Savremenik Viktor Tausk [PDF]

Zitiervorschau

Glavni i odgovorni urednik dr Pavle Zorić

Savre,nenik

Uređivačk

odbor Velimir ćurgs Kazimir, MirPredrag Proko Magršević, tić, Slobodan Rakitć (operativni urednik).

GODINA XXVIII, KNJIGA LV SVESKA 6, JUN 1982.

VIKTOR TAUSK 531 533 JNDIVUALOšć

554 566 572

Ljuba Stojić: Vladimir

VIKTOR TAUSK - čOVEK POD TERETOM OCA VIKTOR TAUSK U TRAGANJU ZA SVOJOM Adamović:

Terez Nejro-Siterman: VIKTOR TAUSK ,_ čOVEK SUDBINE? Mirko Magrešvić: TAUSK I FROJD POST MORTEM Viktor Tausk: O GENEZI »APARATA ZA UTICANJE« U SHIZOFRENIJI Viktor Tausk: O žIVOTU I ZNANJU Viktor Tausk: HUSEIN BRKO

598 604

* * * 614 623 633

Tanasije Mladenović: VENčA Milan Kašanin: PRIVĐENJA (IV) Krstivoje /lić: LIRSKI PREDGOVORI SADAšNJOST I PROšLOST

637

Predrag

KNJižEVNI 641 Đorđe

VARIJACIJE NA TEMU DIS Protić:

SPEKTAR

J . .Tanić: STEVAN RAIOKVć: »TOčAK ZA MUCENJE«; ALEK VUKADINOć: »PONOCNA čAROVNJ«; čINUA AčEB: »DEVOJKE U RATU I OSTALE PRICE«; »DAMAPADA - STAZA »STANOVISAVRšENSTVA«, ZBORNIK; DUšAN M. BOšKVIć: šTA U SPORU« 1

KNJižEVNOST 662 664

Gordana B. Todrvić: Gordana B. Todrvić:

U SVETU IZMEĐU

MLADI ENGLESKI 'PRIPOVEDACI SNA I JAVE

OBAVESTENJE PRETPLATNICIMA, ČITAOCM I SARADNICIMA »SAVREMENIK« IZLAZI KAO IZDANJE OD MARTA 1981. GODINE NIRO »KNJIŽEVNE NOVINE« IZ BEOGRADA. DA PRETPLATU ZA MOLIMO SVE STARE I NOVE PRETPLATNIKE »SAVREMENIK« UPLATE NA TEKUĆI RAČUN NIRO »KNJIŽEVNE NOVINE«: 60801-603-15143, S NAZNAKOM: ZA »SA VREMENIK « ADRESA ADMINISTRACIJE: 11000 BEOGRAD, FRANCUSKA 7 ADRESA REDAKCIJE: 11000 BEOGRAD, FRANCUSKI> 7/II

�lanovi izdavačkog saveta sednik) DR DIMITRIJE VUćBNOV (J1red LUKlt, TA SVE DR ZORAN GAVRILOVlć STOJAKOVIC IR M IGRAD , DR PREDRAG P ALAVESTRALE ZORIC i DR PAV

