Svim Srbima svuda - Memento [PDF]

Zitiervorschau

W.K.V. Knez Aleksandar Pavla Kara|or|evi}

SVIM SRBIMA SVUDA

W.K.V. Knez Aleksandar Kara|or|evi}

SVIM SRBIMA SVUDA

Sva prava/copyright by: Civilni kabinet W.K.V. Kneza Aleksandra Pavla Kara|or|evi}a

W.K.V. Knez Aleksandar Pavla Kara|or|evi}

SVIM SRBIMA SVUDA Memento

Civilni kabinet W.K.V. Kneza Aleksandra Pariz 2000.

WEGOVO KRAQEVSKO VISO^ANSTVO KNEZ ALEKSANDAR PAVLA KARA\OR\EVI] Sin prvenac W.K.V. Kneza Pavla Kara|or|evi}a i W.K.V. Knegiwe Olge, unuk W.K.V. Kneza Arsena, mla|eg brata W.K.V. Kraqa Petra I Oslobodioca, praunuk Kneza Aleksandra, najmla|eg sina Vo`da Kara|or|a Petrovi}a, doajen Kraqevskog Doma, W. K. V. Knez Aleksandar ro|en je 13. avgusta 1924. godine u Vajtloxu (Velika Britanija). Po maj~inom rodoslovu, W.K.V. Knez Aleksandar je od ruske carske Loze Romanova, gr~kih i danskih Kraqeva i Kne`eva: baba mu je W.C.V. Jelena 7

Vladimirovna, Velika Vojvotkiwa Rusije, a prababa W.C.V. Velika Vojvotkiwa Rusije Olga Konstantinovna. Deda po majci, W.K.V. Knez Nikola od Gr~ke i Danske je bio tre}i sin Kneza Viqema od Danske, gr~kog Kraqa W.K.V. \or|a I, W.K.V. Knez Aleksandar Kara|or|evi}, prema porodi~nom pravilniku Kraqevskog Doma od 1930. godine, nosi titulu Knez od Jugoslavije. Studije je poha|ao u kolexu Iton (Engleska). U izgnanstvu od kraja marta 1941. godine: Gr~ka, Egipat, Kenija. U Drugom svetskom ratu bio je dobrovoqac pilot RAF-a. Posle rata bio je pilot civilnog vazduhoplovstva (6.000 sati letewa). Rukovodio sa vi{e preduze}a. Sada je predsednik jedne me|unarodne avio-kompanije. @ivi u Parizu. Iz dva braka ima petoro dece: ~etiri sina i }erku. Sa W.K.V. Knegiwom Marijom Pijom od Savoje, unukom W.K.V. Kraqice Jelene i W.K.V. italijanskog Kraqa Viktora Emanuela, ima sinove W.K.V. Kne`eve Dimitrija, Mihaila i Sergeja i }erku Knegiwu Jelenu. Sa svojom drugom suprugom, W.K.V. Knegiwom Barbarom od Lihten{tajna, ima sina W.K.V. Kneza Du{ana. W.K.V. Knez Aleksandar Kara|or|evi} je podpredsednik Upravnog odbora zapadnoevropske Eparhije Srpske pravoslavne Crkve.

8

SRPSKU BUDU]NOST VIDIM TAKO [TO U WOJ NE]E SVE BITI DOPU[TENO Pariz, 1. marta 2000.

I

Srpski narod ne mo`e dugo politi~ki opstati ako nije svestan svojih osnovnih interesa. Odsustvo spoznaje osnovnih politi~kih interesa postoji u dr`avama u kojima nose}i narod ne poseduje izgra|en i stabilan identitet. Taj identitet ne postoji ako je kultura tog naroda slaba i ako ne pro`ima sve sfere dr`ave i dru{tva. Srbi su u zna~ajnoj meri izgubili identitet. Postali su i ostaju sve, a najmawe Srbi. Male zajednice, kao {to je na{a, moraju biti budnije od velikih. One moraju biti sposobne, da procene prirodu, pravac i smer promena u globalnim i regionalnim politi~kim odnosima, da pravilno procene i defini{u strukturu i polaritet datog svetskog i regionalnog sistema. Drugim re~ima, moraju imati sposobnost da predvide i procene prirodu i pravac promena velikih sila. Pravilnim razumevawem, predvi|awem i prilago|avawem osnovnih i izvedenih faktora sopstvenog polo`aja, mali narodi su u stawu da svoj dr`avni brod usmere u vaqanom pravcu. Navedeno ukazuje da je neophodno ispoqiti sposobnost prilago|avawa, a to podrazumeva unutra{wu snagu i qudsku i materijalnu sposobnost, da se mudrom politikom stavi do znawa bli`em i daqem okru`ewu da na tom prostoru nema oduzimawa, prisvajawa, jer bi tako ne{to bilo slo`eno i preskupo. 11

Potrebno je nametnuti stav da je, pod odre|enim uslovima, sa Srbijom mnogo korisnije sara|ivati i u wu ulagati. Op{te je poznato, da se svaka dr`ava trudi, da mawe uveze, a vi{e izveze svojih proizvoda na strana tr`i{ta. Tako je i sa kulturom. Srbiji je potreban uvoz ali je potrebnije da ona izvozi i predstavqa sebe i proizvode svoje kulture ukqu~uju}i robu, usluge i znawe. Bez toga joj nema opstanka. Narodi koji su samo uvoznici tu|e kulture jednostavno nestaju. Ravnote`a je jedino {to srpsku kulturu – srpsku dr`avu, wene politi~ke, ekonomske i druge institucije i procese – mo`e odr`ati. Dok se Srbija pona{a kao „Jugoslavija“ i dok je srpsko dr`avqanstvo „jugoslovensko“, unutarsrpska ravnote`a nije mogu}a. Posle svega {to se Srbiji desilo, ukqu~uju}i kapitulaciju i u ovom trenutku, pravni i su{tinski gubitak wene nezavisnosti i suverenosti, smatram da je Srbija danas u velikoj nevoqi i neravnote`i – unutra i spoqa. Zbog toga sam re{io da se anga`ujem i pomognem, da se Srbija vrati u ravnote`u. Da ozdravi. To dugujem srpskom narodu i senima svojih predaka. Predsednika Savezne Republike Jugoslavije gospodina Milo{evi}a, wegovu stranku i wihove koalicione partnere, dakle one koji su upravqali tzv. „tre}om Jugoslavijom“ u posledwoj deceniji, ne smatram jedinim ali smatram prvim odgovorim za stawe Srbije i srpskog naroda na Balkanu. Prvenstveno zato, {to kao elita „Jugoslavije“ ili „jugoslovenska“ elita nisu bili sposobni, obrazovani, informisani i aktivni da, kao {to sam pomenuo, procene prirodu, pravac i smer promena u globalnim i regionalnim politi~kim odnosima, da pravilno procene i defini{u strukturu i polaritet datog svetskog i regionalnog sistema i da predvide i procene prirodu i pravac promena pona{awa velikih sila. Elita tre}e „Jugoslavije“ nije pravilno razumela, predvidela i prilagodila osnovne i izvedene faktore polo`aja i stawa srpskog naroda i wegove kulture i nije, uprkos slo`enosti i fluidnosti posthladnoratovske situacije, usmerila srpski brod u vaqanom pravcu. Nije ni mogla, jer je „jugoslovenska“. Kao takva, elita „tre}e Jugoslavije“ nije bila dorasla ni unutra{wim, ni spoqa{wim 12

izazovima sa kojima se suo~avao i suo~ava srpski narod na Balkanu. Zbog toga su, izme|u ostalog, Ustav koji su sami doneli, prekr{ili vi{e puta i na taj na~in doveli svoju upravu u stawe nelegitimosti. Kao {to je Jugoslavija iza{la iz istorije, tako je ova posledwa „jugoslovenska“ vlada sama prekinula – ukinula ugovor izme|u sebe i naroda. Pogaziv{i Ustav, stavila se izvan zakona. Sukob izme|u Srbije i Crne Gore za nedobronamerne i nama nenaklowene pojedince i snage u svetu bio bi wima dodatni razlog, da udvostru~e pritisak na svoja javna mwewa, kako bi se poja~alo prezrewe prema nama. Taj sukob je neophodno izbe}i. On nanosi i naneo bi velike {tete Srbiji i Crnoj Gori. On nas jo{ vi{e izoluje na slepom koloseku. Radim i radi}u na premo{}avawu svih srpskih problema, ukqu~uju}i i probleme u odnosima sa Crnom Gorom. Pozivam predsednike Srbije i Crne Gore da ispoqe najvi{i stepen opreznosti i odgovornosti. Mnogo vi{e od `alosnog nabrajawa gre{aka dr`avnog rukovodstva, tzv. „Savezne Republike Jugoslavije“, zanima me konstruktivan i efikasan put ka Izlazu. Zanima me kako, {to je mogu}e br`e, ali efikasno, do}i do nacionalnog pomirewa, do uspostavqawa savezni{tava i srpske ravnote`e. Zanima me obnova srpske Dr`ave i weno ukqu~ivawe u evropske dr`avne, politi~ke, ekonomske tokove. Veliki sam protivnik zlopam}ewa. Mora se okon~ati gra|anski, bratoubila~ki rat, koji je po nalogu iz Moskve, 1941. godine, na`alost, zapo~ela jedna anacionalno opredeqena, nenarodna stranka. @eqa mi je da zapo~nemo budu}nost opra{taju}i jedni drugima. Ako zlopamtimo i stalno ispravqamo krivu Drinu, NEMA TE BUDU]NOSTI KOJA ]E NAS PODNETI. II Srpsku Kraqevinu smatram jedinim optimalnim dru{tvenim sistemom. Preko we je mogu}a veza sa pro{lim i budu}im. U woj, na jedan naro~it na~in, svako na|e svoje mesto i od koristi je narodu. Zna~i, to je sistem koji omogu}ava slu`ewe – slu`bu plemenitim ciqevima; za razliku od sada{weg koji 13

razjediwuje, Kraqevina je sistem koji povezuje. Kraqevina je sistem kojim se ostvaruje puno}a. Potrebno je osvrnuti se na pro{lost i uveriti se kakav je kulturni – dakle, dr`avni, politi~ki i ekonomski polet bila Srpska Kraqevina na po~etku HH veka. Bio je to integracioni proces, sa velikim poletom u narodu. Mi{qewa sam da }e u bliskoj budu}nosti, Srpska Kraqevina omogu}iti preporod Srba i pored ostalog, biti vezivo izme|u srpskih rasejawa. Prvi put u na{oj povesti imamo ovako brojnu dijasporu, veliko rasejawe. U toj nesre}i vidim veliki kvalitet i slutim, da }e qubav Srba prema otaxbini u~initi da Srbija, mnogo br`e nego {to se misli, savlada te{ko}e i povrati ravnote`u. Dakle, vidim ulogu na{e porodice, svakog wenog ~lana, kao medijatora, posrednika unutar Srpstva i naro~ito u komunikaciji sa drugima. Poznato je da je komunicirawe postalo slaba srpska strana u porodici i van we. Mislim da je jedan od prvih zadataka Kraqevine, odnosno budu}eg vladara, da kod Srba razvije i stimuli{e sabornu i konstruktivnu komunikaciju. Najpre me|usobno, me|usrpski, a zatim sa svetom. U tome danas imamo mnogo nepreciznosti, nepismenosti, nepromi{qenosti i neznawa, koje se me{a sa emocijama i nerazumnim dijalozima. Svi razgovaraju, ali niko nikoga nije ~uo, ni razumeo. Bez kvalitetne i konstruktivne komunikacije u srpskoj kulturi, nema ni srpske sabornosti. Srpska Kraqevina mora biti saborna, ili je ne}e biti. Dakle, Srpska Kraqevina }e, budu}i da je saborna, sabrati, okupiti, ujediniti sve Srbe na osnovu ideala Srpstva, odnosno i na osnovu jednakosti u pravima i obavezama. To }e su{tinski izmeniti odnose dijaspore i matice. U tom smislu, kao deo budu}e razgranate, fizi~ke i virtuelne metamre`e novih srpskih institucija i procesa, ve} postoji nekoliko elektronskih foruma i informativnih i diskusionih lista na Internetu, me|u kojima, u ovom trenutku izdvajam forum Srpska kultura. Forum sam, pored ostalih, imao prilike da redovno pratim tokom protekle dve godine. Postoji, tako|e, nerazumevawe izme|u Srba u matici i Srba u rasejawu. Prvo, nije matica jedinstvena, niti je dijaspora 14

monolitna. U matici nije do{lo do nacionalnog pomirewa i pomenute ravnote`e. To se nije dogodilo ni u srpskoj dijaspori. Ovo se prvo mora dogoditi u matici pa }e se odmah i dijaspora osmisliti i uravnote`iti. Drugo, bilo je zloupotreba dijaspore i jo{ se po inerciji tako postupa. Pogledajmo na {ta mo`e da li~i tzv. ujediwewe dijaspore i opozicije: „Vi imate novac, mi imamo ideje. Dajte novac, pa }emo da ostvarimo ideju.“ I opet se dijaspora narogu{i, opet se u matici sprema „ra`aw za zeca, a on u {umi“. Dijaspora ka`e: „Oni u matici ne znaju da cene zara|en novac.“ Matica misli: „Ovi iz dijaspore ne poznaju unutra{wu situaciju kako je mi poznajemo, oni znaju kako se zara|uje, zna~i, neka daju pare.“ I jedni i drugi su ube|eni da sve boqe znaju i da onaj drugi `eli da ih prevari. Dijaspora mo`e mnogo da pomogne Srbiji, u poboq{awu wenog ekonomskog i politi~kog polo`aja. Me|utim, ~esto se sti~e utisak da neki `ele da dijaspora plati otkupninu da bi se Srbija oslobodila. Sve je to neozbiqno, nepromi{qeno, nekonstruktivo i neproduktivno. To {to Srbi u rasejawu mogu doprineti, ostvariva}e se posle temeqitih promena u matici koje ne}e samo osloboditi i uravnote`iti one koji `ive u matici, ve} }e osloboditi, uravnote`iti i u~initi efikasnim i one u dijaspori, koji zbog neslobode i neuravnote`enosti Srbije trpe poni`ewa u kulturama u kojima `ive i u stalnoj su brizi za budu}ost Srbije i svojih bli`wih. Svi Srbi, bez obzira gde trenutno `ive, moraju imati ista prava i obaveze. Pravo glasa nigde ne postoji kao jednosmerna privilegija. Pravo glasa, pre svega, podrazumeva obavezu izvr{avawa prema Srbiji svih obaveza koje su zakonom predvi|ene. Najva`nije su vojna i poreska obaveza. Ne}e biti lako Srbima u rasejawu jer niko ne}e biti spreman da plati porez dva puta – u zemqi u kojoj `ivi i u Srbiji. Zna~i, mora se prona}i zadovoqavaju}i oblik u~e{}a Srba u rasejawu u buxetu srpske dr`ave. Olak{avaju}a okolnost je to, {to postoje brojne eparhije SPC u svetu i mislim, da }e i po ovom pitawu uloga SPC u obnovi biti od najve}e va`nosti. Tako|e, imamo odli~ne stru~wake za ustavno pravo i verujem da }e budu}i novi ustav 15

