Tumačenje snova II / O snu [PDF]

Zitiervorschau

SIGMUND

FROJD

TUMAČENJE SNOVA II O SNU

Preveo s nemačkog Dr Albin Vilhar

Odabrana dela Sigmunda Frojda Knjiga sedma Matica Srpska Novi Sad 1984

Naslov  originala Die 

Traumdeutung 

Uber  den  Traum 

kao sus nja pos dov što

ško ćen rov tvr neć ži  na  bil od ma tem bo mo van ma

©  1942  by  imago  PubUshing  Co.  Ltd.,  London

SADRŽAJ VI RAD  SNA E.  Predstavljanje  kroz  simbole  u  snu —  Još  neki  tipični  snovi F.  Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu G.  Apsurdni  snovi —  Intelektualne  aktivnosti  u  snu

5 5 59

H.  Afekti  u  snu

78 118

I.  Sekundarna  obrada

140

VII PPSIHOLOGIJA PROCESA SNA

161

A.  Zaboravljanje  snova

184

B.  Regresija

185

C.  Ispunjenje  želja

201

D.  Buđenje  kroz  san  —  Funkcija  sna —  San  straha

224

F.  Nesvesno  i  svest  —  Realnost

259

VIII LITERATURA OO SNU

273

302

RAD  SNA E  PREDSTAVLJANJE  KROZ  SIMBOLE U  SNU  —  JOŠ  NEKI  TIPIČNI  SNOVI Analiza  ovog  poslednjeg  biografskog  sna  služi kao  dokaz  za  to  da  sam  od  samog  početka  uvideo  pri­ sustvo  simbolike  u  snu.  Ali  do  potpunog  procenjivanja  njenog  obima  i  njenog  značenja  došao  sam  tek postepeno  kroz  povećano  iskustvo  i  pod  uticajem  ra­ 1 dova  V.  Štekela ,  o  kojima  na  ovom  mestu  treba  ne­ što  da  kažem. Ovaj  autor,  koji  je  psihoanalizi  isto  toliko  na­ škodio  koliko  i  koristio,  izneo  je  veliki  broj  neslu­ ćenih  prevoda  simbola,  u  koje  se  u  početku  nije  verovalo,  ali  koji  su  kasnije  najvećim  delom  bili  po­ tvrđeni  i  morali  biti  prihvaćeni.  Štekelova  zasluga neće  biti  umanjena  napomenom  da  skeptička  uzdr­ ži  jivost  ostalih  nije  bila  neopravdana.  Jer  primeri, na  kojima  je  on  zasnivao  svoja  tumačenja,  često  nisu bili  ubedljivi  i  on  se  služio  metodom  koja  se  mora odbaciti  kao  naučno  nepouzdana.  Štekel  je  svoje  tu­ mačenje  pomoću  simbola  pronašao  intuitivnim  pu­ tem,  na  osnovu  svoje  sopstvene  sposobnosti  da  sim­ bole  neposredno  razume.  Ali  jedna  takva  veština  ne može  se  pretpostaviti  kao  opšta,  njena  efektivnost  je van  svake  kritike  i  njeni  rezultati,  prema  tome,  ne­ maju  nikakvo  pravo  na  verodostojnost.  Slično,  kao

I 1

W.  Stekel,  Die  Spache  des  Traumes,  1911.

6 

Tumačenje  snova,  II 

kada  bismo  dijagnozu  infekcijskih  bolesti  hteli  da  zasnivamo  na  olfaktornim  utiscima  pored  bolesnič­ ke  postelje,  premda  su  nesumnjivo  postojali  kliničari  kod  kojih  je  čulo  mirisa,  kod  većine  ljudi  zakržljalo,  više  vredelo  od  ostalih  čula  i  koji  su  zaista  bili  u  stanju  da  abdominalni  tifus  dijagnosticiraju  na  osnovu  mirisa.  Iskustvo  psihoanalize  koje  je  sve  više  napredo­ valo  omogućilo  nam  je  da  nađemo  pacijente  koji  su  ovako  neposredno  razumevanje  simbolike  sna  poka­ zivali  na  iznenađujući  način.  Često  su  to  bili  ljudi  bolesni  od  dementia  praecox,  tako  da  je  neko  vreme  postojala  tendencija  da  se  svi  bolesnici  sa  ovakvim  razumevanjem  simbola  osumnjiče  da  su  žrtve  ove  bolesti.  Ali  to  nije  tačno;  radi  se  o  jednoj  ličnoj  ob­ darenosti  ili  osobenosti  bez  vidljivog  patološkog  značenja.  Ako  smo  se  upoznali  sa  obimnom  primenom  sim­ bolike  za  prikazivanje  seksualnog  materijala  u  snu,  moramo  sebi  postaviti  pitanje  ne  javljaju  li  se  ovi  simboli,  možda,  kao  „sigle"  u  stenografiji  sa  jednim  zauvek  određenim  značenjem,  te  se  tako  nalazimo  u  iskušenju  da  skiciramo  jedan  nov  sanovnik  prema  metodu  sifrovanja.  Uz  ovo  treba  napomenuti:  Ova  simbolika  ne  pripada  snu  kao  njegova  svojina,  nego  nesvesnom  predstavljanju,  naročito  u  narodu,  i  ona  je  potpunija  u  folkloru,  u  mitovima,  legendama,  go­ vornim  frazama,  mudrim  izrekama  i  u  vicevima  koji  kruže  narodom  negoli  u  snu.  Mi  bismo,  dakle,  zada­ tak  tumačenja  sna  morali  uveliko  prekoračiti  kada  bismo  hteli  da  udovoljimo  značenju  simbola  i  da  ras­ pravljamo  o  mnogobrojnim,  većim  delom  još  nerešenim  problemima  koji  se  nado  vezu  ju  na  pojam  sim­ bola.1  Ovde,  mi  želimo  da  se  ograničimo  na  to  da  1

  Uporedi  radove  Blojlera  (Bleuler)  i  njegovih  ciriških  učenika  Medera  (Maeder),  Abrahama  i  drugih,  o  simbolici,  i  autore  nelekare  na  koje  se  oni  pozivaju  (Kleinpaul  i  dr.).  Najtačnije  što  je  o  tom  predmetu  rečeno  nalazi  se  u  spisu  O.  Ran­ ka  i  H.  Zaksa  (Sachs):  Die  Bedeutung  der  Psychoanalyse  fur 

mmmmmM 

k i o p l s s n p l j s t j m t ž t v b

d T 1

k f d r a a

l r t s z — F m r p r

  da  nič­ liniakraista  u  na 

edo­ ji  su  oka­ ljudi  eme  kvim  ove    ob­ škog 

sim­ snu,    ovi  dnim  mo  u  ema  Ova  nego  ona    go­   koji  ada­ kada    ras­ neresim­ o  da 

riških  lici,  i  NajRan­ se  fur 

mmmmmM 

Predstavljanje  kroz  simbole 

7 

kažemo  da  predstavljanje  kroz  simbol  spada  među  indirektna  predstavljanja,  ali  da  nas  svakojaki  znaci  opominju  da  predstavljanje  simbolom  bez  razlike  ne  pomešamo  sa  ostalim  vrstama  posrednog  predstav­ ljanja,  da  smo,  naime,  u  stanju  da  ove  znake  koji  stvaraju  razliku,  možemo  shvatiti  u  pojmovnoj  ja­ snoći.  U  jednom  nizu  slučajeva  očigledan  je  zajed­ nički  elemenat  između  simbola  i  onoga  što  on  zastu­ pa,  u  drugim  slučajevima  on  je  skriven;  izbor  simbo­ la  nam  tada  izgleda  zagonetan.  A  upravo  ovi  sluča­ jevi  moraju  da  bace  svetlost  na  zadnji  smisao  odno­ sa  simbola;  oni  ukazuju  na  to  da  je  taj  odnos  gene­ tičke  prirode.  Što  je  danas  simbolički  povezano  bilo  je  u  pravremenima  verovatno  sjedinjeno  kroz  poj­ movni  jezički  identitet. 1  Odnos  simbola  izgleda  osta­ tak  i  oznaka  nekadašnjeg  identiteta.  Pri  tome  mo­ žemo  posmatrati  da  u  jednom  broju  slučajeva  upo­ treba  zajedničkog  simbola  prevazilazi  upotrebu  go­ vornih  jezika,  kao  što  je  već  to  tvrdio  Subert  (Schubert,  1814).2  Jedan  broj  simbola  je  star  koliko  i  jezik  die  Geisteswissenschaften  (1913,  glava  I).  Dalje:  F.  Jones,  Die  Theorie  der  Svmbolik  u  Intern.  Zschr.  f.  Psychoanalyse,  V,  1919.  1   Ovo  shvatanje  našlo  bi  izvanrednu  podršku  u  učenju  koje  iznosi  dr  Hans  Šperber  (Sperber).  Sperber  (uber  den  Einfluss  sexueller  Momente  auf  Entstehung  und  Entwicklung  der  Sprache,  Imago,  I,  1912)  misli  da  su  prareči,  sve  bez  razlike,  označavale  seksualne  stvari  i  da  su  zatim  ovo  seksu­ alno  značenje  izgubile  tako  što  su  prešle  na  druge  stvari  i  aktivnosti  koje  su  upoređivane  sa  seksualnim.  2   Tako  se,  na  primer,  brod  koji  se  kreće  na  vodi  pojav­ ljuje  u  snovima  mađarskih  snevača,  iako  je  ovom  jeziku  iz­ raz  „schiffen"  u  smislu  „mokriti"  nepoznat  (Ferenczi,  uporedi  takođe  str.  371).  U  snovima  Francuza  i  ostalih  Romana  soba  služi  kao  simbol  prikazivanja  žene,  mada  ovi  narodi  ne  po­ znaju  ništa  što  bi  bilo  slično  nemačkoj  reci  „Frauenzimmer".  —  (Prim.  prev.:  Schiffen  na  nemačkom  znači  „mokriti").  I  Frojd  ovu  reč  dovodi  u  vezu  sa  Schiff  =  lađa.  Soba  na  n e ­ mačkom  znači  Zimmer,  što  ovde  znači:  soba  za  žene.  Nijedan  romanski  narod  nema  neku  reč  gde  bi  se  simbolička  srodnost  pokazala  na  ovako  očigledan  način  kao  što  je  kod  nemačke  reci!. 

8 

Tumačenje  snova,  II 

uopšte,  a  drugi  se  u  sadašnjosti  neprestano  iznova  stvaraju  (na  primer  vazdušna  lađa,  cepelin).  San  se  ovom  simbolikom  služi  za  prerušeno  pri­ kazivanje  svojih  latentnih  misli.  Među  ovako  upo­ trebi  jenim  simbolima  ima  ih,  naravno,  mnogo  koji  redovno,  ili  gotovo  redovno,  žele  da  znače  isto.  Samo  bi  valjalo  da  imamo  na  umu  osobenu  plastičnost  psi­ hičkog  materijala.  Jedan  simbol  dosta  često  u  sadr­ žaju  sna  neće  se  tumačiti  simbolički,  nego  u  svom  pravom  smislu;  drugi  put,  snevač  od  specijalnog  ma­ terijala  sećanja  može  ostvariti  pravo  da  sve  moguć­ no  upotrebi  kao  seksualni  simbol,  što  se  uglavnom  tako  ne  upotrebljava.  Gde  snevač  za  predstavljanje  jedne  sadržine  ima  na  raspolaganju  više  simbola,  odlučiće  se  za  onaj  koji  pored  toga  pokazuje  i  stvar­ ne  odnose  prema  svom  misaonom  materijalu  inače,  koji  dakle  dozvoljava  individualnu  motivaciju  pored  tipično  važeće.  Ako  su  novija  istraživanja  o  snu,  od  vremena  Sernera  pa  nadalje,  učinila  nemogućnim  da  se  sim­ bolika  sna  osporava  —  to  prihvata  čak  i  H.  Ellis  da  je  nemogućna  sumnja  o  tome  da  su  naši  snovi  ispu­ njeni  simbolikom  —,  onda  se  ipak  mora  priznati  da  je  zadatak  tumačenja  snova  ne  samo  olakšan  posto­ janjem  simbola  u  snu,  nego  da  je  i  otežan.  Tehnika  tumačenja  sna  na  osnovu  slobodnih  snevačevih  aso­ cijacija  ostavlja  nas  većinom  na  cedilu  za  simbolič­ ne  elemente  sadržine  sna;  vraćanje  samovolji  tuma­ ča  sna,  kao  što  je  u  starom  veku  obavljano  i  izgleda  da  ponovo  oživljava  u  podivljalim  tumačenjima  Stekelovim,  isključeno  je  iz  razloga  naučne  kritike.  I  tako  nas  elementi  koji  se  nalaze  u  snu  i  koje  treba  shvatiti  simbolički  primoravaju  na  primenu  jedne  kombinovane  tehnike,  koja  se  s  jedne  strane  oslanja  na  asocijacije  snevača,  a  s  druge  strane  unosi  iz  razumevanja  simbola  tumači  ono  što  nedostaje.  Kritič­ ka  opreznost  u  rešavanju  simbola  i  njihovo  brižljivo  proučavanje  na  osnovu  naročito  providnih  primera  snova  moraju  ići  zajedno  da  bi  se  oslabio  prigovor  samovolje  u  tumačenju  snova.  Nesigurnosti  koje  još  uvek  prianjaju  uz  našu  aktivnost  kao  tumača  snova 

d k b o s s o g n v ž

c s s z u s b u ž Č m n g v o n

j n u s l m n s d n d s

nova 

pri­ upo­ koji  amo  psi­ adr­ vom  ma­ guć­ nom  anje  bola,  var­ ače,  ored 

mena  sim­ s  da  spu­ i  da  osto­ nika  aso­ olič­ ma­ leda  Stee.  I  reba  edne  anja    raitič­ ljivo  mera  ovor  e  još  nova 

Predstavljanje  kroz  simbole 

9 

dolaze,  jednim  delom,  od  našeg  nepotpunog  saznanja,  koje  se  postepenim  daljim  produbljivanjem  može  po­ boljšati,  a  s  druge  strane  one  zavise  baš  od  izvesnih  osobina  simbola  sna.  Ovi  su  često  mnogo  —  i  višesmisleni,  tako  da  nam  kao  u  kineskom  pismu,  tek  smisao  svaki  put  omogućuje  pravilno  shvatanje.  Sa  ovom  dvosmislenošću  simbola  povezuje  se  zatim  po­ godnost  sna,  da  dozvoljava  pretumačenja,  da  u  jed­ noj  samoj  sadržini  prikaže  različite  i  često  po  njiho­ voj  prirodi  različite  misaone  tvorevine  i  pokrete  želja.  Posle  ovih  ograničenja  i  opomena  ja  navodim:  car  i  carica  (kralj  i  kraljica)  predstavljaju  većinom  snevačeve  roditelje,  princ  ili  princeza  su  on  ili  ona  sami.  Isti  veliki  autoritet  što  se  pripisuje  caru  pri­ znaje  se  i  velikim  ljudima,  zato  se,  na  primer,  Gete  u  mnogim  snovima  pojavljuje  kao  simbol  oca  (Hitschmann).  Svi  predmeti  koji  su  izduženi,  štapovi,  sta­ bla  drveća,  kišobrani  (zbog  razapinjanja  koje  se  može  uporediti  sa  erekcijom!),  sva  duguljasta  i  oštra  oru­ žja:  noževi,  kame,  koplja  žele  da  zastupe  muški  ud.  Česti  simbol  muškog  uda  koji  se  ne  da  lako  razumeti  jeste  i  turpija  za  nokte  (zbog  trljanja  i  struga­ nja?).  —  Tabakere,  kutije,  sanduci,  ormani,  peći  od­ govaraju  ženskom  telu,  ali  i  pećine,  brodovi  i  sve  vrste  posuđa.  —  Sobe  u  snu  najčešće  su  ženske  sobe,  opis  njihovih  različitih  ulaza  i  izlaza  ne  vode  nas  baš  na  pogrešan  put  u  tumačenju. 1  Interesovanje  da  li  1

  Jedan  pacijent  koji  živi  u  pansionu  sanja  kako  je  sreo  jednu  devojku  od  posluge  i  upitao  je  koji  broj  ima;  ona  mu,  na  njegovo  iznenađenje,  odgovori:  14.  On  je  stvarno  stupio  u  odnose  sa  pomenutom  devojkom  i  takođe  često  imao  s  njom  sastanke  u  svojoj  spavaćoj  sobi.  Ona  se,  kao  što  je  razum­ ljivo,  plašila  da  gazdarica  nešto  ne  posumnja  u  nju  i  učini  mu,  na  dan  pre  sna,  predlog  da  se  s  njim  nađe  u  jednoj  n e ­ nastanjenoj  sobi.  Stvarno,  ova  soba  nosila  je  broj  14,  dok  u  snu  žena  nosi  ovaj  broj.  Teško  se  može  zamisliti  jedan  jasniji  dokaz  za  identifikaciju  žene  i  sobe.  (Ernest  Jones,  Internatio­ nale  Zeitschrift  fiir  Psychoanalyse  II,  1914).  Uporedi  Artemidorus,  Svmbolik  der  Traume  (preveo  F.  S.  Krais,  Beč,  1881,  str.  110):  „Tako  na  primer,  spavaća  soba  znači  suprugu,  ako  takva  postoji  u  kući." 

Tumačenje  snova,  11 

10 

je  jedna  soba  „otvorena"  ili  „zatvorena",  u vezi  s  ovim  postaje  lako  razumljivo  (Uporedi  Dorin  san  u  „Od­ lomku  jedne  analize  histerije").  Koji  ključ  onda  otva­ ra  sobu,  ne  treba  da  se  izričito  kaže;  simbolika  brave  i  ključa  poslužila  je  pesniku  Ulandu  u  pesmi  „O  gro­ fu  Eberštajnu"  za  najprivlačniju  svinjariju.  —  San  kako  se  prolazi  kroz  niz  soba  jeste  san  o  bordelu  ili  haremu.  Ali  se  on  upotrebljava  za  predstavljanje  braka  (suprotnost),  kao  što  je  to  na  lepim  primerima  pokazao  H.  Zaks.  —  Jedan  interesantan  odnos  pre­ ma  infantilnom  seksualnom  istraživanju  pokazuje  se  ako  snevač  sanja  o  dve  sobe,  koje  su  ranije  bile  jed­ na,  ili  ako  u  snu  vidi  da  je  jedna  njemu  poznata  soba  jednoga  stana  podeljena  na  dva  dela,  ili  obrnuto.  U  detinjstvu  smo  ženske  genitalije  (zadnjicu)  smatrali  za  jedan  jedini  prostor  (infantilna  teorija  o  kloaki)  i  tek  kasnije  smo  saznali  da  ova  oblast  tela  obuhvata  dve  odvojene  šupljine  i  otvore.  —  Stepenice,  lestvice,  stepeništa,  odnosno  penjanje  preko  njih,  i  to  kako  penjanje  tako  i  spuštanje,  simboličko  su  predstavlja­ 1 nje  polnog  akta.   —  Glatki  zidovi,  preko  kojih  se  pe­ njemo,  fasade  kuća  sa  kojih  se  —  često  u  jakom  1

  Ovde  ponavljam  ono  što  sam  već  jednom  na  drugom  mestu  izjavio  (Die  zukiinftigen  Chancen  der  psychoanalytisehen  Therapie,  Zentralblatt  fur  Psychoanalyse,  I,  1910,  Sa­ brana  dela,  sveska  VIII):  „Pre  izvesnog  vremena  saznao  sam  da  se  jedan  psiholog  s  kojim  ne  stojimo  u  bliskim  odnosima  obratio  jednom  od  nas  sa  napomenom  da  mi  svakako  precenjujemo  tajanstveno  seksualno  značenje  snova.  Rekao  je  da  je  njegov  najčešći  san  kako  se  penje  stepenicama,  a  u  tome  se  svakako  ne  krije  ništa  seksualno.  Pošto  nam  je  ovim  pri­ govorom  skrenuta  pažnja,  mi  smo  pojavljivanju  u  snu  stepe­ nica,  stepeništa  i  lestvica  poklonili  pažnju  i  uskoro  smo  mogli  utvrditi  da  stepenice  (i  što  je  njima  analogno)  predstavljaju  siguran  simbol  koitusa.  Osnovu  za  ovo  upoređenje  nije  teško  pronaći;  u  nizu  ritmičkih  pokreta,  uz  sve  veće  pomanjkanje  daha,  mi  stižemo  na  visinu  i  posle  toga  u  nekoliko  brzih  ko­ raka  ponovo  možemo  da  se  nađemo  dole.  Tako  se  ritam  koi­ tusa  ponovo  nalazi  u  penjanju  stepenicama.  Ne  zaboravimo  da  u  pomoć  pozovemo  i  govor.  On  će  nam  pokazati  da  se  reč  „Steigen"  (=  penjanje)  bez  daljeg  upotrebljava  kao  do­ punsko  obeležavanje  seksualnog  akta.  Kaže  se  da  je  neki  čovek  „Steiger",  „nachsteigen"  (ići  za  nekom  ženskom).  U  fran-

s t n „ p s s j s n p j n o g l n s k š n k n u s — s m j

c m

j j

U

ovim  Od­ tva­ rave  gro­ San  u  ili  anje  ima  pre­ e  se  jed­ soba  o.  U  trali  ki)  i  vata  stvikako  vlja­   pe­ kom 

ugom  alyti  Sa­   sam  sima  preao  je  tome    pri­ tepe­ mogli  vljaju  teško  kanje  h  ko­   koi­ vimo  da  se    do­ i  čofran-

Predstavljanje 

kroz  simbole 

11 

strahu  —  spuštamo,  odgovaraju  uspravnim  ljudskim  telima,  i  ponavljaju  u  snu  verovatno  sećanje  na  pe­ njanje  male  dece  uz  roditelje  i  negovateljsko  osoblje.  „Glatki"  zidovi  su  muškarci;  često  se  u  snu  strana  pridržavamo  „ispusta"  na  kućama.  —  Stolovi,  po­ stavljeni  stolovi  i  daske  su,  pak,  žene,  svakako  zbog  suprotnosti  koja  ovde  uklanja  telesne  obline.  „Drvo"  je,  čini  se,  uopšte  prema  svojim  lingvističkim  odno­ sima  zastupnik  ženske-materije.  Ime  ostrva  Madeira  na  portugalskom  znači:  drvo.  Pošto  „sto  i  postelja"  predstavljaju  brak,  to  se  u  snu  često  prvo  zamenjuje  drugim,  i  ukoliko  je  mogućno,  seksualni  predstavni  kompleks  transponira  u  kompleks  jedenja.  —  Od  odevnih  predmeta,  šešir  jedne  žene  vrlo  često  sa  si­ gurnošću  treba  tumačiti  kao  genitalije,  i  to  genita­ lije  muškarca.  Isto  tako  i  mantil,  pri  čemu  ostaje  nerešeno,  koji  deo  na  ovoj  primeni  simbola  pripada  sličnosti  reci.  U  snovima  muškaraca  često  nalazimo  kravatu  kao  simbol  za  penis,  svakako  ne  samo  zato  što  visi  nadole  i  što  je  karakteristična  za  muškarca,  nego  takođe  što  je  čovek  može  odabrati  prema  tome  kako  mu  se  sviđa,  sloboda  koja  je  od  prirode  zabra­ njena  kod  osobenosti  ovoga  simbola.1  Lica  koja  u  snu  upotrebljavaju  ovaj  simbol,  u  životu  se  luksuzno  snabdevaju  kravatama  i  imaju  čitave  zbirke  kravata.  —  Sve  komplikovane  mašinerije  i  aparati  —  u  snu  su,  sa  velikom  verovatnoćom,  genitalije,  po  pravilu  muške,  i  u  njihovom  opisivanju  simbolika  sna  isto  je  tako  neumorna  kao  što  je  i  vic.  Potpuno  je  jasno, 

cuskom  jeziku  se  za  stepenice  kaže  ,,la  marche";  ,,un  vieux  marcheur"  se  sasvim  pokriva  sa  našim  ,,ein  alter  Steiger"  (Prim.  prev.:  Reci  Steiger,  marcheur,  mogli  bismo  prevesti  sa  „švaler").  1   Uporedi  u  Zentralblatt  fiir  Psychoanalyse  II,  675,  crtež  jednog  devetnaestogodišnjeg  manijaka:  jedan  čovek  sa  zmi­ jom  kao  kravatom  koja  se  okreće  jednoj  devojci.  Uz  to  priču  „Die  Schamhaftige  (=  stidljiva)  u  Antrhropophyteia  VI,  334):  U  kupatilo  ulazi  jedna  dama,  a  tamo  se  nalazio  neki  čovek  koji  je  jedva  stigao  da  obuče  košulju;  veoma  je  bio  postiđen,  ali  je  smesta  pokrio  vrat  prednjim  delom  košulje  i  rekao:  „Molim  za  oproštaj,  ja  sam  bez  kravate." 

12 

Tumačenje  snova,  II 

takođe,  da  se  sva  oružja  i  alati  upotrebljavaju  kao  simboli  muškoga  uda:  plug,  čekić,  puška,  revol­ ver,  kama,  sablja  itd.  —  Isto  tako  se  mnogi  pejzaži  u  snu,  naročito  pokrajine  sa  mostovima  ili  pošum­ ljenim  gorama,  vrlo  lako  mogu  prepoznati  kao  opis  genitalija.  Marcinovski  je  prikupio  čitav  niz  primera  u  kojima  su  snevači  svoje  snove  objašnjavali  crteži­ ma  koji  je  trebalo  da  prikazuju  pejzaž  i  prostorije  koji  se  u  snovima  nalaze.  Ovi  crteži  veoma  očigledno  prikazuju razliku između manifestnih i latentnog zna­ čenja  u  snu.  Dok,  posmatrani  bezazleno,  ti  crteži  do­ nose  planove,  zemljopisne  karte  i  slično,  otkrivaju  se  temelj  nijem  istraživanju  kao  prikazivanja  ljudskog  tela,  genitalija  itd.,  i  tek  na  osnovu  ovakvog  shvatanja  omogućavaju  razumevanje  sna  (Uporedi,  uz  to,  Pjisterove  radove  o  kriptografiji  i  skrivalicama).  Isto  tako  kod  nerazumljivih  novih  tvorevina  reci  može­ mo  pomisliti  da  su  sastavljene  od  delova  koji  imaju  seksualno  značenje.  —  I  deca  u  snu  često  ne  znače  ništa  drugo  do  genitalije:  kao  što  su  i  ljudi  i  žene  navikli  da  svojim  genitalijama  tepaju  kao  „mali"  i  tako  ih  obeležavaju.  „Malog  brata"  Stekel  je  pravil­ no  prepoznao  kao  penis:  Igrati  se  s  malim  detetom,  tući  maloga  itd.  —  često  su  predstave  onanije  u  snu.  —  Za  simboličko  predstavljanje  kastracije  radu  sna  služi:  ćelavost,  šišanje  kose,  ispadanje  zuba  i  odsecanje  glave.  Kao  predohranu  protiv  kastracije  treba  shvatiti  ako  se  jedan  od  upotrebljivih  simbola  penisa  u  snu  pojavljuje  u  dvostrukom  broju  ili  u  množini.  I  nastupanje  guštera  u  snu  —  jedne  životinje  kojoj  otkinuti  rep  ponovo  poraste  —  ima  isto  značenje  (Uporedi  gore  san  o  gušteru).  —  Od  životinja  koje  se  u  mitologiji  i  folkloru  upotrebljavaju  kao  genitalni  simboli  mnoge  i  u  snu  igraju  ovu  ulogu:  riba,  puž,  mačka,  miš  (zbog  dlaka  na  genitalijama),  a  pre  svega  najznačajniji  simbol  muškoga  uda,  zmija.  Male  živo­ tinje,  gamad,  su  zastupnici  male  dece,  na  primer  ne­ željene  braće  i  sestara;  biti  pun  gamadi  često  treba  izjednačiti  sa  gravidnošću.  —  Kao  jedan  sasvim  re­ centni  simbol  sna  muških  genitalija  treba  pomenuti  vazdušnu  lađu,  koja  ovu  upotrebu  opravdava  kako 

s č p d v d o n l s n t v n

e p s n i m ć z s „ z v k p j p s j b l u v n n č b

vaju  vol­ zaži  um­ opis  mera  eži­ orije  dno  zna­ do­ u  se  skog  ata  to,  Isto  ože­ maju  nače  žene  li"  i  avil­ om,  snu.  sna  ecareba  nisa  žini.  kojoj  enje  je  se  talni  puž,  vega  živo­   ne­ reba  m  re­ enuti  kako 

Predstavljanje  kroz  simbole 

13 

svojim  odnosom  prema  letenju  kao  i  u  zgodnom  slu­ čaju  svojim  oblikom.  —  Stekel  je  dao,  dokazujući  ih  primerima,  čitav  niz  simbola,  koji  delimično  još  nisu  dovoljno  verificirani.  Njegovi  spisi,  a  naročito  njego­ va  knjiga  Govor  sna  (Die  Sprache  des  Traumes),  sa­ državaju  najbogatiju  zbirku  rešenja  simbola,  koji  su  oštroumno  pogođeni  i  koji  su  se  prilikom  proveravanja  pokazali  kao  tačni,  na  primer  u  odeljku  o  simbo­ lici  smrti.  Nepotpuna  autorova  kritika  i  njegova  sklonost  ka  uopštavanjima  po  svaku  cenu  čine  ostala  njegova  tumačenja  sumnjivim  i  neupotrebljivim,  tako  da  pri  korišćenju  ovih  radova  nužno  treba  savetovati  da  budemo  pažljivi.  Ja  ću  se  zato  ograničiti  na  to  da  istaknem  jedan  mali  broj  primera.  Desno  i  levo,  prema  Stekelu,  u  snu  treba  shvatiti  etički.  „Pravi  put  uvek  pokazuje  put  prava,  a  levi  —  put  zločina.  Tako  levi  put  može  predstavljati  homo­ seksualnost,  inocest,  perverznost,  a  desni  brak,  opštenje  sa  jednom  droljom  itd.  —  uvek  procenjivano  sa  individualno  moralnog  gledišta  snevača"  (na  pom.  mestu  str.  466).  Rođaci  uopšte  u  snu  igraju  najve­ ćim  delom  ulogu  genitalija  (str.  473).  Ovde  u  ovom  značenju  mogu  potvrditi  samo  za  sina,  ćerku,  mlađu  sestru,  ukoliko  dakle  dopire  oblast  primenjivanja  „maloga".  Naprotiv,  na  sigurnim  primerima  prepo­ znajem  sestre  kao  simbole  grudi,  braću  kao  simbole  velikih  hemisfera.  Nesustizanje  kola  Stekel  rešava  kao  žaljenje  zbog  razlike  u  godinama  koja  se  ne  može  postići  (str.  479).  Prtljag  s  kojim  putujemo  po  njemu  je  teret  grehova  koji  nas  pritiskuju  (ibidem).  Upravo  puni  prtljag  se  često  prikazuje  kao  očigledan  simbol  sopstvenih  genitalija.  I  brojevima,  koji  se  u  snu  često  javljaju,  Stekel  je  odredio  fiksirana  značenja  sim­ bola,  ali  ova  rešavanja  niti  izgledaju  dovoljno  uteme­ ljena  niti  pak  da  su  opštevažeća,  mada  se  tumačenje  u  pojedinačnom  slučaju  većinom  može  priznati  kao  verovatno.  Broj  tri,  uostalom,  simbol  je  muških  ge­ nitalija,  utvrđen  sa  više  strana.  Jedno  od  uopštavanja  koje  Stekel  daje  odnosi  se  na  dvosmisleno  zna­ čenje  simbola  genitalija.  „Gde  bi  postojao  jedan  sim­ bol  koji  —  kad  bi  to  fantazija  samo  i  donekle  do-

14 

Tumačenje  snova,  II 

puštala  —  ne  bi  u  isto  vreme  mogao  biti  upotrebijen  i  kao  muški  i  kao  ženski!".  Umetnuta  rečenica  ovde  svakako  povlači  mnogo  od  sigurnosti  ovoga  tvrđenja,  jer  fantazija  baš  to  ne  dozvoljava  uvek.  Ali  ja  ipak  ne smatram  izlišnim  da kažem  da,  prema  mojim  isku­ stvima,  opšta  rečenica  Stekelova  treba  da  se  povuče  pred  priznanjem  jedne  veće  raznovrsnosti.  Osim  sim­ bola  koji  isto  tako  često  stoje  za  muške  kao  i  za  žen­ ske  genitalije,  ima  i  takvih  koji  pretežno  ili  goto­ vo  isključivo  predstavljaju  jedan  od  spolova,  i  još  drugih  od  kojih  nam  je  poznato  samo  muško  ili  samo  žensko  značenje.  Dugačke,  čvrste  predmete  i  oružja  upotrebljavati  kao  simbole  ženskih  genitalija,  ili  šup­ lje  predmete  (sanduke,  kutije,  tabakere  i  slično)  upo­ trebljavati  kao  simbole  muških  genitalija  —  upravo  to  fantazija  ne  dopušta.  Tačno  je  da  sklonost  sna  i  nesvesnih  fantazija  da  seksualne  simbole  upotrebe  biseksualno  odaje  jed­ nu  arhaičnu  crtu,  pošto  je  razlika  genitalija  u  detinjstvu  nepoznata  i  pošto  se  i  jednom  i  drugom  spolu  pripisuju  iste  genitalije.  Ali  možemo  biti  zavedeni  i  na  pogrešno  shvatanje  jednog  biseksualnog  seksual­ nog  simbola  ako  zaboravimo  na  to  da  se  u  mnogim  snovima  obavlja  opšte  okretanje  spolova  tako  da  je  muško  predstavljeno  ženskim  i  obratno.  Takvi  snovi,  na  primer,  izražavaju  želju  jedne  žene  da  bi  više  volela  da  bude  muškarac.  Genitalije  mogu  i  u  snu  biti  zastupljene  drugim  delovima  tela,  muški  ud  rukom  ili  nogom,  ženski  ge­ nitalni  otvor  ustima,  uvetom,  pa  čak  i  okom.  Sekreti  ljudskoga  tela  —  sluz,  suze,  mokraća,  sperma  itd.  —  mogu  se  u  snu  zamenjivati  jedni  drugim.  Ova  u  celini  pravilna  postavka  V.  Stekela  pretrpela  je,  s  pra­ vom,  kritičko  ograničenje  napomenama  koje  je  izneo  R.  Rajtler  (R.  Reitler,  u  Internationale  Zeitschrift  fiir  Psychoanalyse,  I,  1913).  Radi  se  u  suštini  o  zameni  značajnih  sekreta,  kao  što  je  seme,  jednim  indiferent­ nim  sekretom.  Ova  u  velikoj  meri  nepotpuna  nagoveštenja  neka  budu  dovoljna  da  se  drugi  podstaknu  na  pažljiviji  rad 

o s E

s m s č đ č s s m je s p z p

(

b n p d

o p s ( ž

u 1

c

bijen  ovde  enja,  ipak  sku­ vuče  sim­ žen­ oto­ i  još  amo  ružja  šup­ upo­ ravo 

azija  jed­   depolu  eni  i  sual­ ogim  da  je  novi,  e  vo-

ugim  i  ge­ kreti  d.  —  u  cepra­ izneo  t  fiir  meni  rent­

neka  i  rad 

Predstavljanje kroz simbole 

15 

1

oko  prikupljanja.   Mnogo  opširniji  prikaz  simbolike  sna  pokušao  sam  da  dam  u  svojim  Vorlesungen  zur  2  Einguhrung  in  die  Psychoanalyse  (1916/17). Sada  ću  dodati  nekoliko  primera  o  primeni  ovih  simbola  u  snovima,  koji  treba  da  pokažu  kako  je  nemogućno  stići  do  tumačenja  sna  ako  se  protivimo  simbolici  sna,  i  kako  se  ta  simbolika  u  mnogim  slu­ čajevima  neotklonjivo  nameće.  Na  istom  mestu,  me­ đutim,  želeo  bih  izričito  da  upozorim na  to  da se zna­ čaj  simbola  za  tumačenje  sna  ne  treba  preceniti,  da  se  rad  na  prevođenju  sna  ograniči  na  prevođenje  na  simbole  i  da  se  napusti  tehnika  upotrebljavan  ja  po­ misli  snevačevih.  Obe  tehnike  tumačenja  sna  moraju  jedna  drugu  dopunjavati;  ali  praktično  kao  i  teorij­ ska  prednost  pripada  postupku  koji  je  najpre  opisan,  postupku  koji  izjavama  snevača  pridaje  odlučujući  značaj,  dok  prevođenje  simbola  koju  preduzimamo  prilazi  tome  kao  pomoćno  sredstvo.  1.  Šešir  kao  simbol  muškarca  (muških  genitalija)3  (Odlomak  iz  sna  jedne  mlade  žene  koja  je  postala  agorafobična  zbog  straha  od  iskušenja)  „Leti  se  šetam  ulicom,  nosim  slamni  šešir  neo­ bičnog  oblika,  čiji  je  srednji  deo  savijen  nagore,  a  njegovi  delovi  sa  strane  nadole  (opisivanje  ovde  za­ pinje),  i  to  tako  da  je  jedan  deo  spušten  dublje  nego  drugi.  Vesela  sam  i  u  sigurnom  raspoloženju,  i  kako  1

  Uz  sve  razlike  Sernerovog  shvatanja  simbolike  sna  i  ove koju  sam ovde razvio,  moram istaći  da  Sernera  ipak treba  priznati  kao  pravog  pronalazača  simbolike  sna,  i  da  su  isku­ stva  psihoanalize,  posle  njegove  odavno  objavljene  knjige  (1861),  koja  je  dugo  smatrana  fantastičnom,  pomogla  da  do­ živi čast.  2   Prim.  prev.:  Knjiga  je  objavljena  i  na  našem  jeziku  u  prevodu  Borislava  Lorenca:  Uvod  u  psihoanalizu,  Beograd  1933, 3 izdanje  „Kosmos".    Iz  „Nachtrage  zur  Traumdeutung",  Zentralblatt  f.  Psychoanalvse  I,  Broj  5/6,  1911. 

