Млада Србадија Mlada Srbadija [PDF]

Zitiervorschau

|ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ _

Slovanská knihovna SLOVANSKA KNIHOVNA

IIIIIIIIIIII 1862.48280

- | || |

_ _

| | |

_ _

_ _

| __ ||

|___

ЛИСТ ЗА ПУКУ, УМЕТНОСТИ ДРУШТВЕНИЖИВОТ. ГОД. III.

БРОЈ 1.

У БЕОГРАДУ, 8. ЈАНУАРА (СЕЧЊА) 1872.

издАЈЕ |-

u J. 32.

н УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ.

излАзи свАкв нкдвљЕ. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћЕс. или 6 ФоринAтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу трг. у Београду.

ILITA IИМА У ОВОМ БРОЈУ : Напше новине, од уредника. — — Без новаца, од Соколова.— — Дворска граматика. — — Пред судијом, од Ђен. Павловића. — — Сирота ал” поштена, (приповетка). — — Гласник: Шта бива по свету. – Из читаонице. – Из позоришта. — Из женског света. — Из књижаре.

–------>-C-HE-4–=----

У БЕогРАду, у штAмплРили н. стварAновићА и дружинв. 1872.

ИЗ ОДЛУКА

) 822 ijatiziji. нA ОМЛАДИНСКИМ СКУПШТИНАМА.

Родољуби из свих српских земаља и крајева и од свуда где их има, уједињени да радњом и одређеним прилозима просвету и друштвени напредак народа српског потпомажу и у народу шире, чине заједницу уједињене омладине српске или младо српство. Младо српство сматра себе као члана омладине свију Словена, а нарочито као члана јужних Словена. Браћа Хрвати као и Срби могу учествовати у српској омладини. Задатак је уједињеној омладини да се узајмним обавештењем усавршује у сваковр сноме знању и у свима струкама просветног живота, да на основу томе у народу шири про

свету, да потребе народне на пољу породичног, друштвеног, здравственог и материјалног живота упознаје и да средства набавља или показује којима би се те потребе могле подми рити, те да тако надокнађује радњу цркве, школе и учених друштава. Тај задатак гледаће омладина да постигне: проучавајући народ и ширећи науке и уметности у све редове народне Сваки Србин има право и дужност да тежи узору човечанског усавршавања у своме народу, узору народнога напретка и који год Србин хоће да употреби то право и да испуни ту

дужност, томе је отворен братски савез целокупне омладине српске. Сваки Србин, без разлике вере, који је осамнајесту годину живота наврпшио , може чланом уједињене омладине српске постати.

И српкиње могу бити чланови уједињене омладине, и по могућности и природноме положају своме треба да помажу постижењу задатка омладине српске.

Члановима уједињене омладине постају они који у Фонд омладински положе у је данпут најмање 40 Фор. или сваке године по 2 Фор. — једну рубљу. Сваки члан добија бесплатпо омладински календар и заједницу. Уједињена омладина ради да цел своју постигне: 1. скупштином; 2. штампом; 3. јавним удруживањем и предавањем; 4. приређивањем друштвених забава у народноме духу. На скупштини се сваке године бира годишњи одбор, који има својих чланова у Новоме Саду, Београду и Цетињу.

- -

-

Ради извршивања омладинских послова установљују сеу појединим местима одбори,

који су дужни да прикупљају чланове и прилоге за омладину, да распростиру омладинске књиге, да организују дружине за подизање материјалног стања народа, за чување здравља и неговање рањеника, за обавештавање народа. Осим тога месни одбори приређиваће јавна пре давања, села и беседе, и у опште радиће све што води цељи омладинској.

Према томе су сва усталачка браћа, ма у коме месту била, одлуком позвата да сваку прилику употребе како би склопили местне одборе ма било из најмање лица и да своју око лину позивају у чланство. Година овоме чланству траје од свршетка једне скупштине омладинске па све до свршетка друге скупштине. А на скупштини бивају чланови оверовљени, иначе немају гласа

на њојзи. Члановима стоји на вољу да изјаве хоће ли календар и заједницу за годину садашњу или за ону што иде.

Све што би се имало писати годишњем одбору омладинском нека се шаље преко уред ништва „Младе Србадије“ у Београд — осим за ствари за које се изриком одреди извесно лице или друго извесно место.

прекрсти руке, кад киша пљусне, или ветар

правац, једну јасну и сталну мисао, према којој ће оцењивати догађаје, дела и људе, та

звижне, те нема нигде живљега састанка ни

кве новине постају прост протокул или запис

договора. Не мора да потоне у бару равно

ник. А новине, којих се не тиче оно што је

Данас не мора човек туровно и досадно да

душности, кад нема ни времена ни трошка да

наука човечанска осветлила и што тражи оп

обилази земље и градове и да својим очима разгледа шта се по свету догађа. Не мора са

пшти иапредак људски, него су просто плаће

грозничавом жудњом данас да хвата путника

из далека краја, те да пропитује пшта се у све ту догодило или изменило. Нити мора да мити торокљиву бабу, те да од ње учи новости, у којима је више од две трећине дометуто и

но гласило једне или друге личности, која хоће извијањем да себи тече присталице, ру гајући се целом напретку свеснога света, та кве новине такође не могу се звати новина ма, ного су просте пасквиле.

И по нашим столовима ми наилазимо већ

изврнуто.

на неколицину листова и повремених списа,

Свему томе помажу данас новине. У маломе колу своје породице, или ва сто лом своје радионице, или у вече, у усамљенич

требу и цену новина.

који су сведок да смо и ми већ осетили по Али је у једно и време и потреба да погле

кој постељи, разговара се човек помоћу нови

димо једним општим погледом на струју овога

на са целим светом, слуша из првих уста

друштвенога покрета нашег. Политичке новине

сваки догађај и свачије мишљење. И то све за нешто мало пара, које је за претплату по

наше већ су више пута међусобном борбом својом пробуђивале бурну нашу пажњу. Дај

слао и које би сто пута пре потрошио,трчећи

да видимо каквих и колико их има и у коли

у друштва и на места где би могао чути и разумети шта се около њега догађа. Па нису новине само огледало догађаја свет ских, које ће огледало подмиривати жудну радозналост, или које ће политичару и тргов цу доносити тачне извештаје, те да по њима може удешавати своје рачуне и планове. Но вине су у једно и посредник између науке и обичнога живота. У њима се разлажу посебна питања из науке и живота, на којим је пита њима школа вековима радила. Или се објав љују нове истине и изналасци, које ће науч ник тек касније моћи у потпуној, уређеној књизи да изнесе на свет. А највећа је цена новинама у томе што су оне јавна контрола и суд свакоме друштвеном догађају, делу и лицу. Новине, било научне, или књижевне, или

ко се оне приближују истинској мети својој. Осим ових новина да видимо има ли дово

љан број новина стручних, које се обзиру стручном озбиљном пажњном на остале потре бе нашега друштва.

Да погледамо и на новине сродних нам књи жевности и на новине странскога језика, које се новине баве са питањима нашим.

Најпосле да погледимо на цео утицај, кога

врши у кући и на страни новинарство наше. Да видимо места у којима оне поничу, да ви димо раднике који се њима у животу користе, да видимо читаоце који их одржавају и да ви димо колико хоће и колико је допуштено овим читаоцима да се послуже новинама као јавним судом и уточиштем за права своја и права

својих ближњих.

уметничке, или привредне, или политичке,

Веома би занимљиво било да се изнесе цео

морају да имају свој одређени правац, свој програм. Истинска цена новинама расте у то лико у колико им се правац приближује на

развитак нашега „јавног мишљења“, као што се оно у новинама појављивало. То би била

предној науци и неподмитљивом разуму, сло

за цели наш данашњи суд о новинарству. Али

бодном од вампирских назадњачких ћуди, од сталешких охолости и предрасуда. Новине,

ми ћемо за сада само у главним потезима да обележимо слику наших новина и то тек само

које се не старају да изнесу на видело један

данашњих.

важна и јасна и очигледна и корисна наука

–-о-O-C-O-o--

(Наставиће се).

4

EЕЗ НОВАЦА.

(од Соколова). Несрећа долази од нерада, а не од немања новаца.

Наша земља изгледа и самој себи и туђину Бадава раденици мисле о повишењу надни као да се њиха, посрће, као да у њој нека це: нико им сада не може скупо плаћати, јер незгода влада, коју је тешко објаснити, и која - сваки чува и последњу своју пару, дркти над принуђава те се једна ствар прима за другу, њом и пре се стара да „улови“ раденика, но тражи се корист у штети, а штета у користи,

да га погоди. Има места где је много раде

страхује се према ономе, у чему је спасење,

ника, а мало радње; због тога надничар Фа

а овамо се нехотично иде на сусрет јавној

брични или занатлијски мора или гладан да

опасности. („Руски Вјестн.“ 1863 г.) Тако је. Но, пшта је узрок нашем нихању, посртању и незгоди, шта се то збива с нама? „Незгоде, које се примећавају у нас свуда у индустрији и трговини, рађају се највише због немања новаца.“ (Речи г. В. Безобразова економа, „Рус. Вјестн.“) С плачем и уздисајем тужимо се ми на не мање новаца, и сваки између нас, дркћући,

седи, или да ради за ништаву пену, ако му

пипа се за свој џеп, из ког једнако новци не

стају. Жалосно је, жалосно је и тешко је нама, без новаца! Са немања новаца све је поску пило, а скупоћа упропастила и банкротима

срећа послужи те нађе какав рад. Због не мања новаца, сваки газда, Фабриканат и мај

стор, не добијајући наруџбине, наравно, укра ћује радњу, умањава број раденика и умања ва плату онима, које оставља код себе више

као из сажаљења. Ал”.... за што радници тра же радњу? За што раде бадава?

У залуд чиновник, не могући живети на скупоћи, тражи повишицу: нису добре годи не — тако им се одговара. Да би се повећа

ла плата и да би се помогло чиновницима, требало би ударити нов данак и прирез, а у

начинила многе, упропастила је нашу народну

садашње време сваки се боји да и помисли о

привреду. Бадава је притeжалац куће, због

томе. Најпосле, свако увеличавање државног

увеличања дохода, подизао цену на станове, ки

данка не само да умањава, него још увелича ва скупоћу у грдној саразмери. Ево због че га, ако је баш и могућно повисити плате чи новницима, то им не ће много помоћи, него ће их принудити да сад тек на ново моле за

ријаши не плаћају на време кирију, а у исто време псују газду или његовог управника, што

су ови веома строги. Сиромаси газде, који имају 10, 20 и 60 кућа, моле полицију, да им она помогне у тој ствари и да казни оне, који не плаћају у своје време. Ал”.... за што су се куће подизале? За што су се давале под ки рију? Бадава је трговац, желећи више добити, ви соко попео цену јеспапу: скупоћа је ова само умањила продавање, принудила је онога који купује, да трчи по свим дућанима и најпосле

да узме на вересију, а да не плати,— скупоћа је изазвала вику света против монополиста и шпекуланата, побудила је непоштене трговце да траже спасење у банкротству, варанцији у јеспапу и кварењу истога. Но, када нема но

повишицу. О ви слатка уображења чиновнич ка, пусте Фантазије!

А рад чега су нам новци? Рад какве потре бе? Да л” да се њима подрже занаџије и рад ници, да се развије трговина и пољска при

вреда?! Не, никако. Ми смо свакад осећали потребу у новцу, ал” не због тога што новац има неку производну снагу, него због ажио

тажа (сарафлука), пшпекулације и берзне ко медије. Не гледајући на ђумручину, које има у нас, наше су Фабрике врло слабо унапре ђене, а пољска се привреда налази у простом првобитном стању.

_

ваца онда ни трговачка превара не може да

Узрок такве неполитичности и растројства

га створи: трговац, не гледећи на све тешкоће

у нашој народној привреди објасњује се са

у продавању, мора да продаје јеспап и то с губитком. Ал”.... за пшто седи трговац у дућа

производња, тражи

ну? За што он зове муштерију?

труд, а ми смо мало и рђаво радили и ни

свим просто. Да би се развила индустријална се непрекидна радња и

БЕЗ НОВАЦА.

5

чему добром нисмо се научили. То је још мало: сви наши капитали бирократским срет

врат на нос на најглупија предузећа и у не производности убијати капитале, време и труд? ствима непрестано су се удаљавали од про Где су плодови наше економне радње за цело изводности па и сада се од ње удаљују; они доба громких Фраза о нашем напредовању? се ниште готованством, одводе се од посла на Шта смо разумно урадили за развиће наше . бесполезне меркантилне шпекулације, на тр говачке преваре, на жестоке берзинске лага рије, или се, најпосле, производња ништи та кима акционарним предузећима, која су ко ристна само акционарима и директорима по

себних друштава. И тако, без сумње, у нас нужда у новцима долази због искључивог сарафлука и због по државања готованства. Мржња на радњу, жеђ за обогаћањем лажом и тајним насиљем — то је смисао целе оне хуке која се диже о на шем економном напретку! И после свега тога налази се људи, који објасњују садашњу ску поћу: због велике множине банака. По њином уверењу, нама је само шотребно да се осигу

пољске привреде, индустрије, заната, за умно жење корисних ствари и јеспапа? Нека нам

економичари докажу најпре, да ми нисмо го товани, да ми нисмо гутали садашње благо

на рачун будућњега, да се нисмо пуштали на различите шпекулације, а да смо радили да ујемчимо јевтиноћу и да умножимо богаство — нека нам они то докажу — па ћемо их с радошћу слушати да говоре само и једино о шкодљивости излаза банака.

Има економа који веле да „тако звана безнов

Има и у нас нешто просвећене публике, која с радошћу слуша економичаре, верује њихо вим речима и готово је спремна да игра онако како они свирају. Ту нема, наравно, ничега чуднога, јер су наши економичари у томе ли берални што непрестано проповедају речију и пером о слободној трговини, о уништавању монопола и јеснафа, о смањивању данка, и

чаност не произлази ни од чега другога, но

осталог, и ост. Али... за што истим еконо

од сувишних банака и падања њихове пене, од

мичарима не иде од руке, да убеде народ o

тога дакле, што се прекратила размена вели

простој економској истини: да новци нису

рамо металним новцима и да прекратимо гра

ђење нових банака — па ће све поћи на боље.

ким недостатком металног новца“. „Што се тиче скупоће, то је она произашла од падања

богаство, него само посредник размене и да је

не на све јеспапе.“ Тако расуђују неке наше

једино срество да земља постане богата — труд, труд и труд? За пто је народ у опште слабо убеђен о истиности тог сретства и као и пређе

економисте, тако теше народ наше новине, и

рачуна да су новци право страшило против

добродушни народ с вољом их слуша, успа вљујући се економним обманама и соФисма ма! Како је занимљиво, до душе, слушати каквог економа, када вам почне бројевима до казивати, како је бесновчаност произашла у нас од скупоће, а скупоћа од тога, што је у нас

скупоће и сиротиње? За што?! За то, јер су наши учени људи и сами пуни великих предрасудака, они сами нису убеђени о истинитости онога, што проповедају, сами се клањају назадњаштву и певају стару песму на нови глас. Ни један од истих људи није се одважио да каже народу — „заборави без

курса кредитним билетама и од повишења це

много новаца!

Нас заслешљују нека економисте, заслепљују за то, што сами не знају оно о чему говоре. Да свршимо дакле одједанпут с њиховим бубањем. Не, доиста ни мноштво банака, ни прекраће ње њиног мењања на металне новце није

узрок скупоћи, но узрок је наша немарљивос, леност, наше готованство и презирање труда.

Ко нам је сметао, да увеличамо два пут више производну радњу за ових 10 година од како се у нас удвојила сума обвезница у народном обрту? Ко је нас приморавао бацати се на

новчаност, не мисли о њему, него ради, ради,

ради“! Да би се скупоћа прекратила, нама је од преке потребе да успоставимо порушену

равнотежу из међу произвађања и потребе, из међу тражње и нуђења. Да би се постигла иста намера, потребно је само радити, силно радити, па се онда не треба старати, хоће ли банка сачувати сталну цену среством Фондова металнога новца и среством размене њине.

Чeмeрни поглед јасно нам је доказао, да ни каке гомиле злата не могу створити, јевтиноћу,

6

БЕЗ НОВАЦА.

не могу нас обогатити ни за једну пару, а увући ће нас у неисплатне дугове и ускориће новчану кризу. Куда је отишло наше злато после наших великих државних зајмова? Злато

је отишло тамо, од куда нам је и дошло — у туђе државе. У томе нема ничега чуднога: злато, као и сваки други јеспап, има свој за кон узајмични. На основу тог закона, увели чавањем количине злата или других металних

новаца, не ће се увеличати опште богаство, ако се заједно с тим гомилањем није увели чала и маса јеспапа и није се подигла произ водња добара. Тамо где се слабо и рђаво ради — злато се не држи, јер се у размени за јес папе умањава у цени и губи се у обрту и извози се у туђе земље. Та је истина необо рива, у њој нема оних варљивих доказа, којима

се забављају назадњачки економичари. А што

мога обрта и од смера кредитног. Обрт хар тија, које имају цену, бива двојаки: производни, то јест корисни, и непроизводни, шкодљиви.

Када се менице, акције, обвезнице— у опште кредитне хартије налазе у обрту с корисним смерањем и служе као покретачи производно

сти, оне добијају цену праве размене, иду по рукама, као прави новац, и најпосле се више од новца цене, јер приносе извесни проценат, „дивиденду“. Кад какво индустријално друш тво ради с успехом, његове се акције и обли гације лако разилазе, цена се њима подиже већма но што је у почетку била и оне се про дају с добитком. Ово нам јасно сведочи, да је за повишење курса кредитних хартија потре бан само користан, активан обрт и подржање производности, а онда није ни потребно обра ћати пажњу на то : има ли у банци метала

се тиче вештачког повишавања курса кредит

или но,

них обвезница помоћу новога зајма и размене, то је сама заблуда. Цена свакој кредитној хар тији не зависи од количине металнога новца, који се у обрту налази, него од особине са

До данас је ретко који наш економиста из нео на видело како у нас обрт новаца и др жавних и приватних обвезница иде по путу лажном и убитачном.

(Свршиће се)

——G-s S. st. 2-------

Двор с ка грамат и ка. 0д Фон Визина.

лим. Она се састоји из бестидних Ова граматика није искључива својина ни једног двора. Она је заједничка, општа Фило соФија двора. Ориђинал нађен је у Азији, где је, као што говоре, први двор ускрсао. Древ ност овога дела врло је давнашња. На првоме листу рукописа — и ако није означена годи на, — написане су ове речи: „одмах после оп штег потопа“.

ПОХВАЛa,

великом господину за оне заслуге, које он учинио није, и за она достојанства, која он --

На колико се родова деле подле душе? На шест родова. - Које су подле душе првог рода? Оне, које имају несрећну навику да се ски тају и да обијају прагове и предсобља велике господе.

ГЛАВА I.

Шта је то дворска граматика? Дворска граматика јест наука о лукавом подличењу језиком и пером. Шта вначи лукаво подличити? Значи говорити и писати онакве лажи, које су великој господи пријатне, а подлацима ко рисне.

Шта је то дворска лаж? Јест говор подлих душа, пред душама охо

Које су подле душе другог рода? Оне, које са „благоговјeниjeм“ долазе пред велику господу, као робови им гледају у очи, и са препреденошћу старају се да погоде њи хове мисли, да им за рана угоде подлим одо

бравањем.

Које су подле душе трећег рода? Оне, које пред лицем великог господина све ће од страха учинити, а и од свега ће се одрећи. Које су подле душе четвртог рода?

дворскA гРАМАтикА.

Оне, које код велике господе узносе и хва ле и оно, од чега се поштени људи морају да гнушају. Које су подле душе петог рода?

Оне, које су тако безобразне, да за своје лукаве услуге примају награде које приличе само истинитој заслузи. Које су подле душе шестог рода? Оне, које са охолим притворством лажу свет. Они се изван двора показују као слобо дњаци, уздишу и осуђују улизице, и псују сва којаким речима оне, који су плашљиви и који || се боје самог погледа велике господе. Изван двора они често проповедају слободу и све тују људе да се не плаше, тако, да кад чу јеш њихове речи, рекао би да су то једини људи са челичним карактером, једини народњи пријатељи, који чувају и спасавају отаџбину, и који невине од несреће и прошадања изба вљају. Но чим ове шестога рода душе пређу преко | дворског прага, у свему се промену. Језик, који мало пре осуђиваше и псоваше подлаце, сада и сам својом подлошћу улагује се и препору чује се ономе, ког је пре пола часа, не ште

дећи ни у чему, псовао пред безгласним ро

7

ба извршити неко важно дело, а он се намр годи и само каже: „О!“, — онда то дело већ нико не сме извршити, осим ако се другим

начином то дело друкчије објасни, и велики господин о тој ствари друкчије стане да ми

сли, па увиђајући своју погрешку, казаће зву

ком: „А!“ Онда то исто дјело од часа ће бити одобрено.

Колико код двора имаде гласних? Обично мало: три, четири, ретко пет.

Но између гласних и безгласних има ли још какве врсте? Има полугласних или мање господе. Шта значи полугласни? То је онај мањи господин, који се извукао из безгласних, а још није дошао у гласне, или простије рећи, који је пред гласнима још без гласан, а пред безгласнима — гласан! Шта ти мислиш о безгласнима, који су код двора?

Они су код двора оно исто, што је у азбу ци „дебело јер“, а то ће рећи, сами собом, без помоћи других писмена, никаквог звука немају.

Сад да пређемо на делове говора. На шта ваља пазити код именица?

На род, број и падеж. бовима. Овакви подли чувари отаџбине, у при ликама неким први ће пружити руку грабљив Шта је то род? То је разликовање душа мушких од жен цу и непријатељу отаџбине. Овакви заступници оних што страдају, за најмању корист своју, ских. Но ово разликовање не тиче се двора, упропасти ће невиног. јер неки пут жена је ту важнија од човека, а не Какве се речи понајвише код дворова чути ки пут човек је грђи од бабе. могу? 6 Шта је то број? Број код дворова значи рачун: за колико у Обично речи бивају једносложне, као: краљ,

роб ; двосложне, као: силан, случај, пропаст;

чињених подлости можеш добити неке ми

трoсложне, као: милостив, награђен, и мно

лости, са колико полугласних можеш да сва

госложне, као: високопревосходителство, пре

лиш једног гласног, или, колико један гласни

узвишеност и т. д.

може да свали полугласних и безгласних. Шта је то дворски падеж ? Дворски падеж јест наклоност силнога к на глости, а бесилног к нискости. Већи део ве

Каквих људи има у дворовима? Гласних и безгласних. ГЛАВА П.

лике господе мисли, да се сви остали пред

0 гласнима и о осталим деловима граматичким.

Шта разумеш ти под именом гласних? Под именом гласних разумем ону силну го споду, која по највише самим простим звуком, једним отвором уста, чине код безгласних она кав утисак, какав је њима по вољи. Н. пр. кад се великоме господину представи да тре

њима налазе у „винителноме падежу“, а ови други траже покровителство обично у „дател

номе падежу“. ГЛАВА III.

Колико у двору имаде глагола. Има три: радни или дјејствителни, трпни

8

дворскA гPАмAтикА.

или страдателни, а по највише несвршени или

Како у двору, тако и у престоницама нико

одлагателни.

без дугова не живи, по томе се највише спре

Какви се „начини“ глагола у двору обично употребљују? Заповедни и неодређени. Људи заслужни, а без сваке помоћи, које време понајвише употребљјују у разговору са

же глагол „ја сам дужан“. Н. пр. ја сам ду жан, ти си дужан, он је дужан, ми смо ду

великом господом?

жни, ви сте дужни, они су дужни.

Промењује ли се овај глагол и у прошлом времену?

Врло ретко, јер нико своје дугове радо не

Време прошло, н. пр. ја сам и врањен, ја сам служио, ја сам заслужио.

А у коме времену добијају они одговор? У будућнем, н. пр. гледаћу, постараћу се, јавићу и т. д. Какви се глаголи и у коме времену најви пше промењују или „спрежу“?

плаћа.

А у будућњем?

У будућњем не употребљава се спрезање овог глагола, јер се и без тога зна, да ће сва

ки дужан бити, ако већ и није. С руског, ђ. Влајковић.

П p e д суд и ј 0 м. На постељи, на самртној Лежао је седам дана, Лежао је препун рана На постељи, на самртној.

И кад дође седмо вече: Мутно око небу диже, Па уздише: „Сва ми крвца већ истече,

Сав се живот већ осуши, Па бар сада... дај ми, боже...

У котур се гује вију

Око бедних тих костију. Грешник дршће — бол га тишти, У мукама љуто вришти:

„Авај мени с права пута Што ја одох, што залутах! Ој, анђели, бела свито, Зналци пута од милости, Ој, молите бога за ме Век опрости, нек опрости....“

Дај насеља мојој души!“ Издахн"о би – ал' не може!

„Црв ме гриве . . . црв ме гриве... Тело моје удара ми

Крај судије жића вечна

Анђела је свита бела, Анђела је свита бела

Куда гленем: јади сами:

Богу силном пој донела.

Неге тражим, зовем људе, Дајем њима благо моје, Они га се страше, боје,

Анђела је свита бела

Нит” ме гледе бедна више – Сви ме, сви ме оставише. Aој, боже, силни боже, Што ми гледаш терет рана, Уби мене, да не видим, Не дочекам бела дана!...“

„Прости, боже, ој, опрости!... Ал' тај гласак уздрм"о је Мрачне дворе гробља пуста

Дан је бели опет сван'o

„Зар још живим?!... Не ћу више!... Не ћу терет ових мука!..“ Подиже се слаба рука, Па дохвати са дувара Огњевита џевердара:

„Та у гробу за менека Има мира, има лека!“ Ломе му се сухе кости,

Осушене са пакости,

Пожалила бедне кости, Запевала тихим гласом:

Пробудио сенке бледе Из гробова реда густа. Судији се вечном диже Сенка бледа оца, седа,

Да пред богом грешном сину Јаде своје исповеда: „На постели, на самртној Лежао ти отац седи, Па у муци, па у беди, Сина свога жељан био, Мајку стару замолио: Иди, иди, зов” ми сина, Да га видим, да ижљубим, Јер што живот овај губим — Живота ми неје жао: Само њега, дете моје Прежалити кад бих знао!

пРЕд судилом. Не збори му, да умирем, Да пред богом грешном сину

Већ му збори: оца стара Заболела љуто глава... Ал”, грешниче — е вако си Поздравио главу седу: „ПШта, боли га трула глава,

Зар још скоте не цркава14 А мајка се заплакала, Пред колена твоја пала, Дуго си је глао бедну Где под твојом кука ногом, Не зборио речцу једну – – Одговарај сад пред богом!...“ А кости се уздрхташе

Јаде своје исповеда: „Ласкао си мени, младој Од уранка, па до мрака, Клео си се богом силним

Љубав твоја да је јака. И ја сам ти веровала, Живот цео теби дала, А ти си ми, робе гњили, За осмејак господара – За тај осмех покрхао Мог живота цветну грану. За осмејак прод"о си ме Поганоме свом тирану!“

Па у страви заплакаше... Анђела је свита бела

Пожалила бедне кости, Запевала тихим гласом:

А кости се уздрхташе, Па у страви заплакаше,

Анђела је свита бела Прости, боже, ој опрости! Пожалила Опет кости,

И опрости силан боже!

Зашевала тихим гласом:

Ал” тај гласак уздрм"о је Мрачне дворе гробља пуста, Пробудио сенке бледе Из гробова реда густа. Судији се вечном диже Ојађена мајка бледа, Да пред богом грешном сину Јаде своје исповеда:

Прости, боже, ој опрости! И опрости опет боже! Ал” тај гласак уздрм"о је

Мрачне дворе гробља пуста, Подигао чету бледу

Из гробова реда густа. Судији се вечном дижу

„Кад ти баба сахранише,

Прадедова сенке бледе, Да пред богом клетом сину

Не имао никог више

Јаде своје исповеде:

До мајке ти остареле. Ти си мајку отерао, Испунио страсти, жеље: Живот цео љуби дао. А мајка ти јадовала,

Лети жеђца морила је, Зими зиму трпела је, У помоћ те бедна звала – А ти си је хладно глед"o И не хтео њој помоћи, Док под туђим није плотом - Издахнула једне ноћи...“ А кости се уздрхташе,

Па у страви заплакаше, Анђела је свита бела Пожалила бедне кости, Запевала тихим гласом:

Прости, боже, ој, опрости! И опрости опет боже! Ал тај гласак уздрм"о је Пусте дворе гробља пуста, Пробудио сенке бледе Ив гробова реда густа. Судији се вечном диже

Ојађена љуба бледа,

„У окову тиранскоме Пиштала ти браћа твоја, Па у јаду големоме Зажелела љута боја: Да освете скупу крвцу Косовскијех храбрих тића

Да подигну барјак дичан Барјак славних Југовића. Та на бој се опремише

Храбри синши, браћа твоја, Али, јаој, изгинуше Без мејдана и без боја. У поноћи, кад сан влада, Цикну душман из ненада: Ђаурине, мри!

