Rasprave, studije, članci: 1. o fonologiji [PDF]

Zitiervorschau

Павле Ивий ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА Редактор издаььа М илорад РадовановиН

Х/1

Расправе, студи) е, чланци 1. О ФОНОЛОГЩИ Приредио ДРАГОЛ>УБ ПЕТРОВИИ

ИЗДАВАЧКА Ш И Ж А РН И Ц А ЗОРАНА С Т 01А Н 0В И М СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ • НОВИ САД 1998

I

НА пуТевима фонолошке теорше

РОМАН JAKOBCOH И PA3BOJ ФОНОЛОГШ Е Име нфедног научника нфе толико тесно повезано са разво]ем савремене лингвистике колико име Романа Jaкобсона. Он je заузео место на^стакнутацег иноватора у светско] лингвистици у оним, сада вей легендарним данима, када су, на основу Сосирове (de Saussure) платформе, чшьени први noKyniajH да се крене дал>е у непознато. Од тог времена па све до данас, он je непрестано развфао и модификовао cBoje иде]е, идуйи корак са напретком нау­ ке, као )е,дан од главних покретача тог напретка. Зато су 1акобсонова Selected Writings (SW — Одабрана дела), више но било 4nja друга, истовремено и драгоцено сведочанство о pa3Bojy лингвистике у двадесетом веку и богат извор битних и подстипфних иде]а. Замисао да ова серфа почне томом о фонологфи заиста je добра, будуйи да je у oBoj области Закобсонов рад Haj3Ha4ajHHjn.* OBaj том садржи вейи део 1акобсонових фонолошких радова Kojn су написани до 1961. Ипак, недоста)у два вред­ на текста: О чешском стихе, преимущественно в сопос­ тавлении с русским (О четком стиху, йрвенсшвено у йореЪен>у са руским. — Берлин 1923, 120 стр.) и Preliminaries to Speech Analysis (Присшуй анализа говора), Cambridge, Mass., 1952, 53 стр. Први je, мада садржи први манифест будуйе Прашке школе фонологфе, изоставл>ен зато што се ипак првенствено бави поетиком (и морамо се надати да Йе уйи у том о метрици; уп. ауторов Предговор, V). Други je испуштен вероватно зато што je дело и два коа* Yn. Roman Jakobson, Selected Writings, I: Phonological Studies (’s-Gravenhage, Mouton & Co, 1962), X + 678.

7

утора, Гунара Фанта (Gunnar Fant) и Мориса Халеа (Mo­ rris Halle). Ипак je за жш ьете што нису увршЬена ова два меЬаша у истории фонологще, jep je О чешском стихе био стварни почетак прашке фонологи]е, док са Prelimina­ ries започите йена следеЬа фаза, »спектрографски« правац везан за Кембриц у Масачусетсу. Текстови су штампани на ]езицима на KOjHMa су и писани (француски, немачки, руски, енглески); само су они об]авл>ени на четком или пол>ском дати у енглеском преводу. Ту и тамо извршене су мале исправке и унети додаци, kojh су свакако допринели вредности самих радова, али су уматили знача] овог тома као исторщског сведочанства, будуБи да од читаоца заинтересованог за разво] Такобсонових иде]а захтева да консулту]е оригиналне верз^ е ,1 од Kojnx су многе тешко доступне. 1акобсонов Retrospect (Осврш) на Kpajy ктиге има и функци]у увода, будуЬи да да]е скицу разво]а ауторових иде]а. ГовореЬи о изворима CBoje фонолошке орфентаци]е, 1акобсон експлицитно помите два велика претходника, Бодуена де Куртенеа (Baudouin de Courtenay) и Фердинан­ да де Сосира. ТЬихова у ч ета су допрла до 1акобсона jom током ньеговог московског периода, у оба onynaja индиректно, али преко изврсних посредника, Л. В. Шчербе и С. И. Карцевског. Озбшъан испит способности ]едног младог ствараоца jecTe избор утица]а у теговом интелектуалном сазревату. Од свих могуЬих утица]а у периоду двадесетих, 1акобсон je био у стату да одабере ове, на]позитивHnje — подвиг je веБи и тиме што ни ]едан од ове четворице HHje био меЬу теговим професорима у Москви, Kojn су били уздржани према фонолошким новинама.2 Али »можда je Hajja4H подстрек у* промени прилаза ]езику и лингвистици... био бурни уметнички покрет почетком двадесетог века«. То je збшьа било време великих, задивгьу]уИих продора у науци и уметности, а 1акобсон je имао доволно cpehe да одрасте у jeflHoj од интелектуално 1 Карактеристичан cjiynaj je On the Identification o f Phonemic Entities (О иденшификацщи фонолошких j единица). Y SW je изгубл.ена гьегова Haj3aHHMJbHBnja особеност: Taj рад, у KojeM je по први пут дата табела фонема са спецификащуама дистинктивних oбeлeжja, jom увек HHje правио разлику измеЬу рубрика са минусима и оних где je обелеяде редундантно. 2 Занимл>ив je податак (5И^ 631) да je Д. Н. Ушаков одвраПао свог студента бруцоша 1акобсона од читан>а Шчербине м он ограф ^ е о руским во калима.

8

на]жишьих средина за Koje je исторфа икад знала, у елити м ладе руске интелигенцфе, у периоду koj’h je претходио револуцф и. Одатле потиче гьегова посебна комбинацфа см елости у потрази за новим и необично широке основе опш те културе. Он je jeдaн од ретких лингвиста Kojn je у с т а н у да найе надахнуйе или подршку за cBoje погледе у уметрности, филозоффи, науци. Ову особину сачувао je до данас, прайену оптимизмом револуционара и примесом пророчког у свом држану. Увек свестан важности проб­ лем а KojHX се латио и свагда дубоко уверен у вредност решекьа Koje нуди, он у cBojnM радовима не оставльа места за ignoramus, join ман>е за ignorabimus. Такви луди OTBapajy н ове видике; на другима je да се позабаве деталшма и одреде границе. Први текст у кн.изи je The Concept of the Sound Law and the Teleological Criterion (Концейш 1ласовно1 закона и шелеологики кришерщ, стр. 1—2), »кратки извод« из рада представл>еног у Прашком лингвистичком кругу 13. janyapa 1927. Вей овде налазимо одрейен 6poj основних начела будуйе Прашке школе. Проглашава се важност фонолош ких система (»репертоар значен>ских дистинкцфа у акустичкомоторним сликама cBoj ственим датом je3mcy«), не само за статичку лингвистику, вей и за, супротно Сосировом у ч ен у , исторфу je3HKa. »Ову антиномфу измейу синхроних и дфахроних лингвистичких истраживаша требало би превазийи трансформацфом исторфске фонетике у исTopnjy фонолошких система.« Другим речима, фонетске промене ce MOpajy oôjacHHTH на основу система у KojeM се jaBÆajy. Ова идeja уклагьа препреку pa3Bojy исторфске лингвистике, Koja je остала у Сосировом учекьу. Заиста je парадоксално да Сосир, Kojn je cBojy карферу започео као изванредан дфахроничар, каснфе ниje напредовао на по­ л у дфахронфе, не успевши да на н>у примени сопствени концепт система. 1акобсонова Hfleja о зависности гласовних промена од система каснфе je постала jenaH од водеЙих принципа Прашке школе и полазна тачка исторфске ф он ол огф е. Ова щ ф а доминира у 1акобсоновим Remar­ ques (Зайажан>а) и у низу других радова Kojn су се потом подавили, посебно онима из пера француских аутора (Одрикур /Haudricourt/ и Ж уф ан /Juilland/; Мартине /Martinet/, KojH jy je дале развио концептима попут повучени ланац и погурани ланац). У The Concept... nojaM телеологфе нфе био довол>но o6janiH>eH нити поткрешьен примерима, мада се много то­ 9

га налазило измеЬу редова. За жал>ен>е je што потпуни текст 1акобсоновог предавала од 13. jaHyapa 1927. ш ф o6jaBibeH и што више не nocTojn. И KacHHje 1акобсон помшье телеолошки аспект гласовне промене, увек наводеЬи само ]едан или два примера, тако елиптично да читаоцу не може бити ни приближно jacaH као аутору. Под телеологи] ом би у пракси очигледно требало подразумевати поновно успоставл>ан>е реда у ]езичком систему. Али, ш ф довол>но добро o6jamH.eHO шта je ред у ]езичком систему (осим што се да]е неколико закона импликащ ф и/или инкомпатибилности по]единих феномена), нити шта je то што ремети Taj ред.3 Поред тога, сам концепт телеологфе, Kojn има и филозофску примесу, донекле je споран и Jaкобсон je касн^е у пракси одустао од кьега (термин се не jaBiba у шеговим радовима после 1932, а чак се и щ ф а о »евреи гласовних промена« ]авл>а веома ретко). МеЬутим, он му се враЬа у Retrospect (стр. 652): »Ако су промене конституентни део еврховитог ]езичког система, онда се примена »телеолошког критерфума« у анализи фонолошких промена... мора прихватити као последица Koja произилази из ових премиса.« OBaj заюьучак се тешко може прихватити без резерве; промене у »еврховитим системима« не MOpajy да буду конститутивни делови, оне могу бити повреде настале деловакьем спол>аппьих фактора. Али, без обзира на проблем телеолопф, jacHO je да je предавайте од 13. jaHyapa 1927. прекретница у истории фонологфе. И што je join важ нее, главне иде]е тог пре­ давала (осим нагласка на телеологии) nocToje у Beh поMeHyroj брошури, О чешском стихе, преимущестенно в сопоставлении с русским. Мада изводи из ове кььиге нису ушли у SW, морамо о ню] накратко проговорити да бисмо били у станьу да пратимо еволуци]у 1акобсонових погледа. Beh 1923 (или 1922, док je писао ову брошуру)4 1акобсон je вей био борбено HacTpojeH »фонолог«.5 Рад садржи ек3 Проблемой телеолопд'е се релативно Hajексплицитни]е бави рад Principes de phonologie historique (Принцийи иешорщеке ф онолощ е. — SW, 218 и дал.е). Овде као узрок ремеПен>а 1акобсон наводи промене Koje долазе из »емоционалног и поетског je3HKa«. То свакако не решава пи­ танье у целини. 4 За истори] у фоно логи]'е занимл.ив je и датум 1акобсонове прве написане из]‘аве о важности концепта фонеме: Новейшая русская поэзия (H oeuja руска йоезща. — Праг 1921; написана у Москви 1919), 48. 5 Y овом приказу термин Ф О Н О Л О ГШ А се користи у значеньу Koje м у je приписала Прашка школа (у прашку средину га je увео Jaкобсон, koj’h га je употребио веб у О чешском стихе, као одуек jom увек недовол,но чврсто утемел>ене женевске традищуе).

10

сплицитне тврдкье о дистинкцщи измеЬу фонемских и субфонемских (»екстраграматичких«) феномена, као и известан 6poj дал>их корака у односу на претходна достигнуЬа истог правда: доследну примену метода на прозоди)ске nojaBe, неколико правила инкомпатибилности или импликацфе и o6janm>eiba pa3Boja фонема на основу услова у je3H4KOM моделу. Поред тога, аутор je био потпуно свестан важности ф онологф е; основна сврха целог рада je би­ ла да се покаже да су све nocrojehe школе метрике неадекватне, те да метрика треба да се заснива на фоноло­ ги и .

1акобсонова кньижица je привукла пажн>у кнеза H. С. Трубецког, Kojn се одазвао похвалним приказом (Slavia, II, 1923/24, 452—460), али се сам mije одмах упустио у фонолошка истраживаььа.6 Y неколико следеЬих година Трубецко) he остати дфахроничар, у основи традиционалног типа, са склоношЬу за суптилне7 и не лако доказиве хипотезе. Но, тих година се одигравао изузетно жив интелектуални контакт измеЬу 1акобсона и Трубецког. Било би веома вредно што пре o6jaBHTH оно што je сачувано од ььихове опширне кореспонденцэде,8 и пуно бисмо дуговали 1акобсону ако би могао да напише нека сеЬаььа о свом дружен>у са Трубецким. Али je веЬ и данас jacHO колико су много oôojmia, али и лингвистика уопште, добили из тог дружен>а. Касних двадесетих су почели да се по)авл>уjy први резултати: 1928. 1акобсонов Proposition au Premier Congrès International de Lingidstes (Предлог Првом меЬународном котресу литвисша), чщи су супотписници били Карцевски и Трубецко], 1929. Zur allgemeinen Théorie der phonologischen Vokalsysteme (O oümïüoj îüeopuju фонологиког вокалског система. — TCLP, I, 39—67) и 1акобсонов Re­ marques, а 1930. моно графи) а Трубецког о полапском.9 За6 Y меЬувремену, Трубецксц je дао повол>ан приказ рада 1аковл>ева Таблицы фонетики кабардинского языка. Y овом приказу, об]авл.еном у BSL, XXVI, св. 3, TpyoenKoj je поменуо (стр. 278) да je аутор »присталица Teopnja Бодуена де Куртенеа и Шчербе«, али Hnje изнео сопствено мишл>енье о тим теорщама. 7 Y неким сл у ^ ев и м а , утврЬиван.е релативне хронологи)е гласовних промена Koje je применио Трубецко) подсеДа на савремене описе таквих процеса помойу среЬених правила. 8 Y уводу француског превода Grundzüge (Principes de phonologie, Pa­ ris 1949) Трубецкога .Гакобсон je об)авио неколико изузетно занимгьивих извода из писама Трубецкога, за)едно са cBojnM кратким коментарима. 9 Укгьучиван>е Трубецког било je од огромног знача)а за успех ф он о л о п у е као покрета, не само због н>егових изузетних способности,

И

нимльиво да je Трубецксу прошао кроз сличая pa3Boj као Сосир: у свом предструктуралистичком периоду je био диjaxpOHHnap, а као структуралиста се усредсредио на синxpoHnjy. Y великом прашком дуету 1акобсон je био Taj Kojn je HajBehH део CBoje енергфе посветио ди|ахронсд ф о­ нологии. Y тексту Proposition au Premier Congrès... (1927/28. — SW, 3—6)10 налазимо, осим вей поменутих nqeja (концепт фонологу е, o6janiH>eibe гласовних промена »у ф ункции система Kojn их трпи«, телеолопф , правила импликацще и компатибилности),11 и дистинкцщу измеЬу корелативних и дш^унктивних опозищуа. Темел. Прашке фонолошке школе je био поставл>ен. Наравно, сама фонологща HHje била открийе те школе. ИЬен почетак (иако без назива »фонологи)а«) сеже уназад до Бодуена де Куртенеа и Крушевског (Kmszewski); затим jy je ycBojno Шчерба, 4Hje дело Русские гласные в качественном и количественном отношении (Санктпетербург 1912) показу)е колико je луцидна щ ф а о фонолошким дистинкцщама вей пocтojaлa мейу претечема Прашког круга.12 Исторщске заслуге прашких фонолога cacToje се пре свега у чиььеници да су они фонолошки систем замислили »као закониту структуралну целину«, и да су, полазейи од тога, приступили аналивеб и због тога што je имао од раш уе учвршбену репутацфу и стабилан академски пoлoжaj. С друге стране, у самом Прашком серклу 1акобсон je извршио ja4H yrauaj, првенствено стога пгго je био р едовн^е присутан. 10 Године Koje ce jaBJbajy уз наслов 1акобсонових радова односе се на датуме писан>а (испред /) и oбjaвл>ивaн>a (иза /). Уколико ce noioianajy, дата je само jeднa година. 11 Закони ове врсте, наведени у Propositions..., jaBn>ajy ce у SW у деформисаном лику, захвал>у}уби TemKoj urraMnapcKoj грешци (ставл.амо у угласту заграду део Kojn je штампар на несребу изоставио): »ако посTojn корелащуа — < < од суст в о ак ц ен т а> > , изостабе корелащуа [< < д у ж и н а — краткоба вокал а>> , ако nocTojH корелащуа , изостабе корелацфа] < < м е коба — тврдоба кон сонаната>>.« 12 Двадесетих година, jeflaH 6poj истакнутих coejетских лингвиста био je активно заинтересован за ф он ол ог^ у, нпр. Е. Д. Поливанов, чф е су ce Hfleje развиле под Шчербиним ynmajeM, и Kojn je остао у контакту са 1акобсоном, као и Н. Ф. 1аковл>ев, Kojn je био у вел ти у мери надахнут 1акобсоновим радом О чешском стихе. Но, потон>е н есребне околности су спречиле да се ова грана лингвистичког структурализма далъе развфа. Ипак, л>уди као што су А. А. Реформатски, Р. И. Аванесов, П. С. К уз­ нецов и С. К. IIIayMjaH осигурали су наставак традищуе. Спектакуларни успеси структурализма педесетих година, посебно у Mnafooj генерац ии coejетских лингвиста, у в ел тоу мери су последица поновног одушевл>еног откриба Трубецког и 1акобсона у pycKoj jaBHOCTH.

12

зи и класификащци фонолошких опозицфа, те да су фонолопцу применили и на дфахроне проблеме. Поред тога, нагласили су дистинктивну функци|у фонеме, прекида]уБи са Бодуеновим и Шчербиним психологизмом.13 И, нау зад, они су разрадили, истовремено и паралелно са Америчком дистрибуционалистичком школом, бревне консеквенце темельних начела фонологфе и утрли пут н>eнoj по­ беди у светско] лингвистици. Правила импликацфе и инкомпатибилности ксуа су водейе личности Прашке школе веома рано формулисале и касшф често понавл>але, има]у далекосежну вредност за теорбу ]езика. Она указу]у на узрочну везу измеЬу наизглед независних структуралних феномена. С друге стране, данас ]е ]асно да ове законе не треба схватити у апсолутном смислу, веЬ пробабилистички.14 Ван сваке сумн>е ]е да исюьучене комбинаци й не задовол>ава]у оптимално захтеве ефикасности комуникащце и на]веБи део познатих ]езичких система их збшъа и не садржи. Но, ипак постов могуБност да се ман>е ефикасни системи по]аве ту и тамо. Тако се, рецимо, монотонска акценту аудита комбину]е са квантитетом15 у српскохрватским штокавским говорима 13 Прву дефинивдуу фонеме ослобоЬену психологизма дао je Н. Даковл>ев, Математическая формула построения алф авит а. — Культу­ ра и письменность Востока, I (Москва 1928). Дакобсон je био први члан Прашког круга Kojn je ycBojno ово становиште (уп. н>егове формулаци]'е у Remarques, 1927/29. — SW, 8, 21, и иегову прву д еф и н и ц ^ у без икаквих термина типа »акустичкомоторичке *meje« у К характеристике (О каракшерисшикама, 1930/31. — SW, 150). Труб едкоj се, као што сам наводи (Principes de phonologie, 38, 40, 42), joui неколико година држ ао старе праксе. 14 Ово становиште je каснфе ycBojHO сам Дакобсон: »BepyjeM, као и Грамон (Grammont), да je правило Koje захтева допун у кориснфе од одсуства било каквог правила« (SW, 527; уп. и 5 И/ 526). 15 Дакобсон je joui 1923 (О чешском стихе, 24) изнео закон Kojn ово исюъучэде, али га je недавно onpe3HHje формулисао: »Дезици у Kojnма су и дужина и нагласак дистинктивна oбeлeж ja jaBÆajy се по изузетку« (5И7, 481). Yn. и: »OBaj закон... важи за огромну вебину je3HKa« (SW, 526). На стр. 527 Дакобсон каже: »Ако у неком je3HKy фонолош ки нагла­ сак nocTojn скупа са фонолош ким квантитетом, )едан од ова два елемента je подреЬен другом, и допуштена су три, скоро никада четири, разли­ ч и т ентигета: или се дуги и кратки вокали разликэд’у само у наглашеном слогу, или само jeflHa од две квангитативне категорф е, дуж ина или краткоба, може носити слободан, дистинктивни акценат«. Ово покрива вебину nocToje6Hx cnynajeBa; ипак, у jeflHOM 6pojy српскохрватских говора, углавном на jyry, однос изм ебу квантитета и нагласка je Слободан. Уп.: примере типа: кай/ьа, искаш, вш а, лажа, нйцаш, шйцаш, вш ам , рамгьа, на стр. 467 Српског дщалектолошког зборника, IX, Београд 1940 (у мо­ нографии Б. Милетиба Данащн>и црмнички говор; " означава нагласак

13

источне и )ужне Црне Горе, Вучитрна, Банатске Црне Горе и Водица, као и у чакавским говорима Кварнерских острва, а такоЬе у неколико СХ одкавских и многим словеначким говорима (нпр. говор Семича).16 Закон да политони) а подразумева дистинктивни квантитет17 не важи за словеначки говор Смледника (Валбурге).18 Закон инкомпатибилности тонског акцента са дистинкцирм измеЬу палатализованих и непалатализованих консонаната19 у потпуности вреди за словенске je3mce (барем у риховом данашньем лику), али не и за ]езике као што су балтирки или janaHCKH.20 Концепт корелацфе Kojn je 1акобсон увео у Proposi­ tion (SW, 3) подразумева концепт дистинктивних обележ)а: »Фонолошку корелацфу чини низ бинарних опозицра дефинисаних општим принципом, Koja се могу замислити независно од сваког пара супротних ш^мова.« Чак je и иде)а бинарности вей п о с л а л а у овом тексту. МеЬутим, у делима написаним после 1930. 1акобсон више нфе користио термин »корелацфа« (за разлику од Трубецког, ко}и га je задржао, да)уйи му донекле различит садржа)). То не значи да je 1акобсон напустио концепт корелацре; на­ против, проширио га je, примеру)уйи начело бинарних дистинктивних обележ)а, »Koja се могу замислити независ­ но од сваког пара фонема«, на цео материал фонолошких опозицфа. Y ствари, антиномфа измеЬу корелативних и дис)унктивних опозицфа je била непоуздана. »Корелациja« се примеривала само на случа)еве где су бинарни карактер дистинктивног обележ)а и noerojape барем два па­ ра фонема Koje су се на основу рега разликовале били на)опишьиви|и, тако да чак ни односи попут /с/ : /ш/ = /з/ : /ж/ = /ц/ : /ч/ = /s/ : /ц/ нису били обухвайени. Каснфа на кратком вокалу, л на дутом) и слинну грайу у: Г. ЕлезовиЙ, Речник косовско-мешохискоI дщалекша. — Српски дид’алектолошки зборник, IV и VI, 1932. и 1936. и М. СтевановиЙ, Систем акценшуацще у йийерском говору. — Срп. ди). зб., X, 1940, 67—184. 16 Како га je описао Т. Лотар, Зборник за филологи^у и лингвис­ тику, II, Нови Сад 1959, 107—113. Н ей у наводити примере из других Зезика; неки од гьих су наведени у ранним расправама. 17 Oßaj закон je први изнео Трубе Lucoj у jeflHOM раду Kojn се иначе не бави фонолошким проблемима, Einiges über die russische Lautgeschichte und die Auflösung der gemeinrussischen Spacheinheit. — ZfslPh I, 1925, 303. 18 П. Ивий, Зборник за ф и лол ог^ у и лингвистику, Ш, 1960, 239; J. Rigler, Slavisticna revija, X3V (1963), 52. 19 Ово правило je поставио 1акобсон 1927 (уп. SW, 2). 20 Yn. тврдн>у Kojy je 1акобсон изнео у новэде време, SW, 184.

14

1акобсонова истраживакьа су омогуЬила да се открэду корелацэде и у случа]евима где je он у почетку видео само AHcjyHKHHje, тако да су обухваЬене скоро све опозищуе измеЬу суседних фонема у моделу. 1едини изузетак се ти­ пе дистинктивних обележ]а Koja се у моделу jaBÆajy само у ]едном пару фонема. ÛBaj редак, посебан случа] не поништава принцип. Од суштинске je важности чиньеница да су гласовна CBOJCTBA дистинктивна, због чега и може nocToja™ велики 6poj фонема сачишених од ограничеHHjer 6poja обел еж] а (као што су морфови саставльени од много маььег 6poja фонема, а неограничен 6poj реченица од ограниченог 6poja морфема). Чикьеница да се у неком фонолошком систему одреЬено дистинктивно обележ]е не користи на OBaj начин утиче само на функционално оптереЬен>е датог елемента у датом систему, а не на принцип по коме систем функционише. Вероватно због тога Jaкобсон Hnje узео у обзир такве усамл>ене случа]еве, Kojn чине маргину измеЬу доследне примене концепата корелацфе и ДО. Y Remarques sur révolution phonologique du russe comparée à celle des autres langues slaves (Зайажагьа о фонолошком разво]у pycKoï у üopehewy са оним у другим словенским ]езицима. — SW, 7—116) 1акобсон je по први пут применио cBoje фонолошке иде]е на обимно] граЬи. Ова студи]a je била HajBehH догаЬа] у разво]у ди]ахрони]ских метода, по­ сле младограматичарског npoôoja седамдесетих година XIX века.21 Аутор je CBoje уверен>е да све може и мора бита o6jaiiiH,eHO комбиновао са чудесном способношЬу асоциран>а. Иако je ово на]дужи текст о фонологии Kojn je 1акобсон написао, он не садржи — као ни ньегови остали текстови — бледе странице или безнача]не редове. Аутор Remarques je имао негативан став према раду Ла]пцишке школе (уп. SW, 109), али, ипак, посто]и известан континуитет измеЬу доприноса младограматичара и гьеговог сопственог рада: они су открили законити карактер ]езичких промена, а он je показао где треба тражити услове Kojn детерминишу те законе. Да у гласовним променама нема система, било би их илузорно об]ашгьавата у односу на ]езички систем. 21 Yn. N. van Wijk, D e Nieuwe Taalgids, XXIV (1930), 225-236; L. Tesnière, Bulletin de la Faculté des Lettres de Strasbourg, VIII (1930), 259 и дагье; S. Puçcariu, Dacoromania, VI (1931), 484—487; E. Д. Поливанов, Slavia, XI (1932), 141—146; J. van Ginneken, For Roman Jakobson (1956), 574—581.

15

Две црте Remarques превазилазе по важности ставове о еволущц'и руског (и словенског) гласовног система. То су: основна начела фонологи]е, у jeflHoj од на]потпуни]их раних прашких формулацф а и практична примена гледишта да гласовни разво] треба об]аппьавати на основу система.22 Y пореЬекьу са претходним 1акобсоновим формулациjaMa, овде je Teopnja фонологи)‘е обогайена усавршеном дефинициям фонеме, дубл>им сагледаваььем проблема позиционих вари] анти, и посебно увоЬен>ем концепта архи­ фонеме. Ово je join ]едан концепт Kojn je 1акобсон увео, да би га доцни)‘е напустио.23 По cBojoj деф иниции везан за концепт корелавдце, он je ишчезао из 1акобсонове тер­ мине л oraje када je OBaj концепт замен>ен поопштеном идеjoM дистинктивног обележ]а. Y свом Retrospect .Такобсон се више пута (SW, 634 и 646) врайао концепту архифонеме, са очигледном намером да га рехабилшэде. ЬЬегова дефиниций (»за]едничко je3rpo две фонеме у корелативном пару«) сада je много ]едноставни]а и веродостсунщ'а него у Remarques. Он дода]е и нове примере, илустру^уйи како архифонема може стеЙи аутономну улогу у ]езику. Од та два примера, веома je знача] ан OHaj са четким и српским римама Koje игноришу фонолошки взантитет,24 док je OHaj са изговором руских речи типа девки сложен и могу му се ставити примедбе. Али, без обзира на проблем н>егове аутономще, концепт архифонеме заузима место у систему лингвистичких концепата Kojn се заснива]у на дистинктивним обележ]има. То je OHaj скуп обележ]а Kojn се ]авл>а у позици]ама где нису сва обележ]а дате (мор)фонеме дистинктивна. Структурални знача] и фреквенцфа овог феномена join су више наглашени у нови]им Халеовим радовима, ч ф и методи подразумева]у, у контексту новог приступа и друкчфе терминологи]е, триаду концепата о Kojoj се некад доста расправл>ало: неутрализацща, архифонема, па чак и корела22 Интересантно je да се вей овде налазе зачеци извесних иде)а ко)има Йе 1акобсон тек много каснщ е дата коначан облик и оквир, нпр. ограниченост вари)абилности ф онолош ких структура у )езицима, или приоритет акустике над моторичким аспектом гласова (о б е на стр. 23). 23 Помин.е га последил пут 1937, после паузе од неколико година. 24 Истина, овде се ради о прозодщском обелелду, а таква обележуа има^у особености ко^е нам не д о п у н т у у да тврдну аутоматски проширимо на инхерентна обе л еж) а.

16

цица (као »ДО Koje се може неутралисати«).25 Ако у оквиру метода »предмета и pa3Menrraja« (item and arrangement) можда и нема места за ове концепте, морфолошки усмерени приступ »предмета и процеса« (item and process) у потпуности их оправдава. У Remarques 1акобсон наводи неколико сила Koje ynpaBÆajy гласовним разво)ем: правила инкомпатибилности или импликащце, и тежньа да се onyßajy угрожене дистинкщуе и да се поново успостави изгубл>ена равнотежа. У сваком од ових случа]ева гласовни систем се налази у одбрамбено) улози; он само избегава или поправл»а штету проузроковану ударима моЬног непрфательа. За Сосира, као и за представнике француске лингвистичке географиje, OBaj непрщател> je слепа сила (ови други HacToje да покажу како лексички систем покушава да лечи ране Koje му je задао гласовни pa3Boj). За аутора Remarques OBaj непрщател>, Kojn дaje почетни импулс за ланчане промене, а Kojn обично шце сваки пут експлицитно поменут, jecTe промена граница измеЬу стилских вари) анти (уп. SW, 19 и 108). Ово je o6janiH,eH>e погрешно не само зато што пренаглашава улогу стила.26 Далеко je тежи проблем: шта je узрок nojaBe тих стилских варианта Koje he каснфе однети победу? Због Kojnx особина се форма Б nojaBÆyje као афективни корелат оригинала, стилски неутралне форме А, или као елиптична форма поред експлицитне? Тако ocTajy неименовани прави узроци Kojn flajy прве импулсе за промену: унутрашпи фактори, као што je принцип екоHOMnje и тежгьа да ce по)едноставе преоптереЬени модели, и спогьашкьи фактори KojH проистичу из меЬу)езичких додира.27 1акобсоново широко познаваше HCTopnje словенских )езика, посебно руског и чешког, обезбедило je чигьеничну основу за Remarques. Он je првобитно намеравао да напише исторфску фонологи)у чешког, али je н>егов нацрт остао недовршен (уп. Retrospect, SW, 634). Уместо тога, гье25 Yn. R. Austerlitz, Word, 20 (1964), 464. 26 1акобсонова склоност ка стилистици, последица гьегових юьижевних интереса и интелектуалне Климе школе руског формализма, одговорна je и за гьегова вредна запажагьа о томе да сукцесивни ступшеви еволуцщ'е nocToje истовремено, као стилске вари анте у оквиру истог модела. 27 Занимхьиво je да 1акобсон, иако пионир у т ео р и и je3H4KHX савеза, никад ш ф нагласио огроман 3Hanaj интерференцф е )езичких система за je3H4KH pa3Boj.

17

гове *m,eje о прошлости словенских je3mca су се преобразиле под у т и л е м Трубецког, Kojn je дивергентне резултате pa3Boja обычно покушавао да o6jacHH разликама у релативно] хронологии реализаци]а неких општих тенден­ цииа.28 Y исто време, сам TpyôeHKoj се заносио миыиъу да cBoja запажан>а организу]’е у целину, и да открщ'е »унутрашкьу логику« гласовних промена, дакле, да напише не­ т т о слично 1акобсоновом Remarques (уп. ньегово писмо од 19. децембра 1926, об)авл>ено у уводу Principes de phonologie, Paris 1949, XXIV—XXV). Y немогуйности да наЬе права реш ета, Tpy6emcoj се неко време мучио због тога. Y то доба он je имао велики недостатак у пореЬеььу са 1акобсоном: jom увек HHje био сасвим вичан фонолошком методу и посебно meroBoj примени на дщахроне проблеме. Зато се догодило да je дело сазрело пре у 1акобсоновом уму но у уму Трубецког. Поред веома много изврсних запаж ата о разним темама у славистици, Remarques садржи и добар 6poj тврдкьи Koje ce MOpajy исправити. Став да су корел ащце и односи измеЬу диcjyнктниx фонема несамерл>иви наметнуо je аутору низ вештачких раздва)ан>а. Пренаглашаваиье важно­ сти стилских nojaBa у je3HKy довело je до става да у je3Hку нема факултативних варианта, вей само стилистичких (SW, 12). Y неколико случа)ева н е д о с ^ е дистинкщца из­ меЬу фонетских и фонолошких чшьеница. Тако, на стр. 25 и дал>е HHje jacHO o6jammeHO да претпоставльени пра­ словенски вокали Q и о нису имали статус фонема, вей алофона /о/, одн. /б/. На стр. 23 налазимо jom увек неискристалисане идeje о динамичком и музикалном акценту (мада Йе oôjammeme ових концепата постати, недуго по­ сле овога, jeflaH од HajBeftnx 1акобсонових доприноса тео­ р и и прозодирких феномена). Y прегледу области са политошцом (стр. 68—69) не пом тье ce peraja немачко-холандске и холандско-белгсцске границе, као ни индщ'ан28 Каракгеристичну илустраци]у овог приступа пруж а 1акобсонова изjaвa (у ч и р) формул ащц и има донекле унутраппье противречности): »V ч ет к о м ]е процес А претходио Б, док се у ]’ужнословенским говори­ ма... процес Б одиграо пре процеса А, тако да се ова] други нщ е могао извршити 29). Ова] начин размипиьаььа, у ко)ем ]с Т руб едко), а к а с ш ф и 1акобсон, показао велику довитл>ивост, ш це обавезно структуралистачки, а т егови резултати не мора]у бита сигурни. Ово ]’е )едан од н а З о д т д и х произвола разраде класичног компаратавистачког метода. К ао и у случа)у осталих позних углачавагьа ове методологи]’е, пгго ]‘е поступак софистицирани]и, м а т а )е могуДност доказивата резултата.

18

ски je3HUH на америчком континенту (jeдну до две године потом, аутор he почети да оперише и овим подацима). Поклапане неких изотерми са одреЬеним изоглосама у Pycnjn, Koje je запазио Савицки, а чему je .Гакобсон посветио доста пажне (стр. 76), свакако je занимл>ив податак, али нема доказа да то mije чиста случа)ност, и 1акобсон je био у праву што доцнще шце инсистирао на овом паралелизму. Све су то природне слабости почетне епохе jeднe join увек неразвщ'ене Teopnje. Понекад се, меЬутим, стиче утисак да je ауторов елан био ja4H од опреза, тако да неке тврднье звуче произвольно. Такав je cлyчaj са ре­ конструкциям цепан>а веларних фонема у вези са првом и другом палатализацфом (SW, 28), и o6janiH>eH>e да je губл>ен>е почетног и- и i- било неопходно ради уклан>ан>а опозицщ'е измеЬу вокала задкьег и предает реда (SW, 37). Неоправдано се у исту трупу cBperaBajy (као »мало знаnajHO cnajaae«) два структурално веома различита дфалекатска pasBoja: из)едначене африката /ч/ и /ц/, чиме се редукэде инвентар фонема, и промена /dl/ > /gl/ (SW, 54— 55). Мало je вероватно да би повеЬаае 6poja примера са дугим вокалима за неколико процената у je3HHHMa са trot < tort могло бити одговорно за веЬу виталност дужина у тим je3mj;HMa у каснщим периодима (стр. 58). Ни je сасвим тачно да се у словенским je3mjHMa без дистинктивне палатализованости консонаната вокалске опозициЯ предни/ задай и заобл>ен/незаобл>ен увек jaвл>ajy здружено, у паровима попут /е/ ~ /о/ (стр. 69). У неким српскохрватским говорима у IIpHoj Г ори, као и у неким локалним македон­ ским и бугарским говорима, nocTojn опозицфа /а/ ~ /а/, у извесном 6pojy словеначких и СХ говора /у/ ~ /и/, а и noerojaae /э/ у маним или веЬим ареалима на подру^има четири )ужнословенска je3mca имплицира аутономи)у опозищце по заобжености.

МеЬутим, више него од неколико по)единачних дискутабилних гледишта .Гакобсонове Remarques пате од на­ чина на Kojn су написане. То je тешко штиво, чак и за читаоце KojnMa су ауторови концепти и термини блиски. То je морало представл>ати joni веЬу тешкоЬу првим читаоцима, KojHMa je та книга била прва прилика да се упозHajy са новим начином размишл>ана. Под притиском своjnx naeja Koje су се непрестано гомилале и меЬусобно прожимале на разноврсне начине, 1акобсон je oêpahao много више пажнье на саме ryeje него на проблем како да их учини популарним (тек касшце je постигао ону луцидiry jeflHOCTaBHQCT Koja je je#HO од главних преимуЬстава 19

ььегових новфих радова). Писац Remarques нфе успео да избегне опасност Koja вреба младе, надарене и полетне ауторе са недовольно наставног искуства: преценио je своjy публику. Oßaj рад поставка високе захтеве не само интелектуално) концентрации читаоца, веЬ и гьеговом познаван>у славистике. Аутор претпоставл>а да je ньегов читалац упознат са огромном масом радова из упоредне и исторфске фонетике словенских je3mca, па чак и да се ceha свега што je прочитао. Да je юъига писана као esquisse de... (iскица...) а не као remarques sur..., остварила би CBoj исторфски задатак брже и непосреднфе. Y радовима Die Betonung und ihre Rolle in der Wort- und Syntagma-phonologie (Акценшуацща и ььена улога у фонолоiuju речи и синшагме, 1930/31. — SW, 117—136) и Die Be­ schaffenheit der prosodischen Gegensätze (Каракшерисшика йрозодщских ойозицща, 1936/37. — SW, 254—261) 1акобсон установку] е троструку природу акценту ацфе: дистинкциja измеЬу речи (»фонологи) а речи«), подела говорног ланца на речи (кулминативна и делимитативна функцфа, »синтагматска фонологфа«) и хферархизацфа речи у реченици (»реченична фонологфа«). Y ствари, и прва и дру­ га функцфа се тичу речи, )една на парадигматском, друга на синтагматском нивоу. На плану фонологфе речи, Jaкобсон je дао нов садржа) концептима динамичког и музичког акцента: динамички акценат се подудара у погледу TpajaH>a са наглашеним слогом или вокалом, док у музичKoj акцентуации (политонфа) овакво подударан>е не поCTojn барем у )едном члану опозицфе. Y таквим случа) евима, аюденат обухвата само )едну од две море у слогу (»Tonverlaufkorrelation«) или се шири на два слога (»Übersilbigkeit«). Oßaj став je разрешио проблем две врсте акцентуацфе, о KojeM се много дискутовало, у облику у ком се OBaj проблем поставл>ао у eBponcKoj лингвистици тридесетих година, када су фонетска истраживагьа прикушьала доказе да акценат у многим европским )езицима укл>учу)е, по правилу, истовремену истакнутост и интензитета и тонске висине. Али, веЬ у време кад je 1акобсон писао Die Betonung, ревизфа и проширивакье гьегове класификаци)е постали су неизбежни. »Нашом студфом нису обухваЬени... они политонфски )езици у ко)има било Kojn слог у речи, без обзира на нагласак, може бити политонфски« (SW, 124). riocTojn оштар контраст измеЬу 1акобсоновог pa3Boja и еволуцфе америчке лингвистике, Koja je своja гледишта о структуралним могуЬностима обликовала 20

управо на основу je3HKa Kojn су се у Централно] Европи сматрали егзотичним (.Такобсон je KacHHj'e увео свеобухватнщу схему, уп. SW, 479—481). 1акобсонови »принципи прозоди|ске структуре у политонфским )езицима са политони)ским акцентом« (SW, 125—134) обухвата]у констатащце о комбинации ама прозодфских феномена Koje се стварно nojaBn>yjy, као и известан 6poj правила инкомпатибилности. Наравно, прикушъаа е нове rpabe ставило je под знак питана апсолутну вредност неких од ових правила. Тако je акцентуацфа словеначког говора Села29 у супротности са принципом да кратки вокали не могу имати удела истовремено у корелащци тонског кретааа (Tonverlauf) и нагласка (Tonstu­ fen). (За нека друга правила в. горе.) Y Die Betonung... 1акобсон посматра стандардну српскохрватску (»новоштокавску«) акцентуацфу као опозищуу измеЬу маркираних vollsilbig или übersilbig акцената (= »узлазни акценти«, по традиционално) терминологии) и немаркираних (и недистинктивних) unvollsilbig акцената (= такозвани »силазни акценти«). Ова cjajHa концепцфа je означавала npoöoj у лингвиcтичкoj интерпретации СХ акцентуацфе. Она такоЬе далеко више одговара реалности него каснфа 1акобсонова квалификацфа такозваних узлазних акцената као »високог тона« и такозваних силазних акцената као »ниског тона« (SW, 422).30 Новфа фонетска истраживан>а су више пута доказала да су новоштокавски »узлазни« акценти у неутрално) позиции YBEK übersilbig, а да »силазни« акценти oöyxBaTajy само иници)алну мору (због чега су vollsilbig у кратким почетним слоговима, а unvollsilbig у дугим). 1акобсонов веома поучан екскурс (SW, 129—131) о бележегьу акцената у делима раних српскохрватских граматичара показу]'е да су ти аутори користили исти знак за дуге вокале са немаркираним кретагьем тона, без обзира на то да ли су ти вокали били акцентовани, а да су кратки вокали са немаркираним кретагьем тона обично оставл>ани без било каквог акценатског знака. МеЬутим, OBaj преглед 29 Како га je описао А. В. Исаченко, Narečje vaši Sele, Ljubljana 1939. 30 Якобсоново одреЬиван>е (на наведеном месту) високог и ниског тона као дистинктивних особина српскохрватских вокала потпуно je прихватгьиво ако додамо да у jeflHoj речи висок тон могу имати или вокали два узастопна слога (= »узлазни« акценат) или само вокал инищцалног слога (= »силазни« акценат). Но, ово mije била н>егова концепwija.

21

садржи извесне нетачности у деталъима, пре свега зато пгго се ослаььа на Шахматовлъеву анализу акценатских си­ стема Крижанийа и Брлийа. Како je то 1акобсон )едном другом приликом истакао,31 Шахматов je био веома склон реконструкции претерано великог 6poja различитих акцената у словенско) прошлости. Он je Крижанийу и Брлийу приписао два типа кратких акцената, Koje ови нису имали.32 Уз то je БрлиЙ имао два дистинктивна типа дугих акцената, а не три.33 Напослетку, Крижанийево - je веро­ ватно био маркирани (узлазни) акценат, у опозищци са силазним Утисак да je - био немаркиран акценат ствара чикьеница да je КрижаниЙ користио исти знак - да обележи претоничне дуге вокале, али и они су по cBoj прилици били узлазни (што je обично случа) у вейини СХ говора са претоничном дужином). 1акобсонов други екскурс (SW, 131—132) посвейен je новоштокавском акценатском систему, Kojn он назива »потпуно идентичним касном прасловенском«. Заиста, сличности ова два модела су упадл>иве: у оба nocToje дистинктивни квантитет и две врсте тонског кретаььа. 1едно (немаркирано, силазно), уколико je наглашено, ограниче­ но je на почетну мору у речи, док друго има слободнщу дистрибущцу. IIocToje, меЬутим, и неке важне разлике. За разлику од касне прасловенске ситуащце, новоштокавско маркирано тонско кретан>е обухвата два сукцесивна слога. Остале разлике проистичу из ове основне: 1) У новоштокавском ова опозищуа обухвата и кратке вокале; 2) У новоштокавском маркирани тон не може почети у финалном слогу. Наравно, у оба cлyчaja маркирани тон (= висок тон Kojn Hnje ограничен на прву мору) прайен je нагласком, а ако га у речи нема, аутоматски нагласак (и висок тон) jaan>a се на npBoj мори. Неке нетачности у 1акобсоновом екскурсу о новош­ токавском систему, када су у питан>у деталзИ, барем су делимично последица невештог приказиван>а чииьеница у 31 Опыт фонологического подхода к историческим вопросам сла­ вянской акцентологии. — American Contributions to the Fifth International Congress of Slavists, The Hague 1963, 154. 32 О КрижаниЬежу акцентуации в. A, Белий, Акценашске ciüyduje, Београд 1914, 23 и дал>е, а о Брлийевор М. ReSetar, AfslPh, XIX, 574, и S. IvSic, Rad, 194 (1912), 6 8 -7 0 . 33 Yn. S. IvSic, Rad, 194, 83—96.

22

доступним изворима. Y многим говорима где je акценатско преношегье захватило само кратак акценат на ултими, секундарни акценат на првобитно KpaTKoj ненаглашено] пенултими заиста се из)едначио са примарним кратким акцентом ("), или са дугоузлазним акцентом ('), али у ]едном 6pojy говора (ВассуевиЬи, Б]елопавлиЙи, Посавина, источни Жумберак, итд.) он je сачувао CBojy фонолошку индивидуалност као такозвани краткоузлазни (') акценат. Hnje тачно да меЬу штокавским говорима са акценатским преношеньем са свих непочетних положа) a nocToje говори са комплетним из)едначаван>ем првобитних и пренесених кратких акцената. Упорно трагакье могло би открити joni детал>а koj'h би се могли исправите.34 Али, у основи, Die Betonung... и н>егова допуна Die Beschaffenheit... пружку изванредан оквир TpajHe вредности за фонолошко испитиванье прозод^ских феномена, посебно у индоевропским )езицима. Hnje чудо што je први 1акобсонов прилог ко)и се детално бави проблемима из особеног пола фонологи! е био посвеЬен прозодщским феноменима: ььегова HajpaHHja фонолошка запажагьа су се тицала овог предмета, и то je остала jeднa од Нзегових омшьених тема.35 Од три JaKOÖcoHOBa чланка Kojn се баве проблемима je3H4KHX савеза, Über die phonologischen Sprachbünde (О фонолошким \езичким савезима, 1930—31. — SW, 137—143) jecTe »кратак сажетак неких резултата рада« К характе­ ристике евроазийского языкового союза (О каракшерисШикама евроазщског ]езичког савеза, 1931/31. — SW, 144— 201), док je Sur la théorie des affinités phonologiques (O üieopuju фонолощких сличносши, 1936/38. — SW, 234—246) преис34 Две врете дугоузлазних акцената у српскохрватском говору Бру-

cja (уп. SW, 121) нису контрастивне, будуНи да ce jaBjbajy на различитим вокалима. Нема потребе да се сви скандинавски политонщски говори уврсте меЬу системе где су речи као целина политони]‘ске (уп. SW, 133). Контраст измеЬу моносилабичког и дисилабичког акцента лако се може oöjacHHTH nojMOM Übersilbigkeit. Правило о сталном м есту акцента у хрватским говорима у Чехословачкоз (51Г, 258) не м ож е се доследно при­ м е н и т на говоре у Словачко^ као што je показала rpaba Kojy je дао В. Важни (V. Važny), а потврдио je и Moj материал (нису oojaBbeHH подаци за говоре у MopaBCKoj, Koje je испитивао Г. РужичиЬ). 35 Уп. Опыт фонологического подхода к историческим вопросам славянской акцентологии — American Contributions to the Fifth Internatio­ nal Congress of Slavists, I, The Hague 1963, 163—178; и The Prosodic Question o f Slavic Historical Phonology Restated. — Massachusetts Institute of Technology, Research Laboratory in Electronics, Quarterly Progress Report, January 15,1964.

23

питиватье истог проблема у н ет т о ширем контексту, уз прераду по]единости. 1акобсон je nojaM »je3H4Kor савеза«, Kojn je Труб едкоj Beh био дефинисао, разрадио на ф он о­ л о г и ^ граЬи (парадокс je да концепци]‘а Трубецкога, заснована на морф ологии, Hnje обухватала могуЬност савеза на основу 3aj едничких фонолошких особина). 1акобсонова пажньа je била усредсреЬена на евроазщски савез, Kojn се одлику]‘е комбинациям монотонске акцентуaunje и дистинктивног умекшаван>а консонаната. Као што 1акобсон данас истине (Retrospect, SW, 651), неке гьегове тврдгье »са­ да се могу прерадити и побол»шати, будуЬи да je постала доступна далеко исцрпн^а и прецизнщ'а фонолошка граЬа«. Али, општа вредност скициране слике само се поTBpbyje, а многа т^'единачна запажагьа су од TpajHor знаnaja (о односу фонолошког умекшаваььа и руске азбуке, о тежгьи да се у cлyчajeвимa je3HHKe интерференщце уопште п р остои модели, итд.). Ипак, jeflHa важна теорфска поставка захтева pa3janiH>eibe. .Гакобсон тврди да je за ствараьье je3H4KHX савеза одговорна конвергенци)'а у еволуциjn, а не »зараза« (SW, 239). OBaj став се тешко може по­ мирите са ньеговом сопственом фундаменталном ryjejoM да су гласовне промене условл>ене околностима у )езичком систему. Мало je вероватно да би услови у два несродна je3raca изазвали паралелне промене. Много je природное претпоставити да се промена настала у jeflHOM од flBajy система KacHnje npecabyje у други. Тек после дуготра)ног контакта ове врсте могу системи flBajy несродних je3HKa постати довогьно слични да у н>има »KOHBeprapajyhH« доЬе до дал>ег идентичног pa3Boja. 1акобсон cBoje гледиште илycтpyje износеЬи да »човек жели да га странац разуме и HacTojn да говори као он« ( ф л>уди cBoj je3mc прилагоbaBajy je3H4KHM навикама страног саговорника). Овакви CBynajeBH се заиста cpehy, и мешовит руско-норвешки jeзик звани Руссенорск je изузетно занимгьива реткост — али ипак реткост, и yranaj деле nojaBe не би требало прецен>ивати. Напокон, и у овим сл\п^евима имамо посла са подражавагьем, а не са спонтаном »конвергенциям«. Д а­ леко 3HanajHHjy улогу HMajy извесни друштвени чиниоци, што 1акобсон mije уочио. Престиж je3HKa anaflajyhe нациje, или б о га т о е и културно надмоЬнще, неизоставно подстиче на подражавагье. Нове морфолошке и фонолошке могуЬности се уводе са no3ajM.tbemmaMa. Н еопходност употребе другог je3HKa у свакодневном животу у многим ,DBojезичним срединама изазива интерф еренциу flBajy сис­

24

тема у »je3H4Koj свести« говорника. И тако далье. На]важHnjn фактор je вероватно етничка асимилащца, упркос Jaкобсоновом скептицизму. Y истории се тако често догаЬа да масе становништва замене cBoj матерььи je3HK неким другим ( koj'h доминира у дато] средини). Знатно измен>ени систем je3HKa Kojn су одрасли усво]или nocTaje потом ма­ терной ]език нових генеращца. На Taj начин структуралне карактеристике супстрата преживл>ава]у у победничком ]езику, и pabajy се ]езички савези, у веЬини случа]ева. Ниje довольна географска близина; неопходни су и исторгски услови.36 Y cBynajy евроазщског савеза ови услови су очигледни: евроазэдске равнице су OflBajKafla биле HajBehe светско noaopje великих мигращца, што je доводило до 6e36pojroix етничких мешавина и асимилащца. 1акобсонови HaroBeniTajn о могуЬном неиндоевропском (турском, угрофинском?) пореклу словенске палатализацфе консонаната (и далекосежне реорганизацщ'е целог модела касног прасловенског je3HKa) зacлyжyje пуну пажньу. Ова naeja je изазовна и, ако би се доказала, o6jaснила би чин>енице од юъучног 3Hanaja, али она joni увек т у е потврЬена. А то HHje лак задатак: jeflHOCTaBHO, за то немамо доказа, 1акобсонове H3jaBe су веома опрезне, тако да HHje формулисао ни основна питатьа: када и где je дошло до овог ympaja и под каквим истор^ским и je3H4ким околностима? Чланак Principes de phonologie historique (Принцийи ucШорщске фонологфе, 1930/31. — SW, 202—220) има за цшь систематизацщу гласовних промена према н>иховом фонолошком 3Hanajy. Неке од ових промена се тичу само субфонемских чишеница, док друге утичу на инвентар фоне­ ма (rojeflHanaBabbe две фонеме у моделу = »дефонологизащуа«, ствараше нове фонеме = »фонологизаци]а«, про­ мена релевантних карактеристика фонеме = »рефонологизащуа«). Y свим овим cлyчajeвимa 1акобсон уводи и подгрупе, на основу дистинкци)'е измеЬу промена Koje захваTajy фонолошке корелащце и оних Koje утичу на ди^ункщуе. Данае би н>егов третман овог предмета свакако био 36 Сходно томе, nocTojaae политонще у многим азщеким ]езицима (иако не у HajceBepoHCTOHHHjoj Ази]и) и у одреЬеном 6pojy индианских ]’езика HHje довогьан разлог да их све уюъучимо у »Савез политошцеких ]езика П ацифика« (SW, 243). Уколико се не м огу доказати интензивни и стор ф ск и контакти, HajcnrypHHja претпоставка je да се ради о nyKoj коинциденци] и.

25

ослобоЬен овог терета, али би он узео у обзир далеко важ н ее разликован>е измеЬу фонолошких промена Koje мoдификyjy инвентар дистинктивних обележ]а и оних Koje га оставл^у нетакнутим.37 1акобсон дал>е onncyje промене Koje утичу само на инвентар фонемских следова, а не ф о­ нема (ова категорща би се могла проширити увоЬеиьем других типова florabaja koj'h MeH>ajy дистрибуцщу фонема, као што су промене условлене положа] ем у речи38 или однос према неким прозоди]ским елементима).39 Напокон, има случа]ева када се ]една фонема претвара у след ф о­ нема или када се след своди на ]едну фонему. По сво]им основним обележ]има, 1акобсонова класификаци]а решава проблем фонолошке таксономи]е гласовних промена. Карактеристично je да недавно об]авл>ена, вредна кньига X. Хенигсвалда (Н. Hoenigswald), Language Change and Linguistic Reconstruction (Промена у ]езику и лингвистичка реконструкци]а) оперише заправо истим категори]ама. Занимл>иво je, меЬутим, да ни]едан од ове дворце аутора ш ф дошао до експлицитног заюьучка да je свака фонолошки условлена допуна инвентара фонема последица »рефонологизаци]е« одреЬених позиционих факата. Ова дефиниHHja обухвата и »фонологизащуу« алофона и стваран>е нових ентитета контракцирм. Она покрива и auynajeBe, Koje Закобсон нф е поменуо, када нове прозодщске дистинкцще HacTajy акценатским преношелем или као компензаци]а за губитак неке сегменталне фонеме. Проширивахье фонолошког система je тако увек условл>ено спохьа. Узроци могу бити: а) утица] синтагматског нивоа; 37 Н е само што je ова дистинкцгца фундаментална с теори]ског становишта, веЬ се noKa3yje юьучна за морфолошки условл>ене иновациje. М орфолош ка аналогща м ож е увести нове фонеме. Y неким српскохрватским говорима /s/ je настало са морфофонолошком алтернац^ом /г/ : /s/, паралелном веЬ nocTojefteM / к / : /ц/ у HCToj м орф олош од категории. И сто тако, у неким другим српскохрватским говорима /Ь/ je створено са алтернащуом / д / : /Ь/, по моделу /т/ : /Ь/ (знак h у овом приказу означава, у складу са славистичком традищц'ом, безвучну палаталну оклузиву или одговара]уЬу благу африкату; b je звучни парньак h). Yn. Р. Ivic, Die serbokroatischen Dialekte, I, The Hague 1958, 212, 159. Yn. и R. Jakobson, The phonemic and grammatical aspects o f language in their interrelation. — Proceedings of the Sixth Int. Congress of Linguists, Paris 1948, 17. МеЬутим, м ор ф ол огу a не м ож е никада изазвати раЬагье нових дистинктивних oбeлeжja. 38 Нпр., десоноризащд'а звучних консонаната у финaлнoj позиции у руском. 39 Нпр., уклагъагье оп ози ц ^ е измеЬу /е/ и /и/ у npeTOHH4Hoj пози­ ц и и у говору Галипогьских Срба.

26

б) утица] морфонолошког система; в) утица] другог гласовног система (= поза]мл>иванье).

Од промена у фонолошком моделу, само редуквдуе инвентара (»дефонологизаци]е«) и преобликован>а постоjehnx j единица (»рефонологизащф«) могу бита изазвани условима у самом систему. Y случа]евима прошириваььа, ови услови могу одлучивати само о прихватаьивости ентитета Kojn се ствара. Чланци Phonemic Notes on Standard Slovak (Фонолощке белегике о сшандардном словацком, 1931. — SW, 221—230), Спорный вопрос древнерусского правописания — йъ^ь, йъгсь {Сйорно йишаьье сшароруског йравойиса — dtâgb, йъгсь, 1936/37. — SIV, 247—253) и On Ancient Greek Prosody (О cîüapoïpHKoj йрозодщи, 1937. — SW, 262—271) jecy мишцатурна ремек-дела, примерне студиде о по]единим питатьима, док je белешка Phoneme and Phonology {Фонема и фо­ нологий, 1932. — SW, 231—233) вредна пажн>е првенствено зато што садржи прву дефинивдцу фонеме као »скупа дистинктивних сво]става Koja се истовремено jaBÆajy«, значи, скупа ДО. Али у овом тексту бисмо узалудно тражили конкретну анализу дистинктивних сво]става сваке фонеме, не само зато што je то сажети резиме написан за енциклопедщу, веЬ и стога што ово питатье у то време ни самом аутору HHj’e било потпуно jacHO. Решетье je дошло тек 1938, после паузе од неколико година у об]авл>иванту Jaкобсонових публикаци]а из области фонологи]е. Рад Observations sur le classement phonologiques des con­ sonnes {Размиуи/ьаььа о ф онолощ щ класификацщи консонанаша, 1938/39. — SW, 272—279) отворио je другу епоху у pa3Bojy 1акобсонових погледа на фонологфу, Kojy je одликовао стални напор да се свака фонема, у било ком ]езичком моделу, дефинише исцрпним скупом дистинк­ тивних обележ]а. Jeдно од 1акобсонових на]важни]их постигнуЬа je то што je први схватио ову консеквенцу самог концепта фонеме. БудуЬи да су опозищце измеЬу фонема релевантне за опозицфе измеЬу речи, било je природно запитати се шта je релевантно за опозицфе измеЬу фоне­ ма. Дистинкци]и измеЬу фонеме и алофона придружила се сада и OflrOBapajyha дистинкцфа у области фоничких cBojстава. Не треба да изненади што je ова новина дошла из Прашке школе, Koja je ставл>ала нагласак на гласовну природу фонема, а не на ньихову дистрибуцфу. Y овом светлу, прашка концепцфа се показала као на]плодни]а; 27

само ]е она могла да укаже на цео ]едан свет испод фонемског. Данае ]е очигледан суштински знача] овог догаЬа]а; после увоЬегьа по]ма фонеме, открийе дистинктивних обележ]а био ]е на]важней корак у разво]у фоноло­ ги] е. Било ]е неизбежно да теорба ДО сазри у прашком амби]енту, али ььену кристализацщу и систематску елаборацфу успорила ]е неодреЬеност дистинквдуа дуж осе могуНих артикулационих места консонаната. Суштински но­ ва ситуаци]а ]е настала када ]е 1акобсон прекинуо линеарност ове осе и преобратио ]е у три димензфе: грависан/акутски, компактан/дифузан, стридентан/благ (према дананньо] терминологии). Аморфни стушьевит однос за­ мешен ]е трима бинарним опозицщама. 1акобсонов захтев да ДО буду бинарна двоструко ]е заснован: на чиььеници да су у веЬини случа]ева она очигледно бинарна и на околности да ]е бинарно представле­ нье ДО на]економични]е40 и на]погодни]е за дал>е операци]е. Рад многих аутора током последьъих 25 година доказао ]е плодност ове концепцфе, и нема места сумн>и у шену вредност у начелу. Оно што оста]е отворено за дискусщу ]е следеЬе: да ли ]е оправдано апсолутизовати ова] прис­ туп, подвргава]уЬи све могуйе случа]еве бинарно] анализи? Мада ]е изнесено много аргумената за и против, питаиье ]е ]ош увек спорно. 40 Иакобсон ]е више пута показао да анализа заснована на обележjимa сман>у]е бро] могуДих опозици]а измеЬу фонема у просечном моделу, са више стотина на приближно десет, што je несумн>иво дивовски корак напред. Ипак, ова по]едноставл>еност je плаДена повеДаном сложеношДу рачуна. Насупрот сасвим простим и ]едноликим односима измеЬу ф онем е /А / и фонеме /Б/, сада имамо дистинкщце ко]е се заснива]у на промешьивом бро]у обележ]а, у комбинащуама ко]е се стално мен>а]у. — КоришДен>ем ДО сман.у]'е се и бро] елементарних ентитета у ф онологи и (нпр. десет дистинктивних обележ ]а уместо тридесет или четрдесет ф о ­ нема). Али, опет, ова редукци]а ни]е толико далекосежна, ако узмемо у обзир чииеницу да су ДО комбинашке две ] единице (х и не-х). Осим тога по сто] и и треДа могуДност, 0 (= редундантност датог обележ]а за дату ф онем у), тако да одсуство знака плус не подразумева присуство знака минус, и обрнуто, због чега ]е неопходна дал>а спецификащца. Карактеристично ]е да ]е у анализи засновано] на обележ]има понекад теж е одредити редундантности него одлучити о знацима + или —. На­ равне, овим се не оспорава чин>еница да увоЬен>е Д О битно доприноси ]едноставности описа. С друге стране, са чисто практичне тачке гледишта, покуша] да се у свакодневно] лингвистичко] пракси симболи ф оне­ ма замене списковима или колонама плусева, минуса и нула учинило би описе далеко незграпюцим.

