo odakle ja poti~em - to je bio na~in da doka`e{ da si mu{karac. - I kada si to postigao, {ta si onda `eleo? - Da sviram muziku, samo to.”77 Me|u akterima turbo-folka razlog za bavljenje muzikom je, jo{ uvek, samo poku{aj da se stigne do vi{eg statusa. @ensku poziciju unutar sveta turbo-folka precizno opisuje tekst pesme ,,Bumbar“, koju izvodi dens-peva~ica Lina. U ovoj pesmi mit o bogatom de~ku, lepom kao Arkanovi fudbaleri (i sam Arkan je za `ivota predstavljao standard zgodnog i privla~nog mu{karca u na{em dru{tvu), u koji veruju sve devoj~ice koje `eljno prate program TV Pink, poprima realisti~ne tonove: ,, Te no}i sam iza{la i sama u diskoteci svoje sam dru{tvo tra`ila. Negde iz mraka pri{ao mi on, s kravatom oko vrata, te`ak kao slon. I rekao mi da bi hteo da me vodi negde preko bare, ali prvo u separe. Kad smo seli skupa pitao me odmah {ta }u piti, vidim ne}e dobro biti. Kad po{la mu je ruka negde oko moga struka,

086

Shvatila sam sve, i bilo mi je muka REFREN:

Bumbar, kome treba bumbar, pun para bumbar - meni ne treba! Bumbar, kome treba bumbar, pun para bumbar, debeo i star! “ Ovo je jedna od retkih pesama koja otvoreno kritikuje seksualni poredak u okviru turbo-folka, {to je zna~ajno ~ak i ako se posumnja u njenu iskrenost. Tekst opisuje bogatog, zadriglog ,,bumbara“, ,,novog srpskog biznismena“, naslednika mo}nih komunisti~kih direktora, tzv. ,,jagnje}ih brigada“, u potrazi za mladom sponzoru{om. Vidimo da je odnos posedovanja devojke, kojoj }e on zauzvrat pla}ati pi}e i eventualno garderobu, ujedno i jedini zamislivi odnos za ovog rigidnog aktera potkultura ratni~kog {ika. Da se ovakav odnos prema `enama za jednog biznismena koji dr`i do sebe podrazumeva, govori i naziv organizacija koje vode nasilnici, kriminalci i makroi za koje se `ene prostitui{u, a koje su prekr{tene u ,,agencije za poslovnu pratnju“. Spot za pesmu ,,Bumbar“, osim priglupog debelog bogata{a sa zlatnim lancem i mobilnim, i Line koja se koketno buni (prava svrha buntovni~kog tona pesme jeste da se Lina, kao ,,nepokorna“, u~ini privla~nijom), sadr`i i jedan novi momenat: u njemu se pojavljuje mladi} manekenskog izgleda, do pola obna`en, sa du`om kosom, koga Lina mazi i kome se obra}a. Izgled ovog mladi}a ~ini kombinacija ma~o-izgleda - nabildovanog tela i feminiziranog stava i lika. On je upadljivi znak prikrivene gej-kulture, uvezene sa Zapada, ~iji uticaj se prote`e kroz t/f i dens spotove, reklame, modnu fotografiju, ~asopise, d`inglove (me|u{pice) na TV Pinku, gde je uostalom ovaj uticaj najvi{e i prisutan ( videti tekst Mi{e \urkovi}a ,,Nadziranje i podvo|enje“ , list Republika, 2000). Mladi feminizirani mu{karci stupaju tako|e na turbo-folk scenu, u `elji da privuku ponekog bogatog i mo}nog sponzora (toleri{e se, naravno, isklju~ivo mu{ki homoseksualizam). Ekstremnom krimi-ma~izmu sada vi{e ne mora biti potrebna nikakva `ena, i ina~e svedena na upotrebni predmet, da bi zadovoljio svoje potrebe i potvrdio svoju mo}. Poruke turbo-folk stila mo`da najbolje obja{njava specifi~na struktura ose}ajnosti koja se formirala u vreme vladavine turbo-folka.

087

STRUKTURA OSE]AJNOSTI OSE]AJNOST U ERI TURBO-FOLKA Turbo-folk svoj izraz i delovanje zasniva na ta~no odre|enoj strukturi ose}ajnosti. Ta ose}ajnost u skladu je sa vrednostima protagonista potkulturne scene koja se vezuje za turbo-folk: to su vrednosti tolerancije prema kriminalu ili samog kriminala, ideja da cilj opravdava sredstva, pozitivan odgovor na militantni zov ratnih akcija, isticanje statusa pomo}u novca, skupih kola i ekskluzivne garderobe, vrednovanje `ene kao statusnog trofeja i seksualnog objekta i robe, nekriti~ko odu{evljavanje modnim novitetima kao i samom turbo-folk scenom. Na gra|anske vrednosti gleda se s podsmehom i sa ose}anjem superiornosti (obrazovanje, brak, moralnost i miran `ivot su na donjem kraju lestvice vrednosti turbo-generacije). Ovaj sistem vrednosti nije ~udan kada se zna da t/f funkcioni{e na liniji susreta estrade, politike i mafije u desetogodi{njem ratnom okru`enju. Strukturu ose}ajnosti koja je rezultat ovih vrednosti ~ine militantni stav, agresivnost, sirovi erotski naboj, nekriti~ko ose}anje superiornosti (ne{to kao „Ja sam OK - ti nisi OK“ iz transakcionalne analize), `elja za izazovima rata i opasnosti, a kod `ena i `elja za vrednovanjem od strane drugih (mu{karaca) kao robe i isklju~ivo erotskog objekta - priznanje od strane militantnih mu{karaca i strasno predavanje poziciji zavisnosti su prostori iz kojih po`eljna `ena turbo-folka crpe svu svoju snagu. Ove vrednosti i ose}ajnost najvi{e nam do~arava video-spot, osnovni vizuelni reprezent Neofolk kulture. U njega se u eri turbo-folka unose droga, ubistva, oru`je, telohranitelji, novi bogata{i, luksuz i fatalne `ene, koje su istovremeno i `ene-objekti. Ovakvi sadr`aji ispoljavaju novu crtu ose}ajnosti narodne i dens muzike devedesetih godina, a to je nasilnost. Osim toga, primarni zna~aj koji se u turbo-folku pridaje vizuelnom predstavljanju i samom ljudskom izgledu, govori o veoma izra`enom narcizmu. Narcizam ili narcisizam se defini{e kao ljubav prema sopstvenoj slici, kao samodopadljivost, sklonost zaljubljivanju u samog sebe. Naziv poti~e od mitolo{ke li~nosti Narcisa, osu|enog da ve~ito promatra svoju sliku u vodi zato {to je odbio ljubav nimfe Eho. Sigmund Frojd koristi pojam narcisoidnosti da bi ozna~io sve one

088

manifestacije u pona{anju li~nosti koje se odnose na ,,investiranje“ seksualnih potencija ,,za sopstveni ra~un“, u vlastito telo. Nemogu}nost preva-zila`enja ovog ranog autoeroti~kog obrasca vodi u psihopatologiju. Izvan psihopatologije (u kojoj ozna~ava psihozu, a naro~ito shizofreniju), ovaj termin koristi se da bi ozna~io izvesna ideolo{ka, kulturna i moralna opredeljenja, koja su obele`ena sna`nom narcisisti~kom komponentom. Narcizam kao jednu od glavnih odlika savremene kulture i civilizacije izdvajaju mnogi poznati teoreti~ari, pored ostalih i Kristofer La{, autor fundamentalne studije ,,Narcisti~ka kultura“ (1979). Dr Jovan Ra{kovi}, na{ poznati neuropsihijatar, u svojoj zapa`enoj studiji ,,Narcizam“ (1988) o socijalnoj dimenziji narcizma ka`e slede}e: ,,Savremeno dru{tvo pru`ilo je mno{tvo dokaza ~vrste veze narcisoidnosti i sistema vrednosti. Totalna komunikacija, totalna kontrola informacija i visoki publicitet masovnih medija omogu}uju narcisti~koj grupi vrlo visoki stupanj ispoljavanja. Nikada se jeftinije i sna`nije nije prodavala slava nego u modernom vremenu. Narcisu je omogu}eno da se stalno pojavljuje na stupcima novina i drugim sredstvima komunikacije. Vrlo se lako pribavlja auditorijum. (...) Grupna narcisoidnost ... nije samo olak{anje manipulacije, ve} i otklanjanje anksioznosti i straha. Slabi u narcisti~koj grupi postaju jaki, nedou~eni i nesigurni dobivaju osje}aj pove}ane vrijednosti, a uznemireni se u grupi relaksiraju.“78 Ra{kovi} poreklo dru{tvene narcisoidnosti vidi u tome {to se od deteta tra`i poslu{nost i usvajanje tu|ih normi pona{anja i merila, na u{trb spontanosti. Jedini izlaz iz te situacije je da se subjekt pro{iri na druge i da njihova realnost postane njegova realnost. Zbog toga narcis o~ekuje da ga svi drugi po{tuju i obo`avaju, nekriti~no i bez merila objektivnosti. Prema svemu {to remeti njihove norme pona{anja, narcisoidne grupe iskazuju aroganciju i netolerantnost. Zbog toga moderni narcizam ne mo`e bez agresivnosti, i uvek mu je potrebna ideologija. Za razliku od Narcisa iz legende, koji je zatvoren, blag, iza{ao iz `ivota i sam, dana{nji dru{tveni narcis ,,je stvaran, vrlo otvoren, nasilan, ~vrsto stoji na zemlji i duboko je usa|en u `ivot“, zaklju~uje Jovan Ra{kovi}. Ovakvo tuma~enje narcizma dodatno obja{njava fascinaciju silom i nasiljem koja je prisutna u svetu turbo-folka. Opsesija ,,savr{enim“ i ,,lepim“ izgledom (po kriterijumi-