Srpske Kraqevine biti po mnogo ~emu originalan i najnapredniji od svih na{ih ustava do sada. III Srbi su individualisti. Mi smo stari saborni narod ali svako od nas je ponosan na svoje mi{qewe koje neko mora saslu{ati i po{tovati. Tri ~etvrtine Srba `eli da se Srbija promeni, a dr`avna uprava i Srbija osabori i krene ka boqitku. Dosta je bilo „majstor-kvari{“ politike. Budu}nost jednog naroda je posao zrelih, obrazovanih i konstruktivnih li~nosti. [ta politi~ki zna~i „ujediwewe dijaspore i opozicije“? Zar jedan Kara|or|evi} mo`e da pripada samo opoziciji? [ta je sa drugim Srbima i onima koji se tako ose}aju, koji nisu deklarisana opozicija? Da li im treba naru~iti jedno novo NATO-bombardovawe ? „Humanitarno“ ih istrebiti zbog potrebe da se „kruni{e demokratija“? Od kada to Kara|or|evi}i zastupaju jednoumqe? Kada je to bilo da jedan Kara|or|evi} zahteva, da svi Srbi budu iz jednog kalupa, da svi budu „leva cipela“? Neprijatno mi je da ~ujem da „Srbiju treba urediti po obrascu okupirane Republike Srpske“. Neprijatno mi je da verujem da su se „dijaspora i opozicija ujedinile u Sent Andreji“. Sve je to dosta neozbiqno i nekonstruktivno. Sudbina Kraqa Petra II je najboqi primer {ta se mo`e dogoditi narodu kada zavlada praksa upotrebe Kne`eva. Ukratko: prvo su ambiciozni oficiri i potkupqivi politi~ari iskoristili Petra II da sebe dovedu na vlast 27. marta 1941. godine. Rezultat wihovog slepila je milion i po ubijenih Srba za ~etiri godine rata. Zatim, lakrdija sa vladom u Londonu i [uba{i}em, preno{ewe kraqevskih prerogativa na tobo`we Kraqeve namesnike – crveni tepih neprijatequ na{eg naroda, internacionalisti Brozu. Zatim onemogu}avawe Kraqevi}a Tomislava da preuzme kormilo, {to se odrazilo na situaciju u dijaspori. Odmah je do{lo do rascepa u crkvi, Petar je po{ao za jednima pa ih je posle napustio i vratio se prvima. Svako je posle mogao da ga vu~e za rukav i odvodi u svoju koteriju. I {ta se tada de{ava16

lo? Skandal za skandalom ~ak i na samrti. Danas ga mrtvog povla~e, ne daju mu da po~iva! Ponavqam, Knez se ne upotrebqava, ne sme se zloupotrebiti. Srpska pravoslavna crkva se ne upotrebqava, ne sme se zloupotrebqavati. Jednom re~ju, nije sve dopu{teno. IV Po pitawu mi{qewa o Jugoslaviji, postoje razli~iti stavovi u Kraqevskom Domu Kara|or|evi}a, neki ka`u neslagawa. Potrebno je imati na umu da se „neslagawe“ pojavquje kada su dve osobe u dijalogu, a razgovaraju o ne~emu {to poznaju, {to im je mawe ili vi{e blisko. Na moju veliku `alost, nemam nikakav dijalog sa svojim ro|akom u Londonu. Pro~itao sam wegovo saop{tewe posle mog pisma o Jugoslaviji pro{le godine i bilo mi je `ao da pismo nije shvatio. Gospoda novinari iz kragujeva~kih Srpskih pogleda izrazili su veliko nezadovoqstvo izjavama moga ro|aka u Londonu, odnosno ~iwenicom, da izjavu o Jugoslaviji nije dao sin Kraqa Petra II nego ja, sin Kneza Pavla. Pisali su mu pisma i upozorili ga da i on mora da se odrekne „jugosloven{tine“. On im je poslao odgovor. Sve je posle bilo objavqeno u Srpskim pogledima. U odgovoru, on je poku{ao da opravda svoje ogra|ivawe od moga stava, uveravaju}i javnost o promeni pravca i o tome da se sada bori za Kraqevinu kakvu su mu sugerisala gospoda novinari. Na svojoj zvani~noj elektronskoj prezantaciji, me|utim, taj dijalog sa kragujeva~kim ~asopisom do danas nije objavqen ali tamo stoji saop{tewe, kojim se ogra|uje od mojeg. Ube|en sam, da nije po sredi zla voqa, ve} samo neznawe. On i daqe u izjavama govori o nekoj „Jugoslaviji“. S druge strane, iskusni qudi znaju, da je „kuso ono {to je brzo“. Ne vidim vaqan razlog da se `uri sa „krunisawem“ bilo kojeg potomka Kara|or|evog. To bi bilo ravno {arlatanskom lekarstvu. Srbija je te{ko propatila od bolesti, `ivot joj visi o koncu. Zamislimo, dolazi nadrilekar i prepisuje „krunisawe“. Ispostavi se da bolesnik umre od velike i neproverene doze krunskog antibiotika. 17

[ta posle? Dobili smo „krunisawe“ ali nema vi{e za koga. Kraqevina ne mo`e biti predmet nedovoqno zrelih ambicija. Nije Kraqevina elektri~ni voz koji neko sawa da dobije za ro|endan. Kad se rodite kao Kara|or|evi}, srpski Knez, onda vas ~eka najte`a {kola, najte`i fakultet, najte`a vojna akademija na svetu. Morate se nau~iti {ta zna~i biti Srbin, postati Srbin, morate se nau~iti {ta zna~i slu`iti Bogu i Srbiji i ono {to je najte`e, za to vam je potreban talenat od Boga, morate imati qubav za svakog Srbina ili Srpkiwu, bez razlike, da li su zgodni ili nezgodni, bez razlike na wihovo politi~ko opredeqewe. Neophodno je, da se upoznate sa svim osobinama narodnim, da znate koje su negativne, a koje pozitivne. Onaj koji `eli da slu`i Srbiji prvo mora biti spreman da se `rtvuje za wu. On ne mo`e biti nedorasla i frustrirana osoba. Potrebno je strpqewe, po{tovawe prema narodnom bolu, obzir prema na{em srpskom ponosu. Naro~ito ne treba verovati da su Srbi oglupavili i da ni{ta vi{e ne mogu da razumeju. U svakome mora postojati sposobnost sagledavawa i spoznaje lepote narodne du{e i `eqa da joj se divite. Od te qubavi se `ivi i ne umire. Objavqeno na Forumu Srpska kultura i u magazinu Srpski pogledi, broj 8, 1 mart-1 april 2000. Kragujevac

18

SAOP[TEWA KNEZA ALEKSANDRA mart 1999 – oktobar 2000. (izbor)

Napomena: Na kraju svakog saop{tewa u ovom poglavqu naveden je naziv dnevnog lista ili magazina, odnosno elektronske prezentacije gde je saop{tewe prvobitno objavqeno.

SAOP[TEWE ZA [TAMPU POVODOM PO^ETKA BOMBARDOVAWA SRBIJE I CRNE GORE Pariz, 25. marta 1999.

U jednoj prilici general De Gol nazvao je OUN „onim |avolom“. Pro{le no}i se jo{ jedanput pokazalo da je veliki general bio u pravu. Dvadeset ~etvrtog marta 1999. godine u 19 sati i 50 minuta NATO je po~eo da bombarduje jednu suverenu zemqu, ~lanicu Organizacije ujediwenih nacija, bez odobrewa Saveta bezbednosti i direktno kr{e}i ~lan 4 Poveqe Ujediwenih nacija. @alim {to su saveznici zaboravili veliku bitku Kraqa Petra, wegovog naslednika Kraqa Aleksandra i Kneza Pavla, moga oca, koju su vodili na ~elu srpskog naroda za slobodu Evrope. Oni koji su preduzeli ovo bombardovawe tvrde da ne vode rat protiv srpskog naroda ve} protiv re`ima u Beogradu. Na nesre}u, wihove `rtve demantuju ovu verziju koja je upu}ena javnom mwewu. Ja kao Srbin osu|ujem ovo novo genocidno varvarstvo u osvit 21. veka i duboko saose}am sa svojom bra}om i sestrama. Jugoslovenski Knez Aleksandar Kara|or|evi} Figaro

21

SAOP[TEWE ZA [TAMPU O POSLEDICAMA BOMBARDOVAWA Pariz, 22. maj 1999.

Mada saop{tava da su mete napada vojni objekti i jugoslovenske vojne formacije, NATO je napravio mno{tvo pogre{aka (priznao je deset, najo~glednijih). U stvarnosti se on trudi da razru{i celu infrastrukturu u zemqi, bombarduje fabrike, bolnice, {kole, jaslice, zatvor, smrtno je pogodio kolonu izbeglica, novinare na wihovom radnom mestu, ambasade, pijace... Stotine hiqade Srba na{lo se bez posla. Razru{iv{i sve mostove, u~inio je da Dunav postane neupotrebqiv i tako zapreti ozbiqnim gubicima privredi okolnih zemaqa. U Evropi je prouzrokovao ekolo{ku katastrofu koja se poredi sa onom u ^ernobilu. Kao i u Bosni, gde je srpski narod li{io medija, poru{io je sve srpske predajnike i radio-televizijske objekte. Ovih posledwih nedeqa NATO ve{to terori{e stanovni{tvo probijawem zvu~nog zida pomo}u svojih ure|aja u nastawenim zonama i bacawem grafitnih bombi koje nanose {tetu elektri~nom napajawu. Ovu zbrku od oru`ja dopunili su eksplozivnim i bombama sa osiroma{enim uranijumom. Sve ovo doga|a se se u samom srcu Evrope. Internet prezentacija W.K.V. Kneza Aleksandra

22

SVIM SRBIMA SVUDA Pariz, 12. juni 1999.

Kojekude, ja ho}u s vama, ali samo ne}u pred vama (Kara|or|e pred narodom i glavarima u Ora{cu) Potresen velikim ne~ove{tvom koje se vama ~ini i neuporedivom zlom sudbinom koja je o{inula sve Srbe gde god da `ive, u`asnut i zadivqen vite{kom `rtvom koju podnosite za slobodu i dostojanstvo, ne samo nas `ivih, ve} i za ve~nu uspomenu na{ih slavnih predaka kojih se sa qubavqu se}amo, evo sam re{io da vam se obratim. To ~inim ne samo kao srpski Knez, potomak onih koji su upravqali srpskom dr`avom, ne samo kao doajen Kraqevskog Doma, ve} pre svega kao Srbin, doma}in i otac, koji se uzda u razum i vrline koje su nas evo ve} tolike vekove odr`ali pa smo sa~uvali du{u i zdravo telo. Ka`e se da Srbi zlo trpe od straha gorega. I ja sam, od svoje sedamnaeste godine, trpeo izgnanstvo, imaju}i na umu da ima i gorih sudbina od moje, a naro~ito znaju}i kako su pro{li oni Srbi u Otaxbini koji su bili ostali verni Kraqu. Sada vidim da je ceo na{ narod bio jo{ gore nagr|en od istih tih koji su nama, Kara|or|evi}ima, zabranili povratak u zemqu i oduzeli nam sve {to smo imali. Ima li {ta gore? Ima li ve}eg zla od ovoga {to nas je sve sna{lo ? Svim Srbima je su`en `ivotni prostor, postali smo narod prognan, oklevetan i poni`en. I da bude kako ne vaqa, zava|eni sa celim svetom, usamqeni na popri{tu, pa nam se 23