28

Случа]еви несумн>иве бинарности ДО заснива]у се на привативно] природи многих фонолошких опозищуа, посебно оних ко]е су повезане са додатним радом артикулаторних органа и, у ширем контексту, на принципу економи]е у систему. БудуЬи да постсуи велики бро] могуЬих параметара ко]и служе за разликован>е фонема, ]езички системи насто]е да користе више параметара, а не да неке од ььих употребл>ава]у за дистинкци]у измеЬу три или четири ]единице, што би дескрипщуу учинило непоузданом у погледу артикулащуе и (чак и више) перцепцфе. МеЬутим, изгледа да неке димензфе оставл.а]у довол>но просто­ ра за више од бинарних односа. То се, пре свега, односи на степене отворености и места артикулаци]е. У овим случа]евима бинарна анализа не проистиче из самог матери]ала, вей ]е последица апстракщуе. Данае нема никакве сумьье да таква апстракцща и изводл>ива и корйсна. Али, вредност апстракщуе зависи, измеЬу осталог, од тога колико ]е корака потребно да би се до н>е дошло, полазеЬи од непосредних датости (и обрнуто), а такоЬе и од тога колико су ти кораци произвол,ни. Начин на ко]и се ентитети групишу у (ващезичко] и ]езичко]) реалности ни]е увек под]еднако прикладан за би­ нарно представление. Бинарни метод, идеалан за класификацфу углова коцке, далеко ]е маьье практичан када ]е реч о 47 возика постро]ених у врсту. Три тачке на равни могу се лоцирати: а) на начин ко]и захтева бинарну анализу (или ]& бар допушта), и б) на начин ко]и такву анализу чини произвольном. а) .. или

. . б) . . . или

Чак и сасвим лака бинарна анализа скупа четири об]екта пореЬаних дуж лишуе (уп. БЩ 453) носи извесне опасно­ сти: Обележ]е 1 Обележ]е 2

А — —

Б — +

В + —

Г + +

Овде ]е дистинкци]а измеЬу суседа Б и В одреЬена двема опозищуама, те ]е оценена као упоредива са дистинкци]ом измеЬу екстрема, А и Г (уп. пример бубььарских сиг­ нала у неким западноафричким племенима, З'М?, 479). 29

Када je реч о ограничеььима вредности бинарне теоpnje ДО, ]едан од основних зад атака je да се установи колико таквих непогодности садржи nocTojehn ]езички ма­ териал. За сада je о овоме могуЬе судити углавном по томе до Koje су мере 1акобсон и н>егови сарадници и следбеници били у стан>у да уклоне тешкойе Koje су ометале noKyuiaje да се бинарна анализа универзализу)е. Вредност дистинкц^'е Koje je 1акобсон предложио у Observations... може се проценити на више начина, измеЬу осталог испитиван>ем: 1) адекватности ньихових дефинищуа, моторичких и акустичких (Tj. до Koje мере те дефиницфе noKpHBajy све cлyчajeвe); 2) ншховог 3Ha4aja за перцепщчу (да ли психолошки тестови могу доказати да релативна блискост фонема, онако како je говорници ocefrajy, одговара OHoj Kojy je установила анализа заснована на oбeлeжjимa,41 те да су сл\п^еви неразликовахьа фонема реЬи када се две фонеме разлику]'у по више од jeflHor oбeлeжja); 3) н>ихових корелата у анатомии уха и мозга, Tj. да ли исти нерви и центри (и исте врсте реакцфа) служе за идентификацщу и памйен>е свих опозицща за Koje се претпоставл>а да се 3acHHBajy на истом oбeлeжjy;42 4) могуЬности н>ихове неутрализацфе унутар систе­ ма (као у cлyчajy полског /г/ Koje има безвучни и звучни алофон); 5) шиховог 3Ha4aja за дистрибущцу фонема, што се може манифестовати на два начина: а) када све фонеме Koje HMajy jeflHO ДО o6pa3yjy дистрибуциону класу; б) ка­ да се oбeлeжje може неутралисати у фонемском ланцу (као у cлyчajeвимa асимилацфе по звучности и хармошф вокала); 6) ди|ахроног понашан>а фонема, Koje се манифестуje на два начина: а) гласовним променама (директне мутаHHje би требало да буду могуЬе само измеЬу суседних 41 Са овим тестовима су повезане велике тешкойе, али се оне могу превазийи (уп., као ]едан од примера, успешан noKyuiaj: Göte Hanson, Phoneme Perception, A Factoral Investigation. — Uppsala Universitets Arsskrift, 1960: 11, Spräkvetenskapliga Sällskapets i Uppsala Förhandligar, 109—147). 42 Юъучни знача] аспеката поменугах под 2 и 3 касни]е су истакли 1акобсон и Хале, уп. SW, 488: »Што смо у нашем испитивашу ближи одредиш ту поруке, то т а ч н о е можемо проценити информаци]у Kojy преноси гласовни ланац. Ово детерминише оперативну XHjepapxnjy нивоа, по onaflajyftoj важности: перцептивни, слушни, акустички и моторни...«

30

фонема у систему); б) асимилаци]ама и дисимилацфама (овде би активни принципи требало да буду дистинкци]е на ко]има почива структура). Разматраьье je до сада обухватило вейину ових аспеката; вей се у Observations износи кьихов велики део. МеЬутим, далеко смо од тога да je ова тема исцрпена; join пуно тога треба урадити пре него што коначни судови буду могуйи. Проблем физичких особина консонантских опозицфа грависан/акутски и компактан/дифузан очигледно je од централног 3Ha4aja. Моторички аспекат je jacaH: компактни консонанти HMajy у ycHoj душьи на предлу страну ослоньене резонаторе знатног волумена; грависни консо­ нанти HMajy у Toj дупли пространфи и више изделен ре­ зонатор.43 Акустичке дефиницфе, Koje се 3acHHBajy на дис­ трибуции енергфе у спектру, чине се вал»ане генерално посматрано, али су далеко непрецизнфе у псцединостима.44 Што се тиче формантске структуре, виша позицфа форманата код акутских консонаната je евидентна у вейини cлyчajeвa ([ш] према [х] je jедини очигледан изузетак), али je тешко открити 3ajeflHH4KH именител компактних консонаната у односу на дифузне.45 Докази психолошких тестова до сада су доста неуверливи.46 43 Ово je у основи репродукщца дефинищца Koje су дали 1акобсон и гьегови сарадници; само неке ггсц'единости у фюрмулащуи су наше. 44 М. Хале je у Sound Pattern of Russian био приморан да прибегне компликованим процедурама да би добио критерщ'е Kojn су омогуВили правилни класификащцу у 92%—96% случа^ева. Н еке од негових кривул>а, нав. дело, 185—197, делэду неуверл>иво (обично када je реч о дистинкщ ци диф узних грависних и дифузних акутских консонаната). — Тврдгьа о концентрации енергщ е у средииаьем делу спектра (уп. SW, 485) не важи за компактне (веларне) консонанте у извесном 6pojy Халеових слика, Koje показу)у концентрацщ'у eHeprnje у изразито ниским деловима. (К од безвучних простих континуаната, HajncTaKHyraje cBojcTBO компактности je ниска тоналност, Koja се може протумачити као грависност, уп. Халеове слике на стр. 191—192). 45 Yn. Фантове дщаграме, Acoustic Theory, 221, као и М. Romporti, Zeitschrift für Phonetik, Sprachwissenshaft und Kommunikationsforschung, 16 (1963), 197, Kojn чак открива »дисперзи]у« велара (= компактних консо­ наната), насупрот осталим консонантима. 46 Ц озеф Гринберг и IJejMc Ценкинс су показали (Joseph Green­ berg, James Jenkins, Studies in the Psychological Correlates o f the Sound System o f American English. — Word, 20 (1964), 157—177, посебно 170—177) да nocTojn блиска веза измеЬу /к/ и /t/ (као и измеЬу /Ь/ и /d/), али je /к/ у ниховом

31

На полу анатомског аспекта проблема перцепцфе истраживан>а су HajMaite одмакла и било би преуран>ено поставили питание Kojn су нерви и центри одговорни за опажагье обележ]а о ко_]има je реч. МогуЬност неутрализащф грависности у моделу je jacHa у случа]у велара и палатала ([ч] се често ]авл>а као члан фонеме /к/, итд.), али je опозицфа измеЬу дентала и лабфала стабилнфа. Исто тако, oбeлeжje компактности се неутралише у случа)евима када дентални и палатални сугласници функционишу као чланови исте фонеме, али би било тешко навести аналогне везе измеЬу велара и лабиjaлa. Нема довольно доказа за улогу посматраних oбeлeжja у маркиран>у дистрибуционих класа консонаната. Наравно, овамо не cпaдajy cлyчajeви као што je OHaj да сви велари o6pa3yjy дистрибуциону класу; одлучэдуЬи примери би били они где би, нпр. велари и лабэдали (= грависни консонанта) били повезани у )едну класу, насупрот осталим консонантима. Слично томе, нема доказа за паралелну неутрализацфу опозицфа велари/палатали и лабиjaли/дeнтaли или велари/лабфали и палатали/дентали у го­ ворном ланцу. Но, у многим )езицима се jaвл>ajy делимични феномени, попут неутрализащф опозищф измеЬу ве­ лара и палатала, или измеЬу палатала и дентала. Када je у питахьу знача) испитиваних oбeлeжja за диjaxpoHnjy, 1акобсон je у Observations навео неколико случаjeBa KojH говоре у прилог H>eroBoj концепции, а могу се »психолошком простору« дал>е од /р/ него од Д/ (слично томе, /g/ je ближ е /d/ него /Ь/). Истина, обо може бита зато што je у енглеском грависност /к/, /g/, Koja Beayje ове консонанте за лаб^але, редундантна (уп. Jakobson, Fant i Halle, Preliminaries to Speech Analysis, Cambridge 1963, 43). МеЬутим, подаци у G. A. Miller i P. E. Nicely, An Analysis o f Perceptual Confusions among some English Consonants. — Journal of the Acoustical Society of America, 27 (1955), 338—352, показу)'у да се /к/ много чешЬе меша са Ю! и Ы него са /§/ — иако га обележ)е компактности доводи у опозш иуу са /0/ и Is/, a noBe3yje га са /§/. С друге стране, исти експерименти дока3yjy блиску везу измеЬу IV и /0/ (и М и 16/), потврЬузуЬи на Taj начин релевантну улогу oбeлeжja дифузности. — Више доказа у овом домену треба очекивати од тестова са )езицима са четвороугаоним системом кон­ сонаната, као што су пол.ски, чешки, маЬарски и српскохрватски. То би пружило могуЬност да се провери да ли би дистанце /к/ — /1т/, /Ь/ — /т/, /т/ — /п/ и /п/ — /к/, деф инисане jepHmi jединим oбeлeжjeм у 1акобсоноBoj схеми, биле магье него оне измеЬу /к/ и /т/ или /п/ и /hi, где су у игри два oбeлeжja. (МеЬутим, резултати чак и оваквих тестова одражавали би и друге околности, превасходно правописне и морфолошке природе).

32

додати и други примери,47 али би било неопходно да се прикупи обимна граЬа из различитих ]езичких трупа. За сада, изгледа да )е веза измеЬу велара и палатала и измеЬу палатала и дентала ван сваке сумн>е, што подржава две стране .Такобсоновог четвороугла: велари----------палатали I

I

лабдеали------- — дентали Ово покрива континуум уздужне осе усне душье. МеЬутим, немамо доволэно доказа за случдееве када тачке ар­ тикул ацдее нису ]една до друге. То се не односи само на однос измеЬу велара и лабдеала, вей (чак и више) на однос лабдеала и дентала. С друге стране, било би неопходно показати да се не ]авл>а]у унакрсни контакта (велари и дентали, палатали и лабдеали). Истина, овакви разводе су запажени у историде )езика (»палатализацде а« /к/ > /ц/ у многим ]езицима, и, у супротном смеру, прасловенска про­ мена /с/ у /х/ после /и у р к/, /ш/ > /ф/ испред /ц/ у маке­ донском, и /б/ > /ц/, опет као произвол »палатализацде е« у румунским говорима, итд.). Али, у веЬини таквих случа]ева ради се о резултатима ланаца процеса, тако да ндеедан корак у разво]у не противречи .Гакобсоново] схеми. Врло ]е вероватно да ]е у француском промена /к/ у /с/ прошла кроз стаддеум палаталне оклузиве (или африкате), као што )е у италдеанском, да ]е индоевропско А/ било звук типа /§/ (сачгувано у авестдеском), пре но што ]е постало у словенском /х/, да ]е у македонском /шц/ надере дало /хц/ (коде се деш увек среЬе у неким говорима), итд. Ипак, за чврст доказ би био потребан велики бро] недвосмислених случа]ева контакта измеЬу дентала и лаби]ала, и лабдеала и велара, и сведочанство да су сигурни примери унакрсног контакта барем много реЬи. Ово оста]е важан задатак за будуЬа истраживаььа. Сличну анализу би требало применили на опозицдеу стридентан/благ, да би се потврдило да ли се односи /ЬУ ~ /ч/, /т/ ~ /ц/, /с/ ~ 191 и /п/ ~ /»пф«/ понапвд на паралелан начин. У сваком случа)у, тешко се може избеЬи утисак да )езичке чиььенице не подржава]у у подееднако] мери везе оличене у четири стране 1акобсоновог консонантског квадрата. То важи 47 Упадгьив ]’е случа] ]еднаког утица]а велара и лабщала ( = грависни консонанта) на наредно /о/ у лужичкосрпском, кашупском, итд.

33

за ДО уопште: у веИини случа]ева iioctoj'h речит и недвосмислен доказ, док je у неким случа]евима он непотпун. Осим тога, неки шихови моторичкн и акустички корелати су практично идентични у свим паровима фонема где су она релевантна, док корелати неких других покаэу|'у ш и ­ роко пол>е BapHjaiHija. Ипак, због тога нс би требало да пожуримо са заюьучцима. One разлике у ПОНАШЛГЬУ ДО не Mopajy да утичу на н>ихову ВРЕЦНОСТ у коду. Оне м огу бити последица асиметр^’е говорних органа, што je юъучна околност, као што су jacuo показали радови А. М аргинеа. 1акобсоново noHCTOBcheibe консонантске о п о з и ц ^ е компактан/дифузан са опозиц^’ама по отворености у в о ­ кализму ствара посебан проблем. One опозиц ^е очи гл едно HMajy комплементарну дистрибущуу и уочл.ива 3ajenничка CBojcTBa. Упадгьивс разлике48 се могу oöjacHHTH а р ­ гументом да су домени вокализма и консонантизма у о п ­ ште толико различите да се у н>има исти фсномсни Mopajy nojaBHTH као неидентичне реалнэашус. Али, посташьа с е питаьье шта треба подразумеватн под »мстим« или чак »OflroBapajyhHM« у два тако различита домена. Слично в о­ кализму и консонантизму, локомотиве и вагони су делови jeднoг превозног средства, и могу им се Hahn 3ajcAHH4KH елементи (нпр. точкови, осовинс, врата), али и многи д е ­ лови Kojn HMajy комплементарну дистрибушуу. Kojn с т е ­ пей сличности облика и функшуе треба сматрати прагом »истости« у таквом ^ynajy? И шта да се ради када два или три елемента у домену A HMajy комплементарну д и с трибуцэду са само jeflHUM елементом у домену Б? Управо je то cлyчaj са OTBOpeHOiuhy вокала и дистннктивним о б е лeжjимa у консонантизму. Дакобсон je показао в а ж н е сличности измеЬу односа као што су [ж] према [и] и [к] према [п], али се такоЬе може пореднтн [а;] према [и] са [л] према [д] или са [з] према [д] (у погледу стелена отво48 Нпр. предн»а шушънна je врло мала у cnyMajy свих д н ф у зн и х консонаната, али не и код свих днфузних вокала; односу нзмсЬу зап р смине две шушьнне, Koje су карактеристичнс за днфузнс консонанте, о д говара однос код вокала предзьег реда (осим [а:]), а нс уских вокала (v n . Fant, Acoustic Theory, H 6 и 217); ф у н к ц ф п о д р я д /к/ одговара ф у н к ц и и Го], а не [а]; формантска структура (а) je блнжа модслу [т] н его [к]; компактни вокалн су маркиранн конвергентном Ф 1 и Ф ;. док код п р елаза компактних консонаната KOHBcprupajy формантн Ф; н Ф 3 (ул. и зм е15V осталог, М. Halle, G. W. Hughes i J. Р. Radiy, Acoustic Properties o f Stop Consonants. - JASA, 29, 1957).

34

рености, или степена перцептибилности), па чак и са [6] према [с] (]ачи интензитет гласа према слабеем интензитету гласа). Психолингвистички тестови тешко да би могли показати било какав знача) ан паралелизам измеЬу опозищуа као што су /зе/ - /и/ и /к/ ~ /п/ или /Й/ ~ /т/; не би било лако ни найи доказ у д^'ахроним процесима. Осим тога, честе асимилацэде типа [ти] > [Йи] или [си] > [ши] говоре, изгледа, против ове теорбе: ако ]е [Й] ком­ пактно, а [т] и [и] су дифузни, ова промена ]е супротна нашим очекиван>има.49 Ово ^е, чини се, посебно осетл>ива тачка: ослонац за повезивакье [и] са [Й], а не са [т] може се найи и у моторичким особинама и формантским структурама датах гласова. Ни дщахронирке промене вокала у консонанте или обрнуто, ни одговара]уЙе синхронирке алтернаци]е не могу да докажу постсцаше ]аких веза изме­ Ьу компактних вокала и консонаната, или дифузних вока­ ла и консонаната. Веза измеЬу [у] и [в] ]е у складу са теорирм, али веза [и] и []] поставка ДИФ УЗНЕ акутске во­ кале у непожел>ну близину КОМ ПАКТНИХ акутских консо­ наната. Споне измеЬу разних звукова типа [л] и [у], [о], [э] или чак [а], затим измеЬу [р] и [э], и мутаци]е типа [н] > [а] не чине слику ]аснирм. Ипак, с гледишта практичних операнда, ништа од реченог не оспорава употребл>ивост 1акобсонове класификаци]е. Кад год два дистинктивна феномена има]у комплементарну дистрибуцщу и посещ у за]едничке именитехье, довольна ]е проста конвенци]а да их третирамо као ]едан. Осим тога, вероватно би прецизно испитиван>е свих видова овог проблема — ко]е свакако треба обавити — показало да, меЬу консонантским обележрма, опозищуа измеЬу компактних и дифузних кон­ сонаната р ш увек има на]више за]едничког са опозици]ом измеЬу широких и уских вокала.50 49 За разлику о д овога, веза измеЬу акутности у вокализму и кон­ сонантизму се потврЬу]е асимилащцама као што су [ки] > [Ьи]. Исто тако, лако се могу навести слични процеси у вези са назалношЬу у оба домена (нпр. назализаци]а вокала у додиру са /н/ или /м/), а такоЬе и процеси ко]и доказу]у везу измеЬу лаби]алности консонаната и заобл>ен>а вокала (мада се у Я кобсоново] схеми ова два обележ]а не смаТра]у еквивалентнима). 50 У основи ]е овоме аналоган и проблем консонантског корелата опозищ ф измеЬу вокала преднег и задн>ег реда. Очигледне су за]едничке црте овог обележ ]а и консонантског односа акутности према грависности, али посто]е и знатне сличности са консонантском ди]езношЬу. Упадоива ]е сличност функци]а подруч]а и формантских структура во­ кала предн>ег реда и ди]езних консонаната, а врло честе асимилащуе ти­

35

Систем ДО у Observations се донекле разливу e од сис­ тема KojH данас flajy 1акобсон и тегови сарадници. Градуалне вокалске опозици]'е joui увек нису анализиране на бинаран начин, а ликвиде ce jom увек нису тумачиле као комбинатуе вокалског и консонантског (jom HHje било помена гла)дова). Другим речима, обеле;*уа вокалски/консонантски и компактан/дифузан jom увек се нису раздвоjилa у два пара обележ^а. Поред тога, опозищца [р] ~ [л] jom увек ce HHje посматрала као посебан cлyчaj опозищуе прекидних и континуираних гласова. У nopebemy са доцHnjoM верз^ом, OBaj систем ce oдликyje теш том везом са непосредно датим подацима, матим степеном апстракци]‘е, матом доследношЬу у примени принципа бинарности и матом економичношйу у погледу êpoja ДО (с друге стра­ не, у ову схему jom нису била уюъучена oбeлeжja зауставл>ен/незауставл>ен, снижен/неснижен и дфезан/прост. Друга епоха 1акобсоновог pa3Boja, инаугурисана ра­ дом Observations, обележена je изласком из 3ajeflHH4Ke прашке баштане. Познато je да TpyôenKoj нф е узео учешЬа у овом новом кретату. Окупацфа Аустрфе, тегова болеет и трагична смрт 1938. спречили су га да формулише cBoj став. Предавата Zur Struktur des Phonems (О структуры фо­ неме), одржана 1939. и oбjaвл>eнa само у SW (280—310) у потпуности оцртава]у ejepyjy 1акобсоновог другог периода. Oeaj текст, вероватно HajBHme филозофски HacTpojeH од свих 1акобсонових радова, поставка концепт фонеме и дистинктивног oбeлeжja у ти р у перспективу, супротставjbajyhn их Сосировим погледима на signons и signatum. Успocтaвл>ajyhи cBojy теорфу, .Гакобсон je оповргао Сосирово начело о caractère linéaire du signifiant: дистинктивна обелeжja enaflajy у signifiant, али ce jaBÆajy симултано.51 С па К И (где je К ознака било ког консонанта, а И било ког вокала предн>ег реда) > К ’И npyJKajy убедлшве д^'ахронщеке доказе. Поред тога, из]едначаван>е д ^ ’езности консонаната са предн>им изговором вока­ ла могло би по]'едноставити опис неких je 3HKa. МеЬутим, на општелингвистичком плану згоднщ е je везати широко распространьену опозищцу измеЬу вокала предн>ег и задцьег реда са скоро универзалним консонантским oбeлeжjeм акутност према грависности, а не са много маня обичним o 6 eae>KjeM д^езности. Али, ово je ствар дескриптивне технике, а не унутраш ня истине. 51 Сосир ипак HHje био сасвим на погрешном путу. SIGNANS je заиста линеаран, насупрот SIGNATUM; он има само jeflHy димензщу више, а то je да се oбeлeж ja jaenejy симултано. И сто тако, 1акобсонова критика Сосировог става о произвол>ности 1ЕЗИ Ч К О Г ЗН А К А (SW, 653 и 655—56) непотребно je строга: термин »произволен« у овом контексту има више значене, а Сосирова Hfleja исправно одражава jeдaн аспект реалности.

36

друге стране, прозодхфка о бел еж] а »повезу]у се на оси симултаносги« (истина, она се реализу]у симултано са инхерентним обележ]има). Из]авл>у]уЬи да онтолошки проблеми у вези са фонемом (»питание nocTojaH>a фонеме као основа концепта фонеме«) леже изван домета лингвисти­ ке, 1акобсон инсистира на посебном семиотичком харак­ теру фонеме: »Насупрот свим осталим ]езичким вредностима, фонема као таква нема никакво позитивно значе­ ние«; фонеме су само »знаци знакова« (стр. 290). Занимл>иво je да у ово разматран>е нису уюъучена дистинктивна обе л еж] а, иако служе само разликован>у фонема.52 Un manuel de phonologie générale (Уцбеник ойшше фоноnoïuje, 1939. — SW, 311—316) j e приказ ван B ejK O B e ( v a n Wijk) Phonologie, поучан нарочито зато што y r B p b y j e неке чшьенице из n c T o p n j e фонологи]е. Читаоцу o c T a j e само да жали што Закобсон никад ни]е приказао ]едну другу, да­ леко знача]ни]'у кгьигу, Grundzüge Трубецкога. Такав при­ каз бацио би светло на однос ставова две централне лич­ ности Прашке школе K p ajeM н>еног златног доба. Пажгьивим читаььем н>ихових радова из тридесетих година открива се да су се они, након скоро истоветних погледа око 1930, разви]али у велико] мери независно, упркос томе што су били у блиском личном контакту. Обо]ица су били л>уди сувише великог формата да би щедан од н>их могао да следи кораке оног другог. Лингвистика j e из овога извукла велике користи; обо]ица су дала огромне доприносе. Трубецкой K o j n j e био непревазиЬени класификатор, дао j e C B o je Grundzüge, ремек-дело систематизащф. Ова кн>ига представлю наслеЬе Прашке школе noTnyHHje но било K o j a друга, с]един>у)*уЬи квалитете Паулових Prinzipien и Бругмановог (Brugmann) Grundriss. Али j e Закобсону, немирни]ем трагаоцу, било суЬено да разбое атоме фонолоr n j e , продируЬи у свет ентитета од K o j n x се они c a c T o j e . Рад Les lois phoniques du langage enfantin et leur place dans la phonologie générale (Гласовни закони denujeï ]езика и н>ихово месило у oüutïüoj фонологщи, 1939/49) проистекао je из HacTojarba да се испита xnjepapxnja фонолошких nojaBa на м атериалу Kojn пружа je3HK in statu nascendi, да би се установила xnjepapxnja ]езичких факата на основу ситуаци]а када се систем jaBÆa у непотпуном облику. Много потпуш цу обраду овог проблема, проширену уюъучива52 Формулащ^а на стр. 310 je шира и тачн^а: »Фонема je, као и остала гласовна средства представл>ан>а, знак знакова«.

37

нем проблема афази}е, имамо у Kindersprache, Aphasie und allgemeine Lautgesetze (Дечщи ]език, афазща и ойшши та­ совки законы, 1939—41/1941. — SW, 328—401). Основни заюьучак овог рада je да у оба случа] а nocTojn иста xnjepapxnja фонолошких дистинкщца. Феномени KojH се у детикьству jaB^ajy последн>и, први се губе код афазще. Jaкобсон скицира ову xnjepapxnjy, чинеЬи успешан излет у две широке истраживачке области Koje су доста удал>ене од н>егових претходних интереса. Пре 1акобсонових испитиван>а за ове две области je била прикушьена велика количина материала, али истраживачи, неупуЬени у фонолошке критерще, нису били у стану да га opraHroyjy на одговара]уЬи начин. 1акобсон je показао да исти закони xnjepapxnje важе за све испитиване ]езике и да вероватно HMajy универзалну вредност. Када je реч о ььеговим по]единачним решеньима спорних случа]ева анализе ДО, феномени дечфег ]езика и афази]е не могу пружити убедл>иве аргументе. Не постоjn, рецимо, ништа што би упутило на паралелизам измеЬу односа [п] према [к] и [т] према [h], нити nocTojn било какво паралелно понашане вокала и консонаната у погледу опозицфе компактан/дифузан (као што експлицитно показу]у 1акобсонови дщаграми на стр. 324, 379). Блиска веза и честа меЬусобна замена велара и дентала, као и чшьеница да се они доследно диференцира]у од лабэдала, не noTBpbyje анализу Koja претпоставл>а недвосмислене везе измеЬу лабщала и велара (грависни) и измеЬу лабфала и дентала (дифузни), али никакве измеЬу дентала (акутски, дифузни) и велара (грависни, компактни). Изгледа да je фундаментална опозицэда она измеЬу лабфалних и нелабфалних консонаната, а да се све друге заснива]у на №oj: п i к «—►т МеЬутим, на основу других података, 1акобсон je конструисао ди]аграм: к п 38

т

На стр. 382, он об]аппьава зашто ]е у усва]аньу говора опозищца измеЬу лабщала и осталих консонаната важны] а него у потпуном систему одраслих. Ова аргументацща са­ мо р ш ]еданпут упозорава на то да односи у ова два до­ мена не могу просто да се из]едначе. 1акобсон ]е био у праву када ]е избегао неоправдане закльучке у овом смы­ слу. У домену вокализма и консонантизма основни модели се ]авл>а]у као троугаони: /а/ ~ {/у/ ~ /и/} и /к/ ~ {/п/ ~ /т/} (1акобсонови дацаграми на стр. 324 и 379, в. и 493). Четврти члан могуЬег четвороугла, /ае/ или /Ь/, по]авл>у)е се у дечи]ем ]езику много касшце — ако се уогплте и по]ави, будуЬи да многи ]езици не п осещ у фонеме овога типа (док веЬина ]езика има /а/, /у/, /и/, /к/, /п/ и /т/). Ово може да изгледа изненаЪу]уЬе, ]ер би се, на основу 1акобсонових иде]а, очекивало да Ье компактны вокали и консонан­ ты, ко]и има]у максимум БсИаИШПе и перцептибилности, обезбедити идеалне услове за максимум дистинкщца. А ипак, ово се лако може побита као могуЬи аргумент про­ тив бинарности као принципа моделоваььа фонема. Об]ашн>енье лежи у области артикулаторних факата. Широки вокали има]у простран и неизделен резонатор у усно] дупл.и, што оставлю мало простора за оштре акустичне вари]аци]е (уп. као контраст, [и] према [у]). А у консонантизму ]е индивидуалност [п] обезбеЬена анатомском одво]еношЬу усана, а дистинкци]а измеЬу [к] и [т] великом удал>еношЬу меЬу жима, док ]е /И/ поставлено измеЬу, без оштрих граница са и]едне стране. Можда се и неке друге жуединости могу об]аснити моторичким факторима. Наравно, аудитивни утисак, базиран на акустичким фактима, од примарне ]е важности за ученье ]езика, али треба имати на уму да анатомска струк­ тура артикулаторних органа код деце шуе иста као код одраслих. С методолошке тачке гледишта, К т й егБ р га ске.изузетно занимл>ив рад. Материал, у целини посматрано, ни]е 1акобсонов; он ни]е вршио систематска испитиважа деце или афатика. Ова монографи]а, више но било ко]и други рад, приказу)‘е 1акобсона као читаоца изузетних капацитета, способног да у маси података из безбро]них публикаци]а открыв оне ко]и су важни за жегову тезу. С обзиром на атомизирано представл>аже материала у веЬини радова ко]е ]е користао, на често непосто]ан>е статистичких прегледа и на разлике у начину приказиваньа и дефинисан>а 39

je3H4KHX података, не можемо да кривимо 1акобсона што H H je дао статистику и тиме показао колико j e нашао потврда за c B o j e ставове а колико могуЬих супротних приме­ ра. Ипак, било би добро да се наведе и o 6 j a c H H сваки c n y n a j K o j n се супротставл>а H >eroB oj хипотези,53 као и да се експлицитно нагласи када таквих cлyчajeвa нема. Како ствари сада c T o j e , читалац H H je увек сигуран да ли пред собом има потпуни преглед материала. Слика j e у )едном погледу сасвим непотпуна: не налазимо никакве податке о судбини гла)дова. То свакако H H je c n y n a jH O . Y периоду 1939—1941. 1акобсон j o u i увек H H je имао решение у погле­ ду дистинктивних карактеристика пг^дова. У раду Звуковые особенности, связывающие идиш с его славянским окружением (Гласовне особине Koje йовеeyjy juduiu с weïoeuM словенским окружением, 1943/53. — SW, 402—412) неке фонолошке особености )идиша (или неких н>егових д^алеката) o6janiH>eHe су yrmjajeM словенског адстрата. Comparative Slavic Phonology (Уйоредна словенска фонологща. — SW, 413—417)54je темел>но прераЬен и радикално сажет наследник рада Remarques, и у н>ему се види пут Kojn je у меЬувремену преЬен. Замишл>ен као увод за почетнике, OBaj текст je више излагайте него расправа, али су o6janiH>eH>a често имплицирана тврдн>ама Koje наглашаBajy да се промена Б догодила само у областима где посTojn и промена А. У пореЬеньу са Remarques, HajBHine упада у очи jacHoha и лакоЬа с KojoM се рад чита. Текст открива да je аутор зналац способан да из мноштва под атака одабере юьучне чшьенице. УсуЬу]ем се реЬи да нфедан други рад на ову тему не пружа толико много на толико мало страна, уз cjajHy логичку организац^'у.55 53 К ао што je ураЬено са примерима nojaee велара уместо дентала у шведском (SW, 363). 54 Y 5Ж ни]е дат никакав датум, али je текст први пут об]ашъен у брошури Slavic Languages (Словенски jeeuifu, прво издание New York 1949, друго, ревидирано, 1959). 55 Ипак, претерана сажетост може умашити прецизност формулаUHja. Н а стр. 414 не об]ашн>ава се у довольно) мери начин на Kojn су таутосилабичке трупе вокала плус назал уклон>ене у касном прасловенском, а тврдн>а да е Koje прелази у о, у одреЬеним позици)ама, из два) а источнословенски захтева и опаску да се слична nojaBa одиграла и у великом делу западнословенског. Pa3Boj благих палаталних оклузива (као што су /IV, /Ь/) HHje особеност je3raca Kojn HeMajy дистинктивно умекшаван.е (уп. стр. 416), будуДи да се jaBHO и у польском.

40

Чланци On the Identification of Phonemic Entities (О иден­ тификации фонологиких еншишеша, 1949. — SW, 418— 425) и Notes on the French Phonemic Pattern (Белещке о фран­ цузом фонлошком систему, 1949, коаутор J. Лоц /Lotz/. — SW, 426—434) да)у табеларни преглед ДО. Мада je за 1акобсона фонема join 1932. била »скуп CBojcTaBa Koja се истовремено jaßnajy«, и мада jy je 1939. описао као »сло­ жено j единство Koje се йошйуно разлаже на дистинктивне особине на оси симултаности«,56 он je ипак тек 1949. извршио систематску компоненту анализу свих фонема у jeflHOM je3HKy. ЬЬегов избор je пао на савремени српскохрватски (табела, стр. 421) и савремени ортоепски француски (слике, стр. 433; табеле, стр. 434). Ова анализа join увек има карактеристичне црте 1акобсоновог раног прис­ тупа: у оба cлyчaja су по три oбeлeжja приказана као TpojcTBO, са комплексним знаком ± као треЬом могуЬношЬу. Та je ознака у оба jeamca применена на ликвиде у погледу вокалности и на вокале средн>ег реда у погледу засиЬености, и осим тога, на српскохрватске африкате у погледу континуираности, а на француске заобл>ене вока­ ле преднег реда у погледу грависности. На OBaj начин je постигнута знатна уштеда у 6pojy ДО: за сваки je3HK je било потребно само шест инхерентних oбeлeжja (а за СХ и два прозодщска). Ова врста решена je у два случа] а била свакако неприкладна. 1едини исправан начин да се анали3Hpajy односи попут француског Л/ ~ /у/ ~ /и/ jecTe да се H3flBojn заобл>ене (»сниженост«) као посебно oбeлeжje — као што je и чинено у касн^им 1акобсоновим радовима. Опозиц^а измеЬу СХ /ч/ и fhl не може се описати као африката према оклузиви, вей само као однос измеЬу стридентног и благог. Али, у преосталим cлyчajeвимa знаци ± су указали на сукоб измеЬу бинарног карактера ДО и eKOHOMHje у ниховом 6pojy. Осим тога, ови знаци намеЬу питане конфронтащуе бинаристичког приступа са класичним cлyчajeвимa степенастих опозицща, Koje су отеловл>ене у ликвидама, вокалима среднег реда и африкатама. (Последни поменути проблем je KacHnje лако ре­ шен употребом oбeлeжja стридентности, али 1949. 1акобсон je био заинтересоваюци за то да смани 6poj ДО, него да инсистира на cTporoj бинарности.) 56 SW, 310. Курзив je додат.

41

1акобсонова склоност ка уштеди у погледу 6poja jeдиница у коду, тако природно разведана у америчко] лингBHCTHHKoj средини четрдесетих година, донела je 1949. погодно решение за проблем третирана опозицеде измеЬу два основна типа ликвида у компонентно] анализи. Joui 1938. Закобсон je био поменуо да су оне комплекси консонантских и вокалских обележ]а, уз дистинкцеду да се код прекидног /р/ ова два елемента ocTBapyjy сукцесивно, док се код латералног /л/ ]авл>а]у симултано, али »на два разна места« (SW, 278). Године 1949..Гакобсон je дефинисао OBaj однос као опозицеду у погледу континуираности. МеЬутим, у оба рада из 1949. избегнуто je join je дно осетлшво питане. Француско /j/ je било третирано као опуштени парнак напетом /i/, док je СХ /j/ посматрано као алофон /и/. Оба решена, прихватльива са становишта датих систе­ ма, заобилазе проблем /j/ у ]езицима где je оно фонема, али где се меЬу ДО не cpehe напетост. Да ли би било нереално у овоме тражити разлог што 1акобсон неде одабрао руски за прву демонстрацеду компонентне анализе целих фонолошких система? Када je реч о по]единостима, табела СХ фонема на стр. 421 неде слободна од извесних неприкладности. Мада je у овом новом издану 1акобсон уюъучио знак минус, и тиме у начелу исюъучио мешане негативних одговора са случа]евима редунданце, неки знаци за минус jom увек недоста]у. Нпр., табела не показу]е стварну опозицеду (+ према —, или бар ± према + или према —) измеЬу /а/ и /х/, или /у/ и /ф/, или /и/ и /з/, или /н/ и /т/, /н / и /IV, /м/ и /п/ итд. (Ова слабост je уклонена, коренито и заувек, вей у The Notes on the French Phonemic Pattern). Транскрипцеда СХ фонема je одговара]уЙа, али н ен назив »данашне хрватско писане« неде тачан у случа]евима /х/, /17, /g/ и /п/. Прозодедска опозицеда високих према ниским вокалима се може потврдити само ако се интерпретира на начин Kojn je 1949. био 1акобсону стран, тако да се висок тон може ]авити и у слогу Kojn je непосредно иза такозваног узлазног акцента (но, мора се додата да 1949. jom неде било довол,но података о физичко] природи СХ акцената). Y сваком случа]у, ове примедбе не ocnopaBajy основну чиненицу да je 1акобсонова анализа СХ била адекватна, уюъу4yjyhH и ингениозна правила о слоговности /р/. Y анализи француског модела, елегантно] у cBojoj префинено] ]едноставности, односи Kojn се обично смаTpajy веома различитим класифику]у се као идентични. 42

Н а пример, опозищ ф као што су /е/ ~ /е/, maître ~ mètre, / Ц ~ 1 )1 и Л / ~ / d / своде се на однос напетог према опуштеном. Сличним поступком се у исту трупу ставл^у опозищце као /к/ ~ Л/ и /s/ ~ /s/, при чему се /к/ и /§/ T p e T H p a jy као компактни, уз примедбу да j e разлика измеЬу места вьихове артикул ацфе редундантна. Са становишта економичности описа, ово решен>е j e беспрекорно. Постигнута j e максимална сажетост описа, а да се шце жртвовала ниj e дна дистинкщца, и за све опозищуе Koje c e c M a T p a jy паралелним дата су за^еднички именители. Но, jeflaH аспект овог проблема тиче се и перцепщце. Да ли би тестови слушакьа потврдили да Французи c M a r p a j y да j e /s/ ман>е удалено од /к/ него од Д/? Да ли би у опозищцама попут Д/ ~ / d / дистинктивну улогу приписали напетости или звучности (нпр. какав би био н>ихов одговор на [d ] K o j e j e обезвучено n O M O Îly c H H r a c a j 3 e p a говора, или на [t] са додатом звучношЬу)? Да ли би за ньих Д/ било ближе /е/ него /е/, a / d / ближе /е/ него /е/? Позитивни резултати ових тестова дефинитивно би потврдили вредност Лакобсонове и Лоцове анализе. Оба рада из 1949. садрже и пасусе о теорщским аспектима проблема. 1акобсон je дао прави одговор на фундаментално питанье тврдььом да je анализа ДО jедини на­ чин да се разлик^у фонеме на основу чисто лингвистичких критерфа, jep она из масе фонетских факата одабира оне Kojn су лингвистички релевантни. 1акобсон je с пра­ вом нагласио да су многе артикулаторне разлике фонолошки редундантне. УводеЬи матрице ДО, радови из 1949. су означили прелаз ка Tpehoj епоси 1акобсоновог pa3Boja као фоноло­ га, HHayrypncaHoj радом Preliminaries 1952. OBaj прелаз je joui очигледшци у чланку For the Correct Interpretation of Phonemic Problems (За йравилну иншерйрешацщу фонолошких Проблема, 1951. — SW, 435—442). Оставл^уйи по страни непосредни мотив овог рада, потребу да се одбаце неоправдане оптужбе због неамеричког приступа, ocTaje ново o6janiH>eH>e основних постулата бинаристичке док­ трине, уз HaroBeniTaj да би их могли потврдити спектограми — што je и учшьено у Preliminaries. Из 1959. SW садрже само чланак On Slavic Diphtongs Ending in a Liquid (О словенским дифшонзима koju се заepwaeajy ликвидом, 443—448), MajcTopcKy реконструкцфу заиста компликованог скупа предисторфских фонолошких промена, чщи су резултат биле далекосежне дщале43

катске разлике. Но, 1акобсон их j e свео на ограничени 6 p o j општих процеса и правила импликацще (нека питата K o j a су овде дотакнута 1акобсон j e к ас ш ф проширио у Die Urslavischen Silben ür-, Ш-« (Прасловенски слогови Or-, ül-, 1960. — SW, 546—549), допун>у)’у1ш доказе неколиким новим етимологщама). Али овде нема Preliminaries, чщи су коаутори Г. Фант и М. Хале, епохалног дела K o j e f la je потпуни опис акустичких cBojстава ДО и садржи нека но­ ва реш ета по]единачних проблема у KOMnoHeHTHoj анализи.57 Метод те анализе сучел>ен je са неким концептима статистичке Teopnje комуникащф у раду Toward the Logical Description of Languages in Their Phonemic Aspect (Ka лошчk o m oüucy ]езика са фонологиког асйекша — са Колином Ч ервем [Colin Cherry] и Морисом Халеом, 1952/53. — SW, 449—463). У табелама ДО руског гласовног модела, Kojn je дат као пример система, више не налазимо знаке ±.58 Овога пута, eKOHOMHja jединица у коду je жртвована до­ ел eднoj примени бинарних ознака, Koja захтева само знаке + или —. То je омогуйено тиме што су опозищ ф вокалски/консонантски и компактан/дифузан подел>ене на по два пара oбeлeжja: вокалски/невокалски, консонантски/неконсонантски, и компактан/некомпактан, дифузан/недифузан (прва од ове две операцфе вей je изведена у Prelim­ inaries). Ипак, ова два cnynaja нису потпуно паралелна. Оба oбeлeжja Koja произилазе из опозищ ф вокалски/консонантски релевантна су за било Kojy фонему, док обелeжje компактности има нетто ограниченщу дистрибуциjy, а дифузност се примету] е само на вокале. Осим тога, пресек прва два обележ]а flaje све четири замисливе комбинацщ'е (уп. а), а пресек друга два само три (уп. б): а)

б)

вокали

ликвиде

raajflO B H

консонанти

+

широки вокали, веларни и палатални консонанти вокали средаьег реда

+

+

уски вокали, дентални и лаби^ални консонанти

57 БудуВи да су основни доприноси Preliminaries уюьучени у наредне радове, прещтампане у SW, поменуВемо их у вези са тим радовима. 58 Руски узорак у Preliminaries joui увек je имао такве знаке.

44

Ha Taj начин je подела на вокалски и консонантски потпунэде искоришйена. Квалификащца ликвида и /j/ (j едини nnajfl у руском) у ropH>oj схеми у складу je са прелазном позицфом Kojy ови гласови 3ay3HMajy. Гла)дови /j/ и /w/ су прост прелаз измеЬу вокала и консонаната, док ликвиде комбину]у две артикулащф, г-гласови у времену и 1-гласови у простору (5Т^ 278) — што се одражава и на спектограмима, барем када се ради о r-гласовима. Ове околности у потпуности onpaBflaBajy третираше ликвида и као вокалских и као консонантских, а може се замислити и прост прелаз као неraunja оба поларна термина. Ипак, j je на OBaj начин у превише радикално) опозищуи према ликвидама, упркос Н.ИХОВИМ6pojHHM везама. Ови гласови се представл^у као максимално различити: за )едине две карактеристике Koje су поставл>ене за ], ликвиде HMajy негативне знаке. Веома често, промене као што je л ’ (или слично) > j (нпр. у француском, маЬарском и румунском je3HKy, као и у немачким, итал^анским, српскохрватским, бугарским и ал­ банским д^алектима) противе се таквом одва)акьу. Оно, исто тако, отежава и задатак дфахроничару Kojn оперише ДО. Што се тиче синхронщске анализе, mije лако одредити акустичке корелате oбeлeжja вокалски/невокалски и консонантски/неконсонантски, ако треба да добщемо (+ +) одговоре за ликвиде, а (------) за j. Барем Халеове тврдн>е у fteroBoj eпoxaлнoj кььизи The Sound Pattern of Russian (Гласовни систем pycitoi, The Hague 1959) не пружа)у пре­ судне доказе да nocToje особености Koje су за)едничке вокалима и ликвидама, а да су истовремено стране опструентима и/.59 МогуЬи излаз би био да се ликвиде и [j] ставе у исту трупу (или као вокалске и консонантске или као невокалске и неконсонантске), што би по)едноставило проблем акустичких корелата ова два обележ)а. Али, онда бисмо се суочили са тешким задатком да дефинишемо дистинкщцу измеЬу /j/ и л-гласова. Да ли би било могуЬе класификовати ову опозицщу у неко друго обележ)е, као што je успешно ураЬено за /р/ ~ /л/? Или би било неиз­ бежно постулирати додатно ДО латералности (или ком­ плексности, или »ликвидности«),60 Koje би на неки начин 59 Хале призна]е (нав. дело, 118) да н>егове деф иници]е обележ за вокалски/невокалски и консонантски/неконсонантски »не треба сматрати коначним формулаци]'ама«. ч 60 ®во °бележ]е je предложио С. К. Шаумян, И ст ория системы дифференциальных элементов в польском языке, М осква 1958, и П роб­ лемы теоретической фонологии, Москва 1962.

45

било паралелно обележуу назалности?61 Ово би значило корак ближе фонетско] реалности, али свакако корак на­ зад у погледу економичности описа.62 Може се поставити и питан>е у вези са назалним консонантима. Упркос ньихово) сличности са ликвидама у по­ гледу комбинащце вокалске (назални тракт) и консонантске артикулащуе (орални тракт), као и одговара]уЬо] кон­ фигурации у спектограмима, 1акобсон и н>егови сарадници су третирали назале као консонантске и невокалске. Ова) се потез оправдава чин>еницом да )е назалност довол,на за разликован>е ових звукова од осталих консонаната. МеЬутим, исто обележ]е супротставл>а назале ликвидама и 1)1. То би нам допустило да и назале третирамо као комбинащуу вокалског и консонанстког. Главна предност оваквог новог тумаченьа била би у знатно) уштеди у бро)у неопходних )единица информащце по фонеми. Уместо да код 17 опструената оперишемо са (—) знацима за назал­ ност (као што )е у табели на стр. 457), ови знаци би нам били потребни само за четири ликвиде у руском. На исти начин, (—) знаци за компактност били би изоставлени за четири назала.63 Тиме би се просечан бро) ]единица информащуе по фонеми сманено на 6.1 (уместо 6.5), што би га знатно приближило идеално) вредности од 5.38. Поред тога, за)едничка класификащца назала и ликвида одговарала би шиховим моторичким и акустичким сво)ствима, а такоЬе и шиховим дистрибуционим особеностима у ру­ ском, као и у многим другим )езицима. Подела опозищце компактан/дифузан у области вока­ ла у суштини )е преобликоваьье градуалног тростепеног односа. Вокали средгьег реда се карактеришу негативним одговорима на ознаке оба поларна термина. МеЬутим, [у] се р а з л и в е акустички од [о] на исти начин као [о] од 61 Y cjiynajy фрикативног варвцетета /)/, решен>е je очигледно: то je компактни акутски континуирани консонант. 62 И Г. Фант (Acoustic Theory, 216) ставл>а у нету трупу 1)1 и ликвиде као »вокалске и консонантске«, дефинишуДи опозищ цу иэмеДу н>их као некомпактан (/j/) према компактном (ликвиде). Ово решен>е je исправно за руски, али не би обезбедило довол.но критери]а за разликовагье палаталног латерала Ы од /л/ и 1)1 у ]езицима где сва три nocToje. — Theodore М. Lightner, On the Phonology o f the Old Church Slavonic Conjugation (предато у IJSLP), опершие са три различита обе л еж] а, вокалски/невокалски, консонантски/неконсонантски.опструентски/неопструентски. 63 Дал>а редукци]а 6poja ознака могла би се постиДи изоставл>ан>ем знака — за звучност код африкате /ц/ (ово je учинио Хале, Sound Pattern, 45).

46

[а], а однос дуж лиюуе [и]—[ e ] — [ж] j e потггуно паралелан овоме. Ове околности су од юъучне важности, с обзиром на релациони карактер ДО (уп. SW, 473 и 642). Характе­ ристично j e да j e у 1акобсоновом и Халеовом Fundamentals of Language (Основе ]езика), o 6jaB ib eH O M неколико година каснще, као и у O a H T O B o j Acoustic Theory (1960) обеле:яф компактан/дифузан поново c n o je H O . С друге стране, Хале j e ово oбeлeжje j o n i jeaamryT поделио у свом Sound Pattern in Russian (1959). OBaj корак се показао корисним за Халеове морфонолошке операнде, као и у н>еговом каснфем раду из истори)е и дфалектологфе руског )езика. Али ове предности не могу поништити чшьеницу да се опозицфе по отворености вокала у многим )езицима дубоко разлиKyjy од именантно бинарних обележ)а.64 Веома инструктивне 6pojKe на стр. 460, Koje noTBpbyjy да nocTojn веЬа вероватноЬа да се nojaBe фонеме са ознаком — него гьихови парньаци за знаком +, могу навести на нека питатьа у вези са преосталим случа)евима. Заюъучак аутора не би могао важити за обележ)е консонантски/неконсонантски, будуЬи да укупна вероватноЬа за консонантски износи 0.5353, а за неконсонантски 0.4647. Какве би резултате у погледу стридентности требало да добфемо код )езика где je то oбeлeжje релевантно само за парове /с/ ~ /0/ и /з/ ~ /б/? Да ли je размера nojaBa консонаната типа /т/ и /д/ обрнута у je3HijHMa где je напетост, а не звучност, релевантна за н>ихову дистинкцфу? Две главне иновацфе у Preliminaries; Koje се cpehy и у Phonology and Phonetics (Фонологи]а и фонешика, са М. Халеом, 1955/56, текст o6jaB^eH Hajnpe као део Fundamentals of Language. — SW, 464—504), jecy нагласак на ограниченом 6pojy ДО Koja се jaBJbajy у )езицима света и двоструке дефинищф сваког ДО, на моторичком и акустичком нивоу, уз став да je други лингвистички релевантней. Y оба caynaja ради се о врло jeднocтaвним — и врло природним — naejaMa Koje се тичу основних чиьъеница о je3HKy. Epoj ДО je ограничен могуИностима човекових говорних орга­ на и захтевом за довольном перцептибилношЬу. Листа од 15 oбeлeжja (дванаест инхерентних и три прозодфска) импресионира у право ВЕЛИКИМ 6pojeM релевантних варфабли и одражава изузетну прилагодл>ивост говорних органа. 64 Yn. SW, 500 рак обсон и Хале): »МеЬу инхерентним обележ)има, само вокалска дистинкцща компактан/дифузан место показу)е веб и 6poj чланова, углавном три.«

47

Мало ]е вероватно да би будуПа истраживан>а могла битно повеЬати ова] бро]. Када ]& реч о даван>у предности акустичком аспекту ДО, оправдава га чюьеница да су звучни таласи за ]едан корак ближи перцепци]и него кьихов извор и да се у акустичко] слици не одржава]у све моторичке разлике.65 Али, 1акобсон и н>егови сарадници су револуционисали и приступ артикулаторним феноменима. Они су примитивне и лаке класификацфе на основу места арти­ кул ацфе заменили онима ко]е се заснива]у на елементима ко]и су истински релевантни за сво]ства гласа — обликом и величином резонатора. По]едина ДО се у различитим ]езичким системима оствару]у на различите начине. БавеЬи се феноменима овог реда, 1акобсон и гьегови коаутори примен>у]у класичну технику фонолошке анализе: две дистинкцфе се сматрДу члановима ]едног обележ]а ако има]у комплементарну дистрибуцфу (у овом случа]у у меЬу]езичким релаци]ама) и поседу]'у за]едничко ]езгро релевантних сво]става.66 То нас приближу]е проблему дистинктивних инварианта ДО. Ова обележ]а су описана (стр. 484—486) као скупови сво]става од ко]их ]е бар ]едан на моторичком и ]едан на акустичком нивоу. Два од ових сво]става се по]авл>у]у двапута на списку: за »увеИанье укупне количине енергфе и н>ено ширерье у времену« каже се да ]е карактеристично за компактне гласове, као и за налете. Наравно, такви феномени не могу осигурати дистинкцфу измеЬу ова два обележ]а; аугори их бел еже као пратиоце других особености.67 Ове околности сугеришу да су они редундантни а не дистинктивни, те да би их требало уклонити са листе — осим ако се не уведу и остали пратеЬи критерии. ' 65 На сгр. 487—488 налазимо програмске из]аве Koje захтева]’у испитиватье корелата ДО на ауралном, неуролошком и перцептивном ни­ воу, као jenan од централних задатака будущих истраживан>а. Yn. Concluding Remarks. — Proceedings of the Fourth Int. Congress of Phonetic Sciences, Hel­ sinki 1961 (The Hague 1962), XXVII и дазъе. 66 Концепт ДО je отворио нову етапу у фонолошко) типологии; он нуди jefluiui начин Kojri осигурава самерл>ивост различитих система. П оменимо овде да су Д О о б е л е л ф од изузетно велике вредности за структуралног дфахроничара и диалектолога: само она му OMOryhyjy да одреди шта je иста фонема у различитим моделима (Tj. KOje су фонеме у различитим моделима чланови исте дф афонем е), а без ове идентификацфе не могу се конструисати валани дфасистеми. 67 ТакоЬе се каже да je велика укупна енергфа jeдинa акустичка особина неконсонантскнх гласова.

48

И у вези са неким другим детальима неопходна je ревизфа реченог. Ако и прекидно [р] треба сматрати вокалским, онда je тешко бранити формулацфу да вокалске гласове oдликyje Слободан пролаз кроз вокални тракт. Аутори су каснфе напустили гледиште да je напетост маркирана оштрфе дефинисаним резонантним регфама у спектру, као што се види из ььиховог рада из 1961 (51^ 550—555).68 Све ово, скупа са другим чшьеницама, веб поменутим у овом приказу, указу] е на потребу дальег рада ради pa3janiftaBafta свих пojeдинocти.б9 Али, ма какве исправке на noj единим местима биле унете, оне само могу усавршити општу схему, а никако je уништити. Веома важан одломак (стр. 499—501) посвебен je расправи о питана K o j e j e поставио J. Р. Чао (Y. R. C h a o ) 1954, о томе да ли j e дихотомфско мерило стожерни прин­ цип Kojn испитивач може с коришбу да наметне je3H4KOM коду или j e ово мерило инхерентно у структури j e 3 m c a . Аутори су изнели »неколико аргумената велике тежине у корист другог решеььа«, али су отворено признали да »вокалска дистинкцфа компактан/дифузан често обухвата веби 6 p o j чланова«, што се своди на ограду у погледу опште вредности Нэиховог принципа. По нашем мишльекьу, они су били у праву: у вебини слу^фева дихотомфа j e инхерентна у структури je 3 H K a , док j e у преосталима она користан поступак. Ако се H H T e p n p e r a p a j y на OBaj начин, аргумента аутора су врло убедлшви, мада не би били довольни као доказ да je дихотомфа обавезно инхерентна у свим приликама. Очигледно j e да j e »систем дистинктивних o б e л e ж j a , заснован на y3ajaMHO импликативном односу измебу чла­ нова сваке бинарне опозицфе, оптимални код«; но, опти68 Уопште je поучно посматрати стадии и искрени напор аутора да усаврше cBoje дефинитное ДО. Извесне прераде детазьа су очигледне ако упоредимо Preliminaries са Phonology and Phonetics, или са каснфом верзиJOM овог другог текста, или Taj текст са Халеовом (1959) или Фантовом кншгом (1960). 69 Т еорф а прозодфских обележ)а je у Phonology and Phonetics коренито ревидирана у пореЬетьу са два 1акобсонова ранфа рада на ту тему (уп. горе). К аж е се да се тон, jaHHHa и квантитет jaBJbajy у два варфетета, меЬуслоговном и унутарслоговном (меЬутим, ова деф иницф а не покрива тачно разлику измеЬу два варфетета квантитета, дуж ине и schaif/schwach geschnittener Akzent, и на стр. 480 аутори нису на томе инсистирали). МеЬу тонским ф еноменима обележ )е нивоа je меЬуслоговно, а модулацфа унутарслоговно. Н о, у oboj-i врло симетричном оквиру н ф е оставл.ено места за Ü bersilbigkeit (= модулацфа Koja обухвата више од je;jH o r слога), што je очито губитак.

49

мална решегьа се не оствару]'у увек. Да ]е тако, сви ]езици би имали исту структуру. У конкретним случа]евима могу интервенисати и други чиниоци, сманодуЬи тако вероватнойу да се оптимално решение оствари. Чиненица да деца постелено усавршава]у гласовни систем, усва]анем бинар­ ных опозицфа, веома ]е значаща, али би било опасно изjeднaчити природне и неизбежне СУКЦЕСИВНЕ кораке дечфег разво]а са правилима ко]а управл>а]у системом обележ]а ко]а се ]аввьа]у у скупу СИМУЛТАНО, како у систему, тако и у говорном ланцу. Трейи аргумент, да »скоро сва дистинктивна обележ]а показу]у недвосмислено дихотомфску структуру на акустичком и, сходно томе, на свом моторичком нивоу«,70 вал>ано опису]е општу слику, док се четврти аргумент, да »примена дихотоми]ског мерила« чи­ ни прозирном »сло]евиту структуру фонолошких система, законе импликацфе ко]и н»има управл>а]у и коначну типологфу ]езика«, тиче огромне користи од бинарног прин­ ципа, а не иегове обавезне инхерентности у свим постсуеЬим случа]евима.71 Што се тиче проблема обавезне ]единствености фоно­ лошких решена, ко]и ]е покренуо Чао 1934, аутори сматра]у да ]е »максимална елиминацфа редунданци и минимални бро] дистинктивних алтернатива принцип ко]и допушта потврдан одговор«. Компонентна анализа заиста може елиминисати велики део алтернатива ко]и оставл>а фонологи]а из периода пре откриНа ДО. Ипак, преоста]у случа]еви где ]е не]единственост инхерентна моделу. Сам 1акобсон ]е више пута, у другим контекстима, истицао да ДО могу бити синкретизована (уп. БЩ 259, 261, 641). Ова] феномен ]е веома широко распространен и несумниво доприноси ефикасности ]езика као семиотичког система. У веЬини случа]ева се, на основу разних критерфа, може установити ко]е обележ]е има примарну улогу; обычно се друго обележ]е проглашава редундантним (што ]е корак ко]и има очигледних предности, али не само предности). Посто]е, меЬутим, и ограничены случа]еви где докази у корист оба решена има]у ]еднаку тежину. Наравно, да ]е 70 Курзив додат. 71 Узгред, у неким с л \^ е в и м а типолошке дескрипщ^е у смислу дихотомщ'а нема]у велику предност. Упореди, на пример, »У ]езику Ь посто]е три степена вокалске отворености и три тонска нивоа« са »У ]езику Ь у домену вокала п о с т о в подела опозици]а компактан/некомпактан и дифузан/недифузан, а у домену тонских нивоа измеЬу висок/не-висок и низак/не-низак«.