089

ma koje, po sopstvenom naho|enju, uspostavlja sama turbo-folk scena, pre svega mediji) dovela je do trenda nasilnog menjanja sopstvenog izgleda putem hirur{kih intervencija, od smanjivanja nosa, zatezanja o~iju, zadebljanja usana do uve}avanja grudi - folk-peva~ice, me|u kojima je danas najve}a zvezda Jelena Karleu{a, po{to se Ceca Ra`natovi} privremeno povukla sa scene, utrkuju se koja }e pre ugraditi silikonske grudi, smatraju}i to pitanjem presti`a, ali i na~inom da se pove}a tira`, i dobije {to vi{e gostovanja na televiziji i po diskotekama. U ovoj tu`noj trci za sada vodi J. Karleu{a, seks-simbol i za{titini znak turbo-folka s kraja 90-tih. Agresivan izgled J. Karleu{e ~ini: oskudna ode}a od ve{ta~ke ko`e i techno-materijala pripijena uz telo, donji ve{, {ljokice, ogromne {tikle, prenagla{ene grudi, ve{ta~ki nokti i napadna {minka u vamp stilu. Sociolog Marina Blagojevi} u tekstu ,,Nevidljivo telo i mo}na bestelesnost: mediji u Srbiji 90-ih” ovako obja{njava Karleu{in paradoksalan imid`: ,,Sa Jelenom Karleu{om zavr{ava se (nadajmo se da dalje ne mo`e!) ciklus proizvodenja imid`a koji jede sve pred sobom. To je ujedno faza u kojoj se, od intervencije u prirodu koja je bila skrivena, prekr{aj, izuzetak, ‘malo popravljanje’, do{lo do intervencije koja je sama sebi cilj. Jelena Karleu{a nije prirodna niti je to cilj, jer je ona postala prirodnija od prirode, ona je sebe samu proizvela, i za to joj je bila potrebna ne priroda, ne talenat, ne sre}a - ve} mo} da sebe proizvede.”79 Ali za strukturu ose}ajnosti u turbo-folku veoma je zna~ajan i sam tekst folk muzike. On isti~e va`nu crtu ose}ajnosti aktera folka - mazohizam, ~iji je sastavni deo i samosa`aljenje. ^injenica da mazohizam privremeno olak{ava ~ovekovu savest, jer ga osloba|a odgovornosti za sopstveni `ivot (,,Ja sam nemo}an“), verovatno obja{njava toliku privla~nost koju on ima za autore i publiku narodne muzike i uop{te masovne kulture. @enski mazohizam prisutan je, pored ostalog, u svim najve}im hitovima glavne zvezde neofolka - Cece Veli~kovi}-Ra`natovi}. U pesmi „Mrtvo more“ ona ka`e: „SSto puta sam ja zbog tebe tonula, I sto puta sam ve} na hrid izronila, Zbog lepote u tom bolu Ja sam propustila sve. Sad vi{e nemam te Moj je `ivot mrtvo more REFREN: Bez ijednog talasa Samo uspomene plove

090

Tragom `utih oglasa. Ti si ostao i bi}e{ moja zvezda vodilja Al se srce sa snom bori kao stara dadilja.“ Vidimo da se ovde nudi posebno obja{njenje za{to se junakinja pesme prepu{ta mazohizmu - ona govori o lepoti u tom bolu (!). Ovo je vrhunski mazohizam, koji se povezuje sa propa{}u. Junakinja ne nalazi nikakav drugi smisao svog `ivota sem u obo`avanju ~oveka koga (pretpostavljamo) voli, ma kako da se on prema njoj pona{a, da je ostavlja i zanemaruje. Ovakav `enski mazohizam zaista je te{ko razumeti, sem ako ga shvatimo kao metaforu `eninog seksualnog podavanja partneru (u kome mazohizam rezultira u orgazmu), ~ime se nikako ne iscrpljuje njegovo zna~enje u turbo-folk kontekstu. Bilo bi nepo{teno ne priznati da, kada se ovako shvati, Cecina pozicija postaje savr{eno eroti~na, i ne sasvim neprivla~na. Ali to nije slu~aj sa svakom Cecinom pesmom. U ve}ini njenih pesama nije ponu|ena ovako suptilna erotska metafora u vidu mazohizma. Mazohizam je u njima banalan i povezan sa militantnim, „ratni~kim“ idejama. Primer toga je i pesma „Kad bi bio ranjen“ koja glasi: a pre bih ove svoje ruke `eljne svega vezala u ~vor „Ja Pre nego da ih grli, ljubi neki drugi vra`ji mu{ki stvor Pred vratima spavala k o pas Kroz vekove gorela zbog nas. REFREN:

Kad bi bio ranjen krvi bih ti dala Oba svoja oka kad bi bio slep Al uzalud Bez du{e si led“.

Pored `enskog javlja se i mu{ki mazohizam, koji je ~esto povezan sa idejom gubitka i smrti. Mu{karac mazohista po pravilu i dalje voli `enu koja mu je fatalna, koja ga je ostavila, obi~no zbog drugog: D`ej:

„Upalite za mnom sve}e kao da me nema, jer i ova moja du{a odavno je njena, puklo mi srce k o da je od stakla

091

put do njenih usana je pre~ica do pakla.“ Pesma „Zlobnica“ (drugi peva~) verovatno je naslov dobila po istoimenoj latinoameri~koj seriji:

„Zlobnice, `ivi{ od moje tuge, ista si, ista si k o i druge, Zlobnice, dadoh ti `ivot ceo, Sad `alim {to sam te sreo!“ Posebno interesantan je slu~aj Miroslava Ili}a, koji shvataju}i prirodu Balkana i njegove kulturolo{ke nu`nosti (patrijarhalnu mu{ku dominaciju) u svojoj staroj, poznatoj pesmi „Tebi, moja verna drugo“, ni manje, ni vi{e, oplakuje mazohizam svoje drage! „TTebi ko ja verno ~eka{ u sve ove no}i duge, tebi koja zna{, a }uti{, da sam pored `ene druge. Tebi, moja verna drugo, moja sre}o, moja tugo, Tebi da}u srce ludo, sve sam dao, nemam drugo.“ Ipak, mu{ki mazohizam nas manje opija i zanosi nego `enski mazohizam - kada bismo ovo podrobnije analizirali, stigli bismo pre~icom do feminizma. Dok se u tekstovima folka kao glavna osobina ose}ajnosti javlja mazohizam, u dens-tekstovima preovla|uju agresivnost, represija, ma~oopredeljenja, ljubomora i ubila~ka raspolo`enja: Moby Dick:

Moby Dick

092

“TTo me no}as bejbe navelo na greh Ja ubio sam ~oveka zbog tebe, I gde }e{ sada bejbe kad bio ti je drag.“ “Ne znam {ta ti bi U mrak da ode{ s njim, Kad zna{ da imam laku ruku Da potegnem za takvu bruku Bum bum beng Ravno u srce

“Bum bum beng Pa neka boli te Bum bum beng Ravno u srce Neka boli kao mene {to je bolelo Bum bum beng.” Models:

„Muzi~ka je milicija neophodna stvar, U svakome gradu da otkloni kvar, Muzi~ka patrola da zavede red, I utvrdi neki novi redosled ...“

U pesmi „Trideset dana“ grupe ,,Twins’’, glavni akter, tj. peva~, `ali {to trideset dana i no}i ne}e mo}i da provede sa svojom devojkom (tj. {to ne}e mo}i da kontroli{e sa kim ona spava), dok ga zatvorska kazna, koju prihvata sa lako}om, uop{te ne poga|a : Twins:

“Nije meni te{ko zbog trideset dana, Nego {to mi moja mala no}as spava sama, Nije meni te{ko zbog trideset no}i, Nego {to mi moja mala ne}e mo}i do}i!” Vojni~ki re~nik i nasilni~ki sistem vrednosti uvukao se i u ljubavne dens-pesme sa podru~ja Hrvatske, poput ratne pesme ,,Petak’’ Vlatke Pokos i velikog hita ,,Ginem”grupe Magazin:

Vlatka Pokos:

“Kad }e taj petak, Da te opet vidim, vidim ja, Ooo, Ti si k o metak, Kojeg stra{no `elim, `elim ja !”

