Uvod u grcke dijalekte 8675431007, 9788675431008 [PDF]

Zitiervorschau

RIDIGER SМIТ

UVODUGRCKE DIJALEKTE Prevela s nemackog

SANDRA SCEPANOYIC

IZDAVACKA KNJlZARNICA ZORANA STOJANOVICA SREMSКl КARLOVCI' NOVI SAD

Biblioteka ELEMENТI 61

R1DIGER SMIT

UVODUGRCKE DIJALEKTE Prevela s nemackog SANDRA SCEPANOVIC

IZDAVACКA KNJIZARNICA Z ORANA STOJANOVICA SREMSКI КARLOVCI NOVI SAD •

2005

Naslov originala

RLidiger Schmitt,

Einfuhrung in die griechischen Dialekte, Wissenschaftliche Buchge sellschaft, Darmstadt

1977, 1991'.

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 811.14'282

ШМИТ,

Ридигер

Uvod u grcke dijalekte / Ridiger Smit ; preve1a s nemackog Sandra Scepanovic. - Sremski Kar10vci ; Novi Sad ; Izdavacka knjiZamica Zorana Stojanovica, 2005 (Novi Sad : Buducnost). 252 str. : ilustr. ; 18 ст. (Biblioteka E1ementi ; 61) -

-

Prevod dela: Einfihrung јп die griechischen DiaIekte / Riidiger Schmitt. - Tiraz 1000. BibIiografija. - Registri.

ISBN 86-7543-100-7

а) Грчки језик - Дијалекти COВISS.SR-ID 206094855

PREDGOVOR Izucavanje grckih dijalekata ima тасај za �irok krug strucnjaka koji se Ьауе klasicnom starinom: za istoricare grckog jezika i indoevropeiste, jer dijalekti mogu da im pruZe prva uputstva za tacno odredenje porekla nekog ОЫј­ ka i njegovih mogucih srodnika; zatim za klasicne tilologe, ukoliko se Ьауе neatickim pesnicima i piscima, odnosno razlicitim dorskim, jonskim i eolskim knjiZevnim narecji­ mа, ili paZnju poklanjaju istoriji grckog jezika, koja je tako tesno роуеzanа sa istorijom helenske knjiZevnosti; za isto­ ricare starog veka, takode, buduci da su oni, u pogledu pro­ stranih geografskih odnosno tematskih podrucja i dugih vremenskih razdoblja kojima se Ьауе, а za koje nedostaju knjiZevni izvori, cesto upuceni па originalne drevne ерј­ grafske ili numizmaticke izvore pisane lokalnim narecjima, ali i zbog toga �to se u dijalektima ogledaju istorijat i medusobni odnosi grckih plemena; najzad, i za epigratica­ re, numizmaticare i papirologe u tumacenju njihovih nala­ za. Уес duze vreme postoji osetan nedostatak saZetih, uvodnih studija о grckim dijalektima, narocito takvih koje Ы pocetnicima i onima koji nisu strucnjaci za jezik pruzile prve, kratke informacije о izvorima i pomocnim stredstvi-

5

та, cinjenicama i problemima u predaji grckih dijalekata. Оуај » Uvod« - а knjiga је tako zarnisljena - obra6a se, sto­ ga, upravo pomenutoj grupi korisnika, preteZno, dakle, kla­ siCnim filolozima i istoricarima starog veka. Ovakvo odredenje namene dela odrazilo se, razumlji­ уо, kako neposredno па izgled knjige u celini, tako i па ra­ spored materijala u pojedinostima: ovde se ne radi о novim saznanjima, уе6 о prvom saietom i pregledno uoblice­ пот, jasno-pouzdanom vodicu, koji odvaja bitno od тanје vaZnog, tacnije nudi mnogo podataka umesto таlо роlетј­ ke, i posebno izdvaja ono sto је provereno iz оЫlја literatu­ re о grckim dijalektima i njihovim izvorima. Sto se tice rasporeda grade, па raspolaganju su Ыlе dve mogu6nosti, kako se to razgovetno vidi iz uobicajenog sklopa postoje6ih starijih prikaza grckih dijalekata: ili, strogo odvojivsi роје­ dinacne dijalekte, svaki tretirati kao celinu za sebe i tako slagati jedan do drugog komadi6e dijalekatske stvamosti, kao sto је to narocito slucaj u prirucniku Handbuch der griechischen Dialekte Alberta ТитЬа (Albert ТЬитЬ), ili, pak, pojedine jezicke fenomene pratiti kroz sve dijalekte, dakle donekle u skladu sa njihovim geografskim prostira­ njem - modema dijalektologija је u svom najekstremnijem vidu to smatrala jedino stvamim i potpuno је porekla posto­ јanје dijalekata - i zatim dati jednu opstu sliku tih jezickih ројауа, svojevrstan presek kroz dija.ekte. Najznacajniji pri­ rucnik napisan па оуај nacin Ыlа Ы svakako knjiga Greek Dialects Karla D. Baka (Carl D. Buck). Altemativa je Ыlа, dakle, ili napraviti mozaik grckih dgalekata slaganjem ka­ micaka jednog do drugog, ili pak stvoriti viseslojnu opstu sliku preklapanjem pojedinacnih, SliC:lO postupku kod razno­ Ьојnе stampe. Оуај poslednji nасјn izlaganja п е Ь i za re­ zultat imao celoviti prikaz grckih d i ј а 1 е k а t а, уе6 jednu uporednu g r а т а t i k u grckih narecja, koja se nе Ы mnogo razlikovala od neke opste istorijsko-uporedne gramatike

6

grckog jezika i prakticno Ы se obracala iskljucivo strucnja­ cima za jezik. Posto Ы to bilo u suprotnosti sa pravom па­ mепоm ove knjige, ispostavilo se gotovo samo od sebe da u оЬш dolazi jedino prvi nacin izlaganja, koji je usmeren vise istorijsko-filoloski, а manје lingvisticki. Svaki dyalekat se, dakle, (и IV poglavUu) opisuje pojedinacno i tako se јеdnа do druge njzи zasebne gramaticke skice, koje prufaju celo­ vitu sliku pojedinih dijalekata i njihovih osobina. Odabrani postupak, koji, naravno, ponekad navodi па ponavUanje, moze - tako se barem mепј cini - svakom korisniku nesto da pruZi, а pre svega pocetnicima i onima koji nisu strucnja­ сј, dok је drugi nacin izlaganja, vec па osnovu izabranog kriterijuma podele, zanimljiv prvenstveno strucnjacima za jezik, а опоm korisniku koji trazi brz nauk о bitnim osobi­ пата jednog narecja moze besumnje premalo da ponudi. Navedena razmatranja пито su vodila odluci da se kao uzor za ovaj »Uvod« izabere Tumbov »Prirucnik«. Njegova па bitno ogranicena, а ipak potpuna dokumenta­ суа zajedno sa iscrpnim bibliografskim podacima, zatim pravilno usmeravajuca preglednost i paZljivo odmeren sud jednodu§no su hvaUeni, а u tom prirucniku mogu se naCi i podaci о potvrdama pojedinih dyalekatskih oblika. Upravo u ovom poslednjem ја sam pokusao da nadmasim ТитЬа, odnosno njegove epigone Emsta Кikersa (Emst Кieckers) i Antona Serera (Anton Scherer), tako §to sam dosledno, sto је moguce iscrpnije, naveo mesta potvrde, kako bih korisni­ ku pruzio priliku da ih pregleda. Nastojao sam, iz prakticnih razloga, da to ро mogucstvu budu potvrde iz sigumo najra­ sporostranjenije zbirke grckih dijalekatskih tekstova, iz Ка­ uerovog (Cauer) Delectusa (skracenica: D), koji je preradio Eduard Svicer (Schwyzer). U samu ovu knjigu, iz razloga ogranicenosti prostora, пјје bilo moguce ukljuCiti i jedan iz­ bor natpisa, kao dokumentaciju i radi lak§e upotrebljivosti, kako је to ucinjeno kod Baka. U pojedinim slucajevima

7

odustalo se i od oslanjanja па ТuтЬа: tako sam, па primer, vise nego ТumЬ, teziste stavio па svedocanstva lokalnih govora, а knjizevnu upotrebu dijalekata, bilo da se radi о Homerovom, Pindarovom ili Sapfmom jezikи, nisam in ех­ [еnsо obradio, buduCi da опа и sebe иkljucuje raznovrsne posebne probleme. PrihvatajuCi predlog koji је јznео Valter Porcih (Walter Porzig) (и recenziji za ThumbIScherer, Gno­ топ 32, 1960, 596), ја sam posle opisa pojedinih narecja dodao odeljak о grupisanju dijalekata (poglavlje У). Ovaj »Uvod«, dakle, nasuprot starijim prirucnicima, poku8ava da napreduje od manjeg ka vecem - od dijalekatske raz­ novrsnosti do jedinstva koje јој је и osnovi. Da se рПkaz пе Ы suvise »rasplinuo«, ovde su za prakticno izvodenje posta­ vljene granјсе, koje su navodile па to da se relativno јеdin­ stvene celine, kao sto је recimo jonski dijalekat, obraduju jedinstveno, а пе da se dalje dele па zapadno-, centralno- i istocnojonski; и oblasti zapadnogrckih narecja pritom sam оЬiшпо sledio novu podelu Antonina Bartonjeka (Antonin Bartonek) и Classification ofthe West Greek Dialects. Као i kod ТumЬа, и sredistu izlaganja, dakle и cetvr­ tom poglavlju, nalaze se kratki nacrti pojedinacnih dijaleka­ ta, razume se и vecoj meri sistematizovani nego tamo. Naime, svaka od ovih dijalekatskih skica podeljena je и се­ tiri odeljka, koji su oznaceni velikim slovima: L = Lite­ ratura (о odgovarajucem шјщеktи), Iz = Izvori, Is = Istorija, 0 = Obelezja dijalekta. Ove oznake sluze istovremeno Ьо­ ljem snalaZenju иnuш pojedinih odeljaka i и knjizi kao celini. Spolja gledano, spram vecinom sliCno podeUenih poglavUa и Tumbovom prirucnikи, ovde је doslo do sadr­ Zinskog pomeranja, utoliko 8tO su, и poredenju sa odeljcima L, Iz, Is, oni obelezeni sa О, dakle cisto lingvisticka razma­ tranja, donekle и drugom planu. Oni se ogranicavaju па пе­ ophodne podatke i uglavnom sadrZe опо 8tO је kao osnovna informacUa pretpostavka dalje diskusije о istoriji dijalekata

8

ili njihovom grupisanju. Nije potrebno obja.snjavati да је до ove razlike u »odтeravanju« pojedinih odeljaka doslo pre svega iz obzira prema »nestrucnim«, odnosno korisnicima koji se profesionalno ne bave jezikom. Autoru preostaje samo да se nada да се ovakav postupak naiCi па odobrava­ nje. On je, inace, posebnu pamju posvetio navodenju sto је moguce bogatije bibliografske dokumentacije. Ogranice­ nost prostora onemogucila је, doduse, da bibliografija род L Ьиде potpuna; imajuCi to u vidu, nastojalo se da se u L-odeljcima - izuzimajuCi literaturu koju је valjalo роmе­ nuti па drugim mestima unutar odgovarajuce dijalekatske skice - navedu pre svega noviji i najnoviji radovi, koji оmо­ gucavaju pristup starijim studijama; ро ovima je bilo dozvo­ ljeno nesto snamije »kopati« vec i stoga sto se obuhvatni stariji radovi kao i odgovarajuCi odeljci, razumljivo, vec na­ vode u merodavnim prirucnicima.

9

SPISAК SКRACENICA 1. Naslovi knjiga Bartonek = А. Bartonek, Classification ofthe WestGreek Dialects at the Time about 350 В. С., AmsterdamlPra­ gue 1972. Bechtel I-Ш = F. Bechtel, Die griechischen Dialekte. I-Ш, Berlin 1921-24, 21963. D = DialectorumGraecarum ехетрlа epigraphica potio­ ra (»Delectus inscriptionum Graecarum propter dia­ lectum memorabilium« quem primum atque iterum ediderat Paulus Cauer editio tertia renovata). Edidit Eduardus Schwyzer, Leipzig 1923, Nachdruck нн­ desheim 1960. Debrunner/Scherer = А. Debrunner, Geschichte der grie­ chischen Sprache. 11, 2. Aufl. von А. Scherer, Berlin

1969.

GDI = Sammlung der griechischen Dialekt-Inschriften. I-IV, Gбttiпgеп 1884-1915. Harlow = R. В. Harl0W, Eine Dialektanalyse der koischen Asylieurkunden, рЫl. Diss. Zurich 1972. Head2 = В. У. Head, Нistoria numorum. А Manual of Greek Numismatics, Oxford 21911.

11

Hoffmann Ј-Ш = о. Hoffmann, Die Griechischen Dia­ lekte in ihrem historischen Zusammenhange. Ј-Ш, Gбttiпgеп 1891-98. Hoffmann!Scherer = о. Hoffmann!A. Debrunner, Geschi­ chte der griechischen Sprache. Ј, 4. Aufl. von А. Sche­ rer, Berlin 1969. IG = Jnscriptiones Graecae Jeffery = L. Н. Jeffery, Тће Local Scripts of Archaic Greece, Oxford 1961. Meister Ј-II = R. Meister, Die griechischen Dialekte auf Grundlage von Ahrens' Werk: » De Graecae linguae dialectis«. Ј-II, Gбttiпgеп 1882-89. PMG = Poetae Melici Graeci. Edidit D. L. Page, Oxford

1962.

Schwyzer Ј-ЈУ = Е. Schwyzer, Griechische Grammatik auf der Grundlage von Karl Brugmanns Griechischer Grammatik. Ј-ЈУ, MUnchen 1939-71, Ј: 41968, II-Ш:

31966--68.

SylP = Sylloge inscriptionum Graecarum а Guile1mo Dit­ tenbergero condita et aucta. Ј-ЈУ, Leipzig 31915-24, Nachdruck Hildesheim 1960. ThumbIКieckers = А. ЈЪиrnЬ, Handbuch der griechi­ schen Dialekte. Ј, 2. АиЛ. von Е. Кieckers, Heidelberg

1932.

Thumb/Scherer = А. Thumb, Handbuch der griechischen Dialekte. 11, 2. АиЛ. von А. Scherer, Heidelberg 1959.