50

ово само ствар процената, закони вероватноОе би практич­ но исюъучили размеру 50.0% : 50.0%, те би се могло изабрати ]едно од два решена.72 Главне потешкобе проистичу из чин>енице да два обележ)а обично на различите начине доприносе функционисазьу ]езичког модела и да шце лако проценити релативну важност тих начина. Entia non sunt multiplicanda praeter necessitatem — да ли да дамо предност машем 6pojy фонема у тексту или машем 6pojy фонема (или ДО) у коду? Шта да се ради када резултати тестова перцепщф и морфолошка структура говоре у прилог два супротна решена? И тако дал>е. ТешкоВе су посебно ве­ лике у случа]евима три или више повезаних обележ]а. Како третирати модел са дугим налетим према кратким опуштеним вокалима и безвучним налетим према звучним лабавим опструентима, ако психолингвистички тестови поKa3yjy да у оба случа)а опозищца напет/опуштен носи 40% дистинктивног оптереЬен>а, док удео квантитета и звучности, у сваком од подсистема, износи до 60% ? И шта je са другим могубим моделима, где удео напетости варира у оба домена на паралелан начин — или чак независно — измеЬу 0.1% и 49.9%? Где да поставимо границе измеЬу нашег наекцаша да опис буде )едноставан и фонетске реалности? Како да третирамо ]езике у KojnMa je удео напетости у )едном од домена испод 50%? — У многим cnynajeBHMa, jeдини примерен одговор би било признание да често у истом je3H4KOM моделу коегзистира)у и ЗАГЕДНО ОПЕРИШУ два или више система дистинкщца, да je то оправдано и чак оптимално решекье, те да вал,ан опис таквих модела не сме занемарити ни jeflaH од видова ове реалности. Свакако, разни углови размшшьаша могу утицати на одлуку о пoлaзнoj тачки оваквог описа. То, али само то, оставвьа простора за нejeдинcтвeнa решеньа. ВеДина HajHOBnjHx радова уюъучених у SW спада у трупу 1акобсонових минфатурних ремек-дела. Три од еьих су посвеИена руском: Die Verteilung der stimmhaften und stimmlosen Geräuschlaute im Russischen {Дисшрибуцща звучних и безвучних ойсшруенаша у руском, 1955/56. — SW, 505—509) скреИе пажшу на )едан до сада превиЬен про­ блем руског изговора, Избыточные буквы в русском письме (Сувишна слова у руском йисму, 1961/63. — SW, 556—567) разматра мане садаппьег руског правописа и предлаже на 72 метода.

Бар у теории; пракса пати од несавршености наших мерних

51

Koje би се начине он могао коренито побол>шати,73 док А New Outline of Russian Phonology {Нови йреглед руске фонолощ е, 1969. — SW, 533—537) садржи приказ добро познатог Аванесов.гьевог приручника. Горе поменути чланак Die urslavischen Gruppen Ur-, id- комплетира cepnjy славистичких прилога. Необична конвергенцфа великог 6poja несродних ]езика успешно je обраЬена у Why ’mama’ and ’p a­ pa’ (Защшо »мама« и »йайа«, 1959/60. — SW, 538—545), у светлу 1акобсонове концепцфе фонолошког pa3Boja дечиjer )езика. Два рада o6jainH>aBajy проблеме поj единых дистинктивних обележ]а. Mufaxxama, the ’emphatic’phonemes in Arabic (Муфаххама, »емфашичке« фонеме у арайском, 1956/57. — SW, 510—522) углавном се бави дистинктивном фарингализацфом, варфететом 6бележ]а снижености, док Tense­ ness and Laxness (Найешосш и ойушШеносШ — са М. Халеом, 1961/62. — SW, 550—555) onncyje различите начине на Koje се ocTBapyje напетост, углавном код вокала. Заюъучак аутора гласи да je напетост непрозодфски паршак обележ)а квантитета (могло би се додати и да има великих сличности са обележ]ем jaHHHe). OBaj рад очито нема за цшъ да пружи коначно решен>е свих многобро)них загонетки у вези са овим обележ]ем, можда на)шароликфим у погледу реализацфе у разним ]езицима и разним типовима гласова. Тако, на пример, у раду нфе начшьен nOKymaj да се наЬе инварфантни знак напетости у акустичком спек­ тру. OBaj проблем усложн>ава веома често удруживакье на­ петости са феноменима Kojn иначе могу бити дистинктивни, као што су разлике у степену вокалске отворености 73 Тачно je да у ]езицима попуг руског, са великом трупом парова консонантских фонема ^ е се разлику^у по обележ ]у дф езности (палатализованости), употреба двojaкиx вокалских слова (»yмeкшaвajyhиx« и »неумекшава]убих«) осигурава знатну уштеду у инвентару слова, у пе­ ребеш у са алтернативним системой са дво]аким консонантским знацима за дф езн е и недф езне консонанте. МеЬутим, ово запажанье не би могло oбjacнити генезу или дф ахронф ску стабилност принципа руске азбуке. У многим ]езицима слична би се уштеда могла постиби употребом спецф алне трупе вокалских симбола за означаване звучности претходних консонаната, што би учинило излишним сва слова за звучне консонанте. А ипак, такав поступак н ф е yo6ичajeн у алфабетима света. Порекло руског система ]е бар делимично везано за префонол огизацф у старих вокалских опозицфа у консонантске (/бы/ ~ /би/ > /би/ ~ /б ’и/, /ба/ ~ /б а / > /ба/ ~ /б ’а/ итд.). К аснф е ]е oвaj систем снажно подржала чиььеница да вокали има]у врло различите алофоне иза дф езних и недф езних кон­ сонаната, тако да разлике меЬу вокалима (или барем у ньиховим почетним прелазима) заиста постсуе у интуицфи говорника руског jeзикa.

52

(или уопште у квалитету вокала), или у Tpajaity, вокалности (уп. /и/ према /j/), звучности или аспирации (у je3Hцима са /х/, али без трупа консонант + /х/, аспировани звуци се могу посматрати као секвенце фонема). Y таквим случа)евима би требало извршити психолингвистичке тестове Kojn би истраживачу олакшали доношегье одлуке.

Typological Studies and Their Contribution to Historical Com­ parative Linguistics (Тийолошка исйишиваььа и ььихов дойринос ucîuopujcKoj уйоредно]' лингвистици, 1957/58. — SW, 523—532) садржи сажет преглед исторфе и жижних проб­ лема истраживан-а типолошке лингвистике, са заюъучком да она знатно доприносе решаваььу спорних питаню у ре­ конструкции старих je3HKa. Врло je вероватно да такви ]езици нису имали структуралне характеристике xoje се не cpefry ни у )едном од емпирфски познатих )езика. На невотьу, ова важна поставка не исюъучу|‘е потпуно такву могубност. Y извесном 6pojy случа]ева, )езици или дфалекти забележени у скорфе време потврдили су nocTojaibe структуралних типова koj‘h су се ранфе сматрали немогуЬим. Према JaKo6coHOBoj прецизно) из]ави, »уочена ]еднообразност nocTaje ’скоро ]еднообразност’, правило велике статистичке вероватноЬе« (SW, 526). Наравно, иста вероватноЬа се мора допустити, барем теорфски, и за изумрле )езичке мод еле. Appendix (Додашак) кн>изи садржи три 1акобсонова рана рада. 1едан од н>их, Фонетика одного северно-велико­ русского говора с намечающейся переходностью (Фонети­ ка jednol ceeepuoi великоруског говора с йримешном йрелазнотНу, 1916/27. — SW, 571—613) представлю изненаЬеиье. ÜBaj опис локалног говора, за двадесетогодинпьег сту­ дента изузетно добро обавл>ен посао, написан je у потпуно различитом духу од каснфих 1акобсонових радова. Прилаз подацима je атомистички, пажню je усредсреЬена на бо­ гатство могуНих фонетских нфанси и на пojeдинocти попут cBynajHor изговора или девфантног дфахронфског понашан>а по)единих речи. Oeaj рад je поучан noHajnpe као упозореьье. Он показу|е каква je могла бити судбина 1акобсона као научника да му н>егова снажна личност нф е омогубила да превазиЬе jeflHOCTpaHH y m n aj н>егових московских професора. С друге стране, текстове Contribu­ tions to the Study of Czech Accent (Прылози ucüumueawy че­ тко! акцента, 1925/26. — SW, 614—625) и On the Elimina­ tion o f Long Consonants in Czech (О уклаььаььу dylux консо53

панаша у четком, 1927/28. — SW, 626—627) вей je писао аутор Kojer позна)емо. Retrospect (Осврт уназад), писан исюъучиво за SW (стр. 631—658), cacTojn се у суштини од две врсте пасажа: прегледа 1акобсоновог интелектуалног формиран>а и pa3Boja, kojm je знача]ан као докуменат за исторфу лингвистике, и расправе о текуЬим питаньима у области теори]е ДО и сродним доменима. Овде он први пут74 nocBehyje релативно много простора дефинисакьу cBojnx гледишта и одговорима на примедбе критичара.75 МеЬутим, он не улази у исцрпне дискусфе са ььима. Лакобсон нф е склон дугим расправама око по)единих тачака; он више воли да да кратке одговоре у неколико снажних (али обично не огорчених) речи, цил^'уЬи на основне принципе. Понекад )едноставно другачфе изложи cboj’ став или за CBoje бинаристичко гледиште наведе доказ из суседних области истраживаььа, као што je математичка логика, теорфа комуникацфе или психологфа. Вероватно je у праву што ради тако. Мада HeflocTajy убедвьиви одговори на неке специфичне примедбе разних аутора, jacHO je да Лакобсонови основни резултати чврсто cToje. А што се тиче »привременог списка дистинктивних oбeлeжja Koja су до сада откривена у je3HUHMa света«, он je »замишлен само као прели­ минарии нацрт, отворен за допуне и исправке« (SW, 654). 4nTajyhn Selected Writtings, човек неизбежно ocTaje импресиониран монументалношбу Лакобсоновог опуса. Ме­ Ьутим, у нашим заюъучним напоменама, неЬемо се задржавати на елементима Kojn изазива)у OBaj утисак, као што je фундаментална природа обраЬиваних проблема, »непосредност напада«, огромно богатство асоцфацфа, оригиналност предложених решетьа и кьихова снажна логичка конструкцфа. Све то je од другостепеног 3Ha4aja; од приказивача се 04eKyje да o6jacHH Koje исторфске околности чине Лакобсона HajBellHM лингвистом наше епохе. Иако je био први Kojn je у науци о je3HKy лансирао термин »структурални метод«, Лакобсон нфе припадао генерацфи Koja je инаугурисала употребу овог метода у 74 Наравно, поред н>егоюг извешта]а за Четврти меЬународни конгрес фонетских наука у Хелсинки]у 1961, ксуи садржи многе идентичне одломке. 75 Од критичара наводи А. А. Реформатског, А. Мартинеа, J. Кантиноа (Cantineau), Ч. А. Ф ергусона (Ch. A. Ferguson) и М. Ч аудхерф а (Chowdhuriy), К. Л. Ебелинга (С. L. Ebeling) и П. С. Кузнецова, док многи други нису поменути.

54

лингвистици, веЬ. генерации Koja je учинила да он широм света победи. Он je био jeflHa од две централне личности у HajpeanHCTH4mijoj од три главне гране структурализма те епохе. У ствари, jeflHHO je Прашка школа сачувала пра­ ву равнотежу измеЬу SIGNANS и SIGNATUM; недостатак дру­ ге две гране било je занемаривакье jeÄHor или другог. То je омогуНило .Гакобсону да буде први Kojn je доследно раставио jeдиницe гласа на н>ихове Kpajibe дистинктивне компоненте, и, чим je то технички напредак омогуЬио, обухватио и акустички аспекат проблема. Данае je jacHO да he основни резултати фонолог^ е, дисциплине Koja исnnTyje je3H4Ky ф ункц ф у гласа, остати TpajHa cBojnHa лингвистике. И исто тако je jacHO да ова TpajHa cBojmia yKJbynyje, као jeдaн од CBojnx основних елемената, увид у диференцфална CBojcTBa Koja OMoryhyjy гласовима да функционишу као je3H4Ke jeflHHnne.

55

НОВЕ ФОНЕМЕ И ДИСТИНКТИВНЕ МОГУННОСГИ Опште ]е познато да постсце три основна типа фонолошких промена: оне ко]е смакьу]‘у бро) дистинктивних ]единица, оне ко)е м е н ^ у н>ихов меЬусобни однос и оне ко]е повебава]у н>ихов брор1 Према прашко] традиции, ови типови промена назива]у се често »дефонологизаци]'а«, »рефонологизацфа« (нафодеснфи српсьси облик овог термина био би »префонологизацфа«) и »фонологизаци]ш .2 Таква кл асификаци]а, а нарочито таква терминологи]&, наводе на помисао да постов савршена равнотежа у погледу деловаььа фонолошких промена на бро] дистинк­ тивних могубности:3 док рефонологизацфа не утиче на тaj бро], дефонологизацфа га смакоде, а фонологизаци]а повеЬава. Ово изгледа сасвим природно тим више што просечни бро] фонема (као и дистринктивних могуИности уопште) у ]езицима оста)е исти упркос толико различитим метаморфозама фонолошких система. Па ипак се овде ра­ ди о ]едном варлшвом утиску, скоро о оптичко] илузфи. ЬЬегова слаба тачка ]есте у интерпретации процеса фонологизацфе. Ако пажзьиво размотримо посто)ебе типове тих процеса, доПи Пемо до заюъучка да они заправо никада не повебава]у бро) дистинктивних могубности. 1 Видети, на пример, истанчану класификащуу ових nojaBa код А. Мартинеа, Economie des changements phonétiques (Берн, 1964), стр. 175 и дал>е. 2 Yn. Р. 1акобсон, »Principes de phonologie historique« y Додатку француског превода Принципа ф он олощ е H. С. Трубецког (Париз, 1949) стр. 315 и дал>е. 3 П од овим термином подразумевай могуйе фонолош ки различите гласовне ликове речи у датом )езику.

56

Случа]еви фонологизацфе деле се у две основне категорфе: 1) Комбинаторне варианте jeднe фонеме nocTajy дистинктивне фонеме након процеса koj’h je из]едначио кон­ тексте у KojHMa се оне nojaBibyjy (= »цепан>е« фонеме).4 2) Секвенца фонема се претвара у нову фонему (»ста­ т ь е « две фонеме у ланцу). Пот л еда] мо Hajnpe категорфу 1. Разлика измеЬу два]у контекста може се уклонити на два начина: а) губл>ен>ем разлике измеЬу елемената kojh су изазвали комбинаторну варфацфу, или б—в) губльеььем бар ]едног од тих елемената. Y овом последнем случа] у губл>ен>е се може десити у ]едном од контекста, или, пак, у оба. Ова два типа Немо обележити са 16 и 1в. Примери: Тий la: Y прасловенском je глас [č], резултат палатализацфе /к/, постао фонолошки различит од /к/ после дисимилацфе [ča] > [ča]: /kajati/ [kajati] > /kajati/ [kajati], али /kajati/ [čajati] > [čajati] /čajati/. Издизан,е гласа [č] из ранга комбинаторне варфанте у ранг фонеме овде je последица губитка ]едне дистинктивне могуНности у ланцу фонема, и то оне Kojy представжа трупа /ка/. То важи и за индоиранско /с/, Koje je уведено кроз процес /ке/ > [се] > /са/, док je /ка/ остало непромен.ено. Али у индоиранском свако /е/ je дало /а/, тако да нова фонема /с/ представжа само компензацфу за фонему /е/ Koja je нестала из система. Генеза политонфе настале помератьем акцената у основи je слична генези словенског /с/. Ако се однос измеЬу облика типова /tata/ и /tata/ претвори у /tata/ ~ /tata/ (Nовде означава првобитни тон, а ' секундарни), то значи да je /а/ Hajnpe било комбинаторна варфанта неакцентованог /а/ Koje се jaBibano у претоничком слогу (дакле [tata] са фо4 В. констатаци]у J. ван Гинекена, TCLP, IV (1931), стр. 301: »Фонолошком цепан>у ]едне ф онеме претходи nocrojaibe две]у комбинаторних или случафих варианта — те две варианте nocTajy еквивалентне, тр независне ф онеме.«

57

нолошким 4 и пропратним '), али ]е добило фонолошку вредност након повлачеььа акцента с кра^Бьег слога. Према томе, нови фонолошки тон ]е заузео место ко]е ]е имао финални акценат у репертоару дистинктивних могуНности. Тий 16. Y многим новогрчким дфалектима по]авила се нова фонема /6/ услед губитка /п/ у групи /nt/ [nd], што je омогуЬило опозищце типа /ata/ ~ /ada/. Слично томе, санскритско [d] у речима као што су nidas < *nizdas < *nisdos постало je фонема /d/ услед губл>еньа /s/ и /z/ Kojn су условили церебрални изговор /d/ [d]. Занимл>иво je да исти облик nidas садржи join jeflHy илустращцу овог типа pa3Boja: дужина /i/ [i:], Kojy je изазвало присуство /z/, доби­ ла je фонолошку вредност када се /z/ изгубило. Опште узевши, управо OBoj категории nojaBa n p m ^ a jy и компензационе дужине, као и нови прозодфски тонови Kojn су се nojaBHBH услед губитка nojeflHHHX фонема (на при­ мер у словеначком говору KojcKor где коп са силазним тоном представтьа наставак облика коп из претходног ста­ ли] ума, док коп, са узлазно-силазним тоном, долази код к о т ).

Тий 1в. Дистинктивна палатализацф а консонаната у руском je у HajBeheM делу последица губитка слабих полугласника у староруском. Палатални полугласник ь оставл>ао je траг у умекшаван>у претходног консонанта, док je веларни ъ оставтьао Taj консонант непромешеним: /бапь/ [dan’b] > /dan’/ /бапъ/ [бапъ] > /dan/ Губитак Kojn прати стваран>е нових дистинкцфа у типовима 16 и 1в Hnje ограничен на просту чишеницу елиминацфе jeflHe фонеме у jeднoм 6pojy морфа. Нестанак jeflHe фонеме из говорног ланца y3poKyje увек губитак jeднe дистинктивне могуЬности будучи да nojaBa фонеме о коjoj се ради nocTaje немогуЬа у датсц позицфи. Тий 2. Током словенског joTOBaiba, трупе фонема као што je /tj/ замешене су фонемама дотада непознатим сис­ тему. На пример, општесловенско /platjenV je дало српскохрватско /плаЬен/ (каснфи pa3Boj je чак створио секундарну трупу /Tj/, на пример у /влаце/ од /влат-bje/, cTBapajyfrH 58

/

опозищну /к/ ~ 1т')1. Друге примере нових фонема кеде наста]у стапан>ем два] у консонаната пружа]у /§/ < /бк/ у многим германским дфалектима, /ч/ или /к/ од /кг/ у сло­ венском и шпанском, /с/ < /шк/ у више српскохрватских говора. Нове вокалске фонеме често наста]у сажимакьем (на пример /о/ < /оа/ у неким македонским дфалектима, или /о:/ < /ао/ у српскохрватском говору Бакина) и монофтонгизацфама5 (секундарно /е:/ у санскриту < /а]/, /а:/ у централном дфалекту зезика ]идиш а < /щ/, /а/ у новогрчком понтфском дфалекту < Да/).6 Постсде такоЬе и квантитетске опози щ ф кеде су уведене путем вокалских сажиманьа (на пример у више македонских говора). Сви наведени типови развела има]у ]едну за]едничку особину: стварагье нове фонеме увек изазива губитак ]едне фонолош ке комбинаторне могукности. УвоЬен>е /с/ у прасловенски плакено ]е елиминацфом трупе /ка/, /б/ у грчким дфалектима — нестанком трупе /Ш/, нови тон у дфалекатском словеначком коп — нестанком ненаглашеног 4, прасловенски ртовани консонанта — елиминацфом трупа /консонант + ]/, и тако дал>е. Према томе свака фонолошзацща ]е у сушшини рефонолошзацща. Ову исти­ ну ]е барем делимично познавало доста истраживача.7 Мо5 Y caynajy монофтонгизацфе интерпретацфа дф ахрош ф ког процеса зависи о д ф онолош ке анализе сташа Koje je претходило том проне­ су. О стварагьу нове ф онем е може се говорити само ако je дифтонг био биф онематски; у другом случа)у ради се само о промени характеристика nocTojehe ф о н ем е (монофонематски дифтонг > монофтонг). 6 H aje увек л ако одредити границу измеЬу овог типа и типа 16). П ронес као /xj/ > /1т/ или /aj/ > /а:/ може се посматрати и као промена прве ф он ем е праДена губитком друге. Уп. тачна запажатьа Андре Мартинеа, Économie, стр. 186—187. 7 »V велико) маси aaynajeBa дивергенция (= фонологизацфа) пра­ Дена je н ек ом к он вер ген ц и ям (= деф он ол оги зац ф ом ) Koja нюме и управтьа« (Е. Поливанов, »Факторы фонетической эволюции языка, как трудового процесса«, Ученые записки Института языка и литературы, III, стр. 38, цитирано према Р. 1акобсону, у Додатку француског превода Принципа ф он олои ц е Трубецког, стр. 330). »1една таква комбинацфа ф о н о л о ги за ц ф е и дефонологизащ це може се сматрати, са становишта трупа ф он ем а, реф онол огизацф ом. ... у jeflHoj »рефонологизаци)и трупа ф он ем а« чигьеница различитости трупа фонема ocTaje, али ф ункцф а разликовагьа прелази са )едних фонема на друге« (Р. 1акобсон, »Principes de phonologie historique« y Додатку Принципа фонолоице, стр. 331). »Изгледа да )ези ц и прош иру)у cBoj инвентар фонема само променом места по)единих дистинктивних обележ)а са )едног сегмента ланца на други« (А. М артине, Économ ie..., стр. 186). »Ипак изгледа да, у начелу, )една ф онолош ка в а р ф а ц ф а не мож е попримити дистинктивни статус, то jecT, дата

59

жемо додати да се овде увек ради о трансформации jeflHe синтагматске у ]едну парадигматску чшьеницу. Пре про­ мене, облике као што je /kajati/ у прасловенском карактерисала je jeднa синтагматска црта, трупа /ка/, а после про­ мене, особина парадигматског типа, фонема /б/. Фонема /к/ у /kajati/ и иста та фонема у /kajati/ биле су парадигматски идентичне, али кьихова синтагматска позищуа je била различита. Након промене, /б/ у /čajati/ je парадигматски различито од /к/ у /kajati/, док je тьихово синтагматско окружение исто. Фонологизацфа никада не повейава 6poj фонолошких дистинктивних могуЬности у jeднoм je 3 HKy. Двема могуЬностима /ка/ и /ка/ у прасловенском стадфуму I одговарале су две могуЬности /ка/ и /ба/ у стадфуму II. Сличне констатаци]'е могу се извести за све остале cлyчajeвe Koje смо овде изнели —- као и за све eny4 ajeBe Kojn би се могли замислити. Општи заюъучак нашег досадапиьег излагаиьа изгледа парадоксалан: фонолошки систем je организам koju йосшейено унишшава самог себе. Дефонологизащца уништава дистинктивне могуЬности, а фонологизацфа (исто као и рефонологизацфа) не производи нове.*8 Оваква си­ ту авдц a Tpaje Beh толико милен^ума — па ипак, je3nnn joni увек OBOneBajy. И то зато што се потребно богатство дистинктивних могуЬности обезбеЬу)‘е иноваторским делованем сила Koje припада)у jeднoм другом плану лингвистичке структуре, плану значенских j единица. McTOpnja je3HKa noTBpbyje да nocToje 6pojHH cлyчajeви где нове фонеме не произилазе из унутраппьег pa3Boja фонолошког система. Ево сажетог прегледа таквих типова промене. I. Поза)мл>ене речи често o6orahyjy фонолошке ин­ вентаре je3HKa. Такво je порекло назалних,вокала у кн>ижевном немачком, /g/ у четком и yKpajHHCKOM, Я/ у сло­ нову фонему, осим ако се, бар у неким ситуащцама, узрок те BapnjaiiHje не уклони« (Мартине, н. д. 187). »Оба [= примарно и секундарно цепаьье ф онема — П. И.] има]у као за]едничко обележ]е знача]ну чиььеницу да су логичне последние процеса ю]едначен>а фонема« (Henry М. Hoenigswald, Language Change and Linguistic Reconstruction, Chicago, 1960, стр. 78). 8 Ово се не односи само на разво] инвентара фонема, вей такоЬе и на гьихову дистрибуци]у. Н а пример, поновно ]авл»ан>е финалних консонаната у словенском je последица губл,егьа финалних полугласника, увоЬен>е трупа као што су /ки/ у старосрпскохрватском je само последица из]едначаван>а /ы/ са /и/, итд.

60

венском, /э/ у новогрчким дфалектима Мале A3nje, /ц/ у македонском, и тако дале. Y свим тим случа]евима извор нових фонема je не само изван фонолошког система, веЬ изван je3HKa ко]и трпи иновацщу. II. Дешава се да ]езички елементи Kojn HMajy експресивну функцфу или функцфу обращала9 преузима]у функцфу представлала. У укра]инском дфалекту Ладомирова у CnoBaMKoj меко /ж ’/ je ограничено на хипокористична лична имена, као и на презимена изведена од тих личних имена, али Koja припада)у лингвистичком плану представлала. Дакле, овде je извор je дан други стилистички и функционални ело) je3 HKa. III. Алтернатдфе Koje се jaвл>ajy под yrHnajeM модела Kojn вей nocTojn садрже понекад ранфе непознате фоне­ ме. Фонема /к’/ уведена je у руски у презенту глагола ткат’ (/тк’ош/, итд.) према формули /р/ : /р’/ = /к/ : /к’/ (/тру/ : /тр’ош/ = /тку/ : /тк’ош/). У неким српскохрватским говорима африката /s/ (= дз) nojaBHJia се у множини типа /opasn/ као члан алтернацфе /г/ : /s/ (/орага/ : /opasn/) паралелно са /к/ : /ц/ (кунака/ : /]унаци/). И морфолошке иновацфе могу, дакле, да обогате фонолошки систем. 1една 3HanajHa околност je за)едничка свим cBy4ajeBHма наведеним од I до III: повеЬале 6poja фонема нф е праЬено губитком негде на другом месту у фонолошком систему.10 Ради се, дакле, о jeднoj HHCToj и jeднocтaвнoj добити, а не о игри компензацфа. Очигледно, План друге аршикулацще )езика je jedunu могуНи извор йовеНагъа 6poja йрихвашл>ивих шийова на йлану йрве аршикулацще. Наш заюъучак заснован на nojMy дистинктивне могуЬности слаже се врло добро са HflejaMa Де Сосира и Ж илферонове школе, Kojn су сматрали да je фонетска еволуцфа »фактор Kojn изазива пометлу«, али »на cpehy, аналогфа« (и »вербална терапфа« лексичког система) представлю противтежу ефекту таквих промена. Унутраш л а логика таквог стала ствари je jacHa. У економфи 9 О фонолош ким особеностима ових елемената, в. нпр. Н. С. Тру­ бецкой П ринцийи фонолоице, стр. 16 и дал>е, А. В. Исаченко, »О при­ зывной ф унк ции языка«, Recueil lingiiistique de Bratislava, I (1948), стр. 45— 47, и Едвард Сташуевич, »Problems of emotive language«, Approaches to Se­ miotics (The Hague, 1964), стр. 239—264. 10 Ово важи и за врло честе случа)еве где силе наведене под I—III уводе нове могуйности у домену дистрибущ уе фонема.

61

развела ]езика стриктно фонетске промене, под утица]ем принципа на]ман>ег напора, природно теже да сман>е репертоар могуйности, док изража]не потребе делу]у креа­ тивно.11 Управо те потребе изазива]у лексичке и морфолошке иноващце ко]е проширу]у оквир система.12 Заюъучили смо да нове фонеме произилазе увек из извора изван фонематског инвентара, и то са плана фонолошке синтагматике или из области морфологов и реч­ ника. Незамисливо ]е чак на ко]и би то начин нови ентитети могли изронити из унутраыпьости система фонема. На први поглед ова мисао ]е у супротности са општепознатом (и веома оправданом) тезом да ]е разво] фонолошког система условлен првенствено аеговим унутраипьим склопом, то ]ест да зависи од услова у самом систему. Али у стварности ова противречност ]е само привидна. Проу­ чили смо само случа]еве увоЬен>а нових фонема; случа]еви дефонологизащце и рефонологизащце обично нису условлени сполним силама ко]е смо навели. А што се тиче случа]ева ширегьа репертоара, треба ]асно уочити разлику измеЬу извора нових фонема и фактора ко]и одреЬу]у правац разво]а. Структура система на првом месту одлучу]е да ли Йе неки нови ентитет бита прихвайен или одбачен, на пример услед неразликован>а од суседне ф о­ неме у систему. Не треба изгубити из вида ни да »струк­ тура система« обухвата систем у кьегово] свеукупности, што значи не само инвентар ентитета, вей такоЬе и ньихову синтагматску дистрибуц^у и функционални учинак.

11 Видети изванредни приказ те »основне антиноми]е« у Économie des changements phonétiques A. Мартинеа, стр. 94 и следейе. 12 IlocTojH 3Ha4ajHa корелац^'а измеЬу проширеььа речника и проширен>а репертоара фонолош ких могуВности у многим зезицима модерне цивилизаци]е. С з'едне стране нове могуЛности се уводе путем лексичких поза]мица (понекад такоЬе путем новостворених изведеница или сложеница), а са друге, ширен>е фонолош ког репертоара nocTaje неопходно да би се обухватила маса нових лексема Koje преплавл,у]у je3HK.

62

ФОНОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ И ПРАВИЛА ПРЕПИСИВАЕЬА1 Сврха овога рада ]е да допринесе разради ригорозни]ег метода описивана односа меЬу дщалектима у области фонологще. Д ^алекти се овде посматра]у као конкретни ]езички системы, при чему се узима^у у обзир не само н>ихове типолошке особености (као што инвентар ф о­ нема и правила н>ихове дистрибуци)‘е), вей и по]ава фоне­ ма у морфовима. 1.0. Вейина чиненица у овом домену могу се об] аснити као г л а с о в н е к о р е с п о н д е н ц и ] е (лингвисти вей дуто зна]у за ова] концепт). У датом скупу морфова, ко]и ]е за]еднички диалекту 1 и 2, налазимо фонему /А/ у Диалекту 1 и исту фонему /А/ — или, у другим случа]евима, другу фонему /Б/, фонемски низ попут /АБ/ или /БВ/, или фонолошку нулу — у Диалекту 2. 1.1. Многе фонолошке кореспонденщуе могу се представити правилима преписивана2 (или правилима суп1 Y овом раду се укратко излаже садржа^ ]едног дела мог курса из лингвистичке географ ^ е, одржаног на Институту за лингвистику Лингвистичког друштва Америке (Linguistic Institute of the Linguistic Society of America) у Блумингтону, И ндиана, у jyHy и jyny 1964. 2 Овде правила преписивагьа onncyjy меЪудщалекашске односе. О на се, наравно, могу корисно примени™ и на унутарди]алекатске ф ак­ т е (уп., на пример, Morris Halle, Phonology in Generative Grammar, Word 18, 1962, 54 —72; Samuel Jay Keyser, приказ рада: Hans Kurath и Raven McDavid, The Pronunciation o f English in the Atlantic States, Language 39, 1963, 303 —316; W. A. O’Neil, Transfoimational Dialectology: Phonology and Syntax, Second In­ ternational Congress of Dialectologists, Papers to be Read, Marburg 1965, IV 1 —3; A. R. Thomas, Generative Phonology and the Statement o f Morphophonological Variants in Welsh Dialects, исто VI, 30—31, посебно стр. 31). Ова]‘ други

63

ститущце), као што ]е /АД -» /Б/2 (читар у морфовима са фонемом /А/ у Диалекту 1, Дщалекат 2 има фонему /Б/; или: за генерисан>е форми Диалекта 2, замените /А/ са /Б/ у свим случа]евима3 где се ]авл>а у Диалекту 1). Илуструр мо ово описом односа измеЬу вокалских система три српскохрватска говора: 1) Кртоле, 2) Васо]евиЛи, 3) Дубров­ ник:4 1)

и е

э а

у о

2)

и е а

У о а

3)

и е

У о а

Поставл>ан>ем следеЛих правила можемо обухватити све разлике у инвентару и пojaви вокалских фонема у овим говорима: I /э Д ----/а/2 II /э Д /а/3 (Идентичне особине дфалеката представл>а]у се ]едноставнфим правилима, попут /иД -» /и/2 или /аД /а/3.) 1.2. Правила претходног типа могу бита р е в е р з и б и л н а или и р е в е р з и б и л н а . У првом случа]у (уп. наше правило 1) могуЛе ]е такоЛе из]авити да /БД -* /АД (у нашем случа] у /аД -> /эД), што значи да у морфовима са /Б/ у Диалекту 2 редовно налазимо /А/ у Диалекту 1. Друга могуЛност — иреверзибилно правило — ]авл»а се свуда где ]е дошло до из]едначаван>а фонема (/А/ = /Б/), или тамо где ]е фонема нестала (/А/ = /0/). У случа]у из]едначен>а, Дэдалекат 1 разлику]е /А/ и /БД док у Диуаприступ ]е директна примена општег генеративног модела ]езика, док ]е испитиван>е меЬуди]алекатских односа особеност диалектологи]е, и тиче се ньене посебне димензи]е (будуби да ова дисциплина пореди делимично различите ]езичке системе), и поставлю сасвим друкчи]е проблеме. 3 Наравно, изузима]уби случа]еве интерференци]е нефонолошких фактора (нпр., када се дата морф не ]авл>а у Д и ал ек ту 2, када се ]авл>а у фонетском облику поза]мл>еном из другог дфалекта, или ако ]е био подвргнут променама ко]е се могу об]аснити ди]ахроном морфологи]ом). Овакви случа]еви захтева]у посебна правила са контекстуалним ограничеььима. 4 Опис ]е заснован на примерима попут 1си:н1, /ли:с/, 1мищ1, итд., 1ле:д1, 1ре:д/, /зеш/, итд., 1да:р1, /рак/, /наш/, итд., /йу:ш/, /су:д/, /лук/, итд., /бо:к/, /но:с/, /роб/, итд., у сва три диалекта, али /сэн / у Д и алек ту 1, /сан/ у Д и ал ек ту 2, и /сан/ у Д и алек ту 3, исто тако /кэдД ~ /кадД ~ /кадД, /сэдД ~ /сад/2 ~ /сад/з итд.

64

лекту 2 налазимо /Б/ (или трейу фонему /В/, али та разлика за нас овде шде битна) уместо обе. Овакво стан>е ствари допушта нам да напишемо /АД -> /БД, али не можемо рейи /БД -> /АД или /БД -> /БД, будуйи да ни /А/! ни /БД не одговара)у свим примерима са /БД. Уп. наше правило II: не би било оправдано обрнути га, )ер /а/ у Дфалекту 3 не одговара увек /э/ у Дфалекту 1; у многим случа)евима /аД )е паршак са /аД. Из сличних разлога, обрташе /а/г -*• /аД би такойе било погрешно. А у случа]у промене фоне­ ме у нулу у )едном од дфалеката,5 очигледно )е да можемо написати /АД -> /рД, али не обрнуто, будуйи да по правилу нема начина да се одреди шта )е »фонолошка нула« у низу фонема (можемо се бавити само ентитетима ко;)и поспДе). 1една особина ]е за]едничка из]едначен>у и нестанку фонема: оба случа)а подразумева]у губитак неке дистинкцфе (измейу /А/ и /Б/ или измейу /А/ и /р/). Сто­ га су и р е в е р з и б и л н а п р а в и л а с и г н а л и д а се о д и г р а о ди] а х р о н и ] с к и п р о ц е с к о ] и ]е с м а н>ио ф о н о л о ш к и и н в е н т а р (или, када се ради о правилима са контекстуалним ограничеььима, ограничио дистрибуцфу неке фонеме/фонема). 1.3. Два иреверзибилна правила се напоредо )авл>а)у у случа]евима где се фонолошка )единица прасистема интегрисала са две различите )едини где у разним дфалектима (тако */А/ > /Б/ у Дфалекту 1, а /А/ > /В/ у Дфалекту 2).6 V таквим случа]евима /ВД /ВД али не обрнуто, и /БД -» /БД, али, опет, не и обрнуто. Морфови са */А/ у прасистему не могу се обухватити никаквим правилом преписиван>а. И, генерално посматрано, ни ]едан од два садашдьа система не може се извести из оног другог. 1едини поступак у овом случа]у ]е примена метода сличног методу компаративних дфахронфских реконструкцфа. Постсцадье три врсте случа]ева (/БД = /БД, /ВД = /ВД и /БД = /ВД)7 да]е нам за право да реконструишемо скуп од три фонеме, */Б/, */В/ и */Х/ (или */А/). Однос измейу два стварна система 5 Нпр., /хД > Ш\ (/хладно/, /т а /) итд. у Дубровнику, али /ладно/, /н>и/ итд. у Васо^евибима. 6 Уп. из]едначаван>е прасловенског /е/ са /е/ у ]едно] групи српскохрватских ди) алската (»екавски«), и са /и/ у друго) групи (»икавски«). 7 Уп. веб поменуте трупе примера попут /ле:д/, /ре:д/, /зет/ (/БД = /БД, или /си:н/, /лих/, /миш/ (/ВД = /ВД) и у екавским и у икавским ди]алектима, али /ле:кД ~ /ли:к/2, /бре:гД ~ /бри:гД, /дедД ~ /дид2, итд. (/БД = /ВД).

65

може се лако описати н>иховим йзвоЬен>ем из реконструисаног система: */Б/ /БД 2, */В/ -> /ВД 2 и */А/ -> /БД, /В/,.« Реконструисани систем, иако близак прасистему диjaxpOHe лингвистике, ни|е обавезно идентичан са гьим. Он обично не садржи jединице Koje су nocrojæie у прасисте­ му, a Koje су у меЬувремену нестале на исти начин у свим испитиваним дщалектима, док, с друге стране, понекад ук­ лону] е j единице Koje су уведене KacHnje у поза]мл>еницама. 2. Вишак j единица у реконструисаном систему у пореЬен>у са стварним системима je по правилу обрнуто пропорционалан генетско] блискости дщалеката о KojHMa je реч. ПореЬехье вокализма српскохрватског екавског и икавског диалекта, Kojn HMajy модел са пет вокала /и, е, а, о, у/, дaje само join jeдaн вокал (Kojn одговара прасловенском /ё/). Али пореЬен>е просечног српскохрватског и просечног руског диалекта, опет са идентичним моделима /и, е, а, о, у/, донеЬе joui пет jeдиницa. Статье ствари може се симболички приказати (донекле пojeднocтaвл>eнo) при­ казом вокализма десет jeднocлoжниx речи са прасловенским етимологщама Koje npnnaflajy зajeдничкoм лексичком наслеЬу: Српскохрватски екавски

Руски

син лук лисгй бок лек лед сан ред лан наш

син лук л ’исш бок л ’ек л ’од сон р ’ад л ’он наш

Укупни реконструисани систем од десет вокала покрива скоро цео инвентар касног прасловенског.89 8 Y нашем cjiyHajy */е/ > /е Д 2, 7 и / > /и Д 2 и 7 ё / > /еД /и/2. 9 1едини вокал касног прасловенског kojh се овде не nojaBn>yje jecTe KojH има исти реф лекс /у / у руском и у вейини српскохрватских ди]алеката. Али, пореЬен>е српскохрватског са польским, кьеговим анти­ подом у словенском ]езичком свету (»les deux pôles du monde slave«, према речима Пола Гарда: Paul Garde, Réflexions sur les différences entre les langues slaves, Word 17, 1961, 53), дало би свих ]еданаест праентитета (чак и више, због гопьског цепагьа неколико вокалских ф онема на основу pamijer квантитета).

66

*У / \ 6 1 *2 н

/ \ а1 о2

Ч / \ ч \

*0 / \

О! о2

*£ / \

Ч

/ \

*е

*а

*ь

/ \

/ \

/ \

е2 'е2 е2 ’а2 е2 ’о2

&2

О2

*и / \

и2 и2

Индекс промене, ко]и се може користити као мера генетске удальености, добфа се из формуле10 1С =

ш

Резултат за српскохрватски екавски и икавски дфале2x6 2x10 кат би био 1.2 , а за српскохрватски и руски 5+5 5+5 = 2. 3. Обично се може ийи и дубл>е: пореЬенье скупа реконструисаних система првог реда може реконструисати додатне ]единице, што да]е реконструисани систем вишег реда. У случа]у када у таквом процесу реконструкцфе чишенице недвосмислено одреЬу]у груписаьье дфалеката, ради се о еволуцфи типа родословног стабла, а у случа]евима где су могуйа алтернативна решеььа, ко] а оставл>а]у отворена врата за различите одлуке, то ]е знак да ]е у то] области дщ'алекатски разво] ишао правцем ко]е ]е дефинисала теорба таласа. Замислимо територфу ко]а ]е подел>ена на две велике области, од ко]их се свака одлику]е различитим скупом четири из]едначаван>а фонема. ПореЬехье реконструисаних система ових два]у подруч]а дайе читаву сери]у додатних фонема у реконструисаном моделу вишег реда. Замислимо затим да ]с вари]аци]а унутар обе области ограничена (нпр., у свако] посто]е само две или три вари]абле, али се изоглосе ньихових вари]аци]а не подудара]у, тако да се пореЬеньем додирних дщалеката реконструише само ]една, или на]више две додатне фонеме). И, напокон, нека вари]абле буду различите у оба подруга, што исюьучу]е за]едничке особености ди]алеката са две стране гра­ 10 Овде ]е N (тр, *14, КГЬ М2...14п) бро] ]единица у сваком систему (а I ]е, наравно, бра прозод^ских система прихватили су, меЬу осталима, Gunnar Jacobsson, The Prosodic Pattern in Isolated Words in a Slavic and a Non-Slavic Language [= П розод^ски систем у издвojeним речима у jeflHOM словенском и jeднoм несловенском je3HKy], у кн>.: The Slavic Word. Proceedings of the International Slavistic Colloquium at UCLA, ed. by Dean S. Worth, The Hague—Paris 1972, стр. 388—401; Wolfgang Jakoby, Untersuchungen zur Phonologie und Prosodie einer kajkavischen Mundart (Gomja Stubica) [= Истраживагьа ф о н о л о г у e и прозод^'е jeflHOr KajKaBCKOr гово­ ра (Горн>а Стубица)], München 1974 (в. стр. 160), Mijo Lončarić, Naglasni tipovi u kajkavskom narječju, Rasprave Zavoda za jezik 4 —5, Zagrb 1979, стр. 109—117; Исти, Bilogorski kajkavski govori, Rasprave Zavoda za jezik 12, 1986, 5 —221; Marc L. Greenberg, Prozodične možnosti v slovenskem knjiznem jeziku in slovenskih narečjih, Slavistična revija letnik 35, 1987, št. 2, стр. 171—186. Исти je метод применио и Larry Hyman, Tone and/or Accent [= Тон и/или акценат] у кн..: Elements of Tone, Stress, and Intonation, ed. Donna Jo Napoli, Washington, D. C. 1978, стр. 1—20. — Накладна белешка ауторова.])

70

гуйности у речи од п слогова2 на]боли ]е показател» улоге прозодщских по]ава у фонолошком систему неког ]езика. Овде треба нагласити да ]е реч о фонологии речи (а не о чиььеницама ко]е припада]у нивоу синтагме или реченице) и о дистинктивно] ф ункции прозоди]ских по]ава (а не о аихово] кулминативно], делимитативно] или експресивно] функции). Сврха овог чланка двострука: да се обраде извесни аспекта проблематике у самом фонолошком домену и да се испита примешъивост по]ма прозодщских могуйности у описима морфологи] е. Функционално оптерейегье прозоди]ских по]ава у ]езичким системима без прозоди]ских опозици]а може се представити формулом3 (1)

р„ = 1

Наравно, ако постов само ]една могуйност, то значи да нема избора и да прозодща нема дистинктивну функщцу. Овакво ]е стан>е у многим ]езицима, иначе далекосежно различитим по начину фонетског остваривана прозодщ’ске ]еднообразности речи. Француски ]език има аутоматски акценат на к р ад ем слогу, пол>ски на претпоследн>ем, юьижевни македонски на трейем од кра]а, горнюлужички на почетном слогу итд. У ову трупу иду и ]апански диалекта Фукушиме и Кумамота.4 2 Термин »реч« употребл>ава се овде у значен>у »акценатска реч«, дакле ортотонична реч, евентуално у спо]у с ]едном или више клитика (»клитика« je збирни назив за проклитике и енклитике). 3 Y формулама Koje се да]у у овом чланку Р„ означава 6poj акценатских могубности у речи Koja има п слогова. 4 Shirö Hattori, »Prosodeme, Syllable Structure and Laryngeal Phonemes« [= Прозодема, структура слога и ларингалне ф онеме], Studies in Descrip­ tive and Applied Linguistics, International Christian University, Tokyo, Bulletin of the Summer Institute in Linguistics, I, July 1961, стр. 5 и дагье. Треба истаЬи да се у формулама у овом чланку Koje се тичу janaHCKor ]езика не y3HMajy у обзир чшьенице везане за квантитет. 1апанска лингвистика доследно одва]а квантитет од акценатских (тонских) nojaea. Та пракса, Koja одражава одреЬене особености janaHCKor ]езика, уюьучу]уНи и гьегове диалекте, оправдана je исто као и разматран>е квантитета за]едно с акценатским и тонским феноменима у ]езицима са друкчфим особинама, на пример са дистрибуционом меЬузависношНу акцента и квантитета. Упркос томе, формуле за janaHCKH je3HK Koje би обухватиле и квантитет могле би бити од интереса са типолошког гледишта.

71

У )езицима са дистинктивним и слободним местом акцента, на пример у руском, румунском или бугарском, формула Ье бити: (2)

Р„ = п

У токтуском говору )апанског )езика дистинктивну функщ уу врши акценатско ]езгро ксуе се може налазити на било ксуем слогу (Р'„ = п), али га може и не бити у дато} речи (Р//„ = 1), што да]е (3)

Р„ = Р'„ + Р"„ = п + 1

То да]е три могуЬности у двосложним речима ('аа, а'а, аа),5 четири могуйности у тросложним речима ('ааа, а'аа, аа'а, ааа) итд.6 У четком, где )е од прозодруских по)ава дистинктиван )едино квантитет, с уза]амно независним опозищуама измеЬу дужине и краткойе на сваком слогу, формула7 Ье бити

5 У овом чланку слог ]е симболизован вокалским словом а, а акценат без одребених тонских или квантитетских карактеристика знаком 1 испред слова а. Дуж ина се означава макроном (—), дуги узлазни акценат акутом ('), а други силазни циркумфелском (~ ) — све то изнад слова а. Знак за кратки акценат у начелу ]е \ с тим да се у српскохрватском разликузу две врсте кратких акцената, кратки силазни " и кратки узлазни \ у складу са узусом српскохрватске акцентологи]е. Важ но ]е напоменути да се применено обележаван>е само делимично поклапа са традициям бележен>а старогрчких акцената (потребу за одступагьем створили су технички разлози удруж ени с извесном несавршеношбу традиционалног система знакова). Што се тиче литавских примера, применено ]е означаван>е yoбичajeнo за та] ]език, а знатно различито од праксе нормалне у погледу вебине других ]езика: 4 акценат ]е кратак, ' ]е дуг и углавном силазан, а ~ дуг и углавном узлазан. 6 Треба нагласити да ]е ]апански матери]ал наведен у овом чланку у употреблении изворима увек дат на начин ко]и чини експлицитним бро] прозоди]ских типова, док ]е за остале ]езике било по правилу по­ требно одредити та] бро] интерпретаци]ом тврЬен>а у описима и примера у граматикама и речницима. 7 Овде дате формуле, осим кад ]е друкчи]е наглашено, у начелу важе за речи било ко]е дуж ине (мерене у слоговима). У вебини случа]ева, у крабим речима сви м огуби типови стварно посто]е у ]езику, док се »за дуж е речи може тврдити да свака посто]еба реч одговара систему«, али да »ни]е свака могубност ко]у формуле пружа]у и искоришбена у ]езику« (I. ЬеЫ^е, н. д., стр. 448).

72

К = 2“,

( 4)

што да]е две могубности у ]едносложним речима (а, а), четири у двосложним речима (аа, аа, аа, аа), осам у тросложним речима итд. Тако ]е и у маЬарском ]езику (ко]и, додуше, уз то позна^е и опозицфу измеЬу кратких и дугих консонаната), а и у класичном латинском. Аутоматски акценат пада на почетни слог у четком и маЬарском, а у латинском на слог ко]и садржи претпоследньу мору пре почетне границе последгьег слога. Формула (4) важи и за квантитет у старогрчком. Ипак, у том зезику ]е и место акцента играло дистинктивну улогу. Начелно, акценат се могао налазити на к р ад ем слогу (са додатним контрастом измеЬу две]у врста акцената, званих циркумфлекс и акут, кад ]е кра]н>и слог био дуг), на претпоследн>ем слогу (с аутоматским распоредом два]у типова дугих акцената) и на треЬем слогу од кра]а (само кад ]е кра]ньи слог био кратак). Тако добфамо: а) 3 могуЬности у ]едносложним речима: 6, а, а б) 10 могубности у двосложним речима: аё, ак, аа, аа, аа, аа аа, ка, аа, аа в) 24 могуОности у тросложним речима: ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа,

ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа,

ааа, аак, ааа, а&а, ааа, ааа,

ааа ааа ааа ака ааа ааа

Речи са више од три слога имале су у начелу исти бро] акценатских могуйности као тросложне речи, ]ер ак­ ценат по правилу нфе могао ста]ати на четвртом итд. сло­ гу од кра]а речи. МеЬутим, квантитет ]е и у тим слоговима био Слободан, тако да ]е додавате сваког новог слога зна­ чило нов бинарни избор, тр удвостручавало теоретски бро] прозодфских могуйности. То да]е 48 типова у четворосложним речима, 96 у петосложним итд. Дакле, 73

(5)

■Р„ = 3 • 2П

за речи од на]ман>е три слога (п > 3). 1едносложне и двосложне речи мора]у се посматрати посебно. Оне се могу обухватити формулом (6)

Рп = 3 • 2« - 4 + 2“ -

ко]а ]е, уосталом, примешьива и на тросложне речи. Неспо]ивост дугог кра]н>ег слога с акцентом на треЙем слогу од кра]а сврстава старогрчки меЬу ]езике са дистрибуционом мейузависношйу акцента и квантитета. Та се околност огледа и у бро]у прозоди]ских могуйности. Без тог ограничена, бро] могуйности у тросложним и дужим речима не би био 3 • 2П, што подразумева три акценатске могуйности у комбинации са сваким квантитет7

ским типом,8 вей ^ ' 2", будуйи да би у речима са дугим к р а с и м слогом била могуйна четири акценатска места. То би дало 28 могуйности у тросложним речима, тр 24 посто]еЙих плус &аа, &аа, йаа и йаа. Наравно, анализа таквих прозодфских система не сме одва]ати 1свантитет од акцентуацфе; оправдано ]е посматрати их за]едно као »прозоди]ске по]аве«. 8 Hnje cnynaj што се формула (5) слаже са опажаньима Романа 1акобсона (»On the Ancient Greek Prosody« [= О старогрчкху прозоди]и], Selected Writings I, The Hague 1962, стр. 262—271) о томе да су у старогрчком постонала три типа акцената: такозвана енклиномена (акценат на Kpajtboj мори), прогресивни акценат (на npBoj или ]едино] мори слога Kojn садржи претпоследкьу мору) и регресивни акценат (на flpyroj или jeflHHoj мори претходног слога). То тачно одговара формули Рп = 3 • 2П, где 3 представл>а 6poj могуйих акценатских места, a 2n 6poj могуйих квантитетских структура у речи од п слогова. Y еолском диалекту старогрчког je3HKa само )една о Tpnjy могуй­ ности била je искоришйена — регресивни акценат. То опет flaje формулу (4)

Рп = 2“,

Koja важи за све речи без обзира на 6poj слогова у н>има. Типолошка блискост латинског и еолског прозодщ’ског система огледа се у ]еднаким формулама. Дорска акцентуащуа (у Тумбово]" интерпретации, Kojy 1акобсон цитира с извесном резервом, jep »су сведочанства извора понекад противречна«) садржала je два могу ha акценатска типа: на п о сл ед и ^ и на претпоследгьо] мори. То flaje фюрмулу (7)

Рп = 2 • 2° = 2n+1

Koja покрива речи са п > 2, док )едносложнице, са три акценатске мо­ гуйности, захтева)у посебан третман.

74

И у литавском юъижевном ]езику квантитетске опозицфе посто]е у сваком слогу (Р'п = 2П), али ]е место акцента слободно Р"п = п), што би давало

(8) Мейутим, у дугим наглашеним слоговима налазимо (осим у отвореном кра]ььм слогу) опозици]у измеЬу две]у такозваних интонацфа, што значи измеЬу акцента на прво] и онога на друго] мори. У речима са дугим акцентом (и са затвореним к р аси м слогом) то удвостручава бро] /1 * 2 ^

могуйности. Уместо да буде - у - , та] бро] ]е п • 2П. Будуйи 71 *2Л

да речи с кратким акцентом има]у —

типова, добщамо

3

укупно Рп = ^ п ‘2", или Рп = Зп • 2-1,

(9) што значи:

а) 3 типа у ]едносложним речима: ^ а, а б) 12 типова у двосложним речима: аа, йа, аа, йа, аа, аа ай, аа, ай, ай, аа, аа ц) 36 типова у тросложницама итд. У речима с отвореним к р аси м слогом морамо одузети 2"-1 могуйности због непосто]ан>а типова као й, ай, ай, аай, аай, аай, ааа, тако да ]е ту Рп = Зп • 2"-1 - 2й- 1 т].

( 10)

Рп = (Зп - 1) - 2-1,

дакле 2 типа у ]едносложним речима, 10 типова у дво­ сложним, 32 типа у тросложнима итд. Посто]ан>е одрейеног бро] а прозоди]ских могуйности у неком ]езику не значи да су оне све ]еднако искоришйене у морфологии. Врло често су само неки од фонолошки могуйих типова застушьени у дато] морфолошко] ка­ тегории. Ово представлю паралелу ограниченьима у гла75

совном саставу морфема (структура корена, застушъеност ограниченог инвентара фонема у наставцима флексиуе итд.). Исто тако, прозсщцске алтернащф, тачно као и алтернацфе фонема, обычно обухвата]у само неке од замисливих односа. У руском ]езику, где je 6poj прозоди]ских могуЬности у начелу )еднак 6pojy слогова (Рп = п), у инструменталу множине именице прве деклинащце заступл>ено je само п —1 типова: у двосложним облицима само 'аа (нпр. дн'ями), у тросложним облицима 'ааа и а'аа (нпр. зв'уками и зубрами), у четворосложним облицима 'аааа, а1ааа, аа'аа и ааа1а итд. — што све проистиче из чиььенице да завршно -ми код оваквих именица не може носити акценат.*3*9 Односи слични овима jaB^ajy се у руском и у разним другим морфолошким категор^ама, нпр. у двосложним наставци­ ма придевске промене {-aja, -oje у ном. )д., -ого, -его у ген. jд., -ому, -ему у дат. jд. итд.), где други слог не може носити акценат и не повейава 6poj прозодэдских Moryfrности). С друге стране, у неким облицима акценат je униформисан (Pn = 1). Тако у руском локатив jeднинe имени­ ца м. рода на -у и ном. мн. именица. м. рода на -а увек HMajy акценат на наставку (нпр. берег ном. jfl., али лок jд. берег'у, ном. мн. берег'а), док у српскохрватском двосложни компаративи увек HMajy акценатски тип ää (млаШ), а они вишесложни акценатски тип -äaä (ciüäpujü, раддснщй, йрщашё/ьскщй, комйликованщи). Y литавском су именичке падежне форме хщерархизиране у погледу могучих прозод^ских ликова. У дво­ сложним облицима ном. jд. именица ж. рода на -ё jaвл>a се пет типова: ää ää ää ää аа

(нпр. (нпр. (нпр. (нпр. (нпр.

rykste »прут«) draüge »другарица«) muse »муха«) zvaigzdi »звезда«) skruzde »мрав«)

1

9 Тако и у српскохрватском юьижевном jeзикy, где формула Рп = 3 • 2П — 4 дазе 8 типова у двосложним речима, 20 у тросложним итд., облици датива, инструментала и локатива множине одговара]убих име­ ница показуз'у много ман>у разноврсност: у двосложним формама само ]едан тип (нпр. йсйма), у тросложним 4 типа (нпр. Кёлшима, звуцима, 1дсшима, зубима), што произлази из ограничена везаних за наставак -има, коз'и има два обавезно кратка слога и к о ^ у тросложним и дуж им обли­ цима никад не носи акценат. ,

76

Формула (10) пружа простор за десет типова у двосложним речима, али пет од кьих (ка, аа, ка, ак и ак) не долазе у обзир због редовне дужине вокала -ё. МеЬутим, у дативу ]е репертоар могуйности сведен на три: аа (нпр. гук&е!) аа (нпр. draйgei) ка (нпр. паше!) Знача]но ]е да се у ову шему уклапа]у и дативи ]еднине именица с акцентом^ на кр ад ем слогу у ном. ]д.: zvaTgzdei, g^esmei (од giesmë »песма«), skrйzdei. Ту ]е, дакле, неутралисана опрека измеЬу акцентуацще на наставку и оне на корену. Уосталом, феномен неутрализацфе акценатских опрека по]авл>у|е се и у номинативу ]еднине. Као што смо видели, дативи и g^esmei р а з л и ч у се акцентом, али у номинативу акценат ]е ]еднак: giesm6, zvaigzdë. И инструментал ]еднине показу]е три типа, али у друкчфо] комбинации: аа (нпр. гуШе, g^esme) аа (нпр. draugë, zvaigzdë) аа (нпр. тизё, Бкгигбё) Очигледно ]е да морфолошке одлике сваког падежа у литавском обухвата]у, осим наставка, и специфичан скуп прозодщских могуЬности. Литавски падежи могу се класификовати на основу понашарьа у вези с овим. Инвентари прозодирких могуйности у одреЬеном падежу често су различите у разним деклинационим врстама, што опет представл>а паралелу варфацфи у наставцима. У класично], вуковско] верзфи савременог српскохрватског кгьижевног ]езика, где важи формула (11)

Р„ = 3 • 2« - 4

у генитиву ]еднине именица мушког рода прве врсте налазимо четири прозодфска типа: ка, аа, аа, аа,

нпр. нпр. нпр. нпр.

браша сына йойа сшрйца 11

Ово предсташьа половину брсуа могуЬности ксуе пруж а формула (11). Обавезна краткоНа наставка -а у ген. цг исюъучэде сва четири типа са дужином на другом слогу (&а, аа, кк, кк). Остали двосложни падежни облици махом се слажу са генитивом )еднине у погледу инвентара прозодщских могуЬности.10 МеЬутим, у вокативу ]еднине ]авлъа]у се са­ мо два типа: &а, нпр. браше, йдйе аа, нпр. сине, сшрйче Слично томе, четири могуча типа у ном. |ц. (и веЬини осталих падежа) именица друге врсте (баба, жёна, лаЬа, вила) своде се у вокативу ]еднине на два типа (бабо = жёно, лаЬо = вило). Друкчица неутрализаци]а оствару]е се у ген. множине: баба — ла1эа, жена = вйла. У вок. цг допуштени су само типови са силазним акцентом на првом слогу, а у ген. мн. само типови са дужинама у оба слога. Тросложне именице ж. рода друге врсте обухвата]у десет типова: 10 Y српскохрватском су два прозодщ'ска елемента фонолошки дистинктивна: квантитет и место последн>ег високог тона у речи. Taj тон м ож е бити на било KojeM слогу; у дугам слоговним ^езгрима он je увек на npBoj мори, што посебно под ceha на прилике у тоюуском книжевном ди ал ек ту janaHCKor je3HKa. Информащца о квантитету вокала и о месту последнег високог тона довол>на je да се одреде прозод^'ске карактеристике сваког слога у речи. Стога се акцента у книжевном српскохрват­ ском могу адекватно представити употребом janaHCKor знака ^ ради означавана последн>ег високог тона у речи. Суштински сродан с овим je начин применен у HajHOBnjoj литератури, махом морфонолошки усмереHoj (Станкевич, Браун и Маколи, Гард), где се акцентованим сматра слог са последним високим тоном у речи, те се бележ и нпр. vod'a или сл. (високи тон je ту у оба слога). Традиционални знаци за српскохрватске акценте су синтетички, као и они за литавске и, делимично, они за старогрчке. Ти знаци истовремемно обележава)у акцентованост, кванти­ тет и »врсту« акцента (»силазност« или »узлазност«). »Силазни« акценат по правилу CTojn на првом слогу, а последни висок тон налази се на npBoj мори у речи, док се знак за »узлазни« акценат ставл>а на вокал kojh непосредно претходи слогу са последним високим тоном. »Силазни« je акценат у облику воду = во пду, где je тон првог слога висок, а другога низак, док реч вода = вода п, са високим тоном на оба слога, има »уз­ лазни« акценат.

78

каа, каа, ааа, ааа. каа, ааа, каа, каа. ака, ааа. нпр. утеха, брЪанка, црквица, Ва/ъёвка, батина, йёчурка, варница, Бачванка, брзйна, тешйва. То je опет само половина посто]еЙих гласовних могуйности. Обавезна краткойа наставачког вокала исюъучу]е све типове са дужином у к р ад ем слогу. Формула ко]а приказу]е ову ситуаци]у изводи се, према томе, из формуле (11) дел>ен>ем свих бро]ева са 2: (12)

Р„ = 3 • 2"-1 - 2.

