Jevandjelje Po Isusu [PDF]

Zitiervorschau

Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje Ovo je Moja Re~

Pred vama je mo}no Hristovo delo otkrivenja Ovo je Moja Re~ AiΩ Jevan|elje Isusovo Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje

@ivot u Bogu je ve~no teku}a energija. Onako kako je on iz Ve~nog izvora priticao detetu ~ove~jem, na{oj sestri Gabrijeli, predavan je postepeno i nama. Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, Vladar Carstva Mira, saop{tava nam Svoju Re~, da u njoj spoznamo i sopstveni `ivot i oblikujemo ga tako da Bogu bude mio. Hrist, klju~ od vrata `ivota Univerzalni `ivot

2

Ovo je Moja Re~ A i Ω Jevan|elje Isusovo Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje Hrist, Sin Bo`ji, Savladar Neba, Spasitelj svih ljudi i du{a, graditelj i vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji otkriva Svoj `ivot, misao i delovanje kao Isusa iz Nazareta preko proro~ice Bo`je, Gabriele, Würzburg

3

Duh Bo`ji darovao je i daruje, u Univerzalnom `ivotu, svim ljudima Svoju Re~. Ovo visoko duhovno dobro predaje se dalje u obliku knjiga i kaseta. Prevedeno sa nema~kog Nema~ki originalni naslov: "Das ist Mein Wort. A und Ω Das Evangelium Jesu. Die Christus Offenbarung, welche die Welt nicht kennt" Serbisch Za smisao teksta merodavno je izdanje na nema~kom jeziku (ISBN 3-89371 220-8) 1. izdanje 1995. Izdava~:  Universelles Leben e.V. Haugerring 7 97070 Wüerzburg DEUTSCHLAND Sva prava pripreme i pre{tampavanja u izvodima zadr`ava izdava~. za izdava~a: Univerzalni `ivot Beograd, p. fah 270, Sombor, p. fah 37, Novi Sad, p. fah 289 Slog i {tampa: Biro "Raduni}", Beograd, Ljube Kova~evi}a 2 Tira`: 1000 primeraka ISBN 86-7939-002-X

4

Sadr`aj∗

Predgovor ................................................................................................... 33 Ja Jesam ..................................................................................................... 41 Prolog ......................................................................................................... 43 1. Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja - Jovan Krstitelj; Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Obja{njenje nemosti Zaharijine (8) .............................................................................. 47 2. ^isto za~e}e Isusa Hrista - Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra - Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se objavio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez Himna dolaze}em Carstvu Mira (25) .................................................... 50 3. Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju - Pravi proroci (5) 57 4. Ro|enje Isusa Hrista - Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i k}eri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja an|ela" pastirima bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12) .......................... 60 5. Poklonjenje mudraca i Irod - Zna~enje {est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva, ali ne i direktne izjave o mogu}em - Posredno vo|enje (13) ............ 65 ∗ Naslovi poglavlja "Jevanđelja Isusovog" odštampani su polumasnim kurzivom; podnaslovi štampani običnim kurzivom odnose se na tumačenja, ispravke i produbljivanja "Jevanđelja Isusovog" koja je Hrist dao u današnjem vremenu (1989). Brojevi u zagradi označavaju uvek stihove "Jevanđelja Isusovog", na koje se odnose Hristova tumačenja, ispravke i produbljivanja.

5

6. Detinjstvo i mladost Isusova - Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom Iskustvo `enskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mudrost Egip}ana (11). Kratak pregled Isusova `ivota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je `iveo i davao iz svemo}i i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest "Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~i{}enja Zemlje (17) ................................ 70 7. Jovanova propoved o pokori - Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i `etve - ~i{}enje du{e (10) ................................ 83 8. Kr{tenje Isusovo, Hristovo - Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima bo`anske Mudrosti - Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3) .................................................. 87 9. ^etiri isku{enja - Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko `ivi u Bogu, povezan je sa svime {to postoji i nikada nije usamljen (5) 91 10. Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sre}u Isusa - Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta - Davanje zemaljskog imena i ime zra~enja du{e (10) .....................................................94 11. Marija Magdalena pomazuje Isusa - Su|enje po ovozemaljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10) ...................................... 100 12. Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu - Inkarnirana duhovna bi}a i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga – Idolopoklonstvo je i obo`avanje zemaljskih sila i vlastodr`aca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom - Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16) ........................................................... 103

6

13. Prva propoved u sinagogi - Jevan|elje ljubavi, put u unutarnju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za pomo} i le~enje iz Duha (4) ................................................................... 111 14. Pozivanje Andrije i Petra - Dreser pasa – Bogata{i - Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepo{tovanjem i ubijanjem sabi}a, i posledice - U prelomnom vremenu posledice deluju br`e - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogu}nost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist {titi Svoje - @ivot na o~i{}enoj Zemlji (6-7). Spolja{nje i unutarnje bogatstvo (11-12) ...................................................................................... 116 15. Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga - Ljudi u Duhu Gospodnjem ............................................................................................. 124 16. Pozivanje Mateja - Novo vino u starim mehovima Mogu}nost reinkarnacije i otpla}ivanja je ograni~ena ..................... 127 17. Isus {alje Dvanaestoricu - Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3). Kr{tenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati (7). Pakao nije mesto ve} stanje du{e (10). Bogu ni{ta nije skriveno - Re~ istine poznaje samo onaj ko `ivi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i protiv svog bli`njeg (14) ................................................................................................... 130 18. Slanje sedamdeset dvojice - O preno{enju Istine (3). Pona{anje u gostima (6). Merila za zajedni~ki `ivot ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12) ........................................................................ 140 19. Isus pou~ava molitvi - Ispravno i pogre{no moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake du{e Ko `ivi svesno povezan sa Bogom, njemu slu`i Njegova svemo} preko svih oblika `ivota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbiljnosti (8). Po{tovanje `ivota biljaka i `ivotinja (9). Odgovornost isceljenog (10) ................................................................................................ 145

7

20. Povratak sedamdeset dvojice - Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika - Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za poslednji ustanak demona na zavr{etku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine du{e - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko delo (5). Hrista u zemaljskoj ode}i i njegove glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni koji su razvili unutarnje gledanje i slu{anje - Ko slu{a i ostvaruje Hristove zapovesti njemu se otkriva bo`anski Zakon i on `ivi u Njemu (6). Mo}no zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7) .......................................................................................... 152 21. Isus ukorava okrutnost prema konju - Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad `ivotinjama i mu~i ih - Ko `ivi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima (2-4). ^ovek skrnavi i razara `ivot na Zemlji - Izumiranje mnogih `ivotinjskih vrsta - Zna~aj mnogih `ivotinja za ekolo{ku ravnote`u - Zakon setve i `etve va`i i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i pomo}i bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i `e| du{e za unutarnjim izvorom (7) Za Boga je strahota i ubijanje `ivotinja radi `rtve - Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga - "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako }u vas odbaciti" ispravno shva}eno - Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spolja{nje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on }e se ispuniti - Kr{tenje vodom kao simbol - "Svr{eno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja Mnoga duhovna bi}a stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bi}a Pada (16) .................................................................................................. 167 22. Bu|enje k}eri Jairove - Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12) .............................................. 189 23. Isus i Samarjanka - Voda `ivota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno tra`i, pronalazi Istinu - Proverite one koji govore

8

o Istini - O vrednosti spolja{njih oblika obo`avanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16) ......................... 193 24. Isus osu|uje okrutnost - On isceljuje bolesne i isteruje |avola - Sve povrede Zakona `ivota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Obja{njenje "osu{ene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za du{u (7). Fariseji ju~e i danas - Borba protiv rastu}e Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja jo{ i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici pola`e se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima bo`anske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Obja{njenje "~uda sa hranjenjem" (12-13) .......................................................................................... 200 25. Beseda na Gori (1. deo) - Beseda na Gori, unutarnji put do savr{enstva - Bla`eni - "Siroma{ni" - Podnosi ispravno svoju patnju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube - Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti Milosr|e, vrata koja vode u ve~no postojanje - ^iste du{e u Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vi{e frontova - Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnje}oj ko`i - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za neprosvetljene du{e (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i zadatak - Pogre{na upotreba bogatstva ima te{ke posledice Upozorenje podrugljivcima - Bogati, mo}nici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hri{}ani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i `etve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje (10). Hrist preobra`ava dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no {to nastane te{ka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima ono {to je sam posejao (14) Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne `elje vode vezivanju za ljude

9

i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu du{e bli`njeg - Put ~i{}enja Pionira do Carstva Mira (17-18) ................. 216 26. Beseda na Gori (2. deo) - Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~ena{" (6). Pra{tanje i moljenje za opro{taj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt Svest du{e nakon smrti - O`alo{}eni – Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i du{a – Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i ispravan rad - Sve {to postoji pod Bo`jom je za{titom (15-18) .............................. 260 27. Beseda na Gori (3. deo) - Va{e negativne misli, re~i i dela va{e su sopstvene sudije (1). Trun i brvno - Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i budite uzor (3). Moljenje, tra`enje, kucanje; unutarnja vrata ne}e se otvoriti razumu (4). Ono {to zahteva{ od svog bli`njeg, to sam ne poseduje{ u srcu; o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikovanje dobrih i lo{ih plodova (8-9). Primite Re~ `ivota srcem - "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje": delo @ivota i Ljubavi (13) ..................................... 288 28. Isus osloba|a `ivotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja - Pad: zgu{njavanje energije sve do materije - Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi postaju sve suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - ^ovek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`njavaju, krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgra`ava nad eksperimentima sa `ivotinjama (1-3). ^isti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i Njegovih pravednih proroka - Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16) .......................................................................................... 303 29. Hranjenje pet hiljada ljudi - Isus hoda po vodi - U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Obja{njenje umno`enja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam Preobra`avanje negativnih navika na putu ka vi{em `ivotu (4-7).

10

Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13). Nema slu~ajnosti - ^ovekov razvoj ka Bo`anskom samo kroz rad na samome sebi (14). Nije svako primio pomo} i izle~enje (17-18) ..... 315 30. Hleb `ivota i `ivi ~okot - Hrist daje duhovni hleb za unutarnji `ivot - Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu `ivota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski omota~, koji je prolazan - Ula`enje i izla`enje duhovnog tela Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spolja{njeg hri{}anstva (8-10) .................................................................................... 324 31. Hleb `ivota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila - Duhovno mrtvi - U carstvu du{a nema maski - Re~i su samo simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju: dobra setva donosi dobru `etvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put ~ove~anstva - Dana{nji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko Boga ljubi vi{e nego ovaj svet, taj `ivi u Bogu - Ko je iz Istine, prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vra}anje carstva Pada - Knjiga "Ovo je Moja Re~" stalno }e se uzdizati, sve do finotvarnog "Za" i "protiv" mnogih ljudi slu`i tami (7-9). Ljubi i `ivotinje! (12-16) .........................................................................................................338 32. Bog kao jelo i pi}e - Zna~enje mesa i krvi - Ishrana i zdravlje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, `estina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12) ...................................360 33. O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova - Isceljenje na jezercetu Vitezda - Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su zakonima (1-3). @rtvovanje `ivotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju; Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14) ............367

11

34. Isusova ljubav za sva stvorenja - Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6). Po{tovanje prema svemu {to je stvoreno; nepo{tovanje podle`e kauzalnom zakonu (7-10) .................373 35. Parabola o milosrdnom Samari}aninu - Marija i Marta Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ Hristu i sebi samome O pona{anju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju ku}e Bo`je, Novog Jerusalima na Zemlji - Bo`anska Mudrost zove sinove i k}eri Bo`je; ona priprema Unutarnji put i donosi sveobuhvatne bo`anske zakone - Oni koji `ive u Meni, posta}e `ivim izvorima (12-15) ........................................376 36. Preljubnica - Farisej i carinik - Zakon odgovaranja (ogledanja) - Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina (7-10) ........................................385 37. Ponovno ro|enje du{e - Preko patnje i kajanja do savr{enstva - O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogu}nosti inkarniranja za te{ko optere}ene du{e - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10) ........................................................................... 38. O ubijanju `ivotinja - Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u; on ne mo`e ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito }e biti odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono nezakonito (3). O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa `ivotinjama - Ubijanje `ivotinja ra- di njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i da ljubi `ivot (6). Bu|enje mrtvih (8-10) .......................................394 39. Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom - Put do kraljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj ne}e prona}i blago na Nebu (1-6) ...................................................................404 40. Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom - Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme - Preko ostvarivanja u

12

390

obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika `etva: odvajanje `ita od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo slu{anje istine (9) .....................................................................................................408 41. Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga - Pravljenje poslova sa `ivotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13) 415 42. Isus pou~ava o braku - Isceljenje desetoro obolelih od lepre - Povezanost bra~nih partnera i pri spolja{njoj rastavi Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13) 420 43. Bogata{ i Carstvo Nebesko - Zapovesti ~i{}enja - Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogu}e onome ko te`i duhovnobo`anskome kao svom pravom bi}u (6). Bog ili mamon - Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma, prima}e vi{estruko u ve~nom postojanju (8-9). Spolja{nje ~i{}enje i unutarnja ~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16) .....................................................................427 44. Vera Dvanaestorice - Stubovi-nosa~i Zajednice - Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu - Pravednost Bo`ja daje svakom gre{niku dosta vremena za preobra}anje (7-8). Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ^ove~anstvo }e do}i u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15) ..............436 45. Tra`enje znakova - Ne~isti duh - Roditelji Isusovi i bra}a i sestre - Zemaljsko bogatstvo - "Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetog Duha (7). ^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10). Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16) .........................445

13

46. Probra`enje Isusovo - Dvanaest Zapovesti - U preobra`enju Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov slede}i nalog kao Hrista, i budu}nost ~ove~anstva i Zemlje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna du{a ne}e biti izgubljena (22-24). Pro~i{}avanje du{e (25). Svi pravi proroci bivaju pogre{no shva}eni (26-28) ...........................................................452 47. Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i Lazaru prosjaku - O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba (4-5). Po{tovanje svih oblika `ivota (6). Re}i istinu, ali ne rugati se - Po{tovati slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siroma{nih i bogatih: uzroci i posledice (10-17) .........................................................................461 48. Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat - Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv sledbenika Hristovih (10-13) ...................................................................471 49. Istinski hram Bo`ji - O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spolja{njih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da `ivi u Bogu (11-12) ...........................................475 50. Hrist, svetlost sveta - Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, ne}e ugledati ve~nog Oca (9-15) .....................................483 51. Istina osloba|a - O pravilnom razumevanju Zapovesti "Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom va`i samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac la`i; satana ~ula (7-8). Nijedna du{a nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj ko te`i istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje `ivotinja Nepo{tovanje i po{tovanje `ivota - Stari i novi ~ovek (11-13).

14

Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono {to pou~avaju - Ustupci proroka narodu (14-18) .......................................489 52. Isus obja{njava Svoju preegzistenciju - Verovati zna~i razumeti - Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispunjava Zapovesti, spoznaje i do`ivljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno - Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12) .......502 53. Isceljenje slepog od ro|enja - Pitanje sadukeja o uskrsnu}u - Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spolja{nji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). O`eniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom (7-11) .............................................509 54. Saslu{avanje slepog od ro|enja - U~enici kao Hristovo duhovno telo - Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju sve je u svemu sadr`ano i jednako va`no (17-24) ...........514 55. Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem - Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu ku}u - Moje ovce poznaju Moj glas - Ja vodim ovce u ve~ni Zakon - Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16) ....................................520 56. Bu|enje Lazara - O bu|enju mrtvih (1-18) ..................................527 57. O maloj deci - Parabola o ribama - Opro{tenje grehova Dovedite malene k Meni - Ko je "najve}i u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Na{koditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko - Bog je Svezra~enje, svestruje}i Zakon (6-9). Pro~i{}avanje po Zapovesti mira - Vezivanje i razdre{ivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti, pravo i pra- vednost - ~ovek i dr`ava (13-20) ............................................................................................532 58. Radost zbog gre{nika koji se pokajao - Parabola o izgubljenom sinu - Istinski sinovi i k}eri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savr{enom - Svako dete Mu se vra}a kroz Hrista (3-15) .....................................................544

15

59. O budnosti - Carinik Zakhej - Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar doma}in (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i tra`i (910). Gre{iti uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetoga Duha (11-12). Nijedna du{a ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18) .......................549 60. Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere Zloupotreba Hristovog imena za nehri{}anske svrhe - Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnje}oj ko`i - Antihrist - Hrist pobe|uje (1-18) ..........................................................................................557 61. Isus prori~e kraj Doba - Prepozna}ete ih po plodovima njihovim (1). Reinkarnacije gladnih mo}i i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme u`asa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji (10). Predstoje}e vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko bo`anske Mudrosti - Dolazak Hristov, najve}i doga|aj (11). Prepoznajte znake vremena (12-14). Ko je budan, ne}e propustiti taj ~as (15-19) ...................................................565 62. Parabola o deset devica - Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7) .....................581 63. Slikovita pri~a o talantima - Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12) .................584 64. O bi}u Bo`jem - Snage Otac-Majka principa su i u mu{karcu i u `eni; zato su oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog Spasenja - Nosioci bo`anske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja Niz otelovljenja sinova i k}eri Bo`jih, povezanih ovim nalogom Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-

16

11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada uticati (13) ..................................................................................................587 65. Poslednje pomazanje od Marije Magdalene - Spremanje izdaje - O istinskom davanju i pomo}i siroma{nima - Senke ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10) .........................................................599 66. U~enja o savr{enstvu - Istinski `ivot je `ivot u Bogu (1 - 3). ^ista bi}a `ive u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao jedinstvo u Bogu - Marija Magdalena, uzor primaju}eg principa - ^itavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno jedinstvo: Duh, du{a i ~ovek - Kada }e Carstvo Bo`je do}i na Zemlju? (12 - 13) ......................................................................................603 67. Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud - Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je Jevreji `anju svoju setvu ve} dve hiljade godina - ^ovek treba da po{tuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`njem, ina~e }e se na}i Hristu sleva (1-10). Otpla}ivanje i ~i{}enje najoptere}enijih du{a (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptere}enijih du{a (15) .....609 68. Pore|enja o Bo`jem sudu - "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih glasnika koji i `ive ono ~emu u~e (8-10). Ja sam do{ao u Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spolja{nje dostojanstvo - Zemaljski }e se vlastodr{ci razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji }e postati zavr{ni kamen (12-14). Preobratite se na vreme, pre no {to sudbina krene svojim tokom - Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine (15-20) ...................................................................617 69. O smrti, ponovnom ro|enju i `ivotu - Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene du{e - Du{a nalazi svoj mir tek kada su svi gresi otpla}eni - Otpla}ivanje grehova na Zemlji lak{e je i br`e nego u carstvu du{a (3-4). ^ovekova re~ je re~

17

zablude (5-6). Delovanje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispunjava Zakon `ivota i osloba|a se gre{enja (11-13) ....................................................................................627 70. Isus prekoreva Petra zbog `estine - Po{tujte `ivot bilo na kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik `ivota na putu evolucije ka savr{enstvu (1-5). Ko `ivi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, gre{nog sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svetlost posta}e vidljiva, no tama `eli da ga ugasi (11). Bo`anska Mudrost u vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je sve{tenica (12-14) ....635 71. ^i{}enje hrama - Udarci bi~em za du{u i telo (1-2) Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i o`ivljava (5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11) .......................................................645 72. Isusova opro{tajna beseda - Slika i prilika O~eva (1-3). Oni }e ~initi ve}a dela nego {to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko nesebi~no slu`i, njemu }u Ja ispuniti ono za {ta se moli (5). Ko osve}uje svoj hram, `ivi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje re~i: "Otac je ve}i od Mene" (9-11) ..............................................................................................650 73. Pravi ~okot - Svaka loza u Meni daje plod (1-2).Ko ne ostane u Meni, gre{i (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko du{e sti~e dar razlikovanja istine od zablude (5). Verni u Moje ime donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vi{e slep (9). Za{to se Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek ne}e mo}i da ka`e: "O Hristu nisam znao ni{ta" (13) .........................................656 74. Isus priprema Svoje u~enike na ono {to predstoji - Borba protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bi}e izvr{eno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5) ..............................................666

18

75. Poslednja pashalna ve~era - Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom Novom Dobu ne}e vi{e biti prolivanja krvi (7-9). O~i{}ena Zemlja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu du{e i istinskoj slobodi (11-12). Zakon `ivota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome (13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni koji vr{e dela Bo`ja (18) .........................................................................673 76. Pranje nogu - Poslednja ve~era - Otvaranje sedam osnovnih snaga du{e zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (4-5). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak du{e je da ponovo postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve} simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Za{to je Isus mogao da bude uhva}en i za{to je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov (29-30) ..................................................................................685 77. Bol u Getsimanskom vrtu - Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu - Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne mo`e da shvati situaciju i prespava}e nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bi}e ispunjeni (1-13) .....................705 78. Judino izdajstvo - Petrovo odricanje - Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa - Ko se ma~a lati, od ma~a }e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (1-18) ..............................710 79. Saslu{anje pred prvosve{tenikom Kajafom - Dr`anje prilikom optu`bi - Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga podi}i" (1-10) ...............................................................714 80. Judino pokajanje - Nepravda nanesena bli`njem mo`e postati sudbinom - Gre{enje posve}enih je gre{enje protiv

19

Svetog Duha - Ko se namerno ogre{uje o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje Hrista (1-10) ...............................................................717 81. Saslu{anje pred Pilatom - Oni koji `ive u Istini, pravedni su u mi{ljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage poku{ale su da spre~e ~in Spasenja - "Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom Mo} prividnog hri{}anstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde - Krst: znak Spasenja i vaskrsenja ili znak poraza (1032) 720 82. Razapinjanje Isusa na krst - Isus je izdr`ao sve napade i postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadr`ao svoj polo`aj (3-4). Za~e}e i ra|anje u grehu ili u nesebi~noj ljubavi (5-7). ^ovek sam odre|uje kakvo }e ruho nositi njegova du{a u onostranom (8-13). Skru{eni gre{nik (14-16). Prividni trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca. - U Nebo mo`e u}i samo ~isto duhovno telo (17-19). "Bo`e Moj, Bo`e Moj, za{to si Me ostavio." (20). Zakon ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji nikakvo pravo na smrtnu osudu niti na ubijanje (28) ..........................730 83. Isusov Pogreb - O sahranjivanju mrtvih (1-3) Po{tovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10) .....................................................744 84. Uskrsnu}e Isusovo - An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na du{a bli`a je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i duhovnog tela (9). Preobra`aj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13) ..................747 85. Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu - Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16) ..................................753 86. Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve - Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog odvajanja od tela (1-8) .............................................................................756

20

87. Isus se ukazuje Svojim u~enicima - Za{to su u~enici mogli da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnu}a i pobede nad tamom (3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Kr{ten Duhom Svetim (8). Nesebi~na ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posve}en `ivot (10). Bo`ji Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~enje vremenom podle`e promenama - Zajednice u Hristu do Doba Svetlosti (11-15) ..............................................................................759 88. Osmi dan posle Uskrsnu}a - Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Gre{ni svet ne prepoznaje istinske sinove i k}eri Bo`je, a ni veliku `enu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost {irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8). U borbi protiv Svetlosti sveta tama }e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao `enskog an|ela: degradacija svih `ivotnih oblika i razlaganje Stvaranja (11-12) .......770 89. Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom - Vaskrsli sre}e Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri; stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini, to nije tvoja briga (11-12) ..............................................................780 90. [ta je Istina? - O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3) Sve je svest (4-5). ^ovek mo`e shvatati samo ostvarenu istinu Postizanje savr{enstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne ljubi nesebi~no, ne `ivi u istini i ne prepoznaje je - Svaki ~ovek vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16) ........................787 91. Red Zajednice (1. deo) - Jezik koji je vibracija (1-4). Davanje imena i kr{tavanje novoro|en~adi - Odgajanje u ~estitosti (5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u `ivotni princip zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno kr{tenje - Zapovest "Moli se i radi" - An|eo zajednice - Stare{ina - Savet stare{ina - Knjiga zajednice (9). Pomazanik (10) .................................................797

21

92. Red Zajednice (2. deo) - Brak i partnerstvo, povezanost prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose odgovornost za svoju decu - "Otac-Majka ku}a" - Ne smatrati decu vlasni{tvom - O duhovnim dual-parovima i nastajanju "duhovne dece" (4). O ve~eri u Zajednici - Pregled sedmice Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci, ustupci su a ne zakonitosti (6-7) .........................................................................................809 93. Red Zajednice (3. deo) - O opra{tanju i moljenju za opro{tenje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4). Odgovorni u Zajednici (5-10) .........................................................................................822 94. Red Zajednice (4. deo) - O sahranjivanju mrtvih - Svesni `ivot - Duhovno mrtvi - Bog ne `eli da se ponovo otelovljavamo (1-4). Ko je prona{ao put do svog unutarnjeg Boga ne trebaju mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne: nesebi~no slu`enje - O ode}i: unutarnja lepota postaje vidljiva u spolja{njem (5-7). Rast i odr`avanje `ivota Zajednice; zajedni~ki zadatak (8-10) ............................................................................................830 95. Uznesenje - Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga - U mo}nom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici, pohranjeni su, kao pozitivna energija, vra}anje u Domovinu i Carstvo Bo`je na Zemlji, i oni se sve vi{e izgra|uju (1). Zemaljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a demona (2-3). U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i samostvorenim okovima (4). Obe}anje Svetog Duha (5). Nosi Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj slavi (7). Nesebi~na ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek do`iveo i kroz patnju iskusio {ta zna~i biti ~ovek (9-10) .............................................842 96. Izlivanje Svetog Duha - O zadacima i polo`aju u~enika (1-3). Ko je veliki u Duhu on slu`i i daje sa smerno{}u i zahvalno{}u (4-5). Po~eci crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim polo`ajima i dostojanstvenika - Oni koji nesebi~no slu`e svima, daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku Svetog Duha? (8-

22

9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi op{tem dobru (10). Jedan za sve, Hrist (11). Ljudsko pona{anje u prazajednicama - Cepanje prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13). Ceremonije i sli~ni ljudski ~inovi ne spadaju u u~enje Nazare}aninovo (14-15). Iz saglasnosti u mi{ljenju proizlaze sloboda i jedinstvo (16). Obja{njenje ispovedanja vere (17-23). Ko Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26). Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet }e pote}i `ivot. ......................857 Pogovor .......................................................................................................886 Zakoni Bo`ji za Carstvo Mira Isusa Hrista .....................................................................................887 Izve{taj prahri{}ana Zaventne zajednice Novi Jerusalim u Univerzalnom `ivotu za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja "Ovo je Moja Re~" o razvoju, izgradnji i strukturi Carstva Mira Isusa Hrista (stanje 1992.) ............................................................899 Za bolje razumevanje ovog dela: Bo`je proro{tvo .........................................................................................914 Knjige i kasete Univerzalnog `ivota ..................................................................................919 Predgovor Brata Emanuela, Heruvima bo`anske Mudrosti

Za ponekog }e ~itaoca mo`da biti nerazumljivo {to se Hrist, Sin Bo`ji, vra}a na jedno prili~no nepoznato Jevan|elje i na njemu ne samo da gradi, ve} ga i tuma~i, ispravlja i produbljuje, to jest dopunjuje. Razlog za to je slede}i: Hri{}anske konfesije i zajednice, kao i mnogi poznavaoci Biblije imaju "svoju Bibliju", koju smatraju potpunom i ~istom istinom, od koje su na~inili sopstveno vlasni{tvo. Ali oni se varaju u svom uvere-

23

nju da je u njihovoj Bibliji re~ Bo`ja data jednom i za sva vremena i time i zaklju~ena. Tako Hristu, Spasitelju svih du{a i ljudi, nije bilo mogu}e da unutar jo{ postoje}ih hri{}anskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju, protuma~i, ispravi i produbi tu knjigu, njihovu Bibliju. Zato je Hrist i{ao drugim putevima; On je otkrivao i otkriva Istinu izvan hri{}anskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju. Jer, sva bi}a i ljudi treba da do`ive Boga, ve~nu Svetlost, neograni~enu Istinu. I svima je data sloboda volje da je prihvate ili odbace. Hrist, Sin `ivoga Boga, Spasitelj svih ljudi i du{a, inspirator je u Svom delu Spasenja, Univerzalnom `ivotu, iz kojeg proizlazi Carstvo Mira Isusa Hrista. On je na po~etku ove decenije (1980) zamolio nekoliko bra}e - koji su svi do jednoga bili poznavaoci Biblije - da ispi{u esenciju Istine, kako iz Starog Zaveta, tako i iz Novog Zaveta. Hristova `elja bila je i jeste, da se napi{u ~injenice o Njegovom `ivotu i misli kao Isusa iz Nazareta, da bi ove kasnije slu`ile kao istorijski izve{taj za one koji }e `iveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, a preko Njega su ve} u velikoj meri dostigli savr{enstvo. U Svojoj objavi On je ovoj bra}i, shodno smislu, rekao: Uzmite u ruke ove tekstove Biblije koje }u vam Ja sada dati i dopustite da va{a duhovna svest klizi preko njih. To zna~i: ~itajte o~ima Istine - a ne razumom; jer ovaj muti oko i smisao za Istinu. Oko Istine }e onda padati na ona mesta u tekstu koja sadr`e Istinu, a koja je od zna~aja za sad{njost i za dolaze}e vreme, jer Ja }u to pohraniti u va{a srca. Onda }u preko vas tuma~iti i produbljivati. To su Bo`je re~i, koje su veliki proroci i prosvetljeni primali iz Duha Istine, kao predvi|anje sada{njeg i dolaze}eg vremena. Njegov motiv bio je i jeste da Njegovi u sada{njosti, kao i prete`no ve} savr{eni ljudi nastupaju}eg vremena u Carstvu Mira mogu da pro~itaju i izvr{avaju ono {to je On doneo ~ove~anstvu kao Isus iz Nazareta - i da saznaju ko je On bio i jeste u Duhu. Kada jednom Carstvo Mira Isusa Hrista bude obuhvatilo Zemlju, spasenje u ljudima bi}e zavr{eno, jer }e se u Carstvu Mira otelovljavati samo jo{ gotovo savr{ene du{e.

24

U Carstvu Mira Isusa Hrista duhovno znanje ne}e biti od zna~aja, jer }e se ti prete`no ve} savr{eni ljudi pribli`iti Bo`anskome, po{to poseduju mudrost i ne moraju vi{e da nalaze mudrost preko duhovnog znanja. I mnoge verzije Biblije na koje se konfesije u ovom vremenu (1989) jo{ oslanjaju, bi}e tada bezna~ajne. Jer, ko je dostigao bo`ansku mudrost, taj je otvorio i svoju duhovnu svest, a njegovo ~isto duhovno telo, u kojem potpuno deluje esencija beskona~nosti, za njega je onda knjiga bo`anske mudrosti. Kada Carstvo Mira Isusa Hrista obuhvati Zemlju, ne}e vi}e biti ljudskih dela. Ljudska dela su i konfesije, kao i njihove Biblije, u koje su oni mnogo toga uneli po sopstvenom naho|enju i iz njih u~ili onome {to im se ~inilo neophodnim iz njihovog konfesionalnog mi{ljenja. Mnoga duhovna bi}a po{la su u otelovljenje radi Dela Spasenja. To je kao jedan veliki mozaik, u kojem su sadr`ane sve ~etiri ravni ~i{}enja, uklju~uju}i i Zemlju. Svako od ovih duhovnih bi}a prihvatilo je neki nalog u Spasiteljskom Delu; ono je kao svoj udeo u Nalogu prihvatilo jedan ili vi{e "kamen~i}a mozaika" u svoje duhovno telo, kako bi u zemaljskom postojanju moglo da ispuni ono {to je prihvatilo kao nalog. Ovaj udeo u Nalogu, dakle, ugraviran je u du{i i mora se ispuniti. Neka duhovna bi}a primila su u svoje kamen~i}e mozaika razne mogu}nosti. To zna~i: kada nalog radi kojeg je neko duhovno bi}e po{lo u inkarnaciju, nije ispunjen, onda ono ovo "Treba" koje je tim nalogom ucrtano u njegovom duhovnom telu mora da ispuni drugde bilo u nekom novom otelovljenju ili u mestima ~i{}enja. Ako je ipak nastupilo vreme kada se doti~ni kamen~i} mozaika Naloga mora ugraditi na Zemlji, onda druga otelovljena duhovna bi}a preuzimaju ono {to njihov bli`nji u Nalogu - zbog nekog optere}enja ili nekog zavo|enja preko satane ~ula - nije u~inio. Ovaj kamen~i} mozaika, koji su sada ostvarila druga otelovljena duhovna bi}a, dakle ljudi, je onda u potencijalu Naloga za Zemlju dodu{e uga|en. Doti~no duhovno bi}e pak, koje je propustilo da na vreme ostvari svoj udeo u nalogu Spasenja, mora}e ovo na drugi na~in da popravi. Kada ovako, dakle, za Hrista tu i tamo vrata ostanu zaklju~ana, onda }e On i}i drugim putevima, kao {to se, na primer, dogodilo sa ovom knjigom "Ovo je Moja Re~".

25

Kada Gospod oslovi duhovne darove u nekom ~oveku, na primer podseti nekog brata na njegov duhovni nalog, tada i knez ovoga sveta ima mogu}nost da ih isku{ava i mo`da ih i zavede - dakle i one koji `ive kao ljudi me|u ljudima da bi u svet donosili Istinu i mir. Oni su se u Carstvu svetlosti bili odlu~ili da u zemaljskom ruhu ostvaruju dela Bo`ja i da slu`e Hristu i svom bli`njem u svetu koji je teritorija tame. Ipak, u svakom trenutku, svaki ~ovek stoji na raskr{}u - pred odlukom: za ili protiv Boga. Bra}a koja su u otelovljenje bila po{la sa duhovnim nalogom da napi{u delo koje je od zna~aja i za sada i za ubudu}e, podlegli su ljudskome. Oni nisu mogli prema planu da ostvare ono {to su bili pohranili u svoje duhovno telo. I tako se onda krenulo drugim putem, otvorena je, dakle, jedna druga mogu}nost: put preko na{e sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Jer, zapisivanje knjige "Ovo je Moja Re~" va`an je elemenat u delu Gospodnjem u Univerzalnom `ivotu, jer }e ovo delo biti zna~ajno pre svega u Carstvu Mira Isusa Hrista. Ono sadr`i sve zna~ajne doga|aje koje je Hrist, Vladar Carstva Mira, kao Isus iz Nazareta, do`iveo i pretrpeo. Jer, On je Spasenje doneo Svojim `ivotom i mi{lju i ljubavlju prema ljudima. Jedino Njegovim ^inom Spasenja nasta}e na Zemlji Njegovo Carstvo Mira. Na njoj }e onda `iveti du{evni, dakle gotovo savr{eni ljudi, i posedova}e je sve vi{e, jer }e se vladavina tame zavr{iti. Jer se od Njegovog "Svr{eno je" na krstu, satansko sve vi{e vezuje. I kada jednom Carstvo Mira obuhvati Zemlju, ono satansko bi}e svezano. Jedino Spasiteljskim Delom je ovo postalo mogu}e! Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, ima dakle mnogo na~ina da postigne ono {to je od zna~aja za dana{nje vreme (1989), a posebno za Novo Doba. Knjiga "Ovo je Moja Re~" nije bila u neposrednom nalogu na{e sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Ipak, ona je prihvatila postoje}u mogu}nost - da se knjiga "Jevan|elje Isusovo"* uzme kao podloga za Delo Otkrivenja "Ovo je Moja Re~". Hrist joj je izi{ao u susret sa ovom knjigom, jer zadatak da primi jedno takvo delo za sada{njost i budu}nost, nije stajao neposredno u njenom nalogu. Hrist je, izme|u ostalog, shodno smislu, rekao na{oj sestri:

26

Po{to je sada morao da se na{e drugi na~in, a ti si predvi|ena za duhovne zadatke svog neposrednog naloga, Ja }u ti - onoliko koliko je to na Zemlji mogu}e - izi}i u susret sa ovim zapisivanjem. Da bi mogla da ispuni{ svoje neposredne zadatke za ovaj zemaljski `ivot, i po{to je vreme za ovo dragoceno, Ja }u tuma~enjima, ispravkama i produbljivanjima nadgra|ivati knjigu "Jevan|elje Isusovo". Knjiga koju ljudi nazivaju "Jevan|elje Isusovo" uprkos prevodima i uprkos re~ima iz nje koje u dana{njem vremenu (1989) imaju drugo zna~enje - sadr`i duboke uvide u ono {to se odigralo za vreme Mog zemaljskog `ivota kao Isusa iz Nazareta. Ti `ivi{ u zemaljskom ruhu. Zato nije neophodno da se, uz velike napore, napi{e sasvim novo delo, jer bi te to dugo vremena spre~avalo da pri|e{ zadacima svog neposrednog naloga i ispunjava{ ih. Zato Hrist gradi na postoje}oj Istini sadr`anoj u knjizi "Jevan|elje Isusovo". On je tuma~i, ispravlja i produbljuje, ispunjavaju}i tako, preko na{e sestre, ono {to stoji u nalogu Spasiteljskog Dela: dati istorijsko delo za Carstvo Mira Isusa Hrista, delo "Ovo je Moja Re~".* Po{to volja na{e sestre po~iva u Volji Bo`joj, koju ona ispunjava, iz knjige "Jevan|elje Isusovo" izraslo je delo "Ovo je Moja Re~". Ovo delo }e dosti}i svoj puni zna~aj tek u Carstvu Mira Isusa Hrista. I bilo da se ono ~ita sada ili u budu}nosti - sve do potpunog razvoja Carstva Mira, Hrist jeste i ostaje isti: Savladar Neba, a mi smo sa Njim, kao bra}a i sestre, u svu ve~nost . Dokle god budem pou~avao preko na{e sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg, za ~ove~anstvo }u se zvati Brat Emanuel. U Duhu Bo`jem, pak, ja sam Heruvim bo`anske Mudrosti, odgovorni u Spasiteljskom Delu Isusa Hrista. U Carstvu Mira delova}e onda jedino ve~ni Zakon Ljubavi. Onda ne}e biti potrebna nikakva u~enja i nikakva tuma~enja Ve~nog zakona. Ja Jesam i osta}u Bo`ji an|eo Zakona, ~uvar bo`anske Mudrosti. Mir!

27

Ja Jesam Moje re~i kao Isusa iz Nazareta nisu bile mrmljanje fariseja i pismoznanaca koji su se ulagivali narodu radi priznanja, pohvala i nagrada. Moje re~i kao Isusa iz Nazareta bile su jasne i nedvosmislene - kao {to su to i Moje re~i kao Hrista, koje teku preko Mog instrumenta, kroz Moju proro~icu, Zrak bo`anske Mudrosti. Samo gre{nici, oni koji su hteli da ostanu u grehu, govorili su Mi kao Isusu iz Nazareta: "Tvoje su re~i stroge. Ko mo`e da ih slu{a?" Ve~ni Zakon je apsolutan, i ko ga ~uje, shvati}e da on od ~oveka zahteva odlu~nost i doslednost - za ili protiv Boga. Ko pak ne `eli da se odlu~i, jer je i sam skorup na mleku, i `eli da i sam obere mleko, tj. da dobije od svega pone{to, i onda da za sebe iz toga izvu~e korist, taj govori o strogosti Ve~nog Zakona. Ja Jesam Zakon, apsolutnost. Onaj neodlu~ni je strog i tvrd prema bli`njima, ali je kao malsac mek kad je re~ o njemu samome. On `eli da se kre}e samo po povr{ini - poput skorupa na mleku - i ne}e doku~iti dubinu, ono istinito, po{to Ve~ni Zakon od njega zahteva doslednost. Ko ~ita Moje re~i odvra}aju}i se od njih sa argumentima nekada{njih pismoznanaca i fariseja i njihovih pristalica: "Njegove re~i su stroge. Ko mo`e da ih slu{a?" - taj najpre treba da spozna samoga sebe kao dana{njeg fariseja i pismoznanca, koji opet ne `eli da prihvati Hrista, koji Ja Jesam, jer ne}e da se odlu~i za Istinu. Moje re~i su Sveop{ti zakon, ve~ni Zakon; one zahtevaju odluku za ili protiv Mene. Ko ovo mo`e da shvati, neka shvati. Ko ovo ho}e da ostavi, neka ostavi. Svako nosi ono {to sam jeste - i za to {to jeste sam snosi odgovornost pred Sveop{tim zakonom, Bogom. Ti si tvoje ose}anje, tvoja misao, tvoja re~ i tvoj postupak. Po tome se i meri!

28

U ime Svevi{njeg Amin Ovde po~inje Jevan|elje Isusovo, Hristovo, po telu potomka Davidovog preko Josifa i Marije, a po Duhu Sina Bo`jeg preko bo`anske Ljubavi i Mudrosti. Prolog

Ve~no jeste Ve~na misao, i ve~na misao jeste Re~, Re~ Bo`ja je ve~no praose}anje,* svetlost i snaga

a Re~ je delo, i ovo troje jedno je u ve~nom Zakonu; a ovaj zakon je u Bogu, i on proizlazi iz Boga. Bog je ve~ni Zakon, On zra~i iz centralnog Prasunca kroz sva carstva beskona~nosti i kroz sva ~ista bi}a, kroz sve ~isto postojanje.

Sve je stvoreno Zakonom i bez njega ni{ta nije stvoreno {to postoji. U Re~i su `ivot i supstanca, vatra i svetlost. Re~ Bo`ja je `ivot i supstanca, vatra i svetlost.

29

Ljubav i mudrost jedno su za spasenje svih. Iz ljubavi zato do|e Mudrost i boravi me|u ljudima, da bi ovi primali ono {to Bog, ljubav i mudrost, ima da im ka`e danas (1989) u velikom vremenu osloba|anja nara{taja iz bede i ograni~enosti.

I svetlost sija u tami, i tama je ne skriva. Svetlost je snaga, sila i mo}.

Re~ je vatra koja daje `ivot i osvetljavaju}i ovaj svet biva vatra i svetlost u svakoj du{i koja stupi u svet. Ja Sam u svetu, i svet je u Meni; a svet ne zna za to Ja Sam u svetu, i Ja pro`imam svet ali svet ne zna za to.

Ja dolazim Svojoj sopstvenoj ku}i, a prijatelji Moji Me ne primaju. No svima koji prime i povinuju se, data je snaga sinovi i k}eri Bo`je da postanu, A tako i onima koji u sveto Ime veruju, koji nisu ro|eni iz volje mesa i krvi, nego iz Boga.

30

Ja dolazim Svojoj sopstvenoj ku}i, svim du{ama i ljudima, a Moji Me prijatelji ne primaju. No svima koji Me prime i povinuju Mi se, data je snaga da svesno sinovi i k}eri Bo`je postanu, a tako i onima koji u sveto Ime veruju i po njemu `ive, koji volji mesa i krvi ne podle`u, ve} ispunjavaju Bo`ju Volju. Oni su svesno ro|eni u Bogu.

A Re~ je postala telo i boravi me|u nama i mi videsmo slavu Njegovu milosti punu. Gledajte dobrotu i istinu i lepotu B O @ J U !

31

1. POGLAVLJE Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja Jovan Krstitelj; Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Obja{njenje nemosti Zaharijine (8)

1. U vreme Iroda, kralja Judeje, be{e sve{tenik jedan od roda Avijina, po imenu Zaharija, i `ena njegova od k}eri Aronovih, po imenu Jelisaveta. 2. A behu oboje predani Bogu i `ivljahu besprekorno po svim zapovestima i zakonima Gospodnjim. I ne imahu dece, jer Jelisaveta be{e nerotkinja, a oboje ve} u dobi poodmakloj. 3. I dogodi se da on po pravilima svoje slu`be preuzme sve{teni~ku du`nost. I po obi~ajima sve{teni~ke slu`be zapadne ga da u|e u hram Jehovin i kadi. A ~itavo mno{tvo naroda molja{e se napolju za vreme ka|enja. 4. I njemu se javi an|eo Gospodnji koji staja{e nad kadionim `rtvenikom. I upla{i se Zaharija videv{i ga i spopade ga strah. No an|eo mu re~e: "Ne boj se, Zaharija; jer je usli{ena molitva tvoja, i `ena tvoja Jelisaveta rodi}e ti sina, i nadeni mu ime Jovan. 5. I ispunjen bi}e{ rado{}u i miljem, i ro|enju njegovom mnogi }e se obradovati. Jer }e biti velik u o~ima Gospodnjim, i ne}e jesti mesa ni piti `estoka pi}a, i napuni}e se Duha Svetoga jo{ u utrobi matere svoje. 6. I mnogu }e decu Izrailjevu obratiti Bogu, Gospodu njihovom. I on }e Mu prethoditi u Duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, a nepokorne mudrosti pravednika, i narod da pripremi da za Gospoda bude spreman." (Pogl. 1, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ove je re~i, po smislu, ~uo Zaharija u svome srcu. Jer Bog i Njegovi an|eli ne govore jezikom ~ovekovim.

32

U Jovanu nije bio otelovljen heruvim bo`anske Volje, na Zemlji nazvan Ilija, ve} je duh Ilijin obasjao Jovana. Bi}e koje je bilo otelovljeno u Jovanu, u Duhu je neposredni potomak heruvima bo`anske Volje. I Jovan je ve} imao zadatak od Boga da pozove i podu~i decu Izraela. Oni je trebalo da se preobrate i postanu jedan narod, kako bi primili i prihvatili Mene, kada se kao Hrist budem otelovio u Isusu. Jer Ja Sam sa njima zajedno hteo da ispunim nalog Spasenja. Ovo delo Spasenja Ja Sam i izvr{io - ali ne s narodom Izraela, ve} sam u Bogu. Budu}i da deca Izraela nisu poslu{ala, Bo`ji se plan odlo`io. No, plan }e se ipak ispuniti, jer Bogu vreme nije od zna~aja. Bog zove i zove sve dok deca Bo`ja ne postanu jedan narod i ne budu ispunjavali volju Bo`ju. Tada }e Izrael i Jerusalim biti na onom mestu gde }e ljudi ispunjavati Bo`ju Volju.

7. I re~e Zaharija an|elu: "Po ~emu }u ja to poznati? Jer ja sam star i `ena moja je vremenita." I odgovaraju}i an|eo re~e mu: "Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest. 8. I evo, oneme}e{ i ne}e{ mo}i govoriti sve do dana dok se ovo ne ispuni; onda }e se jezik tvoj razvezati, da bi re~ima Mojim poverovao, koje }e se u svoje vreme ispuniti." (Pogl. 1, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: An|eo Gavrilo je heruvim bo`anskog Milosr|a. Nije an|eo Gospodnji oduzeo govor Zahariji, ve} su strah od sna`nog an|elovog svetla i sumnja u ono {to je video i ~uo uko~ili Zaharijine glasne `ice. Zakon Bo`ji ne vezuje. On ne ka`njava ni du{e ni ljude, niti ih dovodi u nevolju. Sve su ovo posledice uzroka koje su stvorili ljudi sami.

33

9. A narod ~eka{e Zahariju, ~ude}i se {to se zabavi u hramu. I izi{av{i ne moga{e s njima govoriti, i oni razume{e da je imao vi|enje u hramu; i on im dava{e znakove, i osta nem. 10. I kad se navr{i{e dani njegove slu`be, otide ku}i svojoj. A posle onih dana zatrudnje Jelisaveta `ena njegova, i krija{e se pet meseci govore}i: "Tako mi u~ini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote me|u ljudima." (Pogl. 1, 9-10)

34

2. POGLAVLJE ^isto za~e}e Isusa Hrista Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se objavio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez - Himna dolaze}em Carstvu Mira (25)

1. A u {esti mesec posla Bog an|ela Gavrila u galilejski grad Nazaret, devici zaru~enoj za ~oveka po imenu Josif iz doma Davidova; a devica se zva{e Marija. 2. Josif pak be{e ~estit i razborit mu`, i ve{t u obradi drveta i kamena, a Marija saose}ajna i plemenita du{a i bavlja{e se tkanjem zastora za hram. I oboje behu ~isti pred Bogom. I od njih dvoje be{e Isus-Marija, koga nazivaju Hristos. 3. I an|eo joj pristupi i re~e: "Raduj se, blagodatna Marijo, ti {to si stekla milost; jer s tobom je materinstvo Bo`je. Blagoslovena si ti me|u `enama i blagosloven je plod utrobe tvoje." 4. A ona videv{i ga, zbuni se od re~i njegovih i mi{lja{e: kakav bi ovo bio pozdrav? A an|eo joj re~e: "Ne boj se, Marija, jer si na{la milost u Boga. I evo za~e}e{ i rodi}e{ sina, koji }e veliki biti i nazva}e se Sin Svevi{njega. 5. I da}e mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova, i On }e domom Jakovljevim vladati zauvek, i kraljevstvu Njegovu ne}e biti kraja." 6. A Marija re~e an|elu: "Kako }e se to dogoditi kad ja ne znam za mu{karca?" ... (Pogl. 2, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: David je telesni praotac svih bi}a Svetlosti, bi}a koja u sebi nose nalog Spasenja. Ona }e sa Mnom osnovati Carstvo Mira Isusa Hrista i gradi}e ga tokom dugih vremenskih razdoblja. Pritom }e se gusta materija polako profinjavati, dok - u poslednjoj fazi Carstva Mira Isusa

35

Hrista - ne postane finijom, svetlotvarnom materijom. Zato je re~eno: I da}e Mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegova. Re~i "Kako }e se to dogoditi kad ja ne znam za mu{karca?" zna~e po smislu: Kako }e se to dogoditi kad sam se s ~ovekom tek verila?

... I odgovaraju}i an|eo re~e joj: "Duh Sveti si}i }e na Josifa, zaru~nika tvoga, a tebe, o Marijo, oseni}e sila Svevi{njega. Zato }e i to Sveto koje }e{ roditi biti nazvano Hristos, Sin Bo`ji, a ime Njegovo na Zemlji nek bude Isus-Marija. Jer On treba da spasava ljude na Zemlji od greha njihovih uvek kad se pokaju i Zakon Njegov poslu{aju. (Pogl. 2, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I bi tako. Ja sam to izvr{io! Moje svetlo spasenja gori u svim du{ama sve do ~etvrte ravni ~i{}enja - svejedno da li je du{a u telu ili u carstvu du{a. Svako - bilo kao du{a ili kao ~ovek - oslobodi}e se greha i krivice samo ako se pokaje i nastavi da sledi ve~ne zakone. Greh ~oveka i du{e odra`ava se i u du{i i u ~oveku. Dug je isto {to i greh. On ~esto me|usobno ve`e vi{e ljudi koji su zajedno prouzrokovali isto ili sli~no, da bi jedni drugima oprostili i me|u sobom o~istili ono {to ih je dovelo jedno drugome.

7. Zato nemoj mesa da jede{ niti pi}a `estoka da pije{. Jer, dete }e biti Bogu posve}eno jo{ u utrobi materinjoj, i ne treba ni ono mesa da jede nit `estoka pi}a da pije, i britva nikad da ne dotakne glavu njegovu. 8. I eto, Jelisaveta, ro|aka tvoja, u starosti svojoj za~e sina i evo je ve} u mesecu {estom, a nazivahu je nerotkinjom. Jer Bogu ni{ta nije nemogu}e." A Marija re~e: "Evo, slu{kinja sam Gospodnja i neka mi bude po re~i tvojoj." I an|eo otide od nje. (Pogl. 2, 7-8)

36

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: An|eo Gospodnji govorio je Mariji jezikom Neba, jezikom svetlosti koji struji u ~istu du{u. On je samo nagovestio {ta se dogodilo s Jelisavetom, no nije govorio o mesecu trudno}e niti o njenoj neplodnosti.

9. A u isti dan javi se Josifu u snu an|eo Gavrilo i re~e mu: "Raduj se, Josife, ti si izabran jer je o~instvo Bo`je s tobom. Blagosloven si ti me|u mu{karcima i blagosloven je plod bedara tvojih." 10. I misle}i Josif o re~ima ovim, jo{ vi{e se zbuni. A an|eo Gospodnji mu re~e: "Ne boj se, Josife, sine Davidov. Jer ti na|e milost u Boga i evo }e{ biti otac deteta, i nadeni mu ime Isus-Marija; jer On }e spasti narod Svoj od greha njihovih." 11. A ovo se dogodi da se ispuni {to Gospod re~e preko proroka koji govori: "Evo, devica }e za~eti i zatrudnjeti, i rodi}e sina, i nadenu}e mu ime Emanuel*, {to zna~i: Bog u nama." 12. I ustav{i Josif od sna, u~ini kako mu an|eo zapovedi, i po|e Mariji zaru~nici svojoj, i ona u krilu svome primi Gospoda. (Pogl. 2, 9-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Tako su kao mu` i `ena bili povezani pred Bogom. Njihova je veza bila blagoslovena od Boga.

13. U dane one usta Marija i pohita u gorski kraj, u grad judejski. I do{av{i u dom Zaharijin, pozdravi Jelisavetu. 14. A kad Jelisaveta ~u pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njenoj. I Jelisaveta, ispunjena silom Duha Svetoga, progovori glasom jasnim: "Blagoslovena si ti me|u `enama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!

37

15. I otkud meni to da mi dolazi mati Gospoda mojega? Jer gle, samo {to za~uh pozdrav tvoj, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj. I blagoslovena je ona koja poverova. Jer, ispuni}e se {to joj Sveti-Jedan kaza." 16. A Marija re~e: "Veli~a du{a moja Tebe, Ve~noga, i raduje se duh moj u Bogu, mome Spasitelju. Jer on vide smernost slu{kinje Svoje; i gle, odsad }e me bla`enom zvati svi nara{taji. 17. Jer Ti, koji si svemo}an, velike stvari na meni u~ini i sveto je ime Tvoje. I milosr|e je Tvoje uvek s onima koji Te se boje. (Pogl. 2, 13-17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Marija se obra}ala, pre svega, bla`enstvu svog unutarnjeg, svoje probu|ene du{e - a ne svom ljudskom. Ona jeste i ostaje ~isto, nesebi~no bi}e u Bogu, slu{kinja Njemu i ljudima. Bla`ena je, tako je mislila, du{a ~oveka koji ispunjava volju Bo`ju. Stari Zavet stoji na prelazu od verovanja u mnogobo{tvo, u svet bogova, ka verovanju u istinskog Jednog, koji jeste u svu ve~nost. Zbog toga se uvek iznova pojavljuje Bog koji ka`njava i ukorava, koga bi ~ovek trebalo da se pla{i. No, Ja vam ka`em: sa strahopo{tovanjem bi ~ovek trebalo da stoji pred Bogom ispunjavaju}i savesno Njegove zapovesti. Istinsko ve~ni Jedan je ljubav. On niti ka`njava niti ukorava. Kaznu i strogost name}e ~ovek sebi samome, postupaju}i protiv Bo`jih zapovesti i `anju}i onda ono {to je sam posejao - osim ako se blagovremeno ne pokaje i ne o~isti ono {to je prouzrokovao. Ja, Hrist u Isusu, objavio sam i usadio u ljude Jednog Boga i Oca ljubavi, koji je Istina i @ivot u svu ve~nost.

18. Ti pokaza silu mi{icom Svojom i razasu one {to su oholi u uobra`enosti srca svojih. 19. Ti zbaci mo}ne s prestola njihovih, a uzdi{e{ smerne i blage. Gladne dariva{, a bogate otpu{ta{ praznih ruku.

38

20. Ti poma`e{ sluzi Svome Izrailju da se seti Tvoga milosr|a, kako si govorio o~evima na{im, Avramu i potomstvu njegovome za sva vremena." I osta Marija kod nje tri meseca, pa se vrati domu svome. 21. A Josif pak govora{e ovako: "Blagosloven budi Ti, Bo`e o~eva na{ih i majki u Izrailju; jer u pravo vreme molbu moju usli{io si i na dan spasenja pomogao si mi. 22. Jer Ti si rekao: Sa~uva}u te i s tobom Zavet sklopi}u s narodom, da bih lice Zemljino obnovio i mesta o~aja izbavio iz ruku upropastiteljevih. 23. I da su`njima mo`e{ kazati: Idite i budite slobodni, a koji u tami lutaju: poka`ite se na svetlu. I oni treba da pasu na stazama radosti, i stvorenja koja Ja stvorih da se preda Mnom raduju, nikada vi{e da love niti ubijaju. 24. I da ne trpe vi{e glad i `e|, niti od `ege da stradaju, niti da ih studen uni{tava. Na svim bre`uljcima Svojim `elim put da pripravim putnicima, i Moje visine da se slave. 25. Pevajte Nebesa i kli~i Zemljo i u pustinjama neka odjekuje pesma! Jer Ti, o Bo`e, poma`e{ Svome narodu i te{i{ one koji su trpeli nepravdu." (Pogl. 2, 18-25) Ja, Hrist tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: No narod Izrailjev oglu{io se. Darove milosti Hrista Bo`jeg nije prihvatio. No, sada je do{lo jedno novo vreme: ljubav i mudrost deluju u planu Spasenja. Bog, pravedni Sve-Jedan, raskinuo je (1988) savez sa starim Izraelom i sklopio novi savez sa onima koji slu`e Mom Delu Spasenja na ovoj Zemlji. I to }e na Zemlji biti Novi Izrael i Novi Jerusalim. Iz ovog naroda izra{}e tokom njegove evolucije Carstvo Mira Isusa Hrista i obistini}e se ono {to, po smislu, stoji zapisano:"Idite i budite slobodni." A oni koji su do sada lutali u tami po}i }e putem Svetlosti i svedo~i}e o Svetlosti. I oni }e pasti na stazama radosti i nikada vi{e ne}e ni loviti ni ubijati stvorenja koja je stvorio Ve~ni. Ne}e vi{e

39

gladovati, ni biti `edni, ni patiti, niti }e ih `ega mu~iti ni hladno}a uni{tavati. Jer u Carstvu Mira sija}e jedno drugo sunce, a elementi ne}e stajati nasuprot struje}oj ljubavi. Pevajte, vi Nebesa i kli~i, ti Zemljo - jer sve }e biti plodonosno, uklju~uju}i i pustinje. Jer Ti, o Bo`e, poma`e{ Svome narodu i darom unutarnjeg `ivota te{i{ one koji su trpeli zbog nepravde.

40

3. POGLAVLJE Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju Pravi proroci (5)

1. A kad Jelisaveti do|e vreme da rodi, rodi sina. I ~u{e susedi njezini i rodbina kako je Gospod pokazao veliku milost Svoju na njoj i radovahu se s njom. 2. I u osmi dan do|o{e da obre`u dete{ce i dado{e ime de~aku po ocu njegovom - Zaharija. No protive}i se mati njegova, re~e: "Ne, nego da se zove Jovan." A oni joj reko{e: "Nikoga nema u rodbini tvojoj da se tako zove." 3. I znacima zapitahu oca njegova kako bi on hteo da ga nazovu. I zaiskav{i da{~icu za pisanje, napisa, progovaraju}i u isti mah: Jovan mu je ime. I za~udi{e se svi, jer se iznenada otvori{e usta njegova i odre{i mu se jezik, i govora{e slave}i Boga. (Pogl. 3, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prihvatanje onoga {to je an|eo objavio Zahariju i radost zbog deteta koje je Zaharija, veran an|elovim re~ima, nazvao Jovan, razre{ilo je u Zahariju ono {to je prouzrokovao.

4. I veliko strahopo{tovanje obuze sve koji behu u blizini, i doga|aj se ovaj razlgasi po svem gorju judejskome. I svi koji ~u{e, pohrani{e to u srca svoja govore}i: "Kakvo li bi ovo dete moglo biti? I ruka Jehovina be{e s njim." 5. A Zaharija, otac njegov, ispunjen Duhom Svetim, prorokova{e govore}i: "Slava Tebi, o Bo`e Izrailjev; jer Ti prihvati i spase narod Svoj. U domu sluge Svojega Davida podi`e rog spasenja. Kao {to si objavio kroz usta svetih proroka Svojih, kojih je bilo otkad je sveta. (Pogl. 3, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

41

Re~i ~esto imaju mnogostruka zna~enja. Zavisno od toga koja ose}anja ~ovek unosi u doti~nu re~. Tako se, na primer, re~ima "svetih proroka Svojih" nije mislilo samo na proroke zabele`ene u knjigama takozvanog Starog zaveta. I, samo jedan je sveti, Bog, Ve~ni. A od Boga poslani proroci koji ispunjavaju Njegovu volju i iz vlastitog ispunjenog `ivota daju Bo`ju Re~, te opominju ljude da je i oni prihvate i ostvaruju, bili su i jesu - bla`eni. To su pravi proroci.

6. Da }emo biti izbavljeni od neprijatelja na{ih i iz ruku sviju koji nas mrze. Da }e{ nam ukazati milost koju Si obe}ao ocima na{im i da }e{ se setiti svetog Zaveta Svojega. 7. I zakletve kojom se zakle Avramu ocu na{em, da }e{ nam Ti dopustiti, da izbavljeni iz ruku neprijatelja na{ih Tebi mo`emo da slu`imo bez straha, sve dane `ivota svoga, u svetosti i pravednosti. 8. I ovo dete zva}e se prorok Svevi{njega. Jer dolazi kao Tvoja slika i prilika, o Bo`e, da puteve Tvoje pripravi, i narodu Tvome spoznanje o spasenju kroz opra{tanje greha da donese. 9. I ljubavlju pro`eto milosr|e Boga na{ega obdarilo nas je ra|anjem Sunca s visina, kako bi On svetlo{}u obasjao one koji sede u tami i senci smrti, i noge na{e upravio na put mira." 10. A dete{ce izraste i oja~a u Duhu i poslanstvo njegovo osta skriveno do dana njegovog nastupa pred narodom Izrailja. (Pogl. 3, 610)

42

4. POGLAVLJE Ro|enje Isusa Hrista Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i k}eri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja an|ela" pastirima bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12)

1. Ro|enje Isusovo, Hristovo, zbi se pak ovako. U one dane izi|e naredba cara Avgusta da se sav svet popi{e. I po|o{e svi u Siriji da popisani budu, svako u mesto svog ro|enja. A be{e to usred zime. 2. I po|o{e tako i Josif i Marija iz Galileje, iz grada Nazareta u zemlju judejsku, u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer Josif beja{e od doma i roda Davidova, a treba{e se upisati sa Marijom, ven~anom svojom `enom, koja be{e trudna. 3. I dok bejahu tamo, do|e ~as da Marija rodi. I rodi sina svojega prvenca, u pe}ini kamenoj i poviv{i ga u pelene polo`i ga u jasle koje tu bejahu. I gle, ispuni se pe}ina svetlo{}u i sija{e se kao sunce u punom sjaju. 4. A u pe}ini behu jo{ jedan vo, konj, magarac i ovca, a kraj jaslica le`a{e ma~ka sa ma~i}ima; a be{e tu i golubova. I svaka `ivotinja ima{e svoga parnjaka, mu{kog ili `enskog. 5. I rodi se On me|u `ivotinjama. Jer do|e i njih da oslobodi od patnje njihove, a beja{e pak do{ao da oslobodi ljude od neznanja njihova i sebi~nosti, i da im objavi da su sinovi i k}eri Bo`je. (Pogl. 4, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus objavio Sam Carstvo Bo`je, te u~io Njegovim Zakonima i `iveo ih. Sa sinovima i k}erima Izraela iz roda Davidova, i sa svim sinovima i k}erima Bo`jim koji ispunjavaju volju Ve~noga, hteo Sam da u Izraelu osnujem i izgradim Carstvo Bo`je, i po povratku u Slavu Moga Oca da se ponovo vratim, u Duhu, i da s narodom izraelskim nastavim da gradim i vladam Carstvom Mira, koje }e svoj vrhunac

43

dosti}i u profinjenoj materiji. No, sinovi i k}eri Bo`ji i Izraelovi behu zaslepljeni grehom. Nakon Mog Spasiteljskog dela, Bog, Ve~ni, je u stole}ima koja su sledila, uvek iznova pozivao sinove i k}eri iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji ispunjavaju Njegovu volju, da prepoznaju koji je njihov nalog. Sada (1989) otpo~elo je novo vreme: vreme preokreta starog u novi svet, svet Hrista. Ja pripremam Svoj duhovni dolazak - opet preko sinova i k}eri iz roda Davidova i drugih sinova i k}eri Ve~noga iz drugih rodova, koji ispunjavaju volju Bo`ju. Preko otelovljene bo`anske Mudrosti Ja pou~avam i njih i sve one koji Me slede, kako bi postali svesni sinovi i k}eri Bo`je koji ispunjavaju volju Bo`ju. Tada }e se ostvariti ono {to je objavljeno: Ja dolazim u Duhu. Svi ljudi `ive}e u miru, a i `ivotinje }e od svog robovanja i od svojih patnji biti oslobo|ene preko Mene, Hrista Bo`jeg. Jer ko postavi svoj `ivot u sinovstvo i k}erinstvo Bo`je, ne}e ubijati - ni ljude ni `ivotinje.

6. A na poljima u onome kraju bejahu pastiri i ~uvahu no}u svoje stado. I gle, an|eo Gospodnji pojavi se iznad njih i sjaj Svevi{njega obasja ih i oni se upla{i{e veoma. 7. I re~e im an|eo: "Ne bojte se. Evo vam javljam radost veliku koja }e biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos, sveti Jedan Bo`ji. I evo vam znaka: na}i }ete dete povijeno u pelene gde le`i u jaslama." 8. I an|elu se odjednom pridru`i mno{tvo ~eta nebeskijeh, koje hvaljahu Boga govore}i: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir svima koji su dobre volje." 9. I kad an|eli otido{e od njih na Nebo, pastiri reko{e jedan drugome: "Po|imo do Vitlejema, da vidimo to {to se dogodi, {to nam objavi Bog na{." (Pogl. 4, 6-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

44

An|eo je govorio pastirima. No, oni ga nisu videli ljudskim o~ima, niti ga slu{ali ljudskim u{ima. Ni ~ete koje su hvalile i slavile Boga oni nisu videli ljudskim o~ima, ni ~uli ljudskim u{ima. Neki od pastira ugledali su svetlo u svom unutarnjem, a drugi su, opet, u svojim srcima ~uli hvalospev Bogu. Jer {to ne nosi ode}u od mesa, ne poseduje ni re~ od mesa, ni zvuk re~i. Re~ Bo`ju i re~ Bo`jih bi}a do`ivljava svaki ~ovek u svom unutarnjem. An|eo Gospodnji nije stajao pred njima kao ~ovek. Oni su stajali kraj vatre i grejali se. Videli su kako se plameni jezik vinuo uvis i poverovali su da su u plamenu videli lik an|ela, kojeg su neki od njih do`iveli u svojim srcima. Pastiri nisu bili jedinstveni u onome {to su videli i ~uli. No oni koji su smisao poruke primili u svojim srcima, krenuli su u Vitlejem. Sli~no kao nekada, an|eli Bo`ji objavljuju i danas: Pripremite puteve Gospodu! Dolazi Hrist, Spasitelj, u Duhu - i On }e biti Pastir jednoga stada, naroda Bo`jeg na Zemlji. On }e vladati u Svome Carstvu na Zemlji, a oni }e sa Njim biti u Duhu, jer se pridr`avaju zakona Bo`jih.

10. I po|o{e hitaju}i, i u pe}ini na|o{e Mariju i Josifa i dete gde le`i u jaslama, i videv{i ovo kaza{e {ta im je re~eno o detetu. 11. A svi koji ih ~u{e divljahu se onome {to im kaza{e pastiri. No Marija upamti re~i ove i zadr`a ih u srcu svojemu; i vrati{e se pastiri slave}i Boga za sve {to ~u{e i vide{e. 12. I kad se navr{i osam dana i dete obreza{e, nadenu{e Mu i ime Njegovo: Isus-Marija, koje mu an|eo nadenu dok jo{ ne be{e u utrobi majke za~eto. A kad pro|o{e dani njihovog o~i{}enja po zakonu Mojsijevom, pone{e dete u Jerusalim da Ga prinesu Gospodu. (Kako je propisano u zakonu Mojsijevom: sve mu{ko {to porodi krilo maj~ino, treba da se posveti Gospodu). (Pogl. 4, 10-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Obrezivanje je jevrejski zakon. Budu}i da se ovaj zemaljski zakon ne suprotstavlja ve~nom Zakonu, on je kao takav - isklju~ivo za

45

ljude - dopu{ten i od Boga. Postane li, otelovljenjem, bi}e iz Boga ~ovekom, ~ovek onda podle`e zakonima prirode i du`an je da se pridr`ava zakona sveta, ukoliko ovi nisu u suprotnosti sa Bo`jim zakonima.

13. I gle, beja{e tada u Jerusalimu ~ovek po imenu Simeon. I on be{e pravedan i bogobojazan, i i{~ekiva{e utehu Izrailjevu; i Duh Sveti izli se na njega, i bi mu objavljeno da ne}e videti smrti dok ne ugleda Hrista Bo`jeg. 14. I Duhom vo|en do|e u hram. A roditelji behu upravo doneli dete Isusa da izvr{e {to zakon propisuje, i njemu se dete u~ini poput snopa svetlosti. I uze Ga u naru~je svoje i slave}i Boga re~e: 15. "Sad otpusti slugu Svojega da ode u miru, kako si rekao. Jer vide{e o~i moje Spasitelja Tvojega, koga si Ti pripremio da pred licem sviju naroda bude svetlost, za prosvetljenje neznabo`aca a na slavu Tvoga naroda Izrailja." A roditelji njegovi ~u|ahu se svemu {to se govora{e o njemu. 16. I blagoslovi ih Simeon i re~e Mariji, materi njegovoj: "Znaj, Ovaj je odre|en za propast i vaskrsenje mnogih u Izrailju, i kao simbol kome }e se protiviti (a zaista, i tebi samoj probo{}e ma~ du{u), da se otkriju pomisli mnogih srca." 17. A be{e tu i proro~ica Ana, k}i Fanuilova, od roda Asirova, ve} poodmaklih godina, koja nikada ne napu{ta{e hram, ve} slu`a{e Bogu dan i no}, postom i molitvom. 18. I u taj ~as do|e ona slave}i Gospoda i govore}i o Njemu svima koji ~ekahu spasenje Jerusalima. I kada svr{i{e sve ovo po zakonu Gospodnjem, vrati{e se u Galileju, u Nazaret, gde i stanovahu. (Pogl. 4, 13-18)

46

5. POGLAVLJE Poklonjenje mudraca i Irod Zna~enje {est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva, ali ne i direktne izjave o mogu}em - Posredno vo|enje (13)

1. Kad se Isus rodi u Vitlejemu, u zemlji judejskoj, u vreme kralja Iroda, gle, do|e nekoliko mudraca sa Istoka u Jerusalim. Bejahu ~isti i ne jedo{e mesa niti pi{e `estoka pi}a, kako bi mogli prona}i Hrista koga su tra`ili. I govorahu: "Gde je novoro|eni kralj Jevreja? Jer mi na Istoku videsmo zvezdu Njegovu i do|osmo da Mu se poklonimo." 2. Kad to do~u kralj Irod, upla{i se on, i sav Jerusalim s njim. I sazvav{i sve prvosve{tenike i psimoznance iz naroda, zahteva{e od njih da mu ka`u gde }e se Hristos roditi. 3. A oni mu reko{e: "U Vitlejemu u zemlji judejskoj, jer tako stoji zapisano kod proroka: A ti Vitlejeme, u zemlji judejskoj, nisi nipo{to najmanji me|u kne`evinama Judejskim; jer iz tebe }e izi}i vladar koji }e vladati narodom Mojim izrailjskim." 4. Onda Irod, tajno dozvav{i k sebi mudrace, saznade od njih kad se pojavi zvezda. I {alju}i ih u Vitlejem, re~e: "Po|ite tamo i pa`ljivo tra`ite dete, i kad Ga na|ete javite mi, da i ja do|em da Mu se poklonim." 5. I oni, saslu{av{i kralja, po|o{e; i gle, zvezda koju mudraci vide{e na Istoku, i an|eo zvezdin i|ahu pred njima, sve dok zvezda ne sti`e i ne stade nad mestom gde beja{e dete. I zasja zvezda sa {est zraka. (Pogl. 5, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: [ta zna~i simbol tih {est zraka? Bo`ji Sin donosi na ovu Zemlju Zakon Bo`ji, sedam osnovnih zraka Neba. [est zraka zra~e u Duhu na Njega - a sedmi zrak, Milosr|e, boravi me|u ljudima: Sin Svevi{njega u zemaljskoj odori, Hrist Bo`ji u Isusu. I Marija je u sebi nosila deo zraka Milosr|a, jer ona je u Duhu Gospodnjem povezana sa heruvimom bo`anskog Milosr|a.

47

6. I krenu{e na put s kamilama svojim i magarcima, koji bejahu natovareni darovima njihovim. I tra`e}i dete gledahu pomno u zvezdu na nebu, da za neko vreme zaboravi{e na svoje umorne `ivotinje, koje trpljahu teret i vrelinu dana i bejahu `edne i iscrpljene. I zvezda umaknu pogledima njihovim. 7. I uzalud stajahu i gledahu uko~eno u svom zaprepa{}enju jedan u drugog. I setiv{i se onda kamila svojih i magaraca, pohita{e da ih rastovare kako bi se odmorili. 8. A na putu blizu Vitlejema be{e bunar. I gle, kad se nagnu{e da zagrabe vode za svoje `ivotinje, na mirnoj povr{ini vode ukaza se zvezda koju behu izgubili. 9. I kad je vide{e, ispuni ih velika radost. 10. I slavljahu Boga koji se smilova na njih ba{ kada se i oni smilova{e na svoje `edne `ivotinje. 11. I u{av{i u ku}u na|o{e dete{ce s Marijom, materom Njegovom, i pado{e i pokloni{e Mu se. Pa otvoriv{i riznice svoje, raskrili{e pred Njim darove svoje: zlato, tamjan i smirnu. 12. I budu}i u jednom snu upozoreni od Boga da se ne vra}aju Irodu, krenu{e drugim putem u domovinu svoju. Prema svome obi~aju zapali{e vatru i pred plamenom se pomoli{e Bogu. 13. A kad oni otido{e, gle, an|eo Gospodnji javi se Josifu u snu i re~e: "Ustani i uzmi dete i mater njegovu, pa be`i u Egipat i ostani tamo dok ti druga~ije ne ka`em, jer Irod tra`i dete da Ga ubije." (Pogl. 5, 6-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji zapisano: "... jer Irod tra`i dete da Ga ubije". Re~i an|ela i inspiracija iz Duha glasili su, shodno smislu: "Be`i sada sa detetom i Njegovom majkom u Egipat i ostani tamo do daljnjega". Vest da Irod ho}e da ubije dete do{la je do Josifa iz drugih izvora a u vezi je sa an|elovim re~ima.

48

No budu}i da ljudi Novoga Doba - preko ostvarivanja i ispunjavanja ve~nih zakona - poznaju slobodu u Zakonu `ivota, oni }e posumnjati u ovakve ili sli~ne izjave: "Irod tra`i dete da ga ubije". Jer oni znaju da ovakve ili sli~ne direktne izjave Bog i Njegovi an|eli nikada ne daju. Jer oni bi time potvr|ivali ono {to je jo{ neizvesno. Zbog toga Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem i ovu i druge izjave, kako bi ova knjiga za mnoge postala delo spoznaje. Bog dopu{ta da se ljudima prenose poruke preko drugih izvora, dakle posredno - i to onda kad je namera nekog ~oveka ve} izgovorena, a drugi ili tre}i koji su je ~uli mogu da je prenesu dalje. Ako je namera va`na, bi}e posredno prenesena onome na koga se odnosi. Na ovaj na~in Bog - u zakonu setve i `etve - vodi posredno.

14. I on, ustav{i, uze dete i mater Njegovu no}u i otide u zemlju egipatsku. I ostade tamo oko sedam godina, do smrti Irodove, da se ispuni {to je Gospod preko proroka rekao: "Iz Egipta pozvah Sina Svojega." 15. A kad ~u ovo Jelisaveta, uze i ona sin~i}a svoga i po|e s njime u brda, i tamo ga sakri. A Irod posla svoje ljude u hram Zahariju da ga pitaju: "Gde ti je dete?" A on odgovori: "Ja sam sluga Gospodnji i u hramu sam neprekidno. Ne znam gde je." 16. I Irod opet posla svoje ljude k njemu s pitanjem: "Reci mi pravo, gde ti je sin, zar zaista ne zna{ da je tvoj `ivot u mojim rukama?" A Zaharija odgovori govore}i: "Bog mi je svedok: ako prolije{ moju krv, Bog }e primiti du{u moju, jer proliva{ krv nedu`noga." 17. I oni ubi{e Zahariju u hramu, izme|u sveti{ta i oltara. A narod doznade o ovome preko glasa koji poziva{e: "Ubijen je Zaharija i krv njegova da se ne spere dok osvetnik ne do|e." I kad pro|e neko vreme baci{e sve{tenici kocku i ona pade na Simeona, i on zauze mesto njegovo. 18. A videv{i Irod da ga mudraci izigra{e, silno se rasrdi te posla svoje ljude da pobiju svu decu u Vitlejemu i okolini, od dve godine pa nani`e, prema dobi koju doznade od mudraca.

49

19. Tako se ispuni ono {to re~e prorok Jeremija: "U Rami se ~uje glas, pla~ i naricanje, i `alost velika. Rahela oplakuje decu svoju i ne da se ute{iti, jer ih vi{e nema." 20. A po smrti Irodovoj, gle, an|eo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, govore}i: "Ustani i uzmi dete i mater Njegovu i vrati se u zemlju Izrailjevu; jer izumre{e koji su detetu radili o glavi." 21. I on ustav{i, uze dete i mater Njegovu i vrati se natrag u zemlju Izrailjevu. I nastani{e se u gradu po imenu Nazaret. I Njega nazva{e Nazare}aninom. (Pogl. 5, 14-21)

50

6. POGLAVLJE Detinjstvo i mladost Isusova Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom - Iskustvo `enskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mudrost Egip}ana (11). Kratak pregled Isusova `ivota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je `iveo i davao iz svemo}i i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest "Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~i{}enja Zemlje (17)

1. A roditelji Njegovi, Josif i Marija, i|ahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe; slavljahu praznik po obi~aju bra}e svoje koji prolivahu krv, je|ahu meso i pijahu `estoka pi}a. I kad Isus navr{i dvanaest godina, po obi~aju praznika krenu i On s njima u Jerusalim. (Pogl. 6,1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovim je objavljeno da se Bog, Gospod, ne me{a u zakone ljudi ukoliko su to samo obi~aji koji se ne protive nebeskim zakonima. I ~ovek Isus pridr`avao se obi~aja, a Gospod ga je pratio Svojim Duhom.

2. A kad pro|o{e ovi dani i oni se vra}ahu, ostade de~ak Isus u Jerusalimu, a da ne zna{e za to roditelji Njegovi. I misle}i da je s dru{tvom, odmako{e ~itav dan hoda. I tra`ahu Ga onda me| prijateljima i poznanicima. I ne na{av{i Ga vrati{e se u Jerusalim, tra`e}i Ga tamo. 3. I posle tri dana na|o{e Ga u hramu gde sedi me| u~iteljima. I slu{a ih, i pita ih. I svi koji Ga slu{ahu, divljahu se Njegovu razumevanju i odgovorima Njegovim. 4. I ugledav{i ga roditelji Njegovi, zaprepasti{e se. I mati Njegova re~e Mu: "Sine moj, za{to nam tako u~ini? Evo, otac Tvoj i ja tra`ismo Te puni brige". A On im odgovori: "Za{to ste Me tra`ili? Zar ne znate da Ja moram biti u domu Oca Svojega?"... (Pogl. 6, 2-4)

51

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima: "... da Ja moram biti u domu Oca Svojega" de~ak nije mislio na ku}u, na hram od kamena, ve} na ku}u od mesa i kostiju na ~oveka, u kojem boravi Duh Bo`ji, i koji je govorio preko de~aka Isusa. Isus je mislio: Ja moram po~ivati u Sebi, u hramu unutarnjeg, da bih ljude darivao - i odgovarao onima koji Me za to zamole. Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Ko ovaj hram dr`i ~istim, on ose}a, misli, govori i postupa ~isto, a plod toga je `ivot u svesti Bo`joj. U jerusalimskom hramu Isus je pou~avao iz ovog "hrama unutarnjeg", one koji su u hramu od kamena hteli da Ga slu{aju.

... A oni ne razume{e re~i koje im re~e. No, mati Njegova zadr`a sve re~i ove u srcu svojemu. 5. A prorok jedan koji Ga vide, re~e Mu: "Gle, ljubav i mudrost Bo`ja sjedinjeni su u Tebi, i stoga bi u vremenu dolaze}em trebalo da se zove{ Isus, jer Bog }e preko Hrista spasiti ~ove~anstvo koje je danas zaista nalik moru gorkome. No, gor~ina ova posta}e slatkom. Nara{taju ovome ne}e jo{ nevesta do}i, a ni u vremenu dolaze}em." (Pogl. 6, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovaj prorok je proricao iz Duha. U me|uvremenu, protekla su mnoga doba, a Ja, @enik, Duh Hristov, Ja Jesam, krenuo Sam da pozivam ljude koji veruju u Mene i ispunjavaju volju O~evu, da bi ih poveo u zemlju Mira. Poput doterane neveste, ukra{ene ukrasima i vrlinom unutarnjeg `ivota, u susret Mi dolaze mnoge du{e i ljudi - i sve je vi{e onih koji se menjaju od gor~ine ka slatko}i, dolaze}i tako Meni zdesna.

6. I si|e s njima i do|e u Nazaret, i be{e im poslu{an. I pravlja{e to~kove i jarmove i stolove s ve{tinom velikom. I rastija{e Isus u veli~ini Svojoj i u milosti kod Boga i kod ljudi.

52

7. De~ak Isus do|e jednoga dana na mesto gde be{e postavljena zamka za ptice, a oko nje staja{e nekoliko de~aka. Isus im re~e: "Ko je postavio ovu zamku za nedu`na stvorenja Bo`ja? Znajte, da }ete i vi biti tako uhva}eni u neku zamku." I ugleda dvanaest vrabaca koji le`ahu kao mrtvi. 8. I On pre|e rukama Svojim iznad njih, govore}i: "Poletite, i mislite na Mene dok ste `ivi." I vrapci se podigo{e i polete{e cvrku}u}i glasno. A Jevreji koji vide{e ovo behu zaprepa{}eni. I ispri~a{e sve sve{tenicima. 9. A dete ~inja{e i druga ~uda, i vide{e kako cve}e ni~e pod Njegovim stopalima, gde zemlja dotad be{e jalova. I pratioci Njegovi behu puni strahopo{tovanja pred Njim. 10. A kad navr{i Isus osamnaest godina, o`eni{e ga devicom iz roda Judina, i `ivlja{e s njome sedam godina. I jer je Bog uze k Sebi da bi se On latio zadataka vi{ih koje izvr{i, i radi trpljenja za sve sinove i k}eri ljudske. (Pogl. 6,

s Mirjam, ona umre, treba{e da 6-10)

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nisam nikad bio o`enjen. U ovoj generaciji (1989) re~ "o`enjen" i "udata" ima drugo zna~enje. Za ~oveka ovog vremena to zna~i odlazak pred mati~ara i eventualno ceremoniju u nekoj zemaljskoj crkvi, pred i sa sve{tenikom. Tako|e, re~ "ven~anje" ima u Duhu drugo zna~enje nego "sklapanje braka". Ven~anje u Duhu Bo`jem zna~i: dvoje ljudi sklapaju savez (zavet) sa Bogom i trude se da u Bogu postanu jedno. @enidba-udaja je odluka donesena prema zakonima ovog sveta. Ven~anje je, me|utim, zavet vernosti s bili`njim pred Bogom, kojim dvoje ljudi odlu~uju da ostvaruju bo`anske zakone i da zajedno vode ~ist i Bogom ispunjen `ivot. U ovoj knjizi, re~ "o`enjen/udata" zna~i: povezan kroz Bo`ju ljubav. Isus je u Duhu bio povezan sa svim ljudima i bi}ima, sa ~itavim postojanjem - onako kao {to Sam to bio Ja kao Hrist.

53

Kao Isus, to jest kao Sin ~ove~ji, morao sam do`iveti i ovo iskustvo povezanosti sa `enskim rodom, kako bih ga razumeo i mogao mu pomo}i. Kao Isus iz Nazareta negovao sam duboku i ~istu povezanost sa ovom `enom koja je Mome bi}u bila veoma bliska. Zakon glasi: isto privla~i isto. Ova je `ena imala pojedine aspekte u svome bi}u koji su po svome titranju bili sli~ni Mojoj du{i. Preko njih smo bili u dubokoj komunikaciji. Ose}ao Sam se u njoj i ona u Meni. Pri tome sam do`ivljavao svet ose}anja `enskog principa u zemaljskom ruhu i tako razumeo mnoge `ene koje su bile sa Mnom u vreme Moga nau~avanja. Ne{to pre no {to su zapo~ele godine Moga nau~avanja, ovoj `eni isteklo je vreme na Zemlji. Bog, na{ ve~ni Otac, pozvao ju je natrag k Sebi, isto kao {to je to kasnije u~inio i s mnogim mu{karcima i `enama koji su Me sledili. Jer u ovome je svetu dola`enje i odla`enje du{e zakonitost koja ne podle`e samovolji, ve} ili toku Zakona setve i `etve ili Bo`jem zakonu svetlosti. Moj zadatak kao Isusa iz Nazareta, Hrista Bo`jeg, bio je da usadim iskru spasenja u du{e ljudi. Moja patnja i fizi~ka smrt pak, ukazali su na ljudsku tvrdokornost. Da su se Bo`ji sinovi i k}eri iz roda Davidova odazvali pozivu Jovanovom, kao i Mojem, i da su verno sledili Hrista u Isusu, onda bi se priklju~ili i Bo`ji sinovi i k}eri iz drugih rodova i verno bi Me sledili. Tako je mogao nastati jedan narod koji je svesno mogao postati narod Davidov za Carstvo Mira Isusa Hrista. Budu}i da je rod Davidov, rod koji stoji u nalogu Dela Spasenja, ostao u grehu, Ja sam se omotao jednim delom njegove krivice, kao i delovima krivice pojedinaca iz drugih rodova. Tako se i moglo desiti da budem uhva}en, i tako je zapo~ela patnja. Pa i da rod Davidov nije ostao u grehu, Ja bih opet doneo iskru Spasenja svim du{ama i svim ljudima; ali ne bih morao pretrpeti muke i fizi~ku smrt na krstu. Tako, trpeo sam za sinove i k}eri ljudi, jer oni, ne ispuniv{i volju Bo`ju, nisu postali svesnim sinovima i k}erima Bo`jim. Da je rod Davidov stajao uz Mene, ~itav ovaj doga|aj poprimio bi drugi tok. A da je sav jevrejski narod - uklju~uju}i i pismoznance i fariseje - primio i prihvatio Sina Bo`jeg, tako {to bi svi ispunjavali zakon Bo`ji, delimi~na snaga bi ostala u prasnazi. Jer ko ispunjava Ve~ni Zakon, njemu potpora nije potrebna.

54

11. I po{to izu~i Zakon, Isus se opet vrati u Egipat da izu~i mudrost Egip}ana, kao {to to u~ini i Mojsije ... (Pogl. 6, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Budu}i da mnogi tekstovi ove knjige nisu shva}eni po smislu, ve} po re~ima, moraju se uvek iznova tuma~iti i ispravljati. Ve} sam objavio da su neke re~i pri nastanku te knjige imale druga~ije zna~enje nego danas (1989). I ~ovek koji je tada re~ primao i zapisivao raspolagao je jednim odre|enim jezi~kim blagom i jedino se ono moglo primeniti. I prevodioci su, isto tako, za prevo|enje imali na raspolaganju svoje odre|eno jezi~ko blago. Zbog toga bi sve {to nam se iz Bo`anskoga daje u obliku re~i, trebalo shvatiti po smislu. Tamo gde je neophodno tuma~enje, ispravka ili produbljenje, to }u Ja uvek ~initi preko Svog instrumenta za dana{nje vreme (1989) i protuma~iti, ispraviti ili produbiti. Tako i u ovome tekstu ispravljam re~i: "...vrati se opet u Egipat da izu~i mudrost Egip}ana, kao {to to u~ini i Mojsije." Shodno smislu, to bi trebalo da zna~i: On se ~esto sastajao s Egip}anima da bi sa njima razgovarao o Bo`joj mudrosti. No, Ja nisam i{ao u Egipat da bih mudrost Bo`ju nau~io od Egip}ana. Kao dete bio sam sa Svojim hraniteljima u Egiptu, ali ni tada da bih izu~avao bo`ansku mudrost. U pustinji sam se, osim toga, ~esto sastajao sa mu{karcima i `enama da bismo se molili i da bih sa njima razgovarao o ve~noj istini. Me|u njima je uvek bilo puno Egip}ana. Jo{ dok sam bio de~ak Isus, u Meni se objavljivala mudrost Bo`ja, koja je preko Mene i govorila. Stoga sam Ja jo{ kao de~ak, takozvanim u~enima u hramu govorio iz mudrosti Bo`je. Bo`ja je, dakle, mudrost delovala u Meni. Za{to bih je onda jo{ i izu~avao!

... I otide u pustinju da meditira, posti i moli se. I dobi punomo} svetoga imena, kojom mnoga ~udesa ~inja{e. 12. Tokom sedam godina govora{e On sa Bogom licem u lice. I nau~i jezik ptica i `ivotinja, i upozna isceljuju}u mo} drve}a, lekovitog bilja i cve}a i skrivene snage dragog kamenja. I upozna kretanje

55

Sunca, Meseca i zvezda, i mo} pisanih znakova, tajne trouglastog uglomera i kruga, i pretvaranje stvari i oblika, brojeva i znakova. I vrati se odatle u Nazaret da poseti roditelje Svoje; i pou~ava{e tu, kao i u Jerusalimu, kao priznati ravi, u samome hramu, i niko Ga u tome ne spre~ava{e. (Pogl. 6, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve {to je Bog stvorio i {to odr`ava, nalazi se i u ~ovekovoj du{i. Ko `ivi u Bogu, od Boga prima i Bog ga - i kao ~oveka - pou~ava. Kao Isus iz Nazareta, Ja sam `iveo u Bogu i primao od Boga, Mog Oca, i s Njime bio u neprekidnoj komunikaciji. Iz Isusovog unutarnjeg strujala je bo`anska mudrost. On je razgovarao sa `ivotinjama u vodi, u vazduhu i sa onima na zemlji i u njoj. I Isus, u kojem sam Ja `iveo, do`ivljavao je u Sebi `ivot biljaka i kamenja. Iz Svog sam unutarnjeg Ja kao Isus do`ivljavao i kretanje zvezda, i o tome sam mnogo razgovarao sa Egip}anima, me|u kojima je bilo istinskih mudraca. Budu}i da sam kao Isus pou~avao u hramu, mnogi su me ljudi nazivali ravijem. No, Ja sam bio prorok i Bo`ji Sin - u zemaljskom telu kao sin ~ove~ji koji je pou~avao i `iveo Bo`je zakone i `rtvovao se da bi se ispunilo Spasenje u du{ama ljudi i u du{ama koje su `ivele u carstvima pada.

13. A posle nekog vremena otide On u Asiriju, u Indiju i Persiju i u zemlju Haldeju. I mnoge godine pose}iva{e hramove njihove te razgovara{e sa sve{tenicima i mudracima njihovim. I dok putova{e zemljama, ~inja{e mnoga divna dela i isceljiva{e bolesne. 14. I `ivotinje u polju ose}ahu po{tovanje prema Njemu, i ptice Ga se ne bojahu, jer On ih nije pla{io. ^ak i zveri u pustinji ose}ahu snagu Bo`ju u Njemu i slu`ahu Mu dragovoljno i nosahu Ga od mesta do mesta. (Pogl. 6, 13-14)

56

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus sastajao Sam se sa mnogim ljudima razli~itog stale`a i razli~itih jezika, i razgovarao Sam sa Asircima, Indusima, Persijancima, Haldejcima, Izraelcima i mnogim drugim mu{karcima i `enama iz razli~itih rodova. No, Ja nisam putovao u njihove zemlje niti drugde da bih nau~io Bo`ju mudrost. Bio sam u nekim zemljama kao i na granicama pojedinih zemalja. ^esto je tu jezik bio prepreka. No, kad smo razgovarali o zakonima ljubavi, svako je znao {ta je bli`nji hteo da ka`e. Jezik srca ne poznaje granice - tako|e ni danas, u vreme kada se pribli`avamo dvehiljaditoj godini. Iz ljubavi prema ljudima potekla je i spasiteljska snaga - da bi pomogla ljudima i svedo~ila o onome {to je u Meni, Isusu, boravilo: Svemo} Bo`ja. Danas (1989) postoje}a tehnika omogu}uje da se Moja Re~ br`e prevodi i prenosi, da se srca ljudi bude i da oni izu~avaju jezik ljubavi. Njega }e razumeti svi oni koji misle srcem. Mnogi misle da sam brojne godine proveo na putu da bih skupljao mudrosti i ~inio dela ljubavi. Kao Isus iz Nazareta bio sam uistinu mnogo na putu da bih pou~avao i ~inio dela ljubavi i milosr|a. No, nisam zanemarivao ni ispunjavanje zapovesti "Moli se i radi". Kao i Josif i Moja telesna bra}a, i Ja Sam kao tesar ispunjavao ono {to je Bog zapovedio ljudima: "Moli se i radi." Smisao re~i "i nosahu Ga od mesta do mesta" je: Mnoge su me `ivotinje pratile dobar deo puta, poneke i od mesta do mesta. Ko ljubi Boga, on ljubi i carstva prirode. A carstva prirode slu`e onome koji ljubi Boga. Jer ~itavo postojanje jeste `ivot iz Boga - a ko ljubi Boga, njemu slu`i ~itavo postojanje.

15. Jer duh bo`anske ~ove~nosti ispuni Njega i sve oko Njega, i Njemu sve podredi. I ispuni{e se re~i proroka: "Lav }e le`ati pokraj teleta a leopard uz jari}a, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodi}e ih jedno dete.

57

16. I niko ne}e ranjavati ni ubijati na Mome svetom brdu. Jer zemlja }e se napuniti poznanjem Svetoga kao {to voda navr{uje korita morska. I u danima ovim jo{ jednom }u sklopiti savez sa `ivotinjama kopnenim i pticama u vazduhu, s ribama morskim i sa svim stvorovima zemaljskim. I slomi}u luk i ma~, i sva oru|a ratna ukloni}u sa Zemlje. I bi}e sklonjena na mesto sigurno, da niko vi{e ne `ivi u strahu. 17. I Ja ti se zauvek zavetujem u po{tenje i mir i u dobrotu srca i ti }e{ poznati svoga Boga, i zemlja }e ra|ati `itom i vinom i uljem, a Ja }u re}i onima {to nisu Moj narod: Ti si narod Moj, a oni }e Mi uzvratiti: Ti si Bog na{." (Pogl. 6, 15-17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovako se dogodilo! Budu}i da Izraelci Mene, Hrista, nisu primili i prihvatili kao svog Spasitelja, Ve~ni i Ja, Hrist, okupljamo sinove i k}eri Bo`je na drugom delu Zemlje. Tamo je sada "Izrael" i tamo je sada novi "Jerusalim".* Jer Bog se ne ve`e za jedno mesto ni za obe}anja ljudi koji se svoga obe}anja ne dr`e, koji ne ispunjavaju ono {to im je On zapovedio. Sada jedan drugi narod stoji u Savezu. I to je Moj narod i Ja }u biti njegov pastir. Iz njega }e izrasti prve snage Carstva Mira. Bog je raskinuo savez sa narodom izraelskim i sklopio novi savez - poslednji savez - sa ovim drugim narodom, sa ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Oni poti~u iz velikog roda Davidova i iz drugih rodova koji se pridr`avaju zapovesti `ivota. Ve~ni i Ja, Hrist, pozivali smo i pozivamo preko proro~kih usta {irom ovog sveta i okupljamo sve voljne sinove i k}eri Bo`je: ve} postoje}i mali narod izra{}e u sna`an narod Bo`ji. Poslednji je savez sklopljen i on va`i. Onima koji ga se pridr`avaju on donosi veliku pomo} iz Bo`jeg zakona. Ja, Hrist, predvodim narod Bo`ji i nemam ~oveka kao Svog zastupnika. Ovaj

58

narod Bo`ji je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetnom zajednicom. To je sredi{nje svetlo u Univerzalnom `ivotu. Bo`ji narod }e morati da savlada jo{ poneku prepreku. No, Duh istine i `ivota je s njime, i svi koji su iskrenog srca vezani tim savezom, bi}e osniva~i i graditelji Carstva Bo`jeg na Zemlji. U ovo vreme - koje se pribli`ava dvehiljaditoj godini - ispunjava se ono {to je zapisano, po smislu: Ja, va{ Gospod i Bog, sklopi}u savez sa jednim drugim narodom. Tama je izgubila; Savez je sklopljen; Zemlja se ~isti - onako kako je bilo prorokovano. Zemlja }e se stresti i otvoriti i mnoge }e ljude progutati. No, pre nego se sve ovo dogodi, ljude }e sna}i bolesti, nevolje, udarci sudbine i mnogo {ta drugo. An|eo smrti obilazi i odnosi sve vi{e ljudi. Ono ne~isto }e nestati. Mora }e preplaviti svoje obale i sve nezakonito, a zvezde }e svojim zra~enjem ~istiti Zemlju. Ma~ i sva oru|a rata tada }e biti slomljeni. Na Zemlji }e nastati Carstvo Mira i `ive}e na njoj ljudi koji ispunjavaju Bo`ju Volju. I bi}e mir. I tada }e se ispuniti ono {to je zapisano: "Lav }e le`ati pored teleta a leopard uz jari}a, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodi}e ih jedno dete." Sve ovo }e se dogoditi!

18. Jednoga dana hoda{e On planinskom stazom du` ivice pustinje i srete lava koga je kamenjem i kopljima gonila grupa ljudi, hote}i da ga ubiju. 19. I Isus ih ukori: "Za{to lovite stvorenja Bo`ja plemenitija od vas? Jer njih surovost mnogih nara{taja u~ini neprijateljima ljudi, a treba{e uistinu da budu prijatelji njihovi. 20. I kao {to je vidljiva u njima snaga Bo`ja, o~ite su i strpljivost Njegova i saose}anje Njegovo. Ne progonite, dakle, vi{e stvorenje ovo. Ono vam ne}e ni{ta na`ao u~initi. Zar ne vidite kako be`i od vas i da je prestra{eno zbog nasilja va{eg?" (Pogl. 6, 18-20) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

59

Re~ "saose}anje" zna~i Bo`ja pomo}. Ja sam doneo spasenje za sve ljude i du{e. A u spasenju je i oslobo|enje `ivotinja. Kroz spasenje, u evolutivnom procesu, sve }e biti uzdignuto u jedinstvo, u svetlost Bo`ju, a ona je jedinstvo, `ivot, supstanca i snaga.

21. A lav Mu pri|e, i le`e pred noge Isusove, pokazuju}i Mu tako svoju ljubav. I ~ude}i se silno narod onaj, govora{e: "Gledajte, ~ovek ovaj ljubi sva stvorenja, i vlast ~ak ima nad `ivotinjama pustinjskim, i one Ga slu{aju." (Pogl. 6, 21)

60

7. POGLAVLJE Jovanova propoved o pokori Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i `etve - ~i{}enje du{e (10)

1. A u petnaestoj godini vladavine cara Tiberija, dok upravitelj Judeje be{e Pontije Pilat, a Irod ~etvorovlasnik u Galileji, Kajafa pak prvosve{tenik, a Ana stare{ina Sinedriona, objavi se re~ Bo`ja Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji. 2. I Jovan do|e u krajeve oko Jordana propovedaju}i pokajni~ko kr{tenje radi opro{tenja greha. Kao {to je kod proroka zapisano: "Gle, {aljem glasnika svojega pred Tobom koji }e ti put pripraviti. Glas proroka u pustinji zove: Pripravite put Svetome i poravnajte staze za Pomazanog. 3. I svaka dolina neka se ispuni, i svako brdo i svaki bre`uljak neka se slegnu, i sve {to je krivo neka bude pravo i neravni putevi neka se poravnaju. I sve {to je otelovljeno vide}e spasenje Bo`je." 4. A Jovan ima{e ode}u od kamilje dlake i pojas isti takav oko bokova, a hrana njegova bejahu plodovi sa stabljika gra{ka i divlji med. I dola`ahu mu ljudi iz Jerusalima i ~itave Judeje, te svi iz zemlje du` Jordana, i on ih kr{tava{e u Jordanu, a oni priznavahu svoje grehe. (Pogl. 7, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I u ovom opisu ~ovek prepoznaje da Bog dopu{ta obi~aje i navike koji se ne protive ve~nom svetom Zakonu. Ovde je to kr{tenje vodom. Ako ~ovek `eli jo{ da zadr`i vodu kao simbol ~i{}enja dok ne bude kr{ten Duhom @ivota, to Bog prepu{ta na volju Svojoj ljudskoj deci. No, ko je razvio ljubav prema Bogu i prema svom bli`njem, taj je uzdignut od Duha Bo`jeg, to jest pro`et je Duhom Istine. Ko je duhovno sazreo, njemu su simboli i ceremonije sve manje potrebni. On `ivi u unutarnjem, onako kao {to je na Nebu: ~isto! ^isti

61

je ispunjen Duhom istine i pro`et Duhom `ivota: On je, dakle, kr{ten Duhom Bo`jim.

5. Jovan pak govora{e narodu koji mu dola`a{e da ga krsti: "O, ti rode neposlu{ni! Ko vam re~e da be`ite pred gnevom koji se pribli`ava? Bolje donosite ~estite plodove pokajanja i ne govorite u sebi: imamo Avrama za oca. 6. Jer ka`em vam: Bog mo`e i iz ovog kamenja probuditi decu Avramu. A ve} i sekira le`i drve}u kod korena i svako drvo koje dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca. 7. I upitahu ga bogati: "[ta nam je, dakle, ~initi?" A on im uzvrati: "Ko ima dve haljine, nek podeli sa onim koji nema nijednu, i koji ima hrane neka ~ini isto." 8. Do|o{e pak i carinici neki da se krste i obrati{e mu se: "U~itelju, {ta nam je ~initi?" A On im odgovori: "Ne tra`ite vi{e no {to vam je propisano i budite blagi u prosu|ivanju." 9. A pitahu ga i vojnici: "[ta mi da ~inimo?" A on im re~e: "Ne zlostavljajte nikoga i ne ~inite nikome nepravdu, i budite zadovoljni svojom platom." 10. Onda se obrati svima govore}i: "Dr`ite se daleko od krvi zadavljenih i dalje od mrtvih tela ptica i `ivotinja, i ~uvajte se svake okrutnosti i nepravde. Zar zaista verujete da krv `ivotinja i ptica mo`e grehe da opere? Ja vam ka`em: Ne mo`e. Govorite istinu. Pravedni budite i milostivi prema bli`njima i prema svim stvorenjima koja ovde `ive, i putujte smerno sa Bogom svojim." (Pogl. 7, 5-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "gnev" misli se na sud koji }e sna}i one ljude koji se blagovremeno ne preobrate. Ko ne po{tuje Bo`ji Zakon, trpe}e zbog onoga {to je posejao. Niko ne mo`e pobe}i od svog vlastitiog suda, od posledica vlastitih uzroka. Jedino pokajanje, moljenje za opro{taj, pra{tanje i ispravljanje - ukoliko je to jo{ mogu}e - opra}e du{u od greha. Ono {to je ~ovek pohranio u svoju du{u, svetlo i senke, on nosi sa sobom sve dok ne otplati. Svejedno u kojem vremenu, svejedno na

62

kojem se mestu nalazio - on sa sobom nosi senke koje je sam pohranio u svoju du{u - sve dok ih ne izbri{e. Re~i: "A ve} i sekira le`i drve}u kod korenja i svako drvo koje dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca" zna~e: Svaki neokajani uzrok mora}e se nositi kao optere}enje. Sekira je zakon setve i `etve. Drvo je ~ovek koji se ne kaje za svoje grehe i ne ispravlja ono {to je prouzrokovao. Oganj zna~i ~i{}enje du{e, to je aktivna posledica po~injenog a jo{ neokajanog dela, uzroka. Ko u ovome {to je ovde zapisano mo`e da shvati smisao, on shvata da du{a i ~ovek mogu postati ~isti tek kada spoznaju svoje gre{ke i grehe, pokaju se, oproste, mole za opro{tenje i u~ine pokoru to zna~i opet dovedu u red i isto ili sli~no vi{e ne ~ine. Shvatite: ~itava priroda, `ivotinje, biljke i kamenje jesu vrt Bo`ji. Njegovo stvoriteljsko delo. Ko ovo prezire, taj gre{i - i on }e se uvek iznova suo~avati sa svojim gresima, dok ih ne bude spoznao, pokajao se i u~inio pokoru. I ne bude li vi{e gre{io, ve} se pridr`avao zapovesti, `ive}e u Meni, a Ja svesno kroz njega. Ko nesebi~no ljubi bli`njega, ne}e vi{e ni ubijati ni jesti `ivotinje. Takav ~ovek postaje ~ist u du{i, a plodovi koje donosi bi}e `ivot u Meni.

11. A narod i{~ekiva{e (Hrista) i svi pomi{ljahu u srcima svojim, nije li Jovan mo`da Hrist. Na to odgovori Jovan obra}aju}i se svima: "Ja vas kr{tavam vodom, ali iza mene ide ja~i od mene, kome ja nisam dostojan odre{iti remenja na obu}i Njegovoj. 12. On }e vas krstiti vodom i ognjem. U Njegovoj ruci je lopata i On }e gumno svoje o~istiti i sabra}e p{enicu u `itnicu svoju, a plevu }e sagoreti ognjem neugasivim." I jo{ mnogo {ta kaza Jovan narodu u svojoj propovedi pokore. (Pogl. 7, 11-12)

63

8. POGLAVLJE Kr{tenje Isusovo, Hristovo Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima bo`anske Mudrosti Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3)

1. Be{e sredina leta, a mesec deseti. Isus do|e iz Galileje na Jordan Jovanu da Ga ovaj krsti, a Jovan mu branja{e govore}i: "Dolazi{ meni da Te krstim, a Ti bi trebalo mene da krsti{!" Isus mu odgovori: "Pusti sada; jer du`nost nam je ispuniti svu pravednost." I na to Mu on popusti. 2. I krstiv{i se, izi|e Isus odmah iz vode. I gle, nebo se nad Njim otvori, i sjajni oblak staja{e nad Njim, a iza oblaka dvanaest zraka svetlosti, i iz njih, kao golub, si|e na Njega Duh Bo`ji i obasja sve oko Njega. I gle, progovori glas sa neba: "Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. I u ovaj dan Ga rodih." (Pogl. 8, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Voda simbolizuje ~i{}enje du{e i tela. Voda te~e - Duh te~e. Doga|aj nakon kr{tenja Isusovog, o kojem se ovde govori, izvr{io se u Duhu. Jovan je sve ovo i u ovakvoj simbolici video u svom unutarnjem. Re~ "rodih" treba da glasi "pozvah". Tim pozivom Ve~noga izvr{io sam Ja, Hrist, ono {to je u Isusu bivalo sve o~iglednije.

3. A Jovan posvedo~i za Njega govore}i: "Ovo je Onaj za koga rekoh da }e do}i za mnom. A ispred mene je postavljen, jer On ve} be{e pre Mene. I iz obilja Njegovog svi primismo - milost za milo{}u. Jer zakon se samo delimi~no dade preko Mojsija, no milost i istina do|o{e kroz Isusa Hrista, u izobilju. (Pogl. 8, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ve~na istina zra~i danas u bezbroj faseta u ovaj svet. Tokom mnogih generacija darivao je Ve~ni iz ve~ne istine - koja On jeste, uvek one fasete Istine koje su ljudi usmereni na Boga mogli da

64

razumeju i da po njima `ive. Tako je On preko Mojsija dao i tada{njim generacijama odgovaraju}e fasete Istine. Ali Ja, Hrist u Isusu, davao sam obilje iz Istine. No, samo malobrojni su mogli da Me razumeju. Sada (1989) je do{lo vreme u kojem objavljujem sve fasete Istine. Ko mo`e da shvati, neka shvati! Shvatite: ve~na istina ra{iri}e se sada ~itavim svetom, a sve neistinito pa{}e u vatru, kako bi obilje, ~itava Istina, postala o~igledna. Bo`ansku Mudrost Ja sam po Duhu odabrao kao pramajku Carstva Mira Isusa Hrista. @enski zrak, serafim iz Bo`je Mudrosti, otelovljen je danas i deluje za Ve~noga, a za Mene kao proro~ica Bo`ja i glasnik Bo`ji. Preko nje smo govorili i govorimo Ve~ni i Ja, Hrist, ovom svetu, i svim ljudima dobre volje iznosimo ~itavu Istinu - onoliko koliko je to mogu}e izraziti re~ima. Po Bo`joj volji je David, od koga poti~e rod Davidov, telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista. Jer on je u ovaj svet doneo seme, a iz njega i gene koji grade rod Davidov. Bi}a iz Boga otelovljuju se kod onih ljudi u kojima su aktivni geni Davidovi. Oni stoje u nalogu spasenja sa sinovima i k}erima iz drugih rodova, u Mome delu, u Univerzalnom `ivotu. Tako je David telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista, a zrak bo`anske Mudrosti duhovna pramajka. Za Bo`ji je narod, dakle, David doneo telesno seme i gene; a bo`anska Mudrost donosi u zemaljskim re~ima celu Istinu, i to preko inkarniranog dela zraka, serafima bo`anske Mudrosti. Otelovljene du{e su pozvane. Preko proro~ice i glasnika Bo`jeg primaju du{e i ljudi od Mene, Hrista, u re~i otkrivenja ~itavu Istinu. Otelovljeni deo zraka bo`anske Mudrosti pou~ava nas ve~nim zakonima i u pojedinostima, i pokazuje svima koji su dobre volje na koji se na~in ovi mogu ispunjavati. To vreme je do{lo. Svet se pribli`ava dvehiljaditoj godini. Svoj dolazak kao Hrist pripremam Ja preko odabranog Bo`jeg naroda, s kojim smo Ve~ni i Ja, Hrist, u Svesnazi, Bogu, sklopili poslednji savez.

65

A s Moje desne strane staja}e samo one du{e i ljudi koji poznaju ~itavu Istinu i ispunjavaju je.

4. Boga niko nikada nije video. Jedino u onima {to su ro|eni i dolaze iz krila Ve~noga, je Bog otkriven." Ovo be{e odgovor Jovanov kad posla{e Jevreji iz Jerusalima sve{tenike i levite da ga zapitaju: "Ko si ti?" i ne odre~e, ve} priznade: "Ja nisam Hristos." 5. I upita{e ga: "A ko si onda? Jesi li Ilija?" Re~e: "Nisam." "Jesi li prorok o kome govora{e Mojsije?" A on odgovori: "Ne." Onda ga upita{e: "Ko si onda? Da odgovor damo onima koji nas posla{e. [ta ka`e{ ti o sebi samome?" A on re~e: "Ja sam glas onoga koji zove u pustinji. Pripremite puteve Svetome, kao {to kaza Isaija prorok." 6. A izaslanici bejahu od fariseja, i zapita{e Ga: "Za{to onda kr{tava{ kad nisi ni Hristos, ni Ilija, ni prorok o kome govora{e Mojsije?" 7. Jovan im odgovori: "Ja kr{tavam vodom; ali me|u vama je Jedan koga vi ne znate. I on }e kr{tavati vodom i vatrom. To je Onaj {to dolazi za mnom, a ipak preda mnom ide; ja nisam dostojan odre{iti remena na obu}i Njegovoj." 8. Ovo se dogodi kod Vitavare, s one strane Jordana, gde Jovan kr{tava{e. A Isus u to vreme navr{i trideset godina, telom zaista sin Josifa i Marije, no po Duhu Hristos, Sin Boga, Ve~nog Oca, kao {to be{e mo}no objavljeno po Duhu svetosti. 9. A Josif be{e sin Jakovljev i Eli{evin; Marija pak k}i Elijina (zvanog Joakim) i Ane, koji behu deca Davidova i Ba}ebaina, od Jude i [ele, od Jakova i Leje, od Isaka i Rebeke, od Avrama i Sare, od Sita i Maate, od Adama i Eve, koji bejahu deca Bo`ja. (Pogl. 8, 4-9)

66

9. POGLAVLJE ^etiri isku{enja Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko `ivi u Bogu, povezan je sa svime {to postoji i nikada nije usamljen (5)

1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju, da ga |avo ku{a. I divlje `ivotinje behu s Njime i slu`ahu Mu. I postiv{i dana ~etrdeset i no}i ~etrdeset, ogladne veoma. (Pogl. 9, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Satana je smeo da isku{ava Isusa. Duh Moga ve~nog Oca dopustio je ovo isku{avanje. Pritom je i Satana trebalo da se spozna i odmeri kako bi iskusio da su oni koji `ive u Bogu ja~i od sila tame. Ovo je zakonitost iz Bo`je ljubavi i milosti, da tama sme da se meri sa ljudima koji su stekli znanje i mudrost iz Boga. Tako i najdublje pala du{a ima mogu}nost za samospoznaju: iz ovog poraza ona mo`e na samoj sebi da iskusi, da je onaj ko `ivi u Bogu ja~i od Satane; njemu slu`i ono ~isto. Onaj ko jo{ nije dopustio da se u njegovom unutarnjem razvije Duh Bo`ji, taj je podre|en Satani, jer on mu slu`i u mnogim aspektima svog zemaljskog `ivota. Re~ "postiti" zna~i: malo jesti.

2. I pristupi k Njemu ku{a~ i re~e: "Ako si Sin Bo`ji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu; jer je zapisano: Najvrsnijom }u te p{enicom hraniti i medom, i iz stene }u te nasititi." 3. A On mu odgovori: "Isto tako je zapisano: Ne `ivi ~ovek samo od hleba, nego od svake re~i koja dolazi iz usta Bo`jih. 4. Tad postavi |avo pred Njega `enu lepote izvanredne i dra`i, finoga duha i bistra uma, i re~e Mu: "Uzmi je ako `eli{, jer ona `eli Tebe, treba da u`iva{ ljubav i sre}u dok si `iv, decu svoje dece da vidi{. Nije li zapisano da nije dobro da ~ovek bude sam?" 5. A Isus mu odgovori: "Odlazi odavde! Jer je zapisano: Ne daj se zavesti lepotom `eninom; jer je svako telo kao trava i kao cvetovi u

67

polju; trava se osu{i, a cvetovi uvenu, dok re~i Ve~noga ostaju zauvek. Moj zadatak je da u~im decu ~ove~ju, i da ih isceljujem, a koji je ro|en iz Boga, zadr`ava svoje seme u sebi." (Pogl. 9, 2-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Smisao re~i "zadr`ava svoje seme u sebi" je: Ljudi u Bogu ne}e svoju snagu rasipati u u`ivanju i dra`ima. Onaj ko `ivi u Bogu, taj ljubi unutarnje vrednosti ~oveka, unutarnju lepotu i vrline. Ko ljubi ~ovekovo unutarnje, taj je povezan sa svim ljudima i bi}ima. On nikada ne}e biti sam i usamljen jer je sa~uvao u sebi dobro svoga bli`njeg. Jedino se na ovaj na~in ispunjava zapovest "nije dobro da ~ovek bude sam". Bog je jedinstvo - i onaj ko `ivi u Bogu, `ivi u povezanosti sa ~itavim postojanjem. I svo postojanje, ono ~isto, s njime je i deluje kroz njega. Usamljen je samo onaj ~ovek koji svoje bli`nje odbacuje i omalova`ava.

6. I odvede Ga |avo u Sveti grad i postavi Ga na krilo hrama. I re~e Mu: "Ako si Sin Bo`ji, sko~i dole, jer je zapisano: An|elima Svojim zapovedi}e da Te sa~uvaju i na rukama svojim nose, da se noga Tvoja o kamen ne spotakne." 7. A Isus mu odgovori: "Ali je i ovo zapisano: Ne ku{aj Gospoda, Boga svojega." 8. I izvede Ga |avo na goru visoku usred velike doline, a oko gore le`ahu dvanaest gradova sa stanovnicima svojim. I pokaza Mu odatle u trenu sva carstva ovoga sveta. I re~e Mu |avo: "Tebi }u dati svu vlast ovu i slavu njezinu, jer meni je data. I kome ho}u dajem je, jer je zapisano: Ti }e{ carovati od mora do mora, i vlada}e{ u pravednosti nad narodom Svojim i milosrdan bi}e{ sa siromasima, i ugnjetavanju do}i }e kraj. Pokloni{ li se preda mnom, dakle, sve ovo bi}e Tvoje." 9. A Isus odgovori: "Idi od Mene, Satano; jer je zapisano: Bogu se klanjaj i jedino Njemu slu`i. Bez snage Bo`je nema svr{etka zlu."

68

10. I zavr{iv{i |avo sa ku{anjima svim, ostavi Ga neko vreme. I gle, pristupi{e Mu an|eli Bo`ji i slu`ahu Mu. (Pogl. 9, 6-10)

69

10. POGLAVLJE Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sre}u Isusa Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta Davanje zemaljskog imena i ime zra~enja du{e (10)

1. A u isti dan kad se vrati Isus iz pustinje, priredi{e Mu roditelji Njegovi gozbu. I predado{e Mu darove, one koje Mu done{e mudraci u detinjstvu Njegovu. I re~e Marija: "Darove ove ~uvasmo za Tebe sve do dana ovoga." I dado{e Mu zlato, tamjan i smirnu. I On uze tamjan, a zlato darova roditeljima i siromasima, smirnu pak darova Mariji, zvanoj Magdalena. 2. A Marija be{e iz grada Magdale u Galileji. Be{e gre{nica velika i zavede mnoge lepotom svojom i dra`ima. Do|e Isusu no}u i priznade Mu svoje grehe, a Isus polo`i ruku Svoju na nju i isceli je. I isterav{i iz nje sedam demona, re~e joj: "Idi u miru, jer su ti opro{teni gresi tvoji!" I ustav{i, ostavi sve i sle|a{e Ga slu`e}i Mu imovinom svojom, za sve vreme dok On delova{e u Izrailju. (Pogl. 10, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Radi boljeg razumevanja i shvatanja ve~nog Zakona: Marija zvana Magdalena je bila ta koja je govorila o sedam demona, koji su je navodno napustili. Ona je bila uverena da se to dogodilo. Prosvetljeni pak o tome ne govori. On poma`e i isceljuje, onoliko koliko je to dobro za du{u. Ovo obja{njenje je, pre svega, dato ljudima dana{njice (1989) i onima Novoga Doba koje je na pomolu, koji poznaju zakone Bo`je. Knjiga "Ovo je Moja Re~" pre svega je od zna~aja za ljude Novoga Doba. Jer oni }e do`ivljavati Hrista kao Vladara sveta, a ne vi{e kao Spasitelja. Zbog toga }e za njih ova knjiga biti delo od istorijskog zna~aja. Ljudi Novog Doba ne bi trebalo da zaborave temelj, Spasenje, na kojem je izgra|eno Carstvo Mira Isusa Hrista. Misao, `ivot, delovanje

70

i patnja Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta, koji je sada Vladar Zemlje i Upravitelj Carstva Bo`jeg na Zemlji, treba da ostanu u se}anju ljudima Novog Doba.

3. Slede}eg dana vide Jovan Isusa gde mu dolazi u susret, i re~e: "Gle jagnje Bo`je, koje pravedno{}u oduzima grehe sveta. Ovo je Onaj za koga rekoh: bio je pre mene. A ja Ga ne znadoh, ali da se objavi Izrailju, zato do|oh ja da kr{tavam vodom." 4. I posvedo~i Jovan govore}i: "Videh Duha gde silazi s neba kao golub i ostade na Njemu. I ne poznah Ga. Ali onaj koji me posla da kr{tavam vodom, On mi re~e: "Na koga vidi{ da silazi Duh i ostaje na njemu, to je onaj koji }e kr{tavati vodom i ognjem i Duhom. I ja videh i svedo~im da to be{e Sin Bo`ji." 5. Sutradan opet staja{e Jovan sa dvojicom u~enika svojih na obali Jordana. I ugledav{i Isusa gde ide, re~e: "Gle, Hristos, jagnje Bo`je!" I oba u~enika, ~uv{i re~i njegove, odlu~i{e da idu za Isusom. 6. I obazrev{i se On i videv{i ih gde idu za Njim, re~e im: "[ta tra`ite?" A oni Mu reko{e: "Ravi ({to zna~i: u~itelju), gde boravi{?" I On im odgovori: "Do|ite i vidite." I po|o{e i vide{e gde stanuje, i ostado{e kod Njega u onaj dan, a be{e ve} deseti ~as. 7. A jedan od dvojice koji ~u{e od Jovana i otido{e za Isusom, beja{e Andrija, brat Simona Petra. On na|e najpre brata svojega Simona i re~e mu: "Na{li smo Mesiju ({to zna~i: Hrista)." I on ga odvede Isusu. I kad ga Isus ugleda, re~e mu: "Ti si Simon Bar Jona, treba da se zove{ Kifa ({to zna~i: stena)." 8. Sutradan otide Isus u Galileju i na|e Filipa, i re~e mu: "Sledi Me!" A Filip be{e iz Vitezde, grada Andrijinog i Petrovog. I Filip na|e Natanaila, zvanog Bar Tolmai, i re~e mu: "Prona{li smo Onoga o kome pi{e Mojsije u Zakonu i o kome su pisali proroci, Isusa iz Nazareta, sina Josifovog i Marijinog." A Natanail mu kaza: "Mo`e li iz Nazareta do}i ne{to dobro?" I Filip mu odgovori: "Do|i i vidi!" 9. I ugledav{i Natanaila, re~e mu Isus: "Gle, evo pravednog Izrailjca, kod koga nema ni~eg la`nog!" Natanail pak odgovori Mu: "Odakle me poznaje{?" I Isus odgovaraju}i re~e mu: "Pre no {to te Filip pozva, dok si jo{ bio pod smokvom, videh te." Natanail pak

71

odgovori Mu i re~e: "Ravi, Ti si Sin Bo`ji, Ti si kralj Izrailja. Da, pod smokvom Te na|oh." 10. I odgovaraju}i re~e mu: "Natanaile Bar Tolmai, ti veruje{ jer sam ti rekao da sam te video pod smokvom; no vide}e{ jo{ i vi{e od ovoga." I govora{e mu dalje: "Zaista, zaista vam ka`em, odsad }ete videti nebo otvoreno i an|ele Bo`je kako uzlaze i silaze na Sina ~ove~jeg." (Pog. 10, 3-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo {to je u ovoj knjizi zapisano pre mnogo vremena, smislom odgovara doga|ajima u mnogim iskazima. Stoga bi svaki iskaz trebalo shvatiti prema smislu, a ne doslovno. Velika je nesloga bila me|u onima koji su verovali u Mene i sledili Me - bez obzira da li navedeni poimeni~no ili ne. ^esto su to bila pitanja o veri ili o `ivotnim situacijama, koja su rasplamsavala srca: jedan bi odmah poverovao u Moje poslanje, a drugi je u njega sumnjao - jer mnogo toga iz Mojih re~i izre~enih njemu i njegovim bli`njima, nije mogao da shvati. Dok je jedan hteo da Me sledi, dotle je drugi jo{ imao svetovne interese, koji su mu bili va`niji. Drugi su, pak, sa sobom na put hteli da ponesu sav svoj imetak, da bi ga na prikladnom mestu uve}ali. Predstave i interesi bili su mnogostruki, a mi{ljenja razli~ita koliko i ljudi sami. Kod mnogih je bilo dugotrajnog odugovla~enja tamo i amo, pro`etog nedoumicom. Neodlu~nost je za mnoge postala kobna. Ostali bi neko vreme sa Mnom - a onda bi se opet od Mene odvajali. Bio je to mali, {aroliki narod vernika, sumnjala, zainteresovanih i onih koji su hteli da od Moje misli i `ivota kao Isusa iz Nazareta prave poslove. Oni koji su se srcem odlu~ivali za Moje u~enje i ostvarivali ga, stajali su Meni s desne strane i ostali su Meni s desne strane. I danas oni stoje u Duhu na Mojoj desnoj strani. Pravednici su gledali an|ele koji su slu`ili Sinu ~ove~jem. Mnogi od njih slu`e i sada u Duhu za veliku celinu. Neki su dolazili i dolaze - ve} prema svom duhovnom nalogu - uvek iznova u zemaljsko ruho, da bi u velikoj sveop{toj evoluciji pripremili Moj dolazak.

72

Svako nosi ime i prezime, koje dobija prilikom zemaljskog ro|enja. Ovo ime i prezime odgovara vibraciji du{e u vreme ro|enja. Ali ako ljudi tokom zemaljskih godina savladaju neku od du{evnih razvojnih faza, menja se i zra~enje njihovih du{a. Time se u kosmi~kom doga|aju evolucije menja i ime zra~enja du{e. Ako je npr. me|u ljudima ne{to dovedeno u red (o~i{}eno) - kao i izme|u roditelja i deteta - menja se onda i ime zra~enja tih du{a. Ovo se doga|a kako u procesu evolucije ~oveka, tako i u du{i u podru~jima ~i{}enja i pripremnim podru~jima, sve dok duhovno bi}e ponovo ne dobije svoje praime iz Boga, jer je opet postalo ~isto. Imena ~ovekovog zra~enja menjaju se, dakle, prema razvoju njegove du{e. U podru~jima ~i{}enja, od jednog stepena razvoja do drugog, du{a postaje toga sve svesnija. Na Zemlji, u mnogim slu~ajevima va`e krute forme. Tako ~ovek zadr`ava svoje ime i prezime - poput legitimacije - tokom ~itavog svog `ivota na Zemlji. Prema zemaljskom zakonu o~uvan je i kruti obi~aj davanja imena prilikom sklapanja braka. U nekim narodima `ena nosi mu`evljevo prezime, koje za nju mo`e imati ili pozitivno ili negativno zna~enje. Kod drugih naroda, opet, ljudi menjaju svoja imena prema nazorima i obi~ajima koje su sami stvorili. Za prezime mo`e prijanjati mnogo toga ljudskog - poput starih tradicija ili doga|aja, koji su ve} odavno pro{li, ali ~oveka preko imena prate kao se}anja. Stoga Sam nekim ljudima, koji su hteli da Me slede, dao imena koja su odgovarala kako tada{njem zra~enju njihovih du{a, tako i delovanju u novom krugu. Kad bi zemaljski zakon po{tovao put evolucije du{e i ~oveka, onda bi neka zemaljska imena mogla da se promene u skladu sa stepenom zrelosti du{e. I tada ne bi vi{e bila tako velika opasnost da iz se}anja, iz onoga {to je odlo`eno, nastanu opet nova odgovaranja.

73

11. POGLAVLJE Marija Magdalena pomazuje Isusa Su|enje po ovozemaljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10)

1. Molja{e Ga pak jedan od fariseja da obeduje kod njega. I u{av{i u ku}u farisejevu, sede za trpezu. 2. I gle, u gradu be{e `ena jedna od Magdale, poznata kao gre{nica. I ~uv{i da je Isus za trpezom u ku}i farisejevoj, donese miro u posudi od alabastera i pri|e mu odostrag. I pla~u}i, suzama nakvasi noge Njegove, i kosom ih svojom brisa{e, i celiva{e noge Njegove i maza{e ih mirom. 3. A kad vide farisej koji Ga je pozvao, pomisli u sebi: "Da je On prorok, znao bi ko i kakva Ga se doti~e, jer je gre{nica." 4. A Isus mu re~e: "Simone, imam ti ne{to kazati." A on Mu uzvrati: "U~itelju, ka`i." 5. Dvojica behu du`ni jednome poveriocu. Jedan be{e du`an petsto gro{a, a drugi pedeset. A kad oni ne imado{e da mu vrate, oprosti obojici dug njihov. Ka`i Mi, koji }e ga od ove dvojice vi{e ljubiti?" 6. A Simon odgovori: "Mislim onaj kome vi{e pokloni." A On mu re~e: "Pravo si sudio." (Pogl. 11, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Pravo si sudio" zna~i: Sudio si po zemaljskim merilima. Shvatite: Svaki sud je osuda i svedo~i o duhovnom neznanju. ^ak i ako du`nik kome je ve}i dug opro{ten posu|iva~a novca vi{e ljubi, to ne zna~i da i Bog primenjuje ovakva merila. On ljubi sve podjednako. A Boga pak vi{e ljubi onaj koji Mu je bli`e.

7. I re~e Simonu: "Vidi{ li `enu ovu. U|oh ti u ku}u tvoju, a ti Mi ni vode ne dade za noge Moje; a ona Mi obli noge suzama i

74

kosom ih svojom obrisa. Ti Mi ni celiva ne dade, a ona, otkako u|oh u ku}u ovu ne presta celivati Mi noge. Ti ni uljem ne pomaza glavu Moju, a ona mirom dragocenim pomaza noge Moje. 8. Zato ti ka`em: Opro{teni su joj mnogi gresi, jer je mnogo i ljubila, i ne samo ljude, ve} i `ivotinje i ptice u vazduhu, pa ~ak i ribe u jezeru. A kome se malo opra{ta, taj malo i ljubi." 9. A njoj re~e: "Opro{teni su ti gresi tvoji." A oni {to se|ahu za trpezom stado{e u sebi govoriti: "Ko je ovaj da ~ak i grehe opra{ta? 10.A nije rekao: Ja ti opra{tam, ve}: opro{teni su ti gresi tvoji; jer u srcu njenom uistinu prepoznade veru i pokajanje." Isusu ne treba{e da Mu ko za drugoga svedo~i, jer Sam znadija{e {ta se doga|a u ~oveku. (Pogl. 11, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prosvetljeni prozire du{u i ~oveka. Prozire iskrenost i ~estitost, a vidi i grehe i kajanje. Vidi i neiskrenost i licemerje. On ih, onoliko koliko je to dobro za du{u i ~oveka, i oslovljava neli~no. Pokaje li se ~ovek od srca i vi{e ne pada u isti greh, tada mu taj greh mo`e oprostiti i Ve~ni Otac - ako mu je oprostio i bli`nji o kojega se ogre{io. Kome Bog oprosti i najve}i dug, taj ga je u Bogu i otplatio, i on mu je tako i opro{ten.

75

12. POGLAVLJE Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu Inkarnirana duhovna bi}a i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga Idolopoklonstvo je i obo`avanje zemalj- skih sila i vlastodr`aca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16)

1. Slede}eg dana bi svadba u Kani Galilejskoj, i prisustvova{e joj i mati Isusova. A behu onde i Isus i Marija Magdalena, i u~enici Njegovi do|o{e na svadbu. 2. I kad nesta vina, re~e Isusu mati Njegova: "Nemaju vina." Isus joj re~e: "@eno, ti~e li se to tebe i Mene? Moj ~as jo{ nije do{ao." I re~e mati slugama: "[to god vam ka`e, u~inite." 3. A be{e ve} postavljeno {est kamenih kr~aga za vodu po obi~aju jevrejskoga ~i{}enja, koji hvatahu po dve do tri mere. I Isus im re~e: "Napunite kr~age vodom." I napuni{e ih do vrha. I re~e im: "Zahvatite sad i nosite kuvaru." I odneso{e. 4. A kad okusi kuvar vodu, ona be{e postala vinom. I ne znaju}i odakle mu to be{e doneto, pozva sebi `enika i re~e mu: "Svaki ~ovek ponajpre dobro vino iznosi, a kad se gosti podnapiju, onda lo{ije. A ti si ~uvao dobro vino sve do kraja." 5. Ovim, u Kani Galilejskoj, u~ini Isus po~etak ~udesa, i pokaza slavu Svoju. I mnogi u~enici Njegovi poverova{e u Njega. 6. Potom si|e u grad Kapernaum, On, mati Njegova i Marija Magdalena, i bra}a Njegova i u~enici Njegovi, i ostado{e onde mnogo dana. 7. I tu me|u nekim u~enicima Jovanovim i Jevrejima nastade rasprava o ~i{}enju. I do|o{e Jovanu i reko{e mu: "U~itelju, Onaj {to be{e s Tobom preko Jordana, za koga si svedo~io, evo kr{tava, i svi idu Njemu." 8. Jovan im odgovori: "Ne mo`e ~ovek ni{ta primiti ako mu nije dano s Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: Nisam ja Hristos, nego sam poslan pred Njim.

76

9. Ko ima nevestu, `enik je. A prijatelj `enikov kod njega stoji i slu{a ga i raduje se veoma glasu `enikovom. Ova, dakle, radost moja, ispunjena je. On treba da raste, a ja da se smanjujem. Ko je od zemlje, zemaljski je, i o zemaljskom i govori. A koji dolazi s neba, nad svime je." (Pogl. 12, 1-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iz Neba dolaze mnoga duhovna bi}a. Ona su se otelovljavala i otelovljuju se u lozi Davidovoj i u drugim lozama. No bi}a koja su telesnim poreklom iz loze Davidove, odgovorna su za nastajanje Carstva Mira Isusa Hrista, budu}i da stoje u Nalogu, u Delu Spasenja. Zato svi ovi i drugi glasnici Bo`ji silaze s Neba na Zemlju. Svi koji se radi Mene otelovljavaju, nisu od ove Zemlje. Oni donose snage Neba. U svojim du{ama donose iz Neba ono {to je od Boga, Ve~noga, Zemlji darovano. Njima je dato da pokazuju ljudima put do srca Bo`jeg, da osnuju i izgrade Carstvo Mira Isusa Hrista i podi`u Zemlju sve vi{e prema svetlosti Bo`joj. Vesnici Bo`ji delova}e sve dok supstance Zemlje ne postanu finotvarne i ne u|u u `ivot koji ve~no traje - u svu ve~nost. Moje Carstvo na Zemlji bi}e i njihovo Carstvo. Jer, ko dolazi s Neba, iznad svega je ljudskog i poseduje snage Sve-Jednog, koje onda primenjuje radi Neba na Zemlji. To su ti nesebi~ni s kraja 20. i po~etka 21. veka kao i svi ljudi u Carstvu Mira. Moje Delo Spasenja do{lo je na Zemlju da bi spaslo du{e i ljude. A svi koji su spaseni uzdi}i }e sa Mnom Zemlju i dovesti je u vi{e zra~enje, da bi stari svet pro{ao, a nastao novi - svet Hrista. I ko sledi Zakon Ljubavi, koji sam mu Ja objavio i objavljujem preko bo`anske Mudrosti, bi}e sin ili k}er Bo`ja, koji su po{li ispred Mene da Mi pripreme puteve.

10. A neki od fariseja do|o{e Isusu i upita{e Ga: "Kako ono re~e, da }e Bog prokleti svet?" A Isus im odgovori: "Bog tako zavole svet, da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao i u svet poslao, da svi koji u Njega veruju ne propadnu, ve} da imaju `ivot ve~ni. Jer ne posla Bog Sina Svojega u svet da prokune svet, nego da se svet spase kroz Njega.

77

11. Koji u Njega veruju nisu prokleti, a koji ne veruju ve} su prokleti, jer nisu verovali u ime Jedinorodnoga Sina Bo`jega. A ovo je prokletstvo u tome, {to je svetlost do{la u svet, a ljudi vi{e zavole{e tamu nego li svetlost; jer njihova dela bejahu zla. (Pogl. 12, 10-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bog je ljubav! Bog ne proklinje! Ve} se ~ovek koji misli, govori i dela protiv bo`anskog Zakona, izla`e sopstvenom sudu koji onda naziva prokletstvom. Re~i "prokleti" i "prokletstvo" nastale su iz straha od Boga i iz verovanja u bogove osvete. Bogovi osvete nisu ni{ta drugo nego ljudske predstave, dakle la`ni bogovi, koje je ~ovek sam stvorio jer je osiroma{io energijom zbog svojih nezakonitih misli i postupaka i tako se udaljio od Istinitog, Jednog, Ve~nog. Negativne misli prouzrokovale su kod njega gri`u savesti, jer je duboko u svom unutarnjem spoznao da ono nezakonito, udaljeno od Boga, nije njegov pravi `ivot. Po{to njegova duhovna ba{tina, bo`anski Zakon, zbog njegovog greha vi{e nije mogao kroz njega da deluje, po~eo je da se pla{i, jer nije vi{e vladao elementima, ve} su elementi ovladali njime. Iz toga je zaklju~io: Mora da su gospodari elemenata bogovi, kojima se mora prineti `rtva da bi se umilostivili. Tokom narednih vremenskih razdoblja i sami ljudi uzdigli su se do bogova, stekli bogatstvo i ugled i izgradili vlast, da bi pomo}u nje zavladali ~itavim narodima. A onda su bogatstvo, ugled i mo} i sami postali idol mnogih ljudi. U ove idole sveta, koje narod jo{ i danas (1989) obo`ava, spadaju i svetovna vlast i crkveni velikodostojnici. Njihovi dostojanstvenici raspola`u velikom imovinom, velikim ugledom i uticajem, uz pomo} kojih vladaju narodom. Ko ih obo`ava, zavisan je od njih i uzdi`e ih do idola. Jer, vezivanje za ljude, za ljudske sklonosti i predstave jeste idolopoklonstvo. A kad ~oveka onda sna|u posledice, ~ije je uzroke on sam stvorio svojim bezbo`ni~kim mi{ljenjem i delovanjem, obuzima ga strah, optu`uje Boga i naziva Ga bogom osvete koji proklinje i ka`njava.

78

Ali, ne treba da se pla{i{ svog Nebeskog Oca, jer On te ljubi! Boj se svojih ljudskih misli, svojih re~i i svog protivzakonitog delanja; jer te mogu odvesti u jedno dugo "prokletstvo"! Bog je ljubav! Ne boj se, dakle, Boga, ve} budi pun strahopo{tovanja prema Njemu i odaj Njemu - a ne ~oveku - ~ast u svemu, u svojim mislima, re~ima i delima. Ljude, svoje bli`nje, treba da po{tuje{ a ne da im odaje{ ~ast, jer ~ast pripada jedino Bogu, Ve~nome, Sve-Jednome. Bog je svetlost ljubavi, i u Njegovoj svetlosti je sve - i oni dakle koji svojim grehom protiv Zakona `ivota sami sebe proklinju. Svako idolopoklonstvo - kao i veli~anje ljudskog "ja" - pro}i }e, jer ne mo`e opstati ni{ta {to nije od Boga. Pro}i }e i mnoge religije i konfesije, koje se jo{ dr`e predstave o bogu osvete i iz nje izvode ve~no prokletstvo. Samo ~ovek koji se dr`i Bo`jih zakona, do`ivljava u sebi jednog i ve~nog Boga. Do`ivljava Boga ljubavi, koji nikada ne ka`njava i ne ukorava, Boga koji iz ljubavi svakom ~oveku dopu{ta slobodu odluke za ili protiv Njega. Do`ivljava Boga ljubavi koji nijedno od svojih stvorenja ne proklinje. Za njega je "ve~no prokletstvo" ruganje Bogu. On do`ivljava Boga koji govori ljudima o Zakonu setve i `etve, po kojem ~ovek `anje ono {to je sam posejao. Jer ~ovek sam je seja~ svojih dobrih, manje dobrih ili lo{ih dela. On `anje ono {to seje. Svaka setva nosi ve} u sebi i plod, a plod }e `eti onaj ko je i posejao setvu u njivu `ivota. Blizu je vreme u kojem }e gre{ni `ivot pro}i, a ljudi sejati dobro seme u njivu `ivota. Plod je onda Zakon `ivota koji oni ispunjavaju i koji njih ispunjava. Jedino }e ljubav Bo`ja tada biti me|u ljudima, jer }e oni `iveti nesebi~nu ljubav prema Njemu i svojim bli`njima. Iz nje }e nastati Carstvo Mira Isusa Hrista, ~iji Sam Ja Vladar.

12. Jer svaki koji ~ini zlo mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne osude dela njegova. A koji ispravno ~ini, izlazi na svetlost, da se obelodane dela njegova, jer su u Bogu u~injena. (Pogl. 12, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

79

Svi koji svesno rade protiv Zakona, protiv su O~eve svetlosti, a ni ne `ele da izi|u na svetlost, jer veruju da sve dok su u tami ne}e biti osu|eni. A, ustvari, oni ve} nose vlastiti sud u sebi samima, jer Nebo i pakao su u samom ~oveku. No svi oni koji ispunjavaju Zakon, u svetlosti su, a njihova su dela o~igledna, jer su u~injena u Bogu. Spasen∗ je onaj ko se kaje, ko moli za opro{tenje, opra{ta i ispravlja gre{ke, a ono {to je prouzrokovao vi{e ne ~ini; tada je sve razdre{eno. Jer Ja, Hrist, do{ao Sam da razdre{ujem - a ne da vezujem. U mo}nom prelomnom vremenu, koje danas (1989) postaje o~igledno, ~isti se polako i Atmosferska hronika. Sve {to je tamo od gre{noga jo{ zabele`eno, vra}a se polako po~initeljima, kako du{ama u podru~jima ~i{}enja tako i ljudima. Sve nezakonito - pa i same nezakonite namere pojedinaca, sve {to ljudi jo{ nameravaju za ovu Zemlju i {to su mislima ve} pohranili u Atmosfersku hroniku izbrisa}e se ili }e se vratiti svom po~initelju, ve} prema tome kako }e se ~ovekova du{a dalje odlu~iti: za ili protiv Boga. Nesta}e iz Atmosferske hronike i svo znanje - knji{ko i biblijsko, i za du{e i ljude osta}e o~igledna samo istina koja se `ivi.

13. A be{e tu neki velika{ ~iji sin le`a{e bolestan u Kapernaumu. I ~uv{i da je Isus do{ao u Galileju, otide k Njemu i molja{e Ga da si|e i isceli sina njegova koji le`a{e na samrti. 14. I Isus mu re~e: "Ako ne vidite znake i ~udesa, ne verujete." A velika{ Mu re~e: "Gospode, do|i, dok nije umrlo dete moje." 15.Re~e mu Isus: "Idi, sin tvoj je `iv." I poverova ~ovek re~ima Isusovim i po|e. A u povratku, sreto{e ga sluge njegove i reko{e mu: "Sin tvoj je `iv." 16. Tada ih upita za ~as u koji mu bi bolje. I kaza{e mu: "Ju~e oko sedmoga ~asa pusti ga groznica." I otac zna|a{e, da to be{e u onaj ~as u koji mu re~e Isus: "Sin tvoj je `iv". I on otada verova i sva ku}a njegova. (Pogl. 12, 13-16)

∗ Spasen zna~i: u velikoj meri postati savr{en. Spasenje spasiteljska svetlost du{e, koja vodi du{u prema savr{enosti.

80

je

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Vera preme{ta brda i isceljuje ljude, ako je to dobro za njihove du{e. Ako ljudi `ive Ve~nu Istinu, Zakon @ivota, donose Nebo na ovu Zemlju. Ko u Istini `ivi, glas je Istine, bo`anski Zakon. On je slobodan od svakog zla. Jer oni koji `ive u Istini, u svetlosti su Istine, a njihova su dela Bo`ja. Dolaze}e Carstvo Bo`je na Zemlji, Carstvo Mira, koje se iz epohe u epohu profinjuje, postaje dakle svetlije, u svetlosti je Hristovoj i svetlost je Hristova. Oni koji `ive u Istini, svesno }e se nazivati sinovi i k}eri Bo`je. Ko `ivi u Istini, taj smrt ne}e ni osetiti ni okusiti. On }e pomagati sve one koji veruju u `ivot i ~ine dela nesebi~ne ljubavi. Od samog po~etka ljudi se gr~evito hvataju samo za re~ "vera". Oni misle da je to dovoljno. Ko se pak isklju~ivo gr~evito hvata samo za re~ "vera", taj ostaje slep u svom srcu, jer ne ~ini vi{e nijedan drugi korak izvan vere. Prvi korak ka Istini jeste vera. Ali ona jo{ dr`i ~oveka slepim. Drugi korak je poverenje u Boga, koje ~ini da ~ovek postane budan za svoje zakonito i nezakonito mi{ljenje, govorenje i delanje. Ako se pove`u vera i poverenje, onda sledi tre}i korak: ostvarivanje bo`anskih Zakona. Tako ~ovek progleda. Ko je u stanju da ugleda Istinu u svom duhovnom telu, taj je onaj ~isti. Njemu je sve otkriveno.

81

13. POGLAVLJE Prva propoved u sinagogi Jevan|elje ljubavi, put u unutarnju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za pomo} i le~enje iz Duha (4)

1. I do|e Isus u Nazaret, gde be{e odrastao, i u|e po obi~aju Svome u dan subotnji u sinagogu, i ustade da ~ita. I dado{e Mu svitak s re~ima proroka Isaije. 2. I otvoriv{i ga, na|e mesto gde be{e napisano: "Duh je Gospodnji uz mene jer me pomaza da objavim Jevan|elje siromasima, posla me da iscelim slomljena srca i propovedam zarobljenima da treba da budu slobodni, da slepima vratim vid a svezane da oslobodim; da objavim godinu milosti Gospodnje." (Pogl. 13, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je Isaija govorio i izvr{io, to Sam Ja kao Isus iz Nazareta produbio. U sada{njem vremenu, u ovom velikom prelomnom dobu (1989) u kojem se okre}e list od starog, gre{nog sveta ka novom svetu, ka Dobu Svetlosti, sve vi{e i vi{e nastaje Carstvo Mira u srcima vernih koji se dr`e Bo`jih Zakona; i ono postaje vidljivo i u svetu. Ali uprkos poja~anom svetlu milosti, sve je vi{e i bolesnih i onih koji trpe nevolju. Jer u ovom prelomnom vremenu od starog, gre{nog, u novi, ~isti `ivot, u sve kra}im vremenskim razmacima vra}a se na ljude sve ono {to jo{ nije okajano. Ko pak veruje i ima poverenje, taj }e i}i putem u unutarnje i spozna}e slobodni `ivot u Hristu, `ivot koji uistinu oboga}uje. Ko `ivi u Meni, taj vi{e ne}e gledati na raspadljivo telo, jer je prona{ao carstvo unutarnjeg, svoju pravu ba{tinu. Ako je du{a pro`eta svetlo{}u Hristovom, onda je i telo zdravo. Zbog toga, dok ne preuzmem vlast nad Zemljom, va`i slede}e: Pokaj se, oprosti, moli za opro{tenje i ne gre{i vi{e! Tada }e{ u sebi spoznati i iskusiti da Sam ti slu`io preko tvoje `ive vere u Mene. Jer Ja, Iskupitelj i Spasitelj svih ljudi, objavio Sam kao Isus iz Nazareta

82

Jevan|elje ljubavi, koje osloba|a. Kao Hrist, objavljujem ga ponovo preko onih koji ispunjavaju Bo`ju Volju. Na putu u unutarnje, koji Sam doneo i donosim Svojima, svako Me mo`e prona}i. Smisao iskaza "da objavim Jevan|elje siromasima" je: Ja Sam doneo i donosim Jevan|elje siroma{nima Duhom i siroma{nima onim zemaljskim, jer svi ljudi treba da u srcu postanu bogati, kako bi i na Zemlji imali ono {to im je potrebno, da bi `iveli kao deca Bo`ja. " ... da iscelim slomljena srca" zna~i: svim ljudima doneti utehu i pomo} i Duha Istine, kako bi rasli va{a vera i poverenje u Boga i kako biste postali miroljubivi. "...propovedati zarobljenima" zna~i: pribli`iti svim ljudima bo`anski Zakon slobode kako bi se postepeno oslobodili svojih mi{ljenja i predstava, koji ih ~ine zarobljenicima sopstvenog "ja", te da bi se probudili u bo`anskoj Istini koja ih osloba|a. "... slepima vratiti vid" zna~i: du{i i ~oveku ponovo vratiti vid, istinsko gledanje, vi|enje, koje }e posti}i samo slede}i Zakone @ivota, nesebi~ne ljubavi.

3. I smotav{i svitak, vrati ga slu`itelju pa sede. A o~i sviju u sinagogi bejahu uprte u Njega. I On im po~e govoriti: "Danas se ovo pismo ispuni pred u{ima va{im." I svi Mu posvedo~i{e i divljahu se re~ima punim ljubavi koje izla`ahu iz usta Njegovih. I reko{e: "Nije li ovo sin Josifov?" 4. A neki od njih dovedo{e Mu nekog slepca da isku{aju Njegovu mo} i reko{e Mu: "U~itelju, evo jednog od sinova Avramovih, koji je slep od ro|enja: izle~i ga, kao {to si nevernike u Egiptu le~io." A On, ~im ga pogleda, vide neveru njegovu i neveru onih {to ga dovedo{e, i `elju njihovu da Mu postave zamku. I zbog nevere njihove ne moga{e nikakva dela velika u~initi na mestu ovom. (Pogl. 13, 3-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Danas se ovo pismo ispuni pred u{ima va{im", zna~i: Isaija, prorok poslat od Boga, objavio je Moj dolazak: Spasitelja i Mesiju, koji }e ljude osloboditi od njihovog ropstva. Re~ Isaijina ispunila se:

83

Iza te re~i sledila su dela Hristova. Ja Sam ispunio i ispunjavam ono {to je Ve~ni objavio preko Isaije. Ko sumnja i svog bli`njeg `eli samo da isku{a, taj ne mo`e primati iz Duha, jer ne veruje, ve} samo isku{ava. Njegove sumnje, koje idu pred njim, prepreka su ozdravljenju i pomo}i. Ko `eli da Me isku{a, ne prima! Tako ni Ja kao Isus iz Nazareta nisam mogao ~initi dela tamo gde je vladala nevera. Tamo gde nedostaju temelji vere i poverenja, gde ~oveka odre|uju sumnje i sebi~nost, tamo re~i istine niti padaju u srce niti ~ovek mo`e iz Duha posti}i pomo} i isceljenje. Stoga su najpre potrebna u~enja iz Istine. Ako je ~ovek prihvatio i ostvaruje u~enja iz Ve~ne istine, onda je stvorio i pravi temelj vere i poverenja - te mo`e snagom Duha da isceli i telo i du{u. Naziva li neko bli`njeg paganinom ili pravovernim - na to pravi mudrac ne obra}a pa`nju. Ko nije u stanju da gleda svom bli`njem u srce, taj gleda samo na spolja{nje i ~uje samo re~. On ne gleda dublje. No, ko gleda dublje u srce svog bli`njeg, taj ga vidi onakvog kakav ovaj zaista jeste. On onda vi{e ne govori o paganinu jer ovaj eventualno jo{ neguje paganske obi~aje; on daje onome koji ima srce otvoreno za Boga - svejedno nazivaju li ga ljudi jo{ paganinom ili pravovernim. Tako Sam ~inio kao Isus i tako ~inim kao Hrist.

5. I reko{e Mu: "Sve {to ~usmo o Tvojim delima u Egiptu, u~ini i ovde u postojbini Svojoj." A On im re~e: "Zaista vam ka`em, nijedan prorok nije priznat kod ku}e ili u postojbini svojoj, kao {to ni lekar ne mo`e le~iti one koji ga poznaju. (Pogl. 13, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nije smisao: "o Tvojim delima u Egiptu", nego: "o delima me|u Egip}anima". Zaista, prorok ne zna~i ni{ta ni u svojoj zemaljskoj porodici ni u vlastitoj zemlji. Jer ljudi gledaju samo ~oveka koji je nekada s njima `iveo ili `ivi - a koji ipak u svom srcu nije mislio i ne misli kao oni kad je re~ o ljudskome.

84

6. Ali kaza}u vam jednu istinitu pri~u: U dane Ilijine bejahu mnoge udovice u Izrailju jer nebo be{e tri godine i {est meseci zatvoreno i ~itavom zemljom vlada{e velika glad. A Ilija bi poslan samo u Sarept, grad sidonski, `eni jednoj koja be{e udovica. 7. I mnogi bejahu gubavi u Izrailju u vreme Jeliseja proroka, a nijedan se ne o~isti do Neeman Sirijanin." 8. I ~uv{i ovo, svi koji behu u sinagogi razgnevi{e se veoma. I ustav{i istera{e ga napolje iz grada, i odvedo{e Ga do na vrh gore gde beja{e grad njihov sazidan, da Ga bace odozgo. Ali On, pro{av{i izme|u njih, ode Svojim putem i uma~e im. (Pogl. 13, 6-8)

85

14. POGLAVLJE Pozivanje Andrije i Petra Dreser pasa Bogata{i Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepo{tovanjem i ubijanjem sabi}a, i posledice U prelomnom vremenu posledice deluju br`e - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogu}nost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist {titi Svoje - @ivot na o~i{}enoj Zemlji (6-7). Spolja{nje i unutarnje bogatstvo (1112)

1. A Irod, ~etvorovlasnik, pridoda svim drugim nedelima, koja ve} po~ini, jo{ i ovo: naredi da se Jovan Krstitelj u tamnicu baci, nakon {to ga ovaj opomenu zbog Irodijade, `ene Filipa brata svojega. 2. Isus pak po~e propovedati govore}i: "Pokajte se jer Carstvo nebesko blizu je." A kad boravlja{e blizu jezera Galilejskog, ugleda Simona, zvanog Petar, i Andriju brata njegova, gde bacaju mre`e u jezero; jer bejahu ribari. I re~e im: "Sledite Me i u~ini}u vas ribarima ljudi." I oni ostavi{e mre`e svoje, i sle|ahu Ga. 3. I nastaviv{i tako put, srete druga dva brata, Jakova, sina Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u la|i sa Zevedejom, ocem njihovim, gde krpe mre`e svoje. I On ih pozva. A oni odmah ostavi{e mre`e svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga. (Pogl. 14, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U odmah smislu odnose

svemu treba spoznati smisao, pa tako i u zapisanome: "A oni ostavi{e mre`e svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga." Po to bi trebalo da zna~i: Prestali su s ribarenjem, sredili svoje u porodici i onda Ga sledili.

Dok nisu stupili u Moju pratnju, bila su potrebna neka upozorenja i razja{njenja, tako|e i njihovim porodicama i ro|acima koji ih nisu odmah pustili da odu od njih. Mnogo toga moralo se srediti i razjasniti, najpre u ku}i, na imanju, u polju i na radnom mestu, kako oni koje ostavljaju ne bi trpeli ni nevolju ni oskudicu zbog promene nazora ovih koji su sledili Moj poziv.

86

Zakon glasi: Na put u Ve~nu istinu mo`e se stupiti samo dobrovoljno. Ko, dakle, ide tim putem dobrovoljno, radi Istine, taj }e za sobom ostaviti sve sre|eno i dobro obezbe|eno. Jer u sle|enje Hrista Bo`jeg ~ovek ne bi trebalo da ponese ni sva|u ni neprijateljstvo, ni nered. Rastane li se ~ovek od svojih bli`njih u sva|i i neprijateljstvu, onda }e ga i pratiti sva|a i neprijateljstvo. [to nije o~i{}eno pred Zakonom Bo`jim, to ~ovek uzima sa sobom - svejedno u koje mesto ili zemlju putuje i sa kojim ~ovekom. Ono {to nije re{eno, ostaje i prijanja za njega.

4. I putova{e Isus po svoj Galileji, i u~a{e po sinagogama i propoveda{e Jevan|elje Carstva Bo`jeg, i isceljiva{e svakojake po{asti i mnoge bolesti u narodu. A glas o ~udima Njegovim otide po svoj Siriji, i dono{ahu Mu mnoge bolesnike, raznim bolestima, nemo}ima i mukama optere}ene. A be{e me|u njima i mese~ara i kostobolnih, i On ih sve isceli. (Pogl. 14, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nisam mogao svima da pomognem, i nisam mogao svakoga da iscelim. Zakon Ve~noga glasi: Veruj, jer prema tvojoj veri bi}e ti dato! Moli za opro{tenje i oprosti, i popravi {to si prouzrokovao onda idi i ne gre{i vi{e! Ozdravili su samo oni koji su bili ispunjeni verom u @ivot i u ~ijem se `ivotnom zra~enju moglo pro~itati da }e se nakon ozdravljenja truditi da vi{e ne gre{e.

5. I za Njim i|a{e naroda mnogo iz Galileje, iz Dekapolja i iz Jerusalima, iz Judeje i iz Jordanije. 6. I oti{av{i sa nekoliko u~enika, srete Isus ~oveka koji dresira{e pse za lov na druge `ivotinje; i re~e mu: "Za{to to ~ini{?" A ~ovek odgovori: "Jer `ivim od toga. A i kakve koristi ina~e od tih `ivotinja? One su slabe, a psi jaki." A Isus mu re~e: "U tebi nema mudrosti ni ljubavi. Gle, svako stvorenje kojeg Bog stvori ima svoj smisao i svrhu. I ko mo`e re}i {ta je u njemu dobro ili od kakve je koristi za tebe ili za ~ove~anstvo?