2. Spisak casopisa АА AAHG

12

= Archaologischer Anzeiger. Berlin = Anzeiger fur die Alterturnswissenschaft. Jn­ nsbruck

= Annual of the Brithish School at Athens. London АЕ = А рхаLO л.ОУ LlС� 'Еф"l]IA.ЕР(�. Athen AeR = Atene е Roma. MessinaIFirenze AHVL = Humanistika Vetenskapssamfundet i Lund. A rsberiittelse. Lund = American Joumal of Philology. Baltimore АЈРЬ = Archiv Orientalni. Praha АО = Abhandlungen der PreuВischen Akademie APAW der Wissenschaften. Philosophisch-histori­ sche Кlasse. Berlin ArchClass = Archeologia Classica. Roma ASAA = Annuario della Scuola Archeologica de Atene е delle Missioni Italiane in Oriente. Roma ASNP = АnnаН della Scuola Normale Superiore di Pisa. Lettere, storia е filosofia. Firenze вв = Beitriige zur Kunde der indogermanischen Sprachen. Gottingen = Bulletin de Correspondance Hellenique. Paris ВСН = Bulletin of the Institute of Classical Studies ВICS of the University of London. London ВЈ = Bonner Jahrblicher des Rheinischen Landes­ museums in Bonn und des Vereins von Al­ tertumsfreunden im Rheinlande. Kevelaer ВРЕС = Bollettino del Comitato per la preparazione della Edizione Nazionale dei Classici Greci е Latini. Roma BSL = Bulletin de la Societe de Linguistique de Ра­ ris. Paris BVSG = Berichte tiber die Verhandlungen der Ко­ niglich Sachsischen Gesellschaft der Wis­ senschaften zu Leipzig. Phil.-hist. Кlasse. Leipzig

ABSA

'

13

ByzZ CPh CQ Eclas GGA Gl

= Byzantinische Zeitschrift. MUnchen = Classical Philol0gy. Chicago = The Classical Quarterly. London = Estudios Clasicos. Madrid = Gottingische Gelehrte Anzeigen. Gottingen = Glotta. Zeitschrift fi griechische und lateinische Sprache. Gottingen = Greece & Rome. Oxford GR HSPh = Harvard Studies in Classical Philology. Сатbridge, Mass. = Indogermanische Forschungen. Zeitschrift IF fi Indogermanistik und allgemeine Sprach­ wissenschaft. Berlin = Јоиmаl des Savants. Paris JdS = Тhe Јоитаl of Hellenic Studies. London JНS JКF = Jahrbuch fi kleinasiatische Forschung. Hei­ delberg = Jahreshefte des Osterreichischen Archaologi­ JOAI schen Instituts. Wien кz = Zeitschrift fi vergleichende Sprachforschung. Gottingen Lg = Language. Јоиmаl of Linguistic Society of America. Baltimore МDAI-A = Mitteilungen des Deutschen Archaologischen Intstituts. Athenische Abteilung. Berlin = Museum Helveticum. Schweizerische Zeit­ мн schrift ftir klassische Altertumswissenschaft. Basel Mn = Mnemosyne. Bibliotheca Philologica Batava. Leiden MSL = Memoires де la Societe де Linguistique де Paris. Paris NGGW = Nachrichten von der Gesellschaft der Wissen­ schaften zu Gottingen. Philologisch-historische Кlasse. Gottingen

14

NJ

=

Neue Jahrbticher filr das klassische Altertum, Geschichte und deutsche Literatur. Leipzig РР = La Parola del Passato. Rivista di studi antichi. Napoli I{А = Revue Archeologique. Paris I{AAN = Rendiconti della Accademia di Archeologia, Lettere е ВеНе Arti di Napoli. Napoli IША = Revue des Etudes Anciennes. BordeauxlParis I{EG = Revue des Etudes Grecques. Paris I{FIC = Rivista di Filologia е di Istruzione Classica. Torino = Rheinisches Museum filr Philologie. Frankfurt а. М. = Rendiconti dell ' Instituto Lombardo di Scienze IHL е Lettere. Classe di lettere е scienze morali е storiche. Milano IH'h = Revue de Philologie, de Litterature et d'Нistoire anciennes. Paris SEG = Supplementum epigraphicum Graecum. Lug­ duni Batavorum Slo'FBU = Sbomik Praci Filosoficke Fakulty Bmenske University. Вmо S(,LG = Studien zur griechischen und lateinischen Grammatik. Leipzig SIFC = Studi Italiani di Filologia Classica. Firenze S MEA = Studi Micenei ed Egeo-anatolici. Roma SMG = Atti е Memorie della Societa Magna Grecia. Roma SPA W = Sitzungsberichte der PreuВischen Akademie der Wissenschaften. Phil.-hist. Кlasse. Berlin SSL = Studi е Saggi Linguistici. Pisa IАРА = Transactions and Proceedings oftl1e American Philological Association. Ithaca, N. У.

15

II'S

Transactions of the Philological Society. Охford uuA = Uppsala Universitets A rsskrift. Uppsala ZA = Ziva antika. Skopje ZFFUК = Zbornik Filozofickej Fakulty University Ко­ mеnsktЉо. Bratislava

16

1

GRCKI DIJALEKTI 1 NЛНОVI IZVORI 1. Uvod Grcki jezik, koji је, kao sto је poznato, jedan saтostalni ogranak velike indoevropske jezicke ро­ rodice, od pocetka pisane predaje u velikoj meri ј е dijalekatski podeljen, bas kao sto је i grcka zemlja па beskrajno raznovrstan nacin izdeljena planinama i morima. Za poznavanje ovih lokalnih narecja пај­ dragoceniji izvor su nebrojeni natpisi (ир. odeljak 2), koji jasno ukazuju па to da se grcko govorno ро­ drucje u ranijim vremenima delilo па razlicite, mа­ пје ili vise ostro razgranicene dijalekatske oblasti. Aticki, govor Atine i пјепе blize okoline,je опај grc­ ki koji se predaje u nasim skolama i zato пат od pocetka izgleda kao »norma«, dok ostali dijalekti od njega »odstupaju« (ukoliko se nase zanimanje uopste protegne do пјЉ). Ра ipak, aticki defacto predstavlja tek jedno malo »parce« dijalekatske karte Grcke i 2

Uvod u gr�ke dijalckte

17

prvobitno је Ыо samo ј е d а п pored mnogih drugih dijalekata, sve dok politicka i kultuma prevlast Atine nije i za nјеn govor izborila vodecu pozicUu. S iroko rasprostranjena predrasuda о »normativnom atickom« dovela je (uostalom vec kod Rimlj ana) do jedne pot­ риnо iskrivlj ene slike u proucavanju grckih dij ale­ kata, koj i su posmatrani u odnosu па aticki, umesto da se i ovaj postavi ravnopravno uz ostala narecja. S arenilu grcke dij alekatske karte narocito do­ prinosi i ta okolnost daje svaki osobeni govor nekog grada ili podrucja bivao »presaden« u nove naseobi­ nе prilikom grckih kolonizacija ranog doba. Tako је, па primer, dijalekat Korkire prakticno identican sa оnјm u Korintu, Korkirinoj matici. Isti је slucaj sa govorom Кirene u odnosu па onaj па Teri, а dijalekat Tarenta, koj i j e, opet, bolj e poznat j edino zahvalju­ juci narecju njegove naseobine Herakleje, pokazuje vrlo tesne veze sa dij alektom Lakonije, odakle su, prema antickoj tradicij i, kolonisti dosli u Tarent. Zato ј е iz ovoga lako zakljuciti da narecj a metropole i kolonij e treba razmatrati zaj edno (па primer kor­ kirsko sa korintskim u IV 2 »saronski«), mada se iz toga nе sme izvesti pravilo, buduci daje istorij a kat­ kad proticala manје pravolinij ski i bila izlozena najrazlicitijim posebnim uticajima. Ovaj aspekt od­ nosa izmedu kolonij e i matice јо!; nikada nij e оЬиЬ­ vatno i sistematski izucavan; u odnose u kolonij ama Velike Grcke (Magna Graecia) ирисије А. Pagliaro,

IZ problema liguistico, Metropoli е colonie di Ма­ gna Grecia. АШ del terzo convegno di studi sulla Magna Grecia, Napoli 1964, 87-111. Оnо па sta

18

ovakvi primeri ukazuju kao па »princip« delotvoran и istorijskom periodu, mora daje и istoj meri vazilo i и preistorij sko doba: tako, па primer, izvestaj i antic­ ke tradicije о naselj avanj u ostrva К ipra, koj i govore о dolasku sa Peloponeza (za pojedinosti ир. IV 1 3 Is), nalaze svoju potvrdu u bliskom podudaranju ki­ parskog i arkadskog dij alekta. Premoscavanje j aza izmedu оуљ brojnih роје­ dinacnih lokalnih dij alekata pocelo је tek и heleni­ sticko, а konacno se zavrsilo и rimsko doba, putem uj ednacenog i opsteprihvacenog j ezickog oblika, takozvanog kOini-diј аlеktа (КОLv'rl6Lал.ЕКtо�). Os­ novu ovog dij alekta cini aticki, ali su njegovom for­ miranju doprinela i ostala narecja, koj a su, opet (sa jedinim izuzetkom lakonskog, ир. nize IV 6 Is), sa рој ауоm ovog novog zaj ednickog j ezika, poste­ peno potiskivana iz upotrebe и jednom dugotrajnom procesu, koj i se od dijalekta do dijalekta razlikovao brzinom svog napredovanja. Prema tome, и istori­ ji grckog j ezika mogu se, ukupno gledano, razli­ kovati dve ероће: starija, ероћа lokalnih dij alekata i mlada, ероћа opstegjezika, koja опи prvu smenjuje. Buduci da оуај proces zamene otpoCinje и IV у. pre Hr. - odlucujuca uloga и nj emu pripada uvodenju jonskog alfabeta kao »jedinstvenog pisma« (ир. I1)­ i da, s druge strane, stanje izvora dopusta da se mno­ ga narecja bolje upoznaju tek и оуо »novije« doba (od 400. g.), za neke se dijalekte moze napisati j edino istorij a nj ihove propasti. Ovi procesi cesto se ne daju lako propratiti putem pisanih izvora, jer se па osnovu natpisa mogu izvoditi tek posredni zakljucci о jeziku 19

kojim je narod stvarno govorio, а tu posebno ispiti­ vanje u svakom pojedinom tekstu zahtevaju strani uti­ caji, snaZno izraZeni lokal-konzervativizam ili slicne tendencije. Borba pojedinacnih dijalekata sa kojnom - delom i sa medustepenom u vidu razlicitih opste-re­ gionalnih govora (pre svega па dorskom podrucju), koji su zatim i sami presli u kojnu - i dalji zivot роје­ dinih narecja u helenisticko doba - u nekim slucaje­ vima mogu se naci zabelezeni dokazi za to, па primer kod beotskog (up. IV 9 L Buttenwieser), tesalskog (up. IV 1О L Fohlen) ili kritskog dijalekta (up. N 5 L Кieckers (2» - ovde пе mogu biti detaljnije razma­ trani (najnoviji obuhvatan prikaz u DebrunnerlSche­ rer 3 2-50), tim pre sto se ova problematika vise tice kojne nego samih dYalekata. Као ilustracija stvarnih odnosa u jednom odredenom trenutku (oko 200. g. pre Нr.) moze odlicno posluziti nekoliko natpisa iz Magnezije (Кет [up. IV 7 L] br. 18-84) koji pred­ stavljaju odgovor razlicitih gradova na jedno magne­ zijsko pitanje. Dok prvobitno jonski gradovi (kao па pr. Halkida), jednako kao i (razumljivo) novije па­ seobine, pisu kojnu, dotle se npr. Кnos, Korint, Kor­ kira ili Sirakuza uglavnom i dalje sluze svojim starim dorskim dijalektom, koji је znacajnije odstu­ рао od kojne (pre svega zbog svojeg vEooL, лаvtЕОL tOL� ayu>voL�, :rЮVtOL� tOL� ayu>voL� (ир. Sommer). Ј pored toga 59

dij alekat ј е uspeo da se odrzi, ako i пе bez primesa, sve do П v. posle Hr., pre svega па privatnim nat­ pisima. Sporan је dijalektoloski odnos izmedu narecja Istocnih Lokrana u Maltiskom zalivu (ovde spadaju Epiknemidski i, dalje па istok, Opuntski i1i Нipokne­ midski Lokrani) i dijalekta Ozolskih (Zapadnih) Lo­ krana u Korintskom za1ivu, koji su jedan od drugog prostorno odeljeni narecjem Fokide. Prvenstveno је Behtel (Bechtel 11 1 60d.) izdvojio istocnolokridski kao poseban dijalekat па osnovu tri kriterijuma (О 8, 1 6, 1 8), koji u celini nisu nikakve »novine«. Nasuprot (оте, Majster (Меistеr 436d.) је istakao da iz sadrzinskih, odnosno istorijskih razloga пе тоgп svi »zapadnolo­ kridski« natpisi (ир. Iz) vшti za pouzdana svedocan­ stva ovog narecja. Resenje ovog problema moZe se ocekivati jedino ako se Ukupni materijal preispita vo­ deci racuna i о hronoloskim razlikama. Takav ро­ stupak otezava nedovoljna i kasna dokumentac�a па istocnolokridskom, koji se u (pozno) vreme svoje ро­ svedocenosti, kao sto ј е i ocekivano, priblizava fokid­ skom (ир. Bartonek 69-79). Natpisi пат пе dopustaju da se izjasnimo о tome koliko se dugo u оЬе ove оЫа­ sti mogao odrZati dijalekat. Izgleda da je sada тоgпсе dokuciti koje ј е рlете osnoval0 koloniju Epizefirski Lokri (oko cega su se vec stari sporili), i to па osnovu pisma i jezika ovog grada: tamosnji alfabet је, naime, ozolsko-lokridski (ир. Jeffery 284d.), а dijalekat isto tako pokazuje (usled stanja predaje?) јасе veze sa »za­ padnolokridskim« [ир. Landi ( 1 ), 243]. 60

Od dijalekata kojima se govoril0 dalje па severo­ zapadu jos uvek је пајЬоlје poznat etolski, jer оп сјпј I osnovu »etolskog koina -dijalekta«, »saveznogjezika« upotrebljavanog и Etolskom savezu, koji је postojao od druge роlоујпе IV veka. Bas kao i peloponeski, I dorsko-ahajski koina -dijalekat, tako је i оуај etolski I Ыо jedan 10kalni dijalekat prosaran stranim (kоinё -) elementima, koji jc sacuvao severozapadnogrcke oso­ Ыпе kao 0 8 i 1 7. S i гс пј ет mосј ротепutоg saveza па gotovo ссl и сспtгаl ШI G rc ku (Naupakt [Zapadna Lok ri d a ] је уес 338. postao zav i s an od Etolaca, Delfi savcz 279., а Lamija [Malida] oko su и�1 i u 270. god i l1c) ра cak i па delove Peloponeza, оуај is­ klj llcivo s l l1 zb cl1i ctolski jczik dospco је i па mnoge n atp i s c i zvan Е101 јј с (l1pr. и NЗtlраkt i па dokиmente о os)oba(!al1jtl iz Лsklсрiј сvоg svetilista u Butu, zavis­ пот щl N utlpakta). Od at l c sc то7:е и glavnim crtama dokLlciti i sшп ctolski; ako tI poj c(l il1 osti ma ponesto i оsщјс 11qj asno, i pak t rcba ::щтпј аt i и severozapad­ поgгсki karaktcr Etolaca, i to tlprkos svedocanstvu kakvo јс Тtl k i d iu ovo (3, 94, 5) Ја su опј &уvuюt6tа­ ТOL улсI>ОО(lV, О . Ја gov orc роtрuпо nerazum ljivim jczi kom . ОЈ пј Љ sc j ezick i пеzпаtпо, ako uopste1, гаz1 i1шј ll ЛkаГl1аl1сi. Јсdlшkо kao i оуј, sпaZnоm uti­ сај и ј." dorsk i h kolol1 ij a па JOl1skom moru (Korkira i 1 Barlolljck (Barlolll!k

66d .) navodi dva razilazenja iz­ I11cdtl а k а ГШ1l1skоg i c!olskog: e t � Ul11csto су + a k . , sto kao koin8 -obli k п јМа пс govori, i (llaSUprot О 1 2) »sigmatski« oblik Еtfр!!ШЮV, k oj i , mcdtlti l11 , К lafen bu h (К laffenbach, IG IХ: 1 2 , 245, 1 1 ) sudu роргауlја tI Ctcpf.,taaOТJ [aajv.

