120 Dana sodome 120 Дана содоме [PDF]

Zitiervorschau

Markiz de Sad

120 DANA SODOME de Donatien Alphonse Francois, marquis de Sade Les 120 journées de Sodome Preveli Svetlana i Franjo Termačić

MMXIX

Uvod Mnogi ratovi koje je Luj XIV vodio tokom svoje vladavine potpuno su iscrpli državne finansije i osiromašili narod, ali su u isto vreme imali tu čudesnu osobinu da obogate mnoštvo krvopija što vrebaju društvene nesreće koje radije izazivaju nego što ih smiruju, i to isključivo radi veće lične koristi. Kraj ove vladavine, veličanstvene uostalom, možda je jedna od izuzetnih epoha francuskog carstva u kojoj se pojavilo najviše tih mutnih bogatstava, nadaleko čuvenih isključivo po raskoši i razvratu, podmuklih koliko i samo njihovo poreklo. I baš pred sam kraj ove

vladavine, nešto pre nego što je Regent pokušao, uspostavljanjem čuvenog suda zvanog Sud pravde, da ščepa za gušu tu bandu zločinaca, četvorica takvih zamisliše izuzetnu partiju razvrata koju ćemo vam sada prikazati. Ne treba misliti da se samo šljam bavio ovom vrstom zuluma; na čelu toga su se nalazila vrlo velika gospoda. Vojvoda De Blanžis i njegov brat, biskup od …, koji su u to doba bili stekli neizmerna bogatstva, nepobitan su dokaz da se visoko plemstvo, kao ni ostali, nije libilo takvih načina sticanja blaga i imetka. Ove dve znamenite ličnosti, uživanjima i poslovima prisno vezane sa čuvenim bankarom Tvrtkom i predsednikom De Kurvalom, prve su zamislile razvrat koji vam opisujemo i, pošto su ga saopštile dvojici svojih prijatelja, ustanovile su četvorku učesnika ovih nezaboravnih orgija. Ova četiri razvratnika, koje je vezivala sličnost i u bogatstvu i u strastima, rešili su pre više od šest godina da učvrste svoje veze brakovima u kojima je od svih pobuda, s kojim se obično sklapaju te vrste odnosa, blud zauzimao prvo mesto; evo kakva je bila njihova pogodba: Vojvoda De Blanžis, trostruki udovac, kome je jedna od žena ostavila dve kćeri, pošto je primetio da bi se predsednik De Kurval rado oženio njegovom starijom kćerkom, mada je znao da otac sebi dopušta razne intimnosti s njom, vojvoda, rekoh, zamisli ovaj trostruki brak. »Vi želite da se oženite Julijom«, reče Kurvalu; »ja vam je rado dajem i postavljam jedan jedini uslov: da ne budete ljubomorni što će ona, i kada bude vaša supruga, nastaviti sa mnom odnose koje smo ranije imali, a pored toga, da mi pomognete da ubedim našeg zajedničkog prijatelja Tvrtka da mi da svoju kćer Konstancu, prema kojoj gajim otprilike ista osećanja kao vi prema Juliji.« − »Ali«, reče Kurval, »vi mora da znate da je Tvrtko razvratan kao i vi…« − »Znam ja sve što se može znati«, odvrati vojvoda. »Zar u našim godinama, i s našim shvatanjima, takve stvari mogu da nas zaustave? Ne mislite, valjda, da hoću ženu koja bi mi dobro vodila kuću? Ja hoću da služi mojim prohtevima, da njome prekrijem, zabašurim sijaset sitnih, skrivenih vrsta bluda koje plašt braka tako savršeno obavija. Jednom reči, ja je hoću kao što vi hoćete moju kćer; mislite li da ja ne nazirem vaš cilj i vaše želje? Mi razvratnici uzimamo

žene za robinje; njihov položaj supruga čini ih potčinjenijim od ljubavnica, a i sami znate kakvo mesto zauzima despotizam u uživanjima kojima se naslađujemo.« U taj čas uđe Tvrtko. Dva prijatelja mu izložiše sadržaj razgovora koji su vodili, i poreznik, oduševljen što mu je pružena prilika da prizna svoja osećanja prema Adelaidi, predsednikovoj kćeri, prihvati vojvodu za zeta pod uslovom da on sam postane Kurvalov zet. Sva tri braka su uskoro bila sklopljena, uz ogromne miraze i ravnopravne klauzule. Predsednik, grešan na isti način kao i njegova dva prijatelja, priznao je Tvrtku, a da ga time uopšte nije sablaznio, svoje tajne odnošaje sa sopstvenom kćerkom, tako da su se tri oca, koji su svi hteli da zadrže svoja dotadašnja prava, dogovorila, a radi proširenja tih prava, kako će tri mlade osobe, vezane isključivo imetkom i imenom za svoje muževe, telom pripadati podjednako svakome od trojice, pod pretnjom najoštrijih kazni ako bi nekoj od njih palo na pamet da se usprotivi bilo kojoj od klauzula kojima su podvrgnute. Uoči samog sklapanja sporazuma, biskup od …, još odranije vezan uživanjima s dvojicom prijatelja svoga brata, predloži da u savez uključi još jednog podanika, ako mu se samo dopusti da učestvuje i u tri ostale veze. Ta osoba, mlađa kći vojvodina, prema tome, njegova bratanica, pripadala mu je u stvari mnogo više nego što su drugi pretpostavljali. On je u svoje vreme imao odnose sa svojom snahom, i nijedan od braće nije sumnjao da je za postojanje ove mlade osobe, koja se zvala Alina, bio zaslužniji biskup od vojvode: biskup, koji se već od kolevke posvetio uzgoju Aline, nije mogao, što se lako da razumeti, da je posmatra kako ulazi u doba ljupkosti a da ne zaželi da u njoj uživa. Znači, i on je u tome bio ravnopravan sa svojim prijateljima, a roba koju je predlagao da uključi u ovu razmenu bila je isto toliko oštećena i utrošena, samo što je svojom privlačnošću i nežnom mladošću prevazilazila svoje tri saputnice, tako da nijedan od trojice nije nimalo oklevao da i nju uključi u pogodbu. Biskup je, kao i ostala trojica, ustupio robu zadržavajući svoja prava, i tako su sve četiri naše ličnosti postale ovim savezom muževi četiri žene. Dakle, iz ovog dogovora proizlazi, što je vreme da ponovimo radi boljeg snalaženja čitaoca: da je vojvoda, Julijin otac, postao muž

Konstance, Tvrtkove kćeri; da je Tvrtko, Konstancin otac, postao muž Adelaide, predsednikove kćeri; da je predsednik, Adelaidin otac, postao muž Julije, starije kćeri vojvodine, i da je biskup, stric i otac Alinin, postao muž tri ostale žene, ustupivši Alinu svojim prijateljima, a zadržavajući u isto vreme prava koja je od ranije na nju polagao. Srećni svatovi proslaviše svadbu na jednom od prelepih vojvodinih poseda u zemlji Burbonskoj, a čitaocima prepuštam da zamisle orgijanja koja su se tamo zbivala. Neophodnost da oslikam druga, oduzimaju mi zadovoljstvo koje bih imao u prikazivanju ovih. Po povratku iz svatova, savez naša četiri prijatelja postao je još čvršći, a pošto je važno da ih što bolje upoznamo, mislim da će jedan mali detalj njihovih bludnih odnosa poslužiti da se baci svetlost na suštinu njihovog bludničenja, pre nego što krenemo da ih redom posmatramo jedno po jedno, sa svim pojedinostima. Društvo je osnovalo zajedničku blagajnu kojom su naizmenično upravljali, svaki po šest meseci; fondovi ove blagajne, namenjene isključivo uživanjima, bili su ogromni. Prekomerno bogatstvo sve četvorice omogućavalo im je odvajanje sredstava za najčudesnija preterivanja, čitalac se neće začuditi kada mu budem kazao da su raspolagali sa dva miliona godišnje isključivo za prohteve ždranja i razvrata. Četiri ovejane podvodačice za žene i isti broj kupler-majstora za muškarce služili su im naročito za pronalaženje, u prestonici kao i širom zemlje, svega, bilo jednog, bilo drugog pola, što je moglo da zasiti njihovu pohotu. Svake nedelje su organizovali četiri večerinke u četiri različite vile na četiri različita kraja Pariza. Prva od tih redovnih večerinki bila je posvećena isključivo sodomističkim uživanjima, zvanice su bile isključivo muškarci. Na njih su redovno pozivali šesnaest mladih muškaraca između dvadeset i trideset godina, čije su ogromne sposobnosti pričinjavale našim junacima, u svojstvu žena, najdublja telesna uživanja. Birali su ih samo prema veličini udova, i bilo je skoro neophodno da ti velelepni udovi budu tako bujni da ne mogu da prodru u ženu. To je bio jedan od neophodnih uslova, a pošto za to nisu žalili ni najveće izdatke, vrlo retko se dešavalo da ne bude ispunjen. Međutim, da bi uživali u svim nasladama, uz ovih šesnaest muževa uzimali su isti

broj mnogo mlađih dečaka koji su im služili kao žene. Uzimali su one između dvanaest i osamnaest godina, a za pristup se zahtevala takva svežina, takva lepota, takva ljupkost, stas, nevinost, čistoća kakve moja kičica nije u stanju da naslika. Nijedna žena nije imala pristupa ovim muškim orgijanjima, pri kojima se izvodilo sve što su Sodoma i Gomora mogli najbludnije izmisliti. Druga večerinka bila je posvećena devojkama iz dobrih kuća, gde su ih primoravali da se odreknu uobičajenog gordog razmetanja i drskosti u ponašanju, i prisiljavali ih da se potčine, zbog sume primljenog novca, najneobičnijim prohtevima, a često i teškim uvredama koje su naši razvratnici izvoljevali da im nanose. Obično ih je bilo po dvanaest, a pošto Pariz nije stizao da ih isporuči u dovoljnoj količini, ove večerinke su se smenjivale s jednom drugom varijantom, kada su se primale samo pristojne žene, počev od supruga sudskih činovnika pa sve do oficiruša. U Parizu ima preko četiri-pet hiljada žena te klase koje potreba ili bes navode da se upuste u tu vrstu bahanalija; dovoljno je biti na dobrom položaju da bi se do ovih žena došlo, a naši su se razvratnici nalazili na izvanrednom položaju, pa su nailazili na prave bisere u ovoj osobitoj klasi. Ništa im nije vredelo što su poštene žene. Morale su da se potčinjavaju svemu, a razvrat, koji ne trpi nikakva ograničenja, često je bivao osobito raspaljivan prisiljavanjem na grozotu i beščašće onih koje je trebalo da priroda i društveni položaj baš poštede i zaštite od ovakvih nevolja. Dolazile su i bile prinuđene sve da čine, a pošto su naši pohotljivci žudeli za najpoganijim i najizvitoperenijim razvratom, zadovoljavanje svih njihovih prohteva nije bila sitnica. Treća večerinka je bila posvećena najpodlijim i najprljavijim stvorenjima koja se mogu sresti. Ko god poznaje nastranosti razvrata, lako će shvatiti ovu tananost; vrlo je slasno valjati se, tako reći, u kalu takve vrste ljudi; tu nalazimo najdublje propadanje, najnakazniju gadost, najpotpunije poniženje, a ta zadovoljstva, upoređena sa jučerašnjim uživanjima u otmenim osobama, začinjavaju i jedno i drugo bezumlje. Pošto je ovaj razvrat bio potpuniji, ništa ih nije moglo sprečiti da mu se podaju što češće i što žešće. Po sto kurvi se pojavljivalo za šest sati bludničenja, i vrlo često se dešavalo da se sve ne izvuku sasvim čitave. Ali nemojmo žuriti; ova tananost zahteva pojedinosti do kojih još nismo stigli. Četvrta terevenka bila je posvećena devicama. Primali su samo one do petnaest godina, a počev od sedam.

Uslov za prijem je bio jednak za sve, izbor se vršio samo prema izgledu: morale su biti dražesne, a što se nevinosti tiče, ona nije smela dolaziti u sumnju. Veličanstvene li suptilnosti u razvratu! Njima i nije bilo stalo da po svaku cenu uzberu sve ove cvetove, što, uostalom, ne bi ni mogli da učine, jer su im ih uvek dovodili po dvadeset, a samo njih dvojica su bili u stanju da obave ovaj čin, pošto se jednom od druge dvojice, porezniku, više uopšte nije dizao, a biskup je svršavao na takav način što je, priznajem, mogao da obeščasti jednu devicu, ali ostavljajući je pri tome ipak čitavu. Svejedno, dvadeset devica je moralo da bude tu, a one koje nisu stigli oni da pocepaju, bile su predavane isto tako razvratnoj služinčadi, koja je za razne potrebe stalno gamizala oko njih. Sem ove četiri večerinke, svakog petka su priređivali jednu posebnu i tajnu, sa mnogo manje učesnika nego na ostale četiri, ali neuporedivo skuplju. Na nju su primali samo četiri gospođice iz najvišeg društva, koje su od roditelja odvlačili lukavstvom i parama. Žene naših kurvara su skoro uvek učestvovale u ovim orgijama, njihovo potpuno potčinjavanje, nega i usluge činili su te orgije još žešćim. Što se tiče gozbe koja je priređivana tokom tih večeri, suvišno je i pominjati da je vladalo obilje koliko i najtananiji ukus. Nijedna od ovih gozbi nije koštala manje od deset hiljada franaka, a bilo je tu svačega, najređeg i najcenjenijeg što se u celoj Francuskoj i u inostranstvu moglo naći. Ne zna se čega je bilo u većem izobilju, finih vina ili skupocenih likera, voća svih godišnjih doba bilo je i usred zime, jednom reči, možemo tvrditi da trpeza najmoćnijeg vladara sveta sigurno nije bila poslužena sa toliko raskoši i velelepnosti. Vratimo se sada našoj priči i oslikajmo što bolje umemo svaku od naše četiri ličnosti posebno, ali ne lepo, ne da bismo očarali i pridobili čitaoca, nego paletom same prirode, koja je savršena uprkos neredu koji u njoj vlada, čak i kada je potpuno izopačena. Jer, usudimo se da to uzgred kažemo, zločin, makar i nemao otmenost kakvu nalazimo u čestitosti, nije li uvek uzvišeniji i ne nosi li vazda u sebi izvesnu crtu veličine i beskraja, koja prevazilazi i uvek će prevazilaziti jednolične i razvodnjene čari vrline? Hoćete li da govorite o korisnosti jednog ili drugog? Zar je na nama da procenjujemo prirodne zakone, možemo li, uzevši u obzir da je porok potreban koliko i vrlina, proceniti da li nas je priroda obdarila jednakom snagom sklonosti ka jednom ili drugom, a u

skladu samo sa svojom potrebom za oboje? Bolje da nastavimo. Vojvoda De Blanžis, koji je sa osamnaest godina postao vlasnik već tada ogromnog bogatstva, a koje je i sam kasnije jako uvećao globama i porezima, osetio je na sebi sve nezgode koje nagrću na mladog i bogatog čoveka od ugleda, koji ništa sebi ne mora da uskrati: u takvom slučaju, silina moći se skoro uvek pretvara u silinu poroka, takva ličnost se utoliko manje lišava ukoliko lakše do svega dolazi. Da je priroda obdarila vojvodu nekim osnovnim ljudskim kvalitetima, možda bi ga oni sačuvali od napasti, ali ta čudna majka kao da neki put došaptava bogatstvu da podstiče na poroke izvesna, porocima izuzetno obdarena bića, od kojih očekuje pažnju različitu od one koju traži od vrline, a potrebne su joj i jedna i druga, priroda, kažem, pošto je predodredila Blanžisa da bude posednik ogromnog bogatstva, u isto vreme ga je obdarila svim nemirima i nadahnućima kojima će ga zloupotrebiti. Uz duh vrlo mračan i zao, dala mu je opaku i zlikovačku dušu, sve to propraćeno neredom u nagonima i prohtevima iz kojih se rađao čudovišni razvrat kojem je vojvoda bio tako izuzetno sklon. Podao, grub, ohol, divljak, samoživ, rasipnik, kada se radi o njegovom sladostrašću, ali isto tako cicija kad je u pitanju bilo šta korisno, lažov, proždrljivac, pijanica, ulizica, peder, rodoskvrnik, ubica, palikuća, lopov, nijedna se vrlina nije mogla suprotstaviti svim tim porocima. Šta kažem? Ne samo da se nije mogla naći nijedna vrlina nego ih se on svih grozio, i često ste ga mogli čuti kako kaže da čovek, da bi zaista bio srećan na ovom svetu, mora ne samo da se podaje svim porocima nego čak da sebi zabrani svaku vrlinu, da nije dovoljno uvek činiti zlo, nego da je baš reč o tome da se nikada ne učini nikakvo dobro. »Ima mnogo ljudi«, govorio je vojvoda, »koji pristupaju zlu samo kad ih strast na to navede; kada se vrati sa stranputice, njihova duša mirno nastavlja putem vrline, i prošavši tako kroz život, iz borbe u greh i iz greha u grižu savesti, gase se a da čovek ne može pouzdano reći kakvu su ulogu imali u životu. Takva bića«, nastavljao je, »mora da su nesrećna: večito kolebljiva, večito neodlučna, i život im prolazi u proklinjanju ujutro onoga što su činili uveče. Ubeđeni da se kaju zbog zadovoljstava u kojima uživaju, drhte kada im se prepuste, i tako postaju u isto vreme čestiti u zločinu i

zločinci u čestitosti. Moj čvrst karakter«, dodavao je naš junak, »nikada se neće na taj način poreći. Ja nikada ne oklevam u izboru, a pošto sam siguran da ću uvek u onome što činim naći svoje zadovoljstvo, nikakvo pokajanje ne može da mi ga pomuti. Nepokolebljiv u principima koje sam iskovao još u najmlađim godinama, ponašam se uvek u skladu s njima. Oni su me upoznali s prazninom i ništavilom vrline, koju mrzim i kojoj se nikada neću prikloniti. Oni su me uverili da čovek može samo u poroku da oseti moralnu i fizičku ustreptalost, izvor najtananijih slasti; ja mu se podajem svom dušom. Već od malih nogu sam se uzdigao iznad verskih predrasuda, potpuno ubeđen da je postojanje Tvorca gnusna besmislica u koju čak ni deca više ne veruju. Uopšte mi nije potrebno da silim svoje nagone samo da bih se njemu dopao. Priroda me je njima darovala, uvredio bih je da im se opirem; ako mi je dala loše nagone, znači da su joj baš loši potrebni. Ja sam u njenim rukama obična mašina kojom ona upravlja, svi moji zločini njoj služe; što mi ih više savetuje, više su joj potrebni: glup bih bio da joj se opirem. Protiv mene su, dakle, samo zakoni, ali ja im prkosim; zlato i ugled me stavljaju iznad te prostačke napasti koja treba da udara samo po narodu.« Ako bi neko primetio vojvodi da svi ljudi poznaju pojmove pravde i nepravde koji su sigurno plodovi prirode, jer postoje u svim narodima, pa čak i u najneprosvećenijim, on bi na to odgovorio da su ti pojmovi relativni, da oni koji su jači smatraju pravednim upravo ono što slabiji osećaju kao nepravdu, a kada bi se i desilo da jedni i drugi promene uloge, i jedni i drugi bi odmah promenili i način mišljenja; iz toga je zaključivao da je zaista pravedno samo ono što pruža uživanje, a nepravedno ono što nanosi patnju; da on u odnosu na sebe čini postupak vrlo pravedan kada iz nečijeg džepa mazne sto zlatnika, mada pokradeni čovek na istu stvar najverovatnije gleda drugim očima; da su sve te ideje potpuno proizvoljne i da se samo budale mogu njima sputavati. Takvim rasuđivanjem vojvoda je opravdavao sve svoje nastranosti, a kako je u njegovoj glavi bilo sve moguće, ovakvo je dokazivanje bilo bez pogovora. Pošto je svoje ponašanje uskladio prema filozofiji, vojvoda se od najranije mladosti bez ikakve kočnice prepustio najneverovatnijim i najsramnijim stranputicama. Njegov otac, koji je umro mlad, kao što sam već rekao, ostavivši mu u nasledstvo ogromno bogatstvo, postavio je istovremeno jedan uslov: da ostavi majci veliki deo tog bogatstva na

doživotno uživanje. Takav se uslov Blanžisu nikako nije svideo, i pošto je zlikovac u otrovu video jedino sredstvo koje bi ga oslobodilo te obaveze, odmah se rešio da ga upotrebi. Ali podlac, koji je tek počinjao svoju karijeru u poroku, nije se usudio da deluje lično: nagovorio je jednu od sestara, sa kojom je živeo u rodoskvrnim odnosima, da ona obavi posao, obećavši joj da će uživati jedan deo bogatstva koje bi mu ovom smrću pripalo. Međutim, mlada osoba se užasnula takvog postupka, i vojvoda, iz straha da će njegova loše poverena tajna biti odata, reši u istom trenutku da svojoj žrtvi pridruži osobu koju je bio izabrao za saveznika. Odveo ih je na jedno od svojih imanja, sa kojeg se dve jadnice više nikada nisu vratile. Ništa snažnije ne podstiče negoli prvi nekažnjen zločin. Posle ovog iskustva, vojvoda je pokidao sve kočnice. Čim bi se bilo ko i najmanje suprotstavio nekoj njegovoj želji, otrov bi odmah proradio. Od ubistava iz nužde, ubrzo je prešao na ubistva iz čistog zadovoljstva: začela se u njemu ta nesrećna nastranost koja čini da svoja uživanja nalazimo u patnjama drugih; osetio je da snažno uzbuđenje izazvano u bilo kom protivniku budi ustreptalost celokupne mase naših nerava, koja, nadražujući bestijalnost tih nerava, stvara pritisak na nerve polnog nadražaja i time proizvodi stresove koji se obično nazivaju osećajem pohote. Shodno tome, počeo je da krade i ubija isključivo radi razuzdanosti i razvrata, kao što se neki, da bi razbuktali iste strasti, zadovoljavaju odlaženjem kod ženskinja. Kada mu je bilo dvadeset tri godine, osnovao je bandu s trojicom ortaka u poroku kojima je ulio svoju filozofiju u glavu, kako bi po drumovima napadali poštanska kola, silovali odreda i žensko i muško, posle čega su sve ubijali, uzimali sav novac, koji im uopšte nije bio potreban, da bi se sva trojica isto veče našli na balu u Operi i time dokazali svoj alibi. Ovoga puta su preterali: dve dražesne gospođice bile su silovane i preklane na rukama majki; ovome treba dodati bezbroj drugih strahota; ipak se niko nije usudio da ga osumnjiči. Pošto se zasitio svoje slatke supruge kojom ga je još otac pre smrti oženio, mladi Blanžis je istu otpremio u društvo seni svoje majke, sestre i ostalih žrtava, a sve to zato da bi se oženio jednom dosta bogatom, ali obeščašćenom devojkom, za koju je vrlo dobro znao da je suložnica njegovog brata. To je bila majka Aline, jedne od ličnosti našeg romana, o kojoj je već bilo reči. Ova druga

supruga je uskoro bila žrtvovana kao i prva, da bi ustupila mesto trećoj, kojoj se desilo isto što i drugoj. U društvu se govorilo da to njegova ogromna telesina ubija sve njegove žene, i pošto je džinovska razvijenost bila sušta istina u svakom pogledu, vojvoda je dopuštao da se razvija mišljenje koje je prikrivalo istinu. Taj zastrašujući div je zaista podsećao na Herkula ili na kentaura: vojvoda je bio visok pet stopa i jedanaest palčeva, udovi su mu bili snažni i krepki, zglobovi moćni, žile gipke. Dodajte tome muževno i gordo lice, veoma krupne crne oči, lepe tamne obrve, orlovski nos, lepe zube, oličenje zdravlja i svežine, kršna ramena, stas poširok ali odlično skrojen, lepa bedra, zadnjicu divotnu, nogu kao isklesanu, gvozdenu narav, konjsku snagu, ud mazginog kalibra i neverovatno maljav, obdaren sposobnošću da prospe spermu koliko god puta hoće dnevno, čak i u pedeset godina, koliko je tada imao, taj ud koji je skoro stalno bio nadignut i koji je imao tačno osam palčeva u obimu i dvanaest palčeva u dužinu, i dobićete portret vojvode De Blanžisa kao da ste ga sami naslikali. Ali, kako je ovo remek-delo prirode bilo tako silovito u žudnjama, na šta li je tek ličilo, gospode bože! u opojnim pomamama sladostrašća? To više nije bio čovek, to je bio tigar u nastupu gneva. Teško onome ko je u tim trenucima zadovoljavao njegovu napast: zastrašujući urlici, užasna bogohuljenja otimali su se iz njegovih nabreklih grudi, plamenovi kao da su sukljali iz njegovih očiju, pena ga je oblivala, njištao je, činilo se da je sam bog razvrata. Bilo na koji način da se zadovoljavao, ruke su mu se obavezno gubile, često se dešavalo da jednostavno udavi ženu u trenutku svršavanja. Kada bi se povratio iz tog stanja, njegovo malopređašnje bezumlje ustupalo bi mesto potpunom nehaju prema gadostima koje je sebi do maločas dopuštao, i iz te ravnodušnosti, moglo bi se reći tuposti, gotovo odmah bi se rodile nove iskre pohote. Vojvoda je u svojoj mladosti svršavao po osamnaest puta dnevno a da pri poslednjem kuljanju nije izgledao iscrpljeniji nego pri prvom. Sedam ili osam pražnjenja dnevno nimalo ga nije brinulo, mada je već prevalio pola stoleća. Pre dvadeset i pet godina navikao se na pasivnu sodomiju, podnosio je njene udarce sa istom silinom sa kojom ih je i zadavao, trenutak kasnije, kada bi mu se prohtelo da promeni uloge. Jednom je zbog opklade izdržao pedeset pet nabijanja u toku jednog dana. Njemu,

obdarenom besomučnom snagom, kao što smo već rekli, jedna jedina ruka bila je dovoljna da siluje bilo koga; to je dokazao više puta. Jednom se opkladio da će zadaviti konja između svojih nogu, i životinja je odapela tačno u trenutku koji je on odredio. Neumerenost za trpezom je bila, ako je to moguće, još veća nego u krevetu. Ne može se ni zamisliti šta se dešavalo sa ogromnom količinom namirnica koje je redovno tamanio. Uvek je jeo po tri obroka, sva tri duga i vrlo obilna, i obično bi popio po deset boca burgonjskog vina; ponekad je pio i po trideset, a nudio je opkladu bilo kome da može da tera i do pedeset. A pijanstvo mu je bilo iste vrste kao i strasti, čim bi mu likeri i vino zagrejali mozak, počinjao bi da besni; tada su morali da ga vezuju. A onda, ko bi to rekao? − toliko je puta duša neusklađena s telesnim sposobnostima, jedno odlučno dete bi prestrašilo tog diva, čim bi shvatio da ne može da se oslobodi svog protivnika ni lukavstvom ni prevarom, on bi postajao plašljiv i kukavica, i sama pomisao na najmanju borbu, ali s podjednakim snagama, naterala bi ga u mišju rupu. Istina, on je sudelovao, kako je tada priličilo, u jednoj ili dve bitke, ali se pri tome toliko obrukao da je vojnu službu odmah napustio. Braneći svoju sramotu s puno duha i drskosti, nadmeno je tvrdio da taj kukavičluk nije ništa drugo nego instinkt samoodržanja, i da mu razumni ljudi to ne mogu pripisati u manu. Ako zadržimo potpuno iste crte naravi pa ih primenimo na fizičku konstituciju neuporedivo slabiju od ove koju smo naslikali, dobićemo portret biskupa od …, brata vojvode De Blanžisa. Isto crnilo duše, ista sklonost ka zločinu, isti prezir prema religiji, isti ateizam, isto podlaštvo, ali duh življi i spretniji, više umetnosti u ophođenju sa žrtvama, stas tanji i slabašan, telo sitno i krhko, zdravlje slabašno, živci vrlo razdražljivi, veći probirač u bludu, osrednjih sposobnosti, ud vrlo običan, čak omanji, ali znajući da se štedi, delovao je tako kratko a štrckao tako malo da ga je stalno nadražena mašta nadrkavala isto tako često kao i njegovog brata; bio je tako tanane čulnosti tako čudesne nervne nadražljivosti da se pri svršavanju čisto gubio, a najčešće je u tom trenutku i padao u nesvest. Imao je četrdeset pet godina, lice vrlo usko, prilično lepe oči, ali gadna usta i ružne zube, telo belo, bez dlaka,

dupe malo ali dobro usađeno i kitu od pet palčeva u obimu i deset palčeva dugačku. Obožavalac aktivne i pasivne sodomije, naročito ove druge, proveo je život podajući se ovom uživanju koje je, s obzirom na to da zahteva manju potrošnju energije, bolje odgovaralo oskudnosti njegovih mogućnosti. Kasnije ćemo govoriti o ostalim njegovim naklonostima. Što se tiče dobre trpeze, nju je cenio koliko i njegov brat, ali joj je prilazio čak sa nešto više čulnosti. Njegovo preosveštenstvo, nitkov kao i stariji mu brat, odlikovao se crtama koje su nesumnjivo dostizale slavne podvige junaka koga smo opisali. Navešćemo samo jedan; on će biti dovoljan da prikaže čitaocu na šta je sve bio spreman takav čovek i šta je mogao da zna i mogao da počini, čega se nije libio, a što ćete sada pročitati. Jedan njegov prijatelj, čovek moćan i bogat, imao je u svoje vreme odnose s nekom devojkom iz bolje kuće, i s njom imao dvoje dece, devojčicu i dečaka. Međutim, nikada nije mogao njome da se oženi, i najzad se ona udala za drugoga. Ljubavnik ove nesrećnice umre još u mladosti, ostavivši za sobom ogromno bogatstvo; pošto nije imao nikakve rodbine, rešio je da ostavi sav svoj imetak nesrećnim plodovima svoje nedozvoljene veze. Na samrtnoj postelji je poverio svoju nameru biskupu i ostavio mu dva ogromna nasledstva, koja je podelio na jednake delove, predao mu sva potrebna dokumenta i naložio da se stara o vaspitanju ta dva siročeta sve do njihovog punoletstva, kada će im predati što im pripada. U isto vreme je ovlastio velečasnog da upravlja imovinom svojih štićenika, kako bi je za to vreme udvostručio. Izjavio je da ne želi ništa o ovome da kaže majci svoje dece, i čak je zahtevao da joj se nikada ništa ne kaže. Pošto su se tako dogovorili, samrtnik sklopi oči, a njegovo preosveštenstvo ostade sa skoro celim milionom i dvoje dece u rukama. Nitkov nije dugo oklevao pre nego što se odlučio: samrtnik se jedino njemu poverio, majka ništa nije znala, a deca su imala samo četiri ili pet godina. Objavio je da je njegov prijatelj na smrti zaveštao svu svoju imovinu sirotinji, i već istog dana lopuža se svega dočepala. Ali, pljačkanje ovo dvoje nesrećne dece nije mu bilo dovoljno; biskup, koji nikada nije počinio nijedan zločin a da odmah ne zamisli drugi, ovlašćen pristankom svoga prijatelja, izvadi decu iz mračnog sirotišta u kojem su ih gajili, pa ih prebaci kod svojih ljudi, već

tada rešen da ih uskoro oboje upotrebi za zadovoljenje svojih podlih nagona. Čekao ih je do trinaest godina. Dečak je prvi ušao u te godine; on ga je upotrebio, podvrgao svim vrstama svoga razvrata, a kako je bio izuzetne lepote, naslađivao se njime gotovo punih osam dana. Devojčica mu, međutim, nije toliko uspela: stigla je u propisano doba vrlo ružna, što ipak nije sputalo bludno besnilo našeg sladokusca. Kada je zadovoljio svoje nagone, uplašio se da deca, ako ih ostavi u životu, ne prozru bar deo tajne koja ih se ticala. Zato ih je odveo na jedan posed svoga brata i, siguran da će u novom zločinu pronaći iskre sladostrašća koje je izgubio u tek obavljenom bludu, žrtvovao ih je svojim svirepim strastima, začinivši njihovu smrt tako žestokim i krvoločnim detaljima da mu se slast preporodila u mukama koje im je naneo. Tajna se, na žalost, suviše lako čuva, i nema razvratnika koji je iole zagazio u porok a da ne zna koliko ubistvo suvereno vlada čulima i koliko ono određuje milinu svršavanja. Ovu istinu čitalac mora da shvati pre nego što počne da čita delo čija je namera upravo da razvije ovaj sistem. Oslobođen brige u vezi sa ovim događajem, njegovo preosveštenstvo se vrati u Pariz da uživa u plodovima svog zločina bez i najmanje griže savesti što je prevario čoveka koji je sada bio van svake mogućnosti da oseća bilo muku, bilo zadovoljstvo. Predsednik De Kurval bio je najstariji član ovog društva. Skoro šezdesetogodišnjak, posebno istrošen razvratom, od njega je ostao maltene samo kostur. Bio je visok, suv, tanak, upalih očiju i ugašenog pogleda, modrih i bolesnih usta, isturene brade i dugačkog nosa. Dlakav kao satir, pljosnatih leđa, mlohavih i otromboljenih guzova koji su pre ličili na dve prljave sudopere što su se lelujale na vrhovima butnih kostiju; koža na njima je bila toliko ubijena kandžijanjem da ste mogli da je uvijete oko prsta kao palačinku, a da on ništa ne oseti. Usred ovoga se nudila − a da je nije bilo potrebno ni čepiti − ogromna duplja čiji su neverovatan prečnik, miris i boja pre podsećali na nužničku jamu nego na gužnju rupu; a kao vrhunac primamljivosti, ovaj skot sodomski je gajio naviku da ovaj deo tela ostavlja u takvom stanju prljavštine da se oko jazbine stalno taložio dva palca debeo obruč. Pri dnu naboranog, modrog i mlitavog trbuha mogla se primetiti, izgubljena u šumi dlaka,

sprava koja je u nadignutom stanju mogla doseći oko osam palčeva u dužinu i sedam u obimu; ali ovo stanje sada je bilo jako retko, jer da bi ga nadignuo, bio mu je potreban niz besomučnih raspaljivanja. To se, međutim, još uvek dešavalo po dva-tri puta sedmično, i tada je predsednik bezobzirce naticao bilo čije rupe, mada mu je dupe mladog dečaka bilo neuporedivo najslasnije. Predsednik je bio obrezan, tako da mu je glavić bio uvek otkriven, što umnogome olakšava svršavanje; tom obredu bi morali da se podvrgnu svi sladokusci. Razlog obrezivanja je između ostalog i taj da se taj deo održava čisto. Kurval je bio daleko od toga: pogan isto koliko i onaj drugi organ, ovaj zaguljeni glavić, i po prirodi podebeo, prljavštinom se širio bar jedan palac u obimu. Podjednako štrokav po celom telu, predsednik, čiji su nagoni bili u najmanju ruku isto tako svinjski kao i cela njegova pojava, bio je osoba koja bi zbog zaudaranja koje je oko sebe širila mogla da se ne dopadne svakome; ali naši se pobratimi nisu zgražali nad takvim sitnicama, i to mu jednostavno nisu pominjali. Malo je ljudi koji žive neprilično i razvratno kao predsednik; potpuno otupeo i oglupeo, jedino su mu preostali izopačenost i razvrat. Trebalo mu je više od tri sata pomame, najbesramnijeg nadraživanja da bi mu se pojavilo sladostrasno golicanje. Što se tiče svršavanja, mada je do njega dolazilo mnogo češće nego do nadizanja, skoro svakog dana, postizalo se tako mučno, ili postupcima tako nastranim, često svirepim ili jednostavno gnusnim, da su poslenici njegovog zadovoljavanja često dizali ruke, što je u njemu rađalo neku vrstu pohotne razjarenosti, koja je, na kraju krajeva, bila često uspešnija od svih učinjenih napora. Kurval je bio toliko ogrezao u kalu poroka i razvrata da mu je bilo skoro nemoguće da govori o bilo čemu drugom. Usta su mu, kao i srce, bila puna najprljavijih izraza, začinjenih huljenjem i psovkama, nadahnutim kao i kod njegovih prijatelja užasom koji je osećao u vezi sa svim što se odnosilo na religiju. Ova pometnja razuma, uz to pojačana skoro neprekidnim pijanstvom u kojem je voleo da lebdi, davala mu je poslednjih godina izvestan izraz glupavosti i tuposti, u kojoj je, kako je tvrdio, nalazio najzanosnije blaženstvo. Po prirodi ješan koliko i pijanica, on je jedini mogao da se meri s vojvodom, a u toku priče čućemo o njegovim podvizima u ovoj oblasti, koji će, bez sumnje, zaprepastiti i naše najokorelije žderonje. Već deset godina Kurval nije obavljao svoju dužnost predsednika, i ne

samo što više nije bio kadar to da čini nego, rekao bih, čak i da je mogao, molili bi ga da se toga okani za ceo život. Kurval je vodio vrlo raskalašan život, upražnjavao je sve moguće nastranosti, a oni koji su ga izuzetno dobro poznavali ozbiljno su sumnjali da za ogromno bogatstvo u kojem je uživao može samo da zahvali nekolikim gnusnim ubistvima koja je počinio. Bilo kako bilo, prema sledećoj priči bi se moglo pretpostaviti da ga je ta vrsta zlodela pomamno uzbuđivala, a ovaj događaj, za koji se, na žalost, pročulo, bio je razlog njegovog isključenja iz suda. Ispričaćemo ga da bi čitalac stekao nekakav pojam o njegovoj naravi. U blizini Kurvalove palate živeo je siromašan nosač, otac ljupke devojčice, koji je imao smešnu osobinu da voli svoju kćer. Već dvadeset puta stigle su ovom nesrećniku i njegovoj ženi razne poruke, u kojima se tražilo da podvedu svoju kćer, pred kojima oni nisu popuštali, te Kurval, koji je slao ove poruke i koga je stalno odbijanje sve više dražilo, nije znao kako da postupi da bi najzad zloupotrebio devojčicu i potčinio je svojim razvratnim prohtevima, kada se odjednom setio da jednostavno pošalje oca na gubilište da bi kćer doveo u svoj krevet. Ovaj način, koliko je bio dobro zamišljen, bio je još bolje izveden. Predsednik je najmio dva-tri bandita da obave posao, i još pre kraja meseca nesrećni nosač bi nabeđen za jedan izmišljen zločin, navodno izvršen na njegovom pragu, koji ga je odmah odveo u tamnicu. Kao što već možete pretpostaviti, predsednik se odmah dokopao ovog predmeta, a pošto nikako nije želeo da se stvar odugovlači, tri dana kasnije, zahvaljujući intrigama i parama, nesrećni nosač je bio osuđen da bude živ razapet na točak, iako nikada nije počinio nikakav zločin, sem što je hteo da sačuva svoju čast i odbrani čast svoje kćeri. Pošto je ovo bilo obavljeno, poruke su opet krenule. Pronađena je majka kojoj je predstavljeno da samo ona može da spase muža ako zadovolji predsednika, koji će ga, razume se, otrgnuti od zle sudbine koja ga očekuje. Oklevati nije više bilo mogućno. Žena se raspitala: znalo se kome će se obratiti, savetnici su bili podmićeni i odmah su bez oklevanja odgovorili da ne treba da odlaže više ni trenutka. Nesrećnica, plačući, dovede lično svoju kćer pred noge sudiji; ovaj obeća sve što treba, ali ni trenutka ne misleći da održi obećanje. Ne samo da se plašio da ga održi, jer bi oslobođeni muž mogao

da napravi skandal kada bi saznao po koju cenu mu je spasen život, nego je zlikovac osetio još žešću slast u tome da mu se ono što je želeo da bez ikakve njegove obaveze prema drugom. Razvio je u mislima detalje zlodela kojima će još više razdražiti svoju raskalašnu pohotu; evo kako je postupio da bi ceo prizor izveo sa što više beščašća i jarosti. Njegova palata se nalazila na trgu na kojem su se ponekad izvršavale smrtne kazne nad pariskim banditima, a pošto je zločin bio počinjen u tom kraju grada, isposlovao je da se presuda izvrši baš na pomenutom trgu. Tačno u određeno vreme, posla po ženu i kćerku tog nesrećnika. Svi prozori prema trgu bili su zatvoreni, tako da se iz odaja u kojima je držao svoje žrtve nije moglo videti šta se dole dešava. Zlikovac, koji je znao tačno vreme izvršenja kazne, izabra baš taj trenutak da obeščasti devojčicu u naručju majke, i sve je bilo tako dobro udešeno, sa takvom preciznošću, da je zlotvor svršio u devojčino dupe u trenutku kada je njen otac izdisao. Čim je obavio posao: »Dođite da vidite«, reče svojim princezama otvarajući jedan prozor koji je gledao na trg, »dođite da vidite kako sam održao reč.« I nesrećnice videše, jedna oca, druga muža, kako izdiše pod sečivom dželata. Obe su pale u nesvest, ali Kurval je sve predvideo: besvesno stanje je u stvari bila agonija, obe su bile otrovane, i nikada više nisu otvorile oči. Koliko god se trudio da ovo nedelo prekrije velom najdublje tajne, ponešto je ipak procurilo: o smrti dveju žena nije se saznalo, ali su ga ozbiljno osumnjičili za zloupotrebu položaja u vezi s mužem. Razlog te zloupotrebe samo se naslućivao, tako da je posle svega usledila njegova ostavka. Tog trenutka, pošto više nije imao nikakvu čast da brani, Kurval se bacio u nov vrtlog izopačenosti i zločina. Odasvud su mu dopremali žrtve koje je podvrgavao jarosti svojih prohteva. Prefinjenost njegove svirepe surovosti, potpuno shvatljive, uostalom, upućivala ga je na siromašne društvene slojeve, nad kojima je najviše voleo da istresa svoj zločinački bes. Imao je u službi više žena koje su danonoćno tumarale po tavanima i ćumezima tražeći sve ono što je beda ostavila na milost i nemilost i, pod izgovorom da će im pomoći, ili ih je trovao, čime je najradije utucavao vreme, ili ih je dovlačio kući i tu prinosio na žrtvu svojim izopačenim prohtevima. Ljudi, žene, deca, sve mu je bilo dobrodošlo za zadovoljavanje pomamne jarosti, glava bi mu hiljadu puta odletela zbog zlodela koja je činio da nije bilo njegovog društvenog ugleda i zlata.

Sasvim je jasno da ovakav stvor nije bio ništa pobožniji od svoja dva pobratima, bez sumnje je religiju mrzeo isto tako pouzdano, ali se više zalagao da je iščupa iz srca, jer je bio sklon pisanju protiv nje, i u svoje vreme je napisao više dela koja su imala izvanrednog odjeka, i ti uspesi, kojih se on stalno sećao, bili su izvor najvećeg uživanja. Što više umnožavamo predmete našeg sladostrašća… Ovde prenesite portret Tvrtka, koji se nalazi u svesci 18, uvijenoj u ružičasto, a zatim, pošto ste završili portret ovim rečima iz sveske: … sumanute godine detinjstva, nastavite na ovaj način: Tvrtko ima pedeset tri godine, mali je, zdepast, gojazan, pun sala, lica prijatnog i svežeg, bele puti, celo telo mu je, a naročito kukovi i zadnjica, potpuno ženskasto; dupe mu je krepko, masno, čvrsto i dundasto, ali preterano razjapljeno stalnim upražnjavanjem sodomije; kita mu je neverovatno mala: jedva dva palca u obimu i četiri palca u dužinu; više mu se uopšte ne diže; svršavanje je retko i mučno, jedva nekoliko kapi, praćeno grčevima koji ga dovode do neke vrste besomučnosti iz koje se obično rađa zločin; grudi su mu kao u žene, glas mek i prijatan, u društvu je besprekorno uglađen, mada mu je glava bar isto toliko pokvarena kao i njegovih pobratima; školski drug vojvodin, njih dvojica se još uvek razgaljuju zajedno, i jedno od velikih zadovoljstava Tvrtkovih je da mu vojvoda šašolji čmar svojim ogromnim udom. To su, ukratko, četiri hulje u čijem ćeš društvu, dragi čitaoče, provesti nekoliko meseci. Opisao sam ti ih što sam bolje umeo, da bi ih potpuno upoznao, da te više ničim ne bi zaprepastila priča o njihovim raznovrsnim nastranostima. Bilo mi je nemoguće da se upustim u sve pojedinosti njihovih sklonosti: prerano otkrivanje bi štetilo zanimljivosti i opštoj konstrukciji ovog dela. Pratićeš ih pažljivo tokom priče, i lako će ti biti da razaznaš male uobičajene grehove i sladostrasno ludilo kojima je obdaren svaki od njih ponaosob. Za sada se može uopšteno reći da su sva četvorica bila naklonjena sodomiji, da su svu četvoricu redovno guzili i da su sva četvorica bili poklonici dupeta. Međutim, vojvoda je, s obzirom na svoju prekomernu grdosiju, verovatno više iz okrutnosti

nego zbog naklonosti, s najvećim zadovoljstvom uz to bušio i pizde. I predsednik povremeno, ali ređe no vojvoda. Što se biskupa tiče, on ih je tako besomučno mrzeo da bi mu pri samom pogledu na neku od njih kita splasnula za narednih šest meseci. U celom svom životu nataknuo je samo jednu, i to pizdu svoje snahe, samo zato da bi imao dete s kojim će jednog dana uživati u rodoskvrnim odnosima; videli smo već da je u tome uspeo. O Tvrtku možemo reći da je dupe obožavao bar s istim žarom kao i biskup, ali da je to uživanje za njega ipak bilo uzgredno; najomiljeniji predmet njegovih pomama bio je jedan treći hram. Kasnije ćemo otkriti tu tajnu. Završimo portrete glavnih ličnosti, kako bi čitalac sa više lakoće mogao da prati razvijanje ovoga dela, i pozabavimo se glavnim odlikama supruga ovih cenjenih muževa. Kakav kontrast! Konstanca, vojvodina žena a Tvrtkova kćerka, bila je visoka, stasita žena, stvorena za slikanje i vajanje, kao da su je same Gracije ukrasile. Lepoti njenog tela pridružila se izvanredna svežina: bila je okruglasta i dundasta, najčarobnijih oblika, koji su se nazirali pod kožom beljom od krina. Reklo bi se da se sam Amor postarao za njeno vajanje. Lice joj je bilo malo izduženo, crte izvanredno plemenite, sa više veličanstvenosti nego dobrote, sa više uzvišenosti nego nežnosti. Oči su joj bile krupne, crne, pune vatre, usta vrlo mala, ukrašena zubićima čija se lepota ne da ni zamisliti; jezik joj je bio tanak i uzan, najlepšeg rumenila koje postoji, a dah joj je bio zanosniji od mirisa ruže. Grudi su joj bile pune, okrugle, bele i čvrste kao slonovača. Izvanredno izvijena bedra su dovodila, jednim prekrasnim prevojem, do dupeta takvog savršenstva, umetnički skrojenog, kakvim priroda već odavno nikoga nije darovala. Bilo je kao ispisani krug, ne mnogo veliko, ali čvrsto, belo, dundasto, a kada bi se odškrinulo, prikazivalo bi slatku jamicu najblistavije čistoće i finoće; neznatna ružičasta nijansa osenčavala je taj šupak, očaravajuće utočište najslasnijih bludnih uživanja. Ali, gospode bože! kako je ta privlačnost kratko potrajala! Četiri ili pet vojvodinih nasrtaja uskoro mu je uništilo svu draž i Konstanca je malo posle udaje ličila na lepi krin koji je oluja raščerupala. Dve oble i izvanredno izvajane butine nosile su jedan drugi

hram, bez sumnje manje slastan, ali za pičkoljupca sedište takvih čari kakve bi moje pero uzalud pokušavalo da opiše. Konstanca je bila skoro nevina kada se udala za vojvodu, njen otac, jedini čovek koga je dotle okusila, ostavio je, što se kaže, čitavu sa te strane. Jaka crna kosa, koja joj je padala u prirodnim navojima preko ramena, a kada bi se kome prohtelo, dosezala sve do gustih vlasi iste boje senčeći malu slasnu picu, bila je ukras koji bi bilo greh da izostavim i koji, ovom anđeoskom stvorenju od oko dvadeset dve godine, dodaje poslednji pečat draži kakvim priroda može da obdari jednu ženu. Uza sve ove prednosti, Konstanca se odlikovala bistrim i prijatnim duhom, nesumnjivo uzvišenijim od onoga kakav bi se morao očekivati, s obzirom na tužan položaj u koji je bacila sudbina, čiji užas je duboko osećala; bila bi, bez sumnje, mnogo srećnija da joj osećanja nisu bila tako tanana. Tvrtko, koji je gajio pre kao ljubavnicu nego kao kćerku, i kome je više bilo stalo da je nauči izvesnim veštinama nego moralu, nije nikako mogao da uništi u njenom srcu principe poštenja i vrline koje joj je priroda, izgleda, duboko urezala. Mada nije bila pobožna, o tome joj se nikada nije govorilo i nije joj se dozvoljavalo da obavlja bilo kakav obred, sve to nije ugasilo tu čednost, tu prirodnu skromnost, nezavisne od verskih predrasuda, koje se teško brišu iz jedne poštene i osećajne duše. Ona nikada nije napuštala očevu kuću, i već sa svojih dvanaest godina služila je tom zlikovcu za njegova kaljava iživljavanja. Odmah po udaji, osetila je razliku između oca i vojvode: ta ogromna razlika je fizički uništila, i već sutradan pošto joj je vojvoda pocepao bulju, pala je opasno bolesna: u prvi mah je izgledalo da joj je debelo crevo probušeno. Ipak, njena mladost, zdravlje i nekoliko lekovitih obloga vratiše uskoro vojvodi upotrebu ovog zabranjenog prolaza, a nesrećna Konstanca, svakodnevno podvrgavana ovom mučenju, koje nije bilo jedino, ozdravi potpuno i naviknu se na sve. Adelaida, Tvrtkova žena a predsednikova kćerka bila je možda i veća lepotica od Konstance, mada potpuno druge vrste. Bilo joj je dvadeset godina, mala, sitna, krajnje tanana i slabašna, kao upisana, najdivnije plave kose što se može videti. Izraz zainteresovanosti i osećajnosti koji se mogao zapaziti u celom njenom biću, a naročito na licu, činio je da

liči na junakinju nekog romana. Imala je plave, neobično krupne oči koje su izražavale nežnost i sramežljivost. Dve duge i tankovijaste obrve, izuzetno ucrtane, krasile su malo uzdignuto čelo koje je zračilo plemenitošću tako očaravajuće, moglo bi se reći pravi hram čednosti. Uzan nosić, pri vrhu malo stanjen, bio je skoro neprimetno povijen. Usne su joj bile tanane, oivičene najživljim rumenilom, a usta malo poveća, što je bio jedini nedostatak ove rajske lepote, otvarala su se samo da bi pokazala trideset dva bisera koje priroda kao da je posejala među ružama. Vrat joj je bio dosta izvijen, malo čudno nasađen, a glavica se po prirodi malo naginjala prema desnom ramenu, naročito kada je slušala; koliko je taj zanimljivi položaj bio dražestan! Grudi su joj bile male, potpuno okrugle i čvrste, visoko usađene, ali jedva da ih je bilo za punu šaku; reklo bi se, dve male jabuke koje je Ljubav, igrajući se, prenela iz vrta njene majke. Prsa su joj bila kao stisnuta, zbog čega su bila jako nežna. Stomak joj je bio zategnut i kao od atlasa; mali brežuljak slabo obrastao plavim pahuljicama služio je kao predvorje hrama u kojem kao da je sama Venera bila slavljena. Sam hram je bio toliko uzan da ni prst nije mogao da se zavuče a da ona ne jaukne od bola, pa ipak, zahvaljujući predsedniku, još od pamtiveka ova jadna devojčica nije bila nevina ni sa te ni sa one daleko slasnije strane, koju još moram da opišem. Kakvim dražima se odlikovao taj drugi hram, kakvo spuštanje od slabina, kako sočno izvajana zadnjica, kakav sklad beline i rumenila! Ali, celina je bila nešto majušna. Nežna u svim svojim oblicima, Adelaida je pre bila skica nego uzor lepote; kao da je priroda u Adelaidi htela samo da nagovesti ono što je tako veličanstveno izrazila u Konstanci. Odškrinite to preslatko dupence, jedan ružin pupoljak vam se nudi, a priroda je htela da vam ga prikaže u svoj svežini i najnežnijem rumenilu. Ali kakva uskost, kakva malešnost! Predsednik je s najvećom mukom uspevao da prodre, i nikada nije mogao više od dva-tri puta uzastopce. Tvrtko, koji je manje zahtevao, nije je kinjio u tom pogledu, ali, otkako je bila njegova žena, sa koliko drugih nedostojnih usluga, sa koliko drugih opakih potčinjavanja je morala da otkupi to malo predaha? A uostalom, prepuštena prema sklopljenom dogovoru svoj četvorici bludnih jaraca, kakve surove napasti je još morala da izdrži, i one koje joj je Tvrtko opraštao, i svih drugih vrsta! Adelaidin duh je bio u skladu s licem, to jest krajnje romantičan; najviše je volela usamljena

mesta na kojima je često i prolivala nehotične suze, suze čije poreklo ne poznajemo dobro, ali izgleda da ih samo predosećanje iznuđuje od majke prirode. Nedavno je izgubila jednu prijateljicu koju je obožavala, i taj užasni gubitak stalno joj se javljao u magnovenju. Pošto je izvanredno poznavala svog oca i znala koliko ume da zastrani, bila je ubeđena da je njena mlada prijateljica pala kao žrtva predsednikove opake pomame, jer nikada nije uspeo da je prisili na izvesne stvari, a ta pretpostavka nije uopšte neosnovana. Uobrazila je da će jednog dana i s njom isto učiniti, što nije bilo tako nemoguće. Što se tiče religije, predsednik nije bio predostrožan kao Tvrtko prema Konstanci, dopustio je da se rodi i razvije predrasuda, nadajući se da će njegova kazivanja i njegove knjige to lako suzbiti. Prevario se: religija je bila duševna hrana Adelaidine naravi. Predsednik je uzalud popovao, terao je da čita, mlađa je osoba ostala pobožna, i sve nastranosti u kojima nije uopšte uživala, koje je mrzela, a morala da im se podvrgava, bile su daleko od toga da je odvrate od varke koja je bila jedina sreća u njenom životu. Tajno se molila Bogu, krila se da bi obavljala svoje hrišćanske dužnosti, i bivala kažnjavana, bilo od svog oca ili od muža, kad bi je u tome uhvatili. Narav joj je, uostalom, bila isto toliko blaga kao i duh, a njeno dobročinstvo, vrlina zbog koje je otac najviše mrzeo, prevazilazilo je granice. Kurval je mrzeo ružnu sirotinjsku klasu, gledao je samo kako da je uvredi, da je što više ponizi, ili da u njoj nađe svoje žrtve; njegova velikodušna kći, naprotiv, bila je u stanju da se odrekne i svojih najosnovnijih potreba da bi dala siromahu, i često su je hvatali gde krišom nosi sav novac koji joj je davan za lični trošak. Tvrtko i predsednik su je toliko grdili i ubeđivali da su je najzad odučili od takvog preterivanja, a, uostalom, i oduzeli sredstva koja su joj to omogućavala. Pošto su Adelaidi ostale još samo suze da oplakuje nesrećnike, lila ih je na njihove rane, i njeno nemoćno, ali uvek osetljivo srce nije prestalo da bude čedno. Jednog dana je saznala da će jedna nesrećna žena da podvede svoju kćerku predsedniku, jer je na to naterala najveća beda. Oduševljeni razvratnik se već pripremio za uživanje, a sa sirotinjom mu je bilo najslađe; Adelaida je krišom prodala jednu svoju haljinu i novac odmah dala majci, koju je tom malom pomoći i sa nekoliko pouka odvratila od zločina koji je bila spremna da

počini. Kada je to saznao, predsednik (kćerka mu još nije bila udata) izvede nad njom takva nasilja da je posle toga odležala petnaest dana bolesna a da to, ipak, nije zaustavilo nežna talasanja njene osetljive duše. Julija, predsednikova žena i starija kćerka vojvodina, nadmašila bi lepotom dve prethodnice da nije imala jednu manu koja bi smetala mnogim ljudima, a koja je baš i pobudila Kurvalovu strast prema njoj, jer je živa istina da su strasti nepredvidive i da je sav njihov haos, posledica presićenosti i gađenja, jedino u skladu s njihovim nastranostima. Julija je bila visoka, dobro građena, mada vrlo mrsna i masna, najlepših mogućih kestenjastih očiju, dopadljivog nosa, izrazitih crta, najlepše kestenjaste kose, belog i najdražesnijeg valjuškastog tela, dupeta koje bi moglo da služi kao model vajaru, kojim bi se zadovoljio i sam Praksitel, tople i uske pičke u kojoj se prijatno svršavalo, koliko je to moguće u toj vrsti prostorije, lepe noge i dražesnog stopala, ali usta najgrđe ucrtanih, punih najpokvarenijih zuba, toliko pogana po celom telu, a naročito u predelu dva hrama bluda, da niko drugi, ponavljam, nijedno živo biće sem predsednika, koji je gajio kao takvu i naročito voleo baš te mane, sigurno niko drugi ne bi mogao, i pored sve njene privlačnosti, da se složi s Julijom. Ali Kurval je baš za tim ludovao: brao je svoja najuzvišenija božanska zadovoljstva na tim smrdljivim ustima, obeznanjivao se ljubeći ih, a što se tiče njene telesne prljavštine, ne samo da joj nije zamerao, nego je, naprotiv, podržavao u tome i postigao najzad da se potpuno odrekne vode. Uz ovaj porok, Julija ih je imala još nekoliko, mada, istina, manje neprijatnih: bila je vrlo halapljiva, sklona pijančenju, bez ijedne vrline, i verujem da je ni prostitucija, da je imala prilike da je okuša, nimalo ne bi uplašila. Do kraja je prihvatila vojvodinu filozofiju, bila je vaspitana u potpunoj raspuštenosti moralnih principa koje je prihvatila iz lične sklonosti. Ali, po jednoj vrlo zagonetnoj odlici razvrata, često se dešava da žena koja poseduje iste poroke kao i mi, manje uzbuđuje negoli ona koja je sušta vrlina: prva liči na nas, pa je ništa ne može zaprepastiti; druga je zgranuta, i eto nam nesumnjivo veće čari. Vojvoda je, uprkos glomaznosti svojih organa, opštio sa kćerkom, ali je morao da čeka do njenih petnaest godina, što

nije sprečilo da iz tih odnosa izađe vrlo oštećena, toliko da je pred udaju morao da obustavi ovu radnju i zadovoljava se na bezopasniji, mada isto toliko iscrpljujući način. Julija se slabo ovajdila udajom za predsednika, jer mu je kurac, kao što smo već videli, bio jako debeo, a i inače, koliko god je sama iz nemarnosti bila prljava, nikako nije mogla da uživa u gadosti koju je u bludu upražnjavao predsednik, njen dragi suprug. Alina, mlađa sestra Julijina, a u stvari kćerka biskupova, bila je daleko od običaja, naravi i poroka svoje sestre. Od njih četiri, ona je bila najmlađa: tek je napunila osamnaest godina; lice joj je bilo sitno i vragolasto, sveže i skoro jogunasto, mali prćast nosić, kestenjaste oči pune živosti i izražajnosti, ljupka usta, stas skladan mada omanji, dobrih oblina, koža malo tamnija, ali nežna i lepa, dupe malo poveće, ali dobro izvajano, najraskošniji guzovi koji se mogu ponuditi oku pohotnika, lep crnpurast brežuljak, pička malo nisko usađena, što se kaže engleska, ali izvanredno uska, a kada je ponuđena društvu, bila je još potpuno nevina. Ostala je nepokidana čak i u vreme bahanalija koje opisujemo, a kasnije ćemo videti na koji joj je način nevinost oduzeta. Što se tiče dupeta, već osam godina biskup ga je svakodnevno mirno naticao a da nije uspeo da se to osladi i njegovoj kćeri koja se, uprkos svom nestašnom i razdraganom izgledu, podavala ocu samo iz poslušnosti, ne izražavajući nikada ni najmanje zadovoljstvo u gadostima koje je trpela svakog dana. Biskup je ostavio u najdubljem neznanju; jedva da je znala da čita i piše, a uopšte ništa nije znala o postojanju religije. Duh joj je bio detinjast, odgovarala je duhovito, igrala se, volela svoju sestru, bezgranično mrzela biskupa, a vojvode se plašila kao vatre. Na dan svadbe, kada se našla među ovom četvoricom, cvilela je, ali je radila sve što su hteli, bez zadovoljstva, nevoljno. Bila je trezvena, vrlo čista, jedina joj je mana bila beskrajna lenjost, nemarnost kojom je sve obavljala, uprkos živahnosti koju su nagoveštavale oči. Gnušala se predsednika skoro isto kao i strica, a Tvrtko, mada je ni on nije nimalo štedeo, izgleda da je bio jedini prema kome nije osećala nikakvu odvratnost. Eto, to je osam glavnih ličnosti s kojima ćete ubuduće živeti, dragi moj čitaoče. A sada je vreme da vam otkrijem sadržinu osobitih uživanja

koja su sebi pripremali. Svi pravi sladokusci znaju da nadražaji preneseni čulom sluha najviše golicaju i da im je dejstvo najživlje. U skladu s tim, naša četiri razvratnika, da bi slašću nadojila srca što pre i što je moguće dublje, zamislila su jednu dosta neobičnu stvar. Radilo se o tome da, pošto se okruže svime što najžešće može da zadovolji bludom sva ostala čula, prirede u takvoj situaciji kazivanja, i to s najpodrobnijim pojedinostima, redom, sa svim mogućim izopačenostima u razvratu, svim granama i podgranama onoga što se u bludu obično naziva strastima. Ne može se ni zamisliti koliko ih čovek menja i obogaćuje kada mu se mašta rasplamsa. Ogromne razlike između raznih strasti, neverovatne već same po sebi u svim mogućim pomamama i požudama, postaju prosto neizmerne kada se o njima i govori, onaj ko bi mogao da utvrdi i potanko opiše sve te nastranosti obavio bi možda najlepši, a verovatno i najzanimljiviji posao koji se u pogledu morala može zamisliti. Radilo se, dakle, o tome da se pronađu osobe koje bi bile u stanju da izlože sva ta zastranjivanja, da ih analiziraju, da ih razviju sa svim pojedinostima i potpuno, i da ih povrh svega zaodenu zanimljivošću pripovedanja. Eto, to je bila njihova namera. Posle bezbrojnih istraživanja i potraga, našli su četiri žene već pri zalasku (to je baš i bilo potrebno, iskustvo je u tome najvažnije), četiri žene, kažem, koje su, pošto su provele život u krajnjem razvratu, bile u stanju da vrlo precizno izlože rezultate svih tih istraživanja. I pošto je mnogo truda bilo uloženo da se nađu obdarene pripovedačice čiji su pogledi na život u skladu s postavljenim zadatkom, sve četiri su, posle preslišavanja i dogovora, bile u stanju da prikažu, svaka u okviru svojih sopstvenih doživljaja, najneverovatnije nastranosti u bludu, i to takvim redom da će prva, na primer, u događaje svog života uneti sto pedeset najjednostavnijih strasti i najobičnijih iživljavanja, najmanje biranih zastranjivanja, druga, u istom okviru, isti broj izopačenijih vrsta bludnih radnji jednog ili više muškaraca sa više žena; treća mora iz svog života da izdvoji sto pedeset vrsta razvrata što sadrže najviše zločinačkog u sebi i što najviše vređaju zakon, prirodu i religiju; najzad, pošto svi ovi nagoni vode ka ubistvu, a budući da se ubistva počinjena iz razvrata unedogled međusobno razlikuju, svaki put kad razjarena mašta razvratnika prihvati različita mučenja, četvrta mora da

uvrsti u svoje lične doživljaje sto pedeset vrsta najvrsnijeg kinjenja. Za to vreme, naši će krvoloci, okruženi, kao što sam već rekao, svojim ženama, a kasnije raznim drugim predmetima svih vrsta, slušati, raspaljivati maštu, a zatim, bilo svojim ženama, bilo tim drugim predmetima, gasiti usijanje koje su pripovedačice izazvale. Nema sumnje da se baš u načinu bludničenja sadrži najveća slast ovog razvratnog plana, taj način i te priče i čine sadržinu ovog dela, a pošto sam ovo izložio, svim pobožnim i preosetljivim osobama savetujem da ga odmah ostave ako ne žele da budu sablažnjene, jer kao što vide, ovaj plan nije nimalo čedan, a odmah možemo reći da će njegovo izvršenje biti još manje čedno. Pošto će četiri prikazivačice o kojima govorimo igrati presudnu ulogu u ovim memoarima, čini nam se, makar bili prinuđeni da se zbog toga izvinimo čitaocu, da moramo i njih da predstavimo. One, će kazivati i delovati istovremeno: zar je moguće u tom slučaju da ih ostavimo nepoznatim? Nemojte očekivati portrete lepotica, mada je, bez sumnje, u planu bilo predviđeno da se naši razvratnici njima služe i fizički i moralno. U svakom slučaju, može se reći da se od njih nisu tražili samo duh i iskustvo, nego su i u telesnom pogledu mogle, takve kakve jesu, poslužiti ne može bolje biti. Gospođa Dikla zvala se ona koja je bila zadužena da priča sto pedeset vrsta obične pohote. Beše to žena od četrdeset osam godina, još dosta sveža, s dobrim ostacima lepote, očiju vrlo lepih, kože jako bele, jednog od najlepših i najpunačkijih dupeta koja su se mogla videti, usta svežih i čistih, izvanrednih grudi i crne kose, zaobljenog ali visokog struka, sve u svemu, izgleda dobre ženske. Život je provela, kao što će se videti, na mestima gde je dobro mogla da izuči to o čemu će pripovedati, i očigledno je tu nauku izučila nadahnuto, spretno i sa puno zadovoljstva. Gospođa Sanvila je bila visoka žena pedesetih godina, tanka, stasita, puna pohote u pogledu i celom držanju; verna sledbenica Sapfe sa Lezbosa, prožeta njenim izrazom do poslednjeg pokreta, i onog najjednostavnijeg, do poslednje reči. Materijalno je propala izdržavajući

žene, i da nije bilo te naklonosti, kojoj je žrtvovala uglavnom sve što je zaradila u svom životu, verovatno bi živela vrlo ugodno. Bila je jako dugo javna ženska, a pre nekoliko godina i sama je postala podvodačica, ali se specijalizovala za izvestan broj odnosa, radeći sa ozbiljnim i pouzdanim razvratnicima koji su već zašli u godine; nikada nije primala mlade ljude, i tim opreznim i unosnim stavom krpila je kako-tako svoje materijalno stanje. Nekada je bila plavuša, ali je boja mudrosti počela da joj prekriva kosu. Oči su joj još uvek bile lepe, plave i jako prijatnog izraza. Usta lepa, još sveža i potpuno čitava; sise ravne, stomak pristojan, nikada nije bila bogzna kako privlačna, brežuljak malo uzdignut i klitoris koji je štrčao za tri palca kada je bio zagrejan: ako bi je neko golicao po tom delu, bilo je sigurno da će ubrzo pasti u zanos, naročito ako bi tu radnju obavljala neka žena. Dupe joj je bilo vrlo mlitavo i ishabano, potpuno meko i sparušeno, toliko oguglalo od silnih razvratnih upotreba, koje će nam njena priča objasniti, da se s njim moglo raditi bilo šta a da ona uopšte to ne oseti. Stvar vrlo čudna i vrlo retka, naročito u Parizu, ostala je sa prednje strane neprobušena, kao devojka koja izlazi iz manastira, i možda, da se nije upustila u ovaj prokleti poduhvat, i to da se nije upustila s ljudima koji su cenili samo neobične stvari i kojima se ova retkost dopadala, možda, kažem, da nije bilo ove partije, i njena nevinost bi umrla s njom. Martina, debela matrona od pedeset dve godine, vrlo jedra i vrlo zdrava, obdarena najdebljim i najlepšim guzovima koje je priroda stvorila, bila je potpuna suprotnost. Provela je život u tucanju s guza, i na to je bila toliko naviknuta da joj je uživanje dolazilo samo sa te strane. Pošto joj je jedna prirodna mana (bila je dvocevka), onemogućila da upozna druge stvari, prepustila se toj vrsti uživanja, dakle, navedena i nemoći i ranim navikama, zadržala se u predelu te vrste bluda; za nju se tvrdilo da je još uvek čudesna, sposobna sve da izdrži, ničega se ne plašeći. Najčudovišnijih kurčina se nije plašila, i nastavak ovih memoara valjda će nam je prikazati kao borca pod barjakom Sodome, kao neustrašivu mangupčinu. Imala je još uvek prilično ljupke crte lica, mada su kao neka klonulost i propadanje načeli njene draži, i da nije bilo njene gojaznosti koja je još nekako i održavala, moglo se reći da je

već jako istrošena. Degranž je bila oličenje poroka i bluda: visoka, mršava, pedeset šest godina stara, lice modro i ispijeno, oči ugašene, usne mrtve, reklo bi se, živa slika zločina koja samo što se nije srušila od slabosti. Nekada je bila crnka. Neki su čak tvrdili da je imala lepo telo; ubrzo je ostao samo kostur koji je izazivao gađenje. Njeno sparušeno dupe, istrošeno, izbrazdano, iscepano, pre je ličilo na išpartanu hartiju nego na ljudsku kožu, a rupa mu je bila toliko široka i naborana da su i najveći palamari mogli bez muke da uđu a da ona ništa i ne primeti. Da stvar bude lepša, ova izdašna podanica Afrodite, ranjena u više okršaja, imala je bradavicu manje i tri odsečena prsta; bila je ćopava, nedostajalo joj je šest zuba i jedno oko. Možda ćemo saznati pri kojoj je vrsti obračuna bila tako unakažena; jedno je sigurno, ništa je nije moglo popraviti, a ako joj je telo bilo slika rugobe, duša joj je bila zborište svih poroka i najneverovatnijih prestupa. Palikuća, oceubica, rodoskvrnica, pederuša, lezbijka, ubica, trovačica, kriva za silovanja, krađe, pobačaje i bogohuljenja, može se sa sigurnošću reći da na ovom svetu ne postoji ni jedan jedini zločin koji ova hulja nije počinila lično ili preko drugih. Sadašnje joj je zanimanje bilo podvođenje; bila je jedna od zvaničnih nabavljača našeg društva, i pošto je uz veliko iskustvo bila obdarena i dobrim jezikom, izabrali su je za ulogu četvrte pripovedačice, to jest one koja treba da kazuje najveće grozote i beščašća. Ko bi mogao bolje igrati ovu ulogu od spodobe koja je sve to počinila. Pošto su našli ove žene, i to u svakom pogledu onakve kakve su samo mogli poželeti, trebalo je da se pozabave rekvizitom. Najpre su želeli da se okruže velikim brojem predmeta za blud oba pola, ali kada su shvatili da je jedino mesto gde bi se ovaj razvratni program mogao pogodno izvesti onaj isti zamak u Švajcarskoj koji je pripadao Tvrtku i u kojem je otpremio na onaj svet malu Elviru, da taj omanji zamak ne može da primi toliko stanovnika, i da bi bilo neoprezno i opasno dovesti toliki svet, najzad su se odlučili za trideset i dva podanika ukupno, računajući i pripovedačice; i to: njih četiri, osam devojčica, osam dečaka, osam muškaraca ogromnih palamara za uživanje pasivne sodomije, i četiri služavke. Jako im je bilo stalo da sve bude probrano;

cela godina dana je prošla u pripremama, ogroman novac je utrošen, a evo kakve su mere predostrožnosti bile preduzete u potrazi za osam devojčica koje bi predstavljale najveći biser čitave Francuske. Šesnaest promućurnih podvodačica, svaka sa po dve pomagačice, bilo je otposlato u šesnaest glavnih oblasti Francuske, dok je sedamnaesta poslovala isključivo u Parizu. Sve ove snabdevačice imale su sastanak na jednom vojvodinom imanju blizu Pariza, gde su morale da stignu iste nedelje, tačno deset meseci po odlasku: to vreme im je dato za traženje. Svaka je morala da dovede po devet osoba, što čini ukupno sto četrdeset i četiri, od kojih je trebalo izabrati samo osam. Podvodačicama je bilo preporučeno da biraju samo prema plemenitosti porekla, vrlinama i ljupkosti lica. Morale su da traže isključivo u poštenim kućama, bile su odbijene sve devojčice koje nisu otete ili iz manastira u kojima su vaspitavana deca iz visokih krugova, ili iz krila porodica, i to uglednih porodica. Sve što nije bilo iznad građanske klase i što nije bilo, u višim klasama, vrlo čestito, vrlo nevino i izvanredno lepo, odbijano je bez milosti. Doušnici su uhodili svaki korak ovih žena i odmah izveštavali društvo o njihovoj delatnosti. Za svaku osobu koja je odgovarala prohtevima isplaćivano je po trideset hiljada franaka čisto na ruke, ne računajući troškove. Nečuveno je koliko je to koštalo. Što se tiče starosti, odredili su je između dvanaest i petnaest godina, sve što je bilo starije ili mlađe, bilo je bespoštedno odbijeno. Za to vreme, pod istim okolnostima, istim sredstvima i istim troškovima, odredivši starost takođe između dvanaest i petnaest godina, sedamnaest službenika sodomije krstarilo je prestonicom i pokrajinama, a njihov sastanak je bio određen mesec dana posle izbora devojčica. Što se tiče mlađih muškaraca koje ćemo od sada nazivati nabijačima, jedini uslov bila je veličina uda: nisu hteli ništa ispod deset do dvanaest palčeva dužine i sedam i po u obimu. Osam ljudi je radilo na tom poslu širom cele kraljevine, a sastanak im je bio određen na mesec dana posle izbora dečaka. Mada priča o izboru i primanju nije predmet našeg romana, nije zgoreg da vam ovde kažem koju reč, da biste još bolje upoznali stvaralački duh četvorice naših junaka. Čini mi se da se ne može smatrati suvišnim sve ono što može razraditi i razjasniti tako izuzetne bahanalije kakve nameravamo da opišemo.

Kada je došlo vreme da se sastanu s devojčicama, svi su se okupili na vojvodinom imanju. Nekoliko podvodačica nije moglo da ispuni obavezu da dovede devet osoba, neke druge su pogubile poneku uz put, bilo zbog bolesti, bilo zbog bekstva, tako da ih je na skup dovedeno samo sto trideset. Ali kakva lepota, gospode bože! Mislim da je nikada nije bilo toliko skupljeno na gomilu. Trinaest dana su posvetili pregledu, svakog dana su ih pregledali po deset. Četiri prijatelja su se raspoređivala u krug, a devojčica se prvo pojavljivala u središtu tog kruga, odevena na isti način kao u trenutku odvođenja. Podvodačica koja je privela podnosila je izveštaj: ako je išta nedostajalo u uslovima društvene klase ili čestitosti, nisu ulazili u detalje, i devojčica je proterivana istog trenutka bez ikakve i ičije pomoći, a podvodačica gubila pravo na naknadu troškova uloženih u nju. Zatim se podvodačica, pošto je završila svoj izveštaj, povlačila kad se pristupalo ispitivanju devojčice, da bi se proverila istinitost iskaza. Ako je sve bilo tačno, podvodačica je ponovo ulazila i zadizala joj suknjicu, da skupu pokaže dupence; to je bila prva stvar koju su hteli da pregledaju. Najmanja mana tog dela tela povlačila je istovremeno isključenje: ako je, pak, sve odgovaralo toj vrsti čari, skidana je gola, i u tom stanju je prolazila i prelazila pet-šest puta uzastopce od jednog do drugog razvratnika. Obrtali su je sa svih strana, pregibali, njušili, čepili, proveravali nevinost, sve to hladnokrvno i naučno, ne dopuštajući da uzbuđenja ometaju ozbiljnost ispitivanja. Pošto je to obavljeno, dete se povlačilo, a islednici su na jedan karton s njenim imenom upisivali primljena ili odbijena, stavljajući svoj potpis; zatim su kartone stavljali u jednu kutiju ne saopštavajući jedan drugome svoju odluku; kada su sve bile pregledane, otvorili su kutiju: da bi devojka bila primljena, trebalo je da na svom kartonu ima povoljno mišljenje sve četvorice pobratima. Ako je nedostajalo samo jedno, odmah su je proterivali, bespoštedno, nepovratno, kao što sam već rekao, pešice, bez pomoći ili vodiča, sem možda jednog tuceta devojčica kojima su se razvratnici malo poigrali posle izbora, a zatim ih prepustili podvodačicama. Ovim prvim krugom odbačeno je pedeset kandidata. Pristupili su užem izboru između osamdeset preostalih, ali ovoga puta sa mnogo više preciznosti i strogosti: svaki i najmanji nedostatak bio je

povod za isključenje. Jedna, lepa kao dan, bila je odbijena zato što joj je jedan zub bio malo kraći od ostalih; više od dvadeset drugih odbačeno je zato što su bile kćerke običnih građana. Trideset ih je ukupno propalo u tom drugom krugu: ostalo ih je, dakle, još svega pedeset. Rešili su da pristupe trećem ispitu tek kad budu prosuli spermu, i to posluženi ovim istim kandidatima, da bi savršen mir čula jamčio za staloženost i pouzdanost pri izboru. Svaki prijatelj se okružio grupom od dvanaest do trinaest devojčica. Predvođene podvodačicama, grupe su se smenjivale kod svakog od njih. Tako su im vično menjale poze, tako su bile čepljene, podmeštane i trćene, jednom reči, bilo je tu toliko bluda da je sperma štrcala a glave se smirivale, i u sledećem krugu nestalo ih je još trideset. Ostalo ih je još samo dvadeset; bilo je još uvek dvanaest suvišnih. Ponovo su se smirili novim sredstvima, onim koja bi mogla da im ih ogade, ali dvadeset ih je ipak ostalo: kako su i mogli da se odluče među tako čudesno anđeoskim stvorenjima za koja bi se reklo da su delo samog božanstva? Trebalo je po svaku cenu pronaći nešto što će, uz istu lepotu, osigurati neku vrstu prednosti njih osam nad dvanaest ostalih, i konačno je predsednik predložio nešto što je bilo dostojno bezumlja u njegovoj glavi. Nije važno, rešenje je bilo prihvaćeno; reč je bila o tome da se odredi koje će od njih raditi nešto što će kasnije morati često da upražnjavaju. Četiri dana je bilo dovoljno da se ovo pitanje potpuno reši, i najzad ih je dvanaest bilo otpušteno, ali ne načisto, kao ostale; osam dana su se njima zabavljali potpuno, na sve moguće načine. Zatim su bile, kao što sam već rekao, prepuštene podvodačicama, koje su se posle toga obogatile prostituišući bića tako uzvišena kao što su one bile. Što se tiče osam izabranica, njih su do polaska smestili u jedan manastir, da bi sačuvali uživanje u njima do određenog trenutka, rešeni da ih dotle ne diraju. Ne usuđujem se da slikam te lepote: sve su bile tako prevashodne da se bojim da mi pero ne postane jednolično i dosadno. Zadovoljiću se time što ću ih nabrojati, izjavljujući celu istinu da je savršeno nemoguće predstaviti sebi takav skup ljupkosti, čari i savršenstva, i kada bi priroda htela da prikaže čoveku koliko može samu sebe da nadmaši, sigurno ne bi izabrala druge primere. Prva se zvala Avgustina: imala je petnaest godina, kći jednog barona

iz Langedoka, oteta iz manastira u Monpeljeu. Druga se zvala Fani: kći jednog skupštinskog savetnika iz Bretanje, oteta iz samog očevog dvorca. Treća se zvala Zelmira: imala je petnaest godina, kći ljubimica kneza od Tervila. Otac je poveo sa sobom u lov, na jedan od svojih poseda u Bosu i, pošto je ostavio na trenutak samu u šumi, istog časa je bila ukradena. Kao kćerka jedinica trebalo je, uz miraz od četiri stotine hiljade franaka, da se uda iduće godine za jednog velikog vlastelina. Ona je najviše plakala i očajavala zbog grozote svoje sudbine. Četvrta se zvala Sofija: imala je četrnaest godina, kći jednog dobrostojećeg plemića koji je živeo na svojoj zemlji u Beriju. Nju su oteli pri šetnji s majkom, koju su, pošto je pokušala da je odbrani, sunovratili u reku, u kojoj se udavila na njene oči. Peta se zvala Kolomba: Parižanka, kći jednog skupštinskog savetnika; imala je trinaest godina, oteli su je kad se s guvernantom vraćala u manastir sa jedne dečije svečanosti. Guvernantu su preklali. Šesta se zvala Heba: imala je dvanaest godina, kći konjičkog kapetana, plemića iz Orleana. Mlađa osoba je bila zavedena i odvedena iz manastira u kojem su je vaspitavali; novcem su potkupili dve kaluđerice. Nemoguće je videti išta zavodljivije i slađe. Sedma se zvala Ružica: imala je trinaest godina, kći poručnika garnizona Šalona na Soni. Otac joj je nedavno umro; živela je na selu blizu grada sa majkom kada su je na njene oči kao lopovi ukrali. Poslednja se zvala Mimi ili Mišeta: imala je dvanaest godina, kći markiza od Senanža, oteta sa očevog poseda u Burbonu, dok je u kočijama bila u šetnji sa dve-tri žene iz dvorca, koje su sve pomorene. Vidi se da su pripreme za naša uživanja koštale velike sume novca i poprilično zločina. Takvi ljudi mogli su da troše koliko su hteli, a što se zločina tiče, tada se živelo u veku u kojem je trebalo mnogo da bi bili proganjani i kažnjavani, kao što se to od tada čini. Zahvaljujući tome, naši razvratnici nisu bili uznemiravani zbog posledica svojih zlodela, jedva da je i bila neka istraga.

Stiglo je vreme ispitivanja dečaka. S njima je bilo lakše, pa su bili i brojniji. Podvodači su doveli sto pedeset, i sigurno ne preterujem ako tvrdim da su bili bar jednaki u odnosu na devojke, koliko po lepoti lica toliko po nevinosti i plemenitom poreklu. I njih su plaćali trideset hiljada franaka po komadu, kao i devojčice, ali nakupci nisu ništa rizikovali jer je ova divljač bila cenjenija i više po ukusu naših sladokusaca, koji su rešili, da ne bi bili ni na kakvom gubitku, a pošto su u stvari bili prinuđeni da odbiju one koji ne odgovaraju, da se posluže svima i da ih sve isplate. Pregled je bio isti kao i za žene. Proveravali su po desetoricu dnevno, uz mudru predostrožnost koju su malo zanemarili pri ispitivanju devojaka, uz predostrožnost, kažem, da ih ista desetorica pre početka ispita izdrkaju. Hteli su skoro da isključe predsednika, toliko su se plašili izopačenosti njegovih nagona; sumnjali su da ih je već pri izboru devojaka zaveo svojom sklonošću ka beščašću i kalu. Obećao je da se neće tome podavati, i održao je reč, najverovatnije uz veliku muku, jer oštećena i izopačena uobrazilja, naviknuta na tu vrstu vređanja zdravog ukusa i prirode, na pogrde koje joj toliko gode, teško da se može uputiti na dobar put: reklo bi se da mu i sama želja za ispunjenjem tih nagona oduzima sposobnost rasuđivanja. Pošto prezire sve što je zaista lepo, a voli samo ono najgnusnije, sud raspaljene mašte je u skladu sa osećanjem, pa joj vraćanje zdravim osećanjima izgleda kao nepravda prema principima kojih se ni po koju cenu ne bi odrekla. Sto osoba je jednoglasno primljeno posle prvog zasedanja, a morali su da obave pet krugova da bi ih sveli na broj koji je mogao da bude prihvaćen. Tri puta uzastopce ostalo ih je po pedeset, tako da su morali da pristupe zaista nemogućim merama da bi u neku ruku skinuli čari sa idola koji su im stalno sijali u očima, ma šta radili, i zadržali samo onoliko koliko su rešili da zadrže. Setili su se da ih obuku u žensko: dvadeset i petorica su otpali zahvaljujući lukavstvu koje se sastojalo u tome da pol koji obožavaju preruše u pol kojim su bili presićeni, što ih je splašnjavalo i oduzimalo svaku iluziju. Ali ništa nije moglo da izmeni izbor preostale dvadeset petorice. Mogli su da rade što god hoće, da se izdrkavaju po sto puta, da u kartone upisuju imena tačno u trenutku svršavanja, da se služe sredstvima koja su upražnjavali s devojkama, ništa nije vredelo, istih dvadeset pet je ostajalo, i najzad su rešili da ih odrede kockom. Evo imena onih koji su ostali, njihove godine, poreklo i

okolnosti odvođenja, pošto odstupam od slikanja portreta: sam Amor sigurno nije imao tako prefinjene crte, a modeli prema kojima je Albani birao likove svojih božanskih anđela sigurno su bili daleko ispod ovih. Zelamir je imao trinaest godina; bio je sin jedinac jednog plemića iz Poatua, koji ga je vaspitavao s najvećom negom na svom posedu. Poslali su ga bili u Poatje u posetu jednoj rođaci, u pratnji samo jednog sluge; naši lopovi su ih presreli, ubili slugu i dočepali se deteta. Kupidon je bio istih godina; živeo je u koledžu Lafleša; sin plemića iz okoline toga grada, tu se i školovao. Vrebali su ga i ukrali jedne nedelje, kada su učenici izišli u šetnju. On je bio najlepši od svih učenika. Narcis je imao dvanaest godina; on je bio vitez od Malte. Ukrali su ga u Ruanu, gde je njegov otac bio na visokom položaju, koji je odgovarao njegovom ugledu. Uputili su ga bili u koledž Luja Velikog u Parizu; oteli su ga uz put. Zefir, najslađi od sve osmorice, ako je uopšte moguće nekoga izdvojiti po lepoti, bio je rodom iz Pariza; školu je učio u jednom čuvenom internatu. Otac mu je bio general, obrnuo je nebo i zemlju da povrati sina, ali bez uspeha. Potkupili su bili direktora internata koji je izručio sedam dečaka, od kojih su šestoricu odbili. Zefir je zavrteo glavu vojvodi, koji je izjavio da bi odmah dao milion samo da naguzi tog dečaka. Za sebe je zahtevao prvo trćenje, što su mu svi odobrili. O, nežno i slabašno detešce, kakva nesrazmera! Kakva ti je, dakle, strahovita sudbina bila upisana! Seladon je bio sin sudije iz Nansija. Oteli su ga iz Lunevila, kad je stigao u posetu tetki. Tek je ušao u četrnaestu godinu. Jedino su njega zaveli zahvaljujući jednoj devojčici njegovih godina, s kojom su mu namestili sastanak: mala droca ga je navukla u zamku praveći se da ga voli, njegovi su ga slabo čuvali, i stvar je uspela. Adonis je imao petnaest godina. Digli su ga iz koledža u Plesisu, gde je učio školu. Bio je sin predsednika vrhovnog suda, koji se uzalud žalio, uzalud preduzimao potere, stvar je bila izvedena tako pažljivo da mu nikada nije ušao u trag. Kurval je bio lud za njim već dve godine, upoznao ga je kod njegovog oca, lično je dao novac i potrebna obaveštenja za otmicu. Svi su se začudili tako dobrom izboru onako

izopačene prirode, a Kurval je s ponosom iskoristio ovu priliku da pokaže svojim saučesnicima da i on može još da ima dobar ukus. Dete ga je prepoznalo i briznulo u plač, a predsednik ga je tešio obećavajući da će mu on lično oduzeti nevinost; dajući mu to vrlo dirljivo obećanje, tapkao ga je po dupetu svojim ogromnim palamarom. Zaista je tu privilegiju za sebe zatražio od svojih prijatelja, i savet mu je odobrio bez poteškoća. Jasint je imao četrnaest godina; bio je sin penzionisanog oficira iz jedne varošice u Šampanji. Uhvatili su ga prilikom lova, koji je voleo iznad svega i u koji ga je neoprezni otac puštao bez pratnje. Kiton je imao trinaest godina. Oteli su ga iz Versaja, gde je u velikoj dvorskoj konjušnici služio kao paž. Bio je sin jednog plemića iz Nivernea, a u Versaj su ga doveli šest meseci ranije. Jednostavno su ga ukrali dok je sam šetao avenijom Sen Klu. On je zapao za oko biskupu, kome je bilo namenjeno skidanje nevinosti.

To su bila muška božanstva koja su naši razvratnici pripremili za svoj blud: videćemo u pravo vreme i na odgovarajućem mestu kako su se njima poslužili. Preostala su sto četrdeset dva bića, ali se sa ovom divljači nisu šalili kao sa onom drugom: nijedan nije bio otpušten a da nije bio potrošen. Naši razvratnici su s njima proveli mesec dana u vojvodinom zamku. Pošto se vreme odlaska približilo, obustavili su sve tekuće poslove, pa im je ova zabava bila dobrodošla da prekrate vreme. Kada su ih se dobro zasitili, smislili su zabavan način da ih se otarase: prodali su ih jednom turskom gusaru. Na taj način su izbrisali sve tragove, a u isto vreme i nadoknadili jedan deo troškova. Turčin ih je preuzeo u Monaku, kuda su ih dopremali u malim grupama, i odveo ih u ropstvo, što je nesumnjivo gorka sudbina, ali je tim više razgalila našu četvoricu zlotvora. Došlo je vreme da se izvrši izbor nabijača. Odbijeni kandidati ove kategorije nisu predstavljali problem; kako su to bili ljudi u ozbiljnim godinama, jednostavno su im isplaćivali putne troškove i naknadu za uložen trud, posle čega su se sami vraćali svojim kućama. Osmorica

dobavljača ove vrste imali su mnogo manje brige jer su razmere bile uglavnom određene, a klasno poreklo nije igralo nikakvu ulogu. Došlo ih je dakle pedeset. Među dvadeset najvećih izabrali su osmoricu najmlađih i najlepših, a kako će se ubuduće od te osmorice govoriti samo o četvorici najvećih, zadovoljiću se da pomenem samo njih. Herkul, koji je zaista bio građen kao bog čije su mu ime dali, imao je dvadeset šest godina, a priroda ga je obdarila udom od osam palčeva i dve dvanaestine u obimu i trinaest palčeva u dužinu. U životu se nije mogla videti lepša i veličanstvenija stvar od te sprave koja je skoro stalno bila nadignuta i koja je u osam uzastopnih svršavanja, eksperimentalno su to utvrdili, punila tačno jednu pintu. Uz to je bio vrlo blage prirode i vrlo zanimljivog lika. Antinous, koga su tako nazvali zato što je, kao Hadrijanov tucač, uz najlepšu kitu na svetu imao i najraskošnije dupe, što je retka pojava, nosio je spravu od osam palčeva u obimu i dvanaest u dužinu. Imao je trideset godina i najlepše lice koje se da zamisliti. Buljoder je imao bušilicu tako zgodno iskrivljenu da mu je bilo skoro nemoguće da natiče a da ne zacepi bulju, otuda mu je i poticao nadimak koji je nosio. Glavić mu je ličio na volovsko srce i imao je osam palčeva i tri dvanaestine u obimu. Ud je, inače, imao samo osam palčeva, ali je taj krivi ud bio tako nekako zavrnut da je cepao čmar tačno u trenutku prodiranja, i zbog te dragocene osobine bio je jako tražen od naših presićenih sladostrasnika. Nebojeb, koga su tako nazvali zato što mu je stalno bio nadignut, bilo šta činio, raspolagao je spravom od jedanaest palčeva dužine, sa sedam palčeva i jedanaest dvanaestina u obimu. Zbog njega su odbili i veće, ali su se oni dizali teže, dok je njegov štrčao nebu pod oblake pri najmanjem dodiru, bilo koliko puta da se prosuo u toku dana. Ostala četvorica su bila otprilike iste dužine i obima. Petnaest dana su se prijatelji poigravali sa četrdeset i dva odbijena kandidata, pa pošto su ih se nauživali i spreda i otpozadi, otpustili su ih uz dobru nagradu. Preostao je još samo izbor četiri službenice bluda, i taj izbor je, bez sumnje, bio najživopisniji. Predsednik nije bio jedini čiji je ukus bio izopačen; njegova tri prijatelja, a naročito Tvrtko, takođe su bila

zaražena tom prokletom strašću kala u bludu, što znači da ih žešće privlači predmet star, gadan i prljav negoli što priroda stvara u najbožanstvenijem vidu. Bez sumnje je teško objasniti ovakve ćudi, ali njih imaju mnogi ljudi. Lom i krš u prirodi proizvode neku vrstu siline koja deluje na živčani sistem možda isto, ako ne i jače nego najuzvišenija lepota. Uostalom, utvrđeno je da užas, grdoba i strahota gode u trenutku nadraživanja: dakle, gde bismo to sve bolje našli nego u poročnosti. A ako se već prljavština dopada u činu bluda, jasno je da je prijatnije što je stvar prljavija, a prljavija je sigurno u poroku nego u nečemu netaknutom i savršenom. U to nema ni najmanje sumnje. Uostalom, lepota je stvar jednostavna, a rugoba izuzetna, i sve uspaljene mašte vole u bludu više izuzetno no obično. Lepota i svežina diraju jednosmerno; rugoba i izopačenost zadaju silovit udarac, potres je jači, uzbuđenje, dakle, mora da je življe. Kada se ovo ima u vidu, ne treba se čuditi što mnogi ljudi radije uzimaju za svoje uživanje staru, ružnu, čak smrdljivu ženu negoli svežu i lepu devojku, ne treba se tome više čuditi, kažem, kao ni čoveku koji više voli da šeta po šturom i džombastom planinskom kamenju nego jednoličnim ravničarskim putanjama. Sve te stvari zavise od naše građe, od naših organa, od načina na koji se oni uzbuđuju, i mi nismo u stanju da menjamo svoje nagone kao što nismo u stanju da menjamo ni oblike svog tela. Bilo kako bilo, takvi su, kao što smo rekli, bili preovlađujući nagoni predsednika, naravno, kao i trojice njegovih saučesnika, jer su sva četvorica bili jednoglasni u izboru službenica, a taj je izbor odlično izražavao, kao što ćemo videti, nered i izopačenost koje smo opisali. Izaslanici su, dakle, tražili po Parizu, s najvećom brigom, četiri spodobe koje su morale da obave tu ulogu, i ma koliko njihovi portreti bili gnusni, čitalac će mi dozvoliti da ih bar naznačim: njihova je uloga suviše značajna u opisu ljudskih strasti i ponašanja, što je jedan od najvažnijih pokretača pri pisanju ovog dela. Prva se zvala Marija. Bila je služavka čuvenog razbojnika koji je nedavno bio otkriven, a što se nje lično tiče, šibana je i obeležena. Imala je pedeset osam godina, skoro potpuno ćelava, nos kriv, oči mutne i krmeljive, usta široka i još uvek ispunjena sa trideset dva kao sumpor žuta zuba; bila je visoka, tela iznurenog od četrnaest porođaja čije je plodove, svoje četrnaestoro dece, po sopstvenom kazivanju, sve

podavila, iz straha da ne odgaji loše podanike. Stomak joj je bio nabran kao uzburkano more, a jedan guz joj je bio izjeden gnojavim čirom. Druga se zvala Lujza. Imala je šezdeset godina. Bila je omalena, grbava, ćorava, hroma, ali su joj dupe i koža bili lepi. Bila je zla kao sam đavo i spremna da počini sve grozote i nedela koja bi od nje zatražili. Tereza je imala šezdeset dve godine. Bila je visoka, mršava, pravi skelet, bez ijedne dlake na glavi, bez ijednog zuba u ustima, a smrad koji je izbijao iz tog otvora na telu mogao je čoveka da onesvesti. Čmar joj je bio izrešetan ranama, a guzovi su bili čudesno mlohavi, tako da se koža mogla uvijati oko štapa; rupa tog čarobnog dupeta ličila je na vulkanski krater, a što se mirisa tiče, bila je to prava nužnička jama. Za celog svog života Tereza nije dirnula dupe, bilo je očigledno da je tu bilo govana još iz najranijeg detinjstva. Što se pizde tiče, to je bila prava kanta za đubre, stecište svih prljavština i grozota, čiji je smrad obarao. Bila je kljakava u ruku i hramala je na jednu nogu. Fanšon je bilo ime četvrte. Šest puta je bila osuđivana na smrt, i nije bilo zločina na Zemljinoj kugli koji nije počinila. Imala je šezdeset devet godina, bila je zdepasta, kratka i gojazna, vrljava, skoro bez čela, u smrdljivoj njušci je nosila još samo dva zuba koji samo što nisu ispali; crveni vetar joj je prekrio celu zadnjicu, a iz čmara su joj visili šuljevi veliki kao pesnice; jedna grozna rana pojela joj je pola pizde, a jedna butina joj je bila sva ispečena. Tri četvrtine godine bila je pijana, a pri pijanstvu joj je želudac vrlo slabo vario, pa je povraćala svuda oko sebe. Gužnji otvor, mada oivičen pomenutim šuljevima, bio je prirodno tako širok da je puvala i prdela bez prestanka, a u poslednje vreme je i srala i ne primećujući to. Pored posluživanja u kući za vreme boravka koji su pripremali, ove četiri žene su morale da učestvuju na svim skupovima, gde su imale da opslužuju i da se bave svom negom koju će od njih zahtevati pri obavljanju bludnih radnji. Pošto su sve pripremne radove obavili, a kako je leto već nastupilo, ostalo je još samo da prebace razne stvari potrebne za udobnost i prijatnost u toku četiri meseca boravka na Tvrtkovom imanju. Otpremili su ogromne količine nameštaja i ogledala, namirnica, vina i

najraznovrsnijih likera, poslali radnike i malo-pomalo otpremali podanike koje je Tvrtko, nalazeći se već na licu mesta, redom prihvatao i smeštao. Ali vreme je da ovde opišemo čitaocu taj basnoslovni hram određen za tolika bludnička žrtvovanja u toku četiri predviđena meseca. Tada će čitalac videti s kakvom pažnjom su izabrali to usamljeno i zabačeno utočište, baš kao da su tišina, udaljenost i spokojnost neophodni uslovi za razvijanje pravog razvrata, i kao da sve što tim sredstvima stvara utisak religioznog straha, doprinosi još većoj čari bluda. Opisaćemo to utočište ne onakvo kakvo je bilo ranije, nego ulepšano i još izolovanije posle izvedenih radova. Da bi se tamo dospelo, trebalo je prvo stići do Bazela; tu se prelazila Rajna, a nadalje se put toliko sužavao da se moralo izaći iz kola. Malo dalje prodiralo se u Švarcvald teškim, krivudavim putem dugim oko petnaest milja, potpuno neprohodnim bez pomoći vodiča. Na toj daljini stizalo se do jednog neprijatnog i sumnjivog naselja ugljara i šumara. Tu počinje Tvrtkovo imanje, a i ovo naselje mu takođe pripada. Pošto su svi njegovi stanovnici bili banditi i lopovi, Tvrtku je bilo lako da među njima nađe saučesnike, kojima je, kao prvo, izdao naredbu da nikoga ne puštaju da se približi zamku posle prvog novembra, kada će celo društvo biti na okupu. Naoružao je svoje verne podanike, dao im po koju privilegiju, koju su ovi već odavno tražili, i prolaz je bio potpuno začepljen. Sledeći opis ovog zatvorenog prolaza pokazaće da je teško bilo stići do Silinga, kako se zvao Tvrtkov zamak. Pošto bi se prešla ugljarnica, strmi put je vodio uz planinu visoku skoro kao Sen Bernar, sa još težim pristupom, jer se na vrh moglo stići samo pešice. Možda bi mazge i mogle da se popnu, ali je staza prolazila pored takvih provalija da je jahati bilo užasno opasno. Šest mazgi koje su prenosile namirnice i opremu sunovratile su se, kao i dva najamnika što su se usudili da jašu. Trebalo je više od pet punih časova da bi se stiglo na greben planine koja je već sama predstavljala prirodnu prepreku, a zbog radova koji su iz predostrožnosti bili izvedeni, postala je potpuno nepremostiva, sem za ptice koje su mogle da je prelete. Čudan hir prirode načinio je jednu pukotinu na planinskom grebenu od preko trideset hvati, između njegove severne i južne strane. tako da bez građevinskih radova nije bilo moguće da se sa tog grebena, na koji se stizalo sa toliko muke, spusti sa

druge strane. Tvrtko je naredio da se preko te pukotine, sa provalijom od preko hiljadu stopa, sagradi vrlo lep drveni most, koji je bio srušen čim su poslednje isporuke prešle; od tog trenutka nije više postojala ni najmanja mogućnost da se dospe do zamka Siling. Jer, pri silaženju sa severne strane, stizalo se na malu visoravan od jedno četiri jutra zemlje, koja je sa svih strana bila okružena šiljatim stenama s vrhovima što upiru u oblake i time obavijaju visoravan prirodnim zidom bez i najmanjeg procepa. Jedino se uzani prolaz, nazvan Prilaz mostu, spuštao i povezivao malu visoravan, a kada je most bio srušen, nije bilo više tog stvora, čak ni sa najizuzetnijim sposobnostima, koji bi mogao da dospe na visoravan. Dakle, usred toga malog polja, tako dobro ograđenog i zaštićenog, nalazio se Tvrtkov zamak, okružen drugim zidom, visokim trideset stopa; iza zida, dubok jarak ispunjen vodom štiti zadnji bedem u obliku kružne galerije; najzad, jedan uzan i nizak tunel se probija do unutrašnjeg dvorišta, oko kojeg su sagrađena sva konačišta. Ova vrlo prostrana konačišta, poslednjim pripremama izvrsno opremljena, počinjala su na prvom spratu vrlo prostranom galerijom. Ne treba zaboraviti da ću slikati ta konačišta ne onakva kakva su možda bila ranije, nego kakva su bila pošto su ih opremili i rasporedili prema predviđenoj nameni. Iz galerije se ulazilo u vrlo lepu trpezariju sa ormanima u obliku kula, koji su bili u neposrednoj vezi s kuhinjama, što je omogućavalo služenje toplih jela, hitro i bez posluge. Iz ove trpezarije, zastrte tepisima, opremljene pećima, otomanima, izvanrednim foteljama i svim onim što je moglo doprineti udobnosti i prijatnosti, prelazilo se u dnevni salon, jednostavan, bez mnogo ukrasa, vrlo topao, s lepim nameštajem. Salon je vodio u dvoranu namenjenu besedama pripovedačica: to je bilo, što bi se reklo, bojno polje predviđenih okršaja, sedište glavnog štaba razvrata, a pošto je bila opremljena i ukrašena shodno toj nameni, ova prostorija zaslužuje posebno opisivanje. U kružnom delu su se nalazile četiri prostrane niše obložene ogledalima, svaka sa po jednim otomanom; niše su bile sagrađene tako da su gledale prema prečniku polukruga. Jedan presto, uzdignut četiri stope, nalazio se uza zid koji je zatvarao ovaj prečnik. Presto je bio namenjen pripovedačici: ovaj položaj joj je omogućavao ne samo da bude naspram sve četiri niše u kojima su se nalazili slušaoci, već i da zbog blizine, pošto je krug bio mali, svaka reč njenog kazivanja

dopre, kao kad glumac govori sa scene, do slušalaca u nišama posađenih kao u amfiteatru. Postolje prestola bilo je sačinjeno od polukružnih stepenica na koje su postavljali podanike razvrata potrebne za smirivanje nadražaja proizvedenih pričom; stepenice, kao i presto, bile su zastrte crnim plišom ukrašenim zlatnim resama, dok su niše bile obložene istom tkaninom, samo tamnoplave boje, i isto tako ukrašene. U dnu svake niše postojala su po jedna mala vrata koja su vodila u nužnik predviđen za sređivanje željenih podanika, biranih sa centralnog stepeništa, a u slučaju da se razvratnički čin ne obavlja pred publikom. Svaki nužnik je imao po jedno kanabe, kao i sav ostali pribor potreban za izvođenje bluda svih vrsta. Sa obe strane prestola uzdizao se po jedan stub koji je dosezao do stropa; stubovi su služili za vezivanje podanika pri izvršenju kazni zbog učinjenih prestupa. Neophodne sprave za mučenje bile su okačene za ta dva stuba, tako da je upečatljiv prizor služio održavanju potčinjenosti, neophodnoj u ovoj vrsti zabava, jer je pokornost žrtve skoro sav izvor draži u sladostrasnoj duši mučitelja. Iz ovog salona ulazilo se u poslednju prostoriju ovog krila zgrade. To je bila neka vrsta budoara, izuzetno prigušena i tajanstveno skrivena, vrlo topla, mračna i preko dana, namenjena za okršaje prsa u prsa ili za neke druge tajne vrste bluda koje će kasnije biti objašnjene. Da bi se prešlo u drugo krilo, trebalo se vratiti istim putem do galerije sa vrlo lepom kapelom u dnu, i preći u paralelno krilo koje je sa druge strane okruživalo unutrašnje dvorište. Tu se nalazilo vrlo prijatno predsoblje koje je vodilo u četiri izvanredna apartmana, koji su imali po jedan budoar i po jedan nužnik. Divni turski kreveti prekriveni damastom u tri boje i ista takva tapiserija krasili su ove apartmane, čiji su budoari pružali, i to do savršenstva, sve što najsenzualnija pohota može poželeti. Ova četiri apartmana, namenjena četvorici ljubavnika, bila su jako topla i ugodna, zaista se može reći da su u njima bili dobro smešteni. Njihove žene su morale, po prethodnom dogovoru, da stanuju s njima, zato nisu imale zasebne prostorije. Drugi sprat je imao otprilike isti broj apartmana, ali drugačije raspoređenih. Pre svega, sa jedne strane se nalazila jedna velika prostorija koju je krasilo osam niša, svaka sa po jednim krevetićem, prebivalište osam devojčica, sa dve male sobe sa iste strane za dve odgovorne starice; iza ovih, dve podjednako lepe sobe

namenjene dvema pripovedačicama. Sa druge strane se nalazila jedna isto tako velika soba sa osam niša za osam dečaka, takođe sa dve sobice za odgovorne vaspitačice, a iza ovih, opet dve istovetne sobe za druge dve pripovedačice. Iznad ovog sprata uzdizalo se osam kula, prebivalište osmorice nabijača, mada nije bilo predviđeno da često spavaju u svojim krevetima. U prizemlju su se nalazile kuhinje, sa šest odeljenja za smeštaj šest osoba zaposlenih u ovoj službi, od kojih su tri bile nadaleko čuvene kuvarice. Smatrali su da je bolje da za ovaj posao, u uslovima ovakve orgije, uzmu žene nego muškarce, ja mislim da su bili u pravu. Njima su pomagale tri mlade i snažne devojke, ali nijedna žena koja je pripadala ovom kuhinjskom osoblju nije učestvovala u orgijama niti bila predviđena za uživanja, a ako su ova utvrđena pravila i bila katkad pogažena, bilo je to zato što ništa ne može da se suprotstavi razvratu, a najsigurniji način da se on razjari i još više razbuja jeste baš postavljanje bilo kakvih granica. Jedna od ove tri služavke morala je da se bavi mnogobrojnom stokom koju su bili doveli, jer sem četiri starice što su bile namenjene unutrašnjoj službi, u celom zamku nije bilo druge posluge osim ove tri kuvarice i njihovih pomoćnica. Ali izopačenost, svirepost, grozomora i beščašće naše četvorice razvratnika naveli su ih da, za sprovođenje izvesnih predviđenih ili samo naslućenih strasti, sagrade posebnu prostoriju koju moram hitro samo da naznačim jer mi osnovni zakoni održavanja napetosti pripovedanja ne dozvoljavaju da kažem više. Jedna zlokobna kamena ploča ispod praga male hrišćanske kapele udno galerije, koju smo već spomenuli, bila je pokretna i mogla se odići; taj kamen je prikrivao kružno, vrlo usko i strmo stepenište, čijih se stotinak stepenika spuštalo u utrobu zemlje, u neku vrstu zasvođene tamnice, zabravljene sa troja gvozdena vrata, u kojoj se nalazilo sve što umetnost mučenja i najprefinjenije divljaštvo mogu izmisliti u oblasti svireposti, koliko za razdraživanje strasti toliko i za efikasno izvršenje grozota. Kakav mir! Kakvu bezbednost je tu morao osetiti zlikovac licem u lice sa svojom žrtvom! Bio je kod svoje kuće, van Francuske, u pouzdanoj zemlji, udno nenastanjene i neprohodne šume, u skrovištu koje su mogle, zahvaljujući već navedenim merama predostrožnosti, samo ptice da posećuju, i najzad, mogao se spustiti do dna, u samu

utrobu zemlje. Teško nesrećniku, po sto puta teško njegovoj majci, kada ga tako napuštenog sudbina baci na milost i nemilost zlikovca bez zakona i religije, koga samo zločin razgaljuje, koji poznaje samo svoje sopstvene nagone i pokorava se jedino neodoljivim zakonima bezumne pohote. Ja ne znam šta će se tu dogoditi, ali već sada mogu da kažem, a da time ništa ne oduzmem od zanimljivosti priče, da je vojvoda, kada su mu opisali to mesto i uređaje, svršio tri puta uzastopce. Kada je najzad sve bilo gotovo, besprekorno pripremljeno, određeni podanici, vojvoda, biskup, Kurval i njihove žene, u pratnji četvorice drugostepenih nabijača, krenuše na put (Tvrtko i njegova žena, kao i svi ostali, otišli su ranije, kao što je već rečeno), i posle beskrajnih muka stigoše u zamak 29. oktobra uveče. Tvrtko, koji se tu već nalazio, naredi da se viseći planinski most preseče odmah pošto ga pređu. Ali to nije bilo sve: vojvoda je, pošto je ispitao prostorije i utvrdio da je sva roba prebačena i da više nema nikakve potrebe da se izlazi, rešio, da bi osujetio bilo koji, makar i najneverovatniji napad spolja ili bekstva iznutra, još manje verovatna, rešio je, kažem, da se zazidaju sve kapije na koje se moglo ući u zamak i tako se potpuno zatvore kao u opsednutom gradu, ne ostavljajući ni najmanju pukotinu ni spoljnjem neprijatelju ni unutrašnjem dezerteru. Naredba bi izvršena; zazidali su se tako savršeno da je bilo nemoguće čak i prepoznati mesta gde su nekada bile kapije, a zatim su se rasporedili u unutrašnjosti prema već opisanom poretku. Dva preostala dana do prvog novembra posvećena su bila odmoru podanika, da bi se ovi pojavili sveži kada scene razvrata budu otpočele, a četvorica prijatelja su se bacili na izradu zakonika, koji su kao starešine potpisali i objavili podanicima čim su ga završili. Pre nego što uđemo u suštinu pripovedanja, neophodno je da čitaoca upoznamo sa ovim zakonikom, kako bi posle tačnog opisa koji smo dali o svemu, mogao lako i slatko da prati priču, a da mu ništa ne poremeti razumevanje niti pomuti sećanje na prethodne opise.

Pravilnik

Ustajanje svakog dana u deset sati ujutro. U taj čas, četiri nabijača koji nisu bili dežurni te noći posetiće prijatelje, vodeći sa sobom svaki po jednog dečaka; prolaziće iz sobe u sobu. Delovaće zavisno od požude i prohteva prijatelja, a dečaci će u početku samo prisustvovati da bi se pripremili za budućnost, jer je bilo odlučeno i ugovoreno da osam devojačkih pizdi bude pocepano tek u mesecu decembru, a njihovi čmarovi, kao i dvojice od osam dečaka, tek u januaru, sve to radi razdraživanja pohote i razbuktavanja žudi, koje se stalno raspaljuju a nikako ne zadovoljavaju, što na kraju izaziva neku vrstu bludne razjarenosti, koja je najuzvišeniji cilj bezumnog sladostrašća. U jedanaest sati, ljubavnici će posetiti prebivalište mladih devojčica. U toj prostoriji služiće im se doručak, koji će se sastojati od vruće čokolade, ili pečenja u španskom vinu, ili drugih okrepljujućih zakuski. Ovaj doručak će služiti osam devojčica, potpuno nagih, kojima će pomagati stare Marija i Lujza, dodeljene haremu devojčica, pošto su druge dve dodeljene haremu dečaka. Ako ljubavnici zažele da počine neke svinjarije s devojčicama u toku doručka, pre ili posle toga, one će se tome potčinjavati s propisanom pokornošću na koju su primorane i koju ne smeju da prekrše pod pretnjom najstrožih kazni. U isto vreme, ugovorne strane su saglasne da u to vreme neće obavljati u tajnosti nikakav razvrat ponaosob, i da će, ako se i zažele malo bluda, sve to obavljati uzajamno i pred svima prisutnim na doručku. U svakom slučaju, devojčice će, čim ugledaju ili sretnu nekog od ljubavnika, padati na kolena i ostajati tako sve dok im se ne naredi da se dignu. Samo one, supruge i starice su podvrgnute ovom zakonu. Svi ostali su ovoga oslobođeni, ali su, ipak, dužni da oslovljavaju sa »vaše prevashodstvo« svakog ljubavnika. Pre izlaska iz devojačke sobe, ljubavnik odgovoran za celokupno držanje u tekućem mesecu (bilo je predviđeno da svakog meseca po jedan prijatelj vodi računa o svemu, a redosled je bio sledeći: Tvrtko u novembru, biskup u decembru, predsednik u januaru i vojvoda u februaru), dakle, taj dežurni ljubavnik u toku meseca, pre nego što iziđe iz devojačkih odaja, obavlja pojedinačni pregled svih devojčica, da bi

utvrdio da li se nalaze u propisanom stanju, jer će svakog jutra staricama biti naređeno kakvo je stanje svakog podanika toga dana potrebno ljubavnicima, a starice, kao i podanici, moraju tog naređenja da se drže. Kako je strogo zabranjeno da se nužda vrši van kapele, koja je namenjena i preuređena za tu svrhu, i kako je strogo zabranjeno da se tamo odlazi bez izričite dozvole, a koja je često, s razlogom uskraćivana, dežurni ljubavnik u toku meseca stručno će pregledati, odmah posle doručka, sve lične noćne posude devojčica, a u jednom ili drugom slučaju kršenja jednog od ovih pravila prestupnica će biti osuđena na telesnu kaznu. Odatle se prelazi u odaje dečaka, da bi se obavili isti pregledi i da bi se prestupnicima izrekle iste kazne. Četiri dečaka koji to jutro nisu proveli s ljubavnicima, prilikom posete njihovoj sobi dočekaće ih i skinuti gaće pred njima; četvorica ostalih stajaće po strani i ništa neće raditi, u očekivanju naredbi koje bi im se mogle izdati. Gospoda će se, ako im se prohte, poigravati sa četvoricom koju toga dana još nisu videli, ali sve radnje će biti javne: nikakvi susreti oči u oči u to doba dana. U jedan sat, dečaci ili devojčice, veliko i malo, koji su dobili dozvolu da obave nuždu, i to samo veliku (a ta dozvola će se izdavati vrlo teško, i to najviše jednoj trećini podanika), ti ili te, rekoh, biće pušteni u kapelu, gde je sve znalački podešeno za naslađivanja te vrste. Tamo će naići na četiri ljubavnika, koji će ih tu primati do dva sata, nikada duže, i koji će ih razmeštati i nameštati u poze i skupove, već prema njihovim žudima u ovoj vrsti uživanja. Od dva do tri, poslužuju se prva dva stola, za kojima se ručava u isto vreme, jedan u devojačkim odajama, drugi u dečačkim. Tri kuhinjske pomoćnice će služiti oba stola. Za prvim stolom će obedovati osam devojčica i četiri starice; za drugim, četiri supruge, osam dečaka i četiri pripovedačice. Za vreme ručka, gospoda će se povlačiti u salon, gde će čavrljati do tri sata. Nešto pre toga, u salon će stupiti osmorica nabijača, najbolje moguće odeveni i udešeni. U tri sata će se služiti ručak gospodarima, a jedino će osmorica nabijača imati čast da budu za njihovom trpezom. Ovaj obed će opsluživati četiri supruge, potpuno nage, uz pomoć četiri starice prerušene u čarobnice. One će uzimati jela iz kredenaca gde su ih služavke ostavile, i predavaće ih suprugama, koje će ih iznositi na sto.