posle divqa~kog bombardovawa, juna~ki brawena, otima i Sveta Zemqa, Kosovo i Metohija i stavqa pod starateqstvo. Od svega {to je gore, doveden je u pitawe opstanak srpske dr`ave, uprkos probu|enom Kosovskom ~ojstvu i juna{tvu, vite{tvu bez mane i straha. Oni, koji su za vladavinu starog Kraqa Petra, Kraqa Aleksandra I i moga oca Kneza Pavla, govorili da je bila „nenarodna“, sada ispado{e nesre}nici koji su najvi{e obogaqili i unesre}ili Srbiju u svekolikoj wenoj dugoj povesti. Bra}o i sestre, ne smemo se prepustiti o~ajawu i vajkawu za propu{tenim, za izgubqenim vremenom, propalim nadama. Upravo sada nam je potrebno novo veliko samopouzdawe, i sada, kada nam je najte`e, najvi{a je du`nost da vi{e nego ikada volimo na{u majku Srbiju. Kako to da ostvarimo kada su nas jedni neprijateqi izdali i opqa~kali, drugi izlo`ili najstra{nijem teroru pod bombama, kada je ve}ina izgubila izglede na budu}nost? Kada su zastra{ena deca, zabrinute i ucveqene majke, poni`eni penzioneri, kada svi mi ose}amo da nam je u~iwena nepravda i da smo zbog tu|eg nepo~instva jo{ surovo ka`weni. Koliko je samo divnih `ivota potro{eno ? Ima li ve}eg zla od ovoga koje nas je sna{lo? Ja Vam ka`em da ima, ako svoju du{u izgubimo i zbog velike nepravde sebe prepustimo bilo kakvoj budu}nosti, u ravnodu{nosti, u poku{aju da zaboravimo ko smo i {ta smo, ako se budemo jedni drugima svetili. Srpski narod je na udaru i `rtva je dve propale ideologije, obe totalitarne, od iste neprirode, obe u svojoj su{tini upravqene protiv ~oveka, protiv na{ih ve~nih principa, a sve u ime neke svesvetske sre}e i tobo`we „svetle budu}nosti“. Jedna je komunizam, druga mondijalizam. Me|utim, ova nesre}a koja nas je sna{la pokazala je celome svetu da smo mi narod koji nema te{ko}a sa svojom samosvojno{}u. Niti nam je mra~na pro{lost, niti odbijamo budu}nost koja nam pripada. I sada, u najte`im ~asovima, nije Srbija brawena `ivotima na{ih junaka jer je to zahtevala jedna ideologija, ne, Otaxbinu brane i branili su je oduvek samo oni koji se 24

duboko ose}aju kao Srbi. A to zna~i da su vazda kada je trebalo, Srbi i Srpkiwe bili dostojni sinovi i k}eri Svetoga Simeona Miroto~ivog, Svetoga Kneza Lazara Kosovskog, Kara|or|a i dostojni legendi iz Prvog i Drugog Svetskog Rata. I {to je najva`nije, bili i ostali duhovna ~eda Svetoga Save. Dosta smo lutali u ovome veku, dosta smo se potucali od nemila do nedraga, sad je ~as da opstanemo u svoj na{oj puno}i, po{tuju}i srpski Zavet a okrenuti prema budu}nosti. Budimo qudi i pokolewe koje ne}e izneveriti tolike vekove iskustva i Srbi koji ne}e okrenuti le|a onima koji stasaju i onima koji }e tek do}i na svet. Od na{ega duhovnoga oca Svetoga Save ostala nam je nepropadiva, divna i mu~eni~ka Srpska pravoslavna crkva. Ona, koja nas svojim neu}utnim svakodnevnim i sveno}nim molitvama preporu~uje Gospodu Isusu Hristu, koji je bio oklevetan, raspet, na Krstu stradao i koji je u tre}i dan, po Pismu vaskrsao. Rode srpski, okupimo se oko na{ih svetiwa, jedan drugom opra{tajmo i saborno, svetosavski, svojoj dobroj srpskoj sre}i svoj um i svoju snagu posvetimo. Ne bi li iz tolike studeni, posle tolikoga ugwetavawa i pola veka omra~avawa mi vaskrsnuli, ali kao „bra}a i druzi“ Svetoga Save, „vozqubqena bra}a“ Kara|or|eva. Pozivam vas, dakle, na slogu, qubav, poredak i veru u budu}nost Otaxbine. Ibidem

25

O ODGOVORNOSTI SRBA (POVODOM UCENA I IZNU\IVAWA NA KOSOVU) Pariz, 20. juna 1999.

Nikada dosad u na{oj istoriji mi nismo bili predmet jedne toliko velike mr`we niti smo bili suo~eni sa toliko ozbiqnih optu`bi koje napadaju ~ast i dostojanstvo svih Srba. Neosporno je da su oni koji nam ne `ele dobro umnogom doprineli, satanizovawem i preterivawima, da budemo ocrweni. Ali to spada u wihov rad. Jasno je isto tako da su narodi i etni~ke zajednice sa kojima smo `iveli u jednoj dr`avi delimi~no opravdali i ostvarili svoju emancipaciju predstavqaju}i Srbe kao jedine krivce jednog nepodno{qivo nasilnog stawa. Uop{te nema sumwe da re`im na vlasti i wegov predsednik snose veoma veliki deo odgovornosti. Usled svog neznawa ili zanemarivawa moralnih vrednosti srpskih predaka, izneveravawem na{ih najplemenitijih ose}awa (prvenstveno mislim na qubav prema otaxbini), koje su ve{to koristili jedino radi svojih interesa, u~inili su da zlo~ine po~ine i neki na{i. Posebno je za `aqewe {to je zbog toga tradicionalna ratni~ka etika Srba do{la u pitawe. (...) Izvesno je da ona nije uvek po{tovana uprkos prekliwawu Crkve i Wegove svetosti srpskog patrijarha Pavla, koji je bez prestanka ponavqao uverewe Jevrosime Majke da nam je boqe „izgubiti glavu nego svoju ogre{iti du{u“. 26

Zar on sam nije na po~etku sukoba rekao: „Jedan mrtav ~ovek vi{e vredi nego jedan `ivi zlo~inac.“ Po zavr{etku sukoba na Kosovu i Metohiji, neophodno je istra`iti i obnarodovati dokaze o zlo~inima, ozna~iti odgovorne i suditi im po zakonu. Svaki poku{aj prikrivawa i neopravdanog osporavawa dela za koja se terete, samo }e osna`iti nepoverewe koje je palo na na{ narod. Kao Srbin koji je stekao ratno iskustvo, kao potomak porodice slavnih ratnika, ja mislim da na{a vojska treba da bude na ~elu odbrane srpske ~asti i da iz svojih redova iskqu~i one za koje zna da su krivi za nehumana dela. Samo po tu cenu mo}i }emo da za{titimo na{e `rtve od mr`we drugih i da uspemo najzad da osvetlimo ucene i iznu|ivawa ~ije su `rtve i sami Srbi a da najve}u krivicu kojom ih sve terete, za sada ostavimo po strani. Prvenstveno se Istinom slu`i Otaxbini. Ibidem

27

PISMO SRBIMA I SRPKIWAMA O JUGOSLAVIJI Pariz, 1. juli 1999.

Draga bra}o i sestre, Verujem da }e do}i dan kada }emo se mi Srbi izmiriti, me|usobice zaboraviti, pa kao oni koji se spremaju na hodo~a{}e u Svetu Goru, jedan od drugoga zatra`iti oprost i celivati se u obraze. Znam, uprkos godinama koje su prohujale, uprkos tome koliko su nas ubijali, zava|ali, odvajali od svetiwa, od stubova Srpstva, od Crkve, od }irilice, poznato je meni da se mnogi me|u vama danas ipak s qubavqu spomiwu Kraqevskog Kara|or|evi}a Doma. Ka`em ipak, mada nam je sada te`e nego ikada u ovome veku i mada mnogi, s pravom, sada ka`u: svi su nas izneverili, pa i Kara|or|evi}i! Uterali su nas u Jugoslaviju 1918. godine. Ostavio nas Kraq sirote, 1941. godine, a samo {to smo bili rekli NE Trojnom paktu, govore neki, a drugi dodaju: da kraq nije oti{ao, ne bi |enerala Dra`u Mihailovi}a komunisti hvatali kao hajduka, tobo`e sudili i ubili da mu se groba ne zna, i stotine hiqada Srba za wim li{ili `ivota. I jo{ mnogo toga se ka`e... Mnogo je i napisano {to istine, {to poluistine i jo{ }e se mnogo toga napisati i izgovoriti o velikome stradawu Srba. Me|utim, meni je prispelo da vam ka`em ne{to o ~emu sam dugi niz godina razmi{qao, ~itao i razgovarao. Za 28

mene je to godinama bila nedoumica, ali ve} odavno ona je postala o~evidnost. Uglavnom, svi mi, dana{wi Srbi, ro|eni smo u Jugoslaviji. Ima vi{e od osamdeset godina kako je progla{ena. U woj smo `iveli, a kako nam je bilo – znano je. Posledwih godina je raskomadana i jo{ se ~ere~i. Mi smo ispali najve}i krivci i sve {to se ~ini na na{u je {tetu. Ostadosmo u Jugoslaviji iz koje su svi pobegli. A gde je na{a lepa Srbija? Srbin je kriv za Jugoslaviju, kriv {to nema Srbiju i {to je svoje slavno ime zamenio pa drugi sada misle da se la`no predstavqa. Kriv {to su Kosovo i Metohija opet u rukama tu|inca. Kao neka mrena na o~ima, tako mi se ~ini Jugoslavija. Ho}u da vam ka`em: bio je u pravu vojvoda @ivojin Mi{i}, sve {to je rekao u svom izve{taju Kraqu Aleksandru I, sve se pokazalo kao su{ta istina. Sve. Jugoslavija je najva`niji uzrok na{ega stradawa, tako se zove jedno veliko srpsko grobqe. Svestan sam da ve}ina vas misli, da je glavni krivac za Jugoslaviju Kraq Aleksandar I. Zbog toga vam ovo pi{em. Ja sam odrastao u Kraqevoj blizini, moje najlep{e uspomene iz detiwstva vezane su za Wega, voleo sam ga kao svog oca. Kad god pomislim na tu veliku du{u, na Kraqa mu~enika, ozari me svetlost. Draga bra}o i sestre, Ako li i ima krivice na wemu, znajte da nije sam bio vinovnik Kraqevine SHS, Kraqevine Jugoslavije. Imala je ona vi{e kumova. No, budu}i od Kara|or|eve loze, kao i on {to je bio, to vas molim da mu oprostite. Da nam oprostite. U ime Hrista. Glas javnosti, Blic, Evropske novosti

29

SAOP[TEWE O NEOPHODNOJ POMO]I RATNOJ SIRO^ADI Pariz, 1. septembar 1999.

Draga bra}o i sestre, Svedoci smo posledwih meseci i godina da je veliki broj Srba i Srpkiwa proteran sa svojih ota~kih ogwi{ta i da su oni, iz Republike Srpske Krajine, biv{e BiH, sa Kosova i Metohije danas raseqena lica ru`no nazvana – izbeglice. Isto tako svi znamo da su mnoga maloletna siro~ad ostala bez jednog ili oba roditeqa i da su u zbegu u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Ho}emo li ih prepustiti zloj sudbini? Ka`e se za nas da smo dr`avotvorni narod. I to je istina: koliko se samo Srbin napatio i {ta je sve podneo ne bi li se obnovila na{a dr`ava sa Kara|or|em ili recimo, sasvim nedavno, toliko `u|ena srpska dr`ava na zapadu od Drine! Dr`avotvoran, zna~i pre svega odgovoran, saboran, koji qubi bli`weg svog. A zna~i i onaj koji ima svest o zajednici, o zemqi `ivih, sebi sli~nih, jednog naroda, jednog jezika, jedne pro{losti... Dok se ne oslobodimo, dok ne zaslu`imo srpsku dr`avu, budimo i ostanimo dr`avotvorni Srbi i Srpkiwe; {to zna~i, brinimo dr`avnu brigu. Danas je na{a najve}a obaveza da ih ne ostavimo usamqene, na{u prognanu bra}u i sestre i da ne prepustimo nemilu i nedragu decu onih koji su izgubili `ivote na ratnim popri{tima. 30

Odlu~io sam da jednome srpskome detetu sa Kosova i Metohije budem kum i postaram se za wegovu budu}nost. Svako ko mo`e neka u~ini isto, uzme na svoj mese~ni prihod jedno dete, ili jednu porodicu. Znam da mnogi to ve} ~ine kako prili~i, zna~i bez mnogo pri~e i samohvale. Naro~ito se obra}am Srbima i Srpkiwama u rasejawu i wih pozivam da budu milosrdni kao {to je to wima uvek bilo svojstveno. Sad je trenutak da se mi, izgnani, rasejani, jo{ vi{e zbli`imo, osrbimo, tako {to }emo donekle podeliti sudbinu sa dragom nam bra}om i sestrama u nevoqi. Glas javnosti