87

7. A za tvoje izdr`avanje: pogledaj polja kako rastu i kako su plodna, i stabla plodonosna i biljke! [ta da po`eli{ vi{e od onoga {to ti pru`a ~estiti rad ruku tvojih? Te{ko jakima koji zloupotrebljavaju snagu svoju! Te{ko prepredenjaku koji ranjava stvorenja Bo`ja! Te{ko lovcima! Jer i same }e ih loviti." (Pogl. 14, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Istina! Ko dela protiv `ivota, taj je i protiv samoga sebe, jer i on sam je `ivot. Jer, u njemu deluju sve snage `ivota - i `ivot `ivotinja i biljaka. Jer sve je `ivot koji struji iz jednog praizvora, iz Boga. ^ovek }e trpeti sve dok bude nanosio bol svom bli`njem, bilo da su to ljudi, `ivotinje ili biljke. U proteklih dve hiljade godina ispunile su se Moje re~i namenjene ljudima, o Zakonu setve i `etve, a ispunjava}e se i dalje - sve dok Zakon setve i `etve ne bude preobra`en, jer }e se svi ljudi me|usobno nesebi~no ljubiti. Carstvo Bo`je dolazi na Zemlju! Tokom narednih vremenskih razdoblja profini}e se velika podru~ja {irom Zemlje. Na njima }e `iveti svetli ljudi. Oni }e biti sa `ivotinjama, a `ivotinje s njima. Jagnje }e le`ati uz lava, i me|usobno }e se razumeti, jer }e ljudi u velikoj meri biti oslobo|eni greha. Mnoge `ivotinje poprimaju vibraciju ljudi i pona{aju se sli~no njima. Promeni li se ~ovek i `ivi li po bo`anskom zakonu, i `ivotinje }e opet postati pitome i bi}e ~ovekovi prijatelji. Dok se gre{ni svet ne preobrazi u Bo`ji svet, jo{ }e mnogi ljudi, `ivotinje i biljke propatiti zbog nemilosti ~oveka-gospodara koji se postavlja protiv bo`anskog Stvaranja. Ipak, sva mo} i slava dati su od Oca Hristu Bo`jem, a nikako ~oveku koji ne po{tuje zakone Bo`je. Te{ko lovcima, i te{ko onima koji tra`e mesnu hranu! I lovci, i oni koji poput ljudo`dera pro`diru meso `ivotinja, bi}e mu~eni i proganjani od muka i bolova `ivotinja. I oni koji skrnave biljke i minerale, i oni }e trpeti zbog svojih nedela. [to ~ovek seje to }e i `eti - bilo u zemaljskom `ivotu ili kao du{a u

88

podru~jima ~i{}enja. Zato pazite na svoje misli, re~i i postupke, jer bi mogli biti kobni po vas. Moje carstvo na Zemlji bi}e carstvo jedinstva i mira, onako kako je bilo objavljeno: ~ovek i `ivotinja `ive}e zajedno u miru, jer }e du{e ljudi biti u velikoj meri ~iste. Sada, u ovom vremenu mo}nog preokreta, kada i posledice postoje}ih uzroka br`e nastupaju, delujem i Ja, Hrist Bo`ji, sveobuhvatnije u ovom svetu, preko onih koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju, kako bi se jo{ mnogi samospoznali te okajali svoje grehe i vi{e ih ne ponavljali. Shvatite: Du{e nekih ljudi, koje uprkos ve}em znanju i dalje delaju nezakonito, nastoje da po svaku cenu opet do|u na Zemlju. Nakon njihove telesne smrti, njihovi neokajani uzroci ostaju jo{ u atmosferskoj hronici. U nekoj novoj inkarnaciji ove du{e prizivaju ono {to su u atmosferskoj hronici pohranile i u zemaljskom ruhu opet `ive sa istim sklonostima i `eljama. Ali sada, tokom ove vremenske prekretnice, atmosferska hronika se ~isti od svih ljudskih predstava, sklonosti, mi{ljenja, `elja i od svega neispunjenog. Stoga }e se, po zakonu uzroka i posledice, ~oveku i du{i br`e vra}ati ono {to je prouzrokovao a nije okajao, {to vibrira u atmosfer-koj hronici. Zbog toga }e ljudi i du{e te{ko patiti. Za pojedine du{e to mo`e biti takozvani pakao. Tokom velikih vremenskih razdoblja potonu}e postepeno materijalisti~ki svet. Istovremeno }e u evolutivnim ciklusima nastajati Carstvo Bo`je na Zemlji. To za te{ko optere}ene du{e zna~i, da kad Zemlja postane svetlija one vi{e ne}e mo}i na nju da se vra}aju. Putanje planeta koje vode ka Zemlji bi}e za te{ko optere}ene du{e sve vi{e zatvorene i na kraju podvezane duhovnim slojem, univerzalnom atmosferom, Hristovim slojem, koji }e obasjavati Carstvo Bo`je na Zemlji. U Carstvu Mira Isusa Hrista ra|a}e se jednoga dana samo prete`no ~iste du{e, jer }e nova, o~i{}ena Zemlja imati i o~i{}enu atmosferu. U ovom mo}nom prelomnom vremenu pojavi}e se po ~itavoj Zemlji po{asti, bolesti i zemaljske katastrofe. Ali to jo{ nije kraj ove ljudske vremenske epohe. Sve dok ~ovek bude `eleo da gospodari Zemljom, ona }e se tresti i otvarati.

89

U ovoj vremenskoj prekretnici ve~ni Duh poja~ano zra~i u sva materijalna sunca i zvezde, a iz svemira poja~ano zra~i svetlost, koja li~i na vatru. To }e prouzrokovati poja~ano gibanje mora, tako da }e se ona preliti preko obala i preplaviti i prekriti nizije. A zvezde }e ne~isto pretvoriti u ~isto. Usled delovanja Bo`je svetlosti i zvezda na mora i kopno, planeta Zemlja }e ponovo postati plodonosna. Sve ovo dogodi}e se pre no {to se list sasvim okrene. Ko uprkos svim ovim posledicama, koje }e zadesiti ~ove~anstvo, ostane veran Bogu, zahvaljuje Mu i slavi Ga, bi}e spa{en i novu }e Zemlju izgra|ivati i o`iveti setvom i semenom ljubavi. U ovom prelomnom vremenu od starog, gre{nog sveta ka svetu Duha, Ja znam kako da za{titim Meni verne. Tako|e }u o~uvati i njihove ustanove za Carstvo Mira Isusa Hrista. Duh Bo`ji }e obaviti i tako za{tititi ljude koji su u svetlu Istine, koji dakle ispunjavaju Zakon Bo`ji i dr`a}e podalje od njih sve {to je protivzakonito. Njima Sam dao snagu da obra|uju o~i{}enu zemlju, da osnivaju zajednice u Mome Duhu i da tako u ljubavi pot~ine sebi zemaljsko carstvo. Tada }e im slu`iti i Zemlja i sve {to ona nosi: kamenje, biljke, `ivotinje. I jo{ jednom }e za Carstvo Bo`je na Zemlji `iveti i delovati an|eli Neba zajedno sa svetlom ljudskom bra}om i sestrama. Mu{karac u Mome Duhu nosi}e dobro seme, a krilo duhovne `ene prima}e ga s ljubavlju. I mu{karac i `ena koji se sjedine u Bogu, dr`a}e savez s Bogom, a njihova deca koja su deca Otac-Majka Boga, nosi}e svetlost Bo`anstva. U njihovim je du{ama spasenje ve} ostvareno, jer te du{e dolaze iz vi{ih duhovnih podru~ja. Ove }e du{e biti privu~ene u skladu sa svetlo{}u du{e mu{karca koji za~inje zemaljsko telo i svetlo{}u du{e `ene koja dete nosi pod srcem i ra|a ga. Jer kosmi~ki zakon glasi: Isto privla~i isto.

8. A ~ovek onaj be{e za~u|en veoma i odustade da dresira pse radi lova, ve} ih u~a{e da spasavaju, a ne da uni{tavaju `ivot. I on primi u~enje Isusovo i postade sledbenik Njegov. 9. I gle, do|o{e Mu dvojica bogata{a, i jedan od njih Mu re~e: "U~itelju dobri!" A On mu odgovori: "Ne zovi Me dobri, jer samo Jedan je Sve-dobri, a to je Bog."

90

10. A drugi Mu re~e: "U~itelju, koje dobro delo da u~inim da bih `iveo?" A Isus odgovori: "Sledi Zakon i proroke." A on re~e: "Sledio sam ih." Isus mu uzvrati: "Idi i prodaj sve {to ima{ i razdaj siromasima, pa hajde za Mnom." No ne svide{e mu se re~i ove. 11. A Gospod mu uzvrati: "Za{to ka`e{ da si sledio Zakon i proroke? Pogledaj, mnoga sabra}a tvoja nose prljave dronjke i umiru od gladi, a tvoja je ku}a napunjena mnogim dobrima, i oni od toga ne dobijaju ni{ta." 12. I On re~e Simonu: "Zaista, te{ko je bogatome u}i u Carstvo nebesko; jer oni se brinu samo o sebi, a druge preziru, koji nemaju ni{ta." (Pogl. 14, 8-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Istina i @ivot. Spolja{nje bogatstvo otvrdnjava i osiroma{uje du{u. @ivot u materijalnom bogatstvu nije `ivot u Meni to je samo spolja{nji privid; ti~e se samo omota~a du{e, a ne istinskog `ivota. Ljudi ~ije je bogatstvo samo posed i imovina ovoga sveta, ono spolja{nje, odvajaju se od jedinstva sa svojim bli`njima. Tako se istovremeno odvajaju i od Boga i postaju siroma{ni u du{i. Istinski je bogat samo onaj koji je u stanju da obogati svoje bli`nje delima nesebi~ne ljubavi. On ostaje u jedinstvu sa svojim bli`njima, a time i u jedinstvu sa Bogom; jer Bog je u svakome, i svako je jedan deo Boga. Ko se odvaja od svog bli`njeg, odvaja se i od Boga, jer i u bli`njem deluje Bo`ja ljubav.

91

15. POGLAVLJE Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga Ljudi u Duhu Gospodnjem

1. I dogodi se kad Isus beja{e u jednome gradu, da se gubavac neki baci ni~ice pred Njega govore}i: "Gospode, ako ho}e{ mo`e{ me o~istiti!" I ispru`i Isus ruku Svoju, dota~e ga i re~e: "Blagosloven si ti koji veruje{; ho}u, o~isti se!" I ubrzo zatim nestade gube. 2. I pogledav{i ga Isus re~e mu: "Ne kazuj o ovome nikome, nego idi i poka`i se sve{teniku, i njemu za svedo~anstvo prinesi dar za o~i{}enje svoje, kako je to zapovedio Mojsije." Ali se glas o Njemu jo{ vi{e ra{iri i mno{tvo naroda dola`a{e Mu da Ga slu{a i od patnji svojih da se isceli. A on se udaljava{e u pustinju i molja{e se tamo. 3. A jednoga dana dok u~a{e, dogodi se da me|u prisutnima se|ahu fariseji i pismoznanci kako bi Ga videli; bejahu do{li iz sviju gradova, iz Galileje, Judeje i iz Jerusalima. I sila Bo`ja be{e prisutna i isceljiva{e ih. 4. I gle, doneso{e na krevetu ~oveka koji be{e oduzet, i poku{avahu da se probiju i polo`e ga pred Njega. I ne na{av{i na~ina da Mu pri|u od silnog naroda, pope{e se na ku}u. I kroz krov ga spusti{e s krevetom na sredinu pred Isusa. I On videv{i veru njihovu, re~e: "^ove~e, opra{taju ti se gresi tvoji." 5. A pismoznanci i fariseji po~e{e pomi{ljati u sebi govore}i: "Ko je ovaj {to ovakve hule na Boga govori? Ko mo`e opra{tati grehe do Bog sam?" Razabrav{i pak Isus pomisli njihove, odgovaraju}i upita ih: "[ta pomi{ljate u srcima svojim? Mo`e li i sam Bog ikad grehe da oprosti ako se ~ovek za njih ne pokaje? Ko je rekao: opra{tam ti grehe tvoje? Nisam li ~ak naglasio: Opra{taju ti se gresi tvoji? 6. [ta je lak{e, re}i: Opra{taju ti se gresi tvoji, ili re}i: Ustani i hodi? Ali da znate da vlast ima Sin ~ove~ji na Zemlji da sudi i grehe da pra{ta", a uzetome re~e: "Tebi govorim, ustani, uzmi krevet svoj i idi domu svome." 7. I odmah ustade pred njima, podi`e krevet na kojem le`a{e, i po|e domu svome slave}i Boga. I svi se zadivi{e i slavljahu Boga, i

92

ispuniv{i se strahopo{tovanja govorahu: "^udesa se nagledasmo danas." 8. A do{av{i Isus u jedno selo, srete ~oveka gluvog od ro|enja. Ovaj ne verova{e u {um vetra ni u grmljavinu, niti u krike `ivotinja ili u poj ptica, koje tu`ahu zbog gladi ili {to su ranjene, niti da ovo drugi ~uju. 9. I dunu Isus u u{i njegove, i one se otvori{e i on za~u. I u`iva{e radostan beskrajno u zvucima {to mu ranije behu uskra}eni. I re~e: "Sad ~ujem sve!" 10. A Isus mu re~e: "Za{to ka`e{ da ~uje{ sve? ^uje{ li mo`da uzdisaje zato~enih, ili govor ptica i `ivotinja dok razgovaraju izme|use, ili pak glasove an|ela i duhova? Misli na to koliko toga ne mo`e{ ~uti i budi smeran u svome nedostatku znanja." (Pogl. 15, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Oni koji `ive u Istini, ispunjavaju volju Bo`ju. To su oni ~isti koji ve} u dana{njem vremenu ~uju an|ele na Nebu i vide `ivot u svoj njegovoj raznolikosti. Oni ~itaju misli ljudi i ~uju njihove uzdisaje, i vide njihove patnje. U Moje ime i iz Moga Duha oni poma`u i slu`e svojim bli`njima. Ljudi u prepoznaju u Boga. Ko `ivi ili k}er Bo`ja.

Duhu Gospodnjem razumeju i govor `ivotinja. Oni {umu vetra, u munji i grmljavini, svevladaju}i Zakon, u ovoj visokoj bo`anskoj svesti, taj je uistinu sin Bo`ji To su oni koji su Meni verni.

U ovom mo}nom prelomnom vremenu (1989) zapo~inju prvi koraci na putu prema Carstvu Mira Isusa Hrista koje postepeno nastaje: Prasnaga vodi sve vi{e ljudi na put ka unutarnjem, u Carstvo Bo`je, koje je u unutarnjem svakog ~oveka. Ljudi koji se na putu evolucije pribli`avaju Hristovoj svesti, vra}aju se ponovo prajeziku ljubavi. Njima se ponovo otvara jezik svemira.

93

16. POGLAVLJE Pozivanje Mateja Novo vino u starim mehovima Mogu}nost reinkarnacije i otpla}ivanja je ograni~ena

1. I oti{av{i zatim dalje, ugleda carinika po imenu Levije, gde sedi na carini. I re~e mu: "Sledi Me!" I ostaviv{i sve, ustade i po|e za Njim. (Pogl. 16,1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I Levije, kako je bio nazvan, sledio je Mene, Isusa, tek po{to je sve o~istio u svojoj porodici i na svom radnom mestu, i pobrinuo se za svoje bli`nje, koje je samo u spolja{njem napustio da bi slu`io Istini.

2. I priredi Mu Levije kod ku}e svoje veliku gozbu. A be{e se skupilo mno{tvo carinika i drugih koji se|ahu s Njim za trpezom. No pismoznanci i fariseji gun|ahu, govore}i u~enicima Njegovim: "Za{to sa carinicima i gre{nicima jede i pije?" 3. A Isus im odgovori: "Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam do{ao da pozovem pravednike na pokajanje, nego gre{nike. 4. A oni Mu reko{e: "Za{to u~enici Jovanovi poste tako ~esto i mole se toliko, a tako i farisejski; dok u~enici Tvoji jedu i piju?" 5. Ali On im re~e: "Sa ~im da uporedim ljude ovoga roda i kome su nalik? Nisu li poput dece {to sede na trgu i dovikuju jedni drugima govore}i: Zvi`dasmo pred vama, a vi ne igraste, `alostismo se pred vama, a vi ne tugovaste?" 6. Jer do|e Jovan Krstitelj koji nit pija{e nit je|a{e, a vi rekoste: Ovaj je opsednut |avolom! Do|e Sin ~ove~ji, koji i jede i pije od plodova zemlje, od mleka stada i od roda ~okota, a vi ka`ete: Gle, kojeg li izelice i vinopije, druga carinicima i gre{nicima!

94

7. Mo`ete li pustiti da svatovi poste dok je `enik s njima? Nego }e do}i vreme kad }e se `enik uzeti od njih. I onda }e postiti, u one dane." (Pogl. 16, 2-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: @enik je Hrist Bo`ji u Isusu. I @enik }e oti}i od njih. I ko Ga ne bude sa~uvao u srcu, taj ne}e ni vr{iti dela ljubavi. Taj }e u dane strahota koje }e zadesiti ~ove~anstvo, morati da posti; jer Zemlja, koja }e se ~istiti od ljudskih nedela, ne}e vi{e davati hleb onima koji su doprineli raspadanju atmosferskih slojeva i zagadili Zemlju i njene vode.

8. A kaza im i ovu slikovitu pri~u: "Niko ne me}e nove zakrpe na staru haljinu. Jer novo ne pristaje uz staro, a haljina tako postaje gora. 9. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; jer novo vino razdere mehove, i vino se prolije i mehovi propadnu. Nego se vino novo sipa u mehove nove, i oboje se sa~uva. 10. I niko ko je pio staro vino ne}e odmah po`eleti novoga. Jer veli: staro je bolje. No, do|e vreme kad i novo ostari, i tra`i se onda opet novo vino. Jer kao {to se i stara haljina novom zamenjuje, zamenjujemo i mrtvo telo `ivim telom, a ono {to je pro{lo onim {to dolazi." (Pogl. 16, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok postoji gre{ni svet i dok du{e `ive u to~ku ponovnih ra|anja, postoja}e i mogu}nost otelovljavanja du{a vezanih za ovaj svet. One odla`u svoju staru ode}u, staro telo i ulaze u novu ode}u, u novoro|eno telo. No one u novu ode}u donose uvek iznova ono gre{no koje nisu otplatile u ranijim utelovljenjima, a ni u podru~jima ~i{}enja. Du{a ne mo`e u}i u vi{a i svetlija podru~ja sve dok pokajanjem, opra{tanjem, moljenjem za opro{tenje i ~i{}enjem ne otplati sve ono ~ime se opteretila.

95

Ako u toku smene doba - koja se prote`e kroz velika razdoblja du{a u zemaljskom ruhu nije o~istila ono ~ime se opteretila, ona se nakon toga ne}e mo}i ponovo oteloviti. Ona }e onda kao du{a u carstvima du{a morati da pretrpi ono {to je u zemaljskom ruhu eventualno mogla da o~isti tokom godina. Njoj novo telo vi{e ne}e biti dostupno, jer }e tada na Zemlji boraviti svetlost i senkama vi{e ne}e biti pristupa.

96

17. POGLAVLJE Isus {alje Dvanaestoricu Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3). Kr{tenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati (7). Pakao nije mesto ve} stanje du{e (10). Bogu ni{ta nije skriveno - Re~ istine poznaje samo onaj ko `ivi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i protiv svog bli`njeg (14)

1. I izi|e Isus na goru da se pomoli. I dozvav{i zatim dvanaest u~enika Svojih, dade im vlast da izgone ne~iste duhove i da isceljuju od svake bolesti i po{asti. A imena dvanaest apostola, koji predstavljahu dvanaest plemena izrailjskih, bila su: 2. Petar zvani Kifa, za pleme Ruvimovo; Jakov, za pleme Neftalimovo; Toma zvani Didim, za pleme Zavulonovo∗; Matej zvani Levije, za pleme Gadovo; Jovan, za pleme Jefremovo; Simon, za pleme Isaharovo. 3. Andrija, za pleme Josifovo; Natanail, za pleme Simeonovo; Tadej, za pleme Zavulonovo∗; Jakov, za pleme Venijaminovo; Juda, za pleme Danovo; Filip, za pleme Asirovo. A me|u njima be{e i levit Juda Iskariotski, koji Ga izdade (ali on ne be{e jedan od njih), i Matija i Varsava behu s njima. (Pogl. 17, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima "ne~iste duhove" misli se na ne~iste du{e, koje ~esto na ljudima vise kao grozdovi. Kao Isus iz Nazareta ukazao Sam ve} na ono {to dolazi time {to Sam dvanaestorici u~enika poverio osnivanje dvanaest zajednica. Budu}i da su i oni, kao i ljudi iz narednih generacija, jedva mogli da shvate dubinu unutarnjeg `ivota, koja glasi: ispunjavaj Zakone pa tek ∗ Ponovno navo|enje ovog istog tekstu "Jevan|elje Isusovo".

plemena

97

je

zbog

jedne

gre{ke

u

onda delaj - nisu mogli da ispune mnogo toga {to Sam im bio poverio. A poverio Sam im to jer su bili primili mnoge bo`anske mudrosti i bilo je vreme da ih preto~e u materijalne oblike. Uprkos svemu, sledili su, iz epohe u epohu, dalji evolucijski koraci Carstva Mira Isusa Hrista. I u dana{nje vreme (1989), u kojem se na Zemlji naziru prvi temelji Carstva Mira Isusa Hrista, deluju mnogi od Mojih vernih iz roda Davidova i iz drugih rodova u Mome Delu Spasenja. Ti verni su sa Mnom, i Ja delujem kroz njih. Kao i nekada, tako i danas, me|u njima su i neki koji ne okupljaju, ve} rasturaju. Oni uvek iznova prave ulazna vrata za tamu. Zbog toga je vernima veoma te{ko. No ipak: Ja Sam s njima pobednik na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja. I kao {to Sam tada u svet slao apostole, tako }u s vremena na vreme i Svoje, koji ispunjavaju Zakon `ivota, slati u svet kao duhovne u~itelje. Ja }u preko Svojih osnivati nove prazajednice u Meni, Hristu, Unvierzalnom Duhu, kako bi mnogi ljudi preko tih stanica-zajednica na{li put do centralne svetlosti: do Novog Jerusalima na Zemlji sa njegovih dvanaest vrata.

4. A pozva tako i drugu dvanaestoricu da budu s apostolima, kao proroci i ljudi svetlosti, i uvede ih u tajne Bo`je. A njihova imena bejahu: Hermes, Aristovul, Selenije, Nerej, Apolos i Varsava; Andronik, Lukiije, Apelije, Zakhej, Urban i Kliment. I izabra potom jo{ dvanaest mu{karaca za jevan|eliste i dvanaest za pastire. ^etiri puta po dvanaest ih odabara i u dvanaest plemena Izrailjevih posla, u svako po ~etiri. 5. A oni stajahu oko U~itelja, u bele lanene haljine obu~eni; izabrani behu da ~ine sveti sve{teni~ki zbor Bo`ji u slu`bi dvanaest plemena kojima behu poslani. (Pogl. 17, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sli~no kao {to Sam preko Proro~ke re~i, kroz inkarnirani deo Zraka bo`anske Mudrosti, u~io i jo{ u~im (1989) proroke i duhovne u~itelje i sve sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova,

98

i prema njihovom ostvarivanju {aljem ih u svet, ~inio Sam to i u zemljskom ruhu kao Isus iz Nazareta. U~io Sam Svoje verne i upu}ivao ih u ostvarivanje Zakona Bo`jih. Neki od njih po~eli su da govore proro~ki. Drugi opet, u ovoj knjizi nazvani jevan|elistima i pastirima, bili su duhovni u~itelji i stare{ine, koji su trebalo da osnivaju zajednice i staraju se o njima. Re~ "sve{teni~ki zbor" ima slede}e zna~enje: To su ljudi koji se trude da ispunjavaju jedino volju Bo`ju, bez ceremonija i rituala.

6. I nalo`iv{i im {ta da ~ine, posla Isus ovih ~etiri puta po dvanaestoricu, govore}i: "Ho}u da ste dvanaest apostola Mojih sa svojim pratiocima, za svedo~anstvo Izrailju. Idite u gradove izrailjske izgubljenim ovcama Izrailja. I kad odete tamo, propovedajte i govorite: Pribli`i se Carstvo Nebesko. I kao {to vas Ja vodom krstih, kr{tavajte sve koji veruju. (Pogl. 17, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U knjizi je zapisano: "I kao {to vas Ja vodom krstih ..." To, shodno smislu, zna~i: Kao {to ste vi bili kr{teni vodom, tako }e svi koje ste vi u~ili zakonima `ivota, a oni ih ostvarivali, od Mene kao Hrista Bo`jeg biti kr{teni Duhom Istine.

7. Bolesne pomazujte i isceljujte, gubave ~istite, mrtve budite, |avole izgonite. Badava ste dobili, badava i dajite. Ne me}ite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, nit torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obu}e, do samo {tap. Jer je poslenik dostojan svoje hrane. Jedite {to vam se prinese; no ne ku{ajte ono {to je `ivotom svojim platilo; jer to za vas nije zakonito. (Pogl. 17, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Bolesne pomazujte i isceljujte" trebalo bi da zna~i: ^istite i isceljujte bolesne i gubave, te ih pomazujte Duhom, tako {to }ete ih u~iti

99

zakonima `ivota i pomagati im da ih spoznavaju i ostvaruju - to jest da ~iste ono gre{no i da vi{e ne gre{e. "... mrtve budite, |avole izgonite" govorio Sam iz "Nadzakona", Apsolutnog Zakona, koji je iznad svega ljudskog. Buditi mrtve mogu}e je jedino ako du{a mrtvog nije optere}ena te{kim uzrocima i kolektivnim dugom. Ovaj Sam zadatak dao Svojim apostolima i u~enicima istovremeno im govore}i da je ovo mogu}e samo onome koji `ivi u Apsolutnom Zakonu i iz njega deluje. U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta ovo bu|enje mrtvih bilo je mogu}e jer su siroma{ni tada retko morali da otpla}uju kolektivni dug. U dana{nje pak vreme (1989) ve}ina ljudi nosi i deo nekog kolektivnog duga, zbog ~ega je bu|enje mrtvih u ovom gre{nom svetu jedva mogu}e. Kolektivni dug nastaje kad ljudi zajedni~ki ubijaju ljude ili `ivotinje, skrnave biljno ili mineralno carstvo. Du{a takvog jednog takozvanog mrtvaca mo`e se ponovo pozvati u telo samo ako je duhovno budna i sama se slobodno odlu~i za povratak. U protivnom, bu|enje mrtvog bilo bi protiv zakona slobodne volje du{e; a ako su njene duhovne o~i zamu}ene grehom, ona ne mo`e slobodno da se odlu~i. A du{a se mo`e vratiti samo ako je jo{ povezana sa telom preko informacione vrpce. "Izgoniti |avola" zna~i: izgoniti iz hrama, iz ~oveka, za Zemlju vezane, pomra~ene du{e. To je mogu}e samo onome koji ispunjava zakone Bo`je, koji govori s punomo}ju - i to samo onda ako ~ovek koji je privukao du{e vezane za Zemlju, ove vi{e ne zadr`ava preko misli, re~i i postupaka kojima ih je i privukao. Iskaz "Ne me}ite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, ni torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obu}e, do samo {tap", zna~i: Ne bi trebalo da se okru`ujete balastom ovoga sveta niti da mukotrpno nosite {to vam je nepotrebno, jer su putevi kameniti, a vi po njima idete svojim nogama. Sve suvi{no je balast i samo vas zadr`ava na va{em putovanju.

8. I u koji grad u|ete, ispitajte ima li ko u njemu dostojan. I ostanite onde dok ne izi|ete. A ulaze}i u ku}u, pozdravite je. I ako je

100

ku}a toga dostojna, nek se spusti mir va{ na nju; no ne bude li toga dostojna, neka se mir va{ vama vrati. (Pogl. 17, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... no ne bude li toga dostojna, neka se mir va{ vama vrati", trebalo bi da zna~i: Donesite ljubav i mir u svaku ku}u. No ko darove Neba ne `eli, nemojte mu ih ni nametati. I ako vas ne prihvate, nemojte se ljutiti. Tada }e mir, koji ste dali toj ku}i i njenim uku}anima, biti opet s vama.

9. Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite ~edni i ~isti. Sin ~ove~ji nije do{ao da uni{tava, ve} da spasava, i ne da `ivot oduzima ve} da ga daruje, i telu i du{i. 10. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, jer du{u ne mogu ubiti. Nego se vi{e bojte onoga koji mo`e i telo i du{u u paklu da upropasti. (Pogl. 17, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jedino ~ovek sam mo`e upropastiti svoju du{u i svoje telo svojim ljudskim mi{ljenjem, govorenjem, delanjem, kojima upostavlja vezu sa mra~nim. [to je protiv bo`anskog Zakona, to donosi ~oveku propast. Stoga se bojte jedino svojih sopstvenih nezakonitih postupaka, jer {ta ~ovek seje to }e i `eti. I shvatite: pakao nije mesto, ve} stanje du{e koja se predala protivniku, "knezu tame".

11. Ne kupuju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ipak, nijedan od njih ne padne na zemlju bez volje Svevi{njega. A vama su i vlasi na glavi va{oj sve izbrojane. Ne pla{ite se, dakle. Ako se Bog stara o vrapcima, ne}e li se onda i o vama starati? 12. Dosta je u~eniku da bude kao u~itelj njegov, a sluzi kao gospodar njegov. Ako su doma}ina nazvali Velzevulom, kako }e tek zvati uku}ane njegove! Ne bojte se, dakle. Jer nema ni{ta skriveno {to se ne}e otkriti, ni tajno {to se ne}e doznati.

101

13. To {to vam kazujem nasamo, iznesite na svetlo kad do|e vreme za to. I {to ~ujete u uhu, propovedajte sa krovova. Svaki, dakle, koji prizna istinu pred ljudima, prizna}u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. A ko odrekne istinu pred ljudima, odre}i }u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. (Pogl. 17, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bog je sveprisutan. I On poznaje sve {to postoji. Jer, On je `ivot i snaga u svemu. I u svakoj `ivotinji je Njegova snaga, i tako je i `ivotinja `ivot iz Njega. U svakoj vlasi je snaga Bo`ja, Njegov `ivot. On Jeste. I po{to On Jeste i u svemu je, On i poznaje sve i zna o svemu. A koliko li tek ve~ni Otac poznaje Svoje dete, koje je On stvorio po Svojoj slici i prilici! Njemu, Ve~nome, ni{ta nije skriveno. ^ak i kad ~ovek ima tajne pred drugima, Njemu ove prividne tajne nisu skrivene. A kad vreme sazri, sve }e se obelodaniti; i dobro i ono manje dobro. Stoga bi ~ovek trebalo da se boji samo svoga ljudskog, jer to je njegova setva. Kada ona po~ne da klija i raste, pomalja se i biva vidljiva samome ~oveku koji je sejao a tako i onome koji je sudelovao u njoj ili pak nedu`an morao stradati. Zato budite budni, i sejte samo dobro seme, tako da va{a `etva bude unutarnja zrelost. Istina se mora iskazati. Ona je svetlo du{e. A ko `ivi u svetlu Istine, taj poznaje i re~ Istine. On ne}e ni suditi ni osu|ivati, ve} }e svog bli`njeg primati i prihvatati u srcu i tako biti sa Mnom, Hristom. Trebalo bi uvek iznova da dozivate u svest, da ljudske re~i mogu imati razli~ita zna~enja. Ko `ivi u Duhu Istine, on ne odri~e svog bli`njeg. Ko ga pak odri~e, taj ga je izgnao iz svog srca. Zato bi re~i "... odre}i }u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu" trebalo da zna~e: Ko ne `ivi Zakon, Istinu, toga Ja ne mogu voditi Svome Ocu, i On ga ne mo`e uzdi}i u Nebo - jer Nebo je Istina, a Istina je Zakon. Shvatite: Ko odbacuje Istinu, jer ne `eli da je iz Zapovesti prihvati i sprovodi u delo, taj sebe ne poznaje kao bi}e Svetlosti. Ko samoga sebe ne poznaje, ne mo`e ni u}i u Nebo, koje je njegova

102

prava domovina. Tek nakon ~i{}enja svoje du{e upozna}e samoga sebe i u}i }e u Nebo. Onaj ~isti je iz Istine i govori iz Istine. Ko Istinu ne `ivi, taj prikriva Istinu, koja je Bog, kome je sve otkriveno. Jer Bog je otkrivena Istina, Njemu ni{ta ne ostaje skriveno niti tajno.

14. Zaista, Ja Sam do{ao da donesem mir na Zemlju. No gle, kad govorim, sledi ma~. Do|oh da sjedinim, no gle, sin }e biti protiv oca svojega i k}i protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bi}e uku}ani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima. (Pogl. 17, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "No gle, kad govorim, sledi ma~", zna~i: Ko slu{a re~ Istine i ne sledi je ve} o njoj samo govori, on postupa protiv Istine, a time i protiv Duha Svetoga. On sam sebi stvara ma~, koji se jo{ naziva i uzrokom. I tako su Moje re~i, koje su Istina, ma~ za one koji je ne ostvaruju. "Do|oh da sjedinim", zna~i: da okupim sve ljude i narode u j e d a n narod, Bo`ji. Ko dela protiv Zakona `ivota, protiv jedinstva, taj je i protiv Boga, koji je jedinstvo, i protiv Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam. Ko misli, govori i dela protivno Bogu i Mom delovanju na ovoj Zemlji, taj razdvaja, a ne sjedinjuje. On ne sledi zakone `ivota. Ko nije za Mene, taj je protiv Mene. Ko je protiv Mene, @ivota, taj je i protiv svog bli`njeg. I tako se obistinjuje ono {to je zapisano: "...sin }e biti protiv oca svojega i k}i protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bi}e uku}ani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima". Zakon Bo`ji ka`e: Isto privla~i isto; nepravedni odlaze nepravednima, a pravedni pravednima.

103

15. I koji ne uzmu krsta svojega i ne slede Me, nisu Mene dostojni. Koji na|e `ivot svoj, izgubi}e ga; a koji izgubi `ivot svoj Mene radi, na}i }e ga." (Pogl. 17, 15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Koji na|e `ivot svoj, izgubi}e ga; a koji izgubi `ivot svoj Mene radi, na}i }e ga." Smisao ovih re~i je: Ko svoj zemaljski `ivot gleda kao stvarni `ivot, taj }e ga izgubiti i kao du{a se ne}e prepoznati niti na}i svoju Domovinu. Ko pak po{tuje svoj zemaljski `ivot, ali iznad svega stavlja svoj duhovni `ivot, taj }e ga i prona}i u sebi. A poznava}e i svoju Domovinu, jer on je onda svesno sin Bo`ji ili k}er Bo`ja u carstvu @ivota.

104

18. POGLAVLJE Slanje sedamdeset dvojice O preno{enju Istine (3). Pona{anje u gostima (6). Merila za zajedni~ki `ivot ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12)

1. A potom pozva Gospod sebi jo{ sedamdeset i dvojicu u~enika i posla ih dva po dva u sve gradove i mesta po plemenima svim, kuda namerava{e sam i}i. 2. I re~e im: "@etva je zaista velika, a poslenika malo. Zato molite Gospodara `etve da po{alje poslenike na `etvu Svoju. 3. Idite! Evo Ja vas {aljem kao ovce me| vukove. Ne nosite ni kese ni torbe ni obu}e i nikoga putem ne pozdravljajte. (Pogl. 18, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U ono vreme kad Sam Ja, Hrist, kao Isus hodio Zemljom, obi~ni ljudi putovali su pe{ice; nisu jahali, niti su se ~ime vozili. Noge su nosile telo iz mesta u mesto. Ko bi sa sobom poneo puno tereta, napredovao bi sporo. Re~i: "Ne nosite ni kese ni torbe ni obu}e i nikoga putem ne pozdravljajte", zna~e: Na svoje putovanje ponesite samo toliko da mo`ete napredovati na putu i dospeti do onih koji ve} nose duhovne plodove, a i do onih ~ija du{evna njiva tek treba da se obradi. Tako }e i kradljivci videti da od vas ni{ta ne mogu da uzmu pa na vas ne}e ni vrebati. "... i nikoga putem ne pozdravljajte" zna~i: Ne vodite beskorisne razgovore, ve} donosite ljudima blagoslov `ivota, Istinu. Idite dalje svesni svog cilja, jer odmereno je koliko vremena }u Ja boraviti me|u ljudima.

4. U koju god ku}u u|ete, recite najpre: Mir ku}i ovoj! I bude li onde duh mira, i va{ }e mir po~ivati na njoj; ako li ne bude, vrati}e se vama. (Pogl. 18, 4)

105

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svratite u neku ku}u samo ako i sami nosite mir. Nosite tako svoj mir od ku}e do ku}e. Tamo gde ne bude prihva}en, osta}e s vama. Tamo gde ne bude prihva}en mir, Istina `ivota, ne treba du`e ni da se govori o miru i Istini. Svako ima slobodnu volju da prihvati ili odbije mir iz Boga, Istine. Stoga ne raspravljajte o Istini. Donosite je! Ako mir, Istina, ne bude prihva}en, onda nosite darove blagoslova u drugu ku}u. Tako }ete sa~uvati mir u sebi samima.

5. I u koji god grad u|ete i prime vas, jedite {to vam se prinese, osim ako je `ivo. I isceljujte bolesne koji su u njemu i govorite im: Pribli`i vam se Carstvo Bo`je. 6. I u toj ku}i ostanite, i jedite i pijte {to vam se ponudi bez prolivene krvi; jer je poslenik dostojan svoje plate. I ne prelazite iz ku}e u ku}u. (Pogl. 18, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... jedite {to vam se prinese, osim ako je `ivo", "... jedite i pijte {to vam se ponudi bez prolivene krvi" - u oba iskaza je slede}i smisao: Ako oni za vas ho}e da proliju krv neke `ivotinje, odbijte to blagovremeno, pre nego {to je zbog vas dovedu na mesarski sto, jer `ivotinju ne treba `rtvovati ni Bogu ni ljudima. Bog se zgra`ava nad ljudskim i `ivotinjskim `rtvama. Bog, onaj Jedan, govorio je protiv `rtvovanja `ivotinja i ljudi, kako u Starom tako i u Novom zavetu. Ako vam, me|utim, ponude jelo sa mesom ili ribom, a darovi su ve} bili pripremljeni pre va{eg dolaska, pojedite od toga nekoliko zalogaja, prinose}i ih u molitvi Otac-Majka Bogu. Njegova }e snaga onda preobraziti ono nisko u vi{e. Mislite na to da grehom mo`e postati ono {to silazi sa usana, a ne ono {to ulazi u usta i daje se telu sa sve{}u `ivota iz Boga.

7. A u gradu pak gde vas ne prime, nastavite svojim putem kroz ulice njegove govore}i: "^ak i pra{inu va{eg grada koja je pala na

106

nas, otresamo na vas. Ali ipak znajte, da vam se pribli`ilo carstvo Bo`je." (Pogl. 18, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i su simboli. Zato }u ispraviti i re~i napisane u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo", koliko je potrebno da budu shva}ene u dana{nje vreme (1989), jer re~i iz generacije u generaciju imaju razli~ito zna~enje. Ko nije rado vi|en u gradu, treba da otrese pra{inu sa svojih stopala. To zna~i: treba da ode odatle, ali za sobom ipak treba da ostavi blagoslov Bo`ji. Jer pozitivne snage pozitivnih ljudi deluju i dalje u ljudima, mestima i gradovima kojima su bile donete. A onaj ko je duhovno zreo, primi}e plod, Istinu. Ona takore}i priti~e onima koji su iz Istine. Jer ve~na Istina je Carstvo Bo`je koje dolazi onima koji ~eznu za Carstvom Bo`jim i koji ispunjavaju zakone `ivota.

8. Te{ko tebi Horazine! Te{ko tebi Vitsaido! Jer da se u Tiru i Sidonu desi{e takva ~udesa kao kod vas, davno bi se, u vre}e obu~eni i sede}i u pepelu, pokajali. Ali njima }e biti lak{e na sudu nego vama. 9. I ti Kapernaume, koji si se do neba podigao, u pakao }e{ biti survan. Koji vas slu{aju, slu{aju i Mene. A koji vas preziru, preziru i Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom Duhu do|e do spoznaje." 10. I ponovo im re~e Isus: "Budite milosrdni, i prima}ete milosr|e. Opra{tajte drugima, i bi}e vam opra{tano. Kojom merom merite, i vama }e se meriti. 11. I kako drugima ~inite, bi}e i vama ~injeno. A kako dajete, tako }e se i vama davati. I kako sudite, i vama }e se suditi. I kako vi drugima slu`ite, tako }e i vama slu`iti. 12. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to }ete i `eti." (Pogl. 18, 8-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

107

Pazite da ne padnete u isku{enje! Sa~uvajte Me u svojim srcima, i dava}ete iz ve~ne Istine. Jer Ja sam do{ao da ljude u~im Istini i pripremim ih da ostvaruju Zakon Bo`ji, koji je sam @ivot, Istina. Istina je @ivot. Bog je Istina, @ivot. Njegov Zakon, Istina, @ivot, nesebi~na je Ljubav. Po{tujte ovo i ne}ete pasti u isku{enje. Sada o re~ima koje u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo" glase: "Koji vas slu{aju, slu{aju i Mene. A koji vas preziru, preziru i Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom duhu do|e do spoznaje." "Budite milosrdni i prima}ete milosr|e. Opra{tajte drugima, i bi}e vam opra{tano. Kojom merom merite, i vama }e se meriti. I kako drugima ~inite, bi}e i vama ~injeno. A kako dajete, tako }e se i vama davati. Kako sudite, i vama }e se suditi. I kako vi drugima slu`ite, tako }e i vama slu`iti. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to }ete i `eti": Ova upozorenja i opomene va`e za sve ljude, iz generacije u generaciju, sve dok ne nastane ljudski nara{taj koji }e `iveti Zakon nesebi~ne ljubavi. Tada ova upozorenja i opomene ne}e vi{e biti potrebni. Me|utim, dok taj nara{taj Unutarnjeg `ivota ne bude prerastao tamu, i ne bude stajao u svetlu Istine, va`i}e ova upozorenja i opomene. Oni vode ka Zakonu nesebi~ne ljubavi, ka Istini, ka Svetlosti koja zra~i u ljude i kroz ljude u Carstvu Mira Isusa Hrista. To je svetlost Istine, Ja Jesam: Hrist.

108

19. POGLAVLJE Isus pou~ava molitvi Ispravno i pogre{no moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake du{e - Ko `ivi svesno povezan sa Bogom, njemu slu`i Njegova svemo} preko svih oblika `ivota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbiljnosti (8). Po{tovanje `ivota biljaka i `ivotinja (9). Odgovornost isceljenog (10)

1. A kad Isus be{e na gori da se pomoli, pristupi{e Mu neki od u~enika Njegovih i jedan od njih re~e: "Gospode, nau~i nas kako da se molimo." A Isus mu odgovori: "Kada se moli{, povuci se u mir svoje sobe. I zatvoriv{i vrata svoja pomoli se Ocu koji je nad tobom i u tebi. I Otac tvoj koji sve vidi, odgovori}e ti javno. 2. A kad ste na okupu i zajedno se molite, ne ponavljajte uprazno; jer Otac va{ nebeski zna {ta vama treba i pre nego Ga zamolite. Zato treba ovako da se molite: 3. O~e na{, Ti koji si nad nama i u nama, da sveti se Ime Tvoje. Da do|e carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da bude volja Tvoja kako na Nebu tako i na Zemlji. Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda `ivog ~okota, svakoga dana. I kao {to Ti nama opra{ta{ dugove na{e, da i mi oprostimo svakome koji se o nas ogre{i. Izlij na nas dobrotu Svoju da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu napasti izbavi nas od zla. 4. Jer Tvoje je Carstvo i snaga i slava iz ve~nosti u ve~nost. Sada i u svu ve~nost. Amin." (Pogl. 19, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Molitve izgovorene od re~i do re~i, koje se samo ponavljaju, imaju malo snage, jer dolaze iz razuma a ne iz srca. Tako izgovorene re~i nisu nadahnute. One ne dolaze do Boga u ~ovekovom najunutarnjijem, jer ih ~ovek nije nadahnuo `ivotom iz Boga. Molitve razuma mogu, onoga ko je svojim pogre{nim na~inom mi{ljenja i `ivljenja ve} izgubio pravi put, odvesti u jo{ dublju zabludu. Ko se moli a pona{a se druk~ije nego {to govori u molitvi, taj zapada u dalja optere}enja.

109

Zato treba da se molite srcem. A kad svoje molitve izgovarate glasno, one bi trebalo da budu nadahnute unutarnjim `ivotom, koji Ja Jesam. Va`no je jedino moliti se iz srca, a ne samo izgovarati re~i. Unapred date molitve ne ponavljajte doslovno. Ni molitvu koja je ovde zapisana ne bi trebalo doslovno shvatiti niti ponavljati. Svaka bi molitva trebalo da se prihvati po smislu, jer jezik srca je jezik ose}aja du{e. A ako ose}aje srca, zaodenute u re~i, bli`nji ipak prihvati doslovno, one gube od smisla. Moji, koji Me verno slede, sve su bli`e savr{enstvu `ivota. Njihove su molitve onda `ivot u Meni, a to zna~i ispunjavanje ve~nog Zakona. Ko je u sebi otvorio Carstvo Bo`je, @ivot, k njemu je i do{lo Carstvo Bo`je i on dalje `ivi `ivotom iz Boga. "Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda `ivog ~okota, svakoga dana." Ove re~i odnose se na unutarnji `ivot, Duh, koji odr`ava i materijalno telo u materijalnoj supstanci. Smisao iskaza: "I u ~asu napasti izbavi nas od zla" jeste: Gospode, Ti nas vodi{ u napastima, kako bismo na{li izlaz iz lavirinta ljudskog "ja", i da tako napasniku, zlu, vi{e ne budemo podlo`ni.

5. I gde god ih je sedmoro u Moje ime okupljeno, Ja Sam usred njih; pa i kad ih je troje ili dvoje samo. A ~ak i jedno ako je {to se u ti{ini moli, s njime Sam. 6. Podignite kamen i na}i }ete Mene. Rascepite drvo i Ja Sam tamo. Jer u vatri i u vodi, i u svakom obliku `ivota objavljuje se Bog kao `ivot njihov i su{tina njihova." (Pogl. 19, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Po{tujte, cenite i slavite stvarala~ku snagu u svemu {to postoji! Gledajte: sve {to je snaga i svetlost svaki ~ovek nosi u najunutarnjijem svoje du{e. Duhovno telo u ~oveku je esencija svega {to postoji, jer Bog, ve~ni Otac, dao je u nasle|e svakome od Svoje dece sve kao esenciju. Ve~ni Duh je u svim oblicima `ivota, a i struji iz svih oblika `ivota.

110

Kad ~ovek svesno postane Bo`jim detetom, slu`i mu svemo} Bo`ja preko svih oblika `ivota, preko kamena, drveta, vatre i vode, preko cve}a, trave, biljki i `ivotinja; a i sve zvezde slu`e onome koji `ivi u Meni, Duhu Istine. Kad stvarala~ka snaga mo`e da pro`me stvorenje, jer je njegova du{a ispunjena svetlom i snagom, onda je ono opet postalo svesno dete, sin ili k}er beskona~nosti, i opet je preuzelo nasle|e, svesnagu. Svaki zemaljski dan dar je ~oveku da bi se on u njemu spoznao i na{ao. ^oveku se nude carstva prirode. Slu`e mu vatra i voda kao i zvezde, danju i no}u. Spoznajte kako je bogat dan svakome od vas! Bogat je svaki ~ovek koji otvori unutarnje bogatstvo. Stvarno bogat jeste onaj koji je povezan sa Svemo}nim i tako ponovo postaje svemo}. Bog je svemo}an jer je sveprisutan, a ~isto bi}e je svemo} iz Njega. Ono je bo`ansko.

7. I re~e Gospod: "Sagre{i li brat tvoj re~ju sedam puta na dan i sedam se puta na dan pokaje, prihvati ga." A Simon Ga upita: "Sedam puta na dan?" 8. Gospod mu re~e: "A Ja ti ka`em, i sedam puta sedam; jer i kod proroka ~ak, i po{to ih pomaza Duh Sveti, be{e jo{ gre{nih izjava. (Pogl. 19, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svaka uzrujanost ili izjava koje nekom ~oveku treba da uka`u na njegovu ograni~enost, a ne proisti~u iz vatre Duha Svetoga - ne dolaze, dakle, iz Bo`je ljubavi, ozbiljnosti i snage - nisu u Duhu niti iz Duha, ve} iz onog ljudskog, i to je greh. Zato pazite da ono {to govorite struji iz vatre Duha Svetoga. I ma koliko bilo ozbiljno to {to ka`ete, i ~oveka prodrma, mora ipak biti izgovoreno iz nesebi~ne ljubavi i iz bo`anske ozbiljnosti. Sve drugo je protiv Duha Svetoga. To va`i za sve ljude, bilo da streme Bogu ili ne, ili su ~ak pozvani, kao na primer proroci. Potrebno vam je re}i jo{ i ovo: Ako istinskog proroka, koji je pozvan od Boga i on se podredio Njegovoj volji, bli`nji toliko mu~e i

111

upli}u u svakojake radnje, da to zadire u su{tinu njegove unutarnje snage, on dobija od Boga dodatnu energiju. Ako se on u toj situaciji uzruja zbog neostvarivanja ili neispunjavanja ili zbog nezakonitih postupaka svojih bli`njih, koji su usledili uprkos njihovom ve}em znanju, tada on prima ovu dodatnu energiju koja }e u njemu poni{titi ono {to je nastalo iz uzrujanosti. Jer to nije usledilo zbog njegovog odgovaranja, ve} zato {to su ga iscrpljivali.

9. Budite dakle obzirni i blagi, i saose}ajni i ljubazni ne samo sa sebi ravnima, ve} i sa svakim stvorenjem {to je pod okriljem va{im; jer vi ste za njih poput bogova prema kojima oni u nevolji uzdi`u pogled svoj. I ~uvajte se srd`be, jer mnogi u srd`bi gre{e i pokaju se kad ih srd`ba pro|e." (Pogl. 19, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Dete Bo`je je slika i prilika Boga-Oca, i stoga je - u sebi - ve~no stvaraju}a snaga, jer u sebi nosi sve supstance ve~ne snage. Sve one u njemu su potpuno razvijene. Zbog toga `ivotinje, biljke i kamenje, `ele}i jedinstvo sa zrelim bi}ima iz Boga, gledaju uvis prema slici i prilici Bo`joj, prema kojoj se oblikovani `ivot sve vi{e i vi{e duhovno razvija. Ose}ajte zato povezanost sa svakim stvorenjem i sa svim kamenjem i biljkama, i {titite `ivot koji vam je poveren! Cve}e i trava su `rtveni darovi iz Bo`je ruke. Zato ih uzimajte za svoju upotrebu tek kada se njihov spolja{nji `ivot povu~e. I nastojte da korenje ostavljate u carstvu zemlje. Uzimajte ono {to raste iz korena, ali tek kada za taj oblik `ivota do|e vreme. A ako ih uzimate s korenjem, ostavite ih najpre da le`e na senovitom mestu, kako bi se `ivot iz njih mogao postepeno povu}i i vratiti u prasupstancu, u kojoj su sjedinjene sve snage. ^inite sve to sa istinskom ljubavlju i razumevanjem, jer sve je `ivo. Nikad ne ubijte `ivotinju za vlastitu upotrebu. Pogledajte, priroda, `ivot Stvaranja, brine se za vas. Neka vam budu dovoljni plodovi polja, vrtova i {uma. I nikad namerno ne gazite `ivot, ni `ivotinja ni biljaka. Ko namerno gazi `ivot, stvara uzroke. On gazi, takore}i, vlastiti `ivot, i zbog toga }e patiti.

112

10. ^ovek neki ~ija se ruka beja{e osu{ila, pri|e Isusu i re~e: "Gospode, bejah zidar i hleb svoj zara|ivah rukama svojim. Preklinjem Te, povrati mi zdravlje moje da ne moram sramno prositi hleb svoj." I Isus ga isceli govore}i: "Ima jedna ku}a koja nije rukama sagra|ena, gledaj da se i ti u njoj nastani{." (Pogl. 19, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: ^oveku ~ija je ruka bila obolela prema zakonu setve i `etve, vra}en je `ivot u ruku kako bi ponovo mogao zara|ivati za svoje izdr`avanje. No Ja Sam mu dao slede}u pouku da je ponese na svoj `ivotni put: Vrati se u ku}u koja nije izgra|ena ljudskom rukom - u svoje unutarnje, jer to je hram Bo`ji. U~ini li ~ovek tako, snaga koju on primi od Mene u njemu }e i dalje delovati. Ne u~ini li pak tako, tada mu je samo privremeno dato ono {to Sam mu darovao: `ivot njegovoj ruci. Ko uprkos ovome daru @ivota i dalje gre{i, opet }e mu se vratiti ono {to Sam mu Ja otklonio; jer je to onda bilo samo odgo|eno. Bog daje! [ta }e ~ovek s time da u~ini, prepu{teno je jedino odluci du{e i ~oveka. ^ovek je dobio uputstvo iz ve~nog Zakona da vi{e ne gre{i i da se vrati u hram svog unutarnjeg. Tako on vi{e nije neznalica. A onaj ko zna, odgovoran je za ono {to zna.

113

20. POGLAVLJE Povratak sedamdeset dvojice Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika – Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za poslednji ustanak demona na zavr{etku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine du{e - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko delo (5). Hrista u zemaljskoj ode}i i njegove glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni koji su razvili unutarnje gledanje i slu{anje - Ko slu{a i ostvaruje Hristove zapovesti njemu se otkriva bo`anski Zakon i on `ivi u Njemu (6). Mo}no zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7)

1. A posle nekog vremena vrati{e se sedamdeset dvojica sa rado{}u, govore}i: "Gospode, i |avoli nam se pokoravaju u ime Tvoje." 2. A On im re~e: "Videh Satanu gde pada s neba kao munja. 3. Eto, dadoh vam vlast da zmije gazite i {korpije i mo} nad svakom silom neprijateljskom, i ni{ta vam ne}e nauditi. Ali se ne radujte {to vam se duhovi pokoravaju. Nego se pre radujte {to su imena va{a u Nebesima zapisana". (Pogl. 20, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nisu svi mu{karci i `ene koje Sam, po smislu, ozna~io kao u~enike, ostali verni Bo`jem Zakonu. Neki su podlegli privla~nostima ovoga sveta. Oni su se vratili praznih ruku. Ne treba, tako|e, da se vezujete za broj sedamdeset i dva. Smatrajte taj broj pojmom koji kazuje: bilo ih je mnogo. Svi koje Sam Ja poslao i koji su se vratili, bili su nekada u Mojoj pratnji. Svi koji su ostali u Duhu Istine delovali su iz O~evog Duha i pobedili su satanu ~ula u mnogim ljudima, odvode}i ih tako vi{em `ivotu. Re~ima "i |avoli nam se pokoravaju u ime Tvoje", mislili su na satanu ~ula, jer mnogi kojima su doneli pouku @ivota, prihvatili su je, a i sledili.

114

Tako je bilo dok Sam u zemaljskom ruhu hodio ovom Zemljom: oni koje Sam slao a koji su `iveli u Meni, @ivotu, prekinuli su sa protivzakonitostima. Njihovi takozvani neprijatelji nisu imali vlast nad njima jer su oni bili za{ti}eni Zakonom `ivota koji su sledili. Tako je i u dana{njem vremenu (1989): svi koji se odupru satanskome, posta}e svesno deca Bo`ja koja poseduju Carstvo zemaljsko. Njihova imena ve} sada su zapisana u Nebesima. Mojom snagom oni }e posti}i ono {to je mnogim ljudima jo{ nezamislivo: preobra`aj svog ljudskog "ja" i preobra`aj ovoga sveta od satanskog u bo`anski. Njima }e sve slu`iti - Zemlja i sve {to je na Zemlji. Jer to su oni koji u Moje ime poseduju Carstvo zemaljsko. Po isteku nekoliko razdoblja Carstva Mira, ljudi u Carstvu Bo`jem bi}e jednoga duha, jer }e u svojim du{ama savladati satansko i `iveti svesno u Meni, Hristu. Preko njih }u Ja na Zemlji vr{iti nova dela ljubavi. Mada }e zvezde i mora u velikoj meri o~istiti Zemljin omota~ i atmosferu Zemlje, ipak }e tada jo{ postojati podru~ja Zemlje zvana "Zemljine mrlje" koje su grublja materija. To su centri nagomilavanja negativnih energija. Te jo{ postoje}e negativne energije ostaci su iz pre|a{njih vremena, kada je na Zemlji delovala tama, i ostaci prerade atomskih sirovina, ostaci hemijskih supstanci i svega drugog protivzakonitog {to je ~ovek u~inio Zemlji. Te energije osta}e dugo vremena neaktivne jer }e biti prekrivene lavom. I u novoj atmosferi jo{ }e postojati podru~ja u kojima su pohranjeni aspekti patnji ljudi i `ivotinja. Ta podru~ja osta}e isto toliko dugo neaktivna kao i zemaljske mrlje na Zemlji. Na kraju Carstva Mira s njegovom finijom materijom, pre nego se izvr{i preobra`aj Zemlje, Satana - demonske snage dakle - pomo}u tih ostataka negativnih energija mo}i }e da se jo{ jedanput odmeri s ljudima i Zemljom. Ve~ni u Meni, Hristu, jo{ jednom }e pru`iti protivniku mogu}nost da se spozna - kako samoga sebe ne bi okovao u lance u duhovnim evolucijskim poljima. Demonska bi}a bori}e se do kraja da bi spasla svoju teritoriju. Bog-Otac u Meni, Hristu, tako jo{ jednom daje priliku za samospoznaju i preobra}anje i ovoj Svojoj deci. One du{e koje ne iskoriste ovu poslednju mogu}nost, mora}e se ponovo izgra|ivati u duhovnim evolucijskim poljima, jer }e struktura ~estica njihovog duhovnog tela biti o{te}ena. Jednom takvom

115

deformisanom du{evnom telu bi}e potrebna obnova kroz duhovne snage svesti `ivotinja, biljaka ili ~ak minerala. Isto tako }e se i Zemljina du{a - ali tek nakon mnogo energetskih svetlosnih godina - osloboditi zemlje. To }e se odvijati sli~no kao {to se ljudska du{a odvaja od materijalnog tela i odlazi u finotvarna podru~ja. Ovo zbivanje ~ovek naziva smr}u tela. Kad se du{a Zemlje bude osloba|ala zemaljskog omota~a, ovaj }e se rasprsnuti; to }e onda biti rastvaranje zemlje. Do ovog svemo}nog procesa preobra`aja, me|utim, Zemlja }e jo{ mnogo toga podneti. Kako ~ovek, tako i Zemlja mnogo toga }e jo{ do`iveti. U iskazu "Ali se ne radujte {to vam se duhovi pokoravaju", ho}u da ispravim re~ "duhovi": Pre dve hiljade godina, a i u kasnijim vekovima, "duhovima" su se nazivale optere}ene du{e. A kao "duhovi" ozna~avana su i bi}a prirode, kao i neobja{njivi fenomeni. No, ovo su ipak duhovno oblikovane energije koje su za ~oveka nevidljive. Stvarnost je ve~ni Duh, svepro`imaju}i @ivot iz kojeg nastaju supstance, manifestovana bi}a, a to su: duhovna bi}a, bi}a prirode, `ivotinje, biljke, minerali. Duh je ve~ni, ~isti, svepro`imaju}i @ivot, koji odr`ava duhovna bi}a, ljude, `ivotinje, biljke, minerale, dakle sve.

4. U taj ~as obradova se Isus u Duhu i re~e: "Zahvaljujem Ti sveti O~e Neba i Zemlje, {to Si ovo sakrio od mudrih i pametnih a otkrio malenima. Da, Svesveti, jer tako je dobro u o~ima Tvojim. (Pogl. 20, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "mudrih" misli se ovde na one ljude koji se smatraju pametnima jedino na osnovu svog intelekta, to jest svog racionalnog znanja. Uistinu mudar je pak samo ~ovek koji ispunjava Bo`je zakone. Mnogi koji se zbog svog intelekta smatraju "mudrima" i pametnima, na~inili su od Zemlje pusto i neobradivo zemlji{te. Oni jo{

116

ne prepoznaju snage Oca i Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam - one snage koje postaju sve delotvornije kroz Bo`je sinove i k}eri u zemaljskom ruhu i koje menjaju svet. Te snage svemira skrivene su jo{ onima koji su svoje srce zaklju~ali za smisao `ivota. Oni jo{ veruju da moraju ~initi ono {to odgovara njihovom razumu i stoga to i smatraju ispravnim i bitnim. Oni veruju da tako moraju da izraze svoju mudrost i pamet. Vi ljudi u nastaju}em i rastu}em Carstvu Mira Isusa Hrista, vi koji }ete u narednim generacijama sve vi{e i vi{e posedovati Carstvo zemaljsko, shvatite: do potpunog razvoja Carstva Mira, svetovno orijentisani ljudi }e se uvek iznova revnosno udru`ivati u savez da bi se borili protiv dela Gospodnjih. Mnogi od njih ne shvataju da su ve} ozra~eni svetlo{}u Istine i da su njome zaslepljeni. Nesvesni i obuzeti ropskom revno{}u, reaguju kako ih inspiri{u demoni - i bore se protiv Svetlosti. Mojima dana{njeg doba (1989), koji te`e putu prema istinskoj Bo`joj Mudrosti, Ja poru~ujem: Ostanite istinoljubivi! Jer do{lo je vreme u kome Ja, Hrist, sve vi{e bo`anskom ljubavlju i mudro{}u pro`imam ljude dobre volje da bi ih u~inio pravim oru|em Bo`jim. Put prema srcu Bo`jem, koji Sam izlo`io u Besedi na Gori i u mnogim objavama objasnio, dopunio i produbio, jeste put prema Ljubavi i Mudrosti Bo`joj, prema pravom ~ove{tvu. Shvatite to vi ljudi dana{njeg vremena (1989)! To tako|e treba da znaju ljudi u svim razvojnim fazama Carstva Mira, Carstva Bo`jeg na Zemlji, da bi shvatili da Sam Ja ve} u dana{njem vremenu (1989) intenzivno bio sa Svojima, da Sam ih {kolovao i vodio.

5. Sve je Meni predao Otac Moj. I niko ne zna Sina do samo Otac; ni ko je Otac, nego samo Sin i onaj kome Sin htedne otkriti." (Pogl. 20, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

117

"Sve je Meni predao Otac Moj." Ja Sam O~ev prvougledani i prvoro|eni Sin, Savladar Neba. Ja Sam sveprisutan u ~etirima stvarala~kim snagama, u ~etirima Bo`jim su{tinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. U ovim ~etirima su{tinskim strujama te~e Moja duhovna ba{tina. Ona je u ~etirima stvarala~kim snagama sveprisutno zra~enje u praprincipu Bog. Tako Sam Ja Bog u O~evom stvarala~kom Duhu u ~etirima su{tinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. A tri osobine Bo`je Strpljivost, Ljubav i Milosr|e, osobine su Detinjstva. U njima Sam Ja Sin me|u svim sinovima i k}erima Bo`jim. Bog zna~i: najvi{a, sveprisutna energija, koja je sve stvorila i stvara i koja Jeste u svu ve~nost. Iz ove sveprisutne energije, ve~no struje}eg prapotencijala, Duha, Ja Sam izvdvojio jedan veliki deo Svog duhovnog nasle|a i usadio Sam ga kao iskre u du{e koje su se opteretile nepo{tovanjem Zakona u trima osobinama i ~etirima su{tinama Bo`jim - koje, posmatrane kao celina, predstavljaju sedam osnovnih snaga Stvaranja - u du{e dakle, ~ija je `ivotna energija, transformisana nani`e do ~etiri donja carstva Pada. Ova ~etiri donja carstva Pada nakon Moga "Svr{eno je" postala su ravni ~i{}enja. Od tog "Svr{eno je" spasiteljska iskra palim du{ama predstavlja oslonac i upori{te kako se njihova duhovna supstanca ne bi rasplinula u ve~no struje}em Duhu. Jer ve} u prvoj misli Pada bila je `elja za rastvaranjem svih duhovnih oblika. Time su suprotstavljena bi}a htela da izazovu novi po~etak Stvaranja. Ve~ni Otac, ~iji sam Ja Sin, predao Mi je snagu da izvr{im ono {to je Njegova volja, ve~ni Zakon: ~itavo Postojanje sa~uvati kao celinu. ^inom Spasenja svaka te{ko optere}ena du{a primila je spasiteljsku iskru. Na taj je na~in du{a poduprta i tako je isklju~ena mogu}nost da se rastvori u sveprisutnom Duhu, u Bo`joj struji i pre|e u Njega kao struje}a energija. Spasenjem, du{a ponovo postaje duhovnim bi}em i ostaje dete Bo`je u duhovnom obliku. Da Ja nisam Svoju ba{tinu pokrenuo i dao je paloj deci kao oslonac i razvojnu snagu, mnoga bi se duhovna tela rastvorila usled neprestanih optere}ivanja. Tako bi se naru{ila skladnost Stvaranja i neizbe`na posledica bila bi rastvaranje svih duhovnih oblika. Meni je, dakle, od Oca dato da delujem kao Spasitelj svih duboko palih du{a i ljudi i da njih, Njegovu decu, ponovo odvedem k

118

Njegovom srcu. Zato Sam Ja Spasitelj svake du{e sve dok ona ne prebrodi ~etiri ravni ~i{}enja. ^im du{a aktivira ova ~etiri bo`anska zraka svesti, biva privu~ena od tri ravni osobina, od pripremnih ravni - nazvanih jo{ i ravnima razvoja ka apsolutnosti - koje su detinje snage Otac-Majka principa. U ovim trima ravnima osobina nastaju}e duhovno bi}e ponovo aktivira ukupni zakon zra~enja, ve~ni Prazakon. ^im je ukupni prazakon ponovo aktiviran u duhovnom telu, ~isto bi}e opet ulazi u apsolutnost, u ve~no Postojanje. Kada du{a na putu ka savr{enstvu razvije ~etvrtu ravan ~i{}enja, svest bo`anske Ozbiljnosti, tada je Spasenje u njoj zavr{eno. Deo Moga nasle|a koji je kao spasiteljska iskra du{u podupirao, odr`avao i vodio, vra}a se potom, opet u Prasnagu, u Svesnagu. Na putu kroz tri pripremne ravni ka apsolutnosti, nastaju}e duhovno bi}e onda ponovo svesno prihvata detinjstvo Bo`je. Kao Isus iz Nazareta, nisam jo{ mogao da pou~avam svim pojedinostima spasiteljskog ~ina, o izlivanju Moga nasle|a, jer jo{ nisam bio dovr{io Delo Spasenja. Moje nasle|e je bilo jo{ u prazakonu. Prilikom Moga kr{tenja u Jordanu, od strane Jovana, kada je Duh u simbolu goluba si{ao nada Me, Moje nasle|e u prazakonu poja~ano se aktiviralo. Na Golgoti, pri Mojim re~ima "Svr{eno je", ono je isteklo i razdelilo se na duhovne iskre. Svaka duboko pala du{a primila je iz toga potporu, iskru spasenja. Zna~enje iskaza "... niko ne poznaje Sina do samo Otac" je slede}e: ^ovek koji misli samo ljudski i vidi i priznaje materiju kao ono jedino istinito, ne ose}a Duh ve~nog Oca u sebi. Samo onaj ko sebe samog zna kao dete Bo`je, jer ostvaruje zakone ljubavi, taj ose}a i Oca, @ivot, u sebi. Oca, stoga, mogu osetiti samo oni koji ostvaruju Zakon ljubavi, kojem Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i kojeg kao Hrist Bo`ji objavljujem onima i njemu u~im one koji Boga ljube vi{e nego ovaj svet.

6. I okrenuv{i se u~enicima Svojim, re~e im u poverenju: "Blago o~ima koje vide {to vi vidite. Jer vam ka`em: mnogi su proroci i kraljevi `eleli videti {to vi vidite, i ne vide{e; i ~uti {to vi ~ujete, i ne ~u{e. (Pogl. 20, 6)

119

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam u Bogu, va{em i Mome Ocu, Sin Bo`ji i Bog u ~etirima ve~nim snagama Stvaranja. Re~i "Blago o~ima koje vide {to vi vidite", zna~e: Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba, bio Sam u zemaljskom ruhu, me|u ljudima, i bla`ena je bila du{a u zemaljskom ruhu koja je prepoznala Mene, Sina Bo`jeg u zemaljskom ruhu. ^ovek je Mene video samo onakvog kakav Sam Ja kao ~ovek bio me|u ljudima. Du{e bla`enih pak prepoznale su u Meni sliku i priliku Ve~nog Oca. A mnogi koji su nakon smrti Mog tela do{li na ovu Zemlju, slu{ali su Me preko proro~kih usta. Me|utim, Ja njima nisam vi{e govorio neposredno; jer ko ne nosi vi{e zemaljsko telo, nema vi{e ni ljudski glas. Onda je potrebno preno{enje Bo`jih re~i preko proroka. I unutarnje vi|enje je samo posredno a ne neposredno; ono je onakvo kakvim ga vide ljudi u trodimenzionalnom svetu. Ja Sam kroz proro~ka usta davao i dajem re~ @ivota, kako nakon smrti Moga tela, tako i u dana{njem vremenu (1989), kako bi Moji do{li k Meni i postigli bla`enstvo, i nakon smrti svog zemaljskog tela gledali Ve~nog Oca licem u lice. Ko, dakle, ispunjava re~i @ivota, taj }e nakon telesne smrti gledati Oca i poznavati Ga: on }e biti svesno u Njemu - onako kako Ga Ja poznajem i u Njemu Jesam. Ko, me|utim, Moje re~i samo slu{a ili ~ita, a ne uzima ih u obzir u svom `ivotu, taj niti }e osetiti Oca u sebi niti }e Ga nakon smrti svog tela gledati i poznavati. Jer Ve~ni je Zakon @ivota. I ko ga se ne pridr`ava, duhovno je mrtav. Svesno su u Ocu samo ona du{a i onaj ~ovek koji prihvataju Moje re~i i prema njima `ive. Oni postaju opet Njegova slika i prilika. I kao {to je bilo u vreme Mog zemaljskog `ivota, sli~no je i u dana{njem vremenu (1989). Ja, Hrist u Isusu, za vreme Svoga ho|enja po Zemlji stajao Sam otelovljen pred Mojim apostolima i u~enicima kao slika i prilika O~eva. No ve}ina onih koji su Me sledili i gledali Me, nisu Me prepoznali. Samo su neki od apostola i u~enika videli Mene, Hrista u Isusu. Tako kao {to je bilo tada, i u ovom je razdoblju: Hrist je vidljiv samo onima koji su otvorili svoje duhovne o~i, `ive}i `ivotom prema ve~nom Zakonu ljubavi.

120

Mnogim Sam ljudima doneo poruku Neba i govorio im o Svom dolasku kao Hrista. Malo ih je, me|utim, shvatilo poruku Spasenja. Pored ostalog, oni nisu hteli nikakvog Mesiju u ode}i skromnog ~oveka, Isusa iz Nazareta, koji je bio sin tesara Josifa. Oni su hteli zemaljskog kralja koji bi im skinuo njihove terete, a da oni za to ni{ta ne u~ine. Mnogi ljudi su Mene, Nazare}anina, slu{ali kako govorim - a ipak Me nisu ~uli, jer su samo Nazare}anina videli i samo Nazare}aninove re~i ~uli. Oni nisu shvatali Re~ Bo`ju koja je govorila kroz Mene, Nazare}anina, jer su samo Isusa Nazare}anina ~uli - a ne Boga kroz Njegovog Sina u zemaljskom ruhu. I u ovom razdoblju obilno te~e Moja Re~ kroz otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti - jedno ~ove~je dete me|u ljudima koje u sebi nosi Bo`ju blizinu. No, jedinstvo s ve~nim Ocem u njoj, isto je tako malo prepoznato kao {to ni Ja nekad, sin ljudski me|u ljudima, nisam bio prepoznat. To je stara ~ovekova predstava, da svaki njegov bli`nji mora da bude kao {to je on sam. Tako, mnogi ljudi razlikuju samo bogatstvo od siroma{tva u spolja{njem, a ne razlikuju unutarnje bogatstvo od du{evnog siroma{tva. Oni ne mogu da prepoznaju unutarnje procese i ne mogu da ih razlikuju. Stoga svakog ~oveka vide iz perspektive svog ljudskog "ja". Njihovi bli`nji za njih imaju samo zna~enje koje im njihovo "ja" odmeri. Zato Bo`ji glasnici u zemaljskoj ode}i ne bivaju prepoznati, a re~i @ivota koje teku kroz njih, samo od malobrojnih bivaju prihva}ene kao Re~ Bo`ja, kao Zakon `ivota. Tako je Re~ Ve~noga kroz Bo`je glasnike u zemaljskom ruhu, za mnoge ljude samo ljudska re~ - no ipak to jeste i ostaje Re~ Bo`ja kroz Njegove glasnike poslate ljudima.

7. Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju, vi koji ne dr`ite u su`anjstvu nit ubijate bi}a nedu`na, ve} u svemu tra`ite dobro; jer takvima pripada `ivot ve~ni. (Pogl. 20, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

121

Objasni}u iskaz "Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju". Ko je umeo da ~uje Re~ O~evu kroz Mene, Njegovog Sina u zemaljskom ruhu, Isusa, taj je po njoj i `iveo. On je zaista bio blagosloven i stupio je u unutarnji krug Moga jata, i bio je svesno u Meni i Ja u njemu kao Svetlost sveta. Zaista, blagoslov je obilno tekao kroz Mene, Isusa, prema mnogim ljudima i prema Mojim apostolima i u~enicima. Sli~no te~e blagoslov, Re~ onoga Ja Jesam, i u ovom vremenu (1989), kroz otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti. Ona je data svim ljudima i te~e i danas ponovo u unutarnji krug onima koji se okupljaju oko Moje svete Re~i. Ja je dajem kroz ~oveka u kome je otelovljeno bi}e Svetlosti, koje Sam poslao ljudima dana{njeg doba na po~etku mo}ne vremenske prekretnice, da bi kroz njega ~uli Moju Re~ i prema njoj `iveli. I ako ostvaruju Moju svetu Re~ kojoj ih ponovo u~im, i dr`e se Moje zapovesti da jedni druge nesebi~no ljube - onako kako Ja njih kao Hrist ljubim - bi}e ponovo Moji pravi u~enici, sinovi i k}eri Bo`je, koji svesno pripremaju Moj dolazak. Kao Isus iz Nazareta u~io Sam Svoje apostole i u~enike ve~nim Zakonima. Ko je od njih ostvarivao Moje u~enje, njemu su se otkrivale takozvane "tajne", jer su od njega otpadali velovi ljudskog "ja" i on je, tako, `iveo u Istini. Na sli~an na~in u~im Ja sada ponovo kao Hrist, kroz otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti, Zakonu ljubavi. Ko ga ostvaruje, otkriva ve~ni Zakon. Njegovi velovi sebi~nosti rastvaraju se i du{a i ~ovek su tada u svetlu Istine. Ljudima u Duhu sve je o~igledno, jer oni ispunjavaju Zakon `ivota. Danas (1989) u~im Ja u svim pojedinostima put prema nesebi~noj ljubavi i vodim sve voljne, koji su spremni da ostave svoje ljudsko "ja" da bi postali bo`anski, u Carstvo Bo`je koje je u unutarnjem svakog ~oveka. Samo du{a i ~ovek ispunjeni Mojim Duhom dr`e se toga {to Sam im zapovedio. Ljudi Duha ne}e ni zarobljavati, dr`ati u su`anjstvu niti ubijati nedu`na bi}a. Ko `ivi u Istini, taj zna da u svakom stvorenju upravlja i deluje beskona~na Ljubav. Ljudi u duhu Istine `ive sa prirodom i svim njenim stvorenjima. Na putu ka srcu Moga Oca, u~im Ja (1989) ljude da sami sebe spoznaju i prihvate kao bi}a iz Boga, i da u svim ljudima i u svemu

122

{to im prilazi nalaze ono dobro. Ko spozna svoje istinsko bi}e, taj se dr`i Zapovesti nad zapovestima: "Ljubite nesebi~no jedni druge onako kao {to Sam Ja vas kao Isus ljubio i kako vas kao Hrist ljubim". Moje je u~enje Zakon `ivota. Ko ga ostvaruje, ispunjen je O~evim Duhom i `ivi u Meni, Hristu. Svi koji se dr`e zapovesti nad zapovestima `ive u Meni, a Ja delujem kroz njih. Jer kroz njih Ja ispunjavam ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. ^ove~anstvo se nalazi na velikoj vremenskoj prekretnici. Ja, Hrist, pripremam Svoj dolazak i prenosim Svoju poruku preko sinova i k}eri Bo`jih koji stoje u nalogu Mog Spasenja, tako da mnogi nalaze put do Mene i postaju jedno pod {irokim pla{tom Univerzalnog `ivota - jer Bog je univerzalni @ivot, univerzalno Postojanje.

8. Blagosloveni neka su oni {to se klone svega {to se posti`e prolivanjem krvi i ubijanjem, i koji se dr`e pravde i pravednosti. Blagosloveni ste vi jer }ete bla`enstvo ste}i." (Pogl. 20, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U preokretu od starog doba, doba Zakona uzroka i posledice, ka Novom Dobu, Dobu svetlosti, Ja Se objavljujem iz svih sedam osnovnih zraka Bo`jih kroz deo Zraka bo`anske Mudrosti. Mo}an snop zraka ve~ne Istine te~e kroz bo`ansku Mudrost ljudima. Jo{ jednom im se obja{njava Moja misao i `ivot kao Isusa iz Nazareta. Tako|e, Ja u~im sve koji grade na Meni, Hristu, ponovo Zakonima `ivota i njihovoj zakonitoj primeni. Ko ih ostvaruje, taj po~inje da ulazi u ispunjeni `ivot i u~estvuje u izgradnji Carstva Mira Isusa Hrista, o kojem su u minulim epohama govorili proroci i prosvetljeni. Zaista, zaista, bla`eni su oni koji se dr`e Mene, Hrista, tako {to ispunjavaju Zapovest nad zapovestima. Oni ne}e ni vezivati ni ubijati. Oni }e se truditi da budu pravedni da bi me|u ljudima nastao mir. Jer do{lo je vreme (1989) kad }u sa sve ~etiri strane sveta skupiti one koji se trude da se pridr`avaju onoga {to Sam im Ja zapovedio. Znajte: Uprkos Mojim uputstvima i poukama, jo{ }e mnogi ljudi sami sebe upropa{tavati svojim uzrocima koje i pored boljeg znanja uvek iznova stvaraju. Ipak, njihove }e du{e ostati sa~uvane preko

123

Mene, Spasitelja. Svi oni koji, uprkos boljem znanju, ne po{tuju zapovesti @ivota, staja}e Meni sleva sve dok ne prihvate i ne prime Mene, Spasitelja i dok u sebi ne na|u i ne sa~uvaju mir i ljubav postaju}i tako Zakon ljubavi. Tada }e sa leva pre}i na desno i bi}e sa Mnom sve dok Meni zdesna ne budu stale sve du{e, koje }u onda kao slike i prilike Bo`je ponovo dovesti Ocu.

124

21. POGLAVLJE Isus ukorava okrutnost prema konju Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad `ivotinjama i mu~i ih - Ko `ivi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima (2-4). ^ovek skrnavi i razara `ivot na Zemlji - Izumiranje mnogih `ivotinjskih vrsta - Zna~aj mnogih `ivotinja za ekolo{ku ravnote`u - Zakon setve i `etve va`i i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i pomo}i bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i `e| du{e za unutarnjim izvorom (6-7). Za Boga je strahota i ubijanje `ivotinja radi `rtve Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako }u vas odbaciti" ispravno shva}eno Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spolja{nje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on }e se ispuniti - Kr{tenje vodom kao simbol - "Svr{eno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja - Mnoga duhovna bi}a stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bi}a Pada (16)

1. Dogodi se pak da Gospod izi|e iz grada i sa u~enicima Svojim po|e preko gorja. I stigav{i na jedno brdo s veoma strmim stazama, sreto{e ~oveka sa tovarnom `ivotinjom. 2. No konj se beja{e sru{io, jer be{e pretovaren. I ~ovek ga udara{e sve dok mu krv ne pote~e. A Isus mu pri|e i re~e: "Ti, sine okrutnosti, za{to tu~e{ `ivotinju svoju? Ne vidi{ li da je preslab za tovar svoj i zar ne zna{ da pati?" 3. A ~ovek odgovori: "[ta je Tebi do toga? Svoju `ivotinju mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju." 4. I neki od u~enika potvrdi{e govore}i: "Da, Gospode, tako je kako ka`e. Bili smo prisutni kad je kupovao konja." A Gospod uzvrati: "Zar ne vidite kako krvari, i ne ~ujete li kako stenje i jadikuje?" Ali oni reko{e: "Ne, Gospode, mi ne ~ujemo da stenje i jadikuje!" (Pogl. 21, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

125

^ak i da je ~ovek stekao `ivotinju, ona nije njegovo vlasni{tvo. Onako kao {to duhovno telo, du{a u ~oveku, pripada ve~nom Postojanju, jer je Ve~ni stvorio duhovno telo i duhovno bi}e kroz Ve~nog `ivi u ve~nom Postojanju, tako je ve~ni Stvarala~ki Duh stvorio i `ivotinju koja pripada @ivotu koji Jeste i koji ve~no traje - Bogu. ^itava beskona~nost je slu`e}a Ljubav, slu`e}i @ivot: Ja, Hrist, pozvao Sam i ~oveka da slu`i svom bli`njem na nesebi~an na~in. A tu spada i sabli`nji, `ivotinja. Jer i `ivotinja je obdarena darom nesebi~nog slu`enja i rado i spremno slu`i ~oveku koji je ljubi. Ako ~ovek ne ljubi nesebi~no svoje bli`nje, dakle ljude oko sebe, ne}e im ni nesebi~no slu`iti. Svoju sebi~nost on onda prenosi i na svet `ivotinja, biljaka i minerala. @ivotinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i jedva da mo`e da saop{ti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebi~no ljubi ljude, `ivotinje, biljke i kamenje, ~uje kakav bol i patnju trpi `ivotinja. Onaj samoljubivi, ~ovek-gospodar, o~ekuje da mu ljudi oko njega slu`e. On i od `ivotinje zahteva da mu slu`i, ~ak iznad njenih mogu}nosti i snaga. On nare|uje - ali ne slu`i. Tako on ljudima i `ivotinjama pri~injava neizrecive patnje. Ako ~ovek svoje bli`nje ~ini zavisnima od sebe, poput robova, podjarmljiva}e onda i `ivotinje. Ko ne slu{a vi{e svoju savest, postaje nemilosrdan prema ~oveku i `ivotinji. On gleda samo svoje interese i svoju korist. On sebe smatra veoma va`nim, zaboravljaju}i pritom da njegovi bli`nji i sabli`nji, `ivotinje, pate pod njegovom samoljubljivom dominacijom. On i nema vi{e ose}aja za potrebe svojih bli`njih i `ivotinja. Kad ~ovekova ~ula ogrube, njegova su ose}anja sasvim siroma{na. Takav ~ovek, me|utim, osetljivije reaguje kad se oslovi njegovo vlastito "ja" i kada se dovede u pitanje njegovo pona{anje. Shvatite: Ko je samo sa ovim svetom, on gleda samo na svoj mali ograni~eni "ja-svet". Tako postaje neosetljiv za Zakon `ivota i postaje duhovno mrtav. Duhovno mrtvi su nemi i gluvi za istinski `ivot. Oni }e se ponovo ra|ati u materiji sve dok to bude mogu}e po Zakonu otelovljavanja, da bi u toj promeni svojih sudbina iskusili i do`iveli da njihov bli`nji, koji je pored njih, a tako i `ivotinja, ose}aju i pate utoliko vi{e {to je sva~iji `ivot iz Boga.

126

Blago onima koji spoznaju da njihovo dalje postojanje mo`e biti ili muka ili sloboda, jer ~ovek `anje ono {to seje. Pribli`ava se vreme kada te{ko optere}ene du{e vi{e ne}e mo}i da potra`e ono zemaljsko, prolazno, jer }e tada na Zemlji obitavati Svetlost. Senke ljudskog "ja" tada ne}e vi{e mo}i da vladaju svetom, jer }e se Bo`ja Volja `iveti i bi}e vidljiva. Ko je svoj `ivot posvetio Bogu, onda nesebi~no slu`enje bli`njem. govori vi{e o "mome" i "tvome". ve~nost - u onome {to mu je Bog Ve~nost.

ostao je nesebi~an. Njegov je `ivot ^ovek u Duhu Gospodnjem ne On `ivi u Bo`jem obilju u svu dao u nasle|e: ~itavo Postojanje,

Ko dakle istinski `ivi, vidi ono {to duhovno mrtvi ne vide i ~uje ono {to duhovno mrtvi ne mogu ~uti: @ivot koji struji iz ~oveka, `ivotinje, biljke i kamena, iz ~itave beskona~nosti. Jer ko `ivi u Meni, jedno je sa svim ljudima, bi}ima, `ivotinjama, biljkama, kamenjem, i sa ~itavom beskona~no{}u. On onda razume i govor Ljubavi.

5. A Gospod se rastu`i i re~e: "Jao vama, jer otupe{e srca va{a te ne ~ujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj!" (Pogl. 21, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jao onima koji se ogre{e o ~oveka, `ivotinju, biljku, kamen i o sve {to im je Bog dao za `ivot u Njemu! Du{e mnogih ljudi su otupele. Njihovo ljudsko "ja" misli samo na sopstvenu korist. Pritom, sebi~an ~ovek zapostavlja svoje bli`nje, a iskori{}ava i carstva prirode. ^ovek ovog vremena (1989) stavio je i stavlja ruku na velikog zemljo~oveka, na Zemlju. On zaga|uje Zemlju, skrnavi `ivot na njoj i svojom manipulacijom sa atomskom energijom kao i sa hemikalijama i ostalim, zadire i u atmosferu. On, dakle, unakazuje Zemlju i sve {to na njoj `ivi i razara njen atmosferski omota~, koji njoj i svem zemaljskom `ivotu pru`a za{titu.

127

Upravo u ovoj vremenskoj prekretnici, u prekretnici od starog gre{nog doba ka dobu Svetlosti, `ivotinjske i biljne vrste svojim ~ulnim snagama, govorom svoje svesti, dozivaju svog Stvoritelja za pomo} i izbavljenje. Nezamislivo pate `ivotinje i biljke zbog izraslina ljudskog "ja", ljudske sebi~nosti. Porobljeni `ivot vapi za samilo{}u i izbavljenjem. Bog, Moj Otac i Stvoritelj svih oblika `ivota, usli{io je porobljeno stvorenje. Mnoge `ivotinjske vrste izumiru zbog protivzakonitog postupanja ljudi. Njihove duhovne snage vra}aju se natrag ili u du{u Zemlje ili u ~ista podru~ja ve~nog Postojanja. Za mnoge od njih to je izbavljenje. Me|utim, mnoge od njih }e se i vratiti ponovo na Zemlju kad Svetlost bude obitavala na njoj, jer }e ljudi tada `iveti u jedinstvu sa Bogom. Znajte: Svako neokajano nedelo i svako zlostavljanje - bilo ljudi, `ivotinja, biljaka, ~ak kamenja, na ~itavoj Zemlji pa dakle i u atmosferi - pada natrag na po~initelja. Shvatite: mnoge `ivotinje date su ljudima da im slu`e. Mnoge su date i da o~uvaju ekolo{ku ravnote`u. Me|utim, pravog tj. uzajamnog slu`enja mo`e biti samo ako ~ovek razvije detinju ljubav iz Otac-Majka Boga i Tvor~evu ljubav koja deluje u `ivotinji, u biljkama i u kamenju. Tada on mo`e da komunicira se svime {to postoji. Gde je ~ista komunikacija, tamo te~e i ve~na kosmi~ka energija. Me|utim, gde su snage Ljubavi svezane, tamo vlada okrutnost, sebi~nost i robovanje. Tamo nema ni razumevanja ni tolerancije; tamo je samo uzimanje, no nema toka iz davanja i primanja. Ovo je zakon: [to ~ovek u~ini najmanjem od Moje bra}e, svom bli`njem, u~inio je Meni, Hristu - a, na kraju krajeva, i sebi samome; jer {to ~ovek seje to }e i `eti. @etva uvek odgovara setvi. Kad se ~ovek ogre{uje o ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi, on se odvra}a od ve~nih energija koje su mu potrebne za zdrav `ivot, za dobrobit njegove du{e a i za njegovo telo. Ko se, dakle, okre}e svetu i njegovoj senci, okre}e se od Mene, Svetlosti. A ko se okrene od Mene, dospeva u senke ljudskog "ja". Ko stoji u senci, taj pati i vene i postaje rob svoga "ja", a robovima ~ini i svoje bli`nje. Shvatite: da ga ~ovek-gospodar porobljava dopu{ta samo onaj ko i sam stoji u senci, ~ime je ve} porobljen. On se onda prodaje ~oveku-

128

gospodaru za nekoliko srebrnjaka i tako izneverava svog pravog gospodara. A tako izneverava i ljude, `ivotinje i biljke, Zemlju i atmosferu.

6. I zakora~iv{i pri|e Isus konju i dota~e ga, i `ivotinja odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak ~oveku re~e: "Idi sad i odsad je vi{e ne tuci nada{ li se samilosti." 7. Videv{i gde im se pribli`ava narod, re~e Isus u~enicima Svojim: "Bolesnoga radi, Ja bolujem; gladnoga radi, Ja gladujem; `ednoga radi, Ja trpim `e|." (Pogl. 21, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Bolesnoga radi, Ja bolujem", zna~i: Ko nesebi~no ljubi, otvoren je za bli`njeg i mo`e u svom srcu da oseti i razume bol, patnju i bolest bli`njeg. Ljudi koji se nesebi~no zauzimaju za bli`nje, dobijaju od Mene snagu da bolesnima pru`aju utehu i pomo}. Ljudi u Mome Duhu nesebi~no slu`e bli`njima ako to ovi `ele. Shvatite: svaki ~ovek ima slobodnu volju, i niko ne treba da se name}e svom bli`njem. Stoga ~ovek treba da pru`i pomo} samo ako je ova zatra`ena. Kroz ljude koji nesebi~no slu`e struji Duh Ljubavi ka mnogima od Njegove ljudske dece i dopu{ta da im pomo} do|e. Bog poma`e Svojoj ljudskoj deci u svakoj prilici i preko ljudi ~ija srca kucaju nesebi~no za Boga i za njihove bli`nje. Ko nesebi~no ljubi, nesebi~no i slu`i. Tako na ovaj svet dolazi dobro: Bog. Ko spozna vlastite uzroke, poznaje i lance uzroka koji se isti~u u ovom svetu, ~ija su delovanja vodila i vode raznim bolestima, patnjama i muci. Ko ima uvid u zakon setve i `etve taj zna i izlaz iz mete`a i zapletenosti ljudskog "ja". A ko izlazi iz patnje, muke, bolesti i po{asti, stvara}e sve manje uzroka. Time se smanjuje lo{a setva u njivi @ivota. U njoj }e onda iznicati dobro seme, `ivot u Meni, Hristu. "...Gladnoga radi, Ja gladujem; `ednoga radi, ja trpim `e|", zna~i: Ja Sam kao Isus iz Nazareta ose}ao, a kao Hrist znam za{to

129

mnogima od Moje ljudske dece nedostaje hrane i za{to su `edni. Kao Isus gledao Sam oskudice, a kao Hrist ih znam. Oskudice su oskudna svetlost du{e. Probu|ena du{a gladna je i `edna Mene, Hrista. Du{a probu|ena u Meni ne}e se smiriti dok ~ovek ne spozna za{to je gladna i `edna. ^im ~ovek spozna nevolju du{e i Mojom snagom o~istiti to spoznato koje je dovelo do oskudice svetlosti du{e, du{a }e odahnuti, a ~ovek ozdraviti. Shvatite: Du{a `ivi samo od Svetlosti Bo`je. Ako je ima premalo, obole}e telo - ili }e ~ovek morati da gladuje i trpi `e|; ve} prema tome kakvo je seme polo`io u njivu, svoju du{u. Svako ko je `edan `udi za izvorom, za vodom. Ako u ~oveku izvor Unutarnjeg `ivota te~e oskudno jer se okrenuo od izvora, onda pate i du{a i ~ovek. Ko pak `ivi u Bogu, ose}a i patnju svojih bli`njih i ne}e se smiriti dok sve du{e i ljudi ne stignu do izvora @ivota i dok se du{e ne sjedine s praporeklom izvora, da bi onda i same postale Izvorom. Dok svi ljudi i du{e ne budu `iveli u ovoj duhovnoj svesti, Ja }u s ljudima i du{ama biti kao Spasitelj i sa-ose}ati njihove bolesti, njihovu glad i `e|, utoljavati glad, uta`ivati `e| - dok se sve ljudsko ne rastvori a du{a ponovo sama ne postane izvor iz Boga, duhovno bi}e Neba, slika i prilika Bo`ja.

8. I jo{ re~e: "Do{ao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi. Ne prestanete li da `rtvujete i jedete meso i krv `ivotinja, gnev Bo`ji pada}e na vas neprestano kao {to je padao na pretke va{e u pustinji koji se behu odali u`ivanju mesa, i napuni{e se trule`i i izjedahu ih po{asti. (Pogl. 21, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Do{ao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi", zna~i: Do{ao Sam da vas u~im jevan|elju, Zakonu Ljubavi i Svojim ga primerom `ivim, kako biste shvatili da je u unutarnjem duhovnom snagom bogat samo onaj ~ovek koji se pridr`ava Bo`jih Zakona. Ljudi koji poseduju unutarnje vrednosti ne}e oskudevati ni u ~emu. Jer, ko je bogat u svom srcu, on je sa svojim bli`njim, a ne protiv -

130

njega - a time je i za Boga, za @ivot koji je obilje. Ljudi s unutarnjim vrednostima su i sa `ivotinjskim i biljnim svetom, a ne protiv Bo`jih stvorenja. Ko je protiv svog bli`njeg, bori}e se protiv njega i ubi}e ga. A ko je protiv svog bli`njeg, on nije ni za ostali `ivot - ni za `ivot `ivotinja, ni biljaka, ni kamenja. Ko je protiv @ivota u Meni, Hristu, taj je gladan i `edan uspeha, bogatstva, mo}i i ugleda. Radi svojih sve~anosti i po`ude za jelom on ubija `ivotinje i jede njihovo meso. Tako on pokazuje da je daleko od Boga. Za Boga, Ve~noga, i `rtvovanje `ivotinje je strahota. On ne}e da Mu se `rtvuju i posve}uju `ivotinje. Bog je dao `ivot svim oblicima Postojanja, dakle i `ivotinjama. Zbog ~ega bi onda one trebalo da Mu se `rtvuju ako On, @ivot, Sam boravi u njima. Me|utim, kad bi ~ovek `rtvovao svoje ljudsko "ja", svoje strasti i po`ude, Meni, Hristu, i kad bi te`io @ivotu i vodio `ivot Bogu po volji, dakle `ivot posve}en Bogu, to bi onda doprinelo jedinstvu svih `ivotnih oblika. Bog je Duh ljubavi i slobode! Stoga bi svaki ~ovek trebalo da dobrovoljno `rtvuje svoje "ja". Tek onda }e on postati blage }udi i od srca smeran i do}i }e do velikog Jedinstva: Boga. Ovakav razvoj ~oveka prema Njemu Bog ljubi kod Svoje dece. Ko se preda ve~nom Otac-Majka Bogu tako {to svoje ljudsko pretvara u bo`ansko, taj ne}e ni klati `ivotinje i jesti njihovo meso, niti }e namerno ubiti `ivotinju. Takvi ljudi }e i biljnom svetu pristupati s nesebi~nom ljubavlju, jer je i on dar stvaranja Bo`jeg Svojoj ljudskoj deci. Biljke i plodovi polja i {uma rado se daruju ~oveku i ho}e da mu slu`e kao hrana i kao lek za njegovo bolesno telo. "Gnev Bo`ji" poti~e iz paganskog sveta predstava koji je u Starom Zavetu bio jo{ veoma `iv; verovalo se, naime, da se "bogovi" svete ljudima. Bilo bi, me|utim dobro, kada bi gre{ni ~ovek shvatio da je on sam stvorio takozvani "gnev Bo`ji". Srditi Bog, to je ljudsko "ja" koje se sveti za ono {to je samo prouzrokovalo; jer {to ~ovek seje, to }e i `eti. I re~i "oko za oko, zub za zub" bivale su i bivaju pogre{no tuma~ene. ^ovek ne treba da se sveti svom bli`njem i isto vra}a istim.

131

Njemu je zapove|eno da opra{ta svom bli`njem, da ga moli za opro{tenje i isto ili sli~no vi{e ne ~ini. Ko ne sledi ovu zapovest, sam se prepu{ta zakonu ispa{tanja. A ovaj glasi: "oko za oko, zub za zub". Onda }e on `eti - "oko za oko, zub za zub" - ono {to je posejao. Shvatite: Pre ili kasnije sru{i}e se ono gnevno, vladaju}e "ja", ~ovekov "ja-bog" - najkasnije onda kad iz du{e isteku uzroci: ono {to je ~ovek posejao. Shvatite dalje: Patnja `ivotinja i meso namerno ubijenih `ivotinja koje se pojede, izjedaju, obratno, meso ~ovekovo. Posledica su bolesti i po{asti. To su posledice ovih i sli~nih uzroka.

9. A Ja vam ka`em, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne dr`ite se zapovesti Mojih, odbaci}u vas. Jer ako skriveno znanje ne ispunjavate u malome, kako }u vam ve}e dati. 10. Ko je veran u najmanjem, bi}e veran i u velikom; a ko je nepravedan u najmanjem, bi}e nepravedan i u velikom. (Pogl. 21, 910) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "A Ja vam ka`em, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne dr`ite se zapovesti Mojih, odbaci}u vas", treba da zna~i: Ako ~ovek i zove "Gospode, Gospode" i puno govori o Meni i o jevan|elju ljubavi, ali u svom `ivotu ne ostvaruje i ne sledi ono o ~emu govori, on }e svojim ljudskim "ja" - odbaciti samoga sebe. Jer on tako istupa iz Zakona ljubavi i stvara uzroke ~ije }e se posledice sru~iti na njega ako ih blagovremeno ne spozna, ne okaje i takvo ne{to vi{e ne ~ini. Ja Jesam, Bog, ne odbacuje du{u i ~oveka. ^ovek se sam odvra}a od Zakona ljubavi i `ivota; tako on stvara svoj vlastiti zakon, pod kojim onda i pati. Jer ~ovek prima ono {to je posejao. Zato se potrudite da ostanete u Mome krilu, `ive}i `ivot u Meni, Hristu, nesebi~nom ljubavlju i nesebi~nim delima. Iskaz: "odbaci}u vas", ne dolazi nikada iz Duha Bo`jeg, iz Ja Jesam. Smisao tog iskaza je: svojim vlastitim malim "ja" gurate svoju

132

du{u u dolinu uzroka, od kojih }ete onda patiti. Jer samo ~ovekovo "ja" izgra|uje u du{i i u fizi~kom telu zakon setve i `etve. U mnoge stare tekstove koji su dati u ranijem vremenu i bili stalno redigovani i prevo|eni, u{li su izrazi iz vremena pre i posle Starog Zaveta. Ukoliko su oni koji su redigovali i prevodili tekstove bili jo{ zarobljeni u tom svetu predstava, upotrebljavali su ponovo te izraze i preuzimali ih u novim stilizacijama teksta - veruju}i da su doti~ni tekst ispravno shvatili te ga stoga ispravno i redigovali i preveli. I u va{im takozvanim biblijama bili su stalno preuzimani takvi stari pojmovi. A to se doga|a i danas (1989). Stoga mnogi poznavaoci Biblije i teolozi ne mogu razumeti Moju Re~ objavljenu za dana{nje vreme i za Novo Doba, Doba Svetlosti. Krutom primenom ovakvih izraza, u{lo je u biblije mnogo ljudskoga. Tekstovi nisu uvek bili svesno tako interpretirani - ~esto je to ~injeno i nesvesno, iz ljudskog uverenja. Stari na~in govora i stari pojmovi kojima je - ljudskim re~ima ispri~ana bo`anska Istina, imaju, me|utim, u dana{njem vremenu (1989) ~esto drugi smisao i zna~enje. Da je ~ove~anstvo slu{alo proroke slate od Boga - i unutar institucija crkve - i da je ispunjavalo ono {to je Bog pou~avao preko svojih instrumenata; da je ~ove~anstvo slu{alo i ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i Svojim primerom `iveo, onda bi ovo razdoblje bilo ispunjeno Svetlo{}u, dakle Istinom - i proroci vi{e ne bi bili potrebni. Shvatite: Ko ne ispunjava i najmanju Zapovest: imati razumevanja i tolerancije za svoje bli`nje i po{tovati njihovu slobodnu volju, on ne mo`e ispunjavati ni najve}u Zapovest, zapovest Ljubavi. Ko ne priznaje Zakon setve i `etve te zato osu|uje bli`njeg kao krivca, kako onda mo`e primiti ve}e, Zakon Ljubavi, istinski `ivot? Znanje nije mudrost. Bo`anska mudrost ostaje skrivena onome ko samo skuplja znanje. Ko je u najmanjim stvarima veran, iskren i po{ten prema sebi samome, takav je i prema svom bli`njem. Takvi }e ljudi izvr{avati i ono veliko, ono {to je trajno, jer `ive u Mojoj volji. Ko je, me|utim, u najmanjem gramziv, zavidljiv, ljubomoran i po`udan, taj }e i onda

133

kad bude re~ o ve}im stvarima i poslovima, odgovaraju}e misliti, govoriti i postupati. Znajte: Iz zavisti, ljubomore, gramzivosti i sva|e nastali su ratovi, ubistva, razaranja i cepanje naroda. Govorim ljudima u svetlom Carstvu Mira: Tako je jo{ bilo i u razdoblju u kojem Sam Ja objavio ovo delo preko otelovljenog dela Zraka bo`anske Mudrosti, na po~etku mo}ne vremenske prekretnice.

11. A ako ne beste verni u gre{nim dobrima zemaljskim, ko da vam istinska bogatstva poveri? A ako ne beste verni u onome {to pripada drugom, ko }e da vam da va{e? (Pogl. 21, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ako vi va{a zemaljska dobra smatrate svojim vlasni{tvom i mislite samo na to kako da ih uve}ate za sebe, onda ste vi osiroma{eni u najunutarnjijem, jer posedom ne upravljate zakonito - za dobro mnogih. Bog vam onda ne}e poveriti istinska bogatstva: da donosite Zakon @ivota u ovaj svet. Jer ko ne ostvaruje Zakon Ljubavi i @ivota, duhovno je osiroma{en. A ako ste svoje bli`nje varali, dakle niste ostali verni Zakonu @ivota i Ljubavi - kako }ete onda dosti}i Carstvo nebesko, nesebi~an `ivot? Ko `eli da u|e u Nebo, mora biti bogat u unutarnjem - bogat unutarnjim vrednostima i bo`anstveno{}u. Ko je na Zemlji stekao bogatstva i smatra ih svojim vlasni{tvom, taj je siroma{an u Duhu @ivota. Jer ono {to mu je od spolja{njeg bogatstva dato, povereno mu je samo zato da s njime unapre|uje zajedni~ko dobro na Zemlji, {to zna~i: Jedan za sve - svi za Jednog. Ko na zemaljska bogatstva gleda kao na svoje vlasni{tvo i na svoju zaslugu, nije ni{ta bolji od onoga ko bli`njem zavidi na imovini i nastoji da mu je otme ili ho}e njome da se obogati. No, ko pre svega stremi Carstvu nebeskom, taj je spoznao ve~ni `ivot u sebi i svesno ga je primio i prihvatio.

134

Ko razvije unutarnje bogatstvo, ne}e ni kao ~ovek oskudevati ni u ~emu. Jer Bog, Otac-Majka Bog, stara se da Njegova zemaljska deca ne oskudevaju. Ako pak ljudi oskudevaju i gladuju, onda to zna~i da su oni u prethodnim `ivotima svojoj ljudskoj bra}i i sestrama uskra}ivali hleb i odbijali da im poma`u, ili ih kao znalci ~esto nisu zakonito vodili prema zapovesti "moli se i radi". Mnogim je ljudima Bog poverio spolja{nja dobra da ih oni ula`u za op{te dobro i uve}avaju ih na ispravan na~in za dobrobit svih. Ko pati i oskudeva, trebalo bi da dobije utehu i pomo} od onih kojima je Bog dao darove da ih na pravi na~in razdele Njegovoj deci koja pate i gladuju. Oni, me|utim, treba da se zakonito razdele prema zapovesti "moli se i radi".

12. Niko ne mo`e dva gospodara slu`iti. Jer ili }e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili }e se jednoga dr`ati a drugoga odbacivati. Ne mo`ete istovremeno slu`iti Bogu i Mamonu." A fariseji koji bejahu gramzivi, ~uv{i sve ovo rugahu Mu se. 13. A On im re~e: "Vi se pravdate pred ljudima, ali Bog poznaje va{a srca; jer {to je me| ljudima uzdignuto, grozota je u o~ima Bo`jim. (Pogl. 21, 12-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Niko ne mo`e slu`iti dva gospodara. Ko se, me|utim, poveri jednom Gospodaru, Otac-Majka Bogu, tako {to ispunjava Volju Bo`ju, taj }e i slu`iti Bogu i svom bli`njem i ne}e sebe vi{e ceniti nego bli`njeg. Ko, me|utim, spolja{nje bogatstvo smatra svojim sopstvenim, on }e na svoje bli`nje gledati s visine i manje }e ih ceniti. Takvi su ljudi ~esto sebi~ni, pla{ljivi i uskogrudi, a prema svom bli`njem nepoverljivi i sumnji~avi, jer oni smatraju da bi ih bli`nji mogao prevariti i oteti im bogatstvo - koje, prema Zakonu `ivota, uop{te ne poseduju, ve} im je samo posu|eno da ga na pravi na~in upotrebe za mnoge. Takvi ljudi ljube samo sebe i svoje tobo`nje bogatstvo i suprotstavljaju se svima za koje misle da }e ih oplja~kati.

135

U svim vremenima bilo je fariseja, i jo{ ih ima, onih koji dr`e lepe govore i imaju mnogo argumenata i izgovora kako bi zadr`ali ono {to su prisvojili kao tobo`nje vlasni{tvo. Shvatite: svako ko se brani i pravda, sam sebe optu`uje i svedo~i o tome ko je. Bog poznaje svu Svoju decu! On ne gleda na ne~ije re~i, ve} u njegovo srce. Ve~nome ni{ta nije skriveno. Kad do|e vreme, On dopu{ta da se sve otkrije kako bi svaki gre{nik samoga sebe spoznao, pokajao se, molio za opro{tenje, oprostio, popravio i sli~no vi{e ne ~inio, tako da se ponovo na|e u Bogu. Zato Ja, Hrist, u ovom razdoblju (1989) ponovo u~im Unutarnjem putu, kako bi se svi koji su dobre volje spoznali, ponovo prona{li Boga i postigli jedinstvo sa Njim i sa svojim bli`njima preko Sina, koji Ja Jesam.

14. Zakon i proroci va`ili su do Jovana. A otada se propoveda Carstvo Bo`je, i svako bi da u|e u njega. Ali lak{e je nebu i Zemlji da pro|u no da se ne ispuni ta~kica jedna od Zakona." (Pogl. 21, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Zakon i proroci va`ili su do Jovana" zna~i: Zakon kome su u~ili proroci bio je objavljen do Jovanovog dolaska. Ono {to su povrh toga proroci iz Zakona Bo`jeg jo{ u~ili, to sam Ja kao Isus produbio i `iveo za primer ljudima. Na tome sam kao Isus gradio i po~eo Sam najavljivati Carstvo Bo`je i Njegove Zakone koje su bili najavili jo{ proroci pre Jovana. U Carstvo Bo`je u}i }e svaka du{a koja ostvaruje Zakone @ivota i pridr`ava ih se. Bo`ji Zakon je apsolutan. Od njega se ni slovo ne mo`e oduzeti. Zakon Ve~noga ispuni}e se na Zemlji i u njoj, kao i u podru~jima ~i{}enja, u svim fasetama `ivota. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam do{ao da ispunjavam Zakon Bo`ji, i ko ide Mojim stopama pridr`ava}e se onoga {to Sam u~io, Svojim primerom `iveo i tako svima ponudio. U ovoj vremenskoj epohi (1989) Ja, Hrist, preko Svoje proro~ice i Svog glasnika, ponovo u~im ve~nom Zakonu i vodim Svoje u Carstvo unutarnjeg. Ja ih ponovo u~im i ve~nim Zakonima za Carstvo Bo`je

136

na Zemlji. Ko ide Mojim stopama, stopama Nazare}anina, saosniva~ je i graditelj Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji. Ja, Hrist, do{ao Sam na ovaj svet kao Isus da najavim Carstvo Bo`je na Zemlji i u~im Zakonima Carstva Bo`jeg. Re~ima "Pou~avajte, a onda kr{tavajte" mislio Sam na kr{tavanje Duhom Svetim. Jer ko je primio i ostvarivao u~enje iz Duha, duhovno je kr{ten; njemu nije vi{e potrebno kr{tenje vodom. Kr{tenje vodom mo`e va`iti jo{ samo kao simbol. Jer svaki ~ovek koji ostvaruje zakone Bo`je kr{ten je Duhom @ivota i mo`e u}i u Nebo jer ostvaruje Zakon @ivota, Boga u Meni, Hristu. Ja, Hrist, primio Sam od Jovana kr{tenje vodom kao simbol, i otada Sam po~eo da propovedam i pou~avam i tuma~im ljudima Carstvo Bo`je. Istovremeno, u centralnom Prasuncu sve se vi{e i vi{e aktivirala i Delimi~na snaga iz Prasnage, potencijal svetlosti za sve pale i optere}ene du{e. I kao {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta propovedao Carstvo Bo`je i put do njega, u~io ljude Zakonu ljubavi i `iveo ga njima za primer, tako su ~inili i svi proroci koje Sam slao nakon Moga "Svr{eno je" - a tako }u i dalje ~initi, dok mnogi ljudi ne budu `iveli u ostvarivanju ve~nih Zakona. Shvatite: kroz "Svr{eno je" svakoj je du{i predodre|en evolutivni put u ve~na Nebesa. Nijedna du{a ne}e biti ostavljena, jer u svima, pa ~ak i u demonu, postoji Spasiteljevo svetlo - svetiljka du{e - koja je ~uva od rastvaranja. Samo onaj ko je ponovo postao apsolutnim Zakonom Ljubavi, duhovnim bi}em, vrati}e se u stanove koje Ve~ni Otac za njega dr`i spremne. Jer svaka o~i{}ena du{a mora u potpunosti ostvariti Zakon Bo`ji; ni ta~kica Zakona ne sme ostati neostvarena. Ja, Hrist, objavljujem se ponovo u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) koja vodi u novo doba, Carstvu Mira Isusa Hrista. Preko bo`anske Mudrosti, na ovu Zemlju ponovo dolazi sveobuhvatni Zakon Bo`ji u svim pojedinostima. Svi koji su dobre volje ne}e samo na}i izlaz iz Zakona setve i `etve; oni dobijaju i pouke i uputstva kako mogu na ovoj Zemlji sveobuhvatno da primenjuju ve~ni Zakon @ivota. Ja, Hrist, u ovom razdoblju u~im, dakle, ~itavoj Istini. Ko je iz Istine, razume smisao onoga {to Sam objavio usmeno i pismeno. Jer -

137

ljudi koji se pribli`e Ve~nome, ne dr`e se vi{e re~i, a ni slova. Re~i i slova su samo znakovi. Oni koji svesno, korak po korak, idu Unutarnjim putem Ljubavi, ne}e vi{e pitati {ta stoji iza takozvanih Bo`jih tajni. Njima postaje sve o~igledno, jer ~ovek koji se pribli`i Unutarnjem `ivotu otvara svoju duhovnu svest, uranja, dakle, u Ve~ni Zakon, Boga, koji je zatvoren samo za one koji ga ne ostvaruju i ne dr`e ga se. Ve} i sada, bogati su u Duhu `ivota ljudi koji idu putem ljubavi i neguju zajedni{tvo sa svojim bli`njima. Oni mogu biti sigurni da ve} stoje Meni zdesna. Ponavljam: Tekst iz knjige "Jevan|elje Isusovo" koji je ovde izlo`en, Ja, Hrist, tuma~im i ispravljam ukoliko onda{nji pojmovi i re~i vi{e ne odgovaraju dana{njima, jer im se pridaje drugi smisao. Ja ispravljam i one su{tinski nezakonite interpretacije koje su se potkrale - i zbog prevo|enja. Tako|e produbljujem tuma~enja i pridodajem nove zakonitosti. Svi oni koji }e `iveti u Carstvu Mira Isusa Hrista treba tako da steknu uvid ne samo u ono {to se zbilo u Mome vremenu kao Isusa iz Nazareta, nego i u ono {to se doga|alo do nastanka Carstva Mira Isusa Hrista.

15. Pristupi Mu vi{e `ena nose}i svoja ~eda na prsima da ih blagoslovi. A neki reko{e: "Za{to dosa|ujete U~itelju?" 16. No Isus ih opomenu govore}i: "Od ovih ovde do}i }e koji }e Me najaviti ljudima." I On ih uze na ruke Svoje i blagoslovi ih. (Pogl. 21, 15-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima "Od ovih ovde do}i }e koji }e Me najaviti ljudima", nagovestio sam dolazak onih koji }e sa Mnom delovati u Nalogu OtacMajka Boga, da se sve pale i optere}ene du{e i ljudi odvedu natrag k srcu Ljubavi. U ve~nom Postojanju, u ve~nom gradu Jerusalimu, u prisustvu Ve~nog Oca, isplaniran je i pripremljen Spasiteljski nalog do u detalje. Svako bi}e koje se odlu~ilo za ovaj Nalog, unelo je jedan ili vi{e

138

kamen~i}a velikog mozaika Spasiteljskog plana, kao svoj potencijal ljubavi i pomo}i za pale i optere}ene du{e, u centralno Prasunce i u prizmati~na Sunca, tj. Sunca su{tina i Sunca osobina. Polaze}i od centralnog Prasunca i Sunaca su{tina i osobina, koji su osnovne snage Beskona~nosti, u sve svetove Pada i u atmosferu Zemlje po~eo je da zra~i nalog Spasenja. Za vreme ovog mo}nog doga|aja, sinovi i k}eri Bo`je prihvatili su svoj udeo u Delu Spasenja i u svom duhovnom telu. Mnogi sinovi i k}eri Bo`je odlu~ili su da sprovode Delo Spasenja sa Mnom, Hristom, sve dok i poslednja du{a ne bude ponovo u ve~nom Postojanju. Me|utim, ne}e sva duhovna bi}a koja su u Spasiteljskom nalogu, sa Mnom, Hristom delovati do kraja, to jest dok sva bi}a ponovo ne postignu ~istotu. Ova kolosalna akcija pomo}i dok se i poslednja du{a ne vrati ku}i –obavezuje ona bi}a koja su se nje prihvatila i koja prete`no dolaze iz centra ~itavog Postojanja, iz Sveti{ta, odakle je Pad i zapo~eo. To su oni koji su preko roda Davidova do{li na ovaj svet i dolazi}e na Zemlju neprestano, sve dok Carstvo Mira Isusa Hrista ne dostigne svoj vrhunac. Oni }e sa Mnom do kraja delovati u Spasiteljskom nalogu i oni su sa Mnom, Hristom, najodgovorniji u Mome Delu Spasenja. Svako duhovno bi}e koje je preuzelo na sebe odgovornost za Spasiteljsko Delo, donelo je iz svog duhovnog mentaliteta odgovaraju}i duhovni potencijal. Ovi uneseni duhovni potencijali sinova i k}eri Bo`jih pripremili su Meni, Hristu, i njima samima, puteve preko podru~ja Pada, koja su nakon "Svr{eno je" postala ravnima ~i{}enja. Njihovi uneseni duhovni potencijali jesu njihovi razli~iti duhovni mentaliteti kojima oni u ljudskoj ode}i razvijaju odgovaraju}e sposobnosti za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako su, dakle, mnogi sinovi i k}eri Bo`je, koji stoje u Nalogu Spasenja, ulo`ili deo svog duhovnog potencijala u vra}anje ku}i sve Bo`je dece, i sada deluju u Delu Spasenja. Probu|ene du{e koje su se u zemaljskoj ode}i odlu~ile za Mene, uklju~uju se, odgovaraju}e svom nalogu, u veliku celinu i slu`e u Delu Spasenja, koje je i njihovo delo. U sebi one nose zra~e}i nalog da sve du{e i bi}a dovedu ku}i, velikoj, ve~noj Prasvetlosti, Bogu.

139

Rod Davidov i sinovi i k}eri Bo`je iz drugih rodova, ~ine jedan veliki i mo}an narod, narod Bo`ji na ovoj Zemlji. Neki od njih su se kroz inkarnacije opteretili i Ja, Hrist Bo`ji jo{ ne mogu da ih oslovim, jer je njihovo srce jo{ daleko od Mene. Drugi od sinova i k}eri Bo`jih koji deluju u ovom Nalogu, nalaze se jo{ na putu da bi ispunili deo Naloga za koji su zadu`eni. Neki od njih vratili su se natrag u "svet", jer su za svet jo{ bili isuvi{e vezani. No njihove su du{e ~ule Moj poziv i u dato }e se vreme opet vratiti svom nalogu, u Delo Spasenja. Njihov povratak ne mora biti u ovoj inkarnaciji, u ovom `ivotu na Zemlji (1989). To se mo`e dogoditi i u kasnijim utelovljenjima, jer Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji tek je u izgradnji. Drugi, pak, sinovi i k}eri Bo`ji urastaju postepeno u svoj zadatak, svesno prihvataju}i svoj nalog. Ostali ve} u potpunosti deluju u Nalogu i ostvaruju ono {to su kao duhovni potencijal uneli u centralno Prasunce, u sedam osnovnih snaga Stvaranja, u svetove Pada i u atmosferu. Mnogi sinovi i k}eri Bo`je koji stoje u Nalogu, i druga deca Ljubavi koja su probu|ena u Duhu @ivota, objavljiva}e Sina Bo`jeg kao Spasitelja svih du{a i ljudi dok sve du{e svesno ne prihvate Spasenje i dok ne krenu putem prema savr{enstvu. Sinovi i k}eri Bo`je koji su dolazili i dolaze na svet preko Davidova roda, osta}e u Nalogu Spasenja dok sve ne bude izvr{eno. To Sam najavio jo{ kao Isus iz Nazareta kad su Mi neke `ene donele svoju decu da ih blagoslovim. Po zra~enju dece prepoznao Sam koja du{a pripada nalogu Spasenja. Svako bi}e koje stoji u Spasiteljskom nalogu nosi u svome duhovnom telu pe~at zra~enja. Ovaj zra~i i kroz zemaljsko telo, kroz Hristov centar koji deluje u blizini srca.

140

22. POGLAVLJE Bu|enje k}eri Jairove Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12)

1. I gle, do|e jedan od stare{ina sinagoge po imenu Jair. I videv{i Ga, pade Mu pred noge i preklinja{e Ga govore}i: "K}er~ica Moja umire. Molim te, do|i i polo`i ruke Svoje na nju, da ozdravi i o`ivi."I Isus po|e za njim, a pridru`i{e Mu se jo{ mnogi, tiskaju}i se oko Njega. 2. A be{e tu i neka `ena koja ve} dvanaest godina bolova{e od te~enja krvi, i beja{e mnogo propatila od lekara mnogih, i sve {to ima{e dade na to, ali joj ne bi bolje, nego ~ak gore. 3. I po{to be{e ~ula za Isusa, tiska{e se oko Njega i dohvati se haljine Njegove. Jer govora{e u sebi: "Ako se samo dotaknem haljine Njegove, ozdravi}u". I odmah joj stade te~enje krvi. I ona oseti u telu, da ozdravi od muke svoje. 4. A odmah Isus oseti da deo sile izi|e iz Njega i obrati se narodu koji se tiska{e oko Njega, govore}i: "Ko se to dota~e Moje haljine"? A u~enici Mu reko{e: "Vidi{ gde se mno{tvo tiska oko Tebe, a pita{: Ko Me se to dota~e?" 5. I On se osvrnu ka onoj koja to be{e u~inila. A `ena upla{iv{i se i drhte}i, znaju}i {ta joj se dogodilo, do|e i kle~e pred Njim, i kaza Mu svu istinu. A On joj re~e: "K}eri Moja, vera tvoja isceli te. Idi s mirom i ozdravi od bolesti svoje." (Pogl. 22, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to se tada dogodilo, mo`e se doga|ati i danas. Jer vidite, vi koji ~itate Moje re~i, Hrist ne hoda vi{e u Isusu ovom Zemljom Hrist je, o dete ~ove~je, u tebi! I gde god da si, kud god da ide{: Ja Sam u tebi snaga Spasenja koja le~i i tvoje telo, ako je to dobro za tvoju du{u. Ti, o ~ove~e, ne treba da Me tra`i{ - na}i }e{ Me u sebi! Ne treba da ide{ ni tamo ni ovamo - Ja Sam u tebi! I gde god da si ti, tu Sam i Ja. Povuci se u neki miran sobi~ak i u|i u malu odaju

141

svoga srca, da bi se od srca pomolio. I u molitvi predaj Meni, koji u tebi boravim, ono {to ti le`i na srcu, veruju}i da Ja sve mogu. I ako nepokolebljivo veruje{ u Mene, desi}e se ono {to je za tebe dobro i {to slu`i spasenju tvoje du{e. Kao i tada tako i danas va`i Zakon: tvoja ti je vera pomogla. I ako ne gre{i{ vi{e - a trudi{ se da se pridr`ava{ zapovesti @ivota - tvoja }e molba biti usli{ena ve} u tvojoj du{i. Ako to slu`i daljem razvoju tvoje du{e, onda }e se u tvojoj du{i i na tvome telu odraziti blagoslov.

6. Dok On jo{ govora{e, do|e nekoliko slugu stare{ine sinagoge i reko{e: "Umrla je k}i tvoja. Ne mu~i vi{e U~itelja?" 7. A kad ~u Isus ove re~i, obrati se stare{ini sinagoge: "Ne boj se, ve} samo veruj!" I ne dopusti nikome da Ga sledi osim Petru i Jakovu, i Jovanu bratu Jakovljevom. 8. I stigav{i u ku}u stare{ine sinagoge, vide gu`vu i peva~e hramovne, i svi plakahu i jaukahu. 9. I kad u|e onamo, re~e im: "Za{to vi~ete i pla~ete tako? Devoj~ica ova nije umrla, ve} samo spava." I podsmevahu Mu se; jer mi{ljahu da je mrtva i ne verova{e Mu. A On, isterav{i sve napolje, uze sa Sobom dva u~enika Svoja i u|e onamo gde le`a{e devoj~ica. 10. I uze je za ruku, i zovnu govore}i: "Talitha kumi!", {to bi otprilike zna~ilo: "Devoj~ice, ka`em ti, ustani!" 11. I ona odmah ustade i hoda{e okolo. A be{e joj dvanaest godina. I divljahu se svi preko svake mere. 12. A On im strogo zapovedi, da o tome niko ne razgla{uje i zabrani im da joj bilo {ta od jela daju. (Pogl. 22, 6-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite u dubini svojih srca Moje delovanje - ne samo kao Isusa iz Nazareta, ve} i kao Hrista Bo`jeg! Jer Ja Sam opet do{ao k vama u Duhu ljubavi, da vam poma`em i slu`im vam.

142

Sve dok se srebrnasta vrpca - zvana jo{ i informaciona vrpca koja povezuje du{u i telo, ne odvoji od tela, jo{ postoji duhovni kru`ni tok i energije `ivota teku iz neopteretivog jezgra bi}a, Boga, u du{u iz du{e u telo, a iz tela opet natrag u du{u i ka jezgru bi}a, Bogu. To Sam Ja video kod ove devoj~ice i najpre Sam razgovarao tiho sa snagom Moga Oca u Sebi, sa Ja Jesam u Sebi. Onda Sam uspostavio duhovnu vezu sa du{om tog deteta i pustio da preko nje srebrnastoj vrpci poja~ano doti~u kosmi~ke snage. Preko jezgra bi}a du{e je onda ta poja~ana energija `ivota tekla u du{u, a preko du{e u }elije mozga i u organizam ovog deteta. Tako Sam probudio ~oveka iz takozvane smrti. Na taj Sam na~in vra}ao u telo sve one kojima vreme u zemaljskom ruhu jo{ nije bilo isteklo. Ina~e bi oni oti{li sa Zemlje samo zbog spolja{njih okolnosti koje oduzimaju du{i oslonac i tako je izgone iz tela pre nego {to je to za nju predvi|eno kosmi~kim zakonima. U Zakonu `ivota stoji zapisano da je svakoj du{i u zemaljskom ruhu unapred odre|en njen zemaljski `ivotni ciklus. On, ipak, sadr`i mogu}nost ranije ili kasnije smrti zemaljskog ruha. Zemaljska smrt mo`e uslediti i u tom vremenskom razmaku. U tom vremenskom razmaku Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, mogao snagom Duha da opet pozovem te du{e natrag u njihovo zemaljsko postojanje. Ova dela ljubavi vr{io Sam onda kada je to bilo dobro za du{u i ~oveka. Po zra~enju svesti du{e Ja Sam prepoznavao da li bi se du{a i ~ovek u novim `ivotima na Zemlji ponovo opteretili ili bi poja~ali verovanje u Ve~noga kroz pra{tanje, moljenje za opro{taj i ispravljanje po~injenog. Zapovest za sve ljude glasi: Ako je verovanje va{e veliko makar kao zrno goru{i~ino, onda se mnogo toga mo`e dogoditi u vama i na vama iz dela bo`anske ljubavi.

143

23. POGLAVLJE Isus i Samarjanka Voda `ivota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno tra`i, pronalazi Istinu Proverite one koji govore o Istini - O vrednosti spolja{njih oblika obo`avanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16)

1. Isus do|e u grad samarijski zvani Sihar, blizu polja koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu. 2. A onde beja{e upravo bunar Jakovljev. I Isus, umoran od puta, sede kraj bunara. A be{e oko {estoga ~asa. 3. I do|e jedna `ena iz Samarije da zahvati vode. Re~e joj Isus: "Daj mi da pijem". (Jer u~enici Njegovi bejahu oti{li u grad da kupe hrane). 4. Samarjanka Mu pak re~e: "Kako ti, koji si Judejac tra`i{ od mene, `ene iz Samarije da pije{?" (Jer se Judejci ne dru`e sa Samarjanima). 5. Isus joj odgovori: "Kad bi ti prepoznala dar Bo`ji i ko je Taj koji ti govori: 'daj mi da pijem', molila bi Boga da ti dadne `ivu vodu za pi}e." 6. Re~e Mu `ena: "Gospodine, nema{ ni ~ime bi zahvatio, a bunar je dubok; odakle ti onda voda `iva? Jesi li ti ve}i od oca na{eg Jakova, koji nam dade ovaj bunar iz kojega pija{e i on i deca njegova, i kamile njegove, i volovi i ovce njegove?" 7. Odgovori joj Isus: "Ko pije od ove vode, opet }e o`edneti. A koji pije od vode koju }u mu Ja dati, ne}e vi{e nikada o`edneti, ve} }e voda koju }u mu Ja dati izbiti u njemu kao izvor i te}i u `ivot ve~ni." (Pogl. 23, 1-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Voda @ivota priti~e sna`nije u ovaj svet od vremena kad Sam Ja delovao kao Isus iz Nazareta - a jo{ sna`nije od Moga "Svr{eno je".

144

Ko pije od vode @ivota, taj se napaja iz izvora ve~ne Istine, jer se vratio u praizvor sveg Postojanja. On nikada vi{e ne}e o`edneti niti }e mu ikada ne{to nedostajati. On ima ono {to mu je potrebno, i vi{e od toga. Ljudi u Duhu Istine sami su taj duhovni zdenac Istine. Oni daju i daju - i nikada ne presu{uju, jer Duh Bo`ji, koji preko njih deluje, jeste snaga koja ve~no struji, vrelo izvora i sam izvor, Istina. Shvatite: Ja Sam voda @ivota. Ko Moj `ivot kao Isusa iz Nazareta u~ini svojim `ivotom, pridr`avaju}i se onoga {to Sam mu Ja zapovedio, taj }e `iveti u Meni, `ivoj vodi, i bi}e izvor `ivog blagoslova, iz kojeg neprestano te~e voda @ivota. Tek tada }e on mnogim ljudima mo}i da pru`i pravi okrepljuju}i napitak `ive vode. Ovi ne}e vi{e tra`iti Istinu, jer su prona{li Istinu, Ja Jesam. Oni ne}e vi{e `edneti, jer }e piti iz ve~nog izvora Istine. Ko prima od vode @ivota, taj ne ostaje usamljenik, niti pliva sa strujom starog, gre{nog vremena. On vesla protiv nje, tako {to vi{e ne neguje ono ljudsko, nego ga se osloba|a snagom ljubavi. Tako u sebi pronalazi ve~nost, @ivot, Istinu, Praizvor, Boga. Na taj na~in postupno nastaje Doba Svetlosti i novi ljudski rod u Meni, Hristu: ljudi koji }e graditi i odr`avati Carstvo Mira, jer su i sami ispunjeni Mirom.

8. Re~e Mu `ena: "Gospodine, daj mi tu vodu, da ne `ednim i da ne moram dolaziti ovamo da zahvatam." Isus joj re~e: "Idi zovi mu`a svojega i do|i ovamo." A `ena Mu odgovori: "Ja nemam mu`a." 9. Isus je pogleda i re~e: "Dobro si rekla: nemam mu`a. Jer si pet mu`eva imala, a ovaj koga sada ima{ nije ti mu`. Istinu si rekla." 10. Re~e Mu `ena: "Gospodine, vidim da si ti prorok. Oci na{i moli{e se na gori ovoj, a vi ka`ete da je u Jerusalimu mesto gde treba obo`avati Boga." 11. Isus joj odgovori: "@eno, veruj Mi da dolazi vreme kada ne}ete obo`avati Boga ni na gori ovoj ni u Jerusalimu. Vi ne znate {ta obo`avate, ali mi znamo {ta obo`avamo. Jer spasenje dolazi iz Izrailja.

145

12. Ali dolazi vreme, i ve} je tu, kada }e istinski obo`avaoci obo`avati Sveoca u Duhu i Istini. Jer Svesveti tra`i da takvi budu oni koji Mu se klanjaju. Bog je Duh, i koji Mu se klanjaju, u Duhu i Istini treba da se klanjaju." 13. Re~e Mu `ena: "Znam da dolazi Mesija koji se zove Hrist. I kad On do|e, objavi}e nam sve." Isus joj odgovori: "Ja Sam taj, koji Ti govorim." 14. Utom se vrati{e u~enici Njegovi i za~udi{e se {to sa `enom onom razgovara. Ali nijedan ne upita: "[ta tra`i{?" ili "Za{to razgovara{ s njom?" 15. A `ena ostavi svoj kr~ag, i otide u grad i re~e ljudima: "Hodite da vidite ~oveka koji mi kaza sve {to sam dosad u~inila. Da nije on Hrist?" 16. I po|o{e i do|o{e k Njemu, i mnogi od Samarjana poverova{e u Njega i moljahu Ga da ostane kod njih. I ostade onde dva dana. (Pogl. 23, 8-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko govori iz Istine, njegove su re~i ve~ni `ivot. One su pro`ete `ivotom i snagom koja Sam Ja u Otac-Majka Bogu. Ko ozbiljno tra`i vodu @ivota, Istinu, taj }e do}i do ~oveka koji }e biti u stanju da mu poka`e put do vrela izvora i on }e prona}i @ivot, Istinu, u svom najunutarnjijem. Re~i @ivota su re~i Istine. Ko `ivi po smislu `ive re~i, taj ispunjava Zakon @ivota i `ivi u Duhu Istine. Stoga proveravajte ljude koji govore o izvoru `ivog blagoslova, da li ve} donose tu vodu @ivota, Istinu, ili su tek na zdencu Istine. Shvatite: Gde je svetlo, tamo se okupljaju oni koji te`e svetlu. No mnogo je me|u njima onih koji o Istini samo govore, ali su im namere mra~ne. Stoga proveravajte merilom svoje vlastite iskrenosti, kako biste prepoznali njihova dela. Ne gledajte i ne slu{ajte one koji govore ne~isto, pa ni onda kad se nazivaju "ravi" (u~itelj). Preispitajte smisao njihovih re~i i njihovo pona{anje prema bli`njima - i oni }e za

146

vas biti otvorena knjiga. Ljudi Duha su skromni, smerni i blagi, a njihovo je bi}e pro`eto i obasjano onim koji je Ja Jesam: Hrist, `iva voda. Ko `ivi u Istini, taj `ivi iz Istine - i vidi Istinu, no vidi i ono {to nije Istina. O~ima Istine gledao Sam Ja kao Isus iz Nazareta `enu na bunaru. Video Sam njezin pro{li i sada{nji `ivot. Iz ovoga Sam oslovio ono {to je toga dana trebalo da joj poslu`i kao spoznaja. U sva vremena, pa jo{ i u dana{nje vreme (1989), ljudi su stvarali i stvaraju sebi spolja{nje znakove i obele`ja da bi obo`avali Boga. Ove spolja{nje slike, obele`ja i znakove za obo`avanje, kao na primer statue, sinagoge, crkve, posebna mesta, bre`uljke, brda, ~ak i rituale i ceremonije, ~ovek }e stvarati sve dok u sebi ne prizna Boga, Duha Istine i dok ne po~ne da odr`ava "red hrama", zapovesti @ivota. Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Stoga mu nije potrebno nikakvo posebno mesto da bi obo`avao Boga. Obo`avaj Boga u Najsvetijem svog unutarnjeg, i odr`avaj svoj hram ~istim - plemenitim mislima, re~ima i delima, ispunjenim Bogom; tako odr`ava{ "red hrama" - a Bog }e ti odgovoriti na tvoje molitve, jer si s Njime u komunikaciji. I u ovo dana{nje vreme (1989) mnogi ljudi jo{ ne znaju koga ili {ta obo`avaju. Oni opona{aju one koji su stvorili kultove i `ele da ih zadr`e, jer su jo{ siroma{ni u srcu. Po{to im je istinski, svemogu}i Bog, Bog unutarnjeg, stran, potreban im je spolja{nji bog. Ovaj pak nikada nije Bog Istine, ve} idol. Tuma~im re~i "Spasenje dolazi iz Izrailja". Izrael je tamo gde ljudi ispunjavaju volju Bo`ju. Dana{nji Izrael nije vi{e onaj Izrael u kojem Sam Ja `iveo kao Isus iz Nazareta. Ostalo je samo ime koje ta zemlja jo{ nosi: veliki deo Izraelaca nije odr`ao zavet sa Bogom i nije Me prihvatio kao svog Spasitelja. Zbog toga je Bog, Ve~ni, obnovio ovaj zavet samo sa jednim delom ljudi koji su nekada bili otelovljeni u starom Izraelu a danas su otelovljeni u nekoj drugoj zemlji, sa onima koji jo{ stoje u Nalogu. Bog, Ve~ni, sada je (1989) sklopio zavet i sa onima koji nisu bili otelovljeni u Izraelu za vreme Mog boravka na Zemlji, ali su tokom

147

proteklih vekova stalno obla~ili zemaljsko ruho da bi pripremili delo povratka u Domovinu. Dakle, Izrael je tamo gde su otelovljeni ljudi koji stoje u nalogu Spasenja i koji su spremni da ispunjavaju Bo`ju volju. Iz velikog potencijala naloga Spasenja, u vreme Mojsija bilo je otelovljeno mnogo duhovnih bi}a, a tako i u vreme Moga putovanja Zemljom u starom Izraelu. Greh je mnoge ljude koji su u nalogu za Delo Spasenja, raspr{io na sve ~etiri strane sveta. Ipak, Ja ih sada ponovo sakupljam u jednoj drugoj zemlji. Tamo }e biti Novi Izrael. Ve} sada (1989) okupljaju se mnoga bra}a i sestre u zemlji gde u~i i deluje otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti: u Novom Jerusalimu. Sa bra}om i sestrama u Novom Jerusalimu, u Izraelu koji nastaje, Ve~ni je sada sklopio poslednji zavet. Narod Bo`ji na Zemlji posta}e mo}an narod. Stoga sve vi{e ljudi dolazi da bi sklopili ve~ni zavet sa Bogom. Jer Ja, Hrist, zovem ih - i oni dolaze. Oni se sakupljaju da bi delovali za Novo Doba, doba Svetlosti. Oni vi{e ne obo`avaju Ve~noga pred spomenicima i statuama, nemaju spoljne crkve, i ne penju se na brda u potrazi za Ve~nim veruju}i da }e Ga tamo prona}i. Nemaju ni ceremonije i rituale. Oni obo`avaju Ve~noga u svome hramu, u svom unutarnjem, jer tamo boravi Jedan Ve~ni, Bog Avrama, Isaka i Jakova, Duh ve~nog Oca, ~ija su deca sva duhovna bi}a, ljudi i du{e. Oni se okupljaju na odre|enim mestima, ne da bi tamo tra`ili Boga, ve} da bi zajedno `iveli jedinstvo i da bi se zajedno molili Onome koji je @ivot: Bog, Duh Istine, koji boravi u svakom duhovnom bi}u, u svakoj du{i i u svakom ~oveku. Bog je i Duh Stvoritelj koji je stvorio sve {to postoji, koji `ivi u svakoj biljci, u svakom kamenu, u svakoj `ivotinji, u svakom atomu u svemu {to postoji. Bog je Duh, a oni koji Ga iskreno obo`avaju, obo`avaju Ga u Duhu i Istini i pridr`avaju se Zakona. Zaista vam ka`em: Kao Isus oti{ao Sam od vas; kao Hrist, Vaskrsli, do{ao Sam k vama, kako bi i vi u Meni, Spasitelju, vaskrsli i ponovo u{li u Boga, prastruju. Znajte: Kao Isus, bio Sam jedno vreme me|u ljudima - kao Hrist Bo`ji, Ja boravim u vama. I ostajem u vama. I ostajem u vama

148

ve~no; jer Ja Sam u ve~nom Ocu, a Otac je u Meni, i Mi Smo jedan Duh Istine koji boravi u svim ljudima.

149

24. POGLAVLJE Isus osu|uje okrutnost On isceljuje bolesne i isteruje |avola Sve povrede Zakona `ivota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Obja{njenje "osu{ene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za du{u (7). Fariseji ju~e i danas - Borba protiv rastu}e Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja jo{ i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici pola`e se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima bo`anske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Obja{njenje "~uda sa hranjenjem" (12-13)

1. A kad prola`a{e kroz jedno selo, vide Isus dru`inu danguba kako mu~e i bestidno zlostavljaju ma~ku koju bejahu negde na{li. Isus im zapovedi da se okanu toga i stade ih koriti: no oni se ne osvrtahu na re~i Njegove i upu}ivahu Mu re~i pogrdne. (Pogl. 24, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko ljude i `ivotinje mu~i i zlostavlja, jednom }e i sam na sopstvenom telu iskusiti muke i zlostavljanja. Isto va`i i za ogre{enja o carstva biljaka i minerala. Jer ono {to se u materiji o~ituje kao oblik `ivota, to kao duhovna supstanca postoji i u du{i. Ko se dakle ogre{i o `ivot, taj sudi sebi samome , jer optere}uje jedan deo svog duhovnog nasle|a. Jer sve {to je iz Boga, to je kao esencija i u du{i ~ovekovoj. Shvatite: Zemlja proizvodi hranu za ljude. Ljudima su potrebni i krov nad glavom i ode}a. Oni svoju hranu, svoj krov nad glavom i svoju ode}u ne mogu da stvaraju kao an|eli u Nebu. Zemlja je nositeljica `ivota za sve. Ona se, dakle, ne sme skrnaviti ni plja~kati. Zemlja, i sve {to na njoj `ivi - `ivotinje, biljke i kamenje - ho}e da slu`i ljudima. Preduslov je da ~ovek svoju Zemlju primi i prihvati, da se o njoj stara, jer Zemlja je jedan veliki `ivi organizam. Bog, Ve~ni, dao je ljudima `ivotinje i biljke i darovao im je iz Zemlje vo}e, povr}e i `ito. Dao je to ljudima govore}i im: "Prilagodite

150

Zemlju sebi", {to zapravo zna~i: po{tujte i negujte `ivot svih `ivotnih oblika i oni }e vam slu`iti. Shvatite: ~iste `ivotne oblike `ivotinja stvorio je Bog, i svaka biljka pripada tom velikom stvarala~kom potencijalu - Bogu, potencijalu koji nastavlja da se razvija u ciklusu evolucije. Tako je svaki `ivotni oblik deo velike celine. Bog je ~oveku zapovedio da po{tuje i ljubi `ivot i da se pridr`ava zapovesti "Moli se i radi". Zato je `ivot takozvanih danguba rasipanje dnevne energije. To su ljudi koji kradu Bo`ju energiju. Ko dan ne koristi, ve} ga upotrebljava samo da bi iskori{}avao svoje bli`nje, ili da bi skrnavio `ivotinje i biljke, taj postupa protiv Zakona `ivota. Ljudi koji misle samo na svoju dobrobit, mu~i}e `ivotinje, plja~ka}e Zemlju i trova}e `ivot na njoj, jer su njihove misli zatrovane pohlepom i zavi{}u. A ljude i `ivotinje mu~e i protiv su prirode, u stvari, oni koji same sebe ne poznaju. Oni ~ine samo ono na {ta ih goni njihovo sebi~no mi{ljenje. U stvari, oni sami su ti koji su gonjeni i zato ho}e da rasteraju sve {to je oko njih, jer im smeta sve {to ne odgovara njihovim predstavama. Takve ljude njihovo ljudsko "ja" ~ini gotovo neura~unljivim. Oni ne poznaju zapovest moljenja za opro{taj, pra{tanja i ispravljanja. Oni se obra~unavaju sa svojim bli`njima: oko za oko, zub za zub. Pritom pak optere}uju sopstvenu du{u onim {to svom bli`njem ~ine! Jer ono {to ~ovek u~ini svom bli`njem - ali i `ivotinji i biljci, i ~itavom organizmu Zemlje - to ~ini sebi samome. Tako je bilo i tako je i u dana{njem gre{nom vremenu (1989). No, jedan novi nara{taj odrasta i stupa u novu eru, u `ivot u zajedni{tvu i sa Bogom.

2. Onda na~ini Isus bi~ od konopa sa ~vorovima i otera ih govore}i: "Od ove Zemlje, koju je Moj Otac stvorio za sre}u i radost, vi ste svojim delima nasilja i okrutnosti na~inili najdublji pakao." I pobego{e ispred lica Njegovoga. (Pogl. 24, 2). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

151

Bi~ simbolizuje Zakon uzroka i posledice. Ko ne po{tuje i mu~i svoje bli`nje, a i svoje sabli`nje, `ivotinje, ko vr{i nasilje nad ljudima i `ivotinjama, nad biljkama i mineralima, i nad ostalim `ivotom u Zemlji i na Zemlji, i okrutan je, iskusi}e posledice sopstvenih uzroka osim ako se na vreme ne pokaje. Zakon uzroka i posledice udari}e kao kakvim bi~em sve one koji su surovo postupali i postupaju sa `ivotom - u bilo kojem obliku ili stanju svesti da se on pokazuje. Zemlja je data ljudima da ponovo postanu svesni da su deca Bo`ja i da je njihov `ivot - kao i sav `ivot - iz Boga, da bi nau~ili da cene i ljube `ivot. U kojoj god formi i u kojem god stanju svesti da `ivot susre}e ~oveka i objavljuje se - u svemu je Bog, @ivot. Sve ~isto `eli da nesebi~no slu`i, pa tako i Zemlja sa svojim carstvima prirode. Ko spozna da je njegov `ivot iz Boga, i u skladu sa tim `ivi, taj je u miru sa svim stvorenjima, sa svime {to je iz krila Bo`jeg dato ljudima za radost i za njihovu dobrobit. Bog `eli decu ispunjenu mirom i sre}nu. Ko pak ne `eli da spozna Boga niti da prihvati Njegovo upravljanje, taj je protiv Njega i protiv svega {to je iz Njegovih ruku dato ljudima. I otud njegova zlovolja, nesre}a, briga i bolest.

3. No jedan koji be{e jo{ gori od drugih, vrati se i zapreti Mu. I Isus ispru`i ruku Svoju i ruka onoga mladi}a osu{i se. I veliki strah obuze sve. A jedan re~e: "On je ~arobnjak." (Pogl. 24, 3). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "I Isus ispru`i ruku Svoju i ruka onoga mladi}a osu{i se." Ovaj doga|aj pogre{no je shva}en i zato je i ispri~an na ovaj na~in. ^ovek koji `ivi u Zakonu Bo`jem ne}e se nikada ume{ati u Zakon uzroka i posledice da bi ubrzao ili izazvao ono {to onaj koji ~ini zlo prouzrokuje i odre|uje sam sebi. Ko vr{i nasilje, taj }e `eti isto ili sli~no. Da Sam Ja, kao {to stoji zapisano, u~inio da se ruka onoga mladi}a osu{i, ume{ao bih se u Zakon setve i `etve. Taj doga|aj se, u stvari, odvijao prema Zakonu setve i `etve: zlostavljaju}i `ivotinju, zlo~inac je udario rukom o

152

hrapav, tvrd predmet. Krv se zgru{ala, ruka je poplavila i mlitavo je visila. Svoju Sam ruku ispru`io ukazuju}i na posledicu, da bih mu objasnio uzrok. Kako su ljudi tada{njeg vremena Zakon uzroka i posledice poznavali samo kroz re~i "oko za oko, zub za zub", i uz to ga jo{ i pogre{no tuma~ili, verovali su da Sam to Ja prouzrokovao i da Sam nekakav ~arobnjak. Na ovakav Sam na~in stalno ukazivao ljudima da }e `eti ono {to poseju: ko seje lo{u setvu u njivu `ivota, ima}e i lo{u `etvu, jer plod je ve} u semenu. Ali, ko na vreme spozna svoje gre{ke, pokaje se i isto vi{e ne ~ini, taj }e prihvatiti Zakon Bo`ji i postepeno }e nau~iti da ljubi sve oblike `ivota. Onda }e i primati iz milostivih ruku Ve~noga i njegova du{a i njegovo telo domo}i }e se svetlosti, spasenja i izle~enja. Shvatite: setva ne donosi uvek brzu `etvu. Ono {to ~ovek poseje u ovom `ivotu na Zemlji, dakle ono {to prouzrokuje - tako|e i u carstvima `ivotinja i biljaka - po`e}e to; ako ne u ovom, onda u nekom narednom `ivotu na Zemlji ili pak kao du{a u podru~jima ~i{}enja. Stoga `ivite svesno svakoga dana! Jer svaki dan pokazuje svakom ~oveku {ta je kod njega dobro i manje dobro i {ta on danas, ovoga dana, mo`e da popravi.

4. Sutradan pak do|e mati onoga mladi}a Isusa, mole}i Ga da isceli opet ruku njegovu. A Isus im kaziva{e o Zakonu ljubavi i jedinstva sveg `ivota u porodici Bo`joj. I re~e im: "Kako vi u ovom `ivotu postupate sa sabi}ima svojim, tako }e i vama biti u budu}em `ivotu." 5. I poverova mladi} i priznade grehe svoje. A Isus ispru`i ruku Svoju i osu{ena ruka onoga mladi}a ozdravi i bi kao i druga. A narod hvalja{e Boga {to dade takvu mo} jednome ~oveku. 6. A kad Isus odla`a{e odande, gle, i|ahu za Njim dva slepca, vi~u}i i govore}i: "Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas." A kad do|e u ku}u, pristupi{e Mu oni slepci i re~e im Isus: "Verujete li da mogu to u~initi?"

153

7. A oni Mu reko{e: "Da, Gospode." I Isus dota~e o~i njihove govore}i: "Po veri va{oj neka vam bude." I otvori{e se uskoro o~i njihove. A Isus im strogo zapovedi govore}i: "Pazite da o ovome nikom ne pri~ate." Ali oni, samo {to izi|o{e, stado{e {iriti slavu Njegovu po svoj Zemlji onoj. (Pogl. 24, 4-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Da}e se onome ko veruje! Isceljenja iz Duha @ivota nisu nikakva ~uda, ve} zakonitosti. Bo`ja ljubav i milost poma`u Njegovoj ljudskoj deci. Prava vera dolazi iz srca. Ljudi sa dubokom verom ostaju postojani bilo {ta da ih sna|e, i primaju blagoslov za svoju du{u - jer milost i pomo} Bo`ja izlivaju se najpre u du{u. Odatle dolaze blagoslov i isceljenje za telo, ako je to dobro za tu du{u i ako taj ~ovek ubudu}e ne ~ini vi{e iste grehe koji su prouzrokovali patnju ili bolesti tela. "Uskoro" zna~i: isceljenje se nije dogodilo odmah, ve} prema zapovesti verovanja; jer Ja mislim najpre na du{u. U njoj je Zakon `ivota, Zakon, Bog. Ako ga se ~ovek pridr`ava onoliko koliko ga je svestan, onda }e biti izbavljen i isceljen, i u telu i na telu. No, darovi milosti za du{u ne dolaze uvek do izra`aja u ovom telu i na njemu, u ovom `ivotu na Zemlji. Oni se mogu razviti i u carstvu du{a - onda kad je du{a bez tela - ili tek u nekom narednom otelovljenju. Pritom se ono protivzakonito u du{i postepeno preobra`ava u pozitivnu snagu, koja onda priti~e u telo. To zna~i da je du{a onda toga oslobo|ena, a i da telo vi{e ne}e nositi ono {to je ~ovek jednom prouzrokovao.

8. Kad ovi pak otido{e, gle, dovedo{e Mu ~oveka nema i posednuta od demona. I po{to demon be{e izgnan, progovori nemi. I divlja{e se narod govore}i: "Takvo ne{to jo{ se nikad ne vide u Izrailju." A fariseji govorahu: "On izgoni |avola pomo}u najve}eg od |avola." (Pogl. 24, 8)

154

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta delovao Sam tamo gde Me je postavljao Moj Otac. Mnogim ljudima mogao Sam doneti olak{anje i isceljenje preko O~eve snage, i preko `ive re~i mogao Sam ih dovesti do spoznaje. Ali nisam mogao da pomognem i da slu`im svakom ~oveku koji bi do{ao k Meni. Na mnoge Sam polagao ruku a nisu ozdravljali. I nije svaka mra~na sila koju Sam oslovio u ~oveku iz njega i pobegla. Jer Zakon `ivota ka`e: Da}e ti se onoliko koliko veruje{! I: Ne gre{i vi{e! Dalje Zakon `ivota ka`e: Veruj i onda kad na svom telu jo{ ne ose}a{ ono {to se ve} izvr{ilo u tvojoj du{i. U telu i na telu posta}e delotvorno samo ono {to ~ovek spozna kao gre{ku ili greh, ako se za to pokaje, moli za opro{taj, oprosti i vi{e ga ne ~ini. je.

Shvatite: svaki ~ovek koji govori druga~ije nego {to misli, farisej

Jo{ i danas (1989) fariseji koriste iste klevetni~ke re~i kao i onda kada Sam hodio Zemljom kao Isus iz Nazareta, i izlivaju isti prezir i ruganje, da bi nahu{kali narod. No ko je u stanju da gleda u ~ovekovo srce, taj shvata da je svaki farisej, u stvari, upla{en ~ovek koji je stalno na oprezu da se njegova gra|evina la`i ne uzdrma. Upravo su fariseji, a i pismoznanci, ve} mnogo toga neistinitoga uneli u ovaj svet i ra{irili me|u ljudima. Zaslepljeni fariseji, vo|e naroda i mnogi ljudi crkve, nesvesno, a delom i svesno, govore mnogo neistinitog. Oni svesno govore ono pogre{no iz straha da bi mogli da izgube na ugledu. Nesvesno govore ono pogre{no jer ne kontroli{u svoja ose}anja i svoje misli i rasipaju zemaljske dane bez samospoznavanja. Oni ne ~iste svoje pogre{no pona{anje i ne obuzdavaju svoje agresije koje zapravo podgrevaju njihovi strahovi. Fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve okrivljuju svoje bli`nje za neistinu, i osu|uju one koji govore iz ve~ne Istine. Ko la`no svedo~i protiv bli`njeg, taj se pla{i ve~ne Istine koja je Bog. Mnogi fariseji koji su se zaogrnuli duhovnim, ube|eni su da su merodavni u verskim pitanjima. Oni nabe|uju svog bli`njeg da je

155

satanski ili od "|avola", jer oni sami svojim `ivotom i mi{ljenjem slu`e |avolu u manjoj ili ve}oj meri. Stoga se ~uvajte onih koji odbacuju svoje bli`nje i ogovaraju ih, jer su oni sami u savezu sa zlom. Za ljude koji }e `iveti u Carstvu Mira Isusa Hrista va`no je da znaju da je borba tame protiv Svetlosti, koja se odvijala u vreme Mog `ivota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta, potrajala i u vremenima koja su usledila nakon toga, i da se danas (1989) jo{ jednom poja~ava. Sve {to Sam Ja do`iveo kao Isus iz Nazareta, do`iveli su, u vekovima koji su usledili nakon toga i mnogi mu{karci i `ene koji su Me sledili. I njih su ismevali, rugali im se i klevetali ih zbog Istine. A ipak su, nakon smrti njihovih tela, njihove du{e uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho, kako bi pripremile Carstvo Bo`je na Zemlji - a sada (1989) i utemeljile ga i dalje izgra|ivale. Prvi koraci u Doba Svetlosti - svetovnim ljudima u po~etku nevidljivi - u~injeni su delima ljubavi prema bli`njem. Tokom vremena su onda dela Bo`ja na Zemlji postajala sve vidljivija. Ljudi ~ija je svest bila vi{a, vodili su svoje bli`nje, svoju bra}u i sestre putem ka unutarnjem, ka Meni, Hristu Bo`jem. Oni su stekli zemlji{te i osnovali hri{}anske ustanove u kojima su ljudi po~eli da ostvaruju Besedu na Gori, Zakon Bo`iji za ovu Zemlju. No protivne snage su ove ustanove uvek iznova uni{tavale. Ono {to se doga|alo u tim vremenima borbi, tokom kojih su se na Zemlji sukobljavali Svetlost i tama, odvija se sada - dok vi `ivite u Dobu Svetlosti na Zemlji - na za vas zasada nevidljivim stupnjevima u podru~jima ~i{}enja. Tamo jo{ deluju mnogi biv{i pismoznanci, fariseiji i ljudi crkve, koji su tada (1989) bili u zemaljskom ruhu. Oni jo{ uti~u na du{e ljudi koji su im nekad bili podlo`ni, da bi i u podru~jima ~i{}enja sejali nemir. Vi koji `ivite u Dobu Svetlosti, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, treba da znate {ta se nekada zbivalo na Zemlji i {ta se jo{ de{ava u donjim carstvima du{a, u podru~jima Reda. Ovo treba da znate kad nakon smrti svog tela napustite ovostrano i krenete kroz "zid od magle", kroz koji fizi~ko oko nije u stanju da vidi. Jer onaj ko, kao du{a, pro|e kroz zid od magle znaju}i za uzroke koji tu jo{ deluju, taj onda ne}e biti upla{en i ne}e o~ajavati, nego }e odmah po~eti da

156

pou~ava i da upu}uje du{e koje mu dovedu, kako bi i ove saznale za Svetlost Istine koja ve} boravi na Zemlji: za Hrista Bo`jeg, koji Ja Jesam. Svi koji su tokom gotovo dve hiljade godina nakon Mog `ivota kao Isusa iz Nazareta delovali i borili se za Carstvo Bo`je i zbog toga bili proganjani - za vas, koji `ivite u Carstvu Mira Isusa Hrista, Pioniri su Novog Doba. Veliku stvar su oni izvr{ili. U raznim epohama nakon Mog `ivota na Zemlji oni su se uvek iznova otelovljavali i sve vi{e stvarali i uve}avali duhovni potencijal za Carstvo Bo`je na Zemlji. Najpre je to bio nevidljivi duhovni potencijal, koji se onda sasvim postepeno manifestovao na Zemlji, pre svega u atmosferi. Tu i tamo bi pone{to od toga bilo i preobra`eno, postalo bi dakle vidljivo: tamo gde bi ljudi po~injali da `ive i rade prema Besedi na Gori. A onda je po~ela ta vremenska prekretnica, ona vremenska epoha (1989) koja je u svim pojedinostima otkrila Carstvo Mira Isusa Hrista. Ponovo su do{li Pioniri na ovu Zemlju. Oni su duhovna bi}a u zemaljskom ruhu, koja stoje u Nalogu Spasenja, a iz roda su Davidova i iz drugih rodova. Tako su sada (1989) omogu}ili da postane vidljivo ono {to su pripremali u ranijim generacijama. Tu i tamo ta velika porodica Bo`ja na Zemlji postala bi vidljiva. Mnogi su `iveli u hri{}anskim prazajednicama. Centralno prasvetlo me|u njima bila je Zavetna zajednica "Novi Jerusalim", koja je ve} tada nosila odgovornost za sve nastaju}e prazajednice, kao i za nastaju}e Carstvo Bo`je na Zemlji. U svetlotvarnom Carstvu Mira ona sada kao grad Jerusalim predstavlja centar iz kojeg su vo|ene sve prazajednice. Te prazajednice u Univerzalnom `ivotu, koje su se oblikovale jo{ usred tog gre{nog sveta, sastojale su se, pre svega, od duhovnih ljudi koji su sve vi{e `iveli u Meni, Hristu, a time i u Zakonu Bo`jem. Oni su stvarali ustanove zajednice koje su im kao ljudima bile potrebne za `ivot. Sticali su i gradili ku}e, u kojima su `iveli u stambenim zajednicama. Osnivali su zanatska preduze}a u kojima su ostvarivali zakon "Moli se i radi"; zajedni~ki su osnivali i gradili klinike, domove za stare, de~ije vrti}e, {kole, Otac-Majka ku}e, restorane i sve ono {to je ljudima jo{ neophodno za `ivot na Zemlji.