МеЬутим, у вокативу ]еднине найи Йемо свега осам могуйности ]ер се у два случа]а ]авл>а неутрализаци]а: ушехо = брзино и тётйво = брЬанко. Два друкчи]а типа неутрализащ ф сман,у]у бро] могуЬности на осам у ген. мн.: утеха = батина и брзйна = тетйва. То значи да ]е бро] типова у вок. ]д. и ген. мн. двосложних и тросложних речи ове врсте за 2 махьи од онога у ном. ]д. приказаног формулом (12): (13)

Рп = 3 • 2"-1 - 4.

Заюьучак Je очигледан: и овде, као и у литавско] де­ клинации, инвентар прозодфских могуЬности спада у морфолошке карактеристике по]единих падежа. Исто вре­ ди и за српскохрватску кон]угаци]у. Тако ]е нпр. бро] могуЬних типова у инфинитивима са спорим вокалом понекад вейи него у презентима истих глагола. Код глагола шесте Белийеве врсте са а у инфинитиву и у презенту налазимо: инфинитив,

2. л. мн. презента

'каа гл'бдати, ааа правдати, каа чйтати, ааа пйтати, (= четири типа у тросложним облицима) кааа ужинати, кааа вёчерати, кааа Йёпуркати,

каа глёдате ааа правдате = пйтате ака читкте (= три типа) кааа ужинате кааа вёчерате кааа Йёпуркате = вёнчавате 79

аааа аминате аааа йминати, аааа оружати, аааа оружате а&аа венчавати, (= пет типова) (= шест типова у четворосложним облицима) Ово се сташе може приказали формулой (14) за ин­ финитиве и формулой (15) за облике 2. лица множине презента: (14) (15)

Р„ = 2 (п-1). Рп = 2 (п -1 ) - 1 = 2п - 3.

1една друга хферархфа огледа се у бро)у прозодир ских могуйности у разним деклинацфским или кофугацфским врстама. У српскохрватском свака глаголска про­ мена има различит инвентар прозодфских типова. Чиньенице ко)е се тичу инфинитива са сшдним вокалом11 приказане су у табели на стр. 81. Лако се уочава)у две хщерархфе одражене у табели: )една у погледу глаголских врста, а друга у погледу самих прозодфских типова, меЬу ко)има има веома распростраььених, али и таквих ко)и се )авл>а)у само у )едно) или у двема глаголским врстама. Глаголске врсте са на)ман>ом прозодфском разноврсношйу обухвата)у семантички ограничене скупине глаго­ ла. Глаголи на ива/у]е и они на ова/у}е су сви изведени, по 11 Посто)ан>е неког типа показано ]е на табели знаком плус, а непосто)ан>е знаком минус. Нула )е ставл>ена место минуса тамо где бро) слогова у суфиксу исюьучу)е )авл,ан,е датог типа са датам акцентом. Угласте заграде [ ] показу) у да тип п ост ов само у комбинации са до да­ там префиксом (нпр. аа у у-шуши, будуНи да само туши не посто)и), док су округлим заградама ( ) означени типови ко)и се )авл>а)у само у формама ко)е уюьучу)у префикс (нпр. аааа у у-видеши). Типови показани у табели могу се илустровати следебим примерима, узетим из Срйсках акценаша Буре ДаничиНа (Београд 1925, издан>е СКА): снйши, знаши, слаши, [у-гнуши], врёши, сйаши, смеши; газиши, 1лёдаши, гршаши, иЫуши, вйдеши; йамшиши, шшамйаши; ндсиши, шраши, искаши, шднуши, жёлеши, щШдваши, бЬхсаши, умеши; браниши, ййшаши, йисаши, шрнуши, жйвеши, блё}аши; брашимиши, ужинаши, вёроваши; дундориши, йразноваши; бёседиши, вёчераши, гамизаши, гдракнуши, (увидеши); йарлоэьсиши, аминаШи, какориши, (завидеши), (насшо]аши); Ьёвд]чиши, чёйуркаши; ювдриши, оружаши, блебёШаШи, }адкнуип1, зелёнеши, куйдваши, (Посшд]аши), (разумеши); ]едначиши, венчаваши, юнёшаши, щушнушщ (дожйвеши), (за]ёчаши), казйваШи.

80

ПРОЗОдш ск и тип

и а а/е ну/не

àa

+ + +

Свега дво1 1 1 сложних типова

ГЛА ГО ЛС КА ВРСТА

ЗАСТУПЛэЕНОСТ ПРОЗОД. ива/yje ТИ ПА

е/и

ова/yje

а/и

е

[+ ]

+

0

+

+

0

[1]

1

-

1

1

—

6+[1]

âaa

+ + +

+

+

—

—

—

—

5

âaa

+ + —

—

—

—

—

—

*—

2

àaa

+ + +

+

+

+

+

—

8

âaa

+ + +

+

+

—

+

—

—

6

Свега тро4 4 3 сложних типова

3

3

1

2

1

0

àaaa

+ + —

—

—

+

—

—

—

3

àâaa

+

1

âaaa

— —

—

—

+

—

—

—

2

àaaa

+ + +

+

(+ )

—

-

—

—

4 + (1)

àaaa

+ + +

-

-

—

3 + (2)

+ + —

—

—

(+ ) —

-

àâaa

(+ ) —

—

—

2

aàaa

+ + +

+

+

+

(+ )

(+ )

—

б+ (2)

aâaa

+ + +

+

.( + )

—

(+ )

—

+

5 + (2)

Свега четворосложних типова

8 6 4

3

1+ (3)

3

0 + (3 ) 0 + (1 )

1

УКУПНО 13 И 8 6 + [ 1] 5 + (3 )

4

3 + (3) 2 + (1 )

1

правилу од других глагола и то са значеньем имперфективизаци]е. Малобро^и глаголи на е означава]у душевна стакьа с изузетком -сйеши, kojh значе савладавакье времена, удалености или какве препреке, што се такоЬе своди на апстрактне процесе, за разлику од физичких радньи. Гла­ голи на a/и су скоро сви непрелазни и махом означава]у телесно стан>е или положа], или произвоЬеьье неког звука. С друге стране, глаголске врсте са широким избором прозоди]ских могуПности садрже глаголе разноврсне по значеььу и са различитим творбеним структурама. МеЬу таквим глаголима по правилу има и примарних (неизведених). На Taj се начин у ширини прозодауског польа ]едне глаголске врсте огледа, у општим цртама, ширина н>еног значешског пола. 81

Што се тиче хицерархэд'е прозодщских типова, на]застушъешци су они с узлазним акцентом на слогу испред сшцног вокала, тр с некадаиньим акцентом на том вокалу. Ово je одлика инфинитива и неких других облика ко] и се по акценту слажу с инфинитивом. Запажа се и одрейена надмой типова с кратким акцентима над одговара]уйим типовима са дугим акцентима (нпр. йаа према ааа или йаа према йаа). У овоме се огледа немаркираност кратких акцената (и краткойе уопште) према дугим акцентима (и дужини уопште) у српскохрватском. У вейини српскохрватских именичких врста облици генитива ]еднине има]у 3 (2“- 1) — 2 прозоди]ска типа, по формули (12). То да]е 1 могуйност у ]едносложним облицима, 4 у двосложним, 10 у тросложним итд. Мейутим, трейу именичку врсту обележава сужен инвентар типова: нема ]едносложних облика, посто]е само два двосложна типа (йа и аа, нпр. соли и масши) и четири тросложна (йаа, йаа, ааа и йаа, нпр. бдлесши, врлёши, самрши и л>убави). Дакле (14)

Р„ = 2 (п -1 ).

Упадл.иво )е да нема ликова с узлазним акцентом на слогу непосредно испред наставка. И ово ограничена има двострук смисао: трейа врста заоста]е за другим именичким врстама по богатству прозоди]ских типова, а (стари) акценат на наставку има ограничение пол>е )ав!ьан>а него други акценатски типови. Трейа именичка врста подложна ]е и разним другим ограничен>има. Именице те врсте махом се сврстава]у у сразмерно уско семантичко пол>е. По правилу су то апстрактне, градивне или збирне именице; само врло ретко овамо спад а)у именице што означава]у предмете или бийа. За разлику од прве и друге именичке врсте, трейа ]е не­ продуктивна с ]единим изузетком типа са суфиксом -осш. И на]зад, бро] различитих наставака у парадигмама овде )е на]нижи због многобро]них синкретизама. Укупни бро] разних наставака у трейо] врсти (за седам падежа у ]еднини и исто толико у множини) не прелази пет (обично су то -0, -и, -]у, -й и -има), док у осталим врстама налазимо шест до девет наставака у свако] парадигми: за именице средшег рода прве врсте типичан ]е скуп -о, -а, -у, -ом, -а, -има, за именице м. рода исте врсте скуп -0, -а, -у, -е, -ом, 82

-и, -а, -има, а за именице друге врете скуп -а, -е, -и, -у, -о, -дм, -е, -а, -ама. ПореЬенье меЬу разним парадигмама може се протегнути на односе меЬу врстама речи. У српскохрватском об­ личи генитива jeднинe мушког рода неодреЬених придева, с истим наставцима као одговара]уЬе именичке форме, показу)‘у ман>у разноврсност прозодщских типова: 1 тип у ]едносложним облицима (к, нпр. злй), 3 типа у двосложним облицима (ка, ка и ка, нпр. здрйва, боса и блага), 7 типова у тросложним облицима (каа, каа, ааа, каа, каа, ака, ака, нпр. гарава, крвава, мщчина, гдшова, блажена, зелёна, ва/ъана). Типови аа, каа и ааа, иако обични код именица, не долазе код неодреЬених придева. МеЬутим, одреЬени придеви показу]у ]едан ]едносложни тип (а), 4 двосложна (ка, аа, аа, ка) и осам тросложних (каа, каа, ааа, ааа, каа, каа, каа, ака)12 — дакле опет нешто магье него именице прве и друге врсте мушког, одн. женског рода. Од придева, али и од именица, богатое су прозодщским могуЬностима заменице, додуше у уском домену облика с неслоговним основама и двосложним наставцима. Насупрот само ]едном могуЬем типу с наставком -има код именица (йсйма, днйма) и код придева (злйма), налазимо два типа код заменица: шйма, али и сейма. Исто тако, према злдш код придева долазе типови Шдга, кош (сажето од ко]ега) и кош (од ко). Ту ]е битна чишеница да ]е код оваквих заменица (и неких бро)ева) допуштен узлазни акценат на првом слогу двосложног наставка, што изоста]е код име­ ница и придева. Досад се у овом чланку расправл.ало о хи]'ерархи)и, или бар о разликама у понашашу, меЬу разним члановима парадигме, разним парадигматским класама (укл.учу]уЬи ту парадигме разних врста речи) и разним акцентуаци]ским типовима. Слични односи могу посто)ати меЬу морфемама или слоговима унутар ]едне акценатске речи. У 12 Типови аа, ааа и ааа jaвJьajy се исюьучиво у придевима щ и има]у само облик одреЬеног вида: врашнй, йушнйчкй, ждребёНй. Треба напоменути и то да неки извори за класичну српскохрватску норму, меЬу н>има и речници Вука КарациЬа и 1угославенске академи]е знаности и yмjeтнocти, практично поричу посто]ан.е типа ааа, наводеби облике као йушнйчкй место йушнйчкй.

83

многим ]езицима разлику]у се прозоди]ски активне и прозодщски неактивне морфеме, односно слогови унутар морфема. Као што смо видели, бро] прозодщских могуйности у руским облицима инстр. мн. на -ами ]еднак ]е бро]у могуйности у облицима истих парадигми с ]едносложним наставцима. То значи да ]е додатни слог у -ами прозодфски неактиван: он никад не носи акценат, тако да иьегово присуство не проширу]е инвентар прозоди]ских могуйности. Из онога што ]е речено у претходном пасусу ]асно следи да се оваква тврдн>а може применити и на други слог именичких наставака -ама, -има, -и]у и придевских наставака -ога/ега, -оме/ему, има. Исто тако, прозодщ'ски ]е неактиван и други слог р аш ф помиььаних двосложних наставака у руско] придевско] промени. Слично томе, у руским облицима презента с неслоговним завршецима (-ш, -га, -м) бро] типова ]е ]еднак као у облицима са завршетком -те, ко]и образу]е слог. Ни у српскохрватском слоговни завршеци -мо и -Ше у првом и другом лицу мно­ жите у ствари не доносе повейан бро] прозодщских типо­ ва у пореЬеиьу са формама ко]е се завршава]у неслоговним морфемама -м, -ш и -0. Ту, додуше, имамо две акцентуащцске варианте, тр облике као йечёмо, йечёше и оне као йёчёмо, йёчёше, али се од н>их употребл>ава или ]едан или други, тако да у оба случа] а само ]едан лик сто]и наспрам типа оличеног у формама као йёчём, йёчёш, йёчё, йёку. У литавском ]езику именички наставци као -]е у лок. ]д., -гаду у инстр. мн. и -ус у лок. мн. могу носити акценат, али претходни слог у истим облицима не може, иако у другим облицима (с неслоговним завршецима) акценат може ста]ати на том слогу. Очигледно, способност додатног слога да носи акценат не значи увек да он проширу]е бро] прозодщских могуйности. Клитике (дакле проклитике и енклитике) спада]у у начелу у прозоди]ски неактивне морфеме. Ипак, у по]единим ]езицима могуйно повлачен>е акцента у извесним типовима синтагми чини одрейене клитике прозоди]ски активним. Упор, руско н'а берег »на обалу«, али на к'амень »на камен« и, наравно, на вост'ок »на исток« (одговара]уйи облици без предлога су б'ерег, к'амень и вост'ок). Три прозодщ'ске могуйности у предлошким синтагмама представл>а]у повейаше у пореЬен>у са два могуйа типа ('аа и а'а) у облицима без предлога. Слично ]е стан>е и у српскохрватском. Облици ак. ]д. воду и куНу (оба типа &а) поста]у на-воду, али на-куНу у синтагмама с предлогом на. 84

Многе друге проклитике noHainajy се слично, али има и таквих Koje не могу понети акценат и прозодофки су неактивне, као нпр. везник а. Што се тиче српскохрватских енклитика, оне увек ocTajy прозоди|ски неактивне. Y двосложним множинским облицима радних придева jaBibajy се три прозодфска типа, Koje nnycTpyjy примери гийли, йёкли и дали (дакле äa, äa, и äa). Taj репертоар могуЬности ocTaje неизменен кад се у акценатску реч уюъучи и jeflHa енклитика, или чак више енклитика. Тако типови äaaaaa (нпр. шйли-бисмо-ши-га), äaaaaa (нпр. йёкли-бисмо-ши-la) и äaaaaa (нпр. дйли-бисмо-ши-ш) исцрплфу инвентар могуЬих прозодщских ликова шестосложних синтагми саставл>ених од двосложног радног придева и додатих енклитика, иако 6poj прозоди]ских могуЬности у шестосложним акценатским речима теорфски достиже 188, наспрам 8 у двосложницима. С друге стране, руска енкли­ тика -ся, Koja одговара српскохрватском се, може да буде прозодщски активна. Три типа у тросложним облицима прошлог времена (нпр. пленился »пенио се«, молвился »молио се« и родилс'я »родио ce«) cToje према свега два типа у одговара)уЬим облицима без -ся (пленил, мол'ил = род'ил). Прозрачан je однос измеЬу ових nojaBa и дистинкщф измеЬу консонантних и вар^абилних прозодфских карактеристика морфема у многим )езицима. Способност jeflHOr дела морфема да се )авл>а)у у разним прозодфским ликовима доприноси исказиван>у лексичких разлика. У руском наставак -е у лок. jfl. може бита наглашен или ненаглашен, што омогуЬава контрасте као з'амке »замку, лок. jfl.« према замк'е »брави, лок. jfl.«. Сталност прозодфског понашан>а извесних других морфема служи да истакне разлику измеЬу дате морфолошке категор^'е и других каTeropnja. Beh je поменуто да je у руском наставак -у у лок. jfl. увек акцентован, што се огледа нпр. у дистанквдци измеЬу лок. jfl. берег'у »обали« и дат. jfl. исте речи б'ерегу. Наравно, прозодфска флексибилност неке морфе­ ме повеЬава 6poj могуЬих прозодфских типова у дато) ка­ тегории, док сталност прозод^ског лика морфеме ограничава Taj 6poj. У многим случа)евима, као што je пример руских локатива на -у, Kojn има константну кулминашивну карактеристику, 6poj могуЬности сведен je на jeдaн. Разлике у прозодфско) активности могу пратити и друге односе у )езичким системима, служеЬи понекад као показателе одреЬених xnjepapxnja. У српскохрватском je 85

наставак -ши доследно неакцептован у инфинитивима са спорим вокалом. Тако ]е у двосложним инфинитивима те врете могуйе само ]едно прозодфско решение, аа, нпр. у знйши (ако не узмемо у обзир инфинитив глаши, сажет од глёдаши, ко]и бележи Даничий, али ко]и нфе обичан у данапиьем кн>ижевном ]езику). МеЬутим, у инфинити­ вима без спо]ног вокала наставак -ши ]е прозоди]ски активан. У двосложним инфинитивима тога типа налазимо три могуйности: аа (нпр. грйсши), ка (нпр. йлёсши) и ка (шрёсши). Као што ]е вей истакнуто у овом раду, узлазни акценти значе да се на слогу иза чьих, у овом случа]у на -ши, налазио стари акценат, а да ]е и данас на том месту по­ следки високи тон у речи. Иначе, глаголи без спо]ног вокала разлик^у се од оних са таквим вокалом по томе што су по правилу примарни, неизведени, што кьихова значеььа обично спада]у у круг основних значетьа глагола и што им ]е учесталост махом висока. Можемо заюьучити да утврЬиваше инвентара прозоди]ских могуйности да]е ]езичко] науци нове инструменте за удубл>иван>е у проблематику одлика и хи]ерархи]е разних елемената и категорфа у морфологии.

86

ШИРЕЬЬЕ ИНВЕНТАРА ФОНЕМА И EPOJ ДИСТИНКТИВНИХ МОГУЕНОСТИ О типовима фонолошких промена писали су многи, на пример, Е. Д. Поливанов, Р. О. 1акобсон, J. ван Гине­ кеи, А. Хил, А. Мартине и В. Г. Мултон. ЗахваллдуЬи н.иховим напорима дати су одговори на многа питан>а и фонологи]а сада располаже солидним фондом основних nojMOBa. То ипак не значи да je искл>учена могуЬност нових запажаню и заюъучака. Нови увиди у ствари могу се добити, рецимо, анализом последица фонолошких проме­ на Koje доводе до измене 6poja дистинктивних могуЬности у фонолошким системима. nojaM дистинктивних могуЬности, KojnM су се и досад понекад користили лингвисти, на пример, А. Мартине, представлю у суштини »могуЬе фонолошке типове у речи одреЬене дужине« (дужина ре­ чи може се одредити 6pojeM фонема или 6pojeM слогова). Тако, у ]езику L, Kojn има 5 вокалских и 25 консонантских фонема и потпуну слободу комбинован>а CV и VC, али не и комбинащф типа W или СС, 6poj фонолошких могуЯности (не узима]уЬи у обзир прозодщу) у ]еднофонемним 1 речима jecTe 5, у речима од две фонеме — 250 (125 могуЯности типа CV и 125 типа VC), у речима од три фонеме — 3750 (3125 у ]едносложним комбинащцама типа CVC и 625 у двосложним комбинащцама типа VCV) итд. Bpoj ди­ стинктивних могуЯности Oflpebyje се, дакле, инвентаром фонема и правилима шихове дистрибуци]’е. То значи да одлучу|уЯу улогу овде HMajy само CBojcTBa система, а не такви другостепени фактори као што су присуство или одсуство по]единих комбинашка у лексичким ]единицама или фреквенщуа различитих типова. Инвентар дистинк87

тивних могуйности представлю структурални оквир ко]и обухвата конкретне лексичке реализацще. Познато ]е да постсце три основна типа фонолошких промена: а) промене корм а се сманьу]е бро] фонема у систему; б) промене корм а се мен^'у н>ихови уза]амни односи; в) промене корм а се повеЬава н>ихов брор По традиции прашке школе, ти типови промена на]чешНе се назива]у дефоно логизаци] ом, рефонологизацирм и фонологизацирм. Таква класификацфа и посебно таква терминологра има]у допадлшву симетрру и наводе на помисао о постсцаньу потпуне равнотеже меЬу типовима фонолош­ ких промена са становишта ншховога утица]а на бро] дистинктивних могуЬности: рефонологизаци]а на н>ихов бро] не утиче, дефоно логизаци] а га сман>у]е, а фонологизаци]а повеЬава. То може изгледати потпуно природно, посебно због тога што просечан бро] фонема, као и просечан бро] дистинктивних фонолошких могуНности, у светским ]езицима оста]е приближно исти и поред свих разноврсних метаморфоза фонолошких система. Ипак, ма колико то парадоксално изгледало, овде ]е реч о вархьивом утиску, т]. о сво]еврсно] оптичко] илузри. Узрок заблуда налази се у интерпретации процеса фонологизацре, т]. повейаню фонемског инвентара у ]езичким системима. Тачно )& да дефоно логизаци] а сман>у]е бро] дистинктивних могуйности, а рефонологизацра на н>ихов бро] не утиче, али нр’е тачно да га фоно логизаци] а повеЬава. У то Ьемо се уверити анализира]уЬи посто]еЬе типове процеса фонологизаци]е. Фонологизаци]а се може остваривати на два основна начина: 1) претваран>ем комбинаторичних вари]аната неке фонеме у посебне фонеме у резултату фонетске промене корм се из]едначава]у контекста у корм а се такве вари]анте по]авл,у]‘у (»цепаьье« фонеме у систему1); 2) претваран>ем фонемске секвенце у нову фонему (»сливакье« две]у фонема у говорном ланцу).2 РазмотриЬемо на]пре »цепанье«. Разлика меЬу двама контекстима може ишчезнути или: а) због фонолошког 1 Ту гкд’аву не треба мешати са разлаган>ем фонема у говорном ланцу, на пример /г/ > /г]/ у словеначком ]езику, када се инвентар ф он е­ ма сман>у]'е. 2 1едначен>е две]у фонема у систему, кО]е само по себи представл>а класичан пример дефонологизащ це, разлику]'е се од »сливан>а« ко]е се овде разматра.

88

^дн ачена елемената kojh су условл>авали позиционо варир ан е или б) због укланана ]еднога од тих елемената. ПроанализираЬемо неколико примера. 1а. У прасловенском [с], првобитно комбинаторична варианта /к/, постало je фонолошки различито од /к/ по­ сле дисимилацфе [cä] > [ča]. A ko оставимо по страни нека спорна питана, небитна у овом случа] у, процес се може шематски представити на следейи начин: /kajati/ [kajati] > [kajati] /kajati/ /käjati/ [cäjati] > [čajati] /čajati/ Фонематска еманципацфа [č] > /с/ последица je губ­ л е н а ]едне дистрибуционе могуЬности, Tj. ишлезавана секвенце /kä/. Истога je характера и немачки умлаут у примерима типа старовисоконем. skoni »леп« > средновисоконем. schcene и старовисоконем. skono »лепо« > средновисоконем. schone, где je нови контраст измеЬу /6/ и /се/ настао због гублена разлике измеЬу финалних /о/ и /i/. Из области прозодфе овамо спада као посебно изразит пример nojaBa нових фонолошких тонова у кинеском je3HKy. После гублена фонолошке опозицфе по звучнос­ ти консонаната Hajниже алотоне претвориле су се у нове тонеме. Тип 16. Y староенглеском настала je фонема /у/ у речима у KojHMa je отпало -/ у следеЬем слогу: до-ст. енгл. *müs > ст. енгл. /mus/ »миш« до-ст. енгл. мн. *m üsi > ст. енгл. im ysj »мишеви« Y многим новогрчким дфалектима nojaBHna се нова фонема /d/ после гублена /п/ у групи /nt/ [nd], а у резултату те промене постале су могуйе опозицфе типа /ata/ ~ /ada/. На исти начин санскритска фонема /d/ у примерима типа n idä s < *nizdas < *nisdos nojaBnna се када je испао сугласник /s/ [z], чфе je суседство условлавало церебралну артикулацфу /d/ [dj. Занимливо je да форма nidäs садржи joni je дну илустрацфу сличнога pa3Boja: дужина /У [i:] такоЬе условлена присуством [z], фонологизирала се у резултату гублена [z]. Овамо cnaflajy и компензациона дуж е н а настала, на пример, у разним словенским ]езицима, у слоговима после Kojnx je отпао полугласник. Тако су

89

HacTaj&Jie нове фонеме /о:/ и /е:/. У бугарским дфалектима дуженье вокала после губл>ен>а /Ь/ или Л/ доводило je до HacTajaaa нових квантитативних односа: (йгра:ме < йграхме ~ шраме < шраме; бу:ка < булка ~ бука < бука). OBaj(je процес, ипак, могуйе третирати као сливание flBejy фонема /ah/ > /а:/, /и1/ > /и:/; у том cлyчajy разматрана nojaBa припадала би нашем типу 2. Пф'ава нових тонема у je3HijHMa разних типова често je повезана с губл»ен»ем вокала у одреЬеним позицфама. Ми се нейемо упуштати у сложено питакье порекла тзв. новоакутске интонацфе у словенским j езицима, где су бесум*ье улогу имали и други фактори. Навешйемо два проcraja и jacHHja примера. У словеначком говору села Kojско узлазно-силазни тон у облицима типа ном. мн. коп < koni nojaBHO се после губл>ен>а 4, док се у облицима где такве фонетске промене нфе било (на пример, у ном. jд. коп) налази силазни тон. Слично томе у немачком говору града Келна тзв. заоштрени тон nojaBHO се у примерима као што су дат. jfl. hu:s < hu:se C TBapajyhn прозодфску опозицфу с таквим примерима као што je ном. jд. hu:s са старим нултим наставком. Фонолошка палаталност консонаната у руском je3HKy у 3Ha4ajHoj je мери резултат редукцфе слабих полугласа: /данъ/ [данъ] > [дан] /дан/ /дань/ [дан’ь] > [дан’] /дан’/ Специфичност назначеног процеса налази се у томе што je овде дошло до губл>екьа гласа у обама члановима опозицфе, док су се у другим cny4ajeBHMa контекста изjeднaчaвaли у резултату губл>ен>а неког гласа у jeднoм члану опозицфе. Свим там примерима cBojcTBeHa je, уосталом, jeflHa 3ajeflHH4Ka особина: повеЬаше инвентара jеди­ ница у фонолошком систему пojaвл>yje се као компензацф а за губл.ен.е неких дистрибуционих могуйности. Ишчезаваше неког гласа доноси и ликвидащуу могуйности шеговог пojaвл>ивaн>a у дaтoj позицфи (на пример, када je испао -ь у примерима типа дань, отпала je могуйност н>егове nojaBe на Kpajy речи). Тип 2. Y позном прасловенском joTOBaH>y фонемске секвенце типа /tj/ биле су замен>ене палаталним консонантима Kojn до тога времена нису били CBojcTBeHH je3H4KOM систему. Прасл. /platjenъ/ дало je ыггокавско /plaćen/, са /с/ 4Hjn се фонолошки статус учврстио кад се пojaвилa се90

кундарна трупа /tj/ у примерима као /vlatje/ у KojnMa je ишчезао полугласник (< /vlatbje/). На Taj начин насл^але с у joTOBaaeM нове фонеме у литавском и летонском, староенглеском, у романским je3HHHMa, у новогрчким дфалектима и уопште у многим je3HHHMa различитих типова. Трупе саставльене из вокала и носног сонанта мехьале су се у нове фонеме, носне вокале у француском и прасловенском je3HKy. Као други примеры HacTajaH.a нових фонолошких jединица путем сливаььа flBejy фонема могу служити сх. Щ од /pv/ : /upvati/ > /ufati/ и дфалекатско /f/ < /hv/ : /hvala/ > /fala/, затим /с/, /с/ и сл. < /kt/ у словенским je3HHHMa и у шпанском, /§/ < /sk/ у разним германским je3HHHMa, Щ < /s ć j у пригорском KajKaBCKOM и сл. Овоме су блиски у принципу и процеси монофтонгизащце с поja B O M нових фонетских jeдиницa (/е:/ у санскриту < /ai/, /а:/ у централним дфалектима je3HKa jnanui < /aj/, /а/ у новогрчком понт^ском диалекту < /ia/). Истина, у вези с процесима монофтонгизаци]'е често се поставлю питан>е о томе да ли je дифтонг пре промене имао двофонемску вредност; ако нфе, процес се своди на измену фонетског CBojcTBa je дне фонеме. Осим тога, како смо веЬ помшьали, HHje увек jacHa граница измеЬу те ка­ тет ор ф е и нашег типа 16. Y променама као што су /nj/ > /п/ или /ai/ > /е:/ може се говорите и о асимилацфи прве ф он ем е другом прайеном отпадаием друге фонеме. Нови вокали могу се n o j авгьивати и као резултат контракщце. Такво j e порекло /б/ < /ао/ у сх. говору села Бабина у M a b a p c K o j (где се старо /б/ изменило у дифтонг /оа/), а такоЬе и /о/ < /оа/ у пojeдиним македонским дщ‘алектима. Контракцфа може такоЬе довести и до n o j a B e дугих вокала, Tj. створите нове квантитативне опозицще као, на пример, у неким македонским говорима. Чиньенице разматране овде у т. 2 HMajy jeднy зajeдничку карактеристику: nojaBa неке фонеме увек je повезана с губхьен>ем jeднe дистрибуционе комбинац^'е — следа оних фонема Koje су cBojnM сливашем дале нову фонолош ку j единицу. У свим наведеним CBynajBHMa у процесу HacTajana нове фонеме улогу HMajy два гласа: осим позиционе вариjaHTe Koja добф а статус нове фонеме, у томе y4ecTByje и суседн и глас или (у cлyчajy сливакьа) две фонеме Koje се cnHBajy у jeднy. Изузетно су ретки cлyчajeви када процес измена захвата само jeflaH глас, Tj. позициона варианта ф он ем е претвара се у нову фонему у резултату спонтаног

91

развела ко]и не захвата фонетско о к р у ж е н > е гласа изложеног измени. То се догодило у источномакедонским ди]алектима, у ко]има се фонема /ъ/ развила из слоговног /л/: /ждт/ > /жът/. До те промене [л] ]е било варианта /л/ будуЬи да се слоговно [л] шце могло налазити у позиции меЬу консонантима. Претварахьем [л] у [ъ] та ]е веза била нарушена. Истина, сачувана ]е комплементарна дистрибуцф а [ъ] с [л], али такву дистрибущцу с [ъ] има]у и други консонанта, а, с друге стране, [ъ] и [л] нема]у општих дистинктивних обележ]а ко]и би нам давали право да их сматрамо варщ'антама исте фонеме. И у том примеру поjaвa нове фонеме праПена je уклан>ан>ем ]едне дистрибуционе могуЬности: по]аве /л/ измеЬу два]у консонаната. Све што ]е досад речено упуЬу^е на jacaн заюьучак: свака по]ава нове фонеме у систему прайена ]е губл>ен>ем ]едне дистрибуционе могуПности. .Гош пре четири децени]е Е. Д. Поливанов и Р. О. .Гакобсон запазили су да се свака фонологизацфа остварена чисто фонетским путем своди, у суштини, на рефонологизавдцу.3 А ми можемо до дата да се у таквим случа]евима увек ради о претваран>у синтагматске чишенице у парадигматску. Пре измене форме као што су ст. рус. /дань/ одликовале су се ]едном синтагматском особеношЬу: посто]ан>ем секвенце »вокал + /ь/« на кра]у речи. После измене такве форме као руско /дан’/ има]у особеност парадигматског карактера — присуство умекшаног консонанта. Фонема /н/ у /данъ/ и /дань/ била ]е парадигматски идентична, али се налазила у различитим синтагматским позищцама; у новим облицима /дан/ и /дан’/ представл>ене су парадигматски различите ]единице ко]е се нал азе у истоветно] синтагматско] пози­ ции. Ако се у светлости свега што ]е речено вратимо питан>у о бро]у дистинктивних могуГшости, постаЬе нам ]асно да тзв. фонологизацщ'а та] бро] не повеПава. Двема могуГшостима /-нъ/ и /-нь/ ко]е су посто]але пре измена одговара]у две могуЬности и у периоду после н.их: /-н/ и 3 »Y огромно] маси случа]ева дивергенци]у (фонологизаци]у) прати и при том усмерава ]едан или други тип конвергенци]е (дефонологизащ де)« (Е. Д. Поливанов, Факторы фонетической эволю ции языка как т рудового процесса. — Статьи по общему языкознанию, Москва, 1968, 58). Цитира]уби Поливанова, Р. 0.1 а к о б со н пише: »Овде се подразумева фонологизаци]а комбинаторичних вари]аната у односу на Koje... Taj за­ кон представлю правило без изузетка. Слично повезиван>е фонологизациje и дефонологизаци]е са становишта мутаци]а фонемских секвенци мож е се разматрати као рефонологизащ^а« (Prinzipien der historischen Phono­ logie. - TCLP, IV, 1931, 2 6 1 -2 6 2 ).

92

/-н’/. То се може констатовати ако се размотре сви наведе­ ны случа]еви али и сви други, nocTojehn или могуйи. Из тога следи заюъучак koj'h звучи парадоксално: ф он ол ощ ки сист ем — шо je орш низам Koju йосш ейено изврщ ава самоубисш во будуйи да дефонологизащца см айле 6poj дистинктивних могуйности, а фоно логизаци] а га не повейава, као што то не чини ни рефоно логизаци] а. То се, уосталом, односи не само на фонологизациу, Koja доводи до повейаваньа фонемског инвентара, него и на процесе коjnMa се cTBapajy нови дистрибуциони типови. Тако je, на пример, поновно по]авл>иван>е консонаната на Kpajy речи у словенским ]езицима плайено губл>ен>ем Kpajftnx полугласника, nojaBa /о/ после меких консонаната у староруском /плечо/ < /плече/ неизбежно претпоставл>а губл>ен>е /е/ у одговара]уЙим положа]има и сл. Све то намейе питаьье: како то да ]езици ипак nocToje до данас ако процес сманивала 6poja фонолошких могуйности тече непрекидно откако nocTojn ]езичка еволущца? Зашто ни]едан ]език као систем знакова koj' h служи као оруЬе комуникаци]е HHje доживо слом због тога што je фонолошка еволущца сман>ила 6poj дистинктивних могуйности до нивоа недовол>ног за остваретье комуникаци]е? Одговор на то питанье налази се у чин>еници да су, поред фонолошких, у ]езику активни и други иновациони фактори ко]и потичу од об­ ласти лексике и морфологи] е, дакле од ]езичких елемената Kojn су носиоци значен>а. Захвалу]уйи тим факторима, инвентар дистинктивних могуйности довол>но je широк да би задоволио потребе изражаван>а значеньа. Y истории jeзика запажени су безбро]ни случа]еви повейахьа 6poja ди­ стинктивних могуйности под утица] ем лексичких или морфолошких фактора. Навешйемо неколико примера за по]авл>иван>е нових фонема таквим путем.

Са речима поза]мл>еним из других ]езика често долазе и нове фонеме. Такве су Я/ у вейини словенских ]езика, /g/ у украинском и чешком, /и/ у сх. говору Вучитрна, /с/ у маЬарском, носни вокали у квьижевном немачком, дуги вокали у турском и сл. Осим тога, дешава се, иако не често, да ]езички елементи Kojn HMajy експресивну или »дозивну« функцфу4 у резултату семантичких померанца 4 О фонолошким особеностима тих елемената уп., на пример: R. О. Jakobson, н. д., 254; N. S. Trubetzkoy, Principes de phonologie, 16 и сл.; А. В. Исаченко, О призывной функции языка. — Recueil linguistique de Brati­ slava, I, 1948, 45—57; E. Stankiewicz, Problems of emotive language. — Approa­ ches to Semiotics, The Hague, 1964, 239 - 264.

93

излазе из оквира cBoje функщуе и o6orahyjy ]езички сис­ тем новим фонолошким jeдиницaмa. Y укра]инском гово­ ру Ладомирове у неточно] Словачко] умекшани консонант /žV nojaB^yje се у деминутивно-хипокористичним личним именима, али и у презименима изведеним од тих имена мада та презимена HeMajy таквога значен>а. Као извор богайеша система, Koje се остварило лексичким путем, овде се ]авл>а одреЬен стилистички и функционални ниво jeзика. Добро су познати случа]еви када ширен>е модела морфолошких алтернацфа доводи до nojaBe нових фонема. Фонема /к’/ у руским глаголским облицима типа /тк'ош/ nojaBmia се према обрасцу /р/ : /р7 = /к/ : /к’/, Tj. /тру/ : /тр’ош/ = /тку/ : /тк’ош/. Аналогно je порекло африкате /đ/ у извесним српскохрватским говорима у ко]има je прасловенска трупа *dj дала j али се у неким морфолошким категори]ама, на пример у трпним придевима, ипак nojaBibyje /Ь/, по моделу /т/ : /Я/ = /д/ : /Ь/, на пример: замушиши : замуНен = осудиши : осуЪен. Слично томе, присуство умлаутских алтернацфа /и/ : /и/ и /о/ : /б/ у познатим мор­ фолошким категорщама неких немачких говора у IHBajцарско] довело je до настанка нове фонеме /э/ Koja алтернира с /о/ под истим морфолошким условима. На сасвим друкчфи начин морфологи]а изазива по]авл>иван>е нове фонеме у неким српскохрватским говорима уз словеначку границу, где je /л/ на Kpajy речи дало [w] (stol > stow, cel > cew, zval > zvaw), али je каенще под де]ством аналоги]'е -л васпоставл>ено у примерима као кобил ген. мн. од ко­ была. Taj je процес онемогуНио третман [w] као позиционе варианте /1/; тако je дошло до издва]ан>а нове фонеме /w/. Сви примери наведени у претходна два пасуса HMajy ]едну важну за]едничку одлику: наста]ан,е нових фонема и, за]едно с н>има, нових дистинктивних могуЬности HHje праЬено никаквим губицима на flpyroj страни. БогаНеьье

рейершоара могуНносши на дисшинкшивном Плану ]езика йроисшиче, дакле, из Плана ]езичких елеменаша koju носе значен,а. То се, уосталом, тиче и нових дистрибутивних могуЬности. Н>их у велико] мери уносе поза]мл>ене речи, а исто тако и морфолошке иноваци]е. Као пример навешhy да се више од половине могуЬих типова консонантских трупа у савременом српскохрватском юьижевном ]езику nojae^yje исюьучиво у речима Koje представл.а]у недавне поза]мл>енице и да су секвенце као /ке/ (= веларни консо­ нант + /е/) или /jo/ (= палатални консонант + /о/) ушле 94

у старосрпскохрватски фонолошки систем под утица] ем морфолошке аналогов: по угледу на облике као ген. ]д. типа душе по]авили су се такви као руке, а према дат. |ц. ж. рода ово] такви као мо]о]. Аналошки процеси неретко попуньава]у празнине у инвентару типова дистрибуцфе ко]е су настале као последица ранних фонетских процеса. У том смислу поучни су наведени примери из старосрпскохрватског ]езика. Процеси ко]и су довели до осамостал>иван>а фонеме /с/ од /к/ довели су до тога да су секвенце /ке/ или /со/ постале немогуЬе, али ]е постанак нове фоне­ ме створио шансу да се по]аве и такве трупе. Та ]е шанса касни]е остварена захвал>у]уЬи морфолошким процесима (а такоЬе и поза]мл>иван>у речи). По]ава нове фонеме фонетским путем у на]бол>ем случа]у отвара пут повеЬагьу бро]а дистинктивних могуЬности, али само то повеЬагье може се остварити ]едино из извора ко]и се налазе изван фонолошког система. Овде изнесене иде]е изазива]у асощцацфу на схватаньа Ф. де Сосира, а такоЬе и француских лингвистичких географа Жили] еронове школе, ко]и су у фонетском разво]у видели »фактор узбурканости« (»фактор потресаша«) ко]и наноси штету ]езику као систему комуникационих сигнала, али »среЬом де]ство тих измена уравнотежу]’е се делован>ем аналоги]е« (а такоЬе и »терапеутиком« лексичког система заснованом на значешжим померашима, игри синонима и извоЬеньу нових творбених образовала). Унутрашн>а логика таквога схватан>а ]е ]асна. Гласовни проце­ си под притоком принципа минималних напора теже да сман>е инвентар могуЬности док потребе изражаваша ствара]у нове могуЬности. У том смислу веома су индикативни односи измеЬу брзог обогаЬиван>а речника и повеЬаша бро]а фонолошких дистинктивних могуЬности у многим савременим ]езицима. С новим речима, било да су поза]мл,енице било неологизми, продиру и нове дистинктивне могуЬности. С друге стране, ширеше фонолошког репертоара поста]е неопходно да би се обухватио велики бро] нових лексема ко]е продиру у ]езике. Изложене чшьенице намеЬу закльучак да се »паради­ гме« фонема у ]езицима увек обогаЬу]у из спол>ашн>их извора, таквих као што су фонолошка синтагматика или изванфонолошке сфере — морфологи]а и лексика. Изло­ жене иде]е противрече, на први поглед, познатом схватан>у да ]е разво] фонолошких система условл»ен првенствено унутранпьим узроцима и односима унутар самих си­ 95

стема. Но у ствари та ]е противречност само привидна ако поменуту тезу схватимо онако како ]е треба схватити, тр без апсолутизацруе. Изложене чшьенице само нам пома­ жу да прецизирамо улогу унутраипьих фактора. 1асно ]е, и без обзира на то што ]е овде речено, да осим односа унутар фонолошких система на н>их делу]у и друге силе, од ко]их важно место заузима интерференцэда са системима других ]езика или дщалеката. Наше констатащце ука­ зу] у на ]едно специфично ограничение: извори нових фо­ нема налазе се изван фонематског инвентара. Овде ^е, дакле, реч само о фонологизащци, а не о дефонологизациде или рефонологизащци, и само о изворима нових фоне­ ма, а не о факторима од ко]их зависи правац еволущце. Структурални услову у систему ипак на]чешЬе одлучу]у о томе хоЧе ли или не нова ]единица бити прихвачена и уюьучена у систем или Ье бити одбачена, на пример пу­ тем супститущф. Уосталом, »структура фонолошког сис­ тема« обухвата не само инвентар фонема него и правила н>ихове дистрибуцфе. У том смислу и рефонологизащца синтагматских односа у парадигматске своди се, у кра]н>о] лини] и, на утица] услова у самом фонолошком систему. Осим тога, структура система, и то управо инвентара фо­ нема, има доминанту улогу у наста] акьу нових фонема пу­ тем ширекьа морфонолошких модела. Такви процеси могу само попунити празнине у систему с]един>у]уЬи у ново] комбинации вей посто]еЬа дистинктивна обележ]а. То се односи и на вейину случа]ева преузимаььа фонема из дру­ гих ]езика. Управо случа]еви богаИен>а инвентара фонема из нефонолошких извора указу]у на висок стелен еволутивне аутономи]е фонолошких система.

96

Y ВЕИИНИ CJIY4AJEBA ИЛИ YBEK? БЕ Л Е Ш К А ПОВО ДО М Ч Л А Н К А И. И. РЕВЗИ НА

Предавайте на Koje се осврйе И. И. Ревзин одржао сам у Москви на Катедри словенске филологи]е МГУ 18. априла 1969. Основна иде]а тог предавала, штампаног у меЬувремену у часопису Вопросы языкознания,1 била je да чисто гласовни pa3Boj никад не доводи до повейан>а 6poja дистинктивних фонолошких могуйности2 (под тим терми­ ном подразумевам 6poj могуйих фонолошки различитих гласовних ликова речи одреЪене дужине; Taj 6poj je зави­ сая од 6poja фонема и правила ньихове дистрибуцфе у датом je3H4KOM систему). Свако повейаьье 6poja фонема гласовним путем плайено je губитком извесних дистрибуционих могуйности. Тако je нпр. nojaBa палатализованих консонаната у староруском везана за процесе као што je отпаданье Kpajitnx полугласа: уместо рашуе опозищуе дань (part, praet. pass, од даши) према дань ’данак’ добивен je нов однос: дан : дан’ у KojeM je опозицфа /н/ : /н7 компензащуа за изгубл»ену могуйност да полуглас CTojn на Kpajy речи. Наравно да ту 6poj дистинктивних могуйности ш уе повейан; у поменутом предавакьу и чланцима 1 Г од. 1970, св. 3, стр. 3—9. 2 И ст у иде^у изложио сам, у разним видовима и контекстима, у раду Rom an Jakobson and the Growth o f Phonology, Linguistics 18 (The Hague 1965), стр. 5 2 —53, у дискуси)и на бечком фонолош ком заседакьу 1966 (niTaMnaHoj у ю ьизи Phonologie der Gegenwart, Graz—W ien—Köln 1967, стр. 74—75), у чланку Nouveaux phonèmes et possibilités distinctives, Word 23 (Lin­ guistic Studies Presented to André Martinet, 1967, 344—349), и у реферату на Десетом меЬународном лингвистичком конгресу у Букурешту.

97

показао сам да иста констатащца важи и за све друге типове гласовних развела Kojn доводе до nojaee нових фо­ нема (што flaje привид да je проширен и инвентар дистинктивних могуйности). С друге стране врло су обични и сасвим су неоспорни случа)еви где фонолошки pa3Boj cMaH>yje 6poj дистинктивних могуйности ()едначен>е фоне­ ма, отпадахье итд.). Из свега овога следи да Taj pa3Boj у укупности води смахьивахьу дистинктивног капацитета гласовног система. Taj се капацитет може увейати само дejcтвoм нефонолошких фактора, Hajnenifte морфолог^е (аналоги) а ствара облике у ко)има се по)авл>у)у нове гласовне к о м б и н ате, понекад чак и нове фонеме) и лексике (поза)млэене речи често садрже нове комбинащце гласова, a Hnje ретко ни уношен>е нових фонема са таквим речима). Другим речима, проширехье тог капацитета може потицати само од оних je3H4KHX планова чи]с су jединице (морфеме одн. лексеме) носиоци значехьа, за разлику од фонолошког плана 4Hje jединице HMajy само дистинктивну, а не и значейу функщцу. Прихвата)уйи чихьеницу да je теза мог предавала емпирщеки документована, И. И. Ревзин подвргава проблем TeopnjcKoj анализи и долази до заюьучка да je и теори)ски у велико) вейини случа)ева исюъучено еволутивно кретан>е у супротном правцу. МеЬутим он налази и ситуащце где то не би морало безусловно бити тако, наглашава)уйи да су оне кудикамо рейе од оних супротних и да не могу измените општи правац развитка. Иако високо ценим аргументаци)у познатог coBjeTског лингвисте, сматрам да ни у оним категори)ама гла­ совних промена у ко)има он види теори)ску шансу за повейахх>е 6poja дистинктивних могуйности, такве шансе у ствари нема. На овакав заюьучак наводи ме анализа околности у там категори)ама, а то су 1.0101 и 1.11 у РевзиноBoj класификаци)и. Y категории 1.0101 (»две варианте постале су разли­ чите фонеме«; »те варианте биле су позиционо условл>ене«, »звуци Kojn су условхьавали позициону вари)аци)у замен>ени су другима«) варианте се не могу претворите у различите фонеме осим ако се »звуци Kojn су условл>авали позициону варщ'ащц'у« из)едначе мейу собом. РЬихово )едначен>е уништава дистинктици)у измеЬу н>их, али je губитак надокнайен новом опозици)ом измеЬу рани)их Bapnjaната, тако да општи 6poj могуйности ocTaje неизменен. Ако су А ' и А '' варианте фонеме‘А, а В и С суседне 98

фонеме ко]е услошъава]у варщацщу, одиграва се следейи процес: А' В > А' В А " С > А " В, тако да А ' и А " поста]у различите фонеме (назовимо их Р и О). Али бро] дистинктивних могуйности оста]е непре­ менней, будуйи да на месту рани]их два]у типова, А ' В и А " С, имамо опет два типа, РВ и ОВ. Што се тиче категори]а 1.11 (»]една фонема претво­ рила се у секвенцу фонема«), процес се своди на претварахье типа ХАУ у ХРОУ (где сва велика слова симболизу]у различите фонеме), при чему ]е бро] дистинктивних типо­ ва остао нетакнут, ]ер тип ХРОУ заступа некадагшьи тип ХАУ ко]и ]е исюъучен из система. У ствари шде нимало случа]на чиньеница да се ни за ]едну категоризу фонтских промена не може ни емпири]ски ни теорщеки показати да она отвара шансу за повейан>е бро]а дистинктивних могуйности. Ради се о чин>еници да би то значило да се из ]едног фонолошког типа (у та] по]ам уюъучен ]е и целокупан гласовни контекст) могу развита два, а то ]е немогуйе. Кад би то било могуйе, гласовни процеси били би произвол>ни, а не регуларни. Другим речима, б е з и з у з е т а ч н о с т г л а с о в н и х з а ­ к о н а и с к л > у ч у ] е ш а н с у д а н>ихово д е л о в а кье с т в о р и в и ш е ф о н о л о ш к и х т и п о в а н е г о шт о ]е б и л о р а н и ] е . Наравно, одавно ]е утврЬено да ]е та безизузетачност ограничена морфолошким, семантичким, стилским и сл. моментима. Али ту се ради о ограничегьима нефонолошке природе. Ако се фонема А раз­ вое у ]едном случа]у у ]едном правцу, а у другом случа]у под истим гласовним приликама у другом правцу, то значи да та два примера припада]у друкчи]им семантичким, морфолошким или сл. доменима. Догайа се, наравно, да се ова разлика избрише у току дал>ег разво]а и да се створени различите типови найу у фонолошко] опозищуи под из]едначеним семантичким, морфолошким и другим условима. Очигледно ]е да овакви примери управо потврЬу]у нашу тезу: тек ]е процес у нефонолошком домену (семантичко помераше, промена стилске вредности или сл.) довео до повейагьа инвентара фонолошких могуйности у ис­ том сло]у ]езичке структуре. 99

О ПРИРОДИ ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА Сам наслов овога прилога поставлю проблем: шта подразумевамо под прозодЩским феноменима? Ова] термин се може с правом интерпретирати на барем два начина. Он се може односити на феномене коЩ се заснива]у на интензитету и тoнcкoj висини гласа, или на исте феноме­ не плус оне ко]и се тичу тра]ан>а гласа. Наравно, дефиницЩа прозодЩских феномена у велико] мери зависи од нашег одговора на ово питан>е. По мом мипшешу, друго решенье има великих предности. Феномени интензитета, тра]ан»а и тонске висине су меЬусобно повезани на два суштинска начина: 1. честом коварЩацЩом (нпр. у многим ]езицима се истакнутост наглашеног вокала постиже истовременим повеЬаньем интензитета, тра]акьа и тонске висине), 2. честим импликативним правилима дистрибуци]е (т]. квантитет може бити дистинктиван само под нагласком, или, тон може бити дистинктиван само под нагласком, или само код дутих вокала). Ове чин>енице нас обавезу]у да трагамо за за]едничким обележ]има свих ових феномена. Из наредног излага­ л а биЬе ]асно да они заиста има]у низ за]едничких сво]става. Реч ]е о следейим обележ]има: 1. У сва три случа]а ради се о димензщама акустичког сигнала. Са чисто физичког гледипгга звучни сигнал ]е осцилаци]а и, као такав, има три димензи]е: амплитуду, фреквенщуу и тра]ан>е. Стога, наша три типа феномена покрива]у читав распон димензи]а акустичког сигнала. (Под димензщама подразумевамо сво]ства из области вели100

чина Koje се могу приказати на континуирано] скали, тако да нула на OBoj скали значи да дати ентитет не nocTojn.) Због тога су феномени о ко]има се овде расправл>а неиз­ бежно присутни у сваком исказу (чак и у сваком гласу говора, са извесним резервама када je у питакьу тонска висина код опструената). 2. Дистинкцфе у домену интензитета, Tpajarta и тонске висине HMajy квантитативни карактер. Оне не подразумева]у присуство или одсуство феномена (уп. назалност, звучност, аспирацфа, заобл>ен>е усана, итд.), вей варфациjy у погледу количине. 3. Све три врсте дистинкцфа Koje се овде разматра]у jecy релационе. БудуЬи да тонска висина, интензитет и Tpajaae гласова веома Bapnpajy у зависности од индивидуалних особина говорника и од околности у KojHMa се одBHja комуникаци^а, по правилу je немогуЬе дати апсолутне 6pojHe вредности за ове феномене, генерално или за било Kojn посебни je3HK. Оно што je низак тон у говору сопрана nocTaje висок тон у говору баса. Ненаглашени гласови изговорени у jaBHOM предавагьу, пред великим аудиторфумом, обично су ja4er интензитета него наглашени гласови исказани у разговору два прфатехьа Kojn опуштено Ьаскаjy у соби. Фонетски кратак вокал у свечаном говору може бита дужи него фонетски дуг вокал у разговору две пил>арице, Koje нестршьиво pa3Men>yjy последнее вести из chronique scandaleuse CBojnx села. Стога, да бисмо одредили je3H4Ky тонску висину, интензитет и Tpajaibe jeflHOr гласа, морамо га упоредити са одреЬеним другим гласом/гласовима. 4. Ово пореЬен>е уюьучу]е елеменат времена. Централну улогу nrpajy односи измеЬу тачака на oflpebeHoj BpeMeHCKoj удал>ености, по правилу у оквиру истог исказа. Док инхерентне опозицфе укгьучу)у ]едноставно (парадн­ ей гматско) пореЬен>е (уп. енглесюи $ ), прозод^ске опозн­ ай цфе noflpa3yMeBajy Hajnpe синтагматска пореЬен>а унутар говорног ланца, а тек онда парадигматска пореЬекьа са другим речима. Ово се може илустровати следейим примерима:

101

р'ук’и »руке , (ном. мн.)«

([у] се изговара са више интензитета него [и])

рук 'и »руке (ген. jfl.)«

([и] се изговара са више интензитета него [у])

Интензитет: руски

дел

»послова (ген. мн.)«

(дугосилазни акценат; почетак [е:] се изговара са веЬом тонском висином него Kpaj)

»део«

(дугоузлазни акценат; вейа тонска висина на Kpajy [е:])

Тонска висина: српскохрватски дщалекатски (чакавски)

Y оба orrynaja je, као предуслов за пореЬеше са дру­ гим планом фонолошке парадигме, неопходно утврдити однос измеЬу две тачке унутар говорног ланца. Што се типе ]езичких опозищца заснованих на Tpajaity, механизам н>ихове перцепщф je jom cлoжeниjи: vila »вила«, кратко [и]

В

vfla »вйла«, дуто [и:]

В

И

Л

А

чешки И

Л

А

Очигледно je да квантитетске опозиц^е подразумеваjy три релащф: а) временску удагьеност измеЬу почетка и Kpaja дате фонеме; 102

б) размеру ове временске удалъености (= тра]ан>е) и тра]ан>а других гласова унутар говорног ланца; ц) контраст измеЬу ове размере и различите размере у речи ко] а чини други члан опозивдце. Чин,еница да прозоди]ски феномени има]у читав низ за]едничких сво]става изискэде одговор на питан>е о хщерархэди тих сво]става. По нашем мишл>ену, фундаментална чин>еница ]е она ко]а ]е наведена горе под 1: прозоди]ски феномени се заснива]у на вари]аци]и димензи]а звучног сигнала, ко]е су присутне у сваком гласу говора (или, у случа]у тонске висине, у сваком гласу говора способном да носи релевантне карактеристике тонске висине). Остале три чишенице произилазе из ове основне. БудуЬи да се ради о феноменима ко]и су свакако присутни и ко]и су димензще, апсолутне дистинктици]е (да или не) се исюьучу]у, тако да су контраста обавезно квантитатавни. И, будуЬи да дати елементи варира]у и у зависности од околности у ко]има се одвфа комуникаци]а, као и од особености по]единачних лудских гласова, дистинкщце се не заснива]у на апсолутним бро]евима, веЬ на релащцама — очигледно, у оквиру истог говорног ланца, т]. у говору истог говорника и под истим условима комуникащуе. Ако се узме у обзир линеарни характер говора, релаци]е уну­ тар говорног ланца су увек релащце измеЬу различитих тачака у времену. У овом излагану смо разматрали нека физичка сво]ства прозоди]ских феномена, као и нека логичка и перцепци]ска обележ]а ко]а они посещ у. Видели смо да ]е друго условл>ено првим. Начин на ко]и они функционишу у ]езичким системима такоЬе ]е одреЬен кьиховом природом. Засновани на варщ'ащци елемената присутних у сва­ ком исказу, без обзира на н>егов лексички контекст, прозодщ'ски феномени су далеко подесни]и од инхерентних обележ]а за преношен>е информаци]а ко]е се тичу реченице као целине и односа измеЬу гьених констатуената. Такозвани инхерентни феномени не могу обавл>ати исту функци]у ]ер ]е н,ихова по]ава одреЬена лексичким саставом реченице. Када би требало да пренеси информаци]у ко]а ]е надреЬена ово] композиции, морала би се променити сегментална обележ]а, или би се одреЬени сегменти морали додати или одузети. То би веома повеЬало сложеност ]езичких модела, а вероватно би и долазило у колизи]у са лексичком поруком исказа. 103

На]зад, апстрактни, релациони карактер прозодефких феномена je одговоран за чишеницу да су говорници pebe свесни Нзиховог присуства. Сегменти одреЬени инхерентним обележ]има гласа су опишьиввди; по правилу, говорник je у станку да опише сегменталну композицфу речи, уколико се то од н>ега тражи. Што се тиче форми Koje су диференциране само прозодэд'ским феноменима, говорник обично »oceha« да су оне различите, али Hnje у стан>у да ту разлику и опише. Наравно, то o6janiH>aBa посебну судбину прозодщских феномена у системима писаиьа, ф то што тако много алфабета игнорише прозод^ске чшьенице, иако обично noKa3yjy све дистинкцфе Koje се засниваjy на инхерентним oбeлeжjимa.

104

МЕСТО ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА У СТРУКТУРЫ 1ЕЗИКА* Прво предаван>е

ПРИРОДА ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА Н аш главны цшъ Де бита да размотримо прозодщске феномене с аспекта ннхових функцща у ]езичким системима. Стога наш први задатак мора бита да об]аснимо ко]е ]езичке чииьенице обухватамо годмом »прозоди]ски«, и да дамо дефиницщу ко]а покрива све те читьенице. Морамо се определити за ]едан од многобро]них приступа. МеЬутим, овде их не можемо све описати, нити расправ­ л я й о преимуДствима и машкавостима сваког по]единачног гледишта. То би захтевало превыше времена, чак выше од целокупног времена ко]е имамо на располагай^. Стога се морамо ограничити на кратко об]ашн>ен>е нашег прис­ тупа. »Прозоди]ским« Демо звати све ]езичке феномене ко]и се тичу интензитета, тра]ан>а и тонске висине гласа. Ти феномены има]у низ важных за]едничких обележ]а: 1) У сва три случа]а се ради о димензщама акустичког сигнала, ко]е неизбежно посто]е у свим исказима (па чак и у свим гласовима говора, с извесном оградом ко] а се тиче тонске висине). Насупрот овоме, инхерентни ф е­ номен може бита присутан или одсутан, у зависности од фонолошког састава речи. * П редавала одржана у Институту за докторске и постдокторске студи]е ]език а у Тоюцу, у августу 1968.