Tumačenje  snova,  II 

16 

prolazim  pored  jednog  odreda  mladih  oficira,  ja  po­ mislih:  Vi  mi  ništa  ne  možete."  Pošto  uz  šešir  u  snu  ne  može  da  produkuje  ni­ jednu  pomisao,  ja  joj  kažem:  šešir  je,  svakako,  muški  polni  organ  sa  svojim  uspravljenim  srednjim  delom  i  sa  oba  dela  sa  strane  koji  vise  na  dole.  To  što  še­ šir  treba  da  bude  muškarac  možda  je  neobično,  ali  1  mi  govorimo  takođe:  „Unter  die  Haube  bringen". Namerno  sam  se  uzdržao  od  tumačenja  onoga  deta­ lja  o  nejednakom  spuštanju  oba  sporedna  dela,  mada  baš  ovakve  pojedinosti  u  svojoj  determinaciji  treba  da  pokažu  put  do  tumačenja.  Ja  nastavljam:  Ako  dakle  ima  jednog  takvog  muža  sa  tako  divnim  genitalijama,  ona  ne  mora  da  se  plaši  oficira,  to  jest,  ne  mora  ništa  želeti  od  njih,  pošto  je  inače  njena  fan­ tazija  iskušenja  u  suštini  zadržava  od  toga  da  ide  sama  bez  zaštite  i  pratnje.  Ovo  poslednje  objašnjenje  njenoga  straha  mogao  sam  joj  dati  već  više  puta,  oslanjajući  se  na  drugi  materijal.  Sad  je  veoma  vredno  pažnje  kako  se  snevačica  ponaša  posle  ovoga  tumačenja.  Ona  povlači  opisiva­ nje  šešira  i  tvrdi  da  nije  kazala  da  su  oba  dela  sa  strane  visila  nadole.  Ali  ja  sam  suviše  siguran  u  ono  što  sam  čuo  da  bih  se  dao  zavesti,  i  nastojim  na  to­ me.  Ona  neko  vreme  ćuti,  pa  onda  nađe  odvažnosti  da  upita  šta  to  znači  što  kod  njenog  muža  jedno  mudo  leži  niže  od  drugoga,  i  da  li  je  to  kod  svih  ljudi  tako.  Ovim  je  ovaj  neobični  detalj  šešira  objašnjen  i  čitavo  tumačenje  od  nje  prihvaćeno.  Simbol  šešira  bio  mi  je  već  odavno  poznat,  kad  mi  je  pacijentkinja  ovaj  san  saopštila.  Iz  drugih,  ali  manje  providnih  slučajeva,  mislim  da  mogu  za­ ključiti  da  šešir  može  stojati  i  za  ženske  genitalije. 2  1

  Izraz  „unter  die  Haube  kommen"  znači:  udati  se,  udo­ miti  se.  Haube  =  kapa,  kapica  (Prim.  prev.).  2   Uporedi  jedan  takav  primer  u  saopštenju  Kirhgraberovu  (Kirchgraber,  u  Zentralblatt  fiir  Ps.  A.  III,  1912,  štr.  95).  Štekel  u  Jahrbuch,  sveska  I,  str.  475,  saopštava  jedan  san  u  kome  šešir  sa  naherenim  perom  u  sredini  simbolizuje  (im­ potentnog)  muškarca.  * 

sa ka m to šć po zv

la se Je po pr rij ne za se bi do po na pr po se m či pr po o  m U ni go cu m 2 

Predstavljanje 

ja  po­

kuje  ni­ ,  muški    delom  što  še­ čno,  ali  1  ngen". a  deta­ ,  mada  i  treba  m:  Ako  m  genijest,  ne  na  fan­ da  ide  ašnjenje  e  puta, 

nevačica  opisiva­ dela  sa  n  u  ono    na  to­ važnosti    jedno  vih  ljudi  ašnjen  i 

nat,  kad  drugih,  ogu  za­ nitalije. 2 

  se,  udo­

hgrabero  štr.  95).  an  san  u  zuje  (im­  

kroz  simbole 

17 

2.  „Malo"  su  genitalije.  —  Biti  pregažen  je  simbol  polnog  opštenja  (Drugi  san  iste  agorafobične  pacijentkinje) 

Majka  šalje  njenu  malu  ćerku  da  bi  morala  ići  sama.  Ona  se  zatim  s  majkom  vozi  železnicom  i  vidi  kako  njena  mala  ide  pravo  prema  koloseku  tako  da  mora  biti  pregažena.  Čuje  se  lomljenje  kostiju  (pri  tom  neprijatno  osećanje,  ali  nikakvo  pravo  zaprepašćenje).  Zatim  pogleda  kroz  prozor  vagona  da  li  se  pozadi  vide  delovi.  Onda  prebacuje  majci  što  je  do­ zvolila  maloj  da  ide  sama.  Analiza:  Dati  ovde  potpuno  tumačenje  sna  nije  lako.  On  vodi  poreklo  iz  jednog  ciklusa  snova  i  može  se  u  potpunosti  razumeti  samo  u  zajednici  s  ovima.  Jer  nije  baš  lako  dobiti  dovoljno  izolovan  materijal  potreban  za  dokazivanje  simbolike.  —  Bolesnica  najpre  nalazi  da  vožnju  železnicom  treba  tumačiti  istorijski,  kao  aluziju  na  vožnju  iz  jednog  lečilišta  za  nervne  bolesnike,  u  čijeg  je  upravnika  naravno  bila  zaljubljena.  Majka  je  tamo  došla  po  nju,  na  stanici  se  pojavio  lekar  i  predao  joj  kitu  cveća  za  oproštaj;  bilo  joj  je  neprijatno  što  je  i  majka  morala  biti  svedok  ukazivanja  ovog  poštovanja.  Majka  se  dakle  ovde  pojavljuje  kao  osoba  koja  smeta  njenim  ljubavnim  nastojanjima,  a  taj  je  zadatak  toj  strogoj  ženi  zaista  pripadao  za  vreme  njenog  devojaštva.  —  Sledeća  pomisao  se  odnosi  na  rečenicu:  ona  se  okreće  ne  bi  li  se  videli  pozadi  delovi.  U  fasadi  sna  bi  se,  naravno,  moralo  misliti  na  delove  pregažene  i  smoždene  ćerčice.  Ali  pomisao  upućuje  u  jednom  sasvim  drugom  pravcu.  Ona  se  seća  da  je  jednom  svoga  oca  videla  od  pozadi potpuno golog  u kupatilu,  dolazi  na  to da govori  o  razlikama  polova  i  ističe  da  se  u  muškarca  genitalije  mogu  videti  i  od  pozadi,  dok  to  u  žene  nije  mogućno.  U  vezi  s  ovim  ona  sad  sama  tumači  da  su  „malo"  ge­ nitalije,  njena  mala  (ona  ima  jednu  ćerku  od  četiri  godine)  njene  sopstvene  genitalije.  Ona  majci  preba­ cuje  što  je  od  nje  zahtevala  da  živi  tako  kao  da  ne­ ma  polnog  organa,  i  ovaj  prigovor  nalazi  ponovo  u  2 Frotfd,  Odabrana  dela,  vrt 

18 

Tumačenje snova, II 

uvodnoj  rečenici  sna:  Majka  je  poslala  malu  da  bi  morala  ići  sama.  U  njenoj  fantaziji  usamljeno  hoda­ nje  na  ulici  znači  nemati  čoveka,  nemati  nikakav  seksualni  odnos  (coire  =  sastajati  se),  a  to  ona  neće.  Prema  svim  njenim  podacima  ona  je  zaista  kao  devojka  patila  pod  ljubomorom  svoje  majke  zbog  toga  što  ju  je  otac  povlašćivao.  Jedno  dublje  tumačenje  ovog sna  rezultira iz  jed­ nog  drugog  sna  te  iste  noći,  u  kome  se  ona  identifikuje  sa  svojim  bratom.  Ona  je  stvarno  bila  muškobanjasta  devojka,  i  morala  je  često  slušati  kako  je  zbog  nje  jedan  dečak  manje  na  svetu.  Uz  ovo  identifikovanje  sa  bratom  sasvim  je  jasno  da  „mali"  znači  genitalije.  Majka  mu  (joj)  preti  kastracijom,  koja  ne  može  biti  ništa  drugo  do  kazna  za  igru  sa  udom,  i  tako  identifikacija  pokazuje  da  je  i  ona  kao  dete  onanisala,  što  je  njeno  sećanje  dosad  sačuvalo  samo  za  brata.  Poznavanje  muškog  polnog  organa,  koje  je  kasnije  bila  izgubila,  mora  da  je  prema  podacima  ovog  drugog  sna  već  rano  stekla.  Dalje,  ovaj  drugi  san  ukazuje  na  seksualnu  teoriju  po  kojoj  su  devojke  dečaci  koji  su  bili  kastrirani.  Pošto  sam  joj  bio  izneo  ovo  dečje  mišljenje,  ona  smesta  nalazi  potvrdu  za  to  u  poznavanju  anegdota,  kako  jedan  dečak  pita  devojčicu:  Odsečena?  na  što  devojčica  odgovara:  Ne,  uvek  je  tako  bilo.  Udaljavanje  male,  genitalija,  u  prvom  snu  od­ nosi  se  dakle  takođe  na  pretnju  kastracijom.  Najzad  se  ljuti  na  majku  što  ju  nije  rodila  kao  dečaka.  Da  „biti  pregažen"  simbolizuje  seksualni  odnos  ne  bi  postalo  evidentno  iz  ovoga  sna  da  to  ne  znamo  iz  mnogobrojnih  drugih  izvora.  3.  Predstavljanje  genitalija  zgradama,  stepenicama,  šupljinama  (San jednog mladog čoveka sputavanog kompleksom oca)  „On  ide  sa  svojim  ocem  u  šetnju  na  jednom  mestu  koje  je  sigurno  Prater,  jer  se  vidi  r  otunda,  ispred  nje  jedan  ispust,  na  kome  je  smešten  je-

da m pi dv ho ok tre lje p  že ra da

pe uo se či ge ol ni — m pi ci m ta n ka sa P go

sh u st tr iz m n b g

2*

da  bi  hoda­ ikakav  a  neće.  ao  deg  toga 

iz  jed­ dentifimuškoako  je    iden"  znači  oja  ne  dom,  i  e  onamo  za  koje  je  dacima    drugi  evojke  bio  izrdu  za  ita  dea:  Ne, 

nu  od­ Najzad  .  odnos  znamo 

m oca) 

jednom  otunda,  en  je-

Predstavljanje  kroz  simbole 

19 

dan  privezani  balon  koji  međutim,  izgleda  prilično  mlitav.  Otac  ga  pita  čemu  sve  to  služi,  on  se  tom  pitanju  čudi,  ali  mu  objasni.  Zatim  dolaze  u  jedno  dvorište  u  kome  leži  jedna  velika  ploča  lima.  Otac  hoće  da  otkine  jedan  velik  deo,  ali  se  pre  toga  okrene  da  li  možda  neko  to  ne  vidi.  On  mu  kaže  da  treba  samo  nadzorniku  da  kaže,  onda  može  bez  da­ ljeg  uzeti  jedan  komad.  Iz  ovog  dvorišta  vode  s t  ep  enice  u  jedan  otvor,  čiji  su  zidovi  meko  oblo­ ženi,  otprilike  kao  kožna  fotelja.  Na  kraju  toga  otvo­ ra  nalazi  se  jedna  duža  platforma  i  zatim  počinje  je­ dan  nov  otvor..."  Ovaj  snevač  spadao  je  u  tip  bolesnika  koji  terapeutski  nije  povoljan,  koji  do  izvesne  tačke  analize  uopšte  ne  čine  nikakav  otpor  a  odatle  dalje  pokazuju  se  gotovo  nepristupačnim.  Ovaj  san  on  je  protuma­ čio  gotovo  samostalno.  Rekao  je:  Rotunda  su  moje  genitalije,  vezani  balon  ispred  nje  moj  penis  na  čiju  olabavijenost  (mlitavost)  treba  da  se  žalim.  Podrob­ nije  dakle  možemo  prevesti  da  je  rotunda  zadnjica  —  koju  dete  po  pravilu  ubraja  u  polne  organe  —  a  manja  zgrada  ispred  nje  su  mošnice.  U  snu  ga  otac  pita  šta  je  sve  to,  to  jest  pita  ga  za  svrhu  i  funk­ ciju  polnih  organa.  Pojmljivo  je  da  se  ovaj  odnos  može  izvrnuti  tako  da  je  on  taj  koji  postavlja  pi­ tanja.  Pošto  jedno  ovakvo  ispitivanje  oca  u  stvari  nikad  nije  ni  postojalo,  moramo  misao  sna  shvatiti  kao  želju  ili  je  treba  otprilike  uzeti  pogodbeno:  „Da  sam  zamolio  oca  za  objašnjenje  seksualnih  stvari."  Produženje te misli naći  ćemo  uskoro  na  jednom  dru­ gom  mestu.  Dvorište  u  kome  leži  rasprostrt  lim  ne  treba  shvatiti  u  prvom  redu  simbolički,  već  mu  je  poreklo  u  radnji  njegovog  oca.  Iz  razloga  diskrecije  ja  sam  stavio  „lim"  mesto  drugog  materijala  kojim  otac  trguje,  a  da  pri  tom  ništa  u  samom  tekstu  sna  nisam  izmenio.  Snevač  je  ušao  u  očevu  radnju  i  bio  je  veo­ ma  dirnut  postupcima  pre  neispravnim  nego  isprav­ nim  na  kojima  se  jednim  delom  zasniva  zarada.  Zato  bi  nastavak  gornje  misli  sna  mogao  da  glasi:  (Da  sam  ga  pitao),  on  bi  me  prevario,  kao  što  vara  svoje  mu2* 

Tumačenje  snova,  II 

20 

šterije".  Za  otkidanje  koje  služi  za  prikazivanje  po­ slovnog  nepošten  ja,  sam  snevač  daje  jedno  drugo  objašnjenje,  da  naime  znači  onaniju.  To  nam  je  ne  samo  odavno  poznato,  nego  se  vrlo  dobro  slaže  s  tim  što  je  tajna  onanije  izražena  suprotnošću  (može  se  činiti  otvoreno).  To  odgovara  svim  očekivanjima  da  se  onanistička  delatnost  ponovo  podmeće  ocu,  kao  i  ispitivanje  u  prvoj  sceni  sna.  Otvor  on  odmah  tu­ mači  kao  vaginu,  pozivajući  se  na  meko  postavljene  zidove.  Da  se  silaženjem  kao  inače  penjanjem  želi  izraziti  koitiranje  u  vagini,  to  ja  dodajem  na  osnovu  jednog  drugog  saznanja  (uporedi  moje  napomene  u  Zentralblatt  fiir  Psychoanalyse  I,  1,  1910;  vidi  napo­ menu  na  str.  309).  Pojedinosti  da  iza  prvog  otvora  dolazi  jedna  duža  platforma  pa  onda  opet  jedan  nov  otvor  obja­ šnjava  on  sam  biografski.  On  je  izvesno  vreme  odr­ žavao  polne  odnose,  pa  ih  je  ostavio  usled  inhibicije  u  njihovom  vršenju  i  nada  se  da  će  ih  sada  posle  lečenja  ponovo  moći  održavati.  Sam  san  pred  kraj  postaje  nejasniji  i  poznavaocu  mora  izgledati  pri­ hvatljivo  što  se  već  u  drugoj  sceni  sna  istakao  uticaj  jedne  druge  teme  na  koju  ukazuju  očeva  radnja,  nje­ govi  varalački  postupci,  i  prva  kao  otvor  predstav­ ljena  vagina,  tako  da  se  može  pretpostaviti  odnos  prema  majci.  4.  Muški  polni  organ  simbolizovan  osobama,  a  ženski  pokrajinom  (San jedne žene iz naroda,  čiji  je muž  stražar,  koji je  saopštio  B. Datner, Dattner)  „ . . .  pa  onda  je  neko  provalio  u  stan  i  ona  je  u  strahu  dozivala  nekog  stražara.  No  ovaj  je  složno  sa  dva  „lupeža"  otišao  u  crkvu1  do  koje  je  vodilo  ne­ koliko  stepenica2;  iza  crkve  nalazilo  se  jedno  brdo3  i  na  njemu  gusta  šuma.4  Stražar  je  na  sebi  imao  šlem,  1

  Ili  kapelu  =  vagina.  —  *  Simbol  za  koitus.  —  *  Mons  Veneris.  —  *  Crines  pubis. 

p b im I st s

je n b n ta

o s T o

je n s O v s

b s s d

n

e  po­ drugo  je  ne    s  tim  ože  se  ma  da  kao  i  h  tu­ vljene  m  želi  snovu  ene  u  napo­

jedna  obja­ e  odr­ ibicije  posle  d  kraj  i  pri­ uticaj  ,  nje­ dstav­ odnos 

aopštio 

a  je  u  no  sa  o  ne­ brdo3    šlem, 

*  Mons 

Predstavljanje  kroz  simbole 

21 

5

prstenast  okovratnik  i  ogrtač.   Nosio  je  i  mrku  punu  bradu.  Obe  skitnice  koje  su  mirno  išle  sa  stražarom.  8  imale  su  oko  kukova  opasanu  kecelju  u  vidu  džaka. Ispred  crkve  je  jedan  put  vodio  na  brdo.  Ono  je  s  obe  strane  bilo  obraslo  travom  i  šibljem  koje  je  postajalo  sve  gušće  i  na  vrhu  brda  je  nastala  prava  šuma.  5.  Kastracioni  snovi  u  dece  a)  Jedan  dečak  od  tri  godine  i  pet  meseci,  kome  je  povratak  njegovog  oca  iz  rata,  sigurno,  očigledno  neprijatan,  probudi  se  jednog  jutra  zbunjen  i  izgu­ bljen  i  neprestano  ponavlja  pitanje:  „Zašto  je  tata  nosio  glavu  na  tanjiru?  Noćas  je  tata  nosio  glavu  na  tanjiru."  b)  Jedan  student,  koji  je  danas  teško  bolestan  od  neuroze,  seća  se  da  je  u  šestoj  godini  nekoliko  puta  sanjao  ovaj  san:  „On  odlazi  frizeru  da  bi  se  ošišao.  Tu  mu  priđe  jedna  velika  žena  sa  strogim  crtama  i  odseče  mu  glavu.  Ženu  je  prepoznao  kao  majku."  6.  O  simbolici  mokraće  Crteži  reprodukovani  na  ovom  mestu  potiču  iz  jednog  niza  slika  koje  je  Ferenczi  pronašao  u  jed­ nom  mađarskom  šaljivom  listu  (Fidibusz)  i  video  da  se  mogu  upotrebiti  za  ilustraciju  teorije  o  snovima.  O.  Rank  list  sa  naslovom  San  jedne  francuske  bone  već  je  upotrebio  u  svom  radu  o  slaganju  simbola  u  snu  buđenja.  Tek  poslednja  slika  koja  predstavlja  buđenje  bone  zbog  vike  deteta,  pokazuje  nam  da  prethodnih  sedam  prikazuju  faze  jednog  sna.  Ali  san  zamenjuje  situaciju  u  spavaćoj  sobi  sa  situacijom  u  šetnji.  Na  drugoj  slici  bona  je  dečaka  već  postavila  na  jedan  8

  Demoni  u  ogrtačima  i  kapuljačama,  su prema  objašnje­ nju  jednog  stručnjaka,  faličke  prirode.  '  Obe  polovine  mošnica. 

22 

Tumačenje  snova,  II 

j u P s s č d z k n

z o

ugao na ulici,  on  urinira i — ona može da nastavi  sa  spavanjem.  Ali nadražaj  buđenja  još  traje,  on  se  čak  i  pojačava,  a  dečak  koji  vidi  da  ga  ne  gledaju,  urla 

m j r t s u n š i d l m u i j k l s s u d

vi  sa    čak  urla 

Predstavljanje  kroz  simbole 

23 

još  jače.  Ukoliko  energičnije  viče,  njen  san  pojačava  ubeđenje  da  je  sve  u  redu  i  da  se  ne  mora  probuditi.  Pri  tom  on  nadražaj  buđenja  prevodi  na  dimenzije  simbola.  I  reka  koju  dečak  stvara  uriniranjem  po­ staje  sve  veća.  Na  četvrtoj  slici  ona  već  nosi  jedan  čamac,  zatim  gondolu,  pa  jedrilicu,  i  naposletku  je­ dan  veliki  parobrod!  Borba  između  uporne  potrebe  za  spavanjem  i  neumornim  nadražaj  em  buđenja  pri­ kazani  su  ovde  na najduhovitiji  način  od  strane  jed­ nog  nestašnog  umetnika.  7.  San  o  stepenicama  (Saopštio  i  protumačio  Oto  Rank) 

Istom  kolegi,  od  kojeg  dolazi  san  o  nadražaj  u  zuba imam da zahvalim za sledeći slično providni san  o  poluciji:  „Ja  na  stepeništu  jurim  basamacima  za  jednom  mladom  devojkom  koja  mi  je  nešto  uradila  da  bih  je  kaznio.  Dole  -na  kraju  stepenica  neko  (jedna  od­ rasla  ženska  osoba)  mi  je  zadržala  dete;  ja  ga  uhva­ tim,  ali  ne  znam  da  li  sam  ga  istukao,  jer  odjednom  se  nadoh  nasred  stepenica  gde  sam  sa  detetom  (kao  u  vazduhu)  koitirao.  To  zapravo  nije  ni  bio  koitus,  nego  sam  svoj  polni  organ  trljao  na  njenom  spoljašnjem  delu  organa,  pri  čemu  sam  i  taj  njen  organ  i  njenu  ukoso  položenu  glavu  sasvim  razgovetno  vi­ deo.  Za  vreme  seksualnog  akta  ja  sam  primetio  da  levo  iznad  mene  (takođe  kao  u  vazduhu)  vise  dve  male  slike,  pejzaži,  koje  su  predstavljale  jednu  kuću  u  zelenilu.  Na  manjoj  slici  stajalo  je  moje  sopstveno  ime  na  mestu  gde  se  nalazi  signatura  slikara,  kao  da  je  slika  određena  za  mene  za  moj  rođendanski  po­ klon.  Onde  je  ispred  obe  slike  visila  još  jedna  cedu­ lja,  na  kojoj  je  stajalo  da  i  jevtinije  slike  stoje  na  ra­ spolaganju:  ja  zatim  veoma  nejasno  vidim  samog  sebe,  (kao  i  gore  na  odmorištu  stepenica,  kako  ležim  u  krevetu);  i  probudim  se  jer  sam  osetio  vlagu  koja  dolazi  od  izvršene  polucije." 

24 

Tumačenje  snova,  II 

Tumačenje:  Snevač  je  uveče  uoči  dana  kad  je  sanjao  bio  u  radnji  jednog  knjižara  gde  je,  dok  je  če­ kao,  posmatrao  neke  od  izloženih  slika  koje  su  pred­ stavljale  slične  motive  kao  i  slike  u  snu.  Kod  jedne  sličice  koja  mu  se  naročito  dopala  prišao  je  bliže  i  spazio  ime  slikara  koji  mu  je  bio  sasvim  nepoznat.  Iste  večeri  slušao  je  u  jednom  društvu  kako  se  pričalo  o  jednoj  služavci  Čehinji  koja  se  hvalila  da  je  njeno  vanbračno  dete  „bilo  napravljeno  na  stepe­ nicama".  Snevač  se  raspitivao  o  pojedinostima  ovog  nesvakodnevnog  doživljaja  i  saznao  da  je  služavka  sa  svojim  obožavaocem  ušla  u  stan  njenih  roditelja  gde  ne  bi  bilo  nikakve  prilike  za  polno  opštenje,  i  da  je  nadraženi  čovek  snošaj  obavio  na  stepenicama.  Snevač  je,  uz  to,  šaljivo  aludirajući  na  zlobni  izraz  koji  se  upotrebljava  za  falsifikovanje  vina,  rekao:  „Dete  je  stvarno  odraslo  na  podrumskim  stepeni­ cama."  Ovo  su  dnevna  nadovezivanja  koja  su  prilično  nametljivo  zastupljena  u  sadržaju  sna  i  koje  snevači  bez  daljeg  reprodukuju.  A  isto  tako  lako  on  produ­ cira  i  jedan  stari  deo  infantilnog  sećanja,  koji  je  isto  tako  našao  primenu  u  snu.  Stepenište  jeste  stepe­ nište  one  kuće  u  kojoj  je  proveo  najveći  deo  svoga  detinjstva  i  gde  je  naročito  ostvario  svoje  prvo  po­ znanstvo  sa  seksualnim  problemima.  Na  tom  stepe­ ništu  se  često  igrao  i  pri  tom  se,  između  ostalog,  i  jašući  klizao  niz  stepenišnu  ogradu,  pri  čemu  je  osetio  seksualno  nadraženje.  U  snu  on  takođe  neobično  brzo  juri  niz  basamake,  tako  brzo  da  po  svojim  sopstvenim  jasnim  recima  pojedine  basamke  uopšte  nije  ni  dodirivao,  nego,  kao  što  se  kaže,  dole  poleteo  ili  kliznuo.  Pozivanjem  na  infantilni  doživljaj  izgleda  da  ovaj  početak  sna  prikazuje  momenat  seksualnog  nadraženja.  —  Na  ovom  stepeništu  i  u  stanu  koji  nje­ mu  pripada,  snevač  je  i  sa  decom  iz  susedstva  često  održavao  seksualni  megdan,  pri  čemu  se  zadovoljavao  onako  kao  što  je  to  prikazano  u  snu.  Ako  nam  je  iz  Frojdovih  seksualnosimboličkih  istraživanja  (vidi  Zentralblatt  fiir  Psychoanalyse,  sve­ ska  1,  str.  2  s.)  poznato  da  stepenice  i  penjanje  ste-

p s k d n — s z n ( p č n j s s s F v i t s č

n v s k n r g s p k

v i u k u

ad  je  e  če­ pred­ edne  iže  i  znat.  ko  se  a  da  tepe­ ovog  žavka  itelja    i  da  ama.  izraz  ekao:  peni­

lično  evači  odu­   isto  epe­ voga    po­ tepe­ og,  i  osebično  sop  nije  eo  ili  da  da  g  nanje­ često  avao 

ičkih  sve­   ste-

Predstavljanje  kroz  simbole 

25 

penicama  gotovo  redovno  simbolizuju  koitus,  onda  san  postaje  sasvim  providan.  Njegova  pokretna  snaga,  kao  i  njegov  efekat,  polucije,  pokazuju  se  čisto  libidinozne  prirode.  U  stanju  spavanja  budi  se  seksual­ no  nadraženje  (u  snu  predstavljeno  jurnjavom  nadole  —  klizanjem  niz  stepenice),  čija  je  sadistička  primesa  na  osnovu  megdanskih  igara  naznačena  u  jurenju  za  detetom  i  njegovim  savlađivanjem.  Libidinozno  nadraženje  povećava  se  i  goni  na  seksualnu  akciju  (predstavljeno  u  snu  hvatanjem  deteta  i  njegovim  prenošenjem  na  sredinu  stepenica).  Dotle  bi  san  bio  čisto  seksualnosimboličan  i  za  malo  manje  izvežbanog  tumača  sna  potpuno  neprovidan.  Ali  preterano  jakom  libidinoznom  nadraženju  nije  dovoljno  ovo  simboličko  zadovoljenje,  koje  bi  garantovalo  mirni  san.  Uzbuđenje  dovodi  do  orgazma  i  time  se  čitava  simbolika  stepenica  demaskira  kao  koitus.  —  Ako  Frojd  kao  jedan  od  razloga  za  seksualno  iskorišćavanje  simbola ističe  ritmički  karakter obe akcije,  onda  izgleda  da  ovaj  san  naročito  jasno  govori  u  prilog  tome  pošto  je  na  izričite  izjave  snevača  ritmika  ovog  seksualnog  akta,  trljanje  sa  pokretima  gore-dole,  u  čitavom  snu  bila  najjasnije  ispoljeni  elemenat.  Još  jednu  napomenu  o  obe  slike  koje,  bez  obzira  na  njihovo  realno  značenje,  i  u  simboličkom  smislu  važe  kao  „slike  žene",  što  proizilazi  već  iz  toga  što  se  radi  o  jednoj  velikoj  i  o  jednoj  maloj  slici,  baš  kao  što  i  u  snu  proizilazi  jedna  velika  (odrasla)  i  jed­ na  mala  devojka.  To  što  i  jevtinije  slike  stoje  na  raspolaganju,  vodi  u  kompleks  prostitutki,  kao  s  dru­ ge  strane  i  ime  snevača  na  maloj  slici  i  misao  da  je  slika  određena  za  njegov  rođendan  ukazuju  na  kom­ pleks  roditelja  (rođen  na  stepenicama  —  stvoren  u  koitusu).  Nejasna  završna  scena,  gde  snevač  samoga  sebe  vidi  gore  na  odmorištu  stepenica  kako  leži  u  postelji  i  oseća  vlagu,  izgleda  da  preko  infantilne  onanije  ukazuje  još  dalje  natrag  u  detinjstvo  i  da  verovatno  kao  svoj  uzor  ima  slične  prijatne  scene  mokrenja  u  krevetu. 

26 

Tumačenje snova, II  8.  Jedan  modifikovan  san  o  stepenicama 

Jednom  svom  pacijentu,  jednom  teško  bolesnom  apstinentu,  čija  je  fantazija  fiksirana  za  njegovu  majku  i  koji  je  više  puta  sanjao  o  penjanju  stepe­ nicama  u  pratnji  svoje  majke,  ja  učinih  primedbu  da  bi  umerena  masturbacija  za  njega  verovatno  bila  manje  štetna  nego  nasilna  uzdrzljivost.  Ovo  uticanje  izaziva  sledeći  san:  Njegov  učitelj  klavira  mu  prebacuje  što  zane­ maruje  sviranje  na  klaviru,  što  ne  uvežbava  etide  Mošelesa  i  Klementijev  „Gradus  ad  Parnassum."  On  na  to  primećuje  da  je  „Gradus"  isto  što  i  ste­ penica,  a  i  da  je  i  klavijatura  takođe  stepenica  pošto  one  sadrže  skalu.  Može  se  reći  da  ne  postoji  nijedan  krug  pred­ stava  koji  bi  se  mogao  odupreti  prikazivanju  seksual­ nih  činjenica  i  želja.  9.  Osećanje  stvarnosti  i  predstavljanje  ponavljanja  Jedan  čovek  koji  je  sad  trideset  i  pet  godina  pripoveda  svoj  san  kojeg  se  dobro  seća,  i  koji  je,  kaže,  imao  pre  četiri  godine:  Notar  kod  kojeg  je  bio  ostav­ ljen  na  čuvanje  testament  njegovog  oca  —  oca  je  iz­ gubio  kad  su  mu  bile  tri  godine  —  doneo  je  dve  krup­ ne  kruške  vodenjače,  od  kojih  je  jednu  dobio  da  po­ jede.  Druga  je  ležala  na  prozorskoj  dasci  u  sobi  za  stanovanje.  Probudio  se  sa  uverenjem  o  stvarnosti  onoga  što  je  sanjao  i  uporno  je  od  majke  tražio  dru­ gu  krušku;  ta  ona  je  tamo  na  prozorskoj  dasci.  Majka  se  na  to  smejala.  Analiza:  Notar  je  bio  jedan  žovijalan  stari  go­ spodin  koji  je,  kao  što  snevač  misli  da  se  toga  seća,  stvarno  jednom  doneo  kruške.  Daska  na  prozoru  bila  je  takva  kao  što  ju  je  video  u  snu.  Nešto  drugo  mu  uz  to  neće  pasti  na  pamet;  možda  još  to  da  mu  je  majka  nedavno  pričala  jedan  san.  Ona  ima  dve  ptice  na  glavi,  pita  se,  kad  će  odleteti,  ali  one  ne  od-

l i

t k g s g g n d ž „ „ n n

v a s

d p d j d i h p o p m m m k

s s

snom  govu  tepe­ u  da  bila  canje 

zane­ etide  um."  i  ste­ pošto 

pred­ sual­

anja 

  prikaže,  ostav­ e  iz­ krup­ a  po­ bi  za  nosti  dru­ Majka 

i  go­ seća,  ozoru  drugo  a  mu  a  dve  e  od-

Pređstavljanje  kroz  simbole 

27 

leću,  nego  jedna  joj  poleti  na  usta  i  počne  da  siše  iz  njih.  Zatajivanje  pomisli  snevača  daje  nam  pravo  na  to  da  tumačenje  pokušamo  zamenom  simbola.  Obe  kruške  —  pommes  ou  poires  —  jesu  grudi  majke  koja  ga  je  othranila;  prozorska  daska  jeste  isticanje  grudi,  slično balkonima u snu o kući (uporedi str. 10,11). Nje­ gov  osećaj  stvarnosti  posle  buđenja  je  u  pravu,  jer  ga  je  majka  stvarno  dojila,  štaviše  i  preko  uobičaje­ nog  vremena,  i  majčine  grudi  bi  se  još  uvek  mogle  dobiti.  San  treba  prevesti  ovako:  Majko,  daj  (poka­ ži)  mi  opet  grudi  na  kojima  sam  jednom  ranije  pio.  „Ranije"  je  predstavljeno  jedenjem  jedne  kruške,  a  „opet"  željom  za  drugom  kruškom.  Vremensko  po­ navljanje  jednog  akta  u  snu  redovno  postaje  brojča­ nim  umnožavanjem  jednog  predmeta.  Naravno  da  je  veoma  upadljivo  to  što  simbolika  već  u  snu  jednog  četvorogodišnjaka  igra  neku  ulogu,  ali  to  nije  izuzetak,  nego  pravilo.  Može  se  reći  da  snevač  raspolaže  simbolikom  od  samoga  početka.  Kako  rano  se  čovek,  i  izvan  života  sna,  počinje  da  služi  simboličkim  prikazivanjem,  o  tome  neka  nas  pouči  sledeće  sećanje  jedne  sada  dvadesetsedmogodišnje  dame,  na  koju  nije  vršen  nikakav  uticaj:  Ona  je  imala  između  tri  i  četiri  godine.  Nju,  njenog  je­ danaest  meseci  mlađeg  brata  i  jednu  kuzinu,  koja  je  i  po  godinama  bila  između  njih,  devojka  tera  na  za­ hod  da  bi  tamo  obavili  svoje  poslove  pre  nego  što  pođu  u  šetnju.  Ona  kao  najstarija  seda  na  solju,  a  ostalo  dvoje  na  nose.  Ona  pita  kuzinu:  Imaš  li  i  ti  portemonnaie?  Valter  ima  kobasičicu,  ja  imam  portemonnaie.  Odgovor  kuzine:  Jeste,  i  ja  imam  porte­ monnaie.  Devojka  je  to  slušala  smešeći  se  i  pričala  mami  o  tom  razgovoru,  a  ova  reaguje  oštrim  prekorom.  Ovde  ćemo  umetnuti  jedan  san  čija  je  ljupka  simbolika  dopustila  objašnjenje  uz  neznatnu  pomoć  snevačice. 

28 

Tumačenje  snova,  11 

10.  Pitanje  simbolike  u  snovima  zdravih

1 

„Prigovor  koji  protivnici  psihoanalize  —  naposletku  i  Havelok  Elis2  (Havelock  Ellis)  —  čvrsto  iz­ nose  glasi  da  je  simbolika  sna  možda  proizvod  neurotičke  psihe,  ali  da  nipošto  ne  važi  za  normalnu  psihu.  Dok  psihoanalitičko  istraživanje  između  nor­ malnog  i  neurotičnog  duševnog  života  uopšte  ne  zna  ni  za  kakve  principijelne,  nego  samo  za  kvantitativne  razlike,  pokazuje  analiza  snova,  u  kojima  i  kod  zdra­ vih  i  kod  bolesnih  na  podjednak  način  deluju  poti­ snuti  kompleksi,  puni  identitet  mehanizama  kao  i  simbolike.  Staviše,  nepristrasni  snovi  zdravih  ljudi  sadržavaju  često  mnogo  jednostavniju,  providniju  i  karakteristični  ju  simboliku  nego  snovi  neurotičnih  osoba,  u  kojima  se  ona  može  nategnuti,  nejasno  i  te­ ško  tumačiti  zbog  cenzure  koja  snažnije  deluje  i  zbog  izopacenja  sna  koji  iz  ovoga  proizlazi.  San  koji  ćemo  saopštiti  u  sledećim  recima  neka  posluži  kao  ilustra­ cija  za  tu  činjenicu.  On  dolazi  od  jedne  neneurotične  devojke,  pre  izveštačene  i  zakopčane  prirode;  u  toku  razgovora  ja  saznajem  da  je  verena,  ali  da  su  se  pojavile  prepreke  za  brak  koje  su  pogodne  da  ga  oduže.  Ona  mi  spontano  priča  sledeći  san:  ,,I  arrange  the  centre  oj  a  table  ivith  flowers  jor  a  birthday  (uređujem  sredinu  stola  cvećem  za  rođen­ dan).  Na  moja  pitanja  ona  kaže  da  je  u  snu  bila  u  svom  domu  (koji  zasad  nema)  i  da  je  osetila  osećanje  sreće.  „Popularna"  simbolika  omogućava  mi  da  ovaj  san  prevedem  za  sebe.  On  je  izraz  njenih  vereničkih  želja:  sto  u  čijoj  se  sredini  nalazi  cveće  je  simboli­ čan  za  nju  samu  i  za  genitalije;  ona  prikazuje  svoje  želje  za  budućnost  kao  ispunjene  tako  što  se  već  bavi  mišljenjem  o  rođenju  jednog  deteta;  svadba  je  dakle  već  davno  za  njom.  1

  Alfređ  Robiček  (Robitschek)  u  Zentralblat  fiir  Psvchoanalyse  II,  1911,  str.  340.  1   „The  Worlđ  of  Dreams",  London,  1911,  str.  168. 

o o i s N j j t e p t n l l č t „ ž u s v t d w t

v s s n r r k — m u m s R j

napoo  iz­ neumalnu    nor­ e  zna  tivne  zdra­ poti­ kao  i  ljudi  niju  i  ičnih    i  te­   zbog  ćemo  ustra­ otičde;  u  da  su  e  da 

rs  jor  ođen­ ila  u  seća-

ovaj  ičkih  boli­ svoje    bavi  dakle 

vcho-

Predstavljanje  kroz  simbole 

29 

„Ja  joj  skrećem  pažnju  na  to  da  je  „the  centre  oj  a  table"  neobičan  izraz,  što  ona  priznaje,  ali  ja  je  ovde  naravno  više  ne  mogu  da  pitam.  Brižljivo  sam  izbegavao  da  joj  sugerišem  simbole,  i  pitao  sam  je  samo  šta  joj  pada  na  pamet  uz  pojedine  delove  sna.  Njena  uzdržanost  je  u  toku  analize  ustupila  mesto  jasnom  interesovanju  za  tumačenje  i  otvorenost  koju  je  omogućavala  ozbiljnost  razgovora.  —  Na  moje  pi­ tanje  kakvo  je  to  cveće  bilo,  ona  najpre  odgovori:  expensive  jlowers;  one  has  to  pay  jor  them  (=  skupoceno  cveće  za  koje  treba  da  se  plati),  zatim  da  su  to  bile  „lilies  oj  the  valley,  violets  and  pinks  or  carnations"  (=  đurđevak,  (doslovno  ljiljani  iz  doline),  ljubičice  i  karanfili).  Pretpostavio  sam  da  se  reč  ljiljan  u  ovom  snu  javlja  u  svom  popularnom  zna­ čenju  kao  cvet  čednosti;  ona  je  tu  pretpostavku  po­ tvrdila  tako  što  joj  je  uz  „ljiljan"  pala  na  pamet  reč  „puritej"  (=  čistota).  ,,Valley"  (=  dolina)  jeste  čest  ženski  simbol  sna:  tako  slučajni  sklop  obeju  simbola  u  engleskoj  reci  za  đurđevak  postao  je  simbolikom  sna  upotrebijen  za  isticanje  njenog  dragocenog  devičanstva  —  expensive  jlowers,  one  has  to  pay  jor  them  —  i  za  izraz  očekivanja  da  će  njen  muž  znati  da  ceni  njegovu  vrednost.  Primedbe  expensive  jlowers  itd.  ima,  kao  što  će  se  pokazati,  kod  svakog  od  tri  cvetna  simbola  drugo  značenje.  „Tajanstveni  smisao  prividno  sasvim  aseksualnih  violets  (ljubičica)  pokušao  sam  —  veoma  smelo,  kako  sam  mislio,  —  da  objasnim  jednim  nesvesnim  odno­ som  prema  francuskom  „voil".  Na  moje  zaprepašćenje  snevačica  je  asocijirala  reč  „violate",  englesku  reč  za  „silovati".  Slučajnu  veliku  sličnost  između  reci  „violet  i  violate  —  u  engleskom  jeziku  se  razli­ kuju  samo  pomeranjem  akcenta  u  poslednjem  slogu  —  san  je  iskoristio,  da  bi  potajno  (=  durch  die  Blume)  izrazio  misao  na  nasilje  defloracije  (i  ovu  reč  upotrebljava  simbolika  cveća),  možda  takođe  jednu  mazohističku  crtu  devojke.  Jedan  lep  primer  za  mo­ stove  reci  preko  kojih  vode  putevi  ka  nesvesnom.  Reci  „one  has  to  pay  jor  them"  znače  ovde  život  ko­ jim  mora  platiti  za  to  što  postaje  žena  i  majka. 

30 

Tumačenje  snova,  II 

„Kod  reci  „pinks",  koje  zatim  naziva  „carnations",  pada  mi  u  oči  sličnost  ove  reci  sa  „putenim"  (=  čulnim,  telesnim).  A njena pomisao,  pri tome,  gla­ sila  je  „colour",  boja.  Dodala  je  da  je  „carnations"  ono  cveće  koje  joj  verenik  često  i  u  velikim  količi­ nama  poklanja.  Na  kraju  razgovora  odjednom  spon­ tano  priznaje  da  mi  nije  kazala  istinu,  da  joj  nije  pala  na  pamet  reč  „colour"  nego  „incarnation",  utelovljenje,  koju  sam  reč  i  očekivao;  uostalom,  i  „co­ lour"  kao  pomisao  nije  daleko,  nego  je  značenjem  reci  carnation  —  boja  mesa,  dakle  kompleksom,  determinisana.  Ova  neiskrenost  pokazuje  da  je  otpor  bio  naj­ veći na ovom mestu,  shodno okolnosti  što je  ovde sim­ bolika  najprovidnija,  i  što  je  borba  između  libida  i  potiskivanja  kod  ove  faličke  teme  bila  najjača.  Na­ pomena  da  ovo  cveće  predstavlja  verenikove  česte  poklone  jeste  pored  dvostrukog  značenja  reci  „carna­ tion"  još  jedno  dalje  upućivanje  na  njihov  falički  smisao  u  snu.  Povod  za  poklapanje  cveća  koristi  se  da  bi  se  izrazila  misao  o  seksualnom  poklonu  i  uzdarju,  ona  poklanja  svoje  devičanstvo  i  za  to  očekuje  jedan  bogat  ljubavni  život.  I  ovde  bi  reci  ,,expensive  flowers,  one  has  to  pay  for  them"  mogle  imati  —  sva­ kako  jedno  realno  finansijsko  —  značenje.  —  Simbo­ lika  cveća  ovoga  sna  sadržava  dakle  devičanski  žen­ ski,  muški  simbol  i  odnos  prema  nasilnoj  defloraciji.  Želim  da  skrenem  pažnju  i  na  to  da  seksualna  sim­ bolika  cveća,  koja  je  i  inače  veoma  proširena,  čovekove  seksualne  organe  simbolizuje  cvećem,  seksual­ nim  organima  biljaka,  poklanjanje  cveća  među  lju­ bavnicima  možda  uopšte  ima  upravo  ovo  nesvesno  značenje.  Rođendan  koji  ona  u  snu  sprema  svakako  znači  rođenje  deteta.  Ona  se  identifikuje  sa  mladoženjom,  predstavlja  ga  kako  je  priprema  za  rođenje,  dakle  koitira.  Latentna  misao  bi  mogla  glasiti:  Kad  bih  ja,  bila  on,  ne  bih  čekala,  nego  bih  nevestu  deflorisala  bez  pitanja,  upotrebila  bih  silu;  jer  na  to  baš  uka­ zuje  ona  reč  violate.  Tako  dolazi  do  izražaja  i  sadi­ stička  komponenta  libida. 

i n

k v t f b k s

r u o k k i s r m o U s c v c i t P t

š i d n t v n d m

arnatienim"  e,  gla­ tions"  oliči­ spon­ j  nije  ute  „co­ m  reci  ermi  naj­  sim­ ida  i    Na­ česte  arna­ alički  sti  se  i  uzekuje  nsive    sva­ mbo­ žen­ aciji.  sim­ ovesual­ lju­ esno 

nači  jom,  akle  h  ja,  isala  uka­ adi­

Predstavljanje  kroz  simbole 

31 

,,U  jednom  dubljem  sloju  reci  sna  ,,I  arrange"  itd.  mogle  bi  imati  jedno  autoerotsko,  dakle  infantil­ no  značenje.  „Ona  ima  takođe  saznanje  o  telesnom  nedostat­ ku  kakvo  je  moguće  samo  u  snu;  ona  vidi  da  je  pra­ va  kao  sto;  utoliko  više  se  ističe  dragocenost  ,,centre-a"  (ona  ga  drugi  put  naziva,  a  centre  piece  oj  floivers),  njeno  devičanstvo.  I  horizontala  stola  mogla  bi  doprineti  jedan  elemenat  simbolu.  —  Značajna  je  koncentracija  sna;  ništa  nije  izlišno,  svaka  reč  pred­ stavlja  jedan  simbol.  „Ona  kasnije  iznosi  jedan  dodatak  snu:  ,,I  decorate  the  floivers  with  green  crinkled  paper"  (=  ja  ukrašavam  cveće  zelenim,  nabranim  papirom).  Tome  ona  dodaje  da  je  to  ,,fancy  paper"  (fantazija  papir),  kojim  obično  obavijamo  obične  saksije  za  cveće.  Dalje  kaže  „to  hide  untidy  things,  tohatever  ivas  to  be  seen,  ivhich  was  not  pretto  to  the  eye;  there  is  a  gap,  a  Uttle  space  in  the  floivers.  Dakle  da  bi  prikrila  prljave  stva­ ri  koje  nisu  lepe  na  pogled;  jedan  otvor,  jedan  mali  međuprostor  u  cveću".  „The  paper  looks  like  velvet  or  moss"  (=  hartija  izgleda  kao  somot  ili  mahovina).  Uz  reč  „decorate"  ona  asocira  reč  „decorum",  kao  što  sam  to  i  očekivao.  Zelena  boja  preovlađuje;  ona  aso­ cira uz  to  „hope"  (nada),  opet jedan  odnos  prema gravidnosti.  —  U  ovom  delu  sna  ne  dominira  identifika­ cija  sa  mužem,  nego  dolaze  do  izražaja  misli  o  stidu  i  otvorenosti.  Ona  se  za  njega  doteruje,  priznaje  svoje  telesne  mane  kojih  se  stidi  i  koje  pokušava  da  ispravi.  Pomisli  „somot,  mahovina"  jasno  su  ukazivanje  na  to  da  se  radi  o  crines  pubis.  „San  je  izraz  misli  koje  jedva  poznaje  budno  mi­ šljenje  devojke;  misli  koje  se  bave  čulnom  ljubavlju  i  njenim  organima,  ona  se  priprema  za  rođendan,  tj.  da  koitira;  strah  od  defloracije,  možda  i  patnja  istak­ nuta  nasladom  dolazi  do  izražaja;  ona  priznaje  svoje  telesne  nedostatke,  natkompenzira  ih  precenjivanjem  vrednosti  svoga  devičanstva.  Njen  stid  opravdava  čul­ nost  koja  se  pokazuje  tako  što  je  njen  cilj  upravo  dete.  I  materijalna  razmišljanja  koja  su  ljubavnici­ ma  strana  nalaze  svoj  izraz.  Afekt  prostog  sna  —  ose-

32 

Tumačenje  snova,  II 

ćanje  sreće  —  pokazuje  da  su  ovde  našli  zadovoljenje  snažni  osećajni  kompleksi."  Ferenczi  je  s  pravom  skrenuo  pažnju  na  to  kako  lako  upravo  „snovi  onih  koji  ništa  ne  slute"  pomažu  da  se  pogodi  smisao  simbola  i  značenje  snova  (Intern.  Zeitschrift  fiir  Psychoanalyse,  IV,  1916/17).  Sledeću  analizu  sna  jedne  istorijske  ličnosti  naših  dana  uključujem  na  ovom  mestu  pošto  se  u  njemu  jedan  predmet,  koji  bi  i  inače  bio  pogodan  da  zameni  muški  organ,  jednim  dodatim  atributom  na  najjasniji  način  karakteriše  kao  falički  simbol.  „Beskrajno  pro­ duženje"  prutića  teško  da  može  značiti  nešto  drugo  osim  erekcije.  Osim  toga  ovaj  san  pruža  jedan  lep  primer  za  to  kako  ozbiljne  misli,  koje  su  daleko  od  seksualnosti,  mogu  biti  prikazane  kroz  infantilno-seksualni  materijal.  11.  Jedan  Bizmarkov  san  (Od  dr-a  Hansa  Zaksa,  Sachs) 

,,U  svojim  Mislima  i  uspomenama  (sveska  II  po­ pularnog  izdanja,  str.  223)  Bizmark  navodi  jedno  pi­ smo  koje  je  uputio  18.  decembra  1881.  godine  caru  Vilhelmu.  Ovo  pismo  sadržava  ovo  mesto:  „Saopštenje  vašeg  Veličanstva  ohrabruje  me  da  ispričam  je­ dan  san  koji  sam  imao  u  proleće  1863.  godine  u  najte­ žim  danima  konflikta,  iz  kojih  nijedno  ljudsko  oko  nije  moglo  videti  neki  moguć  izlaz.  Ja  sam  sanjao  i  odmah  u  jutru  ispričao  svojoj  ženi  i  drugim  svedocima  kako  sam  jahao  jednim  uzanim  alpskim  puteljkom,  s  desne  strane  provalije,  a  s  leve  stene;  staza  se  suža­ vala  sve  više,  tako  da konj  nije  hteo  dalje,  a  pošto nije  bilo  mesta  nisam  mogao  ni  da  se  okrenem  ni  da  sjašem;  tada  prutićem  koji  sam  držao  u  levoj  ruci  uda­ rili  o  glatku  stenu  i  prizvah  Boga;  prutić  se  produžio  u  beskraj  nost,  stene  su  se  srušile  kao  kulisa  i  preda  mnom  se  otvorio  jedan  širok  put  s  pogledom  na  brdo  i  šumu  kao  u  Češkoj;  tu  su  bile  pruske  trupe  sa  zasta­ vama,  a  meni  se  još  u  snu  pojavi  misao  kako  bih  to 

m is

d go ža kr po šl b k b sa bo fe k il m k p n c o tu sa m sv p v d sa ž a je p je c

n to S

3

oljenje 

o  kako  omažu  (Intern. 