Osmorica nabijača su ovlašćeni da u toku obeda kako hoće pipaju gola tela supruga, što ove ne smeju da odbiju niti da se brane na bilo koji način; moći će da ih vređaju i zahtevaju da ih služe uzdignutih kita i da sipaju pogrde kako im je drago. Dizaće se od stola u pet sati. Tada će četiri prijatelja (nabijači će se povući do početka opšteg zbora), četiri prijatelja, rekoh, preći u salon, gde će ih dva dečaka i dve devojčice, koji će se smenjivati svakog dana, goli služiti kafom i likerima. To još uvek neće biti pogodan trenutak za nadraživanje pohote; još uvek će morati da se zadrže na šegačenju. Nešto pre šest sati, četvoro dece koja su služila povući će se da bi se na brzinu obukla. Tačno u šest sati, gospoda će preći u veliku besedničku dvoranu koja je već opisana. Smestiće se svako u svoju nišu, a evo nepromenjivog reda koji je određen za ostale: presto o kojem smo govorili zauzeće pripovedačica; stepenište ispod prestola ispuniće šesnaestoro dece, u četiri grupe po četvoro, to jest po dve devojčice i dva dečaka naspram svake niše, tako da će svaka niša pred sobom imati po jednu na isti način sastavljenu četvorku; svaka četvorka će biti posebno namenjena niši pred kojom se nalazi, s tim što susedne niše nemaju pravo ni na kakve pretenzije prema njoj; četvorke će se menjati svakog dana, nikada jedna niša neće imati istu. Svako dete iz četvorke imaće oko ruke venac od veštačkog cveća, koji je ispleten sve do niše, tako da će vlasnik niše, kada zaželi ovo ili ono dete iz svoje četvorke, moći jednostavno da povuče svoj kraj venca i dete će mu pritrčati i baciti mu se pred noge. Iznad četvorke će se nalaziti po jedna starica dodeljena toj četvorki, koja neposredno odgovara na zapovesti gospodara niše kome četvorka pripada. Tri pripovedačice koje tog meseca nisu na službi sedeće na klupi ispod prestola, bez ikakvih posebnih zaduženja, ali, u svakom slučaju, svima na usluzi. Četiri nabijača koji će provesti noć s ljubavnicima moći će da izostanu sa skupa; oni će biti u svojim sobama, zaokupljeni pripremama za predstojeću noć, koja uvek traži nove podvige. Druga četvorica nabijača biće pod skutima ljubavnika, koji su raspoređeni po sofama u svojim nišama, svaki sa po jednom suprugom, koje svakodnevno menjaju. Supruga je, razume se, gola; nabijač je obučen u prsluk i gaće od tafta ružičaste boje; pripovedačica na službi biće odevena kao elegantna kurtizana, kao i njene tri koleginice; dečaci i

devojčice koji sačinjavaju četvorke biće uvek različito i maštovito odeveni, jedna četvorka na azijatski način, jedna na španski, jedna na turski, četvrta na grčki, a sutradan opet nešto drugo, sve od tafta i tila; donji deo tela nikad neće biti ničim stegnut, otkopčavanjem jedne jedine kopče moći će da ostanu goli. Što se starica tiče, one će naizmenično biti prerušavane u časne sestre, kaluđerice, vile, čarobnice, a neki put u udovice. Vrata koja iz niša vode pravo u nužnike biće uvek poluotvorena, sami nužnici će biti jako zagrejani zajedničkom furunom i opremljeni svim nameštajem potrebnim za najmaštovitije bludne radnje. Po četiri sveće goreće u svakom nužniku, a pedeset u dvorani. Tačno u šest sati, pripovedačica će početi svoja kazivanja, koja će prijatelji imati pravo da prekinu u bilo kojem trenutku. Pripovedanje će trajati sve do deset uveče, i za to vreme, pošto mu je i namena da rasplamsa maštu, sve bludne radnje su dozvoljene, sem, razume se, onih koje mogu da poremete unapred utvrđen redosled cepanja, koji je za sve neprikosnoven. Inače je sve drugo dozvoljeno s vlastitim nabijačem, suprugom, svojom četvorkom, staricom koja rukovodi četvorkom, pa čak i s pripovedačicama, ako se to kome prohte, i to ili u niši ili u nužniku koji joj pripada. Pripovedanje se zaustavlja sve dok traje zadovoljavanje potrebe onoga ko je prekinuo pričanje, a nastavlja se odmah po obavljenom činu. U deset časova se služi večera. Supruge, pripovedačice i osam devojčica večeraće na brzinu i odvojeno, pošto žene neće biti nikada puštane na večeru s muškarcima, a prijatelji će večerati sa četiri nabijača koji nisu na službi te noći, i sa četiri dečaka. Ostala četvorica će posluživati uz pomoć starica. Posle večere se prelazi u opštu dvoranu na proslavu orgija. Tu će se opet svi naći na okupu, i oni koji su večerali odvojeno, i oni koji su večerali s ljubavnicima, jedino će odsustvovati četiri nabijača iz noćne smene. Dvorana će biti pregrejana i osvetljena mnogobrojnim polijelejima. Tu će sve biti golo: pripovedačice, supruge, devojčice, dečaci, starice, nabijači, prijatelji; sve će biti izmešano, svi će se valjati svuda, po patosu, menjaće se kao zveri, mešaće se, rodoskvrnaviti, provoditi blud, nabijaće se, guziće se, uzdržavajući se jedino od defloracija, prepuštajući se svim nastranostima i pohoti koje mogu najžešće da uspale glave. Kada bude došlo vreme defloracija, čin

će se obavljati u to vreme, a pošto dete bude pocepano, upotrebljavaće se ubuduće za nasladu u svim zamislivim vidovima. Tačno u dva sata po ponoći, orgije prestaju. U tom trenutku ulaze četiri nabijača iz noćne smene, odeveni u raskošne noćne mantile, da potraže svaki po jednog ljubavnika s kojim će spavati, od kojih će svaki povesti po jednu suprugu ili pocepanog podanika, kada budu već pocepani, ili pak jednu pripovedačicu ili staricu, da bi noć proveli između nje i nabijača, a to sve po svom ličnom izboru, potčinjavajući se jedino mudrom dogovoru po kojem svako svakog menja, ili bar može da menja, svake noći. Takav će biti dnevni red i ustrojstvo svakog dana. Nezavisno od toga, svaka od sedamnaest sedmica, koliko će trajati boravak u zamku, biće obeležena jednom svetkovinom. Pre svega, venčanja: o tome će čitalac biti izvešten u pravo vreme i na pravom mestu. Prva venčanja biće obavljena između najmlađe dece koja neće moći da obave svoju bračnu dužnost, dakle, ista neće remetiti utvrđeni red defloracija. Kako će se venčanja većih obaviti posle defloracija, uživanje u njima neće ničemu škoditi jer će se obavljati nad plodovima koji su već pobrani. Četiri starice su odgovorne za ponašanje četvoro dece. Ako neko počini neku grešku, dotična ovo dostavlja odmah prijatelju koji je dežuran tog meseca; kazne će se izvršavati zajednički, svake subote uveče, u vreme orgija. Do tada će se voditi tačna evidencija svih prekršaja i kazni. Što se tiče prekršaja pripovedačica, istima sleduje polovina kazni predviđenih za decu, s obzirom da njihovi talenti služe, a da talente treba uvek poštovati. Međutim, kazne namenjene suprugama i staricama se udvostručuju u odnosu na dečije. Svaki podanik koji odbije da učini što se od njega traži, čak i ako je u nemogućnosti da to učini, biće podvrgnut najstrahovitijoj odmazdi: na njemu je da predvidi i da se sačuva. Najmanji osmeh ili nedostatak pažnje, poštovanja i pokoravanja činu razvrata smatra se jednim od najtežih prestupa, i biće najstrože kažnjen. Svaki muškarac uhvaćen na delu s nekom ženom, ukoliko mu nije izdata dozvola za uživanje u istoj, biće kažnjen odsecanjem jednog uda. Vršenje i najmanjeg verskog obreda, bilo kakve vrste ili značaja, biće kažnjeno smrću. Ljubavnicima je posebna dužnost da na svim skupovima govore najbludnije i najrazvratnije i da se izražavaju što prljavije, što masnije i što bogohulnije. Ime Gospoda Boga

biće pominjano i upotrebljavano što češće, uvek propraćeno kletvama, huljenjem i psovkama. Ophođenje će biti najbrutalnije, najneprijatnije, najstrože i najoholije moguće prema ženskinju, a potčinjeno, izopačeno, kurvinsko prema muškarcima, koje ljubavnici, pošto s njima igraju ulogu žena, moraju da smatraju svojim muževima. Gospodin koji se ne potčini svim ovim pravilima, ili koji pokaže i najmanji znak zdravog razuma, a naročito ako legne i jedno jedino veče a da nije mrtav pijan, platiće kaznu od deset hiljada franaka. Kada jedan od ljubavnika vrši veliku nuždu, jedna od žena iz vrste koja mu se u tom trenutku čini najpogodnijom moraće da ga prati i obavlja negu koja se od nje zahteva pri tom činu. Nijedan podanik, bilo muškarac, bilo žena, ne sme obavljati nikakvu radnju vezanu za higijenu, a naročito posle velike nužde, bez izričite dozvole ljubavnika koji je opunomoćen tog meseca, a ako mu je ta dozvola uskraćena, a on to ipak obavi uprkos zabrani, isti će biti najstrože kažnjen. Četiri supruge nemaju nikakvih prednosti nad ostalim ženskinjem; naprotiv, s njima će se svi uvek ophoditi s najviše okrutnosti i nečoveštva, i njih će često upotrebljavati za najružnije i najneprijatnije poslove, kao, na primer, za čišćenje zajedničkih i ličnih nužnika smeštenih u kapeli. Nužnički sudovi će se prazniti svakih osam dana, a to će samo one obavljati, i biće strogo kažnjene ako se ovom poslu budu opirale ili ga loše obavljale Ako neki podanik, bilo ko da je u pitanju, pokuša bekstvo sa opšteg skupa, biće na licu mesta pogubljen. Kuvarice i njihove pomoćnice biće uvažavane, gospodin koji prekrši ovaj zakon biće kažnjen sa hiljadu zlatnika kazne. Sve novčane kazne biće prikupljane u poseban fond koji će biti upotrebljen po povratku u Francusku za početne troškove za neku drugu orgiju, ove ili neke druge vrste. Pošto su sve pripreme obavljene i pravilnik objavljen tridesetog, vojvoda je proveo prepodne trideset i prvog u proveravanju i ispitivanju svake pojedinosti, a naročito mesta i okoline, da bi se uverio u

nemogućnost napada spolja ili bekstva iznutra. Pošto je utvrdio da bi samo ptica mogla prodreti unutra ili izaći iz zamka, objavio je prijateljima rezultate svoga ispitivanja, a veče trideset i prvog posvetio je pozdravnom govoru koji je uputio ženskom polu. Po njegovoj zapovesti, sve su se okupile u besedničkoj dvorani, a on, popevši se na tribinu, ili neku vrstu prestola namenjenog pripovedačici, evo kakav im je otprilike govor održao: »Stvorovi slabi i porobljeni, sužnji naših zadovoljstava, niste se, valjda, ponadale da će vam smešno obožavanje, koje inače u svetu potpuno uživate, biti ukazano i na ovom mestu. Hiljadu puta potčinjenije od robova, jedino što možete da očekujete biće ponižavanje, a pokornost je jedina vrlina koju vam savetujem da upražnjavate: to jedino odgovara vašem položaju. Naročito nemojte da se služite šarmom i dražima. Mi smo odavno oguglali na te zamke, možete biti sigurne da nas tim mamcem nećete upecati. Imajte neprestano na umu da ćemo se služiti svima vama, a da se nikada nijedna neće moći pohvaliti da je probudila i najmanje sažaljenje u nama. Gnevni na svetilišta koja nam mogu izmamiti i poneko zrno tamjana, naš ponos i naša razuzdanost razaraju ih čim je varka zadovoljila čula, a čar mašte se začas pretvara u prezir praćen mržnjom. Uostalom, šta nam vi možete ponuditi a što mi već napamet ne znamo? Šta nam možete ponuditi što mi nismo gazili nogama, čak i u samom trenutku zanosa? Nepotrebno je da vam to krijemo, vaša služba će biti teška, mukotrpna i nezahvalna, a najmanje greške će se neposredno kažnjavati telesnim kaznama ili sakaćenjem. Moram vam, dakle, preporučiti tačnost, pokornost i potpun samopregor vas samih, stalno na osluhu naših prohteva: to neka bude vaš jedini zakon, letite im u susret, predviđajte ih, izmišljajte ih, raspaljujte ih. Ne zato što biste nešto dobile takvim ponašanjem, nego samo zato što bi moglo da bude mnogo gore po vas ako se toga ne biste pridržavale. Ispitajte svoj položaj, šta ste vi, a šta smo mi, i od tog saznanja vam ostaje još samo da ceptite. Daleko od Francuske, udno neprohodne šume, iza strmih planina čiji su svi prelazi srušeni onog časa kad ste prešle preko njih. Zatočenice neosvojive tvrđave, niko na svetu ne zna gde ste; otete ste od prijatelja, rodbine, već sada ste mrtve za ceo svet, i

samo za naše žudnje još dišete. A kakva su to bića kojima ste sada potčinjene? Ovejani i opštepriznati zlikovci, čiji je jedini bog blud, jedini zakon izopačenost, jedina kočnica same granice razvrata, nitkovi bez boga, bez načela, bez vere, najblaži zločinac među njima je ukaljan beščašćem više nego što biste vi i mogle da zamislite, i njemu je život jedne žene, šta kažem − jedne žene? − svih žena zajedno na celoj kugli zemaljskoj − isto toliko beznačajan kao i život jedne muve. Bez sumnje će biti malo nastranosti koje nećemo počiniti: ne gadite se nijedne, nudite im se, prilazite im pokorno i hrabro. Ako neka od vas slučajno podlegne bujnosti naših strasti, neka herojski podnese svoju sudbinu; niko od nas neće večito živeti, a najsrećnija je žena koja umre mlada. Pošto smo vas upoznali s mudrim pravilnikom koji je skovan radi vaše bezbednosti i našeg uživanja, držite ga se slepo, jer se od nas možete svemu nadati ako nas razgnevite nepodobnim ponašanjem. Izvesne od vas su u srodstvu s nama, pa se ponose time i očekuju milost. Jako se varate ako računate na to: nikakva veza nije sveta ljudima kakvi smo mi, a što vama veza izgleda svetija, više će njihovo skvrnavljenje golicati izopačenosti naših duša. Kćeri, supruge, vama se u ovom trenutku obraćam, ne očekujte nikakve naklonosti sa naše strane; opominjemo vas da ćemo se s vama ophoditi čak sa više surovosti nego sa ostalima, i to baš da bismo vam pokazali koliko preziremo veze kojima vi, možda, uobražavate da nas držite. Uostalom, ne očekujte da ćemo vam uvek izdavati određene naredbe koje vi morate izvršavati: ponekad će to biti samo jedan mig, jedan pogled ili čak samo naše unutrašnje stanje, znak naše želje zbog koje, ako je niste pogodile i predvidele, kaznu nećete izbeći, isto kao da ste se suprotstavile izričitim naređenjima. Na vama je da odgonetnete naše kretnje, naše poglede, gestove, da im prozrete smisao, a naročito da se ne prevarite u pogledu naših želja. Pretpostavimo, na primer, da mi je želja da vidim jedan deo vašeg tela, a vi mi nespretno nudite drugi: osećate li koliko takva nespretnost može poremetiti našu uobrazilju i kolika je opasnost da se rashladi glava jednog razvratnika koji bi, recimo, za svoje svršavanje očekivao dupe, a neka budala mu idiotski prinese pizdu. U principu, nudite se vrlo malo spreda; setite se uvek da taj prljavi deo koji je priroda besmisleno napravila, u nama izaziva najveće gađenje. A što se samih dupeta tiče, i tu treba biti predostrožan, kad nam ga nudite, pre svega treba dobro da

sakrijete odvratnu jazbinu koja mu je u susedstvu, kao i da onemogućite da u izvesnim trenucima vidimo dupe u stanju u kojem bi izvesni ljudi želeli uvek da ga vide. Vi morate da shvatite šta hoću time da kažem, a kasnije će vam, uostalom, četiri vaspitačice dati uputstva koja će vam najzad sve objasniti. Jednom reči, treperite, osluškujte, njušite, titrajte, predviđajte, i ako se toga držite, ako i niste, najblaže rečeno, srećne, bar ćete možda izbeći da budete vrlo nesrećne. Što se ostalog tiče, nikakvog zbližavanja među vama, nikakve veze, nikakvog idiotskog prijateljstva između devojaka, koje, s jedne strane, omekšava srce, a, s druge, ga kali, i time umanjuje osetljivost na poniženja kojima smo vas jedino namenili. Imajte stalno na umu da vas mi uopšte ne posmatramo kao ljudska bića, nego kao stoku koja se hrani isključivo radi koristi koja se od nje očekuje, a udarcima satire ako te usluge izostanu. Primetile ste koliko vam se zabranjuje sve što i najmanje liči na neki verski obred; opominjem vas da je malo zločina koji će biti strože kažnjeni od ovoga. Mi dobro znamo da među vama ima još takvih maloumnica koje nikako da se reše i odreknu tog gnusnog boga i njegove religije: takve će biti najpažljivije saslušavane, to vam ne krijem, i nema te surovosti koju nećemo primeniti ako ih slučajno uhvatimo na delu. Neka utuve ta glupa stvorenja, neka se najzad uvere da je postojanje boga obično ludilo, da na celom svetu nema više od dvadeset vernika, da je religija obična lakrdija, bajka koju su izmislile podle varalice čiji je jedini cilj da nas obmanu; danas je to već potpuno očigledno. Jednom reči, razmislite same: da ima boga i da je taj bog moćan, da li bi dozvolio da vrlina koju on slavi, a u koju vi verujete, bude žrtvovana poroku i razvratu, što će se u našem slučaju dogoditi? Da li bi dozvolio taj svemoćni bog da je jedno slabo stvorenje kakvo sam ja, koji sam prema njemu kao miš prema slonu, da li bi dozvolio, kažem, da ga to slabo stvorenje skvrnavi, izaziva, prkosi mu, vređa ga, kao što ja to činim koliko me je volja od jutra do mraka?« Pošto je održao ovu propoved, vojvoda siđe sa tribine, a osim četiri starice i četiri pripovedačice, koje su se više osećale kao sveštenice žrtvovanja nego kao žrtve, izuzev tih osam, kažem, sve ostale podanice briznuše u plač, a vojvoda, koga je to vrlo malo žuljilo, ostavi ih da

nagađaju, da mrmore, da cmizdre, siguran da će o svemu biti podrobno izvešten preko osam špijunki, i ode da provede noć sa Herkulom, najmilijim mu ljubavnikom iz bande nabijača, noseći u srcu lik malog Zefira u svojstvu ljubavnice. Pošto je sutradan, po utvrđenom redu, od ranog jutra sve moralo da bude na svom mestu, svi su se snabdeli na isti način za tu noć, i čim je odzvonilo deset sati ujutru, pozornica razvrata se otvorila a da više nijedna sitnica nije smela ništa da poremeti do dvadeset osmog februara zaključno. A sada je, dragi čitaoče, trenutak da pripremiš svoje srce i duh svoj za najbogohulniju, najgnusniju, najpoganiju priču koja je napisana otkako svet postoji, koja se ne sreće ni kod klasičnih ni kod modernih pisaca. Znaj da će svako časno uživanje koje je propisala beštija o kojoj stalno govoriš ništa o njoj ne znajući, koju nazivaš prirodom, da će ta uživanja, kažem, naročito biti isključena iz ove zbirke; a ako slučajno neko ipak pronađeš, ono će uvek biti propraćeno zločinom, ili bar obojeno bilo kakvom gadošću. Nema sumnje da ti se mnoge opasne nastranosti neće dopasti, to je razumljivo, ali će se naći poneka koja će te zagrejati toliko da ćeš prosuti spermu, a to je ono što nama treba. Ako sve ne iskažemo, sve ne razmotrimo, kako bi hteo da pogodimo šta baš tebi odgovara? Na tebi je da uzmeš ono što je za tebe, ostalo da baciš, onaj drugi uradiće isto tako; i malo-pomalo, sve će naći svoje mesto. Ovo je priča o raskošnoj gozbi koja nudi tvom apetitu šest stotina različitih đakonija. Možeš li ti sve da jedeš? Bez sumnje, ne možeš, ali izvanredan broj proširuje granice i, ponesen beskrajem mogućnosti, neće ti pasti na pamet da grdiš Amfitriona koji te ugostio. Učini isto tako ovde: izaberi a ostavi što ti se ne sviđa, ne propovedajući protiv tog ostatka samo zato što nema ona svojstva koja bi se tebi dopala. Pomisli da će se dopasti drugima, i budi filozof. Što se raznovrsnosti tiče, uverićeš se i sam; dobro prouči dva bluda koji ti izgledaju istovetni, i videćeš da razlika postoji i, ma koliko bila mala, svojom čulnom finesom određuje razliku i vrstu razvrata o kojoj je ovde reč. Dalje, ovih šest stotina strasti izlili smo u obliku kazivanja pripovedačica: i to čitalac treba da ima na umu. Bilo bi suviše jednolično da ih podrobno izlažemo jednu po jednu, a da ih ne stavimo u oblik pripovedanja. Ali, kako bi neki čitalac, neupućen u ovakvu vrstu sadržaja, mogao možda da pobrka

opisane strasti s pustolovinama ili običnim događajima iz života pripovedačice, pažljivo smo naznačili svaku od tih strasti crticom na margini, iznad koje je naslov koji bi odgovarao toj strasti. Ta crta je povučena tačno ispred reda u kojem počinje ta strast, a pasus se završava uvek na njenom kraju. Međutim, kako mnoge ličnosti deluju u ovoj vrsti dramske radnje, i pored pažnje koju smo poklonili u ovom uvodu da ih sve opišemo i obeležimo, sada ćemo sastaviti spisak sa imenima i uzrastom svakog učesnika, uz malu skicu njegove ličnosti. U slučaju da u priči naiđete na neku ličnost koja vas zbunjuje, moći ćete da pribegnete ovom spisku, a po potrebi, napred, na razrađeniji portret, ako ta skica nije dovoljna da vas podseti.

Ličnosti romana. Škola razvrata Vojvoda De Blanžis, pedeset godina, građen kao satir, obdaren zastrašujućim udom i neizmernom snagom. Može biti smatran stecištem svih poroka i svih zločina. Ubio je svoju majku, sestru i tri žene. Biskup od … je njegov brat; pedeset pet godina, tanji i finiji od vojvode, ružnih usta. Podlac, spretan, veran privrženik aktivne i pasivne sodomije; potpuno prezire svaku drugu vrstu uživanja; surovo je umorio dvoje dece, a da bi se brinuo o njima, jedan prijatelj mu je ostavio ogromno imanje. Nervni sistem mu je toliko osetljiv da se skoro onesvešćuje pri svršavanju. Predsednik De Kurval, šezdeset godina. Visok i suvonjav, očiju šupljih i ugašenih, nezdravih usta, živa slika šljama i razvrata, strahovito prljav po celom telu, nalazi slasti u toj prljavštini. Obrezan je: dizanje mu je retko i teško, međutim, još se dešava, i dan-danji svršava

skoro svakog dana. Po ukusu su mu više muškarci; međutim, ne prezire ni device. Posebnu naklonost gaji prema oronulom i svemu što liči na njega u pogledu svinjarija. Obdaren je udom skoro iste debljine kao vojvoda. Od pre nekoliko godina kao da je otupeo od razvrata, strahovito pije. Za svoje bogatstvo duguje isključivo zločinima, a posebno je odgovoran za jedno svirepo ubistvo, koje je opisano u detalju njegovog portreta. Pri svršavanju ga obuzima nastup bludne jarosti koja ga vodi do zločina. Tvrtko, bankar, pedeset tri godine, veliki prijatelj i školski drug vojvodin. Mali, zdepast i dežmekast, ali mu je telo krepko, lepo i belo. Građen je kao žena, a i sklonosti su mu odgovarajuće; onemogućen zbog slabašnosti konstitucije da im pruža zadovoljstvo, on ih podražava i trći se u svakom trenutku dana i noći. Prilično voli uživanje ustima, ono je jedino koje može zaista da ga zasiti. Klanja se samo božanstvima svog sopstvenog naslađivanja, njima je spreman sve da žrtvuje. Osetljiv je, vešt, počinio je mnogo zločina. Da bi došao do bogatstva, otrovao je svoju majku, ženu i sestričinu. Duša mu je čvrsta, stoička, potpuno neosetljiva na samilost. Ne diže mu se više uopšte, a svršava vrlo retko. U trenucima sladostrašća pada u neku vrstu grča koji ga baca u bezumnu jarost, opasnu za podanike zadovoljavanja njegove strasti. Konstanca je vojvodina supruga a Tvrtkova kći. Dvadeset dve su joj godine; prava je rimska lepotica, sa više veličanstvenosti nego prefinjenosti. Punačka ali dobro građena, divnog tela, uzornog i zanosno izvajanog dupeta, ponornocrnih očiju i kose. Oštra uma, i suviše dobro oseća užas svoje sudbine. Neizmerno blago neuništive prirodne vrline. Adelaida, žena Tvrtkova a kći predsednikova. Lepa lutkica od dvadeset godina, plavuša, očiju vrlo nežnih, lepe jasnoplave boje; prava junakinja romana. Vrat dug i lepo usađen, usta malo poveća, to joj je jedina mana. Omanje grudi i omanje dupence, ali sve to, mada malo slabašno, belo i izvanredno izvajano. Duh romantičan, srce nežno, do krajnosti puna vrlina i pobožna, krišom obavlja svoje hrišćanske dužnosti. Julija, žena predsednikova a starija kći vojvodina. Ima dvadeset četiri godine, punija, čak debeljuškasta, lepih smeđih očiju, lepog nosa,

snažnih i prijatnih crta, ali odvratnih usta. Poseduje malo vrlina, čak je sklona nečistoći, pijančenju, proždrljivosti i kurvarenju. Muž je voli zbog nakaznosti njenih usta: ta osobenost spada u sklonosti predsednika. Nikada nije podučavana ni moralu ni religiji. Alina, njena mlađa sestra, zvanično vojvodina kći, mada u stvari plod biskupa i jedne od vojvodinih žena. Osamnaest joj je godina, lica vrlo živahnog i prijatnog, jako sveža, smeđih očiju, prćasta nosa, buntovničkog izraza, mada u stvari nemarna i lenja. Potpuno je bez temperamenta i vrlo iskreno mrzi sve gadosti kojima je potčinjavaju. Biskup je upropastio s guza kad joj je bilo deset godina. Ostavili su je u potpunoj neukosti, ne zna ni da čita ni da piše, prezire biskupa i beskrajno se plaši vojvode. Jako voli svoju sestru, trezvena je i čista, odgovori su joj duhoviti i detinjasti; dupe joj je dražesno. Dikla, prva pripovedačica. Ima četrdeset osam godina, s velikim tragovima lepote, sa puno svežine, najlepšeg dupeta koje se može posedovati. Smeđa, struk pun, dobro zaobljen. Sanvili je pedeset godina. Tanka je, dobro građena, bludnog pogleda; lezbijka je, i sve na njoj time odiše. Trenutno zanimanje: podvodačica. Plavuša lepih očiju, dugačkog i preosetljivog klitorisa, dupeta jako istrošenog upotrebom, ali, čudnim slučajem, nevina sa te strane. Martina, pedeset dve godine. Podvodačica; debela matrona, sveža i zdrava; po prirodi dvocevka, nikada nije upoznala nikakvo drugo zadovoljstvo sem sodomije, za koju kao da je bila naročito stvorena, jer i danas ima, i pored godina, najlepše moguće dupe: vrlo je veliko i toliko naviknuto na nabijanje da bez treptaja podnosi i najglomaznije sprave. Još uvek ima lepe crte lica koje, na žalost, počinju da venu. Degranž, pedeset šest godina. Najveća hulja koja je ikada postojala. Visoka je, mršava, bleda, nekada je bila crnka; ovaploćenje zločina. Smežurano dupe joj liči na išpartani papir, a rupčaga joj je neizmerna. Ima jednu bradavicu, tri prsta i šest zuba manje: žrtva okršaja. Nema zločina koji nije lično ili preko saučesnika izvršila. Govori prijatno, ima duha, a u ovom trenutku je zvanična podvodačica našeg društva. Marija, prva vaspitačica, pedeset osam godina. Sva je išibana i osakaćena; bila je u službi lopova. Oči mutne i krmeljive, nos iskrivljen,

zubi žuti, jedan od guzova izjeden čirom. Rodila je i pobila četrnaestoro dece. Lujza, druga negovateljica, šezdeset godina. Mala je, grbava, ćopava i ćorava, ali još uvek vrlo lepog dupeta. Za zločin je spremna u svako doba i krajnje je opaka. Ove dve su namenjene devojčicama, a druge dve dečacima. Tereza, šezdeset dve godine, liči na kostur, bez kose, bez zuba, smrdljivih usta, dupe joj je išarano ranama, sa izuzetno širokom rupom. Gaji užasnu prljavštinu i smrad; jedna joj je ruka uvrnuta, hramlje. Fanšon, šezdeset devet godina, šest puta osuđivana na vešanje, a počinila sve zločine koji se mogu zamisliti. Zrikava, zdepasta, kusa, debela, bez čela, još samo dva zuba u glavi. Crveni vetar joj je razvalio čmar, čitav snop šuljeva visi joj iz rupčage, jedna butina ispečena, rak joj proždire dojku. Uvek je pijana, na sve strane povraća, prdi i sere a da to i ne primećuje.

Harem devojčica Avgustina, kći barona iz Langedoka, petnaest godina, umiljata lica, vrlo živahna. Fani, kći savetnika iz Bretanje, četrnaest godina, izraz blag i nežan. Zelmira, kći vojvode od Turvila, gospodara Bose, petnaest godina, izraz plemenit, vrlo nežna duša. Sofija, kći plemića iz Berija, dražesnog izgleda, četrnaest godina. Kolomba, kći savetnika Pariskog parlamenta, trinaest godina, izrazita svežina. Heba, kći oficira iz Orleana, raskalašnog izgleda i čarobnih očiju, dvanaest godina. Ružica i Mišeta, obe su slika lepe device. Prva ima trinaest godina i

kći je sudije iz Šalona na Soni; druga ima dvanaest godina i kći je markiza od Senanža; oteta u Burbonu, iz roditeljskog doma. Stas ovih devojčica i ostale njihove draži, a naročito dupe naprosto se ne daju opisati. Izabrane su između sto trideset cura.

Harem dečaka Zelamir, trinaest godina, sin plemića iz Poatua. Kupidon, dvanaest godina, sin plemića iz okoline Lafleša. Narcis, dvanaest godina, sin uglednog čoveka iz Ruana, nosioca Malteškog krsta. Zefir, petnaest godina, sin generala iz Pariza, namenjen vojvodi. Seladon, sin sudije iz Nansija, sada mu je četrnaest godina. Adonis, sin predsednika suda iz Pariza, petnaest godina, namenjen Kurvalu. Jasint, četrnaest godina, sin penzionisanog oficira iz Šampanje. Kiton, kraljev paž, dvanaest godina, sin plemića iz Nivernea. Nijedno pero nije kadro da opiše ljupkost i skrivene draži ovo osmoro dece koja su iznad svega što se može iskazati, a koja su, kao što je već rečeno, izabrana među mnoštvom drugih.

Osam nabijača Herkul, dvadeset šest godina, dosta lep, ali vrlo nepouzdan podanik;

vojvodin miljenik; kurac mu ima osam palčeva i dve dvanaestine u obimu i trinaest u dužinu; svršava često. Antinous, trideset godina, vrlo lep čovek. Kurac mu ima osam palčeva u obimu, a dvanaest u dužinu. Buljoder, dvadeset osam godina, pravi jarac. Kurac mu je kriv. Glava ili glavić mu je ogroman: osam palčeva i tri dvanaestine u obimu, dok mu je telo osam u obimu i trinaest u dužinu; ova veličanstvena kurčina je potpuno iskrivljena. Nebojeb, dvadeset pet godina, grozno je ružan, ali čvrst i žilav; veliki ljubimac Kurvalov, uvek je nadrkan, a kurac mu ima sedam palčeva i jedanaest dvanaestina u obimu i jedanaest palčeva u dužinu. Četvorica ostalih imaju od devet do deset ili jedanaest palčeva u dužinu, sa sedam i po do sedam palčeva i devet dvanaestina u obimu, svi imaju između dvadeset pet i trideset godina. Kraj uvoda. Propusti koji su mi se potkrali u ovom uvodu: 1. Treba reći za Herkula i Nebojeba da je prvi vrlo nepouzdan podanik, a drugi vrlo ružan, i da nijedan od ove osmorice nije nalazio nikakvo zadovoljstvo ni u muškarcu ni u ženi. 2. Da kapela služi kao nužnik, i da je opišemo u toj nameni. 3. Da su podvodači i podvodačice pri svom pohodu imali u službi razbojnike. 4. Upotpunite malo opis grudi služavki i govorite o Fanšoninom raku. Takođe opišite malo podrobnije lica šesnaestoro dece.

Prvi deo Sto pedeset jednostavnih strasti, ili strasti prvog stupnja, koje sačinjavaju trideset dana novembra ispunjenih Diklinim pripovedanjem, s kojima se prepliću sablažnjivi događaji u zamku u toku toga meseca, u obliku dnevnika.

Dan prvi Prvog novembra poustajali su u deset sati ujutru, prema propisima pravilnika, nad kojim su se svi uzajamno zakleli da neće odstupiti ni u čemu. Čim su se digli, četvorica nabijača, koji te noći nisu delili ložnice ljubavnika, podveli su Zefira vojvodi, Adonisa Kurvalu, Narcisa Tvrtku i Zelamira biskupu. Sva četvorica su bili vrlo bojažljivi, još uvek smeteni, ali su uz pomoć svojih predvodnika ipak vrlo dobro obavili zadatak, a vojvoda je čak i svršio. Ostala trojica, manje preduzimljivi i skromniji proizvođači sperme, trćili su se kao i on, ali ništa nisu uradili. U jedanaest sati su prešli u ženske odaje, gde ih je osam golih devojčica poslužilo čokoladom. Marija i Lujza, upravnice harema, pomagale su im i upućivale ih. Čačkali su se mnogo, ljubili, a osam jadnih malih nesrećnih žrtava ovog najbestidnijeg razvrata crvenelo je; skrivale su se rukama, pokušavale da zaštite svoje draži, ali su ih zatim otkrivale i prikazivale čim bi primetile da njihova stidljivost ljuti i razjaruje gospodare. Vojvoda, kome se vrlo brzo opet nadigao, uporedio je obim

svoje sprave s tanušnim i vitkim strukom Mišetinim, i bilo je svega tri palca razlike. Tvrtko, koji je bio dežuran tog meseca, izvršio je propisane preglede i posete. Heba i Kolomba su uhvaćene u grehu, i kazna je izrečena na licu mesta, za narednu subotu u vreme orgija. Plakale su, ali nikoga nisu ganule. Odatle su prešli kod dečaka. Četvorica koji se nisu tog jutra pojavili, to jest Kupidon, Seladon, Jasint i Kiton, skinuli su gaće po naredbi, i kratak trenutak uživalo se pogledom. Kurval ih je svu četvoricu poljubio u usta, a biskup im je malo drkao kitu, dok su vojvoda i Tvrtko obavljali nešto drugo. Pregled je izvršen, niko nije zgrešio. U jedan sat, ljubavnici su prešli u kapelu, gde su, kao što je poznato, bili smešteni nužnici. Pošto je za veliku nuždu, čuvanu za to veče, bilo odbijeno mnogo dozvola, pojavili su se samo Konstanca, Dikla, Avgustina, Sofija, Zelamir, Kupidon, Lujza. Svi ostali su takođe molili, ali im je bilo naređeno da se uzdrže do večeri. Naša četiri prijatelja su se posadila oko jednog otvora, naročito sagrađenog u tu svrhu, gde su postavljali ovih sedam podanika jednog po jednog, uklanjajući ih tek kada bi se u potpunosti zasitili prizorom. Zatim su sišli u salon, gde su, dok su žene obedovale, čavrljali sve do trenutka kada su bili posluženi. Četiri prijatelja su se smestila svaki između dva nabijača, pridržavajući se pravila da nikada ne dele trpezu sa ženama, dok su četiri nage supruge, uz pomoć starica prerušenih u kaluđerice, posluživale najveličanstveniji i najukusniji obed koji je uopšte moguće spremiti. Kuvarice koje su poveli bile su izuzetno spretne i prefinjene, a tako dobro plaćene i tako dobro snabdevene da je sve što su spremale bilo prava divota. Pošto je trebalo da obed bude manje obilat od večere, zadovoljili su se sa četiri posluženja, svako sa po dvanaest prekrasnih jela. Burgunjac je ponuđen uz zakusku, uz predjela su služili bordo, šampanjac uz pečenja, ermitaž uz međujela, tokaj i maderu uz slatkiše. Malo-pomalo, glave su se zagrejale. Nabijači su malo zlostavljali supruge, jer su im uz obed bila ustupljena sva prava nad njima. Konstanca je čak bila malo ćuškana i muvana zato što nije odmah donela tanjir Herkulu, koji je, videći da je u vojvodinoj milosti, shvatio da u njegovom prisustvu može drsko da kinji i mlati njegovu ženu, na šta se ovaj samo slatko smejao. Kurval je, pri slatkišima, već dobro nakresan, zviznuo jedan tanjir u lice svoje žene, koje bi se tačno prepolovilo da ga ova nije u poslednjem trenutku izbegla. Tvrtko, videći

da se jednom od njegovih suseda nadigao, nije se libio da ga jednostavno raskopča, mada su bili za stolom, i da mu se natrći. Sused ga je natakao, a kada je ta radnja bila obavljena, svi su nastavili da piju kao da se ništa nije desilo. Uskoro zatim vojvoda je s Nebojebom ponovio malu gadost svog starog prijatelja i opkladio se, mada je kurčina bila ogromna, da će hladnokrvno polokati tri boce vina dok ga ovaj tuca. Kakva navika, kakav spokoj, kakva pribranost pri razvratu! Opkladu je dobio, a kako nije pio našte srca, nego su te tri boce pale na petnaestak već ranije popijenih, digao se malo ošamućen. Prva stvar koja mu je pala pod ruke bila je njegova žena, uplakana zbog Herkulovog zlostavljanja, i taj prizor ga je toliko razgalio da je smesta počinio nad njom takva bezumlja kakva nam je za sada nemoguće da opišemo. Čitalac će shvatiti koliko nam je teško ovde na početku da uvedemo reda u sadržaj, zato će nam oprostiti što ostavljamo još dosta pojedinosti pod velom. Najzad su prešli u salon, gde su naše kurvare očekivale nova uživanja i nova sladostrašća. Tu ih je kafom i likerima poslužila dražesna četvorka: sačinjavali su je lepi dečaci Adonis i Jasint, i devojčice Zelmira i Fani. Predvodila ih je Tereza, jedna od vaspitačica, jer je, po pravilu, svuda gde je bilo dvoje ili troje dece, jedna vaspitačica morala da ih predvodi. Naša četiri razvratnika, podnapita, ali rešena da se pridržavaju svojih zakona, zadovoljila su se žvalavljenjem i drpanjem, koje su njihove razvratne glave umele da začine svim finesama bluda i sladostrašća. U jednom trenutku je izgledalo da će biskup prosuti seme pri vrlo izuzetnim stvarima koje je zahtevao od Jasinta dok ga je Zelmira drkala. Živci su mu već podrhtavali i grčevita kriza mu obuzimala celo telo, ali se uzdržao, odbacio daleko od sebe zavodljive predmete iskušenja, spremne da savladaju njegova čula i, svestan da još nije sve poslove obavio, nekako je uspeo da se sačuva do kraja dana. Pili su šest različitih likera i tri vrste kafe, a kada je najzad zazvonilo, dva para se povukoše da se presvuku. Naši prijatelji odremaše jedno četvrt sata, pa svi pređoše u svečanu dvoranu. To ime su dali prostoriji namenjenoj pripovedanju. Prijatelji se posadiše na svoja kanabeta, pod vojvodinim skutima njegov dragi Herkul, uz njega gola Adelaida, Tvrtkova supruga i predsednikova kći, a četvorka prema njemu, povezana vencima s nišom, kao što je ranije objašnjeno, Zefir, Kiton, Avgustina i Sofija, prerušeni u čobane, predvođeni Lujzom, obučenom u staru seljanku, u ulozi njihove

majke. Pod Kurvalovim nogama je bio Nebojeb, na njegovom kanabetu Konstanca, žena vojvodina i Tvrtkova kći, a četvorku su činila četiri mlada »Španca«, odevena u najlepše nacionalne kostime, koje su predstavljali: Adonis, Seladon, Fani i Zelmira, predvođeni Fanšonom odevenom u dadilju. Biskup je pod skutima imao Antinousa, svoju nećakinju Juliju na kanabetu i četiri skoro potpuno naga divljaka kao četvorku: to su bili, što se dečaka tiče, Kupidon i Narcis, a devojke Heba i Ružica, predvođene starom amazonkom koju je izigravala Tereza. Tvrtku je pripao Buljoder kao nabijač, pored njega Alina, biskupova kći, a pred sobom je imao četiri sultanije, ovde su dečaci bili odeveni kao žene, i to prerušavanje je do vrhunca uznosilo čarobne likove Zelamira i Jasinta, Kolombe i Mišete. Jadna stara arapska robinja, koju je igrala Marija, predvodila je ovu četvorku. Tri pripovedačice, predivno odevene u dražesne pariske gospođice, sedoše ispod prestola, na kanabe postavljeno naročito za njih, a gospođa Dikla, pripovedačica tog meseca, odevena u vrlo lepršavu i vrlo elegantnu kućnu haljinu sa mnogo crvenog i mnogo dijamanata, smestivši se na svoju pozornicu, ovako poče priču zgoda iz svog života, priču u kojoj je trebalo da se udubi u podrobnosti prvih sto pedeset strasti, nazvanih jednostavne strasti. »Nije mala stvar, poštovana gospodo, istupati pred kružokom kakav je vaš. Naviknuti na najfinija i najtananija književna dela, kako li ćete podneti neuobličeno i prostačko kazivanje jedne nesrećne spodobe kakva sam ja, koja nije dobila nikakvo drugo vaspitanje sem onoga koje joj je razvrat pružao? Ali vaša dobronamernost me bodri: vi zahtevate samo prirodno i istinito, i u ime toga, bez sumnje ću smeti da se nadam vašim pohvalama. Moja majka je imala dvadeset pet godina kada me je donela na svet, bila sam joj drugo dete; prvo dete joj je bila takođe devojčica, šest godina starija od mene. Majčino poreklo nije bilo slavno. Bila je siroče bez oca i bez majke; ostala je bez roditelja vrlo mlada, a kako su joj roditelji stanovali blizu Rekole, u Parizu, kada je tako ostala napuštena i bez sredstava, izmolila je odobrenje od časnih otaca da dolazi u crkvu da skuplja milostinju. Ali, kako je bila mlada i puna svežine, uskoro im je zapala za oko i, malo-pomalo, popela se iz crkve u njihove sobe, odakle je uskoro sišla trudna. Eto, takvom slučaju moja

sestra duguje svoj postanak, a više je nego verovatno da je i moje rođenje istog porekla. Međutim, časni oci, zadovoljni poslušnošću moje majke i uvidevši koliko je plodna za zajednicu, nagradiše je za zalaganje i ustupiše joj pravo da naplaćuje sedišta u crkvi; ovu službu moja majka je dobila tek kada se, po dozvoli svojih pretpostavljenih, udala za kućnog vodonošu koji nas je odmah usvojio, moju sestru i mene, bez i najmanjeg protivljenja. Rođena u crkvi, boravila sam tako reći više u crkvi nego u našoj kući. Pomagala sam majci da ređa stolice, pratila crkvenjake pri raznim njihovim poslovima, služila bih i misu da je trebalo, mada još nisam bila napunila pet godina. Jednog dana, kada sam se vraćala sa svojih svetih dužnosti, sestra me upita da li sam već srela Oca Lorana … ’Ne’, rekoh joj. − ’E da znaš’ reče mi ona, ’on te vreba, to znam; hteo bi da i ti vidiš ono što je meni pokazao. Nemoj da bežiš, idi vidi to i ne boj se; on te neće dirati, ali će ti pokazati nešto vrlo zgodno, i ako mu se prepustiš, lepo će te nagraditi. Više nas je od petnaest ovde u kraju kojima je pokazao istu stvar. Njemu je to jedino zadovoljstvo, a nama je svima dao poneki poklon.’ Jasno vam je, gospodo, da mi više nije trebalo ne samo da se ne klonim Oca Lorana nego čak ni da ga sama tražim. Sramežljivost govori vrlo tiho u godinama koje sam tada imala, nije li njeno ćutanje pri izlasku iz prirode pouzdan dokaz da to veštačko osećanje potiče manje od prve majke nego od vaspitanja? Odmah sam poletela u crkvu i, dok sam prolazila između ulaza u crkvu s manastirske strane i samog manastira, našla sam se licem u lice sa Ocem Loranom. Bio je to sveštenik četrdesetih godina, vrlo lepog lika. On me zaustavi: ’Kuda ideš, Franson?’ upita me. − ’Da nameštam stolice, Oče.’ − ’Dobro, dobro, tvoja majka će ih namestiti. Nego hodi, dođi u ovu sobicu’, reče mi odvlačeći me u jednu malu prostoriju koja se tu nalazila, ’pokazaću ti nešto što nikada nisi videla.’ Ja ga sledim, on zatvara vrata za nama, i pošto me postavio pravo pred sebe: ’Vidi, Franson’, reče mi vadeći jednu strahovitu kurčinu iz gaća, od koje sam se skoro onesvestila od straha, ’vidi, dete moje’, nastavi drkajući se, ’jesi li ikada videla nešto nalik na ovo?… Ovo se zove kurac, mala moja, da, kurac… To služi za jebanje, a to što ćeš videti, to što će pocuriti za koji čas, to je seme od kojeg si ti napravljena. Pokazao sam ga tvojoj sestri, pokazao sam ga svim devojčicama tvoga uzrasta; dovedi mi ih još, dovedi, učini kao tvoja

sestra, koja mi je dovela više od dvadeset… Pokazaću im svoj kurac i bljuznuću im spermu u lice… To je moja strast, dete moje, drugih nemam… Videćeš.’ I u istom trenutku osetila sam da sam sva zalivena nekom belom rosom koja me je svu umrljala i čijih mi je nekoliko kapi upalo čak i u oči, jer se moja mala glavica nalazila tačno u visini dugmića njegovih gaća. Za to vreme, Loran se razmahao. ’Ah, spermo, spermice, lepa spermo što otičeš’, povika; ’eto te zalivene njome!’ Smirujući se malo-pomalo, mirno stavi svoju spravu na svoje mesto i otperja, tutnuvši mi dvanaest novčića u ruku uz savet da mu privedem svoje male drugarice. Možete lako zamisliti da je najhitnije bilo da sve ispričam svojoj sestri, koja me je najbrižljivije obrisala, tako da se ništa nije primećivalo, i koja nije propustila, budući da mi je ona obezbedila to malo bogatstvo, da mi zatraži polovinu zarade. Ovaj primer me poučio i, u nadi da ću ostvariti istu ovakvu podelu, nisam propustila da pribavim što više devojčica za Oca Lorana. Ali kada sam mu dovela jednu koju je već poznavao, on je odbio i, pružajući mi tri novčića radi podstreka: ’Nikada ih ne viđam dva puta’, reče mi, ’dovodi mi samo one koje ne poznajem, a nikada one koje su već imale posla sa mnom.’ Snašla sam se bolje: za tri meseca, dovela sam Ocu Loranu više od dvadeset novih, koje je upotrebio potpuno isto kao i mene. Uz ovu klauzulu, naime da mu dovodim samo nepoznate, držala sam se još jedne koju mi je neprestano ponavljao, a koja se ticala godina: nisu smele da budu mlađe od četiri ni starije od sedam godina. Tako je moje malo bogatstvo raslo što je najbolje moguće, sve dok mi sestra, kada je primetila da idem njenim stopama, nije zapretila da će sve reći majci ako ne prestanem sa ovom unosnom trgovinom, i tako sam napustila Oca Lorana. Međutim, kako su me moje obaveze uvek vodile u okolinu manastira, na sam dan kada sam napunila sedam godina, srela sam jednog novog ljubavnika čija je manija, mada sasvim detinjasta, postala ipak nešto ozbiljnija. Zvao se Otac Luj; bio je stariji od Oca Lorana i u ponašanju je imao nečeg, ne znam ni ja kako, mnogo razvratnijeg. Zaustavio me je na crkvenim vratima dok sam ulazila i ponudio mi da se popnem u njegovu sobu. Prvo sam se malo nećkala, ali, kada me je uverio da se i moja sestra popela pre tri godine, i da on u sobi prima

svakog dana devojčice moga uzrasta, krenula sam za njim. Samo što smo ušli u njegovu ćeliju, on zatvori vrata i dade mi da popijem tri pehara sirupa, koji mi je odmah nasuo. Pošto je izveo ove pripreme, velečasni, koji je voleo više da miluje nego njegov kolega, poče da me ljubi, i sve tako šaleći se, odveza mi suknjicu i, zataknuvši mi košuljicu za pojas uprkos mom slabom opiranju, dočepa se svih mojih prednjih delova, koje je na taj način ogolio, i pošto ih je dobro razgledao i pomazio, upita me želim li da piškim. Jako osećajući tu potrebu zbog velike količine pića koju me je naterao da popijem, uverila sam ga da mi je potreba goruća, ali da ne mogu da je obavim pred njim. ’Oh! bogami, hoćeš, mala droco’, dodade delija, ’bogami ćete to uraditi preda mnom, i štaviše, po meni. Evo’, reče mi vadeći kurac iz gaća, ’evo sprave koju ćete poplaviti; treba da piškite po njemu.’ Onda me diže i postavi na dve stolice, jednom nogom na jednoj, drugom na drugoj, raskreči me što je više mogao i reče mi da čučnem. Zadržavajući me u tom položaju, postavi jedan sud poda me, a sam se posadi na jednu stoličicu u visini suda, s palamarom u ruci, tačno ispod moje pice. Jednom rukom mi je pridržavao bedra, drugom ga je drkao, a kako su mi usta bila u visini njegovih, cmakao me je iz sve snage. ’Hajde, mala moja, piški’, reče mi, ’hajde preplavi kurčinu slasnim melemom čije mlako oticanje toliko opčinjava moja čula. Piški, srce moje, i preplavi spermu moju.’ Luj se raspaljivao, dražio, bilo je jasno da ova čudna radnja najviše godi njegovim čulima. Vrhunac sladostrasnog ushićenja ga je obuzeo tačno u trenutku kad se tečnost kojom mi je naduo stomak izlila veoma obilno, i kada smo zajedno napunili isti sud, on spermom, a ja pišaćkom. Pošto je čin obavljen, Luj mi je održao otprilike isti govor kao i Loran. Hteo je svoju kurvicu da proizvede u podvodačicu, i ja, ovoga puta ne vodeći više računa o sestrinim pretnjama, predano počeh da snabdevam Luja svom decom koju sam poznavala. Od svih je zahtevao istu stvar, da obavljaju isti obred, i pošto ih je rado viđao po dva-tri puta bez gađenja, a mene plaćao uvek posebno, nezavisno od sume koju sam sama uzimala od svojih drugarica, za manje od šest meseci sam raspolagala lepom sumicom, vodeći jedino računa da se dobro sakrijem od svoje sestre.«

»Dikla«, prekide je ovde predsednik, »nismo li vas upozorili da vam kazivanja moraju sadržati najsitnije i najtananije pojedinosti? Da možemo oceniti u kakvoj je vezi nagon koji opisujete s naravima ljudske prirode samo ako ne zatajite nijednu okolnost? i da, uostalom, te najsitnije okolnosti bezgranično služe onome što i očekujemo od vašeg pripovedanja, to jest nadraživanju naših čula?« − »Da, vaše gospodstvo«, reče Dikla, »bila sam upozorena da ne zanemarim nijednu pojedinost i da se upustim u najiscrpnije uvek kada to služi osvetljavanju karaktera ili vrste strasti. Jesam li, po vašem nahođenju učinila neku omašku?« − »Da«, reče predsednik, »ja pojma nemam o kurcu vašeg drugog bogomoljca, ni najmanju predstavu o načinu svršavanja. A pre svega bih želeo da znam da li vam je drkao pičku, da li je dodirivao kitom? Vidite li koliko ste pojedinosti propustili!« − »Izvinite«, reče Dikla, »ispraviću svoju grešku, a ubuduće ću strogo voditi računa. Otac Luj je imao ud sasvim običan, više dug neko širok, i uglavnom sasvim uobičajeno iskrivljen. Sećam se, uostalom, da se digao vrlo slabo i da je postao pozamašan tek u trenutku zanosa. Picu mi nije drkao, zadovoljio se time što je više razjapio prstima, da bi pišaćka bolje tekla. Dva-tri puta je jako približio kurac, a svršavanje mu je bilo kratko i jasno, bez drugih komentara sem: ’Ah, jebem ti, piškaj, dete moje, šoraj, slatka česmice, šoraj, šoraj još, zar ne vidiš da svršavam?’ I sve je to začinjavao cmakanjem u usta, što nije bilo baš bogzna kako razvratno.« − »To, to, Dikla«, reče Tvrtko, »predsednik je bio u pravu; ni ja nisam mogao sebi ništa da predstavim pri prvom iskazu, a sada jasno vidim vašeg čoveka.« − »Stani, Dikla«, reče biskup videći da ona hoće da nastavi, »što se mene tiče, još od malopre, osećam potrebu mnogo jaču od pišanja, i osećam da je krenulo.« U isto vreme, privuče sebi Narcisa. Vatra je sevala iz očiju velikodostojnika, budža mu se prilepila uz trbuh, penušao je, uzdržavana sperma je neminovno morala da šikne, ali nije mogla bez žestokih mera. Odvuče u svoj zahod bratanicu i dečaka. Sve se zaustavi: svršavanje je smatrano toliko značajnom pojavom da je sve moralo da stane dok se ono ne obavi, sem svih mogućih sredstava koja su primenjivana da bi do njega došlo uz najveću slast. Međutim, priroda

ovoga puta nije uslišila želje velikodostojnika, i nekoliko minuta, posle zatvaranja u svojoj odaji, izlete iz nje besan, nadrkan kao i malopre, i Tvrtku, koji je bio dežuran tog meseca: »Ovom blesavku ćeš prilepiti kaznu za narednu subotu«, reče, grubo bacivši dete daleko od sebe, »i da bude stroga, moliću lepo.« Bilo je jasno da dečak očigledno, nije mogao da ga zadovolji, a Julija je sasvim tiho ispričala događaj ocu. »E, da ga jebem, uzmi nekog drugog«, reče mu vojvoda, »izaberi u našim četvorkama ako te tvoja ne zadovoljava.« − »Oh, sada mi nije ni do čega, sada mi zadovoljenje ne bi ni izdaleka bilo onakvo kakvo sam malopre želeo«, reče velikodostojnik. »I sami znate do čega nas dovodi izneverena želja. Sada više volim da se uzdržim, ali nemojte da štedite ovu ptičicu«, nastavi on, »to vam toplo preporučujem…« − »O, uveravam te da će dobro platiti«, reče Tvrtko. »Biće dobro da prvi posluži kao primer ostalima. Ali krivo mi je da te vidim u ovakvom stanju: pokušaj nešto drugo, naguzi se ti nekome.« − »Velečasni, osećam da sam potpuno u stanju da vas zadovoljim, i ako bi vaše prevashodstvo želelo…« − »Ne, ne i ne, jebem mu boga, zar ne shvatate da vrlo često čovek ne želi žensko dupe? Čekaću, čekaću… Neka Dikla nastavi, prosuće se to još večeras; moram da nađem nekoga po svom ukusu. Nastavi, Dikla.« I pošto su se prijatelji slatko ismejali na račun razvratničke iskrenosti biskupa (»često čovek ne želi žensko dupe«), pripovedačica nastavi svoju besedu ovim rečima: »Tek što sam napunila sedam godina, jednog dana dovedem po običaju Ocu Luju jednu od svojih malih drugarica, i tamo zateknem sveštenika istog reda. Kako se to nikada ranije nije desilo, jako sam se začudila i htela sam da se povučem, ali me je Luj ubedio, i mi uđosmo smelo, moja mala prijateljica i ja. ’Evo ti je, Oče Žofrua’, reče Luj svom prijatelju, ’nisam li ti rekao da je dobra?’ − ’Da, zaista’, reče Žofrua pošto me je posadio u krilo i počeo da cmače. ’Koliko vam je godina, mala moja?’ − ’Sedam, Oče.’ − ’Drugim rečima, pedeset godina manje od mene’, reče dobri Otac ponovo me žvalaveći. I za vreme ovog kratkog razgovora, sirup se pripremao i, po običaju, dadoše nam da popijemo po tri velike čaše. Kako nisam bila naviknuta da pijem kada dovodim divljač Luju, pošto je on davao samo onoj koju sam dovodila, i kako

obično nisam ostajala nego se povlačila odmah, bila sam začuđena sadašnjim pripremama i, sa izrazom najnaivnije čednosti, rekoh mu: ’A zašto mi dajete da pijem, Oče? Hoćete li da piškim?’ − ’Da, dete moje’, reče Žofrua, koji me stalno držao među svojim butinama i već šetao rukama po mojoj prednjici, ’da, želeli bismo da piškite, i ta stvar će se obaviti sa mnom možda malo drugačije nego što ste ovde navikli. Dođite u moju ćeliju, ostavimo Oca Luja s vašom prijateljicom, a mi ćemo se zabaviti za svoj račun. Sakupićemo se opet kada budemo obavili posao.’ Iziđosmo; Luj mi je u prolazu sasvim tiho rekao da se mirno podam njegovom prijatelju, i da se posle neću kajati. Žofruaova ćelija je bila nedaleko od Lujeve, i stigli smo do nje neprimećeni. Čim smo ušli, Žofrua zaključa dobro vrata i reče mi da skinem suknje. Poslušah; on mi sam zadiže košulju do iznad pupka i, posadivši me na ivicu kreveta, raskreči mi butine koliko je mogao, nastavljajući da me spušta prema leđima, tako da mi je stomak bio izbačen a celo telo mi počivalo na trtici. Naredio mi je da ostanem u tom položaju i da počnem da pišam čim me bude potapšao po butini. Zatim, posmatrajući me jedan trenutak u tom položaju, i trudeći se da prstima razjapi usnice moje pice, drugom rukom raskopča gaće i poče kratkim i silovitim trzajima da drma mali, crni i zakržljali ud, koji kao da nije hteo da odgovara na ono što se od njega očekivalo. Da bi ga tome privoleo sa više izgleda na uspeh, naš ti se čovek potrudi, služeći se svojim uobičajenim načinom, da ga što više zagolica: zato je kleknuo među moje noge, još nekoliko trenutaka ispitivao unutrašnjost male jamice koju sam mu nudila, zatim joj prineo usta više puta, mrmljajući kroz zube neke bludne reči kojih se ne sećam, jer ih tada nisam razumevala, uza sve to nastavljajući da drma ud koji se od svega toga nije ništa više uznemirio. Najzad se njegove usne hermetički zalepiše za usnice moje pičke, dobih ugovoreni znak, i, prosipajući u usta čiki višak iz svoje utrobe, preplavih ga mlazevima šore koju je on gutao istom brzinom kojom sam mu ja punila čeljusti. Ovog puta, kvrga mu se uspravi i gordi glavić se prući sve do moje butine. Osetih da je ponosito zaliva jalovim znakom svoje besmislene snage. Sve je bilo tako zgodno podešeno da je on gutao poslednje kapi u istom trenutku kada mu je kurac, zbunjen neočekivanom pobedom, plakao krvavim suzama. Žofrua se podigao posrćući, i rekla bih da sam primetila, kada se poslednja iskra tamjana u

njemu ugasila, da nije više s istim žarom pobožno obožavao svog idola kao kada je zanos, raspaljujući poštovanje prema njemu, slavio njegovu draž. Dosta hitro mi je ćušnuo dvanaest novčića, otvorio vrata, i ne tražeći da mu dovodim druge devojke (očigledno se snabdevao na nekom drugom mestu), pokazao put prema ćeliji svog prijatelja i rekao da idem tamo, da on žuri zbog službe božje i da ne može da me otprati, zatvorio vrata za sobom ne ostavivši mi vremena ni da mu odgovorim.« »Da, stvarno«, reče vojvoda, »mnogo je ljudi koji nikako ne mogu da podnesu trenutak gubljenja iluzije. Izgleda da ponos pati zbog toga što je dopustio da se prikaže pred ženskom u stanju slabosti, i da se iz nelagodnosti koju oseća u tom trenutku rađa odvratnost.« − »Ne«, reče Kurval, koga je Adonis na kolenima drkao, i čije su se ruke šetale po Zelmiri, »ponos za to nije ništa kriv, nego sam predmet, koji vredi samo onoliko koliko je to našoj pohoti potrebno, a pokaže se onakvim kakav je zaista kada se bludna želja ugasi. Što je nadraženje jače, predmet više gubi od sjaja kada ga to nadraženje više ne podržava, isto kao što smo više ili manje umorni zbog većeg ili manjeg napora koji smo uložili, a to gađenje koje osećamo samo je osećanje zasićene duše, kojoj protekla sreća više ne prija jer je izazvala umor.« − »Međutim, iz tog gađenja se često rađa«, reče Tvrtko, »misao o osveti sa zlokobnim posledicama.« − »Onda je to druga stvar«, reče Kurval, »a pošto će nam pripovedanja možda pružiti primere toga o čemu vi sada govorite, bolje je da ih ne ubrzavamo raspravama, jer će ih ona prirodno proizvesti.« − »Predsedniče, kaži istinu«, reče Tvrtko: »pre nego što i sam zabludiš, da više voliš u ovom trenutku da zamišljaš osećanje uživanja nego da raspravljamo o njemu kada nam se već zgadilo.« − »Ne, uopšte… ni govora«, reče Kurval, »ja sam potpuno hladnokrvan… Sasvim je pouzdano«, nastavi on ljubeći Adonisa u usta, »da je ovo dete dražesno… ali ne smem da ga naguzim; ne poznajem ništa gore od naših zakona… Čovek mora da se svede na stvari… Hajde, hajde, nastavi, Dikla, jer osećam da ću počiniti ludosti, a hoću da obmana potraje bar dok ne odem da legnem.« Predsednik, videvši da sprava počinje da mu se diže, otposla dvoje dece na njihova mesta, i legavši pored Kostance, koja ni pored sve svoje lepote nije mogla da ga zagreje, po drugi put

požuri Diklu da nastavi, što ona odmah posluša ovim rečima: »Vratila sam se svojoj maloj drugarici. Lujeva radnja je takođe bila obavljena, i u dosta mršavom raspoloženju obe napustismo manastir, a ja sam bila skoro rešena da se u njega više i ne vraćam. Ton kojim me Zofrua otpremio povredio je ono malo mog samoljublja i, ne pitajući se otkuda dolazi gađenje, nije mi se mililo ni da nastavljam ni da ga uopšte podnosim. Međutim, u sudbini mi je bilo upisano da ću imati još nekoliko doživljaja u tom manastiru, a primer moje sestre koja ih je imala, kako mi je rekla, više od četrnaest, ukazivao mi je da još nisam udarila poslednju crticu. To sam jasno shvatila tri meseca posle poslednjeg doživljaja, kada me je raznim predlozima ponovo podstakao jedan drugi dobar velečasni, čovek šezdesetih godina. Nije bilo lukavstva kojem nije pribegao da bi me privoleo da dođem u njegovu sobu. Najzad je jedno upalilo, i ja sam se našla u njoj jedne lepe nedelje pre podne a da ni sama nisam znala ni zašto ni kako. Matori bludnik, koji se zvao Otac Henrik, zamandali vrata čim je video da sam ušla i ižvalavi me iz sve snage. ’Ah, lopužice mala’, uzviknu na vrhuncu sreće, ’sada te držim, ovog mi puta nećeš umaći.’ Bilo je vrlo hladno, nosić mi je bio pun slina, što je čest slučaj kod dece. Htedoh da se useknem. ’Ah, ne, ne’, reče Henrik protiveći se, ’to ću ja uraditi, mala moja.’ I, položivši me na krevet malo nagnute glave, sede pored mene i privuče svojim kolenima moju zavaljenu glavu. Činilo se da iz tog položaja proždire očima lučenje iz mog nosa. ’Oh, slatka mala slinavušo!’ govorio je u zanosu, ’kako ću da je posišem!’ Pošto se zatim nagnuo nad moju glavu i moj nos stavio u svoja usta, ne samo da je progutao sve sline koje su mi bile iscurile nego je čak pohotljivo zavukao vrh jezika u jednu pa u drugu nozdrvu, i to tako vešto da mi je izazvao dva-tri kijanja koja su udvostručila balenje, što je on baš i želeo, da bi ga hitro usisao. Ali, gospodo, ne zahtevajte od mene nikakve dalje pojedinosti: ničeg više nije bilo, ili, bolje rečeno, ništa se nije desilo, ili je, možda, obavio posao u gaće, tek ja ništa nisam primetila, a u mnoštvu njegovih žvalavljenja i lizanja, ništa nije odavalo neki veći zanos, i ja jednostavno verujem da nije ni svršio. Nije me

uopšte razgolićavao, čak mu ni ruke nisu zalutale, i uveravam vas da bi prohtev ovog matorog razvratnika mogao da se zadovolji i sa najčestitijom i najnevinijom gospođicom a da ona u tome ne vidi ni trunku razvrata. Ali, slučaj mi je ponudio nešto sasvim drugo na sam dan mog devetog rođendana. Otac Dušan, kako se zvao ovaj razvratnik, već je više puta tražio od moje sestre da me privede, i ona mi je najzad rekla da odem da ga vidim (nije htela da me odvede, iz straha da naša majka, koja je već ponešto sumnjala, ne sazna); tako sam se našla licem u lice s njim, u jednom uglu crkve, preko puta sakristije. Nastupio je tako spretno, upotrebio tako ubedljive razloge da nije morao za rukav da me vuče. Otac Dušan je imao oko četrdeset godina, bio je svež, živahan i snažan. Čim smo ušli u njegovu sobu, upita me da li znam da drkam kurac. ’Avaj’, rekoh mu crveneći, ’ne znam šta hoćete time da kažete.’ − ’Vrlo dobro, naučiću te, curičak’, reče mi ljubeći me iz sve snage u oči i u usta; ’moje jedino zadovoljstvo je poučavanje malih devojčica, a lekcije koje im dajem tako su odlične da ih one nikada ne zaboravljaju. Prvo skini suknje, jer ako te učim šta da radiš da bi meni pružila uživanje, pravo je da te naučim u isto vreme šta da radiš da bi ga i ti okusila, a pri toj lekciji ne treba ništa da nam smeta. Hajde, počećemo s tobom. Ovo što vidiš ovde’, reče mi stavivši mi ruku na brežuljak, ’zove se pička, a evo šta treba da radiš da bi proizvela sladosna golicanja: treba ovlaš da trljaš prstom ovu malu izraslinu koja se zove klitoris.’ Zatim, pošto sam počela to da radim: ’Tako, vidiš, mala moja, dobro je, i dok ti jedna ruka radi ovde, neka se jedan prst druge ruke neprimetno uvuče u ovu slatku pukotinu.’ Zatim, postavivši mi ruku: ’Tako, da… Dobro! Je li osećaš nešto?’ nastavio je posmatrajući kako izvršavam lekciju. − ’Ne, Oče, uveravam vas’, odgovorih naivno. − ’E, jebi ga, još si suviše mlada, ali za dve godine, videćeš kako će ti to biti slatko.’ − ’Čekajte’, rekoh, ’čini mi se da osećam nešto.’ I trljala sam koliko sam mogla po mestima koja mi je naznačio… Zaista, nekoliko sladostrasnih drhtaja ubedilo me je da ovaj recept nije varka, i velika upotreba ovog pomoćnog načina u kasnijim godinama me je ne jednom potpuno uverila u kompetentnost mog učitelja. ’Pređimo sada na mene’, reče mi Dušan, ’jer tvoje uživanje počinje da draži moja čula, pa je red da ga

podelimo, anđele moj. Drži’, reče mi strpavši mi u ruke tako strahotnu spravu da su obe moje šačice jedva stizale da je obuhvate, ’drži, dete moje, ovo se zove kurac, a ovaj pokret’, nastavio je vodeći mi ruke brzim drhtajima gore-dole, ’ovaj pokret se zove drkanje. Drugim rečima, u ovom trenutku ti mi drkaš kitu. Hajde, dete moje, hajde, navali svim snagama. Što su ti pokreti brži i hitriji, sve je bliži trenutak mog pijanstva. Samo, vodi računa o najvažnijoj stvari, ne zaboravi da glavu ostaviš uvek zaguljenu. Ne prekrivaj je nikada ovom kožicom: ako bi kožica prekrila taj deo koji mi zovemo glavić, sve moje uživanje bi iščilelo. Hajde, hajde sada, mala moja’, nastavljao je moj učitelj, ’sada ću ja tebi činiti ono što ti činiš meni.’ I legavši mi na grudi, postavio je ruke tako spretno, pokretao prste sa toliko umeća, da me najzad obuhvatilo uživanje, i nesumnjivo je on taj kome dugujem svoju prvu lekciju iz sladostrašća. Onda, kako mi se u glavi vrtelo, prestala sam sa svojim poslom, i velečasni, koji je bio sasvim blizu da ga završi, pristade da se za trenutak liši sopstvenog zadovoljstva i da se pozabavi samo mojim. A kada mi ga je pružio potpuno, dade mi da nastavim svoj posao, koji sam u sopstvenom ushićenju morala da prekinem, i izričito mi naredi da se više ne gubim i da se ubuduće bavim samo njime. Činila sam to svom svojom dušom, što je i pravedno: dugovala sam mu svu zahvalnost. Tako sam se tome predala i tako sam se dobro pridržavala svih saveta da je čudovište, pobeđeno tako žustrim trzajima, najzad ispovraćalo svoju pomamu i svu me zalilo svojim otrovom. Dušan je tada pao u najveći sladostrasni zanos. Ljubio me strasno u usta, čačkao i dražio mi pičku, a besmislenost onoga što je govorio još je bolje izražavala pometnju koja je vladala u njemu. Šuškao je i gugutao najnežnija imena u ludilu koje je trajalo vrlo dugo, i iz kojeg je velikodušni Dušan, toliko različit od svog kolege, gutača pišaćke, nekako izašao tek kada mi je rekao da sam zanosna, i da me moli da dođem ponovo, i da će sa mnom uvek postupati kao ovog puta. Ćušnuvši mi u ruku mali srebrnjak, vratio me na mesto sa kojeg me uzeo i ostavio svu opčinjenu i zadivljenu novom srećom koja me izmirila sa manastirom, zbog koje sam čak odlučila da ubuduće tamo često navraćam, sigurna da ću, što više rastem, nailaziti na sve prijatnije zgode. Ali to mi nije bilo pisano: važniji događaji su me čekali u jednom novom svetu, jer sam, došavši kući, saznala novosti koje su odmah pomutile zanos u koji me uveo srećan ishod mog poslednjeg

doživljaja.« U tom trenutku začu se zvono u dvorani: ono je najavljivalo da je večera servirana. Prema tome, Dikla, uz opšti aplauz, zaslužen zanimljivim malim zgodama u početku karijere, siđe sa tribine i, pošto su se svi malo doveli u red posle stanja raspojasanosti u kojem su se nalazili, krenuli su užurbano da se naslađuju novim zadovoljstvima što im je Komus pripremio. Trebalo je da ovaj obed posluži osam potpuno nagih devojčica. Bile su spremne nekoliko minuta ranije, sve je bilo tako dobro uređeno da su ih već čekale kada su prelazili u trpezariju. Zvanica je trebalo da bude dvadeset: četiri ljubavnika, osam nabijača i osam dečaka. Ali biskup, još uvek besan na Narcisa, nije hteo da mu dozvoli da učestvuje u svečanosti, a kako je dogovor bio da će međusobno jedan drugome činiti usluge, niko se nije našao ko bi zahtevao opozivanje presude, pa su mališana zatvorili u jednu mračnu prostoriju dok ne počnu orgije, kada će se njegova svetost možda izmiriti s njim. Supruge i pripovedačice su na brzinu večerale posebno, da bi bile spremne za orgije; starice su rukovodile posluživanjem osam devojčica, i zvanice su posedale za sto. Ovaj obed, obilniji od ručka, bio je poslužen sa mnogo više raskoši, sjaja i divote. Prvo posluženje bila je supa od rakova i dvadeset raznih zakuski. Za njima je sledilo dvadeset predjela, koja je uskoro smenilo dvadeset drugih, ređih predjela, sačinjenih isključivo od belog živinskog mesa i divljači u svim mogućim oblicima. Zatim su se smenjivala najređa pečenja, kakva mogu samo da se zamisle. Onda je stiglo posluženje hladnih testa, koja su uskoro ustupila mesto dvadeset i šest vrsti međujela svih mogućih oblika i izgleda. Ovo je raspremljeno i odneseno, i zamenjeno neverovatnim izborom slatkih kolača, hladnih i toplih. Najzad se pojaviše razne đakonije, izvanredne gomile voća svih godišnjih doba, zatim sladoledi, čokolade i likeri. Što se vina tiče, menjali su ih uz svako posluženje: pri prvom, burgunjsko, pri drugom i trećem, dve vrste italijanskog vina, pri četvrtom, rajnsko, pri petom, ronsko, pri šestom, penušavi šampanjac i dve vrste posebno posluženog grčkog vina. Glave su se podobro zagrejale. Pri večeri nije bilo dozvoljeno zajebavati poslugu kao pri ručku: pošto su devojčice bile cvet svega što društvo može sebi da pruži, morali su malo da ih poštede, ali, zauzvrat, sebi su dozvolili nepojmljivu dozu svinjarija. Vojvoda, pripit,

reče da neće više ništa piti sem Zelmirine pišaćke, i proguta je u dve velike čaše koje mu je napunila čučnuvši na stolu nad njegov tanjir. »Kakav mi je to vic«, reče Kurval, »popiti devičansku pišu!« i, pozvavši Fanšon: »Dođi, ološu«, reče joj, »hoću da crpem na samom izvoru.« I zavukavši glavu međ noge te stare veštice, proguta halapljivo nečistu bujicu zatrovane pišaćke koju mu je uštrcala pravo u stomak. Najzad se razgovor raspalio, pročešljali su više pitanja naravi i filozofije, čitaocu ostavljam da pogodi da li su iz toga izvučene dobre pouke. Vojvoda je održao pohvalu razvratu i dokazao da je razvrat u samoj prirodi stvari, i da njegove nastranosti, što su brojnije, vernije služe samoj prirodi. Njegovo mišljenje je bilo prihvaćeno i pozdravljeno, a posle toga su se svi digli da bi u praksi izveli teoretske principe koje su postavili. Sve je bilo spremno u dvorani za orgije: žene su već bile prisutne, nage, ležeći u gomilama odgovarajućih četvorki na podu, izmešane sa dečacima, koji su se zbog toga digli od stola odmah posle slatkiša. Naši prijatelji se pojaviše posrćući; dve starice ih svukoše, i oni popadaše u čopor kao vuci koji napadaju stado. Biskup, čije su strasti bile surovo razdražene preprekama na koje su naišle pri svom usponu, dočepa se predivnog Antinousovog dupeta, dok ga je Herkul u isto vreme naticao s guza, i, pobeđen ovim poslednjim osećajem, a svakako i značajnom, i toliko željenom uslugom koju mu je bez sumnje, pružao Antinous, uspeo je da izlije mlazeve semena tako oštre i besomučne da se od zanosa onesvestio. Bahusov zanos je konačno okovao njegova čula, već otupela od preteranog bluda, i naš junak pređe iz besvesnog stanja u tako dubok san da su morali da ga odnesu u krevet. Vojvoda se podavao za svoj račun. Kurval, setivši se Martinine ponude biskupu, natera je da ispuni obećanje i natrći je, dok je njega neko deljao otpozadi. Hiljade drugih grozota, hiljade drugih užasa ređale su se i smenjivale ove opisane, i naše tri hrabre delije, jer biskup nije više bio na ovom svetu, naši srčani borci, rekoh, praćeni četvoricom nabijača iz noćne smene, koji do tada nisu bili prisutni, već su samo došli da ih pokupe, povukoše se sa istim ženama koje su imali na kanabetima prilikom pripovedanja. Jadne žrtve njihove grubosti, koje su, po svemu sudeći, više vređali nego milovali i, bez sumnje, više počastili gadostima nego prijatnostima! Eto, to je priča prvog dana.

Dan drugi Ustali su u uobičajeno vreme. Biskup, koji se već u četiri ujutro potpuno oporavio od svojih preterivanja, zaprepašćen što su ga ostavili da spava sam, zazvonio je da mu Julija i dežurni nabijač dođu na radno mesto. Odmah su se pojavili, i razvratnik ponovo potonu u njihovo naručje, u novi brlog svinjarija. Pošto su doručkovali, po običaju, u odaji devojčica, Tvrtko je obavio pregled, i nove prestupnice, uprkos svim upozorenjima, opet su mu pale šaka. Mišeta je skrivila u jednom smislu, a Avgustina, kojoj je Kurval bio naredio da ostane u određenom stanju što se higijene tiče, nalazila se u potpuno suprotnom: rekla je da je zaboravila, molila je za oproštaj i obećala da joj se to više neće desiti; ali vladajuća četvorka je ostala neumoljiva, i obe su bile upisane u spisak kazni za narednu subotu. Vrlo nezadovoljni nespretnošću svih devojčica u veštinama masturbacije i nestrpljivi zbog iskustva koje su sinoć doživeli, složili su se s Tvrtkovim predlogom da ustanove jedan sat ujutru za održavanje časova iz ovoga, s tim da se redom svakog dana jedan od njih digne ranije, da zakažu tu vrstu vežbe između devet i deset sati, da se jedan od njih digne, kažem, i da se podvrgne toj vežbi. Rešili su da onaj ko ispunjava ovu dužnost sedne mirno nasred harema u fotelju i da svaka devojčica, rukovođena i poučavana Diklom, najboljom drkačicom koja se nalazila u zamku, dođe da vežba na njemu, da joj Dikla vodi ruku, da ih sve nauči treba li drmanje obavljati sa više ili manje brzine, uzimajući u obzir stanje mušterije, da ona propiše držanje i položaj u toku rukovanja, i da se utvrde određene kazne za one koje posle petnaest dana ne budu savršeno vladale ovom umetnošću, bez dopunskih časova. Naročito im je naglašeno da, po ugledu na franciskane, dok traje operacija, drže glavić zaguljen, a da druga ruka koja ostaje slobodna bude upotrebljena za golicanje okolnih predela, a prema sklonostima, ćefovima, meraku onoga koga obrađuju. Ovaj bankarev predlog svima se dopao. Novonaimenovana Dikla je odmah

nabavila za njihovu sobu jedan pendrek na kojem su mogle stalno da treniraju šake, i da ih održavaju u stanju potrebne spretnosti. Herkula su zadužili istim zadatkom kod dečaka, mnogo spretnijih u ovoj umetnosti od devojčica, jer se, u osnovi, radi samo o tome da se drugome čini ono što već i sami sa sobom čine, i oni su već posle nedelju dana postali najizvrsnije drkadžije koji se mogu sresti. Među njima toga jutra niko nije počinio grešku, a pošto su zbog sinoćnjeg primera Narcisa skoro sve dozvole bile uskraćene, u kapeli su se našli samo Dikla, dva nabijača, Julija, Tereza, Kupidon i Zelmira. Kurvalu se mnogo nadigao; bio se neverovatno raspalio tog jutra sa Adonisom, prilikom posete dečacima, i svi su verovali da će se prosuti naslađujući se prizorom sranja Tereze i dvojice nabijača, ali se ipak uzdržao. Ručak je bio kao i obično, ali se dragi predsednik, koji je uz jelo prekomerno pio i bludničio, ponovo raspalio pri kafi, koju su služili Avgustina i Mišeta, Zelamir i Kupidon, predvođeni Fanšonom, kojoj je, radi male šale, bilo naređeno da bude gola kao i deca. Iz ovog kontrasta se rodila nova razvratnička jarost Kurvala, koji se upustio u nekoliko probranih nastranosti sa staricom i Zelamirom, da bi mu najzad izazvale prosipanje sperme. Vojvoda je, isukana kurca, snažno stezao Avgustinu; derao se, hulio, i jadna mala, sva uzdrhtala, uzmicala je kao golubica pred kopcem koji je vreba spreman da je udavi. Međutim, on se zadovoljio s nekoliko razbludnih poljubaca i davanjem prve lekcije, kao akonto one koju je imala da otpočne sutradan ujutro. Druga dvojica su bila manje uzmuvana i već su bili na popodnevnom počinku; i naše dve delije su im se pridružile, a svi su se probudili tek u šest sati, da bi prešli u besedničku dvoranu. Sve sinoćne četvorke su bile promenjene, po sastavu kao i odeći a naša četiri ljubavnika su imala kao družbenice na kanabetima: vojvoda Alinu, kćer biskupovu i prema tome bratanicu vojvodinu, biskup svoju snahu Konstancu, ženu vojvodinu a kćer Tvrtkovu, Tvrtko Juliju, kćer vojvodinu a ženu predsednikovu, i najzad Kurval, da bi se probudio i malo živnuo, svoju kćer Adelaidu, Tvrtkovu ženu, biće koje je najviše voleo da kinji zbog njene vrline i pobožnosti. Počeo je s njom s nekoliko masnih šala i, naredivši joj da zauzme položaj koji je odgovarao njegovom meraku, a bio vrlo neudoban za ovu jadnu mladu ženu, zapretio joj svim strahotama svoga besa ako se i za trenutak pomeri. Kada je sve bilo spremno, Dikla istupi na tribinu i

ovako nastavi nit svoga pripovedanja: »Moja majka se tri dana nije pojavljivala u kući, i najzad njen muž, nespokojan više zbog stvari od vrednosti i novca nego zbog nje same, reši da uđe u njenu sobu, gde su uobičajili da čuvaju sve stvari od vrednosti. Kakvo je bilo njegovo iznenađenje kada je, umesto onoga što je tražio, našao samo majčinu cedulju koja mu je savetovala da se pomiri s tim što je izgubio, jer je, odlučivši da se od njega rastane zauvek, morala sve da pokupi, da je, uostalom, on za sve kriv, i da ga ona napušta zbog njegovog lošeg ophođenja, a da njemu ostavlja dve kćeri koje uveliko vrede onoliko koliko mu je ona odnela. Međutim, naivčina nije razumeo da jedno vredi koliko i drugo, i činjenica da nas je odmah oterao, ne dozvolivši nam čak ni da spavamo u kući, očigledan je dokaz da na nas nije računao na isti način kao majka. Nimalo ožalošćene zbog ovog lepog postupka koji nam je, mojoj sestri i meni, davao potpunu slobodu da se odamo do mile volje lakom načinu života, što je počeo da nam se tako dopada, jedina nam je briga bila kako da pokupimo ono malo stvari koje smo posedovale, pa da se otresemo tog dragog očuha koji je inače nas otpustio. Tako se moja sestra i ja odmah povukosmo u jednu sobicu u susedstvu, očekujući zgodnu priliku da iskoristimo položaj koji nam je sudbina odredila. Tu smo prvo počele da razmišljamo o majci. Ni trenutak nismo posumnjale da je smeštena u manastiru, rešena da živi tajno kod nekog časnog Oca, ili da je isti izdržava skrivenu negde u okolini, tako da se nismo mnogo ni brinule, dok nam jedan brat iz manastira ne donese jednog dana cedulju koja je promenila naša nagađanja. Ta cedulja nam je saopštavala da nam se najtoplije savetuje da dođemo čim padne mrak u manastir, kod Oca čuvara manastira lično, koji je i pisao taj list; da će nas on čekati u crkvi do deset sati uveče i da će nas odvesti do mesta gde živi naša majka, i da će s najvećim zadovoljstvom, učiniti sve da podelimo njenu sadašnju sreću i spokojstvo. Najživlje nam je savetovao da dođemo, a naročito da to sve brižljivo krijemo, jer je pre svega neophodno da naš očuh ne sazna ništa o onome što se čini za našu majku i za nas same. Moja sestra, koja je u to vreme već bila napunila petnaest godina, i koja je, prema tome, imala i više prisebnosti i više razuma nego ja sa svojih

devet, čim je otpremila nosioca poruke uz odgovor da će razmisliti o predlogu, nije mogla da se ne začudi svim ovim smicalicama. ’Franson’, reče mi, ’ne treba da idemo. Nešto se iza toga krije. Da je ovaj predlog iskren, zašto majka ne bi ili dodala neku reč sa svoje strane ili bar potpisala ovaj list? I s kim bi mogla biti majka u manastiru? Otac Adrijen, njen najbolji prijatelj, otišao je iz manastira pre gotovo tri godine. Od toga doba ona tamo odlazi samo uz put, i nema nikakvu stalnu vezu. Otac čuvar nije niti je ikada bio njen ljubavnik. Znam da ga je ona dva ili tri puta zabavljala, ali to nije čovek koji se vezuje za ženu samo zbog toga, jer nema od njega nestalnijeg, pa čak ni okrutnijeg prema ženama kad zadovolji prohtev. Prema tome, otkuda to da se on odjednom brine za našu majku? Nešto se iza toga krije, kažem ti. Nikada ga nisam volela, tog starog čuvara: zao je, grub, okrutan. Jednom me je uvukao u svoju sobu, gde se već nalazio sa tri druge, i posle svega što mi se tada desilo, zaklela sam se da tamo neću više ni kročiti. Ako imaš poverenja u mene, zajebimo sve te lopuže od kaluđera. Ne treba više da ti krijem, Franson, ja imam jednu poznanicu, usuđujem se čak da kažem jednu dobru prijateljicu: zove se gospođa Geren. Već je dve godine posećujem, i ona za to vreme nije propustila nijednu sedmicu da mi ne uredi neku zgodnu priliku, i to ne za dvanaest bakrenjaka, koliko nam daju u manastiru: ni sa jedne partije nisam donela manje od tri srebrnjaka. Pogledaj, evo dokaza’, nastavila je sestra pokazujući mi kesu u kojoj je bilo više od deset zlatnika, ’vidiš da imam od čega da živim. Pa eto, ako hoćeš da slediš moj savet, učini kao ja. Gerenka će te primiti, sigurna sam, ona te videla pre osam dana, kada je došla da me potraži za jednu partiju i zadužila me da i tebi predložim, a da će ona pronaći, mada si još mlada, kako da te smesti. Učini kao ja, kažem ti, i uskoro ćemo biti na konju. Uostalom, to je sve što mogu da ti predložim, jer sem još ove noći, za koju ću ti platiti prenoćište, ne računaj više na mene, mala moja. Svako za sebe u ovom svetu. Ja sam ovo zaradila svojim telom i svojim prstima; učini isto. A ako te smernost zadržava, idi do đavola, a meni više ne dolazi da me moliš, jer posle ovoga što sam ti rekla, može jezik do zemlje da ti se istegne, ja ti neću dati ni čašu vode. A što se majke moje tiče, ne samo da mi nije krivo zbog njene sudbine, bilo kakva da je, uveravam te da se čak i radujem, i da mi je jedina želja da ta drolja bude što dalje i da je više nikad u životu

ne sretnem. Samo ja znam koliko mi je smetala u zanatu i sećam se svih saveta kojima me je obasipala dok je, raščepulja, činila tri puta gore. Dušo moja, neka je đavo nosi, i naročito neka mi je ne vraća. Eto, to je sve što mogu da joj poželim.’ Pošto nisam imala, uistinu, ni nežnije srce ni uzvišeniju dušu od svoje sestre, mirne duše sam se saglasila s njom u pogledu uvreda kojima je obasula tu uzornu majku i, zahvalivši joj za poznanstvo koje mi nudi, obećala joj da ću je pratiti do te dame, a kada me ona bude usvojila, da ću prestati da joj budem na teretu. Što se tiče odbijanja da idemo u manastir, prihvatila sam njen stav: ’Ako je ona zaista srećna, utoliko bolje za nju’, rekoh; ’u tom slučaju, naše je pravo da budemo i mi srećne, a da ne moramo da delimo njenu sudbinu. A ako je to zamka koju nam podmeću, neophodno je da je izbegnemo.’ Na te reči, sestra me poljubi. ’Odlično, sada vidim da si dobro dete. Tako, sada možeš biti sigurna da ćemo se obogatiti. Ja sam lepa, a i ti si: zarađivaćemo koliko budemo htele, dušo moja. Ali se ne treba vezivati, ne zaboravi to nikada. Danas sa jednim, sutra s drugim, treba biti kurva, drago dete, kurva i u duši i u srcu. Što se mene tiče’, nastavljala je, ’ja sam, vidiš li, sada kurva toliko da me ni ispovest, ni pop, nikakav savet niti ikakva zamisao ne mogu više izvući iz poroka. Da ga jebem, i na Strašnom sudu ću se natrćiti s takvim mirom da ću pri tome moći čašu vina naiskap da popijem. Sledi mene, Franson, do svega se može doći podavanjem; u početku je zanat malo težak, ali se na sve svikne. Koliko ljudi, toliko ćudi; pre svega, na to moraš biti spremna. Jedan hoće jednu stvar, drugi drugu, ali nije važno, mi smo tu da poslušamo, da se potčinimo: začas to prođe, a novac ti ostane.’ Priznajem da sam bila zbunjena što čujem tako raskalašne reči iz usta tako mlade devojke koja mi je uvek izgledala tako pristojna. Ali, kako sam se i dušom i srcem slagala s njom, uskoro sam joj pokazala da sam ne samo spremna da je u svemu podražavam nego da mogu čak i gore da učinim od nje, ako je to samo potrebno. Oduševljena mnome, ona me ponovo poljubi, a kako se već smrkavalo, poslale smo po kokošku i dobro vino; večerale smo i legle zajedno, rešene da sutra ujutro odemo do Gerenke i zamolimo je da nas primi među svoje štićenice. Za večerom me je sestra naučila svemu što još nisam znala o bludu. Pokazala mi se potpuno gola, i uveravam vas da je to bilo jedno od najlepših stvorenja koja su se tada mogla videti u Parizu. Najlepša koža, najprijatnije obline, a uprkos tome, najtananiji i

najprivlačniji struk, najlepše plave oči, i sve ostalo u skladu. Tada sam saznala od kada se Gerenka zanima za nju i s kakvim je zadovoljstvom podvodi svojim mušterijama koje su je, nikad presićene, ponovo tražile. Tek što smo legle, setile smo se da smo, na žalost, zaboravile da odgovorimo Ocu čuvaru, koji bi se mogao naljutiti zbog ovog propusta, a kome ipak ne treba da se zameramo dokle god se budemo nalazile u ovom kraju. Ali, kako da ispravimo tu nemarnost? Bilo je već prošlo jedanaest sati, pa smo rešile da ostavimo da stvari teku svojim tokom. Očigledno je Ocu čuvaru jako bilo stalo do ove zgode, i bilo je jasno da je sve to činio više za svoj račun nego za tobožnju našu sreću o kojoj nam je govorio, jer, tek što je ponoć otkucala, neko tiho zakuca na naša vrata. Bio je to Otac čuvar lično. Čekao nas je, rekao je, već dva sata; morale smo bar da mu odgovorimo. I, smestivši se pored našeg kreveta, reče nam da je naša majka odlučila da provede ostatak svojih dana u jednom tajnom apartmanu u manastiru u kojem je prihvaćena ne može biti bolje od najboljeg društva, najvećih glavešina u kući, koje provode pola dana s njom i jednom drugom mladom ženom, njenom prijateljicom; da samo od nas zavisi hoćemo li im se pridružiti, ali, kako smo još suviše mlade da bismo se ustalile, on nam nudi ugovor samo za tri godine, posle čega će nam, daje nam reč, vratiti slobodu i po hiljadu srebrnjaka obema; i da ga je naša majka zadužila da nas uveri da bismo joj učinile najveće zadovoljstvo ako bismo došle da podelimo s njom njenu usamljenost. ’Oče’, odgovori bezočno moja sestra, ’zahvaljujemo vam na predlogu. Ali, u godinama koje imamo, nemamo nameru da se zatvorimo u manastir da bismo postale popovske kurve; taj posao smo već i suviše okusile.’ Čuvar je dalje navaljivao; padao je u vatru, ubeđivao nas, što je jasno dokazivalo koliko mu je stalo da u ovoj stvari uspe. Videvši najzad da neće uspeti, skoro se u besu baci na moju sestru: ’Pa dobro, mala kurveštijo, onda me bar još jednom zadovolji pre nego što te ostavim.’ I otkopčavši šlic, on je uzjaha, čemu se ona uopšte nije opirala, sigurna da će ga se lakše rešiti, ako mu zadovolji strasti. A bludnik, stežući je pod sobom kolenima, poče da trese tvrdu i pogolemu palamarčinu neposredno pred licem moje sestre. ’Lepog li lika’, povika, ’lepog li lica kurvinog! Kako ću ga preplaviti spermom. Jebem ti!’… U tom trenutku

popustiše brane, sperma briznu, i celo sestrino lice, a naročito nos i usta, behu izbljuzgani dokazom bluda naše momčine, čija se strast možda i ne bi tako lako zadovoljila da mu je plan s nama uspeo. I pošto nam je bacio jedan srebrnjak i ponovo upalio svoju svetiljku: ’Vi ste male glupače, bednice’, reče nam, ’propuštate bogatstvo. Dabogda vas Nebo kaznilo i bacilo u bedu, i daj bože da vas vidim u bedi i da se tako ostvari moja osveta: to je moja poslednja želja.’ Moja sestra, brišući lice, uzvrati mu na sve te gluposti milo za drago, i naša se vrata ponovo zatvoriše, i ne otvoriše se do sutradan, tako da smo bar ostatak noći provele na miru. ’Ovo što si videla’, reče mi sestra, ’jedna je od njegovih omiljenih strasti. To do ludila voli da svrši po devojačkom licu. Kada bi bar ostao na tome, hajde de, ali nitkov ima i druge prohteve, i to tako opake da se plašim…’ Ali sestra, koju je hvatao san, ne završi rečenicu, a pošto nam je sutrašnji dan donosio nove doživljaje, na ovaj više nismo mislile. Već ujutro smo se, pošto smo se digle i udesile što smo bolje mogle, odvezle do gospođe Geren. Ova dama je stanovala u ulici Sali, u vrlo čistom stanu na prvom spratu, koji je delila sa šest finih gospođica između šesnaest i dvadeset dve godine, svih šest vrlo svežih i vrlo lepih. Ali dopustićete mi, gospodo, da vam ih opišem tek kada to bude nužno. Gerenka, koja je već odavno vrebala moju sestru, bila je oduševljena našim planom, primila nas je obe i smestila s najvećim zadovoljstvom. ’Ma koliko je mlado ovo dete’, reče joj sestra pokazujući na mene, ’ona će vas dobro služiti, ja vam za nju jamčim. Blaga je, ljupka, ima vrlo dobru narav, a u duši je ovejana kurva. Vi poznajete mnogo razvratnika koji žele decu, evo vam jedne kakva njima treba, upotrebite je.’ Gerenka onda upita, okrenuvši se meni, da li sam spremna na sve. ’Da, gospođo’, odgovorih joj bestidno, što se njoj očigledno jako dopalo, ’na sve, samo da zaradim pare.’ Onda su nas predstavili budućim družbenicama, koje su već dobro poznavale moju sestru i koje su iz prijateljstva prema njoj obećale da će se starati o meni. Večerale smo zajedno, i tako se, jednom reči, obavilo, draga gospodo, moje prvo zapošljavanje u javnoj kući. Nisam dugo sedela skrštenih ruku. Još isto veče nam je naišao neki stari trgovac, sav umotan u široku kabanicu, s kojim me Gerenka spari za sefte. ’Oh, gospodine Diklo’, obrati se starom razvratniku privodeći me njemu, ’vi ih hoćete bez dlačica; ovoga puta imate sreće, za ovu vam

jamčim da nema nijedne.’ − ’Stvarno’, reče stari lisac pažljivo me posmatrajući, ’ovo mi zaista izgleda pravo dete. Koliko vam je godina, mala moja?’ − ’Devet godina, gospodine.’ − ’Devet godina… Vrlo dobro, gospođo Geren, vi znate da takve volim. I još mlađe, ako ih nađete: uzimao bih ih, majku im, još od dadilje.’ Smejući se na ovo, Gerenka iziđe iz sobe, a nas dvoje zatvoriše. Onda mi se stari razvratnik približi i poljubi me u usta jedno dva-triput. Vodeći mi ruku svojom, navede me da mu iz šlica izvučem parče koje još nije ni mislilo da se nadigne, i, radeći sve bez ijedne reči, skide mi suknje, položi me na kanabe sa košuljicom dignutom do grudi i, uzjahavši mi butine, koje je što je moguće više raskrečio, jednom rukom mi je širio picu koliko je god mogao, dok je drugom rukovao iz sve snage. ’Slatka mala ptičice’, govorio je tresući se i uzdišući od naslađivanja, ’kako bih te pripitomio, samo da još mogu! ali ne mogu više; mogu da se trudim koliko hoću, za četiri godine ova budalčina od kite još se ne bi ukrutila. Otvaraj, otvaraj, mala moja, razjapi se dobro.’ I, posle jedno četvrt sata, videh najzad svog dilbera kako dašće sve silovitije. Nekoliko jebem ti… dalo je nešto više snage njegovom izražavanju, i osetih celu oblast pice natopljenu toplom i penušavom spermom, koju je lupež, nesposoban da je ubrizga, pokušavao da bar prstima ugura koliko može. Posle malo vremena, odlete kao munja, i dok sam se ja još brisala, moj je ljubavnik već otvarao uličnu kapiju. Eto otuda potiče, gospodo, moje ime Dikla; bilo je uobičajeno u toj kući da devojke prihvate ime prvoga s kojim su imale posla, pa sam i ja prihvatila njihov običaj.« »Jedan trenutak«, reče vojvoda. »Nisam hteo da vas prekidam pre nego što stignete do kraja jedne priče, a pošto ste sada na tome, objasnite mi malo dve stvari: prvo, da li ste imale vesti o svojoj majci i da li ste ikada saznale šta se s njom zbilo, a drugo, da li su razlozi za mržnju prema vašoj majci, što se vaše sestre i vas tiče, bili urođeni u vama, ili ste imale neki određen razlog? Ovo je značajno za razumevanje ljudskog srca, a mi baš na tome radimo.« − »Vaše gospodstvo«, odgovori Dikla, »ni moja sestra ni ja nikada nismo više dobile ni najmanju vest o toj ženi.« − »Dobro«, reče vojvoda, »u tom slučaju sve je jasno: zar ne, Tvrtko?« − »Bez sumnje«, odgovori bankar. »Nema ni trunke sumnje, a

imale ste veliku sreću što niste upale u klopku, jer se iz nje nikada ne biste žive izvukle.« − »Prosto je ludo«, reče Kurval, »koliko je ova strast rasprostranjena.« − »Nije ni čudo«, reče biskup, »kada donosi toliko slasti.« − »A druga tačka?« upita vojvoda obraćajući se ponovo pripovedačici. − »Povodom druge tačke, vaše gospodstvo, to jest što se tiče našeg osećanja odvratnosti prema majci, bila bih, vere mi, na muci da vam ga objasnim; znam samo da je taj razlog bio tako silovit u našim srcima da smo jedna drugoj priznale da bismo se osećale kadre da je otrujemo da nismo uspele da je se otarasimo na drugi način. Ta odvratnost je u nama dostizala krajnji stupanj, a pošto ne vidim čime je mogla da bude izazvana, više je nego verovatno da je to osećanje u nama bilo delo same prirode.« − »Ko bi u to i posumnjao?« reče vojvoda. »Svakog dana se dešava da nas priroda nadahnjuje najžešćom sklonošću za ono što ljudi nazivaju zločinom, i vi, da ste je i dvadeset puta otrovale, samo biste zadovoljile tu sklonost ka zločinu, sklonost koju vam je priroda otkrila obdarivši vas tako snažnom mržnjom. Ludost je i zamisliti da se išta duguje majci. Na čemu bi se zasnivala zahvalnost? Na tome što je svršila dok je neko jebao? Zaista, ima zašto! Što se mene tiče, ja u tome vidim samo razlog mržnje i prezira. Daje li nam majka sreću u isto vreme kada nam daje život?… Nije nego; baca nas u svet pun hridina, a na nama je da se izvučemo kako znamo. Sećam se da sam nekada i ja imao jednu koja mi je ulivala otprilike ista osećanja kakva je Dikli ulivala njena: bila mi je mrska. Čim sam mogao, otpremio sam je na drugi svet, i u toku celog svog života nisam okusio življe sladostrašće nego onog trenutka kada je sklopila oči, da ih nikad više ne otvori.« U tom trenutku se začu strahovito jecanje u jednoj od četvorki; bilo je jasno da plač dolazi iz vojvodine četvorke. Proverili su i otkrili da je to mlada Sofija briznula u plač. Njeno je srce bilo drugačije od ovih okorelih zlikovaca, i ovaj je razgovor probudio u njenoj duši dragu uspomenu na onu koja joj je poklonila život, a koja je poginula braneći je kada su je odvodili, i ta okrutna misao koja se nametnula njenoj mašti izazvala je bujicu suza. »E, da ga jebem, evo jedne izvanredne stvari. To vi oplakujete svoju mamicu, mala slinavušo, zar ne? Priđite, priđite da vas utešim.« I razvratnik, uspaljen nešto prethodnom pričom, nešto svojim iskazom, a nešto njegovom posledicom, prikaza zastrašujuću kurčinu koja je očigledno vapila za olakšanjem. Marija (vaspitačica u

službi ove četvorke) privede dete. Suze su joj tekle preobilno, a odežda nezaređene iskušenice koju je nosila tog dana davala je još više ljupkosti njenom bolu, koji je još više ulepšavao. Nemoguće je bilo videti nešto dražesnije. »Jebem ti boga«, reče vojvoda odskočivši kao pomaman, »kakav divan zalogaj! Sada ću uraditi ono što je Dikla opisala: izbljuzgaću joj pizdu spermom… Svucite je.« I svi su u tišini očekivali ishod ove lake čarke. »O gospodaru, gospodaru«, povika Sofija bacivši se vojvodi pred noge, »poštujte bar moju patnju. Ja jecam nad sudbinom majke koju sam mnogo volela, koja je poginula braneći me, i koju više nikada neću videti. Sažalite se nad mojim suzama i dozvolite mi bar ovo jedino veče da se odmorim.« − »A, u kurac«, reče vojvoda rukujući kurčinom koja je pretila nebu, »nikad ne bih verovao da je ova scena tako sladostrasna. Skidajte je, dakle, skidajte!« govorio je besno Mariji, »već davno je trebalo da bude gola.« Alina, koja je bila na vojvodinoj sofi, lila je tople suze, kao i Adelaida, čiji su jecaji dopirali iz Kurvalove niše, dok je ovaj, umesto da podeli bol s ovim lepim stvorenjem, strogo grdio što je napustila pozu u koju je bio stavio, mada je u stvari s najvećom pažnjom posmatrao razvoj ove preslatke scene. Uto skidoše Sofiju nimalo se ne obazirući na njenu ucveljenost; staviše je u položaj koji je Dikla opisala, i vojvoda najavi da će svršiti. Ali kako to da izvede? Scenu koju je ispričala Dikla izveo je čovečina kome se uopšte nije dizao, i mlaz njegovog mlohavog kurca mogao se upraviti u svim pravcima. U ovom slučaju, to nije bilo moguće: preteći glavić vojvodine komadine nikako nije hteo da se odvoji od neba, kojem kao da je pretio; trebalo je, dakle, dete postaviti iznad njega. Nisu znali kako da postupe, i što se više prepreka pojavljivalo, razdraženi vojvoda je više kleo i hulio. Najzad je Degranž došla u pomoć. Nijedna pojedinost vezana za razvrat nije bila nepoznata ovoj staroj veštici. Zgrabila je dete i natakla na svoja kolena, tako da je vojvoda mogao da zauzme bilo koji položaj a da mu vrh uda samo dodiruje vaginu. Dve služavke su došle da detetu pridržavaju noge, i da je tada trebalo da bude pocepana, nikako ne bi mogla da bude lepše privedena. Ali to još nije bilo sve: bila je potrebna jedna vešta ruka koja će izazvati izliv bujice i upraviti je u željenom pravcu. Blanžis se nije usudio da poveri ovako važnu radnju nespretnoj ruci nekog deteta. »Uzmi Juliju«, reče Tvrtko, »ona će te zadovoljiti;

počela je da drka kao pravi anđeo.« − »Do vraga«, reče vojvoda, »promašiće me drolja, znam ja nju; dovoljno je to što sam joj otac pa da se strašno uplaši.« − »Bogami, ja ti savetujem nekog mladića«, reče Kurval, »uzmi Herkula, njegova šaka je vrlo gipka.« − »Neću nikoga sem Dikle«, reče vojvoda, »ona je najbolja od svih drkačica, dopustite joj da za trenutak napusti svoje mesto i da mi dođe.« Dikla priđe, sva ponosna zbog tako jasno izraženog izbora. Podiže rukav do lakta, ščepa ogromnu gospodinovu spravu i poče da je trese, zadržavajući glavić stalno zaguljen, da ga premeće s takvom spretnošću, da ga drma i cima tako brzim trzajima, a u isto vreme tako usklađenim sa stanjem i ritmom potrebnim njenom pacijentu, da je bomba najzad eksplodirala pred samom rupom koju je imala da zalije. Prava poplava; vojvoda urla, grmi, psuje, huli. Dikla ne popušta; svaki pokret joj je u službi uživanja koje pruža. Antinous, takođe postavljen ovde u tu svrhu, pažljivo uteruje prstima spermu u vaginu brzinom njenog izlivanja, a vojvoda, pobeđen najslađim uživanjem, posmatra, izdišući od sladostrašća, kako među prstima drkačice lagano omekšava pomaman ud čija ga je žestina tako snažno celog raspalila. Zatim se prući na svoju sofu, Dikla se vrati na svoje mesto, dete se izbrisa, smiri i vrati na svoje mesto u četvorki, a priča se nastavi, ostavljajući posmatrače ubeđene u jednu istinu kojom su, verujem, odavno svi bili prožeti: da nam misao o zločinu uvek raspali čula i da nas vodi ka bludu. »Jako sam se začudila«, reče Dikla nastavljajući nit svoga kazivanja, »kada sam vrativši se iz sobe videla da se sve moje družbenice smeju pitajući me da li sam se dobro obrisala i zadirkujući me hiljadama pojedinosti koje su mi potvrđivale da dobro znaju šta sam radila. Nisu me dugo ostavile u neizvesnosti; sestra me odvela u jednu sobu koja je bila pored one u kojoj su se obično obavljale jebačine i gde sam i sama nešto pre toga bila zatvorena, i pokazala mi rupu u zidu u visini kanabeta, kroz koju se lako moglo videti sve što se tu dešava. Reče mi da su se ove gospođice zabavljale gledajući kroz tu rupu šta gospoda čine njihovim drugaricama, i da i ja mogu da idem da gledam kad hoću, samo ako rupa nije zauzeta, jer se često dešavalo, kako mi je rekla, da ta značajna rupa služi u tajanstvene svrhe, koje će mi biti otkrivene u dato

vreme i na određenom mestu. Nije prošlo ni osam dana kada sam se poslužila tim uživanjem, i kad je jednog dana neko pozvao Rozaliju, jednu od najlepših plavuša koju je moguće videti, baš me zanimalo da vidim šta će joj raditi. Sakrila sam se, i evo prizora čiji sam bila svedok. Čovek s kojim je opštila imao je najviše dvadeset šest do trideset godina. Čim je ušla, on je posadio na vrlo visoko sedište, naročito pripremljeno za ovaj obred. Pošto se tu našla, on joj poskida šnale koje su joj skupljale kosu i pusti da se sve do zemlje njiše čitava šuma zlaćanih vlasi kojima je ova lepotica bila ukrašena. Izvadio je češalj iz džepa, češljao je, mrsio, prečešljavao, ljubio je, natapajući svaku od ovih radnji pohvalama lepoti ove kose kojom se isključivo bavio. Najzad je iz gaća izvukao vrlo suv i potpuno krut kurčić, uvio ga brzo u kosu svoje Dulčineje i, drkajući se kroz runo, obgrlio drugom rukom Rozalijin vrat, zalepio joj usta poljupcima, svršio i odmotao svoju umrtvljenu spravu. Videla sam kose moje drugarice sve ljigave od sperme; ona ih je obrisala, ponovo zakačila, i na to se naši ljubavnici rastadoše. Mesec dana kasnije, dođoše po moju sestru za jednu ličnost koju su mi gospođice preporučile da posmatram jer je i njegov merak bio vrlo čudan. Bio je to čovek pedesetih godina. Samo što je ušao, bez uvoda, bez milovanja, prikaza stražnjicu mojoj sestri, koja ga, upoznata sa obredom, natrći preko kreveta, zgrabi mekano i izborano dupe, zavuče svih pet prstiju u otvor i poče da ga trese takvom besnom silinom da je krevet od toga krckao. Za to vreme naša se muškarčina, ne izražavajući ništa drugo, uzvrpolji, protrese, prateći pokretima ono što mu se pruža, podajući se sladostrasno, i zaurla od svršavanja s najvećim naslađivanjem. Tresenje je zaista bilo besomučno, sestra je bila sva u goloj vodi. Ali kakvo siromaštvo u detaljima i kakva jalova mašta. Ako onaj koga su mi priveli malo posle toga nije upražnjavao više utančanosti, bar je izgledao veći sladokusac, i njegova pohota je bila nesumnjivo nadahnuta razvratom. Bio je to debeo čovek koji je imao oko četrdeset pet godina, mali, zdepast, ali čio i veseo. Pošto još nisam poznavala njegove prohteve, prvi mi je pokret bio, čim sam ostala s njim, da se razgolitim do pupka. Ker kome pripretite šibom ne izduži toliko njušku: Jeb’te se, slatka moja, zanemarimo picu, tako vam boga.’ I u isto vreme, spusti mi suknju hitrije nego što sam je ja podigla. ’Te

male raščepulje’, nastavi zlovoljno, ’uvek vam samo pizdu pokazuju! Zbog vas možda neću svršiti celo veče… sve dok ne izbijem iz glave tu prokletu pizdu.’ Rekavši to, okrete me i natenane mi zadiže suknje otpozadi. U takvom položaju me povede ispred sebe, i držeći stalno suknje zadignute, da bi mi video njihanje dupeta pri hodu, primače me krevetu i položi potrbuške na njega. Onda mi je ispitao stražnjicu s najvećom pažnjom, zaklanjajući jednom rukom prizor pičke, koje se očigledno plašio više nego žive vatre. Najzad, opomenuvši me da dobro sakrijem taj nedostojni deo (služim se njegovim izrazom), dugo je i požudno mesio obema rukama moju stražnjicu. Širio je, stezao, s vremena na vreme joj prinosio usta, i čak sam ih jednom ili dvaput osetila neposredno priljubljena uz rupu; ali sebe nije dirao, ništa se nije pojavljivalo. Očigledno jako užurban, rešio se na rasplet događaja. ’Lezite na zemlju’, reče mi bacivši nekoliko jastuka, ’tu, da, tako… nogu dobro raskrečenih, dupeta malo uzdignutog, a čmar razjapite što više možete. Izvrsno’, nastavi videvši moju poslušnost. I onda uze jedno sedište, postavi ga među moje noge, sede na njega, tako da mu je kurac, koji je najzad izvadio iz gaća i počeo da ga trese, bio tako reći u visini rupe oko koje je kadio. Na to mu pokreti postadoše hitriji. Jednom rukom se drkao, drugom mi je čepio guzove, i nekoliko pohvala začinjenih mnogim psovkama bile su sadržina njegovog govora. ’Ah, jebem ti boga, lepog li dupeta’, govorio je, ’lepe li rupice, kako ću je samo poplaviti.’ Održao je reč. Osetila sam da sam sva pokvašena; razvratnik je izgledao satrven od svog zanosa. Živa je istina da se ovom hramu ukazuje počast sa mnogo više žara nego onom drugom. I povukao se pošto mi je obećao da će opet doći da me vidi, jer potpuno zadovoljavam njegove žudnje. Zaista je došao već sutradan, ali nevernik je više voleo da to obavi sa mojom sestrom. Posmatrala sam ih tajno i videla da je on upotrebljavao potpuno isti postupak i da se moja sestra podavala sa istom predusretljivošću.« »Je li tvoja sestra imala lepo dupe?« upita Tvrtko. − »Procenite sami, gospodaru, po jednom jedinom događaju. Jedan čuveni slikar kome su naručili da naslika Veneru lepog dupeta uzeo je nju sledeće godine kao uzor, tvrdeći da je tražio po svim pariskim kuplerajima i da nije našao

ništa dostojno njenog.« − »Ali najzad, pošto je ona imala petnaest godina i pošto imamo ovde devojke njenog uzrasta, uporedi nam njenu stražnjicu«, nastavi bankar, »sa nekim od ovih dupeta koja su ti pred očima.« Dikla baci pogled na Zelmiru i reče da je nemoguće naći, ni što se dupeta tiče, a ni lika, nešto što bolje odgovara u svakom pogledu njenoj sestri. »Hajde, Zelmira«, reče bankar, »dođite da mi prikažete svoju stražnjicu.« Ona je toga dana baš pripadala njegovoj četvorki. Dražesna devojka se približi drhteći. Postaviše je ispred kanabeta, potrbuške; uzdigoše joj stražnjicu pomoću jastuka, i rupica se pojavi usred srede. Bludnik, upola nadignut, poče da ljubi i čačka to što mu je ponuđeno. Juliji naredi da ga drka; izvršenje. Ruke mu zastranjuju po drugim predmetima, sladostrašće ga opija, spravica, pod bludnim Julijinim drmanjem, kao da će malo da se ukruti, bludnik opsuje, sperma procuri, zazvoni za večeru. Kako je isto izobilje vladalo pri svim obedima, pošto smo opisali jedan, to je kao da smo ih sve opisali. Ali kako su svi svršili, ili bezmalo svi, mnogo se pilo da bi se unela nova snaga. Zelmira, koju su prozvali Diklinom sestrom, bila je izuzetno slavljena prilikom orgija, i svi su hteli da je ljube u dupe. Biskup je pri tom štrcnuo spermu, trojici ostalih se ponovo nadigao, i polegali su kao sinoć, to jest svaki sa ženom koju je imao na kanabetu i sa po jednim od četiri nabijača koji se nisu pojavljivali od večere.