105

2) Дистинкщуе у домену интензитета, тра]ан>а и тонске висине има]у квантитативни карактер. Оне не подразумева]у присуство или одсуство неког феномена (уп. назалност, звучност, аспиращца, заобл>ен>е усана, итд.), веЬ варфацфу у погледу количине (веЬе или магье) феномена, увек дуж континуиране скале. 3) Све овде обухваЬене дистинкщуе су релационе. С обзиром на то да тонска висина, интензитет и тра]ахье гласова веома варира]у у зависности од индивидуалних сво]става говорника и од околности у ко]има се одвща комуникацща, по правилу ]е немогуЬе дата апсолутне нумеричке вредности за ове феномене, чак и у датом ]езику. Мала тонска висина у говору сопрана ]‘е велика тонска висина у говору баса. Ненаглашени гласови, изговорени у формалном ]авном говору пред великим аудитори]умом обично су физички интензивнэди него наглашени гласови изречени у разговору два при]ател>а кojи опуштено разговараз'у у соби, итд. Стога, да бисмо одредили ]езичку тонску висину, интензитет и тра]акье ]едног гласа, морамо га упоредити са неким другим гласом/гласовима. 4) Овакво пореЬекье уюьучу]е елеменат времена; неопходно ]е упоредити тренутке на одреЬено] временско] удагьености унутар истог исказа. Док инхерентне опозицф е уюьучу]у просто (парадигматско) пореЬехье (уп. енШ глески ♦), прозодфске опозицще подразумева]у прво синМ тагматска пореЬен>а унутар датог говорног ланца, а тек потом парадигматска пореЬена са другим речима. Размотримо следеЬе примере: м'ука »мука«

([у] изговорено са ]ачим интензитетом него [а])

мук1а »брашно«

([а] изговорено са ]ачим интензитетом него [у])

Интензитет: руски

106

суд

(дугосилазни акценат; почетак [у:] изговорен са вейом донском висином него Kpaj)

суд

(дугоузлазни акценат; тонска висина je веЬа на KPajy [У-])

Тонска висина: српскохрватски диуалекатски (чакавски)

У оба случа] а пореЬенье измеЬу две тачке у говорном ланцу претходи пореЬен>у са другим чланом фонолошке парадигме. Када су у питаььу ]езичке опозищце Koje се заснива]у на TpajaH>y, механизам н>ихове перцепщце je join сложении: nova »нова«, одреЬени облик, дуто [a:]

N O V A

чешки nova »нова«, неодреЬени облик, кратко [а] N

I О V А

Видимо да квантитетске опозищце подразумева]у три релаци^е: а) временска удальеност измеЬу почетка и K paj а датог вокала, б) однос ове временске удагьености (= Tpajaibe) и TpajaH>a других гласова унутар истог говорног ланца, ц) контраст измеЬу тог односа и различитог односа у речи ко]и чини други члан опозищф. П оставка се питание: Koje je од четири управо поменута cBojcTBa прозоди]ских феномена фундаментално? Наш одговор гласи: фундаментална je чишеница да се прозоди]ске дистинкцще заснива]у на димензщама звучног сигнала, Koje су присутне у сваком исказу. Преостале три чикьенице произилазе из ове основне. БудуЬи да се ради о феноменима Kojn су свакако присутни, a Kojn су димен3Hje, апсолутне дистинкщце (да или не) се унапред исюъу4yjy, а опозищ ф су нужно квантитативне (више или ман>е 107

нечега). А будучи да дати елементи варира]у и у зависности од околности под ко]има се одвща комуникацфа и особености индивидуалних хьудских гласова, дистинкщуе се не заснива]у на апсолутним бро]евима, веЬ на релацфама — очигледно, унутар истог говорног ланца, тр у говору истог говорника и под истим околностима у ко]има се одвща комуникацфа. Има]уЬи у виду линеарни карактер говора, релавдуе унутар говорног ланца су увек релаци]е измеЬу различитих тачака у времену. Уз све то, феномени интензитета, тра]ан>а и тонске висине су често меЬусобно повезани било коварфацфом, било импликацфом или правилима инкомпатибилности. Све ово нам да]е за право да их сврстамо за]едно (као »прозодфска обележ]а«, насупрот »инхерентним обележ]има«). Алтернативно решенье би било да се издво]и тра]ан>е, ко]е у многобро]ним видовима чини прел аз измеЬу прозоди)‘ских и инхерентних обележ]а. Релативна примереност ова два решен>а варира у зависности од сво] става по]единачних ]езика. Распон функцфа прозодфских обележ]а у ]езичким системима обухвата практично све функцфе ко]е се могу остварити било ко]им гласовним елементом. Тако ова] рас­ пон обухвата цело функционално пол>е инхерентних обележ]а, као и одреЬени домен ко]и ]е особеност прозоди]ских феномена. 1езичке функцфе прозоди]ских феномена су троструке: 1) Они игра]у пресудну улогу у ономе цгго ]е познато као реченична интонацфа. 2) Они служе да поделе исказе на речи (или синтаксичке трупе). 3) Они могу бита дистинктивни на нивоу фонологи]е речи (или морфеме). ПриметиЬемо да у писаним текстовима прву функци]у обавл>а]у знаци интерпункцфе, а другу функцфу углавном белине измеЬу речи. ТреЬу функци]у прозодфских феномена показу]у само неки алфабети (нпр. грчки, чеш­ ки, маЬарски), док други алфабети не пружа]у ову врсту података (руски, српскохрватски), или да]у само делимичне информащ ф (итали]ански, немачки). Прва функцфа ]е исюъучиво домен прозоди]ских ф е­ номена. Истина, неке морфеме, као што су упитне заме108

нице или речце, могу преузети извесне функвдуе Koje ина­ че npnnaflajy реченично] интонации, али се овде ради о морфемама, а не о инхерентним обелеэкуима гласа. Y друroj ф ункции, прозодэд’ски феномени су раширенфи него инхерентни. И ова друга обележ]а, меЬутим, могу служи­ те и као гранични сигнали (узгред, исти учинак се постиже и паузама, xj., прекидима ф онащ ф ). Што се тиче треfre функцфе, она чини главни домен инхерентних обележja гласа. Y свим ]езицима света, ова обележ]а служе разликован,у речи или фонема, док само у неким ]езицима — мада je н>ихов 6poj велик — ту функцфу обавл.а]у и прозодщски феномени. Али и у там ]езицима ова обележ]а HMajy далеко ман>и дистинктивни домет него инхерентна. Ако исте чигьенице посматрамо с друге тачке гледишта, можемо реЬи след ehe: прва функцфа прозодфских феномена je вероватно универзална, у flpyroj ф ункции они се cpehy у скоро свим je3Hu;HMa, а у Tpehoj функцфи у в е л и ^ веЬини je3HKa. Иза описаних чин>еница крфе се лако разумжива ло­ гика. С аспекта функционисагьа je3H4KHX система, битна уштеда се постиже коришЬеньем како инхерентних cBojстава гласова, тако и вар^ацирм кьихових димензэда. Ин­ херентна oбeлeжja су прикладная од прозодэд'ских за успоставл,ан>е разлике измеЬу лексичких значеша,1 Koja су у сваком je3HKy изузетно 6pojHa док je ограничени скуп прозодфских модела, заснован на варфацир у увек присутним феноменима, што га чини независним од сегменталне композищце речи, доволен да означи неколико nocTojeЬих опозицфа у pe4eHH4Hoj фонологии (и такоЬе да обележи речи као такве, без обзира на н>ихово лексичко зна­ ченье и сегменталну композицфу). 1 Додуш е, могу се замислити ]езици у KojnMa су дистинктивна само прозодфска обележ]'а, чак и у ф он ол оги и речи. Морзеова азбука je у ствари чисто прозодщски »je3HK«. МеЬутим, н а е д а й природни je3HK нема такав ф онолош ки систем, jep инхерентна обележ] а обезбеЬу]у далеко шире могуЬности перцептибилности, ако се узме у обзир брзина комуникащуе. Д оста je карактеристично да je 6poj контрастних прозодщ'ских jединица (као што су тонови или акцента, евентуално у комбинации са квантитетом) увек маши (и обично далеко маши) него 6poj ф онема Koje су одреЬене инхерентним cBojcTBHMa. Веома важан елеменат je неизбеж ­ на улога временског фактора, Kojn ограничава брзину опажаша прозодщских oбeлeжja.

109

Реченична иншонацща Комплекс феномена познат као реченична интонациja обухвата сигнале Kojn означава]у неколико опозищца: 1) Потпуне према непотпуним реченицама, 2) Щ ава према питашу, 3) Истицан>е према неутралном изговору. За]едничка одлика категорща (1) и (2) je то што je завршени чин комуникащ ф маркиран као такав. Kpaj изjaBHe (исказне) реченице означен je сигналима чфа je улога да je paзликyjy од унутрапиьих делова H3jaBe и од Kpaja питаша. Корист оваквих информацфа у процесу комуникавдце очигледна je. Стога je интонацфа основно средство за образована реченице. Категорфе (2) и (3) су повезане чиььеницом да су у питаньу дистинкцфе семантичке, а не позиционе. Истицан>е ове или оне речи одреЬу)е стварни caдpжaj поруке, мада je florabaj о KojeM реченица саопштава исти. Уп. PE­ TER is here »ПЕТАР je овде« према Peter is HERE »Пешар je ОВДЕ«. Y реЬим arynajeBHMa je чак и сам norabaj раз­ личит. Yn. She won’t consult one doctor »Hehe се консултовати ни ca jeдним лекаром« vs. She won’t consult ONE doctor »Hehe се консултовати ca (само) jeflHHM лекаром« (rj. kohсултоваЬе се ca више лекара), или руски радость ЛЮ­ БИТЬ »радост вол»ен>а« vs. РАДОСТЬ любить »волети радост«. Уосталом, прозодфским феноменима се ocTBapyjy и 6pojHe експресивне функцфе. Они далеко више од инхерентних обеле:яе говорника, а такоЬе и разне околности Koje се тичу чина комуникацфе, као што су журба или осебан напор да се буде разумл>ив. Они noKa3yjy узраст и пол говорни­ ка, а донекле и н>егов карактер, здравствено стан>е и социjaлнo порекло, да и не говоримо о ньеговом регионалном пореюгу. Али, веЬина ових црта не припада самом je3H4ком систему, а неке проистичу из контакта или интерференцфе разних сощцалних или територф алних дщалеката, Tj. делимично различитих зезичких система. Ипак, феномени овога реда зacлyжyjy пажкьу истраживача на полу лингвистике. Посебно je важан проблем yranaja емоцща на прозодщске особине говорног чина. Какве модификаHnje HacTajy под утишаем nojeflMHHX душевних станьа, KojH нам знаци помажу да проценимо душевно станье свог саговорника, па чак и расположение особе чф и глас nyjeMO 110

преко телефона или на радщ'у, а да ]е при том и не види­ мо? До ко]е мере су ове по]аве културно условл>ене, а у ко]о] мери се ради о л>удским универзалщама? Наша сазнан>а о овом фасцинантном пол»у додира психологи] е и лингвистике су р ш увек недовольна. Аналшиичка функцща ирозодщских феномена Сигнали kojh помажу слушаоцу да подели исказ на речи битни су за разумеваьье вербалне поруке. Нще могуhe схватите смисао говорниковог исказа уколико се не зна колико речи он садржи и где су границе меЬу н>има. Прозодщски феномени служе овоме у основи на три начина, остваривагьем следеЬих функцща: 1) кулминативна 2) делимитативна (или демаркативна) 3) конективна (или интегративна) Кулминативна функцща, Kojy H ajn em h e обавл>а акценат, cacTojn се у томе да се слушаоцу покаже да 6poj речи у исказу одговара 6pojy акцената koj’h nyje, а да се грани­ ца измеЬу две речи увек налази измеЬу два акцента. Наравно, механизам ове функцще се разлику]е у разним jeзицима, у зависности од особености тьихових прозодщских модела. Y неким се ]езицима, нпр. енглеском, MOpajy узети у обзир различити степени нагласка. Y многим ]езицима ]една акценатска реч може обухватити више од ]едне граматичке речи, тако да 6poj акцената показу]е да je у поруци присутно барем толико речи, или да je присутно толико синтаксичких jединица датог ранга. Y ]езицима коjn праве разлику измеЬу акцентованих речи и клитика, што je у основи граматичка или семантичка дистинкцща, дистрибуцща акцената у исказу такоЬе показу]е Kojoj од те две категорще речи у гьему припада]у. Прозодщска обел еж] а обавлщу делимитативну функцщу углавном у ]езицима са сталним местом акцента. Иницщални акценат, као у маЬарском, акценат на пенултими, као у пол>ском, или финални акценат, као у француском, jacHH су сигнали места границе речи. Прозодщски феномени оствару)’у конективну или интегративну функцщу на нивоу фонологще речи, у примерима као што су енглески his grandson »н>егов унук« према his grand son »н>егов дивни син«, или шведски storman 111

[*stur:,man:] »магнат«, ca обавезно дисилабичним »акцен­ том 2« према stör man ['stu:r 'man:] »велики човек«, са два акцента. У неким српскохрватским говорима на североистоку 1угослави]е, у ко]има на ултими квантитет Hnje дистинктиван (тако да je вокал на последнем слогу увек кратак), дужина вокала je сигнал да следейи слог припада HCTOj aKneHaTCKoj речи као и дуг вокал. Сличан механизам дeлyje и у другим српскохрватским говорима у KojnMa се узлазни акценат, или, у другима, кратки акценат, не може nojaBHTH на ултими. Конективна фушшцуа je у неким слуnajeBHMa само негативни вид кулминативне или делимитативне функцфе. УпрошЬено речено, ако присуство два примарна акцента у grand son показу) е да се ради о две речи, nocTojai-ье само jeflHor примарног акцента у grandson yKa3yje на то да je то jeднa реч. МеЬутим, случа) североисточног српскохрватског диалекта je н етто сложении. Захвал>у)уйи правилима дистрибуц^’е квантитета у том jeзичком систему, дужина вокала означава само одсуство границе речи, али не и н>ено присуство. Y наведеном при­ меру из шведског не само да се ради о контрасту измеЬу двоакценатске и jeднoaкцeнaтcкe целине, Kojn je сличан ономе у енглеском grandson, веЬ имамо и nojaBy акцента 2 у сложеници; будуйи да OBaj тип акцента речи нужно обухвата два слога, негова интегративна функци]’а je очигледна.

Дисшинкшивна функцща Дистинктивна функцща прозодщских феномена поjaвл>yje се у опозищцама попут шпанског гуегтто »кpaj« према 1егтЧпо »завршавам« према tегтт'о »завршио je«, или у српскохрватском чакавском дан (са дугосилазним акцентом), ном. jд. према дан (са дугоузлазним акцентом), ген. мн., или стандардном српскохрватском к 1оса (придев) према к'о:са (ген. )д. именице кос) према к'оса: (одр. вид придева) према кос'а (на глави) према Ко:с'а (име) према ко:с'а: (ген. мн. именице коса). Функцща прозодщских феномена се у овом случа)у може упоредити са нajoпштиjoм функцщом инхерентних oбeлeжja. У )езицима у ко)има прозодщски феномени има)у дистинктивну улогу, дистинкцща измеЬу речи се )едним делом заснива на инхерентним обележ)има, а другим де­ 112

лом на прозодифким. МеЬутим, у неким случа]евима они функционишу на различите начине. Ако неки прозодфски феномен има кулминативни карактер, као што ]е то у многим ]езицима случа] са акцентом речи, не ради се о опозицщ'и измеЬу ш ф ве овог или оног прозодифког елемента (што би одговарало по]ави различитих фонема, односно инхерентних обележ]а), веЬ измеЬу различитих могуЬих места кулминативног обележф. Уколико оно не постоф на неком месту, подразумева се да се по]авл>у]е другде у речи, и обрнуто. У стандардном ]аланском, уколико размотримо исходишне форме речи, акценат ]е кулминативан у само ]едном смислу: ако га ]едан слог носи, то значи да се он не по]авл>у]е ни на ]едном другом слогу исте речи, али уколико неки слог нще наглашен, не под­ разумева се да неки други слог ]есте. Дистинктивна и делимитативна функцща прозодщских феномена у велико] мери се меЬусобно исюьучу]у. На пример, уколико ]е акценат аутоматски, он показу] е границу речи, али тада нще дистинктиван. Под посебним околностима, меЬутим, чак и дистинктивни акценти могу показивати границу речи. У руско] реченици попут чело­ век й'ахаеш »човек оре« агломерацща два узастопна ак­ цента показу] е да се измеЬу н>их налази граница речи. О обносима три главне ]езичке функцще йрозодщских феномена Постоф велика разлика измеЬу реченичне интонащф и друге две основне функцще прозодифких обележ]а. Реченична интонацща садржи знаке ко]и има]у независно значение, док у друга два случа]а прозодифки феномени делу]у као део знака (речи или морфеме). У исказима се функцща раставл>ан>а реченица на ре­ чи и дистинктивна функцща никада меЬусобно не омета]у. Прозодифки елементи сигнализу]у границе речи по правилу само уколико су аутоматски, што значи недистинктивни. Ова два начина функционисан>а се меЬусоб­ но исюъучу]у и н>ихова дистрибуцща ]е, с типолошке тач­ ке гледишта, комплементарна. Постоф ]езици са дистинткивним и неделимитативним акцентом, и они у кофма ]е акценат делимитативан, али не и дистинктиван. Што се тиче кулминативне улоге, н>у обично има елеменат коф 113

обашьа и дистинктивну и делимитативну функпэду. На пример, руски и шпански акценат ]е истовремено дистинктиван и делимитативан. Ипак, ове две основне функцще прозодфских обележ]а на нивоу речи место се сукобльава]у са реченичном интонаци]ом. Оба знаковна система ко­ рнете исто оруЬе — вари]аци]у тонске висине, интензитета и тра]ан>а — а ньихови елементи су смештени у истом домену, прозодфеком лику речи у реченици. Последице овог сукоба су двоструке: 1) модификащца у реализации Ядног или оба си­ стема, 2) неутрализащца сигнала коЯ припада ]едном од си­ стема. Наравно, фонологи]а речи Я слабли систем. Тако се у немачком диалекту Келна тонови речи у неким околностима не разлику^у, рецимо код упитне интонацфе. Ис­ то тако се у неким српскохрватским чакавским говорима опозищца измеЬу узлазног и силазног тона неутрализу]е у финално] позиции у реченици. У француском се акцен­ та речи могу не остварити у синтаксичким групама, а у старогрчком се губила окситонеза испред речи ко]а юце енклитика. У стандардном српскохрватском се под снажном узлазном упитном интонациям неутралише дистинкци]а измеЬу акцента на првом и другом слогу. У разним српскохрватским говорима, дужине се могу скратити у случа]у да реч у реченици доби]е само слаб нагласак, итд. Изгледа да се реченични модели, будуЬи да су од огапти]е важности, мора]у у сваком случа]у матери] ализовати. У веЬини исказа ово не одмаже комуникащуи. Изузетак би били случа]еви када неутрализаци]а прети дистинкци]и из­ меЬу два члана минималног пара, ко]и се могу ]авити у истом контексту. Али у том случа]у, говорник прибегава извесном истицан>у дате речи, и тако опет уводи одреЬени елеменат реченичне интонаци)е. Друго предавайте

МЕБУСОБНИ ОДНОСИ ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА

ПостоЯочигледна веза измеЬу интензитета итонске висине, ко]а се одражава на два начина: 1) Веома место се ]авл>а коварЯащца ова два феноме­ на, т]. они се дижу и спупгга]у истовремено. Понекад ]е 114

чак тешко реПи ко]и ]е од н>их релевантан, а ко]и конкомитантан (пратилачки) у случа]у неке ]езичке дистинкци]е, нпр. акцента у неким ]езицима. 2) ЬЬихове вари]аци]е се ретко креНу у различитим смеровима на истом нивоу фонолошког система (фонологи]а речи или фонологи]а реченице). Не постсуе, рецимо, случа]еви у ко]има би се мала тонска висина и ]ак интензитет по]авили истовремено на истом вокалу, с тим да чине одво]ено сигнале дистинкцфе у фонологии речи.2 Тесна веза измеЬу интензитета и тонске висине тиче се чак и саме природе ова два феномена. У оба случа]а ради се о варфацфама одреЬених промешъивих у времену, насупрот тра]ан>у ко]е ]е варфацфа мере времена. Отуда ]е тра]ан»е независни]е, мада често варира у корелацфи са интензитетом и тонском висином (нпр. у многим ]езицима акценат ]е окарактерисан скупом обележ]а, уюъучу]уЬи ]ачи интензитет, веПу тонску висину и дуже тра]ан>е). Односи ирема инхереншним феноменима Тра]ан>е има неке специфичне везе са инхерентним фонолошким феноменима. У многим ]езицима тра]ан>е ни]е »супрасегментално«, док тонска висина и интензитет ]есу. Ово се своди на чшьеницу да одреЬена карактеристика ]едног слога (или ]едног вокала) у погледу тонске висине и интензитета имплицира нетто о другим слоговима, што не важи ]еднако за особине тра]ан>а. Нпр. посто]ан>е акцента (= истакнутост у тонско] висини и/или интензитету) на ]едном слогу значи да су остали слогови исте акценатске речи неакцентовани, док дужина у ]едним слоговима не исюьучу]е дужину у другим слоговима. Наравно, ово важи само за неке ]езике, меЬу ко]има су ]апански и српскохрватски. МеЬутим, у неким другим ]езицима, нпр. у многим источноазфским и (америчким) индфанским ]езицима тон нф е кулминативан, тр он може варирати независно на различитим слоговима. Посто]е и ]езици, 2 По правилу, у случа]'евима где ова два феномена вapиpajy у раз­ личитим правцима (нпр. где тонска висина пада али се истовремено по]ачава интензитет), )едан од ова два покрета ^е редундантан — или ти покрети припада)у различитим нивоима, )едан фонологии речи, а други фонологи)и реченице.

115

попут словеначког, у ксцима Je квантитет кулминативан, тако да посто]атье дужине у jeднoм слогу исюъучу]е дужину у другим слоговима. У многим ]езицима су слогови са дифтонзима еквивалентни слоговима са дугим вокалима. То говори у прилог тумачетьу дужине као геминащце, што ]е посебно оправдано у jeзицимa где морфологи] а подупире овакво гледиште. Наравно, то би елиминисало квантитет са спи­ ска прозодщских обележ]а ]езика. Но, ово решение се не може применити на све ]езике са дистинктивним тра]ан>ем, тако да можемо рейи да тра]ан>е заузима средни положа] измеЬу »чисто« прозоди]ских и инхерентних обележ]а. Прозоди]ски и инхерентни феномени се ]авл>а]у симултано у истим звуцима. По правилу, прозоди]ска обележ]а игра]у дистинктивну улогу код вокала, или тачное, носилаца слога. И сонанта, ко]и у неким ]езицима могу бита носиоци слога, обично носе прозодфске дистинкци]е. На пример, у словачком слоговно г и / могу бита дистинктивно дуги и кратки, српскохрватско слоговно р може бита дуго или кратко, акцептовано или неакцептовано, а у неким говорима чак узлазно или силазно. Поред тога, тра]ан>е може бити дистинктивно уз опструенте (уп. итали]ански есо »ехо« према ессо »ево«), али се у многим ]езицима овакви случа]еви могу тумачити као секвенце два ]еднака консонанта. Прозодщске дисшинкцще у фонолощ и речи На нивоу фонологи]е речи, прозоди]ски феномени се на]чешЬе по]авл>у]у као ]едно од следеЬа три обележ]а: акценат, тон и квантитет. Акценат ]е релативна истакнутост ]едног слога (или слоговног ]езгра) у речи »или »акценатско] речи«, »прозодеми«). То може бити истакнутост по интензитету и(ли) тонско] висини, обично праЬена дужим тра]ан>ем. Тон ]е или унутарслоговни феномен (покрет, нпр. силазни или узлазни, узлазно-силазни или силазно-узлазни, унутар слога), или некулминативна меЬуслоговна дистинкщуа измеЬу виших и нижих нивоа (могуйе у комбинации са падовима и(ли) успонима). Обе ове врсте тона разлику]у се од акцента по томе што подразумева]у више од пуког 116

одрейиваььа врхунца (или ]езгра) на неком слогу у речи. У оба случа] а, релевантан елеменат за тонске дистинкщф ]есте тонска висина, а не интензитет. Човеково] психофизиолошко] конституции очигледно ]е лаьсше да производи и контролише брзе и комплексне систематске варщащф тонске висине него интензитета. Квантитет ]е контраст у погледу тра]ан>а (краткойа према дужини). Прозодфске опозицфе су у вейини случа]ева бинарне. Акценат значи опозищуу акцентованог (маркирани члан опозицфе) и неакцентованог (немаркирани), а кван­ титет супротставл>а маркирану дужину немаркирано] краткойи. Тонске опозицфе могу бити отворено бинарне (узлазни : силазни, висок : низак, итд.), али се у многим ]езицима ]авл>а]у сложение опозицфе, уюьучу]уйи више од два дистинктивна тона. Лингвистичка анализа, меЬутим, може свести такве моделе на скупове бинарних опозищца. Исто важи и за изузетно ретке случа]еве три дис­ тинктивна степена квантитета, као у естонском, а такойе и за хщ'ерархизоване системе ]ачих и слабфих акцената, као у германским ]езицима. Акценат, квантитет и тон се могу ]авити у ]езичким моделима самостално или у разним мейусобним комбинаци]ама. У овом погледу, велику разноврсност показу]е западна трупа ]ужнословенских ]езика, ко]а обухвата српскохрватске и словеначке диалекте. У ово] области налазимо седам основних типова прозоди]ских система: Дистинктивну улогу има:

Подруч]е I Подруч]е II Подруч]е III Подруч]е IV Подруч]е V Подруч]е VI Подруч]е VII

Акценат

Квантитет

Тон

да да да не да не не

да да не да не да не

да не да да не не не

1едина могуйност ко]а ни]е застушъена ]есте сам тон. Европски ]езици уопште не зна]у за такве системе, али се они ]авл>а]у у многим тонским ]езицима ван Европе. Дру117

гим речима, у начелу нема ограниченна за могуйност меЬусобног комбиноваььа акцента, квантитета и тона на нивоу фонологи]е речи. Ипак, многи ]езици показу]у огра­ ниченна ко] а утичу на дистрибуцщу прозодфких обележ]а ко] а посто]е у н,иховим фонолошким системима. Та ограниченна су кра]нье разноврсна; овде Йемо се ограничи­ те на кратак преглед на]важни]их типова. Она могу бита условлнена: 1) по]авом других ентитета ко]и припада]у истим прозоди]ским обележ]има; 2) по]авом других прозоди]ских обележ]а; 3) по]авом инхерентних обележ]а; 4) положа] ем у односу на границу речи. Типичан пример категорще 1) ]есу (иначе акцентоване) ]апанске речи у комбинации са акцентованим клитикама, попут #ц'гаг »колико (год)« или »као«? У таквим случа]евима присуство ]едног акцента захтева брисан>е другог. У централним словачким говорима (и у стандардном словачком) дужина не може дойи непосредно иза дугог слога. У неким српскохрватским говорима у Банату само ]едан слог у речи може имати дуг вокал. Када ]е акцентовани вокал дуг, сви остали су кратки, али када ]е акцентовани вокал кратак, вокал у следейем слогу може бити дуг. У многим кинеским говорима се одреЬене тонске секвенце исюъучу]у, што изазива тонске промене у разним комбинащцама морфема. Ограниченна у нашо] категории 1 налазе се увек на оси узастопности, тр одреЬени елеменат се не може по]авити испред или иза неког другог елемента. У категории 2 уз ова] тип ограниченна налазимо и она ко] а утичу на истовремено ]авлнанне ентитета. У ]езицима у ко]има су и акценат и квантитет дистинктивни, квантитативне опозици]е могу бити ограничене на акцентовани слог, или се могу ]авити и другде. На пример, у словеначком само акцентовани вокали могу би­ ти дуги, док се у стандардном српскохрватском квантита­ тивне дистинкци]е ]авлна]у и у неакцентованим позицщама. Српскохрватски говори у овом погледу показу]у доста вари]аци]е. У малом подруч]у око Кварнерског залива у разним локалним говорима налазимо следейу ситуаци]у: 118

Квантитет )е дистинктиван у: ГОВОРИ:

предакценатски положа)

акцентовани слог

послеакценатски положа)

Нови Пунат Крал>евица Бакар Прклог

да не да не не

да да да да не

да да не не не

Показу) е се да )е акцентовани слог оптималан положа) за квантитативне дистинкци)е. То лако разушьиво. Интензитетска истакнутост акцентованог слога допушта додатне дистинкщце, попут квантитета или тона, или не­ ких посебних вокалских опозицфа. Што се тиче односа измеЬу акцента и тона, централно питакье )е да ли су тонске опозищце компатибилне са неакцентованошЬу. У свим европским тонским )езицима тонске опозици |е су ограничене на акцентовани слог, али има много тонских )езика ван Европе где овакво ограни­ чение изоста)е. Овде )е опет реч о хщерархиц. У неким ]езичким системима тон )е дистинктиван и под акцентом и у неакцентованим слоговима, у неким другим системима ни у )едно) од ове две позищце. Поред тога, посто)е системи са тонским дистинкцфама само под акцентом, али обрнута ситуацща — тон само у неакцентованим слогови­ ма — нще уобича)ена. У )езицима са дистинктивним тоном и квантитетом, могуЬа су два основна решеша: тонске опозицще су огра­ ничене на дуге слогове, или се )авл>а)у и у дугим и у кратким слоговима. Пример за прво су старогрчки или литавски, а за друго шведски и норвешки (уз опаску да у овим )езицима дистинктивне тонске контуре обухвата)у два слога), као и разни кинески говори. Модели са тон­ ским дистинкщуама само у фонолошки кратким слогови­ ма нису уобича)ени. Позадина ове хщерархфе )е очигледна: дужина пружа више времена за произвоЬенье и опажан>е тонских дистинкцфа. СледеЬи тип меЬусобног условл>аван>а квантитета и тона )есте по)ава да се дужина не може по)авити у суседству одреЬеног тона, нпр. иза силазног акцента у неким српскохрватским говорима. ТреЬи тип релацфе измеЬу квантитета и тона )авл>а се у немачком говору Келна, где се квантитетске опози119

щ ф неутралишу под такозваним изоштреним акцентом (= маркирани тон). Р ф раш иреш ф тип дистрибуционе повезаности прозодщских и инхерентних феномена наЬен ]е у ^езицима ко]и има]у два вокализма, ]едан под акцентом, а други у неакцентованим позищфма, или, ]едан у дугим, а други у кратким слоговима. У италфанском се /е/ и /е/ разлику]у само под акцен­ том. Исто важи и за пар /о/ ~ /о/. У стандардном руском се опозищ ф /е/ ~ /и/ и /о/ ~ /а/ неутралишу у неакценто­ ваним позищфма. Источнобугарски говори обично има]у два вокалска система: и

э

у

акцентовани

и

у

неакцентовани е

а

о

а

У cBojoj веома инструктивно] кн>изи L'accent (Paris 1968, 57 —62) француски лингвиста Пол Гард (Paul Garde) je предложио термин (и nojaM) »негативни акценатски поступци«, ynyhyjyhH на неутрализащф извесних опозици]а у неакцентованим слоговима. Ова nojaBa je заиста негатив­ на са становишта морфологще, с обзиром на то да исходишни облици морфема садрже дату дистинкщф, Koja се онда губи ван акценатске позищф. МеЬутим, са стано­ вишта перцепци]е звука (дакле, у »граматици слушаоца«), ради се о позитивним знацима, наравно, само у акценатCKoj позиции: одреЬене вокалске особине су сигнали да дата слогови носе акценат. У вейини ]езичких типова, ова врста сигнала има ограничену ф ункщ ф , будучи да се тиче само случа]ева у ко]има акцентовани слог садржи од­ реЬене вокале (осим уколико се у неакцентованим пози­ щ ф м а све вокалске особине осетно разлику]у од оних под акцентом; у том случа]у било Koja вокалска вредност поcTaje позитивни сигнал било акцентованости било неакцентованости). Акцентовани вокализам je богатеи у дистинкщфма него неакцентовани. Овакво правило се не може постави­ те када je у питагьу однос измеЬу дугих и кратких вокала. У том домену се оба замислива решегьа ]авлфу у nocTojeЬим ]езичким моделима. 120

У словеначком се /е/ од /е/ и /о/ од /о/ р а з л и ч у само у дугим слоговима. У касном прасловенском, дуги вокали­ зам ]е, поред фонема ко]е су имале кратке парььаке, обухватао и /и/, два назална вокала и четири слоговые ликвиде, ко]и су увек били дуги. У неким српскохрватским говори­ ма дистинкцфа /е/ према /е/ ]авльа се само код дугих вока­ ла. Али, у неким другим српскохрватским говорима таква дистинкщуа ]е особеност кратког вокализма. Ово друго важи и за стандардни маЬарски. У словеначком ]е вокал /э/ увек кратак, као и слоговно /1/ у четком и слоговно /г/ у неким чакавским говорима српскохрватског ]езика. У многим ]езичким системима слику комплику]е читеница да су неки вокали кратки у неким позицфама, а дуги у другим. У српскохрватском говору Суска, акцентовано /а/, /е/ и /о/ )е кратко на ултими, а дуто у осталим положа]има. МеЬутим, ньихови првобитни дуги парн>аци рш увек поск^е, али са промегьеним вокалским квалитетима, као /э/, /ие/ и /уо/. Симетрични систем й

у ие

уо

й +

э

у е

б а

заметен ]е асиметричним, захвал>у]уЬи дужеиьу широких и средкьих кратких вокала: ДУГИ У свим ПОЗИЦШАМА

И

у ие

КРАТКИ НА УЛТИМИ ДУГИ У ОСТАЛИМ ПОЗИЦШАМА

е

КРАТКИ У СВИМ ПОЗИЦШАМА

й

у

уо о

Исто тако, литавско акцептовано /а/ и /ае/ су се продужили у слоговима ван финалне позицфе, нарушава]уЬи симетри]у модела монофтонага (првобитни дуги партнеры /а/ и /ее/ су /о:/ и /е:/). У холандском главни ударац симетри|и задало скраЬивате дугих уских вокала ко]и су сачували дужину само испред /г/. МеЬутим, скраЬено Л/, /и/, и /и/ нису се из]едначили са cвojим кратким партнерима, будуЬи да су ови много ман>е уски. Овде имамо посла са тенденцфама ко^е се често ]авл>а]у, изазива]уЬи неку врсту кружног кретатьа: сужавате дугих вокала, скраЬи121

вакье уских дугих вокала, ширекье кратких вокала, дужекье кратких широких вокала.3 Ови процеси се могу симболички представити, схематски и донекле по]едноставл>ено, следейим дщ'аграмом: у ----------►у

\

I

б

э

I

I

а «----------- а Акценат и дужина се понаша]у на исти начин. У го­ вору Галиполских Срба вокал /е/ се р а з л и в е од /и/ под акцентом и у дугим неакцентованим слоговима; у кратким неакцентованим слоговима ова дистинкцща се неутралише. Тако се вокализам слогова ко]и су прозоди]ски маркирани било акцентом било дужином разлику]е од вокализ­ ма немаркираних слогова. Разни гласовни системи садрже дифтонге, ко]и се понаша]у као ]единице еквивалентне дугим вокалима. Ово често доприноси асиметри]и дугог и кратког вокализма. Када су дифтонзи монофонематски, обично су дуге вокалске фонеме бро]ни]е од кратких. А када су дифтонзи дифонематски, кратки вокализам обично има више ]единица. Случа]еви меЬузависности тона и вокалског квалитета релативно су ретки. МеЬутим, могу се навести примери у ко]има дифтонгизаци]а зависи од тона. У српскохрватском говору Бедьье [ои] под силазним акцентом одговара [и:] под узлазним. Прво потиче од силазног /и:/, а друго од узлазног /и:/, и они алтернира]у у категори]ама где се ]авл>а]у тонске алтернаци]е. У неким другим српскохрватским и словеначким говорима по]едини дуги вокали долазе само под узлазним акцентом, што ]е последица истори]ског преношен>а акцента (ко]е ]е дало узлазни тон), комбинованог са дужен>ем (чиме се у дуг вокализам уводе вокалски квалитети ко]и су рани]е били особеност кратког вокализма). До сада смо разматрали типове дистрибуционих веза измеЬу прозоди]ских феномена и инхерентних обележ]а 3 Наравно, могуйа су и кретан>а у супротним смеровима, али су она далеко реЬа од овде набро]аних.

122

вокализма. МеЬутим, ]авл>а се, додуше реЬе, и повезаност прозодще са консонантизмом. Релевантни фактор може бита затворени карактер слога (тр чиненица да иза слоговног ]езгра долази барем ]едан таутосилабички консо­ нант) или квалитет консонанта. У старосрпскохрватском су вокали у затвореним финалним слоговима у речима са силазним акцентом били обавезно дуги (што ]е довело до неутрализащф квантитетске опозищф у том положа]у); поред тога, сви слогови са сонантом /р л л> н ьь м ]/ иза слоговног ]езгра имали су дуг вокал. У неким северозападним руским говорима отворена ултима не може бита ак­ цептована, а у стандардном литавском она не може носити дугосилазни акценат, док у неким српскохрватским го­ ворима у Црно] Г ори у то] позиции не може да се по]ави кратак акценат. У вебини североисточних српскохрватских говора послеакценатски квантитет нще дистинктиван у отворено] ултими. Широко су распространена дистрибуциона ограниче­ н а у вези са границама речи, на]чеш1те са кра]ем речи. У неким ]ужним словеначким говорима акценат не може ста]ати на ултими, а у многим српскохрватским го­ ворима он се не ]авл>а на последно] мори. У стандардном словеначком ]е кратак акценат могуй само на ултими или на вокалу /э/. У српскохрватском говору Дубровника краткосилазни акценат се ]авл>а на првом слогу и на пенултими испред кратке ултиме, краткоузлазни у свим позищцама осим ултиме и пенултиме иза ко]е кратка ултима, дугосилазни само на првом слогу, а дугоузлазни свуда изузев на ултими. У говору Магла]а по]ава краткосилазног акцента )е ограничена на први слог, дугосилазни се ]авл>а у свим позици]ама, а узлазни акценти свуда осим на улти­ ми. У говорима ]ужно од Загреба кратки и дугоузлазни акценат се не ]авл>а]у на ултими, док ]е дугосилазни огра­ ничен на први слог и ултиму. РазуЬеност српскохрватских и словеначких говора ]е у овом погледу веома сложена. У старогрчком се акутски акценат среЬе на три последкьа слога, а циркумфлекс само на последььа два. Но, акут ]е могао ста]ати на антепенултими само ако ]е улти­ ма била кратка; дистрибуци]а ова два акцента на пенултими ]е такоЬе била условлена квантитетом ултиме: испред дуге ултиме, пенултима ]е носила акутски аьсценат, а ис­ пред кратке ултиме циркумфлекс. Другим речима, вокалске море измеЬу акцентоване и финалне море нису могле припадати различитим слоговима. У стародорском ]е акце123

нат лежао на последы^ или претпоследььо] мори. У савременом грчком и савременом италэданском акценат je на ]едном од последньа четири слога, а у румунском на ]едном од последних пет. До сада смо поменули одреЬени бро] ограниченна ко] а се тичу по]аве тона, као и ограниченна у погледу акцента. Дода]мо и то да ]е у касном прасловенском силазни тон био могуЬ само на првом слогу, а да се у шведском и норвешком такозвани акценат 2 не може по]авити на ултими (што га исюьучу]е у ]едносложним речима). То наравно значи неутрализаци]у тонских опозищца у свим непочетним слоговима у прасловенском, а на ултими у наведеним скандинавским ]езицима. И квантитетске опозици]е могу зависити од удал>ености од кра]а речи. У последнем периоду прасловенског ултима ]е била кратка, као и четврти слог од кра]а речи и сви испред Нпега. У извесним савременим српскохрватским говорима, углавном на североистоку, квантитет ни]е дистинктиван на ултими, или само на отворено] ултими, док ]е у неким другим говорима исте трупе неутралисан и у унутрашнним послетоничним слоговима, под разним условима, меЬу ко]е спада]у квантитет претходног слога и тон претходног акцента. Поред дистрибутивних ограниченна у погледу дистинктивних прозодфских елемената, посто]е и разна ограниченна ко] а управлна]у понашаннем таквих елемената у ]езицима или у позицфама где дати елеменат ни]е дистинктиван. У многим ]езицима ]е место акцента аутоматски одреЬено. У таквим случа]евима два фактора могу играти улогу: однос према граници речи и квантитет. У маЬарском, финском, летонском, словачком, лужичкосрпском и многим другим ]езицима, акценат се налази на првом слогу. У француском ]е он нормално на ултими, у полнском на пенултими, у стандардном македон­ ском на антепенудтими. У старогрчком лезби]ском он ]е био на слогу ко]и се налази непосредно испред слога ко]и ]е носио претпоследниу мору, дакле, на пенултими када ]е ултима била дуга, а на антепенудтими у речи са кратком ултимом. У пенцаби]у ]е он на последнем унутраыпьем слогу ко]и садржи дуг вокал, или, уколико у речи нема таквог слога, на првом слогу. У класичном арапском лежи на првом дугом слогу у речи, а ако таквих слогова нема, на почетном слогу. У српскохрватском говору Вир]а акце124

нат пада на слог Kojn садржи претпоследььу мору, а у говору Оштаргца на слог Kojn садржи трейу мору од Kpaja. Y класичном латинском акценат je падао на слог Kojn садржи претпоследхьу мору, пре Kpaja пенултиме. Y многим je3H4HMa са у основи аутоматским акцен­ том nocToje и с л у ^ е в и Kojn су у супротности са општим правилом о месту акцента. Поставл>а се питание како треба анализирати овакве cлyчajeвe. Да ли говорити о суштински слободном акценту са HejeflHaKOM статистичком застугиьеношйу nocTojehnx могуйности? По мом мишл>е1ьу, бохье je да се не жртву^е општа констатащца због малог 6poja посебних случ^ева; они се могу адекватнее третирати као изузеци. nocTojn барем четири врсте оваквих изузетака: 1) Примери као што je пол>ски рггекаг'аМту »преда­ ли смо«, Kojn су у супротности са принципом акцента на пенултими, oдpaжaвajy присуство jyHKType одреЬеног ранга. Наставак -šmy, Kojn означава прво лице множине прошлог времена, oдвojeн je од остатка речи jyfficrypoM Koja имплицира акценатску изолованост ове морфеме. Довол>но je идентификовати места оваквих jyfficrypa у исказу да би се показало да je акценат и у оваквим е т д ^ ’евима аутоматски. 2) Примери као што je македонски лишераш'ура »кььижевност« или йлаш'о »плато« припада]у посебном cлojy je3HKa: поза]мл,еницама са извесним структуралним особеностима; ььихов акценат je Слободан, и он се мора назна­ ч и т у лексикону за одреЬене речи или одреЬене деривационе суфиксе. 3) Y польском w{ogole »уопште«, т'1игуka »музика« итд. ради се о посебним cBojcTBHMa одреЬених морфема, што такоЪе треба дати у лексикону. 4) Y cлyчajeвимa као што су македонски uoc'ejjcu »носейи« или 2. л. мн. императива дон'есше < дон'есише у српскохрватском говору Оштарфа, необичан акценатски лик речи je последица гласовне промене KojoM je уклоньен jeflaH слог. Y таквим cлyчajeвимa, у reHeparaBHoj граматици би се правило промене ее у ej у македонским герундима или правило о испадашу послеакценатског и под одреЬеним условима у Оштарщама применило После општег правила о месту акцента. Поред акценатског врхунца, речи могу садржавати и аутоматске пратейе акценатске феномене у осталим слоговима, попут високог тона у слоговима испред акценат125

ског je3rpa (осим првог слога) у стандардном janaHCKOM, или слабли, такозвани секундарни нагласак, два слога испред акцента у енглеским примерима као што je ph^otogr'aphic, или сличну nojaBy на TpeheM слогу у финском или мешком (где први слог носи акценат), или вейи интензитет инищцалних делова речи у janaHCKOM. Као што показу]е cлyчaj janaHCKor, тон и интензитет се могу понашати различито на нивоу редундантних обележ]а. Y многим српскохрватским говорима предакценатска дужина има узлазно тонско кретагье, док je у другим областима оно силазно. И понашаньем вокалског Tpajaita место управл^у аутоматска правила. Y италщ’анском су акцентовани вокали много дужи у отвореним него у затвореним слоговима. Y енглеском, вокали су дужи ако je иза н>их звучни консо­ нант; у француском су извесни вокали дужи испред финалног /г/, М, /vr/, /z/ или /ž/. Y неким североисточним срп­ скохрватским говорима ултима je увек дуга ако иза н>е долази енклитика, а претходи joj кратак слог, док je у српскохрватском говору Бедгье пенултима обавезно дуга уколико ултима носи кратак акценат. Очигледно je да су околности Koje ycлoвл>aвajy аутоматску nojaey прозодфских елемената у основи исте при­ роде као и оне Koje orpaHH4aBajy дистрибуцфу тих елеме­ ната у flHCTHHKTHBHoj функции. ТреДе предаван>е

ПРОЗОДШСКИ СИСТЕМ СТАНДАРДНОГ СРПСКОХРВАТСКОГ 1ЕЗИКА Од европских акценатских система, стандардном jaпанском je типолошки нajближи систем стандардног српскохрватског jeзикa. МеЬутим, у традиционалном опису стандардне српскохрватске акцентуацфе ова сличност се не види. ВеДина српскохрватских акцентолога оперише са четири »акцен­ та«, два дуга и два кратка, два узлазна и два силазна, ю^и су означени знацима л (= дугосилазни, нпр. у Правда), ' (дугоузлазни, нпр. у глава) , 44 (краткосилазни, нпр. у рана) и ' (краткоузлазни, нпр. у магла). Силазни акценти се jaвл>ajy само на почетном, а узлазни могу с ^ а т и на сваком незавршном слогу. Из тога произилази да jeднocлo126

жне речи могу носити само силазне акценте, а да ]е опозици|а измеЬу тонова ограничена на акцентовани први слог вишесложних речи. Квантитет je дистинктиван у послеакценатском положа]у (и, наравно, под акцентом), док предакценатски слогови могу имати само кратке вокале. Тако традиционална дескрипщц'а види стандардни српскохрватски као тонски ]език, са дистинктивним ме­ стом акцента, квантитетом и тоном. Историйки, тонске опозивдуе су настале такозваним штокавским акценатским преношеььем ко]е се догодило око XV века. Пре тог преношена место акцента ]е било потпуно слободно, а нф е било дистинктивног тона. Преношекьем су сви непочетни акценти пребачени на претходни слог, при чему су створени секундарни акценти са узлазним тоном, док се првобитни акценти, сачувани на пнищу алном слогу, сматра]у силазним. Нпр. главй > глава, маглй > мйгла, ген. главе > главе, маглё > маглё, док у примерима као Правда или рйна нема промене. Савршено ]е очуван однос измеЬу по]единих акценатских типова у ова два система, тако да сваком старом типу одговара по ]едан нови. Бро] могуЬих акценатских форми речи ]е остао исти као и пре преношен>а. Ако занемаримо квантитет, бро] акценатских могуЬности одговара бро]у слогова. Тако Ьемо у четворосложним речима имати четири акценатска типа, представлена следеЬим примерима: дёшелина, ййлешина, бабёшина, величина (у старом акценатском систему, четири могуЬа акценатска типа су била дёшелина, йилёшина, бабешйна и величина, ф д'ешелина, йил'ешина, бабеш'ина и величина). Са гледишта ]едноставности, економичнще ]е описати стари систем, и на кра]у описа додати правило ко]е каже да се непочетни акценти оствару]у као тонски успон на претходном слогу. Предности оваквог решена су очигледне: 1) Ово сманэде бро] дистинктивних феномена, тако да се оперише само акцентом, а не и акцентом и тоном. 2) Опис дистрибуци]е акцената поста]е много ]едноставшуи: акценат се може по]авити на било ком слогу. 3) Морфолошки опис се, исто тако, знатно по]едноставл>у]е. Сада ]е ]асно да су акценатске алтернащуе у при­ мерима ном. й'ой, ген. ]д. йой'а, али вок. ,)д. й'ойе, ном. ]д. свед'ок, ген. сведок'а, али вок. св'едоче, ном. Я кр'а:л>, ген. кра:л>'а, али вок. кр1а:л>у, 127

ном. j'щ. jyn'a.-K, ген. ]уна:к'а, али вок. руна:че, у ствари исте, иако се по традиционалном схватаььу чине веома различите (уп. йдй, йдйа, йдйе; свёдок, сведдка, свёдоче; кра/ь, крала, кралу; ]унак, ]унака, ууначе). Говорни представници српскохрватског, укл>учу)‘у1ш скоро све домаЬе лингвисте, ставиЬе примедбу да je nojeflноставл>ени опис супротан истини, будуЬи да je »акценат у йдйа на о, а не на а«, тако да се йдйа р азл и в е од презимена Пдйа другом врстом акцента, а не различитим местом акцента. Но, показу]е се да je овакво резоновагье варл>иво. Joni 1876. Леонард Мазинг je приметно да je такозвани узлазни тон заправо двосложан. Y речима као йдйа тон je висок на оба слога, док Пдйа има висок тон на првом слогу и низак на другом. ДомаЬи научници су са жестином одбацили ову теорфу, али je каснфе jeдaн 6poj других аутора, углавном страних, исказао слична мигшъегьа. Спор je Tpajao донедавно. Зajeднички рад професора Илсе Лехисте и Moj, o6jaBH>eH 1963 (Accent in Serbocroatian, University of Michigan Press, Ann Arbor), заснован на опсежном кор­ пусу rpafee обраЬеном спектографски, показао je да je тон на слогу Kojn долази одмах иза такозваног узлазног акцен­ та обично висок барем колико и акцентовани слог. Поврх тога, кратки акцентовани слог не носи тонску дистинкциjy. Слогови под такозваним краткоузлазним и краткосилазним акцентима често су били физички идентични, тако да je jедина дистинкцфа била она у следеЬем слогу. Ма­ зинг je, дакле, био савршено у праву. МеЬутим, поставлю се питан>е: зашто говорници срп­ скохрватског и домаЬи истраживачи нису успели да запазе ову истину? Мерегьа су дала одговор и на ово питаьье. Такозвани акцентовани вокал je доста дужи од такозваног неакцентованог вокала са истим фонетским квантитетом. Однос je скоро 3 : 2. На пример, /о/ у йдйа, као и у Пдйа Tpaje око 13 центисекунди, а /а/ само око 9, што /о/ у йдйа и Пдйа чини истакнутфим од /а/. Тиме се ствара општи утисак да je у оба cnynaja акцептовано /о/. Узгред, OBaj утисак нфе погрешай: /о/ заиста носи акценат, чак и у йдйа, али на другом нивоу. Акценат на /о/ у йдйа врши кулминативну функцфу, док дистинктивну улогу игра тонска висина другог слога. Резултати фонетских испитивагьа flonymTajy нам да говоримо о дистинктивном »акценту« на другом слогу у речима као што je йдйа = /поп'а/, mmpa3yMeBajytm да »ак128

ценат« дефинишемо као »последней висок тон у речи«. У случа]евима где он пада на нефинални слог, следеЬи део речи има низак тон. Од]еданпут, сличност са стандардним ]апанским поста]е очигледна. Оба ]езика има]у за]едничко следеЬе: 1) Поред квантитета, дистинктивно ]е и место »ак­ цента« (или »]езгра«), али тон шуе. 2) Акценат (или ]езгро) треба дефинисати као по­ следней висок тон у речи. 3) Акценат може ста]ати на било ком слогу у речи. 4) Када ]е акцентовани слог дуг, акценат пада на н>егову прву мору; друга мора на том слогу вей ]е ниска. 5) У одреЬеним непочетним положа]има акценат ]е праЬен недистинктивним високим тоном у извесним деловима речи ко]и му претходе. Не знам ни за ]едан ]език у свету чи]и би модел акцентуащуе био сличили стандардном српскохрватском од модела стандардног ]апанског. А од европских модела акцентуаци]е ]апанском ]е на]ближи стандардни српскохрватски. Разлике измеЬу ова два модела тичу се следеЬих ф е­ номена: 1) ПратеЬи висок тон се у српскохрватском ]авл>а у свим речима ко]е нема]у акценат на првом слогу, а у ]г.~ панском у речима ко]е су акцентоване на треЬо] мори од почетка и дал>е; у српскохрватском конкомитантна тонска висина обухвата ]едну мору, а у ]апанском све море изме­ Ьу прве и оне ко] а ]е акцептована. 2) У српскохрватском се први слог са високим тоном донекле дужи, тако да има кулминативну ф ункциу. 3) У ]апанском посто]и ]ош ]една прозодфска могуЬност, а то ]е одсуство акценатског ]езгра. Но, у речима са кратким финалним вокалом изговореним без енклитике, ова] тип се обично не разлику]е од акцента на ултими. 1асно ]е да се разлика под 1) тиче детал>а. Ако размотримо ситуаци]у у ]апанским говорима ко]и припада]у ис­ то] групи као и стандардни ]език, чини се да ]е ова разли­ ка рш ман>е важна. Разлике измеЬу говора Тому а и Н а­ камуре у овом погледу су веЬе него оне измеЬу говора Токи]а и стандардног српскохрватског. Треба додати да у српскохрватском део речи испред две море са високим то­ ном нема низак тон, веЬ углавном средкьи, и да се та] ниво на]чешЬе благо пенье од слога до слога. То подсеЬа на говор Наго]е, ко]и ]е вероватно на]ближи типолошки сро­ 129

дник стандардног српскохрватског ван српскохрватског ]езичког пoдpYчja. Посто]е и српскохрватски говори без такозваног штокавског преношен>а акцената, тр без редундантног високог тона на предакценатском слогу, и без дуженя тог слога. Модел ]е веома сличая моделу говора Аките. У ]едно] групи српскохрватских говора постов опозици]а измеЬу узлазног и силазног кретаня тона у дугим акцентованим вокалима, али без одговара]уЬе дистинкцщ'е под краткоЬом, и без високог тона у слогу иза узлазног акцента. Под таквим околностима, може се сматрати да дуги вокали садрже две море. Силазни акценат се интерпретира као врхунац на прво] мори, а узлазни акценат као врхунац на друго] мори. Ово решение важи и за словеначки, литавски и старогрчки модел. Сви ти ]езици образу]у прелазну трупу измеЬу тонских ]езика и ]езика са дистинктивним акцентом, али без тона. У ово] друго] скупини, спецификащца слога ко]и носи акценат ]е доволяа да одреди прозоди]ски лик речи дате сегменталне структуре. У нашо] прелазно] групи потребно ]е спецификовати мо­ ру, ]единицу маььу од слога, као место акцента. У правим тонским ]езицима чак ни ово ни]е доволно, и неопходна ]е даля спецификащца. Од европских ]езика, оваква ситуаци]а ]е у шведском и норвешком, као и у неким западнонемачким говорима, у ко]има се два дистинктивна кретаня тонске висине не могу свести на опозицщу измеЬу узлаз­ ног и силазног кретан»а. И ]апански говори области К рта захтева]у више спецификаци]а од пуког избора слога или море ко]и носе акценат. У том смислу, ти говори припада]у правим тонским ]езицима. Акценшогене речи и клитике Досад смо расправляли о прозоди]ским ликовима српскохрватских речи Koje припада]у категории акцентованих речи. У ствари, прецизни]е би било звати их акцентогеним речима (термин je предложио Пол Гард: mots асcentogènes). Овакве речи не носе увек акценат, али шихово присуство увек подразумева посто]аиье акцента. Када cToje саме, акценат je на н>има; када се комбину]у са клитикама, акценат се може под одреЬеним условима пребацити на клитику. Што се тиче клитика, оне се ]авл>а]у само у ком130

бинащци са акцентогеним речима, и таква конструкций има само ]едан акценат, тако да клитика не увейава бро] акцената у исказу. У овом смислу су ]апанске »неакцентоване« именице, глаголи и придеви акцентогени, док су морфеме као ^м'гаг или гая/1/ клитике. У српскохрватском, као и у многим другим ]езицима, дихотоми]а измеЬу акцентогених речи и клитика у основи ]е семантичка и граматичка. Класа клитика обухвата мор­ феме са превасходно граматичком функциям: везнике, предлоге (чфа улога има много за]едничког са улогом деклинационих наставака), помоЬне глаголе (функционално блиске кощугавдуским наставцима), и, на]зад, фор­ ме датива и акузатива личних заменица ко]е означава]у граматичко лице директног и индиректног о&^екта глаголске радн>е, у суштини на исти начин као што лични наставци показу] у граматичко лице суб]екта. Уп. да]ем ши га, где -м указу] е на граматичко лице суб]екта, ши индирек­ тног об]екта, а 1а директног об]екта. Српскохрватске енклитике, за разлику од ]апанских, никад не доби]а]у акценат. Али српскохрватске проклити­ ке могу носити акценат. Уп. куНу, на куНу (= к'уЬу, на + к'уЬу) према воду, нй воду (= в1оду, н‘а + воду). Понашан>е проклитика открива да су изворишне акценатске фор­ ме речи са иницфалним акцентом дво]аке. У нашем првом примеру ради се о акценту на датом слогу, а у другом случа]у о такозваном рецесивном акценту, ко]и увек пада на инищцални слог акценатске речи. Тако реч комбинована са проклитиком може имати п + 1 акценатски лик (ако ]е п бро] слогова), док реч без проклитике може има­ ти п таквих ликова. То ]е опет слично неким добро познатим чин>еницама из ]апанског. У многим ]езицима прозодфско понашан>е клитика показу]е степей ]ачине шихове семантичке или синтаксичке везе са акцентогеном реч]у. У пол>ском, где ]е акценат на пенултими, енклитике не утичу на шегово место: гй'а]е га/ зу »чини ми се«. Ово одражава прелазну позицщу измеЬу пуних речи и афикса. За разлику од пуних речи, оне не носе акценат, али, за разлику од афикса, оне нису у потпуности интегрисане у акценатску реч. МеЬутим, изгледа да ]е веза измеЬу проклитика и акценатских речи ]ача: й]о тте »мени« {тте ]е ]едносложна форма, [тп ’е]). У српскохрватском се могу разликовати предлошке конструкцфе чи]и су чланови тешн>е везани и оне у ко]има ]е веза слабла. У ПлаНали су му сшо динара на дан, н'а 131

да:н je прилошки израз, али у нще ранунао на дан (= на д'а:н, без преношен>а акцента), где je реч о апстрактнвд релацщи измеЬу предлога на и именице дан, интервенише jyHKTypa, cnpenaBajyhH да ове две речи оформе пуну акценатску целину. OBaj начин разврставан>а морфема у три класе (акцентогене речи, непотпуно интегрисане клити­ ке и потпуно интегрисане клитике) joui je jeflHa MOryha функщуа прозодщских феномена у je3HKy као систему знакова. Порекло йрозодщских дисшинкцща Прозодщске дистинкщуе су дщахрошуски далеко нестабилн^е од дистинкщуа заснованих на инхерентним oбeлeжjимa. Наравно, у истории разних jeзикa налазимо многе cлyчajeвe да je неко инхерентно дистинктивно обелeжje, попут звучности, палатализованости консонаната или аспированости, нестало из система, или je унето у систем. Но, ово се увек тиче само jeднoг дела инхерентних oбeлeжja о д а пocтoje у датом jeзичкoм систему, док се из система могу изгубити сва дистинктивна прозодщ’ска обелeжja. То се, рецимо, догодило у пол>ском, горньолужичком и донюлужичком, у многим западномакедонским го­ ворима, итд. Стандардни француски се креЬе у истом смеру, уклан^’уйи опозищцу измеЬу /е/ и /е:/. Ова разлика у диjaxpoнoм понашаььу везана je за чиььеницу да на нивоу фонолооде речи само инхерентна oбeлeжja пocтoje универзално у jeзичким системима. Укидание свих инхерен­ тних фонолошких дистинкв^а у jeзикy вероватно би зна­ чило и кpaj тог jeзикa, што уклан>ан>е свих пpoзoдиjcкиx oбeлeжja не би изазвало. Поврх тога, захвалэдуЬи н>иховом апстрактшфм карактеру, прозодщска oбeлeжja се теже oпaжajy. Лингвистички необразован говорник било о д ег jeзикa обично je свестан о д е сегменталне звуке изговара у речи, али такав говорник jeднoг jeзикa са сложеним прозодоцским моделом обично н ^ е у станьу да одреди прозод^ске карактеристике речи. У веЬини cлyчajeвa, он такоЬе може да независно изговори све инхерентно дефинисане гласове, али се прозод^ски ентитет може материjaлизoвaти само у комбинации са неким инхерентно дефинисаним гласом/гласовима. Због свега овога, прозоди]ски феномени су ман>е приметни и подложной су проме132

нама. Ни]е чудо што у областима са сложении прозоди)'ским моделима (нпр. у ]апанском, кинеском, српскохрватском, словеначком, летонском, фламанском, скандинав­ ском германском) структуралне разлике у домену прозоди]е игра]у изузетно важну улогу у ди|алекатско] вари]’авдци. Стиче се утисак да ]е просечни историйки живот прозоди|ске дистинкщце много крайи од века инхерентне дистинкцфе. Ову тему би вал>ало дал>е истраживати. Ве­ роватно би било вредно труда израчунати, на основу нама познатих исторфа ]езика, приближне индексе просечног века за свако дистинктивно обележ]е, и инхерентно и прозодиако; ово би подсейало на познате демографске стопе морталитета. Морталитет подразумева наталитет. Тачно ]е да прозоди]ске дистинкщ ф често неста]у, али ]е истина и да се место по]авл>у]‘у као иноващце у ]езичким моделима. Ово райа питание о пореклу прозодщских дистинкщца у ]езицима. Анализа случа]ева за ко]е имамо довол>но исторщских података показу]е да извори нових прозодщ'ских дистинкцща могу бити и у датой ]езику и ван н>ега. Унутрашкьи извори иновацщ'а, далеко шире застушьени него спол>ашн,и, обично су фонолошки, ретко морфолошки. 1една гласовна промена ]е изазвала ствараше новог прозоди]ског ентитета, »изоштреног тона«, у немачком го­ вору Келна. Кра]н>и вокали су испали у примерима попут дат. ]д. /Ью е/ »куЙа«, да]уйи /йигв/. Ипак, та форма нще постала хомонимична са ном. ]д. Лике/. Разлика се састсуи у томе да датив има »изоштрени тон«, ко]и се по]авио у облицима где се изгубио финални вокал. Исто тако, у средн>окинеском се низ нових дистинктивних тонова по]авио као компензащца за уклон>ену дистинкци]у звучно­ сти консонаната. Стари тонови били су нижи иза звучних консонаната него иза безвучних; после из]едначаван>а ове две сери]е консонаната, позиционе варианте тона постале су дистинктивно супротставл>ене. У српскохрватском гово­ ру Оштари]а, нове акценатске опозици]е су створене када су неки вокали ишчезли; пре те промене, место акцента ]е аутоматски било одрейено удатьеношйу у морама од кра]а речи. Акценатске опозици]е у раном романском су настале уклан>ан>ем вокалског квантитета (у латинском ]е акценат зависио од квантитета пенултиме). У многим ]езицима, дистинктивни квантитет ]е уведен стварашем дугих вокала путем контракци]е. У четком се квантитетске опозици]е 133

изводе из рани)‘их донских опозищца: некаданньи силазни аьсценти су претворени у вокалске краткоЬе, а узлазни ак­ цента у дужине. Свим овим случа]евима ]е за]едничко то што се нове дистинкщуе jaвл>ajy само као компензацфа за неку другу, изгубл>ену дистинкци]у, инхерентну или прозодиаку. Понекад се дистинктавно обележ]е »префонологизу]'е« у неко друго исте врсте (нпр. звучност -> тон, или тон -> квантитет), а понекад се синтагматска реалност претвара у парадигматску (нова ]единица у фонолошком инвентару). По нашем миппьекьу, ово уопште важи за стваране фонолошких дистинкци]а. Осим у случа]евима уплитана ванфонолошких сила (морфологи] а или поза]мл>иван>е), сваки добитак ]е праЬен губитком. Морфолошка аналоги] а, или, тачшце, тежгьа да се одржи иста прозодфски лик дате морфеме у разним слоговним условима, понекад ствара нове акценатске могуЬности. У стандардном српскохрватском сложеница йо/ъойрйвреда има акценат речи йрйвреда, упркос правилу да се »краткосилазни« (") акценат може ]авити само у иници]ално] позиции. У многим ]езицима прозодщске опозици]е се уводе са сложеницама. У турски ]е квантитет дошао за]едно са поза]мл>еницама из арапског и перси]ског. У германским ]езицима су се отвориле нове акценатске могуЬности када су романске речи ушле у ове ]езике, чува]уйи изворно место акцента. Исто тако, многе интернационалне речи ко]е су у скораипье време ушле у пол>ски и македонски, нарушиле су акценатска правила тих ]езика. Четврто предаван>е

ФУНКЦИОНАЛНО ОПТЕРЕНЕЬЬЕ ПРОЗОДШСКИХ ФЕНОМЕНА

Главни проблеми у вези са функционалним оптерейешем прозодщских дистинкци]а у ф онологии речи су следейи: 1) Колико прозоди]ских могуЬности (= могуГшх прозодщских ликова) има у л-сложно] речи? 2) У ко]о] мери се ове могуЬности користе у оствариван>у морфолошких, а у кор] мери лексичких дистинкщуа? 134

За многе ]езичке моделе могу се извести формуле ко]е представл>а]у бро] прозодщских могуЬности као мате­ матичку функщцу бро]а слогова. У другим случа]евима ]е неопходно дати одво]ена правила за речи са различитом дужином (мереном у слоговима). Слободан акценат да]е формуле попут Р„ = п (ф бро] прозодщских могуЬности ]еднак ]е бро]у слогова, дакле, аритметичка прогресса).4 То ]е, рецимо, случа] са руским или стандардним ]апанским ]езиком (ако се у ]апанском занемари квантитет). МеЬутим, исходишне форме речи у стандардном ]апанском има]у п + 1 могуЬности (у неким говорима то се односи и на облике изговорене без енклитика). Слободан квантитет да]е Рп = 2П (сваки додати слог удвостручу]е бро] могуЬности; дакле, геометри]ска прогре­ сса). Овакву ситуащцу налазимо, на пример, у маЬарском и четком. У ]езицима са слободним акцентом и слободним квантитетом имаЬемо Рп = п • 2п. Али, тамо где ]е квантитет дистинктиван само под акцентом, формула Ье бита Р„ = 2п, што показу]е да квантитет не уноси геометри]ску прогрессу, изузев када ]е дистинктиван на сваком слогу независно. Улогом тона управл>а]у у основи иста фактори као и квантитетом. Тонске опозици]е ко]е се ]авл>а]у само под акцентом, али без дал>их ограничена, удвостручу]у бро] могуЬности ко]е обезбеЬу]е акценат (и квантитет, ако уопште посто]и у том моделу). У ]езику са слободним акцен­ том и слободним квантитетом то би дало Рп = п • 2П+1. Али ако тон ш ф дистинктиван под кратким акцентом, удвостручу]е се само бро] могуЬности у речима са дугим акцен­ том. У комбинации са слободним акцентом и слободним квантитетом, то да]е Рп = Зп • 2п~К МеЬутим, због специфичних дистрибуционих ограничена, у веЬини стварних модела бро] могуЬих типова нетто мани од теори]ског бро] а могуЬности. Стога старогрчки, стандардни литавски и основни модел српскохрватских чакавских говора, иако се одлику]у истим скупом прозодщских обележ]а, ко]и обухвата дистинктивни акценат, квантитет (и у неакцентованим слоговима) и тон (под дугим акцентом), има]у следеЬе формуле:4 4 Р ]е у тим формулама бро] могубих прозоди]ских типова речи, а п бро] слогова у речи.