UZ OVAJ TEMATSKI BROJ

Viktor Tausk čovek

pod teretom oca

KNJIZEVNJ POKUšAJJ ljudi koji su nešto postigli u nauci zanimljivi :samo za njihove biografe kao podatak ostaju najčešć preokupacija, ,nezavisno od dometa o širini njihovih mladčkih i sa Viktorom koje su u tim pokušajima ostvarili. To nije slučaj Tauskom (1879-1919), psihoanltčrm iz najužeg Frojdovog »bcčkog kruga« pred prvi svetski rat, kome je bavljenje književnošću pre prvog kontakta sa psihoanalizom služilo kao instrument saznavanja i artikulacije svog života i života oko sebe, pripremajući ga i intelektualno i afektivna za. kasnije ,strasno posvećivanje psihoanalizi. Ali istovremeno i nagoveštjući tragične granice njegovih moći da izađe na kraj sa samim sobom. »Husein Brko« bi bila :Samo još jedna konvencionalno ispričan priča iz ciganskog života u Bosni i Hercegovini s početka veka, da je mladi Tausk nije napisao za vreme svog advokatskog pripravništva u Mostaru, kada .se spremao da privede .uspešnom kraju zamisao svog oca Hermana, visokog činovka austrougardužnosti, kojt ske zemaljske vlade u Sarajevu, o sebi kao čoveku porodici bez roptanja izvršava svoje obaveze prema ,mnogčlaj porodici koju je iz koje je potekao, kao i prema ,četvorlanj na studentskoj ljubavi sam saznovao još pre n0go što je poče samostalno 'da priveđuj .. Ovako ta priča o razčunvj agresivnog i dominantnog oca sa pobunjenim sinom dobija značej egzistencijalnog uvida koji je pomogao Viktoru da skupi hrabrost oca, drastično spavjući živu glavu, uz odbacivanje i razoč (1905) karijere, braka, porodice .i zavičj koji su ga vukli u mrtvilo građnske solidnosti. Tada se spasao, ali je ubrzo ,pohrlio pod okrilje novog oca; Sigmunda (1908), koji će mu konač doći glave na vrhuncu njegove sazrele snage 1,(1919),kada je postao oca. opasan i za ,ovog tako moćng U kratkom filozofskom dijalogu u stihovima »O životu i znanju« (1907), nema eksplicitnog straha od :očev agresivnosti. nadmoć MudraStrah je ovcle transponovan u strahopoštovanje, intelektualna, a njegov .odnos prema čoveku ca (oca) je čisto (sinu) je odnos prosvećn blagosti, ohrabrenja ii i)JOdrške. Upra»zabludeli sin« Viktor ubrzo dobiti u susretu sa vo ono što će Frojdom.

531

Studiju o »aparatu za uticanje« u shizofreniji Viktor je n~ pisao poslednjih godina rata, ~oje je ~rov 7o_ u Beogradu, ra~e~i kao vojni psihijatar. Nije doživeo da Je vidi odš'.amp~nu,_ ali ~e njom izgleda ipak, makar i posthum_no, USP_:-o. da izbori priznanJe ~ od svog strogog duhovnog oca, Fro1da, koJt 'Je :pred smrt preporučio njeno prevođnj na engleski i štampanje u novoosnovanom međunarod časopiu za psihoanalizu (1932). O Viktoru Tausku se ćutalo čitavh pedeset godina posle njegove smrti, a onda su oživele rasprave o njego~om ~oprinosu i značju, o prirodi njegove vezanosti za FroJda i FroJdove ambivalencije prema njemu, o razlozima njegovC?g samo_ubi~tva i razlozima tog neshvatljivo temeljnog i ,dugotraJnog brisanJa svakog pomena na njega u istoriji psihoanltčkg pokreta. Posle preo Tauskovoj teoriji shizofren_ije u .J?o• davanja Orjenke Matković mu omladine Beograda (ciklus ,»Velikani moderne pszhologi1e«, 1976) oživelo je interesovanje za njega i u našoj stručnoj i široj kulturnoj javnosti. Prilozi Terez Nejro-Siterman, Vladimira Adamovića i Mirka Magrešvić u ovom broju pružaju relativno potpunu sliku Tauskovog života i onoga što se posle oko njega ispredala. Najmlđ sestra Viktora Tauska, Nada ,(rođena 1897), živi i danas 'u Zagrebu i najzaslužnija je za dosadašnje prevođnj njespisa na naš jezik. Pored priče govih literarnih i psihoanltčk »Husein Brko«, koju objayljujemo u ovom broju, ona je prevei dramu »Polumrak« (časopi Scena, Novi Sad, la sa nemačkog 1980) i člank o psihologiji dezertera (časopi Psiholog,ija, Beograd, 1978). Ljuba

532

STOJić

Vladimir Adamović

VIKTOR TAUSK U TRAGANJU ZA SVOJOM INDVUALOšć

Ali danas znam da svako mora imati vlastitu smrt, a nju možeš imati samo onda, ako za nju daš svoj vlastiti život. Ja ga još nisam našao. Viktor Tausk: »Polumrak«, drama!