Dan treći Vojvoda je ustao već u devet sati. Na njega je bio red da presliša devojčice koje je Dikla sinoć podučavala. Zavalio se u fotelju i čitav sat se podavao raznim pipkanjima, masturbacijama, gadostima u svakojakim pozama sa svakom devojčicom ponaosob, a prema poukama i nauku njihovih vaspitačica. Kako se već može pretpostaviti, bujan mu se temperament besno ustalasao ovakvom ceremonijom, i bio mu je potreban natčovečanski napor da ne prospe spermu, ali je uspeo da se

obuzda. Vratio se prijateljima hvaleći se da je odoleo jurišu kakvom niko od njih ne bi odoleo sa toliko hladnokrvnosti. Tako su se opkladili i ustanovili kaznu od pedeset zlatnika za sve one koji svrše u toku praktične nastave. Umesto doručka i poseta, to prepodne su iskoristili da utanače pojedinosti za narednih sedamnaest orgija predviđenih za kraj svake sedmice, kao i da konačno ustanove redosled defloracija, o čemu su sada mogli zrelije da odluče, s obzirom na to što su svoje podanike bolje poznavali nego na početku akcije. Pošto je ovaj program vrlo precizno odredio buduće etape operacija, smatramo da je korisno izložiti ga čitaocu, koji će, pošto bude upoznao sudbinu svakog podanika, pratiti sa više zanimanja način na koji će svaki od njih biti upotrebljen. Program manevara do kraja boravka Sedmog novembra, poslednjeg dana prve sedmice, od ranog jutra će se slaviti venčanje Mišete i Kitona, a zatim će ovi supružnici, kao i naredna tri para, kojima mladost još ne dozvoljava bračno opštenje, biti razdvojeni isto veče. Ceremonija će se time završiti, pošto i inače služi samo za razonodu u toku dana. Iste večeri će se nad sužnjima izvršiti kazne prema spisku koji vodi dežurni ljubavnik toga meseca. Četrnaestog će se proslaviti ista vrsta venčanja Narcisa i Hebe, po napred navedenim klauzulama. Dvadeset prvog, isto između Kolombe i Zelamira. Dvadeset osmog, između Kupidona i Ružice. Četvrtog decembra, početak pripovedanja Sanvile podstiče nova iživljavanja: vojvoda defloriše Fani. Petog, ista Fani će biti venčana za Jasinta, koji će svoju mladu suprugu obljubiti pred celim skupom. To će biti obred pete sedmice. Uveče, primena uobičajenih kazni i ukora, pošto se venčanja slave od ranog jutra. Osmog decembra, Kurval defloriše Mišetu. Jedanaestog, vojvoda defloriše Sofiju. Dvanaestog, proslava šeste sedmice biće obeležena udajom Sofije za Seladona, sa klauzulama već navedenim, važećim za prethodne obrede.

Iste se ukidaju za naredne mladence. Petnaestog, Kurval defloriše Hebu. Osamnaestog, vojvoda defloriše Zelmiru, a devetnaestog, u čast proslave sedme sedmice, Adonis će se oženiti Zelmirom. Dvadesetog, Kurval defloriše Kolombu. Dvadeset petog, na Božić, vojvoda defloriše Avgustinu, a dvadeset šestog, u čast proslave osme sedmice, Zefir će se oženiti Avgustinom. Dvadeset devetog, Kurval defloriše Ružicu. Pri ustanovljenju gore navedenih sastava, vođeno je računa da Kurvalu, manje kuratom od vojvode, pripadnu najmlađe. Prvog januara, prvog dana Martininog pripovedanja, koje će pružiti nadahnuće za nova sladostrašća, pristupiće se sodomističkim defloracijama, i to sledećim redom: Prvog januara, vojvoda će naguziti Hebu. Drugog, u čast proslave devete sedmice, Heba, koju je spreda pocepao Kurval, a s guza vojvoda, biće izručena Herkulu, koji će je upotrebiti kako mu zbor bude odredio. Četvrtog, Kurval guzi Zelamira. Šestog, vojvoda guzi Mišetu, a devetog, u čast proslave desete sedmice, ta ista Mišeta, kojoj je pizdu pocepao Kurval a dupe vojvoda, biće izručena Buljoderu na dalju upotrebu, itd. Jedanaestog, biskup guzi Kupidona. Trinaestog, Kurval guzi Zelmiru. Petnaestog, biskup guzi Kolombu. Šesnaestog, u čast proslave jedanaeste sedmice, Kolomba, kojoj je pizdu pocepao Kurval a dupe biskup, biće izručena Antinousu na dalju upotrebu, itd. Sedamnaestog, vojvoda guzi Kitona. Devetnaestog, Kurval guzi Sofiju. Dvadeset prvog, biskup guzi Narcisa. Dvadeset drugog, vojvoda guzi Ružicu.

Dvadeset trećeg, u čast proslave dvanaeste sedmice, Ružica će biti izručena Nebojebu. Dvadeset petog, Kurval guzi Avgustinu. Dvadeset osmog, biskup guzi Fani. Tridesetog, u čast proslave trinaeste sedmice, vojvoda će uzeti Herkula za muža a Zefira za ženu. Obljuba će se obaviti, kao i naredne tri, pred celim zborom. Šestog februara, u čast proslave četrnaeste sedmice, Kurval će se oženiti Adonisom, a udati za Buljodera. Trinaestog februara, u čast proslave petnaeste sedmice, biskup će se udati za Antinousa, a oženiti Seladonom. Dvadesetog februara, u čast proslave šesnaeste sedmice, Tvrtko uzima Nebojeba za muža, a Jasinta za ženu. Što se tiče sedamnaeste sedmice, koja pada uoči svečanog završetka pripovedačkog ciklusa, proslava će biti obeležena obredom žrtvovanja, za koji gospoda zadržavaju pravo kasnijeg izbora žrtava. Zahvaljujući ovako ustanovljenom planu, sve nevinosti su uzete već do tridesetog januara, osim četvorici dečaka kojima će se gospoda oženiti, i koje za sebe čuvaju netaknute do tog dana, radi obezbeđenja provoda do kraja boravka. Kako koji podanik bude probušen, tako će isti zameniti suprugu na divanu, prilikom ceremonije pripovedanja, a noću će ih gospoda izmenjati po svom nahođenju, uz četvoricu netaknutih dečaka koje će čuvati za žene u toku poslednjeg meseca. Onog trenutka kada jedna deflorisana devojčica ili nataknuti dečak zameni suprugu na divanu, supruga će biti odbačena. Ubuduće ista pada u nemilost, s rangom nižim od služavki. Što se tiče dvanaestogodišnje Hebe, dvanaestogodišnje Mišete, trinaestogodišnje Kolombe i trinaestogodišnje Ružice, kako koja od njih bude izručena nabijačima i obrađena, tako će ista pasti u nemilost i biti upotrebljavana samo za gruba i surova uživanja, spadajući na rang odbačene supruge, što podrazumeva ophođenje s krajnjom strogošću. Već dvadeset četvrtog januara, sve četiri će se naći u istom položaju što se navedenog tiče. Ovaj program nam jasno pokazuje da će vojvoda pocepati picu Sofiji,

Fani, Zelmiri, Avgustini, a dupe Hebi, Mišeti, Ružici, Kitonu i Zefiru; da će Kurval pocepati pizdu Mišeti, Hebi, Kolombi, Ružici, a dupe Zelamiru, Zelmiri, Sofiji, Avgustini i Adonisu; da će Tvrtko, kome se slabo kruti, pocepati dupe jedino Jasintu, koga će kasnije uzeti za ženu; i da će biskup koji svršava samo u čmar, obaviti sodomske defloracije Kupidona, Kolombe, Narcisa, Fani i Seladona. Pošto je ceo dan prošao, što u utanačavanju programa, što u oblizivanju oko njega, sve se mirno odvijalo do trenutka pripovedanja, za koje je scena ostala ista kao i juče, mada u suštini uvek različita. Slavna Dikla se pope na tribinu, pa nastavi svoje sinoćnje pripovedanje: »Kratko vreme nakon poslednjeg događaja o kome sam vam sinoć pričala, kod gospođe Geren se pojavio jedan mlad čovek, koji je, iako i nije bio, po mom mišljenju, neki veliki bludnik, imao dosta čudnu strast. Ludovao je za mladom i rasnom dojkinjom. Sisao je i pri tome svršavao po njenoj butini, grcajući u mlakom mleku. Sama njegova patka mi je izgledala dosta bedno, cela prilika nešto slabašna i nejaka, a i svršavanje mu je bilo tanašno, baš kao i cela radnja. Sutradan, u istu sobu je banuo jedan drugi. Njegova strast će vas sigurno više zagolicati. Taj čovek je uvek zahtevao da ženu potpuno umotaju u čaršav, tako da joj se ne vide ni lice ni grudi. Jedini deo tela prevashodne lepote koji je hteo da vidi, i koji je čak morao da zauzme najpočasnije mesto u obredu, bilo je dupe. Sve ostalo ga nije zanimalo, reklo bi se čak da se gadio kada bi mu pogled pao na nešto drugo. Dakle, gospođa Geren mu je dovela jednu ženu čemerne ružnoće, staru oko pedeset godina, ali čije je dupe bilo izvajano kao u Venere. Ništa lepše nije moglo da se zamisli. Stalo mi je bilo da prisustvujem tom činu. Stara matrona, sva umotana i zakukuljena, hitro leže na ivicu kreveta. Naš razvratnik, čovek tridesetih godina, visok činovnik, rekla bih, priđe joj, zadiže joj suknju iznad krsta i uskliknu od oduševljenja pred prostrtom lepotom, baš po njegovom meraku. Opipa a zatim raskreči to veličanstveno dupište, strasno ga poljubi, i mašta mu se raspali više onim što je zamislio nego da je ženu video otkrivenu. Privide mu se da obljubljuje samu Veneru, i, posle kratkog kolebanja, iz njegove sprave ukrućene besomučnim trzajima, pljusnu blagodetna kiša po celoj površini veličanstvenog dupišta koje mu je ispunjavalo sav očni vid.

Prosipanje beše silovito i razdragano. A zatim sede pred predmet svog obožavanja; jednom ga je rukom rastvarao, dok ga je drugom čačkao, uzvikujući u nadahnuću: ’Kakva božanstvena bulja! Ah, kakva slast poplaviti spermom ovakvo dupište.’ Na to je ustao i otišao ne pokazujući ni najmanju radoznalost prema osobi s kojom je opštio. Malo posle toga jedan mladi popa zatraži moju sestru. Bio je mlad i lep, ali kita mu se jedva primećivala, tako je bila sićušna i mlohava. Položi sestru skoro nagu na divan, kleknu među njene butine, podrža joj guzove obema rukama, i poče da čačka lepu rupicu njene zadnjice. U isto vreme krenu ustima ka pici. Jezikom joj je golicao klitoris, i to tako vešto, obavljao je obe radnje tako predano i ujednačeno da je za tri minuta doveo moju sestru do ludila. Videh njenu izvijenu šiju, iskolačene oči, kad gadura ciknu: ’Ah, moj dragi popo, umreću ti od slasti.’ Popa je imao naviku da proguta sav napitak koji je iscurio pri razvratu. Ni ovoga puta se nije toga lišio; trzao se, drmao, tresao po divanu i mojoj sestrici, dok najzad ne spazih patos pokapan nesumnjivim dokazima njegove muškosti. Ja sam bila na redu sutradan, i mogu vam reći, gospodo, da je to bila najslađa jebačina u mom životu. Darovala sam tom lupežu popovskom svoje prve plodove mladosti. Moje prvo curkanje oteklo je pravo u njegova usta. Zahvalnija od moje sestre, hitro mu uzvratih uživanje; mahinalno dohvatih njegovu kitu koja je tu negde lebdela, moja ručica mu uzvrati slast kojom su me njegova usta blagotvorno darovala.« Ovde vojvoda ne mogaše više da izdrži, i prekide priču. Još od jutros teško zagrejan gadostima kojima se podavao, pomisli da bi ova vrsta bluda, obavljenog s preslatkom Avgustinom, čije su probuđene i nemirne oči odavale prerano probuđen temperament, otkačila spermu koja mu je ključala u mudima. Ona je i inače spadala u njegovu četvorku, bio joj je dosta naklonjen, njemu je bilo namenjeno da je pocepa. On je pozva. To veče je bila ogrnuta velom, što joj je slatko stajalo. Vaspitačica joj zadiže suknje i postavi je u položaj koji je Dikla opisala. Vojvoda dohvati prvo guzicu, kleknu, zavuče prst do ivice čmara i poče nežno da ga golica, zgrabi klitoris, koji je kod ovog slatkog deteta bio već prilično razvijen, poče da siše. Žene iz Langedoka su

temperamentne; i Avgustina je to potvrdila: njene lepe oči se uznemiriše, uzdahnu, butine joj se mahinalno uzdigoše, i vojvoda bi počašćen čorbicom koja je, bez sumnje, potekla prvi put. Ali jedna sreća je sva sreća. Neki razvratnici su toliko okoreli u poroku da im fine i jednostavne stvari slabo uzbuđuju prokletu glavu. Naš dragi vojvoda je bio takav; proguta sok ove slatke devojčice a da njegov nije hteo ni da krene. U jednom trenutku se videlo, jer nema ničeg nezahvalnijeg od razvratnika, u trenutku, kažem, izgledalo je da će optužiti ovu jadnu malu mučenicu koja je, zbunjena što je popustila pred zahtevom prirode, skrivala lice rukama i gledala kako da utekne na svoje mesto. »Namestite mi drugu«, reče vojvoda streljajući besomučno Avgustinu očima, »makar ih sve isisao, neću da ostanem sa spermom u mudima.« Dovedoše Zelmiru, drugu devojku iz njegove četvorke, koja mu je takođe bila namenjena. Bila je istih godina kao Avgustina, ali je njen nezahvalan položaj suzbijao svaku mogućnost da oseti zadovoljstvo, čime je priroda bez sumnje obdarila. Suknjicu joj zadigoše do iznad belih butinica, beljih od alabastera; ukaza se popriličan brežuljak prekriven lakim paperjem koje tek počinje da niče. Namestiše je; primorana da se poda, ona posluša bez volje, i uprkos svim vojvodinim pokušajima, ništa ne pocuri. Razjareno se podiže posle jedno četvrt sata i, stuštivši se u svoju ložnicu sa Herkulom i Narcisom: »E, jebi ga«, reče vojvoda, »vidim da ovde nema divljači za mene«, reče misleći na dve devojčice, »vidim da ću uspeti samo sa ovima.« Ostaje nepoznato kakvom se bezumlju tamo podavao, tek, u svakom slučaju, posle nekoliko trenutaka zaoriše se krici i urlici, glasnici zadobijene pobede, dokazujući još jednom da su dečaci mnogo pouzdanije sredstvo za svršavanje čak i od najdražesnijih devojčica. Za to vreme, biskup se obljubljivao s Kitonom, Zelamirom i Nebojebom, njegovo svršavanje je, takođe, zaparalo uši; dva brata, čiji je razvrat bio verovatno iste prirode, vratiše se mirno da saslušaju ostatak priče, koju je naša junakinja nastavila sledećim rečima: »Prošlo je skoro dve godine a da se kod gospođe Geren ne pojavi niko sem mušterija čiji obični ukusi nisu vredni pomena, ili oni isti o kojima sam vam već pričala. Kad, jednog dana, rekoše mi da se udesim,

a naročito da operem usta. Poslušah, i kada me pozvaše, siđoh. Jedan čovek pedesetih godina, mastan i debeo, sedeo je sa gospođom Geren. ’Evo vam je, gospodine’, reče ona. ’To jedva da ima dvanaest godina, čisto i nevino kao da je tek iz utrobe majčine izišlo; za to vam lično odgovaram.’ Mušterija me pregleda, zagleda mi u usta, pregleda zube, onjuši dah i, bez sumnje zadovoljan, pređe sa mnom u hram bluda. Sedosmo veoma blizu jedno naspram drugog. Ništa ozbiljnije od mog jebača, ništa hladnije ni staloženije. Zuri u mene, merka čkiljeći, nisam mogla da zamislim kud će to odvesti, kada on odjednom prekide tišinu i reče da nakupim u ustima što više pljuvačke. Ja poslušah, a on, čim je ocenio da su mi usta puna, zgrabi me sa žarom za gušu, steže mi čvrsto glavu da ne bih mrdala, prilepi svoje usne na moje, pa poče da sisa, cedi i guta opojni napitak koji ga je očigledno dovodio do zanosa. Uvlačio mi je jezik sa istim besom, a čim bi osetio da je i on potpuno sasušen i da u mojim ustima više ničeg nema, naređivao mi je da ponovim postupak. Ja punim, on prazni, i tako jedno osam ili deset puta. Sisao mi je pljuvačku tako pomamno da sam osetila pritisak u prsima. Nadala sam se da ću mu na licu ugledati bar neku iskru zadovoljstva zbog tog mog predavanja: prevarila sam se. Ravnodušnost koja ga je napuštala samo u trenucima pomamnog sisanja ponovo ga je obuzimala čim bi završio; kada mu rekoh da ne mogu više, opet stade da me posmatra kao u početku, ustade ne rekavši ni reči, plati gazdarici i ode.« »O, hvalim ti se bože«, reče Kurval, »ja sam, dakle, srećniji od njega jer ja od toga svršavam.« Sve glave se digoše i svi videše kako poštovani predsednik obrađuje na divanu svoju ženu Juliju baš onako kako je to Dikla opisivala. Bilo je opštepoznato da je ova naslada prilično po njegovom ukusu, uz neke finese koje je njemu Julija sigurno bolje pružala nego mlada Dikla svom ljubavniku, sudeći bar po zahtevima koje je ovaj izražavao, a za kojima je sigurno i naš predsednik žudeo. »Mesec dana kasnije«, reče Dikla kojoj je bilo zapoveđeno da nastavi, »imala sam posla s jednim sisačem potpuno suprotnog smera. Beše to jedan stari popa koji mi, pošto je prethodno čitavih pola sata mazio i ljubio moje dupe, zabode jezik usred rupe; zari ga, zavuče i poče da ga

okreće i zavrće dok ga nisam osetila skoro do dna iznutrice. Ovaj, manje priseban od onog prethodnog, širio mi je guzove jednom šakom, drugom ga je pomamno drkao, i najzad je svršio uvlačeći mi jezik u čmar tako žestoko, golicajući ga tako pohotno da sam podelila s njim uživanje. Pošto je svršio, posmatrao je još neko vreme moje dupe, piljio u rupu koju je na opisani način dobro rašljampavio, i ne mogade se uzdržati da je još jednom ne obaspe poljupcima; zatim pođe uveravajući me da će često dolaziti kod mene, jer je bio vrlo zadovoljan mojim dupetom. Održao je reč − šest meseci je dolazio redovno po tri-četiri puta nedeljno da obavi obred na koji me je toliko navikao da sam umirala od zadovoljstva čim je počinjao. Ta činjenica, uostalom, kao da ga uopšte nije zanimala jer me o tome nikada nije pitao, i bilo mu je svejedno. Ko zna, ljudi su toliko čudni, možda mu se to ne bi ni dopalo.« Na ovom mestu Tvrtko zaželi i sam, kao stari popa, da siše neku rupu dupeta, ali nikako devojačku. Pozva Jasinta: njegova mu se rupa najviše dopadala. Postavi ga preda se, celiva mu bulju i poče da se drka i cucla. Po drhtaju svih damara, po grču koji kod njega uvek prethodi svršavanju, očekivalo se da će njegov ružni crv, koga je Alina zaguljivala iz sve snage, najzad nešto iscediti, ali sperma nije bila najveće bankarevo blago: jednostavno mu se nije ni nadigao. Da bi mu pomogli, menjaju podanika, podmeću mu Seladona. Ništa. Srećom, zvono najavi večeru i time spase bankarevu čast. »Nisam ja kriv«, reče smejući se svojim saučesnicima, »vidite i sami da samo što nisam odneo pobedu; ova prokleta večera je samo odlaže. Hajdemo sada na drugu vrstu naslada, a kada me Bahus bude krunisao, vratiću se još strasnije ljubavnim okršajima.« Večera, koliko ukusna toliko vesela i raskalašna kao i obično, produžila se orgijama punim sitnih gadosti. Mnoga usta i dupeta behu sisana, ali najviše od svega ih je zabavljalo da prekriju lica i tela devojčica i da se klade da će ih prepoznati ispitujući im samo dupeta. Vojvoda se prevario nekoliko puta, dok su ostala trojica, znalci u pitanjima guzice, pogađala bez zbunjivanja. Onda polegaše, da bi sutrašnji dan doneo nova uživanja i nekoliko novih meditacija.

Dan četvrti Želeći da u svako doba dana lako prepoznaju bilo devojke, bilo dečake koji su im bili namenjeni, ljubavnici su odlučili da isti nose, uz raznu odeću koju menjaju za svaku priliku, trake u kosi koje će označavati kome pripadaju. Shodno tome, vojvoda je izabrao ružičasto i zeleno, što je značilo da sve što spreda nosi ružičastu traku njemu pripada kao pička, kao što mu je sve što je nosilo zelenu traku pozadi pripadalo kao dupe. Od tog su trenutka Fani, Zelmira, Sofija i Avgustina nosile ružičastu mašnicu sa jedne strane u kosi, a Ružica, Heba, Mišeta, Kiton i Zefir zelenu pozadi u kosi, kao dokaz prava koje vojvoda polaže na njihovo dupe. Kurval je uzeo crno za spreda, a žuto za pozadi, tako da su Mišeta, Heba, Kolomba i Ružica od tada uvek nosile crnu mašnicu spreda, a Sofija, Zelmira, Avgustina, Zelamir i Adonis su stavili po jednu žutu pozadi. Tvrtko je jedino Jasinta označio svetloljubičastom trakom pozadi, a biskup, koji je raspolagao samo sa pet sodomističkih prvenaca, naredio je Kupidonu, Narcisu, Seladonu, Kolombi i Fani da nose po jednu tamnoljubičastu pozadi. Ni pri kakvom prerušavanju ili udešavanju trake se nisu smele skidati, da bi se jednim pogledom, po boji trake spreda ili pozadi, moglo raspoznati ko polaže pravo na koju pičku ili na koje dupe. Kurval, koji je proveo noć s Konstancom, ujutro se na nju gorko žalio. Nije bilo sasvim jasno šta je pravi razlog njegovih prebacivanja, jer je tako malo potrebno pa da jednom razvratniku nešto ne bude po volji. U svakom slučaju, hteo je da je kazni iduće subote, kad odjednom ta lepa osoba izjavi da je trudna; međutim, Kurval, jedini koji je, uz njenog muža, mogao da bude osumnjičen za to, nije je telesno poznavao pre početka ove partije, to jest, sve u svemu, četiri dana. Ova novost je mnogo razdragala naše razvratnike zbog tajnih bludničenja koja su odmah sebi predstavili. Vojvoda je bio jako iznenađen. Bilo kako bilo, zahvaljujući ovom događaju, kazna koju bi inače morala da izdrži zato što se nije dopala Kurvalu te noći bila joj je oproštena. Hteli su da ostave plod da zri, trudna žena ih je golicala, a to što su sebi obećavali u

budućnosti s njom, još pohotnije je dražilo njihovu iskvarenu maštu. Oslobodili su je posluživanja za stolom, kazne i nekih drugih sitnica koje su zbog njenog stanja umanjivale čar, ali je i dalje imala obavezu na kanabetu i, do dalje naredbe, u ložnici onoga ko bude hteo da je izabere. Toga jutra se Tvrtko podao vežbama iz drkanja, a kako je njegova kita izvanredno mala, zadao je mnogo muke učenicama. Ipak se radilo; ali mali bankar, koji je svu noć obavljao ulogu žene, nikako nije mogao da podnese ulogu muškarca. Bio je okoreo, neumoljiv, i veština ovih osam preslatkih učenica, predvođenih najspretnijom učiteljicom, nije uspela ni vrh nosa da mu podigne. Izašao je odatle pobedonosno i, kako nemoć stvara uvek neku vrstu raspoloženja koje se u razvratu zove peckanje, njegove jutarnje posete su bile izuzetno stroge. Žrtve su bili Ružica među devojkama i Zelamir među dečacima: jedno nije bilo u stanju u kojem mu je bilo naređeno da ostane − ova zagonetka će se kasnije objasniti − a drugo se, na nesreću, oslobodilo onoga što mu je bilo naređeno da sačuva. Na javnom mestu su se pojavili samo Dikla, Marija, Alina i Fani, dva nabijača drugog reda i Kiton. Kurvala, kome se tog dana stalno dizao, mnogo je uspalila Dikla. Ručak, za kojim su se vodili masni razgovori, nije ga smirio, a kafa, koju su služili Kolomba, Sofija, Zefir i njegov dragi štićenik Adonis, najzad mu je potpuno uspalila glavu. Zgrabio je ovog poslednjeg, natrćio ga preko jedne sofe, sve huleći, provukao mu svoj ogroman ud između butina, otpozadi, a kako je ova džinovska sprava strčala za više od šest palčeva sa druge strane, naredio je dečaku da iz sve snage drka to što je strčalo, dok se on dao na drkanje deteta iznad parčeta mesa kojim ga je držao nataknutog. Za to vreme, skupu je prikazivao široko i prljavo dupe, čija je nečista jazbina privukla vojvodu. Videći to dupe nadomak ruke, uperi u njega svoju nervoznu budžu, nastavljajući da sisa Zefirova usta, radnju koju je otpočeo pre nego što mu je palo na pamet ovo sada. Kurval, koji se nije nadao ovom napadu, opsova od sreće. Uzdrhta, nadu se, podade. U tom trenutku, mlada sperma slatkog dečaka koga je drkao poče da kaplje na ogroman glavić njegove razjarene sprave. Ta topla sperma koja ga namoči, ponovljeni trzaji vojvode, koji je takođe počeo da svršava, sve ga je to izazivalo da mlazevima penušave sperme preplavi Tvrtkovo dupe, namešteno tu preko puta, da ništa, kako reče, ne ode u propast; beli i debeljuškasti guzovi Tvrtkovi bili su preliveni opčinjavajućim melemom,

mada bi on lično više voleo da mu se taj melem izlio pravo u utrobu. Za to vreme, biskup nije sedeo skrštenih ruku: cuclao je jedan po jedan božanstvene čmarove Kolombe i Sofije; ali, zamoren najverovatnije noćnim okršajima, nije davao ni najmanje znake života, i kao svi razvratnici koji zbog svojih prohteva i gađenja postaju nepravedni, tako je i on grubo zamerio ovim dvema čarobnim devojčicama zbog grešaka koje je u stvari dugovao svojoj sumanutoj prirodi. Malo su odremali, a kada je došlo vreme pripovedanju, saslušali su ljubaznu Diklu, koja je nastavila svoja kazivanja na sledeći način: »U kući gospođe Geren desilo se nekoliko promena«, reče naša junakinja. »Dve-tri lepe devojke našle su budale koje su ih odvele sa sobom, a koje su one prevarile, kao što mi sve radimo. Da bi nadoknadila ovaj gubitak, naša draga mamica bacila je oko na kćerku jednog kafedžije iz ulice Sen Deni, koja je imala trinaest godina i bila jedno od najdražesnijih bića koja se mogu videti. Međutim, ovo malo stvorenje, razumno i pobožno, odolevalo je svim njenim zavođenjima, sve dok se gospođa Geren nije poslužila jednim vrlo spretnim načinom da je dovuče i odmah stavi u ruke neobične osobe čiju ću vam strast sada opisati. Bio je to jedan sveštenik od pedeset pet, pedeset šest godina, ali svež i žilav, kome čovek ne bi dao ni četrdeset. Niko na svetu nema tako čudesan dar da uvuče mlade devojke u porok kao ovaj čovek, a kako je to bila njegova najsavršenija veština, u tome je i nalazio svoje najveće zadovoljstvo. Sve njegovo sladostrašće sastojalo se u tome da iskoreni mladalačke predrasude, da ogadi vrlinu i porok ukrasi najlepšim bojama. Ništa nije zapostavljao: zavodljive slike, laskava obećanja, privlačne primere, svim sredstvima se služio, sve je spretno uređivao, umetnički usklađivao prema godinama, karakteru deteta, i nikada nije omanuo. Za dva sata razgovora, bio je siguran da će napraviti kurvu od potpuno pristojne i sasvim razumne devojčice, i za trideset godina, koliko obavlja ovaj zanat u Parizu, priznao je gospođi Geren, jednoj od svojih najboljih prijateljica, imao je na svom spisku više od deset hiljada zavedenih devojčica bačenih u razvrat zahvaljujući njemu. Slične je usluge činio za više od petnaest podvodačica, a kada ga one nisu tražile, istraživao je za svoj račun, razvraćao sve što je mogao,

a zatim slao svojim mušterijama. A ono što je najčudnije, i zbog čega vam, gospodo, pričam o ovoj neobičnoj osobi, jeste to da nikada sam nije uživao u plodovima svojih poduhvata; zatvarao se s detetom, a izlazio je sav zažaren od poleta koji su mu pružali duh i govorništvo. Bilo je potpuno jasno da mu ovaj posao razdražuje čula, ali je bilo nemoguće saznati ni gde ni kako ih je zadovoljavao. Posmatrala sam ga budno, ali nikada nisam mogla zapaziti bilo šta sem čudesnog plamena u pogledu na kraju besede i nekoliko ovlašnih pokreta rukom po prednjem delu pantalona, što je pouzdano najavljivalo erekciju izazvanu đavolskim činom koji je obavio, ali nikada ništa više. Dakle, kada je došao, zatvorili smo ga s mladom kafedžijinom kćerkom. Posmatrala sam ga: stajali su dugo licem u lice, zavodnik se služio neobičnom patetikom, dete je plakalo, zatim je oživelo, kao da ga je obuzelo neko oduševljenje. U tom trenutku smo primetile da su mu se oči naročito zacaklile, i poznati pokret po pantalonama. Malo posle toga on se digao, dete mu je pružilo ruke kao da hoće da ga zagrli, on je poljubio kao otac, bez i najmanjeg znaka razvrata. Zatim je izašao, a tri sata kasnije devojčica je s boščom prešla kod gospođe Geren.« »A čovek?« upita vojvoda. − »Otperjao je odmah posle lekcije«, odgovori Dikla. − »A da se nije vratio da proveri ishod svojih radnji?« − »Ne, gospodaru, on je bio siguran u sebe; ni jedan jedini put nije promašio.« − »To je zaista vrlo izuzetna ličnost«, reče Kurval. »Šta mislite o tome, gospodine vojvodo?« − »Ja bih rekao«, odgovori ovaj, »da se on samo nadraživao ovim zavođenjem, a da je svršavao u gaće.« − »Ne«, reče biskup, »niste shvatili; to su bile samo pripreme za bludničenje, a uveče, kladim se da je sebi priređivao mnogo značajnija.« − »Mnogo značajnija?« reče Tvrtko. »Kakav blud može da bude slasniji od svog sopstvenog dela, tim pre što je on bio takav majstor.« − »A, evo«, reče vojvoda, »kladim se da sam pogodio; to su, kao što kažete, bile samo pripreme: uspaljivao se razvraćajući devojčice, a zatim je odlazio da guzi dečake… Bio je nestašan, kladim se.« Upitali su Diklu nema li ona neki dokaz u vezi s njihovim pretpostavkama, i nije li on zavodio i dečake. Naša pripovedačica odgovori da nema nikakav dokaz za to, i svi ostadoše u nedoumici u pogledu naravi ovog čudnog

propovednika, i pored toga što je vojvodina pretpostavka bila mogućna; pošto su se složili da je njegova strast vrlo primamljiva, ali da bi valjalo i iskoristiti plodove obavljenog posla ili uraditi nešto još gore, Dikla ovako nastavi nit svoga kazivanja: »Odmah po dolasku naše mlade prinove, koja se zvala Henrijeta, naišao je jedan veseljak čiji me prohtev zbližio s njom. Ovom sladostrasniku je jedino zadovoljstvo bilo da posmatra kroz rupicu na zidu sve malo nastranije bludne radnje koje su se obavljale u susednoj sobi. Voleo je da krišom posmatra i u tuđoj nasladi pribavlja božansku hranu za sopstveno sladostrašće. Smestile su ga u istu sobu o kojoj sam vam već govorila i u koju sam odlazila tako često, kao i moje drugarice, da se razonodim. Ja sam bila zadužena da ga zabavljam dok on posmatra, a mlada Henrijeta je prešla u drugu prostoriju sa sisačem čmara o kome sam vam sinoć govorila. Prizor koji je predstavljen mom posmatraču bila je vrlo pohotljiva strast ovog razvratnika, a da bi ga što više raspalili i prizor učinili što toplijim i prijatnijim za gledanje, objasnili su sisaču da je devojka početnica, i da će s njim obaviti svoju prvu partiju. U to su ga uverili izraz čednosti i detinjarije male krčmarice. Sisač je bio toliko zagrejan i toliko pohotljiv koliko je to uopšte moguće u njegovom bludu, tim pre što nije uopšte znao da ga neko posmatra. Što se tiče moje muškarčine, oka prilepljenog uz rupu, s jednom rukom na mojim guzovima, a s drugom na kiti, koju je polako drmuckao, izgleda da je podešavao svoje uzbuđenje prema onome što je krišom posmatrao. ’Ah, kakav prizor!’ govorio je s vremena na vreme… ’Kako lepo dupe ima ova devojčica, i kako ga ovaj delija dobro siše.’ Najzad, kad je Henrijetin ljubavnik svršio, moj me uze u zagrljaj, i pošto me cmakao jedno vreme, okrete me, pročačka, izljubi, izliza strasno moje dupe i namoči mi leđa dokazima svoje muškosti.« »Sve to drkajući se lično?« upita vojvoda. − »Da, gospodaru, i to drkajući ud koji po svojoj malenkosti, uveravam vas, nije vredan ni pomena.«

»Ličnost koja se pojavila posle ovoga«, nastavi Dikla, »možda ne bi zasluživala da se stavi u spisak kad ne bi bila dostojna da vam bude navedena zbog okolnosti, po meni, dosta osobitih kojima je začinjavala svoja uživanja, uostalom, vrlo obična, a koja će vam pokazati koliko razvrat srozava u čoveku svako osećanje stida, vrline i poštenja. Ovaj nije hteo da gleda, on je hteo da njega gledaju. A znajući da izvesni ljudi vole krišom da posmatraju bludničenje drugih, zamolio je Gerenku da mu sakrije nekog takvog sladokusca kome će on pružiti prizor svojih uživanja. Gerenka pozove čoveka koga sam zabavljala pre nekoliko dana pred rupom i, ne rekavši mu da onaj koga će gledati dobro zna da ga gledaju, što bi pomutilo njegovo sladostrašće, slaže ga da će krišom, natenane, posmatrati scenu koja će mu biti prikazana. Posmatrač je s mojom sestrom zatvoren u sobu s rupom, a ja odem s drugim. Radilo se o mladiću od dvadeset osam godina, lepom i krepkom. Obavešten o mestu gde se nalazi rupa, on se bez uzbuđenja postavi naspram nje i posadi mene pored sebe. Drkala sam ga. Čim mu se nadigao, on se diže, prikaza kurac posmatraču, okrenu se, prikaza mu dupe, zadiže meni suknje, prikaza i moje, kleče, pročačka mi čmar vrhom nosa, dobro me raskreči i prikaza sve s najvećim naslađivanjem i u tančine, i svrši drkajući sam sebe, držeći me natrćenu pred rupom, tako da je onaj koji je bio s druge strane rupe, u tom presudnom trenutku video i moju bulju i jarostan kurac mog muškarčine. Dok se ovaj tako naslađivao, sam će bog znati šta je onaj drugi doživljavao. Sestra mi posle reče da je bio u oblacima i da je priznao da nikada nije toliko uživao, a dupe joj je bilo poliveno bar koliko i moje.« »Ako je ovaj mladić imao lep ud i lepo dupe«, reče Tvrtko, »imalo je zbog čega da se obavi jedno lepo svršavanje.« − »Mora da je bilo izvanredno«, reče Dikla, »jer mu je ud bio vrlo dugačak, podebeo, a dupe mu je bilo nežno, punačko i tako lepo izvajano kao da je Amor lično.« − »Raskrečiste li vi njegovo dupe, pokazaste li čmar posmatraču?« upita biskup. − »Da, vaše gospodstvo, on je prikazivao moj, ja sam nudila njegov, i prizor je bio najpohotljiviji moguć.« − »Ja sam u životu video tuce takvih scena«, reče Tvrtko, »i mogu vam reći da su me koštale sperme i sperme. Malo ih je zanosnijih od tih: govorim o obe, jer isto je lepo posmatrati kao i sebe prikazivati.«

»Jedna ličnost otprilike iste sklonosti«, nastavi Dikla, »odvede me u Tiljerije nekoliko meseci kasnije. On je tražio da se kačim za ljude i da ih drkam upravo pred njegovim nosom, usred gomile stolića među kojima se skrivao; i pošto sam mu tako izdrkala sedmoricu ili osmoricu, posadio se na klupu na jednoj od najprometnijih staza, zadigao mi suknje i prikazao moje dupe prolaznicima, izvukao kurac na svetlo dana i naredio mi da ga drkam pred svim prolaznicima, što je, mada je bila noć, izazvalo takvu sablazan da je oko nas bilo više od deset osoba kada je najzad prosuo svoju prljavu spermu, tako da smo morali da pobegnemo da ne bismo bili kamenovani. Kada sam ispričala Gerenki naš doživljaj, ona se slatko nasmeja i reče da je poznavala jednog čoveka u Lionu, gde mladići obavljaju posao podvodača, jednog čoveka, kažem, čija je strast bila bar isto tako čudna. On je uzimao ulogu kuplerajskog posrednika i lično dovodio mušterije dvema kurvama koje je plaćao i izdržavao u tu svrhu, zatim se sakrivao u jedan ugao da bi posmatrao njihovu rađevinu, a ženska, potplaćena za to, nije propuštala da mu prikaže i kurac i dupe razvratnika koga je držala, što je bilo jedino sladostrašće našeg lažnog podvodača, jedina radnja koja je posedovala moć da mu prospe spermu.« Pošto je to veče Dikla završila svoju besedu dosta rano, ostatak večeri do posluženja iskoristili su za nekoliko vrsta probranog bluda; i pošto su im glave bile zagrejane bestidnošću, niko se nije povukao u sobu, i svi su se zabavljali jedni pred drugima. Vojvoda naredi da se Dikla svuče naga, presamiti je preko naslona i naredi Degranži da ga drka po guzovima svoje drugarice, tako da glavić samo dodiruje Diklin čmar pri svakom zaguljivanju. Tome su pridodali nekoliko zgoda koje nam redosled događaja ne dozvoljava da sada otkrijemo, tako da je čmar pripovedačice bio potpuno zaliven i da je vojvoda, odlično poslužen svima koji su ga okružavali, svršio uz urlike koji su bespogovorno dokazali koliko mu je glava bila raspaljena. Kurval se podao jebanju, biskup i Tvrtko su sa svoje strane činili vrlo neobične stvari sa oba pola, kad najzad stiže večera.

Posle večere su priredili bal, šesnaest mladih osoba, četiri nabijača i četiri supruge su sačinjavali tri kadrila, svi učesnici ovog bala bili su goli, dok su se naša četiri razvratnika, nehajno ležeći na sofama, slatko nauživala u različitim pozama, u dražima koje su redom nudili različiti stavovi u igri. Uz sebe su imali četiri pripovedačice koje su ih ručno obrađivale, brže ili sporije, upravljajući se prema stepenu uspaljenosti, ali, iscrpljeni bludničenjem u toku celog dana, niko nije svršio, i svi u krevetima uzeše nove snage neophodne da se prepuste novim gadostima sutradan.

Dan peti To jutro je Kurval bio na redu da se poda nastavi drkanja, i pošto su devojčice dobro uznapredovale, s velikom mukom je odoleo mnogobrojnim trzajima i najrazličitijim bludnim pozama devojčica. Kako je po svaku cenu hteo da se sačuva, napustio je radno mesto, a zatim su doručkovali i odlučili, to jutro, da se četiri mlada ljubavnika gospodara, i to: Zefir, miljenik vojvodin, Adonis, miljenik Kurvalov, Jasint, Tvrtkova ljubav, i Seladon, biskupova, ubuduće pripuste na sve obede sa svojim ljubavnicima, da redovno spavaju svake noći u njihovim odajama, i tako dele čast sa suprugama i nabijačima; ova odredba je ukinula jedan obred koji je bio uobičajen svakog jutra, a koji se sastojao u tome da četiri nabijača koji nisu te noći spavali s njima dovode četiri dečaka. Oni su od sada dolazili sami, a kada su gospoda prelazila u odaju dečaka, tamo su ih po propisu svečano dočekivala samo četvorica preostalih. Vojvoda, koji se poslednja dva-tri dana nešto kao zaljubio u Diklu, čije je dupe smatrao veličanstvenim, a razgovor ugodnim, zahtevao je da i ona spava u njegovoj sobi, pa pošto je ovaj primer uspeo, Kurval je u svoju doveo staru Fanšon, za kojom je ludovao. Druga dvojica su čekala još neko vreme da noću popune četvrto počasno mesto u svojim odajama. To isto jutro su odredili kako će ta četiri mlada

ljubavnika koje su sebi izabrali biti odevena u svim prilikama kada nisu obavezni, kao, na primer, u četvorkama, da budu u posebnim kostimima u skladu sa ostalima; biće, rekoh, odeveni i ukrašeni ovako kako ću sada opisati. Nosiće neku vrstu uskog, lakog ogrtača, otvorenog kao pruska uniforma, samo mnogo kraćeg, koji prekriva butine samo dopola; ovaj ogrtač, koji se zakopčava na grudima i pri skutovima kao i sve uniforme, biće od ružičastog satena, postavljen belim taftom, s reverima i rubovima opšivenim belim satenom, a ispod njega će nositi neku vrstu prsluka, takođe od belog satena, kao i pantalone; međutim, pantalone će biti otvorene pozadi u vidu srca, počev od struka, tako da se rukom, provučenom kroz taj otvor, stiže do dupeta bez i najmanje teškoće; pantalone pridržava samo jedna velika mašna na pojasu, tako da ako neko hoće detetu da razgoliti potpuno taj deo, dovoljno je da povuče mašnu odgovarajuće boje, koja u isto vreme označava kome dete pripada za prvo naticanje. Kosa im je spreda nemarno podignuta, sa nekoliko uvojaka sa strane, a pozadi pada potpuno slobodno, jednostavno vezana trakom propisane boje. Vrlo mirišljav prah sivoljubičaste boje krasi im kosu. Trepavice su im naročito negovane, obojene u crno, što uz rumenilo na obrazima ističe sjaj njihove lepote; biće gologlavi; bele svilene čarape s ružičastim vezom pokrivaće im noge; biće obuveni u udobne sive cipele s ružičastim mašnama. Raskošno vezana bledožuta mašna od tila savršeno će se slagati sa čipkanim plastronom, tako da se moglo pouzdano tvrditi, bez i najmanje sumnje, da se ne može naći ništa dražesnije na svetu od ove četvorice. Od tog trenutka, sve dozvole kakve se poneki put izdaju ujutru, njima su potpuno ukinute, a inače im se daju ista prava prema suprugama koja su odranije uživali nabijači: mogu ih zlostavljati do mile volje, ne samo pri obedima, nego u svako doba dana, sigurni da im se zbog toga nikada neće zameriti. Pošto su ovo obavili, pristupili su svakodnevnim posetama. Lepa Fani, kojoj je Kurval poručio da ostane u izvesnom stanju, zatečena je u potpuno suprotnom (nastavak će nam sve objasniti); bila je upisana u svesku kazni. Među mladićima, Kiton je učinio ono što je bilo zabranjeno činiti: zapisali su ga takođe. A posle obavljene službe u kapeli, kojoj je prisustvovalo malo podanika, posedali su za sto. Bio je to prvi obed na koji su bila pripuštena četvorica malih ljubavnika. Posedali su svaki pored svog obožavaoca sa desne strane,

dok je sa leve sedeo omiljeni nabijač. Ovi dražesni mali novi gosti činili su obed veselim; sva četvorica su bili vrlo mili, neopisivo nežni, i počeli su vrlo uspešno da se usklađuju sa stilom koji je vladao u kući. Biskup, u dobroj snazi toga dana, dok je obed trajao, skoro da nije prestajao da obasipa Seladona poljupcima, a pošto je ovo dete spadalo u četvorku koja će služiti kafu, moralo je da izađe nešto pre posluženja slatkiša. Kada ga je gospodar, kome je mali već zavrteo glavu, spazio potpuno golog u susednom salonu, nije više mogao da se uzdrži. »Boga li mu jebem!« reče sav raspaljen, »pošto ne mogu da mu ga zaprcam, bar mogu ono što je Kurval juče uradio svom jahaču.« I, zgrabivši malog čoveka, položi ga potrbuške i provuče mu kurac između butina. Razvratnik je bio sav u oblacima, dlakom kurčevom je dodirivao milu rupicu koju bi tako slatko pocepao; jednom je rukom njihao guzove preslatkog Amora, drugom mu je drkao kurčić. Lepio je usta na usta ovog lepog deteta, isisivao mu vazduh iz pluća, proždirao mu pljuvačku. Vojvoda, da bi ga razdražio prizorom svog bludničenja, postavi se ispred njega šireći gužnju rupu Kupidona, drugog dečaka koji je tog dana služio kafu. Kurvala je pred njegovim očima drkala Mišeta, a Tvrtko mu je nudio prizor Ružičine raskrečene guzice. Sve je učinjeno da mu se pruži zanos kome je očigledno težio; to se i desi, živci mu uzdrhtaše, oči mu se zažariše; izgledao bi užasan svakome, izuzimajući one koji su već poznavali stravično dejstvo njegove pohote. Najzad se sperma ote i razli po Kupidonovim guzovima, koje su u poslednjem trenutku podmetnuli ispod njegovog druga da bi on primio dokaze muškosti, iako nisu bili njemu namenjeni. Došlo je i vreme pripovedanju, i svi se urediše. Po nekom čudnom rasporedu, svi očevi su danas na divanima imali svoje kćeri; nikoga to nije sablaznilo, i Dikla nastavi ovima rečima: »Kako niste zahtevali, gospodo, da vam u tančine pripovedam sve što se dešavalo iz dana u dan kod gospođe Geren, nego samo malo neobičnije događaje koji su mogli da obeleže neki od tih dana, prećutaću nekoliko manje zanimljivih zgoda iz svog detinjstva, koje bi bile samo ponavljanje onoga što ste već čuli, i reći ću vam samo da sam ušla u šesnaestu godinu s priličnim iskustvom u zanatu koji sam obavljala, kada mi u deo pade jedan bludnik čiji svakodnevni prohtev

zaslužuje da bude izložen. Bio je to jedan stari predsednik suda, imao je blizu pedeset godina, koji je, ako je verovati gospođi Geren, koja je tvrdila da ga poznaje već dugi niz godina, upražnjavao redovno svakog jutra nastranost koju ću vam izložiti. Njegova redovna podvodačica se povukla iz zanata, preporučivši mu prethodno negu moje drage majčice, i baš je sa mnom otpočeo kod nas. Sam se postavljao na rupu o kojoj sam vam govorila. U mojoj sobi, koja joj je odgovarala, nalazio se jedan amalin ili Savojac, jednom reči, čovek iz naroda, ali čist i zdrav; samo je to tražio, godine i crte lica nisu imale nikakvog značaja. Ja sam pred njegovim očima, i to što bliže rupi, drkala ovog poštenog gejačinu, koji je bio u toku svega i nalazio da je vrlo ugodno na ovaj način zarađivati novac. Pošto sam se podala svemu što je moj dragi poželeo od mene, istresla sam ga u jednu porcelansku činiju, i, ostavivši ga na mestu čim je iscedio poslednju kap, brzo sam prešla u susednu sobu. Moj me čovek tu dočeka u zanosu, baci se na činiju i pokusa svu, još toplu spermu; njegova poteče; ja jednom rukom dražim njegovo svršavanje, u drugu brižljivo primam sve što pada i, pri svakom naletu, prinoseći vrlo brzo svoju ruku ustima bludnika, pomažem mu što spretnije i što okretnije mogu da proguta spermu po ritmu isticanja. To je sve. Nije me ni dirnuo ni poljubio, nije me čak ni razgaćio, i digavši se iz fotelje s onoliko ravnodušnosti koliko je imao žara maločas, uze štap i ode, rekavši da drkam jako dobro i da sam odlično shvatila njegov način uživanja. Sutradan su mu doveli jednog drugog čoveka, jer ih je trebalo menjati svakog dana, kao i ženu. Obradila ga je moja sestra; izašao je zadovoljan, da bi otpočeo sledećeg dana; i dok sam bila kod gospođe Geren, nikada se nije desilo da propusti taj obred tačno u devet sati ujutro, a pri tom nikada nije razgaćio nijednu žensku, mada su mu dovodili najslađe.« »Da li je tražio da vidi dupe nosačevo?« upita Kurval. − »Da, gospodaru«, odgovori Dikla, »morala sam voditi računa, dok sam zabavljala čoveka čiju je spermu gutao, da ga okrećem na sve strane, a i gejačina je morao da okreće curu u svim pravcima.« − »Ah, kako ga dobro razumem«, reče Kurval, »drugačije nisam ni zamišljao.« »Malo kasnije«, nastavi Dikla, »stiže nam u saraj jedna devojka

tridesetih godina, dosta lepa, ali riđa kao Juda. Prvo smo mislile da će nam biti nova družbenica, ali nas ona brzo razuveri rekavši da dolazi samo na jednu partiju. Čovek kome je bila namenjena ova nova diva stigao je malo posle nje. Bio je to neki debeo bankar dosta dobrog izgleda, a neuobičajenost njegovog ukusa, pošto je naročito njemu bila namenjena ženska koju sigurno niko drugi ne bi hteo, ta neuobičajenost, kažem, jako me gonila da ih posmatram. Tek što su ušli u sobu, devojka se svuče gola i pokaza belo i punačko telo. ’Hajde, skači, skači!’ reče joj bankar, ’dobro znaš da hoću da se oznojiš.’ A naša vam riđokosa poče đipati, trčati po sobi i skakati kao jare, dok je čovek drkao posmatrajući je, a ja nikako nisam mogla da shvatim ishod događaja. Kada je ženska bila u goloj vodi, priđe razvratniku, diže ruku da je omiriše pod pazuhom, gde je znoj tekao sa svake dlake. ’Ah, to, to, to, to!’ reče čovek strasno držeći tu mišicu, svu bljuzgavu, ispod svog nosa, ’kakav miris, kako me opija.’ Zatim, kleknuvši ispred nje, isto joj je tako njušio unutrašnjost vagine i čmara, ali se stalno vraćao pazuhu, bilo zato što ga je taj deo najviše mamio, bilo stoga što je tu nalazio najviše vonja; tom delu su se najčešće sa najviše žara vraćali njegov nos i usta. Najzad se dosta dugačak, mada ne mnogo debeo kurac, koji je iz sve snage tresao već duže od celog sata, reši da digne nos. Ženska se namesti, bankar joj s leđa smesti svoju ribicu pod pazuho, ona steže mišku i time, rekla bih, smanji zapreminu tog prostora. Za to vreme, piljeći u drugo pazuho, uživao je u njegovom mirisu; potom je ščepa i svoju njušku zari u pazuho te se izruči, ližući i proždirući taj deo koji mu pruža takvo zadovoljstvo.« »I ta osoba je po svaku cenu morala da bude riđa?« reče biskup. − »Po svaku cenu«, odgovori Dikla. »Te žene, vi to ne možete da ne znate, vaše blagorodstvo, u tom delu vonjaju neuporedivo snažnije i ljuće, a čulo mirisa je, bez sumnje, nadraženo jakim stvarima, u njemu najbolje budilo ostale organe uživanja.« − »Neka bude«, nastavi biskup, »ali meni izgleda, da ga jebem, da bih više voleo toj ženi da njušim dupe nego da je njušim pod pazuhom.« − »Ah, ah!« reče Kurval, »i jedno i drugo je privlačno, i uveravam vas, da ste samo probali, videli biste kako je to slatko.« − »Znači li to, gospodine predsedniče, da vas i ta slast

privlači?« − »Pa probao sam je«, reče Kurval, »i uz nekoliko pojedinosti koje sam dodavao, uveravam vas da mi se nikada nije desilo da pri tome ne prospem spermu.« − »E, dobro, mogu da zamislim te pojedinosti. Nego, recite«, nastavi biskup, »njušili ste dupe…« − »Dobro, dobro«, prekide ga vojvoda. »Ne terajte ga da se ispoveda, velečasni; rekao bi nam stvari koje još ne treba da čujemo. Nastavite, Dikla, i ne dozvolite ovim brbljivcima da vas stalno prekidaju.« »Više od šest nedelja«, nastavi naša pripovedačica, »Gerenka je strogo zabranila mojoj sestri da se pere, naprotiv, od nje je zahtevala da ostane u stanju što je moguće veće nečistoće, i mi nikako nismo mogle da shvatimo razloge za to, kad najzad naiđe jedan matori bubuljičav jarac, polupijan, pitajući prostački gospođu da li je kurva dobro prljava. ’Oh, lično vam jamčim’, reče Gerenka. Upoznaju ih, zatvaraju ih, ja letim na rupu, i čim sam došla do nje, vidim sestru, golu, uzjahala veliki bide pun šampanjca, a ispred nje našeg čoveka, naoružanog velikim sunđerom, koji je čisti, poliva, brižljivo skuplja svaku kap što se cedi sa dupeta ili iz sunđera. Sestra nije već toliko dugo prala nijedan deo svog tela, čak joj je bilo strogo zabranjeno da briše dupe, tako da je vino ubrzo dobilo mrku i prljavu boju, a verovatno i miris, koji mora da nije bio mnogo prijatan. Ali, što se ovaj napitak više kvario prljavštinom koja se u njemu skupljala, sve je bio slađi našem razvratniku. Proba ga, nalazi da je izvrstan, uzima čašu, koju puni jedno šest puta, i naiskap ispija odvratno i smrdljivo vino u kojem je oprao već davno zagađeno telo. Kada je sve ispio, zgrabio je sestru, bacio je potrbuške na krevet i izlio joj na guzove, i u dobro razjapljen čmar bujicu bestidnog semena koje je proključalo od nečistoće njegove odvratne strasti. Ali jedna druga strast, još mnogo prljavija, bila mi je prikazana odmah posle ove. U kući smo imali jednu od onih žena koje se po kuplerajskoj terminologiji nazivaju bazalicama, a čiji se posao sastoji u tome da bazaju danju i noću i da nam stalno pribavljaju novu divljač. Ova spodoba koja je imala preko četrdeset godina, sa potpuno precvetalim čarima, koje nikada nisu ni bile bogzna kako primamljive, imala je i strašnu manu da joj smrde noge. I baš takva ličnost odgovarala je markizu od … Čim je stigao, predstavili su mu gospa Lujzu

(tako se zvala naša diva), ona ga očara, a kad su se našli u svetilištu uživanja, on joj naredi da se izuje. Lujza, kojoj je bilo preporučeno da više od mesec dana ne menja ni čarape ni cipele, pruži markizu kužnu nogu od koje bi se svaki drugi ispovraćao: ali baš što je noga bila poganija, naš se čovek više uspaljivao. Zgrabi nogu, izljubi je strasno, usnama razmače svaki prst, skupljajući jezikom sa najvećim zanosom crnkastu i smrdljivu štroku između svakog prsta koju priroda tu gomila, a nemarnost i umnožava. Ne samo da je usisava ustima, on je guta, naslađuje se, a sperma koju gubi drkajući se pri tome nepobitan je dokaz neizmernog zadovoljstva koje mu ovo pričinjava.« »Oh! ovu nikako ne razumem«, reče biskup. − »Treba, dakle, da vam je prikažem da biste je razumeli«, reče Kurval. − »Šta, zar bi to moglo biti po vašem ukusu?« − reče biskup. − »Gledajte me«, reče Kurval. Svi ustaju, okružuju ga, i svi vide tog neverovatnog razvratnika, koji je u sebi nosio sve ukuse najprljavijeg bluda, kako ljubi smrdljivu Fanšoninu nogu, nogu te najpoganije ovejane služavke koju smo već opisali, gubeći gotovo svest od pohotljivog sisanja. »Što se mene tiče, ja sve to razumem«, reče Tvrtko. »Treba biti dovoljno otupeo da bi se razumele sve gadosti; presićenost ih došaptava razvratu koji ih na licu mesta izvršava. Proste stvari nas umaraju, mašta nas izdaje, i ograničenost naših mogućnosti, slabost sposobnosti, iskvarenost duha nas navode na takve gnusnosti.« »Takav je, bez sumnje, bio slučaj«, reče Dikla nastavljajući, »starog poglavara od Karijera, koji je bio među najboljim Gereninim mušterijama. On je želeo samo osakaćene žene, bilo u razvratu, bilo prirodno, bilo rukom pravde. Prihvatao je, jednom rečju, samo ćorave, slepe, kljaste, bez nogu, bez ruku, bezube, bez više udova, bičevane i obeležene, i uz to samo u najzrelijim godinama. Dali su mu, za scenu koju sam krišom posmatrala, ženu od pedeset godina, žigosanu zbog džeparenja, i uz to ćoravu. Ovaj dvostruki kvar je za njega bio pravo blago. Zatvori se s njom, naredi joj da se skine gola, i u zanosu je obasu poljupcima, naročito po ramenima posutim očiglednim ožiljcima poniženja, strasno sisajući svaku brazdu te, kako je nazivao, plemenite

rane. Kada je to obavio, sva mu se revnost prenese na čmar, rastvarao joj je guzove, sočno ljubio izrešetanu rupu koju su ovi skrivali, cuclao je vrlo dugo, a zatim, vrativši se leđima ženske, uzjaha je i poče da trlja kurac o ožiljke koje joj je nanela ljudska pravda, hvaleći je da je zaslužila ovu slavu; i, nagnuvši se prema stražnjici, izvrši žrtvovanje, ponovo celivajući oltar kojem je već malopre tako dugo odavao počast, bljujući u izobilju spermu po ovim svetim ožiljcima koji su mu toliko pomutili glavu.« »Da ga jebem«, reče Kurval, kome je pohota toga dana potpuno pomutila razum, »vidite li, prijatelji moji, vidite li po mom nadignutom kurcu koliko me razjario iskaz o ovoj strasti.« I, pozivajući Degranž: »Hodi, nečista svinjo«, reče joj, »hodi ti što toliko ličiš na ovu opisanu, dođi da mi pričiniš isto zadovoljstvo kao ona svom starom poglavaru.« Degranž prilazi, a Tvrtko, verni pristalica ovakvih nastranosti, pomaže predsedniku da je svuku. Ona se isprva malo nećka; shvataju u čemu je stvar, grde je što hoće da sakrije nešto što će se još više dopasti društvu, a naročito predsedniku. Najzad se pokazuju njena izbrazdana leđa, na kojima jedno V i jedno M pokazuju da je dva puta pretrpela obeščašćujuću operaciju, i ti ožiljci pale do krajnjih granica nečiste duhove naših razvratnika. Ostatak ovog istrošenog tela, izubijanog, sasušenog, to nabrano dupe u svim bojama, ta smrdljiva i prostrana jazbina koja se pojavljuje u sredini, ta isečena bradavica i tri prsta manje, ta kraća noga zbog koje ćopa, ta bezuba usta, sve to rasplamsava, uznemiruje naša dva razvratnika. Tvrtko je siše spreda, Kurval s guza, i dok su predmeti najveće lepote i izuzetne svežine tu pred njima, spremni da zadovolje i najmanju njihovu želju, naša dva bludnika u zanosu doživljavaju najslađa zadovoljstva u onome što su priroda i zločin obeščastili, satrli, u najprljavijem i najodvratnijem predmetu… I kako onda objasniti čoveka! Obojica kao da su se otimali oko ovog, još jedva živog leša, kao dva psa što su se ostrvila na mrcinu u raspadanju, i obojica su, pošto su se upustili u najogavnije nastranosti, najzad prosuli spermu, i uprkos iscrpljenosti do koje ih je dovelo ovo uživanje, možda bi se istog trenutka upustili u nova, ali iz istog izvora šljama i gadosti, da ih zvono nije podsetilo da treba da se pozabave drugim

zadovoljstvima. Predsednik, očajan što je prosuo spermu, i koji je u tim slučajevima oživljavao samo prekomernim ždranjem i lokanjem naduo se kao pravi prasac. Zahtevao je da mali Adonis izdrka Nebojeba i proguta spermu, ali nezadovoljan ovom poslednjom gadošću koja je izvedena na licu mesta, naglo se diže, reče da mu mašta nalaže mnogo slađe stvari od ovoga i, ne objašnjavajući više ništa, povuče sa sobom Fanšon, Adonisa i Herkula, zatvori se s njima u svoj budoar u dnu i ne pojavi se više pre orgija; međutim, pojavio se u tako sjajnom stanju da je mogao da nastupi s hiljadama drugih grozota, sve nastranijih jedna od druge, ali koje nam utvrđeni red koga želimo da se pridržavamo još ne dozvoljava da opišemo čitaocu. Polegali su, a Kurval, nestalni Kurval, koji je te noći imao božanstvenu Adelaidu, svoju kćer, u krevetu, i mogao s njom da provede najslasniju noć, nađen je sutradan ujutru, ostrvljen, na odvratnoj Fanšon, s kojom je činio nove užase cele noći, dok su Adonis i Adelaida, lišeni svog ležišta, bili, on u jednom malom i jako udaljenom krevetu, a ona na dušecima na podu.

Dan šesti Došao je red na velečasnog da se prikaže na drkanju; podvrgao mu se. Da su Diklini učenici bili muškarci, velečasni verovatno ne bi odoleo. Ali mala pukotina na dnu stomaka u njegovim očima je bila neoprostiva greška; čak da su ga same Gracije okruživale, čim bi opazio tu prokletu pukotinu, sve bi bilo svršeno za njega, i odmah bi se smirio. Dakle, odoleo je muški; mislim da mu se nije ni nadigao. I život je tekao dalje. Bilo je jasno da su strahovito želeli da uhvate osam devojčica u prestupu da bi sebi za sutradan priuštili zadovoljstvo da ih kazne svih osam, jer je ta zlokobna subota bila određena za izvršenje kazni. Bilo ih je već šest; blaga i lepa Zelmira tog jutra je bila sedma, a iskreno govoreći, da li je zaista zaslužila! ili je sladostrašće izvršenja kazne nad njom, koje su želeli sebi da priušte, odnelo pobedu nad pravednošću? Ostavimo ovaj

slučaj na savesti mudrog Tvrtka, a mi se zadovoljimo pričanjem. Jedna od otmenih dama takođe je uvećala spisak: bila je to Adelaida. Tvrtko, njen suprug, hteo je, kako je sam rekao, da joj primera radi oprosti manje nego bilo kojoj drugoj, a baš je prema njemu bila zgrešila. On je bio odveo na izvesno mesto, gde je morala da mu čini, posle obavljanja izvesnih fizioloških potreba, vrlo prljave usluge. Nisu svi tako opaki kao Kurval, i mada je bila njegova kći, njeni ukusi nikako nisu odgovarali njegovim. Ili se opirala, ili se loše ponašala, ili je Tvrtko jednostavno zajebavao; u svakom slučaju, bila je upisana u knjigu ispaštanja, na najveće zadovoljstvo družine. Pošto poseta dečacima nije ništa donela, prešli su na tajna uživanja u kapeli, uživanja koja su bila utoliko ukusnija i golicljivija ukoliko su zabrane onima koji su tražili dozvole bivale odlučnije i potpunije. Tog jutra su se pojavili samo Konstanca, dva nabijača drugog reda i Mišeta. Pri ručku je Zefir, koji ih je svakim danom sve bolje zadovoljavao, i koga je nešto poput milja svakim danom sve više ulepšavalo, verovatno zbog razvrata kojem se dobrovoljno sve uspešnije podavao, Zefir je, kažem, izvređao Konstancu, koja je, mada nije više služila, ipak morala da bude prisutna na ručku. Nazvao je kvočkom za decu i nekoliko puta je lupio po stomaku da bi je naučio pameti, kako je rekao, što je tu gadost učinila svom ljubavniku, zatim je ljubio vojvodu, jedno vreme mu drkao kurac, i tako ga je dobro raspalio po lobanji da se Blanžis zakleo da neće propustiti da ga to popodne isprska spermom. A mali čovek ga je začikavao, govoreći mu da se kladi da neće moći. Pošto je bio među onima koji su služili kafu, izašao je kad su na red došli slatkiši, a zatim se pojavio potpuno go da posluži vojvodu. Pre nego što je ustao od stola, ovaj je, vrlo nestašan, već počinio nekoliko bezobrazluka; sisao mu je usta i kurac, postavio ga na jednu stolicu pred sebe, sa zadnjicom u visini svojih usta, i tako ga je sisao jedno pola sata. Najzad mu se kurac pobunio, ispružio ponositu glavu, i vojvoda je shvatio da je dužan da mu prinese žrtvu. Međutim, sve je bilo zabranjeno, sem onoga što je činjeno juče. Vojvoda se, dakle, odluči da podražava svoje pobratime. Natrći Zefira preko kanabeta, proturi mu spravu među butine, ali mu se desilo isto što i Kurvalu: sprava je štrčala spreda više od deset palčeva. »Postupi kao ja«, reče mu Kurval, »izdrkaj dete preko svog kurca i zalij svoj glavić njegovom spermom.« Ali vojvodi se više dopadalo da natakne dvoje u isto vreme.

Zamolio je svog brata da mu smesti Avgustinu; nameste je, prilepe joj dupe na Zefirove butine, i vojvoda krene, jebući tako reći istovremeno i jednu devojku i jednog dečaka, a da bi tome dodao još više bluda, drka Zefirov kurac uz lepo, oblo i belo Avgustinino dupe, i uspeva da ga zalije dečijom spermicom, koja, možete to zamisliti, nadražena tako lepim predmetom, nije dugo čekala pa da obilato poteče. Kurval, kome se ovo dopalo i koji je pred sobom video razjapljeno vojvodino dupe, željno kurca kao što su sva pederska dupeta željna u trenutku kada im je kurac nadignut, priđe da mu vrati ono što je i sam dobio prekjuče, i našem vojvodi, čim je osetio pohotljive trzaje uvlačenja, krenu sperma skoro u isto vreme kad i Zefirova, i preplavi s druge strane zidove hrama čije je stubove Zefir zalio. Ali Kurval nije svršio i, izvukavši svoju gordu i razdraženu spravu iz vojvodinog dupeta, pripreti biskupu, koji se u isto vreme drkao među Kitonovim butinama, da će mu prirediti istu sudbinu kojoj je maločas izložio vojvodu. Biskup ga izaziva, borba počinje; biskup je nataknut, da bi konačno, među butinama dražesnog deteta, sladostrasno prosuo spermu koja mu je izazvana na tako razvratan način. Tvrtko, sve vreme blagonakloni posmatrač, za svoj račun raspolaže samo Hebom i vaspitačicu i, mada mrtav pijan, ne gubi vreme, nego se ćutke predaje gadostima koje smo još uvek primorani da držimo pod velom. Najzad zavlada mir, svi pospaše, a kada ih je u šest sati probudilo zvono, naši heroji krenuše u nova uživanja koja im je pripremila Dikla. To veče, četvorke su bile odevene u suprotne polove: devojčice u mornare, a dečaci u sirote devojčurke. Slika je bila zanosna; ništa bolje ne podbrcava razvrat od ove prekrasne trampe: u dečaku je prijatno otkriti ono što u njemu liči na devojčicu, a devojčica je mnogo zanimljivija kada se, da bi se dopala, preruši u pol koji bismo želeli da ima. Tog dana, svi su imali svoje supruge na kanabetima; međusobno su se hvalili redom ugodnim bogu, a kada su svi bili spremni, Dikla se prihvatila, kao što ćemo videti, nastavka svojih bludnih zgoda: »Bila je kod gospođe Geren jedna ženska tridesetih godina, plavuša, malo gojazna, ali neobično bela i sveža. Zvala se Aurora; imala je divna usta, lepe zube i bludan jezik, ali, ko bi to rekao, bilo zbog lošeg vaspitanja, bilo zbog slabog varenja, ova prelepa usta su imala manu da

u svako doba dana izbacuju izvanrednu količinu gasova; naročito kada je mnogo jela, dešavalo se da po čitav sat toliko podriguje da je mogla da pokreće vetrenjaču. S pravom se kaže da nema mane koja ne nađe svog ljubitelja, i ta lepa ženska je imala jednog vrlo privrženog obožavaoca baš zbog te svoje mane. Bio je to mudar i ozbiljan doktor sa Sorbone koji je, premoren uzaludnim dokazivanjem postojanja boga, u školi, dolazio u kupleraj da se uveri bar u postojanje bića. Najavio se, i tog dana su dali Aurori da ždere kao neman. Znatiželjna da se nađem licem u lice sa ovim učenim vernikom, letim ka rupi, moji ljubavnici su zajedno, i posle nekoliko pripremnih milovanja, vidim našeg profesora besedništva kako nežno postavlja svoju partnerku na stolicu, seda preko puta nje stavljajući joj u ruke svoje svetinje, u stanju ne može biti bednijem: ’Poslujte’, reče joj, ’mala moja lepotice, poslujte: vi znate kako da me izvučete iz ovog jada i čamotinje; držite ih, jer mi se žuri da uživam.’ Aurora jednom rukom prihvata mlohavu spravu, drugom mu hvata glavu, lepi svoja usta na njegova i počinje da mu prazni među vilice šezdesetak podrigivanja, jedno za drugim. Nemoguće je opisati ushićenje božjeg službenika. Bio je u oblacima, udisao je, gutao to što mu je upućivano, reklo bi se da bi bio nesrećan da je propustio ma i najmanji dah, a za to vreme ruke su mu letele po grudima i ispod suknje moje družbenice. Ali pipkanja su bila samo uzgredna; jedini i prevashodni predmet su bila usta koja su ga zasipala gasovima. Najzad mu kurac, naduven sladostrasnim žmarcima zahvaljujući ovom obredu, svršava u šaku moje družbenice, i on odlazi izjavljujući da nikada nije doživeo ništa slađe. Neki još čudniji čovek tražio je od mene, kratko vreme posle toga, jednu finesu koju nema smisla da vam prećutim. Gerenka me je naterala toga dana da jedem skoro na silu, isto toliko obilno koliko sam videla da večera moja drugarica nekoliko dana ranije. Pobrinula se da me posluži svim što sam najviše volela i, pošto me uputila šta sve treba da radim s matorim razvratnikom s kojim će me spojiti, posle jela mi je dala da popijem naiskap tri zrna čaja za povraćanje u čaši mlake vode. Bludnik stiže; bio je to jedan od stalnih mušterija kupleraja, koga sam često viđala kod nas, ali me nikada nije mnogo zanimalo šta je dolazio da radi. Poljubi me, zavuče mi u usta svoj prljav i odvratan jezik, koji mi odmah

svojim smradom izazva delovanje sredstva za povraćanje. On vidi da mi se stomak uzburkao, pada u zanos: ’Navali, mala’, vikao je, ’navali! Neću da izgubim nijednu kap.’ Pripremljena za ono što treba da radim, posadim ga na kanabe, nagnem mu glavu preko naslona. Butine su mu raskrečene; otkopčavam mu pantalone, izvlačim iz njih malu i mlohavu spravicu koja i ne sanja da otekne, drmam je, on otvara usta. Tako ga drkajući, trpeći pipkanja njegovih bestidnih ruku po stražnjici, licem u lice mu sručim u usta sav nesvaren ručak izbačen sredstvom za povraćanje. Naš čovek je u oblacima, zanesen, guta, traži na mojim usnama prljavi izliv koji ga opija, ne gubi nijednu kap, a kad se uplaši da je gotovo, ponovo ga izaziva palacanjem jezika u mojim ustima; a njegov kurac, koji jedva da i dodirujem, toliko sam prezauzeta svojim napadom povraćanja, taj kurac koji se, verovatno, zagreva samo ovakvim gadostima, bubri, diže se sam od sebe, i plačući mi ostavlja pod prstima nesumnjiv dokaz dejstva ove prljavštine na njegova čula.« »Ah, sveti bože«, reče Kurval, »slađane li slasti; ali mogla bi se i usavršiti.« − »A kako?« reče Tvrtko glasom isprekidanim od pohote. − »Kako?« ponovi Kurval, »pa da ga jebem, izborom ženske i hrane.« − »Izborom ženske… A da, razumem te, ti bi za ovo hteo jadnu Fanšon.« − »Pa razume se.« − »A hrana?« nastavi Tvrtko, koga je Adelaida drkala. − »Hrana«, prihvati predsednik, »gospode bože, pa terao bih je da mi povrati ono što sam joj ja stavio u usta na isti način.« − »To znači«, prihvati bankar koji je počeo potpuno da gubi glavu, »ti bi njoj povraćao u usta, ona bi morala to da proguta, a zatim bi ona tebi povratila?« − »Tačno tako.« I obojica se sjuriše u svoje sobe, predsednik sa Fanšonom, Avgustinom i Zelamirom, a Tvrtko sa Degranžom, Ružicom i Nebojebom, a ostali su morali da čekaju skoro pola sata do nastavka Dikline priče. Najzad su se pojavili. »Kako su prošle tvoje gadosti?« upita vojvoda Kurvala koji je prvi ušao. − »Kakve gadosti!« reče predsednik, »to je upravo blaženstvo u životu, za mene je pravo sladostrašće samo ono što je najgnusnije i najprljavije.« − »Da li je bar bilo prosute sperme?« − »Ni pomena«, reče predsednik, »ne misliš, valjda, da ličimo na tebe i da je imamo toliko napretek da je možemo prosuti svakog trenutka? Takav napor prepuštam tebi i snažnim

muškarčinama kao što je Tvrtko«, nastavi videći ovoga kako ulazi jedva se držeći na nogama od iscrpljenosti. − »Istina je«, reče bankar, »nisam izdržao. Ova Degranž je tako prljava u ophođenju i držanju, tako joj je lako da postigne sve što zamislimo…« − »Hajde, Dikla«, reče vojvoda, »nastavite, jer ako ga ne prekinemo, ovaj mali nevaljalko će nam ispričati sve šta je radio, ne shvatajući koliko je ružno hvaliti se čarima koje mu poklanja jedna lepa ženska.« Dikla posluša i ovako nastavi svoju priču: »Pošto gospoda toliko vole ovu vrstu čarki«, reče naša pripovedačica, »krivo mi je što se u svome oduševljenju nisu još malo uzdržala, jer bi dejstvo bilo snažnije, čini mi se, posle onoga što imam večeras još da vam ispričam. To što je gospodin predsednik smatrao da nedostaje u usavršavanju pomenute strasti, koju sam vam maločas ispričala, nalazi se od reči do reči u ovoj koja sledi. Krivo mi je što mi nije dopustio da završim. Stari predsednik De Saklanž nam nudi od reči do reči iste nastranosti koje, izgleda, želi gospodin De Kurval. Izabrali su našu najstariju matronu da se nosi s njim. Bila je to debela i velika ženska oko trideset i šest godina, bubuljičava, pijanica, psovačica, prostakuša i oštrokonđa, mada, kad se to izuzme, dosta lepa. Evo i predsednika, stiže; posluže im večeru; oboje se napiju, oboje izgube razum, oboje povraćaju jedno drugome u usta, oboje gutaju i vraćaju ono što su jedno drugome pozajmili. Najzad popadaju u otpatke večere, u brlog kojima su sav pod izbljuzgali. Onda pošalju mene, jer moja drugarica nema više ni svesti ni snage. A to je bio odlučujući trenutak za razvratnika. Zateknem ga gde se valja po podu, kurca pravog i tvrdog poput gvozdene šipke: ščepam spravu, predsednik baljezga i psuje, vuče me k sebi, siše mi usta i svršava kao bik, nastavljajući da se tumba i valja u sopstvenom kalu. Ista ženska nam je malo posle toga prikazala jednu pohotu bar isto toliko kaljavu. Neki podebeli kaluđer, koji je dobro plaćao, uzjaha je preko stomaka; butine moje družbenice bile su sasvim raskrečene i vezane za težak nameštaj, da ne bi mogla njima da mrda. U takvom položaju je posluženo više jela na samom njenom golom stomaku, bez ikakvog posuđa. Čovek grabi komade hrane rukom, gura ih u

razjapljenu pizdu svoje Dulčineje, unutra ih premeće na sve strane i jede ih tek kada ih je dobro izumakao u začinima koje mu proizvodi vagina.« »Eto ti potpuno novog načina ručavanja«, reče biskup. − »A koji se vama uopšte ne bi dopao, vaše preosveštenstvo«, reče Dikla. − »Ne! A u pičku materinu«, odgovori crkveni velikodostojnik, »ne ljubim dovoljno pizdu da bi mi se to dopalo.« − »Neka bude!« odgovori pripovedačica, »saslušajte onda ovu kojom ću zaključiti besedu ove večeri. Ubeđena sam da će vas ona više razgaliti.« »Kod gospođe Geren sam bila već osam godina. Napunila sam sedamnaestu godinu, i za sve to vreme nije prošao nijedan dan a da nisam videla jednog poreznika koji je redovno dolazio i bio priman s najvećim poštovanjem. Bio je to, u to vreme, čovek šezdesetih godina, debeo, zdepast, po svemu vrlo sličan gospodinu Tvrtku. Kao i on, bio je jedar i punačak. Svako jutro mu je trebalo pribaviti novu žensku, a domaće su mu služile samo u krajnjem slučaju, ako nepoznata ne bi došla na sastanak. Gospodin Dipon, tako se zvao naš poreznik, bio je vrlo težak, kako u izboru tako i u svojim prohtevima. Nikako nije hteo da ženska bude kurva, sem u slučaju više sile, kao što sam napomenula: morale su da budu radnice ili prodavačice, a najviše je voleo modne prodavačice. Godine i boja su takođe bile određene: morale su biti plavuše od petnaest do osamnaest godina, ni iznad ni ispod toga, a iznad svih kvaliteta, dupe je moralo biti izuzetno glatko izvajano, tako da je i najmanja bubuljica na čmaru bila razlog za odbijanje. Kada su bile nevine, plaćao ih je duplo. Toga dana se za njega očekivala jedna mlada, šesnaestogodišnja pletilja čipke čije je dupe važilo za pravi uzor te vrste; ali on nije znao da je ona bila predviđena za njega, i pošto je mlada devojka poručila da tog jutra nikako ne može da se otarasi roditelja i da ne vredi da je čekamo, Gerenka mi, znajući da me Dipon nikada nije video, naredi da se odmah obučem u građanku, da iznajmim kočije na uglu naše ulice i stignem kod nje četvrt sata pošto Dipon uđe, ne zaboravljajući nikako svoju ulogu i predstavljajući se kao modni šegrt. Ali od svih priprema, najvažnije je bilo da napunim stomak sa četvrt

kilograma anisa, posle čega sam popila veliku čašu nekog lekovitog napitka, čije je dejstvo bilo onakvo kako ćete odmah videti. Sve je izvedeno što je najbolje moguće; srećom smo imale nekoliko sati pred sobom, tako da ništa nismo propustile. I tako stižem s nekim bezazlenim izrazom. Predstavljaju me porezniku, koji me prvo vrlo pažljivo merka, ali kako sam se ponašala s najvećim oprezom, ništa nije mogao da otkrije što bi bilo u suprotnosti s pričom koja mu je izmišljena. ’Je li devica?’ upita Dipon. − ’Nije sa ove strane’, reče Gerenka stavljajući mi ruku na stomak, ’ali sa druge strane, za to vam jamčim.’ Lagala je tako bestidno! U svakom slučaju, naš se čovečina prevario, a to je najvažnije. ’Zadignite, zadignite’, reče Dipon. Gerenka mi diže suknje otpozadi, malo me nagnuvši k sebi, i na taj način razvratniku potpuno otkri hram kojem se klanjao. On ispituje, malo mi pipka guzove, obema ih rukama širi, i nesumnjivo zadovoljan pregledom, kaže da je dupe dobro i da je prilično zadovoljan. Zatim me upita za godine, o zanatu kojim se bavim, i zadovoljan mojom tobožnjom nevinošću i izrazom prostodušnosti koju izigravam, povede me u svoju sobu, jer je kod Gerenke imao svoju sopstvenu sobu u koju niko sem njega nije ulazio i u koju nije moglo niotkud da se zaviri. Čim smo ušli, zatvori pažljivo vrata, merkajući me još koji trenutak, i upita vrlo grubim glasom i uz grub izraz, takav način ophođenja zadržao je do kraja scene, upita me, kažem, da li je istina da me niko nije jebao u dupe. Kako je bilo u skladu s mojom ulogom da ne razumem takve izraze, tražila sam da ponovi tvrdeći da ga ne razumem, a kada mi je pokretima pokazao šta je hteo da kaže, i to tako da je bilo nemoguće više ga ne razumeti, ja mu odgovorih, uz izraz gnušanja i stida, da se nikada ne bih podala takvoj vrsti gadosti. Onda mi reče da skinem suknje, i čim sam poslušala, ostavivši na sebi košulju koja mi je skrivala prednji deo, on mi je diže sa zadnje strane, što je od pojasa više mogao, a kako mi je pri svlačenju pala marama sa vrata i grudi mi se pojavile u celosti, on se naljuti: Jebeš sise!’ povika. ’Ko vam traži sise! Samo me gnjavite sa svim tim stvarima: večito ta bestidna navika da se pokažu sifoni.’ Zureći da se pokrijem, prišla sam mu kao da hoću da tražim izvinjenje, ali videći da mu položajem u kojem se nalazim pokazujem prednjicu, opet se naljutio: ’Ostanite, dakle, u položaju u koji vas postavljam, boga mu jebem’, reče i uhvati me za bokove i postavi me

ponovo tako da pred njim bude samo dupe, ’ostanite tako, pizda mu materina! Od vas se ne traži ni pica ni sise, ovde vam se traži samo dupe.’ Uto se diže i odvede me do ivice kreveta, na njemu me položi na stomak u poluležeći položaj, a zatim, pošto se posadio na vrlo nisko sedište između mojih nogu, glava mu je bila tačno u visini mog dupeta. Posmatra me tako još neki trenutak i, nezadovoljan još uvek mojom pozom, diže se da mi stavi još jedan jastuk pod stomak, što mi još više istrti dupe; ponovo seda, ispituje, sve to potpuno hladnokrvno, s ravnodušnošću promišljenog razvrata. Posle nekoliko trenutaka, ščepa mi guzove, raširi ih, stavlja mi svoja otvorena usta na čmar, hermetički ih priljubi, i odmah, sledeći uputstva koja su mi data, kao i krajnju potrebu koju sam osećala, hitnem mu do dna grla najgromoglasniji prdež koji je možda ikada u životu doživeo. On odskoči besan: ’Kako to, mala bezobraznice, imali ste drskosti da mi prdnete u usta?’ I odmah opet priljubi usta. ’Da, gospodine’, odgovorih hitnuvši mu novu salvu, ’tako se ponašam prema onima koji me ljube u dupe.’ − ’Pa dobro, prdi, prdi onda, mala droco, pošto ne možeš da se uzdržiš, prdi, prdi koliko možeš i dokle možeš.’ Od tog trenutka nisam se uopšte više uzdržavala, ne mogu da vam iskažem koliko su me mučili gasovi pošto sam lek progutala; a naš čovek ih je uvlačio u nadahnuću, čas u usta, čas u nozdrve. Posle jedno četvrt sata ove radnje, on leže najzad na kanabe, cimnu me k sebi, još s dupetom na svom nosu, i naredi mi da ga drkam u tom položaju i da nastavim s prdežima koji mu pružaju tako božanstvenu nasladu. Ja prdim, drkam, tresem mekani kurčić, jedva malo veći od prsta; zahvaljujući drmanju i prdežima, stvarčica se najzad ukruti. Pojačanje naslade naše muškarčine u trenutku grča najavljeno mi je udvostručavanjem njegovih gadosti. Sada svojim jezikom izaziva moje prdeže; zabada mi jezik udno čmara da bi njime proizveo prdeže direktno na jezik, traži mi još, izbezumljuje se, gubi glavu, to jasno vidim, i mala ružna spravica najzad žalosno pokapa moje prste sa sedam ili osam kapljica svetlosmećkaste sperme koje ga najzad otrezniše. Ali njegova urođena grubost, koliko je izazivala izgubljenost, toliko ga je odmah i treznila od nadahnuća, tako da mi je jedva ostavio vremena da se obučem. Grdio je, hulio, jednom rečju, častio me odvratnim licem poroka posle zadovoljene strasti, kao da tom besmislenom

nepristojnošću pokušava, čim je draž uvenula, da se prezirom osveti svetilištu koje mu čula nameću.« »Eto čoveka koji mi je mnogo bliži od svih prethodnih«, reče biskup… »A je li vam poznato da li je sutradan imao svoje prvenče od šesnaest godina?« − »Da, gospodaru, imao je, a dan kasnije, jednu devicu od petnaest godina, još mnogo lepšu. Kako je malo ljudi koji toliko plaćaju, malo ih je koji su bili tako počašćeni.« Pošto je ova strast uspalila duhove toliko naviknute na bezumlja ove vrste, podsećajući ih na poroke koje su negovali i inače, nisu dugo oklevali da sve ovo primene. Svako je pokupio šta je i kako stigao. Stiže i večera: obavili su je uz skoro sve gadosti koje su čuli; vojvoda je napio Terezu i naterao je da mu se ispovraća u usta; Tvrtko je naterao ceo saraj da mu prdi, i tako je u toku večere prikupio šezdeset prdeža. Što se Kurvala tiče, njemu su kroz glavu prolazile sve moguće ludorije, i on reče da želi sam da bludi u svojim ličnim orgijama, i na to se zatvori u svoj budoar u dnu, sa Fanšonom, Marijom, Degranžom i trideset boca šampanjca. Morali su odatle da ih iznesu sve četvoro: zatekli su ih gde plivaju u lokvama sopstvenog smeća, a uspavanog predsednika usta prilepljenih za Degranžina, koja su još uvek povraćala. Ostala trojica su u sličnim ili različitim vidovima počinili u najmanju ruku isto toliko; i oni su orgijali ločući i, napivši svoje jahače, terali ih da im povraćaju, devojčice su naterali da prde, i ne znam šta bi još počinili da nije bilo Dikle, koja je sačuvala razum, koja je sve dovela u red, a njih smestila da spavaju, i da nije bilo nje, rekoh, više je nego verovatno da bi ih zora, odškrinuvši svojim zlaćanim prstima vrata Apolonove palate, zatekla uvaljane u svoj sopstveni brlog, pre kao svinje nego kao ljude. Pošto im je svima bio potreban odmor, svi su polegali sami, da bi u krilu Morfeusa povratili malo neophodne snage za sutrašnji dan.

Dan sedmi

Prijatelji nisu više smatrali neophodnim da se svakog jutra podaju čitav sat Diklinim lekcijama. Iscrpljeni noćnim uživanjima, a strepeći da im ta radnja ne prospe seme suviše rano ujutro, smatrajući uz to da ih ovaj obred čini suviše tupim prema raznim drugim uživanjima i predmetima, i da bi bolje bilo da se malo pričuvaju, dogovorili su se da svakog jutra na svoje mesto delegiraju po jednog nabijača. Obavili su jutarnju smotru. Nedostajala je samo jedna devojčica pa da svih osam bude podvrgnuto kažnjavanju: to je bila krotka i privlačna Sofija, koja je uvek izvršavala svoje obaveze. Ma koliko su joj one izgledale smešne, ona ih je ipak poštovala, ali Tvrtko, u dogovoru s Lujzom, njenom čuvaricom, uspeo je da joj tako lepo smesti zamku da je i ona proglašena krivom, te prema tome zapisana u zlokobnu knjigu. Nežna Alina, takođe pregledana vrlo podrobno, bila je takođe proglašena krivom, zahvaljujući čemu je spisak za to veče brojao osam devojčica, dve supruge i četiri dečaka. Pošto su obavili ove obaveze, posvetili su se samo pripremama za venčanje kojim se proslavljao kraj prve sedmice. Nisu izdali nijednu dozvolu za obavljanje javne nužde u kapeli, njegovo preosveštenstvo je navukao velikodostojničku odoru, i svi su otišli pred oltar. Vojvoda, koji je izigravao mladinog oca, a Kurval mladoženjinog oca, izveli su, prvi Mišetu, a drugi Kitona. Oboje su bili izvanredno odeveni u gradske kostime, ali u suprotnom smislu, to jest dečak u devojčicu a devojčica u dečaka. Na žalost, primorani smo, radi redosleda koji smo ustanovili, da odložimo za izvesno vreme čaroliju u kojoj bi čitalac svakako uživao kada bi otkrio razne pojedinosti ovog verskog obreda; ali doći će trenutak kada ćemo moći i to da mu obelodanimo. Prešli su u salon i, očekujući da dođe vreme ručku, naša četiri razvratnika, zatvorena sa ovim dražesnim parom, narediše da se svuku goli i da obave sva bračna opštenja koja im je mladost dozvoljavala, sem, razume se, zavlačenja muškog uda u devojčicinu vaginu, što bi i bilo izvodljivo jer se dečaku već vrlo dobro krutio, ali je to bilo zabranjeno, da se ne bi oštetio cvet namenjen drugoj upotrebi. Sve drugo su mogli da rade, da se pipaju, da se miluju: mlada Mišeta je išibala svog supružnika, a Kiton, uz pomoć svojih učitelja, vrlo dobro je izdrkao svoju ženicu. Međutim, oboje su suviše dobro osetili jaram u kojem su

bili da bi im se žud, koju bi uprkos mladim godinama mogli da osete, razbuktala u mladim srcima. Ručali su; dva supružnika su bila na gozbi, ali pri kafi, kako su se zbog njih duhovi uspalili, svukli su ih gole, kao i Zelamira, Kupidona, Ružicu i Kolombu, koji su tog dana posluživali kafu. I kako je svršavanje međ butine ušlo u običaj u to doba dana, Kurval se dočepao muža, vojvoda žene, i tako su ih natakli među noge. Biskup, koji se posle kafe ostrvio na Zelamirovo dupe, koje je usisavao i izazivao prdeže, natakao ga je na isti način, dok je Tvrtko činio svoje omiljene male gadosti na Kupidonovom ljupkom dupencetu. Naši glavni snagatori nisu svršili, pa su se zatim dokopali jedan Ružice, drugi Kolombe, natakli su ih kučeći među butine na isti način kako su to uradili sa Mišetom i Kitonom, naredivši ovoj dražesnoj dečici da drkaju svojim slatkim ručicama, prema dobijenim uputstvima, zastrašujuće vrhove kurčina koji su im strčali ispred stomaka; za to vreme, bludnici su do mile volje čačkali sveže i bajne gužnje rupice svojih malih jahačica. Pri ovome nisu prosuli spermu; znali su da ih uveče čeka prijatan posao, pa su se čuvali. Od tog trenutka, prava mladih supružnika bila su ugašena, i njihovo venčanje, mada obavljeno po svim propisima, nije bilo ništa drugo do obično izmotavanje. Vratili su se oboje u četvorke kojima su pripadali i nastavili da slušaju Diklu, koja je ovako besedila: »Jedan čovek slične naravi kao bankar kojim sam sinoć završila svoju priču počeće, ako dozvolite, gospodo, moja današnja kazivanja. Bio je to sudija vrhovnog suda, imao je oko šezdeset godina, a nastranosti svojih prohteva dopunjavao je time što je želeo samo žene starije od sebe. Gerenka mu je nabacila jednu staru podvodačicu, svoju prijateljicu, čije je izborano dupe u tim godinama ličilo na izgužvani pergament koji služi za čuvanje duvana. Međutim, baš je takav morao biti predmet kojem će se klanjati naš razvratnik. Kleče pred to sparušeno dupište, u zanosu ga celiva; ono mu prdne u nos, on se razgali, razjapi čeljusti, ono mu prdne ponovo, jezik mu u zanosu oblizuje blagi vetar koji piri iz dupeta. Ne može više da odoli ludilu u koje ga baca ovaj čin. Iščeprka iz gaća mali ostareli ud, bledunjav i izboran kao i božanstvo kojem se klanja. ’Hajde prdi, prdi još, ljubavi

moja’, govori drkajući se iz sve snage, ’prdi, srce moje, jedino tvoji prdeži mogu da razgale ovu zarđalu spravu.’ Kurveštija udvostručuje, opijeni razvratnik gubi među nogama svoje boginje dve-tri jadne kapljice sperme kojima je dugovao sve svoje nadahnuće.« O, strahovitog li dejstva primera! Ko bi to rekao? U isto vreme, kao po dogovoru, naša četiri razvratnika pozivaju iz svojih čopora četiri dadilje. Dokopavaju se njihovih starih i ružnih dupišta, iznuđuju prdeže, dobijaju ih, i skoro su isto toliko blaženi kao opisani sudija vrhovnog suda, ali ih pomisao na naslade koje ih čekaju prilikom orgija zadržava. Zbog toga ostaju pri tome, otpuštaju svoje Venere, i Dikla nastavlja: »Neću se mnogo zadržavati na sledećoj, gospodo«, reče ova ljubazna dama; »znam da među vama nema mnogo ljubitelja toga, ali sami ste mi naredili da sve iskažem, pokoravam se. Jednom jako mladom čoveku vrlo lepog lika prohtelo se da mi siše pičku dok sam imala menstruaciju. Ležala sam na leđima raskrečenih nogu; on je klečao preda mnom i sisao držeći mi krsta obema rukama, da bi što bolje namestio pičku u svoja usta. Progutao je i sluz i krv, jer je to radio tako vešto, a bio je i tako lep da nisam mogla da ne svršim. Drkao se, bio je na sedmom nebu, izgledalo je da mu ništa na svetu nije slađe od ove krvave pičke, a žarko i srčano prosipanje sperme koje je usledilo u to me potpuno uverilo. Sutradan je bio sa Aurorom, malo kasnije s mojom sestrom, i za mesec dana nas je sve imao na spisku, posle čega je, bez sumnje, to nastavio po svim pariskim kuplerajima. Međutim, ovaj nagon, saglasićete se sa mnom, gospodo, nije ništa nastraniji od strasti jednog drugog čoveka, nekadašnjeg Gereninog prijatelja, koga je ona dugo snabdevala, i za koga nam je tvrdila da se naslađivao isključivo jedući začete plodove. Obaveštavali su ga uvek kada bi se neka od nas nalazila u tom stanju; dotrčao bi kao bez glave i padao u nesvest proždirući plod pobačaja.« »Poznavao sam tog čoveka«, reče Kurval, »tačno je da je postojao i da mu je to bila najveća poslastica.« − »Možebiti«, reče biskup, »ali kao

što je pouzdano da je vaš čovečina postojao, isto je tako pouzdano da ga ja neću podražavati.« − »A što da ne«, reče Kurval. »Ja sam ubeđen da to može izazvati svršavanje, i ako mi Konstanca dopusti, jer kažu da je trudna, obećavam joj da ću učiniti da se njen gospodin sin rodi pre vremena i da ću ga iskrckati kao sardinu.« − »Oh, svima je poznato vaše gnušanje prema trudnim ženama«, odgovori Konstanca, »svi znamo da ste se oslobodili Adelaidine majke samo zato što je ponovo bila zatrudnela, i ako mi Julija veruje, bilo bi bolje za nju da se pričuva.« − »Istina je«, reče joj predsednik, »da ne volim plodnost, i kada je zverka puna, ona mi uliva najbešnju odvratnost, ali to što zamišljate da sam zbog toga ubio svoju ženu, jako se varate. Shvatite, droljo neovejana, da meni nije potreban nikakav razlog da bih ubio neku ženu, a naročito kravu kakva ste vi, koju bih svakako sprečio da se oteli kada bi mi samo pripadala.« Konstanca i Adelaida briznuše u plač, a ovaj slučaj je počeo da otkriva skrivenu mržnju koju je predsednik gajio prema ljupkoj supruzi vojvode, koji, daleko od toga da je zaštiti u ovom razgovoru, odgovori Kurvalu da treba da zna da ni on ne voli ništa više od njega plodnost i potomstvo, i da ako je Konstanca i trudna, u svakom slučaju se još nije porodila. Na ovo su se Konstancine suze udvostručile; bila je na kanabetu s Tvrtkom, svojim ocem, koji, da bi je utešio, reče ako odmah ne zamukne, da će je, i pored stanja u kojem se nalazi, izbaciti na vrata nogom u dupe. Jadna nesrećnica uguši suze u ucveljenom srcu i samo izusti, nemajući kud: »Avaj, veliki bože! kakva sam ja nesrećnica, i kakva mi je tek sudbina koju moram da podnosim.« Adelaida, koja je prolivala suze i koju je vojvoda, na čijem je kanabetu bila, iz sve snage zlostavljao da bi što bolje plakala, takođe je uspela da sasuši suze, i kada se ta malo tragična scena, mada vrlo šaljiva za zločinačke duše naših razvratnika, završila, Dikla nastavi ovim rečima: »Kod Gerenke je bila jedna soba vrlo zanimljivo nameštena, služila je samo jednom čoveku. Imala je duplu tavanicu, i ta vrsta međusprata gde se moglo boraviti samo ležeći služila je da se smesti bludnik dosta čudne vrste, čiju sam strast ja opsluživala. Zatvarao se u tu vrstu kutije s jednom ženskom, a glava mu je bila postavljena tako da se nalazila tačno uz jednu rupu koja se otvarala u gornjoj sobi. Jedina dužnost

ženske koja je bila zatvorena s njim bila je da ga drka, a ja sam u gornjoj sobi isto radila s jednim drugim. Rupa je bila zgodno postavljena i kao slučajno otvorena, a ja sam, tobože radi čistoće i da ne bih kvarila pod, morala obrađujući svog čoveka, da udesim da sperma curi u rupu, i prema tome da se prospe na lice drugoga, koji se nalazio tačno ispod otvora. Sve je bilo tako dobro podešeno da se ništa nije primećivalo, i radnja je odlično uspevala: u trenutku kada je pacijent dobijao po nosu spermu onoga koji je gore izdrkan, pridruživao joj je svoju, i to je sve. U to vreme se pojavila kod nas starica o kojoj sam vam maločas pričala, ali je ona imala posla s jednim drugim delijom. Ovaj, čovek četrdesetih godina, svuče je i krene da liže sve rupčage njenog matorog leša: dupe, vulvu, usta, nozdrve, ispod pazuha, uši, ništa nije zaboravljao, i pri svakom sisanju gutao je sve što je nakupio. I to mu nije bilo dosta, nego joj je davao da žvaće kolače koje je proždirao iz njenih usta čim bi ih ona izmljackala; terao je da dugo drži u ustima gutljaje vina kojima se bila oprala i kojima je ispirala grlo, i zatim je i to gutao; a ud mu je za to vreme bio tako izvanredno nakostrešen da je bilo očigledno da će sperma šiknuti i ako je ničim ne izaziva. Najzad je osetio da će pokuljati, i bacivši se na ženu, zabode joj jezik u čmar bar jednu stopu duboko, i svrši kao furija.« »Eh, bog ga mazo«, reče Kurval, »zar je potrebno da ženska bude mlada i lepa da bi sperma pokuljala? Još jednom kažem, u svim nasladama samo prljava stvar izaziva spermu: prema tome, što je prljavija, to će se sperma pohotljivije prolivati.« − »Te soli i začini«, reče Tvrtko, »koji se isparavaju iz predmeta naše strasti, draže i uznemiruju naš životinjski duh; prema tome, ko može posumnjati u to da sve što je staro, prljavo i smrdljivo poseduje najveće obilje tih začina, i samim tim najveću sposobnost da izazove i potera našu ejakulaciju?« Raspravljali su još malo o ovoj tezi sa raznih stanovišta, a pošto su imali mnogo posla posle večere, poslužena im je nešto ranije, i već pri slatkišima devojčice, sve osuđene na ispaštanja, pređoše u dvoranu, gde su kazne morale da se izvrše nad četvoricom dečaka i dve isto tako osuđene supruge, što ukupno čini četrnaest žrtava, i to: osam devojaka koje svi znamo, Adelaida i Alina, i četiri dečaka, Narcis, Kupidon, Zelamir i

Kiton. Naši kurvari, pijani već od pohlepe za strastima po svome ukusu koje su ih čekale, još su više razdražili duh ogromnim količinama vina i likera, i digli su se od stola da bi prešli u dvoranu, gde su ih žrtve već čekale u takvom stanju pijanstva, besa i razvrata da sigurno niko na svetu ne bi želeo da bude na mestu tih nesrećnih prestupnika. Te večeri su u orgijama učestvovali samo krivci i četiri dežurne babe. Svi su bili goli, svi su drhtali, svi su plakali, svi su sa strepnjom očekivali svoju sudbinu, kada je predsednik, sedajući u jednu fotelju, zapitao Tvrtka za ime i krivicu svakog podanika. Tvrtko, trešten pijan kao i njegov prijatelj, uze svesku i htede da čita, ali mu se sve pred očima zamuti, i pošto nije mogao da iziđe nakraj, biskup ga zameni, i mada je bio isto pijan kao i njegov prethodnik, ali je bolje podnosio piće, pročita naglas ime svakog krivca i počinjenu krivicu; predsednik je odmah izricao kazne koje su odgovarale izdržljivosti i godinama prestupnika, ali koje su, u svakom slučaju, bile oštre i teške. Kada su obavili ovaj obred, prešli su na izvršenje. Jako nam je žao što nas postupnost našeg utvrđenog plana sprečava da ovde opišemo te bludne kazne i molimo čitaoce da nam to ne zamere. Oni osećaju kao i mi koliko nam je nemoguće da ih sada odmah zadovoljimo; neka budu uvereni da ništa neće izgubiti. Obred je bio jako dug: bilo je četrnaest podanika za kažnjavanje, a sve je začinjavano vrlo zabavnim pojedinostima. Sve je, nesumnjivo, bilo jako slasno, jer su naša četiri razvratnika uspela da svrše, a povukli su se toliko iscrpljeni, toliko pijani i od vina i od uživanja da bez pomoći četvorice nabijača, koji su došli da ih odnesu, nikada ne bi mogli da stignu do svojih odaja, gde ih je, i pored svega što su počinili, očekivalo novo bludničenje. Vojvoda, koji je te noći na spavanju imao Adelaidu, nije je hteo. Ona je bila među kažnjenima, i on lično je tako dobro kaznio da je isprosipao spermu u njenu čast, pa je sada za noć nije hteo, i bacivši je na zemlju da spava na dušeku, ustupio je njeno mesto Dikli, koja je sve više uživala njegovu milost.