135

класични старогрчки

Рп = 3 • 2П - 4 + 2"-1

(у тросложним и крайим речима)

стандардни литавски

Рп = (Зп - 1) • 2-1

(у речима са отвореном ултимом)

српскохрватски чакавски

Рп = 9 (2 -0 ~ 6

•?? .

Особености ових формула oдpaжaвajy специфична ограниченна у по]ави грчког акута и циркумфлекса, непосто]анпе опозищце измеЬу два дуга акцента у отворено] ултими у литавском, и чин>еницу да у вейини српскохрватских чакавских говора предакценатски вокал може бити дуг само ако ]е у слогу непосредно испред акцентованог. Дистинктивни тон, ако се ]авл>а и у неакцентованим слоговима, отвара много више могуйности. Слободна дистрибуци]а бинарне тонске опозивдуе опет да]е Рп = 2" (само за тон), док слободна дистрибуци]а четири дистинктивна тона да]е Рп = 4П. МеЬутим, у моделима ове врсте честа су дистрибуциона ограниченна, тако да ]е стварни бро] посто]еЬих типова обично маньи. 1езици прилично варира]у у погледу употребе прозодщских опозищца у морфологии и речнику. Место ак­ цента се у немачком и шишиуанском може у веЬини случа]ева предвидети на основу морфолошког састава речи. Бро] обавезних правила ко]а се тичу могуБности акцентованна по]единих морфема ]е прилично мали. Недавно ]е показано да услови истог реда управлна]у дистрибуцирм тонова у норвешком. Тако прозодирки лик речи сигнализу]е Ннену морфолошку структуру. С друге стране, у руском, литавском и српскохрватском и лексичке морфеме има]у сво]а сопствена акценатска свортва. Ситуаци]у комплику]е и чинпеница да могу посто]ати разне врсте акценатских сво]става морфема. На пример, у српскохрватском морфеме могу бити акценатске, предакценатске и послеакценатске, или могу добити такозвани рецесивни акценат (на иницщално] мори акценатске речи). У веома честим случа]евима сукоблнаванпа акценатских сво]става морфема ко]е сачиннава]у реч, одлучу]уЙа улога припада релативно] »акценатско] снази« морфема. Стога се уз сваку морфему у речнику ]едног ]езика тог типа мора обезбедити податак о Нненим акценатским сво]ствима и снази. У веЬини морфолошких категори]а у српскохрватском користе се све 136

или скоро све фонолошки замисливе могуйности. Под таквим условима, прозодфски лик речи не може бита знак гьене припадности дато] морфолошко] категории. С друге стране, отворено ]е широко поле лексичких опозицфа. МеЬутим, у неким категорфама бро] могуйности ]е огра­ ничении. То ]е обично показател» хферархфе чланова па­ радигме или флективних класа. Семантички базичне или маьье маркиране форме или класе обично има]у шири избор могуЬности, док ]е семантичка маркираност обично сигнализована ближе спецификованим ликом речи. KPATKA OHABPAHA EH EJIHOITAOHJA Paul Garde, L ’accent, Paris 1968. Roman Jakobson, Selected Writings J1, The Hague 1962 (noceÔHO erp. 117—136, 2 5 4 -2 7 1 ). ^ André Martinet, Éléments de linguistique générale4, Paris 1964 (noceÔHO CTp. 7 7 -9 0 ). Kenneth Pike, Tone Languages1, Ann Arbor 1948. N. S. Trubetzkoy, Grundzüge der Phonologie (= Travaux du Cercle linguistique de Prague 7), Prague 1939 (noceÔHO norjiamte IV. 5).

137

ГЛАСОВНИ ЗАКОНИ И ДИСТИНКТИВНА МОИ ФОНОЛОШКИХ СИСТЕМА Дистинктивна мой сваког фонолошког система оличена j e у 6 p o j y дистинктивних могуйности (ДМ) K o j e он нуди je3HKy. Taj 6 p o j , Tj. 6 p o j фонолошки различитих типова у речи одреЬене дужине (мерене у фонемама или у слоговима) одреЬен j e 6 p o j e M jединица у фонолошком инвентару и правилима нихове дистрибуцфе. Илустровайу то примерима K o jn o cB eT B b a B a jy разлике у O Boj области измеЬу nojeflHHHX jeamca.1 Новогрчки je3HK има пет вокалских фонема /i е а о и/. То flaje пет вокалских могуйности у jeднocлoжним речима. Будуйи да нема дистрибуционих ограничена K o ja би погаЬала n o j a B y вокала у разним слоговима, пет вокала у првом слогу могу се слободно комбиновати с пет вокала у другом слогу, што дaje 25 ДМ у двосложницима: 1 —i i —e i —a i —0 i —u

e e e e e

—i —e —a —о —u

a a a a a

—i —e —a —о —u

о 0 о о о

—i —е —а —о —u

u u u u u

—i —e —a —0 —u

У тросложним речима то дaje 125 могуйности, у четворосложнима 625. Према томе, у речи ^ а се саскуи од б слогова, пocтojи 5Б могуйности. Формула je 1 Досад п ост ои само неколико радова о бро]у дистинктивних могуДности у области прозоди]е: ИвиД 1961, 1961/62, 1970а; Лехисте 1965; Гунар 1акобсон 1972.

138

(1)

Р5 = 55

Руски юьижевни ]език такоЬе има пет вокала, истих као у новогрчком, али у на]распростран>ени]ем изговору тог ]езика нема опозицфе измеЬу /а/ и /о/ нити измеЬу /е/ и /V у неакцентованим слоговима. То значи да према 5 могуБности у акцентованом слогу сто]е само 3 у сваком неакцентованом. Двосложна реч има, дакле, 15 могуЬности, а тросложна 45: (2)

Р5 = 5 • 3-1

(Наравно, бро] неакцентованих слогова ]е 5 — 1.) Стандардни италфански ]език има систем у начелу сличая руском, с тим да разлику]е пет набро]аних вокала у неакцентованом положа]у а под акцентом р ш два, бу­ дучи да се ту р а з л и в е /е/ од /е/ и /э/ од /о/.2 П остор, дакле, 7 могуЬности у акцентованом слогу, ко]е се множе са по пет у сваком неакцентованом: (3)

Р5 = 7 • 5-1

Та формула да]е 7 ДМ у ]едносложним речима, 35 у двосложним, 175 у тросложним итд. У српскохрватском говору источног МеЬумур)'а, са 11 различитих слоговних ]езгара Д г е е а е а э о и и г / под акцентом, а само 5 /I ае &и р у неакцентованом положа^у, имаЬемо (4)

Р. = И ■5—1

МеЬутим, бро] могуЬих типова вокализма у поменутим ]езичким системима нфе исцрпен нашим формулама (1)—(4), будуЬи да ]е у тим ]езицима акценат дистинктиван, тако да се бро] вокалских могуБности мора помножи­ те са бро]ем могуБих места акцента, ко]и ]е у веГшни случа]ева ]еднак бро]у слогова (= б). Нека то илустру)‘е руска ситуаций у двосложним речима. Формула (2) да]е 15 ДМ у таквим речима: 5 могуЬности у акцентованом слогу множи се са 3 у неакцентованом. Будучи да акценат може 2 Итали]ански дифтонзи овде са третиразу као комбинаци]е неслоговног гласа и вокала, а не као посебни вокали.

139

ста)ати на првом или на другом слогу, бро) могуйности се удвостручава: а. Ь.

1 —1 1 —а 1 —и \ —1 а —1 и —\

е — ё —а ё —и \ —ё а —ё и —ё

а —1 а —а а —и 1- а а - а и —а

6 —\ 6 —а 6 - и \ —6 а —6 и —6

й —1 й —а й —и 1 —й а — и✓ и —й

Укупно: 30 типова Коначна формула за руски вокализам, укл>учу)уйи и прозодфске карактеристике вокала, бийе (5)

Р5 —5 б • 3-1

Ово разматране може се проширити и на консонантизам, тако да обухвати фонолошки систем у целини. У неком )езику Ь са обавезном слоговном структурой СУ (= консонант + вокал; такав систем нфе сувише различит од онога у позно) фази прасловенског )езика и од онога у )апанском) и без других ограничена у уза]амном комбинован>у фонема, чиф инвентар обухвата 5 вокала и 20 консонаната, бро) ДМ у )едносложним речима )е 100 (сваки консонант у комбинации са сваким вокалом). Други слог уводи 100 нових могуйности, од ко]их се свака може удружити са било ко)им од 100 могуйних типова у првом слогу. Општа формула бийе (6)

Р5 = 100*

пгго да)е 10.000 типова у двосложним речима, 1.000.000 у тросложним итд. У )езику Ь ', са слитном слоговном структуром и сличном слободом комбинована консонаната и вокала, али са 30 консонантских фонема и 10 вокалских, бро) ДМ бийе 300 у )едносложницама, 90.000 у дюсложницама, 27.000.000 у тросложницама, дакле (7)

Р5 = 300*

Ако присуство првог (консонантског) елемента у сло­ гу ш ф обавезно, то ствара р ш )едну могуйност у консо­ 140

нантизму, дода]уЬи фонемску пулу инвентару могуЬних консонантских елемената у слогу. Тиме формула nocTaje (8)

Ps = 310*

Комбиноване с разним прозодэдским дистинкщцама или увоЬене консонантских трупа дал>е би повисило 6poj могуЬности. С друге стране, разна ограничена у дистри­ буции фонема сманила би Taj 6poj, а уз то би учинила формулу много сложенном. Epoj ДМ независан je од лексичке инциденщуе фоне­ ма, од нихове статистичке учесталости и од 6poja постоjefmx минималних парова. Другим речима, то je само оквир Kojn фонолошки систем дaje je3HKy, без обзира на иегову стварну искоришЬеност у речничком и морфолошком фонду je3HKa. Очигледно, Taj je nojaM сродан с nojMOM функционалне оптереЬености, али ш ф истоветан с тим nojMOM, Kojn обухвата и искоришЬеност фонолошких дистинкщца у речнику и морфологии. J a cH O je да 6poj ДМ спада у типолошке показателе Kojn одреЬу]у структуралну физиономфу сваког je3HKa. Дистинктивни капацитет гласовног система je важна одлика сваког je3HKa као система комуникационих сигнала. Проблем се може сагледати и у дщахронично) перспективи. Очигледно je да фонолошки pa3Boj може утицати на 6poj ДМ. Понекад он уклана по)едине фонеме из система, док у другим cлyчajeвимa уводи нове фонеме (наравно, има и cлyчajeвa кад промене не norabajy инвентар фонема). Све je то уочено и илустровано мноштвом при­ мера join у раним фонолошким радовима, таквим као По­ ливанов 1928. и 1акобсон 1931. Исте Hfleje застугоьене су и у новиjим као што су Хенигсвалд (Hoenigswald) 1960 (посебно стр. 72—98) и Молтон {Moulton) 1967. Y Прагу je join око 1930. године била разраЬена врло подесна терминологща. Процеси Kojn cTBapajy нове фонеме названи су фонологизацщ'ом, процеси Kojn уюдоцу noje,ajiHe фонеме дефонологизацирм, а они Kojn не утичу на 6poj фонема префонологизащфм (франц. rephonologisation). Рекло би се да je симетрфа Kojy одражава та терминолог^а у скла­ ду са чиненицом да je3Hun nocToje вей толико миленка, а да 6poj ДМ у нима ocTaje у суштини у истим границама. Ако би се jaBHFia тенденщ ф да се сувише смани 6poj фонема, то би онеспособило je3HK да врши cBojy комуникативну функцфу, а ако би се 6poj фонема преко мере 141

повейао, то би учинило гласовне системе тешким за ученье и употребу у комуникацфи. Исторэда гласовних промена указу] е се, дакле, као осцилаци)’а измеЬу процеса ко]и обогабу]у и оних што сманьу]у дистинктивни капацитет сис­ тема. Све то звучи савршено логично и изгледа као темел>ни — чак тривфални — аксиом дфахронфске лингвисти­ ке. МеЬутим, то ]е нетачно. Ако пажллшфе загледамо чихьенице, показу]е се да чисте, гласовним околностима условл>ене гласовне промене никад не повеЙава]у бро] дистинктивних могуБности.3 Да бисмо проверили ову тврдн>у, довол>но ]е размотрити само ]едну врсту материала: случа]еве кад гласовне промене уводе нове фонеме или нове дистрибуционе могуПности. Други случа]еви, кад инвентар фонема или ньихових комбинацфа нщ’е тангиран, или кад се он сман>у]е, очито нису у супротности с нашом тврдхьом. Размотрийемо, дакле, процесе ко]и уводе нове фонеме у ]език. Посто]е две основне врсте таквих процеса: расцегаъен>е фонема, кад се комбинаторне варианте неке фонеме претвара]у у самосталне фонеме, и стапан>е, кад се следови две]у фонема претвара]у у трейу фонему. Те две врсте процеса могу се илустровати променама обично званим палатализацфа и ртовахье. Обе промене вршене су поред осталог у прасловенском ]езику. А. Расцешьенье фонеме /ка/ [ка] > [ка] /ка/ /ка§а/ [ка§а] > [ка§а] /ка§а/ »каша« /кё/ [сё] > [са] /са/ /кё§а/ [сё§а] > [са§а] /са§а/ »чаша« Б. Стапаше /УС]У/ > /УС’У/ /каг]а/ > /кага/ »кожа« У нашем примеру А след фонема /кё/, ко]и се изговарао као [сё], постао )& [са]. Тиме ]е у положа]у испред /а/ створена фонолошка опозицфа измеЬу /к/ и /с/. Другим речима, консонант [с], дотада позициона варианта фонеме /к/ у положа]у пред предн>им вокалима, постао ]е нова фонема /с/. У случа]у Б, секвенца /С]/ поста]е нов, пала3 О том питан>у расправл>а се у радовима Ивийа 1967. и 19706. И. И. Ревзин 1970. предложио ]е пробабилистичко виЬехъе проблема (в. такоЬе Ивиб 1970д).

142

тални консонант, различит од сваког другог консонанта у систему. Ипак, ни у ]едном од два]у случа^ева проширекье инвентара фонема нфе повейало бро] ДМ. У примеру А, пре промене су посто] але две могуйности, /ка/ и /кё/, а после промене опет две, /ка/ и /са/. Уведен ]е нови тип /са/, али он ]е заузео место типа /кё/, ксци ]е ишчезао истом приликом. То значи да тип с новом фонемом нфе чист добитак, него компензацфа за ]едан губитак. Такав однос представлю неопходан услов за расцешьеше фонеме. Оно се не може догодити ако гласовна околина не постане иста у оба случа]‘а, што значи ако се не уклони jeднa фонолошка опозицфа. У нашем примеру Б, стварагье фонеме /г/ и уклаььаше следа /ц! са списка могуйних консонантских трупа два су аспекта истог догаЬа]а.4 И овде je ]асно да имамо посла с правилом чще ]е важен>е опште, тако да оно не погаЬа само наш пример, него све замисливе примере. Свако стапан>е неког фонемског следа у ]едну фонему имплицира да та] след поста]е немогуй у датом положа]у. Познато ]е да гласовне промене могу увести и нове дистинктивне феномене, али ]е чин>еница да чак ни такви процеси не повеЙава]у бро] ДМ. Разгледайемо процес увоЬен.а дистинктивне консонантске палатализацфе у староруском:5 /ко1ъ/ [ко!ъ] > [ко1] /ко1/ »колац« /ко1ь/ [коГь] > [коГ] /коГ/ »колико« Опозицфа измеЬу /1/ и палатализованог /17 по]авила се тек кад су слаби полугласи /ъ/ и /ь/ отпали у оба наша примера. Наравно, тим ]е догаЬа]ем елиминисана ]една ди4 Потпуности ради треба додати да je глас [ž] постао ф онема /Ц тек после joiii ]’едног губитка у фонолош ком систему. Наиме, непосредно после промене [zj] > [ž] глас [ž] je joni био фонолош ки /zj/, будуПи да HHje CTajao у опозици]и према групи [zj]. Тек после стварааа новог следа [zj] = /zj/ у резултату губл>ен.а слабих полугласа (/kozbja/ > /kozja/ »козja«) консонант [ž] више се н ф е могао сводите на фонолош ко /zj/. 5 Oeaj пример flaje повода за jeflHO pa3janiH>eH>e. Променама /ко1ъ/ > /ко1/ и /ко1ь/ > /коГ/ дуж ина o6ejy речи сман>ена je за по jeднy ф онем у и jeflaH слог. То значи да je 6poj могуПних гласовних тапова у речима одреЬене дуж ине (]едносложне, трофонемске) ипак увеПан. Y исто време, два onroBapajyha типа нестала су из инвентара двосложних речи саставжених од четири фонеме. Гласовне промене могу и продужити реч, наравно на рачун 6poja тапова у краМим речима. Промена /гёка/ > /rije­ ka/ у српскохрватским jeKaBCKHM говорима учинила je немогуПим облике као /гёка/.

143

стрибуциона могуИност — полугласи на кра]‘у речи. Бро] ДМ оста]ао ]е исти. Пре промене биле су две, /-Съ/ и /-Сь/, а после промене опет две, /-С/ и /-С’/. Било би лако нагомилавати примере. Сви они сведоче о истом. Стога Ьу се ограничит на кратко разматраие на]чешЬих начина увоЬен>а нових прозодщ'ских дистинктивних феномена. Акценат (1) -УСУ1 > -УСУ2 > (2) -УСУ: > -УСУ >

-УСУ -УС -УСУ -УСУ

Квантитет (1) СУС > СУС СУУС > СУ:С (2) У С ^, > У:С УСьеет. > УС Тон (1) УУ > V: УУ > V: (2) СУСУ > СУСУ СУСУ > СУСУ (3) О™, У > СУТ Сьеет. V > СУГ У првом примеру ко]и се тиче акцента првобитни сис­ тем имао ]е акценат аутоматски везан за претпоследььи слог. У резултату отпадаиа кра]н>ег ЛУ, акценат ]е постао могуй и на крадем слогу, т]. добио ]е фонолошку функци]у. УвоЬеие новог дистинктивног феномена ту ]е удру­ жено с губитком ]едне дистрибуционе могуйности, по]аве У2 у датом положа]у (евентуално и с губитком ]едне ф о­ неме, ако ]е У2 ишчезао у свим положа]има, што се такоЬе догаЬа). У другом примеру акценатска опозици]а наста] е као компензащца за изгубхьени квантитет. Док ]е кванти­ тет у ]езику био дисганктиван, акценат ]е био аутоматски, увек на слогу ко]и садржи претпоследн>у мору у речи. Уклакьан>е квантитета ослободило ]е акценат на крадем и она] на претпоследн>ем слогу сваке зависности. У првом примеру за настанак дистинктивног квантитета, дужина се 144

]авл>а као резултат контракцфе, дакле као компензацфа за вокалску скупину ко]а ]е постала немогуйа у гласовном систему. У другом случа]у опозицфа по звучности заме­ нена ]е квантитетском. У првом примеру за тон опозицфа измеЬу узлазности и силазности долази као замена за разлику по месту акцента у вокалским скупинама ко]е су контракцфом постале немогуйе. У другом случа]у узлазни тон се по]авл>у]е у речима где ]е акценат био пренесен на претходни слог. Опозицфа измеЬу узлазног и силазног тона овде надокнаЬу]е изгубл>ену могуЬност акцента на следеЬем слогу. У треЬем случа]у контраст по звучности био ]е изгубльен. Низак тон долази иза некада звучних консонаната, а висок тон иза првобитно безвучних. Ни у ]едном од наведених примера бро] ДМ нфе се повеЬао. Новоуведени дистинктивни феномен дошао ]е сваки пут као компе ш арф а за изгуб-гьену фонолошку дистинкцфу или дистрибуциону могуйност. Понекад се, дак­ ле, парадигматске ]единице префонологизира]у у друге такве ]единице, а понекад се синтагматске могуйности (дистрибуционе комбинацфе) префонологизира]у у пара­ дигматске могуЬности нове ]единице у фонолошком инвентару). Можемо заюъучити да ]е свака фонологизацфа у ствари префонологизацфа. Иста врста анализе може се прим енит на случа]еве увоЬена нових дистрибуционих типова. Познато ]е да вокалске скупине могу настати испаданьем меЬувокалских консонаната. По себи се разуме да ]е ту добитак неодво]ив од губитка. У словенским ]езицима ]една крупна дистрибуциона могуИност — по]ава затворених слогова — уведе­ на ]е око 1000. године наше ере. То ]е било омогуйено ишчезаватьем полугласа у низу положа]а (уп. горе при­ мере за увоЬенье консонантске палатализацфе у староруском). Вокал /о/ иза палаталног консонанта по]авио се у гласовном систему староруског ]езика кад ]е /е/ постало /о/ у неким положафма (нпр. у инстр. ]еднине ножём[ь] > нождм[ь]), али та промена ]е исюьучила /е/ из тих положа]а. Све ]е то природно. Нов дистрибуциони тип може се по]авити гласовним путем само као резултат промене у ]едно] друго] дистрибуционо] комбинацфи, ко]а самим тим ишчезава из фонолошког система. Изложене чшьенице воде нас ]едном опш т]ем заклучку. Видели смо да гласовне промене никад не повеЬава]у бро] ДМ. Сад можемо уочити да ]е то логична консеквенца онога што се у науци сматра темельним истинама 145

у вези са гласовним променама. Ако бисмо прихватили да гласовна промена може повеНати 6poj дистинктивних могуПности, признали бисмо да се иста гласовна реалност може развита, под истим условима, у два различита прав­ да, tj‘. да иста облик може имати два рефлекса, у супротности с начелом правилности (безизузетачности) гласовних промена. То je начело имплицитно у нашим размишл>ан>има о свим случа]евима размотреним овде. И уопште, то je yo6n4ajeHa радна претпоставка лингвиста Kojn се баве nojaBaMa као што je расцегоьен>е фонема.6 Ми данас знамо много више него што су знали, пре jeflHor стол eha, младограматичари кад су установили на­ чело правилности гласовних промена. Свесни смо да у услове Kojn утичу на гласовне промене cnaflajy и морфолошки чиниоци, и чак семантички и стилски, тако да се, на пример, речи као кардинални 6pojeBH, помоЬни глаго­ ли, чланови, месна имена, поздрави, почасна ословл>аван>а, хипокористици и др. noflBpraBajy посебним законитостима, али све то не no6nja схватан»е да се гласови под истим условима noHamajy на иста начин. Лингвистичка геограcjraja je показала да су врло чести и да брзо HacTynajy накнадни yrapajH меЬу ареалима различитог гласовног ра3Boja, а недавна проучаваньа сощцалне стратиграфще диjaлeкaтa истакла су велику улогу yranaja меЬу je3H4KHM облицима везаним за друштвене cлojeвe, нарочито у град­ ским срединама. И опет ocTaje необорена истина да су гласовне промене правилне осим ако се yMeuiajy спол>ашньи yrapajn. Та правилност, Koja произлази из функций гласова као комуникационих сигнала, спречава да се иста облик pa3BHja различито под истим условима, па према томе и да се jaBe нове дистинктивне могуЬности без жртвован>а других таквих могуЬности. Ако се иста гласовна реалност развое различито под нejeднaким морфолошким, семантичким или стилским условима, резултати тих промена npnnaflajy различитим доменима je3H4Ke структуре. Каснще, та облици могу преЬи границе cBojnx првобитних домена и постати контрастивни, noBehaBajyhn 6poj ДМ у домену у Kojn су прешли. То, меЬутим, више Hnje гласовна промена. Чикьеница да чиста гласовна промена може само да сманьи, а не и да повеЬа 6poj ДМ у je3HHHMa значи да се 6 Спонтано расцешьензе уопште се сматра немогуЬим. Yn., меЬу осталима, Бонфанте 1945.

146

гласовни системи сами уништава]у. ЬЪихов унутраииьи ра3Boj у ствари je инволущф. Пред нама су организми Kojn постелено врше самоубиство. То нас суочава с питатем: како онда ]езици живе? Зашто се не сведу на остатке неспособне да врше функци]у готово свеобухватног система сигнала за комуникацфу меЬу л>удима? 1език je сложен систем и гласовна компонента у н>ему Hnje аутономна. На н>у снажно утичу друге области je3H4Ke структуре, такве као речник и морфологфа. Лексичке иновацфе вероватно су Haj3Ha4ajHHjn извор обога!шван>а инвентара дистинктивних могуИности у гласовним системима разних jeamca. Сваком je3HKOCBOBuy познато je мноштво cnynajeBa увоЬекьа неке фонеме путем пoзajмЛ)eниx речи. Чак и дистинктивни феномени улазе на Taj начин у je3mce. Тако je ушао на пример квантитет у турски, акценат у многе je3HKe, назализащца вокала у стандардни немачки или лабфализацфа вокала у српскохрватски говор Вучитрна. Y вези са дистрибуционим могуЬностима навешЬу неколико примера из стандардног српскохрватског са консонантским скупинама Koje су би­ ле немогуЬе у том je3HKy пре преузимата истих речи из енглеског: бекхенд, ексклузиван, нфшклуб, линч, щшрщк, сйорш, халф, Шомахавк, лорд, комбщн, са скупинама /кх/, /кскл/, /j-гкл/, /-нч/, /-рт/, /-лф/, /-вк/, /-рд/, /-jH/. Више од половине nocTojetlHX типова консонантских скупина у савременом стандардном српскохрватском били су уведени с no3ajMn>eHHijaMa током последних двajy столeha. МеЬудф алекатско лексичко no3ajMibHBaH.e ниje ман>е често од Mebyje3H4Kor. Обична je и nojaBa, донедавна занемаривана, сталног cTpyjaH>a различитих гласовних ликова речи измеЬу друштвених ^ojeBa у je3HKy. Haj зад, и пресаЬиваше речи из jeднoг семантичког или стилског круга у други спада у лексичке иноващуе. Cny4ajeBH у KojnMa морфологфа уводи ове дистрибуционе могуЬности обично HMmnnHpajy укидакье неког гласовног правила. Y четком je3mcy вокал /и/ заметен je са Щ иза такозваних меких консонаната. То ствара алтернащ ф у деклинационим парадигмама. На пример, у акузативу jeflHHHe а-деклинацфе именице с основама на »тврд« консонант HMajy наставак -и (ženu), а оне са »меким« основама наставак -i (slepici »кокошку«). МеЬутим, у моравским говорима чешког je3mca то je правило уклоньено, тако да су се поново nojaBmm облици акузатива као slepicu, BacnocTaBmajyhH след »меки« консонант + /и/ као 147

дистрибуциону могуЬност. Y истим говорима уклонено j e из флексионих парадигми и слично правило о претвараиу /а/ у /е/ иза »меких« консонаната. Тако према стандардним четким номинативима ]еднине žena, slepice у M o p a B C K o j имамо žena, slepica. Морфолошке промене могу чак увести у систем нове фонеме. Y неким немачким говорима у HlBajpapcKoj ф о­ нема /5/ настала je тако што je модел умлаута протегнут на примере с вокалом /з/ у jeflHHHH*. /и/ према /и/ односи се као /о/ према /б/ и као /э/ према /о/. Слично томе, у неколико источшцих холандских говора кратки /б/ и /а/ уведени су као алтернанти вокала /о/ и /а/ у множинским облицима и деминутивима где су умлаутне алтернац^е биле наслеЬене у речима са другим задним вокалима. Y руском, палатализовано /к’/ nojaBHBO се у примерима као друго лице jeflHHHe /tk’oš/ »ткеш« према првом лицу /tku/, у ослонцу на модел /trn/ »тарем« према /tr’oš/ »тареш«. Тако je уопштено правило »C [= консонант] nocTaje С’ на Kpajy основе у другом лицу jeднинe прве KOHjyramije«. Y многим западним српскохрватским говорима звучна дорзална алвеопалатална африката /đ/ прешла je у /]/, али у пojeдиним западнобосанским икавским говорима /đ/ je поново ушло у систем у неким морфолошким категор^ама, таквим као што je трпни придев ькощ’утащце, под утицаjeM алтернащф А/ : /с/ у истим морфолошким категорщама: osuđen место osujen, према инфинитиву osuditi, паралелно с облицима као plaćen према platiti. То се може приказати као пропорщца А/ : /с/ = /б/ : /б/. Напоменимо овде да je стваране нових фонема морфолошком аналог^ом убедл>ив доказ психолошке реалности дистинктивних фонолошких феномена у je3HnHMa. Морфолошке иноващце често nonyH>aBajy празнине у дистрибуции створене расцегаьевьем фонема. Непосредно после такве промене обе фонеме Koje потичу од jeflHe HMajy ограничена пола дистрибущф. МеЬутим, аналоги]а обично тежи да прошири та пол>а. После расцегоьеша прасловенског /к/, Koje je дало /к/ и /с/, фонема /к/ нще могла cTajaTH испред предших вокала, а фонема /с/ испред неких задаьих нити испред /е/. Y старосрпскохрватском аналог^ски процеси у ф лексии и деривации увели су следове као /ке/ или /со/, чинеЬи дистрибуц^у /к/ и /с/ сличном дистрибуци]и веАине других консонаната. Y таквим cлyчajeвимa гласовне промене само утиру пут повеЬаиу 6poja ДМ. То 148

повеЬан>е се остваруЯ кроз деловаьъе морфолошких чинилаца. Очигледно ]е, дакле, да paзвoj речничког фонда и разво] морфолошког система могу створити нове фонеме, као и нове дистрибуционе комбинация посто]еЬих фоне­ ма. То су нуспродукти иновацфа коЯ се ]авл>а]у да би оспособиле речнички фонд и флексфу да своЯ функцфе обавл>а]у што бол>е, дакле у кра]н>о] линфи зато да би се што потпушуе задоволшле потребе комуникацфе. У свим таквим случаЯвима резултат Я чист добитак за инвентар ДМ. Нове могуЬности се уводе без напуштаньа дотадашн>их. То ]е, ето, начин на ко]и се остваруЯ равнотежа у Язичком разво]у упркос губицима што их наносе гласовне промене. Исторфа дистинктивних могуЬности у сваком Я зику подсеЬа на оне аутобусе чиЯ Ядна врата служе за улаз, док на другима пише »САМО ИЗЛАЗ«. Улаз Я на страни морфолошких и лексичких иновацфа, а излаз у области чисто гласовних промена. Добро Я знано да су морфеме, уюъучу]уЬи ту и лек­ семе, по правилу Я зички знаци са денотативном функци­ ям, тр да они упуЬу]у на одреЬено значение, док су фоне­ ме »знаци на знацима« са диференцфалном функциям, будуЬи да служе за разликоваьье разних знакова са значен>ем. Природно Я што се те две класе знакова понаша]у неЯднако. Знаци без значекьа има]у одреЬену пасивност, чак инерцфу. Они су сиров материал на ко]и утиче »економи]а гласовних промена« (да се послужимо термином ко]и ]е увео Андре Мартине). С друге стране, разво] зна­ кова са денотативном функциям неизбежно ]е креативан. ВоЬен напором л>уди да се изразе што бол>е, та] разво] често отвара нове дистинктивне могуЬности, коЯ увеЬава]у функционалну моЬ фонолошких система. Ц И ТИ РАН А ЛИТЕРАТУРА Bonfante, G. 1945. On Reconstruction and Linguistic Method. Word 1, 83—94 и 132-161. Ivic, P. 1961. The Functional Yield of Prosodic Features in the Patterns o f SerboCroatian Dialects. Word 17, 293 —308. ИвиЬ, П. 1961/62. Бро] йрозодщских Moiy/гносши у речи као каракшерисшика фонолошких сисшема словенских ]езика. 1ужнословенски филолог 25, 75—113. Ivic, Р. 1970а. Prosodic Possibilities in Phonology and Morphology. Studies in General and Oriental Linguistics Presented to Shiro Hattori, ed. Roman Jakobson and Shigeo Kawamoto, Tokyo: TEC CO., 287—301.

149

Ivic, P. 1970b. Apparition de nouveaux phonèmes et le nombre des possibilités distinctives. Actes du Xe Congrès international des linguistes. Vol. 4, ed. A. Graur, Bucharest, 57 —60. Ивий, П. 1970c. Расширение инвентаря фонем и число дистинктивных возможностей. Вопросы языкознания, св. 3, 3—9. Ивий, П. 1970д. У веНини случа)ева или увек? П оводом чланка И. И . Ревзина. Зборник за филолог^'у и лингвистику XIII/1, 27—30. Jacobsson, Gunnar. 1972. The Prosodic Pattern in Isolated Words in a Slavic and a Non-Slavic Language (Comparison o f Prosodic Possibilities in Serbocroatian and Swedish Standard Languages). The Slavic Word. Proceedings of the International Slavistic Colloquium at UCLA September 11 —16, 1970, The Hague — Paris: Mouton, 388—401. Jakobson, Roman. 1931. Prinzipien der historischen Phonologie. Travaux du Cercle linguistique de Prague, 4, 247—267. Lehiste, lise. 1965. The Function o f Quantity in Finnish and Estonian. Language 41, 4 4 7-456. Moulton, William. 1967. Types o f Phonemic Change. To Honor Roman Jakobson, The Hague: Mouton, 1393 —1407. Поливанов, E. Д. 1928. Факторы фонетической эволуции языка как т ру­ дового процесса. Ученные записки Института языка и литературы Россйской ассоцияции научно-исследовательских институтов общ е­ ственных наук, том 3, 20—42. Прештампано у: Статьи по общ ему языкознанию, Москва: Наука, 1968, 57—74. Ревзин, И. И. 1970. К вероятностной интерпретации закона И вича. Зборник за ф илологи]у и лингвистику 13/Т, 19—25. Hoenigswald, Н ет у. 1960. Language Change and Linguistic Reconstmction. Chi­ cago: University of Chicago Press.

150

ПРИРОДА И ФУНКЦШ Е ПРОЗОДИJ ских nOJABA У 1ЕЗИЦИМА* Цшь ]е овог прилога да допринесе фонолошко] теор ии испитиван>ем суш тине разлике измеЬу две основне скупине фонолошких по]ава, инхерентних и прозодщских. Прозоди]ске дистинкцщ'е су квантитативне и релационалне. ГЬихова перцепци]а имплицира пореЬен>а на синтагматско] оси, ко] а су неодво]ива од елемента времена. Све те особине прозоди]ских ф еномена произлазе из темел>не чиньенице да интензитет звука, тонска висина и тра]ан>е представл»а]у димензи]е звучног сигнала. Функци]е прозоди] ских по]ава у ]езицима предодреЬене су ньиховом природом.

По]ам прозоди]ских по]ава не спада у круг неоспорно дефинисаних. Несагласна су мишл>ен>а о томе да ли у те по]аве треба убро]ати и тра]ан>е гласова лудског говора. Н ф е рашчишЬено ни питан>е о односу измеЬу по]мова прозодфског и супрасегменталног, ко]и се бар делимично поклапа]у. Дискуема о тим питагьима била би задатак вредан труда, али би нам одузела превише времена. То ]е прикладна тема за неку другу прилику. ОграничиЬу се стога на кратко излаган>е свог схватавьа, уздржава]уЬи се од расправл>ан>а о алтернативним погледима. Употребжавам термин »прозоди]сьси« да означим све jeзичкe по]аве засноване на интензитету звука, гьеговом тра]ан,у или тонско] висини. Очигледно ]е да су те по]аве повезане честом напоредном варщацфом (на пример, у * Председничка адреса на Деветнаестом годишн>ем скупу Европског лингвистичког друштва (Societas linguistica Europaea) у Охриду, Jyгослави]а 3. септембра 1986.

151

многим ]езицима проминенщца акцентованог слога оствару|е се истовремено вейим интензитетом, дужим тра]ан>ем и вишим тоном) и/или правилима о импликации и инкомпатибилности (на пример, тонски контраста у старогрчком могуйи су само на дутом акцентованом слогу, тако да су дистинктивни тонови неспо^ви с неакцентованошйу и са краткой ом). Ипак, такви случа]еви нису довол>ни да нам даду право да сврстамо интензитет, тра]агье и тонску висину у ]едну скупину по]ава. То смемо учинити само ако те по]аве има]у бар ]едну за]едничку особину. Разни аутори поминку такве особине или бар алудира]у на неке од н>их, али ми нф е познат нфедан научни рад у ко]ем би био изнесен исцрпан списак тих особина. Насто]айу да их овде набро]им: (1) Дистинкцфе у области интензитета, тра]ан>а и тонске висине квантитативне су природе. Оне не имплицира]у присуство или одсуство неке по]аве (за разлику, рецимо, од назалности, звучности, аспиращце, заокругл>авахьа усана итд. у сфери инхерентних гласовних по^ава), вей варфацфу у погледу количине неког феномена, и то увек дуж неке континуиране величинске скале. (2) Дистинкцфе у све три области о ко]има ]е овде реч релационалне су. Будуйи да тонска висина, интензи­ тет и тра]ан>е звукова говора далекосежно варира]у у зависности од личних особина говорног лица и од околности под ко]има се обавльа комуникацфа, по правилу ]е немогуйе одредити апсолутне бро]не вредности за те по]аве, како уопште, тако и у по]единачним ]езицима. Оно што важи као низак тон у говору ]едног сопрана по]авл>у]е се као висок тон ако ]е у питан>у говор неког басисте. Неакцентовани гласови у говору неког политичара на митингу надмаша]у физичким интензитетом и гласношйу акцентоване гласове у разговору дворце прф атела ко]и опуштено чаврл>а]у у неко] соби. Фонолошки кратак вокал у недел>но] проповеди у неко] цркви може тра]ати дуже него фо­ нолошки дуг вокал у брзом разговору две]у пшьарица щ е журе да измен>а]у на^новфе веста из скандалозних хрони­ ка сво]их села. Из тога произлази да лингвистички релевантне прозодфске одлике неког гласа можемо одредити само ако га упоредимо с неким другим гласом (односно гласовима). (3) То пореЬенье врши се дуж синтагматске осе гово­ ра, за разлику од простог парадигматског пореЙен>а, ко]е ]е довольно за перцепцфу инхерентних по]ава. Перцепщца 152

места акцента и меЬуслоговног тона почива на пореЬен>у меЬу слоговима, док се перцепщца унутарслоговног тона заснива на пореЬеку меЬу различитим тачкама унутар истог слога (нпр. у узлазном слогу кра] ]е виши од почетка, а у силазном обрнуто). Таква синтагматска пореЬеша мора^у претходити пореЬешу са другим чланом прозодфске фонолошке парадигме. Квантитет, тр контраст измеЬу краткоЬе и дужине, имплицира чак три хферархизована односа: а) временско расто]ан>е измеЬу почетка и кра] а датог гласа другим речима тра]ан>е тог гласа; б) размеру измеЬу тог тра]ан>а и тра]ан>а других гласова у истом говорном ланцу; в) парадигматски контраст измеЬу те размере и друкчфе размере у речима у ко]има ]е застушъен други члан опозицфе по квантитету. (4) Синтагматско пореЬенье неодвофво ]е од елемента времена. Увек ]е потребно поредити тачке на извесном Бременском расто]ан>у унутар истог исказа. Наше набра]ан>е особина прозодфских по]ава не би се смело заюъучити овде. .Гош ]една чиньеница, обично непоменута у научно] литератури, заслужу]е озбшьну пажн>у, и ]а желим да инсистирам на томе. (5) Све прозоди]ске по]аве заснива]у се на вари]аци]и у димензи]ама звучног сигнала. Димензи]е су величинске особине ко]е се могу представити на континуирано] скали, тако да своЬенье дате особине на нулу имплицира ишчезаван>е по]ма окарактерисаног том особином. Звучни сиг­ нал, будуЬи да се своди на вибрацщу матери] алних честица, има три димензфе: амплитуду, ко] а пресудно утиче на интензитет, фреквенщуу, ко] а ]е у основи тонске висине, и тра]атье. Дакле, наше три категори]е прозоди]ских по]ава покрива]у цело пол>е димензфа звучног сигнала. Те су по]аве неизбежно присутне у свим исказима, и чак у свим говорним гласовима (уз ограду у вези са тонском висином у извесним консонантима, где ]е слика сложешц'а). Насупрот томе, инхерентне по]аве могу бита присутне или одсутне у неком гласу. Кад би биле присутне у свим гласо­ вима, те по]аве не би могле вршити сво]у дистинктивну функци]у. НамеЬе се питаьье да ли су свих пет набро]аних осо­ бина уза]амно независне, или меЬу кьима постов логичка условл>еност. А ако она постов, ко]а ]е од тих особина основна? 153

Предлажем следеЬи одговор на та питакьа: битна ]е чшьеница да прозодщске дистинкщце почива]у на димензщ'ама звучног сигнала, тр на елементима ко]и су свугде присутни у говору. Остале четири особине произлазе из основне и сачин>ава]у логички низ. БудуЬи да се ради о по]авама ко]е су неизоставно присутне, и ко]е су димензи]е, исюъучене су апсолутне дистинкцще (тр оне засноване на избору измеЬу »да« или »не«), што значи да су кон­ траста неизбежно квантитативни измеЬу »ман>е« и »више« нечега). А будуЬи да дата елементи варира]у у зависности од околности комуникавдуе и од особености по]единих л>удских гласова, дистинкнэде се не ослан>а]у на апсолутне бро]еве, него на односе — наравно, у оквиру истог говорног ланца, што значи у изговору истог лица и под истим комуникационим околностима. Због тога што говор има линеарну природу у времену, односи унутар истог говорног ланца увек су односи измеЬу разних тачака у времену. Можемо, дакле, заюьучити да логичке и перцепщуске одлике прозодщских по]ава произлазе из шихове физичке природе. По мишл>ен>у многих аутора темел.на характеристика прозоди]ских гауава ]е да су везане за шуам слога. Истина ]е да се, бар у фонологии речи, прозодфске одлике у веЬини случа]ева могу приписати одреЬеном слогу, тр да н>ихов домен не излази из граница ]едног слога и да обухвата цео слог, или бар цело слоговно ]езгро. Ипак, овде нф е знача]ан толико слог колико вокал. Физичке и перцепци]ске особине вокала чине их на]подесни]им доменом за дистинкцфе засноване на димензи]ама звучног сигнала. Консонанта су много ман>е прикладни да носе таква кван­ титативна и релационална обележ]а. Врло често разлике те врсте у консонантима чак не би биле перципиране под нормалним околностима комуникаци]е, ко]е подразумева]у шумове и концентраци]у слушаочеве пажнье на садржину поруке више него на н>ен гласовни облик. Додуше, то све важи за сонанте много ман>е него за шумне консонанте. Сонанти поседу]у и извесне особине вокала. БудуЬи да слог обично садржи вокал, или бар слоговни сонант, успоставл>а се индиректан однос измеЬу прозоди]ских по]ава и слога. Консонанти су на]чешЬе само конкомитантно носиоци прозодауских дистинкци]а. Сасвим су изузетни случа]еви кад консонанти, спещуално они нгумни, носе кон­ трасте засноване на тонско] висини или интензитету, а консонантски контрасти по тра]ан>у реЬи су од таквих 154

контраста у вокализму (а тамо где постсце нису везани за слог). Осим тога, типови реченичне интонацфе нису увек строго везани за слогове. Неки од н>их могу се остварити на разним местима у реченици; варфацфа може бити индивидуална или акцидентална. Због свега тога нисам склон да однос према слогу сматрам битним за прозодфске по]аве, иако се не може одреЬи да у пракси и он има одреЬен знача]. .Гезичке функци]е тих по]ава су тро]аке: (1) Оне игра]у одлучну улогу у области реченичне интонацфе; (2) Оне служе да обележе поделу исказа на речи или синтаксичке трупе, олакшава]уЬи тиме вербалну комуникаци]у; (3) Оне могу бити дистинктивне на плану фонологи)е речи. ЗабележиЬемо да у писаним текстовима прву функцфу обавл>а интерпункци]а, а другу углавном белине измеЬу речи. ТреНу поменуту функцфу показу]у само неки системи писанка (на пример грчки, чешки, маЬарски), док други алфабети не да]у ту врсту информаци]е (енглески, српскохрватски, руски, бугарски, румунски) или пружа]у само делимичне податке о прозодфи (италфански, шпан­ ски, немачки). Прва функцфа (реченична интонацфа) представл>а исюьучиви домен прозодфских по]ава. Додуше, неке мор­ феме као што су упитне заменице, прилози или речце могу преузети на себе извесне службе ко]е иначе припада]у реченично] интонацфи, али ту ]е реч о лексичким ]единицама, а не о инхерентним гласовним по]авама. У друго], конфигурацфско] функцфи прозодфске по]аве су много обичнфе него инхерентне. Ипак, и ове последнее могу служити као сигнали границе речи или синтаксичке трупе. Дода]мо да и паузе, ко]е се врло често ]авл>а]у у то] функци]и, такоЬе на неки начин припада]у прозодфском домену ]ер се могу дефинисати као своЬенье интензитета (и тонске висине) на нулу. Што се тиче треЬе функци]е, фонологфе речи, она сачиььава главно пол>е деловаша инхерентних гласовних по]ава. У свим ]езицима света те по]аве служе за разликоваше фонема, што значи да на н>има почива дистинкцфа измеЬу речи, док се само у делу ]езика — додуше, врло великом делу — у то] функцфи ]ав-гъа]у и прозоди]ске по]аве. 155

Посматра]у1ш исте чиньенице са другог гледишта, можемо реЬи да су прозодирке по]аве у прво] ф ункции универзалне, да у друго] дол азе у скоро свим ]езицима, а у трейо] у велико] веЬини ]езика. Према томе, спектар функщца прозодирких по]ава у ]езицима света обухвата све функцфе ко]е може вршити неки гласовни елемент. У та] спектар улази цело пол>е функционисаььа инхерентних по]ава и уз то пространа облает у кор] се прозодирке по]аве ]авл>а]у саме. Функционално разграничение измеЬу две]у основних скупина гласовних по]ава условлено ]е н>иховом физичком природом. Типови семиотичке информащ ф ко]е носи реченична интонаци]а тако се често понавл>а]у у говору да захтева]у носиоце ко]и су увек присутни. Стога ]е само вари]аци]а у димензи]ама погодна за ту службу. Чак ]е тешко замислити како би инхерентне по]аве или фонеме могле вршити такве функщце. У основи то важи и за разне типове конфигурацирке функщце — кулминативну, демаркативну и интегративну — ко]е су тако важне за разумеван>е вербалне поруке. Додуше, и инхерентне по]аве или сегменталне фонеме понекад игра]у улогу у там доменима, али су такве ситуащце маргиналне и инциденталне. Чак и у там случа]евима примарна функци]а сегменталних фонема ]есте да обележе лексичка или морфолошка значеша, али шихове дистрибуционе карактеристике омогуЬава]у да слушалац успут протумачи ньихово присуство као сигнал ко]и му помаже да одреди границе речи или синтаксичких трупа. Исюьучива или претежна употреба прозодирких по]ава на нивоима реченичне интонащце и конфигураци]е речи омогуйава да се избегне интерференци] а сигнала из тога домена са сегменталним саставом речи. МеЬутим, намеЬе се питаше: шта се догаЬа кад се реченична интонаци]а сусреЬе са прозоди]ским карактеристикама речи у ]езицима у ко]има су те карактеристике релевантне у облас­ ти фонологи]е речи? Одговор на то питаше врло ]е поу­ чай. Коегзистенци]а ]е савршено могуЬа упркос околности да оба система оперишу с истом физичком супстанцом, т]. са вари]аци]ом у димензи]ама звучног сигнала. Ту се оствару]е нека врста компромиса векторског типа измеЬу сигнала ко]и припада]у ]едном и другом систему. Прозоди]ски лик речи се матери]ализу]е као модификащца одговара]уйег оделка реченичне интонаци]е — или се рече­ нична интонащца исполава као модификаци]а прозоди]156

ског лика речи. То ]е могуйе зато што се ради о квантитативним и релационалним контрастима. Компромиси те врсте били би незамисливи у области инхерентних шуава с Нэиховим контрастима типа »да или не«. Пространо пол>е речничког блага, тр потреба да се гласовно разлику)е огромна количина речи, захтева употребу вейег бро] а фонолошких дистинкцфа него што их може дата ограничена скупина прозодщских по]ава. Ту службу могу обавити само кудикамо разноврсни]е инхерентне гласовне по]аве. Стога овде прозодэдске дистинкщце нису неопходне и могу изостати. Додуше, у многим ]езицима оне ипак долазе и у то] функции, али и тада игра]у сасвим подреЬену улогу. На плану фонологфе ре­ чи могуЬе су само три врсте прозодщских контраста — акценат, тон и квантитет, ко]и на]чеш11е и нису присутни сва три у истом ]езику (додуше, с друге стране у извесним ]езицима посто]е истовремено две или три врсте тонских опозищца). У пореЬеньу с бро]ем инхерентних дистинктивних по]ава у ]езицима, обично близу десет, три ни]е много. При том треба имати у виду да су дистинкщуе бинарне и да се множе, а не сабира]у. Под таквим околностима 3 практично значи 23, дакле 8, док 10 значи 210, тр 1024. Наравно, дистрибуциона ограниченна обе]у врста по]ава умногом снижава]у стварни бро] могуЬности у ]езицима, али то не уклана основну несразмеру. Покуша]мо замислити ]едан ]език са сразмерно вели­ ком улогом прозодщских дистинкци]а на плану фонологще речи, али са малим бро]ем сегменталних фонема и слоговном структуром ко] а битно ограничава бро] могуЬих комбинаци]а фонема у сваком слогу. Нека та] ]език има дистинктиван акценат, квантитет и бинарну тонску дистинкщцу, не само под акцентом него и у неакцентованим слоговима, чак и на кратким вокалима. Нека бро] вокала буде пет, а бро] консонаната двадесет, с там да сви слогови садрже само ]едан консонант и ]едан вокал, што значи да могу посто]ати само речи са структуром КВ, КВКВ, КВКВКВ итд. (ту К означава консонант, а В во­ кал). Уз слободно комбиноване консонаната и вокала, то у ]едносложно] речи да]е 100 могучих сегменталних комбинаци]а (20 пута 5) и четири могуче прозодфска лика (кратки силазни, кратки узлазни, дуги силазни и дуги узлазни тон). У двосложно] речи бро] сегменталних могуйности нараста на 10.000 (прогресса ]е геометрщска!), а бро] прозоди]с1сих ликова на 32 (квадрат од 4 ]е 16, али сад 157

улази у игру и место акцента). Да поменемо узгред да нема ]езика у Европи са тако богатим прозодирким системом, а да с друге стране вероватно нема европског ]езика с тако малим бро]ем могуЬих сегменталних ликова сло­ га. Па ипак, несразмера ]е огромна. У тросложним речима одговара]у!ш бро]еви су 1.000.000 и 192, у четворосложним речима 100.000.000 и 1024, итд. Апстрактни, релационални карактер прозодирких по]ава ]е узрок томе што су л>уди без лингвистичког образо­ вала сразмерно реЬе свесни н>иховог присуства, да и не говоримо о гьихово] природи. Фонеме дефинисане инхерентним особинама су опишьивще; по правилу ]е и лингвистички неуко лице способно да каже, ако га запитамо, од ко]их ]е гласова саставл>ена нека реч. Код речи ко]е се р а з л и ч у само прозодирм, исто лице често »осеЬа« да су оне различите, али обично шце у станку да идентифику]е ]единице ко]е ствара]у разлику. Тиме можемо об]аснити и чиненицу да тако многи системи писан>а не бележе прозодирке по]аве, иако они иначе показу]у све дистинкцфе засноване на инхерентним гласовним жуавама. И тешкоЬе с корм а се сусреЬу особе ко]е насто]е да овлада]у прозодирким системом у процесу учена страног ]езика потичу од апстрактне природе шуава у то] области. Иста околност утиче на ди]ахрони]ску судбину прозодир ских контраста у фонологии речи, ко]и показу]у много мане стабилности него дистинкцфе засноване на инхерен­ тним по]авама. Додуше, у прошлости разних ]езика налазимо много примера у корма ]е нека инхерентна по]ава, таква као звучност или консонантска палатализащца или аспирацфа, ишчезла из гласовног система или била уве­ дена у нега. МеЬутим, то се увек односи само на део посто]еЬих инхерентних дистинкцфа, док прозодирке дистинкцфе могу све да ишчезну из ]езика. То се догодило на пример у пол>ском ]езику, у горнолужичком и донолужичком, у многим западномакедонским говорима итд. Стандардни француски тежи ка истом цшьу уклана]у!ш последнее трагове вокалског квантитета. Структуралне разлике у том домену игра]у знача]ну улогу у дфалекатско] диференци]аци]'и ]езика са сразмерно комплексним прозо­ дирким системима као што су ]апански, кинески, српскохрватски, словеначки, летонски, шведски, норвешки. Очигледно, прозодирке дистинкцре има]у краИи просечни животни век него неке инхерентне. Та тема заслужу]е дал>е проучаван>е. Било би корисно израчунати, на основу 158

историка ]езика ко]е су познате науци, индексе очекиваног тра]ан>а живота сваке дистинктивне фонолошке по]аве, инхерентне и прозодфске, а уосталом и сваке фонеме и сваке категорфе фонема. Налази би могли бити корисни и за проучаваае проблема маркираности и природнос­ ти у ]езику, и пружали би основу за дал>а истраживан>а усмерена на утврЬиватье узрока конкретних paзвoja у раз­ ним ]езицима. Можемо закл>учити да разумеван»е праве природе прозодфских по]ава доприноси раз]ашньаван>у ньиховог понашаььа у многом погледу. Суочава]у1ш прозодфске по]аве са проблемом марки­ раности, запажамо да су потребна два приступа, ]едан у фонологии речи, где су прозодфске ]единице конститутивни елементи jeзичкиx знакова, фонема, а други у реченично] интонацфи и конфигурацфском домену, где су прозодфске по]аве знаци са независном функциям, или бар сигналы коф упозорава]у на посто]ан>е ]едног знака или на тьегову границу. Приликом утврЬиваньа статуса маркираности прозодфских контраста у фонологи]и речи примешьив ]е низ критери]а. Еьсвивалент сложености артикулацфе гласа овде ]е артикулациони напор изражен у повеЬагьу димензфе звучног сигнала. С тим мерилом ривализира, бар теори]ски, неколико других. На среНу, задатак ]е олакшан тиме што се резултати анализа махом поклапа]у. Оно што захтева веЬи артикулаци]ски напор по правилу има маньу учесталост у говору, као и ограниченфу дистрибуцфу, а у много случа]ева допушта дал>е дистинкцфе. Акценат ]е, дакле, очигледно маркиран, а неакцентованост немаркирана. Слично томе, дужина ]е маркирана, за разлику од краткойе. МеЬутим, ствари поста]у замршенфе кад се уЬе у сферу тонских опозицфа. Наравно, можемо сматрати узлазни тон маркираним ]ер контрастира с отитом силазном тонском линфом у неутрално] (немаркирано]) реченично] интонацфи. Ипак, посто]е ]езици у ко]има ]е тонски успон под узлазним акцентом магьи од пада под силазним, тако да ]е одступанье од неутралне реченичне интонацфе под]еднако у оба случа]а. Ово питан>е заслужу]е дал>е истраживате засновано на читьеницама из многих ]езика. У пространом домену где прозодфске по]аве има]у веЬу семиолошку независност, главно би мерило морала бити ]езичка функцфа тих елемената. Сигнал ]е маркиран, одсуство сигнала немаркирано. То издва]а кулминативни 159

акценат и све врсте граничних сигнала као маркиране ентитете. Исто тако, упитна интонащца и емфаза су марки­ ране, а такоЬе и финална каденца, ко] а сигнализира кра] реченице. Знача]но ]е да су у тим случа]евима задовольени и критерии маркираности ко]е примен>у]емо у фонологи]и речи. 1едини знатней изузетак представл>а кра]н>а ка­ денца, ко]а имплицира сман>ен.е бар у две од три]у димензи]а звучног сигнала, и то у фреквенци]и тона и интензитету. Овде ]езичка функци]а по]аве претеже над ньеном физичком страном. Дода]мо да су ту задовол>ени и крите­ р и и магье учесталости у говору и ограничение дистрибуци]е ]ер се кра]ньа каденца ]авльа само ]еданпут у реченици. Многи други аспекта ствари заслуживали би осврт, и многе друге чин>енице могле би се поменути, али и ова] кратак увид у оно на]битное довол>ан ]е да покаже да проучаван>е прозоди]ских система у ]езицима увелико доприноси разумеваньу комплексног феномена званог маркираност у ]езику.