31

OBRA]AWE SEQACIMA Pariz 1. septembar 1999. Svr{eno nije jo{te delo na{e, Jo{ ovaj narod daqe i}i ima. Proka Jovki}-Nestor @u~ni, „Svr{eno nije“ „U posledwa dva veka Srbija je iznedrila dve seqa~ke dinastije.“ U raznim prilikama, sa ponosom su mi to kazivali moji sagovornici. A onda bi, ~inilo se, ustuknuli i ne bi poku{avali da mi objasne za{to i kako. Najpre sam bio u nedoumici, ali sam razmislio i kazalo mi se: to bi im izletelo i odjednom bi se prizvali, ta razgovaraju sa Knezom, {ta }e Knez misliti ako ga wegovi Srbi budu stalno podse}ali da je porekla seqa~koga? Ili su bili ube|eni da je Knez previ{e otmen pa mu je gadno svako podse}awe na selo, na opanak i {ajka~u ili {ubaru, na mirise jednoga dvori{ta... A meni je uvek bilo kao da sam rukom pomilovao bokor bosiqka. Mnogo volim miris bosiqka, podse}a me na Srbiju, tako je sve~an i osve{tan, kraqevski. I obi~no bih se u takvim prilikama setio jedne pesme Milana Raki}a, koju sam kao de~ak znao napamet: Ja ose}am danas da u meni te~e/Krv predaka mojih, juna~kih i grubih (...). Moj otac Knez Pavle i Kraq Aleksandar su mi pri~ali o vrlinama na{ih seqaka-ratnika, o velikoj wihovoj qubavi za zemqu i porodicu, o tome kako su lako umirali u borbi veruju}i u ve~nost i neuni{tivost srpskog naroda. Vremenom sam i pro~itao mnoga svedo~anstva, ne samo iz ratova i ube|en sam, najve}a je otmenost biti od toga soja, 32

od te grude, od te muke i radosti. Jer to je najboqi koren, stablo i kro{wa. Svako ko voli Srbiju, zna koliko je to lepa zemqa, samo, zar je mogu}e zami{qati pejza` bez qudi, onako, ~isto idealno? Dabome da nije izvodqivo. U toj lepoti `ive slobodni qudi – seqaci. Kad posmatram {ta se sve doga|alo za ovih pola veka i vi{e, jasno mi je da je srpski seqak najvi{e podneo. Wega su najvi{e progawali i ubijali. Rasku}ivali su ga, uterivali u zadruge, terali na robiju, nasilice pravili od wega „proletera“, to jest siromaha, nastojali da razbiju seosku porodicu, ono {to nazivamo doma}inska ku}a. Mnogo su zla naneli nihilisti srpskome seqaku, ali nisu uspeli da ga satru. Lepota i sloboda su prete`nije od wihove ubistvene utopije. I u posledwoj deceniji, ko je najvi{e stradao? Srpski seqaci iz Krajina, iz biv{e Bosne i Hercegovine i sada sa Kosova i Metohije. Od doma}ina postali su izbeglice. I u samoj Srbiji seqak je opqa~kan i unaza|en, a wegov po{ten rad izvrgnut ruglu. Za{to je to tako? Zato {to ideologije komunizma, socijalizma i jugoslovenstva smatraju da nikako ne}e biti mogu}e usre}iti ~ove~anstvo ako svi seqaci ne postanu vagabunde, proskitani siromasi, spremni da grob ro|enog oca prodaju za bednu mese~nu platu. U glavama wihovih istomi{qenika na Zapadu – „mondijalista“ i „liberala“ – sazrela je zamisao o „proleteru-nomadu“, jednoj novoj vrsti ~oveka, kojeg im vaqa istesati zarad ostvarewa novoga robovlasni~kog poretka. „Jugosloveni“, koji jo{ uvek vladaju na{om Srbijom, obi~ne su dahije – sekundarni proizvod toga imperijalnog novoga azijatluka. Slutim da }e srpski seqaci, koji su jedini slobodni Srbi, sada, kada se pru`ila prilika da opet budu oslobodioci, zbog svojega prirodnog interesa odagnati tla~iteqe i rasku}nike i jasno iskazati svoju suverenu voqu da Srbija bude Kraqevina, zna~i jedna velika doma}inska ku}a. Kara|or|a je veliki Wego{ nazvao „bi~ tirjanah“, a znano je da se tiraniji samo slobodan ~ovek mo`e usprotiviti. Duboko svestan svoje pripadnosti srpskoj seqa~33

koj dinastiji, nadam se da }e me razumeti ko treba i da }e moja bra}a opet dokazati da su dostojni potomci svojega velikog seqa~kog uzora, onoga oli~enog u Crnome \or|u iz Topole. Kada bih mogao, wima bih apoteozu sa~inio, ovako, ako ih neko pita kako se prezivaju, neka ka`u – moje prezime je Kara|or|evi}? Glas javnosti, Evropske novosti

34

PORUKA SRBIMA I SRPKIWAMA U OTAXBINI I RASEJAWU Pariz, 15. maja 2000.

Draga bra}o i sestre, Sa zebwom i zabrinuto{}u pratim najnovija zbivawa u Otaxbini. Suprotstavqenost pozicije i opozicije se iz dana u dan zao{trava i preti da izazove nove nesre}e. Senka velike nacionalne katastrofe nadnela se nad Srbijom. I sa jedne i sa druge strane potpiruju se, izazivaju najni`e strasti, nagoni se Srbin na Srbina, brat na brata, sve se ~ini kao da su dve suprotstavqene ideologije va`nije od svih srpskih `ivota. Pozicija uporno kr{i svoj ustav, smawuje ili ukida ustavom zagarantovana prava i slobode. Na taj na~in sebe sve vi{e usamquje, izoluje, odnaro|uje. Sve ~e{}a politi~ka ubistva pove}avaju op{ti ose}aj nesigurnosti. Pozicija bi to mogla da iskoristi za uvo|ewe vanrednog stawa. Opozicija je, na`alost, sve vi{e opozicija i samoj sebi. Nije zadobila podr{ku one ukorewene, najva`nije Srbije. Nije ni mogla, jer Oslobo|ewe, Sloboda na{e Srbije, nikada nije bila posao, privilegija jednoga udru`ewa ili frakcije, a ponajmawe je bila u nadle`nosti inostranaca. Otpor i Oslobo|ewe su ~asno nasle|e koje pripada svim Srbima i Srpkiwama, bez izuzetka. Istina, zahtevima opozicije najvi{e odma`u predstavnici me|unarodne za35

jednice, koji se voqno ili nevoqno upli}u u na{e unutra{we sukobe, svrstavaju}i se na stranu opozicije. Wihov ciq je proziran: izazivawe gra|anskog sukoba u Srbiji, gra|anskog rata, koji bi mogao biti iskori{}en kao povod za okupaciju Srbije od strane stranih vojski. Vi ste svedoci da i u na{oj porodici postoji razmimoila`ewe po ovom sudbinskom pitawu. Do vas mo`da dopiru populisti~ka saop{tewa u kojima se opet isti~e da je Kraqevski dom sa opozicijom! Ja vam poru~ujem da to nije ta~no! Znajte da je nemogu}e jednome pravome Kara|or|evi}u da bude samo sa jednima, a protiv drugih. Za ime Bo`je, i jedni i drugi su Srbi! Pitam vas: {ta ostaje siromasima kada sve izgube? Ostaje im Otaxbina! Ja sam sa vama, sa vama koji imate Otaxbina Srbiju i ni{ta vi{e. Jer ideologije }e pro}i, ali Srbija }e ostati. Zbog toga velikog razloga vas molim, da smirimo strasti, da u miru Bo`jem, razumom svojim, uzev{i u obzir samo srpske nacionalne interese, spas otaxbine, kao dorasle osobe, odgovorne pred budu}om Srbijom, u ime i za boqitak svih Srba i Srpkiwa, u otvorenom i konstruktivnom dijalogu, prona|emo izlaz. Internet prezentaciji Kneza Aleksandra

36

NA VEST DA JE VLAST PREKINULA RAD RADIJA I TV STANICA U SRBIJI Pariz, 17. maj 2000.

U toku je uvo|ewe vanrednog stawa u Srbiji. Ustav tre}e Jugoslavije vi{e ne postoji. Predsednika Savwzne republike Jugoslavije g. Slobodana Milo{evi}a smatram odgovornim za sve {to se sada u Srbiji doga|a i jo{ mo`e dogoditi. Ovim svojim potezom, kao i nizom drugih dosada{wih vidova nasiqa nad glasilima, pojedincima i pokretima koji su opozicija re`imu, predsednik Savezne republike Jugoslavije uspostavio je samovla{}e, izlo`iv{i tako ceo srpski narod novim opasnostima. Pod izgovorom odbrane zemqe od „NATO agresije“, ne `ele}i, ili budu}i nesposoban da postigne nacionalni konsenzus, ve} naprotiv, pona{aju}i se kao razjediniteq, predsednik Savezne republike Jugoslavije zavodi jednoumqe u Srbiji i otpo~iwe „lov na ve{tice“. Predsednik Savezne republike Jugoslavije g. Slobodan Milo{evi} potvr|uje se kao faktor nemira i daqe destabilizacije Balkana. Potvr|uje se kao uzurpator sloboda, ustavnog i demokratskog poretka. On je bio povod i formalni razlog agresije NATO pakta na Srbiju i Crnu Goru pro{le godine, u kojoj je stradao nedu`ni srpski narod. Ne{to sli~no opet se mo`e dogoditi. Pozivam predsednika Jugoslavije da odmah obustavi nasiqe nad srpskim narodom i da bez odlagawa otvori dija37

log sa svim politi~kim i duhovnim faktorima u Srbiji, kako bi se mirnim putem dogovorio izlaz iz preduge krize koja preti da uni{ti srpsku dr`avu, a srpski narod baci u novo ropstvo i dugu patwu. Samo je sloga preduslov za spas Otaxbine. Nasiqe srpske vlasti nad srpskim narodom Srbina ne spasava“. Internet prezentacija NA[A SRBIJA: http://www.nasasrbija.com

38

SAOP[TEWE POVODOM POSETE VATIKANU

Odnosi Srba i Vatikana nisu od ju~e. @eqa mi je bila, da Vatikan posetim oko Svetog Save, iz qubavi prema na{em duhovnom ocu, koji je, pored svih vrlina, bio veliki diplomata, mo`e se kazati, otac srpske diplomatije. U posetu kod pape Jovana Pavla II i{ao sam kao srpski Knez, potomak velikoga Kara|or|a, kao i do sada, u svome `ivotu, ponosan na svoje srpsko poreklo. Bili smo vrlo lepo i qubazno primqeni, kako prili~i na{em dostojanstvu. Bilo mi je milo jer znam da }e sa promenama u Srbiji, Srbi u budu}nosti svuda tako biti do~ekivani. Pred nama je novi vek, novo hiqadule}e. Moja je najve}a `eqa da se Srbija oporavi, da prestane na{ hod po mukama. Da bi se to ostvarilo, potrebno je mnogo napora, budu}i da svi znamo {ta nam se dogodilo u posledwoj deceniji, od 1945. do danas. Neophodan je veliki trud da bismo ozdravili Srbiju i osvetlali wen obraz. To je veliki ideal, veliki razlog. Nijedan Srbin ne sme sebe `aliti, niti sebe stavqati ispred interesa Srbije. Bez Srbije nema smisla `iveti. Moj stav, moje ube|ewe je, da odnosi pravoslavnih i rimokatolika moraju biti zasnovani na qubavi za Hrista. Sa Hristom u srcu, sve je lep{e i svaki je ~ovek brat. Istina je u po{tewu, pravednosti, ~istoti i lepoti. Ru`na je 39

mr`wa, neistina, nepo{tewe, nepravda, ne~isto}a, zlopam}ewe. Potrebno je, da u Evropi `ivimo u miru Bo`jem. U Evropi ne}e biti sre}e dok Srbija strada, dok je mu~ena spoqa i iznutra. Veliki je bol videti koliko nam pati narod. Veliki je bol videti na{u izbeglu bra}u i sestre bez igde i~ega. Deca, siro~ad, qudi bez posla, mladi bez budu}nosti. U~iwena je velika nesre}a i sada svi hri{}ani u Evropi to ose}aju. Zna~i, mora se prite}i u pomo}, sa svih strana. Papa Jovan Pavle II razumeo je moje stavove i ja sam dobro razumeo wegove. Ube|en sam da }e u Kraqevini Srbiji, ~im se obnovi, biti okrenuta nova stranica u odnosima sa Vatikanom. Glasu javnosti

40

GOVOR NAMEWEN POGREBU W.K.V. KRAQEVI]A TOMISLAVA KARA\OR\EVI]A Oplenac, 16. juli 2000. godine

O, sa koliko sam neverice i tuge slu{ao kako mi govore: Kraqevi} boluje, Kraqevi}u su dani izbrojani... Dragi, nesretni Kraqevi}u, do{la je smrt po Tebe i ugrabila Te, ovde, na Oplencu, pored ove svetiwe, stiglo Te je smrtno pose~ewe na ovome pogledalu, sa kojega se pru`a tako veli~anstveni pogled na na{u Srbiju. Zaista, jaoj nama, umro je sin Kraqa Aleksandra i Kraqice Marije, Tomislav, u Kara|or|evi}a Topoli. Ispela se na ovaj breg, istina je, stara na{a poznanica, smrt, pred kojom ne uzmi~emo, ali koja nije mimoi{la ni Crnoga \or|a, slavnoga nam pretka, kojim se obesmrtilo ime na{e. Moj dragi Tomi, na ovome bregu, tako znamenitome, posle toliko hudih godina izgnanstva, potra`io si uto~i{te, pored oca i dede i pod krilom rodona~elnika na{ega, kod crkve, koju {titi Sveti Velikomu~enik Georgije pobedonosac. Neka nam je na pomo}i! Imao si {est godina kada ubi{e Tvoga oca, na{ega Kraqa. Niste samo Ti, Petar i Andrej ostali siroti, ve} i mi, a sa nama cela Srbija, na{a voqena Otaxbina, ostade bez svoga za{titnika. Ubrzo se zaratilo i pred svima nama otvorio se bezdan stranstvovawa, a zatim nam behu bezakonici zabranili povratak u na{ dom. 41

Kada si, posle toliko muke i `udwe, napokon uspeo da se vrati{ u Topolu, sebe skrasi{, radovao sam se, znao sam da }e Ti biti lak{e u zemqi otaca. Ovde su nam svi Srbi ro|aci, svojta, znao sam da }e svako imati po koju lepu re~ za Tebe. I da }e Ti mnogi ispri~ati, kako su bili videli Kraqa, tvoga oca. I da }e Ti wihov pogled, re~, po koja suza, ubla`iti ranu za roditeqem, sa kojim si se prerano, nejak, u ovome svetu rastao... I, kao da si na topolskome kraqevskome bregu, imao da zaboravi{ senku i grdno lice smrti, one, koja Ti je prekratila detiwstvo, savladav{i viteza Ti oca. I, kao da si u Topoli, postao ponovo mlad i bezbri`an, sa celom porodicom oko sebe, sa winim dragim senima. Iz moje daqine, zami{qao sam Te, kako u kripti, obilazi{ grobove i pred svakim dugo stoji{. Znam, najdu`e si ostajao pored oca. Zaista, te{kog li saznawa: smrt je odnela i tre}ega Kraqevoga sina. Tomislave, eto Te, tamo, sa svima na{ima. Ne treba vi{e da brine{, da Te ostareloga ne}e prepoznati, Tvoj veli~anstveni otac, a moj stric. Izme|u Tebe i wega, sada vi{e nema smrti. Mora}e{ mnogo toga da mu pri~a{ i pripoveda{... Ka`i mu, Kraqevi}u, sve mu na{e jade kazuj... Sa wim je Kraq Petar i brat mu, Knez Arsen, na{i dedovi. Tvoja bra}a Petar i Andrej i moj brat Nikola. Moj otac, Knez Pavle i na{e majke... I pradeda, Knez Aleksandar. I Georgije, Crni \or|e, vo`d srpski, a iznad svih, na{ sveti za{titnik, Sveti Apostol Andrej Prvozvani. Kazuj ocima, za Kosovo i Metohiju, i {ta se u~ini sa na{im narodom u tri Jugoslavije! Kako se od velike slave i ugleda srpskoga napravila veresija. Kako su, na kraju ovoga veka, bili poni{teni svi Srbinovi uspesi, behu obezvre|eni svi oslobodila~ki ratovi, sve `rtve, sve pobede. Kaza}e{ im kakva je nemilosrdna sila udarila na wihove Srbe, kako o nama govore i pi{u u svetu, koliko su la`i na nas prosuli... koliko bombi, raznih otrova... Kakva se hajka digla na nas odasvuda, u kakvome okru`ewu sada `ivi Srbin... Ali, reci im i to, kakve neznalice, kakvi ostra{}eni jednoumnici i nasilnici sada vladaju na{om 42