61

dr.) bili su izloZeni i Epirci, о бјет se dijalektu tesko sa sigurnoscu moze prosudivati. Resteli (Restelli) ih, u skorije vreme, smatra samo Dorcima koji se nisu sa ostalima odeselili па jug, а njihovo narecje vidi kao dorsko. Severozapadni Grci su i »pravi Tesalci«, koji su potcinili lokalne Eolce, ali njihov dijalekat u susretu sa eolskim nije uspeo da se odrZi: ир. ЈУ 1 О Is. о

1 . Ер > ар (kao i u dorskim narecjima i elidskom) u fokidskom (фаРЕV D 321 , 1 = фЕРELV, hюрТЈ Ю D 323 D 15 = LEpтjCa, OOp�Ta ibic. 36), lokridskom (фаРELV D 362, 5. 1 0, латара ibid. 36 = лаТЕра), etolskom (hюро� ЈО IX: 1 2, 1 50), u LapO- do I veka pre Hr. pas­ sim; preko toga samo u Delfima i jedino u imenu ovog grada E� > ал: hалфоLC; D 324, 1 3 , hал.фLКОV, hал izmedu ostalog passim па novcu (ир. L�OPci)Vor;); 2. ? nastalo naknadnim dиzenjem i kontrakcijom u jedinstvenom alfabetu se belezi sa ЕI (passim па svakom mestu), povremeno Е, Н u Delfima (ЕУХЕ ра D 325, 3 = Ёухнра, ЕУOLКЕУ ibid. 23) i u lokridskom (ћаУЕУ D 363, 1 .3 = ауну, epizefirski -ТЈЈ1.ЕУО;: ир. br. 1 5); q se u fokidskom belezi sa OY, ali pre svega u D 323 jos uvek sa О, dok lokridski u starije doba (D 362) jos pravi razliku (q nastalo kontrakcijom = О, za razliku od q nastalog dиzenjem = ОУ: ЬаЈ1.0 4. red = btlJ1.ou, тОУ; i sl. passim), koja u jedva nesto mаlо mladem D 363 vise ne postoji (; ЕУО 12. red = l;EVOU kao TO� 16. i 1 7 . red); 62

3 . ао, аю > а kao u dorskim narecjima, ahajskom i elidskom, pre svega u gen. jedn. -ао > -а (delfski

ЕuаРХLба D 327, 1 2, lokridski NLKLa IG IX: P, 72 1 С 6, etolski КаЛЛLa D 3 8 1 , 1 9, akamanski NLKLa D 398, 2), gen. mn. -аю'V > -аОУ (delfski Ла�'Uаба'V passim, lokridski ; 8. dat. mn. па -OL� и Ш deklinaciji kao и elidskom: drevna pojava и lokridskom (f.tELOVOL� D 363, 14) i svakako и etolskom (iako је tek kasno potvrdeno: 'АкаруауOL� D 3 8 1 itd.), preko Etolskog saveza даlје је prosireno па fokidski (ир. Lejeune ( 1 ), 1 26-1 3 1 ), gde је kao i и lokridskom ranije vladalo eolsko -EOOL (и fokidskom до III veka, ))zapadnolokridsko« лаvtЕОLV Ја ЈХ: 1 2, 609, 5д., и ))istocnolokridskom« kasno ро­ tvrdeno), zatim па akamanski (EXOVtOL� Ја ЈХ: 1 2, 4 1 7, 8), enijanski (tOL� АLVЮVОL� D 373, 6.8), аН ј па beotski (ир. ЈУ 9 О 1 3), arkadski, mesenski i lakonski; 9. gradivni pridevi па -LO� kao и eolskom (ир. V 1 ) predstavljaju eolizme и fokidskom ОLЬарю SуlI.З 247 Ј 1 6, oLbapLwv SуlI.З 246 11 67д., pored јпасе opsteg -ЕЩ; 1 0. пот. mn. clana 'tOL = o t (kao и dorskim па­ recjima, elidskom, beotskom) passim и fokidskom (и Delfima tek oko 125. pre Hr. konacno potisnuto: ир. Lejeune (1), 91-103), lokridskom (D 362, 9; 363, 1 0; 364, 1 ), etolskom (D 3 8 1 , 1 5.28.3 1 , аН pored ot); delfski pokazuje i oblike tш, tШЬЕ, ТOLЬЕ (tako i epirski: D 405, 1 ); 64

1 1 . tzv. »dorski futur« па -ОЮ- u fokidskom (та­ уt.;[1Ј]Ш:W D 323 А 1 = taYEuow, О1ЈJ.lЛра;ЕW кало­ () Н;ЕЫ ibid. А 6, 8'UoEOvтa D 353, 20 = 8Uoovтa); 1 2 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�ы kao u dorskim narecjima (i drugde pojedinaCno): fokidski OPKL;EW D 325, 1 3 = 6PKLOW (ир. br. 1 1 ), а3tЕл.ОУL­ s Щ 1Е8а D 326, 1 7 ; etolski tЕРI.ю;аvтw D 3 8 1 , 1 0 = -oavты, tEp!la;WVtL ibid. 1 1 = -OWVТL itd.; 1 3 . liCni nastavak u 1 . liси mn -!lЕ� kao u dorskim narecjima: fokidski а3tЕбwка!lЕ� D 326, 2; epizefir­ sko-lokridski EXPТJoa!lE� (ир. Landi ( 1 ), 240; (2), 275); etolski [EKpL]VO!lE� IG IX : P , 1 87, 20; 14. liCni nastavak u 3. liси mn imperativa -vты u lokridskom (БLko­ piraju se pred konsonantom, а Ka'ta, лоtL pred 1 entalom; 1 5 . predlog *EY� > Et�/E� (sa akuzativom) �uzi za oznacavanje pravca umesto ЕУ passim; u Ego�eni (D 1 62, 2) ЕУ је beotizam (ир. ЈУ 9 0 1 9); 1 6. predlog ЛЕба umesto I!па u istocnoagolidskom u ЛЕбафора� D 1 08g 1 , 276d. = I!E'to1> O­ рб � kao »ostatak supstrata« nasuprot иоЫсајеЈ от I!па passim. 3. Zapadnoargolidski L

о. v о п F r i е s е п, Uber дје sprache der argeisl1en dialektinschriften, uuA 1 897, Sprak:vetenskapliga � all­ skapets i Upsala f6rhandlingar, Sept. 1 894 Мај 1 : 97, -

74

I 1 3-1 6 1 ; Е. Н а п i s с Ь, De titulorum Argolicorum dia­ lecto. 1, phil. Diss. Breslau 1 903 ; М. М 1 о d п i с k i, De Argolidis dialecto, Progr. Brody 1 906; В е с h t е 1 11 435-5 1 5 ; Т Ь и m blК i е с k e r s 1 08-1 24; В a r t о п е k 26d., 89, 1 1 3-1 1 6 Gu. V о 1 1 g r а f f ( 1 ), Inscriptio in arce Argorum re­ perta, Мп N. S. 57, 1 929, 206-234; Е. В о u r g u е t, Sur unе inscription d' Argos, REG 43 , 1 930, 1-8; Е. S c hwy­ z e r , Zur FhЕОLЕоtщ- Inschrift, RhM 79, 1 930, 321-325; Gu. V о 1 1 g r а ff (2), Ad titulos Argivos, Мп N. S. 58, 1 930, 20-0; М. G u а r d u с с i, Un antico supplice sull' acropoli di Micene, Studia Classica et Orientalia Ап­ tonino Pagliaro oblata. 11, Roma 1 969, 273-280; А. В a r ­ t о п е k , Das Ostargolische јп der raumlichen Gliederung Griechenlands, Donum indogermanicum. Festgabe rur Anton Scherer, Heidelberg 1 97 1 , 1 1 8- 1 22

Iz

DUalekat zapadne Argolide, tacnije grada Arga i njegove okoline u podrucju reke Inah, srazmerno је bogato posvedocen. StarUe zbirke natpisa u IG IV ( 1 902; br. 492-678 kao i addenda) i GDI 3260-3323 premasene su mnogobrojnim naknadno prispelim по­ vim nalazima, pre svega iz Arga. Oni su delimicno uvrsteni u D 77-99; up., medutim, pre svega SEG 1 1 , 298-372; 1 3 , 236-249; 1 6, 242-265 ; 1 7, 1 40-1 58; 22, 260-270; 25, 3 5 9-3 74. Postoj i veliki broj ar­ hajskih tekstova pocev od VП v. pre Hr. iz samog Arga; najznacajniji su sveti zakon iz Ateninog hrama SEG 1 1 , 3 1 4 [up. Vol1graff ( 1 ), Bourguet, Schwy­ zer] , spisak imena IG IV 6 1 4, natpis па bronzi IG IV 506 iz Herinog svetilista (svi iz sredine УI veka), а 75

medu onim natpisima koj i se u velikom broju ро­ j avljuju od V veka naro�ito treba izdvoj iti ugoVOr о savezu Argivaca sa kritskim gradovima Кnoscm i Тilisom D 83. Ovima se pridrufuju argivski tekstovi iz mesta kao sto su Del:fi, Olimpija i Atina. Medu natpisima iz Mikene i Tirinta уаlја istaci pre s,ega Frahijaridov natpis IG IV 492 = D 97 (up. naj sk(lrije Guarducci; oko 500. pre Hr.) i nesto starij i teks1 za­ kona IG IV 493 = D 98. Is

Grcki kojim se govorilo u Argolidi (па severOis­ toku Peloponeza) nij e Ыо jedinstven: pored prirde terena i politickih razloga (brdovito zemljiste p cJluostrva kao linija razgranicenj a, nedostatak politickog ujedinjenja zemlje) za to је svakako odgovorn o i razlicito starosedelacko stanovnistvo па koje su D or­ ci nailazili doseljavajuci se : Jonci i »Ahaj ci«. U sva­ kom slucaju, Ыlо је moguce ustanoviti jezicke razl ike izmedu Zapadne Argolide u oblasti reke Inah (Arg i sira okolina) i Istocne Argolide 'nа poluostrvu .дkta (sa glavnim nalazistima u Epidauru i Trezenu u Sa­ ronskom zalivu). Оуе razlike nе treba tumaciti samo kao naknadne proizvode atickih uticaja, koj i su па istoku bili stariji i snafuiji, уес оnе postoj e jos od davnina (up. 0 2, 9, 1 1 , 1 4, 1 5). Tek је Bartoni ek izvrsio sledstvenu podelu »argolidskog dijalekta« koja se sama nametala (up. О 3, 5 ; Bartonek 26d. itd.) na jedan (ustvari sasvim samostalan) zapadJ1O ­ argolidski (»argivski«) i istocnoargoldski dijale�at, 76

srodan susednim narecj ima Korinta i Megare па obalama Saronskog zaliva (ир. IV 2 za »saronski«). Paralelno sa ovim ide i upotreba razlicitih pisama: zapad se sluii korintskim, а istok lakonskim alfabe­ tom (ир. Jeffery 1 53 , 1 75). Zapadnoargolidski se, u poredenju sa priobalnim gradovima u Saronskom zalivu, snaZnije i duie opirao nadiranju kojne, deli­ micno sve do rimskog doba. о

1 . Е > L ispred о, оо, ako izmedu пјЉ nije ispalo *!! , kao u kritskom, lakonskom i istocnoargolidskom: 8LO� i imena iz iste porodice passim; 2 . ЕО > О ispred Vt kao u govoru Кirene te istocno- i zapadnokritskom : KOL vavovtL D 89g, 1 4, б шtЕЛ.оvtL D 9 1 , 6 б шtЕЛОUОL < *-ЕОVtL, Е!!ФаvLl;оvtа� ibid. 14 *Е!!фаvюооu vtа�; 3 . kontrakcijom nastalo ё i EL > L vec oko 450. pre Hr. : tЕЛLtо D 83 А 13 tЕЛЕLtоо, афшрю8ш ibid. в 6 -PEL 08ш, mlade фа·С D 89g, 8 фан, калю8ш D 99, 12 каЛЕL о8ш ; 4. F- se belezi (FOL, FLKatL, FE;E KOvta itd.; Bop8ayopa� IG IV 6 1 4, 8 ј е pravilno citati kao Fop8-: ир. SEG 1 1 , 336, 8), u pojedinim slucajevi­ та od V veka se пе belezi ; unutar reci -F - cesce izo­ staje; 5 . naknadno duzenje kratkih vokala ako za nj i­ та sledi grupa konsonant + *!! (koje ispada) kao u ostrvskom dorskom i kritskom (пе i u istocnoargo­ lidskom): ЕТ]VОКЛЕЩ ао! 3278 А 6 ЕЕУО-, �ya=

=

=

=

=

=

=

77

tш D 9 1 , 3 ; 92, 2

EVatn itd., shodno tome u tekstovima pisanim lokalnim pismom SE УШ D 83 В =

20d. itd. ; 6. уа se сиуа ипиtзr reCi (kao u tesalskom, ar­ kadskom, centralnokritskom), ali i па kraju reci (-ус;): 6:лаvааv D 99, 9d. = а.лаааv, 8uovaL D 83 В 1 6 = 8uouaL itd. ; h (koj e se docnUe пе Ьеlе­ zi) kao и lakonskom, elidskom, kiparskom (пе i is­ tocnoargolidskom): ЕЛOLFЁ hЕ D 80, 3, 1 = ЕЛОLllаЕ, ФраhLaРLбас; D 97, 1, аtЕфаvwш D 90, 1 5 ; 9 1 , 1 6d. = - -аю-, -ою-: :л;аL -с; па celokupnom podrucju Ь е z naknadnog dиzenja: ЕС; = ELC; passim (pred vokalom i konsonantom), ak. mп. -ос; = -ощ passim (па os­ novu toga moglo se pretpostaviti i -а с;, -'L C; , -iJ С;, sto је i potvrdeno metricki zagarantovanim &ра с; PMG 848, 2), participi ЕЛLЬОС; D 237, 9 = -ЬоuС;, КОЧА.а8ЕС; SEG 9, 72, 1 1 = -8EL C; itd. ; 87

8. п se cuva kao i ina('t' 1 1 tlorskim narecjima: glagolski nastavci 3. Нса j�·(ll l . п, 3. Нса mп. -VtL passim, pridevi па -по- ( Арtщ.tL ТLO�, brojevi па -каtLOL itd.) itd. ; 9. пот. тп. clana TO� = oL kao i inace и dor­ skim narecjima: D 244, 1 ) (Astipaleja), D 26 1 , 2 (Кnid), D 269, 5.6 (Nisir), О 28 1 , 1 7 (Rod), SEG 9, 3 , 2. 1 4 (Kirena) itd. ; 1 0. licni nastavak 1 . H� a mп. -JA.E� kao i inace и dorskim narecj ima i severc>zapadnogrckom: ЕЈА.(3а­ л.О1ЈЈА.Е� D 227, 278 (Tera) itd. ; l l . licni nastavak 3 . lica mп. imperativa -утоо па Kosu itd. i ро pravilu па Rodu, gde se, medutim, pored toga (kao i и lezbljaflskom, pamfilskom [ир. IV 1 4 0 1 2] , i to kao eolizall ) javUa i -утоу (лара­ кал.Е1Јvtоv GDI 375 1 , 1 2, ОЈА.оааутоу GDI 4259, 3 [Faselida]), dok па Teri i u Кireni vlada -утооу; 1 2. particip zenskog rJ da па -аааа и Кireni : Екаааа SEG 9, 72, 87 < IoFEK-� "Q а - EKou aa < *FEK-ОVtј а, капаааа ibi4 . 1 0 1 - Kat-ou aa; 1 3 . infinitiv tematskih $ Iagola па -ЕУ kao i и пе­ kim drugim dorskim narecjma: алол.ELЛЕV D 228, 5d. (Tera) = -ЛELV, 81ЈЕУ S EG 9, 72, 26 itd. (Kirena); isto vazi i za verba contrac·ta (kao и zapadnoargo­ lidskom) : БLOLКЕV D 227, (; = БLOLКЕLV, tЕл.ЕV ibid. 3 8 = ТЕАЕТУ itd. ; samo па :t.odu -НУ kao u drugom delu dorskih dijalekata: ла:>ЕХELV D 28 1 , 1 2, ало­ БНКV1ЈНV ibid. 1 3 itd.; 1 4. infinitiv atematskihglagola па Rodu (zajed­ по sa kolonijama) па -JA.EIV (kao kritski -ЈА.ТЈУ) < '