  naših  njemu  ameni  jjasniji  o  pro­ drugo  an  lep  ko  od  o-sek-

II  po­ no  pi­   caru  opštem  je­ najte­ o  oko  njao  i  ocima  jkom,  suža­ o nije  a  sja  uda­ dužio  preda    brdo  zasta­ ih  to 

Predstavljanje 

kroz  simbole 

33 

mogao  brzo  da  javim  Vašem  Veličanstvu.  Ovaj  se  san  ispunio  i  ja  se  probudih  iz  njega  radostan  i  ojačan."  „Radnja  sna  deli  se  na  dva  odeljka:  u  prvom  delu  snevač  dolazi  u  nevolju,  iz  koje  kasnije  u  dru­ gom  delu  na  čudesan  način  biva  spašen.  Težak  polo­ žaj  u  kome  se  nalaze  konj  i  jahač  predstavlja  stanje  kritičke  situacije  državnika,  koja  se  lako  može  pre­ poznati,  situacije  koju  je  možda  uveče  pre  sna,  razmi­ šljajući  o  problemima  svoje  politike,  naročito  teško  bio  osetio.  Sa  obrtom  u  paraboli  koji  je  dospeo  u  pri­ kazivanje  sam  Bizmark  u  navedenom  pismu  opisuje  beznadežnost  svoga  tadašnjeg  položaja;  on  mu  je  bio  sasvim  poznat  i  pojmljiv.  Pored  toga  imamo  pred  so-*  bom,  takođe,  lep  primer  Zilbererovog  „funkcionalnog  fenomena".  Proces  u  snevačevom  duhu,  koji  pri  sva­ kom  pokušaju  njegovih  misli  da  postigne  rešenje,  na­ ilazi  na  nesavladive  teškoće,  ali  svoj  duh  ipak  ne  može  i  ne  srne  otrgnuti  od  bavljenja  problemom,  pri­ kazan  je  veoma  umesno  jahačem  koji  ne  može  ni  napred  ni  natrag.  Ponos  koji  mu  zabranjuje  da  pomisli  na  popuštanje  ili  uzmicanje,  u  snu  dolazi  do izraza  re­ cima  „vraćanje  ili  sjahanje  . . .  nemoguće".  U  svojoj  osobini  kao  stalno  aktivan  čovek  koji  se  zlopati  za  tuđe  dobro,  Bizmarku  je  bilo  jasno  da  sebe  uporedi  sa  konjem,  a  to  je  i  radio  u  raznim  prilikama,  na  pri­ mer  u  svojoj  poznatoj  izreci:  „Valjan  konj  umire  pod  svojim  samarom."  Tako  protumačene,  reci  „konj  se  protivio"  ne  znače  ništa  drugo  nego  da  premoreni  čo­ vek  oseća  potrebu  da  se  udalji  od  briga  sadašnjice,  ili,  drukčije  rečeno,  da  namerava  da  se  kroz  spavanje  i  san  oslobodi  okova  principa  realnosti.  Na  ispunjenje  želja  koje  se  u  drugom  delu  tako  snažno  ispoljava,  aludira  se  već  ovde  recima  „alpska  staza".  Bizmark  je  tada  svakako  već  znao  da  će  svoj  sledeći  odmor  provesti  u  Alpima  —  naime  u  Gaštajnu;  san  koji  ga  je  preneo  tamo,  oslobodio  ga  je  dakle  jednim  udar­ cem  svih  dosadnih  državničkih  poslova.  ,,U  drugom  delu  prikazuju  se  sve  snevačeve  želje  na  dvostruki  način  —  neprerušene  i  opipljive,  pored  toga  još  i  simboličke  —  prikazane  su  kao  ispunjene.  Simboličke  nestankom  stene  koja  je  smetala,  na  čijem  3 Frođd, Odabrana dela, VH 

34 

Tumačenje  snova,  II 

se  mestu  pojavljuje  širok  put  —  dakle  traženi  izlaz  u  najpogodnijem  obliku  —,  neprerušene  pogledom  na  pruske  trupe  koje  napreduju.  Za  objašnjenje  ove  profetske  vizije  nije  potrebno  konstruisati  nikakve  mi­ stične  hipoteze:  Frojdova  teorija  o  ispunjenju  želja  ovde  u  potpunosti  zadovoljava.  Bizmark  je  već  onda  priželjkivao  pobedonosni  rat  protiv  Austrije,  kao  naj­ bolji  izlaz  iz  unutrašnjih  konflikata  Pruske.  Ako  on  pruske  trupe  vidi  u  Češkoj,  dakle  u  neprijateljskoj  zemlji,  sa  svojim  zastavama,  onda  mu  time  san  ovu  želju  prikazuje  kao  ispunjenu,  kao  što  to  Frojd  postulira.  Individualno  je  značajno  još  samo  to  što  se  snevač,  s  kojim  se  ovde  bavimo,  nije  zadovoljio  samo  ispunjenjem  sna,  nego  je  znao  da  iznudi  i  realno  ispu­ njenje  želje.  Jedna  crta  koja  mora  pasti  u  oči  sva­ kom  poznavaocu  psihoanalitičke  tehnike  tumačenja  predstavlja  prut  koji  postaje  „beskrajno"  dugačak.  Prut,  štap,  koplje,  i  slično  su  nam  poznati  kao  fizički  simboli;  i  ako  ovaj  prut  poseduje  još  i  najupadljiviju  osobinu  falusa,  sposobnost  da  se  izduži,  onda  više  ne  može  da  postoji  nikakva  sumnja.  Preterivanje  feno­ mena  izdužavanjem  ,,u  beskrajnost"  izgleda  da  uka­ zuje  na  infantilno  prevođenje.  Uzimanje  pruta  u  ruku  jasna  je  aluzija  na  masturbaciju,  pri  čemu  naravno  ne  treba  misliti  na  aktuelne  odnose  snevača,  nego  na  dečje  uživanje  daleko  u  prošlosti.  Vrlo  dragoceno  je  ov­ de  tumačenje  koje  je  pronašao  dr  Štekel,  prema  kome  levo  u  snu  predstavlja  nepravdu,  zabranjeno,  greh,  što  bi  se  vrlo  lepo  moglo  primeniti  na  dečju  onaniju  vrše­ nu  uprkos  zabrani.  Između  ovog  najdubljeg,  infantil­ nog  sloja,  i  najgornjeg  sloja  koji  se  bavi  dnevnim  pla­ novima  državnikovim  može  se  dokazati  da  postoji  je­ dan  srednji  sloj  koji  stoji  u  vezi  sa  oba  ostala.  Čitav  tok  čudesnog  spasenja  iz  nevolje  udaranjem  o  stenu  i  dozivanjem  Boga  kao  pomagača  upadljivo  podseća  na  jednu  biblijsku  scenu,  naime,  kako  Mojsije  udar­ cem  stvara  vodu  iz  stene  za  žednu  decu  Izraela.  Bez  daljeg  možemo  pretpostaviti  da  je  Bizmark  ovo  mesto  tačno  poznavao  jer  vodi  poreklo  iz  jedne  protestant­ ske  kuće,  koja  veruje  u  bibliju.  Sa  vođom  Mojsijem,  kome  narod  koji  želi  da  oslobodi  zahvaljuje  pobunom, 

m u d st k st i  ja lj k n te k iz m p p b b sa sv il d n n p ž ž s ć je a ju n o s ju n s k p

s*

i  izlaz  om  na  e  proe  mi­   želja    onda  o  naj­ ko  on  eljskoj  n  ovu  postue  snesamo    ispu­ i  sva­ ačenja  gačak.  fizički  ljiviju  iše  ne  feno­   uka­   ruku  no  ne  na  deje  ov­ kome  h,  što    vrše­ antil­ m  pla­ oji  je­ Čitav  stenu  dseća  udar­ .  Bez  mesto  stant­ sijem,  nom, 

Predstavljanje  kroz  simbole 

35 

mržnjom  i  nezahvalnošću,  Bizmark  se  lako  mogao  upoređivati  u  teškim  vremenima  konflikta.  Time  bi  dakle  bilo  dato  oslanjanje  na  aktualne  želje.  S  druge  strane,  mesto  u  bibliji  sadržava  i  mnoge  pojedinosti  koje  se  vrlo  dobro  mogu  upotrebiti  za  fantaziju  ma­ sturbacije.  Mojsije  protiv  božje  zapovesti  uzima  štap,  i  za  taj  prekršaj  Gospod  ga  kažnjava  tako  što  mu  ob­ javljuje  da  mora  umreti  a  da  ne  uđe  u  obećanu  zem­ lju.  Zabranjeno  uzimanje  —  u  snu  nesumnjivo  faličkog  —  štapa,  stvaranje  tečnosti  udarom  štapa  i  pretnja  smrću  —  time  smo  prikupili  sve  glavne  momen­ te  infantilne  masturbacije.  Interesantna  je  obrada  koja  je  zavarila  obe  heterogene  slike,  od  kojih  jednu  iz  psihe  genijalnog  državnika,  a  drugu  iz  pobuda  pri­ mitivne  dečje  duše,  posredstvom  biblijskog  mesta,  pri  čemu  joj  je  pošlo  za  rukom  da  izbriše  sve  ne­ prijatne  momente.  Da  je  uzimanje  štapa  jedna  za­ branjena  i  pobunjenička  radnja  naznačeno  je  sim­ bolički  levom  rukom  kojom  se  to  vrši.  U  manifestnoj  sadržini  sna  se  pri  tome  doziva  Bog,  kako  bi  se  sa­ svim  ostentativno  otklonila  svaka  misao  na  zabranu  ili  neku  tajanstvenost.  Od  oba  obećanja  koja  je  Bog  dao  Mojsiju,  da  će  obećanu  zemlju  videti,  ali  da  u  nju  neće  ući,  prikazano  je  jedno  vrlo  jasno  kao  ispu­ njeno  (pogled  na  brdo  i  šume),  a  drugo,  veoma  ne­ prijatno,  uopšte  se  ne  pominje.  Voda  je  verovatno  žrtvovana  sekundarnoj  obradi,  koja  je  uspešno  te­ žila  za  objedinjavanjem  ove  scene  sa  ranijom,  i  me­ sto  nje  ruši  se  sama  stena.  Morali  bismo  očekivati  da  će  na  kraju  jedne  infantilne  masturbacione  fantazi­ je,  u  kojoj  je  zastupljen  motiv  zabrane,  dete  želeti  da  autoritativna  lica  iz  njegove  okoline  ništa  ne  dozna­ ju  o  onom  što  se  dogodilo.  U  snu  je  ova  želja  zamenjena  suprotnošću,  željom  da  smesta  javi  kralju  o  onom  što  se  dogodilo.  A  ovaj  preokret  priključuje  se  izvanredno  i  neupadljivo  uz  pobedničku  fantazi­ ju,  sadržanu  u  površinskom  sloju  misli  sna  i  u  jed­ nom  delu  njegove  manifestne  sadržine.  Jedan  takav  san  o  pobedi  i  osvajanju  često  je  pokrivač  za  erotičku  želju  za  osvajanjem;  pojedine  crte  sna,  kao  na  primer  da  je  napredovanju  snevačevom  stavljena  s* 

36 

Tumačenje  snova,  II 

jedna  prepreka,  ali  da  se  otvorio  jedan  širok  prolaz  pošto  je  uzeo  u  ruke  prut,  mogle  bi  ukazivati  u  tom  pravcu,  ali  daju  nedovoljnu  osnovu  za  to  da  bi  se  utvrdio  tok  misli  i  želja  koje  se  provlače  kroz  san.  Ovde  nalazimo  savršen  primer  za  jedno  potpuno  us­ pelo  izopačavanje  sna.  Ono  što  je  neprijatno  bilo  je  prerađeno,  tako  da  se  nigde  nije  probilo  kroz  tkivo,  koje  je  iznad  njega  prostrto  kao  zaštitni  pokrivač.  Posledica  toga  je  da  se  svako  oslobođenje  od  straha  moglo  osujetiti.  To  je  idealan  slučaj  jednog  uspelog  ispunjenja  želja  bez  povrede  cenzure,  tako  da  može­ mo  shvatiti  što  se  snevač  iz  ovakvog  sna  probudio  veseo  i  ojačan."  Završavam  sa  12.  snom  jednog  Kemičara  —  jednog  mladog  čoveka  koji  se  trudio  da  svoje  onanističke  sklonosti  napusti  u  korist  normalnog  odnosa  sa  ženom.  Uvod.  Na  dan  pre  sna  dao  je  jednom  studentu  objašnjenje  o  Grinjarovoj  (Grignard)  reakciji,  kod  koje  se  može  u  apsolutno  čistom  eteru  rastvoriti  magnezijum  pod  katalitičkim  dejstvom  joda.  Dva  dana  pre  toga  desila  se,  naime,  pri  istoj  reakciji  eksplozi­ ja  u  kojoj  je  jednom  radniku  izgorela  ruka.  San:  I)  On  treba  da  napravi  fenilmagnezijumbromid,  (vidi  aparaturu  naročito  jasno,  ali  je  samoga  sebe  supstituirao  sa  magnezijumom.  On  je  sad  u  naro­ čito  kolebljivom  raspoloženju,  uvek  govori  samom  sebi:  To  je  ono  $to  treba  da  ide.  moje  noge  se  već  rastvaraju,  kolena  omekšavaju.  Zatim  pruži  ruku,  opipa  noge,  u  međuvremenu  (on  ne  zna  kako)  izvadi  noge  iz  retorte,  i  ponovo  kaže:  To  ne  može  biti.  —  Pa  ipak,  dobro  je  urađeno.  Pri  tom  se  delimično  budi,  ponavlja  u  sebi  san  pošto  želi  da  mi  ga  ispriča.  On  se  direktno  plaši  rešenja  sna,  u  toku  polusna  veoma  je  uzbuđen  i  neprestano  sam  u  sebi  ponavlja:  jenil,  jenil. 

t s p s ć m k

s p š k n n s p m j d

l s i o v n n d d j l k z u s

j

rolaz    tom  bi  se    san.  o  us­ ilo  je  kivo,  ivač.  traha  pelog  može­ budio 

onanosa 

entu  kod  madana  lozi­

jummoga  naro­ mom    već  ruku,  zvadi  .  —  budi,    On  eoma  enil, 

Predstavljanje  kroz  simbole 

37 

II)  On  se  sa  čitavom  porodicom  nalazi  u  ...  ingu,  1 treba  u  jedanaest  i  po  da  bude  na  Sotentoru   na  sa­ stanku  sa  onom  izvesnom  damom  ali  se  budi  tek  u  pola  dvanaest.  On  kaže:  sad  je  suviše  kasno;  dok  stigneš,  biće  dvanaest  i  po.  U  sledećem  trenutku  vidi  ćelu  porodicu  skupljenu  oko  stola,  naročito  jasno  majku  i  sobaricu  sa  činijom  za  supu.  Onda  kaže:  E,  kad  već  ručamo,  više  ne  mogu  otići.  Analiza:  On  je  siguran  da  već  prvi  san  ima  veze  sa  damom  iz  njegovog  sastanka  (san  je  snevan  u  noći  pre  očekivanog  sastanka).  Student  kome  je  dao  obja­ šnjenje  je  neki  naročito  odvratan  tip;  on  mu  je  re­ kao:  To  nije  dobro,  jer  je  magnezij  um  bio  još  sasvim  nedirnut,  a  onaj  drugi  je  odgovorio  kao  da  mu  uopšte  ništa  nije  stalo  do  toga:  Pa  onda  to  nije  dobro.  Taj  student  mora  da  je  on  sam  —  on  je  tako  ravnodušan  prema  analizi,  kao  što  je  onaj  drugi  ravnodušan  pre­ ma  sintezi,  —  „On"  u  snu  koji  je  vršio  operaciju  sta­ jao  je  mesto  mene.  Kako  odvratan  mora  da  mi  izgle­ da  sa  svojom  ravnodušnošću  prema  uspehu.  S  druge  strane,  on  (pacijent)  je  ono  čime  se  ana­ liza  (sinteza)  vrši.  Reč  je  o  uspehu  lečenja.  Noge  u  snu  podsećaju  na  jedan  utisak  od  prošle  večeri.  Na  igranci  on  se  našao  sa  jednom  damom  koju  želi  da  osvoji;  tako  ju  je  čvrsto  stegao  da  je  ona  jednom  viknula.  Kad  je  prestao  da  joj  steže  noge,  osetio  je  njen  snažan  stisak  na  svojim  nogama  do  iznad  kole­ na,  na  mestima  pomenutim  u  snu.  U  ovoj  situaciji,  dakle,  žena  je  magnezijum  u  retorti,  i  sad  sve  ide  dobro.  On  je  feminin  u  odnosu  prema  meni,  kao  što  je  viril  prema  ženi.  Ako  ide  sa  damom,  ići  će  i  sa  lečenjem.  Opipavanje  samoga  sebe  i  senzacije  na  kolenima  ukazuju  na  onaniju  i  odgovaraju  njegovom  zamoru  od  prethodnog  dana.  —  Randevu  je  zaista  bio  ugovoren  za  jedanaest  i  po.  Njegova  želja  da  ga  pre­ spava  i  da  ostane  kod  domaćih  seksualnih  objekata  (to  jest,  pri  onaniji)  odgovara  njegovom  otporu.  1

  Schottentor,  deo  Beča,  blizu  univerziteta,  nazvan  po  jednom  starom  manastiru  (Prim.  prev.). 

Tumačenje  snova,  II 

38 

Uz  ponavljanje  reci  „fenil"  on  priča:  Svi  ovi  koreni  na  yl  uvek  su  mi  se  veoma  sviđali,  oni  su  veoma  pogodni  za  upotrebu  —  benzil,  acetil  itd.  To  sad  ni­ šta  ne  objašnjava,  ali  kad  sam  mu  predložio  koren:  Schlemihl  (Šlemil)1,  on  se  gromko  nasmeja  i  poče  da  priča  kako  je  za  vreme  leta  čitao  jednu  knjigu  od  Prevoa  (Prevost)  i  u  njoj  je  bila  glava:  Les  exclus  de  l'amour,  dakle  svakako  govor  o  „Schlemilies"  pri  či­ jem  opisivanju  je  sam  sebi  rekao:  To  je  moj  slučaj.  —  „Schlemihlerei"  bi  bila  i  da  je  propustio  randevu.  Izgleda  da  je  seksualna  simbolika  sna  već  našla  i  direktnu  eksperimentalnu  potvrdu.  Phil.  dr  K.  Sreter  (Schrotter)  je,  1912.  godine,  na  podsticaj  H.  Svobode,  u  osoba  u  dubokoj  hipnozi  izazvao  snove  su­ gestivnom  zapovešću,  koja  je  dovela  do  stvaranja  ve­ likog  dela  sadržine  sna.  Kad  je  sugestija  izdala  na­ ređenje  da  se  sanja  o  normalnom  ili  abnormalnom  seksualnom  opštenju,  san  je  ova  naređenja  izvršavao  tako  što  je,  umesto  seksualnog  materijala,  stavljao  simbole  koji  su  nam  poznati  iz  psihoanalitičkog  tu­ mačenja  sna.  Tako  se,  na  primer,  posle  sugestije  da  opitna  ličnost  sanja  o  homoseksualnom  odnosu  sa  jednom  prijateljicom,  ova  prijateljica  pojavila  u  snu  sa  otrcanom  putničkom  torbom  u  ruci,  i  na  njoj  je  bila  zalepljena cedulja sa naštampanim  recima:  „Samo  za  dame".  Snevačici,  tobože,  nikad  ništa  nije  bilo  ob­ jašnjeno  o  simbolici  u  snu  i  o  tumačenju  snova.  Na  žalost,  procenu  ovog  značajnog  istraživanja  ometa  nesrećna  činjenica  što  je  dr  Šreter  ubrzo  posle  toga  opita  završio  život  samoubistvom.  O  njegovim  eks­ perimentima  sa  snovima  javlja  nam  samo  jedno  pret­ hodno  saopštenje  u  časopisu  Zentralblatt  fiir  Psychoanalyse.  Slične  rezultate  objavio  je  1923.  godine  G.  Rofenštajn  (Roffenstein).  Ali  naročito  zanimljivi  izgle­ daju  opiti  koje  su  vršili  Betlhajm  (Betlheim)  i  Hart1

  Schlemihl,  što  se  slikuje  sa  recima  na  ,,yl"  —  jevrejskog  porekla  —  upotrebljava  se  u  nemačkom  jeziku  za  nesrećan,  nespretan  (Prim.  prev.). 

m d sv m n c se sn b ro je sn k

m v d d ju je n v s

o s o j v l n k s n s z

d j v p

vi  koeoma  d  ni­ oren:  če  da  gu  od  us  de  ri  či­ lučaj.  devu.  našla    Sre  Svoe  su­ a  ve­ a  na­ lnom  šavao  avljao  g  tu­ je  da  u  sa    snu  oj  je  Samo  o  ob­ .  Na  meta  toga  eks­ pret­ ycho-

  Rozgle­ Hart-

vrej  ne-

Predstavljanje  kroz  simbole 

39 

man  (Hartmann).  Ovi  autori  (iiber  Fehlresktionen  bei  der  Korsakoffschen  Psychose,  Archiv  jiir  Psychiatrie,  sveska  72,  1924)  bolesnicima  sa  korsakovim  sindro­ mom  pričali  su  priče  sa  grubom  seksualnom  sadržinom  i  posmatrali  izopačenja  koja  su  se  pri  reproduk­ ciji  pripovedanog  gradiva  javljali.  Pokazalo  se  da  su  se,  pri  tome,  pojavili  simboli  poznati  iz  tumačenja  sna  (penjati  se  uz  basamake,  bosti  i  streljati  kao  sim­ boli  koitusa,  noć  i  cigareta  kao  simboli  penisa).  Na­ ročita  vrednost  pridaje  se  pojavi  simbola  stepenica,  jer  kao  što  autori  s  pravom  primećuju  „nijedna  svesna  želja  za  izopačavanjem  ne  bi  došla  do  jednog  ta­ kvog  simbola".  Tek  pošto  smo  ocenili  vrednost  simbolike  u  snu,  možemo  nastaviti  sa  raspravljanjem  o  tipičnim  sno­ vima,  koje  smo  nešto  ranije  prekinuli.  Ja  smatram  da  je  opravdano  ako  ove  snove,  u  grubim  crtama  podelimo  na  dve  klase:  na  takve  koji  stvarno  uvek  ima­ ju  isti  smisao  i,  drugo,  na  takve  koji,  uprkos  svojoj  jednakoj  ili  sličnoj  sadržini,  ipak  moraju  biti  izloženi  najraznovrsnijim  tumačenjima.  Među  tipičnim  sno­ vima  prve  vrste  ja  sam  već  opširnije  raspravljao  o  snu  o  ispitu.  Zbog  sličnog  afektivnog  utiska  zaslužuju  da  se  ovim  snovima  o  ispitu  dodaju  i  snovi  u  kojima  ni­ smo  u  stanju  da  uhvatimo  voz.  Njihovo  objašnjenje  opravdaće  ovaj  naš  postupak.  To  su  snovi  utehe  za  jednu  drugu  vrstu  straha  koji  se  oseća  za  vreme  spa­ vanja:  protiv  straha  od  smrti.  „Otputovati"  predstav­ lja  jedan  od  najčešćih  simbola  smrti  koji  se  mogu  najbolje  potvrditi.  San  tada  tešeći  kaže:  Budi  spo­ kojan,  ti  nećeš  umreti  (otputovati)  upravo  kao  što  je  san  o  ispitu  tešio:  Ne  boj  se;  i  ovog  puta  ti  se  ništa  neće  dogoditi.  Teškoća  u  razumevanju  obe  ove  vrste  sna  dolazi  otuda  što  je  osećaj  straha  vezan  upravo  za  izraz  utehe.  Smisao  „snova  sa  zubnim  nadražajima"  koje  sam  dovoljno  često  imao  da  analiziram  kod  svojih  paci­ jenata  dugo  mi  nije  bio  poznat  zato  što  su  se  njego­ vom  tumačenju,  na  moje  iznenađenje,  redovno  su­ protstavljali  suviše  veliki  otpori. 

40 

Tumačenje  snova,  II 

Naposletku  prekomerno  velika  evidencija  nije  uopšte  ostavljala  sumnju  u  to  da  kod  muškaraca  po­ kretnu  snagu  za  ove  snove  ne  daje  ništa  drugo  do  slast  onanisanja  u  doba  puberteta.  Hoću  da  analizi­ ram  dva  takva  sna,  od  kojih  je  jedan  u  isto  vreme  i  „san  o  letenju".  Oba  sna  dolaze  od  iste  osobe,  jed­ nog  mladog  čoveka  sa  jakom,  ali  u  životu  sputava­ nom  homoseksualnošću.  On  se  nalazi  na  jednoj  predstavi  opere  „Fidelio"  u  parteru  opere,  pored  L.,  jedne  njemu  simpatične  ličnosti  čije  bi  prijateljstvo  rado  stekao.  Odjednom  on  poleti  koso  preko  parketa  sve  do  kraja,  uhvati  se  za  usta  i  izvuče  dva  zuba.  On  sam  ovaj  let  opisuje  kao  da  je  bio  „bačen"  u  vazduh.  Pošto  se  radi  o  predstavi  Fidelija,  tu  je  i  pesnikova  reč:  Wer  ein  holđes  Weib  errungen  — x 

Ali  osvajanje  ma  i  najdivnije  žene  ne  spada  u  želje  snevačeve.  Ovim  željama  odgovaraju  dva  sledeća  stiha:  Wem  der  grosse  Wurf  gelungen,  Eines  Freundes  Freund  zu  s e i n . . .* 

San  sadržava  ovaj  „veliki  hitac",  ali  on  nije  samo  ispunjenje  želje.  Iza  njega  se  krije  i  mučno  razmi­ šljanje,  što  je  u  svom  traženju  prijateljstva  već  toli­ ko  puta  imao  nesreću  da  bude  „izbačen",  i  strah  da  bi  se  ova  sudbina  mogla  ponoviti  i  kod  toga  mladog  čoveka  pored  kojeg  on  uživa  u  predstavi  Fidelija.  I  sad  se  na  ovo  priključuje  još  priznanje,  sramotno  za  tako  osećajnog  čoveka,  da  je  jednom,  pošto  je  od  jednog  prijatelja  bio  odbijen,  iz  žudnje  dvaput  uza­ stopce  onanisao  u  čulnom  uzbuđenju.  1

  Ko  je  osvojio  divnu  ženu.    Kome  je  uspeo  veliki  hitac  (tj.  ko  je  uspeo)  da  bude  prijatelj  prijatelja.  1

zi n d ta č

s sa k ž z m

d v n ž n s n s c m n i  z t a u s n k n

m f j j I

Predstavljanje 

a  nije  a  po­ go  do  nalizi­ vreme  ,  jed­ utava­

delio"  atične  ednom  ati  se 

en"  u  i  pe-

da  u    sle-

samo  azmi­ toli­ h  da  adog  delija.  motno  e  od  uza­

simbole 

41 

Drugi  san:  Dva  njemu  poznata  profesora  univer­ ziteta  lece  ga  mesto  mene.  Jedan  od  njih  nešto  radi  na  njegovom  udu;  on  oseća  strah  od  operacije.  Onaj  drugi  udara  ga  jednom  gvozdenom  polugom  u  usta  tako  da  je  izgubio  jedan  ili  dva  zuba.  On  je  vezan  sa  četiri  svilene  marame.  U  seksualni  smisao  ovoga  sna  svakako  se  ne  može  sumnjati.  Svilene  marame  odgovaraju  identifikaciji  sa  jednim  njemu  poznatim  homoseksualcem.  Snevač  koji  nikad  nije  izvršio  koitus,  niti  stvarno  ikad  tra­ žio  da  polno  opšti  sa  muškarcem,  seksualno  opštenje  zamišlja  prema  ugledu  na  onaniju  u  pubertetu  koja  mu  je  nekad  bila  dobro  poznata.  Mislim  da  i  česte  modifikacije  tipičnog  sna  o  n a dražajima  zuba,  na  primer  kad  neko  drugi  vadi  snevaču  zub  i  slično,  postaju  razumljive  istim  objašnje­ njem. 1  Ali  bi  moglo  izgledati  zagonetno  kako  „nadražaj"  zuba  može  dospeti  do  toga  da  ima  takvo  znače­ nje.  Ovde  skrećem  pažnju  na  učestalost  kojom  se  seksualno  potiskivanje  koristi  da  bi  izvršilo  pomeranje  sa  donjeg  na  gornji  deo  tela.  Zbog  toga  se  u  hi­ steriji  mogu  realizovati  svakojake  senzacije  i  inten­ cije,  ako  ne  onde  gde  zapravo  spadaju,  na  genitalijama,  bar  na  drugim  delovima  tela  kojima  se  ne  može  ništa  zameriti.  Jedan  slučaj  takvog  pomeranja  jeste  i  kad  u  simbolici  nesvesnog  mišljenja  genitalije  budu  zamenjene  licem.  Govorna  praksa  pri  tome  pomaže  tako  što  „guzove"  priznaje  kao  homologe  za  obraze,  a  „stidne  usne"  pominje  pored  usana  koje  uokviruju  usni  otvor.  Nos  se  u  mnogim  aluzijama  izjednačuje  sa  penisom,  a  dlakavost  i  ovde  i  tamo  samo  upotpu­ njava  sličnost.  Samo  jedna  tvorevina  ne  daje  nika­ kvu  mogućnost  upoređivanja,  zubi:  i  baš  ova  kombi­ nacija  sličnosti  i  nesličnosti  čini  zube  tako  pogodnim  1

bude 

kroz 

  Izvlačenje  zuba  od  strane  drugoga  treba  uglavnom  t u ­ mačiti  kao  kastraciju  (slično  kao  i  šišanje  kose  od  strane  frizera;  Štekel).  Treba  razlikovati  između  snova  o  nadražajima  zuba  i  snovima  o  lekarima-zubarima  uopšte,  kao  šio  Ih  je  objavio  na  primer  B.  Kori  ja  (Coriat)  u  Zentralblatt  f.  Psa.  III, 440). 

Tumačenje  snova,  II 

42 

za  prikazivanje,  pod  pritiskom  seksualnog  potiski­ vanja.  Neću  da  tvrdim  da  je  tumačenje  sna  o  nadražaju  zuba  isto  kao  i  tumačenje  sna  onanije;  u  njegovu  ispravnost  ja  ne  mogu  da  sumnjam,  i  ono  je  sada  po­ 1 stalo  sasvim  objašnjeno.   Za  objašnjenje,  ja  dajem  onoliko  koliko  znam,  jedan  ostatak  moram  ostaviti  nerešen.  Ali  moram  ukazati  i  na  jednu  paralelu,  sa­ držanu  u  govornom  izrazu.  U  našim  krajevima  po­ stoji  jedan  ne  baš  lep  izraz  za  masturbatorični  akt:  sich  einen  ausreissen,  ili:  sich  einen  herunterreissen.2  (=  izonanisati).  Ne  umem  da  kažem  odakle  ovi  izrazi  potiču,  koja  predstava  u  slikama  leži  u  njiho­ voj  osnovi,  ali  prvome  od  ova  dva  izraza  „zub"  bi  veoma  odgovarao.  Pošto  se  snovi  o  vađenju  zuba  ili  o  ispadanju  zuba  u  narodnom  verovanju  tumače  kao  da  će  neko  od  rođaka  umreti,  a  pošto  im  psihoanaliza  ovo  zna­ čenje  može  u  najbolju  ruku  priznati  u  gore  označe­ nom  parodističkom  smislu,  umetnuću  ovde  jedan  ,.san  o  nadražaju  zuba"  koji  nam  je  stavio  na  raspo­ laganje  Oto  Rank:  „Uz  temu  snova  o  nadražaju  zuba  dobio  sam  sledeći  izveštaj  od  jednog  kolege  koji  se  od  nekog  vre­ mena  življe  zanima  za  tumačenje  snova:  ^  „Sanjao  sam  nedavno  da  sam  kod  zubara  koji  mi  buši  jedan  umnjak  u  donjoj  vilici.  On  je  na  tome  radio  toliko  dok  je  zub  postao  neupotrebljiv.  Onda  ga  hvata  kleštama  i  izvlači  ga  lakoćom  koja  me  za­ čuđuje.  On  kaže  da  se  ne  sekiram  zbog  toga,  jer  to  uopšte  nije  lečeni  zub,  i  stavlja  ga  na  sto  gde  se  zub  (jedan  gornji  sekutić,  kako  mi  sada  izgleda)  raspada  na  više  slojeva.  Ja  se  pridignem  sa  operacione  stoli1

  Prema  jednom  saopštenju  C.  G.  Junga  snovi  o  nađražajima  zuba  kod  žena  imaju  značenje  snova  o  rođenju  E.  Jones  je  za  to  dao  dobru  potvrdu.  Zajedničko  u  ovom  tumače­ nju  sa  gore  zastupanim  tumačenjem  leži  u  tome  što  se  u  oba  slučaja  (kastracija  —  rođenje)  radi  o  odvajanju  jednog  dela  od  telesne  celine.  2   Uporedi  ovo  uz  ranije  pomenut  „biografski  san". 

HUMliitft 1 " 

c je č v r la d

s s d

s l k i n m g u s k z s d p

d

k u k P b m n n g s

s

tiski­

ražaegovu  a  po­ dajem  taviti  u,  sa­ a  po­   akt:  rreise  ovi  jiho­ b"  bi 

danju  neko  zna­ nače­ edan  aspo­

m  slevre­

ji  mi  tome  Onda    za­ er  to    zub  pada  stoli-

ađra.  Jomače­ se  u  dnog 

 

Predstavljanje  kroz  simbole 

43 

ce,  pristupim  radoznalo  i  zainteresovano  postavim  jedno  medicinsko  pitanje.  Lekar  mi  objašnjava,  pri  čemu  je  pojedine  komadiće  upadljivo  belog  zuba  od­ vajao  i  pomoću  jednog  instrumenta  razbijao  (pulverizovao),  da  je  to  u  vezi  sa  pubertetom,  i  da  zubi  tako  lako  izlaze  samo  pre  puberteta;  kod  žena  je  rođenje  deteta  faktor  koji  o  tome  odlučuje."  Zatim  primećujem  (mislim,  u  polusnu)  da  je  ovaj  san  bio  praćen  polučijom,  ali  polučiji  ja  ne  mogu  sa  sigurnošću  odrediti  određeno  mesto  u  snu;  izgleda  mi  da  je  ona  nastupila  još  prilikom  vađenja  zuba.  Zatim  sanjam,  dalje,  o  jednom  događaju  kojeg  se  više  ne  sećam  i  koji  se  završio  time  što  sam,  ostav­ ljajući  negde  (možda  u  zubarevoj  garderobi)  šešir  i  kaput  u  nadi  da  će  te  delove  odela  poslati  za  mnom,  i  obučen  samo  u  gornji  kaput,  požurio  da  bih  stigao  na  voz  koji  je  polazio.  U  poslednjem  trenutku  pošlo  mi  je  stvarno  za  rukom  da  uskočim  u  poslednji  va­ gon,  gde  je  već  neko  stajao.  Ali  više  nisam  mogao  da  uđem  u  unutrašnjost  vagona,  nego  sam  morao  da  na­ stavim  put  u  nezgodnom  položaju,  iz  kojeg  sam  po­ kušavao  da  se  oslobodim  i,  najzad,  u  tome  uspeo.  Vo­ zimo  se  kroz  jedan  dug  tunel,  pri  čemu  dva  voza  u  suprotnom  pravcu  kao  da  prolaze  kroz  naš  voz,  kao  da  je  on  tunel.  Ja  kao  da  spolja  gledam  u  vagon  kroz  prozor  na  vagonu.  Kao  materijal  za  tumačenje  ovoga  sna  služe  ovi  doživljaji  i  misli  prethodnoga  dana:  I.  Odnedavna,  ja  se  stvarno  nalazim  na  lečenju  kod  zubara  i  u  vreme  sna  neprestano  osećam  bolove  u  zubu  u  donjoj  vilici,  koji  lekar  u  snu  buši,  i  na  kome  stvarno  radi  već  duže  nego  što  mi  je  to  milo.  Pre  podne  onog  dana  kad  sam  sanjao  bio  sam  zbog  bolova  ponovo  kod  lekara,  i  on  mi  je  preporučio  da  mi  izvadi  jedan  drugi  zub  u  istoj  vilici  mesto  lečenog,  od  kojeg  verovatno  dolazi  bol.  Radilo  se  o  jed­ nom  umnjaku  koji  se  baš  probijao.  Tom  prilikom  nje­ govoj  lekarskoj  savesti  uputio  sam  jedno  pitanje  koje  se  na  to  odnosi.  II. Poslepodne  istoga  dana  bio  sam  prinuđen  da  se  zbog  svog  lošeg  raspoloženja  pravdam  kod  jedne 

44 

Tumačenje  snova,  II 

dame  bolovima  u  zubima,  posle  čega  mi  je  ona  pri­ čala  da  se  plaši  da  joj  izvade  jedan  koren  čija  se  krunica  gotovo  sasvim  okrunila.  Ona  je  rekla  da  je  vađenje  očnjaka  najbolnije  i  najopasnije,  mada  joj  je  s  druge  strane  neka  poznanica  rekla  da  je  to  kod  zuba  gornje  vilice  lakše  (a  takav  je  zub  kod  nje  bio  u  pitanju).  Ta  poznanica  joj  je  takođe  pričala  da  su  joj  jednom  u  narkozi  izvadili  pogrešan  zub,  vest  koja  je  njen  strah  od  operacije  samo  još  povećala.  Ona  me  je  zatim  pitala  da  li  se  pod  očnjacima  podrazumevaju  kutnjak  ili  koljač,  i  šta  se  o  njima  zna.  Ja  sam  joj,  s  jedne  strane,  skrenuo  pažnju  na  primesu  praznoverja  u  svima  tim  mišljenjima,  a  nisam  propustio  da  naglasim  i  pravo  jezgro  mnogih  narodnih  shvatanja.  Ona  nato  priča  o  nekom,  po  njenom  mišljenju,  vrlo  starom  i  opšte  poznatom  narodnom  verovanju  koje  tvrdi:  ako  gravidna  žena  ima  zubobolju,  onda  će  ro­ diti  dečaka.  III.  Ova  me  poslovica  interesovala  s  obzirom  na  tipično  značenje  snova  o  nadražaju  zuba  kao  zamene  za  onaniju,  koju  je  saopštio  Frojd  u  svojoj  knjizi  Tumačenje  snova  (2.  izdanje,  str.  193  s.),  pošto  se  zub  i  muški  polni  organ  (dečak)  i  u  narodnom  izrazu  do­ vode  u  neku  vezu.  Uveče  toga  istog  dana  ja  sam  da­ kle  pročitao  dotično  mesto  u  Tumačenju  snova  i  iz­ među  ostaloga  našao  i  sledeće  konstatacije,  čiji  se  uticaj  na  moj  san  isto  tako  lako  može  uvideti  kao  i  delovanje  oba  ranije  pomenuta  doživljaja.  Frojd  piše  o  snovima  i  zubnim  nadražajima  „da  kod  muškarca  samo  slast  onanisanja  pubertetnog  doba  ovim  snovi­ ma  daje  pokretnu  snagu  (str.  193).Dalje:  „Ja  mislim  da  i  česte  modifikacije  tipičnog  sna  sa  nadražajem  zuba,  na  primer  da  neko  drugi  vadi  snevaču  zub  i  slično,  postaje  razumljiva  na  osnovu  istog  objašnje­ nja.  Ali  bi  moglo  biti  zagonetno  kako  nadražaj  zuba  može  dospeti  do  toga  da  dobije  ovo  značenje.  Ovde  skrećem  pažnju  na  takvu  učestalost  kojom  se  seksu­ alna  potisnutost  koristi  da  bi  izvršila  prenos  sa  do­ njeg  na  gornji  deo  tela  (u  ovom  snu  sa  donje  vilice  na  gornju  vilicu).  Zbog  toga  se  mogu  realizovati  u  hi­ steriji  svakojake  senzacije  i  intencije,  ako  ne  tamo 

ka vi ja ža je ei is do žb d ću iz ku k bo ži is p

ga im st če k ju se le n ti k sa je c g ja

z n

a  pri­ čija  se  da  je  da  joj  o  kod  je  bio  da  su  t  koja  na  me  mevaju  m  joj,  aznotio  da  tanja.  ,  vrlo  u  koje  će  ro­

om  na  zameknjizi  e  zub  u  do­ m  da­   i  iz­ čiji  se  kao  i  d  piše  karca  snovi­ mislim  žajem  zub  i  ašnje­ zuba  Ovde  eksu­ a  do­ ce  na  u  hi­ tamo 

Predstavljanje  kroz  simbole 

45 

kamo  spadaju,  na  genitalijama,  bar  na  drugim  delovima  tela  kojima  se  ne  može  zameriti  (str.  194).  Ali  ja  moram  da  ukazem  i  na  jednu  drugu  vezu  sadr­ žanu  u  govornom  izrazu.  U  našim  krajevima  postoji  jedna  ne  baš  lepa  oznaka  za  masturbatorični  akt:  sich  einen  ausreissen  (-•  izvaditi)  ili:  sicheinen  heruntereissen"  (str.  195).  Ovaj  mi  je  izraz  bio  već  u  ranoj  mla­ dosti  poznat  kao  izraz  za  onaniju  i  odavde  će  izvežbani  tumač  snova  lako  naći  pristupa  materijalu  iz  detinjstva  koji  bi  mogao  biti  u  osnovi  ovog  sna.  Ja  ću  spomenuti  samo  još  to  da  me  lakoća  kojom  u  snu  izlazi  zub  koji  se  posle  vađenja  pretvara  u  gornji  sekutić  podseća  na  jedan  događaj  iz  moga  detinjstva,  kad  sam  jedan  klimav  gornji  prednji  zub  lako  i  bez­ bolno  sam  izvadio.1  Ovaj  događaj  kojeg  se  još  danas  živo  sećam  u  svim  njegovim  pojedinostima,  pada  u  isto  rano  doba  u  koje  kod  mene  padaju  i  prvi  svesni  pokušaji  onanisanja  (sećanje  pokrivalica).  Pozivanje  Frojda  na  jedno  saopštenje  C.  G.  Jun~  ga,  prema  kome  snovi  sa  nadražajem  zuba  kod  žena  imaju  značenje  snova  o  porođaju  (Tumačenje  snova,  str.  194,  napomena),  kao  i  narodno  verovanje  o  zna­ čenju  zubobolje  u  gravidnih  žena  odgovorni  su  za  kontrast  u  snu  između  odlučujućeg  faktora  u  sluča­ ju  ženskih  i  muških  (pubertet).  U  vezi  s  tim,  sećam  se  jednog  svog  ranijeg  sna,  ubrzo  posle  otpuštanja  sa  lečenja  kod  jednog  zubara,  da  su  mi  ispale  upravo  nameštene  zlatne  krunice;  u  snu  sam  se  veoma  lju­ tio  zbog  znatnih  troškova  u  koje  sam  bio  uvaljen,  a  koje  tada  još  nisam  sasvim  preboleo.  Ovaj  san  mi  sada  postaje  jasan  u  vezi  sa  jednim  mojim  doživlja­ jem  kao  priznanje  materijalnih  prednosti  masturba­ cije  prema  ljubavi  objekta,  koja  je,  sa  ekonomskog  gledišta,  u  svakom  pogledu  štetni  ja  (zlatne  krune),  i  ja  verujem  da  je  primedba  one  dame  o  značenju  zu1

  Prim.  prev.:  Keči:  sich  einen  Zahn  ausreissen  (izvaditi  zub)  i  sich  einen  ausreissen  (=  izonanisati)  —  nešto  što  se  ne  može  adekvatno  prevesti. 