Srbijom! U kakvome su`awstvu dr`e narod! U kakvoj strahovladi. Upoznao si mnogo na{e bra}e i sestara od kada si se nastanio ovde. Video si kako `ivi narod. Sve ispri~aj ocima, ni{ta ne zaboravi. Koliko se narodne energije uzalud potro{ilo, odakle je sve Srbin proteran, koliko je puta Srbin bio prevaren od onih koji nad wime vladaju?.. U kakvu je bedu doveden. Kako je pola miliona Srba i Srpkiwa napustilo zemqu oti{av{i u rasejawe i proskitawe... Na`alost, mnogo je vi{e wih koji sebe ne cene, koji zaboravi{e ko su i {ta su, mnogo je na{e nesre}ne bra}e i sestara, Srba i Srpkiwa, koji ne po{tuju Hrista Boga i Svetoga Savu! O, za pla~ i ridawe je {ta se danas radi sa Srbijom! Kada im bude{ podneo raport, znam, svi }e oci, kao nekada, Kara|or|e u Feneku, suzu pustiti nad srpskom nesre}om i mnogo }e se sa`aliti na nas `ive. Dragi Kraqevi}u, okupismo se danas, da u hramu Bo`ijem odstojimo Svetu Liturgiju i opelo, da Tebe opla~emo, ovde, u Kara|or|evoj Topoli, na Oplencu, na mestu sa kojega se pru`a kraqevski pogled na [umadiju, na{u Svetu Otaxbinu. U `alosti sam za Tobom. Nisi po`iveo do oslobo|ewa. Vas, bra}o i sestre, pozivam na slogu, qubav, poredak i veru u budu}nost Otaxbine. Hvala vam {to ste do{li u velikome broju, da dostojno ispratimo Kraqevi}a Tomislava i za spas wegove du{e Bogu se pomolimo. Spasi Bo`e i nas, Tvoje gre{ne Srbe. Neka je ve~ni spomen na na{ega Kraqevi}a Tomislava. W.K.V. Knez Aleksandar bio je spre~en da ovaj tekst izgovori pored odra po~iv{eg Kraqevi}a. Tekst govora objavqen je na elektronskoj prezentaciji.

43

ZA SRPSKO RE[EWE SRPSKE KRIZE 30. avgust 2000. godine

Draga bra}o i sestre, Me|unarodna zajednica nam je najavila novi rat. Ovoga puta Srbi protiv Srba. Peti rat na Balkanu u posledwoj deceniji. Svi prethodni ratovi imali su za posledicu izgon Srba, wihovo proterivawe sa ota~kih ogwi{ta u Krajinama, Bosni i Hercegovini, pro{le godine sa Kosova i Metohije. Specijalisti me|unarodne zajednice, kao i oni u Srbiji, najavquju da }e ovaj novi sukob, po prvi put biti bratoubila~ki i da }e se po svoj prilici pro{iriti na celo podru~je. Ve} izmu~eni desetogodi{wim ratovima, odricawima, sankcijama me|unarodne zajednice, bez ikakve nade na skoro poboq{awe situacije, Srbi, kako oni u rasejawima, tako i oni koji se nalaze u Otaxbini, znaju da iza ovakvih predvi|awa vreba samo nesre}a, za wih i wihove bli`we. Samo ra~uni strani interesima Srba i wihovoj istinskoj prirodi, nadaju se dobitku od jednog novog oru`anog sukoba. Po{to nisu mogli da spre~e ranije ratove, {ta je ~initi Srbima ne bi li se osujetila nova katastrofa? Da li je mogu}e da opet uka`emo poverewe onima kod nas, koji su do sada sprovodili najgoru mogu}u politiku? Od kapitulacije („sporazuma“) u Kumanovu, upravqaju}i krizom, me|unarodna zajednica je nastojala da podr`i 44

pravedne zahteve srpske opozicije koja je zahtevala demokratizaciju dru{tva i prevremene izbore. Pra}ewem najnovijih zbivawa, mogla se primetiti gotovo nezainteresovanost Zapada za hokus-pokus ustavne promene, kojima se odao predsednik Tre}e Jugoslavije zarad svojega politi~kog pre`ivqavawa. ^im je 24. septembar odre|en kao datum za op{te izbore, ispostavilo se da bi ba{ o~ekivani izbori mogli da budu glavni razlog za najavqeni sukob. Poznato je da su pre toga me|unarodni ~inioci vr{ili neprekidni pritisak na srpsku opoziciju, zahtevaju}i, kao preduslov, weno ujediwewe kako bi se osiguralo demokratsko svrgavawe g. Milo{evi}a. I kada se te{kom mukom do{lo do tog jedinstva, serviraju nam se ~udne tvrdwe: i pored toga {to je poslu{ala „doktore“, opozicija vi{e nije u situaciji da odnese pobedu, jer, ka`e izve{taj Me|unarodne krizne grupe: „Ve}ina analiti~ara u Srbiji (sic!) se sla`e da }e Milo{evi} biti u stawu da jo{ vrlo dugo ostane na vlasti.“ U nastavku analize preporu~uje se „me|unarodnoj zajednici da ne podr`ava ove mawkave i nelegalne izbore“. Po{to je podstakla nadu koju ne mo`e garantovati, me|unarodna zajednica stvara uslove koji bi mogli da sasvim onemogu}e svako demokratsko re{ewe. Me|unarodna krizna grupa donosi slede}i zakqu~ak: „Spremnost Zapada da podr`i la`ne izbore je akt o~ajawa (sic!) koji po~iva na nadi da }e, ako Milo{evi} grubo pokrade izbore, srpski narod na neki na~in ustati protiv wega.“ Zar ne bi bilo boqe da se srpska opozicija natera da potpi{e Pakt nestabilnosti, koji bi jednog dana mogao biti primewen na ceo region? Jedina nada ovih na{ih me|unarodnih du{ebri`nika, ono {to bi moglo da ih izbavi iz mlitavosti, zar ne, po~iva u izbijawu gra|anskog rata? To je, ~ini se, izre~ena `eqa ovih nazovi doktora, sa kojom ne mo`e biti saglasan nijedan Srbin, niti bilo koji drugi po{ten ~ovek. U ~asu kada je svako slobodno ispoqavawe stvarne opozicije uskra}eno Srbima, kada je politi~ki pejza` obele`en jo{ uvek neobja{wenim ubistvima, vlasti u Srbiji nisu ostale skr{tenih ruku. Re45

|aju se napadi na nezavisna sredstva javnog obave{tavawa (ali ipak vode}i ra~una o onima koje poma`u me|unarodni „filantropi“!), zastra{uje se Zakonom za borbu protiv terorizma, pribegava se otmicama i nelegalnim hap{ewima, svakodnevno se zastra{uju protivnici i privatni sektor podvrgava novim porezima i otima~ini, aktiviraju se re`imske marionete – krtice u redovima opozicije. Mladi, koji ne `ele u emigraciju, prisiqavaju se na revolt. Svakodnevno hap{eni i ~esto podvrgnuti poni`ewima i batinama, ovi otpora{i su stvarni izraz na{eg naroda u okovima, srpskog dru{tva koje se na{lo u velikom mete`u. Pqa~ki {tednih uloga pojedinaca i dru{tvene {tedwe (recimo, fondova penzionog osigurawa), ratovima i jadima koje su sobom doneli, podvrgavawu ekonomskim sankcijama me|unarodne zajednice, pridodalo se gu{ewe ekonomije pomo}u crnih i belih lista, kao i savr{ena zavisnost nacionalne valute u odnosu na nema~ku marku. [ta je preostalo od srpske privrede? Na{ narod ne mo`e druga~ije da se snabdeva nego preko paralelnih kanala, onih koji su ~esto u rukama mafija. Nude mu se proizvodi kojima je pro{ao rok, zavisan je od me|unarodne pomo}i, koja se dodequje samo gradovima koji su glasali za opoziciju. Kakvog li apsurda! Tako li se ustrojava me|uzavisnost evropskih zemaqa? Re~ je o divqa~koj primeni planova Bretona Vudsa, istih onih koji se ve} uveliko ostvaruju u slobodnim dr`avama. Srpski vlastodr{ci, kao da se svakoga dana trude da doka`u, da na{a zemqa ne mo`e vi{e `iveti nezavisna. U industriji, gradwi, pa i u poqoprivredi, Srbija vi{e ne mo`e podmirivati svoje potrebe. Kao da su i tropske vru}ine ovoga leta prisko~ile u pomo} g. Milo{evi}u! Ako bi se zaista odlu~ili da svoju sudbinu uzmu u svoje ruke, Srbi bi morali kona~no da shvate {ta ih je to dovelo gde su sada: Jugoslavija (jugoslovenstvo) i komunizam, te dve utopije su razlog wihove zaslepqenosti i nevoqa. @ele li neki me|u vama da nastave tim putem u Nedo|iju? U na{oj pro{losti, u srpskoj povesti, {to je bila i 46

ostala tragi~na, nalaze se svi sastojci neophodni da prezdravimo i sebe uspravimo, oni koji nam mogu pomo}i da sa sebe odstranimo divqe telo, koje su nam nakalemili nihilisti ima pedeset godina. Ovih posledwih deset godina u gre{kama, u neprestanoj drami, mora poslu`iti za pouku, mo`da je ovo posledwa prilika pre nego {to za sve bude i previ{e kasno. Pozivam vas, draga bra}o i sestre, Srbi i Srpkiwe, da budete odgovorni, da odbacite napast, ne bi li se domogli one va{e istinske prirode, one od koje su previ{e dugo `eleli da vas udaqe. Izbori zakazani za 24. septembar prilika su za svakoga da posvedo~i svoju veru u neophodni preobra`aj na{e Srbije i to je samo srpska briga. ^esto pomi{qajte na slogu, sabornost, qubite istinu, tu je spas. Jedino }e va{a re{enost spasiti Otaxbinu. Internet prezentacija Kneza Aleksandra

47

LA@A I PARALA@A 31. avgust 2000. godine

Na isti na~in kao {to je to ve} u~inio na po~etku sukoba u biv{oj Jugoslaviji, lukavo se poslu`iv{i na{im ota~kim vrednostima, da bi im 1994. godine okrenuo le|a, kada je izneverio obe}awa data Srbima na zapadu od Drine, isto je tako, pro{le godine uo~i bombardovawa, re`im predsednika Milo{evi}a promenio svoju leksiku i najedanput opet postao „patriotski“. Travestiraju}i kosovski Zavet Svetoga kneza Lazara, proglasio je svoju ~vrstu re{enost da se odupre novim osvaja~ima, istovremeno se oslawaju}i i na parolu od 27. marta 1941. godine „Boqe grob – nego rob!“ Svih 79 dana pod bombama agresora srpski narod je juna~ki odolevao imaju}i nadu da }e dr`avne granice biti odbrawene. Uzalud. Sporazum u Kumanovu izru~io je Kosovo i Metohiju snagama NATO-a i Srbi su bili primorani na nov egzodus. Protivno svakoj o~evidnosti, re`im je sebe proglasio za pobednika, nastavqaju}i da u`iva u svome „patriotskome“ monopolu. Kao da mu to nije bilo dovoqno, pa je pride, u ime svih Srba, sebe promovisao za predvodnika borbe protiv novog svetskog poretka i mondijalizma. Otkako je potpisana kapitulacija pa do danas, budi re~eno, na Kosovu i Metohiji uni{teno je 90 srpskih crkava i svi smo svedoci da se tamo, na dr`avnoj teritoriji 48

koja je pod kontrolom me|unarodne zajednice, svakodnevno {ikaniraju, ubijaju i proteruju Srbi. Za to vreme propagandnom aparatu re`ima uspelo je da srpski narod svrsta u dve kategorije: u izdajnike, sluge NATO-a i Amerike s jedne strane i u „patriote“, {ampione slobode s druge strane. To je sada glavni slogan izborne kampawe koju vodi g. Milo{evi} i wegovi partizani. Dabome, re~ je o parala`i komunista opet preobu~enih u „patriote“. Otkako su se posle Prvog svetskog rata pojavili na srpskoj politi~koj pozornici, prethodnici ovih dana{wih uvek su bili internacionalisti i imali Moskvu za glavni grad, sve su ~inili, sve {to je protivno srpskim `ivotnim interesima. Pre deset godina, uz pomo} medija, ubacili su u opticaj nacionalizam, pojam sasvim suprotan na{em shvatawu Otaxbine. U sada{wim (ne)prilikama, nastavqaju da jednako udaraju po tome klinu svojim maqem. Tako dobro to rade, da bi wihova eventualna pobeda na izborima zna~ila sravwivawe, uni{tewe svih onih na{ih eti~kih principa koji su uspeli da se odr`e u toku ovih deset godina u`asa.Ta wihova manipulacija re~ima i pojmovima ve} se pokazala pogubnom kako za Srbe sa Kosova i Metohije tako i za one iz zapadnih srpskih krajeva. Ne samo da su bili obmanuti, izgnani i bombardovani, ve} ih je Zapad ocrnio, prozvao „etni~kim ~ista~ima“, da bi ih, ozna~iv{i ih kao „opasne nacionaliste“napokon anektirao i podvrgao samovlasti svojega prokonzula. Prema tome, nemojte im verovati kada vam tvrde da vole Srbiju! Ne verujte im kada vam govore da se bore za va{u slobodu, za va{e dostojanstvo i va{u boqu budu}nost. Odbacite wihove la`i i ukaza}e vam se izlaz iz ko{mara, izlaz iz pustiwe u koju ste dospeli mimo va{e voqe. Ibidem

49

GOSPODINU VOJISLAVU KO[TUNICI Predsedni~kom kandidatu Demokratske opozicije Srbije Predsedniku Demokratske stranke Srbije Pariz, 15. septembar 2000.