88

*-!1ЕЕУ (ир. br. 3): Е;Т]!1НУ (ир . tamo), 8Е!1НУ D 284, 1 3 itd. = *8Е!1ЕУ itd. ; ауа8Е!1НУ D 306, 25 (Gela) itd. ; 1 5 . -;- u futuru i aoristu glagola па -�oo kao јпасе u dorskim narecj ima: каtаОКЕuа;ш D 227, 14 itd. = -аош, KatOLKL;aoL SEG 9, 3, 8 = ка­ tOLKLoaoL , 6pKL;atu> D 288, 93 itd. passim, pored toga, medutim, kao preddorski relikt (kao u zapadno­ argolidskom i centralnokritskom) -00- u БLкаООЕU> D 263 А 6 (Каlimпа), *фраооа08ш u Фраооа­ !1EYO� D 234, 45 (Kirena); 1 6. takozvani »dorski futur« па -ОЕО-: ауа­ tЕ8Т]ОЕuvtш D 226, 1 2 = *-ЕОvtш (ир. br. 2) = avatE8�oovtaL, БLкаООЕU> (ир. br. 1 5 ) = БLкаоU>, оuл.л.uооuvtL D 289, 1 3 = оuл.л.1юоvп itd. ; 1 7. prezentska promena perfekta пе samo u infi­ nitivu (kao u kritskom, istocnoargolidskom, fokid­ skom, lezbUanskom) i participu (kako u beotskom, tesalskom, lezbljanskom tako i u kirenskom :rtPOYE­ уоvоюш� D 237, 20), nego i u finitnim оЫјсјmа: EOtaKEL D 265, 1 1 , tEtL!1aKEL ibid. 19 (Knid), бю­ tЕtЕл.ЕКЕL D 295, 4, УЕУОУН ibid. 1 1 (Karpat) itd. ; 1 8. ПООЕLбаv = Поонб 88 (odnosno 8): infinitiv -8(8)ш = -08ш, imperativ -88б /0о = -0800 passim, л:ро88(а) D 1 79 ЈУ 52 = л:ро08Е itd. ; 1 1 . � и centralnokritskom Ј = � (ovako samo и istocnokritskom), и mladem lokalnom pismu М, odnosno () ([dd] nastalo asimilacijom < [dz] ?), od III v. pise se i kao tt/t: ZEVL Је ЈУ 65,2 = ZТ)VL, �Т)ya D 1 93 , 1 7d., odnosno ТтТ) уа Је ЈУ 1 74,57 itd. = Z-ђ'vа, glagoli па -аl L()( 6 )00, odnosno -аlLттоо = -Ыc�oo itd. ; 1 2 . *tj, *ts и centralnokritskom > �, kasnije > tt/t : O�O L , odnosno ot(t)OL = OOOO L passim, о.v-()а�а8ш Је ЈУ 5,2, о.л:о-()аttа88ш D 1 79 ЈУ 29d. = -()аооа08ш (ир. br. 1 0) itd. ; docnije cak i ы­ perdijalekatsko 88 umesto »pravog« оо: FEtE80L Је ЈУ 1 8 1 ,22 = ftEOOL, Л:ОЛL8L Је ЈУ 1 65 ,3 = Л:ОЛLООL; 96

l З . пот. тп. -ЕУ umesto -Et; и mladim tekstovi­ та (za оЬј а5пјепј е у. Schmidt): al!EV D 204, 54 itd. al!Et; = � 1! E1 t;, ТLyEy D 1 9З , 1 28 = ТLVEt; itd.; 1 4. пот. тп. clana па »nedorski« nacin ot pas­ sim, samo и istocnokritskom (ltan) tO L = ol; 1 5 . pokazna zamenica 6vu (kao и arkadskom i kiparskom) и centralnokritskom: t6 LVU Ie П:ХП 1 1 , З .4, tOOLVU ibid. 22 В 1 3 , t h: ир. gore br. 1 0), dakle preuzeto od preddorskog stanovnistva; 1 8. zavrsni vokali predloga ava, лара apoko­ piraju se pred konsonantom, а rcata, лоtL pred den­ talom; и Lakoniji, povrh toga, kod predloga rcata do 1 08

drugim pozicijama (�LOС; Ka�a­ = �LOС; ка'tш�а'tа GDI 4762 [Tera] itd. ; uр. So1msen) i kod :тtEpt и imenima kao ПЕрфLл.ас; (gen. fem.) D 24, 22 (uр. ad 10С.). apokope do1azi i

и

та D 5 5 , 1 < �. * Ka't�-

7. Ahajski L

в е с h t е 1 11 867-888; Т h и m blК i е с k е r s 226-234; В а r t о п е k 49-5 1 , 79-86 о. К е r п, Die Inschriften УОП Magnesia ат Маеan­ der, Berlin 1 900; w. V о 1 1 g r а ff, Fouilles D'Ithaque. Ins­ criptions, ВСН 29, 1 905, 1 63-1 68; F. К i е с h 1 е, Pylos und der pylische Raum јп der antiken Tradition. Das Ver­ bliltnis des Dialektes УОП Metapont zи demjenigen АсЬај­ as, Нistoria 9, 1 960, 1-6; М. W. S t о о р/ о. Р u g 1 i е s е C arrate l l i , Scavi а Francavilla Marittima. 11. ТаЬеllа соп inscrizione arcaica, SMG N. S. 6-7, 1 965-1 966, 1 4-2 1 Iz

Dija1ekat АЬаје, prioba1nog podrucja па severu Pe1oponeza, i odat1e nase1jenih donjoita1skih ko1onija poznat je tek vr10 s1abo, buduci da vecina tamosnjih natpisa spada и »ероЬu ujednacavanja« (ТhumblКie­ ckers 228) и he1enisticko i rimsko doba. Izbore пај ­ znacajnijih tekstova nude GDI 1 599-1 682 (naknad­ по se ispostavi1o da 1 599 nij e ahajski) i D 426-439. Obиhvatna izdanj a sacinjena su samo и IG IX: l ( 1 897), 600-6 8 1 za ostrva Zakint, Kefa1eniju, Itaku (uр. takode Vollgraft) i IG XIV ( 1 890) za ItаЩu (uр. i StooplPugliese Carratelli). Pored nekoliko оЫт1 09

nih skupstinskih dekreta ('\јЈТ]фLОЈА,а.tа.) iz helenistic­ kog doba, otkrivenih u Magneziji (ир. u Кет br. 3 5 [Sama п а Kefaleniji] , 36 [ltaka; = D 434] , 39 [Аћај­ ci]), odnosno па Kosu (dokument о azilu SEG 1 2, 37 1 , 4 1 -5 1 , о cij em jeziku Harlow 55-6 1 ), gotovo jos j edino IG XIV 643 = D 43 7 iz Sibarisa i IG XIV 652 = D 43 8 iz Metaponta zaslufuju da budu izdvo­ jeni zbog svoje starine. Mladi tekstovi, posebno oni iz vremena Ahaj skog saveza (280- 1 46. pre Hr.), ро , pravilu su napisani па ahajsko-dorskom koiml-dijalektu. (Ма10Ьrојпе) glose sa celokupnog ahajskog di­ ja1ekatskog podrucja do sada nisu sakupljene.

Is

Na osnovu imena ' AXa.ta. doslo se do zakljucka da su ovu oblast prvobitno naseljavali Ahajci. C inilo se, zatim, da па to ukazuju i pojedine crte tamosnjeg dij alekta, koji se inace u bitnim odlikama (ир. О 8, 9) podudara sa dorskim. Posto su sacuvani natpisi vecinom suvise pozni i пе dopustaju precizno opre­ deljenje (ир. Iz), dUalektoloska pripadnost ovog па­ recj a do danas nij e konacno razjasnjena. Ра ipak, navodni »staroahaj ski« relikti (ир. 0 7, 1 0), koji su se ranije »rado pronalazili« u korist stvorenog pred­ ubedenj a, nisu mogli da izdrze kriticko preispitiva­ пје (ир. Кiechle). То vazi kako za maticu tako i za mnogobrojne donj oitalske kolonij e, medu kojima Кroton (ир. Herodot 8, 47), Metapont (ир. Strabon 6, 1 , 1 5) i Sibaris (ир. Strabon 6, 1 , 1 3) sa Posidoni­ јот [cUe ime zbog -0- ne moze biti pravo zapad­ nogrcko: ир. i natpise па novcu ПОДЕI�), ПОIEI1 10

�ANIATA� и Иеаd2 80d. ] . Nije sasvim sigumo ni da Н је dijalekat ostrva Kefalenije, Itake i Zakinta srodniji ahaj skom - magnezij ske psefizme povre­ тепо ispoljavaju razHke: ир. па pr. О 8 - i1i se tu prosto radi о јеdnот severozapadnogrckom narecju. Kasnije su ahaj ski elementi rasireni ро сеl0т Реl0ponezu (pre svega и Arkadiji; ир. nize IV 12 Is), ро­ sebno putem Ahaj skog saveza (ир. Bechtel II 870d., ThumblК.ieckers 229d.). о

1 . У = [и] : kako se moZe zakljuciti па osnovu иро­ trebe ispred У и UVLOO; D 437, 3d. = КUVLOKO;; 2. а о > а kontrakcij om kao i inace и zapadno­ grckom: лрооtаtа D 426, 3 = gen. -та о, урщчю ­ ТLOта ibid. 4, ЛРЕОВЕUtа Кеm br. 39, 1 , 8Eapou ibid. = 8Etopou ; 3 . F- ј е ocuvano sve do III v. : FEPYO V D 437, 6 Ёруыу, FOLKLaV D 436, 1 , 2d. = oLKLav, Fava; D 438, 1 = &уа;, F(E) ibid. 3 = � (sve su donjoitalski natpisi, V vek), FEtEWV GDI 1 6 1 4 А 9 = ЕТЕЫУ (iz Ојте, III vek, аН па kamenu EEt-); unutar reCi -F­ је zabelezeno samo па primeru iz УI veka (�LFo; D 430, 1 = �L6; itd.); 4. *h se cuva i belezi sa И (povremeno � и kolo­ nijama) : Иё ра; Vollgraff 1 65 br. 1 0, 3 (Itaka); D 43 7, 1 = "Ира;, ИLaРО; ibid. ; 433 (Itaka) itd. = tap6;, ИОJ.tОVОLa D 439, 1 = ·OJ.t6vOLa, ИUУLЕLa ibid. 2 = 'YYLELa; И = he u Иракл.Е; D 43 8, 1 = vok. ·иракл.Т];; аН сlап 6 ibid. 2 i и б рtаJ.tЩ D 437, 5d. = 6 &ptaJ.to;; 111

5 . dat. mn. па -OL -р (»rotacizam«) kao и mladolakonskom, dosledno sprovedeno samo па mladim natpisima D 424, 425 : �юр = �L6C;, 'tLp = 'tL9'tLC;, 'tap = 'tf] С;,

�щюкра'tт]р 'AyТj'topop ТЕVЕОЮР ЛЕлол.L 'tEUKOOP D 425, 4d. = �ТJ!!OKpa'tТjC; 'Ay�'topoC; ТЕVЕОЮС; ЛЕлол.L'tEUKWC;, 'tOLp ал.л.ОLР лро1;ЕVОLР кш Е1ЈЕР­ упшр ibid. 2 1 d. = 'tOL C; ал.л.ОLС; лро1;ЕVОLС; Kat Е1ЈЕРУЕ'tшс;; ир. sledecu glosu kod Hesihija: БLкар' 'tOUC; KpL 'tac;. 'нл.ЕL OL; 1 0. »naknadno duzenje« ispred -ус; и ak. тп. o-osnova i a-osnova: па starij im dokumentima ро­ red -OI (svakako = -б С;, iako se пе moze potvrditi и prejonskom alfabetu), па primer Ел.Еu8арб с; (ир. br. 1 ), i -AI (svakako = -а с;), па primer и (ЛЕ)v('t)ака­ 'tшс; О 4 1 1 , 2d. = ЛЕv'tТ]КООLd С;, па ЈуО 2 i 3 (О 409, 4 1 0) takode, slicno kao и eolskom -шс; (!!vшс; D 409, 3 ; 4 1 0, 4 = !!уас;), koj e j e па mladim natpisi­ та passim -шр, -OLР: 'tшр D 424, 1 = 'tac;, ал.л.ОLР кш лл.ЕЮVЕР D 425, 8 = ал.л.оuc; Kat лл.ЕLоvщ; 1 1 . 10k. jedn. па -OL umesto dat. па - 0111!Ч> , ЕU�оол.'U D 526 passim = ЕU�оUл.ч>, ЕЛ ' 'APLOOtO­ O LlАЛОI ФЕТАЛОI - П ЕТЕ>АЛОI - Е>Е��АЛОI. Zur Ge­ sehiehte Thessaliens јт 5. Jahrhundert v. Chr., АЛ 85, 1 970, 85-93 ; В. Н е 1 1 у, La eonvention des Basaidai, ВСН 94, 1 970, 1 6 1 - 1 89; А. S. М е О е v i t t, Inseriptions from Thessaly. Аn analytieal handlist and bibliography, HildesheimlNew York 1 970; W. F. W y а t t Jr., Sonant /r/ and Greek Dialeetology, SMEA 1 3 , 1 97 1 , 1 06-1 22; А. М о r р u r g о О а v i е s (3), Тhe -EO'O'L datives, АеоНе -SS-, and the Lesbian poets, Studies јn Greek, Italie, and Indo-European Linguisties Offered to Leonard R. Раl­ mer, Innsbruek 1 976, 1 8 1-1 97 Iz

Dijalekat oblasti Perebije, Hestijeotide, Tesa­ l iotide, Pelazgiotide, Magnezije i (na jugu) Ftiotide poznatje, prakticno, jedino sa natpisa. Najstarij i tek­ stovi spadaju jos u VП У. pre Hr. Tamosnji natpisi sakupUeni su u IG IX:2 ( 1 908); izbor dijalekatskih

131

natpisa nude аОI З24-373, 1 278-1 333, 1 5 57-1 560 (iz Dodone), Hoffinann 11 1 1-52 i D 55 1-6 1 7. Ма­ terijal naden u Perebiji (pre svega u Falani), Hesti­ jeotidi, Magneziji i Ftiotidi је oskudan (rani natpis IG IX:2, 1 99 = D 5 5 1 , 5 iz У! v. i drugi jasno odaju tesalski dijalekat; medutim, veci deo tekstova је pozniji i, pod uticajem etolskog saveza, sastavljen па etolskoj kojni). Nasuprot tome, vrlo dobro pozna­ јеmо narocito govor Pelazgiotide. Neobicno su broj­ ni dekreti, nadgrobni i zavetni natpisi iz Larise [up. Bequignon 5 5-73, Lejeune ( 1 ), 77-80] - pored toga iz Fere, Кranona [pre svega D 578; up. Bequignon 3 6-54, Lej eune ( 1 ), 73-77], Atraka - ali ih ipak sve prevazilazi odluka о prijemu novih gradana, IG IX:2, 5 1 7 = D 590, iz 2 1 4. god. pre Hr. Glavni izvor za narecje Tesaliotide, koje pokazuje karakteristicne severozapadnogrcke elemente i posvedoceno је ug­ lavnom па natpisima iz Кijerija i Farsala, је dekret u cast Korincanina Sotera IG IX:2, 257 = D 557 [s tim u vezi up. Meister, Danielsson, Solmsen ( 1 )] iz Те­ tonija u blizini Kijerija (druga polovina V veka). Ar­ haj ski natpisi su, dakle, srazmemo dobro poznati: up. i gradevinski natpis iz У! (а ne УЩ veka SEG 1 7, 287 (о tome Masson) ili onaj natpis iz V veka, pronaden kod Larise, koji је objavio Franke ( 1 ), 1 90 i koj i sadrZi rec »Had« u vrlo instruktivnom obliku а.ћ6ау. Postoji samo mаН broj izvestaja gramatica­ ra i glosa (Hoffinann 11 223-227 ih nabraja 36, uz to up. Schulze 87 1-876), posto dij alekat nije Ыо u knjizevnoj upotrebi. 1 32