093

Magazin: “Ginem, Za tobom ljubavi ginem, K o vojnik na no}noj stra`i, K o ~ovjek koji sre}u tra`i Oo, Ginem, I samo za jedno jo{ brinem, [to priznat }u si sve ja Kad ubiju me sje}anja !” U dens - tekstovima javlja se i `enski mazohizam, kada peva~ice sebe dovode u poziciju `rtava nesre}nih ljubavi, iskori{}enih od strane mu{karaca: Leontina:

Funky G:

Energija:

Fokus:

Lidija:

094

„Bila sam samo jedna od sto, Srce ti dala, ti dao mi bol, A ljubav za ljubav trebala ja, I sve ti pra{tala ...“. „Dala bih sve, veruj mi, Za jednu mrvu tvoje ljubavi, Al’ i to malo je, jer ti Moj nikad ne}e{ postati.“ „Za{to moje suze teku sad, Kad izdao si me, Odneo si zadnje zrno sre}e I sve moje sne, oo...“ „Samo jednom nije dovoljno, Ose}am se jako zlovoljno, Samo jednom nije dovoljno, Da ljubi{ me i mazi{ me.“ „Boli me imena tvoga svako slovo,

Ti si kraj nje, “A kraj mene tuga, ni{ta novo, I kad ti postanem samo Recka na zidu, imaj u vidu, Da moje suze sve na tvoju du{u idu.”

KULT NASILJA Spotovi densa ~esto sadr`e scene nasilja, od ubistva iz tri pi{tolja u pesmi „Kralj kokaina“ grupe ,,Moby Dick“ (1995), do {amaranja devojke u spotu Ivana „Ja nikad ne}u biti tvoja sudbina“ (1999). Kontraverzni spot za pesmu ,,Kralj kokaina“ uveo je na doma}u scenu otvoreno prikazivanje kulta nasilja. Elementi ovog spota sa~injavaju pravi ,,paket“ upori{nih ta~ki sveta podzemlja. Po~etak spota prikazuje ubistvo: peva~a ubijaju iz tri pi{tolja. Diler droge nosi preko ko{ulje pi{tolj i preti pi{toljem. On svojoj devojci baca kese s drogom u krilo i daje joj da u{mrkava drogu - o~i lutke (koja simboli{e sina) namazane su belim prahom. U slede}oj, nadrealnoj sceni devojka stoji u kadi u beloj devi~anskoj haljini, a po njoj odozgo pada beli prah. Peva~ i prate}i mu{ki vokali, kao i zlokobni diler droge, nastupaju u stilu novih bogata{a, kriminalaca i biznismena, nose}i luksuzna crna odela i bele ko{ulje. Peva~ica Ana obu~ena je atraktivno i glamurozno, u leopardsku bundu, zlataste pantalone, crni ,,bra“ i providnu belu majicu, u stilu ratni~kog {ika devedesetih. Pi{tolji, droga i luksuzna garderoba ~ine nagla{ene elemente ratni~kog pogleda na svet. Spot odi{e fascinacijom nasiljem, ali i bogatstvom u svetu podzemlja, uprkos natpisu: ,,Stop droga, stop nasilje - Be Your Best“, ispisanom na kraju spota. Spot za folk-numeru ,,Malo po malo“ Vesne Zmijanac (1996) uveo je ozlogla{ene simbole ratni~kog {ika i u folk muziku, potpomognute luksuznim dizajnom visokobud`etnog spota. Glavni junak spota Vesne Zmijanac je njen telohranitelj, uz koga ide najve}i deo simbola ratni~kog {ika: mobilni telefon, crne nao~are, luksuzna kola, crna odela, pi{tolj i futrola za pi{tolj, kao i crno-bela slika, koja te simbole isti~e, simboli{u}i istovremeno ,,hladno“ (odsustvo emocija kod ,,profesionalaca“) i ,,moderno“ (~isti i savremeni dizajn enterijera, u kombinaciji metala i stakla, u stanu telohranitelja). Telohranitelja odlikuje luksuzan ,,krimi-look“ , kakav tokom devedesetih upra`njavaju dobro pla}eni telohranitelji, biznismeni na veoma

095

fleksibilnoj crti izme|u biznisa i kriminala, jaki kriminalci, uteriva~i dugova i sl., ali i oni koji samo preuzimaju stil (na primer peva~ @eljko Samard`i} u spotu za pesmu ,,Slutim“). Izgled Vesne Zmijanac je veoma sofisticiran, neobi~no damski i elegantan - njena haljina pripada visokom {iku. Antipod Vesni (ali i njena druga strana) je trbu{na plesa~ica, koja u Knez-Mihajlovoj ulici igra uz ciganski duva~ki orkestar. Plesa~ica je obu~ena u {ljokice, ukra{ena {arenim nakitom i igra sa dairama u rukama. Ova plesa~ica i orkestar su tu da nazna~e vezu izme|u moderno obu~enih Vesne Zmijanac i telohranitelja i izvornog srpskog folklora. Treba dodati i to da je okosnica radnje spota verovatno pozajmljena iz filma ,,Telohranitelj“, sa peva~icom Vitni Hjuston i Kevinom Kostnerom u glavnim ulogama. I ,,Malo po malo“ i ,,Kralj kokaina“ odlikuju se travestijom, upotrebom ratni~kih simbola, odnosno kriminalnih radnji ,,na pravoj strani“, u borbi protiv kriminala i nasilja. Ustvari, ovi spotovi pokazuju otvorenu fascinaciju `ivotom ,,s one strane zakona“ i ne ostaju du`ni militantnom duhu vremena.

096

TURBO-FOLK POLAZI[TA I ISHODI

STUDIJE SLU^AJA Na kraju ove studije `elim da izdvojim dva muzi~ka video-spota, koji su paradigmati~ni za epohu vladavine turbo-folka. Vizuelna semantika ovih spotova sadr`i simbole turbo-folk sveta kao {to su skupi automobili i obna`eno `ensko telo, pracene nizom veoma va`nih detalja iz podru~ja ratni~kog {ika. Njihov simboli~ki jezik je visoko kodiran i stilizovan, i predstavlja uticajni obrazac preno{enja poruka i zna~enja stila i vrednosti turbo-folk ere. To su: ,,K’o na grani jabuka“ Cece i @eljka (1994) i ,,Pare, pare, pare“ dens-grupe Models (2000).

STUDIJA SLU^AJA 1: CECA I @ELJKO - „ KO NA GRANI JABUKA (1994) Kombinuju}i simbole ratni~kog {ika i elemente rok-stila, ovaj spot bio je prakti~no prvi spot koji je uspostavio simboli~ki jezik sveta TURBO-FOLKA. U njemu je prikazano simboli~no ven~anje folka i urbanih potkultura, kroz ljubavnu pri~u i susret estradne zvezde Cece Ra`natovi}, inaugurisane u kraljicu folka, i peva~a @eljka [a{i}a, koji je prikazan kao predstavnik urbanog duha i rok-kulture. U ovakvom pristupu vidljivo je prisvajanje i uzurpacija simbola anga`ovanih urbanih potkultura od strane folka, koja rezultira u hibridnom turbo-folk stilu, pri ~emu se turbo-folk prikazuje kao svima nadre|en, nadmo}an i dominantan obrazac, koji svojom snagom privla~i i mo`e da u sebe uklju~i sve ostale

097

struje na doma}oj muzi~koj sceni. Motivi izvorne narodne muzike i poezije uzurpirani su u ovoj pesmi da bi bili stavljeni u jedan potpuno druga~iji kontekst: na ulice modernog grada na kojima se susre}u junaci podzemlja i ratni~kog {ika. muzika: - balansirani rok-folk zvuk od instrumenata kori{}ene su klavijature, gitara, frulica, dobo{ i ritam ma{ina, a vokali su Ceca - folk, @eljko - kombinacija pop/rok na~ina pevanja i folka (upotreba trilera) tekst:

,, Da sam pio, pio sam, sve sam reke popio pre{lo mi u naviku, otkad sam te ja izgubio. Da sam krala, krala sam, sve sam zvezde pokrala Pre{lo mi u naviku, otkad sam bez tebe ostala. REFREN:

K’o na grani jabuka, u mom telu zri Jedan `ivot, jedna mladost Cvet bez ljubavi „ Ovakav tekst pesme predstavlja kombinaciju tekstova zabavnih pesama i folk-tekstova, ali je po tome {to ima konkretnu radnju - pri~u, iskazanu kroz dijalog dvoje zaljubljenih, i po formi slobodnog, otvorenog stiha bli`i tekstu zabavnih pesama. Folk-elementi prisutni su u tekstu da bi naglasili utemeljenost pesme i izvo|a~a u izvornoj folk-muzici i narodnoj kulturi, uprkos njenom potpuno modernom zvuku. U toj funkciji u tekstu su prisutni slede}i folk-elementi: - uvod pesme je razvijen od tzv. kafanskih pesama, i govori o kafanskom pona{anju koje se smatra tradicionalnim u na{em narodu, o opijanju da bi se ubila tuga zbog nesre}ne ljubavi - zvezde, grana, jabuka, cvet, ljubav - jesu narodni toposi, stalne poetske metafore ~esto prisutne u na{oj narodnoj knji`evnosti kostim: @eljko:

098

- vise}a min|u{a na levom uvu, hipi nakit - tri crne ko`ice sa srebrnim privescima, ogrlica - duga, blago talasasta kosa, vezana u rep, zatim pu{tena - rokerska crna ko`na jakna, bela majica - ispod jakne crni prsluk sa ukrasima - svetle farmerke, crne kaubojske ~izme - manje nao~are za sunce - crna neprovidna stakla - sa srebrnim okvirom - srebrni sat - tatu na mi{ici Ceca: - duga crna kosa - u~vr{}ena lakom za kosu - kra}e ,,dizel“ {i{ke - velike crne ,,Versace“ nao~are za sunce sa ,,zlatnim“ dr{kama - mnogo krupnog zlatnog prstenja sa belim kamenjem - zlatni lanac iz krupnih karika, kra}i (sla`e se sa dr{kama nao~ara) - dugi ~etvrtasti svetlo namazani nokti - estradna {minka - la`ne trepavice, jako nagla{ene usne - ve~ernja crna-mini haljina sa obna`enim le|ima, naramenicama i trakom oko vrata - tatu iznad grudi - sa leve strane - crna bunda - koja spada - obi~ne crne, a zatim mre`aste crne najlon-~arape - kratke crne ko`ne ~izmice na {tiklu sa metalnim kai{evima, {picaste gotovo ,,pank“ stil ambijent spota (scenografija): - kola izlaze iz tamnog tunela - ulica sa parkiranim automobilima - fasada oronule zgrade s belim re{etkama na prozorima - ulaz u zgradu - unutra{njost hodnika staklena vrata, mermerni zidovi rekvizita: - auto 1 - mercedes 190 - luksuzan, udoban - auto 2 - honda crx - skup, sportski automobil - fla{a sa pi}em uvijena u novinu - upaljena cigareta

099

radnje aktera: - Cecina kola sa {oferom izlaze iz tunela; - @eljko sedi na asfaltu, naslonjen na automobil, dr`i fla{u uvijenu u novinu u ruci - Ceca zaustavlja auto pored @eljka - on ulazi u kola - zajedno ulaze u hodnik zgrade; stoje - pevaju u ljubavnom zagrljaju - @eljko ide pored oronule zgrade, stoji i peva oslonjen na grubo o`bukani zid - Ceca i @eljko izlaze iz hodnika; Ceca uvla~i dim iz cigarete, ispu{ta ga i odlazi - @eljko ostaje da sedi pored kola, Cecina kola odlaze ka tunelu re`ija, kamera, monta`a: Re`ija spota je savremena, moderna: - spot odlikuje brza smena kadrova i filmskih planova, izvanredan ritam, nagla{ena upotreba krupnog plana i zanimljivo vo|enje pri~e, koja je ve{to nagove{tena mno{tvom asocijacija - kori{}ena je crno-bela slika, koja poja~ava stilske oznake aktera, i daje spotu pre~i{}en vizuelni izraz - kamera je povremeno iskrivljena iz le`i{ta, daju}i isko{en kadar dramaturgija: - spot se sastoji iz tri paralelna dramska toka, koji se me|usobno ukr{taju: 1. Ceca prolazi u kolima pored @eljka, koji sedi oslonjen na auto i pije, on ulazi u njena kola, ona mu u kolima stavlja ruku na koleno, ulaze u haustor, grle se i Ceca odlazi. 2. @eljko stoji oslonjen na fasadu oronule zgrade, hoda, naslanja glavu na grubo o`bukani zid i peva. 3. Ceca se sama vozi u kolima i peva. - dramski zaplet u spotu prikazan je kroz glavni dramski tok - prvi (1), u kome se Ceca i @eljko susre}u i rastaju; ukr{tanje ovog i prate}ih tokova jeste deo uslovnosti savremenog spotovskog izraza, kojom se posti`e dodatna dinamika i isti~e lik i pojava izvo|a~a. Interpretacija: Nijedan detalj u ovom spotu nije prepu{ten slu~aju. Svaki element

100

kostima, radnje, ambijenta i slike ima simboli~ku funkciju. Tunel, iz koga izlazi beli mercedes, i unutra{njost tunela, kroz koju mercedes juri, jeste simbol podzemlja, sveta kriminala i no}nog `ivota, kome je imanentna turbo-folk muzika, kao popularni okvir kroz koji se mo`e plasirati stil koji nosi njegove vrednosti. Beli mercedes, skup i luksuzan auto i prepoznatljivi znak novih bogata{a, pripisan je Ceci, neprikosnovenoj kraljici folka; za razliku od toga, @eljku, kao gradskom momku, ~ak i rokeru, pripisan je skupi sportski auto - honda crx - koji treba da u njegovom imid`u pomiri bogatstvo kao ideal novih bogata{a i non{alantni sportski imid` urbanih rokera. @eljku je omogu}en rok-imid`, izme|u izgleda hard-rokera - crna ko`na jakna sa rajsfer{lusima, tatu, i miroljubivog hipika - on ima duga~ku talasastu kosu, farmerke i hipi nakit - ko`ice sa srebrnim privescima, vise}u min|u{u i ogrlicu od perli. Ovakav imid`, me|utim, slu`i samo tome da podr`i svet bogatstva, nasilja i pretnje. Samo u turbofolk eri bilo je mogu}e pomiriti simbole hipi-potkulture, koja se izri~ito zalagala za mir i ljubav medu ljudima, za `ivot u komuni, i simbole potkultura ratni~kog {ika, koje izra`avaju ratoborni stav prema okru`enju i nasilje kao `ivotni stil. U tom smislu, ovde se radi o te{koj zloupotrebi potkulturnih simbola koji se uklju~uju u stil turbo-folk muzike i ratni~kog {ika, kao novog, dominantnog obrasca srpske popularne kulture. Ceca je prikazana kao vamp-`ena, fatalna `ena obu~ena u crno, ~iji izgled krase sva dominantna obele`ja turbo-folk stila: duga crna kosa, dizel-{i{ke, te{ka {minka, oskudna garderoba, krupni zlatni nakit i luksuzna bunda. Tatu na njenim grudima sugeri{e njenu ,,sumnjivu pro{lost“, odnosno sada{njost: sti~e se utisak da su ona i @eljko ranije bili zajedno, ali da je ona usled neke melodramske neminovnosti bila prinu|ena da ga ostavi i postane ,,kraljica no}i“. Ovakvu dramsku ulogu Cece treba shvatiti simboli~no, kao na~in da se istakne njena eroti~nost i fatalnost, {to je veoma uobi~ajen postupak u literaturi ili u proizvodima masovne kulture, kao {to je film. U kontekstu potkultura ratni~kog {ika, me|utim, ovakvo odre|enje peva~ice deluje opasnije, po{to potvr|uje status `ene kao objekta koji se mo`e i kupiti, koji postoji unutar njih. Vizuelna atraktivnost ovog sjajno ura|enog spota i njegova sentimentalnost, sa Cecom kao zanosnom lepoticom i @eljkom kao lepim i zgodnim mladi}em, koji se vole, ali ne mogu da ostvare svoju ljubav, njegov moderan dizajn pre~i{}ena crno-bela slika, u kojoj ode}a, modni detalji

101

102

poput nao~ara i automobili jo{ lep{e dolaze do izra`aja, odli~no kadriranje i pokreti kamere, kao i dosta prijatan, dobro izbalansiran zvuk pesme, privla~e publiku i izazivaju zavodljivu erotsku nasladu i estetski do`ivljaj. Tako poruke turbo-folk stila preko vizuelnog u`ivanja sti`u direktno u na{a srca. STUDIJA SLU^AJA 2: MODELS PARE, PARE, PARE“ (2000)