С мртвих глава браће твоје Пунио си кесе своје, Издајицо, ти!“ А кости се уздрхтапе, Љутом муком зашишташе . . . Анђелака свита бела

Нема стоји са ужаса, Нема срца за грешника Нема речце, нема гласа. Тек клетва се чује само

сиротA Ал” поштвнА. Се усана силна бога,

А међ клетвом вечна мука

На те муке, паклен бој — Та страшно је помислити :

Издајице проклетога. Та страшно је помислити

Издао је народ свој!.... ђена Павловић. ----o-a-O

— Бог да му душу прости! — Лака му црна земља била!

ватру ложим, не би л” се и ја и коњ откравио. Кад ал” ето ти на срећу моју газда Средоја на

— Душа му нашла рајско насеље! Тако говораше једно после подне велика

своја три коња, где товар јеспапа кући носи.

гомила људи и жена, враћајући се кући с гро

логова, припрегне га с мојим и сретно извуче. Мислите да је испрегао после свог коња из мојих таљига. Боже сачувај! Кад су дрва у моју авлију у неко доба ноћи приспела, онда сам коња одвео. Тако је он хтео. И да ми не поможе онда, не знам би ли га тужан сада у гроб испратио. И сузе груну захвалном се

бља, где вечито настанише једног суграђанина свога, ког од свег срца љубљаху и поштоваху.

— Сиромах Средоје! баш беше поштен; докле се и последњи оџак у нашем селу пу

шио буде, спомињаће се Средоје, уздахне неки занатлија.

— Мало поживе, ал” поштено, рекне један сељак из околице. Знате какво смо пролеће дочекали после оне празне јесени; не желим га ни злотвору моме. Али добар је бог: иза кише посла нам сунце. Година богато понесе, жито нам на миру до руке дође, ал” у нашем

Чим ме опази не говори слузи већ сам дреши

љаку после тих речи.

— Видите л", браћо, како је лепо поштено живети, рекне седи свештеник. Куд ће већи споменик тужна му супруга да на гроб меће, кад се његово лепо име, које након себе остави,

пада да увози летину. Оборисмо, брате, и са десмо, у крста ал” никако возити. Од све муке дођем овамо у варош, не би л” каква год по сла нашао. До подне смо нас више тако по пијаци лутали, кад ево ти господар Средоја:

дубоко у срца ваша усадило, с вашом крви прећи ће то благодарно осећање у ваше по. томке и право рече мајстор Пера живеће му успомена, докле и последње куће у нашем месту буде. Тако радите и ви. Многи од вас истина не може као г. Средоје помоћи, ал” друга из блата извући то је сваки у стању и

Шта ви људи овде радите — зар није доба

многа се друга прилика у животу пружа да

жетви 2 од маха нас запита. „Грабите док је овако лепо време: часови жетве скупи су“.

селу осим две три газде ником ни на ум не

Србине, рекне он, зар би шваба тако радио!

ближњему добра чинимо. Помислите само увек на бога, кад ближњег свог у невољи видите. Кад од њега сву милост, коју год ужи вамо, добијамо, што не бисмо и ми другу на шем добра чинили. Тако само радите, па неће бог пуштати на нас гладне године, као што нам лане јадна марва поскапа и тушта јада и

Хајте овамо у дућан сви редом. Бог те живео

ми сами пропатисмо.

г. Средоје повикнемо сви у глас па за њим. Колко теби треба гвожђа ево узми, а теби?

У таком разговору дођоше и пред кућу покојникову. Изађе пред њих тужна удовица

ево на. Исто толико и теби и тако свима нама

у црном руху, као што је црна земља што јој

даде гвожђа и без новаца. Што он нама онда, бог дао његовој деци сада. — У мене знате браћо да је рђав коњ. Ву кући дрва зимус западнем у ону локву. Дуго сам се мучио да се искобељам, већ се и мрак

мужа притиште, као што је црна туга што

На то ће Милован, мој комшија: шта ћемо кад нам мало треба, па ни тог мало немамо.

Кола су нам расушена, расточена, па не мамо за што да купимо гвожђа да их стегнемо. Хеј

њезино срце обхрва. На свог најстаријег сина,

почео хватати и грозно застуди; иње ми се

дечка од својих осам година, наслоњена позове све унутра да по „обичају“ поделе који зало гај у покој душе покојникове. Велика је трпева црним чаршавом застрта,

на брцима смрзавало. Већ сам смишљао да

на њојзи беше свакојаких јела постављено. У

сивотA Ал”

IIOIDITEHA.

11

зачељу седи стари свештеник. Дуга седа брада || те су прво што се троши у лудо. Овде је, бра даваше му изглед светиње, ал” заиста и беше ћо, газдалук, ово је богата кућа, ал” ми знамо свет цео живот његов. Неуморно радећи по

да и код сваког сиромаха даће бити мора. Он

врту господњем у корист човечанства, стекао

се ту усили, па често за што је цело лето ар гатовао једна даћа поједе. Истину каже наш

је себи неисплативе заслуге, за то га и пошто ваше и љубљаше и старо и младо и богато и сиромашно. Није он само речима обучавао

народ у оној пословици: једна даћа и двоји сва

тови, па оде кућа с главе. Ја сам гледао сво

народ, него и делима је предњачио. Својим јим очима да су овде у месту неки вола про радом знатно је унапредио благостање у по вереног му народа. Је ли коме требало по жртвовања каквог, у њега ће наћи; треба ли помоћи, свештеник ће помоћи. Савета треба ли коме, наћи ће га у блага свештеника. Па нема ли посла у вароши, заиђи у радње доба

давали само да мртваца саране. То браћо не ваља, то не треба чинити. Од штете је за здравље даћара и даћарака: ретко се ту деси да се не прекрдаши мера, препуни желудац,

свакојаке се болести породе, здравље се поре

мети а и она се намера, рад које се даћа упра

по пољу: ако гдегод у винограду не наиђеш

во и даје, са свим оскврни. Док се унутри тај спасоносни разговор во на доброг оца с књигом о пољској привреди у руци, где казује радину како се боље негује дио са свим је другојачије на пољу изгледало лоза, а оно ћеш га наћи у пољу где орачу Голо, босо, гладно, жедно, све је ту под ведрим показује како вредни Американац оре земљу небом глад и жеђ гасило. Како жељно, скоро и два пут толико плода збере с ње. Затећеш рећи лакомо, ови једоше, како им слатко па га кадгод и у воћњаку и код кованџије и код даше оно рујно винце, којим грњоце заливаху сваке гране домаће привреде где увађа у на — то гледајући мало се и поутеши тужна до род све што је читао корисно, лепо и поште маћица. Душа се Средојева томе радује, мисли но код просвећенијих народа. Да како да је тај ла је у себи и тврдо закључи да ће и од сад? големи труд прекрасним успехом увенчан. Ви као год што је и за мужевљева живота, сиро ше ћеш пута видети и брижљивог кованџију, тињи добра чинити. Али кад слепи певач, пшто где посред својих кошница у књизи чита ка у зачељу овог сиромашког стола сеђаше, смер ко ће више и бољег меда добити. Видећеш и но устаде и из торбе гусле извади, па загуди баштована како на више воћака покушава све тужно и запева боним гласом неку тужну начине каламлења. За чудо лепа стока и лепи песму о сиротама, сав жагор престаде, сви коњи у томе месту доказ су да људи разуме

пажљиво слушаху врлога певца. Свакоме се,

вају гајење стоке.

који год имаде очи, заблиста суза бистра, ал'

Све су то ђаци старога свештеника. Јела и ђаконије изобила беше на столу. Је ло се и пило, а све у покој души покојнико вој. Честитом свештенику дуго не може да испадне за руком да искорени даћу, тај зли обичај. С тога и беше дошао да и том при ликом заподене бој против те зле навике: „je ла и пића доста је овде, као што видите, дра га браћо, једемо и пијемо — баш се частимо, а за што ? Скоро ни сами не знамо. У покој душе зове се, а мртви, бог да га прости, то и не осећа: јер ми нисмо били ни гладни ни жедни; друго би шта било да гладан прође улицом — тога нахрани, жедна напој, голог одени, ако ти се може: то ће бити мртвима

кад певач ове речи спомену:

за душу а живим за здравље. А оваке даће,

као што су данас, само су од штете. Од ште

Тешко ли је бедним сиротама, Нит” имају свога ни својега, Да их храни, да их од зла брани, цикну тужна домаћица и стропошта се на земљу. Та и она је тужна сиротица и њу нема нико ни да храни нит” ода зла брани; шта ли чека њену сирочад: потуцање од немила до

недрага. Умукну певач, а остаде журба чељади око обнесвесле госпође и онаку ван себе унесу је у собу, мало водом попрскаше и од маха

себи дође: ту је стадоше гости тешити. А осо бито стари свештеник, навађајући црте из жи вота покојникова, пратећи их кад и кад речи ма светога писма. Тронута толиким поштеним

признањем заслуга покојникових, које свеће ник у име осталих на видело изнесе, дође

12

сиротA Ал” поштвнА.

себи домаћица и као да је нека виша сила у

не дочека на ногама један љубимац његов. Љу

њу ушла, зажари се у лицу и свечаним гла сом овако одговори: хвала вам, велика хвала господине на тим речма, и до данас сам на

ди као велика господа ишту да их при доласку

ваша уста утеху слушала, ал” данас спас угле дах у вашим речима. И као самохрана удови ца нећу да клонем духом, хоћу да живим, јест да живим за моје четворо сирочади, хоћу у њима да дух оца им гајим, да у њима, мом највећем благу, више Средоја свету изобразим, да буду роду своме на корист, имену очином дика и понос, а мени тужној, остављеној, само храној удовици на утеху и мојим старим да нима на потпору. Што рекох, вољна сам, тако

паднемо, па и сунце воли кад га што

њиховом свет дочекује и нама је мило кад гдегод дођемо да одмах у пријатељско наруче више

света на ногама — у послу — дочека. Сунце се радује користи чевечијој: та који се исти нити добротвор не радује добру свога зашти ћеника!

То беше први дан, што госпођи Марији сва ну а њезином Средоју не, тај дан застаде сву

кућу у црнини, тога днева започе она сву

гости, вечна му устомена међу нама! С тим

бригу кућевну сама водити. Па ако лежи исти на у народној пословици „добро почето, пола дочето,“ онда се кућа г. Марије ничем добро ме надати не могаше. Од три коња које Сре доје тераше, један пред подне скапа — од жа

се речма разиђу. —

лости ваљда за господаром, а управо зато,

ме бог помогао, испунити.

— Амин, бог да прости Средоју, повикаше

Сад се тек домаћица види сама, сад јој паде терет на срце и за време заборави свећенико ве речи и удари у плач и вриску. Сутон се хватати почео. Црна туга у црној ноћи још се црњом учини. Плакала је и плакала, заман тешење млађих, док јој на послетку не приђе млађани Бошко, Средојев првенац и љубимац и матери у први мах још валовитије море суза натера, али безазлени гласци невиног детета продреше кроз густу помрчину туге, такнуше

се срца мајчиног и мало по мало себи долази ти поче. Међу тим јој се и мезимац Милоје у колевци промигољи, и за мало плакати поче.

И тај гласак нејачког сирочета матери несре ћу њезину пред очи изнесе, чему наравно ври сак последица бепе; али кад јој се детенце, које међу тим на руке узе, око срдашца сави, осети опет да није баш сама, осети да има уз себе још четири заступника мужевљева и срет на помисао: да ће најбоље свету успомену му жевљеву поштовати ако дечицу своју свакој врлини одгаји, ако човечанству четири сачо века даде, који ће достојно на делу усавршења васколиког љутства радити, — та помисао ако

што у оној забуни сва чељад забуњена беше и слуга жито на своје место не остави. Коњи га се дочепаше и сва три тако налипаше, да

један већ подлећи мораде. Истина, да је сва три коња слуга јурио н јурио, ал” при свем том један ил” слабије нарави бејаше, ил” је лакомије ждерао — он угину. Поред првог го лемог губитка овај се губио, а и за онаку сер мију не беше то скоро никакав удар. А тиме је мањи удар био, пшто госпођа кући јака и окрепљена светом вером Христовом дође. Недеља беше. Обичај је у нас Срба да сутра дан покојнику на гробље изађемо; да га ваљда упитамо како проведе прву ноћцу у новоме стану; да запита мајка својега јединца: мили сине, је ли земља тешка, а драгиња свог драгана: црна земља хој да ли је хладна, а сестрица свог брата рођена: је ли тешка по мрчина густа. Мртви ћуте, нит” роморе нит” говоре, као да хоће тим тужне да утеше за собом што не маре за те почасти. Бела погача и чаша вина подели се сиромасима: па како

се с малим трошком тај прадедовски обичај

не утоли, а она ублажи барем љуту бољу

извршује — док даћу укидамо, могли бисмо га задржати; не можемо све наједаред. — Просве

сиротице удовице.

то, просвето, прегрдно је поље твог противни

И сутра дан је сунце к'о обично сјајно лице иза горе помолило

ка, шат га једном целог ти обгрлиш!! Скоро равнодушно саслуша госпођа несрет

и данас светле очи ну вест, осећаје јој скаменила горка туга. Муш

сунчеве дану вид дадоше: ал” мало посветли

ки јој престоји сваку несрећу сносити.

и одмах потавни, сневеселило се, јер га данас ----

(Наставиће се.)

ГЛAСНИК.

Шта бива по свету. Година 1871 већ је сахрањена. Иза ње ево долази њена ћерка. Шта ли ће

донети она? Каква ли ће бити она? Тако се

питају милијуни готованских глава, стојећи са опуштеним рукама на раскршћу из међу старога и новога доба, питају се, а заборављају ону просту пословицу „каква мајка — таква ћерка“.

13

| који је насилно или несвесно одвојен од свога правог огњишта, онда не треба никаквих пла ћених пера, па да се тај народ сложи са вла дом у томе да треба да се кућа рашири. И ако влада има вере у своју умну вредноћу и надмоћност, па остави слободно поље за борбу и развитак својих грађана, онда њојзи не ће требати тужних песама о слози, јер ће она баш за то и само онда и бити на челу ове

борбе, кад ће и што ће имати око себе већину бораца. Оној влади, која хоће да се зове на толико година старији од нове године, само до нас стоји: да је својим светлим умом бри родном, не може и не сме никаква партаја, жљиво успитавамо, и да је својим јуначким која је поникла међ члановима истога народа радом поведемо за руку, те да добијемо не и која иде за каквим начелом а не за личношћу, само ваљану ћерку, него и благословену мајку која је дакле слободна партаја, а не везана и плаћена, никаква таква партаја не може и не новоме нараштају. Од оваквога успитавања и вођења наравно сме бити „противна клица“, нити може влада да не може бити ни трага, ако и док ми сами „народна“ икојим насилним сретством рато

Само до нас, који смо животом и науком са

нисмо на чисто: какво успитање ваља да дамо

вати противу ње, а да у исто време не ра

овоме бујном детету ћудљиве мајке, и куда тује противу напретка и развитка свог рођеног народа. хоћемо и можемо да га поведемо. На несрећу, већина владинских великаша у „То су званичне тајне, — има ко се о томе брине, — само поверење у владу и слога с нашем свету не верује ни мало у своју умну њоме, па ће све морати да буде онако како вредноћу и надмоћност и тражи своју заштиту ми хоћемо!“ Тако се сваком, па и овом при у батини и у савезу са туђинским велика

хоће. Наравно, да ће поред ове једне насилне

шима. Овај савез, познат већ под именом „ка мариле“, опасао би ланцима својим већину света — кад не би код власника, поред жеље за „одрешеним рукама“ у земљи, стајала и надутост, која жели да се и споља надмеће и да шири своју препокорну област. Само така жеља припомагала је те су гоњеници једних

Руке умешати се одмах и каква друга рука,

земаља налазили заштиту у другима и чинила

ликом хори глас из стотину плаћених и на тутканих пера. Међу тим и саме владе слабо

се уздају у примамљивост овакве песме, него спремају и глачају већу и већу чету послуш них бајонета, како би ново доба могле шче пати за раме, па на силу повести онамо куда

те тргнути ход времена на своју страну. Силна је те су и у потоње доба тирани Француски обаљивали тиранчиће немачке и талијанске, ВИТа К ЧОВеча НСТВа, ОСТане ОПeT Ha, CROM ота а тирани немачки помогли да оборе тиране Француске. Где је пак страх за своје вели ром месту! кашке столице обузео мах, ту се стаје на пут Ретка је влада у нашем свету којој није и самом природном тежењу народном да се главна жеља: да рашири своју кућу и да у сакупи у једну кућу, јер се боји немилости њојзи сатре све противне клице. Сад, ако и изван области њезине живи један исти народ, туђих великаша....

крв потече обично у таквом трзању — а раз

14

ГЛAСНИК.

С тога ни поред највеће слоге „народа са владама“ у свету не би се могло ново доба | повести по путу напретка — не би се могло повести баш због овакве слоге! Народи свесни теже данас да буду сваки свој господар, те да се тако измире и слободно удруже међу со- | бом, јер је то једини начин да се ослободе од

теретног пореза војничког и да сруше досадну Где је народ већ избављен од туђинских окова, ту се опозиција народна окреће свом жестином да сруши назадњачку владу. Где је пак јоште потребна оружана борба против за војевача, ту је опозицији народној

задатак да

радимо на развитку најшире унутрашње сло

боде у свакоме крају своме. Јер само са раз витком и са поштовањем овакве слободе ва

твориће се свако поље за охола трвења међу здруженим суседима и преломиће се копља

посебним властољубима, који би народ на силу раздвајати хтели.

тиранију домаћу.

принуди задремалу владу на заједничку борбу за ослобођење од туђинаца, јер за овакву борбу потребна је цела снага народна.

И ваља ЦелOM снагом свога карактера да

Хтеднемо ли да се под овакву заставу при купимо и да усталачки пођемо напред, онда не ћемо имати потребе да се бојажљиво за питкујемо: шта ли ће донети ова година и каква ли ће она бити. Биће бар за нас и наше крајеве, онаква какву смо је ми одгајили и донеће већ један пут давно жуђено ослобо ђење и уједињење народа нашег. Из читаонице.

У овим последњим приликама смо и ми, Опет је ускрсао „Сељак“, који је навршио био осму

који живимо на јужном истоку јевропском. На нама је да се побринемо сами о себи, ако хоћемо да се и други доиста о нама брине. Наш програм ваља да је готов, и да смо ми готови да у сваком тренутку по њему радимо.

Свакоме оном, који искрено хоће слогу, ваља да са јасним челом на сусрет изиђемо и да потражимо и од њега и од себе слогу у радњи, а не слогу у спавању.

Целу радњу напу ми са своје стране сво димо у ово неколико речи:

годину свога излажења, па онда био зачамао. Сада нам

се ево јавља из Панчева. Он ће излазити сваке друге недеље. Плаћаће се за њега у Аустрији: на годину 4 Фор. на по год. 2 Фор. У Србији: две рубље a нa пo год. рубља. Имена претплатника са новцима шаљу се „штампарији Јовановића и Павловића у Панчево“, или ма којој књижари у Београд. – Жалосно је по нашу

народну узајмицу што морамо рећи да је „Сељак“ морао да се опет појави нарочито за то што „Тежак“ једва

да броји неколицину читалаца изван Србије. Али његов ускрс потребан је био и с тога што ће се у њему старим познаницима моћи говорити и о ономе пшто младој „Те

жаковој“ публици још на ред не долази, те ће тако у овом листу и стари његов уредник опет радити моћи.

Ваља науком и удружењем да подигнемо

материјалну снагу и да пробудимо јунаштво у народу, како ћемо на сваком страшном месту моћи без страха да станемо противу својих крвника.

Ваља да подигнемо и негујемо знање, кара ктер и народну свест своју, како ћемо остати здрави и тврди и онда кад нас ма каква туђа бујица поплави. Ваља да знамо и осећамо да је страдање ма ког краја нашег у једно и наше страдање и да је сваки пропуштени тренутак за ослобо ђење по један ударац више у наше народно TO.AO,

— У Новоме Саду појавио је се 26. Децембра први стручни уметнички лист, под именом „Позориште“, јер је позориште данас још једино место око кога се прикупља наш слаби уметнички покрет. „Позориште“ ће излазити

четири пута преко недеље. Стаје за Нови Сад 40 новч. а на страну 60 новч. месечно. Уређиваће га пак А. Ха џић, који је и прву годину „Младе Србадије“ уређивао. У овоме листу имаће читаоци увек позоришне објаве и из вештаје, расправе о поворишним делима, па и дела сама, а осим тога извештаје странске о покрету уметности у

опште. Надамо се да ће овај лист помоћу заузетих при јатеља испунити празнину која зија данас на нашем уметничком пољу.

– Потреба живљега друштвеног покрета изазвала је и „Београдски брзојавник, лист за трговину, саобраћај и огласе“, кога ће издавати сваки дан, осим после праз

ника, Петар Б. Јоакимовић у Београду. Цена му је 72

Ваља да пружимо руку браћи својој у Бу гроша за Србију а за Аустрију 10 Фор. Намера је овоме гарској, Хрватској и Грчкој, те да утврдимо листу „да посредује из међу страних трговаца и нашпх братски савез за обрану и за борбу против || пијаца“. Он ће доносити „извештаје о стању наших пи туђих завојевача.

| јаца, а тако исто износиће тражње и нуђење равних

15

ГЛAСНИК.

производа на страним пијацама.“ Осим тога наћи ће чи

родно крећу и да се ни један од њих не истиче. Управа

таоци у овом листу сваковрсне извештаје друштвенога

је гледала да их увери, да се свака драмска радња тек

покрета у Београду, као позоришне, путничке, болничке,

тако може потпуно на очи

црквенске, послужничке и остале приватне и посебне

ради као део неке целине, па ту целину нигде не вређа, а да се простотом, природом и истинитошћу могу по стићи највећи успеси у позоришној вештини. И с правом се вели: Управа је увек сваком приликом

извештаје. У растрканим нашим друштвеним одношајима мислиио да ће овај посредник доиста намирити једну потребу.

изнети, ако

сваки глумац

и на то ишла, да глумце народног позоришта обавести,

Из позоришта.

да сваки глумац, који хоће да заслужи име вештака, ваља своје срце и дупу тако да оплемени, да му је сва — И у народном позоришту у Новом Саду учињени тежња изображење свога дара; управа је сваку прилику су кораци да се повориште оснажи и да му се развитак употребила, да увери глумце, да позоришна вештина ујемчи. Са ђаволским препрекама имали су да се боре ||

Новосађани, те да подигну себи трошну и привремену

није за то да њоме неке себичне намере постизавају,

дворану, како би дружина позоришна могла преко зиме

нити да побуде просто допадање у светине, него да је нека симпатична сила, која људе једне другима прибли

на једном месту стално радити и учити се. Министар ство пештанско по неколико пута забрањивало им је

зидати ову дворану, јер она неком Немцу „заклања сунце“. И кад су најпосле по извештају разних комисија сви приговори пали, онда је забранила да се уз позориште смести и мала гостионица! При свем том ће опет у Но вом Саду о новој години прозборити позориште, које је || нарочито у овим крајевима моћна и жива полуга на роднога образовања. А да оно заиста буде будилац на родне свести, те да се не мора обвирати на само уга ђање очима и ћуди, народни сабор у Карловцима одре дио му је годишњу помоћ од 3000 фор. Па како српско позориште није срећно било да му се од државе помоћ одреди, као пшто се она одређује у огромној суми позо ришту маџарском, ма да у државну касу и Срби добар

део данка плаћају, то се позоришна управа прогласом својим обрнула општинама српским, разложивпи им: да ако само неколико њих великих даду по 100 фор. годи пње, а друге мање по 80, 50, или 30 фор. то ће се одмах самосталан развитак поворишту ујемчити. Овоме позиву

жује и чини да се они у заједничко коло хватају. Друга главна брига управина била је дакле, да глумце учини свеснима њиховог позива, па да од њих начини

праве учитеље за народ, апостоле за све оно, што је лепо, добро и истинито , да би тако могли сејати по нашем свету семе љубави и врлине: главна је брига управина била, да подигне позориште на онај степен висине и савршенства на коме ће постати за цео народ школа за

морал и сваке врлине, узор доброг и углађеног укуса, носилац народне просвете и изображености, прави бу дионик народне свести, верни чувар народнога духа и

језика, светло огледало сјајне и тужне прошлости и сретни гласник, ако бог да, лепше будућности напе! У позоришту овом приказује се 35 изворних драма, 10 изворних позоришних и паљивих игара и 91 позоришно дело које је или преведено или за нашу поворницу уде шено. Од ових драма научено је за кратко време сада

шње управе до 62 комада, међу којима је 8 изворних

драма и 8 изворних шаљивих дела. Међу овима има и почеле су већ некоје усталачке општине да одговарају таквих која су непозната на београдској позорници, као закључцима својим, а мислимо да иза ових не ће ни || што су нарочито „Младост Доситија Обрадовића“ од К. Трпковића и његове друге шаљиве игре, па „Народ и друге остати постидне. Великаши“ од Владана и др. Истина, да је изгледало да ће ово народно позориште затворити се, кад му оно пре три године управљач измаче

Још је значај ове позоришне дружине нарочито у

и оде у чиновништво београдско. Али колико је оно

томе што она подиже и оживљује народни живот онде где Срби живе помешани са другим народностима. А дружина је ове године обишла: Вуковар, Земун, Нови Сад, Митровицу, Панчево, Белу цркву, Вршац и Кикинду.

изгубило у глумцима, којима се непрестано путовање већ досадило било, па су у стално београдско позориште очи упрли, толико је оно добило тиме што му је на упра ву дошао А. Хаџић, у коме се светло састају и воља и

Само са прираштајем нове глумачке снаге и овде и у

8BIаНБе И. ПОIIIТенO ПОНаIIIање.

Београду, на велико чудо, доста несрећно иде. Сад,

С правом се вели у извештају управе на овогодишњој главној скупштини народног позоришта у Н. Саду: „Кад је управа примила на себе бригу, да се стара

кад су толики сјајни изгледи отворени правом позори шном вештаку, нема да к позоришту струји толико да ровитих младића и женскиња, колико би се с правом

о позоришту, нашла је у већине глумаца неприродно кретање на позорници. Тако рећи сваки је глумац играо

очекивати могло. Од женских приновака у Н. Саду иста кле су се вољом и марљивопшћу својом Савићева и Ма ринковићка. А смрт је пре краткога времена уграбила

на своју руку, сваки се глумац само о томе старао, да

Пају Маринковића, који је нарочито био срећан у при се допадне светини, и ако је то често ишло на рачун

карактера, којег је приказивао. Сваки је дувао у рог

казивању доброћудних улога.

онако јако, како је само могао, а мало му је стало било |

Загреб је такође почео на ново да подиже своју умет до тога, што је одатле постала така халабука, да је вре ђала свако ухо, које тражи складности, а не саме не ничку важност. Полутанска оперета уступила је у њему сугласице. Прва је дакле брига била управи, да глумце | место правој опери, на којој су прикупљене домаћне и привикне, да на позорници природно говоре, да се при- | странске снаге, тако да човек са доста уживања може

16

ГЛAСНИК.

пратити овај пупољак свирања и певачке уметности. У

Из књижаре.

музици се надмећу овде две ваљане снаге: Зајац, који

је повнат са своје опере , момци на броду“ и Кухач, ко ји је у „Вјенцу“ писао драгоцене расправе о нашим на родним напевима и о музици у опште. Сабор загребачки

После београдског ђачког покрета од 1848. год. који се и у књижевности појавио са збир ком „Невен слоге,“ и после покрета, започе

одредио је доста лепу своту на потпору народнога по воришта загребачког, а како је сад одобрена и помоћ од 60 тисућа Форината „Југославенској академији вна

тог 1859. год. после кога су се појавиле три књиге „Лицејке,“ ево га опет пред нама „По

ности и уметности“, то ће и она моћи од помоћи да

братимство, књига прва, издаје ђачка дружина на великој школи, београдској. У Београду у држ. штамп. 1871.“ Страна 210. — У овој је

буде и овој грани уметности. И на драматској позорници уступиле су лакрдије ме сто озбиљнијим представама. Истина, да се у загребач

књизи: Човек и природа, од Росмеслера, пре

ком позоришту још непрестано у говору пева и непри

родно декламује, у место да се углађеним и према сва

вели Мих. Вујић и Ал. Радовановић; Како се

ком стању природним говором представља живот онакав

негује памћење, од Хартенбаха, извео Живојин

какав јесте, али је та декламаторска стара школа већ при издисању. На вагребачкој је позорници сад и Те

зиолођије, превео А. Н.— Чланци су ови ко

Симић, и Спавање и снивање, из Љујсове Фи

лечки, Недељковић, Пелеш и Рашићка, па известиоци у загребачким новинама често са доста љубави говоре о

рисни и вредни да их проучава и највиша и

њима.