Is

Herodot 7, 1 76, 4 prenosi da su se Tesalci [te­ salski ПEt8ал.ОL, ФЕt8ал.OL itd. : ир. Arena, Franke (2)] и Tesaliju doselili iz Tesprotije, dakle sa severo­ zapadnog Balkana. То znaCi da su oni ustvari Ьi1i jedno zapadnogrcko рlете. 1 Tukidid 1 , 1 2, 3 izve­ stava da su Beocane isterali Tesalci (о оуоте ир. gore IV 9 Is). Iz toga sledi da su Tesaliju и preisto­ rij sko vreme nastanjivala eolska plemena. Zbog to­ ga оуа zemlja, kao postojbina Еоlаса, s pravom nosi ime Eolida (Аtол.L�). Doseljenici su se izme8ali sa potCinjenim Eolcima, ciji је dijalekat и celini ipak uspeo da im se nametne. Dorsko-severozapadnogrc­ ki uticaji Ыli su manj e i1i vi8e delotvomi па celokиp­ пот tesalskom podrucju - za Ftiotidu ир. Iz! - а najjaCi su, naravno, Ьi1i па zapadu и Tesaliotidi i Не­ stijeotidi. Ovde se eolski element ocituje ј08 samo и nekim drevnim ostacima, kao 8to је upotreba patro­ nimskog prideva (ир. 0 2 1 ). Nasuprot tome, eolski se uspeo srazmemo dobro odrZati па istokи, и oblastima Pelazgiotidi, Perebiji i Magneziji, i tu se и ponecemu pokazuje cak i konzervativnijim od lezbljanskog, re­ cimo и ocuvanju tL (ир. О 9) i sekиndamog -уо- (ир. а 1 О) ili и upotrebi predloga ЕУ sa akuzativom (ир. О 22). Tesalski је jedan od najmanje »jedinstvenih« dU alekata, и kojem se jasno mogu raspoznati razlike Izmedu pojedinih krajeva. Osnovni razlozi za mno­ gobrojnost ovih 10kalnih govora, koji su Tesaliju predodredi1i za steci8te strucnjaka iz oblasti dijale­ katske geografije (ир. pre svega van der Velde), jesu, 1 33

naravno, »mesavina plemena« i nedostatak politic­ kog i kulturnog uj edinjenja. Jedan od drugog vidno odudaraju govor Tesaliotide (zapadnotesalski, pre svega oko Кijerija i Farsala) i govor Pelazgiotide (istocnotesalski, pre svega iz Larise i Fere) : о tome uр. Solmsen ( 1 ) (2), van der Velde. Glavne razlike ticu se sledeCih osobenosti govora pokrajine Ре­ lazgiotide: О umesto а ispred nazala (О 1 ), ICL� umе­ sto 1:C� (О 8), gen. jedn. -OL/-O LO umesto -б /-оu (О 1 3), пот. mn. clana ot umesto 1:0L (О 1 5), pokazna zamenica ОУЕ umesto оБЕ (О 1 6), »tematski« infini­ tiv па -Џ-ЕУ umesto па -ЕОУ (О 1 8). »Opstetesalski« elementi i ove lokalne ra21ike zajedno ukazuju »na granicnu liniju izmedu dva plemena koja se pomera sa zapada па istok« (Thumb/Scherer 52), drugim reCima па postepeno slabljenje doseljenickog talasa. Uticaji kojne (pre svega poreklom iz Makedoni­ ј е) ocigledni su od III v. РЈе Hr. (па velikom natpisu iz 2 1 4. pre Hr. iz Larise narocito odeljci koji su pre­ vedeni iz pisama Filipa V Makedonskog): и vezi s ovim uр. Fohlen 7-5 1 . Dijl1ekat je, medutim, uspeo da se odrzi sve do rimskog doba i tek je и 1 v. posle Hr. potpuno iscezao sa natpisa (iz drzavnih kao i pri­ vatnih dokиmenata). о

1 . а > О ispred nazala kao и lezbljanskom: оу­ passim = ауа- па istoku se zadrzalo do 11 v. pre Hr., dok па zapadu ау- preovJaduje od nајгаnфh vre­ mena; 1 34

2 . ро umesto ра, bez obzira па porek1o, kao u beotskom i lezbljanskom: 'Еро'tОКЛLЩ D 569, 20 = ' Ера'tОКЛЕас;, BpoxuC; IG IX :2, 460, 1 3 , лE'tро­ t''tТJpLa D 6 1 7g = '{пра- (up. br. 8); 3. Е > L ispred а, о: 8юс; D 577, 1 = 8Е6с;, 'Еро­ toКЛЮС; (up. br. 2), КЛЮ- = КЛЕО- u brojnim ime­ пјта tipa Клюџ,ахос; D 574, 1 , Люv'tа D 578 В 1 5 ЛЕоv'tа itd. ; ovde se radi о јеdnот mladem razvo­ ju (Soterov natpis D 5 57, 1 sadrzi oblik huлБ РЕОV­ тос;), koji је potvrden tek od IV veka i samo se slucajno podudara s beotskim; 4. о > u ispred i1i iza labijala kao u lezbljans­ kom, arkadskom, kiparskom i pamfilskom: алu IG IX:2, 594, 2 = ал6, алuо'tЕллаv'tос; D 590, 2.23, оvuџ,а'tа ibid. 2 1 .43, 'Оvuџ,архос; D 567, 30 itd. ; 5 . ё se уес u V veku belezi sa E I : Н D 6 1 4, 3 6 �, E;ELKov'ta ibid. 2 5 ; D 567, 4 , ОУЕ8НКЕ passim аУЕ8Т)КЕ itd. ; nije u neposrednoj vezi sa odgovara­ jucim pisanjem u beotskom: up. pre svih B artonek; 6. о « * о ili kao proizvod kontrakcije) u jedin­ stvenom alfabetu beleZi se sa ОУ (analogno ё = EI; up. br. 5): xoupav D 590, 1 7; 6 1 4 passim, EOUKE D 567, 2, КЛЕОUV ibid. 1 о, gen. јеdn. -ou i тп. -ouv passim; 7. F- је u V veku jos uvek dobro ocuvano, dok se u IV У. srece samo u pojedinim slucajevima: FOL­ КЮ'tШС; D 557, 3 d. = оLКL11ТШС;, FЕКЕаџ,ос; D 5 84, 2 = 'ЕкаТ)џ,ос;, Faoo'tov D 608, 3 = ao'twv itd. ; unutar reci javlja se samo jedanput u 'AFLav »Had« (up. gore Iz) i u svakako stranom imenu �аFб v D 563, 1 , јпасе se уес u V veku gubi; 135

8. labiovelari isped *е > labijali kao u beotskom i lezbljanskom: лtttарtr; i лt!Ј.лt SEG 1 3 , 3 94.395 passim = tEOOaptr;, ЛЕvtt, ЛttроttТЈРLба (up. br. 2), А, ФЕТА па novcu (up. Arena, Fran­ ke (2)) = Е>пtаЛОL, ФLлофнроr; D 5 84, 24; 5 90, 80 = ФLл68ТЈРor; i druge slozenice sa istom reci, gde se u Tesaliotidi, medutim, j avlja 8нр-; upadljivo је KLr; = tLr; па istoku (IG IX:2, 5 1 5 , 1 1 ; D 590, 4 1 ; 608, 4; 6 1 4, 27; tumacenje daje u skor� e vreme Dunnett), dok je u Tesaliotidi potvrdeno tLr; D 5 57, 7; 9. п se cuva kao u beotskom i zapadnogrckom, а nij e preslo u O L : кап yv[ н tor;?) D 6 1 7 g = каоС­ YVТJtor;, LKatL ibid. = t'L KOOL, glagolski nastavci u 3 . licu тп. -VtL, -V8L passim; 1 0. vo se cuva unutar reci, а па kraju reci > -r; (bez naknadnog dшепј а), nasuprot lezbljanskom: лаvоа D 567, 2 = ЛСЮll itd., ttPHttUOVoa D 6 1 6а 3 , ak. тп. -or; passim (па pr. tor; tayor; D 590, 3 . 1 1 = tOUr; tayour;) i kod a-osnova -щ (па pr. EV оtал­ лаr; ЛL8юr; бuаr; ibid. 2 1 .44) itd. ; 1 1 . nazalllikvida + * s (ili obratno) ili *ј > gemi­ nate, kao јо!; j edino u lezbljanskom: о (О 20) i -о > -u (О 4), осиуanје medijalnog nastavka -tОL umesto -taL (О 1 6), jos u IV уеш zivi dualski oblici (О 1 2) ili cak jedan vrlo arhaican oblik kao sto је optativ Еl;ЕлаUVОLa (О 1 7), koji u celokup­ nот grckom jeziku stoji potpuno izolovano. ReCnik ovih sasvim prozaicnih natpisa ponekad ima vrlo izra­ zeno homersko obelezje (ир. Bowra; tako па pr. aLoa, &'!.Lata, К:ЕЛЕu80�, ЛЕUООЕLV, :rtt6ЛL� i mnoge druge reci), аН оп Ы mogao biti bar delimicno pozajmljen iz ера. Nece, naime, svuda biti sacuvana drevna, izvorno »ahajska« leksika, kojaje, s druge strane, takode tvori­ la jedan od nosecih stubova »homerskog« jezika. о

1 . Е umesto а: -К:РЕtт)� (IG У:2, 36 vise puta u imenima punopravnih arkadskih gradana, nasuprot -к:раtт)� u imenima meteka), Е>ЕРO'LЩ ibid. 40, ЕО­ БЕЛЛОVtЕ� D 656, 49 = Ек:�аЛЛОVtЕ� itd.; 151

.' t ,�,, !, / О, *г > ор: ЬtЖО SEG 1 1 , 1 1 1 2, 6 , b'UobEKO D 654, 7d. 2 1 , hEK01"OV ibid. 4; 1"E1"0P1"a'U D 656g 1 04 = 1"E1"ap1"Т]�, лаvаУОРОl� = лаV�У'UРl�

itd.; 3 . ЕУ > lV kao и kiparskom, ahajskom i, и trago­ vima, kritskom: tv passim = ЕУ, 'Јv'Uал.LO� D 665 С passim, IJ,l VОVОШ D 657, 49d.5 1 = IJ,ЕVО'UОШ, ML­ VШХIJ,Щ D 666, 7, participi па - lJ, lVО� = -IJ,EVO�, 'Ер­ XOIJ,LVLOL D 665 passim = 'OPXOIJ,EVLOl itd.; 4. -о > -'U kao и kiparskom i pamfilskom: gla­ golski nastavci -1"'U/-V1"'U, ал'U passim = ал6 , gen. -ао (kod a-osnova) > -а'U; takode -0- > -'U- ispred nazala kao и kiparskom, tesalskom i lezbIjanskom: UIJ,OLOL� D 665 А 1 , 5d. = 61J,0LOL�, uVE8'UOE = ark. 6VE8'UOE = aVE8'UOE (ир. br. 20); 5. *Иl/ЕFL > *Е·С > 1: pre svega и dativu: лл.Т]8l D 656, 20 = лМ8н, Пол.'UКРПL D 656g 78, ЕП ibid. 99, а·с cesto < *atFEoL; 6. F- se сиуа do ЈУ veka: Fa01"Ov D 654, 1 1 = аО1"6у, FEKa01"OV ibid. 1 9 = Ека01"ОУ, FЮ1"La'U D 662, 1 8 = lО1"LЩ itd.; сuуа se i unutar reci, mada se уес od najranijih tekstova пе belezi dosledno: [a]FE8л.а D 650, 4, O'UFolKLa D 665 passim < -FF- = O'U­ vOLKLa, FюFОl� ibid. А 1 , 4 = 'LOOL� itd.; 7. labiovelari ispred palatalnih vokala оЫспо > 1",

Ь: 1"10, H�, 6п�, ЛЕУ1"Е; ЕаЬЕл.л.ОV1"Е�

=

Еквал.л.оvп:�

(ир. br. l ), 6БЕл.о� D 654, 1 9.24 itd. ; аlј pored toga i а) jedarl osobeni znak И = S (тоМа = аау) и »presudi« iz Mantineje D 66 1 izmedu ostalog и Sl� redovi 25, 27 = 1"L�, ЩУ] ' red 23 = 1"Lva, OSEOL red 1 4 = 01"НР, Ets E 1 52

vise puta = E'LtE (аН takode u redu 1 9 '[Е!); Ь) '[�пра­ каtLШ sa '[�- umesto '[- па Ksutijinoj bronzi ispisanoj и Tegeji lakonskim dijalektom D 57 В 2; с) 6�Lr; = ()пr;, � ' = '[Е SEG 1 1 , 1 1 1 2, 4 iz K1itora ili Lusa (?); d) ЏРЕ8ра Strabon 8, 8, 4 (izriCito okarakterisano kao arkadska rec) = Вара8ра (= 6ЕРЕ8роу Hesihije), ЏЛЛЕL У' ВаЛЛЕLv Hesihije: ova.kva pisanja svakako иkazuju па spirant ili afrikatu i nisu lokalne osobeno­ sti, vec pre retki ostaci jednog opstearkadskog osobe­ nog razvoja (ир. kiparsko si-sе/ОLr; = пr;; оС ВОЛЕ ' '[С

8ЕЛELr;. KVJtPLOL); 8. tL > OL kao и kiparskom, lezblj anskom,jon­ sko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса mnо­ zine па -OL, EtlCOOL D 654, 1 , tРЮlCаОLOL ibid. 20d.; 656, 8 itd.; 9. Л > v ispred dentala kao u dorskom: ФL VtooVOr; IG У:2, 1 1 6, 2 = Ф(лtооvоr;, lCatEv8ovtar;, lCа­ tEv800VOL izmedu ostalog и D 657, 4.32 itd. ; 1 0. -уо- se cuva: dat. mn па -ОУOL, па pr. ару.у­ OL D 666, 5 ; IJ,LVОVОШ (ир. br. 3), лауощ D 665 А 1 2 л&ощ itd. ; ali па kraju reci -vr; > -r; bez naknadnog dиzenja: зk. mn па -or;, па pr. tor; otpatayor; D 657, 3 3 ; hLEpo8'UtEr; D 654, 7 = -tЕLr; itd.; 1 1 . пaknаdnо duzenje prilikom gubitka *s, ј pored nazala ili likvide: ф8Т]рооv D 656, 1 7 = ф8ЕСРООУ, wфТ]ЛОV D 657, 40 = wфЕLЛОV; ali и Orho­ тепи 6фЕЛЛОVОL D 665 А 23d. ; E[lCp] Lvvav ibid. c I , 7d. ; 1 2 . dual se cuva kod imena: '[оо L\Lб'UIJ,ОО D 664, 24d. ; dat. -OL'UV, -ашу ibid. 25 odnosno 8; .

=

.