46 

Tumačenje  snova,  II 

bobolje  kod  gravidnih  žena  u  meni  ponovo  probu­ dila  ovakve  tokove  misli.  Dotle  ide  tumačenje  kolege  koje  je  bez  daljeg  jasno  i,  kao  što  mislim,  i  besprekorno;  njemu  nemam  ništa  da  dodam,  osim  da  eventualno  ukazem  na  verovatni  smisao  drugog  dela  sna,  koji  preko  mostova  reci:  Zahn(ziehen  —  Zug;  reissen  —  reisen)  prikazu­ je  prelaz  snevača,  izvršen,  sudeći  po  svemu,  sa  teško­ ćama,  sa  masturbacije  ka  polnom  opštenju  (tunel  kroz  koji  ulaze  i  izlaze  vozovi  u  raznim  pravcima)  kao  i  njegove  opasnosti  (trudnoća;  kaput).  Naprotiv,  slučaj  mi  teorijski  izgleda  zanimljiv  u  dva  pravca.  Najpre,  on  dokazuje  vezu  koju  je  otkrio  Frojd,  da  ejakulacija  u  snu  dolazi  pri  aktu  vađenja  zuba.  Tu  poluciju  mi  možemo,  bilo  u  kakvoj  formi  se  ona  pojavila,  smatrati  kao  masturbatorno  zadovolje­ nje  koje  se  vrši  bez  pomoći  mehaničkih  nadražaja.  Uz  to  dolazi  da  se  u  ovom  slučaju  polucionističko  za­ dovoljenje  ne  vrši,  kao  inače,  na  jednom  ma  i  samo  imaginarnom  objektu,  nego  bez  objekta;  ono  je  dakle  čisto  autoerotičko,  ako tako  smemo reći,  i  u  krajnjem  slučaju  dopušta  samo  jedan  slab  homoseksualni  trag  (zubara).  Druga  tačka  koja  se  čini  da  zaslužuje  da  bude  istaknuta  jeste  ova:  „Može  se  lako  prigovoriti  da  uopšte  nema  potrebe  da  se  ovaj  slučaj  smatra  kao  da  potvrđuje  Frojdovo  gledište,  pošto  su  događaji  pret­ hodnog  dana,  sami  po  sebi  dovoljni,  da  sadržaj  sna  načine  razumljivim.  Poseta  snevačeva  zubaru,  njegov  razgovor  sa  damom  i  njegovo  čitanje  knjige  Tumače­ nje  snova  u  dovoljnoj  meri  objašnjavaju  kako  je  on  taj  san  stvorio,  naročito  još  što  je  njegov  san  bio  uznemiren  zuboboljom;  to  bi  objasnilo  čak  i  to,  ako  se  ukaže  potreba,  kako  je  san  poslužio  da  se  snevač  oslobodi  bola  koji  ga  je  u  snu  uznemiravao  (posred­ stvom  predstave  o  uklanjanju  bolesnog  zuba  i  pomo­ ću  istovremenog  ugušivanja  straha  od  bola  pomoću  libida).  Ali,  čak  i  uz  najveće  priznavanje  svega  ovog,  neće  se  moći  održati  tvrđenje  da  je  čitanje  Frojdovih  objašnjenja  u  snevača  uspostavilo  vezu  između  vađenja  zuba  i  akcije  masturbacije,  ili  čak  da  je  ovu 

v s i r n č h d t g m n š

k S g č u

ž d z u š p n d D d s o u s m n s s k K n

robu­

daljeg  mam  a  vestova  kazu­ eško­ tunel  cima) 

ljiv  u  tkrio  đenja  mi  se  volje­ ažaja.  o  za­ samo  dakle  njem    trag 

bude  i  da  o  da  pret­   sna  egov  mače­ e  on    bio    ako  evač  sred­ omo­ moću  ovog,  ojdomeđu    ovu 

Predstavljanje  kroz  simbole 

47 

vezu  moglo  uspostaviti  da  ona  već  odavno  nije  po­ stojala,  kao  što  to  snevač  sam  priznaje  da  je  bila  (u  izrazu  „sich  einen  ausreissen").  Sta  je  ovu  vezu,  po­ red  razgovora  sa  damom,  moglo  uspostaviti  —  na  to  nam  ukazuje  kasnija  snevačeva  izjava  da  prilikom  čitanja  Tumačenja  snova  iz  razumljivih  razloga  nije  hteo  verovati  u  ovo  tipično  značenje  snova  sa  nadražajem  sna  i  da  je  žejeo  da  zna  da  li  to  važi  za  sve  takve  snove.  San  mu  to  potvrđuje,  bar  što  se  tiče  nje­ gove  sopstvene  ličnosti,  i  tako  pokazuje  zašto  je  u  to  morao sumnjati.  San je,  dakle,  i u  ovom pogledu ispu­ njenje  jedne  želje,  i  u  vezi  je,  naime,  sa  dalekosežnošću  primene  i  održivošću  ovog  Frojdovog  shvatanja."  U  drugu  grupu  tipičnih  snova  spadaju  snovi  u  kojima  letimo  ili  lebdimo,  plivamo  ili  tome  slično.  Sta  znače  ovi  snovi?  Na  to  se  ne  može  dati  opšti  od­ govor.  Kao  što  ćemo  čuti,  oni  znače  u  svakom  slu­ čaju  nešto  drugo;  samo  materijal  senzacija,  sadržan  u  njima,  uvek  je  izveden  iz  istog  izvora.  Iz  izveštaja  koje  dobij  amo  iz  psihoanaliza  mo­ žemo  zaključiti  da  i  ovi  snovi  obnavljaju  utiske  iz  detinjstva,  naime,  da  se  odnose  na  igre  kretanja  koje  za  dete  imaju  tako  izvanrednu  privlačnu  snagu.  Koji  ujak  ili  stric  nije  već  pustio  dete  da  leti  tako  što  je,  šireći  ruke,  s  njim  jurio  kroz  sobu,  ili  se  s  njim  igrao  padanja  tako  što  ga  je  ljuljao  na  kolenu,  pa  odjed­ nom  jednu  nogu  ispružio,  ili  ga  podigao  uvis,  pa  on­ da  odjednom  učinio  kao  da  ga  više  neće  pridržati.  Deca  onda  vrište  od  zadovoljstva  i  neprestano  traže  da  se  igra  ponovi,  pogotovu  ako  pri  tom  osećaju  mali  strah  ili  slabu  vrtoglavicu;  zatim,  posle  niza  godina,  ona  oživljavaju  takvo  ponavljanje  u  snu,  ali  pri  tom  u  snu  ispuštaju  ruke  koje  su  ih  dočekivale,  tako  da  sada  slobodno  lebde  i  padaju.  Poznata  je  ljubav  sve  male  dece  za  takve  igre,  kao  što  su  ljuljanje  i  klackanje;  ako  zatim  vide  gimnastičke  veštine  u  cirkusu,  sećanje  se  ponovo  osvežava.  Kod  mnogih  dečaka  na­ staje  onda  histerični  napad  samo  od  reprodukcije  ta­ kvih  veština  koje  se  izvode  sa  velikom  spretnošću.  Kod  ovih,  samo  po  sebi  bezazlenih,  pokretnih  igara  nisu  baš  retke  i  pojave  buđenja  seksualnih  osećanja. 

48 

Tumačenje  snova,  II 

Da  izrazimo  to  rečju  koja  je  kod  nas  u  upotrebi  i  koja  pokriva  sve  ove  primedbe:  to  je  „vijanje"  (jur­ njava,  Hetzen)  u  detinjstvu,  koju  ponavljaju  snovi  o  letenju,  padanju,  vrtoglavici  itd.,  čija  su  se  osećanja  prijatnosti  sada  pretvorila  u  strah.  Ali,  kao  što  to  svaka  majka  zna  i  to  „vijanje"  dece  u  stvari  je  do­ sta  često  prešlo  u  svađu  i  plač.  Ovaj  istovrsni  materijal  koji  se  sastoji  iz  senza­ cija  kretanja  iz  istog  izvora  upotrebljava  se  sad  za  predstavljanje  najraznovrsnijih  misli  sna.  Snovi  o  le­ tenju  ili  lebdenju,  većim  delom  sa  akcentom  uživanja,  zahtevaju  naj  različiti  ja  tumačenja,  sasvim  specijalna  kod  nekih  osoba,  a  tumačenja  tipične  prirode  kod  drugih.  Jedna  od  mojih  pacijentkinja  vrlo  često  je  sa­ njala  kako  nad  ulicom  lebdi  na  izvesnoj  visini,  ne  dodirujući  pri  tom  zemlju.  Ona  je  bila  veoma  malog  rasta  i  plašila  se  svakog  prljanja  koji  bi  sobom  doneo  dodir  s  ljudima.  Njen  san  o  lebdenju  ispunjavao  joj  je  obe  želje:  time  što  joj  je  noge  podizao  sa  zem­ lje,  i  što  je  njena  glava  podizana  u  više  regione.  Kod  drugih  snevačica  imao  je  san  o  letenju  značenje  če­ žnje:  „Da  sam  ptičica".  Druge  su  noću  postajale  an­ đeli  jer  im  je  nedostajalo  da  danju  budu  tako  nazi­ vane.  Tesna  veza  letenja  sa  predstavom  ptice  čini  ra­ zumljivim  što  san  o  letu  kod  muškaraca  najčešće  ima  grubo  čulno  značenje.  Nećemo  se  čuditi  kada  čujemo  da  je  ovaj  ili  onaj  snevač  uvek  veoma  gord  na  svoju  snagu  letenja.  Dr  Paul  Federn  (Beč)  izneo  je  privlačnu  misao  da  priličan  deo  ovih  snova  o  letenju  predstavlja  sno­ ve  erekcije,  pošto  neobični  fenomen  koji  ljudsku  ma­ štu  neprekidno  zabavlja,  fenomen  erekcije,  mora  imponovati  kao  ukidanje  gravitacije  (Uporedi  uz  ovo  krilate  faluse  u  antici).  Vredi  napomenuti  da  trezveni  i  zapravo  svakom  tumačenju  nenaklonjeni  engleski  eksperimentator  Mourly  Vold  isto  tako  zastupa  erotično  tumačenje  snova  o  letenju  (lebdenju),  (Vber  den  Traum,  sveska  II,  str.  791).  On  erotiku  naziva  „najvažnijim  motivom  za  san  lebdenja",  poziva  se  na  snažno  osećanje  vibra-

c v

h š li p p t m d

k n s č n v

b j I r l s b m z

v d z s n ž v k m m s l

4

ebi  i  (jur­ snovi  sećato  to  e  do­

enza­ d  za  o  le­ anja,  jalna  kod  e  sa­ ,  ne  malog    doavao  zem­ Kod  e  če­   an­ nazi­ i  ra­   ima  jemo  svoju 

misao  sno­ ma­   im  ovo 

kom  tator  čenje  eska  vom  ibra-

49  *  cija  u  telu  koje  prate  ovakav  san,  i  na  često  povezi­ vanje  takvih  snova  sa  erekcijama  ili  poluči  jama.  Snovi  o  padanju  nose  češće  karakter  straha.  Nji­ hovo  tumačenje  kod  žena  ne  predstavlja  nikakvu  te­ škoću,  pošto  one  gotovo  redovno  akceptiraju  simbo­ ličnu  primenu  padanja,  koje  opisuje  popustljivost  prema  erotičnom  iskušenju.  Infantilne  izvore  sna  o  padanju  još  nismo  iscrpli;  gotovo  sva  deca  su  u  datom  slučaju  padala,  pa  su  ih  posle  toga  podizali  i  milovali;  i  ako  bi  noću  ispali  iz  krevetića,  njihova  dadilja  bi  ih  primila  u  svoj  krevet.  Lica  koja  često  sanjaju  o  plivanju,  koja  sa  veli­ kim  zadovoljstvom  seku  talase  itd.,  obično  su  bili  noćničavci  (=  obično  su  mokrili  poda  se),  i  sada  u  snu  obnavljaju  jedno  uživanje  koje  su  odavno  nau­ čili  da  ga  se  odreknu.  Uskoro  ćemo  saznati  na  jed­ nom  ili  drugom  primeru  kako  se  predstavljanje  sno­ va  o  plivanju  mogu  lako  dati.  Tumačenje  snova  o  vatri  daje  pravo  jednoj  za­ brani  u  detinjstvu  koje  deci  zabranjuje  da  „se  igra­ ju  vatrom"  da  ne  bi  onda  noću  kvasila  posteljinu.  I  u  tim  snovima,  naime,  leži  reminiscencija  na  enuresis  nocturna  dečjih  godina.  U  Fragmentu  jedne  ana­ lize  histerije  (1905)  ja  sam  dao  potpunu  analizu  i  sintezu  jednog  takvog  sna  o  vatri  u  vezi  sa  istorijom  bolesti  snevačice  i  pokazao  kako  se  ovaj  infantilni  materijal  može  upotrebiti  za  predstavljanje  impulsa  zrelijih  godina  i  za  koje.  Mogli  bismo  navesti  još  čitav  niz  „tipičnih"  sno­ va,  ako  pod  tim  nazivom  podrazumevamo  činjenicu  da  se  često  vraća  isti  manifestni  sadržaj  sna  kod  ra­ znih  snevača;  takvi  su,  na  primer,  snovi  o  hodanju  tesnim  ulicama,  hodanju  kroz  čitav  niz  soba,  snovi  o  noćnom  razbojniku,  za  koji  važe  i  mere  predostrožnosti  nervoznih  ljudi  pre  odlaska  na  spavanje,  sno­ vi  o  proganjanju  od  strane  divljih  zveri  (bikovi,  konji)  ili  o  ugrožavanju  noževima,  bodežima,  koplji­ ma,  od  kojih  su  ova  dva  poslednja  karakteristična  za  manifestnu  sadržinu  sna  onih  što  pate  od  straha  i  slično.  Jedno  istraživanje  koje  bi  se  specijalno  bavi­ lo  ovim  materijalom  bilo  bi  veoma  dobrodošlo.  UmePredstavljanje  kroz  simbole 

4  Frojd,  Odabrana  dela,  VII 

Tumačenje  snova,  11 

50 

sto  toga,  učiniću  dve napomene,  koje  se,  međutim,  ne  odnose  isključivo  na  tipične  snove.  Ukoliko  se  više  bavimo  rešavanjem  snova,  uto­ liko  dragovoljnije  moramo  priznati  da  većina  snova  odraslih  ljudi  obrađuje  seksualni  materijal  i  izraža­ va  erotične  želje.  Samo  onaj  koji  snove  stvarno  ana­ lizira,  to  jest  onaj  koji  od  njihove  manifestne  sadržine  prodire  do  latentnih  misli  sna,  može  doneti  sud  o  tome,  a  nikad  onaj  koji  se  zadovoljava  time  što  samo  registruje  manifestnu  sadržinu  (kao  na  primer  Ne7ce  (Nacke),  u  svojim  radovima  o  seksualnim  snovima).  Konstatujmo  odmah  da  nam  ova  činjenica  ne  donosi  nikakvo  iznenađenje,  nego  da  je  u  punoj  saglasnosti  sa  našim  osnovnim  principima  o  tumačenju  snova.  Nijedan  drugi  nagon  od  detinjstva  na  ovamo  nije  morao  pretrpeti  toliko  potiskivanja  koliko  seksualni  nagon  u  svojim  mnogobrojnim  komponentama 1 ;  ni  od  jednog  drugog  nije  preostalo  toliko  i  tako  sna­ žnih  nesvesnih  želja  koje  sada,  u  stanju  spavanja,  deluju  izazivajući  snove.  Pri  tumačenju  snova  ne  smemo  nikad  smetnuti  sa  uma  ovo  značenje  seksu­ alnih  kompleksa,  ali  razume  se,  ne  smemo  ni  preterivati  pripisujući  mu  isključivu  važnost.  Prilikom  pažljivog  tumačenja  moći  ćemo  da  kod  mnogih  snova  konstatujemo  da  se  moraju  shvatiti  čak  biseksualno,  jer  daju  jedno  neotklonjivo  nadtumačenje  u  kome  se  ostvaruju  snevačevi  homoseksualni  im­ pulsi,  tj.  oni  koji  su  suprotni  normalnom  polnom  opštenju.  Ali  da  bi  svi  snovi  trebalo  da  se  tumače  bi­ seksualno,  kao  što  tvrde  V.  Štekel2  i  Alf.  Adler3  izgle­ da  mi  isto  tako  nedokažljivo  kao  i  neverovatno  uopštavanje  koje  ja  ne  bih  želeo  da  zastupam.  Pre  svega,  ja  ne  bih  mogao  odstraniti  očiglednu  činjenicu  da  po1

  Uporedi  piščevo  delo  „Drei  Abhandlungen  zur  Sexualtheorie"  1905,  6.  izd.,  1926  (Tri  rasprave  o  seksualnoj  teoriji).  2   Die  Sprache  des  Traumes  (=  Govor  sna),  1911.  8   Der  psychische  Hermaphroditismus  im  Leben  und  in  der  Neurose  (=  Psihički  hermafrođitizam  u  životu  i  neurozi),  Fortschritte  der  Medizin,  1910,  br.  16,  i  kasniji  radovi  u  Zentralblatt  fur  Psychoanalyse  I,  1910/11. 

s š — n u s li m T n s n s

v d n d b li o č S š z d č p

s ž s ć k č h u s č n d

*•

m,  ne 

  uto­ snova  zraža­   ana­ adržisud  o  samo  Ne7ce  vima).  donosi  snosti  nova.    nije  sualni  a 1 ;  ni  sna­ vanja,  a  ne  eksu­ prete-

a  kod  ti  čak  mačei  im­ m  ope  bi­ izgle­ uopsvega,  a  po-

exualeoriji). 

nd  in  urozi),  ovi  u 

Predstavljanje  kroz  simbole 

5J, 

stoje  mnogobrojni  snovi  koji  zadovoljavaju  —  u  naj­ širem  smislu  —  druge  potrebe  nego  što  su  erotične,  —  snovi  o  gladi  i  žeđi,  snovi  o  komoditetu  itd.  I  slič­ ne  postavke  —  „da  se  iza  svakog  sna  može  naći  kla­ uzula  o  smrti"  (Štekel),  da  „svaki  san  dozvoljava  da  se  prepozna  napredovanje  od  ženske  prema  muškoj  liniji"  (Adler),  izgleda  mi  da  su  daleko  prevazišle  meru  onoga  što  je  u  tumačenju  snova  dozvoljeno.  —  Tvrđenje  da  svi  snovi  zahtevaju  seksualno  tumače­ nje,  protiv  kojeg  se  u  literaturi  neumorno  polemiše,  strano  je  mom  Tumačenju  snova.  Ono  se  ne  može  naći  u  sedam  izdanja  ove  knjige  i  stoji  u  očiglednoj  suprotnosti  sa  ostalim  sadržajem  u  njoj.  Da  upadljivo  bezazleni  snovi  bez  izuzetka  oliča­ vaju  grube  erotične  želje  tvrdili  smo  već  na  jednom  drugom  mestu  i  mogli  bismo  to  potvrditi  mnogobroj­ nim  novim  primerima.  Ali  i  mnogi  snovi  koji  izgle­ daju  indiferentni,  kod  kojih  se  ni  u  kom  pravcu  ne  bi  moglo  primetiti  nešto  naročito,  svode  se  posle  ana­ lize  nesumnjivo  na  seksualne  pokrete  želja,  često  ne­ očekivane  vrste.  Ko  bi,  na  primer,  pre  rada  na  tuma­ čenju,  u  sledećem  snu  naslućivao  seksualnu  želju?  Snevač  priča:  Između  dve  veličanstvene  palate  ne­ što  malo  pozadi  nalazi  se  jedna  kućica  čija  su  vrata  zatvorena.  Moja  žena  me  vodi  jednim  delom  ulice  do  kućice,  razbija  vrata,  i  onda  se  ja  brzo  i  lako  uvla­ čim  u  unutrašnjost  jednog  dvorišta,  koje  se  okomito  penje.  Svako  ko  je  stekao  malo  prakse  u  prevođenju  snova  biće,  svakako,  odmah  opomenut  na  to  da  ula­ ženje  u  tesne  prostorije,  otvaranje  zatvorenih  vrata  spadaju  u  najobičniju  seksualnu  simboliku,  i  s  lako­ ćom  će  u  ovom  snu  naći  predstavljanje  jednog  po­ kušaja  vršenja  koitusa  od  pozadi  (između  oba  veli­ čanstvena  guza  ženskog  tela).  Tesni,  koso  uzlazeći  hodnik  je,  naravno,  vagina,  a  pomoć  koju  snevač  ukazuje  svojoj  ženi  goni  nas  na  zaključak  da  je,  u  stvari,  samo  obzir  prema  zakonitoj  ženi  izvršio  spre­ čavanje  jednog  takvog  pokušaja;  i  jedno  raspitiva­ nje  dolazi  do  rezultata  da  je  na  dan  sna  jedna  mlada  devojka  ušla  u  domaćinstvo  snevačevo,  koja  je  u  nje*• 

52 

Tumačenje  snova,  II 

mu  izazvala  dopadanje  i  stvorila  utisak  kao  da  se  ne  bi  odveć  bunila  protiv  jednog  takvog  približavanja.  Mala  kuća  između  dve  palate  uzeta  iz  jedne  remini­ scencije  na  Hradščane  u  Pragu,  i  prema  tome  uka­ zuje  na  istu  devojku  koja  potiče  iz  ovoga  grada.  Kada  pacijentima  ističem  učestalost  Edipovog  sna  da  se  polno  opšti  sa  svojom  sopstvenom  majkom,  kao  odgovor  ja  obično  dobijam:  „Ne  mogu  da  se  setim  jednog  takvog  sna."  A  odmah  posle  toga  pojav­ ljuje  se  sećanje  na  jedan  drugi,  nerazgovetan  i  indi­ ferentan  san  koji  se  kod  dotične  osobe  više  puta  po­ novio,  i  analiza  pokazuje  da  je  to  san  iste  sadržine,  naime  opet  Edipov  san.  Mogu  sa  sigurnošću  tvrditi  da  su  prerušeni  snovi  o  seksualnom  opštenju  s  maj­ 1  kom  nekoliko  puta  češći  od  otvorenih. Postoje  snovi  o  pejzažima  i  mestima  u  kojima  se  još  u  snu  ističe  sigurnost:  „Ovde  sam  već  bio  jed1

  Jedan  tipičan  primer  takvog  prerušenog  Edipovog  sna  objavio  sam  u  prvom  broju  časopisa  „Zentralblatt  fiir  Psvchoanalvse"  (vidi  dole);  jedan  drugi  sa  opširnim  tumačenjem  ob­ javio  je  O.  Rank  na  istom  mestu,  u  broju  4.  O  ostalim  prerušenim  Eđipovim  snovima  u  kojima  se  ističe  simbolika  oka  vidi  Ranka  (Internationale  Zeitschrift  fiir  Psychoanalyse,  I.  1913).  Na  istom  mestu  su  takođe  radovi  o  „snovima  o  očima"  i  očna  simbolika  od  Edera,  Ferencija,  Rajtlera.  Oslepljivanje  u  Edipovom  mitu,  kao  i  na  drugom  mestu,  kao  zamena  kastra­ cije.  Starima,  uostalom,  ni  simboličko  tumačenje  neprikrive­ nih  Edipovih  snova  nije  bilo  nepoznato  (Uporedi  O.  Rank,  Jahrbuch  II,  str.  534):  „Tako  je  poznat  jedan  san  Julija  Cezara  o  polnom  opštenju  sa  majkom,  koji  su  tumači  sna  tumačili  kao  povoljno  predskazivanje  za  osvajanje  sveta  (majka—zemlja).  Isto  tako  poznato  je  i  proročanstvo  dato  Tarkvinijcima  da  će  vlast  nad  Rimom  pripasti  onome  koji  prvi  bude  poljubio  majku  (osculum  matri  tulerit),  što  je  Brut  shvatio  kao  ukazivanje  na  majku—zemlju  (terram  osculo  contigit  scilicet  quod  ea  communis  mater  omnium  mortalium  esset,  Livije  I,  LXI).  Uporedi  uz  ovo  i  Hipijev  san  u  Herodota  VI,  107:  ,,A  varvare  je  Hipija  vodio  u  Maraton  pošto  je  pret­ hodne  noći  imao  sledeći  san.  Hipiji  je  izgledalo  kao  da  spava  pored  svoje  majke.  Iz  ovog  sna  je  sad  zaključio  da  će  doći  kući  u  Atinu  i  ponovo  zadobiti  vlast  i  umreti  u  otadžbini  u  svojim  starim  danima."  Ovi  mitovi  i  objašnjenja  ukazuju  na  jedno  pravilno  psihičko  saznanje.  Ja  sam  našao  da  osobe  koje  znaju  da  im  majka  daje  prednost  ili  ih  ističe  u  životu  poka-

n u u m „ m n je c s s u

s s i o

z m u

č jo d n s d o n je s p Ž je s m s n v p d t d g

Predstavljanje 

kroz  simbole 

53 

ma  se    jed-

nom."  Ovo  „Dejd  vu"  (=  već  viđeno)  ima,  međutim,  u  snu  neko  naročito  značenje:  Ovo  mesto  je  onda  uvek  polni  organ  majke;  u  stvari  ni  za  jedno  drugo  mesto  ne  možemo  sa  takvom  sigurnošću  tvrditi  da  „smo  tamo  već  jednom  bili".  Jedan  jedini  put  doveo  me  je  neki  prisilni  neurotičar  u  nepriliku  da  saopštenjem  jednog  sna,  u  kome  je  stajalo  da  on  posećuje  jedan  stan,  u  kome  je  već  dva  puta  bio.  Baš  ovaj  pa­ cijent  mi  je,  davno  pre  toga,  ispričao  kao  događaj  iz  svoje  šeste  godine  da  je  tada  jednom  delio  postelju  sa  svojom  majkom  i  priliku  zloupotrebio  tako  što  je  uvukao  prst  u  njen  polni  organ  dok  je  ona  spavala.  U  velikom  broju  snova  koji  su  često  ispunjeni  strahom  i  koji  za  sadržaj  imaju  prolaženje  kroz  teskobne  prostorije  ili  boravak  na  vodi  leže  fantazije  o  intrauterinom  životu,  o  boravku  u  materinom  telu  i  o  aktu  rađanja.  U  sledećim  redovima  ispričaću  san 

og  sna  svchom  ob­ m  preka  oka  yse,  I.  ima"  i  anje  u  astra­ krive­ Rank,  Julija  či  sna  sveta    dato  e  koji  e  Brut  osculo  alium  odota    pret­ spava  e  doći  bini  u  uju  na  e  koje  poka-

zuju  ono  pouzdanje  u  samoga  sebe,  onaj  nepokolebljivi  opti­ mizam,  da  ne  retko  izgledaju  kao  heroji  i  postižu  stvarni  uspeh.  Tipičan  primer  jednog  prerušenog  Edipovog  sna:  J e d a n  čovek  sanja:  On  održava  tajne  odnose  s  jednom  damom  ko­ jom  želi  neko  drugi  da  se  oženi.  On  je  zabrinut  da  bi  ovaj  drugi  mogao  otkriti  njihov  odnos  tako  da  od  braka  ne  bi  bilo  ništa,  i  zato  se  veoma  nežno  ponaša  prema  čoveku;  privija  se  uz  njega  i  ljubi  ga.  —  činjenice  u  životu  ovog  snevača  dodiruju  sadržaj  sna  samo  u  jednoj  tački.  On  održava  tajne  odnose  sa  jednom  udatom  ženom,  i  jedna  dvosmislena  izjava  njenog  muža,  s  kojim  je  bio  u  prijateljskim  odnosima,  izazvala  je  u  njemu  sumnju  da  je  ovaj  mogao  nešto  primetiti.  A,  u  stvari,  ovde  igra  ulogu  još  nešto  drugo  što  se  izbegava  da  se  pomene  u  snu  i  što  ipak  jedino  daje  ključ  za  rešenje  sna.  Život  supruga  je  ugrožen  organskim  oboljenjem.  Njegova  žena  je  pripremljena  na  mogućnost  njegove  iznenadne  smrti  i  naš  se  snevač  svesno  bavi  namerom  da  posle  muževljeve  smrti  mladu  udovicu  uzme  za  ženu.  Ovom  spoljašnjom  situacijom  snevač  se  nalazi  prebačen  u  konstelaciju  Edipovog  kompleksa:  njegova  želja  može  ubiti  muža,  da  bi  se  mogao  oženiti  njego­ vom  ženom;  njegov  san  ovu  želju  ispoljava  u  pritvornom  izo­ pačen  ju.  Umesto  da  bude  udata  za  jednog  drugog,  san  unosi  da  će  se  neko  drugi  tek  oženiti  njome,  što  odgovara  njegovoj  tajnoj  nameri,  i  neprijateljske  želje  prema  mužu  kriju  se  iza  demonstrativnih  nežnosti  koje  vode  poreklo  iz  sećanja  na  nje­ govo  dečje  opštenje  sa  ocem. 

se  ne  vanja.  mini­   uka­ a.  povog  jkom,  se  sepojav­ indi­ a  po­ ržine,  vrditi  maj­

Tumačenje  snova,  II 

54 

jednog  mladog  čoveka  koji  u  fantaziji  iskorišćava  već  intrauterinu  priliku  da  bi posmatrao  koitus izme­ đu  roditelja.  „On  se  nalazi  u  jednoj  dubokoj  jami,  u  kojoj  se  nalazi  prozor  kao  u  tunelu  na  Semeringu.  Kroz  ovaj  prozor  on  najpre  vidi  pust  pejsaž  i  zatim  u  taj  pejsaž  ukomponira  jednu  sliku,  koja  se  odmah  stvori  na  licu  mesta  i  ispuni  prazninu.  Slika  predstavlja  njivu  koji  neki  instrument  duboko  prevrće,  i  lep  vazduh,  ideja  o  temeljitom  radu  koja  je  prisutna,  plavocrvene  grude  čine  lep  utisak.  Zatim  ide  dalje,  vidi  otvo­ reno  jednu  pedagogiku...  i  čudi  se  što  se  u  njoj  to­ lika  pažnja  poklanja  seksualnim  osećanjima  (deteta),  pri  čemu  on  mora  da  misli  na  mene."  Lep  san  o  vodi,  koji  pripada  jednoj  pacijentkinji,  i  koji  je  dospeo  do  naročite  primene  u  lečenju,  jeste  i  ovaj:  U  svom  letnjem  boravištu  na  *  *  jezeru  ona  se  baca  u  tamnu  vodu  na  mestu  gde  se  u  vodi  ogleda,  bledi  mesec.  Snovi  te  vrsti  su  snovi  o  rađanju;  do  njihovog  tumačenja  dolazimo  ako  činjenicu  saopštenu  u  ma­ nifestnom  snu  obrnemo,  dakle  ako  umesto:  baciti  se  u vodu,  stavimo: — izići  iz  vode,  tj.  biti rođen. 1  Loka­ litet  iz  kojeg  se  rađamo  prepoznaćemo  ako  pomisli­ mo  na  raskalašni  smisao  francuske  reci  ,,la  lune".  Bledi  mesec  je  tada  bela  stražnjica,  iz  koje  dete  usko­ ro  saznaje  da  je  došlo.  Šta  treba,  dakle,  da  znači  što  pacijentkinja  želi  da  „bude  rođena"  u  svom  letnjem  boravištu?  Pitam  snevačicu,  a  ona  mi  bez  oklevanja  odgovara:  Zar  nisam  ovom  kurom  kao  novorođena?  I  tako  ovaj  san  postaje  poziv  da  se  lečenje  nastavi  na  onom  letnjem  boravištu,  tj.  da  je  tamo  posetim;  san  možda  sadržava  i  sasvim  bojažljivu  aluziju  na  želju  da  i  sama  postane  majka. 2  1

  O  mitološkom  značenju  rođenja  iz  vođe  vidi  Rank:  Der  Mythus  von  der  Geburt  des  Helden  (=  Mit  o  rođenju  junaka).  2   Značaj  fantazija  i  nesvesnih  misli  o  životu  u  majčinoj  utrobi  naučio  sam  tek  kasnije  da  cenim  u  pravoj  svetlostt 

tu ja li g n g ti N k

lj lj P m t u A z v k t n k i

s s t O o v

O g s p ž h

ćava  zme­

oj  se  ovaj  pejri  na  njivu  zduh,  crveotvo­ j  to­ teta), 

kinji,  jeste 

na  se  leda, 

ovog  ma­ ti  se  oka­ misli­ une".  sko­ i  što  njem  vanja  ena?  vi  na    san  želju 

Rank:  đenju 

činoj  tlostt 

Predstavljanje  kroz  simbole 

55 

Jedan  drugi  san  o  rođenju  uzimam  zajedno  sa  tumačenjem  iz  jedne  knjige  E.  Jonesa:  „Ona  je  sta­ jala  na  morskoj  obali  i  vodila  nadzor  nad  jednim  ma­ lim  dečakom  dok  je  gazio  u  vodu  koji  je  uostalom  iz­ gledao  kao  da  je  njen.  To  je  radio  sve  dok  ga  voda  nije  pokrila,  tako  da  mu  je  mogla  videti  samo  još  glavu,  kako  se  na  površini  diže  i  spušta.  Scena  se  za­ tim  promenila  u  prepunu  dvoranu  jednog  hotela.  Njen  muž  ju  je  ostavio  i  upustio  se  u  razgovor  s  ne­ kim  strancem."  „Druga polovina sna otkrila se pri  analizi bez  da­ ljeg  kao  predstavljanje  bekstva  od  muža  i  uspostav­ ljanje  intimnih  odnosa  sa  jednom  trećom  osobom.  Prvi  deo  je  bio  očigledna  fantazija  rađanja.  U  snovi­ ma,  kao  i  u  mitologiji,  predstavljeno  je  rođenje  de­ teta  iz  vode  u  utrobi  obično  pomoću  obrtanja,  kao  ulazak  deteta  u  vodu;  pored  mnogih  drugih  i  rođenja  Adonisa,  Ozirisa,  Mojsija  i  Baha  pružaju  dobro  po­ znate  primere  za  ovo.  Dizanje  i  spuštanje  glave  u  vodi  podseća  pacijentkinju  smesta  na  senzacije  po­ kreta  deteta  koje  je  upoznala  za  svoje  prve  i  jedine  trudnoće.  Misao  na  dečaka  koji  ulazi  u  vodu  budi  sa­ njarenje  u  kome  ona  vidi  samu  sebe  kako  ga  je  izvu­ kla  iz  vode,  odvela  u  dečju  sobu,  umila  ga  i  obukla  i  najzad  odvela  u  svoju  kuću."  „Druga  polovina  sna  dakle  predstavlja  misli  koje  se  tiču  bežanja,  koje  stoji  u  vezi  sa  prvom  polovinom  skrivenih  misli  sna;  prva  polovina  sna  odgovara  la­ tentnoj  sadržini  druge  polovine,  fantaziji  rođenja.  Osim  ranije  pomenutog  preobrtanja  zauzimaju  dalja  obrtanja  mesto  u  svakoj  polovini  sna.  U  prvoj  polo­ vini  dete  odlazi  u  vodu  i  onda  mu  se  glava  klati;  u  Oni  sadržavaju  kako  objašnjenje  za  neobičan  strah  tako  mno­ gih  ljudi  da  ne  budu  živi  sahranjeni,  kao  i  najdublje  nesvesno  obrazloženje  verovanja  u  nastavak  života  posle  smrti,  što  predstavlja  samo  projekciju  u  budućnost  ovog  neprijatnog  života  pre  smrti.  Akt  rođenja  je, uostalom,  prvi  doživljaj  stra­ ha  i  prema  tome  izvor  i  prauzor  afekta  straha. 

56 

Tumačenje  snova,  II 

mislima  sna  što  leže  u  osnovi  pojavljuju  se  tek  po­ kreti  deteta  i  zatim  dete  napušta  vodu  (dvostruko  obrtanje).  U  drugoj  polovini,  napušta  je  njen  muž;  u  mislima  sna  ona  napušta  muža."  (Prevod  Ota  Ranka).  Abraham  priča  još  jedan  san  rođenja  koji  je  ima­ la  jedna  mlada  žena  koja  je  očekivala  svoj  prvi  po­ rođaj.  Sa  jednog  mesta  patosa  u  sobi  vodi  podzemni  kanal  direktno  u  vodu  (put  rođenja  plodova  voda).  Ona  podiže  jedan  poklopac  na  podu  i  smesta  se  po­ javljuje  jedno  stvorenje  obučeno  u  krzno  mrke  boje,  koje  gotovo  potpuno  liči  na  morskog  psa.  Ovo  biće  se  sad  iščauri  kao  mlađi  brat  snevačice,  prema  kome  je  ona  odvajkada  stajala  u  materinskom  odnosu.  Rank  je  na  čitavom  nizu  snova  pokazao  da  se  snovi  o  rođenju  služe  istom  simbolikom  kao  i  snovi  mokraćnog  nadraža  ja.  Erotični  nadražaj  predstav­ ljen  je  u  njima  kao  nadražaj  na  mokrenje;  stratifi­ kacija  značenja  u  ovim  snovima  odgovara  promeni  značenja  simbola  od  doba  detinjstva  naovamo.  Ovde  možemo  da  se  vratimo  na  temu  koju  smo  prekinuli:  na  ulogu  koju  pri  stvaranju  sna  imaju  or­ ganski  nadražaji  koji  ometaju  spavanje.  Snovi  koji  su  se  ostvarili  pod  ovim  utiscima  ne  pokazuju  samo  tendenciju  za  ispunjenjem  želja  i  karakter  komodi­ teta  sasvim  otvoreno,  nego  često  i  potpuno  providnu  simboliku,  pošto  jedan  nadražaj  često  dovodi  do  bu­ đenja,  čije  je  zadovoljenje  u  simboličkom  odevanju  u  snu  već  uzalud  bilo  pokušano.  To  važi  za  polucijske  snove  kao  i  za  snove  izazvane  potrebom  za  mo­ krenjem  ili  za  stolicom.  Osobeni  karakter  polucionih  snova  ne  dozvoljava  nam  samo  da  otkrijemo  izvesne  seksualne  simbole,  koje  smo  već  upoznali  kao  tipične,  ali  koje  smo  i  žestoko  osporavali,  nego  nas  može  uveriti  i  da  je  po  neka  na  izgled  bezazlena  situacija  u  snu  takođe  samo  simbolička  predigra  za  jednu  grubu  seksualnu  scenu  koja,  međutim,  većinom  samo  rela­ tivno  kratkim  polucionim  snovima  dolazi  do  direkt­ nog  predstavljanja,  dok  se  vrlo  često  preobrće  u  san  straha  koji  isto  tako  vodi  u  buđenje. 

č H t E n m li n

d s b u d u je k č s

s j u s n

p o v l o b đ k s

e Z s

  po­ ruko  už;  u  nka).  ima­   po­ emni  oda).    po­ boje,  biće  ome  u.  a  se  novi  stav­ atifi­ meni 

smo    or­ koji  amo  odi­ idnu    bu­ anju  ucijmo­ onih  esne  čne,  uveja  u  rubu  rela­ ekt­   san 

Predstavljanje  kroz  simbole 

57 

Simbolika  nadražajnih  snova  na  mokrenje  naro­ čito  je  providna  i  odavno  je  već  odgonetnuta.  Već  je  Hipokrat  zastupao  mišljenje  da  —  ako  se  sanja  o  fon­ tanama  i  bunarima  —  to  znači  smetnje  u  bešici  (H.  Elis).  Serner  je  proučavao  raznovrsnost  ovih  mokrać­ nih  snova  i  takođe  već  tvrdio  da  „se  jači  nadražaj  na  mokrenje  uvek  preobrće  u  polnu  sferu  i  njene  simbo­ ličke  tvorevine...  Mokraćni  san  je  često  predstav­ nik  ujedno  i  seksualnog  sna".  O.  Rank,  čijih  sam  se  izvođenja  u  njegovim  ra­ dovima  o  Symbolschinchtung  im  Traum  na  ovom  mestu  pridržavao,  učinio  je  vrlo  verovatnim  da  je  velik  broj  „snova  nadražaja  na  mokrenje"  zapravo  pro­ uzrokovan  seksualnim  nadražajem,  koji  najpre  traži  da  se  zadovolji  putem  regresije  u  infantilnom  obliku  uretralne  erotike.  Naročito  poučni  su  onda  oni  sluča­ jevi  u  kojima  ovako  uspostavljeni  nadražaj  na  mo­ krenje  vodi  do  buđenja  i  do  pražnjenja  bešike,  posle  čega  se  san,  uprkos  tome,  produžava  i  svoju  potrebu  sad  izražava  u  neuvijenim  erotičkim  slikama. 1  Na  sasvim  analogan  način  otkrivaju  pripadajuću  simboliku  i  snovi  nadražaja  creva  i  pri  tom  potvrđu­ ju  povezanost  zlata  i  blata 2  koja  je  bogato  dokazana  u  narodnoj  psihologiji:  „Tako,  na  primer,  jedna  žena  sanja  u  vreme  kad  se  zbog  smetnje  u  crevima  nalazi  na  lečenju,  o  kopaču  blaga,  koji  u  blizini  jedne  male  1

  Iste  predstave  simbola,  koje  u  infantilnom  smislu  čine  pozadinu  vesikalnog  sna,  javljaju  se  i  u  recentnom  smislu  u  odabrano  seksualnom  značenju:  Voda  —  urin  —  sperma  —  voda  rođenja;  (=  Fruchtbehalter  plodova  vodica)  (Schiff)  lađa  +  =  schiffen  (mokriti);  =  Fruchtbehalter  (sanduk);  ovlažiti  se  =  enuresis-koitus  =  trudnoća;  plivati  =  urin  =  boravak  nerođenog  (deteta);  kiša  =  mokrenje  =  simbol  oplo­ đivanja;  putovanje  (voziti  se  =  skinuti  se)  =  ustajanje  iz  kreveta  =  polno  opštiti  (voziti  se,  svadbeni  put);  mokrenje  =  seksualno  pražnjenje  (polucija)."  (Rank,  1.  c ) .  2   Frojd,  Charakter  und  Analerotik  (Karakter  i  analna  erotika);  Rank,  Die  Symbolschichtung  usw.  Dattner,  Internat  Zschrift  fur  Psychoanalyse  I,  1913,  Rajk  (Reik),  Intern.  Zeitschrilt  III,  1915. 

58 

Tumačenje  snova,  II 

drvene  kolibe,  koja  izgleda  kao  neki  seoski  nužnik,  zakopava  blago.  Drugi  deo  sna  ima  za  sadržaj  kako  svome  detetu,  jednoj  maloj  devojčici  koja  se  uprlja­ la,  pere  stražnjicu."  Na  snove  o  rođenju  nadovezuju  se  snovi  o  „spa­ šavanjima".  Spašavati,  naročito  spašavati  iz  vode,  znači  isto  što  i  roditi,  ako  to  sanja  žena,  ali  se  ovaj  smisao  modifikuje  ako  je  snevač  muškarac  (Vidi  je­ dan  takav  san  kod  Pfistera:  Ein  Fali  vod  psvchoanalvtischer  Seelsorge  und  Seelenheilung,  Evangelische  Freiheit,  1909).  —  O  simbolu  „spašavanja"  vidi  moje  predavanje:  „Die  zukiinftigen  Chancen  der  psvchoanalvtischen  Therapie",  Zentralblatt  fiir  Psychoanalyse,  broj  1,  1910  (Sabrana  dela,  sveska  VIII),  kao  i:  „Beitrage  zur  Psvchologie  des  Liebeslebens",  I.  Uber  einen  besonderen  Typus  der  Objektwahl  beim  Manne,  Jahrbuch  fiir  Psychoanalyse,  sveska  II,  1910  (Sa­ brana  dela,  sveska VIII). 1  Razbojnici,  noćni  provalnici  i  duhovi  od  kojih  se  čovek  plaši  pre  nego  što  pođe  na  spavanje,  i  koji  po­ nekad  posećuju  čoveka  i  za  vreme  spavanja,  vode  po­ reklo  iz  jedne  te  iste  infantilne  reminiscencije.  To  su  noćni  posetioci  koji  su  dete  probudili  iz  sna  da  bi  ga  stavili  na  nosu  da  ne  bi  ukvasio  krevet,  ili  koji  su  po­ digli  prekrivač  da  bi  brižljivo  pogledali  kako  drži  ruke  za  vreme  spavanja.  Iz  analiza  nekih  od  ovih  sno­ va  straha  mogao  sam  dovesti  i  do  agnosciranja  lica  noćnog  posetioca.  Razbojnik  je  uvek  bio  otac,  a  du­ hovi  će,  svakako,  više  odgovarati  ženskim  osobama  u  beloj  noćnoj  odeći. 

t v z m k i r z p č g t o c m j t

n j m p l č n n d m n v d

1

  Dalje još  Rank,  Belege zur Rettungsphantasie  (Zentral­ blatt f. PsA.,  I,  1910, str. 331); Reik,  Zur Rettungssymbolik  (na  istom mestu,  str. 499); Rank,  Die  Geburtsrettungsphantasie in  Traum  und  Dichtung  (Internationale  Zeitschrift  fiir  Psychoanalyse,  II,  1914). 