Dan osmi

Sinoćni primeri učinili su utisak, i sutradan niko nije zgrešio niti su ikoga mogli da uhvate u prestupu. Praktična nastava se nastavljala nad nabijačima, i pošto nije bilo nikakvog događaja do kafe, opis ovoga dana ćemo početi tek na tom mestu. Kafu su služili Avgustina, Zelmira, Narcis i Zefir. Jebačine među butine su nastavljene; Kurval se dočepao Zelmire, a vojvoda Avgustine, i pošto su se divili i celivali njihove dražesne guzice, koje su im tog dana bile, ni sam ne znam zašto, izuzetno pune čari i privlačnosti, zapazili su prvi put kao neko neobično rumenilo, i pošto su, rekoh, naši razvratnici dobro izljubili, izmilovali te bajne male trtice, zaželeli su gromoglasne prdeže. Biskup, koji je držao Narcisa, već je bio počašćen jednim; začuli su se i prdeži Zefira u Tvrtkova usta… Zašto im se ne bi pridružili? Zelmira je uspela, ali Avgustina, ma koliko se trudila i silila, i mada joj je vojvoda pretio da će je sledeće subote zadesiti isti udes kakav je sinoć iskusila, jadna mala je već bila sva u suzama kada ga je na kraju zadovoljio jedan njen puvanjak. Udahnuo je, zadovoljan ovim dokazom poslušnosti milog mu deteta, prema kome je i inače bio dosta naklonjen, uglavi joj svoju ogromnu mašineriju među butine i, izvlačeći je u trenutku svršavanja, zali joj potpuno oba guza. Kurval je učinio isto sa Zelmirom, ali su biskup i Tvrtko morali da se zadovolje onim što se zove ćorak. I pošto su malo otpočinuli, prešli su u dvoranu, gde im se dična Dikla, udešena toga dana tako da joj se godine nisu videle, prikazala u tako lepoj svetlosti, toliko bajna da joj bludnici, dobro uspaljeni njome, nisu dopustili da nastavi pre nego što skupu sa vrha tribine pokaže dupe. »Zaista ima lepo dupe«, reče Kurval. − »Jeste, prijatelju«, reče Tvrtko, »tvrdim ti da sam ih malo video sočnijih.« Pošto je pokupila ove pohvale, naša diva spusti suknje, sede i nastavi nit svoje priče na način kako će čitalac čitati ako se malo potrudi, a što mu, radi uživanja koje će naći u čitanju, svesrdno savetujemo. »Jedna zamisao i jedan događaj su učinili, gospodo, da se ono što mi ostaje da pričam, ne dešava više na istom bojnom polju. Zamisao je vrlo jednostavna. Izazvalo je bedno stanje moje kese. Za devet godina što

sam bila kod gospođe Geren, jedva da sam uštedela sto zlatnika, mada sam vrlo malo trošila. Ova žena, krajnje spretna i štiteći na najbolji način sopstvene interese, uvek je uspevala da za sebe zadrži dve trećine primanja, a i od trećine koja je ostajala zakidala je ozbiljne sume. Te majstorije mi se nikako nisu dopadale, a kako me živo mamila jedna druga podvodačica, koja se zvala Furnije, i znajući da ona prima stare razvratnike mnogo bolje klase i mnogo imućnije, rešila sam da dam otkaz prvoj i pređem kod druge. Što se tiče događaja koji je potkrepio ovu zamisao, bio je to gubitak sestre; toliko sam joj bila privržena, nisam više mogla da ostanem u kući u kojoj me sve podsećalo na nju, a da nje više nema u njoj. Dragu sestricu je posećivao već šest meseci jedan visok, suv i sav crn čovek, čiji mi se lik nikako nije dopadao. Zatvarali su se zajedno, ne znam šta su radili, jer mi sestra nikada nije htela reći, a nisu odlazili u sobu u kojoj bih mogla da ih posmatram. Bilo kako bilo, jednog lepog jutra ona dođe u moju sobu, poljubi me i reče da je stekla bogatstvo, da je izdržava onaj veliki čovek koga ja ne volim, i jedino što sam mogla da saznam bilo je to da za sve može da zahvali samo svom lepom dupetu. Posle toga mi dade svoju adresu, obračuna se s Gerenkom, izljubi se sa mnom i ode. Možete već zamisliti da nisam propustila ni dva dana a da ne odem na adresu koju mi je dala, ali tamo uopšte nisu znali o čemu se radi. Dobro sam videla da je moja sestra bila i sama prevarena, jer nisam mogla ni da zamislim da je htela da me liši zadovoljstva da je vidim. Kada sam se požalila Gerenki šta mi se u vezi s tim desilo, videla sam samo da se ona nešto zagonetno smeška, ali je odbila da mi bilo šta objasni: zaključila sam, dakle, da je ona i te kako u toku cele tajne, ali da neće meni da je otkrije. Sve me ovo potreslo i konačno navelo da odem, a kako neću više imati prilike da govorim o svojoj dragoj sestrici, reći ću vam odmah, gospodo, da što god sam preduzimala, kako god sam istraživala, koliko god sam se trudila da je pronađem, bilo mi je potpuno nemoguće da ikada saznam šta se s njom dogodilo.« »To je potpuno razumljivo«, reče na to Degranž, »jer nje više nije bilo dvadeset i četiri časa pošto te je napustila. Ona tebe nije prevarila, bila je obmanuta i ona sama, ali Gerenka je znala o čemu se radi.« −

»Blagi bože! Šta mi to kažete!« poče na to Dikla. »Avaj, koliko god da mi je nedostajala, nadala sam se da je bar živa.« − »Jako si se prevarila«, nastavi Degranž, »ali ona te nije lagala: zaista je lepotom dupeta, zadivljujućim sposobnostima šupka, postigla uspeh i umišljala sreću i bogatstvo, a umesto toga je čekala samo smrt.« − »A visoki i mršavi čovek?« upita Dikla. »On je bio samo posrednik, on nije radio za svoj račun.« − »Međutim, on se redovno viđao s njom šest meseci?« − »Da bi je obmanuo«, odgovori Degranž, »ali nastavi svoju priču jer bi ova rasvetljavanja mogla da gnjave gospodu, a pošto slučaj spada u moju nadležnost, ja ću im kasnije sve iscrpno objasniti.« − »Poštedi nas svoje ganutosti, Dikla«, reče joj suvo vojvoda videći da ona s mukom uzdržava nekoliko nehotičnih suza, a mi nemamo sažaljenja, da se čak i cela priroda sunovrati, ne bismo ni uzdahnuli. Ostavite plač maloumnicima i deci, i neka suze nikada ne ukaljaju obraze razumne žene koju svi cenimo.« Na ove reči, naša junakinja se uzdrža i brzo nastavi kazivanje. »Ona dva razloga koja sam vam navela naterala su me na odluku, a kako mi je Furnije nudila bolji smeštaj, sasvim drugačiju ishranu, mnogo skuplje partije, mada mnogo teže, a raspodelu zarade po pola i bez ikakvih odbitaka, rešila sam se odmah. Gospođa Furnije je tada držala celu jednu kuću, a pet mladih i lepih devojaka sačinjavalo je njen saraj; ja sam bila šesta. Dopustite mi da ovde postupim kao i kod gospođe Geren, to jest da vam svoje družbenice slikam tek u trenutku kada budu imale izvesnu ulogu. Već sutradan po dolasku dali su mi posao, jer su kod Furnijerke poslovi dobro išli, često smo obavljale i po pet do šest partija dnevno. Ali ću vam govoriti, kao što sam to činila i do sada, samo o onima koje mogu svojom žestinom ili opakošću da pobude vašu pažnju. Prvi čovek koga sam imala u svom novom prebivalištu bio je izvestan isplaćivač renti, pedesetogodišnjak otprilike. Postavio me na kolena, glave okrenute ka krevetu, a on, klečeći na krevetu iznad mene, drkao je kurac u moja usta, zahtevajući da ih držim širom razjapljena. Nije me mimoišla nijedna kap, a nitkov se slatko razonodio videći kako se grčim i kako mi se povraća od tog odvratnog ispiranja usta. Hoćete li, gospodo, da ovde ubacim četiri doživljaja iste vrste koji su

mi se desili kod gospođe Furnije, mada u različito vreme? Znam da će se ove zgode svideti gospodinu Tvrtku i da će mi biti zahvalan ako ostatak večeri posvetim strasti koju on obožava i koja mi je omogućila čast da ga sretnem.« »Šta«, reče Tvrtko, »ti ćeš mi dati ulogu u svojoj priči?« − »Ako nemate ništa protiv, gospodine, s tim što ću to samo napomenuti prisutnoj gospodi kada budem na priči o vama.« − »A moj obraz?… Kako pred svom ovom ženskom decom tek tako da otkriješ moja sramna dela?« I pošto su se svi slatko nasmejali bankarevom šaljivom snebivanju, Dikla je ovako nastavila: »Jedan bludnik, mnogo stariji i mnogo gadniji od onoga koga sam spomenula, pokazao mi je drugi vid ove strasti. Položio me potpuno nagu na krevet, ispružio se u suprotnom pravcu preko mene, strpao mi karu u usta, a svoj jezik meni u picu i u tom položaju zahtevao da mu uzvratim sladostrasne žmarce koje bi njegov jezik morao da izazove u meni. Sisala sam što sam bolje mogla. Tako mi je ovaj prvi uzeo nevinost usta; on je lizao, žvalavio i zalagao se pri svim tim radnjama više za sebe nego za mene. Bilo kako bilo, ja sam ostala na nuli, zadovoljna pri tom što mi se sve nije strahovito zgadilo kada je ološ svršio; ovu operaciju sam obavila po uputstvima Furnijerke, koja mi je unapred sve bila predočila, što sam bludnije umela, stežući usne, sisajući, pokazujući što sam ubedljivije mogla da su mi usta puna soka koji je u njih izlivao, i prolazeći mu rukama između guzova da bih mu golicala čmar, pojedinost koju je naročito tražio od mene, dok je on sa svoje strane punio koliko je mogao… Posle svršenog čina, naš čovek ode uveravajući Furnijerku da mu nikada nije izručila žensku koja ga je zadovoljila kao ja. Malo posle ovog događaja, bila sam ljubopitljiva da saznam šta u kupleraju traži jedna odrtavela veštica od preko sedamdeset godina, koja je kao čekala da tu nešto odradi, i odgovoriše mi da će ona zaista odraditi jednu radnju. Preko mere radoznala čemu može poslužiti takva jedna olupina, pitala sam svoje družbenice da li i ovde ima neka odaja iz

koje se može posmatrati, kao kod Gerenke. Odgovoriše mi da ima, i jedna me odvede do te sobe, a pošto je bilo mesta za dvoje, obe smo se namestile, i evo šta smo videle i čule, jer su odaje bile razdvojene samo pregradom, tako da je bilo lako ne propustiti nijednu reč. Starica je ušla prva, pogledala se u ogledalo i malo se udesila, kao da je verovala da bi njena privlačnost mogla imati još nekog dejstva. Nekoliko minuta posle toga, videle smo kako ulazi Dafne ove nove Kloe. Njemu je bilo ne više od šezdeset godina, po zanimanju blagajnik renti, čovek vrlo imućan, koji je više voleo da traći svoje pare na ovejane drolje, kakva je bila ova, nego s lepim devojkama, osobenost ukusa koju vi, gospodo, kako kažete i kako tako lepo objašnjavate, dobro razumete. Dakle, on priđe, odmeri svoju Dulčineju, koja mu se duboko pokloni: ’Nemoj da izvodiš, matora droljo’, reče joj delija, ’nego se svuci… Ali čekaj prvo da vidim imaš li zube.’ − ’Ne, gospodine, nemam više nijednog’, reče starica otvarajući svoju kužnu čeljust, ’pogledajte sami.’ Onda joj naš čovek priđe i zalepi joj na usne najstrasniji poljubac koji sam ikada u životu videla; ne samo da je ljubio nego je sisao, proždirao, strasno zarivao jezik u najveće dubine te njuške u raspadanju, a baka, kojoj davno nije priređeno takvo slavlje, uzvraćala mu je s nežnošću… koju mi je teško da opišem. ’Hajde bre’, reče bankar, ’svuci se.’ Za to vreme i on je skidao svoje gaće i prikazao crn i smežuran ud koji nije obećavao da će se skoro naduti. Starica je već gola, i bezočno nudi svom ljubavniku uvošteno i zbrčkano telo, suvo, otromboljeno, bez ijednog mišića, čiji bi vas izgled, ma koliko bili ljubitelji te vrste, toliko prepao da nemam želje da ga opisujem. Ali, daleko od toga da je njemu gadno, naš se razvratnik obeznani, zgrabi je, dovuče do fotelje, u kojoj se drkao dok se ona skidala, još jednom joj zari jezik u usta i, okrenuvši je naopako, istog trenutka ukaza počast drugoj strani medalje. Lepo sam ga videla kako joj mesi guzove, ali šta ja govorim, kakve guzove? Dve izbrazdane sudopere koje su lelujavo sa njenih bedara padale ka butinama. Kakvi su da su, tek on ih razjapi, zalepi sladostrasno svoje usne na tu smrdljivu jazbinu, zavuče u nju jezik više puta, i sve to dok je starka pokušavala da da bar malo života mrtvom udu koji je drmusala. ’Pređimo na stvar’, reče ovaj platonski ljubavnik; ’bez mog omiljenog detalja, svi će napori biti uzaludni. Jesu li te pripremili?’ − ’Da, gospodine.’ − ’I dobro znaš da treba da progutaš?’ − ’Da, macane, znam, golubiću, progutaću, proždraću sve što budeš

napravio.’ Bludnik je odmah postavi na krevet, s glavom nadole; u tom položaju, utrpa joj u kljun svoju mlohavu spravicu, uvuče je do muda, opet zgrabi obe noge svoje radosnice, prebaci ih preko ramena, i na taj način njuška mu se potpuno ugnezdi između guzova njegovog strašila. Jezik mu se šeta po dnu preslatke jazbine; pčela koja sisa polen ruže ne sisa ga sladostrasnije. Dok ga starica siše, naš se muški uzbuđuje: ’Ah, jebem ti!’ uzviknu posle jedno četvrt sata ovakvog bludovanja, ’siši, siši, beštijo, siši i gutaj, procurio je, milostivi bože! osećaš li kako teče?’I dok je ljubio sve što mu je na dohvatu, istovremeno je lizao i sisao butine, vaginu, trticu, šupak, sve. Starica guta, i trošni jad, koji se povlači isto onako mlitav kakav je i ušao i koji je, verovatno, iscurio bez dizanja, beži postiđen zbog svoje dotadašnje zaluđenosti, dočepa se, što brže može, vrata, da bi izbegao da hladnokrvno ugleda gnusni predmet koji ga je opčinio.« »A matora?« upita vojvoda. »Baka je šištala, pljuvala, usekala se, obukla se što je brže mogla, i otišla. Nekoliko dana kasnije, ista drugarica koja mi je obezbedila uživanje u ovoj sceni bila je i sama na redu. Imala je oko šesnaest godina, i najprivlačnije lice koje se može videti; nisam propustila da je vidim na delu. Čovek s kojim su je sparili bio je bar isto toliko star kao onaj prethodni blagajnik. Postavio je da kleči među njegovim nogama, držao je za uši da ne bi mrdala glavom i smestio joj u usta ud koji mi je izgledao prljaviji i odvratniji od neke krpe koja se mesecima vukla u oluku. Jadna moja drugarica, kad je videla kako se njenim svežim usnama približava to odvratno parče mesa, htela je naglo da ustukne, ali naš je čovek nije uzalud držao za uši kao kučence. ’Nosi se, bre, droljo, da nisi probirač?’ I preteći joj da će pozvati Furnijerku, koja joj je, sigurno, preporučila da se potpuno poda, uspeo je da pobedi njeno ustezanje. Ona otvara usne, povlači se, ponovo ih rastvara, i prljava svetinja tog nitkova tako nestaje u najlepšim ustima, terajući je na štucanje i podrigivanje. ’Kurveštijo’, govorio je besno, ’teško ti je da sisaš najlepši kurac Francuske. Ne misliš valjda da ću ga prati svakog dana samo za tebe? Hajde, sisaj, droljo! Sisaj bombonu.’ I zagrevajući se ovim zajedanjem i gađenjem koje je izazivao u mojoj drugarici (istina je,

gospodo, da gađenje koje nam ulivate podstiče vaša uživanja), razvratnik se rasplamsa i prosu u usta ove jadne devojke nepobitne dokaze svoje muževnosti. Manje saglasna od starice, ništa nije progutala, i mnogo više zgađena no ona, odmah je ispovraćala sve što je imala u želucu, a naš razvratnik, popravljajući odelo, ne obraćajući na nju nikakvu pažnju, smejuljio se kroz zube zbog svirepih posledica svog bludničenja. Red je bio na mene, ali ja sam imala više sreće od dve prethodne jer sam bila namenjena samom Amoru, i pošto sam ga zadovoljila, u meni je ostalo samo čuđenje što nalazim tako neobičnu strast kod jednog mladog čoveka koji je na sebi imao sve da bi se dopao. Kad je stigao, zatražio je da se svučem, ispružio se na krevetu, naredio mi da mu čučnem nad lice i da pokušam ustima da mu izdrkam kurac koji je prilično nikakav, ali mi ga on toplo preporučuje, s molbom da progutam spermu čim procuri. ’Ali nemojte za to vreme dangubiti’, dodade mali razvratnik: ’neka mi vaša pica preplavi usta pišom, koju obećavam da ću progutati kao što ćete vi progutati moju spermu, i neka mi ovo lepo dupe prdi u nos.’ Prionem na posao i ispunjavam istovremeno sva tri zadatka sa toliko umešnosti da sardinica uskoro izbljuva sav svoj bes u moja usta; ja gutam, što i moj Adonis čini sa pišaćkom kojom ga oblivam, uz sve to udišući prdeže kojima ne prestajem da ga kadim.« »U stvari, gospođice«, reče Tvrtko, »mogli ste da se uzdržite da na ovaj način obelodanite moja mladalačka zastranjivanja.« − »Pazi, pazi«, reče vojvoda smejući se. »Kako to da si ti koji danas jedva smeš da baciš pogled na picu, u to doba tražio da ti pišaju u usta?« − »Istina je«, reče Tvrtko, »strašno je kad moraš sebi da zameriš takva sramna dela; dragi prijatelji, sada tek osećam svu težinu kajanja… Preslatka dupeta«, uzviknu u oduševljenju ljubeći Sofijino, koje je privukao sebi da bi ga malo milovao, »o božansko dupe, koliko sebi zameram zbog tamjana koji sam vama uskratio! O bajna dupeta, obećavam vam da ću se iskupiti, na vašim oltarima se kunem da neću više zastranjivati.« I pošto ga je ta lepa stražnjica zapalila, razvratnik postavi mladunče u nesumnjivo nepristojan položaj, ali koji mu je omogućavao, kao što smo već videli, da mu ona cucla sardinicu dok joj on siše najsvežiji i najslastveniji čmarčić. Ali Tvrtko, suviše otupeo na to zadovoljstvo, vrlo

je retko u njemu nalazio svoju snagu; iako ga je mala sisala, i mada joj je on uzvraćao, morao se povući u istom stanju nemoći, sve psujući devojčicu, i ostaviti za neki srećniji trenutak u budućnosti uživanje koje mu je za sada priroda uskratila. Drugi nisu bili takvi baksuzi; vojvoda, koji se povukao u svoj kabinet s Kolombom, Zelamirom, Buljoderom i Terezom, prolomio je zrak urlicima koji su slavili njegovo blaženstvo, a Kolomba, koja je iz sve snage pljuvala pri izlasku, nije ostavljala ni najmanju sumnju u pogledu vrste hrama koji je vojvoda okadio. Biskup je potpuno prirodno ležao na kanabetu sa Adelaidinim dupetom nataknutim na nos i kurcem u njenim ustima i obeznanjivao se prdežima mlade žene, dok je Kurval, uspravan, zarivši svoju ogromnu trubu Hebi u usta, istresao spermu izbezumljujući se na drugoj strani. Poslužena je večera. Vojvoda se pri večeri usudio da tvrdi kako je, ako se sreća sastoji u potpunom zadovoljenju svih čulnih zadovoljstava, teško biti srećniji nego što su oni sada. »To što govorite nedostojno je jednog razvratnika«, reče Tvrtko. »Kako možete da budete srećni kad možete da se zadovoljite svakog trenutka? Sreća se ne sastoji u uživanju, nego u želji, u kidanju kočnica koje se suprotstavljaju želji. Dakle, mogu li sreću da nađem ovde gde samo treba da poželim pa da mi se sve pruži? Kunem vam se«, reče, »da otkako smo ovde, moja sperma nijednom nije potekla zbog onih stvari kojima ovde raspolažemo; tekla je uvek zbog onoga što nam nedostaje. A zatim«, nastavi bankar, »rekao bih da nam za sreću nedostaje osnovna stvar: to je zadovoljstvo upoređivanja, zadovoljstvo koje se može roditi samo pred prizorom nesrećnika, kakvih ovde nema. Gledajući onoga koji ne raspolaže onim što ja posedujem i koji pati, u meni se rađa silna želja da uzviknem: Srećniji sam, dakle, od njega. Gde su ljudi jednaki i gde te razlike ne postoje, sreća nikada neće postojati. To je poput čoveka koji zna da ceni zdravlje tek pošto je bio bolestan.« − »Znači«, reče biskup, »vi osećate pravo uživanje tek kada posmatrate suze onih koje guši beda?« − »Sasvim tačno«, reče Tvrtko, »rekao bih čak da na svetu nema čulnijeg uživanja od ovoga o čemu vi govorite.« − »Šta, a da im i ne pomognete?« reče biskup, kome je bilo vrlo lako da gura Tvrtka da razradi poglavlje koje je jako odgovaralo svima, a koje je on najbolje umeo da razvije do tančina. − »Šta hoćete da kažete tim ’pomognete’?« reče Tvrtko. »Uživanje koje u meni rađa to prijatno upoređenje njihovog stanja s mojim ne bi više postojalo ako bih

im pomogao jer bih im onda izvlačeći ih iz stanja bede, omogućio da osete trenutak sreće što bi ih poistovetilo sa mnom i time oduzelo sve uživanje sadržano u upoređivanju.« − »Pa dobro, prema tome«, reče vojvoda, »trebalo bi, u neku ruku, da bi se uspostavila ta razlika koja je osnova sreće, trebalo bi, kažem, da im se položaj još više oteža.« − »U to nema nikakve sumnje«, reče Tvrtko, »i to objašnjava zločine zbog kojih mi se zamera čitavog života. Ljudi koji nisu razumevali moje pobude smatrali su me grubim, divljakom i krvoločnim, ali ja sam, ne obazirući se na sve te nazive, išao svojim putem; činio sam, tačno je, ono što budale nazivaju zverstvima, ali sam pri tome uspostavljao uživanja upoređivanjem, i bio sam srećan.« − »Priznaj«, reče mu vojvoda, »potvrdi činjenicu da ti se desilo više od dvadeset puta da uništiš nekog nesrećnika samo da bi time služio svojim izopačenim strastima koje nam sada sladiš.« − »Više od dvadeset puta?« reče Tvrtko, »više od dve stotine puta, druškane, i mogao bih da navedem više od četiri stotine porodica koje su spale na prosjački štap, i to samo zahvaljujući meni.« − »Jesi li se time bar koristio?« reče Kurval. − »Gotovo uvek, ali često sam to činio i iz neke vrste pakosti, koja skoro uvek u meni budi organe sladostrašća. Svršavam kada nanosim zlo, u zlu nalazim golicljive čari koje u meni bude sve osećaje prijatnosti, odajem se zlu samo njega radi, ni iz kojeg drugog interesa sem njega.« − »I meni je ova strast jedna od najbližih«, reče Kurval. »Sto puta sam glasao, dok sam bio u Skupštini, za vešanje nesrećnika za koje sam znao da su nevini, i nikada se nisam u tu malu nepravdu upustio a da u dubini nisam osetio sladostrasne žmarce od kojih se organ za uživanje, muda, vrlo brzo rasplamsavao. Zamislite kako sam se tek osećao kada sam činio još gore.« − »Nesumnjivo je«, reče vojvoda, koji je počeo da se zagreva čačkajući Zefira, »da je zločin dovoljno čaroban da bi sam po sebi raspalio sva čula a da se ne pribegne nikakvom drugom sredstvu, i niko ne može bolje od mene shvatiti da prestupi, čak i ako su daleko od bluda, mogu dići budžu kao i oni koji su svojstveni bludu. Meni, koji vam ovde zborim, meni se dizao kada sam krao, ubijao, pljačkao, i potpuno sam siguran da nas i ne pokreće predmet bluda, nego ideja o zlu; da se, prema tome, kurac diže isključivo zbog zla koje nanosimo, a ne zbog one stvari, tako da ako bi ona stvar bila lišena moći da nas tera na zlo, on se ne bi ni

dizao.« − »Potpuno sigurno«, reče biskup, »iz toga proizlazi sigurnost da se najveće zadovoljstvo postiže najbeščasnijim postupkom, kao i princip od kojeg ne smemo nikako odstupiti, da što više težimo da nam se uživanje rađa iz zločina, to zločin nalaže da bude grozomorniji. Što se mene tiče, gospodo, ako mi dozvolite da sebe navedem kao primer, priznaću vam da sam dotle doterao da ne osećam više to o čemu govorite, da više ništa ne osećam, kažem, za male zločine, a da zločini koje činim moraju da sadrže toliko gadosti, toliko svireposti, toliko podlosti i izdaje koliko je to uopšte moguće, inače mi se nikakav osećaj ne javlja.« − »Dobro«, reče Tvrtko, »da li je moguće počiniti zločine kako ih mi shvatamo i koje vi ovde navodite? Što se mene tiče, priznajem da mi je mašta u tom pogledu bila uvek iznad realnih mogućnosti; hiljadu sam puta više zamišljao nego što sam počinio, i uvek sam se žalio na prirodu koja mi je podarila želju da je povredim, oduzimajući mi pri tom sredstva za to.« − »Na svetu ima samo dva-tri zločina koje vredi počiniti, i kad su oni obavljeni, sve je rešeno«, reče Kurval; »sve ostalo je manje vredno, čovek ništa više ne oseća. Koliko sam puta, jebem mu boga, želeo da napadnem samo sunce, da svemir lišim sunca ili da se njime poslužim da potpalim celu Zemljinu kuglu. To bi bili pravi zločini, a ne sitne nastranosti kojima se mi podajemo, koje se ograničavaju na to da za godinu dana pretvorimo dvanaestak stvorenja u humke zemlje.« Na ovo, kako su se glave uspalile, što su dve-tri devojčice već iskusile na sebi, i kurčevi počeli da se dižu, ustali su od stola da bi u ta lepa usta sasuli mlazeve napitka čije je suviše kiselo peckanje izazivalo užas. To veče su se zadržali na blagodatima usta, ali su pronašli stotinu načina da ih kombinuju, a kada su se dobro zasitili, pokušali su da u nekoliko sati odmora prikupe snage neophodne za nastavak.

Dan deveti

Dikla je tog jutra skrenula pažnju gospodi da bi bilo mudrije da devojčicama pruže neki drugi model za izučavanje masturbacije umesto dosadašnjih nabijača, ili da potpuno ukinu lekcije jer smatra da su dovoljno obrazovane. Rekla je vrlo razumno i sa dosta verodostojnosti da iz upotrebe ovih mladih ljudi poznatih pod nazivom nabijača mogu da se izrode veze koje je bolje izbeći, da ovi mladići, uostalom, ništa ne valjaju za vežbe jer svršavaju odmah, i da je to zakidanje zadovoljstava koja s pravom očekuju dupeta gospode. Odlučili su, dakle, da ukinu praktičnu nastavu, tim pre što su neke od njih već izvrsno drkale. Avgustina, Sofija, Kolomba su se po gipkosti šake i lakoći pokreta mogle takmičiti s najčuvenijim drkačicama prestonice. Zelmira je od svih najmanje uspevala u tome: njoj nisu nedostajale okretnost i veština u svemu što je radila, ali joj njena nežna i melanholična narav nije dopuštala da zaboravi svoj jad, pa je uvek bila tužna i zamišljena. Pri poseti toga jutra, vaspitačica je optužila da je uhvatila da se moli Bogu pre nego što je legla. Pozvali su je na saslušanje, pitali je šta su sadržavale njene molitve. Najpre je odbila da kaže, a zatim je pod pretnjama priznala, sva uplakana, da je molila Boga da je izbavi iz položaja u kojem se nalazi, i to naročito pre nego što joj dirnu u devičanstvo. Na to joj vojvoda reče da zaslužuje smrt i pročita joj član pravilnika koji se odnosio na ovaj slučaj. »Dobro«, reče ona, »onda me ubijte! Tako će se Bog kome se molim smilovati na mene. Ubijte me pre nego što me obeščastite i duša koju mu posvećujem odleteće čista u njegovo okrilje. Biću oslobođena toga da gledam i slušam tolike grozote svakog dana.« Odgovor koji je sadržao tako mnogo vrline, čednosti i iskrenosti izuzetno je nadigao kurčeve našim razvratnicima. Neki su tražili da se pocepa tu na licu mesta, ali ih je vojvoda podsetio na neprikosnovenost obaveza koje su zajednički ustanovili, pa su se zadovoljili time što su je sva četvorica jednoglasno osudili na vrlo strogu kaznu iduće subote, s tim da sada odmah dođe na kolenima da po četvrt sata ustima sisa kurac svakog prijatelja, uz najozbiljniju opomenu da će u slučaju ponavljanja prestupa zaista izgubiti život i biti suđena po svoj strogosti zakona. Jadno dete je došlo da izvrši prvi deo kazne, ali vojvoda, koga je ovaj obred dobro zagrejao i koji joj je odmah posle izrečene presude izdašno izdrpao dupe, kao đavo joj je napunio semenom slatka ustašca i zapretio da će je zadaviti ako ispljune ijednu

kap, pa je jadna mala progutala sve, ne bez grozomorne odvratnosti. I ostala trojica su bili redom isisani, ali nisu ništa iscedili, i posle uobičajenog obreda smotre dečaka i kapele, u kojoj se tog jutra slabo šta zbivalo, jer su gotovo svi zahtevi bili odbijeni, ručali su i prešli na kafu. Služili su je Fani, Sofija, Jasint i Zelamir. Kurval je zamislio da jebe Jasinta kroz butine i da natera Sofiju da dođe da ispred Jasintovih butina sisa ono što je strčalo od kurca. Prizor je bio zabavan i bludan; on je drkao i izdrkao klinca na nos curice, a vojvoda, koji je zahvaljujući dužini svog uda jedini mogao da podražava ovu scenu, na isti se način namestio sa Zelamirom i Fani. Međutim, dečak još nije svršavao; tako je vojvoda bio lišen jednog vrlo prijatnog detalja u kojem je Kurval uživao. Posle njih, Tvrtko i biskup su se, takođe, poslužili sa ovo četvoro dece, takođe su bili sisani, ali niko nije svršio i, posle kratkog počinka, prešli su u besedničku dvoranu, gde je Dikla, kada su se svi namestili, ovako nastavila nit svoga pripovedanja: »Pred svakim drugim, gospodo«, reče ova ljubazna devojka, »plašila bih se da načnem predmet izlaganja kojim ćemo se baviti cele ove nedelje, ali ma kako taj predmet bio gadan i naopak, suviše dobro poznajem vaše nagone da ne samo da ne strepim da vam se neću dopasti nego, naprotiv, potpuno sam ubeđena da ću vam biti vrlo prijatna. Čućete, opominjem vas, najogavnije prljavštine, ali uši su vam se na to navikle, a srca žude i priželjkuju ih, tako da prelazim na stvar bez odlaganja. Kod gospođe Furnije nam je dolazila stara mušterija koju smo zvale vitez, ne znam ni kako ni zašto, čiji je običaj bio da nas svako veče redovno posećuje radi obreda koji je bio koliko jednostavan toliko čudan: otkopčavao je gaće i, trebalo je da jedna od nas, kako na koju dođe red, priđe i stavi unutra svoj izmet. On se ponovo zakopčavao i brzo izlazio, odnoseći svoj paket. Dok smo mu to isporučivale, on se malo čačkao, ali ga nikada nismo videle da svršava, i nismo znale kuda je odlazio sa svojim ugaćenim govnetom.« »Da ga jebem!« reče Kurval, koji je uvek bio spreman da okusi sve što je čuo. »Hoću da mi se neko posere u gaće i da to čuvam celo veče.« Naredivši Lujzi da mu učini tu uslugu, stari razvratnik je prikazao

celom skupu strast o kojoj je čuo samo u priči. »Hajde nastavi«, reče hladnokrvno Dikli smestivši se na kanabe, »u celoj ovoj stvari mislim da ovo može smetati samo lepoj Alini, mojoj ljupkoj družbenici ove večeri, jer što se mene tiče, meni je sasvim ugodno.« I Dikla nastavi ovim rečima: »Pripremljena«, reče ona, »na sve što će se desiti kod razvratnika kome su me poslali, prerušila sam se u mladića, a kako sam imala dvadeset godina, lep stas i lepu kosu, odelo mi je odlično stajalo. Prethodno, pre nego što sam krenula, napravila sam u gaće ono što je gospodinu predsedniku maločas učinjeno u njegove. Moj me mužjak čekao u krevetu, ja mu se približim, on me poljubi u usta vrlo pohotno dva-tri puta, reče mi da sam najlepši dečak koga je ikada video, i tako hvaleći me, zatraži da raskopčam pantalone. Malo se opirem, samo da bih bolje razbuktala njegove žudi, on me požuruje, uspeva, ali kako da vam opišem oduševljenje koje ga je obuzelo kada je spazio i gomilu koju mu nosim i šaru koja mi je ostala na guzici. ’Kako, mala beštijo, usrali ste se u gaće! Zar je moguće praviti takve svinjarije?’ Istog trenutka, držeći me tako okrenutu i spuštenih čakšira, on se prodrka, protrese, prilepi mi se uz leđa i istrese spermu na gomilu zavlačeći mi istovremeno jezik duboko u usta.« »Šta«, reče vojvoda, »nije pipnuo ništa, nije brljao po tome o čemu govorite?« − »Ne, gospodaru«, reče Dikla, »ja vam sve kažem i ne skrivam nijednu okolnost. Ali strpite se malo, postupno ćemo stići do onog što hoćete da kažete.« »’Hajdemo da posmatramo jednog čudaka’, reče mi jedna drugarica; ’njemu nisu potrebne ženske, on se zadovoljava sam sa sobom.’ Odemo do rupe znajući da se u susednoj sobi, u koju je on odlazio, nalazi kofa pod probušenom stolicom koju smo morale da punimo četiri dana i u kojoj je moralo da bude bar dvanaest kobasica. Naš čovek stiže; bio je to stari pomoćnik poreznika, imao je oko sedamdeset godina. Zatvori se, uputi se pravo prema kofi u kojoj su čuvani mirisi u kojima želi da

uživa. Stavlja je preda se, seda u fotelju, čitav sat strastveno posmatra sve to blago koje mu sada pripada. Udiše, pipka, mulja, vadi ih jedno po jedno da bi što više uživao u posmatranju. Najzad, u zanosu, iz šlica izvadi stari crni dronjak i protrese ga iz sve snage; jednom rukom ga drlja, drugu zavlači u kofu i prinosi svom slavljeniku hranu koja bi trebalo da ga razdraži; ali, nikako da se popne malo više. U nekim trenucima priroda je tako jogunasta da razvrat, čak i onaj koji nas obično najviše zadovoljava, ne može ništa od nje da izvuče. Ma šta činio, nikako da mrdne; ali, zahvaljujući drmanjima istom rukom kojom je muljao izmet, najzad je ejakulacija krenula: vinu se, sruši se; njuši, udiše, trlja kurčić i svršava u gomilu govana koja ga je tako lepo počastila. Jedan drugi je večerao sa mnom i zahtevao da se postavi dvanaest tanjira istih ovakvih poslastica, izmešanih s tanjirima ostale hrane. Sve ih je njušio, udisao jedan po jedan, i posle obeda naredio mi da ga izdrkam nad onim koji mu je izgledao najraskošniji. Neki mladi advokat je plaćao prema broju klistira koje si mogao da primiš. Kada sam bila s njim, primila sam ih sedam, svih sedam mi je on lično svojom rukom dao. Čim bih jedan zadržala nekoliko minuta, morala sam da se popnem na duple merdevine, on se nameštao ispod merdevina, i ja sam mu prosipala po kurcu svu tečnost kojom mi je punio utrobu.« Možete zamisliti da je celo veče proteklo u prljavštinama otprilike iste vrste kao što su ove koje su saslušali; tome ćete utoliko lakše poverovati što je ta strast bila zajednička svoj četvorici prijatelja, i mada je Kurval terao najdalje, ostala trojica jedva da su zaostajali za njim. Za večeru su s drugim jelima postavili osam devojačkih govanaca, a pri orgijama su istu stvar nastavili s dečacima, i tako se završio taj deveti dan čiji su smiraj dočekali uz veliko uživanje, tim pre što su se nadali da će im sutrašnji doneti sadržajnije i opširnije priče iz oblasti one stvari koja im je tako mila bila.

Dan deseti Ne zaboravite da u početku potpunije prikrijete ovo što ćete ovde razjasniti. Što više napredujemo, to više možemo da otkrijemo čitaocu izvesne činjenice koje smo morali u početku da držimo pod velom. Sada, na primer, možemo da mu kažemo kakav je bio smisao jutarnje smotre u dečjim sobama, zbog čega su bili kažnjavani uhvaćeni prestupnici, i koje su bile te strasti kojima su se sladili u kapeli: svim podanicima, bez obzira na pol, bilo je izričito zabranjeno da idu u nužnike bez posebne dozvole, kako bi te potrebe, sačuvane na taj način, mogli da ponude za zadovoljavanje onoga ko je to želeo. Smotre su služile za to da se utvrdi nije li neko prekršio to pravilo: prijatelj dežuran tog meseca brižljivo je pregledao sve noćne sudove, i ako bi neki od njih našao napunjen, podanik je odmah upisivan u knjigu kazni. Međutim, dozvola se izdavala onima koji, ili koje, nisu više mogli, ili mogle, da se uzdrže: u tom slučaju su smeli da idu nešto pre ručka u kapelu koja je bila preuređena u javni nužnik, i to tako da su naši razvratnici mogli uživati u ugodnostima koje im je pružalo zadovoljenje ove potrebe; ostali, koji su morali u sebi da zadrže gomilu, oslobađali su je se u toku dana na način koji se najviše dopadao prijateljima, i to uvek, razume se, na jedan od načina čije ćemo pojedinosti saznati, a skup svih tih pojedinosti će nas poučiti o svim mogućim načinima predavanja ovoj vrsti pohote. Bio je još jedan razlog kažnjavanja, koji ćemo odmah obelodaniti. Ono što se zove lična higijena baš nije bilo po ukusu naših kurvara: Kurval, na primer, nije uopšte mogao podneti da se podanici s kojima će on opštiti u toku dana, peru; Tvrtko je bio isti, i zbog toga su i jedan i drugi obaveštavali dadilju s kojim podanicima misle da se poigravaju sutradan, i tim podanicima je bilo zabranjeno da se na bilo koji način brišu ili peru, a druga dvojica, manje okoreli od prve dvojice, mada ni oni nisu mrzeli prljavštinu, ali im do nje nije bilo baš toliko stalo,

učestvovali su u izvršenju ove sitnice, i podanik kome je bilo naređeno da ostane nečist, ako je bio uhvaćen čist, smesta je ubeležavan u spisak kazni. To je bio slučaj s Kolombom i Hebom toga jutra. One su srale uveče, pri orgijama, i znajući da će sutradan posluživati kafu, Kurval, koji je nameravao da se naslađuje s njima dvema i koji je čak objavio da će od njih zahtevati da mu prde, preporučio im je da ostanu u stanju u kakvom su bile. Kada su deca otišla na spavanje, one se nisu oprale. Pri jutarnjoj smotri, Tvrtko, u toku stvari, jako se začudio kada ih je našao potpuno čiste; one su se izvinjavale govoreći da su zaboravile, ali su, ipak, ušle u spisak kazni. To jutro nisu izdali nijednu dozvolu za kapelu. (Čitalac ne treba da zaboravi ubuduće šta time hoćemo da kažemo.) Predvideli su da će im to veče, pri pripovedanju, ovo biti jako potrebno i zato su sve ostavili za to doba dana. Istog jutra su, takođe, prestali s lekcijama masturbacije za dečake; postale su suvišne jer su svi već drkali kao najovejanije pariske kurve. Zefir i Adonis su nadmašili drugu dvojicu spretnošću i lakoćom, i redak je stojko koji ne bi bljunuo do krvi drkan ovim okretnim i slatkim ručicama. Nije bilo ničeg novog sve do kafe; poslužili su je Kiton, Adonis, Kolomba i Heba. Ova četiri deteta, naročito pripremljena, bila su nakljukana svim mogućim sredstvima za puštanje vetrova, i Kurval, koji je i predložio seansu prdenja, primio je na sebe neizmernu količinu. Vojvodu je sisao Kiton, čija mala usta nikako nisu mogla da obuhvate ogromnu kurčinu koja mu je podmetana. Tvrtko je činio sitne probrane grozote sa Hebom, a biskup je deljao Kolombu među butine. Šest sati je odzvonilo, i svi su prešli u dvoranu, gde je Dikla, kada je sve bilo namešteno, počela da priča ovo što ćete sada čitati: »Kod gospođe Furnije stigla je jedna nova družbenica, koja zbog uloge koju će igrati u strasti što sledi zaslužuje da vam je naslikam bar u grubim crtama. Bila je mlada radnica u modnom salonu koju je razvratio isti zavodnik o kome sam vam govorila kod Gerenke, a koji je istovremeno radio i za Furnijerku. Imala je četrnaest godina, kestenjastu kosu, tamne užagrene oči, sitno i najzavodljivije moguće lice, belu kao krin i meku kao svila kožu, dosta dobro građena, mada

prilično debeljuškasta, sitna greščica iz koje je proizlazilo najsvežije i najdražesnije dupence, najbucmastije i najbelje koje se moglo valjda naći u čitavom Parizu. Čovek koga su joj poslali, ja sam posmatrala kroz rupicu, bio joj je prvi, jer je još bila devica, i to sigurno sa svih strana. Ovakav zalogaj se daje samo velikom prijatelju kuće: bio je to stari popa iz Fijervila, poznat koliko po svom bogatstvu toliko i po razvratu, kvrgav od kostobolje sve do vrhova prstiju. Stiže sav zakukuljen, uđe u sobu, pregleda sve sprave koje će mu biti potrebne, sve pripremi, kad se mala pojavi; zvala se Evgenija. Malo zaplašena čudnim izgledom svog prvog ljubavnika, ona obara oči i crveni. ’Priđite, priđite’, kaže joj delija, ’da vam vidim guzu.’ − ’Ali, gospodine’, kaže dete zaprepašćeno. − ’Hajde, hajde’, kaže stari razvratnik; ’ništa gore od tih malih novajlija; ne shvataju da čovek želi da im vidi dupe. Hajde, zadignite, zadignite.’ I mala se najzad približava, iz straha da ne naljuti Furnijerku, kojoj je obećala da će biti uslužna, dopola zadigne suknjice otpozadi. ’Više, više’, kaže stari bludnik. ’Ne mislite, valjda, da ću ja da se mučim?’ I najzad se lepo dupe pojavljuje u svoj svojoj blistavosti. Popa ga merka, uspravlja je, povija je napred, traži da skupi noge, da ih raskreči, i pribivši je uz krevet, prostački trlja sve svoje prednje delove, koje je izvadio na svetlost dana, o raskošno Evgenijino dupe, kao da hoće da se naelektrizuje, kao da hoće da usisa malo toplote iz ovog dražesnog deteta. Sa toga prelazi na ljubljenje, klekne da bi mu bilo ugodnije i, držeći obema rukama lepe butinice do krajnosti raskrečene, jezikom komeša to blago. ’Nisu me prevarili, imate zaista dosta lepo dupe. Jeste li odavno kenjali?’ − ’Baš malopre, gospodine’, kaže mala. ’Gospođa mi je rekla da to obavim pre nego što se popnem.’ − ’Da, da… i tako, utroba vam je potpuno prazna’, kaže bludnik. ’E, pa videćemo.’ Uze klistir, napuni ga mlekom, vrati se onoj stvari, upravi cevčicu i zaprca je u dupe. Evgenija, pripremljena, podaje se svemu, ali tek što joj je lek dospeo u stomak, on leže na kanabe i naredi joj da ga opkorači i da mu sav njegov mali imetak vrati u usta. Postiđeni stvor se postavlja kako joj je rečeno, napinje se, razvratnik se drka, sa ustima hermetički priljubljenim uz rupu, i ne dopušta da se izgubi ni kap dragocenog napitka koji teče iz nje. Guta sve potpuno predano, a kad se iscedi i poslednji gutljaj, sperma mu šikne i baci ga u pravo ludilo. Ali kakva to mrzovolja, kakvo gađenje obuzima prave razvratnike čim im varka

nestane? Popa grubo odgurnu devojčicu daleko od sebe čim je završio, popravi odelo sve se žaleći da je prevaren, jer je dete kao već kenjalo, a u stvari nije, i da je on progutao polovinu njenih govana. Treba napomenuti da je gospodin popa želeo isključivo mleko da pije. Grdi, psuje, praska, preti da neće da plati, da neće više nikad doći, da ne vredi dolaziti radi malih slinavuša kao što je ova, i odlazi dodajući hiljadu drugih pogrda koje ću vam navesti u priči o jednoj drugoj strasti čiji su one prevashodan deo, umesto da ih dajem ovde gde su samo usputne i nevažne.« »E, da ga jebem«, reče Kurval, »gle finog li čoveka: naljutio se što je dobio malo govana? A šta da izjave oni što ih jedu!« − »Polako, polako, gospodaru«, reče Dikla, »dozvolite da svoj iskaz razvijam po redu koji ste sami zahtevali, videćete da ćemo stići do posebnih razvratnika o kojima vi govorite.« Ovaj smotuljak je napisan za dvadeset večeri između sedam i deset časova, i završen je danas, 12. septembra 1758. Čitajte nastavak na drugoj strani trake. Ovo što sledi čini nastavak kraja druge strane trake. »Dva dana kasnije došao je red na mene. Upozorili su me, pa sam se uzdržavala trideset i šest časova. Moj mužjak je bio jedan stari kraljev ispovednik, izjeden kostoboljom kao i onaj prethodni. Smela sam mu prići samo gola, ali prednjica i grudi morale su biti najpažljivije pokrivene; na ovo su me najstrože upozorili tvrdeći mi da ako, ne daj bože, primeti i najmanji prizor tih delova, nikada neću izići nakraj s njegovim svršavanjem. Priđem mu ja, on mi pažljivo ispituje zadnjicu, raspituje se za godine, da li je istina da mi se jako kenja, kakve su vrste moja govna, da li su retka, da li su tvrda, postavlja mi hiljadu drugih pitanja koja, izgleda, počinju da ga raspaljuju, jer malo-pomalo, tako uz razgovor, ud mu se uspravlja i on mi ga pokazuje. Taj ud, oko četiri palca dugačak i dva ili tri u obimu, izgledao je i pored nadignuća skroman i jadan, naočare su tako reći bile potrebne da bi se odgonetnulo njegovo postojanje. Na njegovo traženje, ja sam ga ipak zgrabila, a kada je video da mu moji pokreti prilično razdražuju žudi,

počeo je sa obavljanjem svog pobožnog obreda. ’Verujete li da je stvarna, drago dete’, reče mi, ’nužda da serete, koju ste mi maločas najavili? Jer ne volim da budem prevaren. Pogledajmo, pogledajmo da li zaista imate govana u dupetu.’ Rekavši to, zabode mi srednji prst desne ruke, dok je levom pridržavao ud koji sam uspela da nadrkam. Prst izvidnik nije morao da ide daleko da bi se uverio da postoji potreba, u šta sam ga uveravala. Čim je dodirnuo, oduševio se: ’Ah, bog ga maz’o!’ reče, ’ne vara me, koka nosi jaje što ga meni daje.’ Razdragani sladokusac mi izljubi dupe, i videći da mi se žuri i da ne mogu više da izdržim, pope me na jednu vrstu sprave slične onoj koju vi imate, gospodo, u kapeli: odatle se moja stražnjica, izvanredno izložena njegovom pogledu, mogla olakšati pravo u jedan pehar postavljen niže, na dva-tri prsta od njegovog nosa. Ta mašina je bila napravljena naročito za njega, i on je često upotrebljavao, jer bi retko prošao dan a da on ne svrati kod Furnijerke da obavi sličan pohod, bilo s prolaznim, bilo s devojkama iz kuće. Jedna fotelja, postavljena ispod kruga na koju se naslanjalo moje dupe, služila je kao presto ove ličnosti. Čim me vide u pravilnom položaju, namesti se i on i dade mi znak da počnem. Najpre nekoliko uvodnih prdeža; on ih udiše. Zatim počinje da se pojavljuje kobasica; on pada u zanos: ’Seri, mala moja, seri, anđele moj!’ viče sav u groznici. ’Pokaži mi kako lepo izlazi lepa kobasica iz tvog lepog dupeta.’ Svesrdno je potpomagao; prstima je stiskao čmar i olakšavao eksploziju; trljao se, zavirivao, opijao se slašću, a kada je zbog preteranog zadovoljstva bio van sebe, njegovi krici, uzdasi, čačkanja, sve mi je to ukazivalo da se približava krajnjem stepenu zanosa, u šta sam se potpuno i uverila kad sam okrenula glavu i spazila njegovu malešnu spravicu kako štrcka nekoliko kapljica sperme u isti pehar koji sam ja napunila. Otišao je bez mrzovolje; čak mi je tvrdio da će mi učiniti čast ponovnom posetom, mada sam ja bila uverena u suprotno, znajući dobro da nikada nije ponovio radnju sa istom ženskom.« »Ovo potpuno razumem«, reče predsednik ljubeći dupe Alini, koja je bila s njim na kanabetu; »treba zaista biti sveden na nemaštinu kakvom smo mi pogođeni pa da ti isto dupe sere više puta.« − »Gospodine predsedniče«, reče biskup, »glas vam je nešto isprekidan, vidim po tome

da svršavate.« − »Ah, ni govora«, prihvati Kurval, »samo ljubim dupe vaše gospođice ćerke, koja nije ni toliko predusretljiva da mi odvali jedan prdež.« − »Znači da ja imam više sreće od vas«, reče biskup, »jer mi, evo, vaša gospođa žena upravo isra najlepše govno, i te kako obilato…« − »Dosta, gospodo, tišina, tišina!« reče vojvoda, čiji glas kao da je bio prigušen nečim što mu je pritiskalo glavu; »tišina, boga mu jebem! mi smo ovde da slušamo, a ne da radimo.« − »Hoćeš da kažeš da ti ništa ne radiš«, odgovori mu biskup, »zbog toga li si se povalio ispod tri-četiri dupeta?« − »Dobro, dobro, u pravu je. Nastavi, Dikla, pametnije je da slušamo gluposti nego da ih činimo.« I Dikla je baš htela da nastavi, kada se prolomiše uobičajeni urlici i svakodnevna vojvodina huljenja pri svršavanju; on je pored svoje ćerke bludno prolivao spermu zahvaljujući drkanju Avgustine, koja ga, kako reče, najslađe išibava, i čineći sa Sofijom, Zefirom i Kitonom mnogo malih nestašluka vrlo bliskih vrsti o kojoj je baš reč. »Jebem mu boga«, reče Kurval, »ne mogu više da podnesem ovakve loše primere. Ništa tako ne pobuđuje čoveka na svršavanje kao tuđe svršavanje, a ova kurvica«, reče govoreći o Alini, »koja malopre nije mogla ništa, sada radi sve što čovek zaželi… Nije važno, izdržaću! Ah, ne vredi ti što sereš, seri koliko hoćeš, neću svršiti!« − »Vidim«, reče Dikla, »da ja koja sam vas razvratila, moram i da vas vratim razumu, i zato ću nastaviti svoju priču ne čekajući vašu zapovest.« − »A ne, ne«, reče biskup, »ja se ne povlačim kao gospodin predsednik, sperma me peče, mora da isteče.« To rekavši, počini pred svima takve stvari koje nam redosled koji smo sebi propisali ne dozvoljava nikako da otkrijemo, ali čija mu je golicljivost izmamila spermu koja ga je maločas štipala u mudima. Tvrtka, udubljenog u Terezino dupe, niko nije čuo, ali je mogućno da mu je priroda uskratila ono što je pružila ovoj dvojici, jer ni on nije bio mutav kada mu je potvrđivala svoju naklonost. Kada je najzad videla da se sve stišalo, Dikla ovako nastavi o svojim bludnim doživljajima: »Mesec dana kasnije, bila sam sa čovekom koga je bezmalo trebalo silovati da bi obavio radnju dosta sličnu onoj o kojoj sam vam maločas pričala. Kakim u jedan tanjir koji mu podnosim pod nos dok on mirno čita u fotelji i kao da ne obraća pažnju na mene. Samo me vređa, i pita

kako mogu da budem toliko drska da pred njim činim takve gadosti, ali kad najzad oseti miris govanceta, pogleda ga i počne da ga premeće. Ja ga molim da mi oprosti zbog tolike drskosti, on nastavlja da mi govori gluposti i svršava s govnetom pod nosom, preteći mi stalno da će me on još pronaći, i da ću jednog dana imati posla s njim. Četvrti je upotrebljavao za sličnu svečanost samo žene sedamdesetih godina. Posmatrala sam jednoga koji je to radio s nekom kojoj je bilo najmanje osamdeset. On legne na kanabe; karakondžula ga opkorači, izruči mu svoju staru gomilu na stomak, drkajući mu stari, smežurani ud koji skoro ništa ne iscedi. Furnijerka je imala i jednu drugu vrstu nameštaja, dosta čudnu: bila je to neka vrsta stoličice s rupom pod koju je čovek sedao tako da mu se telo nalazilo u drugoj sobi, a na mestu nokšira mu je virila samo glava. Ja sam poslovala u sobi gde je bilo njegovo telo, klečala mu među butinama i sve vreme mu svojski sisala kitu. Dakle, izuzetnost obreda se sastojala u tome da jedan čovek iz naroda, plaćen za to a da i ne zna o čemu se radi, uđe u sobu u kojoj se nalazi stolica, sedne na nju i posere se pravo na lice mušterije koju ja obrađujem. Čovek je morao da bude najveća prostačina, najstrašniji među najstrašnijim šljamom; uz to je trebalo da bude star i ružan. Pokazivali su mu ih ranije, i ako nisu odgovarali tim kvalitetima, odbijao ih je. Ja ništa nisam videla, ali sam čula: trenutak pada govneta podudarao se sa svršavanjem mog mužjaka, sperma mu je štrcala u moje grlo u isto vreme kad mu je govno prekrivalo lice, a kada je izašao, videla sam da je raspoložen kao neko ko je najbolje počašćen. Slučaj je hteo da sam posle obavljenog posla srela kavaljera koji ga je poslužio. Bio je to jedan dobar i pošten seljak iz Overnje, zidarski pomoćnik, koji je bio vrlo zadovoljan što će zaraditi koju paricu prekovremeno obredom koji ga je samo oslobađao viška koji je imao u utrobi, što mu je bilo neuporedivo lakše i prijatnije nego da nosi malter. Bio je zastrašujuće ružan i izgledao je tako kao da ima više od četrdeset godina.« »Odričem se boga«, reče Tvrtko, »tako mu i treba.« I pređe u svoje odaje s najstarijim nabijačem, Terezom i Degranžom; nekoliko trenutaka kasnije svi su ga čuli kako se dere, ali pri povratku nije hteo

da kaže kojim se nastranostima odavao. Došlo je vreme posluženju. Večeralo se isto onako razvratno kao i obično, a pošto se prijateljima prohtelo da se posle večere svako smesti kako mu je volja, umesto da se u to vreme zabavljaju svi zajedno, kao što su obično činili, vojvoda je zauzeo budoar u dnu, sa Herkulom, Martinom, svojom kćerkom Julijom, Zelmirom, Hebom, Zelamirom, Kupidonom i Marijom. Kurval je zauzeo dvoranu za pripovedanje, s Konstancom, koja je uvek ceptala kada je morala da bude s njim, i kojoj je ovaj sve činio da još više drhti, sa Fanšonom, Degranžom, Buljoderom, Avgustinom, Fani, Narcisom i Zefirom. Biskup je prešao u salon s Diklom, koja je te večeri izneverila vojvodu da bi mu se osvetila što je on poveo Martinu, sa Alinom, Nebojebom, Terezom, Sofijom, slatkom malom Kolombom, Seladonom i Adonisom. Tvrtko je ostao u trpezariji, koju su raspremili i prekrili tepisima i jastučićima. Tu se zatvorio, kažem, sa Adelaidom, svojom dragom suprugom, Antinousom, Lujzom, Sanvilom, Mišetom, Ružicom, Jasintom i Kitonom. Ovakav raspored je, bez sumnje, nalagala potreba da se blud udvostruči, jer su se te večeri duhovi tako pomamili da su jednostavno rešili da niko i ne legne, a svinjarije i gadosti koje su počinjene u svakoj od tih prostorija ne mogu se ni zamisliti. Pre svanuća prohtelo im se da ponovo sednu za sto, mada su mnogo pili u toku noći. Posedali su bez obzira i reda, a kuvarice koje su probudili spremiše im kajganu, šunku, čorbu od luka i omlet. Nastavili su da loču, ali je Konstanca imala takav napad tuge da je ništa nije moglo smiriti. Kurvalova mržnja je rasla uporedo s njenim stomakom. Iskusila je te noći pri orgijama, sem što nije bila bivena, jer su se dogovorili da joj ostave plod da raste, iskusila je, kažem, izuzev toga, sve moguće niske postupke. Htela je da se žali Tvrtku i vojvodi, svom ocu i mužu, koji su je poslali do đavola rekavši joj da ona sigurno ima neku manu koju oni nisu primetili čim se ne sviđa najvrelijem i najdičnijem ljudskom stvoru: to je sve što je postigla. I onda su polegali.

Dan jedanaesti

Ustali su vrlo kasno i, preskačući tog dana sve uobičajene obrede, seli su za sto čim su se digli iz kreveta. Pri kafi, koju su služili Kiton, Jasint, Avgustina i Fani, držali su se dosta mirno. Samo je Tvrtko neopozivo zahtevao da mu Avgustina prdi, a vojvodi se prohtelo da ga strpa Fani u usta. Pošto je kod ovakvih stvorova samo jedan korak od zamisli do ostvarenja, bili su zadovoljeni. Avgustina je, srećom, bila pripremljena: opalila ih je skoro celo tuce u usta malom bankaru, kome od toga samo što se nije digao. Kurval i biskup su se zadovoljili drpanjem dupeta dvojici dečaka, posle čega su prešli u dvoranu za pripovedanje. »’Pogledaj’, reče mi jednog dana mala Evgenija, koja je počela da se zbližava s nama, i koja se za šest meseci kuplerajskog života samo prolepšala, ’pogledaj, Dikla’, reče mi zadižući suknje, ’kakvo dupe gospođa Furnije želi da ostavim celog dana.’ Rekavši to, pokaza mi više od prsta debele naslage govana koje su joj potpuno prekrivale lepi čmar. − ’A šta hoće da s time radiš?’ rekoh joj. − ’To je za jednog starog gospodina koji mi dolazi večeras’, odgovori ona, ’i koji hoće da me zatekne s govnima na dupetu.’ − ’Dobro je’, rekoh, ’biće zadovoljan jer je nemoguće više ih natrpati.’ I rekla mi je da joj je posle sranja lično gospođa Furnije obilato izmazala dupe. Radoznala da vidim ovu scenu, odletela sam na svoju rupu. Bio je to jedan kaluđer, ali jedan od onih koje zovemo krupna zverka: pripadao je redu sito, krupan, visok, snažan, blizu šezdesete. Miluje dete, ljubi je u usta, i pitajući da li je čista, zadiže joj suknje da lično proveri da li je istina ono što tvrdi Evgenija, to jest, da je čista, mada je dobro znala da je suprotno, ali joj je bilo naređeno da tako odgovara. ’Kako, mala bezobraznice, kako smete da mi kažete da ste čisti kad vam je dupe ovako prljavo? Sigurno to dupe niste dirnuli bar petnaest dana. Vidite li kako mi je to krivo; pošto želim da bude čisto, sad ja treba da se o tome pobrinem.’ Govoreći tako, natrćio je devojčicu preko kreveta, a sam kleknuo pozadi, ispod dupeta, koje je širio obema rukama. Čini se najpre da samo izviđa stanje; izgleda kao da je začuđen; malo-pomalo, kao da se ukrotio, jezik mu se

približava, jezikom otkida parčiće, čula mu se pale, kita mu se diže, nos, usta, jezik, sve je istovremeno prionulo na posao, nadahnuće izgleda da je tako zanosno da je skoro izgubio moć govora; najzad sperma nadođe: dočepa se kare, drka, i dok svršava, tako savršeno završava čišćenje čmara da se ne bi moglo primetiti da je samo trenutak ranije bio prljav. Ali razvratnik ne ostaje na tome, ova pohotljiva strast kao da je bila samo uvod. Diže se, ponovo ljubi devojčicu, izlaže joj svoje debelo prljavo dupe i naređuje da ga drpa i spolja i iznutra; od ove radnje ponovo mu se diže, on se opet dokopa dupeta moje družbenice, ponovo ga obasu poljupcima, a kako ono što je posle činio ne spada u moju nadležnost niti može da se uvrsti u ove uvodne besede, dopustićete mi da prepustim gospođi Martini zastranjivanja jednog nitkova koga je ona dobro poznavala, a da bih izbegla čak i bilo koje pitanje s vaše strane, gospodo, na koje mi nije dopušteno, prema vašim sopstvenim zakonima, da odgovorim, prelazim na jednu drugu pojedinost.« »Samo jednu reč«, reče vojvoda. »Govoriću uvijeno: na taj način tvoji odgovori neće kršiti naše zakone. Da li je kaluđerov bio velik, i da li je to bilo prvi put da Evgenija…?« − »Da, gospodaru, to je bilo prvi put, a kaluđerov je bio skoro isti kao vaš.« − »Da ga jebem!« reče Tvrtko, »divne li scene, kako bih voleo to da vidim!« »Možda će vas isto zagolicati«, reče Dikla nastavljajući, »stvor koji mi je nekoliko dana kasnije prošao kroz ruke. Vadeći iz jednog nokšira, u kome je bilo osam do deset govana skupljenih sa svih strana, i čije bi poreklo bilo nemoguće ustanoviti, morala sam svojim rukama da ga trljam po celom telu tim opojnim melemom. Ništa nisam smela da propustim, čak ni lice, a kada sam bila pri kurcu, koji sam istovremeno drkala, odvratna svinja, koja se sve vreme posmatrala u ogledalu, pljucnu mi u šaku dokaze svoje jadne muškosti. I evo nas najzad, gospodo, stigli smo do prave svetinje kojoj vredi ukazati poštovanje. Rečeno mi je bilo da budem spremna, odlagala sam to već dva dana. Jedan vitez od Malte je radi iste radnje viđao svakog jutra novu kurvu; obred se obavljao kod njega. ’Lepih li guzova’, reče mi ljubeći me u stražnjicu; ’ali, dete moje’, nastavio je, ’nije dovoljno imati lepo dupe, to dupe treba još i da sere. Hoće li vam se?’ − ’Toliko,

gospodine, da ću da presvisnem.’ − ’Ah, jebem mu! veličanstveno’, reče vitez; ’to se zove odanost, hoćete li, dakle, mala moja, da serete u nokšir koji ću vam dati?’ − ’Vere mi, gospodine’, odgovorih, ’srala bih svuda, toliko mi se kaki, čak i u vaša usta.’ − ’Ah, u moja usta! slađano moje! Pa dobro, to je, u stvari, jedina posuda koju vam mogu ponuditi.’ − ’Onda mi je dajte, gospodine. Dajte mi je brzo’, odgovorih, ’jer ne mogu više da izdržim.’ On se namešta, ja ga opkoračim; dok to radim, drkam ga; on mi podržava bedra i prima parče po parče onoga što mu spuštam u kljun, žvaće i pljuje. Omamio se; zamalo pa da mi šaka ne bude dovoljna da mu izmamim bujicu semena koje penuša; ja drkam, završavam sa sranjem, naš mužjak u zanosu, a kada sam odlazila, videlo se da je oduševljen mnome, što je i potvrdio Furnijerki mada joj je sutradan po običaju naručio jednu drugu. Ovaj koji sledi radio je otprilike isto, samo je govanca duže zadržavao u ustima. Tako ih je razmekšavao, dugo je njima ispirao usta i ispljuvavao tek kada su bila sasvim razdroćkana. Nekom petom je prohtev bio još čudniji, ukoliko je to moguće. Hteo je da u nokširu stolice s rupom nađe četiri govanceta bez kapi pišaćke. Zatvarao se u sobu u kojoj se nalazilo to blago; nikada se nije služio kurvama, i morale smo da pazimo da sve bude dobro zatvoreno i da niko ni sa koje strane ne može da ga posmatra ni da ga vidi. Onda je stupao u dejstvo; ali nemoguće mi je da kažem kako, jer ga nikada niko nije video. Jedino što se zna, to je da smo kasnije, kada smo posle njega ulazile u sobu, nalazile nokšir potpuno prazan i izvanredno čist: a šta je radio s govnima, mislim da ni sam đavo ne bi znao da vam kaže. Možda ih je bacao ali je, možda, radio i nešto drugo. Moglo bi se pomisliti da nije činio to drugo što biste vi mogli da pretpostavite, sudeći po tome što je Furnijerki prepuštao brigu da mu isporuči ta četiri govneta a da se nikada nije raspitivao od koga potiču niti je davao bilo kakvu ocenu njihovog kvaliteta. Jednog dana, da bismo videle hoće li ga uznemiriti ono što ćemo mu reći i da bi nam njegova zabrinutost malo rasvetlila sudbinu tih govana, rekosmo mu da ona što smo mu dali tog jutra potiču od više vrlo nezdravih žena izjedenih sifilisom. Smejao se na to s nama i nije se naljutio, što bi se, nesumnjivo, desilo da je govna upotrebio na drugi način, a ne da ih baci. Kada smo neki put htele da

teramo dalje s našim ispitivanjima, on nam je naređivao da ćutimo, i tako nikada nismo mogle ništa više o tome da saznamo. To je sve što mogu večeras da vam ispričam«, reče Dikla, »a sutra ću zaći u drugu vrstu događaja, bar što se mog iskustva tiče; jer što se tiče strasti koju vi obožavate, ostaju mi još dva ili tri dana, gospodo, pa da pređem na njih.« Mišljenja oko sudbine govana čoveka o kome je bilo reči bila su podeljena, i tako razmišljajući, naručili su da im ih se napravi nekoliko; a vojvoda, koji je hteo da svi primete naklonost koju je gajio prema Dikli, prikazao je celom društvu razvratan način na koji se s njom zabavljao, kao i lakoću, spretnost, žustrinu, začinjene najprijatnijim razgovorima, koji su činili njen dar da ga zadovolji. Večera i orgije su bile dosta tihe, a kako nije bilo nikakvog značajnijeg događaja do sledeće večeri, priču dvanaestog dana ćemo početi kazivanjem kojim je Dikla taj dan razvedrila.

Dan dvanaesti »Nove okolnosti u koje ću sada ući obavezuju me«, reče Dikla, »da vam ukažem, gospodo, na neke detalje vezane za moju ličnost. Lakše ćete zamisliti uživanja koja ću vam opisati kada budete bolje upoznali predmet koji je pružao ta uživanja. U to doba sam napunila dvadeset jednu godinu. Bila sam crnka, ali mi je put, uprkos tome, bila najprijatnije bela. Guste vlasi su mi padale u prirodnim uvojcima sve do ispod butina. Imala sam oči koje sada na meni vidite, i koje su se uvek dopadale. Struk mi je bio malo obliji, ali gibak i vitak. Što se tiče stražnjice, parčeta koje je toliko na ceni kod današnjih razvratnika, bila je, po iskazima celog sveta, zanosnija od svega najuzvišenijeg te vrste, i malo pariskih žena je bilo tako građeno: bila je puna, obla, vrlo sočna i

dundasta, ali ta debljina ništa nije oduzimala otmenosti; najmanji pokret je smesta otkrivao tu malu ružu koju vi, gospodo, toliko obožavate, a koja je, slažem se u tome s vama, najslađa čar jedne žene. Mada sam već dugo živela u razvratu, bilo je nemoguće biti svežija, koliko zbog dobre naravi koju mi je priroda podarila, toliko i zbog krajnje mudrosti s kojom sam se klonila zadovoljstava što su mogla da pokvare moju jedrinu ili da škode mom karakteru. Vrlo slabo sam marila muškarce, i samo jedan jedini put sam se bila vezala za nekoga. U meni je bio samo razvraćen duh, i to izvanredno, i pošto sam vam opisala svoje čari, pravo je da vas malo uputim i u svoje poroke. Volela sam žene, gospodo, i to ne krijem. Svakako ne toliko koliko moja drugarica i draga družbenica, gospođa Sanvila, koja će vam bez sumnje reći da je zbog njih i propala, ali sam ih u svojim uživanjima uvek više volela od muškaraca, i slasti koje su mi one pružale imale su većeg uticaja na moja čula nego muška pohotljivost. Uz to sam imala i manu da volim da kradem: prosto je nečuveno dokle sam bila doterala u toj strasti. Potpuno ubeđena da sva materijalna dobra moraju da budu podjednako razdeljena na svetu, i da se samo sila i nasilje suprotstavljaju toj jednakosti koja je prvi zakon prirode, pokušavala sam da ispravim sudbinu i uspostavim ravnotežu što sam bolje umela. I da nije bilo tog prokletog nagona, možda bih i dan-danji živela sa ubistveno dosadnim dobrotvorom o kome ću vam sada govoriti.« »A jesi li mnogo krala u svom životu?« upita je Tvrtko. − »Neverovatno, gospodine; da nisam uvek potrošila sve što sam ukrala, danas bih bila veoma bogata.« − »A da li je bilo otežavajućih okolnosti?« nastavio je Tvrtko. »Da li je bilo obijanja, zloupotrebe poverenja, očigledne prevare?« − »Bilo je svega i svačega«, odgovori Dikla; »nisam smatrala za potrebno da vas zadržavam na ovom predmetu, da ne bih pobrkala nit svoga kazivanja, ali sada vidim da vas to može zabavljati, ubuduće neću zaboravljati da vam o tome govorim. Uz ovu manu, uvek su mi zamerali još jednu, zlo srce; može li se reći da je to moja krivica? Ne potiču li nam od prirode i poroci i savršenstva, pa kako sam mogla da učinim blažim srce koje je ona stvorila neosetljivim? Ne sećam se da sam ikada u životu plakala ni zbog svojih nedaća, a kamoli zbog tuđih. Volela sam svoju sestru, a izgubila sam je ne osećajući ni najmanji bol:

vi ste svedoci kako sam olako primila njen nestanak. Mogla bih da posmatram, bogu hvala, smak sveta a da ne prolijem nijednu suzu.« − »Eto kakav treba biti«, reče vojvoda; »saosećanje je vrlina glupaka, i ako se bolje pogleda, jedino je ono krivo kada se gubi sladostrašće. Ali s tim porokom mora da si počinila zločine, jer nas neosetljivost pravo njima vodi?« − »Gospodaru«, reče Dikla, »pravila koja ste propisali za naša pripovedanja zabranjuju mi da govorim o mnogo čemu; to ste namenili mojim prijateljicama. Ali mogu vam reći samo jednu stvar: kada vam se one budu predstavljale kao zločinci, ne zaboravite da ni ja nisam bila ništa bolja.« − »Eto šta znači biti pravedan prema samom sebi«, reče vojvoda. »Dobro, nastavi; moramo se zadovoljiti onim što ćeš nam reći, jer smo te sami ograničili, ali ne zaboravi, kad budemo oči u oči, da neću zaboraviti tvoje male izuzetne nestašluke.« »Neću vam ništa sakriti, gospodaru. Kada me budete čuli, nećete zažaliti što ste poklonili malo pažnje tako lošem podaniku kao što sam ja. Sada nastavljam. − Uprkos svim tim porocima, kojima treba dodati i potpuno nepoznavanje ponižavajućeg osećanja zahvalnosti, koje sam smatrala za uvredljiv teret čovečanstvu što potpuno uništava od prirode dobijeni ponos, i pored svih tih poroka, kažem, družbenice su me volele, a muškarci su najviše mene tražili. U takvom sam bila položaju kada je kod Furnijerke došao na jednu partiju poreski inspektor po imenu D’Okur. Pošto je bio stalna mušterija, mada uglavnom sa ženskinjem sa strane, a ne s kućnim, prema njemu su bili vrlo uslužni, a gospođa, koja je svakako htela da nas upozna, dva dana ranije mi je rekla da mu sačuvam ono što vi znate, a što je on više voleo negoli svi ljudi koje sam dotle videla, videćete to u tančine. D’Okur stiže, odmerava me, grdi gospođu Furnije što mu ranije nije dala ovakvo bajno stvorenje. Zahvaljujem mu na ljubaznosti, penjemo se. D’Okur je bio čovek pedesetih godina, debeo, mastan, ali prijatnog lica, duhovit, a najviše mi se u njemu dopadalo što je bio blage i ljupke naravi koja me od prvog trenutka očarala. ’Vi sigurno imate najdražesnije dupe na svetu’, reče mi D’Okur privlačeći me k sebi i podvlačeći mi ruku pod suknje, pravo prema stražnjici: ’Ja se razumem u to, ženske vašeg stasa imaju vrlo dobro dupe. Gle, gle, nisam li dobro rekao?’ nastavio je čim ga je opipao:

’Kako je čvrsto, kako je oblo!’ Pošto me je spretno okrenuo i zadigao mi suknje jednom rukom dok je drugom opipavao, svesrdno je počeo da ispituje oltar kojem su bile upućene sve njegove želje. Jebem mu boga!’ uzviknu, ’ovo je zaista jedno od najboljih dupeta što sam ih u životu video, a istina je da sam ih se nagledao. Raširite… Vidi ti tu jagodu… da je liznem… da je prožderem… Zaista je ovo jedno čudno lepo dupe, živa istina… Oh, recite mi, mala moja, jesu li vam već rekli?’ − ’Jesu, gospodine.’ − ’A vaše zdravlje?’ nastavi bankar. − ’O, gospodine, zdravlje mi je solidno.’ − ’Radi se o tome da ja stvar teram malo daleko’, nastavi on, ’i ako niste savršeno zdravi, izložio bih se velikoj opasnosti.’ − ’Gospodine’, rekoh mu, ’možete raditi baš sve što zaželite. Odgovaram vam za sebe kao za novorođenče; možete delovati u punoj sigurnosti.’ Posle ovog uvoda, D’Okur me nagnu k sebi, držeći mi stalno guzove raskrečene, priljubi mi usta uz usta, sisajući mi pljuvačku jedno četvrt sata. Zaustavljao se samo da bi izbacio poneko ’jebem ti’, posle čega je opet zaljubljeno usisavao. ’Pljujte, pljujte mi u usta’, govorio mi je s vremena na vreme, ’napunite mi ih dobro pljuvačkom.’ Osetila sam mu jezik kako mi obilazi desni, kako se zabada što dublje može i kao da skuplja sve što mu se nađe na putu. ’Dobro, diže mi se, prionimo sad na posao.’ Onda mi je opet posmatrao dupe, naredivši mi da mu kurcu dam poleta. Izvukoh mu spravu debelu tri prsta, pravu i dugačku, skoro pet palčeva, vrlo tvrdu i svu jarosnu. ’Skinite suknje, ja ću skinuti pantalone; oba dupeta treba da budu potpuno slobodna za obred koji ćemo obaviti.’ A zatim, čim sam poslušala: ’Dobro podignite’, nastavio je, ’košulju pod prsluk i oslobodite potpuno zadnjicu… Lezite potrbuške na krevet.’ Onda sede na jednu stolicu i ponovo poče da mi miluje dupe, čiji izgled kao da ga je opijao. U jednom trenutku ga raščepi, i osetih kako mu jezik prodire duboko unutra, da bi proverio, kako sam reče, na nepobitan način da li je istina da koka hoće da snese: doslovno vam ponavljam njegov izraz. Za to vreme ga nisam dodirivala; on je sam lagano pomerao mali suvi ud koji sam malopre otkrila. ’Dobro’, reče, ’krenimo na posao, dete moje; govna su na putu, osetio sam ih, i ne zaboravite da serete malo-pomalo i da uvek sačekate dok progutam jedno pre nego što izbacite drugo. Moja radnja traje dugo, nemojte je ubrzavati. Ovlašnim udarcem po dupetu ja ću vas opomenuti da nastavite, ali uvek malo-pomalo.’ Pošto se ugodnije namestio prema

svom idolu, priljubio je usta u koja mu skoro istovremeno ubacim govance veličine omanjeg jajeta. On ga siše, obrće i premeće hiljadu puta u ustima, žvaće, sladi, i posle dva-tri minuta vidim jasno da ga guta. Sernem ponovo: isti obred, a pošto mi je nužda bila ogromna, deset puta mu se usta pune i prazne, a on nikako ne izgleda zasićen. ’Gotovo je, gospodine’, kažem mu na kraju; ’od sada bi mi bilo uzaludno da se napinjem.’ − ’A, je li, mala moja’, kaže on, ’gotovo je? Onda moram da svršim, da, da svršim brišući to lepo dupe. Oh, jebem mu boga! Kakvo mi ti zadovoljstvo pružaš! Nikada nisam jeo slađu kaku, mogu to da kažem pred celim svetom. Daj, daj mi, anđele moj, daj mi to lepo dupe da ga sišem, da ti ga celog prožderem.’ I zabivši opet jezik celu stopu u dubinu, rukujući svojeručno, razvratnik prosu spermu po mojim nogama, uz mnoštvo prljavih reči i psovki koje su mu, kako mi se čini, bile neophodne da bi upotpunio svoj zanos. Kada je sve svršio, sede i postavi me preda se; posmatrajući me pažljivo, upita na kraju nije li mi dosta života u kupleraju i da li bih volela da nađem nekoga ko bi pristao da me izvuče iz njega. Videći da ga to ozbiljno zanima, pravila sam se da odbijam, i da bih vas poštedela pojedinosti koje ne bi imale ničeg dirljivog za vas, reći ću samo da sam posle sata raspravljanja dopustila da me ubedi, i da smo odlučili da već sutradan pređem da živim kod njega za dvadeset zlatnika mesečno, stan i hranu; da ću moći, pošto je on udovac, da zauzmem međusprat njegove palate; da ću imati na raspolaganju jednu služavku, kao i društvo trojice njegovih prijatelja s kojima se on sastaje četiri puta nedeljno radi orgijanja, jednom kod jednog, drugi put kod drugog; da će se moj jedini posao sastojati u tome da mnogo jedem, i to uvek ono što mi on odredi, jer pošto on radi ono što radi, važno je da me hrani na svoj način, da dobro jedem, kažem, da dobro spavam da bi mi varenje bilo olakšano, da se redovno jedanput mesečno perem, i da mu dva puta dnevno serem u usta; da ne treba ničega da se plašim, jer kljukana hranom koju će mi on prepisati, pre ću imati želju da idem tri puta nego dva puta. Bankar mi je kao prvu zalogu sporazuma poklonio vrlo lep dijamant, poljubio me, rekao mi da sve uredim s Furnijerkom i da se spremim za sutra ujutro, kada će on lično doći da me odvede. Brzo sam se sa svima oprostila; srce mi nije ni za čim žalilo, jer se nikada nisam vezivala, samo sam žalila zbog tajnih

uživanja sa Evgenijom, s kojom sam od pre šest meseci prisno opštila, i otišla sam. D’Okur me je primio izvanredno, lično me smestio u deo stana koji mi je namenio, i uskoro sam bila dobro ukotvljena. Bila sam dužna da jedem četiri obroka, iz kojih je bilo isključeno mnoštvo jela koja sam inače jako volela, kao, na primer, ribe, školjke, usoljeno meso, jaja i svi mlečni proizvodi; ali, s druge strane, sve je bilo tako dobro nadoknađeno da nisam imala prava da se žalim. Osnova moje svakodnevne ishrane bilo je belo živinsko meso, čista krtina divljači spremljena na sve moguće načine, malo običnog mesa, nikakve masnoće, vrlo malo hleba i voća. Sve ovo meso morala sam da jedem i za doručak i pred veče za užinu; te obroke služili su mi bez hleba, a D’Okur me molio da ga se lišim sasvim, tako da ga pri kraju uopšte nisam jela, kao ni čorbe. Iz ovakve ishrane su proizilazile, kao što je on i predviđao, dve stolice dnevno, vrlo blage, vrlo meke i najfinijeg ukusa, kako je on tvrdio, što se ne bi postiglo običnom ishranom; a treba mu verovati, jer je on bio znalac u tome. Radnju smo obavljali kad bi se probudio i pre spavanja. Pojedinosti su bile otprilike iste kao što sam opisala: počinjao je uvek time što mi je dugo sisao usta, koja sam morala da mu nudim u prirodnom stanju, nikad oprana; bilo mi je dozvoljeno da ih isperem kasnije. Inače, nije svršavao svaki put. Naš dogovor nije zahtevao nikakvu vernost sa njegove strane: D’Okur me je držao kod sebe kao glavno jelo, kao biftek, ali ga to nije sprečavalo da svako prepodne ide na poslastice van kuće. Dva dana posle mog dolaska, njegovi prijatelji u bludu došli su da večeraju kod njega, i kako je svaki od njih upražnjavao po jednu od strasti koje sada razmatramo, koje su u osnovi iste, dopustićete mi, gospodo, pošto moram da ispunim broj u ovoj zbirci, da malo naglasim posebne prohteve koje je svaki od njih ispoljavao. Gosti su stigli. Prvi je bio stari skupštinski savetnik šezdesetih godina, koji se zvao D’Ervil; ljubavnica mu je bila žena četrdesetih godina, vrlo lepa, čija je jedina mana bila malo previše debljine; zvala se gospođa Dikanž. Drugi je bio jedan penzionisani oficir, između četrdeset pet i pedeset godina, koji se zvao Depre; ljubavnica mu je bila vrlo lepa osoba od dvadeset šest godina, plavuša, najlepšeg tela koje se može zamisliti; zvala se Marijana. Treći je bio stari šezdesetogodišnji iguman koji se zvao Dikudre, čija je ljubavnica bio šesnaestogodišnji mladić, lep kao

dan, koga je on predstavljao kao svog sestrića. Posluženje se obavljalo na međuspratu, čiji sam jedan deo ja zauzimala. Večera je bila vesela, jelo se dobro, i primetila sam da su devojka i mladić otprilike na istoj ishrani kao ja. Osobenosti su se obelodanile već pri večeri. Nemoguće je biti razvratniji od D’Ervila; oči, pokreti, razgovor, sve je odisalo bludom, sve je nagoveštavalo krajnji razvrat. Depre je izgledao smireniji, ali i njemu je blud bio duša života. Iguman je bio najpostojaniji bezbožnik koga čovek može sresti: bogohuljenje mu je lebdelo na usnama skoro pri svakoj reči. Što se tiče gospođica, one su podražavale svoje ljubavnike, brbljale su, ali im je način razgovora bio dosta prijatan. Mladić mi je izgledao glup koliko i lep, a Dikanž, koja je izgledala malo zaljubljena, uzalud mu je s vremena na vreme upućivala nežne poglede, reklo bi se da ih nije ni primećivao. Pri slatkišima su izgubili svaku pristojnost, i razgovor je postao isto tako prljav kao i ponašanje. D’Ervil je pohvalio D’Okura zbog nove nabavke i pitao ga imam li lepo dupe i serem li dobro. ’Jebi ga’, odgovori mu moj bankar, ’sam ćeš da vidiš; dobro znaš da nam je imovina zajednička i da jedan drugome pozajmljujemo i ljubavnice i kesu.’ − ’Da ga jebem!’ reče D’Ervil, ’prihvatam.’ I uzevši me odmah za ruku, predloži mi da pređemo u susednu sobu. Kako sam oklevala, Dikanž mi reče drsko: ’Idite, idite, gospođice, mi se ovde ne ustežemo; ja ću se za to vreme baviti vašim ljubavnikom.’ I pošto mi je D’Okur, koga sam pitala pogledom, dao znak, krenula sam za starim savetnikom. On će vam, gospodo, uz drugu dvojicu, pružiti tri oblika strasti koju danas razmatramo, a koji bi trebalo da sačinjavaju najbolji deo mog večerašnjeg pripovedanja. Čim sam se zatvorila sa D’Ervilom, jako zagrejanim Bahusovim isparenjima, poljubio me je u usta s najvećim žarom i podrignuo mi jedno dva-tri puta svoju vinčugu od Aia, od čega sam gotovo povratila utrobu, mada sam odmah shvatila da bi njemu najveća želja bila da mu je istresem sa druge strane. Razgolitio me, ispitivao mi stražnjicu s najvećom pohotom ovejanog bludnika, onda mi je rekao da ga nimalo ne čudi D’Okurov izbor jer zaista imam jedno od najboljih pariskih dupeta. Zamolio me da počnem s nekoliko prdeža, a kada ih je dobio jedno pola tuceta, opet je počeo da me ljubi u usta, drkajući me i jako mi čepeći

guzove. ’Nailazi li ti?’ reče mi. − ’Tu je,’ odgovorih mu. − ’Dobro onda, lepotice’, reče mi, ’serite u ovaj tanjir.’ Zaista je za tu svrhu doneo jedan beli porcelanski tanjir, koji je držao dok sam se ja napinjala a on predano posmatrao izlaženje kobasica iz moje stražnjice, presladak prizor kojim se, kako je govorio, opijao od zadovoljstva. Čim sam se israla, uzeo je tanjir, sa slašću udisao privlačan obrok koji je bio u njemu, mrljao, ljubio, njušio govno, a zatim, rekavši da ne može više da se uzdrži, jer ga pohota opija kada vidi govno, slađe od svih koja je ikada u životu video, zamoli me da mu malo posisam kitu. Mada ta radnja nije imala baš ničeg ugodnog, iz straha da ću naljutiti D’Okura ako ne zadovoljim njegovog prijatelja, sve sam prihvatila. Posadio se u jednu fotelju, s tanjirom na stolu, na koji je polovinom tela nalegao, s nosom na govnetu; ispružio je noge, ja sam se smestila na jedno niže sedište pored njega, i pošto sam mu iz šlica izvukla nešto vrlo gnjecavo nalik na krivak, umesto pravog kurca, počela sam, uprkos gađenju, da siskam tu svetinjicu u nadi da će mi u ustima postati bar malo stvarnija: prevarila sam se. Čim sam ga se prihvatila, razvratnik je počeo svoj posao; pre je proždro nego pojeo malo, lepo, sasvim sveže jajašce koje sam mu snela: sve je trajalo tri minuta, što mi je bilo dovoljno da po njegovim stezanjima, rastezanjima, grčevima spoznam njegovu najsrčaniju i najžešću pohotu. Ali, bez obzira na to šta je radio, ništa se nije diglo, i gadna mala stvarčica, koja je iz očaja proplakala u mojim ustima, povukla se posramljena kao nikada, ostavivši svog gazdu u velikoj utučenosti, tako iznemoglog, tako nemoćnog, što je mračna posledica velikih strasti. − Vratili smo se u trpezariju. ’Ah, odričem se boga’, reče savetnik; ’nikada nisam video takvo sranje.’ Kada smo se vratili, u trpezariji su bili samo iguman i njegov sestrić, i pošto su bili usred radnje, mogu odmah da vam je opišem. Iako je društvo slobodno razmenjivalo ljubavnice, zadovoljni Dikudre nije nikada uzimao druge i ustupao svoju. Bilo mu je nemoguće, rekli su mi, da se zabavlja s nekom ženom; to je bila jedina razlika između njega i D’Okura. Obred mu je, inače, bio isti, i kada smo se nas dvoje pojavili, mladić je bio oslonjen na jedan krevet, nudeći dupe svom dragom ujaku koji je na kolenima strastveno primao ustima i ravnomerno gutao sve to, drkajući jedan vrlo mali kurčić koji smo zapazili da mu visi među

butinama. Iguman je svršio i pored našeg prisustva, zaklinjući se da mu ovo čedo iz dana u dan sve bolje sere. Marijana i D’Okur, koji su zajednički uživali, uskoro su se pojavili praćeni Depreom i Dikanžom, koji su se, rekoše, samo čačkali očekujući mene. − ’To je zato’, reče Depre, ’što smo mi stari znanci, dok mi vi, lepa kraljice, koju vidim prvi put, ulivate najžešću želju da vam se potpuno predam.’ − ’Ali, gospodine’, rekoh mu, ’gospodin savetnik je sve pokupio; ništa nije ostalo da vama ponudim.’ − ’Ne mari’, reče mi smejući se, ’ne tražim od vas ništa, ja ću sve pribaviti; potrebni su mi samo vaši prsti.’ Znatiželjna da otkrijem šta znači ova zagonetka, krenula sam za njim, i čim smo se zatvorili, on mi zatraži dupe da ga ljubi samo jedan minut. Ja mu ga ponudim, i posle dva-tri sisanja čmara, on raskopča pantalone i zamoli me da mu uzvratim to što je on meni učinio. Položaj u koji se stavio pobudio je u meni sumnju; uzjahao je bio stolicu pridržavajući se za naslon, a pod sobom je imao neku posudu. Kada sam videla da će on sam obaviti posao, pitala sam ga zašto mu je potrebno da ga ljubim u dupe. ’Zato, golubice moja’, odgovori mi, ’što moje dupe, najćudljivije od svih dupeta, hoće da sere samo kada ga neko ljubi.’ Poslušala sam ga, ali izdaleka, što je on primetio: ’Bliže, jebem mu boga, bliže, gospođice’, reče mi zapovednički. ’Zar se plašite malo govana?’ Najzad, da ga zadovoljim, prinesoh usta bliže rupi; ali samo što ih je osetio, on se prosra, a provala je bila tako snažna da mi je jedan obraz bio sav umazan. Jedan napon je bio dovoljan da napuni celu posudu; u životu nisam videla toliko govno: jedno jedino, punilo je do vrha celu činiju za salatu. Naš ga se čovek dočepa, leže s njim na ivicu kreveta, natrći mi dupe sve kaljavo od govana i naredi mi da mu ga snažno drpam, dok je on pomamno vraćao u svoju utrobu ono što je maločas izbacio. Ma koliko je bilo pogano to dupište, morala sam da poslušam. Bez sumnje mu to uvek čini njegova ljubavnica, neću ja sada nešto da se ustručavam. Zabadam tri prsta u zagađenu jazbinu koja je preda mnom; naš čovek je u oblacima, zagnjuren u svoj sopstveni izmet, u njemu se brčka, hrani se, jednom rukom pridržava činiju, drugom trese ud koji se veličanstveno pomalja između butina. Ja udvostručavam svoju negu, uspevam; po stezanju anusa primećujem da su mišići dizači spremni da pljunu seme; ne posustajem, tanjir se isprazni, moj čovek

svrši. Pri povratku u salon, nailazim na svog nevernog D’Okura s lepom Marijanom. Lupež se u obema nauživao. Ostao mu je još samo mladić, s kojim bi se najradije takođe provodio da ga ljubomorni iguman nije sprečavao. Kada smo se svi okupili, rekli su da se svi svučemo goli i da svako od nas izvede pred svima neku ludoriju. Meni se taj predlog jako dopao jer mi je dopuštao da vidim Marijanino telo, koje sam jako želela da razgledam. Bilo je divno, čvrsto, belo, otmeno, a dupe, koje sam joj kao šaleći se malo prodrpala, izgledalo mi je pravo remek-delo. ’Čemu vam služi ovako lepa devojka’, rekoh Depreu, ’sa strašću u kojoj vi uživate?’ − ’Ah,’ reče mi, ’vi ne poznajete sve naše tajne.’ Bilo mi je nemoguće da saznam više, i mada sam s njima živela više od godinu dana, ni on ni ona nisu hteli ništa više da mi rasvetle, i nikada nisam mogla da prozrem njihove tajne sporazume, koji, bilo kakvi da su, ne protivreče tome da je strast koju je njen ljubavnik zadovoljio sa mnom potpuna strast, dostojna u svakom pogledu da nađe svoje mesto u ovoj zbirci. Sve ostalo je moglo da bude samo uzgredno, i bilo je već ili će biti kasnije rečeno u našim večerima. Posle nekoliko dosta nepristojnih bludnih radnji, nekoliko prdeža, još ponekog zaostalog brabonjka, mnogo priča i beskrajnog bogohuljenja kome se odavao iguman, jer kao da mu je to pričinjavalo najveću slast, obukli smo se svi i otišli na spavanje. Sutradan ujutro, pojavila sam se, kao i obično, prilikom D’Okurovog buđenja, i nismo jedno drugome prebacivali mala neverstva koja smo sinoć oboje počinili. Rekao mi je da posle mene, koliko on zna, najbolje sere Marijana. Pokušala sam da ga ispitam šta ona radi s ljubavnikom koji je dovoljan sam sebi, ali mi on reče da je to tajna koju ni on ni ona nisu nikada hteli da otkriju. I nastavili smo, moj ljubavnik i ja, uobičajeni život. D’Okur me nije držao mnogo zatvorenu, tako da sam ponekad mogla da izlazim. Oslanjao se, kako je govorio, potpuno na moje poštenje; morala sam samo da shvatim kakvoj bih ga opasnosti izložila ako bih izgubila zdravlje, a za sve ostalo ostavljao mi je potpunu slobodu. Prema tome, poštovala sam to poverenje i sve sam činila da mu sačuvam to zdravlje do kojeg mu je tako samoživo bilo stalo, ali sam se osećala slobodnom da radim sve što mi je donosilo novac. I, prema tome, pošto me Furnijerka uporno zvala da kod nje nastavim posao, upuštala sam se u sve što mi je ostavljalo čistu dobit. Nisam više bila kurva koja joj pripada, nego gospođica koju izdržava skupljač poreza, i

koja joj, da bi njoj učinila uslugu, dolazi s vremena na vreme… Procenite kako se to plaćalo. Eto, prilikom tih prolaznih neverstava, upoznala sam novog ljubitelja govana, čiju ću vam priču sada ispričati.« »Samo trenutak«, reče biskup; »nisam hteo da vas prekinem dok sami ne dođete do malog predaha, a pošto je to sada slučaj, objasnite nam malo podrobnije, molim vas, dve-tri tačke ove poslednje partije. Dok ste orgijali posle odnošaja u parovima, da li je iguman, koji je sve dotle mazio samo svog pederčića, da li ga je izneverio i vas drpao, i da li su ostali zanemarili svoje ljubavnice da bi drpali mladića?« − »Velečasni«, reče Dikla, »iguman nikako nije napuštao svog mladića; jedva da nas je i pogledao, mada smo bile gole pored njega. Međutim, poigrao se dupetima D’Okura, Deprea i D’Ervila; ljubio ih je, cuclao; D’Okur i D’Ervil su mu se posrali u usta, tako da je pojeo više od pola i jednog i drugog govneta. Samo ženske nije dirao. Međutim, što se tiče odnosa njegova tri prijatelja prema pederčiću, bilo je drugačije; ljubili su ga, lizali mu dupe, a Depre se čak zatvorio s njim radi ne znam kakve radnje.« − »Dobro«, reče biskup, »vidite i sami da niste sve rekli, i da ovo što nam niste ispričali predstavlja jednu strast više, jer ukazuje na potrebu čoveka da mu u usta seru drugi muškarci, i to vrlo stari.« − »Istina je, velečasni«, reče Dikla, »vi mi s pravom ukazujete na učinjeni propust, zbog kojeg osećam krivicu, ali mi nije žao jer je na taj način moje veče završeno, a i inače je bilo suviše dugo. Dobro poznato zvono koje ćemo za koji čas čuti podsetilo bi me da ne bih ni imala vremena da završim veče pričom koju sam htela da otpočnem, a koju ćemo, ako dozvolite, da ostavimo za sutra.« Zaista je zvono zazvonilo, i kako cele večeri niko nije svršio, mada su svi kurčevi štrčali, večerali su, obećavši sebi da će se dobro naplatiti prilikom orgija. Međutim, vojvoda nije mogao toliko da čeka, nego je naredio Sofiji da mu natrći dupe, naterao je da se isere, i progutao govance pri slatkišima. Tvrtko, biskup i Kurval, svi istim obuzeti, obavili su istu radnju, jedan s Jasintom, drugi sa Seladonom, a treći sa Adonisom. Ovaj poslednji, pošto nije mogao da zadovolji, bio je upisan u crnu knjigu kazni, i Kurval, psujući kao najgora propalica, naplatio se na dupetu Tereze, koja mu je smesta izbacila najpotpuniju kobasicu što se može zamisliti. Orgije su bile

opake, a Tvrtko, odričući se mladalačkih brabonjaka, reče da to veče hoće samo govna svojih prijatelja. Zadovoljili su ga, i mali razvratnik svrši kao pastuv žderući Kurvalovo govno. Noć je unela malo mira u toliku neumerenost, i povratila našim razvratnicima želje i snagu.

Dan trinaesti Predsednik je tu noć provodio sa svojom kćerkom Adelaidom i s njom se iživljavao do njenog prvog sna, a zatim je oterao na dušek na podu pored kreveta, da bi njeno mesto ustupio Fanšon, koju je hteo da ima uvek pored sebe za slučaj da ga pohota probudi, što se dešavalo skoro svake noći. Oko tri sata, trgao se iz sna psujući i bogohuleći kao najveća propalica. To ga je hvatala neka vrsta bludne razjarenosti, koja je ponekad mogla da bude vrlo opasna. Zbog toga je voleo da pored sebe ima staru Fanšon, koja je imala najviše dara da ga smiri, bilo nudeći samu sebe, bilo predlažući mu nešto od onoga što se nalazilo tu u sobi. Te noći, predsednik se odmah setio nekih skvrnavljenja koja je počinio sa svojom kćerkom pre nego što je zaspao i hteo je odmah da je pozove da bi nastavio, ali nje nije više bilo tu. Procenite uzbunu i nered koje je odmah proizveo ovaj događaj. Kurval se diže u besu i zove je; pale se sveće, traže je svuda, sve se pretresa, nigde je ne nalaze. Prva je misao da je potraže u spavaonici devojčica; pregledaju sve krevete, i na kraju nalaze tajanstvenu Adelaidu gde sedi u spavaćici pored Sofijinog kreveta. Te dve slatke ženskice, koje su spajali potpuno ista nežna narav, pobožnost, osećanje vrline, čednosti i pristojnosti, zbližile su se s najlepšom nežnošću i uzajamno se tešile zbog zle sudbine koja ih je zadesila. Do tada niko nije posumnjao, ali se kasnije otkrilo da se to nije dogodilo prvi put, i saznalo se da je starija održavala mlađu u najplemenitijim osećanjima, a naročito je podržavala da se ne udalji od religije i obaveza prema bogu koji će ih jednog dana nagraditi za sve sadašnje muke. Ostavljam čitaocu da oceni Kurvalov bes i jarost kada je

otkrio na delu požrtvovanu misionarku. Zgrabio je za kosu i dovukao uz psovke i uvrede do svoje sobe, gde je vezao za stub kreveta i ostavio tako do jutra da razmišlja o svom drskom postupku. Kada su svi prijatelji dotrčali da prisustvuju ovoj sceni, lako je zamisliti s kakvom je usplahirenošću Kurval zahtevao da se obe prestupnice upišu u knjigu kazni. Vojvoda je smatrao da ih treba kazniti odmah, i kazna koju je predlagao nije uopšte bila blaga; ali biskup se tome usprotivio navodeći nekoliko vrlo razumnih razloga, i Tvrtko se zadovoljio time što ih je samo upisao. Starice nije bilo moguće kazniti, jer su te noći bile u sobama gospode. To im je ukazalo na grešku u sistemu upravljanja, pa su se dogovorili da od sada, u svakom slučaju, ostane bar jedna kod devojaka i jedna kod dečaka. Opet su polegali, ali Kurval, koji je u besu postao samo još bestidniji, učinio je svojoj kćerki stvari koje još ne možemo opisati, ali koje su mu, pošto su izazvale svršavanje, bar omogućile da mirno zaspi. Sutradan ujutro, sve ženskice su bile tako preplašene da nisu pronašli nijednu prestupnicu, a kod dečaka je samo mali Narcis, kome je prethodne večeri Kurval zabranio da briše dupe, pošto ga je hteo izmazanog govnima pri kafi, koju je ovaj imao da posluži tog dana, potpuno smetnuo s uma zabranu i obrisao čmar s najvećom pažnjom. Uzalud ih je uveravao da se greška može popraviti jer mu se još sere, naredili su mu da se uzdrži, a da će u svakom slučaju biti upisan u zlokobnu knjigu, što je odmah pred njegovim očima učinio nepopustljivi Tvrtko, dajući mu do znanja koliko je ogromna njegova greška, i da je ona sama dovoljna da gospodinu predsedniku omete svršavanje. Konstanca, koju zbog njenog stanja nisu više u tome sprečavali, Degranž i Buljoder su jedini imali dozvolu da idu u kapelu, a svima ostalim je naređeno da se uzdrže do večere. Pri ručku su prepričavali noćašnje događaje; podrugivali su se predsedniku što dopušta da mu ptičice izleću iz kaveza; šampanjac mu je povratio veselo raspoloženje, pa su prešli na kafu. Služili su je Narcis i Seladon, Zelmira i Sofija. Ova poslednja je bila dobro postiđena. Pitali su je koliko puta se to desilo, ona je odgovorila da je to tek drugi put i da joj je Tvrtkova gospođa davala tako dobre savete da je u stvari velika nepravda da ih obe zbog toga kazne. Predsednik je uveravao da su to što ona naziva dobrim savetima u stvari vrlo loši saveti, s obzirom na položaj u kojem se ona nalazi, i da pobožnost kojom joj ona tamo puni glavu služi samo

tome da je kažnjavaju svakog dana; da ne sme da ima, tu gde jeste, drugih gospodara i drugih bogova sem njegova tri prijatelja i njega, niti druge religije, sem njima da služi i da se svemu slepo pokorava. Tako je poučavajući, postavi je klečeći među svoje noge i naredi joj da mu sisa budžu, što je ova mala nesrećnica izvršila sva dršćući. Vojvoda, još uvek pristalica jebačina među butine, nemajući ništa drugo pod rukom, natakao je na ovaj način Zelmiru, koja mu je u isto vreme srala u šaku, iz koje je on gutao brzinom kojom je dobijao, dok je Tvrtko ustima drkao Seladona, a biskup potpomagao Narcisovo sranje. Posle toga su malo otpočinuli, a kada su se smestili u dvoranu za pripovedanje, Dikla je ovako nastavila nit svoje priče: »Osamdesetogodišnji ljubavnik koga mi je namenila Furnijerka bio je, gospodo, šef računovodstva, mali, debeo i vrlo neprijatnog lica. Stavio je jednu posudu između nas, postavili smo se leđa uz leđa i srali u nju zajedno; zatim on uze sud, prstima izmeša oba govneta, proguta ih zajedno, dok sam ga ja rasterećivala u svoja usta. Jedva da mi je i pogledao stražnjicu. Nije je ljubio, ali mu je zanos ipak bio vrlo bujan; bio je nestrpljiv, psovao je pri gutanju i svršavanju, a kada se povukao, dao mi je četiri zlatnika za ovaj čudan obred. U to vreme, moj bankar je prema meni pokazivao sve veće poverenje i gajio sve veće prijateljstvo, i to poverenje, koje sam ubrzo zloupotrebila, bilo je razlog našeg konačnog rastanka koji je ubrzo usledio. Jednog dana, kada me ostavio samu u svojoj radnoj sobi, primetila sam da pre izlaska iz kuće puni kesu iz jedne vrlo široke fioke napunjene do vrha zlatom. Oh, kakav plen, rekla sam odmah u sebi. I pošto sam istog časa smislila da se dočepam te gomile, počela sam najpažljivije da posmatram sve okolnosti koje bi mi pomogle da dođem do nje. D’Okur nije zatvarao ovu fioku, ali je odnosio sa sobom ključ radne sobe, i pošto sam primetila da su i vrata i brava vrlo slabe, pomislila sam da bi mi trebalo veoma malo napora da ih lako razvalim. Pošto sam utanačila ovaj plan, žudno sam očekivala dan kada će D’Okur biti van kuće celog dana, što se dešavalo dva puta nedeljno, u dane posebnih bahanalija na koje je odlazio s Depreom i igumanom, gde su činili stvari o kojima će vam možda pričati Degranž, a koje ne spadaju u

moju nadležnost. Uskoro se ukazao taj povoljni trenutak. Posluga, sve sam razvratnik kao i njihov gospodar, nije propuštala taj dan za svoje partije, tako da sam se našla skoro potpuno sama u celoj kući. Puna nestrpljenja da izvedem svoj plan, odmah sam otišla do vrata radne sobe, jednim udarcem pesnice ih razvalim, doletim do fioke, nađem ključ: znala sam gde je. Izvučem sve što je bilo unutra; nije bilo manje od tri hiljade zlatnika. Punim džepove, preturam po drugim fiokama; spazim vrlo skupocen nakit, dočepam ga se; ali šta sam tek našla u drugim fiokama ovog izvanrednog radnog stola!… Blago D’Okuru! Kakva sreća što te neko drugi nije uhvatio u tvojoj neopreznosti! Bilo je tu predmeta zbog kojih bi sigurno mogao da bude pogubljen, samo to mogu da vam kažem. Sem jasnih i glasnih poruka o tajnim bahanalijama koje su mu upućivali Depre i iguman, postojale su i sve sprave koje su služile ovim zločinima… Ali ovde se zaustavljam; granice koje ste mi odredili sprečavaju me da vam o tome kažem nešto više, Degranž će vam sve to objasniti. Ja sam, čim sam obavila krađu, pobegla tresući se od užasa pri pomisli kakvim sam se opasnostima možda izlagala družeći se s takvim zločincima. Prešla sam u London, ali kako vam moj boravak u tom gradu, gde sam živela šest meseci na visokoj nozi, ne pruža nijedan doživljaj koji bi mogao da vas zanima, dopustićete mi, gospodo, da ćutke pređem preko tog dela svoga života. Sa Parizom sam održavala vezu samo preko Furnijerke, i kako me ona obavestila o svoj buci koju je bankar podigao oko te nesrećne krađe, najzad sam odlučila da ga ućutkam i napisala mu suvo da je ona koja je našla novac u fioci našla i druge stvari i da, ukoliko se odluči da nastavi svoju poteru, ja nemam ništa protiv, ali da ću naterati i njega da onom istom sudiji kome budem morala da predam to što sam našla u malim fiokama, i on preda ono što se nalazi u velikim. Naš je mudonja zamukao, a kako se tih šest meseci pročulo za njihov razvrat, pa su i sami morali da pređu u inostranstvo, i pošto nisam više imala čega da se plašim, ja sam se vratila u Pariz, i treba li da vam priznam svoje loše ponašanje, gospodo? Vratila sam se isto tako siromašna kao što sam bila pre odlaska, toliko da sam morala da se vratim kod Furnijerke. Kako mi je bilo samo dvadeset tri godine, prilike mi nisu nedostajale. Ostaviću po strani one koje mi nisu u užoj nadležnosti i nastaviću, ako vam se to dopada, samo o onima koje znam da vas za sada još zanimaju.

Osam dana po mom povratku, postavili su u sobi namenjenoj nasladama jedno bure puno govana. Pojavi se moj Adonis: to je jedno sveto svešteno lice, ali toliko oguglalo na tu vrstu uživanja da je mogao da se nadraži još samo nastranostima koje ću vam opisati. On, dakle, uđe; ja gola. Posmatra mi malo guzove, pipa ih dosta grubo i kaže mi da ga svučem i pomognem mu da uđe u bure. Skidam ga golog, pridržavam ga, matora svinja se smešta u svoj brlog, kroz jednu rupu, koja je naročito za to pripremljena, posle nekog vremena izvlači skoro naduveni ud i naređuje mi da ga drkam, i pored prljavštine i grozote kojom je ubrljan. Ja izvršavam, a on zagnjuri glavu u bure, brčka se, guta, dere se, svršava, zatim se baca u kadu gde ga prepuštam dvema kućnim pomoćnicama koje ga čiste jedno četvrt sata. Jedan drugi je naišao malo kasnije. Bilo je prošlo osam dana kako sam se israla i išorala u jednu posudu koja je brižljivo čuvana; to vreme je bilo neophodno da se izmet dovede u stanje kakvo je voleo naš razvratnik. Taj čovek je imao oko trideset pet godina, bavio se finansijama. Ušavši, odmah me upita gde je sud: ja mu ga pružim, on onjuši: ’Je li sigurno’, kaže mi, ’da je ovo israno pre osam dana?’ − ’Ja vam lično za to odgovaram, gospodine, vidite li kako se već skoro uplesnivilo?’ − ’Ah, to meni i treba’, reče mi ’meni nikada nije suviše plesnivo. Pokažite mi, moliću vas lepo, to drago dupe koje ga je isralo.’ Ja mu ga pokazujem. ’Dobro’, reče, ’postavite ga tako, prema meni da mi bude u vidnom polju dok izjedem njegov plod.’ Nameštamo se, on proba, oduševi se zagnjuri se i proguta za minut to slasno jestivo zastajući između zalogaja samo da bi zurio u moje dupe, ali bez ikakvog propratnog detalja, čak nije ni kitu izvadio iz gaća. Mesec dana kasnije, razvratnik koji se pojavio zahtevao je da obavi posao s Furnijerkom lično. Šta je izabrao, gospode bože! U to vreme je imala punih šezdeset osam godina; crveni vetar joj je nagrizao celu kožu, a osam pokvarenih zuba koji su joj krasili usta širili su takav zadah da je bilo skoro nemoguće govoriti s njom izbliza. Ali su baš te mane mamile ljubavnika s kojim je imala da obavi posao. Znatiželjna da vidim ovu scenu, letim na rupu: Adonis je bio jedan stari lekar, mada mlađi od nje. Ugledavši je, zalepi usta na usta, zatim, posle četvrt sata, razgolitivši joj otromboljeno dupište nalik na vime matore krave, navali

da ga ljubi i liže pomamno. Onda im donesu jedan špric i tri flašice likera; sledbenik Eskulapov uštrcava špricom bezopasan napitak u creva svoje Iris, ona ga upija i zadržava; za to vreme lekar ne prestaje da je ljubi i liže po svim delovima tela. ’Ah, prijatelju’, reče na kraju bakica, ’sad ne mogu više, ne mogu. Spremi se, prijatelju, moram da ti ga vratim.’ Učenik iz Salerna klekne, iz gaća izvlači crnu i izgužvanu krpicu koju muški drka; Furnijerka mu nabija svoje ogromno i gadno dupište na usta, napinje se, lekar srče, poneki brabonjak bez sumnje promakne u napitak, sve prolazi, mužjak svršava i pada ničice mrtav pijan. Na taj način je njegov razvrat zadovoljavao dve strasti: pijančenje i sladostrašće.« »Trenutak«, reče Tvrtko, »ova iživljavanja mi ga uvek dižu. Degranž«, nastavi on, »pretpostavljam da je tvoje dupe najsličnije onome koje nam je Dikla opisala: dođi da mi ga prilepiš na lice.« Matora oklopnjača posluša. »Puštaj, puštaj«, reče joj Tvrtko glasom kao malo prigušenim pod ovim duplikatom užasavajućeg dupišta. »Puštaj, svinjo! Ako i nije tečno, biće čvrsto, ipak ću ga proždrati.« Radnja se završava dok biskup radi isto to sa Antinousom, Kurval sa Fanšonom, a vojvoda sa Lujzom. Ali naša četvorica mudonja što su se prekalili u svim tim opakostima predavali su se tome sa uobičajenom ravnodušnošću, i četiri govneta su bila izjedena a da ničija sperma nije ni kanula. »Dobro, Dikla, završi sada«, reče vojvoda; »ako se i nismo smirili, bar smo manje ugroženi i moći ćemo da te saslušamo.« − »Avaj«, reče naša diva, »priča koja mi ostaje za ovo veče suviše je jednostavna, rekla bih, za stanje u kojem vas vidim. Nije važno, ona je na redu; treba i ona da zauzme svoje mesto: »Heroj avanture je jedan stari brigadni general kraljeve vojske. Trebalo ga je skinuti sasvim golog, a zatim ga poviti kao odojče; kada je bio tako spakovan, morala sam da serem pred njim u jedan tanjir i da mu vrhovima prstiju dajem govance kao kašicu. Sve tako polako, dok naš pohotljivac sve ne poručka i svrši u pelene podražavajući plač deteta.«

»Pređimo onda na decu«, reče vojvoda, »pošto nas ostavljaš na priči o deci. Fani, dođite da mi se poserete u usta, i ne zaboravite da mi pri tome sisate kurac, jer treba i da svršim.« − »Neka bude volja tvoja«, reče biskup. »Priđite, Ružice; čuli ste šta je naređeno Fani; činite isto.« − »Kako ona, tako i vi,« reče Tvrtko Hebi, koja se takođe približi. − »Kud svi, tud i mi«, reče Kurval. »Avgustina, ugledajte se na vaše drugarice i činite isto, dete moje, neka moja sperma curi u vaša usta kao što vaša govna cure u moja.« Sve je izvedeno, i ovoga puta sve i poteče; sa svih strana su se čuli govnjivi prdeži i krici svršavanja, a kada je pohota bila zadovoljena, utolili su i glad. Međutim, pri orgijama su usavršili neke metode, pa su decu poslali na spavanje. Ove preslatke časove proveli su sa četiri prvostepena nabijača, četiri služavke i četiri pripovedačice. Pri tome su se napili kao svinje i počinili tako strahovito prljave grozote da ih ne bih mogao opisati a da ne naškodim manje razvratnim slikama koje još moram ponuditi čitaocima. Kurvala i Tvrtka su odneli bez svesti, ali su se vojvoda i biskup, hladnokrvni kao da baš ništa nije ni bilo, podali u preostalom delu noći uobičajenim uživanjima.

Dan četrnaesti To jutro su naši razvratnici primetili da i vreme ide naruku njihovim prljavim planovima, i da ih od očiju celog sveta skriva bolje od svih njihovih predostrožnosti: pala je zastrašujuća količina snega i prekrila sve okolne predele štiteći skrovište naše četvorice zlikovaca čak i od pristupa životinja; jer što se ljudi tiče, nije uopšte bilo moguće da se iko usudi da dospe do njih. Neverovatno je koliko ta vrsta sigurnosti služi strasti, i šta je sve čovek u stanju da preduzme da bi mogao sebi da kaže: »Sam sam ovde, na kraju sveta, zaklonjen od svih pogleda, nijednom stvorenju nije moguće da dospe do mene; nema više kočnica, nema više nikakvih prepreka.« Tog trenutka, želje se vinu s takvom plahovitošću

koja ne poznaje više granice, a nekažnjivost kojom su zaštićene prijatno povećava pijanstvo. Ničega nema osim boga i savesti: a kakvu snagu može imati prva kočnica u srcu i savesti jednog bezbožnika? I kakvu vlast može imati savest nad onim koji se toliko navikao da pobeđuje svoju grižu savesti da i nju pretvara u izvor naslada? Jadno stado, izloženo ubilačkom zubu ovakvih zlikovaca, zadrhtali biste od užasa kad bi vam iskustvo dopustilo da se prepustite ovakvim razmišljanjima! Taj dan je bio dan proslave druge sedmice; bavili su se isključivo proslavom. Imalo je da se obavi venčanje Narcisa i Hebe, ali što je bilo najgroznije, oboje su bili na spisku kazni za to isto veče. Tako su iz slasti bračnog slavlja morali da pređu na gorčinu škole; kakav jad! Mali Narcis, koji je imao duha, zapazio je tu nepravdu, ali su, uprkos tome, obavili uobičajene obrede. Biskup je očitao službu, spojili su supružnike i dozvolili im da čine jedno s drugim, i pred očima celog sveta, sve što su hteli. Ali, ko bi verovao? Poredak je već pustio korene, i mali čova, koji je dobro učio školu, oduševljen oblinama svoje ženice, a ne uspevajući da joj ga nabije, umalo je nije pocepao prstićima, da su mu samo dopustili. Sprečili su ga u poslednjem trenutku, a vojvoda je dograbio nevestu i na licu mesta je odjebao među butine, što je učinio i biskup s mladoženjom. Ručali su, bili su pušteni na gozbu, i pošto su ih dobro kljukali, digavši se od stola sranjem su zadovoljili jedno Tvrtka, a drugo Kurvala, koji su u slast pokusali ta mala dečija govanca. Kafu su poslužili Avgustina, Fani, Seladon i Zefir. Vojvoda je naredio Avgustini da drka Zefira, a ovome da mu sere u usta u isto vreme kada bude pljuckao spermicu. Radnja je izvanredno uspela, tako da se biskupu prohtelo isto sa Seladonom: Fani ga je drkala, a malom čoveku je naređeno da kaki u usta velečasnog u trenutku kada bude osetio da mu je sperma provalila. Ali sa te strane nije bilo tako sjajnog uspeha kao sa druge; dete nikako nije uspevalo da kaki u isto vreme kad svršava, a kako je to bio samo pokušaj koji nije bio sankcionisan pravilnikom, nisu mu odredili nikakvu kaznu. Tvrtku je srala Avgustina, a biskup, kome se ukrutio kao kamen, dao ga je na sisanje Fani, koja mu je u isto vreme kakila u usta; svršio je, a kako mu je nastup bio žestok, malo je zlostavljao Fani, ali nije uspeo da joj prilepe kaznu, ma kako izgledalo da mu je to bila želja. Nema takvog zajebanta kao što je biskup. Čim je svršio, slao bi do đavola predmet svog uživanja; to su svi znali, i nikoga

se devojčice, supruge i dečaci nisu plašili da izdrkaju kao njega. Posle počinka prešli su u dvoranu, gde je svako zauzeo svoje mesto, a Dikla je ovako nastavila nit svoga kazivanja: »Povremeno sam odlazila na partije u grad, a pošto su one bile uglavnom bolje plaćene, Furnijerka je pokušavala da ih što više nabavi. Jednoga dana me poslala kod jednog starog viteza od Malte, koji mi je otvorio neku vrstu ormana punog pregrada u kojima su stajale porcelanske posude, svaka sa po jednim govnetom. Taj matori bludnik je bio u dogovoru s jednom od svojih sestara, koja je bila igumanija jednog od najpoznatijih pariskih manastira. Ova dobra duša mu je svakog jutra slala sanduke pune kobasica svojih štićenica. A on je sve slagao po redu, i kada sam došla, naredio mi je da uzmem taj i taj broj, najstariji. Pružila sam mu ga. ’Ah, ovo je od jedne mlade šesnaestogodišnje devojke lepe kao dan. Drkaj me dok ga jedem.’ Ceo obred se sastojao u tome da ga ja zaguljujem i pokazujem mu svoje dupe dok on proždire, a zatim da stavim svoje govno na mesto onoga koje je pokusao. Posmatrao je kako to radim, brisao mi dupe jezikom i svršavao sisajući mi anus. Zatim je zatvarao policu, mene isplaćivao, i naš delija, kome sam odlazila u posete rano ujutro, ponovo bi zaspao snom pravednika. Jedan drugi, po meni, izuzetniji (neki stari kaluđer), ulazi, traži osam do deset govana od prvih koji se tu nađu, muškaraca ili žena, svejedno mu je. Promeša ih, umesi, grize po sredini i svršava kad je požderao bar polovinu, dok ga ja cuclam. Neki treći je čovek koji mi je, bez sumnje, izazvao najveće gađenje u celom životu. Naredio mi je da dobro otvorim usta. Ležala sam gola na dušeku na podu, a on me objahao i spustio mi u gubicu svoju gomilu, a zatim se, odvratnik, vratio da jede pravo iz mojih usta, dok mi je sise zalivao spermom.« »Ah, ah! taj je baš zgodan, reče Kurval; »da mu jebem boga, baš mi se sere, moram to da pokušam. Koga bih uzeo, gospodine vojvodo?« − »Koga?« prihvati Blanžis; »vere mi, ja bih vam preporučio Juliju, svoju

kćer; ona vam je tu, pod rukom, vi volite njena usta, poslužite se njima.« − »Hvala vama na pažnji«, reče nezadovoljna Julija; »šta sam vam zgrešila da govorite takve stvari protiv mene?« − »Dobro, pošto je to srdi, i pošto je ona dosta dobro čeljade, uzmite gospođicu Sofiju; to vam je sveže, lepo, piletina, samo joj je četrnaest godina.« − »Neka bude, hoćemo Sofiju«, reče Kurval, čiji je nemiran ud već počeo da se razmahuje. Fanšon prilazi žrtvi; ovoj jadnoj maloj nesrećnici unapred je muka. Kurval se na to samo smeje, primiče svoje debelo, gadno i prljavo dupište ovom ljupkom lišcu i dočarava nam time sliku žabe koja će ukaljati ružu. Drkaju ga, bomba krene. Sofiji ne promakne ni mrvica, i odvratnik se naginje i odmah ždere ono što je izbacio, gutajući sve u četiri zalogaja, dok ga drkaju preko stomaka te nesrećnice, koja posle obavljene radnje povraća celu utrobu Tvrtku pod nos, koji to prima sa oduševljenjem sve se drkajući, dok sav ne bude ispolivan. »Hajde, Dikla, nastavi«, reče Kurval, »možeš biti ponosna na svoju priču, vidiš kako to pali.« Onda Dikla nastavi sledećim rečima, sva očarana u dubini duše što joj pripovedanje tako polazi za rukom: »Čovek koga sam videla posle ovoga čiji vas je primer zaveo«, reče Dikla, »hteo je po svaku cenu da žena koja mu se daje ima neuredno varenje. Zbog toga mi je Furnijerka, koja me ni o čemu nije obavestila, za ručkom dala da progutam neki lek koji mi je pospešio varenje i stolicu potpuno pretvorio u proliv. Naš gazda stiže, i posle nekoliko uvodnih poljubaca u predmet svoga obožavanja, dok se ja jedva uzdržavam zbog grčeva koji me zavijaju, on mi reče da se slobodno pustim. Mlaz štrcnu, ja se pridržavam za budžu, on pada u zanos, guta sve, ište mi još; ja ga zapljusnem drugom salvom, posle nje uskoro sledi treća, i bludnikova sardinica ostavlja mi među prstima nepobitne dokaze stanja u koje ga je ovo dovelo. Sutradan sam opslužila jednu ličnost čija će raskošna strast možda naći nekog obožavaoca među vama, gospodo. Prvo su ga odveli u sobu pored one u kojoj smo obično radile i koja je imala tako zgodnu rupu za posmatranje. On se tu pripremi sam. Jedan drugi učesnik čeka me u susednoj sobi; to je bio neki fijakerista koga su slučajno izabrali među njemu sličnima i koga su u sve uputili. Kako sam i ja bila pripremljena,

oboje su nas dobro napunili. Radilo se o tome da kočijaš sere tačno preko puta rupe, tako da sakriveni razvratnik ne izgubi ništa od prizora. Ja primam govno u tanjir, vodeći računa da izađe u jednom komadu, dobro mu širim dupe, pritiskam anus, ne zaboravljam ništa što je potrebno da mu omogućim udobno sranje. Čim se moj čovek israo, ja mu zgrabim kurac i isprosipam ga preko govneta, i sve to tačno u vidnom polju našeg posmatrača. Najzad, kada je gomila gotova, trčim u susednu sobu. ’Izvolite, kušajte brzo, gospodine’, kažem, ’dok je još toplo.’ Ne treba ga nuditi dva puta; on zgrabi tanjir, pruža kurac da mu ga drkam, lupež smaže sve što sam mu poslužila, dok sperma šiklja pod gipkim pokretima moje uslužne šake.« »Kojih je godina bio kočijaš?« upita Kurval. − »Oko trideset godina«, odgovori Dikla. − »Oh, nije to ništa,« reče Kurval. »Ako hoćete, Tvrtko će vam potvrditi da smo poznavali jednog koji je činio to isto, u istim okolnostima, ali sa čovekom šezdesetih-sedamdesetih godina, izabranim među najodvratnijim šljamom koga ima u prostom narodu.« − »Pa to je lepo samo ako je tako«, reče Tvrtko čija je spravica počela da se kočoperi još od Sofijinog zalivanja; »kladim se da bih to radio s najstarijim od svih bogalja.« − »Kruti vam se, Tvrtko«, reče vojvoda, »poznajem vas: kada počnete da svinjite, to znači da spermica počinje da vas kljuca. Hajdemo! Ja nisam najstariji bogalj, ali, da bih zadovoljio vašu pohotu, nudim vam sve što imam u utrobi, i verujem da će to biti obilno.« − »Oh, jebem mu boga!« reče Tvrtko, »kakva sreća za mene, dragi vojvodo.« Vojvoda nastupa, Tvrtko klekne pod dupe koje će ga obdariti blaženstvom; vojvoda se napinje, bankar guta, i razvratnik, koga ovaj vrhunac gadosti opija, svršava kunući se da nikada nije toliko uživao. »Dikla, dođi da mi vratiš ovo što sam dao Tvrtku.« − »Gospodaru, zar se ne sećate da sam vam jutros dala«, reče naša pripovedačica, »i da ste ga celog progutali.« − »Da, istina je«, reče vojvoda. »Pa dobro, Martina, moram da pribegnem tebi jer neću dečije dupe: osećam da sperma hoće da mi krene, ali da će to ipak teško ići, zbog čega su mi potrebne izuzetne stvari.« Međutim, i Martina je bila u istom položaju kao Dikla; ona se jutros israla Kurvalu. »Kako, duplog li mu boga, zar neću večeras naći nijedan brabonjak?« Na to priđe Tereza

i ponudi mu najprljavije, najraščepljenije dupište koje se ikada moglo videti. »Ah, daj šta daš«, reče vojvoda nameštajući se, »a ako u haosu u kojem se nalazim, ovo odvratno dupište ne učini svoje dejstvo, ne znam više kom ću se bogu obratiti.« Tereza se dobro napne, vojvoda prima; tamjan je bio isto toliko strašan kao hram iz kojeg je izlazio, ali, kad neko ima tako silnu potrebu, kao sada vojvoda, nikakva prljavština nije prekomerna. Pijan od pohote, gad sve smaže štrcajući u nos Dikli, koja ga drka, neoborive dokaze svoje muške snage. Seli su za sto, orgije su bile posvećene kažnjavanju. Te nedelje je bilo sedam prestupnika: Zelmira, Kolomba, Heba, Adonis, Adelaida, Sofija i Narcis. Nežnu Adelaidu nisu poštedeli. Zelmira i Sofija su, takođe, otišle s nekoliko tragova postupaka kojima su bile podvrgnute, i bez ulaženja u pojedinosti, jer nam to okolnosti još ne dopuštaju, svi su otišli da legnu i u naručju Morfeusa saberu snage koje su im potrebne da bi ih ponovo žrtvovali Veneri.