1 53

1 3 . genitiv jednine -au « -ао: ир. br. 4) u TegcJi prenet па iтenа (noтina) zenskog roda -a-osnovtl: af.EpaU D 654, 1 6 = �f.Epac;, FEKaOtau ibid. 1 9 -ТJ�, -ТЈv: фОVЕ� D 66 1 passim = фОVЕU�, tEPТJ� vise puta, ak. hLEPТJV D 654, 1 ; ир. kiparsko i-уе-rе-sеli.јЕрЕ � (ali ир. i Szemo­ renyi); 1 5 . pokazna zamenica OVL, ovu (kao U kiparskom i centralnokritskom) pored оБЕ: ир. Lejeune; 1 6. lifui nastavci u mediju -tОL, -VtoL Cuvaju se kao u kiparskom i mikenskom, za razliku od -tщ -vtШ u ostalim dijalektima: БЕаtОL D 656 рassiщ tEtaKtOL ibid. 44 itd.; 1 7. optativ ( l . lice jedn.) Е;Елаuvою D 665 С 30 < *-oj ff} ; 1 8. infinitiv tematskih glagola u Tegeji па -ЕОУ (verovatno pod dorskim uticajem): Lf.фШVЕV D 656, 24, EXEV D 657, 1 О, БLкаl;ЕV ibid. 24; ali u Orhomenu i Likoskuri -ТЈv < *-EEV (kao u tesalskom, lеzblјanskоПl i j onsko-atickom): лахТЈV D 665 А 3 , фЕРТЈV ibid 1 7 itd.; 1 9. zavrsni vokali predloga ava, ката, :тюро. apokopiraju se pred konsonantom: аf.(Е] ЮТЈ D 657. 59d., KaKELf.EvaU D 654, 24 = KataKELf.EVТJ�, лар tavu ibid. 14 itd.; 20. predlog ava > ov: oVE8uOE SEG 1 1 , 1 085 (> uVE8uOE D 676, 1; ир. br. 4) = aVE8uoE ibid. 2 itd. ; 1 54

2 1 . predlog :Тto� passim = :тtpo L ispred а, о passim u Idaliju ( I C S 2 1 7): i zmedu ostalog ti-о-nеI8 LOv 8E6v red 27, ;-0=

=

11

Uvod u grtke dijalekte

161

-ta/Lo(v)ta = E6vta red 2 3 , ta-we-pi-ya/ta РЕ­ Лtј а = ta ЁЛЕа red 26 ( сlап napisan kao prok l i­ tika); 5 . prelazni glas ј izmedu L i vokala, и ICS 2 1 7 dosledno ј-уа, ali ј-е, ј-о, inace (i и Idaliju) bez ikakve pravi1nosti : ta-we-pi-ya/ta FЕЛtја (ир. br. 4), ј-уа­ -sа-tа-ili,јаа8ш = Ldа8ш ICS 2 1 7, 3 , ра-рј-уа-sе/ПафLјщ; ICS 242, 1 i pa-рi-о-sе/ПаФLO� pussim, i-уе-rе-sеltјЕрЕ � ICS 4, 1 pored i-e-re-u­ -sеItЕРЕЩ ICS 6, 1 , a-ро-rо-ti-si-уо!'АфроБLOLјо ICS 327, 7 pored a-ро-rо-ti-si-о-sе!'АфроБLOLО� ICS 299, 5 ; 6 . -о > -u [и] kao и arkadskom i pamfilskom : gen. -а о (kod a-osnova) > -au, а-ри/ алu = ал6, ICS 2 1 7, 8. 1 7, glagolski nastavak -tu/-tU = -tО : ke-nо-i-tU/УЕVОLtU ICS 2 1 7, 29 (ali п е *kе-i-tџ­ -i/КЕLtUL = КЕТ tш ICS 1 1 , 2, gde ·pre treba citl�ti ke-i-to-i: ир. br. 1 7); 7 . F se па pocetku i unutar reCi uglavnom bel�­ zi : we-tе-iIFEtЕL ICS 2 1 7, 1 , wo-i-kо-iIFOLКО L ibid. 6; ICS 233 , wa-nа-хеlFаvаs passim, ka-te-wo-I'o­ -kо-nе/каtЕFоруоv (ир. br. 2), pa-si-le-wo-se/rkf.­ аLл.Е Fо� passim, a-i-wе-i/аLFЕL = aLEL ICS 2 1 7, З 1 ; medutim, vec и V veku i kasnije F izmedu vokala �e cesto i пе Ьеlеп: ир. naroeito pa-si-.lf}-wo-se/ �ааLл.� ­ Po� ICS 1 6, l d. pored i-уе-[rе-]о-sеltј ЕрЕ о� ibid. :\ ; 8 . labiovelari ispred L > s/a , slicno kao и arkn d­ skom (ир. IV 1 2 О 7): si-sе/аL� = tL� ICS 2 1 7, 1 0.2 3 (i 29?), at �6л.Е · tL 8Ел.ЕL� . КUЛРLOL (citaj eventull l ­ по �6л.Е ' = �6л.ЕаL); 1 62

9. t L > OL kao u arkadskom, lezbljanskom, ј оп­ s:ko-atickom i mikenskom: licni nastavci 3 . lica mn., npr. u futuru e-kе-sо-silE;б (V)ОL ICS 2 1 7, 3 1 , ko­ njunktiv i-о-siltб (V}JL ibid. ; ka-si-kе-nе-tо-sеlка­ LЛ. u tо-nа-i-lо-nеltб v аtл.б v = t hl(д: па pr. 'iya · oLoo:тta . KU:тtPLOL; ovakva situaci­ ја moze se objasniti time �to glose predstavljaju mladi fonetski oblik, poreklom iz govomog jezika, dok natpisi pokazuju istorijsko pisanje. Na kraju reci se uglavnom belezi (-se), аН је cesto, cak i pred ро­ cetnim vokalom, izostavljeno: pritom treba, zbog pozicione dиzine, pretpostaviti asimilaciju sa pocet­ nim konsonantom па natpisu u stihu ICS 264: Iш-ро­ -tilка(:тt):тtб 8L кас; :тtб 8L, red 1 ; 1 2 . gen. jedn. o-osnova -о-nеl-бv, kiparska oso­ benost i istovremeno »aporija grcke gramatike« (Ве­ chtel 1 426): npr. а-nе-и mi-si-tо-nеЉVЕU џ-ю8бv; аН pored toga, delom па istom natpisu, oblici па -01-0, uvek kod сlanа tо/tб : up. izmedu ostalog Her­ тanп (kasnije је i sam odustao od takve interpretaci­ је), Lejeune ( 1 ), Steiner 344-348; 13. ak. jedn. kоnsюnantskih osnova па -ау u to-ni­ -ya-te-ra-neltov LjatiE pav ICS 2 1 7, 3, to-na-ti-ri-a-ta-neltov а(v)6рю(v)tаv ICS 2 1 5, 1 , to-na-ti-ri- - ""

=

1 63

-ya-ta-neltov a(v)bpLja(v)tav ICS 220, 2; svakako preuzeto iz vokalskih osnova (-оу, -а v itd.), i to Ila­ rocito iz promene clana (drugacUe Schwyzer 1 56) ); 14. promena L-osnova sa F: dat. po-tо-li-wil'Лт.о ­ ЛLFL ICS 2 1 7, 6 od po-to-li-se, -nеl 'ЛtОЛLС;, -LV ; g(il. o-nа-si-wо-sеI'ОvаоLFос; ICS 1 1 , 1 ; 1 66, 3 od О-ћа­ -si-sеI'ОvаоLС; itd.; 1 5 . imenice па -EVC; u Pafu se dvaput j avlj aju sa -Е с; u nominativu, bas kao u arkadskom: o-i-ye-ге-sе!О tjEPE C; ICS 4, 1 ; 5, аН ир. Szemerenyi; 1 6. pokazna zamenica o-nе!ОУЕ i q -1J 1! -!O vu kao u tesalskom, odnosno arkadskom: ир. Lejeune (2); 1 7 . licni nastavak 3 . lica jedn. medij a -tо-i/-toL kao u arkadskom i mikenskom, u ke-i-tо-iIICЕL toL ICS 1 1 , 2 (na spomeniku n e s t oj i *ke-i-tu-iIICЕLt'Р L: ир. Masson a d loc.) z a razliku od 1 . lica j edn. Ае­ -i-mа-iIICЩ.IOL ICS 2 1 3а; 1 8 . apokopa zavrSnog vokala predloga lCata pred konsonantom u glosama lCа�Л� · !lаvЬалос; tw V 8upWv . ПафЮL (nasuprot lCаtа�Л�с;· !lаvЬало �), lCаура · lCаtафауа с; . Iала!lLVЮL itd. ; 1 9. predlog ауа > оу kao izmedu ostalog u arkadskom : o-nе-tе-kе!ОvЕ8Е ICЕ passim (> u-ne-te­ -kе!UvЕ8Е ICЕ ICS 1 8 1 , 3d.; ир. br. 6), pored toga oblik kojne a-nе-tе-keЈаvЕ8Е ICЕ izmedu ostalog па »digra­ fima« ICS 1 82.2 1 2 pored atickog аУЕ81)ICЕ; 20. рrеdl о g ро-sе/:тю с; ICS 2 1 7, 1, 9. l 9d.2 1 , kao u arkadskom; 2 1 . veznik kа-sе/ICЩ kao u arkadskom (Man1 i­ nej a); 1 64

22. и pojedinim dij alektoloski znacajnim od­ rednicama пе moze se j asno utvrditi polozaj kipar­ skog dijalekta zbog nj egovog »nepreciznog« pisma (nerazlikovanj e kvantiteta vokala i dr.): tako se za kiparski moze pretpostaviti »naknadno duzenje« sa­ то zbog nj egovih veza sa arkadskim (ир. е-тј = EMI/i !tL па »digrafu« ICS 260); isto tako ostaje ot­ voreno sta se desava sa pretpostavlj enom grupom *ns, npr. da li j e futur e-ke-so-si (ир. br. 9) = EsOY­ OL, EsO OL i1i E SOOL, da 1i ј е ak. тп. to-se = TOY�, ТО � i1i TO�, pri сети se, pocev od Hofmana (Hoff­ тапп), prednost daj e ovim poslednjim oblicima zbog arkadskog tщ (ир. sada i Neumann (3), 1 49 6); i kod infinitiva tematskih glagola пе moze se sa sigur­ noscu reci da li j e -е-nе = -ЕУ i1i -Е У. Pritom arkadski ima -ЕУ и Tegeji, а па drugim mestima -Т]У < *-ЕЕУ (bas kao i mikenski -е-е/-ЕЕУ). Posto oblik zabelezen и Tegej i (ир. IV 1 2 0 1 8) ро svoj pri1ici potice iz dor­ skog, za kiparski treba pretpostaviti -Е У kao »аЬај­ skи« varijantu. Zakljucak daj e kiparski »psilotican« dij alekat, kao lezblj anski, elidski i1i naroCito таl0а­ zij ski j onski, zato sto пета znakove za slogove sa h- (ир. Thumb/Scherer 1 64 § 274, 20) је preuranjen, а popravka rиkopisne tradicij e stoga proizvoljna. 1 4. Pamfilski L

А. В е z z е п Ь е r g е r, Zur beurteilung des ратрЬу­ lischen dia1ekts, ВВ 5, 1 880, 325-337; Р. Kret s c hmer, Zum pamphylischen dia1ekt, кz 33, 1 895, 25 8-268;

1 65

B e c h t e l П 796-823 ; P. M e t r i, Il dialetto panfilio, RIL 87, 1 954, 79-1 1 6 (uр. G. N е u m а п n, IF 65, 1 960, 95-97); ThumbIS cherer 1 75-1 93; Н о f f m а п N/S с h е r е r 5 I d.; В a r t o n е k 2 1-23 R. М e i s ter , Beitri zш griechischen Epigraphik und Dialektologie IV. Die Inschrift уоп Sillyon und der ратрЬу­ lische Dialekt, BVSG 56, 1 904, �2; А. M e i l l e t , La рlа­ се du ратрЬуНen parmi les dialectes grecs, REG 2 1 , 1 908, 41 3-425; G. Е. В е а п (l), Epitaphs ftom Aspendus, JКF 2, 1 953, 201-206; G. Е. В е ап (2), Inscriptions in the Antalya Museum, Belleten 22, 1 958, 2 1 -9 1 ; S. Lurj e , Burg:ftieden in Sillyon, К1io 37, 1 959, 7-20; W. Dre s s l e r , РатрЬу­ lisсh -б- zu -р-: еin weiterer SubstrateinfluВ?, AO 33, 1 965, 1 83-1 89; с. В r i х Ь е ( 1 ), Nouvelles epitaphes de РатрЪу­ Не, Etudes d' Archeologie Classique Ш ( Annales de l'Est, Memoire 29), Paris 1 965, 87-1 35; с. В r i х Ь е (2), Une 1a­ blette de juge d'origine probablement ратрЬуНеnnе, вен 90, 1 966, 653-663 ; о. S z е т е r е п у i, An Agreement bet­ ween РатрЬуНan and Luwian, SMEA 5, 1 968, 1 28-1 3 1 =

Iz

Dija1ekat kojim se govorilo u PamfiIiji (na juZnoj oba1i Ма1е Azije) poznat је tek vrlo slabo, sa таlо­ brojnih i povrh toga lose oCuvanih natpisa. MaterijaI se polako a1i postojano роуесауао zahva1jujuci novim na1azima, a1i obuhvata gotovo iskIjucivo kratke nad­ grobne natpise (iz helenistickog i rimskog doba), koji sadrZe samo imena (nalazista: Aspend, Perga, SiliJ): up. GDI 1259-1 268, D 686-686а, u �korije vreme na­ rocito Bean ( 1 ) (2), Brixhe ( 1 ) (2). Jedini dtiZi tekst je tesko osteceni i sadrZajno jos uvek ne sasvim protu­ maceni natpis iz SiIija, GDI 1 267 = D 686 (up. Mei­ ster, Metri 1 1 3-1 1 6, Lwje), iz IV veka pre Нr. Zbirka 1 66

dvadesetak glosa koje su oznacene k;ao pamfilske (ve­ апот iz Hesihijevog leksikona) moze se паСј kod Ве­ cenbergera (ВеzzenЬerger). Is

Karakteristicne osobenosti pamfilskog dijalek­ ta obj asnj avaju se njegovim izolovanim polozaj em па rubu grckog govomog podrucj a. Spram vrlo ar­ ЬајспЉ oblika, kao sto ј е to refleksiv РћЕ D 686, 23 = Е, stoje па mladim natpisima iz II v. pre Hr. moder­ nizmi, koji pokazuju razvoj e tipicne za kojnu: »iso­ hroniju« dugog i kratkog vokala ( ' АрtLllLборu D 686а 2, 1 = 'APtEI-LLбwроu) ili -LO -L 1] (i kada se nalazi iza Е, L, р): lJ.1]t1]P, b1]lJ.oC;, L1]tpOC; = Latp6c;, np1]OOELV = np dttELv passim; sa *ё se podudaralo graficki (kao Е ili Н), а =-

svakako i glasovno. Medutim, па Naksu (zajedno sa Amorgom) i Кеји u arhaiCnom pismujos uvekje ode­ U eno, sto znaci da se fonetski razlikovalo sve do V veka pre Нr. : Н, В = � < *0 i Е = � < *ё (izmedu osta1og) u IШОLуvЕtВ D 7 5 8 , 3 = KaoLyv*1], аУЕ8ЕКЕУ ВкВ ­ f30л.б L (ЬЕК1]О) ibid. 1 = аУЕ81]КЕУ ЕК1]f36л.q> itd. ; 3 . f, q nastalo naknadnim duzenjem ili kon­ trakcijom па starijim natpisima belezi se sa Е, О (isto kao kratki vokali), za razliku od »pravih« dif­ tonga EI, ОУ: 'EIJ.L passim = EtlJ.L < *EOIJ.L, трЕс; D 707а 4 = ТРЕ! С; < *tp(iEC;, infinitivi па -Еу = -ELV, ОР1] D 758, 2, metricki -- = KOUP1] < * к6рРа , gen. ј еdn. -о = -ou itd. Росеу od IV veka podu­ darnost u belezenju ovih glasova sa pravim difton­ zima (znacima EI, ОУ) је redovna, а u pojedinim slucajevima опа se ј ауlј а уес u УI, тоЫа cak i VП veku: EIIJ.L = ELJ-I.L па »Glaukovom natpisu« (koji nije pouzdano datovan) (ир. РоиШоих (2), 77d.); 4. metateza kvantiteta 1]а > Еа , 1]0 > ЕЮ kao u atickom: tБ С; ј3аОLл.ЕаС; D 693, 8 = Ьот. tOUC; f3a­ О Lл.fiас;, пот. YEaL D 733, 40 i ak. УЕас; passim < *yfi at , *yfi ac; = уа! , уас;, пол.ЕЮС; passim = п6л.1]0С;, imena koj a sadrze ЛЕЮ-, -л.ЕЮС; (ир. br. 1 2) = Ла о-, -л.а ос; itd. ; 1 2 Uvod u gr�ke dyalekte