Za razliku od prethodnog spota, u kome svi ikonografski elementi imaju simboli~ku funkciju, i tako posredno prenose odgovaraju}e poruke, poruka ovog spota zajedno sa tekstom pesme je potpuno direktno eksplicirana. Stoga je dovoljno pobrojati vizuelne elemente koji sa~injavaju ovaj spot, i poslu{ati tekst pesme, pa da ideja koju prenose bude vi{e nego jasna. Kako sam o sli~nim porukama ve} govorila na vi{e mesta u okviru ovog rada, ostavljam ~itaoca da i sam razmisli o zna~enjima ovog spota, koji predstavlja ishodi{te, pravu sliku, onoga do ~ega se sti`e kada se dosledno prihvate vrednosti turbo-folk ere. Akteri ovog spota su devojke iz muzi~ke grupe ,,Models“, ~ija je ovo druga ili tre}a postava. Grupa je nastala pre tri godine sa idejom da se seksepil ovih devojaka, koje su ina~e lokalne manekenke i foto-modeli, iskoristi tako {to }e se formirati muzi~ka grupa, u kojoj }e se devojke pojavljivati, a profesionalne peva~ice }e pesme otpevati u studiju. Ovaj slu~aj, podudaran sa svojevremeno aktuelnim slu~ajem grupe ,,Milli Vanilli“, kojoj je su|eno zbog prevare, kod nas nije bio zakonski sankcionisan. Tako je i bilo na albumu ,,Made in Belgrade“ iz 1997., koji je sadr`ao dve obrade i {est originalnih pesama, koje su, pritom, veoma dobro zvu~ale, zahvaljuju}i u mnogome ,,soft“ aran`manima i dominantnom vokalu na{e poznate d`ez-peva~ice Tanje Jovi}evi}. U me|uvremenu devojke su savladale pevanje i, ponovo pod patronatom svog menad`era, snimile drugi album. Grupa ,,Models“ svoj uspeh zasniva pre svega na provokativnom izgledu ~etiri peva~ice, koje, isti~u}i svoje velike grudi, reklamiraju ode}u modne ku}e ,,STEM“, nastupaju na modnim revijama i poziraju za novogodi{nji ,,MODELS“ kalendar za 1998., 1999. i 2000. godinu. Kako vreme proti~e, one se pojavljuju sve vi{e i vi{e obna`ene - da li je to odgovor na potrebe tr`i{ta ili nastojanje da se formira ukus tr`i{ta, te{ko je proceniti - a vrhunac njihovog

103

obna`ivanja predstavlja spot ,,Pare, pare, pare“ u kome su bukvalno svu~ene skoro do gole ko`e. muzika: dens tekst: refren:

,,Pare, pare, pare, volim samo pare mojoj du{i napa}enoj samo pare fale, pare, pare, pare, volim da me kvare pare, pare, pare, va`no da su pare.“

kostim: - devojke u kupa}im kostimima, na visokim {tiklama, tela su im premazana srebrnom bojom. ambijent (scenografija): - ~etiri devojke stoje pore|ane ispred zida. Zid i pod premazani su srebrnom bojom. radnje aktera: - devojke stoje ispred zida ili sede na foteljama i izvode erotsku koreografiju ^itav spot je aluzija na grupnu striptizersku ta~ku u nekom no}nom baru. re`ija, kamera, monta`a: Re`ija spota je potpuno upro{}ena, sa ciljem da se akcenat stavi na tela peva~ica. Spot je ura|en u jednom master kadru, u kome je prisutna vo`nja kamere horizontalno, s leva na desno - lagani far, koji je kombinovan sa kratkim kadrovima i zumovima in - aut (na grudi, noge, zadnjicu, usta), radi postizanja `estoke erotske tenzije i fascinacije `enskim telom koje je spremno da se preda svakome (ko ima pare). U fotografiji su kori{}eni filteri. Pristup kamere akciji je potpuno frontalan, kao da devojke nastupaju na pozornici, jednoli~an, plo{an, bez planova po dubini Ritam monta`e prati ritam seksualnog ~ina.

Interpretacija: Da nije tu`no bilo bi tragikomi~no - mogli bismo da ka`emo za smisao ovoga spota. Novac kao presti` i mo} - definitivno je jedna od klju~nih vrednosti turbo-folka i potkultura ratni~kog {ika, koje se vezuju i za dens - muziku, i koju ova 104

pesma i spot podr`ava. Novac se sti~e ne biraju}i sredstva, on je osnovna preokupacija. Ali pored ovakvog shvatanja pojma novca, koji podrazumeva i glamur i mo}, mogu}e je jo{ jedno, mnogo ogoljenije shvatanje. Opsesija novcem na ovim prostorima mo`e slobodno da se shvati kao gola `elja za opstankom ljudi napa}enih nema{tinom, kojima je novac misaona imenica. Da li je shodno tome, su{tinski smisao ove pesme ekonomski - da ona verno odslikava `elje slu{alaca u zemlji koju je zadesio ekonomski sunovrat? Vidimo da se, u najgoroj seksisti~koj tradiciji, pojam velikog novca (jer ko bi uop{te pevao o malim parama) dovodi u vezu sa obnayenim `enskim telom. Direktna poruka ovakvog povezivanja jeste - da se `ensko telo kupuje. I to ne bilo koje `ensko telo, ve} ono izlo`eno na javnom tr`i{tu - sjajno, savr{eno gra|eno telo lepih manekenki spremnih na sve (barem sude}i po tekstu pesme) da bi do{le do novca. Njihova tela su ~isto otelovljenje glamura, ne~eg izuzetnog, bogatstva sjaja, rasko{i, onako zategnuta i obojena srebrnom bojom. Ona su nedosti`na za obi~ne smrtnike, i dosti`na za sve one koji imaju para; gledali{tu se sugeri{e da je jedino prirodno da poka`e ogromnu nezaja`ljivu `elju za takvim telima, da bi potom ona za njega postala izvor trajne frustacije, po{to ih ne mo`e imati. Da li ovako ogoljeno, u su{tini poni`eno telo uop{te mo`e izgledati eroti~no, ili ova hipertrofija erotskih sadr`aja na na{oj televiziji dovodi do stanja potpune bespolnosti ? Teoreti~ar Herbet Markuze je govorio o potiskivanju ljudskih ose}anja i progresivnoj deseksualizaciji tijela, o represivnoj desublimaciji, koja predstavlja osloba|anje seksualnosti na takve na~ine i u takvim oblicima koji reduciraju i slabe erotsku energiju.80 Kult tela, kakav je vidljiv i u ovom spotu, isti~e bezimeno, obezglavljeno telo, namenjeno (~ijem?) u`ivanju. Da li je glupo upitati se - a {ta je sa du{om?

105

ZAKLJU^AK TURBO - FOLK je svoje osvajanje doma}e muzi~ke i medijske scene, zapo~eo kao novokomponovana ratna kultura i pu~ka zabava, kao srpski MTV na TV Palmi po~etkom devedesetih godina, sastavljen od nepreglednog ni`a narodnja~kih spotova snimljenih po izuzetno niskim standardima, od kojih su neki imali patriotski ton, da bi se zatim 1994 1995 transformisao u nosioca urbanog duha, visoke mode i savremenog dizajna, putem novih, visokobud`etnih spotova po ukusu novih bogata{a, visokoh kriminalaca i novih srpskih biznismena, na odu{evljenje {iroke populacije `eljene glamura i bekstva od sumorne realnosti. Sa izrastanjem TV Pinka u najmo}niju TV stanicu, turbo-folk postaje etablirana, ru`i~asta srpska kultura glavnog toka, koja propisuje po`eljne standarde pona{anja, odevanja, ose}ajnosti i stavova prema `ivotu, edukuju}i svoju publiku da ceni luksuz, prihvati potro{a~ki mentalitet i obo`ava zvezde turbo-folka, stasale u novu srpsku elitu, da bi krajem devedesetih toliko obna`io svoje zvezde da ulazi u polje ogoljene amoralnosti - jer izgleda da nijedna atrakcija nije dovoljno isplativa u situaciji potpuno osiroma{enog tr`i{ta i publike. Taj medijski svet izgleda kao da sam sebe produkuje. Ipak, da li je ba{ tako - ne zavisi li opstanak turbo-folka, tog razorno pitkog ki~a, ~iji sistem vrednosti svesno ili nesvesno ve} dugo usvajamo i prihvatamo, ipak, i od nas samih?