Dan petnaesti Neposredno posle kažnjavanja, retko je bilo prestupnika. Dakle, ni ovoga dana ih nije bilo, ali, i dalje strogi u izdavanju dozvola za jutarnje sranje, toga jutra su nagradili samo Herkula, Mišetu, Sofiju i Degranž, i Kurval je mislio da će svršiti posmatrajući ovu poslednju kako sere. Pri kafi, skoro ništa, zadovoljili su se čačkanjem dupeta i sisanjem nekoliko čmarova, a kada se zvono oglasilo, brzo su prešli u dvoranu za pripovedanje, gde je Dikla nastavila ovim rečima: »Kod Furnijerke je povremeno dolazila jedna devojčica od dvanaesttrinaest godina, takođe plod zavođenja onog izuzetnog čoveka o kome sam vam govorila. Mislim da nije razvratio ništa tako slatko, tako sveže i tako lepo. Bila je plavušica, visoka za svoje godine, pravi model za

slikanje, lica nežnog i zavodljivog, najlepših mogućih očiju, cela njena ljupka ličnost je odisala skladom i blagošću, što je činilo zanimljivom i krajnje privlačnom. Ali kakvom su poniženju prepuštene sve te čari i kakav im je sraman početak bio namenjen! Mala je bila kći jednog vrlo dobrostojećeg dvorskog nabavljača finog rublja, i bila joj je nesumnjivo predodređena srećnija sudbina od te da postane kurva. Ali naš je bludnik više uživao ukoliko je više kvario život svojih žrtava spretnim i pokvarenim zavođenjima. Maloj Lusili je pripalo da zadovolji, odmah po svom dolasku, prljave i jezovite prohteve čoveka kome nije bio dovoljan njegov izopačeni nagon, već ga je mogao iživeti na nevinoj devici. Evo ga stiže: bio je to matori notar koji je plivao u zlatu i uz sve svoje bogatstvo posedovao i nasilništvo rođeno u okoreloj duši koje tvrdičlukom, koje bludničenjem. Privedu mu dete; ma koliko da je lepa, njegov prvi izraz je prezir; gunđa, psuje kroz zube da se danas u Parizu ne može više naći lepa devojka; onda pita da li je pouzdano devica, uveravaju ga da jeste, nude mu da proveri. ’Ja da gledam pizdu, gospođo Furnije, ja da gledam pizdu? Nadam se da to niste ozbiljno mislili; otkako dolazim kod vas, niste mogli primetiti da ih mnogo marim. Služim se njima, istina je, ali na takav način da mislim da je jasno da im nisam mnogo privržen.’ − ’Pa dobro, gospodine, u tom slučaju se oslonite na nas, a ja vam tvrdim da je nevina kao da je sad izašla iz majčine utrobe.’ Penju se, a ja, kao što već možete pretpostaviti, znatiželjna da vidim ovakav susret, odletim na svoju rupu. Jadna mala Lusila bila je tako sramežljiva da je ne bih mogla drugačije opisati sem suprotstavljanjem superlativa koje bih upotrebila da opišem bestidnost, nasilništvo i zlovolju njenog šezdesetogodišnjeg ljubavnika. ’Hajde, šta ste se tu ukrutili kao neka zverčica?’ reče joj odsečnim glasom. ’Treba li da vam kažem da se razgaćite? Nije li trebalo da mi to dupe bude poznato još pre pola sata? Hajde, brže!’ − ’Ali, gospodine, šta treba da radim?’ − ’Da ga jebem, zar se to pita?… Šta treba da radite? Treba da se razgaćite i da mi se natrćite.’ Lusila posluša dršćući i otkri belo slatko dupence, kao da je Venerino. ’Hm… lepo parče’, kaže nasilnik… ’Priđite.’ Zatim, zgrabi joj grubo guzove i razmičući ih: ’Je li potpuno sigurno da vam ništa nije učinjeno sa ove strane?’ − ’Oh, gospodine, niko me nikada nije pipnuo.’ − ’Hajde prdite.’ − ’Ali, gospodine, ne mogu.’ − ’Ima da se napnete.’ Ona posluša, i jedan mali vetrić se izmigolji i odjeknu u zagađenim ustima matorog

razvratnika, koji se sladi mljackajući. ’Želite li da serete?’ nastavi razvratnik. − ’Ne, gospodine.’ − ’Dobro. Ali meni se sere, i to obilato, to da znate. Dakle, pripremite se da mi ugodite… Skidajte suknje.’ Ona ih skida. ’Lezite na ovu sofu, butina jako dignutih i glave jako spuštene.’ Lusila leže, matori notar je namešta tako da joj jako razmaknute noge potpuno raščepljuju lepu picu tačno u visini dupišta naše junačine, tako da može njome da se služi kao nokširom. Takva mu je bila božanska namera, a da bi mu posuda bila udobnija, obema je rukama širi iz sve snage. Postavlja se, napinje, i govno pada u svetilište u kojem bi i sam Amor pristao da sebi sagradi hram. Zatim se okreće, i prstima ugurava u otvorenu vaginu koliko može prljavog izmeta koji je tu izručio. Ponovo se namešta, isere drugo govno, zatim treće, i pri svakome isti obred punjenja i nabijanja. Pri poslednjem učini to s takvom grubošću da mala urliknu, i verovatno je pri toj odvratnoj radnji izgubila dragoceni cvet kojim je priroda obdarila da bi ga poklonila braku i ljubavi. U tom je trenutku naš razvratnik svršio. Vrhunac ushićenja mu je bio da napuni tu mladu i lepu picu govnima, da je izgnjavi i da ih dobro nabije unutra. Radeći to, iz šlica izvlači neku vrstu kurca; iako je mlitav, on ga drma i uspeva, baveći se svojom odvratnom radnjom, da iscedi na pod nekoliko retkih kapi sparušene sperme, za kojom je sigurno žalio, čim je s toliko muke i sa takvim gadostima izmamio. Kad je svršio posao, otišao je; Lusila se oprala, i to je sve. Meni su nešto posle toga naturili jednoga čija mi je strast izgledala još mučnija. On je bio savetnik Vrhovnog suda. Morala sam ne samo da gledam kako sere nego da mu pomognem, svojim prstima da olakšavam kuljanje smese pritiskajući i otvarajući, stežući mu po potrebi anus, a kada je završio, da mu svojim jezikom najbrižljivije očistim ceo taj deo koji je bio potpuno umazan.« »Jebi ga! to je zaista vrlo mučan posao«, reče biskup: »ove četiri gospođe koje ovde vidite, a koje su, međutim, naše supruge, naše kćeri i naše bratanice, obavljaju ga svakog dana. A čemu bi, do đavola, i služio jezik jedne žene ako ne za brisanje dupeta? Što se mene tiče, ja mu vidim samo tu namenu. Konstanca«, nastavi biskup obraćajući se lepoj vojvodinoj supruzi, koja je tog dana bila s njim na sofi, »dokažite Dikli

spretnost u tom poslu; evo vam mog vrlo prljavog dupeta, nisam ga brisao od jutros, za vas sam ga čuvao… Hajde, pokažite svoj talenat.« I jadnica, i suviše naviknuta na ovakve strahote, izvršava kao poslušna žena. Šta sve ne proizvode, gospode bože, strah i potčinjenost! »Da ga jebem!« reče Kurval nudeći svoju gadnu i svu izmazanu jazbinu ljupkoj Alini, »nećeš ti biti jedini koji će služiti za primer. Hajde, kučko«, reče ovoj lepoj i vrloj ženici, »nadmašite svoju drugaricu.« I to se završi. »Sada nastavi, Dikla«, reče biskup, »hteli smo samo da ti pokažemo da taj čovek nije zahtevao ništa izuzetno, i da ženski jezik i nije ni za šta drugo do da briše dupe.« Ljubazna Dikla stade se kikotati, pa nastavi ovo što ćete sada čitati: »Dopustićete, gospodo, da za trenutak prekinem priču o strastima da bih vam saopštila jedan događaj koji s njima nema nikakve veze. Tiče se mene lično, ali kako ste mi naredili da sledim zanimljive događaje svog životnog puta čak i kad se ne radi neposredno o raznim vrstama nagona, mislim da je ovaj takve prirode da ne bi smeo da ostane neiskazan. Već odavno sam bila kod Furnijerke najstarija u njenom saraju, i u mene je imala najviše poverenja. Ja sam najčešće sastavljala partije i primala isplate. Ta žena mi je bila kao majka, pomagala mi je u raznim zgodama, verno mi je pisala u Englesku, prijateljski mi je otvorila svoja vrata po povratku, kada su me prilike navele da ponovo zatražim pribežište. Dvadeset puta mi je pozajmljivala novac, a često mi nije ni tražila da ga vratim. Došao je trenutak da joj dokažem svoju zahvalnost i uzvratim na njeno krajnje poverenje, a sami ćete proceniti, gospodo, kako se moja duša i sa kakvom lakoćom otvarala prema vrlini. Furnijerka se razbole, i prvo joj je bilo da mene pozove. ’Dikla, dete moje, ti već znaš da te ja volim’, reče mi, ’a sada ću ti posvedočiti krajnje poverenje koje imam u tebe u ovom presudnom trenutku. Bez obzira na tvoju pokvarenost, verujem da nisi u stanju da prevariš svoju staru prijateljicu; evo me sada jako bolesne, stara sam, i zbog toga ne znam dokle će to odvesti. Imam rođake koji će se baciti na moje nasleđe; hoću da ih lišim bar sto hiljada franaka u zlatu koje držim ovde u sanduku. Ti ih čuvaj, dete moje, evo ih, poveravam ti ih pod uslovom da ih rasporediš po mom nalogu.’ − ’Oh, draga majčice’, rekoh joj pruživši obe

ruke, ’ovaj uvod me rastužuje; sigurna sam da je potpuno izlišan, ali, ako se, ne daj bože, nešto dogodi, zaklinjem vam se da ću doslovno ispuniti vaše želje.’ − ’Verujem ti, dete moje, a evo zašto sam na tebe prvo pomislila. Ovaj sanduk, dakle, sadrži sto hiljada franaka u zlatu; sada imam nekih obzira, neku grižu savesti zbog života koji sam vodila, zbog mnoštva devojaka koje sam gurnula u zločin i koje sam odvratila od boga. Hoću, dakle, da upotrebim dva sredstva da bih malo umilostivila božanstvo: milostinju i molitvu. Dva prva dela od po petnaest hiljada koje ćeš odvojiti od ove sume biće, jedna za fratre iz Ulice Sen Onore, da bi do večnosti molili za spas moje duše; drugi deo iste svote ćeš dati, čim budem sklopila oči, parohijskom popi, da ih on razdeli kao milostinju sirotinji iz našeg kraja. Milostinja je odlična stvar, dete moje; ništa ne ispravlja bolje u božjim očima grehove koje smo počinili za života. Siromasi su njegova deca i on voli sve koji im malo olakšaju patnje; najviše ćeš mu se umilostiviti milostinjom. To je pravi način da zaslužiš nebo, dete moje. Što se tiče trećeg dela, izdvojićeš šezdeset hiljada zlatnika koje ćeš predati, čim sklopim oči, izvesnom Petinjonu, obućarskom šegrtu iz Ulice Bulnar. Taj nesrećnik je moj sin koji to i ne sluti, kopile rođeno iz preljube; hoću na samrti da uputim tom jadnom siročetu znak svoje nežnosti. Što se tiče preostalih deset hiljada zlatnika, draga moja Dikla, molim te da ih zadržiš kao mali znak moje privrženosti tebi, i kao naknadu za uloženi trud oko raspodele ostatka. Želela bih da ti ta mala svota pomogne da se snađeš i izvučeš iz nedostojnog zanata koji obavljamo u kojem nema sreće, niti ima ikakve nade da se ona ostvari.’ Oduševljena što držim u rukama toliko sumu, i rešena, iz straha da ne pogrešim pri raspodeli, da od svega načinim samo jednu masu, i to za sebe samu, s lažnim suzama bacila sam se u naručje bakice, ponavljajući joj zakletve vernosti, a nadalje sam se brinula samo o načinu kojim bih sprečila da joj surov povratak zdravlja ne promeni mišljenje. To sredstvo mi je pruženo već sutradan: lekar joj je propisao lek za povraćanje, a kako sam se ja brinula o njoj, meni ga je dao naglasivši da ima dve doze koje moram dobro da razdvojim, jer ako bih joj dala sve odjednom, od toga bi sigurno odapela, i da joj drugu dozu dam samo ako prva nije imala potrebno dejstvo. Razume se da sam obećala Eskulapu da ću jako paziti, a čim je otišao, izgnala sam iz srca sva besmislena osećanja zahvalnosti koja bi zaustavila neku slabu dušu,

i mislila samo o svom zlatu, o zanosnoj čari posedovanja i preslatkim žmarcima koji nas podilaze kad god se pripremamo za neko zlodelo, predviđajući bez greške šta će mi ono doneti, prepuštajući se svemu tome, kažem, usula sam odmah obe doze u jednu čašu i odnela napitak svojoj dragoj prijateljici, koja je, popivši ga s punim poverenjem, u njemu ubrzo našla smrt, koju sam samo pokušavala da joj približim. Ne mogu vam opisati šta sam osetila kad sam videla da mi je posao uspeo. Svaki nastup povraćanja, kojim je odlazio njen život, proizvodio je žmarce slasti u celom mom organizmu: slušala sam je, gledala je, sva opijena. Ona mi je pružala ruke, upućivala poslednji pozdrav, a ja sam svršavala i stvarala već hiljade planova sa zlatom koje ću posedovati. To nije dugo trajalo; Furnijerka je odapela isto veče, a ja sam ostala gospodarica plena.« »Dikla«, reče vojvoda, »budi iskrena: jesi li se pri tome malo čačkala? Da li ti je tanano i pohotno osećanje zločina doprlo do organa sladostrašća?« − »Da, gospodaru, priznajem; svršila sam to veče pet puta uzastopce.« − »Istina je, dakle«, uzviknu vojvoda, »istina je da je zločin sam po sebi toliko zanosan da može, nezavisno od bluda, da raspali sve strasti i baci čoveka u isto bezumlje kao i činovi bludničenja! A onda?« − »A onda, gospodine vojvodo, dostojno sam pokopala gazdaricu, nasledila kopile Petinjona, bože sačuvaj da sam dala da se služe mise, a još manje da se deli milostinja, jer sam se toga uvek istinski grozila, ma kako Furnijerka o tome lepo govorila. Ostajem ubeđena da na svetu mora da ima nesrećnika, da to priroda želi, zahteva, i da je težnja za ravnotežom protiv njenih zakona, jer je prirodi neophodan nered.« − »Tako je, Dikla«, reče Tvrtko, »pa ti imaš stavove prema životu! Jako mi je milo što to čujem; svako olakšanje nesreće jeste stvarni zločin prema prirodi. Nejednakost kojom je obdarila svakog pojedinca dokazuje da joj se nesklad dopada, pošto ga je ona uspostavila i pošto ga ona želi, kako u formi tako i u sadržini. A kako je slabom dopušteno da to popravi krađom, isto tako je jakom dopušteno da to održava uskraćivanjem pomoći. Svemir se ne bi održao ni za trenutak kada bi sva bića ličila jedno na drugo; iz različitosti se rađa red koji sve štiti i svime upravlja. Prema tome, ne treba je nikako narušavati.

Uostalom, misleći da činim dobro toj nesrećnoj ljudskoj svojti, istovremeno nanosim veliko zlo onoj drugoj, jer su jad i beda rasadnik u kojem bogataš bere cvetove svog sladostrašća i svireposti; a pomažući onu prvu, sprečavam je da se poda ovoj drugoj, čime je lišavam navedene vrste uživanja. Prema tome, svojom milostinjom bih vrlo malo zadužio samo jedan deo ljudskog roda, a beskrajno naškodio drugom. Ja, dakle, vidim milostinju ne samo kao stvar lošu samu po sebi nego je čak smatram zločinom prema prirodi, koja, pošto nam je naznačila razlike, nikako ne želi da ih mi izravnamo. Tako, daleko od toga da pomognemo siromahu, da utešimo udovicu ili olakšamo siročetu, ako delujemo po pravim namerama prirode, ne samo da ćemo ih ostaviti u stanju u koje ih je ona dovela nego ćemo delovati u sklopu njenih namera produžujući to stanje i živo se suprotstavljajući bilo kakvoj promeni, a za to su, verujem, sva sredstva dozvoljena.« − »Šta«, reče vojvoda, »čak da ih opljačkaš i da ih upropastiš?« − »Baš tako«, odgovori bankar; »čak i da povećam njihov broj, jer njihova klasa služi onoj drugoj, a povećavajući njihov broj, ako i nanosim malo zla jednoj, činim mnogo dobra drugoj.« − »To je neki vrlo okrutan poredak«, reče Kurval. »Međutim, kažu da je veoma prijatno činiti dobro nesrećnicima.« − »Zabluda«, primeti Tvrtko, »to zadovoljstvo nije ništa u poređenju sa ovim drugim. Prvo je varka, a drugo stvarnost; prvo se oslanja na predrasude, drugo je zasnovano na razumu; prvo, putem organa gordosti, najlažnijeg od svih osećanja, može za trenutak da zagolica srce, drugo je istinito uživanje duha koje raspaljuje sve strasti već i samim tim što se suprotstavlja javnom mnjenju. Jednom rečju, od jednog mi se budža kruti, a od drugog splašnjava.« − »Ali, treba li sve uvek svoditi na čula?« reče biskup. − »Sve, prijatelju«, reče Tvrtko, »jedino nas ona vode kroz život, jer samo čula poseduju svemoćan organ.« − »Ali iz tog poretka se mogu izroditi hiljade zločina«, reče biskup. − »Eh, šta me briga za zločin ako je meni prijatno. Zločin je jedan od vidova prirode, jedan od pokretača čoveka. Zašto biste hteli da me priroda ne pokreće u tom pravcu, nego u pravcu vrline? Prirodi je potrebno i jedno i drugo, i ja joj služim i jednim i drugim. Upustili smo se u razgovor koji bi nas odveo suviše daleko. Vreme večere je blizu, a Dikla je još vrlo daleko od ispunjenja svoje dužnosti. Nastavite, ljupka damo, nastavite, i budite uvereni da ste nam otkrili i delo i čitav

poredak, čime ste nas zauvek zadužili, koliko svi filozofi zajedno.« »Moja prva misao, čim mi je dobra gazdarica bila sahranjena, bila je da preuzmem kuću i održim je na istom nivou. Objavila sam tu nameru svojim drugaricama, koje su mi sve, a naročito Evgenija, još uvek moja miljenica, obećale da će me smatrati svojom mamicom. Nisam bila suviše mlada za ovaj položaj: bilo mi je skoro trideset godina i imala sam dovoljno razuma da upravljam manastirom. Na taj način, gospodo, neću završiti svoja pripovedanja u ulozi javne ženske, nego u ulozi igumanije, dosta mlade i dosta lepe da bi mogla i sama da upražnjava posao, što mi se često dešavalo, a što neću propustiti da vam naglasim uvek kada to bude slučaj. Sve Furnijerkine mušterije su mi ostale, a umela sam da namamim i druge, koliko čistoćom prostorija toliko i krajnjom potčinjenošću mojih devojaka svim prohtevima bludnika, kao i srećnim izborom podanica. Prva mušterija koja mi je došla bio je jedan stari državni blagajnik, davnašnji Furnijerkin prijatelj. Dala sam ga mladoj Lusili, koja ga je očigledno oduševila. Njegova uobičajena strast, prljava i neprijatna za žensku, sastojala se u tome da se posere posred lica svoje Dulčineje, da joj govno razmaže po licu, a zatim da ga obaspe poljupcima, izliže i isisa. Lusila je iz prijateljstva prema meni dopustila matorom jarcu da radi šta hoće, tako da joj je najzad svršio po stomaku predano ljubeći svoju rukotvorinu. Malo kasnije je došao jedan drugi, kojim se bavila Evgenija. Njemu smo donosili bure puno govana u koje bi potapao celu golu žensku, a potom bi je lizao po celom telu i gutao sve, dok ne bi postala čista kao što je bila. Reč je o jednom čuvenom advokatu, bogatom i vrlo poznatom, koji je, posedujući vrlo mršave kvalitete za uživanje u ženama, morao da im doskoči ovom vrstom omiljenog mu razvrata, koji je upražnjavao celog života. Markiz od …, stara Furnijerkina mušterija, došao je malo posle njene smrti da me uveri u svoju privrženost. Rekao je da će nastaviti da dolazi u moju kuću, a da bi mi to dokazao, još isto veče je uzeo Evgeniju. Strast ovog matorog bludnika je počinjala time što je dugo i očajnički ljubio

kurvu u usta. Srkao je što je više mogao njenu pljuvačku, zatim je ljubio u dupe jedno četvrt sata, tražio da mu prdi, i najzad je tražio krupnu stvar. Pošto bi mu se israla, zadržavao je dugo govno u ustima, ženska se nadnosila nad njega grleći ga jednom rukom, a drkajući drugom, dok je on uživao u ovoj masturbaciji čačkajući govnjivi čmar, a gospođica je pri tom morala da izjede govno koje mu je israla u usta. Mada je ovo zadovoljstvo plaćao vrlo skupo, nalazio je vrlo malo kurvi koje su pristajale da mu ga zadovolje. Zbog toga mi se markiz i udvarao: njemu je bilo stalo da zadrži mene, a meni da zadržim njega.« U tom trenutku, raspaljeni vojvoda reče da, ako i zazvoni za večeru, on mora neizostavno da izvede ovaj prohtev. I evo kako ga je izveo: priveo je Sofiju, primio njeno govance u usta i naterao Zelamira da pojede Sofijino govno. Ova strast je mogla biti uživanje za svakog drugog sem za dete kakvo je bio Zelamir; nedovoljno obrazovan da bi osetio svu slast, vrlo se zgadio, pa je pokušao da se vadi. Ali vojvoda mu je zapretio svim svojim besom ako okleva samo za trenutak, i mali je morao da posluša. Zamisao se svima dopala, pa su ga manje-više svi podražavali, jer je Tvrtko tvrdio da moraju pravedno da raspodele svoje naklonosti, i da nije pravo da dečaci jedu govna devojčica, a da devojčicama ništa ne ostane, i shodno tome, naterao je Zefira, da mu se posere u usta, a Avgustinu da pojede ovu marmeladu, što je ova lepa i privlačna devojka učinila povraćajući do krvi. Kurval je sledio tok opšteg uzbuđenja time što mu je u usta srao dragi Adonis, što je Mišeta pojela govna na isti način kao njena drugarica. Biskup isto što i njegov brat, njemu je srala nežna Zelmira, a Seladon je morao da pokusa smesu. Bilo je vrlo zabavnih pojedinosti u gađenju, jer je nametnuta muka bila za naše razvratnike pravi izvor uživanja. Biskup i vojvoda su svršili, druga dvojica ili nisu mogli ili nisu hteli, te pređoše na večeru. Za večerom su ishvalili Diklino delo: »Bila je pametna da shvati«, govorio je vojvoda, koji je nju uvek uzimao u zaštitu, »da je zahvalnost varka čiji okovi ne smeju nikada da sputavaju, čak ni da odlože delovanje zločina, jer žrtvovani nemaju baš nikakvo pravo na naše srce; zahvalnost nema nikakvog smisla, samo ponižava jaku dušu, i zato je treba mrzeti i odagnati od sebe.« − »Da je to tačno, dokazuje već to«, reče Tvrtko, »što nikada nećete videti čoveka od duha da izmoljava zahvalnost. Nije lud

da sebi stvara neprijatelje.« − »Onaj ko vas služi«, prekide biskup, »ne čini to radi vas, već da bi se sam izdigao svojim dobročinstvom. Pitam vas, onda, šta zaslužuje takva namera? Služeći nas, on ne kaže: služim vas da bih vam pričinio dobro, on naprotiv kaže: teram vas da se spustite niže da bih se ja popeo više. Ova razmišljanja dokazuju, dakle, zloupotrebu koju vrše učinjene usluge, i koliko je upražnjavanje dobra besmisleno. Ali reći će vam da to čovek čini radi samog sebe; neka bude, neka se slabe duše prepuštaju tim sitnim uživanjima, ali jake duše koje to odbijaju, kao naše, nisu tako naivne da podlegnu tome.« Pošto su razmišljanja o ovom poretku jako raspalila duhove, naši neverni bludnici poslaše sa orgija decu na spavanje, da bi dobar deo noći ostali da loču samo sa četiri starice i četiri pripovedačice i da se nadmeću, kako je ko bolje umeo, u pričama o grozotama i beščašću. Kako među ovih dvanaest zanimljivih ličnosti nije bilo nijedne koja više puta nije zaslužila konopac i točak, ostavljam čitaocu da razmišlja i zamišlja šta je tu sve bilo rečeno. Sa reči su prešli na dela, vojvoda se zagrejao, i ne znam ni zašto ni kako, ali kasnije se pričalo da je Tereza od toga nosila na sebi izvesno vreme neke tragove. Bilo kako bilo, dopustimo našim junacima da iz ovih bahanalija pređu u čedan krevet svojih supruga, koji je svakome bio pripremljen za to veče, i vidimo šta se desilo sutradan.

Dan šesnaesti Svi naši junaci digli su se bodri kao da su se vratili sa ispovesti, sem vojvode, koji je počeo da malaksava. Smatrali su da je za to kriva Dikla: zaista je ta ženska bila majstor da mu pruži sva zadovoljstva, a i on sam je priznavao da bludno svršava samo s njom. Istina je da, kad su u pitanju te stvari, sve zavisi od vrste prohteva, i da lepota, mladost i vrlina s tim nemaju nikakve veze, da je najčešće posredi samo izvesno umeće, kojim lepotice na zalasku često bolje vladaju od neiskusnih, ma koliko ih proleće ukrašavalo još svim svojim darovima. Još jedno lice iz

ovog društva počelo je da biva sve prijatnije i svakim danom postajalo sve privlačnije: bila je to Julija. Ona je već ranije pokazivala znake maštovitosti, raskalašnosti i bluda. Svojom mudrošću je shvatila da joj je potrebna zaštita, a bila je dovoljno neiskrena da je mogla zavoleti one iste do kojih joj u suštini nije ni bilo stalo, pa se sprijateljila s Diklom da bi na taj način pokušala da stekne malo blagonaklonosti svog oca, svesna ugleda koji je uživao u ovom društvu. Uvek kada bi na nju bio red da spava s vojvodom, ona se tako dobro dogovarala s Diklom, ponašala se tako spretno i obavljala je sve tako predano da je vojvoda bio siguran da će najslađe svršiti kada su ova dva bića udružena u tom radu. Ali, ipak se sasvim zasitio svoje kćerke, i bez Dikline pomoći, koja ju je podržavala svim svojim ugledom i položajem, Julija verovatno ne bi uspela u svojim planovima. Njen muž Kurval bio je otprilike u istom stanju kao vojvoda, i mada je svojim ustima i nečistim poljupcima uspevala da mu izmami još po koje svršavanje, gađenje je bilo na pomolu: reklo bi se da se i rađalo pod vatrom tih besramnih poljubaca. Tvrtko je slabo cenio, otkako su bili zajedno, ona ga nije izdrkala ni dva puta. Ostajao joj je, dakle, još samo biskup, koji je nalazio da joj je guza najlepša na svetu. Istina je da je bila izvajana kao Venerina. Ona se, dakle, ukotvila sa te strane, jer je svakako htela da se dopadne, bilo po koju cenu; pošto je shvatila da joj je krajnje potrebna zaštita, htela je da je obezbedi. Tog dana su se u kapeli pojavile samo Heba, Konstanca i Martina, a ujutro nisu uhvatili nijednog prestupnika. Pošto su ove tri podanice izručile svoje gomile, prisralo se i Tvrtku. Vojvoda, koji se celo to jutro vrteo oko njegove stražnjice, ugrabi taj trenutak da bi se zadovoljio, i zatvoriše se u kapeli samo s Konstancom, koju su zadržali da bi ih opsluživala. Vojvoda se zadovoljio time što mu se mali bankar israo tačno u usta. Gospoda se nisu na tom zaustavila, Konstanca je kasnije prenela biskupu da su obojica uzajamno činili razne gadosti još oko pola sata. Već sam to rekao… oni su bili prijatelji od detinjstva, i od tada nisu prestali da se podsećaju na svoja đačka uživanja. Što se tiče Konstance, slabo je čemu služila u tom megdanu: brisala im je dupeta, siskala i drkala pomalo kurčeve, ništa više. Prešli su u salon, i posle kratkog razgovora četvorice prijatelja, najavljen je ručak. Bio je raskošan i razbludan kao i obično, i posle malo pipkanja i bludnih poljubaca, sve to začinjeno sablažnjivim razgovorima, prešli su u salon,

gde su zatekli Zefira i Jasinta, Mišetu i Kolombu, koji su ih poslužili kafom. Vojvoda je odjebao Mišetu među butine, Kurval Jasinta; Tvrtku je srala Kolomba, što je biskup prebacio Zefiru u usta. Kurvalu, koji se setio jedne strasti iz sinoćnje Dikline priče, prohtelo se da Kolombi sere u picu; matora Tereza, koja je dežurala pri kafi, namesti je, i Kurval se dade na posao. Ali, kako mu je stolica bila preobilna, odgovarajući neizmernim količinama namirnica kojima se svakodnevno tovio, skoro je sve popadalo na pod, tako da je samo površinski zatrpao slatku nevinu picu koju priroda bez sumnje nije namenila ovako prljavim iživljavanjima. Biskup, koga je Zefir predivno drkao, prosuo je spermu udruživši znalački zadovoljstvo koje je sam osetio od drkanja sa zadovoljstvom posmatranja ovog predivnog prizora. Bio je razgnevljen, hulio je na Zefira, grdio Kurvala, napadao sve odreda. Dali su mu da proguta ogromnu čašu eliksira da bi povratio snagu. Mišeta i Kolomba su ga položile na sofu da bi otpočinuo, ne napuštajući ga ni za trenutak. Probudio se dosta oporavljen, a da bi mu snage još više nadošle, Kolomba ga je cuclala nekoliko minuta: sprava mu se ispravila, pa su mogli da pređu u besedničku dvoranu. Tog dana je na kanabetu držao Juliju; kako je prilično voleo, njeno prisustvo mu je dosta povratilo raspoloženje. Vojvoda je imao Alinu, Tvrtko Konstancu, a predsednik svoju kćer. Kada je sve bilo spremno, Dikla se smestila na svoj presto i ovako počela: »Potpuna je laž što se priča da novac stečen zločinom ne donosi sreću. Nema pogrešnijeg shvatanja, ja vam to jamčim. U mojoj kući sve je išlo ne može biti bolje; Furnijerka nikada nije imala toliko mušterija. I baš onda mi je kroz glavu prošla jedna zamisao, dosta okrutna, priznajem, ali koja će vam se, usuđujem se da se tome nadam, gospodo, u izvesnom smislu dopasti. Učinilo mi se, pošto se nekome ne učini dobro koje mu je trebalo učiniti, da se budi kao neko zlobno sladostrašće da mu se nanese zlo, i moja opaka mašta mi je došapnula tu razvratnu igru protiv onog istog Petinjona, sina moje dobrotvorke, kome je trebalo da izbrojim bogatstvo, što bi svakako bilo vrlo privlačno za tog nesrećnika, a koje sam ja već počela da rasipam na ludorije. Evo šta je stvorilo priliku. Taj jadni obućarski kalfa, oženjen siroticom u

istom takvom stanju, imao je kao jedini plod svog siromašnog braka dvanaestogodišnju devojčicu, koju su mi opisali kao biće u kome se sjedinjuje dečiji lik s dražima najnežnije lepote. To dete, koje su gajili u bedi, ali s najvećom brigom koju je dopuštala nemaština roditelja čije je bilo jedino bogatstvo, izgledalo mi je izvanredan plen. Petinjon mi nikada nije zalazio u kuću; nije ni znao da na nju ima pravo. Ali čim mi ga je Furnijerka pomenula, prva mi je briga bila da se obavestim o njemu i svemu što ga okružuje, i tako sam saznala za blago koje poseduje. U to vreme, markiz De Mezanž, čuveni razvratnik o čijim će vam strastima Degranž verovatno više puta pričati, dođe da mi zatraži jednu devicu mlađu od trinaest godina, ma koliko koštala. Nisam znala šta će s njom raditi, jer nije važio za velikog probirača u toj oblasti, ali mi je on postavio kao uslov da mi na ruke isplati određenu sumu tek pošto komisija stručnjaka utvrdi nevinost, posle čega će on biti potpuno slobodan da radi šta hoće, jer će dete biti odvedeno i verovatno nikada neće biti vraćeno u Francusku. Pošto je markiz bio moja mušterija, koju ćete uskoro lično videti na sceni, sve sam učinila da ga zadovoljim, a izgledalo mi je da je mala Petinjonova kćerka upravo ono što njemu treba. Samo, kako je namamiti? Dete nikuda nije izlazilo, učila je u kući, bila je mudro povučena i nepoverljiva, što mi nije ostavljalo nikakvu nadu. U to vreme nisam mogla da upotrebim onog čuvenog zavodnika o kome sam govorila, bio je u selu, a markiz me požurivao. Pronašla sam, dakle, jedno jedino sredstvo, i to sredstvo je poslužilo ne može biti bolje mojoj maloj skrivenoj zlobi, koja ne samo da me navodila da počinim ovaj zločin već ga je i osmislila. Rešila sam da zaplenim sav mali imetak muža i žene, da pokušam da ih oteram u zatvor, čime bi se devojčica našla ili potpuno bez odbrane ili kod nekih prijatelja, što bi mi, u svakom slučaju, olakšalo da je uhvatim u klopku. Uputila sam im, dakle, jednog svog prijatelja, javnog tužioca, čoveka od poverenja, u čiju sam spretnost u tim stvarima bila sigurna. On se obavesti, pronađe poverioce, napujda ih, podrži, ukratko, za osam dana muž i žena se nađu u zatvoru. Od tog trenutka sve je bilo lako: jedna spretna podvodačica uskoro priđe detetu koje je bilo prepušteno nekim siromašnim susedima; mala dođe k meni. Sve je odgovaralo: koža joj je bila najnežnija i potpuno bela, male sikice potpuno okrugle, divno izvajane… Jednom reči, teško je bilo naći lepše dete. Pošto me je koštala

dvadeset zlatnika za sve troškove koje sam dotle podnela, a markiz mi je nudio utvrđenu sumu preko koje nije hteo da ima posla ni s kim niti da plaća išta više, ustupila sam mu je za sto zlatnika, a kako mi je bilo neophodno da niko nikada ništa ne sazna o mojim postupcima, zadovoljila sam se da na ovom poslu zaradim samo šezdeset zlatnika, jer sam još dvadeset dala svom tužiocu da bi zamutio celu stvar, da otac i majka ovog deteta još dugo ništa ne saznaju o svojoj kćeri. Oni su, ipak saznali: bilo je nemoguće sakriti nestanak. Neobazrivi susedi su se pravdali kako su znali, a što se dragog obućara i njegove žene tiče, moj tužilac je tako dobro uredio stvari da nikada nisu mogli da isteraju pravdu, jer su oboje umrli u zatvoru posle skoro jedanaest godina tamnovanja. Na ovoj maloj nesreći dvostruko sam zaradila, jer pored nesumnjivog profita od prodaje deteta, bila sam sigurna i u pogledu onih šezdeset hiljada franaka koje sam sebi bila namenila. Što se devojčice tiče, markiz me nije slagao: nikada više o njoj nisam čula, i verovatno će vam gospođa Degranž završiti priču o njoj. A sada je vreme da se vratim na svoju, i na svakodnevne događaje koji će vam dopuniti započeti spisak raznovrsnog sladostrašća.« »Jebem mu boga!« reče Kurval, »do ludila volim tvoju obazrivost. Ima tu nekog smišljenog nitkovluka, nekog izvanrednog reda koji mi se strahovito sviđa; a i taj zajeb, da si zadala smrtni udarac žrtvi koju si kao slučajno zakačila, liči mi na finesu u gadosti koja je ravna našim remekdelima.« − »Ja bih, možda, učinio gore«, reče Tvrtko, »jer ti ljudi su, ipak, mogli da se oslobode. Ima toliko budala koje samo misle kako da pomognu ovakvim ljudima: sve dok su oni bili živi, ti mora da si bila nespokojna.« − »Gospodine, kada čovek nema društveni ugled koji vi imate, i kada mora da upotrebljava ljude u koje nije baš sasvim siguran, često je potrebna obazrivost, i čovek se ne usuđuje da učini sve ono što bi želeo.« − »Tačno je, tačno«, reče vojvoda: »ona zaista nije mogla da učini više.« I ova ljupka osoba ovako nastavi svoje pripovedanje: »Strašno je, gospodo«, reče ova lepotica, »što moram još da vam govorim o sramotnim delima sličnim onima kojima vas zagovaram već nekoliko dana. Ali vi ste zahtevali da skupim sve što se na to odnosi, pa

neću ostaviti ništa pod velom. Još tri primera ovih grozomornih prljavština, i preći ćemo na drugačije prohteve. Prvi koji ću vam navesti izvodio je jedan matori upravitelj imanja, star oko šezdeset šest godina. Tražio je da se žena potpuno svuče, i pošto joj je izvesno vreme drpao dupe sa više okrutnosti nego nežnosti, terao je da pred njim sere tu, na pod, nasred sobe. Kada se malo nauživao u prizoru, dolazio je i on da položi svoju gomilu na isto mesto, a zatim, izmešavši ih obe rukama, terao je kurvu da četvoronoške priđe i požnjuva bućkuriš, pokazujući mu stražnjicu, koju je morala da ostavi potpuno govnjivu. On je drpao dok je obred trajao, svršavao je u trenutku kada je ona sve slistila. Možete misliti, gospodo, da je malo kurvi pristajalo da se potčini ovakvim svinjarijama, a njemu su, međutim, bile potrebne vrlo krepke… Ja sam mu ih nalazila, jer u Parizu sve može da se nađe, ali morao je dobro da mi plati. Drugi primer koji mi ostaje da vam navedem od tri poslednja ove vrste zahtevao je takođe beskrajno potčinjavanje ženske; ali kako je razvratnik tražio da bude izuzetno mlada, lakše mi je bilo da nađem decu koja će se podati ovakvim stvarima nego prave kurve. Dala sam ovom koga navodim jednu malu prodavačicu cveća od trinaest ili četrnaest godina, vrlo zgodnu. Kad stiže, zatraži od devojčice da skine sve do pojasa naniže, malo joj je drpao stražnjicu, tražio da mu prdi, zatim je sam sebi dao jedno četiri-pet klistira koje je srao devojčici u usta i terao da guta kako je koji izbacivao. Za to vreme, pošto je bio uzjahao preko grudi, jednom je rukom drkao dosta glomaznu kurčinu, a drugom joj gnječio brežuljak koji je za tu upotrebu morao da bude bez i najmanje dlačice. Ovaj o kome vam govorim hteo je ovo da ponovi i šesti put, jer nikako nije svršavao. Devojčica, koja je sve vreme povraćala, molila ga je za milost, ali on joj se smejao u brk i ipak obavio svoj posao, i tek pri šestom klistiru videla sam da mu je sperma potekla. Jedan stari bankar će nam pružiti poslednji primer ovih gadosti počinjenih kao glavno uživanje, jer, opominjem vas da će ih biti i dalje, ali samo kao propratne radnje. Njemu je trebala žena od četrdesetčetrdeset pet godina, lepa, ali grudi potpuno mlitavih. Čim je stigao, skidao bi je samo od pojasa pa nagore, i grubo joj tegleći bradavice: ’Lepog li vimena’, govorio bi. ’Čemu bi moglo da služi ovakvo škembe

ako ne tome da njime obrišem dupe?’ Zatim ih je gnječio, uvijao jednu oko druge, cimao, kidao, pljuvao po njima, gazio svojom usranom nogom, stalno govoreći da su sise stvarno odvratna stvar i da nikako ne razume čemu je priroda namenila tu kožurinu i zašto je njome pokvarila i unakazila žensko telo. Posle sveg tog blesastog govora, skidao se go kao od majke rođen. Gospode bože! Kakvo telo! Kako da vam ga naslikam, gospodo? To je bio sam božji čir u raspadanju, u gnoju od glave do pete, čiji sam odvratan smrad osetila čak u susednoj sobi. Eto, takva je bila ta lepa svetinja koju je trebalo dudlati.« »Dudlati?« reče vojvoda. »Da, gospodo, sisati od pete do glave, i ne ostaviti ni parče veličine zlatnika a da preko njega ne pređe jezik. Mada je kurva koju sam mu dala bila pripremljena, nije mogla da ne ustukne od užasa pred ovim raspadnutim lešom čim ga je videla. ’Šta je, droljo, rekao bih da ti se gadim? Ipak moraš da sisaš, moraš jezikom da pređeš preko celog mog tela. Hajde, ne prenemaži se! I druge su to isto radile, hajde, ne izvodi.’ Sasvim je tačno da se za pare sve radi; jadnica koju sam mu dala bila je u krajnjoj bedi, a ovim je mogla da zaradi dva zlatnika: učinila je sve što joj je tražio, a stari gubavac, očaran što oseća po svom gnusnom telu kako mu jezik ublažava ljuti čemer rana, strastveno se drkao sve dok je trajala radnja. Kada je bila obavljena, i to, shvatite i sami, ne bez grozomornog gađenja ove nesrećnice, kada je bila obavljena, kažem, položio je poleđuške na pod, uzjahao je, posrao joj se na dojke, i gužvajući ih jednu pa drugu, obrisao njima dupe. Ali sperme ne videh, tek sam kasnije saznala da mu je bilo potrebno nekoliko sličnih operacija da bi je malko iscedio; a kako je ovaj čovek retko dolazio dva puta na isto mesto, nisam ga više videla, i mogu vam reći da sam zbog toga bila jako zadovoljna.« »Vere mi«, reče vojvoda, »ja nalazim da je završetak radnje ovog čoveka sasvim trezven, ni ja nikada nisam mislio da cuce mogu da služe nečem drugom sem za brisanje dupeta.« − »Nema sumnje«, reče Kurval grubo meseći sise nežne Aline, »nema sumnje da su sise odvratna stvar. Nije mi se desilo da ih vidim a da me ne dovedu do besa; kada to vidim,

osetim neku vrstu gađenja, kao neko gnušanje… Od svih stvari, jedino mi se pička više gadi.« Na to uskoči u svoju prostoriju vukući Alinu za jednu sisu, praćen Sofijom i Zelmirom, dvema devojčicama iz svog harema, i Fanšonom. Nije baš jasno šta su tamo radili, tek u jednom trenutku začu se ženski vrisak, a malo zatim urlanje njegovog svršavanja. Vratio se; Alina je plakala i držala maramicu preko dojke, a kako se zbog ovakvih scena niko nikada nije mnogo uzbuđivao, jedino se tome poneko nasmejao, Dikla je smesta nastavila svoju priču: »Ja sam lično«, reče »obradila nekoliko dana kasnije jednog starog kaluđera čija je strast, mada zamorna za ruke, bila manje odvratna srcu. Pružio mi je gadno dupište čije je koža bila kao od papirusa: trebalo mu je gnječiti dupe, mesiti ga, stezati iz sve snage, ali kada sam bila pri rupi, ništa mu nije bilo dovoljno žestoko; morala sam da hvatam kožu čmara, da je trljam, štipam, jako da je teglim između prstiju, jer je on mogao da prospe spermu samo pod vrlo žestokim osećajima. Inače, sam se drkao sve vreme, a mene uopšte nije svlačio. Ovaj čovek je, očigledno, jako bio navikao na ovu vrstu ophođenja, jer mu je stražnjica, mada mlitava i oklembešena, bila pokrivena kožom okorelom kao đon. Sutradan, pošto je verovatno u manastiru ishvalio moj način delovanja, doveo mi je jednog svog sabrata koga sam morala da udaram po dupetu iz sve snage; ali ovaj, razvratniji i radoznaliji od prvog, prethodno je pažljivo promotrio ženine guzove, i dupe mi beše izljubljeno i izlizano jedno deset do dvanaest puta, dok sam ga ja u međuvremenu mlatila po njegovom. Kada mu je koža postala sva crvena, ud mu odskoči, i mogu se zakleti da je to bila jedna od najlepših palamarčina koje sam ikada obrađivala; on mi ga tada strpa u ruku naređujući mi da ga drkam, dok sam drugom nastavljala da ga udaram.« »Varam li se«, reče biskup, »ili smo, eto, stigli do teme dobijanja batina?« − »Da, velečasni«, reče Dikla, »a pošto je moj današnji zadatak ispunjen, dopustićete mi da ostavim za sutra početak ove strasti, kojom ćemo se baviti narednih nekoliko večeri.« Kako je ostalo još skoro pola sata do večere, Tvrtko reče da bi hteo, da bi dobio apetit, da se isklistira nekoliko puta; to se i moglo očekivati, i sve žene zaceptaše, ali presuda je bila izrečena i nije se moglo odstupiti. Tereza, koja je služila to veče,

reče da ona klistira kao bog; sa reči je prešla na delo, i čim su malom bankaru bila napunjena creva, on dade znak Ružici da podmesti gubicu. Bilo je malo koprcanja, malo poteškoća, ali se morala pokoriti, i jadna mala je progutala dve bujice, koje je odmah, što se može lako razumeti, izbljuvala. Srećom je stiglo vreme večeri, inače bi sigurno nastavio. Ali zvono je promenilo stanje svih duhova, i predali su se novim zadovoljstvima. Prilikom orgija, posrali su se na poneke sise, a dupeta su kenjala svud naokolo; vojvoda je pred svima pojeo Diklino govno dok ga je ova lepotica dudlala, a njegove ruke su se svukud gubile; sperma mu je obilato šiknula, a pošto ga je Kurval podražavao sa Sanvilom, najzad su rešili da pođu na spavanje.

Dan sedamnaesti Strašna predsednikova netrpeljivost prema Konstanci izbijala je svakog dana. Noć je proveo s njom, prema posebnom sporazumu s Tvrtkom, kome je po ustanovljenom redu trebalo da pripadne, i sutradan se pojavio gorko se žaleći. »Kad već zbog njenog stanja«, rekao je, »nećemo da je podvrgavamo uobičajenom kažnjavanju, da ne bi pre vremena pobacila plod koji će nam kasnije biti potreban, onda bar, da ga jebem«, govorio je, »moramo naći načina da urazumimo tu kurveštiju.« Pogledajmo malo kakva je ta prokleta narav razvratnika. Pogodi u čemu se sastojao, o čitaoče, taj po njima neoprostivi greh: radilo se o tome da se ona nespretno okrenula spreda kada joj se tražila zadnjica, a taj greh se ne oprašta. Ali gore od svega je to što je poricala tu činjenicu; tvrdila je, s razlogom, uostalom, da je predsednik kleveta jer hoće da joj naudi, i da se još nije desilo da spava s njim a da on ne izmisli slične laži. Ali, kako su zakoni o tome bili izričiti, da se ženama nikada ne veruje, razmišljali su kako da ubuduće kažnjavaju ovu ženu a da ne dovedu u opasnost plod koji je nosila. Rešili su da za svaku grešku mora pojesti po jedno govno, i u skladu sa ovom odredbom, Kurval je

zahtevao da smesta počne. Svi su se saglasili. Baš su doručkovali u devojačkoj sobi. Zapovedili su joj da dođe, predsednik se posrao nasred sobe, a nju su primorali da četvoronoške priđe i pokusa to što je ovaj okrutni čovek napravio. Ona se bacila na kolena, molila za oproštaj, ali nikoga nije ganula; priroda je u te utrobe stavila bronzu umesto srca. Ničeg zabavnijeg od svih mogućih izvrdavanja koja je ova jadnica oprobala pre nego što je poslušala, i sam bog je svedok kako su se oni slatko šalili. Najzad se morala pokoriti, utroba joj se prevrnula usred posla, ali je morala da ga završi, i sve je prošlo. Sve naše zlikovce, raspaljene ovim prizorom, drkala je po jedna devojčica, a Kurval, potpuno obeznanjen ovim postupkom, koga je Avgustina drkala više nego izvanredno, osetio je da je blizu svršavanja, pa je pozvao Konstancu, koja je baš završila svoj tužni doručak. »Hodi, kurvo«, reče joj, »kad se riba klopa, treba joj dodati umaka, ovaj je beo, dođi da se poslužiš.« Moralo se proći i kroz to, i Kurval, koji je uz ovu radnju naterao Avgustinu da mu se isere u usta, izbaci bujicu u usta nesrećne vojvodine supruge, gutajući sveže i ukusno govance privlačne Avgustine. Obavili su smotru; Tvrtko je našao govno u Sofijinom nokširu. Devojčica se izvinjavala govoreći da nije mogla da izdrži. »Ne«, reče Tvrtko opipavajući govance, »nije istina: kad je stomak pokvaren, stolica je bljuzgava, a ovo je govno vrlo zdravo.« I uzevši svoju zlokobnu knjigu, upisa u nju ime ovog dražesnog stvorenja, koje je gutalo suze žaleći svoju sudbinu. Sve ostalo je bilo u redu, ali u sobi dečaka, Zelamir, koji je sinoć srao pri orgijama i kome je bilo zapoveđeno da ne briše dupe, ipak se očistio bez dozvole. Sve su to bili krupni zločini: upisali su i Zelamira. Uprkos tome, Tvrtko mu je ljubio dupe i pustio da ga jedno vreme sisa; zatim su prešli u kapelu, gde su prisustvovali sranju dvojice drugostepenih nabijača, Aline, Fani, Tereze i Sanvile. Vojvoda je ustima ulovio Fanino govno i pojeo ga, biskup Sanvilino, a predsednik Alinino, koje je smestio, i pored malopređašnjeg svršavanja, pored Avgustininog. To im je scena s Konstancom razbuktala strasti, jer već dugo nisu sebi priuštili takve jutarnje obesti. Za vreme ručka razgovarali su o moralu. Vojvoda je rekao da ne razume zašto u Francuskoj zakoni haraju protiv razvrata, jer razvrat zabavlja građane i time ih odvaja od zavera i revolucija; biskup je rekao da zakoni ne haraju protiv razvrata, nego protiv preterivanja u njemu. Onda su

proanalizirali te zakone, i vojvoda je dokazao da nema nijednog opasnog razvrata, nijednog kojeg bi se vlada mogla plašiti, i da je, prema tome, ne samo okrutno nego i besmisleno okomiti se na takve tričarije. Sa reči su prešli na delo. Vojvoda, dobro podnapit, bacio se u naručje Zefiru, sisajući čitav sat prelepa usta čarobnog dečaka, dok mu je Herkul, koristeći njegovu pozu, duboko zario u čmar svoju ogromnu palamarčinu. Blanžis se prepustio, i bez drugih radnji, ostajući jednostavno pri ljubljenju, sa druge strane promenio pol a da to nije ni primetio. Njegovi su se drugari upustili u druge gadosti, a onda su prešli na kafu. Kako su pre toga bili počinili mnogo bezobrazluka, bilo je dosta mirno, i to je bilo možda jedino popodne kada se nije prosula sperma. Dikla, koja je već bila na svojoj tribini, sačekala je društvo, i kada su se svi ponameštali, oglasila se na sledeći način: »U svojoj kući sam doživela gubitak koji me je potresao iz više razloga: Evgenija, koju sam strasno volela i koja mi je bila izuzetno korisna jer se izvanredno podavala svemu što mi je moglo doneti novaca, Evgenija, kažem, bila mi je oteta na vrlo čudan način. Jedan sluga, pošto je bila plaćena ugovorena cena, došao je po nju, rekao je da je vodi u selo na večeru, odakle će ona doneti još možda sedam ili osam zlatnika. Ja nisam bila u kući kada se to desilo, inače je nikako ne bih pustila da izađe s nekim nepoznatim, ali obratili su se njoj lično, i ona je prihvatila… Više je nikada u životu nisam videla.« »Niti ćete je ikada videti«, reče Degranž; »partija koju su joj ponudili bila je poslednja u njenom životu, i ja ću razjasniti taj deo životnog puta te lepe curice.« − »Ah, gospode bože!« reče Dikla, »tako lepu devojku, u dvadesetoj godini života, najlepšeg i najprijatnijeg lika!« − »I dodajte tome«, reče Degranž, »najdražesnijeg tela u celom Parizu: sve te čari su za nju bile smrtonosne. Ali, nastavite, nemojmo preskakati etape.« »Lusila ju je zamenila,« reče Dikla, »i u mom srcu i u mom krevetu, ali nikako u poslovima koje je trebalo obavljati u kući; jer, morala je da bude ona koja se i potčinjava i podaje. Bilo kako bilo, u njene ruke sam

malo kasnije stavila benediktinskog igumana, koji mi je dolazio s vremena na vreme i koji se obično zabavljao sa Evgenijom. Pošto joj je ovaj sveti otac jezikom izdrkao pičku, a zatim dobro isisao usta, trebalo ga je ovlaš šibati prutovima, samo po kurcu i mudima, na šta je svršavao ne nadigavši se, jedino od trenja prutića o ove delove tela. Najslađe mu je bilo da posmatra kako lelujanje kurvinih prutova razbacuje po vazduhu kapi sperme koja mu je klizila iz patke. Sutradan sam lično obradila jednoga kome sam morala da opalim sto šiba po dupetu, i to tačno odbrojanih; prethodno mi je ljubio dupe, a dok sam ga šibala, sam se drkao. Neki treći je posle izvesnog vremena opet tražio mene lično; ali kod njega je bilo sve mnogo svečanije: javljeno mi je za njega osam dana ranije, i sve to vreme sam morala da provedem bez pranja, i to naročito pizde, dupeta i usta; da ostavim bar tri snopa pruća da se kisele u jednom sudu punom pišaćke i govana. Najzad je došao; bio je to vrlo imućan poreski činovnik, udovac bez dece, koji je često priređivao ovakve obrede. Prvo mu je bilo da se raspita da li sam se tačno pridržavala zabrane pranja koju mi je propisao; rekla sam da jesam, i on je počeo poljupcem usne, koji ga je, bez sumnje, zadovoljio jer smo se odmah popeli, a znala sam da bi on, da je u tom poljupcu našte srca osetio i trunku čistoće odustao od partije. Popeli smo se, dakle; pogledao je šibe u sudu u koji sam ih stavila, a zatim, naredivši mi da se svučem, priđe mi s najvećom pažnjom, onjuši mi sve delove tela koje mi je najviše zabranio da perem. Pošto sam bila besprekorno tačna, verovatno je pronašao vonj koji je želeo jer sam videla da se pod mantijom sav uspalio. ’Ah, bože, to je to, to je tačno ono što želim.’ Onda je došao red na mene da mu drpam dupe: bilo je kao skuvan đon, po boji i čvrstini kože. Pošto sam izvesno vreme milovala, obrađivala, rastvarala mu rošavo dupište, uzmem šibe i opalim mu deset udaraca iz sve snage; ali ne samo da se nije ni pokrenuo nego je izgledalo da moji udarci nisu ni dotakli neosvojivu tvrđavu. Posle ove prve radnje, zabola sam mu tri prsta u dupe tresući ga iz sve snage, ali naš je mužjak podjednako neosetljiv svuda: nije ni trepnuo. Posle ova dva obreda, red je bio na njega da deluje: naslonila sam se stomakom na krevet, on je kleknuo, raširio mi guzove, i naizmenično šetao jezikom po obe rupe,

koje, zbog naredbe koju mi je bio dao, verovatno nisu bile baš mnogo miomirisne. Pošto me dobro isisao, ja ga ponovo šibam i drpam, on ponovo kleči i liže, i tako redom bar jedno petnaest puta. Zatim, pripremljena za svoju ulogu i upravljajući se prema stanju njegovog uda, koji uopšte ne dodirujem, s najvećom pažnjom, pri jednom takvom njegovom klečanju, hitnem mu govno tačno na nos. On pada na leđa, kaže da sam bezobrazna, i svršava drkajući se svojeručno, uz urlike koji bi se čuli čak na ulici da nisam prethodno sve predvidela i zapušila da nijedan zvuk ne može da prođe. Međutim, govno je palo na zemlju; on ga je samo video i osetio, nije ga ni liznuo ni pipnuo. Primio je bar dve stotine udaraca šibom, a mogu vam reći, bez i najmanjeg traga; na njegovom okorelom dupetu nije se pojavila ni najmanja modrica.« »Oh, da ga jebem«, reče vojvoda, »evo jednog dupeta, predsedniče, koje može da se meri s tvojim.« − »Sigurno je«, odgovori Kurval mucajući, pošto ga je Alina drkala, »sigurno je da čovek o kome govorimo ima i moje dupe i moj ukus jer sam i ja veliki pristalica uzdržavanja od bidea, samo što bih ja hteo da bude duže: hteo bih da se voda ne pipa bar tri meseca.« − »Predsedniče, rekao bih da ti se diže«, reče mu vojvoda. − »Mislite?« reče Kurval. »Jebem li ga, pitajte Alinu, jer što se mene tiče, ja sam toliko navikao na ovo stanje da ne primećujem ni kada se završava ni kada počinje. Jedino mogu da vam potvrdim da bih sada, u ovom trenutku dok govorim, žarko želeo jednu vrlo prljavu kurvu; hteo bih da meni u čast otčepi nužničku jamu, da joj dupe dobro smrdi na govna, a pizda na močvaru. Hej, Tereza! ti čija prljavština potiče od potopa, ti koja od krštenja svoga nisi obrisala dupe i čija smrdljiva pizda kuži na tri milje naokolo, dođi mi, prinesi sve to nosu, molim te, i dodaj svemu tome jedan dobar kenjac, budi ljubazna.« Tereza mu priđe; trlja predsednikov nos svojim ispoganjenim, odvratnim i sparušenim čarima, baca mu, štaviše, i željeno govno; Alina drka; razvratnik svršava; i Dikla ovako nastavlja svoje pripovedanje: »Neki stari neženja, koji je kod sebe primao svakog dana drugu žensku radi radnje koju ću vam izložiti, zamolio me je preko jedne moje prijateljice da ga posetim, a uz poziv mi je i objašnjeno kakav obred ovaj

bludnik upražnjava. Kad sam stigla, on me pogleda hladnokrvnim pogledom, stečenim dugom navikom razvrata, sigurnim pogledom koji za tren oka proceni robu koja mu se nudi. ’Rečeno mi je da imate lepo dupe’, reče, ’a kako ja već šezdeset godina gajim izuzetnu slabost prema lepim guzicama, hteo sam da vidim da li ste dostojni tog dobrog glasa. Svlačite se.’ Ova odlučna reč bila je naredba; ne samo da sam mu ponudila orden nego sam ga približila što sam više mogla nosu ovog ovejanog razvratnika. Isprva stojim uspravno; zatim se postepeno naginjem i prikazujem mu predmet obožavanja u svim vidovima koji mogu najviše da mu se dopadnu. Pri svakom pokretu osećam kako se ruke pohotljivca šetaju po površini i popravljaju položaj, bilo da me malo zaustave, bilo da me bolje nameste prema njegovoj želji. ’Rupa je vrlo široka’, kaže mi, ’mora da ste se u svom životu besno prostituisali s guza.’ − ’Avaj, gospodine’, kažem ja njemu, ’živimo u veku u kojem su ljudi tako ćudljivi da se moramo podavati svemu da bismo im se dopale.’ Onda osetim kako mu se usta kao pijavica lepe na čmar kako jezikom pokušava što dublje da prodre u gužnje crevo. Taj trenutak spretno dočekam i, kako mi je bilo preporučeno, kliznem mu na jezik vrlo obao i vrlo mlak vetar. Nije da mu se to ne dopada, ali se on od toga ništa više ne uzbuđuje; najzad, posle pola tuceta istih, on se digne, odvede me do svog kreveta i pokaže mi porcelanski sud u kojem su bila smočena četiri snopa šiba; iznad nokšira je na pozlaćenim ekserima visilo više kandžija. ’Naoružajte se’, kaže mi bludnik, ’jednim i drugim oružjem; evo moga dupeta: kao što vidite, ono je suvo, mršavo i vrlo tvrdo; pipnite.’ A kada sam poslušala: ’Vidite’, nastavi on, ’to vam je stari đon koji se skoreo pod udarcima, a može se zagrejati samo besomučnom žestinom. Ja ću ostati u ovom položaju’, reče pošto je legao potrbuške na pod pored kreveta; ’služite se naizmenično obema spravama, čas šibama, čas kandžijama. To će dugo trajati, ali ćete nepogrešno zapaziti znak raspleta; čim budete videli da se s dupetom dešava nešto izuzetno, spremite se da učinite isto što ono bude radilo; zamenićemo položaje, ja ću kleknuti pred vašu lepu guzicu, vi ćete učiniti ono što ste videli da ja činim, i ja ću svršiti. Ali, naročito nemojte gubiti strpljenje, ponovo vas upozoravam da će to trajati vrlo dugo.’ Ja prionem na posao, menjam sprave, kao što mi je on preporučio. Ali kakav spokoj, veliki bože! Bila sam u goloj vodi; da bi mi bilo zgodnije da udaram, on mi je prethodno

ogolio ruku do ramena. Već tri četvrti sata udaram ga iz sve snage, čas šibama, čas kandžijom ali nikako ne vidim da mi posao odmiče. Naš bludnik, nepokretan, leži kao mrtav; reklo bi se da se ćuteći sladio unutrašnjom pohotom koja mu se budila ovakvim ophođenjem, ali nikakav spoljnji dokaz, nikakav znak da ono i najmanje utiče bar na njegovu kožu. Najzad odzvone dva sata, a ja sam na poslu još od jedanaest; odjednom, vidim da uzdiže krsta, širi guzove; ja nastavljam da šibam određenim ritmom, ali istovremeno uzimam i kandžiju; jedno govance krene, udarci raspršte govna po podu. ’Hrabrosti samo’, kažem, ’stižemo u luku.’ Onda naš muški ustaje, sav besan; tvrdi i pobunjeni kurac prilepljen mu je za stomak. ’Činite što i ja, činite što i ja, još mi samo vaše govno treba da bih vam dao svoju spermu.’ Ja odmah čučnem tu gde je on bio maločas, on klekne kao što je rekao, i ja mu u usta snesem jaje koje sam u tu svrhu čuvala tri dana. Čim ga je primio, sperma mu je šiknula, pao je nauznak urlajući od zadovoljstva, ali niti je progutao, niti je čak zadržao nešto duže kobasicu koju sam mu israla u usta. Uzgred budi rečeno, sem vas, gospodo, koji ste uzor ove vrste, malo sam videla ljudi koji su se groznije grčili; dok je prosipao spermu, skoro se onesvestio. Za tu seansu sam zaradila dva zlatnika. Ali tek što sam se vratila kući, zatekla sam Lusilu na poslu s jednim drugim starcem, koji je uopšte nije bio dirnuo, a koga je ona šibala od bubrega do stopala šibama smočenim u sirće, i to koliko joj je snaga dopuštala, a čin se završavao sisanjem. Kurva je kleknula ispred njega čim joj je on dao znak, i dopustila da joj stara istrošena jajca zalivaju sise zahvaljujući tome što je primila u svoja usta mlohavu spravu kao grešnika kome je sve oprošteno, pa sada lije suze zahvalnice.« Pošto je Dikla ovim završila za to veče, a kako još nije bilo vreme večeri, u očekivanju su činili još neke bezobrazluke. »Ti kao da si se predao, predsedniče«, reče vojvoda Kurvalu; »danas smo te videli kako dva puta svršavaš, a ti nisi baš navikao da u toku jednog dana izgubiš toliku spermu.« − »Da se kladimo za neki treći put«, reče Kurval pljeskajući Diklu po dupetu. − »Oh, u što god hoćeš«, reče vojvoda. − »Ali postavljam jedan uslov«, reče Kurval, »da mi se da potpuna sloboda.« − »A, ne«, odgovori vojvoda, »dobro znaš da ima stvari koje

smo se obavezali da ne činimo pre određenog vremena. Jedna od tih stvari je da se ne damo jebati: pre nego što smo do tog došli, trebalo je da sačekamo da nam se po redu navede neki primer te strasti; međutim, gospodo, svojim ponašanjem smo prešli preko toga. Ima puno posebnih uživanja koja smo morali sebi da uskratimo pre kazivanja o njima, a koja sebi dopuštamo u svojim radnim sobama ili u budoarima. Ti si se malopre upustio u tako nešto sa Alinom: ona nije uzalud kriknula onako bolno, i ne drži ona uzalud maramicu na sisi. Pa dobro! izaberi onda između tih tajnih ili javno dopuštenih uživanja za treće svršavanje, a ja se kladim u sto zlatnika da nećeš uspeti.« Onda je predsednik upitao da li može preći u budoar sa sužnjima koje sam izabere; to mu je dozvoljeno, uz jedini uslov da Dikla bude obavezno prisutna da bi utvrdila i potvrdila pred prijateljima da li je zaista svršio. »Dobro«, reče predsednik, »pristajem.« A da bi počeo, najpre je tu pred svima primio pet stotina udaraca koje mu je velikodušno opalila Dikla; kada je to obavljeno, odveo je svoju dragu i vernu Konstancu, za koju su ga ipak zamolili da joj ne počini ništa što bi moglo naškoditi njenoj trudnoći; pridružio je kćer Adelaidu, Avgustinu, Zelmiru, Seladona, Zefira, Terezu, Fanšon, Sanvilu, Degranž i Diklu sa tri nabijača. »E jebi ga«, reče vojvoda, »nismo se dogovorili da se služiš tolikim narodom.« Ali biskup i Tvrtko su podržali predsednika i potvrdili da niko nije govorio o broju. Predsednik se, dakle, zatvorio sa svojom družinom, i posle pola sata, koje biskup, Tvrtko i vojvoda nisu proveli moleći se bogu sa ostalim podanicima, posle pola sata, kažem, Konstanca i Zelmira su izašle plačući, a predsednik ih je malo kasnije sledio sa ostalom družinom, dok ga je Dikla pridržavala svedočeći o njegovoj snazi i tvrdeći da mu po svoj pravdi pripada lovorov venac. Čitalac će nam dopustiti da mu ne otkrijemo šta je predsednik radio: okolnosti nam to još ne dopuštaju. Ali on je dobio opkladu, i to je najvažnije. »Evo mojih sto zlatnika«, reče primajući ih, »koji će mi služiti da platim kaznu na koju ću, plašim se, uskoro biti osuđen.« Eto još jedne stvari za koju molimo čitaoca da nam dopusti da je otkrijemo u pravo vreme, ali mu bar omogućuje da vidi kako je ovaj zlikovac pravovremeno predviđao svoje buduće prestupe i kako se snalazio s kaznama koje je zasluživao, a da se ni najmanje nije trudio da do njih ne dođe ili da ih izbegne. Kako se od tog trenutka nije desilo ništa naročito sve do sutrašnjeg

pripovedanja, odmah ćemo čitaoca preneti u to doba dana.

Dan osamnaesti Dikla, laka, lepa i udešena, blistavija nego ikada, evo kako je počela besedu svoje osamnaeste večeri: »Za svoju kuću sam dobavila jednu ogromnu i snažnu spodobu koja se zvala Justina: bila je pet stopa i šest palčeva visoka, ručerde su joj bile kao u kafanske sluškinje, inače lepih crta, divne kože i najlepšeg tela na svetu. Kako mi je u kuću zalazio velik broj okorelih razvratnika koji su nalazili smisao zadovoljstva samo u mukama kojima su se podavali, mislila sam da mi ovakva pitomica može biti od velike koristi. Sutradan po njenom dolasku, da bih proverila tu dželatsku nadarenost, koju su mi nadugačko hvalili, stavila sam je u koštac s jednim starim rejonskim komesarom koga je trebalo iz sve snage mlatiti ispod grudi sve do kolena i od sredine leđa do listova, dok mu krv svud ne izbije. Kada bi to bilo gotovo, razvratnik bi jednostavno naguzio devojčuru i nabio joj karu u dupe. Justina se ponela kao prava junakinja Sitera, i naš bludnik je došao da mi prizna da posedujem pravo blago i da ga u celom životu niko nije batinao kao ova rđa. Da bih joj pokazala koliko je cenim, nekoliko dana kasnije sparila sam je s jednim matorim invalidom sa Sitere kome je trebalo opaliti preko hiljadu udaraca kandžijom po svim delovima tela bez razlike, da bi zatim, kada sve bude natopljeno krvlju, devojčura pišala sebi u šaku i trljala pišaćkom najizmrcvarenije delove tela. Kada bi pomazivanje bio obavljeno, nastavljalo se s mlaćenjem; tada je svršavao, a ženska je brižljivo skupljala u šaku spermu koju je prosipao, i ponovo ga trljala novim melemom. I pored novih uspeha moje robe, i pored sve većih svakodnevnih pohvala, nisam mogla da je upotrebim za grdosiju koji se pojavio

sledećeg puta. Ovaj čudak je od ženske hteo samo haljine, a u stvari je to morao da bude muškarac, ili, da se bolje izrazim, hteo je da ga batina muškarac prerušen u ženu. A kakvim oruđem se trebalo služiti! Nemojte misliti da se radilo o prutićima, već o snopu vrbovog pruća kojim mu je trebalo iscepati celo dupe. U stvari, taj posao je mnogo ličio na sodomiju, a moj posao nije bio da se mešam u to; međutim, kako je on bio stara Furnijerkina mušterija, čovek zaista oduvek privržen našoj kući, i koji je zbog svoga položaja mogao da nam čini razne usluge, nisam baš bila probirač, i pošto sam lepo prerušila jednog osamnaestogodišnjeg mladića, vrlo lepog lika, koji nam je povremeno svršavao razne poslove, predstavila sam ga naoružanog snopom vrba. Ništa zabavnije od ovog obreda (možete zamisliti koliko sam želela to da posmatram). Najpre je dobro razgledao svoju lažnu devicu i pošto je, bez sumnje, bila tačno po njegovom ukusu, počeo je sa pet-šest poljubaca u usta, mada se podvala mogla videti iz ogromne daljine; posle toga se natrćio i, praveći se stalno da misli da je mladić devojka, rekao joj je da mu mesi i gnječi dupe, ali malo grublje; dečak, koga sam svemu poučila, činio je sve što mu je ovaj tražio. ’Sada me šibajte’, reče mu bludnik, ’ali nikako nemojte da me štedite.’ Dečak onda uze snop pruća i raspali snažnom rukom pedesetak udaraca po nameštenom dupetu; razvratnik, već dobro obeležen šibama, baci se na svoju mušku zlotvorku, zadiže joj suknje, jednom rukom proveri pol, a drugom oblaporno ščepa oba guza. U prvi mah nije mu jasno koji će hram najpre posvetiti: odluči se, ipak, za dupe, i sa žarom mu prinese usta. Oh, kakva je razlika između obožavanja onog što je u prirodi stvari, i onoga što kažu da je vređa! Blagi bože, da ta razlika zaista postoji, da li bi poklonjenje bilo tako predano? Nikada žensko dupe nije bilo ljubljeno kao dupe ovog mladog momka: tri-četiri puta bludnikov jezik je potpuno iščezao u njegovom čmaru. Onda se premestio. ’O, drago dete’, uskliknu, ’prioni na posao.’ Ponovo bičevanje; ali, kako je bio već dobro zagrejan, ovaj napad je podneo sa više snage. Krv šiknu; ovoga puta kurac mu se diže, i on ga užurbano strpa u šake predmeta svoga zanosa. Dok mu ga ovaj rukuje, prvi hoće da mu vrati istu uslugu; opet zadiže suknje, ali ovoga puta se okomljuje na kurac: pipka ga, drka ga, drma ga, i uskoro ga trpa sebi u usta. Posle svih ovih priprema, podmeće se po treći put da primi udarce. Ova treća seansa sasvim ga razjari; baca svog

Adonisa na krevet, leže preko njega, gnječi u isto vreme i svoj i njegov kurac, lepi svoja usta na usta lepog momka, i pošto se ugrejao milovanjima, pruža mu božansko uživanje u isto vreme kada ga i sam okuša; svršavaju istovremeno. Naš razvratnik, oduševljen ovakvim postupkom, pokušava da mi podiđe i uspeva da mi iznudi obećanje za često pribavljanje iste poslastice, bilo sa ovim, bilo s drugima. Pokušala sam da ga preobratim, uveravala ga da imam čarobne devojke koje bi ga šibale isto tako dobro: jednostavno nije hteo ni da ih pogleda.« »U to potpuno verujem«, reče biskup. »Kada je neko čvrst u svom nagonu prema muškarcima, više se ne menja; razlika je tolika da više i ne vredi pokušavati.« − »Velečasni, vi ovim načinjete temu oko koje bismo mogli da diskutujemo dva sata.« − »Ta diskusija bi se uvek završila u korist mog tvrđenja«, reče biskup, »jer se ne može poreći da momak više vredi od devojke.« − »Nepobitno«, nastavi Kurval, »ali vašem sistemu se, ipak, može prigovoriti; postoje izvesna uživanja, kao, na primer, ona o kojima će nam govoriti Martina i Degranž, u kojima devojka više vredi od dečaka.« − »To poričem«, reče biskup; »čak i za uživanja o kojima govorite, dečak više vredi od devojke. Posmatrajte to sa stanovišta zla, koje je skoro uvek prava draž uživanja, zločin će vam izgledati veći prema žrtvi vaše vrste nego suprotne, čime se sladostrašće samo uvećava.« − »Da«, reče Kurval, »ali ta samovolja, ta vlast, ta milina koja se rađa iz zloupotrebe naše sile nad slabijima…« − »Ima i toga«, odgovori biskup. »Ako žrtvu već čvrsto držite u svojim rukama, vaše mišljenje da je vlast bolje ustanovljena prema nekoj ženi nego prema muškarcu, proizlazi samo iz predrasude, iz navike, koja obično potčinjava ovaj pol vašim prohtevima češće nego onaj drugi. Zaboravite za trenutak ovu predrasudu, i zamislite da je vaša žrtva potpuno u vašim okovima: uz isti stepen vlasti, shvatićete da je zločin uzvišeniji, a samim tim i sladostrašće mora da je veće.« − »Ja mislim kao biskup«, reče Tvrtko, »kada je sigurno da je vlast dobro ustanovljena, mislim da je zloupotrebu sile mnogo slađe izvesti nad sebi sličnim nego nad nekom ženom.« − »Gospodo«, reče vojvoda, »želeo bih da svoje diskusije ostavite za obed, i da ovo vreme, određeno za slušanje pripovedanja, ne trošite na sofizme.« − »U pravu je«, reče Kurval. »Hajde, Dikla,

nastavite.« I ljubazna upravljačica Afroditinih zadovoljstava nastavi svoju besedu sledećim rečima: »Jedan stari skupštinski službenik«, reče, »došao mi je u posetu jedno jutro, a kako je bio navikao, još iz vremena Furnijerke, da opšti samo sa mnom, nije hteo da menja svoje navike. Radilo se o tome da ga, dok ga drkam, postupno šamaram, to jest najpre blago, zatim sve jače, u srazmeri s nadizanjem kite, i najzad, dok svršava, iz sve snage. Tako sam dobro bila shvatila strast ove osobe da sam mu spermu prosipala već pri dvadesetom šamaru.« »Pri dvadesetom«, reče biskup, »jebi ga! Meni ne bi trebalo toliko pa da mi sasvim splasne.« − »Vidiš, prijatelju«, reče vojvoda, »svako ima svoju strast; na nama nije ni da kudimo ni da se ma kome čudimo. Hajde, Dikla, još jednu, pa završi.« »Za strast o kojoj mi ostaje da pričam ove večeri čula sam od jedne prijateljice; ona je dve godine živela sa čovekom kome se nije dizao sve dok mu se ne opali dvadeset ćuški po nosu i do krvi čupaju uši, ujeda dupe, budža i muda. Kada bi bio nadražen ovim grubim uvodnim šašoljenjem, dizao mu se kao u ždrepca, a svršavao je psujući kao đavo, skoro uvek u lice one koja ga je ovako neobično obrađivala.« Pošto od svega što su čuli, gospodu nije zagrejalo ništa sem muškog šibanja, to veče su podražavali samo ovu strast. Vojvodu je do krvi šibao Herkul, Tvrtka Nebojeb, biskupa Antinous, a Kurvala Buljoder; biskup, koji celog dana ništa nije bio uradio, svršio je, kažu, pri orgijama jedući Zelamirovo govno, koje su mu čuvali dva dana. A onda su polegali.

Dan devetnaesti

Već ujutro, posle nekoliko primedaba na račun govana sužnjeva koji su bili određeni za bludničenje, odlučili su da pokušaju nešto o čemu im je Dikla govorila u okviru svojih pripovedanja, hoću da kažem, da ukinu hleb i supu za svim stolovima, izuzimajući gospodarski sto. Ove dve stvari su bile ukinute; ali su zato udvostručili divljač i živinu. Nije trebalo čekati ni osam dana da bi se primetila značajna razlika u izmetu: bio je mekši, blaži, neuporedivo ukusniji, i shvatili su da je savet koji je D’Okur dao Dikli bio savet iskusnog razvratnika, velikog znalca u ovoj materiji. Neko je napomenuo da će ovo biti propraćeno kvarenjem daha. »Pa šta!« rekao je na to Kurval, kome je vojvoda uputio ovu primedbu; »potpuno je neumesno tražiti da ženska ili dečačka usta budu sasvim zdrava da bi se u njima uživalo. Ostavimo sada po strani pitanje posebnih manija. Spreman sam da se složim s vama koliko god hoćete da onaj kome je potrebna smrdljiva gubica nalazi svoje slasti samo u izopačenosti, ali dopustite da vam kažem da usta koja nemaju baš nikakav zadah ne pružaju nikakvo zadovoljstvo pri ljubljenju: uvek treba neke soli, neke pikantnosti u svim tim uživanjima, a ta pikantnost se nalazi samo u malo prljavštine. Ma koliko usta bila čista, ljubavnik koji ih sisa čini prljavštinu, i ne sluteći da baš tu prljavštinu voli. Zamislite to s malo više snage, i zaželećete da ta usta imaju nečeg nečistog: ne mora da smrdi baš na raspadanje ili leš, hajde de, ali da miriše samo na detinjstvo ili na mleko, to nikako ne prihvatam. Tako će ishrana koju uvodimo u najgorem slučaju malo zamutiti dah ne kvareći ga, a to je ono što se traži.« Jutarnja smotra nije dala rezultate: svi su bili poslušni. Niko nije tražio da ide u nužnik, pa su seli za sto. Trebalo je da Adelaida, koja je posluživala, po Tvrtkovoj želji prdne u jednu čašu šampanjca, ali nije uspela, tako da je ovaj divljak od muža, vrebajući otpočetka sedmice priliku da je uhvati u prekršaju, odmah upisao u zlokobnu knjigu. Prešli su na kafu, koju su služili Kupidon, Kiton, Mišeta i Sofija. Vojvoda je odjebao međ butine Sofiju, koja mu se posrala u šaku, kojom je sam izmazao svoje lice, biskup je činio isto s Kitonom, a Kurval s Mišetom; što se Tvrtka tiče, on ga je strpao Kupidonu u usta, pošto ga je prethodno naterao da mu se isere u usta. Niko nije svršio, a posle počinka su otišli da slušaju Diklu.

»Jedan čovek koga još nisam poznavala«, reče ova preljubazna devojka, »došao je da nam predloži dosta čudan obred: trebalo ga je privezati za treću prečku dvostrukih merdevina; za treću prečku vezivale smo mu noge, telo za usputne prečke, a podignute ruke su mu bile sasvim na vrhu merdevina. U tom položaju je bio nag; trebalo ga je šibati iz sve snage, i to drškama prutova pošto su im se vrhovi iskrzali. Bio je nag, nije ga uopšte trebalo dirati, niti se on sam dirao; posle izvesne doze, njegova strahobalna sprava se počela dizati, i videle smo je kako se njiše između prečaga merdevina kao tučak zvona, a zatim je nezadrživo izbacio spermu do sredine sobe. Odvezale smo ga, on je platio, i to je sve. Sutradan nam je ovaj isti poslao jednog svog prijatelja kome je trebalo zlatnom iglom bockati kurac, muda i dupe; svršio je tek kada je sav bio u krvi. Ja sam ga lično sređivala, a kako mi je stalno govorio da ubadam jače, tek kada sam mu celu iglu zabola u glavić, dočekala sam mu spermu u šake. Dok je prosipao, bacio se na moja usta, koja je svesrdno sisao, i to je sve. Treći, još jedan poznanik ove dvojice, naredio mi je da ga bodljama šibam bezobzirce po celom telu. Tukla sam ga do krvi; on se posmatrao u jednom ogledalu, i tek kada se video u tom stanju, prosuo je spermu, ništa ne dodirujući, ničim se ne služeći, od mene ništa drugo ne tražeći. Ove nastranosti su me jako zabavljale, nalazila sam tajno sladostrašće dok sam ih opsluživala; zbog toga su svi koji su se tome podavali bili očarani mnome. Otprilike u vreme ta tri prijatelja, jedan danski vitez, koga su mi poslali na partiju uživanja koja nisu u mojoj nadležnosti, bio je neobazriv i došao mi sa deset hiljada franaka u dijamantima i raznom drugom nakitu i pet stotina srebrnjaka gotovine. Plen je bio suviše dobar da bih ga propustila: Lusila i ja smo ga opljačkale do poslednjeg bakrenjaka. On je hteo da nas tuži, ali ja sam toliko bila potplatila policiju, u to vreme se zlatom moglo postići što god se htelo, i vitezu je naređeno da ćuti, a njegovo bogatstvo mi je dopalo šaka, sem nešto nakita koji sam morala da ustupim činovnicima da bih mogla na miru da uživam u ostalom. Nikada nisam počinila neku krađu a da mi se već sutradan ne nasmeši sreća: ta sreća je bila nova mušterija,

ali takva svakodnevna mušterija kakva se u javnoj kući smatra zlatnom guskom. Bio je to stari dvoranin koji je, umoran od počasti koje su mu ukazivane na kraljevom dvoru, voleo da dolazi kurvama da bi promenio položaj. Hteo je da počne baš sa mnom; ja sam ga podučavala, a kad god bi počinio neku grešku, bivao je osuđivan da klekne i primi, bilo po rukama, bilo po dupetu, snažne udarce kožnom kandžijom, kakve učitelji upotrebljavaju u razredu. Morala sam da zapazim kada pada u zanos; tada bih se dočepala njegovog kurca, koji sam vešto drmala, stalno ga grdeći i nazivajući malim razvratnikom, malim nevaljalcem i ostalim dečijim uvredama, posle čega je on na kraju obilno svršavao. Sličan obred se ponavljao pet puta nedeljno, ali uvek s drugom kurvom, dobro udešenom, a za to sam dobijala po dvadeset pet zlatnika mesečno. Poznavala sam toliko žena u Parizu da mi je bilo lako da mu obećam to što mi je tražio, i da obećanje ispunim; deset godina sam držala ovog simpatičnog đaka u svom pansionatu, dok jednog dana nije rešio da prima druge lekcije u samom paklu. Za to vreme ja sam ređala godine, i mada mi je lice bilo dobro očuvano, počela sam da primećujem da ljudi mene lično traže uglavnom iz obesti. Jedan takav bio je iguman šezdesetih godina (jer sam primala samo ljude određenih godina, i svaka žena koja želi da se obogati u našem zanatu činiće bez sumnje isto). Sveti čovek dođe, i čim ostadosmo sami, zatraži da mi vidi dupe. ’Evo najlepšeg dupeta na svetu’, reče mi; ’ali, na žalost, neće me ono nahraniti. Evo vam’, reče stavljajući mi svoje dupište u ruke: ’evo ko će mene nahraniti. Lepo ću vas moliti da mi pomognete da se iserem.’ Uzimam jednu porcelansku posudu, koju stavljam u krilo, iguman se postavlja više, ja mu gnječim čmar, otvaram ga, jednom reči, činim sve radnje kojima mislim da ću olakšati izbacivanje. To se i desi; jedno ogromno govno napuni posudu, ja ga ponudim razvratniku, on ga zgrabi, baci se na njega, proždre ga i svrši posle četvrt sata najsurovijeg bičevanja po istoj guzici koja mu je snela tako lepo jaje. Sve je slistio; tako je dobro odmerio svoju radnju da je svršio tačno uz poslednji zalogaj. Dok sam ga bičevala, nisam prestajala da ga razdražujem prigodnim rečima; ’Vidi, bogati, mali gade’, govorila sam mu, ’mali prljavko! Kako možete da jedete govna?

Ah, naučiću vas pameti, mali nestaško, što se odajete takvim gadostima!’ I uz ovakvo ponašanje i uz ovakve grdnje, razvratnik je dolazio do vrhunca uživanja.« Ovde je Kurval hteo još pre večere da društvu prikaže u stvarnosti ono što je Dikla samo naslikala. Pozvao je Fanšon, koja mu je pomogla da se isere, i razvratnik je proždro dok ga je ova matora veštica lemala iz sve snage. Pošto je ovaj blud raspalio i ostale glave, tražili su govna sa svih strana, a Kurval, koji dotle još nije bio svršio, svoje je govno izmešao s Terezinim, koja mu se tu, na licu mesta, israla. Biskup, naviknut da se služi plodovima uživanja svoga brata, učinio je isto s Diklom, vojvoda s Marijom, a Tvrtko s Lujzom. Bilo je strašno, nepojmljivo, ponavljam, da se služe ovakvim matorim dropljama, kada su raspolagali tako lepim predmetima: ali, poznato je da presićenost nastupa u izobilju, i da se čovek usred sladostrašća najviše naslađuje mukama. Pošto su počinili sve ove prljavštine, pri čemu je došlo samo do jednog svršavanja, i to biskupovog, seli su za sto. A kako su bili pri gadostima, zadržali su za orgije samo četiri starice i četiri pripovedačice, a sve ostale su otposlali. Govorili su toliko, uradili su toliko da su se ovog puta svi otkačili, i naši su razvratnici polegali tek kada su pali u naručje iznurenosti i pijanstva.

Dan dvadeseti Prethodne večeri se desilo nešto vrlo zabavno: vojvoda, potpuno pijan, umesto da ode u svoju sobu, legao je u krevet mlade Sofije, i ma šta mu govorilo ovo dete, koje je znalo da je ovaj njegov postupak protiv pravila, nije popuštao tvrdeći da je u svom krevetu sa Alinom, koja je te noći trebalo da mu bude žena. Ali, kako je sa Alinom mogao sebi da dopusti izvesne slobode koje su mu sa Sofijom još bile zabranjene, kada

mu se prohtelo da se zabavlja po svom ćefu, jadno dete, kome se nešto slično još nije desilo, osetilo je kako ogromna glavurda kurca lupa na uska vratanca njenog mladog dupenceta s namerom da ih razvali, jadna mala je počela strahovito da krešti i utekla je potpuno gola do sredine sobe. Vojvoda je pojurio za njom psujući kao đavo, još uvek uveren da je ona Alina: »Kurveštijo«, govorio joj je, »zar ti je ovo prvi put?« Jureći je tako, pao je na Zelmirin krevet, i misleći opet da je u svom, počeo je ljubiti tu devojčicu misleći da se Alina urazumila i da je pristala. Sa ovom se dešava isto što i s prvom, jer je vojvoda zapeo da se zadovolji; međutim, čim je Zelmira shvatila šta on hoće, učini isto što i njena drugarica, koja je pobegla, svesna da se ovaj nesporazum može otkloniti jedino ako potraži sveću i nekoga blagonaklonog ko će u sve to uneti reda, i zato je otišla da potraži Diklu. Ali ova, napivši se prilikom orgija kao svinja, ležala je u vojvodinom krevetu bez svesti, i nije bila ni od kakve pomoći. Očajna, ne znajući više šta da radi, zaglušena vapajima drugarica koje su zvale u pomoć, usudila se da uđe kod Tvrtka, koji je spavao s Konstancom, svojom ćerkom, i sve mu ispričala. Uprkos navaljivanju pijanog Tvrtka, koji je hteo da je zadrži govoreći da hoće da svrši, Konstanca je nekako uspela da se digne. Uzela je sveću i otišla u sobu devojaka: našla ih je sve u spavaćicama nasred sobe, bežale su od vojvode koji je jurio svaku ponaosob, misleći stalno da se radi samo o Alini, za koju je govorio da je te noći postala veštica. Najzad mu je Konstanca ukazala na zabludu, zamolila ga da joj dopusti da ga odvede u njegovu sobu, gde će naći Alinu potčinjenu svim njegovim prohtevima, i vojvoda, trešten pijan i vrlo dobre volje, kome je zaista bilo jedino stalo da naguzi Alinu, dopusti da ga odvede; ova lepa ženica ga primi i oni legoše; Konstanca se povuče, i sve se smiri kod devojčica. Sutradan su se mnogo smejali ovoj noćnoj pustolovini, a vojvoda je tvrdio, da mu se čak i desilo da je u takvoj situaciji pocepao neki jungfer, kazna se ne bi mogla primeniti jer je bio pijan; ubedili su ga da nije u pravu, i da bi imao i te kako da plati. Doručkovali su, kao i obično, kod sultanuša, koje su izjavile da su se grdno bile uplašile. Međutim, nijedna nije zgrešila, i pored uzbuđenja koje su pretrpele; sve je bilo u istom redu kod dečaka, i pošto se za ručkom, kao ni pri kafi, nije dogodilo ništa izuzetno, prešli su u dvoranu za pripovedanje, gde je Dikla, već oporavljena posle sinoćnjeg preterivanja, zabavila ove večeri

skup sa pet sledećih pripovesti: »Obred koji ću vam sada, gospodo, opisati«, reče, »opet sam ja lično opsluživala. Beše to jedan lekar; prva mu je briga bila da mi poseti dupe, i pošto je našao da je izvanredno, čitav sat ništa drugo nije radio, samo ga je ljubio. Najzad mi je priznao svoje male slabosti: radilo se o sranju; a pošto sam to unapred znala, na to sam se bila pripremila. Napunim vam ja jednu belu porcelansku posudu koja mi je inače služila za ovu vrstu posla; a on, čim je postao gospodar moga govneta, bacio se na njega i smazao ga; kad je počeo, ja sam se naoružala goveđom žilom (tom spravom mu je trebalo maziti stražnjicu), pa sam mu pretila, udarala ga, grdila zbog gadosti kojima se odaje, a pohotljivac, ne slušajući me, svršavao je proždirući, i zbrisao brzinom munje, bacajući zlatnik na sto. Jednog drugog sam predala u ruke Lusili, koja je imala dosta muke da ga dovede do svršavanja. Pre svega, govno koje mu je nuđeno moralo je da bude od siromašne starice, a da bi se u to uverio, starica je morala da sere pred njim. Dala sam mu jednu od sedamdeset godina, punu čireva i prišteva, koja već petnaest godina u desnima nije imala nijednog zuba. ’Dobro, odlično’, reče, ’to se traži.’ Zatim, pošto se zatvorio s Lusilom i govnetom, trebalo je da ga kurva, vešta i podatljiva, navede da pojede to grozomorno govno. On ga je njušio, obilazio, pipkao, ali mu je bilo teško da se odluči na nešto više. Onda Lusila pribegnu strožim merama, stavi lopaticu u vatru, izvuče je užarenu i zapreti da će mu njome ispeći dupe ako se smesta ne odluči na ono što od njega zahteva. Naša junačina uzdrhta, ponovo pokuša: isto gađenje. Onda ga Lusila više ne štedi; skide mu gaće i nađe se pred jednim ružnim, potpuno sparušenim dupetom sličnim postupcima, potpuno izbrazdanim, pa mu malo oprži guzicu. Bludnik psuje, Lusila pojačava, na kraju ga peče posred srede; bol ga najzad primorava da zagrize jedan zalogaj; Lusila ga draži novim prženjem, i on najzad sve slisti. Tačno u tom trenutku svršava, i mogu vam reći da sam ih malo videla tako žestokih; urlao je iz sveg glasa, valjao se po zemlji; mislila sam da je pobesneo ili da ima napad padavice. Oduševljen našim dobrim postupanjem, pohotljivko mi je obećao da će biti stalna mušterija, pod uslovom da mu dam uvek istu

kurvu, ali uvek novu staricu. ’Što budu odvratnije’, rekao mi je, ’bolje ću vam platiti. Ne možete ni zamisliti koliko sam opak; ne usuđujem se to ni samom sebi da priznam.’ Jedan njegov prijatelj, koga mi je poslao sutradan, bio je, po mom mišljenju, još izopačeniji, jer, osim što mu nije trebalo pržiti dupe, nego tući zažarenim žaračem, uz tu razliku, kažem, tražio je i govno najstarijeg, najprljavijeg i najodvratnijeg amalina. Jedan stari sluga, osamdesetogodišnjak, koga smo držali u kući od pamtiveka, neobično mu se za ovo svideo, i u slast mu je izjeo govno, dok ga je Justina mlatila žaračem koji je jedva mogla držati, toliko je bio vreo. Uz to je morala da mu štipa velike komade mesa i da ih skoro sasvim ispeče. Jednom drugom je trebalo bosti dupe, stomak, muda i kitu velikim obućarskim šilom, i to uz otprilike isti obred, to jest sve dok ne pojede govno, koje sam mu nudila u nokširu, ali njega uopšte nije zanimalo čije je. Ne možete zamisliti, gospodo, dokle ljudi teraju s ludilom u vatri svoje uobrazilje. Nisam li videla jednog koji je tražio da ga snažno batinam štapom po dupetu sve dok ne smaže govno koje je pred njim izvađeno iz javne nužničke jame? A ukvarena sperma mi je uronila u usta tek kada je požnjuvao tu razvratnu splačinu.« »Sve je to razumljivo«, reče Kurval drpajući Degranžino dupe; »ubeđen sam da se u svemu tome može ići i dalje.« − »Još dalje?« reče vojvoda čačkajući golo dupe Adelaide, koja mu je tog dana bila žena. »Kog đavola bi još hteo?« − »Gore«, reče Kurval, »još gore. Ja mislim da se u tim stvarima nikada ne ide dovoljno daleko.« − »I ja mislim«, reče Tvrtko dok ga je Antinous guzio, »osećam da bi moja glava umela da profini te svinjarije.« − »Kladim se da znam šta Tvrtko hoće da kaže«, reče biskup, koji još ništa nije radio. − »Koji kurac to može biti?« reče vojvoda. Onda se biskup diže, reče Tvrtku nešto tiho na uvo, što ovaj potvrdi, posle čega biskup to šapatom prenese Kurvalu, koji reče: »Ah, da stvarno!« i zatim vojvodi, koji uskliknu: »Da ga jebem, nikada se toga ne bih setio.« Pošto ova gospoda nisu ništa više objašnjavala, nemoguće nam je da kažemo oko čega su se došaptavali. A čak i kad bismo znali,

morali bismo iz stida da ostavimo pod velom, jer ima stvari koje je dovoljno nagovestiti; treba biti oprezan; mogli bismo naići na nevine uši, a potpuno sam ubeđen da čitalac zna da ceni obazrivost s kojom mu se obraćamo; što više bude zalazio u stvar, sve ćemo biti dostojniji njegovih pohvala, u to odmah možemo da ga uverimo. Najzad, bilo kako bilo, svako mora svoju dušu da spasava: kakvu bi kaznu zaslužio i na ovom i na onom svetu onaj ko bi bez ikakve umerenosti dopustio sebi, na primer, da obelodani sve prohteve, sve odvratnosti, sve potajne grozote kojima se ljudi podaju u bezumlju svoje mašte? To bi značilo odati tajne koje moraju ostati skrivene za dobro čovečanstva; to bi značilo opšte uništenje običaja, guranje braće Isusa Hrista u sve nastranosti koje bi prikazivale ovakve slike; a bog, koji vidi do dna naših srca, taj svemoćni bog koji je stvorio nebo i zemlju, najbolje zna da li bismo želeli da nam on sudi za takav zločin! Priveli su kraju nekoliko obesti koje su započeli. Kurval je, na primer, naveo Degranž da mu se isere; ostali su uradili ili isto s drugim podanicima ili nešto slično, što u svakom slučaju nije bilo ništa bolje, pa su prešli na večeru. Dikla, koja je čula jutrošnji razgovor gospode o ishrani, a sve to da bi govna bila obilnija i ukusnija, izjavi da je začuđena što vidi da takvi sladokusci ne znaju pravu tajnu kako se dolazi do tog rezultata. Kada su je pitali kako da postupe, ona im je objasnila da treba stalno da neguju neku vrstu nevarenja, ali ne tako što bi podanicima kvarili stomake nezdravom hranom, nego terajući ih da na brzinu jedu van uobičajenih obroka. Oprobali su ovo još isto veče: probudili su Fani, kojom se nisu bavili i koju su pustili da legne odmah posle večere, naterali je da smesta pojede četiri vrlo velika dvopeka, i sutradan ujutro im je ona snela jedno od najlepših i najvećih govana koja su ikada imali. Prihvatili su, dakle, taj sistem, vodeći računa da uopšte ne daju hleba, što je Dikla potvrdila, čime su još više poboljšali kvalitet ploda. Ubuduće nije bilo dana da nisu prouzrokovali loše varenje kod devojčica i lepih dečaka, i ne može se ni zamisliti koliko su time bili počašćeni. Ovo kažem uzgred, jer ako neki ljubitelj želi da se posluži ovom tajnom, može biti potpuno siguran da bolje nema. Pošto ostatak večeri nije doneo ničeg izuzetnog, polegali su, da bi se pripremili za sutrašnje bleštavo venčanje Kolombe i Zelamira, kojim je trebalo obeležiti

svečanu proslavu treće sedmice.

Dan dvadeset prvi Od jutra su pripremali ovaj obred prema uobičajenom redu, ali, ne znam da li je to bilo namerno ili ne, tek mlada supruga je zgrešila još u rano jutro: Tvrtko je tvrdio da je u njenom nokširu našao govno. Ona se branila rekavši da joj je to matora podmetnula da bi je kaznili, i da im se, uostalom, često podmeće da bi bile kažnjene: uzalud je govorila, nisu je slušali, pa pošto je njen mali suprug već bio na spisku, mnogo su se radovali što će moći da ih kazne oboje u isto vreme. Posle mise, mlade supružnike su svečano sproveli u veliku dvoranu, gde je pre ručka trebalo dopuniti obred. Njih dvoje su bili istih godina, pa su mladu izručili mladoženji potpuno golu, dozvolivši mu da radi s njom što mu je drago. Ništa nije rečito kao primer, a bilo je nemoguće pronaći išta gore i zaraznije od ovoga u čemu su ova deca živela. Klinac se, dakle, bacio kao hitac na svoju ženicu, i kako mu se već dobro drvio, mada još nije mogao da svršava, sigurno bi je natakao; ali ma koliko bi procep bio mali, za gospodu je bilo pitanje časti da im ništa ne pokvari lepe cvetove koje su hteli sami da uberu. Zbog toga je biskup, prekidajući zanos mladog čoveka, a koristeći za sebe nadignuće, strpao u svoje dupe tu lepu i dobro napravljenu spravu kojom je Zelamir maločas hteo da nabode svoju bolju polovinu. Kakvo otkriće za mladog čoveka! i kakva razlika između preširokog dupeta matorog biskupa i mlade uske pice jedne trinaestogodišnje device. Ali, imao je posla s ljudima s kojima nije vredelo raspravljati. Kurval se dočepao Kolombe i natakao je spreda među butine, ližući joj oči, usta, nozdrve i celo lice. Bez sumnje mu je neko učinio neku drugu uslugu, jer je svršio, a Kurval nije bio čovek koji je prosipao spermu zbog slične ništarije. Ručali su; mladi supružnici su bili pripušteni kafi, kao i ručku, a kafu je ovog puta služio cvet podanika, hoću da kažem Avgustina, Zelmira, Adonis i Zefir. Kurval,

koji je hteo da mu se opet digne, tražio je govno po svaku cenu, i Avgustina mu je israla najlepše govance koje se može napraviti. Vojvodu je sisala Zelmira, Tvrtka Kolomba, a biskupa Adonis. Kada je završio s biskupom, ovaj poslednji se israo Tvrtku u usta. Ali sperme nema pa nema; postala je retka: kako se u početku uopšte nisu štedeli, a osećali neminovnu potrebu da je sačuvaju za kraj, sada su počeli da je štede. Prešli su u dvoranu za pripovedanje, gde je lepa Dikla, koju su zamolili da pre početka pokaže dupe, i pošto ga je na razvratan način pokazala očima celog zbora, ovako je nastavila nit svog govora: »Evo, gospodo«, reče naša lepotica, »evo još jedne crte moje naravi, posle koje ćete, pošto sam vas već dovoljno uputila, i sami shvatiti šta vam prikrivam u onome što vam govorim, i da se više ne vraćamo na mene. Lusilina majka je zapala u strahovitu bedu, i pukim je slučajem ova ljupka devojka, koja o svojoj majci nije imala vesti otkako je pobegla od kuće, saznala za njenu nesrećnu sudbinu. Jedna naša podvodačica, koja je vrebala neku devojčicu po narudžbini jedne mušterije za upotrebu sličnu onoj markiza De Mezanža, to jest da je kupi i da se o njoj više nikada ništa ne sazna, naša podvodačica, rekoh, dođe jednog dana, dok sam u krevetu ležala s Lusilom, da mi javi kako je našla jednu malu od petnaest godina, potpuno sigurno devicu, neobično lepu, i koja liči, reče, kao dve kapi vode, na gospođicu Lusilu, ali da se nalazi u tako bednom stanju da bismo morale da je pazimo nekoliko dana dok se ne oporavi, pre nego što je prodamo. A onda nam je opisala staricu kod koje je naišla i na užasnu i neverovatnu bedu u kojoj se nalazila ta majka. Po svim tim crtama, po uzrastu deteta i opisu njenog lika, po svemu što se odnosilo na dete, Lusila je osetila da bi posredi mogle biti njena majka i sestra: znala je da je ovu ostavila kao malo dete s majkom, kad je od nje pobegla, i zamolila me da joj dopustim da ode da to proveri. Moj pakleni duh mi je došapnuo malu grozotu, koja mi je u trenutku tako raspalila celo telo da sam, isprativši hitro podvodačicu i ne mogavši da smirim razbuktalost svih čula, zamolila Lusilu da me izmasturbira. Zatim, usred radnje: ’Šta tražiš kod te starice, kakve su ti namere?’ − ’Kako da kažem’, reče Lusila, čije srce još nije bilo okorelo kao moje, ’pa… da joj pomognem, ako mogu, naravno, ako je to moja

majka.’ − ’Ćurko’, rekoh odgurnuvši je, ’idi, žrtvuj se nedostojnim prostačkim predrasudama, i izgubi, ako se ne usudiš da im se suprotstaviš, najlepšu priliku da nadražiš sva svoja čula strahotom od koje bi svršavala sledećih deset godina!’ Lusila me pogleda iznenađena, i tada sam shvatila da joj moram objasniti filozofiju o kojoj nikada u životu nije čula. Učinila sam to, objasnila sam joj koliko su ružne veze kojima nas okivaju oni što su nas pravili, dokazala sam joj da majka koja nas je nosila u utrobi zaslužuje, umesto bilo kakve zahvalnosti, isključivo našu mržnju, jer nas je rodila samo za svoje zadovoljstvo, a uz opasnost da nas izloži svim nesrećama koje nas u životu čekaju, samo da bi zadovoljila svoju okrutnu pohotu. Dodala sam sve što se može reći u prilog ovom stavu na koji upućuje zdrav razum i koji srce savetuje samo ako nije preopterećeno predrasudama iz detinjstva. ’I šta te se tiče’, dodala sam, ’da li je to stvorenje srećno ili nesrećno? Osećaš li išta od njenog položaja? Odbaci te ružne veze čiju sam ti besmislenost dokazala; odbijajući to stvorenje, odvajajući je od sebe, videćeš da si prema njenoj nesreći ne samo potpuno ravnodušna nego da ti može čak prijati da njenu nesreću još uvećaš. Jer, najzad, pošto joj duguješ mržnju, to je dokazano, ti joj se tako svetiš, činiš ono što budale nazivaju zlodelom, a sama znaš kakvu moć ima zločin nad našim čulima. Evo, dakle, dva razloga uživanja u uvredama koje želim da joj naneseš: slast osvete, i slast koja nužno sledi iz zla.’ Bilo da sam pred Lusilom razvila više govorničke veštine nego ovde pred vama, bilo da joj je duh, već odranije razvratan i vrlo pokvaren, odmah najavio srcu sladost mojih principa, tek ona je progutala mamac, i jasno spazih kako joj se lepi obrazi zacrveneše od bludnog plamena koji nikada ne izostaje posle popuštanja nove kočnice. ’Dobro’, reče, ’šta treba da radim?’ − ’Da se time razonodimo, i izvučemo pare. Što se zadovoljstva tiče, ono je osigurano ako prihvatiš moje nazore; a novac isto tako, jer mogu da poslužim i tvoju majku i sestru dvema različitim partijama, koje će nam se dobro isplatiti. ’ Lusila pristane, ja navalim da je milujem, da bih je još više nadražila na zločin; od tog trenutka brinemo samo kako sve da pripremimo. Najpre ćemo se pozabaviti opisom prvog plana, jer spada u vrstu prohteva o kojima imam da vam pričam, mada malo menjam red, da bih sledila redosled događaja, a kada se budete upoznali s prvim delom mojih planova, obelodaniću vam i drugi.