најнижа публика. У њима је додирнута тек једна страна људскога знања, али избор њи

И у Далмацији има пуно красних позоришта, тако красних, како им на далеко нема такмаца.

хов сведочи да су ђаци београдски у стању да и мимо званичнога предавања и „внуша

Али та позоришта стоје — празна.

А ако је игде потребна полуга за пробуђивање на роднога језика и народне свести, то је она данас у дал

вања“ налазе и уче такве расправе у којима се казује напредан развитак науке, а без оста

матинским варошима.

така и придевака средњевековне сколастике.

Веома би добро било да се или наше поворишне упра ве или одличнији глумци наши сами здруже, па да у

У својих „неколико речи напред“ вели „по братимство“: „Пред нама је грдна руда чисте

време летњег одмора пробаве по неколико дана у овим

истине и науке, ми ћемо је речницима и гра

далматинским варошима. Тиме би доиста учинили и за довољство себи и праву корист народноме напретку. Надамо се да ће ова напомена наићи на истинску

матикама расковати и дати нашем

свест и вољу код наших поворишних усталаца.

може читати оно што се зове наука, и што

Из женскога света.

У више великих вароши има данас друштава, што се старају, да се женскиње технички изуче и да се изученима нађу стална места за службу или радњу.

У Лондону стоји већ од пре 10 год. тако

друштво, које у годишњем свом извештају поново виче: „ако хоћемо да своје кћери са чувамо од невоље, и да им бољу и не зависну судбину осигурамо, а оно изучавајмо их исто

као и мушку децу систематички у наукама и занатима.“ По томе јавља друштво, да је и ове године од друштвених питомаца изашло њих више изучених за лекаре, апотокаре, сликаре,

народу,

тиме ћемо учинити да он на своме језику би му, може бити, без нас неприступно било“. С тога се „побратимство“ с правом обрће „устаоцима око растурања књига“, као чи

ниоцу народне просвете важном као што је и школа сама. Људи, вели, који пружају књигу у руке оних, који се или даве у „сановници ма“ и „трепетницима“, или су већ на оној страни где је права наука, или су најпосле тек на прелазу к њојзи, те ће, држећи се јед ном руком летве да не падну међу „опсенаше“ и „јеремијаше“, прихватити другом књигу добру и корисну, ти људи раде толико колико и књига. — Веома бисмо желели да „побра тимство“ што пре буде у стању да како ваља настави свој рад. Као санта леда пада нам на

златаре, Фризере, слагаче, Фотографе, телегра душу последња врстица

Фисте, ал особито књиговође и рачуновође, и да их је све у лепе службе понамештало, али,

на корицама прве

књиге „побратиства“, где се вели да „са ван редних догађаја у великој школи“ не може

да их се далеко више тражи, него што их

да се каже кад ће да

спремљено има.

братинскога рада. -a-e

друга књига по

-“

|_

СРБА42

| I_-__

|

--

Ma- S | A

ЛИСТ ЗА П0УКУ, УМЕТНОСТИ ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ. ГОД. III. БРОЈ 2. У БЕОГРАДУ, 15. ЈАНУАРА (СЕЧЊА) 1872.

ИЗДАЈЕ

yРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ.

излАзи СвАкR нFдEљЕ. СтAЈЕ НА годину 1 ДУКАТ ћEC. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу трг. у Београду.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : Наше новине, од уредника. — — Без новаца, од Соколова. (Свршетак). — — Сирота ал" поштена, (приповетка). Грудвичава болест. — — Светлост и ноћ, од Мишлеа. — — Гласник: Шта бива по свету. — Из школе. – Из

у вЕогРАду, у штAмплРили н. стEФАновићА и дружинв. 1872.

омлАдински кАЛЕНДАР за годину 1872 може се наручити или код српске задружне штампарије у Новом Саду или преко главне књижаре у Београду.

AUGF" Стаје 50 новч. или 5 гроша. А ИМА НА ПРОДАЈУ

у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИКАРИ У БЕОГРАДУ и у свима подкњижарама у србији „Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

_

„ 50 по 5

»» „,

или

50 н.

а по спуштеној цени: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869)

, 3.

„

„

30

„

Четврти омладински календар (год. 1871.)

, 3.

„

„

30

„

Прва омладинска заједница (год. 1867)

„

30

„

Омладинска заједница (год. 1869)

„

30

„

„

30

„

Пут лицејских питомаца по Србији

, 3.

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

19

НАШ Е НО В И НЕ. (Наставак)

I.

У политици нашега народа данашња кнеже

јатеља у народу, и „Србија“ је се успела била

пина Србија највећма је у стању да покрене озбиљну и одсудну радњу, а највећма је у

као значајна политична снага у кнежевини. Али са последњом променом владе и положај

стању и да спречава сваки одсудни покрет у

се „Србије“ у неколико изменио. С једне стра

пресуђивању и раскидању несносних веза у којима чами балканско тропоље. Ово је једно с тога што у Србији може да буде у сваком

Босном и Старом Србијом и Бугарском, и што је глас о спреми и вољи за борбу из Србије

не борци неки из овога кола задовољили су се, или су се бар учинили да су задовољени са оним „реформама“ које су предузете у земљи. С друге стране нова „радикална“ снага изишла је у јавну борбу противу либералнога листа, и то тим жешће и снажније, што није био на чисто изведен положај листа спрам оних лица за које се у опште мислило да су прешла са свим у табор бранилаца „онога пшто постоји.“

разношен много китњастије него што је у са

Такво растројство и борба у колу саме напред

мој ствари, па се многи већ навикли да више очекују из Србије, него ли да сами прегну

не снаге у кнежевини, па још поред новог

тренутку највише новаца, највише оружја и

највише људи, уређених и готових за борбу. А друго је с тога што је Србија међом својом

у додиру и са граничарском Крајином и са

на одсудан рад.

С тога нам се очи најпре обрћу на гласила јавнога мњења у Србији. Какав правац влада у овим јавним изразима мишљења у кнеже вини и у колико је тај правац изникао из народа или продрво у њега? Почетком прошле године, осим неколико званичних протокула и осим гдекоје пасквиле, није у Србији било ни једних самосталних политичких новина. Појав новога закона о штампи укочио је крила Каљевићевој „Србији,“

закона о штампи, по коме би отворено при чишћивање рачуна било не само узапћено као до сад, него и кажњено — учинили се те је

„Србија“ почетком прошле године обустављена. Мало за тим покренуо је Чедомиљ Мари новић „Треовачки гласник“, чија је борба на рочито управљена на то: да се у кнежевини

већа и стручна пажња обрне на развитак тр говине и да се званичним корацима заштити

и изазове земаљска виша производња. Не зна се унутрашњи политички програм овоме ли

сту, али у спољашњој политици он се прија једином либералном листу, који је кроз неко тељски одзива мишљењу о борби за ослобо лико потоњих година под џелатском руком ђење и одзива се слободњачким борцима у цензоровом борио се да буде и да остане из осталим крајевима нашег народа. Радна је раз самосталне и напредне снаге политичне

снага на овоме листу још доста малена и

у Србији. не уређена, па с тога се поред стручног тр Ослобођење народа српског ратом унутраш говачког програма његова политичка страна њим у Турској, дакле признатом и правном једва и опажа. револуцијом, а сретство за ослобођење и мета И нова „социјално демократска“ струја, која овог ослобођања ваља да буде равноправни је се већ појављивала била са борбом против слободни савез народа на балканском тропољу. „либерализма“, добила је свој радни израз у Да би пак Србија могла и сама поћи напред „Раднику“, кога је Ђуро ЛБочић покренуо и бити узор и пријатељ свима крајевима око почетком месеца Јунија. „Радник“ је, као и себе, ваља да се у њој развије права слобода „Трговачки Гласник“, поглавито привредни и да потпомаже и ван својих граница све сло лист, али док се Трговачки гласник обрће бодне борце на јужном истоку јевропском.... влади са захтевом живље радње вваничне, Ето то је био програм „Србије.“ Овај је про | дотле се Радник обрће народу самом и зове грам с дана у дан бројао све више својих при га да се сам покрене на удруживање и оснажење 24.

20

НАШЕ НОВИНЕ.

своје радње. Првобитни је програм Радни

дак против сваког ситничарства, ћуди, пред

ков хтео од прилике на буде: захтевање „ра деничке државе“, у којој ће држава нарочито

расуда, незналиштва и лености.

Међу политичке листове у Србији могла би се у неколико убројати и „Млада Србадија“, би се прекратила сиротиња и просвету би лист уједињене омладине српске, којој је гла могао да прибави сваки члан друштва. Тек вна мета ослобођење и уједињење народа на са таквим унутрашњим развитком могла би шег. Листу са оваквом метом нигде не би с се покренути борба за ослобођење целокуп правом припадало толико места и значаја ко нога народа. У то име ваљало би пружити лико на огњишту револуције српске. С тога руку радницима околних народа и окренути је „Млада Србадија“ при своме преласку у леђа борби за народност. „Радник“ је био про Београд почетком прошле године особитом тиван „Србији“, што она није најпре изнела пажњом предусретнута била. цео ирограм будућне државе српске, па онда „Млада Србадија“ је се трудила да отвори тек да говори о борби за ослобођење. А на што шира врата узајмичком састанку бораца родним јуначким борцима у Аустро-угарској из свих наших крајева. Трудила је се сваким био је противан, што излазе у борбу за на листићем својим да припомогне умноме осло родност своју, па тиме отуђују сељака маџар бођењу од празноверице, ћуди и несвести, ског и т. д. У оваквом положају „Раденик“ нарочито да у оскудици чисто политичког за је ограничен био на врло малешан број раде једничког листа буде израз и помагач брати ника. Али је радним наступањем на политичко мљења за што скорију одсудну борбу против бојиштс „Раденик“ врло брзо увидео: да у крвниких завојевача. Како је пак омладинскоме нас зија још врло много неподмирених пре листу више у намери поука и обавештавање ких „насушних“ потреба, које неће моћи да у оним стварима које се тичу целокупног на дочекају далеко доба „радничке државе“ која родног ослобођења и уједињења, то ћемо је ми ни у самој Француској, у земљи „идеја,“ није уврстити мало по даље у књижевне листове, могла ни да се уреди ни да се одржи. Увидео који утицање у дневна питања остављају стру је не само да поред искључивог и напред одре чним политичким листовима посебних крајева. Са изразом јавнога мњења у Србији најви ђеног програма будућне српске државе не ће | се моћи извести у борбу целокупна снага на ше је свезе, а по томе и највише борбе имала родова, него да се поред „закона о штампи“ и има „Застава“, коју је у Новоме Саду раза тај програм не може ни изнети. Увидео је вио Светозар Милетић. Што год је већма да борба за народност у Аустро-угарској управо притиснут израз слободнога мњења у Србији, је борба за личну, општинску и окружну сло све је оштрије он тражио одушке своје у ли боду. И увидео је да се нема кад чекати наше стовима изван кнежевинске границе. Тако се

уређивати и ујамчавати рад и капитал. Тиме

унутрашње препорођење у борби против ту догађало да је још од 1857. године „Српски ђинаца, но да ћемо ми све горе препреке имати дневник“ у Н. Саду заступао час једну час другу потиштену страну. И „Застава“ се није што већма оклевали будемо. плашила вабране и узапћивања на границама Оваква увиђавност служи на част „Рад Србије, него је увек поштено отварала недра

нику“. Она је учинила те напредна самостал на снага у Србији, која је почетком лањске године била растројена, већ је при свршетку године јавила се зближена у начелима и те жњама својим, тако да су већ састале се жеље са свих страна, како би се на једном великом

се морали и такви људи који о једној или другој ствари и нису најтачније извештени

свакидашњем листу сакупила сва самостална

били. Али је „Застава“ куд и камо измакла

напредна снага политична у Србији, да се при купе у једно радници обустављене „Србије“, „Говорнице“ и данашњег „Радника“, те да чврсто стану на браник за слободу и напре

своја гњеченој речи. Кад се на познатије људе у Србији јаче пазило и ватала им се писма, онда су наравно дописничке дужности примати

напред од „Српског дневника“, нито је уред ништво њезино већ се потрудило да проучи

стање у Србији, па није пружало руке сва коме ветру, него само борби за унутрашњу и

НАШЕ НОВИНЕ.

21

спољашњу слободу у Србији. Побуда на бор-| у далматинскоме сабору и под несталним уред бу за ослобођење увек је био најживљи про грам „Заставе“, како у време нашега задо вољства са „градовима“, тако и данас. У то име она је жељна заједнице и вољна је пру жити руку свакоме преставнику снаге у на

роду. А уз овај програм „Застава“ се очајно бори против маџарске владе за сваку стопу природнога права народног у Угарској, у вој ничко; крајини и у троједници, и бори се с ус пехом и лепим одзивом у народу за ослобо

ђење просветно црквеног развитка народног из руку мрачњачких и за слободни и општи утицај народов у овај важни развитак његов. Уз „Заставу“, готово са једним истим про грамом и са истом борбом, стоји данас и Су ботићев „Народ“. Радњом његовом око зајед ничкога програма народна борба према туђин

ницима и на нашем и на талијанском јевику излази у Задру. Уврстили би смо га овде са његове борбе за пробуђење свести народне противу надувене талијанштине и са његове тежње да и Далмација ступи у тешњу свезу

са својим сестринским покрајинама. Само нам је жао што „Народни лист“ нема стална и у целом нашем народу опште признатога про

грама што се тиче утицаја Далмације у устав ну борбу бечку, и што је слабо проучио ста ње народних бораца у осталим земљама на пшим, или бар што из познатих самосталних новина не вади извештаје своје, у место да се саопштавањем сумњивих дописа гради са везник поткупљених пера.

На кршном Цетињу је „Црногорац,“ под

цима и кукавицама изгледа јача, а у случају

уредништвом Симе Поповића, достојан израз оне јуначке радње која је Црну Гору увек

напасти на један лист стајао би одмах други као замена. Ал” ипак многим пријатељима на родне борбе милије би било кад се једна иста радна снага не би цепала у два слична листа.

дичила. Поред извештаја о напретцима школ ским у Црној Гори има у „Црногорцу“ пуно извештаја о очајном стању нашега народа под турским царовањем. „Црногорац“ са братин

„Панчевац“, кога је у Панчеву од две три године покренуо Јован Павловић, изишао је на глас како по жестини своје борбе, тако и

по својој нарочитој пажњи за економски раз витак, у коме стаје уз радикалну странку јев ропску. По своме положају, близу Београда

овај је лист у стању био да више од осталих листова доноси дописа из Србије. Он у овој земљи није јавно забрањен — ал” је пошти за повеђено да га не прима и не разноси.

ском пажњом прати покрете самосталних на

родних бораца за унутрашњу и спољашњу слободу. И по његовом је програму сваки дан и време и прилика да се отпочне одсудна бор ба, а први почетак овој борби ваља да буде заједничка братска радња целе наше народне СНА,Ге.

Још нам ваља додати овде „Буњевачке и шо качке новине“, које је пре две године у Калачи покренуо поп Иван Антуновић. Ове новине

У Загребу је борац против маџарскога на

не износе на среду политички програм што

сиља „Обзор“, принуђен бивао да мења име

се тиче државнога положаја целокупног наро да нашег, али ће с похвалом признати велики политички замашај њин сваки, који зна како су се буњевачка браћа наша била почела одро ђивати и постајати у Угарској оно исто што и потурчењаци у Босни. Ако „Буњевачке и шокачке новине“ само пробуде у своме крају вољу за народном књигом, оне су већ велики

своје и имена својих уредника, али он је увек

био израз оне странке народне у Хрватској, која истина нема снаге да одрече свезу своју са Угарском, нити пак хоће да на ново западне у шаке бечке, али која у савезу тражи ујам чење свог унутрашњег слободног развитка. „Обзор“ је ове године стао на потпуну снагу своју, победивши са својим програмом при

огромној већини избора за сабор загребачки. У сред ове радње „Обзор“ се живо и прија тељски одзива радњи српских народних бораца

корак учиниле. „Ступајмо браћо на трудној стази, — вели вредни уредник сарадницима

за ослобођење испод турске чалме. Овде бисмо уврстили одмах и „Народни

својим, — нека нас не смућива што нам и они на пут стају, којима би бог и душа запови дали да се у смјерно коло својег рода ухвате. Не плашимо се мрских погледа, поругљивих

лист,“ који је израз данашње народне већине

и оштрих нападаја, наших злотвора, већ по

22 БЕЗ НОВАЦА.

слујмо к'о и до селе за благостање нашег рода... Ми желимо и све наше силе напи

кој и вармеђској кући она част, оно поштење, оно право изприје, које му је у закону под

њемо, да се наш мили род, наши Буњевци и

круном Стјепана осигурано“.

Покци као такви у животу задрже, и нашем језику у цркви и шкули, у сеонској, варош

А сад да пређемо на протокуле и пасквиле. (Наставиће се.)

|

-or-a-ENER-D-ro

(Свршетак)

Наше данашње кредитне хартије не иду на развитак посебног приватног кредита и на оја

И како да се не радујемо, када је се у нас

чање индустрије, него обогаћавају само сара Фе, шпикуланте и интерешџије. Од времена, како су се у нас хартије почеле куповати, привлаче главне берзе све једнако слободне

појавило толико „заједница, кумпанија, дру штава“, која су имала различите индустри јалне, трговачке и благотворне цели! С ка квом је ватром и жаром подржавала публика свако глупо предузеће, и како је поверљиво

капитале и тиме руше нашу народну привре

разбирала она о свемогућним акцијама и обли

ду. Умањивање Фабрика и раденичких завода,

гацијама, у нади, да ће се обогатити за нај краће време! Како великим кредитом кори стише се наши трговци и како им је лако било давати меницу на суму два пут и десет пута већу од оне, коју они сами могу да пла те! Лепо је, срећно је било тада време! Ни ком тада ни у главу није долазило да се жу ри на обуставу размене и на увеличавање процента, који банка узимље. На један пут се све изменило.... Над на ма се провалила економска бура. Вихар бан кротства расејао је наш кредит, поткопао на

опадање кредита, банкротство, скупоћа, туж

бе на оскудицу у новцу — свему је томе уз рок непроизводни обрт наших новаца. Где је

се већ умножио шкодљиви сталеж берзанских ппикуланата, интерешџија (проценташа) и свакојаких готована, тамо друштво мора да страда од новчане кризе и мора да се тужи на недостатак и скупоћу капитала.

Но, да ли смо ми одавно почели да вичемо на оскудицу новчану! Од 1858 године до 1862. маја месеца, у Русији није било размене кре дитних хартија; она је била престала за то што се са свим исцрпело било злато и сребро у банкама. Од 1853. до 58 године, за 5 го дина, народ је подигао био 216 милијуна ме талнога новца. Међу тим гомила кредитних хартија једнако се увећавала, и то у такој страшној сразмери, да је од 1855—58. године нарасла од 265 милијуна на 735 м. рубаља, то

јест више од 206 на сто у три године.

шу индустрију и трговину, у прах је разнео наша акционарска предузећа, расејао је наше сањарије о напредовању и из дубљине груди изазвао горку тужбу на оскудицу новчану и и на скупоћу.

Од куд је произашао тај неочекивани пре врат у нашем раду и мишљењу 2. Од великог развитка готованства,

отимања и од непро

и кад се прекратила размена за метал, онда

изводности нашег капитала! Коме није познато данас да је већина наших „заједница, кумпа нија и друштава“ била основана због новчаних

је понижен био и проценат на првашње уло

шпикулација, а не због корисних цели, и због

ге у банку, па за то су многи своје улоге узе ли натраг и пустили их у приватни обрт. Та

тога су тако шкандалозно била и вођена сва дела акционарска, због тога су ова удружења тако бедно и прекратила своје суштaствовање. Много је се писало о бесплодној радњи на пших нндустријских дружина; много је на њих

Када је се умножио излазак нових банака

ко је се почела акционарска грозница. Не гледећи на кризу банке и усиљене курсове

кредитних хартија; не гледећи на страшно опадање меничног курса — ми смо громким

набачено подсмеха па и опадања, али на жа

гласом јављали свету о нашем напретку и с радошћу смо поздрављали зору новог живота.

лост у свему томе било је мало и истине. До иста — сва тешкоћа кривице мора на нама

БЕЗ НОВАЦА.

23

лежати, на нама самим, а не на хитрим шпику

на опадање кредита. „Новци! новци — ми смо

лантима, који су се тако вешто умели да ко ристе нашом поверљивошћу и незнањем. Чудо је још, што ником од нас није пало на памет

готови за вас дати по 20 и по 50 процената и кадри смо убити себе на свагда“. Ево, до чега нас је довела наша шупљина и немар

да склопи акционарско друштво за прављење

љивост!

злата или за грађење жељезнице на месецу. Јамачно би публика веровала успеху и таквог предузимања и куповала би акције! Акционарска лудост, наравно, морала је по родити и берзанску мајсторију са свима ње ним последицама. За игру са повишењем или обарањем курса акција и облигација, преко је потребан за проценте и за размену метални новац; због тога су га берзини шпикуланти почели прибирати, т. ј. извлачити га из про изводног обрта. А како је мало било на берзи готових новаца за куповање акција, облига ција и т. д. то је са повишењем цене злату, цена се хартијама умањила и једнако се ума њава, што год се више оне умножавају. Ствар се завршила тиме, што је на акционарском вашару постао загаћен излаз: нико није хтео

Ко је томе крив? Предајмо сами себе уза јамном суду и покајмо се од свег срца један

пред другим. Верујте: нама нису толико по требни новци, колико труд и покајање. Радити — то значи покајати се. Гледајући изближе на сиротињско стање наше народне привреде, ми смо дошли до тог

кулација, тада је свет са жудњом раширио руке државном зајму, а остали део слободног ка питала био је употребљен на куповање „се

убеђења, да је узрок наше опште тужбе на немање новања у нашој мржњи па рад и у тој рђавој предрасуди, по којој гледамо на новце, као на једино сретство спасења од скупоће и од пропасти. Скупо плаћамо ми овакву своју Фантазију! Криза, непрестана криза, криза новчана, Финансијска, индустријална, трговачка — ево чиме се јавља наша потреба у новцу, док нас најпосле нужда не принуди да осетимо и друге потребе, свесније и ко рисније: жеђ за знањем, за свешћу и за тру дом. Да би се у нас развиле и намириле те иотребе, нису нам од нужде само новци: знање се не добија и не шири се рубљама, него ра дњом мозга и слободном разменом мисли; по штовање се не купује и не продаје, него га признаје сваки сваком према радњи његовој без сваке плате; труд ствара сва богаства из ничега, јар он сам себе развија и подржава. „Трудите се друг за друга, мењајте сс услу гама и плодовима ваших трудова“ — то је основа правила међу собних одношаја људ

pија“ (државних билета, које дају проценте)

ских, која се основа језиком економичара овако

да купује, а сваки се старао да прода своје акције, па ма било у бесцење. За банкротством и ликвидациом, прекраће њем рада у акционарским предузећима, која су преварила у нади наш лакомислени свет,

добио је наш новац други правац и то опет бесплодан и непроизводан. Када су акције и облигације (с малим изузетком) изгубиле своју

цену и престале бити предмет берзанских шпи

металних билета. и т. д.

казује — „производ мења се на производ, а За продавање, размену и проценте, а још јеспап за јеспап“. Шта је потребно, да се та

више, за шпикулацију с кредитним хартијама,

наравно, потребни су метални новци — а у њима је највећа наша нужда, јер се више траже, но што их имаде. Нама се хоће, да на сваки начин доводимо у обрт масу хартија, | којих у Русији имаде на 2500—3.000 мили јуна; нама се хоће да купујемо , продајемо, да мењамо те хартије, да шпекулирамо с њима.

изрека покаже на делу? „Новци! новци су потребни, тако говоре слепе незналице — је спап се купује и продаје за новце; дакле су

они једини потребни за одржање трговине“. Не! одговара данашња наука — трговина може бити основана и на безновчаном кредиту, на меничној системи, и на међусобном поверењу. „За трговину потребно је много трговаца, го воре незналице, — што је више трговаца и што

Али у нас је мало металних новаца — наше злато непрестано одлази у туђе земље, па због је већа њина кенкуренција, тиме је јеспап тога ми и страдамо од немања новаца, т. ј., јевтинији“. Не! говори наука: трговина, као од сувишног папирног новца, и тужимо се

међусобна размена, иште да се постави сраз

24

БЕЗ НОВАЦА.

мера међу произвођачима и употребљачима и ипте слободну конкуренцију у произвођењу. Чим сваки од нас троши, то значи да је сваки дужан и да производи; што више и лепше

будемо ми радили, тиме ћемо јевтиније и си гурније продавати друг другу своје производе. Из тога иде да је за развитак трговине по требно, да трговац све више и више постаје раденик и сваки раденик трговац. Тако ако би се трговац тужио, да не продаје, то би он тиме сам себи говорио: да не ради. Ето, овако пише руски економичар о ру ској привреди и капиталу, макар да у Русији већ имаде много Фабрика, ма да се пољска || привреда у велике обрађује по новим мето дима и усавршеним оруђима, ма да су занати у велико развијени, и т. д. А шта би рекао исти економичар када би знао наше стање,

лаже, како су многи узроци од којих страда народна привреда, и како их је тешко побро

јати. По његовом мњењу ти узроци бивају или случајни или органски, стални. У случајне узроке он броји: пожаре, паљевине, поплаве, пелике редње, војне и т. д. До некле вели он, могућно је те узроке, ако не са свим уклонити, а оно барем ослабити им шкодљиво

дејство, које ће тим мање бити, пто је земља више развијена у економији. Од случајних узрока, шкодљивији су пак узроци органски, јор они раде постојано и долазе од незнања а не од случаја. У ове постојане узроке он броји нарочито систематичко пљачкање земље извозом сировина у туђе земље.

Кобденова је школа рекла у катикизису лиге инглиске: „Земље, у којима има мало Фабрика, и где људи морају да се задовоље само до

маћим радовима, јесу несрећне. Инђијанац

где народна вривреда готово није ни почела живи у таком пределу, о ком је могућно нај да се развија, где се и за најмању урађевину јевтиније продавати пунш, а он пије само воду. Пунш односи његов господин.“ новци у туђе земље извлаче? пр. А. Вучковоћ. У другом свом чланку исти економичар раз -о-и -о

(Наставак).

Сутрашњи дан затекао је у кући Средојевој све као обично. Бошку ваљаде поћи у школу, а г. Марија поче извршавати вољу мужевље ву. Саветовао јој је да дућан распрода, коње та кође да прода, само винограде нек остави. Радећи винограде имаће неку забаву а и из државање њезино јесен ће подмиривати. И тај посао на брзу руку сврши, јер је чекаше го лемији рад: винограцка берба. И то се мораде десити баш тако брзо за смрћу мужевљевом

терују. Тако и данас та ларма пробуди санане људе. Кога грмљавина не пробуди, тога диже из постеље лупа града у прозоре, који већ два сахата непрестано пада. У том и зора забели, да покаже свету шта му црна ноћ донесе. Сун це се лепо роди, својом топлотом грејаше оку пано биље, озебле животиње. Мало, велико

поврви у винограде, да види шта је – жалос тан се призор престављао, овде видиш забри нута старца, где таре чело; онде чујеш врис

Али ће ти послови забавити мало више ум

ку сироте удовице, где се у прса грува: та

тужне удовице, ваборави ће кад и кад своју

цело њезино живљење кроз годину дана ова

тугу, та она има да живи, да живи за завет

ноћ узе. Туча беше јака. Старци од осамдесет година не памте је. Приповедају да су наила зили на зрнад ко голубије јаје, а сунце их још доста отопило. Браздама, веле, цурило је вино. Та црна ноћ уштеди људма велики труд око бербе, она им обра грозне винограде. Како сви тако и г. Марија. Не само да јој је ви

свој. У петак, суботу, спрема се за бербу, за паравају се бурад како ће се у име божије у понедељак брати започети. Човек једно а бог друго. У понедељак око два сахата после по ноћи почеше лупати звона по свима црквама, па ипак је ужасна грмљавина надгрмила звук звона. Обичај је по неким местима у планини да опасне облаке, који, тучу носе, ввонима рас

ноград потучен, него је и лоза у пола исака

ћена: та је несрећа још већма дирнула. Осам

сиротA Ал”

ПОШТЕНА.