106

Napomene:

1. Mla|an Dinki}, Ekonomija destrukcije, Stubovi kulture, Beograd 1996, str. 247 2. M. Dinki}, op. cit, str. 256 3. Muzika koja se izvodi u`ivo na akusti~nim instrumentima. 4. M. Dinki}, op. cit, str. 247 5. Prema mojim saznanjima, ovaj termin prva je upotrebila dr Ratka Mari} u svojo doktorskoj disertaciji Zna~enje potkulturnih stilova - istra`ivanja omladinskih potkultura, Beograd 1996, str .236 - 268 6. Izjava Anite Lus (Loos), navedena u knjizi Robin Lengli Somer (Robin Langley Sommer) Hollywood - The Glamour Years ( 1919-1941), Hamlyn, London 1987, str .23 7 Narodna muzika Jugoslavije, Dimitrije O. Golemovi}, Muzi~ka omladina Srbije, Beograd 1997, str. 45. 8. Ivan ^olovi}, Divlja knji`evnost, Nolit, Beograd, 1985, str. 141. 9. Sveta Luki}, Novi mediji - nova umetnost, Sloboda, Beograd, 1989, str. 52. 10. Stanoje Ivanovi}, Narodna muzika izme|u folklora i kulture masovnog dru{tva, Kultura br. 23, Beograd 1973, str .179. 11. Toposi - zajedni~ka mesta u knji~evnosti i narodnoj knji`evnosti. 12. Dragi}evi}-[e{i} Milena, Neofolk kultura - publika i njene zvezde, Sremski Karlovci - Novi sad, 1994, poglavlje „Oblici kulturnih modela“, str. 11 - 26. 13. Ines Prica, O kritici novokomponovane narodne muzike-elementi mita o narodu, GEI SANU, Beograd 1986, knj.XXXV, str. 59. 14. Arnold M.Kose “Potkultura starih:Tema za sociolo{ka istra~`ivanja,~lanak potkulture 3, Beograd 1987, str. 102-106 15. Dr Ratka Mari}, op.cit., str. 235. 16. Ines Prica, O kritici ...str. 52. 17. Marko Stojanovi}, Miroslav Ili} - mit o narodnja~koj zvezdi, GEI SANU, knj. XXXVI-XXXVII, Beograd 1988. 18. Marko Stojanovi}, Miroslav Ili} - mit o narodnja~koj zvezdi, str. 92. 19. Milena Dragi}evi} [e{i}, Neofolk kultura-publika i njene zvezde, Sremski Karlovci_Novi sad 1994, u poglavlju: „Posmoderna i fenomen Lepe Brene“, str. 137-159. 20. Subverzivan - razoran, ru{ila~ki, prevratan, prevratni~ki. 21. O d`iberskom stilu, koji detaljno opisuje Ines Prica u svojoj knjizi, Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa, Beograd 1991, kasnije }e biti vi{e re}i. 22 .Kao u pesmi Jedva ~ekam da nedelja do|e, Srbija, nepozntati autor. 23. Kao u: Ko ti pokida sa grla |erdane, Srbija, nepoznati autor. 24. Najpoznatija pesma ove tematike jeste Da znae{ mori mome, ju`na Srbija, nepoznatog autora, koja je u{la i u dramsku knji`evnost i umetnost (Ko{tana Bore Stankovi}a),u kojoj glavni junak Mitke tra`i od mlade ciganke Ko{tane „Poj Ko{tano

107

`al za mlados, za moju slatku pustu mladost {to mi tak u ni{ta ode. Poj Ko{tano vikaj ku da se vrne - poj, poj, poj ...I ona peva; „Da znae{ mori mome, da znae{, kol ka je `alba za mladost. . .” 25. Sveta Luki}, Novi mediji - nova umetnost, Sloboda, Beograd 1989, str. 44. 26. Sveta Luki}, op .cit. str. 54-55. 27. Ines Prica, O kritici novokomponovane narodne muzike (elementi mita o narodu), GEI SANU, knj. XXXV, Beograd 1986, str. 58. 28. Domovino voljena, peva Z. Ivkovi}, tekst R. Radovanovi}, navedeno kod Divlja knji`evnost, Beograd 1985. 29. Divlja knji`evnost, Nolit, Beograd 1985, str.146-147. 30. Ludvig Gic, Fenomenologija ki~a, BIGY, Beograd 1979. 31. Alber Kami, Kuga, Prosveta, Beograd 1963, str. 168. 32. Miroslav Ili} o neukusu na folk-scen: Ko to tamo tako peva, D.Milanovi} 33.Ibid. 34. O potkulturi {minkera videti u Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradi-simboli~ka praksa, Beograd 1991., ili I. Prica, Zna~enje i funkcija stila u odevanju beogradske omladine, ~lanak, Beograd 1985. 35. Ratka Mrari} op.cit. str. ,234. 36. Korpus - celina, skup. 37. R.Mari}, op.cit, str. 259. 38. Ibid, str .250. 39. Ibid, str 254. 40. Naziv je potekao od {irokih farmerki marke dizel (diesel)u koje su dizela{i upasivali svu ostalu ode}u, kao i od vrste automobila, sa mogu}no{}u razvijanja velikih brzina, ~iji tip motora nosi oznaku dizel 41. R.M.,,str. 25, op. cit.. 42. Ibid, str. 252. 43. Ibid. 44. Sanja Domazet, @ivot u tu|im `ivotima- intervju sa Milenom Dragi}evi}[e{i}, D.J.Danilovim i T. Pan~i}em, Danas, 31.12.1999 - 03.01.2000., str. 46-47. 45. Izjava M.D. [e{i}, isti intervju, str. 46. 46 .Intervju: Milan Cile Marinkovi}- Slikar do poslednjeg daha, M .Marjanovi}, Blic, 15. Decembar 1999. str. 11. 47 .Angela McRobbie, In the culture Society - Art, fashion and popular Music, London: Routledge,199, str. 22. 48. A.McRobbie, op.cit., str.3. 49. A.McRobbie, op.cit.,str 4 50. Glu{~evi} Zoran, @ivot u ru`i~astom, Prosveta, Beograd 1990 51. Ines Prica, O kritici novokomponovane kulture., str .57-58. 52. Skup je nosio naziv SRPSKA ESTETIKA XX veka - II deo (6-7 dec. 1999) Vi{e muzikologa izlagao je o poetikama srpskih kompozitora, o teoriji i estetici muzike kod nas, a zapa`anje koje sledi pojavilo se u diskusiji povodom mog izlaganja ,,Estetika turbo-folka kao ki~- estetika srpskih medija,,

108

53. I{tar - jevrejska boginja plodnosti i ljubavi, persijska boginja rata. Ime peva~ici dala je njena najvoljenija baka, kaka je sama I{tar izjavila u {tampi. 54. U prevodu ,,Sarini snovi,, .Sara je starozavetni lik, `ena Avramova i pramajka svih Jevreja. 55. Radio TV revija, Nosim poruke mira i ljubavi - razgovor sa I{tar, 14.11.1997. 56 .Ibid. 57 .Ibid. 58. ^lanak „Gostovala grupa ALABINA“, Politika, 07.11.1997. 59. Obja{njenje dato u: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Prosveta, Beograd 1986., str 206. 60. Kosmopolit - gra|anin sveta, tj onaj koji ceo svet smatra svojom bra}om. 61. Virginia H.Fry, Donald L.Fry, MTV: The 24 hour Commercial, JOURNAL OF COMMUNICATION INQUIRY, winter 1986, v.10,n.1, str. 29-30. 62. O ovome detaljno izve{tava Sara Tornton (Sarah Thornton) u svojoj knjizi CLUB CULTURES- MUSIC, MEDIA AND SUBCULTURAL CAPITAL, Polity Press, Cambridge 1995. u poglavlju : The Media Development of Subcultures ( or the Sensational Story of Acid House), str. 116-162. 53. Styling- termin iz modne industije koji ozna~ava na~in na koji je uobli~en kompletan izgled modela ili zvezde, u kome dominira jedan ili se kombinuje vi{e modnih stilova. 64. S.Z.ZLI: Video spot kao primenjena alternativa, tekst i intervju , KVAD- ART, br.10, maj 2000. 65.Istra`ivanje je bilo podprojekat u okviru ,,Teatroilo{kih i filmolo{kih istra`ivanja,, na Institutu za film, pozori{te, radio i TV, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i izvr{eno je pod pokroviteljstvom Mimistartva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Mentor istra`ivanja bila je prof. Dr Milena Dragi}evi}- [e{i}, a istra`iva~ - stipendista Ivana Kronja..Uzorak je formiran prema kriterijumima kvotnog i reprezentativnog uzorka, tj. ~inili su ga tipi~ni spotovi folka, t/f-a i densa za pesme koje su osvojile prva mesta na top- listama narodne i dens muzike u periodu od 1990 -1997. godine. 66 .Dr Vinko Zganec, Folklor sela i grada, Narodno stvarala{tvo - Folklor, sv.1, Beograd, januar 1962., str. 7- 8. 67. Termin Pomodna kultura koristi antropolog Mir~a Elijade u svojoj knjizi Okultizam, magija i pomodne kulture , GHZ Zagreb 1981, kojim ozna~ava popularne teorije i filozofije koje su u modi medju intiligencijom.”Ono {to je u modi ne mo`e ds uni{ti nikakva kritika”,isti~e Elijade. Ovde se termin koristi u zna~enju omladinske pomodne, popularne kulture., 68. Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradu- simboli~ka praksa, Etnografski institut SANU, Beograd 1991.,str 87-88. 69. I. Prica, op. cit. str. 87-88 70. Ratka Mari}, Zna~enje potkulturnih stilova-istra`ivanja omladinskih potkultura - doktorska disertacija, BU, Fakultet politi~kih nauka, Beograd, 1996, str .241 71. Dik Hebdi`, Potkultura:zna~enje stila, Rad, Beograd 1980, str. 77