Bio jednom jedan čovek iz visokog društva, jako imućan, vrlo ugledan, toliko izopačenog duha da je to prevazilazilo sva očekivanja. Pošto sam ga poznavala samo pod titulom grofa, dopustićete mi da ga nazivamo ovom titulom, iako vrlo dobro znam kako se zove. Grof je bio u punoj snazi svojih strasti, imao je najviše trideset pet godina, bio je bez vere, bez zakona, bez boga, bez religije, nadaren, kao i vi, gospodo, nepobedivim gnušanjem prema svemu što se naziva milosrđe; tvrdio je da je potpuno van njegovih moći da shvati to osećanje, i da ne može da zamisli da huli na prirodu i remeti poredak koji je ona uspostavila između izvesnih vrsta i pojedinaca time što bi pomogao da se neko uzdigne na mesto nekog drugog i trošio sume na tu besmislenu i nemoralnu pomoć, umesto, što je mnogo prijatnije, na svoja uživanja. Prožet takvim osećanjima, nije na njima ostajao; ne samo da je uživao u tome da odbije bilo kakvu pomoć drugome, nego je to uživanje čak i unapredio pljujući i gazeći po nesreći koja već postoji. Jedna od njegovih omiljenih slasti bila je, na primer, da ide brižljivo da traži mračna pribežišta gde izgladnela beda jede suzama natopljen hleb, teško zarađen sopstvenim trudom. Ud mu se dizao kada je odlazio ne samo da uživa u gorčini tih suza nego čak… nego čak da im udvostruči izvor i da uskrati, ako ikako može, i ovo malo nesrećne podloge svakidašnjice tih jadnika. Njegov nagon nije bio samo obest, bio je to pravi bes, ništa mu nije bilo slađe, govorio je, ništa nije moglo više da ga razdraži i dušu da mu razjari kao ova strast. Uveravao me je jednoga dana da to nije plod izopačenosti: još od detinjstva je posedovao tu izvanrednu pomamu, a srce njegovo, što se više kalilo nesrećama i žalopojkama, sve se više punilo sladostrašćem. Pošto je neophodno da upoznate ovu ličnost, dajem vam odmah na znanje da je isti čovek gajio tri različite strasti: jednu o kojoj ću vam ja ispričati, jednu koju će vam izložiti Martina, koja će vas na njega podsetiti njegovom titulom, i jednu još okrutniju, koju će Degranž nesumnjivo ostaviti za kraj svojih pripovedanja, kao jednu od najsnažnijih među onima koje ona ima da vam ispriča. Ali, krenimo od one koja se mene tiče. Kad sam obavestila grofa o nesrećnom utočištu koje sam otkrila i o bednicama koje u njemu žive, bio je sav ozaren od sreće. Ali, kako su ga poslovi od najvećeg značaja po njegovo bogatstvo i položaj, koje je zapostavljao utoliko

manje ukoliko je u njima nalazio više mogućnosti za zadovoljavanje svojih naopakih prohteva, kako su mu ti poslovi, rekoh, odneli preko petnaest dana, a pošto nikako nije hteo da propusti devojčicu, odlučio je da propusti zadovoljstvo koje je predviđao u prvoj sceni, da bi sebi obezbedio bar drugu. Zbog toga mi je naredio da izvedem otmicu deteta po svaku cenu, i da je pošaljem na adresu koju mi je dao. A da vas više dugo ne držim u nedoumici, gospodo, reći ću vam odmah da je adresa bila Degranžina, ona ga je snabdevala za treću vrstu tajnih partija. Tada smo mi nastupile. Prethodno smo pronašle Lusilinu majku, koliko da bismo pripremile susret sa kćerkom, toliko i da bismo izvidele mogućnosti otmice njene sestre. Lusila, dobro poučena, prepoznala je svoju majku samo da bi je dobro izvređala, da bi joj rekla da je ona kriva što se odala razvratu, i hiljadu drugih sličnih reči koje su cepale srce staroj ženi i uništile joj sve zadovoljstvo što je najzad pronašla kćer. Odmah na početku izmislila sam svoj način, i predstavila sam majci kao da sam joj ja stariju kćer izvukla iz razvrata, pa joj sada mogu spasti i mlađu. Ali ovaj način nije imao uspeha; nesrećnica je plakala govoreći da ništa na svetu ne može da joj otrgne jedinu potporu koja joj ostaje u drugoj kćeri; da je ona stara i nejaka; da je to dete služi i neguje, i da nje ne bi bilo ako bi je izgubila. Tu, na moju sramotu, gospodo, priznajem da sam u dubini srca osetila neki nemir, koji mi je nagovestio da ću razbuktati svoju slast usavršavanjem grozote kojom ću u ovom slučaju ukrasiti svoj zločin, i pošto sam obavestila staricu da će njena kći uskoro ponovo doći da je poseti sa čovekom od poverenja koji će moći da joj se nađe na usluzi, obe smo se povukle; kasnije sam samo raspredala svoje uobičajene konce da bih stavila šapu na ovu malu. Dobro sam je osmotrila, zaista je vredela truda: petnaest godina, lep stas, lepa koža i lepe crte lica. Tri dana kasnije je došla, i pošto sam joj pregledala sve delove tela ne našavši ničega sem najljupkijeg, najženstvenijeg i najsvežijeg, i pored loše ishrane na koju je već odavno bila osuđena, isporučila sam je gospođi Degranž, s kojom sam tom prilikom prvi put trgovala. Naš čovek se najzad vrati sa poslova; Lusila ga odvede svojoj majci, i ovde tek počinje scena koju želim da vam opišem. Zatekli su staru majku u krevetu, nije bilo založeno, mada je zima bila vrlo jaka, a pored kreveta je bila drvena posuda sa malo mleka, u koju se grof ispišao čim je ušao. Da bi sprečio bilo kakvo iznenađenje i da bi potpuno

zavladao prostorom, grof je na stepenište postavio dva ogromna iznajmljena dripca čija je dužnost bila da se oštro suprotstave bilo kakvom penjanju ili silaženju koji bi mogli da smetaju. ’Bednice matora’, reče joj grof, ’eto, došli smo s tvojom kćerkom koja je, vere mi, dobra pička; dolazimo, matora veštice, da ti olakšamo patnje, ali prvo treba da nam ih opišeš. Hajde’, reče sedajući i počinjući da opipava Lusilino dupe, ’hajde po redu nam ispričaj svoje nedaće.’ − ’Avaj!’ reče jadnica, ’vi mi dolazite sa ovom droljom da mi ih povećate.’ − ’Rospijo!’ reče grof, ’usuđuješ se da vređaš svoju kćer? Hajde’, reče, diže se i povuče staricu sa ležaja, ’ustaj odmah i na kolenima da je moliš za oproštaj što si je toliko uvredila.’ Starica nije bila u stanju da se suprotstavi. ’A vi, Lusila, razgaćite se da vas majka poljubi u dupe, hoću da se uverim da ga je poljubila, pa da se tako izmirite.’ Bestidna Lusila trlja dupetom staro lice sirote majke, obasipajući je psovkama. Grof dozvoli starici da ponovo legne i produži: ’Još jednom vam kažem’, nastavi on, ’da ću vam pomoći ako mi ispričate sve što vas muči.’ Nesrećnici veruju u sve što im se kaže, i vole da se žale; starica reče zbog čega sve pati, a naročito se gorko žalila što joj je ukradena kćerka, optužujući uporno Lusilu da ona zna gde je dete, jer joj je gospođa s kojom je nedavno dolazila predložila da se o njoj brine, iz čega je zaključila, sa dosta razloga, uostalom, da joj je ta gospođa otela dete. Za to vreme je grof, sedeći prema dupetu Lusile, kojoj je prethodno naredio da skine suknje, ljubeći ga s vremena na vreme i drkajući se lično, slušao i ispitivao, tražio pojedinosti i podešavao golicanje svog pokvarenog sladostrašća prema odgovorima koje je dobijao. A kada je stara rekla da će je gubitak kćerke svakako odvesti u grob zato što je ona svojim radom izdržavala, što joj sada sve nedostaje i što već četiri dana živi od to malo mleka koje joj je sada zagađeno: ’Pa šta, droljo’, reče on upravljajući spermu prema starici i nastavljajući čvrsto da stiska Lusiline guzove, ’pa šta, kurveštijo, crknućeš, i neće biti velika šteta.’ A kada je završio s prosipanjem sperme: ’Samo ću jedno žaliti ako se to dogodi, što to nisam ubrzao.’ Ali ovim se nije sve završilo, grof nije bio čovek koji se zadovoljavao jednim svršavanjem. Čim je on svršio, Lusilina uloga je bila da spreči staricu da vidi šta ovaj muva, dok je grof, njuškajući svud naokolo, pronašao jednu malu srebrnu čašicu, jedini

ostatak bivšeg imetka ove nesrećnice, i strpao je u džep. Pošto mu se od ove nanesene štete opet nadigao, izvukao je staricu iz kreveta, svukao je i rekao Lusili da ga drka po usahlom telu ove bakice. Morala je opet da se potčini, i zlikovac je upravio spermu na to bajato meso, i udvostručivši uvrede, uveravao je da neće ostati pri tome i da će uskoro još čuti o njemu i o svojoj kćerkici, jer treba da zna da je u njegovim rukama. Ovo poslednje svršavanje obavio je u pohotljivom uzbuđenju, raspaljen užasima koje mu je pokvarena mašta najavljivala u vezi sa krajem ove nesrećne porodice, a zatim je izašao. Ali, da se ne bih vraćala na ovaj slučaj, čujte, gospodo, dokle sam mogla da idem u svojim zločinima. Grof, koji je video da u mene može imati poverenja, uputi me u drugu scenu koju je pripremio starici i njenoj kćerki; naredio mi je da je odmah ukradem za njegov račun, i da mu, štaviše, pošto hoće da sakupi celu porodicu, ustupim čak i Lusilu, čije ga je lepo telo jako uznemirilo, ne krijući mi da namerava pri tom obredu da je pogubi, kao i druge dve. Volela sam Lusilu, ali sam još više volela novac; ponudio mi je ludu cenu za ova tri stvora, i ja sam na sve pristala. Četiri dana kasnije, Lusila, njena sestrica i stara majka bile su na okupu: gospođa Degranž će vam ispričati kako. Što se mene tiče, sada nastavljam nit pripovedanja koju sam prekinula ovim događajem, a koji je, inače, trebalo da vam ispričam na kraju svog ciklusa, kao jedan od najsnažnijih.« »Trenutak«, reče Tvrtko, »ovakve stvari ne mogu da slušam mirno; teško je opisati silovito dejstvo koje one čine na mene. Uzdržavam spermu još od sredine priče, dopustite mi da je prospem.« I pošto je poleteo u svoju radnu sobu s Mišetom, Zelamirom, Kupidonom, Fani, Terezom i Adelaidom, posle nekoliko trenutaka su se začuli njegovi urlici, a Adelaida je ušla plačući i žaleći se da je prava nesreća što glavu njenog muža raspaljuju ovakvim pričama, i da bi ona koja ih priča morala sama da bude njihova žrtva. Za to vreme vojvoda i biskup nisu dangubili, ali pošto nas okolnosti prisiljavaju da njihov način opštenja još zadržimo pod velom, molimo čitaoce da nam dopuste da spustimo zavesu i odmah pređemo na četiri priče koje su Dikli još ostale na kraju ove dvadeset prve večeri.

»Osam dana po Lusilinom odlasku, sređivala sam jednog bludnika čija je strast bila dosta zabavna. Pripremljena za njegovu posetu nekoliko dana ranije, nakupila sam u svojoj stolici puno govana, čak sam bila zamolila neke od svojih gospođica da mi pripoje svoja. Naš čovek dođe, prerušen u Savojca; beše jutro, on pospremi moju sobu, dokopa se nokšira iz stolice, ode u nužnik da ga isprazni (što ga je, uzgred budi rečeno, vrlo dugo zadržalo); vrati se, pokaza mi kako ga je brižljivo očistio, zatraži da mu platim. Ali, pripremljena za obred, okomim se na njega s drškom metle u ruci. ’Da ti platim, zlikovče? Drži, evo ti tvoje plate!’ I raspalim ga bar dvanaestak puta. On pokušava da pobegne, ja ga jurim, i razvratnik, koji u tom trenutku svršava duž celog stepeništa, viče da ga ovde sakate, da ga ubijaju, da je upao kod neke drolje, a ne kod poštene žene, kako je verovao. Jedan drugi je tražio da mu u mokraćni kanal uvlačim čvornovat štapić, koji je naročito za to nosio u posebnoj kutijici; trebalo je živahno drmati taj štapić koji sam uvlačila oko tri palca duboko, a drugom rukom mu drkati budžu zaguljenog glavića; u trenutku svršavanja, morala sam da izvučem štapić, da se razgolitim spreda, i on je svršavao po mojoj šumici. Neki iguman, koga sam videla šest meseci kasnije, tražio je da mu kapljem vruć vosak po kurcu i mudima; svršavao je samo od tog osećaja a da nisam morala ni da ga dodirnem; nije mu se uopšte dizao, a da bi prosuo spermu, trebalo je da ga skroz zalijem voskom, da se više ljudski lik ne prepozna. Jedan prijatelj ovog poslednjeg zahtevao je da mu se dupe izbuši zlatnim iglama, a kada mu je zadnjica, tako nadevena, više ličila na izrešetanu šerpu nego na dupište, sedao je da bi bolje osetio ubode; trebalo mu je prikazati dobro raskrečeno dupe, a on se svojeručno drkao i svršavao posred čmara.« »Tvrtko«, reče vojvoda, »baš bih voleo da vidim tvoje debeljuškasto dupe prekriveno zlatnim iglama: ubeđen sam da bi tako udešeno bilo vrlo privlačno.« − »Gospodine vojvodo«, reče bankar, »već četrdeset

godina imam čast da vas podražavam. Budite dobri da mi date primer, kunem vam se da ću ga slediti.« − »Boga mu jebem«, reče Kurval koji se do tada nije čuo, »da znate što mi se nadigao na priču o Lusili! Držao sam se povučeno, ali sam stalno razmišljao: evo«, reče pokazujući kurac prilepljen uz stomak, »recite sami da li vas lažem. Užasno sam nestrpljiv da čujem rasplet priče o ove tri ženskice; nadam se da ih pokriva isti grob.« − »Polako, polako«, reče vojvoda, »ne preskačimo. Pošto vam se nadigao, gospodine predsedniče, hteli biste odmah da vam se priča o točku i vešalima; mnogo ličite na ljude vašeg staleža, za koje se kaže da im se kurac diže uvek kada nekoga osude na smrt.« − »Ostavimo na miru državu i pravosuđe«, reče Kurval; »činjenica je da sam oduševljen Diklinim postupkom, smatram da je ona zaista divna cura, a njena me priča o grofu užasno uzbudila, prosto bih najradije sada sišao na drum da zaustavljam i pljačkam kočije.« − »U sve to treba uvesti red, predsedniče«, reče biskup; »inače, ne bismo ovde bili u sigurnosti, a najmanje što bi mogao da učiniš, bilo bi da nas sve osudiš na vešala.« − »Ne, vas ne, ali ne krijem da bih vrlo rado osudio ove gospođice, a u prvom redu gospođu vojvotkinju, koja, evo, leži na mom krevetu kao krava, i koja uobražava da niko ne sme da je dirne, samo zato što u materici ima nešto izmenjene sperme.« − »Oh«, reče Konstanca, »od vas sigurno ne očekujem da poštujete moje stanje; suviše je poznato koliko mrzite trudne žene.« − »Izvanredno«, reče Kurval, »istina je.« U zanosu bi sigurno, verujem, oskrnavio ovaj lepi stomak da ga Dikla nije zgrabila. »Hodite, hodite«, reče, »gospodine predsedniče, pošto sam ja učinila zlo, ja ću ga i ispraviti.« I zajedno pređoše u budoar u dnu, praćeni Avgustinom, Hebom, Kupidonom i Terezom. Nije dugo potrajalo, i začula se dreka predsednika, a pored sve Dikline pažnje Heba je izašla sva uplakana; bilo je čak i nečeg preko suza, ali se još ne usuđujemo da kažemo šta je to bilo; okolnosti nam to ne dozvoljavaju. Malo strpljenja, prijatelju čitaoče, i nećemo pred tobom ništa više skrivati. Kada je Kurval ušao gunđajući da svi ti zakoni sprečavaju čoveka da svrši kako mu je drago, itd., posedali su za trpezu. Posle večere, zatvorili su se zbog kazni; te večeri ih je bilo malo: zgrešili su samo Sofija, Kolomba, Adelaida i Zelamir. Tvrtko, čija se glava od početka večeri dobro rasplamsala protiv Adelaide, nije je poštedeo; Sofiju, kojoj su primetili suze u očima prilikom priče o grofu, kaznili su

istovremeno i za ovaj i za onaj raniji prekršaj; a današnje male supružnike Zelamira i Kolombu sredili su, priča se, vojvoda i Kurval, sa strogošću koja je malko ličila na divljaštvo. Vojvoda i Kurval, osobito čili, rekoše da neće da legnu, i pošto su im doneli likere, proveli su noć sa četiri pripovedačice i Julijom, čije se razvratništvo rascvetavalo svakim danom, zbog čega ju je društvo smatralo vrlo ljubaznom osobom, što joj je dizalo cenu, tako da je zauzela mesto među predmetima prema kojima su imali izvesnih obzira. Tvrtko ih je sutradan pronašao sve sedmoro mrtve pijane; ženska je pronađena gola između oca i muža, i to u položaju koji ne dokazuje ni čednost, pa čak ni pristojnost u razvratu. Izgleda, najzad, da ne dužimo više i ne držimo čitaoca u neizvesnosti, da su je obojica upotrebili u isto vreme. Dikla, koja je, izgleda, služila kao pomagač, ležala je prostrta, mrtva pijana, između njih, a ostali su bili, jedno preko drugoga, u drugom uglu, preko puta velike vatre, koja je, srećom, održavana cele noći.

Dan dvadeset drugi Zbog ovih noćnih bahanalija, ovoga dana se nije radilo bogzna šta; zanemarili su polovinu obreda; ručali su u prazno, i tek pri kafi jedva da su počeli da se prepoznaju. Kafu su služili Ružica i Sofija, Zelamir i Kiton. Kurval, da bi se povratio, tražio je da mu Kiton sere u usta, a vojvoda je progutao Ružičino govno; biskupa je sisala Sofija, a Tvrtka Zelamir; ali niko nije svršio. Prešli su u dvoranu; lepa Dikla, jako bolna od sinoćnih preterivanja, pojavila se podnadulih očiju, a priče su joj bile tako kratke i sa tako malo pojedinosti da smo rešili da je zamenimo i čitaocu samo prepričamo ono što je ispričala prijateljima. Po običaju, ispričala je pet strasti.

Prva je bila strast jednog čoveka kome je trebalo drkati dupe kalajisanim klistirom punim tople vode koja mu je ubrizgavana u trenutku svršavanja; do svršavanja je dolazilo spontano, bez ikakvog spoljnjeg dodira. Drugi je imao istu strast, samo je za njega bio potreban daleko veći broj sprava; počinjalo se jednim vrlo malim, i povećavajući ga malopomalo, stizalo se, mic po mic, do jednog ogromnog, i bludnik je svršavao tek pri njemu. Treći je zahtevao mnogo više tajanstvenosti. Odmah na početku stavljan mu je ogroman klistir u dupe; zatim mu ga je trebalo izvući; srao je, jeo ono što je israo, a onda ga je trebalo bičevati. Posle toga mu je sprava opet stavljana u dupe, pa opet izvlačena. Ovoga puta srala je kurva, a zatim ga bičevala dok je on jeo ono što je ona israla. Po treći put mu je zabijana sprava: ovoga puta, pri poslednjim zalogajima kurvinog govneta, prosipao je spermu a da ga niko nije ni dirnuo. U četvrtoj priči Dikla je govorila o čoveku kome su kanapom čvrsto vezivali sve zglobove. Da bi mu svršavanje bilo slasnije, stezali su mu i vrat, i u takvom je stanju puštao spermu licem u lice s kurvinim dupetom. A u petoj priči o jednom drugom kome je kanapom trebalo jako uvezati glavić; na drugom kraju sobe, gola ženska bi provukla kraj konopca između butina, vukla ispred sebe, prikazujući mušteriji dupe; tako je svršavao. Pripovedačica, zaista iznurena posle obavljene dužnosti, zamolila je da joj dozvole da se povuče; dozvola joj je bila data. Zajebavali su se još malo, posle čega su seli za sto, ali je sve još bilo u znaku nereda naše dve glavne ličnosti. Pri orgijama su bili pristojni, koliko je to već moguće ovakvim razvratnicima, a i u krevetima su bili prilično mirni.

Dan dvadeset treći

»Može li iko da se dere, da urla kao ti kada svršavaš!« reče vojvoda Kurvalu kada su se sreli dvadeset trećeg ujutro. »Koji te đavo terao da onako vičeš? Nikada nisam video takvo besno svršavanje.« − »Da ga jebem«, reče Kurval, »zar ti koga čovek čuje na milju daleko smeš da mi uputiš takav prekor! Ti krici, prijatelju moj, dolaze iz krajnjih dubina osetljivosti organizma: predmeti naše strasti tako živo potresu električno kolo koje teče našim živcima, udar koji čovek doživljava od životinjskog nagona koji sačinjava to polje tako je silovit da se od njega uzdrma ceo mehanizam razuma, te čovek nije u stanju da savlada te urlike pri strahovitim potresima zadovoljstva, isto kao što ne bi mogao da ih uzdrži ni pri snažnom osećaju bola.« − »To si vrlo lepo rekao. A koji je bio taj čarobni predmet koji je toliko ustalasao tvoje životinjske nagone?« − »Besno sam sisao kurac, usta i čmar Adonisa, mog druga u bračnom krevetu, mada nesrećan što još ne mogu da mu uradim više, a sve to dok je Antinous, uz pomoć vaše drage kćeri Julije, svesrdno radio, svako od njih na svoj način, na tome da me oslobode te tečnosti čije je oticanje izazvalo urlike koji su se zarili u vaše uši.« − »I tako ste danas«, nastavi vojvoda, »potpuno iznureni.« − »Uopšte nisam«, reče Kurval, »ako izvolite da me sledite i da me posmatrate, videćete da ću se ponašati u najmanju ruku isto tako dobro kao i vi.« Bili su pri tim rečima kada je Tvrtko došao da im javi da je doručak postavljen. Prešli su u devojačku odaju, gde su ugledali osam slatkih malih sultanuša kako gole nude šoljice crne kafe. Vojvoda je upitao Tvrtka, direktora toga meseca, zašto ujutro služi crnu kafu. »Biće i bele kafe kad budete hteli. Želite li mleka?« − »Da«, reče vojvoda. − »Avgustina«, reče Tvrtko, »poslužite mlekom gospodina vojvodu.« Devojčica, unapred pripremljena, dođe i postavi svoje lepo dupence nad šoljicu, i kroz čmar izbaci u vojvodinu šoljicu tri-četiri kašičice vrlo svetlog i nimalo isprljanog mleka. Mnogo su se smejali ovoj dosetki, pa su svi tražili mleko. Sva dupeta su bila napunjena kao Avgustinino: bilo je to prijatno iznenađenje koje je direktor zadovoljstva tog meseca pripremio svojim prijateljima. Fani je nasula mleko iz svog dupeta biskupu, Zelmira Kurvalu, a Mišeta bankaru; uzeli su druge šoljice, i ostale četiri sultanuše su obavile, u nove šoljice, isti obred koji su njihove družbenice već obavile. Svi su bili oduševljeni ovom šalom; ona je uspalila glavu biskupu, koji je hteo još nešto sem mleka, i lepa Sofija ga

je zadovoljila. Mada im se svima užasno prisralo, bilo im je toplo preporučeno da se krajnje uzdrže pri ovoj egzibiciji i da ovog puta toče samo mleko. Prešli su kod dečaka: Kurvalu se u usta israo Zelamir, a vojvodi Kiton. Nužnik u kapeli je okupio samo dva drugostepena nabijača, Konstancu i Ružicu; na ovoj poslednjoj je, između ostalih, sinoć isproban postupak nevarenja; pri kafi joj je bilo strahovito teško da se uzdrži, ali je zato sada izbacila najveličanstvenije govno koje se može videti. Zahvalili su Dikli što im je odala ovu tajnu, i otada su se njome svakodnevno služili s najvećim uspehom. Jutrošnja šala je pobudila razgovore za ručkom, pa su izmislili, u istoj vrsti, razne mogućnosti o kojima ćemo možda kasnije imati prilike da govorimo. Prešli su na kafu, koju su služila četiri podanika istih godina: Zelmira, Avgustina, Zefir i Adonis, sve četvoro petnaestogodišnjaci. Vojvoda je odjebao međ butine Avgustinu, golicajući joj čmar; Kurval je činio isto sa Zelmirom, vojvoda ponovo sa Zefirom, a bankar je odjebao Adonisa u usta. Avgustina reče da je očekivala da će joj u to vreme tražiti da sere, i da ne može više da se uzdrži: i na njoj su sinoć isprobali sistem nevarenja. Kurval joj odmah podmesti gubicu, i ljupka devojčica mu u nju izruči grozomorno govno, koje je predsednik pokusao u tri zalogaja, prosuvši u ruke Fanšon, koja ga je drmala, obilnu bujicu sperme. »Eto«, reče vojvodi, »vidite li sada da noćna preterivanja nimalo ne umanjuju dnevna uživanja, i sada ste vi, gospodine vojvodo, u zaostatku!« − »Brzo ću vas stići«, reče ovaj dok ga je Zelmira, u krajnjoj nuždi kao i Avgustina, častila kao ova malopre Kurvala. U tom trenutku vojvoda pade nauznak, urliče, guta govna i svršava sav pomaman. »E, ovoga je dosta«, reče biskup; »treba da bar dvojica od nas sačuvaju snagu za pripovedanje.« Tvrtko, koji nije imao, kao ova dva gospodina, sperme nadohvat ruke, složio se od sveg srca, pa su, posle nekoliko trenutaka počinka, prešli u dvoranu, gde je dična Dikla ovim rečima nastavila nit svog bleštavog bludnog pripovedanja: »Kako to, pitam vas, gospodo«, reče ova lepotica, »da na svetu ima ljudi kojima je razvrat toliko umrtvio srce, toliko otupio svako osećanje časti i osetljivosti da se zadovoljavaju i zabavljaju samo onim što ih najviše vređa i ponižava? Reklo bi se da oni nalaze uživanje isključivo u

kalu, da uživanje nalaze samo u onome što ih najviše približava beščašću i sramoti. U ovome što ću vam pričati, gospodo, u različitim primerima koje ću vam navesti kao dokaz svog tvrđenja, nisu važna fizička uzbuđenja; znam da ih ima, ali budite savršeno uvereni da fizički osećaj u neku ruku ne bi ni postojao da nema moćnog moralnog podupirača; ako fizičkom osećaju ne dodate sve ono što takvi ljudi crpu iz morala, nećete uspeti da ih uzburkate. Često mi je dolazio čovek čije ni ime ni društveni položaj nisam znala, ali sam sigurna da je iz viših krugova. Vrsta žene s kojom sam ga sparivala uopšte ga nije zanimala: lepa ili ružna, mlada ili stara, sve mu je bilo jedno; trebalo je samo dobro da igra svoju ulogu, a evo u čemu se sastojala. Dolazio je obično ujutro, i kao slučajno je ulazio u sobu u kojoj se na krevetu nalazila ženska raspojasana do pupka, u položaju žene koja se trlja. Čim bi ušao, žena bi, kao iznenađena, skočila sa kreveta. ’Šta ćeš ovde, nitkove?’ rekla bi mu; ’ko ti je, protuvo, dozvolio da me uznemiravaš?’ On bi se izvinjavao, ali ga ona ne bi slušala, obasipala bi ga novom bujicom sve težih i besramnijih uvreda, skakala na njega šutirajući ga u dupe, koje teško da je mogla da promaši, tim pre što mušterija, umesto da izbegava udarce, nije nikada propuštala da lepo namesti zadnjicu, mada se pretvarao da hoće da se zakloni i pobegne. Ona bi ga tukla sve više, on bi molio za oproštaj; kao jedini odgovor dobijao je udarce i psovke; čim bi osetio da je dovoljno nadražen, brzo bi vadio kurac, koji je sve do tada brižljivo skrivao u gaćama, i, hitro i lako ga zaguljujući tri-četiri puta, svršavao bežeći, dok je kurva nastavljala sa udarcima i uvredama. Jedan drugi, bilo da je bio okoreliji ili više naviknut na ovu vrstu ophođenja, upuštao se isključivo s nekom bitangom ili obijačem dok bi ovaj brojao pare. Razvratnik bi krišom ušao, prostačina bi viknuo: ’Drž’te lopova!’ Od tog trenutka, kao maločas, pljuštale bi batine i psovke, ali s tom razlikom što je ovaj držao spuštene gaće i hteo da sve udarce primi po golom dupetu, a napadač je morao na nogama da ima velike, okovane, kaljave bakandže. U trenutku svršavanja, nije izbegavao udarce; ostajući uporno nasred sobe sa dobro spuštenim gaćama, drkajući se iz sve snage, prkosio je udarcima neprijatelja, a u poslednjem trenutku čak ga je i izazivao govoreći da ne traži milost,

vraćao mu uvrede, a uz sve to se zaklinjao da umire od zadovoljstva. Što je čovek koga sam mu privodila bio ružniji i nižeg društvenog položaja, što su mu cipele bile više prostačke i kaljavije, potpunije sam zadovoljavala njegovo sladostrašće; ovim pojedinostima sam morala pokloniti istu pažnju kao što bih za nekog drugog udešavala i ulepšavala najprivlačniju ženu. Neki treći je uvek hteo da se nalazi u onom delu javne kuće koji stručno nazivamo sarajem, u trenutku kada počinje svađa između dva, naročito u tu svrhu iznajmljena čoveka. Svađa bi se nekako okrenula protiv ovoga, on bi molio za milost, bacao se na kolena, ali ga niko ne bi slušao, i jedan od dvojice delija bi se bacio na njega, obasuo ga udarcima štapom i vukao do vrata naročito za to pripremljene sobe, kuda bi ovaj utekao; tamo bi ga dočekala jedna kurva, tešila ga, mazila kao ražalošćeno i uplakano dete, zadizala suknje, pokazivala mu dupe, i razvratnik bi ga zalivao semenom. Četvrti je zahtevao istu predigru, ali čim bi udarci štapom počeli da mu pljušte po leđima, počinjao je da se drka tu pred celim svetom. Poslednji čin je malo odlagao, mada su se udarci štapom i psovke i te kako smenjivali, a zatim, čim bi primetili da se malo uzvrpoljio i da je sperma spremna da krene, otvarali su prozor, hvatali ga za ruke i noge i bacali na đubrište koje je, šest stopa niže, naročito za to bilo pripremljeno. To mu je bio trenutak svršavanja; duševno raspoloženje mu je bilo nadraženo prethodnim počastima, a fizičko silinom pada, tako da se seme prosipalo tek po đubrištu. Posle toga se nije vraćao; dole su bila jedna mala vrata od kojih je imao ključ, i on je kroz njih smesta nestajao. Jedan čovek koga sam za to plaćala, upadao je naglo, užasno galameći, u sobu u kojoj je čovek koji će nam pružiti peti primer bio zatvoren s kurvom, ljubeći joj dupe u očekivanju onog glavnog. Larmadžija bi razvalio vrata i napao ptičicu pitajući s kojim pravom se on tako ponaša s njegovom ljubavnicom, a zatim ga, uzimajući mač u ruke, terao da se brani. Ptičica je, sva zbunjena padala na kolena, molila za oproštaj, celivala zemlju, ljubila noge svog neprijatelja, klela se da slobodno može opet da uzme svoju ljubavnicu i da ne namerava da se bije zbog jedne žene. Galamdžija, još drskiji zbog kukavičluka svog

protivnika, postajao je stroži: nazivao je svog neprijatelja kukavicom, gnjidom, pizdom, pretio mu da će mu lice obeležiti mačem. Što je jedan postajao napasniji, drugi se sve više ponižavao. Najzad, pošto je svađa potrajala izvesno vreme, napasnik je svom neprijatelju nudio sporazum: ’Vidim da si gnjida’, govorio mu je; ’oprostiću ti, ali pod uslovom da me poljubiš u dupe.’ − ’Oh, gospodine, što god zaželite’, govorio bi drugi u oduševljenju. ’Ljubiću ga i ako je govnjivo, samo nemojte da me bijete.’ Larmadžija bi povlačio mač i odmah podmeštao zadnjicu; ptičica se oduševljeno bacala na nju, i dok mu je mladi čovek puštao pola tuceta prdeža u nos, stari bludnik je na vrhuncu sreće prosipao spermu umirući od zadovoljstva.« »Sva ova bezumlja su potpuno razumljiva«, reče Tvrtko mucajući (jer se slatkom razvratniku digao na priče o ovom beščašću). »Ništa lakše nego voleti poniženje i nalaziti uživanje u preziru. Ko strasno voli beščašće, taj nalazi zadovoljstvo da bude obeščašćen, i mora da mu se nadigne kada mu se oda to priznanje. Osećanje sramote je vrlo poznato uživanje izvesnih duša; čovek voli da mu se kaže ono za čim žudi, i nemoguće je i zamisliti dokle može da dotera čovek koji više ni zbog čega ne crveni. To je isto kao neki bolesnici koji vole svoju boljku.« − »Sve je to pitanje cinizma«, reče Kurval meseći Fanšonine guzove: »kome još nije poznato da kazna izaziva oduševljenje? Zar niko nije video ljude kojima se diže baš kada ih javno vređaju? Svi znaju za slučaj markiza od … koji je, čim su mu saopštili, dok je bio u bekstvu, da je osuđen na lomaču, izvadio kurac iz gaća i uskliknuo: ’Jebo te bog! najzad sam uspeo, najzad sam obliven sramotom i ljagom; pustite me, pustite me, moram da svršim!’ I u tom trenutku je zaista svršio.« − »To jesu činjenice, ali objasnite mi uzroke«, reče vojvoda. − »Uzrok je u našem srcu«, odgovori Kurval. »Kada se čovek jednom srozao, kada se oskrnavio opačinom, dušu je okrenuo ka poroku iz kojeg je više ništa ne može spasti. U svakom drugom slučaju sramota bi služila kao protivteža porocima na koje bi ga duh navodio; međutim, to više nije moguće: stid je prvo osećanje koje je ugasio u sebi, prvo koje je odbacio daleko od sebe; a od tog stanja, da se više ne crveni, pa do stanja da se voli baš ono od čega ljudi crvene nema više od jednog koraka. Sve ono što kod nekih

izaziva nelagodnost, u drukčije pripremljenoj duši pretvara se u milje, i od tog trenutka, sve što je nekada bilo neprijatno, postaje sad neodoljivo sladostrasno.« − »Koliki je put trebalo prevaliti u poroku da bi se do toga stiglo!« reče biskup. − »Slažem se«, reče Kurval, »ali taj put se prelazi neprimetno, ceo put je posut cvećem; jedan razvrat izaziva drugi; mašta, večito nezasita, brzo nas vodi do poslednjeg stupnja, a kako se razvija na račun srca, čim ona dostigne svoj cilj, to srce, koje je nekada i sadržalo neku vrlinu, sada više ne prepoznaje nijednu. Naviknuto na više živahnosti, ono se otresa mladih i mlitavih utisaka koji su ga do tada opijali, a kako oseća da će beščašće i sramota donositi nova uzbuđenja, da ne bi moralo dalje da im se odupire, počinje da ih upoznaje i da se miri s njima. Prvo ih je prihvatilo, a zatim zavolelo, jer predstavljaju nov poredak, i više se ne da promeniti.« − »Eto zbog čega je teško nekoga popraviti«, reče biskup. − »Bolje recite nemoguće, dragi prijatelju. Kako biste hteli da kazne koje primenjujete na onoga koga želite da popravite imaju ikakvog dejstva kada, izuzev nešto malo nelagodnosti, stanje poniženja u koje ga samom kaznom stavljate njemu godi, zabavlja ga, razgaljuje, i kada u dubini duše uživa što je otišao toliko daleko da zaslužuje da se tako ponašate prema njemu?« − »Čovek je velika tajna!« reče vojvoda. − »Da, dragi prijatelju«, reče Kurval. »Eto zbog toga je jedan vrlo uman čovek rekao da više voli da bude jeben nego shvaćen.« A pošto je večera prekinula razgovor, posedali su za sto, ali ništa nisu uradili cele večeri. Međutim, Kurval, nadrkan kao sotona, pri kolačima izjavi da mora da pocepa jedan jungfer, makar platio dvadeset kazni, i dograbi namenjenu mu Zelmiru s namerom da je odvuče u svoj budoar, ali se trojica prijatelja baciše pred njega preklinjući ga da se potčini svojim sopstvenim zakonima, jer im se i oni koji takođe imaju baš istu želju da ih pogaze, uprkos svemu, potčinjavaju, pa je i on dužan, drugarstva radi, da trpi kao i oni. I pošto su odmah poslali po Juliju, koju je on voleo, ona ga se dočepa uz pomoć Sanvile i Buljodera, i sve troje pređoše u salon, a kada su im se malo kasnije pridružili ostali prijatelji da bi otpočeli sa orgijama, zatekli su ih pri jebačini, u kojoj je Kurval najzad izbacio spermu, usred najbludnijih poza i uz najrazvratnije pojedinosti. Tvrtko je pri orgijama primio od starica jedno dve-tri stotine udaraca nogom u dupe, vojvodu i Kurvala su šutirali nabijači, i nikoga nije mimoišlo da pre spavanja prospe manje

ili više sperme, već prema mogućnostima koje je priroda podarila. Kako su se plašili ponovnog nastupa Kurvalove obesti, cepanja jungferica, uredili su da starice legnu kod devojčica i dečaka. Ali ova predostrožnost je bila suvišna jer ga je Julija, sređujući ga cele noći, sutradan vratila društvu mekog kao rukavica.

Dan dvadeset četvrti Pobožnost je istinska duševna bolest: bilo šta da se čini, nema leka. Što se lakše upija u dušu nesrećnika, jer ga teši, jer mu pruža varku koja mu ublažuje bol, to se teže iskorenjuje. Takav je bio slučaj sa Adelaidom: što se pred njenim očima slika bluda i razvrata više razvijala, ona se sve više bacala u naručje boga spasioca s nadom da će je on jednog dana spasti muka u koje je, jasno joj je bilo, neminovno uvukla njena nesrećna sudbina. Niko nije bolje osećao njeno stanje od nje same; duh joj je tačno predskazivao kuda će je odvesti zlokoban početak čija je žrtva bila već sada, mada manje u poređenju s onim što ju je tek čekalo; potpuno je shvatala da će uporedo s pričama koje postaju sve silovitije, i postupanje muškaraca prema suprugama, pa prema tome i njoj samoj, postajati sve svirepije. Sve je to navodilo da i pored svih prigovora žudno traži društvo svoje drage Sofije. Nije se više usuđivala da joj odlazi noću; u tome je već bila uhvaćena, i suviše su joj strogo zapretili da ne ponavlja prestup, ali čim bi imala jedan trenutak, letela je k njoj; tako je i toga dana čiji dnevnik sada opisujemo, otišla vrlo rano od biskupa, s kojim je provela noć, i došla u devojačku sobu da razgovara sa svojom dragom Sofijom. Tvrtko, koji je zbog svoje dužnosti dežurnog takođe ustajao ranije od ostalih, zatekao je tu i izjavio da ne može o tome da ne obavesti ostale, i da će zajednički odlučiti koje će mere preduzeti. Adelaida je prolila sve svoje suze, i prepustila se sudbini; jedina milost koju je tražila od muža bila je da ne kažnjavaju Sofiju, koja nije nizašta kriva, jer je ona došla njoj, a ne Sofija u njenu

sobu. Tvrtko je rekao da će događaj izložiti kako ga je video i da ništa neće prikriti: nema ničeg okrutnijeg od onoga što kažnjava, a kome ta kazna najviše ide u račun. Tako je bilo i u ovom slučaju; od Sofije nije bilo ničeg slađeg za kažnjavanje: zašto bi je, onda, Tvrtko poštedeo? Sakupili su se i bankar je podneo izveštaj. Ovo je bio recidiv; predsednik se setio, iz vremena kada je još bio na sudu, da su njegove učene kolege tvrdile da ponavljanje prestupa dokazuje da priroda deluje na čoveka jače od vaspitanja i moralnih principa i da, prema tome, čovek koji ponavlja prestup tako reći dokazuje da ne vlada sobom i da ga zbog toga treba dvostruko kazniti; hteo je da rezonuje isto tako dosledno i mudro kao njegovi stari školski drugovi, i shodno tome izjavio je da ih treba kazniti, nju i njenu drugaricu, po svoj strogosti zakona. Ali, kako je zakon za takve slučajeve predviđao smrtnu kaznu, a pošto su hteli tim gospođama još malo da se poigraju pre nego što dođe do toga, zadovoljili su se time što su ih priveli, oborili ih na kolena i pročitali im član zakona, da bi znale šta ih čeka. Kada su to obavili, osudili su ih na trostruko ispaštanje kazne koju su izdržale prošle nedelje, naterali ih da se zakunu da im se to neće više desiti i zapretili da će u protivnom primeniti zakon u svoj strogosti; upisali su ih u zlokobnu knjigu. Tvrtkova smotra je ovome dodala još tri imena: dva među devojčicama i jedno među dečacima. To je bilo zbog loše probave: rezultati su bili odlični, ali se dešavalo da ta jadna deca ne mogu da se uzdrže i da se time u svakom trenutku izlažu kažnjavanju. To se desilo Fani i Hebi od sultanuša, i Jasintu od dečaka: u nokširima su pronašli ogromne gomile, kojima se Tvrtko dugo zabavljao. Nikada još nije traženo toliko jutarnjih dozvola, i svi su proklinjali Diklu što je otkrila ovaj recept. Uprkos mnogobrojnim molbama, dozvole su date samo Konstanci, Herkulu, dvojici drugostepenih nabijača, Avgustini, Zefiru i Degranž. Malo su se oko toga začikavali, pa su seli za sto. »Vidiš li«, reče Tvrtko Kurvalu, »koliko si pogrešio što si dopustio da ti kćerku verski obrazuju; čovek je više ne može naterati da se odrekne tih gluposti; lepo sam ti govorio u svoje vreme.« − »Vere mi«, reče Kurval, »verovao sam da će ih još više mrzeti ako ih upozna, i da će se vremenom uveriti u plitkoumnost tih odvratnih dogmi.« − »To što kažeš, važi za razumne glave; ali na to ne treba računati kad je u pitanju jedno dete.« − »Bićemo prinuđeni da pribegnemo većem nasilju«, reče vojvoda, koji je znao da ga Adelaida

čuje. − »Moraćemo«, reče Tvrtko. »A ja joj unapred jamčim da ću je ja, ako sam joj jedini branilac, slabo braniti.« − »Ah, to je sigurno, gospodine«, reče Adelaida kroz plač; »vaša osećanja prema meni svima su poznata.« − »Osećanja?« reče Tvrtko. »Prvo i prvo, upozoravam vas, lepa suprugo, da osećanja nikada nisam imao ni prema jednoj ženi, a prema vama, mojoj, sigurno manje nego prema bilo kojoj drugoj. Religiju mrzim kao i sve one koji je upražnjavaju, i ravnodušnost koju osećam prema vama pretvoriću smesta u najsnažniju odvratnost ako samo nastavite da se klanjate sramnim i gnusnim obmanama koje su oduvek predmet mog prezira. Treba izgubiti razum pa verovati u postojanje boga, i biti potpuna budalčina pa ga obožavati. Izjavljujem vam, jednom reči, pred vašim ocem i ovom gospodom, da nema te surovosti koju ne bih počinio nad vama ako vas samo još jednom uhvatim u tom prestupu. Trebalo je da postanete kaluđerica ako ste hteli da obožavate tog svog jebivetra od boga; tamo biste mu se molili do mile volje.« − »Ah, kaluđerica«, prihvati Adelaida, »gospode bože, kamo lepe sreće da sam to postala!« Tvrtko, koji se nalazio preko puta nje, razdražen odgovorom, baci joj u lice srebrni tanjir koji bi je ubio da je pogodio u glavu, jer je udar u zid bio tako jak da se tanjir presavio. »Vi ste jedno drsko stvorenje«, doviknu Kurval kćerki koja se, da bi izbegla tanjir, bacila između njega i Antinousa; »zaslužili ste da vas nogama izgazim po stomaku.« I, odbacivši je udarcem pesnice daleko od sebe: »Vucite se na kolenima da molite oproštaj od svog muža ili ćemo vas odmah kazniti najsurovijom kaznom.« Ona se sva u suzama baci Tvrtku pred noge, ali ovaj, kome se živo nadigao kada je bacio tanjir, i koji je rekao da bi dao hiljadu zlatnika samo da nije promašio cilj, reče da se smesta mora izvršiti opšta i primerna kazna, koja u svakom slučaju neće zameniti subotnju kaznu; zahtevao je bezuslovno da se deca otpuste sa služenja kafe, jer će se izvršenje kazne obaviti u vreme kada su se obično njima zabavljali uz kafu. Svi su se složili; Adelaida i dve stare, Lujza i Fanšon, najzlotvornije od sve četiri, kojih su se sve žene plašile, prešle su u salon za kafu, a okolnosti nas teraju da navučemo zavesu preko onoga što se tamo desilo. Sigurno je samo to da su sva četiri heroja svršila i da su Adelaidi posle toga dopustili da ide da legne. Na čitaocu je da nagađa i da nam dopusti, ako nema ništa protiv, da ga odmah prebacimo na Dikline besede. Svi su se posadili pored supruga,

sem vojvode; trebalo je da to veče raspolaže Adelaidom, koju je zamenila Avgustina; svi su se, dakle, smestili, i Dikla je ovako nastavila nit svoga pripovedanja: »Jednog dana sam tvrdila«, reče ova lepotica, »svojoj prijateljici podvodačici da sam u oblasti pasivnog šibanja i batinanja videla nesumnjivo sve što se najbesomučnije i najljuće može videti, jer sam kandžijala bodljama i goveđim žilama. ’Da ga jebem’, uzvrati mi ona, ’da bi bila sigurna da si videla najsilovitiju stvar te vrste, sutra ću ti poslati jednu od svojih mušterija.’ I pošto mi je saopštila ujutru vreme njegove posete i uputila me u obred koji je trebalo obaviti sa ovim starim poštanskim funkcionerom, koji se zvao, sećam se, gospodin Grankur, pripremila sam sve što je bilo potrebno i sačekala našeg čovečinu; trebalo je da sa mnom lično opšti, tako je bilo ugovoreno. On stiže, a kad smo se zatvorili: ’Gospodine’, rekoh mu, ’sa žaljenjem vam moram saopštiti novost da ste sada zatvorenik i da odavde više ne možete izaći. Veoma mi je žao što je Skupština mene izabrala da izvršim hapšenje, ali je tako odlučila, nalog se nalazi u mom džepu. Ličnost koja vas je meni poslala postavila vam je zamku jer je dobro znala o čemu je reč, i bez sumnje je mogla da vas poštedi ove scene. Uostalom, vi dobro znate za šta vas optužuju; ne može se čovek nekažnjeno odavati crnim i strašnim zločinima kakve ste vi počinili, pa vam mogu reći da nalazim da ste još i jevtino prošli.’ Naš je čovek saslušao moju besedu s najvećom pažnjom, a čim sam je završila, plačući se bacio ničice preda me, preklinjući me da ga poštedim. ’Dobro znam’, reče, ’da sam se često zaboravljao. Silno sam zgrešio prema bogu i pravdi, ali pošto ste vi zaduženi, dobra gospođo, da me kaznite, usrdno vas molim da me poštedite.’ − ’Gospodine’, rekoh mu, ’ja moram obaviti svoju dužnost. Šta vi znate, da nisam i ja pod prismotrom, i da li je u mojoj moći da se prepustim sažaljenju koje osećam prema vama? Svucite se i budite kratki, samo vam to mogu reći.’ Grankur posluša, i za tren oka bi go kao od majke rođen. Ali, gospode bože! Kakvo je to telo otkrio mom pogledu! Mogla bih ga uporediti jedino sa šarenim taftom. Ni parče ovog obeleženog tela nije bilo bez ožiljka cepanja i kidanja. Za to vreme sam stavila u vatru gvozdenu kandžiju opletenu oštrim žičanim bodljama koju su mi

tog jutra poslali uz uputstva. Ovo ubilačko oružje bilo je zažareno tačno u trenutku kada se Grankur našao nag. Ja ga se dočepam i počnem da ga kandžijam, prvo blago, zatim malo jače, a onda iz sve snage, i to bezobzirce, od glave do pete, i začas svog čoveka oblijem krvlju. ’Vi ste zlikovac’, govorim udarajući, ’bitanga koja je počinila sijaset zločina. Ništa vam nije sveto, a poslednja novost je da ste otrovali svoju majku.’ − ’Istina je, gospođo, istina je’, govorio je drkajući se, ’ja sam čudovište, ja sam zločinac; nema tog beščašća koje nisam počinio i koje nisam spreman ponovo da učinim. Ne vredi, vaši udarci ničemu ne služe; nikada se neću popraviti, u zločinu nalazim suviše sladostrašća; čak i da me ubijete, ja bih opet sve iz početka. Zločin je moja suština, moj život, u njemu sam živeo i u njemu hoću da umrem.’ Možete zamisliti koliko sam, raspaljena tim njegovim govorom sipala uvrede i udarce. Najzad mu se ote jedno ’jebem ti…’: to je bio znak; na te reči udvostručih žestinu tražeći mu najosetljivija mesta. On ripa, đipa, izmiče mi i uskače u kadu napunjenu mlakom vodom, da bi se oprao od ovog krvavog obreda. Oh! na ovo sam morala da priznam svojoj poštovanoj koleginici da je u ovoj oblasti videla više od mene, a posle ovoga mislim da smo mogle reći da smo nas dve jedine u Parizu toliko videle, jer naš Grankur se nije menjao, i dvadeset godina je odlazio svaka tri dana toj ženi na isto obrađivanje. Malo kasnije, ta ista prijateljica me je uputila jednom drugom razvratniku čiji će vam prohtev, uverena sam, izgledati bar isto toliko čudan. Scena se dešava u njegovoj maloj kući kod Svetog Rula. Uvode me u jednu dosta mračnu sobu, gde vidim čoveka u krevetu, a nasred sobe mrtvački sanduk. ’Pred vama je’, kaže mi naš razvratnik, ’čovek na samrtnoj postelji koji neće da sklopi oči pre nego što još jednom oda počast predmetu svog obožavanja. Obožavam dupeta, hoću da umrem ljubeći jedno. Čim budem sklopio oči, uvićete me u pokrov i lično staviti u ovaj kovčeg, koji ćete zatim zakucati. Namera mi je da tako umrem u naručju milja i da me u poslednjem času služi sam predmet moje pohote. Hajde’, nastavlja slabim i isprekidanim glasom, ’jer, evo, kucnuo je poslednji čas.’ Ja mu priđem, okrenem se i pokažem mu dupe. ’Ah, lepog li dupeta!’ kaže. ’Kako je slatko da u grob ponesem sliku tako lepe zadnjice.’ Čačkao ga je, otvarao, ljubio, kao čovek u najboljoj snazi.

’Ah’, reče posle izvesnog vremena, napuštajući ovaj posao i okrećući se na drugu stranu, ’znao sam da neću dugo uživati. Izdišem, setite se šta sam od vas tražio.’ Rekavši to, duboko uzdahnu, ukruti se, i tako dobro odigra svoju ulogu, da me đavo odnese ako nisam poverovala da je mrtav. Ali ne gubim glavu: znatiželjna da vidim kraj ovog obreda, uvijam ga u pokrov. Nije se više uopšte micao, i bilo da je imao neku tajnu kako to da izvede, bilo da je meni uobrazilja bila ustalasana, tek on je bio krut i hladan kao gvozdena šipka; jedino mu je kurac davao znake života, jer je bio tvrd i prilepljen uz stomak, a kapljice sperme kao da su se probijale protiv njegove volje. Kad sam ga tako uvila u pokrov, ponela sam ga ka kovčegu, što nije baš bilo lako, jer je, tako krut, bio otežao kao vo. Ipak, izlazim nakraj i polažem ga u kovčeg; kad sam ga ubacila, počnem da čitam opelo, a zatim ga zakucavam. To je bio trenutak napada: jedva što je čuo prve udarce čekića, povikao je sav u besu: ’Svetog li mu boga jebem, svršavam! Beži, kurvo, beži, jer ako te uhvatim, bićeš mrtva!’ Izbezumljena od straha, dokopam se nekog stepeništa, na kome sretnem njegovog slugu, upućenog u ludilo gospodara, koji mi dade dva zlatnika, a zatim potrča u sobu da bi ga ispetljao iz položaja u koji sam ga ja stavila.« »Eto jedne zgodne sklonosti«, reče Tvrtko. »Šta kažeš, Kurval, razumeš li takvu strast?« − »Izvanredno«, reče Kurval, »ta ličnost je čovek koji hoće da se srodi sa idejom smrti, a našao je najbolje rešenje, da je poveže sa idejom bluda. Potpuno je sigurno da će taj čovek umreti s dupetom u rukama.« − »U jedno ne treba sumnjati«, reče Sanvila, »to vam je gordi bogohulnik; ja ga poznajem, imaću prilike da vam prikažem kako se on poigrava sa najsvetijim tajnama religije.« − »Verujem u to«, reče vojvoda; taj se čovek ruga svemu, pa hoće na isti način da misli i postupa i u svojim poslednjim trenucima.« − »Što se mene tiče«, reče biskup, »ja u toj strasti nalazim nešto oporo, i ne krijem vam da mi se od nje nadigao. Nastavi, Dikla, nastavi jer osećam da ću počiniti neku ludost, a danas ne bih više hteo.« »Dobro«, reče ova dobra ženska, »evo vam jedne jednostavnije: radi se o čoveku koji me je sledio punih pet godina radi jednog jedinog

zadovoljstva, da mu krpim gužnju rupu. On bi legao potrbuške na krevet, ja bih sedala među njegove raskrečene noge, naoružana iglom i sa pola klupčeta debelog uvoštenog konca, i jedini bi mi posao bio da mu opšijem ceo čmar uokolo; koža je na tom mestu bila tako okorela i tako izumbana ubodima igala da od moje operacije nikad nije procurila ni kap krvi. Za to vreme se svojeručno drkao, a svršavao je kao sotona pri poslednjem ubodu igle. Kada bi se malo otreznio, odmah bih oporila svoju rukotvorinu, i to je sve. Jednom drugom sam natapala alkoholom sve delove tela koje je priroda pošumila dlakama. Zapalila bih tu tečnost, i za tren oka oprljila sve dlake. Svršavao je posmatrajući se tako u plamenu, dok sam mu ja pokazivala svoj stomak, šumicu i sve ostalo, jer je ovaj prostak posmatrao samo ono što je spreda.« »A ko je od vas, gospodo, poznavao Mirokura, sadašnjeg predsednika Vrhovnog suda, kada je još bio samo crkveni savetnik?« − »Ja«, odgovori Kurval. − »E, vidite, gospodine«, reče Dikla, »znate li koja mu je bila, i koja mu je još uvek, koliko je meni poznato, strast?« − »Ne znam, a kako on važi, ili bi bar hteo da važi, za pobožnog čoveka, jako bih voleo da znam.« − »E da znate«, nastavi Dikla, »on hoće da ga smatraju za magarca.« − »Boga mu jebem«, reče vojvoda Kurvalu, »ta strast je, prijatelju, strast državnika! Kladio bih se da taj čovek veruje da će na taj način presuđivati… Dobro, neka, a zatim?« reče vojvoda. − »Zatim, gospodaru, treba ga voditi za ular, šetati ga ceo sat po sobi; on njače, kurva ga uzjaše, i čim se nađe na njemu, šiba ga prutom kao da ide brže; ovaj podskakuje, a kako se uz put i drka, kad svrši, urla iz sveg glasa, uskopisti se i zbaci žensku sa sve četiri uvis.« − »Oh, ova strast je više smešna nego bludna. A reci mi, Dikla, da li ti je taj čovek rekao da ima nekog prijatelja koji neguje istu strast?« − »Da«, reče ljubazna Dikla ulazeći u duh šale i silazeći sa tribine, pošto je svoju današnju dužnost obavila, »da, gospodaru, rekao mi je da ih ima mnogo, ali da svi neće da se pokazuju.« Seansa je bila završena, pa su hteli pre večere da počine još neku ludoriju; vojvoda je stezao Avgustinu vrlo čvrsto. »Ne čudi me«, govorio je gnječeći joj klitoris dok ga je ona držala za kurac, »ne čudi me što Kurvala ponekad obuzme iskušenje da raskine sporazum i

pocepa poneki jungfer, jer osećam da bih u ovom trenutku, na primer, veoma rado poslao do đavola Avgustinin.« − »Koji?« reče Kurval. − »Vere mi, oba«, reče vojvoda; »ali, treba biti mudar: u iščekivanju uživanja, ova postaju još slađa. Hajde, devojčice«, nastavi on, »prikažite mi guzicu, to će mi, možda, promeniti misli… Boga mu blagog jebem! Kakvo dupe ima ova mala kurvica! Kurval, šta mi savetuješ da s njim uradim?« − »Seckanu salatu«, reče Kurval. − »Iz tvojih usta u božje uši!« reče vojvoda. »Ali, strpljenja… videćeš kako će vremenom do svega doći.« − »Dragi moj brate«, reče crkveni velikodostojnik isprekidanim glasom, »vaše reči mirišu na spermu.« − »Zaista? E, to je zato što sada više od svega želim da je prospem.« − »Šta vas sprečava?« reče biskup. − »Oh, mnogo štošta«, nastavi vojvoda. »Prvo, nema govana, a sada bi mi dobrodošla; a onda, ni sam ne znam: želim puno stvari.« − »A šta, na primer?« reče Tvrtko kome je Antinous srao u usta. − »Šta?« reče vojvoda. »Recimo, jednu malu gadost kojoj želim da se podam.« I pošto je sa Avgustinom, Zelamirom, Kupidonom, Diklom, Degranžom i Herkulom prešao u budoar u dnu, posle jednog minuta začuli su se krici i psovke koji su dokazivali da se vojvoda najzad izborio da mu splasnu i glava i muda. Ne zna se baš sasvim tačno šta je radio Avgustini, ali uprkos njegovoj ljubavi prema njoj, kada se plačući vratila, svi su videli da joj je jedan prst izvinut. Zao nam je što još ne možemo da objasnimo sve ovo, ali je sigurno da su se ova gospoda krišom, pre nego što je sve bilo dozvoljeno, upuštala u stvari koje još nisu bile ispričane, čime su izričito kršili sporazum koji su sklopili; ali, kada celo jedno društvo čini iste greške, jedan drugome te greške opraštaju. Vojvoda je ušao, i sa zadovoljstvom video da Tvrtko i biskup nisu gubili vreme, i da Kurval, u naručju Buljodera, sa uživanjem radi sve što se može raditi sa svim predmetima pohote koje je okupio oko sebe. Posluženje. Orgije kao i obično; i polegali su. Iako je bila osakaćena, vojvoda je hteo Adelaidu, koja mu je pripadala te noći, a kako se sa orgija vratio, po običaju, pijan, kažu da je nije poštedeo. Na kraju krajeva, noć je prošla kao i prethodne, to jest u okrilju bluda i bezumlja; i kada je došla plava Aurora, što kažu pesnici, da otvori dveri palate Apolona, ovaj bog, i sam dosta razvratan, popeo se u svoje azurne kočije samo da bi obasjao svetlošću novi blud.

Dan dvadeset peti U nepristupačnim zidinama zamka Siling, u to vreme je u potaji tinjala jedna nova veza, ali njene posledice nisu bile tako kobne kao veza Adelaide i Sofije. Novi savez se pleo između Aline i Zelmire; ovom združivanju mnogo je doprinela sličnost njihovih naravi: obe su bile nežne i osetljive, najviše dve i po godine razlike između njih, veoma detinjaste, veoma dobroćudne po prirodi, jednom rečju, obe su posedovale skoro iste vrline i iste poroke, jer je Zelmira, blaga i nežna, bila nehajna i lenja kao i Alina. Dakle, tako su se lepo slagale da su ih dvadeset petog ujutro našli u istom krevetu, a evo kako se to desilo. Zelmira, koja je bila namenjena Kurvalu, spavala je, kao što znamo, u njegovoj sobi; te noći, Alina je delila krevet s Kurvalom; ali Kurval, kad se sa orgija vratio mrtav pijan, nije hteo ni da čuje da spava s nekim drugim sem s Nebojebom, i zbog toga su se dve golubice, napuštene i sjedinjene ovim slučajem, dršćući od hladnoće, ugnezdile u isti krevet, gde im je mali prst, tvrdilo se, čačkao i nešto drugo osim lakta. Kurval, čim se probudio i video ove dve ptičice u istom gnezdu, upitao ih je šta tu rade i naredio da odmah dođu u njegov krevet, gde ih je onjušio ispod klitorisa i jasno utvrdio da su obe pune čorbice. Slučaj je bio težak: gospoda su htela da gospođice ogreznu u razvratu, ali međusobno su morale da budu pristojne (šta sve razvrat neće zahtevati u svojoj nedoslednosti!), a ako su im ponekad i dozvoljavali da budu poročne jedna prema drugoj, to je moralo da bude, prvo, po njihovoj zapovesti, a drugo, pred njihovim očima. Zbog svega toga, slučaj je bio iznesen pred savet, i obema prestupnicama, koje nisu mogle ili se nisu usuđivale da se brane, bilo je naređeno da izvedu to što su radile i da svima pokažu kakav to poseban dar imaju. Učinile su to strahovito crveneći i moleći oproštaj za ono što su radile. Ali suviše je bilo slatko kazniti naredne subote ovaj mali par da bi iko i pomislio da im oprosti, tako da su odmah bile upisane u zlokobnu Tvrtkovu knjigu, koja se, uzgred budi

rečeno, te sedmice vrlo prijatno punila. Pošto su ovo izveli na čistinu, završili su s doručkom, i Tvrtko je obavio jutarnju smotru. Neodoljiva loša varenja nudila su još jednu prestupnicu: to je bila mala Mišeta; govorila je da nije više mogla da izdrži jer su joj sinoć dali suviše da jede, i hiljadu drugih detinjastih izvinjenja, koja nisu sprečila da bude zapisana. Kurval, kome se mnogo dizao, ščepa nokšir i smota sve što je bilo unutra. I bacajući posle toga gnevne poglede prema njoj: »Da, da, jebem ti boga, mala droljo«, reče joj, »da, boga mu jebem, bićete kažnjeni, i to mojom rukom. Nije dozvoljeno ovako srati; morali ste bar da nam javite; dobro znate da smo mi u svako doba spremni da dočekamo govna.« Dok je tako poučavao, snažno joj je drpao dupe. Dečaci su ostali nedirnuti; nisu izdali nijednu dozvolu za seraonicu, pa su posedali za sto. Pri ručku su pretresali Alinin slučaj: mislili su da je mrtvo puvalo, a evo odjednom dokaza njenog temperamenta. »Šta kažete, prijatelju«, reče Tvrtko biskupu, »može li se danas čovek još pouzdati u izgled neke devojke?« Jednoglasno su se složili da ništa nije tako varljivo, da su sve one lažljivice, i da se razumom služe samo da bi sve to činile veštije. Ove tvrdnje su ih navele na razgovor o ženama, i biskup, koji je iz dubine duše mrzeo sve što je žensko, izlio je sav čemer koji su mu one lučile, srozao ih na nivo najgadnijih životinja, i dokazivao da je njihovo postojanje potpuno nepotrebno, da bi mogle biti iskorenjene sa lica zemlje a da se time ništa ne naudi prirodi, koja je nekada našla mogućnosti da stvara život i bez njih, da bi ih našla i sada ako bi samo muškarci ostali. Prešli su na kafu; služili su Avgustina, Mišeta, Jasint i Narcis. Biskup, čije je najveće obično uživanje bilo da sisa dečačke kurčeve, igrao se nekoliko minuta Jasintovim, dok nije povikao, ustuknuvši punih usta: »A u kurac, prijatelji, skinuo sam jednu nevinost! Ovo je prvi put da ovaj delija iskipi, siguran sam.« Zaista, još niko nije video Jasinta u tom stanju; mislili su čak da je suviše mlad da bi to postigao; ali, imao je već punih četrnaest godina, to je doba kada nas priroda obasipa svim svojim darovima, i pobeda koju je biskup sebi pripisivao bila je potpuno normalna. Međutim, svi su hteli da utvrde činjenicu, pa su posedali u polukrug oko mladića. Avgustini, najcenjenijoj drkačici saraja, bi naređeno da ga pred celim skupom drka, a dečaku bi dozvoljeno da je miluje po svim delovima tela koji se njemu dopadaju: nema bludnijeg prizora nego kad se petnaestogodišnja

devojčica, lepa kao dan božji, prepušta milovanjima četrnaestogodišnjeg dečaka nadražujući ga do svršavanja najnežnijom masturbacijom! Jasintu je, bez sumnje, priroda pomogla, ali još više primeri koje je stalno imao pred očima, pa nije ni pipnuo, ni štipnuo, ni poljubio ništa sem lepe guzičice svoje drkačice, i posle malo vremena, lepi mu obrazi porumeneše, uzdahnu dva-tri puta i lepa mu kitica izbaci na tri stope daleko pet-šest ispljuvaka kao pavlaka blage i bele spermice, koja je pala na Tvrtkovu butinu, dok je ovaj tu, nadohvat ruke, netremice posmatrao prizor, uživajući u drkanju koje mu je obavljao Narcis. Pošto su tako proverili činjenicu, milovali su i ljubili dete sa svih strana; svi su hteli da okuse bar malo od te mlade spermice, a kako izgleda da u toj mladosti šest uzastopnih svršavanja za prvi put nije suviše, naši su razvratnici izvukli svaki još po jedno svršavanje koja je Jasint svakome ponaosob ubrizgao pravo u usta. Vojvoda, koga je ovaj prizor zagrejao, dočepao se Avgustine i počeo da joj trlja klitoris jezikom sve dok nije svršila dva ili tri puta, a ova mala droljica, puna vatre i temperamenta, brzo je to učinila. Dok je vojvoda tako drkao Avgustinu, bilo je vrlo zabavno posmatrati Tvrtka koji je došao da pokupi tragove uživanja koji nije on lično pružao, ljubeći u usta ovo lepo dete i tako reći gutajući sladostrašće koje je neko drugi izazivao u njenim čulima. Bilo je kasno, morali su preskočiti popodnevni počinak i odmah preći u dvoranu za pripovedanje, gde ih je Dikla već dugo čekala. Čim su se svi smestili, nastavila je priču o svojim doživljajima ovim rečima: »Već sam imala čast da vam kažem, gospodo, da je teško shvatiti na kakve sve muke čovek može sebe da stavi da bi ponovo pronašao, bilo u poniženju, bilo u bolu, iskre zadovoljstva koje je zbog starosti ili zbog presićenosti izgubio. Hoćete li mi verovati da je jedan od te vrste ljudi, čovek šezdesetih godina, potpuno otupeo na sva bludna uživanja, budio svoje strasti jedino pržeći se svećom po svim delovima tela, a naročito po onima koje je priroda namenila zadovoljstvima? Neko je morao da mu prinese pod samo dupe, pod budžu, pod muda, a naročito pod čmar; on bi za to vreme ljubio neko dupe, a kada bi mu se po petnaesti put ponovila ova bolna operacija, svršavao je sisajući čmar koji mu je podmetala njegova palikuća.

Videla sam jednog drugog, malo kasnije, koji me terao da se služim češagijom za konje, i da ga njome timarim po telu, kao što se to čini sa životinjom koju sam pomenula. Kada mu je celo telo bilo obliveno krvlju, trljala sam ga špiritusom, i od tog drugog bola obilato je svršavao na moje sise: to je bilo bojno polje koje je želeo da zalije svojim semenom. Kleknula bih pred njega, stezala mu kurac bradavicama, a on je blagodetno po njima prosipao ljuti višak iz svojih muda. Trećem je, opet, trebalo čupati dlačicu po dlačicu iz dupeta. On se za to vreme drkao u potpuno vruće govance koje sam mu israla. Zatim, kad je ugovoreno jebem ti najavljivalo da je nastup blizu, morala sam u oba guza do krvi da mu zabodem otvorene makaze. Dupe mu je bilo prekriveno ranama, i jedva sam mogla da nađem nedirnuto mesto za svoja dva uboda; u tom trenutku je on zabadao nos u govno i razmazivao ga po licu, dok su bujice sperme krunisale njegovo nadahnuće. Četvrti mi je stavljao ud u usta i naređivao da ga grizem iz sve snage. U isto vreme sam mu cepala dupe gvozdenim češljem sa vrlo oštrim zupcima, a zatim, kada bih osetila da mu je sprava spremna za bljuvanje, što mi je najavljivalo skoro neprimetno dizanje, onda bih mu, rekoh, iz sve snage raskrečila guzove i primicala čmar plamenu sveće koja je naročito radi toga stajala upaljena na podu. Tek ga je paljenje čmara nagonilo na ispuštanje: sve brže sam ga ujedala, i usta su mi se polako punila.« »Trenutak«, reče biskup. »Danas ne mogu da slušam o svršavanju u usta a da se ne setim sreće koja me je maločas obasjala, i da mi ne zagolica duh za ista zadovoljstva.« Rekavši to, privuče sebi Nebojeba, koji mu je bio na službi te večeri, i krenu da mu siše kurac s pohotljivošću prave nemani. Sperma šiknu, on je proguta i odmah zatim obnovi isti postupak sa Zefirom. Kurac mu se nadigao, a kada ga je hvatao taj nastup, za žene je bilo vrlo opasno da se nalaze u njegovoj blizini. Na nesreću, Alina, njegova bratanica, baš se zatekla pored njega. »Šta ćeš tu, orduljo, kad hoću samo muško?« Alina hoće da se ukloni, ali je on zgrabi za kosu i, odvlačeći je u svoju sobu sa Zelmirom i Hebom, dvema devojčicama iz svoga harema: »Videćete, videćete«, reče svojim

prijateljima, »naučiću ja pameti ove bednice koje mi podmeću pizde kada hoću kurčeve.« Fanšon je po njegovoj zapovesti povela ove tri ženskice, i posle nekoliko trenutaka začuli su se Alinini krici i urlanje pri svršavanju velečasnog, koje se mešalo s bolnim cijukanjem njegove drage bratanice. Svi su ušli… Alina je plakala, stezala i uvijala zadnjicu. »Hodi da mi pokažeš!« reče vojvoda. »Ludo volim da vidim tragove okrutnosti svoga gospodina brata.« Alina mu je pokazala, ne znam šta, jer mi je još uvek nemoguće da otkrijem šta se sve dešavalo u tim paklenim radnim sobama, ali je vojvoda uzviknuo: »Da ga jebem, pa ovo je divno! Hoću i ja.« Ali, pošto je Kurval primetio da je kasno i da namerava da mu pri orgijama otkrije jedan nov način zabavljanja, koji od njega zahteva svu prisebnost i svu spermu, zamolili su Diklu da ispriča svoju petu priču kojom će završiti ovo veče, i ona je nastavila ovim rečima: »Jedan od tih izuzetnih ljudi«, reče ova lepa devojka, »čija se strast sastoji u ponižavanju i srozavanju, bio je predsednik finansijske komore, po imenu gospodin Fukole. Nemoguće je zamisliti do koje je mere razvijao tu strast; trebalo ga je podvrgnuti ogromnom izboru muka. Vešala sam ga, ali se konopac kidao u poslednjem času, pa je padao na dušeke; odmah posle toga razapinjala sam ga na krst svetog Andrije i pretvarala se da mu lomim udove jednom kartonskom trubom; po ramenu sam ga obeležavala skoro usijanim gvožđem koje je ostavljalo bledu brazgotinu; kandžijala sam ga po leđima kao da sam državni dželat, a sve je to trebalo začiniti najstrašnijim uvredama, gorkim prekorima za razne zločine, za koje je u košulji i sa svećom u rukama, pri svakom od tih postupaka, pokorno molio oproštaj od boga i pravde. Zanos mu se na kraju završavao na mojoj zadnjici, po kojoj je razvratnik prolivao seme kad bi mu um dostigao krajnji stepen usijanja.« »Hoćeš li me sada pustiti da na miru svršim, sada kada je Dikla završila?« reče vojvoda Kurvalu. − »Ne, nikako«, reče predsednik; »sačuvaj svoju spermu: kažem ti da mi je potrebna za orgije.« − »Ah, sluga sam pokoran«, reče vojvoda; »zar me smatraš za istrošenog

čoveka, zar zamišljaš da će me to malo sperme što ću sada izgubiti sprečiti da se potčinim i učestvujem u svim gadostima koje će ti pasti na pamet tek za četiri sata? Ne brini, biću uvek spreman; moj gospodin brat bio je ljubazan da mi pruži jedan mali primer okrutnosti, i bilo bi mi krivo da ga ne izvedem sa Adelaidom, tvojom dragom i ljubaznom kćerkom.« I gurnuvši je u svoju radnu sobu sa Terezom, Kolombom i Fani, ženskinjem svoje četvorke, počinio je, verovatno, isto što i biskup sa svojom bratanicom, i svršio uz iste pojedinosti, jer se kao i malopre začuo zastrašujući krik mlade žrtve i urlanje bludnika. Kurval je hteo da presudi koji se od dvojice braće bolje poneo, pa pošto je podrobno pregledao obe zadnjice, izjavio je da je vojvoda u svom podražavanju prevazišao biskupa. Posedali su za sto, i pošto su nekim naročitim sredstvom napunili vetrovima utrobe svih podanika, i muških i ženskih, igrali su se posle večere prdnem-ti-u-njušku. Sva četiri prijatelja polegala su na divane na leđa, pridigavši glave, i svi su im po redu prdeli u usta; Diklu su zadužili da broji i zapisuje, a kako je bilo trideset i šest prdača i prdačica na samo četiri gutača, neki od njih su primili do sto pedeset prdeža. Upravo je za ovaj bludni obred Kurval želeo da se vojvoda pričuva, ali to je bilo potpuno nepotrebno; on je i suviše voleo bludničenje da svaki novi prestup ne bi učinio na njega najsnažniji utisak, bilo u kakvom stanju se nalazio, i nije propustio da svrši po drugi put, i to na sadržajne Fanšonine puvanjke. Kurvalu su spermu izmamili Antinousovi vetrovi, dok je Tvrtko prosuo svoju nadražen Martininim, a biskup, uzbuđen Degranžinim. Samo mlade lepotice ne pobraše nikakav uspeh, jer istina je živa da sve treba da ide svojim redom, i da gnusne stvari treba da obavljaju ogavni stvorovi.

Dan dvadeset šesti Kako ništa nije bilo slasnije od kažnjavanja, kako im ništa nije pružalo toliko zadovoljstva, i to one vrste zadovoljstava u kojima su sebi

dopuštali da uživaju samo pri kažnjavanju, sve dok im besede ne dopuste da im se prepuste u punom zamahu, izmišljali su sve moguće kako bi podanike nagnali na prestupe koji će im doneti sladostrašće izazvano kažnjavanjem. S tim ciljem su se tog jutra sastali na vanrednu sednicu, da bi razmotrili ovo pitanje i dodali pravilniku razne nove odredbe čije je kršenje povlačilo kaznu. Prvo su izričito zabranili suprugama, dečacima i devojčicama da prde van usta naših prijatelja; čim bi osetili želju da prde, smesta su morali otići kod nekog prijatelja da mu izruče to što su uzdržavali; za prestupe je bila propisana stroga fizička kazna. Takođe su potpuno zabranili upotrebu bidea i brisanje dupeta: svim podanicima bez izuzetka bilo je zabranjeno da se umivaju, a pre svega, da posle sranja brišu dupe; ako se nečije dupe zatekne čisto, dotični podanik mora dokazati da mu ga je neki od prijatelja očistio, i navesti koji. Zahvaljujući tome, pošto je upitani prijatelj u svako doba po svojoj volji mogao da porekne tu činjenicu, postizao je u isto vreme dva zadovoljstva: prvo, da oliže govnjivo dupe, i drugo, da kazni podanika koji mu je pružio prvo zadovoljstvo… Primere ćemo videti kasnije. Zatim, uveli su jedan nov obred: ujutro, pri kafi, ulazeći u devojačku sobu, isto kao i kada kasnije prelaze u dečačku, svi podanici su morali, jedan za drugim, da priđu svakome od prijatelja i da glasno i razgovetno kažu: »Boli me kur za boga! Hoćete li moje dupe? Puno je govana.« A oni ili one koji ne bi izgovorili i psovku i ponudu glasno, smesta su upisivani u zlokobnu knjigu. Lako je zamisliti kako je pobožnoj Adelaidi i njenoj mladoj sledbenici Sofiji bilo teško da izgovore tako bogohulne reči, a to je ovu četvoricu beskrajno zabavljalo. Kada su sve to uredili, setili su se da podstreknu potkazivanje; ovaj divljački način da se poveća prinuda, koji upražnjavaju svi tirani, bio je toplo prihvaćen. Odlučili su da svakom podaniku koji potkaže nekog drugog bude oproštena polovina kazne za prvi naredni prestup; to ih ni na šta nije obavezivalo jer podanik koji bi potkazao nekog drugog nije uopšte znao kakva bi bila kazna koja bi mu tobože bila upola oproštena; na taj način, mogli su da ga kazne kako su hteli a da on uvek misli da je na dobitku. Rešili su i objavili da će se potkazivaču verovati bez dokaza, iz čega sledi da je dovoljno bilo biti optužen od bilo koga da bi odmah bio upisan. Uz to su povećali autoritet starica, i na njihovu najmanju žalbu, istinitu ili lažnu, podanik je na licu mesta kažnjavan. Jednom rečju,

ustanovili su nad malim narodom sve nasilje i svu nepravdu koju su mogli izmisliti, sigurni da će izvući više uživanja ukoliko tiranija bude bolje sprovedena. Kada su taj posao obavili, posetili su nokšire. Kolombu su uhvatili u prestupu; ona se izvinjavala govoreći da su joj sinoć davali da jede van obroka, da nije mogla da se uzdrži, da je baš nesrećna zbog toga, i da je ovo četvrta sedmica kako je kažnjavaju. Bila je to činjenica, i za prestup se mogla optužiti samo njena guzica, koja je bila najsvežija i najlepše izvajana od svega što se može videti. Dodala je da se nije ubrisala, i da bar to mora svedočiti u njenu korist. Tvrtko je ispitivao i, pošto joj je zaista našao vrlo veliku i vrlo debelu naslagu govana, uverili su je da će se s njom ophoditi s manje strogosti. Na to se Kurvalu nadigao, zgrabio je i, pošto joj je potpuno izlizao čmar, doneli su mu njeno govance, koje je smazao, dok ga je ona izdrkavala, mešajući obrok strasnim ljubljenjem u usta i izričitom zapovešću da sada sama proguta plod svog sopstvenog rada. Pregledali su Avgustinu i Sofiju, kojima su preporučili da posle sinoćnjeg nasilnog sranja ostanu u stanju najveće nečistoće. Sa Sofijom je bilo u redu, mada je spavala kod biskupa, što joj je nalagao ustanovljeni red; ali Avgustina je bila potpuno čista. Sigurna u sebe, nastupila je ponosito i rekla da svi znaju da je, po običaju, spavala kod gospodina vojvode, i da je on pre nego što je zaspao pozvao u svoj krevet, gde joj je cuclao gužnju rupu dok ga je ona izdrkavala ustima. Zapitan, vojvoda reče da se ne seća toga (mada je to bila sušta istina), i da je zaspao s budžom u Diklinom dupetu, što može da se proveri; poslali su po Diklu, koja, shvativši o čemu se radi, potvrdi sve što je izjavio vojvoda i posvedoči da je Avgustina bila pozvana u gospodarev krevet samo na trenutak, i da joj se isti posrao u usta, da bi odatle pojeo sopstveno govno. Avgustina je pokušala da ostane pri svom iskazu, ali su je primorali da ćuti, i upisali su je, mada je bila potpuno nevina. Prešli su kod dečaka, gde su Kupidona uhvatili u prestupu: napravio je u nokšir najlepšu kobasicu koja se može videti. Vojvoda je se dočepao i slistio dok mu je mladić sisao kitu. Odbili su sve molbe za kapelu, pa su prešli u trpezariju. Lepa Konstanca, koju su zbog njenog stanja ponekad oslobađali dužnosti da služi, toga dana je bila tu, pojavila se potpuno gola, a stomak, koji je počinjao malko da se nadima, jako je usijao Kurvalovu glavu, a kad su primetili da je počeo žestoko da napada dupe i sise ovog jadnog stvora, na kojem se svakog dana zapažao

sve veći užas od njega, i na njenu molbu, a sledeći želju da zadrže plod bar do izvesnog vremena, dozvolili su joj da se toga dana pojavi tek kad počne pripovedanje, koga nikada nije bila oslobođena. Kurval je opet govorio strahote protiv kvočki koje nose decu, tvrdeći da bi on, kada bi vladao državom, uzeo zakon sa ostrva Formoze, po kojem trudne žene mlađe od trideset godina tucaju zajedno s njihovim plodom u nekoj vrsti stupe, a kad bi i sledili ovaj zakon u Francuskoj, da bi još uvek bilo dvaput više stanovništva nego što treba. Prešli su na kafu; poslužili su je Sofija, Fani, Zelamir i Adonis, ali na jedan izuzetan način: svojim ustima. Sofija je poslužila vojvodu, Fani Kurvala, Zelamir biskupa, a Adonis Tvrtka. Punili su usta kafom, ispirali ih njome, a zatim je bljuvali u čeljust onoga koga su služili. Kurval, koji se od stola digao vrlo zagrejan, opet se nadrkao na ovaj obred, a kada su ga završili, dočepao se Fani i prosuo joj se u usta, naredivši joj da proguta, preteći joj najgorim kaznama, što je ovo nesrećno dete učinilo ne usudivši se ni da trepne. Vojvodi i drugoj dvojici prijatelja prdeli su i srali, a posle počinka su došli da slušaju Diklu, koja je ovako nastavila svoje besede: »Brzo ću preći«, reče ova ljubazna dama, »preko dva poslednja doživljaja koja mi ostaju da vam pričam u vezi s tim čudnim ljudima koji sladostrašće nalaze u bolu što im se nanosi; zatim ćemo, ako dozvolite, promeniti temu. Prvi je, dok sam ga uspravnog i golog drkala, zahtevao da nas kroz otvor na tavanici, dok traje seansa, polivaju bujicom vrele vode. Nije mi vredelo što sam se branila da ću ja koja ne delim njegovu strast biti žrtva zajedno s njim, on me je uveravao da neću osetiti nikakav bol, i da je ovakvo tuširanje izvanredno za zdravlje. Poverovala sam mu i pristala; ali pošto se sve to dešavalo u njegovoj kući, nisam mogla da upravljam temperaturom vode: bila je gotovo ključala. Ne možete zamisliti njegovo zadovoljstvo dok je padala po njemu. Što se mene tiče, obrađujući ga što sam brže mogla, drala sam se, priznajem, kao mačor koga šure; od ovoga mi se koža potpuno oljuštila, i čvrsto sam rešila da kod njega više ne zalazim.« »Da ga jebem«, reče vojvoda, »baš mi se prohtelo da tako ošurim lepu Alinu.« − »Gospodaru«, odgovori ova ponizno, »ja nisam svinja.«

Pošto su se ovoj detinjastoj otvorenosti svi nasmejali, zapitali su Diklu koji je drugi i poslednji primerak u istoj vrsti koji je mislila da navede. »Taj mi nije bio baš tako neprijatan«, reče Dikla: »trebalo je jednostavno dobro zaštititi ruku debelom rukavicom, i tom rukom vaditi iz peći usijani šljunak, pa punom šakom usijanog šljunka trljati muškarčinu od temena do peta. Koža mu je od ovakve radnje bila tako neverovatno otvrdla da bi se reklo da je đon. Kada sam dolazila do kurca, morala sam da mu ga drkam šakom punom usijanog peska; dizao mu se vrlo brzo; onda sam mu drugom rukom podmetala pod muda naročito pripremljenu usijanu lopaticu. S jedne strane trljanje, s druge, ta žestoka toplota koja mu je pržila jaja, možda malo i pipkanje mojih guzova, koje sam morala sve vreme da mu držim pred očima, od svega toga bi se otkačio i svršavao, dobro pazeći da mu seme teče na usijanu lopaticu i posmatrajući s nasladom kako se na njoj prži.« »Kurval«, reče vojvoda, »rekao bih da taj čovek ne voli narod više no ti.« − »I meni se čini«, reče Kurval; »neću kriti da mi se dopada ideja da čovek hoće da spali svoju spermu.« − »Oh, vidim već kakve sve ideje tebi to daje«, reče vojvoda; »čak i da je oplođena, ti bi je spalio sa istim zadovoljstvom, zar ne?« − »Vere mi, i ja se plašim«, reče Kurval, čineći ne znam šta Adelaidi, od čega je ona urliknula. − »Koji ti je moj, kurvo«, reče Kurval svojoj kćeri, »da tako vrištiš?… Zar ne čuješ vojvodu kako govori o prženju, gnječenju, mrcvarenju oplođene sperme; a šta si ti, moliću lepo, drugo do malo sperme koja se oplodila kada mi je iscurila iz jaja? Hajde nastavite, Dikla«, dodade Kurval, »jer osećam da ću svršiti od plača ove drolje, a nije mi do toga.« »Stigli smo«, reče ova boginja, »do slučajeva koji nose u sebi čudnije i začinjenije osobenosti, pa će, možda, više odgovarati vašem ukusu. Kao što vam je poznato, u Parizu je običaj da se mrtvaci izlože na kućnom pragu. Beše jedan čovek koji mi je plaćao po dvanaest franaka za svaku od bludnih sprava kojima sam ga uveče odvodila. Sva mu se strast sastojala u tome da sa mnom priđe što bliže može, do samog

kovčega ako nam je polazilo za rukom, i tu sam morala tako da ga drkam da mu se sperma prospe po kovčegu. Obilazili smo ih tako po tričetiri za jedno veče, svuda smo radili istu radnju a da mi on, dok sam ga drkala, nije dirao ništa sem zadnjice. Taj čovek je imao oko trideset godina, i bio mi je mušterija više od deset godina, tako da sam sigurna da sam ga izdrkala na preko dve hiljade kovčega.« »Je li za vreme te radnje išta govorio?« reče vojvoda. »Da li je bar neku reč upućivao vama ili pokojniku?« − »Vređao je pokojnika«, reče Dikla, »govorio mu je: ’Evo ti, bitango! Evo ti, nitkove! Evo ti, zlikovče! Ponesi sa sobom moju spermu u pakao.’« − »Ovo je zaista čudna strast«, reče Kurval. − »Prijatelju«, reče mu vojvoda, »budi siguran da je to naš čovek, i da sigurno nije ostajao samo na tome.« − »U pravu ste, gospodaru«, reče Martina, »i ja ću imati prilike da vam još jednom istog glumca prikažem na sceni.« Dikla je iskoristila trenutnu tišinu, i ovako nastavila: »Jedan drugi je u sličnom prohtevu išao mnogo dalje, tražio mi je da šaljem u sela žbire koji će mi javiti za svaku sahranu mlade devojke koja je umrla od bolesti koja nije zarazna (to mu je bilo naročito važno). Kad bih mu našla što je tražio, a svaki pronalazak mi je vrlo skupo plaćao, odlazili bismo uveče, uvlačili se u groblje kako smo znali, išli pravo do jame koju bi nam dostavljač naznačio i oko koje bi zemlja bila još sasvim sveža, i odmah se oboje bacali na posao da rukama odstranimo sve što je pokrivalo leš; čim je mogao da ga dodirne, ja sam ga drkala preko njega, dok ga je on spopadao gde bi stigao, a naročito po dupetu, ako bi uspeo da stigne do njega. Dešavalo mu se da mu se digne po drugi put, ali je onda srao i tražio od mene da serem po lešu, preko koga je on svršavao pipkajući stalno sve delove tela koje je mogao da dosegne.« »Ovu strast potpuno razumem«, reče Kurval, »i ako treba ovde da vam se ispovedam mogu da kažem da sam je i ja ponekad u životu upražnjavao. Istina je da sam tome dodavao neke pojedinosti koje još ne treba reći. Bilo kako bilo, ovo mi ga je nadiglo; širite guzove, Adelaida.«

I ne znam šta se desilo, ali kanabe se povilo pod teretom i svi su začuli nesumnjive vesnike svršavanja, a ja jednostavno i vrlo smerno mislim da je gospodin predsednik obavio čin rodoskvrnavljenja. »Predsedniče«, reče vojvoda, »kladim se da si zamišljao da je mrtva?« − »Da, živa je istina«, reče Kurval, »jer bez toga ne bih svršio.« A Dikla, videći da niko više ništa ne govori, ovako završi svoje veče: »Da vas ne bih ostavila, gospodo, pri ovako crnim mislima, završiću svoje večerašnje istupanje pričom o strasti vojvode od Bonefora. Ovaj mladi vlastelin, koga sam lično zabavljala pet-šest puta, i koji je radi iste radnje često viđao jednu moju prijateljicu, zahtevao je da se ženska, gola, drka pendrekom i spreda i pozadi ravno tri sata bez prekida. Časovnik odmerava vreme, i ako prekinete posao pre nego što je odzvonio treći sat, uopšte vam ništa ne plaća. On je pred vama, posmatra vas sa svih strana, okreće i premeće, bodri vas dok se ne onesvestite od slasti, a ako se, zaneseni utiskom radnje, zaista i onesvestite od silne pohote, sigurno je da ćete ubrzati i njegovu. Ako ne, tačno kada časovnik odzvoni treći sat, on vam prilazi i svršava vam na nos.« »Stvarno, Dikla«, reče biskup, »ne shvatam zašto nas radije nisi ostavila pri pređašnjim idejama nego pri ovoj. One su bile dobro začinjene, snažno su nas dražile, dok nam ova strast ružine vodice, kojom završavaš veče, ne ostavlja ništa u glavi.« − »U pravu je ona«, reče Julija, koja je bila s Tvrtkom; »što se mene tiče, ja sam joj zahvalna, jer ćete nas sve pustiti da mirno spavamo, ako vam u glavi ne budu ružne misli koje vam je gospođa Dikla maločas tutnula u glavu.« − »Pazite da se niste prevarili, lepa Julija!« reče Tvrtko, »jer kada mi je novina dosadna, ja se sećam samo prošlosti, a da bih vam to dokazao, budite ljubazni da me sledite.« I Tvrtko jurnu u svoju radnu sobu sa Sofijom i Mišetom, da bi tako, ne znam kako, svršio, ali, u svakom slučaju, ne na način koji se dopadao Sofiji, jer je ona strahovito zavrištala i vratila se crvena kao petlova kresta. »Ovu ovde«, reče vojvoda, »nisi zaželeo da smatraš mrtvom jer si joj, evo, dao strahovit znak života!« − »Vikala je od straha«, reče Tvrtko, »pitaj je šta sam

radio, i naredi da vam to kaže šapatom.« Sofija priđe vojvodi da mu kaže. »Ah«, reče ovaj glasno, »zbog toga nije vredelo ni vikati ni svršiti.« A kako je zazvonilo za večeru, prekinuli su svaki razgovor i sva uživanja, da bi se predali gozbi. Orgije su proslavljene dosta mirno, pa su polegali čedno, bez i najmanjeg znaka pijanstva, što je bilo izuzetno retko.

Dan dvadeset sedmi Već od jutra su počela potkazivanja koja su ustanovili juče; videći da od njih osam samo Ružica nedostaje na spisku za kažnjavanje, sultanuše su pohitale da optuže i nju. Tvrdile su da je prdela cele noći, a kako se radilo o dečijem tužakanju, ceo harem je bio protiv nje, pa su je gospodari mirne duše odmah zapisali. I sve ostalo je prošlo kako se samo poželeti može, jer su, sem Sofije i Zelmire, koje su malo mucale, ostale sačekale prijatelje odlučnim jutarnjim pozdravom: »Boli me kurac za boga! Hoćete li moje dupe? Puno je govana.« I zaista ih je bilo svuda, jer, da se neko ipak ne bi oprao, starice su uklonile sve nokšire, sve ubruse i svu vodu. Kako je ishrana mesom bez hleba počela da zagreva sva ova ustašca koja se nisu prala, već tog jutra su zapazili veliku razliku u dahu. »Da ga jebem«, reče Kurval zavlačeći jezik u Avgustinina usta, »ovo sad bar na nešto liči. Kada ovo ljubi, čoveku se diže.« Svi su se jednoglasno složili da je sada neuporedivo bolje. Pošto se ništa novo nije desilo do kafe, odmah ćemo preneti čitaoca u taj trenutak. Služili su je Sofija, Zelmira, Kiton i Narcis. Vojvoda je tvrdio da je potpuno siguran da Sofija već može da svršava, i da to treba svakako da ispitaju. Rekao je Tvrtku da posmatra, a on ju je položio na kanabe i istovremeno joj drkao usnice vagine, klitoris i čmar, i to prvo prstima, a zatim jezikom. Priroda je pobedila: posle četvrt sata, lepa devojčica se uzbudila, zarumenela, uzdahnula; Tvrtko je skrenuo pažnju na sve ove pokrete Kurvalu i biskupu, koji nije verovao da je ona već dovoljno zrela za svršavanje, a što se vojvode tiče, on se uverio najbolje od svih, jer se ovaj

mladi pičorak sav navlažio, i mala droca mu je nakvasila usne svežom čorbicom. Ova radnja je u vojvodi pobudila pohotu kojoj nije mogao odoleti; digao se, nadneo se nad devojčicu i svršio preko poluotvorenog brežuljka, gurajući prstima, koliko je bolje mogao, spermu u unutrašnjost pičke. Kurval, kome se glava zagrejala od ovog prizora, zgrabi je i zatraži nešto drugo, a ne pičkinu čorbicu; ona mu pruži svoje lepo dupence, uz koje predsednik priljubi usta, i pametan čitalac shvata šta je odatle dobio. Zelmira je za to vreme zabavljala biskupa: sisala ga je i drpala mu dno rupe, sve dok je Kurvala drkao Narcis, kome je ovaj strasno ljubio dupe. Međutim, samo je vojvoda izgubio spermu. Dikla je za ovo veče bila najavila priče lepše od prethodnih, hteli su da se pričuvaju za njih. Kada je tome došlo vreme, prešli su u dvoranu, i evo kako se izrazila ova čudesna devojka: »Jedan čovek koga, gospodo«, reče, »uopšte nisam poznavala i koga zbog toga neću moći dobro da opišem, moli me jednom ceduljom da dođem kod njega u devet sati uveče, u Ulicu Belog gradskog zida. U listu me je uveravao da mogu imati poverenja, i mada ga ne poznajem, da neću imati nikakvog razloga da se žalim na njega. Uz pismo je poslao dva zlatnika, i uprkos uobičajenoj opreznosti, koja se morala suprotstaviti ovom poduhvatu budući da nisam poznavala lice koje me na njega navodi, ipak sam se usudila, oslanjajući se potpuno na predosećanje koje kao da mi je šaputalo da nemam čega da se bojim. Stižem, sluga mi naređuje da se potpuno svučem jer me inače ne može uvesti kod svog gospodara, ja izvršavam naređenje, on me uzima za ruku, i pošto me proveo kroz dve ili tri sobe, najzad pokuca na jedna vrata. Vrata se otvaraju, ja ulazim, sluga se povlači, vrata se zatvaraju, i ja ostajem u mrklom mraku kao da sam u furuni, jer ni svetlost ni vazduh nisu ulazili u ovu prostoriju ni sa koje strane. Tek što sam ušla, prilazi mi go čovek i hvata me bez ijedne reči; ja ne gubim glavu, uverena da se, sve u svemu, radi samo o malo sperme koju treba prosuti, čime ću se otarasiti ovog noćnog obreda; prinosim odmah ruku donjem delu stomaka, s namerom da čudovištu što brže izmamim otrov od kojeg je tako zao. Nailazim na vrlo golemu žilu, vrlo tvrdu i uzbunjenu, ali ličnost mi odmah sklanja prste, jer očigledno neće da ga

dodirujem i opipavam, i postavlja me na tabure. Nepoznati staje uz mene, grabi mi sise jednu pa drugu, steže ih i gnječi tako mučki da mu naglo kažem: ’Boli me!’ Nepoznati prestaje, diže me, potrbuške me polaže na uzdignutu sofu, i pošto je seo između mojih nogu, počinje s dupetom da mi radi isto što i maločas sa sisama; opipava ga i gnječi neverovatno grubo, kreči ga, skuplja, gnjavi, ljubi grizući ga, siše čmar, ali pošto je ovo uporno zlostavljanje bilo bezopasnije od onoga sa druge strane, nisam se ničemu opirala, i tako se podajući, pokušavala sam da odgonetnem kakva li je tajna svega ovoga što mi izgleda sasvim obično, kad odjednom začuh čoveka da viče zastrašujućim glasom: ’Beži, prokleta kurvo! Beži’, vikao je, ’beži, droljo! Sada svršavam i ne odgovaram više za tvoj život.’ Možete mi verovati da mi je prvi pokret bio da zbrišem; jedan slab zrak svetlosti mi se ukaza: dopirao je kroz vrata na koja sam ušla; skačem, nalazim slugu koji me je uveo, bacam mu se u naručje, on mi vraća stvari, daje mi dva zlatnika, i ja šmugnem, srećna što sam tako jevtino prošla.« »Možete zaista da zahvalite sreći«, reče Martina, »jer je to bio blag vid njegove uobičajene strasti. Ja ću vam prikazati, gospodo, istog čoveka u mnogo opasnijem svetlu.« − »Ne u tako zlokobnom u kakvom ću ga ja prikazati prisutnoj gospodi«, reče Degranž, »a slažem se s gospođom Martinom da ste imali veliku sreću što ste ga se tako lako otarasili, jer je isti čovek imao mnogo čudovišnije strasti.« − »Da bismo mogli o njemu doneti sud, sačekajmo da saznamo ceo njegov slučaj«, reče vojvoda, »a ti, Dikla, požuri da nam ispričaš novu priču, da bi nam iz mozgova odagnala ovu ličnost koja bi ih prerano razjarila.« »Sledeći koga sam videla, gospodo«, nastavi Dikla, »tražio je ženu vrlo lepih grudi, a kako je to jedna od mojih čari, pošto sam mu ih prikazala, mene je izabrao između svih mojih kurvi. Ali, zamislite kako je ovaj znameniti razvratnik smislio da upotrebi i moje grudi i moje lice. Polaže me na sofu potpuno golu, uzjaše me preko grudi i stavlja kurčinu među bradavice, naređuje mi da je svesrdno ližem, i posle malo oklevanja, gadni čovek ih preplavljuje spermom, a u lice mi bljuje preko dvadeset masnih ispljuvaka.«

»Hajde«, progunđa Adelaida vojvodi, koji joj je pljuvao u lice, »ne vidim kakva je muka da podražavate tu gadost! Hoćete li već jednom svršiti?« nastavljala je brišući se, a vojvodi nikako da pocuri. − »Kad se meni bude prohtelo, lepo dete«, reče joj vojvoda; »shvatite već jednom da u životu postojite samo da biste slušale i podavale se. Hajde nastavi, Dikla, jer ću možda i gore zagrditi, a pošto volim ovo lepo dete«, reče ismevajući se, »neću baš sasvim da je povredim.« »Ne znam, gospodo«, reče Dikla nastavljajući nit svoga pripovedanja, »da li ste čuli za strast viteza od Svete Elme. On je držao kockarnicu u kojoj je strahovito pljačkao one koji su dolazili da se kockaju; ali najzanimljivije je to što se vitezu dizao kurac od toga što ih je varao: kad god bi podvalio mušterijama, svršavao je u gaće, a jedna žena koju sam dobro poznavala, koju je on dugo izdržavao, pričala mi je da ga je katkada ta stvar toliko zagrevala da je morao s njom da odlazi u drugu sobu da bi rashladio žar koji ga je proždirao. Nije ostajao pri tome: privlačile su ga podjednako sve vrste krađe, pred njim nijedan predmet nije bio bezbedan. Ako je bio za vašim stolom, krao je pribor za jelo; u sobi vam je pronalazio nakit, u džepu tabakeru ili maramicu. Sve je za njega bilo dobro, sve je uzimao, od svega mu se dizao, pa je čak i svršavao čim bi nešto uzeo. Ali u svemu tome bio je svakako manje neobičan od predsednika Skupštinskog suda s kojim sam imala posla po dolasku kod Furnijerke, a koji mi je ostao verna mušterija, jer je njegov slučaj bio posebno tugaljiv, pa je zato hteo samo mene. Predsednik je iznajmio mali stan na trgu gde je bilo gubilište; u njemu je kao nastojnica stanovala samo neka stara služavka čija je jedina dužnost bila da održava stan i obaveštava predsednika čim vidi da se na trgu priprema neko izvršenje presude. Predsednik mi je odmah javljao da se pripremim, i fijakerom stizao prerušen, pa smo odlazili u njegov stančić. Prozor njegove sobe gledao je tačno na gubilište, bio je sasvim blizu; predsednik i ja smo se postavljali iza prozorskih kapaka, on je kroz otvor proturao precizan dogled, i čekajući da se žrtva pojavi, podanik Temisa se zabavljao na

krevetu ljubeći me u dupe, detalj koji je, uzgred budi rečeno, voleo iznad svega. Najzad nam je žamor najavljivao dovođenje žrtve, dostojanstvenik je zauzimao svoje mesto na prozoru i mene postavljao pored sebe, uz naredbu da mu lagano mazim i šašoljim kurac, podešavajući drmanje prema izvršavanju kazne koju je on posmatrao, tako da mu se sperma prospe u trenutku kada žrtva preda dušu bogu. Sve je bilo spremno, zločinac se penjao na gubilište, predsednik je pažljivo posmatrao; što se žrtva više približavala smrti, zlikovčev kurac mi je u šakama postajao sve bešnji. Najzad je padao udarac: u tom trenutku je svršavao: ’Ah, da ga jebem, boga li mu jebem! Kako bih voleo da budem dželat, ja bih to bolje uradio!’ Inače, jačina uživanja mu je bila u srazmeri s vrstom pogubljenja: vešanje mu je izazivalo sasvim običan osećaj, odsecanje glave ga je bacalo u zanos, ali od spaljivanja ili čerečenja prosto je gubio svest u sladostrašću. Bilo mu je svejedno da li je osuđenik muškarac ili žena: ’Jedino bi me trudna žena nešto više uzbudila’, govorio je, ’ali, na žalost, to se ne radi.’ − ’Ali, gospodine’, rekla sam mu jednog dana, ’vaš položaj vas čini saučesnikom u smrti ove nesrećne žrtve.’ − ’Svakako’, odgovorio mi je, ’to me još više razdražuje: za trideset godina, koliko obavljam svoju dužnost, uvek sam glasao za smrt.’ − ’Zar ne mislite’, rekla sam mu, ’da ste za smrt ovih ljudi odgovorni kao da ste počinili ubistvo?’ − ’Eh’, reče mi, ’zar se treba baviti takvim tricama?’ − ’Ali’, rekoh mu, ’to bi se u svetu nazvalo čudovišnim.’ − ’Sigurno’, reče mi, ’čovek treba da je u stanju da iskoristi sve čudovišno od čega mu se diže, i to iz jednog prostog razloga: ma koliko neki postupak smatrali groznim, ako od njega svršavate, u njemu nema ničeg strašnog; strašan je samo u očima drugih ljudi; ali po čemu mišljenje drugih, skoro uvek pogrešno u pogledu svih stvari, ne bi bilo pogrešno i u ovom slučaju? Nema ničega’, nastavljao je, ’što je po prirodi dobro ili zlo: sve je to stvar običaja, stavova i predrasuda. Pošto smo to utvrdili, potpuno je moguće da neka sama po sebi beznačajna sitnica u vašim očima bude nedostojna, a u mojim preslatka, a kad mi se već dopala, budući da u svakom slučaju ne mogu da joj odredim pravo mesto, kad me već zabavlja, zar ne bih bio lud ako bih se nje lišio samo zato što je vi napadate? Hajde, hajde, draga moja Dikla, čovekov život je tako beznačajna stvar da se njime može igrati do mile volje, kao životom mačke ili kučeta; na slabijem je da se brani; on raspolaže skoro istim

oružjem kao mi. Pošto si tako puna obzira’, nastavljao je moj čovek, ’šta bi tek rekla za merak jednog mog prijatelja?’ Dopustićete mi, gospodo, da strast koju mi je ispričao sačini petu, završnu, priču moje večeri. Predsednik mi reče da je taj prijatelj hteo da opšti samo sa ženama pred njihovo pogubljenje. Što je trenutak kada mu ih dovode bliži trenutku pogubljenja, skuplje ih plaća; ali, u svakom slučaju, to mora da bude posle izricanja presude. Kako mu je položaj omogućavao da ima takve zgodne prilike, on ih nikada nije propuštao, i svojim očima sam video da plaća po sto zlatnika za takvu vrstu sastanka. Međutim, na njima ne svršava, traži samo da mu prinesu dupe i da seru; on tvrdi da ništa nema bolji ukus od govana žene osuđene na smrt. Nema tog lukavstva koje on nije izmislio da bi došlo do ovakvih sastanaka, a uvek se trudio, to možete razumeti, da ga one ne prepoznaju. Neki put se predstavljao kao ispovednik, drugi put kao prijatelj porodice, i uvek svoje predloge potkrepljivao nadom da im može biti od koristi ako mu se podaju. ’A kada je završio, kada se sit zadovoljio, čime misliš da je završio svoj posao, draga moja Dikla?’ pričao mi je predsednik… ’Istim čime i ja, draga moja: spermu čuva do raspleta i pušta je tek dok ih posmatra kako dražesno izdišu.’ − ’Fuj! Kakav zlikovac’ rekoh mu. − ’Zlikovac?’ prekide me… ’Prazne reči, dete moje! Ništa nije opako dok ti se diže kur, jedini zločin na svetu je uskratiti sebi i najmanju sitnicu.’« »I zaista on sebi nije ništa uskraćivao«, reče Martina; »čast mi je što ćemo gospođa Degranž i ja imati prilike da zabavimo društvo nekolikim bludno-zločinačkim slučajevima ove iste ličnosti.« − »Odlično«, reče Kurval, »jer sam tog čoveka otprve zavoleo. Eto kako treba misliti o zadovoljstvu, njegova filozofija mi se beskrajno dopada. Prosto je neverovatno koliko čovek, i inače toliko skučen u svim svojim zabavama, toliko ograničen svojim mogućnostima, traži još da stesni granice svoga postojanja nedostojnim predrasudama. Onaj ko ubistvo smatra zločinom, na primer, i ne sanja koliko je ograničio sve svoje slasti; lišio se stotine uživanja sve slađih jedno od drugoga, usudivši se da prihvati odvratnu obmanu ove predrasude. Kog se đavola prirode tiče što je jedan čovek, deset, dvadeset, pet stotina ljudi manje ili više na svetu? Osvajači, heroji, tirani, nameću li oni sebi taj besmisleni zakon

da drugima ne čine ono što ne žele da drugi njima čine? Istinu vam kažem, prijatelji, ne krijem da sav usceptim kada samo čujem budale kako se usuđuju da tvrde da je to zakon prirode. Gospode bože! Željna ubistva i zločina, sama priroda nam nameće svoj zakon da ih činimo i da druge navodimo da ih čine, i jedini zakon koji nam je duboko u srce usadila je taj da se zadovoljavamo na bilo čiji račun. Samo strpljenja, možda ću uskoro imati bolju priliku da podrobnije izložim svoje misli o tom predmetu; dobro sam ga proučio, i nadam se da ću vas ubediti kada vam sve budem izložio, kao što sam i ja ubeđen, da jedino slepo sledeći svoje nagone, čovek služi prirodi, i to bilo kakve vrste bili, jer joj je za održanje sopstvenih zakona porok potreban koliko i vrlina, pa nas u svakoj prilici savetuje šta joj je baš u tom trenutku nužno. Da, prijatelji, nekog drugog dana ću vam o tome govoriti, ali u ovom trenutku treba da prospem spermu, jer mi je ovaj vražji čovek sa gubilišta potpuno napumpao muda.« I prelazeći u budoar udno sa Degranžom, Fanšonom, svojim dobrim prijateljicama, jer su bile isto toliko opake kao i on, njih troje su poveli sa sobom Alinu, Sofiju, Hebu, Antinousa i Zefira. Nemam pojma šta je razvratnik smislio među ovih sedam osoba, ali potrajalo je dugo; čuli su se mnogi uzvici: »Hajde bre, okreći se! nisam ti to tražio!« kao i druge reči pune mrzovolje, izmešane sa psovkama kojima se često služio u scenama bluda; i žene su se najzad pojavile, vrlo crvene, veoma raščupane, očigledno besno čerupane sa svih strana. Za to vreme, vojvoda i njegova dva prijatelja nisu gubili vreme, ali je biskup jedini svršio, i to na jedan izuzetan način, koji još ne možemo da opišemo. Posedali su za sto, gde je Kurval još malo filozofirao, jer strast uopšte nije uticala na njegove poglede na život; čvrst u svojim stavovima, bio je isto toliko bezbožan, isto toliko ateista, isto toliko zlikovac kada bi prosuo spermu, koliko i u plamenu uzbuđenja, i trebalo bi da takvi budu svi mudri ljudi. Nikada sperma ne treba da određuje životne stavove niti njima da upravlja; ti stavovi treba da obezbede način da se sperma prospe. I bilo da se čoveku diže ili ne, filozofija, nezavisna od strasti, treba uvek da bude ista. Zabavljanje pri orgijama sastojalo se u proveravanju koje nikada dotad nisu obavili, a koje je bilo jako zanimljivo: hteli su da odrede koja devojčica i koji dečak imaju najlepše dupe. Shodno tome, postavili su osam dečaka u jedan red, uspravne, ali malčice nagnute napred: to je pravi način da se ispita i

oceni dupe. Ispit je bio vrlo dug i vrlo strog; bila je to borba mišljenja koja su se menjala, prilazili su i odmicali se po petnaest puta, i najzad je zlatna jabuka jednoglasno pripala Zefiru: svi su se složili da se ne može naći ništa fizički savršenije i lepše skrojeno. Prešli su na devojčice; one su zauzele isti položaj; prvo su vrlo dugo oklevali: bilo je skoro nemoguće odlučiti se između Avgustine, Zelmire i Sofije. Avgustina, viša i bolje građena od druge dve, verovatno bi pobedila pred žirijem slikara; ali bludnici traže više draži nego tačnosti, više putenosti nego pravilnosti. Protiv nje je govorilo malo suviše tananosti i finoće; druge dve su nudile tako sveže meso, bile su više punačke, guzica tako belih i oblih, krsta su im se tako bludno ulivala u dupe da su nadmašile Avgustinu. Ali, kako odlučiti između dve poslednje? Deset puta je ocena bila ista. Najzad je, ipak, pobedila Zelmira; uzeli su oba ova dražesna deteta, ljubili ih, gnjavili, izdrkavali celo veče, naredivši Zelmiri da drka Zefira, koji je već bio kadar da odlično svršava, pa je svojim uživanjem drugima pružio uživanje najvećeg stepena; onda je on drkao devojčicu, koja je gubila svest u njegovom naručju; od svih ovih bludnih scena, vojvoda i njegov brat su prosuli spermu, ali su se Kurval i Tvrtko vrlo slabo uzbudili, i rekoše da su njima potrebne scene manje ružičaste da bi im oživele stare i istrošene duše, a da su sve te začkoljice dobre samo za žutokljunce. Najzad su polegali, a Kurval se nekim novim beščašćima naplatio za nežna ljubavna poigravanja kojima je protiv svoje volje prisustvovao.