25

година је радио Средоје винограде, па никад

већ да јуначки сноси. Говор беше заиста ди

таког берача не имаде, а њу, сињу кукавицу,

ван: 6лагим је речима сипао строге опомене и

прву годину па већ посети. Коње је наумила укоре на оне, који их заслужују, у његовим продати док кљук кући снесе, док виноград речима налазили су утехе они, којима срце обере, сада је то могла и без овога урадити. Берба је свршена. — — — Зима је затекла поред свију тих несрећа опет кућу њезину са свачим припремљену. Средо јев обичај беше за рана лета спремати зимни цу. Уживао је, а научио је и све домаће ужи вати у кућњем задовољству. Деца мало по мало па и забораве на грдан губатак; зими се радоваху и с великом жељом први снег ипшче киваху. Трострука им радост једног јутра осва ну. Пао је снег и то до колена — одмах се сањкати може и баш крсно им име свети Ђур ђиц дође на белом коњу. Узеде домаћица ка лендар да забележи дан код први снег паде, а то беше трећи Новембар, крсно име Средо јеве куће. Сузе јој потеку низ образе, сетила се слављења тога дана за живота мужевљева, до селе спремаху се неколико дана у напред

да „славу“ прославе, а данас се једва знаде пређашњи дан. Брже се пожури да обичне кућевне послове посвршује и почне који зало гај више спремати, та благ је дан — треба и које благо дело више учинити. Кад зазвони на службу — случајно преславља црква тај дан, иначе се на јутрењу очита литурђија — пошље Бошка с воштаницом, уљем и измир

ном у цркву, сама ће доцније док нареди до ма шта треба. — Баш се апостол читао кад она у цркву уђе. Од како друга изгуби, у цр кви је налазила утеху своју. Данас јој беше теже око срца но обично, ал” ће и наћи више и утехе нег” обично. Чим чу невини детињи гласак, позна одмах свога сина Бошка и зара дова се и расети се. Нека особита свечаност овладала беше црквом. Цела црква миром ми

ојађено беше, лепе поуке добише незналице, а малодушни се оснажише.

Друкчије се нег” обично прославља данас тај дан у Средојевој кући. До сада све три

собе пуне гостију. Силне званице беху. Данас се пак не пије у славу божију, не куца у здрав ље домаћиново, не звоне звона уз здравицу

сваку, данас г. Марија са своје чотворо деце

скроман ручак руча, докле у соби за чељад дугачак сто застрт беше, за којим сиротиња

јеђаше у покој душе Средојеве. Кратки дневи а дуге ноћи. Учестани свеци прекратише дугачку по себи зиму и наступи пролеће и док је пет пута природа све четир одеће своје променула, наступише и велике промене у кући г. Марије. Заиђи шором испод пијаце па уђи у кућу пред оном ковачницом:

по спремљеној авлији и уређеној башти одмах ћеш закључити да у том дому ред влада. Кућа ако п није оправна а оно није ни опала, у свему се огледа леп у кус, ал” кроз сву ту от

меност, сиротиња провириваше, а како не би, кад Средојеву кућу, од како он очи заклопи, — као да се несрећа с природом уортачила —

непрестанце несрећа гони. Лед три године уза стопце тукао је виноград, болест нека у марву ударила и многу поморила, уз то још и глад

народом овлада. Све то снађе врлу удовицу са њено четворо сићане дечице, ал” она не клону; јуначки се одважила да сноси сваку

беду и невољу. Што јој лед не узе то болест уграби, а што ова пропусти глад дочека. Тако се откидао један по један део њезиног иметка, и сада као удовица нема ништ” друго до оно мало кућице што видесте, неколико мотика

рипе, кроз високе прозоре сунце грану, а студ

виногратца и једну једину кравицу. Да видте

с поља неку свежост у њој просипаше. Около цр кве зимске тице цвркућу, реко би надмећу се са грлима човечијим: ко ће већма прославити

како се она некад богата госпођа свикла и на сиротињу. Како је у пуном задовољству, како мирно од оно мало сиротиње животари и че

творца. Служба се крају приближаваше а слу творо деце одгајује. Како је на крај излазила га божији на среду изађе да рече неколико то она зна: виноград је уредно радила, ал” како речи народу: говорио је тихо, благо, плакао јесен слабо донашаше, порез а и трошкови око је скоро заједно с народом за худим удесом, ситне деце све већи и већи биваху, мораде се што их сналази, храбрио је народ навађајући постарати да с друге које стране корицу хлеба и природне и моралне узроке да не очајава, заслужи, На срећу њезину, ма да из богате

26

сивотA Ал” ПОШТЕНА.

куће бејаше, опет свакојаких ручних послова гој светлости кандиоцета — та Милева је већ знадијаше, то јој сад беше пријатељ помагач у дванаестој години, псалтир свршава, доста у невољи. Колико би је пута јутрењска звона је већ лепих књижица за децу прочитала. Зна на шву затицала, са црвеним очима угледала

би зору, а то за то да деци својој лепши зало гај данас пружи, да сиротињу покрпи. Плети во и шав хлеба јој набављаху, што јој вино град донесе плаћала би порезу, покрпила се у кући, а главно уживање даваше јој њена кравица. Задовољна малом пашом, коју и зими и лети у пољу налази, она обилато награђује оно мало неге, што јој човек укаже, што хладном

ведицом напоји, зими у чисту шталицу доче ка, кад и кад малко смока т. ј. мекиња и тако

што пружи. Где су деца, ту даје она главан део изхране, пошто се њезин првобитни плод

на више начина прерадити даје: имају деца млека слатка и кисела, сира, скорупа, масла, и т. д. све слатка и здрава храна.

Тако дође једно зимско вече.

У скромној собици куће Маријине беху сви

она и шта је олуја, шта бура, како се пате путници кад их те горопади на путу ухвате;

тек онај, који за све то зна, може потпуно схватити благодет мирног крова, топле собице.

Из тих мисли истргне је вика Милојева „није тако већ овако“. Препираху се њих двоје о песми „божић, божић бата“. Већ је и Милоје ђак и то букварац, па ипак се усудио да из Јелкине читанке прочита „бадњи дан“, но та

ман да им Милева разјасни целу ствар, а то мати на врата с Бошком заједно. Наста жагор у соби. Бошку се зацрвенили образи од зиме, брже се откраве, свуку и разузуре. Милоје и Јелка па и Мила полете брату око врата; он их све редом ижљуби, па опет пређашњу оз биљност узме на се, — знате већ како изгле да дечак, био он трговац, био ђак, кад први пут са стране кући дође. Слатко повечераше

свечано обучени, у неком нестрпљењу — као |

и у срдачном разговору проведу добар део но

да неког ишчекиваху. Кандиоце пред иконом светлуца, блага топлота разлегаше се по ваз

ћи. Милоје се једнако шуња около сандука

духу. На огњишту стоји праска сухог грања, а око ватре поређало се троје сирочади, сваки час прозору трчкарајући, да виде не иду ли

већ жељни гости. Мати им отишла по најстари јег брата, који им у вароши на трговини беше. Дуго се деца не видеше, скоро читаву година дана: па је сад рада мати да скупа сви проведу божић; отишла је још на туцин дан да га до веде, јер је деци милији скоро бадњи дан нег и сам божић. Милоје се и Јелка засиграше по соби, трчећи тамо амо по постртим ћилимови ма, само Мила оста седећи крај пламенове праске. Она најстарија међу њима беше, њојзи је ваљало бригу водити док мати не дође. Ле пи дан се по јутру познаје: из Миле се видело да ће Милева ваљана кућаница бити: на сто лицу се пење да намести постељу, коју је угње чила пајући прашину с дувара. Њена је заслу га што је данас све спремљено, све утушкано, што матер с милим Бошком чека готова вече- |

рица, па се сада малко забринула што матере тако дуго нема, а на пољу је хладно — сту

дено. Снег веје, ветар хуји, па да јој мати с братом на путу није, тако би знала уживати у топлој собици, у праскању ватрице, у бла

Бошковог, а овај никако да га отвори; на по следак и Бошко је дете, па не може срцу да одоли већ заиште у матере кључ, отвори сан дук и застане као да чека да се прво нагле

дају сестре и брат шта у сандуку лежи. Из вади лепе чизмице и свилену шубару за Милоја, Мили извади леп огртач, а Јелци дуплу зим ску капу. Све је то мати као најнужније иза брала и тако лепо наместила. До по ноћи не могаше заспати протерујући се чије је лепше. Не памте кад су тако весело вече про вели. Једва једаред овлада сан свима. Тек је зора пуцала а неко куцне на прозор г. Марије: „једно крило ваше капије отворе но, може вам што год изићи на поље“. То беше глас старчев из комшилука, који на ју трење иђаше, а да шта ће кад га све остави, још му вера у чилом срцу усахнула није. Од маха навуче госпођа на се горњу хаљину и на поље изиђе. Чим на ходник ступи погле да на шталу, нож је у срце згоди кад и њу отворену види. Жалосно дрекне и потрчи до ле, није се преварила, — краву, њену храну, њено сво имање, украде бездушан човек. Плач је стаде страшан кад јој деца на сусрет истр чаше „јао Мицо наша, добро наше!“ Сви у

сиротA Ал” поштвнА.

27

глас јаукаше. У радости нас несрећа теже | дати. „Дајте вршњик амо, а ви децо ухватите згоди нег иначе; кад је човек непрестанце у жабицу једну, а ви госпођо донесите ситне невољи, он на то већ и огугла и равнодуш проје. На мах беше све спремљено. Сад исте није може да сноси непријатности које га снађу. Тако и овде. Пуно беше синоћ срце материно, видећи сву милу своју дечицу на окупу, здраву и веселу, на добар пут упуће ну. Бошка хвали господар да не може бољи бити, а то је доказао што га је пустио да сме чак до нове године код куће остати. Женска деца ваљана и радена. А Милоје као буква рац чита свем комшилуку новине кад се људи

на клупи скупе. Како да не буде јадној матери мило кад види да јој толика њена мука није у ветар била, кад јој се нада успехом дечијим још поткрепљаваше да ће Средоје у њима жи вети, да ће она сама мирну старост дочекати.

ра све на поље и сам остаде код огњишта,

код њега угрејан вршњик, жабица у једној, а проја у другој руци. Радозналој деци не даде се сакрити, нашла су она пукотине, кроз које ће гледати шта врачар ради. Сву церемонију заврши тим што на врео вршњик, под којим жабица беше, ситну проју бацати поче с реч ма: „као што ова проја пршти, као што се

жаба под вршњиком кока, тако лопову за је дан сахат било, ако краву натраг не донесе.“ „Воринтача“ не вали, напије се још мало ракије и оде својој кући. Како подне беше разиђу се и остали својим кућама. И г. Ма рија се прихвати с децом својом залогајем ко

У тој милини снађе је ново зло. Да јој је јим — у то удари човек на врата: Госпођо, когод зеницу из ока извадио, чинило јој се да вами је не стало краве, ено је под шумом у би јој лакше било. Цео се комшилук слегао, једном винограду у кући затворена. Јутрос учествујући у тузи њезиној, већ и млека на рано одох у шуму по дрва и чујем мукање слaше добре комшије, да би до Богојавлења кравије и по гласу наиђем на њу: него ви доста било — ал” све заман, Мице, ранитељке одмах по њу идите док је није ко отерао. Ве не беше. Хајде то, него се овој жалости при села газдарица загрли тог весника, можда баш дружи и страх да ће безбожни лопов заклати | самог лопова, награди га лепо, добије од ва њезину ранитељку и о божићује изести, јер су | рошке куће четника, па хајд с весником по сметови завејали путове да је на страну ни краву. Дуго их вођа водио и заводио неким куд отерати не може. Власт посла потеру на | путањама, неким искривуданим јаругама док све стране, ал” никако у траг да уђе; на то не наиђоше на неки шумарак, Кроз грање се

ће пред подне једна комшијница пришанути

провуку и једва угледају мало кућице, брже

г. Марији, да зову Јашу врачара да им он ло отворе врата и Мицу изведу напоље. Плакала пова изнађе. Утопљеник се и за сламку хва је од радости г. Марија. Ко на крили дође та. Оде баш сама та саветница по врачара и за кући, Може се мислити каква се овде радост изроди. Дуго се не стишаше. Цео се комши мало куц куц на врата, а то главом врачар. Иначе вредан тежак, само што још и тај за лук ређао да види кравицу и ма да је доста нат знадијаше. „Вама је крава украдена, рече покварен свет, опет се радовао у срцу што се сиротама крава нашла. Једва се једаред ра врло озбиљно, наравно са намрштеним челом, зиђу с глупим уверењем да врачање поможе. ја како ће друкчије важности свом позиву (Свршиће се). _

_ -.

* -- *----.--

- - - - - - - - -_

Грудвичава говеда и њихов утицај на човечије здравље. (Die Perlsucht) Говеда често пате од грудвице. Ову болест зову неки „Француском болешћу“, а доказано је да је грудвица један род, „туберкулозних“ болести. Знаци су јој у томе што се образују грудвице (чворови) по утроби и по кожи. У старо доба није се употребљавало месо од

грудвичавах говеда за јело. Доцније бацани су само они делови где је грудвица (чворови) нађена. Тек од како је Вилмен доказао, да су груд вице прилепчиве, и пошто је своје казивање потврдио калемлењем ове болести од човека

28

гРудвињAвA повЕдА и њихов утицАЈ нA човЕчилв. здРАвљЕ.

на говече, тек од тог доба опет се обраћа већа

од нездраве краве узрок тој болести. За то

пажња на грудвицу. Ова болест заслужује | је са свим основана претпоставка, да истим више пажње још и за то, што се у новије начином и човек може добити суа у болест доба све чешће појављује, ма да јој се поста ако пије млеко од грудвичаве краве. Са пра нак објаснити не може. Болест ова јошт личи вом саветује Герлах народ, да већу пажњу као да је нека загонетка. обрати на опасност, која му од грудвичаве Француски марвени лекар Шово продужио стоке прети Поглавито је важно за оне, који је у течају 1869. год. своје огледе и доказао | искључиво од млека живе (као н. пр. наши је са више примера као поуздано, да сретством планинци по Студеници, Ужици и другим кра хране прилепљива „туберкулозна“ болест пре јевима) н за децу, која много млека пију у лази на здраву говед. Професор Клебе у Берну место друге хране. И то је истина да је около продужио је ове огледе, и преносио је тубер великих вароши туберкулозна болест највише кулозну болест од човека на говече калемље

развијена, јер по околним селима и салашима

њем и прскањем. На том је основу извео пра

музу се ма какове па и болесне краве, а чим престају давати млека због болести или их бо лест ослаби, одмах се воде касапину на продају. У интересу народног здравља ваљало би ову болест и њезине посљедицејош брижљивије и опширније испитати, да се тим начином дође

вило, да се ова болест може пренети калем

лењем од говечета на човека. Штатистиком доказао је, да у бернском кантону туберкуло вна болест (сува болест, Schvindsuht) међу људма у знатном броју влада, ма да је клима и по

ложај иначе повољан и здрав. Највише пате

до правила, ког се ваља придржавати у из

од те болести они крајеви, где говеди много има и где се народ већином млеком храни. Професор берлинске марвено-лекарске школе Герлах многим огледима добио је још поузданије податке. Међу осталим примерима овај је ка рактеристичан: хранио је телад, јагањце, пра

вестним приликама. Санитетским је властима

сад и веверице са млеком од грудвичаве краве,

и сва ова живинчад заклата су и нађено је, да су у највећем степену заражена била груд вицом, тако да нема сумње, да је једино млеко

задатак, да се за ове опите озбиљски заузму.

Пре свега треба да се забрани продаја меса од грудвичаве говеди.

Што се млека тиче, мисли се за сад, да је опасност само за пијење невареног млека. По требно је, да се свакад вари млеко пре, него ли се пије или иначе употреби, јер се прет поставља, да се кухањем поремете оне честице, које су нездраве и прилепчиве.

Пр. А. А.

–o-C--

0д Мишле-а. *)

„Светлости, више светлости!“ То су биле || лости, па и саме оне, које дању раде, н. пp. последње речи једног великог песника. Те || речи песникове опште су речи природе. Што

челе, воле више мрачност.

је умирући захтевао тај „љубимац муза“, то

живе од сунца, усишу његове зраке, опи

захтевају и најнижи створови и сами мекуш

јају се њима. Јужне се огледају у сјајењу својих боја, тице наших појасева хвале сунце

ци, који бораве дубоко у мору; они не ће да

Али свет тица је светлост, песма. Све оне

живе где светлости нема. И цвеће жуди за светлошћу, окреће се њој и где је нема ту гине, — вене. Наши сурадници, животиње,

песмом својом, а многе од њих лете преко

веселе су или су тужне — како се кад свет

тице поздрављају јутарњу светлост, како сваке

лост појављује или скрива. Ако је свет риба свет ћутања, то је свет инсеката — свет мрака; они се сви боје свет * Из његове књиге „Свет тица“.

мора и земаља — лете за сунцем.

„Ваља само видети, вели Сен Џон, како вечери са морска гребена прате залазак љуб љене звезде.

Кад се над долинама спусти

тама, диже се тетрeб високо у ваздух, поврх

највиших дрва — само да би сунце дуже гледао.“

СВЕТЛОСТ И НОЋ.

29

Светлост, љубав, песма једно је код њих. || мирни и поверљиви залог природе. Човек, у Ако хоћеш да ти заробљен славуј пева изван сигурности грађанског друштва, тешко може времена, онда му покри кавез и пусти свет да појми страх и трепет слабих животиња у лост изненадно — он ће одмах певати. Не оним ноћним часовима у којима природа тако срећна зеба, којој сурови људи очи ваде, пева мало могућности даје за обрану; где њен не са пламеном жудњом, као да хоће мелодијом победни рад отвара врата смрти као и животу. своје песме, унутрашњим жаром осећаја, да Заман је сав преговор. Природа вели тици певачици: „Сова хоће такође да живи“, а чо надокнади изгубљено сунце. И сам је лет тичији зависан од светлости, веку вели „ја морам такође моје лавове да јер колико их носе крила толико их воде очи. одхрањујем!“ Ваља читати у путописима ужас оних не Оне врсте које особито оштро виде, као што је соко, који спази из грдне висине врапца; сретника, који залутају у пустарама афричким, или ласта, која на хиљаду корачаји опази или сиромаха одбегла роба, који је одбегао муху, — те одарене врсте имају поуздан, др људскоме варварству, да у природи сретне зак и леп лет. Код других се познаје по лету новог крвожеднијег непријатеља. Какав је да су кратковиде, јер се све боје да не ударе ужас кад се заласком сунца искупе лавови, ку Гдегод. рјаци и шакали, па или иду напред, пратећи Какво је врело уживања у томе оку, кога човеку траг, или му следе, као носиоци његова једва везује даљина, у томе лету који побе леша! Њихово урлање као да вели: „Сутра ђује границе простора! Како би силно морао ће те људи тражити, али ће наћи само твоје изгледати смртник, кад би могао једним по кости!“ И доиста ето га, мери те ужасним гледом да прегледа све земље, али не на на погледом, шиба земљу репом, и из дубине шим мапама, но у свој пуноћи и разноструч његових гвоздених прсију зајечи тресак, што ности ствари и живота.

иште твој живот и твоју крв! ... Коњ, срчано

Покрај тога је тичији вид тако јак, да се

живинче, дрхти, стреса се, зној јури са њега

сви утисци дубоко урезују у мозак, као што свако знаде за голубове, који упознају све по

и скаче у пропнице од ужаса . . . човек се

јединости каквог предела, којим су само један

запали, а ужас једва му оставља снаге да тај браник од светлости, који једини његов жи

пут прелетели, па се опет враћају истим пу

скрива иза ватре, ако му је могућно да је

тем. Још је јаче то код паметне роде, и ласте. Ми морамо овде да признамо да су у томе

вот чува — да њега одржи у пламену.

животиње изнад нас.

нашим пределима, за које се мисли да су тако

У самој ствари долази нам тичији живот као каква идеална игра. Готово да кажемо живот у пуној светлости без сени. Али и та узвишена слобода има своје две препреке, које их увек к земљи вуку и прече њихов најдрс кији лет. Једна је од тих препрека земаљска тежина тела, која притискује све створове, особито тице, ове живе пламенове, јер их принуђава да траже, да лутају, да се опорављају. Даље је ноћ, спавање, доба мрака или го нења, у којем су им крила малаксала, или се предају без обране непријатељу, и губе силу и светлост,

Светлост је за све створове то што и оси гурање; она је јамац за живот човека и живо тиње, а у исто је време умирљиви, весели,

Исто је тако опасна ноћ за тице, па и у мирни. За тице има у мраку много и много опасности и гоњача, и тичији ноћни неприја

тељи имају још ту општу својину, да се при ближују без шушња. Сова лети тако тихим

летом, као да су јој крила постављена паму ком; танка веверица вије се тако до гњезда,

да се ни лист на дрвету не макне; ужасни

убица, који жуди за врелом крвљу, тако брзо ради, да је за кратко како старо тако и младо, цела породица подављена.

Кад има тица младе, она као да предвиђа опасности, које се ближе. Она има да чува

породицу која мање има обране но што је има у четвороножаца, чији млади могу да трче. Какву другу обрану има тица, до да остане на месту, па и сама да умре. Она не бежи,

јер јој је љубав везала крила. Целе ноћи чува

30

СВЕТЛОСТ И НОЋ.

тица улазак свога гнезда, пола спава, а пола

певање, и са бразде диже се шева, песмом но

бди, и умором изнурена не може у самој

сећи радост земље к небу. Како тица тако и човек, — јер утисак све

опасности ничим другим да се бори до својим слабим кљуном. Али, шта ће да учини кад опази ужасно ждрело змијино, или разкрље

тлости продире кроз целу природу. У праста

рој Веди, књизи инђијанској, има на свакој

штене очи совине?

страни химна светлости, сунцу чувару живота,

Тица се веома брине за своју породицу, а много мање се брине за себе. За време само вања штеди је природа од тог брижљивог не

које свакога дана буди свет, на ново га ства ра и одржава. Ми оживљујемо опет, дишемо

мира. Више пустињички, равнодушно и ћутке

стада — и ништа пије изгубљено, све живи!

скрива тада тица своју главу и врат испод крила, то невино поверљиво држање било

Тигар нас није напао, црна змија није нам

слободније,тражимо своју родбину, прегледамо

узнемирила сан. Да си благословено сунце, које нам поклањаш нови дан!

је код ње већ једном у јајету, у сретњој мај чиној тамници, која је била сама сигурност,

Све животиње, а особито „Брамин живо

и то држање понавља она и сад сваке вечери

тињског света“ — слон — поздравља, као што

опкољепа опасностима а без обране. Као да све створове, па и оне који су нај

мисле Инђијанци, сунце, благодари му и хвали га немим покретом при свитању зоре.

сигурнији, напада с вечери нека несигурност,

Али једно једино створење изговара ту хвалу,

— холандски живописци су врло добро пре ставили то при писању стада која пасу. Коњ

каже је за све остале; а то је мало, слабо створење, које има по највише да се боји од

се приближује у сумраку своме другу и меће

ноћи и које дан највише љуби. То створење

му главу на врат, крава се приближује са сво имају своје обиталиште, скровиште противу моћних нападаја — а тичино је скровиште

живи од светлости, и својим оштрим далеко видним погледом много је осетљивије и према дужини и краткоћи, према свакој мутности и ведрости светла дана. То је створење — тица,

лист на дрвету.

која је из целога створа изабрана за певача

јим телетом огради и хоће у шталу. Ти сретни

химне гори, и похвалне песме сунцу. Она је

Па колика је радост са јутра, кад нестане

страха и мрака, кад је сваки жбунић oбливен свeћeник и тумач светлости, она је проповеда свотлошћу и сијањем. Из свију гнезда чује се | по свету својим невиним, освећеним гласом. Др. Р, Л. цвркут, — причање и разговор. Онда почиње |

-с-O-C-O-o----

Шта бива по свету. Навике, жеље и свезе између људи разнога

ђене, да кроз њих тек са тешком муком про

има више да бележи препредених доскакања, обмана, уједања и насиља, него ли заједнич

у свету добро и свима п скакоме. Случајне прилике, у којима се избор обав

кога усиљавања за какво опште човечанско

љао, довеле су у данашњу скупштину Фран цуску толико глупака, да се они ни мало не

бија свест о праведној и светлој свези, којује језика, разних сталежа и разнога успитања тако наука пронашла и утврдила и која мора једном су још и данас укрштене у свету, да историја овладати у друштву, ако је оно вољно да буде

корисно или красно подузеће. Страсти су људске данас још толико разигране и не уре

пеку о томе да питају народ: је ли он и данас

31

с њима задовољан или није, или да све уста- | нове поновљене државе своје према захтеви ма науке скроз промену, тако како се не ће борба око државнога облика протезати чак и у касније дане њихове. Не, они гомилају и

цео сабор троједне краљевине, у ком је ста јало, као једнодушни израз земље, 55 посла ника против једне осмине мрачних душа, да растерује овај сабор пре него што је и пустио

даље сав назадњачки смет управе старинске |

Данас се усуђује ова влада да с оружаним најмљеницима растерује учена друштва и да силом смешта своје војнике у сами освећени стан „матице“ словачког народа, који се на читаве милијуне број и у Угарској! Данас се усуђује ова влада да у целој ер дељској земљи насиљем извршује наредбе своје. Данас се усуђује ова влада да грађанима својим забрањује да се на омладинским скуп штинама разговарају о просветноме напретку

— а овамо државу своју зову републиком, че кајући, наравно, да једнога јутра и ово име са свога печата скину. Они махом вичу на погрешке царскога господовања — а овамо се

међу њима налази и такових, који предлажу да се у Паризу још једна нова црква подигне, па ће онда народ од напасти бити обезбеђен! И сам Тијер је већ, као председник републи ке, поднашао оставку своју пред оваковом скупштином, али га она није смела да напусти јер држи да згоднијега шепртљу у овај мах за себе не може наћи.

био свога гласа!

своме са браћом истога језика! Данас се усуђује ова влада да износи пред

Воља и ћуд бечкога ћесара довела је у да нашњи рајксрат бечки већину немачких вла

лог ради оснивања нове ђимназије у Н. Саду, а не да помоћи српској ђимназији, која је устројством својим по закону већ призната

стољуба — и они се ни мало журе да се из

као равна са осталима.

мире са праведним жељама осталих народно

Данас се усуђује ова влада да меће руку

сти, него им гоне новине полицајским заптом под грло јуначкој Крајини, узимајући јој пу и затвором, одбијају им сваки разлог простим шку из руке, а не дајући јој уставних правица, надвикивањем, а ни мало не мисле да ће, те па још и да јој забада нож у срце, у цигло рајући овако до дувара, принудити ћуд свога “ благо њезино, у њезине шуме? великоможнога покровитеља да се на другу

Данас се усуђује ова влада да се меша и у

страну мора окренути и напустити и себе и њих раздраженој освети народовој. Шта више, данашњи рајксрат бечки, коме су Пољаци по могли да се скупи, учинио је овима доиста

саме црквено просветне закључке читавога

све оно на што су сви пријатељи

словенски |

Пољаке још у напред опомињали. Они нису желели у адреси својој ни да помену, а камо ли у делу да утврде захтеве пољске! И маџарска влада, која стоји данас као уста ван израз од толико Словака, Србо-Хрвата и Ру муна, којих скупа има више но и самих Маџара, — и ова влада, помоћу своје скрпљене већине у сабору, пушта на вољу аристократским страсти ма својим, те кињи, цеди и копа очи истим оним

суграђанима, које је за време своје „емигра ције“ трудила се по целом свету да представи као затуцане робове назадњаштва бечког, и које је за време своје борбе за господство братимила обећањима златне слободе жупа нијскога устава. Данас се већ усуђује ова влада да по неко лико пута мучки одгађа и да за тим растерује

сабора карловачкога и да против толиких изјава општинских сазива неколико себичних ари стократа, да у њима тражи реч и вољу срп

скога народа! Доиста, из аустријскога подрума нема друк чијега излаза на видело до само револуциом. Ни ту, као ни у Турској не полаже ни право ни разлог.

Не мислимо тиме да кажемо да се у овоме тврдом уверењу ваља „оканути“ сваке парла ментарне борбе. Зар би троједница данас тако стењала, да се у њен прошли сабор није уву кло јато народних издајица? Зар би данашњи сабор загребачки био растеран, да се влада не нада да ће протурити при новнм изборима своју већину? Зар би на сабору пештанском био тако мален глас народне опозиције, да на чи тав милијун Словака не долази само по један посланик и да, на прилику, Вршац, у коме нема ни трага маџарског, не бира маџарскога министра за посланика? И зар би се нашао

32

ГЛAСНИК.

и огод да мимо сабора српског говори с Ма подлих бирократских душа?! На послетку, зар би имала на кога да се

у Трисдорфу у средњој, и у Шлајсхајму у горњој Баварској: Школа за прављење сира, у Сонтховну; Пкола за пециво, у Фрајмаху код Минхена,

ослони влада у насиљу своме, кад она не би

и у Тиклсхаузну;

џарима у име народа, кад не би било у нас

рачунала ни глупост и несвест самих оних

Школе воћарске, у Ваје, стевану, Шлајсхајму,

војника, против чијег рода и потомства ратује! У парламентарној борби влада или рачуна да ће се неким уступцима народи задовољити те изневерити вође своје, или да ће се чи новништвом вође задовољити те изневерити стару борбу — при таковом рачуну влада по

Ландсхуту, Трисдорфу, Регенспургу и Вирц бургу; и школа за сеоско вртарство у Вирцбургу. Кад ли ћемо ми бар само по једну имати! На ма су нужније од „насуштна хлеба!“ Неке од тих пшкола тако мало трошка требају, да их могу и прихватни и то не бог зна како бо гати људи подићи, а тим лакше и пре целе општине, само да прегну за тим. Дижите их,

пушта. Или рачуна она да ће се народ у борби својој сам сатрти и истрошити — при таквом рачуну она гњави и затеже жице.