Poma`e Bog dragi gospodine Ko{tunica! Stigla mi je vest, da su Vas na mitingu u Kosovskoj Mitrovici napale pristalice Slobodana Milo{evi}a i da ste bili ozle|eni. Delim sa Vama Va{ bol i ~estitam Vam na primerenoj oceni ovog nemilog doga|aja. U potpunosti se sla`em sa Vama da postoji podudaran interes me|unarodne zajednice i Milo{evi}a. I ja to poodavno tvrdim. Sasvim je o~igledno da se na{a Srbija nalazi u vrlo velikoj opasnosti. Sa najve}om pa`wom pratim Va{u predizbornu kampawu, koju vodite sa mnogo qubavi za Srbiju i sa verom da je mogu} oporavak, da je izlaz mogu}e dosegnuti. Od svega srca Vam `elim da uspete, ne bi li Va{a pobeda ozna~ila kraj vladavine nihilista i upropastiteqa na{e voqene Otaxbine. Siguran sam da je to nada ve}ine stanovnika Srbije, onih koji }e listom iza}i na izbore i glasati za promene. Uveren sam da isto `eqno i{~ekuje i dijaspora, kojoj je uskra}eno da glasa za smenu re`ima. Danas

50

NA VEST O MOGU]EM DRUGOM KRUGU IZBORA ZA PREDSEDNIKA SR JUGOSLAVIJE 27. septembar 2000.

Kao {to se i o~ekivalo, pobe|eni Slobodan Milo{evi} pristupio je prekrajawu rezultata izbora. Ekipe wegovih „stru~waka“za krivotvorewe ubrzano rade, sa ciqem da se dobije u vremenu i da se kandidatu srpskih i jugoslovenskih novokomunista na mala vrata omogu}i ulazak u drugi krug. Od nedeqe 24. septembra, legitimni predsednik SR Jugoslavije, gospodin Vojislav Ko{tunica, odbio je svaku mogu}nost ponovnog odmeravawa snaga sa biv{im jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milo{evi}em. Sasvim razlo`no, jer wega je srpski narod velikom ve}inom glasova (preko 52%), izabrao da pomiri Srbiju i Crnu Goru i narod u obe srpske zemqe povede prema izlazu iz krize kakvu ne pamti na{a povest. Umesto radosti i proslavqawa dugo o~ekivane slobode, srpski narod je danas opet prinu|en da strepi u o~ekivawu brutalne reakcije re`ima, koji je na vlast do{ao prolivaju}i srpsku krv i vi{e od pola veka vladao nad Srbijom samo uz pomo} strahovlade. Sve se ovo odvijalo i jo{ se doga|a pred o~ima cele svetske javnosti. Ja se danas pre svega obra}am Evropi i ka`em: dosta je trpeo srpski narod! Dosta mu je nepravde u~iweno! U pro{lu nedequ, uprkos nezamislivom pritisku anahronog 51

re`ima nihilista, Srbi i Srpkiwe su glasali za slobodu, za svoje mesto u zajednici evropskih naroda. Srpski narod je jasno iskazao svoju voqu, glasao je nepoverewe re`imu Slobodana Milo{evi}a! Pozivam Evropsku zajednicu da za{titi srpski narod. Pozivam Evropsku zajednicu da bez oklevawa prizna gospodina Vojislava Ko{tunicu za zakonitog predsednika SR Jugoslavije. Internet prezentaciji Kneza Aleksandra

52

UPOZOREWE Upu}eno g. Sabahatinu ^akmakoglu, turskom ministru odbrane Pariz, 28. septembar 2000.

Gospodine ministre, Vi trenutno boravite u Bugarskoj, u Haskovu, gde su u toku vojne ve`be Multinacionalnih snaga za mir u Jugoisto~noj Evropi, to jest, snaga NATO-a kojima komanduje Va{ zemqak general Himli Akan Zorlu. Kako prenose agencije Beta i Anadolija, ju~e ste izjavili slede}e: „Ako do|e do krize (u Jugoslaviji), bi}e intervencije kao {to je bila intervencija u BiH.“ Ako sam dobro razumeo Va{u izjavu, kao ono pro{le godine, NATO `eli da „pomogne“srpskom narodu ne bi li se oslobodio od svoga diktatora. Danas je celome svetu jasno, da je pro{le godine NATO pomogao Slobodanu Milo{evi}u, a odmogao srpskom narodu. Siguran sam da se ne varam kada ka`em: rezultati izbora od 24. septembra vi{e su nego jasni – na{ narod je rekao NE anahronom re`imu Slobodana Milo{evi}a. Novi predsednik SR Jugoslavije, gospodin Vojislav Ko{tunica u`iva najve}u mogu}u podr{ku kako u zemqi, tako i u srpskome rasejawu. Kod nas niko vi{e ne `eli da mu NATO poma`e. Ovim izborima mi smo iskazali veliku politi~ku zrelost, sposobnost da probleme u na{oj ku}i re{avamo bez i~ije pomo}i sa strane. Da je tako, potvr|uju i izjave svih najva`nijih zvani~nika Evropske zajednice, onih koji pru`aju podr{ku promenama u Srbiji. 53

Ako li i do|e do krize, sami }emo je re{iti. Vama i „Multinacionalnim snagama za mir u Jugoisto~noj Evropi“imam samo da poru~im: [TO DAQE RUKE OD SRBIJE! Danas

54

OTVORENO PISMO Gospodinu Vladimiru Vladimirovi~u Putinu, predsedniku Ruske federacije Pariz, 29. septembra 2000.

Gospodine predsedni~e, Budu}i krvno vezan za ruski narod isto onoliko koliko pripadam srpskome, s pravom Vam se obra}am kao prvome Rusu i svome zemqaku. Molim Vas da pomognete, da u~inite sve {to je u Va{oj mo}i, ne bi li se spre~ila nova balkanska katastrofa. Kao {to Vam je poznato, Srbi i Srpkiwe su izglasali nepoverewe re`imu porodice Milo{evi} i odlu~ili su da se prikqu~e zajednici slobodnih evropskih naroda. Slobodno i ve}inski izabrali su novoga predsednika, gospodina Vojislava Ko{tunicu. Me|utim, Slobodan Milo{evi} ne `eli da prizna voqu naroda nad kojim je do sada vladao. Poku{ava da izdejstvuje drugi izborni krug, poku{ava da mimo narodne voqe ostane na vlasti. Rusiju i Srbiju povezuju sna`ne kulturne, duhovne i civilizacijske spone koje postoje iz vremena i pre 1918. godine. Oduvek sam smatrao da je Rusija va`na ne samo za nas Srbe, ve} i za ~itavu Evropu. Sada, kada se odlu~uje o srpskoj slobodi, Rusija mo`e mnogo da pomogne ne samo Srbiji ve} i Evropi. Pre svega, moramo sve u~initi da bi se spre~io novi balkanski rat. Ovo je prilika da se obnove i o`ive istinski srpsko-ruski odnosi zasnovani na ve~nim vrednostima. Rezultati iz55

bora od 24. septembra izra`avaju su{tinsku voqu srpskoga naroda, ovaplo}avaju}i wegovu poluvekovnu borbu za slobodu i dostojanstvo. Srpski narod bi}e Vam zauvek zahvalan ako mu sada pomognete da svoju sudbinu uzme u svoje ruke. Internet prezentacija Kneza Aleksandra

56

VOJISLAVU KO[TUNICI, Predesedniku SRJ Pariz, 4. oktobra 2000.

Gospodine predsedni~e, Dragi gospodine Ko{tunica, Poma`e Bog! Pre svega, zahvaqujem Vam za Va{e qubazno pismo koje sam danas primio. Radujem se Va{em uspehu. Sre}an sam {to je na{ narod izabrao da Vas prati na putu prema slobodi, prema izlazu iz poluvekovnoga ropstva. Ne samo na{ narod, ve} i inostranci su u Vama ve} prepoznali dr`avnika od najboqeg srpskog kova. Slava Bogu, danas je opet divno biti Srbin, jer je voqa narodna voqa Bo`ija. Naro~ito sam zadovoqan da je Evropska unija priznala Va{u pobedu, da je Francuska, u li~nosti wenog ministra inostranih poslova, gospodina Ibera Vedrina, imala sre}nu inicijativu. To mi uliva nadu da se ipak mogu obnoviti povesni srpsko-francuski odnosi koji su bili ozbiqno ugro`eni tokom posledwih godina. Pisao sam gospodinu Vladimiru Vladimirovi~u Putinu, predsedniku Ruske Federacije, zamolio sam ga da Rusija prizna legitimnu, ve}insku, izra`enu voqu na{eg naroda i Va{u pobedu. Iskreno se nadam da }e Rusija okrenuti le|a nihilisti~kom re`imu koji je toliko skupo ko{tao na{u Srbiju, biv{em predsedniku koji nas je u posledwoj dece57

niji zavadio sa celim svetom. Tim vi{e jer znam da je poput srpskog, i ruskome narodu mesto u Evropi nacija. Delim Va{e ube|ewe da je 24. septembra 2000. godine zapo~elo novo doba u istoriji na{e Otaxbine. Ni{ta vi{e ne mo`e biti kao pre. Iznova se, zahvaquju}i probu|enoj veri, ukazao smisao, vreme straha i pot~iwenosti zamenilo je vreme slobode, opet se u svetu na{e ime izgovara sa divqewem. Namera mi je da Vam li~no, u Beogradu, po`elim uspeha u ispuwavawu obaveza koje su pred Vama. Do tada, {aqem Vam najboqe `eqe. @ivela Srbija! Va{ Aleksandar (s.r.) Danas

58

AZBU^NIK

Napomena: Azbu~nik je sastavqen od izabranih odgovora W.K.V. Kneza Aleksandra Kara|or|evi}a datih u intervjuima novinarima listova iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i dijaspore. Tako|e, neki pojmovi preuzeti su iz Kne`evog govora u Evropskom domu u Parizu na prijemu koji je organizovao g. Mi{el @ino (Michel Junot).

BUDU]NOST: Kao potomak Kara|or|evi}a i sin regenta Pavla, danas ose}am kao svoju du`nost da dam svoj doprinos preporodu Srbije oslobo|ene od jugoslovenstva, demokratske, moderne, evropske. Molim sve Srbe dobre voqe koji `ele dobro na{oj otaxbini da mi se pridru`e i postanu moji saradnici u ponovnom sticawu dostojanstva na{e nacije i na{e dr`ave. Sve~ano pozivam Srbe iz otaxbine i iz dijaspore da upampte ~iwenicu da je Milo{evi}ev re`im nezakonit kao i da vi{e ne vlada pravno stawe u na{oj zemqi. ^ini mi se da ova inicijativa ne bi mogla da se zamisli mimo politike Evrope, jer rana na Balkanu jednako je i wena rana. Zar nije razumno da jednu takvu akciju podr`e evropske instance; one treba da poka`u da su u stawu da re{e ovu krizu koja destabilizuje spoqnu politiku i odbranu Unije, ~ine}i je zavisnom od voqe koja nije naklowena ostvarewu velike evropske ideje. @eleo bih da pomislim da je moj predlog u saglasnosti sa strategijom i ambicijama Evropske unije po pitawu rekonstrukcije i stabilnosti Balkana. Ja spokojno i vedro verujem u uspeh na{eg poduhvata koji }e neminovno do`iveti da vidi kako se ru{e zidovi koje je Milo{evi} podigao izme|u i oko Srbije, kao {to se dogodilo pre deset godina sa Berlinskim zidom. Danas je simboli~an datum. Iskoristimo ovu priliku da zatvorimo zagradu posle osamdeset godina u toku kojih je Balkan va`io za „mekani trbuh“ bez evropske vokacije i postao pretwa za stabilnost i mir celog kontinenta. U slede}em veku koji po~iwe sutra, put ka ujediwewu na{eg kontinenta ne treba vi{e da tone na Balkanu. Srbiju treba osloboditi kako bi se otvorio most koji }e omogu}iti pristup saradwi i razmenama izme|u svih dr`ava u regionu, koji }e u isto vreme garantovati mir i poverewe i omogu}iti put za pristupawe Evropskoj uniji. Iz govora W.K.V. Kneza Aleksandra odr`anog 1. decembra 1999. u Evropskom domu u Parizu

61

DIJASPORA: Ne mo`e se kazati da smo izgubili saose}awe za bli`we. Posledwih godina dijaspora se mnogo `rtvovala i izda{no pomagala. Me|utim, milosr|e jednih, nije uspelo da raskravi okorela srca onih, koji su narod vodili iz jedne nesre}e u drugu. Najboqe bi bilo da su se poveli za primerom, ne jednog, ve} prakti~no svih Srba u rasejawu koji su davali nadaju}i se popravku. Sad je do{lo do velikog razo~arewa, mnogima vi{e nije jasno {ta treba u~initi kako bi narodu krenulo naboqe. Geopolitika (list u osnivawu), maj 2000. DR@AVA I CRKVA: Srpski grb nam to jasno kazuje: dvoglavi beli orao sa krunom Nemawi}a jeste simvolika idealnog sklada izme|u Crkve i Dr`ave. Jedna glava je Sveti Sava, druga wegov brat kraq Stefan Prvoven~ani. Otuda, ne mo`e biti sumwe, srpska dr`ava se uop{te ne mo`e zamisliti bez Srpske crkve. Sveti Sava je, zna se, ~esto obavqao i diplomatske misije za srpsku Kraqevinu, ali glavna preokupacija na{eg duhovnog oca bila je hri{}anski podvig sa ciqem otkrivawa izvora svetlosti i preobra`ewa, to jest sjediwavawa sa Bogom. A brat Wegov, srpski Kraq, evo kako zapo~iwe devetnaesto poglavqe svojega @itija Svetog Simeona: „Milosr|em Gospoda Boga i Spasa na{ega Isusa Hrista i milo{}u pre~iste Bogorodice i uvek deve Marije“... i ne{to daqe, u dvadesetoj glavi, pi{e: „Vratih se u~itequ i nastavniku mojemu Savi jeromonahu, da se blagoslovim od ruke wegove...“ To brat pi{e o bratu. A Sveti Sava govora{e: „Moj Vladika Hristos.“ Sveti Sava je ostavio pravila prema kojima treba da se vladaju monasi, ali nije ni pomi{qao da napi{e pravila prema kojima }e se u harmoniji odr`ati Srpska crkva i Srpska kraqevina. On i wegov brat dobro su znali da ta pravila postoje i dali su li~ni primer na kojim osnovama mo`e jedino biti sazdana srpska Kraqevina. Na neogre{ewu o Evan|eqe. NIN, 16. juli 1998.