109

72. Milena Dragi}evi}-[e{i}, Neofolk-kultura- publika i njene zvezde,Sremski Karlovci - N.Sad 1994, Poglavlja Posmoderna i fenomen Lepe Brene i Ikonografija koncerta-Ikonolo{ka kritika koncerta Lepe Brene str. 137-180 73.Ibid, str. 146 74. Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa , Etnolo{ki institut SANU, Beograd 1991, str .41. 75. Ines Prica, O kritici novokomponovane narodne muzike-elementi mita o narodu, GEI, SANU, knj. XXXV, Beograd 1986, str. 58. 76 Leksikon filmskih i televizijskih pojmova,Nau~na knjiga,Beograd 1993, donosi slede}e obja{njenje pinap gerl (engl pin-up-girl):“Oznaka za izazovne , seksepilne `ene, naj~e{}e starlete i glumice, koje svojim izgledom, odevanjem i telesnim dra`im izazivaju kod mu{kog dela bioskopske publike odgovaraju}e erotske efekte(...)“ 77.Ines U radovima Zna~enje i funkcia stila u odevanju beogradske omladine GEI, SANU, Beograd 1985, i O kritici novokomponovane narodne muzike-elementii mita o narodu, GEI, SANU, Beograd 1986 78. Ines Prica, Zna~enje i funkcija stila ...~lanak, GEI, SANU, beograd 1986. 79. Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa, Etnolo{ki institut SANU, Beograd 1991, str. 41 80. Ines Prica, „O kritici novokomponovane narodne muzike-elementi mita o narodu“, GEI SANU, knj.XXXV, 1986, str. 58. 81. Dik Hebdid`, Potkultura: zna~enje stila, Rad, Beograd 1980, str. 74. 82. Ibid. 83.. Deprivacija - uskra}enost, li{enost. 84. Charles Mingus, BENEATH THE UNDERDOG, Kopf, New York, 1972, citirano iz knjige : George F. Gilder, SEXUAL SUICIDE, Bantam Books, New York, 1975.- prevela I.K. 85. Jovan Raskovi}, Narcizam, NIO, Univerzitetska re~, Nik{i} 1988., str. 55-56. 86.Ibid, str. 57 87. Marina Blagojevi}, Nevidljivo telo i mo}na bestelesnost: mediji u Srbiji 90-ih , Zbornik: @ENE, SLIKE, IZMI[LJAJI, Centar za `en{ke studije, Beograd 2000, str 197. 88. Herbert Markuze (Herbert Marcuse), Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb 1965., citirano u knjizi Teodora Rozaka (Theodor Roszak) Kontrakultura, Naprijed, Zagreb 1978.

BIBLIOGRAFIJA TURBO-FOLKA:. BLAGOJEVI], MARINA, NEVIDLJIVO TELO I MO]NA BESTE LESNOST: MEDIJI U SRBIJI 90-IH, Zbornik: @ENE, SLIKE, IZMI[LJAJI, Centar za `enske studije, Beograd, 2000.

110

BODRIJAR, @AN, SIMULAKRUMI I SIMULACIJA, Svetovi, Novi Sad, 1991. ^OLOVI], IVAN, DIVLJA KNJI@EVNOST, Nolit, Beograd 1985.; drugo, dopunjeno izdanje XX vek, Beograd, 2000. ^OLOVI], IVAN, BORDEL RATNIKA, XX vek, drugo izdanje, Beograd, 1994; tre}e, dopunjeno i ilustrovano izdanje, Beograd, 2000. ^OLOVI], IVAN, POLITIKA SIMBOLA, Ogledi o politickoj antropologiji, Radio B 92, Beograd, 1997. DINKI], MLA\AN, EKONOMIJA DESTRUKCIJE, Stubovi kulture, Beograd, 1996. DRAGI]EVI] - [E[I] MILENA, UMETNOST I ALTERNATIVA, Institut za pozori{te, film, radio i televiziju FDU, Beograd, 1992. DRAGI]EVI] - [E[I], MILENA, NEOFOLK KULTURA - Publika i njene zvezde, Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci - Novi Sad, 1994. \URKOVI], MI[A, NADZIRANJE I PODVO\ENJE, ogled, list REPUBLIKA br. 226., Beograd, 1-15. decembar 1999. ELIJADE MIR^A, OKULTIZAM, MAGIJAI POMODNE KULTURE GHZ,Zagreb 1981 ELIOT, T. S., KA DEFINICIJI KULTURE, Prosveta, Nis, 1995.

,

FISKE, JOHN, MTV: POST STRUCTURAL POST MODERN, MTV - Journal of Communication Inquiry, Zbornik, vol. 10, no. 1, winter 1986., The University of Iowa - Iowa Center for Communication Study. Prevedeno u casopisu NEW MOMENT br. 1, Beograd. FRY, VIRGINIA H., FRY, DONALD L., MTV: THE 24 HOUR COMMERCIAL, MTV - Journal of Communication Inquiry, Zbornik, 1986. GIC, LUDVIG, FENOMENOLOGIJA KI^A, XX vek, Beograd, 1979.



GILDER, GEORGE F., SEXUAL SUICIDE, Bantam Books, New York, 1975. GOLEMOVI], O. DIMITRIJE, ETNOMUZIKOLO[KI OGLEDI, XX vek, Beograd, 1997. GOLEMOVI], O. DIMITRIJE, NARODNA MUZIKA JUGOSLAVIJE, Muzi~ka omladina Srbije, Beograd, 1997. HARVUD, RONALD, GARDEROBER, drama, Jugoslovensko dramsko pozori{te, Beograd, 1994. HEBDID@, DIK, POTKULTURA: ZNA^ENJE STILA, Rad, Beograd, 1980. ILI], ALEKSANDRA, MIT O ARKANU KAO INTERNACIONALNOM ANTIHEROJU, ogled, list REPUBLIKA br. 235, 16 - 30. april 2000. IVANOVI], STANOJE, NARODNA MUZIKA IZMEDU FOLKLORA I KULTURE MASOVNOG DRU[TVA, ~asopis KULTURA br. 23, Beograd, 1973. IVI] MILKA, O ,,narodnjacima“ s jezi~ke ta~ke gledista, Jo{ jednom o narodnjacima, eseji u knjizi O VUKOVOM I VUKOVSKOM JEZIKU, XX vek, Beograd, 1997. JAMESON, FREDERIC, POSTMODERNIZAM U KASNOM KAPITALIZMU, KIZ ,,Art Press“, Beograd, 1995. JEVREMOVI] ZORICA, TELEVIZIJSKA PREZENTACIJA NOVIJE NARODNE PESME, ~asopis SOCIOLO[KI PREGLED, vol. XXVII, no. 1 - 4, Beograd 1993. KAMI, ALBER, KUGA, roman, Prosveta, Beograd, 1963. KLOSKOVSKA, ANTONJINA, MASOVNA KULTURA, Matica Srpska, Novi Sad, 1985. KRONJA, IVANA, MUZI^KI VIDEO-SPOT U SRBIJI 90-TIH: ESTETIKA FILMSKOG JEZIKA KAO NOSILAC ZNA^ENJA STILA NEOFOLK KULTURE, Magistarski rad, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umet-

112

nosti, Beograd, 1998. KRONJA, IVANA, FILMSKI JEZIK U DOMA]EM VIDEO-SPOTU FOLK I DENS @ANRA (1990-1997), Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 1998. KRONJA, IVANA, MUZI^KI VIDEO-SPOT U SVETLU TEORIJE MEDIJA MASOVNIH KOMUNIKACIJA I NAUKE O FILMU, ~asopis KNJI@EVNA RE^ br. 501, Beograd, jun 1998. KRONJA, IVANA, PREDSTAVE O LJUBAVI U MASOVNOJ KULTURI, ~asopis KNJI@EVNA RE^ br. 505, sveska prva - esej ‘98, Beograd, novembar/decembar 1998. KRONJA, IVANA, ZAVISNOST OD MEDIJA ili KOLONIZACIJA LJUDSKOG DUHA, ~asopis PSIHOLOGIJA DANAS, broj 6, godina II, Ni{, leto 1999. KRONJA, IVANA, POTKULTURA NOVOKOMPONOVANIH, ~asopis KULTURA br. 99, Beograd, 2000. KRONJA, IVANA, S. Z. ZLI: Video-spot kao primenjena alternativa, prilog & intervju, ~asopis KVAD-ART br. 10, Beograd, juni 2000. KRONJA, IVANA, ESTETIKA TURBO-FOLKA KAO KI^-ESTETIKA SRPSKIH MEDIJA, ZBORNIK ,,SRPSKA ESTETIKA XX VEKA I, II“, Esteti~ko dru{tvo Srbije, Beograd 2000. KRSTI], DRAGAN, PSIHOLO[KI RE^NIK, Iro ,,Vuk Karad`i}“, Beograd, 1988. KVAD-ART br. 10, dizajn i umetnost XX veka, ~asopis, Beograd, maj 2000. LANGLEY SOMMER, ROBIN, HOLLYWOOD - THE GLAMOUR YEARS (1919- 1941), Hamlyn, London, 1987. LASCH, CHRISTOPHER, NARCISTICKA KULTURA, Naprijed, Zagreb, 1986.