Народ пак свестан рачуна у овој борби да ће са више снаге моћи наставити своју борбу, ако више земљишта под ноге добије. Или да ће боље дочекати згодан тренутак, кад га несрећни

па да се довек спомињете и благосиљате као добротвори народу, јер дизање школа то су

данас највећа доброчинства, и најсветије за дужбине. Из женскога света.

покушаји шарламентаризма увере да му се

ваља латити живљега и оштријега оружја. Али да не би смо ми били они који су остали надмудрени у овој игри, ваља да смо јунаци и за прву и за другу борбу. Да је у данашњем тренутку почетак године 1866. а не 1872. или да је онда у почетку годи не пруско-аустријскога рата била у свију нас оваква памет .... страстима би био прокрчен природан пут и народна би борба већ била пре суђена данас и у Аустрији и у Турској! Из школе.

По Швајцарској агитује се на све стране, да се у свакој општини отвори мала ратарска школа, као допуна основној школи, па да деца после свршене осн. школе сваке недеље бар по три пут у згодне часе долазе на науку и

на предавања о предметима потребнима за ра таре. Данас има више округа што одредише да сваки за се заведе по једну већу економ

— Друштво госпођа за женску привреду у Бечу отворило је пре 3 год. своју трговачку и индустријску школу, уз коју је додало при

уготовни течај, у којем се у 10 недељних ча сова предаје: земљопис и историја, аритме

тика и геометрија, Физика и хемија, народна економија и калиграфија, а у правој пшколи

уче се осим трговачких предмета још и Фран цуски и инглиски језик, индустријско цртање, и ту има течај за телеграфкиње, течај за шва ље на машини и за кројење хаљина, а у шко

ли шваљској даје се поука и у пшву руком. Школа ова тако добро ради, и така је навала

у њу, да никад места довољно није, него се сваке године све тражи веће и веће. — На све стране отварају се данас раднич ке школе за женске, с намером: да би се на

училе знањима и вештинама што су потребне, те да могу саме предузимати и водити радње трговачке и занатлијске, или да се могу у

овима корисно употребити. У тим школама предаје се трговачка коресподенција, просто и двоструко књиговодство, трговачки рачун,

историја трговине и заната, Физика и хе

ску школу, па ће се ту и за учитеље основ мија, наука о познавању јеспапа, технологија, них школа давати течаји о ратарским знањима.

У једно се чине и предлози за стипендије учитељима из осн. школе и питомцима ради ових наука, као и за повишицу плате учите љима за ове умножене дужности

геометрија, краснопис, цртање, ручне радње женске, мерење, кројење и шав хаљина, шав

кошуља руком и на машини, прављење раз личитих ствари нужних за украс, везови ви шега реда и друго.

Кад ли ћемо ми само једну такву школу имати. И који ли ће од наших варошана пр ши бити, што ће оваку школу за своје кћери ЛИЦе . Школа за овчаре у Вирцбургу, и иста така || основати и отворити! У Баварској су ове засебне економске шко

Г0Д. lil.

број 3.

У БЕОГРАду, 22. ЈАНУАРА (СЕЧЊА) 1872.

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ.

излАзи свАкв нкдвљк. стAЈЕ нА годину 1 дуклт ћко. или 6 ФоринAтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу трг. у Београду.

штA имA у овом БРолу: Наше новине, од уредника. — — Премишљања... о уставу, предавање Ласалово. — — Сирота ал" поштена, од М. A. J. (свршетак). — — Гласник: Шта бива по свету. — Из цркве.

У БЕогРАду, у штAмплРили н. стEФАновићА и дружинк. 1872.

.

ОМЛАДИНСКИ

КАЛЕНДАР

за годину 1872 може се наручити или код српске задружне штампарије у Новом Саду или преко главне књижаре у Београду.

Eag" Стаје 50 новч. или 5 гроша. А ИМА НА ПРОДАЈУ

У ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИКАРИ у БЕОГРАДУ и у свима подкњижарама у србији „Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по 5

»» „

или

50 н.

а по спуштеној цени: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869.)

„

30

„

Четврти омладински календар (год. 1871.)

„

30

„

Прва омладинска заједница (год. 1867.)

„

30

„

„

30

„

„

30

„

Омладинска заједница (год. 1869.) Пут лицејских питомаца по Србији

, 3.

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

-----

35

НА ШЕ Н () В И НЕ.

Међу листовима, који се баве политиком, а

спрам карловачке и спрам крагујевачке скуп

не могу да се уврсте у потпуне самосталне

пштине показивала наклоност за измицање из

изразе јавнога мњења, ваља разликовати две врсте. У прву врсту долазе они листови који просто јављају шта се где догодило, или који разлагања своја удешавају само према једноме крају или само према једном сталежу у народу. А у другу врсту иду они листови којима се про грам мења према ћуди и рачунима једнога или њих неколико лица, која лист плаћају да пише како му се заповеди, па макар то било про тивно и науци и разуму и макар било про

старога табора. Вршачка кула је забрањена у Србији, од како је саопштила познату паскви лу која је се појавила била на летошњој кра гујевачкој скупштини. Међу тим је и један и други лист вршачки сложно протестовао проти

ву бирања Маџара за врпачког посланика.

У другој половини године појавио је се у Свилајенцу у Србији „Ресавски Поштоноша“,

тивно свима интересима онога народа, на чи

под уредништвом Јована Шарића. Због недо вољне радне потпоре овај лист је више пре ношач странских вести у домаћу публику, него

јем се језику те новине издају. Ми смо имали

ли изношач домаћих вести и питања из саме

дрскости назвати ове последње листове „пас

средине народа. Сметња, а и ориђиналност је

квилама“ с тога: што писци овакових новина не пишу оно што мисле, нег” што им се кри

овоме листу и у томе што у месту своме нема

пом заповеди, дакле у њима господари њи

чеву, дакле у другој држави.

штампарије, но се мора да штампа чак у Пан

хови тајно и под туђим именом протурују своје

Званичне „Српске новине“ у Београду (под уредништвом Јована Балаитског) навршиле су Сјајан прелаз од озбиљних политичких ли већ 38 годину своју. У њима је бивало адреса, стова к листовима оне прве врсте, удешаване похвалних чланака, „ода“ свима кнежевима,

3кс. љ6.

за извесни део читалаца, чини „Глас Народа,“ попечитељима и ефендијама у Србији. У њима кога је у Новом Саду покренула српска за је неко време после светоандрејске скупштине дружна штампарија под уредништвом Панте први пут појавила се била на јавност и сама Поповића. Програм је у овога листа исти који нова напреднија снага уставне опозиције. Али и у „Заставе.“ Али у њему није само прос од неколико година овамо оне су затворене за тијим речима понављано оно што се у глав сваку борбу и просто јављају ток догађаја ном политичном листу разлаже, него има овде

светских, поред осталих чисто званичних про

и врло корисне поуке из историје, из држав

ГЛа Са, И ОГЛАСa.

не науке, из лекарства и из пољске привреде,

Најпосле у ову врсту јавних листова долази

а све са обзиром на сеоско становништво, нарочито у Угарској. У Вршцу је, на жалост, једна српска општи на морала, према својој поцепаности, добити израза у два противничка листа. Једно је „Исток,“ под уредништвом Аксентија Мијато вића, а друго је „Вршачка кула,“ под уред

је за ово три године свога живота променило

ништвом Нике Мандукића. Колико је Исток

четири уредника. Под уредништвом Стојана

напреднији од Вршачке куле у томе што до

Бошковића оно је обећавало да ће радити за

„Београдски брзојавник“, који је се тек на концу године појавио, и који је искључиво посред ник за трговачке и остале друштвене одно

шаје у Београду. Другу пак врсту засебних политичних ли

стова започиње „Јединство“, у Београду, које

носи више чланчића, дописа, песама, припо јединство свих слободних бораца у крајевима ведака, толико је опет Вршачка кула напред српским и да ће у земљи радити за развитак . нија од њега што је непрестанце остајала вер

либерализма. После мало времена „Јединство“

на програму Заставином, а није понашањем и | је прошло кроз руке Јована Балаитског и Ми 34

36

НАШЕ НОВИНЕ.

лана Јовановића и добило за уредника Вукаши

дозналости према овом новинарском инвалиду,

на Петровића, писара полицајног одељења у

који данас на себи поси име најнесрећнијег мин. унутр. послова. У тим менама оно је оста српског државног дана, па се питају: какве вило заставу либерализма, као што се ова реч ли га „златне свезе“ и каква ли га „внуша обично у Јевропи тумачи, и изнело знамење вања“ сад одржавају и упућују? Цела је ова „разумнога либерализма“, с чиме се, наравно, тајна истина дволична — то јест има у њој слаже све што се у кнежевини догађа и што два лица — али је ствар опет врло проста. ће се још догодити. У спољашњој политици Уредник је само у неколико променио свој „Јединство“ је кад и кад ишло чак тако да план, кога је још за време своје потпуне зва леко да је „умиривало“ узбуђене духове у ничне радње нацртао у познатом писму сво Србији, извештавајући их да устанак у Боци ме. Он се није одселио у Пешту, као што је није ни мало опасан и да не ће морати због обећавао, него је у сред Београда ухватио се њега аустро-угарска војска у борби својој да за бандеру маџарску. Уз њега је пак још једно прелази и на црногорску земљу. У последње лице (Јеврејин Розен), које лице, без свакога пак доба, после неколико превара од стране образа, пише у „Видову дану“ уводне чланке о угарске владе, и „Јединство“ је почело отво свима струкама, и о економији и о правосла рено да подржава борбу народну у Аустро вљу, и о свима могућним и немогућним пи угарској и да се смеје реформама и мир тањима. Ово пак лице виђа се врло често ним обећањима у Турској, која је обећања где њуши око великих капија на теразијама, назадњаштво прошлих година трудило се да а кад кад се виђа и на малим вратима и рачу по народу распростире. Кад је пак време да новодства“ у министарству. Дволична ова рад престанемо само критиковати турске зулуме, ња прилично је ишла за време званичнога него и да почнемо радити да се измени цело

наше стање, и који је одсечни и отворени

програм унутрашње политике, којем програму треба поћи правце и целом удруженом а не тек „потчињеном“ снагом — о томе „Једин

„пријатељства“ са Пештом, али од како се званични Београд почео са Русијом да мири, од оног доба је „Видовдан“ као на крсту рас пет. У „уводном чланку“ говори се сад како ни су људи, него ништави камелеони, они, који

ство“ не спомиње, и ако спомиње, а оно —

сваки час мењају своју боју — и у исто време

како кад.

признаје се да је српски сабор у Карловцима, који је (у истим Ружићевим) чланцима толико „ружен“ био, признаје се сада да је радио на

Уз Јединство поскакује још непрестанце ме зимче Милоша Поповића „Видовдан“, који је што је био „полузванични лист“, то јест лист

законитом основу. А одмах сутра дан у ино литичном прегледу“, са свим на супрот ово

кога су извесни великаши из државне касе

ме, хвали се маџарско договарање са лицима

плаћали да пише онако како се њима свиди. Са завишћу данас погледа „Видовдан“, на „Је динство“, које му је преотело стару дику. Свој положај, као израз „званичнога мњења“ у Ср бији, глодао је „Видовдан“ да прода што ску пље новим купцима, тако да је већ неколико

изван сабора, о којима је јуче признато било

се у свима странским новинама дичио тиме

пута у званичним и полузваничним новинама

морало се објављивати да је он престао бити полузванични лист. Али су трогодишње „ср дачне“ свезе из међу београдске и пештанске владе дале „Видовдану“ могућности да послужи на задовољство обадве стране. Особито је овоме на руку ишла заједничка тежња за униште њем слободњачке српске опозиције у Угарској. Има људи, који осећају још нешто мало ра

да припадају само једној странци и то таквој која нема пријатеља у народу.“) Службу маџаронску у нашем народу врше

много отвореније у Загребу „Народне новине“ Људевита Гаја, које поред званичних огласа

не ограничавају се само на просто јављање догађаја светских, него које излазе и у пр љаву борбу противу народних бораца — и то: данас с оружјем и програмом једнога бана, *) У чланцима „Видовдановцима“ у листу „Србији“ 1870, ми смо дали потпуни нацрт овога листа и

његових покровитеља и присталица и његовога

програма, који је желео: да се на основу „старих уго вора са султанима“ репи српско питање у Турској

37

НАШЕ НОВИНЕ.

сутра с програмом другога, а прексутра ће одрекла била. Још је „Сарајевски цвјетник“ наравно и са програмом новога, трећега. Ни загребачку „Херватску“. Кватерникову ми не можемо изузети из ове врсте новина. Исти на да јој је уредник погинуо под јесен у ра ковичкој побуни и тиме спрао са себе сумњи чење о званичним свезама својим. Али је сва којако овај лист гадним нападајима на сву на родну опозицију и махнитом донкихотском борбом противу живога народа и имена срп скога, као год и непрорачуњеном, усамљеном

бар толико вешт, да нас грди за ненапредне

мере, али је „Напредак“ грђи од њега био, јер је грдио Србију баш за оно што је на себи показивало неки знак напретка! Кад се сви, па и сами бесплатежни читаоци, разбегоше, онда „Напредак“ промени име и данас под именом „Српски народ“ до неба уздиже ону

исту владу у Србији, коју је до скора најпо грдније нападао, само је следствен остао у томе што он и данас радије хвали кораке у

буном ишао на руку само и једино непријате

натраг него ли кораке у напред и што и даље

љима нашега народа, непријатељима личнога

отворено иде на руку гадним нападајима ма

развитка и слободе свију и свакога, неприја џарских и Фанариотских мрачњака противу тељима заједничке узајамне радње за ослобо црквено просветне автономије српскога народа ћење и у Хрватској и у Србији. Тако се и у Угарској, противу сјајних закључака сабор догодило да је уредник „Херватске“ погинуо од руке самога народа, кога је за собом пову ћи хтео, а није се ни удостојио части да па дне у борби или на губишту од туђинскога

ских онога народа, чије је име на чело своје исписао и исписати морао – јер иначе доиста ни један читалац не би имао храбрости да га сам назове именом српским.

У овај ред листова имали бисмо још да

зрна.

И у сред Сарајева разапиње мрежу своју уврстимо „Призрен,“ који ма да је полузванич „Сарајевски Цвјетник“, српски лист, управо ко

ни лист турски, ма да излази и на српском и

ров, кроз кога чим на сунце погледиш, ви

на турском језику, ипак нема оне подлости

дип одмах измешана турска писмена и грбо као што је има у „Сарајевском корову,“ па ве што на другој страни стоје! И „Сарајевски још стоји далеко више него ли „Ружа,“ што цвјетник“, ако хоћемо праведни да будемо, у Београду излази и што се назива „шаљи није ни мало гаднији од осталих наших пла вим“ листом, а само једном приликом и то ћених листова. И по њему је све оно што без свести уредникове донела је једну шаљиву ради влада, која га плаћа, добро и златно и ствар, у којој је сам уредник нагрђен остао. берићетно. А према страдању и борби народ Иначе је ово проста магаза свакојаких поли ној изван граница својих уме и он да буде и тичких бесмислица и плитке грдње, која ни човечан и либералан! Сваку ненапредну меру у самим својим присталицама не изазива смех, у Србији дознаје он одмах из прве руке и из но само мучко задовољење. Овај пасквилански носи је својим читаоцима, да би их убедио да лист отпочео је своју борбу поглавито против ваља да су задовљни са својом муком — као

новога правописа, а сад у савезу са лицама

да народу није бог дао памети и руку да укла које ћемо на завршетку споменути, почео је ња препреке свуда где их год има, него да за и сам новим правописом да пише. Ропски хва лиша једнога министарства, он је први готов љубав једних препрека трпи и друге. да се баци каменом за својим идолом чим са Што је „Сарајевски цвјетник“ у Босни, то је „Српски народ“ у Новоме Саду, под уред столице сиђе. Некадашњи савезник „Напрет ништвом Ђорђа Поповића. „Српски народ“ ков,“ он је први био који га је анатемисао, није ништа друго него преобучени покојни чим је изишло у званичним новинама да је у „Напредак,“ који је под скутом свога Фанари Србији забрањен, и т. д. Само ради потпуности прегледа спомињемо отскога владике и под скутом маџарских „дес ничара“ грдио и на вешала упућивао све сло и овај коров. Иначе га човек не ће наћи ни бодне борце народне у Угарској а уз њих и у једној поштеној и свесној читаоници српској.

нову владу у Србији, која му је „субвенцију“ —-->--

(Наставиће се.)

38

Прем и шљања 0 у ставу. (Јавно предавање Ласалово.)

Чим се помене реч устав, на мах нам пада

Дакле шта је то равноправност? Равноправност значи то: да сви грађани једне државе имају потпуно једнака права,

нас оне остављају у савршеном незнању што се тиче тога: да ли је добар или рђав, могу ћан или не могућан, трајашан или нетраја шан овај или онај устав. Ми бисмо могли о свему томе расуђивати само тада, кад бисмо знали штогод у опште о језгрини устава; тад бисмо могли само решити: одговара ли извесни устав тој језгри својој, или како она према њему стоји. Али то језгро савршено нам не

како у државним делима, дакле политичка пра

објашњују сличне правне, спољне одредбе, које

на ум други, с њоме сродан, и од ње нераз

дељив појам — равноправност. Ја ћу дакле да обележим у кратко, шта је равноправност, а доцније ћу говорити о устав ности,

ва, тако и у приватно правним делима, без об зира на то, што ће неки бити имућнији или

се могу придeнути свакоме листу хартије, који је потписао народ, или народ и његов влада сиромашнији. лац, и који је обнародован као „устав“, па ма И ако се на све стране говори о уставу, какав био његов садржај. Само појам о уставу опет ако запитам искрено: шта је то управо једино може да вреди као извор свега устав устав — то се веома бојим, да ће се наћи нога искуства и све уставне мудрости, која много њих који ће бити кадри да даду по извире из њега, као што ће те се убедити о вољна одговора на то. томе, кад нађемо тај појам. Многи ће при томе питању помислити, да Те тако понављам: шта је то устав, шта је му се ваља прихватити законских зборника, језгро и појам устава? закона ове или оне земље те да из њега из- | Ми то још не знамо, него морамо тражити вуче одговор. одговора, који му приличи. Да бисмо га на шли, ваља нам прибећи начину, коме се увек моје питање. Без сумње, у томе зборнику само ваља обраћати кад хоћемо да добијемо јасан је смештен особити садржај извеснога устава; појам ма о какоме предмету. Тај је начин са дакле то не може дати одговора на питање:

свим прост.

у чему је језгро, појам устава у опште?

Ваља упоредити једну ствар са другом њој по најсличнијом, те тако добијамо појам оне ствари, коју хоћемо да дознамо. Тако се ста рамо колико је год могућно тачније и осеч није да појмимо разлику што је из међу упо ређених ствари, не гледајући на њихову је

Ако ли ја задам ово питање правнику, он ће ми рећи: „Устав је уговор, закључен под заклетвом из међу владаоца и народа, који уго вор одређује основна начела законодавства и управу земаљску.“ Или ако мисли на републикански устав, он ће дати општију одредбу: „Устав је државом обнародовани основни за кон, који установљује уређење јавнога права у том народу.“ Но све ове и њима сличне Формалне одредбе правне, такође, ни из близу не одговарају пот пуно моме питању.

Све то преставља тек спољни опис, како се гради устав и шта он ради, али не објашњује шта је то устав. Те одредбе дају основу и казују знаке, по којима је могућно спољним и правним начи ном разазнати устав. Али нам оне не казују у

чему се састоји појам, језгро устава. По томе

дноликост.

Обраћајући се томе упоредном начину, ја стављам питање: кака је разлика између устава и закона?

Устав и закон јесу очевидно по језгри је днаки, слични. Устав мора да има силу закона, дакле он мора такође да буде закон. Но он не сме да буде само закон, већ нешто више од закона; са свим је доследно, да је у томе и разлика из међу њих. Стотинама чињеница доказују, да разлике има, да устав мора бити не само прост закон, него нешто више од закона.

Тако на прилику ви не налазите ничега pђавога у томе: што се издају нови закони.

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВУ.

На против, ви знате, да је прека потреба да се изда сваке године више или мање нових

закона. А међу тим не може се издати ни је дан нови закон, а да се тиме не измену битни

39

Основни закон мора дакле: 1, бити важнији од других обичних закона;

поретку, био би права бесмислица, излишан, и

то показује назив основни; но он мора такође 2, као основни закон бити темељ другим законима; дакле основни закон мора бити про извођач других обичних закона, а да би то у истини био он мора да утиче и на све

не би се ни издавао. И тако, ви не налазите

друге обичне законе.

ничега рђавога у изменама закона, већ на про тив држите да је то у опште права задаћа управних уређења. Но чим се ко год дотакне

по вољи овога или онога бити нешто друго.

законити одношаји. Нови закон, који не би чинио никаке промене у садашњем законом

устава, ви се на мах накострешите и вичете:

не дирајте устав! Од куда је та разлика? Ра злика је та дотле дотерала, да се у неким уставима узаконило: да се устав не може из- |

мењивати; у другима се одређује, да се он може измењивати само ако 2% гласова скуп штине на то пристану или траже, а не тек

3, Али оно што има основу, не може већ Само оно што нема основе, дакле што је слу чајно, може да буде оно што јесте а такође, на жалост, и друго што није. Но све што има сталну основу, не може бити нешто друго него што јесте, на пр. звезде имају извесно кретање. Кретање то или има одређену своју основу, или је нема. Ако ли нема, то је онда кретање случајно, и може свакога тренутка бити нешто друго. А ако ли оно има основу,

проста већина; у неким уставима узaкoњено је, да законодавна скупштина чак и кад при

као што веле природњаци,то се већ тим тврди,

стану остале државне власти, не може да ради

да је кретање одређено и регулисано основом

на измени устава, већ може то само да пред

тако да не може бити нешто друго него што

лаже; а да се промене учине, мора се у др

јесте. Ако устав чини основни закон земље, то је он нешто, што нам ваља одредити тачније, или, као што смо већ нашли, он је радна сила, што нужним начином покреће све друге за

жави да избере нарочито за то сазвано ново . преставништво.

Све ове чињенице казују, да по општем осе ћају народа, мора бити устав још нешто све тије, тврђе и не променљивије, него ли оби Ча Н. За КОН.

Дакле питам опет: чиме се одликује устав

коне и правне установе, које се установљавају у држави да служе на оно, на што се граде.

То је за нас први зрак светлости – с тога

од обичнога закона?

што се од тога доба у земљи не могу изда

На ово питање обично се одговара: устав није прост закон, као други, већ основни за

вати никакви други закони, осем њих.

кон земље. Већ је могућно да се у овоме од

питања почиње да се разлева поступно потпуна

говору у нејасном облику скрива истина. Али

светлост — има ли у држави ма чега, ма

је облик тако таман, да у њему тај одговор

нови назив: основни закон ; но он нам ни мало

какве радне силе, која би упливисала на све законе, који се у држави издају, тако, да би они до извеснога ступња морали бити таки каки су, а не друкчији? Доиста има тако нешто, а то нешто неје ништа друго, до истински одношаји снаге

не помаже, по што ми не знамо, какве ра

која живи и ради у појединој држави.

ништа не вреди. На мах пониче друго питање: каке разлике има између закона и основнога закона? Дакле ми се у тој ствари не поме рисмо ни мало напред. У нас се тек нашао

Но има ли у држави ма чега — код овога

злике има из међу основна и обична закона. Истински одношаји снаге у свакој држави Да покушамо, не ћемо ли се приближити јесу покретач, који одређује све законе и прав мети, ако разберемо, шта ми себи представ не установе те државе, тако, да они у битним љамо у називу „основнога закона“; другим ре цртама не могу бити нешто друго, но оно што чима: чиме се мора да одликује основни за јесу.

кон од другога закона, да би оправдао свој назив „основни закон“?

Хоћу одмах да то објасним појмљивим при мером. Ствар овде није у опште у томе да ли

pПРЕМИШЉАЊА О УСТАВУ.

се може догодити нешто слично овоме при

саставља за се „горњи дом“, који оцењује

меру, већ у томе, да би на овоме примеру изучили природу ствари, која би изашла на

жар, те да су у тој прилици изгореле све др

прописе скупштине, коју је изабрао цео на род, те их и одбацује, као год да их и нема на свету. Поставимо, да би народ рекао на то: ми смо сви „господа“, па не ћемо да има за себни господски дом, „горњи дом“. Ван сваке је сумње, да не би могли вели каши дићи своје сељаке на грађане. Већ на против, вероватно је, да би они имали доста муке и зла од својих сељака. Али великаши и властела, имађаху свагда јак утицај на двор и владаоца, служећи се

жавне архиве, библиотеке, магазе и печатња

тим утицајем могли би повући за собом вој

у којој се зборник печатао; претпоставимо, да се то догодило у особитим приликама и у

ску и оружје, и то тако, као да би се та сила налазила непосредно на њиховом расположају.

видело, кад би се он догодио.

Познато је, да у уставним земљама само оно има законску силу, што се обнародује у зборнику закона. Ориђинали закона чувају се у извесним државним

архивама; печатани

зборници закона — у другим архивама, би блиотекама и магазама.

Претпоставимо, да се догодио страшан по

другим варошима у држави, те да су погореле

И тако, ето видите, да великаши, по што

чак и месне библиотеке, где бејаху зборници закона, и то тако, да у целој земљи није остало

имају уплива на владаоца и двор, састављају такође део устава.

ни једнога закона у верноме облику. На тај начин земља би изгубила све своје

влaдaлaц и

законе, и њој онда не би ништа остало, него

средњевековско сталешко стање. Но то да не

да прегне, те да гради нове.

чине само са ситним занатима, као што су у

Или поставимо супротан случај, да би се великаши сложили да установе

Па сад, како и шта ви мислите? Би ли то Немачкој шокупали од чести пре неколико било могућно, да се у овакоме случају од година, већ у великој сразмери, у какој бе воље створе нови закони, онакви какви би се јаше у средњем веку, то јест у целој произ коме прохтели? Хајде да разгледамо. водњи друштвеној, дакле и у великој Фабри Претпоставимо, да би сте ви казали: закони чној радиности, у машинској производњи. По су пропали, хајде да градимо нове, али да не знато је, да у средњем веку, при сталешком дамо у томе монархији положаја и учешћа, систему, велики капитали не беху кадри да што је досада имала; или чак да јој не дамо што производе, велика Фабрична радиност, машинска производња, не беху могућне. Јер никаква учешћа при томе. Владалац би казао са свим просто: закони при оном систему стојаху, на пример, свуда за су пропали; а шта излази из тога? Мени се коне уредбе за сваки занат за се (јеснафске у истину покорава војска, она ће да пође куд уредбе), па ма били занати како блиски и сро јој ја кажем, управљачи оружница и касарана дни, то ипак не могаше ни један занатлија издаће на моју заповест оружје, и топништво два заната радити. Мазало неје смео ништа ће да изађе с њим на улицу, и, ослањајући сликати, ковачи водише непрестано парни се на ову истинску снагу, рећи ће владалац, це са браварима о границама својих зана ја не ћу да ви мени стварате други положај, та. Осем тога у јеснафској системи бејаше тачно одређено у закону, колико сме који за до онакав какав ја хоћу. Ви дакле видите да је и владалац, коме се натлија да изради ствари од заната. И у сва кој вароши, у свакоме занимању, сваки за покорава војска и оружје, један део устава || Или замислимо, да би сте ви казали: У натлија могао је тек држати онолико момака овој држави има толико и толико милијуна колико је закон прописивао. Ето видите, да само из ова два узрока ве душа. У броју ових милијуна има неприметан број великаша — властеле. Ми не поимамо по лика производња са мапином не би могла коме праву такав незнатан број великаша опстати ни тренутка, кад би остали јеснафи. упливише на дела толико, колико сви они | За велику производњу ваља имати: 1, сједи

милијуни, осталога народа, па још по негде | њене разнолике занате и рад у рукама вели

41

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВу.