62

EMIGRACIJA: Veoma je zna~ajno raditi na ukidawu be{~a{}a koje je od strane komunista bilo nametnuto ~estitoj i tragi~noj srpskoj politi~koj emigraciji – `ivima i upokojenima. Re~ je o naj~estitijim Srbima, koji su bili `rtve izdaje zapadnih „saveznika“. Oni su, do jednoga, do kraja `ivota ostali odani Otaxbini i Kraqu. Mnogi me|u wima, a i wihova deca, istakli su se upornom borbom za srpske interese. Ne bismo smeli zaboraviti zavidan broj nau~nih, prosvetnih i kulturnih pregalaca, koji danas rade u zemqama gde se nalaze. Oni su najve}i na{i srpski kapital, prosto zbog svoje velike stru~nosti, uticaja, komunikativnosti. U sprezi sa najsposobnijim qudima u Otaxbini, oni su jezgro budu}e elite srpskoga naroda Danas, 25/26. septembar 2000. JUGOSLOVENSTVO: „Jugoslovenska ideologija“ pokazala se kao nekompatibilna sa `ivotnim interesima srpskog naroda. Pre svega, uticala je na gubqewe identiteta kod Srba, onih nedovoqno svesnih svojih su{tinskih, moralnih i eti~kih karakteristika. „Jugoslovenstvo“ se oformilo prevashodno na bi}u srpskog naroda i vremenom je poprimilo formu sekte, reklo bi se naopake verske ostra{}enosti. To je, kako mislim, naj`e{}i i najnetolerantniji protivnik na{ih vekovnih hri{}anskih tradicija. „Jugoslovenstvo“ je borbena „religija“, koja ima osobine bilo kog fundamentalizma, iskqu~ivo je, propoveda ~oveka bez Boga. Da li je jugoslovenski re`im za{titio Srbe na zapadu biv{e (druge) Jugoslavije? Koji je to re`im koji je uspostavio granicu na Drini? Da li je za{titio Srbe na Kosovu i Metohiji? Je li dao pravo glasa Srbima u rasejawu? Kakva je sudbina izbeglica iz zapadnih srpskih krajeva u Jugoslaviji? Jesu li oni dobili pravo gra|anstva? Ko brine o deci koja su ostala bez jednog ili oba roditeqa, deci boraca koji su `ivote dali za srpsku slobodu? Na sva ova pitawa znaju se odgovori. Ogroman je spisak. Ovaj sada{wi re`im ima nameru da se za Jugoslaviju bori do posledweg Srbina. Ali, ja znam, kada Srbi progledaju, proglasi}e Jugoslaviju nepo`eqnom u Srbiji. Zabrani}e joj povra63

tak. Neka ide u gastarbajtere kao {to su Srbi iz we bili naterani da idu u najam, u tu|inu, daleko od Otaxbine. Da se pretvaraju u strance koje u Francuskoj pogrdno nazivaju Yugo! Ako ne stavimo Jugoslaviju u muzej, svi }e Srbi postati izbeglice. To je jedino {to ona zna uspe{no da ostvaruje. Geopolitika, Ibidem -PRVA JUGOSLAVIJA: Srbija je u Prvom svetskom ratu `rtvovala oko 1.500.000 qudi koji su stradali bilo na rati{tu bilo u kasnijim masakrima koje je zavojeva~ po~inio. Wen prirodni razvoj bio je prekinut ratom i stvarawem Jugoslavije, koje je usledilo. Danas mnogi, zaslepqeni bleskom nedavnih doga|aja, vi{e ni ne pomi{qaju na istorijske ~iwenice koje nas u~e da je ova dr`ava Ju`nih Slovena od po~etka bila u veoma krhkoj ravnote`i i takore}i nesposobna za `ivot. Izne}u jedan primer: da bi se me|unarodno ve} priznato stawe jo{ usavr{ilo, 1921. godine sazvana je Ustavotvorna skup{tina posle zakonski sprovedenih izbora. Ali, evo nekoliko brojki: broj glasa~a iznosio je 2.480.625 (77% glasa~kog tela); poslanici koji su glasali za ustav bili su predstavnici 752.740 glasa~a, odnosno 46,75% ukupnog broja glasa~a i jedna tre}ina glasa~kog tela. Za ustav su glasala 233 poslanika, od kojih je 35 bilo protiv i 161 uzdr`an glas. Od svih slovena~kih i hrvatskih poslanika samo je jedanaest glasalo za. Ustav je bio prihva}en ve}inom od samo dvanaest glasova. Zna~i da srpski radikali i demokrate ne bi imali ve}inu i ne bi mogli da izglasaju ustav bez potpore 24 ~lana sa spiska muslimana iz Bosne niti bez albanskih poslanika sa Kosova i Metohije koji su se dogovorili za jedan povoqan glas u zamenu za novac i neke prednosti. Zna~i da se odmah po izglasavawu ovog ustava pokazalo da Slovenci i Hrvati ne `ele Jugoslaviju. Ni drugi je tako|e nisu `eleli: komunisti. Iz govora odr`anog u Evropskom domu, Ibidem -DRUGA JUGOSLAVIJA: Pobeda komunisti~ke revolucije uspela je da Srbima istrgne wihov tradicionalni oslonac: 64

krunu. Posle Drugog svetskog rata, opet je bilo 1.500.000 srpskih `rtava, nastalih u okupaciji, genocidu, koji su po~inili Hrvati, Albanci i muslimani iz Bosne te u gra|anskom ratu. Jedan primer: pre Drugog svetskog rata, na zapadnoj obali reke Drine `ivelo je dva miliona Srba, prema popisu iz 1941. Godine 1991, zna~i posle pedeset godina, u istoj oblasti, vi{e se ne broje, dok se u istom periodu, hrvatsko stanovni{tvo sa tri popelo na pet miliona. Ove cifre same za sebe govore. Sa re`imom Tita, koji je bio Hrvat, i takozvanom demokratskom i narodnom Drugom Jugoslavijom, podeqeni i zastra{eni Srbi sawali su jedino o svome izbavqewu. Oni su bili protiv komunizma prozrev{i odmah da je Komunisti~ka partija Jugoslavije u prvom redu osnovana na svojoj ideologiji antisrpstva i internacionalizma. Hladnokrvno i svesno komunisti su uni{tili i zbrisali sve {to je srpsko, istoriju, crkvu, imawa... Samo su Srpskoj crkvi konfiskovali 70.000 hektara oranica i {uma. Imawe seqaka bilo je ograni~eno na 5 hektara, kraqevska porodica li{ena dr`avqanstva a wena imovina u celosti oteta. Usled udara komunizma, prolivene krvi, uni{tavawa, izdaje su ih postepeno oslabile i izmenile u laki plen svake vrste isku{ewa. Najzad je komunizam uspeo da im se uvu~e pod ko`u, naro~ito ambicioznima, pomo}u kojih se {irio kao epidemija. Mnogi Srbi vi{e nisu bili Srbi. Slomqeni i pobe|eni, po~eli su da veruju da komunizam nikada ne}e oti}i. Titov re`im je bio izopa~ena monarhija. I u trenutku smrti ovog crvenog i nesvrstanog cezara, srpski narod se na{ao u stawu paroksizma na svom bespu}u, pomu}eniji i rawiviji nego ikad. Ibidem -TRE]A JUGOSLAVIJA: Savezna Republika Jugoslavija (tre}a ovog imena) obrazovana je 27. aprila 1992. godine. To je konstitucionalna dr`ava. Wen osnovni zakon sadr`i deklaraciju o pravima ~oveka i slobodama koje priznaju me|unarodni zakoni (~lan 10 Ustava) i garantuje prava nacionalnih mawina (~lan 11). Dve republike koje su u wenom sastavu definisane su kao dr`ave koje nemaju drugu vlast do onu koju su gra|a65

ni postavili (~lan 6). Ima ve} deset godina otkako Milo{evi}ev re`im ne prestaje da prezire fundamentalna na~ela Jugoslavije, da kr{i Ustav i da ne izvr{ava svoje ustavne obaveze. Vlast za koju duguje narodu postala je, zna~i, nezakonita. Ibidem KAJAWE I OPRA[TAWE: Na kajawu i opra{tawu se zasniva oporavak, kako li~ni, tako i narodni. Put ka povratku samopouzdawa vodi preko opra{tawa. Geopolitika, Ibidem KARA\OR\EVI]I: Sva moja zalagawa posledwih godina imaju za ciq i da se povrati ugled na{em imenu. Pre svega u Srbiji. Srbi treba da razumeju da nisu svi Kara|or|evi}i ~as za jednu stranku ~as za drugu, ili, recimo, za jugoslovenstvo, sada, kada je i vrapcima u Srbiji jasno da je to jedan od glavnih uzroka narodne propasti. Nisu svi Kara|or|evi}i spremni da u Bawaluci obilaze engleske okupacione trupe, niti svi Kara|or|evi}i misle da je sada{we stawe u Republici Srpskoj model za Srbiju. Ne obra}aju se svi Kara|or|evi potomci najizvikanijim levantinskim bogata{ima za nov~anu potporu, niti pru`aju ruke politi~arima koji `ive od {verca cigaretama. Boqe je da ne nabrajam. Danas, Ibidem KRAQEVSTVO: Kraqevstvo je najvi{i, najsavr{eniji oblik upravqawa qudima. Zahteva zrele, uravnote`ene li~nosti i duboko poimawe potreba koje ima ~ovek. Ni{ta se ne stvara preko no}i. Uzmite u obzir koliko je vremena potrebno roditeqima da jedno svoje dete, kako se to ka`e, izvedu na put. O Kraqevstvu se ne raspravqa, u najboqem slu~aju o wemu se razmi{qa. Mo`e se re}i da je Kraqevstvo organski splet institucija, centralna je monarhisti~ka, ustrojenih (konstituisanih) tela, tradicija, pisanih i nepisanih zakona, ali {to je iznad svega, sastoji se od qudi, osoba, grupisanih po jednom odre|enom redu. Kraqevstvo se zasniva na dugotrajnim procesima sa66

zrevawa, na konsenzusu, dok se monarhija, od danas do sutra, mo`e ostvariti referendumom ili dr`avnim prevratom. Kraqevstvo je, tako|e, jedini re`im koji se zasniva na qubavi a ne na popularnosti. Evo {ta ka`e slavni francuski govornik i u~iteq prin~eva – Bosie (Jacques-Benigne Bossuet): „Jedan dobar gra|anin voli svoga Kraqa kao op{te dobro, kao spas i o~uvawe Dr`ave, kao vazduh koji udi{e, kao svetlost svojih o~iju.“ Kad nestane qubavi – nestane i Kraq. Vidite, koliko mi je poznato, nijedna od definicija takozvane demokratije ne ka`e da se ta pojava zasniva na qubavi. Kako onda mo`emo i pretpostaviti da takav fenomen mo`e biti u konkurenciji sa mojim shvatawima koja se trudim da jasno iska`em kako bi bila razumqiva svakome Srbinu i svakoj Srpkiwi. NIN, 16. juli 1998. KOJEKUDE: Biti od Kara|or|eve loze, posebna je odgovornost. To vas predodre|uje, ali i obavezuje da sebe pripremate za slu`bu, bez obzira na prilike. [to se mene ti~e, tako sam bio vaspitan. Pre nego {to se vratim u Srbiju, u koju nam je bio zabrawen povratak, slutim, zabruja}e na{om Srbijom jedno veliko Kara|or|evo KOJEKUDE. Geopolitika, Ibidem KOMUNIZAM: Komunizam je iznenada do`iveo politi~ki i ekonomski slom, ali su i vrednosti demokratije u zapadnim sistemima ugro`ene. To se vidi po porastu uticaja elektronskih medija na javna mwewa, po zna~aju koji su stekli izvesni lobiji i wihovom uticaju na odluke vlade jedine svetske supersile. Svet se su`ava i jedan mali broj qudi koji nisu u prvom planu, zahvaquju}i ogromnim profitima nadnacionalnih kompanija, prigrabio je za sebe mogu}nost da odlu~uje o sudbini stotina miliona qudi. Svaka imperija, prema definiciji, te`i da sebi pokori ceo svet. Svaki imperator, bez la`ne skromnosti, dr`i u ruci globus kao znak svojih namera. Taj globus se sada svakodnevno vrti na jednoj TV stanici koja propagira planetarno selo. S jedne strane, ~ini se da je do{lo do ubrza67