OVO SAMOUBISTVO nije moglo da ne UiSpe: popio je časi.ou šljioko vrata i pucao sebi< u g!lia.Vlll. Tako je 'llllnro Viikvoviice, vezao omču tor Taus,k (1879-1919), pravnik i lekair, jedam od naijrboljrih F'I'Ojdovih učenika, pripad.n:tk čuvenog »kruga sredorn« u kojem je osnovama psikoji je velitki deo sivog veka proveo u našoj zemlji. hoamaliza, čov,ek Viktor Tausk je sve do sredme šezdesetih god.ma bio tabu itema u psrihoan'ltčk krugovima. Njegovo ime ntje bi:lo preoučljiv sposamo lj,ud1, koji su ,se ru dubokoj stairoS1ti, sa mmjati. O njemu su Z1I1aJli nostalgiijom, s,ećali početak psihoama:lize. Ali, oni o tome rriisu želeli da govore, jer su sma,trnli da bi ii samo srpomirnjanj,e Tauskovog imena, da i ne goivorimo o okolnostima njegovog saimauMsitva, narnelo nenadoknadivu štetu psihoanltčkm pokretu. Frnjdov kult ,liČnost je pretio da potpuno prepokrije Tausikovo :ime neprozirrnom ~oprenom. Učenic, uvek &premni u svojoj iidentifirkaciji (koja ru O!Ili:hnetaile:nitovainih i mačesto ruzima obli:k iiniHacilje) čuvali ,su amanet svog nje sitvarnlčkh, mm,vog učitelja. A onda je tome došao krnj: istrafujć še7Jdesetih godina socijalnu dimenziju ps.ihoainailize i Frojdove ipuliltlioke nazore, jedan, itada mlasa Harvarda, P01l Rouzen (1936)2 je zaipazio zanimljivu či­ di istražvč lD:jeniou. Nj,egovi saigoivonnioi, koje je iispitivao o po1i tićkm i ,socijalkarda se povela reč niim nazorilma Si,gmunda Frojda, brzo bi zaćutli, o Taus:kiu. Kao da Je među učenicm~ postojala zavera ćUJtainj.3 Ciilj ove »omente« bio je da se Lilkučitelja i karakter samog pokreta očuva­ jru bez ilkakve mnlj,e. Ali, vreme detronirziiramja svega je kucalo na wata: Pol Rouzen je u monografiji posvećnj našem tragi.ćno jruna!ku,4 1

Tausk, V.: »Polumrak«, drama u čeHri čina, Scena XVI: I, 1-2, 1980. Roazen, P.: La pensee politique et sooiale de Freud, Ed. Complexe, Bruxelles, 1976. 3 Roazen, P.: Freud and his folwers, Meridian ·Book, New York, London, Scarborough, 1976. 4 Roazen, P.: Brother animal, The story of Freud and Tausk Penguin Press, London, 1970. · ' 1 2

533

koju je napisao u dobroj tradiloiji aimeri!okiih ideteMiv~kiiih ro~aina, da~ Ta1:sk«. Ak? 1s~ t~e _do_dada JI~_u P::cu u~;o .,1 svoju verziju ,slučaj necdolji.;vu Lu Safome,5, 6 zenu koJa Je biJ,a iJnltnmna pnJateil,pca Ntcea , R:hlkeas i Frojda 9, onda je ovaj psihoaina'lttioki bestseler mvi.itlao mnogo prašine. . . . Tauskovo ime je izvučeno iz zaboraw. Stira:st1, koJe su !Se tom pnJikom uzviitlale, nosd:le su sve odlike ernociona'1rr1og nav~jainja za jednog 10 j.Jii drugog 11: Froijd je suprotsitavljen Tausku, prvo1m su pn1p~sana -~no~ ga negativna svojs1tva, a Tauskovo delo 12 je počel da 1se pr~enJuJe 1 da mu ise da1je dimenzija veća no što je zaisluži:o. Sada, kada Je proš)a već decenija i po od po111ovnoguskrnća Viktora Tauska, m?gućno_ J~ znatno objekitivnije proce,nit1 ,njegov doprinos, !ruko sa1111ojpsi,hoaina:1121, tako i psihijatriji. . . Ali, pre no što to pokušamo, upoznaćem ,čitaoce sa osnov,mm elementima njegove živOltne i-storije.

Ko je Viktor Tausk? Rođen je u Slovačkj, u manjem mestu žiilri.naima:,pirvo muško