ž

l

užnik,  kako  prlja­

„spa­ vode,    ovaj  di  je­ oanaische  moje  vchooanaao  i:  Uber  Man(Sa­

ih  se    po­ e  po­ To  su  bi  ga    po­ drži  sno­ lica    du­ ma  u 

ntral­ k  (na  sie in  cho-

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  ti  snu 

59 

F  PRIMERI — RAČUNANJE  I  GOVORENJE  U  SNU  Pre  nego  što  odredim  odgovarajuće  mesto  četvr­ tom  faktoru  od  onih  što  upravljaju  stvaranjem  sno­ va,  hteo  bih  da  iznesem  nekoliko  primera  iz  svoje  zbirke  snova.  Oni  će  delimično  objasniti  saradnju  iz­ među  tri  nama  poznata  činioca,  a  delimično  dati  na­ knadno  dokaze  za  slobodno  postavljena  tvrđenja,  ili  izvesti  neosporne  zaključke.  U  ovom  prikazivanju  rada  sna  bilo  mi  je  zaista  veoma  teško  da  svoje  re­ zultate  dokažem  na  primerima.  Primeri  za  pojedine  postavke  imaju  dokaznu  moć  samo  u  vezi  sa  tuma­ čenjem  jednog  sna  kao  celine;  istrgnuti  iz  celine,  oni  gube  svoju  lepotu;  s  druge  strane,  samo  malo  dublje  tumačenje  sna  ubrzo  postaje  tako  obimno  da  nas  ostavlja  da  gubimo  nit  raspravljanja,  za  čiju  ilustra­ ciju  treba  da  nam  posluži.  Ova  tehnička  poteškoća  može  služiti  kao  opravdanje  ako  ja  sad  svašta  redam  jedno  za  drugim,  što  je  zajednički  povezano  samo  za  tekst  prethodnog  odeljka.  Najpre  ću  dati  nekoliko  primera  naročito  osobenih  ili  neobičnih  načina  predstavljanja  u  snu.  U  snu  jedne  dame  stoji:  Jedna  sobarica  stoji  na  merdevinama  kao  da  pere  prozore  i  ima  kod  sebe  jednog  šimpanza  i  jednu  gorila-mačku  (kasnije  snevačica  isprav­ lja:  angora-mačku).  Ona  te  životinje  baca  na  snevačicu;  šimpanza  se  privije  uz  ovu,  i  to  je  vrlo  odvrat­ no.  Ovaj  san  je  postigao  svoj  cilj  jednim  veoma  jed­ nostavnim  sredstvom  tako  što  je  jednu  frazu  uzeo  doslovno  i  predstavio  prema  njenom  tekstu.  „Maj­ mun"  kao  i  imena  životinja  uopšte  su  pogrdna  ime­ na,  i  situacija  u  snu  ništa  drugo  ne  kazuje  nego  „pso­ vati  na  sve  strane".  Ova  ista  zbirka  uskoro  će  doneti  dalje  primere  za  primenu  ove  jednostavne  smicalice.  Potpuno  slično  postupa  jedan  drugi  san:  Jedna  žena  sa  detetom  koje  ima  upadljivo  unakaženu  gla­ vu;  za  ovo  dete  je  čula  da  je  postalo  ovakvo  zbog  po­ ložaja  u  majčinoj  utrobi.  Lobanja  bi  se  mogla,  rekao 

Tumačenje  snova,  II 

60 

je  lekar,  kompresijom  dovesti  u  bolji  oblik,  ali  to  bi  škodilo  mozgu.  Ona  misli,  pošto  je  to  dečak,  da  mu  to  manje  škodi.  —  Ovaj  san  sadržava  plastično  pri­ kazivanje  apstraktnog  pojma:  „Dečji  utisci",  koji  je  snevačica  čula  u  objašnjenjima  lečenja.  Drugim  putem  krenuo  je  rad  sna  u  sledećem  primeru.  San  sadržava  sećanje  na  jedan  izlet  ka  Hilmtajhu  kod  Graca.  Napolju  je  strašno  vreme;  je­ dan  bedan  hotel,  sa  zidova  kaplje  voda,  kreveti  su  vlažni  (Poslednji  odlomak  sna  je  manje  direktan  u  snu  nego  što  ga  ja  iznosim).  San  znači  „izlišan"  (nemački:  iiberflussig).  Pojam  koji  se  stvorio  u  mislima  sna  načinjen  je  najpre  malo  nasilno  ekvivoknim,  mo­ žda  zamenjen,  preko  „iiberfliessend"  (=  što  curi  pre­ ko),  ili  „fliissig  und  uberfliissig",  zatim  predstavljen  nagomilavanjem  istovrsnih  utisaka.  Voda  napolju,  voda  iznutra  na  zidovima,  voda  kao  vlaga  u  postelja­ ma,  sve  je  tečno  (fliissig)  und  „iiber"  flussig:  znači:  sve  curi  i  sve  se  preliva  preko".  To  što  u  svrhu  prika­ zivanja  u  snu  ortografija  stoji  daleko,  zaostaje  iza  zvuka  reci,  neće  nas  naročito  začuditi,  ako,  na  primer,  i  slik  (rima)  može  sebi  dopustiti  sličnu  slobodu.  U  opširnom  snu  jedne  mlade  devojke,  koji  je  saopštio  Rank  i  veoma  detaljno  ga  analizirao,  priča  se  kako  ona  odlazi  u  šetnju  na  njive,  gde  seče  lepo  kla­ sje  ječma  i  žita.  U  susret  joj  dolazi  prijatelj  iz  mla­ dosti,  ona  bi  htela  da  izbegne  da  ga  vidi.  Analiza  po­ kazuje  da  se  radi  o  poljupcu  u  časti  (Jahrbuch  II,  str.  491).  Klasje,  koje  ne  sme  da  bude  otkinuto  nego  odsečeno,  u  ovom  snu  služi  kao  takvo  i  u  svom  sažima­ nju  sa  Ehre,  Ehrungen  (=  čast,  poštovanja)  služi  či­ tavom  nizu  drugih  misli. 1  Zato  je  u  drugim  slučajevima  jezik  veoma  olak­ šao  snu  predstavljanje  njegovih  misli,  budući  da  ra­ spolaže  čitavim  nizom  reci  koje  su  prvobitno  bile  za­ mišljene  slikovito  i  konkretno,  a  danas  se  upotreb1

  Ovde  se  radi  o  dve reci:  Ahre  (=  klas)  i  Ehre  (=  čast).  Vidi  se  kako  je  nemogućno  prevesti  to  na  naš  jezik,  zbog  istozvučnosti  reci.  Ali  u  snu  je  to  moguće:  obe  reci,  Ahre  i  Ehre  sažimanjem  služe  svojoj  svrsi  (Prim.  prev.). 

l r z j n n „ b n s s b o

r „ u P p c

r s m i

v b m d u

to  bi  a  mu  pri­ ji  je 

ećem  t  ka  ;  je­ ti  su  an  u  (nelima  mo­ pre­ vljen  olju,  elja­ nači:  rika­   iza  priodu.  aopa  se  kla­ mla­   po­   str.    odima­ i  či­

olak­   ra­ e  za­ reb-

čast).  zbog  hre  i 

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

61 

ljavaju  u  izbledelom,  apstraktnom  smislu.  San  ovim  recima  treba  samo  da  vrati  njihovo  prvobitno  puno  značenje  ili  da  se  u  promeni  značenja  vrati  na  rani­ ju  fazu  svoga  razvoja.  Neko,  na  primer,  sanja  da  se  njegov  brat  krije  u  sanduku  (=  Kasten).  U  toku  rada  na  tumačenju  ova  se  reč  zamenjuje  jednom  drugom  „Schrank"  (=  orman)  i  misao  sna  sad  glasi  da  ovaj  brat  treba  da  se  „einschrdnken"  (=  ograniči),  naime  na  svom  mestu.  Jedan  drugi  snevač  penje  se  na  brdo,  sa  koga  ima  sasvim  neobičan  vidik  (=  Aussicht)  koji  se  pruža  nadaleko.  Pri  tom  se  identifikuje  sa  svojim  bratom  koji  izdaje  „Obzor"  (=  Rundschau)  i  bavi  se  odnosima  na  Dalekom  Istoku.  U  jednom  snu  Zelenog  Hanjriha  valja  se  jedan  razdragani  konj  u  najlepšoj  zobi  čije  je  svako  zrno  „sladak  badem,  rozina  i  jedan  nov  pfenig",  „povezan  u  crvenu  svilu  i  uvezan  komadićem  svinjske  čekinje".  Pesnik  (ili  snevač)  daje  nam  odmah  i  tumačenje  ovog  predstavljanja  sna,  jer  konj  oseća  tako  prijatno  goli­ 1  canje  da  uzvikne:  „Napeo  sam  se  od  sreće. Naročito  bogato  se  koristi  snom,  baziranim  na  rečeničnim  frazama  i  vicevima  (prema  Henzenu),  staroindijska  saga  —  literatura,  u  kojoj  jedva  da  se  može  naći  po  neki  primer  za  san  bez  dvosmislenosti  ili  igre  reci.  Prikupljati  ovakve  vrste  predstavljanja  i  sređi­ vati  ih  prema  principima  koji  leže  u  njihovoj  osnovi  bio  bi  naročiti  posao.  Mnoga  od  ovih  predstavljanja  mogu  se  nazvati  gotovo  vicevima.  Čovek  ima  utisak  da  ga  nikad  ne  bi  sam  pogodio,  da  snevač  nije  sam  umeo  da  ga  saopšti:  1)  Neki  čovek  sanja  da  ga  pitaju  za  ime,  ali  on  ne  može  da  ga  se  seti.  On  sam  objašnjava  da  to  treba  da  znači:  To  mi  u  snu  ne  pada  na  pamet.  1

  Ovakav  prevod  ne  znači  ništa  i  ne  objašnjava  šta  je  Frojd  hteo  da  kaže.  Reč  „Hafer"  znači  „zob,  ovas"  i  dotle  je  sve  u  redu.  Ali  reč  je  o  razigranom,  razdraganom  konju,  a  nemačka  fraza  der  Hafer  sticht  mich  znači:  „obesan  sam;  napeo  sam  se  od  sreće".  (Prim.  prev.). 

Tumačenje  snova,  II 

62 

2)  Jedna  pacijentkinja  priča  o  snu  u  kome  su  sve  osobe  koje  su  radile  bile  naročito  velike.  To  treba  da  znači,  dodaje  ona,  da  mora  da  se radi  o  nekom  do­ gađaju  iz  moga  detinjstva,  jer  onda  su  mi  svi  odra­ sli  izgledali  ovako  preterano  veliki.  Njena  sopstvena  ličnost  ne  nastupa  u  ovoj  sadržini  sna.  Prebacivanje  u  detinjstvo  izražava  se  u  drugim  snovima  i  drugoj  ačije,  tako  što  se  vreme  prevede  na  prostor.  Dotične  osobe  vidimo  kao  daleko  udaljene,  na  kraju  jednog  dugog  puta,  ili  tako  kao  da  ih  posmatramo  kroz  dogled  okrenut  naopako.  3)  Jedan  čovek,  koji  je  u  budućnosti  sklon  ap­ straktnom  i  neodređenom  načinu  izražavanja,  inače  dobro  obdaren  dosetljivošću,  sanja  da  ide  na  stanicu,  i  kako  baš  dolazi  voz.  A  zatim  se  peron  približava  vozu  koji  stoji,  dakle  apsurdno  obrtanje  stvarnog  do­ gađaja.  I  ovaj  detalj  nije  ništa  drugo  nego  indikacija  koja  skreće  pažnju  na  to  da  u  sadržini  sna  treba  da  se  nalazi  nešto  drugo  izvrnute  Analiza  tog  istoga  sna  dovodi  do  sećanja  na  knjige-slikovnice,  u  kojima  su  bili  predstavljeni  ljudi  koji  su  dubili  na  glavi  i  ho­ dali  na  rukama.  4) Isti  snevač,  drugi put,  priča o jednom kratkom  snu  koji  nas  gotovo  podseća  na  tehniku  rebusa.  Njegov  ujak  mu  daje  poljubac  u  automobilu.  On  odmah  dodaje  i  tumačenje  koje  ja  nikad  ne  bih  pronašao;  to  znači:  autoerotizam1.  Jedna  šala  u  budnom  stanju  bi  mogla  isto  tako  da  glasi.  5)  Snevač  izvlači  jednu  ženu  iz  postelje.  To  zna­ či: Daje joj  prednost. 2  6)  Snevač  oficir  sedi  za  stolom  preko  puta  cara:  On  dolazi  u  suprotnost  sa  ocem.  1

  Nemci  za  automobil  često  kažu  auto.  Otuda  igra  reci  (Prim. prev.).  2   Neprevodljivo  i  nerazumljivo  ako  se  nema  u  vidu  da  reč  Vorzug,  što  inače  znači  „prednost",  ovde  treba  dovesti  u  vezu  sa glagolom  „hervorziehen"  =  izvlačiti,  i  to  uporediti  sa  glagolom  „vorziehen"  =  dati  prednost  (Prim.  prev.). 

k v

d o v

v z S j t l d d g s

n i l p n b n t s k n u „ s v d k d p M s đ

me  su  treba  m  do­ odra­ vena 

ugim  e  na  jene,    po-

  ap­ nače  anicu,  ižava    do­ acija  a  da  a  sna  a  su  ho­

kom  Njemah  ašao;  anju 

zna­

cara: 

a  reci 

du  da  esti  u  iti  sa 

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

63 

7.  Snevač  leci  jednu  drugu  osobu  zbog  preloma  kostiju.  Analiza  pokazuje  da  je  ovaj  prelom  prikazi­ vanje  brakolomstva  i  slično.  8)  Doba  dana  u  snu  zastupaju  vrlo  često  godine  detinjstva.  Tako,  na  primer,  u  5 V4  ujutru  u  snevača  označava  starost  od  5  godina  i  3  meseca,  značajno  vreme  rođenja  mlađeg  brata.  9)  Jedno  drugo  predstavljanje  veka  trajanja  ži­ vota  u  snu:  Neka  žena  ide  sa  dve  devojke  koje  se  ra­ 1 zlikuju  po  starosti  l 1  i  godine  jedna  od  druge.  —  Snevačica  ne  nalazi  ni  jednu  familiju  u  krugu  svo­ jih  poznanstava  na  koju  bi  se  to  odnosilo.  Ona  san  tumači  da  oba  deteta  predstavljaju  njenu  sopstvenu  ličnost  i  da  je  san  upozorava  da  su  oba  traumatska  događaja  u  njenom  detinjstvu  za  toliko  udaljena  je­ dan  od  drugog.  Jedan  se  dogodio  kad  joj  je  bilo  3Va  godine  a  drugi  kad  je  imala  četiri  godine  i  devet  me3 seci.  (3V2  i  4 A  godine).  10)  Nije  nikakvo  čudo  što  osobe  koje  se  nalaze  na  psihoanalitičkom  lečenju  često  o  njemu  sanjaju  i  što  moraju  u  snu  izraziti  sve  misli  i  očekivanja  koje  lečenje  izaziva.  Slika  odabrana  za  lečenje  jeste  po  pravilu  slika  vožnje,  većinom  automobilom  kao  jed­ nim  novim  i  komplikovanim  prevoznim  sredstvom;  brzinu  automobila  pacijent  će  iskoristiti  da  bi  se  narugao.  Ako  „nesvesno"  kao  elemenat  budnih  misli  treba  da  bude  predstavljeno  u  snu,  ono  sasvim  svrsi­ shodno  biva  zamenjeno  „podzemnim"  lokalitetima,  koji  su  nekad,  bez  ikakve  veze  sa  analitičkim  lečenjem,  značili  telo  žene  ili  telo  majke  (utrobu).  „Dole"  u  snu  veoma  često  se  odnosi  na  genitalije,  a  suprotno  „gore"  na  lice,  usta  ili  grudi.  Sa  divljim  zverima  rad  sna  po  pravilu  simbolizuje  strasne  nagone,  kako  snevačeve  tako  i  drugih  lica  od  kojih  se  snevač  plaši,  dakle  sa  sasvim  neznatnim  pomeranjem  samih  lica  koja  su  nosioci  tih  strasti.  Odavde  više  nije  daleko  do  predstavljanja  strašnog  oca  kroz  besne  životinje,  pse,  divlje  konje,  a  sve  to  podseća  na  totemizam.  Moglo  bi  se  reći  da  divlje  životinje  služe  za  pred­ stavljanje  libida,  jedne  snage  koje  se  plaši  i  savla­ đuje  ga  potiskivanjem.  I  sama  neuroza,  „bolesna  oso-

Tumačenje  snova,  II 

64 

ba",  često  se  odvaja  od  snevača  (=  čepa)  i  u  snu  pre­ dočava  kao  samostalna  osoba.  11)  (H.  Zaks)  Iz  tumačenja  snova  znamo  da  su  radu  sna  poznati  različiti  putevi  kako  da  recima  ili  govornim  obrtima  damo  osećajni  oblik.  Tako,  na  primer,  on  može  iskoristiti  okolnost  što  je  izraz  koji  treba  da  bude  predstavljen  dvosmislen  i,  upotrebljujući  dvosmislenost kao  „skretnicu",  umesto prvog zna­ čenja  koje  se  javlja  u  misli  sna,  primiti  u  manifestnu  sadržinu  sna  drugo.  To  se  desilo  u  malom  snu  koji  iznosimo  u  na­ rednim  redovima,  i  to  sa  spretnim  korišćenjem  za  to  sposobnih  recentnih  utisaka  prethodnog  dana  kao  materijala  predstavljanja.  Na  dan  sna  patio  sam  od  nazeba  i  zato  sam  od­ lučio  da  uveče,  ako  ikako  bude  mogućno,  ne  napu­ štam  postelju  u  toku  noći.  San  mi  je  prividno  omo­ gućio  da  produžim  svoj  dnevni  rad;  bavio  sam  se  time  što  sam  lepio  isečke  iz  novina  u  jednu  knjigu,  pri  čemu  sam  nastojao  da  svakom  odeljku  odredim  odgovarajuće  mesto.  San  je  glasio:  „Ja  se  trudim  da  zalepim  jedan  isečak  u  knjigu,  ali  on  ne  može  da  stane  na  stranu,  što  mi  pričinjava  veliki  bol."  Probudio sam  se  i  morao sam  konstatovati  da  bol  u  snu  traje  kao  istinski  telesni  bol  koji  me  je  zatim  naterao  da  izneverim  svoju  odluku.  San  me  je  obma­ nuo  kao  „čuvar  spavanja"  i  ispunjenje  moje  želje  da  ostanem  u  krevetu  prikazivanjem  reci  ,,er  geht  aber  nicht  auf  die  Seite". 1  Može  se  upravo  reći  da  se  rad  sna  za  vizuelno  predstavljanje  njegovih  misli  služi  svima  dostupnim  sredstvima,  izgledala  ona  budnoj  kritici  dozvoljena  ili  nedozvoljena,  i  time  se  izlaže  sumnji  i  poruzi  svih  onih  koji  su  o  tumačenju  sna  samo  slušali  ali  se  njim  samim  nisu  bavili.  Takvim  primerima  obiluje  naro­ čito  Stekelova  knjiga  Die  Sprache  des  Traumes 

(= od vol pre

ben bo Ze

crn zad ho

ob

ne

no no lo da ne

be na jim jo

po po li

u li (P

đ 1

  ,,Er geht  aber nicht  auf die  Seite"  znači,  takođe:  „on ne  ide  napolje,  u  WC  (Prim.  prev.). 

z (

5 

u  pre­

da  su  ma  ili  a  priz  koji  ebljug zna­ festnu 

u  na­   za  to  a  kao 

m  od­ napu­ omo­ am  se  njigu,  redim 

knjigu,  injava 

da  bol  zatim  obma­ lje  da    aber 

uelno  upnim  oljena  i  svih    njim  naro­ aumes 

„on ne 

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

65 

(=  Govor  sna),  ali  ja  izbegavam  da  uzmem  primere  odande  pošto  autorova  nekritičnost  i  tehnička  samo­ volja  čine  nesigurnim  i  onoga  koji  nije  ogrezao  u  predrasudama.  12)  Iz  jednog  rada  V.  Tauska,  „Kleider  und  Farben  im  Dienste  der  Traumdarstellung  (=  Odeća  i  boje  u  službi  predstavljanja  sna)  u  Internationale  Zeitschrift  jur  Psychoanalyse,  II,  1914):  a)  A.  sanja  da  vidi  svoju  bivšu  guvernantu  u  crnoj  haljini  od  listera,  koja  je  čvrsto  zategnuta  nad  zadnjicom.  —  To  znači,  san  ovu  ženu  proglašava  pohotljivom.1  b)  C.  vidi  u  snu  na  X-drumu  jednu  devojku,  obavijenu  belom  svetlošću  i  obučenu  u  belu  bluzu,  Snevač  je  na  tom  drumu  izmenjao  svoje  prve  2  nežnosti  sa  izvesnom  gospođicom  Vajs. c) Gospođa  D.  sanja  da  vidi  staroga  Blazela  (jed­ nog  osamdesetogodišnjeg  bečkog  glumca)  kako  u  pu­ noj  opremi  leži  na  divanu.  Zatim  on  skoči  preko  sto­ lova  i  stolica,  isuče  mač,  pogleda  se  pri  tom  u  ogle­ dalo  i  maše  mačem  oko  sebe  kao  da  se  bori  protiv  nekog  nevidljivog  neprijatelja.  Tumačenje:  Snevačica  pati  od  jedne  stare  bolesti  bešike  (nemački:  Blase).  Prilikom  analize  ona  leži  na  divanu,  i  kad  se  pogleda  u  ogledalu,  uprkos  svo­ jim  godinama  i  bolesti  ona  potajno  samoj  sebi  izgleda  još  veoma  snažna. 3  13)  „Veliki  rad"  u  snu.  Jedan  snevač  vidi  u  snu  samog  sebe  kako  leži  na  postelji  kao  gravidna  žena.  To  stanje  veoma  teško  podnosi.  On  vikne:  Pa  onda  više  volim  da...  (u  ana­ lizi  on  dopunjava,  sećajući  se  jednog  bolničara:  1

  Ova  su  mesta  neprevodljiva  i  potrebno  je  dati  neka  uputstva  kako  to  treba  razumeti.  Žena  je  bila  u  haljini  od  listera  (nemački:  Luster),  a  pohotljiv  je  na  nemačkom  lustern.  (Prim.  prev.).  2   Beo  je  na  nemačkom  weiss.  Tako  se  i  zove  ta  gospo­ đica: 3 Weiss  (Prim.  prev.).    Stari  bečki  glumac  Blasel  podseča  na  reč:  Blase  što  znači:  bešika.  Rustung  je  oprema;  riistig  znači:  snažan,  jak.  (Prim.  prev.).  5  Frajđ,  Odabrana  đela,  VII 

Tumačenje  snova,  II 

66 

...  tucam  kamen).  Iza  njegovog  kreveta  visi  mapa,  čiji  je  donji  kraj  zategnut  drvenom  lajsnom.  On  ski­ da  ovu  lajsnu  tako  što  ju  je  dohvatio  sa  obe  strane,  ali  je  ne  lomi  preko  polovine  nego  je  raskomada  u  dve  polovine  po  dužini.  Time  je  olakšao  sebi  i  ubrzao  porođaj.  Skidanje  lajsne  (nemački:  Leiste),  bez  ičije  po­ moći,  on  objašnjava  kao  „veliki  posao"  (=  eine  grosse  Leistung);  on  se  oslobađa  svoje  nezgodne  situacije  (u  lečenju)  tako  što  se  izvlači  iz  ženskog  položaja...  Apsurdni  detalj  da  se  laj  sna  ne  lomi,  nego  čepa  po  dužini,  nalazi  svoje  objašnjenje  u  tome:  snevač  se  seća  da  ovo  udvajanje  u  vezi  sa  uništenjem  sadržava  aluziju  na  kastraciju.  San  veoma  često  prikazuje  ka­ straciju  prisustvom  dva  simbola  penisa.  „Lajsna"  („Leiste")  takođe  jeste  jedan  deo  tela  blizu  genita­ lija  (=  medica).  On,  zatim,  tumačenje  spaja,  da  sa­ vlada  pretnju  kastracijom  koja  ga  je  dovela  do  toga  1  da  zauzme  položaj  žene. 14)  U  jednoj  analizi  koju  sam  izvršio  na  fran­ cuskom  jeziku  treba  protumačiti  jedan  san  u  kome  se  ja  pojavljujem  kao  slon.  Moram,  naravno,  posta­ viti  pitanje  na  koji  način  dolazim  do  toga  da  budem  tako  predstavljen.  „Vous  me  trompez"  (=  vi  me  va­ rate),  odgovori  snevač  (trompe  =  surla).  Radu  sna  često  uspeva  i  predstavljanje  vrlo  mučnog  materijala,  kao  što  su  na  primer  imena,  i  to  nategnutim  iskorišćavanjem  veoma  dalekih  odno­ sa.  U  jednom  od  mojih  snova  postavio  mi  je  stari  Brilcke  jedan  zadatak.  Ja  uradim  preparat  i  iz  nje­ ga  iščeprkam  nešto  što  liči  na  zgužvanu  srebrnu  hartiju.  (O  ovom  snu  kasnije  još  više).  Pomisao  uz  ovo,  koju  nije  lako  pronaći,  daje:  „staniol",  i  sada  znam  da  imam  na  umu  ime  autora  Stanniusa,  koje  nosi  neka  rasprava  o  nervnom  sistemu  riba,  a  kojoj  sam  se  u  ranijim  godinama  divio  sa  strahopoštovanjem.  Prvi  naučni  zadatak  koji  mi  je  dao  moj  učitelj  odnosio  se  stvarno  na  nervni  sistem  jedne  ribe,  zvane  ammocoe1

  Internat.  Zeitschrift  fur  PsA.,  II,  1914. 

te tr

sp zn vr se B še da bi zn še

va ve n n ka n

še

nj Š li sn st sm je u z v n o je d d g š n

5

mapa,  n  ski­ strane,  ada  u  ubrzao 

e  po­ grosse  uacije  aja...  pa  po  ač  se  ržava  e  ka­ ajsna"  enita­ a  sa­   toga 

fran­ kome  osta­ udem  e  va­

vrlo  na,  i  odno­ stari    nje­ harovo,  m  da  neka  se  u  Prvi  io  se  ocoe-

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

67 

tes.  Ovo  poslednje  ime  očigledno  nije  moglo  biti  upo­ trebi]  eno  u  slikama.  Neka  mi  ne  bude  zamereno  ako  na  ovom  mestu  spomenem  još  jedan  san  neobične  sadržine  koji  je  značajan  i  kao  dečji  san  i  koji  se  pomoću  analize  vrlo  lako  objašnjava.  Jedna  dama  priča:  Mogu  da  se  setim  da  sam  kao  dete  često  sanjala  kako  dragi  Bog  nosi  na  glavi  zašiljen  šešir  od  hartije.  Jer  takav  šešir  stavljali  bi  mi  veoma  često  na  glavu  za  stolom,  da  ne  bih  gledala  u  tanjire  ostale  dece  koliko  su  do­ bila  od  određenog  jela.  Pošto  sam  čula  da  je  Bog  sve­ znajući,  to  san  znači  da  ja  znam  sve,  uprkos  tome  šeširu  na  glavi.  U  čemu  se  sastoji  rad  sna,  i  kako  se  on  poigra­ va  sa  svojim  materijalom,  mislima  sna,  može  se  na  veoma  poučan  način  pokazati  na  brojevima  i  raču­ nima  koji  se  javljaju  u  snu.  Brojevi  koje  čovek  sa­ nja  osim  toga  služe  praznovernom  svetu,  naročito,  kao  puni  obećavanja.  Odabraću,  dakle,  iz  svoje  zbirke  neke  primere  te  vrste.  1.  Iz  sna  jedne  dame,  kratko  vreme  pre  zavr­ šetka  lečenja:  Ona  hoće  nešto  da  plati;  njena  ćerka  uzima  iz  njenog  novčanika  3  forinte  i  65  krajcara;  a  ona  kaže:  Šta  radiš  to?  Ta  to  staje  samo  21  krajcaru.  Ovaj  delić  sna  bio  mi  je  razumljiv  već  i  zbog  prilika  same  snevačice,  bez  nekog  naročitog  objašnjenja  s  njene  strane.  Dama  je  bila  strankinja  koja  je  svoju  ćerku  smestila  u  jednom  vaspitnom  zavodu  u  Beču,  i  koja  je  mogla  nastaviti  lečenje  sve  dok  joj  ćerka  ostane  u  Beču.  Kroz  tri  nedelje  njena  je  školska  godina  bila  završena  i  time  se  i  lečenje  završilo.  Dan  uoči  snevanja,  predstojnica  instituta  stavila  joj  je  do  zna­ nja  da  bi  bilo  dobro  ako  se  odluči  da  svoju  ćerku  ostavi  još  jednu  godinu  kod  nje.  Posle  toga,  pacijentkinja  je,  očigledno,  u  sebi  produžila  ovaj  predlog  da  bi,  u  tom  slučaju,  mogla  i  svoje  lečenje  da  pro­ duži  za  godinu  dana.  I  na  to  se  sad  odnosi  san,  jer  godina  je  ravna  365  dana,  a  tri  nedelje  do  kraja  školske  godine  i  lečenje  mogu  se  zameniti  sa  21  da­ nom  (mada  ne  sa  isto  toliko  časova  lečenja).  Brojke  5* 

68 

Tumačenje  snova,  II 

koje  su  u  mislima  sna  stajale  uz  vremena,  u  snu  su  pridodate  novčanim  vrednostima,  tako  da  bi  se  time  mogao  izraziti  jedan  dublji  smisao,  jer  Time  is  money  =  vreme  je  novac.  365  krajcara  su  onda  svakako  3  forinte  i  65  krajcara.  Neznatnost  sume  koja  se  u  snu  pojavljuje  očigledno  je  ispunjenje  želje:  želja  je  umanjila  i  troškove  lečenja  kao  i  troškove  za  godi­ nu  dana  u  institutu.  2.  Do  složenijih  odnosa  vode  brojke  u  jednom  drugom  snu.  Jedna  mlada  dama,  udata  već  čitav  niz  godina,  saznaje  da  se  njena  poznanica  gotovo  istih  godina,  Eliza  L.,  upravo  verila.  Posle  toga  sanja:  Ona  sedi  sa  svojim  mužem  u  pozorištu,  jedna  strana  u  parteru  je  potpuno  prazna.  Njen  muž  joj  priča  da  su  i  Eliza  L.  i  njen  verenik  hteli  da  idu  u  pozorište,  ali  su  mogli  dobiti  samo  loša  sedišta,  tri  za  1  forintu  i  50  krajcara,  i  ta  mesta,  naravno,  nisu  mogli  uzeti.  Ona  kaže  da  to  ne  bi  bila  nikakva  nesreća.  Odakle  dolaze  ova  1  forinta  i  50  krajcara?  Od  jednog  zapravo  indiferentnog  povoda  prethodnog  dana.  Njena  zaova  dobila  je  od  svog  muža  150  forinata  na  poklon  i  požurila  se  da  ih  se  oslobodi  kupu­ jući  za  njih  nakit.  Želimo  da  napomenemo  da  je  150  forinata  100  puta  više  od  1  forinte  i  50  krajcara.  Odakle  brojka  3,  koja  stoji  kod  pozorišnih  mesta?  Za  to  postoji  samo  jedno  jedino  povezivanje:  što  je  verenica  za  taj  isti  broj  meseci  —  tri  —  mlađa  od  nje.  Rešenju  sna  vodi  onda  raspitivanje  šta  može  da  znači  ona  crta  u  snu  što  je  jedna  strana  partera  ostala  praz­ na.  Ta  crta  predstavlja  neizmenjenu  aluziju  na  je­ dan  beznačajan  događaj  koji  je  njenom  mužu  davao  povoda  za  zadirkivanje.  Ona  se  bila  odlučila  da  ide  na  jednu  od  pozorišnih  predstava,  objavljenih  za  tu  nedelju,  i  bila  je  tako  predostrožna  da  je  karte  uzela  nekoliko  dana  ranije  za  koje  je  trebalo  da  plati  cenu  koja  važi  u  pretplati.  Kad  su  posle  toga  došli  u  po­ zorište,  videli  su  da  je  jedna  strana  partera  bila  go­ tovo  prazna;  ona  nije  bila  u  pravu  što  se  toliko  žurila.  Ja  ću  sad  san  zameniti  mislima  sna:  „Bila  je  to  glupost  udati  se  tako  rano,  nije  mi  bilo  potrebno  da  se  toliko  žurim.  Na  primeru  Elize  L.  vidim  da  bih 

jo v k v s u u i t g m i d t s s s k n n s n n

č l ( k u g g

n m č M j N d k č

u  su  time  oney  ko  3    snu  a  je  godi­

nom  v  niz  istih  anja:  rana  a  da  rište,  rintu  uzeti. 

  Od  dnog  foriupu­   150  cara.  ?  Za  e  ve  nje.  znači  praz­ a  je­ avao  a  ide  za  tu  uzela  cenu    po­ a  go­ urila.  je  to  o  da    bih 

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

69 

još  uvek  mogla  da  dobijem  muža.  I  to  jednog  čoveka  sto  puta  boljeg  (čovek,  blago),  da  sam  samo  če­ kala  (suprotnost  sa  zaovinom  žurbom).  Tri  takva  čoveka  mogla  bih  da  kupim  za  taj  novac  (miraz)".  Mi  sad  skrećemo  pažnju  na  to  da  su  brojevi  u  ovom  snu  u  daleko  većoj  meri  izmenili  značenje  i  smisao  nego  u  snu  o  kome  smo  malopre  raspravljali.  Rad  sna  na  izmeni  i  na  izopačenju  bio  je  ovde  bogatiji,  što  mi  tumačimo  tako  da  su  ove  misli  sna  imale  da  do  svo­ ga  prikazivanja  savladaju  jednu  naročito  visoku  meru  unutrašnjeg  psihičkog  otpora.  Nećemo  izgubiti  iz  vida  ni  to  da  je  u  ovom  snu  sadržan  jedan  apsur­ dan  elemenat,  naime  taj  što  dua  lica  treba  da  uzmu  tri  mesta.  Mi  anticipiramo  tumačenje  apsurdnosti  u  snu  ako  navodimo  da  ovaj  apsurdni  detalj  sadržine  sna  treba  da  predstavlja  najistaknutiju  među  mi­ slima  sna;  bila  je  ludost  udavati  se  tako  rano,  3  (troj­ ka)  (tri  meseca  razlike)  sadržana  u  sasvim  spored­ nom  odnosu  između  obe  upoređene  osobe  upotrebljena  je  zatim  spretno  za  stvaranje  besmislice  koja  je  snu  potrebna.  Smanjenje  realne  sume  od  150  fori­ nata  na  1  forintu  i  50  krajcara  odgovara  omalovažava­ nju  čoveka  (ili  blaga)  u  potisnutim  mislima  snevačice.  3.  Jedan  drugi  primer  prikazuje  nam  veštinu  ra­ čunanja  kojom  se  san  služi,  a  koja  mu  je  zadala  to­ liko  loš  glas.  Neki  čovek  sanja:  On  sedi  kod  B...  (jedne  porodice  iz  svog  ranijeg  kruga  poznanika)  i  kaže:  To  je  glupost  što  mi  niste  dali  Mali.  I  zatim  upita  devojku:  Koliko  vam  je  zapravo  godina?  Od­ govor:  Rođena  sam  1882.  —  Ah,  pa  onda  vam  je  28  godina.  Pošto  se  san  dešava  1898.  godine,  to  je  očigled­ no  loše  računato,  i  ova  slabost  u  računanju  snevača  može  se  uporediti  sa  slabošću  u  računanju  paralitičara,  ako  se  eventualno  ne  može  drukčije  razjasniti.  Moj  pacijent  spadao  je  među  ona  lica  čije  misli  ni­ jednu  žensku  koju  vide  ne  mogu  ostaviti  na  miru.  Njega  je  u  mojoj  ordinaciji  nasledila  jedna  mlada  dama  koja  je  redovno  dolazila,  koju  je  on  sretao,  o  kojoj  se  često  raspitivao  i  sa  kojom  je  na  svaki  na­ čin  hteo  da  bude  uglađen.  To  je  bila  ona  dama  čiju 

Tumačenje  snova,  II 

70 

je  starost  procenio  sa  28  godina.  Toliko  za  objašnje­ nje  rezultata  prividnog  računanja.  A  1882.  bila  je  go­ dina  kad  se  on  oženio.  On  nije  mogao  da  propusti  a  da  i  sa  ostale  dve  ženske  osobe  koje  je  kod  mene  sreo  ne  zapodene  razgovor,  dve  devojke  koje  nipošto  više  nisu  bile  mladolike  i  koje  su  mu  naizmenično  otvarale  vrata;  pa  kad  je  video  da  devojke  nemaju  baš  mnogo  poverenja,  on  je  samom  sebi  dao  obja­ šnjenje  da  ga  one  svakako  smatraju  jednim  stari­ jim,  „staloženim"  gospodinom.  Za  jedan  drugi  san  o  brojevima,  koji  je  izvanre­ dan  zbog  svoje  providne  determinisanosti  ili,  bolje  rečeno,  hiperdeterminisanosti,  zahvaljujem  zajedno  sa  njegovim  tumačenjem  gospodinu  B.  Datneru:  „Moj  gazda,  čuvar  bezbednosti  u  službi  magi­ strata,  sanja  kako  stoji  na  straži  na  ulici,  što  pred­ stavlja  ispunjenje  želje.  Onda  mu  prilazi  inspektor  koji  na  okovratniku  nosi  brojeve  22  i  62  ili  26.  Ali,  na  svaki  način,  na  njemu  je  bilo  više  dvojki.  Već  sama  podela  broja  2262  pri  reprodukciji  sna  dozvoljava  zaključak  da  sastavni  delovi  imaju  naro­ čito  značenje.  Pada  mu  napamet  da  su  juče  u  kan­ celariji  razgovarali  o  trajanju  njihovog  roka  službo­ vanja.  Povod  za  to  je  dao  jedan  inspektor,  koji  je  sa  62  godine  starosti  otišao  u  penziju.  Snevač  ima  tek  22  godine  službe,  i  potrebno  mu  je  još  2  godine  i  2  meseca  da  bi  postigao  penziju  od  90!.  San  mu,  dakle,  najpre  iznosi  pred  oči  ispunjenje  jedne  želje  koju  već  odavno  neguje,  želje  da  postigne  rang  inspekto­ ra.  Pretpostavljeni  sa  brojem  2262  na  ogrlici  je  on  sam,  on  vrši  svoju  dužnost  na  ulici,  takođe  jedna  omiljena  želja,  odslužio  je  svoje  2  godine  i  2  meseca  i  može  sad  kao  62-godišnji  inspektor  s  punom  pen­ zijom  napustiti  službu." 1  1

  Analize  drugih  snova  o  brojevima  vidi  u  Junga,  Marci  novskog  i  ostalih.  Ti  snovi  često  pretpostavljaju  složene  ope­ racije  sa  brojevima,  koje  međutim  snevač  rešava  sa  zapanju­ jućom  sigurnošću. Uporedi  i  Džouns, Uber unbewusste Zahlenbehandulng"  (Zentralblat  fvir  Ps.A.,  II,  1912,  str.  241  s). 

d n s m m t s i k

K j s t o s i m n c l p i p

j c š p p „ l b ( p ž m h j d (

ašnje­ e  go­ usti  a  mene  pošto  nično  maju  obja­ stari­

anre­ bolje  jedno    magi­ pred­ ektor  .  Ali, 

i  sna  naro­ kan­ užbo­ je  sa  a  tek  e  i  2  akle,  koju  ekto­ e  on  edna  eseca  pen­

arci    ope­ anju­ hlen-

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

71 

Ako  sad  uporedimo  ove  i  slične  primere  (koji  će  doći  kasnije)  možemo  reći:  Rad  sna  uopšte  ne  raču­ na,  ni  tačno  ni  pogrešno;  on  samo  u  obliku  računa  stavlja  brojke  koje  se  nalaze  u  mislima  sna  i  koje  mogu  služiti  kao  aluzija  na  neki  materijal  koji  se  ne  može  predstaviti  na  neki  drugi  način.  Rad  sna  pri  tom  postupa  sa  brojevima  na  potpuno  isti  način  kao  sa  materijalom  za  izražavanje  njegovih  namera,  kao  i  sa  svim  ostalim  predstavama,  uključujući  i  govore  koji  se  mogu  prepoznati  kao  predstave  reci.  Rad  sna,  naime,  ne  može  stvoriti  nikakav  govor.  Koliko  se  od  govora  i  odgovora  u  snovima  može  po­ javiti,  koji  sami  po  sebi  mogu  biti  smisaoni  ili  bez  smisla:  analiza  nam  svaki  put  pokazuje  da  je  san  pri  tom  iz  misli  sna  preuzeo  samo  odlomke  iz  stvarno  održanih  ili  slušanih  govora  i  da  je  sa  njima  veoma  samovoljno  postupao.  On  ne  samo  što  ih  je  istrgnuo  iz  njihove  celine  i  raskomadao  ih,  pa  jedan  deo  pri­ mio,  a  drugi  odbacio,  nego  ih  je  često  sastavio  na­ novo  tako  da  se  govor  u  snu  koji  izgleda  kao  da  je  celovit,  prilikom  analize  raspada  na  tri  ili  četiri  od­ lomka.  Prilikom  te  nove  upotrebe  on  je  često  ostavio  po  strani  smisao  koji  su  imale  reci  u  mislima  sna,  i  iz  teksta  izmamio  sasvim  novi  smisao.1  Pri  bližem  posmatranju  možemo  kod  govora  u  snu  razlikovati  1

  Na  isti  način  kao  san  postupa  i  neuroza.  Poznajem  jednu  pacijentkinju  koja  nehotice,  i  protiv  volje,  sluša  (halu­ cinira)  pesme  ili  delove  pesama,  a  da  njihov  smisao  njen  du­ ševni  život  ne  može  da  shvati.  Ona,  uostalom,  sigurno  nije  paranoična.  Analiza,  zatim,  pokazuje  da  je  ona  tekst  ovih  pesama  primenila  pomoću  izvesnih  sloboda  sa  zloupotrebom.  „Leise,  leise,  fromme  Weise  (=  lagano,  lagano,  pobožna  me­ lodijo).  Za  njeno  nesvesno  to  znači:  Fromme  Waise  (=  po­ božna  udovice),  a  to  ona  jeste.  „O  du  selige,  o  du  frohliche"  (=  o  blažena,  o  radosna)  jeste  početak  jedne  božićne  pesme;  pošto  je  ona  ne  produžava  do  reci  ,,Weihnachtszeit"  (=  bo­ žično  doba),  ona  od  nje  pravi  svadbenu  pesmu  itd.  —  Istim  mehanizmom  izopačenja  može  se,  uostalom,  sprovesti  i  bez  halucinacije  u  čistoj  pomisli.  Zašto  je  jednog  od  mojih  paci­ jenata  snašlo  sećanje  na  jednu  pesmu  koju  je  morao  u  mla­ dim  godinama  da  uči:  „Nachtlich  am  Busento  lispeln...?  (=  noću  na  Buzentu  šapuću). 