160

ПРОБЛЕМИ УПОРЕДНЕ И КОНТРАСТИВНЕ ФОНОЛОГШЕ

EDWARD STANKIEWICZ, TOWARDS A PHONEMIC TYPOLOGY OF THE SLAVIC LANGUAGES American Contributions to the Fourth International Congress of Slavicists (Moscow, September 1958), The Hague 1958. Slavistic Printings and Reprintings XXI, 301 —319.

Развей примене структуралног метода у словенско) лингвистици поставио )е на дневни ред и проблематику упоредне типологще словнских )езика. Не само што су разне чиььенице из овог домена захвайене успутним освртима у радовима по)единих аутора, вей су врло истакнути научници учинили напор да приступе ово) материи као такво). Исаченково разврставагае словенских )езика према бродом односу консонаната и вокала1 значи први крупан резултат ових насто)ан>а. Лековл>ева морфолошка порейеььа2 доносе знача)ну концентрацфу материала и указу)у пут ка новим закгьучцима. Скаличкино поставля­ йте словенских феномена у координате опште типологфе )езика3 открива нова пространства хоризонта и уводи нас у читав систем односа зависности меЬу разним класама по)ава. Док се неки од ових односа оствару)у ман>е или више обавезно, други су потпуно лишени характера ригорозности. На)систематски)и захват у ово) области, и на)1 А. В. Исаченко, III МеЪународни котрес слависта, Београд 1939, I 76—80; Versuch einer Typologie der slavischen Sprachen, Linguistica slovaca I, Bratislava 1939, 64 и д. 2 Иван Леков, Общност и многообразие в граматическия строй на славянските езици, С офия, 1958, стр. 126; Словообразователни склон­ ности на славянските езици, София, 1958, стр. 76. 3 Vladimir Skalicka, Typologie slovanskych jazykü, zvlâstë rustiny, Ceskoslovenska rusistika 2 —3, 1958, 73 —84.

163

вейе остварене уосталом, доноси, меЬутим, Сташдевичева студи]a Towards a Phonemic Typology... Искл>учу)у1ш морфолошку типологщу K o ja му се не чини много привлачном као база класификащце, аутор се стриктно омеЬава на фонолошку страну проблема и осветл>ава j e веома садржа]ном, концизно саопштеном анализом. У два основна момента Сташфвичева анализа разлику]е се од рани]е Исаченкове: она узима у обзир не само киьижевне ]езике, веЬ и диалекте, и применив резултате истраживан>а у последи^ децени]и, пре свега 1акобсонових, о дистинктивним фонолошким факторима. Y оба ова случа]а она значи корак дал>е унапред у пореЬену с Исаченковим радовима од пре двадесетак година. Ово, нарав­ не, не уман>у]е заслугу лепог пионирског посла Исаченковог, иако читалац добива утисак да je Ст. у дискуси]и понекад спреман да потцени свога претходника (стр. 302— 303). Y сваком случа]у, овако раширена и модернизована база посматрана OMOryhyje и финщу разраду проблема и нове, продубл>ени]е аспекте у сазнаиьима. ПрилазеЬи после уводних напомена проблематици консонантизма, Ст. констату]е (стр. 305) да седам познатих опозиционих односа чини основицу свих словенских консонантских система: компактни/дифузни консонанти (нпр. к : п, ж : з итд.), консонанти ниске/високе тоналности (п : т, х : ш итд.), звучни/безвучни, непрекидни/прекидни (х : к итд.), назални/орални, стридентни/благи (ц : т, ч : h и сл.) и непалатализовани/палатализовани (нпр. руско т : т’). Оваква формулаци]а оставл>а у сенци осетл>ива питана у вези с ликвидама и j: Koje дистинктивне црте OflBajajy ове фонеме од осталих чланова консонантског система, и ка­ кав je фонолошки однос ових гласова према одговара]уНим вокалима (р, л, и)? Од датах седам дистинктивних фактора jедино последней Hnje застушьен у свима словен­ ским ]езицима. Могла би се ту додати и чиньеница, Koja код Ст. mije jacHO истакнута,4 да опозищуа по стридентности изоста]е у оним руским дщалектима где je ц преш­ ло у с или у глас типа ч. Насупрот овакво] релативно] у]едначености меЬу сло­ венским ]езицима и дщалектима у погледу инвентара ди­ стинктивних фактора у консонантизму, налазимо велики 4 Yn. у вези с тим контрадикщду измеЬу почетних реченица у параграфима 4.1. и 4.4.

164

распон осцилащца у области дистрибуц^е тих фактора.5 С великом продорношЬу Ст. рашчлан>ава nocTojehe типове комбинащца ових фактора и Oflpebyje тьихове ареале. Н>егово згуснуто излагаьъе (стр. 305—310) у исти мах je и садржа]ан репертоар факата и стимулативан низ naeja. 1една je перспектива овде ипак остала недовол»но сагледана: управо оно на чему je Исаченко инсистирао, 6poj консонантских фонема. Уюъучиван>е дфалеката у разматран>е отвара ту нове могуЬности. Тако би се показало да у не­ ким српскохрватским чакавским говорима 6poj сугласника не прелази 20, што je ман>е од Исаченковог минимума и што joui jane noTBpbyje н>егову карактеризаци|у нашег jeзика као »вокалског«. С друге стране у польским дфалектима с nojaBaMa као »mazurzenie« или »siakanie« нашли бисмо сман>ен>е 6poja консонаната до нивоа Kojn je нормалан у српскохрватском, што значи ограду уз Исаченково истицан>е пол>ског je3mca као идеалног представника »консонантског« je3H4Kor типа. Ипак би доследно пореЬеше броja вокала и консонаната у свима словенским дфалектима свакако пружило у целини потврду Исаченковог правила о oôpHyroj пропорции измеЬу богатства инвентара консо­ наната и вокала. Само би се то правило могло формулисати опрезнфе, на начин сличан ономе Kojn je приметно Ст. поводом польских дщалеката:6 инкомпатибилни су максимални вокализам и максимални консонантизам, а исто тако и минимални вокализам и консонантизам. Комбина­ шке jeднoг или другог екстрема са средшим вредностима на flpyroj страни сасвим су могуЬне. И jour jeflHa напомена могла би се додати овоме: комбинашка релативно ниских вредности на обема странама шце ретка (тако je у веЬини македонских говора, у jугоисточним српским и западним бугарским, у неким словеначким итд.), с тим, наравно, да бар jeflHa од flBejy вредности не силази до минималне, док je супротна могуЬност, релативно високе цифре на обема странама, сасвим исюьучена. 3HanajHa би била и пореЬеша размера меЬу noj единим секторима консонантског система. Анализа у овом смислу 5 Ст. на стр. 304 flaje сличну опсерваци]у у погледу ф о н о л о п ф словенских je3HKa уопште. МеЬутим, протезагье овог гледингга на вока­ лизам нема оправдан>а: од осам опозицщ'а Koje Ст. налази у овом домену само две су присущ е свуда у словенском свету. 6 The Phonemic Patterns of the Polish Dialects, For Roman Jakobson. The Hague, 1956, 528.

165

открила би, нпр., контраст измеЬу говора с великом броф ном премоЬи безвучних шумних консонантних фонема над звучнима и оних где ]е брсу звучних и безвучних шум­ них сугласника приближно ]еднак. Као представници прве трупе могли би послужити они чакавски говори где ц, ч, Н, х и ф нема]у звучних парньака, док би другу трупу добро репрезентовали они штокавски говори, углавном у источнфим пределима, ко]и су избацили х и ф, а безвучнима ц и ч супротставили звучне 5 и ц. У северном сло­ венском свету паралеле бисмо нашли с ]едне стране у руском ]езику, где су ц, ч и х (па донекле и ф ) остали непарни, а с друге стране у пол>ском, где ]е у многим говорима ]едини непарни безвучни остао х, будуЬи да су звучне африкате и тамо обичне, и да се V потпуно уюьучило у систем шумних консонаната улазеЬи у игру ]едначеиьа по звучности као парн>ак фонеми /.7 Други занимхьив вари]абилан однос ове врсте пред­ ставлю размера измеЬу бро]а консонаната ниске и високе тоналности. И опет би се представници оба екстрема мо­ гли наЬи у кругу наших ди]алеката: с ]едне стране главнина наших говора, с елиминацирм х и ф и са богатим системом африката, корм а се у доста широком ареалу придружу]у с и з, а с друге стране веЬина говора изложених страном утица]у, нпр. говор Суска, где су х и ф итекако присутни, али ]е бро] африката и констриктива висо­ ке тоналности осетно редуциран, па чак нема ни л>.8 Н ф е без интереса чишеница да у оба случа]а типични штокав­ ски говори обнавл>а]у ]едну прасловенску ситуацфу. Од инхерентних фонолошких фактора у вокализму Ст. налази (стр. 310) опозицфе измеЬу вокала компактних и дифузних, измеЬу оних ниске и оних високе тоналности, измеЬу нелабрализованих и лабфализованих, измеЬу на­ летах и ненапетих и измеЬу назалних и оралних. Од ових фактора четврти изгледа подложан сумн>и. ЕЬега аутор 7 Овде чак у многим говорима посто]и и ]една противтежа безвучном х: фонема ж ( > р ) ко]а ]е у слободном положа]у звучна, а нема безвучног парньака, будуби да ]е ш ишчезло у »мазурен>у«. 8 Пандани у северним словенским ]езицима разликовали би се меЬу собой пре свега по томе да ли су развили корелате меЬу консонантима високе тоналности (ш ’ с ’ итд.) или меЬу онима ниске тоналности (й ’ к ’ и сл.). На]повол>ни]и однос за консонанте ниске тоналности био би у оним пол.ским говорима ко]и су, припада]'уби друго] од поменутих трупа, упростили (мазуренем или сл.) систем африката и одговара]убих кон­ стриктива високе тоналности.

166

види у говорима са на)ман>е четири степена отворености вокала, и то у односима као е (ненапет глас) према ё (напет глас). МеЬутим тек би требало доказати да )е у таквим говорима однос измейу е и ё суштински различит од односа као а : е или ё : и. Стога )е можда ум есите признати бар за неке говоре, да се опозищда по отворе­ ности (»компактни/дифузни вокали«) може остварити и у четири степена, па чак и у пет. У теорщском погледу оваквом тумачен>у ништа не сто)и на путу, )ер се од прин­ ципа бинарности у овом случа]‘у вей одступило, и то с правом, признанием тростепености опозищце у случа)еви~ ма као а : о : у. Од осталих наведених опозивдца она по назалности чини специфичност пол>ско-кашупског ареала и ограничене зоне у Корушко), док се оне по тоналности и по лабиализации често преплийу и стапа)у у )едан од­ нос, као нпр. у нашем кньижевном )езику и велико) вейини ди)алеката. За разлику од инхерентних опозицща, без ко)их )език не може живети, прозоди)ски фактори могу немати дистинктивну функщуу на плану фонологи) е речи. Овакву ситуацщу налазимо у знатном делу словенских )езика одн. ди)алеката. У другима се )авл>а)у дистинктивни прозоди)ски фактори, и то: акценат, квантитет и интонаци)а (стр. 313). Шематски приказане, могуйности у ово) области ко)е констату)е Ст. биле би:9 Ознака типа по Ст.

Акценат

Квантитет

Интонащца

А

—

—

—

Б1

+

—

—

б2

—

+

—

Б3

+

+

—

Б4а

-

+

+

Б46

+

+

+

Ово би значило да од свих математичких могуйности могуйих комбинашка изоста)у само две, оне у ко)има би се )авл>ала интонаци)а без квантитета. Ст. понавльа 1акобсонов принцип да интонащца имплицира квантитет. Само, треба додати, та) принцип нема апсолутну вредност: меЬу 9 Знак + у рубрици значи да дати прозоди^ски феномен има дистинктивну функци]у у одговара]уЬо) групи говора, а знак — да нема ту функщцу.

167

словеначким говорима наИи Ье се такви ксци позна]у дистинктивну интонащцу (и акценат), али не и квантитет. Овакав ]е говор Валбурге, 16 к т северозападно од Л>убл>ане,101где су квантитетске опозищце елиминисане игром 1свантитетских промена и квалитативних померан>а ко] а су рани]е квантитативне односе претвориле у инхерентне вокалске опозици]е. То значи да и ова] принцип треба схва­ тите релативно, као широку општу тенденций, на начин како ]е то веЬ учикьено са често помин>аним и претресаним принципом инкомпатибилности монотоничког акцен­ та и фонолошког квалитета. При одреЬиваььу територфалне распростран>ености побро]аних шест типова ауторово излагаьье не досеже до потпуности. Тако су за српскохрватске говоре наведена четири типа, иако су у ствари свих шест застушъени на нашо] ]езичко] територи]и. Изостао ]е помен о типу А, застушьеном код нас у говору Сретечке Ж упе, и о типу Б2, присутном у неким говорима у ка]кавско] Подравини,11 као и у чакавском говору огулинске околине.12 Док се ови пропусти, за ко]е немамо права да замеримо аутору, одно­ се на сасвим ситне ареале, у ььегово] оцени словеначких прилика има осетни]их празнина. Иако досад об]авл>ена граЬа о дщ'алектима у Примор]у и у ]едном делу Шта]ерске упуЬу]е на то, ни]е извучен заюъучак да они припада]у типу Б! (дакле ономе где ]е само акценат дистинктиван, као у руском и бугарском ]езику и у нашим торлачким говорима). У случа]у Примор]а словеначка ситуаци]а про­ 10 Ово произлази из материала у семинарском раду о том говору koj'h

je написала М илена Jemco, студенткиша Ф илозофског факултета у

Л>убл>ани, родом из тог места, као и из самог н>еног изговора Kojn сам имао прилику да слушам при ч итаау тог рада KpajeM Maja 1960. у Сло­ венском семинару у Л>убл>ани. 11 Преглед ових типова дат je у MojeM раду Die Hierarchie der prosodischen Phänomene im serbokroatischen Sprachraum, Phonetica (Basel—New York) 3, 1959, 25 - 26. 12 П. ИвиД, Годишн>ак Ф илозофског факултета у Новом Саду IV. 1959, 397 (на основу м атериала из говора села Тоун>а). Овакав заюъучак потврдила би и анализе граЬе у Строхаловом опи су оштарщског Hapenja, Рад 180, 1910, 1—57. М еЬу говорима са квантитетом као }единим дистинктивним прозодщ ским фактором уочавазу се два основна типа. Y jeÄHHM ареалима нагласак je везан за слог с одреЬеним п ол о> ^ ем у конф игурации речи (чешка и словачка ситуащ ^а), а у другом ary4ajy зависи од квантитета (огулинска околина; свакако he се и на словеначком земл>ишту наДи оваквих говора). Y подравским Kajкавским говорима jaBB>a се комбинащца овога двога, у принципу слична OHoj у латинском je3HKy: Hrpajy улогу и квантитет и место слога у речи.

168

дужу^е се преко граница српскохрватског ]езичког подруч]а у северно] Истри. Овакве су врсте, по мо]ем посматран>у, прелазни чакавско-словеначки говори око Бузета, као и оближньи чакавско-штокавски говор села Трстеника. БудуБа испитиван>а у то] околини донеБе свакако ]ош података о распростран»ености ове фонолошке ситуацфе, козу 3е овде, уосталом, тешко генетички одво]ити од интензивног романског утица] а на словенске говоре. С лепом обавештеношБу о српскохрватским и словеначким приликама аутор излаже комбинащф ко]е се ]авл>а]у у оквиру н>егових типова Б3 и Б4. Наравно, он ту не тежи за потпуношБу, тако да изоста]у из прегледа нпр. карактеристични систем ИвшиБеве Посавине (петоакценатски и четвороакценатски са три дуга наспрам ]едног кратког: ту ]е избегнут и одговор на питан>е о дистинктивном фактору ко]и обезбеЬу]е фонолошку индивидуалност ~ у таквом случа]у),13 затим штокавски систем са стандардна четири акцента, али са силазним акцентима и ван првог слога (источнобосански са ^ у свима слоговима, дубровачки са " на пенултими пред кратком ултимом итд.). Нису обухвабене прилике у ка]кавским говорима. Вейи принципски знача] има пропуст учин»ен у вези са говорима као што ]е васо]евички, где ]е распоред силазних акцената Слободан (с изузетком кратке ултиме), док су узлазни акценти везани за пенултиму, и то пред кратком ултимом. Ту се, дакле, узлазни акценти ]авл>а]у само у одреЬеном положа] у, и то аутоматски ако у речи нема силазних, што чини пандан судбини силазних акцената у стандардним новоштокавским говорима, где они аутомат­ ски долазе на првом слогу ако реч не садржи узлазни акценат. У питан>а дистрибувдуе фонолошких фактора прозоди]ске природе Ст. се, везан потребом краткоВе у овом раду замиппъеном као реферат на конгресу, углавном шуе могао упуштати. Ми овде нейемо наИи нпр. констатацфу ко]а би се могла учинити о томе да ограниченна дистрибуци]е сто]е начелно у право] сразмери са бро]ем дистинктивних прозоди]ских феномена. Тако у типовима Б! и Б2, где само по ]едан прозоди]ски фактор има дистинктивну вредност, налазимо често неограничену дистрибуци]у тога 13 Слуша}‘у1ш саме говоре, добива се понекад утисак да се ради о друго] врсти узлазности (скоковито]) у односу на а понекад да ]е ~ просто раван акценат.

169

фактора. У типу Бх у игру акценатских опозицр'а уюьучени су по правилу сви слогови. Ретки су изузеци као руски олонецки говор где ]е исюьучен акценат на ултими или неки македонски говори на граници области везаног акцента где ]е такоЬе исюьучена из игре ултима, па и слогови испред трейег од кра]а. У типу Б2 (где ]е дистинктиван само квантитет) опет ]е на]чеш11и случа] да сваки слог, без обзира на положа] у речи, може бита обухваИен опозицром. Само, у вези са ширим могуИним зах­ ватом квантитетских опозицра, ко]е по свор] природи нема]у обавезно кулминативни характер, ту долази спецрална врста ограниченна: она ко]а су везана за квантитет дру­ гих слогова у речи (средшословачки »ритмички закон«, огулинско правило да само ]едан слог може бити дуг итд.). ВеЬ у говорима типа Б3, где се акценат и квантитет удружу)’у, ограниченна су сасвим обична: веБина ових го­ вора, к о р на]веЬим делом припада]у српскохрватском ]езику, нема квантитета у послеакценатским (а често ни уопште у неакцентованим) слоговима. На]зад, што се тиче говора с интонацром, ту су увек присутна крупна огра­ ниченна: или се интонацра комбину]е само са дужином, а не и са краткоЬом, или н р е раширена на све положа] е у речи, или ]е квантитет ограничен на акцентовани слог итд. У ово] се области, дакле, м ан и ф есте тенденцра економ р е дистинктивних средстава. На стр. 312—313 писац се осврЬе на чинпеницу да у ]езицима са дистинктивним прозодрским феноменима мо­ же бити уза]амне зависности измеЬу ових феномена и инхерентног вокалског система, тако да се, нпр. извесни вокали ]авлна]у само под дужином или само под акцентом. Оваква по]ава карактеристачна ]е, као што ]е познато, пре свега за ]езике с акцентом као ]едином дистинктивном прозодрском количином. Ареама оваквог сташа набро]аним код Ст. могли би се додати и многи западнобугарски и торлачки (и крашовански) говори у корм а се, иако то у дралектолошко] литератури обично н р е ]асно речено, фонема а не разлику]е од э ван акцента. Исто тако овамо би ушли и поминнани словеначки приморски говори, као и српскохрватски у северно] Истри. За политонирке гово­ ре могло би се, меЬутим, рейи да оваква ограниченна у Ннима нису тако честа, а за политонирке говоре са сачуваним послеакценатским квантитетом да су чак врло необична. Овим оградама додала би се нранса прецизности уз Станр'евичево тврЬенне (312) да се односи ове врсте 170

]авльаЗу »у ]езицима са дистинктивним прозодискам факторима«. И на овом подруч]у може се формулисати, додуше опет са нетто резерве, ]едно правило о инкомпатибилности: уза]амно се исюьучу]у максимална диференци]аци]а инхерентног вокализма и максимална прозоди]ска ди­ ференци] аци] а. У политонщ'ским говорима ретко кад има много инхерентно диференцираних вокала, док у говори­ ма са разгранатим инхерентним вокализмом обично прозодэдски феномени игра]у ман>у или никакву улогу. Изузеци би се могли найи на словеначком тлу, са на]изразитицим примером у говору корушког места Селе, али тре­ ба напоменути да ]е домаша] прозодщских фактора овде ограничен непознавахьем квантитета неакцентованих слогова. С друге стране комби наци] а два]у минимума у на­ шем случа] у сасвим ]е могуЬна. Класичан пример пружа]у неки пол>ски говори са пет вокала, а без дистинктивних прозоди]ских фактора. У вези са овим циклусом по]ава могли бисмо поменути и ]едну ]асну бипартицфу словенског ]езичког света. На западу словенског домена, уюьучу]уЬи ту и на]западни]е ]ужнословенске говоре, обична ]е по]ава префонологизацще квантитетских дистинкнэда у инхерентне вокалске. Тако нпр. у словеначким говорима налазимо о као рефлекс I и йи, док Г и й задржава]у сво]у вокалску бо]у. У многим чакавским говорима налазимо, опет, б < а, ко]ему се супротставльа ново а постало од а. По]аве ове врсте обичне су у многим чакавским говорима, углавном на острвду, у добром делу ка]кавских, макье-више свуда на сло­ веначком земл>ишту, у велико] мери на четком и горхьолужичком, у знатно] на словачком, док исторщ'а пол>ског (и кашупског) вокализма почива у првом реду на по]авама ове врсте (»samogloski росЬу1опе«). На]разгранати]и инхерентни вокализам налазимо обично тамо где су квантитативне опозици]е дуто живеле и стигле да битно утичу на бо]у вокала, а затим ипак нестале оставл>а]уЙи за собом разлике у вокалско] бо]и тамо где су рани)*е ста]але хевантитативне опозищф. У источни]им словенским пределима овакви феномени изоста]у потпуно или се ]авл>а]у изузет-14 14 Занишьиво ]е да ова^ процес, ко]и има прецизну паралелу у кашупском, понавл>а прасловенску еволуц^у стваран>а полугласника ко]а кулминира у западнсцужнословенском (итд.) ]едначен,у два]у полугла­ сника.

171

но (на]знача]ни]и пример представл>а укр. i или сл. < ё, б, али и ту се ради само о jeflHoj спещцално] позиции накнадног дужен>а, насупрот шире поставл>еним процесима на западу Словенства). Западна ареа у овоме се додиру]е с европским разводим тенденцфама: у германском су истоврсне промене ванредно месте, а у романским ]езицима почетни импулс за pa3Boj вокализма дала je, додуше сразмерно врло давнашн>а, метаморфоза неких квантитативних опозици)а у латинском у квалитативне. С друге стране у бугарском и источнословенском, Kojn се Kpehy у евразфCKoj je3H4Koj сфери, pa3Boj корача сасвим другим стазама, уз доминантан утица] акцента, а не квантитета. Заюъучак Сташдевичевог драгоценог рада (316—317) садржи преглед словенских ]езика по фонолошком критеpnjy. На ]едно] страни CToje говори са дистинктивном па­ латализациям сугласника, а на друго] они без н>е. Друга трупа се опет дели у зависности од тога HMajy ли прозоди^ки фактори дистинктивну улогу. Географски распоред ових трфу великих трупа ш ф ]едноставан. Пре свега у западно] половини ]ужнословенске области налазимо веома шарену слику, а сем тога и у западнословенско] об­ ласти ]авл>а се прилична исцепканост. Добивамо л ш п ф K oje cnajajy говоре иначе веома различите, a OflBajajy го­ воре по осталим особинама врло блиске. То h e бита раз­ лог због K ojer аутор, истичуЬи с правом да се оваква класификаци]а разлику]е од традиционалне, не инсистара на приоритету фонолошког критери]а. Као да измеЬу редова у н>еговим завршним пасусима cTojn сазнагье да су структурални момента, тако битни при карактеризациЯ ди]алекатских типова, ипак много ман>е погодни као мерило н>иховог груписан>а.15 15 У ]'едном свом другом, иначе такоЬе ванредно интерсантном ра­ д у (On Discreteness and Continuity in Structural Dialectology, Word 13, 1957, 44—58) Станк]евич се, меЬутим, начелно залаже за класификаци]у ди]алеката према н.иховим фонолошким одликама, не y3HMajyhH у обзир чин>еницу да je je3HK ипак пре свега систем знакова са друпггвеном функUHjoM споразумевааа, а да разумеваае HHj’e засновано на истоветности система, веД на подударан>има у конкретним ]езичким елементима (тако чин>еница да у неком говору долази нпр. фонема а у jeflHoj групи речи, а у другом говору се jaBiba иста фонема, али у сасвим различитим примерима, нимало не доприноси разумеван>у меЬу представницима тих дваjy говора).

172

БРШ ПРОЗОДШСКИХ МОГУННОСТИ Y РЕЧИ КАО КАРАКТЕРИСТИКА ФОНОЛОШКИХ СИСТЕМА СЛОВЕНСКИХ JE3HKA I У погледу амплитуде диференци]аци)'е у словенско] ]езичко] области постели градацфа измеЬу три велика фонолошка домена. У консонантизму разлике се обично ти­ пу по]единих фонема одн. трупа фонема, а само по изузетку задиру у инвентар дистинктивних фактора (дистинктивних особина). У вокализму дефинисаном инхерентним особинама веЬ много чешЬе наилазимо на дивергенци]е везане за присуство одн. одсуство неког дистинктивног фактора. На]зад, у прозодэд'ском домену нема нфедног ди­ стинктивног фактора ко]и би био присутан свугде у сло­ венским ]езицима и нареч^ма.1Штавише, ситуащца у сло­ венско] ]езичко] области варира од потпуног одсуства прозодщских фонолошких дистинкцфа до врло компликованих прозодфских система у ко]има се ]авл>а на хил>аде минималних парова речи одн. облика диференцираних исюьучиво прозодфским контрастима.2 1 Yn. Е. Stankiewicz, Towards a Phonemic Typology o f the Slavic Langua­ ges, American Contributions to the Fourth International Congress of Slavicists, Xar 1958, 301—319, и приказ тог рада у Зборнику за филологи]у и линг­ вистику Матице српске III, 235—243. 2 Ман>а стабилност прозоди]ских дистинкци]а (специ]ално оних у тонским одликама речи) залажена je и у другим областима где се такве дистинкци]е ]'авл>а]у (Скандинави]а, JanaH итд.). Изгледа да узроци овоме леже у само] природи прозоди]‘ских феномена.

173

Цшь je овог реферата да пружи кратак пресек ситуаци]е у словенским je3Hn,HMa и дэдалектима у погледу функционалног огггереЬен>а прозодщских феномена. Да­ леко од амбищуе да исцрпе разноликост конкретних сис­ тема, OBaj he реферат покушати да укаже на основне типове. Али пре приласка самом материалу потребно je разjacHHTH неколико ш^мова. Термин »функционално orrrepeheibe« овде je схваЬен као дистинктивна улога Kojy прозодфским феноменима дajy п р и н ц и п и с т р у к т у р е д а т о г j е з и ч к о г с и ­ с т е м а . Стога се анализа овде ограничава на уочаванье прозод^ских дистинктивних фактора и нихове y3ajaMHe дистрибущуе,3 док су од инхерентних фактора узети у обзир само они Kojn принцип^елно утичу на дистрибуциjy прозод^ских елемената (нпр. отвореност или затвореност Kpajner слога, Koja у низу српскохрватских ди]'алеката утиче на акценатски лик речи). Овде, дакле, функцио­ нално оптереЬегье неЬе бити третирано као сума минималних парова заснованих на прозодщским особинама.4 Било би, наравно, врло корисно извршити (статистичка) истраживан>а и у овом другом смислу. Резултати би, уосталом, по cBoj прилици показали да je 6poj минималних парова углавном пропорционалан 6pojy дистинкд^а у основама система. Исто тако овде се неЬе инсистирати на питакьу стварног 6poja речи и облика у KojnMa ce jaBÆa свака nojедина од овде помтьаних прозодщских могуЬности. И овде би статистичка проучаваььа била драгоцена, jep нпр. за дистинктивну улогу места акцента ш ф ни ма­ ло cвejeднo xohe ли ce jeflHa од nocTojehnx могуИности jaвл>aти у 95% crrynajeBa, а друга свега у 5%, или he се свака jaBÆaTn у 50% материала. Друго, OBaj се реферат тиче само фонологще речи, а не и реченице. Н а овом другом плану прозодщски феномени у словенским )езицима (као и у системима других je3HKa) nrpajy одлучну улогу: реченична мел одnj а и ре3 Уза]амна дистрибуцщ'а означава меЬусобну зависност nojaea у погледу Н.ИХОВОГ распореда. Овамо спада нпр. факат да су тонске опозици)е могуЬе само у акцентованом слогу, или факат да у акценатском систему српскохрватског ю ьижевног ]езика квантитетске опозицще поCToje под акцентом и иза акцента, али не и испред акцента. 4 Актуелан приказ теори]ске проблематике функционалног оптереИегьа flajy James'W. Thatcher и William S. Y. Wang, The Measurement of Functional Load, Communication Sciences Laboratory of the University of Mi­ chigan, Report № 8, Ann Arbor 1962.

174

ченични нагласак сачшъава]у систем способан да изрази MHoro6pojHa значеню. Али ова облает представлю велику засебну тему; у H>oj уосталом joni увек недоста]у предрадн>е Koje би омогуЬиле широка фонолошка пореЬекьа меЬу словенским ]езицима и доуалектима. Д але, у овом напису третирайе се саме ортотоничне или акцентоване речи, тр оне Koje граматички не спада]у у категори]у клитика.5 Ако бисмо узели у обзир и ову категорфу, добили бисмо свугде joni je дну »акценатску могуЬност«, неакцентованост. Прозодфски феномени, на­ йме, у свим словенским ]езицима HMajy и функщцу да обележава]у разлику измеЬу граматички акдентованих ре­ чи и клитика; ово важи чак и за оне ]езичке типове у ко]има имаче ти феномени HeMajy дистинктивну функщуу 5 Дистинкщца измеЬу ортотоничних речи и клитика заснована je на корелащ уи измеЬу семантичких и граматичких одлика ових категориja с jeднe стране и н>иховог различитог ф онолош ког понашагьа с друге стране. Акценатска несамосталност клитика одговара прелазном месту Koje те je3H4Ke ]единице има)у измеЬу лексичких морфема и морфолошких преф икса и суфикса. Било би, меЬутим, неоправдано апсолутизирати акцентованост ортотоничних речи и неакцентованост клитика. Пре света, у говорном ланцу ортотоничне речи често 6nBajy дезакцентуиране ако на н>има не леж и реченични акценат. Д руги случа] дезакцентуaunje акцентованих речи налазимо тамо где je н>ихов акценат пренесен на прок­ литику (р. на берег, сх. на брег, ч. 1do divadla итд.). На flpyroj страни, опет, проклитике могу примити на себе акценат потон>е ортотоничне речи, као што noxa3yjy горньи примери. Taj акценат ипак ш ф CBojcTBO саме клитике, jep га она добива само под одреЬеним условима, наслон>ена на одреЬене речи Koje иначе (ван везе с оваквим проклитикама) приnaflajy категори и ортотоничних. У српскохрватском и природа акцента пренетог на проклитику зависи од речи за Kojy je она везана. Упор. нй на нй на

воду куНу we н>

за за за за

воду куНу ше н>

Очигледно je да у овом скупу примера именица одн. заменица (а не сам предлог) Oflpebyje kojh he акценат erajara на предлогу. Било би, дакле, неоправдано упрошЬавагье кад бисмо однос измеЬу граматички ортотоничних речи и клитика дефинисали као разлику изме­ Ьу речи Koje носе акценат и оних Koje га HeMajy. Д истинкщ ф je у ствари у томе ш то je код )едних акцентованост неутрална, необележ ена категоpnja, док je код других то неакцентованост. Тек под утица)ем специфичног контекста могу речи прве категорще изгубити акценат, а речи дру­ ге категорэд'е добити акценат. (Термини »обележ ени« и »необележ ени« у овом раду одговара)у терминима »merkmalhaltig« и »merkmallos«, одн. »marked« и »unmarked«, Koje су увели лингвиста Прашког серкла, a Kojn се данас у свету све шире употребл>ава)у, пре свега заслугом Романа .Гакобсона и харвардске школе.)

175

на плану фонологрце речи. Самим овим исюъучэдемо и делимитативну и кулминативну функщцу ксцу исти феномени могу поседовати, и често у ствари посещ у, нарочи­ то тамо где н>ихова дистинктивна улога има ограничен домаша] или чак изоста]е. У овом раду, дакле, дайе се преглед ситуацще у сло­ венским ]езицима у погледу степена и начина искоришйаван>а прозодщ’ских феномена за фонолошку дистинмццу меЬу акцентованим речима (уюьучу]уйи ту и разне чланове исте парадигме). II Три прозсщ ф ка фактора играну у словенском ]езичком свету дистинктивну улогу у описаном смислу. То су место акцента, квантитет и политонгца (конкретнее: кретан>е висине и ]ачине тона кроз акцентовани слог одн. акцентоване слогове).6 Ови се фактори ]авл>а]у у разним ]езицима или ди]алектама, или удружени по два, или сва три од]едном. Има, дал>е, и таквих диалекта одн. ]езика где прозодрфким факторима уопште не припада дистинк­ тивна функщца на плану фонологи] е речи. Поста) ейе могуйности могле би се представите табелом у ко]о] знак (+ ) показу]е да ]е дати прозоди]ски феномен дистинктиван у дато] групи ]езика (одн. ди]алеката), а знак (—) да шуе. 6 Ова д еф и н и ц и я обележ ава опозици]у измеЬу силазности и узлазности, а исюьучу]е опозищ цу измеЬу ниског и високог »равног« тона, какву налазимо у многим ваневропским ]езицима са политони]ом. У по­ гледу новоштокавске ситуащ уе ту следу]е, уосталом , ]едно об]ашн>ен.е. К од (") и (') акцента опозици]а измеЬу узлазности и силазности своди се на однос измеЬу нивоа два]у сукцесивних слогова. Иначе сам вокал и под (чч) и под (') м о ж е бити како силазан тако и узлазан, у зависности од диалекта, по]единца, контекста, положа] а у реченици итд. Ту ]е силазност одн. узлазност у ствари карактеристика односа измеЬу две]у сук­ цесивних мора ко]е с е нал азе у два разна слога. К од дугих акцената, меЬутим, обе с у м оре обухваЬене истим слогом, ш то омогуЬу]е дистинк­ тивну ул огу тон ск ог кретан>а унутар слога. — У погледу узлазности треба додати ]ош ]е д н у напомену: ф онолош ка »узлазност« значи или стварни узлазни од н ос меЬу двема морама, или иьихову ]еднаку висину, или чак врло слаб пад, ко]и се ипак ]асно разлику]е од снажног силазног односа измеЬу две]у мора код (") и (~ ). О позици]а ]е ту у само] ствари измеЬу силазности и »несилазности« (у п огл ед у односа измеЬу две]у мора!). В. уосталом о проблем у ф онолош ке интерпретаци]е новоштокав­ ске акцентуаци]е при кра]у II поглавл>а.

176

М есто акцента

Квантитет

Политониза

I трупа

-

—

—

II трупа

4"

—

—

+

—

III трупа

' -

IV трупа

+

+

—

V трупа

+

—

+

VI трупа

—

+

+

VII трупа

+

+

4*

Од осам математички замисливих комбинащуа (1 са три минуса, 3 са 2 минуса и ]едним плусом, 3 са ]едним минусом и 2 плуса и 1 са 3 минуса) изоста)е у стварности само )една: политоHHjа као jедини дистинктивни фактор. Epoj дистинктивних прозоди^ких могуйности у I гру­ пп je 1: речи аутоматски добива]у прозод^'ски лик у зависности од свога састава. Место акцента одреЬу)е се према почетку речи (почетна акцентуаци] а) или према Kpajy речи (оваква je у словенском свету пенултиматска и антепенултиматска акцентуapnjа). Прозод^ских дистинкцфа овде нема. Y прву подгрупу cпaдajy лужички je3Hnn, )ужни кашупски говори, понеки jyжнoпoIьcки говор и понеки севернословачки, а у другу, у H>eHoj пeнyлтимaтcкoj вариjaHTH, главнина пол>ских говора скупа са неколико магьих суседних ареа (лашки говори чешког je3HKa, источнословачки дщалекти и лемковски укра)ински), а такоЬе и ма­ кедонски говор села Бобошчице код Корче у Албании. Пол>ски юьижевни je3HK, стриктно узевши, не спада ова­ мо: примери као w ogole и низ пoзajмл>eниx речи cTBapajy извесну врло ограничену меру слободе акцента.7 Антепенултиматску акцентуацфу HMajy, бар у начелу, западнома­ кедонски говори. Али у ствари готово у свима тим гово­ рима jaBibajy се одступан>а, додуше у сразмерно мaлoбpojним категорфама. Y HajßeheM делу nocTojehnx новфих радова о западномакедонским говорима помшьу се noj едини примери или трупе примера с акцентом Kojn одступа од трейесложне норме, а обично и примери са дужинама. Jeдина зона где тога нема je галички ди]алекат, судейи по 7 С польским юьижевним ]езиком слаже се у овом само магьина д^алеката. В. м атериал kojh да)с Zuzanna Topolinska, Z historii akcentu polskiego od т еки X V I do dziš. W roclaw—W arszawa—Krakow 1961, наро­ чито стр. 77—80.

177

КН.ИЗИ А. БелиЬа.8 Македонски кньижевни ]език иде у овоме за]едно са вейином западномакедонских говора9 (в. ни­ же у IV групи). II трупа обухвата на]веБу територфу. Одлике ове тру­ пе носе источнословенски ]езици, бугарски ]език (сем не­ ких дфалеката), вейина говора македонског ]езика, затим српскохрватски говори на ]угоистоку, ко]има се придружу)'у и крашовански и свинички, а такоЬе и ман>а подруч]а на српскохрватском северозападу (део МеЬумур]а са пределом на маЬарско] страни Муре, неколико локалних говора у Истри), низ ареа на словеначком тлу (на истоку и крадем западу), као и северна половина кашупских го­ вора. Код ове трупе среЬемо се с ]едном по]авом карактеристичном и за све трупе ко]е следе у дал>ем излаган>у: са зависношБу бро]а прозодфских могуЬности од бро]а слогова у речи. Стога се не може дата општи податак о бро]у прозодщских могуБности у речима датог диалекта, веЬ се мора прецизирати колико таквих могуБности има у ]едносложним речима, колико у двосложним итд. Врло често се приказ ситуацфе може резимирати формулом у ко] о) се бро] прозодфских могуБности д: посматра као (математич­ ка) функдфа бро] а слогова (п у дал>ем тексту). V велико] веЬини говора II трупе акценат, ]едина дистинктивна прозодфска количина, може ста]ати на било ко]ем слогу. Тако, док код ]едносложних речи долази само ]едан тип, я,10 код двосложних налазимо два, аа, и ай, код тросложних три, ааа, ааа и ааа,, код четворосложних че8 А. БелиО, Галички дщалекаш, СДЗб VII, Београд 1935. Врло ]е слично овоме стан е у градском тетовском говору (Т. Стаматоски, МЗ У11/2 и УШ/1, упор, нарочито кнь. VII, стр. 240—242). Правилима антепенултиматске акцентуащуе само се наизглед противе примери као йбсшариош: ту ]е м орф ем а йо наглашена, а сам придев енклитичан. Ипак, слику компликуз'у дуж ине у примерима као вблои, ко]е ствара]у утисак да у говору п о с т о в фонолошки квантитет у таквом положа]у (мада то из ауторове формулаци]е не произлази недвосмислено). 9 Б. Конески, Грамашика на македонскиош лишераШурен ]азнк I, Скоп]е 1952, 125—128, 136—140. 10 Овде (и у даоъем излагану) слово а служи као симбол слога, а знак (') означава, у складу са традици]ом на]распространенном у славистици, акценат без релевантних квантитетских или интонационих карактеристика. — О д овог начина обележ авана мора се одустати у вези с пол>ским примерима, ]ер ]е у польском (') у 6 правописни знак са сасвим друкчи]ом функцИом.

178

тири, йааа, аааа, аааа и ааай, итд. Bpoj прозодицских могуйности ту je ]еднак 6pojy слогова у речи:11 х =п Чшьенице поменуте малопре yBpmhyjy акцентуащцу польског кзьижевног ]езика у OBaj тип: dar (1 могуйност), frosty, pre'stiz (2 могуйности), ]muzyka, то'wienie, aku'rat (3 могуйности). МеЬутим, у речима са више од три слога 6poj могуй­ ности више се не повейава у корак са 6pojeM слогова. Y начелу слично ставье налазимо у понеким западно­ македонским говорима. Иако je акценту annj а у основи антепенултиматска, у тросложним речима )авл>а]у се три мо­ гуйности. Тако у полошком говору, ако je веровати мате­ риалу А. М. Селишчева,1213имамо: йланина, чеками, дибидусР Y српскохрватском говору Сретечке жупе,14 у непосредном суседству западномакедонских дщалеката, такоЬе 11 Y псуединим je3HiraMa или дфалектима ове трупе могу изостати примери с акцентом на неком конкретном слогу у речима са више од 4 (понегде и 3) слога. Било би знача]но испитати поближе ову проблема­ тику, и то како код ове трупе тако (и join више) код типова kojh he бити дотакнути у далем излагану. По cBoj прилици ту би се nojaBmie две врсте празнина (измеЬу Kojnx, додуше, HHje лако поставити оштру грани­ цу): ]едне иза Kojnx CToje извесна специфична правила дистрибуцфе Koja заслужу] у да буду истражена (нпр. у српскохрватском небе бити примера за четири узастопне дуж ине, ij. нема типова као ' -------- или ~ - -------) и друге Koje потичу просто отуда што се у лексичком ф онду дфалекта HHje нашло примера за дату комбинат raj у слоговне и акценатске струк­ туре. Случа]еви ове последгье врсте нарочито су многобро]ни у речима са релативно високим 6pojeM слогова (6, 7 итд.). Овде долази до изража]а редундантност ]едног дела могубности допуштених принципима структу­ ре. МеЬутим, конкретна истраживагьа у овом правду ocTajy изван грани­ ца поставгьених овом реферату. Формуле овде даване односе се по пра­ вилу на речи са HajBHine три слога, евентуално и четворосложне. 12 А. М. Селищев, П о л о г и его болгарское население, София 1929. 13 Овде се као илустращца амплитуде прозоди]ских могуЬности наводи по jeflaH пример за сваку од могуЬности изваЬен из материала у цитираном извору. Овако he бити чигаено и даже у овом раду. 14 М. ПавловиЬ, Г овор Срешечке жуйе, СДЗб VIII, Београд 1939.

179

влада антепенултиматска акцентуации, али опет с ]едним одступаььем: има примера где акцентовани слог редукцирм -ови- > -б]- доспео у пеиултиматски положа] {дубб]н.а о. с. стр. 98, Ущинб)Ни 99, 1аворбща 151, Пешкбща 151 итд.). На та] начин стан>е у речима од на]маиье три слога одговара формули х = 2. Начелно ]е слична ситуацфа и у ]ужном делу оних кашупских говора к о р има]у слободно место акцента. Акценат нормално лежи на почетном слогу, али у неким граматичким категорф ама налази се на средн>ем слогу тросложних форми. Функционално оптереЬен.е акцента у наведеним лехитским и ]ужнословенским ]езичким типовима смаььено ]е у битно] мери чиньеницом да ]е ]една од могуйности (пеиултиматски акценат у польском, антепенултиматски акценат у македонском, иници]ални у поменуто] кашупско] зони) застушьена у огромно] веЬини речи, обично знатно преко 90%, и да минималних парова по правилу нема. Стога ови типови чине прелаз измеЬу I и II трупе.15 У делу руских говора у Заон>еж]у,16 где ]е извршено преношеьье акцента с ултиме на приму, формула поста]е х = п —1 за речи са више од ]едног слога. 15 С овим )е у складу слика пол>ског и западномакедонскиг инхерентног вокализма. Н аим е у )езичким типовима са одиста слободним местом акцента као ) единим дистинктивним прозоди]ским фактором (на­ ша II трупа) вокализам акцентованог слога обично се разлику]е од неакцентованог вокализма (оваква разлика оличена ]е нпр. у руским или источнобугарским »редукци]ама«), док ]е у дфалектима без фонолошке улоге места акцента вокалски систем по правилу ]еднак у свим позици]ама. Тако и у гоньском и западномакедонском на]чешйе сви вокали ко]и долазе под акцентом долазе такоЬе и ван акцента. Македонски показу]е, уосталом, трагове )едн ог с т а р е е т стан>а у ко]ем ]е процес редукци]е започин>ао. То се огл еда нпр. у преласку о у у у финалном положа]у иза консонаната ниске тоналности у прилозима као Шаму, многу, малку и у судбини назала д ко)и )е иза акцента преш ао у я у много широ] ареи (и ран ф е?) него под акцентом. 16 В. Кипарский, О стабилизации ударения в славянских языках, Београдски славистички састанак, Београд 1957, стр. 494.

180

Тип прозодфске структуре оличен у нашим говорима II трупе продужу] е се, у територфалном континуитету, и преко граница словенског ]езичког света. Овамо спада об­ лает румунског ]езика (ко]и повезу]е источнословенску са балканском словенском ареом ове ситуацфе), новогрчког ]езика и вейине албанских говора. На друго] страни, опет, српскохрватски истарски и словеначки приморски говори ове трупе чине наставак ]едне велике зоне ко] а захвата итали]анску и иберороманску ]езичку облает. III трупа обухвата чешки ]език (без малог дела дфалеката), словачки ]език (без приличног дела ди]алеката) и понеки словеначки и српскохрватски говор. Ту можемо разликовати две основне подгрупе. У прво] дужина ]едног од слогова аутоматски искл>учу]е дужину ко]ег било другог слога у исто] речи, а у друго] се може по]авити више од ]едне дужине у исто] речи. Као представник прве подгрупе може послужити словеначки кшижевни ]език у сво]о] варианта без политони]е. Ова варианта кн>ижевног изговора све више осва]а терен и акцентуащца ко]у да]е садашнш словеначки правопис заснована ]е на овим принципима. У ]едно] речи може се налазити само ]една дужина, или нфедна. У првом случа]у акценат ]е аутоматски на дужини, а у дру­ гом на ултими.17 Математско резимиратье ове ситуаци]е даЬе формулу^ х = п + 1*I 17 Ова правила важе, додуше, само за речи у ко]има се не jaB*a вокал /э/ у неком слогу пре Kpajfter. Taj вокал, иако mije дуг, мож е носити акценат (упор. Е. Stankiewicz, The Vocalic Systems o f M odem Standard Slovenian, International Journal o f Slavic Linguistics and Poetics I/II 74). Овакве речи cnaaajy у наш у IV трупу (и квантитет и место акцента nrpajy ф онолош ку улогу). МеЬутим, формула х — п + 1 ocTaje нетакнута. Тако у двосложним речима са /э/ у првом слогу мож емо имати (кратки) акценат на томе /э/, или дуги акценат на другом слогу, или кратки акценат на том слогу, дакле укупно три могуДности као и у речима без /э/. Речи са /э/ у оба слога nOHainajy се по правилима наше II трупе: дистинктивно je место акцента, а не и квантитет. — Уосталом, као што истине и Станкевич, и код осталих речи продире оваква акцен­ ту аци] а. Д о н е доводи ликвидация квантитетских опозицфа на ултими (и у jeднocлoжним речима).

181

У )едносложним речима налазимо две могуйности (а и а),18 у двосложним 3 (аа, аа и аа), у тросложним 4 (ааа, ааа, ааа и ааа). И у низу српскохрватских чакавских говора у околини Огулина и дал>е ка североистоку према Карловцу речи могу садржати само )едну дужину. Ако та дужина mije на ултими, акценат je аутоматски на H>oj, а ако je на ултими, акценат погаЬа пенултиму {junak, gospodar). Уколико дужине нема, акценат je на антепенултими (е. Т у хипотезу подржава, уосталом, и излаган>е К о ­ неског у раду Прнлейскиош говор, Скогце 1949, где он употребл>ава и знак - да обележ и акценат у примерима као Наш, вода (стр. 267), еден Ново] (268) насупрот ономе у вбдаша (267), йеш Новоу ко]и ]е »силен и краток«. — У знатно] мери у истом смислу креДе се и опажаш е М. ИвковиНа (1Ф II, 149). 33 За акценат на кра]у употребл>ен ]е знак (") ]ер у том положа]у, изгледа, нема квантитетских опозици]а, а кратки акценат представл>а необележ ени тип акцента.

186

лёшово (за тип ааа недоста)е пример), лешдво, ексйозё. Овде, дакле, акценат могу носити ултима, пенултима и антепенултима при чему на пенултими наступа и опозищца измеЬу две врете акцента. У низу македонских говора налазимо квантитет и ван акцента, али с тим да само )едан слог у речи може бити дуг. Ту на]чешбе правило да се квантитет може )авити под акцентом на пенултими и уз то евентуално на ултими или антепенултими, а такоЬе и на ненаглашено] ултими иза пенултиме под кратким акцентом. Овамо спада нпр. поречки говор:34 ]й, 1ла (2 мог.), чд]ек, Сддол, красша, колкаф (4 мог.), дващаша, йолд]на, красшаша, овдлка, онолкйф (5 мог.). У неготинском говору35 имамо и квантитет антепенултиме: сё, 1рё (2 мог.), ёзик, вдкаф, дра, зашрёщ (4 мог.), ёзикош, шокавош, коначи, носёме, сирдма, куманданш (6 мог.), што да]е формулу х = 2п. Истоветност ове формуле с оном за говоре као што су црески и водички не значи и истоветност самих комбинаци)а. Овде се уместо типа са дугам акцентом на ултими )авл.а тип аа одн. ааа.

34 По материалу Б. Видоеског, Поречкиош говор, Дипломски рабо­ та 1, Скопу е 1950. 35 По материалу И. Филипоског, Н ею ш ш скиош 1овор, Дипломски работа 4, Скогуе 1952.

187

У прилепском говору36 налазимо следеЬе типове, са опозици]ама ко]е се ocтвapyjy доследно или бар факултативно: шй, 1ла (2 мог.), идво] мн., Ново) ]д., гидрам, уба, шолкйф (5 мог.), лщцаШа, кдчница, йрейолощ, йрогдрам, НебрИб, онолкйф (в. Грамашику Б. Конеског I 127) (6 мог.). Овде привлачи паяаьу полудуги акценат у облику Ново] }ц., дужи од онога у множини исте речи, а ипак краПи од контракцифке дужине у облицима као гйдрам. Оваква дистинкщца трщу стелена дужине иначе нще обична у словенским ]езицима. 1ош много компликованщи систем оцртава се при анализи материала Цв. Тодорова из северозападних бугарских говора.37 Изгледа да се у ]едном делу обухваПене зоне Слободан акценат (х' = п) удружу]е са квантитетом ограниченим само ]едном бартером: не може бита више од ]едне дужине у ]едно] речи. То значи да х", бро] квантитетских могуИности, = п + 1, где ]е п бро] могуйности са дужином у неком слогу, а 1 бро] могуЬности без дужине. Из тога следи: X (— X' X") = п (п + 1) й, а (2 мог.), аа, аа, аа, аа, аа, аа (6 мог.), йаа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, аай, ааа, ааа (12 мог.).38 36 По материалу Б. Конеског, Прилейскиош говор, Филозофски факултет на Универзитетот, Скофе, Годишен зборник II, стр. 268. П ри­ ликом анализе овог материала консултовао сам проф. Конеског, ко_ф се спремно одазвао и задуж ио ме инструктивним раз]ашн>ен>има. 37 Цв. Тодоров, СеверозайадниШЬ бълшрски говори, СбУН ХЫ (С о­ ф и я 1936), 1 4 0 -1 4 2 . 38 Примери: сё, бё раше, виде, ]йне, }а]цё, ]анал, бидб, рйбоши, дймаме, (ааа), гйёниа, сшо]йла, )анйла, донёсб, йрибйме, ]аснина, (аай), заманал, исйашй. Примера за категорф е ставл>ене у заграду нисам нашао, али )е очигледно да се те категории е не противе општим правилима акцентуа-

188

Псуаву квантитета, углавном развщеног компензацирм за изгублэено х, у бугарским говорима потврЪу]е и низ других аутора, тако нпр. 1ордана Бо]ациева за говор Пустендилског пол>а,39 К. Попов за говор села Габаре код Беле Слатине,40 Ст. Стоков и сарадници за говор села Говедарци код Самокова.41 М атериал у тим расправама шце довол>ан за одреЬиван>е бро]а прозодфских могуБности, али ]е обично ]асно да квантитет нфе ограничен на положа] под акцентом. МеБутим, у свим овим случа]евима у македонским и бигарским говорима дистинктивна улога квантитета гоуе висока због мале фреквенце дужина, а често и због паралелног посто]аньа сачуваног стари]ег изговора без по]аве дужина, дакле са х, или без контраквдце или сл. Упор. нпр. у Говедарцима виддме и виддхме, у прилепском говору ша и ШЩа. Знатно друкчфу слику показу]у они говори IV трупе кор могу имати и више од ]едне дужине у речи. У вучитрнском говору на Косову,42 а такоЬе и у неким чакавским говорима задарског архипелага,43 квантитет ]е дистинктиван под акцентом и непосредно пред акцентом: а, а (2 мог.), йа, аа, аа, аа, аа, аа (6 мог.), ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа (10 мог.). Формула Не бити: х = 2 (2п - 1) или х = 4п — 2. ЦИ]е ових говора (упор, дуж ине удагьене за два места од акцента у четворосложним речима као рабошёме и мамудйи) и вероватно je да би се за н>их и могли найи примери у овим говорима. 39 Известия на Семинара по славянска филология VII 248. 40 Известия на Института за български език IV 127. 41 Ibidem 268. 42 По матери] алу у речнику Гл. ЕлезовиДа, СДЗб IV и VI. 43 Нпр. на Упъану (податке дще М. Храсте, ЗФЛ I 89—90; потврде и у мом материалу из Прека). Овакав je, рекло би се, и говор Д угог отока (по материалу А. Кронфе, 1Ф VII; упор, и опсервац^е Б. Финке, Ljetopis JAZU 62, 386).

189

У делу српскохрватских говора IV трупе налазимо квантитет не само под акцентом и непосредно пред акцен­ том, него и у свим послеакценатским положа]има: й, а (2 мог.), йа, аа, йа, аа, ай, аа, ай, аа (8 мог.), йаа, ааа, йаа, ааа, йаа, ааа, йаа, ааа, айа, ааа, айа, ааа, айа, ааа, айа, ааа, аай, ааа, аай, ааа (20 мог.). Бро] могуйности у погледу места акцената ту ]е х' = л. Удружена са слободним квантитетом, оличеним у формулы х" = 2П, ова би формула дала х = х' • х" = п2п, Таква формула одиста и важи за ]едносложне и двосложне речи. МеЬутим, у речима од на]ман>е три слога слобода квантитета ипак ]е ограничена утолико што он не долази у другом слогу пред акцентом. Отуда код тросложних речи изоста]у комбинащце аай, ааа, аай и ааа, те место 24 могуЬности (по формулы х = п2п) имамо свега 20. Ово захтева ревизи]у формуле. При то] ревизии морамо пойи од чин>енице да речи с акцентом на првом слогу да]у доследно, без обзира на бро] слогова у речи, хт = 2П, и да исти бро] могуЬности пружа]у и речи с акцентом на другом слогу, што чини укупно *(1,2) = 2 (2П). Ограниченна почин>у код речи с акцентом на трейем слогу. Ту изоста]е половина могуЬности ко]е би дала фор­ мула х(3) = 2П. Присутни су, найме, само типови са краткоЬом, а не и они са дужином на почетном слогу. Код речи . 3 с акцентом на четвртом слогу недостач ^ теори]ски замисливих комбинаци]а: све речи са дужином на првом слогу (= ^) и од онога што оста]е, све речи са дужином на другом слогу (половина половине, тр ^). Код речи с ак­ 190

центом на петом слогу изостайе -у замисливих комбинаци]а:

у

отпада због дужине на првом слогу,

у

због дужине

на другом слогу и р ш -у због дужине на трейем. Остале би само комбинащуе ааааа, ааааа, ааааа и ааааа. Ако сада саберемо све могуйности у речима са 3—5 слогова, добийемо овакву слику:

*&«) = 2 (2") +

\ (2”) + | (2") = I (2").

Ако бисмо наставили (сад вей чисто теорийки), код шестосложних речи примери с акцентом на слоговима од 15 31 трейег надахье дали би у у (2П), код седмосложних уу (2П) итд. — дакле увек вредност ко] а се приближава вредности 2П, али ]е никако не достиже. У именител>у разломка увек Йе бити 2п~2 (код петосложних речи у именител>у ]е 8, тр 23 одн. 25~2, код шестосложних речи долази 16, дакле 24 одн. 26~2 итд.), а у бро]ител>у разломка имамо редовно ис15 31 ти бро] смагьен за 1 ( у у , у у и сл.). Тако добивамо општу формулу за речи с акцентом на трейем слогу и далье: 2 « -2 _

=

1

2п~2

а то ]е дал>е *(3...) = ( 2"~2 — 1) 22

односно Х(з...) = 2п —22 = 2” —4. Сада можемо сабрати: Х (1,2) =

2 (

2” )

+ Х(з...) = 2п - 4 = * ( 1,2,3 ...)

~

3

( 2 " ) — 4.

О бо ]е основна формула тзв. старее штокавске ак­ центуащце. 191

Акценту аци] а пиперског говора у Црно] Г ори одступа од ове формуле утолико што ]е тамо могуПна дужина у слогу испред секвенце ай (цйчймд, зацйчймд)44. Тако овде у речима од на]ман>е три слога имамо: х = 3 (2») - 3. С друге стране у црмничком говору у Црно] Гори изоста]е кратки акценат на отворено] ултими45 (тр у речи­ ма с отвореном ултимом не долазе типови као ай, ай, аай, аай). Отуда за овакве речи важи формула: х = 3 (.2“) - 6. МеЬутим, речи са затвореном ултимом, као и ]едносложне, задржава]у ситуацНу представл,ену формулом х = 3 (2°) - 4. Говори V трупе, са дистинктивним местом акцента и полигонном, несвакидаипьа су по]ава у словенском свету. Овакав ]е словеначки говор села Валбурге сз. од Л>убл>ане, где ]е политони]а сачувана, али су квантитетске опозицИе префонологисане у опозицфе по инхерентном квалитету вокала.46 Уколико у овом говору политон^а постоИ под акцентом ма где се он налазио, формула прозодиф ских могуПности била би: х = 2п т].

й, а (2 мог.), йа, аа, ай, ай (4 мог.), йаа, ааа, ааа, ааа, аай, аай (6 мог.). Изузетност ситуац^е оличене у V групи састо]и се у томе што се овде по]авл>у)'е политонНа без квантитета, феномен ко]и иначе ни]е обичан у словенско] ]езичко] об­ ласти. Ни говори VI трупе нису веома распростраььени. 44 По М. СтевановиЙу, СДЗб X. 45 По Б. МилетиЙу, СДЗб IX. 46 По м атериалу у семинарском раду Милене 1енко, студенткшье Ф илозофског факултета у Л>убл>ани, читаном на часу проф. Тине Л о­ тара ко]ем сам имао прилику да присуству]'ем ма]а 1960. год.

192

Овамо би ишао словеначки кььижевни je 3HK у cBojoj KiiacHHHoj варианта:

а, &, а (3 мог.), äa, äa, aä, aä, аа (5 мог.), äaa, äaa, aäa, aäa, aaä, aaä, aaä (7 мог.), дакле x = 2 n + l.

И овде, наравно, важе резерве изнесене горе у вези с речима Koje садрже вокал /э/ ван ултиме, чиме се cTBapajy контраста по месту акцента у таквим речима. Y V трупу спада, даже, ]една мала ареа у српскохрватcKoj KajKaBCKoj области, и то око масива Билогоре у северHoj Хрватско).47 Ту je квантитет Слободан, акценат je везан за слог Kojn садржи другу мору од Kpaja (као у помикьаним суседним говорима III трупе у Подравини), а политон ф се jaBH>a у слогу на Kojn пада акценат, ако je Taj слог дуг. Дакле: ä, ä, а (3 мог.), äa, äa, da, aä, ad, ää, da (7 мог.), aäa, ääa, aäa, aäa, aäa, äaa, aaä, aaä, äaä, äaa, aää, aäa, äää, ääa (14 мог., бар теорийки).48 За речи од на)ман>е два слога вредело би овде х = 2n+1 — п + 1. Ова се формула добива кад се од вредности K o jy би давала комбинацфа слободног квантитета и политонфе у ]’едном слогу, х - 2 (2П) одн. = 2n_1, одузме 6poj примера 47 По подацима Ctj. ИвшиДа, Ljetopis 48, 81—82. Ynop. и Mojy класификаци]у српскохрватских акценатских типова у радовима Die Hierar­ chie der prosodischen Phänomene im serbokroatischen Sprachraum, Phonetica 1958, 25—26, и The Functional Yield o f the Prosodie Features in the Patterns o f Serbocroatian Dialects, Word 17, 1961, 294, као и класификациуу прозодиф ских типова у српскохрватским говорима у мом раду Basic Problems and Current Research in Yugoslav Dialectology, Slavic and East European Review N.