157

Me|u njima nije bilo ni pretpostavljenih ni podre|enih. Svi oni su se svesno ose}ali decom Bo`jom; potvr|ivali su sinovstvo i k}erinstvo u na{em ve~nom Ocu. Ve} prema svojim sposobnostima, delovali su za veliku celinu, za op{te dobro. Me|u tim Pionirima Novog Doba u Meni, Hristu, `ivela je, kako je ve} objavljeno, jedna `ena, otelovljeni Serafim bo`anske Mudrosti. Ona je delovala za Mene kao proro~ica i glasnik i i{la je ispred svih kao svetao primer u ispunjavanju ve~nih zakona. Preko nje, inkarniranog dela Zraka bo`anske Mudrosti, i preko njenog duhovnog duala, pozitiv-pola bo`anske Mudrosti, Ja Sam oglasio i uveo Novo Doba. Jer u Spasiteljskom delu deluju Ljubav i Mudrost, a sa njima i sva bi}a, svi sinovi i k}eri Bo`je koji su na sebe preuzeli zadatak da donesu ono {to im je Bog dao: snagu, ljubav i mudrost, red, volju, ozbiljnost, strpljivost i milosr|e - za Novo Doba. Sva otelovljena bi}a svetlosti delovala su prema svom duhovnom poreklu, svojim duhovnim mentalitetima, koji su oblikovali njihove zemaljske sposobnosti za Carstvo Bo`je na Zemlji. I ovi Pioniri Doba Svetlosti trpeli su sramo}enje, prezir i porugu. I njih su ogovarali. No oni su se trudili da `ive u Meni i Ja Sam bio sa njima. Govorim vam i ponavljam, vama koji sada `ivite u Novom Dobu, kako biste to sa~uvali u svom srcu: fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve tada{njeg vremena (1989) stalno su se borili protiv Pionira. Ogovaranjima su nahu{kavali narod protiv njih. Ipak, kao {to je to bilo u vreme kad Sam boravio na Zemlji, tako je bilo i u ovoj vremenskoj epohi (1989): Istina je pobedila. Uprkos svemu {to su im klevetnici neopravdano pripisivali, oni su delovali i dalje, kako bi Meni, Hristu, pripremili puteve u Doba Svetlosti. Oni su u~inili da bude sve vidljivije ono {to slu`i Novom Dobu. Radujte se, vi koji sada `ivite u Miru, i ostvarujte sa zahvalno{}u zakone ljubavi! Setite se svojih bra}e i sestara koji su Mi kao Pioniri pripremali puteve u Novo Doba i koji su za vas sticali, osnivali i izgra|ivali ono {to se u zra~enju stalno preobra`avalo za Doba Svetlosti - a {to vi sada posedujete u Moje ime. Ali ne zaboravite: iza zida od magle jo{ nije `ivot u Meni! Tamo se jo{ vodi borba izme|u Svetlosti i tame. No Zemljina atmosfera ipak vas {titi od tih snaga, tako da na Zemlji mo`ete `iveti u miru.

158

Iz ovih Mojih re~i treba da saznate i spoznate da Spasenje nije zavr{eno u svim podru~jima. Mnogi od vas }e iza zida od magle, u ni`im carstvima du{a, nai}i na ne{to {to je sli~no onome {to se nekada doga|alo na Zemlji - onako kako Sam Ja to za vas otkrio ovde i kako je to napisano kao istorija u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~". Za mnoge od vas }e to biti ponovo stvarnost kad budete odlo`ili zemaljsko ruho i kada svojim duhovnim telom stupite iza zida od magle. Jer nakon smrti svog tela treba da do|ete spremni u ova carstva i da pomognete da sve {to jo{ ne odgovara bo`anskom Redu bude sre|eno i da sve {to je jo{ vezano bude odvezano.

9. I obila`a{e Isus sve gradove i sela u~e}i po sinagogama njihovim i propovedaju}i Jevan|elje o Carstvu Bo`jem i isceljuju}i svaku po{ast i svaku bolest u narodu. (Pogl. 24, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam le~io mnoge po{asti i bolesti - ali ipak nisam mogao da otklonim "svaku po{ast i svaku bolest". Jer mnogi su mislili samo na svoje telo. Oni nisu bili spremni da misle najpre na svoju du{u. Mnogi koji su patili, mislili su samo na to kako da spasu svoje zemaljsko telo. Ko je mislio tako, taj nije mogao da prima. On nije dobio ni pomo} ni isceljenje - ni za svoju du{u ni za svoje telo. Mnogi su zato oti{li razo~arani, jer se na njima i u njima ni{ta nije dogodilo. Oni su onda govorili protiv Mene, istovremeno se ulaguju}i farisejima i pismoznancima. Ovakvim govorenjem razo~aranih, fariseji i mnogi pismoznanci bili su ohrabreni da delaju protiv Mene, Hrista u Isusu.

10. Ali kad vide mno{tvo naroda, obuze Ga samilost; jer bejahu tromi i ra{trkani kao ovce bez pastira. (Pogl. 24, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Samilost" zna~i sa-`aliti, sa-patiti. Ja Sam gledao njihovu patnju i njihovu nevolju i patio Sam sa njima. Gledati patnju iz milosr|a zna~i imati samilosti i pomagati tamo gde je pomo} neophodna.

159

11. Tada On re~e u~enicima Svojim: "@etve je zaista mnogo, a `eteoca malo. Molite se, dakle, Gospodaru `etve, da po{alje `eteoce u `etvu Svoju." 12. I doneso{e Mu u~enici Njegovi dve kotarice pune hleba i plodova i kr~ag napunjen vodom. I stavi Isus hleb i plodove pred njih, a i vodu. I jedo{e svi i pijahu i nasiti{e se. 13. I ~u|ahu se; jer svaki je imao dovoljno i jo{ mu prete~e pone{to, iako ih be{e oko ~etiri hiljade. I otido{e odatle slave}i Boga za sve {to ~u{e i vide{e. (Pogl. 24, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bilo je mnogo ljudi, gotovo ~etiri hiljade. Svi su oni ~uli re~i Svemogu}eg kroz Mene, Isusa. A re~ Bo`ja je supstanca i snaga. Mnogi od njih uzimali su re~ Bo`ju kao nebesku. Oni su odlu~ili da svakoga dana jedu sve vi{e od tog hleba i od tih plodova - to zna~i, posvetili su svoj `ivot Bogu, Zakonu @ivota. Tako su bile oslobo|ene pozitivne energije. Jedan deo tih pozitivnih energija - koje su dakle nastale `eljom i voljom mnogih prisutnih da svakodnevno sve vi{e ostvaruju u sebi duhovni hleb i duhovne plodove - Ja Sam preuzeo, i zgusnuo Sam te duhovne energije, koje su onda za to gladno mno{tvo bile hleb, plodovi, voda, a i riba, glavna hrana ljudi onog vremena. Zgu{njavanje duhovne energije bila je jedna svetlosna manifestacija iz Duha Bo`jeg. Ona je sadr`avala samo duhovni `ivot, kako u hlebu, tako i u plodu, u vodi i u ribama. Ono {to se manifestuje iz Duha, nije ~isto materijalna supstanca. Ono ne nosi u sebi zemljaski `ivot, pa tako ni zemaljski rast. Manifestovana duhovna supstanca ne mo`e biti ni ubijena. Prisutni ljudi bili su u stanju povi{ene vibracije. I pred sobom su videli pune korpe, pune posude sa vodom, videli su hleb, plodove, vodu, i uzimali su darove @ivota iz tih korpi i posuda - a ipak se sve to de{avalo u njima i iz njih. Oni su te darove crpeli iz sebe, jer su za ovo bili razvili one vi{e energije - i to svojom dobrom voljom - da posvete svoj `ivot Bogu, Zakonu, i da u sebi pove}aju snage Bo`je. I tako su se nasitili i uta`ili svoju `e|.

160

Ja, Hrist u Isusu, mogao Sam da preduzmem tu svetlosnu manifestaciju zato {to je, dakle, ovo mno{tvo ljudi bilo u stanju povi{ene svesti.

161

25. POGLAVLJE Beseda na Gori (1. deo) Beseda na Gori, unutarnji put do savr{enstva - Bla`eni - "Siroma{ni" Podnosi ispravno svoju patnju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti - Milosr|e, vrata koja vode u ve~no postojanje - ^iste du{e u Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vi{e frontova Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnje}oj ko`i - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za neprosvetljene du{e (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i zadatak - Pogre{na upotreba bogatstva ima te{ke posledice - Upozorenje podrugljivcima - Bogati, mo}nici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hri{}ani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i `etve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje (10). Hrist preobra`ava dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no {to nastane te{ka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima ono {to je sam posejao (14) - Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne `elje vode vezivanju za ljude i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu du{e bli`njeg Put ~i{}enja Pionira do Carstva Mira (17-18)

1. Kad vide Isus toliki narod, pope se na Goru. I po{to sede, pristupi{e Mu Dvanaestorica. I podigav{i o~i na u~enike Svoje, govora{e: 2. "Bla`eni u Duhu su siroma{ni, jer njihovo je Carstvo nebesko. Bla`eni su koji podnose svoju patnju, jer }e se ute{iti. Bla`eni su krotki, jer njihovo }e biti carstvo zemaljsko. Bla`eni su gladni i `edni pravednosti, jer }e se nasititi. 3. Bla`eni su milosrdni, jer }e ste}i milosr|e. Bla`eni su koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati. Bla`eni su koji tvore mir, jer Bo`jom }e se decom zvati. Bla`eni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer njihovo je Carstvo Bo`je. 4. Uistinu, bla`eni ste vi kad vas ljudi omrznu i iz zajednice svoje izgnaju i kad svakojaka zla stanu protiv vas govoriti i ime va{e kad prognaju, zbog Sina ~ove~jeg. Radujte se u taj dan i ska~ite od sre}e,

162

jer gle, velika je va{a nagrada na Nebu. Jer isto to su o~evi njihovi ~inili prorocima. (Pogl. 25, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Beseda na Gori je unutarnji put ka srcu Bo`jem, koji vodi do savr{enstva. Bla`eni }e ugledati Hrista, i sa Mnom, Hristom, u svoj blagosti i smernosti posedovati carstvo zemaljsko. Blago onome koji u svemu vidi veli~anstvo Otac-Majka Boga. On je postao `ivi uzor za mnoge. Ja vodim Svoje spoznaji Istine. Ko je je od istine, ~uje Moj glas, jer on jeste istina i stoga istinu i ~uje i vidi. Bla`eni su neustra{ivi i radosni, jer vide i ~uju ono {to ne vide i ne ~uju oni koji se jo{ skrivaju iza svog ljudskog "ja" dr`e}i ga se gr~evito, kako ih ne bi prepoznali. Bla`eni gledaju u tamnicu ljudskog "ja" i prepoznaju najskrivenije misli svojih bli`njih. Oni osvetljavaju tu tamnicu snagom svoje jasne svesti i dovikuju svojim bli`njima: "Bla`eni u Duhu su siroma{ni, jer njihovo je Carstvo nebesko!" Re~ju "siroma{ni" ne misli se na materijalno siroma{tvo. Ne donosi nam ono bla`enstvo u Duhu, ve} predanost Bogu, iz koje ~ovek ispunjava ono {to je volja Bo`ja. Ona je unutarnje bogatstvo. Re~ju "siroma{ni" mislilo se na sve one koji ne te`e za sopstvenim posedom i ne gomilaju imovinu. Njihove misli i te`nje okrenute su `ivotu zajednice, u kojoj oni na zakonit na~in upravljaju dobrima koja je Bog poklonio svima. Oni ne razmi{ljaju o svetovnom i ne te`e mu. Oni slu`e op{tem dobru i pru`aju svoje ruke prema Bogu i svesno idu putem ka unutarnjem `ivotu. Njihov cilj je Carstvo Bo`je u svom unutarnjem, carstvo koje `ele da objave i donesu svima koji su dobre volje. Njihovo unutarnje bogatstvo je `ivot u Bogu, za Boga i za svoje bli`nje. Oni `ive zapovest "Moli se i radi".

163

Oni te`e Duhu Bo`jem i dobijaju za svoj zemaljski `ivot od Boga ono {to im je potrebno, i vi{e od toga. To su ti bla`eni u Duhu Bo`jem. "Bla`eni su koji podnose svoju patnju, jer }e se ute{iti." Patnja ~ovekova nije od Boga, ve} ju je onaj koji pati, ili sam prouzrokovao ili je pak njegova du{a u carstvu du{a preuzela jedan deo duga du{e nekog brata ili sestre da bi ga za nju otplatila u svom `ivotu na Zemlji, kako bi du{a tog brata ili te sestre mogla u}i u vi{a podru~ja unutarnjeg `ivota. Ko nosi svoju patnju ne okrivljuju}i svog bli`njeg, i u patnji spozna svoje gre{ke i slabosti, pokaje se za njih, moli za opro{taj i pra{ta, tome }e pripasti Bo`je milosr|e. Jer Bog, Ve~ni, `eli Svoju decu da ute{i i otkloni im ono {to za njihovu du{u nije dobro i korisno. Jer kad patnja napusti du{u, kada se, dakle, uzroci koji su postali delotvorni u du{i, otplate, ~ovek postaje bli`i Bogu. "Podnosi svoju patnju" zna~i: ne `ali se na nju; ne optu`uj Boga ni svoje bli`nje. Otkrij u svojoj patnji svoje gre{no pona{anje, koje je do te patnje dovelo. Pokaj se, oprosti i moli za opro{taj i ne ~ini vi{e ono {to si spoznao kao greh. Onda }e Bog mo}i da izbri{e dug du{e i ti }e{ iz Njega primati jo{ vi{e snage, ljubavi i mudrosti. Ako sretne{ nekog ko pati i isku{ava patnju i on te zamoli za pomo}, pomozi mu koliko mo`e{ i koliko je dobro za njegovu du{u. A ako vidi{ da tvoj bli`nji sa zahvalno{}u prima pomo} i koristi je za sopstvenu nadgradnju, onda mu daj i vi{e od toga, ako ti je to mogu}e. A ti, koji poma`e{, ~ini to nesebi~no. Ako to ~ini{ samo iz spolja{nje nu`de, ne}e{ za to dobiti nikakvu duhovnu nagradu - a ne}e{ u~initi nikakvu uslugu ni du{i onoga koji pati i isku{ava patnju, ve} samo njegovom telu, pratiocu du{e. "Bla`eni su krotki, jer njihovo }e biti carstvo zemaljsko."

164

Blagost, smernost, ljubav i dobrota idu ruku pod ruku. Ko je postao nesebi~na ljubav, taj je i blag, smeran i dobar. On je ispunjen mudro{}u i snagom. Carstvo zemaljsko }e posedovati ljudi u Mome Duhu, oni koji nesebi~no ljube. O, vidite, put do srca Bo`jeg je put u srce nesebi~ne ljubavi. Iz nesebi~ne ljubavi struji Mir Bo`ji. Ljudi koji idu ka srcu Bo`jem i oni koji ve} `ive u Bogu, rade za Novo Doba, tako {to sve ljude koji su voljni u~e putu ka Bogu. Time oni sve vi{e zadobijaju carstvo zemaljsko u Mome Duhu. Ti koji nesebi~no ljube su oni koji }e `iveti u Carstvu Bo`jem na Zemlji, u Carstvu Mira. Radujte se vi koji ve} sada (1989) kora~ate putem ka srcu Bo`jem! Vi ste u Meni oni koji utiru put i pioniri za Novo Doba. Mnogi od vas u}i }e u Novo Doba, u carstvo Svetlosti, donose}i sa sobom ispunjenost u Bogu, jer su se ve} sada uputili onamo. Radujte se i budite zahvalni za pro~i{}avanje i ~i{}enje va{ih du{a, jer vi }ete Me onda ugledati i svesno }ete u Meni i sa Mnom `iveti i postojati. "Bla`eni su gladni i `edni pravednosti, jer }e se nasititi." Ko je gladan i `edan pravednosti Bo`je, taj je tra`itelj Istine, koji ~ezne za `ivotom u Bogu i sa Bogom. On }e se nasititi. Brate Moj, sestro Moja; ti koji/koja ~ezne{ za pravedno{}u, za `ivotom u Bogu i sa Bogom, budi spokojan i uzdigni se iz gre{nog, ljudskog "ja"! Raduj se, jer do{lo je vreme u kojem se Carstvo Bo`je pribli`ava ljudima koji se trude da se pridr`avaju zapovesti @ivota. Vidi; Ja, tvoj Spasitelj, istina Sam u tebi samome. U tebi samome, dakle, Sam Ja put, istina i `ivot. Istina je Zakon Ljubavi i @ivota. U Deset zapovesti, koje su izvodi iz sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg, prona}i }e{ putokaze za put do istine. Pridr`avaj se Deset zapovesti i bi}e{ sve vi{e na putu Besede na Gori, u kojoj je u osnovi pokazan put do istine. Put do istine je put do srca Bo`jeg, do ve~nog `ivota, koji je nesebi~na ljubav. Beseda na Gori je put u Carstvo Bo`je, u zakone za

165

Cartvo Mira Isusa Hrista. Ako se u njih udubi{ i ako ih ispunjava{, do}i }e{ do bo`anske mudrosti. Ve} si pro~itao/pro~itala da se deo Zraka bo`anske Mudrosti nalazi sada u zemaljskom ruhu (1989), da bi davao re~ Bo`ju i tuma~io Bo`je zakone. Preko ovog Mog instrumenta otkrivam Ja sada Besedu na Gori do u detalje i vodim i pratim one voljne na Unutarnjem putu, poukom i lekcijama koji - ukoliko se ostvaruju - vode ka Ocu, ve~noj Svetlosti. Osim toga, Ja preko Svog instrumenta u~im ljude Apsolutnom zakonu, zakonu Ve~nosti. Shvati: niko ne treba da bude gladan ili `edan pravednosti. Na~ini prvi korak ka Carstvu ljubavi, tako {to }e{ najpre biti pravedan prema sebi samome. Ve`baj se u pozitivnom `ivljenju i mi{ljenju i postepeno }e{ postati pravedan ~ovek. Onda }e{ donositi pravednost Bo`ju u ovaj svet; a i zastupa}e{ je, jer }e{ ispunjavati volju Bo`ju, volju Gospoda, iz Njegove ljubavi i mudrosti. Shvati: blizu je vreme u kojem }e se zbiti ono {to je otkriveno. Lav }e le`ati pokraj jagnjeta, jer }e ljudi izvojevati pobedu nad samima sobom - preko Mene, njihovog Spasitelja. Oni }e ~initi jednu veliku porodicu u Bogu i `ive}e u jedinstvu sa svim `ivotinjama i sa ~itavom prirodom. Radujte se, Carstvo Bo`je se pribli`ilo - a sa Carstvom Bo`jim i Ja, va{ Spasitelj i donosilac Mira, vladalac Carstva Mira, Svetskog Carstva Isusa Hrista. "Bla`eni su milosrdni, jer }e ste}i milosr|e." Milosr|e Bo`je odgovara blagosti i dobroti Bo`joj i za sve du{e predstavlja vrata ka savr{enstvu `ivota. Ljudi koji su preko Mene, Hrista, koji `ivim u Otac-Majka Bogu, razvili u svojim du{ama svih sedam osnovnih snaga `ivota - Zakon od Reda do Milosr|a - ponovo }e kao ~ista duhovna bi}a pro}i kroz vrata Milosr|a i u}i u nesebi~nu ljubav, u Carstvo Bo`je, u Nebo, i `ive}e u miru. Vrata koja vode u ve~no postojanje predstavljaju sedmu osnovnu snagu, Milosr|e - u Duhu Bo`jem nazvanu dobrota i blagost. Svi ljudi koji se ve`baju u milosr|u ste}i }e Milorsr|e i pomagati onima koji su na putu ka Milosr|u.

166

Shvatite, put do srca Bo`jeg je put pojedinca u zajednici sa istomi{ljenicima. Jer Bog je jedinstvo, a jedinstvo u Bogu je zajednica u Bogu i sa Bogom i sa bli`njima. Ko je na~inio prve korake na putu do savr{enstva, taj }e ispunjavati zapovest jedinstva: Jedan za sve, Hrist - i svi za Jednoga, Hrista. Beseda na Gori je, kao {to je otkriveno, put evolucije ka unutarnjem `ivotu. Svi oni koji su odmakli ovim putem razvoja ka srcu Bo`jem, poma`u onima koji su tek na po~etku puta. U svima i nad svima pak, svetli Hrist, Ja Jesam. "Bla`eni su koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati." ^isto srce je ~ista du{a, koja se opet vinula do apsolutnog duhovnog bi}a preko Mene, Hrista u Otac-Majka Bogu. ^iste du{e, koje su opet postale bi}a Neba, ponovo su slika i prilika ve~nog Oca i gledaju Ve~nog opet licem u lice. One Zakon ve~nog Oca istovremeno vide, ~uju i `ive ga, jer su ponovo postale duh iz Njegovog Duha - ve~ni zakon sam. Sve dok ljudi i du{e jo{ budu morali u sebi da oslu{kuju Duh Bo`ji, ne}e jo{ biti duh iz Njegovog Duha, niti sam zakon ljubavi i `ivota. No onaj ko je ponovo postao zakon ljubavi i `ivota, taj gleda ve~nog Oca licem u lice i sa Njim je u stalnoj i svesnoj komunikaciji. On gleda i zakon Bo`ji, `ivot iz Boga kao celinu, jer on sam jeste `ivot i ljubav i u njima se kre}e. Onaj ko se kre}e u Apsolutnom zakonu Bo`jem, taj ga je u potpunosti i shvatio - od Reda do Milosr|a. Njemu }e slu`iti svih sedam osnovnih snaga beskona~nosti, jer on je u apsolutnom jedinstvu i harmoniji sa svime {to postoji. "Bla`eni su koji tvore mir, jer Bo`jom }e se decom zvati." Ove re~i, po smislu, zna~e slede}e: bla`eni su koji odr`avaju mir. Oni }e i doneti pravi mir na Zemlju, jer su u sebi samima postali miroljubivi. Oni su svesno deca Bo`ja.

167

Mnogi od sinova i k}eri Bo`jih, koji u sebi nose mir i donose ga u svet, otelovljena su bi}a koja stoje u nalogu Bo`jem i bore se za Novo Doba, da bi nastalo duhovno ~ove~anstvo, koje }e `iveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, u dobu Svetlosti. Re~i vladara Carstva Mira na Zemlji ljudima Novog Doba: Vi, ljudi u Novome Dobu, u Carstvu Mira Isusa Hrista koje postaje sve svetlije, vi koji ~itate ovu knjigu "Ovo je Moja Re~", znajte da su Hristovi pioniri morali istovremeno da se bore na vi{e frontova protiv satanskog, kako bi pomogli da do|e do prodora najavljenog Carstva Bo`jeg na Zemlji. Vi dakle `ivite u Miru, u Meni, Hristu, va{em bo`anskom bratu, vladaru Carstva Mira. Ipak, iza zida od magle jo{ `ive i deluju du{e koje nisu dopustile da ih Beseda na Gori, put u unutarnji `ivot, zahvati, koje jo{ `ive u tamnici svog ljudskog "ja". Kao ljudi, one nisu htele da ~uju zov onih koji idu ka srcu Bo`jem. Njihove u{i i njihova srca bili su zatvoreni za istinu a oni sami skrivali su se iza svog ljudskog "ja", iza svojih predstava, mi{ljenja i teolo{kih gledi{ta. I u vremenu priprema od starog ka Novom dobu, Dobu Svetlosti, oni su ostali fariseji, licemeri,progonitelji i klevetnici. Znajte, u svim du{ama, sve do ~etvrte ravni ~i{}enja, svetli svetlost Spasenja. Tako ni one nisu izgubljene. Iza zida od magle deluju, u ime Gospodnje, mnoga ~ista duhovna bi}a - me|u njima i mnogi sinovi i k}eri Bo`je koji su Meni, Hristu, na Zemlji, u ovom ili onom zemaljskom ruhu u raznim vremenskim epohama, pripremali puteve u Carstvo Mira, koje je bivalo sve svetlije. Tamo, u carstvima du{a, one deluju i dalje u nesebi~nom slu`enju svojim bli`njima. Pravednim mu{karcima i `enama, koji su u ovaj svet donosili Zakon ljubavi i `ivota, u toj vremenskoj epohi (1989) bilo je veoma te{ko. Shvatite, vi bra}o i sestre, vi koji sada `ivite u Carstvu Bo`jem na Zemlji: Hristovi pioniri za Novo Doba su se u onoj velikoj smeni doba okrenuli od starog, materijalisti~kog doba, ka Novom Dobu, dobu Svetlosti, protiv satanskog i demonskog tako|e. "Bla`eni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer njihovo je Carstvo Bo`je."

168

[ta se zbivalo dalje u tada{njem vremenu pripreme (1989)? Hristovi pioniri za Novo Doba su zbog Carstva Bo`jeg na Zemlji bili proganjani. Prezirani su i klevetani od strane fariseja i pismoznanaca, crkvenih ljudi i svih onih koji su ovima bili poslu{ni. Istina je svesno u pogre{nom svetlu predstavljena i iskrivljavana. Oni koji su se verno borili za istinu, bili su ismejavani. Ljudi koji su Mene, Hrista, nosili samo na usnama, ali ne i u srcu, dr`ali su u svojim crkvama, a i izvan crkvenih zidina, propovedi protiv njih, klevetali ih i diskriminisali. Grdili su ih i optu`ivali zbog pogre{nog u~enja. La`ni hri{}ani su osporavali pravim Hristovim sledbenicima, da su hri{}ani, jer oni sami (la`ni hri{}ani) nisu `iveli ono {to Sam im Ja kao Isus iz Nazareta bio zapovedio. Kao i u Moje vreme, kada Sam bio Isus, dr`ali su propovedi iz svojih biblija i skromno savetovali ljudima da veruju u Mene - no bili su samo vukovi u jagnje}oj ko`i. Jer nisu ~inili ono {to Sam Ja ljudima zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube, kao {to Ja njih ljubim; zbog toga su oni fariseji i licemeri. A onaj ko ne po{tuje zapovest ljubavi i prema neprijatelju, taj ne po{tuje ni Hrista, koji Ja Jesam. Ko ovo kasnije bude ~itao, mogao bi se setiti Hristovih pionira koji su carstvo zemaljsko i atmosferu Zemlje pripremili za Novo Doba. Oni su na Zemlju i u njenu atmosferu doneli jedan deo ve~nog zakona zra~enja. Setite ih se s ljubavllju, jer mnogi od njih ne}e vi{e obu}i zemaljsko ruho da bi `iveli i delovali u Carstvu Mira na Zemlji. Oni }e se dalje boriti u podru~jima ~i{}enja. Bori}e se za tamo{nje du{e, kako bi se i ove oslobodile svojih grehova i kako bi mogle u}i u tu divotu, koja Sam Ja u Ocu. Shvatite: ono {to nisu o~istile na Zemlji, du{e nose sa sobom iza zida od magle. Tamo moraju da spoznaju i otplate ono {to su prouzrokovale dok su bile u zemaljskom ruhu. Ko kao ~ovek nije do{ao do samospoznaje i stoga se nije ni pokajao, taj kao du{a i dalje vegetira iza zida od magle, takore}i kao mese~ar, kao i ranije dok je bio u zemaljskom ruhu - a {to je on nazivao `ivotom. Mnogi koji su nekada bili licemeri i fariseji u zemaljskom ruhu, u carstvu du{a ponovo kleve}u svoju bra}u i sestre, ismevaju ih i tamo i pori~u im da su hri{}ani, `ele}i time da same sebe prika`u u boljem svetlu. To }e se doga|ati sve dok - u najve}oj patnji i bolu - ne shvate {ta su prouzrokovali i u kojim srcima je Hrist uistinu uskrsnuo.

169

Prema kosmi~kom zakonu privla~enja, du{a }e na svom du{evnom telu do`iveti ono {to je prouzrokovala na svojim bli`njima i {to nije o~istila dok je bila u zemaljskom ruhu. Du{a slikovito vidi svoje grehe istovremeno u svom du{evnom telu i sama do`ivljavaju}i patnje i muke svojih bli`njih, koje im je nanela kao ~ovek. Ti grehovi, koji su u njoj sada aktivirani, deluju na nju sve dok se du{a od srca ne pokaje, ne zamoli za opro{taj i ne bude voljna da oprosti bli`njima. Tek tada }e se energija greha preobraziti u bo`ansku snagu, a du{a }e postati svetlija i ~istija. Molite se za one koji se iza zida od magle pona{aju sli~no kao nekada na Zemlji u zemaljskom ruhu! Molite se, da spoznaju sebe i da se pokaju. Mnogi }e klevetnici u svojim du{ama morati da spoznaju, do`ive i eventualno pretrpe nevolju i patnju pionira, dok im ne postane jasno da Sam Ja, Hrist, bio sa pionirima, sa Mojom bra}om i sestrama, i da Sam sada sa njima kao bo`anski brat. Molite se, da na vreme shvate i osete da su u tom protivzakonitom svetu koji te`i mo}i, robovale mra~nim silama! Tama je zloupotrebila ~ak i Moje ime kako bi zavela ljude i pionirima, sinovima i k}erima Bo`jim na Zemlji, ote`ala rad u vinogradu Gospodnjem. Shvatite: onaj ko je Mene sledio nije bio po{tovan od svetovnjaka, jer Me ovi nisu po{tovali ni kao Isusa iz Nazareta. U svim su vremenima ljudi koji su uistinu sledili Nazare}anina morali mnogo da pretrpe i propate. Mnogi od tih pionira Novog Doba nepokolebljivo su pak i{li napred i verno su Me sledili. Setite se tih odva`nih mu{karaca i `ena koji su, nepokolebljivo veruju}i u Mene, vodili pravednu borbu za Novo Doba. Radujte se, vi koji `ivite u Novom Dobu, u Carstvu Mira, koje poprima sve svetliju materijalnu strukturu. Vi ste povezani sa njima. Mnogi me|u vama su u velikoj smeni d“ba i sami bili pioniri da bi u zemaljskom ruhu napravili prodor za Carstvo Bo`je. Borba i pobeda za Mene, Hrista, ostala je u va{im du{ama kao se}anje. Neki od vas intuitivno ose}aju da su u toj vremenskoj epohi i sami delovali kao pioniri. Oni tako|e ose}aju da su u onome vremenu uzroci postajali sve br`e delotvorni i da je do{lo do mo}nog ja~anja onog pozitivnog,

170

doba Svetlosti, doba Hrista, u kojem vi sada dakle `ivite - u ruhu od jedne finije materije.

5. Ali te{ko vama bogati! Jer vi ste u ovom `ivotu primili utehu svoju. Te{ko vama koji ste siti sada, jer }ete gladovati. Te{ko vama koji se smejete sada, jer }ete tugovati i plakati. Te{ko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima. (Pogl. 25, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ali te{ko vama bogati! Jer vi ste u ovom `ivotu primili utehu svoju." Ljudi koji svoje bogatstvo smatraju sopstvenim vlasni{tvom, siroma{ni su u duhu. Mnogima koji su bogati ovozemaljskim dobrima, za njihov ovozemaljski `ivot dat je duhovni zadatak da budu uzor onim bogatima koji se okorelim, nepopustljivim srcima vezuju za svoje bogatstvo i ~ija je jedina misao i nastojanje da ga uve}aju za sebe same. ^ovek koji je bogat ovozemaljskim dobrima a shvatio je da je njegovo bogatstvo dar koji je primio od Boga samo zato da bi ga uneo u veliku celinu za dobrobit svih i da bi njime pravedno upravljao za sve - ostvaruje Zakon Jednakosti, Slobode, Jedinstva i Bratstva. Kao onaj koji nesebi~no daje, on doprinosi tome da siroma{ni ne `ive u oskudici, a bogati u luksuzu. Na ovaj }e na~in postepeno, za sve one koji su spremni da nesebi~no ispunjavaju zakon "Moli se i radi", biti uspostavljena neka vrsta ravnote`e, jedan povi{en srednji stale`. Tako }e postepeno izrasti pravo ~ove~anstvo jedne zajednice ~iji ~lanovi ne sakupljaju nikakvo li~no ovozemaljsko bogatstvo, ve} na sve gledaju kao na op{ti posed koji im je dat od Boga. Ako bogata{ smatra novac i dobra svojim vlasni{tvom i u`iva ugled u svetu zbog svog bogatstva, onda }e - kao posledica njegovih sopstvenih uzroka - u slede}im ovozemaljskim `ivotima `iveti u siroma{nim zemljama i tamo moliti za hleb koji je jednom kao bogata{ uskra}ivao siroma{nima. I to }e se de{avati dokle god jo{ takva otelovljenja budu mogu}a.

171

Du{a jednog takvog bogata{a ne}e na}i mir ni u podru~jima ~i{}enja. Du{e siroma{ne svetlo{}u koje su zbog njega u zemaljskom telu morale da trpe nepravdu i glad, prepozna}e ga kao onog koji im je uskra}ivao ono {to im je moglo pomo}i da se oslobode robovanja ljudskom "ja". Mnogi }e ga optu`ivati, i onda }e njegova du{a i sama osetiti kako su ove patile i gladovale. Ovakva du{a, koja je u zemaljskom ruhu kao ~ovek bila bogata i ugledna a nemilosna, mo`e da pretrpi veliku nevolju; ova nevolja je mnogo ve}a nego kad bi u zemaljskom ruhu morala da moli za hleb. Shvatite: po zakonima Ve~noga, svima koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi" pripada podjednako; jer Bog svakome daje ono {to mu je potrebno, pa i vi{e od toga. Ali sve dok se svi ljudi ne budu pridr`avali ove zapovesti, bi}e na Zemlji tzv. bogata{a. Njihov zadatak, pak, je da svoje sakupljeno bogatstvo raspodele i da `ive isto kao i oni koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ako dakle, ovako budu ~inili, ne misle}i samo na vlastito dobro, ve} na dobro svih, onda }e unutarnje bogatstvo postepeno izroniti napolje i nijedan ~ovek ne}e gladovati ili trpeti oskudicu. Te{ko vama, vi bogati, vi koji svoj novac i dobra nazivate svojim sopstvenim i koji dopu{tate da va{i bli`nji rade da bi se va{a imovina uve}ala! Ka`em vam: vi ne}ete ugledati presto Bo`ji, nego }ete i dalje `iveti tamo gde su stopala Bo`ja - na Zemlji, uvek iznova u zemaljskom ruhu, sve dok to jo{ bude mogu}e. ^ak i ako potpoma`ete socijalne ustanove, a pritom ste pak mnogo bogatiji od onih koje te ustanove poma`u, onda ipak robujete satani ~ula koji ho}e razlike izme|u bogatih i siroma{nih. Kroz ove razlike nastaju vlast i pot~injenost, zavist i mr`nja. Iz toga proizlaze sukobi i ratovi. Stoga oni koji se ~vrsto dr`e svog bogatstva, ~ak ako ponekad i misle na dobrobit dru{tva, slu`e satani ~ula i postupaju protiv Zakona `ivota: protiv jednakosti, slobode, jedinstva i bratstva. Ko novac i imovinu smatra svojim sopstvenim i gomila ih za sebe, umesto da pusti da ove materijalne energije teku, taj je, po Zakonu `ivota, lopov, po{to uskra}uje svojim bli`njima jedan deo njihovog duhovnog nasledstva. Jer sve je energija. Ko je vezuje onim "moje" i "meni", taj radi protiv Zakona, koji je teku}a energija.

172

"Te{ko vama koji ste siti sada; jer }ete gladovati." Bogat, sit ~ovek, koji puni samo "svoje" ambare, prazan je u srcu. On zna samo za Njegova ~ula i misli okre}u se oko "mog" vlasni{tva, "mog" poseda, "mog" hleba, "mog" jela. "Sve ovo pripada meni" - to je njegov svet. Takav }e ~ovek jednom gladovati i oskudevati, dok ne shvati: sve je postojanje; sve pripada Bogu i svim ljudima koji se trude da ~ine Bo`ja dela: da ispunjavaju nesebi~nu ljubav i zakon `ivota za Zemlju - "Moli se i radi". Ljudi koji govore samo o "moje" i "tvoje" jesu ljudi siroma{ni svetlo{}u, koji ve} u ovom otelovljenju pripremaju svoj novi zemaljski put ili dugo putovanje svoje du{e u carstvu du{a, uvek u ode}i prosjaka. Du{a zaslepljena materijalnim nesvesno je gladna svetlosti, jer je siroma{na svetlo{}u. Ona na silu poku{ava da ovo nadoknadi spolja{njim stvarima, kao npr. ovozemaljskim bogatstvom, gramzivo{}u, izobiljem, pi}em ili drugim prohtevima i u`icima. Ona je nezasita. "Te{ko vama koji se smejete sada; jer }ete tugovati i plakati." Ko se bli`njima smeje i ruga im se, taj }e jednom biti veoma tu`an i plaka}e nad samim sobom - jer nije prepoznao one kojima se smejao i rugao. On }e morati da spozna da je, na kraju krajeva, ismejavao, poni`avao i izrugivao sebe samoga. Jer ko osu|uje svog bli`njeg i sudi mu, ismeva ga, poni`ava i izruguje, taj osu|uje, sudi, ismeva, poni`ava i izruguje i Mene, Hrista. Shvatite: ko se ogre{i o najmanjeg od Moje bra}e, taj se ogre{uje o Zakon `ivota i pati}e zbog toga. On se istovremeno i vezao za one koje je povredio. Stoga pazite da se ne ogre{ujete i ve`bajte samokontrolu. Ne prlja du{u ono {to ulazi kroz usta, nego ono {to silazi sa usana, to optere}uje du{u i ~oveka. "Te{ko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima." Ako laskate svojim bli`njima, kako bi i oni vas hvalili i kako biste kod njih u`ivali ugled, onda ste isti kao i falsifikatori, koji radi sticanja koristi za sebe pla}aju falsifikovanom nov~anicom.

173

Sli~no je i sa la`nim prorocima. Oni su u`ivali i u`ivaju ugled u narodu jer su mu laskali i jer su ih se dr`ali oni koji su tako|e bili ugledni u narodu, o~ekuju}i kroz to li~ni presti` i korist. Shvatite, vi, ljudi u Carstvu Mira: u gre{nome svetu mnogi su pravedni proroci, a i prosvetljeni mu{karci i `ene, bili klevetani i proganjani, a mnogi od njih i mu~eni i ubijani od ovozemaljskih bogata{a i mo}nika ovoga sveta, od crkvenih vo|a i njihovih pristalica. Satansko je u sva vremena kao svoje oru|e koristilo one koji su svoje ovozemaljsko bogatstvo hteli da zadr`e za sebe i da ga uve}avaju, koji su te`ili mo}i, a i one koji su tim bogata{ima i vlastodr{cima bili pot~injeni. Ovo morate znati da biste shvatili zbog ~ega je stari, gre{ni svet propao na tako grozan na~in. Osim toga, la`ni proroci su bili i oni koji su propovedali jevan|elje ljubavi a sami nisu `iveli prema njemu. A bili su to i svi oni koji su sebe nazivali "hri{}anima", ali su se u svom `ivotu pona{ali nehri{}anski. Oni su ~esto bili slavljeni zbog svog besedni{tva, a po{tovani i hvaljeni zbog svog bogatstva i ugleda. O, vidite, ipak su svi pravi proroci i prosvetljeni ljudi tokom vremena doprinosili tome da kristal unutarnjeg `ivota sa svojim brojnim fasetama ve~ne istine sve vi{e svetluca i blista. Na taj na~in se sasvim postepeno izgra|ivalo Carstvo Bo`je na Zemlji. Za vas, draga bra}o i sestre u Carstvu Mira, va`i da ovaj, sada savr{eni, svetlucavi i blistavi kristal, unutarnji `ivot, negujete, gajite, ~uvate i odr`avate kao kakav dragoceni cvet: to je zakon ljubavi i mudrosti Bo`je, Njegov red, Njegova volja, Njegova mudrost, Njegova ozbiljnost, Njegova dobrota, Njegovo beskona~no zra~enje ljubavi i Njegova blagost.

6. Vi ste so Zemlji, jer svaka `rtva mora se solju posoliti; no ako so izgubi svoj ukus, ~ime onda soliti? Od nje vi{e nema nikakve koristi, osim da se prospe i nogama pogazi. (Pogl. 25, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

174

Pravedni su ta so Zemlje. Oni }e uvek iznova upozoravati na nepravilnosti u ovome svetu i stavljati prst na ranu greha. Jer mnogo zla se de{avalo i de{ava se u ovom jo{ gre{nom svetu - i mnogi su ljudi bili `rtve zbog jevan|elja. Pravedni, koji su bili ovakve `rtve treba da budu rehabilitovani od pravednih mu{karaca i `ena, jer sve treba da bude otkriveno kroz so Zemlje. Sada, u vremenu preokreta od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu, dobu Svetlosti, pravednici }e obelodaniti nepravdu i u~initi da ona postane o~igledna, da bi oni koji su ~inili nepravdu spoznali sebe i pokajali se. ^uvajte se, ipak, vi pravednici, koji ste so Zemlje, da ona ne izgubi ukus; dakle, ostanite pravedni i ne dajte se zavesti. Jer, ko da donese pravednost u ovaj svet i ko da uka`e na nepravilnosti i grehe koje ljudi ~ine? Ipak samo oni koji poznaju Moje ime i koji su kao jagnje. Ko prestane da bude so Zemlje, dospe}e me|u one koji su zloupotrebili i zloupotrebljavaju Moje ime za svoje ciljeve i koji su proganjali, klevetali i ubijali pravedne. Ako so Zemlje izgubi svoj ukus, i ~ovek prezre svoje bli`nje, onda }e on pasti pod svoje sopstvene uzroke; slikovito re~eno: sam }e sebe nogama pogaziti. Njegovi neokajani uzroci }e onda prouzrokovati bolest, bolovanje i patnju. Du{a siroma{na svetlo{}u trpe}e oskudicu i oseti}e na sopstvenom du{evnom telu ono {to je prouzrokovala kod svog bli`njeg.

7. Vi ste svetlost svetu. Grad izgra|en na bre`uljku ne mo`e biti sakriven. I niko ne poklapa sudom sve}u kad je zapali, nego je me}e na sve}njak da svetli svima koji su u ku}i. Zato pustite da va{a svetlost svetli pred ljudima, da mogu va{a dobra dela videti i va{eg Oca na Nebu slaviti. (Pogl. 25, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Svetlost sveta.

175

Kroz Moje verne, mu{karce i `ene koji ispunjavaju volju Ve~noga, zra~i ona sada poja~ano u ovaj svet. Svoju svetlost stavio Sam na sve}njak bo`anske mudrosti i pravednosti, da svetli svima koji su dobre volje. Bra}o Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, va`no je za vas da znate slede}e: u otelovljenom delu Zraka bo`anske Mudrosti Ja Sam sasvim postupno dovodio do sjaja Moju Svetlost. Ja Sam pozvao ono dete ~ove~je u kojem je bio otelovljen `enski princip - serafim bo`anske Mudrosti i saop{tio mu njegov duhovni zadatak, koji je onda u njegovoj du{i postajao sve o~igledniji. Znajte, kada u inkarniranoj du{i po~ne da pulsira duhovni nalog, to Zakon ho}e da ~ovek bude upozoren i upitan da li prihvata ono {to je aktivno u njegovoj du{i. Dete ~ove~je je odgovorilo potvrdno, shodno smislu ovako: Ve~ni, ja sam Tvoja slu{kinja, neka mi bude po Tvojoj volji. Zatim je za nju po~eo taj veliki, sveobuhvatni duhovni nalog, da bude Moja proro~ica i glasnik za ~itavu Zemlju. Moja svetlost je u njenoj du{i postajala sve svetlija i sna`nija, dok nije potpuno prozra~ila njenog ~oveka. A kada je i ~ovek bio dovoljno osna`en da predaje Moju svetu, ve~nu Re~, Ja Sam je poslao u ovaj svet: vo|ena od Mog Duha, ona je pose}ivala zemlje i gradove na raznim kontinentima. Preko nje Sam Ja u bezbroj objava dao Moju svetu Re~. U mnogo faseta ve~ne istine zra~ila je Moja svetlost u ovaj svet, na ovu Zemlju. To je mudrost iz Boga. Na Mojoj svetlosti se u ovoj mo}noj smeni d“ba palilo sve vi{e srca. Ljudi su spoznavali ve~nu Istinu u Mojoj Re~i. Sve vi{e njih i{lo je unutarnjim putem i primalo dar @ivota, pouke i lekcije iz ve~ne istine, kako bi se pribli`ili Bogu, ve~nom Postojanju. Mnogi mu{karci i `ene postajali su Moji verni, jer su ispunjavali Bo`ju volju. Oni su se zbratimili u Mome duhu i postali su pioniri za Novo Doba, koji su zasnovali temelj Carstva Bo`jeg na Zemlji i po~eli da na njemu grade.

176

Sve vi{e ljudi postajalo je tra`iteljima svetlosti. Na putu ka unutarnjem `ivotu raspaljivali su sve vi{e i vi{e svoj unutarnji plamen na Mojoj Svetlosti i ujedinjavali se sa pionirima, kako bi zajedno delovali za Novo Doba. Shvatite i ovo: iz dubokih pouka koje Sam Ja davao kroz inkarniranu bo`ansku Mudrost, oni su spoznali ve~ne zakone i bivali sve vi{e i vi{e u pravednosti Bo`joj. U svim su vremenima pioniri imali da svladaju i poneki poraz. Ipak, oni su u svakom porazu spoznavali svoju sopstvenu slabost i savladavali je onda sa Mnom, Hristom. Oni su se kajali zbog svog nezakonitog pona{anja i zahvaljivali su i slavili Boga {to ih neumorno vodi i izvodi iz njihovih poraza. Na ovaj na~in su ti mu{karci i `ene oja~ali u Meni, Hristu. Pobede u Meni, Hristu, nisu smatrali svojim pobedama. Oni su se zahvaljivali, hvalili i slavili ovo ve~no Ime i radovali se {to je Ve~ni mogao kroz Mene i {to Sam Ja mogao kroz njih i sa njima da dovr{im ono {to je trebalo u~initi za doba Svetlosti u kojem vi sada `ivite. Ostvarivanjem ve~nih zakona pribli`avali su mi se verni mu{karci i `ene sve vi{e i postajali su svesni Mog vo|stva. Preko otelotvorenog dela Zraka bo`anske Mudrosti govorio je Ve~ni, Bog, Otac svih nas, i Ja, Hrist, sa Njim. Mi smo stalno opominjali pionire da otklone gre{ke koje su se kod njih jo{ ispoljavale. Istovremeno smo ih Moj Otac i Ja, Hrist, dovodili do samospoznaje tako {to Smo ih - prema zakonu slobodne volje - upozoravali ~im bi se ogre{ili o ve~ni Zakon. Obja{njavali smo im kako bi mogli da isprave svoje gre{ke. U svim bitnim pitanjima i situacijama otkrivali smo se Ve~ni i Ja, Hrist, i dovodili ih do zakonitog odgovora i re{enja. Oni bi odmah o~istili ono {to im je jo{ stajalo na putu, tako da je moglo biti uklonjeno ono {to nije odgovaralo ve~nom Zakonu. Doba pionira bilo je jedno veliko doba, jer su pioniri razgovarali sa Bogom, koji im se otkrivao kroz veliku svetlost bo`anske Mudrosti. Kroz ovu duboku povezanost sa Otac-Majka-Bogom i sa Mnom, njihovim Spasiteljem i bo`anskim bratom, oni su se u~vrstili u svom unutarnjem. Sve su vi{e bivali ispunjeni ljubavlju i Mudro{}u.

177

Ovo {to Ja otkrivam ovde u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~", ispunilo se u jednom evolucionom procesu koji je obuhvatio mnoge generacije. Prvi pioniri za Novo Doba jo{ nisu prepoznali tu veliku svetlost koja je `ivela me|u njima, jer se otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti pona{ao kao sestra me|u bra}om i sestrama, ne isti~u}i sebe. Ovo jednostavno bratstvo i sestrinstvo, koje je proizlazilo iz jedne velike smernosti i po{tovanja prema Bogu, prouzrokovalo je onda i me|u nekim pionirima istinsko bratstvo i sestrinstvo. Za njih je ona, koja je bila veliki nosilac Svetlosti, bila sestra koja je u svakoj `ivotnoj situaciji mogla da ih posavetuje, jer je njeno duhovno telo bilo jedno sa Bogom, @ivotom. Shvatite, vi koji `ivite u Novom Dobu: sve ovo - i mnogo toga {to nije zabele`eno - moralo se dogoditi kako bi Moja svetlost u ovome svetu mogla sijati sve ja~e. Ona je sijala mo}no u vremensku prekretnicu i pripremila Novo Doba kroz Moje verne. Pioniri u Meni bili su ta duhovna borbena trupa koja se borila prema Zakonu `ivota, ljubavi i slobodne volje. Nakon sklapanja saveza sa Bogom, Ve~nim, oni su `iveli i delovali iz centralnog prasvetla Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Novom Izraelu koji je nastajao. Iz Zavetne zajednice Novi Jerusalim nastao je u narednim generacijama mo}ni grad Jerusalim na sve finijoj materiji Zemlje. Grad Novi Jerusalim, koji je podignut na bre`uljcima, ne mo`e biti sakriven. On svetli i zra~i kao centralno prasvetlo za ~itavu Zemlju. Iz tog grada koji je podignut na bre`uljcima, iz Novog Jerusalima, daju se impulsi za ~itavo Svetsko Carstvo Isusa Hrista. Grad Novi Jerusalim je centralno razvodno mesto za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako je otkriveno i tako jeste.

8. Ne mislite da Sam do{ao da ukinem zakon i proroke; nisam do{ao da ukinem, nego da ispunim. Jer zaista vam ka`em: dok ne pro|e nebo i zemlja, ne}e nestati ni najmanjeg slovca niti ijedne ta~ke iz zakona i proroka, dok se sve ne ispuni. No vidi, ovde je jedan ve}i od Mojsija i On }e vam dati vi{i zakon, potpuni zakon ~ak, i tom zakonu treba da se povinujete. (Pogl. 25, 8)

178

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta u~io Sam mu{karce i `ene koji su Me sledili, i sve koji su Me slu{ali, delovima iz potpunog zakona, iz Apsolutnog zakona. Obja{njavao sam im tako|e da Apsolutni zakon ljubavi zra~i u Zakon setve i `etve, jer je Duh sveprisutan i deluje i u Zakonu setve i `etve, zakonu pada. Kroz Mene kao Isusa iz Nazareta, otelotvorenog Hrista, i kroz sve druge prave Bo`je proroke, Ve~ni je u~io i opominjao Svoju decu u nesavr{enim ravnima da je zakon pƒda, zakon setve i `etve neprestano aktivan. Ko na vreme ne razmisli i ne preobrati se, mora}e da pretrpi svoje uzroke kao posledice. Ve~ni je nastojao i nastoji i u dana{nje vreme (1989) da Svoju ljudsku decu i sve du{e dovede do Svog srca, do zakona ve~ne ljubavi, pre no {to ih sustigne `etva posledice uzroka koje su sami zasadili. Ve~ni ih je dovodio i dovodi ih kroz Mene, Hrista, do samospoznaje. On im je davao i daje im snagu da o~iste ono {to su prepoznali i {to prepoznaju kao greh i gre{ku. Hrist, koji Ja Jesam, u Isusu iz Nazareta do{ao je na Zemlju, u ovaj svet, da bi kao Sin ~ove~ji u~io ljude ve~nom zakonu i da bi ga prvi `iveo, kako bi i oni spoznali put do ve~nog Oca i ispunjavali Njegov zakon - da bi ponovo mogli u}i u ve~na stani{ta, koja On ~uva spremna za svu Svoju decu. Ljudi koji su Me sledili u vreme dok Sam boravio na Zemlji i koji su ostvarivali ve~ne zakone, bili su Moji istinski sledbenici. U generacijama koje su zatim sledile bilo je onda hri{}anstva i la`nog hri{}anstva: istinskih sledbenika koji su dobrovoljno sledili Mene, Hrista, tako {to su se pridr`avali zakona Besede na Gori - i la`nih hri{}ana, koji su samo govorili o Meni, Hristu, a ipak delali protiv tih zakona. Osim toga, bilo je jo{ i tzv. prinudnog sledbeni{tva: ono je nastalo od prisilno izvedene hristijanizacije masa od strane crkava. Shvatite: u ve~nom zakonu nema prinude: Bog, Ve~ni, svoj Svojoj deci dao je slobodnu volju. Onaj ko se slobodno odlu~i, taj sa tom slobodnom odlukom ima snagu za ono ~emu nas u~i pravo hri{}anstvo: za jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost. Sve prinude poti~u od zakona setve i `etve, koji se zove jo{ zakon pada. ^oveku je ponu|eno da sam odabere svoj duhovni put. Ja,

179

Hrist, nudio Sam i nudim put do srca Bo`jeg, ali ne prisiljavam nijedno ljudsko bi}e da ide tim putem. Onaj ko prisiljava svoje bli`nje, taj i sam `ivi pod prisilom zakona pada i ovaplo}uje misao pada. Neke tzv. hri{}anske konfesije primoravaju svoje vernike na kr{tenje vodom. ^ak se sasvim mala deca, ~ija slobodna volja jo{ nije razvijena i koja zbog toga ne mogu jo{ sama ni da odlu~uju, primoravaju kr{tenjem vodom na pripadnost jednoj crkvi, podsti~u}i se tako na u~estvovanje i u njenim drugim ritualima. To je zadiranje u slobodnu volju pojedinca, a istovremeno i nasilna hristijanizacija. To su procesi koji se odvijaju u zakonu pada. Ljudima koji Mene, Hrista, ne prihvate i ne prime dobrovoljno, iz najdubljeg unutarnjeg uverenja, ~esto je veoma te{ko da na pravi na~in shvate i prihvate Deset zapovesti, izvode iz Ve~nog Zakona, jer su ove potiskivane u drugi plan mnogim banalnostima, dogmatskim formama, ritualima, obi~ajima i kultovima. U konfesijama su ove banalnostima postale glavna stvar; no one nemaju ni~eg zajedni~kog sa unutarnjim hri{}anstvom, sa Unutarnjom religijom, ve} delom poti~u neposredno iz vremena mnogobo{tva i idolopoklonstva i time iz podru~ja ravni pada. Tek kada se ljudi dobrovoljno budu oslobodili nametnutih im dogmi i krutih formi, rituala i kultova, kao i svojih sopstvenih predstava o Bogu, mo}i }e postepeno biti dovedeni u svoje unutarnje, u svoje pravo bi}e. Tamo, u svom unutarnjem bi}u, na}i }e se onda kao pravo bi}e u Bogu i kao stanovnici Carstva Bo`jeg koje postoji u svakom ~oveku. Ovaj unutarnji `ivot je prava religija, Unutarnja religija. Shvatite: ve~ni, sveobuhvatni, univerzalni zakon, zakon Nebesa, neoboriv je. To je zakon sveg ~istog postojanja. Padom je nastao zakon setve i `etve i on se mo`e razlo`iti jedino ostvarivanjem ve~nih zakona. On se, dakle, ne mo`e izbe}i. Zakon setve i `etve deluje u svakoj du{i sve dok ona svoje grehove ne spozna, o~isti ih, okaje i preda ih Meni, Hristu Bo`jem. Onda }e zakon pada biti ukinut u du{i. Du{a }e onda biti maksimalno oslobo|ena svoje ne~isto}e. Ona }e ponovo postati ono ~isto bi}e u Bogu koje `ivi Apsolutni zakon, po{to ponovo stremi apsolutnom, svevladaju}em zakonu ljubavi i `ivota.

180

Zakon setve i `etve va`i}e onoliko dugo dok sve {to je nezakonito ne bude izmireno i pretvoreno u pozitivnu energiju i dok svako bi}e ne bude ponovo `ivelo u Bogu, iz koga je i proiza{lo. Onako kako sva bi}a iz Boga budu ponovo ulazila u srce Bo`je, u Apsolutni zakon, tako }e se i sva podru~ja ~i{}enja - sve delimi~no materijalne i materijalne ravni, uklju~uju}i i Zemlju - pretvarati u kosmi~ku energiju i, na kraju ponovo vibrirati u Apsolutnom zakonu. Tada }e zakon pada biti razlo`en i Bo`ja }e ljubav, svesna i svevladaju}a biti u ~itavom Postojanju, u svakom bi}u. Ne}e nestati nijedne ta~kice iz ve~nog Zakona koji su pravi proroci donosili pre i posle Mene, a koji Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, `iveo drugima za primer. Kada se ka`e: "ni najmanje slovce", misli se na pojedina~ni aspekt ve~ne istine, a ne na slovo i re~ ljudi kao takve. Ljudske re~i ~esto su samo simboli koji skrivaju ono najunutarnjije. Tek kad bude u stanju da iznutra oseti jezik simbola, ~ovek }e spoznati istinu i smisao `ivota koji su duboko skriveni u ljudskim re~ima. "Vi{i zakon" je korak u Apsolutni zakon. U ravnima pripreme, koje se nalaze ispred vrata Nebesa, ovaj se zakon izla`e prete`no ~istim bi}ima koja ovamo dolaze sa Zemlje i iz carstava du{a. Taj vi{i zakon poslednja je stepenica u~enja pred vratima Neba. On pokazuje tim prete`no ~istim bi}ima kako se zakonito zra~enje ponovo aktivira u duhovnom telu, da bi se moglo primeniti u beskona~nosti. Kao Isus iz Nazareta izlagao Sam delove iz potpunog zakona, iz Apsolutnog zakona. Potpuna istina je u ono vreme jo{ morala ostati skrivena od ljudi toga vremena, jer su oni jo{ i suvi{e zavisili od mnogobo{tva i bili orijentisani na razne verske pravce tada{njeg vremena. Stoga Sam govorio, shodno smislu, ovako: Kad do|e vreme, Ja, Duh Istine, uve{}u vas u svu Istinu. Na brdu Golgota - {to zna~i: mesto raspe}a - razapeli su Me Rimljani jer Me jevrejski narod nije primio i prihvatio kao Mesiju. Iako Sam pro{ao dolinu Jordana uzdu` i popreko, propovedaju}i, u~e}i ljude, isceljuju}i i daju}i mnoge znakove Svoje bo`anstvenosti, tvrdokorni jevrejski narod se i dalje klanjao stare{inama hramova, i zato je on sukrivac za smrt Isusa iz Nazareta.

181

Re~ima koje, po smislu, zna~e "Svr{eno je", u sve optere}ene i pale du{e u{le su iskre spasenja. Tako sam Ja postao i Jesam Spasitelj svih ljudi i du{a. Kao Hrist Bo`ji Ja Sam delovao i delujem i dalje. U svim generacijama, sve do dana{njeg vremena (1989), Ja Sam se otkrivao i otkrivam se kroz istinske Bo`je instrumente, kroz ljude ~ije su du{e u velikoj meri ve} o~i{}ene. U ovoj mo}noj smeni doba, u kojoj se doba Svetlosti sve vi{e pribli`ava ljudima, izla`em Ja ve~ni Zakon u svim njegovim pojedinostima i sve vi{e ljudi i}i }e stazom ka unutarnjem, ka ljubavi Bo`joj. Sada je do{lo vreme koje Sam najavio kao Isus iz Nazareta: "Danas to jo{ ne mo`ete nositi, dakle shvatiti, ali kada do|e Duh Istine, On }e vas uvesti u svu Istinu." Sada Sam Ja u Duhu me|u Svojima, me|u vernim tragaocima za ve~nim postojanjem, za sve{}u Moga Oca, i u~im ih Apsolutnom, ve~nom zakonu, da bi ga i oni, kao i oni koji }e `iveti u Carstvu Mira ispunjavali `ive}i tako u Meni i Ja kroz njih. Moje su re~i `ivot, ve~ni Zakon. One }e ostati sa~uvane u onima koji tragaju za ve~nim `ivotom, a i u mnogim pisanim zabele{kama dakle i u ovoj knjizi za Carstvo Mira Isusa Hrista. Shvatite: samo ve~ni Zakon ljubavi osloba|a ~oveka - ne Zakon setve i `etve. Ovaj mu donosi samo patnju, bolest, nevolju i dugotrajno bolovanje.

9. Ko kr{i neku od ovih zapovesti koje }e On dati, i jo{ bude u~io ljude da ~ine tako, najmanjim }e se u Carstvu Nebeskom zvati. A ko ih se, pak, bude pridr`avao i u~io tako i druge, taj }e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom (Pogl. 25, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Deset zapovesti, koje je Bog preko Mojsija dao Svojoj ljudskoj deci, izvodi su iz ve~nog zakona `ivota i ljubavi. Ko se ogre{i o ove zakone i svoje bli`nje samo u~i ovim zakonima, a sam ih se ne

182

pridr`ava, taj je la`ni u~itelj. On se tako ogre{uje o Sveti Duh. To je najve}i greh. Ovaj falsifikator koristi Bo`ju ljubav, zakon `ivota, za vlastite ciljeve. Time on zloupotrebljava ve~ni Zakon. Svaka zloupotreba je razbojni{tvo; a svaki razbojnik je istovremeno i progonjeni koga }e pre ili kasnije susti}i njegova sopstvena dela, njegovi sopstveni uzroci i dokazati njegovu krivicu. Jer, Bog je pravedan; kroz Njega }e sve postati o~igledno, kako ono dobro, tako i ono manje dobro i lo{e. Ko se pak pridr`ava zakona ljubavi i `ivota, tj. ispunjava ih u svakodnevnom `ivotu i u~i ljude onome {to je sam ostvario, taj je istinski duhovni u~itelj. On pru`a ljudima hleb nebeski i njime }e nahraniti mnoge. Ko daje iz sopstvenog ispunjenja, ispunjen je bo`anskom mudro{}u i snagom i svetle}e kao zvezda na nebu kada bude do{lo vreme. Jer ~ovek ispunjen Bogom crpi iz struje Spasenja i nesebi~no daje onima koji su gladni i `edni pravednosti. Shvatite: kroz takve pravedne mu{karce i `ene dolazi ve~ni zakon ljubavi i `ivota u ovaj svet. Ko se, dakle, pridr`ava ve~nog Zakona i pou~ava ga, taj }e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom; to zna~i: on }e na Nebu biti bogato nagra|en.

10. Zaista, koji poveruju i poslu{aju spa{}e du{e svoje, a koji ne poslu{aju izgubi}e ih. Jer vam ka`em: ne bude li pravednost va{a ve}a od pravednosti pismoznanaca i fariseja, ne}ete u}i u Carstvo Nebesko. (Pogl. 25, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz: "... koji poveruju i poslu{aju spa{}e du{e svoje, a koji ne poslu{aju izgubi}e ih" zna~i: ko veruje, i sledi zakone Bo`je, taj }e izbaviti svoju du{u iz to~ka ponovnih ra|anja, koji }e ga vu}i u telo sve dok ne bude okajao sve ono {to ga je neprestano odvla~ilo u otelovljenja. Shvatite: Samo vera u zakon `ivota nije dovoljna. Jedino }e vera u `ivot uz ostvarivanje zakona `ivota izvu}i ~oveka i du{u iz to~ka ponovnih ra|anja.

183

Ko se ne pridr`ava zakona Bo`jih, taj izdaje Boga i predaje svoju du{u tami. On tako prekriva svetlost svoje du{e, svoj stvarni `ivot. Taj }e ~ovek onda `iveti u grehu, a du{a u snu ovoga sveta. Zakon otelovljavanja, to~ak ponovnih ra|anja koji vu~e du{u ka otelovljenju, delova}e jo{ dugo, kako bi otelovljena du{a spoznala da nije od ovoga sveta, ve} je u zemaljskom ruhu da bi se oslobodila svega {to je ljudsko i otkrila ono {to je bo`ansko: svoj stvarni, ve~ni `ivot. Oni koji poznaju pisane znakove ne tuma~e ih svi doslovno, ve} i po smislu. Stoga treba da stoji: ne bude li va{a pravednost ve}a od pravednosti mnogih pismoznanaca - koji se izdaju za pravedne i pou~avaju Moj zakon, a sami ga se ne pridr`avaju - ne}ete u}i u Carstvo Bo`je. Zato se ne vezujte za mi{ljenje i poglede ljudi. Ostvarujte ono {to ste spoznali iz zakona `ivota; onda }ete uvi|ati koje korake treba da napravite dalje ka vi{im zakonitostima. Shvatite: pravednost Bo`ja je Bo`ja ljubav i mudrost. Ko ih ne razvije u sebi, taj ih ne zra~i iz sebe, a i nema uvida u dubine ve~nog postojanja niti proni~e u svoj pravi `ivot. Njegov ovozemaljski `ivot je vegetiranje. On vegetira mimo stvarnog `ivota. On je duhovno mrtav i u ovostranom i u onostranom. On nema ispravnu orijentaciju ni u ovom zemaljskom postojanju, niti u onostranom `ivotu, jer nije `iveo prema zakonima `ivota. On nije mudar, ve} samo predaje dalje svoje memorisano znanje. Tako on po~inje da gre{i i, najzad, postaje gre{nik. On postupa protiv ve~nog zakona i tako upada sve dublje u zakon setve i `etve.

11. A kad prinosi{ dar svoj oltaru i seti{ se da brat tvoj ima ne{to protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj. (Pogl. 25, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... kada prinosi{ dar svoj oltaru i priseti{ se da brat tvoj ima ne{to protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre

184

pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj", zna~i: Ako ho}e{ da posveti{ svoj `ivot Meni, Hristu, i da Meni predaje{ svoje gre{ke i grehove onda ako shvati{ da se jo{ nisi pomirio sa svojim bli`njim, ostavi najpre greh pred unutarnjim oltarom. Otidi kod svog bli`njeg i pomiri se sa njim - i kad odlu~i{ da ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no koje te je navelo na greh, polo`i svoj greh na oltar. Taj oltar se nalazi u najunutarnjijem tvog hrama od mesa i kostiju. Duh ljubavi i `ivota }e onda pretvoriti taj greh u snagu i `ivot. Jer ono {to Meni bez prinude, svojevoljno preda{ i ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no, od toga }e{ se osloboditi. Tvoja du{a }e onda poja~ano primati svetlost iz Mene. Obratite pa`nju na slede}u zakonitost: ako ste se o svog bli`njeg ogre{ili isklju~ivo u mislima, upu}uju}i mu misli bez ljubavi, misli zavisti, `udnje za osvetom, misli ljubomore ili mr`nje, nemojte i}i k njemu da biste sa njim o tome porazgovarali. Znajte: va{ bli`nji ne poznaje svet va{ih misli. A ako mu ga otkrijete re~ima, on }e onda o njemu razmi{ljati. Do|ite samo k Meni, Hristu, koji Sam u va{em unutarnjem, i pokajte se zbog svojih misli i uputite istovremeno du{i bli`njeg pozitivne, nesebi~ne misli, misli moljenja za opro{taj i misli unutarnje povezanosti. Onda }u Ja poni{titi ono {to je prouzrokovano u mislima. A ako onda ne budete vi{e mislili isto ili sli~no, bi}e vam i opro{teno. Shvatite: ako govorite bli`njem o svojim ljudskim mislima, mo`ete pod odre|enim okolnostima pokrenuti u njemu ono ljudsko, koje je upravo u procesu preobra`aja. Ono bi se onda ponovo moglo pokrenuti u va{em bli`njem. On }e onda opet po~eti da misli i govori negativno i ponovo }e se opteretiti. Zakon glasi: ne optere}uje se samo onaj koji je ponovo podstaknut na razmi{ljanje va{im neispravnim pona{anjem, ve} se optere}ujete i vi koji ste izgovorili svoje misli i njima pokrenuli ono ljudsko u bli`njem koje je upravo bilo u procesu preobra`aja. Ako sa va{ih usana ipak si|e ne{to nezakonito, recimo optu`ujete svog bli`njeg, grdite ga i ogovarate - i ako on to ~uje preko drugog ili tre}eg - idite i molite ga za opro{taj. Ako vam on oprosti, onda vam je oprostio i ve~ni nebeski Otac u Meni, Hristu. A ako vam pak ne oprosti, onda vam ne}e mo}i oprostiti ni Otac va{ nebeski u Meni, Hristu. Ljubav Otac-Majka Boga, pak, sve }e vi{e dodirivati jo{ tvrdo

185

srce, da bi se taj ~ovek br`e predomislio i oprostio vam, i kako bi onda i Bog u Meni, Hristu, mogao da vam oprosti, a onda je otpla}eno i preobra`eno sve ono {to je nekada bilo nezakonito. ^uvajte se sopstvenog jezika! Jer ono nezakonito {to si|e sa va{ih usana mo`e va{em bli`njem i vama samima pri~initi mnogo ve}u {tetu nego va{e misli koje ste na vreme prepoznali i predali ih Meni, Hristu u vama, pre no {to su po~ele da deluju. Shvatite jo{ jednu zakonitost: misli ne vidite i ne ~ujete - a one su ipak tu. One odlaze u atmosferu i mogu da uti~u na onoga ko misli isto ili sli~no. Ako ih na vreme predate Meni, bi}e poni{tene svejedno da li ih je du{a va{eg bli`njeg ve} registrovala u sebi. Onda }ete biti vo|eni tako da }ete mo}i ~initi dobro ~oveku o kome ste mislili negativno. I ako nesebi~no budete ~inili dobro, ne izgovaraju}i svoje negda{nje misli, onda }e se u du{i onoga o kome ste protivzakonito mislili ugasiti ono {to je on ve} bio primio u nju. Onda }e se i u vama ugasiti ono {to je va{a du{a odaslala.

12. Izmiri se {to pre sa protivnikom svojim, dok si jo{ sa njim na putu, da te protivnik tvoj sudiji ne preda, a sudija tamni~aru, a izbaviti se ne}e{ pre no {to plati{ i poslednju paru. 13. ^uli ste da je re~eno: ljubi bli`njega svoga, a mrzi neprijatelja svoga. Ali Ja vam ka`em, vama koji ~ujete: ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze. (Pogl. 25, 12 - 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Izmiri se {to pre sa protivnikom svojim, dok si jo{ sa njima putu" zna~i: ne ostavljaj greh koji si po~inio prema svom bli`njem da stoji! O~isti ga {to pre, jer je on jo{ sa tobom na `ivotnom putu u ovozemaljskom `ivotu. A ako je njegova du{a oti{la sa Zemlje, onda }e{ mo`da morati da ~eka{ dok se ponovo ne sretnete, kako bi mogao da ga zamoli{ za opro{taj. Shvatite: "sudija" je zakon setve i `etve. Ako ovaj po~ne da deluje, onda ~ovek ne}e mo}i da se izvu~e sve dok ne plati "i posled-

186

nju paru" - dok, dakle, ne okaje sve {to je prouzrokovao, a nije na vreme okajao. Stoga iskoristite priliku da zamolite svog bli`njeg za opro{taj i da mu oprostite dok jo{ hodate sa njim ovom Zemljom i dok se greh jo{ nije ukopao u du{u i postao uzrokom. Ko ne opra{ta i ne moli za opro{taj, mora}e snositi posledice sve dok ne otplati "i poslednju paru". Izmirite se, dakle, {to pre sa svojim bli`njim. Ako su uzroci npr. sva|a, zloba ili zavist - ve} uhvatili korena u va{oj du{i i ako se to dogodilo i u va{em bli`njem protiv koga ste, onda vam va{ bli`nji mo`da ne}e tako brzo oprostiti - ~ak i ako ste spoznali i okajali svoj greh. Jer u njegovoj du{i se mo`da, zahvaljuju}i istom ili sli~nom na~inu razmi{ljanja koji ste vi u njemu izazvali, u~vrstio kompleks duga. Va{im gre{nim pona{anjem, koje ste dugo pothranjivali, i on je hranio pritajenu mr`nju protiv vas u svojoj du{i - i tako je, kao i vi, stvorio jedno prostrano, protivzakonito energetsko polje, jedan kompleks duga koji sada oboje morate da obra|ujete. Do ra{~i{}avanja nesuglasica mo`e do}i jo{ u ovom zemaljskom `ivotu, ili tek u carstvima du{a, ili u novim inkarnacijama. Shvatite: dok ga jo{ nije pogodio udarac sudbine, ~oveka opominje Duh `ivota, koji je tako|e i `ivot du{e, a i duh-za{titnik ili pak ljudi. Opomene iz Duha su najtananiji ose}aji koja struje iz du{e ili koja duh-za{titnik pu{ta da priti~u u svet ~ovekovih misli ili ose}anja. Oni opominju ~oveka da se predomisli ili da o~isti ono {to je prouzrokovao. Ve~ni Duh `ivota i duh-za{titnik mogu i da podstaknu ljude da pri|u onima kojima neposredno predstoji udarac sudbine. Oni }e onda pri}i takvom ~oveku i zapo~eti razgovor koji se odnosi na tu stvar. Iz toga bi se onda mogao spoznati i o~istiti uzrok koji sebi kao sudbina kr~i put. Shvatate, dakle, da ve~na Svetlost na razne na~ine daje opomene i uputstva - i va{em bli`njem sa kojim ste stvorili uzroke, i vama samima. ^ovek pravovremeno biva opomenut i preko impulsa dnevnih doga|aja, pre no {to ga ono {to je sam prouzrokovao pogodi kao sudbina.

187

Ko ozbiljno shvati ova uputstva i, kroz kajanje, pra{tanje, moljenje za opro{taj i ponovno ~injenje dobrog, o~isti ono {to je spoznao kao greh, taj ne}e morati snositi posledice svojih uzroka. Ako je greh veliki, onda je mogu}e da on podnese jedan deo toga, ali ne sve {to bi htelo da iza|e iz du{e. Ko, pak, previdi i pre~uje sve opomene, jer se opija ljudskim stvarima, taj }e uzroke koje je sam stvorio morati da nosi dok ne bude pla}ena "i poslednja para". Zapovest `ivota glasi: "Ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze." Svaki ~ovek bi trebalo da u svakom ~oveku vidi svog bli`njeg, svog brata ili sestru. I u prividnim neprijateljima treba da prepoznate svoje bli`nje i da se trudite da ih nesebi~no ljubite. Prividni neprijatelj ti ~ak mo`e biti dobro ogledalo za samospoznaju, onda kada se uzbudi{ zbog neprijateljstva - koje mo`e imati mnogo lica; jer ako vas uzbu|uje ne{to u va{em bli`njem, onda isto ili sli~no postoji i u vama samima. Ako ipak mo`e{ bez ve}eg uzbu|enja da oprosti{ svom bli`njem koji te je okrivio i optu`io, onda to kod tebe nema odgovaranja; u tebi, dakle, nema takvog ~ega ili sli~nog i zato optu`ba i ne nalazi odjeka u tvojoj du{i. Mo`e biti da si ono zbog ~ega si okrivljen o~istio ili okajao jo{ u prethodnom `ivotu - ili ga nisi nikada ni izgradio u svojoj du{i. To onda zna~i da ovo postoji samo u du{i onoga koji je mislio i govorio protiv tebe i koji te je okrivio. Ako, dakle, u tebi ne odjekne nikakvo uzbu|enje, ako ne usledi nikakav eho iz tvoje du{e, onda si ti za njega bio ogledalo. Da li }e on pogledati u to ogledalo u kojem se ogleda njegovo ljudsko "Ja" ili ne}e - to prepusti Bogu i njemu, Njegovom detetu. Shvati: jedan tvoj pogled bio je dovoljan da pokrene njegovu savest i poslu`i mu kao ogledalo da bi shvatio da je npr. nekada protivzakonito mislio i govorio protiv tebe. Sada on ima mogu}nost da to o~isti. Ako to i u~ini, tako {to }e se pokajati i ne misliti i ne ~initi vi{e isto ili sli~no, onda je to popravljeno u njegovoj du{i, dakle promenjeno. Tek tada }e te on gledati o~ima unutarnjeg svetla. Znak da se u nekoj du{i ono protivzakonito pretvorilo u pozitivno jeste dobra volja i razumevanje za bli`njeg.

188

14. Blagosiljajte one koji vas kunu i molite za one koji vas iz pakosti zloupotrebljavaju. Da budete deca Oca va{ega koji je na Nebu, koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i da`d pu{ta i na pravednoga i na nepravednoga. (Pogl. 25, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko se pridr`ava ovih zapovesti, taj je pravedan prema svojim bli`njima i mnoge }e ljude svojim `ivotom u Bogu dovesti do `ivota u Bogu. Bog ne ka`njava i ne zlostavlja Svoju decu. To govore ve} same re~i: "... koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i koji da`d pu{ta i na pravednoga i na nepravednoga". Bog je onaj koji daruje `ivot, jer On sam jeste taj `ivot. Iz ve~nog zakona `ivota Bog je ljudima dao slobodnu volju za slobodnu odluku za ili protiv Njega. Ko je za Njega, taj se pridr`ava ve~nih zakona ljubavi i `ivota i od ve~nog }e Zakona primati darove ljubavi i `ivota. Ko ose}a, misli i dela protiv ve~nog zakona, taj }e i primiti ono {to je posejao, dakle ose}ao, mislio, govorio i delao. Svako, dakle, prima ono {to je sam posejao. Ko poseje dobru setvu, dakle ispunjava Bo`je zakone, taj }e i `eti dobre plodove. Ko seje ljudsku setvu, koju unosi u njivu svoje du{e kao ljudska ose}anja, misli, re~i i dela, taj }e `eti i odgovaraju}e plodove. Iz ovog shvatite da se Bog ne me{a u ~ovekovu volju. On je Onaj koji daje, poma`e, opominje, vodi i {titi one koji se trude da izvr{avaju Njegovu volju, jer se obra}aju Njemu. Ko Njega napusti, stvaraju}i sopstveni, ljudski zakon, njime }e i upravljati sopstveni, ljudski, "ego-zakon". Bog se, dakle, ne me{a u zakon setve i `etve. Bog na razne na~ine prilazi Svojoj deci, a oni koji Ga od srca mole i ispunjavaju ono {to Sam im zapovedio Ja, Hrist u Bogu, Mome Ocu - da jedni druge nesebi~no ljube - ti su u Bogu i Bog deluje kroz njih.

15. Jer ako ljubite samo one koji vas ljube, kakvu }ete platu imati? Jer i gre{nici ljube one koji njih ljube. I ako ~inite dobro onima koji vama ~ine dobro, kakvu }ete platu imati? Jer i gre{nici

189

~ine tako. I ako pozdravljate samo bra}u svoju, {ta ~inite vi{e nego drugi? Ne ~ine li tako i carinici? (Pogl. 25, 15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Primi, dakle, svog bli`njeg u svoje srce i prihvati ga i onda kada te ne voli, i onda kada ti ne poma`e i kad te prezire uskra}uju}i ti pozdrav. Voli ti njega. Poma`i mu nesebi~no i pozdravljaj ga - makar samo u mislima, ako ne `eli da bude pozdravljen re~ima. I ovaj pozdrav iz srca, koji se {alje u mislima, u}i }e u njegovu du{u i done}e dobre plodove u pravo vreme. Budite, dakle, kao Sunce: koje daje - hteo ~ovek da ga vidi ili ne, `eleo on ki{u ili oluju, tra`io on hladno}u ili toplotu. Darujte tu nesebi~nu ljubav kao {to Sunce daje Zemlji i po{tujte sve ljude i sve {to postoji. Onda }ete primiti platu u Nebu. Ne ulagujte se ljudima. Ne pravite razlike kao {to ~ine ljudi koji se dru`e samo sa onima koji misle i ~ine isto kao oni, a osu|uju one koji ne misle i ne ~ine isto kao oni.

16. I ako `eli{ ne{to kao sami svoj `ivot a to te odvodi od istine, okani ga se, jer bolje je u}i u @ivot i imati Istinu, nego izgubiti ga i biti gurnut u tamu spolja{nju. (Pogl. 25, 16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to ~ovek tra`i za sebe li~no, odnosi se na ~oveka, na njegovo nisko "ja". Sve to jeste vezivanje. Vezivanje zna~i biti vezan za ljude i stvari. Ko se vezuje za ljude i stvari, ko je, dakle, vezan za ne{to, taj umanjuje protok kosmi~kih energija. Ako vezuje{ nekog ~oveka za sebe samo zbog sopstvene koristi, onda ti sopstvenom voljom sledi{ interese koji te odvra}aju od `ivota u Meni, Hristu. Time napu{ta{ neli~ni nesebi~ni `ivot i upli}e{ se sve vi{e u `elju za posedovanjem i u `elju da se bude neko i ne{to, a tvoje unutarnje postaje sve siroma{nije duhovnim `ivotom. Ako se na vreme

190

ne okane{ `elje za posedovanjem i `elje da bude{ neko i ne{to, onda }e{ jednom sve izgubiti. Ako ne spozna{ samoga sebe u posledicama - kroz gubitak cele svoje imovine npr., ili u bolesti, ili u nevolji i patnji - i ako se ni tada ne pokaje{ i ne popravi{, luta}e{ kao du{a ili kao ~ovek u tami, jer si mislio samo na sebe, na svoje sopstveno dobro. Zato spoznaj sebe svakoga dana iznova i ostvaruj svakodnevno zakone Bo`je i okani se tra`enja ne~ega za sebe. Ostani istinoljubiv i tako veran Zakonu Bo`jem. Onda }e{ u}i u @ivot, koji je tvoje pravo bi}e, i bi{e{ bogat u sebi, jer si otkrio Nebo u sebi. Ko nije posuda za istinu, u tog ne mo`e ni da se uliva istina, koja je neli~na. Takav ~ovek je okrenut jedino sebi samome i sakuplja jedino za sebe samoga. Ovakvo pona{anje dovodi do toga da on napu{ta Bo`ju, ve~no teku}u snagu i vodi "`ivot u mo~vari": u tu mo~varu uti~e samo ono protivzakonito, a malo toga isti~e. To zna~i da }e on na sopstvenom telu osetiti ono {to je u svojoj mo~vari nakupio. Naprotiv, u onom ~oveku i kroz onog ~oveka koji je posuda istine te~e ve~na Istina. On prima od Boga i daje iz Boga i tako postaje izvorom `ivota za mnoge. Kosmi~ka `ivotna energija, izvor svega {to postoji, te~e kroz sve oblike postojanja i kroz one ljude i du{e koji su se okrenuli Bogu, dakle postali posudom Bo`jom. Shvatite: ve~no struje}a snaga te~e samo kroz onog ~oveka i onu du{u koji ne sakupljaju za sebi~ne ciljeve, ve} nesebi~no daju. Samo kroz onog koji nesebi~no daje te~e neprestano struja Bo`ja! Ako Bog mo`e kroz tog ~oveka nesmetano da struji, onda taj ~ovek `ivi u Istini, u Bogu, u @ivotu koji ve~no traje. Samo takvi ljudi daju iz Mene, @ivota, jer jesu u Meni, @ivotu i Istini.

17. A `eli{ li pak ne{to {to drugima stvara patnje i brige, i{~upaj to iz srca. Jedino }e{ tako na}i mir. Jer bolje je trpeti bol no nanositi ga, pogotovo slabijem od sebe. 18. Budite vi, dakle, savr{eni kao {to je savr{en Otac va{ na Nebu. (Pogl. 25, 17-18)

191

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve ono nebo`ansko {to iz tebe iza|e - kao protivzakonite misli, re~i i dela - mo`e naneti bol i doneti brige ne samo tvom bli`njem, nego i tebi samome. Jer, {to ~ovek poseje, to }e i `eti. Kakva setva, takva i `etva. A `e}e je uvek onaj koji je i sejao - a ne njegov bli`nji. Tvoj bli`nji nije sejao tvoju setvu, pa ne}e ni `eti tvoju `etvu. Tvoje seme ipak mo`e razneti vetar - kao semenje raznih vrsta cve}a, koje vetar raznosi posle cvetanja pa ono pu{ta koren tamo gde mo`e ~vrsto da se uhvati. Tako i tvoje misli, re~i i dela mogu, kao i seme no{eno vetrom, da padnu u njivu du{e tvog bli`njeg i da porastu ako tamo nai|u na iste ili sli~ne uslove. Isto ili sli~no, kao {to le`i u tebi, le`i i u njemu ako se on uzbu|uje ili ljuti zbog tvojih re~i i postupaka kojima mu ti zadaje{ brige, i on, podstaknut tvojim semenom koje donosi vetar, misli, govori i ~ini isto ili sli~no {to i ti. No, ti si to pokrenuo u zakonu setve i `etve i mo`e{ biti pozvan da polo`i{ ra~un. Tebi je zapove|eno da nesebi~no ljubi{ svog bli`njeg i da mu slu`i{ i poma`e{, a ne da mu svojim pona{anjem nanosi{ bol i zadaje{ brige. Ako se dakle tvoj bli`nji optereti tvojim nezakonitim pona{anjem, jer si u{ao u njivu njegove du{e i pokrenuo uzroke zbog kojih }e on posle morati te{ko da pati i da trpi zbog njih, onda si se ti vezao za njega. A ako on na tvoje pona{anje reaguje isto tako nezakonito, onda se on vezao za tebe. U ovom ili u nekom drugom vidu postojanja vi }ete ovo morati da o~istite jedan sa drugim. Shvatite: jedno malo, sasvim malo seme ljudskog "ja", mo`e stvoriti veliki uzrok, koji u sebi ve} nosi svoju posledicu. Shvatite, dakle: svaki uzrok se mora otkloniti. Jo{ jedan primer: ako oda{ilje{ svoje negativne misli, re~i i dela kao semenje koje raznosi vetar, a tvoj bli`nji ~uje ono {to govori{ o njemu, ali to ne registruje, jer za to ne postoje odgovaranja u njivi njegove du{e, onda }e{ se opteretiti samo ti, i ti si se onda vezao za njega, a ne on za tebe. Tvoj bli`nji mo`e onda u}i u Nebo, jer nije

192

primio i prihvatio negativno semenje koje si ti posejao, jer nije mislio i govorio isto ili sli~no kao ti. A ako si, ipak, svojim pogre{nim pona{anjem izazvao u svom bli`njem uzroke koji mo`da nisu morali da po~nu da deluju u njemu, jer bi ih on kasnije eventualno mogao o~istiti bezbolno i bez nevolja, onda ti snosi{ ve}u krivicu i mora}e{ da nosi{ i onaj deo koji si prouzrokovao na svom bli`njem. Ako ve} mora{ da podnosi{ bol i brige, onda ne okrivljuj svog bli`njeg zbog svog stanja. Ti sam si pokreta~ - a ne tvoj bli`nji. Tvoj bol i tvoje brige su usev u tvojoj du{i koji je izrastao - i oni se pokazuju i u tvome telu ili na njemu kao `etva. Jedino te Ja, Hrist, tvoj Spasitelj, mogu toga osloboditi, i to samo ako se pokaje{ i ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no. Onda }e biti skinut teret sa tvoje du{e i krenu}e ti na bolje. Shvatite: ko spozna svoj bol i brigu kao svoju sopstvenu setvu i svoju patnju prihvata, taj pokazuje istinsku unutarnju veli~inu. To je znak duhovnog razvoja; taj duhovni razvoj vodi postepeno u savr{enstvo. To ~isto bi}e je savr{eno; ono je slika i prilika Otac-Majka Boga. Ono `ivi u Bogu, a Bog `ivi kroz to ~isto bi}e. Bla`eni su oni koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati - jer su ponovo postali slika i prilika nebeskog Oca. Iz ~istoga srca, koje je predano Bogu, struje blagost i smernost. Ja, Hrist, Spasitelj ~ove~anstva, vodim narod Bo`ji na Zemlji, koji postaje sve ve}i, ka unutarnjoj ~istoti. Narod Bo`ji ~ine (1989) mu{karci i `ene koji, svesni cilja, idu putem ljubavi ka unutarnjem, i tako slede Mene, Hrista, jedinog Pastira. Ne}e se vi{e svi oni ponovo otelovljavati u generacijama koje dolaze, ve} }e mnogi od njih `iveti u Duhu Ljubavi i delova}e u Duhu, za Veliku Celinu i za Carstvo Mira Isusa Hrista. O, shvatite, vi koji `ivite u Carstvu Mira: mnogi od vas su kao ljudi bili prisutni ve} u doba Pionira. I tako je poneko od vas pionira, ~uvao zajedno sa drugim pionirima jedinstvo u Bogu i zajedno sa njima i{ao putem ka unutarnjem. Pritom ste odbacivali mnogo toga ljudskog, te su va{e du{e sve vi{e bivale pro`imane svetlom Istine. Napu{taju}i zemaljsko telo va{e su du{e nosile svetlo

193

Istine sa sobom u vi{a podru~ja Svetlosti. Odande ste vi ponovo do{li sa svetlom Istine, da biste, obu~eni u zemaljsko ruho, `iveli i delovali u Carstvu Mira Isusa Hrista.

Svetlo Istine zra~i sada ponovo kroz va{a nova zemaljska tela. Sada vi u ovom zemaljskom `ivotu ostvarujete ono {to ste stekli u svojim prethodnim `ivotima: svetlost iz Moje Svetlosti i snagu iz Moje snage - Zakon @ivota. Ispunjene Duhom Bo`jim deluju sada ove du{e kroz svoje novo zemaljsko ruho u Carstvu Mira Isusa Hrista, u kojem Sam Ja vladar i @ivot.

194

26. POGLAVLJE Beseda na Gori (2. deo) Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~e na{" (6). Pra{tanje i moljenje za opro{taj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt - Svest du{e nakon smrti - O`alo{}eni - Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i du{a Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga - Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i ispravan rad - Sve {to postoji pod Bo`jom je za{titom (15-18).

1. "Pazite da milostinju svoju ne ~inite pred ljudima da vas oni vide. Ina~e nemate nagrade kod Oca na Nebu. Kada dakle daje{ milostinju, ne trubi o tome, kao {to ~ine licemeri po sinagogama i ulicama, da ih ljudi hvale. Zaista vam ka`em, oni ve} imaju nagradu svoju. 2. A ti kad daje{ milostinju, da ne zna levica tvoja {ta ~ini desnica tvoja, da milostinja tvoja u tajnosti ostane; i onaj Jedan, koji vidi i {to je skriveno, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U `ivot sprovedena Beseda na Gori je unutarnji put do srca Bo`jeg. Ono {to ne ~ini nesebi~no, ~ovek ~ini samo za sebe samog. Nesebi~nost je ljubav prema Bogu. Sebi~nost je ljubav prema ljudskome. Ko ~ini dobro svom bli`njem samo da bi mu ovaj za to zahvaljivao i slavio njegova dobra dela, taj nije to u~inio za svog bli`njeg nego za sebe samog. Ovakva zahvalnost i priznanje su onda i njegova nagrada. On je tako ve} nagra|en i od samog Boga vi{e nikakvu nagradu ne}e primiti. Bog nagra|uje samo nesebi~nost. A nesebi~nost izrasta i sazreva samo u onom ~oveku koji je na~inio, odnosno ostvario prve korake ka kraljevstvu unutarnjeg. Prve korake ka tom kraljevstvu predstavlja kontrola misli: egocentri~nim, negativnim, sanjarskim ili strastvenim mislima

195

suprotstavi pozitivne misli, misli spremnosti na pomo}, radosne, plemenite misli i misli o onom dobrom u ~oveku i u svemu {to te snalazi. Tako }e{ postepeno ste}i kontrolu nad svojim ~ulima. Onda ne}e{ vi{e ni{ta ni tra`iti ni o~ekivati od svog bli`njeg. Na unutarnjem putu }e{ dalje govoriti jo{ samo ono pozitivno i bitno. Tako }e{ staviti pod kontrolu svoje ljudsko "ja", jer si nau~io da po~iva{ u sebi. I tvoja }e du{a postajati sve svetlija i ti }e{ u svemu {to dolazi do tebe nalaziti ono dobro, koje }e{ onda mo}i i da oslovljava{ i izgovara{ na pravi na~in. Kada ovo nau~i{, onda }e{ na zakonit na~in oslovljavati i ono protivzakonito. Tako }e se u tebi buditi iskrenost i po{tenje i u svemu }e{ biti veran Bogu. Ovaj duhovni evolucioni proces ka nesebi~nosti jeste unutarnji put ka srcu Bo`jem. Sve {to ~ini{ iz nesebi~nosti, donosi}e ti bogat plod. Ako su, dakle, tvoja ose}anja bez o~ekivanja, a tvoje misli plemenite i dobre, onda je u tvojim re~ima i u tvojim delima Bo`ja snaga. Ova snaga je Moja `ivotna energija. Ona se uliva u du{u tvog bli`njeg ~ine}i da i on postane nesebi~an. Jer ono {to iz tvoje svetle du{e izi|e to }e - pre ili kasnije, ve} prema tome kada se bli`nji za to otvori - u}i i u du{u i srce tvog bli`njeg. Ko nesebi~no daje, ne pita se da li }e bli`nji saznati {ta je dao. Nesebi~ni - daje! On zna da Bog, Ve~ni Otac, gleda u srca sve Svoje dece i da }e Ve~ni, ~iji Duh `ivi u svakom ~oveku, nagraditi nesebi~nog kad za to do|e vreme. Samo je to od zna~aja. Shvatite: sva dobra, dakle nesebi~na dela bi}e otkrivena kad za to do|e vreme, da bi ih prepoznali oni koji treba da ih vide, kako bi i sami postali nesebi~ni prihvataju}i `ivot u Meni i te`e}i mu, i ~ine}i ono {to Sam im Ja zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube kao {to Ja, Hrist, njih ljubim.

3. I kada se moli{, ne budi kao licemeri, koji se rado mole po sinagogama i po uglovima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam ka`em, oni ve} imaju nagradu svoju. 4. Kada se moli{, dakle, u|i u sobi~ak svoj, i zatvoriv{i sva vrata pomoli se Ocu svome nebeskom koji je skriven; i Taj skriveni Jedan, koji vidi i {to je u tajnosti, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 3-4)

196

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kada se moli{, povuci se u neki miran kutak i utoni u sebe, jer u tebi `ivi Duh Oca, ~iji si ti hram. Ako se moli{ samo da bi te videli, da bi te tvoji bli`nji smatrali pobo`nim i vernikom, onda ti Ja ka`em: to nije pobo`nost, ve} la`na pobo`nost; to je licemerje. Takve povr{ne molitve su bez snage. Ko se moli samo usnama ili da bi bio vi|en, taj se ogre{uje o Svetog Duha, jer zloupotrebljava svete re~i za sopstvenu korist. Shvati: ako u molitvi oslovljava{ Boga, a u `ivotu ne ostvaruje{ ono za {ta se moli{, ako su tvoje molitve, dakle, samo prikazivanje tvoga "ja", i ne dolaze iz dubine tvoje du{e i nisu nadahnute ljubavlju prema Bogu, onda se ti ogre{uje{ o Svetog Duha. To je najve}i greh. Ako tvoje molitve ne izviru nesebi~no iz srca, onda je bolje da se i ne moli{, ve} da najpre postane{ svestan svojih misli i ljudskih `elja i postepeno ih predaje{ Meni - kako bi nesebi~na ljubav koja je u tebi, u tebi i rasla, i da bi mogao od srca da se moli{. Onda }e tvoje molitve postajati sve nadahnutije i pro`etije ljubavlju prema Bogu i prema bli`njem. "... i skriveni Jedan, koji vidi i {to je u tajnosti, javno }e ti ovo priznati" zna~i: tvoje misli ispunjene svetlo{}u i molitve pune snage, nadahnute ljubavlju prema Bogu, done}e plodove jo{ na ovom svetu. Ti }e{ mo}i da prepozna{ svoju setvu ljubavi, a i tebe }e mnogi prepoznati kao izvor ljubavi.

5. A kad se molite zajedno, ne ponavljajte re~i uprazno kao pagani, jer oni misle da }e im molitva biti usli{ena ako koriste mnogo re~i. Ne budite, dakle, kao oni; jer zna Otac va{ na Nebu {ta vama treba i pre nego Ga zamolite ... (Pogl. 26, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

197

U molitvi kao i u svakodnevnom `ivotu puno re~i i prazna, nenadahnuta ponavljanja koristi samo onaj ko je malo ostvario iz zakona istine. Ko mnogo govori o Zakonu istine i `ivota, koristi dakle, za to puno re~i, taj ih ne mo`e ispuniti snagom i `ivotom, jer sam nije ispunjen zakonom Bo`jim. Takve re~i su egocentri~ne i stoga li{ene ljubavi, ~ak i kad su probrane tako da izgleda kao da su no{ene ljubavlju. Nenadahnute re~i ne dopiru do najunutarnjijega du{e tvog bli`njeg, pa tako nemaju odjeka ni u ~oveku koji dopu{ta da Bo`ja ljubav vlada u njemu i kroz njega. Ko nenadahnuto govori o zakonu istine i `ivota, jer ga i ne ostvaruje, on }e nekoga koji to ~uje a i sam je jo{ okrenut spolja{njem, samo podsta}i na raspravu. Shvatite: ko raspravlja o duhovnim zakonitostima, taj ne poznaje zakone Bo`je. Svako ko ho}e da raspravlja uveren je da zna bolje nego njegov bli`nji i `eli to sam sebi da potvrdi. Onaj ko raspravlja samo pru`a svedo~anstvo o sebi samom, naime: da ni{ta ne zna i da je nesiguran. Zato on i raspravlja. Ko je pak na{ao istinu, on ne raspravlja o istini, niti o tome {ta je vera. Re~ "vera" sadr`i i neznanje: ~ovek, kona~no, veruje u ono {to ne zna ili {to ne mo`e da doka`e. Ko u istinu veruje, taj ve~nu istinu jo{ nije na{ao. On se jo{ ni ne kre}e u struji ve~ne istine. Vera je, dakle, jo{ i slepilo. Ko je pak na{ao ve~nu istinu, taj u istinu ne mora vi{e da veruje - on istinu zna, jer se kre}e u struji istine. To je istinski mudar ~ovek, koji je u sebi prona{ao ovo bogatstvo, istinu. Istinski mudraci po~ivaju u sebi. To je unutarnja sigurnost i ~vrstina. Oni ne raspravljaju o veri, jer su kroz veru na{li mudrost, koja je istina. Ko, dakle, u Boga samo veruje, a ne poznaje dubinu ve~ne istine, ve~ni zakon, taj onda mnogo govori o svom verovanju. On }e sli~no ~initi i u svojim molitvama. Koristi}e puno re~i, jer ih ne nadahnjuje nesebi~nom ljubavlju. On misli da sa puno re~i mo`e da ubedi Boga ili da Ga ~ak nagovori. On misli da pred Bogom mora da bude razumljiv, jer pretpostavlja da bi Bog njegove molitve mogao da shvati druga~ije nego {to je on mislio. Sli~no misle i sli~no se mole i pagani.

198

Shvatite: {to dublje ~ovek uranja u bo`ansku istinu, manje re~i upotrebljava u molitvi. Njegove su molitve kratke, no ipak sna`ne, jer re~ zra~i iz sebe `ivotnu snagu.

... Dakle, kad ste zajedno molite se ovako: 6. O~e na{ koji si na nebesima, sveto je Ime Tvoje. Da do|e Carstvo Tvoje. Da bude Volja Tvoja i na Zemlji kao na Nebu. Hleb na{ nasu{ni daj nam danas, i sutradan i svakoga dana, i plod ~okota `ivog. I kao {to Ti nama pra{ta{ grehe na{e, da i mi drugima opra{tamo grehe njihove. Ne ostavljaj nas u isku{enju. I izbavi nas od zla. Jer Tvoje je Carstvo i Snaga i Slava u svu ve~nost. Amin. (Pogl. 26, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Molitva zajednice, O~ena{, moli se razli~itim re~ima i sadr`ajima, jer je svaka zajednica moli onako kako to odgovara potencijalu ljubavi te zajednice. Kao Isus iz Nazareta u~io Sam ljude ovoj molitvi zajednice, O~ena{u, na Svom maternjem jeziku; dakle, sa druga~ijim re~ima pa tako i sa druga~ijim sadr`ajima nego {to su je molili u kasnijim vremenima i na drugim jezicima. Re~i kao takve su nebitne. Bitno je da ~ovek ostvaruje ono {to moli! Onda }e svaka re~ koja si|e s njegovih usana biti nadahnuta ljubavlju, snagom i mudro{}u. Ne treba da se molite doslovno niti da nastojite da O~ena{, molitvu kojoj Sam Ja u~io Svoje, molite prema originalu od re~i do re~i. Bitno je da re~i svojih molitvi nadahnete ljubavlju prema Ve~nome i prema svom bli`njem i da sadr`aj va{ih molitvi odgovara va{em `ivotu. Ljudi ispunjeni ve~nom istinom, ljubavlju i mudro{}u Bo`jom, moli}e se druga~ije nego oni koji se mole samo zato jer su ih tako nau~ili ili zato {to pripadaju nekoj konfesiji, u kojoj se molitve izgovaraju prema svesti te konfesije.

199

Ljudi na putu ka svom bo`anskom poreklu mole se slobodno, tj. re~ima koje su sami odabrali, a koje su nadahnute ljubavlju i snagom. Ljudi koji `ive u Mome Duhu, koji su pro`eti Bo`jom ljubavlju i mudro{}u, koji, dakle, ostvaruju Bo`je zakone u svakodnevnom `ivotu, pre svega }e se zahvaljivati Bogu za svoj `ivot i za sve, hvali}e Ga i slaviti i posve}iva}e Mu sve vi{e i vi{e svoj `ivot - u ose}anjima, mislima, re~ima i delima - jer su postali `ivot iz Njegovog `ivota. Ljudi u Duhu Gospodnjem `ive molitvu. To zna~i da oni sve vi{e i vi{e ispunjavaju zakone Ve~noga i da su i sami postali molitvom, koja je obo`avanje Boga. Ko, dakle, ispunjava Bo`ju volju, taj sve vi{e `ivi u obo`avanju Boga. Takvi ljudi ne samo da se pridr`avaju zakona Bo`jih, nego su u velikoj meri i postali zakonom ljubavi i mudrosti. U Carstvu Mira Isusa Hrista, koje sazreva i u kojem Sam Ja Vladar i @ivot, ljudi }e se sve vi{e pridr`avati zakona Bo`jeg. Mnogi od njih su ve} i postali zakonom - te tako i bo`anskim ~ovekom koji u svemu {to misli, govori i ~ini ovaplo}uje `ivot, Boga. Njihove su molitve `ivot u Meni, ispunjavanje ve~nog zakona. Svojim `ivotom koji je zakon Bo`ji, oni se zahvaljuju Bogu za `ivot. To zahvaljivanje Bogu je, dakle, `ivot u Bogu. Njihov `ivot, koji je sav jedno zahvaljivanje, struji u Carstvo Mira. Oni se, shodno smislu, mole slede}im re~ima, re~ima koje ostvaruju u svakodnevnom `ivotu: O~e na{, Tvoj Duh je u nama, i mi smo u Tvome Duhu. Sveto je Tvoje ve~no Ime u nama i kroz nas. Ti si Duh @ivota, Ti si na{ Praotac. Iz Tebe mi nosimo svoja ve~na imena. Ti, Ve~ni, dao si nam ih

200

pola`u}i u njih sve obilje beskona~nosti. Na{a imena, koja si nam Ti udahnuo, ljubav su i mudrost Tvoje obiilje Zakon u nama i kroz nas. Na{e ve~no carstvo je beskona~nost snaga i slava u Tebi i iz Tebe. Mi smo naslednici ve~nog carstva. Zato smo mi to carstvo samo, ve~na domovina. Ona je u nama i deluje kroz nas. Tvoja beskona~na, uzvi{ena volja je u nama i deluje kroz nas. Tvoja mo} volje je na{a snaga volje. Ona deluje u nama i kroz nas, jer mi smo Duh iz Tvoga Duha. Nebo nije prostor i vreme Nebo i Zemlja su jedno jer svi smo jedno u Tebi. Ljubav i snaga u nama i kroz nas na{ su hleb svagda{nji. Ti, o ve~ni, uzvi{eni O~e, stvorio si u nama sve {to treperi u beskona~nosti. Ti stvara{ kroz nas na Nebu i na Zemlji. Mi smo u Tebi, a Ti vlada{ u nama i kroz nas. Ispunjeni smo Tvojim Duhom, jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.

201

Bogati smo Tobom, jer `ivimo svoje nasle|e, Tvoju beskona~nost. Na{e ve~no nasle|e, Duh iz Tvoga Duha,

stvara za nas ono {to nam je potrebno kao ljudima u Carstvu Mira. Mi `ivimo u Tebi i iz Tebe. @@ivot struji daruju}i se. Mi `ivimo u Bo`jem obilju, jer mi sami jesmo to obilje. Zemlja je Nebo, a Carstvo Mira bogatstvo ove Zemlje, u kojem mi `ivimo i jesmo Duh iz Tvoga Duha. Mi `ivimo u unutarnjem carstvu no ipak smo ljudi koji u spolja{njem otelovljuju ono {to zra~i u unutarnjem. Slavi se ime Gospodnje, On je `ivot u nama i kroz nas. Ime Bo`je je zakon ljubavi i slobode koji se `ivi. Greh je preobra`en svetlost se vratila. Mi `ivimo iz Njegove svetlosti i `ivimo u Njegovom Duhu i iz Njegovog Duha, jer mi jesmo Duh iz Njegovog Duha. U Bogu je sve namireno. Njegovo Ime je sve o~istilo. Nek se veli~a slava Bo`ja! Bo`ja volja, ljubav i mudrost

202

pro`imaju Zemlju i tle. Mi sami smo Zemlja i tle volja, ljubav i mudrost. U nama je Bo`ja dobrota - dobro iz Boga. Mi smo u Bogu i delujemo iz Boga. Zemlja je od Gospoda ona je carstvo ljubavi. Ono deluje u nama i kroz nas. @ivot, slava O~eva, deluje u nama i kroz nas iz ve~nosti u ve~nost. Ovo slavljenje je, shodno smislu, `ivot onih koji `ive u Carstvu Mira Isusa Hrista. Oni `ive u Meni, Hristu, a Ja `ivim kroz njih; i zajedno `ivimo u Otac-Majka Bogu, a Otac `ivi kroz nas iz ve~nosti u ve~nost.

7. Jer ako oprostite ljudima dugove njihove, oprosti}e i vama Otac va{ nebeski. Ako li ne oprostite ljudima dugove njihove, ni Otac va{ na Nebu ne}e oprostiti vama dugova va{ih. 8. A kad postite, ne budite snu`deni kao licemeri. Jer oni se pretvaraju, ne bi li izgledali kao oni koji poste. Zaista vam ka`em, oni imaju ve} nagradu svoju. 9. I ka`em vam, ne us~uvate li se od sveta i od zla njegova, ne}ete nikad na}i Carstvo Nebesko. Niti }ete videti Oca na Nebu ako ne po{tujete sabat i ne okanete se revnosnog sabiranja bogatstva. A kada posti{, miropoma`i glavu svoju i lice svoje umij, da se pred ljudima postom svojim ne prikazuje{. A sveti Jedan, koji vidi i {to je skriveno, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 7-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zapovest da se pra{ta i moli za opro{taj va`i sve dok se ne okaje i ne o~isti sve ono {to nije po ve~nim zakonima. Ta zapovest, da se

203

pra{ta i moli za opro{taj, spada u zakon setve i `etve. On }e biti ukinut kada sve ljudsko bude namireno i kad svaka du{a postane ~isto duhovno bi}e, bez mrlje. Do tada, dakle, va`i zapovest: pra{tajte i bi}e vam opra{tano. Ako molite za opro{taj i ako vam va{ bli`nji oprosti, onda vam je oprostio i va{ Otac na Nebu. A ako molite za opro{taj, a va{ bli`nji vam jo{ ne opra{ta jer za to jo{ nije spreman, ne}e vam oprostiti ni va{ ve~ni Otac. Ko se o svog bli`njeg ogre{io, taj mora od svog bli`njeg da dobije i opro{taj. Tek tada }e Bog izbrisati greh. Ve~no Pravedni ljubi svu Svoju decu - i onu koja jo{ nemaju snage za pra{tanje. Gde bi tu bila pravednost Bo`ja kad bi On, Bog, oprostio samo onome koji je dao povoda za neki greh, a da ne oprosti onome koji je od ovoga na greh naveden i jo{ ne mo`e da oprosti? I jedan i drugi }e mo}i u Nebo tek kada njihovi gresi budu namireni. Zato pazite na to {ta sa va{ih usana silazi i pazite na svoja dela, da li odgovaraju ve~nom zakonu; dakle, da li su nesebi~na! Nezakonito se brzo izgovori ili u~ini - no, mo`e dugo potrajati dok ne bude opro{teno. Ako ste molili za opro{taj a va{ bli`nji jo{ nije spreman da vam oprosti, onda }e se poja~ati Bo`ja milost u vama, obuhvati}e vas i nosi}e vas - ali vam On ne}e izbrisati ono {to jo{ nije o~i{}eno. Bo`je milosr|e }e se poja~ati i u va{em bli`njem i, uz po{tovanje njegove slobodne volje, vodi}e ga tako da br`e spozna svoje gre{ke, da se pokaje i oprosti vam. Tek kada vam oproste svi o koje ste se ogre{ili kada je, dakle, sve namireno - tek tada }ete mo}i u Nebo, jer je Bog sve ljudsko pretvorio u bo`ansku snagu. Bog je sveprisutan. On deluje i u zakonu setve i `etve. I u svemu negativnom je pozitivno, Bog, ve~ni zakon. Ako ~ovek spozna i okaje svoje grehe i gre{ke, u njemu }e se aktivirati pozitivne snage i da}e tom ~oveku, koji je spoznao svoju krivicu, snagu da svoje grehe o~isti sa snagom Hrista. Spoznajte zakon Bo`ji; to je ve~ni `ivot iz ve~nosti u ve~nost sve u svemu. Sve je sadr`ano u svemu: u velikom ono najmanje a u najmanjem veliko, u grehu snaga za pra{tanje, a u snazi koja se osloba|a pra{tanjem uspon ka unutarnjem `ivotu, u ve~no Postojanje.

204

Stoga i u negtivnom mo`e delovati bo`ansko - onda kada ~ovek od srca moli za opro{taj, kad opra{ta i ne gre{i vi{e. Ali ~ovek sam mora da na~ini prvi korak ka unutarnjem `ivotu. Shvatite: sve {to ~inite - bilo da se molite, postite ili dajete milostinju - ako to ne ~inite nesebi~no, nego da bi vas videli va{i bli`nji, vi ve} imate nagradu od ljudi. Bog vas onda ne}e nagraditi. A ako postite samo zbog prekomerne telesne te`ine, Duh va{eg Oca u vama ne}e postati ve}i. Ali ko uzima hranu u Ime Svevi{njega, ko je umeren i posti s vremena na vreme kako bi opustio svoje telo i pro~istio ga, kako bi snaga Bo`ja mogla pravilno da snabdeva sve }elije i organe, taj }e se ve`bati i da na ispravan na~in prihvata i prima `ivot iz Boga i u njemu `ivi. Istovremeno }e u molitvi posve}ivati svoj `ivot Bogu, Ve~nome, kako bi postepeno postajao o`ivotvorenom molitvom.

10. A tako da ~inite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete, jer gubitak za vas dobitak je za njih. Ne ~inite kao oni koji pred ljudima tuguju i jau~u i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer su sve du{e u ruci Bo`joj, i koji su ~inili dobro po~iva}e sa precima svojim u krilu Ve~noga. 11. Radije se molite za mir njihov i za njihovo uspenje i mislite na to da su oni u Zemlji Mira koju je za njih pripremio Ve~ni, i da }e za dela svoja pravednu nagradu primiti, i ne budite zlovoljni kao oni koji su bez nade. (Pogl. 26, 10-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko oplakuje mrtve, taj je jo{ daleko od ve~nog `ivota, jer on smrt vidi kao kraj `ivota. On jo{ nije postigao uskrsnu}e u Meni, Hristu. On pripada duhovno mrtvima. Ne jadikujte za svojim mrtvima! Jer ko oplakuje gubitak jednog ~oveka, taj ne misli na dobitak du{e, koja }e - ukoliko je `ivela u Meni, Hristu - u}i u vi{a podru~ja svesti `ivota. Jer ako je njihov `ivot na Zemlji bio u Bogu, onda }e i u nekom drugom obliku postojanja biti u Bogu.

205

Shvatite: ono prolazno, `ivot u telu, nije i `ivot du{e. Du{a je prihvatila telo samo za jedan kratak period `ivota, da bi u zemaljskom o~istila i otplatila ono {to je nametnula sebi tokom mnogih inkarnacija. Zemlja se mo`e smatrati samo usputnom stanicom na kojoj du{e u zemaljskom ruhu mogu za kratko vreme da o~iste ono {to ne mogu da savladaju tako brzo sa one strane velova svesti - koji se jo{ zovu i zidovi magle. Kad neka du{a napusti svoje zemaljsko telo, onda ~ovek oplakuje samo to ruho du{e, i ne misle}i pritom na du{u koja je tom ruhu umakla. Svetlu du{u }e nakon odlaganja njenog zemaljskog tela voditi svetla, ~oveku nevidljiva bi}a, u onu ravan svesti koja odgovara mislima i `ivotu ~oveka u kome je ta du{a bila otelovljena. Shvatite: svaka du{a koja napusti telo odlazi jo{ neko vreme ljudima sa kojima je kao ~ovek `ivela zajedno. Ako pritom sazna da njeni nekada{nji zemaljski ro|aci `ale za njenim zemaljskim omota~em, onda je to za tu du{u veoma bolno. Du{a koja je jo{ blizu Zemlji, veoma dobro shvata zbog ~ega njeni ro|aci oplakuju samo njen ljudski omota~ i za{to se ti koji je `ale ne obaziru na nju kao du{u. Du{a koja to sazna oseti pritom svoj prvi dubok bol nakon odlaganja fizi~kog tela; jer shvata zbog ~ega ~ovek tuguje i zbog ~ega se ne se}a nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i mnoge sebi~ne misli svojih biv{ih zemaljskih ro|aka. Ali im ne mo`e skrenuti pa`nju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne ~uju ono {to ona ka`e i ne vide ono {to ona vidi. A du{a vidi mnogo toga. Podsta}i }u vas na razmi{ljanje: da li jadikujete kada zmija menja ko{uljicu, kad za sobom ostavlja svoju ko`u i gmi`e dalje? Sli~no je i sa du{om. Ona napu{ta svoje raspadljivo telo, svoj omota~, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omota~a, a ne se}ate se te du{e! Ko pak misli na du{u, on }e zahvaljivati Bogu {to je tu du{u pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj `ivot u zemaljskom ruhu provela u Bogu i tako Mu se pribli`ila. Mislite na to da je odlaganje tela za jednu svetlu du{u dobitak. I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka ~oveka, onda se vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog ~oveka ni do te du{e. Vi mislite samo na sebe same. Du{a koja to

206

registruje, shvata da nije bila voljena nesebi~no, i da je mo`da bila tu samo da bi je njeni bli`nji iskoristili. Mnoge du{e spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom ruhu, njihovi zemaljski ro|aci i poznanici `iveli kroz njih. To zna~i da se one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da pro`ive osobenosti svog bi}a, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji su od njih zahtevali ono {to je bilo u njihovom sopstvenom interesu. Mnoge od ovih du{a vide {ta su propustile dok su bile na Zemlji i zato se ponovo i vra}aju u zemaljski `ivot. Kroz velove svesti, one se ponovo vra}aju na Zemlju i kao du{e ponovo se zadr`avaju me|u onima koji su kroz njih `iveli. Druge, opet, tra`e da na Zemlji pro`ive ono {to kao ljudi nisu mogle da razviju. Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari - kao {to su posed, bogatstvo i mo} - njihove }e se du{e opet vra}ati na Zemlju i ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se du{e ponovo utelovljuju. Ako npr. neka du{a shvati da je zbog grehova kao lancima vezana za svoje ro|ake, ona }e se onda ~esto predavati sudbini i popu{tati `elji da uzme novo telo. Podstaknuta ovom `eljom, ona }e najpre `iveti u onoj ravni svesti koja odgovara njenom du{evnom stanju i tamo }e dobijati poduke. Bi}e joj, izme|u ostalog, predo~eni i razlozi "za" ili "protiv" novog otelovljenja. U otelovljenje }e krenuti kada zvezde u kojima je memorisano njeno "za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski put - poka`u put do materije i kad na Zemlji bude ro|eno zemaljsko telo koje odgovara njenom du{evnom stanju svesti. Pri ro|enju ona onda ulazi u ovaj ljudski omota~. Mu{karac koji je to telo za~eo i `ena u kojoj se embrion razvijao, privukli su onu du{u sa kojom imaju jo{ ne{to zajedno da o~iste - ili da bi zajedno sa njom kora~ale putem Gospodnjim u nesebi~nom slu`enju bli`njima. ^ovek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego pre svega na bi}e otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju Bo`ju i da ne dozvoli da mu drugi name}u svoju volju. Shvatite da i kad ka`ete: "Ispunjavam volju svog bli`njeg da bih o~uvao spolja{nji mir", vi spre~avate svoju du{u, a i du{u svog bli`njeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje. Vi

207

spre~avate sebe i svog bli`njeg u ispunjavanju zadataka koje su va{e du{e donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se o~iste i oslobode tereta greha koji je eventualno donet u ovo otelovljenje jo{ iz ranijih inkarnacija. Ko dopusti da njegov bli`nji uti~e na njega, ko dakle ~ini ono {to drugi ka`u iako shvata da to nije njegov put, kroz toga }e `iveti drugi a on sam `ive}e mimo svog pravog zemaljskog `ivota. On ne koristi dane; a njega koriste oni kojima je poslu{an i zbog toga ne}e spoznati svoj put kao ~oveka na ovoj Zemlji. Ko vezuje svoje bli`nje, name}u}i im svoju volju, mo`e se uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bli`njih. On ne poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje `rtve - i obrnuto: `rtva koja dopu{ta da bude isisavana, vezuje se za njega. U jednom od narednih `ivota, bilo u zemaljskom ruhu ili kao du{e u onostranim podru~jima, njih dvoje }e opet biti dovedeno jedno drugom - i to }e se ponavljati toliko puta i onoliko dugo dok jedno drugom ne oproste. Kad se dvoje ve`u jedno za drugo - svejedno da li je neko nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se opteretili i mora}e sve zajedno da o~iste, kako bi se izme|u njih ponovo mogli uspostaviti ljubav i jedinstvo. Niko ne mo`e re}i: "Nisam ni{ta znao o zakonima `ivota." Ka`em vam: Mojsije vam je doneo izvode iz ve~nih zakona, Deset zapovesti. I ako se njih dr`ite, ne}ete se vezivati jedni za druge, nego }ete jedni sa drugima `iveti u miru. Shvatite: samo ljubav i me|usobno jedinstvo pokazuju du{ama i ljudima puteve ka vi{em `ivotu. Bog, ve~no Dobri, pru`a Svoju ruku svakoj du{i i svakom ~oveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski `ivot. On po{tuje dane i u stanju je i da ih `ivi prema zapovestima, tako {to ~isti ono {to mu dan poka`e. On }e se jednom kao du{a kretati u Bogu i po~ivati u Bogu sa svima onima koji su i sami koristili svoje zemaljsko postojanje, tako {to su iz dana u dan spoznavali i sa Mnom, Hristom, savladavali ono {to bi im dan doneo i na {ta bi im ukazao radost ili patnju. I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim omota~em koji je va{ bli`nji odlo`io, ve} se u Duhu radujete {to je ta du{a u

208

zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni `ivot i {to se pripremila za njega, onda }ete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog bli`njeg. Vi }ete toj du{i, koja je sada bli`e Bogu, slati snagu ljubavi, kako bi ona i{la dalje ka vi{im ravnima i sve vi{e se sjedinjavala sa Bogom. Du{a ose}a radost i patnju svojih ro|aka. Du{e koje su napustile svoje telo i po~inule u Meni, Hristu, ose}aju se povezane preko Mene, Hrista, sa svima koji su jo{ u zemaljskom ruhu. Radost du{e {to je se njeni ro|aci s ljubavlju se}aju ispunjava tu du{u snagom. Shvatite: nesebi~ne molitve ispunjene ljubavlju daju du{i koja luta mo} i snagu na njenom putu ka bo`anskom. U va{im nesebi~nim molitvama ona }e osetiti povezanost i prima}e sve vi{e snage. Tako }e se ona br`e osloba|ati onog ljudskog koje jo{ prijanja za nju i tako se osloboditi za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za @ivot. Velika je Bo`ja plata za svaku du{u koja se ozbiljno trudi da ispunjava volju Bo`ju. Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori o svom verovanju, a ne `ivi ono u {ta tobo`e veruje. Na kraju krajeva, ~ovek koji stalno sumnja ne veruje u ono za {ta tvrdi da veruje. Iz toga se razvija bezna|e.

12. I ne sabirajte sebi blaga zemaljska, koja moljci pro`diru i r|a nagriza i koja }e lopovi iskopati i pokrasti. Ve} sabirajte blaga na Nebu, gde ih ni moljci ne pro`idru nit r|a nagriza, i gde ih lopovi ne iskapavaju i ne kradu. Jer gde je blago va{e, tamo je i srce va{e. 13. Svetiljke telu su o~i. Ako, dakle, jasno vidi{, svo telo tvoje bi}e svetlo. No ako o~iju nema{ ili su o~i tvoje bez sjaja, sve }e telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost {to je u tebi tama, kolika li je tek tama! 14. Niko ne mo`e dva gospodara slu`iti. Ili }e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili }e jednoga po{tovati a drugoga prezirati. Ne mo`ete istovremeno Bogu i mamonu slu`iti. (Pogl. 26, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

209

Samo ~ovek koji ne veruje u Boga, u Njegovu ljubav, mudrost i dobrotu, sakuplja blaga na Zemlji. Mnogi ljudi tvrde da veruju u Boga, no prepozna}ete ih po njihovim delima. Mnogi govore o ljubavi i o delima Bo`jim - ali }ete ih prepoznati samo po onome {to ~ine. Mnogi ljudi govore o unutarnjem carstvu i o unutarnjem bogatstvu, a ipak svoje ambare pune za sebe li~no i sakupljaju ovozemaljska blaga za sebe li~no, da bi ih ljudi cenili. Ko misli samo na sopstveno dobro, taj jo{ ne ose}a pticu grabljivicu koja je ve} podigla svoja krila, da uni{ti gnezdo i odnese bogatstvo koje bogata{, koji to gnezdo gradi, naziva svojim vlasni{tvom. Ko pak te`i najpre Carstvu Bo`jem, taj sakuplja unutarnje vrednosti, unutarnja blaga. On }e i u zemaljskome primati sve {to mu je potrebno, i vi{e od toga. Ko je bogat u unutarnjem, ne}e oskudevati ni u spolja{njem. No ko je bogat u spolja{njem i gomila bogatstvo, taj }e jednom trpeti oskudicu. Ko sakuplja blaga na Zemlji, ona }e mu biti oduzeta, kako bi se setio blaga unutarnjeg i da bi mogao u}i u @ivot, u unutarnje bogatstvo. Du{i }e nedostajati bo`anske svetlosti sve dok najpre ne po~ne da te`i Carstvu Bo`jem. I sve dok to jo{ bude mogu}e na Zemlji, du{a siroma{na svetlo{}u ponovo }e se ra|ati u telu siroma{nom svetlo{}u a i `ive}e mo`da u siroma{tvu me|u siroma{nima. I do}i }e do spoznaje da se blago, bogatstvo, nalazi jedino u Bogu. ^ije je srce kod Boga, taj }e biti bogat unutarnjim vrednostima i u}i }e u Carstvo Mira. Ja, Hrist, dajem vam merilo za spoznaju gde stojite - na svetlu ili u senci: "Jer gde je blago va{e, tamo je i srce va{e", tamo }e jednom biti i va{a du{a. Pazite: ko ~ita ove re~i a stoji na prekretnici od starog ka Novome Dobu, trebalo bi da po`uri da na|e svoj duhovni `ivot! Jer kada Novo Doba, doba Hrista, postane o~igledno na celoj Zemlji i bude se `iveo unutarnji `ivot, vi{e ne}e biti otelovljenja za one koji te`e spolja{njim vrednostima. Vi{e ne}e mo}i da se otelovljavaju ni

210

zemaljski bogata{i - da bi kao najsiroma{niji me|u siroma{nima ispa{tali zbog onoga {to su kao bogati propustili. Kada Carstvo Mira Isusa Hirsta na~ini dalje evolucione korake, vi{e ne}e biti ni siroma{nih ni bogatih. Svi ljudi }e onda biti bogati u Mome Duhu, jer su otkrili unutarnje carstvo. Odgovaraju}e }e onda `iveti i na novoj Zemlji, pod jednim drugim nebom. Zato budite spremni da slu`ite Bogu, iz ljubavi prema Bogu i bli`njima. Shvatite: niko ne mo`e slu`iti dva gospodara, Boga i mamona. Samo nesebi~na ljubav ujedinjuje sve ljude i narode. ^ovek na Zemlji i du{a u podru~jima ~i{}enja - oboje }e jednom biti dovedeni do odluke: slu`iti Bogu ili mamonu, biti za ili protiv Boga. Ne postoji ni{ta izme|u: ili ste za Boga ili ste za satansko.

15. Zato vam ka`em: ne brinite se za `ivot svoj, {ta }ete jesti ili piti; ni za telo svoje {ta }ete obu}i. Nije li `ivot vi{e od hrane, a telo vi{e od ode}e? I {ta vredi ~oveku ako ceo svet dobije, a `ivot svoj izgubi? 16. Gledajte ptice u vazduhu: niti seju niti `anju, nit sabiraju u `itnice; a Otac va{ nebeski ipak ih hrani. A niste li vi mnogo bolje zbrinuti od njih? A ko od vas mo`e lakat jedan pridodati rastu svome svojim htenjem? I za ode}u svoju {to se brinete toliko? Pogledajte ljiljane u polju kako rastu; nit se trude niti predu. A ipak vam ka`em, ni Solomon u svem sjaju svome i svojoj rasko{i ne be{e ukra{en kao oni. 17. Pa kad travu, koja je danas u polju a sutra se ve} u pe}i spaljuje, Bog tako odeva, {to ne bi vas, i mnogo bolje, o vi maloverni? 18. Ne brinite se, dakle, govore}i: [ta }emo jesti? [ta }emo piti? ili: ^ime }emo se odenuti? (kako to neznabo{ci ~ine). Jer zna Otac va{ nebeski da vama sve ovo treba. Nego te`ite najpre Carstvu Bo`jem i pravednosti Njegovoj, i sve }ete ovo imati. Zato, ne brinite se za nevolju koja vas sutra ~eka. Dosta je svakome danu nevolja njegovih." (Pogl. 26, 15-18)

211

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko brine za svoj li~ni `ivot, za svoje dobro - {ta }e npr. sutra jesti i piti ili {ta }e obu}i - taj je lo{ planer; jer pritom misli samo na sebe samog, na svoje sopstveno dobro i na svoj posed. Time on istovremeno planira i svoje boli i patnje. Ko, pak, izvr{ava volju Bo`ju, taj je dobar planer. On }e planirati kako dane tako i budu}nost. No, on zna da je njegovo planiranje samo namera, koja po~iva u ruci Bo`joj. On pola`e svoje planiranje u ruke Bo`je, radi sa snagama Bo`jim i pu{ta da ga Bog vodi u dnevnim zbivanjima. Jer on zna: Bog je sveznaju}i Duh i bogatstvo njegove du{e. Ko sebe poveri Bogu i svoj dnevni posao stavi u svetlo Bo`je i ispunjava zakon "Moli se i radi", taj }e primati pravednu platu. On }e imati sve {to mu je potrebno. Ako Bog, Ve~ni, ukra{ava prirodu i obla~i ljiljane u polju, koliko li }e tek onda vi{e hraniti i obla~iti Svoje dete koje ispunjava Njegovu volju! Ne brinite, dakle, za sutra, ve} planirajte i predajite svoj plan volji Bo`joj - a Bog, koji zna va{ plan, ispuni}e vam ono {to je za vas dobro. Nave{}u jedan primer: Dobar }e arhitekta bri`ljivo planirati ku}u i obrati}e pa`nju na sve detalje. Kada zavr{i plan, pregleda}e ga jo{ jednom, a onda }e ga predati naru~iocu na proveru. Ako se ovaj slo`i s planom, onda zanatlije po~inju da rade po njemu. Arhitekta i naru~ilac nadgledaju njegovo sprovo|enje i ume{a}e se samo ako ne{to ne odgovara planu. Sli~no treba i vi da ~inite sa svojim `ivotom: planirajte svaki dan i planirajte dobro! Odvojte vreme za trenutke razmi{ljanja u kojima }ete nalaziti unutarnji mir i mo}i uvek da promislite o svom `ivotu i svom planiranju. Bri`ljivo isplaniran dan, predat volji Bo`joj, Bog }e pro`eti Svojom voljom. Ko tako planira, taj ne treba da se brine za sutra. Njegova vera u Bo`je vo|stvo pozitivne su misli, iz njih proizlaze pozitivne re~i i zakonito postupanje. Pozitivne misli, re~i i postupci najbolje su oru|e, jer u njima deluje Bo`ja volja. To zna~i da je, u svakoj pozitivnoj misli, u svakoj nesebi~noj re~i, u svakom nesebi~nom gestu i delu, delotvorna Bo`ja volja, Njegov Duh. Bog }e

212

onome koji dobro planira dati sve {to mu je potrebno, i jo{ povrh toga. Za sutra se brine samo onaj ko se ne poveri Bogu, koji dopu{ta da mu dani prolaze a ne koristi ih. Ko se prepusti danu, a onda okrivljuje svog bli`njeg ako mu pone{to ne uspe, ako se razboli, ako je gladan, ako ne mo`e da zaradi koliko mu je neophodno za svakodnevni `ivot - on nije dobar planer. On je pla{ljiv, egocentri~an ~ovek, koji privla~i ono {to ne `eli i ~ega se pla{i. Ko ne planira sate, dane i mesece sa Bo`jom pomo}i i ne predaje svoj plan i sebe samoga volji Bo`joj, njega Bog ne mo`e voditi. Bog mo`e da vodi samo onoga ko svoj dnevni posao poveri Bogu i savesno ispunjava zapovest "Moli se i radi"; on je ispunjen Bogom - ispunjen je ljubavlju, mudro{}u i snagom. To zna~i da je njegova posuda, njegov `ivot ispunjen poverenjem i verom u Boga. Ljudi u Duhu Bo`jem ne}e trpeti oskudicu. Oni su dobri planeri, ~vrsti su u veri i rade sa snagama Duha. Samo pla{ljivi misli na sebe, na svoje malo "ja". On se brine za sutra jer nije postojan u Bogu i jer ne veruje u Bo`ju mudrost i ljubav. Time on nesvesno otvara ambare za lopove koji dolaze i kradu. Ono {to je pridobio i nagomilao za sebe li~no, to }e izgubiti. Iz Bo`je ruke ljudi primaju hranu, krov nad glavom i ode}u. Ko svoj `ivot, svoje misli i svoj posao polo`i u ruke Bo`je, taj ne treba da brine za sutra. On }e imati ono {to mu je potrebno danas, sutra i u budu}nosti - i povrh toga. Ko, dakle, `ivi u unutarnjem carstvu, taj ne}e oskudevati ni u spolja{njem. Ko je, pak, u unutarnjem siroma{an, taj }e oskudevati i u spolja{njem. Ako danas `ivi u spolja{njem i uve}ava svetovno bogatstvo za sebe i zadr`ava ga za sebe li~no, onda je on siroma{an u unutarnjem, i u nekom drugom zemaljskom ruhu trpe}e oskudicu, dakle, bi}e siroma{an. Zato te`ite najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, pa }e vam Bog dati sve {to vam je potrebno - i jo{ povrh toga. Gledajte ptice u vazduhu: one ne seju i ne `anju i ne pune ambare a na{ nebeski Otac ipak ih hrani. "Gledajte ljiljane u polju kako rastu; nit se trude, niti predu." Priroda u svojoj raznolikosti odevena je lep{e nego najbogatiji me|u bogatima. Ko misli samo na svoje dobro i na

213

svoje pune ambare, on }e, ili u ovom zemaljskom obliku postojanja ili u nekom drugom otelovljenju - sve dok to jo{ bude mogu}e - svoj hleb zara|ivati u znoju lica svog. Ispravno se moliti i ispravno raditi zna~i - raditi i za sebe i za op{te dobro. Shvatite: ljiljani u polju - {tavi{e, ~itava priroda - tu su za sve ljude i daruju im se mnogostruko. Ko je u stanju da to shvati i po{tuje, taj ne}e morati zara|ivati svoj hleb u znoju lica svog. On }e ispunjavati zakon "Moli se i radi" - za sebe i za svoje bli`nje. I ako stoji napisano "nit se trude, niti predu", onda to zna~i: ~ovek ne treba da misli samo na sebe i da radi samo radi sticanja dobiti za sebe samog, da bi se time kitio i pokazivao. Shvatite: sve {to postoji pod Bo`jim je okriljem. @ivotinje, drve}e, biljke, trava i kamenje pod Bo`jim su okriljem. Oni su u `ivotu evolucije kojim upravlja ve~ni Bog-Stvoritelj. Po{to je sav `ivot iz Boga, i `ivotinje, drve}e, biljke, trava i kamenje ose}aju. Oni do`ivljavaju u sebi evolutivnu snagu Stvoritelja, koja ih o`ivljava i tokom ciklusa bo`anskih eona vodi ka daljem razvoju. Ta stvarala~ka snaga, to ve~no Postojanje, daruje carstvima prirode ono {to im je potrebno. Darovi `ivota struje ka `ivotnim obliciima u meri u kojoj su ovi duhovno razvijeni. Ve~ni Otac misli na svaku travku. A koliko li tek misli na Svoju decu, koja su u sebi ve} razvila evolucione stupnjeve mineralnih, biljnih i `ivotinjskih carstava! Deca Bo`ja nose u sebi mikrokosmos iz makrokosmosa i tako su u komunikaciji sa ~itavom beskona~no{}u. Kako je pak siroma{an ~ovek koji se brine za sutra! On samim sobom pokazuje da jo{ nije savladao ono ju~e, jer nije u stanju da `ivi u danas, u sada, dakle u Bogu. ^ovekovo unutarnje, ~isto postojanje, esencija je beskona~nosti. Ko to kao ~ovek shvati, taj gleda u unutarnje i razvija zakone `ivota, tako da je u stanju da sve {to je spolja{nje vidi u svetlu Istine. Shvatite: Beskona~nost slu`i onom ~oveku koji misli i `ivi sveobuhvatno - dakle neograni~eno. Ljudi u Duhu ljubavi nisu okrenuti sebi, ve} su svesni svega oko sebe. Oni su u stalnoj komunikaciji sa snagama Bo`jim u svemu {to postoji. Ono {to ~ine, ~ine sa snagom ljubavi iz svog unutarnjeg. Oni planiraju i deluju

214

prema zapovesti "Moli se i radi", i dan ne tro{e uludo. Oni znaju koliko je dragocen dan, koliko vrede sati i minuti, pa koriste vreme. Ko, dakle, istinski `ivi, on ne brine za sutra; on ve} danas prima ono {to }e posedovati sutra. Jer ko `ivi u Bogu ne}e oskudevati ni danas ni sutra. Ko se pak i dalje pla{i i svoje bogatstvo vu~e k sebi, on }e sutra biti siroma{an. No onaj ko sebe vidi kao kosmi~no bi}e koje neograni~eno ispunjava volju Bo`ju, taj }e ste}i mudrost i snagu. A ko je ispunjen ljubavlju i mudro{}u, njegov `ivot je pro`et snagom Bo`jom. Njemu ne}e ni{ta nedostajati. Ko se, pak, brine za sutra i budu}nost vidi kao mra~nu, taj privla~i nesre}u; on }e svakoga dana imati svoje breme. Ne mislite, dakle, sa strahom na sutra! Planirajte snagom Bo`jom i pustite da Ve~ni deluje kroz vas. Onda }e va{e misli biti pozitivni magneti, koji }e opet privla~iti ono pozitivno i izgra|uju}e. Jer misli, re~i i dela su magneti. Ve} prema svojoj vrsti, oni opet privla~e isto ili sli~no.

215

27. POGLAVLJE Beseda na Gori (3. deo) Va{e negativne misli, re~i i dela va{e su sopstvene sudije (1). Trun i brvno Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i budite uzor (3). Moljenje, tra`enje, kucanje; unutarnja vrata ne}e se otvoriti razumu (4). Ono {to zahteva{ od svog bli`njeg, to sam ne poseduje{ u srcu; o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikovanje dobrih i lo{ih plodova (8-9). Primite Re~ `ivota srcem - "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje": delo @ivota i Ljubavi (13)

1. "Ne sudite, da vam ne bi sudili. Jer kakvim sudom sudite, onakvim }e vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom }e vam se meriti. I kako vi ~inite drugima, tako }e i vama ~initi. (Pogl. 27, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pro~itali ste: misli, re~i i postupci su magneti. Ko sudi svom bli`njem i presu|uje mu re~ima i delima, taj }e, dakle, isto ili sli~no iskusiti na sebi samome. Shvatite: va{e negativne misli, re~i i postupci va{i su sopstvene sudije. "Kakvom merom merite" - svejedno da li u mislima ili u re~ima i postupcima - bi}e vam i samima mereno. Kako vi budete omalova`avali svog bli`njeg da biste sami sebi podigli vrednost, tako }e i vas vrednovati: iskusi}ete svoju vrednost i pati}ete. I ako govorite: "Jednome je dovoljno ono {to ima, a drugi treba da dobije vi{e" - i sami }ete jednom imati samo onoliko koliko i onaj kome ste manje dodelili, ili jo{ manje nego on. Kako prilazite svom bli`njem u mislima, re~ima i postupcima, tako }e jednom biti i vama.

2. A za{to vidi{ trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne ose}a{? Ili, kako sme{ re}i bratu svojemu: Ja }u ti izvaditi trun iz oka tvojega, a eto brvno u oku tvome? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa }e{ onda, progledav{i, mo}i izvaditi i trun iz oka brata svojega. (Pogl. 27, 2)

216

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo onaj ko ne vidi brvno u sopstvenom oku, govori stalno o trunu u oku svog bli`njeg. Samo onaj ko ne poznaje svoje sopstveno mi{ljenje i `ivot, stalno `uri da izvadi trun iz oka svog brata. Ko ne poznaje sebe ni svoje brvno - grehe du{e koji se ogledaju i u njegovom oku - taj ne vidi ni istinu. Njegovo oko je zamu}eno grehom. On u bli`njem onda vidi samo ono {to i sam jo{ jeste: gre{nika. Samo onaj ko obradi brvno u sopstvenom oku, vide}e sve jasnije. Onda }e mo}i sve jasnije da prepoznaje i trun u oku svog brata i da mu, prema zakonu "ljubi bli`njeg svog", pomogne da ga izvadi. Ko, dakle, negativno govori o svojim bli`njima, potcenjuje ih ili ogovara, taj ne poznaje svoje sopstvene gre{ke. Po plodovima }ete ih prepoznati! Svako sam pokazuje ko je dakle, svoje plodove. Ko se zbog svojih bli`njih uzbu|uje ili ih ismejava, taj pokazuje ko on uistinu jeste. Ko najpre otkloni svoje sopstvene gre{ke, bi}e sposoban da pomogne i svom bli`njem. Zato je licemer svako ko lo{e govori o gre{kama svog brata - a pritom ne prime}uje brvno u sopstvenom oku.

3. Ne dajite svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuv{i se ne rastrgnu vas. (Pogl. 27, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nije u skladu sa ve~nim zakonom slobodne volje da s re~ima istine idete od mesta do mesta, od ku}e do ku}e, i da koriste}i svoje ve{tine nekog nagovarate i ube|ujete u ne{to i da misionarite prema svakome koga se do~epate. Jer bi to zna~ilo da vam istina nije sveta i da ~inite onako kako to slikovito stoji napisano: "Ne dajite svetinje psima i ne bacajte bisere svoje pred svinje". Svom bli`njem, dakle, re~ Bo`ju ne treba da name}ete. Ko misli da njegov bli`nji mora da

217

veruje i da prihvati ono {to on sam smatra svojim verovanjem, taj i sam jo{ sumnja i dovodi u pitanje svoje verovanje. Misionariti zna~i hteti ubediti. Ko `eli da ube|uje, taj u svom unutarnjem ni sam nije uveren u ono {to hvali. Budite vi svojim verovanjem dobri uzori, a ne misionari. Blago svoje vere vi mo`ete ponuditi, ali pu{taju}i svakome na volju da u njega veruje ili ne veruje, da ga sa vama po{tuje ili ne. Sloboda u Bogu je jedan aspekt ve~nog zakona. Ako va{ bli`nji slobodnom voljom do|e do vas i upita vas za va{e verovanje, onda je on u~inio prvi korak ka vama; i ako ste vi utvr|eni u veri, pri}i }ete svom bli`njem i odgovoriti mu. Ko je sa svojim bli`njim u bo`anskoj povezanosti, ne}e ga vezivati za svoje verovanje - nego }e mu saop{titi samo onoliko koliko je sam spoznao i ostvario. Svog bli`njeg }e za svoje verovanje vezivati samo onaj ko je malo nesebi~ne ljubavi razvio u sebi. Zato ~uvajte se onih preterano revnosnih koji ho}e da vas pridobiju za svoje verovanje. Vi pak ve~nu istinu ponudite usmeno i pismeno - `ive}i i sami po njoj; onda }e k vama dolaziti oni koji su spoznali `ivot u sebi.

4. Molite, i da}e vam se; tra`ite, i na}i }ete; kucajte, i otvori}e vam se. Jer svaki koji moli, primi}e, i koji tra`i, na}i }e, i onima koji kucaju, otvori}e se (Pogl. 27, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo onaj ko jo{ nije kro~io u svoje unutarnje, u kraljevstvo ljubavi, moli, tra`i i kuca na vrata koja vode u unutarnji `ivot. Carstvo Bo`je je u unutarnjem, u du{i svakog ~oveka. Prvi korak na stazi ka unutarnjem `ivotu, na putu ka vratima spasenja, jeste molitva Bogu za pomo} i potporu. Slede}i korak je tra`enje Bo`je ljubavi i pravednosti. Putnik-traga~ pronalazi `ivot, Bo`ju ljubav i pravednost u zapovestima `ivota, koje su putokazi na putu u unutarnje.

218

Slede}i korak je kucanje na unutarnja vrata, u sopstvenoj sr~anoj komorici. Ova vrata ka srcu Bo`jem otvori}e se samo onome ko iskreno moli, ko iskreno tra`i i kuca. ^oveku razuma, koji te`i samo spolja{njim vrednostima i idealima, ova unutarnja vrata ne}e se otvoriti. Ni oni koji sumnjaju ne}e biti primljeni. Ko, dakle, moli, tra`i i kuca, mora to ~initi iz ljubavi prema Bogu, a ne zato da bi isku{ao Bo`ju Ljubav. Shvatite: ko `eli samo da proveri da li Bo`ja ljubav zaista postoji, taj }e vrlo brzo i sam do}i do probnog kamena. Ko `ivi u Bogu, tome su vrata srca otvorena. On ne mora vi{e da moli - on je ve} primio; jer Bog poznaje Svoju decu. Ko se vratio u srce Bo`je, taj je u svojoj du{i ve} primio. To zna~i, bogatstvo iz Boga svetli poja~ano u njegovoj du{i i zra~i kroz njega, kroz ~oveka. Ko se vratio u svoje unutarnje, taj ne treba vi{e da tra`i - on je u kraljevstvu unutarnjeg kod ku}e. I ko se svesno nastanio u njemu, taj ne mora vi{e da kuca; on se ve} vratio i `ivi u Bogu i Bog kroz njega. Mole, tra`e i kucaju samo oni koji jo{ stoje napolju i jo{ ne znaju da duboko u svojoj du{i nose ono {to ih ~ini uistinu bogatim: Bo`ju ljubav i mudrost.

5. Koji }e od vas, ako ga dete njegovo za hleb zamoli, kamen da mu da? Ili ako ga za ribu zamoli, da mu da zmiju? Kad dakle vi, r|avi, umete darove dobre davati deci svojoj, koliko }e vi{e Otac va{ nebeski dati dobra onima koji Ga zamole. 6. I sve {to `elite da ~ine vama ljudi, tako ~inite i vi njima, a ono {to ne `elite da vama ~ine, to ni vi njima nemojte ~initi; jer ovo je zakon i proroci. (Pogl. 27, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: ono {to sami niste voljni da date, to ne treba da zahtevate ni od svojih bli`njih. Ako o~ekujete od svog bli`njeg da u~ini ne{to za vas, onda sebi postavite pitanje: za{to to sam da ne u~inim? Ko od svog bli`njeg o~ekuje novac i dobra npr., da bi mu bilo udobno i da sam ne bi

219

morao da radi, ili ko od svog bli`njeg o~ekuje vernost a sam nije veran, ili ko bi hteo da od svog bli`njeg bude prihva}en a sam ne prihvata svoje bli`nje - sebi~an je i siroma{an u Duhu. Ono {to stalno zahteva{ od svog bli`njeg, to sam nema{ u srcu. Nezakonito je svojim stavom o~ekivanja primoravati svoje bli`nje na postupke, iskaze ili na~ine pona{anja na koje oni sami nisu spremni. Ako si u svojim `eljama u odnosu na svog bli`njeg prepoznao svoj stav o~ekivanja, preobrati se brzo i uradi najpre sam ono {to o~ekuje{ od bli`njeg. Svako primoravanje je pritisak koji }e opet prouzrokovati primoravanje i protivpritisak. Takvim jednim iznu|iva~kim pona{anjem prema svojim bli`njima, vezuje{ se za njih i, kako od sebe, tako i od onoga koji dopu{ta da na ne{to bude primoran, stvara{ roba svoje niske prirode. Metode prinude, poput "ja o~ekujem od tebe, a ti o~ekuje{ od mene - i svako daje onom drugome ono {to ovaj tra`i" vode vezivanju. A za ono {to je vezano nema mesta na Nebu. Oboje, koji su vezani jedno za drugo, sre{}e se jednom ponovo, bilo u finotvarnijem `ivotu ili u nekom novom otelovljenju. Ovaj oblik vezivanja ne va`i za radno mesto. Ako si se dobrovoljno uklju~io u neko podru~je rada u nekom pozivu i odgovorni ti da zadatke koje treba da ispuni{ u okviru svoje delatnosti, onda si ti ve} svojim stupanjem u preduze}e rekao "da". Ti si se dobrovoljno uklju~io u to podru~je rada i u taj radni tim, kako bi radio ono {to ti se nalo`i. Kada, dakle, odabere{ neko radno mesto, onda treba i da sprovodi{ ono {to ti se nalo`i prema podru~ju rada koje si sam odabrao. Iskaz "I sve {to `elite da vama ~ine, tako ~inite i vi njima" ne va`i dakle za zanimanje ili za podru~je rada koje ste sami odabrali. "Ono {to ne `elite da ljudi vama ~ine, to ne ~inite ni vi njima" zna~i: ako ne `elite da vas ismevaju i rugaju vam se, da vam kradu i varaju vas, ili da vam oduzmu celokupnu imovinu, ako ne `elite da imate tutora ili da vam silom oduzmu va{u slobodnu volju, ako ne `elite da vas grde i tuku - ne ~inite to onda ni vi svojim bli`njima.

220

Jer, ono {to ~inite najmanjem od svoje bra}e, to ~inite i Meni - i sebi samima. Ono {to ne `elite da vama ~ine, to ne ~inite ni jednome od svojih bli`njih - jer sve {to proizi|e iz vas, vra}a se opet vama. Zato kontroli{ite svoje misli i {tedite jezik!

7. U|ite na uska vrata. Jer uzana je staza i tesna su vrata {to vode u `ivot i malo ih je koji ih nalaze. A {iroka su vrata i {irok put {to vode u propast, i mnogo ih je koji njime idu, i koji kroz njih prolaze. (Pogl. 27, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...Uzana je staza i tesna su vrata {to vode u `ivot" zna~i: u svakome ko se trudi da ide tim uskim putem ka @ivotu, javlja se onaj mra~ni i pokazuje mu - kao {to je pokazivao i Meni kao Isusu iz Nazareta - blaga i ugodnosti ovoga sveta. Uvek iznova i za svaki dan va`i - odolevati i suprotstavljati se onom satanskom. Ko nije budan, bi}e mu ropski pot~injen. Shvatite: svako ko ~ini prve korake ka @ivotu ose}a se najpre sputano i ograni~eno, sve dok se definitivno ne odlu~i. Jer ono {to je do tada od ljudskoga mislio i ~inio, to sada treba da napusti. Prvi koraci idu u neizvesno - oni se zovu vera i poverenje. Dok ne na~inimo prve korake, staza ka `ivotu bi}e uzana i tesna. Prve prepreke koje bi trebalo savladati na putu ka srcu Bo`jem glase: "Promeni mi{ljenje iz osnova i zanemari stare, ljudske navike! Pokaj se, oprosti, moli za opro{taj i ne gre{i vi{e!" To za svakog pojedina~no zna~i sopstveni napor i menjanje svega onog {to je do tada kod njega bilo uobi~ajeno. Ko ipak uz Moju snagu izdr`i, taj }e ostaviti iza sebe uzanu stazu i dospeti na veliki svetli put koji vodi u carstvo unutarnjeg, na kojem }e, sa onima koji idu ka svetlosti, i}i prema kapijama Apsolutnosti, ka `ivotu u Bogu. Svakoga dana ~ovek je na proveri: za ili protiv Boga. Ko se odlu~i protiv Mene, zadr`avaju}i dakle sve ljudske ugodnosti i sve ono ljudsko, taj ne}e ni biti isku{avan, jer na {irokom

221

mra~nom putu on je sebe ve} zave{tao onome koji zavodi. Ovim putem u propast idu ~ak mnogi. Njih ne isku{avaju kao one koji idu uzanom stazom ka @ivotu. Ko se zave{tao i posvetio onome koji zavodi, zavodniku, taj je tako i rekao svoje neograni~eno "da" onome {to ima da po`anje na osnovu svoje setve.

8. ^uvajte se od la`nih proroka, koji }e vam do}i u jagnje}oj ko`i, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim pozna}ete ih. Mo`e li se s trnja brati gro`|e ili s ~i~ka smokve? 9. Tako i svako dobro drvo plodove dobre ra|a, a r|avo drvo plodove lo{e ra|a. Svako drvo koje ne ra|a dobra ploda, dobro je jo{ samo da se pose~e i u oganj baci. Tako }ete dakle dobro od zla razlikovati, po plodovima njihovim koje donose. (Pogl. 27, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Na kraju materijalisti~kih dana, na kraju doba grabe`i i pohlepe, nastupi}e mnogi la`ni proroci. Oni }e mnogo govoriti o ljubavi Bo`joj - a njihova }e dela ipak biti ljudska. Pravi prorok i duhovni mudrac nije onaj koji govori o ljubavi Bo`joj, ve} samo onaj ~ija su dela dobra. Dar da ovo proverava ima ipak samo onaj koji proverava najpre svoje sopstveno verovanje: da li i sam uistinu veruje u jevan|elje nesebi~ne ljubavi i da li i ispunjava smisao jevan|elja - i {ta je iz nesebi~ne ljubavi ve} sam ostvario prema svom bli`njem. Svoje bli`nje }ete mo}i spoznavati i ose}ati razliku izme|u dobrog, manje dobrog, i onog lo{eg, tek kad postanete duhovno zreliji za nekoliko stupnjeva. Ko svoje bli`nje jo{ osu|uje i negativno misli i govori o njima, taj jo{ nije u stanju da ih proverava. Njemu nedostaje dar razlikovanja. On samo osu|uje - a ne proverava.

222

Kako }ete mo}i prepoznati dobre plodove ako ste i sami jo{ r|av plod? Dar da razlikuje {ta je dobro, {ta je manje dobro, a {ta lo{e, ne mo`e imati onaj ko ne ostvaruje Bo`je zakone. Ko `eli da proveri svog bli`njeg, taj nek najpre proveri sebe samoga, da li poseduje dar razlikovanja pravednog od nepravednog. Dobar plod mo`e vrlo brzo da bude odba~en, a lo{ potvr|en: onda kad se truo plod isti~e s mnogo govorenja i deluje sa mnogo prividno ubedljivih re~i i gestova. Shvatite: isto privla~i isto. Ko je i sam jo{ truo plod, tome su truli plodovi bliskiji nego zdravi. Ko je pak nesebi~an, taj je dobar plod, i njemu je onda i bliskije ono dobro, ono nesebi~no. Ko je nesebi~an, poseduje i dar razlikovanja dobrih, manje dobrih i lo{ih plodova. Ko dakle `eli da razlikuje dobre plodove od lo{ih, najpre sam mora da bude dobar plod. Samo dobar plod mo`e prepoznati lo{ plod. Lo{ plod stalno tra`i svoje istomi{ljenike - lo{e plodove, da bi zajedno nastupili protiv onih dobrih. Lo{i plodovi osu|uju, odbacuju, sude i vezuju. Dobri, zreli plodovi, imaju razumevanja, dobrih su namera, tolerantni su i ljubazni prema svom bli`njem. Oni oslovljavaju nepravilnosti, ali svoje bli`nje i dalje ~uvaju}i i nose}i u svom srcu. To zna~i: oni vi{e ne presu|uju, ne osu|uju i ne sude. Ponavljam: prepozna}ete ih po njihovim plodovima. Dobar plod poznaje lo{ plod, ali lo{ plod ne prepoznaje dobar plod. Dobar plod gleda samo ono dobro, lo{ plod samo ono lo{e. Odgovaraju}e tome ~ovek i misli, govori i postupa.

10. Ne}e svi koji Mi govore: Gospode, Gospode!, u}i u Carstvo Nebesko; nego koji izvr{avaju volju Oca Mojega koji je na Nebu. Mnogi }e Mi re}i u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime Tvoje prorokovali? Zar nismo u Tvoje ime |avole izgonili? Nismo li u Tvoje ime ~udesa mnoga ~inili? I tada }u im kazati: Nikada vas nisam poznavao; dalje od Mene svi vi koji zla ~inite. (Pogl. 27, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

223

Ko samo doziva Moje Ime, a ne ispunjava volju Mog Oca, taj je i pored svog prividno duhovno uspe{nog govorenja i svojih prividno ljubaznih re~i, siroma{an u Duhu i ne}e u}i u Carstvo Nebesko. Ko, pak, ~ini nesebi~na dela, ne o~ekuju}i platu i priznanje, taj izvr{ava volju Mog Oca; jer onako kako postupa tako i misli i govori. Nesebi~na dela nastaju jedino iz ose}anja i misli ispunjenih Bogom. Ako su ~ovekove misli ne~iste, onda su mu i re~i bez duha, a dela sebi~na. Shvatite: ko samo prividno govori iz Ja Jesam, ko dakle samo prividno govori Moju re~ i samo prividno ~ini dela u Moje ime, od toga dobro i `ive}i, taj je ve} primio svoju platu. I u Nebu on nema nikakve plate. Ko nesebi~no ~ini dela ljubavi i radi za svoj zemaljski hleb, taj }e na Nebu biti pravedno nagra|en. Shvatite: duhovni hleb je duhovna hrana du{e. Hleb za telo treba zara|ivati prema zakonu "Moli se i radi". Duhovni hleb dolazi iz Neba i daje se onima koji ~uvaju Zakon ljubavi i `ivota i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Zemaljsku hranu Bog daruje ljudima preko zemlje. Plodovi zemlje pripremaju se radom ruku. Tako radnik zaslu`uje svoju platu. Shvatite razliku izme|u hleba za du{u i hleba za zemaljsko telo! I jedan i drugi teku iz jednog izvora, no jedan je duhovni i daje se du{i, a drugi je zgusnuta tvar, materija, i daje se fizi~kom telu. Za ono {to veliki Duh, Bog, daruje ljudima za njihovo fizi~ko telo, potreban je ljudski rad; mora se npr. sejati, obra|ivati, `eti i prera|ivati. Za ovo ~ovek ~oveku treba i da pla}a. U Carstvo Bo`je }e biti primljen samo onaj koji sve ~ini iz ljubavi prema Bogu i prema ljudima.

11. Svaki, dakle, koji slu{a ove re~i Moje i izvr{uje ih, poput ~oveka je mudrog koji, grade}i ku}u svoju, iskopa i polo`i temelj na kamenu. I udari ki{a, i nado|o{e vode, i dunu{e vetrovi, i navali{e na ku}u onu ali ne sru{i se ona jer be{e utemeljena na kamenu.

224

12. A koji ove re~i Moje slu{a a ne izvr{uje ih, sli~an je ~oveku ludu koji sazida ku}u svoju na pesku. I udari ki{a, i vode nado|o{e, i dunu{e vetrovi, i udari{e na ku}u onu - i sru{i se ona, i velik be{e pad njezin. Ali grad sazidan na temeljima ~vrstim i ~vrstim zidinama opasan, ili na vrhu brda podignut i utemeljen na steni, ne mo`e pasti nikad, niti sakriven biti. 13. I kad zavr{i Isus besedu Svoju, divlja{e se narod nauci Njegovoj. Jer dok pou~ava{e, govora{e i glavi i srcu, a ne kao pismoznanci koji pou~avahu samo od slu`be svoje. (Pogl. 27, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko Moje re~i slu{a i pridr`ava ih se, taj razvija svoj duhovni `ivot. On temelji svoj `ivot na Meni, na steni. Onda }e on odoleti i svakoj buri i svakoj poplavi. Nakon ovog `ivota na Zemlji njegova }e du{a svesno u}i u duhovni `ivot i ne}e tamo biti stranac, jer je ~ovek jo{ na Zemlji `iveo u carstvu unutarnjeg. Proro~ki duh je vatra u proroku i u svim prosvetljenima. Bog je govorio i govori kroz njih ne kao oni "koji su pou~avali samo od slu`be svoje". Proroci i prosvetljeni govorili su i govore iz punomo}i Ve~noga, Boga koji govori, hteli to ljudi da priznaju ili ne. Stoji zapisano: "govora{e i glavi i srcu". Ono {to primi intelekt, glava, o tome govore i raspravljaju oni koji misle glavom. Uprkos svemu, upadne poneko malo seme i u njihovo srce. Ko re~ `ivota prima srcem, on je u svom srcu i aktivira i u~ini}e da dobra setva, `ivot, odmah proklija. Ko pak re~ Bo`ju `eli da shvati samo intelektom, taj }e kasnije mo`da tek nakon nekoliko udaraca sudbine - morati da shvati {ta je odbio svojom sumnjom i uobra`eno{}u svog razuma. Mora}e da shvati da mu je ta semenka, re~ Bo`ja koja je data iz obilja `ivota preko proroka i prosvetljenih, mnogo toga mogla u{tedeti. Knjiga "Ovo je Moja Re~" deluje ka Novom Dobu, ka Dobu Hrista. Njenu osnovu ~ine Moj `ivot kao Isusa iz Nazareta nekada i Moja re~ kao Hrista danas (1989).