Dan dvadeset osmi Bio je to dan venčanja, kada je trebalo da veza braka spoji Kupidona i Ružicu, ali čudnom slučajnošću, koja kao da je bila neumitna, oboje su bili predviđeni za večernje kažnjavanje. Kako tog jutra niko nije bio uhvaćen u prestupu, ceo taj deo dana su posvetili obredu venčanja, a kada je to bilo obavljeno, okupili su se u dvorani da vide šta će ovo dvoje

dalje raditi. Kako su Venerine tajne često proslavljane pred očima ove dece, mada ih nijedno od njih do sada nije služilo, teoretski su bila dovoljno potkovana da bi znala da na određenim delovima tela izvedu otprilike sve što je imalo na njima da se radi. Kupidon, kome se već vrlo tvrdo dizao, postavio je, dakle, svoj klin među Ružičine butinice, koja je to dopustila sa svom čednošću najpotpunije nevinosti; mladić je radio tako spretno da bi, najverovatnije, uspeo da ga biskup nije zgrabio u svoje ruke i uspeo sebi da zavuče ono što bi dečak, verujem, mnogo radije nabio u svoju ženicu. Dok ga je zavlačio u široko biskupovo dupe, upućivao joj je poglede pune žaljenja, ali je uskoro i ona bila zauzeta, jer je nju biskup natakao kroz butine. Kurval se privukao da raskalašno drpa dupe malog biskupovog jebača, a pošto se to lepo dupence po propisu nalazilo u željenom stanju, on ga je lizao, od čega kurac kao da je krenuo da mu se diže. Tvrtko je činio isto s devojčicom, jer je nju vojvoda natakao spreda. Međutim, niko nije svršio, pa su posedali za sto; dva mlada supružnika, koji su prisustvovali obedu, poslužila su zatim kafu sa Avgustinom i Zelamirom. Raskošna Avgustina, nezadovoljna što sinoć nije odnela pobedu u konkursu lepote, ostavila je svoju kosu u takvom neredu da je to činilo hiljadu puta privlačnijom. Kurvala je ovo stanje uzbudilo, i zagledajući joj se u guzicu: »Ne razumem kako ova droljica nije sinoć odnela zlatnu palmu, jer neka me đavo odnese ako sam ikada video lepše dupe od ovoga.« To govoreći, malo ga je raščepio, pitajući Avgustinu da li bi mogla da ga zadovolji. »O«, reče ona, »i to potpuno, jer više ne mogu da se uzdržim.« Kurval je položi na sofu, i kleknuvši iza ove lepe zadnjice, za tili čas proguta govno. »Boga li mu blagog jebem«, reče okrećući se prijateljima i pokazujući im ud prilepljen za stomak, »sada sam u stanju u kojem žudim nešto da preduzmem.« − »A šta?« reče mu vojvoda, koji je voleo da Kurval sipa strahote kada je bio u takvom stanju. − »Šta?« odgovori Kurval: »bilo koju gadost koju bi mi neko predložio, makar njome osakatio prirodu ili rasturio svemir.« − »Hodi, hodi«, reče Tvrtko, koji je primetio da ovaj baca besne poglede prema Avgustini, »hajdemo da slušamo Diklu, vreme je; jer, siguran sam, kad bismo ti sada popustili uzde, ovo pile bi provelo teških četvrt sata.« − »A, da«, reče Kurval sav u vatri, »i to vrlo teških, to vam najozbiljnije kažem.« − »Kurval«, reče vojvoda, takođe sav nadrkan, jer se njemu posrala Ružica, »neka nam

predaju harem, i za dva sata ćemo ga dobro udesiti.« Biskup i Tvrtko, mirniji u ovom trenutku, uzeše po jednoga pod ruku, i u takvom stanju, to jest skinutih gaća i nadignute budže razvratnici se pojaviše pred narodom koji je već bio okupljen u dvorani za pripovedanje, spreman da sluša nove Dikline iskaze, a ona je već predvidela, prema stanju u kojem su se nalazila ova dva gospodina, da će ubrzo biti prekinuta, i zbog toga je počela ovim rečima: »Jedan dvorski vlastelin, čovek od oko trideset pet godina, došao mi je tražeći«, reče Dikla, »jednu od najlepših devojaka koje su se mogle naći. Nije me uopšte obavestio o svojoj strasti i, da bih mu ugodila, dala sam mu jednu mladu krojačicu koja se još nikada nije kurvala, i koja je bespogovorno bila jedno od najlepših bića koja su se mogla naći. Spanđam ih i, znatiželjna da vidim šta će se dogoditi, brzo idem da osmotrim kroz svoju rupu. ’Gde li je, do đavola, gospođa Dikla’, počeo je tim rečima, ’našla ovako ružnu drolju? U blatištu, bez sumnje!… Sigurno su vas dovukli sa ulice dok ste pokušavali da se zakačite nekom zagorelom vojniku.’ A devojka, postiđena i potpuno neupućena, nije znala kako da se drži. ’Hajde, skidajte se, šta čekate?’ nastavio je ljubavnik… ’Kakva šeprtlja!… U životu nisam video tako ružnu i tako blesavu kurvu… Pa šta je, brže, hoće li to još stići danas? Ah, evo najzad tog tela koje su mi toliko hvalili. Kakvi sifoni… čovek bi rekao matoro kravlje vime!’ I drpao ih je grubo. ’A taj stomak! prava smežurana labušina!… Sigurno ste nakotili dvadesetoro dece?’ − ’Nijedno, gospodine, kunem vam se.’ − ’Da, nijedno: to kažu sve drolje; da im čovek poveruje, sve su nevine… Dobro, okrenite se! Odvratnog li dupišta… Kakvi mlitavi guzovi, nepodnošljivo… Sigurno su vas u životu dobro šutirali u dupe, tako je udešeno!’ A ne zaboravite, gospodo, da je to bila najlepša zadnjica koja se mogla videti. Od svega ovoga, mlada je osoba počela da se zbunjuje; skoro da sam mogla da brojim otkucaje njenog malog srca, i jasno sam videla kako joj preko lepih očiju prelazi oblak. A što se ona više zbunjivala, prokleti dripac je sve više vređao. Nemoguće mi je da vam ponovim sve besmislice koje joj je uputio; čovek se ne bi usudio da govori oštrije ni najružnijem i najodvratnijem gaboru. Najzad se više nije mogla uzdržati i suze su grunule: razvratnik,

koji se drkao iz sve snage, pripremio je baš za taj trenutak bujicu svog nagvaždanja. Nemoguće mi je da vam prenesem sve grozote koje je prosipao o njenoj koži, o struku, o odvratnom vonju koji, kako je tvrdio, iz nje izbija, o njenom držanju, o njenom duhu: jednom rečju, tražio je sve, izmišljao je sve načine da joj povredi ponos, i svršio je po njoj bljujući gadosti koje ni kočijaš ne bi sebi dozvolio da izgovori. Posledica ove scene bila je vrlo zabavna: zahvaljujući njoj, devojka se zaklela da se više nikada u životu neće izložiti ovakvom doživljaju, i osam dana kasnije sam saznala da je otišla u manastir da se zakaluđeri. Rekla sam to mladom čoveku, koga je to izvanredno zabavljalo, i koji mi je kasnije naručivao nova nevinašca da bi ih naveo na ovakva zaveštanja.« »Jedan drugi«, nastavljala je Dikla, »tražio je da mu nabavljam krajnje osetljive ženske koje očekuju neku važnu novost čiji loš ishod može izazvati najjaču tugu. Ova vrsta mi je pričinjavala mnogo teškoća, jer je bilo teško da se takve privedu. Naš čovek je bio znalac pošto je već dugo vremena igrao istu igru, i jednim pogledom je utvrđivao da li udarac koji zadaje pozleđuje ranu. Ja ga, dakle, nisam varala, i uvek sam mu davala ženske koje su bile u duhovnom stanju koje je on želeo. Jednog dana sam mu privela jednu koja je iz Dižona očekivala vesti od mladog čoveka koga je obožavala, a koji se zvao Valkur. Spanđam ih. ’Odakle ste vi, gospođice?’ pita je učtivo naš razvratnik. − ’Iz Dižona, gospodine.’ − ’Iz Dižona? Eh, do đavola, ovog trenutka sam primio pismo koje me mnogo rastužilo.’ − ’O čemu se radi?’ pita zainteresovano mlada devojka; ’kako poznajem ceo grad, možda bi me ta vest mogla zanimati.’ − ’Ah, ne’, odgovara naš čovek, ’to se samo mene tiče; javljaju mi da je umro jedan mlad čovek kome sam bio veoma naklonjen. Tek što se oženio kćerkom moga brata, u koju je bio jako zaljubljen, i već sutradan po svadbi naglo je umro.’ − ’A kako se zvao, gospodine, molim vas?’ − ’Zvao se Valkur, bio je rodom iz Pariza, stanovao je u toj ulici, u toj kući… Ah, vi ga sigurno ne poznajete.’ U tom trenutku devojka pada u nesvest. ’Ah, da ga jebem’, kaže naš razvratnik u zanosu, otkopčavajući šlic i drkajući se po njoj, ’ah, boga li mu jebem, takvu sam je hteo! Daj dupe, dupe mi daj! Još mi samo dupe treba da bih svršio.’ I okrenuvši je, razgaći je i prosu joj po zadnjici

jedno sedam ili osam mlazeva sperme, pa pobeže ne brinući se za posledice onoga što je govorio, niti o budućnosti ove nesrećnice.« »A je li crkla od toga?« reče Kurval kome je jedan od nabijača sterivao do balčaka. − »Nije«, reče Dikla, »ali se od toga razbolela, i nije napuštala krevet više od deset nedelja.« − »Oh, dobre li stvarčice«, reče vojvoda. »Ali ja bih više voleo«, nastavi zlikovac, »da je vaš čovek za ovo saopštenje izabrao vreme njene menstruacije.« − »Tačno«, reče Kurval; »recite bolje, gospodine vojvodo: diže vam se, vidim vas odavde, i vi biste jednostavno više voleli da je ona skapala na licu mesta.« − »U dobar čas!« reče vojvoda. »Pošto mi vi to kažete, mogu i da se složim; jer ja se ne obzirem mnogo na smrt jedne ženske.« − »Tvrtko«, reče biskup, »ako se ne pobrineš da ova dva nestaška svrše, biće loma večeras.« − »Da ga jebem«, reče Kurval biskupu, »vi se suviše brinete za svoje stado. Dvoje-troje više ili manje, šta to čini? Hajdemo, gospodine vojvodo, hajdemo zajedno u budoar, i to u društvu, jer dobro vidim da ova gospoda ne žele da ih sablaznimo večeras.« Rečeno, učinjeno; i naša dva razvratnika povedoše Zelmiru, Avgustinu, Sofiju, Kolombu, Kupidona, Narcisa, Zelamira i Adonisa, koje su pratili Buljoder, Nebojeb, Tereza, Fanšon, Konstanca i Julija. Posle nekoliko trenutaka, začula su se dvatri ženska krika i urlikanje naša dva zločinca kojima se sperma istočila istovremeno; Avgustina se vratila s maramicom na raskrvavljenom nosu, kao i Adelaida. Julija, i sama razvratna i dovoljno spretna da se izvuče iz svake opasnosti, smejala se kao luda govoreći da bez njene pomoći nikada ne bi svršili. Gomila se vratila; Zelamiru i Adonisu se sa guzica još slivala sperma; i pošto su prijateljima potvrdili da su se ponašali sasvim pristojno i da ne može ništa da im se zameri, da su sada potpuno smireni i u stanju da nastave da slušaju, naredili su Dikli da nastavi, što je ona učinila ovim rečima: »Krivo mi je«, reče ova lepotica, »što je gospodin Kurval toliko žurio da utoli svoje potrebe jer sam imala da ispričam dve priče o trudnim ženama, koje bi mu, verujem, pričinile zadovoljstvo. Poznato mi je da je ta vrsta žena po njegovom ukusu, i sigurna sam, ako mu je ostala i trunka želje, da bi ga te priče mogle razonoditi.« − »Pričaj, pričaj, ipak; znaš valjda da sperma nema nikakvog uticaja na moja osećanja, i da je, naprotiv, najviše proizvodim

kada sam najzaljubljeniji u zlo.« »Pa dobro«, reče Dikla; »videla sam jednog čoveka čija je strast bila da posmatra ženu na porođaju. Drkao se posmatrajući je u bolovima, i svršavao po glavi deteta čim bi se pojavila. Jedan drugi je ženu u sedmom mesecu trudnoće postavljao na jedno izdvojeno postolje, visoko preko petnaest stopa. Gore je morala da stoji uspravno, ne gubeći ravnotežu, jer ako bi joj se u glavi zamutilo, i ona i njen plod bi se zauvek smrskali na podu. Razvratnika o kome vam govorim vrlo je malo dirao položaj ove nesrećnice koju je za to plaćao, i drkao se pred njom vičući: ’Ah, lepog li spomenika, lepog li ukrasa, lepe li carice.’« »Ti bi drmnuo stub, zar ne, Kurval?« reče vojvoda. − »Oh, ne bih uopšte, varate se; ja i suviše gajim poštovanje koje svi mi dugujemo prirodi i njenim tajanstvenim ostvarenjima. Zar najzanimljivije njeno ostvarenje nije produženje naše vrste? Nije li to neka vrsta tajne koju stalno moramo da obožavamo, i koja nam prema onima koji je ostvaruju nameće najnežniju naklonost? Ja ne mogu da vidim trudnu ženu a da se sav ne raznežim: zamislite kakvo je stvorenje žena koja, kao peć, udno svoje vagine rascvetava malo sline! Ima li ičega lepšeg, nežnijeg od toga? Konstanca, priđite mi, molim vas, dođite da poljubim oltar na kojem se u ovom času dešava ovo čudo.« A pošto se ona baš nalazila u njegovoj niši, nije morao daleko da traži hram kojem je želeo da se pokloni. Ali moglo bi se pretpostaviti da to nije učinio baš na način koji je Konstanca očekivala, mada mu je verovala samo upola, jer se odmah prolomio njen krik koji nikako nije ličio na posledicu poklonjenja ili počasti. A Dikla, kada je videla da je posle ovoga nastao tajac, sledećom bajkom je završila svoje pripovedanje te večeri: »Upoznala sam«, reče ova lepojka, »jednog čoveka čija se strast sastojala u tome da sluša decu koja se deru na sav glas. Trebala mu je majka s detetom najviše od tri-četiri godine; zahtevao je od majke da pred njim okrutno bije dete, a kada je dete, naterano ovakvim

ophođenjem, počinjalo da se dere iz sveg glasa, majka je morala da se dokopa bludnikovog kurca i snažno ga drka tu pred detetom, na čiji je nos svršavao čim bi ga video kako grca u suzama.« »Kladim se«, reče biskup Kurvalu, »da ovaj čovek nije više od tebe voleo razmnožavanje.« − »I ja bih rekao«, reče Kurval. »To mora da je bio, prema mišljenju jedne vrlo duševne gospođe, kakvom su je svi smatrali, to mora da je bio, rekoh, veliki zlikovac; jer svaki čovek, prema tvrđenju te gospođe, koji ne voli životinje, decu i trudne žene, nakaza je koju treba obesiti. Ta matora veštica bi meni brzo presudila«, reče Kurval, »jer je sigurno da ne volim nijednu od te tri stvari.« I, kako je bilo kasno, jer je prekid bio uzeo veliki deo večeri, posedali su za sto. Pri večeri su pretresali sledeća pitanja: čemu služi čovekova osećajnost, služi li sreći ili ne. Kurval je dokazao da je ona samo opasna, i da je to prvo osećanje koje kod dece treba otupiti, navikavajući ih od malih nogu na najsvirepije prizore. Pošto su svi razmotrili ovo pitanje sa raznih stanovišta, konačno su se vratili na Kurvalovo mišljenje. Posle večere, vojvoda i on su predložili da se žene i dečaci pošalju na spavanje, i da se orgije obave samo među muškarcima. Svi su se složili s predlogom, pa su se zatvorili sa osmoricom nabijača i proveli skoro celu noć jebući se i pijući likere. Polegali su u dva sata, pred jutro, a sutrašnji dan će doneti i događaje i priče koje će čitalac otkriti ako se samo potrudi da čita ovo što sledi.

Dan dvadeset deveti Ima jedna poslovica (a poslovice su mnogo dobra stvar), ima jedna, kažem, koja tvrdi da se apetit stvara jedući. Ova poslovica, koliko god bila prosta, ima vrlo razgranato značenje: ona hoće da kaže da čovek koji čini strahote, želi da počini sve novije, i što ih više čini, sve ih više i

želi. To je bio slučaj s našim nezasitim razvratnicima. Svojom neumitnom okrutnošću, gnusnom prefinjenošću u bludu, osudili su već, kao što je rečeno, svoje nesrećne supruge da im posle vršenja nužde pružaju najniže, najprljavije usluge; ali nisu se zadržali na tome, i ovoga dana su proglasili zakon koji je, verovatno, bio plod sodomističkog bludničenja prošle noći, novi zakon, kažem, koji je određivao da će supruge počev od prvog decembra služiti kao noćne posude za vršenje nužde, i da će se ta nužda, jednom rečju, i mala i velika, ubuduće vršiti isključivo u njihova usta; i da će ih svaki put kada gospoda izvole vršiti nuždu, pratiti četiri sultanuše da bi pružile, čim se nužda obavi, usluge koje su ranije vršile supruge, a koje više neće moći da ih obavljaju jer će služiti za važniju stvar; da će četiri dežurne sultanuše biti Kolomba za Kurvala, Heba za vojvodu, Ružica za biskupa i Mišeta za Tvrtka; i da će i najmanji propust bilo u jednom bilo u drugom poslu, bilo u onom koji se tiče supruga, bilo u onom koji se tiče četiri devojčice, biti kažnjavan s najvećom strogošću. Kad su ove jadne žene bile upoznate s novim propisom, počele su gorko da plaču, ali nikoga time nisu ganule. Propisali su još da će svaka supruga služiti samo svog muža, uz to Alina biskupa, i da u ovoj upotrebi neće biti dozvoljene nikakve promene. Dve starice su na smenu dežurale pri istom činu, a utvrdili su takođe i vreme, to jest svako veče posle orgija. Ugovorili su da to obavljaju uvek grupno; da će u toku obreda četiri sultanuše, dok čekaju na dužnost koju imaju da obave, nuditi svoja dupeta, a starice ići od jednog do drugog čmara da bi ga stezale, otvarale i na taj način izazivale čin. Pošto su objavili pravilnik, pristupili su kažnjavanju koje su sinoć propustili, pošto ih je bio uhvatio merak da prave muške orgije. Stvar je izvedena u devojačkoj odaji; svih osam je kažnjeno, a za njima Adelaida, Alina i Kupidon, koji su se, takođe, nalazili na crnoj listi. Obred je, uz sve pojedinosti i uobičajeni protokol za slične slučajeve, trajao četifi sata, posle čega su sišli na ručak jako uspaljenih glava, a naročito Kurval, koji je toliko voleo ovakav način ophođenja da mu kurac nikada nije omanuo i pri tome se uvek dobro udrvenio. Što se vojvode tiče, on je pri kažnjavanju svršio, kao i Tvrtko. Ovaj drugi, koji je u poslednje vreme prema svojoj dragoj ženici gajio izuzetno oštar stil bluda, kaznio je uz toliko silovite potrese uživanja da ga je to koštalo sperme. Posle ručka su prešli na kafu; pijući je, jako su žudeli da sebi priušte koje sveže

dupe, i mogli su među muškarcima da izaberu Zefira i Kitona, kao i mnoge druge da su hteli, ali među sultanušama takvog nije bilo. Služile su ih, dakle, jednostavno, sledeći utvrđeni red, Kolomba i Mišeta. Kurvalu su, kada je pregledao Kolombino išarano dupe, delimično njegovom zaslugom, nadošle vrlo čudne želje, pa joj je otpozadi provukao kurac među butine, snažno joj muljajući dupe; povremeno mu je, pri izvlačenju, sprava kao nehotično doticala slatku rupicu koju je toliko želeo da probuši. Posmatrao je, proveravao. »Boga li mu jebem!« reče svojim prijateljima, »dajem u zajedničku kasu odmah dve stotine zlatnika ako mi samo dozvolite da pojebem ovo dupe.« Ipak se uzdržao, nije čak ni svršio. Biskup je izdrkao Zefira sebi u usta, i prosuo je svoju gutajući spermu ovog preslatkog deteta; Tvrtko je od Kitona zahtevao da ga šutira u dupe, da mu sere, ali je ostao suva kurca. Prešli su u pripovedačku dvoranu, gde je svaki otac, kako se to često dešavalo, držao na kanabetu svoju kćerku, pa su saslušali, skinutih gaća, pet priča naše drage pripovedačice. »Posle poštene raspodele Furnijerkinog dobrotvornog nasleđa, sreća se očigledno okrenula mojoj kući«, reče ova lepotica: »nikada dotle nisam imala toliko poznanstava s bogatašima. Benediktinski iguman, koji je bio među mojim najboljim mušterijama, došao mi je jednoga dana i rekao da je čuo o jednoj vrlo čudnoj strasti, i da je čak video na delu nekog svog prijatelja koji je bio njome opsednut, pa bi hteo i on da je isproba, i da mu za to treba jedno vrlo dlakava ženska. Dala sam mu jednog stvora, pod pazuhom i na brežuljku imala je žbunove poput pramenova jove. ’Baš mi takva treba’, reče mi. A pošto mi je bio jako naklonjen, i pošto smo se i nas dvoje često zabavljali, nije se uopšte krio preda mnom. Ženska se svukla, on je postavio u poluležeći položaj na sofu, sa rukama jako podignutim. Naoružan vrlo oštrim makazama, krenuo je da šiša do kože ovog stvora ispod pazuha. Sa pazuha je prešao na brežuljak; takođe ga je ošišao, ali tako savršeno da se činilo da ni na jednom ni na drugom mestu koja je obradio nikada nije bilo ni dlačice. Kada je završio posao, izljubio je delove koje je ošišao i prosuo spermu po ošišanom brežuljku, ushićujući se svojim delom. Jedan drugi je zahtevao mnogo čudniji obred: bio je to vojvoda od

Florvila. Zapovedio mi je da mu privedem jednu od najlepših žena koju sam mogla naći. Njegov sobar nas je dočekao i uveo u palatu na sporedna vrata. ’Treba da udesimo ovo lepo stvorenje’, reče mi sluga, ’da bi gospodin vojvoda mogao njome da se razonodi… Krenite za mnom.’ Prolazili smo kroz prostrane mračne hodnike s mnogim okukama, i najzad stigli u jednu sumornu sobu osvetljenu sa šest sveća postavljenih po podu oko dušeka prekrivenog crnim satenom. Cela soba je bila obložena crnim pokrovom; užasnule smo se kada smo ušle. ’Budite spokojne’, reče nam vodič, ’neće vam se dogoditi nikakvo zlo; ali podajte se svemu’, reče devojci, ’i nikako nemojte propustiti da izvršite sve što vam bude naredio.’ Svukao je devojku potpuno golu, raspleo joj prekrasnu kosu i pustio da slobodno pada niz leđa. Onda je položio između sveća na dušek i rekao joj da izigrava mrtvaca, da se nipošto ne pomera za vreme scene i da diše što može manje. ’Jer ako, ne daj bože, moj gospodar, koji će misliti da ste stvarno mrtvi, primeti izigravanje, besno će prekinuti seansu i sigurno vas neće isplatiti.’ Kad je gospođicu položio na dušek kao mrtvaca, namestio joj je usta i oči sa izrazom bola, prebacio joj kosu preko gole dojke, stavio pored nje jedan bodež i pilećom krvlju joj izmrljao površinu, širine šake, na mestu gde je srce: ’Ničega se ne plašite’, ponovi devojci, ’vi nemate ništa da radite ni da govorite: morate samo da ostanete nepomični i da hvatate dah samo kad je on podalje od vas. Mi sada treba da se povučemo’, reče sluga meni. ’Hodite, gospođo; a da se ne biste brinuli za svoju štićenicu, postaviću vas na mesto sa kojeg ćete moći da čujete i vidite celu scenu.’ Mi iziđosmo i ostavismo žensku, koja je najpre bila vrlo uznemirena, ali su je sobareva uveravanja ipak malo ohrabrila. On me odvede u sobu pored ove u kojoj će se obaviti obred, i kroz jednu pukotinu paravana obloženog crnim mogla sam sve da čujem. Mogla sam vrlo dobro i da posmatram, jer je crna obloga bila od krepa, tako da sam kroz nju mogla da razaznam sve predmete, kao da sam u susednoj sobi. Sluga povuče zvono; to je bio znak, i nekoliko trenutaka kasnije, videli smo visokog, suvog i mršavog čoveka šezdesetih godina gde ulazi na vrata. Ispod široke kućne haljine od indijskog tafta, koja je lepršala oko njega, bio je potpuno nag. Zaustavio se čim je ušao; treba ovde da vam kažem da smo ga posmatrali tajno, jer je vojvoda mislio da je potpuno sam, nije mu bilo ni nakraj pameti da ga neko posmatra. ’Ah! lepog li leša! ’ povika

odmah… ’lepe li pokojnice. Oh! gospode bože’, reče spazivši bodež, ’ovo tek što je ubijeno… Ah, boga li mu jebem, kako li se tek onom koji je to počinio digao kurac!’ I, drkajući se: ’Kako žalim što nisam video kada je proburazio!’ Pa, opipavajući joj stomak: ’Da li je bila trudna? Ne… na žalost.’ I nastavljajući da je drpa: ’Lepog li mesa! još je sve toplo… lepe li sise.’ Onda se nadnese nad nju i poljubi je u usta s neverovatnom silinom: Još joj curi pljuvačka’, reče… ’ala volim tu pljuvačku!’ I još jednom joj nabi jezičinu sve do grla. Nemoguće je bolje igrati ulogu no što je to činila ova devojka; bila se ukrutila kao cepanica, a kada je vojvoda bio blizu nje, nije ni disala. Najzad je uze u ruke i okrenu je potrbuške: ’Treba da pregledam to lepo dupe’, reče. I čim ga je ugledao: ’Ah, jebem ti, lepih li guzova.’ Onda ih je ljubio, čepio, i jasno smo videli kako je zavukao jezik u nežnu rupicu. ’Evo, časti mi’, uzviknu sav oduševljen, ’najveličanstvenijeg leša koji sam u životu video! Ah, koliku je tek sreću doživeo taj koji je lišio života, koliko je tek on uživao!’ Na tu pomisao je svršio; ležao je pribijen uz nju, butina prilepljenih uz njeno dupe, prosuo se preko njenog čmara i iskapljao neverovatno zadovoljstvo, vičući kao sotona dok je prolivao spermu: ’Ah, jebem ti, jebem ti! Koliko bih voleo da sam je ja ubio!’ To je bio kraj radnje. Razvratnik se digao i ispario. Bilo je krajnje vreme da uđemo i pridignemo našu obamrlu: nije više mogla da izdrži; prinude, užas, sve joj je obuzelo sva čula, i bila je spremna da joj se zaista desi ono što je tako dobro odigrala. Otišle smo sa četiri zlatnika što nam ih je dao sluga, koji nam je, kao što već možete zamisliti, zakinuo bar polovinu.« »Slavim te bože!« uzviknu Kurval, »eto moje strasti! U ovome ima i soli i začina.« − »Meni se nadigao kao magarcu«, reče vojvoda; »kladim se da ta osoba nije ostajala samo na tome.« − »Možete u to biti sigurni, gospodine vojvodo«, reče Martina, »on ponekad hoće i više istinitosti. U to ćemo gospođa Degranž i ja imati prilike da vas uverimo.« − »A kog đavola ti radiš za ovo vreme?« reče Kurval vojvodi. − »Pusti me, pusti me!« reče vojvoda, »tucam svoju kćerku i zamišljam da je mrtva.« − »Ah, zlikovče, u glavi su ti dva zločina.« − »Ah, jebi ga, više bih voleo da su stvarniji!« i prljava mu se sperma izli u Julijinu vaginu. »Hajde nastavi, Dikla«, reče čim je svršio, »nastavi, draga prijateljice, ne

dopusti da predsednik svrši, jer osećam da hoće da oskvrnavi svoju kćerku: malom nevaljalcu se opake misli motaju po glavi; njegovi roditelji su mi ga poverili, pa moram da ga nadzirem da se ne bi izopačio.« − »Ah, kasno je«, reče Kurval, »kasno je, svršavam! Ah, boga li mu božijeg, lepe li pokojnice!« I zlikovac, koji je natakao Adelaidu na pizdu, zamišljao je, kao i vojvoda, da jebe svoju mrtvu kćer: čudne li pomućenosti razvratničkog duha, koji ne može ništa da čuje ni vidi a da ne zaželi odmah da učini isto. »Dikla, nastavi«, reče biskup, »jer me primer ovih nevaljalaca zanosi, a u stanju u kojem se sada nalazim, plašim se da bih mogao da učinim i gore.« »Kratko vreme posle ovog događaja bila sam sama kod jednog razvratnika«, reče Dikla, »čija je strast bila možda uvredljivija, ali ne tako turobna. Prima me u salonu s vrlo lepim tepihom na podu, naređuje mi da se svučem i postavlja me četvoronoške. ’Da vidimo’, reče pokazujući mi dva velika dalmatinca koji su sedeli pored njega, ’da vidimo ko će od vas biti hitriji, moji psi ili ti; hajde, hvataj.’ U isto vreme baca velike pečene kestene na pod i govori mi kao životinji: ’Donesi, donesi!’ kaže. Ja jurim četvoronoške za kestenima, s namerom da ispunim njegov prohtev i da mu ih donesem, ali dva psa skaču za mnom i lako me prestižu; zgrabe kesten i donesu ga gospodaru. ’Zaista ste nespretni’, kaže mi na to gazda, ’plašite se, valjda, da će vas moji psi pojesti? Toga se ne bojte, neće vam učiniti nikakvo zlo, ali u duši će vam se dobro narugati ako vide da ste nespretniji od njih. Hajde da ih dostignete… donesi!’ Ponovo bačen kesten, nova pobeda pasa nada mnom. Igra je trajala dva sata, i za sve to vreme samo sam jednom bila dovoljno spretna da ščepam kesten i donesem ga u ustima onome koji ga je bacio. Ali bilo da sam pobedila ili ne, ove životinje, naučene na tu igru, nikakvo mi zlo nisu učinile; izgledalo je, naprotiv, kao da se igraju sa mnom, kao da i ja pripadam njihovoj sorti. ’Dobro’, reče gazda, ’dosta smo radili: treba da se jede.’ Zazvoni, sluga uđe. ’Donesi hrane mojim životinjama’, reče. Sluga odmah donese drvenu činiju od ebanosa, punu neke vrste vrlo finog mlevenog mesa, i spusti je na zemlju. ’Hajde’, reče mi, ’ručaj s mojim psima, i potrudi se da pri jelu ne budeš onako nespretna kao pri trci.’ Nisam imala šta da odgovorim, moralo se

poslušati i, stalno četvoronoške, zavučem glavu u zdelu, a kako je sve bilo vrlo čisto i ukusno, klopala sam sa psima, koji su mi vrlo učtivo ostavljali moj deo, ne otimajući se uopšte. To je bio trenutak razvratnikovog nastupa: uvreda i poniženje u koje je stavljao ženu neverovatno mu je zagrejao duh! ’Govnara’, reče drkajući se, ’drolja, gledaj kako ždere s mojim psima. Tako bi trebalo postupati sa svim ženama; kada bi svi tako radili, ne bi bile tako drske; one su domaće životinje kao i ovi psi, kog bismo se vraga drugačije s njima ophodili? Ah, droljo, ah, kurvo!’ uzviknu i približi mi se štrcajući mi spermu po dupetu; ’ah, govnaro, naterao sam te, dakle, da jedeš s mojim psima!’ To je bilo sve; naš je muškarac iščezao, ja sam se brzo obukla i našla dva zlatnika na ogrtaču, uobičajenu svotu kojom je bludnik isplaćivao predmete svog uživanja.« »Ovde, gospodo«, nastavi Dikla, »moram da se vratim u svojoj priči i završim veče dvema zgodama koje su se desile još u mojoj mladosti. Kako su one malo žešće, ne bi im bilo mesto u bledim doživljajima kojima ste mi naredili da počnem; bila sam, dakle, prinuđena da ih premestim i da vam ih ispričam pri kraju. U to vreme sam imala samo šesnaest godina, i bila sam još kod Gerenke; stavili su me u sporednu odaju stana jednog vrlo uvaženog gospodina rekavši mi samo da čekam, da budem mirna i u svemu slušam gospodina koji će doći da se zabavlja sa mnom. Ali su se dobro čuvali da ne kažu nešto više; da su me o svemu obavestili, ja se ne bih toliko plašila i naš bludnik ne bi toliko uživao. Čekala sam u toj sobici čitav sat, kad su se vrata najzad otvorila. Bio je to gazda glavom. ’Šta tu radiš, droco’, reče mi kao iznenađenim glasom, ’šta tražiš u mom stanu u ovo doba dana? Ah, kurvo’, uzviknu zgrabivši me za okovratnik tako jako da sam skoro izgubila dah, ’ah, flinto, došla si da me pokradeš!’ Odmah pozove u pomoć; jedan sluga od poverenja se pojavljuje: ’Cvetko’, kaže mu gospodar sav u besu, ’evo jedne lopuže koju sam našao skrivenu; skini je golu i spremi se da izvršiš naredbu koju ću ti izdati.’ Cvetko posluša, za tren oka sam razgolićena, stvari mi, kako koju skidaju, bacaju napolje. ’A sada’, reče bludnik slugi, ’sada mi donesi jedan džak, ušij u njega ovu drolju i baci je u reku.’ Sluga izlazi da potraži džak. Možete već zamisliti da sam iskoristila taj trenutak da

se bacim gazdi pred noge i da ga preklinjem da me poštedi, uveravajući ga da me tu ostavila Gerenka, njegova stara podvodačica, i da nisam lopov… Ali bludnik zgrabi moja dva guza, gnječeći ih dušmanski: ’Jebi si mater, baciću ovo lepo dupe ribama da ga pojedu!’ To je bio jedini pohotan postupak koji je sebi dopustio, inače ničim nije odavao da razvrat ima ikakve veze sa ovom scenom. Sluga ulazi, donosi džak; ma koliko sam se opirala, ubacili su me i ušili, i Cvetko me stavio na ramena. Tada začuh dejstvo nastupa našeg razvratnika, koji je, verovatno, počeo da se drka čim su me stavili u džak. Zlikovčeva sperma je šiknula kad se Cvetko podigao. ’U reku… u reku, čuješ li me, Cvetko’, govorio je mucajući od sladostrašća; ’da, u reku, i stavićeš jedan kamen u džak da bi se kurva što pre udavila.’ Koještarije je govorio; mi izađosmo, pređosmo u susednu sobu, gde mi je Cvetko, pošto je odrešio džak, dao dva zlatnika i nekoliko nedvosmislenih dokaza da se on u zadovoljstvu ponaša drugačije od svog gazde, i ja se vratih Gerenki, koju sam jako izgrdila što me nije prethodno obavestila, a koja mi je, da bi se pomirila sa mnom, kroz dva dana uredila sledeću partiju, o kojoj me još manje obavestila. Uglavnom isto kao u ovoj koju sam vam ispričala, trebalo je da se nađem u radnoj sobi stana nekog generalnog poreznika; ali ovoga puta sam bila zajedno sa slugom koji je bio došao da me od Gerenke odvede svom gospodaru. Čekajući da dođe gazda, sluga se zabavljao pokazujući mi nakit koji se nalazio u pisaćem stolu. ’Majku mu’, reče ovaj poštenjačina, ’nikome ne bi smetalo da uzmete nešto; matori Krezus je dosta bogat: kladim se da on ne zna ni koliko ima nakita koji drži u ovom stolu, ni kakve je vrste. Verujte mi, ne ustežite se, i ne bojte se da ću vas ja odati.’ Avaj! bila sam i suviše sklona da sledim ovaj pakleni savet: vi poznajete moje sklonosti, govorila sam vam o njima. Stavila sam, dakle, šapu, ne čekajući da me dalje nudi, na jednu kutijicu sa sedam-osam zlatnika, ne usuđujući se da prisvojim neki predmet veće vrednosti. Nitkov od sluge je samo to i čekao, a mogu vam reći da se na ovo ne bih više vraćala da nisam kasnije saznala da mi ne bi pomoglo ni da sam odbila, on bi uspeo da mi neprimetno turi u džep neku od vrednosti. Gazda stiže, vrlo lepo me pozdravi, sluga izađe, i nas dvoje ostasmo sami. Ovaj nije činio kao onaj drugi, ovaj se stvarno zabavljao:

mnogo mi je ljubio zadnjicu, morala sam da ga šibam, da mu prdim u usta, on je meni stavljao kitu u usta, jednom rečju, kljukao se bludom svake vrste, sem onog spreda. Ali, bez obzira na to šta je radio, nije svršavao. Nije mu došao trenutak, sve što je radio bilo je za njega samo uvod; videćete rasplet. ’Eh, majku mu’, reče mi, ’potpuno sam zaboravio da jedan sluga čeka u predsoblju da mu dam malu dragocenost koju sam maločas obećao da ću poslati njegovom gospodaru. Dozvolite mi da održim reč, a čim budem s tim završio, opet ćemo prionuti na posao.’ Kriva za mali prestup koji sam počinila po nagovoru onog prokletog sluge, prepuštam vam da zamislite kako sam zadrhtala na ove reči. U prvi mah sam htela da ga zadržim; zatim sam pomislila da je bolje da se pravim luda i da stvarčicu dobro sakrijem. On otvara pregradu, traži, pretura, i ne nalazeći to što traži, strelja me očima. ’Droljo!’ reče mi najzad, ’samo ste vi i jedan sluga, u koga imam potpuno poverenje, od maločas ulazili ovamo; predmet nedostaje, jedino ste vi mogli da ga uzmete.’ − ’Oh, gospodine’, kažem mu dršćući, ’budite uvereni da ne bih ja…’ − ’Govnarije!’ reče u besu (a primećujete da mu je šlic stalno otkopčan i kurac prilepljen uz stomak: već je to moralo da mi sve objasni i odagna moj nespokoj, ali nisam videla, nisam primećivala ništa), ’hajde, flinto, moj predmet mora da mi se nađe.’ Naređuje mi da se svučem. Dvadeset puta mu se bacam pred noge moleći ga da me poštedi pretresanja, koje me vređa: ništa ga ne zbunjuje, ništa ga ne smiruje, u besu mi cepa haljine, i dok stojim gola, prevrće moje džepove i, kao što možete pretpostaviti, ne treba mu mnogo da pronađe kutijicu. ’Ah, huljo, sada imam dokaz. Droljo! Dolaziš ljudima u kuću da ih pokradeš.’ I pozva odmah svog poverenika: ’Idite’, reče mu sav u vatri, ’idite odmah da mi dovedete inspektora!’ − ’Oh, gospodine’, cvilim, ’smilujte se na moju mladost, bila sam zavedena, nisam to sama smislila, drugi me na to naveo.’ − ’Pa dobro, sve ćete to reći čoveku od zakona, a ja hoću da se pravda izvrši.’ Sluga izlazi; on se baca u jednu fotelju, stalno nadignut i vrlo uzrujan, obasipajući me hiljadama uvreda. ’Kakva lopuža, kakva hulja! Ja sam hteo pristojno da je nagradim, a ona dolazi da me pokrade. Ah, jebem ti sveca, sad ćemo videti.’ U tom trenutku neko zakuca, i ja ugledam zvanično lice. ’Gospodine inspektore’, reče gazda, ’evo jedne droce koju vam predajem u ruke, i to golu, u stanju u koje sam je doveo pretresom; evo vam ženska s jedne

strane, haljine, s druge, i uz to, ukraden predmet; zahtevam da je neizostavno osudite na vešala, gospodine inspektore.’ U tom se trenutku sručio u fotelju i svršio. ’Da, neka je obese, boga li joj njenog! Da vidim kako je vešaju, gospodine inspektore! Da vidim kako je vešaju, samo to zahtevam od vas.’ Tobožnji inspektor me odvodi s predmetom i mojim prnjama, uvodi me u susednu sobu, skida togu, i pred očima mi je onaj isti sluga što me primio i naveo na krađu, koga nisam prepoznala zbog zbunjenosti. ’Dobro je’, reče mi, ’jeste li se mnogo uplašili?’ − ’I te kako, ne vladam više sobom.’ − ’Sada je gotovo’, reče mi, ’a evo za naknadu.’ I uz te reči predaje mi u ime svoga gazde isti predmet koji sam ukrala, vraća mi haljine, nudi me čašicom likera i odvodi gospođi Geren.« »Ova strast je zabavna«, reče biskup; »iz ovoga se mogu izvući razne pouke za razne okolnosti, i to s manje pristojnog ophođenja, jer, istinu vam kažem, nisam pristalica pristojnosti u razvratu. S manje pristojnosti, kažem, iz ove priče se može naučiti kako kurvu na siguran način sprečiti da se žali, bilo kako nepravično s njom postupali. Dovoljno je postaviti joj zamku, gurnuti je u nju, i čim je čovek siguran da je zgrešila, može s njom da čini što hoće; nema više straha da će se usuditi da se žali, suviše će se plašiti da sama ne bude saslušavana i osuđena.« − »Sigurno je«, reče Kurval, »da bih, da sam na mestu onog razvratnika, mnogo više sebi dopustio, i verovatno se, draga Dikla, ne biste tako lako izvukli.« Kako su priče bile duge, vreme večeri je stiglo pre nego što su mogli prethodno malo da bludniče. Posedali su, dakle, za sto čvrsto rešeni da nadoknade posle obeda. Tada su svi bili na okupu, pa su rešili da utvrde koje se devojčice i koji dečaci mogu uvrstiti u red muškaraca i žena. Da bi mogli da prosude o tome, odlučili su da drkaju decu i jednog i drugog pola u čiju su zrelost još sumnjali. Od ženskinja su bili sigurni u Avgustinu, u Fani i u Zelmiru; ova tri čarobna stvorenjca, stara četrnaest i petnaest godina, svršavala su na najmanji dodir; s Hebom i Mišetom, kojima nije bilo ni dvanaest godina, nije vredelo ni pokušavati. Trebalo je, dakle, od sultanuša da isprobaju samo Sofiju, Kolombu i Ružicu, koje su imale, prva četrnaest godina, a druge dve po trinaest. Kod dečaka, znalo se da Zefir, Adonis i Seladon

prosipaju spermu kao zreli ljudi; Kiton i Narcis su bili još suviše mladi da bi pokušavali. Radilo se, znači, samo o Zelamiru, Kupidonu i Jasintu. Prijatelji su se, dakle, okupili oko gomile velikih jastuka koje su pobacali po podu: za drkanje su bile zadužene Sanvila i Dikla; prva, u svojstvu lezbejke, trebalo je da drka tri devojčice, a druga, kao majstor u drkanju kurčeva, imala je da prosipa dečake. Prošle su u centar kruga oko kojeg su bile fotelje prijatelja, ugodno ututkane jastučićima, pa su im predati Sofija, Kolomba, Ružica, Zelamir, Kupidon i Jasint, a prijatelji su, da bi se što bolje nadražili prizorom, uzeli svaki po jedno dete među butine. Vojvoda je uzeo Avgustinu, Kurval Zelmiru, Tvrtko Zefira, a biskup Adonisa. Obred je počeo dečacima, i Dikla, otkrivenih sisa i guzova, ruku golih do laktova, poče da trlja jednu po jednu preslatku zverčicu. Nemoguće je u to uneti više bluda; drmala je šaku s takvom lakoćom… pokreti su joj bili tako prefinjeni a odlučni… nudila je ovoj deci svoja usta, sise i dupe sa toliko umešnosti da je bilo sigurno da oni koji ne budu svršili, jednostavno još nemaju moć za to. Zelamiru i Kupidonu su se nadigli, ali ma šta da je radila, ništa nije procurilo. Kod Jasinta je do uživanja došlo odmah, pri šestom pokretu šake: sperma je odskočila na sisu, i dete se obeznanjivalo drpajući joj dupe; ovo su svi dobro zapazili, jer mu za vreme radnje nije palo na pamet da joj dira prednji deo. Prešli su na devojčice. Sanvila, skoro gola, ali vrlo lepo očešljana i, uostalom, vrlo ukusno udešena, izgledala je tako kao da nema više od trideset godina, mada joj je bilo već pedeset. Kako se nadala, kao oveštala lezbejka, da će iz ove operacije izvući najveće zadovoljstvo, pohota joj je sijala u velikim crnim očima, koje su i inače bile vrlo lepe. U svoju partiju je unela bar toliko umešnosti koliko Dikla u svoju: drkala je istovremeno klitoris, ulaz u vaginu i čmar; ali priroda još ništa nije razvila kod Kolombe i Ružice; nije bilo ni najmanjeg znaka zadovoljstva. Međutim, to nije bio slučaj s lepom Sofijom: pri drugom dodiru prsta, pala je Sanvili na sisu; kratki isprekidani uzdasi, lepi obrazi oživeli najnežnijim rumenilom, polurastvorene i ovlažene usne, sve je to potvrđivalo zanos kojim je priroda nadarila, i proglasili su je ženom. Vojvoda, kome se divljački nadigao, naredio je Sanvili da je izdrka još jednom, i u trenutku svršavanja, zlikovac je izmešao svoju nečistu spermu sa čorbicom mlade device. Kurval je posao obavio među Zelmirinim butinama; a druga dvojica s dečacima, koje su stezali svojim

butinama. Polegali su, a pošto se sutradan ujutro nije desio nikakav događaj dostojan da nađe svoje mesto u ovoj zbirci, kao ni pri ručku ni pri kafi, prešlo se odmah u dvoranu, gde se Dikla, odevena kao kraljica, pojavila na svojoj tribini, da bi sa svojih pet narednih priča završila sto pedeset priča koje su joj bile poverene za trideset dana novembra meseca.

Dan trideseti »Ne znam, gospodo«, reče ova lepotica, »da li ste čuli za prohtev, koliko nastran toliko opasan, grofa od Lernoa, ali kako su mi izvesni odnosi koje sam održavala s njim omogućili da u tančine upoznam njegovo vrlo izuzetno ponašanje, učinilo mi se da zaslužuje da se uvrsti u slasti koje ste naručili da vam izložim. Strast grofa od Lernoa se sastoji u tome da upropasti što veći broj mladih devojaka i udatih žena, i nezavisno od novca koji mu služi da ih zavede, nema tog načina koji on ne bi izmislio da ih podvede muškarcima; ili se služi njihovom naklonošću, da bi ih spojio s predmetom njihove želje, ili im on nalazi ljubavnike, ukoliko ih nemaju. Za to raspolaže jednom posebnom kućom u kojoj se održavaju svi susreti koje on udešava; spaja ih, obećava im mir i odmor, a sam odlazi u posebno skrovište da uživa u posmatranju njihovih odnošaja. Ali, prosto je neverovatno do koje mere on razbuktava nered u svojoj duši i kakva sve sredstva upotrebljava da bi se ova mala tajna venčanja obavila: obilazi okolinu skoro svih pariskih manastira, poznaje veliki broj udatih žena, i tako je spretan da ne prođe ni dan a da se kod njega ne obave bar tri-četiri sastanka. Nikad ne propušta da posmatra njihov blud, a da oni toga nisu svesni, jer se on uvek nalazi sam na rupici svoje osmatračnice, tako da niko ne zna ni kako dovodi sebe do svršavanja ni kakve je ono prirode: zna se samo za činjenicu, izrekla sam je, jer sam smatrala da je dostojna da vam je ispričam.

Prohtev starog predsednika suda Deporta možda će vas više razonoditi. Obaveštena o pravilima igre kojih se treba držati kad je u pitanju ovaj razvratnik, stižem kod njega oko deset sati ujutro i potpuno gola idem prvo da mu podnesem dupe na celivanje, dok on sedi u jednoj fotelji duboko zavaljen, i odmah mu prdnem u nos. Moj predsednik, raspaljen, ustaje, uzima nekoliko šiba što su ležale tu pored njega, i počinje da me juri, dok je moja prva briga da bežim da se spasem. ’Bezobraznice!’ govori mi nastavljajući da me juri, ’naučiću te pameti, meni si došla da činiš gadosti te vrste!’ On me juri, ja bežim. Najzad dospevam u jedno udubljenje, tu se skupim kao da sam u neosvojivom zaklonu, ali me on ubrzo stiže; predsednik udvostručuje pretnje kada vidi da me drži u šaci, maše šibama, preti mi da će me udariti; ja se skupim, čučnem, napravim se mala kao mišić; taj izraz straha i poniženja najzad otkači njegovu spermu, i bludnik je štrca po mojoj dojci urlajući od zadovoljstva.« »Kako! a da te nijednom ne udari šibama?« reče vojvoda. − »Čak i ne spuštajući ih prema meni«, odgovori Dikla. − »Eto ti vrlo strpljivog čoveka«, reče Kurval; »prijatelji, priznajte da to nije s nama slučaj kada u ruci držimo spravu o kojoj nam govori Dikla.« − »Malo strpljenja, gospodo«, reče Sanvila, »uskoro ću vam ja prikazati neke bludnike iste vrste, koji nisu toliko strpljivi kao predsednik o kome vam govori gospođa Dikla.« A ova, videći da joj ćutanje koje je zavladalo omogućava da nastavi, učini to na sledeći način: »Malo posle ovoga događaja, bila sam kod markiza od Sen Žiroa, koji je voleo da golu ženu stavi u neku vrstu ljuljaške, i da je zabacuje vrlo visoko. Pri svakom spuštanju, žena mu prolazi ispred nosa; on vas očekuje, i u tom trenutku ili mu treba opaliti prdež ili primiti udarac po dupetu. Ja sam ga zadovoljila što sam bolje mogla; primila sam nekoliko udaraca, ali sam mu dala sijaset prdeža. A kada je bludnik, posle čitavog sata ove dosadne ceremonije svršio, ljuljaška se zaustavila, i ja sam bila otpuštena. Prošlo je tri godine otkako sam bila gazdarica Furnijerkine kuće, kad

mi je došao jedan čovek sa čudnim predlogom: bilo je reči o tome da mu nađem razvratnike koji će se zabavljati s njegovom ženom i kćerkom, ali pod uslovom da se on sakrije u neki ugao i posmatra sve što će im raditi. On će mi ih predati, i ne samo što ću na njima zaraditi, nego će mi i on dati po dva zlatnika za svaku partiju koju organizujem. U pitanju je bio samo jedan uslov: za ženu je hteo ljude tačno određenog prohteva, a za kćerku ljude jedne druge strasti: za ženu je hteo ljude koji će joj srati na dojke, a kćerki su morali, dok je svlače, stražnjicu da upravljaju tačno ka rupi kroz koju on posmatra, da bi mogao na miru i podrobno da je razgleda, a na kraju da joj svršavaju u usta; ni za koju drugu strast nije davao svoju robu. Pošto mi je obećao da će lično odgovarati za sve događaje, ukoliko bi se žena ili kćerka žalile što su došle kod mene ili se protivile da se podaju, prihvatila sam sve njegove uslove, i obećala da će osobe koje će mi dovesti biti opslužene na način koji njemu odgovara. Već sutradan mi je doveo robu: supruga je bila žena od trideset šest godina, ne baš lepa, ali visoka i dobro građena, sa vrlo uočljivim izrazom blagosti i skromnosti; gospođica je imala petnaest godina, plavojka, malo debeljuškasta, lica najnežnijeg i najprijatnijeg na svetu. ’U stvari, gospodine’, reče supruga, ’vi nas terate da radimo stvari koje…’ − ’Neobično mi je žao’, reče bludnik, ’ali tako mora biti; podajte se, jer ja neću odustati, to mi morate verovati. A ako se i najmanje budete opirale predlozima i radnjama kojima ćemo vas izložiti, i vas, gospođo, i vas, gospođice, sutra ću vas odvesti na jedno udaljeno mesto odakle se više nikada nećete vratiti.’ Onda je supruga prolila nekoliko suza, a kako je čovek kome sam je namenila čekao, zamolila sam je da pređe u sobu koju sam joj odredila, dok je kćerka ostala pod dobrom prismotrom u jednoj drugoj sobi s mojim devojčurama, da sačeka da na nju dođe red. U tom strašnom trenutku bilo je još suza, i shvatila sam da je ovaj okrutni muž prvi put zahtevao od nje ovakvu stvar; na nesreću, početak je bio težak, jer je osoba kojoj sam je podala bio razvratnik koji je, uz vrlo nastranu strast, bio i vrlo prek i nagao čovek, pa se s njom nije baš najlepše ophodio. ’Hajde, ne cmizdri’, reče joj muž banuvši u sobu. ’Ne zaboravite da vas posmatram, i ako u potpunosti ne zadovoljite ovog poštenog čoveka kome vas podajem, lično ću ući da vas na to prinudim.’ Ona se pomiri, a ja i muž uđosmo u sobu iz koje se moglo sve videti. Ne možete zamisliti koliko se raspalila mašta ovog zlikovca dok je

posmatrao žrtvovanje svoje nesrećne supruge okrutnom strancu. Sladio se svakom stvari koju je ovaj zahtevao od nje; skromnost i čednost ove nesrećne žene, ponižene svirepim postupcima razvratnika koji se njome zabavljao, za muža su predstavljale veličanstven prizor. Ali, kad je video da je grubo bačena na pod i da joj matora nakaza kojoj sam je prepustila sere po sisama, i kad je video suze i zgražanje svoje žene zbog ovog predloga i izvršenja ove gadosti, nije više izdržao, i šaka kojom sam ga drkala bila je za trenutak oblivena spermom. Najzad se ova scena završila, i mada ga je zadovoljila, tek je u drugoj mogao da uživa u potpunosti. Samo smo uz ogromne teškoće i uz najgrozomornije pretnje uspeli da nateramo devojčicu, koja je videla suze svoje majke ne znajući šta je s njom sve činjeno. Jadna mala nam je pričinila sve moguće teškoće, ali smo je najzad primorali. Čovek kome sam je podvela bio je tačno upućen šta sve mora da radi; on je bio moja stara obična mušterija, častila sam ga ovom prilikom, a on je zauzvrat pristajao na sve što sam tražila od njega. ’Ah, lepog li dupeta!’ uzviknu otac razvratnik čim nam ga je jebač njegove kćerke prikazao potpuno golo. ’Oh, boga mu jebem, kakvi guzovi!’ − ’Pa šta’, rekoh, ’zar ih prvi put vidite?’ − ’Da, istinu govoreći’, odgovori mi, ’morao sam se poslužiti ovim sredstvom da bih najzad uživao u prizoru; ali, ako je ovo prvi put da vidim ovo divno dupište, kunem vam se da nije i poslednji.’ Živo sam ga drkala, on se uzbuđivao; ali kada je video beščašće koje se zahtevalo od ove mlade device, kada je video kako ruke ovejanog razvratnika tumaraju po lepom telu koje nikada nije trpelo slična pipanja, kada je video da je naterana da klekne i otvori usta, kada joj je u usta uvučena debela kurčina koja se u njih sva prosula, bacio se nauznak psujući kao mahnit, kunući se da u životu nije okusio ovoliko uživanje i ostavljajući mi među prstima nesumnjive dokaze zadovoljenja. Sve sam vam rekla; jadne žene su se povukle gorko plačući, a muž, potpuno ponesen ovakvim prizorom, našao je, bez sumnje, načina da mu ga često pružaju, jer sam ih posle toga primala šest godina, i provela ova dva nesrećna stvorenja, prema naredbama koje sam dobijala od muža, kroz različite obesti koje sam vam do sada opisala, sem možda jedno desetak-dvanaest koje nisam mogla da izvedem jer se nisu dešavale kod mene.«

»Eto, to je način da se prokurvaju žena i kćerka!« reče Kurval. »Kao da su te dve drolje i bile za nešto drugo! Nisu li žene rođene za naša uživanja, i kad se to uzme u obzir, nisu li dužne da ih zadovolje na bilo koji način? Ja sam imao mnogo žena«, reče predsednik, »i tri-četiri kćeri, od kojih mi ostaje, bogu hvala, samo gospođica Adelaida, koju u ovom trenutku, kako mi se čini, jebe gospodin vojvoda, ali da je ijedna odbila kurvanje kome sam ih sve redovno potčinjavao, proklet bio za života, ili, što je još gore, osuđen da celog života jebem samo pizde, ako im ne bih spalio mozak.« − »Predsedniče, diže vam se«, reče vojvoda; »vaši đavolski govori vas uvek izdaju.« − »Kažete da mi se diže? Ne«, reče predsednik, »ali, pošto mi baš sada gospođica Sofija sere, nadam se da će njeno preslatko govno proizvesti neki utisak.« − »Oh, vere mi, više nego što sam se i nadao«, reče Kurval kada je pokusao govno; »gledajte, tako mi boga, za koga me baš boli, gle’te kurca kako počinje da se puni! Ko od vas, gospodo, hoće sa mnom da pređe u budoar?« − »Ja ću«, reče Tvrtko odvlačeći sa sobom Alinu, koju je drpao već čitav sat. I naša dva razvratnika, koji su poveli Avgustinu, Fani, Kolombu i Hebu, Zelamira, Adonisa, Jasinta i Kupidona, dodavši im Juliju i dve starice, Martinu, Sanvilu, Antinousa i Herkula, ponovo su se pojavili, pobedonosno, posle pola sata, jer su obojica pretočili spermu u blaženstvu svojih nastranosti, gadosti i razvrata. »Hajde«, reče Kurval Dikli, »pređi na završnicu, draga moja prijateljice. Ako se desi da mi se ponovo digne, moći ćeš da se hvališ da si postigla pravo čudo, jer već godinu dana nisam izgubio ovoliko sperme odjednom. Istina je…« − »Dobro«, reče biskup; »ako bismo tebe slušali, znamo da bi bilo gore od onoga što Dikla treba da nam ispriča. A pošto ne treba ići od jačeg ka slabijem, dopusti nam da te ućutkamo i saslušamo našu pripovedačicu.« I tako je ova lepotica privela kraju svoja kazivanja sledećom strašću: »Vreme je sada da vam ispričam, gospodo«, reče ona, »strast markiza od Mezanža, kome sam, ako se sećate, prodala kćerku onog nesrećnog obućara koji je ostao da truli u zatvoru sa svojom jadnom ženom dok sam ja uživala u zaostavštini što mu je mater njegova namenila. Pošto ga je Lusila zadovoljila, dopustite mi da priču stavim u njena usta: ’Stignem kod markiza’, pričalo mi je ovo čarobno stvorenje,

’oko deset sati ujutro. Kad sam ušla, sva se vrata zatvoriše. − Šta ćeš ovde, gaduro? − pita me markiz sav u jari. − Ko ti je dozvolio da upadaš ovako i da me ometaš? A kako me vi ni o čemu niste obavestili, možete misliti koliko me je uplašio ovakav doček. − Hajde, svlači se! − nastavlja markiz. − Pošto si sada u mojim rukama, odavde nećeš više izaći… ovde ćeš skapati; ovo ti je poslednji čas. Na to sam briznula u plač, bacila se na kolena pred markiza, ali ničim nisam mogla da ga pokolebam. A kako se nisam dovoljno brzo svlačila, on mi je cepao haljine, silom ih kidajući sa tela. Ali me najviše prepalo kada sam videla da baca u vatru sve što skida sa mene. − Sve ovo postaje nepotrebno − govorio je bacajući komad po komad u široko ognjište. − Ne treba ti više haljina, ni kaputić, ni rublje: sada ti treba samo pokrov. Za tren oka bila sam potpuno gola. Onda je markiz, koji me dotad nikad nije video, jedno vreme posmatrao moju zadnjicu, premetao je psujući, rastvarao i ponovo zatvarao, ali je nije ljubio. − Hajde, kurvo − reče − gotovo je! Sada ćeš da slediš svoje haljine, privezaću te za ove lance; da, da ga jebem! da, boga li mu jebem! Spaliću te živu, droljo, da bih uživao u mirisu koji će se širiti iz tvog pečenog mesa! Izgovorivši ovo, u zanosu pade u fotelju i iscuri, štrcajući spermu po mojim haljinama, koje su još gorele. Onda zazvoni, jedan sluga uđe i odvede me u susednu sobu, gde me čekala odeća dvaput lepša od one koju je spalio.’« »To je priča koju mi je pričala Lusila; pitanje je sada da li se na ovaj ili na gori način poslužio mladom devicom koju sam mu prodala.« − »Na mnogo gori«, reče Degranž, »a dobro ste uradili što ste nam malo prikazali markiza, jer ću i ja imati prilike da ovoj gospodi govorim o njemu.« − »Nadam se da ćete vi, gospođo«, reče Dikla Degranži, »kao i vi, drage moje družbenice«, dodade obraćajući se drugim dvema, »učiniti to sa više golicljivosti, više duha i umilnije od mene. Na vas je sada red, ja sam završila, i još mi samo ostaje da molim gospodu da mi oproste ako sam izazvala dosadu zbog skoro neizbežne jednoličnosti ovakvih priča, koje se same po sebi teško mogu izdvojiti iz zajedničkog okvira.« Posle ovih reči, lepa Dikla pozdravi s poštovanjem celo društvo i siđe

sa tribine da bi prišla kanabetima gospode, koja su joj oduševljeno aplaudirala milujući je u prolazu. Postavili su večeru na koju su je pozvali i time joj ukazali počast koju nisu ukazali još nijednoj ženi. U razgovoru za stolom bila je isto tako ljubazna kao što je bila zanimljiva kada je pričala svoje zgode i da bi je nagradili za uživanja koja im je pružila, proizveli su je za generalnog direktora oba harema, uz obećanje četvorice prijatelja da će, nezavisno od svih preterivanja prema ženama kojima mogu da se odaju u toku boravka, ona biti pošteđena, i da će je, najverovatnije, vratiti kući u Pariz, gde će joj društvo vrlo obilato nadoknaditi vreme koje je utrošila i trud koji je uložila da bi im pružila sva ta zadovoljstva. Kurval, vojvoda i ona, sve troje su se tako prepili pri večeri da su bili skoro nesposobni da pređu na orgije. Ostavili su Tvrtka i biskupa da ih obave kako hoće, a oni su se povukli u budoar u dnu, i to sa Sanvilom, Antinousom, Buljoderom, Terezom i Lujzom, a možemo biti sigurni da su tu počinili i izrekli bar isto toliko prljavština i grozota koliko i njihova dva prijatelja. U dva sata ujutro svi su polegali, i tako se završio mesec novembar i prvi deo ovog bludnog i, pre svega, zanimljivog pripovedanja, a mi čitaoca nećemo dugo ostaviti u očekivanju drugog dela, ako samo vidimo da je dobro primio prvi.

Greške koje sam počinio U početku sam suviše rano otkrio stvar s nužnicima; ta stvar se sme razviti tek posle priča koje govore o tome. Suviše pričam o aktivnoj i pasivnoj sodomiji; otkrijte je tek kada priče na to navedu. Pogrešio sam što je ispalo da je Dikla osetljiva na smrt svoje sestre; to ne odgovara njenoj naravi; promenite to. Ako sam rekao da je Alina došla u zamak nevina, pogrešio sam: ona nije nevina; i ne sme da bude nevina: biskup je pocepao sa svih strana. Pošto nisam stigao da pročitam rukopis, mora da ima puno drugih propusta. Kada sve ovo budem doveo u red, jedna od prvih briga će mi biti da uvek pri sebi imam svesku za beleške, u koju treba tačno da upišem svaki događaj

i svaki portret redom kojim ih budem pisao, jer ću bez toga, zbog mnoštva ličnosti, strahovito sve zbrkati. Drugi deo počnite time da Avgustina i Zefir spavaju u vojvodinoj sobi već od prvog dela, kao i Adonis i Zelmira u Kurvalovoj, Jasint i Fani u Tvrtkovoj, Seladon i Sofija u biskupovoj, mada niko od njih nije još pocepan.

Drugi deo Sto pedeset strasti drugog stupnja, ili dvostrukih, koje sačinjavaju trideset jedan dan decembra ispunjenih Sanvilinim pripovedanjem, kojem je dodat tačan dnevnik sablažnjivih događaja u zamku u toku toga meseca.

(Plan) Prvi decembar. Sanvila preuzima pripovedanje i kazuje sto pedeset narednih priča. (Ispred priča su stavljeni brojevi.) 1. Voli da obeščasti samo one od tri do sedam godina, i to u pičku. Taj isti je probušio Sanvilu kada joj je bilo pet godina. 2. Vezuju mu u klupče devetogodišnju devojčicu, a on je cepa kao kuče, s guza. 3. Voli da siluje samo dvanaestogodišnje i trinaestogodišnje devojčice; oduzima im nevinost s pištoljem pod grlom. 4. Voli da drka nekog čoveka po pizdi nevine devojčice; sperma mu služi kao pomada, da bi sam zatim cepao jungfer dok je onaj isti čovek drži. 5. Voli da obeščasti tri devojčice jednu za drugom; prvu u kolevci, drugu u pet godina, treću u sedam. Drugi. 6. Voli da obeščasti samo one od devet do trinaest godina. Ud mu je ogroman. Četiri žene su neophodne samo da mu drže devicu. To je onaj isti o kome priča Martina, koji jebe u dupe samo trogodišnju decu, onaj iz pakla. 7. Po njegovoj naredbi i pred njegovim očima, sluga obeščašćuje one od deset do dvanaest godina, a on ih pri tome samo miluje po dupetu;

drpa čas devičino, čas slugino, ali svršava po sluginom dupetu. 8. Voli da obeščasti devojku koja će se sutradan udati. 9. Voli da se venčanje obavi i da obeščasti suprugu između mise i leganja u bračnu postelju. 10. Voli da mu se sluga, čovek vrlo spretan, ženi svim devojkama koje mu dovodi. Gospodar ih odjebe, a zatim ih preproda podvodačicama. Treći. 11. Obeščašćuje samo po dve sestre odjednom. 12. Ženi se nevinom devojkom, pocepa je, ali je to obmana, jer čim stvar obavi, dovodi je nama. 13. Jebe devicu odmah pošto je neko drugi pocepao pred njim; voli da joj pica bude sva ubljezgana spermom. 14. Cepa pičku pendrekom i svršava na otvor koji je na taj način probio, bez zavlačenja. 15. Voli samo device visokog društvenog položaja i plaća ih suvim zlatom. Vojvoda priznaje da je u toku trideset godina obeščastio hiljadu i pet stotina ovakvih. Četvrti. 16. Tera brata da pred njim jebe sestru, a zatim je on jebe; prethodno mu oboje seru. 17. Tera oca da tuca kćerku, pošto je prethodno sam silovao. 18. Vodi sopstvenu kćer od devet godina u kupleraj, i tu je obeščašćuje, dok je drži podvodačica. Imao je dvanaest kćeri, i na ovaj način ih je sve oskvrnavio. 19. Voli samo devičanstvo između trideset i četrdeset godina. 20. Voli da siluje samo kaluđerice, za čiju nabavku troši ogromne svote; novca ima. Četvrti je uveče, i isto veče, pri orgijama, vojvoda proburazi Fani, koju drže četiri starice, a pripomaže mu Dikla. Jebe je dva puta uzastopce; ona pada u nesvest; drugi put joj ga stera onesvešćenoj.

Peti. U znaku pripovedanja, proslavlja se peta nedelja, i tog dana se venčaju Jasint i Fani, i bračni odnosi se obavljaju pred svima. 21. Voli da majka drži kćer. Prvo odjebe majku, a zatim pocepa kćer koju drži majka. Ovo je ista strast kao Degranžina od dvadesetog februara. 22. Voli samo preljubu; moraju mu se naći četiri zvanično udate žene; razvraća ih od njihovih muževa. 23. Hoće da mu muž lično podvede svoju ženu i da je drži dok on jebe. (Naši prijatelji smesta podražavaju.) 24. Udatu ženu postavlja na krevet, natakne je na pičku, dok mu kći ove žene, iznad njegove glave, podmeće svoju pičku da je ljubi; odmah posle toga natiče kćerkinu pičku ljubeći majčin čmar. Dok ljubi kćerkinu pičku, ona mu piša u usta; dok ljubi majčin čmar, ona mu se posere. 25. Ima četiri zakonite i udate kćeri; voli da ih jebe sve četiri; svima pravi decu, da bi jednog dana imao zadovoljstvo da pocepa decu koju je napravio kćerima, a koju muževi smatraju svojima. Posle ovoga, vojvoda priča, ali to ne spada u broj, jer se ne može ponoviti, priča, kažem, da je poznavao jednog čoveka koji je imao troje dece sa svojom majkom, od kojih jednu kćer koju je udao za svoga sina, tako da je, jebući je, jebao svoju sestru, kćer i snahu, dok je sina terao da jebe svoju sestru i taštu. Kurval priča jednu drugu o bratu i sestri koji su zamislili da jedno drugome podaju svoju decu. Sestra je imala dečaka i devojčicu, kao i brat; tako su se izmešali da su se jebali čas sa sestrićima i sestričinama, bratancima i bratanicama, čas sa sopstvenom decom, čas su se jebali rođena braća i sestre ili braća i sestre od tetke i ujaka, dok su se otac i majka, to jest brat i sestra, takođe jebali. Uveče je Fani predata na opštu jebačinu u pičku, ali kako biskup i gospodin Tvrtko pičku ne mare, odjebali su je samo Kurval i vojvoda. Od toga trenutka ona nosi malu maramu, a kada bude pocepana sa obe strane, nosiće vrlo široku ružičastu maramu.

Šesti. 26. Prepušta se drkanju, dok jedan drugi drka ženu po sikilju, i hoće da svrši u isto vreme kad i ženska, ali svršava po guzovima čoveka koji drka ženu. 27. Ljubi čmar dok mu druga ženska drka dupe, a treća budžu; one se smenjuju, da bi svakoj ljubio dupe, da bi mu svaka drkala dupe i kurac. Mora da mu se prdi. 28. Liže pičku dok drugu jebe u usta i dok mu treća liže dupe, smenjuju se kao napred. Pičke treba da svrše, i on guta čorbicu. 29. Siše jedno govnjivo dupe, druga jezikom drka njegovo govnjivo dupe, sebe drka po trećem govnjivom dupetu, zatim se tri ženske smenjuju. 30. Dve ženske pred njim drkaju dve druge, on naizmenično jebe s guza drkačice, dok one nastavljaju da lezbejišu. Tog dana hvataju Zefira i Kupidona u uzajamnom drkanju, ali se, srećom, još nisu jebali u dupe; kažnjeni su. Pri orgijama, mnogo su rasturali Faninu pičku. Sedmi. 31. Hoće da jedna starija ženska razvrati jednu devojčicu, da je drka, da joj daje loše savete, i na kraju da mu je drži dok je on jebe, svejedno mu je da li je devica ili nije. 32. Potrebne su mu četiri žene; dve jebe u pičku, a dve u usta, dobro pazeći da jednoj u usta stavi kurac čim ga je izvukao iz pičke one druge; za to vreme peta mu drka dupe pendrekom. 33. Potrebno mu je dvanaest ženki, šest mladih i šest starih, a ako je to moguće, šest majki sa šest kćeri. Siše im pičku, dupe i usta; kada je pri pički, hoće pišaćke, kada je pri ustima, hoće pljuvačke, a kada je pri dupetu, hoće prdeže. 34. Za drkanje upotrebljava osam žena, različito razmeštenih. Ovo bi trebalo naslikati. 35. Voli da posmatra tri muškarca i tri žene koji se jebu u raznim pozama.

Osmi. 36. Postavlja dvanaest grupa od po dve ženske na taj način što mu pokazuju samo dupeta; svi ostali delovi tela su skriveni. Sam se drka posmatrajući sva ova dupeta. 37. Šest parova se u isti mah drka u jednoj dvorani sa ogledalima. Svaki par sačinjavaju po dve ženske koje se drkaju u raznovrsnim i bludnim pozama. On je nasred dvorane, posmatra i parove i njihove odraze u ogledalima i, dok ga jedna starica drka, svršava usred ovoga. Prethodno je ljubio dupe svim učesnicama. 38. Opijaju i mlate pred njim četiri ulične kurve, a on voli da mu tako, dok su potpuno pijane, povraćaju u usta; uzima samo najstarije i najgadnije. 39. Jedna mu ženska kaki u usta, ali on ne jede, a za to vreme mu druga sisa kurac i drka dupe; u trenutku svršavanja sere u šaku one koja ga drka; smenjuju se. 40. Jedan mu čovek sere u usta, on to jede dok ga jedan mali dečak drka, posle čega ga čovek drka, a dečak mu sere u usta. To veče, pri orgijama, Kurval cepa Mišetu, koju po običaju drže četiri starice, uz pomoć Dikle. Ovo se neće ponoviti. Deveti. 41. Ševi žensku u usta pošto joj se prethodno posrao u usta; jedna druga je iznad ove držeći joj glavu među svojim butinama, a na lice ove druge, treća ispušta izmet, i on tako jebe svoje govno u ustima prve i jede govno treće sa lica druge, a zatim se one smenjuju, tako da sve tri jedna za drugom odigraju sve tri uloge. 42. Uzima trideset žena dnevno, i sve mu seru u usta; jede govna tričetiri najlepše. Ovu partiju ponavlja pet puta nedeljno, što čini sedam hiljada osam stotina žena godišnje. Kada ga je Sanvila upoznala, njemu je bilo sedamdeset godina, i već pedeset godina kako obavlja ovaj zanat. 43. Svakog jutra ih viđa po dvanaest, i proždire dvanaest govana; uzima ih svih dvanaest odjednom. 44. Kupa se u kadi koju je trideset žena napunilo pišaćkom i sraćkom; svršava plivajući u tome dok se po njemu sere.

45. Sere pred četiri žene, zahteva od njih da ga gledaju i da mu pomažu da izbaci govno; zatim hoće da ga one podele i pojedu, posle čega svaka isere po jedno; on ih izmeša, pa pojede sva četiri, ali pod uslovom da su one starice koje imaju bar šezdeset godina. Te večeri, Mišetina pička je ponuđena na redaljku; od tog trenutka ona nosi malu maramu. Deseti. 46. Pred njim moraju da seru, jedna ženska A i jedna B; zatim tera B da pojede govno od A, a A da pojede govno od B; posle toga, obe seru, i on izjede oba govneta. 47. Potrebna mu je jedna majka sa tri kćeri da bi govna kćeri pojeo sa majčinog dupeta, a majčino govno sa dupeta kćeri. 48. Tera jednu kćerku da sere u usta svoje majke, i da zatim obriše dupe sisom svoje majke; zatim jede govno iz usta majke, posle čega tera majku da sere u usta kćeri, iz kojih će on takođe izjesti majčino govno. (Bilo bi bolje uzeti majku sa sinom, da bi se napravila varijanta ove strasti.) 49. Hoće da jedan otac pojede govno svog sina, a on zatim jede očevo govno. 50. Hoće da jedan brat sere u pičku svoje sestre, i on izjede govno, a zatim treba sestra da sere u usta bratu, i on izjede govno. Jedanaesti. 51. Sanvila ih upozorava da će sada govoriti o činovima bogohuljenja, pa govori o čoveku koji zahteva kurvu koja će, dok ga drka, užasno huliti na boga; i on sa svoje strane zastrašujuće huli. Za to vreme se zabavlja isključivo ljubljenjem dupeta; samo to čini. 52. Zahteva da ga kurva drka uveče u crkvi, i to u vreme kad se prikazuje Sveti Sakrament. Prilazi što može bliže oltaru, i za to vreme joj drpa dupe. 53. Ide na ispoved samo da bi nadrkao svog ispovednika; govori mu sablažnjive stvari i drka se u ispovedaonici dok tako govori. 54. Traži da ženska ide na ispovedanje; čeka je na izlazu da bi je tu odmah jebao u usta.

55. Tuca kurvu za vreme mise koja se drži u njegovoj privatnoj kapeli; svršava u trenutku posvećenja hostije. To veče, vojvoda defloriše Sofiju u pičku i mnogo bogohuli. Dvanaesti. 56. Potkupljuje jednog ispovednika da mu ustupi svoje mesto kako bi on ispovedao mlade vaspitanice; na taj način krši tajnu njihove ispovesti i daje im najgore moguće savete. 57. Zahteva da mu kći ide na ispovest kod jednog potplaćenog kaluđera, a sam se postavlja na mesto sa kojeg može sve čuti; uz to, kaluđer zahteva od svoje ispovedanice da za vreme ispovesti drži suknje zadignute, a dupe je tako namešteno da ga otac može videti: na taj način i čuje ispovest svoje kćerke i vidi joj dupe. 58. Misu mu čitaju potpuno gole kurve; posmatrajući to, drka se uz guzove neke druge ženske. 59. Odvodi svoju ženu da se ispovedi jednom potplaćenom kaluđeru koji zavodi ženu i jebe je pred sakrivenim mužem. Ako žena odbija, on se pojavljuje i pomaže kaluđeru. Toga dana su proslavili praznik šeste sedmice venčanjem Seladona i Sofije; supružnici obave svoju bračnu dužnost, a uveče izvode redaljku nad Sofijinom pizdom, posle čega ona nosi traku. Zbog ovoga događaja, ispričane su samo četiri strasti. Trinaesti. 60. Jebe kurve na oltaru dok se čita misa; gola im dupeta leže na osvećenom kamenu. 61. Gola ženska jaše veliko raspeće; u tom položaju jebe je u pičku s guza, tako da Hristova glava drka kurvin sikilj. 62. Prdi i traži da mu se prdi u kalež s hostijom; piša i traži da mu se piša u kalež; sere i traži da mu se sere u kalež, i na kraju svršava u njega. 63. Tera jednog dečaka da se posere u kalež s hostijom, a zatim jede govno dok ga dete siše. 64. Tera dve kurve da se poseru na raspeće; posle njih se i on posere; zatim ga drkaju o ova tri govneta koja pokrivaju sveto lice.

Četrnaesti. 65. Lomi raspeća, ikone majke božje i oca nebeskog, sere se na otpatke i sve spaljuje. Istom čoveku je strast da na propoved vodi kurvu koja ga drka za vreme službe božje. 66. Prvo se pričesti, a zatim mu se četiri kurve poseru u usta. 67. Odvodi je na pričest, a po povratku je jebe u usta. 68. Prekida sveštenika koji čita misu u njegovoj privatnoj kapeli, prekida ga, kažem, da bi se izdrkao u kalež, tera žensku da tu izdrka i sveštenika, koga zatim prisiljava da sve to popije. 70. Prekida obred kada je hostija posvećena i prisiljava sveštenika da hostijom izdrka kurvu. Tog dana hvataju Avgustinu i Zelmiru u uzajamnom drkanju; obe su strogo kažnjene. Petnaesti. 71. Ženska prdi na hostiju, prdi i on, a zatim guta hostiju jebući kurvu. 72. Isti čovek o kome je Dikla govorila da ga je zakivala u kovčeg tera kurvu da sere na hostiju: sere i on, a zatim sve to vraća na posvećeno mesto. 73. Hostijom drka kurvin klitoris dok na nju ne svrši, zatim je gurne unutra i jebe preko hostije, tako da i on po njoj svrši. 74. Nožem isecka hostiju, a parčiće mu guraju u dupe. 75. Drkaju ga preko hostije, svršava po njoj, a zatim, kada je sperma iscurila, hladnokrvno daje hostiju svom psu da je pojede. Isto veče, biskup posvećuje jednu hostiju, i Kurval njome pocepa Hebu; gura joj je u pičku i svršava preko nje. Posvećuju više hostija, i jebu njima sve deflorisane sultanuše. Šesnaesti. Sanvila najavljuje da će skvrnavljenje, koje je sačinjavalo suštinu njenih dosadašnjih kazivanja, od sada biti samo uzgredno, a da će glavni predmet biti ono što se u bordelu naziva malim obredima dvostrukih strasti. Moli ih da ne zaborave da će sve što je vezano za

skvrnavljenje biti samo uzgredno, ali da će, ipak, postojati razlika između njenih i Diklinih kazivanja o istom predmetu, jer je Dikla uvek govorila o jednom čoveku i jednoj ženi dok će ona uz jednog čoveka uvek uplesti više žena. 76. Jedna ga ženska šiba za vreme mise, on drugu jebe u usta, i svršava u trenutku posvećenja hostije. 77. Dve žene ga lagano udaraju kandžijama po dupetu; zadaju mu po pedeset udaraca, a pre svakog nastavka drkaju mu gužnje crevo. 78. Četiri ženske ga šibaju dok mu jedna prdi u usta; smenjuju se, da bi ga svaka ponaosob šibala i prdela mu. 79. Šiba ga žena dok joj tuca kćerku, a zatim ga šiba kćerka dok jebe ženu. To je onaj isti o kome je Dikla pričala da svoju ženu i kćerku podvodi u bordelu. 80. Šibaju ga istovremeno dve ženske: jedna ga udara spreda, druga pozadi, a kada je dobro zagrejan, jebe jednu dok ga druga šiba, a zatim drugu dok ga prva šiba. Isto veče izvedu redaljku nad Hebom u pičku, i ona od tada nosi malu traku, jer će veliku zaslužiti tek kad bude izgubila obe nevinosti. Sedamnaesti. 81. Šibaju ga dok on ljubi u dupe dečaka jebući u usta žensku; zatim jebe u usta dečaka ljubeći u dupe žensku, dok ona druga ne prestaje da ga šiba: zatim ga šiba dečak, on jebe u usta onu koja ga je šibala, a šiba ga ona koju je ljubio u dupe. 82. Šiba ga jedna stara žena, jebe u usta jednog starog čoveka dok mu u usta sere kćerka tog čoveka i te žene, zatim menja, da bi svi obavili sve tri uloge. 83. Šibaju ga dok on drka preko raspeća oslonjenog na dupe jedne ženske. 84. Šibaju ga dok on hostijom trti s guza jednu kurvu. 85. Ceo bordel se smenjuje na njemu; sve ga kurve šibaju dok on ljubi u čmar gazdaricu, koja mu prdi i kenja u usta.

Osamnaesti. 86. Šibaju ga kočijaši i potkivački šegrti, dvojica po dvojica, onaj koji ga ne šiba, prdi mu u usta; tako ih prođe po deset do šesnaest za jedno prepodne. 87. Drže ga četvoronoške tri ženske; četvrta, koja ga je uzjahala, lema ga; sve četiri se smenjuju i naizmenično se penju na njega. 88. Stiže nag među šest ženskih; izvinjava se, baca se na kolena. Svaka ženska mu propisuje po jednu kaznu, i za svako odbijeno ispaštanje udaraju mu po sto batina; svaka ga ženska koju je odbio kandžija. A sve kazne su vrlo prljave: jedna hoće da mu sere u usta; druga da liže njene ispljuvke po podu; ova hoće da joj liže pičku u menstruaciji, ona druga da joj liže između prstiju na nozi, treća da joj liže sline, itd. 89. Ređa se petnaest ženskih, sve po tri; jedna šiba, jedna siše, druga sere; zatim ona koja je srala šiba, ona koja je sisala sere, a ona koja je šibala siše. Tako ih izređa svih petnaest; on ništa ne vidi, ništa ne čuje, sav je u zanosu. Svime upravlja jedna podvodačica. Ovakvu partiju ponavlja šest puta nedeljno. (Mnogo je slatka za izvođenje, ja vam je preporučujem. Sve treba da se obavlja vrlo brzo; svaka ženska treba da opali po dvadeset pet batina, i dok ona udara, prva siše a treća sere. Ako hoće da mu svaka ženska opali po pedeset udaraca, primiće ih sedam stotina pedeset, što nije preterano.) 90. Dvadeset pet kurvi mu gnječi dupe, udara ga i drpa; ostavljaju ga na miru tek kad mu je zadnjica potpuno utrnula. Uveče kandžijaju vojvodu, dok on Zelmiri cepa pičku. Devetnaesti. 91. Sudi mu šest ženskih; svaka ima svoju ulogu. Osuđuju ga na vešanje. Zaista ga i obese, ali konopac puca: u tome trenutku svršava. (Povežite ovu s jednom Diklinom pričom koja liči na ovu.) 92. Postavlja šest starica u polukrug; tri mlade ženske ga lemaju pred ovim polukrugom starica, koje mu pljuju u lice. 93. Jedna ženska mu draška čmar drškom brezove metle, druga ga šiba po butinama i kurcu, spreda: na taj način svršava po dojkama one

koja ga spreda šiba. 94. Dve žene ga mlate goveđom žilom, dok trećoj, koja kleči pred njim, svršava po dojkama. Te večeri ih je ispričala samo četiri zbog venčanja Zelmire i Adonisa, kojim je obeležena sedma sedmica; bračna dužnost je obavljena, s obzirom na to da je Zelmiri pica prethodne večeri već pocepana. Dvadeseti. 95. Tuče se sa šest žena, praveći se da pokušava da izbegne kandžiju; pokušava tobož da im otme šibe iz ruku, ali žene su jače, pa ga ipak batinaju; potpuno je go. 96. Prolazi kroz šibe između dva reda od po dvanaest ženskih; šibaju ga po celom telu, svršava posle devet krugova. 97. Šibaju ga po tabanima, po udu, po butinama dok ga, ispruženog na kanabetu, tri žene jašu i seru mu u usta. 98. Tri ženske ga mlate naizmenično, jedna kandžijom, druga goveđom žilom, treća šibama; četvrta, na kolenima pred njim, sisa mu kurac dok joj razvratnikov sluga draška čmar, a on drka slugin kurac, koji svršava po guzovima sisačice. 99. Ovoga okružuje šest ženskih; jedna ga ubada, druga štipa, treća peče, četvrta grize, peta grebe, a šesta kandžija: sve to bezobzirce, svuda; on svršava usred svega toga. To veče Zelmiru, koja je pocepana prethodne večeri, jebu u pičku, to jest samo Kurval i vojvoda, jer od sve četvorice samo njih dvojica jebu u pičku. Kad je Kurval odjebao Zelmiru, mržnja prema Kostanci i Adelaidi mu se udvostručila; on sada zahteva da Konstanca služi Zelmiru. Dvadeset prvi. 100. Drka ga sluga dok ženska stoji gola na jednom postolju; ona ne sme ni da mrda ni da gubi ravnotežu za vreme drkanja. 101. Drka ga gazdarica bordela, drpa mu dupe, dok jedna kurva prstima drži vrlo kratko parče zapaljene sveće koju ne sme da ispusti sve dok razvratnik ne svrši; a on se uzdržava sve dok se ona dobro ne opeče. 102. Ovaj polaže šest kurvi na svoj trpezarijski sto, svakoj je u

dupetu po parče zapaljene sveće, dok on večera. 103. Jedna kurva kleči na oštrim kamenčićima dok on večera, a ako mrdne za vreme obeda, ne plaća joj se. Iznad nje gore dve izvrnute sveće i vreo vosak joj curi na leđa i sise. Ako se malo pomeri, otpuštaju je bez plaćanja. 104. Drži je zatvorenu četiri dana u vrlo malom gvozdenom kavezu; ona ne može ni da sedne ni da legne; on je hrani kroz rešetke. (O istome će Degranž govoriti pričajući o baletu ćurana.) To veče, Kurval cepa Kolombinu picu. Dvadeset drugi. 105. Jedna gola kurva, uvijena u ćebe s mačkom koja je grebe, štipa i ujeda, mora da mu igra; mora da skače, bilo šta da se dogodi, dok čovek ne svrši. 106. Namaže ženu nekim sredstvom koje izaziva tako nepodnošljiv svrab da se ona češe do krvi; on je posmatra drkajući se. 107. Jednoj ženi zaustavlja menstruaciju nekim napitkom, što može dovesti do opasnih oboljenja. 108. Daje joj neki konjski lek koji joj izaziva strahovite grčeve; on je celog dana posmatra kako sere i muči se. 109. Maže žensku medom, zatim je golu vezuje za stub i pušta na nju roj velikih muva. To veče, redaljka nad Kolombinom pičkom. Dvadeset treći. 110. Vezuje žensku za osovinu koja se okreće ogromnom brzinom; vezana je gola i vrti se do svršavanja. 111. Drži žensku obešenu za noge sve dok ne svrši. 112. Daje joj da guta veliku količinu sredstva za povraćanje, ubeđuje je da je otrovana, i drka se dok posmatra kako povraća. 113. Gnječi joj prsa sve dok ne poplave. 114. Gnječi joj dupe devet dana uzastopce, po tri sata dnevno.

Dvadeset četvrti. 115. Ženska mora da se popne merdevinama dvadeset stopa visoko. Tada jedna prečka puca, i ona pada na pripremljene dušeke. On pritrčava i svršava joj po telu u trenutku pada, ponekad je u tom trenutku i odjebe. 116. Šamara iz sve snage i svršava šamarajući; on sedi u fotelji, a ženska kleči pred njim. 117. Udara joj packe. 118. Jaki udarci po dupetu, sve dok zadnjica ne bude sva u vatri. 119. Kovačkim mehom je naduvava kroz gužnje crevo. 120. Klistira je skoro kipućom vodom, zabavljaju ga njeni grčevi, svršava joj po dupetu. To veče, sva četiri prijatelja udaraju Alinu po dupetu, sve dok joj dupe ne postane skerletno crveno; jedna starica je drži za ramena. To isto, samo malo manje, čine i sa Avgustinom. Dvadeset peti. 121. Traži pobožne, pa ih udara raspećem i brojanicama, zatim ih postavlja na oltar u stavu Bogorodice, u vrlo neprirodan položaj koji ne smeju da menjaju. Tako moraju da stoje dok traje duga misa, a u trenutku blagosiljanja moraju da se poseru na hostiju. 122. Tera je da trči gola, jedne ledene zimske noći, po vrtu u kojem je zategnuo neravnomerno poređane konopce o koje se ona sapliće. 123. Kao slučajno je baca golu u kazan skoro kipuće vode, sprečava je da izađe sve dok on ne svrši po njenom telu. 124. Po ciči zimi je drži privezanu za jedan stub usred vrta, sve dok ne izmoli pet Očenaša i Zdravomarija, ili dok on ne prospe spermu, koju mu mami jedna druga ženska dok on posmatra ovaj prizor. 125. Lepkom namaže dasku posebno pripremljenog nužnika, tamo je pošalje da sere; čim sedne, dupe joj se zalepi; u isto vreme, sa druge strane joj pod stražnjicu podmeću upaljenu grejalicu; ona beži i sva se oguli, ostavljajući na dasci svu zalepljenu kožu. To veče, teraju Adelaidu i Sofiju, obe pobožne da hule na boga, a

vojvoda cepa Avgustinu, u koju je već odavno zaljubljen; tri puta uzastopce joj svršava u pičku. I isto veče predlaže da je nateraju da trči gola po dvorištu, po užasnoj hladnoći. On to vrlo živo predlaže, ali ostali ne prihvataju, jer je ona vrlo lepa i žele da je sačuvaju, tim pre što još nije pocepana s guza. On društvu nudi dve stotine zlatnika da mu dopuste da je odvede u podrum još isto veče; predlog je odbijen. Zahteva najzad da je bar izlupaju po dupetu; i tako, ona dobija po dvadeset pet udaraca od svakog prijatelja. Ali vojvoda je udara iz sve snage, i tako je udarajući, svršava četvrti put. Leže s njom, i u toku noći je napiči još tri puta. Dvadeset šesti. 126. Opija žensku; ona leže; čim je zaspala, dižu joj krevet. Usred noći, ona se naginje da dohvati nokšir. Ne nalazeći ga, jer je krevet u vazduhu, ona se naginje i strmoglavljuje. Pada na pripremljene dušeke; čovek je tu dočeka i odjebe čim padne. 127. Tera je da trči gola po vrtu, jureći je i samo preteći bičem za poštanska kola. Mora tako da trči sve dok sama ne padne od iznurenosti; u tom trenutku se baca na nju i jebe je. 128. U deset serija po deset udaraca, šiba žensku kandžijom od crne svile; ljubi joj dupe posle svake serije udaraca. 129. Udara je šibama umočenim u esenciju i svršava po kurvinom dupetu tek kada ga vidi oblivenog krvlju. Sanvila tog dana kazuje samo četiri strasti, jer je to dan proslave osme sedmice. Slave je venčanjem Zefira i Avgustine, koji oboje pripadaju vojvodi i spavaju u njegovoj sobi; ali pre obreda, vojvoda zahteva da Kurval kandžija dečaka dok on kandžija devojčicu. To se obavi; svakome od njih opletu po sto udaraca, ali vojvoda, besan na Avgustinu više nego ikada, jer je na njoj mnogo puta svršio, kandžija je do krvi. (Ovde treba podrobnije objasniti u čemu se sastoje kazne, kako se izvršavaju, i koliko ko dobija udaraca. Mogli biste da napravite spisak prestupa sa odgovarajućim brojem udaraca.) Dvadeset sedmi. 130. Voli da šiba samo devojčice od pet do sedam godina, i uvek traži neki izgovor da bi izgledalo kao da ih kažnjava.

131. Jedna žena mu dolazi na ispoved; on je sveštenik; ona mu kazuje sve svoje grehove, a za pokajanje, on joj udara pet stotina batina. 132. Četiri žene, svakoj opaljuje po šest stotina udaraca kandžijom. 133. Sličan obred se obavlja pred njim: dvojica slugu opaljuju naizmenično po šest stotina udaraca grupi od dvadeset žena koje nisu vezane; on drka dok posmatra izvršenje. 134. To veče, redaljka nad Avgustininom picom: Kurval je napiči dva puta uzastopce i hoće, kao i vojvoda, posle toga da je šiba. Obojica se ostrve na ovu ljupku devojku; nude društvu četiri stotine zlatnika da njome potpuno raspolažu još isto veče: predlog je odbijen. Dvadeset osmi. 135. Uvodi golu žensku u sobu; tamo je se dočepaju dva čoveka koji joj do krvi kandžijaju svaki po jedan guz; vezuju je. Kada je sve obavljeno, on izdrkava ovu dvojicu na krvavom kurvinom dupetu; drka i sam sebe. 136. Ruke i noge su joj privezane konopcima za zid. Pred njom je, takođe prikovano za zid, zaoštreno čelično sečivo koje joj dodiruje stomak. Ako hoće da izbegne udarce, mora da se baci napred: u tom slučaju se poseče; ako hoće da izbegne sečivo, mora da trpi udarce. 137. Šiba jednu žensku devet dana uzastopce, sto udaraca prvog dana, udvostručava svakog dana, sve do devetog. 138. Postavlja kurvu četvoronoške, uzjaše je lica okrenutog prema njenim guzovima, steže je snažno butinama. Iz tog položaja lema je po dupetu i piči otpozadi, a kako se za ovaj posao služi kandžijom, lako može svoje udarce da upravlja u unutrašnjost vagine, čega se ne lišava. 139. Treba mu trudna žena; presavija je unazad preko jedne oblice koja joj pridržava leđa. Glava, koja je van oblice, počiva joj na jednoj stolici i pričvršćena je za nju, kose rasute; noge su joj sasvim raskrečene, a debeo stomak stravično zategnut, tako da joj pica zeva iz sve snage. Po toj pici i po stomaku sipa udarce, a kada ugleda krv, prelazi na drugu stranu oblice i svršava joj po licu. N. B. Po mojim rukopisima, podanike usvajaju tek posle defloracije, pa

bi prema tome ovde trebalo da vojvoda usvoji Avgustinu. Proverite da li je to tačno, i da li su četiri sultanuše usvojene već u početku i da li je, prema tome, rečeno da spavaju u sobama onih koji su ih usvojili. Vojvoda to veče goni od sebe Konstancu, koja time pada u krajnju nemilost; ipak je štede, zbog trudnoće, oko koje su skovali određene planove. Avgustina postaje vojvodina žena, i od sada ispunjava sve uloge supruge, na sofi i u nužnicima. Konstanca je sada na nižem položaju od starica. Dvadeset deveti. 140. Hoće samo ženskice od petnaest godina, pa ih šiba do krvi bocom i koprivom; veliki je probirač dupeta. 141. Kandžija samo goveđom žilom, sve dok guzovi ne budu potpuno izmrcvareni; prima po četiri žene jednu za drugom. 142. Mlati samo kandžijama s gvozdenim šiljcima, i svršava tek kada krv lije odasvud. 143. Čovek o kome će Degranž govoriti dvadesetog februara traži trudne žene; udara ih bičem za poštanska kola, kojim odvaljuje velike komade mesa sa dupeta, a s vremena na vreme upravi poneki udarac u stomak. To veče kandžijaju Ružicu, a Kurval joj pocepa pičence. Istog dana otkrivaju vezu između Herkula i Julije: ona se dala jebati. Kada joj to zameraju, ona odgovara razvratno; mučki je iskandžijaju; zatim, pošto je, ipak, jako vole, kao i Herkula, koji se uvek lepo ponašao, opraštaju im i zabavljaju se s njima. Trideseti. 144. Postavlja neupaljenu sveću na određenu visinu; ženskoj pričvršćuje na srednji prst desne ruke vrlo malo parče sveće, koja će je opeći ako ne požuri. Ovim parčetom treba da zapali sveću koja je uzdignuta, ali kako je postavljena vrlo visoko, mora da skače da bi je dosegla, a bludnik, naoružan bičem s kožnim resama, udara je iz sve snage da bi više skočila. Ako uspe, sve je u redu; ako ne, kandžija je iz sve snage.

145. Naizmenično šiba svoju ženu i kćerku i kurva ih u bordelu, da bi ih tamo šibali drugi pred njegovim očima, ali to nije onaj o kome je već bilo reči. 146. Prutovima šiba od temena do listova na nogama; žena je vezana, krvlju joj obliva ceo zadnji deo tela. 147. Kandžija samo po sisama; hoće da budu vrlo velike, plaća dvostruku cenu ako je žena trudna. Ružica je to veče prepuštena društvu što se pičke tiče; kada su je Kurval i vojvoda dobro izjebali, njih dvojica i ostali prijatelji je kandžijaju po pički. Postavljaju je četvoronoške, udarce kandžijom upravljaju u unutrašnjost. Trideset prvi. 148. Šiba samo po licu, prutovima; potrebna su mu ljupka lica. O istome će Degranž govoriti sedmog februara. 149. Šiba prutovima bezobzirce po celom telu; ništa nije pošteđeno, lice, pička, sise. 150. Opaljuje po dvesta udaraca goveđom žilom po celom zadnjem delu tela, mladićima od šesnaest do dvadeset godina. 151. Nalazi se u sobi; četiri ženske ga zagrevaju šibanjem. Kada je dobro zagrejan, baca se na petu, koja ga gola čeka u susednoj sobi, ostrvljuje se bezobzirce udarcima goveđe žile na njeno telo, sve dok ne svrši; a da bi se to što pre desilo, i da bi žrtva što manje patila, puštaju ga tek kada je vrlo blizu svršavanja. (Proverite zašto ima jedna strast više nego što treba.) Sanvili aplaudiraju, ukazuju joj iste počasti kao Dikli, i te večeri njih dve večeraju s prijateljima. Isto veče osuđuju Adelaidu, Alinu, Avgustinu i Zelmiru na šibanje prutovima po celom telu sem po sisama, ali kako hoće da se njima još koriste, prilično ih štede.

Treći deo Sto pedeset strasti trećeg stupnja, ili zločinačkih, koje sačinjavaju trideset jedan dan januara ispunjenih Martininim pripovedanjem, kojem je dodat dnevnik sablažnjivih događaja u zamku u toku toga meseca.

(Plan) Prvi januar. 1. Voli samo da ga tucaju u dupe, i teško mu je naći dovoljno velike kurčeve. Ali ona, kaže, ne insistira na toj strasti, jer je taj nagon suviše jednostavan i odveć poznat njenim slušaocima. 2. Hoće mu se da cepa samo devojčice od tri do sedam godina, u dupe. I nju je taj čovek pocepao na taj način: imala je četiri godine. Od toga se razboli, njena majka traži pomoć od istog čoveka; kako je samo bio okrutan! To je onaj isti o kome Dikla priča 29. novembra, u poslednjoj priči, i onaj Sanvilin od 2. decembra, i onaj isti iz pakla. Ud mu je čudovišan. To je čovek basnoslovno bogat. Cepa po dve devojčice dnevno; jednu ujutru u pičku, kao što je ispričala Sanvila 2. decembra, i jednu uveče u dupe, i to nezavisno od drugih svojih strasti. Četiri žene su držale Martinu dok je on bušio. Svršavanje mu traje šest minuta, i sve to vreme riče. Način cepanja dupeta mu je spretan i jednostavan, mada joj je bilo tek četiri godine. 3. Majka prodaje nevinost mlađeg Martininog brata jednom drugom čoveku, koji guzi samo dečake, i koji ih hoće samo kada im je tačno sedam godina. 4. Njoj je trinaest godina, a bratu petnaest; odlaze jednom čoveku koji natera brata da jebe sestru, i dok su oni u snošaju, on jebe u dupe naizmenično dečaka i devojku. Martina hvali svoje dupe; traže da im ga pokaže; ona im ga pokazuje

odozgo sa tribine. Čovek o kome je govorila je onaj Diklin od 21. novembra, grof, i Degranžin do 27. februara. 5. Njega jebu dok on guzi brata i sestru; to je isti o kome će govoriti Degranž 24. februara. To isto veče, vojvoda pocepa Hebu, kojoj je tek dvanaest godina, u dupe. Muke su beskrajne: drže je četiri starice, a pomažu mu Dikla i Sanvila; a kako je za sutradan predviđena jedna proslava, da ne bi poremetili planove, izvrše odmah redaljku nad Hebinim dupetom, i sva četiri prijatelja se nauživaju u njemu. Odneli su je u besvesti; naguzili su je pet puta. Martina ne treba da kaže da je dvocevka; to je netačno. Drugi. 6. U usta mu prde četiri ženske dok on guzi petu, zatim se smenjuju. Sve prde i sve su nagužene; svršava u peto dupe. 7. Zabavlja se sa tri dečaka; jednog guzi dok mu drugi sere u usta, menja svu trojicu, drkajući onoga koji je besposlen. 8. Tuca sestru u dupe dok mu brat kenja u usta, zatim ih menja, a pri jednom i pri drugom uživanju njega guze. 9. Guzi samo petnaestogodišnje ženske, pošto ih je prethodno išibao iz sve snage. 10. Gnječi i štipa dupe i čmar ceo sat, zatim guzi, dok njega šibaju iz sve snage. Tog dana proslavljaju devetu sedmicu. Herkul se ženi Hebom i jebe je u pičku. Kurval i vojvoda istovremeno guze naizmenično muža i ženu. Treći. 11. Guzi samo za vreme mise, svršava u trenutku posvećenja hostije. 12. Guzi samo gazeći nogama raspeće, koje i ženska gazi. 13. Čovek koji se zabavljao sa Evgenijom jedanaestog Diklinog dana traži da mu se sere, briše govnjivo dupe svojim ogromnim udom, i na vrh svog palamara natiče posvećenu hostiju. 14. Guzi jednog dečaka hostijom dok i njega guze hostijom. Na

potiljku dečaka koga guzi nalazi se treća hostija, na koju sere jedan treći dečak. Tako svršava bez izmena, ali ne prestajući da bljuje sablasna bogohuljenja. 15. Guzi sveštenika dok ovaj čita misu, posle posvećenja jebač se za trenutak povlači; sveštenik ugura sebi hostiju u dupe, i prvi ga ponovo naguzi preko nje. Uveče, Kurval cepa dupe, hostijom, mladom i ljupkom Zelamiru. Antinous jebe predsednika jednom drugom hostijom; dok jebe, predsednik jezikom gura treću hostiju u Fanšonin čmar. Četvrti. 16. Voli da guzi samo vrlo stare žene dok njega šibaju. 17. Guzi samo stare ljude dok njega jebu. 18. Ima redovne snošaje sa sinom. 19. Voli da guzi samo nakaze, ili crnčuge, ili propalice. 20. Da bi spojio rodoskvrnavljenje, preljubu, sodomiju i bogohuljenje, guzi svoju udatu kćer preko hostije. To veče, prijatelji se izređaju, sva četvorica, na Zelamirovom dupetu. Peti. 21. Dva muškarca ga naizmenično jebu i kandžijaju dok on guzi jednog mladića i dok mu jedan starac sere u usta, što on smaže. 22. Dva muškarca ga naizmenično jebu, jedan u usta, drugi u dupe; ovo mora da traje tri sata, sa časovnikom na stolu. Guta spermu onoga koji ga jebe u usta. 23. Jebe ga deset muškaraca koje plaća po nabodu; izdržava do osamdeset naboda a da ne svrši. 24. Podvodi, naročito za jebanje u dupe, svoju ženu kćer i sestru, i sve to posmatra. 25. Upotrebljava po osmoricu muškaraca: jedan u usta, jedan u dupe, jedan pod desnu mišku, jedan pod levu; jednom rukom drka jednoga, drugom drugoga; sedmi mu je među butinama, osmi mu se drka po licu. To veče, vojvoda pocepa Mišetu u dupe, što nju jako boli.

Šesti. 26. Pred njim guze jednog starca; ud iz starčevog dupeta se izvlači više puta, da bi se stavio u usta posmatrača, koji ga siše; zatim siše starca, cucla, guzi ga, a ovaj koji je jebao starca sada njega trći, dok ga razvratnikova dadilja kandžija. 27. Silovito steže vrat petnaestogodišnje devojčice dok je guzi, da bi joj se suzio čmar; za to vreme ga šibaju goveđom žilom. 28. Pune mu dupe velikim klobucima žive. Živa se penje i spušta, a za vreme ovog preteranog golicanja koje ona izaziva, on sisa kurčeve, guta spermu, jede govna koja mu iseravaju ženska dupeta. Ovo nadahnuće traje dva sata. 29. Tera jednog oca da ga guzi dok on jebe u dupe sina i kćer istog čoveka. Uveče su se izređali na Mišetinom dupetu. Tvrtko odvodi na spavanje u svoju sobu Martinu, po primeru vojvode, koji raspolaže Diklom, i Kurvala, koji uzima Fanšon; ova kurva ovladava njegovim bludom kao Dikla vojvodinim. Sedmi. 30. Jebe ćurana čiju je glavu provukao između butina jedne ženske položene potrbuške, tako da izgleda kao da guzi žensku. Za to vreme njega guze, a u trenutku svršavanja, ženska ćuranu otkida glavu. 31. Jebe s guza kozu dok njega kandžijaju. Pravi dete ovoj kozi, koje jebe u dupe kada mu dođe vreme, mada je to neman. 32. Guzi jarce. 33. Voli da posmatra ženu koja svršava dok je drka pas; pištoljem ubija psa na ženinom trbuhu, ali ne ranjava ženu. 34. Guzi labuda kome je u dupe stavio hostiju, a pri svršavanju davi labuda svojim rukama. To veče, biskup prvi put tuca u dupe Kupidona. Osmi. 35. Stavljaju ga u jednu pripremljenu korpu s otvorom uz koji on priljubi čmar umazan kobiljom izlučevinom; korpa je obložena

kobiljom kožom, tako da podseća na tu životinju. Jedan pravi dresirani pastuv ga jebe kroz tu rupu, dok on u isto vreme u svojoj korpi trći jednu lepu belu kučkicu. 36. Jebe kravu, oplodi je, kasnije jebe monstruma, njihov plod. 37. Stavlja u isto tako pripremljenu korpu ženu, koja mora da podnese ud jednog bika; on se zabavlja tim prizorom. 38. Poseduje pripitomljenu zmiju koja ga sodomiše uvlačeći mu se u čmar, dok on guzi mačku dobro spakovanu u jednoj korpi, tako da ne može da ga povredi. 39. Trti magaricu dok njega guzi magarac, u jednoj napravi koju ćemo opisati kasnije. Uveče, redaljka na Kupidonovom dupetu. Deveti. 40. Opaljuje kozu u nozdrve dok mu ona jezikom liže muda; za to vreme mu naizmenično šibaju i ližu dupe. 41. Guzi ovna dok mu pas liže dupe. 42. Guzi psa i odseca mu glavu u trenutku svršavanja. 43. Tera jednu kurvu da pred njim drka magarca, a za vreme prizora njega jebu. 44. Tuca u dupe majmuna zatvorenog u korpi; životinju muče sve vreme, da bi izazvali stezanje čmara. Te večeri proslavljaju desetu sedmicu venčanjem Buljodera i Mišete, bračni odnosi se obave, nanoseći Mišeti užasan bol. Deseti. Pripovedačica najavljuje promenu strasti, gde kandžija, glavna sprava u Sanvilinom kazivanju, postaje sporedna. 45. Traže se droce koje su počinile neki zločin. Plaši ih, preti hapšenjem, nudi im, međutim, mogućnost da se iskupe ako pristanu da se potčine žestokom batinanju; iz straha, pristaju na batinanje do krvi. 46. Traže mu ženu s lepom kosom, pod izgovorom da hoće samo da je razgleda; podvalom joj je odseče, svršava kad se ona rasplače nad svojom nesrećom, što njega mnogo zasmejava.

47. Uz bezbroj čudnih obreda, ona ulazi u jednu mračnu sobu. Tu ne vidi nikoga, ali čuje razgovor koji se nje tiče, koji ćete kasnije razraditi, i koji je smrtno uplaši. Na kraju, prima bujicu šamara i udaraca pesnicom a da ne može da odredi odakle dolaze; najzad začuje urlike svršavanja, pa je oslobađaju. 48. Ona ulazi u neku vrstu podzemne grobnice osvetljene čkiljavim svetlom, koliko da nazre sav užas. Tek što je sve razaznala, sva se svetla pogase i začuju se zastrašujući urlici i zveketanje lanaca; ona se onesvešćuje. Ako se ne onesvesti odmah, pojačavaju efekte užasa novim pojedinostima. Kad se onesvesti, jedan čovek se sruči na nju i izjebe je s guza; posle toga je ostavlja, a sluge je vraćaju svesti. Potrebne su mu vrlo mlade i neiskusne. 49. Ova dolazi na slično mesto, koje ćete opisati malo drugačije. Stavljaju je golu u kovčeg, zakucavaju je, a čovek svršava na udarce zakucavanja. To veče su namerno ostavili Zelmiru da ne čuje priče. Spuštaju je u podrum o kojem je bilo reči, a koji su uredili kao već opisane grobnice. Tu su četvorica ljubavnika goli i naoružani; ona se onesvešćuje, i za to vreme joj Kurval pocepa dupe. Predsednik prema ovoj devojci gaji ista osećanja ljubavi pomešane sa razvratničkom jarošću kao vojvoda prema Avgustini. Jedanaesti. 50. Isti čovek, vojvoda od Flervila, o kome je na drugom mestu Dikla govorila 29. novembra, isti takođe iz pete Degranžine priče od 26. februara, voli da mu se na crni satenski krevet stavi lep leš nedavno ubijene devojčice; drpa ga sa svih strana, pa ga na kraju naguzi. 51. Jednom drugom su potrebna dva leša, jedan ženski i jedan muški, dečaka guzi, a devojčici ljubi dupe zavlačeći joj jezik u čmar. 52. Prima žensku u sobi punoj odlično podražavanih voštanih leševa; svi leševi su izbodeni na razne načine. Kaže ženskoj da izabere leš sa najlepšim ranama, da bi je ubio na isti način. 53. Vezuje je za pravi leš, usta uz usta, i u tom položaju je kandžija

po leđima do krvi. Te večeri izređali su se nad Zelmirinim dupetom, ali su joj prethodno sudili i saopštili pogubljenje iste noći. Ona poveruje, ali umesto toga, pošto su je propisno isponabijali u dupe, zadovoljili su se svaki sa po sto udaraca bičem; Kurval je odvodi na spavanje, gde je opet guzi. Dvanaesti. 54. Hoće žensku s menstruacijom. Ona mu prilazi, a on stoji pored neke vrste bazena od preko dvanaest stopa u kvadrat i osam dubine, punog ledene vode; sve je to prikriveno, tako da ženska ništa ne primećuje. Kad priđe čoveku, on je gurne u bazen, i čovek svrši u trenutku njenog padanja u bazen; odmah je izvlače, ali pošto ima menstruaciju, najčešće se teško razboli. 55. Spušta je u vrlo dubok bunar golu i preti joj da će je zatrpati kamenjem; ubacuje nekoliko busena zemlje, koliko da je uplaši, i svršava u bunar, na ženinu glavu. 56. Uvode mu u sobu trudnu ženu, on je plaši preteći i psujući; kandžija je, a zatim sve ponavlja, da bi pobacila, bilo kod njega, bilo kad se vrati kući. Ako pobaci kod njega, plaća duplo. 57. Zatvara je u mračnu ćeliju s mačkama, pacovima i miševima, dajući joj do znanja da će tu ostati do kraja života, i svakog dana ide da se drka pred njenim vratima. 58. U dupe joj zavlači svežanj fitilja čije joj varnice prlje dupe kada prdi. Te večeri Kurval priznaje Zelmiru za ženu i javno je privenčava. Blagosilja ih biskup; proteruju Juliju, koja pada u tešku nemilost, ali je, ipak, pošteđena zbog razvratništva kojem se podaje i zbog naklonosti biskupa, koji je privremeno uzima u zaštitu, sve dok ne izjavi da je potpuno uz nju, što će se kasnije videti. Tvrtkova ljuta mržnja prema Adelaidi ispoljava se te večeri više nego ikada; muči je, vređa, ona očajava; predsednik, njen otac, uopšte je ne štiti.

Trinaesti. 59. Vezuje žensku za krst svetog Andrije što visi u vazduhu, i po leđima je šiba iz sve snage. Posle toga je odvezuje i baca kroz prozor, ali tamo pada na pripremljene dušeke; svršava kad čuje da je pala. Razradite ovu scenu da biste je opravdali. 60. Daje joj da proguta drogu od koje joj se priviđa soba puna strave i užasa. Vidi jezero koje preti da je potopi, penje se na stolicu da bi izbegla vodu. Teraju je da skoči i spase se plivanjem; ona skače, ali pada potrbuške na suvo, na jedno jastuče, i najčešće se jako povredi. U tom trenutku naš razvratnik, čije je najveće zadovoljstvo nekada bilo da ljubi u dupe, svršava. 61. Okači je o konopac sa vrha jedne kule; on stoji uz konopac na jednom prozoru iznad nje; drka se tresući konopac i preti da će ga preseći u trenutku svršavanja. Sve vreme ga šibaju, a prethodno mu je ženska srala u usta. 62. Visi potrbuške, nogu i ruku vezanih tankim konopcima. Dok visi, otvaraju ispod nje jednu rupu, gde se vidi zažareno ognjište: ako konopci popucaju, pašće u vatru. Konopce tresu, i razvratnik u trenutku svršavanja kida jedan. Ponekad joj u ovom položaju stavlja veliki teret na krsta i jako podigne konopce, tako da joj se stomak zategne do kidanja, a krsta pucaju. Ovo traje do njegovog svršavanja. 63. Vezuje je za jedno sedište; nad glavom joj je jako zašiljen bodež okačen o jedan konac; ako se konac prekine, bodež će pasti i zariti joj se u glavu. Čovek se drka pred njom i uživa u grčenju od straha nemoćne žrtve. Posle jednog sata je oslobađa i raskrvavi joj dupe istim bodežom, da bi joj dokazao da je oštar; svršava po raskrvavljenom dupetu. Te večeri biskup pocepa Kolombino dupe, a posle svršavanja je šiba do krvi jer ne može da podnese da mu žensko izmami spermu. Četrnaesti. 64. Guzi jednu devojčicu koja ništa ne sluti, a pri svršavanju joj opali dva hica iz revolvera pored ušiju, tako da joj oprlji kosu. 65. Postavlja je u jednu fotelju sa oprugama; kada seda, svojom težinom otkači opruge, i gvozdeni obruči obujme joj telo; druge opruge uperuju u nju dvadeset bodeža. Čovek se drka i preti da će na najmanji

pokret biti sva izbodena; kad svršava, štrca spermu po njoj. 66. Jedna klackalica je ubacuje u sobu koja je sva obložena crnim, sa klečaonicom, kovčegom i mrtvačkom glavom. Najednom se ukaže šest utvara naoružanih topuzima, mačevima, sabljama, kopljima, bodežima, pištoljima, svaka od njih hoće da je probode na nekom drugom mestu. Ona posrće, hvata je užas; čovek uđe, zgrabi je i kandžija po celom telu iz sve snage, zatim svršava jebući je u dupe. Ako je onesvešćena kad on uđe, najpre je vrati svesti šibama. 67. Ona ulazi u sobu na vrhu kule; na sredini sobe vidi ognjište; na stolu otrov i bodež. Daju joj da izabere između tri smrti. Obično bira otrov; to je pripremljeni opijum, koji je baca u duboku nesvest, i u takvom je stanju razvratnik naguzi. To je isti čovek o kome je Dikla govorila 27. novembra, i o kome će Degranž govoriti 6. februara. 68. Čovek o kome će Degranž govoriti 16. februara vrši sve pripreme da jednoj ženskoj odseče glavu; kada udarac padne, jedan konopac naglo izvuče telo, oštrica padne na panj i zarije se dva palca duboko. Da konopac ne izvuče žensku, bila bi obezglavljena. Svršava u trenutku kada pušta sečivo. Razume se, prethodno je naguzio, s glavom na panju. Uveče je izvedena redaljka na Kolombinom dupetu; prete joj i prave se da će joj odseći šiju. Petnaesti. 69. Zaista veša ženu; noge joj dodiruju klupicu, za klupicu vezan kanap; on sedi zavaljen u fotelji dok ga kćerka te iste žena drka. Pri svršavanju povlači konopac; ženu više ništa ne pridržava, i ona ostaje da visi; on izlazi, sluge dolaze, skidaju ženu, puštanjem krvi je vraćaju k svesti, ali ova pomoć joj je pružena pri izdisanju. On leže sa kćerkom i sodomiše je cele noći ponavljajući da joj je obesio majku; neće ni da čuje da je ona živa. (Recite da će i Degranž govoriti o ovome.) 70. Vuče žensku za uši, i tako je golu šeta po sobi; tada svršava. 71. Strahovito je štipa po celom telu, sem po sisama; od toga je sva u modricama. 72. Štipa joj dojke, gnjavi ih i gnječi sve dok ne budu sasvim izubijane.