72 

Tumačenje  snova,  II 

razumljivije,  kompaktne  sastavne  delove  od  drugih  koji  služe  kao  sredstvo  za  povezivanje  i  koji  su  verovatno  bili  popunjeni  onako  kao  što,  pri  čitanju,  popunjavamo  izostavljena  slova  i  slogove.  Govor  u  snu  ima,  prema  tome,  sastav  sličan  breši  u  kome  jedna  očvrsla  međumasa  povezuje  veće  komade  raz­ nog  materijala.  Strogo  uzev,  ovaj  opis  je  pravilan  samo  za  one  govore  u  snu  koji  imaju  nešto  od  čulnog  karaktera  govora  i  koje  snevač  opisuje  kao  „govori".  Ostale  vrste  govora  koji  se,  tako  reći,  ne  osećaju  kao  slušani  ili  izrečeni  (koji  u  snu  nemaju  nikakav  akustični  ili  motorični  akcenat)  jesu  prosto  misli  kao  što  dolaze  i  u  našoj  budnoj  misaonoj  aktivnosti  i  prelaze  neizmenjeni  u  mnoge  snove.  Za  indiferentni  govorni  mate­ rijal  sna  izgleda  da  i  lektira  daje  jedan  izvor  koji  bogato  teče  i  koji  se  teško  može  pratiti.  Ali  sve  što  se  u  snu  ikako  upadljivo  ističe  kao  govor,  može  se  svoditi  na  realan  govor  koji  je  snevač  sam  ili  odr­ žao  ili  čuo.  Primere  za  izvođenje  ovakvih  govora  u  snu  našli  smo  već  pri  analizi  snova  saopštenih  u  druge  svrhe.  Tako  u  „bezazlenom  snu  o  pijaci"  (na  strani  189),  gde  govor:  To  se  više  ne  može  dobiti  služi  za  to  da  se  identifikujem  sa  mesarom,  dok  jedan  deo  drugog  go­ vora:  Ovo  ne  znam,  ovo  neću  uzeti  upravo  ispunjava  zadatak  da  san  načini  bezazlenim.  Jer  snevačica  je  dan  ranije  jednu  sugestiju  svoje  kuvarice  odbila  reZato  što  se  njegova  fantazija  zadovoljava  jednim  đelom  ovog  citata:  „Nachtlich  am  Busen  (=  noću  na  grudima).  Poznato  je  da  se  parodistički  vic  nije  odrekao  ove  vrste  tehnike.  „Fliegende  Blatter"  donele  su  jednom  među  svojim  ilustracijama  uz  nemačke  „klasičare"  i  jednu  sliku  uz  Šilerovu  pesmu  „Siegesfest"  (=  svečanost  pobede),  uz  koju  je  stajao  citat  prevremeno  završen: 

Nastavak: 

„Und  des  frisch  erkampften  \Veibes  freut  sich  der  Atrid  und  strickt".  Um  den  Reiz  des  schonen  Leibes  Seine  Arme  hochbegluckt. 

c o i š z

v

k r k n

č p s š s o g i n d i o j n b

o g s n ( o u s

m

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

ugih    veanju,  or  u  ome  raz­

one  ktera  stale  ušani  ni  ili  aze  i  zmemate­ koji  e  što  e  se  odr­

našli  vrhe.    gde  a  se    go­ njava  ca  je    reelom 

vrste  vojim  lerostajao 

73 

cima:  To  ne  znam,  ponašajte  se  pristojno,  te  je  sada  od  ovog  govora  primila  u  san  prvi  deo  koji  zvuči  indiferentno,  da  bi  s  njim  aludirala  na  kasniji  deo,  što  bi  se  vrlo  lepo  uklapao  u  fantaziju  koja  se  nala­ zila  u  osnovi  sna,  ali  bi  je  odao.  Jedan  sličan  primer  mesto  mnogih  koji  svi  do­ vode  do  istog  zaključka:  Jedno  veliko  dvorište  u  kome  se  pale  leševi.  On  kaže:  Ja  odlazim,  to  ne  mogu  da  gledam.  (Nikakav  razgovetan  govor).  Zatim  nalazi  dva  kasapska  mom­ ka  i  kaže  im:  No,  jel'  prijalo?  jedan  odgovara:  Baš  nije  bilo  dobro.  Kao  da  je  to  bilo  ljudsko  meso.  Bezazleni  povod  za  ovaj  san  je  ovo.  On  posle  ve­ čere  ide  sa  ženom  u  posetu  kod  valjanih  ali  nipošto  primamljivih  suseda.  Gostoljubiva  stara  dama  nalazi  se  baš  za  večerom  i  primorava  ga  (za  to  se  među  mu­ škarcima  u  šali  upotrebljava  jedna  sastavljena  reč  sa  seksualnim  značenjem) 1  da  okusi  od  večere.  On  otklanja  to  recima  da  nema  više  apetita.  ,,Aber~  gehns'iveg"  (=  ta  idite  samo),  to  ćete  još  podneti",  ili  nešto  slično.  On  dakle  mora  da  proba  i  onda  pred  njom  hvali  ono  što  mu  je  ona  ponudila.  „Ala  je  ovo  dobro".  Kad  je  ponovo  sam  sa  svojom  ženom,  on  grdi  i  nametljivost  svoje  susetke  i  kvalitet  jela  koje  je  okusio.  „Ne  mogu  da  gledam"  što  se  i  u  snu  ne  po­ javljuje  kao  pravi  govor,  jeste  misao  koja  se  odnosi  na  telesne  draži  dame  koja  ga  poziva,  i  nju  bi  t r e ­ balo  prevesti:  da  ne  želi  da  ih  vidi.  Poučni  ja  će  biti  analiza  jednog  drugog  sna  koji  objavljujem  već  na  ovom  mestu  zbog  vrlo  jasnog  govora  koji  stvara  njegovo  središte,  ali  koji  ću  obja­ sniti  tek  kad  budem  objašnjavao  afekte  u  snu.  Sa­ njao  sam  veoma  jasno:  Otišao  sam  noću  u  Brikeov  (Brucke)  laboratorijum  i  na  lako  kucanje  na  vratima  otvaram  (pokojnom)  profesoru  Flajšlu  (Fleischl)  koji  ulazi  sa  više  stranaca  i  posle  nekoliko  reci  seda  za  svoj  sto.  Zatim  dolazi  drugi  san:  Moj  prijatelj  Fl.  sti1

  Reč  „notzuchtigen"  —  silovati  upotrebljava  se  (u  šali)  mesto  „notigen"  —  primoravati  (Prim.  prev.). 

Tumačenje  snova,  II 

74 

gao  je  neupadljivo  u  Beč  u  julu  mesecu;  susrećem  ga  na  ulici  u  razgovoru  sa  mojim  (pokojnim)  prijateljem  P.  i  odlazim  s  njima  nekud,  gde  oni  sede  za  jednim  malim  stolom  jedan  prema  drugom,  a  ja  napred  sa  uzane  strane  stočića.  Fl.  priča  o  svojoj  sestri  i  kaže.  Za  tri  četvrti  sata  ona  je  bila  mrtva,  pa  zatim  ne­ što  kao:  To  je  prag.  Pošto  ga  P.  ne  razume,  okreće  se  Fl.  meni  i  pita  me  koliko  sam  ja  saopštio  P.-u  od  njegovih  stvari.  A  zatim  ja,  pod  uticajem  neobičnog  afekta  hoću  da  kažem  Fl.-u  da  P.  (uopšte  ne  može  ništa  znati  jer)  nije  živ.  Ali  ja  kažem,  primećujući  sam  ovu  grešku:  Non  vixit.  Zatim  prodorno  pogle­ dam  P.-a,  on  od  mog  pogleda  pobledi,  postane  neja­ san,  njegove  oči  postanu  bolesno  plave  —  i  naposletku  ga  nestane.  Ja  se  tome  neobično  radujem;  sada  razumem  da  je  i  Ernst  Flajšl  bio  samo  jedna  pojava,  jedan  revenant,1  i  nalazim  da  je  sasvim  moguće  da  jedna  takva  osoba  samo  tako  dugo  postoji,  dok  mi  to  želimo,  i  da  može  biti  odstranjena  željom  drugoga  čoveka.  Ovaj  lepi  san  sadrži  toliko  zagonetnih  k a r a k t e ­ ristika  sadržaja  sna  —  k r i t i k u  za  v r e m e  samoga  sna,  da  i  sam  primećujem  svoju  pogrešku  što  k a ž e m  Non  vixit  umesto  Non  vivit;  prirodno  opštenje  sa  pokoj­ nicima  koje  sam  san  proglašava  umrlima,  apsurdnost  zaključivanja,  veliko  zadovoljstvo  koje  mi  to  pri­ p r e m a ,  —  da  bih  „od  srca  r a d o "  h t e o  saopštiti  rešenje  ove  zagonetke.  Ali,  u  stvari,  ja  nisam  u  moguć­ nosti  da  to  u r a d i m  —  ono  n a i m e  što  r a d i m  u  snu  —  da  svom  slavoljublju  žrtvujem  obzir  p r e m a  m e n i  tako  d r a g i m  osobama.  Ali  svako  prikazivanje  mislilo  bi  ono  što  mi  je  poznato  da  je  smisao  sna.  I  tako  ću  se  zadovoljiti,  najpre  na  ovom  mestu,  a  kasnije  i  na  d r u g o m  mestu,  time  što  ću  izvući  samo  nekoliko  ele­ m e n a t a  sna  radi  tumačenja.  Središte  sna  stvara  j e d n a  scena  u  kojoj  ja  svojim  pogledom  uništavam  P.-a.  Njegove  oči  p r i  t o m  po­ staju  tako  neobične  i  n e p r i j a t n o  plave,  i  zatim  ga  n e 1

  „Revenant"  prev.). 

duh,  doslovno:  neko  ko  se  vraća  (Prim. 

s n z n k t o j v p s i v s ć

„ s s d o m l

r s n m o u s o

M j j

m  ga  eljem  dnim  d  sa  kaže.  ne­ e  se    od  čnog  može  ujući  ogle­ neja­ osletsada  java,  da  i  to  goga 

kte­ sna,  Non  koj­ nost  pri­ ešeguć­ u  —  tako  o  bi  o  ću  i  na  ele­

ojim  po­ ne-

Prim. 

Primeri  —  Računanje  i  govorenje  u  snu 

75 

staje.  Ova  scena  je  sasvim  jasno  podražavanje  stvar­ no  doživljene  scene.  Ja  sam  bio  demonstrator  na  fi­ ziološkom  institutu,  imao  sam  službu  u  r a n i m  j u t a r ­ njim  časovima,  i  Brike  (Briicke)  je  saznao  da  sam  n e ­ koliko  p u t a  suviše  kasno  došao  u  studentsku  labora­ toriju.  Onda  je  on  jednom  došao  tačno  za  v r e m e  otvaranja  i  sačekao  me.  Ono  što  mi  je  rekao,  bilo  je  škrto  i  određeno;  ali  njegove  reci  uopšte  nisu  bile  važne.  Ono  što  je  pobeđivalo  bile  su  njegove  strašne  plave  oči  kojima  me  je  posmatrao  i  p r e d  kojima  sam  se  gubio  —  kao  P.  u  snu,  koji  je  na  moje  olakšanje  izmenio  uloge.  Onaj  ko  je  u  stanju  da  se  seća  očiju  velikog  majstora,  koje  su  bile  divne  sve  do  duboke  starosti  i  koji  ga  je  ikad  video  kad  je  bio  ljut  moći  će  se  lako  preneti  u  afekte  mladoga  grešnika.  Ali  dugo  mi  nije  uspevalo  da  izvedem  one  reci  „Non  vixit",  kojima  vršim  p r a v d u  u  snu,  dok  se  n i ­ sam  setio  da  su  ove  dve  reci  imale  u  snu  t a k o  velik  stepen  jasnoće  ne  kao  reci  koje  sam  čuo  ili  koje  sam  doviknuo,  nego  kao  reci  koje  sam  video.  Onda  sam  odmah  znao  odakle  one  dolaze.  Na  postamentu  spo­ menika  cara  Josif  a  u  bečkom  dvoru  mogu  se  pročitati  lepe  reci:  Saluti  patriae  vixit  non  diu  sed  totus.1  Iz  ovog  napisa  iščeprkao  sam  ono  što  je  odgova­ ralo  jednom  neprijateljskom  nizu  u  mojim  mislima  sna,  i  što  bi  trebalo  da  glasi:  Pa  ovaj  čovek  uopšte  n e m a  šta  da  kaže,  on  uopšte  i  ne  živi.  I  sad  sam  se  morao  setiti  da  sam  taj  san  sanjao  nekoliko  d a n a  p r e  otkrivanja  spomenika  Flajšlu  pod  a r k a d a m a  Bečkog  univerziteta,  p r i  čemu  sam  ponovo  video  i  Brikeov  spomenik  i  (nesvesno)  morao  sa  žaljenjem  razmišljati  o  tome  k a k o  je  moj  veoma  talentovani  i  nauci  pot1

  Natpis  glasi  pravilno:  Saluti  p u b l i c a e  vixit  non  diu  sed  totus.1  Motiv  pogrešnog  čitanja:  patriae  za  publicae  Vitels  (Wittels)  je  verovatno  tačno  pogodio.  —  Prevod  latinskih  reci:  2iveo  je  za  javno  blagostanje,  ne  dugo  već  čitav. 

Tumačenje  snova,  II 

7ff

puno  odani  prijatelj  P.  svojom  preranom  smrću  iz­ gubio  opravdano  pravo  na  spomenik  u  ovim  prosto­ rijama.  I  tako  sam  mu  podigao  u  snu  spomenik:  moj  1  prijatelj  P.  se  zvao  Josif. Na  osnovu  pravila  o  tumačenju  snova  ja  još  uvek  ne  bih  imao  prava  da  reci  non  vivit,  koje  upotre­ bljavam,  zamenim  recima  non  vixit,  koje  mi  sećanje  na  spomenik  cara  Josifa  stavlja  na  raspolaganje.  Mora  da  je  ovo  svojim  doprinosom  omogućio  neki  drugi  elemenat  misli  sna.  Nešto  mi  kaže  da  pazim  na  to  da  se  u  sceni  sna  sudaraju  jedan  neprijatelj­ ski  tok  mišljenja  i  jedan  prijateljski  prema  mome  prijatelju  P.,  prvi  površno,  a  drugi  prikriveno,  i  da  su  oba  predstavljena  istim  recima:  Non  vixit.  Pošto  je  on  bio  zaslužan  za  nauku,  ja  mu  podižem  spome­ nik;  ali  pošto  je  bio  kriv  za  jednu  zlu  želju  (koja  je  izražena  na  kraju  sna),  ja  ga  zbog  toga  uništavam.  Stvorio  sam  jednu  rečenicu  sa  sasvim  naročitim  pri­ zvukom,  i  pri  tome  mora  da  je  na  mene  uticao  neki  uzor.  Gde  se  samo  nalazi  jedna  slična  antiteza,  jedno  takvo  stavljanje  jedne  pored  druge  dveju  suprotnih  reakcija  protiv  jedne  te  iste  ličnosti,  koje  obe  pola­ žu  pravo  na  to  da  budu  potpuno  opravdane,  pa  ipak  da  jedna  drugoj  ne  smetaju?  Na  jednom  jedinom  mestu  u  literaturi,  ali  mestu  koje  se  duboko  ureze  čitaocu  u  pamćenje:  u  govoru  kojim  se  Brut  pravda  u  Sekspirovoj  drami  „Julije  Cezar":  „Jer  me  je  Ce­ zar  voleo,  ja  za  njim  plačem;  jer  je  bio  srećan,  ja  se  radujem;  jer  je  bio  hrabar,  ja  ga  poštujem,  ali  zato  što  je  bio  pohlepan  za  vlašću,  ja  sam  ga  ubio."  Nije  li  to  ista  struktura  rečenice  i  ista  suprotnost  misli  kao  u  misli  sna  koju  sam  otkrio?  U  snu,  ja  dakle  igram  ulogu  Bruta.  Kad  bih  samo  mogao  da  uz  ovu  kolateralnu  vezu  nađem  još  jedan  trag  u  sadržini 

s m O M u z z p

t n t s s — s n v s k n k s ć v i j č m n k s u v s

1

  Kao  doprinos  hiperdeterminisanju:  Moje  opravdanje  što  sam  došao  suviše  kasno  bilo  je  u  tome  što  sam  posle  dugog  noćnog  rada  ujutru  morao  napraviti  dugačak  put  od  ulice Kaiser Joseph do Veringerštrase  (Wahringerstrasse).  (To  je  ime  jedne  bečke  ulice  gde  se  nalaze  univerzitetske  zgrade  i  instituti)  —  (Prim.  prev.). 

U v j

u  iz­ osto­ moj 

uvek  otre­ ćanje  anje.  neki  azim  telj­ ome  i  da  Pošto  ome­ ja  je  vam.  pri­ neki  edno  tnih  pola­ ipak  nom  reze  avda  Ce­ ja  se  zato  Nije  misli  dakle    ovu  ržini 

danje  posle  ut  od  .  (To  grade 

Primeri —• Računanje  i  govorenje  u  snu 

77 

sna  koji  bi  tu  vezu  potvrdili.  Mislim,  da  bi  taj  trag  mogao  biti  ovaj:  Moj  prijatelj  Fl.  dolazi  u  Beč  u  julu.  Ova  pojedinost  ne  nalazi  nikakvu  osnovu  stvarnosti.  Moj  prijatelj  FL,  koliko  znam,  nikad  nije  bio  u  julu  u  Beču.  Ali  mesec  jul  je  nazvan  po  imenu  Juli  ja  Ce­ zara  i  mogao  bi  zbog  toga  vrlo  lako  da  zastupa  alu­ ziju  na  međumisao  koju  tražim:  da  igram  ulogu  prijatelj  P.  se  zvao  Josif.1  Zanimljivo  je  da  sam  stvarno  jednom  igrao  Bru­ ta.  Pred  decom  u  jednom  auditoriju  izvodio  sam  sce­ nu  „Brut  i  Cezar"  iz  Šilerovih  pesama,  i  to  kao  če­ trnaestogodišnji  dečak,  zajedno  sa  svojim  nećakom,  starijim  od  mene  godinu  dana,  koji  je  tada  iz  Engle­ ske  došao  k  nama,  a  takođe  i  s  jednim  „revenant",  —  drugom  u  igri  u  prvim  godinama  moga  detinjstva,  koji  se  s  njim  ponovo  pojavio.  Do  svoje  napu­ njene  treće  godine  života  mi  smo  bili  nerazdvojni,  voleli  smo  se  i  tukli  se,  i  ovaj  dečji  odnos  je,  kao  što  sam  već  jednom  nagovestio,  odlučio  o  svima  mojim  kasnijim  osećanjima  i  druženju  sa  vršnjacima.  Moj  nećak  Džon  je  od  toga  vremena  dozi  veo  mnogo  rein­ karnacija  koje  su  ponovo  oživljavale  čas  ovu  čas  onu  stranu  njegovog  bića  koje  je  u  mom  nesvesnom  sećanju  ostalo  neizbrisivo.  Mora  da  je  s  vremena  na  vreme  veoma  loše  postupao  sa  mnom,  i  mora  da  sam  i  ja  ispoljavao  hrabrost  protiv  ovog  moga  tiranina,  jer  su  mi  u  mojim  kasnijim  godinama  često  prepri­ čavali  jedan  kratak  govor  kojim  sam  se  pravdao  kad  me  je  otac  —  njegov  deda  —  pozvao  na  odgovor­ nost:  Zašto  bijes  Džona?  A  taj  govor  u  recima  dečaka  koji  onda  još  nije  imao  ni  dve  godine  glasio  je:  Ja  sam  ga  bio,  jer  je  on  mene  bio.  Mora  da  je  to  bila  upravo  ova  scena  iz  moga  detinjstva  koja  je  reci  non  vivit  skrenula  na  non  vixit,  jer  u  govoru  dečaka  ka­ snijih  dečjih  godina  reč  schlagen  znači  što  i  wichsen;1

  Uz  to  još:  Caesar  —  Kaiser.    Prim.  prev.:  schlagen  =  tući;  wichsen  =  tući,  voštiti.  Uporedi  sad  latinsku  reč  vixit  (što,  naravno,  nema  nikakve  veze s tim glagolom; to je prošlo vreme  od vivo i znači oživeo  je)  sa  ovim  glagolom  wichsen  (neprevodljivo!).  2

78 

Tumačenje  snova,  II 

rad  sna  ne  preza  ni  od  čega  da  se  posluži  ovakvim  vezama.  Neprijateljstvo  prema  mom  prijatelju  P.,  u  osnovi  tako  malo  utemeljeno,  koji  je  bio  mnogostruko  nadmoćniji  od  mene,  pa  je  prema  tome  mogao  da  se  pojavi  u  jednom  novom  izdanju  druga  iz  detinjstva,  svodi  se  sigurno  na  komplikovani  infantilni  odnos  prema  Džonu.  Ja  ću  se  dakle  ponovo  vratiti  na  ovaj  san. 

G  APSURDNI  SNOVI  —  INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI  U  SNU  U  dosadašnjim  tumačenjima  snova  naišli  smo  tako  često  na  elemenat  apsurdnosti  u  sadržini  sna  da  više  nećemo  odlagati  istraživanje  odakle  on  do­ lazi  i  šta  otprilike  znači.  Mi  se  sećamo  da  je  pro­ tivnicima  koji  poriču  vrednost  sna  upravo  apsurd­ nost  pružala  jedan  od  glavnih  dokaza  za  to  da  u  snu  vide  samo  besmislen  proizvod  jedne  reducirane  i  fragmentarne  duševne  delatnosti.  Počeću  sa  nekim  primerima  u  kojima  je  apsurd­ nost  sadržine  sna  samo  prividna,  i  koja  odmah  ne­ staje  čim  se  malo  više  udubimo  u  smisao  sna.  Postoje  neki  snovi  koji,  kao  što  se  najpre  mislilo,  slučajno  govore  o  mrtvom  ocu.  San  jednog  pacijenta  koji  je  izgubio  oca  pre  šest  godina:  Ocu  se  dogodila  velika  nesreća.  On  se  vozio  noć­ nim  vozom,  tada  je  voz  iskliznuo  iz  šina,  sedišta  su  se  zbila  i  njemu  je  glava  sa  strane  bila  stisnuta.  Snevač  ga  zatim  vidi  kako  leži  na  krevetu,  sa  ranom  iz­ nad  ivice  obrva,  koja  ide  vertikalno.  Čudi  se  tome 

š li

t s g o jo k n b je k f p i  s s n i š c r p o s b d n t l n v d p n

j l v g

Apsurdni  snovi 

kvim  P.,  u  ruko  o  da  tinjtilni 

smo  sna  do­ pro­ urd­ snu  ne  i 

urd­ ne­ stoje  ajno  šest 

noć­ a  su  Snem  iz­ ome 

79 

što  je  otac  nastradao  (pošto  je  već  mrtav,  kao  što  pri­ likom  pričanja  dopunjava).  Oči  su  tako  bistre.  Prema  postojećoj  oceni  snova  ovaj  sadržaj  sna  trebalo  bi  ovako  razjasniti:  Snevač  je  najpre,  dok  sebi  predstavlja  očevu  nesreću,  zaboravio  da  on  već  godinama  počiva  u  grobu:  u  daljem  toku  snevanja  ovo  se  sećanje  budi  i  dovodi  do  toga  da  se  on  sam,  još  snevajući,  čudi  svome  snu.  Ali  nam  analiza  po­ kazuje  da  je  sasvim  izlišno  tražiti  ovakva  objašnje­ nja.  Snevač  je  kod  jednog  umetnika  poručio  očevu  bistu,  koju  je  na  dva  dana  pre  sna  video.  I  ova  bista  je  ta  koja  mu  izgleda  da  je  nastradala.  Vajar  oca  ni­ kad  nije  video,  on  radi  prema  priloženim  fotogra­ fijama.  Na  dan  pre  samog  sna,  sin  je  pun  pijeteta  poslao  u  atelje  jednog  starog  slugu  porodice,  neće  li  i  on  doneti  isti  sud  o  glavi  od  mermera,  da  je  naime  suviše  ispala  uzana  u  poprečnom  pravcu  od  jednog  slepog  oka  do  drugog.  A  sada  dolazi  materijal  sećanja  koji  je  doprineo  izgradnji  ovoga  sna.  Otac  je  imao  običaj,  kad  bi  ga  mučile  poslovne  brige  ili  te­ škoće  u  porodici,  da  obe  ruke  pritisne  na  slepoočnice,  kao  da  želi  da  stegne  glavu  koja  mu  je  suviše  ši­ roka.  —  Kao  dete  od  četiri  godine,  naš  snevač  je  bio  prisutan  kako  je  slučajno  napunjena  puška  pukla  i  ocu  pocrnila  oči  (oči  su  tako  svetle).  —  Na  onom  mestu  gde  san  pokazuje  očevu  povredu,  on  je,  dok  je  bio  živ,  kad  bi  bio  žalostan  ili  zamišljen,  nosio  jednu  dugačku  boru.  Sto  je  ova  bora  u  snu  zamenjena  ra­ nom,  to  ukazuje  na  drugi  podstrek  sna.  Snevač  je  fo­ tograf  išao  svoju  malu  ćerčicu;  ploča  mu  je  bila  ispa­ la  iz  ruke  i  kad  ju  je  podigao,  pokazivala  je  pukoti­ nu  koja  je  išla  kao  vertikalna  brazda  preko  čela  de­ vo  j  čiče  i  dopirala  do  luka  obrva.  I  tada  nije  mogao  da  se  oslobodi  praznovernih  slutnji,  jer  jedan  dan  pre  materine  smrti  pukla  mu  je  fotografska  ploča  sa  njenom  slikom.  Apsurdnost  ovoga  sna,  dakle,  samo  je  rezultat  jedne  površnosti  u  izražavanju  koje  ne  želi  da  raz­ likuje  bistu  i  fotografiju  od  osobe.  Svi  smo  mi  na­ vikli  da  govorimo  ovako:  Ne  nalaziš  li  da  je  otac  po­ gođen?  Naravno,  ali  se  izgled  apsurdnosti  u  ovom 

80 

Tumačenje  snova,  II 

snu  lako  mogao  izbeći.  Kad  bismo  smeli  da  sudimo  već  posle  jednog  jedinog  iskustva,  mogli  bismo  reći  da  je  ovaj  izgled  apsurdnosti  bio  dopušten  ili  čak  nameravan.  II  Drugi,  sasvim  sličan  primer  iz  mojih  sopstvenih  snova:  (ja  sam  svoga  oca  izgubio  1896.  godine).  Posle  svoje  smrti  otac  je  igrao  izvesnu  političku  ulogu  u  Mađara,  ujedinio  ih  politički,  pri  čemu  vidim  malu  nejasnu  sliku:  gomila  ljudi  kao  u  parlamentu;  jedna  osoba  koja  stoji  na  jednoj  ili  na  dve  stolice,  a  oko  nje  ostali.  Sećam  se  toga  koliko  je  na  mrtvač­ kom  odru  ličio  na  Garibaldija,  i  radujem  se  što  se  ovo  obećanje  ipak  obistinilo.  To  je  dovoljno  apsurdno.  Sanjano  je u  ono  vreme  kad  su  Mađari  parlamentarnom  opstrukcijom  dospeli  u  bezakono  stanje  i  prolazili  kroz  krizu  iz  koje  ih  je  oslobodio  Koloman  Szell.  Neznatna  okolnost  što  se  scena  viđena  u  snu  sastoji  od  tako  malih  slika  nije  bez  značaja  za  razjašnjenje  ovoga  elementa.  Obično  vizuelno  predstavljanje  sna  naših  misli  daju  slike  koje  nam  otprilike  čine  utisak  prirodne  veličine;  a  moja  slika  u  snu  je  reprodukcija  jednog  drvoreza  umetnutog  u  tekst  jedne  ilustrovane  istorije  Austrije,  koji  predstavlja  Mariju  Tereziju  na  državnom  sabo­ ru  u  Požunu,  čuvenu  scenu  poznatog  „Moriamur  pro  rege  nostro".1  Kao  što  je  tamo  Marija  Terezija  opko­ ljena  gomilom  ljudi,  tako  je  u  snu  moj  otac;  ali  on  stoji  na  jednoj  ili  na  dve  stolice,  dakle  kao  predsednik  suda  (=  Stuhlrichter,  nemačka  reč:  Stuhl  =  sto­ lica,  Richter  —  sudija,  prim.  prev.).  (On  ih  je  uje1

  Više  ne  znam  kod  kojeg  autora  sam  našao  da  pominje  jedan  san  u  kome  sve  vri  od  malih  likova,  i  za  koji  se  kao  izvor  pokazao  jedan  od  bakroreza  Zaka  Kaloa  (Jacques  Callot),  koje  je  snevač  danju  posmatrao.  Ovi  bakrorezi  sadrža­ vaju,  razume  se,  velik  broj  veoma  malih  figura;  jedan  niz  ovih  tretira  grozote  tridesetogodišnjeg  rata. 

di ba Ga kr nj cr in G

da (g sa U no ov od gi tr n u k il b n T sn jo a o lj đ n u iz

ju u

k

S

udimo  o  reći  i  čak 

venih    itičku  vidim  mentu;  tolice,  rtvač­ e  ovo 

reme  ospeli  ih  je  to  se  a  nije  bično  slike  ne;  a  oreza  strije,  sabo­ ur  pro  opko­ li  on  dsed  sto­ e  uje-

ominje  se  kao  s  Caladrža­ an  niz 

Apsurdni  snovi 

81 

dinio:  —  ovde  posreduje  izraz:  Neće  nam  biti  potre­ ban  sudija).  Da  je  na  mrtvačkom  odru  toliko  ličio  na  Garibaldija,  to  smo  primetili  svi  mi  koji  smo  stajali  kraj  njegovog  odra.  On  je  imao  postmortalno  penja­ nje  temperature,  njegovi  su  obrazi  bili  crveni  i  sve  crveniji...  protiv  volje  nastavljamo:  Und  hinter  ihm,  in  wesenlosem  Scheine  lag,  was  uns  alle  bandigt,  daš  1  Gemeine. Ove  naše  uzvišene  misli  pripremaju  nas  na  to  da  upravo  treba  da  imamo  posla  sa  „prostačkim"  (gemein).  „Postmortale",  povišenje  temperature,  u  sadržaju  sna  odgovara  recima  „posle  njegove  smrti".  U njegovom bolu bila je naj tegobni ja potpuna ukoče­ nost  creva  (opstrukcija)  u  toku  poslednjih  nedelja.  Na  ovo  se  nadovezuju  svakojake  nepristojne  misli.  Jedan  od  mojih  vršnjaka  koji  je  svoga  oca  izgubio  još  kao  gimnazijalac,  a  kojom  sam  mu  prilikom,  duboko  po­ tresen,  ponudio  svoje  prijateljstvo,  pričao  mi  je  jed­ nom,  rugajući  se  o  bolu  jedne  rođake  čiji  je  otac  umro  na  ulici  i  bio  donet  kući,  kako  se  posle,  prili­ kom  svlačenja  lesa,  videlo  da  se  u  trenutku  smrti  ili  postmortalno  izvršilo  pražnjenje  creva.  Ćerka  je  bila  tako  duboko  nesrećna  zbog  toga  da  joj  je  ova  nemila  pojedinost  morala  smetati  u  sećanju  na  oca.  Tu  smo  sad  prodrli,  dakle,  do  želje  koja  se  u  ovom  snu  oličava.  Posle  smrti  stajati  čist  i  velik  pred  svo­ jom  decom:  ko  to  ne  bi  želeo?  Sta  je  postalo  od  apsurdnosti  ovoga  sna?  Njegova  prividna  apsurdnost  ostvarila  se  samo  tako  što  je  u  snu  verno  predstav­ ljen  jedan  dopušten  izraz,  kojim  smo  navikli  da  pre­ đemo  preko  apsurdnosti  koja  može  da  postoji  između  njenih  sastavnih  delova.  Ni  ovde  ne  možemo  odbaciti  utisak  da  je  prividna  apsurdnost  željena  i  namerno  izazvana.  Učestalost  sa  kojom  mrtve  osobe  u  snu  nastupa­ ju  kao  žive,  rade,  i  opšte  sa  nama,  izazvala  je  neumesno  čuđenje  i  stvorila  neka  neobična  objašnjenja,  1

  I iza njega ležaše u besuštinskom  sjaju  ono  što nas  sve  kroti,  prostačko.  S Frođd, Odabrana đela, VII 

82 

Tumačenje  snova,  II 

iz  kojih  se  upadljivo  vidi  naše  nerazumevanje  za  san.  Pa  ipak  je  objašnjenje  ovih  snova  vrlo  očigled­ no.  Kako  često  dolazimo  u  situaciju  da  pomislimo:  Kad  bi  otac  još  bio  živ,  šta  bi  rekao  na  to?  Ovo  kad  san  ne  može  predstaviti  drugačije  nego  tako  da  od­ ređenu  osobu  predstavi  kao  prisutnu  u  jednoj  odre­ đenoj  situaciji.  Tako,  na  primer,  jedan  mlad  čovek  kome  je  deda  ostavio  veliko  nasledstvo  sanja  u  jednoj  prilici  o  prekoru  koji  mu  je  upućen  zbog  znatnog  izdatka  novca,  da  je  njegov  deda  ponovo  živ  i  da  tra­ ži  od  njega  polaganje  računa.  I  kad  mi,  prigova­ rajući  da  bolje  znamo,  protestujemo  tako  protiv  sna,  da  je  čovek  već  umro,  to  u  stvari  predstavlja  utešnu  misao  da  pokojnik  ovo  nije  morao  doživeti,  ili  zado­ voljstvo  zbog  toga  što  više  nema  da  se  u  to  mesa.  Jedna  druga  vrsta  apsurdnosti  koja  se  nalazi  u  snovima  o  mrtvim  rođacima  ne  izražava  podsmeh  i  ruganje,  nego  služi  krajnjem  odbijanju;  predstavlja­ nju  jedne  potisnute  misli,  koju  bismo  rado  smatrali  kao  nešto  što  se  najmanje  može  zamisliti.  Snovi  te  vrste  izgleda  su  rešivi  samo  ako  se  podsetimo  da  san  ne  stvara  nikakvu  razliku  između  onoga  što  se  želi  i  realnog.  Tako,  na  primer,  jedan  čovek  koji  je  ne­ go  vao  svoga  oca  u  njegovoj  bolesti  i  zbog  njegove  smrti  teško  patio,  ubrzo  posle  toga  sanja  sledeći  bes­ misleni  san:  Otac  je  ponovo  živ  i  razgovarao  je  s  nji­ ma  kao  i  inače,  ali  (neobično  bese  to  što)  je  on  ipak  umro  samo  on  to  nije  znao.  Taj  san  ćemo  razumeti  ako,  između  reci  „ta  on  je  umro",  umetnemo:  zbog  želje  snevačeve  i  ako  uz  „on  to  nije  znao"  dopunimo:  da  je  snevač  imao  tu  želju.  Za  vreme  negovanja  u  bolesti  sin  je  više  puta  poželeo  da  otac  bude  mrtav,  tj.  imao  je  zapravo  jednu  misao  punu  sažaljenja  da  smrt  već  jednom  učini  kraj  njegovim  mukama.  U  žalosti  posle  smrti  čak  je  i  ova  želja  sapatnje  po­ stala  nesvesno  prebacivanje,  kao  da  je  njome  stvar­ no  doprineo  da  skrati  bolesnikov  život.  Buđenje  naj­ ranijih  infantilnih  osećanja  prema  ocu  omogućilo  je  ovom  samoprebacivanju  da  dođe  do  izraza  kao  san;  ali  ovaj  san  morao  je  ispasti  ovako  apsurdan  baš  zbog  ogromne  suprotnosti  između  izazivača  sna  i  misli 

da P fu sk

nj da tr ća n sa o sn n ba je n d č p U m A — o č v iz z č d

r n k s f

e  za  gled­ limo:  o  kad  a  od­ odre­ čovek  ednoj  atnog    tra­ gova­   sna,  tešnu  zado­ mesa.  azi  u  meh  i  avlja­ atrali  vi  te  a  san  e  želi  e  ne­ egove    bes­ s  nji­ ipak  meti  zbog  nimo:  nja  u  mrtav,  a  da  a.  U    po­ tvar­   naj­ lo  je  san;  zbog  misli 

Apsurdni  snovi 

83 

dana  (Uporedi  uz  ovo:  Formulierungen  iiber  die  zwei  Prinzipien  des  psvchischen  Geschehens,  Jahrbuch  fur  Psychoanalyse,  III,  1911.  Sabrana  dela,  sve­ ska  VIII).  Snovi  o  voljenim  pokojnicima  stavljaju  tumače­ nju  snova  uopšte  teške  zadatke,  čije  rešenje  ne  ispa­ da  uvek  zadovoljavajuće.  Razlog  za  to  mogli  bismo  tražiti  u  naročito  snažno  izraženoj  ambivalenciji  ose­ ćanja  koja  dominira  odnosom  snevača  prema  pokoj­ niku.  Veoma  je  obična  stvar  da  se  u  takvim  snovima  sa  pokojnikom  najpre  postupa  kao  sa  živim,  i  da  se  onda  odjednom  kaže  da  je  mrtav,  i  da  on  u  nastavku  sna  ipak  ponovo  živi.  To  deluje  zbunjujuće.  Ja  sam,  naposletku,  saznao  da  ova  smena  smrti  i  života  tre­ ba  da  predstavi  ravnodušnost  snevača  („Svejedno  mi  je  da  li  je  živ  ili  je  umro").  Razume  se  da  ova  rav­ nodušnost  nije  realna,  nego  samo  željena;  ona  treba  da  pomogne  snevaču  da  odbaci  veoma  intenzivne  pa  često  i  kontradiktorne  osećajne  stavove,  i  tako  ona  postaje  predstavljanje  u  snu  njegove  ambivalencije.  U  ostalim  snovima,  u  kojima  sa  pokojnicima  opštimo,  često  nam  ovo  pravilo  deluje  kao  orijentacija:  Ako  se  u  snu  ne  skreće  pažnja  na  to  da  je  pokojnik  —  mrtav,  onda  se  snevač  izjednačuje  sa  pokojnikom,  on  sanja  o  svojoj  sopstvenoj  smrti.  A  prisebnost  ili  čuđenje  koji  se  odjednom  javljaju  u  snu:  Pa  on  je  već  odavno  umro  —  predstavljaju  odbranu  od  ovog  izjednačavanja  i  otklanjaju  to  da  san  znači  smrt  za  snevača.  Ali,  ja  priznajem  i  osećam  da  je  tuma­ čenje  snova  sa  ovom  sadržinom  još  daleko  od  toga  da  je  snovima  izmamilo  sve  njihove  tajne. 

III  U  primeru  koji  navodim  sada  mogu  da  uhvatim  rad  sna  na  samom  delu  namernog  fabrikovanja  jed­ ne  apsurdnosti  za  koju  u  materijalu  ne  postoji  ni­ kakav  povod.  Primer  dolazi  od  sna  koji  mi  je  dao  su­ sret  sa  grofom  Tunom  pre  moga  putovanja  na  letof

Tumačenje  snova,  II 

84 

vanje.  „Vozim  se  kolima  s  jednim  konjem  i  izdajem  kočijašu  naređenje  da  me  odveze  na  stanicu.  Prugom  naravno  ne  mogu  s  vama  da  se  vozim,  kažem  ja,  po­ što  mi  je  prigovorio  kao  da  sam  ga  preko  mere  za­ morio;  pri  tome  izgleda  kao  da  sam  se  već  vozio  s  njim  jednim  delom  puta  koji  se  obično  prelazi  vo­ zom."  Na  ovu  zbrkanu  i  besmislenu  priču  analiza  daje  sledeća  objašnjenja:  Uzeo  sam  danju  kočiju  s  jed­ nim  konjem  i  ona  treba  da  me  odveze  u  Dornbah  u  jednu  udaljenu  ulicu.  Ali  kočijaš  nije  poznavao  put  i  vozio  je  sve  dalje,  kao  što  ovi  dobri  ljudi  čine,  dok  to  nisam  primetio  i  pokazao  mu  put,  pri  čemu  ni­ sam  propustio  da  mu  učinim  nekoliko  podrugljivih  primedaba.  Od  ovog  kočijaša  ispreda  se  sad  jedna  misaona  veza  ka  aristokratima,  i  s  njom  ću  se  ka­ snije  još  sastati.  Za  sada  samo  aluzije  da  nama,  gra­ đanskom  plebsu,  aristokrati  ja  pada  u  oči  time  što  voli  da  sedne  na  kočijaševo  mesto.  Ta  grof  Tun  takođe  upravlja  državnim  kolima  Austrije.  Ali  sledeća  rečenica  u  snu  odnosi  se  na  moga  brata  koga,  dakle,  ja  identifikujem  sa  kočijašem  ovih  jednozaprežnih  kola.  Ja  sam  mu  ove  godine  otkazao  zajedničko  pu­ tovanje  u  Italiju  („Samom  prugom,  naravno,  ne  mo­ gu  da  se  vozim  s  vama"),  i  ovo  otkazivanje  je  bila  nekakva  vrsta  kazne  za  njegovu  žalbu  da  ga  na  pu­ tovanjima  obično  preterano  zamaram  (što  je  u  san  dospelo  neizmenjeno)  time  što  od  njega  očekujem  brzo  menjanje  mesta,  suviše  lepote  u  toku  jednoga  dana.  Brat  me  je  te  večeri  ispratio  na  stanicu,  ali  je  malo  ranije  iskočio  na  tramvajskoj  stanici  Westbahnhof,  da  bi  nastavio  tramvajem  put  za  Purkersdorf.  Ja  sam  mu  napomenuo  da  može  još  neko  vreme  ostati  kod  mene  tako  što  će  se  u  Purkersdorf  odvesti  zapad­ nom  železnicom  a  ne  tramvajem.  Od  toga  je  u  san  ušlo  to  da  sam  se  jednim  delom  puta  vozio  kolima,  a  taj  put  se  obično  prelazi  železnicom.  U  stvari  bilo  je  obrnuto  (i  „Umgekehrt  ist  auch  gefahren").1  Ja  1

  Reč  „fahren",  dosta  česta  u  snu  i  analizi,  znači  „voziti"  se  (kolima)  i  „voziti  se",  putovati  (železnicom)  (Prim.  prev.). 

s m Č v p n je c g t s k

z d č n r d d i g n i i ( m

p

o v

dajem  ugom  ,  po­ e  za­ vozio  i  vo­   daje  jed­ ah  u    put    dok  u  ni­ ljivih  edna    ka­ gra­ e  što  n  tadeća  akle,  žnih    pu­ mo­ bila    pu­ san  ujem  noga  ali  je  ahnf.  Ja  stati  pad­ san  ma,  a  bilo  1   Ja 

oziti"  rev.). 

Apsurdni  snovi 

85 

sam  bratu  rekao:  Rastojanje  koje  prelaziš  tramvajem,  možeš  preći  i  zapadnom  železnicom  u  mom  društvu.  Čitavu  zbrku  u  snu  izazivam  time  što  umesto  „tram­ vaj"  u  snu  stavljam  „kola",  što  svakako  dobro  služi  pri  spajanju  kočijaša  s  bratom.  Onda  u  snu  stvorim  nešto  besmisleno,  što  prilikom  objašnjenja  izgleda  jedva  odgonetljivo  i  što  je  bilo  gotovo  u  kontradik­ ciji  sa  jednim  mojim  ranijim  govorom  („Samom  pru­ gom  ne  mogu  s  vama  da  se  vozim").  Ali,  pošto  reci  tramvaj  i  kola  uopšte  ne  moram  da  mešam,  mora  da  sam  ovu  čitavu  zagonetnu  stvar  u  snu  namerno  ova­ ko  oblikovao.  Ali  u  kojoj  nameri?  Mi  sada  treba  da  otkrijemo  značenje  apsurdnosti  u  snu,  iz  kojih  motiva  je  ona  dozvoljena  ili  stvorena.  Rešenje  tajne  u  ovom  slu­ čaju  jeste  ovo:  Meni  je  u  snu  potrebna  jedna  apsurd­ nost  i  nešto  nerazumljivo  u  vezi  sa  „vožnjom"  (fah­ ren)  jer  u  mislima  sna  imam  izvestan  sud  koji  traži  da  bude  predstavljen.  Jedne  večeri  kod  one  ljubazne  domaćice  i  duhovite  dame,  koja  u  jednoj  drugoj  sceni  istoga  sna  nastupa  kao  „domaćica",  čuo  sam  dve  za­ gonetke  koje  nisam  mogao  da  resim.  Pošto  su  zago­ netke  ostalom  društvu  bile  poznate,  mora  da  sam  izgledao  smešan  svojim  bezuspešnim  pokušajima  da  ih  resim.  To  su  bile  dve  zagonetke  sa  „potomci  (Nachkommen")  i  „preci  (Vorfahren").  I  one  su,  čini  mi  se,  glasile  ovako:  Der  Herr  befiehlt's,  Der  Kutscher  tut's.  Ein  jeđer  hat's,  im  Grabe  ruht's  (Vorfahren)1  Zbunjivalo  je  to  što  je  druga  zagonetka  u  prvoj  polovini  bila  identična  s  prvom  zagonetkom.  1

  Gospodar  naređuje,  kočijaš  to  izvršava.  Svako  to  ima,  ofts  počiva  u  grobu.  Odgovor:  Preci.  Vorfahren  znači:  a)  iz­ vesti  kola  napred,  b)  potomstvo  (Prim.  prev.). 