225

Merilo za `ivot i mi{ljenje ljudi Novog Doba u Carstvu Mira Isusa Hrista bi}e to kako Sam Ja kao Isus iz Nazareta mislio, kako Sam ljude u~io i kako Sam `iveo. Tako }u im Ja biti veoma blizu. Oni }e Me u Duhu pozdravljati kao svoga brata i primi}e Me i prihvatiti kao vladara Carstva Bo`jeg na Zemlji. Ova knjiga je delo Ljubavi i @ivota. Iz nje }e ljudi u Carstvu Mira saznati i kako Sam Ja uveo i izgra|ivao Doba Svetlosti na Zemlji. Sazna}e i kako Sam delovao kroz mnoge verne koji su se zajedno sa Mnom borili i stradali za Novo Doba. Ova knjiga, "Ovo je Moja Re~", tako je i istorijski dokument. ^ita}e je kako sada - u starome svetu koji se bli`i svom svr{etku - tako i u Novom Dobu, koje se pomalja i osvaja sve vi{e. Ljudi }e iz nje shvatiti i ispunjenje bo`anskog naloga Spasenja, zapo~etog Mojim delovanjem kao Isusa iz Nazareta, zatim kao Spasitelja, pa kao Hrista Bo`jeg - a sada kao graditelja Novog Doba, u kojem Ja pripremam Svoj dolazak kao vladara Carstva Mira, u kojem Sam Ja brat onima koji sa Mnom i sa mnogima ~ija su srca ~ista, `ive u bratstvu Hristovom.

226

28. POGLAVLJE Isus osloba|a `ivotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja Pad: zgu{njavanje energije sve do materije Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi postaju sve suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - ^ovek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`njavaju, krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgra`ava nad eksperimentima sa `ivotinjama (1-3). ^isti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i Njegovih pravednih proroka Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16)

1. Jednoga dana, po{to Isus zavr{i Svoju pri~u, dogodi se na jednom mestu kod Tiberija, gde je sedam izvora, da neki mladi} donese Isusu `ive kuni}e i golubove, da ih On pojede sa u~enicima Svojim. 2. I pogledav{i Isus mladi}a ljubazno, govora{e mu: "Dobro srce ima{ i Bog }e te prosvetliti; ali zar ne zna{ da Bog na po~etku ~oveku dade plodove Zemlje za hranu, ne u~iniv{i ga time manjim od majmuna ili vola ili od konja ili ovce, da on svoje sabli`nje ubija i meso njihovo da jede i krv njihovu da pije? 3. Vi verujete da je Mojsije s pravom zapovedio da se takva stvorenja `rtvuju i jedu, i tako i ~inite u hramu; ali znaj, jedan je ovde ve}i no Mojsije i dolazi da krvne `rtve tog zakona i gozbu ukine, a ~isto davanje i `rtvovanje bez krvi ponovo da uspostavi, kako u po~etku be{e - naime zrnevlje i plodovi zemlje. (Pogl. 28, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam do{ao kao Isus iz Nazareta u ovaj svet da svedo~im o Bogu, Mom Ocu, i o svemu {to je Bog stvorio. Iz prve otpale misli - hteti biti kao Bog - nastao je Pad. Bi}a pada, i sa njima sva deca Bo`ja koja su dopustila da ih ova zavedu primamljivim obe}anjima, primila su ipak iz dobrih ruku Ve~noga -

227

koji ljubi svu Svoju decu i koji ih ve~no u Sebi vidi kao ~ista bi}a delove iz duhovnih sunaca i duhovnih planeta. Ovi delovi duhovnih sunaca i planeta padali su onda zajedno sa bi}ima pada i postepeno su se, u beskona~nim razdobljima srozavanja od finotvarnog ka sve grubotvarnijem - zgu{njavali sve do materije. Oni su sadr`avali i duhovna mineralna, biljna i `ivotinjska carstva, koja su se isto tako degradirala ka materiji. To zna~i: svetlost u tim duhovnim formama sve vi{e se smanjivala. A kako je ona slabila tako su se smanjivala i duhovna tela dece Bo`je: ona su se sve vi{e zatvarala u sebe. Istovremeno se, postepeno, oblikovao ~ovek - spolja{nji omota~, koji je onda obuhvatio to umanjeno duhovno telo siroma{no svetlo{}u. Znajte: duhovno telo sastoji se od duhovnih ~estica. U njima se nalaze duhovni atomi, u kojima su pohranjene snage duhovnih su{tina i osobina Bo`jih. Kako je svetlost slabila, tako su mnoge ~estice po~ele da se ume}u jedna u drugu, tako {to bi jedna ~estica primala u sebe drugu. Protivzakonita ose}anja, misli i postupci pale dece i onih koji su od njih bili zavedeni, prouzrokovali su, dakle, pretvaranje kosmi~kih energija od finotvarnog ka grubotvarnom. Kako su se pala bi}a i oni koji su od njih bili zavedeni okretali od Boga svojim protivzakonitim mislima, `eljama i postupcima, tako je i zgu{njavanje bivalo sve ve}e, pa se finotvarno telo jo{ vi{e smanjilo, a grubotvarno telo postalo je jo{ gu{}e. Pad je, dakle, prouzrokovao neku vrstu mutacije: jedan deo ~istih duhovnih snaga finotvarnog tela pretvorio se u niskoosciluju}e energije, iz kojih je onda postepeno nastajalo ljudsko telo. Tokom tih razdoblja duhovno telo u ljudskom telu postajalo je duhovni nosilac energije za ~ove~ji organizam. Uvu~eno - to zna~i i umetnuto duhovno telo ostalo je u omota~u zvanom ~ovek i ono je transformator `ivotne snage za ~oveka. Bez ovog duhovnog tela, du{e, ~ovek, dakle, ne mo`e da `ivi. Mineralna i biljna carstva Zemlje primaju svoju `ivotnu snagu od Prasnage, od kosmi~kog Duha, preko duhovnog dela planete koji je u njoj, opkoljen materijom, zemljom. Zemaljske `ivotinje nastale tako|e tokom zgu{njavanja, doprinosile su i doprinose izjedna~avanju snaga u prirodi. Neke `ivotinjske vrste, koje nemaju jo{ ni delimi~nu du{u, primaju svoju `ivotnu snagu tako|e iz duhovnog dela planete.

228

@ivotinjske vrste koje pak ve} imaju delimi~ne du{e, dakle uve}ane duhovne ~estice, neposredno se napajaju `ivotom iz prasnage, bez posredovanja duhovnog dela planeta. Bog, Ve~ni, Svojoj ljudskoj deci dao je sve - Zemlju sa njenim biljkama, plodovima, semenjem i izvorima vode - da mogu da ishrane i svoja fizi~ka tela. Prvi ljudi prehranjivali su se biljkama, plodovima, semenjem i pili su vodu sa izvora. @ivotinje su bile njihovi prijatelji i pomaga~i. U ovom razvojnom procesu nastao je i zametak za zemaljska tela. Tokom vremena, ljudski rod postajao je sve suroviji. Rasla je pohlepa, `elja za posedovanjem, `elja da se bude neko i ne{to, a time su istovremeno rasla i ~ulna u`ivanja i po`ude. Ljudi su prera|ivali darove Bo`je sa sve vi{e tro{kova za njihovo pripremanje, poja~avaju}i tako svoje po`ude i njihovo zadovoljavanje. Mu{karac je po~eo da `udi za `enom i uzimao je vi{e `ena. Ta "`udnja za mesom", za telom `ene, postajala je sve ve}a. Za~e}u deteta sve je vi{e prethodila `udnja ~ula i njeno zadovoljenje. Sa porastom ~ulnih u`ivanja, ~ovekove po`ude usmeravale su se i ka `ivotinji. Lovili su je, ubijali, pa pripremali i jeli njeno meso. ^ovek se sada pona{ao sli~no kanibalu. @ivotinje su onda postajale sve neprijateljskije prema ~oveku, jer ih je on lovio i tako pla{io. Tako su ljudi, iz nara{taja u nara{taj, sve vi{e otpadali od Boga. Oni su, dakle, darove Bo`je - ne samo biljke i `ivotinje, nego i zemlju i svoje bli`nje - smatrali svojim vlasni{tvom. Me|u sobom nisu vi{e bili bra}a i sestre, ve} su podjarmljivali sebi jednake, nazivaju}i ih svojim robovima. U~inili su da ovi poput `ivotinja rade pod jarmom i u ropstvu i sa njima ~ak postupali kao sa kakvom robom. Na taj na~in nastao je ~ovek-gospodar. Zemlju su ljudi-gospodari delili na parcele, koje su smatrali svojim vlasni{tvom, ome|avaju}i se u "moje" i "tvoje". Ko od velikog kola~a Zemlje ne bi prigrabio nijedno par~e, ili je pak posedovao samo komadi} zemlji{ta, taj je bio sluga, slu{kinja ili rob nekog od gospodara. Ovaj je dopu{tao da njegovi bli`nji rade za njega i izrabljivao je ljude i `ivotinje, dakle svoje robove. Mnogi od robova su i umirali od iscrpljenosti. Njihov `ivot za tog ~oveka-gospodara nije imao nikakvu vrednost - osim ako je to bila kakva robinja, koju bi

229

iskori{}avao za zadovoljenje svojih ~ulnih po`uda, dr`e}i je zatvorenu kao pticu u kavezu. ^ovek-gospodar je potkradao svoju bra}u i sestre tako {to im je uskra}ivao deo Zemlje koji im pripada. Kasnije je Zemlja podeljena na dr`ave i tako su nastale dr`avne granice. Po{to je ~ove~anstvo postajalo sve surovije, Zemlja je po~injala da se brani: prirodna zbivanja prerastala su u katastrofe - kao posledice ~ovekovih ogre{enja o Zakon. Ljudi su sada, onako bespomo}ni, bili izru~ivani tim prirodnim katastrofama i one su stalno uzimale ljudske `rtve. Kako ljudi nisu shvatali {ta se ustvari doga|a, zami{ljali su snage prirode kao bogove koji im iz samovolje smi{ljaju dobro ili lo{e i {alju im katastrofe. Tako su se ljudi sve vi{e okretali od jednog Boga Ljubavi i Istine, od Stvoritelja Neba i Zemlje, zaboravljaju}i Ga i obo`avaju}i svoje bogove. To je bio po~etak sujeverja. ^ovek-gospodar, koji nije po{tovao `ivot i koji je malo zna~aja pridavao `ivotinjama i ljudima koje je nazivao svojim robovima, prinosio je ovim bogovima ljude i `ivotinje kao `rtve, ne bi li ih tako pridobio za sebe. Shvatite: sve ovo zlo~in je i greh protiv ~oveka i protiv carstava prirode - i protiv Boga, Zakona `ivota. Sa prorocima Bo`jim i mnogim prosvetljenim mu{karcima i `enama koji su ponovo donosili ljudima istinu, otpo~injalo je sasvim postepeno okretanje jednom Bogu. Mojsije je upravo od ovog jednog, ve~nog Boga Ljubavi i Istine doneo Deset zapovesti. Iz njih je on i nalo`io Izraelcima da ne ubijaju stvorenja Bo`ja i da ih ne jedu. Ali Izraelci nisu uvek slu{ali Mojsija. Oni su, naro~ito onda kad bi njihovi sopstveni uzroci stizali do njih kao posledice, uvek iznova mislili na svoje bogove i ponovo po~injali sa starim ritualom `rtvovanja. Uvek iznova pojavljivali su se opominjaoci Bo`ji. Narodu je stalno pribli`avan jedini Bog. Veliki prorok Isaija, na Nebu nosilac bo`anske Mudrosti, najavio je Mesiju, Donosioca @ivota i Svetlosti za sve du{e i ljude.

230

I ispunilo se: Ja, Hrist, do{ao Sam u Isusu ljudima i postao Sam Sin ~ove~iji. Do{ao Sam da ljudima poka`em put iz greha i ropstva. Kao Isus iz Nazareta pou~avao Sam prvi Zakone Bo`je i `iveo ih prvi pre ljudi. Ali, ~ove~anstvo Me ipak nije prepoznalo. U~io Sam ljude da jedni druge ljube, da po{tuju prirodu, da Zemlju priznaju kao majku u deca `ive i rade. U~io Sam ljude jednakosti, bratstvu i pravednosti; u~io Sam ih da ne par~aju dele bratski jedni s drugima.

ljube `ivotinje, da ~ijem krilu ljudska slobodi, jedinstvu, Zemlju, ve} da sve

Tako je otpo~ela evolucija - to zna~i da su se ljudi opet postepeno okretali Bogu. Najpre je ukinuto verovanje u bogove, onda `rtvovanje ljudi, a kasnije, tokom vremena, i `rtvovanje `ivotinja. Danas, u vremenskoj prekretnici od starog ka Novome Dobu, Ja }u okon~ati grozne eksperimente sa `ivotinjama, klanje `ivotinja i jedenje njihovog mesa. O, shvatite: ovo je doba evolucije - preobra`aj starog kako bi mogla da nastupi duhovnost. O, shvatite: Ja Sam do{ao kao Isus iz Nazareta. Protuma~io Sam ljudima Zakone, a i `iveo Sam `ivot u Zakonu Bo`jem pre ljudi, njima za primer. Na Golgoti Sam postao Spasitelj svih du{a i ljudi. Va{ Spasitelj je sada i Onaj koji vas vodi u Novo Doba, u doba Hrista, koji je Ja Jesam. Sve vi{e ljudi napu{ta ubijanje `ivotinja i `ivotinjsku ishranu. Sve vi{e ljudi vidi Zemlju kao celinu, kao svoju hraniteljicu, kao deo svog `ivota. Oni se hrane onim {to im Zemlja daruje i to zakonito pripremaju. Tokom generacija sasvim postepeno }e nastajati ljudski rod koji poznaje Zakone Bo`je, pridr`ava ih se i odgovaraju}e se i hrani. Ja Sam kao Isus iz Nazareta do{ao da u~im ljude tim zakonima i `ivim ih njima za primer, pa tako i da ukinem krvnu `rtvu, jedenje `ivotinja i gozbe. Ja Sam do{ao da stvorim jedan novi ljudski rod koji ispunjava volju Ve~nog Oca, koji je jedan Bog iz ve~nosti u ve~nost.

4. Ono {to Bogu na `rtvu prinosite u ~istoti, to treba da jedete, ali ono {to ne `rtvujete u ~istoti to ne treba da jedete, jer do}i }e ~as kad }e va{e krvne `rtve i svetkovine prestati i kad }ete Boga obo`avati sa svetim po{tovanjem i ~istim `rtvovanjem. (Pogl. 28, 4)

231

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je u srcu ~ist `ivi od onoga {to mu Zemlja daruje. On se zahvaljuje Bogu i po{tuje Ga u svemu. I svoja jela on prinosi Bogu iz ~istog srca. On prihvata samo onu hranu koju mu pru`a Bog preko majke Zemlje. Onaj ~isti prepoznaje ~isto i `ivi u njemu i sa njim. Onaj ne~isti, pak, poznaje samo ne~isto i tako opet stvara ne~isto i u njemu `ivi. Moj Dolazak je objavljen. Pripremite Meni, Hristu Bo`jem puteve u sebi, jer Carstvo Bo`je, iz kojeg Ja dolazim, u vama je! Pripremite se za Moj Dolazak i preispitujte svoj `ivot svakodnevno, da li je po volji Bo`joj. Ako spoznate da va{a ose}anja, misli, re~i i postupci nisu po Bo`joj volji, onda to odmah izmenite. O tome treba da vodite ra~una i kada jedete i pijete. Bo`je darove treba da primate sa zahvalno{}u i da jedete hranu koja odgovara bo`anskom zakonu. Posvetite svoje ~isto srce Bogu, da budete posve}enici @ivota koji se pridr`avaju Bo`jih Zakona. Kucnuo je ~as kad }e svako morati da polo`i ra~un za ono {to je u~inio ljudima, prirodi i `ivotinjama. Svi}e Novo Doba, u kojem }e prestati krvne `rtve, eksperimenti sa `ivotinjama i klanje i jedenje `ivotinja, jer one su ~ovekovi sabli`nji. Zemlja se ~isti od svega {to je nisko. Na mesto onog protivzakonitog nastupi}e vi{i `ivot, u kojem se sve vi{e i vi{e ispunjava volja Bo`ja. Ljudi u Novome Dobu ne}e Boga samo obo`avati, nego }e se i pridr`avati Njegovih zakona.

5. Stoga oslobodite ta stvorenja, da se raduju u Bogu, i da ne budu vi{e povod ljudima da zlo ~ine." I mladi} ih oslobodi, a Isus pokida kaveze i okove njihove. 6. Ali gle, upla{i{e se da ih opet ne uhvate i ne htedo{e od Njega. No On im zapovedi da odu i one poslu{a{e re~i Njegove i odo{e `urno, raduju}i se.

232

7. Dok oni jo{ se|ahu na srednjem od sedam izvora, podi`e se Isus i uzviknu: "Pustite one koji su `edni da do|u k Meni i napiju se; jer Ja }u im od vode `ivota dati. 8. Iz srca onih {to u Mene veruju pote}i }e bujice vode, a o onome {to im je dato s punomo}i treba da govore i u~enje njihovo bi}e kao voda `iva. 9. (Ovo re~e On o Duhu, koga je trebalo da dostignu oni {to u Njega verovahu; jer obilje Duha ne be{e jo{ izliveno, budu}i Isus jo{ ne be{e uzdignut.) 10. Ko bude pio od vode koju }u Ja dati, ne}e nikada o`edneti; jer voda koja dolazi od Boga bi}e u njemu kao izvor koji izbija u `ivot ve~ni." 11. A u dane one posla Jovan dvojicu u~enika, da Ga upitaju: "Jesi li Ti Onaj koji treba da do|e ili drugoga da ~ekamo?" I u taj ~as isceli On mnoge bolesti i po{asti i istera mnoge |avole i u~ini da progledaju mnogi koji bejahu slepi. 12. I Isus odgovaraju}i re~e im: "Idite i javite Jovanu {to ~uste i videste: da slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ~iste, gluvi ~uju, mrtvi ustaju, siroma{nima se jevan|elje propoveda. I bla`en je onaj koji se ne sablazni o Mene." 13. A kad glasnici Jovanovi oti|o{e, stade Isus govoriti narodu o Jovanu: "[ta ste izi{li da vidite u pustinji? Trsku koju vetar tamoamo povija, ili ~oveka u tanane haljine obu~ena? Eno, koji su se bogato okitili i u lagodnostima `ive, po dvorovima su kraljevskim. 14. Ili {ta ste izi{li da vidite? Proroka? Da, Ja vam ka`em, i to najve}eg od proroka. 15. Jer ovo je onaj o kome napisano stoji: eto, posla}u glasnika Svoga ispred Tebe, koji put Tvoj pred Tobom treba da pripravi. I ka`em vam: izme|u sviju koji su ro|eni od `ena, nijednoga nema koji je ve}i prorok od Jovana Krstitelja." 16. I narod sav koji Ga slu{a{e i carinici, hvaljahu Boga i dopu{ta{e da budu kr{teni kr{tenjem Jovanovim. No faraseji i pravoznalci odbi{e ono {to Bog namerava{e s njima i ne dopusti{e da budu kr{teni. (Pogl. 28, 5 - 16)

233

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U sva su vremena fariseji, pismoznanci i pravobranioci bili suprotivnici pravih proroka. Njihova unapred spremljena mi{ljenja i njihova te`nja za ugledom, silna `elja da se zna bolje od bli`njih, stalno su ih terali da se bore protiv Bo`jih glasnika. Oni su se uvek pla{ili i jo{ se pla{e za svoj polo`aj i ugled. Onaj mra~ni zna {ta Bog `eli i ose}a snagu koja dolazi od pravih proroka i prosvetljenih. U o~ima i u svesti onih koji su prisvojili pone{to od mo}nog potencijala Zemlje, ti veliki proroci i prosvetljeni njihovi su neprijatelji koji ho}e da im oduzmu ne{to {to njima, ustvari, i ne pripada. Zato se oni i u dana{nje vreme (1989) bore protiv pravih proroka i prosvetljenih, preziru ih i progone, ismevaju ih i izvrgavaju ruglu. Onaj mra~ni poznaje poslanje i poreklo svih velikih proroka i prosvetljenih i zna ~ija krv te~e u njihovim `ilama. U svim velikim prorocima i prosvetljenima - od Avrama, preko Mojsija, Danila, Isaije, pa sve do velike proro~ice-u~iteljice Bo`je danas (1989) - deluje ista snaga: Bo`je prabi}e, svetlost iz Sveti{ta Bo`jeg. Mnogi mu{karci i `ene, tako i ja kao Isus iz Nazareta, dolazili su i dolaze - po krvnom srodstvu - iz roda Davidova. Ovaj Hristov-Davidov rod ima svoje korene u sveti{tu Bo`jem, a u Meni, Hristu Bo`jem, svoj duhovni zadatak, naime: da sa Mnom oslobode sve {to je vezano. Znak da je prorok onaj pravi i veliki, jeste i to {to biva proganjan, klevetan, preziran i izvrgavan ruglu i poruzi uz pomo} sredstava i metoda koji odre|enoj vremenskoj epohi stoje na raspolaganju. To se de{avalo u proteklim vremenima, u doba Starog saveza, to se de{avalo i Meni dok Sam hodao Zemljom u Isusu iz Nazareta - i to se de{ava ponovo danas (1989) sa proro~icom Bo`jom. Pro{lost uvek iznova postaje aktuelna, jer se stalno otelovljuju one du{e koje su i u ranijim inkarnacijama kao ljudi progonile i ubijale proroke. Nalog da to ~ine, dolazi odozdo! Shvatite: dok u vremenu poslednjem bude prolazio ovaj gre{ni svet i bude nastajalo novo ~ove~anstvo, nastupi}e mnogi takozvani proroci. Ko samo govori i izdaje se za proroka, a ne otkriva dubinu

234

re~i, taj nije prorok. Njega ne}e napadati ni fariseji, ni pismoznanci, ni pravobranioci, niti }e u njega sumnjati i progoniti ga, jer on }e im govoriti onako kako je njima milo. Takve takozvane proroke podr`ava}e i tama, jer oni zavode ljude svojim "duhovnim" govorima, koji nisu pro`eti vatrom Svetog Duha. Re~i onoga koji govori samo sebe radi, nisu nadahnute Duhom Istine. Niti }e do onih koji slu{aju dopreti iskra nadahnu}a, niti }e ih to pokrenuti ka duhovnom. Zato, proveravajte! Za sve prave proroke i prosvetljene i za sve koji ostvaruju Bo`ju re~, Njegov sveti Zakon, va`e Moje re~i; "Ako su proganjali Mene, proganja}e i vas."

235

29. POGLAVLJE Hranjenje pet hiljada ljudi Isus hoda po vodi U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Obja{njenje umno`enja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam - Preobra`avanje negativnih navika na putu ka vi{em `ivotu (4-7). Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13). Nema slu~ajnosti - ^ovekov razvoj ka Bo`anskom samo kroz rad na samome sebi (14). Nije svako primio pomo} i izle~enje (17-18)

1. I do|e svetkovina Pashe i apostoli i pratioci njihovi sakupi{e se oko Isusa i ispri~a{e Mu o delima svojim i ~emu ljude u~ahu. A On im re~e: "Hajdete sa Mnom, da odemo na neko pusto mesto i odmorite se malo." Jer mnogo je ljudi dolazilo i odlazilo i ne mogahu u miru ni jesti. 2. I odvezo{e se tajno la|om na jedno samotno mesto. Ali ih vide narod kako odlaze; i poznav{i Ga pohita{e mnogi onamo pe{ice iz svijeh gradova. I do{av{i pre njih sreto{e se kod Njega. 3. I izi{av{i, ugleda Isus mno{tvo naroda; i saose}a{e sa njima, jer bejahu kao ovce bez pastira. 4. Kako dan ve} be{e na izmaku, pristupi{e Mu u~enici Njegovi i reko{e: "Ovo je zabito mesto, a vreme je ve} poodmaklo. Otpusti ih nek po selima idu i hleba sebi kupe; jer nemaju {ta ni pojesti." 5. Ali Isus odgovori i re~e im: "Dajte im vi da jedu!" A oni Mu reko{e: "Treba li mi da idemo tamo i za dvesto gro{a hleba da kupimo i damo im da jedu?" 6. No On im re~e: "Koliko hleba imate? Idite i pogledajte." I po{to bejahu utvrdili, reko{e: "[est hlebova i sedam grozdova." I zapovedi Isus narodu da poseda po travi, po pedeset zajedno. I poseda{e u skupinama po stotinu i po pedeset. 7. I uzev{i onih {est hlebova i sedam zrna gro`|a, podi`e Isus pogled u Nebo, blagoslovi ih i razlomi, te dade u~enicima da ih daju dalje, a ovi razdeli{e narodu. (Pogl. 29, 1-7)

236

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, delovao Sam u Isusu iz O~eve punomo}i, jer Ja Sam u Isusu bio Hrist, koji Jesam iz ve~nosti u ve~nost, savladar Neba. U Isusu Sam Ja, kao delimi~na snaga prasnage, doneo odlu~uju}i preokret u zbivanje pada: delimi~na snaga prasnage postala je snagom spasenja i ona je potpora za sve du{e i ljude i deluje kao energija evolucije za sve du{e i ljude. Moje nasle|e, delimi~na snaga prasnage, tekla je u Meni, Isusu, i delovala je kroz Mene. Ja Sam se, dakle, povezao sa Svojim mo}nim nasle|em i mogao Sam tom snagom da ~inim i velika takozvana ~uda i isceljenja. Moj nalog je obuhvatao i pomaganje i le~enje, kao i bu|enje mrtvih. To Sam ~inio iz punomo}i Moga Oca u vezi sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage, pokazuju}i tako ljudima mo} Hrista Bo`jeg na Zemlji. Umno`avanjem hleba, plodova i ribe Ja Sam im pokazao da nijedan ~ovek ne mora da gladuje i oskudeva ako ispunjava Bo`je zakone. U takozvanom ~udu umno`enja postalo je o~igledno da bi ~ovek mogao da `ivi u obilju kada bi ispunjavao Bo`ju volju; jer univerzalni zakon je neiscrpan za duhovna bi}a i za du{e i ljude koji vr{e volju Mog Oca, koji je i njihov Otac. Moji u~enici su Mi doneli hleb i gro`|e da ih umno`im. Toga dana su Mi dali i mrtvu ribu da je umno`im. Kada Sam uzeo tu mrtvu supstancu u Svoje ruke, objasnio Sam ljudima da se iz nje u velikoj meri povukao potencijal O~eve snage, ta visoka `ivotna snaga, i da Ja ne stvaram `ive ribe, da bi je oni opet ubijali. Obja{njavao Sam ljudima da je `ivot u svim oblicima `ivota i da ~ovek ne treba namerno da ih ubija. Ljudi, a naro~ito deca, gledali su Me tu`no. Nisu mogli da Me shvate, jer su uglavnom `iveli od ribe, hleba i jo{ pone~eg. Tada Sam im, shodno smislu, govorio: energije Zemlje jo{ odr`avaju mrtvu ribu celom. Tako vam Ja ne}u podariti `ivu ribu iz O~evog Duha, nego }u vam iz energije Zemlje stvoriti ribu koja je mrtva, dakle siroma{na virbracijama. Ona nikada ne}e

237

nositi `ivot i ne}e mo}i da bude ubijena. Ja }u vam pokazati kako prija ono {to je `ivo - hleb i plodovi, i u pore|enju sa tim - mrtva hrana. I stvorio Sam za njih iz energija Zemlje ribu koja je nosila malo duhovne supstance. Dao Sam im tu mrtvu ribu, zapovedaju}i da istovremeno jedu i hleb i plodove, da bi shvatili razliku izme|u `ive i mrtve hrane, izme|u visokovibriraju}e i niskovibriraju}e hrane. Na ovaj Sam i na sli~ne na~ine u~io ljude. Dalje Sam im pokazao - a time pokazujem i vama, koji ~itate Moje re~i - da je svako naglo prekidanje starih navika fanatizam. Ko napre~ac ostavlja stare navike, u njemu }e do}i do prekida, a ne do promene. U prekidu le`i klica ponovnog vra}anja starim, potisnutim navikama, koje se onda, pod odre|enim okolnostima, jo{ tvrdoglavije ispoljavaju i te`e se mogu otkloniti nego pre vremena odricanja. Stara navika, dakle, ne treba da bude naglo prekinuta, nego do promene treba da dovede postepeno napu{tanje, okretanjem vi{im ciljevima i vrednostima. To je duhovni proboj ka novim obalama. U svakom odricanju le`i fanatizam. Fanatik u svojim mislima i u ose}anjima osu|uje bli`nje koji u sebi jo{ imaju ne{to isto ili sli~no onome {to je on potisnuo. Tako on hrani ono potisnuto. Shvatite: ~oveku navika ~esto se mora dopustiti jo{ pone{to ljudsko, dok sam ne spozna svoje gre{ke i dok kroz samospoznaju i sopstveno iskustvo - ili kroz patnju - ne napusti staro, kako bi duhovno sazrevao. To je onda pravo razumevanje i zakonito vo|enje. Tako Sam Ja umno`enjem ribe pokazao i da ~ovek treba da se menja, a ne da se odri~e. A svaka promena odvija se prema Zakonu; to je preokret od ni`eg ka vi{em `ivotu. Kao {to ni kamen ne mo`e preko no}i da se pretvori u cvet - ve} samo u procesu evolucije - tako se ni ~ovek kome su navike u krvi i u du{i, ne mo`e odjednom pretvoriti u apsolutno duhovnog ~oveka. Kao {to se stena menja tokom evolucije, i ~ovek se menja od ni`eg ka vi{em. To menjanje je, dakle, preobra`aj ljudskog u duhovno. A to podrazumeva postepeno napu{tanje onog ljudskog i istovremeno razvijanje duhovno-bo`anskog.

238

8. I jedo{e svi i nasiti{e se. I nakupi{e komada {to prete~e dvanaest kotarica punih. A onih {to jedo{e od ovih hlebova i plodova be{e pet hiljada mu{karaca, `ena i dece; i On ih u~a{e mnogo ~emu. 9. A narod videv{i to i ~uv{i, be{e radostan veoma i govora{e: "Zaista, ovo je onaj prorok {to treba da do|e." I videv{i da na silu ho}e od Njega kralja na~initi, natera u~enike Svoje da u|u u la|u i pre Njega da pre|u na drugu obalu, prema Vitsaidi, dok On narod ne otpusti. 10. I otpustiv{i ga, otide na brdo da se pomoli. A kad nasta ve~e, be{e On tamo sasvim sam, a la|a staja{e nasred jezera i talasi je bacahu tamo-amo; jer be{e protivan vetar. 11. A oko tre}e no}ne stra`e otide Isus k njima hode}i po jezeru. I videv{i Ga u~enici gde ide po jezeru, upla{i{e se govore}i: to je utvara; i vikahu od straha. No Isus im odmah re~e: "Spokojni budite. To Sam Ja, ne pla{ite se!" 12. A Petar odgovaraju}i re~e Mu: "Gospode, ako si to Ti, u~ini onda da do|em do Tebe po vodi." A On re~e: "Hodi!" I izi{av{i iz la|e Petar i|a{e po vodi ka Isusu. No kako duva{e jak vetar, upla{i se, i po~ev{i tonuti povika: "Gospode! Spasi me!" 13. I odmah pru`i Isus ruku Svoju, uhvati ga i re~e mu: "O, ti maloverni, za{to posumnja? Pa zar te nisam Ja zvao?" (Pogl. 29, 8-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: svaki strah je sumnja u Bo`ju snagu i u Njegovu ljubav. Bog je `ivot koji sve nosi i odr`ava. Ko u to sumnja, taj tone. Zato je svaka sumnja u Boga otpadni{tvo od Boga, tonjenje u bujice ljudskog. Mnogi ljudi ne po{tuju zakone Bo`je; tim svojim strahom oni sumnjaju u Boga, otvaraju}i se tako za potajna nagovaranja satanskog. Svako ose}anje, svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak

239

usmereni protiv bo`anskog zakona harmonije svemira koja nosi i odr`ava, odvajanje je od ruke Bo`je i tonjenje u bujice sveta. Stoga budite budni i ve`bajte se da prepoznajete i ispunjavate Bo`ju volju. Ako jo{ ne poznajete sve detalje Zakona Bo`jeg, onda uzmite u ruke Deset zapovesti. One su izvodi iz mo}nog i sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg. Trudite se da shvatite njihov smisao i da prema njima `ivite, pa }ete postepeno spoznati sav Zakon Bo`ji. Jer danas (1989) dajem ga Ja preko proro~ice Bo`je, koja je istovremeno proro~ica-u~iteljica i glasnik za Novo Doba. Ko se pridr`ava Zakona Bo`jeg, toga On neposredno vodi.

14. I On otide onima na la|i i vetar se sti{a. A oni se ~u|ahu i divljahu se veoma. Jer ne postado{e razumniji kroz ono ~udo sa hlebom i plodovima; behu im naime srca otvrdnula. (Pogl. 29, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao {to je bilo onda, kada Sam boravio me|u Svojima u Isusu iz Nazareta, tako je i danas. Svakodnevno se de{avaju tzv. ~uda. ^ovek ih uzima kao ne{to {to se samo po sebi razume, kao takozvane slu~ajnosti, ili sre}ne slu~ajeve, koji - tako on misli - nastupaju katkad, no za koje on nema nikakvo obja{njenje. Shvatite: slu~ajnosti nema. Sve se zasniva ili na Zakonu setve i `etve ili je to pak vo|enje i sudbina preko Zakona ljubavi. Snaga Hristova, Ja Jesam, koja je nekada bila otelovljena u Isusu iz Nazareta, deluje i dalje u prostoru i vremenu. Mnogi ljudi postaju zdravi preko Mog Duha i mnogi bivaju sa~uvani od te{kih nesre}a. A poneki ~ovek biva vo|en tako, da je u stanju da izbegne te{ke probleme i telesne patnje. Ko u Mene veruje i pridr`ava se zapovesti pra{tanja i moljenja za opro{taj, i ne ~ini vi{e iste ili sli~ne gre{ke, taj se usmerava na Moju snagu koja poma`e i le~i - i on prima. Sve su to takozvana ~uda. Moji apostoli i u~enici svakodnevno su bili oko Mene i bili su svedoci kako su bolesni ozdravljali i kako su oni koje su smatrali mrtvima ponovo o`ivljavani. Uprkos ovim do`ivljajima, srca mnogih

240

ostajala su hladna. Oni su se ~udili ovim doga|ajima - no na tome je i ostajalo. Oni nisu mogli da shvate veliko delovanje kosmi~kih snaga, jer su njihove misli i njihova ~ula jo{ robovali svetu. Iako Sam ih u~io zakonima Bo`jim i njihovoj primeni, mnogi od njih ostajali su zarobljeni u Zakonu setve i `etve, i svakodnevno su se iznova ~udili takvoj snazi. Nisu svi shvatali da i u njima `ivi Zakon Bo`ji i da ho}e da deluje kroz njih sli~no kao kroz njihovog U~itelja, kroz Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta. Oni su stalno bili obuzeti istim pitanjima: za{to i kako to da je ovima pomognuto a onima nije? Po{to Sam Ja `iveo i delovao u Zakonu Moga Oca, mogao Sam mnogim ljudima da donesem pomo} i izle~enje. Mnogim drugima ipak nisam mogao pomo}i, jer oni u svojim du{ama nisu nosili preduslov za ovo. Nije svaki od Mojih apostola i u~enika mogao ovo da shvati. Neki bi uvek iznova po~injali da sumnjaju u Mene i odmeravali bi "za" i "protiv". U molitvi Sam stalno govorio Bogu, Svome Ocu: Koliko }u jo{ morati da boravim me|u ovim krutim, tvrdoglavim ljudima? Shvatite: ko u svom `ivotu samo slu{a o Zakonu ljubavi, ostvaruje ga, taj, istina, mo`e - iz dana u dan, iz sata u sat - da blizu nekom prosvetljenome, ali on ipak ostaje gre{nik, koji je to ostaje. Menjanje ~oveka od gre{nog ka bo`anskom odvija se ostvarivanje, kroz rad na samome sebi.

a ne bude bio i kroz

To menjanje ka bo`anskom pretpostavlja, dakle, rad na samome sebi. Postupaj tako {to }e{ sa Mnom, Hristom, pretvarati svoje misli, re~i i dela u pozitivne snage - tada }e{ do`iveti prosvetljenje! Onda }e ti kroz snagu Svetoga Duha mnogo toga biti mogu}e. Jer ko Mene uistinu sledi, taj }e ~initi sli~no {to i Ja.

15. A kad u|o{e u la|u, zavlada velika ti{ina. I pristupi{e Mu onda, iskazuju}i Mu svoje po{tovanje, govore}i: "Uistinu, Ti si Sin Bo`ji." 16. I pre{av{i preko, do|o{e u zemlju genisaretsku i pristado{e uz obalu. A kad izi|o{e iz la|e, odmah Ga ljudi pozna{e. I optr~a{e sav

241

onaj kraj i po~e{e bolesnike na posteljama donositi gde god bi ~uli da je On. 17. I gde god je ulazio u sela ili gradove ili u naselja, na ulice polagahu bolesnike i moljahu Ga da se barem ruba odore Njegove dotaknu, i koji god Ga se dota~e ozdravlja{e. 18. A nakon toga do|e Isus sa u~enicima Svojim u Judeju i ostade tamo i kr{tava{e mnoge koji Mu dola`ahu i u~enje Njegovo prihvatahu. (Pogl. 29, 15-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mnogi su ljudi dolazili k Meni kao Isusu iz Nazareta; no nije svako primio ono za {ta je molio. Mnogi su dolazili `ele}i samo pomo} za svoje telo - da bi onda opet u telu `iveli kao i pre toga: u grehu. Mnogi su se dotakli ruba Moje odore, no nisu svi primili pomo} i isceljenje. Oni koji su se dotakli ruba Moje odore a verovali su u Bo`ju ljubav i u srcu i dalje ~uvali ono dobro, njima je pripala pomo} i isceljenje. Ko se pak dotakao ruba Moje odore a mislio je samo na svoje telo i u srcu ~uvao greh, te i dalje, u nastupaju}im godinama na Zemlji gre{io, tome nije pripala ni pomo} ni izle~enje. Stoji zapisano: "...i ostade tamo i kr{tava{e mnoge". Re~ "kr{tenje" zna~i blagoslov srca, unutarnjeg bi}a, kroz Svetog Duha. Gledao Sam u srca Svojih i shvatao da su oni koji su `iveli u ostvarivanju zakona Bo`jih, svakodnevno uve}avali svetlost i snagu Bo`ju u sebi. Moj blagoslov u~inio je da u njima proklija novo seme unutarnjeg `ivota i da te`e savr{enstvu, kako bi u tom svom zemaljskom `ivotu i u narednim otelovljenjima ljudima dalje predavali ono {to su ostvarili u sebi i na sebi.

242

30. POGLAVLJE Hleb `ivota i `ivi ~okot Hrist daje duhovni hleb za unutarnji `ivot Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu `ivota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski omota~, koji je prolazan - Ula`enje i izla`enje duhovnog tela - Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spolja{njeg hri{}anstva (8-10)

1. Sutradan pak vide narod koji staja{e s one strane jezera, da tu ne be{e nijedne druge la|e osim one u koju u~enici Njegovi u|o{e, i da Isus ne be{e na la|i sa u~enicima Svojim, ve} da u~enici Njegovi otplovi{e sami. I videv{i narod da Isusa ne be{e onde, a ni u~enika Njegovih, uze{e i oni jednu la|u i otplovi{e u Kapernaum i tra`i{e Isusa. 2. I na{av{i Ga na drugoj strani jezera, reko{e Mu: "Ravi, kako si do{ao ovamo?" A Isus im odgovori i re~e: "Zaista, zaista vam ka`em, ne tra`ite Me {to ste ~uda videli, ve} {to ste od hleba i od plodova jeli i jer ste se nasitili. Trudite se ne za jelo koje prolazi, ve} za jelo koje ostaje za `ivot ve~ni, koje }e vam dati Sin ~ove~iji, koji je i dete Bo`je; jer Njega postavi Bog, Sve-Otac." 3. Na to Ga upita{e: "A {ta treba da radimo da bismo ~inili dela Bo`ja?" A Isus im odgovori i re~e: "Ovo je delo Bo`je, da verujete u Onoga koga je On poslao, a koji vam daje istinu i `ivot." 4. A oni Mu reko{e: "A kakav }e{ znak u~initi da mo`emo videti i da Ti poverujemo? [ta }e{ uraditi? O~evi na{i jedo{e manu u pustinji, kao {to je napisano: I dade im hleb nebeski da jedu." 5. A Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam ka`em, nije vam Mojsije dao istinski hleb nebeski, nego vam Otac Moj daje istinski hleb nebeski i plod `ivog ~okota. Jer ovo je jelo Bo`je koje dolazi sa Neba i koje daje `ivot svetu." (Pogl. 30. 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

243

Zaista, Bog, Moj Otac, veliki Sve-Jedan, je Mene, Svog prvougledanog i prvoro|enog Sina, odredio za Savladara Neba i dao Mi sveprisutnu snagu u Njegovim ~etirima su{tinama. One su evolucioni stupnjevi ka detinjstvu u Bogu. Moja sveprisutna snaga je dakle i evoluciona energija. Jedan deo te evolucione energije postao je spasiteljska snaga za sve pale i optere}ene du{e i ljude. Ovo Spasenje je evolucija: ono je i potpora, osloba|anje i vo|stvo za sve du{e i ljude ka Otac-Majka Bogu; jer sva duhovna bi}a, du{e i ljudi Njegova su deca. Ja Sam postao ~ovek da bih ljudima pokazao put u O~evu ku}u. Do{ao Sam u zemaljski `ivot i davao znake unutarnje snage, sa kojom ~ovek mo`e sve ako se okrene unutarnjem `ivotu. Umno`avao Sam hleb, plodove i ribu. Pretvorio Sam vodu u vino; pomagao Sam mnogim ljudima i isceljivao ih; budio Sam i neke iz takozvane smrti, onda kad duhovna informaciona vrpca - koja povezuje du{u i telo jo{ nije bila odvojena od tela. U~io Sam ljude da i u svetu mogu da `ive u obilju samo ako Zakon Bo`ji ispunjavaju i u svakodnevnom `ivotu; jer Zakon Bo`ji je obilje. Mnogi nisu hteli da Me razumeju, jer su mislili samo na svoje telo i na ono {to je za njega dobro. Stoga nisu ni mogli a ni hteli da Me razumeju kada Sam govorio o duhovnom hlebu za unutarnji `ivot. Nisu `eleli hleb koji dolazi sa Neba i koji je sama hrana du{e. Hteli su da ostanu gre{ni kakvi su i bili i hteli su zemaljski hleb za svoje materijalno telo i druge ugodnosti za svoje zemaljsko bivstvovanje. Bog, Moj Otac, Otac-Majka Bog sve Svoje dece, postavio Me je u Nebu za Savladara sveg Stvaranja, a On Me je i poslao svim du{ama i ljudima kao Spasitelja. Ko do|e k Meni i prihvati i primi Mene, svog Spasitelja, ko se, dakle, vrati unutarnjem carstvu, taj je i bogat u unutarnjem; on ne}e biti ni gladan ni `edan. On }e primati ono {to je njegova du{a otvorila kao Svetlost i Snagu. On }e u zemaljskom `ivotu imati dovoljno i da pojede i da popije i prima}e ono {to je potrebno njegovom telu: ode}u, uto~i{te - i vi{e od toga. Ko, dakle, najpre te`i Carstvu Bo`jem, taj ni kao ~ovek ne}e oskudevati. Govorio Sam ljudima o Carstvu Bo`jem, koje je u njima. Sa snagom tog unutarnjeg carstva Sam im i pomagao kako u unutar-

244

njem, tako i u spolja{njem. Ali, ve}ina ljudi htela je nekakvog ~udotvorca koji }e njihov ovozemaljski `ivot u~initi lagodnijim. Hteli su kralja za zemaljsko carstvo, a ne unutarnjeg kralja, Savladara Neba. Bra}o Moja i sestre, vi koji `ivite u jednom drugom dobu, u Dobu Svetlosti, vi jedva da mo`ete razumeti ovo {to stoji ovde napisano. Ipak, Zemlja, tle na kojem sada `ivite u zemaljskom ruhu, iskupljena je Mojom krvlju i krvlju i telom i `rtvom mnogih pravednih proroka i pravednih mu{karaca i `ena. Svako poni`enje koje su oni pretrpeli i svaka kap krvi koja je potekla za pravednost, bila je za spasenje svih. Zemlju, upori{te tame, ovim nesebi~nim i bo`anskim delima osvojila je Svetlost, a demonsko je svezano. Tokom mnogih generacija tekla je krv i ljudi su se `rtvovali za pravednost i pomagali da se probije plan Bo`ji, Spasenje. To su bili pioniri Novog Doba, uvek u novim inkarnacijama. Njih su stalno proganjali, pa i u vreme kad su pisane ove re~i (1989). Iz generacije u generaciju poja~avala se Svetlost na Zemlji, kroz ljude koji su sve vi{e ispunjavali Bo`je Zakone. Iz haosa ljudskog "ja" strujala je Svetlost, poprimaju}i formu i oblik na Zemlji. ime.

Pioniri Novog Doba svezali su satansko Mojom snagom i u Moje

Zemlju su ponovo osvojila bra}a i sestre iz roda Davidova, roda za Carstvo Mira Isusa Hrista, i jo{ mnogi pravedni mu{karci i `ene iz drugih rodova. Satana, demonsko, svezano je. Mu{karci i `ene koji su u zemaljskom ruhu nezamislivo mnogo patili, stoje sada u duhovnom ruhu sa Moje desne strane i svetle kao zvezde na Nebu.

6. A onda Mu oni reko{e: "Gospode, daruj nam svagda takav hleb i takve plodove." A Isus im re~e: "Ja Sam pravi hleb i `ivi ~okot, i koji k Meni do|e nikada vi{e ne}e ogladneti, i koji u Mene veruje nikada vi{e ne}e o`edneti. I uistinu, ka`em vam: ne}ete imati `ivota ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju. Ipak, videli ste Me, a ne verujete. (Pogl. 30, 6)

245

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju" zna~i: ako ne budete jeli hranu nebesku, dakle primali Bo`ju energiju i pili sa izvora `ivota, iz Duha Bo`jeg. Shvatite: Bog je snabdeo Zemlju plodovima, zeleni{em i vodom za dobro ~ovekovog tela. Ko sa zahvalno{}u prima darove Bo`je, ispunjavaju}i Bo`je Zakone, taj hrani ne samo svoje telo ve} i svoju du{u. U svakom zemaljskom Bo`jem daru istovremeno je Bo`ja snaga, hleb Neba i voda @ivota. Taj hleb i ti plodovi Zemlje hrane onda sve ljude, ako ovi ne pola`u pravo na njih kao na svoje li~no vlasni{tvo, ve} ako te darove Bo`je smatraju Njegovim poklonom za sve ljude. Preduslov za ovo je da ~ovek ne misli samo na hranjenje tela, ve} i da omogu}i da te~e izvor du{e: Duh Bo`ji, koji je `ivi hleb i `ivi plod. Ko do|e Duhu Bo`jem, u Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih du{a i ljudi, taj }e primati hleb od Ve~noga i ne}e biti ni gladan ni `edan. Jer i hleb i plodovi Zemlje rastu jedino kroz `ivot u Bogu i iz Boga. Ni{ta ne dolazi samo od sebe. Sve {to je dobro, dolazi od Boga. Ko ne veruje u Boga, taj dugo ne}e primati od Boga, jer nije usmeren na unutarnji `ivot, na Boga koji daje. Mnogi ljudi slu{ali su Me i gledali kao Isusa iz Nazareta, a ipak nisu verovali u snagu @ivota o kojoj Sam ih u~io i koju Sam Ja ovaplo}ivao.

7. Svi, koje je Meni dao Otac Moj, do}i }e k Meni, a koji do|e k Meni toga Ja ne}u odbiti. Jer Ja do|oh ovamo s Neba ne da vr{im volju Svoju, ve} volju Boga, koji Me je poslao. A ovo je volja Boga koji Me je poslao, da ne izgubim nijednoga od svih koji su Mi dati, ve} da ih opet probudim za `ivot novi kad do|e dan sudnji ." (Pogl. 30, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

246

Moj Otac, koji je i va{ Otac, poslao Me je me|u ljude. Postao Sam ~ovek da bih `iveo me|u ljudima i da bih jezikom ljudi objavljivao ono {to je ve~ni `ivot. Sin Bo`ji, koji je kao ~ovek postao Sin ~ove~ji, do{ao je sa Neba da bi doneo Spasenje. Kako Bog, Moj Otac, ljubi svu Svoju decu podjednako, tako je On Meni dao mo} i snagu da sve du{e dovedem ku}i, do Njegovog srca. Ja Sam do{ao sa Neba da bih ljudima objavio volju Bo`ju i da bih Njegovu volju ispunjavao me|u ljudima. Ja ne odbacujem nijednog ~oveka i nijednu du{u, jer Ja Sam svima doneo Spasenje. Onaj ~ovek pak koji odbaci Bo`ju volju i `ivi i dalje po sopstvenoj volji, dakle u grehu, izlo`i}e se udarcima sopstvene sudbine. Uprkos svemu tome, on nosi Spasenje u sebi i jednom }e ipak prihvatiti Moju ruku i Ja }u ga odvesti Ocu, jer su sve du{e i svi ljudi spaseni u Meni i preko Mene. Ko se potpuno preda Meni, Hristu, taj ne}e morati da snosi posledice za svaki po~injeni greh. Jer ko od srca do|e Meni, Hristu, taj }e se i truditi da u svakoj situaciji spozna i ispunjava Bo`ju volju. A ko se istinski trudi da ~ini Bo`ju volju, taj je ve} primio od Boga. Do}i Meni ne zna~i samo moliti Mi se, nego i ostvarivati Zakon `ivota na sebi i u odnosu prema svom bli`njem. Ko po{tuje zakone Bo`je, taj je okrenut Meni, Hristu Bo`jem. On ne}e morati da `anje svoju ljudsku setvu. Ko se posveti Meni, iskusi}e milost Najvi{eg u sebi i oko sebe. Ona poma`e svakom ~oveku, u svakoj `ivotnoj situaciji. Ona izgra|uje ~oveka, ja~a ga i poma`e mu da spozna grehe i da ih o~isti pre no {to postanu vidljivi na telu. Jednom po~injeni gresi postaju vidljivi na telu tek onda kad ~ovek ne uvi|a ili svesno previ|a brojne opomene i uputstva. Ako je greh postao vidljiv na telu kao bolest, patnja ili udarac sudbine, onda ~ovek treba i da ga nosi. No, ne klonite duhom! Molite se Bogu i predajte se Njegovoj svetoj volji. Onda }e mo}i da deluju Bo`ja ljubav i milost, poni{tavaju}i bolest ili vam daju}i snagu da biste bili u stanju da nosite taj izliveni greh.

247

Svaki greh koji je postao vidljiv mo`e se uporediti sa porodom: greh se u telu ispoljava kao ra|anje onoga {to je du{a nosila u sebi. Babica je ovde tvrdokornost ~ovekova koja osloba|a greh iz du{e. ^ovek daje tom grehu prostor da se {iri u telu. "Sudnji dan" du{e nije ~as ~ovekove smrti, a nije to ni neko unapred odre|eno vreme, ve} je to bu|enje du{e za bo`ansko i ula`enje u vi{a, svetlija podru~ja `ivota, sve do Otac-Majka Boga, koji je apsolutni `ivot. Svi ljudi, du{e i bi}a, kao i Ja, Hrist, Spasitelj, deca smo ve~nog `ivota. Kao Bo`ji Sin i Spasitelj, Ja Sam sveprisutni `ivot u Bogu, Mome Ocu. Njegovom snagom Ja vodim svaku du{u u jedinstvo svesti sa Bogom i u Bogu, u ve~ni `ivot.

8. A negodovahu Jevreji {to On re~e: "Ja Sam hleb koji je si{ao sa Neba." I reko{e: "Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije? Kako onda On mo`e da ka`e: Ja Sam si{ao sa Neba?". 9. I odgovaraju}i Isus re~e im: "Ne gun|ajte me|u sobom. Niko ne mo`e do}i k Meni ako ga sveta ljubav i mudrost ne privuku. A ove }e se pojaviti ponovo kad do|e dan poslednji. Stoji zapisano kod proroka: svi }e od Boga u~iti. Svaki koji istinu ~uje i shvati je, do}i }e k Meni. 10. Niko nikada nije video ono najsvetije, osim koji jesu od najsvetijeg: samo oni vide ono najsvetije. Zaista, zaista vam ka`em: ko veruje u istinu ima}e `ivot ve~ni. (Pogl. 30, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i: "Ja Sam hleb koji je si{ao sa Neba" zna~e: samo `ivot u Bogu i sa Bogom je pravi `ivot. Sve drugo su ljudske predstave o `ivotu ili projekcije `elja i ~e`nji. Hleb koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo ljudima, jeste Duh Bo`ji, hrana du{e - @ivot, koji Sam Ja u Ocu. Ko je postao Istina, taj jeste Istina i `ivi u Istini. On ne}e nikada oskudevati, jer Istina je Bog, a Bog je obilje.

248

Ja sam Istina i hleb du{e. Ve~na nebesa su zakon Istine. Ja Sam do{ao iz Istine i Ja Jesam ta Istina. Isus je bio telo koje je nastalo iz materijalne supstance - zemaljsko telo koje je slu`ilo Istini kao instrument. Ljudi su videli samo njega i izrazili su to, shodno smislu, re~ima: " Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije?" Mu{karac za~inje telo, a `ena ga nosi ispod srca i ra|a spolja{nji `ivot, oblik u kojem boravi bi}e iz Boga, du{a. Ljudsko oko vidi samo telo, i usta ~ovekova govore o telu. Ljudsko oko ne opa`a ono unutarnje, koje je obavijeno ljuskom, telom. Ko pak vidi Duh Bo`ji, tako {to ispunjava zakone Bo`je, taj opa`a ~ovekovo unutarnje i ne pita za ugled nekog ~oveka i za njegov polo`aj i za njegove roditelje: on vidi ono {to telo ne vidi i zna da u ovome svetu nisu va`ni polo`aj i ugled, ve} jedino ~ovekovo unutarnje. Shvatite: u bogata{u, koji razmi{lja samo o posedu i ugledu i ~ije je srce ohladnelo, ne `ivi probu|ena du{a. Ona je jo{ u snu i `ivi neprobu|ena u mraku i stoga jo{ ne shvata ni svoje poreklo. Ipak, i za bogata{a, ~ije su misli i nastojanje usmereni jedino na posed i ugled, do}i }e jednom vreme preokreta, i njegova }e du{a biti prodrmana i protre{ena, kako bi se probudila u Duhu istine i postepeno spoznala svoje poreklo. Bogu, u srce unutarnjeg `ivota, mogu se vratiti samo oni koji su otvorili svoje srce za Bo`ju ljubav i mudrost. Svi }e jednom prihvatiti i primiti pouke iz Duha ljubavi i mudorsti i po}i }e putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist. Ja Sam put, istina i `ivot. Samo onaj ko prihvati i primi Mene, Hrista Bo`jeg, Spasitelja, na}i }e put u neposredno srce Ve~noga. Ko veruje u istinu i ispunjava zakone Bo`je, taj ve} sada svesno ima `ivot. Za njega ne postoji smrt, koju neprobu|eni naziva krajem. Smrt za probu|enog predstavlja vrata ka unutarnjem `ivotu, koja je on otkrio na putu ka unutarnjem jo{ kao ~ovek. Znajte: u ve~nom Postojanju `ivot je univerzalna Bo`ja snaga. To je svest Otac-Majka Boga, iz koje je proizi{ao duhovni oblik. Taj ~isti duhovni oblik, duhovni praoblik, prasupstanca je bez te`ine, to je

249

komprimovani ve~ni Zakon. To je duhovno bi}e u Nebesima. Tek kada ono ulazi u materiju radi otelovljenja, njegovo se duhovno telo obavije supstancama podru~ja ~i{}enja, postane du{a i ulazi u telo podlo`no raspadanju. Nijedna du{a ne}e uskrsnuti sa svojim zemaljskim telom, jer ona ga je odlo`ila. A kada se du{a ponovo vra}a u meso, za nju se za~inje i ra|a novo telo, u koje ona uska~e i iz kojeg ponovo iska~e, jer nijedno fizi~ko telo nije u stanju da u|e u finomaterijalne svetove. Postoji samo ula`enje u telo i izla`enje iz tela. Ja Sam u{ao u telo da bih `iveo me|u ljudima i da bih im jezikom ljudi pribli`io jevan|elje Ljubavi. Ono osloba|a ~oveka koji po njemu `ivi i koji te`i ljubavi i mudrosti Bo`joj. Ko ispunjava, bi}e ispunjen Bo`jom ljubavlju i mudro{}u. On je postao pravi mudrac. On svesno `ivi u Bogu i Bog `ivi kroz njega. Takav ~ovek je ve} dostigao duhovno vaskrsenje. U ~asu kad napusti ovozemaljsko telo, njegovo }e duhovno telo svesno u}i u slavu ve~nog Oca. Njegovo }e duhovno telo gledati ve~no Svetog, jer je dete Bo`je postalo istinom. Ta probu|ena i sa Bogom sjedinjena du{a ne}e onda vi{e tra`iti nikakvo ovozemaljsko telo - osim ako ima da ispuni jo{ neki bo`anski nalog za du{e i ljude. Govorim sada Mojoj bra}i i sestrama u Novom Dobu, dobu Hrista: Bra}o Moja i sestre u Meni, Hristu: u knjizi "Ovo je Moja Re~" uvek ponovo ~itate da se `enski princip bo`anske Mudrosti nalazio u zemaljskom ruhu. Ovo ljudsko bi}e je Meni slu`ilo kao instrument, kako bi - kao {to Sam to ~inio i Ja kao Isus - jezikom ljudi oslovljavalo i govorilo ono {to je u to vreme (1989) bilo od zna~aja. Ona je do{la u ovaj svet sa zadatkom da pripremi Novo Doba sa Mnom, Hristom, i sa svojim duhovnim dualom koji se kao i Ja nalazio u Duhu Bo`jem i delovao iz Bo`je svemo}i. @ivot bo`anske Mudrosti u zemaljskom ruhu odgovarao je u mnogim situacijama Mom `ivotu kao Isusa iz Nazareta. To visoko bi}e u zemaljskom ruhu, slu`iteljka Bo`ja, morala je da istrpi sli~no {to i Ja kao Isus iz Nazareta. Njen `ivot u slu`bi Bo`joj za ljude bio je svakodnevni "put do Golgote." Nosila je krst poruge, prezira, kletve i

250

svesnog laganja onih koji su sebe nazivali hri{}anima. Me|u njima su bili mnogi predstavnici tada{njih crkvenih institucija. To je bilo hri{}anstvo okrenuto spolja{njem, jedna takozvana dr`avna religija, koja je bila pocepana na katoli~ku i protestantsku veliku crkvu. Obe konfesije bile su utemeljene na jednoj Bibliji koja je sadr`avala samo delove ve~ne istine. Ova knjiga ipak nije bila merilo njihovog `ivota, iako su je ozna~avali kao re~ Bo`ju. Govorili su o Bibliji i ~itali su iz nje jevan|elja svojim vernicima. Ipak, veoma je malo bilo onih koji su, nazivaju}i sebe pastirima, i sami sledili ono {to su o~ekivali od svojih vernika. Pre Mog vremena kao Isusa iz Nazareta i nakon Mog `ivota na Zemlji, objavljeno je mnogo toga iz ve~ne istine. Mnogi su ljudi pisali o istini, i u tzv. jevan|eljima. [ta se dogodilo? Neki nau~nici, koje su ovlastile crkvene institucije, od velikog broja postoje}ih duhovnih spisa izabrali su mali broj onih koje su smatrali istinom i sastavili su od njih knjigu koju su nazvali "Biblija". Ve} prema tome kako su razumeli, oni su po slobodnom naho|enju izbacili mnoge istine i uneli neistinito. Tako je nastala knjiga poput mnogih drugih, jer i ona sadr`i samo delove istine. Ko bi iz nje hteo da prona|e istinu, taj bi najpre morao i}i putem Besede na Gori , Unutarnjim putem. Posledica bi ipak bila ta, da u Crkvi onda ne bi vi{e bilo hijerarhije sa mo}i i autoritetom nad bli`njima. Predstavnici Crkve bi se morali odre}i svog visokog zemaljskog prihoda, a institucija svoje mo}i - prema re~ima: "Ne sakupljajte blago koje izjedaju moljci i nagriza r|a, koje tra`e lopovi i kradu ga. Sakupljajte blago u Carstvu Bo`jem." Onda bi morali biti bra}a me|u bra}om i sestrama. Predstavnici obeju konfesija nazivali su sebe i pastirima svojih stada. Mnogi su Moje ime, Hrist, koristili i da bi sa njim pravili poslove i da bi podjarmljivali svoje bli`nje, da bi ih klevetali, vre|ali i ubijali. Nagla{avam, oni su koristili Moje ime za neplemenite ciljeve, a ne za Mene, Hrista. Mnogim predstavnicima crkve nedostajala je smernost, odlikovali su se ~ak oholo{}u i zloupotrebljavali su veru svojih pot~injenih. Tokom mnogih vekova razlagao se postepeno ovaj takozvani hri{}anski svet. Raspao se iznutra, jer Ja, Hrist, nisam mogao biti sa

251

takozvanim hri{}anskim crkvama, jer one nisu htele da budu sa Mnom. Uprkos otporima obe ove velike crkve, pobedio Sam Ja, Hrist, sa bo`anskom Mudro{}u i sa mnogom bra}om i sestrama u zemaljskom ruhu, predvo|enim onima iz roda Davidova. Bra}o moja i sestre u Novom Dobu: borba je okon~ana - Bo`ji `ivot je ro|en. Vi u Novom Dobu `ivite jedino u Meni, Hristu, a mi zajedno u Bogu, na{em Ocu, bez spolja{nje religije i bez dogme. Taj `ivot je Bo`ji `ivot; Zakon Ljubavi nas povezuje i sjedinjuje. Ove re~i, Moje re~i kao Hrista, dao Sam Ja na prelazu od starog doba, gre{nog sveta ka Novom Dobu, na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista (1989). Ponavljam, da biste zapamtili: kao instrument slu`io Mi je Serafim bo`anske Mudrosti, koji je bio prihvatio telo radi ovih i drugih zadataka da kao slu`iteljka Bo`ja slu`i Bogu Ocu i Meni, Hristu. @ivot ove `ene u zemaljskom ruhu bio je jedno jedinstveno odricanje. Uprkos mnogim otporima - pre svega tada{njih predstavnika crkava, i uprkos ponekom porazu - zbog ljudi koji su Mi dodu{e bili rekli "da", ali su ipak ponovo tra`ili svet - ustajala je ona uvek iznova, spremna za borbu, ponovo se uspravljala i borila se protiv svih neda}a i otpora na koje je stalno nailazila. Danono}no su je vrebali iz tame oni mra~ni, kako bi je namu~ili i tako u}utkali. Ta `ena, to visoko duhovno bi}e u zemaljskom ruhu, slu`iteljka Bo`ja, ipak nije }utala. Posle svake borbe, ~ak i onda kada je ova iscrpljivala telo, ona se uspravljala i borila se i dalje za pravednost, za Carstvo Bo`je na Zemlji, za Carstvo Mira - u kojem vi sada `ivite. Ponovi}u tako pone{to kad je re~ o onoj koja je sanosilac bo`anske Mudrosti u zemaljskom ruhu. Nosite je u svojim srcima; jer kada budete zatvorili svoje fizi~ke o~i, ugleda}ete pred svojim duhovnim o~ima kristal koji svetli: to je Serafim bo`anske Mudrosti u blistavom ruhu unutarnjeg `ivota. On }e sa vama u finomaterijalnim podru~jima i dalje slu`iti Ve~nome, kako bi sve du{e odveo ku}i, do srca Oca u Meni i preko Mene, Hrista, va{eg bo`anskog brata.

252

31. POGLAVLJE Hleb `ivota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila Duhovno mrtvi - U carstvu du{a nema maski - Re~i su samo simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju: dobra setva donosi dobru `etvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put ~ove~anstva - Dana{nji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko Boga ljubi vi{e nego ovaj svet, taj `ivi u Bogu - Ko je iz Istine, prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vra}anje carstva Pada - Knjiga "Ovo je Moja Re~" stalno }e se uzdizati, sve do finotvarnog - "Za" i "protiv" mnogih ljudi slu`i tami (7-9). Ljubi i `ivotinje! (12-16)

1. I ponovo govora{e Isus: "Ja Sam pravi hleb i `ivi ~okot. O~evi va{i jedo{e manu u pustinji i pomre{e. Ovo je jelo Bo`je, koje silazi ovamo sa Neba, kako ne bi umro ko od njega jede. Ja Sam to `ivo jelo koje je si{lo sa Neba. Ko od ovog jela bude jeo, `ive}e ve~no. A hleb koji }u Ja dati Moja je Istina, i vino koje }u dati Moj je `ivot." 2. Tu se raspravljahu Jevreji me|u sobom i reko{e: "Kako nam se ovaj mo`e za jelo darovati?" A Isus im re~e: "Zar mislite da Ja govorim o jedenju mesa, kao {to vi to iz neznanja u hramu Bo`jem ~inite? 3. Zaista, Moje telo je bo`anska supstanca, a to je pravo jelo, i krv Moja je `ivot Bo`ji, a to je pravo pi}e. Ne kao praoci va{i koji `u|ahu za mesom, a Bog im u srd`bi Svojoj dade meso i oni ga u pokvarenosti svojoj jedo{e, dok ne oseti{e smrad u nozdrvama svojim. Od zaraze te pado{e hiljade i telesa njihova le`ahu u pustinji. (Pogl. 31, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Hrana nebeska je Zakon Bo`ji - Istina. Pi}e je ve~no struje}i `ivot - Bog. Ko Bo`ji Zakon prihvati i ostvaruje, taj ne}e ni gladovati ni oskudevati, niti }e osetiti i okusiti smrt.

253

Ko veruje u smrt, taj je duhovno mrtav, jer je njegova du{a zaslepljena grehom. Ko je pak u sebi razvio `ivot, taj ne}e ni osetiti ni okusiti smrt, jer je neposredni `ivot u Bogu za njega bez kraja. Ko se pak ne mo`e pou~iti i ko beskorisno tro{i svoje zemaljske dane, a kao merilo svih stvari vidi jedino svoj zemaljski `ivot, taj }e i kao du{a biti ono {to je bio kao ~ovek: duhovno mrtav, zaslepljen sopstvenim grehom, bi}e ~ovek koji se ne mo`e urazumiti - dok ne iskusi svoja dela na sopstvenom du{evnom telu i dok ne bude morao da shvati kakva je milost bila data njegovoj du{i dok je bila u zemaljskom ruhu. Shvatite: u carstvu du{a nema maski. Sve ono iza ~ega se ~ovek krije, kako ne bi videli ono {to on misli i ~ini, otpada od njega u trenutku njegove fizi~ke smrti. Du{a ne}e poneti sa sobom u carstvo du{a te maske ljudskog "ja". Tamo je sve o~igledno. Ona sama je svim drugim du{ama otvorena knjiga - i svaka du{a je za nju tako|e otkrivena u ruhu svojih dela. Ko jede od duhovnog jela, od ve~ne Istine, tako {to ispunjava Bo`ju volju, taj }e postati `ivi izvor pravog `ivota, i pru`a}e, kako ljudima tako i du{ama, hleb Istine i pi}e ve~no struje}eg `ivota: Hrista. @ivot koji Sam Ja doneo ljudima kao Isus, bo`anska je supstanca, ona prava hrana, a bo`anska struja pi}e, `ivot u Bogu i iz Boga. Ko pak re~i koje Sam Ja izgovorio kao Isus iz Nazareta shvati doslovno, taj }e lutati i danas; jer re~i su bile i jesu samo simboli i putokazi ka unutarnjoj istini. Ko re~ shvati doslovno, taj pogre{no razume svoje bli`nje i omalova`ava ih - kao {to su i fariseji i pismoznanci pogre{no razumeli Moje re~i kao Isusa i omalova`avali Me. Smisao re~i @ivota mogu shvatiti i ispravno tuma~iti samo ljudi koji ~eznu za Istinom i te`e joj. No onaj ko je protiv svog bli`njeg tako {to ga omalova`ava i prilazi mu bez razumevanja, taj }e stalno lutati. Ko iz bilo kojeg razloga odbacuje bli`nje - taj ne poznaje ni svog bli`njeg ni sebe samog. U ovoj svesti `iveli su i neki Jevreji, jer su, shodno smislu, govorili: "Kako nam se ovaj mo`e za jelo darovati?" Ja pak nisam govorio o mesu kao materijalnoj supstanci, ve} kao o bo`anskoj

254

supstanci, pravoj hrani, a o pi}u kao ve~no struje}em `ivotu, Duhu, Bogu. Ko meso i ribu uzme kao svoje glavno jelo, njegova }e du{a postepeno otupeti za fine kosmi~ke vibracije; a njegovo fizi~ko telo }e u svojoj strukturi postati grublje, i sam ~ovek posta}e sebi~niji i brutalniji prema okolini. Shvatite: ako je ~ovekovo telo naviklo na ishranu mesom, on ne treba da ga se li{i napre~ac. To bi bilo odricanje, koje opet vodi javljanju drugih anomalija. Zato je Mojsije ~inio ljudima ustupke, a i Ja kao Isus iz Nazareta - kao npr. kod umno`enja ribe. Bolje je da ~ovek shvati svoje gre{ke i slabosti i da ih se postepeno osloba|a ostvarivanjem ve~nih zakona, nego da se odri~e i tako eventualno stvori druge protivzakonitosti a i nemoralnosti. Ko ostvaruje zakone Bo`je, od njega }e postepeno samo od sebe otpadati ono ljudsko, dakle nebo`ansko. To je zakonitost: ako ostvaruje{ zapovesti Bo`je, tvoja du{a postaje svetlija; tvoja se ~ula profinjuju, a tvoje bi}e postaje nesebi~no. Odricanjem pak ono ljudsko samo se potiskuje, ali se ne preobra`ava. "Zaista, Moje telo je bo`anska supstanca, a to je prava hrana" zna~i: duhovno telo je oblikovana bo`anska praenergija. Kroz njega struji `ivot, prasnaga - ono je i hrana i pi}e u isto vreme. Re~i "I Bog im u srd`bi svojoj dade..." treba shvatiti ovako: Bog je svim duhovnim bi}ima, a i svim du{ama i ljudima dao slobodnu volju. Tako i svaki ~ovek ima slobodnu volju, da prihvati zakone slobode i `ivota i ostvaruje ih, ili da ih prezire, pa i da postupa protivzakonito - zbog ~ega }e onda morati i da podnese ono {to je posejao. Dobra setva donosi dobru `etvu, lo{a setva lo{u `etvu. Svaki ~ovek mo`e slobodno da bira kakvu }e setvu da poseje: dobru, manje dobru ili lo{u. Plodove koje ona donese, `anje svako sam - a ne njegov bli`nji; svak `anje samo plodove sopstvene setve. Mnogi ljudi koji treba da snose posledice svojih uzroka, ne znaju da su to plodovi njihove sopstvene setve i stoga misle da ih je pogodio Bo`ji gnev. Bog je Ljubav i On se ne gnevi.

255

Bog uzima ~oveku njegove grehe samo onda kada se ovaj zbog njih pokaje, kada Mu ih preda i ponovo ~ini dobro, a iste grehe vi{e ne ~ini. Bog ne ka`njava Svoju decu. Bog na razne na~ine opominje Svoje dete da se preobrati, da se profini i oplemeni - kako u ose}anjima, mislima, re~ima i delima, tako i u na~inu ishrane. Bog ne ka`njava Svoje dete ni onda kada ono ne slu{a brojne opomene i uputstva. Ko pak ne}e da ~uje, taj }e, prema zakonu setve i `etve, morati da podnese ono {to je sam prouzrokovao. Bog u zakon setve i `etve nije uneo odricanje, ve} menjanje i preobra`aj onog niskog u vi{e. Tako nastaju bolesti i zaraze, na pogre{nim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima - a i na pogre{noj ishrani i `ivotinjskoj hrani. Ako se ~ovek samo hrani darovima prirode koje Zemlja poklanja ljudima, a u svojim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima ogre{uje se o bo`anski Zakon, onda time poni{tava one pozitivne snage u toj hrani - to jest, on ih transformi{e na dole, u negativnu snagu.

4. Jer o tome stoji napisano: ^etrdeset i devet godina treba da lutaju u pustinji, dok se od prohteva svojih ne o~iste, pre no {to se u zemlju Mira usele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer puteve Moje poznavali nisu, niti su Zapovesti Moje sledili. (Pogl. 31,4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mojsije je od Boga primio nalog da odvede porobljene Izraelce iz Egipta u Obe}anu zemlju, u zemlju njihovih o~eva. Veliki deo naroda kojeg je Bog poverio Mojsiju, bio je tvrdoglav. Zbog toga je Mojsije tom narodu u~inio nekoliko ustupaka, ne bi li tako ponekog preko njegove tvrdoglavosti doveo do spoznaje i do unutarnje zrelosti. S posebnim naglaskom pou~avao ih je da ovi ustupci nisu Bo`ji zakoni, ve} samo pomo}, kako bi preko samospoznaje prona{li put do Zapovesti. Neki su ove Zapovesti i pronalazili i sledili ih, a bilo je i onih koji su im ostajali verni kao Mojsije i Aron; ipak, mnogi iz naroda Izraela gre{ili su i dalje, uprkos boljem znanju. I dalje su jeli meso, pili `estoka pi}a i sledili svoje prohteve i strasti. Mnogi su ostajali

256

verni i svojim la`nim bogovima ili su se ~vrsto dr`ali egipatskih obi~aja. Dugo je taj narod koji je lutao ostao gomila ljudi bez unutarnjeg jedinstva. [to ~ovek poseje, to }e i `eti. To se pokazalo ta~nim i kod Izraelaca: na hiljade njih poumiralo je u pustinji na putu u takozvanu Obe}anu zemlju. Njihove du{e odlazile su sa Zemlje; u carstvu du{a mnogi od njih su spoznavali svoje gre{no pona{anje i kajali se, vra}aju}i se onda ponovo, slobodniji i svetliji, u novo zemaljsko ruho; jer Izraelci su na putu u Obe}anu zemlju i za~injali i ra|ali decu. Tako se narod uve}avao i obnavljao. U toj smeni ra|anja i umiranja, sve vi{e Izraelaca prihvatalo je jednog Boga i profinjavalo je svoje obi~aje. Nakon sedam puta sedam godina samo je jo{ malo njih iz prve generacije bilo u zemaljskom ruhu i stiglo u zemlju koja je bila odre|ena za njih. U tih ~etrdeset devet godina, Mojsije, prorok, morao je nezamislivo mnogo da pretrpi. A trpeo je zbog i radi naroda. Molio se za narod; izborio se kod Boga za milost za taj narod i stalno je molio Boga da mo`e da mu ~ini ustupke. Narod je gledao Mojsija, ali nije kona~no uvi|ao i shvatao ko je u Mojsiju bio sa njima. Mojsije je doneo Deset zapovesti i u~io narod kako da ih se pridr`ava. Ali, mnogi ga nisu razumeli. Mnogi su se molili i gre{ili u isto vreme. Mnogi su govorili o Bo`jim zapovestima ali ih se nisu pridr`avali. Mnogi su optu`ivali Mojsija zbog njegovog vo|enja, nazivali ga la`nim prorokom ili tvrdokornim mudracem, jer im nije ispunjavao sve {to su od njega o~ekivali. Mnogi su iz istog razloga optu`ivali i Boga, ali su ipak ostajali u gomili, stalno truju}i srca ostalih Izraelaca. A mnogi Izraelci su i zadr`ali svoj kult zlatnog teleta. Najkasnije kao du{e morali su da shvate da su se bili suprotstavili Bogu i Mojsiju. Pokajali bi se - i dolazili ponovo u tela da budu deca Izraela, i opet bili tu kao odoj~ad, pa kao mladi i stariji. Kada su se Izraelci posle mnogo godina uselili u tobo`nju obe}anu zemlju, mnogi nisu mogli ni da se sete izlaska iz Egipta. Ja, Hrist, vladar Carstva Mira, govorim sada ljudima Novog Doba, koji }e Moju Re~ ~itati i razmi{ljati o narodu Bo`jem koji se danas (1989) ponovo izvodi iz ropstva - u Novo Doba, doba Hrista. U vreme Mojsija Izraelci nisu bili samo robovi Egip}ana, ve} robovi sopstvenog mi{ljenja. A poput Izraelaca bili su tako porobljeni

257

i drugi narodi. Ljudi su mislili samo na sebe, grabili za sebe i bili u sva|i sa bli`njima. Ljudi su se oru`jem borili protiv ljudi; bili su jedan drugome neprijatelji, a ne bra}a. Narod se borio protiv naroda. Mnogi ljudi borili su se jedni protiv drugih i protivzakonitim mislima. Ogra|ivali su se jedni od drugih mr`njom, neprijateljstvom i sva|om i stvarali su sebi pravne poretke koje su u~inili svojim zakonima. Ogra|ivali su se i onim "moje" i "tvoje", pola`u}i tako pravo na svojinu za pojedinca i za sopstveni narod. Zato su postavljali dr`avne granice, kontroli{u}i sve koji su hteli da ih pre|u. Tako je jedan bio protiv drugoga. Ko nije po{tovao pravo, zakon doti~ne zemlje, ko je mislio druk~ije ili je druga~ije hteo da `ivi, bivao bi, ve} prema svom prekr{aju, ka`njavan - oduzimanjem imovine ili slobode, ili ~ak smr}u. Ljudi su vr{ili razna bezakonja. Sve vi{e su divljali narodi tog starog, gre{nog sveta. Kao i u vreme Noja, prosili su jedni druge i dopu{tali da budu pro{eni, tj. `enili su se i udavali. Ban~ili su i pili `estoka pi}a. Ubijali su `ivotinje i jeli ih. Unaka`avali su biljno i `ivotinjsko carstvo. Sve ovo nastavilo se na ~itavoj Zemlji - i nakon Mog boravka na njoj. Na prelazu iz gre{nog u Novo Doba (1989) manipulisali su biljkama, `ivotinjama i ljudima i vr{ili na njima genetske eksperimente. Stvarali su decu iz takozvane epruvete. Razarali su prirodu eksperimentima sa atomskom energijom i podizali atomske centrale da bi dobijali energiju. Prljali su reke, jezera i mora hemijskim supstancama i u~inili da izumre zemaljski `ivot u velikom delu voda. U svim narodima, mnogi ljudi zaboravljali su Bo`je postojanje. Njihov bog bilo je koristoljublje. Ra~unali su `ivot u godinama, jer su na zemaljsko bivstvovanje gledali kao na jedinu mogu}nost `ivota. Zato su radili samo za svoju korist i iz toga izvla~ili plen, da bi tako za najkra}e mogu}e vreme prigrabili {to je mogu}e vi{e, kako bi mogli da `ive onako kako im je izgledalo ugodno, jer su to smatrali sre}om. Imali su svoje la`ne bogove, iako su se molili j e d n o m Bogu. Njihovi idoli bili su novac i posed, ugled, mo} i ljudi na vi{em polo`aju. Ono {to se u razvoju ~ove~anstva tokom du`eg vremenskog perioda potom odvijalo, pokazalo je sasvim sli~ne pojavne oblike kao `ivot u narodu Izraela u vreme Mojsija.

258

Vo|eni Mojsijem, Izraelci su do{li do prve stanice Obe}ane zemlje. Od vremena Mojsija nastavljen je pohod ljudi u Obe}anu zemlju. Generacije za generacijama prolazile su kroz "pustinju sveta", tj. kroz sopstvenu ljudsku mo~varu. Uprkos svemu ovome, sve vi{e ljudi budilo se za duhovnost, prerastaju}i tako mo~varu sopstvenog "ja". Nakon Mojsija, a i nakon Mog bivstvovanja na Zemlji, Bog, Svemo}ni, stalno je slao proroke, proro~ice i prosvetljene mu{karce i `ene. Oni su ~ove~anstvu najavljivali Carstvo Bo`je i opominjali na njega. U~ili su putu u unutarnje i tuma~ili Zapovesti Gospodnje jezikom svog vremena. Mnogi od ovih opominjalaca i vesnika pripremali su na Zemlji i put delu Zraka bo`anske Mudrosti - glasniku Bo`jem koji je delovao u mo}noj vremenskoj prekretnici (1989), a imao je sli~an nalog kao i Mojsije u svoje doba i Ja, kao Isus iz Nazareta. Ja, Hrist, i Heruvim bo`anske Mudrosti objavljivali smo, preko otelovljenog `enskog principa bo`anske Mudrosti, ve~ne Zakone, okupljaju}i tako narod Bo`ji, kako bismo ga doveli u unutarnje, u kraljevstvo Bo`je koje je u svakom ~oveku. I opet je bilo sli~no kao i u vreme Mojsija. Bilo je onih koji su i dopu{tali da ih Bog dotakne i - shodno svojoj svesti - mogli da razumeju re~ Bo`ju i vo|enje preko Mene, Hrista, i trudili se da idu putevima Bo`jim - ali samo na re~i. Jer u ~asu kad bi trebalo da rade na sebi samima, da bi ispunili ono {to Sam im Ja zapovedio: da se pokaju, oproste, zamole za opro{taj i prestanu da ~ine iste gre{ke i grehe - mnogi su postajali tvrdoglavi; jer nisu hteli da uvide svoje gre{ke i slabosti, pa tako ni da ih o~iste. Oni su re~ Bo`ju hteli samo da slu{aju i da debatuju o onome {to su ~uli, ali su ostajali oni stari. Voleli su posed i imovinu, novac i materijalna dobra pretpostavljaju}i obilju Bo`jem. Sli~no kao deca Izraela, sumnjali u re~ Bo`ju, i omalova`avali Bo`ju proro~icu. A bilo je i onih koji su hteli da zadr`e ono nisko, ono ljudsko, i da prema njemu `ive, a da istovremeno te`e i onom najvi{em. Ali, ~ovek ne mo`e da slu`i dva gospodara, Mamona i Boga. I, zato su nastale velike te{ko}e i razdori.

259

Neki su pak pokrivali svoje protivzakonite misli licemernim re~ima, glume}i duhovnost. Drugi su govorili da slede Hrista, a delali su suprotno, proganjaju}i one koji su Ga zaista sledili. Ipak, iz te {arene me{avine ljudskoga "ja", licemera, onih koji su izvrtali Re~, klevetnika, sumnjala i pobo`nih, iskristalisao se postepeno narod Bo`ji: Sinovi i k}eri Bo`je po~injali su svesno da slede Hrista. Bili su prete`no iz roda Davidovog, koji je postao stablo Davidovo za Carstvo Mira. Njihov nalog, da deluju u Delu Spasenja sa Mnom, Hristom, bivao je u njima sve konkretniji i aktivirao ih. Zajedno sa svojom sestrom, proro~icom Bo`jom i glasnikom Bo`jim, okupljali su ostale sinove i k}eri Bo`je iz stabla Davidovog i iz drugih rodova. Shodno Mojim uputstvima, oni su - kao {to je ve} objavljeno osnovali Unutarnje Duh-Hristove crkve: steci{ta za sve ljude koji tra`e. U~ili su ljude putu ka srcu Bo`jem, koji je, po Mom nalogu, objavio Heruvim bo`anske Mudrosti - od ljudi nazvan brat Emanuel. Da bi mogli da ispunjavaju zakone Bo`je u svim podru~jima `ivota, podigli su zanatska preduze}a i stekli seoska imanja. Osnovali su i obdani{ta, Otac-Majka ku}e, {kole, klinike i domove za starije ljude. Po~eli su, dakle, sa izgradnjom svega {to je bilo potrebno ljudima za Novo Doba i u Novom Dobu. Sve ove aktivnosti, osnovane i nastale za Carstvo Bo`je, stavljali su u zakon Bo`ji, koji glasi: Moli se i radi i odr`avaj mir sa bli`njima. Preko njih Sam osnovao prazajednicu Novi Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica i centralno svetlo za sve naredne prazajednice u Univerzalnom `ivotu i u nastaju}em Carstvu Mira Isusa Hrista. Usred ovog vremena prodora i preokreta stajala je proro~ica i glasnik Bo`ji. Jedni su je voleli i po{tovali, a drugi prezirali, sumnjali u nju, klevetali je i ismejavali. Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, fariseji i pismoznanci su ponovo podbunjivali narod protiv Mene, Univerzalnog Duha, ne bi li Me u}utkali. Uzalud! Oni su pro{li - a nastalo je Novo Doba, Carstvo Mira Isusa Hrista.

260

Va`no je da se ovo uvek ima na umu: Moj instrument, otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti, i mnogi sinovi i k}eri Bo`je iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji su se bili okupili oko centralnog svetla, oko Mene, Hrista u Bogu, Mom Ocu, u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim, odolevali su mamljenju i napadima satanskog. Sa mnogim pravednim mu{karcima i `enama po~injali su, usred postepenog raspada gre{nog sveta, da osnivaju narod Bo`ji, koji je tokom generacija postao jedan mo}an o~i{}en narod u Hristu. Doga|alo se kao u vreme Mojsija: du{e su odlagale svoja zemaljska tela i ponovo uskakale u novoro|ena tela. Generacije su odlazile, a nove, svetlije generacije dolazile su na Zemlju. Iz njih su postepeno nastajali o~i{}en narod Bo`ji i Carstvo Mira Isusa Hrista. Bo`ji narod koji je nastajao, za~injao je i ra|ao decu u koju su se vra}ale du{e koje su ve} u prvim i narednim generacijama bile na~inile nekoliko koraka na putu u unutarnje. Tako je u tom smenjivanju generacija nastalo Carstvo Mira Isusa Hrista, Carstvo Bo`je na o~i{}enoj, svetloj Zemlji, na kojoj vi sada `ivite. Demonsko je svezano. U srcima i iz srca bla`enih zra~i nesebi~na ljubav. Mir i radost su me|u njima.

5. Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni, i Ja Sam u njemu. I kao {to je Mene `ivi Otac poslao, iz koga Ja `ivim, tako }e iz Mene `iveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot. 6. Ovo je `ivi hleb koji je s Neba si{ao i `ivot daje svetu. Ne kao va{i praoci koji manu jedo{e i pomre{e. Ko ovaj hleb i ovaj plod jede, `ive}e ve~no." Ovo re~e On u sinagogi, dok pou~ava{e kod Kapernauma. A mnogi od u~enika Njegovih, kad ~u{e ovo, reko{e: "Ovo je jezik te`ak; ko ga mo`e primiti?" (Pogl. 31, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni i Ja sam u njemu" zna~i, shodno smislu: Ko `ivi u Duhu Bo`jem, ko, dakle, vr{i volju Bo`ju, taj prima duhovne darove. I ko Boga ljubi vi{e od ovoga sveta, taj `ivi u Bogu i

261

u Meni, Hristu Bo`jem. Jer Otac je ljudima poslao Mene, Svog Sina, da im dam primer kako da obogate svoja srca i da im donesem ono {to }e ih ponovo uzdi}i do dece Bo`je: Spasenje i vo|stvo ka srcu Bo`jem. "... tako }e iz Mene `iveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot" zna~i: Ko `ivi u Hristu, kroz toga `ivi Hrist, i ko `ivi u Meni, taj svedo~i o Istini. Jer ko je iz Istine, prima iz Istine i ne}e biti ni gladan ni `edan, jer on je u Meni, Istini i @ivotu. Ve~na Istina je ve~na Ljubav Bo`ja, Prazakon. Ko je zarobljen u sebi~noj ljubavi, taj ne mo`e da shvati apsolutni, dosledni ve~ni Zakon. Njegovo varljivo "ja", sebi~na ljubav, govori onda o nemilosrdnosti ve~nog Zakona, jer ga njegovo ljudsko "ja" ne priznaje. Ko `ivi u Zakonu Bo`jem, taj govori Istinu, jer je postao Istina. Istinu mo`e da shvati i radosno prihvati samo onaj ko je ozbiljan i pravedan prema sebi samome i prema svom bli`njem. Ali ko je uhva}en u svoje predstave i mi{ljenja, taj govori o okrutnosti Zakona i o kazni, jer on bi za sebe li~no hteo da to izgleda i da bude druga~ije.

7. Ali kad Isus vide da u~enici Njegovi povodom toga negoduju, re~e im: "Srdi li vas ovo? A {ta ako Sina ~ove~jeg vidite gde se vra}a onamo gde pre be{e? Duh je onaj koji daje `ivot; meso i krv ne posti`u ni{ta. Re~i koje vam Ja govorim, one su Duh i `ivot. 8. Ali nekoliko je me|u vama koji ne veruju". Jer Isus je znao od po~etka koji ne veruju i ko }e Ga izdati. Zato im re~e: "Niko ne mo`e do}i k Meni ako mu nije dano od Oca Mojega." 9. Otada Ga napusti{e mnogi od u~enika Njegovih i ne i|ahu vi{e sa Njim. Onda re~e Isus Dvanaestorici: "Ho}ete li Me i vi napustiti?" (Pogl. 31, 7-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

262

Shvatite, Moja ljubljena bra}o i sestre, vi koji `ivite u Carstvu Mira va{eg brata Hrista: Ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta do`iveo i propatio, de{avalo se dalje u svim generacijama - sve dok ljudi i Zemlja nisu postali svetlotvarniji. U ovoj knjizi, "Ovo je Moja re~", ~itate {ta se vi{e puta doga|alo u starom, satanskom dobu. Shvatite: Carstvo Mira Isusa Hrista osnivano je i izgra|ivano tokom vi{e generacija. Ljudi su uvek iznova do`ivljavali kako propadanje onoga {to je stvarano u Duhu Bo`jem, tako i ponovni uspon. No, nakon svake propasti, Carstvo Mira Isusa Hrista ustajalo bi jo{ sjajnije i potpunije i sve vi{e i vi{e obuhvatalo svet svojom svetlo{}u. Jer, onako kao {to je sve evolucija ka Ve~nome, tako je i Carstvo Mira Isusa Hrista imalo svoju evoluciju - od po~etka, pa sve do svetlotvarnosti velikih podru~ja Zemlje. Svetla tvar je finija materija. U prvim generacijama izgradnje nakon utemeljivanja, jo{ u najdubljoj gusto}i materije, satana ~ula neprestano je zavodio ljude, ne bi li tako stavio ruku na delove temelja Carstva Mira Isusa Hrista. Ono {to stoji zapisano, ispunilo se: tokom nebrojenih generacija na Zemlji su se doga|ale ekspanzije i pomeranje polova. Pritom su se profinjavale mnoge supstance ove Zemlje i ona je postizala sve vi{i stepen vibracija. Sasvim postepeno, dakle, povla~io se veliki deo grubotvarnih formi, a finije, suptilnije forme stupale su na njihovo mesto. Na ovaj na~in promenili su se sasvim postepeno i carstva prirode i ljudi. Tako je tokom nebrojenih generacija na Zemlji sve profinjavano - dok postepeno nije nastala svetla tvar, finija materija. Sve {to je bilo stvarano za Carstvo Mira Isusa Hrista, pre svega u grubotvarnoj materiji, kao i na~in na koji su se ljudi i Zemlja profinjavali, u{lo je i u univerzalni atmosferski sloj i u novo nebo koje je nastalo menjanjem planeta i njihovih putanja, a i u du{u Zemlje, koja je proizvela jednu novu Zemlju - svetlotvarnu Zemlju, finiju materiju. To je ova Zemlja u ruhu finotvarnosti, na kojoj vi danas `ivite. U toj smeni doba profinjavala su se i mnoga materijalna sazve`|a. Usled intenzivnog preobra`avanja celine - od pune materije

263

ka svetlotvarnosti finije materije - svetlotvarnu Zemlju obasjavaju sada i jedno drugo Sunce i druga sazve`|a. Vi u svetlotvarnom Carstvu Mira jedva da mo`ete vi{e da se u`ivite u ova stanja, jer va{e zemaljsko ruho, dakle va{e zemaljsko telo, ne sastoji se vi{e od grubotvarne, jako zgusnute materije, kakvo su nosili ljudi na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista, ve} od svetle tvari. Ponavljam: svetla tvar jeste jedna materijalno finija, zra~e}a supstanca. Poneko ko ~ita Moje Re~i danas (1989) - u punoj materiji na po~etku Carstvu Mira Isusa Hrista - misli da je potrebno beskrajno mnogo vremena dok Carstvo Mira Isusa Hirsta ne bude u punom cvatu: ^uli ste da se sazve`|a menjaju, a i puna materija, Zemlja; jer stoji napisano: "Nasta}e jedno novo nebo i jedna nova Zemlja." Tako }e i ra~unanje vremena, onakvo kakvo imaju ljudi u punoj materiji, biti neva`e}e. Bi}e jedno drugo Sunce i preobra`ena sazve`|a okru`iva}e tu novu Zemlju. To zna~i da }e i takozvano ra~unanje vremena biti druga~ije. Ra~una}e se prema Mesecima, tako da }e svetlosno razdoblje takozvanih zemaljskih godina biti potpuno druga~ije. Godina onda ne}e vi{e imati dvanaest meseci, kao {to je imala za ljude u grubotvarnom dobu, ve} bitno kra}a svetlosna razdoblja; jer na kraju Carstva Mira dani }e biti du`i, a no}i te svetlotvarne, prozra~ne Zemlje bi}e mnogo kra}e. Ka`em vam: i na toj svetlotvarnoj Zemlji bi}e jo{ podru~ja grube materije, takozvanih "Zemljinih mrlja". Na nekima od njih jo{ }e dugo `iveti ja~e zgusnuti ljudi, koji ne}e imati isti stepen ~istote kao ljudi pod neposrednim Suncem Carstva Mira Isusa Hirsta. Jer, kao {to je ve} otkriveno, Moj Otac, koji je i va{ Otac, jeste milost, ljubav i milosr|e i dopusti}e satanskome da jo{ jednom poku{a da osvoji Zemlju. Na kraju Carstva Mira, ove Zemljine mrlje pro{iri}e se, ali ne}e vi{e nikada obuhvatiti celu Zemlju. Na njima }e demonski svet jo{ jednom smeti da se odmeri sa bo`anskim. Onda }e nastupiti kraj Zemlje. Ona }e se otvoriti kao orahova ljuska - a unutarnja svetlost, finotvarna supstanca, duhovni deo planete iz Ve~nog Jerusalima, stremi}e ka Nebu, i sa njim svi oni koji su pro`eti svetlom Istine.

264

Shvatite: Moja Re~, koja je tekla kroz mnoge pravedne proroke, nije samo mnoge du{e i ljude usmeravala na unutarnje svetlo, ve} i delove materijalne supstance - zbog ostvarivanja ve~nog Zakona od strane mnogih ljudi. Od doga|aja Pada bilo je nebrojeno mnogo svetlosnih razdoblja i beskona~nih doba, dok se nije iskristalisala puna materija. Jer ona je nastajala odgovaraju}e otvrdnjavanju srca duhovnih bi}a i odgovaraju}e optere}enjima du{a i ljudi. Shvatite: razlaganje materije i vra}anje carstava Pada natrag u Ve~no Carstvo Bo`je, ne}e trajati onoliko koliko je pro{lo od samog doga|aja Pada do stvaranja pune materije. Jer, vra}anje bi}a Pada i svetova Pada otpo~elo je ve} sa po~etkom Pada. Ako, dakle, razmi{ljate o ukupnom trajanju ovog vra}anja, onda tu morate uklju~iti sva svetlosna i vremenska razdoblja, po{to je vra}anje otpo~elo ve} sa po~etkom Pada; to jest, ono se ve} tokom bezbroj vremenskih razdoblja odvija ka svetlosti i ka Nebu. To zna~i da do svetlotvarnog Carstva Mira Isusa Hrista, a zatim i do razlaganja materije, nema vi{e toliko mnogo svetlosnih i vremenskih razdoblja. Moja obja{njenja i tuma~enja u knjizi "Ovo je Moja Re~" generacijama su prepisivana i izra`avana jezikom doti~ne generacije. To se doga|alo sve do svetlotvarnosti. Moja Re~ je Istina - i ona to i ostaje, jer je ve~na. Ali, ljudski jezik se menjao, a i sirovina za knjige. U materijalnom dobu (1989) sirovina za ovu knjigu bila je grubotvarna supstanca - ljudi su je zvali papir. Od Doba Svetlosti pa sve do svetlotvarnosti, sirovina ove knjiga odgovarala je doti~noj finotvarnoj supstanci. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u svetlotvarnosti, ima drugih izvora svetlosti i materijala koji su druga~iji od onih koji su bili u punoj materiji i na po~etku profinjavanja materije. Moja Re~, me|utim, jeste i ostaje istina. Bra}o Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, vi ~itate sada o Mojoj misli i `ivotu kao Isusa iz Nazareta. I uvek iznova konstatujete da je svaki ~ovek u svakoj generaciji imao i ima slobodnu volju. Nijedan ~ovek i nijedna du{a nisu primoravani i ne primoravaju se da prihvate ve~nu Istinu, `ivo Postojanje. Ko je hteo da prona|e unutarnju istinu, morao je da se uputi u svoje unutarnje i da je iskusi u sebi

265

i na sebi samome, i da je sam do`ivi. Ja kao Isus iz Nazareta samo Sam svedo~io o ve~noj Istini. Ljudi koji su se u svim generacijama jasno odlu~ivali za Mene, Istinu, i ostajali su uz Mene, Istinu i @ivot. Oni koji nisu bili ni topli ni hladni, odlazili su od Mene, jer nisu mogli da shvate Moje re~i. Oni nisu hteli da ostvaruju Zapovesti jer su smatrali da bi njima moralo da bude poklonjeno ono {to su njihovi bli`nji svakodnevno ostvarivali: nesebi~na ljubav, Zakon Bo`ji, ve~na Istina. U svim generacijama napu{tali su Moje stado uvek iznova oni ljudi koji nisu mogli da se odlu~e za ve~nu Istinu. Oni koji formiraju mi{ljenje (drugih) i oni koji uvek misle da znaju bolje, verovali su da se Istina mo`e kupiti ili ste}i samo slu{anjem. A Nebeski Hleb se ipak morao jesti i na pravi na~in probaviti; to zna~i, Zakon @ivota morao se smerno prihvatiti i ostvarivati. Samo tako su du{a i ~ovek pronalazili unutarnji `ivot. Ostvarivanje ve~nih zakona donosilo je, dakle, duhovnu dobit samo onima koji su se odlu~ivali za `ivot u Meni, Hristu Bo`jem, i koji nisu istrajavali u onome "za" i "protiv", odnosno ~as bili "hladni", ~as "topli". Generacijama je pou~avan Zakon slobodne volje: ~ovek pronalazi Boga samo onda kada se i odlu~i za Boga, Istinu, tako {to se neprestano trudi da vr{i volju Bo`ju. Ono "za" i "protiv" mnogih ljudi koji su jednom bivali "topli" a onda opet "hladni", omogu}avalo je tami da stalno prodire u redove pravednih. Satansko je neprestano zavodilo ~ula mnogih ljudi. Oni bi onda po~injali da sumnjaju u Istinu i napu{tali su one verne. Ovo "za" i "protiv" vuklo se kroz generacije sve dok nije do{lo vreme u kojem su se samo jo{ svetle du{e mogle otelovljavati u Carstvo Mira. One su u zemaljsko ruho polazile s ciljem da dalje izgra|uju novi svet i da ga naseljavaju. Carstvo Mira Isusa Hrista nastalo je, dakle, u evolutivnom procesu. Po{to su u zemaljsko ruho dolazile sve svetlije i mirnije du{e, svaka generacija bivala je svetlija, a Carstvo Mira ve}e i savr{enije. Shvatite: re~i menjaju svoje zna~enje - no Istina ostaje. Re~ koju Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio, a kao Hrist Bo`ji objavio preko Svog instrumenta, jeste ve~na Istina. A Istinu pak shvata samo onaj

266

ko je do{ao do Istine - u Carstvo Bo`je koje je u najunutarnjijem svakog ~oveka. Re~ o`ivljava jedino Duh Bo`ji, a ne ~ovek, meso i krv. U svim vremenima, u svim generacijama, bivalo je isto i sli~no kao u vreme kada Sam hodao u zemaljskom ruhu kao Isus. Jedni su verovali u Re~ Istine, a drugi opet ismejavali Istinu i njenog prenosioca. U svim vremenima ljudi su pronalazili Istinu i u svim vremenima su se odvra}ali od nje. Tako je bilo i dok Sam bio u Isusu iz Nazareta. Mnogi ljudi su Mi prilazili, postajali Moji u~enici - i mnogi od u~enika opet su Me napu{tali. Ko je Istinu samo slu{ao, ne unose}i je u svoj svakodnevni `ivot, taj je i dalje lutao u tami i tama ga je ponovo sebi odvla~ila.

10. Onda Mu odgovori Simon Petar: "Gospode, kome da idemo? Ti ima{ re~i ve~nog `ivota. A mi smo poverovali i sigurni smo da si Ti Hrist, Sin Boga `ivoga." 11. Isus im odgovori: "Nisam li Ja vas Dvanaestoricu izabrao? I jednoga me|u vama koji je izdajnik?" Govora{e o Judi Iskariotskom, sinu Simona Levita; jer ovo be{e onaj koji Ga posle izdade. 12. I Isus krenu u Jerusalim, i nai|e na putu na kamilu pretovarenu drvima. I po{to kamila ne moga{e tovar svoj uzbrdo izneti, goni~ je udara{e i zlostavlja{e svirepo, no ne moga{e je s mesta pomeriti. 13. I Isus, vide}i ovo, re~e mu: "Za{to udara{ brata svojega?" A ~ovek onaj odgovori: "Nisam znao da mi je to brat. Nije li ovo tovarna `ivotinja, stvorena da mi slu`i?" 14. A Isus re~e: "Nije li isti Bog od iste tvari `ivotinju ovu stvorio i decu tvoju koja ti slu`e, i zar niste isti dah oboje od Boga primili?" 15. A ~ovek se ~u|a{e veoma re~ima ovim. I prestade udarati kamilu i oslobodi je dela tereta njezinoga. I po|e kamila uz brdo ono, a Isus i|a{e pred njom, i ne zastade ona vi{e do kraja svog dnevnog puta.

267

16. Kamila poznade Isusa; jer be{e osetila ljubav Bo`ju u Njemu. A ~ovek onaj pak htede vi{e o u~enju Njegovom da sazna, i Isus ga pou~i rado i on postade sledbenik Njegov. (Pogl. 31, 10-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve je energija. Po zra~enju ljudi prepoznavao Sam Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ko se kao ~ovek trudi da `ivi bogopravedno a ko se uprkos boljem znanju ogre{uje o Zakon `ivota. Kao Isus iz Nazareta govorio Sam mnogim ljudima o Zakonu `ivota, i o `ivotinjama, koje sli~no kao i ljudi ose}aju bol, patnju i radost. Dakle, kao {to ~ovek ne treba da bude protiv, ve} za svog bli`njeg, tako treba da bude i za `ivotinje i da za njih bude odgovoran, jer one ~oveku slu`e. Uvek iznova u~io Sam ljude da su i `ivotinje stvorenja Bo`ja, koja ~ovek ne treba da prezire, ve} da ih ljubi. Ko ih udara i mu~i, taj }e jednom na svojoj du{i i na svom telu iskusiti isto ili sli~no. Jer ono {to ~ovek ~ini svojim bli`njima i sabli`njima, `ivotinjama, to ~ini i sebi samome. Mnogi su i spoznavali svoju surovost i po~injali su da ostvaruju Moje u~enje. Kajali su se i prihvatali su `ivotinje kao svoje prijatelje. A poneki su Me, razumev{i Moje re~i, i sledili.

268

32. POGLAVLJE Bog kao jelo i pi}e - Zna~enje mesa i krvi Ishrana i zdravlje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, `estina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12)

1. I dogodi se, dok je sedeo sa u~enicima Svojim za ve~erom, da Mu jedan od njih kaza: "U~itelju, za{to Ti re~e da ho}e{ da nam da{ Tvoje telo da jedemo i Tvoju krv da pijemo? Jer mnogima je te{ko da to razumeju?" 2. A Isus odgovaraju}i re~e: "Re~i koje vam govorih jesu Duh i one su `ivot. Za onoga pak koji ne zna i koji je sklon jedenju mesa, zvu~e one kao prolivanje krvi i kao smrt; ali blagosloveni su koji ih razumeju. 3. Gledajte `ito, kako raste dok ne sazri i ne pokosi se, i u mlinu se samelje i od njega se na vatri hleb ispe~e. Od toga hleba na~injeno je telo Moje, koje gledate. I gledajte gro`|e, koje na ~okotu raste dok ne sazri, i obere se i u presu za vino do|e i plod vinove loze daruje! Od tog ploda s ~okota vinove loze i od vode na~injena je krv Moja. 4. Jer jedino od plodova drve}a i od setve biljaka ku{am Ja i njih Duh pretvara u Moje meso i Moju krv. Od njih samo i od sli~nog treba da jedete i vi {to u Mene verujete i u~enici ste Moji, jer od njih, u Duhu, dolaze ljudima `ivot i zdravlje i isceljenje. 5. Zaista, prisustvo Moje treba da je sa vama u toj supstanci i `ivotu Bo`jem i da postane vidljivo u tom telu i u toj krvi; i od njih treba da jedete i pijete svi vi koji u Mene verujete. 6. Jer na svim mestima }u Ja vaskrsnuti za `ivot sveta, kako je zapisano kod proroka. Odakle Sunce izlazi pa do zalaska njegova, svuda treba u Moje ime da se prinosi ~ista `rtva sa tamjanom. (Pogl. 32, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Re~ Bo`ja u ljudskoj re~i je Duh i @ivot. Ona se ljudima objavljuje i daje da bi shvatili da ne blagosilja re~ sama, ve}

269

smisao re~i koja je ljudima data od Boga i koja svakodnevno treba da se ostvaruje. Ljudi u Duhu Ve~noga znaju: u plodovima polja i {ume je supstanca `ivota koja odr`ava zdravim telo ~ovekovo, njegovu supstancu od mesa i krvi - a ne u ubijenim `ivotinjama koje se jedu, jer meso je mrtva hrana. ^ovek ne treba ni da ubija ljude, niti da svesno ubija `ivotinje ili da ih kolje i koristi za ishranu, jer one su, kao stvorenja Bo`ja, njegovi "sabli`nji". Kad ~ovek svoj zemaljski `ivot posveti Bogu, onda }e Duh Bo`ji odr`avati njegovo telo, ono materijalno, meso i krv, u zdravlju; onda }e i ono {to on ose}a, misli, govori i ~ini biti plemenito i dobro. Samo iz toga proizlazi visoka etika i moral. Eti~ko-moralne vrednosti jednog takvog ~oveka bi}e onda od zna~aja i prilikom izbora hrane. On }e se onda distancirati od ishrane mesom i ribom, a i od u`ivanja `estokih pi}a. Onda }e Bo`je prisustvo biti vidljivo kako u telu i na telu, tako i u krvi. ^ovek }e biti zdrav, jer zdravo misli i zdravo se hrani. To zna~i, njegova ose}anja, misli, re~i i postupci su zakoniti, isto kao i ono {to uzima od hrane i pi}a. Ko veruje u Mene i izvr{ava volju Bo`ju, ~ini bo`anska dela, a i jede i pije ono {to mu priroda daruje. "... na svim mestima }u Ja vaskrsnuti za `ivot sveta" zna~i: na svim mestima ovoga sveta objavljiva}e se jevan|elje Ljubavi, i svi ljudi koji su dobre volje ostvariva}e Moje u~enje koje Sam Ja dao kao Isus i koje dajem ponovo kao Hrist. Oni }e svesno biti deca Bo`ja, jer su svoj `ivot posvetili Bogu i rado i radosno `rtvuju ono ljudsko koje jo{ postoji u njima, tako {to ga predaju Meni, i zato osvajaju Carstvo Bo`je. U re~i "tamjan" le`i smisao: posve}en `ivot.

7. Kako u telesnom, tako i u duhovnom. U~enje Moje i Moj `ivot treba za vas da su jelo i pi}e, hleb `ivota i vino spasenja. 8. I kao {to se `ito i gro`|e u meso i u krv pretvaraju, tako i va{e zemaljske misli treba da se u duhovne pretvore. Te`ite tom pretvaranju telesnog u duhovno! (Pogl. 32, 7-8)

270

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Te`ite pretvaranju telesnog u duhovno!" zna~i: predajite Meni svoje ljudsko, svoja ljudska ose}anja, misli, re~i, postupke, ose}aje, sklonosti i strasti. Sve ljudsko odnosi se na meso, dakle na telo. Ko te`i bo`anskom u svom unutarnjem, usmeren je na Boga, na Zakon `ivota. On ispunjava zakon nesebi~ne ljubavi u onome {to ose}a, misli, govori i ~ini.

9. Zaista vam ka`em, na po~etku sva su stvorenja Bo`ja hranu sebi nalazila u biljkama samo i u plodovima zemlje, dok neznanje i sebi~nost mnoge ljude od tog ne odvoji{e i ne okrenu{e ih onome {to se protivilo prvobitnom poretku, od Boga datom. Ali, ~ak i oni }e se opet prirodnoj ishrani vratiti, kako zapisano stoji kod proroka. A u re~i njihove ne treba sumnjati. 10. Uistinu, Bog ve~no daje iz ve~nog `ivota i ve~ne supstance, da se forme Svemira stalno obnavljaju. Zato ste dakle svi vi deo mesa i krvi i supstance i `ivota Ve~noga, a Moje re~i su Duh i @ivot. 11. I pridr`avate li se zapovesti Mojih i `ivot pravedan vodite, bi}ete sre}ni u ovom `ivotu i u `ivotu koji sledi. Ne ~udite se ovome {to vam rekoh. Ne jedete li meso Bo`je i ne pijete krv Bo`ju, ne}ete imati `ivot u sebi". 12. A u~enici odgovori{e: "Gospode, daj nam da ve~no jedemo od tog hleba i pijemo iz te ~a{e; jer Tvoje su re~i uistinu jelo i pi}e. Kroz Tvoj `ivot i kroz Tvoju supstancu `ive}emo ve~no." (Pogl. 32, 9-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista, `iveti u Bogu zna~i: ispunjavati Bo`je ve~ne zakone. A to zna~i i `iveti od onoga {to priroda daruje ~oveku. Ljudi i `ivotinje razvijali su se sasvim postepeno na ovoj Zemlji. Oboje, i ~ovek i `ivotinja, u ba{ti Bo`joj prehranjivali su se biljkama. Kako je ~ovek sve dublje padao u greh, tako je padao i u tamu neznanja i u egoizam. Kako je ono grubotvarno postajalo sve gu{}e,

271

tako su i ~ovekova ~ula postajala sve grublja, a time su se sasvim postepeno menjali i njegovi organi. U svojoj sebi~nosti ~ovek je tra`io naslade svih vrsta i po~eo je da te`i za ljutim, kiselim i `ivotinjskim. Tvrda ljuska, ljudsko "ja", gruba ~ula, proizvela su ~ulnost, koja je tra`ila zadovoljenje. Time su ljudi poku{avali da nadoknade onu `ivotnu energiju koje su se nezakonitostima li{ili. ^ovek ~ula, ~ije su misli bivale sve egocentri~nije, onda se sve vi{e okretao hrani koja je odgovarala njegovom mi{ljenju i postupanju. Po{to se sve vi{e udaljavao od Boga, postajao je `e{}i i u svom govorenju i delanju. Ogrubela ~ula odra`avala su `estinu ljudskog "ja" i tra`ila su zato odgovaraju}e ljute za~ine i jela. Kada mu ne{to ne bi uspelo, ~ovek bi reagovao ogor~eno, a njegova ~ula su stalno tra`ila zadovoljenje u novim nasladama. Zgr~eni nervi tog ~oveka tra`ili su opu{tanje u ~ulnosti. Telo je sve vi{e tra`ilo ono {to je ~ovek zra~io iz sebe u svojim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima: slatko i kiselo, ljuto i `estoko. Zato je po~eo da kroz pripremanje sve vi{e i vi{e menja supstance prirode u kiselo, ljuto i slatko. Posledica svega toga bila je, da je ~ovek po~eo da proganja `ivotinje, da ih ubija i jede dodaju}i njihovom mesu za~ine. Tako je ~ovek postao lovac i krivolovac. U svojoj ~ulnosti koja je postajala sve ja~a, on je `udeo i za "telesnim", za mu{kim odnosno `enskim polom. Sve se to tako de{avalo, a de{ava se jo{ i u ovoj generaciji (1989). I tek kada se ~ovek vrati Duhu `ivota, uzdi`u}i svoje misli ka Bogu profini}e i svoja ~ula. Ja Sam do{ao da ljudima donesem Zakon @ivota. Ko to prihvati i primeni na samome sebi, taj }e se vratiti natrag, `ivotu u Bogu. @ivot u Bogu i sa ~itavim Postojanjem najvi{a je i najfinija etika i moral. Sve du{e }e ponovo na}i ovo Postojanje - jer su i proiza{le iz Boga, ve~nog Postojanja, iz @ivota, i ve~no u sebi imaju `ivot Boga. Ko se pridr`ava Zapovesti, izvoda iz ve~nog Zakona, taj `ivi u Bogu i iz Boga i pravedan je prema svim oblicima `ivota.

272

Zaista, Re~ Bo`ja je jelo i pi}e, ona je `ivot. Ko `ivi u Bogu, taj `ivi i iz Boga; on `ivi u Postojanju. I Zemlja je deo ve~nog Postojanja; zato }e je ~ovek koji `ivi svesno - zakonito i posedovati i obra|ivati, jer on sa Zemljom `ivi i nije protiv nje niti protiv i~ega {to na njoj `ivi. Du{a `ivi iz ~isto duhovne supstance, zemaljsko telo `ivi iz `ivota koji je od duhovne supstance postao materijalnom. Oboje, ta ~isto duhovna, kao i duhovno-materijalna supstanca, darovi su Bo`ji za du{u i ~oveka. Bog je ljudima dao plodove i biljke. One su `ivot za telo. ^ovek }e se opet vratiti prirodi i `ive}e sa prirodom, jer }e shvatiti da su `ivot i zdravlje tela jedino iz Boga, iz @ivota koji se i u prirodi daruje deci Bo`joj. Priroda zdravome telu daruje snagu, a bolesnome isceljenje. No, preduslov je da su ~ovekove misli, njegove re~i i postupci zdravi. U Carstvu Mira Isusa Hrista `ive deca Bo`ja sa carstvima prirode u apsolutnom jedinstvu, a Bog ih hrani plodovima i biljkama, `ivotom prirode.

273

33. POGLAVLJE O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova Isceljenje na jezercetu Vitezda Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su zakonima (1-3). @rtvovanje `ivotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju; Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14)

1. Isus u~a{e u~enike Svoje u predvorju hrama, i jedan od njih Mu re~e: "U~itelju, sve{tenici ka`u da bez prolivanja krvi nema opra{tanja greha. Pa zar te krvne `rtve po zakonu, mogu da oduzimaju grehove? 2. A Isus odgovori: "Nikakva krvna `rtva `ivotinje ili ptice ili ~oveka ne mo`e grehove oduzeti. Jer, kako neki dug mo`e prolivanjem nedu`ne krvi da se otplati? Ne, to }e dug taj jo{ i pove}ati. 3. Sve{tenici od vernika veoma rado primaju takve `rtve radi pomirenja kad ovi prekr{e zakon Mojsijev, ali za grehe protiv Zakona Bo`jeg nema opro{tenja osim kroz kajanje i popravljanje. (Pogl. 33, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mojsije je doneo od Boga Deset zapovesti. Kad je shvatio da Izraelci ne mogu za kratko vreme da ostvare tih Deset zapovesti, jer je ve}ina decenijama mislila i postupala protivno tim zapovestima, on im je u~inio nekoliko ustupaka, da bi ih preko samospoznaje doveo do unutarnjeg iskustva. Ipak, mnogi od Izraelaca nisu se obazirali na te ustupke i slu`ili su i dalje svojim idolima. Tvrdoglavi Izraelci su nakon vi{e generacija ove ustupke uzdigli i do zakona. @rtvovanje `ivotinja je protiv Zakona Bo`jeg, a i protiv Deset zapovesti.

4. Zar ne stoji zapisano kod proroka: uzmite va{e krvne `rtve i `rtve-paljenice, i napolje s njima! Prestanite sa jedenjem mesa; jer Ja nisam o tome govorio o~evima va{im niti Sam im to zapovedio kad ih iz Egipta izvedoh. Ali ovo Sam zapovedio:

274

5. Poslu{ajte glas Moj i idite putevima koje vam Ja zapovedih i bi}ete Moj narod i bi}e vam dobro. No, oni ne behu spremni i ne poslu{a{e. 6. I {ta vam drugo zapoveda Ve~ni nego da se u pravednosti ve`bate i u milosr|u i da smerno putujete sa Bogom svojim? Zar ne stoji zapisano da Bog na po~etku, za sve {to je od mesa, odredi plodove drve}a i semenke i zelje kao hranu? 7. Ali oni od bogomolje na~ini{e ku}u lopovsku, i umesto ~iste `rtve sa tajmanom, Moje oltare krvlju okalja{e i jedo{e meso tih zaklanih `ivotinja. 8. Ali Ja vam ka`em: ne prolivajte nevinu krv i ne jedite meso. Budite iskreni, ljubite milosr|e i ~inite dobro i va{i }e dani dugo potrajati na Zemlji. 9. Zrno koje raste iz zemlje sa drugim `itom, zar ga Duh ne pretvara u Moje meso? Zrna u vinogradu i ostali plodovi, zar ih Duh ne pretvara u Moju krv? Neka ono sa telima va{im i du{ama bude va{ spomenik Ve~nome. 10. U tome je prisustvo Bo`je vidljivo kao supstanca i kao `ivot sveta. Od toga treba svi da jedete i pijete za opro{tenje grehova i za ve~ni `ivot svih koji slu{aju Moje Re~i." 11. A ima pored Jerusalima, kod Ov~je pijace, jezerce jedno po imenu Vitezda. I u pet tremova le`a{e mno{tvo onemo}alih, slepih, oduzetih, suhih, i ~ekahu da se voda ustalasa. 12. Jer u neko doba spu{ta se an|eo jedan u jezerce i vodu uzburkava. I ko prvi u njega u|e, po{to se voda ustalasa, izle~i se od svake bolesti koja ga je spopala. A onde be{e i jedan ~ovek od ro|enja oduzet. 13. I Isus mu re~e: "Ne}e li ti ove vode doneti isceljenje?" A ovaj Mu re~e: "Ho}e, Gospode, ali nemam nikog da me u jezerce unese kad se voda ustalasa. I kad poku{am da u|em, u|e neko drugi ispred mene." A Isus mu re~e: "Ustani, uzmi svoj le`aj i idi." I ustade ovaj smesta i prohoda. A taj dan be{e sabat.

275

14. I Jevreji mu reko{e: "Danas je sabat, i protiv zakona je da nosi{ svoj le`aj." A izle~eni nije znao da ono be{e Isus. A Isus se ve} bio udaljio, jer onde be{e mnogo ljudi. (Pogl. 33, 4-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Zakonu Bo`jem nema krvne `rtve ni spaljivanja niti svesnog ubijanja `ivotinja, a ni jedenja mesa `ivotinja. U Bogu se kre}e i narodu Bo`jem pripada samo onaj ko slu{a Njegov glas, ispunjavaju}i zakone Bo`je. Zakon je: ~ovek treba da se ve`ba u pravednosti i milosr|u i da smerno putuje ka Bo`jem Carstvu unutarnjeg, gde je prava i ve~na domovina du{e. Ko se pridr`ava Zakona Bo`jih, taj se i hrani onim {to Zakon Bo`ji stvori u prirodi. On }e i svoj `ivot, ono {to ose}a, misli, govori i ~ini usagla{avati sa ve~nim Zakonom. Bog jo{ u po~etku dade ljudima za ishranu plodove, semenje i zeleni{. Ovaj zakon va`i}e dotle dok sve du{e ne budu `ivele u finotvarnim podru~jima i dok jo{ bude ljudi kojima je za njihovo telo potrebna energija koja je dobila oblik, `ivot iz prirode. Bogomolja treba da bude ku}a molitve, u kojoj ~ovek u molitvi i u obo`avanju Boga neguje jedinstvo sa bli`njima. On }e iz toga dobijati snagu za svakodnevni `ivot, da vodi jedan posve}en, ~ist `ivot i da `ivi u jedinstvu sa svojim bli`njima. U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, ljudi su kamene oltare u svojim bogomoljama kaljali krvlju `ivotinja, onda jo{ i jedu}i meso tih `ivotinja koje su ubijali. Svoje hramove od mesa i kostiju, pak, kaljali su protivzakonitim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. A to jo{ neprestano ~ine i ljudi u ovome vremenu (1989). I oni se jo{ kaljaju krvlju `ivotinja, koje uprkos boljem znanju ubijaju i jedu njihovo meso. Shvatite: Zakon Bo`ji jeste i bi}e ve~an. Ono {to je va`ilo u pro{lim vremenima, va`i i danas, jer Bog je uvek isti Zakon - danas, sutra i doveka.

276

Ko proliva nedu`nu krv, i ko jede meso, taj je nemilosrdan i mora}e na sebi samome da iskusi svoju nemilosrdnost. Spomenik za Ve~noga jesu ~ista du{a i zdravo telo koje ta ~ista du{a odr`ava zdravim. tela.

Prirodna hrana sadr`i supstancu Bo`ju. Ona je `ivot zemaljskog

Ko svoje grehe okajava i ne ~ini ih vi{e, taj }e i svoja ose}anja, misli, re~i i postupke predavati Bogu i je{}e samo ono {to mu je Bog darovao. Ja ispravljam: nije an|eo pokrenuo jezerce, nego su elementi pokrenuli i pokre}u vodu. Ne isceljuje voda, ve} jedino vera u Onoga koji je i u vodi kao supstanca. Kao i Jevreji, tako i ljudi svih generacija dr`ali su i dr`e do sabata samo u spolja{njem, jer su tako navikli. U svom svakodnevnom vladanju, pak, oni su se ogre{ivali i ogre{uju se o ono ~emu su u~ili i u~e druge samo re~ima. Njihove misli bile su i jesu ne~iste, a tako i njihova dela, koja ~ine iza zidova da ih ne bi videli. Oni su govorili i govore o zapovestima sabata, a sami se nisu pridr`avali i ne pridr`avaju se sabata - ni u svojim ose}anjima, ni u mislima, ni u re~ima, ni u svojim postupcima. [kropljenje zemaljskom vodom samo je simbol. Ko veruje u Bo`ju duhovnu struju i svoj `ivot posve}uje Bogu, taj }e posti}i ubla`enje i isceljenje kroz `ivot iz Boga - bilo da uroni u vodu koja je samo simbol ili da od srca doziva Boga, ma gde se nalazio. Bog je sveprisutna snaga. Bog poma`e, ubla`ava i le~i. On ne pita je li obi~an radni dan ili sabat. Ko od srca moli, taj }e primiti svejedno u koji dan i u koji ~as. Samo ograni~en ~ovek ima mnogo propisa. Time bi on hteo da ograni~i sveobuhvatni Duh. Shvatite: Bog je neograni~ena ljubav i sloboda. Zakon neograni~ene ljubavi i slobode ne poznaje ograni~enost ljudskog "ja". Ljudsko "ja" jeste ja-zakon, koji je ~ovek sam sebi stvorio. To je setva koja u sebi ve} nosi plod. ^ovek ju je sam uneo u njivu `ivota, u svoju du{u.

277

34. POGLAVLJE Isusova ljubav za sva stvorenja Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6). Po{tovanje prema svemu {to je stvoreno; nepo{tovanje podle`e kauzalnom zakonu (7-10)

1. I videv{i da fariseji gun|aju i negoduju {to On pridobi i pokrsti vi{e u~enika od Jovana, napusti On Judeju i ode opet u Galileju. 2. I do|e Isus do jednog drveta, pod kojim ostade nekoliko dana. A do|o{e onamo i Marija Magdalena i druge `ene i slu`i{e Mu dobrima svojim, i On svakoga dana u~a{e sve koji Mu dola`ahu. 3. I ptice se okupljahu oko Njega pozdravljaju}i Ga svojom pesmom, i druga se stvorenja privijahu uz noge Njegove. A On ih je hranio i jela su Mu iz ruke. 4. A kad po|e dalje, blagoslovi On `ene koje Mu posvedo~i{e o ljubavi svojoj, a okrenu se i drvetu smokve blagosiljaju}i i njega. I re~e: "Pru`ilo si Mi uto~i{te i hlad od sunca u`arenog, a i hranu si Mi pru`ilo. 5. Blagosloveno da si, rasti i budi puno ploda, i dopusti da svi koji do tebe do|u u tebi prona|u mir i hlad i hranu na|u, i ptice u vazduhu da radost na|u u granama tvojim." 6. I gle, drvo je raslo i napredovalo neuobi~ajeno sasvim, i razgranavalo se ono sve vi{e na gore i na dole, da se nigde sli~no drvo takve lepote i veli~ine ne moga{e na}i, i nijedno sa takvim obiljem i s plodovima tako izvrsnim kao ovo. (Pogl. 34, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko dopusti da blagoslov, snaga Bo`ja, struji kroz njega, taj je izvor snage za ljude, `ivotinje, biljke i kamenje. Kada Bog mo`e da struji kroz nekog ~oveka, onda je ovaj blagoslov za sve i svakoga. Kroz koga struji Bog, taj nesebi~no ljubi ljude, `ivotinje, biljke i kamenje. Ko u svoj `ivot uklju~i ljude i

278

carstva prirode, taj je u komunikaciji sa sve-`ivotom. @ivot u svojoj raznolikosti mu zahvaljuje, tako {to se u obilju daruje i darova}e sve one koji do|u k izvoru `ivota. Ko po{tuje `ivot, taj poznaje i ve~nu domovinu. On ve} na Zemlji `ivi usred raja Bo`jeg, jer mu carstva prirode slu`e, a elementi mu se pokoravaju.

7. U{av{i Isus u jedno selo, vide jedno ma~e koje be{e bez gospodara i be{e gladno i mjauka{e gledaju}i u Njega. I On ga podi`e, uvi u haljine Svoje i metnu na Svoje grudi. 8. I dok prola`a{e selom, dade ma~etu da jede i pije. A ono je jelo i pilo pokazuju}i Mu svoju zahvalnost. I On Ga dade jednoj od Svojih u~enica, udovici po imenu Lorenca, i ona se pobrinu za njega. 9. A nekoliko njih iz naroda reko{e: "Ovaj ~ovek se brine za sve `ivotinje. Jesu li one njegova bra}a i sestre kad ih toliko voli?" A On im re~e: "Zaista, one su va{a sabra}a iz velike porodice Bo`je, va{a bra}a i sestre koji imaju isti dah `ivota od Ve~noga. 10. I ko se uvek brine i za najmanjeg od njih i hrani ga i poji u nevolji njegovoj, taj to ~ini Meni; i ko dopusti da i jedno od njih trpi zbog oskudice i ne za{titi ga kad ga zlostavljaju, taj zlo to dopu{ta kao da je Meni u~injeno: jer, kako ste vi ~inili u ovom `ivotu, tako }e ~initi vama u budu}em." (Pogl. 34, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista vam ka`em, `ivot je Bo`ji dah. Bilo ~ovek, bilo `ivotinja kroz sve njih di{e j e d n a snaga, Bog. Bog je `ivot, a `ivot je dah. Ko svom bli`njem namerno oduzme dah, tako {to ga ubije, pa{}e u duhovnu smrt. U carstvu du{a on }e biti stranac, jer ne}e poznavati sopstvenu svest, te stoga ne}e znati ni da li `ivi ili je mrtav. Ve} i samo zbog toga {to svojom voljom i svesno dopu{ta da ljudi i `ivotinje budu mu~eni, da ih preziru i zlostavljaju, dogodi}e mu se isto ili sli~no.

279

Ono, dakle, {to ~ovek ~ini svojim bli`njima i svojim sabli`njima, to jest `ivotinjama, biljkama i kamenju, to on ~ini Meni - a time i samome sebi. Shvatite: i kamenje je stvarala~ka snaga Bo`ja, i njemu treba ukazivati pa`nju. ^ovekova setva bi}e, dakle, njegova `etva.

280

35. POGLAVLJE Parabola o milosrdnom Samari}aninu Marija i Marta Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ Hristu i sebi samome - O pona{anju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju ku}e Bo`je, Novog Jerusalima na Zemlji - Bo`anska Mudrost zove sinove i k}eri Bo`je; ona priprema Unutarnji put i donosi sveobuhvatne bo`anske zakone - Oni koji `ive u Meni, posta}e `ivim izvorima (12-15)

1. Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga isku{a: "U~itelju, {ta moram ~initi da bih zaslu`io `ivot ve~ni?" A On mu re~e: "[ta stoji napisano u zakonu? Kako bi ti pro~itao?" 2. Ovaj odgovori i re~e: "Ne ~ini nikome ono {to ne `eli{ da on tebi ~ini. Ljubi Boga, svoga Gospoda, svim srcem svojim i svom du{om svojom. ^ini drugima ono {to `eli{ da drugi tebi ~ine." 3. A Isus mu re~e: "Ispravno si odgovorio. ^ini tako, i `ive}e{. Za ove tri zapovesti vezani su svi zakoni i proroci, jer, ko ljubi Boga taj ljubi i svog bli`njeg." 4. Ali ovaj htede da sebe opravda i re~e Isusu: "A ko je moj bli`nji?" Isus odgovori i re~e: "Be{e jedan ~ovek koji iz Jerusalima sila`a{e dole u Jerihon, i dopade me|u razbojnike; ovi mu skido{e ruho njegovo, rani{e ga i otido{e, ostavljaju}i ga polumrtvog da le`i. 5. Ali desi se da je sve{tenik neki niz put ovaj silazio; i videv{i ga, pro|e pored njega. A tako i jedan levit, kad sila`a{e dole i vide ga, pro|e pored njega drugom stranom puta. 6. Ali i Samari}anin jedan na putovanju, do|e onamo gde ovaj le`a{e, i kad ga vide sa`ali se na njega. I pristupiv{i mu, izli ulje i vino na rane njegove i previ ih. I posadiv{i ga na svoje kljuse, dovede ga u kona~i{te i stara{e se o njemu. 7. I sutradan, polaze}i dalje, izvadi dva gro{a, dade ih gazdi i re~e mu: Brini o njemu, a ako bude trebalo jo{, plati}u ti kad se vratim. 8. Koji je, razmisli, od ove trojice bio bli`nji onome {to be{e dopao me|u razbojnike?" A on re~e: "Onaj koji je pokazao milosr|e

281

prema njemu." Onda mu Isus re~e: "Onda idi i ~ini isto tako." (Pogl. 35, 1-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I ovaj iskaz bi - kao i mnogi drugi - trebalo da ti slu`i kao pratnja na tvom putovanju po Zemlji: "Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga isku{a." Shvati: nemoj postavljati zamku svom bli`njem, jer time daje{ priliku onome koji isku{ava da postavi zamku tebi samome. Ako nisi budan, ako dakle ne kontroli{e{ svoja ose}anja i misli, onda }e se onaj koji isku{ava uvu}i preko ovih tvojih sopstvenih ose}anja i misli, preko tvojih ljudskosti, preko tvog ljudskog "ja" i zave{}e te onim {to odgovara tvom trenutnom ljudskom bi}u. Shvati zakon: ono {to ~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ samome sebi. Posledica mo`e do}i preko drugog ili tre}eg ili preko one nevidljive mra~ne snage, preko onoga koji isku{ava. I: "Ne ~ini nikome ono {to ne `eli{ da on tebi ~ini" zna~i: Pazi na svaki trenutak u svom zemaljskom `ivotu. Onda }e{ imati uvid u svet svojih ose}anja i misli i mo}i }e{ na vreme Meni, Hristu da preda{ svoje ljudsko, pre nego {to svom bli`njem u~ini{ ono {to }e ponovo pasti natrag na tebe. Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ i Meni, Hristu - i samome sebi, jer tvoj bli`nji je deo Mene, a i deo tebe. Ko ljubi Boga svim srcem i svom du{om, taj i svog bli`njeg ljubi nesebi~no iz dubine svoje du{e i svog srca. To zna~i: ~ini svom bli`njem ono {to ho}e{ da on tebi ~ini. Po{tuj, dakle, bli`njega i ~ini mu ono {to odgovara ve~nom zakonu - ali ne i ono nezakonito {to on zahteva od tebe. Shvatite dalje: ne treba da ljubite samo one i da ~inite dobro samo onima koji vas ljube i koji vam uzvra}aju isto ili sli~no. Ljubite sve svoje bli`nje i ~inite dobro svima, po zakonu nesebi~ne ljubavi i ispravnog davanja i primanja. Ljubite, dakle, i one koji vas ne ljube i ~inite dobro i onima koji vas preziru i odbacuju.

282

No, pazite u zapovesti davanja na slobodnu volju bli`njih; ako ne `ele va{u nesebi~nu pomo}, onda je izostavite. Ako pak `ele va{u nesebi~nu pomo} da bi se na vama bogatili - npr. da ne bi sami morali da rade za svoj hleb - onda im ponudite pomo} da prona|u posao, kako bi sami zara|ivali ono {to su od vas o~ekivali. Kad je re~ o va{im bli`njima, mislite u svakoj situaciji na zapovesti jedinstva sa svim ljudima. Da li ste se nau~ili nesebi~nosti ako ljubite samo one koji vas ljube i poma`ete samo onima koji su vama bili ili jesu od pomo}i? Isto to ~ine i fariseji. Ukoliko budete sve vi{e ispunjavali zapovesti nesebi~nosti, po~e}ete uistinu da `ivite. Zapovesti davanja, slobode volje, jedinstva i nesebi~nosti osnovni su elementi ve~nog zakona Bo`jeg. One va`e za sva bi}a i ljude. I pravedni proroci su ih ispunjavali i ispunjavaju ih. Shvatite: svako, bez izuzetka, je va{ bili`nji. Ve} Sam objavio da je ljudski rod iz generacije u generaciju mnogim re~ima stalno dodavao drugi smisao, dakle neko drugo zna~enje. Tako re~ "sa`aljenje" ima u Zakonu `ivota druga~ije zna~enje od onoga koje mu ~ovek danas pripisuje: "Sa`aljenje" u Zakonu @ivota zna~i - sa-`aliti, sa-patiti, u`iveti se ose}anjima u onoga koji pati, kako bismo osetili {ta mu je potrebno. Re~ "sa-patiti" zna~i i, biti millosrdan - ali ne jadikovati zajedno sa bli`njim i ne `aliti ga i sa`aljevati kao "sirotog". Jer ko tako postupa, taj time mo`e produbiti samosa`aljenje u onome koji pati - i na taj na~in doprineti da se ovaj preko samosa`aljenja zaplete u svoju patnju. Ko uistinu nesebi~no pati sa nekim, taj ose}a u svom srcu situaciju svog bli`njeg. On }e pru`iti nesebi~nu pomo} i u~ini}e, prema zakonu `ivota, ono najbolje mogu}e za svog bli`njeg.

9. I dogodi se na putu da do|o{e u jedno selo, i `ena jedna po imenu Marta primi Ga u ku}u svoju. A ona ima{e sestru koja se zvala Marija: i sede ona kod nogu Isusovih i slu{a{e re~ Njegovu.

283

10. A Marta be{e zauzeta da Ga {to bolje uslu`i. I pristupiv{i Mu re~e: "Gospode, zar ne mari{ {to me sestra moja ostavi samu da slu`im? Reci joj ipak da mi pomogne." 11. A Isus odgovaraju}i re~e joj: "Marta, Marta, brine{ se i mu~i{ za mnogo stvari; ali samo je jedno potrebno. A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati." (Pogl. 35, 9-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati" zna~i: ne donose ~oveku duhovnu korist samo radinost i spolja{nje slu`enje, ve} prava mera u svemu. Odlu~uju}e je da ~ovek izvr{ava sve od srca i sa snagom Bo`jom. Ko po~iva u Bogu, kroz njega deluje Bog. Njegovo nesebi~no delovanje je onda blagoslov za mnoge.

12. Opet jednom, dok se|a{e sa u~enicima Svojim za ve~erom u gradu jednome, govora{e im Isus: "Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas. 13. Zaista vam ka`em, Mudrost gradi ku}u svoju i te{e svojih dvanaest stubova. Ona priprema hleb svoj i ulje svoje i me{a vino svoje. I postavlja ona sto svoj. 14. I ona stoji na uzvi{enim mestima grada i zove sinove i k}eri ljudske. I koji god `eli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije. 15. Odvoj se od nerazumnih i `ivi i idi putem uvida. Po{tovanje Boga po~etak je mudrosti, a spoznaja Svetoga je razumevanje. Kroz Mene se dani va{i mno`e i godine `ivota va{eg niza}e se." (Pogl. 35, 12-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas" zna~i: sto na dvanaest stubova simbolizuje sveti{te Bo`je u sposobnosti no{enja

284

dvanaest stare{ina, u ~ijem sredi{tu Sam Ja, Hrist Bo`ji. Isto tako Sam Ja kao Isus iz Nazareta bio u sredi{tu dvanaest apostola koji su simbolizovali dvanaest stare{ina tog sveti{ta. Ja Sam Put, Istina i @ivot, hleb, ulje i vino. "Zaista vam ka`em," Mudrost gradi ku}u svoju i te{e svojih dvanaest stubova" zna~i: Mudrost iz Boga - Njegova su{tina u Arhan|elu bo`anske Mudrosti i njegovom duhovnom dualu u zemaljskom ruhu - gradi duhovnu ku}u, {ator Bo`ji me|u ljudima: Novi Jerusalim. Bo`anska Mudrost priprema ljudima koji su voljni put u unutarnji `ivot, k Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih du{a i ljudi. To je unutarnji put. Zajedno sa Mnom, Hristom, ona zove sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova, da bi osnovala i izgradila Carstvo Mira Isusa Hrista. Rod Davidov jednak je plemenu Davidovom za Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji. Bo`anska Mudrost, sa mu{karcima i `enama iz roda Davidova i iz drugih rodova, te{e dvanaest stubova. To zna~i, oni grade temelje Carstva Mira Isusa Hrista, u kojem je ku}a, {ator Bo`ji, Novi Jerusalim - sredi{te, onaj nose}i stub za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tih dvanaest stubova simbolizuju i dvanaest kapija ve~nog grada Bo`jeg i Novog Jerusalima na svetloj Zemlji u Carstvu Mira Isusa Hrista. "Ona priprema hleb Bo`anska Mudrost donosi po zakonima Bo`jim, taj Hrista Bo`jeg i bo`anske `enama.

svoj i ulje svoje i me{a vino svoje" zna~i: ljudima sveobuhvatne zakone Bo`je. Ko `ivi stoji Meni s desne strane i sedi za stolom Mudrosti sa svim pravednim mu{karcima i

Ko sedi za stolom @ivota, taj i prima sa stola Bo`jeg. Hleb, ulje i vino simbolizuju darove `ivota, koji se pru`aju svima koji `ive u Meni, Hristu Bo`jem. Re~i "postavlja ona sto svoj" zna~e: Bo`anska Mudrost poziva na gozbu Gospodovu u ku}i Bo`joj, Novom Jerusalimu na Zemlji. I koji su iskrenog srca, je{}e sa Mnom, Hristom, za stolom Bo`jim. Oni su svesno nosioci generacija koje dolaze.

285

Ovaj sto Bo`ji u ku}i Bo`joj ve} je postavljen. Oni koji sede za stolom Gospodnjim, bra}a su i sestre prazajednice Novi Jerusalim, koji su sa Ve~nim i sa Mnom, Hristom Bo`jim, sklopili savez za Carstvo Mira Isusa Hrista. Kao {to je otkriveno, Ja, Hrist, i bo`anska Mudrost, zovemo sve sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova. Sto Bo`ji postavljen je za sve ljude koji su voljni, i oni }e svi do}i jer ose}aju da su doborodo{li. Ja ispravljam iskaz: "I ona stoji na uzvi{enim mestima grada i zove sinove i k}eri ljudske." Na pripremljenim mestima mnogih gradova i op{tina zove bo`anska Mudrost sinove i k}eri ljudi da se preobrate i po|u u svoje unutarnje, i zove sinove i k}eri iz roda Davidova i iz drugih rodova da ispune svoj bo`anski nalog. A pozvan je svako ko je voljan. To kazuju re~i: "I koji god `eli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije." Darovi s vrela izvora Bog, pru`eni preko bo`anske Mudrosti, obilje su iz Zakona Bo`jeg. Ko ispunjava zakone Bo`je, on `ivi u Bogu i u Njegovom obilju. Njemu ni{ta ne}e nedostajati. "Odvoj se od nerazumnih i `ivi i idi putem uvida" zna~i: Odvoj se od ljudskog "ja" i od svih koji ho}e da te ve`u za sebe svojim predstavama i mi{ljenjima, i od svih onih nerazumnih koji uprkos boljem znanju ho}e da ostanu onakvi kakvi jesu: nerazumni i uskogrudi. Odvojiti se zna~i: u spolja{njem ostaviti, u unutarnjem sa~uvati. Idi putem uvida i okrenu}e{ se ka unutarnjem - @ivotu, koji je u unutarnjem svakog ~oveka. Bo`anska Mudrost donela je sveobuhvatni Unutarnji put, da bi se onaj koji uistinu tra`i na{ao u Meni, Hristu Bo`jem i da bi mogao da crpi sa nepresu{nog izvora, Boga. Ko iskreno ide Unutarnjim putem, koji Sam Ja, Hrist Bo`ji otkrio ljudima preko bo`anske Mudrosti, taj }e dose}i pravu veli~inu.

286

On }e prepoznavati Boga u svemu i po{tova}e Ga i `iveti u Njegovoj svetoj volji. Tako }e on `iveti u zakonu nesebi~ne ljubavi i sve }e stvari i sve {to jeste spoznavati i shvatati u svetlu Istine. Preko Mene }e, u ovim danima, ljudi koji `ive u Meni, Hristu Bo`jem, postati `ivim izvorom. Ja }u umno`iti njihove dane, jer oni `ive u Meni i preko Mene donose blagoslov u ovaj svet svojoj bra}i i sestrama. Generacijama }e oni, u godinama svog zemaljskog bivstvovanja, delovati zajedno i biti svedo~anstvo svima koji jo{ `ive u materijalisti~kom svetu.

287

36. POGLAVLJE Preljubnica - Farisej i carinik Zakon odgovaranja (ogledanja) Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika - Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina (7-10)

1. Jednoga dana do|e Isus rano izjutra ponovo u hram, i narod sav do|e k Njemu; i On sede i pou~ava{e ih. 2. A pismoznanci i fariseji dovedo{e Mu `enu jednu uhva}enu u preljubi, i postaviv{i je u sredinu reko{e Mu: "U~itelju, ova je `ena upravo uhva}ena u ~inu preljube. A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenujemo. Ali {ta Ti ka`e{?" 3. A oni reko{e ovo da Ga isku{aju, ne bi li prona{li {togod da ga optu`e. A Isus se sagnu i pisa{e prstom po zemlji, kao da ih ne ~uje. 4. A kad ovi nastavi{e da ga pitaju, On se uspravi i re~e im: "Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju." 5. I sa`e se opet dole i pisa{e po zemlji. A oni koji to ~u{e, posti|eni od svoje savesti izi|o{e napolje, jedan za drugim, po~ev od stare{ina pa do poslednjeg; i ostade Isus sam, samo `ena ona staja{e jo{ tu. 6. A kad se Isus uspravi i ne vide nikoga osim `ene one, re~e joj: "@eno, gde su oni, tvoji tu`itelji? Zar te niko ne osudi?" Ona Mu re~e: "Niko, o Gospode." A Isus joj re~e:"Onda te ni Ja ne osu|ujem. Ne gre{i vi{e odsada, idi u miru." (Pogl. 36, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jo{ (1989) postoji onaj stari, gre{ni svet sa svojim pojavnim oblicima i obi~ajima. I mnogi ljudi su jo{ u njemu. Satana ~ula jo{ `anje me|u njima. Jer on misli samo na to kako da se ljudi ogre{e o Zakon Bo`ji. Onaj mra~ni stalno poku{ava da ih zavede, i one koji se daju zavesti on ~vrsto dr`i ~eli~nim kand`ama.

288

Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, doga|a se ovo i u ovoj vremenskoj prekretnici (1989). Uprkos toj promeni od starog, gre{nog doba, ka Novom Dobu, dobu Duha, jo{ vlada isti greh: onaj mra~ni se skriva iza optu`bi i kleveta protiv svojih bli`njih. Ipak, sve vi{e ljudi spoznaje zakon odgovaranja; ko svom bli`njem prebacuje neki greh i okrivljuje ga i optu`uje zbog toga, taj stoji u istom ili sli~nom grehu. Ko dakle optu`uje svog bli`njeg, optu`uje samoga sebe. Ko nema samilosti i razumevanja za svog bli`njeg, taj `ivi u grehu. Ovaj gre{nik ima samilosti i razumevanja jedino za sebe samog i ima mnogo opravdanja kad je re~ o njegovom ljudskom "ja". Shvatite: svaki ~ovek svojom gestikulacijom, mimikom, na~inom na koji govori i svojim pona{anjem, daje svedo~anstvo o tome ko je i {ta je. Po tome Sam Ja prepoznavao i prozirao licemere. Kada su fariseji Meni, Isusu, doveli jednu `enu, koju su navodno upravo bili uhvatili na delu u samoj preljubi, pro~itao Sam iz zra~enja njihovih du{a, njihovih aura, i iz njihovih re~i, da su oni bili po~inili iste ili sli~ne grehe. Zato Sam im rekao: "Ko je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju." Shvatite: nijedan uistinu duhovan, dakle mudar ~ovek ne}e svog bli`njeg optu`ivati i odbacivati ga. A ne}e ni svoje bli`nje isku{avati. Ko je sam savladao protivnika, taj poznaje i njega i njegove ve{tine zavo|enja i spletke. Onaj pak ~ovek koji hrani svoj greh, ne poznaje ni samoga sebe ni protivnika koji ga zavodi - i, tako re}i, njegova je rukavica. Zato Ja kao Hrist Bo`ji, u povezanosti sa bo`anskom Mudro{}u, ponovo pou~avam: spoznaj samoga sebe! Onda }e{ znati kroz koja vrata i kanale tvog ljudskog "ja" se uvla~i protivnik, da bi te zaveo i pridobio za svoju stvar. Shvatite, vi koji `ivite u Meni u Carstvu Mira Isusa Hrista i ~itate istinu o mnogim doga|ajima koju Sam Ja u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) otkrio preko otelovljenog `enskog principa bo`anske Mudrosti: sve ovo {to ~itate u knjizi "Ovo je Moja Re~", i jo{ mnogo

289

toga drugog dogodilo se do velikih katastrofa na Zemlji i doga|aja koji su preokrenuli svet, a i posle toga. Na nekim delovima Zemlje satana ~ula je uvek iznova ustajala i zavodila ljude koji su se dali zavesti. I oni su na razne na~ine uvek iznova gre{ili. Prosili bi jedni druge i dopu{tali da budu pro{eni, i ~inili su preljube i gre{ili - dok nove po{asti, planetarne i svetske katastrofe ne bi odnele ono gre{no. Ono {to je preostajalo bili su uvek temelji i za~eci Carstva Mira Isusa Hrista, koje su pioniri Novog Doba u starom svetu stvarali borbom protiv tame i hrabro{}u da se `rtvuju u toj borbi. Uvek iznova su u zemaljsko ruho dolazili pioniri doba Svetlosti, grade}i tokom mnogih generacija Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako se pove}avala Moja Svetlost na Zemlji.

7. Ovu slikovitu pri~u ispri~a On nekolicini onih koji sebe smatrahu ~estitima a druge prezirahu: "Dva ~oveka po|o{e gore u hram da se mole; jedan be{e bogati farisej koji poznava{e zakon, a drugi carinik, koji be{e gre{nik. 8. Farisej staja{e i molja{e se u sebi ovako: 'Bo`e, hvala Ti {to nisam kao drugi ljudi, zelena{i, nepravedni, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput nedeljno i desetinu dajem od svega {to imam.' 9. A carinik pak staja{e daleko odatle, i ne usudi se o~i svoje ka nebu da podigne, ve} udara{e u grudi svoje govore}i: 'Bo`e smiluj se na mene, gre{nika.' 10. Ka`em vam: ovaj otide domu svome opravdaniji no onaj drugi. Jer, ko samoga sebe uzdi`e, unizi}e se; a ko sebe unizi, uzdi}i }e se." (Pogl. 36, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samozadovoljni ~ovek ne poznaje sebe, jer on pazi samo na to kako }e izgledati pred drugima, a ne i za{to ho}e tako da izgleda. Ko pak svoje grehe spozna i ve~nog Oca zamoli za pomo}, kako bi dobio snagu da mo`e da ih ne ~ini vi{e, taj je od Ve~noga ve} primio milost i pomo}.

290

Samo iz smernosti izrasta duhovna veli~ina. Oholost je su{ti greh, jer se ono malo "ja" stavlja iznad Boga. Tako je oholost baza za nova zavo|enja. Ko ima unutarnju veli~inu, bori}e se sa svojim ljudskim "ja" sve dok njegov `ivot ne postane Mojim `ivotom, kosmi~ka svest. Ko je dostigao unutarnju veli~inu, taj se vi{e ne zadovoljava time da s vremena na vreme uroni u izvor spoznaje. On }e raditi na sebi sve dok ne stigne do samog vrela izvora i do ve~nog prebivanja u Bogu.

291

37. POGLAVLJE Ponovno ro|enje du{e Preko patnje i kajanja do savr{enstva O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogu}nosti inkarniranja za te{ko optere}ene du{e - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10)

1. Isus se|a{e u predvorju hrama i mnogi do|o{e nauku Njegovu da ~uju. A jedan Ga upita. "Gospode, {ta Ti u~i{ o `ivotu?" 2. A On im re~e: "Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer }e kroz patnju savr{eni postati. Oni }e biti kao an|eli Bo`ji na Nebu, i ne}e vi{e umirati niti }e se ponovo ra|ati; jer smrt i ro|enje nemaju vi{e vlasti nad njima. 3. Koji se dakle napate i nadvladavaju svoju patnju, stubovi }e biti u hramu Boga Mojega i ne}e ga nikada vi{e napustiti. Zaista vam ka`em, ne budete li ponovo ro|eni kroz vodu i vatru, ne}ete videti Carstvo Bo`je." 4. I ravi jedan (Nikodim) do|e k Njemu no}u, iz straha od Jevreja, i upita Ga: "Kako se ~ovek mo`e ponovo roditi ako je star? Zar mo`e neko po drugi put u}i u utrobu matere svoje i roditi se?" 5. Odgovori Isus: "Zaista ti ka`em, niko ne mo`e u}i u Carstvo Bo`je ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva kud ho}e i ti dobro ~uje{ {um njegov, ali ne zna{ odakle on dolazi i kuda ide. 6. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine uspinje se Sunce i silazi opet u tminu. Tako je i ~oveku iz `ivota u `ivot. 7. Ako dolazi iz tmine, onda je ve} bilo tamo, a ako opet silazi u tminu, onda biva da tamo nakratko boravi, a onda je opet tamo. 8. Tako morate i vi kroz mnoge promene da savr{eni postanete; kao {to je zapisano u knjizi Jovovoj: 'Putnik sam, i menjam jedno mesto za drugim i jednu ku}u za drugom, dok ne do|em u grad i u ku}u koji su ve~ni.' 9. A Nikodim ga upita: "Kako ovo mo`e da se desi?" A Isus mu re~e: "U~itelj si u Izraelu a ne razume{? Zaista, mi govorimo ono {to znamo i svedo~imo o onome {to smo videli, a vi svedo~anstvo na{e ne prihvatate.

292

10. Kad vam o zemaljskim stvarima govorim pa ne verujete, kako biste onda verovali da vam o nebeskim stvarima govorim? Niko se u Nebo nije popeo; ali s Neba je ovamo si{ao Onaj koji u Nebu jeste, naime Sin ^ove~ji." (Pogl. 37, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer }e kroz patnju savr{eni postati" zna~i: ^ovek koji svoje grehe, koji se mogu pojaviti i kao patnje, prihvati, i u patnji, bolesti i nevolji spozna sebe kao gre{nog, pokaje se, zamoli za opro{taj, oprosti, ispravi i vi{e ne ~ini grehe, oja~a}e kroz kajanje i postati savr{en. Smrt i ro|enje vlada}e gre{nikom sve dok on ne otplati svoje grehe i dokle god ne bude ispunjavao Bo`ju volju. Tada njegova du{a po~inje da svetli. Oboje, i du{a i ~ovek, gleda}e onda prema Nebu. I ukoliko su svoje grehe prevladali - makar i kroz patnju - du{a }e u}i u Carstvo Bo`je. Shvatite: ako du{a dolazi iz tame, to jest ako se opteretila u svojim ranijim `ivotima na Zemlji a svoje grehe nije o~istila, onda }e ona privremeno boraviti u carstvima du{a pa }e opet do}i u zemaljsko postojanje. Ona }e te`iti telu, zemaljskom ruhu, sve dok ne o~isti ono {to je uvek iznova vu~e Zemlji, u zemaljsko ruho. Zemlja je, dakle, magneti~na privla~na ta~ka za du{e, sve dok one na njoj ne okaju i ne preobraze ono {to ih je uvek iznova vuklo u zemaljsko postojanje. Jer ima optere}enja koja su "te{ka kao zemlja" i koja du{e stalno vuku ka Zemlji, dokle god ne budu otklonjena. Mnoge du{e ne nalaze mir u ravnima ~i{}enja sve dok ne savladaju ovo privla~enje Zemlje. Optere}enja pak koja su du{e prouzrokovale u zemaljskom ruhu a nisu "te{ka kao zemlja" - mogu se br`e otplatiti u onostranom. Blago onim du{ama i ljudima koji, svoju zemaljsku krivicu - ono {to su prouzrokovali - na Zemlji popravljaju milo{}u O~evom; jer ova milost deluje na Zemlji poja~ano. Shvatite: sve je bli`e vreme u kojem te{ko optere}ene du{e ne}e vi{e tako lako mo}i da potra`e Zemlju. Jer Zemlja se ~isti, i ~itava planeta Zemlja, i ~itav Sun~ev sistem uzdi}i }e se i profiniti u svojoj strukturi. Onda vi{e ne}e biti mogu}e otelovljavanje te{ko optere}enih

293

du{a. One }e se onda ose}ati kao svezane u ravnima ~i{}enja, na onim planetama koje odgovaraju njihovom du{evnom stanju, dakle stanju njihove svesti. Tamo }e one propatiti ono {to su na Zemlji mogle da optlate bez velike muke. Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji dosti}i }e du{a u ~oveku koja gleda prema Nebu i u svom zemaljskom postojanju iz sata u sat, iz dana u dan usmerava svoja ose}anja i misli na Boga, uskla|uju}i se tako s Bogom. Onda su i re~i i postupci jednog takvog ~oveka bo`anski. Nakon smrti tela, ova }e se du{a postepeno uspeti u Nebo, jer je u sebi otvorila Nebo. Put do srca Bo`jeg je nesebi~na ljubav. Kako nju posti}i, tome u~imo Ja i bo`anska Mudrost na Zemlji, preko otkrivenja. Re~ Istine sna`no te~e kroz Moj instrument u ovaj svet (1989). Moja Re~ slu`i kao pomo}, blagoslov i radost svima onima koji idu putem nesebi~ne ljubavi. Ono {to je napisano, obja{njava dola`enje i odla`enje du{a. A u samo Nebo ne mo`e se uspeti niko ko nije otvorio Nebo u sebi. Sve du{e i ljudi do{li su ipak ovamo dole sa Neba i u}i }e ponovo u Nebo, jer jesu iz Neba. Moj nalog kao Spasitelja jeste da sve ponovo dovedem natrag, ve~nom Ocu, u ve~na Nebesa.

294

38. POGLAVLJE O ubijanju `ivotinja Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u; on ne mo`e ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito }e biti odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono nezakonito (3). O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa `ivotinjama - Ubijanje `ivotinja radi njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i da ljubi `ivot (6). Bu|enje mrtvih (8-10)

1. I do|e Mu nekoliko u~enika Njegovih i kazivahu Mu o Egip}aninu jednome, sinu Belijalovom, koji u~a{e da nije protiv zakona mu~iti `ivotinje kad patnja njihova ljudima donosi korist. 2. A Isus im re~e: "Zaista vam ka`em, ko iz nepravde koja se nanosi nekom stvorenju Bo`jem izvla~i korist, ne mo`e biti ispravan. A isto se tako malo svetim stvarima mogu baviti ili tajnama Neba u~iti oni ~ije su ruke krvlju ukaljane ili ~ija su usta mesom okaljana. (Pog. 38, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: sve {to `ivi, ose}a. Sli~no kao ~ovek, svi oblici `ivota ose}aju radost i patnju - bilo da su to `ivotinje, biljke ili kamenje. @ivot je svest. Svest zra~i bezbroj evolutivnih faseta Ja Jesam. Svest je i osve{}ivanje. Ljudi, `ivotinje, biljke i kamenje ose}aju prema svojoj svesti. Shvatite: ko proganja `ivotinje, i sam }e jednom biti proganjan. Ko mu~i `ivotinje, i sam }e jednom biti mu~en. Ko iskori{}ava `ivot na Zemlji, posta}e plenom onih koji ga na to navode. Svaka setva ima svoju `etvu. Ono {to ~ovek poseje, ulazi u njivu njegove du{e; odatle ono klija i raste. U svakom semenu je ve} i plod. Ko je, dakle, protiv svog bli`njeg i protiv carstava prirode, taj je i protiv Boga - jer Bog, `ivot, u svemu je {to postoji.