S- V (XIX), 1961, 106. 48 Непотпуна обавештегьа Koja имамо о овом говору не омогуДаваJYcHrypHHje заюьучке. ИвшиДеви наводи о с т а в т ф у отворену могуДност Да H30cxajy типови са (') на ултими, а м ож да и joui Kojn.

193

у ксцима изостазе двозство акцента зато што се он налази на краткойи. То су примеры у ко]има су и ултима и пенултима кратке, а таквих има у двосложним речима 1, аа (тр п — 1), а у тросложнима 2, айа и айа (опет п — 1). Говори VII трупе су назразноврсниз'и иако заузимаз'у прилично ограничен простор (делови српскохрватске и словеначке )езичке територще). Основне трупе разлика тичу се два]у феномена: 1) да ли се квантитет з‘авл>а само под акцентом (А) или и у неакцентованим слоговима (Б); 2) да ли се политошца може комбиновати само са дужином (а) или долази и у кратким слоговима (б). Обе карактеристике своде се на yзajaмнy дистрибуциjy по два од три основна дистинктивна фактора. Укрштан>е ових критерфа да)е четири комбинащф: Аа, Аб, Ба и Бб. Подгрупа VII Аа застушьена ]е у чакавском говору Бакра49 код Ризеке, где се политонфа може комбиновати само са дугим акцентом, а сви ненаглашени слогови су кратки: а, а, а (3 мог.), аа, аа, аа, аа, аа, ай (6 мог.), йаа, ааа, йаа, айа, ааа, айа, ааа, ааа, аай (9 мог.), ТР

х = Зп.

Овде налазимо разраЬену хи] ер архи] у прозорфских фактора: 1) место акцента, 2) квантитет, 3) политони)а. Квантитет се може комбиновати само с акцентованошЬу, дакле с з'едном од две]у могуБних карактеристика коз’е даз'е контраст по месту акцента, а пол июни] а се комбину]е само са дужином, ]едном од двез'у могуйних квантитетских солущца: 49 По А. БелиДу, Годтш ьак СКА XX V 359 (а такоЬе и по мо]ем посматран>у).

194

АКЦЕНТОВАНО СТ ДУЖ ИНА Узл.

НЕАКЦЕНТОВАНОСТ

КРАТКОБА

Сил.

Додуше, врло су ретки говори VII трупе у ко]има се манифесту]у истовремено сви елементи ове хи]ерархи]е. Ипак, ]едан ]е однос свугде присутан: у свим говорима VII трупе интонациона опозищца везана ]е за акцентованост. Ни]е познат наедай словенски говор где би политошца била присутна ван акцентованог слога, што иначе шце нимало ретко у ваневропским ]езицима са политонирм.50 V тип VII Аа спада и словеначки говор Ко] скота код Горице,51 ко]и се, меЬу нама познатим говорима VII трупе, одликур сразмерно на]нижим бро]ем акценатских могуЬности. Ту ]е стара политошца изгубл>ена, а створена ]е нова у слогу иза ко]ег ]е ишчезао вокал у ванредно снажном рецентном валу редукщце. Квантитет се чува у ]едносложним речима, а у двосложнима се ]авл>а у прилично ретким случа]евима на првом слогу: ]ка 38, али ШсЬс 39, щуа 43, али 4352 (вероватно посто]е и сличне опозици]е на пенултими тросложних речи). Тако имамо: дп, удг, гдк (3 мог.); ]Ыа, Шеи, кгатрщ nu.sU (4 мог.); &1еуа, (ри]Ъа?), Ы бИо, каШИп, гаыаШ (5 мог.). Формула би овде била х = п + 2. 50 И звесну резерву ипак треба учинити у вези са новопггокавском акцентуащуом, в. ниже. [Накнадна напомена: Y меЬувремену се показа­ ло да nocTojn jeflaH такав словеначки говор: Marija Stanonik, Govor žirovske kotline in njenega obrobja, Slavistična revija 1977, zv. 2 —3.] 51 Tine Logar, Slavistična revija IX 34—44. 52 М ож да би овамо требало додати и примере са э: pasa 40 али pasa 37, pšršu 43 али pSršu 42 — уколико то нису алтернативни начини изговора или гшсан>а истих форми. — Немамо^доволлю потврда за квантитет на ултими двосложних речи. Пример парп 38, 43 (у контрасту са -и buli 41, suli 41, uči 43 итд.) сувише je усамлен. Упор, и кг 38 и кг, Koju су, изгледа, варианте исте форме, а не две форме у контрасту. (Облици са кратким д као m adžergt не значе ништа за квантитет: оваквог вокала нема меЬу дугима, тако да je опозицща у ствари инхерентна, а не пр озод^ска).

195

По нашем саданньем знан>у изгледа да су веома малобро)ни и говори типа VII Аб, где се квантитет и политошца слободно комбину)у под акцентом чще )е место такоЬе слободно. Овакав би био словеначки говор села Селе у Корушко), уколико мо)а интерпретащца материа­ ла у Исаченково) студии53 одговара стварности: й, а, а, а (4 мог.); йа, аа, аа, йа, ай, аа, аа, ай (8 мог.); ааа, ааа, ааа, йаа, айа, ааа, ааа, айа, аай, аай, ааа, аай (12 мог.), дакле х = 4п. Знатно )е компликовани]“а слика у подгрупи VII Б. У чакавском говору Крал>евице код Рщеке54 налазимо а, а, а (3 мог.); аа, аа, аа, ай, аа, ай, ай, аа, ай (9 мог.); йаа, ааа, йаа, айа, ааа, айа, айа, ааа, айа, аай, ааа, аай, аай, ааа, аай (15 мог.); Ч-

х — 6п — 3.

На исту формулу своди се и стан>е у веЬем делу екавских штокавских говора у славонско) Подравини.55 Набро)ени типови се тамо )авл>а)у у реченично) енклизи, док се пред паузом речи ко)е има)у акценатски врхунац на кра)н>о) мори изговара)у с акцентом на почетно) мори: й ~ а, ай ~ йа, ай ~ йа, ай ~ аа, ай ~ аа, аай ~ йаа, аай ~ йаа, аай ~ йаа, аай ~ йаа. Ова алтернацфа доводи до неутрализацще опозищца й ~ а, ай ~ йа, ай ~ аа п аай ~ йаа, чиме се у датом положа)у прогресса 3—9—15 замешу)е ман>е правилним односом 2—7—14. У говору Брус)а на Хвару56 изоста)у типови са дужином испред дугог узлазног акцента: 53 Narečje vaši Sele na Rožu, Ljubljana 1939. 54 По мом материалу. Слично у Сен>у (S. Ivšić, Zbornik radova Filo­ zofskog fakulteta u Zagrebu I, 1951, 363—364). 55 По материалу J. Хама, Rad JAZU 175. Упор, и Moje опсервацгце у 1Ф XIX, 252—255 и у Die serbokroatischen Dialekte I, Hag, 1958, 286—287. 56 По материалу M. Храсте, JO VI.

196

й, đ, đ (3 мог.); йа, da, аа, ай, ađ, ađ, аа, аа (8 мог.); ааа, daa, daa, ааа, ada, ada, daa, ada, aaa, aad, aađ, аай, aaa (13 мог.); TJ.

x = 6n — 3 — (n — 1), одн. x = 5n — 2.

Ка]кавски говори Запрета57 и Бедн>е58 у северно] Хрватско] HMajy квантитетске опозищце ван акцента само у ]едном положа)у: у слогу koj’h претходи унутрашгьем слогу под (чч). Слика fre бити: a, đ, đ (3 мог.), аа, da, da, аа, ađ, ađ (6 мог.), ааа, daa, daa, ааа, ada, ada, aaa, aaa, aađ, aađ (10 мог.), Заюьучено ca двосложним речима ту вреди формула х = Зп, а од тросложних надатье налазимо х = Зп + 1. За разлику од показаних типова, троакценатски системи у многим штокавским говорима одлику)у се ограничеььима у дистрибуции акцената. Класична косовско-ресавска слика je: й, đ (2 мог.), аа, da, da, ađ, ađ (5 мог.), ааа, daa, ааа, ada, ada, daa, ada, aađ, aađ (9 мог.), дакле х = 4n — 3 у речима двосложним и дужим. 57 По мом материалу. 58 По J. Jedvaju, HDZb I. Y вези с оба цитирана ка]кавска говора в. и Crj. ИвшиДа, Ljetopis JAZU 48, 86.

197

у речима ca више од )едног слога. МеЬутим, припадност говора ове врсте VII групп ниje недвосмислено jacHa. Henocrojaibe типа ää (одн. aää) ос­ тавлю отворену могуЬност да се da (одн. aaä) схвати као реализащца тога типа, Tj. да се узлазна дужина претпоследььег слога (са врхунцем код границе претпоследььег и последн>ег слога) протумачи као фонетско остварегье фонолошког (") на ултими иза дужине. Ово утолико пре што се пред енклитиком овакве речи изговара]у као ää (глава, али глава je). На Taj начин тип da влада се као позициона варианта типа ää Koja се )авл>а када се OBaj наЬе на Kpajy акценатске речи. У озриниЬком говору у HpHoj Г ори,59 чи)и je систем иначе у знатно) мери сличан косовско-ресавском (главну разлику чини то што се (') по)авл>у]'е само на пенултими пред отвореном кратком ултимом, док у 3aTBOpeHoj ултими (") може cTajara), 6poj могуЬности у речима од на)маьье три слога повеЬан je nojaBOM квантитета пред (') у примерима као шрёсёмо.

Hajбогатеи су прозодщским могуЬностима говори са квантитетом не само под акцентом и пред акцентом, него и иза акцента. Оваква je основна чакавска акцентуащца: ä, а, а (3 мог.), äa, äa, da, ää, ää, ää, aä, aä, ad, ää, ää, äd (12 мог.), äaa, äaa, äaa, ääa, ääa, ääa, äaä, äaä, äaä, äää, äää, aää, aäa, aäa, aäa, ääa, ääa, äaa, aää, aää, aää, äää, aää, äää, aaä, aaä, aad, aää, aää, aää (30 мог.). Формула за 6poj могуЬности лако се израчунава ако се поЬе од чин>енице да се систем р а з л и в е од старее штокавске акцентуащце само тиме што уз сваки пар комбинащца, са (") и са (~), cTojn увек и je/ma Tpefra, са ('). Из овога следу)е да формулу старее штокавске акценту3 а щ ф треба помножити са Тиме добивамо х = §(2»)-6. 59 По М. Решетару, Die serbokroatische Betonung südwestlicher Mundar­ ten, Wien 1900.

198

У чакавском говору Новог у Хрватском примор]у60 бро] могуйности у речима са више од два слога повеЬава се присуством типова ааа и ааа (с1а]етд и ЫёсХтд). Ту у ]едносложним и двосложним речима осщ е описано стан>е (с тим да се може крайе дефинисати формулом 3

х = 2 п (2") или х ~ Зп (2П-1) или чак х = Зп2, а у речима од на]ман>е три слога важи * = § (2 ")-4 , што се може преформулисати као х — 9 (2П-1) - 4. Иста je ситуацфа и у гробничком говору код Pnjeке.61 Основна чакавска акцентуацфа у]едно je и основна, »HajcTapnja штокавска«. Систем je у 3HaTHoj мери очуван у низу говора у cBaBOHCKoj Посавини. МеЪутим, у свима тим говорима долази и штокавски ('), а обично и (ч).62 Тамо где су ти акценти ограничени на пенултиму пред кратком ултимом (ИвшиЬеви типови I и IV), н>ихов изговор представл>а алофону секвенце аа одн. аа Koja се у истим речима jaB^a у енклизи (vdda без енклитике, али voda je, исто тако glava, али glava je). Систем од три акцен­ та присутан у чакавском задовол>ава, дакле, за фонолошки опис ових говора (наравно, уз пропратно o6janiH>eH>e о реализации секвенца аа и аа на Kpajy акцентоване речи). Али ово не важи за оне посавске говоре у KojnMa je дистрибуцфа (х) и (') шира, као нпр. у говорима ИвшиЬеве VII трупе на KpajibeM jyroHCTOKy: й, а, а63 (3 мог.), аа, аа, аа, аа, аа, аа, аа, аа, йа, аа, аа, аа (12 мог.), 60 По м атериалу А. БелиВа, Заметки по чакавскимъ говорамъ (за тип ааа упор, klečim o у Slovnici hrvatskoj А. МажураниДа, стр. 76). 61 По мом материалу. 62 По Cij. ИвшиДу, Rad JAZU 196, стр. 146—147. 63 Употреба знака (~) за дуги узлазни акценат Kojn етимолошки одговара чакавском дутом узлазном при означаван>у посавске акцентуаUHje условл>ена je потребом да се обележ и контраст према штокавском ('), Kojn такоЬе nocTojn у говору. Иначе je знак (~) у овом раду систе-

199

Ma, aaa, aaa, Ma, aaa, Ma, Ma, Ma, Ma, Ma, aaa, Ma, aaa, aaa, Ma, Ma, Ma, đaa, aaa, aaa, aaa, aaa, Ma, aaa, aaa, aaa, Ma, aaa, aaa, aaa (30 мог.). Y obom случа]у феномен политонфе претвара се у двоструки контраст: опозицщ'и измеЬу силазности и узлазности придружу]е се код дугих акцената и опозищуа из­ меЬу две врсте узлазности. Тачном фонетском сликом одн. фонолошком анализом ове друге опозищце наука засад не располаже. ITocTojn изглед да Ье скора будуЬност донети прилоге из ове области. 1една друга знача]на чигьеница уочава се при пореЬен>у посавских система са чакавскима. Штокавско преношен>е акцената не утиче на 6poj прозодщских могуЬности. Bpoj могуЬности изгубл>ених сужаван>ем дистрибуци|е затечених акцената раван je 6pojy могуЬности стечених поjaBOM нових политони]ских опозищуа.64 И у многим говорима посавске зоне 6poj прозоди]ских могуЬности у речима са више од два слога повишен je nojaBOM иновационих типова са дужинама у положа]има где квантитета mije било у прасрпскохрватском. Y овом случа]у то су типови Ма, ааа и Ma (ĐUrića, Pavine и B u ­ rica, S. Ivšić, Rad 197, 48), чиме се формула за речи са више од два слога претвара у * = § (2 ")-3 . С друге стране промена — > у ]едном делу по­ савских говора65 сман>у]‘е 6poj могуЬности за п — 1. То доноси ситуащцу

* = § ( 2" ) - ( п - 1 ) - 6 одн. матски избегаван, како би се нагласила начелна истоветност опозищце измеЬу дугог силазног и дугог узлазног акцента у разним говорима. 64 Ово важи у начелу за новоштокавско преношенье свуда где се ово jaBn>a. И зузеци су малобро]ни. Тамо где се при пренош елу (") с ултиме на пенултими ни]е развио (') акценат, веЬ (") или (') {вода или вода место вдда), и згублен а je ]една прозоди]ска могуЬност ]едначен>ем овога типа за типом баба, одн. са типом глава. Pa3Boj (Тлавй > глава) такоЬе смалу] е 6poj могуЬности за 1. 65 S. Ivšić, Zbornik radova Fil. fakulteta u Zagrebu I, 1951, 374.

200

х = -| (2")

—

п

-

5.

У VII трупу (подгрупу VII Бб) спада)у и пс^едини штокавски говори ван зоне са (~) акцентом. Тако у деловима централне Босне666 7налазимо: а, а (2 мог.), аа, аа, аа, йа, аа, аа, аа, аа (8 мог.), ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, айа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа (20 мог.). И овде. се, дакле, срейемо са формулом старее штокавске акцентуацфе х - 3 (2П) — 4. МеЬутим, на вебем делу овог терена )авиле су се секундарне предакценатске дужине у примерима као \>пёто, одн. и Нштё61, што, наравно, повеЬава за 1 или 2 бро] могуйности у речима са више од два слога ствара]уЬи у таквим речима ситуацфу оличену формулом х = 3 (2П) — 3 или х = 3 (2П) — 2. Уосталом, бро) примера с оваквим секундарним дужинама низак )е маиье-више свуда где се оне )авл>а)у. Ова чин>еница, уз непосто)агье минималних парова, битно ограничава функционални знача) новоразвфених ьсвантитетских опозици)а. VII групи припада и дубровачки говор.68 а, а (2 мог.), йа, аа, аа, аа, аа, аа, аа (7 мог.), ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа, ааа (20 мог.). Из)едначен>е типа вода са типом глйва чини да овде двосложне речи има)у )едну прозоди)ску могуЬност ман>е него што предвиЬа генерална формула х = 3 (2П) — 4. Таква формула вреди, уосталом, и за доследну новоштокавску акцентуаци)у, ону ко)у налазимо у вуковско) варианта српскохрватског юьижевног )езика. Сваком по66 Eto M. PemeTapy, Die serbokroatische Betonung 14, T. Py^CHHHhy, npHJi03H 16, 238—239 h ii. Ep030BHhy, Ljetopis JAZU 62, 379; 63, 435; 65, 341. 67 Ynop. H. Epo30BHha, Ljetopis JAZU 62, 379; 63, 435; 65, 342. 68 n o n . EyflMaHHjy, Rad JAZU LXV 156—157, h M. PemeTapy, Be­ tonung 37.

201

jединачном типу стар ее штокавске акцентуации одговара по ]едан новоштокавски:

а, а (2 мог.), йа, аа, da, аа, — ай > аа, аа > аа, ай > йа, da > da (8 мог.), ааа, ааа, ada, daa, dad, aad, add, add — айа > daa, ada > ada, айа > daa, aaa > aaa, add > dad, add > daa, add > dad, ada > aaa, aad > ada, aad > add, add > ada, add > add (20 мог.). На први поглед чини се да и ова акцентуаци] а припада VII групи. Уз квантитетске опозици|е ту су и разлике у месту акцента, а такоЬе и политошуа. МеЬутим, join фонолози прашког серкла учинили су огроман корак унапред yonaBajyhH фонолошки знача] чин>енице да je место силазног акцента савршено предвидл>иво. То je побудило Н. С. Трубецког69 да изнесе теорщ’у по Kojoj тонско кретан>е HHje дистинктивно: дистинктивну функцфу има мес­ то акцента, узлазност се аутоматски ]авл»а у акцентованом слогу, а речи са (") и (~) у ствари су фонолошки неакцентоване. Р. 1акобсон je формулисао схваташе70 према KojeM je релевантна политони]'а док je место акцента редундантно. Само ]едан слог у речи може бита узлазан (у друго] варианта исте концепщф71 »висок«); ако се такав слог ]авл>а у дато] речи, акценат je аутоматски на н>ему, а ако таквог слога нема, акценат аутоматски пада на први слог (то je оно што се иначе зове силазним акцентом). МеЬутим, OBoj (иначе веома логично]) интерпретации против се фонетске чин>енице: и вокал под (ч) и OHaj под (") могу бити и узлазни и силазни, а сем тога врхунац вокала под (ч) или (') Hnje тонски виши од онога под (") одн. (^)72 (тонски врхунац 44 и ^ чак je на]чешЬе нетто виши од врхунца слога под 4 и '). На Taj начин исюьучено je како схватаиье о узлазном слогу у речи, тако и схваташе о высоком слогу у речи. Мереньа указу]у на то да je jедини сигуран елемент Kojn омогуЬава разликоваше (NN) од (N) 69 Grundziige der Phonologie 190—191. 70 Travaux du Cercle linguistique de Prague IV 175 —176. 71 Travaux du Cercle linguistique de Copenhague V 209. 72 И jeflHO и друго показу]‘у мерен>а извршена у току за]едничког рада И. Лехисте и аутора овог реферата у Communication Sciences Labor­ atory Мичигенског универзитета у Ен Арбору.

202

тонски однос измеЬу слога »под акцентом« и следебег слога. О бо комплику]е питане фонолошког тумачекьа новоштокавске акцентуациуе ]ер приморава да се релеван­ тном сматра висина (и интензитет, бар донекле) следебег слога, чиме акценат поста]е питагье ко]е се може решите само са гледишта тонског профила речи као целине,73 а не ]едног слога (одн. вокала ко]и чини негово ]езгро). Ипак, оста]е драгоцена основна иде]а Пражана да се новоштокавска акценту ащц а може обухватити помобу свега два дистинктивна фактора. Ако поЬемо од тонског про­ фила речи, ти бе фактори бити место акцента и, наравно, квантитет, с там да место акцента може бити дво]ако: — или на неко] од граница меЬу слоговима, тако да акценат захвата две сукцесивне море, сваку у по ]едном слогу (»узлазни акцента«), — или на почетно] граници речи у ко]ем ]е случа]у ниме захвабена ]едино прва мора у речи (»силазни акцен­ та«). Дакле: вода, ]уняак, глаявя, глаявоом, бяба, гляаву (по традиционалном бележен>у: вода, jyнйк, глйва, главой, баба, глйву). Другим речима, акценат може crajara на свако] OHoj слоговно] граници koj’om почине неки слог.74 Овим тумаченем новоштокавска акцентуацщ а улази у нашу IV трупу.75 73 Овакав прилаз показу] е се неопходним и у вези с акцентуациям у низу других зезичких амби]ената (скандинавски ]езици, ]апански итд.). 74 Схватаьье о акценту kojh погаЬа слоговну границу формулисано je у Mojoj кн>изи Die serbokroatischen Dialekte I, стр. 103, a Hflejy о акценту koj'h захвата две море изнео je, додуш е у неигго flpyKMHjoj стилизации, Carleton Hodge у свом изврсном раду Serbo-Croatian Stress and Pitch, General Linguistics 3 (1958), 43—54. Далеки почеци овог реда Hfleja налазе се у Мазинговом капиталном, али све до сада недовол>но оцекьеном откриИу да су новоштокавски узлазни акцента у ствари двосложни (Die Hauptfor­ men des serbisch-chorwatischen Accents, St. Petersbourg 1876). 75 На )едноставан a эдедно врло реалистичан начин мож е се ново­ штокавска акцентуаци)а бележита помойу свега два знака, 1 и —. 'баба, 'главу, во'да, jy'HäK, гла'ва, гла'вбм (ту би знак ' означавао да je акценат на суседним морама, одн. на cyceflHoj мори ако je знак на почетку).

203

Али без обзира на спорно питагье класификацще новоштокавске акцентуаци]е, додаПемо да она има низ вари)аната у зависности од дистрибущф квантитета иза акцен­ та. У знатном делу сремских говора76 налазимо а, а (2 мог.), аа, аа, аа, аа, аа, аа, аа (7 мог.), йаа, йаа, ааа, ааа, йаа, ааа, йаа, йаа, ааа, ааа, ааа, айа, ааа, ааа, ааа (15 мог.). У двосложним и тросложним речима имамо, дакле, х = п2 + 3 (п — 1). У кикиндском говору у Банату77 долази: й, а (2 мог.), аа, аа, аа, аа, (аа), (аа) (6 мог.), ааа, ааа, ааа, ааа, йаа, ааа, ааа, (ааа), (ааа), ааа, ааа, (ааа) (12 мог.). Типови у загради )авл>а)у се само у речима са затвореном ултимом, за ко)е важи формула х = п2 + п док Бе двосложне и тросложне речи с отвореном ултимом имати х = п2. Ш Изнесени материал, ко)и би се могао (нарочито у последним одсецима) и знатно проширити, омогуЬу]е низ заюьучака. 1) Посматра]уПи шуаве у н>ихово) укупности, можемо заюъучити да су ]едноставни]и прозоди)‘ски системи на 76 П о материалу Б. Николийа, 1ужнословенски филолог XX. 77 По Б. Милетийу, Год. Зад. Сто]ановиЙа УП (и по ькуим посматран>има).

204

словенском земл>ишту углавном распространены] и него компликованфе солуцфе. Нфширу ареу има систем са ме­ стом акцента као ] единим дистинктивним фактором. Насупрот томе, сви системы са више од ]едног дистинктивног фактора ограничены су на ]ужнословенску облает, углав­ ном на н>ену западну половину. 2) Варфацфе меЬу типовима унутар сваке од основ­ ных трупа углавном су у пропорции са компликованошЬу система. Тако с ]едне стране врло ]едноставни тип х = п покрива готово целу огромну источнословенску облает, док ]е с друге стране невелико земл>иште VII трупе поде­ лено на мноштво конкретных типова од ко]их сваки заузима уско ограничену територфу.78 3) Бро] ограничена дистрибуцфе прозодфеких фак­ тора расте углавном са бро]ем тих фактора. Само код си­ стема са ]едним дистинктивним фактором (трупе II и III) ]авл>а]у се случа]еви потпуне искоришбености свих теорфски предвидл>ивих могуБности. ВеБ у IV групи нису се нашли дфалекти у кофма би слободна игра квантитета у свим слоговима била удружена са потпуном слободом ме­ ста акцента. Говори са три дистинктивна фактора има]у на]више ограничена дистрибуцфе тих фактора. Тако основна чакавска акцентуацфа, изразити представник мак­ симума прозодфеких могуЬности за словенске прилике, ипак позна]е два крупна ограничена. Политонфа се удружу)'е само са дугим акцентом, а квантитет изоста]е у низу предакценатских положа] а (ово последне ограничене са­ мо ]е донекле ублажено по]авом квантитета у манем делу тих положа]а у говорима као што су новл>ански и гробнички). Психолошки законы паж не захтева]у да се при постфану високог бро]а дистинктивних елемената у ]езику ]аве положа]и неутрализацфе по]единих опозицфа коф при акту говора доносе тренутно растереЬене, насупрот позицфама максималне дистинкцфе ко]е ангажу]у пуну улогу пажне. С друге стране веЬи бро] дистинкцфа повлачи повеЬане количине редунданцфе у ]езику и омогуЙу]е да по]едине комбинацфе остану неискоришЬене: оне ко]е су присутне потпуно задовол>ава]у потребе обележавана значена. 78 МеЬу компликованим системима пона]веДу распростран>еност има новоштокавски, чак и ако се одбиду области са чувашем непренесених акцената у понеком положа^у или са делимичним скрабиваньем послеакценатских дужина.

205

4) Бро] дистрибуционих ограничена на]чешйе расте са бро]ем слогова. Тако ]е у штокавско] акцентуации, би­ ло стари]о] било ново] (вуковско]), квантитет потпуно С л о­ бодан у двосложним речима, али се у речима од на]макье три слога ]авл>а ограничен>е (у предакценатским положа]има). У поминаним сремским и банатским говорима огра­ ничена квантитета ]авл>а]у се вей у двосложним речима, да у тросложнима узму великог маха. У среднесловачким говорима принцип избегавана узастопних дужина не тангира бро] квантитетских могуйности у ]едносложним ре­ чима, али сману]'е бро] тих могуйности у двосложним ре­ чима за 1 (= 25%), у тросложним речима за 3 (= 37,5%) итд. И овде важи правило да вейе богатство у општем бро]у могуйности допушта да по]едине теорийки замисливе комбинащф остану неискоришйене. Уосталом и у овом случа]у стане у прозоди]ском домену иде паралелно с оним у области инхерентних феномена. Мане-више у свим ]езицима важи правило да ]е у крайим речима проценат искоришйености могуйних комбинации а фонема ви­ ши него у дужим речима. 5) Феноменолошка анализа уза]амних условл>ености по]аве прозоди]ских дистинктивних фактора омогуйава следейе заюьучке (ко]и важе за словенску ]езичку облает). A. Место акцента и квантитет ]авл>а]у се као дистинктивне количине у широко] мери уза]амно независно. Исто тако ни] едан од ових фактора шце зависая од присуства политонщ’е. Б. Политонэда се ]авл>а прилично ретко без акценатских опозищца, ванредно ретко без квантитативних, а никако сама. Оптималне услове за политошцу пружа комбинаци]а свих три]у фактора. B. Комбинаци]а монотони]ске акцентуаци]е са квантитетом ни]е ретка, али (кад се изузме новоштокавска акцентуаци]а, ко]а ни]е чист случа]) нигде нема неку вейу географски континуирану ареу, вей низ малих разбацаних ареа. Посто]е далекосежне разлике меЬу конкретним типовима ко]и спада]у овамо (у IV трупу), а поготову ]е различита генеза квантитета у тим типовима. Уз то ]е у некима од ових типова, пре свега у онима на македонском и бугарском земништу, функционално оптерейене кван­ титета (а понекад и самог акцента) сасвим мало. Све ово ствара утисак нестабилности система ове врсте. 206

Г. Квантитет нще свугде ограничен на акцентоване слогове, али се нигде не ]авл>а у неакцентованима ако га нема у акцентованима. 6) Сва три прозодфска фактора функционишу бинарним опозицфама (акцентованост/неакцентованост, дужина/краткойа, узлазност/силазност). Врло су ретки случа]еви компликованфег стан>а (три степена квантитета у прилепском говору, две врсте дугог узлазног акцента у посавско] славонско] зони). Потребна су нова проучавакьа ко]а йе дати дефинитивное фонетске описе и фонолошке анализе ових типолошки веома интересантних система. 7) Од трОу прозодирких фактора на]раширени]и у словенском свету ]е акценат. Опозици]е по месту акцента присутне су у велико] вейини словенских говора. Затим долази квантитет, чи]а ]е ареа знатно маша од половине словенског ]езичког земл>ишта и на]зад политони]а, чи]а зона не захвата ни 10% тога землшшта. 8) Случа] новоштокавске акцентуаци]е привлачи пажшу на чишеницу да бро] фонолошких могуйности у речима дате дужине (у овом случа]у са датам бро]ем слогова) оста]е исти без обзира на фонолошку интерпретаци]у феномена. 9) У системима са различитим структуралним карактеристикама може се ипак ]авити ]еднак бро] фонолошких могуйности. Тако формула х = 2п долази и у говорима ко]и комбину]у слободно место акцента са квантитетом под акцентом, и у говорима где се комбину]е место акцен­ та с политонирм под акцентом, и у говорима где се сло­ бодно место акцента комбину]е са квантитетом у неким акцентованим положарма и неким неакцентованим. 10) Преглед датах формула указу]е на битан знача] разлике измеЬу две]у врста прозоди]ских дистинктивних фактора. На ]едно] страни сто]е фактори кулминативног карактера. То су место акцента и политони]а, ко]и могу захватати само ]едну позици]у у дато] речи (ако ]едан слог носи акценат, остали слогови у исто] речи не могу бити акцентовани; политонирки контраст такойе може посто]ати само у ]едном слогу у речи79). Кулминативан може, 79 Новоштокавска ситуащуа, где улогу игра секвенца две]у мора ко]е припада]у разним слоговима, само се привидно противи изнесено] деф иниции. Дате море мора]у следити непосредно ]една иза друге (не долази у обзир комбинацща са неком дальом мором), образу]уЬи неку врсту акценатског ]езгра речи. У ]едно] речи може посте] ати само ]едно

207

уосталом, бити и квантитет, тамо где у jeдно] речи само ]едан слог може бити дуг. На друго] страни cTojn кванти­ тет у cBojoj некулминативно] варианта (тамо где у HCToj речи могу ста]ати две или више дужина). У првом случа]у формула he означавати аритметичку прогрессу, а у дру­ гом геометрСску. Класичне примере пружа]у основне формуле II и III трупе: X =п = 2“

X

Про]екцфа прве формуле у координатном систему дала би праву лини]у, док би про]екци]а друге дала криву искренуту у вис.80 Разуме се, у том другом случа]у бро] могуИности расте много брже у вези с повеНаньем бро] а слогова. Што се тиче комбинащуа два]у (или трСу) кулминативних фактора, оне могу дати и аритметичке про­ грессе и геометрфске. Први случа] наступа обавезно тамо где свега ]едан контраст има слободну дистрибущцу, а остали се ]авл>а]у само везани за обележени члан тога контраста. У пракси ово се односи на]чешйе на системе у ко]има ]е дистрибущца квантитета и/или политон^е огра­ ничена на акцентовани положа] (формуле су тада нпр. х = 2п, или х = Зп, или х = 4п). Али ако се квантитет може ]авити и без акцента — макар то и било само у ]едном слогу у речи — добивамо геометрфску прогрессу (упор. х = п2 + п у низу западнобугарских говора). Другим речима, геометрСска прогреси]а по]авл>у]е се и тамо где се обележени чланови кулминативних контраста не мора]у обавезно поклапати, т]. тамо где р е ч као целина нема обавезно кулминативну прозодСску структуру, са ]едним слогом у ко] ем се концентришу обележени чланови прозодСских контраста. — Оптимални бро] могуЬности пружа, наравно, комбинаци]а некулминативног квантитета са остала два фактора (говори подгрупе УНБ). Оваква ]е ситуаци]а нпр. у гробничком говору и неким ]ужнословенским где у ]едносложним речима налазимо три могуйности, у двосложнима 12, у тросложнима 32 или 33, итд. овакво je3rpo (од овога одступа само мали 6poj сложеница Koje се у овом погледу noHauiajy као две речи). 80 Илустраци]а овога дата je у мом раду The Functional Yield of Pro­ sodic Features in the Patterns o f Serbocroatian Dialects, Word XVII (1961), стр. 305.

208

Ова) систем означава максимум у словенским, а по сво] прилици и у европским размерама. 11) У исторфском пресеку општа развода тенденци)а )е очигледна: пошавши од богатог прозодэдског система касне прасловенске епохе, углавном су сви словенски )езици и дфалекти смааили бро) прозодфских могубности, неки маьье, неки више, неки чак врло темел>ито. Разво) )е ишао одлучно у правду упрошЬаваньа. Сразмерно су ретки случа)еви накнадног повейаньа бро) а прозодэд'ских могубности. Узроци оваквих феномена су следейи: — вокалске контракцфе, — компензациона дужен>а одн. компензациона интонацфа у замену за изгубл>ене гласове или слогове, — аналошко преношенье веН посто)е1шх контраста на нове позицфе, — продираьье страних прозодфских типова у позар мленим речима. У овом списку заступл>ени су у ствари сви посто)е!ш главни узроци стваракьа одн. ширеньа прозодфских кон­ траста у )езицима. Од новостворених упрошЬених система на)више стабилности показу)е стандардни систем II трупе (х = п). Системи без фонолошке улоге прозодфских фактора мно­ го су лабилнфи. Нови)и разво) их често врайа у II или чак IV трупу. Ова) разво) захвата, до душе, само системе са пенултиматским и (нарочито) антепенултиматским акцен­ том, али с друге стране иницфални акценат )е у доста пространо) ареи претворен у пенултиматски. 12) Анализа у дфахронично) перспективи открива )ош )едну разво)ну тенденцфу: упркос факту поменутом на кра)у претходне тачке, акценат се много чешЬе преносио у правцу почетка речи него у правду кра)а речи. Све везане акцентуацфе ко)е су се по)авиле у словенском све­ ту (тако нпр. иници) ална, антепенултиматска, пенултиматска) значе негацфу окситонезе. Врло су изузетна преношен>а акцента на ултиму, а нема ни)едног сигурног случа)а фонетског преношегьа на кра)н>у мору. 13) За процен>иван>е колику дистинктивну улогу стварно игра)у бро)еви показаних могубности у разним случа)евима на)поучни)е )е пореЬеше са вокалским системима дефинисаним инхерентним особинама. На први поглед то пореЬегье може изгледати )едноставно. За српскохрватски 209

кььижевни ]език може се, нпр., дати табела ко]а йе осветлити однос измеЬу бро]а акцената и бро] а вокала, или табела ко] а Йе приказати однос измеЬу укупности могуйних прозоди]ских солуцфа и бро]а вокала: а) а а а а ё ё ё ё й й й й д д 6 6 У У У У Р Р Р Р

б)

й ё й д 'У Р

а а а а а ё ё ё ё е й й й й и д д 6 д о У У У У У р Р Р Р Р

Али вей сама чигьеница да се могу дати две различите табеле ове врсте указу]е на то да би ььихова употреба као критери]а за процену функционалне оптерейености прозоди]ских и инхерентних феномена садржала елементе произвол>ности — да не говоримо о томе да ]е дистрибуци]а акцената ограниченна од дистрибушуе вокала дефинисаних инхерентним факторима, као и о могуйности да се фонолошком анализом редуцира бро] новоштокавских акцената као дистинктивних ]единица. Правилни]и пут би био упоредити бро] посто]ейих комбинаци]а у инхерентном вокализму са бро]ем присутних прозодфских могуй­ ности у речима са датим бро]ем слогова. За српскохрватски юъижевни ]език резултати би били: Комбинацфе инхер. вокала81 1едносложне речи Двосложне речи Тросложне речи

Прозод. могуйности 2 8 20

6 35 200

81 Вокалских ф онема дефинисаних инхерентним особинама у српскохрватском кн>ижевном ]езику има 6. У ]едносложним речима може ста]ати сваки од тих вокала, у двосложним речима присутне су све ком­ бинашке {а—а, а—е, а—и, а—о, а—у, а—р, е—а, е—е, итд., дакле 6 x 6 = 36) с ]единим изузетком комбинаци]е са вокалом р у оба слога (36 — 1 = 35). У тросложним речима имамо 6 x 6 x 6 = 216, али од тога треба одбиги 16 комбинащда у корима би се у два или три слога ]авило вокално р: V —р р — V р —р р —р

—р —р —V —р

= = = =

5 5 5 1

комб. комб. комб. комб.

16 комб.

210

Овакав преглед показу)'е да ]е релативна улога прозоди]ских фактора ограниченна него што би могла изгледати по табелама изнесеним горе под а) и б). Али то никако не значи да ]е та улога незнатна. У ]едносложним речима прозодфски фактори прак­ тично удвостручава]у бро] вокала. Ту место 6 могуЬности {а, е, и, о, у, р) имамо 12 (а, а, ё, ё, й, и, б, б, у, у, р, р). У двосложним речима знача] прозодщских фактора р ш ]е вейи. Место 35 могуйих комбинашка добивамо 35 х 8 = 280. Да би се остварио оволики бро] могуЬности исюьучиво путем инхерентног вокализма, било би потребно повеЙати бро] вокала за >/8" пута, што значи да би та] бро] морао износити 16,97 (= практично 17) место посто]еЬих 682. Ово посматраше да]е очигледну потврду тези А. В. Исаченка о српскохрватском као изразито »вокалском ]езику«83. Прозодирки фактори, найме, овде дижу бро] дистинктивних могубности у вокализму знатно изнад нивоа обичног тамо где ]е диференци]аци]а заснована исюъучиво на инхерентним особинама. Шде обична по]ава да неки ]език има 17 вокала ко]и би се разликовали само инхерент­ ним обележ]има, а р ш ]е макье обично да ти вокали има]у тако широку дистрибуцфу (у системима са много вокала на]чешйе посто]е позици]е у ко]има могу ста]ати само не­ ки од вокала присутних у систему). У тросложним речима имамо у ктьижевном српско­ хрватском 4000 комбинашка насупрот бро]у од 200, ко]и ]е обезбеЬен инхерентним особинама. Оволико повейаше одговарало би повеЬашу бро]а вокала за ^20 пута, тр бро]у од 16,29 вокала место посто]еЙих 6. У максимално разгранато] чакавско] акценту аци] и, нпр. гробничко], бро] могуйности би био: ИНХЕР. ВО КАЛ И

ПРОЗОД. КОМБИН.

YKYIIAH БР. МОГ.

6

3

18

Д ВО С Л О Ж Н Е РЕЧИ

35

12

420

ТРОСЛО Ж Н Е РЕЧИ

200

32

6400

Ш ДН О С Л О Ж Н Е РЕЧИ

82 При овом се претпоставл>а максимално функционално искоришйавагье новододатих вокалних jединица, Tj. максимална слобода гьихове дистрибуцще. 83 Travaux du Cercle linguistique de Prague VIII 118.

211

Ту ]е у ]едносложним речима брсу могуйности толики колики би био да има 18 инхерентно обележених вокала место 6, у двосложним речима као да тих вокала има 20,76, а у тросложнима као да их има 18,8484. У складу са веома високим потенциалом функционалног оптереЬеиьа прозодфских фактора у главнини српскохрватских дщ'алеката сто]и и стварно висок бро] »минималних парова«, лексема или облика диференцираних исюьучиво прозоди|ским особинама. НавешЬемо овде са­ мо ]едан део материала из морфологи]е. Прозодофки контрасти чине ]едину посто]еЙу фонолошку разлику измеЬу обличких категорэда као што су: — дат. |д. именица готово свих деклинационих типова и лок. ф. истих именица {граду : 1рйду, ндНи : ндНи, руци : руци)\ — ном. ф. и вок. ф. именица м. р. на -о и -е {Бдко : Бдко, Раде : Раде), као и именице де'Ше (вок. дёше); — ном. мн. и вок. мн., тамо где се ови падежи уопште р а з л и ч у {]унаци : [унаци, жёне : жёне); — ген. ф. и ном.-ак.-вок. мн. именица а- основа {зем­ л е : зёмле); — ген. ]д. и ном.-ак.-вок. мн. именица ср. р. {сёла : сёла, врёмена : времёна)-, — ном. ф. и ген. мн. именице а- основа (жёна : жёна)\ — ген. ф. и ген. мн. многих именичких типова (йрщашела : йрщашёла, мёсша : мёсша, сшвари : сшвари); — дат.-лок. ф . именица ж. р. и ген. мн. на -и {служба : службы, дужносши : дрюносшй); — ном. мн. и ген. многих именичких типова {сёла : сёла, луди : луди, сшвари : сшварй)-, — нафеЬи део облика неодреЬене промене и одговара]уЬи облици одреЬене промене придева и трпних партиципа {бёло : бёло, зелёна : зёлена, сшарйх : сшарйх, йечёну : йёчену)-, — придеви и одговара]уЬи начински прилози {лёйо : лёйо)ш , 84 У свим овим рачунанима однос ]е у стварности ]ош н е т т о повольтуи за прозоди]ске факторе будуЬи да се меЬу шест затечених вока­ ла дефинисаних инхерентним факторима налази вокално р , чи]а дистри­ бутора трпи двострука ограничен>а (вокално р не може бита ]езгро више од ]едног слога у речи; вокално р не може ста]ати иза /, л>, н>, Н, Ъ, ч, ц), док множител, одреЬен бро]ем прозоди]ских комбинаци]а претпоставл>а вокале без оваквих ограничена дистрибуторе.

212

— 3. л. ]д. презента и 2. и 3. л. jfl. аориста многих глагола (доЬё : доЪе, заПева : заПева, уради : уради); — 3. л. мн. презента и 2. и 3. л. аориста глагола с инфинитивном основом на -ну- (Пдгину : идгину); — 3. л. jfl. презента (евентуално и 2. и 3. л. jfl. аори­ ста) и 2. л. jfl. императива глагола с презентском основом на -и {моли : моли, бёжй : бёжи); — 2. л. мн. презента и 2. л. мн. императива глагола с презентском основом на и (мдлПШе : мдлише, бежйше : бёжише); — 1. л. }ц. и 1. и 2. л. мн. аориста и одговара]уЬа лица имперфекта код глагола с инф. основом на а {ййсах : Пйсах, Плакасмо : Плакасмо, шрчасше : шрчасше); — 3. л. мн. аориста и 2. и 3. л. jfl. имперфекта глагола с инф. основом на а {йлакаше : йлакаше). Огроман je и 6poj опозицфа Koje се тичу чланова парадигме различитих лексема. Ту могу учествовати нпр.: — паралелни облици именица исте деклинацфе (град : град, суда : суда, сёло : село, коса : Коса); — различити облици именица Koje припадку разним деклинацфама (рода : рода, класа : класа, Косова : Косо­ ва, Брйнку : Бранку); — noj едини именички и заменички одн. придевски облици (мене : мёне, Боса : бдса, йрйво : Право и Правд); — noj едини именички и глаголски облици (влйда : влада, Mđpu : мари, соли : соли, зове : здвё, вода и вода : вода, игра : Шра, враше : врашё, вуку : вуку, сёло : сёло, чула : чула); — пojeдини именички облици и прилози (када : када, Радо : радо); — noj едини придевски и глаголски облици (седи и сёдй : сёди и седи, ради : ради и ради); — паралелни облици разних глагола (извёзём : извёзём, бПла : била)85. 85 М ож е се поставити питан>е шта бива у дадалектима где ]е брсу прозодщ'ских опозищ уа редуциран. Одговор ]'е ]асан: ствара]у се нови хомоними ко]и се придружу]у велико] маси веб посто]ебих. Врло ]е поу­ чай у том погледу пример српскохрватске деклинащуе. Иако се у н>о] врло много облика разлику]е само прозодэд'ским особинама, ]ош ]е више синкретизама окарактерисаних пуним идентитетом облика. Ако узмемо репрезентанте покретне акцентуаци]е код на]обични]их именичких типова, нпр. именице м'ёсёц, Ыава, сёло и косш, добибемо следебу слику:

213

Али ове последн>е опсервавдуе веЬ помало излазе из граница поставтьених овом раду. ЬЬегов ]е цил> да укаже на извесне оквирне категорфе ко]е би омогуйиле дал>е истраживакье. То би се истраживан>е, како ]е веЬ наговештено у досаданньем излаган>у, морало кретати у два прав­ да: 1) ка утврЬиван>у бpoja прозод^’ских минималних парова у речничком фонду (укл>учу)'уйи и морфологэду) у сваком словенском ]езичком типу; 2) ка утврЬиваььу колико ]е ко] а од постсуейих прозодщских могуЬности у сваком ]езичком типу застушъена у речничком фонду и колика ]е фреквенца ]единица заступл>ених у свако] од ових категорфа. На ова] би се начин с ]едне стране употпунило наше знание о дистрибуционо] димензи]и функционалног оптереЬехьа прозодфских фактора у системима словенских ]езика и дщалеката, а с друге стране би се осветлио и други знача] ан аспект проблема функционалног оптереЬекьа, пробабилистички.

мёсёц Бро] синкретизама Бро] парова ко]и се разлику]у само прозоди]ским обележ]има

ыава 6

сёло

косш

5

10

19

3

5

7

13

Тако код именице мёсёц имамо ]‘еднакост ном. и ак. ]д. (мёсёц), ном. и вок. мн. (мёсёци), дат. и инстр. мн. (мёсёцима), дат. и лок. мн. и инстр. и лок. мн. Прозодщ'ским особинама разлику]е се лок. ]д. од дат. ]'д. (месёцу : мёсёцу) и ген. мн. месе'цй од ном. мн. и од вок. мн. {мёсёци). Релативни знача] постсц'еНих синкретизама у пореЬевьу са бро]ем прозодщски заснованих контраста показу]'е се ]ош знатно вебим ако поЬемо од речи са ман>е прозоди]ских алтернаци]а као што су нпр. комарац, дёшелина, мёсшо и дрюнбсш. Оволика распростран>еност синкретизама (као и других хомонима) пруж а импресивну илустраци]у за високи степей редунданци]е у ]езичком систему са тако богатом ф лексирм као што ]е српскохрватски. У огромном бро]у случа]ева контекст довол>ан да покаже ко]е ]е значение у питан>у.

214

ФОНОЛОШ КЕ НАПОМЕНЕ УЗ ИСТОРШСКУ ЛИНГВОГЕОГРАФИ1У (са примерима са словенског ^езичког подручна)

Фонолошки системи у ]езицима крейу се, као што ]е познато, измеЬу минимума одреЬеног потребама разликован>а различитих значен>а, и максимума услошьеног физиолошким и психолошким могуЬностима разликоваььа. С тим у вези постоф у компликованим ]езичким системима места тенденцфа ка по]едноставл>иван>у, а с друге стране чиььеница да се код веома ]едноставних система вероватне прогнозе креЬу у правду усложкьавагьа (тзв. богаЕеььа). Рани прасловенски спадао ]е у ]езике са сразмерно ]едноставним вокалским системом (прозодофким феноменима обележене ]единице занемару]у се у овом чланку). У току прасловенског разво]а знатно ]е нарастао бро] фонолошких ]единица. У вокализму су два велика процеса, монофтонгизащ ф дифтонга и префонологизащф квантитета у вокалски квалитет, знатно повейала бро] ]единица у систему. У неким случа]евима ]е у самом прасловенском могуйа бифонематска анализа одреЬених ]единиц а (нпр. /ьр/, /ър/, /ьл/, /ъл/, /ен/, /он/, итд.), али се у перспективи к асш ф г разво]а у словенским ]езицима поменуте гласовне вредности понапфу као целине, тр иьихови рефлекси су веома место ]единствене фонеме, а ако су ови рефлекси ипак фонемске секвенце, оне се обично разлику]‘у од суме нормалних рефлекса фонема у првобитно] секвенци. Тако нпр. /ьл/ у мешком сИоику < е монофонематске или бифонематске анализе тих гласовних вредности. Инвентар таквих ]единица обухвата, дакле: /и/, /е/, /а/, /о/, /у/, /ы/, /ь/,

Ы /$/, А?Д/е/, /р’Д/рД/д’Д/д/.

Дал,и разво] вокалског система махом се своди на ликвидацр'у фонолошке индивидуалности ]едног дела ових ]единица. Данае нема словенског ]езика или словенског дфалекта у ко]ем би се све наведене ]единице разликовале. У веЬини словенских ]езичких типова ]единице ко]е су нестале из] едначавашем са другим ]единицама многобро]ни]е су од оних ко]е су сачувале сво]у фонолошку индивидуалност. Има словенских ]езичких типова у ко]има се цео разво] вокализма (не узима]уЬи у обзир прозоди]ске феномене) може свести на сери |у из]едначаван!а фонема. То пре свега важи за главнину српскохрватских говора. Тако се нпр. на]важни]е промене у вокализму штокавских икавских говора исцрпл>у]у следейом формулом: /ы/ = /ё/ = /и/, /ь/ = /ъ/ = /а/, /д/ = /д/ = /л’/ = /у/, / 9/ = /е/, /р7 = /р/. Слично се може схватити и разво] прасловенских консонаната. Неста]ан>ем праиндоевропских дистинкци]а повезаних са аспирацирм, одн. са ларингалима (а и неким маьъим процесима) настао ]е ]едан прилично ]едноставан систем к о р ]е каешце практично утростручен: п б м V/ т

п’ б’ м’ т’

т

д

д’

д

с 3 л р н

с’

ш

з’ л’ р’ н’

ж л. р н>

к

ц

г X

3 с

ч (ж) *(ш)

п б м V/

(У првом ступцу се налазе наслеЬене фонолошке ]единице, у другом изнад хоризонталне лишце слабре па216

латализоване вредности Koje су настале испред предншх вокала, а у трейем реду интензивно палатализовани ре­ флексы прасловенског joTOBaita. Испод лини)'е cToje у дру­ гом реду слабее палатализовани резултати такозване II и III палатализацфе, а у трейем реду jane палатализовани резултати I палатализащуе.) Овде je опет спорна фонолошка индивидуалност ]едног дела наведених jединица: гласовне вредности у другом реду изнад линфе могу се сматрати позиционим варфантама, а оне у трейем реду се могу делимично бифонематски анализирати. МеЬутим, за дал>и разво] консонантизма у словенским ]езицима све то и HHje битно. Н^важшце je да се касни]‘и pa3Boj HajBefiHM делом cacTojao од из]едначавакьа j единица из другог реда са онима из првог или трейег реда. У српскохрватском ]езику je нпр. први принцип Hajконееквентни]е спроведен (нема опозицще измеЬу j единица у првом и другом реду, са изузетком оних испод линще, где и иначе влaдajy посебне околности). Супротни принцип je, меЬутим, у HajBehoj мери остварен у пол>ском je3HKy (код лаб^ала, код /р/, /л/, /н/ и /х/ и на посебан начин у H3jeflHa4авансу /т/ са /ц/). За фонолошку диференцфац^у je3H4KHX типова Kojn потичу од истог пратипа одлучу|уЙе je к о j е су се jeдинице прасистема изjeднaчилe са другим jeдиницaмa. То, наравно, не значи да се цела HCTopnja фонолошких систе­ ма свих je3HKa може свести на редукщ^’у фонемског инвентара будучи да с друге стране HacTajy нове фонеме и то п р е в р е д н о в а н > е м комбинаторичних (дистрибуционих) разлика Koje су до тада постсуале. То je cлyчaj и са вей споменутим процесима: монофтонгизацщом, палата­ лизациям, joTOBaHbeM итд. (У cлyчajy префонологизацфе квантитета не ради се о y3ajaMHoj комбинации фонема, одреЬених инхерентним oбeлeжjимa, вей о комбинации таквих фонема са прозод^ским феноменима). Тако настаjy преокрети у фонолошком pa3Bojy: прво претваранье сис­ тема превредновагьем комбинаторичних односа у нове фонемске дистинкцфе, а затим, пojeднocтaвл>ивa^ьe путем изjeflHanaBana фонема. (Уосталом rojeflHanaBaiba могу вей да наступе док су нове фонеме join in s t a t u n a s c e n d i, дакле, у извесном смыслу превентивно). У том светлу посматрано показу)е се да су у (шире cxBafteHoj) прошлости вейине словенских je3H4KHX типова биле само две вели­ ке преломне епохе: касна праиндоевропска, када je настао компликован систем, вейином у вези са судбином ларингала, што je затим изазвало широко застушьено жцедностав217

л>иван>е, и касна прасловенска у kojoj се поновила игра пренатрпаности и растереЬивавьа. Huje случа]но што су такви преокрети по правилу повезани са ]авльан>ем или отклан>ан>ем дистинктивних обележ]а. Епохе растерейиваиьа компликованих система пружаjy идеалне прилике за далекосежну диференщ^'ащцу меЬу ]езицима. Породице je3mca обично карактерише за]еднички инвентар полазних jединица, а чланове породице различити инвентари из]едначаваььа тих jединица. Y овом светлу можемо размотрити pa3Boj српскохрватског вокализма у целини. Чакавски и штокавски дщалекти показу]у ту за]едничку базу. За све говоре o6ajy Hapenja важи (са незнатним изузецима у погледу назалних вокала) следеГт формула: /ы/ = /и/, /ъ/ = /$/, /д/ = /у/, /д/ = /е/, /р7 = /р/, /д’/ = /д/. (Од ових из)едначаван,а словеначки je3HK има само прва и последн>а два, дакле, она Koja представл^у губл>ен>е опозищца у положа)у je3mca Koje нису повезане са контрастима по лабиализации. За два друга суседна je3Hка, бугарски и македонски, важе у nyHoj мери само последкьа два из]едначен>а.) Y главнини штокавских и чакавских говора остварена су такоЬе из]едначен>а (/ъ/ = /ь/) = /а/ и (/л’/ = /л/) = (/д/ = /у/), док /ё/ ocTaje као варщабилан елеменат, 4Hja je судбина у noj единим говорима различита. Тако je подруч)е сваког словенског je3mca (или je3H4Ke трупе) у области из)едначаван>а вокала окарактерисаио извесним 6pojeM инварщаната и )едним 6pojeM вари)абилних елемената. Y оквиру говора шдединих je3HKa jaB^ajy се из)едначен>а Koja спада)у у особености одреЬених дщалекатских трупа, а чешЬе npeocTajy извесни елементи koj'h BapHpajy унутар д^'алекатских трупа и карактеришу ман>е територ^алне )единице. Исторщска судбина поделила je скупину од 15 наслеЬених jeflHHHna у вокализму на две макье скупине. С jejjHe стране cToje вокали /и/, /е/, /а/, /о/ и /у/, Koje можемо назвати класичним, а с друге стране осталйх десет /ы, ь, ъ, g, д, ё, р’, р, д’, д/, Kojn макье или више cnaflajy у специ­ фична словенска oбeлeжja. Док првих пет вокала по пра­ вилу 4yBajy cBojy фонолошку индивидуалност и joui дан данас nocToje у HajBeheM делу словенских дэдалеката, во­ кали друге трупе веома често HecTajy. Y ствари ова дефинищца HHje сасвим егзактна, jep вокали друге трупе губе CBojy индивидуалност Hajnenihe je,zjHa4eH>eM са вокалима прве трупе. Прецизгоци опис околности био би следеЬи: вокали друге трупе jeflHane се или са вокалима прве трупе

218

или са другим вокалима друге трупе (дакле, у симболима Я1/ = Я/ или /II/ = /II/, али вокали прве трупе се спа] азу само са вокалима друге трупе (Я/ = Д1/), а не меЬусобно. (Из]едначен>а типа Я/ = Я/, ако се уопште ]аве, зависна су од извесних прозодирких и позиционих услова, а само као изузетак долази до потпуне дефонологизацще опозицфа.) Тако ]е нпр. /д/ у разним словенским ]езичким типовима из]едначено са вокалима /а/, /о/ или /у/ из прве трупе, или са /д/, /ъ/ или /л’/ = /л/ из друге трупе, док /а/ може да се из]едначи само са вокалима друге трупе /ь/, /ъ/, /ё/, /д/-и /д/. До душе, у разним ]езицима и говорима ]авл>а]у се из]едначен>а као што су /а/ = /е/ или /а/ = /о/, па чак /а/ = /и/ или /а/ = /у/, али и то увек само под одреЬеним условима. И у овом погледу главнина српскохрватских говора има посебно место у словенском ]езичком свету: на овом подруч]у се не ]автьа]у чак ни таква делимична из]едначе­ т а меЬу класичним вокалима. Ако сада посматрамо говоре српскохрватског каравског нареч]а, показайе се да они има]у за]едничка из]едначен>а са главнином српскохрватских говора /ы/ = /и/, /ъ/ = /ь/, /р/ = /р7 и /л/ = /л7, дакле, та ко] а су уобича]ена у свим° српскохрватским и словеначким говорима, и уз то р ш и /д/ = /е/. Из]едначенье /д/ = /у/ не спада у обележ]а каравске ди]алекатске трупе. С друге стране тамо налазимо и /ё/ = (/ъ/ = /ь/) и /д/ = (/л/ = /л7) — без обзира на евентуално из]едначенье са /у/ — што каравштину разлику]е од оба суседа. Анализа основног вокалског система ових говора представл>а битан допринос решаваььу питан>а н>иховог ]езичкоистори]ског порекла. Показу]е се да се ови говори не могу без дал>ега убро]ити ни у ]едан од два суседна ]езичка типа и да уз то не представл^у ]едноставан прелаз измеЬу гьих. Овде Ьемо се нетто детатьни]е позабавити ка]кавском ди]алекатском трупом. Она пружа еклатантан пример како фонолошка метода омогуЬава ]едноставне и логичне увиде и у подруч]а ко] а су до недавно изгледала као бесмислено и безнадежно компликовано мноштво чишеница. Првобитна гласовна вредност континуанта /ё/ и полугласника била ]е у ка]кавском /д/, док ]е /д/ = /л/ дало /(?/. Тако ]с створен основни каравски систем: и

у е

д е

+ р

о а 219

OBaj систем je очито био join увек преоптереЬен. Четворостепени вокалски низ био je комбинован са прозодщ'ским опозищцама акцента, квантитета и тона. Посебно снажан притисак изазван je смахиванием физичке дистанце измеЬу дужине и краткоЬе. Y KajKaBCKOM су, найме, дуги вокали у просеку нешто краЬи, а кратки нетто дужи него у осталим српскохрватским говорима. (Y том погледу KajKaBCKO Hapenje представлю прелаз ка словеначком je3Hку, где je у веЬини говора укинут квантитет чак и у мно­ гим позищфма под акцентом.) Taj je притисак подстакао nojaBy пратеЬе разлике у квалитету вокала измеЬу дугих и кратких варфаната неких вокала. Hajjane гомилахе у KajKaBCKOM вокалском троуглу владало je у одсецима /и/ — /$/ — /е/ и /у/ — /ф/ — /о/. Али у суседству ова два одсека налазио се прилично велик Слободан простор, и то измеЬу /е/ и /а/ (Koje je у KajKaB­ CKOM Hajnemhe задхи вокал), као и измеЬу /у/ и /и/. Као природна реакщца догодио се pa3Boj /е/ у /а/ и /у/ у /у/. Од ове две промене прва je обухватила све KajKaBCKe говоре. Тиме je /а/ добило пархак /а/ у предхем низу. Тамо где су се развиле разлике у 6ojn вокала везане за квантитет (то значи у веЬини говора) створен je следеЬи систем:

й ё 8

й

Y о + бо а

У ж

ё а

б а

ВеЬе оптереЬехе задхег низа отклохено je у неким говорима (претежно на истоку и на западу) из)едначехем /О/ са /у/, а у другим говорима (претежно на северу) из)едначехем /ф/ = /о/. У оба случа) а су настали вертикални четвороугли типа: и е а

У о а

где )е континуант /е/ дошао на исти ниво са /о/. У централно) групи говора сачувао )е, меЬутим, вокал /о/ сво)у фонолошку индивидуалност. Тако )е различита судбина фонеме /ф/ створила три врсте ка)кавских говора, ко)е се дублом анализом могу свести на два основна типа: /