кога капитала; 2, да се производи на много и да је слободна утакмица (конкуренција), да кле ваља имати не ограничену употребу радне CHIа,Ге,

Шта би се збило, кад би се данас хтео да уведе јеснафски везани сталеж ? Велики Фабриканти хартије, сукна и оста лога, морали би затворити своје радионице, те отпустити своје раднике — па и саме управе жељезничке морале би то учинити; трговина и производња са свим би пале: множина про извођача морала би нешто из нужде а нешто опет од воље да отпусти своје подмајсторе, сва ова грдна множина народа изашла би на улицу и потражила хљеба и рада; за њоме би стајало велико варошанство, „буржуазија“,

која би је узбуњивала својим утицајем, хра брила својим значајем, подржавала својим нов

Или замислимо, да би се влади прохтело предузети меру, која би јако штетила инте ресе великих банкара, —- замислимо да би влада на пр. казала: државна банка и Фон дови не морају стајати на услузи, као што сад стоје, великим банкарима и капиталистима, који и без тога располажу свим новцем и по верењем и тек они једини могу „дисконто вати“ у банци на своје потписе, то јест само они једини добијају поверења; државни Фон дови не морају им више давати кредита, већ да служе на то, да буде приступнији кредит сиротињи и људма са осредњим имањем; према

томе ваља их удесити тако, да одговарају овој цели. Да ли би могло тако опстати, го сподо ?

Доиста, у земљама, у којима још нема много банкара, ово би се лако и корисно извршило,

цем, те би се отуда изродила борба, у којој | па ни у другим великим земљама ово не би | изазвало немир. Али за данашње владе тих не би могла изостати победа.

Те, као што видите, велики произвођачи || земаља то би ипак било са свим немогућно да учине. Ево за пшто:

такође су део устава.

(Наставиће се.)

(Свршетак).

Иу неколико право имадоше. Исти је весник

Каже се, да време лети. Тако и ова зима

прохуја у корисном занимању. Госпођа је Ма ву у очи бадњег дана, јер хтеде на божић меса рија шила, Мила и Јелка плету, ил” перје че јести. Клети се безбожник ипак преварио у шљају, а Милоје им чита штогод из какве рачуну. Док је он краву водио, распозна и лепе књиге, што је на тавану нашао. И њега живинче да на добро не смера и вазда се за позову на посао кад у вече седну да чешљају тезало, тако да је он тек у зору на жељено перје, ал” се нашем ђаку не ради; он радије место стигао и за ноћас клање одложити морао. узме књигу, па им чита Љубомира у Јелиси Срећом удари газда од винограда, где је крава јуму, Усамљеног јуношу, Силоана и Милену, затворена била, зором, да у шуми бадњак оцече. Велимира и Босиљку и тако редом прочита Одмах му се учини лопов сумњив, кад га све књиге с тавана, што им покојни Средоје, тако рано у шуми виде. А и овај се тамо вредни помагач наше нејачке књижевности, претвори као да бадњак тражи, ал” газда наиђе остави. Занимљива слика беше видети: мати на траг крављи и затекне је у кући затворену. шије у прочељу,уз њу је и свећа, две малене познат по целом месту као лопов, он украде кра

Дозове истог лопова и рекне: ова мора бити да је ноћас украдена, не би ли ти знао чија је. Јесам ли ја говедар? одговори он набусито. Но, но не велим да си говедар и с тим се ра

цурице перје чешљају с леве, а с десне стране

матери до рамена седи мали чатац. Хоће кад и кад мали ђак и да се улени а и сан хоће да навали мало јаче на уморене очи његове,

стану. Газда у шуму, а лопов у место. Ко ба

кад би се преко дан мало више сањкао, сиграо.

јаги чује коме је крава украдена и јави: на

То сви виде, ал” друкчије није. Сви раде, па и он радити мора. Где сила не може — досетка сма же. Чућете га више пута у месецу где напрас

равно најпре врачару, своме ортаку, — и тако

ће опет сирота дечица имати топла млека из јутра, лепа сира, масла и т. д.

42

сивотA Ал”

но заврши приповетку тим што Видаковићев | дигао стаје, уредио библиотеку. Све је дока јунак — наравно из Душановог доба — узме зивало да паметан и изображен човек рукује. пиштољ и поубија све особе па и себе. Сад По сред општег незнања калуђерског једнако тек настане жаљење па и плач слушатељака. се књигом забављао, радио је на запуштеном извуче употреби зликовац, мали Ту прилику и занемареном богословљу, докле и не заведе се из друштва, на брзу руку свуче се и ено мало школе у своме самостану. Знао је врло га већ у постељи. Више је пута то практико- | добро врли старац: да није позив калуђерски вао, једаред му се јунак обеси, други пут уда да лепо ију и винце пију, да, празне главе, ви — тек би удиљ ожалостио вредну шваљу и трбухе гоје, да, место да подижу веру у наро обе раденице. Док га једном на неделу ухва ду својим понашањем, навлаче гнушање према тише, ал” то беше већ на измаку зиме. тој узвишеној установи. Није ни право да се

Друге је године већ био старији, био јачи:

трутови трпе посред меда, који мед претци

могао је с њима једнако дуго седети. За зимом дође пролеће, па и прође, и ређаху се годиш ња времена и ређаху се догађаји у кућици

наши у саће послагаше. Био је јако у додиру са становницима у околини, својски је потпо

скромне породице.

Наваљиваху и неповољни случајеви, који

беху наперени против мирног домаћег живота,

магао све просветне заводе у месту и свако

племенито предузеће налазило би у њему јаке потпоре. Знао је он и за кућу г. Марије, знао за њен бедан живот — све је то од других чуо,

долазила би тешка искушења да подрмају по она кад би дошла да плати десетак манастиру штење г. Марије, ал” све се то разби о тврди не би ни речце о свом бедном стању про карактер врле госпође, сироте ал” поштене- | говорила.

Мања деца, мања брига. Сад, кад већ одрасто

Једно после подне стадоше каруце пред кућу

ше, ваљало их је све на пут извести. Женска деца већ забављена беху, остаде најмлађи Ми лоје, дете од својих десет година. Поред своје

г. Марије. Реткост, заиста, за ово дванаест

даровитости беше дете врло добре нарави. Од учитеља, од другова својих љубљен, растао је он у слободној природи. Брига беше матери ве лика: на коју ће страну с њиме. Даје за шко лу одређен, врло је добро знала, ал” откуд сре става? Трговина му ил” занат не гине. Беше то године 1859 — војна се у држави распалила, новачење се дваред догоди те године. Матере цвилеше пшто им по два сина на војну отера

ше, заплаши то и г. Марију, то и њеног Ми лоја чека. Закључак је донесен. Двојином ће се толико усилити к'о до сад, и Милоја први октобар у вишој школи затече. На свршетку ове приповетке не може нам | се а да не споменемо један догађај, који осо- | бито претијаше нарушити сиротињски ал” по- | штени живот ове породице. По сахата од овог места беше самостан Х., света задужбина срп ских деспота. Глава томе манастиру беше ар- | химандрит И., једини скоро изузетак у вели- | ком правилу пустињичке покварености. Беше то честит човек, поштен Србин, ваљана глава повереном стаду. Манастирским добрима упра вљао је на најбољи начин, оправио куће, по

година. Од како Средоје умре не посећиваху је гости са таким колима: такав је данас свет — док имаш донде си у части. Сав комшилук истрчи на поље, радознао да види ко дође то. Г. Марија седела је била за послом у ходнику, кад седи архимандрит уђе. Деца се на мах маше руци старог господина и мајка сама учини то. Чим уђе у собу извини се гост што из небушице тако дође, а после пређу у разговор о обичним стварима докле на један пут арх. окрене правац разговору. Чуо сам да се здраво патите и јуначки борите са сиро тињом, па су вам опет за то деца ваљана и честита, — онда морате и ви честита мати

бити и заслужујете да вам се тешки живот

олакша. Ја сам у тој намери и дошао. Позна вајући ваш понос да поклона примити не бисте хтели, даје вам се ево прилика да заслугом

осигурате цео ваш и ваше деце живот. Ја сам човек стар, треба ми неге и послуге да мир

но проживим још неколико дана, док ме бог себи не позове. Молим вас за то да ми не одре

кнете ви ту услугу, а ја ћу вам захвалан бити. Имам нешто уштеђеног мог новца: даћу осам хиљада Форината у штедионицу за мираз ва

шим двема ћерима, а синови су вам упућени ;

сиротA Ал”

ПОIDITEELA.

43

кућу ил” продајте ил” под кирију издајте. Не

Та стара госпођа није нико други до г. Ма

мојте се узтезати примити понуду од човека, који вам добро мисли.

рија, која зиму проводи код Милоја у вароши. Милоје је сад већ адвокат и посланик земаљ ски на сабору. Гласовит адвокат, ваљан Србин, поштен човек. И он и жена му поштују ста ру матер, не може бити боље, сваке јој угод ности чине, воде је у позориште и онда кад бака не би хтела, на беседе, села, кућне забаве, ма да би она често радије код куће с децом

Лепо се захвали г. Марија на тој доброти његовој и почне му причати цео свој живот

у кратким потезима. Какве је она патње пре патила за време свог удовања, какве јој опас ности грозише, какве је невоље сналазише и

опет не хтеде дати руке своје многим просио

цима који је искаше. Хтеде Средоју задану реч одржати, хтеде децу своју васпитати како ваља — кад би се по други пут удала, онда то учинити не би у стању била: „маћеха слаба утеха,“ каже се, тако је и с очухом. Што се не хтеде склонити трпела је многе пакости од

стране просилаца, ал' ништа не беше у стању избрисати јој из главе свету истину да „пош тење најдуже траје.“ Па кад она досад није чинила тај корак, деце своје ради, тим мање

може пристати на понуду пречасног господи

на, јер јој је поштење њезино и деце њене

прече од свега. Сиротињи се већ свикла, није јој тешко ни сносити. Тек је онај хлебац сла дак, који својом муком заслужимо. Замоли га напослетку да не буде ни мало увређен: јер || то њено срце, то њена душа говори.

Поседи мало архимандрит, па онда остави ку ћу Маријину. Ова се весела вратиу своју собу, великог је противника надвладала: не може ни сваку Јеву змија да превари! Искушење беше заиста замашно, славила је бога што је || из те ватре спасао.

У разна годишња времена виђамо данас једну стару госпођу у четири разна места. И

ако је већ у годинама, ипак се добро држи. Лице јој пуно израза, важан изглед привла чио је пажњу свакога, коју је год видео. Боре се по челу јој одомаћиле, морала је многу бригу сносити. У сталном погледу њезином огледао се карактер, мало говори ал” озбиљно.

Понајвише се с децом бави—час једно,час дру го узима к себи. Приповеда им лепе припо ветке, што уздижу душу, а завршиће сваку опоменом да поштена буду.

Пролеће проводи она код Јелке, која је сад учитељица у месту где јој се мати родила. Кад се природа буди, буде се и мајкине успо мене из детињства: обилази стазе, којима је ходала, бере босиљак где је некад ружицу брала, пење се на брегове, ако и с муком, на које је некад трчала — блаженство ужива док је ту, а има с ким и да дели срећу своју. Рођена сестра, бака још старија нег” она, ал” крепка, живи ту у месту. С њоме ускрсује и на ружичало обиђе гробове својих старих, а лето је нађе код Милеве у Г. и ту пријатно проводи. Зет се и кћи утркују ко ће веће ра дости правити старој мајци. Она пак све с унуцима и унукама — и у

виноград и на

гувно и у воће. Читава је гомила прати кад куда пође, ал” их и зна мајка задобити, као пто је онај шећер сладак што им по кадкад из џепа пружа, тако су јој и приче слатке које им приповеда.

Јесен проведе у месту своје удадбе, код Сре дојевог љубимца, код Бошка свога, који се ра ширио на очином темељу. Својом вредноћом и поштеним радом читав је газдалук стекао, ал” и треба му — синова доста, кћери доста; за унуке већ има ко се стара. Сретна мајка ће и праунуке дочекати и они ће слушати њене слатке речи, њене красне савете. Сад, кад је у добру, сећа се кад и кад својих горких часова, својих јуначких борби, па се радује што јој бог поможе те одхрани децу, сачува им оно мало сиротиње и на пут их изведе. Завршила би увек радост своју речима: била сам истина сирота ал” поштена. M. A. J.

44

)" механи Шта бива по свету. реч проговорио. Преврните историју свију са Да се још једном вратимо на догађаје у бора и парламената у данашњем уставном свету крајевима народа нашег с оне стране Саве и | јевропском, нигде у њојзи не ћете овакву ус

Дунава, те да о њима нешто више проговоримо. тавну комедију наћи. Већ само због тога, да Последњих дана чусмо са тих страна ове зна и немамо другога ближега интереса, вредно

народног живота, то се непосредно тиче и

би било овај Факт забележити. Ал” за то и јесу Маџари ориђинални људи; оваква „уставна“ ориђиналност могла је само изродити се онде, где је јевропски парламентаризам сачетан са источњачким татаризмом! Из таквога накaз нога брака разуме се да могу поницати само парламентарне наказе. Јадно ли је то маџар ско господство, једна ли је та јачина њихове владавине у троједној краљевини, кад морају

свију нас, јер тело народно не може да напре

да еe eлуже таквим нирамидално глупим сре

дује и да се развија, није здраво, чим ма који

ствима, да би само за који дан још могли продужити већ избројане дане својој трулој владавини. Па кад сада запитате: за што је управо тај сабор распуштен? Какав је спољни „уставни“ повод томе, кад он још није ни једну једину реч проговорио, никакву ни нај мању изјаву од себе дао? Онда вам на то пи тање полузванични и којекакви остали најам нички листови маџарске владе одговарају разним лагаријама и измишљотинама, којима би ради да кривицу ради тога распуштања наметну народној опозицији. Али та сва њи хова извијања тако јасно носе на себи печат свога постанка, да баш никога нису у стању заварати. Али су осим тога ти наведени узроци,

чајне вести: сабор је загребачки распуштен; потврда закључака црквено-просветног сабора српског одложена је на неизвесно време; ново

садској српској гимназији обустављена је државна помоћ. Све три ове вести дубоко засецају у политични и културни живот нашега српско

хрватскога народа у земљама „круне св. Сте

вана“; а што се тако близу дотиче њиховог

део његов пати и болује. С тога дакле ми одавде из кнежевине не само да имамо нај светију обвезу, да бодрим и пажљивим оком пратимо све оно, што се ма у моме крају на

шега народа збива, него ми ваља тој својој пажњи и своме осећању према тим догађајима сваком приликом живога израза да дамо, јер

ћутање онде, где треба говорити, изгледа ако не баш увек као одобравање, а оно бар као немарност и равнодушност. Ово неколико речи, што овде кажемо, признајемо да су већ толико пута нсказане и доказане истине, да су већ старе и скоро отрцане ствари, које изгледа да је сасма сувишно понављати. Па ипак није су вишно! Имамо довољно озбиљних узрока, за

и кад би баш и потпуно истинити били, тако

ништави и тако невешто изабрани, да се већ Сад на ствар ! Сабор троједне краљевине, и у томе огледа морално и умно банкротство који је баш сада распуштен, има читаву своју оне странке, што је данас на влади у Маџар

ШТО ИХ ОВО ОПeT IIОНОВИСМО.

историју и то тако чудну, да је она доиста

ској. Јер, помислите само како је јако крива

јединствена у данашњој новијој парламентар ној повесници. Тај је сабор наиме три пут и хтеде ни ту малу жртву да учини, да погази словом трипут одгађан, па пошто се сада иза своје већ једном јавно и свечано изречено дужег времена једва једном састаде а влада га убеђење, - него тврдоглаво остаде при оној

та народна опозициона странка: прво она не

маџарска распусти пре него што је и једну својој изјави, што је издаде у септембру ме

ГЛАСНИК.

45

сецу прошле године; друго, она не хтеде да

на сусрет излази вест: да закључци црквено

се покаје, те да пружи руку и да се почне удварати онима, које је до јуче ништа друго него само — презирала, а то су сви они Пе јачевићи, Боговићи, Кушевићи, Шухаји и т. д. и све оне остале пијавице, што их има у ве ликој баруштини лакејства и проданости, а који сачињавају т. н. унионистичку, у самој

просветног сабора српског још једнако стоје нерешени и непотврђени на зеленом столу у Пешти и да сад маџарска влада сазива неке извесне личности српске к себи на договор. То је друго, не само непоправљено него поква

ствари пак, маџаронску странку или управо

рено издање оне комедије и маневре, што је

покушао Лоњаји са појединим народним за ступницима троједне краљевине. Па које су те личности српске, с којима се маџарски др жавници договарају? Међу именима, што их

странку онога, који је у власти а добро пла ћа! Ето какве су велике кривице тих заступ ника од народно странке! Наравно ваљало је у новинама читасмо, осим честитога седoг ад пре свега и они мало да загазе у кал беска министратора патријаршије, не нађосмо ниједно рактерности и народног издајништва, да се име, које би имало поштовања и поверења у изравнају са поменутом господом, да пред народу српском, не нађосмо ни једно лице, светом погазе свој образ и своје поштење, да које не би већ и пре тога било потпуно на стану на клизаво земљиште некога опортуни услузи и расположењу владином. Но у оста тетског попуштања и ситничарског шпекули

лом нека се влада маџарска договара с ким

сања са светим правом свога народа и своје земље — тада би они били по вољи маџарској

хоће, то нас се врло мало тиче. Али нас се тиче то, пшто се јасно види, да маџарска влада хоће одлажући и одуговлачећи потврду зак

господи и њиховим помагачима. Овако пак

ваљало их је распустити и послати кући! ључака саборских да перманентним учини ово Али за што и по коме праву маџарска влада стање неизвесности, неуређености и провизо не даде сабору као таквом да се бар изјасни; рије у црквеним и просветним одношајима ко му могаше одузети то право, које му по оностраног српскога народа, а тиме дакле

ма каквом уставу неоспорно припада, а то је:

оваквим каишарским путем да подвеже жилу

да прво буде саслушан, па онда тек да се пре дузимају према њему оне мере, које закон допушта? Ту лежи! Маџарска влада није смела да дочека ма какву саборску изјаву, јер би јој ова и пред страним светом одпирила још оно мало нимба тобожње уставности, којим она

црквено-просветном у оним крајевима развијhу и напредовању српскога народа. Сабор је кар

знаде страноме ближе необавештеном свету

да засењује очи. Тиме би изашла и пред Је вропу она велика прна пега, којом је замазана „круна св. Стевана“. — Маџарска влада ми

ловачки законити заступник оностранога срп скога народа у просветно-црквеним стварима,

он је своје закључке доносио у оквиру своје законом државним ујамчене автономије — па ипак маџарска влада има образа да својим ду говљачењем и својим плеткама ту автономију изиграва и сопственом се своме државном за

нове изборе, те се нада да ће плеткама, прет

кону руга! Тим надувеним потомцима арпа довим није довољно само политичко господар ство над осталим народностима, они дирају и

њом, поткупљивањем и разним другим махи

у чисто просветне и црквене ствари тих на

нацијама истерати за се згодну већину. Нека покуша! Ми само још кажемо : евала оним честитим народним заступницима, који оста

родности, они хоће било ма којим подлим и кајишарским путем и у томе да имају све конце у својим рукама, како ће угушивати просветни правац народни, како ће пречити у

сли сада у троједној краљевини расписати

доше стално на земљишту свога народнога права и не хтедоше ни у длаку да попусте од

њих развитак свести народне, а то све у ин

њега; на њих беху управљени погледи не само њихових бирача, него и остале браће њихове у целоме јужном Словенству; они су се мушки

тересу „једино спасавајућег“ Маџарства! И људи такве багре надевају себи име носилаца

одржали! —

ном раде не само

-“

културе на истоку! Они систематски и с пла на политичком него и на

Да свратимо сад мало у војводину. Ту нам | просветном угушивању и подјармлењу српскога

46

ГЛAСНИК.

народа и осталих народности. И то је оно, је приликом поведена у њему занимљива де што их чини много горим и опаснијим душма нима нашим него што су Турци, њихова браћа по крви.

Да је то пак тако, то је међу осталом по сведочила и последњих дана дебата о српској гимназији новосадској на маџарском сабору. Ова се дебата изродила тим поводом што је патронат новосадске гимназије искао да се помоћ, што је та српска гимназија из државне касе тек од неколико година примала, повиси;

влада пак маџарска метнула је као услов по вишењу помоћи то, да се њој од стране па

трона уступи већи уплив у управи са гимна зијом, у наименовању професора и т. д. Гим назија је новосадска чисто српски народни

завод од самих српских родољуба основан и издржаван и према томе разуме се да не може нико други њоме управљати, него онај, коме су оснивачи ту управу поверили у самоме основном писму метнувши то као услов свога

бата, где је од стране неких и то „либерал них“ маџарских заступника било доиста мор ских назора. У тој је дебати говорио и „му дри“ Деак. Он се истина одликовао од оста лих маџарских Фанатика својим тактом, но ипак кад му се говор изближе промотри ви деће се да је ту много лепих речи и доста старих општих истина, али мало тога, што би практично могло да значи неку промену у до

садањој политици маџарској према осталим народностима. Јер кад је Деак доказивао, да сваки народ има право да се просвећује и то на своме матерњем језику, јер иначе ту деца не могу ништа научити, ту је казао нешто, о чему данас ни један озбиљан и иоле разбо ритији човек на широком свету не може ни часа посумњати, осем ако би већ тако глуп био као — маџарски крајњи левичар Танчић.

Овде је вредно да мимогред рад карактеристике

људе из те „најнапредније“ маџарске странке завештања, да никад нико други гимназијом споменемо, како је тај добри човек Танчић не управља, него од православне оiiiiitино || (по свој прилици какав помаџарени-потурица;) новосадске изабрани патронат. Срби су ту своју изјавио, да кад Срби ишту српску гимназију гимназију све до најновијег времена сами из да би и пештански Чивути морали чивутску државали и тек пре три или четири године гимназију искати, али чивутска деца још од заискаше од државе неку помоћ за издржавање малена говоре маџарски и Чивути не ишту тога завода; а јесу ли имали право да ту по гимназију; они су дакле прави патриоти и моћ ишту а да ипак при томе одрже чисто знају своју дужности! Такав је крајњи безо народни карактер тога завода? Без сумње су бразлук могао изрећи само крајњи левичар имали право, не само по томе општем разлогу, маџарски усред угарског сабора! И ниједан се по коме је свакој држави дужност да потпо „либерални“ Маџар на сабору не нађе да га маже колико год јавна срества допуштају због те Фанатичке глупости исправи и укори. културне интересе својих грађана, него и по Наравно, јер и они сви у срцу тако мисле. томе посебном разлогу, што у угарској држави Но да се вратимо Деаку. Он је још више ле српски народ тако исто као и маџарски плаћа пих речи у своме говору казао, па међу оста путем порезе све оно, што се од стране др лим и то, да Маџари већ и због тога не могу

жаве троши на просветне цељи, а међутим од

остале народности хтети да помаџаре и про

свију тих новаца, што их све народности у гутају што их има много. То му верујемо! једнакој сразмери плаћају, маџарска влада Најзад тај „велики“ Маџар би зато, да маџар скоро искључиво потпомаже и издржава само ска влада оснује једну српску гимназију у маџарске заводе и маџарске просветне инте Сомбору или Бечкереку, али би и за то да се ресе, а посебице бар на српске просветне цели већ постојећој српској гимназији не да помоћ, до сада ни кршене паре дала није. Ова помоћ, кад не прима поменуте услове владине. И тако што је почела да се даје новосадској гимназији, би у сабору и решено — и за то гласаше и ле то је први новац, што се од стране државе вичари и већина крајњих левичара. Дакле маџарским скупштинарима и то нај даје српском народу од оних силних новаца, либералнијим није доста, што је новосадска што их је досада у државну касу платио. гимназија призната од државе као јавни завод, Ствар је та дошла пред сабор маџарски. Том

47

ГЛAСНИК.

другим јавним заводом право врховног надзора, што се учевног плана и квалификације про Фесора тиче, него они хоће да маџарска вла да умеша прсте своје чак и у наименовање

Ми се уздамо у свест и досадашње искуство наше браће у Угарској, да неће поћи у замку Маџарима и да се онакви жалосни и стидни призори, као што их беше задњих дана у Сом бору и Вршцу, неће више поновити. Јер ина

лица за професоре и у унутрашњу управу

че би то значило давати себи пред осталим

тога српског завода, па тек онда да даду оно

српством и пред целим словенством сведоџбу

мало помоћи! Они дакле хоће за таку ниш

политичког детињства и крајне незрелости

таву цену да купе душу српскога подмлатка;

или — подлости!

они су врло паметни људи.

Маџари хоће сваким путем да угушују на родност у осталим немаџарским грађанима, да

што влада има над њом као и над сваким

Ми смо о овоме свему за то нешто опшир није говорили, што се из свега тога види пра ва цел не само маџарске владе, него чак и

напредних либералних Маџара, а то је пома џаривање и угушивање других народности и

то најопаснијим а ипак Финим начином, на чином западњачким, „цивилизаторским.“ Па и

та тобожња концесија маџарског сабора, по

их начине материјалом велике Маџарске. То је очевидно. То треба сваки Србин и јужни Словенин једном за свагда да знаде. Ако Срби * и Хрвати остану стално уз своје незастариво народно право, ако остану будни и трезвени, те се не даду ни силом заплашити ни лепим Фра

коме по предлогу Деаковом пристаде да се оснује једна државна српска гимназија и та концесија врло је сумњиве природе. Јер тај

зама и варкама заварати, тада се немамо бо јати од маџарских планова и плетака; јер баш је у последње доба један од првих ФилосоФа нашега века, познати Е. Ренан, у своме зна

ће завод с једне стране бити у рукама вла

менитом писму казао

диним, те ће она постављати професоре и д. т.

се операција (одрођивање и насилно одузима ње народности) даде на једном народу извр

а то се онда већ знаде кога ће постављати и

од прилике ово: таква

у коме ће се правцу с тим заводом руковати, а с друге стране ваља још имати на уму у какво је време та концесија учињена. Сада је

шити само дотле, док он спава, а кад се он про

на име наступило где истиче време садашњим

стране гдегод нас има, ми пажљиво пратимо

заступницима саборским, те треба сад нови из бори, гдеће да буде борбе између двеју великих странака маџарских, јер је свака рада да при овим новим изборима већину својих људи у сабор протури. Пошто пак и једна и друга странка знаде, да ће у неким крајевима угар ске државе она странка одржати победу при изборима, уз коју буду гласали бирачи других народности, тад наравно обе странке гледају да те народности за се придобију — лепим речима и магловитим обећањима. То је прави узрок за што се и премудри г. Деак нашао побуђен да сад на крају саборскx седница про

све кораке наших народних противника, па

говори неколико речи у хатар народностима.

Али те народности а нарочито српски народ у Угарској знаде врло добро, шта значе та маџарска обећања, којих је досад у неким из весним критичким тренутцима увек довољно

буди, онда је време томе прошло, онда је већ касно! Ми смо хвала богу већ будни на све

ако Маџари ни у једанајестом часу не узму дру ги правац према нама што ми од срца желимо,

онда се међу нама колач неће већ више моћи ломити речима и парламентарном борбом, него онда може лако доћи до тога, да ће се мора ти пресећи!

Г.

Kз цркве. И у најглупља времена, кад су изелице на родне употребљавали веру, те да њоме изази вају осећања и страсти против свакога разума, и у та времена тежили су људи да поред спо љашњих церемонија свежу уз веру и нека

правила, која ће тумачити оне церемоније. Код нас се пак догађа да ни десети човек — а жена ни десет хиљадита — не разуме

шта се у цркви говори и чита. Ово је с једне стране имало ту добру последицу: да је на род ван ове писане књижевне вере имао и

било, али која онда кад криза пређе и кад се

задржавао све до сад свој особити начин веро маџарско господство утврди, увек

остадоше

вања, који је живео у причама, што су на

оно што су и била — а то је дим и магла!

ставак још старе словенске вере. Али је то

48

ГЛAСНИК.

имало и има и другу лошу последицу: да се

3.) Што пријатељи словенске заједнице до

у нас вера врло слабо развија према разуму,

казују, да тежње које иду на уједначење сло

врло се мало критички може да премишља о

венства промашају, и да је словенсној заједни

ономе што се у цркви чује, те тако се отвара

ци пут само кроз слободу, независност и по

све већа провала из међу људи развијенијих себни (органички) сваковрсни развитак сва и неразвијених, од којих су једни савршено

кога словенског народа поједнице;

окренули леђа цркви, а други тим самим по стају све затуцанији и непријатељскији према

с тога што се у влашкој цркви на народном

сваком развитку.

језику чита и поје а у нашој

Главне црквенске књиге преводили су код нас два најбоља зналца српскога језика: Вук Караџић и Ђуро Даничић. Али се у цркви

зна влашки радо слуша богомољу влашку, јер

је разумије, и тако свесрдно слушајући влаш ко читање и појање у цркви, бегенише језик.

још служи туђим неразумљивим језиком.

влашки и на дому;

4) Што се много народа нашег влаши, а не, те ко мало

Покојни владика шабачки Гаврило покушао

5) Пто језик којим се данас у цркви на

је већ био сам на своју руку одомаћење срп

пој чита и поје није ни говорни језик пра

скога језика у цркви српској и читао је у

дједова наших, а ни онај језик на који су апо

Шапцу на велике празникејеванђеље српским столи Ћирил и Метуд црквене књиге превели језиком, на велико задовољство слушалаца.