295

Shvatite: ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u. Ko mu~i ili ubija `ivotinje, ruke su mu ukaljane krvlju. Ko jede meso `ivotinja i zaga|uje i unakazuje prirodu, taj je ne~ist. Takvi ljudi niti se mogu baviti svetim stvarima, niti mogu saznavati takozvane "tajne" Neba, a tako onda ne mogu ni da pou~avaju i tuma~e Zakon Neba. Ko u~i druge onom najsvetijem, zakonima Neba, upu}uju}i svoje bli`nje da ih se pridr`avaju, a sam ih se pak ne pridr`ava, taj }e `eti odobravanje samo od onih koji `ive i misle sli~no kao on. Ni{ta {to je bezbo`no ne traje dugo. Ono }e uzmicati kao {to no} uzmi~e pred danom. Dolazi vreme u kojem }e svetlost sve izneti na videlo, i ljudi }e prepoznati nebo`anski `ivot onih koji su ih, dodu{e, u~ili i zapovedali im da se dr`e zakona @ivota, ali sami ih se nisu dr`ali, onih ~ije su ruke ukaljane krvlju a tela zaga|ena jedenjem mesa. Bo`ji mlinovi melju polako. Jednoga dana `ito }e biti odvojeno od kukolja; oni ispunjeni Bogom staja}e s Moje desne strane, a kukolj, oni bezbo`ni, prema zakonu setve i `etve, pa{}e u ~i{}enje.

3. Bog daje zrnevlje i plodove Zemlje za hranu; i za ispravnog ~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo. (Pogl. 38, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu; i za ispravnog ~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo" zna~i: Bog daje ljudima iz krila majke Zemlje sve {to je zemaljskom telu potrebno za `ivot. Ko u svom ose}anju, mi{ljenju, govorenju i delanju ispunjava zakone ljubavi i `ivota taj i `ivi od onoga {to mu majka Zemlja daruje. Na lestvama Jakovljevim koje vode u ~isti hram `ivota, stoje ~ak mnogi. Mnogi ljudi su, kako u unutarnjem, tako i u spolja{njem jo{ veliki gre{nici i osta}e takvi decenijama ili ~ak tokom vi{e otelovljenja ili boravljenja du{e, sve dok ih kao posledica ne pogodi ono {to su izgradili kao uzroke.

296

Iz hrama ljubavi Bog ipak pru`a ruku svakome, pa i najve}em gre{niku. Ve~no postojanje, Otac svemira, preko Mene, Hrista, stalno pou~ava jevan|elju Ljubavi. Du{e i ljudi neprestano se pou~avaju da `ive jedni sa drugima, da razvijaju svest o zajedni{tvu Unutarnjeg `ivota, a i da prestanu sa ubijanjem `ivotinja i jedenjem njihovog mesa. Kako du{e, tako i ljudi, stalno se bodre da oplemenjuju svoja ose}anja i misli, da bi se profinila i njihova ~ula. Jer dokle god je u du{i i najmanji trun ne~istoga, ona ne mo`e u}i u Nebo. Zakonitost je da ~ovek koji svoje misli i re~i odr`ava ~istim, a svoje delanje uzdi`e ka Bogu, sve vi{e odustaje od mrtve hrane, od jedenja mesa i ribe, dok ne bude o~i{}en toliko da zahvalno prima darove iz krila majke Zemlje. ^istoga ne}e zagaditi ono ne~isto ako je, na primer, pozvan na gozbu i uzme od mesne hrane koju su doma}ini pripremili sa puno radosti i truda i pru`aju mu je. To je onda gest po{tovanja prema doma}inu. Ovde, shodno smislu, va`i iskaz: ne zaga|uje telo ono {to ulazi u usta - npr. nekoliko zalogaja mesa - nego ono {to silazi sa usana: ose}aji, misli i re~i bez ljubavi, ispunjeni mr`njom i zavi{}u; oni zaga|uju du{u i telo. Zadovoljavanje po`ude za mesom, ribom ili alkoholom, pak, optere}uje du{u i zaga|uje telo. U jednom uop{tenom razgovoru sa doma}inima bi onda moglo da se uka`e na to, da ti, gost, sve vi{e odustaje{ od ishrane mesom i ribom, jer si shvatio da mrtva hrana ne slu`i ni du{i ni telu, jer Zakon Bo`ji je `ivot. Takva ili sli~na uop{tena uputstva doprine}e tome da i doma}in, koji i sam stoji na lestvama Jakovljevim, mo`e da po~ne da razmi{lja da bi i sam mogao da se ~isti i uspinje pre~agu po pre~agu. Svaka nesebi~na re~ i svako nesebi~no delo slu`e bli`njem za spas. U dobrim, nesebi~nim razgovorima mo`e, tako, poneko i da shvati {ta Sam Ja, Hrist, zapovedio ljudima kao Isus: za nesebi~nog, ispravnog ~oveka nema druge hrane za telo osim zakonite hrane koju proizvodi priroda: zrnevlje i plodovi. Osim toga, zapovedio Sam Svojima da se ni~ega ne li{avaju, ve} da oplemenjuju svoje misli i ~ula. Onda }e se smanjiti i uzimanje mrtve hrane, ribe i mesa. Profinjavanjem du{e i ~oveka otpada ono

297

{to je nezakonito. Onda ono nije potisnuto, ve} otklonjeno `ivotom u Meni, Hristu.

4. Razbojnik koji provali u ku}u koju su ljudi sagradili, kriv je; ali i najmanji od onih koji provale u ku}u koju je Bog sagradio, ve}i su gre{nici. Zato ka`em svima koji ho}e da budu Moji u~enici, dalje ruke od prolivanja krvi i ne dajte da meso pre|e preko usana va{ih; jer Bog je pravedan i blag i zapovedio je da ljudi treba da `ive jedino od plodova i seme- nja zemlje. (Pogl. 38,4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Tako glasi zakon `ivota: ko provali u ku}u koju su sagradili ljudi, kriv je pred Bo`jim Zakonom i pred pravom, zakonom ljudi. ^ovek ne treba ni da krade ni da plja~ka. On treba da po{tuje imovinu svog bli`njeg. Ko zapadne u nevolju, treba da moli za pomo} - a ne da krade i plja~ka. Ko pokrade svog bli`njeg - ma ovaj posedovao jo{ toliko bogatstvo - kriv je i po duhovnom i po telesnom zakonu. Ko pak provali u ku}u Bo`ju, u hram Svetoga Duha, taj je mnogo ve}i gre{nik. Ku}a Bo`ja, hram Duha Svetoga, jesu ljudsko telo i du{a - koja je iz Boga i koja boravi u ljudskom telu. Duboko u du{i je Bo`ja ljubav, mudrost i pravednost. Bog, dakle, boravi u du{i. Zato su du{a i telo ~oveka hram Bo`ji. Ko, dakle, provali u ku}u od mesa i kostiju - ~ine}i nasilje nad ljudima, podjarmljuju}i ih, postupaju}i sa njima kao sa robovima ili ih ~ak ubijaju}i, taj se ogre{uje o Svetoga Duha. To je najte`i greh. Odr`avajte, dakle, svoje ruke i svoju du{u ~istima - ne samo od kra|e i plja~ke. Ve} pre svega ne primenjujte silu - bilo na ljudima ili na `ivotinjama - i ~uvajte se toga da prolivate njihovu krv. Ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj niti }e nad njim vr{iti nasilje, niti }e ga ubijati. I ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj ni `ivotinje ne}e ubijati iz obesti. Ko po{tuje ~oveka i `ivotinju, taj nema ni ratoborne namere, jer po{tuje Bo`je Zakone, u koje spadaju i zakoni prirode. Ko se trudi da ostvaruje Bo`je zakone, taj }e sve vi{e i vi{e

298

odustajati od ishrane mesom i zahvalno }e primati darove Zemlje dakle onu hranu koja dolazi od Boga za Njegovu ljudsku decu.

5. Ali ako `ivotinja neka mnogo pati, toliko da je njen `ivot za nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od njenog `ivota i sa {to je mogu}e manje bola. Po{aljite je na drugu stranu s ljubavlju i milosr|em i ne mu~ite je; i Bog, va{ Otac, pokaza}e vam milosr|e, jednako kao {to i vi pokazaste milosr|e prema onima koji su vam predati u ruke. (Pogl. 38, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, dajem ovu Svoju Re~ Otkrivenja u ovom mo}nom vremenu preokreta (1989), da bih, izme|u ostalog, ponovo upozorio da je, isto kao i `ivot ljudi, i `ivot `ivotinja, biljaka, kamenja i minerala u Bo`joj ruci. Mnogi ljudi su napustili Otac-Majka Boga i posvetili se materijalizmu. Zbog ovog okretanja spolja{njem i ~ovekova ~ula postaju sve grublja. ^ovek tako gubi ono fino ose}anje za svoje bli`nje, a i za prirodu. On ima samo jo{ sluha i ose}aja za sebe samoga, za svoje "ja". Posledica je, da pazi jedino jo{ na sebe samoga i ~ini sve da zadovolji sopstvene `elje - ne misle}i na to kako je njegovom bli`njem, a i njegovom sabli`njem, `ivotinji. @ivotinje pate pod ~ovekom-gospodarom. Zato se u ovome vremenu (1989) ne mo`e tek tako re}i: "Ali ako `ivotinja neka mnogo trpi, toliko da je njen `ivot za nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od njenog `ivota i sa {to je mogu}e manje bola." Jer danas mnoge `ivotinje neprestano trpe muke i bolove zbog brutalnosti ljudskog "ja". Ovde ne va`i: spasite ove `ivotinje tako {to }ete ih brzo osloboditi njihovih muka i patnji. Ja, Hrist, ka`em vam: poku{ajte da u svetu svojih ose}anja do`ivite njihove patnje i muke! U`ivite se u njihove muke i patnje i spoznajte kako one pate zbog va{eg ljudskog postupanja! Zapove|eno vam je da se menjate, predaju}i se Bogu, tako da mo`ete svog bli`njeg i svog sabli`njeg, `ivotinju, da osetite i razumete u svom unutarnjem.

299

Shvatite: i ono {to u~inite `ivotinjama, ~inite Meni, Hristu - i isto tako sebi samima. Muke i patnje `ivotinja bi}e jednom va{e muke i patnje. Bog, Ve~ni, dao je ~oveku u ruke i `ivotinje - ali ne da ih mu~i, ve} da sa njima `ivi. ^ovek treba da bude z a `ivotinju, onda je i `ivotinja z a ~oveka. Onda }e mu ona i radosno slu`iti. Ako `ivotinja zbog neke nesre}e ili zbog svojih godina veoma pati, onda ~ovek treba brzo i nanose}i joj {to manje bola, da oslobodi njen duhovni `ivot, delimi~nu du{u odnosno delimi~ni zrak iz zemaljskog tela i da je s ljubavlju i milosr|em preda u ruke ve~nog Stvoritelja. On, veliki Sve-Jedan, poznaje svaku `ivotinju. On ju je stvorio i `ivi u njoj kao snaga u delimi~noj du{i odnosno delimi~nom zraku. Delimi~na du{a ili delimi~ni zrak `ivotinje razvijene su snage svesti Sveduha, koje su postale duhovni oblik.

6. I ono {to u~inite najmanjem od Moje dece, ~inite Meni. Jer Ja Sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima radujem se i Ja, i od svih bolova njihovih i Ja trpim. Zato, ka`em vam: Budite ljubazni jedni sa drugima i sa svim stvorenjima Bo`jim." (Pogl. 38, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to ~ovek poseje to }e i `eti, zna~i jo{: ono {to ~ovek u~ini najmanjem od svojih bli`njih - i `ivotinjama, biljkama i kamenju - to ~ini Meni i sebi samome. Svaki dan je dat ljudima za samospoznaju, jer svakoga dana svaki ~ovek mo`e da sazna {ta danas treba na sebi da spozna i o~isti. Ko to ~ini, postaje senzitivan za `ivot. On saznaje na samome sebi {ta zna~i ljubiti `ivot. Ko ljubi Boga, svesno je u Bogu i Bog je u njemu. Njegovi dani postaju za njega kao ~oveka svetliji, jer njegova du{a postaje slobodnija. Onda on shvata i iskaz: "Ja Sam u svim stvorenjima i sva stvorenja su u Meni."

300

Blag ~ovek je onaj milosrdni ~ovek koji `ivi u harmoniji sa svojim bli`njima, sa `ivotinjama i sa svim snagama `ivota i oblicima `ivota.

7. I desi se idu}eg dana, da ode u grad Nain. I mnogi od u~enika Njegovih otido{e sa Njim i narod mnogi. 8. A kad do|e blizu kapije gradske, gle, tu izno{ahu mrtvaca jednoga, jedinca u majke; a i udovica be{e ona. I mnogi iz grada i|ahu sa njom. 9. I videv{i je Gospod, sa`ali se na nju i re~e joj: "Ne pla~i! Sin tvoj spava!" I pristupi On i dodirnu kov~eg, i koji ga no{ahu zastado{e. A On re~e: "Mladi}u, Ja ti govorim, ustani!" 10. I onaj koga smatrahu mrtvim, uspravi se i stade govoriti. I Isus ga predade majci njegovoj. A strah neki obuze sve i hvaljahu Boga govore}i: "Veliki prorok ustade izme|u nas i Bog do|e narodu Svom." (Pogl. 38, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam produbljujem re~: Na ovaj na~in i sli~no delovao Sam Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba, u zemaljskom ruhu sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage. Mnogi takozvani mrtvi, koje Sam Ja probudio iz dubokog sna, jo{ nisu bili u carstvu du{a, nego je du{a jo{ bila povezana sa telom preko srebrnaste vrpce, koja se jo{ zove i duhovna informaciona vrpca. Taj duboki san li~i na nesvesticu. On nastupa pre no {to se vrpca odvoji od tela. Ljudi ga opisuju kao nastupanje smrti. Tek kada je ova informaciona vrpca odvojena od tela, onda je i du{a potpuno odvojena od tela. Onda se ku}a du{e, telo, postepeno razgra|uje na svoje sastavne delove: na vodu i zemlju.

301

39. POGLAVLJE Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom Put do kraljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj ne}e prona}i blago na Nebu (1-6)

1. Opet se|a{e Isus pod smokvom,a u~enici Njegovi oko Njega, a oko njih i veliko mno{tvo ljudi, koje htede da Ga ~uje. I On im re~e: "Sa ~im da uporedim Carstvo Bo`je?" 2. I kaza ovu slikovitu pri~u: "Carstvo Bo`je je kao seme, semenka mala koju ~ovek uzme i poseje na njivi svojoj. Ali kad ova izraste, postaje drvo veliko koje {iri grane svoje. I mladice njegove se ka zemlji savijaju, pu{taju koren i rastu uvis, dok polje ne bude drvetom pokriveno. I ptice iz vazduha sle}u i gnezde se u granama njegovim, i stvorenja na Zemlji nalaze uto~i{te u senci njegovoj." 3. I kaza im jo{ jednu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao blago veliko koje le`i zakopano u njivi. I na{av{i ga ~ovek sakrije ga i raduju}i se ode te proda sve {to ima pa kupi njivu onu; jer zna koliko }e bogatstvo njegovo iz toga biti. 4. Jo{ je Carstvo Nebesko kao biser skupocen veoma koga prona|e trgovac, tra`e}i bisere dobre. I na{av{i ga, proda sve {to ima i kupi ga; jer je shvatio koliko je ovaj vredniji od svega {to za njega dade." 5. I opet kaziva{e Isus: "Carstvo Nebesko je kao kvasac koji uzme `ena i pokrije ga sa tri oke bra{na. I kad sve dobro uskisne i u vatri se ispe~e, bude vekna hleba. Ili je ono opet kao ~ovek koji uzme oku ~istoga soka od gro`|a i u dve ga ili ~etiri oke vode izlije, dok se sve ne izme{a da vino nastane. 6. Carstvo Nebesko je kao grad bri`ljivo podignut na vrhu visoke gore i na steni utemeljen, mo}nim zidom okru`en i sa kulama i kapijama na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. I takav grad ne}e pasti, niti mo`e sakriven ostati, a kapije njegove za sve su otvorene, i svi koji klju~eve imaju, u}i }e." (Pogl. 39, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

302

Ko ljubi Boga, taj ne gomila za sebe. On bratski deli sa svojim bli`njim koji ima isti cilj kao i on: da deluje za `ivot iz Boga. Ko da sve, da bi dostigao Carstvo Nebesko, taj je blago na{ao: Carstvo Bo`je u sebi samome. Ono zra~i iz njegovog unutarnjeg kao nesebi~na ljubav, kao vrlina i dobrota i daruje se onome ko ga je gladan i `edan. Ko poseduje Carstvo Nebesko, taj prima sve {to mu je potrebno. Ko se ne brine za sutra, ve} planira sa Bogom, taj je u Bogu - i Bog deluje kroz njega za dobro svih koji ~ista srca te`e Carstvu Bo`jem. Shvatite: dokle god se jo{ i jednom niti svog srca dr`ite za ovaj svet, ne}ete prona}i unutarnje blago, jer va{e misli odvla~e vas ovoj iskrici u svetu. Ona je kao slamka za koju se ~vrsto dr`ite. Samo onaj ko se svim svojim ose}anjima, mislima, re~ima i delima okrene unutarnjem, prona}i }e blago koje ~oveka ~ini bla`enim. Samo na ovaj na~in do}i }ete do klju~a koji otvara kapije @ivota. Ko je dostigao unutarnju snagu, taj otvara kapiju Neba i stoji, preplavljen talasima svetlosti, u ve~noj domovini koja mu je ve} kao ~oveku o~igledna. U mnogim slikovitim pri~ama ljudima je stalno obja{njavano i stalno im se obja{njava da Carstvo Nebesko mo`e dosti}i samo onaj ko se odlu~i jedino za Boga. Sve drugo, kao npr. "za" i "protiv" jednom za Boga, a onda opet za svet - jeste podeljenost i nije put ka Kraljevstvu Bo`jem, koje je u svakoj du{i. Zadatak svih du{a i ljudi koji su se kroz "za" i "protiv" - jednom Duh, onda opet svet - udaljili od Boga, jeste da u sebi ponovo probude i otkriju Carstvo Bo`je. Preko Mene, Hrista, du{a }e ponovo u}i u Nebo, jer Ja Sam Put, Istina i @ivot. Kolikim zaobilaznim putevima }e ~ovek i}i i koliko bola }e istrpeti zbog svog protivzakonitog i protivre~nog `ivota, to zavisi jedino od ~oveka samog, jer svako ima slobodnu volju za slobodnu odluku kada }e po}i tim neposrednim putem koji vodi oslobo|enju i slobodi.

7. I ispri~a im jednu drugu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao dobro seme koje ~ovek poseja na njivi svojoj. Ali u no}i, kad -

303

ljudi pospa{e, do|e neprijatelj njegov i poseja kukolj med `ito pa otide. I kad usev izraste i `ito isklasa, i onaj se kukolj pokaza. 8. Tad do|o{e sluge doma}inove i reko{e: Gospodaru, zar nisi dobro seme na njivu svoju posejao? Odakle onda kukolj? A on im re~e: neprijatelj to u~ini. 9. Onda reko{e sluge: Zar ne}e{ da odemo onamo i po~upamo ga? A on odgovori: Ne, da ne bi i dobro `ito zajedno s kukoljem iskorenili. 10. Pustite ih nek rastu oboje zajedno do `etve. A u vreme `etve re}i }u `eteocima: saberite najpre kukolj i sve`ite ga u snoplje, da se sa`e`e i zemlju plodnom u~ini; a `ito mi saberite u moje ambare." 11. I opet kaziva{e Isus: "Carstvo Nebesko je kao setva. Gle, izi|e seja~ da seje. I dok seja{e jedna zrna pado{e pokraj puta. I do|o{e ptice i pozoba{e ih. 12. A druga pado{e na kamenito tle, gde ne be{e mnogo zemlje, i odmah izniko{e, jer ne be{e zemlja duboka. I kad obasja sunce, sagore ih, i budu}i da nemahu `ila, posahnu{e. 13. A druga pado{e u trnje, i naraste trnje i ugu{i ih. A druga pado{e na zemlju dobru, koja be{e dobro pripremljena, i dono{ahu rod, jedno po sto, jedno po {ezdeset, a jedno po trideset. Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje!" (Pogl. 39, 7-13).

304

40. POGLAVLJE Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme Preko ostvarivanja u obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika `etva: odvajanje `ita od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo slu{anje istine (9)

1. I pristupiv{i u~enici reko{e Mu: "Za{to govori{ mno{tvu u slikovitim pri~ama?" A On odgovaraju}i re~e: "Jer je vama dano da znate tajne Carstva Nebeskoga, a njima nije. 2. Jer ko ima, da}e mu se, i prete}i }e mu; no onome koji nema ni{ta, uze}e se i ono {to se ~ini da ima. (Pogl. 40, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, uneo Sam kao Isus dobro seme iz Carstva Nebeskog u ovaj svet i u du{e sve dece Bo`je. Dobro seme razvija se samo u onoj deci Carstva Nebeskog koja se iz dana u dan trude. Korov je setva zla. On se razvija u onoj deci ovoga sveta koja ne `ive u jedinstvu sa decom koja te`e Carstvu Nebeskom. U vremenu kraja, kad se materijalisti~ki svet bude bli`io svr{etku, sledi sveobuhvatna `etva. @eteoci su an|eli i svi ljudi koji se okre}u unutarnjem i trude se da ispunjavaju volju Bo`ju. I slede}u slikovitu pri~u treba da posmatrate u svom unutarnjem: Carstvo Nebesko je ono dobro seme koje se daje ljudima. Ono pada u njivu `ivota, u du{u, da ovu opet pripremi za Carstvo Nebesko. Budite budni i ~uvajte tu dobru setvu! Jer onaj mra~ni, neprijatelj dobroga, neprestano se trudi da u njivu `ivota, u du{u, poseje korov, pa da korov nadraste i ugu{i ono dobro. Ipak, ne vadite odatle korov - osim ako vam je danas dato da prepoznate {ta treba da odstranite od korova. Onda }ete i odstranjivati samo korov, jer ste za to stekli jasan uvid. Dobra setva osta}e onda sa~uvana. Shvatite: svaki dan ima svoje sate, minute i sekunde. Ako koristite dane i ako ste budni, onda }ete svakoga dana saznavati sa

305

koje njive `ivota treba da odstranite korov. Onda ne}ete iskorenjivati dobru setvu. Svaki dan dat je ~oveku za spoznaju, da prepozna i o~isti jedan ili vi{e korova, gre{nog dakle. Ko koristi dan za ovo, taj ne}e iskorenjivati dobru setvu, jer je on danas u stanju da korov jasno prepozna i da ga jasno shvati, jer je ovaj danas sazreo za iskorenjivanje. I ako sami sejete, pazite da dobru setvu, Zakon `ivota, posejete na dobro tle. Onda }e ona i doneti mnogostruke, dobre plodove. Dobra setva, Zakon `ivota, pada u du{u va{eg bli`njeg, to jest na dobro tle, samo onda ako ste ono {to sejete - dakle predajete dalje - i sami ostvarili i pro`eli svojim unutarnjim `ivotom. Tuma~im slede}i iskaz: "Jer ko ima, da}e mu se, i prete}i }e mu; no onome koji nema ni{ta, uze}e se i ono {to se ~ini da ima". Ko je ve} puno ostvario od Zakona `ivota i ko dalje te`i tome i nesebi~no daje, tome }e se dati jo{ vi{e, da `ivi u obilju duhovnome. Ko poseduje samo materijalna dobra i gomila ih i te`i samo njima, taj pred Zakonom `ivota nema ni{ta. On je siroma{an duhovnom snagom. Njemu }e se oduzeti i ono {to misli da ima, kako bi nau~io da te`i Carstvu Bo`jem.

3. Zato im govorim u slikovitim pri~ama, jer oni ne vide i ne ~uju, niti razumeju. 4. Jer na njima }e se ispuniti proro~anstvo Isaijino, koji ka`e: '^u}ete, ali ne}ete razumeti, gleda}ete, ali ne}ete ni{ta opaziti; jer je okorelo srce ovoga naroda, i u{i njihove nagluve su i o~i svoje zatvorili su, do vremena kada }e o~ima svojim videti i u{ima svojim ~uti i srcima svojim razumeti i kada }e se preobratiti, i Ja }u ih isceljivati'. 5. Ali blagoslovene neka su o~i va{e, jer vide, i u{i va{e, jer ~uju, i srca va{a, jer razumeju. Jer zaista vam ka`em: proroci mnogi i pravednici `eleli su da vide {to vi vidite, i ne vide{e, i da ~uju {to vi ~ujete, i ne ~u{e." 6. Onda otpusti Isus mno{tvo i pristupi{e Mu u~enici Njegovi govore}i: "Protuma~i nam slikovitu pri~u o njivi." A On odgovaraju}i re~e im: "Onaj {to seje dobru setvu to je Sin ~ove~ji, a njiva je svet,

306

a dobra setva deca su Carstva Nebeskoga, a kukolj su deca zla. Neprijatelj koji je kukolj posejao jeste |avo. @etva je svr{etak sveta, a `eteoci su an|eli. 7. I kao {to se kukolj sabira i u ognju sa`i`e, tako }e biti i na posletku sveta. Posla}e Sin ~ove~ji an|ele svoje, i sabra}e oni iz Carstva Njegovoga sve sablazni i sve koji zlo ~ine i baci}e ih u pe} ognjenu, i koji o~i{}eni ne budu, sasvim izjedeni bi}e. Onda }e oni pravedni sjati kao sunce u Carstvu Nebeskome. (Pogl. 40, 3-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ Bo`ja za sve ljude trebalo bi da bude shva}ena shodno smislu. Onaj ko je daleko od Boga, koji istinu vidi u slovu, zaslepljen je tom istinom, jer on istinu gleda - a ne mo`e ipak da je shvati, jer jedino priznaje slovo. Za takve ljude govorio Sam Ja kao Isus i govorim Ja kao Hrist, stalno u slikovitim pri~ama. To se doga|a i danas (1989) preko Otkrivenja. I u ovom vremenu mnogi ljudi slu{aju Moju Re~ i ne razumeju je, jer gledaju samo na slovo. Mnogi prepoznaju istinu, a ne `ive ipak prema toj istini. Mnogi vide da Zakon Bo`ji donosi ispunjenje, a ne `ive ipak prema Zakonu Istine. Mnogi veruju u Istinu, a `ive i dalje u obmani ljudskog "ja". No blizu je vreme u kojem }e mnogi spremno prihvatiti i ostvarivati ono {to su ~uli, i pokrenuti u srcu ono {to vide. Blizu je vreme u kojem }e se na ~itavoj Zemlji `eti negda{nja setva i odvojiti `ito od kukolja. Tada }e mnoge du{e i ljudi morati da pretrpe ognjenu pe}, koja je u njima. Ta ognjena pe} simbolizuje stanje optere}ene du{e zarobljene svetom. To su paklene muke koje du{a ima da pretrpi ako na vreme ne okaje svoje grehe i ne popravi ono {to je prouzrokovala u zemaljskom ruhu. A oni koji uprkos boljem znanju uvek iznova postupaju protiv Zakona Ljubavi i @ivota, mora}e jednom da regeneri{u svoje duhovno telo u dohovnim ravnima razvoja, jer nisu vi{e mogli da u potpunosti razviju strukturu ~estica svog duhovnog tela. To je tuma~enje re~i "bi}e sasvim izjedeni".

307

Oni pravedni sija}e kao sunce u Carstvu Nebeskom. Ipak, ni oni nepravedni ne}e morati ve~no da `ive u svojim sopstvenim paklenim mukama koje su sami prouzrokovali. Jednom }e i oni shvatiti da su deca Bo`ja - i prihvati}e O~evu milostivu ruku i po}i putem ka Njemu, koji je i njih ugledao i stvorio.

8. ^ujte i o slikovitoj pri~i o seja~u. Seme koje pade na put, to su oni koji re~ iz Carstva Nebeskog ~uju, ali je ne razumeju. Onda do|e neprijatelj zlobni i ukrade ono {to u njihovo srce posejano be{e. To su oni koji seme kraj puta primi{e. (Pogl. 40,8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko re~ Bo`ju samo slu{a, a sam ne `ivi po njoj, taj je ne}e ni razumeti. On }e onda i pou~avati samo svoje predstave ili tu|e pojmove. U svim vremenima primali su mnogi ljudi re~i Istine, a tako i u sada{njem vremenu (1989). Mnogi su slu{ali i slu{aju re~i Istine. A i bogatili su se i jo{ se bogate na njoj. Pou~avali su je i jo{ je pou~avaju. Propovedali su i propovedaju Istinu - ali nisu `iveli i ne `ive po njoj i zbog toga dopu{taju da za to budu i pla}eni. Ko `ivi po Istini i u~i druge iz svog ostvarivanja, iz svog ispunjenog srca, taj prima platu iz Carstva Istine. Da napuni svoje d`epove stara se samo onaj ko pou~ava Istinu a ne `ivi po njoj. To su oni koji stoje kraj puta, primaju semenke `ivota i predaju ih dalje, ali ne ispunjavaju. Kada seme padne u srce, onda ono po~inje da klija i da raste, a donosi i nesebi~ne plodove.

9. A koji seme na tlu kamenitome primi{e, to su oni {to re~ ~uju i odmah je sa rado{}u prihvate. No ona ne pu{ta korena u njihovom unutarnjem i ne traje dugo, jer ~im naraste patnja i podigne se progon zbog te re~i, oni malo po malo otpadaju. (Pogl. 40,9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

308

Mnogi su slu{ali i slu{aju re~i Istine, i prihvatali su ih i prihvataju ih radosno. Ipak, ko istinu samo slu{a a ne `ivi po njoj, taj jeste i ostaje trska koja leluja na vetru. I kada, dakle, za ono {to je ~uo i prihvatio treba i da se zauzme, on se te istine odri~e i otpada od nje. I kada ga proganjaju zbog jevan|elja, onda se on uputi ka prividno sigurnoj obali. On ho}e da se spase odri~u}i se istine, ponovo tra`e}i svet i ponovo rone}i u njegove talase, da ga ne bi vi{e videli i napadali. Ko, dakle, istinu samo ~uje, taj ju je samo primio, ali ne i prihvatio. Prihvatiti je zna~i: po njoj `iveti. Ko istinu `ivi, taj }e kad do|u oluje - patnje i progon - biti stena o koju se razbijaju talasi.

10. A i koji semenke me| trnjem primi{e, oni su {to re~ ~uju, ali brige ovoga sveta i varka bogatstva ugu{e re~ i semenke bez roda ostanu. 11. Ali koji su seme na tlu dobrome primili, oni su {to re~ ~uju i razumeju, koji rod ra|aju i donose neki po trideset, neki po {ezdeset, a neki po sto. 12. Sve ovo obja{njavam Ja vama koji ste iz unutarnjeg kruga. Ali onima spolja govorim u slikovitim pri~ama. Neka ~uju svi koji u{i imaju da ~uju." (Pogl. 40, 10-12)

309

41. POGLAVLJE Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga Pravljenje poslova sa `ivotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13)

1. A kad po|e Isus u Jerihon, srete Ga jedan ~ovek sa mladim golubovima i kavezom punim ptica koje be{e uhvatio. I On vide tugu njihovu {to slobodu behu izgubile a trpljahu jo{ i glad i `e|. 2. I On re~e ~oveku onome: "[ta ~ini{ sa ovima?" A ~ovek Mu odgovori: "Ja `ivim od toga {to prodajem ptice koje uhvatim." 3. A Isus mu re~e: "[ta misli{ kada bi tebe neko, ja~i i pametniji od tebe, uhvatio i okovao, ili kad bi i tvoju `enu ili decu i tebe u tamnicu bacio da te proda radi sopstvene koristi i da bi zaradio sebi za `ivot? 4. Nisu li ovo ovde tvoji sabl`nji koji su samo slabiji od tebe? I zar se i za njih ne brine isti Bog, Otac i Majka, kao i za tebe? Pusti dakle, ovu svoju malu bra}u i sestre na slobodu i nastoj da takvo {ta nikada vi{e ne ~ini{, ve} da hleb svoj po{teno zara|uje{." 5. I divlja{e se ~ovek re~ima ovim i punomo}i Njegovoj i pusti ptice na slobodu. A ptice, ~im izi|o{e, odlete{e k Isusu i na ramena Njegova slete{e i pevahu Mu. 6. I raspitav{i se ~ovek onaj za u~enje Njegovo ode putem svojim i nau~i da plete korpe. Radom svojim zara|iva{e sebi hleb, a kaveze svoje i zamke polupa, te postade u~enik Isusov. 7. I spazi Isus ~oveka nekog koji je radio na sabat i re~e mu: "^ove~e, ako zna{ {ta ~ini{ onda nek si blagosloven, jer ne kr{i{ zakon u Duhu. Ali ako ne zna{, onda si proklet i prekr{itelj si zakona." 8. I opet govora{e Isus u~enicima Svojim: "[ta treba dakle da bude slugama onim koje volju Gospoda svoga poznaju, a ipak se ne pripremaju za dolazak Njegov, a i ne delaju po volji Njegovoj? 9. Uistinu, ka`em vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca. Ali koji volju U~ite-

310

lja svoga ne poznaju i zato je ne vr{e, treba sa manje udaraca izudarani da budu. Kome je mnogo dano, od njega se mnogo i tra`i. A kome je malo dano, od njega se malo i tra`i." (Pogl. 41, 1-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko sa svojim bli`njima i svojim sabli`njima, `ivotinjama, pravi poslove, ogre{uje se o zakon slobode. Kada mu{karac svoju `enu ponudi nekom drugom mu{karcu, a `ena svog mu`a nekoj drugoj `eni, jer ovo dvoje nemaju vi{e ni~eg zajedni~kog, onda je to kao trgovina robljem. Ili kada roditelji udaju/`ene svoju decu po svom naho|enju ili udaju k}er za nekog mu{karca koji je za nju dao novac i dobra, onda su to poslovi sa ljudima. Onda je to kao trgovina ljudima. I ko sa svojim sabli`njim, `ivotinjom, pravi poslove, taj nije mnogo bolji od onoga koji svoje bli`nje prepu{ta drugima, svejedno iz kojih razloga. Sabli`nja stvorenja, `ivotinje, prema svom duhovnom stanju svesti su oni slabiji jer jo{ nemaju razvijene du{evne sposobnosti jedne du{e detinjstva kao {to je npr. ~ovekova du{a. Zato bi ~ovek `ivotinjama trebalo da pru`a za{titu i da sa njima, svojim sabli`njim stvorenjima `ivi, i da se o njih niti ogre{uje niti da sa njima pravi poslove. Dakle, kako ~ovek misli, takva je i njegova du{a - svetla ili tamna. Tome odgovaraju}e se on pona{a i prema svojim sabli`njima, prema `ivotinjama i prema ~itavoj prirodi. Re~i "^ove~e, ako zna{ {ta ~ini{ onda nek si blagosloven, jer ne kr{i{ zakon u Duhu. Ali ako ne zna{, onda si proklet i prekr{itelj si zakona" kazuju: Ko na sabat nesebi~no pru`a neodlo`nu pomo} ili radi za svoje bli`nje, npr. za ljude koji su na sabat dospeli u nevolju ili su oboleli ili trpe patnju i bol - taj se ne ogre{uje o Zakon `ivota. Kad ~ovek pak skrnavi sabat radi sopstvene koristi, onda on kr{i zakon koji je Bog dao ljudima: na kraju sedmice jedan dan miruj i `ivi jo{ svesnije u Bogu, da bi skupio snagu za dane rada.

311

Iskaz "Uistinu, ka`em vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca" ima slede}e zna~enje: ko zakone Bo`je poznaje - pa neka su to i samo Deset zapovesti, izvodi iz Zakona Bo`jeg - a ne pridr`ava ih se, dakle ne ispunjava volju Bo`ju, taj sudi sebi samome. Njegov sud }e bi~evati njegovo telo, dakle tu}i }e ga onim {to je posejao a nije okajao. Jer ko svesno postupa protiv Zakona Bo`jeg, ogre{uje se o Duha Svetog. A to je najte`i greh. "Ali koji volju U~itelja svoga ne poznaju i zato je ne vr{e, treba sa manje udaraca izudarani da budu" zna~i: oni zbog svog optere}enja, greha, koji slabi du{u, jo{ nisu u stanju da shvate zakone Bo`je i da ih ostvaruju. A ipak }e i oni svoje grehe morati da spoznaju, da se zbog njih pokaju i da se poprave. I ako ne u~ine ovo u vremenu koje im je dato za spoznaju, mora}e da ih otplate, to zna~i, bi}e i oni udareni. No i oni }e se jednom probuditi i mo}i }e tada mnogo toga da shvate. I od njih }e se onda mnogo zahtevati - da ostvaruju ono {to su prihvatili: Zakon `ivota. Ko zakone `ivota ostvaruje, postaje bogat u unutarnjem. Ko ih ne ostvaruje, ostaje siroma{an ili }e postati siroma{an. No svako ko Zakon `ivota prihvati, mora}e jednom pred tim zakonom da polo`i ra~un, jer ono {to on od Zakona prihvati, obavezuje na ostvarivanje.

10. Beja{e ~ovek neki slep od ro|enja. I on osporava{e da postoji ne{to kao Sunce, Mesec i zvezde, ili da postoje boje. I oni uzalud poku{avahu da ga ubede da drugi ljudi to vide. I odvedo{e ga Isusu, i On pomaza o~i njegove i vrati mu vid. 11. I radova se ovaj sa ~u|enjem i strahom i izjavi da pre toga beja{e slep. "A sada, nakon ovoga", re~e, "vidim sve, znam sve, razlikujem sve stvari, ja sam Bog." 12. A Isus mu re~e: "Kako mo`e{ sve da zna{? Ne mo`e{ da gleda{ kroz zidove ku}e svoje, niti da ~ita{ misli bli`njih, niti da razume{ govor ptica ili divljih `ivotinja. Ne mo`e{ ~ak ni da se seti{ doga|aja svog pre|a{njeg `ivota, ni svog za~e}a ili ro|enja. 13. Misli sa smerno{}u na to koliko toga ti ostaje nepoznato, ~ak nevidljivo. I ako dakle tako ~ini{, vide}e{ jasnije." (Pogl. 41, 10-13)

312

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prepoznajte svoj `ivot u onome {to je zapisano! Iako mnogi od vas gledaju Sunce, Mesec, zvezde i boje, va{e vi|enje je ipak ograni~eno. Jer dokle god ~ovek ne ispunjava Bo`ju volju, ne}e videti ni Njegovu divotu. On gleda samo povr{inu `ivota a ne vidi dubine postojanja. Samo onaj ko Bo`ji Zakon ispunjava, postaje jasniji i vidi dubine `ivota, vidi misli ljudi i razume govor `ivotinja. On razume i biljke, koje zra~e svoja ose}anja i svoju snagu i tako mu se saop{tavaju. On poznaje puteve u beskona~nost i delovanje zvezda i zna koje su od njih stanice koje vode u beskona~nost. Ko Zakon Bo`ji ispunjava, vide}e jasnije, a ko je Zakonom Bo`jim postao, taj je u beskona~nosti kod ku}e.

313

42. POGLAVLJE Isus pou~ava o braku Isceljenje desetoro obolelih od lepre Povezanost bra~nih partnera i pri spolja{njoj rastavi Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13)

1. Nakon ove besede otide Isus iz Galileje, i do|e u Judeju, na obalu Jordana. I za Njim i|a{e narod mnogi i On tamo isceli mnoge. 2. I pristupi{e Mu fariseji da Ga isku{aju, i reko{e Mu: "Je li pravo po zakonu da mu` `enu svoju iz bilo kojeg razloga otpusti?" 3. A On odgovori i re~e im: "Kod naroda nekih mu{karac ima mnogo `ena i otpu{ta koju ho}e, iz nekog opravdanog razloga. A u drugih opet naroda `ena ima vi{e mu`eva i otpu{ta koga ho}e, iz kakvog opravdanog razloga. U drugim narodima pak mu{karac je samo sa jednom `enom povezan u uzajamnoj ljubavi, i ovo je onaj bolji i najvi{i put. 4. Zar niste pro~itali da Bog na po~etku stvori ~oveka tako, da jedno bude mu{ko a jedno `ensko, i rekao je: Zato mu{karac ili `ena da ostavi oca i majku svoju i da se uz `enu svoju ili mu`a priljubi i to dvoje jedno telo da budu. 5. Tako nisu vi{e dvoje, nego jedno telo. Jer ono {to Bog sastavi, ~ovek da ne rastavlja." (Pogl. 42, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Uistinu, ka`em vam: i kada razlog da se bli`nji odbaci izgleda opravdan, ~ovek ipak nema prava da svog bli`njeg isklju~i iz svog `ivota. Jer ko je bez mane, neka prvi baci kamen. Ko bli`njeg isklju~i iz svog `ivota, zatvara svoje srce za Bo`ju ljubav. Zato ~ovek ne bi trebalo da odbacuje svog bli`njeg - ni onda kad izgleda da za to ima razloga. On treba svom bli`njem da oprosti i da

314

ga moli za opro{taj. Jer ni pri jednom razdoru krivica nije samo do jednoga. U tome uvek u~estvuje najmanje dvoje njih. Kada se ljudi razdvajaju, svejedno iz kojih razloga, onda bi to trebalo da bude samo spolja{nje razdvajanje, a ne i kona~no odricanje jednog od drugoga. Ko se sjedini sa svojim bli`njim u unutarnjem, ~i{}enjem svega onog {to je do razdora dovelo, taj ostaje povezan sa njim i onda kad su njih dvoje me|usobno razdvojeni u spolja{njem. Brak sa vi{e `ena ili mu{karaca, u kojem mu{karac ima vi{e `ena ili `ena vi{e mu`eva, protivan je Zakonu bo`anske ljubavi. Bog je u ~istom postojanju stvorio polaritet i dualitet: u Nebu se sjedinjuju dva bo`anska bi}a u Bogu i ljube jedno drugo u Bogu. Ovo povezivanje u Bogu jedan je akt stvaranja Bo`jeg. A proizlazi iz principa polariteta i dualiteta. Ta dva bo`anska bi}a ve~no su povezana u Bogu, kao deca Bo`ja, pa tako i kao brat i sestra. Kako u Nebu, tako treba da bude i na Zemlji. Kada dvoje ljudi pri sklapanju braka pred Bogom obe}aju jedno drugom vernost, ili ako se vi{e ljudi udru`i u neku zajednicu bra}e i sestara - to su ljudi koji me|u sobom neguju apsolutnu ~istotu, radi ispunjavanja zajedni~kih zadataka ili radi ispunjavanja Zakona - onda bi oni trebalo da budu i verni jedni drugima. Jer ko pred Bogom obe}a vernost, taj i sa Bogom zaklju~uje savez vernosti. Ko se pridr`ava tog saveza vernosti, taj }e i svog bli`njeg gledati kao hram Bo`ji i po{tova}e ga. U uzajamnom po{tovanju prepoznajemo unutarnje vrednosti ~oveka. Ko nau~i da ljubi one unutarnje vrednosti u bli`njem, taj odr`ava i unutarnju povezanost sa bli`njim. I ko odr`ava ovu unutarnju povezanost, povezan je i sa Bogom. Takav jedan brak ili zajednica bra}e i sestara ima trajnost u ovom zemaljskom bivstvovanju i u}i }e u ve~nost, jer Bog je zakon jedinstva i zajedni{tva. Ljudi koji su spremni da `ive u Duhu Gospodnjem, zajedni~ki }e oblikovati svoj zemaljski `ivot, nosi}e se uzajamno i bi}e odani jedni drugima u nesebi~noj ljubavi punoj poverenja. Takav jedan brak ili

315

zajednica bra}e i sestara ne vodi vezanosti, ve} egzistira u povezanosti jednih sa drugima i povezanosti sa Bogom. Mu{karac i `ena u braku jednog su duha i jednog tela - a ipak su dve du{e. Nakon smrti tela oni `ive kao brat i sestra, i u evolucionom procesu ~i{}enja ponovo se vra}aju svom duhovnom dualu. Nebeski duali su dva bi}a iz Boga i ve~no sjedinjena u Bogu. Mu{ki dual je davaju}i princip, a `enski primaju}i princip. Oni su povezani u Bogu kao nebeski par u svu ve~nost. Svako bi}e i svaki ~ovek ima slobodnu volju za slobodnu odluku za ili protiv zakona Bo`jih. Prema Zakonu `ivota partneri u brakovima ovoga sveta se ne rastavljaju. Ali po{to svako bi}e i svaka du{a - dakle i svaki ~ovek - ima slobodnu volju, njima samima je, prema zakonu slobodne volje prepu{teno da odlu~e da li }e se rastaviti. Oni pritom naj~e{}e gledaju na spolja{nje vrednosti, orijenti{u se prema spolja{njem ili mere ljudskim merilima. Takvo razdvajanje vodi ljude u zakon setve i `etve. Posledice ovakve ljudske odluke moraju snositi oboje, no ve}i udeo pada na onoga koji se iz ljudskih motiva odvojio od svog bli`njeg. Ko se odvoji od svog bra~nog druga da bi sa nekim drugim ponovo `iveo u ljudskoj zajednici, taj je raskinuo brak. A i takozvana partnerstva podle`u istom zakonu. Zato pazite {ta mislite i ~inite - i preispitajte sebe pre no {to u|ete u brak ili partnerstvo, koji razlozi i motivi vas na to pokre}u. Da li to tra`i telo? Da li su materijalna dobra ta koja vas udru`uju? Ili je to nesebi~na ljubav koja je kao klica unutarnjeg `ivota aktivna u unutarnjim vrednostima dvoje ljudi koji te`e vi{im idealima i ciljevima? Shvatite: na vi{im stupnjevima evolucije ka bo`anskom `ivotu va`e vi{i zakoni. Oni obuhvataju i brakove i porodice koji te`e vi{im idealima i vrednostima, i koji se upravljaju prema unutarnjim vrednostima i prema evolucionim koracima pojedinca na putu ka Meni.

6. A oni Mu uzvrati{e: "A {to onda Mojsije zapovedi da se dade knjiga otpusna?" A On im re~e: "Zbog okorelosti va{ih srca, Mojsije

316

je patio {to se rastavljate od `ena svojih; i kao {to vam i u mnogim slu~ajevima dopusti meso da se jede; ali u po~etku ne be{e tako. 7. A Ja vam ka`em: ko otpusti `enu svoju, osim ako je to iz kakvog opravdanog razloga, i uzme drugu umesto nje, brakolomac je." Onda Mu reko{e u~enici Njegovi: "Ako je tako ~oveku sa `enom, onda se nije dobro `eniti." 8. Ali On im re~e: "Ove re~i ne odnose se na sve, ve} samo na one kojima su date. Jer ima bezbra~nih koji su takvi ro|eni iz utrobe maj~ine, i takvih koji zbog ljudi ostaju bezbra~ni, i takvih koji su svojevoljno bezbra~ni Carstva radi nebeskoga. Ko ovo mo`e da shvati, neka shvati!" (Pogl. 42, 6-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kad neko nije u braku, iz bilo kojeg razloga, onda je to ili zbog puta evolucije koji je on sam odabrao ili pak zbog zakona setve i `etve. Bezbra~no stanje npr. mo`e da bude rezultat ne~ega {to je neko u svojim prethodnim `ivotima prouzrokovao i {to sada, u ovom zemaljskom `ivotu po~i- nje da deluje kao posledica, a {to on sada mora da nosi kako bi sazrevala njegova du{a. Ako ~ovek raskine svoj brak ili pak ne ulazi u brak kako bi tako dostigao Carstvo Nebesko, onda se on vara. On je zaveden pogre{nim predstavama, mi{ljenjima i pravilima. Tako|e, ko radi sopstvene koristi ne u|e u brak, ogre{uje se o zakon jedinstva. Uistinu, ka`em vam: povezanost dva bi}a postavljena je od Boga. U Nebu se ta povezanost dva duhovna bi}a naziva dualiitet. Na Zemlji se ta povezanost dvoje ljudi zove brak ili partnerstvo. Povezanost dva duhovna bi}a ili dvoje ljudi ujedno je savez sa Bogom i zna~i: zajedni~ko ispunjavanje zakona Bo`jih, bo`anske ljubavi i ~istote. Ko ovaj zakon ne po{tuje, tako {to se npr. neverno{}u ili `eljom za posedovanjem ogre{uje o jedinstvo u Bogu, taj se suprotstavlja zakonu nesebi~ne ljubavi. Ko misli da }e neula`enjem u brak do}i u Nebo, taj sam sebi zatvara Nebo. On brak vidi kao obe{~a{}enje, jer on u njemu gleda samo ono ljudsko, gre{no. Ko u braku ne priznaje bo`anski Zakon o

317

braku, taj gleda na svoje sopstvene slabosti i grehove i time obe{~a{}uje ono {to je Bog postavio: povezanost dvoje ljudi koja istovremeno treba da bude savez u Bogu i sa Bogom. Shvatite: niko ne mo`e dosti}i Carstvo Nebesko ako ne radi na sebi samome, kako bi ono ljudsko sa Mnom, Hristom, preobrazio u duhovno-bo`ansko. To va`i i za one koji su u braku i za one koji nisu u braku.

9. Onda Mu pri|o{e mala deca, da polo`i ruke na njih i da ih blagoslovi. Ali ih u~enici odvra}ahu. 10. Ali Isus re~e: "Pustite de~icu da do|u k Meni i ne branite im, jer njihovo je Carstvo Nebesko." I On polo`i ruke Svoje na njih i blagoslovi ih. 11. A kad ula`a{e u jedan grad, srete Ga desetoro gubavih, koji stajahu kraj puta. I oni podigo{e glasove svoje i povika{e: "Isuse, U~itelju, smiluj se na nas!" 12. I videv{i ih, re~e im On: "Idite i poka`ite se sve{tenicima." I dogodi se, dok odla`ahu, da se o~iste. A jedan od njih, videv{i da je isceljen, vrati se slave}i Boga iz sveg glasa i pade ni~ice pred Isusa i zahvaljiva{e Mu. A ovaj be{e Samari}anin. 13. I Isus re~e: "Zar se nije svih desetoro o~istilo? Gde je ostalih devetoro? Ovi se ne vrati{e i ne dado{e slavu Bogu kao ovaj stranac." I On mu re~e: "Ustani i idi putem svojim. Vera tvoja te ozdravi." (Pogl. 42, 9-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: [ta se dogodilo sa onima koji su bili isceljeni a nisu Bogu zahvalili za to? Iz ljubavi i milosti Boga, Svemogu}ega, koji je delovao kroz Mene, Isusa, oni su primili isceljenje, a sa isceljenjem i mogu}nost da spoznaju svoje pravo bi}e, da bi Bogu, Ve~nome, zahvaljivali ostvarivanjem ve~nih zakona.

318

Samo je onaj jedan prona{ao Boga u sebi i ostao zdrav. Ostali su se opet okrenuli svetu, privukli su ponovo svoje nekada{nje bolesti i ponovo oboleli.

319

43. POGLAVLJE Bogata{ i Carstvo Nebesko Zapovesti ~i{}enja Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogu}e onome ko te`i duhovno-bo`anskome kao svom pravom bi}u (6). Bog ili mamon - Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma, prima}e vi{estruko u ve~nom postojanju (8-9). Spolja{nje ~i{}enje i unutarnja ~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16)

1. I gle, do|e jedan k Njemu i re~e: "U~itelju dobri, {ta dobro da u~inim da steknem `ivot ve~ni?" A On mu re~e: "[to Mene naziva{ dobrim? Niko nije dobar osim Boga. No ako ho}e{ da u|e{ u @ivot, onda se pridr`avaj Zapovesti." I ovaj Mu re~e. "A kojih to?" 2. A Isus re~e: "^emu nas u~i Mojsije? Ne ubij, ne ~ini preljube, ne kradi, ne svedo~i la`no, po{tuj oca i majku, ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe." A onda Mu mladi} re~e: "Svega toga pridr`avao sam se od malena. [ta mi jo{ nedostaje?" 3. Isus mu re~e: "Ako ho}e{ savr{en da bude{, idi i prodaj ono ~ega ima{ u izobilju i razdeli onima koji nemaju ni{ta; tako }e{ imati blago na Nebu. Onda do|i i sledi Me." 4. Ali kad mladi} ~u re~i ove, ode snu`den od Njega; jer ima{e imovinu veliku, naravno, vi{e nego {to mu je trebalo. (Pogl. 43, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko te`i zemaljskim dobrima i ko srebrnjake koje poseduje smatra svojim vlasni{tvom i umno`ava ih samo radi svog materijalnog blagostanja, taj je ve} ispla}en od sveta i u Nebu ne mo`e vi{e primiti nikakvu platu. On ne mo`e ni da sledi Mene, Hrista. Ljudi koji `ive u "za" i "protiv", tako {to s jedne strane svoj posed i svoje srebrnjake smatraju svojim vlasni{tvom, a s druge strane ho}e da slede Mene, Hrista, podvojeni su. S jedne strane, njihova srca su uz njihova materijalna dobra, a s druge strane, njihove misli su uz jevan|elje ljubavi. Ovo dvoje ne mo`e se usaglasiti. Ovakvo pona{anje donosi ~oveku samo te{ko}e, a du{i optere}enja. Jer

320

niko ne mo`e da slu`i dva gospodara - Duhu Bo`jem i mamonu. Svaki ~ovek i svaka du{a pre ili kasnije bi}e dovedeni do odluke: ili slu`iti Bogu ili mamonu.

5. Potom govora{e Isus u~enicima Svojim: "Zaista vam ka`em, te{ko je bogatome u}i u Carstvo Nebesko: I jo{ vam ka`em: lak{e je kamili kroz iglene u{i pro}i nego li bogatome u}i u Carstvo Bo`je." (Pogl. 43,5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo pore|enje sa u{icom na igli ima, me|utim, simboli~no zna~enje. Ono se odnosi na tada{nje stanje u Izraelu, kada Sam Ja, Hrist, bio otelovljen u Isusu: U Jerusalimu su postojala jedna uzana vrata, poput u{ice na igli, kroz koja je mogao pro}i samo jedan ~ovek.

6. A ~uv{i to u~enici Njegovi, ~u|ahu se veoma i reko{e: "Ko mo`e onda postati bla`en?" Ali Isus ih pogleda i re~e im: "Za telesno ~ulo to je nemogu}e, ali za duhovno sve je mogu}e. (Pogl. 43,6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskazom: "Za telesno ~ulo to je nemogu}e, ali za duhovno sve je mogu}e" misli se na ljudska i duhovna ~ula. Ljudska ~ula te`e za zemaljskim blagostanjem - duhovna ~ula su pak one fine snage du{e koje su povezane sa Ve~nim. Ko profinjuje svoja ljudska ~ula i obra}a se Bogu u svom unutarnjem, taj }e ste}i pravo ~ulo za pravi `ivot, po{to te`i duhovnobo`anskome kao svom pravom bi}u. Za duhovnog ~oveka, koji ~ini samo ono {to je Bo`ja volja, sve je mogu}e, jer on prima iz carstva unutarnjeg. Ko `ivi u carstvu unutarnjeg, on }e i u spolja{njem imati sve {to mu je potrebno, i vi{e od toga. ^ovek je dete Bo`je i ima, po svom pravom bi}u, bogatstvo Bo`je u sebi. Kada ga neki ~ovek otkrije - okajavaju}i svoje spoznate grehe, opra{taju}i i mole}i za opro{taj, ~iste}i se i sve vi{e se odupiru}i onom

321

gre{nom - onda kroz njega prema spolja zra~i obilje iz Boga, uzrokuju}i ono {to je du{i i ~oveku dovoljno za njihovu dobrobit.

7. I ka`em vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da vas on, kad umrete, ne primi kao platu u svoja zemaljska kona~i{ta. Budite radije prijatelji istinskog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da budete primljeni u boravi{ta koja su ve~na." (Pogl. 43, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz: "I ka`em vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da vas on, kad umrete, ne primi u svoja zemaljska kona~i{ta" zna~i: ko se sa mamonom sprijatelji, taj je za mamona i vezan, i time za ovaj svet. Jer mamon je ovaj zemaljski svet sa svojim bogatstvima. Ko te`i mamonu, postaje malo-pomalo nepravedan prema svojim bli`njima i prema onome {to ga okru`uje, prema snagama i oblicima `ivota na Zemlji. On vi{e ne ceni `ivot svog bli`njeg i ove Zemlje. On misli samo na svoje "ja" koje stalno `eli da se potvr|uje bogatstvom i ugledom. Kud ~oveka vuku ~ula, tamo je njegovo srce, tamo je njegovo blago: kada du{a nekog sebi~nog ~oveka napusti svoju ku}u, ljudsko telo - kada dakle omota~, ~ovek, umre - bi}e primljena od onih koji su tom ~oveku slu`ili u `ivotu na Zemlji. To mogu biti ljudi ili du{e. Du{a takvog ~oveka }e se onda, ili u carstvu du{a sastati sa ovim du{ama koje su joj za vreme njenog `ivota na Zemlji pripremale puteve ka uspehu, ili }e opet biti otelovljena zajedno sa du{ama tih ljudi, to jest, dovedena u zajednicu sa njima u novim ljudskim telima, i `ive}e sa njima zajedno u zemaljskim stani{tima. "Budite radije prijatelji pravog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da budete primljeni u boravi{ta koja su ve~na", zna~i: posvetite svoj `ivot i mi{ljenje Ve~nome, i ve`bajte se pre svega ostalog u tome da dostignete Carstvo Bo`je. Onda }ete biti mudri i ve} u zemaljskom ruhu `ive}ete svesno u carstvu unutarnjeg. Nakon smrti tela vi }ete se uspinjati ka ve~nim stani{tima koja su va{a prava domovina. Lutanja po Zemlji, uvek u novom ruhu, u novim zemaljskim telima, i lutanje

322

po carstvima du{a, okon~avaju se onda kad du{a prona|e svoju unutarnju domovinu.

8. Onda Mu re~e Petar: "Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom po|osmo." A Isus im re~e: "Zaista vam ka`em da }ete vi, koji Me sledite, kad se ponovo budete rodili i kad Sin ~ove~ji bude sedeo na prestolu slave Svoje, i sami sedeti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. Ali nije Moje da dajem stvari ovoga sveta. 9. I ko dobra, ku}e ili prijatelje ostavi radi Carstva nebeskoga i radi pravednosti Njegove, stostruko primi}e u `ivotu budu}em i `ivot ve~ni nasledi}e. Ali mnogi koji su prvi bi}e poslednji, a poslednji bi}e prvi." (Pogl. 43, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, ka`em vam: ko sve napusti i vodi pravedan `ivot, svoje ose}anje, mi{ljenje, govorenje i delanje ~ine}i bo`anskim, taj je ponovo ro|en u unutarnjem, jer je dostigao ponovno ro|enje u Duhu. Njegova du{a, kada telo umre, ne}e vi{e tra`iti telo. Kada ponovo do|em u Duhu, onda }e Me oni pravedni gledati na tronu ve~ne slave, jer Ja dolazim sa svom mo}i i slavom i sa Mnom }e biti svi oni koji `ive u Carstvu unutarnjeg. Tih dvanaest tronova su, izme|u ostalog, simboli za dvanaest plemena Izraelovih, koja su (s prezrenjem) odbila taj visoki zadatak da budu Bo`ji narod. Bog ne sudi. Pa tako je i svim ljudima i bi}ima zapove|eno da ne sude. Ko stvara uzroke, taj je sam svoj sudija; on je svoj sopstveni sud. "Nije Moje da dajem stvari ovoga sveta." Ja Sam Svetlost sveta i donosim tu svetlost u ovaj svet - a ne ono {to osiroma{uje svet: mamona. Ko se odrekne materijalizma, mamona, ko dakle napusti dobra, ku}e ili prijatelje radi Carstva Nebeskoga i Njegove pravednosti, taj }e mnogostruko primiti u budu}em `ivotu, u ve~nom postojanju i bi}e

323

tamo svesno kod ku}e. Zato te`ite najpre Carstvu Bo`jem, koje je unutarnji `ivot.

10. I do|o{e kod Njega pismoznanci i fariseji koji vide{e jednog od u~enika Njegovih da jede neopranih ruku. 11. I rasrdi{e se zbog toga; jer Jevreji ne jedu pre no {to ruke operu a i dr`e se jo{ mnogih sli~nih obi~aja pri pranju ~a{a, posuda i stolova. 12. I reko{e:"Za{to svi u~enici Tvoji ne slede predanje starih? Videli smo gde jedu neopranih ruku." 13. A Isus re~e: "Svakako, Mojsije vam zapovedi da ~istite sebe i telo svoje i sudove da odr`avate ~istim, ali vi pridodaste tome i ono {to ~esto ne mogu svi, i u svako vreme i na svakom mestu da slede. 14. ^ujte Me, dakle: "Ne pogani ~oveka samo ono ne~isto {to ulazi u telo, ve} mnogo vi{e r|ave i ne~iste misli koje struje iz njegovog srca i pogane unutarnjeg ~oveka, a tako i druge. Pazite zato na svoje misli i ~istite svoja srca, i u~inite da va{a hrana bude ~ista. 15. Ovo treba da ~inite, a ne zapostavljajte ni ostale od zakona. A kr{i li pak kogod zakone ~isto}e jer mu je to neizbe`no, oslobo|en je prekora, jer ne ~ini to svojom voljom niti iz prezrenja zakona koji je dobar i pravedan. Jer, urednost u svemu dobitak je veliki. 16. Ne preuzimajte, dakle, r|ave obi~aje sveta, ni formalno. Jer mnoge na zlo navodi spolja{nji privid i preru{eno zlo." (Pogl. 43, 1016) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pranje ruku i ~i{}enje ~a{a, posuda i stolova nu`nost je u ovome svetu, jer Zemlja je materija od kamenja, carstva zemlje i pra{ine. Ove i druge `ivotne supstance neophodne su da bi ljudsko telo moglo da `ivi. Dakle, kao {to vetar i ki{a stalno ~iste atmosferu i Zemlju, tako je i zemaljskom telu potrebno ~i{}enje. A tako i ~a{ama, posudama,

324

stolovima i svim drugim predmetima. Sve te spolja{nje stvari treba negovati, jer ~isto}a spolja{njeg izraz je ~istote onog unutarnjeg. No, spolja{nja ~isto}a ne donosi sama po sebi i ~istu du{u. Ako je ~ovek u unutarnjem zaga|en, grehom, onda on ~esto pridaje veliki zna~aj zakonima spolja{njeg ~i{}enja, kako bi sakrio ne~istotu svojih misli, re~i i postupaka. Ko je pak ~ist u unutarnjem, pazi}e i u spolja{njem na ~istotu i na ~isto}u. Oprati ruke pre jela nije mogu}e uvek, zbog spolja{njih okolnosti. To pak nema ni~eg zajedni~kog sa ne~istotom du{e. Ko stalno prigovara takvim spolja{njim stvarima, a naro~ito onda kada nema mogu}nosti za ~i{}enje, taj vidi samo ono spolja{nje, jer su unutarnje vrednosti kod njega jo{ zatrpane grehom. Mojsije je zapovedio ljudima da odr`avaju ~istim kako ono unutarnje, tako i ono spolja{nje. Ko pak ima oko samo za ono spolja{nje, za svet i njegove obi~aje, taj i stvara samo spolja{nje zakone zaboravljaju}i pritom o ~emu je ustvari re~. Ko nije u stanju da shvati iskaze pravednih mu{karaca i `ena, taj ne mo`e ni da ih tuma~i i on dovodi onda sve u vezu sa ovim svetom i sa njegovim ustanovama, navikama i obi~ajima. ^uvajte se toga da istinom smatrate samo re~ i njeno doslovno zna~enje! Shvatite: u re~i dodu{e le`i istina, ali ona je ipak samo simbol a ne istina sama. Ko gleda samo na re~ i slovo i ove smatra istinom, jo{ ih i predaju}i dalje, taj }e po sopstvenom naho|enju tuma~iti Re~ Bo`ju i zbog toga }e i dodavati ono za {ta on prema svojoj svesti veruje da je istina. Ponavljam: Ko gleda na re~ samu, ne}e u njoj na}i istinu. Vernost slovu daje razja{njenje nevernosti prema Bogu. ^vrsto se dr`i slova ~ovek koji ne ostvaruje zakone Bo`je. Ovo mi{ljenje verno slovu vodilo je svet u haos. To se doga|alo u svim vremenima i svuda, a doga|a se i u dana{nje vreme (1989). Imajte na umu: ne zaga|uje ~oveka i du{u ono ne~isto {to je npr. jo{ na rukama, posudama ili hrani i ulazi kroz usta, ve} r|ava, negativna, Zakonu suprotna ose}anja, misli, re~i i postupci - oni

325

mnogo vi{e zaga|uju du{u i ~oveka. Jer oni ulaze u ~ovekovu du{u, a i ponovo iz nje izlaze. Oni napadaju telo, a ~ovek mora onda da nosi ono {to je posejao. Zato pazite na svoje ose}anje, mi{ljenje, govorenje i delanje i uzimajte samo onu hranu koju vam je darovao Bog. Ve~ni vam je pru`a iz prirode. Toga treba da se dr`ite. Shvatite: unutarnja ~istota je odlu~uju}a. Ali ne zapostavljajte pritom ni ostale zakone: nesebi~nu ljubav, milosr|e i dobrotu, slobodnu volju i jedinstvo sa `ivotom. Ko se, dakle, ne pridr`ava zakona spolja{nje ~istote kada to nije mogu}e, taj time ne optere}uje svoju du{u, jer on to ne ~ini svojom voljom. Sopstvena volja je ta koja ne po{tuje ve~ne Zakone. Zakon Bo`ji nala`e da se te`i ~istoti u svemu: ~ovek ne treba da zapostavlja ni svoje telo ni svoju du{u, ni svoju okolinu; jer u svemu je `ivot iz Boga i treba ga po{tovati u svemu. Ne dr`ite se ~vrsto obi~aja ovoga sveta, ni formalno. ^uvajte u svemu pravednost Bo`ju i bi}ete otvoreni i iskreni i istrajni u spolja{njem delanju. Onaj mra~ni zaodeva se u mnoga ruha da bi "sijao". Privid }e pouzdano prepoznati samo onaj ko te`i postojanju, Bo`joj mudrosti i pravednosti. On ne}e podle}i obmani, prividu.

326

44. POGLAVLJE Vera Dvanaestorice Stubovi-nosa~i Zajednice Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu Pravednost Bo`ja daje svakom gre{niku dosta vremena za preobra}anje (7-8). Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ^ove~anstvo }e do}i u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15)

1. I se|a{e Isus ponovo blizu jezera usred dvanaest palmi, gde se ~esto odmarao. I pristupi{e Mu Dvanaestorica i pratioci njihovi, i se|ahu u senci drve}a, a Sveti, u sredini izme|u njih, pou~ava{e ih. 2. I govora{e im Isus: "^uli ste {ta ljudi govore za Mene, a vi {ta ka`ete, ko Sam Ja?" I ustade Petar sa Andrijom, bratom svojim i re~e: "Ti si Hristos, Sin Boga `ivoga, koji je si{ao sa Neba ovamo dole i `ivi u srcima onih koji veruju i slu{aju Ga pravednosti radi." A ustado{e i ostali govore}i, svako na svoj na~in: "Ove re~i istinite su, tako mislimo i mi." 3. A Isus im odgovori i re~e: "Blagosloveni budite vi, Dvanaest Mojih, vi koji verujete; jer nisu vam meso i krv ovo otkrili, ve} Duh Bo`ji koji `ivi u vama. Uistinu, Ja Sam Put, Istina i @ivot. A Istina zna sve stvari. (Pogl. 44, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je iz Istine, taj govori re~i Istine, jer je u stanju da gleda u dubine Istine. ^ije je srce kod Boga, tome Bog otkriva i sve prividne tajne. Jer onome ko `ivi u Bogu ni{ta nije tajna. On poznaje zakone Bo`je jer je sam postao Zakonom. Ko `ivi u Meni, Hristu, taj zna i da Sam Ja do{ao iz Neba, da bih kao Isus objavio ljudima jevan|elje ljubavi, koje je put, istina i `ivot. "A Istina zna sve stvari" zna~i: Du{a i ~ovek koji `ive u Istini, u Zakonu Bo`jem, poznaju tu istinu, a i znaju sve stvari istine. Takvi ljudi su pravedni vesnici istine.

327

Shvatite: mnogi ljudi govore o "tajnama" Bo`jim jer gledaju na greh koji tu istinu zastire. Bog nema tajni, ni na Nebu ni na Zemlji. Bog je svoj Svojoj deci darovao ve~nu Istinu, bo`anski Zakon, kao nasle|e. Na taj na~in je dete Bo`je postalo slika i prilika Oca. O tajnama Bo`jim govori samo ~ovek koji `ivi u senci greha. On gleda samo na tu senku, na greh, a ne poznaje istinu koja je za njega skrivena iza velova njegovog greha. Ko pak iz dana u dan svoje grehove predaje Meni, Hristu, ko se kaje, opra{ta, moli za opro{taj i ne ~ini vi{e ono {to prepozna kao greh, prona}i }e onu unutarnju istinu koja ga osloba|a. Kada se gresi otpla}uju, svetlost du{e, istina, mo`e sve ja~e da zra~i kroz ~oveka. Onda ~ovek biva sve verniji i verniji istini u onome {to ose}a, misli, govori i ~ini. Ko `ivi u istini, taj zna sve stvari, jer ostaje veran toj istini, Bogu u svom svakodnevnom pona{anju. Samo na taj na~in du{a }e prona}i put natrag ka svom izvoru, svom bi}u koje je bo`ansko. Bog se, dakle, ne krije od ljudi. ^ovek pak, krije se od Boga zbog svojih grehova. Nema tajni Bo`jih. Dela Bo`ja tajna su samo za one ljude koji ne ~ine dela Bo`ja.

4. Sva istina je u Bogu, i Ja svedo~im za tu istinu. Ja Sam ona prava stena, i na toj steni izgradi}u Zajednicu Svoju, i vrata pakla savladati je ne}e, i iz te stene te}i }e bujice vode `ive, da narodima ove Zemlje `ivot daruju. 5. Vi ste Moja izabrana Dvanaestorica. Na Meni, glavi i ugaonom kamenu, izgra|eno je dvanaest stubova-nosa~a Moje ku}e na toj steni; i na vama u Meni treba Zajednica Moja da se izgradi, i u istini i pravednosti treba Zajednica Moja da se podi`e. 6. A vi }ete sedeti na dvanaest prestola i sla}ete, po Duhu, svetlost i istinu za svih dvanaest plemena Izrailjevih, i Ja }u biti uz vas do kraja sveta. (Pogl. 44, 4-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

328

Verni apostoli osniva~i su prazajednice u Meni, Hristu. Hristove zajednice, koje `ive u Meni, Hristu, stoje na steni Hristu. Zajednicu u Hristu ~ine ljudi koji se trude da ispunjavaju volju Bo`ju. Od vremena kad Sam `iveo kao Isus iz Nazareta, nastajale su u svim razdobljima, sve vi{e njih i uvek iznova, slobodne prazajednice koje su se obrazovale izvan crkvenih institucija. Mnoge od ovih prazajednica koje su osnivane na Meni, Istini i @ivotu, Jevan|elju nesebi~ne ljubavi, i u kojima je neposredno govorio i delovao Duh Bo`ji, Istina, razarala je iznova spolja{nja mo} satanske vladavine - ali samo spolja{nje ustrojstvo, jer nije bila razorena i snaga koja je te zajednice stvorila. Shvatite: to je bila samo spolja{nja propast prazajednica. U stvarnosti, izgra|ivao se nevidljivo, sve vi{e i vi{e, duhovni potencijal. Ova snaga je uvek iznova istupala iz nevidljivoga i ponovo bi se razbuktavale prazajednice u svetu. One bi onda opet nestajale - ali u Duhu je rastao potencijal hri{}anskog `ivota. Ovi mali ili ve}i koraci evolucije spadaju u prve korake za Carstvo Mira Isusa Hrista. U dana{njem prodoru ka Novom Dobu (1989) te~e jedna mnogo ve}a reka prahri{}anskog `ivota u ovaj svet, postaju}i sve vidljivija. Ova nepresu{na bo`anska reka - Hristova svest povezana sa bo`anskom Mudro{}u - obuhvati}e postepeno ~itav svet, ~itavu Zemlju, i pripremiti Novo Doba. Danas (1989) ponovo nastaje `ivot u prahri{}anskom smislu. Ponovo nastaju prazajednice; njihovo sredi{te je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica. U tim prazajednicama deluje Proro~ki duh, uvode}i ljude u Novo Doba, sli~no kao {to je Mojsije vodio Izraelce do prve stanice Obe}ane zemlje. I u ovom dana{njem vremenu preokreta ima jo{ onog "za" i "protiv" ljudskoga "ja", jer i ljudi u tim prazajednicama koje nastaju i rastu, imaju jo{ ljudskog u sebi i na sebi. Uprkos svemu tome, Duh Bo`ji doti~e sve vi{e ljudi na Zemlji, i mnogi ve} idu putem ka unutarnjem, ka kraljevstvu unutarnjeg, da bi `iveli u Meni, Hristu. Ono ljudsko prolazi, a Bo`ja volja postaje sve o~iglednija preko velike reke koja se daruje: preko Hrista povezanog sa bo`anskom Mudro{}u.

329

Ja, Hrist, jesam ona prava stena, i na Meni, Hristu, pravoj steni, izgra|ene su sve zajednice koje ostvaruju zakone Bo`je i pridr`avaju ih se u svakodnevnom `ivotu. Zajednice u Meni ~ine oni ljudi koji se okupljaju oko Mene, @ivota, ostvaruju}i ve~ne zakone i grade}i jedino na Meni - jer Ja Sam Put, Istina i @ivot i pravednost u Ocu. U jedinstvu sa Mnom, Hristom, ljudi grade Hristove zajednice. Tako je bilo, tako je opet, i tako }e biti u budu}nosti na Zemlji koja postaje sve svetlija. Ljudima koji ispunjavaju zakone Bo`je nisu potrebne nikakve spolja{nje vo|e. Oni imaju Mene, Hrista, Zakon `ivota, i tako su jedni za druge a ne jedni protiv drugih. Oni koji su jedni protiv drugih, protiv Mene su, i stoga i nisu Moja zajednica.

7. Ali nakon vas nastupi}e oni iskvarena mi{ljenja i iz neznanja svoga ili silom zabaci}e mnogo toga {to vam Ja govorih i pripisa}e Mi re~i koje nikada ne izrekoh; i poseja}e tako kukolj me| p{enicu dobru, koju vam Ja dadoh da je u svet sejete. 8. I istina }e Bo`ja onda morati da otrpi protivljenje gre{nika; jer tako je bilo i tako }e biti. No do}i }e vreme kad }e sve {to oni sakri{e, razotkriveno i poznato biti, i istina }e osloboditi sve koji behu vezani. (Pogl. 44, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zakon setve i `etve delova}e sve dok ono protivzakonito ne pro|e a ono bo`ansko ne za`ivi na Zemlji, dakle dok svi ljudi ne budu ispunjavali volju Bo`ju na izmenjenoj, novoj Zemlji. Sasvim postepeno bli`i se kraju vreme u kojem je Moja Re~ izvrtana i prepravljana da bi slu`ila onima koji su pogre{no mislili da }e tako vladati istinom i stvarati sebi pot~injene. Shvatite: korov su posejali kreatori mi{ljenja koji nisu razumeli Moje re~i, Moje iskaze i koji su - delom svesno, a i nesvesno - izvrtali istinu. Mnogi su tuma~ili istinu onako kako je to njima odgovaralo. Iz toga su, izme|u ostalog, nastale i crkvene institucije, obele`ene dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama, koje su tuma~ile i tuma~e Jevan|elje uvek onako kako je to za njihovu instituciju bilo i

330

jo{ jeste korisno. Pristup ovim institucijama imali su i imaju samo ljudi koji su podlo`ni njihovim dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama. Ve} samo ovo daje uvid u ono {to Sam upravo otkrio: oni su Moju Re~ izvrtali i prepravljali da bi je iskoristili za sebe. Istina je snaga beskona~nosti i ona je tu za sve ljude. Istina zra~i u nebrojenim fasetama u ovaj svet. Ko tvrdi da se fasete ve~ne Istine mogu sabiti u dogme i forme? U dobru setvu u{ao je, dakle, korov. Ali, iako je tokom vekova korov prekrio dobru setvu, ova je ipak ostala sa~uvana u skrovitome. Do{lo je vreme u kojem }e se korov sasvim postepeno ukloniti iz njive `ivota, da bi dobra setva mogla da iznikne i da bi mogla da donese dobru `etvu. Lo{a setva }e biti uzeta iz njive `ivota sasvim postepeno i uz mnogo truda i strpljenja, da se nijedno zrnce dobre `etve ne izgubi i ne baci u pe} u kojoj sagoreva korov. To je pravednost Bo`ja. Iako mnogi ljudi ne mogu da shvate da prelaz iz gre{nog sveta ka dobu Svetlosti obuhvata jedan veoma dugi period vremena, ovo ipak odgovara pravednosti. Jer Bog svakom gre{niku stalno pru`a mogu}nost da se vrati. Vodi se ra~una o svakoj, pa i onoj sasvim maloj iskri pravog pokajanja i ona se hrani. To je Bo`ja ljubav i pravednost. Bog, Ve~ni, pravedan je prema svakoj du{i i svakom ~oveku. Istina Bo`ja mora, dodu{e, da istrpi protivljenje gre{nika - ali ne ve~no. Do{lo je vreme u kojem se sve {to je protivna snaga sakrila, razotkriva i obznanjuje, jer sve je o~igledno ve} u atmosferskom zra~enju. Tako se, dakle, osloba|a istina i ona }e se osloboditi sve koji dopuste da ih oslobodi Istina, Bog.

9. Jedan je U~itelj va{, a vi svi bra}a ste, i nijedan nije ve}i od drugoga na tom mestu koje vam Ja dadoh; jer jednog U~itelja imate, Hrista, koji je nad vama i sa vama i u vama, i nema nejednakosti me|u Dvanaestoricom Mojom ili u~enicima njihovim. 10. Svi su Meni jednako blizu. Ne te`ite, dakle, prvom mestu, jer svi ste prvi, po{to ste kameni-temeljci i stubovi zajednice koja je izgra|ena na Istini i koja je u Meni i u vama. I tu istinu i taj Zakon, onako kako su vam dati, treba za sve da podignete.

331

11. Zaista, ako ste vi i bra}a va{a slo`ni da ne{to u Moje Ime otpo~nete, onda }u Ja biti usred vas i sa vama. 12. Te{ko onom vremenu u kojem duh sveta stupi u Zajednicu i gde se Moja u~enja i Zapovesti neva`e}im proglase od mu{karaca i `ena izopa~enih. Te{ko svetu kad se svetlost sakrije! Te{ko svetu kad se ovo dogodi!" (Pogl. 44, 9-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I doga|alo se stalno, da je jedan uobra`avao da je ve}i no onaj drugi, da je jedan mislio da je bli`i Bogu i brata svoga iz te sujete prezirao. Ka`em vam: Zakon Bo`ji je za sve, a oni koji ga se pridr`avaju smerni su i ne prave razlike. Zakon Bo`ji dolazi u ovaj svet, i oni koji ga se pridr`avaju u Meni su i sa Mnom, Hristom. A oni koji ga se ne pridr`avaju, oti}i }e sa ove Zemlje i na}i }e se opet u carstvima du{a. Jer Zemlja se ~isti od svake neistine i svake ni{tavosti ovog sveta. Ko ho}e da se suprotstavi toj Istini, steni Hristu? Voda zapljuskuje stenu i veliki talasi pokriju je samo na kratko. Ipak ta stena, Istina, koja Ja Jesam, bi}e uvek iznova vidljiva i uvek }e iznova izranjati. Oni koji se, uprkos svim otporima, budu ~vrsto dr`ali te stene, Hrista, u~vrsti}e se u Meni i stvarati Moju zajednicu, koja }e biti izgra|ena na Meni, steni, preko mu{karaca i `ena koji su nepokolebljivo verovali i veruju u Istinu i koji su Istini slu`ili i slu`e joj.

13. Tad povisi Isus glas Svoj i re~e: "Hvala Ti, o O~e pravedni, Stvoritelju Neba i Zemlje. Sve ovo sakrio si mudrima i pametnima, a deci otkriva{. 14. Niko Tebe ne poznaje osim Sina Tvojega, koji je Sin ~ove~ji. Niti iko poznaje Sina osim onih kojima se Hrist otkrio. 15. Do|ite k Meni svi vi kojima je te{ko i koji ste optere}eni, i Ja }u vam dati mir. Uzmite na sebe Moj jaram i nau~ite se od Mene, jer Ja Sam krotak i smeran u srcu, i na}i }ete mir u du{ama svojim. Jer

332

je jaram Moj ravnomeran i lak, i breme je Moje malo i ne optere}uje nejednako." (Pogl. 44, 13-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Mudrima i pametnima", to zna~i intelektualnim i sebi~nim ljudima je istina skrivena, jer je oni prekrivaju svojim sebi~nim mi{ljenjem i delanjem. Smernim i krotkim ljudima pak, koji te`e istini, ona }e od Ve~noga preko Mene postati o~igledna u svim fasetama - i otkriva im se za njihov `ivot u Bogu, Niko ne poznaje Oca, osim Sina koji `ivi u Ocu. Ja, Sin, otelovljavao Sam u Isusu ~ove~anstvo koje }e prona}i sinovstvo i k}erinstvo - koji su bratstvo, i prona}i }e jedinstvo sa Mnom, Hristom. Jer ko je Sina, Mene, Hrista Bo`jeg, primio i prihvatio, taj poznaje i Oca, koji `ivi u Sinu i kroz Sina - i u onima i kroz sve one koji `ive jevan|elje ljubavi i ostvaruju ga u svakodnevnom `ivotu. Ko do|e k Meni, Hristu, koji `ivi u najunutarnjijem svakog ~oveka, i preda Mi svoju muku i svoj teret i nadalje sve vi{e i vi{e `ivi u Meni, taj }e preko Mene dosti}i unutarnji mir - i done}e mir u svet. Krotak i smeran postaje samo onaj ko do|e k Meni i ostane u Meni. Njegov jaram je onda i deo Mog jarma; bi}e mu onda lak{e da ga nosi, jer Ja Sam ona nose}a snaga za sve du{e i ljude. A i njegov teret }e postati mali i ne}e ga neravnomerno optere}ivati, jer Ja nosim za sve du{e i ljude.

333

45. POGLAVLJE Tra`enje znakova - Ne~isti duh Roditelji Isusovi i bra}a i sestre - Zemaljsko bogatstvo "Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetog Duha (7). ^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10). Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16)

1. Nekoliko pismoznanaca i fariseja reko{e Mu: "U~itelju, ho}emo od Tebe znak da vidimo." Ali On odgovaraju}i re~e im: "Rod zao i iskvaren i{te znak, a ne}e im se dati znak nijedan osim znaka Jone proroka. 2. I kao {to je Jona tri dana i tri no}i bio u trbuhu kitovom, tako }e Sin ~ove~ji tri dana i tri no}i biti u srcu Zemlje, a onda opet uskrsnuti. 3. Ninivljani uskrsnu}e i rodu ovome sudi}e i osudi}e ga; jer pokaja{e se oni na propoved Joninu, a gle, jedan je ovde ve}i od Jone. 4. Kraljica juga uskrsnu}e i rodu ovome sudi}e i osudi}e ga; jer ona do|e s kraja zemlje da mudrost Solomonovu ~uje, a gle, jedan je ovde ve}i od Solomona." 5. I On govora{e dalje; "A kad ne~isti duh iz ~oveka nekog izi|e, prolazi kroz mesta pusta i neplodna tra`e}i spokoja; i po{to ga ne na|e, govori: Vrati}u se u ku}u svoju otkuda sam izi{ao. I do{av{i onamo, na|e je praznu, pometenu i ukra{enu, jer takvi nisu molili duha dobroga da u njoj boravi i njihov ve~ni gost da bude." 6. Onda on otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od njega, i oni su usele i stanuju tamo, i bude potonje stanje gore takvima od prvog. Tako }e biti i onome rodu zlome, koji Duhu Bo`jem ulazak spre~ava. (Pogl. 45, 1-6). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko od Boga o~ekuje znakove i ~uda, taj samog sebe ne spoznaje kao delo Bo`je, koje je On stvorio. Ko `eli da vidi znakove i ~uda,

334

neka posmatra svoju ku}u od krvi i mesa i nek prepozna u njoj one bezbrojne funkcije koje samo Duh Bo`ji u njemu ~ini mogu}im. Onome ko - kao Ja, Hrist u Isusu - `ivi u ve~nom postojanju, nisu vi{e potrebni nikakvi vidljivi znakovi i ~uda. On ve} u zemaljskom ruhu vidi stvarnost Bo`ju, koja zra~i ka njemu kroz bezbroj doga|aja i oblika. Samo onaj slepi ho}e da vidi ne skidaju}i povez greha sa svojih o~iju. Stoga pazite na svoje misli, re~i i ~ula koji vam zatvaraju o~i za istinu i otvaraju kapije za greh! Jer ~ovek se veoma brzo mo`e zavesti, ~ime otvara vrata i kapije satani ~ula. Du{a i ~ovek su ku}a Bo`ja. Ako je ova uprljana mislima zavisti, mr`nje i neprijateljstva, ili ako ~ovek ove dodu{e prepoznaje ali ih ne menja, ili ako dobre principe i namere ne slede odgovaraju}a dela tada se u ~oveka uvla~i zlo, koje mu onda postaje jaram i teret. Ko na vreme ne spozna svoje mi{ljenje, govorenje i ~injenje i ne preobrati se, taj ih dr`i otvorenim za nove mra~njake. Ovi onda svra}aju u ku}u koja je ukra{ena za njih i nala`u ~oveku da ~ini ono {to oni ho}e. Pritom ~ovek gubi vlast nad svojim mi{ljenjem i govorenjem. Onda se misli, govori i postupa kroz njega. On onda nije vi{e on sam, ve} kroz njega misle i govore oni kojima je on ponudio ulazak svojim pona{anjem udaljenim od Boga. Protivzakonitim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem ~ovek privla~i, dakle, odgovaraju}e snage, koje onda i uti~u na njega. Jer isto privla~i isto. I svaka oholost je opasna, jer njome se kiti ono mra~no. Tako i sli~no bilo je i biva ljudima u mnogim nara{tajima i tako }e biti jo{ mnogima koji Duhu Bo`jem spre~avaju ulazak.

7. Jer ka`em vam: onome koji huli na Sina ~ove~jega, bi}e opro{teno. Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu opro{taja, ni u ovom ni u slede}em `ivotu; jer takvi se opiru svetlosti Bo`joj, zbog pogre{nih predanja ljudi." (Pogl. 45, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

335

Tuma~im slede}i iksaz: "Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu opro{taja, ni u ovom ni u slede}em `ivotu." Greh protiv Duha Svetoga najte`i je greh. Ako je ~oveku o~igledna Istina, Zakon Bo`ji - bilo preko Deset zapovesti ili preko Besede na Gori ili preko Mojih objava u dana{njem vremenu (u godinama oko 1989) - a on uprkos tome svesno misli, govori i postupa protiv Zakona Bo`jeg, onda se on ogre{uje o Duha Svetog. Greh protiv Duha Svetoga, ve} prema svom intenzitetu, ne mo`e biti otpla}en samo u jednom zemaljskom bivstvovanju. Ve} prema okolnostima, mo`e biti potrebno nekoliko otelovljenja da se otplati i okaje ono {to je ~ovek prouzrokovao. I ako je ~ovek u~io druge neistinama koje je dobio predanjem, onda je on vezan za ove neistine - a tako i za ljude i du{e koje je pogre{no u~io. Ipak, iz dana u dan bi}e mu davana mogu}nost da se predomisli i da u samome sebi otkrije {ta zna~e Istina i @ivot.

8. Dok On jo{ govora{e narodu, gle, roditelji Njegovi i bra}a Njegova i sestre stajahu napolju tra`e}i da govore s Njim. I neko Mu re~e: "Evo, otac Tvoj i majka Tvoja, i bra}a Tvoja i sestre stoje napolju i ho}e s Tobom da govore." 9. Ali On odgovori i re~e mu: "Ko je Moj otac, i ko je Moja mati? I ko su bra}a Moja i sestre?" 10. I pokazav{i rukom Svojom na u~enike Svoje, govora{e: "Evo Mog oca i Moje majke, Moje bra}e i sestara i dece Moje! Ko izvr{uje volju Oca Mojega na Nebu, taj je Moj otac i Moja mati, Moj brat i Moja sestra, Moj sin i Moja k}i." (Pogl. 45, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svako dete Bo`je, bilo da `ivi u Nebu, ili na Zemlji kao ~ovek, ili kao du{a u podru~jima ~i{}enja, ~lan je velike porodice Bo`je. Ko ispunjava volju Bo`ju, toga iznutra ne{to vu~e onamo gde ljudi `ive u Bogu i sa Bogom. jer ovi pripadaju porodici Bo`joj.

336

Ko izvr{ava volju ljudi, taj se okre}e od onih koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. On postaje individualista i branilac svog ljudskog "ja". Merilo za svakog ~oveka jesu njegov `ivot i mi{ljenje. Po tome on prepoznaje samoga sebe: Ko se uistinu trudi da ispunjava Bo`ju volju u svom ose}anju, mi{ljenju i delanju, toga to i vu~e onamo gde `ive ljudi koji vr{e Bo`ju volju. Tamo raste onda i delo Bo`je, ljubav.

11. I be{e tu nekoliko fariseja koji behu ponosni na svoje bogatstvo, i On im re~e: "Pazite i ~uvajte se gramzivosti; jer `ivot ~ovekov nije u obilju stvari koje poseduje." 12. I kaza im u slikovitoj pri~i: "U nekog bogatog ~oveka rodi zemlja u izobilju i on razmi{lja{e u sebi govore}i: [ta da u~inim? Jer nemam gde `etvu svoju ~uvati. 13. I re~e: Ovo }u u~initi: razvali}u ambare svoje i sagradi}u ve}e. I u njih }u skloniti sve plodove svoje i dobra svoja. 14. I kaza}u du{i svojoj: Sabrala si mnoga dobra, za mnoge godine, u`ivaj, jedi, pij i veseli se. 15. Ali Bog mu re~e: Bezumni~e, ove no}i tra`i}e `ivot tvoj od tebe; ~ije }e onda biti ono {to si nagomilao? 16. Tako biva sa onima koji blaga sabiru za sebe same, ali nisu bogati delima dobrim prema onima koji pate u nevolji i nema{tini." (Pogl. 45, 11-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Ono o ~emu se ovde govori doga|alo se i doga|a se u svim generacijama: bogati uve}avaju svoje bogatstvo. Mnogi od njih uzimani su iz svog materijalnog bogatstva i stajali su onda kao siroma{ne du{e pred svojim materijalnim omota~em koji sada vi{e nisu mogli da koriste, i morali su da spoznaju da su siroma{ni svetlo{}u i snagom. Istovremeno su do`ivljavali i saznavali u sebi samima, kolikom broju du{a i ljudi su mogli da pomognu svojim

337

zemaljskim bogatstvom. Nevolja onih kojima nisu pomogli tim svojim gomilanjem bogatstva postajala je onda nevoljom njihove spostvene siroma{ne du{e. Za ljude Novog Doba obja{njavam Ja, Hrist: U tom gre{nom vremenu mnogi ljudi su u spolja{njem bili veoma bogati, no njihova srca bila su hladna i prora~unata. Bogati su te`ili sve ve}em bogastvu, a siroma{ni su im zavideli na njihovoj imovini. Mnogi od siroma{nih morali su da za njih rade te{ke poslove, da bi sa tzv. platom mogli da odr`e svoj zemaljski `ivot. U zemljama takozvanog blagostanja postojao je i jedan srednji stale` izme|u siroma{nih i bogatih. I mnogi ljudi tog srednjeg stale`a te`ili su bogatstvu i ugledu i radili su jedino za to da postanu bogati. Preko bogata{a je mnogo patnje i zavisti do{lo u ovaj svet; ti bogata{i, gladni vlasti, izazivali su ~ak i ratove, koji je trebalo da demonstriraju njihovu mo} i da uve}aju njihov ugled. Pod takvom `udnjom za mo}i i pohlepom za vla{}u morali su ~esto da pate i ~itavi narodi; jer ratovi su narodima koji su patili pod svojim mo}nicima i vo|ama donosili glad, patnju, bolest i po{asti. I u te{kim vremenima bogatili su se tako poneki bogati, dok su siroma{ni postajali jo{ siroma{niji. Neki su ~ak, zahvaljuju}i naoru`anju i ratu, postajali jo{ bogatiji, dok je veliki deo naroda `iveo i dalje pod teretom jarma i ugnjetavanja. Uprkos spolja{njoj borbi, srednji stale` je opstao. U odnosu na broj ljudi na Zemlji, samo malo njih trudilo se da ispunjava Bo`ju volju. Mnogi su pak govorili o zakonima Bo`jim i o Meni, Hristu Bo`jem - ali su njihove re~i bile prazne. ^ove~anstvo nije bilo ispunjeno Duhom ljubavi, koji samo ostvarivanjem ulazi u re~i i dela ljudi. Tokom generacija sve vi{e ljudi i du{a tra`ilo je svetlost Istine, a i `ivelo je prema njoj. A onda je postepeno do{ao preokret od gre{nog vremena ka dobu Svetlosti. Bilo je to dugo sagorevanje onog mra~nog, koje je trajalo vekovima.

338

46. POGLAVLJE Probra`enje Isusovo - Dvanaest Zapovesti U preobra`enju Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov slede}i nalog kao Hrista, i budu}nost ~ove~anstva i Zemlje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna du{a ne}e biti izgubljena (22-24). Pro~i{}a- vanje du{e (25). Svi pravi proroci bivaju pogre{no shva}eni (26-28)

1. I posle {est dana, kad svetkovina Senica ve} be{e blizu, uze Isus Dvanaestoricu k Sebi i povede ih sa Sobom na goru visoku. I dok se tamo molja{e, preobrazi se On pred njima da Ga poznati ne mogahu i zasija se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove postado{e bele kao svetlost. 2. I gle, ukaza im se Mojsije i Ilija i pri~ahu sa Njim i govorahu o Zakonu i o smrti Njegovoj, koja u Jerusalimu treba{e da se dogodi. 3. A Mojsije re~e: "Ovo je Onaj o kome sam vam prorekao: Posla}e vam Ve~ni proroka jednoga izme|u bra}e va{e, meni sli~noga, i ono {to Ve~ni Njemu bude rekao, to }e On vama re}i, i Njega treba da poslu{ate, a oni koji Ga slu{ati ne}e, pripremaju sebi sopstvenu propast." 4. A Petar re~e Isusu: "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako ho}e{, da na~inimo ovde tri senice: jednu Tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji." 5. I dok on jo{ govora{e, gle, oblak sjajan zakloni ih i dvanaest zraka poput sunca probi{e se iza oblaka i glas jedan do|e iz oblaka, koji re~e: "Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Njega slu{ajte." 6. I ~uv{i ovo, u~enici pado{e ni~ice i upla{i{e se veoma. I pristupiv{i Isus, dota~e ih se i re~e: "Ustanite i ne bojte se!" A oni, podignuv{i o~i svoje, nikoga ne vide{e do Isusa sama. I zraka {est mogahu se na Njemu videti. (Pogl. 46, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

339

Heruvimi bitnosti Bo`jih najavili su Meni, Isusu iz Nazareta, Moju smrt u Jerusalimu i otkrili su mi Moj dalji razvoj kao Hrista Bo`jeg. Istovremeno sam u slikama video Svoj put stradanja i {ta on zna~i za sve du{e i ljude. Video Sam i Svoje delovanje kao Hrista Bo`jeg u Nebu i na Zemlji. Video Sam i dalje patnje ljudi uprkos delu Spasenja. Video sam svetlost Zemlje, kako sasvim postepeno dobija lik i oblik i video sam one brojne ljude koji sve vi{e ispunjavaju Bo`ju volju. Video sam ceo Nalog i video sam i rod Davidov iz koga sam Ja, Isus, poticao po telu - i njegovo delovanje sa Mnom, Hristom Bo`jim, na ovoj Zemlji i u mestima ~i{}enja. Video sam i kraj Zemlje i svih materijalnih formi. Sve Mi je bilo otkriveno. Dvanaest zrakova zna~e, izme|u ostalog, dvanaest vrata ve~nog postojanja, koja se sve vi{e i vi{e spu{taju na Zemlju i iz kojih nastaje zra~enje za Carstvo Mira Isusa Hrista. [est zraka zna~e {est osnovnih snaga Neba, pri ~emu je sedmi osnovni zrak, Milosr|e, boravio me|u ljudima. Zraci se mogu shvatiti kao simboli. Oni su u Meni, Hristu Bo`jem, aktivni, i postaju vidljivi u svetu: Zakon `ivota i delovanje svetlosti me|u ljudima u Carstvu Mira Isusa Hrista.

7. I Isus im govora{e: "Gle, Ja vam dajem jedan nov zakon, ali koji nije nov, nego star. I kao {to Mojsije dade Deset Zapovesti narodu Izrailja po telu, tako vam Ja dajem Dvanaest Zapovesti za Carstvo Izrailja po Duhu Svetome. 8. Ko je taj Izrailj Bo`ji? Svi, iz svakog naroda i svakog roda, koji se u~e pravednosti, ljubavi i milosr|u, i slede Moje zapovesti, jesu pravi Izrailj Bo`ji." I podigav{i se Isus re~e: 9. "^uj, o Izrailje, Jehova, tvoj Bog, je onaj Jedan. Ja imam mnogo vidovitih i proroka. U meni `ive i kre}u se svi i postoje. 10. Ne oduzmite `ivot nijednom stvorenju iz zadovoljstva ili radi svoje koristi i ne mu~ite ga. 11. Ne kradite tu|u imovinu i ne sakupljajte zemlju i bogatstva za sebe same vi{e no {to vam treba.

340

12. Ne jedite meso i ne pijte krv ubijenog stvorenja i ne ~inite bilo {ta drugo {to {kodi va{em zdravlju ili va{oj svesti. 13. Ne sklapajte ne~iste brakove, gde nema ljubavi i ~istote i ne kvarite sami sebe ili ma koje stvorenje koje je Sveti stvorio ~istim. 14. Ne svedo~ite la`no protiv svog bli`njeg i nikoga namerno ne prevarite kakvom la`i da biste mu na{kodili. 15. Ne ~inite nikome ono {to ne `elite da vama ~ine. 16. Obo`avajte onog Jednog, Oca na Nebu, od koga sve dolazi i odajite ~ast Njegovom svetom Imenu. 17. Odajite ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima. 18. Ljubite i {titite slabe i ugnjetene i sva stvorenja koja trpe nepravdu. 19. Sti~ite radom svojih ruku sve {to je dobro i ponu|eno. Dakle, jedite plodove zemlje, da dugo po`ivite na Zemlji. 20. ^istite sebe svakoga dana, a sedmoga dana se odmarajte od svog rada i praznujte sabat i sve~anosti svog Boga. 21)

21. ^inite drugima ono {to `elite da oni vama ~ine." (Pogl. 46, 7Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Ko se pridr`ava ovih Zapovesti posta}e stanovnik Carstva Mira Isusa Hirsta. Ono ima svoje zakone, koje je objavio Ve~ni. Jer Moje Carstvo Mira je Novi Izrael - ne vi{e onaj stari Izrael. Novi Izrael nastaje u jednoj drugoj dr`avi na Zemlji, sa ljudima koji su zaklju~ili savez sa Bogom za Carstvo Mira Isusa Hrista i pridr`avaju se tog saveza. Stari Izrael ostao je u grehu.

David je, dakle, postao Praotac po telu za Carstvo Mira Isusa Hrista; bo`anska Mudrost postala je pramajka po Duhu za Carstvo Mira Isusa Hrista. Rod Davidov ujedno je rod i pleme za Moje Carstvo na Zemlji: Carstvo Mira.

341

Iz ru{evina starog, gre{nog sveta, nastaje Novo Doba: Novi Izrael sa Novim Jerusalimom - najpre kao Zavetna zajednica u Bogu, Mom Ocu, i u Meni, Hristu Bo`jem, zatim kao grad Jerusalim, a u dobu Svetlosti - kada se materijalisti~ko bude pribli`ilo svom kraju - kao dr`ava Hrista, Hristova dr`ava za Svetsko Carstvo Isusa Hrista. Zna~enja re~i se menjaju. Dakle, va`i slede}a ispravka: Re~ "odavati ~ast" u Zapovesti "Odajte ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima" zamenite re~ju "po{tovati". Samo Bogu pripada ~ast (slava). Ljudi bi me|usobno trebalo da imaju po{tovanja za svoje `ivote iz Boga.

22. I ~uv{i ove re~i u~enici Njegovi, udari{e se po grudima govore}i: "Oprosti nam, o Bo`e, ako smo gre{ili, i neka Tvoja mudrost, Tvoja ljubav i istina u nama u~ine da srca na{a Tvoje svete Zapovesti ljube i slede." 23. A Isus im re~e: "Moj jaram je ravnomeran, a breme Moje malo je; i ako ho}ete da ga nosite, posta}e vam lako. I nikakvog drugog bremena osim onog koji moraju da nose ne navaljujte onima {to stupaju u Carstvo Bo`je. 24. To je novi zakon za Izrailj Bo`ji, a taj zakon u Njemu je; jer to je Zakon ljubavi i nije nov, ve} star. Pazite dobro da zakonu ovom ni{ta novo ne dodate, niti da ne{to od njega oduzmete. Zaista vam ka`em, svi koji veruju i slede ovaj zakon, bi}e spaseni, a koji ga poznaju a ne slede ga, bi}e izgubljeni. (Pogl. 46, 22-24) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iz zapovesti Bo`jih za carstvo Izraela nastao je zakon, koji je u Njemu, za Novi Izrael Bo`ji. To je zakon ljubavi. On je, svakako, nov za mnoge ljude koji ~ine prve korake prema zakonu za Novi Izrael. Me|utim, on je dat iz ve~nog Zakona `ivota za ljude Novog Doba. Ve~ni Zakon je u re~i (u tekstu "Jevan|elja Isusovog") ozna~en kao "star"; ovo pak, zna~i "ve~an".

342

Ispravljam: re~i "bi}e izgubljeni" zamenite re~ima "izgubi}e se", jer na to se mislilo. Zaista vam ka`em: svi koji veruju i zakon ovaj slede, spasi}e se. A koji ga poznaju a ne slede ga, izgubi}e se u svetu i mora}e da podnose ono {to su sejali - sve dok se ponovo ne prona|u u Meni, Hristu Bo`jem, kao deca Bo`ja. Nijedna du{a ne}e biti izgubljena. U svakoj du{i je iskra Spasenja; ona je njena svetiljka koja svetli i vodi u unutarnju domovinu, u unutarnji mir, odakle je du{a i do{la kao bi}e svetlosti i kuda }e, opet kao ~isto bi}e svetlosti, kao dete Bo`je, oti}i.

25. I kao {to svi umiru u Adamu, bi}e svi o`ivljeni u Hristu. A neposlu{ni }e kroz mnoge vatre biti pro~i{}eni; a koji ostanu tvrdoglavi, si}i }e dole i bi}e izgubljeni za eon jedan." (Pogl. 46, 25) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "I kao {to svi umiru u Adamu, bi}e svi o`ivljeni u Hristu" zna~i: Omota~ du{e, materijalno telo, koje je nastajalo postepeno u toku Pada i koje je od ove zemlje, izumre}e. Du{a pak, koja nije od ove zemlje, ve} je do{la kao ~isto bi}e, kao duhovno bi}e od Boga, iz Nebesa, prepozna}e opet svetlo svoje domovine preko Mene, Hrista, i vrati}e se tamo kao ~isto bi}e. "A oni neposlu{ni }e kroz mnoge vatre biti pro~i{}eni; a koji ostanu tvrdoglavi, si}i }e dole i bi}e izgubljeni za eon jedan" zna~i: Vatra je proces ~i{}enja. To su muke du{a koje su se ogre{ile o svoje bli`nje, o `ivotinje, biljke i kamenje. Sve {to nije okajano, treba da se o~isti. Muke du{e su slike svega onog {to nije okajano. Ono {to su ljudi, `ivotinje, ~ak ~itava priroda, morali da pretrpe od ~oveka, onda ponovo o`ivljava u du{i po~initelja, kao slike. Du{a u svom sopstvenom duhovnom telu do`ivljava patnju i bol - sve ono {to je kao ~ovek nanela ljudima, `ivotinjama, biljkama, kamenju i mineralima. To je onda ta vatra, ~i{}enje du{e. Oni tvrdoglavi, oni koji ne}e da uvide "si}i }e", zna~i: krenu}e u otelovljenja siroma{na svetlo{}u i u smeni ra|anja i umiranja otpla}iva}e ono {to su prouzrokovali. To mo`e potrajati ne samo

343

jedan, ve} vi{e eona. Eoni se mogu ozna~iti i kao kosmi~ki svetlosni ciklusi.

26. I kad sila`ahu sa gore, zapovedi im Isus govore}i: "Nikom ne kazujte {to ste videli, dok Sin ~ove~ji opet iz mrtvih ne vaskrsne." 27. A u~enici Njegovi upita{e Ga: "A za{to pismoznanci govore da najpre treba da do|e Ilija?" A Isus odgovori i re~e im: "Ilija zaista prvi treba da do|e i sve da obnovi. 28. Ali Ja vam ka`em: Ilija je ve} do{ao, a oni ga ne prepozna{e, ve} u~ini{e sa njim {ta htedo{e. A tako }e i Sin ~ove~ji morati od njih da postrada." Tad razume{e u~enici da im On kaza za Jovana Krstitelja. (Pogl. 46, 26 - 28) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U sva vremena su pravi proroci najavljivali dolazak velikih duhovnih bi}a, Bo`jih glasnika svetlosti u zemaljskom ruhu, i ljudi su ih ~ekali. Ali dok su ti pravi vesnici, proroci, bili me|u ljudima, nisu bivali prepoznati, ve} su u njih sumnjali, bivali su diskriminisani, proganjani ili ~ak ubijani. Ljudi nisu verovali u njihovu poruku, jer proroci su bili ljudi me|u ljudima, iako sa jednom visokom, bo`anskom sve{}u, koju onaj ko je vezan za svetovno nije mogao da vidi i shvati. Tek kada ovi veliki vesnici Bo`ji ne bi vi{e bili na Zemlji, njihove bi re~i o`ivele u ponekom uhu. Tek tada, nakon diskriminacije, proganjanja i nakon njihove smrti, mnogi od njih bili su priznavani za prave proroke i vesnike Bo`je i ulazili su u istoriju ~ove~anstva. Kada bi onda i sama najavljena visoka duhovna bi}a u zemaljskom ruhu, koja je narod o~ekivao, stupila pred ljude, ni njih ne bi prepoznali, ve} bi im se isto tako rugali, ismevali ih ili ~ak ubijali. A onda, kada vi{e nisu bili na Zemlji, ljudi bi ih se se}ali i govorili bi o njima kao o pravim prorocima i velikim bi}ima iz Boga u zemaljskom ruhu. Po{to ~ovek vidi samo ~oveka, vidi ono ljudsko, spolja{nje i ~uje samo re~ ~oveka, ne trude}i se da shvati smisao re~i, ljudska masa je sva velika duhovna bi}a u zemaljskom ruhu smatrala buntovnicima,

344

varalicama, la`nim prorocima ili la`nim u~iteljima koji su samo hteli da se istaknu, i vikala je, u prenosnom smislu: razapnite ih! Tako ljudi nisu prepoznali ni Jovana - u kome nije bio Ilija, ve} je ovaj bio ozra~en duhom Ilijinim, ni svog Spasitelja, a isto tako malo pravedne proroke i prosvetljene mu{karce i `ene. Tek kada ta velika duhovna bi}a nisu vi{e bila me|u njima kao ljudi, mnoga su prepoznata i slavljena re~ima. Ljudi su re~i nekih od njih uneli i u knjigu institucija, koju su nazivali i nazivaju Biblijom. Ipak, ostvarivanje onoga {to su pou~avala ta velika duhovna bi}a, bilo je i ostalo samo zapisano; jer do dana{njeg dana (1989) mnogi su zaboravili da `ive ono {to su glasnici svetlosti Nebesa doneli ~ove~anstvu: zakone nesebi~ne ljubavi. I {ta zna~i slaviti ih, ako ljudi ne ispunjavaju ono {to su oni objavili i najavili? Bo`anske du{e u zemaljskom ruhu, pravi proroci, velika duhovna bi}a, vratili su se natrag u Carstvo Bo`je i dobili su platu od Boga. [ta koristi ~ove~anstvu ako ovi, slavni u|u u neku knjigu u kojoj se pi{e o njihovoj veli~ini i u kojoj su zapisane njihove objave - ako ova pak jedva nailaze na odjek kod ljudi, dakle jedva da bivaju ozbiljno shva}ena i ostvarivana?

345

47. POGLAVLJE Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i Lazaru prosjaku O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba (4-5). Po{tovanje svih oblika `ivota (6). Re}i istinu, ali ne rugati se - Po{tovati slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siroma{nih i bogatih: uzroci i posledice (10-17)

1. A kad si|o{e sa gore, upita Ga jedan od u~enika Njegovih: "U~itelju, da li }e neko u}i u @ivot ako se ne pridr`ava svih Zapovesti?" A On re~e: "Zakon je dobar po slovu, ali je jo{ bolji po duhu. Jer slovo bez duha mrtvo je, no duh o`ivljava slovo. 2. Pazite da u srcu i u duhu ljubavi sve Zapovesti sledite, koje Sam vam Ja dao. 3. Stoji napisano: Ne ubij! Ali Ja vam ka`em, i koji mrze i `ele da ubijaju, krivi su po Zakonu. Da, ako nedu`nim stvorenjima nanose bol i patnju, krivi su. Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi. (Pogl. 47, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Zakon je dobar po slovu, ali je jo{ bolji po duhu" zna~i: Zakon Bo`ji je Istina. Istina je ve~na, jer Bog je Zakon, Istina. Ko Zakon Bo`ji priznaje po slovu, taj veruje u Zakon Bo`ji. No on sam jo{ nije postao Zakonom Bo`jim. Ko Zakon Bo`ji pro`me svojom budnom du{om, duhom Istine dakle, taj se vi{e ne hvata za slovo. U tom ~oveku slovo postaje `ivo, jer on ispunjava ono {to slovo iskazuje: Zakon Bo`ji. Kao {to ste pro~itali: "Jer slovo bez duha mrtvo je, ali duh o`ivljava slovo." Slovo o`ivljava tek kada ~ovek po~ne da ispunjava Zapovesti. Tako on sasvim postepeno sazreva u sveobuhvatni Zakon ljubavi i `ivota. Samo onaj ko Zapovesti ispunjava srcem i u Duhu ljubavi,

346

prepozna}e sveobuhvatni Zakon i tako }e prona}i Istinu koja je u ~ovekovoj du{i. Shvatite: Istina, bo`anski Zakon, osloba|a ~oveka - samo slovo, u kojem je sadr`an Zakon, ne. "Ne ubij" - ni ljude ni `ivotinje namerno. Pri tom vam ka`em: ve} i ako neko svoje bli`nje i sabli`nje mrzi i `eli da ih ubije - ljude ili `ivotinje - kriv je po Zakonu Bo`jem. A o Zakon se Bo`ji ogre{uje i po njemu zadu`uje i onaj koji ljudima i `ivotinjama nanosi patnju. "Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi" - va`i samo za `ivotinjski svet. Shvatite: `ivotinje nisu stvorile nikakav dug du{e, dakle nikakve uzroke. Kad pate, pate samo zato {to ~ovek ne po{tuje njihove `ivotne navike. Zato se ~uvajte da ubijate `ivotinje s obrazlo`enjem - da ne bi patile. U dana{nje vreme (1989) mnoge `ivotinje pate zbog posledica tehnike i zbog mu~nih eksperimenata vr{enih nad njima. Zato proverite iz kojeg motiva ubijate `ivotinje! I ovde va`i zakon: ono {to ~ovek poseje - kako svojim pona{anjem prema ljudima tako i prema `ivotinjama i prirodi - to }e i `eti.

4. Re~eno je: Ne kradi. Ali Ja vam ka`em, koji nisu zadovoljni onim {to imaju, i `ele i tra`e za sebe {to drugi imaju, ili koji radniku uskra}uju {to mu pripada, ve} su ukrali u srcu,i dug njihov ve}i je od duga nekoga koji hleb krade iz nu`de da glad svoju utoli. 5. I rekoh vam, ne ~inite preljubu. Ali vam ka`em: ako se mu{karac neki i `ena pove`u u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su ~ak i kad nisu uzeli `enu svog bli`njeg ili mu`a. A i koji ne uzmu `ene drugoga, ali je `ele u srcu i `ude za njom, ve} su u duhu preljubu u~inili. (Pogl. 47, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Zakon Bo`ji uti~e u svaku pojedinost va{eg zemaljskog `ivota, u svaki trenutak ovostranog. U svemu {to ose}ate, mislite,

347

govorite i ~inite le`i Zakon Bo`ji koji uprvlja. On postaje aktivan shodno va{em pona{anju. Ako se okrenete protiv Zakona Bo`jeg, ja~ate svoje ljudsko "ja"; ovo onda kao dug ulazi u va{u du{u. Dopustite da u va{em ose}anju, mi{ljenju, govorenju i delanju upravlja Zakon Bo`ji, i on }e vam onda pomagati i na razne na~ine pripremati puteve ka nesebi~noj ljubavi, ka unutarnjoj sre}i, ka zadovoljstvu i skromnosti. Onda }e va{a du{a postati svetlija, va{e telo }e sna`nije zra~iti, i vi }ete u ovostranom imati ono {to vam je potrebno - i vi{e od toga. Setite se re~i: "...koji nisu zadovoljni onim {to imaju i `ele i `ude za onim {to drugi imaju"; ili ko svom bli`njem uskra}uje ono {to ovome pripada - taj je u srcu ve} ukrao. Zavist je, dakle, ve} sama po sebi kra|a i kao takva ulazi u du{u. Imajte na umu da je ovaj dug ve}i nego kad neko ukrade hleba iz nu`de da bi utolio glad. Tuma~im slede}i iskaz: "Ali vam ka`em; ako se mu{karac neki i `ena pove`u u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su, ~ak i kad nisu uzeli `enu svog bli`njeg ili mu`a". Ko poznaje svoju bolest i zna da je ova zarazna, a uprkos tome stupi u brak i ra|a decu, koja onda boluju od iste bolesti, ogre{io se o zakon `ivota i slobode. I ovo je zakon: ko nije uzeo neku `enu jer ova pripada nekom drugom, a ipak je `eli i `udi za njom u svom srcu, ve} je u~inio preljubu u duhu. Ponavljam: Zakon `ivota pro`ima sve niti materijalnog postojanja. Du{a je knjiga `ivota; Zakon Bo`ji upisuje u nju sve ono "za" i "protiv". Tako se ni{ta ne gubi - ni ono dobro, ni ono manje dobro, a ni ono lo{e. Sve stoji u knjizi `ivota, u du{i.

6. I ka`em vam opet: ko tra`i da poseduje telo bilo kog stvorenja za hranu, radi u`ivanja ili dobiti radi, prlja se. (Pogl. 47, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

348

Iskazom "prlja se" ozna~ava se optere}ivanje du{e. Jer ko vr{i nasilje nad ~ovekom ili `ivotinjom i ne po{tuje `ivot, ogre{uje se o `ivot tog ~oveka ili te `ivotinje. Isto va`i za biljke, kamenje i minerale. Svi oblici `ivota nose u sebi `ivot iz Boga. Oni ose}aju {ta njihovi bli`nji sa njima nameravaju i ose}aju to kao radost ili bol. Ono {to ~ovek u~ini bli`njem ili nekom drugom obliku `ivota, to pada natrag na njega.

7. I ako neko svom bli`njem ka`e istinu s namerom da mu naudi, kriv je, i kad je to doslovce istinito. (Pogl. 47, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ako neko svom bli`njem ka`e istinu s namerom da ga osramoti, izvrgne ruglu ili uvredi - dakle da mu na{kodi - ogre{uje se o zakon slobodne volje i {teti tako sebi samome. Jer sve {to se u~ini iz sebi~nih motiva a namerno, greh je - i onda kada se pritom doslovce ka`e istina. To va`i - u manjoj meri - i kad to usledi iz sebi~nih motiva a nenamerno - jer mnogi poznaju Deset zapovesti Bo`jih. Shvatite: istinu bi bli`njem trebalo re}i samo ako je to iz nesebi~nosti, dakle bez namere da se procenjuje - a i samo onda ako je onaj koji istinu saop{tava nasamo sa tim bli`njim; jer svaki ~ovek ima slobodnu volju, i ono {to on ~ini ti~e se jedino Boga i Njegovog deteta. Ti mo`e{ svog bli`njeg nesebi~no da upozori{ na njegovo gre{no pona{anje - a i to samo ako mo`e{ da doka`e{. No ne uti~i na njega da ovo ili ono ~ini ili ne ~ini. Ko javno otkrije ono {to je njegov bli`nji hteo da pre}uti, tako|e se ogre{uje o zakon slobodne volje. Svako treba dobrovoljno otvoreno da prizna svoje gre{ke i da se preobrati ako je to potrebno. Ako ti svog bli`njeg npr. javno `igo{e{ kao lopova, jer zna{ za njegovu kra|u, onda se ogre{uje{ o zakon slobodne volje. Otidi tom lopovu i reci mu da zna{ za njegovu kra|u i zamoli ga da to otvoreno prizna i vrati ono {to je ukrao. Ako ne u~ini tako, onda mo`e{ uop{teno da govori{ pred zemaljskim ~uvarima zakona, no ne treba

349

nikada da pokazuje{ prstom na njega, niti da ga naziva{ lopovom. Ovo je izlaganje iz ve~nog Zakona - no kako }e ga se ~ovek pridr`avati, to je opet stvar njegove slobodne volje.

8. Kre}ite se u Duhu; onda }ete ispunjavati Zakon i sazrevati za Carstvo Bo`je. Pustite radije da Zakon bude u srcima va{im, a ne na spomen-tablama, Zakon koji pak treba da vr{ite a ne da ga neizvr{enog ostavljate. Jer Zakon koji vam Ja dadoh, sveti je zakon, pravedan i dobar, i blagosloveni neka su svi koji mu se povinuju i u njemu se kre}u. 9. Bog je Duh, i koji Boga obo`avaju, obo`avati Ga moraju u duhu i u istini, u svako doba i na svakom mestu." (Pogl. 47, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Kre}ite se u Duhu" zna~i: Trudite se da svakodnevno ispunjavate Zapovesti Bo`je i urasta}ete sve vi{e u ve~ni Zakon i `ive}ete u njemu. Trudite se, dakle, da `ivite u sada{njosti i da nesebi~no ispunjavate ono {to vam svaki dan donese. Tada }ete se osloboditi `elja koje vas pritiskaju i ne}ete `iveti ni u pro{losti ni u budu}nosti. Niti }ete se brinuti za sutra, a ne}ete hteti ni da osigurate svoju budu}nost, jer vi `ivite u sada{njosti, u Bogu. Ko sa Bogom ide kroz dan, taj prima sve vi{e snage od Boga, jer je poslu{an Bogu. On }e se onda kretati u Njemu, velikom Duhu, Bogu. Ko se kre}e u Bogu, taj Boga obo`ava i u duhu i u istini, jer zna: Bog je Duh. Njegova svetlost je na svim mestima i u svakom trenutku dana - dakle i u svakoj situaciji, u svemu sa ~ime se susre}emo.

10. A bogatima kaza On ovu slikovitu pri~u: "Be{e jedan bogat ~ovek, koji se odeva{e u purpur i platno fino i `ive{e sve dane divno i u veselju. 11. Ali be{e i prosjak jedan po imenu Lazar, koji le`a{e pred vratima njegovim, pun ~ireva. I `elja{e da se nasiti mrvicama hleba

350

koje sa trpeze bogata{eve padahu. A tu dola`ahu psi i lizahu ~ireve njegove. 12. Ali dogodi se da prosjak ovaj umre, i an|eli ga u krilo Avramovo odneso{e. A i bogata{ pak umre i be{e rasko{no sahranjen. I kad u paklu otvori o~i svoje u mukama svojim, ugleda Avrama u daljini i Lazara u krilu njegovome. 13. I povika govore}i: O~e Avrame, smiluj se na mene i po{alji Lazara nek vrh prsta svojega u vodu umo~i i jezik moj rashladi; jer se stra{no mu~im na mestu ovome. 14. A Avram re~e: Seti se, sine, da si ti za `ivota svoga primio dobro svoje; Lazar pak, zlo. Ali sada on je ute{en, a ti se mu~i{. A takve su promene u `ivotu radi ~i{}enja du{e. I osim toga, izme|u nas i vas ponor je veliki, i koji bi hteli da odavde si|u do vas tamo dole, ne mogu, a tako isto malo koji bi od vas ka nama ovamo gore da do|u, dok se vreme njihovo ne ispuni. 15. Onda on re~e: Molim te onda, o~e, da ga po{alje{ u ku}u oca mojega; jer ja imam jo{ petoricu bra}e, neka im on svedo~anstvo dadne da se ne bi i oni na mestu ovom mu~ili. 16. A Avram mu re~e: Imaju Mojsija i proroke. Neka njih slu{aju. No on re~e: Ne, o~e Avrame; nego kad bi jedan od mrtvih k njima oti{ao, onda bi se pokajali. 17. Avram mu re~e: Kad Mojsija i proroke ne slu{aju, ne}e verovati ni ako neko iz mrtvih ustane." (Pogl. 47, 10-17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svaki ~ovek je dete Bo`je i ne bi trebalo da hodi Zemljom u ode}i prosjaka. Ali, ~ovek ne treba ni da u`iva u luksuzu i bogatstvu, dopu{taju}i da za to rade samo njegovi bli`nji, da bi njemu bilo dobro. Jer, svaki ~ovek trebalo bi da ispunjava zapovest "Moli se i radi". Svaki je radnik vredan svoje plate. Ko ispravno radi, taj je pravedan i prema bli`njem. On ne}e gomilati novac i dobra za sebe

351

samoga i ne}e sabirati sebi zemaljsko bogatstvo i velika imanja. Njegovo }e nastojanje biti da svi ljudi mogu da `ive kao deca Bo`ja: u unutarnjem i u spolja{njem u harmoniji i redu. Ko misli samo na sebe i dopu{ta da se radi samo za njega, a po{tenog radnika nepravedno nagra|uje, taj }e `iveti "u veselju" sve dok ga ili u ovom ili u narednom otelovljenju, ili kao du{u u mestima ~i{}enja, ne pogodi ono {to je prouzrokovao. To kazuje parabola o bogatome ~oveku i sirotom Lazaru: ko u ovom otelovljenju `ivi u veselju na ra~un svojih bli`njih, taj }e ili kao du{a u mestima ~i{}enja, ili u nekom od novih otelovljenja, le`ati kao prosjak pred vratima onih koji, kao i on sam nekada, robuju bogatstvu. Siroma{nih i bogatih bi}e sve dok se du{e i ljudi ne okrenu svetlosti Bo`joj i dok ne po~nu da primaju od svetlosti Istine, od Zakona `ivota. Tada }e svi `iveti u jedinstvu jedni sa drugima i posedova}e ono {to im je potrebno - i vi{e od toga. Ako je du{a bogata unutarnjom svetlo{}u, onda ni ~ovek nije siroma{an. Ako je du{a siroma{na svetlo{}u i snagom Bo`jom, onda je dodu{e mogu}e da ~ovek u ovom `ivotu bude bogat u spolja{njem npr. zato {to iskori{}ava ljude i dobit stavlja u svoj d`ep. Bilo u carstvu du{a ili u nekom drugom zemaljskom otelovljenju, ovakva du{a - ili ~ovek - spozna}e unutarnje siroma{tvo i mora}e da podnese patnju i muke koje je nekada kao ~ovek prouzrokovala svojim odnosom prema bli`njima. Onda }e du{a u zemaljskom ruhu `iveti u siroma{tvu ili u bolesti, ili }e morati da podnese i jedno i drugo, i tako }e se poneko zadovoljavati i mrvicama koje padnu sa stola bogatih - sve dok ne bude jeo za stolom Gospodnjim, sa ljudima koji se okre}u Svetlosti. Razlika izme|u bogatih i siroma{nih bi}e sve dotle dok svi ne budu `iveli u Meni, Hristu, u zakonu ljubavi, koji sjedinjuje sve u ve~nom Ocu. Ponor izme|u razli~itih stepena svesti postoji jedino iz ni`e svesti: ona ne mo`e gore, u vi{a podru~ja svesti. Du{e u vi{im ravnima svesti, naprotiv, mogu se uputiti ka du{ama u ni`im podru~jima svesti. To se ipak de{ava samo onda kad

352

one shvate da svom bli`njem sa jo{ niskom sve{}u mogu da pomognu jer je ovaj otvoren za to.

353

48. POGLAVLJE Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv sledbenika Hristovih (10-13)

1. I dogodi se, dok Isus pou~ava{e mno{tvo ljudi, a oni behu ogladneli i trpljahu vrelinu dana, da `ena jedna do|e putem sa kamilom natovarenom lubenicama i drugim plodovima. 2. I Isus podi`e glas Svoj i povika: "O, vi, koji ste `edni, tra`ite `ivu vodu, koja dolazi s Neba; jer to je voda `ivota, i ko nju pije nikada vi{e ne}e o`edneti." 3. I On uze pet lubenica i razdeli ih narodu, i oni jedo{e i `e| njihova bi uta`ena. I re~e im: "Ako Bog dopu{ta Suncu da sija i vodi da napaja ove plodove zemlje, ne treba li On sam onda sunce va{ih du{a da bude i vodom `ivota da vas poji? 4. Tra`ite Istinu i neka du{e va{e zadovoljne budu. Istina Bo`ja voda je koja dolazi sa Neba, i niti se pla}a, nit ima cene i koji je piju namireni bi}e." A koje On nasiti behu hiljadu ljudi - mu{karaca, `ena i dece - i niko ne ode ku}i gladan ili `edan. I mnogi koji u groznici behu, izle~i{e se. 5. U to vreme i|a{e Isus jednog sabata kroz `itna polja, a u~enici Njegovi behu gladni i po~e{e trgati klasje i jesti. 6. A fariseji videv{i to, reko{e Mu: "Gle, u~enici Tvoji ~ine {to ne prili~i po zakonu na sabat ~initi." 7. A Isus odgovaraju}i re~e im: "Niste li ~itali {ta David u~ini kad ogladnje sa pratiocima svojim? Kako u ku}u Bo`ju u|e i hleb pojede kojeg samo sve{tenici treba da jedu, a ne David i koji sa njim bejahu? 8. Ili, zar ne pro~itaste u zakonu, da sve{tenici sabatom u hramu vr{e svoje pa nisu krivi? A Ja vam ka`em da je ovde jedan koji je ve}i od hrama. 9. Ali kad biste vi shvatili {ta zna~i ovo: samilost ho}u, a ne `rtvu - ne biste nedu`ne osu|ivali. Sin ~ove~ji je gospodar i od sabata." (Pogl. 48, 1-9)

354

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Razlaganje o "lubenicama" zna~i: ko `ivi u Bogu i daje iz ve~ne istine, taj }e i primati od ve~ne istine. Ni du{a, koja `ivi jedino od snage Bo`je, niti ~ovek, koji prima svoje zemaljsko jelo od snage Bo`je, ne}e gladovati ili biti `edan. "Samilost" je sa`aljenje. Ko svog bli`njeg samo sa`aljeva, poja~ava njegovo samosa`aljenje. Stoga bi re~ "samilost" trebalo shvatiti kao sa-patnju. Ko mo`e da svog bli`njeg prihvati onakvog kakav on jeste i ko je primio u sebe njegovo duhovno bi}e koje je iz Boga, taj ne}e gledati na njega sa visine, samilosno i sa`aljivo. On }e sa-ose}ati sa njim, to zna~i sa-patiti i istovremeno shvatati {ta je njegovom bli`njem uistinu potrebno. On }e onda nesebi~no pomagati i davati - onako kako je njemu samome dato, dakle mogu}e. To je najlep{a i pravedna `rtva, koja je Bogu mila. Ko pak sebe uzdi`e do sudije nad svojim bli`njima, taj osu|uje svoje bli`nje. Ko neguje pravednost, taj pravednost pretpostavlja pravu; jer pravednost je Bog. Pravo su stvorili ljudi.

10. I oti{av{i odande do|e u sinagogu njihovu. A be{e tu i jedan ~ovek koji ima{e suhu ruku. I pismoznanci i fariseji upita{e Ga: "Je li dozvoljeno po zakonu isceljivati na sabat?" Da bi mogli da ga optu`e. 11. A On im re~e: "Ima li me|u vama koji, jednu ovcu imaju}i, pa ona na sabat upadne u jamu, ostavi je da u njoj le`i i ne izvadi je? A ako li ovci poma`ete, za{to ~oveku u nevolji da ne pomognete? 12. Zbog toga je ~initi dobro na sabat, po Zakonu." Onda re~e On ~oveku onome: "Ispru`i ruku svoju!" I on je ispru`i i ona postade opet kao i ona druga. 13. A fariseji izi|o{e i savetovahu se protiv Njega, kako bi Ga pogubili. No Isus, videv{i to, po|e dalje sa u~enicima Svojim; i mno{tvo ljudi sle|a{e Ga i On isceljiva{e njihove bolesne i nemo}ne, i zapovedi im da to ne razgla{uju. (Pogl. 48, 10-13)

355

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iscelio Sam mnoge ljude - ali mnogima nisam mogao da pomognem. Ponekome je pomognuto u ~asu samospoznaje. Ali ako bi se takav vratio u svakodnevicu i ponovo `iveo sa starim porocima, bolest bi opet izbijala. Jer ko ponovo ~ini iste grehe koji su i doveli do bolesti, u njemu opet izbija ono {to je u du{i ve} bilo spoznato i u preobra`aju: stara patnja ili bolest. Ovo su vi|ali i o tome slu{ali pismoznanci i fariseji i uzeli su to kao razlog da nahu{kavaju narod protiv Mene: da Sam Ja navodno {arlatan koji vara narod i u savezu je sa Satanom. Dalje su govorili, shodno smislu: kada bi taj Isus bio bo`anski, onda bi oni prividno isceljeni ostajali zdravi. Dakle, to su samo obmane koje On stvara da bi vezao mase za sebe. To je sotona, govorili su, shodno smislu, dalje; On stvara isceliteljsku histeriju me|u narodom i pola`e nevidljive snage na rane. I ~im ta takozvana isceliteljska histerija - koju su oni obja{njavali kao hipnozu - popusti, onda ti tobo` isceljeni moraju da shvate da jo{ nose stare boljke. Takva i druga klevetni~ka govorkanja tada{njih fariseja i pismoznanaca ponavljala su se kroz sve generacije, sve do dana{njeg vremena (1989). I danas, u velikoj vremenskoj prekretnici, doga|a se sli~no kao u vreme Mog boravka na Zemlji. Fariseji i pismoznanci danas su to intelektualne crkvene vlasti i oni koji su im poslu{ni kleve}u opet one koji Mene, Hrista, slede i trude se da vode pravi hri{}anski `ivot, da nesebi~no poma`u svojim bli`njima, da objavljuju radosnu vest da se Carstvo Bo`je pribli`ilo.

14. I ispuni se {to Isaija be{e govorio: "Gledajte slugu Mojega kojeg Sam Ja izabrao, Mog ljubljenoga, koji je Mojoj du{i* mio. Ja }u Duh Svoj na Njega izliti i on }e pravednost nevernima doneti. 15. On ne}e dozivati ni vikati, niti }e iko glasa Njegova na ulicama ~uti. Naprslu trsku On ne}e lomiti niti }e `i`ak koji tinja gasiti, dok pravednost i pobedu ne ra{iri. I Imenu Njegovome neznabo{ci verova}e." (Pogl. 48, 14-15).

356

49. POGLAVLJE Istinski hram Bo`ji O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spolja{njih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da `ivi u Bogu (11-12)

1. Ve} be{e blizu praznik Pashe. A nekoliko u~enika koji behu zidari, popravljahu prostorije hrama. I kako Isus tuda prola`a{e, oni Mu reko{e: "U~itelju, gle kakve goleme gra|evine, i kakvo sve kamenje, i kako je ~udesno delo predaka na{ih?" 2. A Isus re~e: "Da, prekrasno je sve to, i kamenje je bri`ljivo poslagano, ali do}i }e vreme kad ni kamen na kamenu ne}e ostati; jer }e neprijatelj savladati grad i hram. 3. Ali istinski hram je telo ~ovekovo u kom boravi Bog kroz Duha. I kad taj hram razoren bude, Bog }e onda za tri dana jo{ lep{i hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne mo`e da prepozna. (Pogl. 49, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Hrist Bo`ji, Sin ve~noga Oca, koga je ve~ni pravedni Bog najavio preko Isaije i drugih pravednih mu{karaca i `ena. Do{ao Sam kao Isus iz Nazareta u ovaj svet ne da ru{im, ve} da podi`em, i ne da izbri{em {to nije otpla}eno, ve} da sve izvedem iz greha i da ih dovedem Onome koji je Mene poslao: ve~nome Ocu. Jer sva duhovna bi}a, du{e i ljudi Njegova su deca. Moje ime je zapisano u svim du{ama i svi }e Mene, Hrista, primiti i prihvatiti, jer Ja Sam njihov Spasitelj i Spasenje njihovo. I bezbo`ni }e Me primiti i prihvatiti; jer niko ne}e do}i Ocu osim kroz Mene, Hirsta, Njegovog Sina. Sve zemaljsko }e pro}i, pa tako i delo predaka. Jer ono {to materija - dakle grubotvarno - jeste, nije trajno, ve} je samo dok se prasupstanca Zemlje ne vrati u ve~no postojanje, koje je ~isto i finotvarno.

357

Neprijatelj dobroga pola`e, iz generacije u generaciju, ruku na ljudske gra|evine i uni{tava ono {to oni cene kao dobro i vredno. To }e se doga|ati sve dok neprijatelj ne postane prijatelj dobroga. Onda }e do}i, po zakonima Bo`jim, do preobra`aja ka finijem i vi{em `ivotu. Istinski hram jeste hram od mesa i kostiju, telo ~ovekovo, u ~ijoj du{i i u ~ijim }elijama boravi Duh Bo`ji. "I kad taj hram razoren bude, Bog }e onda za tri dana jo{ lep{i hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne mo`e da prepozna" zna~i: Kada se du{a odvoji od tela, kada, dakle, smrt zadesi zemaljsko telo, onda }e svetla du{a u roku od tri dana savladati jo{ postoje}e zemaljske veze - privla~nost Zemlje - i pro}i }e zatim kroz velove koji razdvajaju ravni svesti jednu od druge, jer je ona te velove, kao svoje omota~e, ve} u zemaljskom ruhu odlo`ila. Ve} prema svom nivou svesti, nastani}e se tamo kuda bude vo|ena i odakle bude privu~ena. U ta tri dana, u kojima ta svetla du{a razvezuje svoje jo{ postoje}e veze sa Zemljom, odgovaraju}e se menjaju boja i oblik njenog duhovnog ruha.

4. Zar ne znate da ste vi hramovi Duha Svetoga? I da }e i sam biti uni{ten onaj koji uni{ti jedan od ovih hramova?" (Pogl. 49, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svaki ~ovek je hram Bo`ji, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj du{i i u svakoj }eliji zemaljskog tela. Ko, dakle, svog bli`njeg, hram Bo`ji, ne po{tuje, taj ne po{tuje ni svoj sopstveni hram - a time ni Boga. Jer, kako se ~ovek pona{a prema svom bli`njem, tako se pona{a i prema Bogu. Svako nepo{tovanje bli`njeg, jednog hrama Bo`jeg dakle, greh je protiv Duha Svetoga. Ko ubije svog bli`njeg, razara tako jedan hram Bo`ji. Du{a ubijenoga nema onda vi{e mogu}nosti da u svom zemaljskom telu otplati dug - ili i da izvr{i ono {to joj je u ovom zemaljskom postojanju zadato.

358

Onaj ko svog bli`njeg, hram Bo`ji, ubije, ili naredi da se ovaj ubije, do`ive}e isto ili sli~no. Strahovi, patnja, u`as i smrt sna}i }e i njega. U ~asu smrti ne}e imati mira, jer }e du{a ~ije je zemaljsko telo ubio, a koja mu jo{ nije oprostila, stajati pred njim. Onda }e on na svom duhovnom telu do`iveti ono {to je do`iveo njegov bli`nji kog je on ubio ili naredio da bude ubijen. Ponavljam: svaki ~ovek je hram Svetoga Duha. Time je svakom ~oveku i zapove|eno da svoj sopstveni hram odr`ava ~istim, a hram svog bli`njeg da po{tuje. Ko se pridr`ava ove zapovesti, taj niti }e patiti niti }e njegov hram biti razoren bole{}u, bedom ili nasiljem.

5. A nekoliko pismoznanaca koji Ga slu{ahu, poku{a{e da mu postave zamku iz Njegovih re~i, i reko{e: "Ako `rtvovanje ovaca i goveda i ptica odbacuje{, u koju svrhu je onda ovaj hram Solomonov za Boga izgra|en, i obnavlja se, evo, ve} ~etrdeset i {est godina?" 6. A Isus odgovaraju}i re~e: "Stoji napisano kod proroka: Moj dom treba da je dom molitve svim narodima za `rtvu slavljenja i zahvaljivanja. A vi ste od svega toga klanicu napravili, ispuniv{i je u`asom. 7. I stoji napisano: Odakle sunce izlazi pa do zalaska njegova, ime Moje da se veli~a me|u neznabo{cima i da Mi se tamjan prinosi kao ~ista `rtva. A vi ste va{im krvnim `rtvama na~inili od toga mesto o~ajanja i slatki tamjan vam je samo da prikrijete zadah krvi. Ja Sam do{ao da zakon ispunim, a ne da ga ukinem. (Pogl. 49, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok ~ovek sam ne postane hram unutarnjeg `ivota, u koji on svra}a da bi velikom Sve-Jednom posve}ivao svoje misli i delovanje i iskazivao Mu zahvalnost za svoj zemaljski `ivot, sve do tada }e imati potrebu za spolja{njim formama. U kolosalnim gra|evinama koje on naziva hramovima ili crkvama, on prinosi `rtve prema spolja{njim obi~ajima. U pro{lim vremenima to su bile `rtve-klanice; u dana{nje vreme (1989) to su rituali i ceremonije, pevanje li{eno smisla, i procesije. I u dana{njoj generaciji (1989) ti spo{lja{nji, delom jo{

359

neznabo`a~ki obi~aji, nisu jo{ ukinuti i jo{ se upra`njavaju "u ime Gospoda". Sve je to ve~nom Ocu i Meni, Hristu, u`asno. Ve~ni Bog, Bog Isaka i Jakova, ne `eli ni rasko{ne crkve ni hramove. On `eli da Njegova deca budu hramovi Svetoga Duha, da se ~iste i da se odr`avaju ~istim, i da svoje gre{ne misli i dela Njemu `rtvuju. Oni treba da se okupljaju u domu molitve koji je svim ljudima otvoren za molitvu, a ne samo nekolicini onih koji se solidari{u sa ~uvarima jednog u~enja koje vi{e nije Moje u~enje. Ko u~i istini i prema njoj `ivi, taj ne mora ni{ta da skriva. Kapije svojih crkava i hramova zaklju~ava samo onaj ko {iri sopstveno u~enje a ne ve~nu istinu, pristupa~nu svima - jer je u svakoj du{i Zakon, sama Istina, i du{a treba ponovo da do|e do Istine da bi kao duhovno bi}e ponovo bila ve~ni Zakon. Ko ima u{i da slu{a, neka ~uje! Ko ima o~i da gleda, neka vidi! Ko se ve`ba u pravednosti, taj prepoznaje onog mra~nog, koji se kiti Mojim imenom - Hrist, da bi varao i zavodio ljude. Ko je nau~io da gleda, taj prepoznaje kuda te~e istina. On }e se izja{njavati za istinu i bi}e sa onima koji se trude da `ive po istini. Moje ime }e ostati veliko u narodima jer }e iz generacije u generaciju biti sve vi{e pravednih ljudi koji }e la`ljivoj zmiji, koja sebe naziva hri{}anskom, zgaziti glavu. Sve {to je dato iz Duha jeste i ostalo je Istina; sve nezanbo`a~ko }e propasti. I kad onda jedno drugo Sunce zasija, Ja, Hrist Bo`ji bi}u svesno uzdignut - tj. Ja, Ja Jesam, posta}u svest ljudi i bi}u vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji. Onda ne}e biti ni neznabo`aca ni rituala. Svi ljudi }e onda biti sjedinjeni u nesebi~noj ljubavi, a njihov `ivot bi}e posve}en, jer }e ispunjavati zakone Ve~noga. Re~ju "tamjan" misli se na posve}eni `ivot ljudi koji se usmeravaju na Boga, na Ve~noga. Svoj zemaljski `ivot, svoja ljudska ose}anja, misli, re~i i dela ~ovek treba da posve}uje Bogu. Onda }e on ~istoga srca `iveti u Bogu.

360

8. Zar ne znate {ta stoji napisano? Poslu{nost je bolja od `rtve, i poslu{anje je bolje nego ovnujska mast. Meni, Gospodu dodijale su va{e `rtve-paljenice i va{e ni{tavno `rtvovanje, jer va{e su ruke ogrezle u krvi. 9. I zar ne stoji napisano: [ta je prava `rtva? Perite se i ~istite se, i sklanjajte zlo ispred o~iju Mojih; prestanite da ~inite zlo, a u~ite se da ~inite dobro. Budite pravedni spram onih {to nemaju o~eva, i spram udovica, i prema onima {to su potla~eni. I tako }ete Zakon ispunjavati. 10. Do}i }e dan kad }e nestati sve {to je u spolja{njem dvori{tu i {to pripada krvnim `rtvama, i kad }e ~isti obo`avaoci obo`avati Ve~noga, u ~istoti i istini." (Pogl. 49, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok su du{e ljudi ne~iste, i njihove }e ruke biti krvlju okaljane. Sve ono {to je ~ovek od zlog i gre{nog posejao u svoju du{u, njegovi su uzroci; takva su onda i njegova dela koja ga obele`avaju. Onako kako je posejao, tako }e se i pona{ati u zemaljskom `ivotu - a isto tako i posle smrti tela, kao du{a u mestima ~i{}enja: krvolo~ni ostaje krvolo~an i sanja o osveti, i hteo bi da i dalje proliva krv svojih bli`njih. Svi oni koji ho}e da se svete, sva|alice su koje se ni pred ~im ne zaustavljaju, pa ni pred `ivotom svog bli`njeg. U svom nerazumlju oni smatraju prolivanje tu|e krvi ~ak ~asnim i ne prezaju ni od toga da `ivotinje prinose Ve~nome kao `rtve-paljenice. Svaka krvna `rtva satanska je i skrnavljenje je `ivota iz Boga. Preko takvih mra~nih ljudi `udnih osvete, tama ho}e da ismeje Boga. Bog, Ve~ni, `eli da ~ovek `rtvuje ono svoje nagonsko, nisko "ja" i da Njega, Ve~noga obo`ava u svom srcu mislima, re~ima i delima nesebi~ne ljubavi. Re~ima "u spolja{njem dvori{tu" misli se, izme|u ostalog, i na okretanje ljudi spolja{njem i na sve {to su oni tako stvorili - uklju~uju}i i ono {to pripada krvnim `rtvama. Jer, sva predvorja koja simbolizuju svet, nesta}e, jer bi}e samo j e d a n narod: narod Hrista Bo`jeg.

361

Blizu je dan kad }e sve ono nagonsko i strasno nestati, jer ono {to je obe}ano postepeno poprima lik i oblik: Zemlja }e se o~istiti i `ivot na Zemlji }e se obnoviti i Carstvo Bo`je do}i }e na Zemlju deci Bo`joj koja su ~istoga srca.

11. I oni odgovori{e: "Ko si ti {to ho}e{ `rtvovanje da ukine{ i {to setvu Avramovu prezire{? Jesi li se huljenju na Boga od Grka nau~io ili od Egip}ana?" 12. A Isus im re~e: "Pre nego {to Avram be{e, Ja Jesam." I neki ne htedo{e da slu{aju, a neki reko{e: "Demon je u njemu." A drugi pak zborahu: "On je lud." I odo{e svaki svojim putem, i ispri~a{e sve sve{tenicima i stare{inama. I ovi se rasrdi{e, govore}i: "On huli na Boga." (Pogl. 49, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko gleda samo na spolja{njost i govori jezikom ovoga sveta u svetu i `ivi, ne poznaje ve~ni Zakon a ni jezik Zakona. Ko Mene ne prepoznaje, ne prepoznaje ni Oca koji je Mene ljudima poslao. Ko ne prepoznaje Mene, taj ne razume ni Moj jezik, Zakon Ja Jesam. Tako je to bilo u svim vremenima, tako je to i u dana{nje vreme (1989): jezik ve~nog Zakona razume samo onaj ko se svakodnevno trudi da se vrati pravednom `ivotu, Bogu. Samo onaj ko i sam u sebi ima jo{ demonskog, naziva svog bli`njeg demonskim. Tako ni Mene, Hrista u Isusu, nisu mogli da razumeju oni koji su vodili spolja{nji `ivot i koji su zato smatrali da je Moj govor demonski. Ali Ja Sam ono Ja Jesam u Bogu, Mom Ocu, od Njega prvougledani i prvoro|eni. Ja Sam u Njemu ugledan pre Avrama. Ja Sam u Bogu i u ~etiri snage su{tine Bo`je sveprisutan. Tako sam Ja i jedan deo nasle|a sve dece Bo`je, koja su u vekove vekova.

362

50. POGLAVLJE Hrist, svetlost sveta Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog - Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, ne}e ugledati ve~nog Oca (9-15)

1. Onda im Isus ponovo govora{e i re~e: "Ja Sam svetlost svetu: ko Mene sledi ne}e lutati u tami, nego }e imati svetlost `ivota." 2. Ali fariseji Mu reko{e: "Ti sam za Sebe svedo~i{; Tvoje svedo~anstvo ne va`i." 3. Isus odgovori i re~e im: "Ako Ja i svedo~im za Sebe samoga Moje svedo~anstvo je ipak va`e}e. Jer Ja znam otkuda do|oh i kuda idem; ali vi ne znate otkuda Ja dolazim i kuda idem. 4. Vi sudite po telu, Ja ne sudim nikome. Ali ako Ja i sudim, sud je Moj va`e}i: jer Ja nisam sam, ve} Sam od Oca Mojega koji Me poslao. (Pogl. 50, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima "...otkuda Ja dolazim i kuda idem" misli se na bi}e iz Boga. Jer ko je ~istog srca, njemu je jasno da on dolazi iz Boga i da se ponovo vra}a Bogu. ^ovek ~ija je du{a obavijena grehom ne zna odakle je njegovo pravo bi}e do{lo i kuda ono ide. On gleda samo na svoje raspadljivo telo, o kojem mo`e da ka`e da je do{lo iz krila njegove majke i da }e se vratiti u krilo zemlje. Dalje njegova spoznaja ne dose`e. Ali oni koji `ive u Meni, Hristu, znaju odakle dolaze i kuda idu. Onaj koji "sudi po telu", sudija je. Onaj pak koji dopusti da vlada pravednost, taj je pravednik i iz Boga je. Sude samo oni koji u sebi jo{ nose sopstveni sud, svoje uzroke i koji po njima `ive i prema njima osu|uju svoje bli`nje. Re~ima "ali ako Ja i sudim, sud je Moj va`e}i" misli se na Bo`ju pravednost. Bog je savr{en. Bog je pravedan.

363

Svaka du{a i svaki ~ovek primaju ono prema ~emu se usmeravaju. Ako se du{a i ~ovek usmeravaju prema Bogu, onda }e i primati iz Bo`je ljubavi i mudrosti. Ako se ~ovek usmerava prema spolja{njem, prema svetu, onda }e i primati od sveta - a time i sve {to je u svetu: patnju, bolest i nesre}u. Po zakonu setve i `etve, svaki ~ovek uzima svoj `ivot u svoje ruke i uobli~ava ga odgovaraju}e svom ose}anju, mi{ljenju, govorenju i ~injenju. I onako kako ga on prema svojoj volji uobili~ava, tako mu se to i vra}a.

5. A i u zakonu va{em stoji napisano da je svedo~anstvo dvojice ljudi va`e}e. Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im. Jovan je o Meni svedo~io, a on je prorok. I Duh Istine koji Me posla, svedo~i o Meni. 6. Na to Mu reko{e: "Gde je Otac Tvoj?" Isus odgovori: "Vi ne znate ni Mene ni Oca Mojega: kad biste znali Mene, znali biste i Oca Mojega." 7. I jedan re~e: "Poka`i nam Svoga Oca i verova}emo ti." A On odgovori i re~e: "Ako si brata svoga poznao i ljubav njegovu osetio, video si Oca, i sestru svoju ako si prepoznao i njenu ljubav osetio. 8. Izbliza i izdaleka poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od vas mo`e se poznati o~instvo; jer je Otac onaj jedini Bog." (Pogl. 50, 5-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko `ivi u Ocu, svedo~i o Ocu. U re~i i delu on daje svedo~anstvo o Bogu. Ko `ivi u Bogu, njegova se du{a vratila u sveti{te Bo`je, u ono najunutarnjije hrama, i ona preko svog ~oveka, svog omota~a daje svedo~anstvo o sebi, jer je ona sopstvo, slika i prilika Bo`ja. Onda ne govori ~ovek, njegovo nisko "ja", ve} kroz ~oveka govori Bog, Ja Jesam, ve~ni Zakon. Onda ~ovek mo`e da ka`e, kao {to Sam Ja, Hrist, shodno smislu, govorio:

364

"Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im." Ovo "o Sebi samome" jeste sopstvo, Bog, jer je du{a ponovo postala bo`anska. Ve~nog Oca mogu ugledati samo oni koji su ~istoga srca i koji primaju i prihvataju svoje bli`nje. Jer Duh ve~noga Oca boravi u svakoj du{i, pa tako i u svakom ~oveku. Ko svog bli`njeg ne primi i ne prihvati, jer ima predrasude prema njemu, odbacuje ga, umanjuje njegovu vrednost ili ga ~ak mrzi, taj ne vidi ni ve~nog Oca, niti poznaje Mene, Sina O~evog, Hrista - pa ni svoje bli`nje, a ni samoga sebe. Jer i u njemu boravi Duh ve~noga Oca, koga on pak u svom bli`njem niti prima niti prihvata. Shvatite: ko svog bli`njeg ne voli nesebi~no - svejedno kakav je ovaj, {ta govori ili ~ini - taj ne voli ni Boga. Ko prezire svog bli`njeg, prezire Boga. Ko svog bli`njeg odbacuje, dakle ne prima ga i ne prihvata u svom srcu, taj ne prima i ne prihvata ni Boga, svog Oca. Jer ono {to u~inite najmanjem od Moje bra}e, meni ste u~inili - a time i Bogu, Mom Ocu, u kome Ja, Hrist, `ivim.

9. Ove re~i kaza Isus kod riznice kad u~a{e u hramu. I niko ne polo`i ruku na Njega, jer jo{ ne be{e do{ao ~as Njegov. Onda im Isus ponovo re~e: "Ja odlazim, i tra`i}ete Me, i pomre}ete u gresima svojim. Kuda Ja idem vi ne mo`ete do}i." 10. Onda reko{e Jevreji: "Da se ne}e sam ubiti kad govori: kuda Ja idem vi ne mo`ete do}i?" A On im re~e: "Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta. 11. Zato vam i rekoh da }ete pomreti u gresima svojim; jer ako ne poverujete da Sam Ja od Boga, pomre}ete u gresima svojim." 12. Na to Mu reko{e: "Ko si Ti onda?" A Isus im re~e: "Niko drugi do Onaj {to vam od po~etka govora{e." 13. Mnogo toga vam imam re}i {to }e vam suditi: Sveti Jedan, koji Me posla, istinit je; i Ja govorim svetu {to ~uh odozgo." 14. Onda im Isus re~e: "Kad Sina ~ove~jeg uzdignete, onda }ete shvatiti da Sam Ja od Boga poslat i da ni{ta sam od Sebe ne ~inim;

365

ve} kako Me nau~i Sve-Sveti onako govorim. I onaj koji Me posla, sa Mnom je: ne ostavi Sve-Sveti Mene samoga. Jer Ja svagda ~inim {to se Ve~nome svi|a." 15. Po{to On tako govora{e, poverova{e mnogi u Njega, i reko{e: "Ovo je prorok koga Bog posla. Pustite nas da Ga ~ujemo." (Pogl. 50, 9-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Ja odlazim, i tra`i}ete Me, i pomre}ete u gresima svojim" imaju slede}e zna~enje: Ko ide putem Hrista Bo`jeg, putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist, kao Isus iz Nazareta `iveo za uzor ~ove~anstvu, taj ne}e umreti u grehu, jer on je svoju du{u o~istio i prima svetlost Bo`ju, koja dolazi "odozgo". Ko pak ne ide putem ka srcu Bo`jem, taj ostaje u svojim gresima i u gresima }e umreti; on ih onda kao du{a nosi sa sobom u mesta koja je on sam sebi pripremio svojim gresima. Re~ima: "Kuda Ja idem vi ne mo`ete do}i" nagovestio Sam ono {to se potom i dogodilo: nakon pogubljenja Mog tela oti{ao Sam k ve~nom Ocu, jer Moja du{a, Moje duhovno telo, `ivi u Ocu. ^ija du{a ne `ivi u Ocu, ve} u grehu, taj ne mo`e k ve~nome Ocu, jer ga greh dr`i daleko od Boga. "Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta" zna~i: ko se oslanja na svet, taj `ivi sa svetom i stalno }e se vra}ati ovome svetu, uvek iznova otpo~inju}i put otelovljavanja odozdo, od sveta. Ko `ivi u ovome svetu ali nije sa ovim svetom, taj `ivi u Bogu - i ako se ponovo vrati ovome svetu, onda }e do}i od Boga, "odozgo", kao {to Ja, Hrist, do|oh odozgo i otelovih se u Isusu, u ljudskome telu. "Mnogo vam toga imam re}i {to }e vam suditi" zna~i: Ja }u vas uputiti u zakon setve i `etve, da shvatite da ste vi svoje sopstvene sudije; va{e sudije su va{a ose}anja, misli, re~i i dela koji su usmereni

366

protiv ve~nog Zakona ljubavi. Onom merom kojom vi merite, bi}e i vama odmeravano. Shvatite: vera sama ne vodi bla`enstvu. Mnogi ljudi verovali su u Mene, u Isusa iz Nazareta. Ali kada je do{ao ~as Mog pogubljenja, mnogi su od ovog verovanja otpali, po~injali su da sumnaju u Mene, postaju}i tako izdajnicima. Ko samo veruje, ali ne ostvaruje ono {to je spoznao, taj ne mo`e postati ono {to mu je Bog obe}ao: onaj koji vidi, koji ve~nog Oca gleda licem u lice. Sama vera ne ~ini bla`enim niti prosvetljuje. Vera je samo prvi korak prema Unutarnjem `ivotu. Ko gradi samo na veri i samo tu ostaje, ali ne ~ini korake ostvarenja ka Bogu, on }e stalno sumnjati u istinu, jer jo{ nije iskusio zakone ljubavi; jer oni se moraju `iveti da bi se ugledaoBog, na{ ve~ni Otac. Ko veru u Boga nesebi~nom ljubavlju ne pretvara u delo, na njega se mo`e i uticati. Samo onaj ko ono spoznato, veru u Boga, ostvaruje, biva sna`an u Duhu Gospodnjem i odoleva napadima tame. Sve-Sveti, Bog, ne ostavlja nijedno dete samo, bilo kako da ono misli i `ivi, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj du{i i u svakom ~oveku. On je ono dobro koje se rasplamsava kada se ~ovek trudi da ispunjava volju Bo`ju. Onaj ko uvek ispunjava volju Bo`ju - onako kako Sam Ja kao Isus ~inio i kako kao Hrist u volji Oca `ivim - taj }e svedo~iti o sebi, ve~nom sopstvu, jer on `ivi kao to sopstvo u Bogu, Istini. Sopstvo je Bog, i ko u Bogu `ivi, bo`anski je, on je bo`anski zakon, sopstvo.

367

51. POGLAVLJE Istina osloba|a O pravilnom razumevanju Zapovesti "Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom va`i samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac la`i; satana ~ula (7-8). Nijedna du{a nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj ko te`i istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje `ivotinja - Nepo{tovanje i po{tovanje `ivota - Stari i novi ~ovek (11-13). Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono {to pou~avaju - Ustupci proroka narodu (14-18)

1. Tada re~e Isus onim Jevrejima koji verovahu u Njega: "Ako vi ostanete u Mojoj re~i, onda ste Moji pravi u~enici i pozna}ete istinu, i istina }e vas osloboditi." (Pogl. 51,1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam produbljujem re~: "...Ostati u Mojoj re~i" zna~i: Re~ Bo`ju ispunjavati `ivotom, ostvarivati je. A samo kroz ostvarivanje Bo`je re~i nalazi ~ovek ve~nu istinu koja ga osloba|a, ~ini ga nezavisnim od ljudi i stvari.

2. Odgovori{e Mu: "Mi smo seme Avramovo i nikad ne besmo ni~ije sluge. Za{to ka`e{: Treba da budete slobodni?" Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam ka`em: Ko greh ~ini, sluga je grehu. A sluga ne ostaje u ku}i ve~no, ali sin i k}er ostaju ve~no. (Pogl. 51,2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ko greh ~ini sluga je grehu" zna~i: Ko gre{i, vezan je za telo i slu`i telu - a ne Bogu. Ko slu`i telu `ive}e u ropstvu, jer je zavisan od tela i od ljudi koji tako|e grade na telu, jer i oni `ive u grehu. Shvatite: "sluga grehu" je ljudsko "ja" koje te`i priznanju i potvrdi i zato se pot~injava opet drugim gre{nicima. Ko `ivi u grehu, on `ivi u ovom svetu i sa ovim svetom, i veruje u ovaj svet. Zato ovaj svet i jeste njegova domovina. Zato on ne mo`e ni da se vrati u ku}u

368

ve~nog Oca, u ve~nu domovinu. Sluga grehu ne mo`e biti u O~evoj ku}i. Samo onaj sin i ona k}er koji ispunjavaju volju Bo`ju ostaju u Bogu, u Ocu, koji je ve~na domovina.

3. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista }ete biti slobodni. Ja dobro znam da ste seme Avramovo po telu; ali vi tra`ite da Me ubijete jer re~ Moja nema mesta u vama. 4. Ja govorim {to videh od Oca Svojega; i vi ~inite {to videste od oca va{ega." Onda oni odgovori{e i reko{e Mu: "Avram je na{ otac." Isus im re~e: "Da ste vi deca Avramova, ~inili biste dela Avramova. 5. Ali vi tra`ite da ubijete Mene, ~oveka koji Sam vam govorio istinu koju ~uh od Boga. To Avram nije ~inio. Vi ~inite dela va{eg oca." Tada Mu reko{e: "Mi nismo deca bludnica; jednoga Oca imamo - Boga". 6. A Isus im re~e: "Kad bi Bog bio otac va{, ljubili biste Mene, jer Ja dolazim od Boga. Ja nisam do{ao sam od sebe, nego Me Najsvetiji posla. Za{to ne razumete govora Mojega? Jer ne mo`ete da podnesete re~ Moju. (Pogl. 51, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sin, Ja Jesam, do{ao je od Oca da bi oslobodio sve du{e i ljude. Zato je samo j e d n o m e data mo} i snaga da du{e i ljude vodi ka Unutarnjem svetlu, ka Bogu, na{em ve~nom Ocu - onome koji je radi toga i do{ao. On je Hrist Bo`ji, Ja Jesam. Ja imam nalog od Boga, Mog Oca, da sve du{e i ljude vratim ku}i, u njihovo unutarnje, gde boravi Duh Oca. Ja Sam spasenje svake du{e i put ka ve~nom Ocu. Niko ne}e do}i Ocu, velikom SveJednom, osim preko Mene, Hrista, jer Ja Sam spasitelj svih du{a i ljudi i put ka ve~noj O~evoj ku}i. Jevreji su gorovili da su Avramovo seme - ali nisu ~inili dobra dela Avramova. Oni su bili i jesu samo po telu od Avrama, ali ne i po Zakonu koji se Avram trudio da ispunjava.

369

Novi ljudi u generacijama Carstva Mira Isusa Hrista velikim delom poti~u od semena Davidova. Oni nisu ni judaisti, ni islamisti, ni hinduisti, ni budisti, ni katolici, ni evangelisti, ni pravoslavci. Oni ne pripadaju nijednoj od mnogih spolja{njih religija. Oni su istinski hri{}ani jer ispunjavaju Bo`ji zakon koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo i prvi `iveo pre njih - a kao Hrist Bo`ji ponovo ga objavljujem u svim detaljima, u svim fasetama unutarnjeg `ivota, preko Zraka bo`anske Mudrosti. Oni slede Mene, jedinog pastira, Hrista. Onaj ~ije re~i nisu ispunjene Zakonom `ivota, govori samo iz svog ljudskog "ja" - iako upotrebljava re~i Istine. Ono {to nije ispunjeno @ivotom, Bogom, to nije ni pro`eto Bogom, @ivotom. To isto va`i i za re~i istine koje teku iz usta onoga koji ih ne `ivi: one nemaju nikakvu snagu. Ko ne `ivi u ve~nom zakonu, govori iz svog ~oveka, a i svedo~i samo kao ~ovek - eventualno o svojim zemaljskim roditeljima koji su tako|e `iveli i mislili po ljudskoj re~i. Re~i: "Kada bi Bog bio otac va{, ljubili biste Mene" govore: Ko ljubi Boga, svog ve~nog Oca, taj ljubi i svog bli`njeg i sav `ivot, jer sav `ivot - ~ovek, `ivotinje, biljke, kamenje ili minerali - iz Boga je. Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga. Shvatite: jezik Zakona mo`e razumeti samo onaj ko `ivi Zakon `ivota i ljubavi. Oni koji govore jezikom sveta i koji sebe vole vi{e nego Boga, jedva da mogu i da podnesu Zakon ljubavi. Oni ljubav shvataju prema svome "ja" i vole prema svom "ja", koje daje samo da bi primalo. Ko nije sa Bogom, protiv Boga je - i ne mo`e da razume jezik Zakona, apsolutnu ljubav.

7. Vi ste od va{eg oca |avola, i po zahtevima va{eg oca ho}ete da ~inite. On be{e ubica od po~etka, i ne be{e u istini, jer nema istine u njemu. 8. Kada govori la`, svoje govori: jer on je la`a i otac la`i. A Meni ne verujete jer vam istinu govorim. (Pogl. 51, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

370

Re~i: "Vi ste od va{eg oca |avola, i po zahtevima va{eg oca ho}ete da ~inite", imaju slede}e zna~enje: Re~ju "otac" misli se ovde na oca zla, Satanu, koji je smi{ljao i smi{lja kako da zavede sve ljude. Ono {to su du{a i ~ovek usvajali i nakon Mog "Svr{eno je", jeste ono satansko, setva i nakot Satane. U naj{irem smislu, iz toga je jednom nastao zakon setve i `etve, satanski zakon. Svaki ~ovek koji je usvojio satansko, zlo, podle`e sopstvenom zakonu: {to poseje to `anje. Uzro~nik zla izdavao se - a i demoni se izdaju - za mu{ki princip, iako je uzro~nik bio `enski princip, koji je u Duhu ve~an: bi}e iz bo`anske struje. Kroz ve~nu ljubav i kroz "Svr{eno je", i on }e se jednom, kao duhovno bi}e iz Boga, vratiti prastruji. Re~i "on be{e ubica od po~etka, i ne staja{e u istini, jer nema istine u njemu" kazuju slede}e: Od po~etka pada Satana je hteo da mu se ono bo`ansko pot~ini. Ali po{to zlo, koje deluje protiv Zakona `ivota, nije u Zakonu istine, ono nema mo} na du`e vreme. Po{to zlo u Istini nema mesta, do{ao Sam Ja, Spasitelj i doneo sam Spasenje svim du{ama i ljudima, tako da oni ponovo mogu da se vrate Istini i u Istinu. Jer iz Istine svi izido{e i sve {to pripada padu bi}e kroz Bo`ji zakon promenjeno i ponovo vra}eno Istini. La` ne poti~e iz Istine. Ko la`e, la`e iz samoga sebe, iz svog greha - jer on la`, greh, nosi u sebi. Otac greha je la`. Ko la`e, ne la`e samo svog bli`njeg, nego i samog sebe. La` dolazi od la`ova, a i ulazi opet u la`ova. Ona ne poga|a samo slaganog nego i la`ova. Satana je otac la`i, a time i zavedenih ~ula. Ljudi koji padaju pod uticaj la`i, greha, jesu oni "zavedeni ~ulima" jer su dopustili da ih Satana zavede. Zlo u ~oveku zbog toga je nazvano "satana ~ula". Zato, pazi se la`i! Jer ona ima puno |avolskih naslednika. Oni se {ire kao korenje drveta. Jedna takva du{a }e se, dokle god je to mogu}e, vra}ati u telo sve dok ne shvati svaki koren, uklju~uju}i glavni koren: sve dok se ne pokaje, dok ne zamoli za opro{tenje, ne oprosti i ne popravi ono {to je u~inila. Onda se ljudsko korak po korak pretvara u bo`ansko i du{a se ponovo vra}a Bogu.

371

9. Kao {to Mojsije u pustinji podi`e zmiju, tako i Sin ~ove~ji mora da se podigne, da svi koji veruju}i gledaju u Njega, ne bi izgubljeni bili, ve} da bi imali `ivot ve~ni. (Pogl. 51, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sin ~ove~ji je uzdignut. Moje raspe}e kao Isusa i Moj ponovni dolazak kao Hrista zna~e: Kroz Mene }e svi biti uzdignuti, jer nijedna ovca ne}e biti izgubljena. Kroz Spasenje sve }e du{e opet biti uzdignute, dakle bo`anske: Posle ~i{}enja od svojih grehova, one }e se opet, kao neukaljana bi}a Svetlosti, vratiti natrag, u zemlju Svetlosti, ve~ne ljubavi.

10. Koji me|u vama mo`e da Me osudi zbog nekog greha? Ako li vam istinu govorim, za{to Mi ne verujete? Onaj koji je od Boga, re~i Bo`je slu{a. Vi ih ne slu{ate jer niste od Boga." (Pogl. 51, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U istinu ne veruje samo onaj ~ovek koji ne `ivi i ne misli po istini. Ko `ivi u grehu, ne poznaje istinu i osu|uje one koji iz istine govore. Ko ne poznaje istinu, on ne razume ni re~i istine. On }e je odbiti kao neistinitu, jer sam nije istinit i zato kao neistinito ozna~ava sve {to ne odgovara njegovoj predstavi istine. Ali onaj ko te`i ve~noj istini, razume Bo`ju re~, jer on poznaje Bo`ji glas, Istinu. Ko je ne poznaje, taj je ne ~uje. Ni njegove re~i nisu od Boga, nego iz njegovog ljudskog "ja", koje govori jedino o sebi. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, stanovnici Carstva Bo`jeg ne samo da }e ~uti glas svog Oca i svog nebeskog brata Hrista, nego }e i sami biti Re~ Bo`ja, Zakon ljubavi.

11. A Jevreji odgovori{e i reko{e Mu: "Nismo li mi onda u pravu kad ka`emo da si Ti Samarjanin i da je |avo u Tebi?" Isus odgovori:

372

"U Meni nema |avola, nego Ja po{tujem Sve-Svetoga, a vi Me sramotite. Ja ne tra`im slavu Svoju, ve} slavu Bo`ju. Ali ovde je Jedan koji sudi." 12. A neki od stare{ina i pismoznanaca hrama do|o{e k Njemu govore}i: Za{to u~enici Tvoji u~e ljude da je protiv zakona jesti meso `ivotinja iako su prema Mojsijevoj Zapovesti prinete na `rtvu? 13. Jer je napisano: Bog re~e Noju: Strah i u{as obuze}e svaku `ivotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu {aka." (Pogl. 51, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mojsije nije zapovedio niti odobravao `rtvovanje `ivotinja. Ali nije se me{ao u satansku volju onih koji su hteli da jedu meso. On ih je u~io i upu}ivao da je greh kako jedenje, tako i `rtvovanje `ivotinja. Ali, po{to su tvrdoglavi Izraelci na tome insistirali, morao je Mojsije da }uti, jer su i Izraelci bili deca Bo`ja i imali su slobodnu volju. Oni su sve gledali iz ugla svog greha i zato su Mojsijevo }utanje tuma~ili kao odobravanje. Ja ispravljam: Re~i su simboli i menjaju zna~enje iz generacije u generaciju. Ono {to ljudi jedne generacije polo`e u re~, to je za njih zna~enje. Tako mnoge re~i u ovoj knjizi koju Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem, za vas koji `ivite u vremenu promene od starog ka Novom Dobu (1989) imaju ponovo druk~ije zna~enje nego u prethodnim epohama. Na primer, smisao slede}eg iskaza: "Bog re~e Noju: Strah i u`as obuze}e svaku `ivotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu {aka" jeste: strah i u`as obuzmu sve `ivotinje u polju, svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad padne u va{e ruke. Time se misli na ruke ljudi koji ne po{tuju `ivot i ubijaju. Shvatite: Svaka `ivotinja ose}a {ta ~ovek sa njom smera. U vremenu preokreta, u kojem Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem (1989) sadr`aj ove knjige, brutalnost prema `ivotinjskom i bi-

373

ljnom svetu dostigla je nezamislive razmere. @ivotinje i biljke pate zbog nemilosti ljudi. Mnogi ljudi ne samo da nemaju po{tovanja za sopstveni `ivot, nego ne po{tuju ni ~itavo Stvaranje. Kao posledica takvog ljudskog pona{anja ometene su, na primer, magnetske struje. Mnoge `ivotinje zbog toga ne mogu vi{e da se orijenti{u, naro~ito ptice selice koje lete u toplije krajeve. Zbog zaga|enja reka, jezera i mora, kao i Zemljine atmosfere, izumiru mnoge vrste `ivotinja i biljaka - u vodi, u vazduhu i na kopnu. Kako veliki deo ~ove~anstva i dalje `ivi u grehu, stari svet izumire - a sa njim umiru, u velikim patnjama, i mnogi ljudi koji ono prolazno smatraju jedinom stvarno{}u i koji se neodgovorno ophode prema celokupnom `ivotu. Ali Ja, Hrist, sve obnavljam. Novi svet je Moj svet, svet Hrista, koji Ja Jesam. U Novom svetu `ive}e ljudi koji su iznutra obnovljeni, dakle pro~i{}eni, i koji zemaljsko carstvo naseljavaju i izgra|uju prema Zakonu. Onaj ko bude ~itao Moje re~i u Novom Dobu, sazna}e tako o senkama i svetlim stranama starog sveta i o preokretu u Novo Doba. ^oveku u Novom Dobu stari gre{ni svet treba da slu`i kao opomena. Ko ovu knjigu sa tuma~enjima, ispravkama i produbljenjima pa`ljivo ~ita, sti~e uvid u zakon setve i `etve koji je nekada va`io na Zemlji. Novi ~ovek treba stalno ovoga da je svestan, po{to se u finomaterijalnim svetovima, u kojima jo{ `ive i optere}ene du{e, i dalje odvija `etva - posledice postavljenih uzroka. Jer ono {to je ~ovek posejao a nije na vreme o~istio ili jo{ nije otplatio, to }e on kao du{a `eti. Zato je dobro i va`no da ljudi Novog Doba poznaju procese koji se odvijaju u mestima ~i{}enja. Jer, kada du{e novih ljudi nakon smrti tela budu prolazile kroz velove svesti, sreta}e tamo one du{e koje jo{ imaju da otplate svoju setvu.

14. Isus im re~e: "Licemeri, dobro o vama i praocima va{im govora{e Isaija: Ovaj narod blizu Mi je svojim ustima i po{tuju Me usnama svojim, ali su srca njihova daleko od Mene, jer oni Me uprazno obo`avaju i u moje Ime u~e zapovestima ljudi kao bo`anskim u~enjima samo da po`ude svoje zadovolje.

374

15. A tako svedo~i i Jeremija kad ka`e o krvnoj `rtvi: Ja, Bog va{, ne zapovedih o tome kada iz Egipta izi|oste, ve} zapovedih ~estitost, dr`anje starih obi~aja, da pravednost negujete i smerno pred Bogom svojim hodite. 16. Ali vi Me ne slu{aste, a Ja vam od po~etka dadoh sve vrste semenja i plodove drve}a i ko{tice, za hranu i isceljenje ~oveka i `ivotinje." A oni na to reko{e: "Ti govori{ protiv zakona." 17. I On opet govora{e o Mojsiju: "Zaista, Ja ne govorim protiv Zakona, nego protiv onih koji zakon njegov pokvari{e, a u kojem vam on zbog tvrdo}e va{ih srca popusti. 18. Ali gle! Jedan je ovde ve}i no Mojsije!" I oni se rasrdi{e i uze{e kamenje da na Njega bace. Ali Isus pro|e posred njih; be{e sakriven pred nasiljem njihovim. (Pogl. 51, 14-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jo{ pre dve hiljade godina govorio Sam kao Isus iz Nazareta fariesjima i pismoznancima koji su se dr`ali samo slova a srce im je bilo u svetu, i zvao Sam ih licemerima. I prorok Isaija, koji je najavio Moj dolazak, govorio je sli~ne re~i kao i Ja u Isusu iz Nazareta. Sada, u prelomnom vremenu, govorim Ja, Hrist, preko Svog insrumenta Svojima, i moram i za dana{nje fariseje i pismoznance (1989) opet da upotrebim sli~ne re~i. I danas jo{ pou~avaju mnogi fariseji, pismoznanci, teolozi, poznavaoci Biblije i sve{tenici po slovu Biblije - i ponovo govore jedino njihova usta, a Mene opet slave samo svojim usnama i pobo`nim ili intelektualnim molitvama. Njihovo srce je isto tako daleko od Boga kao i za vreme Mog boravka na Zemlji, kao i pre, kad su veliki proroci donosili ljudima re~ Bo`ju. Mnogi "dostojanstvenici" pou~avaju danas u ime Svevi{njega i u Moje ime; ali njihove re~i nisu nadahnute ve~nom snagom jer oni sami nisu pro`eti Duhom istine. Vo|e slu`benih crkava koji pou~avaju u Moje ime, napravili su zgradu dogmi, gde se skrivaju da ne bi morali da pogledaju istini u o~i. U ovu zgradu dogmi pozivaju svoje vernike i obja{njavaju im u

375

Moje ime ove dogmati~ne verske postavke i obavezuju ih - pod pretnjom takozvanog ve~nog prokletstva - da ih se pridr`avaju. Ali, ova zgrada dogmi trula je i uru{ava se; sli~na je kuli od karata koju odr`ava samo spolja{nja mo} i spolja{nje bogatstvo, a ne Ja, Hrist koji Jesam carstvo unutarnjeg. Hiljadama godina zloupotrebljavano je ime Ve~noga u mnogim strukturama mo}i, za ljudske mahinacije. Od Mog "Svr{eno je" zloupotrebljava se i Moje ime - Hrist - tako {to je Moje u~enje, kojim Ja pozivam da Me slede, uzidano u zgradu dogmi. Tako mo`e da se ka`e: satana ~ula zloupotrebljava ime Jedinoga, Svetoga, Ve~noga i ime Njegovog Sina, da bi zaveo ljude. Ali svi la`ni cvetovi ljudskih mahinacija venu, jer Ja ljudima donosim unutarnji `ivot; to su koraci Unutarnjeg puta, na kojem ne va`e ni dogme ni ljudski zakoni, ve} samo Zakon kojem Sam Ja jo{ kao Isus iz Nazareta u~io i koji Sam Svojim primerom i `iveo: univerzalni, ve~ni Zakon, Bog. Po{to svaki ~ovek ima slobodnu volju, i pre Mog dolaska na Zemlju morali su veliki proroci da se uzdr`avaju kada je narod `eleo ne{to drugo od onoga {to je bila Bo`ja volja koju su oni objavljivali. Pre Mog boravka na Zemlji mnogobo{tvo je bilo jo{ veoma `ivo me|u ljudima a tako i krvna `rtva. Zato su neki proroci morali da ~ine ustupke - ponekad da ne bi kr{ili slobodnu volju ljudi, ponekad da bi ih kroz samospoznaju doveli do istine. A ovo je ~esto zna~ilo bol i patnju, sve dok ljudi ne bi krenuli putem ka Onome koji je u sve vekove. Svaki ustupak sadr`i jedan tzv. period milosti. U njemu ~ovek dobija Bo`ju snagu da {to br`e savlada ono {to je jo{ ljudsko. Ako on to ne iskoristi nego i dalje gre{i, onda }e po isteku ovog perioda morati da podnese i proprati sve {to je protivzakonito posejao a jo{ nije okajao. Ko postupa protiv Boga, protiv Zakona `ivota, mora da podnese ono {to je posejao. [to seljak poseje u svoje polje to on i `anje, i {to ~ovek u polje svoje du{e unese to }e i `eti. Iskazom "dr`ati se starih obi~aja" misli se na slede}e:

376

^ovek treba da se dr`i svog vremena za molitvu i da se svakodnevno trudi da mu molitve budu plodne, tako {to }e ostvariti ono za {ta se moli. Onda }e on i Deset zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona, sve bolje da razume i da ispunjava, i tako }e i sazrevati u sveobuhvatni, univerzalni Zakon, Boga.

377

52. POGLAVLJE Isus obja{njava Svoju preegzistenciju Verovati zna~i razumeti Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispunjava Zapovesti, spoznaje i do`ivljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12)

1. A jednom opet govora{e Isus: "Zaista, zaista vam ka`em, i ko se pridr`ava Mojih re~i, ne}e videti smrti doveka." Tada Mu reko{e Jevreji: "Sad vidimo da je |avo u Tebi." (Pogl. 52, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta govorio Sam `ivu re~ nadahnutu Duhom Bo`jim. Ko tu `ivu re~, `ivot iz Boga, `ivi, ne}e videti smrti, jer on gleda u ve~ni `ivot i svla~i samo svoj fizi~ki omota~, koji je od zemlje i opet se vra}a zemlji. Shvatite: Zemaljsko telo pripada zemlji jer je od zemlje. Duhovno telo pak pripada Bogu, jer je iz Boga. Ko gleda samo na raspadljivo telo, ne razume Moje re~i, jer je za njega samo zemaljski `ivot - `ivot. Istinski `ivot pak jeste Bog, i duhovno telo je iz Boga, ve~ne struje; u Njemu se ono kre}e i nikada ne umire. Du{a mo`e dugo da ostane u mraku ako je ~ovek samo mra~no mislio, govorio i postupao. To je onda duhovna smrt, jer optere}ena du{a gleda samo na ono raspadljivo i to smatra pravim `ivotom. Ali svi oni koji posve}uju svoj `ivot Bogu, tako {to plemenito misle, ~isto govore i zakonito postupaju, nose u sebi Svetlost, i oni }e nakon smrti tela u}i u Svetlost, dakle ne}e ostati u tmini, duhovnoj smrti. Ko se dakle pridr`ava Bo`jeg Zakona, re~i iz Boga, ne}e okusiti duhovnu smrt, jer on ve} u zemaljskom ruhu `ivi u Bogu.

378

Fizi~ko telo samo je omota~ duhovnog tela; ono ne mo`e da `ivi bez duhovnog tela, du{e, u kojoj je izvor `ivota, strujanje iz @ivota, Boga. Duhovni ~ovek, koji gleda jedino na Boga, tako {to se pridr`ava Njegove re~i i ispunjava Zakon `ivota, svoj }e omota~, svoje fizi~ko telo, svu}i kad za to do|e njegovo vreme u kojem ono opet postaje zemljom. Samo |avo ocrnjuje svog bli`njeg. Ko sam jo{ robuje satanskom taj to podme}e i svom bli`njem. Ko pak stoji u svetlosti Istine, taj sve vreme gleda na dobro jezgro u bli`njem, na Istinu, i on }e mu nesebi~no slu`iti u pomagati. On, dodu{e, ne}e zatvarati o~i pred onim mra~nim, ali }e ga posmatrati iz svetlosti Istine, i kad se ono poka`e on }e ga i osloviti.

2. Avram je umro i proroci, a Ti govori{: Ko se Moje re~i pridr`ava ne}e okusiti smrti doveka. Zar si Ti ve}i od oca na{eg Avrama, koji je umro? A i proroci pomre{e. Za koga se Ti izdaje{?" 3. A Isus odgovori: "Ako Ja Sebi samome odajem ~ast, onda Moja ~ast nije ni{ta. Otac je Moj onaj koji Mi odaje ~ast, za koga vi govorite da je Bog va{. I ne poznajete Ga, ali Ja Ga znam. Kad bih rekao: Ja Ga ne poznajem, bio bih la`ov kao i vi. Ali Ja poznajem Sve-Svetoga i Mene Ve~ni poznaje. (Pogl. 52, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko samo govori o Bogu a ne pridr`ava se Bo`jih Zakona, taj ne poznaje Boga, jer je Bog unvierzalni, ve~ni, sveprisutni Zakon ljubavi. I on Boga, Zakon, ne}e druga~ije ni do`iveti. Zakon ljubavi i `ivota u svakoj je du{i i u svakom ~oveku. Zato ~ovek mo`e samo u sebi samome da iskusi Bo`je zakone i da se kroz ispunjavanje Njegovih zapovesti pribli`i Bogu u sebi. Svaki ~ovek mo`e da iskusi Boga u sebi i mo`e da Ga do`ivi na sebi ako ose}a, misli, govori i postupa po Zakonu `ivota - dakle nesebi~no.

379

U svemu {to iz ~oveka nesebi~no izlazi, deluje Bog. Ko je nesebi~an, taj do`ivljava Boga i bi}e svestan i svog bogosinovstva ili bogok}erinstva. Izraz "odavati ~ast" zamenite re~ju "po{tovati". ^ast pripada jedino Bogu. Izraz "odavati ~ast" imala je u pre|a{njim vremenima druga~ije zna~enje nego danas (1989). Zato bi trebalo da se trudite da u svakom iskazu shvatite smisao, da biste na{li prasmisao @ivota, ve~ni Zakon, koji ima duboke korene u svakom iskazu. To je pak mogu}e samo ~oveku koji se svakodnevno trudi da ispunjava Bo`je zapovesti. Ko Bo`ju Re~ shvata samo prema slovu, taj }e i danas misliti i govoriti kao nekada pismoznanci i njihovi sledbenici.

4. Avram, va{ otac, radovao se da vidi Dan Moj. I vide ga i obradova se." Onda Mu reko{e Jevreji: "Jo{ nema{ ni ~etrdeset i pet godina, a Avrama si video?" 5. Isus im re~e: "Zaista, zaista vam ka`em: Pre nego {to Avram be{e, JA SAM." 6. I re~e im: "Sve-Sveti vam je slao mnoge proroke, ali vi se digoste protiv njih jer stado{e na put po`udama va{im, i neke naru`iste, a druge ubiste." 7. Tada uze{e kamenje da bace na Njega. Ali Isus be{e sakriven i otide odatle prema hramu, posred njih, i opet se udalji a da Ga oni ne vide{e. 8. Kad u~enici Njegovi ponovo behu sa Njim na jednom pustom mestu, upita ga jedan o Carstvu Bo`jem, i Isus im govora{e: 9. "Kao {to je gore, tako je i dole. Kao {to je unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna tako je i sleva. Kao {to je spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim. I kako je sa ~ovekom, tako je i sa `enom. Kada se ovo spozna, ugleda}ete Carstvo Bo`je. 10. Jer u Meni nije ni mu{ko ni `ensko, ali oboje su jedno savr{eno u vaseljeni. @ena nije bez mu`a, niti je mu` bez `ene. 11. Mudrost nije bez ljubavi, niti je ljubav bez mudrosti. Glava nije bez srca, niti je srce bez glave, u Hristu, koji se izmiruje. Jer Bog

380

stvori sve po broju i te`ini i meri, sagla{avaju}i jedno sa drugim. (Pogl. 52, 4-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bog je svejedinstvo. Ve~nost je beskona~ni kristal koji svetli u bezbroj faseta. Re~i "Kao {to je gore, tako je i dole. Kao {to je unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna, tako je i sleva. Kako je spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim", date su ljudima radi boljeg razumevanja. Ali onaj ko je u{ao u carstvo unutarnjeg, zna i do`ivljava u sebi: du{i pro`etoj svetlo{}u Bo`jom tri dimenzije ne zna~e ni{ta. Shvatite: Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno. Trodimenzionalne forme postoje samo u materiji; u njoj postoji gore i dole, unutra i spolja, desno i levo, spreda i pozadi, veliko i malo. U Bogu je @ivot mo}ni kristal koji svetluca u bezbroj faseta. On zra~i i u njegovom je zra~enju sve o~igledno. On ne poznaje nikakvo ograni~enje. On zra~i bezgrani~no, jer je ve~nost bezgrani~na. U tebi, o ~ove~e, jeste sve - ono najmanje i ono najve}e. U tebi se ispunjava svaki bo`anski impuls, svako bo`ansko praose}anje i svaka bo`anska misao. [to je spreda, pozadi, gore i dole, desno i levo, to je u tebi. Tako je u tebi samome o~igledno sve {to jeste. Ono {to jeste, to je ve~no - i ve~no ostaje o~iglednim u duhovnom bi}u i u ~itavom Stvaranju. Re~i su pojmovi. Tako se ljudima i Unutarnji `ivot mora re~ima izraziti. Sve {to zra~i iz ~istog bi}a, iz Boga, beskona~nost, poprima lik i oblik u ~itavom univerzumu. I kada se ka`e "veliko" i "malo", misli se na korake evolucije duhovnih formi u ~istom Postojanju. Jedna iskra Svetlosti prima formu i oblik i postepeno postaje snaga svemira, aktivno zra~enje; iz nje proizlazi duhovno telo koje je jedno sa prazra~enjem, sa zra~enjem ve~nosti. Ko svoj `ivot posve}uje Bogu i ~isti svoju du{u, taj je svega toga ponovo svestan jer onda opet `ivi u Svesti, u Bogu.

381

Bog je Otac-Majka prinicip za sve i u svim duhovnim bi}ima. Ve~ni Otac, koji je i Majka, darovao je i daruje svakom od Svoje dece svezra~enje, esenciju beskona~nosti, kao nasle|e. Re~ju "daruje" nazna~ene su sve daljnje snage evolucije, u kojima se opet duhovno stvaraju duhovna bi}a kroz Otac-Majka princip u duhovnim bi}ima. Svi oni primaju od Ve~noga ~itavu beskona~nost kao nasle|e. Shvatite: duhovno telo je komprimovani ve~ni Zakon, Bog. Ono se sastoji od esencije svemira, u kojoj se kriju sve fasete beskona~nosti. U Zakonu, Bogu, nema `enskog i mu{kog pola. Bog je stvorio pozitivni, davaju}i princip iz Svog O~inskog zra~enja - i negativni, primaju}i princip iz Svog Maj~inskog zra~enja. Duhovna bi}a su ili pozitivni ili negativni principi. U svezra~enju, a tako i u dualitetu, jesu dvoje - a ipak su jedno u svemiru, jer oboje u skladu sa strujom ve~nog Zakona ose}aju i u njoj `ive. Oboje, i davaju}i i primaju}i princip, ve~no su jedno. Primaju}i princip nije bez davaju}eg, a davaju}i princip nije bez primaju}eg. Re~eno ljudskim jezikom: `ena i mu{karac ve~no su jedno. U tom jedinstvu deluju; u tom jedinstvu nastaju duhovna ra|anja iz principa davaju}eg i primaju}eg, iz Otac-Majka principa koji je aktivan u svakom duhovnom bi}u. Bo`ji zakoni sadr`ani su u onom velikom, dakle potpuno aktivnom zra~enju, kao i u najmanjem, prvom koraku evolucije. Sve je u svemu: U zraku Reda su zraci Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Strpljivosti, Ljubavi i Milosr|a. U zraku volje su Red, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost, Ljubav i Milosr|e. Isto je i sa zracima Ozbiljnosti, Strljivosti, Ljubavi i Milors|a. Sve snage su, dakle, sadr`ane u svakoj snazi. Sve u svemu, ove snage izgra|uju svezra~enje, Boga, mo}ni univerzalni kristal ve~nosti. Re~ima "Jer Bog stvori sve po broju i te`ini i meri, sagla{avaju}i jedno sa drugim" izra`eno je svezra~enje: sve u jednom. Dakle, sve je u svemu.

382

12. U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju. Ako ih ne razumeju, onda one i nisu za njih. Jer verovati zna~i razumevati, ne verovati zna~i ne razumevati." (Pogl. 52, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju" treba da zna~i: Istinu mo`e da shvati, dakle da je razume, samo onaj ko te`i istini.Samo verovanje ne shvata istinu, jer je verovanje tek korak prema istini, ali ne i istina sama. Ko veruje, taj najpre prihvata re~ istine. A tek onaj ko je ostvaruje, razume}e istinu, jer kroz ostvarivanje istine on nalazi istinu, Zakon, Boga. Verovati, dakle, zna~i: prvo prihvatiti istinu. A ostvarivanje onoga u {ta se veruje vodi razumevanju istine.

383

53. POGLAVLJE Isceljenje slepog od ro|enja Pitanje sadukeja o uskrsnu}u Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spolja{nji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). O`eniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom (7-11)

1. Jednoga dana sretne Isus ~oveka koji be`e slep od ro|enja. I zapita{e ga u~enici Njegovi govore}i: "U~itelju, ko sagre{i, on ili roditelji njegovi, {to se rodi slep?" 2. Isus odgovori: "[ta zra~i to da li sagre{i on ili roditelji njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju? Meni valja ~initi dela Oca Mojega koji Me posla, dok je dan; dolazi no} kad niko ne mo`e delovati.. Dok Sam u svetu, svetlost Sam svetu." (Pogl. 53, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "[ta zna~i to da li sagre{i on ili roditelji njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju?" zna~e: Ne treba da gledate na greh i da se pitate ko je zgre{io. Niko ne mo`e otpla}ivati za drugoga - osim kad ne~ija du{a do|e u ovaj svet da bi trpela za nekog drugog. Kad su ljudi, me|utim, grehom me|usobno vezani, onda su svi odgovorni za taj greh, na primer roditelji i dete. Onda oni zajedni~ki otpla}uju ono {to su zajedni~ki i prouzrokovali. Shvatite: svakom ~oveku je svaki dan dat da bi delove svojih grehova i gre{aka spoznao i da bi se pokajao. Zato niko ne treba da pita ko je, kada ili gde po~inio greh. Du{a je sada u zemaljskom bivstvovanju da bi o~istila ono {to se ~oveku pokazuje kroz znakove dana ili kroz bolest, patnju, nesre}u, slepilo ili kroz mra~ne misli, re~i i dela. Ja Sam svetlost sveta. Ko spoznaje, kaje se i svoje ljudsko Meni predaje i Meni prepu{ta, i tako koristi dane, `ive}e u Meni i kroz Mene }e uskrsnuti, jer Ja Jesam ve~ni dan.

384

Ako ~ovek nije koristio dane, onda }e se na njega sru~iti no} du{e i onda }e i du{a i ~ovek da pate. Zato koristite trenutke dana, jer svaki trenutak Jesam Ja, ve~nost. Onaj ko koristi trenutke, taj `ivi u Meni i on }e imati mir i posti}i }e isceljenje.

3. Rekav{i ovo, On pljunu na zemlju, i pome{av{i zemlju s pljuva~kom na~ini smesu te premaza o~i slepome. I re~e mu: "Idi i umij se u jezeru Siloe" ({to zna~i: poslat). I on ode i umi se, i do|e gledaju}i. 4. A susedi i koji ga bejahu videli pre da je slep, reko{e: "Nije li ovo onaj {to je sedeo tu i prosio?" Neki reko{e: "On je", a neki opet: "Nalik je na njega." Ali on sam re~e: "Ja sam." 5. Onda ga zapita{e: "Kako ti se o~i otvori{e?" On odgovori:"^ovek koji se zove Isus na~ini blato, i premaza o~i moje, i re~e: Idi i umij se u jezeru Siloe. I ja otidoh onamo i umih se, i progledah." 6. Na to ga upita{e: "Gde je On?" I on re~e: "Ne znam gde je Onaj koji me isceli." (Pogl. 53, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo kazivanje o blatu i pljuva~ki simbolizuje spolja{nje isceljenje. Shvatite: Mnogo toga {to je o Meni kao Isusu iz Nazareta re~eno i napisano, nije se desilo doslovno onako kako je napisano. Tako su i ovde blato i pljuva~ka simboli za to da zemlja i sve {to na njoj raste, biljke i plodovi, i voda, isceljuju i ~iste kada uzrok bolesti ne doti~e vi{e iz du{e, ve} samo jo{ obele`ava telo. Kad du{a preda uzrok telu kao posledicu, i kada novi uzroci vi{e ne doti~u, onda mo`e da usledi i isceljenje spolja, preko zemlje i preko svega {to ona ra|a, dakle i preko vode, koja ~isti i koja sadr`i mnoge lekovite supstance. Pitanje: "Gde je On?" pokazuje da mnogi ljudi gledaju samo na pomo} spolja i da ne shvataju snage unutarnjeg isceljenja. Ne tra`ite, dakle, pravog iscelitelja du{e i tela me|u ljudima; ne tra`ite ga na

385

ovom ili onom mestu. Ako ho}ete da ga na|ete, po|ite u svoje unutarnje. Tamo Sam Ja, Hrist Bo`ji, Spasitelj, unutarnji lekar i iscelitelj. Molite se, pokajte se i izmirite, oprostite i molite za opro{taj i popravite, ako ste svom bli`njem na{kodili - i onda }ete i vi isto ili sli~no do`iveti kao i ljudi u onom vremenu u kojem Sam Ja kao Isus me|u njima boravio. Sin Bo`ji, Hrist Bo`ji, uskrsnuo je, i snaga Hrista Bo`jeg uro|ena je u svaku du{u, tako da ova mo`e isto ili sli~no da do`ivi i dobije kao i ljudi i du{e u vremenu Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta. Shvatite: Ja Sam Hrist, va{ Spasitelj i utira~ puta ka ve~nom postojanju, ka sjedinjenju sa ve~nim Ocem. A Ja Sam i va{ unutarnji lekar i iscelitelj - snaga koja vas mo`e osloboditi bolesti, nevolje, patnji i bola, i jada.

7. Onda pristupi k Isusu nekoliko sadukeja koji poricahu da ima vaskrsenja, i reko{e Mu: "U~itelju, Mojsije je napisao kada nekome umre brat koji ima `enu ali je bez dece, onda on treba da uzme `enu njegovu i podigne potomstvo bratu svojemu. 8. Behu, dakle, {estorica bra}e, i prvi uze `enu, i umre bez dece. I uzme je drugi za `enu i umre i on bez dece. I tre}i je uze isto tako, sve do {estoga, i ne ostavi{e dece iza sebe. Naposletku umre i `ena ona. 9. O vaskrsenju dakle, kome }e ona pripasti? Jer {estorica je ima{e za `enu." 10. Onda odgovori Isus i re~e im: "@ena sa {est mu`eva ili mu` sa {est `ena, isto je. Jer `ene se i udaju deca ovoga sveta. 11. Ali koji dostojni budu da vaskrsenje iz mrtvih do`ive, niti }e se `eniti i udavati, niti }e dati da ih `ene i udaju, niti pak mogu ikada umreti, nego }e biti kao an|eli jer su deca Bo`ja, deca vaskrsenja. (Pogl. 53, 7-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

386

Shvatite: Deca ovoga sveta prose jedni druge i dopu{taju da budu pro{ena, i `ene se i udaju. Isprositi i biti ispro{en i `eniti se i udavati, zna~i: uzimati drugoga i dozvoliti da bude{ uzet i `iveti onako kako svet `ivi: u grehu. Ali oni koji ne po{tuju samo zemaljske zakone o sklapanju braka, nego se ven~avaju pred Bogom, oni se odlu~uju za Duh a ne za telo. Oni su sa Bogom sklopili savez za svoj zemaljski brak. Ven~avanje zna~i povezivanje u Bogu i sa Bogom. To je, dakle, savez sa Bogom. U ve~nom postojanju svi su bra}a i sestre. Ven~avanje pred Bogom zna~i: bratstvo i sestrinstvo i unutarnju vernost. ^ak i kad na Zemlji ra|aju decu, oni ostaju u Duhu Gospodnjem brat i sestra. Kad se du{a o~isti i oslobodi od svog optere}enja, onda }e ona posle smrti zemaljskog tela, kao duhovno bi}e, opet u}i u Nebo i vrati}e se svom dualu i sa njim }e u Duhu Bo`jem ovaplo}ivati jedinstvo - onako kako je u njima zapisano zanavek.

12. A da }e mrtvi vaskrsnuti, posvedo~i ~ak i Mojsije kod grma, kad pozva Boga i kad mu Bog re~e: Ja Sam Bog Avramov, Isakov i Jakovljev. A Bog nije Bog mrtvih, nego `ivih. Jer svi `ive kroz Njega." (Pogl. 53, 12)

387

54. POGLAVLJE Saslu{avanje slepog od ro|enja U~enici kao Hristovo duhovno telo Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju sve je u svemu sadr`ano i jednako va`no (17-24)

1. Onoga koji pre be{e slep odvedo{e farisejima. A be{e sabat kad Isus zame{a glinu i otvori o~i njegove. 2. Onda ga i fariseji upita{e kako primi svetlost o~inju. A on im re~e: "Premaza mi o~i blatom, umih se i progledah." 3. Neki od fariseja reko{e: "Taj ~ovek nije od Boga jer se ne dr`i sabata." Drugi opet reko{e: "Kako mo`e gre{an ~ovek takva ~udesa ~initi?" I bi nesloga me|u njima. 4. Onda opet reko{e slepome: "[ta veli{ ti o Onome koji otvori o~i tvoje?" On re~e: "Prorok je." 5. Ali Jevreji ne verovahu da on be{e slep i da je progledao, i pozva{e onda i roditelje njegove. 6. I ispitiva{e i njih govore}i: "Je li ovo sin va{ za koga ka`ete da se rodi slep? Kako dakle sada vidi?" Roditelji njegovi odgovori{e im i reko{e: "Znamo da je ovo sin na{ i da se rodi slep; a kako sada vidi, ne znamo; i ko mu o~i otvori, ni to ne znamo. On je dovoljno star, pitajte njega, neka sam ka`e za sebe." 7. Ovo reko{e roditelji njegovi jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji ve} bejahu dogovorili da svaki koji Ga prizna za Hrista bude izba~en iz sinagoge. Zato reko{e roditelji njegovi: "Punoletan je, pitajte njega samog." 8. Onda opet pozva{e onoga ~oveka koji be{e slep i reko{e mu: "Odaj ~ast Bogu: mi znamo da je taj ~ovek gre{nik." On odgovori i re~e: "Je li gre{nik ili ne, ja ne znam; ali jedno znam, da bejah slep a sada sam vide}i." 9. Onda ga ponovo upita{e: "[ta ti u~ini? Kako otvori o~i tvoje?" On im odgovori: "Ja vam ve} kazah, ali vi ne ~uste. [ta opet ho}ete da ~ujete? Da ne}ete i vi da postanete u~enici Njegovi?"

388

10. Oni ga izgrdi{e i reko{e: "Ti si Njegov u~enik, a mi smo u~enici Mojsijevi. Mi znamo da je Bog govorio sa Mojsijem. A odakle je ovaj, ne znamo." 11. ^ovek odgovori i re~e im: "Eto, to i jeste ~udo, da vi ne znate otkuda je On, a On ipak otvori o~i moje. A znamo da Bog ne slu{a gre{nike. 12. Nego ko se Boga boji i Njegovu volju vr{i, toga Bog slu{a. Otkada je sveta jo{ se nije ~ulo da neko slepom od ro|enja o~i otvori. Kad ~ovek ovaj ne bi bio od Boga, on ne bi mogao ni{ta u~initi." 13. Odgovori{e mu i reko{e: "Ti si se rodio sav u gresima, a nas ho}e{ da u~i{?" I istera{e ga napolje. 14. ^u Isus da ga istera{e; i kad ga na|e, re~e mu: "Veruje{ li ti u Sina Bo`jeg?" On odgovori i re~e: "Gospode, koji je to, da verujem u Njega?" 15. Isus mu re~e: "Dvaput si ga video, i On je ovaj koji sa tobom govori." A on re~e: "Gospode, verujem." I pokloni Mu se. 16. A Isus re~e: "Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe." I ~u{e ovo neki od fariseja koji behu kraj Njega i reko{e Mu: "Pa zar smo i mi slepi?" (Pogl. 54, 116) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite smisao onoga {to je napisano - i spozna}ete da su duhovno slepi i njihove slepe vo|e u svim vremenima reagovali slepo. I u dana{njem vremenu (1989) reaguju ti duhovno slepi i njihove slepe vo|e kao i u vreme Mog `ivota na Zemlji - slepo. Oni ne poznaju istinu i zato ne mogu da primenjuju ni Bo`je zakone. Ko pak poznaje Bo`je zakone jer `ivi u istini, on vidi i mo`e mnogo toga iz istine da ~ini. A ko je duhovno slep jer dopu{ta da ga zaslepi ovaj svet i stoga `ivi u grehu, taj osu|uje, odbacuje i okrivljuje za zlo one koji iz istine govore i delaju.

389

"Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe" zna~i: Ja Sam do{ao u svet da bi se pravednost Bo`ja otkrila kroz ostvarivanje ve~nog Zakona. Ko u svom zemaljskom telu ne ispunjava pravednost Bo`ju, taj se prepu{ta sopstvenom sudu i biva sam svoj sudija - jer on `anje ono {to je posejao. Hrist pokazuje ljudima put ka Bogu jer On je njihov Spasitelj. Oni voljni, koji se trude da `ive Bo`je zakone, vide}e @ivot, jer sve se odvija u du{i ~ovekovoj. Iz du{e teku svetlost i senka - ono {to je sama sebi natovarila. Ko rastvara senke preko Mene, Spasitelja, na njemu }e blagoslov postati o~igledan, i ko se izvoru bo`anstvenosti pribli`i, njemu ni{ta ne}e ostati skriveno. Oni pak koji veruju da vide jer pou~avaju jevan|elju, slepci su jer ne `ive po njemu. Oni dr`e velike besede i govore o Bo`jem Zakonu i o delovanju Mojsijevom. No oni u stvari ne poznaju ni Zakon Bo`ji ni zapovesti Bo`je preko Mojsija: Ko o Bogu samo govori, taj nije u Bogu i stoga je duhovno slep. Onaj koji vidi, ispunjen je Bogom jer on `ivi u Bogu.

17. Isus do|e na jedno mesto gde rastija{e sedam palmi i okupiv{i oko Sebe u~enike Svoje, svakome od njih dade po jedan broj i jedno ime za koje zna{e samo onaj koji ih primi. I re~e im: "Stojte kao stubovi u ku}i Bo`joj i izvr{avajte zapovesti prema brojevima koje primiste." 18. I oni se postavi{e oko Njega grade}i ~etvorougao i zbrajahu brojke, ali im ne pola`a{e za rukom. I reko{e: "Gospode, mi to ne umemo." A Isus re~e:"Nek onaj koji je najve}i izme|u vas bude jednak onom najmanjem, i znak prvoga da bude jednak znaku poslednjega." 19. I oni u~ini{e tako i gle, u svakom pogledu be{e jedinstvo, a ipak svako ima{e razli~it broj, i jedna strana be{e kao i druga, i gornja be{e kao donja, i unutra{nja be{e kao spolja{nja. I re~e Gospod: "Dosta je. Takva je dakle ku}a mudroga graditelja. ^etvorougaona i savr{ena. Mnogo je soba u njoj, ali je samo jedna ku}a. 20. Posmatrajte opet telo ~ovekovo koje je hram Duha. Jer telo je jedno sa glavom, i sve je to jedno telo. I ono ima udove mnoge, ali svi

390

zajedno jedno su telo, i svime vlada i upravlja Duh. Tako je i u Carstvu Bo`jem. 21. I glava ne govori grudima: ne treba{ mi, niti desna govori levoj ruci ne treba{ mi, niti levo stopalo desnome ne treba{ mi; nit govore o~i u{ima ne trebamo vas, niti usta nosu ne treba{ mi. Jer Bog svaki ud postavi onde gde je to najbolje. 22. Ako bi glava bila celina, gde bi bile grudi? Ako bi utroba bila najva`nija, gde bi bila stopala? [tavi{e, ove udove koje neki smatraju manje vrednim po{tovanja, opremi Bog najve}om ~a{}u. 23. A delovi koje neki smatraju nelepim, njima je utolio vi{e ljupkosti dato, da bi se jedni za druge brinuli; tako, pate svi udovi ako samo i jedan od njih pati, i ako se jedan od udova po{tuje, raduju se tome svi drugi udovi. 24. A vi ste Moje telo; i svako od vas jedan je naro~iti deo Mene, i svakom od vas dajem mesto koje mu odgovara, jednu glavu iznad svih i jedno srce kao sredi{te svih, da nigde praznine nema, da kao i va{a tela, va{e du{e i duh va{, i vi slavite Sve-Oca kroz Duha Svetoga, koji deluje u svima i kroz sve." (Pogl. 54, 17-24) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta, kao otelovljeni Hrist Bo`ji, pozivao Sam se uvek na ~itav ve~ni Zakon, jer: sve je sadr`ano u svemu - najmanje u velikoj celini, a velika celina kao esencija u najmanjem. Kad mudrac govori o jednom aspektu @ivota, onda on i u aspektu vidi celinu, dakle sve zakone @ivota. Sedam palmi simbolizuju sedam osnovnih snaga Bo`jih, od Reda do Milosr|a. U jednoj osnovnoj snazi aktivne su sve druge osnovne snage. To je velika celina, Svezakon Bog, u kome je sve u svemu sadr`ano. Bilo broj, bilo ime - sve je u svemu sadr`ano. Ponavljam: U najve}em je najmanje koje `ivi i deluje u ciklusu evolucije, i u prvim koracima evolucije ve} je sadr`ano ono veliko, potpuno zrelo.

391

Dakle, kao {to je svaki organ i svaki i najmanji element tela od zna~aja, tako je i u Carstvu Bo`jem i ono najmanje od zna~aja, jer ono sadr`i sve aspekte beskona~nosti. U kosmi~kom postojanju nema ni~eg {to ne bi imalo zna~aja, zato {to ono veliko kao sveobuhvatni Zakon postoji i u najmanjem, a to najmanje, koje se razvija ka velikome, ka potpuno razvijenom bo`anskom Zakonu, ve} jeste u ovom velikom, sveobuhvatnom aktivnom Zakonu. Ko oslovi ono najmanje, koje je u procesu evolucije na putu ka velikome, on time istovremeno oslovljava ono veliko, potpuno razvijen Zakon, Boga. Na ovaj ~udesan, apsolutno savr{en na~in stvorena je ku}a univerzalnog graditelja: beskona~nost. Zato i ne postoje ni gore ni dole, ni pozadi ni spreda, ni desno ni levo, ni siroma{tvo ni blagostanje, ni malo i bezna~ajno niti veliko koje se izdi`e iznad svega. Bog je jednakost, sloboda i jedinstvo. U ve~nom postojanju nema ni gospodara ni slugu. Sva bi}a Svetlosti bra}a su i sestre, deca jednog Oca, koji je jedini gospodar @ivota, Stvoritelj Neba i Zemlje.

392

55. POGLAVLJE Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu ku}u - Moje ovce poznaju Moj glas Ja vodim ovce u ve~ni Zakon Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16)

1. Jednog dana prola`a{e pastir neki gone}i svoje stado u tor. I Isus uze jedno jagnje{ce u naru~je Svoje i govora{e mu s puno ljubavi, privijaju}i ga na Svoje grudi. I On re~e u~enicima Svojim: 2. "Ja Sam pastir dobri i Ja poznajem Svoje ovce i one Mene poznaju. I kao {to Mene Otac poznaje, i Ja poznajem ovce Svoje i `ivot Svoj pola`em za ovce. A Ja imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih Mi valja privesti, i ~u}e glas Moj, i bi}e jedno stado i jedan pastir. 3. Ja `ivot Svoj pola`em da ga opet primim. Niko Mi ga ne uzima, nego ga Ja sam pola`em. Mo} imam Svoje telo odlo`iti, i mo} opet uzeti ga. 4. Ja Sam pastir dobri; dobri pastir izgoni stado svoje na pa{u, on uzima jagnjad u ruke svoje i nosi ih na grudima svojim i ne`no vodi one koje o~ekuju mladunce. Pastir dobri i svoj `ivot pola`e za ovce. 5. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, kad vidi vuka gde dolazi, ostavlja ovce i be`i. I vuk razgrabi ovce i ra{trka ih. Najamnik be`i jer je najamnik i ne mari za ovce. 6. Ja Sam vrata; i koji u|u kroza Me bi}e spaseni i ulazi}e i izlazi}e i pa{u }e nalaziti. Zlotvor ne dolazi osim da krade, ubija i razara. Ja do|oh `ivot da imate i puno obilje. 7. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama kome vratar otvara, i ovce ~uju glas njegov i on zove ovce svoje po imenu i izvodi ih napolje, i zna koliko ih je na broju. 8. I kad On ovce svoje pusti napolje, ide pred njima i ovce idu za njim; jer one poznaju glas njegov. A za tu|inom ne}e po}i, nego be`e od njega; jer one ne poznaju glas tu|inaca."

393

9. Isus im kaza ovu slikovitu pri~u; ali oni ne razabra{e o ~emu im On govora{e. I re~e im Isus jo{ jedared: "Moje ovce ~uju Moj glas, i Ja njih poznajem, i one idu za Mnom. Ja im dajem `ivot ve~ni. I nikada ne}e propasti, i niko Mi ih ne}e iz ruke Moje otrgnuti. 10. Otac Moj, koji ih Meni dade, ve}i je od svega; i niko ih ne mo`e iz ruke Oca Mojega oteti. Ja i Otac Moj jedno smo." 11. Na to podigo{e Jevreji kamenje da Ga kamenuju. Isus ih upita: "Mnoga dobra dela Oca Mojega u~inih vam, za koje od tih dela Me kamenujete?" 12. Jevreji Mu odgovori{e: "Ne kamenujemo mi Tebe za dobro delo, nego zbog hule na Boga; i {to, ~ovek budu}i, jednak se pravi{ Bogu." Odgovori im Isus: "Zar Ja rekoh da Sam jednak Bogu? Ne, ali Sam jedno sa Bogom. Ne stoji li u Pismu napisano: Ja rekoh: bogovi ste? 13. I kad On dakle one naziva bogovima kojima re~ Bo`ja bi data, a {to je u Pismu napisano ne mo`e se ukinuti, za{to onda vi govorite Onome koga Otac posveti i posla u svet: 'Huli{ na Boga' jer ka`em: Ja Sam Sin Bo`ji i zato Sam jedno sa Sve-Ocem? 14. Ne ~inim li dela Oca Svojega, ne verujte Mi; ali ako ih ~inim, verujte onda bar tim delima ako Meni ne}ete da verujete, da biste spoznali i poverovali da je Duh velikog Oca u Meni i Ja u Mom Ocu." 15. Zato opet gledahu da Ga uhvate, ali On im izma~e iz ruku i otide opet preko Jordana, na mesto gde Jovan isprva kr{tava{e, i ostade onde. 16. I mnogi do|o{e k Njemu i govorahu: "Jovan ne u~ini nijedno ~udo; ali sve {to kaza Jovan za ovoga ~oveka istina je. On je taj prorok koji treba da do|e." I mnogi poverova{e u Njega. (Pogl. 55, 116) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Dobri Pastir poznaje sve Svoje ovce jer su one deo Njega. I ovce koje poznaju glas Pastira, slede Ga.

394

Glas Dobrog Pastira Hrista ve~ni je Zakon Ljubavi. Onaj ko ga se pridr`ava poznaje Zakon ljubavi pa tako i glas Zakona, glas Pastira, Hrista. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam dao Svoj zemaljski `ivot za sve ljude. Kao Hrist Bo`ji dao Sam Svoje bo`ansko nasle|e da bi ono bilo oslonac i put svim du{ama i ljudima na putu ka O~evoj ku}i. Po{to sada u svim du{ama i ljudima svetli iskra Spasenja, svetlosni zrak Mog duhovnog nasle|a, nalaze tako svi ponovo put ka ve~nom Ocu. Kad je u du{i Spasenje dovr{eno i duhovno bi}e se vratilo u unutarnji hram, ono onda Svetlosni zrak, iskru Spasenja, ponovo donosi u prasupstancu u kojoj se Moje duhovno nasle|e ponovo izgra|uje. Ovce koje jo{ ne prepoznaju Moj glas i koje svoje spasenje jo{ tra`e po pa{njacima sveta i zbog ~ega su podlo`ne potajnim nagovaranjima satanskog, tako|e nose iskru Spasenja u sebi. I one }e se vratiti u O~evu ku}u i iskru Spasenja ponovo uneti u prasupstancu - kada se pomo}u Hristove snage i mo}i probude i preobrate se, tako {to }e krenuti putem ka Unutarnjem `ivotu, i kad svoje pa{njake na|u u Zakonu @ivota. Onda }e ~uti Moj glas, Zakon, i sledi}e Mene, Zakon. Ja, Hrist Bo`ji, pratim svaku ovcu; jer svaka ovca je deo Mene. Nijedan ~ovek i nijedna du{a nisu ve~no izgubljeni. "Mo} imam Svoje telo odlo`iti i mo} opet uzeti ga," zna~i: Kada do|e vreme za ~oveka-Isusa, Hrist }e onda odlo`iti Svoje zemaljsko telo i bi}e opet u Svom bo`anskom telu. Bo`ansko telo je besprekorno telo, koje je bez greha. Nakon napu{tanja Svog zemaljskog tela, hodio Sam ponovo kao Hrist Bo`ji, bo`ansko besprekorno telo; jer Ja Sam kao Isus ispunjavao volju Svoga Oca i bio Sam bez greha. Re~i "one koje o~ekuju mladunce" zna~e: one koje su ispunjene kroz ispunjavanje ve~nog Zakona. Najamnik je ~ovek koji `eli da prisvoji ovce ili pak da ih iznajmi ili ~uva. U svakom slu~aju - ovce mu ne pripadaju; on ne mo`e da bude Pastir. Jedino je Hrist pravi Pastir; samo je On put u O~evu ku}u - jer On je svetlost i svetionik du{e na putu u ve~ni `ivot.

395

Ko put u ve~ni `ivot ne poznaje, taj ne mo`e da vodi ni ovce ka Meni, Hristu. I kada u stado upadne vuk, ono satansko, da bi zavelo i ra{trkalo ovce, onda najamnik sve ostavlja i be`i, jer on ne poznaje put ka @ivotu, Zakon `ivota. Ko pak poznaje Zakon `ivota i ljubavi, jer Sam ga Ja, Hrist, doveo do unutarnjeg, do Oca, a i `ivi u Zakonu Bo`jem tako {to ga svakodnevno nesebi~no ispunjava - taj poznaje i put onamo, jer je njime ve} i{ao. Jedna takva svetla du{a i takav svetao ~ovek bi}e onda putokaz koji Mojim ovcama pokazuje put ka Meni, Hristu, i pribli`ava im Dobroga Pastira, Zakon Bo`ji, glas Ljubavi. On sam ne}e biti Pastir, niti onaj koji vodi ovce u O~evu ku}u, ve} samo putokaz koji upu}uje na Mene, Hrista. On mo`e da prati ovce sve do Mene. On je, dakle, samo pratilac, ali ne i Pastir. Samo oni koji se stavljaju iznad Mene, Hrista, veruju}i da Sam im Ja za to dao punomo}, prisvajaju sebi pravo da budu pastiri Mojih ovaca. I kao {to postoji samo j˙e˙d˙a˙n˙ Sveti Otac, Otac u Nebu, Stvoritelj `ivota, tako postoji i samo j˙e˙d˙a˙n˙ Pastir: Hrist, Spasitelj svih du{a i ljudi. On je jedini put ka srcu Bo`jem. Ja, Hrist, Zakon `ivota, i dveri Sam, i vrata, i vratar ka ve~nom `ivotu. Ko kroz ta vrata u|e u Carstvo Bo`je, ulazi kroz Mene u ve~ni `ivot. Jer niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene, Hrista Bo`jeg, Savladara Neba, koji `ivi u Ocu. Ja, Hrist Bo`ji, vra}am Svoje ovce u ve~no postojanje, jer ih Ja sve poznajem, jer Sam ih spasenjem prihvatio u Sebe. Ja Sam vrata, i vratar, i Pastir. Ko Me zaista sledi, taj poznaje Moj glas. Kada Me ovce slede tako {to ispunjavaju Zakon `ivota i ljubavi, onda razvijaju dar raspoznavanja izme|u glasa ve~nog Zakona i tu|eg glasa koji ih mami i ho}e da ih zavede primamljivim obe}anjima. Onaj zli ne mo`e vi{e da zavede Moje ovce jer ga one ne poznaju. On se prikrada i hteo bi medenim glasom da ih pridobije - ali one ostvaruju i ispunjavaju Zakon ljubavi. Tako su one sigurne u Meni. Ko, dakle, Bo`je zakone ostvaruje i ispunjava, taj ~uje Moj glas i on }e kroz Mene, Hrista, i sam postati Zakonom. Jer Ja vodim ovce u ve~ni Zakon. I kada one postanu Zakonom, glas su Zakona, @ivota i

396

Ljubavi. Onda ne moraju vi{e da slu{aju Moj glas; one su postale Moj glas. Kamenje na svoje bli`nje baca samo onaj ko samoga sebe ne poznaje. Mnogi Jevreji nisu prepoznali Mene, Hrista Bo`jeg u Isusu, jer nisu ni same sebe poznavali. Po{to ni sami nisu znali ko su, imali su bezbroj opravdanja za svoje pogre{ne korake na koje Sam im Ja ukazivao u ogledalu njihovog sopstvenog mi{ljenja i postupanja. Oni su te`ili samo telesnim dobrima i zemaljskom ugledu. Po{to su mislili samo na sebe, tuma~ili su Zakon Bo`ji onako kako se to njima ~inilo ispravnim. U dana{njem vremenu (1989) isto to ~ine fariseji i mnogi pismoznanci koji sebe sada nazivaju teolozima. Oni knji- gu koju zovu Biblija, a koja sadr`i delove iz ve~ne Istine, tuma~e shodno svojim predstavama i po svojoj volji. Ko govori protiv njihovih teolo{kih bajki, taj je za njih i danas u savezu sa Satanom. I u dana{njem vremenu (1989) di`u kamenje i bacaju ga na one koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju: oni kleve}u, izvr}u istinu i ismejavaju Bo`ju re~. Oni preziru i diskrimini{u one ljude koji ne slede njihove postavke, isto onako kako su to ~inili fariseji u Moje vreme, dok Sam bio u Isusu iz Nazareta. Shvatite: Re~ Bo`ja nikada ne mo`e da te~e sa usana gre{nika. Ko nije kanal Ljubavi, kanal je zla. Ko je kanal Ljubavi tako {to je za svog bli`njeg a ne protiv njega, on ~uje glas Ljubavi. Ko je pak protiv svog bli`njeg, on je za zlo i ~uje tako|e glas zla, i razna potajna nagovaranja tame, koja zloupotrebljava ~ak i Moje ime: Hrist. Mnogi govore o Jevan|eljima a ne `ive ono {to tamo stoji kao istina. Oni tekstove Jevan|elja ~ak uzimaju kao osnovu iz koje izvode svoje sopstvene propise. Crkvene institucije su te koje prave propise to ne ~ini Bog. Pioniri Novog Doba moraju da se rvu sa sli~nim satanskim metodama kao i Ja kao Isus iz Nazareta. Tako se ponovo obistinjuje Moja re~: Ako su Mene proganjali, proganja}e i vas. Ko o Bogu ne samo govori, ve} se i trudi da ~ini Bo`ju volju, trpe}e progone, jer je on trn u oku protivnika.

397

Dokle god `ivi u mo~vari svog ljudskog "ja", ~ovek vidi samo tu mo~varu i ne vidi svetlost iza materije. Zato mnogi ljudi ne poznaju dela Gospodnja. Oni vide samo sopstvenu mo~varu i zato misle da i svi drugi moraju da gacaju u istoj mo~vari ljudskog "ja". Pritom pogre{no tuma~e Istinu, i delo Bo`je, Istinu, preziru. Ko samoga sebe ne po{tuje kao bi}e iz Boga, on prezire sebe a i svoje bli`nje. Ko pak ispunjava Bo`ju volju, on po{tuje svoj `ivot jer je ovaj iz Boga. On svesno `ivi u Ocu, i Otac `ivi i deluje kroz njega.

398

56. POGLAVLJE Bu|enje Lazara O bu|enju mrtvih (1-18)

1. U Vitaniji, mestu Marije i njene sestre Marte, le`a{e bolesnik po imenu Lazar. Marija pak be{e ona koja Gospoda pomaza i osu{i noge Njegove svojom kosom. 2. Zato posla{e njegove sestre glasnika Isusu i poru~i{e Mu: "Gospode, evo boluje onaj koga Ti ljubi{." A kad ~u Isus, re~e: "Bolest ova nije na smrt, nego da u njoj (smrti) slava Bo`ja vidljiva postane." A Isus ljublja{e Mariju i sestru njenu i Lazara. 3. Iako ~u da je bolestan, ostade Isus jo{ dva dana u mestu gde boravlja{e. Onda tek re~e u~enicima Svojim: "Hajdemo opet u Judeju." 4. Reko{e Mu u~enici: "U~itelju, pro{li put Judejci Te htedo{e kamenovati, a Ti ho}e{ ponovo tamo da ide{?" Isus odgovori: "Zar u danu nema dvanaest ~asova? Ko danju hoda ne spoti~e se, jer vidi svetlost ovoga sveta. 5. Ali ko no}u ide spoti~e se, jer nema svetlosti u njemu." Ovo re~e, a zatim kaza: "Lazar, na{ prijatelj, zaspao je; ali Ja idem onamo da ga probudim iz sna njegovog." 6. Na to reko{e u~enici Njegovi: "Gospode, ako spava, zna~i da mu je dobro." Ali do|e glasnik k Njemu i re~e: "Lazar je umro." 7. A kad Isus sti`e, saznade da ovaj ve} ~etiri dana u grobu le`i (Vitanija be{e blizu Jerusalima oko jedan sat hoda). I mnogi Judejci behu do{li kod Marte i Marije da ih ute{e za bratom njihovim. 8. Kad Marta pak ~u da Isus dolazi, po|e Mu u susret, a Marija ostade kod ku}e. Onda re~e Marta Isusu: "Gospode, da si Ti bio tu, ne bi umro brat moj. Ali znam i da }e Ti Bog dati sve {to od Njega zai{te{." 9. Isus joj govori: "Tvoj brat spava i treba da vaskrsne," Marta Mu ka`e: "Ja znam da }e vaskrsnuti o vaskrsenju u dan sudnji.

399

10. Isus joj govori: "Ja Sam vaskrsenje i @ivot; ko u Mene veruje, ako i umre `ive}e. Ja sam Put, Istina i @ivot i svaki koji `ivi a veruje u Mene, ne}e nikada umreti." 11. Ona Mu ka`e: "Da, Gospode, ja verujem da si Ti Hrist, Sin Bo`ji koji je do{ao u svet." I ovo rekav{i, otide te pozva kri{om Mariju, sestru svoju, i re~e: "U~itelj je ovde i zove te." Ona, kako ~u, ustade brzo i otide k Njemu. 12. Jer Isus ne be{e jo{ u onome mestu, nego jo{ tamo gde ga srete Marta. A Judejci koji behu kod nje u ku}i i te{ahu je, vide}i kako Marija brzo ustade i izi|e, po|o{e za njom govore}i: "Ide na grob da pla~e onamo." 13. Kad Marija vide Isusa, pri|e Mu i pade pred noge Njegove i re~e Mu. "Gospode, da si Ti bio ovde, ne bi umro brat moj." Onda Isus, kad je vide da pla~e, i da pla~u Judejci koji do|o{e s njom, uzdahnu u Duhu i be{e snu`den. I re~e: "Gde ga polo`iste?" Oni Mu reko{e: "Gospode, hajde da vidi{!" I Isus zaplaka. 14. Onda Judejci govorahu: "Gle kako ga ljublja{e!" Ali neki me|u njima reko{e: "Ne moga{e li Ovaj koji otvori o~i slepome u~initi da i ovaj ~ovek ne umre?" A Isus opet zaplaka i pri|e grobu. A to be{e pe}ina, i kamen le`a{e pred njom. 15. Isus re~e: "Sklonite kamen!" Re~e Mu Marta, sestra umrloga, smatraju}i ga mrtvim: "Gospode, sada ve} zaudara; jer ~etiri dana je mrtav." Re~e joj Isus: "Ne rekoh li ti da ako veruje{ vide}e{ slavu Bo`ju?" Onda skloni{e kamen onaj gde Lazar le`a{e. 16. A Isus podi`e pogled Svoj i poju}i zazva Ime veliko i re~e: "O~e Moj, zahvaljujem Ti {to si Me usli{io. Ja znam da Me ti uvek ~uje{, ali radi naroda koji ovde stoji Ja Te zovem da i oni poveruju da Me Ti posla." I ovo rekav{i viknu gromkim glasom: "Lazare, izi|i!" 17. I izi|e umrli, uvijen po rukama i nogama povojima pogrebnim i lica povezana maramom. 18. Isus im re~e: "Razdre{ite ga i pustite nek ide. Kad je vrpca `ivota prekinuta, onda se `ivot vi{e ne vra}a; ali ako je jo{ ~itava, onda jo{ ima nade." I mnogi od Judejaca koji behu do{li Mariji, videv{i {ta Isus u~ini, poverova{e u Njega. (Pogl. 56, 1-18)

400

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist u Isusu, pokazao Sam ljudima da Bog mo`e sve ako se ~ovek trudi da ~ini Bo`ja dela ljubavi i milosr|a. Tako je Meni, Hristu u Isusu, bilo dato da poka`em dela Bo`ja kroz isceljenje i kroz bu|enje onih za koje se verovalo da su mrtvi. Jer slava Oca trebalo je da postane o~igledna u svetu preko Sina i Savladara Neba. Ko hoda danju, to jest u svetlosti Bo`joj, taj se ne spoti~e. Ko je pak u tami, taj se spoti~e, jer on ne ostvaruje dela ljubavi i zato nije razvio svoje unutarnje svetlo. Ko je u tami, taj vidi samo senku svetlosti. On ne prepoznaje ni u ~ijoj du{i jasno svetli svetlost Bo`ja. Onaj ko hoda u svetlosti Istine, taj je jedno sa svetlo{}u, i Bog, Svetlost, deluje kroz njega. Bog obasjava tu svetlu du{u i ponovo budi za `ivot ~oveka koji ispunjava dela Bo`ja. Sve dok je du{a jo{ preko srebrnaste vrpce - duhovne informacione trake - povezana sa zemaljskim telom, ona je jo{ u blizini prividno mrtvog tela, i ako je to volja Bo`ja, ona mo`e ponovo da se vrati u telo. U ljudskom `ivotu ima perioda vere i perioda sumnje. Ako ~ovek svesno `ivi u trenutku i u veri u Boga, koji je Svetlost, onda su sve njegove misli i sve njegove te`nje svetli, jer su usmereni na Boga. Ko `ivi u Bogu, taj prima od Boga. On }e sa~uvati `ivot, i ako je to volja Bo`ja probudi}e jo{ nekog ~oveka za unutarnji `ivot. Probuditi za unutarnji `ivot ne zna~i probuditi i sa~uvati samo zemaljski `ivot, dakle, vratiti du{u u prividno mrtvo telo - nego to u prvom redu zna~i: skrenuti ~ovekovu pa`nju na Hrista, dakle slu`iti kao putokaz prema Meni, Spasitelju svih du{a i ljudi, koji Jesam `ivot. Onaj ko preko nekog svetlog ~oveka na|e svetlost Bo`ju, taj je isto tako probu|en za `ivot. Ja Sam Hrist, `ivot svih du{a i ljudi. Ja Sam vaskrsenje du{e u ve~ni `ivot. Ko u Mene veruje i ostvaruje Bo`ja dela ljubavi, taj }e `iveti. Kad pro|e njegovo zemaljsko telo, njegova du{a ne}e biti duhovno mrtva nego }e se kretati u svetlu Istine i staja}e u sjaju slave.

401

Shvatite: Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko u Mene veruje i ispunjava zakone `ivota i ljubavi, taj ne}e nikada umreti - to zna~i on ne}e pasti u duhovnu smrt. Kada se vi{e ne ~uju otkucaji srca nekog ~oveka, onda zemaljski lekar progla{ava ~oveka mrtvim. Sve dok je du{a ipak jo{ povezana sa ~ovekom preko duhovne informacione trake, u telo doti~e `ivotna energija. Ta `ivotna snaga, koja jedva da se jo{ mo`e opaziti, odr`ava aktivnim odre|ene glavne }elije mozga, preko kojih se onda opet mo`e izgraditi `ivot u telu. Unutarnji lekar i pomaga~, Hrist Bo`ji, jeste `ivot du{e. On mo`e da vrati u zemaljski `ivot sve one koji }e svoje dalje zemaljsko postojanje usmeriti na Boga, tako {to }e se truditi da sa Mnom, Hristom, otklone jo{ postoje}a optere}enja du{e i da vi{e ne gre{e. Ova zakonitost va`i i za one koji pate i za bolesne.

402

57. POGLAVLJE O maloj deci Parabola o ribama - Opro{tenje grehova Dovedite malene k Meni - Ko je "najve}i u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Na{koditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko Bog je Svezra~enje, svestruje}i Zakon (6-9). Pro~i{}avanje po Zapovesti mira - Vezivanje i razdre{ivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti, pravo i pravednost - ~ovek i dr`ava (13-20)

1. U onaj ~as pristupi{e u~enici Isusu i upita{e Ga: "Ko je najve}i u Carstvu Bo`jem?" I Isus dozva Sebi jedno malo dete, posadi ga da sedi izme|u njih i re~e: "Zaista vam ka`em, ako se ne preobratite i ne budete bezazleni i spremni da u~ite kao ovo maleno dete, ne}ete u}i u Carstvo nebesko. 2. Ali koji bezazlen bude kao dete ovo, najve}i je u Carstvu nebeskom. I koji primi jedno takvo dete u Moje ime, Mene prima. (Pogl. 57, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mnoge du{e dolaze u ovaj svet s namerom da u zemaljskom ruhu o~iste ono {to je u njima jo{ protivzakonito. One dolaze znaju}i da mogu biti i isku{avane i zavedne. One, dok su jo{ deca, ta~no ose}aju u svom zemljaskom telu koje se razvija, {ta je dobro a {ta manje dobro. Du{e koje su svesno do{le u telo veoma su senzitivne, jer su do{le nadahnute `eljom da ponovo postanu bo`anske. Ko jedno od ove male dece ne po{tuje ili ga ~ak zavede usmeravaju}i ga na ovaj svet, gre{i protiv Svetoga Duha. Za njega bi bilo bolje da nije ni te`io zemaljskom ro|enju. Ko se pak trudi da `ivi po Zakonu i ko ho}e da malu decu ~ija se zemaljska tela jo{ razvijaju, dovede k Meni, taj je i sam svetlo bi}e koje te`i savr{enstvu, ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem. Zna~enje re~i "bezazlen" je: uvi|avan, jednostavan, milosrdan i dobar.

403

Ko ne sumnja u Boga niti je ohol prema svom bli`njem niti bi hteo da bude pametnjakovi}, ve} ostvaruje Zapovesti Bo`je - taj postaje mudar. Mudrac nesebi~no slu`i svom bli`njem. On ne tra`i priznanje ili platu. On sebe daruje iz @ivota Bo`jeg koji je obilje. On je "najve}i" u Carstvu Bo`jem, jer ispunjava Bo`je zakone. Re~ "najve}i" odnosi se na Svezakon. "U nebeskom Carstvu biti najve}i" zna~i: posle telesne smrti ponovo u}i u Apsolutni Zakon, me|u bi}a Svetlosti koja `ive u Svezakonu, u Najve}em, u Ve~nom, u Sve-Jednom, Bogu.

3. Jao svetu zbog sablazni njegovih. Nije mogu}e da sablazni ne do|u, ali jao onome kroz koga sablazan dolazi! Zato, ako tvoje `elje i tvoja zadovoljstva sabla`njuju druge, odbaci ih od sebe; jer bolje je za tebe da, bez njih, u|e{ u @ivot, nego li s njima da bude{ ba~en u ve~ni oganj. (Pogl. 57, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pazite, dakle, da iz va{ih usta ne izlazi ni{ta {to nije bo`ansko ili da ne ~inite ne{to {to {teti va{em bli`njem ili carstvima prirode. Ne vr{ite pritisak na svog bli`njeg da biste udovoljili sopstvenim `eljama i strastima. Ne sabla`njavajte nikoga svojim ljudskim pona{anjem, svojim sklonostima i pobudama. Jer ako vam va{ bli`nji ne oprosti, mo`e se desiti da dugo morate podnositi patnje i muke koje je va{ bli`nji morao da trpi zbog vas. Spoznaja onoga {to ste u~inili svom bli`njem mo`e biti veoma bolna u va{oj du{i, poput vatre - ve} prema tome koje ste uzroke stvorili. Smisao iskaza "ve~ni oganj" jeste: patnja koja traje eonima.

4. Pazite da ne zanemarite nijednog od ovih malenih; jer, ka`em vam da an|eli njihovi neprestano gledaju u lice Bo`je. Jer Sin ~ove~ji do|e da spase {to be{e izgubljeno. (Pogl. 57,4)

404

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...an|eli njihovi" zna~i: svetla du{a detetova jo{ `ivi svesno u Bogu i gleda u unutarnji `ivot, koji je Bog.

5. Isto tako nije volja Oca va{ega na Nebu, da ijedan od ovih malenih povre|en bude." (Pogl. 57, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Isto tako nije volja Oca va{ega na Nebu, da ijedan od ovih malenih povre|en bude" zna~e: Deca su deca Otac-Majka Boga i samo su poverena svojim zemaljskim roditeljima za ovozemaljsko postojanje. Pri za~injanju zemaljskog tela i pri ra|anju deteta, Ve~ni prenosi roditeljima zadatak da se na ispravan na~in brinu za telo detetovo, da dete prime i prihvate, da ga ~uvaju i {tite i da ga prate na njegovom `ivotnom putu - uzornim `ivotom i dobrim delima u porodici i prema bli`njima.

6. Do|o{e neki Isusu koji behu puni sumnje i reko{e: "Ti si nam rekao da je na{ `ivot i postojanje od Boga, ali mi nismo nikad videli Boga, niti poznajemo jednog takvog Boga. Mo`e{ li nam pokazati Onoga koga zove{ Ocem i jedinim Bogom? Mi ne znamo da li postoji Bog." 7. Isus im odgovori i re~e: "^ujte ovu pri~u o ribama. U jednoj reci razgovarahu ribe me| sobom: Ka`u nam da je na{ `ivot i postojanje iz vode, ali mi nikad nismo videle vodu, mi ne znamo {ta je to. Onda reko{e neke od njih koje behu pametnije od drugih: ^ule smo da u moru `ivi jedna pametna i u~ena riba koja zna sve. Hajdemo do nje i zamolimo je da nam poka`e vodu. 8. I tako, spremi{e se neke od njih da tra`e veliku i mudru ribu i do|o{e najzad do mora gde `ive{e ova riba, i pitahu je. 9. I saslu{av{i ih, re~e im: O vi, glupe ribe, {to ne mislite! Malo je pameti u vas koje tra`ite. U vodi `ivite i kre}ete se, i u njoj imate svoje bivstvovanje; iz vode ste do{le, vodi se opet vra}ate. @ivite u

405

vodi, a ne znate to. Na sli~an na~in `ivite vi u Bogu, a Mene molite: poka`i nam Boga. Bog je u svemu, i sve je u Bogu." (Pogl. 57, 6-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj koji sumnja, gleda stvari i zbivanja unutar granica materije. Zemaljske o~i opa`aju samo ono zemaljsko, zgusnutu tvar, materiju. Samo stvari i zbivanja ovoga sveta dakle opa`aju zemaljske o~i a }elije mozga ih registruju. Duhovno oko, oko du{e, gleda iza materije; ono prozire materiju i vidi stvari i zbivanja ovoga sveta u svetlu ve~nog Zakona. A ona fina ~ula du{e raspoznaju istinito i neistinito. Bog je Zakon - i ko `ivi u Zakonu Bo`jem, taj crpe i daje iz izvora ve~nog `ivota, iz Istine. U okeanu Bogu, takav ~ovek vidi materiju kao odraz, kao odsjaj Istine koji je nastao protivzakonitim delovanjem tame. Onaj koji sumnja, naprotiv, ovu grubotvarnost smatra pravim `ivotom i vidi samo odraze ljudskog "ja". Ko materiju vidi kao ono stvarno, taj nezakonite odbleske smatra stvarno{}u, jer on u tom la`nom svetlu, u tom svetu misli i `ivi. Du{a i ~ovek koji `ive u Bogu ne pitaju: ko ili {ta je Bog? - ili: da li Bog postoji? Oni `ive u Bogu i Bog deluje kroz njih. Bog je kosmi~ki okean. Bog je zra~enje, Bog je svetlost, Bog je energija, Bog je ljubav i mudrost. Bog je priroda, `ivotinjski svet i zvezdani svod. Bog je Alfa. On je i Omega za grubotvarnost; jer Istina je ve~nost - a ve~nost je finotvarna. Postojanje - Prasnaga, u kojem `ive sva ~ista stvorenja i bi}a, ve~no je, u svu ve~nost, jer Bog je ve~nost. ^ovek `ivi i kre}e se jedino kroz @ivot, Boga, koji je u njemu i svuda - sveprisutan. I sve {to `ivi, `ivi iz Boga. Bog je Svezra~enje, Bog je sve u svemu, okean, `ivot i ljubav. Sve ~isto sastoji se od bezbrojnih aspekata @ivota i Ljubavi. I ~ista bi}a, duhovna bi}a, su - kao slike i prilike Oca - Svezra~enje, Zakon.

406

Bog je svestruje}i Zakon. Bo`anska bi}a, duhovna bi}a, komprimovani su ve~ni Zakon; ona se kre}u u Svestruji, Bogu. Ko pliva samo u re~nom koritu vremenskoga, taj ne `ivi svesno u okeanu Bogu; zato on pita za Onoga koji ga odr`ava, hrani i koji kroz njega pulsira. Nema `ivota bez Boga, Sveokeana.

10. I opet govora{e Isus u~enicima: "Ako se brat tvoj ili sestra ogre{i o tebe, otidi i upozori sam svog brata ili sestru na njihovu gre{ku; ako te poslu{aju, onda si ih pridobio. No ako ne}e da te poslu{aju, uzmi sa sobom jo{ dvoje ili vi{e njih, da ustima ovo dvoje ili troje svedoka svaka re~ potvr|ena bude. 11. A ako ni ove ne poslu{aju, ka`i zajednici, pa ako ne poslu{aju ni zajednicu, onda ih smatrajte onima koji su izvan zajednice. Zaista, zaista vam ka`em, {to god ispravno ve`ete na Zemlji, bi}e vezano i na Nebu, i {to god ispravno na Zemlji razdre{ite, bi}e i na Nebu razdre{eno. 12. I opet vam ka`em: Ako je sedmoro ili ~ak i troje od vas slo`no na Zemlji u onome za {ta mole, u~injeno im je od Oca Mojega koji je na Nebu. Jer ako je i troje u Moje ime sabrano, onde Sam Ja me|u njima; i ~ak ako je to samo jedno, Ja Sam u srcu ovog jednog." (Pogl. 57, 10-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Dokle god postoji grubotvarnost i ljudi koji jo{ ne `ive u Zakonu, u Bogu, Postojanju, ve~noj ljubavi - delova}e Zakon setve i `etve. Ljudima koji `ive u zakonu setve i `etve Bog je dao jednu zapovest, koja doprinosi miru i odr`avanju mira ako je ~ovek sledi: Ako se brat tvoj ili sestra ogre{e o tebe, otidi i upozori svog brata ili sestru na njihovu gre{ku - bez prisustva drugog ili tre}eg. Ako te poslu{aju i prihvate ono ~emu si ih smireno posavetovao i onda postupe po zapovesti mira, onda si ih pridobio za Boga. No ako ne}e da te poslu{aju, a ono o ~emu se tu radi od zna~aja je pak za tvoj `ivot ili za `ivot tvojih bli`njih ili za svet, uzmi onda dvoje ili vi{e njih sa sobom, da i oni ~uju tvoje re~i i da mogu da ih potvrde.

407

Ako tvoj brat ili tvoja sestra ni onda ne}e da te poslu{aju i da prihvate ono {to iznosi{, onda to iznesi pred zajednicom, u prisustvu svih ~lanova. A ako taj doti~ni ili ta doti~na ne}e da poslu{a ni zajednicu, onda se on ili ona time stavlja izvan zajednice koja se trudi da ispunjava Bo`ju volju. Onda bi oni trebalo i da `ive izvan zajednice, u predvorju, u svetu. Ova zapovest je va`na. Ako ste postupili prema ovoj zapovesti, ali se va{a molba ipak ne poslu{a i ne prihvati, onda }e ona (molba) za du{u ili du{e koje su odbile da slede ovu zapovest biti ponovo o~igledna najkasnije u mestima ~i{}enja. Onda }e ponovo nastupiti i svedoci. Ko pak ne `eli da se menja i svoje gre{no zadr`ava, a ne napu{ta zajednicu uprkos molbi i podsticaja da je napusti, njega zajednica ne}e vi{e smatrati svojim ~lanom. Ako on ipak svojim protivzakonitim zra~enjem i svojim protivzakonitim govorenjem i ~injenjem truje ~lanove zajednice, koji se onda sa njim zajedno dignu protiv onih koji te`e Bogu, onda on snosi glavnu krivicu za nemir unutar zajednice i bi}e od zakona setve i `etve pozvan da polo`i ra~un. Jer ako nisi sa svojim bli`njima, protiv njih si. Onda treba i da snosi{ posledice. Re~i "{to god ispravno ve`ete na Zemlji" zna~e: ako verujete da je ono {to ste po ljudskom pravu legalno stekli - va{e vlasni{tvo, to jest ako ga ve`ete za sebe - onda je to protiv nebeskog zakona slobode, nevezanosti, i registrovano je u zakonu setve i `etve. Nikakvo vezivanje - bilo za ljude ili za stvari - nema mesta u Nebu. Zemaljska re~ "vezivanje" zna~i: ~ovek se vezuje za ono {to mu je u svetu drago i za njega vredno, za ono {to stavlja iznad Bo`jih darova. Vezanost je suprotnost od slobode, nevezanosti. Ko se razdre{i od zemaljskoga, tako {to ga vi{e ne smatra svojim vlasni{tvom i svojim posedom, taj }e kao duhovno bi}e u}i u Nebesa i `ive}e u obilju iz Boga. Slede}a upozorenja od Boga, ve~nog Zakona, istovremeno su zapovesti za ljude, pomo} da se otkrije unutarnji `ivot: Ako se ljudi, koliko god da ih je, sastanu u Moje ime i zajedni~ki se trude da ispunjavaju Bo`je zakone, onda je ono za {ta mole Boga

408

ve} ispunjeno u njihovim du{ama - ako je to dobro za du{u i ~oveka. To onda za njih postaje i o~igledno, ako je sazrelo vreme za to. Ja, Hrist, usred Sam ljudi i du{a koji u svom mi{ljenju i ~injenju odaju ~ast Svevi{njem. I ~ak ako je to samo jedan koji se moli za darove Spasenja, a trudi se i da ispunjava Bo`je zakone, i u njegovoj du{i je ve} ispunjena molba pre nego {to se i molio. Jer ve~ni Otac gleda Svoju decu u svetlu ve~nog Zakona i poznaje ih; i On }e njihovim iskrenim srcima dati ono {to je za njih dobro. Zato budite spokojni: Bog poznaje svu Svoju decu. On gleda u svako srce. I ako neko od Njegove dece - iz ljubavi prema Njemu Njemu odaje ~ast u svemu, onda u njegovom srcu delujem Ja, Hrist.

13. Pristupi Mu Petar i upita: "Gospode, koliko puta sme brat moj o mene da se ogre{i, i da mu ja oprostim? Sedam li puta?" Isus mu re~e: "Ka`em ti, ne sedam puta, ve} sedamdeset puta sedam. Jer i kod proroka be{e nepravednosti, {tavi{e i nakon {to behu pomazani od Duha Svetoga." 14. I On ispri~a ovu slikovitu pri~u: "Be{e tu jedan kralj koji htede da svede ra~une sa slugama svojim i kad be{e po~eo da svodi ra~un, dovedo{e mu jednoga koji mu dugova{e hiljadu talanata. No kako ovaj ne imade od ~ega vratiti, zapovedi gospodar njegov da se proda, i `ena njegova i deca njegova i sve {to ima{e, da se dug naplati. 15. Onda pade sluga gospodaru svome pred noge i molja{e ga govore}i: Gospodaru, pri~ekaj me, i sve }u ti platiti! Gospodar se onda smilova na njega i oslobodi ga i oprosti mu dug njegov. 16. No isti taj sluga, kad izi|e, susrev{i jednoga sa kojim zajedno slu`a{e, a koji mu dugova{e deset gro{a, {~epa ovoga i stegne ga za gu{u vi~u}i. Vrati mi {to si du`an! 17. A drugar njegov pade pred njega na kolena i preklinja{e ga govore}i: Pri~ekaj me, i sve }u ti platiti! No on ne htede, ve} ode te dade da se ovaj baci u tamnicu dok dug svoj ne otplati. 18. Videv{i pak koji slu`ahu sa njim {ta on u~ini, ra`alosti{e se veoma i ispri~a{e gospodaru svojemu sve {to se dogodilo.

409

19. Onda naredi gospodar da ga pozovu i re~e mu: O ti, zli slugo, ja ti oprostih dug tvoj jer si me molio; nije li trebalo i ti da se smiluje{ na drugara svoga kao i ja {to se smilovah na tebe? I razgnevi se gospodar njegov i predade ga mu~iteljima dok ne otplati {to be{e du`an. 20. Tako isto }e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri. Pa ipak, nek svako pazi da plati {to je du`an; jer Bog ljubi ~estite" (Pogl. 57, 13-20) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pra{tanje i moljenje za opro{taj osloba|aju ~oveka a du{u mu ~ine svetlom. Ko pra{ta bez obzira koliko se puta njegov bli`nji ogre{io i ogre{uje o njega, taj ne optere}uje svoju du{u a odr`ava i svoje telo slobodnim od optere}enja. Ko od srca pra{ta, taj }e uvek iznova pra{tati - svejedno koliko se puta o njega ogre{uju preko ose}anja, misli, re~i ili postupaka. Ko svom bli`njem oprosti ne misle}i o njemu protivzakonito, taj nije vezan za tog gre{nika. Ko pak negativno misli o tom gre{niku, taj je, odgovaraju}e intenzitetu svojih misli, vezan za tog du`nika. Presuda glasi: onom merom kojom meri{ i tebi }e odmeravati. To zna~i: mera tvojih protivzakonitih ose}anja, misli, re~i i postupaka tvoj je sudija - a ne Bog. Zato ne misli protivzakonito o onima koji se ogre{e o tebe. Oprosti, i pra{taj uvek i uvek iznova - i bi}e{ slobodan od tereta greha i ne}e{ biti vezan za gre{nika. Gre{nik je pak vezan za tebe onoliko dugo dok sam ne uvidi i ne prestane da tebi i drugim ljudima ~ini vi{e no {to si mu ti odavno oprostio. Oprosti i moli za opro{taj. Ne dopusti da uzroci ~ekaju. ^im ih prepozna{ treba da ih o~isti{.

410

"Tako isto }e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri" zna~i: ni vama Otac nebeski ne}e oprostiti ako vi od srca svakome dug njegov ne oprostite. Shvatite: Bog nije pravo, ve} pravednost. ^ovek ima svoje zemaljske zakone; oni su za njega pravo. Dokle god ~ovek ne poznaje Zakon `ivota, pravednost, on ~esto veruje da postupa ispravno. No time se on stalno zapli}e u zakon setve i `etve, jer pravo ne odgovara uvek pravednosti. Ljudsko pravo ni izdaleka nije pravednost Bo`ja. Ko se poziva na svoje pravo, poziva se na pravo ljudskog zakona a ne na pravednost. Ono {to on tim pozivanjem na svoje pravo, zahteva, posti`e i ostvaruje ne mo`e biti ispred Zakona Bo`jeg, ispred pravednosti. Ne sudi ljudima nebeski Otac, ve} ~ovek sam sebi sudi prema svojoj setvi. Ove zakonitosti va`e izme|u ~oveka i ~oveka, ali ne i izme|u ~oveka i dr`ave, "cara". Jer dokle god otelovljeno duhovno bi}e ~ovek postoji, podle`e ono pravima i obavezama zemaljske dr`ave, "caru", i treba, kao ~ovek, prema toj dr`avi - dakle prema "caru" - da ispunjava ono {to nije protiv Bo`jeg zakona. Zato se ka`e: Daj caru {to je carevo, a Bogu ono {to pripada Bogu. Ako se ~ovek pridr`ava zakona dr`ave, onda on mo`e i da pola`e pravo na zakone te dr`ave; onda je i dr`ava, "car", obavezna da daje onome ko njoj daje.

411

58. POGLAVLJE Radost zbog gre{nika koji se pokajao Parabola o izgubljenom sinu Istinski sinovi i k}eri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savr{enom - Svako dete Mu se vra}a kroz Hrista (3-15)

1. Isus govora{e u~enicima Svojim i narodu oko Sebe: "Ko je sin Bo`ji, ko je k}er Bo`ja? To su ljudi koji se odvra}aju od svakog zla i ~ine {to je pravo, koji ljube milosr|e i puni strahopo{tovanja idu sa svojim Bogom. To su sinovi i k}eri ljudske koji su izi{li iz Egipta i kojima je dano da se zovu sinovima i k}erima Bo`jim. 2. I oni }e se okupiti iz svih rodova, nacija, naroda i jezika, i dolaze sa istoka i sa zapada, i sa severa i sa juga, a borave na brdu Sion, jedu hleb i piju od roda vinove loze za trpezom Bo`jom i gledaju Boga licem u lice." (Pogl. 58, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi ljudi i bi}a sinovi su i k}eri Bo`je. Kroz Moje delo Spasenja Ja Sam sve ljude i du{e ponovo uzdigao do sinovstva i k}erinstva Bo`jeg. Mnogi ljudi to ne znaju jer jo{ `ive u ropstvu greha i jo{ sebe nazivaju sinovima i k}erima ljudskim. Ko se pak trudi da ispunjava Bo`ju volju, svestan je svog sinovstva odnosno k}erinstva u Bogu. On }e se onda i zvati sin ili k}er Bo`ja, jer `ivi u Bogu kroz ostvarivanje i ispunjavanje ve~nih zakona. Do{lo je vreme (1989) u kojem Ja, Hrist, iz svih rodova, nacija i naroda sakupljam one ljude koji se trude da slede zakone Bo`je i da svesno `ive u sinovstvu i k}erinstvu Bo`jem, u Zakonu Bo`jem, zakonu `ivota i ljubavi. Oni dolaze sa istoka, sa zapada, sa severa i juga, i ~ine j e d a n narod: narod Bo`ji na Zemlji. I oni stanuju u gradu Sionu, koji je izgra|en na blagoslovenim uzvisinama, u gradu Novi Jerusalim

412

i u zajednicama koje zra~e isto kao i Novi Jerusalim. Jedino iz Mene, Hrista, dolazi onda Novi Izrael, istinska Obe}ana zemlja koja }e nakon ~i{}enja Zemlje obuhvatiti zemaljsku kuglu. Ljudi koji su u Bogu `ive sa prirodom; a priroda koja je iz Boga priprema im trpezu. Oni jedu ono {to im priroda nudi, darove iz Boga. Nakon ovog `ivota u Bogu u Carstvu Mira Isusa Hrista, slede postepeni preobra`aj i razlaganje svih jo{ gustih formi. Onda }e sva bi}a u Bogu gledati ve~nog Oca licem u lice, jer }e `iveti u ve~nom Zakonu, Bogu.

3. Onda pri|o{e carinici i gre{nici svi bli`e Njemu da Ga ~uju. Ali fariseji i pismoznanci gun|ahu govore}i: "Ovaj ~ovek prima gre{nike i jede s njima." 4. I On im kaza ovu slikovitu pri~u: "Koji od vas, imaju}i sto ovaca i izgubiv{i jednu, ne ostavi devedest devet u pustinji i ne tra`i onu izgubljenu dok je ne na|e? I kada je na|e, metne je na ramena svoja, raduju}i se. 5. I do{av{i ku}i sazove susede i prijatelje svoje govore}i im: 'Radujte se sa mnom, jer na|oh ovcu svoju izgubljenu!' Ka`em vam, u Nebesima bi}e vi{e radosti zbog jednog gre{nika pokajanog nego li zbog devedeset i devet pravednih kojima ne treba pokajanje. 6. Ili koja `ena imaju}i deset srebrnjaka i izgubiv{i jedan od njih, ne}e zapaliti svetiljku i tra`iti ga dok ga ne na|e? I na{av{i ga, zar ne}e sazvati prijatelje svoje i susede, govore}i im: 'Radujte se sa mnom jer na|oh srebrnjak koji izgubih'? Isto tako, ka`em vam, biva radost me|u an|elima Bo`jim zbog jednog pokajanog gre{nika." 7. I kaza im onda jo{ ovu pri~u: "^ovek neki ima|a{e dva sina, i re~e mla|i od njih roditeljima svojim: 'Dajte mi deo od imanja {to meni pripada!' I oni podeli{e sa njim imanje. I posle nekoliko dana skupi mla|i sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo rasu sve svoje imanje `ive}i raskala{no. 8. A kad potro{i sve, nastade te{ka glad u zemlji onoj, i on pade u bedu. I oti{av{i dalje unajmi se kod jednoga `itelja zemlje one. Ovaj

413

ga posla na pa{njake svoje da ~uva svinje. I `elja{e utoliti glad svoju plevom koju svinje je|ahu, ali niko mu je ne dava{e. 9. I kad do|e sebi, re~e: Koliko slugu u oca mojega imaju dovoljno hleba, i suvi{e, a ja skapavam od gladi! Spremi}u se i oti}i ocu svojemu i majci, pa }u im re}i: O~e moj i majko moja, Nebu zgre{ih i vama, i dostojan nisam vi{e nazvati se sinom va{im. Primite me za jednoga od slugu svojih! 10. I ustav{i otide roditeljima svojim. A dok jo{ be{e podalje od ku}e, ugleda{e ga roditelji njegovi i sa`ali{e mu se, i potr~a{e mu u susret i grli{e ga i ljubi{e. I sin im re~e: O~e moj i majko moja, zgre{ih Nebu i u o~ima va{im, i dostojan vi{e nisam nazvati se sinom va{im. 11. Ali otac re~e slugama svojim: Iznesite najbolje ruho i obucite mu ga, i stavite mu prsten na ruku i obujte ga, i donesite vo}e najlep{e, i hleba i ulja i vina, i dajte nam da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj sin moj be{e mrtav, i o`ive; i izgubljen be{e, i evo je na|en. I stado{e se svi veseliti. 12. A stariji sin be{e u polju, i vra}aju}i se, dok se pribli`avao ku}i ~u muziku i igru. I dozvav{i jednog od slugu upita ga {ta je to. I ovaj mu re~e: Brat tvoj koji be{e izgubljen, vratio se ku}i i otac tvoj i majka izne{e mu hleba i ulja i vina, i vo}e najlep{e, jer ga zdravog i ~itavog do~eka{e. 13. A on se rasrdi i ne htede da u|e u ku}u. I otac njegov izi|e i molja{e ga usrdno. I on re~e ocu svojemu: Eto, slu`im te tolike godine i nikada ne prestupih zapovesti tvoje, ali meni nikada ne pripremi tako rasko{no veselje da se proveselim sa prijateljima svojim. 14. Ali ~im ti se vrati sin tvoj koji nasledstvo svoje sa bludnicama spiska, prire|uje{ mu veselje od najboljega {to ima{. 15. A otac mu re~e: Sine moj, ti si svagda sa mnom, i sve {to imam tvoje je. Ali sada treba da se veselimo jer brat tvoj mrtav be{e, i o`ive, i izgubljen be{e, i evo je na|en." (Pogl. 58, 3-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

414

Ove parabole istovremeno su i zapovesti. Onaj ko ih se pridr`ava tako {to opra{ta i svog bli`njega prima u srce, sledi zapovesti koje mu pokazuju put u ve~ni `ivot. Ko se dr`i zapovesti, ne gleda samo na ono gre{no, nego gleda i u srce koje pokazuje istinsko pokajanje - onako kao {to nebeski Otac ne gleda na nedostatke i grehove Svoje dece, nego samo na ono {to je Sam stvorio: na ~isto, plemenito i dobro. Kad se Njegovo dete, kroz Njegovu ve~no struje}u ljubav, oslobodi svih nedostataka i kada otplati sve grehove, onda }e ga Bog primiti u Svoju slavu. I Bog, Ve~ni, ne}e ga pitati {ta je bilo, jer to je svr{eno. U Ve~nome je samo ono Sada, Ve~nost, a Njegovo dete je dete ve~nosti. Tako ga je On, Veliki Duh, stvorio i takvoga ga ve~no i vidi. Za{to bi Bog pitao za pro{lost kada On Svoje dete uvek, u svakom trenutku, vidi kao ~isto, plemenito i dobro. Budu}i da Bog, ve~ni Otac, ~uva svako od Svoje dece u Svom srcu, ona }e se ponovo vratiti kao deca Bo`ja, kao sinovi i k}eri Ve~noga, a Ja, Pastir svih du{a i ljudi, dove{}u ih Njemu.

415

59. POGLAVLJE O budnosti - Carinik Zakhej Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar doma}in (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i tra`i (9-10). Gre{iti uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetoga Duha (11-12). Nijedna du{a ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18)

1. Isus se pope na brdo, sede tamo sa u~enicima Svojim i u~a{e ih. I govora{e im: "Ne boj se stado malo, jer je dobra volja Oca va{eg da vam dade Carstvo. 2. Prodajte sve {to imate i ~inite dobro onima koji nemaju ni{ta. Opskrbite se sa neuni{tivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne smanjuje, koje ne mo`e da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju moljci. Jer gde je blago va{e, tamo }e biti i srce va{e. 3. Nek bedra va{a budu opasana a svetiljke va{e zapaljene. I budite sli~ni onima koji ~ekaju gospodara svojega da se sa svadbe vrati, da mu odmah otvore ~im do|e i zakuca. (Pogl. 59, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz "Prodajte sve {to imate i ~inite dobro onima koji nemaju ni{ta. Opskrbite se sa neuni{tivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne smanjuje, koje ne mo`e da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju moljci", zna~i: Treba da imate samo ono {to vam je potrebno. Ne treba da sakupljate zemaljsko blago i da ga nazivate svojim. Jer ako sakupljate zemaljsko blago i jo{ ga svojim nazivate, tu je onda i va{e srce. Uskogrudo, sebi~no srce kuca stalno u strahu da bi mu moglo biti oduzeto ono {to i nije njegovo. Kako ~ovek mo`e da primi @enika ako je njegovo srce za Njega, za @enika, zatvoreno, a On donosi sa Sobom darove iz Neba za sve koji su svoja srca otvorili za Boga, unutarnje obilje, unutarnje bogatstvo? Ko svoje srce dr`i otvoreno za Boga, ne}e ni u ovome svetu oskudevati. On }e primati {ta mu treba, pa i vi{e od toga. Ali on se ne}e vezivati za ono {to poseduje na Zemlji, jer shvata da su to Bo`ji

416

darovi. Takvi ljudi se ne ograni~avaju u svetu predstava sa "moje" i "tvoje", nego raspola`u darovima Bo`jim tako da ovi donose plodove i njihovim bli`njima. Oni `ive u Bogu - i iz Boga daju onome ko ispravno radi po zapovesti "Moli se i radi". Onaj ko je u{ao u svoje unutarnje, u Meni je, u Hristu, i Ja Sam u njemu, i me|u nama nema vi{e ni~eg {to nas deli.

4. Bla`eni su sluge koje gospodar do{av{i na|e budne. Zaista vam ka`em, on }e zasukati rukave svoje, i pozva}e ih za sto, i pristupi}e te }e ih slu`iti. 5. I ako do|e u drugu stra`u, ili u tre}u stra`u do|e, i na|e ih tako: blagoslovene su sluge ove. 6. Ali ovo treba da znate: Kad bi znao doma}in u koji }e ~as do}i lupe`, bdeo bi i ne bi pustio da mu provali u ku}u. Zato dakle budite i vi spremni, kad Sin ~ove~ji do|e u ~asu jednom, kad to i ne o~ekujete." (Pogl. 59, 4-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bla`eni su ljudi koji su oprezni i koji onom niskom, ljudskom "ja" ne daju pristupa u svoje unutarnje. Oni dr`e svoje unutarnje, svoju ku}u ~istom i otvorenom za @enika. Bilo kada da On do|e - oni su spremni; jer stra`are sami nad sobom i zato }e biti budnih ~ula kada se Ja, Hrist pojavim. U sada{njem vremenu (1989) ve} su mnogi ljudi budni i usmereni na Mene i tako se pripremaju za Moj dolazak. Mnoge du{e i ljudi ve} su se dakle otvorili da bi Me primili u svoje unutarnje, jer Carstvo Bo`je je carstvo unutarnjeg. Ono poprima formu i oblik u spolja{njem preko ljudi koji `ive u carstvu unutarnjeg. Shvatite: Carstvo Bo`je na Zemlji pred vratima je. Ja, Hrist, ulazim u mnoga srca; jer sve vi{e ljudi ide putem u unutarnje, da bi se ujedinili sa Mnom, Hristom Bo`jim. Moj duhovni dolazak ne najavljuje se samo na nebeskom svodu, nego najpre u srcima onih koji su se odlu~ili za Mene i za Carstvo Bo`je na Zemlji.

417

7. Na to Mu re~e Petar: "Gospode, govori{ li nama ovu pri~u ili svima?" A Gospod re~e: "Ko je dakle taj verni i mudri doma}in koga postavlja gospodar nad ~eljadi svojom da im na vreme daje {to je njihovo? 8. Blagosloven je sluga koga gospodar njegov, kada do|e, na|e budnog. Zaista vam ka`em, postavi}e ga nad svim imanjem svojim. (Pogl. 59, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko darovima Bo`jim ume zakonito da upravlja, doma}in je mnogima. On je taj koji Bo`ji Zakon poznaje i dr`i ga se i koji u pravo vreme iz Zakona `ivota svakom ~oveku govori i daje ono {to njegova du{a mo`e da primi i ispuni. Ali ~ovek ~esto odbija pomo} iz Bo`jeg Zakona. Uprkos tome, njegova budna du{a je to primila i ona }e to u odre|eno vreme, svom omota~u, ~oveku, pokazati. Gospod }e nagraditi onoga ~ija je du{a budna i zrela za darove @ivota. Taj }e na Zemlji dobrima @ivota dobro upravljati, brinu}i se za dobro svih koji po Zakonu rade i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ko je budnoga srca, taj je i bistre svesti. On je u Meni i Ja Sam u njemu. I ko u Meni `ivi, kroz njega Ja delujem. On }e posedovati zemaljsko carstvo.

9. Ako li pak sluga sebi ka`e: Gospodar moj odulji sa svojim dolaskom, i onda stane biti druge sluge i slu{kinje, i jesti i napijati se, onda }e gospodar toga sluge do}i u dan kad ga ovaj ne o~ekuje, i u ~as koji on ne zna; i da}e mu udeo njegov sa nevernima. 10. A sluga koji poznaje volju gospodara svojega a nije se pripremio niti ~inio po volji njegovoj, mora}e da istrpi mnoge udarce. A koji ne zna, ali je ~inio {to zaslu`uje udarce, dobi}e malo udaraca. Jer kome je mnogo dano, mnogo }e se i tra`iti od njega; a kome je malo dano, od njega }e se samo malo tra`iti. (Pogl. 59, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

418

Ko volju Gospodovu, dakle zakone @ivota poznaje, a ne prid`rava ih se, stvori}e mnoge uzroke i ima}e da snosi odgovaraju}e posledice; on }e morati da istrpi mnoge udarce, jer se svesno ogre{io o Bo`ji Zakon. "Jer kome je mnogo dano, mnogo }e se i tra`iti od njega" zna~i: Du{a koja poseduje unutarnju ja~inu i snagu i koja nije postala slugom greha, treba da bude tu za one i da daje onima i poma`e one koji su jo{ na po~etku duhovnog puta, ~ije se du{e postepeno ~iste i otvaraju za Boga i Njegova dela. Zato }e oni koji su jo{ na po~etku duhovnog puta ka srcu Bo`jem, dobiti manje "udaraca", po{to su njihove du{e jo{ slabe poput bilj~ice i moraju se za{tititi dok ne dostignu unutarnju zrelost ostvarivanjem ve~nog Zakona. Ve~na Ljubav {titi @ivot koji klija u du{i i u ~oveku, da protivnik ne bi mogao da ga napadne. Tek kada je du{a osna`ena, biva izlo`ena spolja{njim uticajima da bi se potvrdila. Jer kada du{a i ~ovek dobiju puno bo`anskoga, to jest kada su im zakoni unutarnjeg `ivota pribli`eni i kada ih ostvaruju, onda su du{a i ~ovek oja~ani i mogu da odole olujama i napadima tame. Oni mogu onda davati i onima koji moraju jo{ biti {ti}eni da bi oja~ali. Tako su, dakle, one jo{ nejake du{e koje su tek na po~etku duhovnog puta, {ti}ene snagom ljubavi, po{to jo{ ne mogu da podnesu udarce tame. Ko pak prima od Zakona unutarnjeg `ivota i prihvati ga, taj time samog sebe obavezuje da primljeni ve~ni Zakon i ostvaruje. Ko pak uprkos ve}em znanju ne ostvaruje i ne ispunjava, on }e jednog dana tako|e biti izlo`en olujama. Zbog svoje nemarnosti po`nje}e ono {to je posejao u vreme duhovne za{tite u kojem je mogao da ostvaruje to duhovno znanje.

11. Zato }e oni koji poznaju Bo`anstvo i prona{li su put @ivota i tajne Svetlosti, a ipak su pali u greh, biti te`e ka`njeni od onih koji put @ivota ne poznaju. 12. Oni }e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi i dadne im se vreme da razmisle i poprave svoj `ivot, i tajne da nau~e te u carstvo Svetlosti da stupe." (Pogl. 59, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

419

Ko poznaje Bo`je zakone, a uprkos tom ve}em znanju gre{i, vi{e }e se opteretiti, ima}e dakle da snosi te`e posledice nego oni koji o putu ka unutarnjem znaju manje. Shvatite: svako poznaje Zapovesti za `ivot. Stoga nema nijednog koji ih ne zna. Onaj ko ispunjava Zapovesti, upoznaje i put ka unutarnjem, stepenice evoloucije ka ve~nom bla`enstvu. Ko pak poznaje Unutarnji put i ve} je pro{ao nekoliko stepenica evolucije, a onda uprkos ve}em znanju gre{i, taj gre{i protiv Svetoga Duha. Kao i svi drugi koji `ive u dubokim gresima, on }e, po smrti, kao du{a prijanjati za to~ak ponovnog ra|anja dok ne otplati ono {to ga kao du{u vezuje za taj to~ak. Zato ovaj iskaz: "Oni }e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi" zna~i: oni }e postepeno ulaziti u Svetlost tek kada napuste to~ak ponovnog otelovljavanja.

13. Isus prola`a{e kroz Jerihon. I gle, be{e tu ~ovek jedan zvani Zakhej, stare{ina carinika, a uz to jo{ i bogat veoma. 14. I on htede da vidi Isusa ko je On, ali ne moga{e od naroda, jer be{e maloga rasta. I potr~av{i napred, pope se na dud da Ga vidi, jer je tuda trebalo da pro|e. 15. I kad Isus do|e na ono mesto, pogledav{i gore vide ga, i re~e mu: "Zakheju, po`uri, si|i dole, jer Mi danas valja svratiti u ku}u tvoju." I on si|e brzo, i primi Ga sa rado{}u. 16. I svi koji to vide{e gun|ahu {to On kod gre{nika kao gost svra}a. 17. A Zakhej stade i re~e Gospodu: "Gospode, evo pola imanja svoga da}u siromasima; i ako koga prevarih, vrati}u ~etvorostruko." 18. A Isus mu re~e: "Danas spasenje do|e domu tvome, ako si ~ovek pravedan Avramov si sin. Jer Sin ~ove~ji do|e da potra`i i spase izgubljeno." (Pogl. 59, 13-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

420

"Jer Sin ~ove~ji do|e da potra`i i spase izgubljeno" zna~i: Ja, Hrist, do{ao Sam u Isusu u ovaj svet da sakupim sve ljude i du{e i sjedinim ih u Mojoj svetlosti Spasenja. U Meni su sada sve du{e i ljudi sjedinjeni. Zato nijedna du{a i nijedan ~ovek nisu izgubljeni. Ja, Hrist, nosim ih u Sebi. Svaka du{a i svaki ~ovek kroz Moje delo Spasenja postali su jedna }elija Moga tela. Svaka du{a - i onda kad veruje da je izgubljena - ugleda}e jednom veli~anstvo Oca, onda kada napusti to~ak ponovnog otelovljavanja; jer onda je ona svesno i prihvatila i primila Mene, svog Spasitelja i bo`anskog brata. Svaka du{a }e jednom razviti ~e`nju za svojom O~evom ku}om, jer tamo je njen duhovni zavi~aj i njena domovina. Shvatite: ve} sada je Sin slavljen u sinovima i k}erima Bo`jim koji ispunjavaju O~evu volju.

421

60. POGLAVLJE Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere Zloupotreba Hristovog imena za nehri{}anske svrhe Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnje}oj ko`i - Antihrist - Hrist pobe|uje (1-18)

1. Onda govora{e Isus narodu i u~enicima Svojim: "Pismoznanci i fariseji sede na stolici Mojsijevoj. Sve {to vam zapovede da poslu{ate, poslu{ajte i ~inite tako. No ne ~inite po delima njihovim; jer govore a ne ~ine. jer oni vezuju te{ka i nesno{ljiva bremena i tovare ih na ple}a ljudska, a sami ne}e ni prstom jednim da ih pomaknu. 2. A sva svoja dela ~ine da bi ih ljudi videli. Oni {ire svoje molitveno remenje i pove}avaju vezene rubove svojih haljina. Oni vole po~asno mesto na gozbama i prvo u sinagogama. Dopu{taju da im se klanjaju po trgovima i da ih ljudi zovu ravi, ravi. 3. A vi ne dajte da vas zovu ravi (u~itelj). Jer Jedan je U~itelj va{, Hrist. A vi svi bra}a ste. I nikoga na Zemlji Ocem ne zovite, jer na Zemlji su o~evi samo po mesu o~evi, ali je u Nebu onaj Jedan, koji je Otac va{, koji ima Duha Istine, koga svet ne mo`e da primi. 4. I ne dajte da vas zovu majstor, jer Jedan je Majstor va{, Hrist. A najve}i izme|u vas sluge da vam budu. Jer koji samoga sebe uzdi`e, ponizi}e se. A koji su u sebi ponizni, uzdignu}e se. 5. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Jer vi zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima! Vi u njega ne ulazite niti pu{tate da u|u koji bi hteli. 6. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to pro`direte ku}e udovi~ke i duge molitve izgovarate reda radi! Zato }ete utoliko vi{e prokletstva primiti. 7. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to prohodite morem i kopnom da nekoga za sledbenika Jevreja pridobijete; a kad on to postane, na~inite ga detetom pakla dvostruko ve}im od sebe! 8. Te{ko vama, vi vo|i slepi, koji govorite: 'Ako se ko stalno kune hramom, to nije ni{ta; ali ko se kune zlatom hramovnim, kriv

422

je.' Vi bezumnici i slepci! Jer {ta je ve}e, zlato ili hram koji zlato posve}uje? 9. I: 'Ko se stalno kune oltarom, ni{ta je to. Ali ko se kune `rtvom na njemu, kriv je'. Vi, slepci i bezumnici, {ta je ve}e? @rtva ili oltar koji `rtvu posve}uje? 10. Koji se dakle kune oltarom, kune se njime i svime {to je na njemu. I koji se kune hramom, kune se njime i Onim koji boravi u njemu. A koji se kune Nebom, kune se prestolom bo`jim i Onim Jednim koji na njemu sedi. 11. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to desetinu dajete od metvice, anisa i kima, a izostavljate ono najva`nije u Zakonu: pravednost, milosr|e i veru! A ovo bi trebalo ~initi, i ono ne izostaviti. Vi vo|i zaslepljeni, koji komarce oce|ujete a pro`direte kamile! 12. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to ~a{e i zdele spolja ~istite, a iznutra su pune ucene i razvrata! Fariseju slepi, o~isti najpre iznutra ~a{u i zdelu, da budu i spolja ~iste! 13. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! [to ste kao grobovi okre~eni, koji spolja izgledaju lepi a unutra su puni kostiju mrtva~kih i svake ne~isto}e. tako i vi - spolja se pokazujete ljudima ~estiti, a iznutra ste puni licemerja i pretvaranja. 14. Te{ko vama, fariseji i pismoznanci, vi {to spomenike di`ete prorocima i ukra{avate grobove pravednih, i govorite: da smo mi `iveli u vreme svojih otaca, ne bismo se sa njima ogre{ili o krv proroka! 15. Dakle, sami svedo~ite za sebe da postupate kao deca onih koji su proroke ubijali. Tako i vi ispunjavate meru otaca va{ih! 16. Zato sveta mudrost ka`e: Evo, {aljem vam proroke i mudre i pismoznance; i vi }ete jedne pobiti i raspeti, a jedne bi~evati po sinagogama va{im i proganjati od grada do grada. Da do|e na vas sva krv pravedna {to je na Zemlji prolivena, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojeg ubiste izme|u hrama i oltara. Zaista vam ka`em, sve ovo sru~i}e se na rod ovaj.

423

17. O Jerusalime, Jerusalime, koji proroke ubija{ i kame- njem zasipa{ poslane tebi! Koliko puta htedoh da skupim ~eda tvoja, kao {to kvo~ka pili}e svoje pod krila skuplja, i ne htedoste! 18. Eto }e vam se ostaviti ku}a va{a pusta! Jer vam ka`em: Ne}ete Me odsada videti dok ne ka`ete: Svet, svet, svet! Slava onome koji dolazi u ime onog Jednog Pravednoga!" (Pogl. 60, 1-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio farisejima i pismoznancima i njihovim sledbenicima, to va`i jo{ i danas (1989): onako kako su oni Mene, Hrista u Isusu iz Nazareta okrivljavali za satansko, progonili Me i ismevali, isto tako }e i Mojima u dana{nje vreme (1989) ~initi teolozi, la`ni poznavaoci Biblije i njihovi sledbenici. Dana{nji su pismoznanci i fariseji ponovo mnogi crkveni a delom i svetovni poglavari. Po{to svoje dogme i svoje crkvene zakone smatraju temeljem hri{}anstva, ne shvataju {ta zna~i pravo hri{}anstvo. Mnogi predstavnici crkvenih i svetovnih vlasti bave se politikom koriste}i re~ "hri{}anski" za nehri{}anske svrhe. Oni koriste Moje ime da bi u~inili ~ast svom imenu. Oni govore narodu o jevna|elju ljubavi, no veoma je malo onih koji po njemu i `ive. Oni objavljuju neke zakone koji su u suprotnosti sa bo`anskim zakonima i tako gaze ono najsvetije, Zakon ljubavi i `ivota. Oni dopu{taju da se `ivotinje ubijaju. Oni jedu meso u velikim koli~inama i piju `estoka pi}a. Mnogi od njih su tako|e odgovorni za skrnavljenje, iskori{}avanje i trovanje Zemlje, a mnogi koji sebe nazivaju hri{}anima, naoru`avaju se za rat. Takozvani hri{}ani, koji su slepo odani svojim vlastima, dopu{taju da ih obu~avaju za upotrebu oru`ja u ratne svhre, da bi onda, kada odjekne ratni pokli~, i ubijali ljude. Slepi za ve~nu istinu, oni postupaju kao robovi i ~ine ono {to im se nare|uje. Omamljeni svojim niskim "ja", mnogi oskrnavljuju velikog zemljo-~oveka, Zemlju, i me{aju se u njegove zakonite tokove, ometaju}i time i razaraju}i magnetna polja Zemlje i Zemljinu atmosferu. Sve ovo izrasline su satanskog - ono nisko "ja" ljudi koji sebe smatraju hri{}anima.

424

I danas crkvene vlasti sede na po~asnim mestima, kako prilikom gozbi, tako i u svojim crkvama, i dopu{taju da ih njihovi vernici oslovljavaju po~asnim titulama. Jo{ i danas (1989) ~aste oni jednog ~oveka titulom "Sveti otac", iako sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io ljude da postoji samo j e d a n Sveti Otac: to je Otac na Nebu, Otac-Majka Bog svih bi}a i ljudi. Oni slave i svoje "svece", iako Sam Ja ljude u~io da ne postoje "sveci" - ve} samo bla`ena bi}a koja `ive u Bogu. Na Zemlji postoji otac po mesu, mu{ki pol kao stvaraju}i princip. Mu{karac, koji za~inje dete, daje seme za zemaljsko telo du{e koja se otelovljuje. On sebe onda naziva ocem po mesu - onako kao {to `enski pol, koji prima seme tog mu{karca za omota~ od mesa koji nastaje i koga nosi ispod srca i ra|a ga, naziva sebe majkom po mesu. Zemlja je mesto otpla}ivanja za du{e u zemaljskom telu. Ali na njoj su sada, u nekom omota~u od mesa, ponovo i mnogi od onda{njih licemera, da bi nastavili svoje intrige protiv Mene, Hrista, progone}i opet one ljude koji se trude da obelodanjuju istinu. I danas va`e Moje re~i: ako su proganjali Mene, proganja}e i vas. Gonjeni ~astoljubljem, mo}i i ta{tom samoobmanom, oni kao du{e uvek iznova ulaze u zemaljska tela, da bi opet po~eli tamo gde su prestali kada ih je ugrabila zemaljska smrt. To }e se nastavljati sve dok otelovljavanje za takve niske du{e ne bude vi{e mogu}e - ili dok se u onom jo{ preostalom kratkom vremenu za otelovljavanje ~astoljubive du{e i du{e gladne mo}i ne pognu da bi postale najmanje me|u svojom bra}om i sestrama. Jer ko samoga sebe uzdi`e, mora}e do}i do uvida preko "poni`enja". To su, dakle, u mnogim slu~ajevima uvek iznova isti oni licemeri koji su to bili i u Moje vreme, kada Sam hodao Zemljom kao Hrist u Isusu iz Nazareta. Stalno se doga|aju isti ili sli~ni zlo~ini, razume se odgovaraju}e promeni vremena - samo sa drugim argumentima i metodama. Cilj je pak isti: isklju~iti sve one koji obelodanjuju ve~nu istinu i ostvaruju pravi hri{}anski `ivot. Shvatite: demonima su oni koji ostvaruju pravo hri{}anstvo, najve}a opasnost. Zato se satana ~ula zaogrnuo pla{tom "hri{}anskog", ne bi li izazvao veliku zabunu, tako da ne mo`e svako odmah da prepozna {ta je zaista hri{}ansko. A pravi hri{}anski `ivot

425

jeste `ivot po zakonima Bo`jim, kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io ljude i koje Sam `iveo. Sli~no kao {to Sam Ja morao da stradam kao Isus, morali su u sva vremena da stradaju mnogi pravedni proroci i pravedni mu{karci i `ene. Ko jevan|elje ljubavi i `ivota ne samo propoveda, nego ga i praktikuje i mnogim ljudima pribli`ava zakone ljubavi i `ivota iz svog ostvarivanja - dakle, pokazuje im put ka Meni, Hristu Bo`jem u njihovom unutarnjem, kako bi mogli da Me slede - taj je opasnost za one koji su se samo zaogrnuli pla{tom "hri{}anstva". Po{to jedna `ena u zemaljskom ruhu, sanosilac bo`anske Mudrosti, o kojoj Sam ve} govorio, ponovo u svet, ljudima, donosi ve~ne zakone i put u ve~ni Zakon, ona mora - sli~no kao Ja i mnogi proroci - da podnosi podsmeh, izrugivanje, prezir i klevetu. Uprkos svemu tome, ve~na istina }e se probiti, a Hrist, povezan sa bo`anskom Mudro{}u, izi}i }e kao Pobednik. Ko ho}e da prepozna pro`drljive vukove u jagnje}oj ko`i la`nog hri{}anina, taj neka proveri crkvene vlasti i njihove sledbenike - a me|u njima su i mnogi vladari ovoga sveta, koji Moje Ime koriste kao sredstvo za postizanje svog cilja: Da li su ovi crkveni i svetovni nosioci vlasti sledbenici Nazare}anina? Da li u~enje crkvenih vlasti ~ini ljude zdravim i sre}nim? Da li je majka Zemlja zdrava i pru`a li Zemljina atmosfera jo{ za{titu Zemlji i ljudima? Ko su oni koji zagovaraju ubijanje? Potra`ite te vukove u jagnje}oj ko`i la`nog hri{}anina! I prona}i }ete antihrista, koji vam prilazi sa Mojim Imenom - Hrist obmanjuju}i vas i zavode}i. Od Mog vremena kao Isusa iz Nazareta, do danas, to su uvek iznova isti licemeri - samo u drugim zemaljskim telima - koji su se zavetovali demonskoj mo}i i satani ~ula, da bi sa hri{}anskim pla{tom

426

zavodili ljude. Ko se zavetuje tami, taj i slu`i tami. Ona }e svoje uvek iznova slati u svet, da bi ljude obmanjivala i da bi ih zavodila. Mnogi narodi su kao stado sledili ljudske pastire, a ovi su ih vodili u haos. Ali, i u haosu postoji nada u ono dobro, u Novo Doba, Doba Hrista. Ja Sam nada, Ja Sam Istina i @ivot. U Duhu Ja Sam Svojima veoma blizu i preko njih pripremam Svoj Dolazak. A to je dovodilo i dovodi do borbe. Jer onaj koji se vekovima zaogrtao hri{}anskim pla{tom i jo{ ga nosi, da bi njime jo{ mnoge zaveo, ne}e se predati odmah. Ja, Hrist, Jesam @ivot; Ja ne razaram. Ja prosve}ujem, tako da oni koji zmiju spaze, mogu i da je prepoznaju i da joj stanu na glavu. Na ovaj na~in Ja razotkrivam licemere, daju}i im istovremeno mogu}nost da pognu glavu i postanu najmanji me|u svojom bra}om i sestrama. Shvatite: Ja }u pobediti preko ljudi koji su sa Mnom i koji pripremaju Novo Doba. Naoru`ani Mojom snagom, oni se i sada bore protiv svojih sopstvenih gre{aka i slabosti, a istovremeno, snagom ljubavi, protiv licemera zaogrnutih hri{}anskim pla{tom. Ta borba u Meni i sa Mnom, pravedna je borba. Ja, Hrist, idem ispred onih koji se trude da vr{e O~evu volju. Zemlja }e se o~istiti i posta}e svetlija, jer Ja, Hrist Bo`ji, dolazim. Re~ "zaklinjati se" treba shvatiti po smislu. Ona odgovara re~i "potvr|ivati".

427

61. POGLAVLJE Isus prori~e kraj Doba Prepozna}ete ih po plodovima njihovim (1). Reinkarnacije gladnih mo}i i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme u`asa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji (10). Predstoje}e vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko bo`anske Mudrosti - Dolazak Hristov, najve}i doga|aj (11). Prepoznajte znake vremena (12-14). Ko je budan, ne}e propustiti taj ~as (15-19)

1. I dok se|a{e Isus na gori Maslinskoj, pristupi{e Mu u~enici nasamo govore}i: "Reci nam, kada }e se ovo zbiti? I {ta }e biti znak Tvoga Dolaska i znak svr{etka sveta?" Isus odgovaraju}i re~e im: "Pazite da vas ko ne zavede. Jer mnogi }e do}i pod imenom Mojim govore}i: Ja sam Hrist, i mnoge }e zavesti. (Pogl. 61, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svako ko dopusti da se slavi njegovo sopstveno ime i izdaje se za najve}eg i dopu{ta da ga obo`avaju, tome ne verujte. I ne verujte nijednome koji ka`e da je ponovoinkarnirani Hrist; jer Ja ne}u vi{e ulaziti u telo, ve} Sam u Duhu sa Svojima. Svako pak koji slu`i, koji slavi samo Ime Gospoda, koji ~ini dobra dela i donosi ih u svet, tako da dobri plodovi postanu vidljivi za mnoge, pravi je putokaz; preko njega delujem Ja. Ne}ete ih prepoznati po re~ima, nego po njihovim plodovima. Smena doba, u kojoj se Ja sve vi{e pribli`avam Mojima, mo`e se uporediti sa kasnim letom i jeseni, jer vreme prelaska iz starog, gre{nog sveta u Novo Doba, vreme je `etve. Oni koji `ive u Meni, donose dobre plodove, a oni koji su Moje Ime zloupotrebljavali i zloupotrebljavaju za svoje ciljeve, pokazuju sada svoje lo{e plodove. Smena doba omogu}ava da se vrlo jasno prepoznaju dobri i lo{i plodovi.

428

Shvatite! Kasno leto i jesen su za to gre{no doba ve} po~eli. Plodovi postaju vidljivi - `etva je u toku.

2. I ~u}ete za ratove i glasine o ratovima, no gledajte da vas ne upla{e. Jer sve ovo mora da se dogodi, ali to jo{ nije kraj. Jer usta}e narod na narod i carstvo na carstvo; i bi}e gladi i po{asti i zemljotresa po raznim mestima. A to je tek po~etak nevolja. 3. I u danima ovim vlastodr{ci ovoga sveta grabi}e zemlju i bogatstva Zemlje radi sopstvenog u`itka i podjarmljiva}e mnoge koji trpe nevolju, i dr`a}e ih okovane u lancima i koristi}e ih da bogatstva svoja uve}aju, i pot~ini}e ~ak `ivotinje u polju i u`as podi}i }e. Ali }e im Bog glasnike Svoje poslati i ovi }e Njegove zakone objaviti, koje su ljudi predanjem svojim prekrili, i koji ih prekr{e, umre}e. (Pogl. 61, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je predskazano, ve} je otpo~elo (1989). Poput satnog mehanizma koji odbrojava vreme, proti~e ono {to je predskazano. Jedna katastrofa susti`e drugu, a jedan udes pru`a ruku drugome. Po tome se mo`e prepoznati smena doba. Gre{ni svet prolazi. U njemu ve} svi}e ra|anje Novog Doba i pokazuju se duhovno probu|ene generacije iz kojih }e proizi}i duhovno ~ove~anstvo Novog Doba. U dana{nje vreme (1989) je kao u vreme Noja ili u vreme propasti Pompeje. Ve}ina ljudi se `eni i udaje. Oni dodu{e slu{aju o znacima vremena - a ostaju ipak gre{ni ljudi. Propadali su i propadaju sa svojim bogatstvom i sa svojom spolja{njom mo}i. Tokom vremenskih epoha koje su iza nas, mnoge od ovih du{a stalno su ulazile u zemaljska tela i mnoge su po~injale da ponovo deluju tamo gde su bile prestale ranije, u ~asu smrti - samo, uvek u jednom drugom vremenu, sa drugim sredstvima i drugim metodama. Mnogi su vr{ili i vr{e uvek iznova iste slu`be, bilo kao vladari nacija i dr`ava, bilo kao crkveni vo|i. Njihova glad za mo}i stalno ih je terala i tera ih na Zemlju, na ove polo`aje.

429

Kao ljudi, oni su onda stalno poku{avali i poku{avaju da to~ak sveta, te spoljne strukture, odr`avaju u uobi~ajenom toku. Tako su oni tokom vekova objavljivali i objavljuju sli~ne zakone za narod. A narodi su dopu{tali i dopu{taju da ih njihove vlasti manje ili vi{e podjarmljuju i stalno slu{aju svoje vo|e, koje su jo{ u ranijim inkarnacijama ~inile isto ili sli~no. Po{to su to uvek jedni te isti koji upravljaju dr`avama i isti~u se kao crkvene vo|e, u nekim zemljama se stalno ponavljaju isti tokovi kao i u proteklim vremenima. Udesi, katastrofe i haoti~na stanja imaju samo druga imena. U mnogim slu~ajevima pak oni su danas gori nego u pro{losti. Ali, u svemu negativnom je i ono pozitivno: U vremenu nestajanja i nastajanja stalno se probija svetlo Hristovo, doba Duha Bo`jeg, Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam. Shvatite: u promeni od starog, gre{nog sveta, ka Novom Dobu, dolazili su i opet neprestano dolaze Bo`ji glasnici. Mnogi pravedni mu{karci i `ene su sada u Mojoj slu`bi za Novo Doba. Bi}e otkrivena cela Istina - premda su je tokom mnogih vekova svesno i nesvesno pokrivali ljudi koji su bili daleko od Boga: Bo`ji glasnici objavljuju opet Zakone Bo`je i trude se da {ire jevan|elje ljubavi {irom Zemljine kugle - od kontinenta do kontinenta, od grada do grada, od zajednice do zajednice, od sela do sela. Oni pripremaju Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. Mnogi ljudi probudi}e se zahvaljuju}i ovoj delatnosti glasnika Bo`jih i stupi}e na put u unutarnji `ivot.

4. Tada }e vas predati na muke i ubija}e vas. I omrznu}e na vas svi narodi zbog imena Mojega. I usta}e jedan na drugoga i jedan drugoga }e izdati i mrze}e se. I pojavi}e se mnogi la`ni proroci i zave{}e mnoge. 5. I po{to bezakonje uzme maha, ohladne}e ljubav mnogih. Ali ko do kraja istraje, bi}e spasen. I propoveda}e se ovo jevan|elje o Carstvu Bo`jem po svemu svetu, za svedo~an- stvo svim narodima, i tada }e do}i kraj. (Pogl. 61, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

430

Tako se doga|alo u proteklim vekovima: Moji su mu~eni i ubijani. Ono {to je bilo, nastavlja se. Uvek su to isti vukovi u jagnje}oj ko`i koji dolaze na svet gladni mo}i. Oni ho}e da ugase i Hristovo svetlo, koje im je trn u oku, i zloupotrebljavaju za to i Moje Ime. Njihov pla~ mo`ete ~uti kada im Bo`ji glasnici predo~avaju njihova satanska dela, koja oni - kako ~ak sami ka`u - ~ine u Moje Ime. Shvatite: Nekada su Bo`ji glasnici bili mu~eni i ubijani. U dana{nje vreme (1989) njih kleve}u, ismevaju ih i rugaju im se. Prave hri{}ane progone i sada, samo drugim sredstvima i metodama klevetanjem preko medija koje oni zovu {tampa, radio i tome sli~no. Iza ovih stoje predstavnici crkava koji ose}aju da im ova istina preti popovi, sve{tenici i takozvani opunomo}enici za sekte, zatim takozvani politi~ari, novinari i reporteri - i svi ostali koji im ukazuju poverenje. I u dana{nje vreme (1989) oni koji sebe nazivaju hri{}anima mrze mnoge pravedne mu{karce i `ene, jer ovi slede Mene, Hrista. Shvatite: kao {to je bilo u svim vremenima, tako je i u ovoj promeni od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu. Mnogi ljudi govore o Meni, Hristu. Pogodi li ih, me|utim, kakav povetarac, npr. kakva kleveta, oni iznenada promene mi{ljenje i izdaju Me. Iz straha za svoj zemaljski `ivot, za ugled i polo`aj, oni izdaju i mrze i jedni druge. Onaj mra~ni se najrazli~itijim metodama me{a u narode i nahu{kava jedan narod protiv drugog. To je mogu}e po{to su ljudi me|usobno nejedinstveni. Ljudi gledaju jedni na druge kao na neprijatelje, razvijaju agresije i strahove od budu}nosti. Sve ovo oni mra~ni stalno potpiruju, jer ho}e da odr`e mase mobilnima. Onda dolaze kao la`ni proroci i izdaju se za donosioce blagoslva, vezuju ljude za svoje "oda{iljanje" i za svoju li~nost - a ne usmeravaju se na Mene, Hrista. U promeni od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu, dobu Svetlosti, onaj mra~ni napada Svetlost na {irem frontu. Ali ko se mo`e trajno odupreti svetlosti? Nijedan ~ovek, a i nijedna du{a, nijedna mra~na sila - ni kada zloupotrebljava Moje Ime i postavlja se protiv pravih hri{}ana. Svetlost, koja Ja Jesam, ja~a je.

431

Shvatite: Ja Sam Svetlost sveta, koja nije vezana za vreme. Svetlost pro`ima prostor i vreme i ona }e sve obnoviti. Dolazi vreme u kojem onaj mra~ni ne}e mo}i ni napred ni nazad, ve} }e mu preostati jedino kapitulacija i - kao i za svakog pojedina~nog ~oveka i svaku du{u - okretanje i vra}anje Svetlosti, koja Ja Jesam. I ako u ovoj zavr{noj bici uzmu maha bezakonja, a ljubav sve vi{e ohladni u mnogim ljudskim srcima - svetlost }e ipak biti vidljiva: to je Hrist, Ja Jesam, koji preko glasnika, preko Pionira Novog Doba, donosi svetlost na Zemlju. Mnogi ljudi }e umreti. No mnogi }e biti i spaseni, koji budu izdr`ali borbu sa silama tame. Oni koji Mi ostanu verni dr`a}e se jevan|elja ljubavi i objavljiva}e i dalje Carstvo Bo`je na ~itavoj Zemlji i svedo~i}e o istini koja Ja Jesam, koja boravi u njima, koja preko njih govori i dela: Hrist.

6. Zato kad vidite u`as pusto{enja, o kojem govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome (koji ~ita da shvati), tada ko bude u Judeji neka be`i u gore. I koji bude na krovu, da ne silazi da uzme {to iz ku}e svoje; i koji bude u polju, neka se ne vra}a da decu svoju povede. 7. A te{ko trudnicama i dojiljama u te dane! Molite se da be`anje va{e u zimu ne bude ili na sabat. Jer bi}e tada nevolja velika, kakve nije bilo od postanja sveta do sada i kakve nikad vi{e biti ne}e. I ako se ne skrate dani ovi nijedno se telo ne}e spasti. Ali radi izabranih skrati}e se dani ovi. (Pogl. 61, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sada neposredno predstoji ono {to je Ve~ni u sva vremena objavljivao ljudima preko proroka - premda ve}ina ljudi nije htela da ~uje opomene i uputstva Ve~noga date preko proroka. Ova velika vremenska prekretnica otpo~ela je. Ko se jo{ brine za svoje spolja{nje, `eli da ga odr`i i uve}a, ne ostaje samo za njega vezan - on }e i propasti sa tom svojom imovinom. U istoj meri u kojoj propada svet, nastaje sasvim postepeno - uprkos jadu i nevolji - Carstvo Bo`je na Zemlji.

432

Kada shvatite da se svet raspada, nemojte se vra}ati i nemojte se zadr`avati da biste doneli ili uredili jo{ ovo ili ono. Po|ite mestu Bo`jem koje je u vama, i pustite da vas vodi Onaj koji boravi u vama. Stoji zapisano: "Ali te{ko trudnicama i dojiljama u te dane!" Ako je plod u telu majke ispunjen snagom i svetlo{}u, jer otac i majka `ive u Bogu, onda }e on ostati sa~uvan. Ali ako je plod u telu majke od ovog starog, gre{nog sveta, ako je dakle siroma{an svetlo{}u, kao {to su i otac i majka siroma{ni svetlo{}u, onda im on mo`e biti oduzet - ve} prema tome koji uzroci postoje. U ovom vremenu u`asa kakvo svet jo{ nije do`iveo, bi}e uzeto i poneko telo koje nosi plod siroma{an svetlo{}u. Molite se da truba Reda ne zatrubi na sabat, kada se ljudi jo{ vi{e odaju ugodnom `ivotu umesto da se mole Bogu i da Mu se zahvaljuju za Njegovo vo|stvo i pomo}. Do mnogih koji bi mogli da pru`e spolja{nju pomo} ne}e se vi{e mo}i do}i. Molite se da to veliko spremanje na Zemlji ne bude u zimu, jer mnogi jedva da }e imati neku imovinu kraj sebe, a mnogo toga bi}e razoreno, tako da ~esto ne}e mo}i odmah da na|u uto~i{te u kakvoj ku}i, ve} na otvorenom prostoru ili u skrovi{tima. Tada }e se mnogi smrzavati i smrznu}e se, trudnice tako|e. Mnogi ljudi oslonili su se na ovaj svet i na njegove vlade i izgubi}e preko no}i sve za {ta su mislili da je njihova svojina i njihova sigurnost. Ve~ni dobri Bog, va{ i Moj Otac, ve} je skratio vreme za Svoje verne, a kad zbrka bude dostigla svoj vrhunac, skrati}e ga jo{ jednom. Mnogi koji na ~elu nose znak ljubavi nastavi}e da grade Carstvo Mira Isusa Hrista na ru{evinama i na haosu ovoga sveta i podiza}e ga u celom svetu kao znak pobede.

8. Tada ako vam ko ka`e: Evo, Hrist je ovde, ili - tamo je, na verujte mu nepromi{ljeno. Jer usta}e la`ni hristosi i la`ni proroci i znake velike i ~udesa ~ini}e, da se i izabrani prevare. Eto, rekoh vam unapred! 9. Ako vam dakle ka`u: Evo, On je u pustinji, ne izlazite; Evo, On je u tajnim odajama, ne verujte mu nepromi{ljeno. Jer, kao {to svetlo izlazi na istoku i sija sve do zapada, takva }e i budu}nost Sina

433

~ove~jega da bude. Jer gde je strvina, tamo se i orlu{ine sakupljaju. (Pogl. 61, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Znajte, da }u Ja u Duhu do}i Svojima - a ne vi{e u telesnom omota~u. Ako neko ka`e, ovde ili tamo je Hrist, onda se setite da Sam vam Ja to unapred rekao. Ja vi{e ne}u ulaziti u telo. Ja Sam kao Isus prihvatio telo radi vas i savladao Sam ga tako da ga i vi mo`ete savladati preko Mene, Hrista i da i vi dostignete uskrsnu}e i ponovno duhovno ro|enje, i time opet sjedinjenje sa Bogom, va{im i Mojim Ocem. Ako ostvarujete ve~ne Zakone, nau~ite da razlikujete; jer ne}e biti samo la`nih proroka. Upravo u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici ima mnogo pravednih mu{karaca i `ena - ljudi koje Sam vam Ja poslao, koji se po{teno i iskreno trude da vam donesu Zakone Bo`je i koji usred jada i propadanja sveta podi`u Carstvo Mira. To su oni koji ispunjavaju jeva|elje ljubavi i tako donose Carstvo Bo`je na ovu Zemlju. Po plodovima njihovim }ete ih prepoznati.

10. Odmah po nevolji ovih dana Sunce }e se pomra~iti, i Mesec }e svetlost svoju izgubiti i zvezde }e padati s neba i sile nebeske pokrenu}e se. (Pogl. 61, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prilikom tih mo}nih potresa, u ~itavom Sun~evom sistemu planete }e isko~iti iz svojih putanja i grupisa}e se, najpre u jo{ jednoj drugoj putanji, oko tada{njeg Sunca. I Mesec }e primiti jedan drugi poredak i stupi}e u jedan drugi gravitacioni odnos prema Zemlji. Tako }e se na Zemlji promeniti i dnevno-no}ni ritam, godi{nja doba i plima i oseka. Prilikom ovih doga|aja do}i }e do jednog prolaznog pomra~enja Sunca.

434

"Zvezde }e padati s neba" zna~i: Mo}ni meteori pada}e na Zemlju. I na taj na~in promeni}e se odgovaraju}e i planeta Zemlja. Mora }e sebi potra`iti druge bazene. Visoke planine }e nestati, a nasta}e nova brda i doline. Zemlja }e u ukupnoj svojoj slici postati pitomija. Shvatite: Ja }u sve obnoviti.

11. I tada }e se pojaviti znak Sina ~ove~jega na nebu; i tada }e svi narodi na Zemlji zakukati, i ugleda}e Sina ~ove~jega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom velikom i slavom. I On }e an|ele Svoje poslati sa glasom ~istim kao u trube i oni }e izabrane Njegove sakupiti sa sve ~etiri strane sveta, od kraja do kraja nebesa. (Pogl. 61, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Znak Sina ~ove~jega je Svetlo Hristovo, koji Ja Jesam. U Duhu dolazim Ja Svojima koji Mi u zemaljskom ruhu slu`e i nastanjuju Carstvo Bo`je, ~iji Sam Ja vladar. Shvatite: Ja ne dolazim preko no}i, niti od danas do sutra. Svi veliki doga|aji {alju svoje svetlo ili svoje senke unapred. Ja Sam Svetlost sveta. Moj dolazak u Duhu najve}i je doga|aj za Zemlju i ljude. Ja, Hrist, ve} Sam krenuo, jer Moje Svetlo ve} deluje na Zemlji i u atmosferi, jer proroci Bo`ji i verni mu{karci i `ene sve vi{e Mi pripremaju puteve. Proroci Bo`ji u Starom zavetu i svi proroci Bo`ji i prosvetljeni mu{karci i `ene u proteklih dve hiljade godina uvek su iznova upozoravali ~ove~anstvo na njegovu sopstvenu `etvu i pozivali su na preobra}enje. ^ove~anstvu je iz mnogih faseta ve~ne Istine otkrivana njegova satanska setva i njegova odgovaraju}a budu}nost ukoliko se ne preobrati i ne ispunjava zakone Bo`je. U sve kra}im vremenskim razmacima govorilo se i govori se o predstoje}em vremenu kraja. Masa ljudi pak `ivela je i `ivi i dalje u grehu i igrala je i igra i dalje oko svog zlatnog teleta, oko svoga "ja" koje te`i onom "moje" i

435

"meni" i lagodnom `ivotu. Opomene se ispunjavaju. ^ove~anstvo stoji u takozvanom vremenu kraja. Shvatite: re~ima "vreme kraja" ne misli se na kraj materije, na kraj planete Zemlje, ve} na kraj svega onoga {to je protiv Boga: materijalizam se bli`i kraju. Kao {to sasvim postepeno nastaje Carstvo Mira na Zemlji, profinjava}e se sasvim postepeno i veliki delovi materije, jer stoji zapisano: Ja }u sve obnoviti. Nasta}e novo nebo i nova zemlja, a ljudi }e urastati u Novo Doba, u doba Svetlosti. Na ovom evolutivnom putu ka svetlijim i finijim oblicima, sve }e se, sve vi{e i vi{e, oduhovljavati, sve do svetlotvarnosti, do finije materije. Jer ljudi Novoga Doba pove}ava}e svetlost u Zemlji i na njoj, a svojim duhovnim `ivotom vibracijski }e i dalje podizati Zemlju i ~itav Sun~ev sistem. Kada onda bude nastalo Carstvo Mira na finijoj materiji, na svetlotvarnoj Zemlji, sija}e i jedno drugo Sunce. Shvatite: Nakon Carstva Mira, ono satansko, demon, jo{ jednom }e smeti da se meri sa Mnom, Hristom, jer i tada }e on misliti na to da ponovo osvoji Zemlju. Ali onda }e morati da shvati da je Bo`je "Neka Bude" u punom zamahu i da je on potpuno potro{io onaj vremenski period, vreme milosti koje mu je Bog, na{ Otac, jo{ jednom dao. Nakon ovog zbivanja koje }e obuhvatiti Zemlju, rasprsnu}e se malo pomalo sve jako zgusnute planete, a ~isto duhovne supstance u materijalnim planetama isko~i}e iz svojih ljuski, sli~no du{ama ljudi ~ija su tela umrla. Napu{teni materijalni delovi planete onda }e se sve vi{e i vi{e rastvarati. Malo-pomalo }e onda sve grubotvarno postati finotvarno, jer Bog je ~ista finotvarna energija. Bog je Duh, snaga, ljubav i mudrost. Bo`anska Mudrost preuzela je veliki zadatak da Moje svetlo Mira i jedinstva donese unapred i da ga donese svim narodima ove Zemlje i time svim ljudima koji su dobre volje. Preko nje zra~i Moje svetlo u bezbroj faseta `ivota: to je Moja Re~, koja je objavljena i objavljuje se preko usta Moje proro~ice, koja je u isto vreme i glasnik Bo`ji, i preko mnogih pravednih mu{karaca i `ena. Moje Svetlo donosi ljudima i Unutarnji put ka srcu Bo`jem. Ono objavljuje i Carstvo Mira i ~ini da sinovi i k}eri Bo`je koji stoje u nalogu Spasenja - pre

436

svih Rod Davidov, kao i ljudi iz drugih rodova - {ire Delo Spasenja i osnivaju i grade Carstvo Mira. Ja dolazim Svojima sve bli`e. U meri u kojoj oni budu napredovali na putu u unutarnje i tako, iz generacije u generaciju, sve vi{e budu gradili Carstvo Mira, Ja Sam sve bli`e i sve neposrednije sa njima. Po{to je preko bo`anske Mudrosti, po Mojoj volji, ve} mnogo toga na Zemlji ostvareno, Moje Svetlo zra~i ve} sada u ovaj svet i najavljuje Moj dolazak. Shvatite: an|eli s Neba i verni u bo`anskom ruhu najavljuju ve} sada (1989), iz sveg glasa, Vladara Carstva Mira i samo Carstvo Mira. Ve} sada se sakupljaju mnogi mu{karci i `ene sa sve ~etiri strane sveta da bi `iveli jedni sa drugima i da bi se pripremali za najve}i doga|aj u atmosferi i na Zemlji: za Moj dolazak. Kad onda odjeknu trube sa Neba i kada Me iz Duha Bo`jeg najave heruvimi ~etiriju bitnosti, pojavi}u se Ja sa svom silom i slavom i preuzeti vlast. Onda }e ljudi biti j e d n o stado, a ja }u biti njihov Pastir - Hrist. Pre nego {to se ipak sve ovo dogodi, Zemljom }e se proneti veliki jauk i bi}e uzeti svi koji znak na ~elu ne budu nosili. Oni }e onda i}i dalje svojim putem kao du{e. Shvatite: svetlo Hristovo svetlo je Novoga Doba. Ja najavljujem Svoj dolazak zra~e}i Svoje svetlo unapred.

12. Nau~ite se od smokve: kad se ve} grane njene podmlade i olistaju, znate da je leto blizu. Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. Zaista vam ka`em: rod ovaj ne}e pro}i dok se sve ovo ne ispuni. Nebo i Zemlja }e pro}i, ali Re~i Moje ne}e pro}i. 13. O danu tom i o ~asu niko ne zna, ni an|eli na Nebu, do samo Sveotac. Kao {to be{e u vreme Noja, takav }e biti i dolazak Sina ~ove~jeg. 14. Jer isti behu oni pre potopa: je|ahu, pijahu, `enjahu se i udavahu, do dana kad Noje u|e u barku. I ne obra}ahu pa`nju na to dok ne do|e op{ti potop i odnese sve; takav }e biti i dolazak Sina ~ove~jeg. (Pogl. 61, 12-14)

437

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko posmatra doga|aje i zbivanja na ovoj Zemlji i slu{a o sudbinama ljudi po ~itavom svetu, taj shvata da procesi kraja sveta izbacuju svoje senke unapred kao znak i da je ~ove~anstvo usred razlaganja starog, gre{nog sveta. Ko je budan, shvata tako|e da gre{ni ~ovek ne mo`e da izdr`i velike prevrate. Shvatite: ovi prevrati su posledice isto tako mo}nih uzroka, preko kojih zakon setve i `etve uzima greh sa Zemlje. Ljudi u dubokom grehu ne}e tada vi{e mo}i ostati na Zemlji - jer Novo Doba, doba Hrista, uzdi`e se iz ru{evina i done}e novo nebo i novu Zemlju. Ko stoji u senci, taj }e umreti od hladno}e svog sopstvenog "ja", svojih niskih ~ula i nagona.

15. Tada }e biti dvojica u polju; jedan }e se uzeti, a drugi ostaviti. Dve }e mleti u mlinu; jedna }e se uzeti, a druga ostaviti. Zato, bdijte, jer ne znate u koji }e ~as do}i Gospod va{. 16. Ali ovo treba da znate: kada bi znao doma}in u koji }e ~as do}i lopov, bdio bi i ne bi dozvolio da se u ku}u njegovu provali. Zato i vi budite spremni; jer }e Sin ~ove~ji do}i u ~as u koji Ga ne o~ekujete. 17. Ko je, dakle verni i mudri sluga koga gospodar postavi nad slu`in~adi svojom da im daje hranu na vreme? Blago slugi kojeg gospodar njegov kad do|e vidi da tako ~ini. Zaista vam ka`em: postavi}e ga nad svim imanjem svojim. 18. Ali ako sluga r|avi u srcu svome rekne: ne}e gospodar moj jo{ za dugo do}i, te po~ne tu}i drugove svoje u slu`bi i jesti sa pro`drljivcima i piti sa pijancima. 19. Onda }e gospodar sluge ovoga do}i jednoga dana, kada ovaj na njega ne bude ra~unao i u ~as kada ga ne bude o~ekivao. I da}e mu platu njegovu sa licemerima u tmini spolja{njoj, sa svirepima i sa onima koji nemaju ni ljubavi ni samilosti: onde }e biti jauk i {krgut zuba. (Pogl. 61, 15-19)

438

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Budite budni i molite se! Ostanite u Meni i znajte da Sam Ja u vama i sa vama. Jer ko je budan i `eljno ~eka Gospoda, taj ne}e propustiti ~as u koji Ja dolazim i on }e jad i strahote do`iveti samo izdaleka, jer se nije dao uspavati od sveta i nije se dao u njega uvu}i. Radite i dalje u Mome Duhu i istrajte - Ja dolazim!

439

62. POGLAVLJE Parabola o deset devica Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7)

1. Tada }e Carstvo Nebesko biti kao deset devica koje uze{e svetiljke svoje i izi|o{e u sretanje `eniku. A pet njih bejahu mudre a pet nerazumne. 2. Jer nerazumne uzev{i svetiljke svoje ne uze{e ulja sa sobom. A mudre uze{e ulje u posudama, sa svetiljkama svojim. 3. A budu}i da `enik odocni, zadrema{e sve i pospa{e. A u pono}i stade vika: 'Evo `enik dolazi! Iza|ite Mu u sretanje!' Onda ustado{e sve device one i udesi{e svetiljke svoje. 4. A nerazumne reko{e mudrima: 'Dajte nam od ulja va{ega, jer se na{e svetiljke gase!' A mudre odgovori{e govore}i: 'Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcu i kupite sebi.' 5. A kad one otido{e da kupe, do|e `enik, i koje bejahu gotove u|o{e s Njim na svadbu. I zatvori{e se vrata. 6. Zatim do|o{e i one druge device govore}i: "Gospode, Gospode, otvori nam." A On odgovaraju}i re~e: 'Zaista vam ka`em: Ne poznajem vas.' 7. Zato bdijte, jer ne znate ni dana ni ~asa u koji }e Sin ~ove~ji do}i. Dr`ite svetiljke svoje upaljene." (Pogl. 62, 1-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Budan ~ovek, koji ~eka svog Gospoda, mo`e se uporediti sa mudrim devicama. One su za svoje svetiljke ponele sa sobom i zalihu ulja u svojim posudama. To zna~i: one su nosile svetlo u sebi ostvaruju}i zakone Bo`je. Budan ~ovek, koji vodi ra~una o tome da ispunjava zapovesti ljubavi, ima}e unutarnje svetlo: to je znak na ~elu.

440

Ako ~ovek ipak shvati da ne nosi svetlo u sebi, ali tek kada Hrist Bo`ji Svojima ve} bude bio veoma blizu, i ako tek tada po~ne da ide putem ka srcu Bo`jem, onda njegova du{a u ljudskom ruhu ne}e vi{e videti Mene, Hrista. Jer ko je do kraja poslu{an svetu, umre}e u ono vreme u kojem }u Ja preuzeti vlast nad ovom Zemljom. Du{a siroma{na svetlo{}u }e onda u mestima ~i{}enja stupiti na svoj put ka vi{im vidovima `ivota i i}i }e njime uz mnogo muke i patnje srca. Ko Mene ne poznaje, taj Me nije ni prihvatio i nosi zato i malo svetlosti u svojoj du{i. Ovakvi ljudi su dodu{e slu{ali o Mom dolasku, govorili su dodu{e o `eniku, no oni se nisu okitili ukrasom unutarnjeg `ivota i vrlinom nesebi~nosti da bi po{li u susret Meni kao `eniku. Prave neveste pak, koje su se okitile vrlinom nesebi~ne ljubavi i ukrasom unutarnjeg `ivota i tako rasplamsale unutarnje svetlo, bi}e sa Mnom, sa `enikom. [to ja~a biva Svetlost na Zemlji, utoliko vi{e se zatvaraju vrata za one koji su o Meni samo slu{ali i govorili, ali Me nisu primili i prihvatili. Vrata za otelovljavanje du{a koje nisu razvile svoje unutarnje svetlo, ostaju onda zatvorena. Re~i "Ne poznajem vas" imaju slede}i smisao: Ne poznajete Me, jer ne poznajete sebe. I dokle god vi Mene ne poznajete, ne mo`ete ni u}i u Svetlost; jer Ja Sam Svetlost sveta, Istina i @ivot.

441

63. POGLAVLJE Slikovita pri~a o talantima Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12)

1. I govora{e dalje: "Carstvo Nebesko je kao ~ovek koji po|e na put u zemlju daleku i pozva sluge svoje i predade im blago svoje. I jednome dade pet talanata, a drugome dva, a tre}emu jedan, svakome prema njegovim sposobnostima, i odmah otide. 2. Onda ode onaj {to primi pet talanata i trgova{e s njima i ste~e jo{ pet talanata. Tako i onaj {to primi dva talanta, ste~e i on jo{ dva. A koji primi jedan, otide te iskopa rupu i sakri novac gospodara svojega. 3. A posle dugog vremena do|e gospodar slugu ovih i stade svoditi ra~un s njima. I pristupiv{i onaj {to je primio pet talanata, donese jo{ i drugih pet govore}i: 'Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo, jo{ pet koje sam s njima stekao.' A gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo dobri i verni, u malome si bio veran; nad velikim }u te postaviti. U|i u radost gospodara svojega!' 4. A pristupiv{i i onaj {to je primio dva talanta re~e: 'Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo jo{ dva koja sam s njima stekao.' A gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo verni i dobri, u malome si bio veran, nad velikim }u te postaviti; U|i u radost gospodara svojega!" 5. I pristupiv{i i onaj {to be{e primio jedan talant, re~e: 'Gospodaru, znao sam da si tvrd ~ovek; `anje{ gde nisi sejao i skuplja{ gde nisi vejao. Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju: i evo ti tvoje.' 6. A gospodar njegov odgovaraju}i re~e mu: zli i lenji slugo, znao si da `anjem gde nisam sejao i skupljam gde nisam vejao? Trebalo je, dakle, moj novac da da{ menja~ima, da ga ukamate; i ja bih do{ao i uzeo svoje s dobitkom.' 7. Zato uzmite od njega talant i podajte onome {to ima dva talanta. Jer svakome koji umno`i da}e se, i ima}e u izobilju; a od

442

onoga koji nije umno`io, i {to ima uze}e se. A slugu nekorisnoga bacite u tamu spolja{nju; jer tako je sam izabrao." 8. I re~e Isus u~enicima Svojim: "Budite pravi menja~i novca Carstva Bo`jeg, odbacite {to je r|avo i la`no, a zadr`ite {to je dobro i pravo." 9. Isus se|a{e preko puta kutije za prilog i gleda{e kako ljudi me}u novac u nju, a neki bogati stavljahu mnogo unutra. 10. A onda do|e sirota udovica jedna i ubaci dva nov~i}a koji jedva da i{ta vrede{e. 11. I On pozva u~enike Svoje k Sebi i re~e: "Zaista vam ka`em, ova je sirota udovica vi{e u kutiju ubacila no svi drugi. 12. Jer svi drugi dado{e od suvi{ka svojega, a ona od sirotinje svoje dade sve {to ima{e, samu prehranu svoju." (Pogl. 63, 1-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Poslu{ajte: kome je dato, taj ono {to je primio ne bi trebalo da zadr`ava za sebe, ve} da predaje dalje. Jer Zakon je nesebi~na ljubav koja daje. Svako je od Boga primio Zapovesti. Ono {to je od Zapovesti ostvario, trebalo bi da predaje dalje. Jer onda se to umno`ava u svetu za dobro mnogih. Ko ispunjava Zapovesti, taj ose}a da bi svoje talente i sposobnosti trebalo nesebi~no da ula`e za ono bo`ansko. Ko tako ~ini za dobro svojih bli`njih, taj donosi `ivot Bo`ji u ovaj svet i pru`i}e mnogima hleb unutarnjeg `ivota tako {to }e - svojim sposobnostima i talentima - nesebi~no pripremati srca svojih bli`njih za unutarnji `ivot, da vi{e ne gladuju i da ne budu `edni. Ko pak ne ostvaruje Zapovesti Bo`je, taj robuje grehu i osta}e rob greha i pati}e zbog njega sve dok se ne probudi za detinjstvo Bo`je preko ostvarivanja Zapovesti. Ko je u srcu ostvaren, daje od srca - dakle nesebi~no. Bog ne gleda na spolja{nje darove, ve} na nesebi~ne darove srca, na ono {to ~ovek ostvari i {to nesebi~no predaje dalje. Jer jedino darovi nesebi~ne

443

ljubavi sadr`e snagu i svetlost. Ko mo`e iz toga da daje, taj je bogat u srcu. Shvatite: ko ne daje iz srca, taj i ne prima iz srca Bo`jeg. Samo onaj ko daje od srca, taj }e od srca, od Boga, biti i nagra|en. Bog ljubi svu Svoju decu. On je svima dao jednako mnogo. Bog ne nagra|uje ono {to daje ljudsko "ja", koje samo sebe isti~e i samodopadljivo je, ve} iskrenost i nesebi~nost, ono {to dolazi iz dubine du{e - ono {to je iz Boga.