113

LONGINOVI], TOMISLAV, KRV I PESMA U RATU I MIRU (Muzi~ki ratovi: Krv i pesma na kraju Jugoslavije), Zbornik: @ENE, SLIKE, IZMI[LJAJI, Centar za `enske studije, Beograd, 2000. LORIMER, ROWLAND, MASS COMMUNICATIONS - A comparative introduction, Manchester University Press, Manchester and New York, 1994. LORIMER, ROLEND, MASOVNE KOMUNIKACIJE, Clio, Beograd, 1998. LUKI], SVETA, UMETNOST NA MOSTU, mala edicija Ideja, Beograd, 1975. LUKI], SVETA, KULTURA MEDU NARODIMA, Ideje, Beograd, 1982. LUKI], SVETA, U MATICI KNJI@EVNOG @IVOTA, Gradina, Nis, 1983. LUKI], SVETA, NOVI MEDIJI - NOVA UMETNOST, Sloboda, Beograd, 1989. LJUBI^I], DRAGOLJUB MI]KO, NACIONALNI PARK SRBIJA, ilustrovao DOBROSAV BOB @IVKOVI], Kreativni centar, Beograd, 2000. MARI], Mr RATKA, ZNA^ENJA POTKULTURNIH STILOVA ISTRA@IVANJA OMLADINSKIH POTKULTURA, Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Fakultet politi~kih nauka, Beograd, 1996. MARI], RATKA, POTKULTURNE ZONE STILA - Kontekst ratni~kog sika, ~asopis KULTURA br. 96., Beograd, 1998. MARCUSE, HERBERT, EROS I CIVILIZACIJA, Naprijed, Zagreb, 1965. McROBBIE, ANGELA, IN THE CULTURE SOCIETY - ART, FASHION AND POPULAR MUSIC, Routledge, London - New York, 1999. MINGUS, CHARLES, BENEATH THE UNDERDOG, Autobiografija, Knopf, New York, 1972. MOREN, EDGAR, DUH VREMENA, Kultura, Beograd, 1967.

114

MTV - Journal of Communication Inquiry, Zbornik, vol. 10, no. 1, winter 1986., The University of Iowa - Iowa Center for Communication Study. PAKARD, VANS, SKRIVENI UBE\IVA^I, Dosije, Beograd, 1994. PAPI], @ARANA, TELO KAO “PROCES U TOKU”, ~asopis SOCIOLOGIJA br. 2, Beograd, 1992. PORO, ANTOAN, ENCIKLOPEDIJA PSIHIJATRIJE, Nolit, Beograd, 1990.

POTKULTURE 1, 2, 3, 4, Istra`iva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, 1985/86/87/89. PRITCHARD, ELEANOR, AN ANALYSIS OF THE RISE AND EVOLUTION OF TURBO-FOLK IN SERBIA. BA Dissertation. School of Slavonic and East European Studies. University of London, 1998. PRICA, INES, ZNA^ENJE I FUNKCIJA STILA U ODEVANJU BEOGRADSKE OMLADINE, Glasnik Etnografskog Instituta - GEI SANU, knj. XXXIV, Beograd, 1985. PRICA, INES, O KRITICI NOVOKOMPONOVANE NARODNE MUZIKE - ELEMENTI MITA O NARODU, GEI SANU, knj. XXXV, Beograd, 1986. PRICA, INES, BEOGRADSKI [MINKERI, ~asopis POTKULTURE 3, Beograd, 1987. PRICA, INES, OMLADINSKA POTKULTURA U BEOGRADU - SIMBOLI^KA PRAKSA, Etnografski institut SANU, Beograd, 1991. RA[KOVI], JOVAN, NARCIZAM, NIO ,,Univerzitetska rije~“, Nik{i}, 1988. RISTIC, RADOJKA, YUGOSLAV FOLK STARS AS THE MADONNAS OF NATIONHOOD, MA Dissertation, School of Slavonic & East European Studies, University of London, 1999. ROSE, ARNOLD M., POTKULTURA STARIH - TEMA ZA SOCIOLO[KO

115

ISTRA@IVANJE, ~asopis POTKULTURE 3, Beograd, 1987. ROSZAK, THEODORE, KONTRAKULTURA, Naprijed, Zagreb, 1978. STANKOVI], BORISAV, KO[TANA/TA[ANA, Prosveta, Beograd, 1970. STOJANOVI], MARKO, MIROSLAV ILI] - MIT O NARODNJA^KOJ ZVEZDI, GEI SANU, knj. XXXVI - XXXVII, Beograd, 1988. STOJANOVI], SMILJKA, FOLK PARADA - ELEMENTI STILA, Zbornik MSC, knj. 23/a, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. STILISTI^KI ASPEKTI PROU^AVANJA SRPSKOGA JEZIKA, Beograd, 1995, str. 109 - 116. SVESKE, knji`evnost-umetnost-kultura, ~asopis, br. 50, decembar 1999., LEPE UMETNOSTI: ^ARLS MINGAS, tematski blok, tekstovi A. Radovanovi}a, Stefano Zenija i ^arlsa Mingasa THORNTON, SARAH, CLUB CULTURES - Music, Media and Subcultural Capital, Polity Press, Oxford, 1995. VUJAKLIJA, MILAN, LEKSIKON STRANIH RE^I I IZRAZA, Prosveta, Beograd, 1986.

ZBORNIK ,,SRPSKA ESTETIKA XX VEKA I, II“, Esteti~ko dru{tvo Srbije, Beograd 2000. ZMIJANAC, VESNA, KAD ZAMIRI[U JORGOVANI, Poku{aj autobiografije, Evro, Beograd, 2000. @ENE,SLIKE, IZMI[LJAJI, Zbornik, priredila Branka Arsi} Centar za `enske studije, Beogead 2000 ZGANEC, DR VINKO, FOLKLOR SELA I GRADA, NARODNO STVARALA[TVO, Organ Saveza udru`enja folklorista Jugoslavije, sv. 1, januar 1962. NOVINSKI ^LANCI: SACCHARINE SUPERSTARS HOLD SWAY IN SERBIA, Bousfield, Jonathan, The European, 4-10 march 1994.

116

LEPOTICA I KOMANDANT, Buli}, Vanja, Duga br. 1607, 21. januar 1995. SERBIAN FOLK FRENZY BRINGS CULTURE CLASH, Chazan, Yival, Guardian, 18. june 1994. INDUSTRIJA ILUZIJA, ]iri} Sonja, Vreme, 5. decembar 1994. DAMA IZ VISOKOG DRU[TVA LELA ANDRI], Profil br. 11, Beograd 1997. @IVOT U TUDIM @IVOTIMA: Intervju sa Milenom Dragi}evi}-[e{i}, Draganom Jovanovi}em-Danilovom i Teofilom Pan~i}em. Domazet, Sanja, Danas, 31. dec. 1999 - 3. jan. 2000. NOVOKOMPONOVANA RATNA KULTURA, Dragi}evi}-[e{i} Milena, Vreme, 3. februar 1992. TELEVIZIJA PINK - BESPLATAN HLEB ZA NAROD: Razgovor sa @eljkom Mitrovi}em. Jankovi}, Ivana, Nin br. 2571, 6. 4. 2000. @ELETI DOBRO I SEBI I DRUGIMA’: INTERVJU SA CECOM RA@NATOVI], Jankovi}, Vesna, Srpsko jedinstvo, List stranke srpskog jedinstva br. 11/12, jul - avg.1995. SERB OFFENSIVE ON DISCO-FOLK, Judah, Tim, Times, 17. june 1994. FENOMENI: SPONZORU[E - LOVCI NA BOLJI @IVOT, Kosanovi}, Marina, Bazar br. 856, 20. februar 1998. DRVOSE^A I DAMA, Kremer, Dragan, Vreme, 15. novembar 1997. MILAN CILE MARINKOVI]: SLIKAR DO POSLEDNJEG DAHA, Intervju, Marjanovi}, Milena, Blic, 15. decembar 1999. ZMIJANCI, LJUBITELJI REGALA I IMENJACI MITRA MIRI]A: TALENTI I OBO@AVAOCI - DA LI SMO SVI MI NOVOKOMPONOVANI? Markovi}, Zoran, Duga, br. 355, 15. maj 1988.

117