И ђачка омладина, која је се десила у Па ризу приликом светковине педесетогодишњице

при подизању словенскијех цркава, у деветом вјеку, а ни онај познији и доскорашњи језик српске цркве, који су наши

стари сложили,

кнежевини Србији, приредила је била и сама по могућству своме дотјеравши језик онај који сјајну светковину и дала је да се чита у цр

кви румунској јеванђеље на сршском јозику. А ево сад и вреднога свештеника Богдана Кузмановића, који се потруди те сазва у Беч керек 8. Децембра прошле године састанак на договор „о томе да се књиге српске на

родне цркве преведу на српски народни језик“.

су апостоли Ћирил и Метуд у цркву унијели према својству свога народнога језика, да би црквене књиге биле разговетније за народ, — него је то порушен језик словенскијех књига које

су апостоли Ћирил и Метуд написали, пору шен, да би књиге Ћирила и Метуда биле раз говетније за Русе, — на које је порушене

И збор одобри жељу предлагачеву: да се на

књиге спала црква наша, добивши их на по

томе ради свуда онде где народ има гласа свога

клон од Руса, онда кад су посрбљене књиге, Србуље, нестале из наших цркава, за цијело

у црквено просветноме развитку. А предлагач је жељу своју основао нарочито на ових 7 Ка.М6HOB8, 1.

с тога што су се временом подрле, није умио да се постара да се на ново пре

1) Што бог хоће, да сваки језик казује ве- | штампају; личине Божије, и да се свакоме народу на оно ме језику у коме се родио чита и поје уцркви;

2) Што је црква основана на то, да се у народу пробуђују и развијају осећаји побож ности, и да се у срцу народа оживљује и утвр

ђује љубав к светињи, ка хришћанству, а то ће рећи к истини, к правди, к просвјети, к животу моралном, те да се људи, хришћан

6) Што они који су језик црквених књига, од апостола Ћирила и Метуда преведених, по снази својој дотјерали према својству српског народног језика, да би књиге биле разговјет није за народ, јесу учинили само онолико ко лико су умјели, а нијесу потомцима својијем

забранили да језик тих књига и даље удеша вају према народноме језику, него су шта више

скијех начела држећи се и њима користећи још позвали на то млађе своје! 7) Што школа наша народна једва чека да се, све непрестано поправљају, и да постану све савршенија браћа оспода Исуса Христа, | народна наша црква постане у истини српска најодлучнијее непријатеља лажи и назатка, а народна црква, јер зна да би се и сама одмах опет најодлучнијег пријатеља истине и на

са свим посpбила, те се не би више у њојзи,

претка, али те свете мисли светијех предмета || аНОу залуд и на задатак народа, крпарило и сил вријеме трошило око тумачења и пре што се читају и поју у цркви, које су мисли опредијељене да усавршавају народ, не лијепе

вађања старословенскијех ствари, него би се за

се народу за срце, јер народ не разумије јези- | мање време успјешније учили основи науке ка на коме се те идеје произносе, те ум народа и

хришћанске, а више би било времена н. пр. за

не приопштава срцу народноме тијех светијех земљопис, повјесницу српског народа, приро мисли, — и народ, покрај свеколике ваљано-

дословље, права и дужности грађана, науку о

сти православља, жив труне у празновјери и

чувању здравља и друге врло потребне пред

неморалу, тако да на све стране пропада мо-| мете, што би било и према захтјевањима духа рално и материјално;

времена и сабора. -a-n-e----

“ питам пуку линити друштњикинт”4 Г0Д. III.

БРОЈ 4.

У БЕОГРАду, 29. ЈАНУАРА (СЕЧЊА) 1872.

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИth.

излАзи СвАкR нEдFљЕ. стAЈЕ НА годину 1 дукAт ћЕс. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу трг. у Београду.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

ћIаше новине, од уредника. — — Премишљања о уставу, предавање Ласалово. — — Спахијска ропкиња, од М. Вовчка, — — Узајмица снаге у природи, од Хелмхолца, — — Гласник: Шта бива по свету. — из цркве.

у БЕогРАду, у штAмплРили н. сткфAновићА и дружинк. 1872.

ИЗ ОДЛУКА НА ОМЛАДИНСКИМ СКУПШТИНАМА. Родољуби из свих српских земаља и крајева и од свуда где их има, уједињени да . радњом и одређеним прилозима просвету и друштвени напредак народа српског потпомажу и у народу шире, чине заједницу уједињене омладине српске или младо српство.

Младо српство сматра себе као члана омладине свију Словена, а нарочито као члана јужних Словена. Браћа Хрвати као и Срби могу учествовати у српској омладини. Задатак је уједињеној омладини да се узајмним обавештењем усавршује у сваковр сноме знању и у свима струкама просветног живота, да на основу томе у народу шири про

свету, да потребе народне на пољу породичног, друштвеног, здравственог и материјалног живота упознаје и да средства набавља или показује којима би се те потребе могле подми

рити, те да тако надокнађује радњу цркве, школе и учених друштава. Тај задатак гледаће омладина да постигне: проучавајући народ и ширећи науке и уметности у све редове народне. Сваки Србин има право и дужност да тежи узору човечанског усавршавања у своме народу, узору народнога напретка и који год Србин хоће да употреби то право и да испуни ту дужност, томе је отворен братски савез целокупне омладине српске. Сваки Србин, без разлике вере, који је осамнајесту годину живота навршио , може чланом уједињене омладине српске ПОСТАТИ.

И српкиње могу бити чланови уједињене омладине, и по могућности и природноме положају своме треба да помажу постижењу задатка омладине српске. Члановима уједињене омладине постају они који у Фонд омладински положе у је данпут најмање 40 Фор. или сваке године по 2 Фор. — једну рубљу. Сваки члан добија бесплатпо омладински календар и заједницу.

Уједињена омладина ради да цел своју постигне: 1. скупштином; 2. штампом; 3. јавним удруживањем и предавањем; 4. приређивањем друштвених забава у народноме духу. На скупштини се сваке године бира годишњи одбор, који има својих чланова у Новоме Саду, Београду и Цетињу.

Ради извршивања омладинских послова установљују се у појединим местима одбори, који су дужни да прикупљају чланове и прилоге за омладину, да распростиру омладинске књиге, да организују дружине за подизање материјалног стања народа, за чување здравља и неговање рањеника, за обавештавање народа. Осим тога месни одбори приређиваће јавна пре давања, села и беседе и у опште радиће све што води цељи омладинској.

Према томе су сва усталачка браћа, ма у коме месту била, одлуком позвата да сваку прилику употребе како би склопили местне одборе ма било из најмање лица и да своју око лину позивају у чланство.

Година овоме чланству траје од свршетка једне скупштине омладинске па све до свршетка друге скупштине. А на скупштини бивају чланови оверовљени, иначе немају гласа - на њојзи. Члановима стоји на вољу да изјаве хоће ли календар и заједницу за годину садашњу или за ону што иде.

Све што би се имало писати годишњем одбору омладинском нека се шаље преко уред ништва „Младе Србадије“ у Београд — осим за ствари за које се изриком одреди извесно лице или друго извесно место.

H| A|| Е Н () В И НЕ. III.

Ми не мислимо да је грдна множина поли

научној мисли, јер вешта и жива досетка и

тиких листова знак свести и напретка у ка

подсмех, ова деца разумова, једним севом сво

квоме народу. Што год се више читалаца и

јим руше надувене предрасутке, празноверице присталица драговољно купи око мањег броја и ћуди, које нас држе те се чинимо слепи и самосталних и удружених општих листова по глухи спрам најјаснијих истина разума чо литичких, то је и правац радње у народу BeЧанСКОГа, Овакву радњу је достојно заступио и ове го одрешитији, то је његова свест јаснија и пре чишћенија, то је и његова снага снажнија. дине у књижевности нашој Јован Јовановић, Шта више, ми не мислимо ни да је огра најпре са својим „Змајем“ који је у Бечу из ничавање политичких листова на „стручне“ лазио, а после са „Жижом“у Панчеву. „Змај“ политичке разговоре о кабинетским интрига је се одликовао ове године и својим красним ма знак напретка. Прошла су времена, кад је и великим сликама, али му је ова господска у „политици“ главно било: шта је овај или шетња по Бечу дошла главе. Тек после неко онај великаш рекао или пожелео. Прошла су лико месеци појавио је се опет у виду „Жи времена, кад су најважнија питања политичка же.“ У њојзи нема слика, али се она одликује врзла се око тога: ко има веће „наследно“ неочекиваном и према прошлости својих пре право и ко има већу „мисију“ да непшто пре дака готово невероватном тачношћу свога ја дузме, или заузме, или да одузме. Друштвено вљања пред публиком. Као „Комарац“ првих привредна и лично привредна питања у сло година, под уредништвом Јовановићем, тако бодној заједници људској данас су главни сто и „Змај“ и „Жижа“ носе на себи печат и жер политици. А уз ова питања не могу се оружје народне борбе и с једне и с друге стра ни којим начином одвајати питања о школи, не Саве и Дунава и потпунце заступају ми о књижевности, о војсци, о здрављу, о напрет сао напретка и либералности. А жаока је у ку науке у опште — и то све са непрестаним

њима тако лепа, да ће она остати и у каснија

будним погледом на издавање закона и на

времена као богаство књижевности напе.

вршење истих.

И у Београду се појавило почетком године

“ Али, колико је напредна странка политичка, која је погледала на све услове народнога раз витка, па према њима свима удесила један пра

„Решето“ под уредништвом Љубомира Дани ловића, које је почело да просејава и крупну и

вац и доследно ради на складном развитку

кога увијања. Овако безобзирно изношење приватних и јавних дела, — ма да су се она појављивала више жалосна но смешна, — про будило је било преко 3000 читалаца у Србији,

свих струка народнога живота, толико је исто појав засебних стручних, књижевних и науч них листова најбољи знак за озбиљну и све страну радњу народних синова око унапре

ђења друштвеног. Овакви самостални стручни листови тек од скора су се почели јављати у нашој књи 3КеRНОСТИ.

Међу њима су по најближи дневним поли

тичким листовима шаљиви листови. То би упра во требало да су светле муње, које се јављају || у приближају и додиру препуних облака нау ке и живота. Досетка и подсмех најживље крче пута свакој политичкој, друштвеној или

ситну господу и то још онако пресно, без сва

и по варошицама се ма за какво приватно не племенито дело није више толико претило су

дом, колико се почело било претити да ће доћи „у новине“. Али је после једва седам

осам бројева својих „Решето“ закачило за зуп це параграфске и још непрестанце без осуде труне у притвору.

Кад не стаде „Решета“ појавио је се у Бео граду „Враголан“, под уредништвом Михаила Никетића. „Враголан“ је у књижевној вред ности далеко одмакао од „Решета“. У њему 44

52

НАППЕ НОВИНЕ.

већ наилазимо на вешто казивање и крупнијих | како по новости и првини својој, тако и по шитања, која иначе у политичким листовима || великом броју школских пријатеља, који су се не би могла да прођу, наилазимо на шаљиво стекли на скупштину са свих крајева нашега изношење на видело врло озбиљних ствари. народа, па чак и из туђине. „Враголан“ је већ имао свој означени про За обавештавање тежака у тешкој радњи грам. Тај је програм у главноме исти који и његовој, за развиће пољске привредне снаге, у „Радника“, само што је „Враголан“ затрча која је данас још једини извор наше имућно вао се и преко граница „војене тактике“ за сти и одхране, излази у крајевима у којима одбрану свога програма, те га је и сам „Рад се већма чита латиницом „Господарски лист“. ник“ јавно опомињао. Свршетак године нашао А у Београду је „друштво за пољску привре је и „Враголана“ у загушљивом „притвору“. По ду“ покренуло, има три године, „Тежака“, под сле ма какве искрености, наравно, долази се уредништвом Ђорђа Радића, који је пре тога у „добро уређеним државама“ одмах у школу у Н. Саду издавао и уређивао „Сељака“, који „притворности“. Ко се приближи искрености, је концем ове године опет покренут у Пан томе одмах и учтива, гостољубива „притвор ност“ рашири своја наруча.

Осим ових шаљивих успитача гомиле на

чеву.

И запуштена телесна нега наша добила је свог лекара и саветника у „Домаћем лекару“, кога су марљиво покренули и уређују га у Панчеву доктори Коста Пеичић и Љубомир

родне и озбиљна пажња око успитања под млатка није остала без својих стручних израза. У Београду „Школа“ Милана Милићеви

Ненадовић. Ко год знаде колико је болешљи

ћа ушла је у четврту годину своју. У њојзи

во тело узрок зловољама у друштву, тај ће

има извештаја о свему шта се догађа са ма лим школама и њиним пријатељима у Србији, а има и доста извештаја о покрету школском

признати велику драгоценост оваквог струч

и преведених, у којима се разлажу педагошка

ног листа у народу, који се још није са свим ослободио ни од владе урока, бајања и вра чања и који још и данас многим болестима својим тражи узрока у томе што је радио на

питања, како што се тиче начина предавања

светог овог или на свету ону!...

у другоме свету и још чланака ориђиналних

тако и што се тиче ствари.

Уметничко развијање и глачање осећања

У Будиму „Српска народна школа“ Стевана

такође је у неколико почело добијати свога

В. Поповића, која је навршила другу годину

своју, одликује се својом пажњом и на веће

стручног израза у „Позоришту,“ што је баш при концу године појавило се у Н. Саду, под

и даље образовање ђака и учитеља, од којих

уредништвом Антонија Хаџића.

је неколицини сабор карловачки дао помоћи да се и у туђим вишим школама изуче. А важ

Па ни свештеници нису били без свог струч ног листа, ма да би сваки пријатељ народни већма желео да се рад свештенички обазре много више на изучавање науке о човечијој

ност и корист је „Српске народне школе“ и

у томе што је она у данашњим нарочито при ликама у Аустро-угарској сједне стране вредан

унутрашњости, науке о здрављу, о привреди

помагач у црквено просветној борби народној,

и братству друштвеном, а да се рад свеште

а с друге стране свестан штит против напа

нички не ограничава на просто подгревање

даја маџарских на самостално успитавање под

богословске науке коју су толики векови људ

млатка српског.

скога истраживања данас у многоме претекли.

У Загребу „Наиредак“ већ од више време на ради да у грађанима црних и жуљавих

У Загребу већ одавна животари „Католички лист.“ А у Београду је после „Пастира,“ по кренуо ове године „Православље“ Никодим Пе тровић. До скора су у Београду покушавале да ва ступе уметничку струку „Илустроване нови не,“ које је уређивао Милан Миловук; правну

руку пробуди племенито и милокрвно срце за неговање младога нараштаја. А око половине године појавио је се и „Вјестник прве опће арватске учитељске скупштине,“ у коме је при прављена и изложена ова знаменита скупшти на у нашем просветном животу, знаменита

струку, нарочито научни развитак права, за

53

HALIE HOBIZIНЕ.

ступала је „Правда“, под уредништвом Уроша јан Новаковић, већ је преклане, при своме по Кнежевића, Стојана Антића и Димитрија Но

враћају у облаке, осећала сушу која се при

ваковића, а војничку струку заступао је

ближује. „Матица“ је, под уредништвом Ан

„Војин“, под уредништвом Јована Драгаше- | вића. Али су „Илустроване новине“ угинуле са своје сопствене сухе болести. „Правде“ је због личних неприлика не стало, а „Војин“ је заћутао. Књижевних пак листова, у којима се лепом забавом гледа да достигне поука, таквих ли стова има још на очима, али је у самој ства ри наша „лепа књижевност“ задремала тешким санком. „Вјенац“, који излази потпором „матице илирске“, у Загребу изгубио је у овој (трећој) години свога уредника Ивана Перковца, који је још пред смрт покупавао приповетке са јез гровитом садржином. У Ивану Дежману до био је „Вјенац“ разборитога и вештога попу ларисача науке. У „Вјенцу“ се и што се за

тонија Хаџића, који је још много других по слова морао вршити, у последњој години сво јој већ остала била без меда и цедила на но во туђе саће. „Даница“ је пак и ове године пантала неколико месеци, па јој се онда из губио траг. Тужно је било видети негдашњу свежу лепотицу, коју су пре десет година сва чија уста с љубављу изговарала, како је се успијала сада као отрцана баба, подгревајући једне те једне звуке у песми, и превађајући само туђе приче, и износећи само критичар ску недоношчад, а облачећи се уз то у ша

баве тиче налази данас више свежих листака,

него што их је било пређашњих година у за бавним листовима који су били писани лати ницом. Али значајну појаву какву у овоме погледу нисмо у стању ове године нарочито

да обележимо.

Назадак наше „лепе књижевности“ тек се потпуно огледа кад се погледи у наше листо

ве што се ћирилицом пишу. „Вила“, коју је кроз четири године брижљиво уређивао Сто- |

рено „одело париске моде“, те да се тако пре

поручује у ово озбиљно доба у куће и у срца народа нашег. Тужно је то било видети сва коме ко је некада иоле љубави осећао спрам ове негдашње преходнице у лепој књижевно сти нашој. А „Црногорка“, која излази на Цетињу као прилог уз „Црногорца“, и „Буњевачка и шо качка вила“, која излази у Калочи као прилог уз „Буњевачке и покачке новине“, при свој ваљаности свога правца и намере, подсећају нас само на доба кад је цела наша књижевност била „додатак“ и пратилац каквим год поли (Наставиће се.)

---> -o

Прем и шљања 0 у ставу. (Јавно предавање Ласалово.) (Наставак)

Догађа се, да по некад влади требају нов чана сретства у такој маси какву она не сме да скупља у облику порезе. У таким случаји ма она прибегава будућним сретствима, то јест чини зајмове, те издаје за њих државне банке. За ту цел нужни су јој банкари. Да како, да по времену већи део банака држав них опет прелази у руке свој имућнијој кла си народа и малим капиталистама. Но за то треба доста времена да протече. Али су вла ди нужни одмах новци. За то су јој потребпи посредници, који би јој дали сву суму и при мили у отплату државне хартије са разним

интересима. У овом посредовању стоје на услу

зи велики банкари, и с тога се обично влада PIO MO;КО, С

ЊИМА, ИНаТИТИ.

Те тако ето видите, да су и банкари — и у опште берза — део устава. Или, замислимо, да би се влади прохтело да изда кривични закон, налик на ћитајски, те да њиме казни оца за крађу, коју је његов син учинио. Ова претња законска не би ушла

у живот, за то, што би против тога устала сувремена свест, опште јавно мишљење. Сви чиновници, па чак и саветници, чудили би се томе, па и сам горњи дом осуђивао би овакав поступак. Доследно је дакле, да су у извес ним приликама и општа свест и општи раз

витак такође дее устава.

54

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВУ.

Или замислимо, да влада хоће да се умили || чан, на прилику, пруском изборном закону од властели, банкарима, великим произвођачима и кашиталистама, али хоће да одузме поли тичку слободу ситном грађанству и радници ма. Шта мислите, да ли би се то дало извр шити? О, да како, то би се учинило за време; ми смо већ видели, да се то даје извршити, а мало ниже још ћемо бацити свој поглед и на ову ствар.

Но замислимо овакав случај: Прохтело се влади, да ситном грађанству и радницима не одузме само политичку слободу него и личну,

т. ј. прохтело јој се на пр. да их огласи за робље, да су туђа својина, или најамници ве ликашки, као што беше у многим државама у средњим вековима. Да ли би то испало за руком? Не, то се не би могло извршити, па ма на то сви пристали, и владалац и власте

ла, и сва богата буржоазија. Кад би се у то ме успело, ви би сте рекли: не, боље је да нас све потуку, него да то отрпимо! Радни ци би изашли на улицу и без договора са Фа брикантима, а ситно грађанство пошло би им

1849 год. где су три класе заступљене, које ће да поделе целу државу на три класе бира ча по сразмерици плаћања порезе, а порез се одређује потпуно према величини њихова ИМа НБА.

По званичноме списку, који је саставила пруска влада у 1849 год. пошто се издао тај трикласни изборни закон, беше тада у свој Пруској: 3.255,600 општинских бирача, који се дели ше на три класе овим начином:

У свој Пруској припадаше: Првој изборној класи . . 153,808 бирача Другој класи . . . . . 409,945 ју Трећој

„

.

.

.

.

. 2.691,950

„

Из овога се види, да 153.808 богатих људи имају у Пруској толико политичке власти, колико 2.691,950 грађана, сељака и радника; даље, да тих 153.808 богатих људи и 409,945 умерено богатих, што састављају другу класу бирача, имају равно два пут политичке влас ти, колико сав остали народ, и то тако, да

сво у помоћ, и пошто би их било мучно по бедити уједињене, то, као што видите,у крај

ча друге класе, имају већ више политичке

ним случајима су и ови — део устава. И та

власти, него ли друга половина умерено бо

153,808 богаташа и половина 409,945 избира

ко, видесмо шта је то устав у земљи једној, гатих из друге класе и 2.691,950 из треће кла а на име: он је битни одношај снаге у др се узев у једно. 3}{ка,ви. Ето из тога се увиђа, да се на такав начин Шта је то, што се обично називље устав? у резултату добива потпунце оно, што се мо Какав је то правни устав? Сад ето видите сами, шта је то устав.

же бити не би постигло, кад би се написало

у уставу: богаташ треба да има 17 пута више

Ови истински (Фактички) одношаји снаге политичке власти, него ли други грађанин, пишу се на хартији, исказују се на писмено, или толико, колико 17 других грађана. На исти начин, кад се хоће, да владалац и ма како да су написани, они већ нису само прости одношаји снаге, већ су права и пра једини има толико или још и много више по вне установе, и ко устане на њих — казни се!

Познато је и појмљиво, како се записују ти

литичке власти, него ли цео народ, то се он да ради овако:

истински одношаји снаге, те тиме постају пра вни одношаји. Разуме се да се не пише: Фабриканти су

У 47. чланку поменутог пруског устава пи ше: „владалац поставља све војене чиновни

део устава, великаши су део устава и т. д.

лаже заклетву на устав“.

но се то исказује на много финији начин.

У свима овим наређењима кришом се из риче теорија: да у одношају к војсци влада

На прилику, ако хоће да се установи, да ве

ћи број великих произвођача и капиталиста | мора имати мање или више власти у држави, него ли сви грађани, радници, а уз њих и сви сељаци, то се не ће никад написати јасно и открито. Рад те цели издаће се закон, сли

ке“, а у чланку 108 каже се: „војска не по

лац заузимље савршено други положај, него ли у одношају свих осталих државних уре

ђења, да је он према војсци не само владалац, већ још нешто друго, нешто са свим засебно, тајанствено и непознато. Из ових наређе

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВУ.

55

ња излази, да скупштина или народ, немају || са чега мања, ал” уређена сила за дуго пре посла са војском, да им се не треба мешати

влађује много већу но неуређену народну си

у војна дела и уређења, већ само да издају на

лу, док на послетку у продужењу владања и

војску новце. И преко свега тога ваља знати управљања народним делима, а у правцу про — доиста преко свега тога — да та теорија тив народном, овај не одлучи у очајању: да има потпунце основа у 108 чланку устава. истави на спурот уређеној сили своју неуре Одређујући, да се војска не мора заклињати ђену надмоћност. на устав, као што су на то обвезане све др И тако, ето сад знамо оба устава земље, жавне слуге, па и сам владалац, — признаје њен прави устав: стварне одношаје сила, што устав у начелу: да војска стоји ван устава и живе у држави, и њен писани устав, који се нема с њиме ничег заједничкога, да се она за разлику од правога може назвати лист једино тиче личности владаоца, а не тиче се хартије. 36 mлњ6. Истинску уредбу, истински устав имала је Тиме што је установљено да владалац даје увек свака земља, као што ћете одмах појми све чинове у војсци, и што она према њему ти; нема лажнијега предубеђења, које одводи стоји у особитом одношају, тим јединим пра непријатнијим закључцима, него ли у опште вом, дато је владаоцу не толико, већ десет распрострто мишљење: као бајаги да уредбе пута више политичке власти, него ли што је или устави састављају искључиву особитост има цео народ, па чак и у случају, да народ новијега времена. у истини има десет, двадесет и педесет пута Свака држава по нужди има стварно уре више снаге него војска. ђење или устав, и то тако по нужди, као сва Узрок ове противуречивости са свим је ко тело, сваки створ што је овако или онако прост.

уређен, имајући мa кaки склоп, ваљан или

Политичко сретство владаочеве власти, вој ска уређена је и постојано стоји на окупу, одлично је „дисциплинована“ и готова свако

pђав. Без сумње у свакој земљи морају сто јати мa кaки истински одношаји силе.

га тренутка да ради; а на против сила што

ције у прошломе веку, под апсолутном леги

се састоји у народу, ма да је у истини мно го јача, не уређена је. Народна воља а осо бито ступањ решљивости који је та воља до

тимном (законитом) монархијом, краљ Луј XVI.

стигла, не може да буде познат увек њеним члановима; с тога нико не зна тачно, колико

Кад је у Француској још давно пре револу

наредбом од 3. Фебруара 1776 год. укинуо ку лук путни, по коме су сељаци морали беспла тно да раде на путовима, да их просецају и насипљу, а у замену тога, да би се покрили путни расходи, увео порезу, те је ова падала и на земљу властеле; онда се је томе проти

би народа пошло за њим. Уз то у народа не ма тих оруђа организоване снаге, тих тако важних основа устава, као што сам већ спо вио Француски парламенат (скупштина) и из менуо — нема топова. Да како, да се и они разио се овако: „На Франнуски народ, (масу набављају за народне паре; наравно и они се непривилегисану, што управо и јест народ) праве и усавршавају помоћу науке, коју раз могу се ударати кулуци и данци по вољи; то вијају грађани државе, помоћу Физике, техни је део устава, који краљ не може измењивати“. Дакле, видите, да су тада као и данас го ке и т. д. Дакле већ само њихово битисање доказује како је јака снага грађанскога друш ворили о уставу, па чак о такоме, који краљ не сме измењивати. Доиста, оно, чему се ов тва, како су велики успеси науке, техничких

искустава, родова Фабрикације и сваке врсте

де даје значај устава, то јест:да се по вољи мо

рада. Но овде нам се намеће стих римског

же народ теретити кулуцима и данцима, —

песника Вирђилија: „sic vos non vobis!“ Ти

не беше написано у особитој књизи, у којој

градиш то, а да не ћеш против себе! Топови

би била уписана сва права земље и сва важ

се увек граде само за организовану силу; по

нија државна начела, но то је био прост из раз стварних одношаја силе у средњевековној Француској. У средњем веку био је народ дои

томе земља знаде, да ће при судару наћи ове детиће, ове сведоке своје силе против себе. Ето

56

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВУ.

Очевидно, узрок је само у томе, што је у истинским одношајима силе, што беху у др

ста тако немоћан, да се је могао по ћеву те ретити данцима и кулуцима; према овим се

обичаје, који играју важну улогу у уставним

жавама, које се испуњаваху овом, тежњом, постала нека промена. Кад не би наступиле промене у истинским одношајима друштвене силе, кад би остали одношаји пређашњи; он

питањима средњих векова, а у Инглиској и

да не би било могућно ни да се помишља: да

данас су веома важни. При стварном оптере ћењу народа често се показивало баш у са мом делу, да се може на тај начин народ те ретити; другаче није могло ни бити. Понављање свега овога у делу постало је државно правно начело, на које су се у слич НИМ приликама после позивали. У осталом различите и особите околности, које се уву коше у стварне одношаје силе, врло често до биваху и особити израз и потврду на перга менту. На такав начин постајаху различите повеље, права, милости, штатути јеснавски,

друштво то и осећа тежњу према новоме уре ђењу. Оно би остало по староме; најбоље што би се могло учинити, то је: да се ску пе у једну књигу расејани делови стварнога

стварним одношајима силе и управљало, те се

је на народ увек бацао терет. Овај је ствар ни ход дела давао тако зване прецеденције,

устава.

А како, произлази промена у истинским од ношајима друштвене силе? Претставите себи државу средњега века, сла бо насељену, као што беху тада све државе, са краљем и властелом, којој припада већи део земаља. Због слабога насељења врло се мален број људи може да одаје трговини и привреди ; већи је део још нуждан ради обра ђивања земље и да производи најважније зе мљорадничке производе. Па по што је већи

занатске уредбе и т. д.