444

64. POGLAVLJE O bi}u Bo`jem Snage Otac-Majka principa su i u mu{karcu i u `eni; zato su oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju - Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog Spasenja - Nosioci bo`anske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja - Niz otelovljenja sinova i k}eri Bo`jih, povezanih ovim nalogom - Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada uticati (13).

1. Isus do|e do jednog studenca blizu Vitanije, oko kojeg rastija{e dvanaest palmi i gde On ~esto dola`a{e sa u~enicima Svojim da ih pou~ava tajnama Carstva Bo`jeg. I se|a{e tako u senci stabala, a behu sa Njim i u~enici Njegovi. 2. I jedan od njih re~e: "Gospode, davno je jo{ zapisano da Elohim stvori ~oveka po Svojoj slici, i da ga stvori mu{karcem i `enom. Kako Ti onda ka`e{ da je Bog jedno?" A Isus im odgovori: "Zaista vam ka`em, u Bogu nema ni mu{karca ni `ene, ve} su oboje jedno, i Bog je oboje u jednome. On je Ona i Ona je On. Elohim Bog na{ - savr{en je, beskona~an i jedno je. 3. U mu{akrcu je dakle otelovljen otac i prikriveno majka, u `eni pak majka i prikriveno otac. Stoga imena otac i majka treba jednako po{tovati, jer oni su velike snage Bo`je i jedno nije bez drugoga u Bogu Jednome. (Pogl. 64, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Bo`jem Duhu, Zakonu unutarnjeg `ivota, ne postoje polovi, ve} davaju}a i primaju}i snaga. Davaju}u snagu Ja nazivam princip mu{koga, a primaju}u snagu princip `enskoga. Shvatite: Kad govorim o mu{karcu ili `eni, Ja onda govorim o dva pola u smislu polariteta, o dva principa `ivota, davaju}em i primaju}em polu, dakle o mu{kom i `enskom principu. U mu{karcu, mu{kom polu ili principu, manifestuju se snage Oca: davaju}i pol, koji

445

se naziva i duhovno stvaraju}i ili za~injuju}i element, a u njemu je prikriven i `enski pol, `enski princip, majka: `ivot koji prima i odr`ava. U `eni pak, u primaju}em polu, `enskom principu, manifestuju se snage majke koja `ivot prima i ~uva, a u njoj je prikriveno i ono mu{ko, davaju}e, otac. Obe snage, davaju}i i primaju}i princip, uskla|ene su me|usobno. Kao bi}a, oni su dvoje - a ipak jedno: i davaju}i princip i primaju}i - odr`avaju}i princip. I kao {to mu{ki, davaju}i princip nosi u sebi ve}im delom stvarala~ke snage, a manjim delom `enske, dakle primaju}e snage, tako i `enski, primaju}i princip, primaju}i pol, nosi vi{e `enskih, dakle maj~inskih aspekata, a manje mu{kih, o~inskih, dakle davaju}ih snaga. Shvatite: U svakoj snazi, bila ona davaju}a ili primaju}a, sadr`an je `ivot. Zato `ena treba da se jednako po{tuje kao i mu{karac. Jer oboje nose u sebi i jednu i drugu snagu, i mu{ki i `enski element, princip oca i princip majke. Zbog toga je va{ Otac, koji je i Moj Otac, Otac-Majka Bog. Obe su snage sjedinjene u Njemu i deluju u sveukupnom postojanju. To je neli~ni duh unutarnjeg `ivota, nesebi~na ljubav, snaga i mudrost. Ko u svetu `enu smatra manje vrednom i mu{karca uzdi`e iznad `ene, radi protiv Zakona `ivota, Otac-Majka principa, koji je sveop{ti Zakon.

4. Obo`avaj Boga, koji je nad vama, pod vama, zdesna i sleva, ispred, ispod i iza vas, u vama i oko vas. Zaista, samo je Jedan Bog. I On je sve u svemu i u Njemu sve postoji, On je izvor svekolikog `ivota i svekolikog bivstva, i bez po~etka je i kraja. 5. Stvari vidljive i prolazne, otelovljenja su nevidljivoga koje je ve~no, kako biste od vidljivih stvari prirode do{li do nevidljivih stvari Bo`anstva, i da preko prirodnoga do|ete do natprirodnoga. (Pogl. 64, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

446

Pro~itali ste da su sve vidljive stvari otelovljenja nevidljivoga, Ve~noga. U~ite se zato da u svim vidljivim stvarima prepoznajete `ivot, ono nevidljivo, koje je u svemu skriveno. ^oveku koji se trudi da ispunjava Bo`je zakone sve se otkriva. On vidi i ono {to je skriveno ~oveku koji je privr`en svetu: `ivot, koji je u svemu snaga i postojanje. To je nasle|e du{e, Duh, Bog, koji je `ivot i supstanca i oblik `ivota - dakle: sve u svemu. Shvatite, svaka du{a mora ponovo preuzeti svoje nasle|e, ono {to je ~oveku nevidljivo, ono duhovno-bo`ansko. Jer svako ~isto bi}e svoje poreklo ima u Duhu, Bogu, i svaka }e se du{a o~istiti i kao ~isto bi}e vratiti se svom poreklu, Duhu, Bogu, u @ivot, u Otac-Majka princip.

6. Zaista, Elohim stvori ~oveka po Bo`joj slici i prilici, kao mu{ko i `ensko, i sva je priroda slika Bo`ja, i zato je Bog oboje, i mu{ko i `ensko, i nije podeljen ve} je oboje u jednom, nedeljiv je i ve~an, i sve je u Njemu, i vidljivo i nevidljivo. 7. Iz ve~noga sve izi|e i u ve~no }e se opet vratiti. Duh Duhu, du{a du{i, razum razumu, ose}aj ose}aju, `ivot `ivotu, oblik obliku, prah prahu. 8. Na po~etku je volja Bo`ja, a potom do|o{e Sin Njegov, bo`anska Ljubav, i k}i ljubljena sveta Mudrost, jednako svi iz Jednog ve~nog izvora; a iz Njega i svi rodovi duhovnih bi}a Bo`jih, sinovi i k}eri Ve~noga. 9. I oni si|o{e na Zemlju i bivaju s ljudima, u~e}i ih putevima Bo`jim, da ljube zakone Ve~noga i dr`e ih se, da bi spasenje svoje u njima na{li. 10. Mnogi narodi vide{e dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima. 11. Zaista vam ka`em, Dvanaest Mojih koje Ja odabrah - sve {to reko{e pre, istina je - samo je pogre{nim predstavama ljudskim izopa~eno. (Pogl. 64, 6-11)

447

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve ~isto jeste u Bogu i sve ~isto dolazi iz Boga. Iz Ve~noga dolaze na Zemlju bi}a Svetlosti - i Ve~nome se opet vra}aju. Zakon privla~enja glasi: Ko `ivi u Duhu Bo`jem on se i kre}e u Duhu Bo`jem, jer u Njemu ima svoju domovinu. Prema ovom zakonu privla~enja: isto privla~i isto - sre}e se jedna du{a ili ~ovek sa du{ama ili ljudima koji u sebi nose isto ili sli~no, kako bi me|usobno o~istili ono gre{no. Tako }e se ~ovek razuma sastati sa ljudima razuma, koji su u svojoj svesti pohranili isto ili sli~no i {to ih pokre}e. Ose}ajan ~ovek, opet, sre}e se sa ose}ajnim ljudima. Imaju li ne{to zajedni~ki da o~iste, onda }e im preko me|usobnog susreta za ovo biti pru`ena mogu}nost. A tako i bo`anski aspekt pronalazi put ka bo`anskom aspektu. To zna~i, du{e i ljudi koji imaju iste ili sli~ne osobine unutarnjeg `ivota, nalaze se da bi se uzajamno pomagali i slu`ili jedni drugima i da bi sve vi{e otkrivali unutarnji `ivot, `ivot koji sve sjedinjuje. Tako i oblik dolazi obliku. Jer svaki oblik zra~i svoje stanje svesti, a zra~i unutarnjim `ivotom kako bi se njegova supstanca i oblik mogli uzdi}i do slede}eg vi{eg duhovnog oblika. Pra{ina se spaja opet sa istom supstancom, pra{inom, i kao snaga i svest `ivi u Bogu, koji je i u ~estici pra{ine. On je podsti~e na evoluciju i vodi je do narednog vi{eg duhovnog oblika. Isto se, dakle, povezuje sa istim. U materijalnom svetu povezuju se ljudi, u carstvima du{e du{e - a u ve~nom postojanju povezuje se sve {to je u duhovnoj evoluciji: duhovni minerali, biljke, `ivotinje i bi}a prirode. Bog, ve~ni Otac, stvarao je i stvara iz ve~nog Duha, Otac-Majka principa, mu{ke i `enske principe, sinove i k}eri Bo`je, duhovna bi}a, koja su proizi{la i proizlaze iz Njegove ljubavi i mudrosti, iz jednog izvora, Boga.

448

Kada je Pad stigao do svog gotovo najni`eg stupnja, do{ao sam na Zemlju Ja, Sin, Savladar Neba, kako bih ljudima doneo Spasenje. Kroz "Svr{eno je", koje Sam Ja na krstu izgovorio kroz Svoje zemaljsko telo - Isusa, urodilo se spasenje u sve du{e: Moje nasle|e, Delimi~na snaga iz Prasnage, razdelilo se u iskre i u{lo je u svaku du{u. Spasiteljska je iskra u svakoj du{i po~ela da svetli i od tog trenutka ona je za nju potpora i spas. A pre no {to Sam Ja, Hrist, napustio Nebo da bih zapo~eo Svoje delovanje kao Isus iz Nazareta, Moje sna`no, mo}no Delo Spasenja zaklju~eno je u prestonoj dvorani Ve~noga. Mnogi sinovi i k}eri Bo`je uneli su jedan deo svog duhovnog potencijala Svetlosti u Nalog spasenja i tako imaju udela u Delu Spasenja. Spasiteljsko delo vodi sve du{e natrag, vra}a ih ku}i u njihovo unutarnje, tako da se, nakon napu{tanja zemaljskog tela, Bo`je bi}e mo`e opet vratiti Bogu, u Zakon `ivota i ljubavi. Sinovi i k}eri Bo`je ra|ali su se u raznim rodovima, prevashodno u rodu Davidovom. Ovaj rod ima vode}u ulogu u Delu Spasenja. A sve ih predvodi bo`anska Mudrost. Ona je tre}a Bo`ja su{tina, zastupljena u heruvimu bo`anske Mudrosti, tre}em an|elu Zakona. Kao {to Sam ve} objavio, `enski princip nosioca bo`anske Mudrosti u zemaljskom je telu (1989), a mu{ki princip u duhovnom telu. Oboje - `enski duhovni dual u telu na Zemlji i mu{ki duhovni dual u Duhu - nose sa Mnom, Hristom, glavnu odgovornost za Delo Spasenja i oni predvode sinove i k}eri Bo`je koji su u Nalogu Spasenja. Svi oni imaju zadatak da u~e ljude putu ka Bogu, da ih u~e da ljube zakone Ve~noga i dr`e ih se i da u svemu budu poslu{ni Bogu. Ovako }e ljudi pronalaziti spasiteljsku iskru u svojim du{ama i rasplamsavati je da svetli sve vi{e i vi{e. Ona im onda postaje svetiljkom na putu u ve~no postojanje. A to je Hrist Bo`ji koji `ivi u Ocu. Ovako je bilo, a tako se i nastavlja. Po jednom zakonitom redosledu u narode ove Zemlje ra|ali su se sinovi i k}eri Bo`je koji su sudelovali i jo{ sudeluju u nalogu spasiteljskog dela, a sve ih je predvodio dualni par bo`anske Mudrosti. U Starom zavetu do{le su s Neba i utelovile se na Zemlji prve grupe - prvi sinovi i k}eri koji su imali nalog spasiteljskog dela. Oni

449

su Meni, Hristu, pripremali puteve ka ljudima. Najpre je na Zemlju, kao prorok, do{ao mu{ki princip - heruvim bo`anske Mudrosti, i najavio dolazak Spasitelja. Dok ljudi u zemaljskom ruhu ovoga nisu bili svesni, dotle su se neki sinovi i k}eri Bo`je pridru`ili proroku, da bi zajedno s njim u Starome Zavetu ostvarili ono {to je od Duha Bo`jeg za tada{nje vreme bilo predvi|eno. Po zavr{etku njihovog `ivota na Zemlji, neki od tih sinova i k}eri Bo`jih iz prve grupe, koji jedva da su se i~im opteretili, vratili su se ponovo u ve~ni `ivot pred O~ev presto, na ~elu sa mu{kim principom bo`anske Mudrosti, heruvimom koji je Ve~nome slu`io na Zemlji kao prorok. No nalog spasiteljskog dela bio je i ostaje, kao pe~at za Novo Doba, u oba principa bo`anske Mudrosti - to zna~i: neizbrisivo je u njih utisnut sve dok se ne ispuni - a tako i u svim sinovima i k}erima Bo`jim koji su u ovom nalogu. Neki od njih, nakon odlaganja svog zemaljskog ruha, okupljali su se ponovo u podru~jima ~istili{ta u nove grupe - zajedno sa onima koji su tu sada do{li sa Neba - da bi ponovo odlazili u zemaljska tela. Uvek iznova odlazile su grupe sinova i k}eri Bo`jih u otelovljenja, a me|u njima i mnogi koji svoj zadatak jo{ u prvim grupama koje su se utelovljavale nisu ispunili. Odlaze}i tako iz tela u telo, oni su se i optere}ivali. Neki bi ispunili deo svog zadatka, a drugi se opet optere}ivali. Vra}ali su se u carstva du{a i kao du{e boravili u onim podru~jima koja su odgovarala njihovom stanju svesti. Neprekidno su se obrazovale nove grupe sinova i k}eri Bo`jih, kako bi Meni, Hristu, na Zemlji pripremali puteve. I najzad, okupila se odlu~uju}a grupa za Delo Spasenja. U zemaljsko ruho do{ao Sam Ja, Hrist, Sin Bo`ji, Savladar Neba, a sa Mnom i mnogi sinovi i k}eri Bo`je, da bi Mi slu`ili i pomagali. Mnogi od njih bili su u Mojoj pratnji, a bili su otelovljeni u rimskim i jevrejskim porodicama. No mnogi od ovih sinova i k}eri Bo`jih, budu}i optere}eni jo{ iz prethodnih inkarnacija, sada, u novom zemaljskom ruhu, nisu prepoznali veliki doga|aj. Ipak, Ja Sam ljudima doneo jedan deo Svog bo`anskog nasle|a. Jer Mene je podr`avao Otac, i glasnici Svetlosti kao i

450

malobrojni sinovi i k}eri u zemaljskom ruhu koji su Me prepoznali kao svoga brata i Spasitelja, Spasitelja ~ove~anstva. Nakon Mog povratka Ocu, kao Savladara Neba i Spasitelja ~ove~anstva, na Zemlju je oti{la slede}a duhovna grupa. Opet su se u podru~jima ~istili{ta okupili sinovi i k}eri Bo`je sa sinovima i k}erima Bo`jim iz Neba, da bi zajedno oti{li u zemaljska tela. Ovu je grupu i sve u njoj, predvodio `enski princip bo`anske Mudrosti. Po napu{tanju svojih tela, i ove su se du{e opet vratile ili u carstva du{a ili u svetlija podru~ja. Tako su ljudima dolazili, i jo{ dolaze, sinovi i k}eri Bo`je, grupa za grupom, da ih pou~avaju zakonima `ivota, kako bi ljubili Boga i bili Mu poslu{ni, i tako u Hristu prona{li svoj put ku}i, ka Bogu, svom i na{em Ocu. A svaki put su na Zemlju donosili i misli o Carstvu Bo`jem, i ono je na Zemlji postepeno po~elo da poprima svoj lik i oblik: to je Carstvo Mira Isusa Hrista. Kao prethodnik svima njima, uvek je dolazio `enski princip bo`anske Mudrosti i delovao zajedno sa svojim duhovnim dualom, pozitivom bo`anske Mudrosti, koji je bio i jeste u duhovnom ruhu, uvek nastavljaju}i da pripremaju puteve sinovima i k}erima Bo`jim. Od Mog boravka na Zemlji pro{le su, evo, gotovo dve hiljade godina. Postepeno se u sinovima i k}erima Bo`jim, i preko njih, izvr{ava volja Ve~noga. Na Zemlji, oni sve vi{e ispunjavaju ono {to stoji u Nalogu Spasenja: sa Mnom, Hristom, u~iti sve ljude da se pridr`avaju Zakona `ivota i ljubavi, kako bi postali slobodni za Carstvo Bo`je. Sinovi i k}eri Bo`je koji su u Nalogu Spasenja, dolazi}e i odlazi}e sve dok se ne ispuni ono {to Sam Ja, Hrist, obe}ao: j e d n o stado i j e d a n pastir, j e d a n narod u Meni, Hristu, j e d n o Carstvo na Zemlji, carstvo Ve~noga. Nalog Sina, koji Ja Jesam, je da sve {to izgleda izgubljeno vrati natrag ku}i. Ovaj je nalog u srcima onih koji slu`e Meni u Delu Spasenja. Shvatite: Sve dok se ne ispuni ~itavo Delo Spasenja - kako na Zemlji, tako i u podru~jima ~istili{ta - svi ovi sinovi i k}eri Bo`je, sa prethode}om im bo`anskom Mudro{}u, staja}e u Spasiteljskom nalogu. U Meni, Hristu, na}i }e svaka du{a put do Oca.

451

"Mnogi narodi vide{e dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima", to zna~i: Sinovi i k}eri Bo`je, predvo|eni bo`anskom Mudro{}u, dolazili su ljudima kako u vreme Starog tako i Novog Saveza, a i u dana{nje su vreme (1989) opet me|u ljudima, da bi kao Pioniri delovali za Novo Doba. Zapo~eo je preokret od starog, gre{nog sveta u Novo doba, doba Svetlosti i Ljubavi. Sasvim postepeno cveta}e `ivot u Meni, Hristu Bo`jem. Po{to Izrael nije prihvatio ni Mene, Sina Bo`jeg, ni druge sinove i k}eri Bo`je koji su bili i jo{ su u Nalogu Spasenja, to Izrael sada nastaje u jednoj drugoj zemlji, a u njoj i Novi Jerusalim.

12. I re~e tada Isus Mariji Magdaleni: "U zakonu stoji zapisano: ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre. No zakon ne govori o roditeljima u ovom `ivotu, ve} o svetlosti unutarnjoj koja je u nama do dana dana{njeg. (Pogl. 64, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Smisao iskaza " ... ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre" slede}i je: Otac-Majka Bog svakom je duhovnom bi}u i svakom ~oveku Praotac i Pramajka. On je unutarnja svetlost. Ako ga ~ovek napusti tako {to gre{i svesno, on je onda jedan duhovni mrtvac. I u nemiru }e tumarati u senci svoga "ja" sve dok se njegova du{a ne probudi i ne po~ne te`iti ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem, kako bi se opet sjedinila sa Otac-Majka Bogom.

13. Koji se dakle odreknu Hrista, Spasitelja, i svetoga Zakona i zajednice izabranih, njih ostavite nek umru. Da, ostavite ih izgubljene u tami spolja{njoj, jer sami tako htedo{e i niko ih ne mo`e spre~iti." (Pogl. 64, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

452

Ove re~i kazuju: Ko se odrekne Mene, Hrista, odri~e se ve~nog Zakona, odri~e se Boga i zajednice onih koji vr{e Njegovu volju. On }e ostati u tami i biti duhovno mrtav sve dok ne potra`i Svetlost sveta, koja Sam Ja u njemu. Svaka du{a i svaki ~ovek imaju slobodu volje, da ispunjavaju Bo`je zakone - ili da lutaju u tami. A po{to je duhovno telo - koje se dok je u optere}enom stanju, zove jo{ i du{a - iz Boga, to }e za svaku du{u do}i vreme kad }e prihvatiti i ostvarivati ono {to je osloba|a: Zakon ljubavi i `ivota. Ako, me|utim, du{a i ~ovek ho}e da lutaju u tami, tada, prema zakonu slobodne volje, moraju i snositi ono {to su u tami prouzrokovali - posledice svoje setve. Zakon pravednosti ka`e: Svako ima slobodu volje da bo`ansko prihvati ili da ga odbaci. Ali svako mora i da snosi ono {to je sam po~inio. Iskaz "izgubljene" zna~i: Ostavite svom bli`njem slobodnu volju ne prisiljavajte ga da prihvati ono bo`ansko, koje ga osloba|a. Ljude treba u~iti bo`anskim zakonima, a da li }e ih oni primenjivati i kada }e se njima koristiti, to treba ostaviti njima samima. Ko ovo po{tuje, on ispunjava Bo`ju volju koja glasi: Svako treba da slobodno prihvati ono {to je bo`ansko. Ko svog bli`njeg na to prisiljava, postupa protiv Bo`je pravednosti, ljubavi i slobode.

453

65. POGLAVLJE Poslednje pomazanje od Marije Magdalene Spremanje izdaje O istinskom davanju i pomo}i siroma{nima Senke ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10)

1. Be{e subota uve~e, uo~i pashalne svetkovine, a Isus be{e u Vitaniji. I do|e u ku}u Simona gubavca, gde mu priredi{e ve~eru. Poslu`iva{e Marta, a me|u onima {to se|ahu sa Njim za trpezom be{e i Lazar. 2. I do|e Marija, zvana Magdalena, nose}i posudu od alabastera sa dragocenim i veoma skupocenim nardovim mirom. I otvoriv{i posudu izli miro na glavu Isusovu, i pomaza noge Njegove i osu{i ih kosom svojom. 3. No re~e jedan od u~enika Njegovih, Juda Iskariotski, koji namerava{e da ga izda: "^emu ovo rasipanje mira? Jer se moga{e skupo prodati i novac dati siromasima." A ovo ne re~e {to mu be{e stalo do siromaha, ve} {to be{e ljubomoran i pohlepan, jer on dr`a{e kesu i be{e zadu`en za novac. I oni stado{e gun|ati o Magdaleni. 4. Isus pak re~e: "Ostavite je na miru! Za{to je uznemiravate? Uradila je sve {to je mogla. Ona u~ini dobro delo na Meni. Siromahe imate svagda uza se, no Mene nemate svagda. Ona pomaza telo Moje za Moj pogreb. 5. Zaista vam ka`em, gde god se Jevan|elje ovo bude propovedalo po svemu svetu, kaziva}e se, za spomen njoj, i ovo {to ona u~ini." 6. Tad u|e sotona u srce Jude Iskariotskog, i on otide i sastade se tajno sa prvosve{tenicima i stare{inama da se posavetuje s njima kako da Ga izda. I obradova{e se oni i ugovori{e s njim (da mu daju) za to trideset srebrnjaka, {to be{e cena jednog roba. I obe}av{i im, tra`a{e od tada zgodnu priliku da ga izda. 7. A u to vreme pak govora{e Isus u~enicima Svojim: "Propovedajte svima po svetu i govorite: Te`ite da primite tajne

454

svetlosti i da u|ete u carstvo svetlosti, jer sada do|e vreme za to i sada je dan Spasenja. 8. Ne odla`ite to, dakle, od danas za sutra, od jednog okretaja (to~ka ponovnih ra|anja) do drugog i od eona do eona, veruju}i da }ete vra}aju}i se u ovaj svet uspeti ipak da spoznate tajne ove i da u carstvo svetlosti u|ete. 9. Jer vi ne znate kad }e se broj savr{enih du{a navr{iti. Jer }e se zatvoriti tada vrata carstva svetlosti i od ~asa tog niko vi{e ne}e mo}i da u|e, niti da izi|e. 10. Nastojte, dakle, da u|ete dok jo{ poziv odjekuje, i pre no {to navr{i se broj savr{enih i ne zape~ati, a vrata se zatvore." (Pogl. 65, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Koliko ~esto ~ujete u ovom svetu: "Moglo se prodati i novac dati siromasima". Svako ko ovako govori trebalo bi da se zapita koliko iskreno tako misli, koliko je on sam doprineo pomaganju siroma{nima. Nije dovoljno siroma{nima davati milostinju, kao {to ~ine fariseji - da bi ih ljudi videli. Istinsko je davanje kad ostvarujemo Zakon ljubavi i `ivota. Tada ni poklon nije milostinja, ve} istinska pomo}. I preko njega }e siroma{na du{a u siroma{nom telu na}i zakon "Moli se i radi" i bi}e bogatija u srcu. Onda }e i ~ovek dobiti sve {to mu je potrebno, kako bi `iveo kao dete Bo`je. Gde se, dakle, Jevan|elje ljubavi i `ivota najpre `ivi, a tek onda pou~ava, tamo }e siroma{ni koji ga prihvate i ispunjavaju postati bogati u svojim srcima, i tako }e i siroma{an ~ovek primiti ono {to mu je potrebno za `ivot kao deteta Bo`jeg. Samo ostvarivanje Jevan|elja ra|a istinski dobra dela. Iskaz "Te`ite da primite tajne svetlosti" govori: Senke ljudskog "ja" omotavaju Svetlost i spre~avaju ~oveka da vidi Svetlost Bo`ju. Zato ~ovek govori o tajnama Svetlosti, jer on je jo{ ne mo`e videti.

455

Ko `eli da vidi iza tajni, mora najpre videti svoje senke i otkloniti {to je spoznao i {to je dovelo do senki, kako bi prona{ao svetlost Bo`ju i mogao u}i u Carstvo Bo`je. Zato ono {to ste spoznali kao ljudsko, ne odla`ite od jednog dana do drugog, od jednog "okretaja" do drugog, od jednog eona do drugog, veruju}i da }ete to jo{ mo}i o~istiti u nekom od slede}ih `ivota na Zemlji. Jer ko od vas zna kad }e se za te{ko optere}ene du{e to~ak ponovnog ra|anja zaustaviti i vrata za takva otelovljavanja zatvoriti. Shvatite: Sada, u ovom `ivotu na Zemlji treba da se potrudite da ostvarujete zakone Bo`je. Ne odla`ite ostvarivanje svetog `ivota od danas za sutra, veruju}i da }e vam nakon ovog `ivota na Zemlji, u nekom drugom otelovljenju bolje uspeti da ostvarujete zakone Bo`je i da prodrete kroz velove koji vam ne dopu{taju da gledate Svetlost i @ivot. Shvatite: ^ovek }e govoriti o tajnama Bo`jim sve dok i sam jo{ ima tajni pred svojim bli`njima. Ali, ko te`i savr{enstvu, taj nema tajni pred svojim bli`njima, jer Zakon Bo`ji koji on ostvaruje nema u sebi ni~eg tajnovitog. Ko ispunjava zakone ljubavi i `ivota, on je poput otvorene knjige, a i njemu je sve otkriveno. Bo`ja milost deluje danas (1989) poja~ano u ovom svetu. On, Svemo}ni, dao je jo{ jedanput svim du{ama i ljudima jedno vremensko razdoblje, a tako i mogu}nost, da isprave sve {to je pogre{no.

456

66. POGLAVLJE U~enja o savr{enstvu Istinski `ivot je `ivot u Bogu (1 - 3). ^ista bi}a `ive u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao jedinstvo u Bogu - Marija Magdalena, uzor primaju}eg principa - ^itavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno jedinstvo: Duh, du{a i ~ovek - Kada }e Carstvo Bo`je do}i na Zemlju? (12 - 13)

1. I Isus ih opet u~a{e govore}i: "U svakom narodu i u svakom dobu budio je Bog svedoke za Istinu, da svi ~uju volju Ve~noga i izvr{uju je, kako bi u{li u Carstvo Bo`je kao namesnici i saradnici. 2. Bog je snaga, ljubav i mudrost, i ovo troje jedno je. Bog je istina, dobrota i lepota, i ovo troje jedno je. 3. Bog je pravednost, znanje i ~istota, i ovo troje jedno je. Bog je sjaj, samilost i svetost, i ovo troje jedno je. (Pogl. 66, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Bogu je sva su{tina i sve snage svemira su u Jednome, Bogu. U svim vremenima Ve~ni je u ovaj svet slao glasnike koji su svedo~ili o istini i ljudima donosili svedo~anstvo da istina, ukoliko se `ivi, daje `ivot. Jer istinski `ivot jeste `ivot u Bogu. Re~ "samilost" u Bo`jem zakonu ljubavi i `ivota zna~i: sa-patiti; sa-ose}ati i imati razumevanja za sve ljude i du{e i za svako stvorenje.

4. I ova ~etiri trojna jedinstva jedno su u skrivenom Bo`anstvu, u Savr{enome, Beskona~nome, Jedinome. 5. Kao {to i u svakom mu{karcu, koji je potpun, tri su osobe sin, suprug i otac - i ovo troje jedno je. 6. Isto kao i u svakoj `eni, koja je potpuna, tri su osobe - k}i, supruga i majka - i ovo troje jedno je. A i mu{karac i `ena su jedno, isto kao {to je i Bog jedno.

457

7. A tako je i sa Bogom, Ocem, u kome nit je mu{ko nit `ensko, a opet jeste oboje,i trostruko je svako, a svi pak jedno su u jedinstvu skrivenome. 8. Ne ~udite se ovome, jer kako je gore tako je i dole, a kako je dole tako je i gore, i ono {to je na Zemlji tako je jer je i na Nebu tako. 9. I opet vam ka`em: Ja i nevesta Moja jedno smo, kao {to i Marija Magdalena, koju izabrah i Sebi samome posvetih kao uzor, jedno je sa Mnom. I Ja i zajednica Moja jedno smo. A ova zajednica su izabrani u ~ove~anstvu za spasenje svih. 10. Zajednica Prvoro|enoga je i Marija Bo`ja. Tako govori Ve~ni. Ona je majka Moja i od po~etka jo{ za~injala Me je i ra|ala uvek kao sina svoga u svim dobima i podnebljima. I nevesta je Moja, ve~no jedna u svetoj zajednici sa Mnom, suprugom svojim. A i k}er je Moja, jer ona ve~no izvire i proizlazi iz Mene, Oca svojega, i raduje se u Meni. 11. I ova dva trojna jedinstva jedno su u Ve~nome i osvedo~uju se oni u svakom mu{karcu i `eni koji savr{eni posta- nu i iz Boga ve~no ra|aju se i u svetlosti se raduju i svagda uzvisuju se i s Bogom jedno postaju, i koji Boga svagda primaju i daju za spasenje mnogih. (Pogl. 66, 4-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ljudske re~i su simboli. Re~i "mu{karac" i "`ena" ljudi najpre vezuju za pol. No njih ovde treba razumeti i kao dualni princip Neba, u kome je sve bespolno. I kako je Bog snaga svih snaga svemira, tako i sva bi}a iz Boga poseduju snage svemira. Ove snage ne poseduje zemaljsko telo, ve} ~isto duhovno telo u najunutarnijem otelovljene du{e. U Duhu "mu{karac" i "`ena" zna~e davaju}i i primaju}i princip. Istovremeno oni su sin ili k}i Bo`ja i otac ili majka. Oboje su jedno u svom davaju}em i primaju}em zra~enju, a i jedno u Bogu, Zakonu `ivota.

458

Savr{enstvo ne poznaje ni "tvoje" ni "moje". ^itavo Postojanje je za svako ~isto bi}e i njegovo, jer ono ne poznaje li~no vlasni{tvo. [to poseduje jedno ~isto bi}e, to poseduje i drugo. Oni ne samo da su u svemu jedno - oni i jesu jedno. Iz Svejedinstva struje obilje i unutarnje Bogatstvo. Svaka du{a i svaki ~ovek koji su jedno sa Mnom, Hristom, i jedno su sa Mnom i u ve~nom Ocu. Takav ~ovek je jedan izabrani i sa mnogim drugima koji su izabrani sa~injava Zajednicu, koja je izbor iz ~ove~anstva ove Zemlje za spasenje svih. Sa sve ~etiri strane sveta sakupljao Sam i sakupljam one koji su jedno sa Mnom ili su na putu da to budu. Moja povezanost sa Marijom Magdalenom simbol je za to da je ~itavo postojanje zasnovano na polaritetu, pa tako i na povezanosti mu{karca i `ene. Ja sam Sebi odabrao nevestu Svoje du{e kao znak da su ono davaju}e i ono primaju}e jedinstvo u Bogu, stopljeni u Ve~nome. Ja Sam tako pru`io svedo~anstvo da su pred Bogom `ena i mu{karac jednaki kao jedinstvo i polaritet u Njemu. Du{a Marije Magdalene bila je vrlo bliska zra~enju Moje du{e. Ona je `ivela u Meni kao `ivi uzor duhovne `ene, primaju}eg principa, a Ja kao `ivi davaju}i princip u njoj. Ona je tako u Meni posve}eni Bo`ji aspekt, primaju}i princip. Ona je bila u Meni kao Isusu iz Nazareta, i jeste u Meni, Hristu - i mi smo u Bogu. Ona je `ivi uzor za `ene ove Zemlje, kao primaju}i princip koji u sebi nosi aspekte davaju}eg principa. Marija Magdalena nije o~ekivala ni{ta. Ona je bila u Meni, Isusu, i jeste sa Mnom i u Meni je ve~no. Jer sve nebeske snage, davanje i primanje, sjedinjuju se u ~itavom postojanju, u svakom duhovnom bi}u, u zvezdama i u carstvima prirode, jer ~itavo postojanje izgra|eno je na polaritetu. ^itavo postojanje je supstancijalan (su{ti) `ivot, jeste Bog u svemu. Shvatite: Sve {to Zemlja nosi kao svetlost i snagu iz Boga, dato je od Boga za spasenje du{a, ljudi i same Zemlje. Bog, Svejedinstvo, Ljubav i Mudrost, di{e Svojim Ja Jesam u svakom eonu, u svakom novom ~inu stvaranja. I ono {to je Ve~ni udahnuo u ovaj svet, jeste opet On sam, Sve u svemu. ^iste snage

459

Zemlje tako|e su i ~iste snage Neba. I kao {to ~iste snage, ~isti `ivot, kao su{tina deluju na Zemlji, tako one sveobuhvatno deluju i u ve~nom postojanju.

12. To je tajna trojnog jedinstva u ~ove~anstvu, preko ovoga se u svakom ljudskom detetu mora ispuniti tajna Bo`ja, da bi ono ugledalo svetlost, i radi istine, istrpelo patnju, kako bi se u Nebo uspelo i Duh Istine oda{iljalo. Ovo je put spasenja, jer je carstvo Bo`je u unutarnjem." 13. Tad Mu se obrati jedan: "Gospode kada }e do}i Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e:" Kad ono {to je spolja bude kao ono {to je unutra, i {to je unutra kao ono {to je spolja, a mu{ko i `ensko ni mu{ko ni `ensko, ve} oboje jedno. Koji imaju u{i da slu{aju, neka ~uju." (Pogl. 66, 12-13). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Trojno jedinstvo u ~ove~anstvu jeste: Duh, du{a i ~ovek Bez Duha i bez du{e ~ovek ne mo`e disati. Disanje je `ivot. Bog je dah, `ivot, Duh, koji di{e kroz du{u i ~oveka i tako odr`ava ~itavo ~ove~anstvo. Da bi se ~ovek preobratio i prona{ao svoje istinsko bi}e, Ja u~im putu ljubavi. Ko ide ovim putem ka unutarnjem prosvetljenju, on postupno odla`e svoje strasti i po`udu, a i svoje zle zemaljske misli. On onda govori re~i @ivota i postupa u skladu sa onim {to je opet postao: bo`anski. Tek tada se ~ovek preobratio. Onda je i njegova spolja{njost postala njegovo istinsko bi}e, ono unutarnje. Tek }e tada, kad se ~ovek preobrati u svetlu Istine, Carstvo Bo`je do}i na Zemlju. Jer, tek kad ono spolja{nje postane jednako onom unutarnjem, a unutarnje spolja{njem, ~ovek }e ~initi Bo`ja dela i `ivot }e na Zemlji onda biti `ivot u Bogu. Tada }e `ena i mu{karac, mu{ko i `ensko, postati jedno i polaritet u Bogu. Pozitivni i negativni princip - bi}a dakle koja daju i primaju - `ive}e onda svesno kao deca Bo`ja.

460

67. POGLAVLJE Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je - Jevreji `anju svoju setvu ve} dve hiljade godina - ^ovek treba da po{tuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`njem, ina~e }e se na}i Hristu sleva (1-10). Otpla}ivanje i ~i{}enje najoptere}enijih du{a (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptere}enijih du{a (15).

1. A prvoga dana u sedmici, kad stigo{e blizu Jerusalima, na Maslinsku goru kod Vitfage i Vitanije, posla On dvojicu u~enika Svojih, govore}i im: "Idite u mesto {to je pred vama i odmah kako u|ete u njega na}i }ete `drebe privezano, na koje ~ovek jo{ nijedan nije usedao, odre{ite ga i dovedite. 2. I ako vas ko upita: Za{to to ~inite? ovako mu recite: Ono treba Gospodu. I dopusti}e da ga dovedete." 3. I oni otido{e i na|o{e `drebe, privezano na jednome mestu gde se ukr{tahu dva puta, i odre{i{e ga. A neki od onih koji tu stajahu reko{e im: "[ta to radite, za{to odre{ujete `drebe?" A oni odgovori{e kao {to im Isus zapovedi, i ljudi ih pusti{e da idu. 4. I dovedo{e `drebe Isusu, i metnu{e na `ivotinju haljine svoje, i On usede na nju. I kad On i|a{e, mnogi prostirahu haljine svoje po putu, a drugi pak dono{ahu mlade gran~ice sa stabala i bacahu po putu. 5. A oni koji i|ahu pred Njim i za Njim, uzvikivahu: "Osana, blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Jehovino: blagosloveno carstvo oca na{ega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Svevi{njega! Osana na visini!" 6. I sti`e Isus u Jerusalim i u|e u hram, i po{to pogleda sve naokolo, kaza im ovo pore|enje, govore}i: 7. "Kad do|e Sin ~ove~ji u slavi Svojoj i svi sveti an|eli s Njime, se{}e tada na presto slave Svoje. I sabrani }e biti pred Njim svi narodi, i On }e ih razlu~iti kao {to pastir razlu~uje ovce svoje od ovnova. I postavi}e ovce s desne strane Sebi, a ovnove s leve.

461

8. Tada }e re}i Kralj onima {to Mu stoje s desne strane: 'Pri|ite, vi blagosloveni Oca Mojega, nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer Ja bejah gladan, i nahraniste Me. Bejah `edan, i napojiste Me. Stranac bejah, i na konak Me primiste. Nag bejah, i odenuste Me. Bolestan bejah, i posetiste Me. U tamnici bejah, i do|oste Mi.' 9. Tada }e Mu odgovoriti pravednici govore}i: "Gospode, kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili `edna, i napojismo? Kad Te videsmo stranca, i na konak primismo? Ili naga, i odenusmo? Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i do|osmo Ti?" 10. A Kralj }e im odgovoriti i re}i: "Gle, Ja se pokazujem u svim oblicima stvorenim, i zaista vam ka`em: {to u~iniste i najmanjem od ove Moje bra}e, Meni u~iniste." (Pogl. 67, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "`drebe" misli se na magaricu koja Me je nosila kroz masu glasno vi~u}ih Jevreja, koji su `eleli da imaju svog zemaljskog kralja. Sve dok je ~ovek usmeren samo na svoje materijalno blagostanje, on }e misliti, govoriti i postupati sli~no Jevrejima, koji su Me veli~ali svojim usnama u nadi da }e Bog njima, gre{nome narodu, poslati u Meni jednoga ~oveka koji }e jo{ i poja~ati njihove poroke i omogu}iti im i pomo}i da vode jo{ poro~niji `ivot: zemaljska zadovoljstva i razvrat, `dranje i pijan~enje - omogu}iti im, dakle, sve {to budu zahtevali. Isti oni Jevreji koji su uzvikivali "Osana, blagosloveno carstvo oca na{ega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Svevi{njega", vikali su nekoliko dana kasnije: "Razapnite Ga, oslobodite Varavu". Prepoznajte ljude i po njihovom jeziku: Ko misli samo na sopstveno blagostanje, on }e onoga koji mu to mo`e omogu}iti danas po{tovati, a sutra ve} proklinjati jer mu to nije omogu}io. Preispitajte sebe i svoj `ivot, da li i vi ne mislite, govorite i postupate, kako u malom tako i u velikom, kao Jevreji tada{njeg

462

vremena. Na ovakav na~in mnogi postaju Jude. I mnogi }e zbog ovoga morati da pate - ako ne u ovom otelovljenju, onda u carstvima du{a ili u jednom od slede}ih `ivota u telu; jer {to ~ovek seje to }e i `eti. Ve} gotovo dve hiljade godina, od jednog `ivota u telu do drugog, `anju Jevreji ono {to su posejali tada, a i u svojim kasnijim otelovljenjima - sve dok ne prime i ne prihvate svoga Spasitelja i ne pokaju se za ono {to su prouzrokovali. Shvatite u svojim srcima: Sve {to nosi `ivot, poseduje Bo`ju snagu, ljubav i mudrost, i sve {to `ivi, `ivi jer Bog boravi u njemu. Bog je u svemu celina. Njegova snaga u svemu nepodeljena je. Zato je Bog sve u svemu. U svakom stvorenom obliku jeste Bog, jeste Sve-u-svemu. Sve {to `ivi na Zemlji, svaki materijalni oblik, nosi u sebi duhovni oblik, ono od Boga stvoreno, i sadr`i tako i sve {to je u Bogu, dakle Sve-u-svemu. Ko ovo ne po{tuje, ne po{tuje ni Boga, a tako ni svog bli`njeg. Zato ga nije nahranio, niti ga napojio, niti mu pru`io konak, ni obukao ga, i nije mu slu`io. Ko Boga nije po{tovao u svakom obliku, on Ga nije prepoznao ni u svom bli`njem, te tako Boga nije ni primio niti prihvatio. Njegovo }e mesto biti Meni s leve strane.

11. Tada }e re}i i onima {to Mu stoje s leve strane: 'Idite od Mene, vi du{e zle, u oganj {to traje eonima a sami ga sebi pripraviste, dok sedam se puta ne o~istite i od greha se svojih ne oslobodite. (Pogl. 67, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "zle" misli se na iskvarenost du{e koja je svih sedam osnovnih snaga Bo`jih prekrila te{kim gresima. Otpla}ivanje te{kih grehova odvija se u eonskim ciklusima*, jer jedna duboko pala du{a svoja optere}enja ~esto ne mo`e da otplati u kra}im vremenskim razdobljima. U mnogim slu~ajevima to ne bi mogle podneti ni du{e u podru~jima ~istili{ta a ni ~ovek. Uz to, jedna takva du{a jo{ je i vezana za vi{e du{a i ljudi, ili ~ak za mnogo njih, i

463

posta}e slobodna tek kada joj svi oni oproste. A na svome du{evnom telu ova du{a }e osetiti i razne patnje koje je ona kao ~ovek nanela svojim bli`njima. Ovo otpla}ivanje i ~i{}enje, za takvu jednu du{u mo`e biti takozvani pakao, oganj.

12. Jer Ja bejah gladan, i ne nahraniste Me. Bejah `edan, i ne napojiste Me. Stranac bejah, i konak Mi ne dadoste. Nag bejah, i ne odenuste Me. Bolestan u tamnici bejah, i ne posetiste Me.' 13. Tada }e Mu odgovoriti, govore}i: 'Gospode, kada Te videsmo gladna ili `edna, ili stranca ili naga, ili bolesna i u tamnici, i ne poslu`ismo Ti?' 14. A On }e im tada odgovoriti i re}i: 'Gle, Ja vam se pokazujem u svim oblicima stvorenim, i zaista vam ka`em, {to ne u~iniste jednome od najmanjih me|u ovom Mojom bra}om, ni Meni ne u~iniste. (Pogl. 67, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nesebi~na ljubav je Zakon `ivota. ^ovek svesno `ivi u Bogu samo ako su njegova dela nesebi~na. Sve druga~ije usmereno je na ~oveka, na sopstvenu li~nost, i nije povezano sa Bogom koji je svejedinstvo i nesebi~nost. Ko svoga bli`njeg slu`i samo zato da bi od njega primio platu, on je time svoju platu ve} primio, i ne}e je vi{e primati od Boga. Svi oblici `ivota `ive kroz ve~no struje}i Zakon, Boga, koji je ljubav, `ivot i mudrost. Ko se, u ose}anjima, mislima, re~ima ili postupcima, ogre{uje o jedan od oblika `ivota, ogre{uje se o Zakon, Boga. Svaki je ~ovek oblik stvoren od Boga. Sve zvezde, svaki kamen, svaka biljka i svaka `ivotinja, oblici su stvoreni od Boga. Bog, @ivot, pokazuje se, dakle, u svim stvorenim oblicima. Ko ne slu`i nesebi~no svim snagama Bo`jim koje su postale oblicima, on se ogre{uje o njih, i ono {to je tako sam sebi natovario mora}e trpeti i otpla}ivati. [to, dakle, najmanjem od Moje bra}e, svojim bli`njima, niste u~inili nesebi~no, to niste ni Meni u~inili.

464

Shvatite: Ko svome bli`njem nanosi bol, iskori{}ava ga, unajmljuje ga da za njega radi za malu platu, gomilaju}i na taj na~in bogatstvo, on }e sve ono {to je prouzrokovao kod svog bli`njeg osetiti na vlastitom telu. Ja suo~avam ljude svakojakog lika i oblika. Ko ne prima i ne prihvata `ivot koji Sam Ja i u liku i obliku, on odbacuje sopstveni `ivot i ~esto ga ponovo nalazi tek nakon eonima duge patnje. Jer nijedna se du{a ne gubi - budu}i Sam u svakoj du{i Ja: Hrist, @ivot.

15. I okrutni i nemilosni oti}i }e strogo ka`njeni za eone, i ako se ne pokaju bi}e sasvim i potpuno uni{teni. A pravedni i milosni u}i }e u `ivot ve~ni i mir ve~ni." (Pogl. 67, 15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pojam "sasvim i potpuno uni{teni" treba ovako razumeti: Du{e koje su sebi natovarile najte`a optere}enja, grehe protiv Svetoga Duha - ogre{ile se dakle o ve~ni, sveti `ivot uprkos boljem znanju - a za ovo se nisu pokajale ve} svesno i dalje gre{e, na svome }e du{evnom telu pretrpeti o{te}enje. A kako svaka du{a ima ve~ni `ivot, to se ove du{e moraju obnoviti u duhovnim razvojnim ravnima, {to zna~i ponovo usavr{iti svoje duhovno telo. Ovo va`i i za demone, koji se bore protiv Mene sve do poni{tenja svih materijalnih oblika i jo{ dalje. Kao bi}a Pada, oni su odgovorni za celokupni potencijal optere}enja, i odgovaraju}e i otpla}uju sve do svr{etka Pada. Nasuprot tome, pojedina~ne du{e i ljudi otpla}uju ono {to su sami zgre{ili. Sve ove te{ko optere}ene du{e uklju~i}e se u duhovni evolutivni proces, kako bi ponovo izgradile svoje duhovne klice `ivota, ~estice svog duhovnog tela i duhovne vrste atoma opet usmerile na Mene. Sa ovim }e se du{evnim telima doga|ati sli~no onome {to se odvija i u duhovnom evolutivnom procesu u ve~nom postojanju - od kamena do biljke, od biljke do `ivotinje i od `ivotinje do bi}a prirode. Na ovaj na~in ponovo }e ovakve du{e izgra|ivati svoje duhovno telo, te opet svesno u}i u detinjstvo Bo`je - kao deca nesebi~ne ljubavi. Dakle ono

465

{to im je dato, detinjstvo iz Boga, to im se ostavlja i ne}e im se oduzeti. Ponavljam: Ovakve, najte`e optere}ene du{e, koje su o{tetile delove svog duhovnog tela, odlaze u duhovna evolutivna polja da bi ponovo obnovile ono {to su dugotrajnim optere}ivanjem o{tetile. Detinjstvo u Bogu, pak, ostavlja im se.

466

68. POGLAVLJE Pore|enja o Bo`jem sudu "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih glasnika koji i `ive ono ~emu u~e (8-10). Ja sam do{ao u Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spolja{nje dostojanstvo - Zemaljski }e se vlastodr{ci razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji }e postati zavr{ni kamen (12-14). Preobratite se na vreme, pre no {to sudbina krene svojim tokom Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine (15-20)

1. I kaza im Isus drugo jedno pore|enje: "Be{e jedan doma}in koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu mesto za presu i sagradi kulu i predade ga vinogradarima, pa otide u zemlju daleku. 2. A kad se pribli`i vreme berbe, on posla sluge svoje vinogradarima, da preuzmu od njih plodove. Vinogradari, me|utim, pohvatav{i sluge, jednog istuko{e, drugog kamenova{e, a tre}eg ubi{e. 3. I on im opet posla druge sluge, uglednije od prvih, i u~ini{e im tako isto. A najzad posla im sina svojega, govore}i: Prizna}e bar sina mojega. 4. No vinogradari videv{i sina reko{e me|u sobom: Ovo je naslednik, hajde da ga ubijemo, i da prisvojimo nasledstvo njegovo. I uhvativ{i ga, izbaci{e ga iz vinograda i umlati{e ga. 5. Kada dakle do|e gospodar vinograda, {ta }e u~initi vinogradarima ovim?" Reko{e Mu: "On }e ove zle ljude bednom smr}u pogubiti, i vinograd }e dati drugim vinogradarima, koji }e mu predavati plodove kad ovi sazru." 6. Re~e im Isus: "Niste li ~itali u Pismu: Kamen koji odbaci{e graditelji postade zavr{nim kamenom piramide? Ovo je Gospodnje delo i divno je u o~ima na{im! 7. Zato vam ka`em: Carstvo Bo`je uze}e se od vas, i da}e se narodu koji donosi plodove njegove. I ko padne na ovaj kamen, razbi}e se, a na koga on padne, zdrobi}e ga u pra{inu." (Pogl. 68, 1-7)

467

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mnoga pore|enja koja Sam kao Isus iz Nazareta dao Svojim apostolima, u~enicima i narodu, va`e i za dana{nje vreme (1989). Iskaz "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji donosi plodove njegove", odnosio se i jo{ se odnosi na Jevreje, a isto tako i na takozvane "namesnike Hristove". I danas jo{ Bog poziva preko Njemu vernih i preko Svojih proroka, i danas jo{ Bog preko njih opominje "namesnike Hristove" da donose plodove unutarnjeg `ivota. Oni su, dodu{e, hteli da {ire Moje u~enje, no na htenju je i ostalo. A kako ne mogu pokazati plodove unutarnjeg `ivota, jer su im srca duhovno prazna, njima su ovladali i vladaju vlastoljublje i pohlepa, ubijali su Bo`je poslanike, a izrugivaju ih i kleve}u jo{ i danas. No sada Ja sabirem jedan drugi izabrani narod, sa sve ~etiri strane sveta, koji je poslu{an Bogu i donosi svoje duhovne plodove, i Ja }u sa njim stvoriti ono {to Sam objavio preko mnogih pravednih proroka: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.

8. I ~uv{i prvosve{tenici i fariseji pore|enja ova, razume{e da On o njima govori. I nastoje}i da Ga uhvate, poboja{e se naroda, jer narod Ga smatra{e za proroka. 9. A u~enici Ga onda zapita{e o smislu pore|enja, i On im re~e: "Vinograd je svet, vinogradari su va{i sve{tenici, a sluge oni koji slu`e zakonu dobrome i proroci. 10. A kad se od sve{tenika zatra`e plodovi rada njihova, ne dobijaju se nikakvi, a oni jo{ i zlostavljaju poslanike koji u~e Bo`joj istini kako to ~injahu od postanja. (Pogl. 68, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I kako je bilo nekada, tako je i danas (1989)! Vinograd je svet, u njemu sve{tenici jo{ misle da mogu odre|ivati. Ipak, do{lo je vreme u kojem deluju istinske sluge i slu{kinje i istinski proroci, i oni ljude u~e

468

`ivotu iz Boga, `ive}i ga svojim primerom, kako bi ~okoti Meni, Hristu, doneli prave plodove: sebe same. Shvatite: Uvek su to isti - bezbo`nici, sve{tenici, pismoznanci i fariseji - koji sude onim mu{karcima i `enama koje Bog {alje. A bezbo`nici svim silama nastoje da u}utkaju istinu. No ko veruje da se istina mo`e u}utkati, njemu treba dati do znanja da i kamenje govori. U svim su vremenima bezbo`nici preduzimali prve korake protiv pravednih mu{karaca i `ena. Oni koji su poslu{ni ljudima crkve duvaju u njihov rog, razaraju i uni{tavaju sve {to se suprotstavlja njihovoj te`nji za ugledom i bogatstvom. Ljudi koji sabiraju samo u svoje vlastite ambare ne mogu pokazati plodove nesebi~nosti. Zato Bog ukazuje na sebi~nost, koristoljublje, na te`nju za mo}i i pohlepu. I kad se oni okome na satanu ~ula u ~oveku, ovaj se pobuni i postavi se protiv Bo`jih glasnika.

11. I kada Sin ~ove~ji do|e, sami Hrist Bo`ji, oni se udru`e protiv Svetoga i udaraju Ga i iz vinograda izbace, jer oni ne podsti~u {to je od Duha, ve} tra`e vlastiti u`itak i korist, odbacuju}i zakon sveti. (Pogl. 68, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist Bo`ji, do{ao Sam im u Isusu i dolazim im kao Hrist. Mogli su Me gledati i do`iveti u brojnim likovima, jer Ja Sam u OtacMajka Bogu `ivot u svim oblicima `ivota. Ja Sam prilazio i prilazim im i sa Svojom svetom re~i, koja je ve~na istina. Ja Sam opominjao i opominjem ih preko Bo`jih proroka da se pridr`avaju Bo`jih zakona. No oni su slu{ali i slu{aju samo do{aptavanja onoga kome su se privoleli. Ovaj ih zavodi i vodi i tako su mislili i misle samo na sopstveno zadovoljstvo i korist. Tako su oni odbacili Zakon, Boga, i jo{ ga odbacuju, sve do ove generacije (1989).

12. A da su prihvatili Pomazanog Jednog, koji je ugaoni kamen i vrh krova, dobro bi im bilo i zgrada bi stajala kao hram Bo`ji, u kojem bi boravio Duh.

469

13. Ali do}i }e dan kad }e zakon koji odbacuju kamenom zavr{nim postati koga svi vide, i koji se o njega spotaknu razbi}e se, i oni koji ostanu neposlu{ni bi}e razbijeni u komade. 14. Jer Bog je an|elima nekolikim vlast dao nad putanjom sveta i zadatak im poverio da vladaju u mudrosti i pravednosti i ljubavi. No oni prezreli su zapovesti Svemogu}noga i radili su protiv dobrih Bo`jih zapovesti. I tako u svet u|o{e grozote i patnje i brige, dok Majstor ponovo ne do|e i ne zavlada nad svime i sluge Svoje ne pozove da ra~un polo`e." (Pogl. 68, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je ovde najavljeno, sada se ostvaruje (1989). Novo Doba }e izbaciti gre{ni svet iz njegove kolote~ine i na svetlo dana izneti sve {to je do sada bilo skriveno - bilo u vladama ovoga sveta, me|u dr`avnicima koji `ele da zadr`e strukture svoje mo}i i tako podjarme narod; bilo u strukturama mo}i crkvenih institucija, koje zloupotrebljavaju Moje ime, Hrist, da svoje vernike ve`u za svoje dogme i pravila. Da su one primile i prihvatile Mene, Hrista, ljudi bi bili svesno u Meni, Hristu, i svaki bi ~ovek bio svesno hram Bo`ji. Njihove bi crkve onda bile ku}e molitve za sve ljude, bez rasko{ne opreme. No vlastodr{ci crkvenih institucija su od ku}a molitve napravili rasko{ne gra|evine, u kojima izla`u svoje bogatstvo. Onamo usmeravaju poslu{ne im ovce na obo`avanje Boga u spolja{njoj rasko{i i spolja{njem sjaju, {to je svojstveno Mamonu, satanskome. Ko je u svom najunutarnjijem hladan, ili siroma{an, ko dakle svoj hram nije ukrasio ukrasom unutarnje ljubavi i vrline, njemu je potrebna spolja{nja rasko{ velikih, bogato ukra{enih crkvenih gra|evina. On se uz to jo{ i trudi da u spolja{njem postigne dostojanstvo i ugled i da kao dostojanstvenik briljira u takvoj okolini. Kome nedostaje unutarnje dostojanstvo, on prisvaja spolja{nje dostojanstvo.

470

Zakon glasi: Ko je siroma{an u unutarnjem taj nastoji da se kiti u spolja{njem. Ko je u unutarnjem bogat, nosi ukras nesebi~ne ljubavi, vrline, dobrote i smernosti, njegovo je oko jasno i nije zaslepljeno ispraznom uobra`eno{}u. Da su vladari svih naroda, a tako i vlastodr{ci crkvenih institucija, primili i prihvatili Mene, ugaoni kamen i vrh krova, oni bi bili sluge `ivoga spasenja. Bili bi jednaki svojim bli`njima i ne bi bili visokog polo`aja. Ko sebe smatra vi{im od svog bli`njeg, pa{}e. Tako }e se svi koji su na visokom polo`aju razbiti o ugaoni kamen koji }e postati zavr{ni kamen. Sve }e biti obelodanjeno. To je zakon pravednosti koji sve razotkriva. Bog, Ve~ni, neprestano je pozivao ljude da budu nesebi~ne sluge sve Njegove dece, kako bi svi ljudi postali nesebi~ni i svi se ujedinili u nesebi~noj ljubavi. Bog, Ve~ni, objavio im je zakone unutarnjeg spasenja, da bi `iveli `ivotom jednakim `ivotu an|ela i tako na Zemlji delovali kao an|eli u Nebu. Oni su ove zakone samo primali, ali ih u svome `ivotu nisu ostvarivali. Oni su zloupotrebljavali istinu za svoje ciljeve i u ime Presvetoga stvorili su pakao poroka, u kojem se u Moje ime dr`e mnogi ljudi. Ovako slepo veruju}i u dobro, oni kao `rtvu prinose svoje talire, koji se onda velikim delom od strane odgovornih koriste za sebi~ne ciljeve. Sve ovo i jo{ mnogo toga, Bo`ji Zakon, pravednost, ljubav i mudrost, iznosi na svetlo dana. O to }e se razbiti oni koji su dr`ali narod slepim. Narod treba da prepozna svoje la`ne vo|e i da se, preko spoznaje, po slobodnoj volji preobrati, jer svakom je ~oveku data slobodna volja. I zato {to }e ugaoni kamen postati zavr{ni kamen, mnogima }e se otvoriti o~i i oni }e shvatiti koga su sledili. Tada }e mnogi napustiti ili uni{titi spolja{nju rasko{ i bogatstvo. Tako }e propasti strukture mo}i koje su se vinule uvis na slepilu i spolja{njem bogatstvu. Budu}i da je ova knjiga istorijsko delo, Ja uvek `elim da se obratim i ljudima u Carstvu Bo`jem, u Carstvu Mira Isusa Hrista: Shvatite: U mo}noj vremenskoj prekretnici Pioniri su se borili sami sa sobom, kako bi se oslobodili svega ljudskog {to je prijanjalo

471

za njih. Istovremeno su se borili protiv struktura mo}i, izraslih iz ljudskog "ja". Oni su znali da Sam Ja s njima, kao {to Sam i s vama u Carstvu Mira. Oni su se borili protiv svega institucionalnog jer su znali: Bog je sloboda i svim ljudima ostavlja slobodu. I unutar Zavetne zajednice Novi Jerusalim neprestano se odvijao proces ~i{}enja: ili za ili protiv Hrista. Svako je imao slobodnu volju da ostane u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim ili da je napusti. Niko nije bio vezan nekom izjavom ili obe}anjem. No svako je za ono {to radi morao odgovarati, i to jedino pred Bogom a ne pred ljudima. Pioniri Carstva Mira Isusa Hrista borili su se za novi svet, svet Hrista, u kojem va`e jedino zakoni Neba. Oni su znali - i na tome su gradili. Ja, Hrist, sve obnavljam. Oni su znali: Ja }u izgraditi takve hramove koji }e Mene primati i prihvatati. Ovi }e hramovi biti svetle}e baklje istinskog hri{}anskog `ivota. To su hramovi od mesa i kostiju, u kojima }e boraviti svetle du{e, u kojima }e biti postavljen oltar Bo`ji, na kojem }e plamteti vatra nesebi~ne ljubavi, mudrosti i dobrote. To sam onda Ja, Hrist, u Svojima.

15. I On ispri~a jedno drugo pore|enje: "^ovek neki ima{e dva sina, i pri{av{i prvome re~e: Sinko, idi danas i radi u vinogradu mome. A ovaj odgovaraju}i re~e: Ne}u! Ali se kasnije pokaja i otide. I pri{av{i drugome re~e isto. A on odgovaraju}i re~e: Ho}u, o~e. Ali ne otide. Koji je od ove dvojice u~inio po o~evoj volji?" 16. Oni Mu odgovori{e: "Prvi." Isus im re~e: "Zaista vam ka`em, da }e carinici i bludnice pre vas u}i u carstvo Bo`je. Jer vama do|e Jovan putem pravednosti, i ne verovaste mu. A carinici i bludnice poverova{e mu, a vi, videv{i ovo, ne pokajaste se {to mu ne verovaste." 17. I Gospod okupi na jednome mestu sve u~enike Svoje oko Sebe i re~e im: "Mo`ete li u~initi savr{enim ono {to je nesavr{eno? Mo`ete li napraviti red iz nereda?" A oni odgovori{e: "Ne, Gospode." 18. I On ih pore|a u ~etvorougao, svakoga prema njegovome broju, a na svakoj stranici be{e dvanaest manje jedan. A ovo u~ini On

472

jer je znao ko }e Ga izdati (kojeg su ljudi trebalo da broje kao jednog od Njegovih, ali to nije bio). 19. Prvoga u sedmome redu odozgo u sredini, a zadnjega u sedmome redu odozdo, a onoga koji nije bio ni prvi ni zadnji u~inio je sredi{njom ta~kom, a preostale postavi On prema bo`anskom redu, i svako je na{ao svoje mesto, tako da su gornji stajali jednako kao i donji, a donji jednako kao i gornji, i leva je strana bila jednaka desnoj a desna jednaka levoj nakon zbrajanja njihovih brojki. 20. I re~e im: "Vidite li kako stojite? Ka`em vam, isti je takav red u Carstvu Bo`jem, a onaj Jedan koji svime upravlja, usred je vas i On je sredi{nja ta~ka i s Njime su stotinu i dvadeset njih izabranih od Izrailja, a nakon Njega do}i }e stotinu i ~etrdeset ~etiri hiljade izabranih me|u neznabo{cima, koji su njihova bra}a." (Pogl. 68, 1520) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Ko blagovremeno spozna i pokaje se, on blagovremeno mo`e i primiti, pre nego sudbina krene svojim tokom. Zato, preobratite se pre no {to vas zahvati to~ak patnje i ne sna|e vas ono {to ste prouzrokovali svojim ose}ajima, mislima, re~ima i delima. Dani su vam dati da iz toka dana spoznate ono {to dan `eli da vam saop{ti. @ivite li tako svesno u danu i nau~ite li da tuma~ite jezik dana, tada }ete se u njemu i spoznavati, i ~isti}ete ono {to vas susretne kao opomena, pre no {to sudbina krene svojim tokom. Kao Isus iz Nazareta govorio Sam u brojnim pore|enjima. Osim toga, primenjivao Sam brojeve i mere da bih Svojim vernima objasnio carstvo unutarnjeg `ivota. Ljudska re~ ima vi{e zna~enja i svaki ~ovek zapa`a samo ona zna~enja koja je u stanju da shvati, u skladu sa svojim trenutnim stanjem svesti. Zato ne treba da se gr~evito hvatate ni za re~i ni za zna~enja, niti za brojeve i mere, ve} sve ovo shvatite kao pomo}na sredstva, kao putokaze koji vas vode prema Unutarnjem `ivotu, ka

473

Istini, koja nema ni re~i ni pojmova, niti brojki i mera, ve} je sama po sebi snaga, ljubav i mudrost - Svesvest. Kad du{a ponovo prona|e O~evu svesvest, dakle postane ~ista, tada je i ~ovek mnogo toga svestan i on pomo}na sredstva koristi jo{ samo dok `ivi u svetu re~i, pojmova, brojeva i mera. Po{to je sve vibracija, sve ima neko zna~enje. No i zna~enje stvari mo`e se razumeti samo po smislu, ono nije Istina sama - jer ona je svest koja se objavljuje bez re~i, pojmova, brojeva i mera.

474

69. POGLAVLJE O smrti, ponovnom ro|enju i `ivotu Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene du{e - Du{a nalazi svoj mir tek kada su svi gresi otpla}eni - Otpla}ivanje grehova na Zemlji lak{e je i br`e nego u carstvu du{a (3-4). ^ovekova re~ je re~ zablude (5-6). Delovanje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispunjava Zakon `ivota i osloba|a se gre{enja (11-13)

1. Dok Isus se|a{e sa u~enicima Svojim na zapadnoj strani hrama, gle, proneso{e na nosilima jednog mrtvaca da ga pokopaju, i jedan od u~enika Mu re~e: "U~itelju, kad ~o- vek umre, da li }e opet `iveti?" 2. A On odgovori i re~e: "Ja Sam vaskrsenje i `ivot, Ja Sam ono dobro, ono lepo, istinito, i ko u Mene veruje nikada ne}e umreti, ve} }e `iveti ve~no. I, kako u Adamu svi umiru, tako }e u Hristu svi opet o`iveti. Blagosloveni koji umru u Meni i Meni potpuno jednaki postanu, jer oni se odmaraju od svoga rada a njihova ih dela prate. Oni su savladali zlo i stubovi postali hrama Boga Mojega, i ne odlaze vi{e napolje, jer ostaju u ve~nosti. (Pogl. 69, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...u Adamu umreti" zna~i, umreti u grehu. U Hristu vaskrsnuti zna~i, biti oslobo|en od greha preko pokajanja, opra{tanja, moljenja za opro{taj i ispravljanja, i da ~ovek iste i sli~ne grehe vi{e ne ~ini. Ko te`i ~istoti du{e i veruje u Mene, Hrista, Spasitelja svih ljudi i du{a, on }e svesno `iveti u Meni i posti}i }e ponovno ro|enje u Bo`jem Duhu. On ulazi u Najsvetije, u Boga, i u Bogu }e i ostati. Bi}e koje je opet svesno postalo slika i prilika Oca, ostaje u ve~nim nebesima i ne ra|a se vi{e u telu - sem u slu~aju da bi u zemaljskom ruhu slu`ilo Ve~nome.

3. Ali koji su zlo ~inili, za njih nema mira; jer oni }e dolaziti i odlaziti i mnoge }e vekove morati da pate kako bi se popravljali, sve

475

dok savr{eni ne postanu. A koji su dobro ~inili i savr{eni postali, oni imaju mir ve~ni i ulaze u `ivot ve~ni. Oni u ve~nosti po~ivaju. 4. Nad njima, neprestano ponavljanje umiranja i ra|anja nema vi{e mo}i, za njih se to~ak Ve~noga vi{e ne okre}e, jer oni su dospeli do sredi{ta gde vlada ve~ni mir, a sredi{te svega je Bog." (Pogl. 69, 34) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko umre u grehu, ne}e imati mira, jer najkasnije u podru~jima ~i{}enja greh }e postati bol koji probada. Ako du{a u ovom otelovljenju nije otplatila sa sobom donesene grehe, ve} je na njima i dalje gradila, ostaje onda i dalje vezana za to~ak ponovnih ra|anja i on }e je povu}i u novo otelovljenje, jer se zbog optere}enja, zbog greha, nije mogla uzdi}i. Svaki greh sazreva po prethodno utvr|enim zakonima i onda dolazi do otpla}ivanja. Sve dok je du{a vezana za to~ak ponovnih ra|anja, on je vu~e na Zemlju, jer ona tamo ima mogu}nost da za kratko vreme o~isti ono {to je zemaljsko, dakle ukorenjeno u zemlji. Jedna du{a mo`e za sobom imati vi{e otelovljenja ili ~ak mnogo njih. I to se mo`e nastavljati sve dok svi gresi koji du{u neprestano odvla~e na Zemlju ne budu otpla}eni, jer ona je na njoj jo{ sna`no ukorenjena. Kad u podru~jima ~i{}enja na povr{inu izbije neki greh du{e, tada to za tu du{u mo`e izgledati kao "u`arena pe}" u kojoj umire. U `aru greha koji je izbio - i koji du{u isto tako boli kao i ~oveka rane na fizi~kom telu - mnoge du{e prepoznaju da im se ponovo pru`a mogu}nost da ovaj greh otplate kao ~ovek na Zemlji, a tako i ostale, latentno prisutne grehe. One od an|ela-u~itelja saznaju da u novom otelovljenju postoji mogu}nost da svoja optere}enja otplate br`e i lak{e i da se tako br`e oslobode patnje, nastale zbog greha. Druge pak du{e prolaze kroz mnoga vremenska razdoblja, dolaze u zemaljsko ruho i opet odlaze - dolaze i opet odlaze. Mnoge od njih se uvek iznova optere}uju, jer ni u ravnima ~i{}enja ni u `ivotima na Zemlji nisu bile voljne da prepoznaju svoje grehe, da ih priznaju kao

476

svoje optere}enje, pokaju se i vi{e ne gre{e. ^esto su to i oni koji r|avo govore o ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Ko tokom dugih vremenskih razdoblja `ivi u grehu, veoma je udaljen od Svetlosti, i na kraju krajeva, protiv Svetlosti je, jer je senka njegova domovina. To su onda i takve du{e koje u zemaljskom ruhu uvek iznova vrebaju one ljude kojima su u pro{lim vremenima nanosile zlo. A ve} i preko svojih odgovaranja progonitelji mogu prepoznati one koji se trude da senke - svoje grehe - o~iste sa Hristom. Shvatite: Mnoge otelovljene du{e, dakle ljudi, susre}u u drugim ljudima na ovoj strani svoje `rtve iz pro{lih vremena. Tako im se pru`a mogu}nost za spoznaju i preobra}enje. Jedan spoznaje, pokaje se i kao du{a ulazi postupno u @ivot i vi{e se ne vra}a. Druga du{a pak dolazi ponovo u zemaljski `ivot, jer prethodne inkarnacije nije koristila ve} se iznova optere}ivala gresima. Shvatite: Kad se u carstvima du{a aktiviraju uzroci, dakle gresi, du{e onda svoje grehe do`ivljavaju kao vatru u svom du{evnom telu. To je sli~no kao i u `ivotu na Zemlji, kad uzroci postanu delotvorni i ~ovek mora da podnosi svoju sudbinu i bolesti. No, u podru~jima ~i{}enja du{a do`ivljava posledice greha mnogo bolnije nego kad ih mora ispa{tati i trpeti kao ~ovek u `ivotu na Zemlji. Jer ko se u zemaljskom ruhu pokaje i potrudi se da svoje grehe preda Meni, Hristu, i u Meni ih ostavi, ko u Meni `ivi i vi{e ne gre{i, on ulazi u ve~ni, ~isti, duhovni `ivot. Za njega se to~ak ponovnih ra|anja vi{e ne okre}e. On je oslobo|en ra|anja i smrti jer je du{a opet postala bi}e iz Boga i `ivi u sredi{tu, Bogu.

5. A jedan od u~enika Njegovih upita Ga: "Kako da u|emo u Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e: "Ako vam donje nije jednako gornjem i levo desnome, a ono pozadi onome spreda, i ako ne u|ete u sredi{te i u Duha, ne}ete u}i u Carstvo Bo`je." 6. I re~e: "Ne verujte da ima ~oveka bez gre{ke, jer ~ak kod proroka i posve}enika hristijanstva na|e se po koja pogre{na re~. No postoje mnoge gre{ke koje ljubav pokriva." (Pogl. 69, 5-6)

477

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ ~ovekova je re~ zablude. Jer re~i su samo simboli i mogu se razli~ito tuma~iti. Re~ ~ovekovu ljudi razumeju samo onoliko koliko je zrela njihova trenutna svest. Duhovno budni ljudi shvataju smisao re~i, jer oni su uronili u Istinu. Ljudi pak ~ija je svest jo{ u embrionalnom stanju, ~vrsto se dr`e slova i u svemu vide samo protivre~nosti. Re~ istinskih proroka, posve}enih i prosvetljenih ~esto se pogre{no tuma~i jer se pogre{no razume. Na Zemlji `ive ljudi razli~itih stupnjeva svesti i ovu re~ onda svako ~uje prema stanju svoje svesti i prema njemu je i tuma~i sebi i svom bli`njem. Re~i "...jer ~ak kod proroka i posve}enika hristijanstva na|e se po koja pogre{na re~. No postoje mnoge gre{ke koje ljubav pokriva" kazuju slede}e: Tobo`nji proroci i posve}eni koji Mene, Hrista, uzimaju samo kao sredstvo za postizanje svog cilja, da bi podupirali svoje vlastite interese, zloupotrebljavaju Moje ime kako bi u ovaj svet uneli zabludu. Ovi neprosvetljeni, sa svojim ljudskim predstavama - koje zastupaju kao istinu, a to su ipak zablude - pozivaju se na re~i istinskih proroka i posve}enih, pogre{no ih razumevaju}i i tuma~e}i, kako bi istakli sebe. Te zablude, koje oni pripisuju istinskim prorocima i posve}enima, Ve~ni ne dopu{ta da na ove padnu. On ih, takore}i, pokriva dok ne sazre vreme da se otkrije zabluda koja je u{la u ovaj svet.

7. I kako ve} be{e ve~e, On izi|e i krenu sa Dvanaestoricom za Vitaniju, jer tamo behu Lazar i Marija i Marta, koje On ljublja{e. 8. I pristupi Mu Saloma i upita Ga: "Gospode, koliko }e dugo smrt imati vlast?" A On odgovori i re~e: "Sve dok se vi mu{karci optere}ujete, a vi `ene budete ra|ale. Zato Ja do|oh, da okon~am dela lakomislenih."

478

9. A Saloma Mu re~e: "Onda sam dobro u~inila {to nisam ra|ala." A Gospod odgovori i re~e: "Jedi sa svakog pa{njaka koji je dobar, ali ne jedi sa onoga koji nosi gor~inu smrti." 10. I kad Ga Saloma upita kada }e ovo o ~emu Ga je pitala, biti shva}eno, Gospod re~e: "Kada odlo`ite ode}u stidljivosti i uzdignete se iznad po`ude, kad oboje postanu jedno, i mu{ko sa `enskim ne bude ni mu{ko ni `ensko." (Pogl. 69, 7-10). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mu{ki i `enski princip se u Bogu nazivaju pozitiv i negativ princip. To su dva pola koji deluju u apsolutnom jedinstvu. To su davaju}i i primaju}i pol. Sjedinjeni oni ~ine Otac-Majka princip. Oba pola, davaju}i i primaju}i princip, deluju i u deci Bo`joj. Izme|u ostalog, oni dovode i do zajedni~kog spajanja dva bi}a, davaju}eg i primaju}eg principa. Oni se stapaju u dualitetu i tako aktiviraju Otac-Majka princip, duhovno za~injuju}u i primaju}u snagu. Bi}a u Bo`joj svetlosti ne `ene se niti se udavaju. Oni se me|usobno ljube u Bogu i iz Boga, i povezani sa Otac-Majka snagom ra|aju duhovna bi}a, decu Svetlosti. Dualni par jeste dualitet. To su dve stopljene snage, davaju}a i primaju}a snaga. Duali su dva bi}a - a ipak ve~no stopljeni u jedinstvo. Svoju duhovnu decu oni prinose Ve~nome i uzdi`u ih u detinjstvo Bo`je, u sveporodicu, koja sa~injava veliku porodicu Bo`ju.

11. A jednom drugom u~eniku pak, koji Ga upita: "Kada }e svi po{tovati ovaj zakon?" re~e: "Kada Duh Bo`ji bude ispunio svu Zemlju i srce svakog mu{karca i svake `ene. 12. Ja posejah Zakon po Zemlji, i on pusti korenje i u pravo vreme donese dvanaest plodova kao hranu za sve. I bacih Zakon u vodu, i bi o~i{}en od svakog zla. I bacih Zakon u vatru, i zlato se o~isti od svake ne~isto}e. Ja bacih Zakon u vazduh, i postade `ivot kroz Duha `ivoga Jednog, koji ispunjava sve i boravi u sva~ijem srcu."

479

13. I On kaza jo{ mnoga sli~na pore|enja onima koji imahu u{i da ~uju, i du{u koja razume. No za mno{tvo bi ovo govor nejasan. (Pogl. 69, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ove re~i govore: Ve~ni Otac u Meni, Svome Sinu, doneo je Zakon `ivota u ovaj svet. Svesne i nesvesne ljudske zablude ispreplele su se oko Zakona ljubavi i `ivota. Ove zablude Ja }u odstraniti tako da }e svaki ~ovek - onaj koji je dobre volje, spoznati i razumeti ve~ni Zakon, i u svakodnevnom `ivotu ga ostvarivati i ispunjavati. Kad svi ljudi budu ispunili Zakon Bo`ji, onda }e videti i svoje vlastite re~i i re~i svojih bli`njih, i zabludama vi{e ne}e biti mesta. Ko `ivi u Bogu, on kao dete Bo`je `ivi u sveobuhvatnom okeanu Bogu. Dete Bo`je poznaje i Zakon zemlje, vode, vatre, vazduha, jer ono `ivi u Zakonu. Stoga ono ima i snagu da pokre}e sva ~etiri elementa.

480

70. POGLAVLJE Isus prekoreva Petra zbog `estine Po{tujte `ivot bilo na kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik `ivota na putu evolucije ka savr{enstvu (1-5). Ko `ivi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, gre{nog sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svetlost posta}e vidljiva, no tama `eli da ga ugasi (11). Bo`anska Mudrost u vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je sve{tenica (12-14)

1. Be{e upravo svanulo kad stigo{e iz Vitanije, i Petar koji be{e ogladneo ugleda izdaleka jednu smokvu s listovima i potr~a onamo k njoj pun radosne nade da }e na}i koji plod. No, ne na|e ni{ta do samo li{}e, jer vreme smokvama jo{ be{e daleko. 2. I rasrdi se Petar i re~e: "Prokleto drvo, da vi{e nikada ~ovek ne okusi plodova tvojih!"; a ~u{e ovo i neki od u~enika. 3. A sutradan, kad prola`a{e onuda Isus sa u~enicima Svojim, re~e Petar Isusu: "U~itelju, pogledaj onu smokvu koju sam ja prokleo, a gle, ona se zeleni i cvate. Za{to se re~ moja ne ispuni?" 4. Isus odgovori: "Ti ne zna{ od ~ijeg si duha. Za{to proklinje{ ono {to Bog ne proklinje?" A Petar re~e: "Eto, Gospode, ogladneh, i kad ne na|oh plodova ve} samo li{}e, rasrdih se i prokleh drvo ono." 5. A Isus re~e: "Sine Jonin, zar ne zna{ da jo{ nije vreme smokvama? Pogledaj `ito u polju, kako raste po redu svome - najpre zeleni izdanak, pa stabljika, pa klas; da li bi se rasrdio da do|e{ u vreme ne`nih izdanaka ili stabljika i ne na|e{ nijedno zrno u klasu? A ti ho}e{ da prokune{ drvo koje je puno pupoljaka i cvata ali jo{ ne donosi zreo plod?" (Pogl. 70, 1-5). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

481

Stablo smokve je metafora za evoluciju `ivota. Svi `ivotni oblici nose u sebi `ivot, koji je evolucija - pa tako i du{a i ~ovek. Svaka }e du{a opet dosti}i punu zrelost preko Mene, Hrista. No svaka du{a i svaki ~ovek sazreva}e razli~ito - odgovaraju}e svome stanju svesti i svom mi{ljenju, govorenju i postupanju. Zato po{tujte `ivot, ma koliko on bio razvijen. Jer Bog, @ivot, u svim je stupnjevima razvoja i vodi du{u ka savr{enstvu. Svaka kletva, pak, koja si|e s usana ~ovekovih ili je ~oveku u mislima, posta}e njegova sopstvena sudbina. To je morao da iskusi i srditi Petar. Morao je da shvati da je, dodu{e, imao puno znanja, ali jo{ malo mudrosti. Onaj mudri zna puteve du{e. Da je Petar u onim trenucima bio ispunjen Bo`jom mudro{}u, znao bi onda i za zakon unutarnjeg sazrevanja `ivotnih oblika, za put evolucije, koji Sam Ja svojim apostolima i u~enicima pokazivao u mnogim pore|enjima. Samo su malobrojni od onih koji su Me sledili razumevali smisao Mojih izlaganja, jer ve}ina je jo{ i suvi{e bila zaokupljena samim sobom i svojim starim navikama. Zbog toga su oni ostajali u zabludi, jer su samo slu{ali re~i, ali smisao Mojih izlaganja nisu mogli da shvate.

6. Uistinu Petre, Ja ti ka`em, jedan od Dvanaestorice Moje tri puta }e Me, u strahu svome i prepla{enosti odre}i, i zaklinjati se da Me ne poznaje, a ostali }e Me neko vreme napustiti. 7. Ipak, pokaja}ete se i gorko za`aliti, jer Me u srcima svojim ljubite, i treba da budete kao oltar od dvanaest kamenova isklesanih i svedo~anstvo Moga imena i da sluge slugama budete, i klju~eve Zajednice da vam dam, i treba ovce Moje i Moje jaganjce da napasate, i zastupnici Moji da ste na Zemlji. (Pogl. 70, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Moje re~i nisu va`ile samo za apostole i u~enike i za tada{nji narod Izraela. Moja je re~ bila i jeste re~ O~eva. Ona va`i za sve

482

narode ove Zemlje, od nara{taja do nara{taja, kao i za sve du{e u podru~jima ~i{}enja. Bo`ji oltar treba da izgrade mu{karci i `ene ~iji je `ivot u Meni, Hristu. Ko `ivi u Meni, on }e u ovome svetu i svedo~iti o Hristu. On }e u Moje ime biti vodi~ pripadnicima zajednica koje `ive u Meni. I u Meni }e on biti klju~ koji }e za Mene, Hrista, otvarati sve vi{e srca. Oni koji `ive u Meni i kroz koje Ja `ivim, treba da slu`e svima. Preko njih Ja pokazujem pripadnicima Mojih zajednica, Mojim ovcama i jaganjcima, put ka ve~no rascvetalim livadama unutarnjeg `ivota. Vreme sazreva. Onako kako zrelost ljudi i Zemlje bude odmicala, tako }e i sve vi{e ovaca pronalaziti jednog Pastira - Mene, Hrista, koji prebiva u svim du{ama i ljudima.

8. I bi}e onih me|u njima koji }e vas slediti, i od kojih }e Me neki uistinu ljubiti, isto kao i ti, a oni naprasiti i nerazumni i nestrpljivi proklinja}e one koje Bog nije prokleo, i progoni}e ih u svom neznanju da u njima jo{ ne mogu na}i plodove koje tra`e. (Pogl. 70, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi su ljudi i du{e plodovi na drvetu @ivota. Svaki plod postepeno sazreva u susret Meni, Hristu. I kad plod dostigne punu zrelost, Ja ga onda donosim Ve~nom Ocu, koji ga uzima i zauvek stavlja tamo gde je njegovo mesto u Carstvu Bo`jem. No, dok jedan plod ne dostigne unutarnju zrelost, ~esto je potrebno vi{e `ivota na Zemlji. Zbog toga su mnoge du{e dolazile i dolaze uvek iznova u zemaljski `ivot. One ulaze u zemaljska tela i prilikom smrti opet iz njih izlaze, dok ne dostignu zrelost koja ih osloba|a to~ka ponovnih ra|anja. A tek kada du{a u ~oveku sazri, mo`e on nesebi~no davati darove unutarnjeg `ivota i drugim ljudima koji za njima ~eznu, kako bi i oni do{li do unutarnje zrelosti.

483

Zbog toga, prema Zakonu ve~nog `ivota, samo ~ovek koji je i sam prete`no postao Istinom mo`e {iriti jevan|elje ljubavi i nositi ga u sve zemlje. Jer on }e onda mo}i da dotakne mnoga srca, budu}i da daje iz ve~ne istine. Shvatite: od vremena Mog `ivota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta - preko apostola, u~enika i svih pravednih proroka i prosvetljenih - iz generacije u generaciju sazreva Novo Doba, doba Hrista. Iz generacije u generaciju neprekidno su dolazile du{e koje su u `ivotu na Zemlji dopu{tale da jo{ vi{e sazrevaju njihovi plodovi unutarnjeg `ivota. A ono {to su od ostvarenoga svaki put donosile sa sobom na ovu stranu, to su i delile, pou~avaju}i i slu`e}i. Prilikom svoje fizi~ke smrti odlagale su zemaljsko ruho, i u jednoj drugoj generaciji vra}ale se ponovo, u novo zemaljsko ruho, donose}i sa sobom unutarnju zrelost, svetlost Hristovu, daju}i od nje onima koji su se ozbiljno trudili da ~ine korake ka unutarnjoj zrelosti. Mnoge du{e koje su se vratile i koje se vra}aju, nose u sebi ve} uveliko zreo plod, `ivot u Meni, Hristu. One sada Meni pripremaju puteve od starog, gre{nog sveta u Novo Doba, koje se rascvetava u Meni, Hristu. Shvatite: svoje bli`nje proklinje samo onaj ~ija je du{evna zrelost mala. Ko jo{ `ivi u grehu, ne mo`e u svom bli`njem prepoznati zrele plodove, jer on vidi samo sopstvene senke i zato smatra da bi i njegovi bli`nji kao i on sam, trebalo da su bogati senkama.

9. A drugi, koji same sebe ljube, uroti}e se s kraljevima i vladarima ovog sveta, i tra`i}e zemaljsku mo}, bogatstva i vlast, i ognjem i ma~em donosi}e smrt onima koji tra`e istinu i stoga su uistinu Moji u~enici. 10. I u one }u dane Ja, Isus, ponovo biti razapinjan na krst i izrugivan javno, jer oni }e govoriti da ovo sve ~ine u Moje ime." A Petar re~e: "Daleko bilo od Tebe, Gospode." (Pogl. 70, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

484

Borba izme|u Svetlosti i tame traja}e sve dok se za te{ko optere}ene du{e vrata ponovnih ra|anja ne zatvore. Ova borba izme|u Svetlosti i tame vodi se i u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici (1989). Demonske snage jo{ jednom koriste sva sredstva i stavljaju u pokret sve njima poslu{ne, bilo du{e ili ljude, kako bi ugasile Svetlost koja na Zemlji biva sve ve}a i ve}a. Danas (1989) doga|a se sli~no kao i onda kada Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom. Oni koji ljube same sebe i dr`e se svog zemaljskog vlasni{tva i vrednosti, udru`uju se sa vladarima ovoga sveta i sa crkvenim poglavarima, da bi uz pomo} zemaljske vlasti isklju~ili one koji su se posvetili Meni, Hristu, i koji u svet donose Moje jevan|elje ljubavi. Jer za sebi~noga, opasnost su svi oni koji jevan|elje ljubavi i `ivota ne samo prenose i {ire re~ima, ve} i s nesebi~nom ljubavlju deluju uz pomo} Moje snage. U ranijim su stole}ima oni pohlepni za vla{}u, vladari, crkveni poglavari i njima poslu{ni, u Moje ime i{li naokolo s ognjem i ma~em da bi ljudima drugih zemalja doneli jevan|elje ljubavi. Pritom su na svojim bli`njima primenjivali ono {to je bilo u njima i na njima samima: okrutnost i smrt. U dana{njem vremenu (1989) putuju opet isti - samo u drugim zemaljskim telima - od mesta do mesta i govore klevetni~ki. Preko sredstava javnog informisanja sada{nje generacije, oni u narodu {ire svoje neistine, da bi se tako ponovo suprotstavili onima koji sada zapo~inju vremensku prekretnicu i poma`u da prodre Moja svetlost. Tako Me, iz generacije u generaciju, uvek iznova razapinju na krst oni koji pominju Moje ime zloupotrebljavaju}i ga za svoje ciljeve. Pioniri Novog Doba, doba Hrista, jesu Hristovi prijatelji u ~itavome svetu. Ko ostane u Meni, on je Moj u~enik i Moja u~enica, kako sada tako i ubudu}e.

11. A Isus odgovori: "I kao {to Mene prikivaju na krst, bi}e tako i zajednici Mojoj u one dane, jer ona je nevesta Moja i jedno je sa Mnom. Ali do}i }e i dan kad }e tama uzma}i a istinska svetlost zasjati." (Pogl. 70, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

485

Tama je razorila prve prazajednice. Ali ono {to je mogla razoriti bile su samo spolja{nje ustanove. @ivot u Meni, pak, razvijao se iz generacije u generaciju. Jer mnoge du{e koje su bivale sve ispunjenije Svetlo{}u, dolazile su neprekidno u zemaljska tela i, vidljivo i nevidljivo, ostvarivale ono {to su donosile sa sobom. One su i zasnivale male prazajednice i pou~avale su Zakonu istine. Na ovaj je na~in sve vi{e ljudi pronalazilo put ka Meni, Hristu, koji prebiva u svim du{ama i ljudima. U dana{njoj vremenskoj prekretnici (1989), sveobuhvatna Svetlost postaje vidljiva. Nastala je Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja sve vi{e raste - a tako i druge prazajednice u Univerzalnom `ivotu. Ona je Zavetna zajednica za Carstvo Mira Isusa Hrista. Ona je Moja verenica, a Ja Sam njen `enik. Sve vi{e pripadnika Zavetne zajednice Novi Jerusalim ispunjava Moju volju, volju Ve~noga. I oko Zavetne zajednice Novi Jerusalim opet se {unjaju vukovi, u Moje ime {ire}i la`i o pripadnicima Zajednice. Mene opet razapinju na krst, jer se Moje ime zloupotrebljava. S Mojim imenom, Hrist, oni ho}e da ugase Svetlost sveta, Mene dakle. No, tama }e uzma}i, jer su joj odbrojani dani. Otvori}e se Zemlja i progutati tminu, nado}i }e vode i preplaviti ono mra~no. Tada }e na ~itavoj Zemlji svetleti Svetlost koja Ja Jesam: Hrist.

12. I jedan }e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji }e biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju }e i mudro{}u biti puniji od svih, i on }e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~ava}e samo {to je istinito. 13. I zajednica }e Moja biti ispunjena svetlo{}u i sija}e svim narodima zemaljskim, a na prestolu }e sedeti prvosve{tenik jedan kao kralj i sve{tenik. 14. I Moj }e Duh biti u njemu, a njegov presto bi}e trajan i nikada uzdrman, jer }e na ljubavi, istini i pravednosti biti utemeljen, i svetlost }e k njemu dolaziti i od njega obasjavati sve narode zemaljske, i njih }e istina osloba|ati." (Pogl. 70, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

486

Iskaz: "I jedan }e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji }e biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju }e i mudro{}u biti puniji od svih, i on }e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~ava}e samo {to je istinito. I zajednica }e Moja biti ispunjena svetlo{}u i sija}e svim narodima zemaljskim, a na prestolu }e sedeti prvosve{tenik jedan kao kralj i sve{tenik", ima slede}e zna~enje: Ove re~i su skrivaju}e re~i. Skriveno je re~eno {ta }e doneti vremenska prekretnica. Ove skrivaju}e re~i kazuju: Bo`anska Mudrost }e sedeti na Mom prestolu sve dok Ja u Duhu ne budem ponovo do{ao. Jer Ja Sam postavio presto za Svoj dolazak u ovaj svet. Ja Sam Svetlost sveta. Bo`anska Mudrost, pozvana od Oca i Mene, Hrista, da predvodi Moje delo Spasenja i pripremi Moj dolazak, jeste istina, dobrota i snaga. Bo`anska Mudrost, stvorena iz O~eve ljubavi, u vremenskoj }e prekretnici izgraditi prazajednice i ispuniti ih `ivotom i snagom. Ona }e pou~avati savr{enoj istini i svim }e ljudima davati ono {to ovi mogu da shvate. Brojevi su simboli, i kao znak bili su davani onima koji su iz njih mogli da ~itaju. No, ljudi Novog Doba primaju Moju re~, koja je i re~ ve~nog Oca. Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim i njene druge prazajednice, svetlost Istine ispunjava ~vrstinom i snagom za nesebi~na dela u Mome Duhu. Prazajednice u Mome Duhu, u Spasiteljskom delu Isusa Hrista u Univerzalnom `ivotu, svim }e narodima Zemlje darivati svetlost i snagu za Novo Doba. Zavetna zajednica Novi Jerusalim je u Meni instrument @ivota za ovu Zemlju. Ona ima presto u Meni i ona }e postepeno sve narode sjediniti u j e d a n narod u Meni, Hristu. Zavetna zajednica Novi Jerusalim, povezana s bo`anskom Mudro{}u, sve{tenica je koja svim ljudima koji joj pri|u daruje svetlost, ljubav i `ivot. Ona, sve{tenica, bi}e u Meni, Hristu, a Ja }u delovati kroz nju i kroz druge prazajednice koje su u Meni. Svi su oni utemeljeni na ljubavi, istini i mudrosti, na Bo`joj pravednosti. Svetlost sveta, koja Ja Jesam, sija}e kroz zajednice koje su u Meni, a Ja }u kroz njih sijati svim narodima Zemlje. Istina }e

487

osloba|ati sve vi{e ljudi, i oni }e onda sa~injavati ono j e d n o stado koje je u Meni, Hristu. Pod ovim jednim stadom misli se na prazajednice u Meni, Hristu, koje se izgra|uju preko Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Spasiteljskom delu Univerzalnog `ivota. A Ja }u biti njegov Pastir.

488

71. POGLAVLJE ^i{}enje hrama Udarci bi~em za du{u i telo (1-2) Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i o`ivljava (5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11)

1. Be{e blizu jevrejski praznik Pashe i Isus opet otide iz Vitanije u Jerusalim. I u hramu na|e gde sede oni {to prodavahu volove, ovce i golubove, a i menja~e novca. 2. I On na~ini bi~ od sedam tankih konopaca i sve ih istera iz hrama. Ovce i volove i golubove oslobodi, a menja~ima razbaca novac i ispremeta stolove. (Pogl. 71, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bi~ od sedam tankih konopaca simbolizuje sedam osnovnih snaga Bo`jih, Zakon `ivota. Ko postupa protiv Zakona Bo`jeg, on gre{i protiv sedam osnovnih snaga Bo`jih, stvaraju}i tako svoje uzroke. I svaki uzrok koji se na vreme ne okaje i ne ispravi, udarac je bi~em za du{u i telo. Ko gre{i protiv svih sedam osnovnih snaga, iskusi}e odgovaraju}e udarce bi~em. To su posledice koje on mora da iskusi na svome telu.

3. I re~e im: "Nosite sve to napolje i ne pretvarajte ku}u Oca Mojega u ku}u trgova~ku. Ne stoji li zapisano: Moja ku}a treba da je ku}a molitve za sve narode? A vi na~iniste od nje pe}inu razbojni~ku i napuniste je grozotama svakojakim. 4. I ne dozvoljava{e da ko pronese hramom sud napunjen krvlju ili da se `ivotinje ubijaju. A u~enici Njegovi pomi{ljahu pritom na ono {to je napisano: "Briga oko ku}e Tvoje izjede me." (Pogl. 71, 3-4). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

489

"Moja ku}a treba da je ku}a molitve za sve narode" zna~i: To treba da bude ku}a ili ve}i prostor u kojem }e se okupljati svi ljudi bez obzira koje su konfesije ili rase, iz kojeg su naroda ili dr`ave i iz kojeg dru{tvenog sloja poti~u. Oni se tamo sastaju da bi se molili, da bi zahvaljivali Bogu i slavili Ga, te u~ili o zakonima Bo`jim i pridr`avali ih se. Bog je Jedan, Jedini, Otac- Majka Bog svih bi}a i ljudi, i nema drugog Boga. Zato treba da bude i j e d a n narod, koji obo`ava Jednoga, Jedinoga, bez rituala, kultova, dogmi i sopstvenog u~enja. O Bogu ne treba diskutovati i razmenjivati mi{ljenje. Bog je u srcima svih bi}a i ljudi. On je `ivot u svemu {to postoji. Ko po{tuje sebe ~ine}i svoj `ivot svetim, po{tova}e onda i svog bli`njeg i bi}e mio i Bogu. On ne}e tra`iti da na|e Boga, jer on `ivi u struji @ivota ne pitaju}i gde je ta struja. Zato njemu nisu potrebni ni kultovi ni ceremonije, a ni diskusije. Ko je oslobo|en ovih spolja{njih stvari, svesno je spasen i jedno je sa @ivotom, koji je ve~an. Bog ne `eli `rtvovanje ubijanjem. Ono je za njega strahota. On `eli ~ista i iskrena srca Svoje dece, koja ispunjavaju zakone Bo`je, verni su Bogu u svemu, a me|usobno su jedno drugome odani u ljubavi.

5. A Jevreji Mu se suprotstavi{e: "[ta nam `eli{ kazati time {to vidimo da ~ini{?" Isus im odgovori i re~e: "Opet vam ka`em: Sru{ite ovaj hram i Ja }u ga za tri dana podi}i." 6. A Jevreji uzvrati{e: "^etrdeset i {est godina gra|en je hram ovaj, a Ti }e{ ga za tri dana podi}i?" A On govora{e o hramu Svog tela. 7. I kad On vaskrsnu iz mrtvih, seti{e se u~enici Njegovi da im re~e ovo, i verovahu Pismu i re~i koju je Isus govorio. (Pogl. 71, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

490

Ono napisano u Pismu, kao i re~i, mnogo je bolje ne uzimati doslovno i ne verovati im doslovno, a to zna~i - ne dr`ati se slova, ve} razumeti smisao onoga {to je napisano i izgovoreno. ^ovek ovo u~i preko ostvarivanja Bo`jih zapovesti, a to su prvi koraci u ispunjavanju ve~nih zakona. Kad ~ovek bude mogao da shvati duboki smisao re~i, tad vi{e ne}e biti mogu}e da bude pogre{no vo|en. Slovo samo mrtvo je i ne aktivira unutarnji `ivot. To posti`e samo smisao koji le`i u slovu, u re~i. Zna~enje re~i o`ivljava i du{u i ~oveka. Ko samo slu{a re~, ~esto `ivi u zabludi. Ko, me|utim, razumeva smisao, zna~enje re~i, on `ivi u re~i i razumeva re~, jer u njoj prepoznaje znak Bo`ji.

8. I ~uv{i ovo i videv{i pismoznanci i sve{tenici, upla{i{e se i stado{e tra`iti kako da Ga pogube, jer Ga se bojahu videv{i kako narod slu{a u~enje Njegovo. 9. A kad pade ve~e, On izi|e iz grada. Jer po danu u~a{e u hramu, a no}u odla`a{e na goru Maslinsku. I dola`a{e narod rano izjutra da Ga slu{a u dvori{tu hramovom. 10. I dok be{e u Jerusalimu za praznika Pashe, mnogi poverovahu u Njega jer vide{e ~uda koja u~ini. 11. No Isus im se nije poveravao, jer ih je sve prepoznavao. Ne be{e Mu potrebno da svedo~e jedan za drugog, jer On je dobro znao {ta se u ~oveku skriva. (Pogl. 71, 8-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U re~ima "...jer On je dobro znao {ta se u ~oveku skriva" le`i slede}i smisao: Sve dok ~ovek samo slu{a i samo veruje u ono {to je ~uo, ali to u svakodnevnom `ivotu ne ostvaruje, on ostaje gre{an ~ovek koji sudi i osu|uje. On danas uzvikuje: "Osana"- a sutra ve}: "Razapnite Ga na krst". Svaki ~ovek obele`ava samog sebe svojim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem. Njegovo mi{ljenje i njegov `ivot ki~ica su za slikanje kojom on obele`ava svoje telo i oblikuje svoje lice. Tako na licu svakog ~oveka stoji ucrtano {ta on misli. ^ovek je ono {to misli.

491

Ko samo veruje, a svoje verovanje ne ostvaruje, on uprkos svom verovanju ostaje onaj stari ~ovek koji zadr`ava svoje navike i poroke. Takvi su ljudi nepouzdani. Jer ko ne ispunjava zakone Bo`je, poput trske je koja se povija na vetru.

12. I, kako se be{e pribli`io praznik Pashe, posla On dvojicu u~enika Svojih da spreme gornju prostoriju, u kojoj je sa Dvanaestoricom Svojih `eleo da jede, i da kupe {to je potrebno za sve~anost koju s njima htede da proslavi. (Pogl. 71, 12)

492

72. POGLAVLJE Isusova opro{tajna beseda Slika i prilika O~eva (1-3). Oni }e ~initi ve}a dela nego {to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko nesebi~no slu`i, njemu }u Ja ispuniti ono za {ta se moli (5). Ko osve}uje svoj hram, `ivi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje re~i: "Otac je ve}i od Mene" (9-11)

1. Se|a{e Isus sa u~enicima Svojim u vrtu Getsimanskom, i obrati im se: "Neka se ne zbunjuje srce va{e: veruju}i u Boga, u Mene verujete. U ku}i Oca Mojega stanovi su mnogi; a da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripravim mesto. I ako odem i pripravim vam mesto, opet }u do}i i uze}u vas Sebi, da gde Sam Ja budete i vi. A kuda Ja idem znate, i put znate." 2. Re~e Mu Toma: "Gospode, mi ne znamo kuda ide{, i kako mo`emo put znati?" A Isus im re~e: "Ja Sam put, istina i `ivot. Niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene. Kad biste Mene znali, i Oca Mojega biste znali; a odsada poznajete Ga i videli ste Ga." 3. Re~e Mu Filip: "Gospode, poka`i nam Oca i bi}e nam to dovoljno." Isus mu re~e: "Toliko Sam vremena s tobom i nisi Me poznao, Filipe? Ko je Mene video, video je i Oca, i za{to onda govori{: Poka`i nam Oca? Zar ne veruje{ da Sam Ja u Ocu, a Otac u Meni? Re~i koje vam govorim, ne govorim od Sebe samoga, ve} Otac koji u Meni boravi, On tvori sva dela. (Pogl. 72, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je postao hram Bo`ji, slika je i prilika O~eva, A ko vidi sliku i priliku O~evu, do`ivljava veli~nastvo Oca. Otac je manifestacija iz praenergije, struje}eg @ivota koji se naziva i Bog. Bog je sveprisutni @ivot. A sva ~ista bi}a manifestacije su iz Boga, praenergije, struje}eg @ivota. Ko vidi sliku i priliku O~evu, bi}e u Bogu; on vidi i svetlost O~evu, koja pro`ima bi}e u Bogu. Bi}a Svetlosti ne pitaju o O~evom liku. Ona sama su manifestacija, lik O~ev, i zra~e iz sebe ono {to i On jeste: ljubav,

493

mudrost, snagu i `ivot. Sveukupno ~isto postojanje kre}e se u struji @ivota, u Bogu. Ko je svog bli`njeg primio i u sebi ga prihvatio, ko ga od srca i svojim ~istim bi}em ljubi, on gleda sliku i priliku Oca, a to je ljubav, mudrost i snaga.

4. Verujte Mi da Sam Ja u Ocu i Otac u Meni, ili Mi makar verujte zbog dela istinskih. Zaista, zaista vam ka`em, oni koji veruju u Mene tvori}e dela koja i Ja tvorim, i ve}a }e jo{ dela od ovih tvoriti; jer Ja idem Ocu Svome. (Pogl. 72, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo vera u Mene nije dovoljna. Mnogi u Mene veruju - a ipak misle, govore i ~ine kao nevernici. Iz vere u Boga nastaju dela Bo`ja samo onda kad se du{a i ~ovek uzdignu do `ivota u Bogu, preko ostvarivanja ve~nog `ivota koji je ve~ni Zakon. Ko samo veruje a ne ostvaruje, nema snage da ~ini Bo`ja dela. Ko, me|utim, zakone Bo`je sve vi{e ostvaruje i pridr`ava ih se, on dobija tako i snagu da ~ini dela Bo`ja koja Sam ~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. On }e - s Mojom Delimi~nom snagom, Spasiteljskom snagom, povezanom s Prasnagom - i jo{ ve}a dela ~initi. Jer Ja, Hrist - koji Sam od Oca do{ao u ovaj svet i opet se vratio Ocu, da bih kao Hrist Bo`ji, kao Ute{itelj i Spasitelj, delovao u svim du{ama - delujem sada kroz one koji se pridr`avaju zakona @ivota, tako da oni ~ine znatno ve}a dela od onih koja Sam Ja kao Isus ~inio.

5. I za {ta se god u Moje ime budete molili, Ja }u to u~initi, da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem. I ako {ta zamolite u ime Moje, Ja }u u~initi. (Pogl. 72, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "I za {ta se god u Moje ime budete molili, Ja }u to u~initi, da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem" zna~e: Ko `ivi u Meni, Hristu,

494

ko nesebi~no slu`i, njemu }u ispuniti sve za {ta se moli. Jer ko `ivi u Meni, moli se jedino za darove Duha, jer `ivi u Duhu Bo`jem a ne te`i svetu da bi s njim `iveo.

6. Ako Me ljubite, pridr`avajte se Mojih Zapovesti. I Ja }u umoliti Oca i da}e vam drugog Ute{itelja, koji }e zauvek ostati uz vas: Duha Istine, koga svet ne mo`e primiti jer Ga ne vidi i ne poznaje Ga. Ali vi Ga poznajete, jer Duh s vama prebiva i u vama }e biti. 7. Ja vas ne}u ostaviti bez utehe. Do}i }u vam. Jo{ malo i svet Me vi{e ne}e videti, a vi }ete Me videti. I po{to Ja `ivim, i vi }ete `iveti. U onaj dan zna}ete da Sam Ja u Ocu Svome a vi u Meni i Ja u vama. (Pogl. 72, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: ^ovek je hram Duha Svetoga, jer u njemu, u najunutarnjijem du{e prebiva duhovno telo iz Boga. Od Moga dela Spasenja, Ja Sam kao Ute{itelj i Spasitelj, kao Duh `ivota, u ovome hramu, u du{i i ~oveku. Ko osve}uje svoj hram pridr`avaju}i se Zapovesti, on `ivi u Meni a Ja `ivim i delujem kroz njega.

8. Koji imaju Zapovesti Moje i pridr`avaju ih se, to su oni koji Me ljube; a koji Mene ljube, ljubi}e i njih Otac Moj, i Ja }u ih ljubiti i objavi}u im se" (Pogl. 72, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ljubav Bo`ja jeste nebeska komunikacija. Ko Boga vi{e ljubi nego ovaj svet, on ljubi i svog bli`njeg. Ko, me|utim, ka`e: "Ja ljubim Boga" a protiv je svog bli`njeg, on ne ljubi Boga. Njegove re~i nisu ispunjene ljubavlju prema Bogu. To su prazne, sebi~ne re~i, koje u sebi ne nose snagu izraza. Ali ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, on ljubi i Boga i tako je u komunikaciji s vrhovnom snagom, s Ljubavlju - Bogom. Ova komunikacija s Bogom jeste objava.

495

9. A Juda (ne Iskariotski) upita Ga: "Gospode, za{to ho}e{ nama da se objavi{ a ne svetu?" Isus im odgovori i re~e: "Koji Mene ljube pridr`ava}e se Mojih re~i: I njih }e ljubiti Sveti Jedan, i Mi }emo njima do}i i s njima }emo i ostati. 10. A koji Me ne ljube, ne}e ni ~uti Moje re~i, a re~i koje ~ujete nisu Moje re~i, ve} re~i Oca koji Me je poslao. Ovo vam govorim dok Sam jo{ s vama. A Ute{itelj, koji je Duh Sveti, koga }e Otac u Moje ime poslati, On }e vas nau~iti svemu i podseti}e vas na sve {to vam rekoh. 11. Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam: a ne dajem vam kao {to svet daje. Neka se ne zbunjuje srce va{e i neka se ne boji. ^uste da vam rekoh: Idem, i opet }u vam do}i. I ako Me ljubite, radova}ete se {to rekoh: idem Ocu; jer Otac Moj ve}i je od Mene. (Pogl. 72, 9-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ute{itelj i Spasitelj jeste Hrist Bo`ji, koji `ivi u Duhu ve~nog Oca. Ja Sam jedno s Ocem. Otac i Ja Smo jedan Zakon - Istina, koja osloba|a sve du{e i ljude koji veruju i ispunjavaju volju O~evu. "...jer Otac Moj ve}i je od Mene" zna~i: O~ev Duh je Sveduh, Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga @ivota. A Zakon je Bog. U Bogu, Sveduhu, Hrist Bo`ji `ivi i deluje u ~etiri osnovne bo`anske snage: Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. Otac je, me|utim, Svesnaga. On je ve~ni Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga: Reda, Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Dobrote, Ljubavi i Blagosti. Na Zemlji se ovih sedam osnovnih snaga nazivaju: Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost, Ljubav i Milo-sr|e. Otac je, dakle, ve}i od Sina. On je Svesnaga - Ja Sam Delimi~na snaga u Svesnazi.

12. I Ja Sam vam to sada rekao, pre nego se dogodi, da biste verovali kada se dogodi. A ne}u vam vi{e mnogo govoriti, jer do}i }e knez ovoga sveta i na Meni ne}e na}i ni{ta.

496

13. Ali da bi znao svet da Ja ljubim Oca: kako Mi Otac zapovedi, onako ~inim. Sve do samog svr{etka." (Pogl. 72, 12-13)

497

73. POGLAVLJE Pravi ~okot Svaka loza u Meni daje plod (1-2). Ko ne ostane u Meni, gre{i (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko du{e sti~e dar raz- likovanja istine od zablude (5). Verni u Moje ime donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vi{e slep (9). Za{to se Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek ne}e mo}i da ka`e: "O Hristu nisam znao ni{ta" (13)

1. I onda im re~e Isus: "Ja sam pravi ~okot, a Moj Otac je vinogradar. Svaki izdanak koji ne daje ploda bi}e odse~en, a svaki koji daje ploda bi}e o~i{}en, da bi jo{ vi{e plodova davao. 2. Ostanite u Meni, i Ja u vama. Kao {to ni izdanak ne mo`e sam od sebe dati ploda ako ne ostane na ~okotu, ne mo`ete ni vi, ako u Meni ne ostanete. Ja Sam ~okot, a vi ste izdanci: Ko ostane u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne mo`ete u~initi ni{ta. (Pogl. 73, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Plod mo`e sazrevati samo ako ostane u Meni, Hristu, ako ~ovek, dakle, sve svoje misli i te`nje posveti Meni, trude}i se da ispunjava Bo`ju volju, da bi tako postao Zakonom Bo`jim. Svaki izdanak - tj. svaka du{a i svaki ~ovek koji preko Mene ostvare svoj Unutarnji `ivot, o~iste se, dakle, preko Moje snage – postaje plodom koji opet donosi plodove, jer dobri plodovi daruju se nesebi~no. Shvatite: Svaki ~ovek zra~i iz sebe ono {to je u njemu; ili bo`ansko ili nebo`ansko.

3. Koji u Meni ne ostanu, bi}e odba~eni kao nekorisni trs, koji se onda osu{i, i sabere se, i u vatru se baci, i izgori. Ako li ostanete u Meni i re~i Moje u vama ostanu, za {ta god zamolite da}e vam se. (Pogl. 73, 3)

498

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi oni koji `ive sa svetom i `ive}i svoj gre{ni `ivot odri~u se Hirsta Bo`jeg, propati}e vatru svojih sopstvenih misli, re~i i dela. Jer {ta ~ovek poseje to }e i po`njeti. Svaka nebo`anska misao, svaka nezakonita re~ i svako sebi~no delo, nekorisni su, jer su bez snage. To je ljudski ukras koji }e se osu{iti poput trsa. Ko ne ostane u Meni, taj gre{i. A greh koji po~ini du{a i ~ovek, mora}e i snositi. Vatra greha doprinosi ~i{}enju du{e. Ali ko ostane u Meni, Hristu Bo`jem, taj ostaje i u Ocu, jer Otac i Ja smo jedno. I njegove }e molbe biti ispunjene, jer on }e onda moliti samo za ono {to je Bo`ja volja.

4. Uistinu, Ja sam pravi hleb koji dolazi s Neba, supstanca Bo`ja koja je jedno sa `ivotom Bo`jim. I kao {to je u hlebu va{em mnogo zrna, tako ste i vi koji verujete i radite po volji Oca Mojega jedno u Meni. A ne kao preci va{i koji jedo{e manu i pomre{e; jer ko ovaj hleb jede, `ive}e ve~no. (Pogl. 73, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: @ivot u Bogu jeste duhovni hleb. To je hrana du{e. Ko se njome hrani, on ni kao ~ovek ne}e gladovati niti oskudevati. Ko ispunjava Bo`ju volju i `ivi iz istine, taj prima istinu u svim njenim fasetama. Onda su njegovo razmi{ljanje i dela ispunjeni Bo`jom snagom, a i njegov zemaljski `ivot }e biti ispunjen `ivot. Ljudi koji su u Meni, Hristu - `ive, a ne vegetiraju. Vegetira samo ~ovek koji svoj `ivot tro{i uludo, jer su njegovo razmi{ljanje i te`nje usmereni na zemaljski svet, pa tako njemu i pripadaju. Nakon zemaljske smrti on }e biti i duhovno mrtav, jer je bio samo vezan za svet, a ne posve}en Bogu. Njegova du{a ne zna odakle je do{la i kuda ide. Ko `ivi u Bogu on je esencija iz Boga i poznaje put svoje du{e, jer ona `ivi u Meni, Hristu, a Ja Sam put, istina i `ivot.

499

5. Kao {to se i p{enica odvaja od pleve, tako se i vi morate osloboditi od zabluda ovoga sveta. Za ovo pak ne treba da se udaljavate od sveta, ve} treba da `ivite u svetu, odvojeno, za `ivot sveta (Pogl. 73, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko `eli da `ivi u Bogu, oslobodi}e se i zabluda ovoga sveta, koje on utoliko vi{e prepoznaje ukoliko jasnije biva oko njegove du{e. Samo jasno oko du{e sti~e sposobnost razlikovanja istine od zablude. Jasno oko du{e posti}i }e ~ovek koji unosi jasno}u u svoj `ivot svojim razmi{ljanjem i `ivotom po Bo`joj volji. Ko te`i Bogu, on }e i `iveti sa onima koji se isto tako trude da ispunjavaju Bo`ju volju, jer isto privla~i isto. Iz toga proizlazi zna~enje slede}eg iskaza. "Ko je Moja majka, ko su Moja bra}a? Oni koji ispunjavaju volju Moga Oca." Ko `ivi u Bogu, on ne izbegava ovaj svet. On `ivi u ovom svetu, ali nije i sa ovim svetom. Ko `ivi u Bogu, on u ovome svetu `ivi za sve one ljude koji tra`e `ivot u Bogu da bi ga ispunjavali.

6. Zaista, zaista, p{enica se na vatri su{i, a tako i vi, u~enici Moji, morate kroz nevolje prolaziti. Ipak radujte se: jer kao {to ste sa Mnom trpeli kao jedno telo, tako }ete sa Mnom i vladati u jednome telu i svetu darovati `ivot. 7. Oca }ete slaviti donose}i mnoge plodove, i tako }ete biti Moji u~enici. Kao {to Otac ljubi Mene, i Ja ljubim vas: Ostanite u ljubavi Mojoj. Ako Zapovesti Moje odr`ite osta}ete u ljubavi Mojoj, kao {to Sam Ja odr`ao Zapovesti Oca Mojega i ostajem u Duhu ljubavi. 8. Sve ovo Sam vam kazao da radost Moja u vama ostane i radost va{a da bude potpuna. Ovo je Zapovest Moja, da ljubite jedni druge kao {to Ja vas ljubim. Ve}e ljubavi od ove ~ovek nema, da svoj `ivot `rtvuje svome prijatelju. Vi ste prijatelji Moji ako ~inite {to vam Ja zapovedam. (Pogl. 73, 6-8)

500

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ove re~i utehe i ljubavi nisu va`ile samo za apostole i u~enike, ve} one va`e za sve ljude u svim generacijama koji se trude da slede Mene. Mnogi koji Mene slede zapa{}e u nevolje, jer ih protivnik tera da se odreknu Boga, priklone se svetu i njemu povla|uju. Ko pati zbog jevan|elja, on nosi krst zajedno sa Mnom. On }e stajati Meni s desne strane kada se Ja pojavim kao vladar Carstva Mira. A svi koji umru u svojim gresima gleda}e one kojima su naneli bol i patnju. Ve~noga, u kome Ja, Hrist, Jesam, slavi}e Meni verni, i u Moje ime i s Mojom snagom donosi}e Mu mnoge zrele plodove. Ko ostane u Meni, on se pridr`ava Zapovesti nesebi~ne ljubavi i svoj }e `ivot `rtvovati Zapovesti ljubavi. Oni koji ostanu u Meni ljubi}e se nesebi~no i zra~i}e nesebi~nu ljubav u srca svih ljudi koji tra`e. Ko ostane u Meni, njega ispunjava istinska radost, i on }e radost donositi i onima koji dopuste da se njihova srca ispune nesebi~nom ljubavlju.

9. Vi{e vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna {ta radi gospodar njegov: Nego Sam vas nazvao prijateljima, jer sve {to ~uh od Oca Mojega tome i vas pou~avah: Ne izabraste vi Mene, nego Ja vas izabrah i postavih vas da idete i plodove donesete, i da plodovi va{i ostanu. I {ta god od Oca zamolite u ime Moje, da}e vam se. (Pogl. 73, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Istinski sluga je prijatelj Hrista Bo`jeg. Ko nesebi~no slu`i i donosi dobre plodove, nije vi{e neznalica. On poznaje zakone Bo`je, jer u njima `ivi. On onoga slepoga vi{e ne}e susretati slepo, ve} }e slepoga prepoznavati, jer su se ostvarivanjem ve~nih zakona otvorile njegove duhovne o~i.

501

Onaj koji vidi, nije vi{e slep. On slepoga vidi onakvog kakav ovaj jeste i za koga se izdaje. Jer ko ispunjava Bo`ju volju, osloba|a se to~ka ponovnih ra|anja i posti`e duhovno ro|enje. Za njega Ja onda nisam vi{e Ute{itelj i Spasitelj, ve} brat i prijatelj.

10. Ovo vam zapovedam: Da ljubite jedni druge a tako i sva stvorenja Bo`ja. Ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi vas ljubio kao svoje; ali po{to niste od ovoga sveta, jer vas Ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. 11. Se}ajte se re~i koje vam Ja rekoh: Nije sluga ve}i od gospodara svojega. Kao {to su Mene progonili, tako }e i vas proganjati; i kako su se Mojih re~i dr`ali, tako }e se i va{ih dr`ati. Ali sve }e vam ovo ~initi zbog imena Mojega, jer oni ne poznaju Onoga koji je Mene poslao. (Pogl. 73, 10-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je izabrao Mene, Hrista, izabrao je samoga sebe iz ovog sveta. Zbog Mene njega svet mrzi. [to se Meni kao Isusu dogodilo, to }e se dogoditi i svima koji Mene ljube, jer oni ne ljube spletkarenje ovoga sveta. Ko je od ovoga sveta, njega ovaj svet i ljubi i prihvata kao svoga. No, ko se posveti Meni, Hristu, njega }e svet mrzeti kao {to je i Mene mrzeo i jo{ mrzi. Shvatite: Sada{nja generacija (1989) nije mnogo bolja od prethodnih generacija. Ono {to ljudi u prethodnim inkarnacijama nisu prepoznavali, to ne prepoznaju ni u ovoj generaciji, naime, dela ljubavi. [to su u pre|a{njim inkarnacijama pogre{no tuma~ili, to i u ovoj generaciji pogre{no tuma~e. Mnogi govore o Mom `ivotu na Zemlji, o Mom delovanju kao Isusa iz Nazareta - a ipak ne razumeju ono ~emu Sam u~io. Mnogi i danas jo{ tuma~e re~i Ve~noga po svom naho|enju - i one iz Starog i iz Novog zaveta - a tako|e i re~i Bo`je preko Mojsija. Da se svet promenio, Ja se vi{e ne bih objavljivao. Ali po{to se svet nije promenio, Ve~ni i Ja, Hrist, govorili smo ljudima i sada ponovo

502

govorimo, preko Proro~ke re~i, da bismo ispravili ono {to je pogre{no, i ljude izveli iz zbrke dogmi, predstava i pogre{no shva}enih re~i. Mnoge re~i iz ve~ne istine bile su citirane i jo{ se citiraju i zloupotrebljavaju radi ljudskog spletkarenja. Mnogi takozvani hri{}ani samo govore hri{}anski, ali misle kao antihrist. Oni se samo nazivaju hri{}anima - a iznutra su vukovi grabljivi.

12. Da nisam do{ao i govorio im, ne bi greha imali. A sad izgovora nemaju za greh svoj. Koji Mene mrzi, i Oca Mojega mrzi. Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha imali, ali sada ga imaju; videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega. Ali, sve se ovo moralo dogoditi, da se re~ ispuni, zapisana u Zakonu njihovome: Omrznu{e Me ni za {to. (Pogl. 73, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Da nisam do{ao i govorio im, ne bi greha imali" zna~i: Da Ja nisam do{ao i govorio im, oni svoje grehe ne bi spoznali i smatrali bi se bezgre{nima. Ali, Ja sam do{ao i govorio o O~evom Zakonu, a i `iveo ga, kako bih njima bio primer. Ko citira ve~nog Oca i Mene, Hrista, i istinske proroke, on je time i primio re~i Ve~noga, Moje re~i i re~i proroka. Ali ko po tome ne `ivi - onako kako mu je zapove|eno - taj gre{i protiv Zakona Bo`jeg, i gre{nik je. Za svoja dela on vi{e nema izgovora zvanog neznanje. Ve~ni je u svim vremenima davao Svoju Re~: svi su Ga narodi slu{ali preko proroka i prosvetljenih. Mojsije je doneo Deset Zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja Sam ljude u~io Zakonu, i Svojim ga primerom `iveo. Zakon koji Sam im doneo glasi: Ljubite Boga, svog Oca, svim srcem i svim svojim snagama, a svog bli`njeg kao sebe same. Nijedan ~ovek, dakle, ne mo`e re}i da nije znao! Shvatite: Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga. Ko mrzi svog bli`njeg, on mrzi i Boga, svog ve~nog Oca. Ko prezire svog bli`njeg, prezire i Boga, svog ve~nog Oca.

503

"Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha imali, ali sada ga imaju; i videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega" zna~i: Da nisam ~inio dela Bo`ja, mnogi ljudi ne bi ni poznavali dela u Bogu i verovali bi da su bezgre{ni. Ali, po{to su Moja dela videli ili su ~uli o njima, tako im je pokazano i kako valja misliti, govoriti i postupati. I ne u~ine li tako, u tome }e prepoznati svoje grehe. U Mojoj misli, re~ima i delima kao Isusa, oni su videli i ~uli Moga Oca, i oni Njega, Ve~noga, slu{aju u Meni, Hristu, u usmenim ili pismenim predanjima dela koja Sam Ja ~inio. Ko ne misli, ne govori i ne postupa iz nesebi~ne ljubavi i zadr`ava svoja dela pohlepe, {krtosti i te`nje za mo}i, umesto da ih uni{ti, gre{nik je. U mnogim situacijama on gre{i i protiv Duha Svetoga. Ko je, dakle, video Mene, ili o Mojim delima ~uo, on je i Oca video i do`iveo Ga u Meni, Hristu. Ko priznaje dela Bo`ja preko Njegovih proroka, kao i dela Hristova, taj se tako obavezuje da misli i `ivi onako kako Sam to Ja, Hrist, ljudima zapovedio.

13. Ipak do}i }e Ute{itelj, koga }u vam Ja poslati od Oca, Duh Istine. On }e do}i od Oca i svedo~i}e o Meni: a i vi }ete svi svedo~iti, jer ste od po~etka sa Mnom. (Pogl. 73, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U svim generacijama su mnogi ljudi svedo~ili i jo{ svedo~e o Meni, a tako i u ovoj (1989). Nijedan ~ovek, dakle, i nikada ne}e mo}i kazati: "Ja o Hristu nisam ni{ta znao." Jer pioniri Novog Doba, koji stoje u Mom Nalogu, ra{iri}e istinu, koja Ja Jesam, u sve zemlje. I jevan|elje ljubavi bi}e pru`eno mnogim ljudima. Hrist Bo`ji je Ute{itelj i Spasitelj, Istina i @ivot u struji ve~nog Zakona. Vreme ~ini svoje: Kao {to dana{nje vreme ljude tera i goni, tako i uzroci sve br`e donose svoje posledice. Mnogi koji sada jo{ jure za materijalnim podle}i }e ovim posledicama. Ali oni ljudi koji preostanu

504

na kraju prekretnice vremena ovoga sveta, prizna}e jevan|elje ljubavi, a mnogi }e po njemu i `iveti.

505

74. POGLAVLJE Isus priprema Svoje u~enike na ono {to predstoji Borba protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bi}e izvr{eno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5)

1. Sve Sam vam ovo kazao da vas upozorim. Izgoni}e vas iz sinagoga, da, do}i }e vreme kada }e svaki koji vas ubije misliti da to ~ini Bogu u ~ast. A tako }e ~initi jer ne pozna{e ni Oca ni Mene. (Pogl. 74, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U svim se generacijama de{avalo i jo{ se de{ava - a tako i oko godine dvehiljadite - ono {to Sam govorio Svojim apostolima i u~enicima: Zato {to Moga oca i Mene ne poznaju, i vas }e prognati iz svoga `ivota i ne}e vam dopustiti da sudelujete u njihovom bogoslu`enju, jer ne pripadate njihovoj veri. Mnoge od vas }e i ubiti, a druge klevetati i pred narodom izvrgavati ruglu. Shvatite: ko se prema svom bli`njem odnosi bez ljubavi i po{tovanja, on ne ljubi ni ve~nog Oca ni Mene, Hrista. U proteklim stole}ima vlast je stalno nahu{kavala narod protiv instinskih sledbenika Hrista. I strahuju}i od posledica narod im je bio poslu{an. Zato je i bilo mogu}e da se u Moje ime po~ine stra{ni zlo~ini nad ljudima koji su Me sledili ili bili druga~ijeg uverenja nego crkvene vlasti. Na sramotan je na~in Moje ime zloupotrebljeno i prodato. Ljudi koji su sebe nazivali hri{}anima, a nehri{}anski su `iveli, poku{ali su da sa ma~em u ruci pokr{tavaju one koji su bili druge vere, i to ne samo u takozvanim krsta{kim ratovima. Crkveni su vlastodr{ci zloupotrebljavali i jo{ zloupotrebljavaju Moje ime, stavljali su ga i jo{ ga stavljaju u okove svojih dogmi i tvrdili su i tvrde da jedino oni imaju spasonosnu milost, veruju}i da su Mene, Hrista, upregli u jaram svojih dogmi. Sli~no onome {to su pre`ivljavali neki apostoli i u~enici, pre`ivljavaju oko godine dvehiljadite pojedini Hristovi prijatelji, istinski

506

pioniri Novog Doba. Opet je crkvena vlast ta koja nahu{kava narod protiv njih. I to se opet doga|a sa sli~nim argumentima, kako bi se nahu{kani ljudi okrenuli protiv Mojih istinskih sledbenika. Kao i nekada, Hristovim se prijateljima, pionirima Novog Doba, uskra}uju prava koja ina~e pripadaju svakom gra|aninu u dr`avi. Kao i u pro{lim vremenima, oni koji hu{kaju i ovo sprovode u delo, nazivaju sebe isto tako hri{}anima. Mnogi Moji istinski sledbenici postali su otpadnici u o~ima dr`ave i crkve i svih onih koji su im poslu{ni. Pravo se na brojne na~ine tuma~i protiv njih kako bi se stekao utisak da Hristovi prijatelji nisu u pravu. Tako oni ote`avaju `ivot ljudima koji te`e tome da budu istinski hri{}ani. Shvatite: Jo{ i danas (1989) satansko sedi na najvi{im polo`ajima vlasti i upravlja onima koji su mu (satanskome) dopali ruku - ljudima koji se zadovoljavaju onim {to im se unapred odredi "odozgo". Umesto da sami preispitaju, oni sud o svojim bli`njima preuzimaju od njih. Ipak ova vlast ne}e trajno upravljati ~ove~anstvom. Satanskome je dato jedno veliko vremensko razdoblje kao vreme milosti od Boga, da se preobrati. No i ovo vremensko razdoblje ima svoj kraj, i tama stoji pred ovim krajem. Jer dolazim Ja, Hrist, Svetlost sveta, Istina i @ivot!

2. Ali sve Sam vam ovo kazao da se, kad do|e ~as, se}ate ovoga da vam Ja kazah. A iz po~etka ne kazah vam ovo jer bejah s vama. A sada idem Ocu Svojemu koji Me posla; i nijedan od vas Me ne pita: Kuda ide{? I zato {to vam sve ovo kazah, zato ste `alosni. 3. Pa ipak vam Ja istinu govorim: bolje je za vas da Ja odem, jer ako Ja ne odem ne}e vam ni Ute{itelj do}i. Ali kad Ja odem posla}u vam Svoga Duha. A kad On do|e, ukaza}e svetu na grehe, na pravednost i sud. (Pogl. 74, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ute{itelj je Duh Hristov, koji Ja Jesam, `ivot u Bogu, Mome Ocu. Hristov Bo`ji Duh je sveprisutan u ~etiri Bo`je su{tine, snage Stvaranja - koje svaka du{a nosi u sebi kao snagu i `ivot.

507

Ute{itelj, Moj Duh, jeste Spasiteljska iskra u kojoj deluju uteha i Spasenje. Spasenje je Moje delo koje Sam primio od Oca radi povratka u domovinu svih du{a i ljudi. U Mom Spasiteljskom delu deluju mnogi ljudi i donose Moje svetlo u svet. Uz njihovu nesebi~nu pomo}, Moje je delo ve} za nekoliko zemaljskih godina naraslo po ~itavoj kugli zemaljskoj. Radi Dela Spasenja mnoga su bi}a oti{la i odlaze u zemaljsko ruho, da pou~avaju ljude istini i njima za primer je `ive, sli~no kao {to Sam to ~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. Mnoga su srca i mnogi ljudi podstaknuti i pokrenuti mi{lju, `ivotom i delovanjem ovih pionira, da razmisle i da ostvaruju ve~ne zakone. A Delo Spasenja je za nekoliko zemaljskih godina naraslo {irom sveta zahvaljuju}i nadljudskom naporu jedne `ene, koja `ivi u Ocu i u Meni, Hristu. Ona ima bo`anski nalog, da zajedno sa pionirima Novog Doba zove i pou~ava sve ljude koji su dobre volje, da i oni prona|u unutarnje svetlo ljubavi i istinski `ivot, ve~ni Svezakon. Jer Istina, Svezakon, u unutarnjem je svakog ~oveka. Shvatite: Ve~ni Svezakon je istinski Zakon koji }e pobediti sve zakone materije kao i zakon uzroka i posledice, jer je neli~an i apsolutan. U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici (1989) mnoga bi}a deluju u zemaljskom ruhu. I oni neumorno ~ine velika dela za Doba Svetlosti pa tako i za Mene, Hrista Bo`jeg, i za sve generacije koje }e za njima do}i. Ko ove re~i bude ~itao u Novom Dobu, kada se mir nastani u ljudima, pone{to od toga jedva }e mo}i da razume. No Moje }e re~i zadr`ati svoje zna~enje, jer mnoga bi}a koja }e se roditi u Novom Dobu nosi}e, kao se}anje, stari svet u sebi, koji su prevladali sa mnogo muke, truda i patnje. U du{ama i ljudima Novog Doba ovaj }e potencijal se}anja ostati `iv sve dok se i u podru~jima ~i{}enja ne ispuni ono {to se izvr{ilo i na Zemlji, pozornici starog sveta. Jer satansko }e na Zemlji tada, dodu{e, za neko vreme biti svezano, ali ne i u podru~jima ~i{}enja. Du{a }e tamo i dalje otpla}ivati svoje grehe koje je sebi natovarila u zemaljskom ruhu.

508

Ja ljudima prilazim u raznoraznim oblicima, kako bih im ukazao na njihove grehe, na njihov sud i na pravednost Bo`ju.

4. Na greh, dakle, jer ne veruju u Mene; na pravednost pak, jer Ja idem Ocu i vi{e Me ne}ete videti; a na sud jer je knez ovoga sveta osu|en. 5. Jo{ vam mnogo toga imam kazati, ali sada jo{ ne mo`ete shvatiti. A kad do|e Onaj, Duh Istine, On }e vas uvesti u svu istinu; jer On ne}e govoriti od sebe samoga, ve} ono {to bude ~uo to }e govoriti. A On }e vam pokazati i {ta dolazi i Mene }e slaviti. Jer On }e ovo od Mene primati i objavljivati vam. (Pogl. 74, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Duh Istine jeste Hrist Bo`ji, o kome Sam govorio kao Sin ~ove~ji. U toku gotovo dve hiljade godina Ja Sam ova obe}anja i ispunio. Duh Istine dolazio je u svim generacijama i Njegovim su delovanjem sve vi{e rasli svetlost i snaga u ovome svetu, jer mnogi su ljudi slu{ali i ~itali iz Zakona `ivota, iz ve~ne istine, i tako su pojedinci po~eli da razvijaju @ivot u sebi. No, u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) prodire Svetlost - Ja, Hrist, ve~na Istina - i u {irokom spektru zra~i u ~itav svet. Poput velike reke te~e Zakon istine kroz Proro~ku re~, jer Ja Sam ljudima poslao bo`ansku Mudrost, kako bi se objavila istina i tako se prodrmali ljudi koji `ive u grehu i tamnici sveta. A Istina objavljuje i {ta se doga|a u sada{njosti, kao i {ta dolazi. Ona doti~e i napaja mnoge du{e i ljude i ja~a ih ljubavlju, snagom i mudro{}u. Ko o~isti svoje grehe, prepozna}e Mene, Hrista; jer greh zamagljuje duhovno oko. Ko je u stanju da vidi, on Mene, Hrista, prepoznaje u sebi samome i u onima koji Me istinski slede. I koji `ive u Meni, slave Ve~noga u Meni, jer primaju od Mene da bi davali dalje ljudima.

6. Sve {to ima Otac Moje je. Zato vam rekoh - Ute{itelj }e uzimati od Mene i objavljivati vam. Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i ugleda}ete Me, jer Ja idem Ocu. "A neki od u~enika

509

Njegovih reko{e me|u sobom: "[ta zna~i to {to nam kaza: Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i ugleda}ete Me i: Ja idem Ocu?" 7. A Isus primeti da Ga htedo{e pitati, pa im re~e: "Vi se izme|u sebe pitate zbog Mojih re~i: Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i vide}ete Me. Zaista, zaista vam ka`em, zaplaka}ete i zaridati, no svet }e se radovati: `alosni }ete biti, ali }e se `alost va{a u radost pretvoriti. 8. @ena kad ra|a `ali se, jer do|e ~as njezin; no kad se dete rodi, ona ne misli vi{e na strah ovaj, zbog radosti {to do|e ~ovek na svet. I vi ste tako sada puni `alosti, ali Ja }u vas opet videti, i nek se raduje srce va{e i radost va{u niko vam ne}e uzeti. 9. I u onaj dan ne}ete Me ni{ta pitati. Zaista, zaista vam ka`em: [ta god budete molili od Oca Mojega u ime Moje, primi}ete. Do sada ne moliste ni za {ta u ime Moje. Molite i primi}ete, da radost va{a bude potpuna. O svemu ovome Ja Sam vam govorio u pore|enjima, ali do}i }e vreme kad sa vama vi{e ne}u govoriti zagonetno, ve} }u vam otvoreno objavljivati o Ocu Svojemu. 10. U onaj dan }ete u ime Moje zamoliti: I ne ka`em vam da }u Ja umoliti Oca Mojega za vas, jer sam On ljubi vas zato {to vi ljubite Mene i verujete da Ja od Boga izi|oh. Ja Sam od Boga izi{ao i do{ao u ovaj svet i opet svet napu{tam i odlazim Svome Bogu." 11. I onda reko{e u~enici Njegovi: "Eto, sad otvoreno govori{ i bez zagonetki. Sada znamo da Ti sve zna{ i da nije nu`no da Te bilo ko moli, jer verujemo da Ti od Boga izi|e". 12. Isus im odgovori: "Verujete li sada? Evo bli`i se i ve} je tu ~as kad }ete se razbe`ati i svaki svojoj ku}i oti}i i Mene sama ostaviti: Ali Ja nisam sam jer je Otac sa Mnom. 13. Ovo Sam vam kazao da u Meni mir imate. U svetu }ete imati nevolje, ali budite spokojni, Ja Sam savladao svet. Hodite, idemo sada!" (Pogl. 74, 6-13)

510

75. POGLAVLJE Poslednja pashalna ve~era Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom Novom Dobu ne}e vi{e biti prolivanja krvi (7-9). O~i{}ena Zemlja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plem- stvu du{e i istinskoj slobodi (11-12). Zakon `ivota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome (13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni koji vr{e dela Bo`ja (18).

1. Nave~e do|e Isus u ku}u u kojoj se behu okupila Dvanaestorica sa pratiocima svojim: Petar, Jakov, Toma, Jovan, Simon, Matej, Andrija, Natanail, Jakov, Tadej, Juda, Filip i drugovi njihovi (a be{e tamo i Juda Iskariotski koga ljudi ubrajahu me|u Dvanaestoricu, sve do ~asa kada se razotkri). 2. A behu obu~eni u haljine od ~istog belog lana, jer je lan pravednost svetih. A svako od njih nosa{e boju svoga plemena. U~itelj, pak, ima{e na Sebi haljinu sasvim belu, i bez ijednog {ava ili mrlje. (Pogl. 75, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Od ljudi do|oh kao Sin ~ove~ji. A ponovo dolazim kao Hrist Bo`ji, njihov Spasitelj, Duh Istine. Ko sabire u Moje ime, ne rasipa. Rasipa samo onaj ko `eli da okuplja u sopstveno ime, ~ak i onda kad koristi pritom Moje Ime - i tako ga zloupotrebljava. Postanite oni ~isti, i u svemu }ete videti Boga, @ivot. ^isti vidi ono ~isto. On, me|utim, vidi i ono ne~isto, i oslovljava ga kako bi bilo spoznato i savladano. Shvatite: ^ista belina lana u ono vreme je predstavljala simbol unutarnje ~istote. Ja vam ka`em: Ne treba da se ukra{avate samo spolja, a ~istotu u Bogu da zapostavljate, ve} treba da postanete ~isti u svom srcu. Onda }ete nositi i ~istu i svetliju ode}u. Ako je srce

511

~isto, to }e se onda odra`avati i u spolja{njem, u pona{anju i u ode}i onoga koji te`i Bogu.

3. I oni zapodenu{e raspru o tome koji bi od njih trebalo da je najve}i; stoga im On re~e: "Carevi neznabo`aca gospodare nad njima, a one koji vladaju tamo nazivaju dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi. Nego ko je najve}i me|u vama, nek bude najmanji, a koji je prvi, da slu`i." 4. I re~e Isus: "^e`njivo ~ekah da ovu ve~eru pashalnu s vama proslavim, pre nego postradam da i spomen na Moju `rtvu stavim u slu`bu i spasenje svih ljudi. Jer evo, dolazi ~as kad }e Sina ~ove~jeg predati u ruke gre{nika." 5. A jedan od Dvanaestorice upita Ga: "Gospode, jesam li ja taj?" A Isus odgovori: "Onaj je kome dadnem zalogaj." 6. A Juda Iskariotski Mu re~e: "Gle, beskvasni hleb, me{ano vino, ulje i za~ini, no gde je tu jagnje koje Mojsije zapovedi?" (Jer Juda be{e kupio jagnje, no Isus zabrani da se zakolje). (Pogl. 75, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ljudi izdaju ljude, svoje bli`nje. Bog, me|utim, ne izdaje Svoje dete. Niti pak ~ovek koji `ivi u Bogu izdaje svog bli`njeg. Kao {to ni Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam izdao Judu. Govorio Sam uop{teno o izdajniku, koji prvi zalogaj uzima bez unutarnje molitve. Ni apostoli ni u~enici nisu zahtevali da se zakolje jagnje. No i Meni su, kao i apostolima i u~enicima, bili ponu|eni komadi}i ve} pripremljenog jagnjeta, kao dar ljubavi. Na{i su bli`nji, naime, tako `eleli da nas daruju, jer bolje nisu znali. Ja Sam blagoslovio dar i po~eo da uzimam meso. Moji apostoli i u~enici u~inili su isto. Odmah posle su Me upitali, shodno smislu: "Mi bi ipak trebalo da se ostavimo jedenja mesa. Tako si nam zapovedio. A sada Si i sam jeo meso." Pou~io Sam Svoje: "^ovek ne bi trebalo nijednu `ivotinju da namerno ubije, kao {to ne bi trebalo ni da jede meso `ivotinja ubijenih radi jela. Ako, me|utim, ljudi koji su jo{ neuki, za hranu

512

spreme meso i pru`e ga svome gostu kao dar u vidu gostinske ve~ere, tada gost ne bi trebalo da odbije ovaj dar. Postoji, dakle, razlika jede li ~ovek meso iz po`ude ili iz zahvalnosti svome doma}inu za njegov trud. Onaj koji zna, trebalo bi ipak, ukoliko mu je to mogu}e i ako mu spolja{nje okolnosti i vreme to dozvoljavaju, da doma}ina uop{teno uputi, pritom ga ne uveravaju}i da je to bolje. I kad za to sazre vreme, doma}in }e i sam shvatiti ta uop{tena uputstva. Nesebi~noj ljubavi na ovome svetu pripadaju i razumevanje i tolerancija. Ostavite svakom ~oveku slobodnu volju, bez obzira na to da li on `eli ili ne `eli da shvati i prihvati va{a uop{tena uputstva. Ako budete u svako doba mislili, govorili i postupali nesebi~no, osta}ete u ljubavi, i ljubav }e vas blagosiljati. Onda }e biti blagosloveno i ono {to vam se pru`i kao dar ljubavi.

7. Tada Jovan predskaza iz Duha: "Gle, jagnje Bo`je, Pastira dobrog koji `ivot Svoj daje za Svoje ovce." A Judu pogodi{e ove re~i, jer je znao da }e Ga izdati. No Juda opet zapita: "U~itelju, ne stoji li napisano u zakonu da za sve~anost Pashe jagnje treba biti zaklano u prostoru ogra|enom?" 8. A Isus odgovori: "Kad budem na krst uzdignut, onda }e uistinu jagnje biti zaklano. Ali jao onome koji ga preda u ruke krvnika. Bolje bi mu bilo da se nije ni rodio. 9. Zaista vam ka`em, do{ao Sam u ovaj svet da ukinem sve `rtve krvne, i jedenje mesa `ivotinja i ptica koje ljudi kolju. (Pogl. 75, 7-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko ljubi `ivot u Bogu, taj ljubi Boga i jedno je sa `ivotom iz Boga. Ja Sam do{ao u ovaj svet da u~im Jevan|elju ljubavi, Zakonu Neba, i za primer ga `ivim. Onaj ko ostvaruje Zakon ljubavi Neba na}i }e ispunjenje `ivota.

513

@ivot u Bogu ne uklju~uje samo na{e bli`nje, ve} i sve druge `ivotne oblike kao {to su `ivotinje, biljke, minerali i kamenje; jer Bog, @ivot, odr`ava sve {to postoji. Ko `ivi u jedinstvu sa @ivotom, ne ubija `ivotinje iz obesti niti iz obesti uni{tava biljke. On po{tuje i @ivot - snage svesti - minerala i kamenja. Ko po{tuje @ivot, po{tuje i svog bli`njeg, jer po{tuje i samoga sebe. Jer u du{i je @ivot, Bog, kao su{tina i snaga. Ko po{tuje svog bli`njeg, taj `ivi u miru sa ~itavim postojanjem i sa svojim bli`njim, jer su sva bi}a i ljudi deca Otac-Majka Boga. Shvatite: Ko Zakon ljubavi ostvaruje, taj menja svoje mi{ljenje i `ivot. Tako on oplemenjuje svoja ~ula i postupno napu{ta i svesno ubijanje `ivotinja, kao i njihovo klanje radi jedenja njihovog mesa. Onaj kome je stalo do mesa, taj }e ga i jesti. Onaj kome je stalo do Duha, hrani se onim {to mu zemlja daruje, onako kao {to je to nekad i bilo. Shvatite: Nijedna promena, bilo u ljudima ili u svetu, ne zbiva se preko no}i. To je sasvim postupan proces preobra`avanja. Onaj ko se okrene Bogu, taj sasvim postupno menja svoje mi{ljenje i svoj `ivot, oplemenjuju}i tako svoja ~ula, {tavi{e, ~itavog svog ~oveka. Pritom se sve vi{e distancira od ishrane mesom i `ivi u miru sa ljudima i carstvima prirode. Tokom smena generacija presta}e i krvne `rtve, jer }e ljudi shvatiti da time ne odaju ~ast Bogu, a da njihova izmi{ljena bo`anstva ne reaguju na njihova mi{ljenja i postupke. Shvatite: Onaj ko vi{e ne zavidi, ko se ne prepire, ko vi{e ne vezuje i onaj ko vi{e ne `eli da vlada i bude najve}i, ~ovek je istinskog mira. Sve dok u samim ljudima ne bude mira, postoja}e i krvne `rtve u vidu ratova ili katastrofa. Kad ljudi postignu unutarnji mir, presta}e i ratovi i katastrofe i prolivanje krvi. Sve }e ovo do}i; me|utim, jo{ }e do tada potrajati, jer jo{ nisu svi uzroci okajani i otpla}eni. Ovi }e se kao posledica vratiti onima koji su ih i posejali. Ipak, polako sazreva vreme u kome }e mir ispu-

514

njavati srca ljudi - kako se sve vi{e bude uzdizalo Novo Doba, doba Hrista. Sada{nje ~ove~anstvo (1989) `ivi na jednoj velikoj vremenskoj prekretnici od starog, gre{nog sveta prema Novom Dobu. Kada ta promena bude u velikoj meri izvr{ena, ljudi }e sve vi{e ispunjavati Bo`je zakone i bi}e onako kao {to Sam predskazao kao Isus: Bi}e j e d a n Pastir i j e d n o stado, i svi narodi }e biti j e d a n narod. Tada }e biti okon~ane i sve krvne `rtve, tako|e i jedenje mesa `ivotinja.

10. Bog na po~etku svima dade plodove drve}a, semenje i bilje za hranu; no oni koji vi{e ljubi{e sebe nego Boga ili svoje bli`nje, upropasti{e svoje obi~aje, i bolesti une{e u tela svoja, a Zemlju napuni{e po`udom i svirepo{}u. (Pogl. 75, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono nisko, satansko, bli`i se kraju. Ljudi }e sve vi{e ose}ati potrebu za `ivotom u Bogu i s Bogom. Tako }e se i zemlja o~istiti, a deca Bo`ja }e se hraniti onako kao {to be{e u po~etku ljudskog roda: majka Zemlja }e ponovo i u izobilju darivati stanovnicima Zemlje ono {to im je potrebno za zemaljsko telo. A to }e opet biti ono ~isto, za prete`no ~isto telo.

11. Bo`ji mir na}i }ete samo `ive}i ispravno, a ne prolivaju}i krv nevinu. Vi Me nazivate Hristom Bo`jim, i doista istinu govorite; jer Ja Sam Put, Istina i @ivot. 12. Idite tim putem i na}i }ete Boga. Tra`ite Istinu i Istina }e vas osloboditi, `ivite u @ivotu i ne}ete videti smrti. Sve `ivi u Bogu i Duh Bo`ji ispunjava sve. (Pogl. 75, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pravedan `ivot je `ivot u Bogu. Ko je pravedan, ne vara bli`nje, ne osu|uje ih niti im sudi. Onaj ko u svemu te`i pravednosti, prona}i }e put istinitosti. On je veran samome sebi u plemenitim mislima,

515

re~ima i delima. Saglasno svom razmi{ljanju i `ivljenju ophodi se on i pema svojim bli`njima. On nikoga ne vara, ne osu|uje, niti kome sudi, jer je oplemenio samoga sebe. Shvatite: mir i istinsko hri{}anstvo u ovaj svet mogu do}i samo preko ljudi koji su svoje du{e oplemenili ukrasima vrline i skromnosti, mislima punim mira, nesebi~nim re~ima i delima. Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko svoju du{u uzdigne k Meni, taj }e Me i na}i. A ko `ivi u Meni, Istini, bi}e slobodan od spolja{njih vezanosti i od tri~arija ovog sveta. Onaj ko `ivi u Istini, sve }e svoje re~i i sve svoje ispuniti @ivotom, jer je i sam ispunjen Duhom Bo`jim.

13. Dr`ite se Zapovesti. Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a bli`njega svoga kao samoga sebe. Na tome se temelji ~itav Zakon i proroci. Su{tina Zakona je ovo: Ne ~inite nikome ono {to ne `elite da drugi vama ~ine. ^inite drugima ono {to biste `eleli da oni vama ~ine. 14. Blagosloveni koji ispunjavaju ovu Zapovest; jer Bog se objavljuje u svim stvorenjima. I sva stvorenja `ive u Bogu i Bog je skriveno u njima." 15. Nakon toga Isus umo~i zalogaj, i pru`i ga Judi Iskariotskom i re~e: "[to ~ini{, ~ini br`e!" I ovaj, uzev{i zalogaj, odmah izi|e. A be{e no}. 16. I kad izi|e Juda Iskariotski, re~e Isus: "Sada se proslavi Sin ~ove~ji me|u Dvanaestoricom Svojom, i Bog se proslavi u Njemu. Zaista vam ka`em, oni koji vas prime, Mene }e primiti, a koji Mene prime, primaju Oca koji Me je poslao. A vama, koji Me kao izabranici Moji sledite u duhovnoj obnovi, izgradi}u Carstvo, kao {to se Meni jedno izgradi, i vi, koji ste ostali verni Istini, sede}ete na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena izrailjskih." (Pogl. 75, 13-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onome ko ostvaruje Zapovesti nesebi~ne ljubavi srce je puno ljubavi i mudrosti Bo`je, istine koja je ve~na, jer ova je Zakon `ivota.

516

Ko ispunjava Zapovest: "Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a bli`njega svoga kao samoga sebe", `ivi u Zakonu Bo`jem, jer nesebi~na ljubav obuhvata sve snage svemira, od Reda do Milosr|a. Ovaj Zakon Bo`ji ostvarivali su, u svim vremenima i u svim generacijama, pravi proroci i svi pravedni mu{karci i `ene. Onaj ko ispunjava Zakon Bo`ji, predaje se Bogu i daje ono {to je volja Bo`ja: ljubav i mudrost. Ko `eli da postane Zakon ljubavi, neka po{tuje prvi korak prema Unutarnjem `ivotu, prema nesebi~noj ljubavi: "Ne ~inite nikome ono {to ne `elite da drugi vama ~ine. ^inite drugima ono {to `elite da oni vama ~ine." Onome ko ispunjava Zakon `ivota, Ljubav, Bog se objavljuje u svim ljudima, `ivotinjama, biljkama, mineralima, kamenju i u svim snagama svemira. Ni{ta nije skriveno onome ko se otvori Bogu. Onome, me|utim, koji zbog greha ho}e da se sakrije od Boga, skrivene su sve stvari i snage svemira. Juda je uzeo zalogaj, ali po{to se nije iskreno pomolio, ostavio je jedan deo (zalogaja) na stranu i napustio maleni skup. Time je pokazao svoje mi{ljenje, a onda je sproveo ono {to je imao na umu. Ono {to Sam govorio ovom malenom skupu, trebalo bi vama i svim budu}im generacijama da slu`i kao spoznaja za va{e mi{ljenje i `ivot. Tako }ete imati merilo za spoznavanje svoje duhovne zrelosti. Ko svoje bli`nje poni`ava i osu|uje, taj nije primio ni prihvatio ni njih, ni Mene. On tako odbacuje i osu|uje i Mene, Hrista Bo`jeg, jer Ja `ivim i u va{im bli`njima. Takvim pona{anjem on ne mo`e prona}i ni Istinu, jer Sam Ja, Hrist, Put, Istina i @ivot. Ko odbacuje svog bli`njeg, odbacuje i Mene. On zato ne mo`e prona}i ni ve~nog Oca koji deluje kroz Mene, Hrista. A onaj koji ne `ivi u Meni, nije ni izabran - ni za carstvo Bo`je na Zemlji, ni za ve~no carstvo, ve~na Nebesa; jer je ve~no Postojanje Otac u Meni. Onaj ko svog bli`njeg prezire, taj ne poznaje ni Njega, Oca. Ko je na{ao Istinu, ne}e ni suditi ni osu|ivati.

517

Re~ "suditi" zna~i: Plemena izraelska sudi}e sebi samima, odgovaraju-}e svom razmi{ljanju i delovanju. Shvatite: Svaki ~ovek sudi samome sebi, jer svaki ne~isti ose}aj, svaka nezakonita misao, svaka sebi~na re~ i samo`ivi postupak nose u sebi sud. Mera kojom ~ovek meri, njegov je vlastiti sud: To je njegova sebi~nost u ose}ajima, mislima, re~ima i postupcima. Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ostao Sam u Ocu, i tako se Otac proslavio kroz Mene, Hrista.

17. A jedan Ga upita: "Gospode, ho}e{ li ponovo podi}i kraljevstvo Izrailja?" A Isus odgovori: "Moje carstvo nije od ovoga sveta, niti je Izrailj sve ono {to se Izrailjom zove." (Pogl. 75, 17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Moje carstvo nije od ovoga sveta. Re~ "podi}i" zna~i: Izrael, sa Jerusalimom u sredi{tu, Ja }u izgraditi tamo gde ljudi ispunjavaju volju Bo`ju. Moje carstvo sa~injavaju ljudi koji vr{e volju Bo`ju u Meni, Hristu. Shvatite: Izrael i Jerusalim ne odnose se na neko odre|eno mesto. Oni su tamo gde ljudi deluju u Ime Svevi{njega i tamo gde ispunjavaju Zakon nesebi~ne ljubavi. I ovi }e s ljubavlju i mudro{}u Bo`jom osnovati i izgraditi ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je na Zemlji, ~iji }u vladar biti Ja, Hrist. Carstvo Bo`je na Zemlji ne}e biti tamo gde vlada samo`ivost tvrdokornih Jevreja i svih onih ljudi koji Me prihvataju samo na re~ima. Novi Izrael i Novi Jerusalim osnova}e i izgraditi ljudi koji su primili i prihvatili Oca i Mene, Sina, koji dakle ispunjavaju zakone ljubavi i mudrosti Bo`je. To su oni koji donose duhovnu obnovu. Oni imaju Moj nalog da osnuju, izgrade i ispune ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista na ovoj Zemlji. Shvatite: Izrael i Jerusalim bi}e tamo gde izvor Bo`ji izvire, a iz njega Istina poput struje pro`ima ~itav svet.

518

Sudi}e sebi one du{e i ljudi koji su sami sebe osudili neispunjavanjem ve~nih zakona. Mnoga duhovna bi}a do{la su iz Svetlosti Bo`je u zemaljsko ruho. Oni }e sagraditi i sa~uvati presto Bo`ji na Zemlji. Stoga }e Izrael i Jerusalim biti tamo gde Bo`ji izvor izvire i gde najsna`nije te~e - daleko od starog Izraela. Kada stari Izrael bude ukinut, Novi Izrael bi}e na mestu staroga Izraela, jer }e zbog preobra`avaju}ih doga|aja {irom sveta i zbog promene tzv. Zemljine ose do}i do preme{tanja Zemljinih masa.

18. Izrailjem Bo`jim zva}e se koji su neokaljani okrutno{}u, i pravedni su i ljube milosr|e i slave dela Bo`ja, i koji pomo} pru`aju slabima i potla~enima, svejedno iz kojeg su naroda." (Pogl. 75, 18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sa sve ~etiri strane sveta sakupljam Ja ljude, iz svih naroda i iz plemena ~itave Zemlje, koji se nisu okaljali niti se kaljaju okrutno{}u, ve} su pravedni i milosrdni i nesebi~no poma`u slabima i potla~enima i ~ine dela Bo`ja. Oni }e se zbratimiti i povezati sa onima koji budu izgradili Novi Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji, Carstvo Mira Isusa Hrista kojim }e ~itava Zemlja biti obuhva}ena.