Tumačenje  snova,  II 

8® 

Der  Herr  befiehlt's,  Der  Kutscher  tut's.  Nicht  jeder  hat's,  In  der  Wiege  ruht's  (Nachkommen)1 

Kad  sam  sad  video  kako  se  grof  Tun  tako  svestan  svoje  moći  vozi  ispred  nas,  (vorfahren)  i  pao  u  raspoloženje  Figara  koji  zasluge  visoke  gospode  na­ lazi  u  tome  što  su  se  potrudili  da  se  rode  (da  budu  potomci  =  Nachkommen  zu  sein),  ove  dve  zagonetke  postale  su  posredničke  misli  za  rad  sna.  Budući  da  aristokrate  lako  možemo  zameniti  sa  kočijašima,  i  pošto  se  ranije  u  našoj  zem­ lji  kočijaš  oslovljavao  sa  „Herr  Schivager"  (po­ bratime),  mogao  je  rad  na  sažimanju  sna  moga  brata  uvući  u  isto  predstavljanje.  A  misao  sna  koja  je  delovala  posle  toga  glasi:  Besmislica  je  ponositi  se  svo­ jim  precima  (Vorfahren).  Radije  sam  ja  sam  predak  (ein  Vorfahr),  praotac  (=  Ahnherr).  Zbog  ovoga  su­ da:  to  je  besmislica,  dakle  besmislica  u  snu.  I  sada  se  svakako  rešava  i  poslednja  zagonetka  ovog  tam­ nog  mesta  u  snu,  da  sam  se  s  kočijašem  već  ranije  vozio  (vorher  gefahren),  da  sam  s  njim  išao  kolima  napred2  (=  vorgefahren).  San  se,  dakle,  načini  apsurdnim  onda  kad  se  u  mislima  sna  među  elementima  sadržaja  pojavi  sud:  To  je  besmislica,  kad  jedan  od  nesvesnih  misaonih  to­ nova  snevača  motivišu  kritika  ili  poruga.  Apsurdno  tako  postaje  jedno  od  sredstava  kojim  rad  sna  pred­ stavlja  kontradikciju,  metodima  kao  što  je  obrtanje  materijalnog  odnosa  između  misli  sna,  i  sadržaja  sna,  1

  Naime  svako  to,  ono  počiva  u  kolevci.  Odgovor:  P o ­ tomci.  Nachkommen  ima  dva  značenja:  a)  doći  posle;  b)  po­ tomci  (Prim.  prev.).  2   Smisao  će  naći  u  ovom  prevodu  i  na  ovom  mestu  samo  onaj  koji  bude  pažljivo  pratio  igru  reci:  vorfahren:  Vorfah­ ren.  Sve  te  reci  služe  Frojdu  za  to  da  bi  objasnio  jedno  veoma  nejasno  mesto  u  snu.  Ovde  igra  ulogu  i  sažimanje,  identifi­ kacija  sa  bratom  i  kočijašem  (kojeg  su  ljudi  obično  zvali  „po­ bratime":  tako  su,  naime,  u  ranijim  vremenima  zvali  vozače  tzv.  diližansa,  poštanskih  i  putničkih  kola!  (Prim.  prev.). 

k je s z k n d

je r m s k š n im k k v z s d lj š v ž k

k S h

( p in

sveao  u    na­   (da  dve  rad  amezem­ (po­ brata    desvo­ edak    su­ sada  tam­ anije  olima 

se  u  sud:  h  to­ rdno  red­ tanje  sna, 

  Po­ )  po­

samo  rfah­ eoma  ntifi­ „po­ ozače 

Apsurdni 

snovi 

8? 

kao  što  je  eksploatisanje  senzacije  motorne  inhibicije.  Ali  apsurdnost  u  jednom  snu  ne  može  se  jedno­ stavno  prevesti  prostim  „ne";  ona  treba  da  da  dispo­ ziciju  misli  sna,  koja  kombinuje  ruganje  ili  smeh  sa  kontradikcijom.  Samo  u  ovoj  nameri  rad  sna  daje  nešto  smešno.  On  ovde  opet  jedan  deo  latentne  sa1  držine  pretvara  u  jedan  manifestan  oblik. Mi  smo  zapravo  već  naišli  na  ubedljiv  primer  jednog  apsurdnog  sna  sa  takvim  značenjem.  Onaj  ranije  pomenuti  san  o  Wagnerovoj  predstavi  protu­ mačen  bez  analize,  koja  traje  do  SA 8  ujutru,  na  kojoj  se  orkestrom  diriguje  sa  kule  itd.,  očigledno  želi  da  kaže:  To  je  jedan  izokrenut  svet  i  jedno  ludo  dru­ štvo.  Ko  nešto  zaslužuje,  njega  to  ne  pogađa,  i  koji  na  to  ništa  ne  polaže,  taj  ima,  —  čime  snevačica  ima  na  umu  svoju  sudbinu  u  poređenju  sa  svojom  kuzinom:  —  Nipošto  nije  slučaj  ni  to  što  su  nam  se  kao  primeri  za  apsurdnost  snova  ponudili  najpre  sno­ vi  o  mrtvom  ocu.  Ovde  se  na  tipičan  način  nalaze  zajedno  prikupljeni  uslovi  za  stvaranje  apsurdnih  snova.  Autoritet  koji  je  svojstven  ocu  izazvao  je  rano  detetovu  kritiku;  strogi  zahtevi  koje  je  on  postav­ ljao  dali  su  detetu  povoda  da  u  cilju  njegovog  olak­ šanja  oštro  pazi  na  svaku  očevu  slabost;  ali  pošto­ vanje  kojim  je  očeva  ličnost  za  naše  mišljenje  okru­ žena  naročito  posle  njegove  smrti,  pooštrava  cenzuru  koja  zabranjuje  ovu  kritiku  da  se  svesno  izrazi. 

1

  Rad  sna  ovako  parodira  misao  koja  mu  je  obeležena  kao  smešna,  tako  što  stvara  nešto  smešno  u  vezi  s  njom.  Slično  postupa  Haj  ne  (Heine)  kad  hoće  da  se  ruga  lošim  sti­ hovima  bavarskoga  kralja.  On  to  radi  sa  još  lošijim  stihovima:  Herr  Ludwig  ist  ein  grosser  Poet,  Und  singt  er,  so  sttlrzt  Apollo  Vor  ihm  auf  die  Knie  und  blttet  und  fleht,  ,,Halt  ein,  ich  werđe  sonst  toli,  oh."  (Gospodin  Ludvig  je  velik  pesnik,  i  kad  peva,  Apolon  pada  pred  njega  na  kolena  i  moli  ga  i  preklinje:  Prestani,  jer  ću  inače  poludeti,  oh!). 

88 

Tumačenje snova, II  IV 

Još  jedan  novi  apsurdni  san  o  mrtvom  ocu:  Primio  sam  dopis  od  opštinskog  saveta  opštine  mog  rodnog  mesta  koji  se  odnosi  na  plaćanje  troško­ va  za  jedan  smeštaj  u  bolnicu  u  godini  1851,  koji  je  bio  potreban  zbog  jednog  napada  koji  se  desio  u  mo­ joj  kući.  Ja  se  tome  smejem,  jer  prvo,  ja  godine  1851.  još  nisam  ni  bio  u  životu,  a  drugo,  moj  otac  na  kojeg  bi  se  to  moglo  odnositi,  već  je  mrtav.  Ja  odla­ zim  k  njemu  u  susednu  sobu,  gde  on  leži  na  postelji  i  ispričam  mu  to.  Na  moje  iznenađenje  on  se  seća  da  je  tada  1851.  jednom  bio  pijan  i  da  je  trebalo  da  bude  zatvoren  ili  sklonjen  na  neko  bezbedno  mesto.  To  je  bilo  onda  kad  je  radio  za  kuću  T...  Ti  si  dakle  i  pio,  pitam  ja.  Uskoro  posle  toga  si  se  oženio?  Raču­ nam  da  sam  rođen  1856,  što  mi  izgleda  kao  da  dolazi  neposredno  posle  godine  koja  je  u  pitanju.  Nametljivost  kojom  ovaj  san  ispoljava  svoju  apsurdnost,  mi  ćemo  na  osnovu  poslednjih  rasprav­ ljanja  zaključiti,  da  se  može  smatrati  samo  kao  znak  za  jednu  naročito  ogorčenu  i  strasnu  polemiku  pri­ sutnu  u  mislima  sna.  Ali  sa  toliko  većim  čuđenjem  konstatujemo  da  se  u  ovom  snu  polemika  otvoreno  vrši  i  da  je  otac  označen  kao  osoba  načinjena  metom  za  ruganje.  Ovakva  otvorenost  izgleda  da  se  protivi  našim  pretpostavkama  o  cenzuri  pri  radu  sna.  Stvar  će  biti  jasnija  kad  primetimo  da  je  u  ovom  slučaju  otac  samo  osoba  gurnuta  napred,  dok  se  spor  vodi  s  jednom  drugom  osobom,  koja  se  u  snu  pojavljuje  samo  u  jednoj  jedinoj  aluziji.  Dok  san  normalno  radi  o  otporu  protiv  drugih  osoba,  iza  kojih  se  krije  otac,  ovde  je  stvar  obrnuta:  otac  postaje  podmetnuta  oso­ ba  za  pokrivanje  drugih,  i  san  se  zato  ovako  otvo­ reno  može  baviti  njegovom  inače  posvećenom  lično­ šću,  pošto  ovde  postoji  sigurno  znanje  da  se  u  stvar­ nosti  ne  misli  na  njega.  Ovo  stanje  stvari  mi  sazna­ jemo  iz  povoda  za  san.  Jer  san  se  dogodio,  pošto  sam  čuo  da  se  jedan  moj  stariji  kolega,  čiji  sud  važi  kao  neprikosnoven,  nepovoljno  izražava,  i  začuđeno,  o  tome  da  jedan  od  mojih  pacijenata  sada  već  petu 

go ne to ko pla te ci ne ot sn na je on su ži lo ta

br m pr so n ji O k su o sm z c p č z o d s p n p n

štine  ško­ oji  je  mo­ dine  c  na  odla­ stelji  a  da  bude  o  je  kle  i  aču­ olazi 

svoju  prav­ znak  pri­ njem  reno  etom  otivi  Stvar  učaju  vodi  vljuje  radi  otac,  oso­ otvo­ čno­ tvar­ zna­ sam    kao  o,  o  petu 

Apsurdni  snovi 

8» 

godinu  nastavlja  psihoanalitički  rad  kod  mene.  Uvod­ ne  rečenice  u  snu  ukazuju  u  providnoj  uvijenosti  na  to  da  je  ovaj  kolega  neko  vreme  preuzeo  dužnosti  koje  moj  otac  više  nije  mogao  da  ispunjava  (troškovi  plaćanja,  smeštaj  u  bolnici)  i  kad  su  naši  neprija­ teljski  odnosi  počeli  da  hladne,  došao  sam  u  isti  emo­ cionalni  konflikt,  koji  neminovno  nastaje  u  slučaju  nesporazuma  između  oca  i  sina  zbog  uloge  koju  je  otac  imao  i  pomoći  koju  mi  je  ranije  ukazivao^  Misli  sna  se  sad  ogorčeno  brane  od  prebacivanja  što  ne  napredujem  brže,  —  i  ono  se  sa  lečenja  toga  paci­ jenta  proširuje  zatim  i  na  druge  stvari.  Poznaje  li  on  nekoga  koji  to  može  brže  da  uradi?  Zar  ne  zna  da  su  stanja  te  vrste  uopšte  neizlečiva  i  da  traju  čitav  život?  Šta  su  četiri  ili  pet  godina  prema  trajanju  ce~  log  života,  pogotovu  ako  je  bolesniku  egzistencija  tako  jako  olakšana  za  vreme  lečenja.  Obeležje  apsurdnosti  stvoreno  je  u  ovom  snu  d o ­ brim  delom  tako  što  se  rečenice  iz  raznih  oblasti  misli  sna  redaju  jedna  uz  drugu  bez  posredujućeg;  prelaza.  Tako  rečenica:  odlazim  k  njemu  u  susednu  sobu  itd.  napušta  temu  iz  koje  su  prethodne  reče­ nice  uzete,  i  verno  reprodukuje  okolnosti  pod  ko­ jima  sam  ocu  saopštio  da  sam  se  verio  na  svoju  ruku.  On,  dakle,  hoće  da me  podseti  na  otmenu  nesebičnost  koju  je  stari  gospodin  tada  pokazao,  i  da  je  dovede  u  suprotnost  sa  postupkom  nekog  drugog,  jedne  nove  osobe.  Ja  ovde  primećujem  da  se  san  može  ocu  podsmevati  zato  što  se  ovaj  u  mislima  sna  u  punom  pri­ znanju  pokazuje  drugima  kao  ugled.  U  suštini  svake  cenzure  je  to  da  se  o  nedozvoljenim  stvarima  može  pre  reći  ono  što  je  neistinito  nego  istina.  Sledeća  re­ čenica:  da  se  seća  da  je  jednom  bio  pijan,  pa  zato  zatvoren,  ne  sadržava  ništa  više  što  se  u  stvarnosti  odnosi  na  oca.  Osoba  od  njega  pokrivena  nije  niko  drugi  nego  veliki  —  Majnert  (Mevnert),  čijim  sam  stopama  išao  u  tako  dubokom  poštovanju,  i  čije  se  ponašanje  prema  meni  posle  jednog  kratkog  perioda  naklonosti  pretvorilo  u  otvorenu  mržnju.  San  me  podseća  na  njegovo  sopstveno  saopštenje  da  je  jed­ nom  u  mladosti  bio  odan  navici  da  se  opija  hlorofor-

90 

Tumačenje  snova,  II 

mom,  i  da  je  zato  morao  potražiti  Učilište,  i  na  jedan  drugi  doživljaj  s  njim,  kratko  vreme  pred  njegov  kraj.  Ja  sam  s  njim  vodio  ogorčenu  literarnu  prepir­ ku  u  pitanju  muške  histerije  koju  je  on  poricao,  i  kad  sam  ga  posetio  na  samrtničkoj  postelji  i  raspitao  se  o  njegovom  stanju,  on  se  zadržao  na  opisivanju  svog  stanja  i  završio  recima:  „Vi  znate  da  sam  ja  uvek  bio  jedan  od  najlepših  slučajeva  muške  histe­ rije."  Tako  je  on,  na  moje  zadovoljenje  i  zaprepašćenje,  priznao  ono  čemu  se  tako  dugo  protivio.  A  to  što  u  ovoj  sceni  sna  Majnerta  mogu  pokriti  svojim  ocem,  nema  osnove  u  analogiji  pronađenoj  između  obe  osobe;  scena  je  škrta,  ali  potpuno  dovoljno  pred­ stavljanje  jedne  pogodbene  rečenice  u  mislima  sna,  koja  opširno  glasi:  Ja,  da  sam  ja  bio  druga  genera­ cija,  sin  jednog  profesora  ili  nekog  dvorskog  savetnika,  onda bih,  naravno,  brže napredovao.  U snu dak­ le  ja  svoga  oca  činim  dvorskim  savetnikom  i  profe­ sorom.  Najgrublja  apsurdnost  toga  sna,  koja  najviše  smeta,  jeste  postupanje  sa  godinom  1851,  koja  mi  ne  izgleda  uopšte  drugačija  od  1856,  kao  da  razlika  od  pet  godina  uopšte  ništa  ne  znači.  Ali  baš  ovo  treba  da  iz  misli  sna  dođe  do  izraza.  Četiri  do  pet  godina,  za  koje  sam  vreme  uživao  potporu  kolege,  koga  sam  na  početku  spomenuo.  A  i  vreme  za  koje  sam  svoju  verenicu  ostavio  da  čeka  na  venčanje,  a  jednim  slu­ čajnim  i  od  misli  snova  rado  korišćenim  sticajem  pri­ lika  to  je  bilo  i  vreme  za  koje  svoga  najodanijeg  pacijenta  ostavljam  da  očekuje  puno  ozdravljenje.  „Sta  je  pet  godina?"  pitaju  misli  sna.  „To  za  mene  nije  nikakvo  vreme,  to  ne  dolazi  u  obzir.  Imam  do­ voljno  vremena  pred  sobom  i,  kao  što  se  najzad  zbi­ lo  i  ono  što  vi  nikada  niste  hteli  verovati,  to  ću  ja  i  ovo  ostvariti."  A  osim  toga  je  broj  51,  bez  broja  od  veka,  determinisan  još  drukčije,  i  to  u  suprotnom  smislu;  zato  se  i  češće  javlja  u  snu.  51  je  starost  u  kojoj  je  čovek,  izgleda,  najviše  ugrožen;  poznavao  sam  kolege  koji  su  iznenada  umrli  u  ovoj  starosti,  među  njima  i  jednog  koji  je,  posle  dugog  čekanja,  nekoliko  dana  pre  toga  bio  imenovan  za  profesora. 

b

p k n š d n s v p j r z o u

d i d z t l r r k o b ć z t n s j v u d v

dan  egov  pir­ o,  i  itao  anju  m  ja  ste­ epaA  to  ojim  eđu  red­ sna,  era­ vetdak­ ofe­ više  i  ne    od  eba  ina,  sam  voju  slu­ pri­ ijeg  nje.  mene  do­ zbi­ u  ja    od  om  t  u  vao  osti,  nja,  ora. 

Apsurdni  snovi 

91 

V  Evo  još  jednog  drugog  apsurdnog  sna  koji  se  igra  brojevima.  Jednog  od  mojih  poznanika,  gospodina  M.,  na­ pao  je  u  jednom  članku  niko  manji  nego  Gete,  i  to,  kako  svi  mi  verujemo,  sa  neopravdano  jakom  oštri­ nom.  Gospodin  M.  je,  naravno,  ovim  napadom  uni­ šten.  On  se  na  to  gorko  žali  u  jednom  kafanskom  društvu;  ali  njegovo  obožavanje  Getea  od  ovog  lič­ nog  iskustva  nije  stradalo:  Ja  pokušavam  da  malo  rasvetlim  vremenske  odnose  koji  mi  izgledaju  neverovatni.  Gete  je  umro  1832.  godine;  pošto  je  njegov  na­ pad  na  M.  morao,  naravno,  da  se  dogodi  pre  toga,  to  je  g.  M.  tada  bio  sasvim  mlad  čovek.  Izgleda  mi  verovatno  da  mu  je  bilo  osamnaest  godina.  Ali  ja  ne  znam  sigurno  koju  godinu  sada  pišemo,  i  tako  čitav  ovaj  račun  pada  u  zrak.  Napad  je,  uostalom,  sadržan  u  poznatom  Geteovom  sastavu  „Natur".  Uskoro  ćemo  imati  u  rukama  sredstva  da  oprav­ damo glupost  ovoga  sna.  Gospodin  M.,  koga poznajem  iz  jednog  kafanskog  društva,  nedavno  me  je  pozvao  da  pregledam  njegovog  brata  kod  kojeg  se  javljaju  znaci  paralitične  umne  poremećenosti.  Slutnja  je  bila  tačna;  pri  toj  poseti  se  dogodila neprijatnost  da  je  bo­ lesnik  u  razgovoru  svoga  brata  bez  ikakvog  povoda  raskrinkao  ukazujući  na  njegove  mladalačke  ludo­ rije.  Bolesnika  sam  upitao  za  godinu  rođenja  i  ne­ koliko  puta  navodio  na  neke  male  račune  da  bih  otkrio  njegovu  slabost  pamćenja;  sve  to  su  bile  pro­ be  koje  je  prilično  dobro  izdržao.  Ja  već  primećujem  da  se  u  snu  ponašam  kao  paralitičar  (Ne  znam  sigurno  koju  godinu  pišemo).  Preostali  ma­ terijal  sna  vodi  poreklo  iz  jednog  drugog  recent­ nog  izvora.  Neki  redaktor  jednog  medicinskog  li­ sta,  s  kojim  sam  u  prijateljskim  odnosima,  primio  je  u  svoj  list  jednu  krajnje  neblagonaklonu,  „uništa­ va  juću"  kritiku  o  poslednjoj  knjizi  moga  prijatelja  u  Berlinu,  koju  je  napisao  jedan  veoma  mlad  i  ne­ dovoljno  sposoban  referent.  Mislio  sam  da  imam  pra­ va  da  se  u  to  umešam,  i  pozvao  sam  redaktora  na 

92 

Tumačenje  snova,  II 

odgovornost,  koji  je  veoma  žalio  što  je  kritika  bila  objavljena,  ali  nije  hteo  da  obeća  da  će  to  ispra­ viti.  Posle  toga  prekinuo  sam  svoje  veze  sa  časopisom  i  u  svom  pismu,  kojim  sam  otkazao  saradnju,  ista­ kao  sam  da  naši  lični  odnosi  neće  trpeti  zbog  ovog  događaja.  Treći  izvor  ovoga  sna  je  jedna  u  ono  vreme  sveza  priča  neke  pacijentkinje  o  psihičkom  obo­ ljenju  njenoga  brata  koga  je  kad  je  uzvikivao  „Natur,  Natur"  spopalo  ludilo.  Lekari  su  mislili  da  ovaj  uz­ vik  dolazi  iz  lektire  onog  divnog  Geteovog  članka  i,  da  ukazuje  na  preterani  rad  obolelog  u  njegovim  prirodnofilozofskim  studijama.  Ja  sam,  međutim,  ukazao  na  seksualni  smisao,  u  kome  i  manje  obrazo­ vani  ljudi  kod  nas  govore  o  „prirodi",  a  činjenica  što  se  nesrećnik  kasnije  osakatio  na  genitalijama  iz­ gledalo  je  bar  da  potvrđuje  da  sam  u  pravu.  Kada  se  pojavio  onaj  napad  ludila,  bolesnik  je  imao  osamnaest  godina.  Ako  dodam  još  i  to  da  se  tako  oštro  kritikovana  knjiga  moga  prijatelja  („Pita  se:  da  li  je  autor  lud  ili  smo  mi  sami  ludi",  izjavio  je  neki  kritičar)  bavila  vremenskim  odnosima  života  i  da  i  Geteov  vek  ži­ vota  svodi  na  višestruki  broj  jednog  za  biologiju  važ­ nog  broja,  —  onda  se  lako  može  uvideti  da  ja  samo­ ga  sebe  stavljam  na  mesto  svoga  prijatelja.  (Ja  po­ kušavam  da  vremenske  odnose  ...  malo  razjasnim.)  Ali  se  ponašam  kao  paralitičar  i  san  pliva  u  apsurd­ nostima.  To dakle znači,  misli sna kažu ironično:  „Na­ ravno,  on  je  luđak,  budala,  a  vi  ste  genijalni  ljudi  koji  to  bolje  razumeju.  A  možda  je  ipak  obrnuto?"  I  ovo  preobraćanje  je  sad  obilno  zastupljeno  u  snu  time  što  je  Gete  napao  mladog  čoveka,  što  je  apsurd­ no,  dok  bi  jedan  sasvim  mlad  čovek  još  danas  lako  napao  besmrtnog  Getea,  i  tako  što  ja  računam  od  godine  Geteove  smrti,  dok  sam  paralitičaru  dao  da  računa  od  svoje  godine  rođenja.  Ali  sam  takođe  obećao  da  ću  pokazati  da  san  omogućuju  samo  egoistični  motivi.  Prema  tome,  mo­ ram  opravdati  to  što  sam  u  ovom  snu  stvar  prijatelja  načinio  svojom  i  što  sebe  stavljam  na  njegovo  me­ sto.  Moje  kritičko  ubeđenje  u  budnoći  za  to  nije  do-

v k d s s K s r u t u s p o n

s e k d k s r

n z n S g k n r d O d jo

Apsurdni  snovi 

93 

bila  pra­ som  ista­ ovog  vreobo­ atur,  uz­ anka  ovim  tim,  azo­ nica  a  iz­ a  se  aest 

voljno.  A  sada  istorija  osamnaestogodišnjeg  bolesni­ ka  i  različito  tumačenje  njegovog  uzvika  „Natur"  alu­ diraju  na  suprotnost  s  većinom  lekara  u  koju  sam  samoga  sebe  doveo  tvrđenjem  da  za  psihoneuroze  po­ stoji  seksualna  etiologija.  Ja  mogu  sebi  da  kažem:  Kao  što  je  prošao  tvoj  prijatelj,  tako  ćeš  i  ti  proći  s  kritikom,  tako  si  delimično  već  i  prošao,  i  sad  mogu  reč  „on"  —  u  mislima  sna  —  zameniti  sa  „mi".  „Da,  u  pravu  ste,  nas  dvojica  smo  ludi."  Da  ,,mes  res  agitur"  (=  da  sam  ja  u  pitanju),  na  to  me  energično  upozorava  pominjanje  malog,  neuporedivo  lepog  sa­ stava  Geteovog,  jer  čitanje  ovog  sastava  u  jednom  popularnom  predavanju  bilo  je  ono  što  je  mene,  ne­ odlučnog  maturanta,  gonilo  na  proučavanje  prirod­ nih  nauka. 

vana  d  ili  avila    ži­ važ­ mo­ po­ nim.)  urd­ Na­ judi  to?"  snu  urd­ lako    od  o  da 

VI 

san  mo­ telja  me­ do-

Ostao  sam  dužan  da  i  na  primeru  jednog  drugog  sna  u  kome  se  moje  ja  ne  pojavljuje  pokažem  da  je  egoističan.  Ranije  sam  pomenuo  jedan  kratak  san  kako  profesor  M.  kaže:  Moj  sin,  miop  . . . "  i  rekao  sam  da  je  to  samo  prethodni  san  jednog  drugog  sna  u  kome  ja  igram  neku  ulogu.  Ovde  je  u  pitanju  glavni  san  koji  nedostaje,  i  koji  nam  pruža  apsurdnu  i  ne­ razumljivu  tvorevinu  reci  koja  traži  objašnjenje.  Zbog  izvesnih  događaja  u  gradu  Rimu  neophod­ no  je  decu  negde  skloniti,  što  se  i  dešava.  Scena  je  zatim  ispred  jedne  kapije,  dvostruke  kapije  na  antički  način  (Porta  Romana  u  Sieni,  kao  što  još  u  snu  znam).  Sedim  na  ivici  jednog  bunara  i  veoma  sam  tužan,  gotovo  da  plačem.  Neka  ženska  osoba  —  bolničarka,  kaluđerica  —  izvodi  dva  dečaka  i  predaje  ih  ocu,  koji  nisam  ja.  Stariji  od  dvojice  je  očigledno  moj  najsta­ riji  sin,  a  lice  drugog  dečaka  ne  vidim;  žena  koja  dovodi  dečake  traži  pri  oproštaju  poljubac  od  njega.  Ona  se  ističe  crvenim  nosom.  Dečak  odbije  da  joj  da  poljubac,  ali  pružajući  joj  za  oproštaj  ruku,  kaže  joj:  Auf  Geseres  a  nama  dvojici  (ili  jednom  od  nas): 

94 

Tumačenje  snova,  11 

Auf  Angeseres.  Imam  utisak  da  ovo  poslednje  znači  neko  preimućstvo.  Ovaj  san  se  izgrađuje  iz  klupka  misli,  koje  su  bile  podstaknute  jednom  predstavom  „Novi  geto"  koju  smo  gledali  u  pozorištu.  Jevrejsko  pitanje,  bri­ ga  za  budućnost  dece  kojima  ne  možemo  pružiti  za­ vičaj,  briga  da  ih  tako  vaspitamo  da  se  mogu  slo­ bodno  seliti  iza  granica,  sve  to  se  lako  može  otkriti  u  pripadajućim  mislima  sna.  „Na  vodama  Babilona  sedeli  smo  i  plakali."  —  Siena  je  čuvena  po  svojim  divnim  vodoskocima,  kao  i  Rim;  za  Rim  moram  u  snu  potražiti  bilo  kakvu  zamenu  iz  poznatih  mesta.  Blizu  Porta  Romana  u  Sieni  videli  smo  neku  veliku,  lepo  osvetljenu  kuću.  Saznali  smo  da  je  to  Manicomio,  zavod  za  umobolne.  Kratko  vreme  pre  sna  čuo  sam  da  je  neki  pripadnik  moje  vere  morao  napustiti  svoje  s  mukom  stečeno  mesto  u  jednom  državnom  zavodu  za  umobolne.  Naše  interesovanje  pobuđuje  govor:  Auf  Geseres  gde  smo,  posle  situacije  u  snu,  morali  očekivati:  Auf  Ungeseres.  Geseres  je,  prema  ispitivanjima  koja  sam  potra­ žio  kod  poznavalaca  Biblije,  jedna  prava  jevrejska  reč,  izvedena  od  glagola  goiser  i  može  se  najbolje  prevesti  kao  „naređena  patnja,  sudbina".  Prema  upo­ trebi  te  reci  u  žargonu  mogli  bismo  misliti  da  ona  znači:  „tugu  i  jad".  Ungeseres  je  potpuno  moja  tvo­ revina,  i  skreće  moju  pažnju  najpre  na  sebe,  ali  me  u  početku  čini  potpuno  bespomoćnim.  Kratka  napo­ mena  na  kraju  sna  da  Ungeseres  znači  neku  prednost  pred  Geseres  otvara  vrata  pomislima  i  time  i  razumevanju.  Jedan  takav  odnos  postoji  i  kod  kavijara;  neosoljen  se  ceni  više  od  osoljenog;  „kavijar  za  na­ rod,  plemenite  pasije":  u  tome  leži  skrivena  šaljiva  aluzija  na  jednu  osobu  u  mom  domaćinstvu,  za  koju  se  nadam  da  će,  mlađa  od  mene,  paziti  na  budućnost  moje  dece.  Tome  onda  odgovara  što  je  jedna  druga  osoba  moga  domaćinstva,  naša  dobra  vaspitačica,  u  liku  bolničarke  (ili  kaluđerice)  jasno  prikazana  u  snu.  Između  para  osoljen — neosoljen  i  Geseres  —  Ungese­ res  još  uvek  nedostaje  posrednički  prelaz.  Taj  se 

p n v đ e p l d g m m s ž k n k p č u k h g s s in b z t b z z A S je T

k

nači 

e  su  geto"  bri­   za­ slo­ kriti 

—  kao    zaieni  nali  atko  moje  esto 

seres  Auf 

tra­ jska  bolje  upo­ ona  tvo­   me  apo­ nost  azujara;  na­ ljiva  koju  nost  ruga  a,  u  snu.  gese­ j  se 

.Apsurdni  snovi 

95 

prelaz  nalazi  u  „ukiseljen  i  neukiseljen"  (=  gesadert-ungesadert);  na  svom  izlasku  iz  Egipta  koji  je  ličio  na  bekstvo,  deca  Izraela  nisu  imala  vremena  da  osta­ ve  testo  da  se  ukiseli,  i  kao  uspomenu  na  taj  doga­ đaj  još  i  danas  jedu  beskvasni  hleb  o  Uskrsu  (=  Osterzeit).  Ovde  mogu  da  nađem  mesto  i  za  iznenadnu  pomisao  koja  mi  je  došla  za  vreme  ovoga  dela  ana­ lize.  Setio  sam  se  kako  smo  u  poslednjim  uskršnjim  danima  (=  Ostertagen)  šetali  ulicama  nama  stranog  grada  Vroclava,1  moj  prijatelj  iz  Berlina  i  ja.  Jedna  mala  devojčiča  pitala  me  je  za  put  do  neke  ulice;  morao  sam  se  izviniti  što  to  ne  znam,  i  rekao  sam  svom  prijatelju:  „Verovatno  će  ova  mala  kasnije  u  životu  pokazati  više  pronicljivosti  kod  izbora  lica  koja  je  vode."  Ubrzo  posle  toga  pade  mi  u  oči  jedan  natpis:  Dr  Herodes  o r d i n i r a . . .  Rekoh:  „Verovatno  kolega  nije  baš  dečji  lekar."  U  međuvremenu,  moj  prijatelj  mi  je  razvijao  svoje  poglede  na  biološko  zna­ čenje  bilateralne  simetrije  i  počeo  jednu  rečenicu  sa  uvodom:  „Kad  bismo  nosili  jedno  oko  na  sredini  čela  kao  Kiklop  . . . "  I  to  sad  vodi  govoru  profesora  u  pret­ hodnom  snu:  Moj  sin,  miop.  I  sad  sam  doveden  do  glavnog  izvora  za  Geseres.  Pre  mnogo  godina,  kad  je  sin  ovog  profesora  M.,  koji  je  danas  samostalan  mi­ slilac,  još  sedeo  u  školskoj  klupi,  razboleo  se  od  neke  infekcije  oka  za  koju  je  lekar  izjavio  da  izaziva  za­ brinutost.  Rekao  je  da,  dok  ostaje  jednostrana,  ne  znači  ništa,  ali  ako  bi  prešla  na  drugo  oko,  onda  bi  to  bilo  ozbiljno.  Bolest  je  na  jednom  oku  izlečena  bez  oštećenja;  ali  ubrzo  zatim  pojavili  su  se  stvarno  znaci  oboljenja  drugog  oka.  Zaprepašćena  majka  po­ zvala  je  odmah  lekara  u  samoću  svoga  letnjikovca.  A  ovaj  se  sad  okrenuo  na  drugu  stranu.  ,,Was  machen  Sie  fur  Geseres?"  viknuo  je  na  majku.  „Ako  je  na  jednoj  strani  ispalo  dobro,  ispašće  dobro  i  na  drugoj."  Tako  je  i  bilo.  A  sada  u  odnosu  prema  meni  i  mojima.  Školska  klupa  na  kojoj  je  sin  profesora  M.  naučio  prvu  mu1

  Nemački:  Breslau. 

Tumačenje  snova,  II 

S6 

drost  došla  je,  poklonom  majke,  u  posed  moga  naj­ starijeg  sina,  kome  u  snu  ja  stavljam  oproštajne  reci  u  usta.  Jedna  od  želja  koje  se  mogu  vezati  za  ovaj  prenos,  može  se  sada  lako  pogoditi.  Ali  ova  klupa  treba  i  svojom  konstrukcijom  da  dete  štiti  od  toga  da  postane  kratkovido  i  jednostrano.  Stoga  u  snu  miop  (iza  toga  Kiklop)  i  raspravljanja  o  bilaterdlno•sti.  Briga  oko  jednostranosti  je  višesmislena;  pored  telesne  jednostranosti  može  se  mislili  i  na  jednostra­ nost  intelektualnog  razvoja.  Staviše,  zar  ne  izgleda  da  scena  sna  u  svom  ludilu  protivureči  baš  ovoj  brizi?  Pošto  je  dete  izgovorilo  svoje  oproštajne  reci  na  jed­ nu  stranu,  ono  dovikuje  na  drugu  stranu  suprotnost  tome,  kao  da  bi  htelo  uspostaviti  ravnotežu.  Ono  po­ stupa,  tako  reći,  iz  obzira  prema  bilateralnoj  sime­ triji!  Tako  je  san  često  najdubokoumniji  —  upravo  onde  gde  izgleda  najluđi.  U  svima  vremenima  ljudi  koji  su  imali  šta  da  kažu  a  nisu  mogli  da  to  učine  bez  opasnosti  rado  su  sebi  stavljali  luđačku  kapu  na  glavu.  Slušalac,  za  kojeg  je  bio  određen  zabranjen  govor,  podnosio  ga  je  lakše  ako  je  pri  tom  mogao  da  se  smeje  i  da  samom  sebi  laska  konstatacijom  da  je  ono  što  je  neprijatno  očigledno  nešto  ludo.  Potpuno  isto  kao  san  u  stvarnosti,  tako  u  igri  postupa  i  princ  koji  se  mora  pretvarati  da  je  lud,  i  zato  i  za  san  mo­ žemo  kazati  ono  što  Hamlet  tvrdi  o  sebi,  pri  čemu  svoje  stvarne  prilike  zamenjuje  duhovito-nerazumnim:  „Ja  sam  lud  samo  kada  duva  severozapadni  vetar;  ako  duva  vetar  s  juga,  mogu  da  razli­ kujem  čaplju  od  sokola." 1  Problem  apsurdnosti  sna  ja  sam,  dakle,  resio  u  tom  smislu  da  misli  sna  nikad  nisu  apsurdne  —  bar  1

  Ovaj  san  pruža,  takođe,  lep  primer  za  rečenicu  koja  ima  opštu  važnost:  da  su  snovi  iste  noći,  iako  u  sećanju  od­ vojeni,  nikli  na  tlu  istog  misaonog  materijala.  Situacija  sna  da  svoju  decu  udaljavam  iz  grada  Rima  izopačena  je,  uosta­ lom,  ako  se  unazad  svede  na  jedan  analogni  događaj  koji  pada  u  moje  detinjstvo.  Smisao  je  u  tome  da  ja  zavidim  rođacima  kojima  se  već  pre  mnogo  dana  pružila  prilika  da  svoju  decu  smeste  na  neko  drugo  mesto. 

n pr su va n to tr ka fu ču ta n p p g p k šn d si

k sh p u sv k o v s

J je n d (

s i v

7

naj­ reci  ovaj  lupa  toga  snu  dlnoored  stra­ a  da  rizi?    jed­ nost  o  po­ ime­

ravo  ljudi  čine  u  na  njen  o  da  da  je  puno  rinc  mo­ emu  umpadazli­

io  u    bar 

koja  u  od­ a  sna  osta­ pada  cima  decu 

Apsurdni  snovi  '• 

97 

ne  iz  snova  duševno  zdravih  ljudi  —  i  da  rad  sna  producira  apsurdne  snove  i  snove  sa  pojedinim  ap­ surdnim  elementima,  ako  se  pred  njim  u  mislima  sno­ va  nalaze  kritika,  ismevanje  i  ruganje  za  prikaziva­ nje  u  svom  obliku  izražavanja.  Sad  mi  je  stalo  do  toga  da  pokažem  da  je  rad  sna  iscrpen  saradnjom  ova  tri  pomenuta  faktora  i  jednog  četvrtog,  koji  ćemo  kasnije  spomenuti,  da  inače  ne  vrši  nikakvu  drugu  funkciju  do  prenošenja  misli  sna,  vodeći  pri  tome  ra­ čuna  o  četiri  njemu  postavljena  uslova;  a  da  je  pi­ tanje  da  li  duša  u  snu  radi  sa  svima  svojim  duhov­ nim  sposobnostima  ili  samo  jednim  njihovim  delom  pogrešno  postavljeno;  i  da  je  ono  skrenulo  s  pravoga  puta  pored  činjeničnog  stanja.  Ali,  pošto  postoje  mno­ gobrojni  snovi  o  čijoj  se  sadržini  sudi,  kritikuje  i  priznaje,  u  kojima  se  pojavljuje  čuđenje  zbog  ne­ kog  pojedinačnog  elementa  sna,  vrše  pokušaji  obja­ šnjenja  i  postavljaju  argumentacije,  prinuđen  sam  da  prigovore  koji  se  izvode  iz  ovakvih  zbivanja  re­ sim  na  odabranim  primerima.  Moj  odgovor  glasi:  Sve  što  se  u  snovima  nalazi  kao  prividna  aktivnost  funkcije  suđenja  ne  treba  shvatiti,  možda,  kao  misaoni  efekat  rada  sna  nego  to  pripada  materijalu  misli  snova  i  odande  je  dospelo  u  manifestni  sadržaj  sna  kao  gotova  tvorevina.  Ovu  svoju  postavku  mogu  još  i  nadmašiti.  I  od  sudova  koje  o  snu  kojeg  se  sećamo  donosimo  posle  buđenja,  o  osećajima  koje  reprodukovanje  sna  u  nama  izazi­ va,  dobar  deo  pripada  latentnom  sadržaju  sna  i  mora  se  uključiti  u  tumačenje  sna.  I)  Jedan  upadljiv  primer  za  ovo  već  sam  naveo.  Jedna  pacijentkinja  ne  želi  da  ispriča  svoj  san,  jer  je  suviše  nejasan.  Ona  je  u  snu  videla  jednu  osobu,  i  ne  zna  da  li  je  to  bio  neki  čovek  ili  otac.  Zatim  dolazi  drugi  deo  sna  u  kome  se  pojavljuje  đubrovnik  („Misttrugerl") 1 .  A  na  to  se  nadovezuje  sledeće  seća1

  Misttrugerl.  Nemačka  reč  Mist,  đubrivo,  upotrebljava  se  i  u  značenju  „đubre"  i  u  ovom  smislu  treba  razumeti  bečki  izraz  „Misttrugerl"  —  kanta  za  otpatke,  đubrovnik  Poslo­ vica  glasi:  Nicht  auf  meinem  eigenen  Mist  gewachsen  (Prev.).  7  Frojd,  Odabrana  đela,  vri 

98 

Tumačenje  snova,  II 

nje.  Kao  mlada  domaćica,  jednom  prilikom  je  pred  jednim  rođakom  koji  je  dolazio  u  kuću  rekla  da  će  joj  prva  briga  biti  da  nabavi  jedan  nov  đubrovnik.  Sledećeg  jutra  poslao  joj  je  ovaj  rođak  nov  đubrov­ nik,  ali  je  on  bio  pun  đurđevaka.  Ovaj  deo  sna  služi  za  predstavljanje  izreke:  „Nije  raslo  na  mom  sopstvenom  buništu."  Ako  sad  analizu  popunimo,  pa  ćemo  videti  da  se  u  mislima  sna  radi  o  naknadnom  delovanju  jedne  priče  koju  je  slušala  u  svom  detinjstvu,  da  je  neka  devojka  dobila  dete  za  koje  nije  bilo  jasno fco mu  je  zapravo  otac.  Predstavljanje  sna,  dakle,  ovde  zahvata  u  budno  mišljenje  i  ostavlja  da  jedan  od  elemenata  misli  sna  bude  u  čitavom  nje­ govom  toku  zastupljen  kroz  sud  donet  u  budnoći.  II)  Jedan  sličan  slučaj:  Jedan  od  mojih  pacije­ nata  usnuo  je  san  koji  mu  se  čini  zanimljiv,  jer  od­ mah  posle  buđenja,  on  kaže  samom  sebi:  „Ovo  mo­ ram  da  ispričam  doktoru."  San  je  analiziran  i  anali­ za  daje  najjasnije  aluzije  na  jedan  ljubavni  odnos  koji  je  pacijent  za  vreme  lečenja  otpočeo  i  za  koji  je  resio  da  o  njemu  ništa  ne  priča.1  III)  Treći  primer  iz  moga  sopstvenog  iskustva:  Odlazim  sa  P.  u  bolnicu,  kroz  predeo  u  kome  ima  kuća  i  vrtova.  Pri  tom  mi  se  čini  da  sam  ovaj  predeo  već  više  puta  video  u  snu.  Ne  snalazim  se  baš  vrlo  dobro;  ukazuje  mi  se  put  koji  kroz  jedan  ugao  vodi  u  restoran  (sala,  ne  bašta);  tamo  se  raspitujem  za  gospodu  Đoni  i  čujem  da  ona  sa  troje  dece  sta­ nuje  u  pozadini  u  jednoj  maloj  sobici.  Odlazim  tamo  i  još  pre  toga  srećem  jednu  nejasnu  osobu  sa  moje  dve  devojčice,  koje  zatim  odvodim  sobom,  pošto  sam  neko  vreme  s  njima  stajao.  Neka  vrsta  prebacivanja  mojoj  ženi  što  ih  je  ostavila  tamo.  Prilikom  buđenja  osećam  veliko  zadovoljstvo  koje  motivišem  time  što  ću  sad  u  analizi  saznati  šta  1

  Upozorenje  ili  odluka,  sadržana  već  u  snu:  To  moram  da  ispričam  doktoru  kod  snova  za  vreme  psihoanalitičkog  le­ čenja  redovno  odgovara  velikom  otporu  prema  ispovesti  sna  i  često  je  praćeno  zaboravljanjem  sna. 

z li to su b p k le o d s A 'p k p D p n m j

a p o ć G r l s d s č d d v r

red  će  ik.  ov­ uži  oppa  om  denije  na,  da  je­ oći.  je­ od­ mo­ li­ nos  oji 

va:  me  vaj  aš  ao  em  a­ mo  oje  am  nja 

tvo  šta 

am  le­ na 

Apsurdni  snovi 

99 

znače  reci:  Ja  sam  o  tome  već  sanjao.1  Ali  mi  ana­ liza  o  tome  ništa  ne  kazuje;  ona  mi  pokazuje  samo  to  da  zadovoljstvo  pripada  latentnom  sadržaju  a  ne  sudu  o  snu.  To  je  zadovoljenje  za  to  što  sam  u  svom  braku  dobio  decu.  P.  je  osoba  s  kojom  sam  zajedna  prešao  jedan  deo  života  istim  putem,  i  koja  me  je  kasnije,  i  u  socijalnom  i  materijalnom  pogledu,  da­ leko  nadmašila,  ali  koja  je  na  kraju  u  svom  braku  trag,  ako  cenimo  vrednost  iskustva  koje  nam  nemože  umaći  prilikom  analize  snova.  Pri  analizi  p r i mera  sna  na  strani  307  ja  sam  morao  prekinuti  iz­ nošenje  misli  sna,  pošto  su  se  među  njima,  kao  štosam  priznao,  nalazile  i  takve  misli  koje  rado  krijem,  od  stranaca  i  koje  ne  mogu  saopštiti  a  da  teško  ne  povredim  važne  obzire.  Dodao  sam  da  ne  bi  bilo  n i ­ kakve  koristi  kad  bih  umesto  ovog  izabrao  neki  drugi  san  za  saopštenje  njegove  analize;  pri  svakom  snu„  čiji  je  sadržaj  nejasan  ili  zbrkan,  naišao  bih  na  misli 

sna  k stavlj ljude  san  u misli  vao,  jatne, dok  misli  stanju nego  mom psihič jedno nisu  vam  tame sti  za zalni  zato  lazim sna,  I za  an u  ov bi,  n ćam  na  m osobo sna  p koja  pre  s veću  brani što  s snu  ž datke kom  ni  je protn loga, 

22  Frct

mm^^^

O  snu 

337 

sna  koje  zahtevaju  da  se  drže  u  tajnosti.  A  kad  na­ stavljam  analizu  sam  za  sebe,  bez  obzira  na  druge  ljude  za  koje  jedan  ovako  lični  doživljaj  kao  što  je  san  uopšte  nije  određen,  ja  naposletku  dolazim  do  misli  koje  me  iznenađuju,  koje  u  sebi  nisam  pozna­ vao,  koje  mi  nisu  samo  strane  nego  i  veoma  nepri^  jatne,  i  koje  bi  zbog  toga  hteo  energično  da  pobijem,  dok  mi  ih  neumoljivo  silom  nameće  povezanost  misli  koje  ide  kroz  analizu.  O  ovom  sasvim  običnom  stanju  stvari  ne  mogu  da  povedem  računa  drukčije  nego  uz  pretpostavku  da  ove  misli  zaista  postoje  u  mom  duševnom  životu  i  da  su  posedovale  izvesni  psihički  intenzitet  i  energiju,  ali  da  su  se  našle  u  jednoj  osobenoj  psihološkoj  situaciji  zbog  koje  mi  nisu  mogle  postati  svesne.  Ovo  naročito  stanje  nazi-»  vam  potiskivanje.  Ja  ne  mogu  drukčije  a  da  između  tame  sadržine  sna  i  stanja  potiskivanja,  nesposobno­ sti  za  svest,  nekih  od  misli  ne  uspostavim  jedan  kau-r  zalni  odnos  i  da  ne  zaključim  da  san  mora  biti  taman  zato  da  ne  bi  otkrio  zabranjene  misli  sna.  I  tako  do­ lazim  do  pojma  izopačenje  sna,  koje  je  delo  rada  sna,  i  do  prerušivanja,  namere  da  prikriva.  Izvršiću  probu  na  primeru  sna  koji  sam  odabrao  za  analizu  i  zapitaču  se:  koja  je  to  misao  koja  sebi  u  ovom  snu  pribavlja  vrednost  kao  izopačena  dok  bi,  neizopačena,  izazvala  moj  najoštriji  protest.  Sećam  se  da  me  je  besplatna  vožnja  kolima  podsetila  na  moje  poslednje  skupe  vožnje  kolima  s  jednom  osobom  iz  moje  porodice,  i  da  se  kao  objašnjenje  sna  pokazalo:  Hteo  bih  jednom  da  upoznam  ljubav  koja  me  ništa  ne  staje,  i  na  to  da  sam  kratko  vreme  pre  sna  morao  da  upravo  za  ovu  osobu  isplatim  jednu  veću  sumu  novaca.  U  vezi  s  tim  ne  mogu  da  se  odbranim  misli  da  mi  je  žao  zbog  tog  izdatka.  Tek  po­ što  sam  priznao  ovaj  motiv  dobij  a  smisao  to  da  u  snu  želim  ljubav  koja  me  neće  primoravati  na  iz->  datke.  Pa  ipak  mogu  pošteno  da  kažem  da  se  prili­ kom  donošenja  odluke  da  onu  sumu  utrošim,  nisam  ni  jedan  trenutak  kolebao.  Žaljenje  zbog  toga,  su­ protna  struja,  nije  mi  postala  svesna.  Iz  kojih  raz­ loga,  to  je  svakako  drugo  pitanje,  koje  vodi  daleko,  22  Frctfđ,  Odabrana  dela,  vrt 

mm^^^^^'^mmmm^m^mmtmmmmmmmmmmmmmmimm

338 

° 

s n w 

i  odgovor  na  to  pitanje,  koji  mi  je  poznat,  spada  u  drugi  domen.  Ako  analizi  izložim  san  neke  druge  osobe,  a  ne  svoj  sopstveni,  rezultat  ostaje  isti;  ali  se  menjaju  motivi  za  ubeđivanje.  Ako  je  to  san  jednog  zdravog  čoveka,  ne  preostaje  mi  nijedno  drugo  sredstvo  nego  da  ga  privolim  da  prizna  pronađene  potisnute  ideje  kao  sastavni  deo  misli  sna,  pa  makar  se  on  proti­ vio  takvom  priznanju.  Ali  ako  se  radi  o  neurotičkom  bolesniku,  eventualno  o  nekom  histeriku,  onda  on  mora  priznati  postojanje  potisnute  misli  zbog  po­ vezanosti  ove  misli  sa  njegovim  simptomima  bole­ sti  i  zbog  poboljšanja  koje  on  doživljava  prilikom  zamene  simptoma  za  potisnute  ideje.  Kod  pacijentkinje,  na  primer,  od  koje  dolazi  onaj  san  sa  tri  ula­ znice  za  1  forintu  i  50  krajcara,  analiza  mora  pretpo­ staviti  da  ona  svoga  muža  nipodaštava,  da  joj  je  žao  što  se  za  njega  udala,  da  bi  želela  da  ga  zameni  ne­ kim  drugim.  Ona  naravno  tvrdi  da  svoga  muža  voli,  da  njen  osećajni  život  ništa  ne  zna  o  ovom  nipodaštavanju  (jednog  sto  puta  boljeg!),  ali  svi  njeni  simp­ tomi  vode  do  istog  razrešenja  kao  i  ovaj  san;  i  pošto  su  njena  potisnuta  sećanja  na  jedno  određeno  vreme  ponovo  oživljena,  u  kome  svoga  muža  i  svesno  nije  volela,  ovi  simptomi  su  razrešeni,  i  njen  otpor  protiv  tumačenja  sna  je  nestao. 