73. Po sisama joj iglom ucrtava brojke i slova, ali igla je otrovana pa joj se prsa naduju, zbog čega ona mnogo pati. 74. Zabada joj hiljadu do dve hiljade čioda u sise i svršava kad su joj sise skroz zasađene. Tog dana hvataju Juliju, sve razvratniju, u uzajamnom drkanju sa Sanvilom. Biskup je posle tog događaja još više uzima u zaštitu i pušta je u svoju sobu, kao vojvoda Diklu, Tvrtko Martinu i Kurval Fanšon. Ona priznaje da je, pošto su je proterali u štalu da spava sa životinjama, Sanvilu dovukla u svoju sobu i spavala s njom. Šesnaesti. 75. Zabada velike igle po celom ženinom telu, čak i u sise; svršava kad je sva prekrivena iglama. (Recite da će o njemu govoriti Degranž: to je četvrta priča 27. februara.) 76. Naduva joj stomak pićem, zatim joj zašiva vulvu i dupe; tako je ostavlja sve dok se ne onesvesti od potrebe da piša i sere, a ne može to da obavi dok napon i težina nužde ne pokidaju konce. 77. Četvorica su u sobi s jednom ženskom na koju se okomljuju udarcima nogu i pesnica sve dok se ova ne sruši. Sva četvorica se uzajamno drkaju i svršavaju u trenutku kada ona pada na pod. 78. Ispumpava joj i vraća vazduh pomoću jedne pneumatičke sprave. Da bi proslavili jedanaestu sedmicu, obavljaju venčanje Kolombe i Antinousa; bračni odnosi su obavljeni. Vojvodu, koji inače izdašno jebe Avgustinu u pičku, te noći je uhvatila pohotna pomama protiv nje; Dikla mu je drži, a on joj udara trista šiba od sredine leđa do listova, zatim guzi Diklu i ljubi Avgustinino išibano dupe. Posle toga ludi za Avgustinom, samo nju želi pri večeri, jede samo iz njenih usta, i pada u hiljadu drugih razvratničkih nedoslednosti koje karakterišu ove bludnike. Sedamnaesti. 79. Vezuje žensku preko stola, potrbuške, i jede joj sa dupeta vrelu kajganu, nabadajući komade vrlo oštrom viljuškom. 80. Drži joj glavu pričvršćenu uz rešetku sa žarom sve dok se ne onesvesti, i guzi je u tom stanju.

81. Prži joj lagano, malo-pomalo, kožu na sisama i dupetu sumpornim šibicama. 82. Mnogo puta joj gasi sveće u pici, dupetu i na bradavicama. 83. Spali joj šibicom trepavice, što je sprečava da se odmori noću i sklopi oči da bi spavala. To veče, vojvoda pocepa Kitona, kome od toga pozli, zato što je vojvoda ogroman, što tuca vrlo grubo i što je Kitonu tek dvanaest godina. Osamnaesti. 84. Tera je, s pištoljem pod grlom, da proguta užareni ćumur, a zatim joj u pičku ubrizgava razblaženu azotnu kiselinu. 85. Tera je da igra potpuno gola oko četiri postavljena stuba; ali jedina staza koju može da sledi, bosonoga, oko stubova, posuta je oštrim komadima gvožđa, ekserima i razbijenim staklom, a uz svaki stub je postavljen po jedan čovek sa snopom pruća u ruci, koji je svaki put kad prođe raspali ili spreda ili pozadi, prema tome koji je deo njima izložen. Tako je prinuđena da optrči izvestan broj krugova, što zavisi od lepote i mladosti, jer najlepše uvek najviše kinji. 86. Pesnicom je snažno udara po nosu sve dok ne prokrvari, pa nastavlja i kad je sva u krvi; svršava i meša svoju spermu s njenom krvlju, koja otiče. 87. Štipa joj meso, i to uglavnom guzove, dojke i brežuljak, vrelim gvozdenim kleštima. (Recite da će Degranž još govoriti o njemu.) 88. Postavlja joj po golom telu gomilice baruta razne veličine, ali naročito na najosetljivija mesta, i to pali. Uveče se izređaju nad Kitonovim dupetom, a posle tog obreda kandžijaju ga Kurval, vojvoda i biskup, koji su ga odjebali. Devetnaesti. 89. Gura joj u pičku fišek baruta bez čaure; pali ga i svršava kad vidi plamen; prethodno je ljubio dupe. 90. Natapa je celu, od glave do pete, alkoholom; pali i zabavlja se do svršavanja u prizoru ove jadne ženske koja gori kao baklja. Ovaj

postupak ponavlja dva-tri puta. 91. Klistira je vrelim uljem. 92. Zariva joj usijano gvožđe u pičku, kao i u dupe, pošto je prethodno išibao. 93. Voli da gazi trudnu ženu dok ne pobaci. Prethodno je iskandžijao. To isto veče, Kurval pocepa Sofiju u dupe, pošto su je ljubavnici prethodno šibali do krvi, svaki sa po sto udaraca. Čim joj je svršio u dupe, ponudio je društvu pet stotina zlatnika za dozvolu da je spusti u grobnicu da bi se s njom zabavljao kako mu je drago; odbili su. Ponovo je natakne, svršava, i u trenutku kad joj ga izvlači iz dupeta, šutne je u zadnjicu i odbaci na dušeke udaljene petnaest stopa. Još isto veče se sveti nad Zelmirom, koju kandžija iz sve snage. Dvadeseti. 94. Pravi se da miluje žensku koja ga drka, ona ništa ne sluti; ali u trenutku svršavanja, zgrabi joj glavu i snažno je lupi o zid. Udarac je tako neočekivan i jak da se ona obično onesvešćuje. 95. Četvorica razvratnika su na okupu; sude jednoj ženskoj i osuđuju je po propisu: kazna joj je sto batina, svaki ljubavnik po dvadeset i pet, i to prvi ih raspoređuje od leđa do ispod krsta, drugi od krsta do listova, treći od vrata do pupka, računajući i sise, i četvrti od trbuha do stopala. 96. Zabada joj po jednu čiodu u oči, u bradavice i u klitoris. 97. Kaplje joj crveni vosak u dupe, u pičku i na sise. 98. Pušta joj krv iz ruku i zaustavlja je tek kad se ona onesvesti. Kurval predlaže da puste krv Konstanci, zbog njene trudnoće: teraju to do onesvešćivanja; krv joj pušta Tvrtko. To veče se izređaju na Sofijinom dupetu, a vojvoda predlaže da joj puste krv, jer joj to neće škoditi, naprotiv, pa da od te krvi naprave krvavicu za doručak. Tako i bi, Kurval joj pusti krv; Dikla ga je za to vreme drkala, a on je pristao da zaseče tek kad mu sperma bude šiknula; napravio je veliki zarez, nije se toga lišio. Uprkos tome, Sofija se dopada biskupu, koji je prima za ženu i progoni Alinu, bacajući je time u najveću nemilost.

Dvadeset prvi. 99. Pušta joj krv iz obe ruke i zahteva da stoji uspravno dok joj teče krv; s vremena na vreme zaustavlja krv, da bi je šibao; posle toga opet otvara rane, i tako sve dok se ona ne onesvesti. Svršava tek kad ona padne; prethodno mu je srala. 100. Pušta joj krv iz sva četiri uda i iz vratne žile, i drka posmatrajući pet krvavih vodoskoka. 101. Pomalo joj zaseca meso, naročito na dupetu, ali ne i sise. 102. Jako zaseca, a naročito blizu bradavica i čmara; zatim rane prži zažarenim gvožđem. 103. Vezuju mu sve četiri kao divljoj zveri; prekriven je tigrovom kožom. U tom stanju ga raspaljuju, razdražuju, šibaju, mlate, drkaju mu dupe. Preko puta njega nalazi se jedna debela devojka, gola; nogama upire u pod, a glavom u plafon, tako da ne može da mrda. Kad se razvratnik dobro raspali, puštaju ga, on se baca kao divlja zver na devojku, grize je po celom telu, a naročito joj grize klitoris i bradavice na dojkama, koje obično ostaju u njegovim zubima. Dere se i urliče kao životinja i svršava urlajući. Devojka mora i da sere; on jede govno sa zemlje. To isto veče, biskup pocepa Narcisa; redaljka je izvedena isto veče, da ne bi osujetili svečanost predviđenu za 23-ći. Vojvoda, pre nego što će ga naguziti, zahtevao je da mu sere u usta, i time mu istresao spermu prethodnika. Pošto ga je izjebao, izmlatio ga je. Dvadeset drugi. 104. Vadi zube i čeprka desni iglom. Ponekad ih pali. 105. Lomi joj prst na ruci, ponekad i više prstiju. 106. Potpuno joj smrska stopalo udarcem čekića. 107. Iščaši joj ruku. 108. Udara je čekićem po prednjim zubima dok svršava. Pre toga mu je najveće uživanje bilo da svesrdno sisa usta. Vojvoda to veče pocepa Ružicu u dupe, a u samom trenutku kada kita ulazi u dupe, Kurval devojčici čupa jedan zub, da bi u isto vreme osetila dva strašna bola. Isto veče je izvedena redaljka, da ne bi osujetili

sutrašnju svečanost. Kada joj je Kurval svršio u dupe (a on je prošao poslednji), kada je to uradio, kažem, devojčicu je oborio na pod silovitim šamarom. Dvadeset trećeg, zbog proslave, pričaju se samo četiri. 109. Iščaši joj stopalo. 110. Lomi joj ruku dok je tuca u dupe. 111. Prvo joj lomi butnu kost gvozdenom šipkom, a zatim je jebe u dupe. 112. Vezuje je za dvostruke merdevine sa ukrštenim nogama. Jedan konopac drži merdevine; konopac se povlači, merdevine padaju. Najpre lomi jednu nogu, drugi put drugu. Da bi proslavili dvanaestu sedmicu, obavljaju venčanje Nebojeba i Ružice. To veče istoče krv Ružici pošto su je izjebali, i Alini, koju je odjebao Herkul. Obe su krvarile na taj način što im je krv šikljala na butine i kurčeve naših razvratnika koji su se drkali pri ovom prizoru, a svršili su kad su se obe onesvestile. Dvadeset četvrti. 113. Odseca joj jedno uho. (Ne zaboravite da naznačite šta svi ovi ljudi rade pre toga.) 114. Raseca joj usne i nozdrve. 115. Buši joj jezik usijanim gvožđem, pošto ga je prethodno sisao i grizao. 116. Kida joj više noktiju sa prstiju bilo ruku bilo nogu. 117. Odseca joj vrh prsta. Pošto pripovedačica, koju su zapitali za stručno mišljenje, odgovara da to sakaćenje, ukoliko se odmah previje, ne dovodi ni do kakvih nepoželjnih posledica, Tvrtko odseca još isto veče vrh malog prsta Adelaidi, koju svakim danom sve više opako pecka. Od toga svršava, u nečuvenom zanosu. To isto veče, Kurval pocepa Avgustinu u dupe, mada je ona vojvodina žena. Kakve muke ona trpi! Kakva je njegova razjarenost posle toga; udružuje se s vojvodom da je zajedno odvedu u

grobnicu još isto veče i nude Tvrtku, ako im on dopusti, i oni će dopustiti njemu, da i on otpremi Adelaidu odmah; ali biskup uzme reč i postigne da još pričekaju, baš u interesu njihovog uživanja. Kurval i vojvoda se, dakle, zadovoljavaju time što mučki batinaju Avgustinu, i to redom, jedan za drugim, dok je ona u naručju onog drugog. Dvadeset peti. 118. Kaplje joj petnaest do dvadeset kapi rastopljenog olova u usta i pali joj desni azotnom kiselinom. 119. Odseca vrh jezika, pošto mu je prethodno govnjivo dupe izbrisao taj isti jezik, a posle sakaćenja jebe je u dupe. 120. Ima jednu okruglu gvozdenu spravu koja ulazi u meso i seče ga, a kada se izvlači, otkida okruglo parče mesa dugačko koliko je sprava zašla duboko, koja se zariva sve dok je neko ne zaustavi. 121. Štroji dečaka između deset i petnaest godina. 122. Steže i odiže vrhove sisa, koje odseca makazama. To veče je izvedena redaljka nad Avgustininim dupetom. Dok je nju guzio, Kurval je ljubio Konstancine sise, i pri svršavanju joj odgrizao bradavicu; ali, pošto su je odmah previli, bili su ubeđeni da to neće škoditi njenom plodu. Kurval izjavljuje prijateljima, koji mu se smeju zbog besa prema ovom stvoru, da ne može nikako da savlada huju koju ona budi u njemu. Kada je došao red na vojvodu da naguzi Avgustinu, bes koji ga je obuzeo prema ovoj lepoj devojčici nije mogao biti ljući: da ga nisu držali na oku, ili bi je ranio u sise ili bi joj zavrnuo šiju pri svršavanju. Još jednom traži od društva da mu je prepuste na milost i nemilost, ali mu odgovaraju da mora da sačeka Degranžino pripovedanje. Brat ga moli da se strpi dok mu on sam da primer sa Alinom, jer bi inače poremetio sav dogovoreni raspored. Međutim, pošto ne može da izdrži, pošto mu je neophodno da muči ovu lepu devojčicu, dozvoljavaju mu da joj malo zaseče ruku: zaseca joj meso na levoj podlaktici, sisa krv, svršava, a ranu previjaju, tako da se već posle četiri dana ne vidi nikakav trag. Dvadeset šesti. 123. Razbija jednu bocu od tankog belog stakla o lice

ženske koja je vezana i bez odbrane; prethodno joj je dugo sisao usta i jezik. 124. Vezuje joj obe noge, vezuje joj jednu ruku iza leđa, u drugu ruku joj daje štapić da se brani, pa je napada mačem i nanosi joj više rana, i svršava po ovim ranama. 125. Vezuje je za krst svetog Andrije, pravi se da će je iskidati, ostrvi se naročito na udove, ali ih ne iščaši, i na kraju joj lomi ili jednu nogu ili jednu ruku. 126. Postavlja je iz profila, pa iz pištolja pali metak koji joj okrzne obe sise; gađa tako da joj raznese jednu bradavicu. 127. Postavlja je četvoronoške na dvadeset koraka od sebe i iz puške joj puca u dupe. Isto veče, biskup pocepa Fani dupe. Dvadeset sedmi. 128. Isti čovek o kome će Degranž govoriti 24. februara bičuje jednu trudnicu sve dok ne pobaci; mora da vidi kako pobacuje pred njim. 129. Jednom šesnaestogodišnjem dečaku odseca i kurac i muda. Prethodno ga je guzio i šibao. 130. Traži devicu; brijačem joj odseca klitoris, zatim je pocepa oblim usijanim gvožđem koje zabije čekićem. 131. Izaziva pobačaj u osmom mesecu, napitkom koji deluje neposredno, tako da žena pobacuje mrtvo dete. Drugom prilikom izaziva porođaj kroz gužnje crevo, dete se rađa bez života, a i majci preti smrt. 132. Odseca jednu ruku. To veče, izređaju se na Faninom dupetu. Tvrtko je spasava mučenja koje su joj pripremili; uzima je za ženu, biskup ih venčava, Adelaidu proteruje, i podvrgavaju je mučenju koje je bilo namenjeno Fani, a sastojalo se u lomljenju jednog prsta. Vojvoda je jebe u dupe dok joj Tvrtko lomi prst.

Dvadeset osmi. 133. Odseca dva prsta i prži usijanim gvožđem. 134. Odseca jezik iz korena i prži usijanim gvožđem. 135. Odseca jednu nogu, i to najčešće dok guzi. 136. Čupa sve zube, a na njihovo mesto čekićem ukucava usijane eksere. 137. Vadi jedno oko. To veče kandžijaju Juliju i bodu joj iglama sve prste. Ovo se obavlja dok je biskup guzi, mada je on prilično voli. Dvadeset deveti. 138. Gasi i sažiže oba oka lijući u njih crveni vosak. 139. Odseca joj jednu dojku i prži usijanim gvožđem. Degranž kaže da je taj čovek i njoj odsekao dojku i da je ona sigurna da je on posle jede sa roštilja. 140. Odseca joj oba guza, pošto je prethodno guzio i šibao. I za njega se kaže da ih jede. 141. Potpuno odseca oba uha. 142. Odseca sve što štrči: dvadeset prstiju, klitoris, vrhove dojki i jezika. To veče, pošto su je četvorica ljubavnika mučki isprebijali a biskup je poslednji put odjebao u dupe, Alina je osuđena da joj svaki ljubavnik odseče po prst sa svakog uda. Trideseti. 143. Odseca joj više komada mesa sa celog tela, peče ih i tera je da ih jede zajedno s njim. To je onaj Degranžin čovek od 8. i 17. februara. 144. Jednom momku odseca sva četiri uda, guzi trup, dobro ga hrani i ostavlja ga da tako živi; a kako udovi nisu odsečeni suviše blizu tela, živi dugo. Takvog ga guzi više od godinu dana. 145. Jednoj ženskoj čvrsto vezuje ruke i ostavlja je bez hrane; pored nje je širok nož, a ispred nje, odličan obed: ako hoće da jede, mora sebi da odseče ruku, inače umire od gladi. Prethodno je opalio u dupe. Posmatra je kroz jedan prozor.

146. Vezuje majku i kćerku; da bi jedna od njih živela i omogućila život drugoj, mora sebi da odseče ruku. Zabavlja se posmatrajući oklevanje, očekujući da vidi koja će se žrtvovati za onu drugu. To veče priča samo četiri priče, da bi proslavili praznik trinaeste sedmice, kada će se vojvoda u svojstvu žene udati za Herkula kao muža, a u svojstvu muškarca oženiti Zefirom, koji je u ulozi žene. Mladi pederčić, koji, kao što je poznato, ima najlepše dupe od sve osmorice dečaka, priveden je odeven kao mlada, lep kao Amor. Obred venčanja je obavio biskup pred celim skupom. Ovaj dečak je pocepan tek to veče; vojvoda je u tome mnogo uživao, ali je imao dosta muke; sveg ga je raskrvavio. Za to vreme, Herkul je jebao njega. Trideset prvi. 147. Vadi joj oba oka i ostavlja je zatvorenu u jednoj sobi, rekavši joj da je pred njom hrana i da treba samo da je potraži. Ali, za to treba da pređe preko jedne usijane gvozdene ploče. Zabavlja se posmatrajući kroz vrata, da bi video kako će se snaći: hoće li se ispeći ili više voli da umre od gladi. Prethodno je dobro išibana. 148. Stavlja je na muke s konopcima, a evo u čemu je stvar: udovi su joj vezani konopcima, i tim konopcima je dižu vrlo visoko; pušta vas da padnete sa te visine svom težinom; pri svakom padu, lome se i kidaju svi udovi jer se sve vrši na visini, a i zato što je pridržavaju samo konopci. 149. Nanosi joj duboke rane, a zatim u njih lije vruću smolu i rastopljeno olovo. 150. Vezuje je golu i bez odbrane, odmah posle porođaja; novorođenče vezuje preko puta nje, dete viče, ona ne može da mu pomogne. Treba da ga vidi kako umire. Posle toga, šiba iz petnih žila majku po vulvi, upravljajući udarce u vaginu. Obično je on otac deteta. 151. Napija je vodom; zatim joj zašiva pičku i dupe, kao i usta, i ostavlja je tako dok voda ne probije prepreke, ili dok ne lipše. (Proverite zašto ima jedna više, a ako treba jednu odstraniti, neka to bude ova poslednja, koja je, mislim, već činjena.) To isto veče izređali su se na Zefirovom dupetu, a Adelaida je osuđena na okrutno šibanje, posle čega je ispržena usijanim gvožđem

oko unutrašnjosti vagine, pod miškom, i malo prljena po obema dojkama. Ona je sve to trpela junački prizivajući boga, što je još više razdraživalo dželate.

Četvrti deo Sto pedeset ubilačkih strasti, ili strasti četvrtog stupnja, koje sačinjavaju dvadeset i osam dana februara ispunjenih Degranžinim pripovedanjem, kojem je dodat tačan dnevnik sablažnjivih događaja u zamku tokom toga meseca.

(Plan) Stavite odmah do znanja da se ovog meseca sve menja; da su četiri supruge odbačene, ali da je Julija našla utočište kod biskupa, koji je uzeo u svojstvu služavke, dok su Alina, Adelaida i Konstanca bez utočišta, sem ove poslednje, kojoj je dozvoljeno da se skloni kod Dikle, jer prijatelji žele da joj sačuvaju plod. Adelaida i Alina spavaju u štali za životinje namenjene ishrani. Sultanuše Avgustina, Zelmira, Fani i Sofija zamenjuju supruge u svim službama, i to: u nužnicima, pri obedima, na kanabetima, a noću u krevetima gospode. Prema tome, evo kako izgledaju sobe prijatelja noću. Ne računajući po jednog nabijača, koje menjaju svake noći, oni raspolažu: vojvoda Avgustinom, Zefirom, Diklom, u svom krevetu, uz jednog nabijača; on spava među ovo četvoro, dok je Marija na kanabetu; Kurval spava isto tako između Adonisa, Zelmire, jednog nabijača i Fanšon; niko više; Tvrtko spava između Jasinta, Fani, jednog nabijača i Martine (proverite), a Lujza je na kanabetu; biskup spava između Seladona, Sofije, jednog nabijača i Julije, a na kanabetu mu je Tereza. Po ovome se vidi da mali bračni parovi, Zefir i Avgustina, Adonis i Zelmira, Jasint i Fani, Seladon i Sofija, koji su se venčali, pripadaju uvek istom gospodaru. U ženskom saraju su ostale samo četiri devojčice, a u muškom četiri dečaka. Sanvila spava u sobama devojčica, a Degranž kod dečaka, Alina u štali, kao što smo videli, a Konstanca u Diklinoj sobi sama, pošto Dikla spava s

vojvodom svake noći. Ručak služe uvek četiri sultanuše koje predstavljaju četiri supruge, a večeru četiri ostale sultanuše. Jedna četvorka služi uvek kafu; ali od četvorki pri pripovedanju ostali su, preko puta svake niše, još samo jedan dečak i jedna devojčica. Pri svakom pripovedanju, Alina i Adelaida su privezane za stubove o kojima smo govorili na početku; privezane su za njih dupeta okrenutih prema kanabetima, a pored jedne i druge je po jedan stočić sa šibama, tako da su stalno spremne da ih neko batina. Konstanci je dozvoljeno da sedi s pripovedačicama. Svaka starica je pored svoga para, a Julija, gola, luta od jednog do drugog kanabeta da bi primila naredbe koje odmah izvršava. Inače, kao i uvek, po jedan nabijač na svakom kanabetu. U takvom poretku Degranž počinje svoja kazivanja. Jednim posebnim pravilnikom, prijatelji su utvrdili da će Alina, Adelaida, Avgustina i Zelmira biti podvrgnute okrutnosti njihovih strasti, i da će utvrđenog dana moći ili da ih umore lično ili da ponude žrtvu prijatelju po svom nahođenju, a da drugi ne smeju da se zbog toga ljute; što se tiče Konstance, ona će poslužiti za proslavu jedne sedmice, na način koji će biti objavljen u pravo vreme i na pravom mestu. Kada vojvoda i Kurval, koji će po ovom dogovoru opet ostati udovci, budu zaželeli, da bi završili mesec, da uzmu nove supruge za obavljanje dužnosti, moći će da se posluže preostalim sultanušama. Stubovi će ostati prazni kada dve žene koje ih krase ne budu više na njima. Degranž počinje, i pošto je najavila da će se ubuduće raditi samo o ubistvima, obećava da će voditi računa, kako joj je preporučeno, da ulazi u najsitnije pojedinosti, a naročito da neće izostaviti obične strasti kojima su ove ubice počinjale, da bi se mogle ustanoviti veze i uzročnosti i da bi se videlo koja vrsta običnog bluda, izmenjenog i dopunjenog u glavi lišenoj principa i morala, može dovesti do umorstva, i do koje vrste umorstva. Zatim počinje. Prvi februar. 1. Voleo je da se zabavlja sa siroticom koja nije jela tri dana; druga mu je strast da ostavi ženu da umre od gladi udno neke jazbine, ne pružajući joj nikakvu pomoć; posmatra je i drka se posmatrajući, ali svršava tek onoga dana kada ona umire. 2. Drži je dugo zatvorenu, smanjujući joj obroke svakog dana; prethodno mu je srala, i on je pojeo govno posluženo na tanjiru.

3. Voleo je da sisa usta, da guta pljuvačku, a u drugoj strasti, da zazida ženu u neku jazbinu, sa hranom samo za petnaest dana; tridesetog dana ulazi i drka se nad lešom. 4. Pišala mu je, a u drugoj strasti, pušta je da umre na tihoj vatri sprečavajući je da pije, a dajući joj mnogo da jede. 5. Kandžijao je, a u drugoj strasti prouzrokuje ženinu smrt time što je sprečava da spava. To isto veče, Mišetu obese za noge pošto su joj dali mnogo da jede, i drže je tako sve dok se ne ispovraća na Kurvala, koji se drka ispod nje, i sve proždire. Drugi. 6. Kakila mu je u usta, a on je to redom jeo; druga mu je da je hrani samo sredinom hleba i vinom. Ona od toga crkne za mesec dana. 7. Voleo je da tuca u pičku; zarazi ženu injekcijom neke opasne vrste venerične bolesti, i ona od toga ubrzo lipše. 8. Povraćale su mu u usta, a kao drugo, zatrovane pićem koje izaziva strašnu groznicu od koje lipšu vrlo brzo. 9. Srala mu je, a radi drugo, klistira je rastvorom otrova u vreloj vodi ili azotnom kiselinom. 10. Jedan čuveni batinaš vezuje ženu za osovinu koja se okreće do njenog izdisanja. Uveče klistiraju Ružicu ključalom vodom odmah pošto ju je vojvoda odjebao u dupe. Treći. 11. Voleo je da šamara, a kao drugo, da joj uvrće vrat na sve strane, tako da joj lice ostane na strani gde je guzica. 12. Voleo je zverstva, a kao drugo, da žensku pocepa pastuv, koji je time i ubije. 13. Voleo je da jebe u dupe, a kao drugo, da je zakopa dopola i hrani sve dok joj zakopana polovina ne istruli. 14. Voleo je da drka sikilj, a sada njegovi najamnici drkaju po sikilju do smrti.

15. Jedan batinaš, usavršavajući svoju strast, kandžija ženu po celom telu do smrti. To veče, vojvoda hoće da mu Avgustinu drkaju po klitorisu, koji je vrlo nadražljiv; Dikla i Sanvila se smenjuju i drkaju je dok se ne onesvesti. Četvrti. 16. Voleo je da steže vrat, a kao drugo, da vezuje žensko za vrat. Pred njom je obilat obrok, ali, da bi ga dosegla, treba da se sama obesi, inače umire od gladi. 17. Isti čovek koji je ubio Diklinu sestru, i kome je milo da dugo gazi po živom mesu, gnječi dupe i sise s takvom besnom snagom da ubija tim mučenjem. 18. Čovek o kome je Martina govorila 20. januara, koji je voleo ženama da pušta krv, ubija ih učestalim puštanjem krvi. 19. Onaj čija je strast bila da tera žensku da trči gola dok ne padne, o kome je bilo govora, ima jednu drugu, da je zatvori u vrelu sušionicu, gde umire ugušena. 20. Onaj o kome je govorila Dikla da je voleo da ga kurva povije i da ga hrani svojim govnima umesto kašicom, sada povija žensku u pelene i steže tako jako da ona od toga umire. To veče, malo pre nego što će preći u besedničku dvoranu, zatekli su Kurvala gde trti jednu kuhinjsku služavku. Za to plaća kaznu; ženskoj naređuju da prisustvuje orgijama, gde je biskup i vojvoda guze za svoj račun, i gde joj obojica udaraju svojeručno po dvesta batina. To je jedna debela ženska iz Savoje, od dvadeset pet godina, prilično sveža i lepog dupeta. Peti. 21. Prva su mu strast životinje, a druga, da uvezuje žensku u magareću kožu, još svežu, sa glavom napolju; hrane je i ostavljaju ušivenu sve dok je životinjska koža ne uguši skupljajući se. 22. Onaj o kome je Martina govorila 15. januara, koji je voleo da se igra vešanja, veša žensku za noge i ostavlja je tako sve dok se ne uguši sopstvenom krvlju.

23. Diklin slučaj od 27. novembra, koji je voleo da napija kurvu, ubija ženu pojeći je na silu kroz levak. 24. Voleo je da gnječi sise, a sada to usavršava okivajući obe sise u neku vrstu gvozdenih lanaca; zatim stavlja stvorenje, tako okovano, na dve grejalice, i pušta da crkne u bolovima. 25. Voleo je da gleda ženu dok pliva, a druga mu je da je baci u vodu i da je izvlači poluudavljenu; zatim je veša za noge da bi ispovraćala vodu; čim se povrati, baca je opet u vodu, i tako više puta, sve dok ne crkne. Tog dana, u isto vreme kad i prethodnog, zatiču vojvodu da trti neku drugu služavku; plaća kaznu; služavku dovode na orgije, gde se svi iživljavaju nad njom, Tvrtko u usta, a ostali u dupe, pa čak i u picu, jer je još nevina; osuđena je na dvesta batina od svakoga. Ovoj devojci je osamnaest godina, visoka je i dobro građena, malo riđa, vrlo lepog dupeta. To isto veče, Kurval kaže da je neophodno da Konstanci zbog njene trudnoće ponovo puste krv; vojvoda je guzi a Kurval joj pušta krv, dok ga Avgustina drka po Zelmirinom dupetu i dok ga tucaju. Pušta joj krv dok svršava, ne može to da propusti. Šesti. 26. Prva mu je strast bila da nogom u dupe šutne ženu u ognjište iz kojeg ona ubrzo izlazi, uz malo bola i patnje. Ovo dopunjava time što prinuđuje ženu da stoji uspravno između dve vatre, od kojih je jedna peče spreda, a druga pozadi; ostavlja je tako dok joj se sva slanina ne istopi. Degranž ih obaveštava da će sada govoriti o ubistvima koja izazivaju brzu smrt i koja skoro uopšte ne izazivaju patnju. 27. Voleo je da sprečava disanje šakama, bilo stežući vrat, bilo držeći dugo šaku na ustima, a sada to usavršava gušenjem između četiri dušeka. 28. Onaj o kome je govorila Martina, koji je nudio izbor između tri smrti (vidite 14. januar), razmrska mozak pucanjem iz revolvera, ne dopuštajući nikakav izbor; jebe u dupe, a hitac opali pri svršavanju. 29. Onaj o kome je Sanvila govorila 22. decembra, koji je terao da

skače s mačkom u pokrivaču, strmoglavljuje je sa vrha jedne kule na kamenje, i svršava kada začuje tup pad. 30. Onaj koji je voleo da steže šiju dok guzi, o kome je govorila Martina 6. januara, guzi žensku kojoj je stavio crni svileni gajtan oko vrata, i svršava daveći je. (Treba da kaže da je ovo jedna od najprefinjenijih slasti koje bilo koji razvratnik može sebi da priušti.) Toga dana proslavljaju četrnaestu sedmicu, i Kurval se udaje, u svojstvu žene, za Buljodera kao muža, a ženi se kao muško Adonisom u svojstvu žene. Ovo dete se cepa tek toga dana, pred celim skupom, dok Kurvala jebe Buljoder. Pri večeri se opijaju i šibaju Zelmiru i Avgustinu po krstima, dupetu, butinama, po stomaku, pički i butinama spreda; zatim Kurval udešava jebačinu između Zelmire, svoje nove supruge, i Adonisa, a on ih oboje naizmenično jebe u dupe. Sedmi. 31. Prethodno je voleo da jebe onesvešćenu ženu, a sada to usavršava time što je ubija velikom dozom opijuma; piči je za vreme samrtnog sna. 32. Istom čoveku o kome je maločas govorila, koji baca više puta u vodu, strast je da davi ženu s kamenom o vratu. 33. Voleo je da šamara, a kao drugu, uliva joj rastopljeno olovo u uho dok spava. 34. Voleo je da kandžija preko lica. Sanvila je o njemu govorila 30. decembra. (Proverite.) Na mestu ubija žensku snažnim udarcem čekića u potiljak. 35. Voleo je da posmatra sveću koja dogoreva u ženinom dupetu: sada je vezuje za gromobran da je grom zgromi. 36. Batinaš. Namešta je četvoronoške ispred topovske cevi; đule joj raznese dupe. Toga dana su zatekli biskupa gde guzi treću služavku. Plaća kaznu; ženska je privedena na orgije, gde je vojvoda i Kurval i naguze i napiče, jer je nevina; zatim joj udaraju osam stotina batina: dve stotine po osobi. Ona je Švajcarkinja, beloputa, jako masna, vrlo lepog dupeta. Kuvarice se žale, kažu da službu neće moći da obavljaju ako im

uznemiravaju služavke, pa ih ostavljaju na miru do meseca marta. Isto veče odsecaju jedan prst Ružici, vatrom spaljuju posekotinu. Za vreme operacije, stavljena je između vojvode i Kurvala; jedan jebe u dupe, drugi u pičku. Isto veče, redaljka nad Adonisom u dupe, tako da je vojvoda te večeri odjebao služavku i Ružicu u pičku, istu služavku u dupe, Ružicu takođe u dupe (menjali su se), kao i Adonisa. Posle toga se predao. Osmi. 37. Voleo je da šiba goveđom žilom po celom telu isti onaj o kome je Martina govorila da voli ovlaš da razapinje na točak tri uda, a da lomi samo jedan. On voli i sasvim da razapne ženu, ali je davi na samom krstu. 38. Onaj o kome je govorila Martina, što se pravio da će ženskoj da odseče glavu dok je ne izvuku konopcem, sada je zaista obezglavljuje u trenutku svršavanja. On se drka. 39. Martinin slučaj od 30. januara, koji je voleo da zaseca, ubija u tamnici. 40. Voleo je da kandžija trudne žene po stomaku, produbljuje ovo puštajući da na trudnu ženu padne ogroman teret, koji smrska i ženu i plod. 41. Voleo je da gleda ogoljeni vrat ženske, da ga steže, da ga malo gnječi: sada zabada iglu ispod potiljka, u određeno mesto, što je odmah ubija. 42. Voleo je svećom da lagano pali razne delove tela. Usavršava to ubacivanjem u zažarenu peć koja je toliko vrela da smesta sve sagori. Tvrtko, kome se mnogo diže, i koji je, dok je trajalo pripovedanje, išao dva puta da šiba Adelaidu privezanu za stub, predlaže da je bace poprečke u vatru, i pošto je ona predrhtala ovaj predlog, za koji nije bilo razloga da ne bude prihvaćen, rešili su da joj isprže samo bradavice: Tvrtko, njen muž, jednu, Kurval, njen otac, drugu; obojica pri tome obredu svršavaju. Deveti. 43. Voleo je da zabada čiode, a kao drugu, svršava zabadajući

triput nož u srce. 44. Voleo je da pali vatromet u pički: vezuje jednu vitku i dobro građenu žensku za dršku velike rakete; raketa je odnosi u nebo, a zatim se zajedno strmoglavljuju. 45. Isti puni ženi barutom sve otvore, zatim pali, i sve eksplodira u isto vreme. 46. Voleo je da devojkama krišom sipa u jelo sredstvo za povraćanje: kao drugo, daje joj da miriše neki prašak u duvanu ili u buketu cveća, od čega ona smesta pada mrtva. 47. Voleo je da šiba po sisama i vratu: produbljuje strast obarajući snažnim udarcem gvozdene šipke po njušci. 48. Isti o kome je Dikla govorila 27. novembra, a Martina 14. januara. (Proverite.) Ona sere pred bludnikom, on je grdi, juri je po hodniku udarajući je snažno bičem. Iznenada se otvaraju vrata prema stepeništu, ona se ponada da se spasla, ali jedan stepenik nedostaje i ona upada u kadu punu kipuće vode koja se naglo poklopi, tako da ona umire skuvana, udavljena i ugušena. Strast mu je da ženska sere, a on da je kandžija dok ona sere. To veče, pri kraju pripovedanja, vojvoda traži od Zelmire da mu sere, ali je ona tog jutra već srala Kurvalu, pa ne može; na licu mesta je osude da joj se dupe buši zlatnom iglom sve dok joj koža ne bude oblivena krvlju, a kako je vojvoda oštećen njenim odbijanjem, on lično izvršava presudu. Kurval traži govna od Zefira: ovaj kaže da je srao vojvodi istog jutra. Vojvoda poriče; zovu Diklu da svedoči, ona takođe poriče, mada je dečak bio u pravu. Prema tome, Kurval stiče pravo da kazni Zefira, mada je on vojvodin ljubavnik, kao što je vojvoda kaznio Zelmiru, mada je ona Kurvalova žena. Kurval šiba do krvi Zefira, šest puta ga udara po vrhu nosa; ovaj prokrvari, vojvoda se slatko smeje. Deseti. Degranž kaže da će govoriti o ubistvima, o izdajama, u kojima je način ono glavno, a posledica, to jest ubistvo, tek sporedno. Shodno tome, počinje sa otrovima. 49. Jedan čovek čija je strast bila da tuca u dupe, nikako drugačije,

truje sve svoje žene; sada je pri dvadeset i drugoj. Tucao ih je uvek samo u dupe, nikada im nije oduzimao nevinost. 50. Jedan veseljak zove prijatelje na gozbu, i kad god ih nečim počasti, truje nekolicinu. 51. Diklin čovek od 26. novembra i Martinin od 10. januara, mangup jedan, pravi se da hoće da pomogne siromasima; hrani ih otrovanim namirnicama. 52. Jedan šaljivdžija prosipa po zemlji neki otrov koji ubija sve koji gaze po njemu; upotrebljava ga često. 53. Jedan drugi šaljivdžija upotrebljava neki drugi prašak od kojeg se umire u besomučnim mukama koje traju petnaest dana, a nijedan lekar ne može da ih odgonetne. Mnogo voli da vas obiđe kad ste u takvom stanju. 54. Mangup neki upotrebljava i za žene i za muškarce opet neki drugi prašak koji otupljuje sva čula, i od kojeg čovek potpuno obamre. Ljudi veruju da si mrtav, sahranjuju te, a ti umireš očajan u svom kovčegu u kojem ti se svest povratila. Voli da se nađe na mestu gde ste sahranjeni, vrebajući poneki krik; ako ga čuje, onesvešćuje se od zadovoljstva. Tako je pomorio dobar deo svoje porodice. To veče daju Juliji, iz šale, neki prašak koji joj izaziva strahovite grčeve; kažu joj da je otrovana, a ona im poveruje, očajna je. Dok traje predstava njenog previjanja od bolova, Avgustina pred njom drka vojvodu. Na nesreću, prekrila je glavić kožicom, što je stvar koju vojvoda strahovito mrzi; samo što nije svršio, kad ga je ovo osujetilo. Kaže da će odseći prst ovoj drolji, i zaista joj ga odseca sa ruke koja je zgrešila, dok ga njegova kći Julija svojim strahom da je otrovana dovodi do svršavanja. Julija je ozdravila još isto veče. Jedanaesti. 55. Jedan nestašan čovek često je odlazio kod svojih prijatelja i poznanika, ne propuštajući nikada da otruje najvoljenije biće tog prijatelja. Služio se nekim praškom od kojeg se crkavalo za dva dana u najužasnijim mukama. 56. Jedan čovek čija je strast bila da drpa sise obogatio je ovo trujući

odojčad na samim dojkama dadilje. 57. Voleo je da mu u usta iseravaju mlečni klistir, a kao drugo, punio je iznutricu otrovom od kojeg se umire u strahovitim grčevima. 58. Jedan mangup, o kome će imati prilike da govori 13. i 26, voleo je da pali kuće sirotinji, i to se tako snalazio da uvek bude mnogo izgorelih, a naročito dece. 59. Jedan drugi mangup je voleo da ubija žene na porođaju, dolazio im je u posetu s praškom što je izazivao grčeve koji su se neminovno završavali smrću. 60. Onaj o kome je Dikla govorila dvadeset osme večeri voli da gleda ženu koja se porađa; ubija dete po izlasku iz utrobe, na majčine oči, praveći se da ga miluje. Te večeri, Alinu najpre šibaju do krvi, po sto udaraca po ljubavniku, zatim joj traže govna; to jutro ih je izručila Kurvalu, koji to poriče. Shodno tome, peku joj obe dojke i obe šake; kaplju joj po butinama i stomaku crveni vosak, njime joj zalivaju pupak, alkoholom joj pale dlake na pički. Vojvoda traži svađu sa Zelmirom, a Kurval joj odseca dva prsta, po jedan na obe ruke. Avgustinu udaraju po pici i dupetu. Dvanaesti. Prijatelji se okupljaju ujutro i odlučuju, pošto su im četiri starice ubuduće nepotrebne jer njihove dužnosti sada mogu lako preuzeti četiri pripovedačice, da se s njima zabavljaju mučeći ih jednu po jednu, i to počev od te iste večeri. Predlažu pripovedačicama da preuzmu njihova radna mesta; one prihvataju, pod uslovom da same ne bude žrtvovane. To im obećavaju. 61. Tri prijatelja, D’Okur, iguman i Depre, o kojima je Dikla govorila 12. novembra, zajedno se zabavljaju ovom strašću: traže ženu u osmom ili devetom mesecu trudnoće, raspore joj stomak, vade dete, spaljuju ga pred očima majke, a na njegovo mesto u stomak stavljaju grudvu sumpora i žive, to zapale, a zatim joj zašivaju stomak i puštaju da umre pred njima u nečuvenim mukama, dok ih drka ženska koju su na ovo poveli. (Proverite ime.) 62. Voleo je da cepa nevinosti, a to usavršava time što pravi veliku

količinu dece raznim ženama; čim napune pet-šest godina, cepa ih, bilo da su devojčice ili dečaci, pa ih baca u usijanu peć, pošto ih je odjebao, u trenutku svršavanja. 63. Isti čovek o kome je Dikla govorila 27. novembra, Martina 15. januara, i ona sama 5. februara, koji je voleo da veša iz šale i da posmatra vešanje itd., sakriva svoje stvari od vrednosti u sanduke služinčadi i kaže da su mu pokradene. Pokušava da ih osude na vešanje, pa ako uspe, ide da posmatra predstavu; ako ne, zatvara ih lično u jednu sobu i ubija ih davljenjem. Na to svršava. 64. Jedan veliki ljubitelj izmeta, onaj o kome je Dikla govorila 14. novembra, ima kod kuće jedno naročito uređeno nužničko sedište; osobi koju želi da pogubi ponudi da sedne, i čim sedne, sedište se prevrće i osoba pada u duboku nužničku jamu, gde se udavi. 65. Čovek o kome je Martina govorila da se zabavljao time što mu je ženska padala sa visokih merdevina ovako je usavršio svoju strast. (Proverite koji je to čovek.) Postavlja žensku na malo postolje prema jednoj vrlo dubokoj bari, iza koje se nalazi zid preko kojeg bi ona mogla da pobegne, jer su uza zid prislonjene merdevine. Ali da bi stigla do zida, treba prethodno da skoči u baru, i to jako da požuri jer je iza postolja na kojem se nalazi naložena ogromna vatra koja je polako liže. Ako je vatra obuhvati, izgoreće, a ako ne zna da pliva, ako se baci u vodu, udaviće se. Kada je vatra dobro oprlji, ipak se rešava da skoči u vodu da bi nekako stigla do merdevina prislonjenih uza zid. Često se pri tome dave, i to je onda sve. Ako ipak neka ima toliko sreće da stigne do merdevina, penje se, ali jedna pripremljena prečka pri vrhu puca pod njenim nogama, i ona pada u rupu prekrivenu zemljom, koju ranije nije primetila, a koja je, provaljujući se pod njenim teretom, ubacuje u razbuktalu žar na kojoj umire. Razvratnik se, nadomak prizora, drka posmatrajući je. 66. Isti o kome je Dikla govorila 29. novembra, onaj koji je šestogodišnju Martinu pocepao u dupe, i isti o kome će još govoriti poslednjeg dana, da bi njegovom strašću krunisala pripovedanja (onaj iz pakla), taj isti, kažem, guzi žensku od šesnaest-sedamnaest godina, najlepšu koja mu se može pronaći. Malo pre svršavanja, popušta jednu oprugu koja prikiva za devojčin ogoljeni vrat spravu sa zupcima koja

malo-pomalo, vrlo precizno, testeriše devojčin vrat, dok on svršava, što kod njega traje vrlo dugo. To veče otkrivaju tajnu vezu između jednog drugostepenog nabijača i Avgustine. Nije je baš ševio, ali, da bi je pridobio, predložio joj je bekstvo i predstavio joj kao da je to vrlo jednostavno. Avgustina priznaje da je baš htela da mu da to što je od nje tražio, da bi se izbavila sa mesta na kojem joj je život očigledno u opasnosti. Sve je otkrila Fanšon, i predala izveštaj. Četvorica prijatelja se na prepad bacaju na nabijača, vezuju ga, okivaju, spuštaju u podzemlje, gde ga vojvoda naguzi na silu, bez pomade, dok mu Kurval odseca šiju, a druga dvojica prijatelja mu peku meso usijanim gvožđem. Ova scena se dešava posle ručka, umesto kafe; odlaze u besedničku dvoranu, kao i obično, a pri večeri se pitaju da li da poštede Fanšon, s obzirom na to da je ona otkrila zaveru, a koja je prema jutrošnjem dogovoru bila namenjena mučenju izvečeri. Biskup se suprotstavlja pomilovanju, govoreći da bi bilo nedostojno njih da popuste pred osećanjem blagodarnosti, i da će se on uvek boriti za sve što društvu može doneti neku slast više, za razliku od onih koji bi bili u stanju i da se liše nekog zadovoljstva. Prema tome, pošto su kaznili Avgustinu zbog učestvovanja u zaveri, prvo time što su je primorali da prisustvuje izvršenju kazne nad njenim ljubavnikom, zatim jebući je u dupe i govoreći da će i njoj odseći glavu, i najzad čupajući joj dva zuba, što je izveo vojvoda dok je Kurval guzio ovu lepu ženskicu, i pošto su je propisno iskandžijali, posle svega toga, kažem, prizvali su Fanšon, terali je da sere, svaki prijatelj joj je udario po sto batina, a vojvoda joj je odsekao levu dojku sve do kosti. Ona se mnogo bunila zbog nepravednosti ovog postupka. »Da je pravedan«, reče vojvoda, »od njega nam se ne bi nadigao.« Posle toga su je previli, da bi mogla da služi i za druga mučenja. Primetili su da postoji kao neki začetak pobune među drugostepenim nabijačima, koji je potpuno ugušen žrtvovanjem jednoga od njih. Ostale tri starice su, kao i Fanšon, svrgnute sa svojih dužnosti, a zamenile su ih pripovedačice i Julija. One cepte, ali kako da izbegnu sudbinu? Trinaesti. 67. Jedan čovek, veliki ljubitelj dupeta, namamljuje devojku, uveravajući je da je voli, na ševu na vodi; čamac je pripremljen;

probuši se i potopi, devojka se udavi. Ponekad, isti postupa drugačije: u vrlo visokoj dvorani pripremljen je balkon, devojka se naslanja, balkon popušta, ona pada. 68. Jedan čovek koji je voleo da šiba pa da guzi, usavršava to namamljujući žensku u posebno pripremljenu sobu. Pod propada, ona upada u podrum, gde je sačekuje bludnik: u trenutku pada, zabada joj bodež u sise, u pičku i u čmar; zatim je baca, mrtvu ili živu, u drugi podrum čija se vrata zatvaraju kamenom pločom, gde ona pada na gomilu leševa, i izdahne u najvećem užasu, ako nije već mrtva. A on dobro pazi da nožem udara samo malo, da ne bi odmah izdahnula, nego tek u poslednjem podrumu. Prethodno uvek guzi, kandžija i svršava. Ovu strast izvodi uvek potpuno hladnokrvno. 69. Jedna bitanga stavlja žensku na divljeg konja, koji je odnosi i zbacuje u provaliju. 70. Onaj o kome je Martina govorila 18. januara, čija je prva strast da pali fitiljima za barut, usavršava je time što stavlja žensku u posebno pripremljen krevet. Kad legne, krevet propadne u užareno ognjište iz kojeg ona ne može da se izvuče. On je sačekuje, i čim ona pokuša da izađe, vraća je u oganj snažnim udarcima vila u stomak. 71. Onaj o kome je govorila 11, koji je voleo da pali sirotinjske kuće, trudi se da namami bilo muško, bilo žensko, pod izgovorom dobročinstva; guzi ih, bilo da je muško, bilo da je žensko, zatim im odvaljuje bubrege i ostavlja da umru od gladi, tako kljakavi, u nekoj jazbini. 72. Onaj što je voleo da baca žensku na gomilu đubreta kroz prozor, o kome je govorila Martina, izvodi kao drugu strast ovo što ćemo sada videti. Ostavlja žensku da leži u sobi koju ona dobro poznaje, i zna da joj je prozor vrlo nizak; daju joj opijum; čim zaspi, prenose je u drugu sobu, istovetnu s njenom, ali s vrlo visokim prozorom ispod kojeg je rasuto šiljato kamenje. Zatim neko bane i prepadne je preteći da će je ubiti. Ona, znajući da je prozor nizak, otvara ga i iskače, ali pada sa visine od trideset stopa na šiljato kamenje, i tako se sama smrska a da je niko nije ni dirnuo. To veče, biskup se udaje, u svojstvu žene, za Antinousa kao muža, a

u svojstvu muža se ženi Seladonom kao nevestom, i ovo dete je tek toga dana probušeno. Ovaj obred obeležava praznovanje petnaeste sedmice. Njegovo preosveštenstvo zahteva da svetkovinu upotpune grubim nasiljem nad Alinom, prema kojoj se podmuklo rasplamsava njegov razvratnički bes. Hvataju je i malo je obese, i svi svrše kad je vide tako okačenu. Tvrtko pušta krv i time je spasava; rana joj je već sutradan zarasla, a posle ovoga slučaja je porasla u njihovim očima. Svima priča šta je osetila u toku mučenja. Biskup, kome je toga dana sve u znaku praznika, odseca do kosti jednu Lujzinu sisu: tako preostale dve starice dobro vide kakva ih sudbina čeka. Četrnaesti. 73. Jedan čovek čija je obična strast bila da bičuje ženske usavršava je vadeći svakog dana iz ženinog tela po parče mesa veličine graška; niko je ne previja, i ona strada tako malo-pomalo. Degranž upozorava da će govoriti o vrlo bolnim ubistvima, pri kojima, je glavna stvar krajnja svirepost; na to svi zahtevaju, više nego za druge priče, najpodrobnije pojedinosti. 74. Onaj što je voleo da pušta krv pušta svakog dana po petnaest grama, sve do umorstva. Ovaj je pobrao burne aplauze. 75. Onaj što je voleo da ubada čiode u dupe, svakog dana zadaje po jedan lak udarac nožem. Zaustavljaju krv, ali ne previjaju, i ona tako lagano umire. 75. bis. Jedan batinaš lagano testeriše sve udove, jedan za drugim. 76. Markiz od Mezanža, o kome je Dikla govorila u vezi sa kćerkom obućara Petinjona, koju je i kupio, a čija je prva strast bila da ga šibaju po četiri sata dok ne svrši, ima i jednu drugu, da malu devojčicu preda u ruke nekog diva koji obesi dete s glavom nad ogromnim ognjištem gde vatra vrlo dugo tinja; devojčice moraju biti nevine. 77. Prva mu je strast bila da šibicom prlji malo-pomalo dojke i guzove, a druga mu je da nadene celo ženino telo sumpornim fitiljima koje pali jedan za drugim, da je posmatra kako umire. »Nema bolnije smrti od ove«, reče vojvoda, priznajući da se već upuštao u ovu gadost i da je od nje silovito svršavao; »kažu da žena

može tako da preživi šest do osam časova.« Uveče su se izređali na Seladonovom dupetu; vojvoda i Kurval se prosuše u njega. Kurval hoće da puste krv Konstanci, zbog njene trudnoće, i on joj lično pušta krv svršavajući u Seladonovo dupe; zatim odseca jednu dojku Terezi guzeći Zelmiru, a vojvoda guzi Terezu dok ovaj operiše. Petnaesti. 78. Voleo je da sisa usta i guta pljuvačku, a usavršava to time što joj svakog dana daje da guta na levak male količine istopljenog olova; devetog dana umire. 79. Voleo je da izvrće prst, a druga mu je da lomi sve udove, čupa jezik, vadi oči, i ostavlja tako da živi, smanjujući svakodnevno količinu hrane. 80. Jedan bogohulnik, o kome je kao drugom govorila Martina 3. januara, konopcima vezuje jednog lepog dečaka na vrlo visok krst, i ostavlja ga da ga gavranovi pojedu. 81. Jedan, opet, koji je njušio i jebao pod miškom, o kome je govorila Dikla, veša ženu pod miškom, dobro je vezuje, i svakodnevno je bode po bilo kojem delu tela, da bi privukao muve; ostavlja je da umire postepeno. 82. Jedan strastan ljubitelj dupeta zaziđuje žensku u grobnicu i ostavlja joj hrane za tri dana; prethodno je ranjava, da bi joj smrt bila bolnija. Voli nevine, i ljubi im dupe osam dana pre nego što će ih staviti na ove muke. 83. Voleo je da tuca jako mlada usta i dupeta; to usavršava time što ženskoj naživo čupa srce; u srcu napravi rupu, odjebe ovu rupu dok je još topla, vraća srce napunjeno spermom na svoje mesto; zašiva ranu i ostavlja žensku da završi svoje dane bez ikakve pomoći; u ovom slučaju, to ne traje dugo. To veče, Kurval, sve više raspaljen protiv lepe Konstance, kaže da joj ništa neće smetati da se porodi s jednim polomljenim udom, i, shodno tome, lome desnu ruku ovoj nesrećnici. Tvrtko isto veče seče jednu sisu Mariji, pošto im se prethodno israla i pošto su je isprebijali.

Šesnaesti. 84. Jedan batinaš se usavršava guleći lagano kosti; iz njih isisava srž i na njeno mesto sipa istopljeno olovo. Na ovom mestu vojvoda izjavi da neće više nikada u životu da jebe u dupe ako ovo mučenje ne prirede Avgustini. Ova jadna devojka, koju je guzio za to vreme, poče da krešti i roni potoke suza. Kako mu je takvim ponašanjem osujetila svršavanje, on joj opali, drkajući se i svršavajući sam, jedno tuce šumara, od kojih je dvorana odjekivala. 85. Jedan mangup secka žensku, na naročitoj mašini, na sitne komadiće; ovo je kinesko mučenje. 86. Voleo je da cepa devičanstva, a druga mu je da devicu nabode kroz pičku na oštar kolac, da kolac pobode u zemlju da bi ona jahala kao na konju i da joj za obe noge priveže po jedno topovsko đule; ostavlja je tako da lagano umre. 87. Jedan batinaš ljušti žensku tri puta; četvrtu pokožicu maže nekim nagrizajućim rastvorom, od kojeg ona umire u strahovitim bolovima. 88. Jedan čovek, opet, čija je prva strast bila da odseca po jedan prst, voli, kao drugu, da čupa parčiće mesa usijanim mašicama; makazama ih odseca, a zatim spaljuje rane. Treba mu četiri-pet dana dok to ne svrši, tako malo-pomalo, po celom telu, i ona umire u bolovima od ove svirepe operacije. Isto veče kažnjavaju Sofiju i Seladona, koje su zatekli kako se zabavljaju. Biskup ih, budući da mu oboje pripadaju, šiba po celom telu. Odsecaju dva prsta Sofiji, isto toliko Seladonu, ali on ubrzo od toga ozdravi. To im ne smeta da i ubuduće služe biskupovim zadovoljstvima. Ponovo stavljaju Fanšon na scenu, i pošto su je prvo isprebijali goveđom žilom, peku joj tabane, obe butine spreda i pozadi, čelo, obe ruke, čupaju joj ono što joj je ostalo od zuba. Dok je tako obrađuju, vojvodin kurac joj je stalno u dupetu. (Naglasite da su zakonom propisali da ne kvare dupeta do dana pogubljenja.) Sedamnaesti. 89. Martinin čovek od 30. januara, o kome je i sama govorila 5. februara, seče jednoj mladoj devojci dojke i guzicu, jede ih, a na rane stavlja melem koji joj peče meso tako nepodnošljivo da od toga

umire. Tera je da jede svoje sopstveno meso, koje je odsekao i ispržio. 90. Jedan nevaljalac kuva devojčicu u kazanu. 91. Jedan drugi mangup je živu peče na ražnju, pošto je prethodno odjebao u dupe. 92. Jedan, opet, čija je prva strast bila da posmatra kako pred njim velikim kurčevima guze dečake i devojčice, natiče žensku na kolac kroz dupe i ostavlja je da tako umre, posmatrajući njeno grčenje. 93. Mangup jedan razapinje ženu na točak, i, ne čineći joj nikakvo zlo, ostavlja je da umre prirodnom smrću. To veče, biskup žarko želi da muče Alinu; njegov bes prema njoj je na vrhuncu. Ona se pojavljuje gola, kaki mu u usta, on je guzi, zatim je, izvukavši ga iz tog lepog dupeta ne svršivši, puni ključalom vodom, koju ona tako ključalu mora odmah da isere Terezi na nos. Zatim odsecaju Alini sve preostale prste na rukama i nogama, lome joj obe ruke, peku joj patrljke zažarenim gvožđem. Onda je šibaju i šamaraju, pa joj biskup, sav u žaru, odseca jednu dojku i svršava. Sa nje prelaze na Terezu, peku joj vulvu iznutra, nozdrve, jezik, ruke i noge, i opaljuju joj šest stotina udaraca goveđom žilom; čupaju joj što joj je ostalo od zuba i šure joj gušu. Avgustina, svedok ovoga, počinje da plače; vojvoda je do krvi kandžija po trbuhu i pici. Osamnaesti. 94. Prva mu je strast bila da zaseca meso, a druga, da raščereči na četiri mlada drveta. 95. Jedan batinaš privezuje žensku na mašinu koja je spušta u veliku vatru i odmah je izvlači, i to traje sve dok sasvim ne izgori. 96. Voleo je da joj gasi sveće u mesu. Oblaže je sumporom, pa mu služi kao buktinja, a pri tom pazi da je dim na uguši. 97. Jedan mangup čupa utrobu jednom dečaku i jednoj devojčici, stavlja dečakovu utrobu u telo devojčice, a devojčicinu u dečakovo telo, zatim ih ušiva, vezuje ih, leđa uz leđa, za jedan stub koji ih pridržava, i posmatra izbliza kako umiru. 98. Jedan čovek koji je voleo da pravi male opekotine usavršava to time što peče na roštilju, stalno okrećući.

To veče izlažu Mišetu besu razvratnika. Prvo je sva četvorica isprebijaju, zatim joj svaki čupa po jedan zub; odsecaju joj četiri prsta (svaki odseca po jedan); peku joj butine spreda i pozadi, na četiri mesta; vojvoda joj gnječi jednu sisu sve dok je ne zdrobi, guzeći pri tom Kitona. Zatim nastupa Lujza. Prvo im sere, zatim joj opale osam stotina udaraca goveđom žilom, počupaju sve zube peku joj jezik i čmar, pizdu, preostalu dojku i butine na šest mesta. Kada svi poležu, biskup odlazi do brata. Vode sa sobom Degranž i Diklu; njih četvoro odvode Alinu u podrum; biskup je naguzi, vojvoda takođe, osuđuju je na smrt, i to izvršavaju uz nečuvene muke, sve do zore. Po povratku, hvale svoje dve pripovedačice i preporučuju drugoj dvojici da za mučenja upotrebljavaju uvek njih dve. Devetnaesti. 99. Prepredenjak jedan: stavlja ženu s trticom na kolac zašiljen kao dijamant, četiri uda joj lebde u vazduhu, vezani konopcima; pri ovom mučenju žrtvu zasmejava, a bolovi su grozni. 100. Jedan čovek koji je voleo da seče pomalo mesa sa dupeta usavršava to time što žensku, položenu između dve daske, vrlo lagano testeriše. 101. Jednom jebaču i muškog i ženskog dovode brata i sestru. Bratu kaže da će ga pogubiti uz strahovite muke, pokazuje mu šta je sve pripremljeno, ali će mu oprostiti život ako pristane najpre da odjebe svoju sestru pred njim, a zatim da je udavi. Mladić pristaje, i dok on jebe sestru razvratnik guzi čas dečaka, čas devojku. Zatim brat, iz straha od smrti koja mu je prikazana, davi sestru, i u trenutku kada je obavio posao, jedan pripremljen poklopac se otvara pod njim, tako da oboje, pred očima bludnika, padaju u zažareno ognjište. 102. Jedan mangup traži da otac pred njim odjebe kćer. Zatim on naguzi kćerku koju mu drži otac; zatim kaže ocu da ona mora neizostavno da bude pogubljena, ali da on može da bira, ili da je sam ubije davljenjem, što njoj uopšte neće naneti patnju, a ako to neće, on će je ubiti na njegove oči uz strahovito mučenje. Otac više voli da kćer ubije gajtanom stegnutim oko vrata nego da posmatra kako pati u strahovitim mukama, ali kada se on pripremio, vezuju ga, a kćer oderu

pred njim; posle toga je valjaju po usijanim gvozdenim bodljama, pa je bacaju u oganj, a oca dave da bi ga naučili pameti, kaže razvratnik, što je pristao da lično zadavi svoju kćer. Bacaju ga zatim u oganj kao i nju. 103. Jedan veliki ljubitelj dupeta i biča spaja majku i kćer. Kaže kćerki da će joj ubiti majku ako ne pristane da joj se odseku obe ruke; mala pristaje; seku. Onda odvajaju ta dva bića, vezuju kćerki vrat konopcem i postavljaju je na jedan tronožac; tronožac je vezan jednim drugim konopcem čiji je kraj u sobi gde drže majku. Kažu majci da povuče konopac: ona ga povlači ne znajući šta radi; vode je da vidi svoje delo i, u trenutku njenog očajanja, sabljom joj otpozadi odsecaju glavu. To isto veče Tvrtko, ljubomoran na dva brata zbog uživanja koja su sinoć doživeli, traži da muče Adelaidu, za koju tvrdi da je i inače na redu. Shodno tome, Kurval, njen otac, i Tvrtko, muž, čvrlje joj butine usijanim kleštima dok je vojvoda guzi bez pomade. Probadaju joj vrh jezika, odsecaju vrhove oba uveta, čupaju joj četiri zuba, a zatim je šibaju iz petnih žila. To isto veče biskup pušta krv Sofiji pred Adelaidom, njenom dragom prijateljicom, sve gok se ne onesvesti; guzi je dok joj pušta krv, ne izvlači joj ga iz dupeta. Odsecaju dva prsta Narcisu dok ga Kurval guzi; zatim im se prikazuje Marija, zavlače joj usijano gvožđe u dupe i pizdu, prže joj butine na šest mesta, klitoris, jezik, preostalu dojku, i čupaju preostale zube. Dvadeseti februar. 104. Sanvilin čovek od 5. decembra, čija je strast bila da mu majka podvodi sina koga će on da jebe, usavršava stvar služeći se istovremeno majkom i sinom. Kaže majci da će je ubiti, ali će je pomilovati ako pristane da ubije sina. Ako ga ona ne ubije, kolju dete pred njom, a ako ga ubije, vezuju je za telo sina i ostavljaju tako da polako umire na lešu. 105. Jedan veliki rodoskvrnilac spaja dve sestre koje je prethodno odjebao u dupe; vezuje ih za jednu spravu i daje im po jedan nož u ruke; mašina se pokrene, ženske se sudare, i tako jedna drugu ubiju. 106. Jedan drugi rodoskvrnilac hoće majku sa četvoro dece; zatvara ih na jedno mesto gde može da ih posmatra; ne daje im nikakvu hranu, da bi video uticaj gladi na ovu ženu, i koje će dete prvo da pojede.

107. Sanvilin čovek od 29. decembra, koji je voleo da šiba trudne žene, hoće majku i kćer, obe trudne; vezuje ih za po jednu gvozdenu ploču koje su postavljene jedna iznad druge; oslobađa oprugu, ploče se spoje silovito i obe žene, zajedno sa svojim plodovima, smrvljene su u prah. 108. Jedna vrlo velika bitanga zabavlja se na sledeći način. Dovede ljubavnika i ljubavnicu: »Samo jedno biće na svetu«, kaže ljubavniku, »stoji na putu vašoj sreći; predaću vam ga u ruke.« Odvodi ga u jednu mračnu prostoriju gde neko spava na krevetu. Silno napujdan, mladić probada to lice. Samo što je to učinio, pokazuju mu da je ubio svoju dragu; iz očajanja sam sebe ubija. Ako to ne učini, razvratnik ga ubija iz puške, jer se ne usuđuje da uđe u sobu u kojoj je mladić, besan i naoružan. Prethodno je odjebao i momka i devojku, u nameri da ih spoji i čvrsto veže za sebe, i tek pošto se njima nasladio, smestio im je ovu igru. To veče, u znak proslave šesnaeste sedmice, Tvrtko se udaje, kao žena, za Nebojeba kao muža, a ženi se u svojstvu muškarca Jasintom kao ženom; o svadbi, želi da muči Fani, svoju žensku suprugu. Shodno tome, peku je po rukama i butinama na šest mesta, čupaju joj dva zuba, kandžijaju je, teraju Jasinta, koji je voli i koji je njen muž po bludnim sporazumima o kojima je ranije bilo reči, teraju ga, kažem, da sere Fani u usta, a nju da to pojede. Vojvoda čupa jedan zub Avgustini i odmah posle toga jebe je u usta. Pojavljuje se Fanšon; puštaju joj krv, i dok joj krv lipti iz ruke, lome joj je; zatim joj čupaju nokte sa prstiju na nogama i lome joj prste na rukama. Dvadeset prvi. 109. Najavljuje da naredni lopovi vole da ubijaju samo muškarce. Zabode puščanu cev napunjenu krupnom sačmom u dupe dečaka koga je odjebao, opali u trenutku svršavanja. 110. Tera mladića da posmatra sakaćenje njegove devojke, da jede njeno meso, a naročito dupe, sise i srce. Mora ili da jede ili da umre od gladi. Pošto je jeo, ako se na to odlučio, on ga ranjava na više mesta po telu i ostavlja ga da umre od krvoliptanja, a ako ne jede, umire od gladi. 111. Čupa mu jaja i daje mu da ih pojede ne govoreći mu šta je,

zatim na mesto jaja stavlja grudve žive sa sumporom, koje mu izazivaju tako strahovite bolove da od njih umire. Dok muke traju, guzi ga i pojačava bolove pekući ga po celom telu sumpornim fitiljima, grebući ga i paleći rane. 112. Zakucava mu u čmar vrlo tanak kolac i ostavlja ga da tako završi. 113. Jebe, i dok tako sodomiše, otvara lobanju, vadi mozak i na njegovo mesto lije rastopljeno olovo. To veče su se izređali na Jasintovom dupetu, a pre toga su ga silovito iskandžijali. Privode Narcisa; seku mu oba jajeta. Dovode Adelaidu; stavljaju joj usijanu lopaticu na butine spreda, peku joj klitoris, probadaju jezik, šibaju je po sisama, odsecaju obe bradavice, lome obe ruke, odsecaju ostatak prstiju, čupaju joj dlake sa pičke, šest zuba i pregršt kose. Svi svršavaju, sem vojvode, koji, nadrkan kao neman, traži da lično sredi Terezu. Molba mu je usvojena; nožićem joj skida sve nokte i svećom postepeno prži vrhove prstiju, zatim joj lomi jednu ruku, a pošto ni od toga nije svršio, napiči Avgustinu i čupa joj zub, puneći joj pičku spermom. Dvadeset drugi. 114. Lomi jednog mladog dečaka, a zatim ga razapinje na točak, gde ga ostavlja da izdahne; točak se vrti, tako da mu prikazuje guzove izbliza, a zlikovac koji ga muči postavlja sto ispred točka, za kojim ruča svakog dana, sve dok žrtva ne izdahne. 115. Ljušti dečaka, maže ga medom i ostavlja da ga muve požderu. 116. Odseca mu kitu i bradavice na grudima, zakucava mu na jedan stub jednu nogu, a za drugi stub jednu ruku; ostavlja ga u tom položaju da umre prirodnom smrću. 117. Isti čovek koji je terao Diklu da ruča sa psom pušta da jednog pred njim proždre lav, dajući dečaku prutić da se brani, što samo razdražuje zver. Svršava kada je sve proždrto. 118. Podvodi dečaka naročito obučenom pastuvu, koji ga naguzi i tako ga ubije. Dete je prekriveno kobiljom kožom, a čmar mu je namazan kobiljom spermom.

Isto veče su Kitona priveli na mučenje: vojvoda, Kurval, Herkul i Buljoder ga jebu bez pomade; šibaju ga iz petnih žila, čupaju mu četiri zuba, odsecaju četiri prsta (uvek po četiri, jer sva četvorica vrše službu), i Tvrtko mu prstima zdrobi jedno jaje. Avgustinu batinaju sva četvorica iz sve snage; lepo joj je dupe obliveno krvlju; vojvoda je jebe u dupe dok joj Kurval seče prst, zatim je Kurval jebe u dupe dok je vojvoda peče usijanim gvožđem na šest mesta po butinama; odsecaju joj još jedan prst na ruci u trenutku Kurvalovog svršavanja, i uprkos tome, ona ipak odlazi da spava s vojvodom. Lome ruku Mariji, kidaju joj nokte i prže vrhove prstiju. Iste noći Tvrtko i Kurval spuštaju Adelaidu u podrum, pomažu im Degranž i Dikla. Kurval je guzi poslednji put, zatim je ubijaju uz najveće muke, koje ćete podrobno opisati. Dvadeset treći. 119. Stavlja dečaka u mašinu koja ga vuče čas gore, čas dole, i tako ga drobi; vade ga iz mašine sveg izdrobljenog i sutradan ga opet stavljaju, i tako nekoliko dana uzastopce, sve do smrti. 120. Jednog dečaka, skoro dete, lepa kurvica drka do iznemoglosti; sve je slabašniji, ne hrane ga, i on najzad umire u strahovitim trzajima. 121. Istog dana mu operiše kamen u bubregu, tumor na mozgu, fistulu u oku i čir u dupetu. Dobro pazi da nijedna operacija ne uspe, pa ga zatim ostavljaju bez pomoći dok ne izdahne. 122. Pošto mu je potpuno odsekao kurac i muda, pravi mu pičku svrdlom od usijanog gvožđa, koje sve sprži; jebe ga u tu rupu i davi u trenutku svršavanja. 123. Timari ga češagijom za konja; kada ga je tako sveg raskrvavio, maže ga alkoholom, koji pali, zatim ga opet timari, opet pali namazani alkohol, i tako do smrti. To isto veče privode Narcisa na mučenje; peku mu butine i budžu, drobe mu jajca. Na zahtev vojvode, koji se ostrvio na Avgustinu, nju ponovo izvode; peku je po butinama i ispod miške, zabadaju joj vrelo gvožđe u pičku. Ona pada u nesvest; vojvoda se od toga još više razjari; odseca joj jednu sisu, pije joj krv, lomi obe ruke, čupa dlake sa pičke i sve zube, odseca sve prste i patrljke prlji vatrom. Opet spava s njom, i prema Diklinom iskazu, jebe je u pičku i dupe cele noći i najavljuje joj

da će je otpremiti sutradan. Nastupa Lujza; lome joj ruku, peku jezik, sikilj, čupaju joj sve nokte i peku raskrvavljene vrhove prstiju. Kurval je u takvom stanju sodomiše i, sav u jari, gnjavi i gnječi iz sve snage jednu Zelmirinu sisu dok svršava. Nezajažen ovim uživanjima, šiba je iz petnih žila. Dvadeset četvrti. 124. Martinin četvrti čovek od 1. januara hoće da naguzi oca u prisustvu dva sina, a dok svršava, jednom rukom bode nožem jednog sina, drugom davi drugog. 125. Jedan čovek kome je strast bila da kandžija trudne žene po stomaku ima jednu drugu, da okupi šest trudnica u osmom mesecu. Vezuje ih sve leđa uz leđa, da bi izložile trbuhe; raspara trbuh prvoj, nožem probada drugoj, sto udaraca nogom zada u stomak trećoj, udara motkom četvrtu, peče ga petoj i istruže ga šestoj, a onda maljem po stomaku ubija one koje od ovog mučenja nisu već umrle. Kurval prekida pripovedanje nekom besomučnom pomamom, ova ga je strast mnogo raspalila. 126. Zavodnik o kome je govorila Dikla dovodi dve žene. Nagovara jednu, da bi spasla život, da pljune na boga i veru, a prethodno su je šamarali i rekli da to ne čini, jer ako to učini, biće ubijena, a ako ostane mirna, nema čega da se plaši. Ona odoleva, on joj raspaljuje um: »Evo prave božije službenice!« Dovodi drugu koja, pogođena ovim prizorom i time što joj je krišom rečeno da jedino može spasti život ako se odrekne boga, čini sve što joj predlažu. On joj raspaljuje um: »Evo jedne druge, službenice đavola!« Zlikovac ponavlja igru svake nedelje. 127. Jedan vrlo veliki mangup voli da priređuje balove, ali pod je pripremljen, i propada kad ima puno zvanica, koje skoro sve ginu. Da je ostao stalno u istom gradu, otkrili bi ga, ali on često menja gradove: otkrili su ga tek kad je to učinio pedeseti put. 128. Martinin čovek od 27. januara, čija je strast da vrši abortuse, stavlja tri trudnice u tri teška položaja, što mu čini tri zanimljive kompozicije. Posmatra ih kako se porađaju u tim položajima; zatim im vezuje decu oko vrata, sve dok deca ne umru ili ih one ne pojedu, jer ih ostavlja u ovom položaju bez hrane.

128. bis. Isti je imao još jednu strast: puštao je dve žene da se porode pred njim, vezivao im oči, menjao decu, tako da je samo on po jednom znaku mogao da ih prepozna, onda im naređivao da idu da ih prepoznaju. Ako se nisu prevarile, ostavljao ih je u životu; ako su se prevarile, rasecao ih je sabljom preko tela deteta koje su smatrale svojim. To isto veče, Narcisa privedu na orgije; odsecaju mu preostale prste na rukama dok ga biskup guzi, a Tvrtko operiše, zabadaju mu vrelu iglu u mokraćni kanal. Dovode Kitona, svi ga čerupaju i bacaju jedan drugom kao loptu, lome mu ruku dok ga vojvoda guzi bez svršavanja. Dolazi Zelmira; peku joj klitoris, jezik, desni, čupaju joj četiri zuba, peku je po butinama na šest mesta, spreda i pozadi, odsecaju joj obe bradavice, sve prste na rukama, i u tom stanju joj ga Kurval zavlači u dupe bez svršavanja. Dovode Fanšon, kojoj vade jedno oko. − Noću, vojvoda i Kurval, koje prate Degranž i Dikla, spuštaju Avgustinu u podrum. Dupe joj je još dobro očuvano, šibaju je, obojica je naguze bez svršavanja; zatim joj vojvoda napravi na dupetu pedeset osam rana, u koje sipa vrelo ulje. Zabada joj usijano gvožđe u pičku i dupe, pa je jebe u te rane s kurtonom od kože morskog psa, koji razdire opekotine. Posle ovoga, ljušte joj meso sa kostiju, testerišu kosti na više mesta, zatim otkrivaju žile na četiri mesta u krst, kače na jednu vrtešku ova četiri kraja žila i okreću, što izdužuje ove osetljive organe i nanosi neviđene bolove. Puštaju je malo da bi se više mučila, zatim nastavljaju postupak i ovoga puta joj zarezuju žile nožićem, kako se one izdužuju. Posle ovoga joj na grlu prave rupu kroz koju joj provlače jezik; na tihoj vatri joj ispeku preostalu dojku, zatim joj u pičku zavlače ruku sa britvom, kojom rasecaju pregradu između anusa i vagine; ostavljaju britvu, ponovo zavlače ruku i brljaju po utrobi, da bi je naterali da sere kroz pičku; zatim joj kroz isti otvor rasparaju trbušnu maramicu. Onda se vraćaju licu: seku joj uši, spaljuju unutrašnjost nosa, gase joj oči kapljući u njih rastopljeni crveni vosak, opsecaju joj ukrug lobanju, dižu je uhvativši je za kosu, vezuju joj kamenje za noge, da bi pala i da bi se lobanja iščupala. Kada je tako pala, još je disala, i vojvoda je još jednom odjebao u pičku; svršio je, ali ga je izvukao još bešnji. Rasporili su je, zapalili joj utrobu u samom stomaku, zavukli ruku s britvom i njome

srce izbušili iznutra, na više mesta. Tada je ispustila dušu. Tako pogibe, u petnaest godina i osam meseci, jedno od najnebeskijih stvorenja koje je priroda stvorila, itd. Posmrtno slovo. Dvadeset peti. (Tog jutra vojvoda uzima Kolombu za ženu; od sada ona ispunjava dužnosti.) 129. Jedan veliki ljubitelj dupeta guzi devojku pred očima momka, a momka pred očima devojke, zatim zakucava momka i devojku i ostavlja ih tako da umru, usta uz usta. Nastupa ispaštanje Seladona i Sofije, koji se vole; ovde prekidaju pripovedanje, da bi naterali Seladona da lično kaplje crveni vosak Sofiji na butine; on se onesvešćuje, biskup ga jebe onesvešćenog. 130. Onaj isti koji se zabavljao tako što je bacao žensku u vodu i izvlačio je ima i drugu strast, da u jezero baci sedam-osam devojaka i da ih gleda kako se koprcaju. Pruža im usijanu šipku koju one ipak hvataju, ali ih on gura, a da bi ih sigurnije pomorio, pre nego što ih je pobacao odsekao je svakoj po jedan ud. 131. Prva mu je strast bila da izaziva povraćanje; usavršava to upotrebom jednog tajnog sredstva da zarazi kugom čitavu oblast; prosto je neverovatno koliko je već sveta na taj način pomorio. Takođe je trovao česme i reke. 132. Jedan ljubitelj šiba stavlja tri trudne žene u gvozdeni kavez, svaku sa po jednim detetom; odozdo greje kavez; što je ploča toplija, one više podskakuju, uzimaju decu u naručje, ali na kraju padaju i tako umiru. (Ovo dolazi od neke strasti koja je napred već opisana, vidite gde.) 133. Voleo je da bocka šilom, a usavršava to time što zatvara trudnu ženu u bure sa ekserima a onda to bure dugo kotrlja po bašti. Što je Konstanca više patila zbog ovih priča o mučenju trudnih žena, to je Kurval više uživao. Njoj je i suviše jasna njena sudbina. Kako je rasplet sve bliži, smatraju da mogu početi s mučenjem: butine joj peku na šest mesta, kaplju joj crveni vosak na pupak, bodu joj dojke čiodama. Pojavljuje se Kiton; probadaju mu kitu s kraja na kraj usijanom iglom,

probadaju mu jajca, čupaju četiri zuba. Nastupa Zelmira, čija se smrt približava. Zarivaju joj usijano gvožđe u pičku, otvaraju joj šest rana na sisama i dvanaest na butinama, svaki joj ljubavnik opaljuje po dvanaest šamara, čupaju četiri zuba, bodu u jedno oko, šibaju i jebu u dupe. Dok je sodomiše, Kurval, njen muž, najavljuje joj smrt za sutradan; njoj, jadnoj, lakne, kaže da će to biti kraj njenim mukama. Red je na Ružicu; čupaju joj četiri zuba, obeležavaju je usijanim gvožđem na obe plećke, seku je po butinama i listovima na nogama; zatim je guze, gnječeći joj dojke. Pojavljuje se Tereza, vade joj jedno oko i opaljuju sto udaraca goveđom žilom po leđima. Dvadeset šesti. 134. Jedan krvnik staje ispod kule, blizu mesta posejanog gvozdenim šiljcima. Sa vrha kule guraju prema njemu više dece oba pola, koju je prethodno guzio: voli da ih gleda nabodene na šiljke i da ga njihova krv sveg poprska. 135. Isti o kome je govorila 11. i 13. februara, a čija je strast da izaziva požare, ima još jednu strast, da zatvori šest trudnih žena na jedno mesto, gde su vezane za zapaljive predmete; zapali vatru, a ako pokušaju da beže, on ih sačeka gvozdenim vilama, nabode ih i ponovo baci u vatru. U tom trenutku, kada su napola pečene, pod puca i sve padaju u veliki kazan pun ključalog ulja, gde konačno stradaju. 136. Onaj isti Diklin koji tako savršeno mrzi sirotinju, koji je od nje kupio Lusilinu majku, sestru i nju, koga je pomenula i Degranž (proverite to), ima i drugu strast, da sakupi celu jednu siromašnu porodicu nad rudničkim oknom i da gleda kako svi skaču unutra. 137. Jedan rodoskvrnilac, veliki ljubitelj sodomije, da bi spojio ovaj zločin sa rodoskvrnavljenjem, ubistvom, silovanjem i bogohuljenjem, kao i s preljubom, podaje se sinu sa hostijom u dupetu, siluje svoju udatu kćer i ubija sestričinu. 138. Jedan veliki pristalica dupeta davi jednu majku guzeći je; kada je mrtva, okreće je i odjebe u pičku. Pri svršavanju ubija ćerku na majčinim grudima nožem u srce, zatim odjebe ćerku u dupe, mada je mrtva; zatim, ubeđen da još nisu mrtve i nadajući se da će još patiti, baca leševe u vatru i svršava gledajući kako gore. To je onaj isti o kome

je govorila Dikla 29. novembra, koji je voleo da gleda žensku na crnom satenskom krevetu; takođe je to onaj isti o kome kao prvom priča Martina 11. januara. Privode Narcisa na mučenje; odsecaju mu jednu šaku. To isto čine Kitonu. Mišeti peku pičku iznutra; to isto Ružici; obema peku trbuh i sise. Ali Kurval, koji, uprkos sporazumu, ne vlada sobom, odseca Ružici celu sisu dok guzi Mišetu. Onda nastupa Tereza, kojoj opauče dve stotine udaraca goveđom žilom po celom telu i izvade jedno oko. Te noći Kurval dolazi po vojvodu i, praćeni Degranžom i Diklom, spuštaju Zelmiru u podrum, gde nad njom primenjuju najprefinjenija mučenja, da bi je najzad umorili. Sva ova mučenja su strašnija od mučenja Avgustine; sutradan ujutro, u vreme doručka, zatiču ih još uvek pri poslu. Ova lepa devojka umire u petnaest godina i dva meseca; ona je imala najlepše dupe u haremu devojčica. A Kurval, koji je ostao bez žene, sutradan uzima Hebu. Dvadeset sedmi. Ostavljaju za sutradan proslavu sedamnaeste i poslednje sedmice, da bi tom proslavom propratili završetak svih pripovedanja; a Degranž priča sledeće strasti: 139. Čovek o kome je Martina govorila 12. januara, koji je palio vatromet u dupetu, ima drugu strast, da vezuje dve trudne žene jednu za drugu u klupče, pa da ih pusti da se kotrljaju niz kamenolom. 140. Jedan drugi, koji je voleo da seče meso, tera dve trudnice da se biju u jednoj sobi (on ih posmatra izvan opasnosti), da se biju, kažem, noževima. Gole su; on im preti uperenom puškom da se svojski biju. Ako se obe uzajamno ubiju, to je baš ono što želi. Ako ne, on upada u sobu sa mačem u ruci, pa kad je ubio jednu, raspori drugu i pali joj utrobu kiselinama i komadima usijanog gvožđa. 141. Jedan čovek koji je voleo da kandžija trudne žene po stomaku, obogaćuje strast time što vezuje trudnicu za točak, dok je dole, ispod nje, nepomična, vezana u jednoj fotelji njena majka, usta otvorenih nagore, tako da mora u usta da prima sav otpad koji se sliva sa leša i deteta, ukoliko se porodila. 142. Onaj o kome je Martina govorila 16. januara, koji je voleo da

bocka dupe, vezuje žensku za napravu punu gvozdenih zubaca; jebe je na njoj, tako da je pri svakom nabodu sve više zakiva; zatim je okreće s guza i jebe u dupe, da bi se izbola i s druge strane, dobro još pritiska leđa da bi izbola dojke. Kada je to obavio, postavlja preko nje jednu dasku isto tako obloženu zupcima, pa šrafovima steže dve daske. Tako umire, zgnječena i probodena posvuda. Stezanje se vrši malo-pomalo; puštaju je da umre u mukama. 143. Jedan kandžijaš stavlja trudnu ženu na sto; zakucava je za taj sto zabadajući najpre po jedan vreo ekser u oba oka, u usta, u obe sise. Onda joj svećom peče klitoris i obe bradavice, dopola joj lagano testeriše kolena, lomi joj kosti na nogama, i na kraju je zakucava jednim ogromnim užarenim ekserom kroz pupak, koji zadaje poslednji udarac i njoj i njenom detetu. Žena mora da bude neposredno pred porođajem. To veče šibaju Diklu i Juliju, ali samo onako, iz šale, jer njih dve spadaju u one koje će sačuvati. Uprkos tome, Juliji peku butine na dva mesta i čupaju joj dlačice. Pojavljuje se Konstanca, koja će sutra biti žrtvovana, ali još ne zna svoju sudbinu. Peku joj obe bradavice, kaplju joj crveni vosak na stomak, čupaju četiri zuba i zabadaju iglu u beonjače. Pojavljuje se Narcis, koga takođe treba sutra da ubiju; čupaju mu oko i četiri zuba. Kiton, Mišeta i Ružica, koji takođe treba Konstanci da prave društvo u grobu, izlaze sa orgija sa po jednim iščupanim okom i sa po četiri zuba manje; Ružici su uz to odsečene obe sise i četiri komada mesa, što sa ruku, što sa butina; odsecaju joj takođe sve prste na rukama i zabadaju joj usijano gvožđe u pičku i dupe. Kurval i vojvoda svršavaju po dva puta. Stiže Lujza, kojoj udaraju sto udaraca goveđom žilom i vade oko; teraju je da ga pojede; ona to i učini. Dvadeset osmi. 144. Jednom mangupu dovode dve dobre prijateljice, on ih vezuje jednu za drugu, usta uz usta, pred njima je izvanredno jelo, ali one ne mogu da ga dohvate, i on ih posmatra kako žderu jedna drugu kada ih glad na to natera. 145. Jedan čovek koji je voleo da kandžija trudne žene opasuje njih šest ukrug, jednu naspram druge, gvozdenim obručima koji čine neku vrstu kaveza; obruči se postepeno sužavaju i stežu, i one su tako

smrvljene i udavljene s plodovima. Ali prethodno je svakoj odsekao po jedan guz i jednu dojku, koje im stavlja oko vrata kao kragne. 146. Jedan čovek koji je isto tako voleo da kandžija trudne žene vezuje ih dve, jednu za jednu, drugu za drugu polugu koje pokreće naročita mašinerija što ih nabacuje jednu na drugu. Kad se tako sudare, ubijaju jedna drugu, i on svršava. Pokušava za ovo da pribavi majku i kćerku, ili dve sestre. 147. Grof o kome je pričala Dikla, o kome je Degranž govorila 26, onaj koji je kupio Lusilinu sestru, o kome je Martina govorila 1. januara kao četvrtom, ima poslednju strast: da obesi tri žene iznad tri rupe: jedna je obešena za jezik, a rupa pod njom je vrlo dubok bunar; druga je obešena za sise, a rupa pod njom je ognjište; trećoj je lobanja obrezana ukrug i obešena je za kosu, a rupa pod njom je ispunjena gvozdenim šiljcima. Kada težina tela povuče ove žene, kada se kosa sa kožom iščupa iz lobanje, kada se sise iscepaju i jezik prekine, prestaće im jedna muka da bi druga tek započela. Kada može, postavlja ovako tri trudne žene, ili celu porodicu, a to je baš učinio s Lusilom, njenom sestricom i majkom. 148. Poslednja. (Proverite zašto nedostaju poslednje dve, u nacrtu su bile sve.) Veliki gospodar koji se upušta u poslednju strast, koju ćemo nazvati paklom, bio je naveden već četiri puta: to je poslednji Diklin od 29. novembra, to je Sanvilin koji skida nevinosti samo od devet godina, Martinin koji cepa dupe deci od tri godine, i onaj o kome je napred govorila sama Degranž (proverite gde). To je čovek četrdesetih godina, ogromnog stasa, uda kao u magarca; kurac mu ima skoro devet palčeva u obimu, celu stopu u dužinu. Vrlo je bogat, veliki vlastelin, vrlo okrutan i krajnje surov. Za ovu strast poseduje posebnu kuću na kraju Pariza, potpuno osamljenu. Prostorija u kojoj daje oduška svojoj pohoti je velika dvorana, vrlo jednostavna, postavljena dušecima; jedan veliki prozor je jedini otvor u ovoj prostoriji; prozorski otvor vodi prema širokom podrumu koji se nalazi na dvadeset stopa ispod poda dvorane, a ispod prozora su takođe postavljeni dušeci, na koje padaju ženske kako koju baca u podrum, na čiji opis ćemo se vratiti malo kasnije. Za partiju mu treba petnaest devojaka između petnaest i sedamnaest godina, ni mlađe ni starije. Zapošljava šest podvodačica u Parizu i dvanaest u

provinciji za prikupljanje svega najdražesnijeg u tom dobu; kako koju dobavi, dovodi je u jedan seoski manastir koji mu služi kao rasadnik; odatle mu izdvajaju po petnaest predmeta njegove strasti koju zasićuje redovno svakih petnaest dana. Uoči toga dana, on lično pregleda svih petnaest određenih podanika; odbija ih zbog najmanje mane: hoće da u potpunosti budu uzor lepote. Dovodi ih jedna podvodačica, one stižu, smeštaju se u jednu sobu pored dvorane bluda. Najpre mu ih prikazuju u ovoj sobi, svih petnaest golih; on ih dodiruje, pipka, pregleda, sisa im usta, sve mu redom seru u usta, ali on ne guta. Kada je obavio prvu smotru sa zastrašujućom ozbiljnošću, svakoj beleži usijanim gvožđem na ramenu redni broj po kojem će mu ih privoditi. Posle ovoga, prelazi u dvoranu bluda, gde ostaje sam neko vreme, i niko ne zna za šta mu služi ovaj trenutak usamljenosti. Zatim kuca; bacaju mu devojku s brojem 1, ali upravo tako, bacaju je: podvodačica je hitne, i on je primi u naručje; gola je. On zatvara vrata, uzima šibe i počinje da šiba po dupetu; posle ovoga je sodomiše svojom ogromnom žilom, a za to mu nikada nije potrebna pomoć. Ne svršava. Izvlači nadrkan kurac iz dupeta, ponovo uzima šibe i šiba devojku po leđima, po butinama spreda i pozadi, onda je povali i pocepa spreda; zatim ponovo uzima šibe i šiba iz petnih žila po prsima, onda joj zgrabi obe sise i gnječi ih koliko mu snaga dopušta. Posle toga joj šilom otvara šest rana duboko u mesu, od kojih po jednu na izgnječenim dojkama. Zatim otvara prozor koji vodi u podrum, postavlja devojku uspravno skoro nasred dvorane, licem prema prozoru a dupetom prema sebi, šutne je u dupe tako silovito da ona proleće kroz otvor prozora i pada na dušeke. Ali pre nego što ih je tako ubacio u podrum, svakoj je vezao traku oko vrata, a svaka traka označava određeno mučenje koje prema njegovoj oceni najviše odgovara određenoj osobi ili koje će u njemu izazvati najveće sladostrašće, a ne može se ni slutiti koliko znanja i veštine on poseduje u tome. Sve devojke prolaze ovako, jedna po jedna, i sve trpe potpuno isti obred, tako da u toku tog dana naš gospodar obavi trideset cepanja nevinosti, i sve to bez prosipanja ijedne kapi sperme. Podrum u koji devojke upadaju opremljen je sa petnaest različitih garnitura za najstrašnija mučenja, a po jedan dželat pod maskom i sa znakom đavola, u odeći boje koja označava vrstu mučenja, spreman je pred svakim od ovih mučilišta. Boja trake koju devojka nosi oko vrata odgovara određenom

mučenju, i čim upadne, dželat te boje je dograbi i odvodi do mučilišta za koje je zadužen; ali s mučenjem ne počinje sve dok ne upadne i petnaesta devojka. Kad ova upadne naš čovek, sav razjaren od trideset cepanja nevinosti bez svršavanja, uleće skoro go, kurčine zalepljene uz trbuh, u paklenu jazbinu. Onda se sve stavlja u pokret i sva mučilišta rade istovremeno. Prvo mučenje je točak na koji je razapeta devojka, koji se neprekidno okreće dodirujući jedan krug opremljen naoštrenim brijačima koji nesrećnicu zasecaju i deru u svim pravcima pri svakom obrtaju; ali kako rane nisu duboke, ona se tako vrti bar dva sata pre nego što izdahne. 2. Devojka leži nadomak jedne usijane ploče koja je polako topi. 3. Trtica joj je pričvršćena za vrelo gvožđe, a udovi su joj uklešteni spravama koje ih jezivo drobe. 4. Četiri uda zakačena su za četiri opruge koje se polako razvlače, sve dok se udovi ne otkinu, a trup ne padne u ognjište. 5. Kao kapa stoji joj nad glavom zvono od usijanog gvožđa, ali se ne naslanja, tako da joj se mozak lagano topi, a glava se potpuno reš ispeče. 6. Lancima je vezana na dnu kazana s kipućim uljem. 7. Okrenuta je prema napravi koja joj šest puta u minuti zabada u telo jednu oštricu, svaki put na drugo mesto; sprava se ne zaustavlja sve dok je svu ne izrešeta. 8. Noge na žaru; grudva olova na glavi je lagano pritiska nadole, brzinom kojom sagoreva. 9. Dželat je neprestano bode usijanim gvožđem; ona je vezana naspram njega; tako joj malo-pomalo ranjava celo telo. 10. Vezana je lancima za stub u staklenoj lopti, a dvadeset izgladnelih zmija je celu izjedu potpuno živu. 11. Obešena je za jednu ruku, a dva topovska đuleta su joj na nogama; ako padne, pada u oganj. 12. Nabijena je na kolac kroz usta, s nogama nagore. Pljusak užarenih žiški joj sve vreme zasipa telo.

13. Žile su izvučene iz tela i vezane za konopce koji ih razvlače; a za to vreme ih bockaju usijanim gvozdenim šiljcima. 14. Naizmenično je čupaju kleštima i mlate po pički i dupetu usijanim gvozdenim maljem, a s vremena na vreme je grebu usijanim gvozdenim kandžama. 15. Otrovana je sredstvom koje joj pali i kida utrobu, izaziva neizdržljive grčeve i užasne urlike, a dopušta da izdahne poslednja; ovo je jedno od najstrašnijih mučenja. Zlikovac šeta po podrumu otkako je sišao; po četvrt sata posmatra svako mučenje, bogohuleći kao prokletnik i sipajući uvrede svakoj žrtvi. Kada najzad ne može više i kada mu je sperma, toliko dugo zajažena, spremna da šikne, zavaljuje se u jednu fotelju iz koje može da posmatra sva mučenja. Dvojica đavola mu prilaze, pokazuju mu svoja dupeta i drkaju ga, i on gubi spermu uz takvo urlikanje da nadglasava cviljenje i urlike svih petnaest žrtava. Posle ovoga izlazi, one koje još nisu mrtve dokrajčuju, zakopavaju tela, i sve je na svom mestu za narednih petnaest dana. Ovde Degranž završava svoje pripovesti; zahvaljuju joj, slave je, itd. Toga dana su se od ranog jutra vršile zastrašujuće pripreme za završnu proslavu koju su zamislili. Kurval, koji mrzi Konstancu, jebao ju je od jutra u pičku, i objavio joj smrtnu kaznu tako je jebući. Kafu je poslužilo pet žrtava, i to: Konstanca, Narcis, Kiton, Mišeta i Ružica. Počinili su užase; pri pripovedanju koje smo maločas pročitali, sve četvorke koje su nekako sakupili bile su gole. Čim je Degranž završila, priveli su prvo Fani, odsekli joj preostale prste na nogama i rukama, a Kurval, vojvoda i četiri prvostepena nabijača naguzili su je bez podmazivanja. Stigla je Sofija: naterali su Seladona, njenog momka, da joj ispeče pičku iznutra, odsekli su joj sve prste na nogama i rukama, puštali joj krv iz sva četiri uda, pocepali joj desno uho i izvadili levo oko. Seladona su naterali da u svemu tome pomaže, često je morao i sam da radi, a na najmanju grimasu su ga udarali kandžijama sa gvozdenim šiljcima. Zatim su večerali; obed je bio raskošan, pili su samo penušavi šampanjac i likere. Izvršenja su ostavili za orgije. Kad su gospodari bili pri slatkišima,

obavestili su ih da je sve spremno; sišli su i zatekli podrum veoma ukrašen i lepo opremljen. Konstanca je ležala na nekoj vrsti odra, a četvoro dece je ukrašavalo četiri ugla. Kako su dupeta bila još vrlo sveža, najpre su dugo uživali da ih mrcvare. Najzad su otpočeli mučenje: Kurval je lično rasporio Konstancin stomak, guzeći Kitona, i iščupao joj je plod, već lepo razvijen i sa oznakama muškog pola; onda su nastavili sa mučenjima svih pet žrtava, koja su bila koliko okrutna toliko raznovrsna. Prvog marta, videći da se sneg još nije otopio, rešavaju da otpreme sve što je preostalo. Ljubavnici prave novi raspored u sobama i odlučuju da predaju zelenu traku svima koji se vraćaju u Francusku, pod uslovom da im pomognu da pobiju ostale. Ništa ne pominju kuhinjskom osoblju, ali rešavaju da pogube tri služavke, koje vredi mučiti, a da spasu tri kuvarice, zbog njihovog znanja i veštine. Shodno tome, prave spisak iz kojeg se vidi da su već žrtvovali: Od supruga: Alinu, Adelaidu, Konstancu… 3 Od devojaka iz harema: Avgustinu, Mišetu, Ružicu i Zelmiru… 4 Od mladunaca: Kitona i Narcisa… 2 Od nabijača: jednog drugostepenog… 1 Svega… 10 Dakle, sređuju se nova domaćinstva. Vojvoda vodi sa sobom i stavlja pod svoju zaštitu: Herkula, Diklu i jednu kuvaricu… 4 Kurval uzima: Buljodera, Sanvilu i jednu kuvaricu… 4 Tvrtko uzima: Nebojeba, Martinu i jednu kuvaricu… 4 A biskup: Antinousa, Degranž i Juliju… 4 Svega… 16 I odlučuju da četvorica prijatelja, četvorica nabijača i četiri pripovedačice (ne hoteći da upotrebe kuvarice) odmah pohvataju sve što je preostalo, na najmučkiji način, sem tri služavke, koje će skembati tek poslednjih dana, i da gornje apartmane pretvore u četiri zatvora: da

u najsigurniji stave tri drugostepena nabijača, koje će neizostavno okovati; u drugi, Fani, Kolombu, Sofiju i Hebu; u treći, Seladona, Zelamira, Kupidona, Zefira, Adonisa i Jasinta; a u četvrti, četiri starice; a kako će otpremati po jednog podanika dnevno, kada budu rešili da zatvore tri služavke, njih će strpati u zatvor koji je ispražnjen. Posle ovoga poveravaju svakoj pripovedačici na upravu po jedan zatvor. A gospoda će se zabavljati sa žrtvama kad im se prohte, bilo u zatvoru, bilo u zajedničkim prostorijama ili u svojim sobama, sve to po trenutnom nahođenju. Shodno tome, otpremaju, kako je već rečeno, po jednog podanika dnevno, i to sledećim redom: Prvog marta Fanšon. Drugog Lujzu. 3. Terezu. 4. Mariju. 5. Fani, 6. i 7. Sofiju i Seladona zajedno, kao par, i oni ginu, kao što je rečeno, prikucani jedno za drugo. 8. jednog drugostepenog nabijača. 9. Hebu. 10. jednog drugostepenog nabijača. 11. Kolombu. 12. poslednjeg drugostepenog nabijača. 13. Zelamira. 14. Kupidona. 15. Zefira. 16. Adonisa. 17. Jasinta. 18. ujutro hvataju tri služavke i bacaju ih u zatvor starica, i njih otpremaju 18, 19. i 20. Svega… 20 Sledeća rekapitulacija prikazuje uloge svih učesnika, pošto ih je ukupno bilo četrdeset i šest, i to: Gospodara… 4 Starica… 4 U kuhinji… 6 Pripovedačica… 4 Nabijača… 8 Dečaka… 8 Supruga… 4 Devojčica… 8 Svega… 46

Da je od toga trideset bilo pogubljeno, a da ih se šesnaestoro vraća u Pariz. Završni račun: Pobijeno pre 1. marta u prvim orgijama… 10 Posle 1. marta… 20 A vraća ih se… 16 Svega… 46 Što se tiče mučenja poslednjih dvadeset podanika i života koji se odvija do odlaska, to ćete opisati kako vam je volja. Reći ćete pre svega da je dvanaestoro preostalih ručavalo zajedno, a mučenja izaberite kako vam drago. BELEŠKE Ne odstupajte nikako od ovog plana: o svemu u njemu je više puta promišljeno i sve je postavljeno s najstrožom tačnošću. Razradite odlazak. Naročito ne zaboravite da ličnosti pri večerama treba što više da morališu. Kada budete prepisivali načisto, upotrebite jednu svesku u koju ćete upisati sve glavne ličnosti i sve one koje imaju neku značajniju ulogu, na primer, one koji imaju više strasti i o kojima ćete govoriti više puta, kao što je, na primer, onaj iz pakla; ostavljajte veliku prazninu pored svakog imena i popunjavajte tu prazninu prepisujući sve što liči ili se odnosi na njih. Ova beleška je neophodna, to je jedini način da imate jasan uvid u svoje delo i da izbegnete ponavljanja. Ublažite znatno prvi deo, sve je suviše razvijeno; treba da bude što lakši i kao obavijen velom. Nikako ne dopustite četvorici prijatelja da čine nešto što prethodno nije ispričano, o tome niste vodili dovoljno računa. U prvom delu, recite da je čovek koji jebe u usta devojčicu koju podvodi otac onaj isti koji jebe prljavim kurcem, i da je o njemu već govorila. Ne zaboravite da u decembar ubacite scenu sa devojčicama koje, posle večere koju su poslužile, služe prijateljima likere iz dupeta; to ste najavili, a

u planu ste potpuno propustili. MUČENJA KAO DODATAK Kroz jednu cev joj zavlače miša u pičku; cev izvlače, pičku zašivaju, a miš, koji ne može da izađe, rije joj po utrobi. Daju joj da proguta zmiju, koja će je takođe izjesti iznutra. Kurvala i vojvodu opisujte uglavnom kao naprasite i neobuzdane zločince. Tako ste ih prikazali u prvom delu i u planu; a biskupa opišite kao hladnog, racionalnog i okorelog zločinca. Tvrtko mora da bude zajebant, lažov, izdajica i pokvarenjak. Prema tome, neka čine sve što odgovara ovim naravima. Brižljivo pregledajte imena i društveni položaj ličnosti o kojima govore pripovedačice, da biste izbegli ponavljanja. U beležnici sa ličnostima treba da nacrtate plan zamka, i to apartman po apartman na posebnim stranama, a u prazninu koju ćete ostaviti sa strane upisujte koju stvar će koja vaša ličnost činiti u svakoj prostoriji. Ova cela dugačka traka početa je 22. oktobra 1785, i završena za trideset i sedam dana.

Beleška o izvorniku Poznato je da je Sad 22. oktobra 1785. godine započeo s prepisivanjem učisto prvih nacrta i odlomaka romana Les 120 journées de Sodome. Više nego svestan izuzetnosti tog romana, u strahu da mu njegov rukopis ne bude zaplenjen, pisac je odlučio da i pre nego što delo bude okončano, načini njegov prepis, ali u obliku koji se lako i brzo može skriti i čuvati. Tako je on iz noći u noć, usred Bastilje, ispunjavao sitnopisom svitak papirne trake (napravljene lepljenjem listića), duge nešto više od 12 m i široke 12 cm (sami ispisani reci su bili široki 11 cm). Ispunivši prvu stranu trake, bez prekida je nastavio da piše na njenoj drugoj. Taj mikroskopski posao je završio 28. novembra iste godine. Kada je četiri godine kasnije bila zauzeta i opljačkana Bastilja, ni prepis, ni najmanji odlomak moćnog romana više nikada neće dospeti u ruke svoga tvorca. Piščeva predostrožnost koja ga je podstakla da načini mikropis romana, pokazala se kao nedovoljna, ali − srećom − ne i za potomstvo, kako navodi Sadov životopisac Žilber Leli (Gilbert Lely). Čitajući danas Les 120 journées de Sodome, možemo jedino da iskupljujemo neuporediv potres, »krvave suze« »Božanstvenog markiza« suočenog s gubitkom svoga remek-dela. Svitak je pronašao Arnu de Sen-Maksimen (Arnoux de SaintMaximin), začudo u istoj ćeliji u kojoj je markiz bio zatočen. Svitak je postao vlasništvo porodice Vilnev-Trans (Villeneuve-Trans), koja ga je čuvala tokom tri naraštaja. Početkom ovoga stoleća, prodat je nekom ljubitelju iz Nemačke, da bi, konačno, njegov autograf 1904. godine objavio berlinski psihijatar Ivan Bloh (Iwan Bloch), ali pod pseudonimom Ojgen Diren (Eugen Dühren). To se izdanje, međutim, zbog hiljada omaški koje preinačavaju tekst romana, smatra neverodostojnim. Posle Blohove smrti, rukopis ostaje u Nemačkoj do

januara 1929. godine kada ga, s punomoćjem izvesnog francuskog plemića, po svemu sudeći jednog od markiževih potomaka, otkupljuje Moris Ajn (Maurice Heine). Ajn priređuje prvo autentično izdanje − svoje pravo izdavačko remek-delo (po tvrđenju Žilbera Lelija) − Sadovog romana u tri toma koji su se postupno pojavljivali u Parizu tokom razdoblja od 1931. do 1935. godine. Zbog izuzetne tačnosti, to se izdanje smatra originalom.

Sažeta hronologija života i dela Markiza de Sada 1740. Poreklom iz starog provansalskog plemstva i, po majci, u srodstvu s mlađom granom kuće Burbona, u Parizu se, 2. juna, rodio Donatjen Alfons Fransoa, markiz De Sad. Detinjstvo od četvrte do desete godine provodi u Somanu, grofovija Vensen, gde mu prve pouke daje stric, opat u Ebreju. 1750. Povratak u Pariz i stupanje u jezuitski kolež »Luj Veliki«; podučava ga i domaći učitelj. 1754. Pohađa vežbe na Školi lake konjice. 1755. Imenovan je za potporučnika u regimenti Kraljeve infanterije. 1757. Imenovan za stegonošu karabinjera grofa od Provanse. Učestvuje u takozvanom Sedmogodišnjem ratu. 1759. Postaje kapetan u burgonjskoj konjičkoj regimenti. 1763. Demobiliše se i, uprkos ljubavi prema gospođici De Loris, ženi se, uz odobrenje kraljevske porodice, s Rene-Pelagijom Kordije de Lone de Montrej. Biva zatočen petnaest dana u vensenskoj tvrđavi zbog »prekomernog razvrata« otežanog »užasnim bezbožništvom«. 1764. Primljen u parlament Burgonje kao opšti upravnik provincija Bresa, Bige, Valrome i Žeks. Postaje ljubavnik gospođice Kolet, glumice u Italijanskom teatru, koja ga napušta posle šest meseci. 1765/1766. Javne veze s kurtizanom Bovoazenovom, glumicama i mnogim igračicama s Kraljevske muzičke akademije. 1767. Umire grof De Sad, markižev otac. Rođenje prvog markiževog sina. 1768. Afera s Rozom Keler koju bičuje u svojoj »kućici« u Arkeju. Kelerova beži, podnosi tužbu i dobija ogromnu odštetu. Markiz je zatvoren u Somiru (petnaest dana), zatim u Pjer-Ansizu, blizu Liona

(sedam meseci). Po kraljevoj naredbi ostaje zatvorenik do novembra. Priređuje svečanosti i balove u svome zamku Lakost, u Provansi. 1769. Rođenje njegovog drugog sina. 1771. Rođenje njegove kćeri. 1772. Afera sa četiri devojke u Marselju. Markiz ih, sa svojim domoupraviteljem Laturom, zatvara u jednu sobu. Uzajamno bičevanje, svakojake razvratne radnje do homoseksualnih. Tu su i bombone od anisa sa afrodizijačkim prahom od španske muve koji u većim količinama izaziva grčeve kao od nekog otrova. Protiv markiza je podignuta tužba, ali on sa svojom mladom svastikom An-Prosper de Lone, tek zaređenom, beži u Italiju. Svastiku predstavlja kao svoju ženu. Biva osuđen u odsustvu na smrt. Smrtna kazna u odsustvu izvršena je na liku, u Eksu, 12. septembra. Sam markiz, dospevši u Šamberi oktobra, uhapšen je decembra po naredbi sardinijskog kralja na osnovu zahteva markiževe tašte, predsednikovice De Montrej. Odveden je u tvrđavu Miolan, u Savoji. 1773. Iz Miolana beži zahvaljujući pomoći svoje žene. Gospođa De Montrej, pak, uspeva da dobije nalog za njegovo zatvaranje. 1774. Boravi u svome zamku Lakost. Taj boravak je obeležen mnogim skandalima. 1775. Nedovoljno rasvetljena afera s tri mlade devojke (po nekima ih je bilo pet) koje je on pozvao iz Beča i Liona i zaposlio u zamku. Novo bekstvo u Italiju. Ponovo boravak u Lakosti. 1777. Umire gospođa De Sad, njegova majka. Prilikom prolaska kroz Pariz, februara, markiz je zatvoren na osnovu naloga kojeg je ranije već izborila njegova tašta. Zatočen je u tvrđavi u Vensenu. 1778. Odveden je u Eks gde na sudu biva oslobođen zbog navodnog zločina trovanja devojaka u Marselju, ali predan na kraljevu »milost«, pa kao takav ispraćen iz Eksa pod policijskom pratnjom. Iako pod nadzorom, uspeva da pobegne u Valenciju i opet traži pribežište u Lakosti, gde je iznova uhapšen. Sproveden je i ponovo zatvoren u Vensenu. 1782. Završava svoj Razgovor sveštenika i samrtnika.

1784. Prebačen je u Bastilju. 1785. Prepisuje učisto 120 dana Sodome. 1787. Rediguje svoje priče i kratke priče. 1788. Rediguje Evgeniju de Franval i Nesreće zbog vrline. 1789. Verovatno učisto prepisuje Alinu i Valkura. Polovinom ove godine, pošto je pokušao da podbuni narod iz okoline Bastilje, vičući kroz prozor svoje ćelije da zatvorenike dave, biva brzo, noću, prebačen kod kanonika u Saranton. Zauzimanje Bastilje i pljačka njegovih stvari i papira. 1790. Oslobođen je iz Sarantona po ukazu o ukidanju zatvorskih naloga. Veza s Mari-Konstans Kene, koja ga neće napustiti do kraja. 1791. Ilegalno publikovanje Justine, ili nevolja zbog vrline. Pisanje prve političke brošure. 1792. Postaje član i sekretar jedne revolucionarne sekcije, zadužen naročito za reformu pariskih bolnica. Piše niz političkih brošura. 1793. I dalje piše političke brošure. Izabran je za optužnog porotnika, zatim za predsednika svoje sekcije, ali zbog toga što je odbio da se saglasi sa izvesnim nehumanim predlogom − okrivljen je za umerenjaštvo i uhapšen krajem godine. 1794. Zatvoren je najpre u Madlonete, pa u Karme, onda u SenLazar, konačno u bolnicu Pikpis. Osuđen na smrt, krvnik Revolucionarnog suda ga uzalud traži po zatvorima, zahvaljujući čemu je »građanin« Sad, bivši markiz, izmakao giljotini. Oslobođen je posle glasovitog Termidora, po prestanku četvorogodišnjeg perioda Terora. 1795. Publikovanje (ilegalno) Filozofije u budoaru, kao i (zvanično) Aline i Valkura, ili filozofskog romana. 1797. Publikovanje Nove Justine, te Julijine povesti, ilegalno. 1799. Veoma siromašno stanuje u Versaju, gde biva repriziran njegov pozorišni komad Okstijem, a on igra ulogu Fabrisa u njemu. 1800. Zvanično publikovanje Okstijema i Zločina iz ljubavi. 1801. Kao autor erotskih romana, uhvaćen je i uhapšen kod svog izdavača Masea kada je zaplenjeno i izdanje (prvo?) Julijine povesti.

Zatvoren je u Sent-Pelagiju, zatim u Bisetru. 1803. Zahvaljujući naporima njegove porodice, prebačen je u Šaranton gde će, s dopuštenjem upravnika prihvatilišta, organizovati mnoge pozorišne predstave. 1807. Rediguje Florbeline dane. Iz njegove sobe su mu zaplenjeni rukopisi. 1813. Zvanično publikovanje Markize de Ganž. 1814. Pošto je trideset godina svoga života proveo po raznim tamnicama, umire 2. decembra u Šarantonu. Na njegovom grobnom kamenu nije mu čak bilo ni urezano ime.

Izabrana dela Markiza de Sada 1 RAD Beograd Moše Pijade 12 Za izdavača Milovan Vlahović Lektor Jovanka Arsenović Tehnički urednik Đuro Crnomarković Korektori Jelica Lazić, Jovanka Simić Štampano u 10.000 primeraka 1989. Štampa ČGP DELO Ljubljana, Titova 35

SAD Alfons Fransoa, markiz de 120 dana Sodome / Markiz de Sad; Rad − Beograd 1989.