wa vremena obi~nog ~oveka a, s druge, da svet hrli u entropiju jednog virtuelnog svetskog sela. To posrnu}e vrednosti, manija iskorewivawa i hajka na sve {to je nacionalno doveli su do prekida ravnote`e u nekim zemqama na Zapadu. NIN, Ibidem KUKOQ: Kao i kod svih drugih, i me|u nama ima kukoqa. I me|u Srbima u dijaspori ima „biznismena“. Ima ~asnih qudi, koji su te{kim radom i {tedqivo{}u stekli zavidan kapital, ali ima i onih drugih, ~iji se „patriotizam“ sastoji u ambiciji da zarade u „biznisu“ sa firmama u Otaxbini. Ta~nije re~eno, da se obogate na le|ima nesre}nih Srba. Wima su najboqi primer re`imski „biznismeni“, kasta koja se oformila za ovih deset godina uz pomo} vlasti i koja je, zajedno sa qudima na ~elu dr`ave, u~estvovala u nezapam}enoj pqa~ki srpskoga naroda. Wima treba pridodati i me|unarodne biznismene lakome na brzo boga}ewe, zatim i povoqnu klimu za otimawe, stvorenu me|unarodnim sankcijama, to jest siroma{ewem Srbije, sve ve}om nezaposlenoi{}u i sve ve}om ponudom jevtine radne snage. To {to su mnogi od wih imali politi~ke ambicije, sasvim je normalno, jer je to pouzdan primer odsustva dr`ave, zara`enosti liderstvom, bacilom stvorenim u laboratorijama nihilista koji Srbijom upravqaju ve} vi{e od pola veka. Danas, Ibidem KOSOVO: Ono {to jedna avetiwa upropasti, generacije pametnih moraju da ispravqaju. Samo, ni{ta {to je sveto ne mo`e propasti. Svetiwa je nepropadiva. Dokle ima Srbije i Srba, dotle Kosovo ne}e biti izgubqeno. Vladika Nikolaj (Velimirovi}), Sveti vladika je pisao da smo mi od bitke na Kosovu pa do oslobo|ewa svete zemqe 1912. godine, iznutra bili slobodni qudi. Kako je to bilo mogu}e pod turskom okupacijom? Jer nam Turci nisu mogli uzeti du{u. Kako tragi~no ose}awe mo`e biti izazvano samo katarzom, ~istili{tem, `eleo bih da iz ovoga iza|emo plemenitiji. Da nam Kosovo, na{e srpsko mitsko i realno, savremeno, opet poslu`i da pre`ivimo, da nam ne 68

uzmu du{u. Ne bih `eleo da me pogre{no shvatite, ja ose}am kako je veliki bol narodni i kakva je velika rana. Znam i to da }e mnogi po`eleti da pobegnu od sebe, od srpstva, samo da nekako sebi olak{aju. Ali, ne smemo se otpaditi od slobode, od srpstva. Sada nam je zadatak da vi{e nego ikada zavolimo na{u svetu Otaxbinu: Srbiju, Staru Srbiju, Crnu Goru i Republiku Srpsku. Upravo zbog toga {ta nas je zadesilo na Kosovu i Metohiji. Ta }e nas qubav slo`iti i dati krila. I razvedri}emo se i biti opet Srbi dostojni divqewa. I potvrdi}emo na{ Zavet. Evropske novosti, 31. juli 1999. MONDIJALIZAM: Komunizam i mondijalizam su jedno isto. Ako ste dobro porazmislili, ispostavqa se da su komunisti bili prete~e dana{wih mondijalista. Ovo {to se sad po~inilo na Kosovu i Metohiji, zar se nikome ne ~ini kao delo Kominterne, koja je samo promenila ime, da se Vlasi ne dosete? Na Zapadu je sada u modi socijalizam. Svakome je jasno da je danas, posle propasti SSSR-a i doga|aja u ovoj posledwoj deceniji, propalo verovawe u „proletarijat“ kao izabrani narod i u nauku, to nihilisti~ko bo`anstvo. Propao im je „marksizam“! Oni koji se nisu sna{li u novim uslovima, i dan dawi oplakuju nedostignuto „carstvo socijalne pravde, komunisti~ku internacionalu“ i druge „ideale“. Levi~ari sad ~ekaju u redu da ih prime u zatvorene krugove mondijalista. Da je re~ o istoj prirodi, o jednoj, a ne o dvema ideologijama, svedo~i i to {to levica sada stalno traga za novim „izabranim narodom“ kojim bi da zameni „proletarijat“. Zato se zanose podr`avaju}i separatiste, nacionalne mawine, homoseksualce, do|o{e bez li~nih isprava, prave kult „izbeglica“, propagiraju ~oveka bez korena... Oni bi da nastave sa svojim manihejstvom, sa svojom besmislenom dualisti~kom „religijom“, ali, pod drugim vidovima. Nezavisne, 26. juli 1999. NACIONALNO POMIREWE: Verujem da }e neizostavno do}i do nacionalnog pomirewa, jer su svi ve} uvideli da nam vaqa odlo`iti za|evice, li~ne strasti, mr`wu, zarad spasava69

wa budu}nosti narodne. Svi moraju duboko razumeti poruku Svetog arhijerejskog sabora gde se ka`e da se “kao narod nalazimo pred opasno{}u duhovnog i biolo{kog istrebqewa“. Moja je najve}a `eqa da se privolimo qubavi jedni za druge. Nezavisne,Ibidem OBNOVA: Prvi zadatak je obnova srpske dr`ave, pravnog sistema, povratak poverewa u sudstvo, uop{te u poredak. Zna~i, mora se doneti novi ustav. Re~ je o ogromnom poslu koji ~eka sve gra|ane. Pre bilo kojih drugih poteza, Srbija mora obnoviti poverewe i zauzeti mesto koje joj pripada u zajednici evropskih nacija. Ne treba zaboraviti da je za posledwih pedeset i vi{e godina nanesena ogromna {teta srpskom narodu, wegovom ugledu u svetu. Posledwa decenija je na povr{inu izbacila najnesposobnije i najgore qude koji su imali da upravqaju sudbinom srpskog naroda.Dakle, potrebna je jedna nova dinamika, jedno novo, oslobo|eno rodoqubqe. Mora se sve u~initi kako bi se stvorili uslovi za povratak na{e mlade`i koja je oti{la u svet trbuhom za kruhom. Ozdraviti treba Srbiju, istinskom obnovom koju treba zapo~eti ukidawem Jugoslavije. Samo jedna uistinu srpska dr`ava mo`e poslu`iti svim Srbima ma gde oni `iveli. Mo`e biti wihov oslonac. Me|utim, treba prestati sa praznoslovqem i obe}awima u vetar, koja ne slu`e Srbima, ali zato pove}avaju odijum na nas. Podvla~im: neophodno je povratiti kredibilitet srpskoj dr`avi i na{oj re~i. Zna~i, veliko anga`ovawe na diplomatskom planu sa najboqim i najsposobnijim qudima u toj slu`bi. Glas javnosti, 19. avgusta 1999. SRPSKA ELITA: Ako nije samo`rtvena, srpska elita ne}e ispuniti pozvawe, ako nije milosrdna, svoju snagu ne crpi iz milosr|a, onda ne}e predstavqati onu, jedinu Srbiju za koju vredi `iveti. Nama je sada potrebno obnoviti vite{tvo, vrlinu, a to je mogu}e jedino na osnovu nepropadqivog, ve~nog Svetosavqa. Geopolitika, Ibidem 70

SRBI: Na sanskritu („Sarbi“), na{e staro narodno ime ima zna~ewe nepokorivi. Svoju qubav prema „slobodi zlatnoj“ Srbi su opet iskazali. Prva stvar koju moramo u~initi, ako ne `elimo da nastavimo putem samouni{tewa, jeste da odbacimo Jugoslaviju i opet uzmemo na{e staro, slavno i lepo ime – Srbija. Ni sa demokratskim promenama u Srbiji, koje su neophodne, Srbi ne}e imati napretka ako budu ostali „Jugosloveni“. Ni kada bi im sada, nekim ~udom, kazali: izvolite u Evropu, takvi-kakvi ste. Pa ose}ali bi se kao da nose odelo od pokojnika. Nije sramota ve} je ~ast biti Srbin, sramota je da i posle svega ostanemo „Jugosloveni“. Nezavisne, Ibidem SRPSKA VOJSKA: Srpska vojska je jedna od prvih na{ih svetiwa. Imam utisak da su „na{i“, doma}i nihilisti, to odavno bili shvatili i da su sve ~inili kako bi se narugali i kako bi ponizili na{e svetle vojni~ke tradicije. Nikada Srbi nisu vodili ovako glupe ratove kao u ovoj protekloj deceniji. Od po~etka sukoba u biv{oj Jugoslaviji re`im je sve ~inio kako bi se narugao vojsci. Tu ne mo`e biti slu~ajnosti. Na hiqade primera postoji. Komanduju napred, pa kad qudi izginu i zauzmu poziciju, kad ispune zadatak, onda ka`u: – povla~i se! To je jedan lakrdija{ki um smislio. To nikada nije bilo, ali sada jeste. To je pona{awe jednog anahronog, doktrinarnog sustava, nekoga ko je smislio da se svemu naruga, da sve preobrazi u ni{tavilo: i hrabrost i vite{tvo i ve{tinu komandovawa – sve! Ako nije glup, onda je sve ra|eno sa predumi{qajem, u saradwi sa napasnicima. Za mene je ovo kqu~no pitawe prema kome }e se u budu}nosti vagati o {teti koju je Srbiji naneo re`im nihilista. Kao potomka jednog genijalnog srpskog vojskovo|e, Kara|or|a, mene je to naro~ito uvredilo. Nezavisne, Ibidem CRKVA: U celoj nesre}i koja je Srbe zadesila u Drugoj i Tre}oj Jugoslaviji, mi smo imali veliku sre}u da nam se Crkva pre71

porodi zaslugama dva svetiteqa, Svetog vladike Nikolaja i Svetog oca Justina. Wihova je zasluga {to danas imamo na{eg patrijarha, veliku li~nost i na{ ponos, {to imamo velike vladike i mitropolite i {to se na na{u crkvu gleda s po{tovawem. Meni se ~ini da wegova (patrijarhova) re~ sve vi{e dopire do svesti ve}ine qudi i da su i oni najokoreliji neznabo{ci po~eli da shvataju su{tinske i `ivotodavne, duboke evan|elske pouke koje on neumorno izgovara. Zbog toga se od SPC o~ekuje da u ovoj narodnoj nesre}i bude najva`niji razre{iteq krize i zbog svega Crkva }e u budu}oj Srbiji imati mesto koje povest i srpska budu}nost od we zahtevaju. Evropske novosti 31. jula 1999. CRNA GORA: I u Srbiji i u Crnoj Gori srpski narod je stvorio dr`avu, Crna Gora je kamen-stanac srpskoga dr`avotvornog trajawa. Ve} vi{e od sto godina smatralo se da Srbi ne}e posti}i ujediwewe ako ne pristanu da u|u pod zajedni~ki jugoslovenski krov. Sad je samo nama taj krov pao na glavu. A ja vas pitam, zar je nemogu}e ostvariti {ta `elimo u vernosti i qubavi za sve {to je srpska, zajedni~ka svetiwa? Ne treba nas da ujediwuje ekonomija, trgovina, mada je to ne{to zna~ajno, ve} }e nas u~initi plemenitim i dostojnim predaka duhovna gra|evina koju nazivamo Srpstvom. Ona se stalno dopuwuje i besmrtna je jer se zasniva na najve}em daru, na qubavi za zemqu otaca, za sve {to je sveto i ~estito. Glas Crnogoraca, 21. avgust 1999.

72

NAPOMENE Kwiga Svim Srbima svuda predstavqa izbor tekstova iz kwige Knez Aleksandar koja u izdawu Civilnog kabineta izlazi iz {tampe do kraja 2000. godine. Saop{tewa i razgovori W.K.V. Kneza Aleksandra zastupqeni u ovoj kwizi objavqeni su u slede}im listovi, magazinima i elektronskim prezentacijama: NIN, Beograd Figaro, Pariz Glas Javnosti, Beograd Blic, Beograd Danas, Beograd Glas Crnogoraca, Podgorica Geopolitika, (list u osnivawu) Beograd Nezavisne, Bawaluka Evropske novosti, Frankfurt [email protected] http://www.nasasrbija.com Svi tekstovi objavqeni u ovoj publikaciji nalaze se na prezentaciji Kneza Aleksandra na Internet adresama: http://www.kraljevinasrbija.org http://www.kingdomofserbia.net http://www.royaumeserbe.com

Sva prava Civilni kabinet W.K.V. Kneza Aleksandra Pavla Kara|or|evi}a

75

SADR@AJ

W.K.V. Kneza Aleksandar Kara|or|evi} (biografija)

7

Srpsku budu}nost vidim tako {to u woj ne}e sve biti dopu{teno

11

Saop{tewa Kneza Aleksandra

21

Azbu~nik

61

Wegovo Kraqevsko Viso~anstvo Knez Aleksandar Pavla Kara|or|evi} SVIM SRBIMA SVUDA Memento Izdava~ Civilni kabinet W.K.V. Kneza Aleksandra Kara|or|evi}a Pariz Za Izdava~a Miodrag Jankovi} Elektronska adresa http://www.kraljevinasrbija.org http://www.kingdomofserbia.net http://www.royaumeserbe.com Prire|iva~ Sr|an Stani{i} Korica Rade Tovladijac Priprema za {tampu Virtuelna manufaktura Kwi`evna re~ [tampano oktobra 2000.

http://www.kraljevinasrbija.org http://www.kingdomofserbia.net http://www.royaumeserbe.com