IX  Pošto  smo  fiksirali  pojam  potiskivanja  i  izopa­ čen  je  sna  doveli  u  vezu  sa  potisnutim  psihičkim  ma­ terijalom,  možemo  potpuno  uopšteno  izneti  glavni  rezultat  koji  daje  analiza  snova.  O  razumljivim  i  smisaonim  snovima  saznali  smo  da  su  neprikrivena  ispunjenja  želje,  to  jest,  da  situacija  sna  u  njima  prikazuje  kao  ispunjenu  jednu  želju  koja  je  svesti 

p k s s k lj s n š k n v U k d č

d ž t je sv v d v re je r b sa ž

se m sl v k n se p

S2

O  snu 

a  u 

a  ne  jaju  avog  nego  deje  oti­ tičnda  po­ ole­ kom  entula­ tpo­ žao  ne­ voli,  odamp­ ošto  eme  nije  otiv 

opa­ ma­ avni  smivena  jima  vesti 

339

poznata  i  preostala  od  dnevnog  života,  i  koja  je  sva­ kako  vredna  interesovanja.  O  tamnim  i  zbrkanim  snovima  analiza  uči  nešto  sasvim  analogno:  situacija  sna  opet  prikazuje  jednu  želju  kao  ispunjenu,  želju  koja  se  redovno  uzdiže  iz  misli  sna,  ali  je  predstav­ ljanje  nerazgovetno,  i  treba  ga  tek  analizom  obja­ sniti;  želja  je  ili  potisnuta,  strana  svesti,  ili  je  ipak  najbliže  povezana  sa  potisnutim  mislima  i  njima  no­ šena  Formula  za  ove  snove  dakle  glasi:  Oni  su  pri­ krivena  ispunjenja  potisnutih  želja.  Pri  tome  je  za­ nimljivo  napomenuti  da  je  narodno  mišljenje  u  pra­ vu  kad  tvrdi  da  san  apsolutno  objavljuje  budućnost.  U  stvari,  budućnost  koju  nam  san  pokazuje  nije  ona  koja  će  se  dogoditi,  nego  ona  za  koju  želimo  da  se  dogodi.  Duša  naroda  ovde  postupa  kao  što  je  i  ina­ če  navikla:  ona  veru  je  u  ono  što  želi.  U  svom  odnosu  prema  ispunjenju  želje  snovi  se  dele  na  tri  klase:  Najpre  su  snovi  koji  nepotisnutu  želju  prikazuju  neprikriveno;  to  su  snovi  infantilnog  tipa  koji  u  odraslih  bivaju  sve  redi.  Drugo:  snovi  koji  jednu  potisnutu  želju  izražavaju  prikriveno;  to  je,  svakako,  najveći  broj  naših  snova  za  čije  je  razumevanje  potrebna  analiza.  Treće:  To  su  snovi  koji,  doduše,  predstavljaju  potisnutu  želju,  ali  bez  prikri­ vanja  ili  nedovoljno  prikriveno.  Ovi  poslednji  snovi  redovno  su  praćeni  strahom  koji  prekida  san.  Strah  je  ovde  zamena  za  izopačen  je  sna;  strah  je  uštedeo  rad  sna  samo  u  snovima  druge  klase.  Mogućno  je,  bez  neke  naročite  teškoće,  dokazati  da  je  predstavna  sadržina  koja  nam  sad  u  snu  stvara  strah  nekad  bila  želja  i  da  je  otada  podlegla  potiskivanju.  Postoje,  takođe,  snovi  neprijatne  sadržine  koja  se  u  snu  ne  oseća  kao  neprijatna.  Stoga  te  snove  ne  možemo  ubrojiti  među  snove  straha;  ali  su  oni  uvek  služili  za  to  da  dokažu  beznačajnost  i  psihičku  bezvrednost  snova.  Analiza  jednog  takvog  primera  pokazaće  da  se  ovde  radi  o  dobro  prikrivenim  ispunje­ njima  potisnutih  želja,  dakle  o  snovima  druge  kla­ se,  i  ujedno  će  pokazati  izvrsnu  sposobnost  rada  na  pomeranju  za  prikrivanje  želje.  S2» 

340

O  snu 

Jedna  devojka  sanja  da  jedino  dete  svoje  se­ stre  gleda  mrtvo  pred  sobom  u  istoj  okolini  u  kojoj  je  nekoliko  godina  ranije  gledala  njeno  prvo  dete  kao  leš.  Ona  pri  tom  ne  oseća  nikakav  bol,  ali  se,  razu­ me  se,  buni  protiv  shvatanja  da  ova  situacija  odgo­ vara  jednoj  njenoj  želji.  To  se  i  ne  zahteva;  ali  ona  je  kraj  odra  toga  deteta  pre  nekoliko  godina  videla  poslednji  put  čoveka  koga  je  volela  i  razgovarala  s  njim;  kad  bi  ovo  drugo  dete  umrlo,  onda  bi  toga  čoveka  sigurno  ponovo  srela  u  kući  svoje  sestre.  Ona  žudi  za  tim  susretom,  ali  se  buni  protiv  tog  svog  osećaja.  Ona  je  na  sam  dan  snevanja  kupila  ulazni­ cu  za  predavanje  koje  je  objavio  čovek  koga  je  još  uvek  volela.  Njen  san  je  prosto  san  nestrpljenja,  kao  što  se  obično  javlja  pred  putovanje,  pri  poseti  pozorištu  i  sličnim  uživanjima.  Ali  da  bi  joj  tu  čežnju  sakrila,  situacija  je  pomerena  na  jednu  priliku,  najnepovoljniju  za  jedno  takvo  prijatno  osećanje,  a  tak^  va  Se  prilika  ipak  jednom  zaista  desila.  Treba  paziti  i  na  to  da  držanje  afekta  u  snu  nije  prilagođeno  napred  pomerenom  sadržaju  sna,  nego  stvarnom,  ali  uzdržavanom.  Situacija  sna  je  preduhitrila  davno  željeno  viđenje;  ona  ne  daje  nikakvo  nadovezivanje  za  jedno  bolno  osećanje. 

X Filozofi  dosad  nisu  imali  nikakvog  povoda  da  se  bave  psihologijom  potiskivanja.  Dopušteno  je,  dak­ le,  da  u  prvom  pristupu  još  nepoznatom  činjeničkom  stanju  stvorimo  jednu  očiglednu  predstavu  o  toku  stvaranja  sna.  Shema  do  koje  ne  dolazimo  samo  od  proučavanja  sna,  doduše,  već  je  prilično  komplikovana;  ali  s  jednom  jednostavnijom  shemom  mi  ne  možemo  izići  na  kraj.  Pretpostavljamo  da  u  našem  duševnom  aparatu  postoje  dve  instance  koje  stvara-

ju n je sp o la p šo st ji iz n sn će p u ra ne sn in -p os ps i  i  po

na na st ba ne i,  izo ut oč da sta će dr m

se­ ojoj  kao  zu­ dgo­ ona  dela  rala  oga  Ona  vog  zni­ još  kao  ozožnju  najtak^  aziti  naali  vno  anje 

a  se  dak­ kom  oku    od  iko  ne  šem  ara-

O  snu 

341

ju  misli;  druga  od  ovih  instanca  ima  prednost  što  njeni  proizvodi  nalaze  otvoren  pristup  u  svest,  dok  je  delatnost  prve  sama  po  sebi  nesvesna  i  može  dospeti  u  svest  samo  preko  druge  instance.  Na  granici  obeju  instanca,  na  prelazu  sa  prve  ka  drugoj,  na­ lazi  se  cenzura  koja  propušta  samo  ono  što  je  njoj  prijatno,  dok  ostalo  zadržava.  Onda  se,  prema  na­ šoj  definiciji,  ono  što  je  cenzura  odbacila  nalazi  u  stanju  potiskivanja.  Pod  izvesnim  uslovima,  od  ko­ jih  je  jedan  stanje  spavanja,  menja  se  odnos  snaga  između  obe  instance  na  taj  način  što  potisnuto  više  ne  može  biti  u  potpunosti  zadržano.  To  se  u  stanju  sna  dešava  eventualno  popuštanjem  cenzure;  onda  će  onom  što  je  dosad  bilo  potisnuto  uspeti  da  sebi  prokrči  put  u  svest.  Ali  pošto  cenzura  nikad  nije  ukinuta,  nego  samo  smanjena,  ona  će  pri  tom  mo­ rati  dopustiti  neke  izmene  koje  ublažavaju  njegove  nepristojnosti.  Ono  što  u  takvom  slučaju  postaje  svesno  predstavlja  kompromis  između  onog  što  jedna  instanca  namerava  a  druga  zahteva.  Potiskivanje-popuštanje  cenzure-stvaranje  kompromisa  —  to  je  osnovna  shema  za  postanak  vrlo  mnogih  drugih  psihopatskih  tvorevina  na  isti  način  kao  i  za  san,  i  pri  stvaranju  kompromisa  posmatraju  se,  ovde  kao  i  onde,  procesi  sažimanja  i  pomeranja  i  uzimanje  površnih  asocijacija,  što  smo  ih  upoznali  pri  radu  sna.  Nemamo  nikakvog  razloga  da  prećutimo  elemenat  demonizma  koji  je  igrao  ulogu  pri  postavljanju  našeg  objašnjenja  rada  sna.  Stekli  smo  utisak  da  se  stvaranje  tamnih  snova  zbiva  tako  kao  da  jedna  oso­ ba,  koja  je  zavisna  od  jedne  druge  osobe  ima  da  kaže  nešto  što  ovoj  drugoj  mora  biti  neprijatno  da  čuje  i,  polazeći  od  ovog  upoređenja,  svorili  smo  pojam  izopačen  ja  sna  i  pojam  cenzure  i  potrudili  se  da  naš  utisak  prevedemo  na  jednu  svakako  grubu,  ali  bar  očiglednu  psihološku  teoriju.  Čime  god  se  prilikom  daljeg  objašnjenja  predmeta  naša  prva  i  druga  in­ stancija  budu  identifikovale,  mi  ćemo  očekivati  da  će  se  potvrditi  jedan  korelat  naše  pretpostavke  da  druga  instanca  dominira  ulaskom  u  svest  i  da  prvu  može  od  svesti  isključiti. 

342

O  snu 

Kad  je  stanje  spavanja  savladano,  cenzura  se  brzo  ponovo  uspostavlja  u  punoj  visini  i  ponovo  može  sad  da  poništi  ono  što  joj  je  za  vreme  njene  slabo­ sti  bilo  oteto.  To  da  zaboravljanje  sna  bar  delimično  traži  ovakvo  objašnjenje  proizlazi  iz  iskustva  koje  je  nebrojeno  puta  potvrđeno.  Za  vreme  prepričavanja  jednog  sna  ili  za  vreme  njegove  analize  dešava  se  često  da  se  ponovo  pojavi  jedan  fragmenat  sadržine  sna  za  koji  se  mislilo  da  je  zaboravljen.  A  ovaj  deo,  otet  od  zaborava,  redovno  sadrži  najbolji  i  najbliži  pristup  značenja  sna.  Trebalo  je,  verovatno,  da  samo  zato  pripadne  zaboravu,  to  jest  ponovnom  potiski­ vanju. 

XI  Ako  sadržaj  sna  shvatimo  kao  predstavljanje  jedne  ispunjene  želje  a  njegovu  ne  jasnoću  svedemo  na  promene  koje  je  cenzura  izvršila  na  potisnutom  materijalu,  neće  nam  biti  teško  da  dokučimo  ni  nje­ govu  funkciju.  U  neobičnoj  suprotnosti  sa  izrekama  koje  kažu  da  snovi  ometaju  san,  moramo  priznati  san  kao  čuvara  spavanja.  Naše  tvrđenje  lako  bi  moglo  biti  potvrđeno  mišljenjem  o  dečjim  snovima.  Stanje  spavanja  ili  psihološka  promena  spava­ nja,  ma  u  čemu  se  ona  sastojala,  ostvareno  je  odlu­ kom  koja  je  detetu  nametnuta  ili  ju  je  ono  donelo  na  osnovu  senzacija  umora,  da  spava,  i  omogućena  je  jedino  time  što  se  po  strani  drže  nadražaji  koji  psihičkom  aparatu  postavljaju  druge  ciljeve  nego  što  je  spavanje.  Sredstva  koja  služe  za  to  da  se  spoljni  nadražaji  drže  daleko  poznata  su;  ali  koja  nam  sredstva  stoje  na  raspolaganju  da  bismo  kočili  unu­ trašnje  duševne  nadražaje  koji  se  protive  usnuću?  Posmatrajmo  majku  koja  uspavljuje  svoje  dete.  Ono  neprestano  izražava  svoje  potrebe,  zahteva  još  je­ dan  poljubac,  htelo  bi  još  da  se  igra.  Ovim  potre-

bam se  o i  po nije  duin  če:  valja sa  no njen želju sao  ova  još  n razli

je  ta njem dok  ne  sp tome kom  da  se da  je go  k veka  zetka jala,  psihi održa impu stavo oprem jedan ce  k misli vanja D norm je  ps popu danju

mm

 

 

     

      .  ­ ­ o    i  o  m  ­ ?  o  ­ -

O  snu 

343

bama  se  delimično  udovoljava,  a  drugim  delom  one  se  ostavljaju  za  sutrašnji  dan.  Jasno  je  da  su  želje  i  potrebe  koje  se  javljaju  smetnje  za  usnuće.  Kome  nije  poznata  vedra  priča  o  nevaljalom  deranu  (Balduin  Grollers)  koji,  probudivši  se  noću,  kroz  san  vi­ če:  Das  Nashorn  tviller?  (=  Traži  nosoroga).  Neko  valjanije  dete,  umesto  da  viče,  sanjalo  bi  da  se  igra  sa  nosorogom.  Pošto  san  koji  ispoljava  želju  kao  ispu­ njenu  za  vreme  spavanja  nalazi  verovanje,  on  ukida  želju  i  omogućuje  spavanje.  Ne  može  se  ukloniti  mi­ sao  da  ovo  verovanje  pripada  slici  sna,  pošto  se  i  ova  oblači  u  psihičku  pojavu  percepcije,  dok  detetu  još  nedostaje  sposobnost  koju  će  kasnije  steći,  da  razlikuje  halucinacije  ili  fantaziju  od  realnosti.  Odrastao  čovek  upoznao  je  ovo  razlikovanje,  on  je  takođe  shvatio  beskorisnost  željen  ja,  a  nastavlja­ njem  vežbe  postigao  je  da  svoje  težnje  odlaže  sve  dok  preko  dalekih  zaobilaznih  puteva,  preko  prome­ ne  spoljnog  sveta,  mogu  naći  svoje  rešenje.  Shodno  tome  u  njega  su  retka  i  ispunjenja  želje  na  krat­ kom  psihičkom  putu  u  spavanju;  čak  je  mogućno  da  se  one  uopšte  i  ne  pojave,  i  da  sve  ono  što  se  čini  da  je  stvoreno  po  ugledu  na  dečji  san  zahteva  mno­ go  komplikovanije  rešenje.  A  zato  se  u  odraslog  čoveka  —  a  svakako  i  u  svakog  normalnog  bez  izu­ zetka  —  oblikovala  diferencijacija  psihičkog  materi­ jala,  koja  je  detetu  nedostajala.  Stvorila  se  jedna  psihička  instanca  koja,  poučena  životnim  iskustvom,  održava  dominantni  i  inhibitorni  uticaj  na  duševne  impulse  sa  ljubomornom  strogošću,  i  koja  je  svojim  stavom  prema  svesti  i  prema  svojevoljnom  kretanju  opremljena  najvećim  sredstvima  psihičke  moći.  A  jedan  deo  dečjih  impulsa  potisnut  je  od  ove  instan­ ce  kao  beskoristan  za  život,  i  celokupni  materijal  misli  koji  dolazi  od  ovih  nalazi  se  u  stanju  potiski­ vanja.  Dok  se  sad  instanca  u  kojoj  prepoznajemo  naše  normalno  Ja  priprema  na  želju  da  spava,  izgleda  da  je  psihofiziološkim  uslovima  spavanja  primorana  da  popusti  u  energiji  kojom  je  pritiskivala  ono  što  je  danju  bilo  potisnuto.  Ovo  popuštanje  doduše,  samo 

mmmmm 

lHM)i(HHHH»'J 

344 

° 

s n u 

je  bezazleno;  uzbuđenja  potisnute  dečje  duše  mogu  se  kojekako  poigravati;  zbog  tog  istog  stanja  spava­ nja  njihov  pristup  u  svest  je  otežan  a  pristup  u  motilitet  zatvoren.  Ali  opasnost  da  bi  san  njima  mogao  biti  ometen  treba  da  bude  odstranjena.  Mi  ionako  moramo  dozvoliti  pretpostavku  da  se  čak  i  u  dubo­ kom  snu  javlja  izvestan  iznos  slobodne  pažnje  kao  čuvar  od  senzornih  nadražaja  koji  buđenje  prikazu­ ju  kao  uputnije  nego  nastavak  spavanja.  Inače  se  ne  bi  mogla  objasniti  činjenica  da  nas  u  svako  doba  mogu  probuditi  čulni  nadražaji  izvesnog  kvaliteta,  kao  što  je  već  stari  fiziolog  Burdah  isticao:  majku  može,  na  primer,  probuditi  stenjanje  njenog  deteta,  vodeničara  ako  vodenički  točak  stane,  a  većina  lju­ di  može  se probuditi  ako  se  tiho  pozovu  imenom.  Ova  pažnja  koja  čuva  stražu  okreće  se  sad  i  unutrašnjim  nadražajima  želje  iz  potisnutog  i  zajedno  s  njima  stvara  san  koji  kao  kompromis  u  isto  vreme  zado­ voljava  obe  instance.  San  stvara  neku  vrstu  psihič­ kog  rešenja  za  potisnutu  želju,  ili  želju  formiranu  pomoću  potisnutog,  time  što  je  prikazuje  kao  ispu­ njenu;  ali  ona  zadovoljava  i  drugu  instancu  time  što  dozvoljava  nastavak  spavanja.  Naše  Ja  se  pri  tom  rado  ponaša  kao  dete,  ono  slikama  sna  poklanja  veru  kao  da  želi  kazati:  Dobro,  dobro,  u  pravu  si,  ali  osta­ vi  me  da  spavam.  Potcenjivanje  koje  mi,  pošto  se  probudimo,  pokazujemo  prema  snu  i  koje  se  poziva  na  zbrkanost  i  njegovu  prividnu  nelogičnost,  verovatno  nije  ništa  drugo  do  sud  našeg  usnulog  Ega  o  impulsima  iz  potisnutog  koje  se  oslanja  na  motoričnu  nemoć  ovih  narušivača  spavanja.  Ovaj  potcenjivački  sud  postaje  nam  ponekad  i  u  samom  spava­ nju  svestan;  ako  sadržina  sna  suviše  prekorači  cen­ zuru,  mi  mislimo:  Pa  to  je  samo  san  —  i  nastavlja­ mo  da  spavamo.  Nije  to  nikakav  prigovor  ovom  shvatanju,  iako  i  za  san  postoje  granični  slučajevi,  u  kojima  svoju  funkciju  da  sačuva  spavanje  od  prekida  više  ne  može  zadržati  —  kao  pri  snu  straha  —  i  menja  je  za  dru­ gu  funkciju  da  ga  blagovremeno  prekine.  On,  pri 

to p d n ro n

a O m m u is n n č n m .s S n đ o • n ta p n a p k l n v 1> a h je j p

ogu  ava­ mogao  ako  bo­ kao  azu­   ne  oba  teta,  ajku  eta,  lju­ Ova  jim  ima  do­ hič­ anu  pu­ što  tom  veru  sta­ o  se  ziva  eroa  o  ototceava­ cen­ vlja­

iako  voju  može  dru­ pri 

O  snu 

345 

tom,  postupa  isto  kao  i  savesni  noćni  čuvar  koji  najpre  vrši  svoju  dužnost  tako  što  prvo  stiša  smetnje  da  građane  ne  bi  probudio,  a  zatim  svoju  dužnost  nastavlja  time  što  sam  budi  građanstvo  ako  mu  uz­ roci  smetnji  izgledaju  podozrivi  i  kad  s  njima  sam  ne  može  da  iziđe  na  kraj.  Naročito  jasna  postaje  takva  jedna  funkcija  sna  ako  se  spavaču  pridruži  nadražaj  za  čulna  osećanja.  Opšte  je  poznato  da  čulni  nadražaji,  izazvani  za  vre­ me  spavanja,  utiču  na  sadržaj  sna,  koji  se  eksperi­ mentalno  mogu  dokazati  i  spadaju  među  manje  po­ uzdane,  ali  veoma  precenjene  rezultate  lekarskog  istraživanja  sna.  Ali  za  ovo  otkriće  vezana  je  i  jed­ na  zagonetka  koja  dosad  nije  mogla  biti  rešena.  Čul­ ni  nadražaj  kojim  eksperimentator  deluje  na  spava­ ča  izgleda,  naime,  da  u  snu  nije  pravilno  prepoznat,  nego  podleže  bilo  kome  od  neodređeno  mnogih  tu­ mačenja,  čije  je  determinisanje  ostavljeno  psihičkoj  .samovolji.  Psihička  samovolja,  naravno,  ne  postoji.  Spavač  može  na  više  načina  reagovati  na  jedan  čulni  nadražaj  koji  dolazi  spolja.  Ili  se  probudi  ili  mu  po­ đe  za  rukom  da  uprkos  tome  nastavi  da  spava.  U  ovom  poslednjem  slučaju  on  se  može  poslužiti  snom  •da  bi  uklonio  spoljašnji  nadražaj,  i  to  opet  na  više  načina.  On,  na  primer,  može  da  otkloni  nadražaj  tako  što  sanja  jednu  situaciju  koja  je  potpuno  ne­ podnošljiva  s  nadražajem.  Tako  se,  na  primer,  po­ našao  jedan  spavač  kome  je  smetao  jedan  bolan  absces  na  perineumu.  On  je  sanjao  da  jaše  na  konju  pri  čemu  se  služio,  kao  sedlom,  oblogom  od  kaše  koja  je  trebalo  da  mu  ublaži  bolove,  i  tako  je  sav­ ladao  smetnju.  Ili  pak,  što  je  češći  slučaj,  spoljni  nadražaj  dobij  a  drugo  tumačenje  koje  san  dovodi  u  vezu  sa  jednom  potisnutom  željom  koja  upravo  vre1>a  na  ispunjenje,  lišava  ga  na  taj  način  njegove  re­ alnosti  i  s  njim  postupa  kao  s  jednim  delom  psi­ hičkog  materijala.  Tako  neko  sanja  da  je  napisao  jednu  komediju  koja  oličava  određenu  osnovnu  ide­ ju,  da  se  komad  izvodi  u  pozorištu,  da  je  prvi  čin  prošao  i  da  dobija  oduševljeno  priznanje.  Pljeska  se 

346

O  snu 

besomučno...  Mora  da  je  snevaču  ovde  uspelo  da  svoje  spavanje  produži  uprkos  smetnji,  jer  kad  se  probudio,  više  nije  čuo  nikakav  šum,  ali  je  s  pra­ vom  ocenio  da  su  se  tresli  tepisi  ili  postelja.  —  Snovi  koji  se  glasnim  šumom  javljaju  neposredno  pre  bu­ đenja,  pokušali  su  svi  da  očekivani  nadražaj  buđe­ nja  poreknu  nekim  drugim  tvrđenjem  da  bi  još  za  kratko  vreme  san  produžili. 

XII  Onaj  koji  se  pridržava  gledišta  da  je  cenzura  glavni  motiv  za  izopačenje  sna  neće  biti  iznenađen  kad  iz  rezultata  tumačenja  snova  sazna  da  se  veći­ na  snova  odraslih  ljudi  analizom  svode  na  erotske  želje.  Ovo  tvrđenje  ne  cilja  na  snove  sa  neprikrive­ nom  seksualnom  sadržinom,  koji  su  svakako  svim  snevačima  poznati  iz  sopstvenog  doživljavanja  i  koji  se  obično  jedini  opisuju  kao  „seksualni  snovi".  Tak­ vi  snovi  još  uvek  pružaju  dosta  neobičnosti  izbo­ rom  osoba  koje  su  načinili  seksualnim  objektima,  na  kojima  snevač  u  budnom  životu  zaustavlja  svoje  sek­ sualne  potrebe,  nego  i  mnogim  neobičnim  pojedino­ stima  koje  podsećaju  na  takozvano  perverzno.  Ana­ liza  pokazuje  da  se  veliki  broj  mnogih  drugih  snova  koji  u  svojoj  manifestnoj  sadržini  ne  pokazuju  ni­ šta  erotično  radom  na  tumačenju  demaskiraju  kao  seksualna  ispunjenja  želje,  i  da  s  druge  strane  mno­ ge  misli  koje  su  preostale  od  misaonog  rada  iz  bud­ nog  stanja,  kao  „ostaci  prethodnog  dana",  dospevaju  da  budu  predstavljene  u  snu  jedino  uz  pomoć  po­ tisnutih  erotskih  želja.  U  cilju  objašnjenja  ovog  činjeničkog  stanja  koje  se  teorijski  ne  pretpostavlja  kao  uslov,  neka  bude  skrenuta  pažnja  na  to  da  nijedna  druga  grupa  nago-r  na  nije  pretrpela  tako  obimno  potiskivanje  zbog  za-

h n u n s n s č v s s

d a n s b v o s s s k p l š b n j m č n l

da  se  a­ vi  u­ e­ za 

ra  n  i­ ke  e­ m  ji  k­ o­ a  k­ o­ a­ a  i­ o  o­ d­ u  o­

je  de  -r  a-

O snu 

347

hteva  kulturnog  vaspitanja  kao  upravo  seksualni  nagoni,  ali  i  da  se  seksualni  nagoni  kod  većine  ljudi  umeju  najlakše  izvući  iz  vladavine  najviših  dušev­ nih  instancija.  Otkako  smo  upoznali  infantilni  seksualitet,  koji  je  u  svojim  ispoljavanjima  često  taka  neugledan,  redovno  previđen  i  pogrešno  shvaćen,  mi  smo  u  pravu  da  kažemo  da  je  gotovo  svaki  kulturni  čovek  u  bilo  kojoj  tački  zadržao  infantilno  obliko­ vanje  seksualnog  života;  i  tako  shvatamo  da  poti­ snute  infantilne  seksualne  želje  daju  najčešće  i  naj­ 1  snažnije  pokretačke  snage  za  stvaranje  snova. Ako  snu  koji  izražava  erotske  želje  može  da  uspe  da  u  svom  manifestnom  sadržaju  izgleda  bezazleno'  aseksualan,  onda  se  to  može  dogoditi  samo  na  jedan,  način.  Materijal  seksualnih  predstava  kao  takav  ne  srne  da  bude  predstavljen,  nego  u  sadržini  sna  mora  biti  zamenjen  aluzijama,  nagoveštajima  i  sličnim  vrstama  indirektnog  predstavljanja,  ali  za  razliku  od  ostalih  slučajeva  posrednog  predstavljanja,  pred­ stavljanje  primenjeno  u  snu  mora  biti  lišeno  nepo­ sredne  razumljivosti.  Navikli  smo  da  predstavna  sredstva  koja  odgovaraju  ovim  uslovima  označavamo  kao  simbole  onoga  što  se  njima  predstavlja.  Njima  je  posvećeno  naročito  interesovanje  otkako  se  primetilo  da  se  snevači  istog  jezika  služe  istim  simbolima,  štaviše,  da  u  pojedinim  slučajevima  zajednica  sim­ bola  premaša  i  jezičku  zajednicu.  Pošto  snevači  sami  ne  znaju  značenje  simbola  koje  upotrebljavaju,  osta­ je  najpre  zagonetno  odakle  dolazi  njihov  odnos  pre­ ma  onom  što  zamenjuju  i  označavaju.  Ali  je  sama  činjenica  nesumnjiva  i  ona  postaje  značajna  za  teh­ niku  tumačenja  sna,  jer  pomoću  poznavanja  simbo­ like  sna  mogućno  je  razumeti  smisao  pojedinih  ele­ menata  sadržine  sna,  a  ponekad  i  čitavih  snova  a  da  snevača  ne  moramo  pitati  za  njegove  pomisli.  Tako  se  približavamo  popularnom  idealu  prevođenja  sna  1

  Upoređi s ovim autorovo đelo „Drei Abhanđlungen zur  Sexualtheori"  (Tri rasprave o seksualnoj  teoriji),  1905, ponov­ ljeno  izdanje,  1922  (Sabrana  dela  sveska  V). 

O  snu 

348 

i  s  druge  strane  vraćamo  se  tehnici  tumačenja  sta­ rih  naroda  za  koje  je  tumačenje  snova  bilo  identič­ no  sa  tumačenjem  pomoću  simbolike.  Mada  su  proučavanja  simbola  sna  još  daleko  od  toga  da  budu  završena,  ipak  sa  sigurnošću  možemo  zastupati  čitav  niz  tvrđenja  i  specijalnih  podataka  o  njima.  Postoje  simboli  koji  se  mogu  gotovo  jednosmisleno  prevesti:  Tako  car  i  carica  (kralj  i  kraljica)  1 znače  —  roditelje,  sobe  predstavljaju  —  žene ,  izlazi  i  ulazi  u  njima  —  telesne  otvore.  Najveći  broj  sim­ bola  služi  predstavljanju  osoba,  delova  tela  i  poslo­ va  koji  su  istaknuti  sa  erotskim  interesom;  naroči­ to  mogu  genitalije  biti  predstavljene  velikim  brojem  .simbola  koji  često  veoma  iznenađuju,  i  za  simbolič­ no  obeležavanje  genitalija  upotrebljavaju  se  najraz­ novrsniji  predmeti.  Ako  oštro  oružje,  dugi  i  kruti  predmeti,  kao  na  primer  stabla  i  štapovi,  zastupaju  .muški  polni  organ,  a  ormani,  kutije,  kola,  peći  žen­ sko  telo  u  snu,  onda  nam  je  „tertium  comparationis"  —  ono  što  je  u  ovim  zamenama  zajedničko  —  bez  •daljeg  razumljivo;  ali  shvatanje  ovih  odnosa  koji  povezuju  nije  nam  time  olakšano  u  svim  simboli­ ma.  Simboli  kao  što  su  stepenice  i  penjanje  stepe­ nicama  za  seksualno  opštenje,  kravata  za  muški  pol­ ni  organ,  drvo  za  žensko  telo  —  izazivaju  naše  neverovanje  sve  dok  drugim  putevima  nismo  stekli  uvid  u  označavanje  simbola.  Uostalom  čitav  jedan  niz  simbola  sna  je  biseksualan,  i  može  se  prema  smi­ slu  primeniti  na  muški  ili  na  ženski  polni  organ.  Postoje  simboli  sa  univerzalnom  rasprostranjenošću  na  koje  nailazimo  u  svih  snevača  iz  jednog  jezickog  kruga  ili  jednog  kruga  obrazovanja,  i  drugi  koji  se  javljaju  krajnje  ograničeno  i  individualno,  a  Jeo  je  je  pojedinac  stvorio  iz  svoga  predstavnog  ma­ terijala.  Među  prvima  razlikujemo  takve  simbole  1

  Nemački:  Zimmer  =  soba;  Frauen  (zimmer)  =  žene.  .Ali  reč  Frauenzimmer  može  značiti  dvoje:  1.  soba  za  žene;  X  žena.  Danas  reč  Frauenzimmer  ima  više  pejorativno  zna­ menje  (Prim.  prev.). 

čije tre sim ras sua me Sna u  o pos me bol

još  sna za  vra ra  bi  dan ili  zna drž dov lov van dra upr ced

tak ca  sim pri riv koj mo on do gen

IfflfflPPH

O  snu 

34$ 

čije  je  pravo  da  zastupaju  seksualno  jezičkom  upo­ trebom  bez  daljeg  opravdano  (kao  što  su  na  primer  simboli  koji  vode  poreklo  iz  zemljoradnje,  uporedi  rasplođavanje,  seme)  od  drugih,  čiji  odnos  prema  sek­ sualnom  životu  izgleda  da  dopire  u  najstarija  vre­ mena  i  najtamnije  dubine  našeg  stvaranja  pojmova.  Snaga  koja  stvara  simbole  nije  se  ugasila  ni  danas  u  obe  vrste  simbola  koje  smo  gore  odvojili.  Možemoposmatrati  kako  se  novopronađeni  predmeti  (na  pri­ mer  vazdušna  lađa)  odmah  izdižu  do  seksualnih  sim­ bola  koji  se  univerzalno  upotrebljavaju.  Bilo  bi,  uostalom,  pogrešno  očekivati  da  će  nas  još  temeljnije  poznavanje  simbolike  sna  („jezika  sna")  učiniti  nezavisnim  od  toga  da  snevača  pitamoza  njegove  pomisli  u  vezi  sa  snom,  i  da  se  ponovovratimo  tehnici  antičkog  tumačenja  snova.  Bez  obzi­ ra  na  individualne  simbole  i  na  kolebanja  u  upotre­ bi  univerzalnih  simbola,  nikada  se  ne  zna  da  li  j e ­ dan  element  sadržine  sna  treba  tumačiti  simbolički  ili  u  njegovom  pravom  smislu,  a  sa  sigurnošću  se  zna  da  se  simbolički  ne  može  tumačiti  celokupna  sadržina  sna.  Poznavanje  simbolike  sna  uvek  će  nas  dovoditi  samo  do  prevođenja  pojedinih  sastavnih  delova  sadržine  sna  i  neće  načiniti  izlišnim  primenjivanje  ranije  datih  tehničkih  pravila.  Ali  kao  najdragocenije  pomoćno  sredstvo,  ona  će  nastupiti,  upravo  onde  gde  nas  pomisli  snevačeve  ostavljaju  na  cedilu  ili  gde  su  nepotpune.  Simbolika  sna  je  neophodna  i  za  razumevanje  takozvanih  „tipičnih"  snova  ljudi  i  snova  pojedina­ ca  „koji  se  vraćaju".  Ako  je  ocenjivanje  vrednosti  simboličnog  načina  izražavanja  sna  u  ovom  kratkom,  prikazu  ispalo  tako  nepotpuno,  onda  se  ovo  zanema­ rivanje  opravdava  upućivanjem  na  jedno  saznanje  koje  spada  među  najvažnije  što  o  ovom  predmetu  možemo  reći.  Simbolika  sna  vodi  daleko  iznad  sna;,  ona  ne  pripada  snu  kao  svojina,  nego  na  isti  način  dominira  prikazivanjem  u  pričama,  mitovima  i  le­ gendama,  u  vicevima  i  u  folkloru.  Ona  nam  dopušta 

IfflfflPPHfflfPfflPiP^ 

O  snu 

350 

•da  pratimo  intimne  odnose  sna  prema  ovim  proiz­ vodima;  ali  moramo  reći  da  ona  nije  ostvarena  ra­ dom  sna,  nego  da  je  svojstvenost  —  verovatno  na­ šeg  nesvesnog  mišljenja  ono  što  radu  sna  daje  ma­ 1  terijal  za  sažimanje,  pomeranje  i  dramatizovanje.

XIII  Ne  polažem  pravo  na  to  da  sam  ovde  osvetlio  sve  probleme  sna  niti  da  sam  uverljivo  resio  one  probleme  o  kojima  sam  na  ovom  mestu  raspravljao.  Onog  koji  se  interesu  je  za  celokupan  obim  literature  0  snovima  upućujem  na  knjigu:  Sante  de  Sanctis:  1  sogni  (Snovi),  Torino  1899;  onaj  ko  traži  detaljnije  obrazloženje  shvatanja  sna  koje  sam  ja  izneo,  neka  ;se  obrati  mome  delu:  Die  Traumdeutung,  Lajpcig  i  Beč,  1900.  Ja  ću  ukazati  samo  još  na  to  na  koji  bi  način  valjalo  nastaviti  moja  raspravljanja  o  radu  sna.  Ako  kao  zadatak  tumačenja  sna  postavljam  zamenu  sna  njegovim  latentnim  mislima,  dakle  rešenje  onog  što  je  rad  sna  ispleo,  onda  s  jedne  strane  nabacujem  čitav  niz  novih  psiholoških  problema  koji  se  odnose  na  sam  mehanizam  ovog  rada  sna  kao  i  na  prirodu  i  uslove  takozvanog  potiskivanja;  s  dru­ ge  strane,  ističem  postojanje  misli  sna,  kao  veoma  bogatog  materijala  psihičkih  tvorevina  najvišeg  reda,  opremljenog  svim  znacima  normalnog  intelektual­ nog  rada:  taj  materijal  se  ipak  kloni  svesti  dok  je,  oštećen  sadržinom  sna,  nije  obavestio.  Primoran  sam  da  pretpostavim  da  su  ovakve  misli  prisutne  u  sva1

  Više  o  simbolici  sna,  osim  u  starim  spisima  o  t u m a ­ čenju  snova  (Artemidor  iz  Daldisa,  Serner,  „Das  Leben  des  Traumes",  1861)  nalazi  se  u  delu  „Tumačenje  snova"  autora,  u  mitološkim  radovima  psihoanalitičke  škole  i  takođe  u  r a ­ dovima  Stekelovim  (Stekel,  „Die  Sprache  des  Traumes",  1911). 

k n s v h d s n

iz­ a­ a­ a­ 1  e.

lio  ne  ao.  re  is:  ije  ka    i  bi  na.  aene  oji    i  u­ ma  da,  al­ je,  am  a-

ma­ des  ra,  ra­ 11). 

O  snu 

351 

kog  čoveka,  pošto  su  gotovo  svi  ljudi,  i  najnormal­ niji,  sposobni  da  sanjaju.  Na  nesvesno  u  mislima  sna,  na  njegov  odnos  prema  svesti  i  prema  potiski­ vanju  nadovezuju  se  dalja  pitanja,  značajna  za  psi­ hologiju,  čije  se  rešenje  svakako  mora  odložiti  sve  dok  analiza  ne  objasni  postanak  ostalih  psihopat­ skih  tvorevina,  kao  i  histeričkih  simptoma  i  prinud­ nih  ideja.