1 77

5 . glas *'!:! se svuda izgubio, аНје znak F iSС�ћ�О bez ikakvog traga jedino и istocnojonskom, dok :ie drugde i dalje upotrebljava и stranim imenima ( 1 '\0 D 797, 3 = 'Iw itd.), diftonzima (aFut o : ир. br. 1 ), za oznacavanje prelaznog glasa npr. и C>uFo SEO 4, 64а 28 = Мо, rapuFovE с; D 797, 2 = rТJpu6vТJC; i t d. (ир. br. 1 2); 6. naknadno dшепје prilikom uproscavanja kOlt­ sonantskih grupa *УР, рР, л.F redovno је и сео­ tralno- i istocnojonskom (;EL уо- = ;ЕУО- passim и mnogobrojnim imenima, б рТ) sa metricki zagarаџ­ tovanom duZinom, znaci ou: ир. br. 3, к:ал.оv IG ХI I: 8, 3 98, 1 , metricki = к:ал.6v itd.). Nasuprot tome, и zapadnojonskom оуа glasovna promena izostaje, kao sto j e to slucaj и atickom : ;ЕУОС; D 8 1 1 , 9. l 4d. (Orop); Корн IG ХI I : 9, 258 = K6p!l itd. ; 7. labiovelar *ЈС! ispred [о, и] > к:/л : epigrafski svuda л, osim 6к:ою = О ЛОL а GDI IV, str. 883, red 1 1 (Eritra, IV vek), sto Ы mogao biti eolizam (ир. Is); и knjizevnoj predaji, medutim, к:о- је preovla­ dujuci oblik, аН и tome пе treba neizostavno traZiti posebnost istocnojonskog narecja: ир. Bechtel ПI 87-89, koji pridaje narocit znacaj smeni ло- i о к:о­ kod Arhiloha, Heraklita i drugih; 8 . tL > OL kao и atickom, arkadsko-kiparskom, lezbljanskom i mikenskom: licni nastavci 3 . Нса jedn. i mп. па -OL; ELICOOL passim itd. ; 9. intervokalsko о [z] > р и Eretriji i Oropu (»rotacizam«; ир. Phokitis): licni nastavak 3 . Нса mп. -рL У; ЛШРLV D 804, 6 = ЛШОLУ, C>ТJIA-OPLWV D --

1 78

8 1 1 , 2 8 d. 3 5 = b THA. OO L W V; j os и 111 veku ЛuраVL­ ас; cesce = ЛuоаV L ас;; Platon (Kratil 434с), те­ dutiт, govori о odgovarajucoj proтeni па kraju reci (ок:л.Тlр6tТlР = -TТlC;), gde ona па natpisiтa nij e zabelezena (ир. Лuраvшс;): оуи Platonovu »gresku« Porcih (Porzig 5 87) zgodno tuтaci tiтe sto onaj »svoj e poznavanj e rotacizтa и Eretriji duguje koтedij i, koj a ј е svakako тogla i preteri­ vati«; 1 0. ОО, ako ј е od * К:1 , Х! , тР, и istocno- i centralnoj onskoт se сиуа (ЛРТlООЕ V D 687Ь 1 О = лрdttЕLV: ир. br. 2 ; Е л.аооwv раssiт itd.). Za razli­ ku od toga, па Eubej i i и Oropu, kao и atickoт i beotskoт narecju, > тт : ЛР[ТI]ttЕо8ш D 808, 3 3 d., ЛРТlttоv[t]wv ibid. 44d., Ел.аttоv D 8 1 1 , 5.22 itd.; 1 1 . h se и тaloazijskoт ј onskoт rano izgubil0, bas kao i и тaloazijskoт eolskoт (»psi1oza«): to је najuocUivije kod kraze, odnosno kod elizije к:ат­ ОЛЕР D 726, l l d. 1 7; 744, 43d. = к:а86ЛЕР, ЕЛ' wу D 727, 5.8 = Еф ' Фv, t1\к:аtТlL D 724, 6d. = 8' 'Hк:aTТl itd. U centralno- i zapadnoj onskoт оуај glas se, naprotiv, сиуа i graficki obelezava (ЕиЬеја: Н = h, odnosno hE, Кikladi: 8 = h, odnosno hE i ТI : ир. ВkЦ3 0 л.б L, gore br. 2, gde se stari 10kalni nacin pi­ sanj a [8 = h(E)] i onaj тaloazijsko-jonski [8 = ТI] javljaju jedan pored drugog): НUЛU (ир. Ь. 1 ), Но­ рос; = орос; vise puta, НОЛЕ[РТlС;] D 8 1 1 , 46 (Orop) = ЕОЛЕрd с;, 8 LEPOV D 78 1 (SifilO) = LEp6v, ФВра­ Вао D 785, 3 (па Naksu) = Ф ра1;оu itd. ;

1 79

1 2. tzv. »aticka deklinacija« па -(E)OO� (pre svc­ ga usled metateze kvantiteta, ир. br. 4) : 'Ор8ЕОLЛЕW� D 755, l d.; 'АРI ou 95; ЕОО > О 1 89 Р: *Рр- > �p- 1 44; vidi Pismo 1; > 6-1 -66- 73, 96, 1 06, 1 28; 1; umesto 6 [CI] 1 1 7; 1; > tt/,; 96; 1; < *!ј, *ts 96 h > 0 36, 44, 1 1 7, 1 45, 1 65, 1 75, 1 79; vidi Pismo: Н 1] < ш 1 26; Т)а > Еа , 1]0> ЕОО; vidi Metateza kvantiteta; Т)Л > 1]U 96 е > о [s] 1 06; ee/e < Ое 96; ее < Ое 96 L < *� 72, 77; L < EL 126; LЛ < *[i 1 63; -Loc;l-LOV > -Lc;/L(V) 1 67 =

=

236

л > V ispred dentala 87, 1 53 < л ispred dentala 87, 1 53 ; УО oCuvano 78, 96, 133, 1 36, 1 53, 203 ; -y� ocuvano 78, 96, 203; УО > О 87, 96; -y� > -� 87, 96, 1 36, 1 53 ; vt > Ь 1 69 ; XL, KL 1 9 1 ; ; > ох 1 9 1 0 < *'tf, 1} 1 43, 1 5 1 , 1 52, 200, 209; 0 > u 1 3 5, 1 44, 1 52, 1 77; -о > -u 1 5 1 , 1 52, 1 62, 1 68, 2 1 2; OL > [Щ 1 25; *-оуо- > -ою- 87; ор < *!' 1 52, 1 6 1 , 200, 209, 2 1 1 , 2 1 9; -o� > -u� 1 68 Р < Ь 1 69; Р < о, vidi Rotacizam; ро < *!' 1 43, 200, 209; ро wnesto ра 1 25, 135; ро > рр 1 9 1 О > h, е 78, 1 06, 1 1 8, 1 63; О > р , vidi Rotacizam; О asimi­ lovano 1 07; -s nеоЬеlеienо 1 63 ; Ое > ее/е 96; Ое > PI1 96; ОО > ее 96; ОО > tt 1 27, 1 79, 1 90 t: tL se cuva 63, 73, 78, 88, 95, 1 06, 1 1 7, 1 27, 1 33, 1 36, 1 68, 207, 220; tL > oL 1 42, 144, 1 53, 1 63, 1 78, 20 1 , 209, 2 1 8, 2 1 9; tt < оо 1 27, 1 79, 1 90; tt/t < *tj, *ts 96 u < OL 1 26 'ф ФL, ПL 1 9 1 ; 'ф > оф 1 9 1 *[ = miken. /r/ 200 vidi, osim toga, Diftong, Geminata, Labiovelari, Nazal! Gradivni pridevi па -LO� 58, 64, 209 Gradenje imena: srednji rod па * 110 200; wnesto imena па -EU� oblici па -1)9 ak. -1)У 1 54, 1 64, 2 1 2; L-osnove sa -F-dek1inacijom 1 64 Нijat 200 Homerski obIici u arkadskom 1 5 1 Imperativ: 3 . Нсе тn. -vtw 65, 88, 1 80, -vtWV 88, 1 80, -vtОV 88, -ЕLvtW < *-Е-ЕvtW kod kontraktnih glagola 66; u medtiu -оеw(у) 1 80, > - -ееб/w 96 V

=

=

-

237

Infinitiv: atematski *-ЕУ 1 46, -јА.ЕУ 97, *- јА.Е-ЕУ (- !lf v, -!LТJV, -!LELV) 85, 88, 97, -уш 1 80; tematski -ЕУ 66, 79, 88, 97, 1 08, 1 1 2, 1 54, 1 65, *-Е-ЕУ (-ТjV, -ELV) 66, 88, 1 08, 1 1 2, 1 3 8, 1 46, 1 54, 1 65, 1 77, 1 80, 200, -јА.ЕУ 1 24, 1 29, 1 34, 1 38; kod kontraktnih glagola -ЕУ 88; и mediju -08ш > - -8(8)ш 96; -ош, �8а.L > -OELV, -08ELV 1 3 8 Isohronija ] 67 Itacizam 1 26 Konjugacija: atematski glagoli vokalskih osnova 1 46; kon­ traktni glagoli -ЕОО > -LOO 94, 1 04; -EVOO > -ouoo 95, -"["[ОО -0000 1 90, -alL�ОО -alL6(6)0о 96, 1 06, 128 -alL"["[ОО 96; vidi takode Aorist, Риtш, Imperativ, Jnfinitiv, Opta­ tiv, Particip, perfekat, LiCni nastavci Kontrakcija: n�e zastupljena 200, kontrakcije uopSte 1 89; > ё/б 207 Labiovelari: oCuvani 20 1 , 207; ispred *е/ё > labijali 1 24, 1 27, 1 36, 1 44, 1 52, 209; ispred o/u > кI:n: 1 78; asibilova­ ni 1 52, 2 1 2; > s (и) 1 52; > "[�-, � 1 52; ispred i > s 1 62 Leksika: а'УРЕОО »шiтarn« 1 1 9, AFLбаv »Над« 1 32, 1 35, 'A:rtл.оuv 1 3 8, 'Ap"[a!LL; 78, *FpТJ"[EVOO 79, tpo; tEp6; 1 44, !Са; »ј« 1 55, 1 59, 164, 2 1 2, !C"[oLvd 89, 203, !LEU; »mesec« 1 1 9, :n:о!Са 25, ПООЕL6drv itdJ П о"[(E)LоaFоv itdJ ПоhoL6аv 74, 89, 1 08, 202, o:n:a6LOV »stadion« 78 LiCni nastavci: aktiv, 3 . licejedn. -"[L 63, 73, 78, 88, 95, 1 06, 1 27; I . Нсе mn. -!LE; 25, 65, 74, 88, 207; 3. 1ice mn. -V'tL 63, 73, 88, 95, 1 06, 1 1 7, 1 28, 1 36, 1 37, sa -У8- -у"[1 28, 1 36, 1 37, -V8L 1 28, 1 37, sa -6- < -V't- 1 69, �L 1 44, 1 53, 1 63, 1 78, 20 1 , -OLV > -рLV 1 78; medij, 3 . 1ice jedn. -"[EL -''[аL 1 3 8, -'tOL 1 50, 1 53, 1 64, 202, 2 1 2, -"[U < -"[OL 1 52, 1 62, 2 1 2; 3. Нсе mn. -V"[Ш -V'taL 1 5 1 , 1 54, 202, -V'tU < -V'tОL 1 52, 1 62, 2 1 2, -V8ELV -V'taL 13 8, -ELV­ 'taL< *-Е�ЕV'taL kod kontraktnih glagola 65d. =

=

=

=

=

=

=

=

238

Licna zaшenјса: proSireni оЫјсј 2 1 0 Metateza kvantiteta 1 77, 1 80, 1 89, 2 1 О Metricko duienje 1 4 1 , 1 73 Nazal neobelezen pred konsonantom 1 69, 1 90 Naknadno duienje 77, 87, 1 1 8, 1 27, 1 53, 1 65, 1 78, 1 90; > ё/б 207 ОСеуо јте, vidi Genitiv oeevog imena Optativ: I . Нсе јedn. -ою < *-oj"l 1 5 1 , 1 54 Рзrtiсјр: perfekta -ovt- 1 29, 1 38, 1 46, 209; dat. mп. -Оvt-аооL(v) 1 08; feт. -аюа, -оюа 87, -аооа 88, 202; medij -Iltvo� > -ILLVO� 1 52, *-E-E-ILEVO� 58, 65 Patronimski pridev 58, 66, 1 24, 1 29, 133, 1 38, 1 46, 202, 209 perfekat: prezentska fleksija 89; vidi takode Рзrtiсјр Pismo: А [re, � ] < * ё 1 1 6, 208 Е za *� 72, 86, 95, 1 77, 1 90; za *еј 72 F 32, 63, 73, 77, 95, 1 05, 1 1 1 , 1 1 7, 1 25, 1 27, 1 35, 144, 1 52, 1 62, 1 68, 1 78, 200d., 207; пеоЬеlеienо 24, 73, 77, 87, 95, 1 05, 1 1 7, 1 27, 135, 1 44, 1 52, 1 62, 1 75, 1 78, 2 1 0; vidi takode Glasovi: �, y, Е Н 36; ocuvano 1 05, 1 1 1 , 1 36, 1 79, 1 9 1 ; izostaje 1 65; оЬlik 1- 1 00, 1 05, 1 1 1 ; za *� 62, 72, 86, 95, 1 05; ћЕ 1 79 О za *9 62, 72, 95, 1 77, 1 89; [u] 1 26 ОУ za *9 62, 72, 1 35, 1 77, 1 89; [u] 73, 1 05, 1 26 (} 73, 1 1 1 , 1 77, 1 88d. У [u] 1 1 1 , 1 26, 1 76; [Щ 1 76, 1 88d. Q za *9 95, 1 05 pamfilsko w (\1\) *у 1 68 Роkaznа zamenica: пот. mn. oVot 97, 1 08, 1 34, 1 37, 1 80, 'totl'tOLOE, feт. 'tаtl'tШОЕ 64, 73, 78, 88, 97, 1 08, 1 1 9, 1 29, 1 37, 207; МЕ 1 37, 1 54; ОУЕ 1 34, 1 37, 1 64; OVL 1 54; ovu16vu 97, 1 54, 1 64, 2 1 2 =

=

=

=

=

=

=

239

Pravilo о naglaSavanju tri poslednja sloga 143 Predlozi: av6. ov 1 54, 1 64, 2 1 2, 2 1 9; ал" ал6 1 52, 1 62, 203, 2 1 2; EV sa ak. 58, 6 1 , 66, 74, 1 29, 1 33, 1 39; *EVC; (EtC; itd.) 95, 96, sa ak. 74, 1 42, 1 46; Е; > ЕС;К(ОП­ sonant) 98; ;'UV mJv 1 92, 203 ; 1tEOO 74, 79, 90, 98, 1 29, 1 46, 1 55, 203 ; 1tEptL 1 69; 1tOC; 1 55, 1 64, 2 1 2; 1tOOL 203 ; 1tpotL 142, 146; O'UV 1 92 Prelazni glas *ј 78, 1 62, 1 68, 200, *111F 1 68, 1 78, 200 Pridevi па -тLO- 73, 88 Proklitika, vidi Clan Psiloza, vidi Glasovi: h > (3 Refleksivna zamenica: FhE 1 67; Eoomou itd. 1 80 Rotacizam: intervoka1ski 1 78; па kraju reei 1 07, 1 1 8 Sufiks za grзdenје imena аvЕС; 59 Zamenica: пот. mn. -EV umesto -ЕС; 97; KLC; tLC; 1 34 =

=

=

-

=

240

SКRACENICE 1 ZNACI ad loc. ak. aor. арр. ark. at. br. dat. dor. feт. gen. Ьоm. ibid. inf.