519

76. POGLAVLJE Pranje nogu - Poslednja ve~era Otvaranje sedam osnovnih snaga du{e zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (45). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak du{e je da ponovo postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve} simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Za{to je Isus mogao da bude uhva}en i za{to je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov (29-30).

1. A kad se zavr{i pashalna ve~era, upali{e se svetiljke, jer be{e ve} no}. I Isus ustade od trpeze, skide gornju haljinu pa uze prega~u i opasa se njome. Potom usu vodu u umivaonik i opra noge svoj Dvanaestorici po ~etiri puta svakom i osu{i ih prega~om kojom be{e opasan. 2. A jedan od njih re~e: "Zar Ti moje noge da opere{?" Re~e mu Isus: "Ako te Ja ne operem, nema{ udela sa Mnom." A on odgovori: "Gospode, ne samo noge moje, nego i glavu moju i ruke." 3. Re~e mu Isus: "Okupani nema {ta da pere osim nogu, jer je sav ~ist." (Pogl. 76, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I pranje nogu je bilo simbol. Ono predstavlja unutarnje ~i{}enje. Da bi se postiglo savr{enstvo, du{a i ~ovek moraju zapo~eti s otvaranjem "najdonje" temeljne snage, snage Reda. To zna~i, da najpre treba da o~iste ose}aje i misli i tako ih oplemene, da bi i njihove ljudske re~i bile nadahnute Mojim `ivotom. Onda ~ovek postupno spoznaje volju Bo`ju. Istovremeno }e onaj koji te`i Bogu sve vi{e oplemenjivati svoja ljudska ~ula, kako bi postigao unutarnje plemstvo. To su koraci evolucije koji slede jedan za drugim. Tako du{a u sazrevanju i probu|eni ~ovek postaju plemeniti i dobri.

520

Na taj na~in du{a i ~ovek postupno otvaraju sedam osnovnih snaga du{e koje su Zakon Bo`ji. Ukoliko je du{a u potpunosti otvorila ovih sedam osnovnih snaga, od Reda do Milosr|a, onda je ona opet besprekorno duhovno telo, kap u okeanu Bogu, u Zakonu `ivota.

4. I uzev{i haljine Svoje od naj~i{}eg belog lana bez mrlje i {ava, sede opet za trpezu i re~e im: "Znate li, {ta Sam vam u~inio? Vi me zovete Gospodom i U~iteljem, i pravo velite, jer Ja to Jesam. A kao {to Ja vama sada oprah noge, tako i vi da perete noge jedni drugima. Jer Sam vam dao primer da, kao {to Ja u~inih vama, i vi ~inite. 5. Ja vam dajem jednu novu Zapovest, da ljubite jedni druge i sva stvorenja Bo`ja. Jer ljubav je ispunjavanje Zakona. Ljubav je od Boga, a Bog je ljubav. I ko ne ljubi, ne poznaje Boga. (Pogl. 76, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko je sposoban da ljubi nesebi~no sve ljude i sve oblike `ivota, ko dakle vi{e ne vrednuje, ne prosu|uje i ne sudi, taj ispunjava Zakon. Zakon, Bog, jeste ljubav, jer Bog je ljubav. Ko `ivi u nesebi~noj ljubavi, ~ist je. On Boga, Zakon ljubavi vidi u svim ljudima, u svim oblicima `ivota i u svim stvarima, jer poznaje Boga, Zakon ljubavi. Onaj ko ne poznaje sebe samoga, ne poznaje tako ni Zakon, Boga, a tako onda i ne vidi Boga, Zakon ljubavi, ni u ljudima, ni u `ivotnim oblicima.

6. Sada ste o~i{}eni Re~ju koju Sam vam govorio. I po tome }e vas svi poznati da ste u~enici Moji, ako ljubite jedni druge i milosr|e i ljubav ako pokazujete spram svih stvorenja Bo`jih, a spram slabih i potla~enih i koji nevini pate posebno. Jer Zemlja sva puna je mra~nih mesta zlo~ina, i patnje i straha, zbog sebi~nosti ljudske i neznanja (Pogl. 76, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

521

"...o~i{}eni Re~ju" zna~i: onaj ko ostvaruje Moju Re~, koja je `ivot i snaga, posta}e ~ist i du{om i telom. A ko je ~istog srca, on }e i u svetu doprineti da ljudi koji ~eznu za Bogom na|u ispunjenje, kao i da i ona najmra~nija mesta u`asa u kojima vladaju patnja, strah i smrt postanu svetlija. Onda }e se i tamo buditi i rascvetavati `ivot u Bogu, a ljudi pronalaziti unutarnji mir. Onaj ko `ivi u Bogu, postaje istinski, nesebi~ni borac za Carstvo Bo`je, koje je Mir. On se oru`jem ljubavi bori protiv samoljublja i neznanja svojih bli`njih, kako bi se obnovila Zemlja preko Mene, Hrista.

7. Ka`em vam: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu i svetlost im dajite u tami njihovoj i nek se Duh ljubavi nastani u srcima va{im i nek struji prema svima. I opet vam ka`em: Ljubite jedni druge i sva stvorenja Bo`ja." I kad On zavr{i, reko{e svi: "Slava Bogu!" (Pogl. 76, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to Sam govorio kao Isus iz Nazareta nije va`ilo samo za Moje, koji su bili sa Mnom, Isusom, niti samo za onda{nji narod. Va`ilo je i va`i za ljude svih naroda i svih generacija, jer je to Re~ Bo`ja koja je bila i jeste upu}ena svim ljudima. I ona }e va`iti sve dok mnogi od ljudi ne postanu Zakon `ivota, i ne budu i sami govorili Re~, Zakon, Boga. Onda }e se ispuniti sve ono {to smo Ja, kao Isus, i svi istinski proroci Bo`ji predskazali. Kad ponovo do|em u Duhu, Zemlja }e prete`no biti o~i{}ena i sposobna da prima Moju svetlost, Hristovu svetlost. Tada }e svi ljudi koji budu `iveli na o~i{}enoj Zemlji ispunjavati Zapovesti Bo`je i govoriti Re~, Zakon, jer }e i sami `iveti u Zakonu. Zadatak du{e je da u svojim razli~itim zemaljskim `ivotima, `ivljenjem u raznim vremenskim epohama, ponovo postane Zakon, Bog, Re~ `ivota. Ljudi koji su postigli vi{i stepen ~istote, ljubi}e jedni druge i sva stvorenja Bo`ja, kao {to Sam ih Ja ljubio i ljubim.

522

8. Onda On podi`e Svoj glas, a oni pak okupi{e se zajedno i govorahu: "Kao {to jelen ~ezne za vodom potoka, tako i du{a Moja za Tobom ~ezne, o Bo`e!" I kad zavr{i{e, donese jedan od njih kadionicu sa ugljevljem u`arenim; i On ga posu tamjanom, istim onim koji mu dade mati Njegova na dan Njegove objave, i slatko}a mirisa ispuni prostor. (Pogl. 76, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Takozvana kadionica stajala je u sobama tada{njih uglednijih gra|ana. Tamjan simbolizuje posve}eni `ivot. Ali njega je ve}ina ljudi koristila, i koristi, nesvesna ovog njegovog zna~enja. A tako se tamjan jo{ upotrebljava i u instituciji crkve, u ceremonijama. No, ipak, malo je ljudi, tako|e i u instituciji crkve, koji `ive posve}enim `ivotom. A ono {to se ne sprovodi u `ivot, ostaje samo simbol i stoga je bez zna~aja.

9. Onda Isus stavi zdelu preda se, a ~a{u otraga, i podigav{i pogled Svoj k Nebu zahvali Bogu na dobroti Njegovoj u svemu i za sve, uze beskvasni hleb u ruke Svoje i blagoslovi ga. Onda izme{a vino sa vodom, blagosiljaju}i i njega, pa otpevav{i priziv sedmorostrukog svetog Imena, pozva Trojednog da po{alje Duha Svetoga i hleb da pretvori u telo Njegovo, telo Hristovo, a vino u krv Njegovu, krv Hristovu, za opro{tenje grehova i radi `ivota ve~nog za sve koji poslu{aju jevan|elje. (Pogl. 76, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko u svetu obavlja neku slu`bu, koristi se pritom odre|enim fondom re~i koji mu je za to potreban, kao {to su i prevodioci u stanju da prevode tekst shodno bogatstvu svog re~nika koje odgovara njihovom stanju svesti. Stoga i nisu uvek mogli, niti mogu, da uslede prevodi shodno smislu, jer iste re~i za svakoga mogu imati neko drugo zna~enje – odgovaraju}e ne~ijoj svesti i predstavi. Tako je u mnogim slu~ajevima i Moja Re~ bila vi|ena kroz nao~ari vere onih koji su je

523

prevodili dalje. Zato Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem re~ koja je napisana u knjizi "Jevan|elje Isusovo". Kao Isus iz Nazareta puno Sam se molio Bogu, Mome Ocu i vodio s Njim poverljive razgovore. Njemu, Ve~nome, molio Sam se i za blagoslov poslednje ve~ere s Mojima. Govorio Sam im, shodno smislu: "Ono {to Ja sada ~inim, to vi ~inite dalje Meni za spomen. Jelo je za telo. Dajem vam ga kao simbol unutarnjeg ja~anja. Shvatite: Moje }e telo biti predato da biste vi postigli `ivot ve~ni. Dopustite da va{e telo postane hram Bo`ji, kako bi Duh mogao delovati u vama i kroz vas. Preko uskrsnu}a Mog duhovnog tela i vi }ete uskrsnuti, jer Hrist Bo`ji koji ide k Ocu jeste Duh Istine u Bogu. Duh Istine }e o~istiti va{e duhovno telo, a Svetlost sveta, Ja Jesam, sja}e u vama i kroz vas. Preko Svog uskrsnu}a Ja Sam Svetlost u vama i o~i{}enje va{ih du{a. Onaj ko veruje u Mene i ispunjava zakone Neba posti}i }e, preko Mene, Hrista, ponovno ro|enje u Duhu Mog Oca." Uzeo Sam vino, dodao ne{to vode i, shodno smislu, rekao: "Ovo {to vam sada govorim, to je simbol. Spoznajte zna~enje - i mislite na Mene kada jedete i pijete, jer u svemu je Duh `ivota, Ja Jesam. Vino je simbol Moje krvi koju }u proliti za sve du{e i ljude. Du{a i ~ovek moraju ponovo probuditi Duha du{e, tj. uneti ga u svoj zemaljski `ivot. Onaj ko ne prima i ne prihvata Duha Istine simboli~no, Moju krv - njegova se du{a ne mo`e vratiti u ve~nost, jer ne `ivi u Apsolutnoj istini. Du{a ostaje izvan Nebesa sve dok ne primi i ne prihvati Mene, Svetlost sveta, svog Spasitelja. Ko, dakle, ne primi i ne prihvati Mene, svog Spasitelja, Savladara Neba, ne}e posti}i potpuno savr{enstvo. Shvatite: Ko Mene ne prima i ne prihvata, ne prima i ne prihvata Oca - jer Otac i Ja Smo jedno." Kao Isus iz Nazareta izvr{io Sam ovaj simboli~ni ~in me|u Svojima da bih im objasnio da je @ivot, Duh Bo`ji, kao su{tina i snaga u svim oblicima `ivota, kako u hrani, tako i u pi}u. Ja Sam umro za sve du{e i ljude kako bi oni postigli uskrsnu}e. Bilo da

524

obedujete ili da ne{to drugo radite, treba da to ~inite uvek misle}i na Mene. Jer ono {to uistinu ~inite u Moje Ime, dobro je u~injeno. U dobu mo}nog vremenskog preokreta iskrvari}e mnogi ljudi jer Me nisu primili ni prihvatili i tako ostaju u svojim gresima. No onaj ko te`i Bogu, sa Mnom }e i obedovati. Zato se molite Bogu da blagoslovi i va{e jelo, a pri jedenju mislite na snagu i ljubav Bo`ju, kao i na svog Spasitelja, Hrista Bo`jeg koji je u Ocu.

10. I uzdignu zatim `rtvene darove k Nebu, govore}i: "Sin ~ove~ji uzdi}i }e se sa Zemlje, i Ja }u sve ljude Sebi privu}i. I svi }e ovde znati da Sam Ja od Boga poslan." 11. I izgovoriv{i ovo, podi`e Isus o~i Svoje k Nebu govore}i: "Ave (jevr. O~e), do{ao je ~as, proslavi Sina Svojega da i Sin Tvoj u Tebi proslavljen bude. 12. A Ti si Mene ve} proslavio, Ti si srce Moje ognjem ispunio, i svetiljke si postavio Meni zdesna i sleva da nijedan deo Mene nije bez svetla. Ljubav Tvoja sija u desnicu Moju, a mudrost Tvoja u levicu Moju. I u Meni se objavljuje ljubav Tvoja, i mudrost, i mo} Tvoja. 13. Ja Te proslavih na Zemlji; delo svr{ih koje si Mi dao da izvr{im. Ti Jedini Sveti, Imenom Svojim sa~uvaj Dvanaestoricu i pratioce njihove koje si Mi dao, da budu jedno, kao {to i Mi jedno smo. Dok bejah s njima u svetu, Ja ih vodih u Tvoje Ime, i nijedan se ne izgubi; a onaj koji otide od nas, i ne be{e na{, ali Ja se molim za njega da se spasi. O~e, oprosti mu jer ne zna {ta ~ini. 14. A sada dolazim Tebi, a ovo govorim svetu, da se radost Moja u njima ispuni. Dajem im Tvoju Re~, a svet ih mrzi; jer oni nisu od ovoga sveta, kao {to ni Ja nisam od sveta. 15. Ja Te ne molim da ih uzme{ od sveta, nego da ih sa~uva{ od zla, dok budu u svetu; a oni nisu od ovoga sveta, kao ni Ja {to nisam od sveta. Blagoslovi ih Istinom Tvojom. A Re~ Tvoja je Istina. Kao {to Ti Mene posla u svet, tako i Ja njih {aljem u svet i Sebe posve}ujem radi njih, da i oni budu posve}eni Istinom. 16. A Ja ne molim samo za njih, ve} i za sve koji }e pri}i, i za sedamdesetdvojicu koje tako poslah; i za sve koji }e u Istinu poverovati preko Re~i Tvoje, da i oni jedno budu, kao Ti, Presveti, {to

525

si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Tebi jedno budu, i da svet shvati da si Me Ti poslao. 17. O~e Sveti, ho}u da i svi koje si Mi dao, {tavi{e svi koji `ive, budu sa Mnom gde Sam Ja, da i oni imaju udela u slavi koju Mi Ti daje{, jer Ti Me ljubi{ u svima i sve u Meni, jo{ pre postanja sveta. 18. Svet Te nije prepoznao u pravednosti Tvojoj, ali Ja Te prepoznajem, i ovi znaju da si Me Ti poslao. 19. I Ja im objavih Ime Tvoje, da ljubav kojom Me ljubi{ i u njima bude i od njih struji dalje svim stvorenjima Tvojim, svima." I po{to izgovori re~i ove, svi podigo{e glasove svoje skupa s Njim i moljahu se kako ih je On u~io: (Pogl. 76, 10-19) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ova, po smislu prepri~ana molitva, nije bila izgovorena samo za Moje apostole i u~enike; ona je va`ila i va`i za sve ljude, za sve {to postoji. Oni koji sve vi{e ispunjavaju Bo`ju Volju, nosi}e tu Re~ Bo`ju koja ih ispunjava, u svet. To se doga|a sada i doga|a}e se i ubudu}e, dok Ja ne do|em ponovo u Duhu. U bo`anskom vremenu, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, `ivot ljudi je molitva koja se `ivi, `ivot koji je ve~ni Zakon. Jer ljubav prema Bogu i prema bli`njem, jeste ispunjavanje Zakona. Ko nesebi~no ljubi, toga }u Ja, Hrist, uzdignuti, kao {to je Mene ve~ni Otac uzdigao. U isto vreme privu}i }u ga k Sebi, njegovom Bratu, i `ive}emo u Bogu kao Deca Bo`ja. Ja Sam u svet, u sve du{e i ljude, doneo Delo Spasenja. Spasenje je dovr{eno u onim du{ama i ljudima koji su dostigli savr{enstvo, dakle ~istotu. Ove su du{e opet postale jedno sa Ve~nim Ocem i postale su Moja bra}a. One stoje sa Mnom u tom Bratstvu - a u Otac-Majka Bogu u Sinovstvu i K}erinstvu. Ne ispu{tajte nikada svog bli`njeg iz svog srca, ~ak ni onda ako vas je izdao i predao (izru~io), kao {to je Juda u~inio sa Mnom.

526

Zadr`ite ga u svom srcu, ~ak i ako tada nije sa vama ve} je protiv vas. On jeste i ostaje va{ bli`nji. Tako je zapisano u Nebu, u ve~nom Zakonu. Po{tujte i ostvarujte Zapovest ljubavi: Ljubite svog Oca svim srcem svojim, svim snagama svojim, ljubite Ga u svakom ose}anju, u svakoj misli, svakoj re~i i u svakom postupku, a svoje bli`nje kao same sebe. Ako u va{em ose}anju, mi{ljenju govorenju i ~injenju prevladava ljubav prema Bogu, onda }ete i same sebe po{tovati kao decu Bo`ju, a tako i svoje bli`nje, koji su i sami deca ve~nog Oca, i koje Bog, na{ Otac, isto tako ljubi kao {to ljubi vas. Jer u Bogu, va{em i Mome Ocu, svi su Njegova deca. I ukoliko to spoznate i prihvatite, ne}ete ni vi praviti nikakve razlike. Ljubav prema Bogu uklju~uje i opra{tanje. Onoga ko `ivi u Ocu krasi unutarnja veli~ina, kojom opra{ta, ne zlopamte}i. Onome koji ispunjava Re~ Bo`ju, dato je da Re~ Bo`ju objavljuje i pou~ava. Onaj, me|utim, ko Re~ Bo`ju i sam ne ostvaruje, neka }uti, jer ko o Re~i Bo`joj samo govori, optere}uje svoju du{u. On gre{i tako protiv svete Re~i, protiv Boga. Ko Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, a ne ostvaruje je, njegove re~i ne dopiru do srca bli`njeg, a postaju i bumerang koji se vra}a onome ko ih i oda{ilje. Ko, dakle, Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, ne ostvariv{i je, ne mo`e je ni ispuniti snagom i mo}i, jer je i sam bez snage. Ko Moju Re~ ispunjava `ivotom i snagom sopstvenog ostvarivanja i to pou~ava u svetu, ~esto ne}e biti shva}en od ljudi ovoga sveta, a mnogi }e ga i mrzeti zbog jevan|elja. Onaj ko ispunjava Re~ Bo`ju, nije od ovoga sveta, kao {to ni Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam bio od ovoga sveta. Ko ispunjava Re~ Bo`ju, `ivi je izvor i struja unutarnjeg spasenja, koja struji svim stvorenjima i sve pro`ima, jer Bog je svepro`imaju}a snaga. Iz onoga koji `ivi u Bogu, struji ono {to mu Bog daruje: ljubav, mudrost i snaga, bujica za sve i svakoga.

20. "O~e na{, Ti koji si nad nama i u nama, da se sveti Ime Tvoje u Trojstvu. Da do|e Carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da bude Volja Tvoja sveta na veke, kako na Nebu, tako i na Zemlji. Od hleba Tvog svetog podaj nam i od ploda Tvog ~okota

527

`ivog svaki dan. I kao {to Ti nama opra{ta{ dug na{, da i mi oprostimo onima koji se o nas ogre{e. I dok mi nastojimo druge da dovedemo do savr{enstva, i Ti nas usavr{uj u Hristu Tvome. I, daruj nam dobrotu Svoju, da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu isku{enja izbavi nas od zla. 21. Jer Tvoje je Carstvo, i snaga i slava; od po~etka, i sada i na veke. Amin." (Pogl. 76, 20-21) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Od Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta pro{le su mnoge vremenske epohe. Generacije su dolazile i odlazile. Ljudi su se molili u sva vremena. A sadr`aji mnogih njihovih molitava bili su isti, samo su se u svakoj generaciji izgovarali druga~ijim re~ima. Stoga ~ovek ne treba da pridaje previ{e zna~aja zemaljskoj re~i, po{to je ona dobijala i mo`e dobiti druga~iji smisao, od epohe do epohe, i od generacije do generacije. Nastojte, stoga, da shvatite smisao i usvojite pravo zna~enje. Preko unutarnje re~i kroz otelovljeni deo Zraka bo`anske Mudrosti, dao Sam (1986) ljudima, Molitvu jedinstva kao molitvu zahvalnosti i ljubavi prema Bogu. I, ona mo`e da se moli shodno smislu. Ona ukazuje na pribli`avanje Carstva Bo`jeg Zemlji i na Moj ponovni, duhovni dolazak. A postala je molitvom Hristovih prijatelja: O~e na{, koji Si na Nebesima, sveto je Ime Tvoje. Na{e carstvo dolazi, Tvoja se Volja vr{i kako na Nebu tako i na Zemlji. Hleb na{ nasu{ni daje{ nam danas i opra{ta{ nam dugove na{e, i mi opra{tamo du`nicima svojim; Ti nas vodi{ u isku{enju i izbavlja{ nas od zla. Jer na{e je carstvo i snaga

528

i slava, iz ve~nosti u ve~nost.

22. Onda U~itelj na{ uze hleb sveti i prelomi ga, a uze i od ploda ~okota (vino), pa izme{av{i ga, oboje blagoslovi. Zatim pusti da komadi} hleba padne u ~a{u i blagoslovi sveto sjedinjenje. (Pogl. 76, 22) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Zatim pusti da komadi} hleba padne u ~a{u i blagoslovi sveto sjedinjenje" ukazuju na pisca ~ije je mi{ljenje oblikovano u ceremonijama. Shvatite: Sve je jedno u Bogu. Ni{ta ne mo`e postojati samo bez drugoga, jer je Bog u svemu supstanca i snaga. Iz toga proizlazi sveto sjedinjenje sa `ivotom. Tako su i hleb i vino u Bogu i od Boga dolaze ljudima, pa zato ne mogu ni biti odeljeni. Zemlja je hraniteljka, majka svih ljudi koji primaju od nje preko Duha Bo`jeg. On struji kroz Zemlju i kroz ljude i daje `ivot ~itavom postojanju na Zemlji.

23. I onda hleb koji blagoslovi, dava{e Svojim u~enicima govore}i: "Jedite, jer ovo je telo Moje, telo Hristovo, koje se daje za vas radi spasenja tela i du{e." 24. A dade im tako i plod ~okota koji je blagoslovio, govore}i: "Pijte, jer ovo je krv Moja, krv Hristova koja se proliva za vas i za mnoge radi spasenja du{e i tela." 25. I kad svi uze{e, re~e im: "Kad god se sakupite u Ime Moje, ovu `rtvu u~inite Meni za spomen, pripremite hleb ve~nog `ivota i vino ve~nog spasenja, pa jedite i pijte ~ista srca, i primi}ete supstancu i `ivot Bo`ji koji u Meni prebiva. (Pogl. 76, 23-25) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

529

Hleb i vino slu`ili su jedino kao simbol davanja Moga tela i Moje krvi. Ali vi ne treba od toga da pravite nikakvu ceremoniju, ve} da se uvek se}ate Mene u svim va{im ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. I kada uzimate darove `ivota koji su vam od Boga dati iz krila majke Zemlje, se}ajte se zahvalno Ve~noga, kao i Mog ~ina Spasenja. I ako to ~inite iskrena srca, ne}e samo va{e zemaljsko telo primiti duhovnu su{tinu, duhovni `ivot, ve} i va{a du{a. Jer u svemu {to priroda daruje ~oveku jeste `ivot, Bog, duhovna supstanca, snaga.

26. I po{to otpoja{e hvalospev, ustade Isus usred apostola Svojih, i oni stado{e kora~ati oko Njega koji be{e sredi{te njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu, raduju}i se u Njemu. Onda On izi|e na goru Maslinsku, a sle|ahu Ga i u~enici Njegovi. 27. A Juda Iskariotski pak otide u ku}u Kajafinu i re~e mu: "Eto, On proslavi pashalnu ve~eru izme|u zidina i sa hlebom beskvasnim umesto jagnjeta. Ja sam kupio jedno jagnje, no On ne dade da se usmrti? Evo, ~ovek od koga ga kupih je svedok." 28. A Kajafa razdera svoje haljine i re~e: "Uistinu, to nije svetkovanje Pashe po zakonu Mojsijevom. Njegov ~in zaslu`uje smrt; jer to je te{ka povreda zakona. Zar su nam potrebni i drugi svedoci? Tako su upravo i dvojica razbojnika upali u hram i ukrali knjigu zakona, eto ishoda Njegovog u~enja. Ka`imo ljudima koji Ga slede {ta je u~inio; jer se oni boje mo}i zakona." (Pogl. 76, 26-28) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "...i oni stado{e kora~ati oko Njega koji be{e sredi{te njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu..." zna~e: Moji apostoli i u~enici pribli`ili su Mi se i kretali se oko Mene, jer Sam Ja za njih u tim trenucima bio sredi{te, po{to su ose}ali bol Moga srca - a i iz straha za svoj vlastiti zemaljski `ivot. Mojsije je bio primoran da Izrealcima u~ini nekoliko ustupaka jer su oni, kao i sva bi}a i ljudi, od Boga imali i imaju slobodu volje da Zakone `ivota po{tuju ili ne. Uprkos Mojsijevim opomenama i

530

upozorenjima da njihovo razmi{ljanje i `ivot ne odgovaraju volji Bo`joj, mnogi su Izraelci ostali u grehu. Mnogi se od njih nisu dr`ali Zakona Bo`jih ili su ih se dr`ali delimi~no. I zbog toga su mnoge godine proveli u pustinji, jer njihovi obi~aji nisu odgovarali volji Bo`joj, a `ivot mnogih od njih li~io je na pustinju. Razmi{ljanje i `ivot mnogih Izraelaca vrteo se uvek iznova oko zlatnog teleta. Svoje poro~no i samo`ivo pona{anje, kao i tvrdoglavo neispunjavanje Bo`jih Zakona doneli su sa sobom delimi~no i u tzv. Obe}anu zemlju, a Mojsijeve ustupke u~inili su svojim zakonima uvereni da su ih takve, preko Mojsija, primili od Boga. Ko je bio protiv primene ovakvih zakona u hramu i protiv njihovih nezakonitih obi~aja - koje je Bog navodno objavio preko Mojsija, taj je, po njima, bio neprijatelj onoga {to su oni smatrali pravim i ispravnim. A sli~no je i u sada{njem vremenu (1989). Onoga koji `igo{e takvo pona{anje predstavnika crkvenih institucija, progla{avaju nehri{}aninom. Onaj ko ne veruje u njihove dogme i rituale - sli~no kao Izraelci u svoje navike i obi~aje - izlo`en je poruzi, ismejavanju i mr`nji. Mnogi predstavnici crkvenih institucija zloupotrebljavaju Moju Re~ - sli~no kao {to su Izraelci zloupotrebljavali Re~ Bo`ju datu preko Mojsija, kao i Mojsijeve ustupke. I u sva je vremena onaj ko se ne sla`e sa gledi{tima i mi{ljenjima koji vladaju me|u ljudima, onaj dakle koji ne misli i ne veruje kao oni, u njihovim o~ima bio izdajnik. Vlasti su u sva vremena hu{kale narod protiv pravednih mu{karaca i `ena.

29. A jedan koji staja{e blizu kad Juda izi|e, upita ga: "Misli{ li da }e Ga ubiti?" 30. A Juda re~e: "Ne, jer On }e u~initi ~udo da se izbavi iz njihovih ruku. I onomad kad se digo{e protiv Njega u sinagogi u Kapernaumu i odvedo{e Ga na vrh brda da Ga odozgo bace, ne pro|e li On neokrznut posred njih. Tako }e im On sigurno i opet uma}i, i javno }e se oglasiti i izgraditi Carstvo o kome je govorio." (Pogl. 76, 29-30) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

531

Izdaju}i Me, Juda je na nepo{ten na~in hteo da zaradi srebrnjake. Pazite se, vi ljudi, da vam se ne dogodi sli~no kao i Judi. Jer u nepunih dve hiljade godina bilo je uvek Juda, koji su izdavali svog Gospoda za nekoliko srebrnjaka. Izdaja Hrista Bo`jeg je i u sada{njem vremenu (1989) o~ita za one koji se trude da ispunjavaju Zakon Bo`ji: Mnogi dana{nji pismoznanci, fariseji i odgovorni slu`benici u crkvi, politici i privredi slu`e se Mojim imenom radi svojih interesa i privilegija. To je zloupotreba svetog Imena i tako greh protiv Svetog Duha. Juda je verovao da }u izbe}i da Me uhvate, kao {to Sam to i ranije ~inio u mnogim situacijama. Oni koji su bili protiv Mene, uvek iznova su hteli da Me sve`u, kamenuju ili bace sa zidina, ali Ja Sam uvek kao nevidljiv, za{ti}en od ve~ne snage, prolazio izme|u njih i izmicao im. No sada se moralo dogoditi ono {to se dogodilo. Oni koji su bili protiv Mene, mogli su da Me uhvate, predaju Me prvosve{teniku i daju da Me razapnu. Mnogi su ljudi uvek iznova postavljali i postavljaju pitanje: Za{to Isus iz Nazareta, koji je toliko puta umakao svojim progoniteljima, nije umakao i te no}i? Od onoga {to se tada dogodilo, `elim danas (1989) da izlo`im samo bitne apsekte, jer je re~ o Spasenju koje Sam doneo svim du{ama i ljudima: Delimi~na snaga Prasnage, jedan deo Mog duhovnog sveprisutnog nasle|a, morao je biti izdvojen zato {to Me jevrejski narod kao celina nije primio, niti je prihvatio, odnosno ispunio Moje u~enje, Zakon `ivota. Ja Sam preuzeo jedan deo duga roda Davidova i deo duga nekolicine iz drugih rodova. Ovim energetskim snagama iz zakona setve i `etve, zaogrnuo Sam Svoje ~isto duhovno telo neposredno pred hvatanje. I tim zaogrtanjem postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv. Shvatite: Rod Davidov je most za otelovljavanje onih duhovnih bi}a koja su se uklju~ila u plan Bo`ji na Zemlji, i koja su dolazila i

532

dolaze iz sredi{ta ve~nog postojanja, da bi sa Mnom doveli nazad sve {to se ~ini izgubljenim. Od Davidova vremena oni uvek iznova dolaze da bi Meni pripremili puteve, da bi pripremili sprovo|enje plana iskupljenja, plana Spasenja. Bilo je predvi|eno da ta duhovna bi}a iz roda Davidova u zemaljskom ruhu, pre svega, i sama ispunjavaju Zakone. Trebalo je da oni tako Jevrejima pribli`e Zakone `ivota i da im budu dobri uzori, kako bi i ovi ispunjavali Zakone i mogli da prepoznaju Mene, Hrista, kad kao Isus do|em k njima. Me|utim, mnoga su se duhovna bi}a, kao ljudi u zemaljskom ruhu, iz inkarnacije u inkarnaciju sve vi{e i vi{e zaplitala, to jest gre{ila i optere}ivala svoje du{e, tako da zbog greha nisu vi{e mogla da doku~e zbog ~ega su "izi{li". Zbog toga, ni druga otelovljena duhovna bi}a, iz drugih rodova koja je trebalo da deluju za plan Bo`ji, nisu nalazila oslonac u ljudima iz Davidovog roda. U toku Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta, morao Sam tako spoznati da duhovna bi}a - otelovljena kao Jevreji iz Davidova roda nisu stajala uz Mene, jer su njihova tela bila isuvi{e zasenjena i zato zapletena u zakonu setve i `etve. Osim toga, morao Sam da spoznam i to da su Jevreji, dodu{e, govorili o zakonima unutarnjeg `ivota, ali ih se nisu dr`ali; {tavi{e, podjarmljivali su njima svoje bli`nje. Kao i ljudi iz Davidova roda, i oni su bili zaslepljeni grehom. Znao Sam da }u morati da propatim radi Dela Spasenja. Znao Sam - a to Mi je bilo objavljeno pri uznesenju i preobra`enju, kad su Mi se ukazali heruvimi u duhovnom ruhu - i da bi duhovna bi}a, u zemaljskom ruhu kao ljudi iz Davidova roda i iz drugih rodova, trebalo da zajedno sa Mnom sprovedu celokupan Bo`ji plan, Spasenje, osnivanje i izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji. A znao Sam i da u ovome treba da prednja~i Davidov rod. Da bi sinovi i k}eri Bo`je mogli ponovo u}i u otelovljenje preko Davidova roda, kako bi onda mogli da deluju za plan Bo`ji na Zemlji, zaogrnuo Sam se, pre svega jednim delom duga Davidova roda, tj. dugom onih du{a koje su stajale u planu Bo`jem, a u prethodnim inkarnacijama su se toliko opteretile da kroz mnoga naredna otelovljenja ne bi vi{e mogle da deluju za plan Bo`ji. Zaogrtanjem Svog

533

duhovnog tela jednim delom tog duga, postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv. Stoga su i mogli da Me uhvate. Ono {to je zatim usledilo - saslu{anje, bi~evanje, put do Golgote na kojem Sam uvek iznova padao, sve do raspe}a, podneo Sam za rod Davidov - kao i za sve Jevreje, i kona~no za sve ljude, svih pro{lih, sada{njih i budu}ih generacija, sve dok Carstvo Mira ne obuhvati Zemlju. Da je rod Davidov bio ispunjen Svetlo{}u, a Jevreji od vremena Mojsija sledili Zakone Bo`je, onda bi oni (Jevreji) zajedno sa sinovima i k}erima iz roda Davidova `iveli sveobuhvatne Zakone. Do ~ina na Golgoti radi Spasenja nije moralo do}i da su onda{nji Izrael i onda{nji Jerusalim bili pravi Izrael i pravi Jerusalim - Carstvo Bo`je, koje bi onda moglo da deluje na ~itavoj Zemlji. Ve} pre Mog zemaljskog vremena, iz Duha Mog Oca stvarale su se na Zemlji uvek iznova nove mogu}nosti za izgradnju Carstva Bo`jeg. Ali ljudi su sve vi{e padali u greh. Da je rod Davidov bio postojan, ne bi, dakle, moralo do}i do Mog razapinjanja. Da je jevrejski narod bio pravi narod Bo`ji, onda bi celokupan plan Spasenja tekao druga~ije i ne bi bilo potrebe da izdvojim jedan deo Svog nasle|a, Delimi~nu snagu iz Prasnage. No, sada je ovo svr{eno i slobodan je put svim ljudima i du{ama sve do srca Bo`jeg. Davidov rod i ljudi iz drugih rodova po~inju sada sve vi{e da ispunjavaju svoj nalog u Delu Spasenja, kako bi Carstvo Bo`je moglo da do|e na Zemlju. Svr{eno je. Zato Ja, krst od tada zovem i HristDavidovim krstom.

534

77. POGLAVLJE Bol u Getsimanskom vrtu Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne mo`e da shvati situaciju i prespava}e nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bi}e ispunjeni (1-13)

1. I dok su i{li prema gori Maslinskoj, re~e im Isus: "Svi }ete se vi sablazniti o Mene ove no}i, jer stoji zapisano: Udari}u pastira i ovce tog stada razbe}i }e se. Ali kad vaskrsnem, i}i }u pred vama u Galileju." 2. Simon Mu odgovori, rekav{i: "Ako se i svi sablazne o Tebe, ja se ne}u nikad sablazniti." A Isus mu re~e: "Simone, Simone, evo, Satana htede da te opsedne da bi te vijala kao p{enicu. A Ja se molih za tebe, da tvoja vera ne popusti. I kad se utvrdi{, ja~aj onda i bra}u svoju." 3. A on Mu re~e: "Gospode, s Tobom sam gotov i u tamnicu i u smrt i}i." I re~e mu Isus: "Ka`em ti, Simone, ne}e no}as zapevati petao dok triput ne odrekne{ da Me poznaje{." 4. I kad pre|o{e preko potoka Kedrona, u|e Isus s njima u vrt Getsimanski. I On re~e u~enicima Svojim: "Sedite tu dok Ja odem tamo da se pomolim." (A i Juda, koji Ga izdade, zna|a{e to mesto, jer je Isus tamo ~esto boravio sa u~enicima Svojim.) 5. Tada im re~e: "@alosna je du{a Moja sada do smrti; ostanite ovde i bdijte sa Mnom." 6. I udaljiv{i se malo, pade ni~ice na zemlju mole}i se i govore}i: "O, O~e Moj, ako je mogu}e neka Me mimoi|e ~a{a ova; ali nek ne bude kako Ja ho}u, nego kako Ti ho}e{." 7. A jedan se an|eo s Neba pojavi kraj Njega, hrabre}i Ga. I vrativ{i se u~enicima Svojim, na|e ih gde spavaju i re~e Petru: "Zar ne mogaste makar sat jedan probdeti sa Mnom? 8. Bdijte i molite se da ne padnete u isku{enje: Jer duh je spreman, ali je telo slabo."

535

9. I On se opet, i po drugi put udalji i molja{e se: "O, O~e Moj, ako ne mo`e da Me mimoi|e ~a{a ova, neka bude volja Tvoja." 10. I u dubokom bolu, molja{e se On s jo{ ve}im `arom. A znoj Mu je, poput krupnih gra{ki krvi, padao na zemlju. 11. I vrativ{i se opet, na|e ih gde spavaju; jer im bejahu o~i ote`ale. 12. I ostaviv{i ih otide opet, te se i tre}i put pomoli govore}i: "O, O~e Moj, neka ne bude Moja volja, ve} Tvoja, i na Zemlji kao na Nebu." 13. Zatim se vrati u~enicima Svojim i re~e im: "Spavajte samo i po~ivajte, evo se pribli`i ~as da se Sin ~ove~ji preda u ruke gre{nika. Ustanite, hajdemo: Tu je ve} izdajnik Moj." (Pogl. 77, 1-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Apostoli i u~enici koji su bili sa Mnom u Getsimanskom vrtu, uvek su iznova zapadali u san. To pokazuje da njihove du{e nisu bile jo{ dovoljno budne da bi mogle da shvate dalekose`nost doga|aja koji Mi se pribli`avao. Mnogi Moji apostoli i u~enici nisu mogli da shvate dubinu Mog u~enja, Zakon `ivota. Kako su isuvi{e ~esto bili zaokupljeni samima sobom, nisu mogli da shvate veliku celinu, te nisu stekli ni dublji uvid. Uvek iznova morao Sam ih opominjati da o Zakonu, Bogu, kome Sam u~io i `iveo ga za primer, ne treba samo govoriti, ve} ga i ostvarivati u svakodnevnom `ivotu. No i oni - kao i mnogi ljudi u svim generacijama - samo su sakupljali i sakupljaju duhovno znanje. Neke Moje apostole i u~enike uvek je iznova obuzimala oholost {to idu sa Mnom i zavodila ih do samoprecenjivanja. Kod nekoga su, tako, Moja ponovljena upozorenja padala na neplodno tle; jer su oni uvek iznova udovoljavali telu umesto Duhu, Bogu. Zato {to su bili uz Mene ili {to su se uvek iznova okupljali oko Mene, da slu{aju o ve~noj Istini, sakupljali su duhovno znanje i mogli su, stoga, i da odgovaraju na mnoga pitanja. Verovali su tako, da je samo znanje o Bo`jim Zakonima dovoljno da ispuni du{u `ivotom i

536

snagom. Oni su znanje me{ali s mudro{}u, i to je poneke povuklo u vrtlog samoprecenjivanja. I u Getsimanskom vrtu Sam `eleo da im objasnim {ta zna~i spavati u jednoj tako odlu~uju}oj situaciji. Zato Sam ih probudio i objasnio im da su jedva bili sposobni da shvate situaciju svog bli`njeg. Njihove fizi~ke o~i bile su ote`ale, jer njihove duhovne o~i nisu videle {ta se sprema.Tako su bili ravnodu{ni u odnosu na te`ak doga|aj koji je stajao preda Mnom - iako Sam stalno govorio o ve} pominjanom ~asu kad }u postati vidljiv i dohvatljiv za tamu. Shvatite: samo duhovno znanje ne budi du{u za Unutarnji `ivot, i ne ~ini je budnom i svesnom za stvari i doga|aje koji predstoje njoj i njenim bli`njima. ^ovek koji misli samo na sebe, prespava}e patnju svog bli`njeg, jer mu je du{a jo{ slaba, {to zna~i da ima premalo duhovne snage jer ~oveku nedostaje ostvarivanje. Samoljubivi ~ovek prespava}e i impulse koji mu se daju dan za danom, jer on ula`e samo u telo, a ne u Duh, Boga. Zato on ne spoznaje sebe, a tako je i ravnodu{an prema nevolji svog bli`njeg. Da su Me Moji apostoli i u~enici svesno nosili u sebi, tj. da su Me u svom srcu prihvatili ostvaruju}i ve~ne zakone, ne bi zaspali i bili bi svesni nadolaze}eg doga|aja, jer Sam im ga uvek iznova najavljivao u slikovitim pri~ama. U mnogima je do{lo do velikog bu|enja tek nakon Moje telesne smrti, a neki su postali verni sledbenici i po~eli su ispunjavati ono {to Sam im kao Isus zapovedio. No, dok su bili uz Mene, mnogi nisu razumeli {ta Sam im govorio, ko Sam Ja bio i ko Jesam. O~eva volja, koja je bila Moja volja u Isusu i koja u Hristu jeste Moja volja, ispunila se. Ja Sam izvr{io ono {to je trebalo da se dogodi, jer se kao posledica grehova sinova i k}eri iz roda Davidova, drugih rodova i Jevreja, Zakon, Bog, nije priznao. I po{to nisu sa Mnom podigli Carstvo Bo`je na Zemlji, morao je biti podignut Krst. I preko: "Svr{eno je" bi}e, uprkos svim preprekama, izgra|eno Moje Carstvo, Carstvo Mira. Tako je u Bo`jem planu. Bo`ja se volja ispunjava. Bog je bezgrani~an, bezvremen i besprostoran. Iako se Njegova volja nije

537

ispunila u vremenu u kojem Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom, ipak }e se ispuniti kasnije. Svetlost, Bog, je Svesnaga. Svesnaga je pobednica nad tamom. Bogu ni{ta ne zna~i ~ovekovo vreme. Ono {to je za ~oveka danas ili sutra, za Boga je sada{njost. A Bog ostavlja svakoj du{i i svakom ~oveku slobodnu volju. Ako se Njegov plan na putu oslobo|enja ne ispuni kroz ostvarivanje Zakona Bo`jeg, ispuni}e se onda kroz Spasenje. Ono je dato ljudima i du{ama kao potpora i pomo} i uz njih je da bi se oslobodili robovanju grehu.

538

78. POGLAVLJE Judino izdajstvo - Petrovo odricanje Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa Ko se ma~a lati, od ma~a }e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (118)

1. I dok On jo{ govora{e, gle, do|e ~eta jedna, a pred njima i|a{e Juda zvani Iskariotski. Jer Juda od prvosve{tenika i fariseja dobi ovu ~etu naoru`anih stra`ara i zapovednika. I oni do|o{e onamo sa svetiljkama, bakljama i oru`jem. 2. No Isus je znao sve {to ima da Mu se dogodi. I istupi pred njih govore}i: "Koga tra`ite?" Odgovori{e Mu: "Isusa iz Nazareta." Isus im re~e: "Ja Sam." 3. A ~im im re~e: "Ja Sam", odstupi{e natrag i popada{e na tle. I kad ustado{e, opet ih zapita: "Koga tra`ite?" A oni reko{e: "Isusa iz Nazareta." Odgovori Isus: "Ja Sam." A kad to ~u{e, odstupi{e i opet popada{e na tle. A kad ustado{e, On ih opet zapita: "Koga tra`ite?" A oni reko{e: "Isusa iz Nazareta." A Isus odgovori: "Rekoh vam da Sam Ja! Ako Mene tra`ite, pustite ove neka idu." 4. Onda im izdajnik dade znak rekav{i: "Koga budem celivao, onaj je, Njega hvatajte." 5. I pristupiv{i Isusu re~e: "Pozdravljam Te, U~itelju" i celiva Ga. A Isus mu re~e: "Prijatelju, za{to si do{ao? Zar celivom izdaje{ Sina ~ove~jega?" 6. Onda se Isus obrati prvosve{tenicima i stare{inama hrama i onima koji do|o{e s njima: "Kao na lopova izi|oste na Me s ma~evima i motkama. Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va{ ~as i vlast tame." 7. Tada pristupiv{i Mu stavi{e ruke na Njega. A Simon Petar ma{iv{i se rukom izvu~e ma~ te udari slugu prvosve{tenikova, i odse~e mu uvo. 8. Tada mu re~e Isus: "Vrati ma~ svoj na mesto njegovo; koji se ma~a late, od ma~a }e i poginuti." I dotakav{i uvo slugino isceli ga.

539

9. A Petru re~e: "Misli{ li da ne bih sad mogao umoliti Oca Svojega da Mi odmah po{alje i vi{e od dvanaest legiona an|ela? Ali, kako bi se onda ispunilo Pismo po kome se ovo mora dogoditi?" 10. Tada Ga svi u~enici ostavi{e i pobego{e. A oni {to uhvati{e Isusa, odvedo{e Ga prvosve{teniku Kajafi. Ali najpre Ga odvedo{e Ani, tastu Kajafinom, koji be{e glavni prvosve{tenik one godine. 11. A Kajafa be{e onaj {to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda. 12. I sabra{e se pismoznanci i stare{ine, a Petar, Jovan i Juda i|ahu za njima izdaleka, sve do palate prvosve{tenikove. I u{av{i unutra sedo{e sa slugama, da vide kako }e se sve okon~ati. 13. A oni behu nalo`ili vatru usred dvorane; i kad poseda{e, sede i Petar me|u njih i greja{e se. 14. No videv{i ga slu`avka jedna gde sedi kraj vatre, zagleda ga dobro i re~e: "I ovaj je ~ovek bio s Njim!" A on odre~e rekav{i: "@eno, ja Ga ne poznajem." 15. I malo potom ugleda ga drugi jedan i re~e: "I ti si jedan od njih." A Simon Petar re~e:"^ove~e, nisam taj." 16. I ne iste~e ni sat jedan, a jedan verodostojno potvrdi, govore}i: "Uistinu, ovaj ovde be{e s Isusom iz Nazareta. Njegov ga govor izdaje." 17. I Simon i po tre}i put odre~e, sa zakletvom: "Ne poznajem tog ~oveka." I odmah, dok on jo{ govora{e, zapeva petao." 18. A Gospod se okrenu i pogleda prema Simonu. I Simon se seti re~i Gospodovih, kad mu On kaza: "Pre nego {to petao zakukuri~e u danu ovom, triput }e{ me se odre}i." I izi|e Simon napolje i zaplaka gorko. (Pogl. 78, 1-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Uzmicanje vojnika pokazuje da Me jo{ nisu bili prepoznali. Oni su ustuknuli pred Mojim svetlom. Poljupcem Sam bio izdan i tako Sam mogao da budem uhva}en. Ovaj (poljubac) simbolizuje izdaju

540

celog jevrejskog naroda i izdaju sinova i k}eri iz roda Davidova i iz drugih rodova. Ja Sam nosio krst za sve Jevreje i nosim ga za sve du{e i ljude - jer Moj ~in Spasenja deluje u svim du{ama i ljudima koji prijanjaju uz to~ak ponovnih otelovljavanja. "Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va{ ~as i vlast tame..." zna~i: Tama nije do tada imala nikakvu mo} nada Mnom, jer je Moje duhovno telo bilo i jeste besprekorno (~isto, neokaljano). Tek kad Sam se omotao krivicom (dugom) roda Davidova i drugih rodova i tako postao vidljiv za tamu, dobili su mo} da Me uhvate. A vi, ljudi, mislite na to: "Koji se ma~a late, od ma~a }e i poginuti!", {to zna~i: Onaj ko se sprema protiv svog bli`njeg, pa makar samo i potvr|ivanjem protivzakonitoga, poginu}e od onoga {to je potvr|ivao ili }e zbog toga patiti. Jer on je doprineo tome da se to protivzakonito stvori ili da se stvara. Ko to, pak, blagovremeno spozna, okaje svoje pogre{no pona{anje i popravi, primi}e Spasenje, i ne}e mo`da morati da snosi posledice, ili }e pak morati da ih snosi samo delimi~no. Da li }e sve gre{no ili samo jedan deo toga morati da se snosi, zavisi od kompleksa krivice (duga). Stoji zapisano: "A Kajafa be{e onaj {to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda." Shvatite: Umro Sam za grehe naroda. Stoji zapisano: "...i dok on jo{ govora{e, zapeva petao." Ono {to se tada dogodilo, doga|a se i danas. Ako se ~ovek svesno ogre{uje o Zakon `ivota, u njegovom unutarnjem kukuri~e petao. To ga opominje njegova savest. Blago onome koji slu{a svoju savest i blagovremeno se preobrati.

541

79. POGLAVLJE Saslu{anje pred prvosve{tenikom Kajafom Dr`anje prilikom optu`bi Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga podi}i" (1-10)

1. Onda prvosve{tenik upita Isusa za u~enike Njegove i za u~enje Njegovo, govore}i: "Koliko ti je godina? Jesi li ti Onaj koji ka`e da je video oca na{ega Avrama u njegovo doba?" 2. A Isus odgovori: "Uistinu, pre nego Avram be{e, Ja Jesam." A prvosve{tenik re~e: "Jo{ ti nije ni pedeset godina, a ka`e{ da si Avrama video? Ko si Ti onda? Za koga Sebe smatra{? ^emu Ti u~i{?" 3. Isus mu odgovori: "Ja govorih javno svetu, i svagda u~ih u sinagogi i u hramu, gde se sakupljaju svi Jevreji, i ni{ta u tajnosti ne govorih. [to pita{ Mene? Pitaj one koji su slu{ali {ta im govorih; evo, oni znaju {ta rekoh." 4. A kad On ovo re~e, jedan od zapovednika koji staja{e onde udari Isusu {amar, govore}i: "Zar tako odgovara{ prvosve{teniku?" Isus mu odgovori: "Ako krivo rekoh, doka`i da je krivo, no ako pravo rekoh, za{to Me udara{?" 5. Onda prvosve{tenici i stare{ine i Savet sav tra`ahu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|o{e nijedno. Nastupi{e, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno. 6. Najpre do|o{e dva la`na svedoka. I jedan od njih re~e: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet podi}i.' A drugi pak re~e: "Ovaj je ~ovek rekao: "Ja }u ovaj hram razoriti i sagradi}u drugi." 7. Onda ustade prvosve{tenik i re~e Mu: "Ni{ta ne odgovara{? [ta je sa ovim {to protiv Tebe iznose svedoci?" Isus }uta{e. A bilo je protiv jevrejskog zakona saslu{avati ~oveka no}u. 8. I oni Ga upita{e: "Jesli li Ti Hristos? Ka`i nam." A On im re~e: "Ako vam i ka`em, ne}ete Mi verovati. A kad bih Ja vas zapitao, ne biste Mi odgovorili, niti biste Me pustili."

542

9. No oni Ga dalje ispitivahu: "Odbacuje{ li Ti zakone i zabranjuje{ li jedenje mesa, koje Mojsije zapovedi?" A On odgovori: "Evo, jedan ve}i od Mojsija stoji ovde." 10. A prvosve{tenik odgovaraju}i re~e Mu: "Zaklinjem Te `ivim Bogom, da nam ka`e{, jesi li Ti Hristos, Sin Bo`ji?" Re~e mu Isus: "Ti kaza; ali Ja vam ka`em: uskoro }ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." (Pogl. 79, 110) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz: "Ako krivo rekoh, doka`i da je krivo, no ako pravo rekoh, za{to Me udara{?" treba da vas uputi na zakonito pona{anje: Ako se o vama govori la`no, ili se na vas di`e ruka, tada situaciju treba da objasnite i ispravno postavite. Ali ne smete se radi istine boriti ognjem, ma~em i klevetom. Tako ~ine samo oni koji ne `ive u Meni. Ja, Hrist, zna}u da vas za{titim i opravdam - ako ne u ovom zemaljskom `ivotu, onda u onostranim svetovima, u carstvima du{a. Stoji zapisano: "Onda prvosve{tenici i stare{ine i Savet sav tra`ahu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|o{e nijedno. Nastupi{e, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno." Shvatite: Moje je duhovno telo bilo i jeste besprekorno. U njemu nije bio utisnut dug koji Sam preuzeo od Davidova roda i od pojedinaca iz drugih rodova, jer ga Ja nisam ni na~inio. Preuzeti deo ovog duga o m o t a o je samo Moje telo. Stoji zapisano: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet podi}i'." Shvatite: Onaj ko gleda samo na materiju, vidi samo kamenje zgrade hrama, a ne poznaje unutarnji hram koji vaskrsava u Bogu. Kada se srebrnasta vrpca, koja du{u povezuje s telom, odvoji, tada se duhovno telo vra}a Ve~nome koji ga je stvorio. Ali to je mogu}e onda kad je duhovno telo besprekorno.

543

Stoji zapisano: "Uskoro }ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." Da, Ja, Hrist, do}i }u. Ve} Sam krenuo. I Ja }u preko Svojih i sa Svojima izgraditi Carstvo Bo`je, koje je u planu Ve~noga.

11. Tada prvosve{tenik razdera haljine svoje, govore}i: "Huli na Boga; {ta }e nam jo{ i svedoci? Evo, sad ~uste bogohuljenje Njegovo. [ta vi mislite?" A oni odgovori{e: "Zaslu`io je smrt." 12. Tada mu pljuva{e u lice i udarahu Ga rukama govore}i: "Proreci nam, Hriste, ko Te udari?" 13. A kad be{e jutro, ve}ahu prvosve{tenici svi i stare{ine narodne i Savet sav, o Isusu, kako bi Ga pogubili. 14. I done{e presudu protiv Isusa, da zaslu`uje smrt i da bude svezan i odveden, i predado{e Ga Pilatu. (Pogl. 79, 11-14)

544

80. POGLAVLJE Judino pokajanje Nepravda nanesena bli`njem mo`e postati sudbinom Gre{enje posve}enih je gre{enje protiv Svetog Duha - Ko se namerno ogre{uje o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje Hrista (1-10)

1. Kad vide Juda da Isusa osudi{e na smrt, pokaja se {to Ga izdade. I povrati onih trideset srebrnjaka prvosve{tenicima i stare{inama, govore}i: "Sagre{ih {to izdadoh krv nevinu." 2. A oni reko{e: "[ta se to nas ti~e? To je tvoja briga!" I on baciv{i srebrnjake u hram, otide te se obesi. 3. A prvosve{tenici uzev{i srebrnjake reko{e: "Nije po zakonu da ih metnemo u riznicu, jer su plata za krv." 4. I posavetova{e se me|u sobom, te kupi{e za to lon~arevu njivu, za groblje strancima. Zato se ova njiva do danas zove "akeldama", {to zna~i "krvna njiva". 5. Time se ispuni ono {to je re~eno preko proroka Zaharije: "Oni odredi{e trideset srebrnjaka za Moju cenu. I uze{e trideset srebrnjaka, sumu kojom Ga proceni{e deca Izrailja i dado{e ih za lon~arevu njivu i baci{e pred lon~ara u ku}i Gospodnjoj." 6. Tad re~e Isus Svojim u~enicima:"Jao onome koji primi posve}enje i onda padne u greh! 7. Za takve nema mesta za kajanje u ovom ciklusu, kad shvate da su nebeskog Sina, Boga i ~oveka ponovo raspeli ljudima, pri ~emu i u sebi duboko osramoti{e Hrista. 8. Takvi su gori od `ivotinja koje vi ne znaju}i osu|ujete na propast, jer u va{em pismu stoji napisano: Ono {to se de{ava `ivotinji, desi}e se i ljudskoj deci. 9. Oboje jednako di{u: i kao {to umire jedno, umire i drugo, i nijedan ~ovek nije ispred `ivotinje, jer oboje idu na isto mesto - oboje iz praha dolaze i u prah se opet vra}aju."

545

10. Tako govora{e Isus onima koji jo{ nisu bili ponovo ro|eni, koji Duh Bo`ji nisu primili u svoje du{e, duh bo`anske ljubavi, koji po{to jednom primi{e Svetlost, ipak iznova razapinjahu Sina Bo`jeg i sramoti{e Ga duboko. (Pogl. 80, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: O Judi stoji zapisano: "Sagre{ih {to izdadoh krv nevinu." Mislite na ovo kad ste protiv svojih bli`njih, kad ho}ete da ih osu|ujete i sudite im! Onaj ko svog bli`njeg izdaje, osu|uje ili mu sudi, taj sam sebe predaje tami, koja ga onda, jer joj je to u interesu i ako joj je to mogu}e, tera u smrt, da bi za sebe na du`e vreme pridobila njegovu du{u. Iskazom "To je tvoja briga", otera{e Judu u smrt. Oni mu vi{e nisu dali mogu}nost da ono {to je u~inio objasni i popravi. Zato pazite na svoj govor i postupke! Jedna nepravda mo`e vrlo brzo da dovede do nesre}e. Uzrok nosi izaziva~ - ali i oni koji to odobravaju, koji imaju od toga koristi i tako je uve}avaju. Shvatite: U svakoj situaciji koja se odnosi na Mene i Moj `ivot kao Isusa, mo`ete prepoznati simboliku. Tako je sve ono {to se sa Mnom kao Isusom dogodilo, i {to je Meni u~injeno, simbol za mnoge. Stoji zapisano: "Jao onome koji primi posve}enje i onda padne u greh!" Onaj ko Zakone `ivota ~uje i prihvati, obavezuje se time da ih i ispunjava. U skladu s tim on prima posve}enje, blagoslov, da kao glasnik Bo`ji donese Zakone `ivota onim ljudima koji `ele da ih ~uju. Ako posve}enik ponovo padne u greh, onda on gre{i protiv Svetog Duha. Zavisno od intenziteta i opsega, svoju krivicu ~esto ne mo`e popraviti u jednom ciklusu. Jer onaj ko se svesno ogre{uje o Jevan|elje `ivota, taj razapinje Mene, Hrista u sebi - a tako i samoga sebe. Vi, ljudi svih generacija, zapamtite ovo: "Ono {to se de{ava `ivotinji, desi}e se i ljudskoj deci."

546

Ono {to ~ovek ~ini `ivotinjama, to ~ini samome sebi, jer @ivot, Bog, u svim je `ivotnim oblicima; Bog nije dao ljudima pravo da se stave iznad `ivotinje. On im je dao zapovest da ljube `ivot - svejedno u kojem se obliku o~ituje. Iskaz: "Tako govora{e Isus onima koji jo{ nisu bili ponovo ro|eni" treba da zna~i: Du{i i ~oveku je zapove|eno da postignu ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem. Ko tome te`i, primi}e Duh Ve~noga svesno u sebe i dava}e ljubav koju prima od Boga. Onaj ko uprkos boljem znanju ponovo gre{i, iznova razapinje Mene, Hrista.

547

81. POGLAVLJE Saslu{anje pred Pilatom Oni koji `ive u Istini, pravedni su u mi{ljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage poku{ale su da spre~e ~in Spasenja "Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom - Mo} prividnog hri{}anstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde Krst: znak Spasenja i vaskrsenja ili znak poraza (10-32)

1. Onda odvedo{e Isusa od Kajafe pred sudnicu, Pontiju Pilatu, namesniku. A be{e jutro i oni ne u|o{e u sudnicu, da se ne bi oskrnavili, kako bi mogli da svetkuju. 2. Zato Pilat izi|e k njima napolje i re~e: "Kakvu optu`bu iznosite protiv ovog ~oveka?" Oni odgovori{e: "Da nije zlo~inac ne bismo Ga predavali tebi. Mi imamo Zakon i po na{em zakonu On mora umreti; jer On ho}e da ukine navike i obi~aje koje nam je Mojsije zapovedio; pa, On samog Sebe smatra Sinom Bo`jim!" 3. Tada im Pilat re~e: "Uzmite Ga onda vi i po zakonu va{emu sudite Mu." Jer on je znao da mu Ga predado{e iz zavisti. 4. Na to mu reko{e Jevreji: "Zakon nam ne dozvoljava da nekoga na smrt osudimo." Tako se ispuni re~ Isusova koji re~e kakvom }e smr}u umreti. 5. I optu`ivahu Ga dalje govore}i: "Ovog ~oveka na|osmo gde podbunjuje narod i zabranjuje mu pla}ati caru danak, a o Sebi govori da je Hristos car." 6. Onda u|e Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i upita Ga: "Jesi li Ti car jevrejski?" Isus mu odgovori:"Govori{ li ti to sam od sebe ili ti drugi kaza{e o Meni?" 7. Pilat odgovori: "Zar sam ja Jevrejin? Narod tvoj i prvosve{tenici preda{e Te meni; {ta si u~inio?" Isus odgovori: "Carstvo Moje nije od ovoga sveta. Kad bi bilo Carstvo Moje od ovoga sveta, sledbenici Moji bi se borili da ne budem predan Jevrejima; ali Carstvo Moje nije odavde."

548

8. Tada upita Pilat: "Dakle, Ti si ipak car?" Isus odgovori: "Ti ka`e{ da Sam Ja car. Ja Sam ro|en i do{ao Sam na svet da svedo~im istinu. I svaki koji je od istine, slu{a glas Moj." 9. Re~e Mu Pilat: "[ta je istina?" Isus re~e: "Istina dolazi s Neba." Pilat re~e: "Onda istina nije na Zemlji." Re~e Isus Pilatu: "Veruj, istina je na Zemlji me|u onima koji je prihvate i poslu{aju. U istini su oni {to pravedno sude." (Pogl. 81, 1-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista, "Istina dolazi s Neba". Ona je dolazila na Zemlju preko svih Bogom ispunjenih proroka i preko Mene kao Isusa iz Nazareta, i ona dolazi preko Mene kao Hrista i preko svih koji `ive u istini. Istina osloba|a du{u i ~oveka. I oni koji te`e istini, poznaju Moj glas, istinu. Carstvo Bo`je, koje Sam Ja kao Isus iz Nazareta najavio i koje Sam hteo da podignem zajedno sa jevrejskim narodom, dolazi na Zemlju. Kao {to je ve} objavljeno, tako stoji u planu Bo`jem. Oni koji `ive u istini, donose pravednost Bo`ju i ukidaju osu|ivanje. Stoji zapisano: "U istini su oni {to pravedno sude (o ne~emu/nekome)". Re~ "sude" u ovo doba (1989) vi{e nema onaj smisao koji je imala pre mnogo generacija. Gledajte u re~i "sude" ovaj smisao: biti pravedan, veran i iskren. Jer oni koji `ive u Bogu bi}e pravedni u svom mi{ljenju, govorenju i ~injenju.

10. ^uv{i ovo, izi|e opet Jevrejima i re~e: "Ja ne nalazim krivice na Njemu." I kad Ga optu`ivahu prvosve{tenici i stare{ine, ni{ta im ne odgovori. 11. Tada Mu re~e Pilat: "Zar ne ~uje{ koliko toga iznose protiv Tebe?" 12. Ali On mu ne odgovori vi{e ni na jednu re~, tako da se namesnik ~u|a{e veoma. I on im opet re~e: "Ja nijedne krivice ne nalazim na ovome ~oveku."

549

13. Tada se oni jo{ vi{e ra`esti{e i povika{e: "On buni narod u~e}i po svoj zemlji jevrejskoj, od Galileje pa dovde." A Pilat ~uv{i ime Galileja, zapita je li ovaj ~ovek Galilejac. 14. I doznav{i da je On iz podru~ja Irodova, posla Ga Irodu koji i sam be{e u Jerusalimu onih dana. 15. A Irod videv{i Isusa, veoma se obradova; jer je odavno `eleo da Ga vidi po{to je mnogo slu{ao o Njemu i nada{e se da }e videti od Njega neko ~udo. 16. I ispitiva{e Ga mnogim re~ima, ali mu On ni{ta ne odgovori. Prvosve{tenici pak i pismoznanci behu tu blizu i `estoko Ga optu`ivahu, i mno{tvo la`nih svedoka usta protiv Njega okrivljuju}i Ga za mnogo {ta za {ta On ne zna{e. 17. A Irod sa svojim vojnicima vre|a{e Ga i ruga{e Mu se, i obukav{i Mu rasko{nu odoru, posla Ga natrag Pilatu. I u taj dan pomiri{e se Pilat i Irod, jer pre bejahu neprijatelji jedan drugome. 18. I Pilat u{av{i opet u sudnicu upita Isusa: "Odakle si Ti?" A Isus mu ne dade odgovora. Pilat Mu tad re~e: "Zar meni ne odgovara{? Ne zna{ li da imam vlast da Te raspnem i vlast imam da Te pustim?" 19. Re~e mu Isus: "Ne bi imao vlasti nikakve nada Mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji Me predade tebi ima ve}i greh." 20. Otada gleda{e Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govore}i: "Ako ovoga pusti{ nisi prijatelj carev. Svaki koji sebe carem ~ini, protiv je cara." 21. I Pilat sazva prvosve{tenike i stare{ine narodne. A kad sede na sudijsku stolicu, do|e poruka od `ene njegove: "Ne me{aj se ni u {ta u vezi sa ovim pravednikom, jer sam no}as u snu mnogo propatila zbog Njega." 22. I re~e im Pilat: "Dovedoste mi ovoga ~oveka kao nekoga ko pobunjuje narod, i eto, ja Ga pred svima vama ispitah i ne na|oh na Njemu nijedne krivice od onih za koje Ga vi optu`ujete. A ni Irod, kome Ga poslah, ne na|e na Njemu ni{ta {to bi zaslu`ivalo smrt.

550

23. A u vas je obi~aj da vam povodom Pashe jednoga oslobodim. Ho}ete li, dakle, da vam oslobodim cara jevrejskoga?" 24. Tada opet svi uglas povika{e: "Ne Ovoga, nego Varavu!" A Varava pak be{e razbojnik ba~en u tamnicu zbog nekakve pubune u gradu i zbog ubistva. 25. No Pilat htede da oslobodi Isusa i upita ih jo{ jednom: "Koga ho}ete od ove dvojice da vam pustim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?" A oni povika{e: "Varavu!" 26. A Pilat im re~e: "A {ta }u u~initi sa Isusom, o kome se govori da je Hristos" Tada svi povika{e: "Da se razapne!" 27. A namesnik upita: "A kakvo je zlo u~inio?" No oni vikahu sve glasnije: "Razapni Ga! Razapni Ga!" 28. Pilat im pristupi govore}i: "Evo, opet vam Ga dovodim i ka`em vam da ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ali oni opet povika{e: "Razapni Ga! Razapni Ga!" 29. A Pilat ih i po tre}i put upita: "Za{to? Kakvo je zlo u~inio? Ja na Njemu ne na|oh nikakvu smrtnu krivicu; umesto toga da}u da Ga izbi~uju i pusti}u Ga." 30. Ali oni vikahu i dalje na sav glas, zahtevaju}i da se On razapne. I nadja~a vika njihova i prvosve{tenika sve druge. 31. I kad vide Pilat da ni{ta ne poma`e i da nastade poprili~an mete`, uze vodu i oprav{i svoje ruke pred narodom, re~e: "Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika. To je va{a stvar!" 32. I odgovaraju}i sav narod povika: "Krv Njegova na nas nek padne i na decu na{u!" I Pilat naredi da se sve izvr{i kako oni zahtevahu. Onda im, po njihovoj volji, izru~i Isusa. (Pogl. 81, 10-32) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pilat je, shodno smislu, govorio: "Ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ja se nisam ogre{io ni o Bo`ji zakon ni o zakon ovoga sveta. Moje inkarnirano duhovno telo bilo je bez mrlje; dodu{e, omotano jednim delom krivice (duga) Davidovog roda i krivicom (dugom) jo{

551

nekih pojedinaca. To je ohrabrilo protivne snage da koriste sve mogu}nosti i iskoriste svako aktivno odgovaranje kod prvosve{tenika, pismoznanaca, stare{ina i naroda, kako bi Me optu`ile. Da Sam u~inio samo j e d a n greh, na primer, da Sam izgovorio samo jednu nezakonitu re~ ili da Sam na bilo koji na~in poku{ao da se branim, ~in Spasenja ne bi mogao da se izvr{i. ^in Spasenja nije mogla da osujeti delimi~na krivica onih koji su bili i jesu u nalogu Spasenja, a kojom Sam se sam omotao i koja je omogu}ila Moje hvatanje. Za takvo osuje}enje trebalo je da se sam Ja, Hrist ogre{im o Svoga Oca. I da bi to postigle, protivne snage su sve poku{ale. Svaki Jevrejin, koji je za to bio prijem~iv, od demonskih je snaga bio podstaknut da govori protiv Mene. Sve su optu`be bile izmi{ljene s ciljem da slome Pilata, ali pre svega Mene. Kod Pilata su uspeli. I on je, ~ak i ako je sprao krivicu sa svojih ruku, ipak pao u greh. Mene, Nevinoga, izru~io je iako je bio uveren u Moju nevinost. Pilat nije izdr`ao isku{enje, jer je izdao nare|enja protiv sopstvenog uverenja. Unutarnja spoznaja od male je koristi ukoliko ~ovek i ne ~ini ono {to je spoznao. U sva vremena - a tako i danas (1989) - podbunjuju narod oni koji veruju da treba da upravljaju Bo`jim zakonima. Oni, dodu{e, propovedaju re~ Bo`ju po slovu, ali je ne ostvaruju i ne ispunjavaju. Onaj ko ne `ivi ono {to objavljuje, taj neprestano `ivi u strahu od onoga ~emu pou~ava svoje bli`nje a sam ga ne ostvaruje. Takvi se ljudi, dakle, pla{e sopstvenog "sistema u~enja", jer ose}aju da se ono {to ne ostvaruju, okre}e protiv njih. Tako i danas jo{ izvr}u Zakon Bo`ji i primenjuju ga u svoju korist. Iz pismoznanaca, fariseja i stare{ina, kao i iz jevrejskog naroda vikalo je ono satansko. Protivne snage uticale su na sve one Jevreje koji su dopustili da budu zavedeni, da podbunjuju i la`no svedo~e protiv Mene. Protivnim snagama je u svim vremenima davana mogu}nost da se odmere sa Svetlom. Tako je bilo i pre gotovo dve hiljade godina. Tama je mogla da se odmeri sa Svetlom. Ona je mogla primeniti sve

552

mogu}nosti da spre~i ono {to je ve} bilo objavljeno u podru~jima ~i{}enja kao i u atmosferskom omota~u Zemlje: Spasenje preko Mene, Hrista Bo`jeg, koji je postao ~ovek i kao ~ovek se suprotstavio protivnim snagama, da bi one mogle da se odmere s ~ovekom Isusom - i tako sa Hristom Bo`jim, Savladarom Neba u zemljaskom telu. Proganjanje Isusa i Njegovo izru~ivanje ukazuju na slede}e: Onaj ko Mene sledi, trpe}e proganjanje kao i Ja, kao Isus iz Nazareta. On }e, kao i Ja, morati da podnese sramo}enje i patnju. Jer, onako kako su progonili Mene kao Isusa iz Nazareta, tako su gotovo dve hiljade godina uvek iznova progonili, klevetali, a i ubijali one ljude koji su Mene sledili. Proganjanje Mojih istinskih sledbenika odr`alo se sve do dana{njeg vremena (1989). I uvek iznova isti progone Mene u Mojima, jer Ja Sam, uprkos "Svr{eno je!", jo{ trn u srcu onih koji odr`avaju demonsku dr`avu i koji bi hteli da je pro{ire. U dana{nje vreme (1989) su to opet pismoznanci i njima poslu{ni u crkvenim i svetovnim vlastima. I oni neistinama hu{kaju narod protiv Isusovih sledbenika. Ipak, sve ide svome svr{etku. Ono {to se doga|alo gotovo dve hiljade godina, to povla~i sada svoje posledice slamaju}i se na onima koji su se dve hiljade godina pona{ali kao u Moje doba, u doba Isusa iz Nazareta. Oni se i danas boje da ne izgube svoj polo`aj i ugled. Ipak, njihova mo} postupno ide svome kraju - na njih se slamaju posledice njihovih sopstvenih uzroka. Polo`aj protivnih snaga sve je slabiji. Onda{nji pismoznanci, fariseji, svetovne i crkvene vlasti zovu poput utopljenika. Oni slute da nadolazi plima koja }e ih odneti sa sobom. Ono {to se tokom dve hiljade godina la`no izgradilo u Moje Ime, nestaje: jedna mo} koja se, dodu{e, nazivala i naziva se hri{}anskom, ali niti je bila niti jeste hri{}anska - mo} koja je na raznorazne na~ine zloupotrebljavala i zloupotrebljava Moje Ime, Hrist.

Novo se doba budi i nastaje iz ru{evina pro{losti. Svojim nesebi~nim radom, opusto{enu }e Zemlju Moji ponovo dovesti do procvata. Ono {to se ve} gradi sada u dobu preokreta i {to se bude izvr{ilo na Zemlji nakon kraja gre{enja, jeste Novi Izrael - u -

553

njegovom sredi{tu Novi Jerusalim, zavetni grad sa svojim zajednicama u Carstvu Mira Isusa Hrista. Shvatite: iskaz "Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo, zato onaj koji Me predade tebi ima ve}i greh", zna~i: Tama ima mo} samo nad onim ljudima koji su Svetlost Ve~noga zatamnili i dr`e je zatamnjenom. Moj ve~ni Otac dozvolio je da Me uhvate jer Sam se Ja zauzeo za Davidov rod i za druge i trpeo za mnoge Jevreje koji su `eleli da imaju jednog cara ovoga sveta. Kona~no, ovo se dogodilo i radi svih du{a i ljudi koji su se ogre{ili i koji se ogre{uju o Zakon `ivota: Pravednik je trpeo zbog nepravde i otrpeo da Mu se dogodi ono {to On sam nije prouzrokovao. Snage Neba nisu Mi priticale u pomo} u onoj meri u kojoj je to moglo da bude da Davidov rod i ostali nisu usled svojih grehova spavali i da Me je jevrejski narod prihvatio kao svog Mesiju i graditelja Bo`jeg carstva na Zemlji. Ja bih tada bio njihov car - ali ne car ovoga sveta ve} Carstva Bo`jeg na Zemlji, car jednog sveta u kome bi se ispunjavali Zakoni Bo`ji. "Ne ovoga, nego Varavu!" zna~i: slepci i demoni dr`e slepe slepima. Oni samo mogu duhovno slepe jo{ vi{e zaslepeti i pobuniti tako da oni zaslepljeno vi~u i besne i tra`e pravednoga umesto nepravednoga. Oni su vikali: "Razapni Ga! Razapni Ga!" "Razapni Ga! Razapni Ga!" vi~e samo onaj koji i sam jo{ visi na krstu svog greha. Onaj koji je, grehom, sam sebe razapeo, gleda samo o~ima greha i `eli sve da vidi tamo gde i sam jeste - na krstu greha. Krst je bio podignut s telom Hristovim, no telo je bilo skinuto s krsta, a Vaskrsli se ukazao i objavio. To zna~i da Sam Ja, Hrist, vaskrsli @ivot u svim du{ama i ljudima. Istinski hri{}anin vidi krst bez Raspetoga, kao znak Spasenja i kao Uskrsnu}e u Bogu. Krst bez tela simbolizuje i put od Zemlje do Neba, do srca Bo`jeg. Na krst sa Raspetim gleda samo o n a j ~ovek koji svoje "ja" jo{ nije razapeo i koji `eli da zadr`i svoje ljudsko.

554

Krst s telom stvorili su demoni. Oni tako `ele da simbolizuju Moj poraz. Ali, krst i Raspeti postali su i jesu n j i h o v krst i njihov poraz. Istinski hri{}anin se}a se Mog uskrsnu}a, jer je on vaskrsao u Meni i kroz Mene. Moju smrt kao Isusa `ali samo onaj koji jo{ nije svesno vaskrsao u Meni, Hristu, dakle onaj ko `ivi u grehu i uvek iznova poziva: "Razapni Ga! Razapni Ga!" Zato, krst s telom podi`u samo oni ljudi koji jo{ po{tuju svoje grehe i cene svoje nisko "ja". Na Raspetoga, a ne na Vaskrsloga, misli ~ovek koji ljubi svoj greh i ovaj gre{ni svet, jer jo{ ni sam nije vaskrsao u Meni. "Krv Njegova na nas nek padne i na decu na{u!" zna~i: Svaki uzrok u sebi ve} nosi i svoju posledicu. Svako ko stvara uzroke, sam mora snositi posledicu. Ko dakle seje, `e}e svoju `etvu - u ovom ili u nekom drugom otelovljenju. Tako, kao deca, na Zemlju dolaze uvek jedni te isti, sve dok ne okaju ono {to su prouzrokovali.

555

82. POGLAVLJE Razapinjanje Isusa na krst Isus je izdr`ao sve napade i postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadr`ao svoj polo`aj (3-4). Za~e}e i ra|anje u grehu ili u nesebi~noj ljubavi (5-7). ^ovek sam odre|uje kakvo }e ruho nositi njegova du{a u onostranom (8-13). Skru{eni gre{nik (14-16). Prividni trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca. - U Nebo mo`e u}i samo ~isto duhovno telo (17-19). "Bo`e Moj, Bo`e Moj, za{to si Me ostavio." (20). Zakon ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji nikakvo pravo na smrtnu osudu niti na ubijanje (28)

1. Tada im on pusti Varavu. I nakon {to dade da Isusa izbi~uju, predade im ga da se razapne. Onda Ga vojnici namesnikovi uvedo{e u sudnicu i skupi{e oko Njega ~etu vojnika. 2. I oni svukav{i Ga obuko{e Mu purpurni ogrta~. I ispleto{e venac od trnja i metnu{e Mu ga na glavu, i doda{e Mu trsku kao `ezlo u desnicu, klanjaju}i se pred Njim i rugahu Mu se, govore}i: "Zdravo, care jevrejski!" (Pogl. 82, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Demoni su upotrebili sva sredstva koja su im bila na raspolaganju da Me isku{aju, kako bih posumnjao u Svoju Misiju. Jer je svaka sumnja u Boga greh. Ja nisam sumnjao, niti sam gre{io i tako je moglo biti izgovoreno ono "Svr{eno je", kako bi delimi~na snaga iz Prasnage, jedan deo Mog duhovnog nasle|a, mogla u vidu iskri da se ulije u du{e. Na greh Me nisu mogli navesti ni ismejavanje ni ruganje s purpurnim ruhom i trnovim vencem i `ezlom od trske. Ja Sam ostao u Ve~nome, u kome Ja Jesam, Hrist. Niko ne dolazi Ocu u Nebo osim preko Mene, Sina Bo`jeg i Savladara Neba koji je postao Spasitelj svih du{a i ljudi.

556

Da su jevrejski narod i rod Davidov bili uz Mene, onda ne bi bilo potrebno da pretrpim smrt raspinjanjem na krst. Ja bih pred njihovim o~ima uzi{ao u Nebo, a Nebo bi ostalo me|u Mojim narodom, da su ljudi ostvarivali nebeske Zakone - i Ja bih im ponovo do{ao kao vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji. Shvatite: Onaj ko o Zakonu `ivota samo slu{a ali ga ne ostvaruje, ostaje onakav kakav je i bi}e zloupotrebljen od onoga koji misli da vlada svetom: od satane ~ula, od protivnih snaga. Ja Sam ostao u Ve~nom Ocu, a u Duhu Sam izvr{io Delo Spasenja koje je bilo zaklju~eno u Nebu: preko dela ljubavi dovesti sve du{e i ljude njihovom Domu.

3. Tako Isus izi|e napolje nose}i trnovi venac i purpurni ogrta~. Re~e im Pilat: "Pogledajte ovog ~oveka!" 4. I videv{i Ga onakvog, prvosve{tenici i stare{ine narodne povika{e: "Raspni Ga! Raspni Ga!" Pilat im re~e: "Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice." (Pogl. 82, 3-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iako je Pilat, shodno smislu, izrekao slede}e re~i: "Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice", on se ipak ogre{io. Pilat je mogao da primeni svoju unutarnju spoznaju i svoj spoljni polo`aj i tako da osvesti neke od Jevreja. Imajte na umu ovo: nije mogu}e ~itav jedan narod odjednom pokrenuti da se preobrati. Svaki pojedinac je deo nekog naroda i va`an je za taj narod. Da je Pilat tako razmi{ljao i shodno tome postupio, onda bi bio za Mene, Hrista. Ovako, on se ipak postavio protiv Mene. Pilat je pokazao svoju slabost. On se bojao naroda jer je `eleo da zadr`i svoj polo`aj u svetu. I Pilatovo je pona{anje bilo i jeste simbol za mnoge. Onaj ko je okrenut svetu, zavisi od mase da li }e u ovom svetu odr`ati svoju mo} i polo`aj. Zato i `rtvuje svog bli`njeg, ne bi li tako sa~uvao svoj ugled i zadr`ao svoju spoljnu mo}.

557

5. A oni Ga pljuvahu i uze{e {tap i udarahu Ga njime po glavi. I kad Mu se naruga{e, skinu{e Mu ogrta~ i obukav{i Mu Njegove sopstvene haljine odvedo{e Ga da Ga razapnu. 6. I dok su Ga vodili, zaustavi{e ~oveka jednog, Simona Kirinejca, koji se upravo penja{e putem. I natera{e ga da pomogne Isusu da nosi krst. A za Njim i|a{e veliko mno{tvo naroda, i mnoge `ene plakahu i naricahu za Njim. 7. A Isus obazrev{i se na njih re~e: "K}eri jerusalimske, ne pla~ite za Mnom, ve} za sobom i za decom svojom. Jer evo, dolaze dani u koje }e se govoriti: Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama koje ne doji{e! (Pogl. 82, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Pljuju i udaraju svoje bli`nje samo oni ljudi koji su i sami popljuvani i izudarani od svojih grehova. Tako Sam Ja kao Isus bio simbol za mnoge. A simbol za mnoge bio je i Simon, koji Mi je pomagao da nosim Svoj krst. Mnogi jednostavni ljudi koji svoja srca sa~uvaju slobodnim od besmislica, sjaja i rasko{i ovoga sveta, bi}e istinski, nesebi~ni pomaga~i u vinogradu Gospodnjem. Oni }e mnogim ljudima pomo}i da nose svoj krst. Moj `ivot kao Isusa iz Nazareta bi}e simbol za sve ljude sve dok u svakom ne bude probu|en duhovni `ivot, `ivot u Meni. A Moje }e re~i va`iti u svetu sve dok Svetlost sveta ne pro`me sve du{e i ljude. I sve dok jo{ mnogi ljudi budu dopu{tali da njima vlada tama, oni sami }e uvek iznova zavoditi one koji su poput trske koja se povija na vetru, koji se ~as okre}u Duhu Bo`jem a onda opet svetu. Mnogi od njih uvek iznova stvaraju nove uzroke i tako }e uvek iznova i ra|ati decu sa istim ili sli~nim uzrocima. Zna~enje re~i "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama koje ne doji{e!" jeste slede}e: Svi koji su poput trske koja se povija na vetru i iznova za~inju ili ra|aju iste ili sli~ne kakvi su oni sami, treba da tuguju nad samima sobom. Jer isto stalno privla~i isto.

558

U tim re~ima je zakon privla~enja i poni{tavanja uzroka koji roditelje i decu vezuju jedne za druge, a koje oni zajedni~ki imaju da otplate i o~iste. Re~i: "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama koje ne doji{e!" kazuju tako|e: Ko za~inje ili zanosi u grehu i razvratu, ra|a opet isto ili sli~no, i taj gre{nik }e i morati da pati zbog tog greha. Ovo se naro~ito odnosi na one dane u kojima }e se doga|ati ono {to Sam objavio: Materijalni svet propada. Jao onima koji `ive u grehu. Dodu{e, ne treba svaku tzv. neplodnost povezivati s krivicom kao uzrokom. Ljudi Svetlosti ra|aju svetlu du{u onda kad do|e vreme da ona si|e na Zemlju. Shvatite: Bla`eni su oni koji su ra|ali ili ra|aju svetle du{e; jer oni nisu za~injali niti za~inju u grehu, po`udi i strasti, i nisu ra|ali niti ra|aju u grehu. Oni su za~injali i za~inju u nesebi~noj ljubavi i ra|aju u nesebi~noj ljubavi; onda }e i takve grudi davati nesebi~an `ivot.

8. Tada }e po~eti govoriti planinama: Padnite na nas!, i bregovima: Pokrijte nas! Jer ako se ovako ~ini sa zelenim drvetom, {ta }e biti sa suhim?" 9. Vo|ahu pak i dvojicu razbojnika, da ih pogube zajedno sa Njim. I kad do|o{e na mesto koje se zove Kalvarija i Golgota, {to zna~i "mesto lobanja", razape{e Ga; a tako i razbojnike, jednog Njemu zdesna, a drugog sleva. 10. A be{e tre}i sat kad Ga razape{e, i dado{e Mu da pije ocat pome{an sa `u~i. I okusiv{i, ne htede da pije. I re~e Isus: "O~e, oprosti im jer ne znaju {ta ~ine!" 11. Vojnici pak, kada razape{e Isusa, uze{e haljine Njegove i razdeli{e na ~etiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu. A dolama ne be{e {ivena, izatkana izjedna. Zato oni reko{e me|u sobom: "Da je ne cepamo, nego bacimo kocku za nju kome }e pripasti."

559

12. A ovo se dogodilo da se ispuni Pismo koje ka`e: "Razdeli{e haljine Moje me|u sobom, a za dolamu Moju baci{e kocku." Vojnici, dakle, tako u~ini{e. I poseda{e onde i dr`ahu stra`u. 13. A nad Njim u~vrsti{e i jedan natpis napisan slovima jelinskim, latinskim i jevrejskim: "Ovo je car jevrejski." (Pogl. 82, 813) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Oni su me|u sobom razdelili Moje haljine i za njih bacili kocku. Ljudska pohlepa ne zaustavlja se kod ljudi ni pred haljinama na smrt posu|enoga. Pohlepno "ja", gladno posedovanja, ne po{tuje ni{ta i nikoga, ~ak ni samo sebe. A ~ovek sa svim svojim imanjem i dobrima, koje je na po{ten ili nepo{ten na~in prisvojio, ne mo`e u}i u Carstvo nebesko. On }e morati da preda i poslednju svoju haljinu. Du{a, pak, odlazi u onostrani `ivot - u haljinama svog greha ili vrline. Ni du{a ni ~ovek ne mogu to spre~iti. Ono {to je ~ovek sejao, to du{a nosi. Ona to ne mo`e da sakrije, a ni da odlo`i - osim putem opra{tanja, moljenja za opro{tenje i popravljanjem i tako {to iste grehe vi{e ne ~i- ni. Samo joj se tada mo`e oduzeti haljina greha. Kakvu haljinu ti kao du{a nosi{ ili `eli{ da odlo`i{, ne zavisi ni od kakvog `reba, ve} to odre|uje{ ti sam - zavisno od toga kako se odnosi{ prema Bo`jem Zakonu. Re~i: "Ovo je car jevrejski" bile su izre~ene kao poruga, ali je Pilat naslu}ivao da one zna~e vi{e: Ovo je car, vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji, Novog Izraela i Novog Jerusalima.

14. Ovaj natpis pro~ita{e i mnogi Jevreji; jer mesto gde raspe{e Isusa be{e blizu grada. Onda prvosve{tenici jevrejski reko{e Pilatu: "Ne pi{i 'car jevrejski', nego da On re~e: 'Ja Sam car jevrejski'." Pilat odgovori: "[to napisah, napisah." 15. A jedan od obe{enih razbojnika ruga{e Mu se, govore}i: "Ako si Ti Hristos, pomozi onda i Sebi i nama!" A onaj drugi ga prekori govore}i: "Zar se ti, koji si i sam ovako osu|en, ne boji{

560

Boga? A mi smo s pravom osu|eni, jer primamo pravednu platu za svoja dela; a Ovaj nikakve nepravde ne u~ini." 16. I on re~e Isusu: "Gospode, seti me se kad do|e{ u Carstvo Svoje" I re~e mu Isus: "Zaista ti ka`em: jo{ danas bi}e{ sa Mnom u raju." (Pogl. 82, 14-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i koje Sam, kao Isus iz Nazareta, shodno smislu, rekao pokajanome gre{niku: "Zaista ti ka`em: jo{ danas bi}e{ sa Mnom u raju", bile su re~i opro{tenja. On je u{ao u vi{a podru~ja @ivota, u kojima nije morao da trpi ni bol ni patnju, jer je spoznao samoga sebe, pokajao se i izmirio svoje, i tako bio prihva}en u Meni, Hristu. On je, naime, bio ukrao za svoju porodicu koja je gladovala. Onaj drugi bio je ubica i primio je svoju platu.

17. A koji prola`ahu pokraj krsta, rugahu Mu se i vrte}i glavama govorahu: "Ti htede hram da razori{ i za tri dana da ga opet sagradi{. Pomozi sada sam Sebi! Ako si Sin Bo`ji, si|i s krsta!" 18. A tako i prvosve{tenici s pismoznancima i stare{inama rugaju}i Mu se govorahu: "On pomo`e jednom jagnjetu, a Sebi samom ne mo`e. Ako je car Izrailjev, neka si|e sad s krsta pa }emo Mu poverovati. Uzdao se u Boga, neka Ga sad On izbavi ako Ga ho}e, jer govora{e: Ja Sam Sin Bo`ji." 19. A tako govorahu i lihvari i trgovci `ivotinjama: "Ti si iz hrama isterao trgovce volovima, ovcama i golubovima, a sad Si i sam ovca `rtvovana." (Pogl. 82, 17-19) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Sve ovo Sam propatio da bi Spasenje moglo da do|e svim du{ama i ljudima - i u podru~ja ~i{}enja i u ovaj svet. Tama je oklevetala, ismejala i usmrtila Moje zemaljsko telo; ali ona time nije postigla ono {to je htela, naime: da Me preko sumnje u Boga odvoji od Njega. Ja Sam ostao u Svome Ocu, a Otac je ostao u Meni.

561

Tako Sam Ja proslavio Oca u Sebi. I tako je slava O~eva do{la u ovaj svet kao svetlost Spasenja kroz Mene, Hrista. I niko ne mo`e ugasiti ovu Svetlost sveta. Ona se urodila u sve du{e i ljude - ~ak i u najmra~nijeg demona. Svejedno, priznao on to ili ne, i on je od Mene primio svetlost Spasenja. I tako }e i on biti oslobo|en od svojih grehova. Ja Sam si{ao s krsta, ali ne Svojim zemaljskim telom. Zemaljsko telo ne mo`e u}i u Nebo; to mo`e samo ~isto duhovno telo. Onaj, me|utim, ko zemaljsko telo vidi kao meru svega, taj `eli da zadr`i fizi~ko telo. I po{to `ivi u grehu, on }e kroz greh i u grehu i odlo`iti svoje fizi~ko telo. To mo`e biti povezano s mnogo patnje, jer on svoj greh `eli da zadr`i. Greh se vezuje za fizi~ko telo, te tako i za ovaj svet. Isto ili sli~no kao i Ja mora}e propatiti svi oni koji Mene slede sve do svr{etka ovog gre{nog sveta. Za njih va`i: Kako su Mene progonili, tako }e i vas progoniti. Kako su Mene klevetali i ismejavali, tako }e i vas klevetati i rugati vam se. Kako su o Meni r|avo govorili, tako }e i o vama govoriti r|avo. Kako su Mene ubili, tako }e i mnoge od vas ubiti ili mu~iti - bilo re~ima ili delima, ili oboma.

20. A od {estoga do devetoga ~asa bi tama po svoj zemlji. A neki koji stajahu naokolo, zapali{e svoje baklje, jer tama be{e veoma velika. A oko {estoga ~asa povika Isus iz sveg glasa: "Eli, Eli, lama savahtani?", {to zna~i: "Bo`e Moj, Bo`e Moj, za{to Si Me ostavio?" (Pogl. 82, 20) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima: "Bo`e Moj, Bo`e Moj, za{to Si Me ostavio?" vapilo je srce Isusovo. Sa krsta Sam gledao mnoge narode - nebrojene ljude ~ije su du{e uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho i vekovima lutale u tami. Oni su izgubili Unutarnji put. I u svom neznanju, u svojoj patnji, bolesti i usamljenosti dozivali su Boga. Me|utim, oni su mislili samo na svoje materijalno telo, a ne na svoje du{e. Njih su oni ostavili da zakr`ljaju.

562

Tako je Moj zov s krsta bio zov mnogih generacija koje su verovale i veruju da su izgubljene. Moja patnja i umiranje bili su simbol za patnju i umiranje ljudi. Moje re~i: "Bo`e Moj, Bo`e Moj, za{to Si Me ostavio?" jesu re~i ljudi svih naroda i generacija koji su u svom neverovanju optu`ivali i optu`uju Boga za svoje grehe. Ja ove re~i nisam izgovorio zbog Sebe, ve} kao simbol za mnoge. I danas su jo{ Moje re~i na krstu simbol za mnoge ljude. I danas jo{ oni zovu u svojoj spolja{njoj patnji: "Bo`je Moj, Bo`e Moj, za{to Si Me ostavio?" Oni ni danas jo{ (1989) ne shvataju da spasenje, pomo} i ozdravljenje dolaze jedino iznutra. Jo{ i danas mnogi se bore samo za svoj zemaljski `ivot, jer im je njihovo pravo bi}e jo{ strano. Tako je Moj zov na krstu bio zov onih koji su verovali i jo{ veruju da su izgubljeni. Njihov }e zov biti usli{en - onda kad svoje srce otvore za Boga i kad svojim ~ulima ne budu vi{e gr~evito vezani za svoj zemaljski `ivot. Tada }e biti usli{eni, jer su prona{li Put ka srcu Bo`jem. Ute{itelj i Spasitelj, Hrist Bo`ji, Ja koji Jesam Put, Istina i @ivot, doneo Sam i donosim ponovo u ovaj svet Put ljubavi koji vodi ka srcu Bo`jem. Onako kako se Otac u Meni, Isusu, proslavio i kako se proslavlja u Meni, Hristu, tako }u se i Ja proslaviti u onima koji istinski dozivaju Boga, jer }e oni prona}i ono za ~ime ~ezne njihovo srce: Boga, Ljubav i @ivot, svoje istinsko bi}e.

21. A neki od onih {to stajahu onde, ~uv{i to reko{e: "Ovaj ~ovek zove Iliju", a drugi reko{e: "On zove sunce." A ostali govorahu: "Hajde da ostanemo i vidimo ho}e li do}i Ilija da Ga izbavi." 22. A stojahu kod krsta Isusova mati Njegova i sestra matere Njegove, Marija, `ena Kleopova, i Marija Magdalena. 23. A Isus videv{i mater Svoju i u~enika kog ljublja{e gde stoje u blizini, re~e materi Svojoj: "@eno, eto ti sina!" A u~eniku onome re~e: "Eto ti majke!" I od onog ~asa uze je u~enik k sebi u ku}u. (Pogl. 82, 21-23)

563

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i upu}ene Mariji, shodno smislu: "@eno, eto ti sina!", a u~eniku: "Eto ti majke!", simbolizuju Zakon nesebi~ne ljubavi i jedinstva. Ove re~i razumeli su oni kojima su bile upu}ene. U~enik je ispunio Zakon ljubavi i jedinstva i uzeo je Mariju k sebi. Jedna zapovest iz Bo`jeg Zakona glasi: Jedan za sve - Hrist; i svi za Jednoga - Hrista; svako za svakoga - u dobrim mislima i ispravnoj ljubavi i brizi. Onaj ko se pridr`ava Zakona ljubavi i jedinstva, tu je za bli`njega. On ne samo da ga prima u svoje srce, ve} i u svoju ku}u, ako je ovome pomo} stvarno potrebna. Onaj ko se pridr`ava Zakona ljubavi i jedinstva, i sam prebivaju}i u ku}i Bo`joj, u Bo`jem srcu, taj }e i ljude koji su voljni voditi do Bo`je ljubavi i jedinstva.

24. I zna|a{e tad Isus da se sve ve} svr{ilo i da se ispuni Pismo. I On re~e: "@edan Sam!" I oni namo~i{e sun|er u sudu punom octa i nataknuv{i ga na stabljiku isopovu prineso{e Mu ga ustima. 25. A Isus povika iz sveg glasa: "O~e, u ruke Tvoje predajem Duh Svoj!" 26. I po{to Isus okusi ocat, uzviknu glasno: "Svr{eno je!" I preklopiv{i glavu Svoju, predade Duh Svoj. A be{e deveti ~as! 27. I gle, grmelo je i sevalo silno, a pregradni zid sveti{ta pred kojim staja{e zavesa, pade i na dvoje se razlomi. I zatrese se Zemlja i pucahu stene. (Pogl. 82, 24-27) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovaj zemljotres ne simbolizuje samo slobodu du{a, ve} pre svega Snagu, @ivot, koje su primile sve du{e, svejedno da li su bile otelovljene ili neotelovljene:

564

To je bila Delimi~na snaga Prasnage, Hristova snaga koja se razdelila u iskre i ulila se u sve du{e - tako|e i u du{e demona. Zbog sna`nog kosmi~kog zra~enja neki su ljudi bili prolazno vidoviti i videli su du{e koje su preko te snage Spasenja u{le u vi{a podru~ja Unutarnjeg `ivota; jer su ove du{e bile postigle unutarnju zrelost za vi{e stupnjeve `ivota i prepune ~e`nje ~ekale na snagu Spasenja, na Spasiteljsku iskru, koja im je pokazala i koja im pokazuje Put ka srcu Ve~noga.

28. A kapetan i koji s njim ~uvahu Isusa, videv{i da se zemlja trese i {ta sve bi, upla{i{e se veoma i reko{e: "Zaista, Ovaj be{e Sin Bo`ji." (Pogl. 82, 28) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji zapisano: "Upla{i{e se veoma i reko{e: 'Zaista, Ovaj be{e Sin Bo`ji'." Kada spoznaje uteraju ljudima strah, onda bi oni trebalo da ispitaju svoju savest: koliko su ve} puta po~inili dela koja sada spoznaju kao nezakonita? Strah i spoznaja bili su, kona~no, gri`a savesti; oni su tzv. kapetana i one koji su bili uz njega i ~uvali Isusa, hteli da upozore i ka`u im, da kao {to ~ovek sam ne sme da ubija, tako ne sme ni da bude sukrivac u smrti svog bli`njeg, na primer izdaju}i naredbu da se usmrti neki ~ovek. Jer, ko ima pravo da nekoga osudi na smrt, ili da ga ubije? Bog, Ve~ni, ni{ta sli~no nije zapovedio. Naprotiv, On, veliki Svejedan, koji je Zakon `ivota, zapovedio je ljudima: "Ne ubij!", jer On je @ivot, a ne smrt. Takozvana smrt je odvajanje zemaljskog tela, koje poti~e od zemlje i zemlji se opet vra}a. To je zakoniti proces, uslovljen otelovljenjem du{e, i protica}e shodno ~ovekovom razmi{ljanju i `ivljenju i stanju njegove du{e. Bog je `ivot. Zato ~ovek nema prava da usmrti zemaljsko telo svog bli`njeg ili da naredi njegovu smrt. Onaj ko svesno ubija ili

565

svesno nare|uje ubijanje, mora}e, po Zakonu setve i `etve, da pretrpi i propati ono {to je prouzrokovao svojim `ivotom udaljenim do Boga.

29. A onde bejahu i mnoge `ene koje su Ga pratile od Galileje i slu`ile Ga. Me|u njima behu Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejeve dece, i one plakahu i naricahu govore}i: "Svetlost sveta sakri se pred na{im o~ima. Gospod na{e ljubavi raspet je!" 30. A kako be{e uo~i sabata, zamoli{e Jevreji Pilata da se prebiju noge mrtvacima i da ih skinu, da ne bi na krstu ostali preko sabata (jer be{e sabat Pashe). 31. Onda do|o{e vojnici i prebi{e noge obojici koji s Njime behu raspeti. A kad do|o{e do Isusa i vide{e da je ve} umro, ne prebi{e Mu noge, nego Mu jedan od vojnika probode srce kopljem, i odmah iz njega pote~e krv i voda. 32. A onaj koji je to video, posvedo~i i istinito je svedo~anstvo njegovo. I on zna da istinu govori, da i vi verujete. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: Vi Mu ne smete polomiti noge, i: Vide}e Onoga koga probodo{e. (Pogl. 82, 29-32)

566

83. POGLAVLJE Isusov Pogreb O sahranjivanju mrtvih (1-3) Po{tovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10)

1. I kad ve} bi ve~e, do|e Josif iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Bo`je ~eka{e. I skupiv{i hrabrost, u|e Pilatu i izmoli telo Isusovo. (Be{e to dobar i pravedan ~ovek, koji se nije slo`io sa zaklju~kom Saveta.) 2. A Pilat se za~udi {to je On ve} mrtav, te dozva kapetana i upita ga je li Isus ve} odavno umro. I doznav{i to od kapetana, prepusti telo Josifu. I ovaj otide te skide s krsta Isusovo telo. 3. Utom pak do|e i Nikodim, koji je ranije no}u dolazio Isusu. I on donese pome{ane smirne i aloja oko sto litara. Onda uze{e Isusovo telo i umota{e Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao {to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju. (Pogl. 83, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji zapisano: "Onda uze{e Isusovo telo i umota{e Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao {to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju." Bio je to jevrejski pogrebni obi~aj - obi~aj, dakle, a ne zapovest. Zato Ja, Hrist, ka`em: Ukoliko vam va{ postoje}i zemaljski zakon to dopu{ta, onda umotavajte mrtva zemaljska tela u platno i predajite ih zemlji; ili, ukoliko spoznate da du{a umrloga `ivi u Bogu, jer je ~ovek vodio pravedan i Bogom ispunjen `ivot, onda, nekoliko dana po odvajanju du{e - predajte prolazno telo vatri. Tako se zemlji br`e mogu predati supstance od kojih se ~ovek sastoji.

4. A na onom mestu gde On bi raspet, be{e vrt, i u vrtu grob nov, u kojem jo{ niko ne be{e sahranjen. I oni onde polo`i{e Isusa, a to kad Ga sahrani{e be{e na po~etku druge sedmice zbog jevrejskog Dana pripreme, jer grob be{e blizu.

567

5. A Marija Magdalena i druga Marija i Marija majka Josifova razgledahu grob u koji On be{e polo`en. 6. A sle|ahu ih i `ene koje bejahu do{le sa Njim iz Galileje, nose}i svetiljke u rukama; i one razgledahu grob i kako je polo`eno telo Njegovo, i stado{e plakati i naricati. 7. Pa se vrati{e i pripremi{e me{avinu mirisnog bilja i masti, ~ekaju}i na svr{etak sabata. 8. Sutradan, nakon Dana pripreme, do|o{e Pilatu prvosve{tenici i fariseji, govore}i: "Gospodaru, setismo se da ova varalica kaza jo{ za `ivota: 'Posle tri dana vaskrsnu}u!' 9. Naredi, zato, da se osigura grob, dok tre}i dan ne pro|e, da ne do|u u~enici Njegovi no}u i ne ukradu Ga, i da ne ka`u onda narodu: 'Vaskrsao je iz mrtvih', pa }e potonja prevara biti gora od prve." 10. Re~e im Pilat: "Evo vam stra`a, pa idite i osigurajte ga kako znate." otido{e i osigura{e grob zape~ativ{i kamen i postaviv{i stra`u ispred njega, dok ne pro|u tri dana. (Pogl. 83, 4-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Spoznajte: Va{i zemaljski obi~aji pokazuju vam gde ste. Za{to bdijete nad va{im mrtvima? Mo`da }ete re}i: Da umrlome odamo po~ast. Ja, Hrist, pitam vas: Kome ho}ete da odajete po~ast? U ~iju ~ast? Ako ~ovek nije ukazivao niti ukazuje ~ast Bogu, onda je on usmeren samo na po{tovanje ljudi i sve }e ulo`iti u to da i sam bude po{tovan, za `ivota ili posle smrti. Kad ljudi ukazuju ~ast ljudima, onda ne ukazuju ~ast Bogu koji zna sve, koji je `ivot du{e. Ko nad mrtvim bdije iz brige da ne bude ukradeno zemaljsko ruho du{e, kao {to se dogodilo stra`i na Isusovom grobu, taj je svestan svog vlastitog zlodela pa tako i svog greha.

568

84. POGLAVLJE Uskrsnu}e Isusovo An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na du{a bli`a je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i duhovnog tela (9). Preobra`aj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13).

1. A po{to minu sabat, u sam osvit prvog dana nedelje po|e Marija Magdalena ka grobu Isusovom, nose}i za~ine koje be{e pripremila, a i|ahu s njome i druge `ene. 2. I dok su tako i{le, govorahu me|u sobom: "Ko }e nam odma}i kamen sa ulaza u grob?" Jer kamen be{e veliki. A kad do|o{e tamo, vide{e da je kamen ve} odmaknut. 3. I gle, zemlja se zatrese veoma. I an|eo Gospodnji si|e s Neba, odmaknu kamen s ulaza i sede na nj. Lice njegovo be{e kao munja, a haljina njegova bela kao sneg. A stra`ari se toliko prepado{e da popada{e po zemlji kao mrtvi. 4. A an|eo re~e `enama: "Ne bojte se! Znam, vi tra`ite Isusa koga razape{e. Nije ovde; jer vaskrse, kao {to je kazao. 5. Hodite da vidite mesto gde je le`ao Gospod! I idite brzo te recite u~enicima Njegovim da On vaskrse iz mrtvih. I evo, On }e pred vama oti}i u Galileju, i tamo }ete Ga videti; eto, kazah vam." (Pogl. 84, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stra`ari nisu videli an|ela. Zemljotres je delovao na njihovu ne~istu savest, a strah je kratkotrajno delovao na krvotok u njihovim telima, te su zato nemo}ni popadali na tle. Shvatite: An|ela Gospodnjeg - jednog od mnogih koji su bili uz Mene kao Isusa - mogle su videti samo one `ene koje su ostvarivanjem Zakona ljubavi postigle da im du{e postanu svetle; njihovo se unutarnje uho otvorilo i one su razumele govor ljubavi. I ove su `ene

569

svojim bli`njima saop{tile ono {to su videle. A oni koji su u ovo poverovali, po~eli su to i da slede. Onaj ko `ivi u Bogu, `ivi u Zakonu ljubavi i slobode te tako po{tuje i slobodnu volju. Zato je an|eo, po{tuju}i slobodnu volju ljudi, i rekao, shodno smislu; "Ako ho}ete, pogledajte unutar groba gde je le`alo zemaljsko telo Gospoda, i ako ho}ete idite i ka`ite Njegovim u~enicima da Gospod ne zna za smrt. Sin Ve~noga je uskrsnuo i ako ostanete u veri i obo`avanju Svetoga, On }e vas susresti na putu kojim budete i{li."

6. I one u{av{i unutra, ne na|o{e telo Isusovo. Onda otr~a{e i do|o{e Simonu Petru i drugom u~eniku koga ljublja{e Isus, i reko{e im: "Oni uze{e Gospoda iz groba i ne znamo gde Ga polo`i{e." (Pogl. 84, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...koga ljublja{e Isus" zna~i: koji Mu je svojim `ivotom i mi{lju bio najbli`i. Bog svu Svoju decu jednako ljubi - ipak, onda kad dete o~isti svoju du{u i svoj `ivot posveti Njemu, ono Mu postaje bli`e. Ko Boga vidi kao sredi{te svog zemaljskog `ivota i `ivi predaju}i se Bogu, njegova }e du{a biti sve ~i{}a. Pro~i{}ena du{a }e tako prona}i duboku, unutarnju komunikaciju s Bogom, svojim Ocem. Sli~no je bilo i sa pomenutim u~enikom, o kome ovde stoji zapisano. On je bio bli`i Bogu jer je njegova du{a njegovim neprestanim predavanjem Bogu, Ve~nome, bila svetlija i sna`nija. Povezanost izme|u Ve~noga i neke svetle du{e istovremeno stvara unutarnju komunikaciju izme|u ljudi koji te`e bo`anskome. Tako su Moje duhovno telo i svetla du{a ovog Mog u~enika bili povezani s Bogom i u Bogu bili svesno sjedinjeni. Tako je on i mogao da razume smisao Mojih re~i i da iz malo re~i shvati o ~emu se radi. Shvatite: Razumevanje bli`njih i me|usobno razumevanje dovode do zbli`avanja sa Bogom i do zajedni~kih dela u Duhu Gospodnjem.

570

7. I oni tr~e}i do|o{e do groba, i pogledav{i unutra vide{e samo lanene ~ar{ave gde le`e, a maramu za brisanje znoja, koja Isusu be{e omotana oko glave, ne vide{e uz lanene ~ar{ave, nego posebno savijenu na jednom mestu. 8. I dogodi se da sasvim izgubi{e prisebnost; jer gle, dva an|ela stajahu kraj njih u blistavo beloj ode}i, govore}i: "[to tra`ite @ivoga me|u mrtvima? On nije ovde, vaskrsao je, i evo, On }e pred vama oti}i u Galileju, i tamo }ete Ga videti. (Pogl 84, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Grob su pregledali i Jevreji i Rimljani. Na to ih je nagnao strah, jer nisu mogli da protuma~e Moje re~i: "Posle tri dana vaskrsnu}u." Samo su neki od njih u svom srcu videli bi}a iz Boga, an|ele, o kojima ovde stoji zapisano. Ali nisu svi prisutni verovali u izjave onih koji su u svom srcu videli ta bi}a iz Boga. I zato je oko groba nastao mete`. Neki su izgubili prisebnost i po~eli su i da sumnjaju. Jedni su, dakle, verovali - drugi su sumnjali. Rasr|eni sumnji~avci, nisu oti{li na put u Galileju. Kako me|u ljudima ~esto izbijaju nesuglasice, Bog i bi}a iz Boga vode ljude posredno. Oni su i onda vodili verne preko njihovih Bogom ispunjenih ose}anja, ali ipak nisu imenovali re~ "Galileja".

9. Zar se ne se}ate kako vam kaza dok be{e jo{ u Galileji, da }e On, Sin ~ove~ji, biti raspet i da }e vaskrsnuti nakon tre}ega dana?" I oni se seti{e re~i Njegovih. I izi{av{i `urno, pobego{e s groba drhte}i od zaprepa{}enja. I nikome ni{ta o tome ne kaza{e, jer se bojahu. (Pogl. 84, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Strah i be`anje iz praznog groba, kod mnogih jasno ukazuju na sumnju. Mnogi su bili i razo~arani u Mene, ili zaprepa{}eni Mnome, jer su se nadali takozvanom ~udu. Oni su se, naime, nadali uskrsnu}u Mog zemaljskog tela. Zemaljsko je telo, me|utim, samo izvr{ni organ

571

duhovnog tela. Ako je duhovno telo ~isto i ako je u Bogu, onda je ljudsko telo, organ, ispunilo svoju ulogu. I to je tako i bilo. Izvr{io Sam: Jedan deo Mog nasle|a, Delimi~na snaga iz Prasnage, mogao je da se izdvoji iz Prasupstance i postane spasiteljska energija, jer je Moje duhovno telo ostalo u Bogu i jer je bilo bez greha.

10. A Marija staja{e pla~u}i ispred groba. I kako plaka{e, sagnu se i pogleda u grob, i vide dva an|ela u belim haljinama tamo gde je le`alo telo Isusovo, jednog gde be{e glava, a drugog gde behu stopala. I oni joj reko{e: "@eno, {to pla~e{?" 11. Ona im re~e: "Jer uze{e Gospoda mojega, i ne znam gde Ga polo`i{e." I ovo rekav{i, okrenu se i ugleda Isusa gde stoji, no ne prepoznade da je Isus. 12. Re~e joj Isus: "@eno, {to pla~e{? Koga tra`i{?" Ona pomisli da je vrtlar i re~e Mu: "Gospodine, ako si Ga ti odneo odavde, ka`i mi gde si Ga polo`io, i ja }u Ga uzeti". Isus joj re~e: "Marija!" I ona okrenuv{i se re~e Mu. "Ravuni", {to zna~i "U~itelju". 13. Re~e joj Isus: "Ne doti~i Me; jer jo{ nisam uzi{ao Ocu Svojemu, nego idi bra}i Mojoj i ka`i im: Ja uzlazim Ocu Mojemu i Ocu va{emu; Bogu Mojemu i Bogu va{emu." (Pogl. 84, 10-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I Marijine o~i su bile zatvorene sve dok joj nisam, osloviv{i je s "Marija", otvorio o~i du{e. Onda je ona ugledala Moje finotvarno telo. "Ne doti~i Me", izme|u ostalog, zna~i i "Veruj!" ^ovek mo`e doticati samo materijalno, zemaljsko telo; finotvarno, me|utim, ne mo`e. Dok Sam se ukazivao Mariji i nekim apostolima i u~enicima, Moje je zemaljsko telo bilo u procesu preobra`aja. Ovaj preobra`aj Mog fizi~kog tela ljudima je bio nevidljiv. On se izvr{io do uznesenja u Nebo. Kako je Moje duhovno telo u celosti zra~ilo kroz Moje zemaljsko telo, duhovni su atomi postupno apsorbovali Moje zemaljsko telo.

572

Ve~na snaga Oca, Prasnaga, preobrazila je, dakle, Moje grubotvarno telo, tako {to je materija kroz koju Sam Ja zra~io izvu~ena iz grubomaterijalne tvari. Ko postavlja krst s mrtvim telom i njega obo`ava, taj pokazuje na fizi~ko telo i tako ~ove~anstvu neistinito predstavlja da Sam pora`en. On po{tuje mrtvo telo, umesto da se moli Vaskrslome, Unutarnjem svetlu, Ocu u Meni, Hristu. Simbol Uskrsnu}a i Uznesenja u Nebo je krst bez tela.

14. I Marija Magdalena otide i ispri~a u~enicima da je videla Gospoda i {ta joj On re~e, i da joj zapovedi da javi o Njegovom Vaskrsenju iz mrtvih. (Pogl. 84, 14)

573

85. POGLAVLJE Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16)

1. U isti onaj dan dvojica u~enika i|ahu u selo Emaus koje je od Jerusalima udaljeno tri sata hoda. I oni govorahu me|u sobom o svemu {to se dogodilo. 2. I dok su oni tako razgovarali, dogodi se da im se i sam Isus pribli`i i i|a{e s njima. Ali njihove o~i behu spre~ene, da Ga prepoznaju. 3. I On im re~e: "O ~emu to razgovarate kad ste tako neveseli?" 4. A jedan od njih, koji se zva{e Kleopa, odgovori: "Zar si Ti jedini stranac u Jerusalimu, pa jo{ nisi saznao {ta se u njemu zbilo ovih dana ?" A On im re~e: "A {ta to?" 5. I oni Mu ispri~a{e o Isusu iz Nazareta koji be{e prorok, silan na delu i u re~i pred Bogom i svim narodom, i kako Ga prvosve{tenici i njihove vlasti izru~i{e da se osudi na smrt, i kako Ga zatim prikova{e na krst. "A mi verovasmo da je On taj koji }e izbaviti zemlju izrailjsku. I uprkos tome, dogodi se sve ovo u ova poslednja tri dana. 6. Da, nas zaprepasti{e i mnoge `ene, i neke od na{ih. One behu rano izjutra na grobu, ali ne na|o{e telo. I do|o{e i ispri~a{e nam da su im se ukazali an|eli koji kaza{e da je On vaskrsao. 7. I neki od na{ih otido{e na grob i na|o{e sve onako kako `ene reko{e. Ali, Njega ne vide{e." 8. A On im re~e: "O, vi ste bezumni i troma srca pa i ne verujete {to govori{e proroci! Nije li Hrist sve to morao da pretrpi, kako bi u{ao u Slavu Svoju?" 9. I po~ev{i od Mojsija i od sviju proroka, On ih podu~i svim spisima koji se odnose na Njega samog.

574

10. I pribli`i{e se selu u koje i|ahu. I On ~inja{e se da ho}e da ide dalje. Ali oni navaljivahu na Njega, govore}i: "Ostani s nama, jer uskoro }e ve~e i dan je na izmaku." I On u|e da ostane s njima. 11. A ovo se zbilo dok On se|a{e s njima za trpezom: On uze hleb i plod vinove loze, zahvali za njih i blagoslovi ih, pa razlomiv{i hleb dava{e im. A njima se otvori{e o~i i pozna{e Ga. I On izma~e pogledima njihovim. 12. I reko{e oni jedan drugome: "Nisu li srca na{a gorela dok nam On govora{e putem i obja{njava{e nam Pismo?" I odmah ustado{e i vrati{e se u Jerusalim, gde na|o{e Jedanaestoricu sa sledbenicima njihovim. I ovi reko{e: "Zaista vaskrsnu Gospod, i ukaza se Simonu." 13. I oni ispri~a{e {ta ih sna|e na putu i kako Ga pozna{e pri lomljenju hleba. 14. A dok oni pak i|ahu prema Emausu, neki od stra`ara do|o{e u grad i javi{e Kajafi {ta se dogodilo. 15. I oni sastav{i se sa stare{inama, savetovahu se govore}i: "Evo, dok su vojnici spavali, do|o{e mnogi Njegovi u~enici i odne{e Njegovo telo. Pa nije li i Josif iz Arimateje jedan od Njegovih u~enika? 16. Zato on i molja{e Pilata za telo, da bi u svom vrtu mogao Ga sahrani i u sopstvenoj grobnici. Dajmo, zato, vojnicima novac, ka`u da u~enici Njegovi do|o{e no}u i ukrado{e Njegovo telo dok oni spavali. A kad vest ova dopre do u{iju namesnikovih, mi }emo ubediti da je tako, a vas }emo za{tititi." (Pogl. 85, 1-16)

da da su ga

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ova je la` bila jednaka izdaji. Tako Me sve do kraja nisu priznavali i sve do kraja su Me izdavali. Jer oni koji su bili protiv Mene, hteli su, iz straha od Mene, da spre~e da narod poveruje u Moje Uskrsnu}e. Nakon smrti na krstu i nakon nestanka Mog zemaljskog tela, za koje su pretpostavljali da je bilo sklonjeno, verovali su da su Me pobedili, jer Me ni njihovi nevidljivi predvodnici u satanskim hijera-

575

rhijama nisu tamo opazili. Oni su verovali da Sam jo{ u blizini Zemlje, mo`da ~ak i kao du{a vezana za Zemlju koja poku{ava da se sakrije od njih. Oni jo{ nisu shvatali {ta se dogodilo i {ta se, za njihova ~ula neopa`eno, izvr{ilo. Tek nakon Mog uznesenja u Nebo, nakon povratka Domu, Ocu, iskusile su du{e u svim podru~jima Pada, sve do kapija ~istog Postojanja, kako se odjednom sve izmenilo: satanske hijerarhije postale su pre~age lestava (koje vode) ka Nebu; postale su podru~ja ~i{}enja. Ona se sastoje od stepenica ~i{}enja, po~ev od stepenice Reda pa sve do stepenice Ozbiljnosti. Naredne tri ravni Strpljivost, Ljubav i Milosr|e - postale su razvojna podru~ja. To su predvorja Neba, koja tako|e spadaju u lestve (koje vode) ka Nebu. U njima svetla du{a koja je postala duhovno telo, ponovo u~i da primenjuje ve~ni Zakon u svim pojedinostima.

576

86 POGLAVLJE Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog odvajanja od tela (1-8)

1. Be{e to istoga dana u vreme `rtvovanja u hramu! Me|u onima {to prodavahu `ivotinje i ptice pojavi se Jedan u belim haljinama, blistaju}i poput svetlosti, a u ruci ima{e bi~ sa sedam konopa. 2. I od Njegova se pogleda trgovci i kupci u strahu razbe`a{e, a neki popada{e po tlu kao mrtvi; jer se priseti{e kako ih Isus na isti na~in istera iz hrama pre svoje smrti. 3. I jedni su tvrdili da vide{e sablast, a drugi da vide{e Onoga koji be{e raspet i vaskrse iz mrtvih. 4. I toga dana presta{e `rtvovanja u hramu; jer svi se bojahu prodavati i kupovati; i zato~ene `ivotinje i ptice pusti{e na slobodu. 5. A sve{tenici i stare{ine ra{iri{e glas, da oni koji ovo ispri~a{e behu pijani i da ni{ta od ovoga ne vide{e. Ali mnogi potvrdi{e da Ga sopstvenim o~ima vide{e i da bi~ na le|ima oseti{e, ne mogav{i se odbraniti. Jer kad neki hrabriji me|u njima ispru`i{e ruke, ne mogahu uhvatiti lik koji gledahu, niti bi~ {~epati koji ih udara{e. 6. I od onoga dana verovahu oni u Isusa, i da be{e poslan od Boga da oslobodi potla~ene i izbavi one koji behu vezani. I preobrati{e se i ne gre{i{e vi{e. 7. A i drugima se ukaza, s ljubavlju i saose}anjem, isceljuju}i ih svojim dodirom ili izbavljaju}i iz ruku progonitelja. I jo{ mnogo {ta sli~nog javljahu o Njemu, a mnogi govorahu: "Zaista do|e Carstvo Bo`je." 8. A ukazivahu se i neki koji behu umrli pa ustado{e po vaskrsenju Isusovom, i vide{e ih mnogi u Svetom gradu, i zle obuze veliki strah, a srca pravednih ispuni{e se svetlom i rado{}u. (Pogl. 86, 1-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

577

Mnogo od onoga {to se dogodilo i {to se razgla{avalo u danima pred Moj odlazak Domu, Ocu, odgovara istini. Neki su Me ljudi videli o~ima svoje du{e, drugi su pak videli samo odraz, kao "sliku u ogledalu" koju je njihova aura mogla privu}i iz atmosferske hronike. Moj `ivot kao Isusa iz Nazareta, nije u{ao samo u srca mnogih ljudi, ve} i u atmosfersku hroniku. U njoj je pohranjen jedan deo misli i `ivota ljudi i on jo{ deluje na Zemlju. Moje odvajanje od tela uzrokovalo je sna`niju aktivnost i zemaljskih i astralnih snaga. Aktivirala se tada i atmosferska hronika, pa su me tako neki ljudi videli kao odraz (sliku) iz atmosferske hronike. Drugi pak, ~ija su srca bila ispunjena Mojim `ivotom, videli su Me svojim duhovnim o~ima. Neki su, opet, preko atmosferske hronike videli du{e koje su ulazile u ona podru~ja ~i{}enja koja su odgovarala stanju njihove du{evne svesti. Mojom patnjom, smr}u i Mojim uskrsnu}em, Jerusalim i okolna mesta, u kojima Sam delovao kao Isus, dovedeni su u povi{eno zra~enje, pa su zato mnogi mogli da duhovno vide, a mnogi i da primaju iz atmosferske hronike. Potrebno je uop{teno naglasiti: Ne treba te`iti primanju iz atmosferske hronike, ve} jedino primanju iz Duha Bo`jeg, {to je mogu}e samo ostvarivanjem i ispunjavanjem Bo`jih Zakona.

578

87. POGLAVLJE Isus se ukazuje Svojim u~enicima Za{to su u~enici mogli da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnu}a i pobede nad tamom (3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Kr{ten Duhom Svetim (8). Nesebi~na ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posve}en `ivot (10). Bo`ji Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~enje vremenom podle`e promenama - Zajednice u Hristu do Doba Svetlosti (11-15).

1. Uve~e onoga dana, prvog dana sedmice, u~enici behu na okupu, a zbog straha od Jevreja behu zatvorili vrata. I do|e Isus i stade na sredinu me|u njih, rekav{i: "Mir vam!" A oni se upla{i{e, misle}i da vide duha. 2. A On im re~e: "Pogledajte, to Sam Ja glavom, kakvog ste Me nekad gledali. Duh se zaista mo`e ukazati u "mesu i kostima", kao {to vidite da ih Ja imam. Pogledajte Moje {ake i stopala, dotaknite ih i vidite!" (Pogl. 87, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja nisam imao telo od mesa i kostiju, ve} Sam Svoje duhovno telo prilagodio zemaljskoj vibraciji, uzdigav{i istovremeno svest u~enika, tako da su mogli da Me gledaju i ose}aju.

3. I rekav{i ovo, pokaza im Svoje ruke i stopala. I u~enici se obradova{e videv{i Gospoda. 4. A Toma, zvani Didim, jedan od u~enika re~e im: "Sve dok ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova i ne metnem u njih prst svoj, i rukom svojom ne dotaknem srce Njegovo, ne}u verovati." Onda On re~e Tomi: "Evo ruke Moje, i srce Moje i stopala Moja; pru`i ruku svoju i metni prst svoj u ranu od klina, a ruku polo`i na srce Moje, i ne budi neveran, nego veruj." 5. A Toma Mu re~e: "Gospode Moj i Bo`e moj!" Re~e mu Isus: "Tomo, poverovao si jer si Me video; bla`eni koji ne vide a ipak veruju."

579

6. Onda im Isus opet re~e: "Mir vam! Kao {to je Otac Moj poslao Mene, i Ja {aljem vas." I ovo rekav{i, dunu prema njima govore}i: "Primite Duha Svetoga, propovedajte Jevan|elje i objavite svim narodima vaskrsenje Sina Bo`jeg." (Pogl. 87, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista: "Bla`eni koji ne vide a ipak veruju." Onome koji `ivi u Bogu i iz Boga nisu potrebni spolja{nji dokazi unutarnjeg `ivota. Dokaze o `ivotu unutarnjeg tra`i samo o n a j ~ovek koji `ivi u spolja{njem, koji vi{e ceni vidljive doga|aje od unutarnjih zbivanja. Iskaz: "Primite Duha Svetog" zna~i: Primite snagu iz ve~nog Zakona, primite Duha Svetoga, kako biste mogli da govorite i delujete iz Zakona ljubavi i mudrosti, da svim narodima objavite uskrsnu}e Sina Bo`jeg i donesete Jevan|elje ljubavi i mudrosti. Zaista, uskrsnu}e Sina Bo`jeg treba da nosite u srcu, a po Meni, Hristu, Vaskrslome, da uskrsnete iz svojih grehova, kako biste mogli u}i u @ivot, koji Sam Ja u Ocu. Ponavljam: Ko misli na Raspetoga i moli se telu koje visi na krstu Uskrsnu}a, taj i sam jo{ visi na krstu greha. On Me u svom srcu jo{ nije primio ni prihvatio. Ko, dakle, potvr|uje telo na krstu i dr`i se ~vrsto krsta sa izmu~enim telom, taj jo{ nije uskrsnuo u Meni, Hristu. On sam o sebi svedo~i da jo{ `ivi robuju}i grehu i da dopu{ta da ono gre{no deluje na njega. Demoni `ele da vide Raspetoga, odnosno krst sa telom. Za njih on predstavlja poraz Nazare}anina - a ne Hristovu pobedu. Mrtvim telom na krstu oni `ele da ~ove~anstvu usade predstavu da je Sin Bo`ji podlegao grehu. Ali, Ja Sam uskrsnuo i vratio se Ve~nome. Ja Sam vam doneo Spasenje. Krst bez mrtvog tela simbolizuje Uskrsnu}e i pobedu nad tamom. Zato }e se svi ljudi koji `ive u Meni i kroz koje Ja `ivim, dr`ati krsta pobede, koji je bez tela. I kao {to Sam Ja postigao pobedu nad tamom, tako su ljudi i du{e koji svesno u Mene veruju i

580

svakodnevno sve vi{e vr{e volju Presvetoga, postigli pobedu nad grehom.

7. U~ite svetom Zakonu ljubavi koji vam Ja dadoh. Onima koji se odreknu svojih grehova, bi}e opro{teni, a koji i dalje gre{e, osta}e im. (Pogl. 87, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i: "onima koji se odreknu svojih grehova, bi}e opro{teni, a koji i dalje gre{e, osta}e im" zna~e: Onaj ko moli za opro{tenje i opra{ta, i ispravi ono {to je prouzrokovao ukoliko je to jo{ mogu}e, i sli~no onome {to je dovelo do greha vi{e ne ~ini, dakle vi{e ne gre{i odrekao se greha. Onome, me|utim, koji uprkos boljem znanju, uprkos opra{tanju i moljenju za opro{tenje ponovo ~ini iste grehe, ne mo`e se izbrisati greh, ~ak ni ako je molio za opro{tenje. I ako ti tvoj bli`nji, prema kome si gre{io, ne oprosti, ni tvoj nebeski Otac ne mo`e ti oduzeti taj greh. No, Njegova }e milost i ljubav ipak uticati da se tvoj bli`nji br`e spozna i oprosti ti - onda kada on po svojoj slobodnoj volji za to bude spreman. Niko ne mo`e da ka`e da }e mu samo verom u Mene, Hrista, biti izbrisani njegovi gresi. Onaj ko ne spozna svoje grehe, ne pokaje se, te jo{ i dalje gre{i, taj ostaje gre{nik. Moj ~in Spasenja ne}e mu izbrisati greh. Ko ne spozna samoga sebe, ne}e spoznati ni svoje grehe, ne}e ih ni okajati niti ispraviti ono {to je u~inio svom bli`njem. Onaj, dakle, ko ne u~ini ove korake prema samospoznaji, prema istinskom kajanju i opra{tanju, moljenju za opro{tenje i ispravljanju, taj }e uvek iznova padati u iste grehe. Iako u svim du{ama sija svetlost blagoslova, Spasenje, savr{en }e ipak postati samo onaj koji svoju du{u o~isti i odr`ava je ~istom. Moj ~in Spasenja nije izbrisao grehe sveta, grehe svih du{a i ljudi. On (~in) je snaga i izvor snage za sve koji okaju svoje grehe i koji ih vi{e ne ~ine. Spasenje je potpora du{i i za{tita od rastvaranja du{e. Ono je i svetlo na putu ka Srcu Bo`jem.

581

Nijedan ~ovek i nijedna du{a ne mo`e izbe}i spoznavanje svojih grehova, njihovo okajavanje i neponavljanje. Du{a i ~ovek posta}e ~isti tek kada budu sve vi{e i ispunjavali Zakon ljubavi. Spasenje du{e okon~ano je tek kad du{a postigne ~istotu i kad svesno postane dete ~istoga srca. Sama vera u Mene, Spasitelja svih du{a i ljudi, ne donosi ~istotu du{e i ~oveka. Spasenje ne mo`e razre{iti greh ukoliko nije prethodila spoznaja i pokajanje gre{nika. Spasenje predstavlja potporu, snagu i svetlo za du{u i omogu}uje razre{enje greha onda kada gre{nik spozna svoje grehe, okaje ih i vi{e ih ne ~ini, a prouzrokovano ispravi ukoliko je to jo{ mogu}e. Tako on dopu{ta da svetlo Spasenja postane unutarnji plamen ljubavi koji ga potom osloba|a i vodi na putu u O~evu ku}u, ka srcu Bo`jem.

8. Kr{tavajte one koji veruju i koji se pokaju, blagosiljajte ih i pomazujte, i ~istu `rtvu prinosite od plodova zemlje, koju Ja odredih kao spomen na Mene. (Pogl. 87, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Va`i samo duhovno kr{tenje. Sve drugo su simboli i kao takvi nemaju nikakvu snagu izraza ni vrednost, jer ne pripadaju Zakonu Bo`jem. Ritualni blagoslov, pomazanje i `rtvovanje plodova zemlje nisam uveo radi spolja{njeg. O tome je govoreno kao o simbolu unutarnjeg `ivota, a nije se pritom mislilo na spoljnu ceremoniju. Uistinu je duhovno kr{ten samo onaj kroz kojeg deluje Duh Bo`ji i koji vi{e ne gre{i. Zato u~ite svoje bli`nje da se dr`e Zakona Bo`jeg. Ako se ~ovek odupro grehu i tako postao ~istog srca, i ako se dr`i Zakona Bo`jeg, onda je i ispunjen Duhom Istine. On je tada i duhovno kr{ten. Va{ je zadatak da se dr`ite zakona Bo`jih - a onda tek da pou~avate. I Duh }e Sveti onda krstiti one koji su ~istoga srca. Jer, Ja, Hrist u Ocu, kr{tavam Duhom Svetim, vatrom Unutarnjeg `ivota.

582

9. Evo, na krstu `rtvovah Svoje telo i krv Svoju za spasenje sveta od greha protiv ljubavi i od krvnih `rtava i gozbi pro{losti. (Pogl. 87, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kako sada tako i ubudu}e, oni koji iskreno okajavaju svoje grehe i vi{e ih ne ~ine, odusta}e i od krvnih `rtava i raskala{nih gozbi. Onaj ko vi{e ne gre{i protiv nesebi~ne ljubavi, taj je svesno u ljubavi Bo`joj i ljubi nesebi~no sve ljude i ~itavo Postojanje, sve {to je iz Boga: `ivotinje, biljke, a i kamenje. Oplemenjeni ~ovek i du{a pro`eta Bo`jom ljubavlju, ne}e vi{e skrnaviti `ivot. Ko je za Boga, taj je i za svog bli`njeg - a tako i za svet `ivotinja, biljaka i minerala.

10. A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da prinosite u ~istom darovanju, kao {to stoji o Meni napisano, i od toga da jedete i pijete za spomen da Ja sve koji u Mene veruju oslobodim starog robovanja praotaca va{ih. (Pogl. 87, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da prinosite u ~istom darovanju", shodno smislu zna~i: Ko vodi posve}eni, dakle Bogom ispunjen `ivot, ko svoje misli, re~i i dela posve}uje Ve~nome, taj }e Mene spominjati u svemu: I svaki njegov obed bi}e jedan obed sa Mnom, jer on zahvalno prima darove iz ruke Bo`je i svesno ih u sebe prihvata. Ko veruje u Mene, svog Spasitelja i prihvata i ostvaruje ono ~emu Sam u~io, oslobo|en je od robovanja grehu. Sve ono {to je iz Mojih re~i bilo izvedeno i povr{no u~injeno, ne pripada Unutarnjem `ivotu, a ni Mom u~enju.

11. Jer oni svoj trbuh na~ini{e bogom i ovom bogu `rtvovahu nevina stvorenja zemaljska umesto svoju krvo`ednu prirodu.

583

12. I oni jedo{e meso i pi{e krv na vlastitu propast, tela svoja upropa{tavahu i `ivot svoj skra}ivahu kao neznabo{ci koji ne poznaju istinu, ili je pak poznavahu, no preokrenu{e je u la`i. 13. I kao {to Ja {aljem vas, tako i vi druge da {aljete, da i oni ovo sve ~ine u Moje Ime": i On polo`i na njih Svoje ruke. 14. A isto kao apostole, postavi On i proroke, jevan|eliste i sve{tenike, sveto jedno sve{tenstvo, i polo`i Svoje ruke na sve koje izabrahu za |akone, na svakog od ~etiri puta dvanaestorice. 15. A ovi su za upravljanje i vo|enje univerzalne zajednice, kako bi svi besprekorni bili, svako na svome mestu u jedinstvu tela Hristovog. (Pogl. 87, 11-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: I re~i u knjizi zvanoj "Jevan|elje Isusovo" treba razumeti shodno smislu: Moja je Re~ ve~na Istina. Ali kako ve~na Istina nema ljudski govor i re~i, Ja ve~nom Istinom ispunjavam re~i Bogom ispunjenih ljudi, kako bi ljudi mogli da Me ~uju i shvate - ve} prema otvorenosti svoje svesti. Istina, Svezakon, deluje u svemu, ali ona nije omota~, materija. Sve ono {to Zemlja daje kao `ivot: carstva prirode i `ivotinja, kao i ~ovek, samo su odrazi ve~ne Istine, ve~nog Zakona. A tako je i Re~ Bo`ja, izgovorena kroz ljudska usta, samo odraz Istine. Ako ~ovek `eli da Me razume, treba da se ose}ajima unese i prozre smisao re~i, Istinu, koja Ja Jesam u re~i ~oveka ispunjenog Bogom. Re~ Bo`ja, izgovorena preko ljudi, posrednik je Istine, te i treba da se shvati po smislu. Onako kao {to su ljudi od epohe do epohe podlo`ni promeni svog mi{ljenja, govora i delovanja, isto se tako menjaju i njihovi pojmovi i re~i. Duh Istine, Ja Jesam, koristi u svakoj epohi uvek nove re~i i pojmove, svojstvene tada `ivim prorocima i prosvetljenim ljudima.

584

Mnoge re~i i pojmovi imaju danas (1989) druga~ije zna~enje od onog u prethodnim vremenima. Zato Ja obja{njavam i ispravljam zapisano, onda kada dana{nji pojmovi (1989) odstupaju od onda{njih. A tako se mora uzeti u obzir i jezi~ko blago prenosilaca koji su bo`ansku poruku unosili uvek u re~i svoga vremena. Ukoliko prenosilac inspirativno prima bo`ansku poruku, tada Duh @ivota za preno{enje Istine koristi jezi~ko blago i pojmove primaoca. Stoga re~i, kao {to je objavljeno, treba razumevati samo po smislu - odnosno prihvatati shodno smislu, a ne doslovno. Ko se hvata za slovo, taj Istinom smatra materijalni omota~ i ne mo`e razumeti smisao `ive re~i. Zato dakle: ostvarite najpre ono {to mo`ete razumeti; onda }e se va{a duhovna svest pro{iriti i za druge aspekte iz ve~ne Istine i vi }ete postepeno mo}i da sve vi{e razumevate i ostvarujete. Zato i re~i kao npr.: "jevan|elisti", "sve{tenici", "sveto sve{tenstvo" i "|akoni", treba razumeti po smislu. Prenosilac, koji je poruku zapisao pre mnogo zemaljskih godina, koristio je svoje jezi~ko blago i pojmove koji su bili uobi~ajeni za tada{nja zajedni{tva i zajednice ljudi u Duhu Bo`jem. Ponavljam: Duh @ivota pola`e Istinu u re~ Bogom ispunjenih ljudi, a ~ovek tu re~ izgovara na svom maternjem jeziku. Duh, Bog, mo`e primeniti samo one ~ovekove re~i koje ~ovek i sam upotrebljava. Zato re~i Istine treba razumeti shodno smislu. I zato moram uvek iznova da obja{njavam i ispravljam. To je va`ilo i va`i za sve vremenske epohe. Tuma~im: Shodno smislu, govorio Sam Svojima: Postavi}u proroke, i prosvetljeni mu{karci i `ene svedo~i}e o `ivotu u Bogu. U svim }e vremenima postojati jedna vojska ostvarenih ljudi koji te`e Bogu i sve vi{e ispunjavaju volju Bo`ju. I oni koji ispunjavaju Bo`ju volju, `ive}e u zajedni{tvu, u bratstvu sa Mnom, Hristom. Mnogi od onih koji su pozvani, osnova}e zajednice u Mome Duhu. Sve dok svi ljudi ne budu `iveli u Meni, Hristu, u zajednicama }e biti potrebni: stare{ine, duhovni u~itelji, voditelji i iscelitelji. Iz prazajednica u Meni, Hristu, treba uvek iznova da proizlaze stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji }e se sa pripadnicima prazajednice o svemu dogovarati i usagla{avati, i onda ono {to se zajedni~ki odlu~i i uvoditi i sprovoditi.

585

Ove zajednice su praslika `ivota u zajedni{tvu ljudi sa Mnom. Stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji izjedna~eni su sa ostalim pripadnicima zajednice. Svi su me|usobno bra}a i sestre u Meni, Hristu. Ali, sve dok svi ljudi ne postanu jedan narod u Meni, Hristu i dok ne budu `iveli Zakon ljubavi i `ivota i sledili jedinog Pastira, Hrista, bi}e potrebni stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji se, me|utim, ne}e uzdizati iznad ostalih pripadnika zajednice. A kad Doba Svetlosti preobu~e Zemlju, vi{e ne}e biti ni u~itelja, ni voditelja, ni iscelitelja, jer }e onda biti obavijeno Carstvo Bo`je na Zemlji finotvarnim carstvom; bi}e j e d n a zajednica ljudi i bi}a Svetlosti, bi}e j e d a n vladar i vo|a - Hrist. I kako gore, sli~no }e biti i dole, odnosno na Zemlji i Carstvu Bo`jem. Kada Moj `ivot bude postao `ivotom svih pripadnika prazajednica, onda }e takozvane stare{ine u prazajednicama preuzeti druge du`nosti. To }e onda biti oni Stariji i Mudri koji znaju sve o Unutarnjem `ivotu a poznaju i razvoj sve do Carstva Mira Isusa Hrista; onda }e i pripadnici prazajednica mo}i da ih pitaju za savet.

586

88. POGLAVLJE Osmi dan posle Uskrsnu}a Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Gre{ni svet ne prepoznaje istinske sinove i k}eri Bo`je, a ni veliku `enu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost {irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8). U borbi protiv Svetlosti sveta tama }e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao `enskog an|ela: degradacija svih `ivotnih oblika i razlaganje Stvaranja (11-12).

1. Sedam dana potom sledbenici Njegovi behu opet u onoj gornjoj prostoriji. A vrata behu zaklju~ana. I do|e Isus i stade usred njih i re~e: "Mir vam!" I oni Ga prepozna{e setiv{i se Svete Ve~ere. 2. I On im govora{e: "Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja Bo`ja! Ipak vam ka`em, nisu svi koji imaju lik ~ove~ji, ljudi. Jesu li po slici i prilici Bo`joj mu{karci i `ene koji vr{e nasilje, ugnjetavaju i ~ine nepravdu i ra|e la`i govore no istinu? 3. Zaista nisu, sve dok se ponovo ne rode i u srca svoja Duha ljubavi i mudrosti dok ne prime. Jer samo }e onda biti sinovi i k}eri Izrailjevi, a ako su od Izrailja, onda su, dakle, i deca Bo`ja. I zato Ja do|oh u ovaj svet i zato postradah u rukama gre{nika." (Pogl. 88, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko se ne pridr`ava zapovesti nesebi~ne ljubavi, taj ne voli ni svoje bli`nje, a ni `ivotinjski, biljni i mineralni svet. Samo onaj ko voli nesebi~no, vole}e nesebi~no i svoje bli`nje i ~itavo Postojanje, pa tako i `ivotinje, biljke i kamenje. Ko ne `ivi iz Bo`je ljubavi, taj i ne daje iz struje nesebi~ne ljubavi i stoga je slep za istinu. Onaj slepi je takav da udara oko sebe naslepo - po{to je slep. On misli samo na sebe i tako postaje sin ili k}er okrutnosti. Zato nisu svi koji imaju ljudski oblik svesne slike i prilike Bo`je. Istinskim Bo`jim sinovima i k}erima zva}e se samo oni koji te`e

587

nesebi~nom `ivotu i u jedinstvu su sa bli`njima i sa svim `ivotnim oblicima. I istinskim sinovima i k}erima Izraela zva}e se samo oni koji `ive u istinskom Izraelu i istinskom Jerusalimu i ispunjavaju Bo`ju volju u Istinskom Izraelu i u istinskom Jerusalimu. Jer Izrael i Jerusalim su tamo gde se ljudi trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Izrael i Jerusalim su tamo gde blagoslov u {irokoj struji te~e ovom Zemljom. Ko veruje da }e Izrael i Jerusalim u kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta delovao pre dve hiljade godina, biti i Izrael i Jerusalim dolaze}eg "vremena Duha", taj se vara: ne zavisi to od mesta, ve} od zra~enja zemlje. Iz zemlje izbija zra~enje za Carstvo Bo`je na Zemlji. Ono }e se izgraditi tamo gde su ljudi koji se odista zovu sinovima i k}erima Bo`jim. Ja Sam postradao u rukama gre{nika jer Me sinovi i k}eri starog Izraela nisu prihvatili. A stari Izrael i stari Jerusalim su ostali u svom grehu, i oni }e propasti. Iz ru{evina starog, gre{nog sveta izrasta Novi Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na Zemlji. Bo`ji sinovi i k}eri koji izgra|uju Novi Izrael i Novi Jerusalim, bi}e - sli~no kao i Ja, kao Isus iz Nazareta - progonjeni, ismejavani i klevetani. Gre{ni svet, koji se sastoji od sinova i k}eri okrutnosti, ne}e prepoznati svesne sinove i k}eri Bo`je, kao {to ni Mene, Bo`jeg Sina, svog Spasitelja nisu prepoznali. A i velika `ena, duhovno bi}e u zemaljskom ruhu, koja boravi me|u ljudima da bi Meni, Hristu pripremila puteve, bi}e kao i Ja, Isus iz Nazareta, prepoznata samo od malobrojnih, a ne od sveta, pa ni od svih iz unutarnjeg kruga. Mnogi sinovi i k}eri sveta su protiv nje jer je ona postojano u Jevan|elju ljubavi i `ivi u Meni, Hristu - i sa Mnom u Ocu, za Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam. Onako kao {to Jevreji jo{ i danas ~ekaju Mesiju, i kao {to Mene, Hrista, Mesiju, ne prihvataju, tako isto je i `eni koja ide preda Mnom, Hristom, da bi pripremila Moj dolazak. Mnogi su ljudi govorili o Mesiji, ali Me nisu prepoznali dok Sam kao Isus iz Nazareta boravio me|u ljudima. A mnogi ljudi govore i o jednoj velikoj `eni koja - kako je to davno predskazano - prethodi

588

Gospodu da bi Mu pripremila puteve. Ona je kao ~ovek me|u ljudima, ali oni je ipak ne prepoznaju. Onako kao {to Sam Ja neprepoznat oti{ao sa Zemlje, sli~no }e i ona neprepoznata oti}i sa Zemlje. I mnogi }e i dalje ~ekati na veliku `enu koja Meni, Hristu treba da pripremi puteve; a ona je ve} bila me|u njima. I me|u velika Doba,

tek kad sazre vreme i prodre istina, ljudi }e shvatiti da je njima bio deo Zraka bo`anske Mudrosti, u zemaljskom ruhu: `ena u Meni, Hristu, i mi u Bogu, na{em ve~nom Ocu, za Novo za Hristovo carstvo.

Re~ima "velika `ena" ne misli sa na ~oveka, ve} na bo`ansko bi}e koje boravi u zemaljskom ruhu (1989).

4. I govora{e Isus: "Ja Sam stajao usred sveta i vide{e Me i ~u{e Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasi}ene sopstvenom po`udom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i `edan mudrosti Bo`je. I du{a Moja tugova{e nad decom ljudskom: jer su slepi u srcima svojim i gluvi u du{ama svojim i ne ~uju glas Moj. 5. Ovo su re~i koje vam govorih dok jo{ bejah s vama, da se ispuni {to je napisano za Mene u zakonu Mojsijevom i kod proroka i u psalmima." 6. I On otvori um njihov, da mogu da shvate Pismo, i re~e im: "Tako je napisano i tako je odre|eno Hristu, da postrada i vaskrsne iz smrti tre}ega dana. I pokajanje i opro{taj grehova da se propovedaju u ime Moje me|u svim narodima, po~ev od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. 7. I evo, Ja }u vam poslati obe}anje Oca Mojega koga ne videste na Zemlji. Jer zaista vam ka`em, kao {to je ~itav svet razoren zbog greha i oholosti jedne `ene, tako }e on biti spasen bezazleno{}u i istinom druge jedne `ene, a i kroz vas treba da se spase." (Pogl. 88, 4-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

589

Stoji napisano: "Ja Sam stajao usred sveta i vide{e Me i ~u{e Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasi}ene sopstvenom po`udom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i `edan mudrosti Bo`je." Pro{le su gotovo dve hiljade godina. A jo{ su mnogi ljudi prezasi}eni sopstvenim strastima i opijeni sopstvenim ludostima. Ja Sam zaista stajao usred sveta - i malo Sam ljudi na{ao koji su bili gladni i `edni Bo`je mudrosti. A sli~no do`ivljava i `ena koja Mi priprema puteve. Ona stoji usred sveta. I Moja re~, re~ Spasenja, zvoni kroz nju kao Proro~ka re~ i prodire u ~itav svet (1989). Mnogi ~uju Moje re~i kroz nju - a ipak ostaju gre{nici. Ali, i mnogi se preobra}aju i trude se da napuste gre{ni svet, dakle da vi{e ne gre{e, da bi stupili u vojsku onih koji grade Novo Doba, doba Hrista, koje Ja Jesam. Zato {to je stari svet ostao gre{an, on }e i umreti u svojim gresima - a sa njim i svi oni ljudi koji su ostali privr`eni tim gresima. Stoji zapisano: "...Kao {to je ~itav svet razoren zbog greha i oholosti jedne `ene, tako }e on biti spasen bezazleno{}u i istinom druge jedne `ene, a i kroz vas treba da se spase." Shvatite: Jedna `ena, tj. `ensko duhovno bi}e, manifestacija `enskog dela Boga, prouzrokovala je "Pad". Bog, Ve~ni, je i mu{ko i `ensko; tj. On je i davaju}i i primaju}i. @enski princip, manifestovani `enski deo Boga, hteo je da bude isti kao mu{ki princip, kao Bog u Svojoj sveprisutnosti, mu{ko i `ensko, davaju}i i primaju}i, Svestruja, Postojanje. @ena o kojoj stoji zapisano "...tako }e on (svet) biti spasen bezazleno{}u i istinom druge jedne `ene, a i kroz vas treba da se spase", jeste deo Zraka - Serafim - bo`anske Mudrosti, visoko duhovno bi}e pred prestoljem Svemogu}eg - sada (1989) u zemaljskom ruhu. Sa sinovima i k}erima Bo`jim ona doprinosi spasenju mnogih. Zajedno sa njima ona izgra|uje novi svet, Carstvo Bo`je na Zemlji. Re~ "bezazlenost" zna~i: jednostavna. Uistinu jednostavna, bez dru{tvenog polo`aja i ugleda u svetu, bez velikog imena ona ide ovom Zemljom, a Ja, Hrist kroz nju zra~im Svoju svetlost na ~itavu Zemlju, svim ljudima koji su spremni da prihvate i ispunje Moju svetu re~. I

590

kao {to Sam ~inio i pre kao Isus iz Nazareta, tako Ja i sada donosim Istinu, Put i @ivot, Ja Jesam, onima koji veruju u Mene, koji ostvaruju i ispunjavaju ono ~emu ih Ja u~im i ono {to im dajem kroz Proro~ku re~: Zakon Bo`ji. Ono ~emu Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io, tome Ja opet u~im i produbljujem ga kao Hrist kroz nju, koja ide ispred Mene, kroz `enu pred prestolom Bo`jim. Ona }e ostati neprepoznata dok se u ljudskim srcima ne rodi istina. I koji onda budu ispunjeni istinom i budu govorili i davali iz istine, oni }e je prepoznati i svedo~i}e o toj `eni, koju svet nije prepoznao u zemaljskom ruhu, da je zaista `ivela i delovala za Istinu i Istinu u Meni, Hristu, donela ~itavom svetu. Mnoga bi}a Svetlosti stoje u Mome nalogu Spasenja, da bi zakon ljubavi doneli u svet i omogu}ili da bude vidljivo - Bo`je Carstvo na Zemlji. Za ljude nevidljiva bi}a iz Boga pripremaju ljubljenoj k}eri Mudrosti i sinovima i k}erima Bo`jim puteve u Novo Doba. Re~i poslanja, koje Sam Ja govorio Svojim apostolima i sledbenicima, nisu va`ile samo za njih, nego su bile govorene za sve ljude i za sve Bo`je sinove i k}eri na Zemlji koji sve vi{e ispunjavaju volju Ve~noga.

8. Radujte se, dakle, i veselite se; jer ste blagosloveniji od svih drugih na Zemlji; jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji }e spasti svet. (Pog. 88, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "...jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji }e spasti svet" treba razumeti po smislu. Brojevi su u onda{njem vremenu imali druga~ije zna~enje nego u dana{njem, vremenu u`urbanog `ivota (1989), koje je Ve~ni ve} skratio. Ne dr`ite se brojeva, ve} jedino Mene, Hrista. Shvatite: Oni koji `ive u Meni, Hristu, i stoje u Mome nalogu, ne}e spasti svet, ali }e doprineti tome da ljudi dobre volje prepoznaju Mene, svog Spasitelja i da putem unutarnjeg, kojem ih Ja u~im, do|u do srca Bo`jeg.

591

9. I jo{ vam ka`em, kada veliki tiranin i svih sedam tirana po~e{e uzaludno da se bore protiv Svetlosti, ne zna|ahu s kime i protiv koga se bore. 10. Jer oni ne vide{e ni{ta do Svetlosti blistave, i jer bore}i se, svoje snage tro{ahu jedan protiv drugog, i tako dakle be{e. (Pogl. 88, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Veliki tiranin" bio je predvodnik demona. Drugih sedam tiranina su zajedno sa njim ~inili glavu tame, jer tama je poku{ala, i jo{ poku{ava da izgradi svoju teritoriju sli~no kao {to je izgra|eno i Carstvo Bo`je: Ve~ni, i sedam vladara neba. Kada Sam Ja, Savladar, izi{ao iz Neba, Moje Svetlo bilo je zastrto. Ja Sam i{ao kroz satanske hijerarhije - koje su posle spasiteljskog ~ina postale ravnima ~i{}enja - i ostao Sam neprepoznat. Tek kada Sam stupio u ruho materije, kada Sam se, dakle, utelovio, bio Sam prepoznat od tame. Od tog trenutka sila tame se borila protiv Mene kako bi na Mene stavila ruku. Shvatite: Ko se bori protiv bli`njeg, taj rasipa svoju du{evnu i fizi~ku snagu i tako postaje sve slabiji. Tako i tama, po~ev od Pada, sve vi{e slabi i gubi tlo pod nogama. Svetlost sveta, koja Ja Jesam, pobedi}e i obasjati ~itavu Zemlju i mir }e vladati u ljudima koji `ive u zraku Svetlosti.

11. I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima. 12. Jer kroz involuciju i evoluciju izvr{i}e se spasenje sveta: kroz silazak Duha u materiju i uzdizanje materije u Duh za sva vremena." (Pogl. 88, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

592

Ja ispravljam slede}i iskaz: "I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima." Nisam Ja oduzeo, niti oduzimam ljudima snagu. Oni sami rasipaju svoju `ivotnu snagu, svojim nezakonitim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem i borbom sa svojim bli`njima. Shvatite: Da su du{e na taj na~in sve vi{e gubile `ivotnu snagu, onda bi nastupilo ono {to je `ena koja je htela da bude kao Bog poku{ala da postigne: razlaganje bo`anskog Stvaranja, tako da bi svi `ivotni oblici bili rastvoreni i pre{li u prastruju, u praenergiju. Svako duhovno bi}e, svaka du{a i svi drugi `ivotni oblici postepeno bi se rastvorili. Jer je `enski princip, `enski an|eo, `enska manifestacija Boga htela opet prastanje: svestruje}a, sveprisutna praenergija bez duhovnih `ivotnih oblika. Onda bi ona opet bila u sveprisutnoj struji, i tako bi pobedila Otac-Majka Boga i, kao sveprisutna boginja, stvorila bi samu sebe i sve `ivotne oblike. To je, dakle, bila njena `elja: da sve du{e sve vi{e gube `ivotnu snagu kako bi se oblikovana supstanca, du{a i duhovno telo, degradirali i u{li u prastruju. Iz prastruje bi ona onda iznova crpla i stvarala. Svojim Delom Spasenja i ucepljivanjem spasiteljske svetlosti u sve du{e i ljude, Ja Sam zaustavio tu degradaciju. Od Mog Spasiteljskog dela naovamo, vi{e nije mogu}e da se od Boga stvoreni `ivotni oblici rastvore i uliju u praenergiju, u teku}u struju, u struju stvaranja. Svaka du{a se, dodu{e, mo`e opteretiti, ali ne i rastvoriti. U Spasiteljskom ~inu zasnovana je evolucija du{e. Bo`ji Duh u Meni, Hristu, si{ao je u materiju: to je ta Delimi~na snaga Prasnage. Ta Delimi~na snaga Prasnage u du{ama, uzdi}i }e se opet zajedno sa du{ama u ve~no Postojanje. To se, kroz transformaciju i evoluciju, i doga|a i doga|a}e se "kroz sva vremena" - dok svaka du{a opet ne postane ~isti duhovni oblik, onakvo duhovno bi}e u Bogu kakvo je i proizi{lo iz Boga. Otac-Majka Bog u Svom Sinu, koji Ja Jesam, Hrist, jeste pobeda nad tamom i materijom.

593

89. POGLAVLJE Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom Vaskrsli sre}e Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri; stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini, to nije tvoja briga (11-12)

1. Potom se Isus na ovaj na~in opet ukaza sledbenicima Svojim, na jezeru kod Tiverija: Behu zajedno Simon Petar i Toma, zvani Didim, i Natanailo iz Kane Galilejske, i Jakov i Jovan, i jo{ druga dvojica sledbenika Njegovih. 2. Re~e im Petar: "Idem da lovim ribu." Oni mu reko{e: "Idemo i mi s tobom." I izi|o{e i u|o{e u ~amac, ali te no}i ne ulovi{e ni{ta. A kad ve} bi jutro, staja{e Isus na obali; ali sledbenici ne pozna{e da je to Isus. 3. I Isus im re~e: "Deco, imate li {togod za jelo?" Odgovori{e Mu: "Nemamo dovoljno za sve. Samo veknicu hleba, malo ulja i ne{to su{enog vo}a." A On im re~e: "Dovoljno je. Do|ite i jedite!" 4. I On ih blagoslovi, i oni jedo{e i nasiti{e se. A be{e tu i kr~ag pun vode i On u isti mah i njega blagoslovi, i gle, ona postade plodom vinove loze. 5. I oni se za~udi{e i reko{e: "To je Gospod." A nijedan se ne usudi da Ga upita: "Ko si Ti?" Jer su znali da je to Gospod. (Pogl. 89, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Za Moje apostole i u~enike postao Sam vidljiv transformi{u}i nani`e vibraciju Svog duhovnog tela i podi`u}i vibraciju njihovih du{a. Tako Sam im pokazao da Sam sa njima. Mi smo se, dakle, susreli na vi{em stupnju vibracija. Me|utim, oni su Me prepoznali tek kada Sam progovorio i postupio sli~no kao kad Sam bio Isus iz Nazareta. Ono {to ih je podse}alo na Mene, to Sam i mogao podsta}i

594

u njima, jer su ove slike bile pohranjene u njihovom unutarnjem, tako d