= ad locum, па [tom] mestu = akuzativ = aorist = appendix, dodatak = arkadski = aticki = broj = dativ = dorski = feтininmn, zenski rod = genitiv = homerski = ibideт, па istom mestu = infinitiv instr. = instrmnental izd. = izdavae jedn. = jednina LI = liCnо ime lok. = lokativ miken. = mikenski nш. = nшоziпа пет. = neтaeki 16

Uvod u gri!ke dija1ekte

24 1

opt. scil. schol. s. 1. str. up. У.

vok. •

= optativ = scilicet (scire licet), роdrazшnеvа se = scholia = sine loco, bez mesta = strana = uporedi = vidi = vokativ

= rekonstruisan, nepotvrden oblik = postalo od = razvilo se u = uporedivo је = potpuno је podudamo Podignuto о је sredstvo za skraCivanje. < >

IZBOR IZ NOVIJE LITERATURE О GRCКIM DIJALEKTIMA а) Grёki dijalekti i dijalekatski natpisi uopste J.-L. G а r е i а R а m 6 п, »Grieehisehe Dialekte«, u Der Neue Pauly. Enzyklopidie der AntЖе, edd. Н. Cancik und Н. Sehneider, Band 4 (Еро - Gro), Stuttgart I Wei' mar 1 998. Е. C r e s p o l J.-L. G a r e i a R a m 6 n l А. S t r i a n o, Dia­ lectologia Graeca. Аctaз del 11 Coloquio Internaeional de Dialectologia Griega, Madrid 1 99 1 . М . В i 1 е I С. В r i х h е I R. Н о d о t, »Les dialectes grees, еез ineonnus«, BSL 79, 1 ( 1 984), 1 55-203. Е. R i s е Ь, »Die grieehischen Dialekte im 2. vorchristli­ еЬen Jahrtausend«, SМEA 20 ( 1 979), 91-1 1 1 ( Е. Risch, Кlejne Schriften, edd. А. Etter and М. Looser, Berlin I New York 1 98 1 , 269-289). М. F i п k е 1 Ь е r g, »'Гhe Dialect Continuum of Ancient Greek«, Harvard Studies јn Classical Philology, Vol. 96 ( 1 994), 1-36. А. В а r t о п е k, Prehistorie а protohistorie reckjch dialek­ tй, Вmо 1 987. =

243

Р. А. Н а п s е П, Сarmјnа Epigraphica Graeca, Saeculo­ ruт VlII-V а. Chr. п., Berlin 1 New York 1 983. Saeculi IV a. Chr. п . , Berlin 1 New York 1 989. Ј. М. Н а 1 1, Ethnic Identity јn Greek Antiquity, Carnbridge 1 New York 1 997. Ь) Pojedinacni dijalekti

Severozapadnogrcki:

D. Ј. М е п d е z, Los dialectos dorios del Noroeste: graтa­ tica у estudio dialectal, Acta Salarnanticensia, filosifia у letras, 1 6 1 , Salarnanca 1 985.

Argolidski: Р. F. А 1 v а r е Z, El arg61ico occidental у oriental еn las inscriptiones de 10s siglos VII, vl у V a. С. , Тheses et Studia Philologica Salamanticensia, 1 9; Salamanca 198 1 . R. S . S t r о u d, »An Argive Decre ftom Nernea Conceming Aspendos«, Hesperia, Vol. 53, � 2 (1 984), 1 93-2 1 6. S. V. т r а с у, »An Early Inscribed Gold Ring ftom the Ar­ golis«, тhe Journal 01Hellenic Stиdies, Vol. 1 06 ( 1 986), 196.

Ostrvski dorski:

L. М а r t i п V а z q u е Z, Inscripciones Rodias (Collecion Tesis Doctorales, � 450/88.), Universidad Compluten­ se de Madrid, Мadrid 1 988.

Кritski: М. W. B a l d w i n В o w s k y, »Epigrams to an Elder Sta­ tesman and а Young Noble ftom Lato Pros Кarnara Hesperia, Vol. 58, �1 ( 1 989), 1 1 5-129.

244

Lakonsko-тesenski: В. Е d е r, Argolis, Lakonien, Messenien. Vom Еndе der ту­ kenischen Palastzeit bis zur Eiпwanderung der Dorier, Wien 1 998. R. А. В а u s 1 а u g h, »Messenian Dia1ect and Dedications of the 'Methanioi'«, Hesperia, Уоl. 59, N"4 (1990), 66 1-668. Eolski dijalekti: W. В 1 ii m е 1, Die aiolischen Dialekte. Phonologie und Morphologie der inschriftlichen Texte aus generativer Sicht, Erganzungsћefte zur Zeitscћrit fi vergleicћende Spracћforscћung, 30, GOttingen 1 982. Lezbljanski: Е. Т z а m а 1 i, Syntax und Stil bei Sappho, MUncћener Stu­ dien zur Spracћwissenscћaft. Beiћefte, 1 6; Dettelbach 1 996. R. Н о d о t, Le dialecte eolien d'Asie (La langue des ins­ criptions, Vlf s. а. c.-W S. p. с.), Paris 1 990. Јоnsю: К. А. G а r Ь r а с ћ, А Gramтar о! Ље Ionic Inscriptions froт Erythrae. Phonology and Morphology, Beitrage zur klassischen Pћilologie, 60; Meisenћeim ат Glan 1 978. А. Ј. Н е i s s е r е r, »Тће Pћilites Stele (SЮ3 284 IEК Hesperia, Уоl. 48, N" 3 ( 1 979), 28 1-293. =

Aticki: L. Т ћ r е а t t е, Тhe Graтmar о!Attic Inscriptions.Vol. 1: Pћonology, Berlin / New York 1980; Уоl. II: Morpћolo­ gy, Berlin / New York 1996.

245

S. С о 1 v i п, Dialect in Aristophanes and the Politics о/ Language in Ancient Greek Literature, Oxford 1 999. (u sklopu toga, u eetvrtom poglavlju: gramatik lakonskog, megarskog i beotskog пзreсја, prema опоте kako su рrikazani u Aristofanovim komedijama. Sa.drZi takode i appendix: »Izvori za lпonski, megarski i beotski dijale­ kat« (рр. 309-1 2» . А. W i I I i, Тhe Languages о/Aristophanes. Aspects oflin­ guistic Variation in Classical Аијс Greek, Oxford 2003.

Mikenski: G. D u п k е 1, »Муcenaean and Central Greek«, Кadmos 20 ( 1 98 1 ), 1 32-1 42, Floreant Studia Мусеnaеа. Akten des х. intemationalen mykenologischen Colloquiums in Salzburg vom 1 . - 5. Mai 1 995. Band I-П, Wien 1 999. 1. Н а ј п а 1, »Sprachschichten des mykenischen Grie­ chisch«, Suplementos а »Мinощ 14; Salamanca 1 997. Homerskijezik: W. F. W У а t t, Jr., »Homer's Linguistic Forebears«, тhe Јоuгnal о/Hellenic Studies, Vol. 1 12 ( 1 992), 1 67-1 73. KOin'i-dijаlеkat: С. В r i х h е, ed., La Коте grecque antique 1: unе langие introuvable? Nancy 1 993. La Коте grecque аntЩuе 2: lа соnси"еncе. Nancy 1 996. с) Grcko pismo

Ј. Т. Н о о k е r, Тhe Origin о/Ље Linear В Script, Supple­ mentos а »Minos«, 8; Salamanca 1 979. В. В. Р о w е 1 1, »Тhe Origin ofthe Puzzling Supplementals Ф, х, Ч1«, Transactions о/ Ље Аmегјсаn Philological Association, Vol. 1 1 7 ( 1 987), 1-20.

246

L. Н. Ј е f f е r у, Тhe Local Scripts 01Archaic Оуеесе, revi­ sed edition with а supplement Ьу А. w. Johnston, Ох­ ford 1 990. Н. R. 1 т т е r w а h r, Attic Script: А Survey, Oxford 1 990. R. D. W о о d а r d, Greek Writingfrom Knossos to Ноmеу: А Linguistic Interpretation 01 the Origin 01 the Greek Alphabet and the Continuity 01Аnсјеn! Greek Literacy, Oxford University Press 1 997.

d) Zblrke dijalekatskih natpisa R. М е r k e 1 Ь а с Ь, Die Inschriften vonAssos, Bonn 1 976. w. R. Р а t о п / Е. L. Н i с k s, The Inscriptions olCos, Ох­ ford 1 98 1 . G. Р е t z 1, Die Inschriften von Smyrna, Bonn 1 982. L. D u Ь о i s, Inscriptions grecques dialectes de Sicile: соn­ tribution а l ' Etude du vocabulaire grec colonial, Roma 1 989. R. А r е п а, Iscrizioni greche arcaiche di Sicilia е Magna Оуесја. 1 Iscrizioni di Sicilia, iscrizioni di Megara IЫеа е Selinunte, Milan 1 989 R. A r e n а / М. Н. Ј ат е s o n / D. R. Ј o r d a n / R. D. К о ­ t a n s k y , А Lex Sacrafrom Selinous, Durham (N. С.) 1 993 . Ј. С h a d w i c k / L. G o d a r t l Ј. Т. K i 1 1 е n / Ј.-Р. 0 1 i ­ v i е r / А. S а с с о п i I I. А. S а k е 1 1 а r k i s, Corpus 01 Мусеnаеаn Inscriptions from Knossos, Уоl. 1 (1-1 063), Cambridge 1 986. Уоl. 11 ( 1 064-4495), Cambridge 1 990. Уоl. III (5000-7999), Cambridge 1 998. Уоl. IV (8000-9947) and Index to Volumes I-IV, Сат­ bridge 1 998. -

247

R. М е r k е 1 Ь а с h et al., Steinepigraттe aus deт grie­ chischen Osten, Bd. 1 : Die Westldiste Юеinasiеns von Кnidos bis Пiоn, Stuttgart und Leipzig 1 998. Bd. 2: Die Nordkiste Юеinasiеns (Мarmarasее und Pontos), MUnchen / Leipzig 200 1 . Bd. 3 : Der »Ferne Osten« und das Landesinnere bis zum Tauros, MUnchen / Leipzig 200 1 . G. М а п g а п а r о, Sikelika, Studi di antichita е di epigrajia della Sicilia greca, Bibilioteca di Quшlетј Urbinati di Cultura Classica, по. 8, Pisa е Roma 1 999.

248

249

SPISAK ILUSТRACIJA 1 . Кiparsko slogovno pismo (Nonnalni silabar; prema: Masson 58) 37 2. Lineamo В pismo (»Salamanca Сопventiоп«; prema: Minos 1 1 , 1 970, ХУI 41 3 . Rasprostranjenost grekih dijalekata u klasicno doba 249

250

SADRZAJ Predgovor ......................................... ......................... Spisak skraCenica........................... ..... .......................

5 11

GRCКI DUALЕКП 1 NЛНОVI IZVORI 1 . Uvod ................................................................. 2 . Natpisi ................... ................. ................... ....... 3. КnjiZevni izvori................................................. 4. Izvestaji grшnаtieara.. ......... ... ....... ......... ...........

17 20 27 29

11 GRCКA PISМA Alfabet.................................................................. Кiparsko slogovno pismo ...................................... Linear B ......................... .......................................

34 38 39

ш ISTORUAT PROUCAVANJA, POMoCNA SREDSТVA 1 . Istorijat proucavanja .......................................... 2. Pomoena sredstva........................... ...................

43 49

N POJEDINACNI DUALЕКП 1 . Severozapadnogrcki ..... ........ ..... ..... ......... .... ..... 2. Saronski ..... ......... ...... ..... ..... ..... ........ ... .... ... .......

53 67

1

.

25 1

3. Zapadnoargolidski . . . . . . . . . . . . ............................... 4. Ostrvski dorski ................. ................ ............... 5 . Кritski ...... ....................... ............................... 6. Lakonsko-mesenski . ... . . .. .. ............................... 7. Ahajski ............................. .................. ............. 8. Elidski .............................. .................. ............. 9. Beotski ....................... . . . . . . ............................... 1 0. Tesalski . . . ............ ............. ............................... 1 1 . Lezbljanski ....................... ............ ................... 12. Arkadski .......................... ............................... 1 3 . Кiparski ........................... ............................... 1 4. РЗIПfilski .......................... ................... ............ 15. Jonski . .............................. ............................... 16. Aticki ............................... ................ ............... 1 7. Mikenski .............. ........ .... ..................... ..........

74 79 90 98 1 09 1 13 1 20 130 139 146 1 55 165 1 69 181 1 93

v GRUPISANJE DUALEКATA 1 . Glavne skupine..................................... ............. 204 2. Opsta slika: Obrazovanje dijalekata ... ..... ..... ...... 2 1 3

Indices 1 . Liena imena................. ....... ............................... 1 . Imena mesta .................................................... . . 3. Gramaticki registar ............. ,. ............................. Skra.Cenice i znaci . ..... ... . ............................................ Izbor iz novije literatше о grekim dijalektima ........... Spisak ilustracija .. ......... .... ...... ........... ... .... ..... ...........

252

229 23 1 235 241 243 250

Stampa i povez

�.

B U D U C N D ST . � .. . " . . , ,, .

Novi Sad, Sumadijska 12 Za stampariju Novak Vukotic

•

IZDAVACКA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA 2 1 000 Novi Sad Nikole Pasica 6/Ш Tel. : 02 1/624-800 Faks: 02 1/623-853 E-mail: [email protected]

Вiblioteka ELEMENТI 9. Zan Pija.ze: PSIНOLOGUA ОЕТЕТА

.

i

10. У. fon Humbolt: GRANICE DELOTVORNOSТI Dф� 1 1 . Dejvid Нјиm: О МERILU UKUSA 13. Emil Lask: FILOZOFUA PRAVA

1 4. Роl Dil: SIМВОLlКА U ВIВLШ 16. У. Jensen I S . Frojd: GRADIVA 1 7 . Georg Zimel: REMBRANT 1 8 . Z.-P. Уеman I Р. Vidal-Nake: MIТ 1 ТRAGEDUA. 1 1 9. Z. Bril: LILIТ ILI МRACNA МАЈКА 20. Z. Ruse: OBLIK 1 ZNACENJE ! l 2 1 . R. Legm: ЮЕЈА HUМANOSТI 22. Zak Buvres: FILOZOFIJA, MIТOLOGUA 1 РSЩЈDONЛUКA 23. У. Dimitrijevic: NEIZVESNOST LJUDSKIН PRAVA 24. F. Fire: RADIONICA ISTORIJE 25. Р. Мат: PSIНOSOMAТIКA ODRASLE OSOBI;: 26. G. Zimel: PROBLEMI FILOZOFIJE ISТORUE 27. М. Dragicevic - �e�jc: NEOFOLK KULTURA 28. zan Ruse: NARCIS ROMANOPISAC 29. Zan Ruse: MIТ О DON ZUANU , 30. А1јо!а Mimica: POGLED UNAZAD 3 1 . A1eksis РПопеnkо: ARHIPELAG EVROPSKE SVESТI " 32. ?;an Pjer Уеmап I Pjer Vidal Nake: MIТ 1 ТRAGEDUA, IЈ, :' 33. Z. Delez I F. Gatari : �TA ЈЕ FILOZOFJJA? 34. Dominik �naper: ZAJEDNICA GRAE>ANA 35. Ј. Ј_ Ушkеlman: ISTORIJA DREVNE UМEТNOSТI 36. F. Nice : О BUDUCNOSТI NA�IН OBRAZOVNIH USTANOVA ' 37. Remon Aron: OEMOКRAТIJA 1 TOTALIТARIZAM 38. Еmапие 1 Levinas: MEE>U NAMA 39. Emst Kasirer: JEZIK 1 MIТ 40. Z. Delez I F. G atari : КАРКА 4 1 . Maks УеЬег: DUHOVNI RAD КАО POZIV 42. Мјгеа Elijade: SLlКE 1 SIMBOLI 43. Каг1 Abraham: SPISI IZ PRIMENJENE PSIНOANALlZE 44. S lobodan Be1j anski: POEТIKA PRAVA 45. Zan-Zak Ruso: OGLED О POREКLU JEZIКA 46. Alise Mi ler: DRAМA DAROVIТOG ОЕТЕТА 47. Manfred Majrho fer: SANSKRIТSКA 'pRAМATIКA 48. Teodor У. A domo : МINIМA MORALIA , 49. Savo Lausevic: MI�UENJE SVJEDOCENJE 50. Milan Kangrga: NACIONALIZA M ILI ОЕМОКRAСПА 5 1 . Edmund Huser1: PREDAVANJA FЕNОМЕNОLОGШ ', UNUTRASNJE VREMENSKE SVlJESТI 52. Миса Elijade: SVETO 1 PROFANO 5 3 . Н. Уеlflјп: RAZМATRANJA О ISTORIJI UMETNOSn ' , 54. Неlти! Plesner: GRANICE ZAJEDNICE 55 . Zan Starobin ski : ZIVO ОКО ' 56. Milorad Radovanovi6: PLANIRANJE JEZlКA