Сва ова дела, прецеденције, државно правна начела, пергаменти, повеље, наредбе, приви легије, састављаху скупа устав земаљски, а то

део земље у рукама властеле, то и народ на

опет све не беше ништа друго, до прост и не

лази занимања и рада код властеле, те тако

искићен израз стварних одношаја силе, што према њој стоји у различитој свези, у завис опстојаше у држави.

|

ности, као робље или наследно добро и т.д.;

све ове разнолике свезе излазе најпосле на имале све државе и у сва времена. Дакле но једну зависност народа од властеле; ова за вијем времену припадају искључиво само пи висност налаже народу: да служи властели у сани на хартији устави, али не обичајни или потчињеној служби, и да се за њу бије у вој тако рећи стварни; ово је особито важно, и . нама. Сувишком земљорадничких производа, које властела добија са својих добара, она из не треба упуштати из вида. У самој ствари, ми видимо у новије време држава у својим замцима ритере (витезове) тежњу готово у свима државама, да се при- и чуваре, и у опште различите војнике. добије писан устав, у коме треба да су и да Против ове силе властеоске нема владалац се утврђују у једној књизи, на хартији, све у суштини никакве истинске снаге, осем по установе и државна начела земље. моћи оне властеле, која би се добровољно — Шта је узрок овој искључивој тежњи но да је принуди силом не могућно му је олако – вијега времена? одазвала на његов позив, ал” на жалост то је Ово је по себи врло важно питање, ваља све ништавно, владалац би још могао да ра на њега одговорити, па тек се онда свесно чуна на помоћ малих вароши, које несу насе борити за „устав“, јер ће се само тад моћи љене довољно, а о њима неје вредно ни да Са свим је доследно, да су. у ствари устав |

Да појми шта вреде начињени устави, И КаNCO Ce

се говори.

треба према њима понашати: једном речју са- | Какав, држите, да ће бити устав у такој мо тај одговор може човека научити свој ус држави? тавној вештини, и целој уставној мудрости. Он ће бити потпунце такав, како му гра Те тако ја питам: шта је узрок томе, што нице одређују ови одношаји силе, што владају

се у новије време тежи, да се граде писани | устави?

|

у држави.

Устав ће да буде по стележима. Властела

57

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВУ.

ће да буде прва и у свима одношајима, што Тада владаоци почну све то више ограни управљају сталештвом. Без њенога пристанка чавати власт властели, одузимати јој право да владалац не ће имати права да пропише ни | води ратове; ако властела не хтене да по гроша данка; његов одношај не ће да буде штује земаљске законе, владаоци ће да јој ру према властели друкчији, до као „први међу ше замкове; на послетку у течају времена првима — равнима.“ производња дотле намножи новчано богатство И доиста, такав беше у средњем веку устав и становништво у земљи, да владалац буде у у већине јевропских држава. стању да састави постојану војску. Владалац Но сад замислимо, да се насеље све то ви дигне своју војску у договору са чиновницима, ше умножава, производња и занати почињу те уништи дате повеље властели и учини крај да процветавају, а тиме дају нужна сретства њеноме праву да утврђује данак. Ви видите, да овде са промене стварних од живљењу, те с тога насељавање јача, и по чиње да пуни вароши.

ношаја силе произлази и промена устава; по

Грдна имања и новчано богатство почиње се гомилати у рукама грађанства и ортачких друштава. Шта ће да буде сада? Прираштај варошкога становништва, које

стаје неограничена монархија.

не зависи

Владалац нема потребе да пише нов устав;

монархија је обично са свим „практична“, те не ће да се око тога бакће. Владалац има у

рукама стварну власт, постојану војску, што саставља истински устав те државе; у течају времена владалац са својим приврженицима и сам ово изриче јавно, називајући земљу „војном државом“.

од властеле, а чији су интереси

противни властеоским, иде у корист владао

цу; са умножавањем становништва расте број људи кадрих за оружје, са којима владалац може располагати. Грађани и занатлије, који трпе сувише зла од бесне властеле и њених слугу, морају да желе грађанскога мира и безбедности, правога правосуђа у земљи, у ко

Властела у оваквоме развитку нема ни из далека снаге да се одупире владаоцу, и с тога

драге воље подржавају владаоца са новцима и људима. Тек њиховом помоћу може владалац, колико му се свиди да је потребно, сакупити редовну војну снагу, која много надмаша вла

се је давно морала одрећи самосталне војне силе. Она је заборавила пређашње противље ње владаоцу, заборавила је, да му је била ра вна, прешла је већим делом из својих замака у престоницу, ту добила пензију и чинове и послужила на увећање сјајности и значаја оси

стеоску.

љеноме монарху.

рист трговине и производње; с тога они с

(Свршиће се)

Спахијска ропк и ња. Написала Марко Вовчок. I.

|

слим, кад ми је бар сестра срећна! По некад

Ако човек није леп, а оно је срећан. Тако

и не уђем унутра: да их не ражалим. И сад |

веле људи, и то је права истина. Ја сам била

најлепша цура у селу, а какве сам среће! Ох, много сам се напатила у своме веку! Муж ми

|

се сећам с каквом сам их радошћу гледала ноћу кроз прозор. И та моја сестра, ма да је живела с мужем

је био суров, жесток. ... А сестра ми је била у слози и љубави, све је венула, венула... мала, слаба и ружна, али је била срећна: муж

Дође пролеће, трава ниче, поточићи жуборе, сунашце сија — људи дишу здрав ваздух, а некад дође моја пијаница, истера ме из куће она све слабија: груди су је болеле, кашаљ је дави.... и може бити да би још дуго жи — ма да је на пољу мраз, или киша, за то он вела, да јој није умрљо муж.... Отишао за није марио, — ја дођем до сестриног прозора дрва по киши; врати се — оболе, и пети дан и погледам унутра.... Она седи с мужем, па испусти душу.... Сахранила га је сестра, али се разговарају и шале... . Хвала богу, поми га и сама није много преживела.

јој беше добар, дечица су јој расла. ... По

58

СПАХИЈНСКА РОПКИЊА.

Пред смрт рече ми: „Сестро! ја умирем — донећемо ти нешто из вароши.“ Она ми се буди мојој кући домаћица, мојој деци мајка... обећа. А реч јој је била истина детиња, али И њима ће бити боље, а и ти веселија, барем тврда, — и ја са свим без бриге одох. Накуповасмо што нам је требало, вратимо не ћеш бити убога сирота.“ Ја сам тада била удовица. се кући у вече доста доцне; уђемо у собу — Распродала сам све ствари што ми нису Маре нема. Ја је викнух — ње нема. Почека биле од потребе, и одох сестриној деци. По

сле њене смрти остало је двоје деце: син и

смо — па и опет је нема. Тома оде код сусе да да види је ли тамо. А суседи су причали: Мара је била једнако код куће и играла се у

ћерка. Сину је настала десета година, а ћерци четврта. Била су то добра деца, да су жива и здрава! Од мене се нису туђила ни најма ње, ни једне ружне речи нисам чула од њих,

тога села, стаде, погледа и запита вашу Мару: „а што ти толико вичеш? (тада су баш деца

волела су ме и поштовала. Одгајила сам их, очувала и извела на пут, као своју рођену

се ваљда уплашила, па ништа не одговори, а

децу. III.

Брат и сестра, а неједнаке нарави. Тома беше весело, смерно и покорно дете, а Мара окретна и радознала. Бива да кажеш Томи: „Томо, голубе! не чини ово или оно! немој ићи нигде, немој тако и тако говорити,“ он се свагда вољно покоравао. А Мара ће свагда упитати: а за што? По некад је мене стару тако убедила, да сам и сама увидела да сам чему крива, а она права. Сем тога Мара је свагда слушала, све пазила; ма шта да јој говориш — она је све слушала, свашта ти је знала, па и да размишљава својом малом де тињом памећу.... Душа јој беше окретна, по стојана! Ма шта да смисли — одмах је поку шала; а је ли хтела што да научи — брзо је то научила. На прилику, пало јој на памет да прави чипке. „Е, Маро,“ кажем, „нису тво је ручице за то.“ Тада је улазила у седму го

авлији с нашом децом; туда прође спахијница

играла квочке). Познајеш ли ти мене? Мара спахијница јој рече: „гле колика си, а не умеш да говориш!“ Мара на то сва поцрвени и за плака, а спахијници се ражали: „оди мени, будало мала, па ме пољуби у руку! Што гле даш тако испод очију?“ — Кад виде да Мара не иде, „доведите је“ рече деци. А Мара онда

утече и не могоше је ухватити.... после је ми и не видесмо, није ни излазила на улицу. А спахијница рече кмету: „што ти такве де

војчице не шаљеш у врт да чисте стазице? послаћеш је.“ Дође Тома па ми то исприча, срце ми се

стужи. Где ми се дела Марица? мишљах. И Тома се забринуо, волео је јако своју сестри цу. Чекамо, чекамо, па онда одосмо да је тра жимо, обиђосмо сво село, викали смо је по

имену — али ње нема, па нема. Одох да је потражим у нашој конопљари, док тек на један пут искрсну Мара пред нама! Узмемо је за руке

и ижљубимо је: хвала богу жива је! III.

дину. Она ме једнако моли да јој покажем и да је научим. Ја јој показах. Седе ти моја де војка једне недеље, па готово“ нити је јела, нити пила, докле не научи. Дође мени и по казала ми свој рад, а очи су јој се сијале и трчале тамо амо. Ја се насмејах и погледах, али чипка њена беше свуда једнако и лепо исплетена. И у свачему је таква била. А кад је онако погледаш, чини ти се да нема мир нијег и безазленијег девојчета.

Сад је Мара пошла у седму годину.... Тре бало ми је да одем с Томом у варош због неких послова; пођемо и рекох Мари: „Пази Марице, немој одлазити од куће; чекај нас,

„Хајдемо кући, Маро!“ кажемјој; не сећам се шта ми је одговорила, али кад је погледах, а она сва дркће. — Ја ћу те однети на рукама, Маро! рече Тома, који беше радостан што је нашао сестру. Мара, која нас беше загрлила, стаде се отимати.

— Хајдемо кући, Маро! (4 „Не ћу! Ми јој говорисмо, али она једнако: „не ћу, па не ћу.... спахијница хоће да ме узме!“ Па грлећи молила ме је: „не дајте ме! са крите ме!“

СПАХИЈСКА РОПКИЊА.

59

— Не бој се, дете моје, не бој се! Та она — дуго тако седи и мисли нешто.... Једно те је само плашила. — Које како умирисмо јутро дође нам кмет. Мара га упази и утече у је и дођосмо кући, и тада сам јој казала: Маро! један угао. Он уђе и зовну Мару на рад. а што ти ниси одговорила спахијници? то „Хајде — вели — на рад, лепа цуро!“ Ваљда није лепо, дете! је хтео да насутеши, шта ли — а ваљан беше Она се на то сва уздркта.... покојник, — кад виде како смо се снeвеселили, — Ти ниси мала, Маро! — наставим ја, — па и сам уздахну. „Немојте мене кривити, знаш да се спахијници ваља покоравати..... ма вели, ја тако радим што морам.“ да што и сурово заповеди — ваља ју послу „Иди, Маро!“ кажем ја. IIIа/ТИ, Али Мара побледела. Ухватила се рукама — А ако се не послуша? упита Мара. за клупу, па ми одговори: „не ћу!“ — Онда се не ће добро проћи, голубе! ка Ми јој говорисмо, саветовасмо:„због тебе и жем ја. Је ли да не волиш да те казни? ми ћемо страдати!“ – али она само одгова И Томи се ражали, кад сам то казала, гле ра: „не ћу!“ дајући на сестру. Е па сад шта с њом да радиш? Ми онда — Е па може се утећи, рече Мара, далеко поручисмо да је Мара болесна. Ето таква нам утећи... Ето и Тростјански су летос бегали.... беше судбина, па смо морали тако и да ра — Да, али су их похватали, Маро.... a димо. Горка је то судбина, кажем вам! неки су и помрли на путу! Надала сам се да ћу је ласкањем ублажи — А похватане позатварали у тамницу, и ти.... Али девојка не слуша... Прође једна свакојако су их мучили, рече Тома. година, друга, па и трећа, ... Колико ли смо

— Претрпели су они доста и стида и сра ма, ћерко! — Ја јој то говорим, а Мара једна ко тера оно своје: „а од куда спахијница може тако чинити ?“

немира и јада за то време претрпели због наше Маре! Плевачи спахијничиног врта звали су је да беру јагоде, па да их носе господи —

„Не могу! вели Мара, ја сам болесна!“ Спа

— Она је спахијница, — тумачим ја, — она

хијница се сећала ње, често је питала: „за

има то „право,“ може да туче... ако јој се

што није на раду Мара? Од чега болује? До ведите је, хоћу да је видим ја сама.“ И Мару су довели њој неколико пута. „Где те боли!“ — „Свуда ме боли!“ Спахијница јој попрети

Допадне. . .

— Е да! рече девојка. Па ко се онда за нас брине?

Ја и Тома погледамо се: шта ли јојто паде

прстом... „Да си сутра на раду!“ заповеди

она, — јеси чи чула?„Јесам!“ одговори Мара,

на ум?

— Ама ти као да ниси паметна, дете! ре кнем ја.

— Али ко се онда брине за нас? опет она

али и сутра не дође на рад. Спахијница се наљути, и кривила је мене и Тому, као да ми Мару на то подговарамо.... Али и ми сами

не бесмо томе ради, него је једнако савету

упита.

— Па ми сами, бог се за нас брине! од говорим јој. IV.

Од тога времена Мара једнако о спахијници. „Ко је нас њој дао? и како? и за што? и када?

спахијница је једна, вели, а гле нас шта је / Шта се то ње тиче куда ко иде? нека иде сваки куд му је воља!“ Ђаво би га знао од куда у ње такве мисли, што ретко кад падну

и каквом старцу! Рекнеш ли јој: „ма доста, Маро, лудо говориш!“ она седне, замисли се, и по неки пут подбочивши се ручицом, дуго

јемо — иди! Један пут беше грех што смо слагали; а на што се сад уздала, сам би бог знао.... Ваљало је Мари само да се поклони, да замоли – спахијница би јој можда допустила, али наша Мара не беше таква. Неки пут и не погледа спахијницу у очи, глас јој беше туро бан... а врло је добро позната нарав „велике господе:“ ако си их слагао — а ти се покло

ни ниско. Ако си неваљао — буди смеран, и моли се: ваша милост, власт вам је и да каз ните и да помилујете — опростите ми! и све ће ти се опростити; али ако ти је узбуђено срце, па си уз то што год рекао — ма да си

СПАХИЈСКА РОПКИЊА.

и прав и поштен — милости теби нема ни за колико црно иза нокта: ти си суров човек!

лива весело смејање младих момака и дево јака. Изађе младица да отера те безобразнике, Ми смо држали нашу спахијницу за добру и па их све надјача својим јасним, строгим гла жалостиву, а она ето шта је радила с нашом сом... А Мара је пажљиво слушала сваки Маром! „Чекајте ви“ — прети нам она, — усклик, сваку реч, а није видела како јој сузе

„научићу вас ја памети!“ Ма да нас није го

миле из очију. Чекам — чекам, е да ли ће

нила, али због таквих претња време нам је

изаћи на улицу, — ајак! не дочека ти од ње да она оде. Хајде да је посаветујем, мислим се, ваљда ће девојка послушати. „Марице,“ кажем ја, „за пшто не одеш да се „Ма каква је то памет у тебе, Маро?упита шеташ? Иди, па се мало разоноди.“ Тома. Ти не говориш истину. Од куда си ти | Погледам је, мислећи да ће се зарадовати; болесна? Само тиме бога љутиш! Ја сам већ али она ми са свим мирно рече: — не ћу. — видео шта ти по вечери радиш.... Ти мислиш „Али шта је теби, Марице? Ти мене само да спахијница не ће да нас гони и даље? Није то лепо што ти навлачиш на нас њену — „Нећу да идем“, — опет ми она рече, не мржњу.“ трепћући. „Да ниси ти што љута на мене?“ упита је Махну руком Тома, и ућута. А Мара се на то трже, али му не каза ни речи. Само од Тома. „Ти си се са свим заборавила,“ настави тог времена није излазила на улицу. Ну, ми он, „спахијница ме је за те питала — али сам слим се ја, не ће она моћи тако дуго седети те одбранио... Можеш мислити колико ме је — досадиће јој се... Пролазе недеље, пролазе || то стало муке. — Не љути се, Маро! изађи месеци — а она све код куће, долазећи само на улицу!“ — „Ја, Томо“, — одговори она, — „нисам ср прозору да гледа како се други шећу. А у нас, кад је лепо вече, искупе се на улици и дита, али ме само даље не питај, на улицу момци и девојке, — па се играју, шале, пе не ћу да изађем“. вају... Неки пут учини ти се — цела је ули И ми смо је једнако наговарали и молили. пролазило невесело.

ца испуњена јасним звончићима. Тако се раз- -

— „Не ћу да идем“.

(Свршиће се.)

Узајмица снаге у природи. Предавање проф. Хелмхолца.

Учевни људи, који се баве тиме да проуче природу и појаве њезине и законе по којима

огромне успехе. Она не само да није презала од тешких и заметних задаћа, него их је шта

ти појави бивају, изнашли су нов проналазак

више и тражила, занесена големим успесима,

од замашнога значаја. Ја ћу сад о њему да прозборим неколико речи. То је нов, општи закон у природи, који влада заједничком рад њом свију њезиних сила; то је проналазак који има големога значаја како по само наше

а оснажена жарким одушевлењем својим. Та ка, који би говорио као год и жив човек, и животињу, која не би ни мало уступала дру гој животињи. Људи из прошлога века чу

научно схватање радње природних сила, тако

дили су се и дивили многим таким покушаји

је важан и по техничкој употреби својој.

ма. Некакав Вукансон начинио је био патку, која је јела, пила и варила храну; па онда свирца који је умео за чудо вешто притиски

На граници, која раздваја средње векове од новога доба, природна наука започиње бујно напредовати. Међу оним знаностима које вр стимо у тај низ наука, тако названа „практич

ко се неки латише да вештачки саграде чове

вати прстима рупице на својој евирали. Дру ги опет уметник по имену Дроз (старији) на правио је вештачки дечка, који је умео писа

ка механика“, помоћу рачунања, учинила је | ти, а други Дроз (млађи) саградио је играчицу,

узAJмицА снAтE у пPироди.

која је веома вешто кретала очима и дубоко се свима клањала. На први мах, чисто да се човек зачуди, како су могли тако разборити људи скрштати руку око таких „беспослпца“; како им не беше жао дангубити, измишљају ћи којекаке лутке? Зар им не беше озбиљнија посла? Но ту не треба наглити, и не треба сметати с ума: да су то били људи који су хтели доиста збиљски да размрсе своју зада ћу, т. ј. да својим властитим рукама стешу и направе живога човека и живу животињу.

61

Из те жеље, којом се ишло на то да се мајмунише живим створовима природним, по

никла је, како ми се чини, друга мисао, која у седамнаестоме и осамнаестоме веку беше

оно што се зове: философски камен. Ми ту разумевамо онај покушај, којим се ишло на то да се изнађе вечито шокретало, или како Латини, веле: регреiuum mobile. Тако су људи из тога земана разумевали справу, која би се непре станце обртала, а да је нико не навија и да нико не навраћа на њу воду, ветар и друге

Још пре неколико година, показиваху радозна

природне снаге. Они хтедоше да се у тој са

лој светини Дрозова дечка што пише. Њего ва је направа тако замршена и заплетена, да је не може сваки ласно разумети. Па онда ка да сазнамо, да су тога мајушнога писара, за

мој мртвој справи развије снага, која би је после обртала. Њима се чињаше да би та справа потпуно била као год што је и човек, јер ко њега навија, ко ли њега потискује и гура напред? Из овога што рекосмо, очито се види да у то време људи још не знадоше да има свезе из међу усвајања агране и развијања снаге. Ти мајстори узимаху да је храна само цигло на то, да тако рећи подмазује точкове

једно са његовим мајстором ударали на тешке муке; да су их повлачили по плеснивим та

мницама самовласне поповштине; када чујемо да се они једва ослободише железних верига, у које беху укопчани, — онда нам се доиста не може на ино, већ морамо признати, да су у своје време и те играчке биле веома налик на живе сатвари; или бар онолико налик, да су сувременици њихови могли посумњати: е

да ли је и њих мајка природа створила? Може бити тима мајсторима не беше ни на крај памети, да у те производе својих руку и својега ума уместе живу душу, која има || моћ да се из једна развија. Но за цело мно ги и многи „газда“, не би ни марио, што му слушче не би имало у себи оне моћи којом се човек дотерује и усавршује; само кад би једно могло да буде, а то је: да добије по јев тину цену Дрозову справу, која би много ду рашнија била, јер би на место кртих костију и мишића, што се одмах уморе, имао „слугу“, кога покрећу гвоздене и челичне чивије. Еле видите ли, цел, коју смераху да постигну па метне главе прошлога века, не беше пуста и гола играчка, већ озбиљан, те како озбиљан посао! Они су радили на тој замашитој цели темељно и озбиљно, и својим радом помогоше да се оснаже спомоћна сретства у механици, којима се каснији нараштаји умедоше згодно

користовати. Ми не удешавамо више справе, које ће моћи да израђују хиљаду радова једно га човека; већ на против ми хоћемо да нам справе наше врше семо један рад, но у место хиљаду раденика.

те дивно удешене справе, те да тако накна

ђује оно што се потрошило и да оправља оно што се похабало. Дакле, најпре је ваљало из наћи то тајанствено „вечито покретало“, па се истом тада могло помишљати на то, да се вештачки направи жив човек.

У то паде им на ум још једна мисао, која би доиста стала на прво место међу прора чунљивим умовима нашега века. То исто „ве чито покретало“ ваљало је да справи неисцр пиви мајдан радне снаге, која се не би тро шила, а рад је новац. Дакле: ту их је мами ла злаћена одгонетка велике практичке зада ће, коју су разним путовима размрсивали најпрорачунљивији умови нашега доба. Та златна удица беше : да се новци граде из ни шта. Зар то није баш са свим налик на „Фи лософски камен“, који су тражили стари ал

кемичари? И у њему су смерали да створе сву језгрину органскога живота, и снагу која ће да гради новце.

Велика је била побуда која је нагонила љу де да разгонећу ову загонетку, али и снага

њихова ума била је тако исто велика и јака. Та је задаћа била доиста кадра да опчини не колике умове, па да их после из године у го

дину провађа кроз тајанствене кругове истра живања; да их непрестанце заваркује, и из

62

узAJмицА снArE у пPироди.

једна им засењује видело злаћеним надама; па Но не прође много времена, и свет виде да да им најпосле све маште распрсне као какав

је то све само голема пшарена лажа, па после

велики сапунски клобук. Но све је било у и не повераваше се ласно тима хвалишама, залуду. Сенка, која им трепташе пред очима, кад се они из потекар дизаху тврдећи: да им не даде се ухватити. Нама није на руку, а је се сад за цело уздање остварило!

нисмо ни кадри да испишемо историју тога

Мало по мало, па се и у друштву утемељи

големога напрезања, јер и најпромућурније главе не хтеше обележити историју својега рада, који их је, жали боже, стао толико мука. Расејани умови трубили су истина на махове по свету своју славу, и објављиваху: да су већ ухватили у руке ту давно жељену златну јабуку, да су размрсили ту тешку вагонетку.

та мисао, е се та задаћа не да никако ни разрешити, и математичка механика, расве

тљујући једно по једно питање што засеца у овај колосек, дође до уверења: да се „вечито покретало“ не да никако створити, бар никад помоћу механичке снаге. (Наставиће се.)

-d-O-PHR-D-a

_

Шта бива по свету. жива препирка између католичана и њихових Колико је „просвећена“ Јевропа заостала | противника. Немачке новине пуне су чланака иза дошљачке земље с ону страну великог о тој дебати. Они је сматрају за тако важну океана, понајбоље сведочи то: што се на јев да је називљу дневним догађајем. Ми смо ропском западу, у недру цивилизације још не горе поменули шта је био предмет тој деба престано повлачи питање хоће ли и сме ли ти на име: хоће ли у пруском министар вера бити ствар савести или ствар државних ству црквених дела и даље остати католичко уређења. На велику срамоту свега човечан оделење или не. Познато је да је центрум ства баш у земљама које највише права пола пруске скупштине својом већином католичан жу на име образованих, још и данас траје ве- | ски и да то беше до данас снажан помагач розаконска борба, која се врло често плeћe у Бисмарку, кад је год овај хтео да протури каку развитак политичког живота и то врло често назадњачку меру и установу. Али је дошло на штету праве слободе. Докле американци са време да је и јункерски Бисмарк морао уви својим власницима на челу проучавају најпре дети да се после толиких жртава, које је не че и најзамашније питање данашњег доба, пи мачки народ учинио сјају пруске круне, не тање раденичко и старају се да за рана од сме и даље грлити са окорелим назадњацима клоне опасне сударе друштвене, дотле наши из школе језујитске. Мудри и лукави Бисмарк либерални белгијанци, наши хваљени Пруси врло добро знаде да му данас није више мо воде парламентарни бој око тога, хоће ли овај гућно маневрисати и војском и централизациом, или онај начин хришћанске вере наћи више као двема његовским чињеницама у послу око или мање заштите горе на влади, хоће ли у народног уједињења. Немачки је народ данас пруском министарству црквених дела остати уједињен — то је свршено дело и немачки католичко оделење или ће се укинути, хоће народ хоће данас мира и слободе. Бисмарк ли на влади белгијској одржати мегдан људи не воли слободу, али јој данас не сме ни пр католичке боје или протестанске. Нема неде косити. Онај исти Бисмарк, што се пре по ља дана како је у пруској скупштини вођена следњега рата подругљиво смејаше оним скуп

Г.ЛАСНИК.

штинарима који се на устав позиваху — да нас тај исти Бисмарк говори с највећим страхопоштовањем о догмама уставним и само

63

поменусмо, што снажније ударали на данашњу владавину. Па и сами Бонапартовци толико се осмелише да и они почињу у велике своју интригантску игру. Президенство Тијерово као да је веома олабавило, а и како да неће, кад

њих узима у заштиту када своју ствар пред скупштином брани. Па не само то, него се пруски државник тако далеко забасао да је се он и у критичним тренутцмма последњег огласио рат центруму скупштинском бранећи доба устеже да пружи руку и учини уступке слободу вероисповести. У овоме питању су чистим републиканцима, па не само то него срео се је човек од гвожђа и крви са свима је на путу да дође у сукоб и са људима с партијама скупштинским изузимајући католи којима је до сада радио, пошто се узjогунио чански центрум. Догодило се нешто, што је да пристане на њихов захтев да се постави и самог Бисмарка морало изненадити. Скуп један вице президенат републике, који би кон штински опозиционари стајали су овога пута тролисао Тијера да не чини којекакве глу уз немачког канцелара. Они су га потпома пости; нити пак хоће да послуша своје минис гали када је ударао на папске шпекулације, на тре, који му светују да се не пача више у скупштинске дебате. Тијер није искрени ре језујитске интриге, на нечисте намере като личких назадњака. Па зар немају право не публиканац и ако му се не може одрећи ро мачки листови када ту дебату скупштинску дољубље. Тијер је страстан и необично сује. називљу „догађајем?“ Као што смо горе ре тан човек. Те две мане одбиле су од њега кли центрум пруске скупштине био је до данас многе снаге које би му у данашњој запари ње вeрaн,аминџија“ Бисмарковим назорима а Бис говој биле од велике користи. Ако некадањи марк њихов „благонаклони покровитељ.“ Ваља Орлеанац а садањи президенат републике Фран знати да је тај центар доста снажан на броју цуске, буде и даље терао како је почео, оп и да се г. Бисмарк мора осврнути на коју станак републике Француске може постати другу страну ако хоће да има у напредак си врло сумњив. Монархичне партије, оснажене гурну већину у Пруској скупштини. Чисто слаботињом републиканске владе, могу лако нам је тугаљиво и да помишљамо да се он дочекати дан када ће моћи да баце своје уди може измирити с либералном странком прус це, те да једна од њих улови краљевску кру ком, али има листова који проричу да ће саме ну. Тијер ваља да осећа огромну одговорност, прилике натерати лукавог Бисмарка да окре коју је пред садањим народом Француским и не лист. А он је веле човек који рачуна само пред потомством на своја леђа узео; бистри с практичним потребама и околностима. Не ће књижевник и говорник ваљало би да провиди ли дати бог да се њихово пророштво испуни, мало боље у намере монарховачких најмљени ка, онај који је знао бити онако страховито да се у напредак и у другим важним питањи ма сусретају, Бисмарк и Вирхоф — либерални енергичан спроћу комунаца, ваљало би да је покрет у великој Пруској одјекнуо би далеко заштедео штогод од те своје енергије за Бур иза граница пруске краљевине. Ко зна, можда бонце и Бонапартовце. Али Тијер разликује би отуда видели вајде и они малени народи, „лојалне“ непријатеље од нелојалних. Види који су осуђени да живе од мрвица туђе сло ћемо куда ће га одвести његова уздржљивост боде... У Француској развија се све жешћа спроћу „лојалних!“ У Шпанској не иду ствари најповољније за борба из међу монархиста и републиканаца. Последња криза на влади, кад оно Тијер да краљевачку партију. Неки италијански листо ви полузваничне боје већ у напред теше Ита ваше оставку, окуражила је монархисте, јер су опазили како је несигурна Тијерова влада лијанце, ако Амадео дочека зле дане у Шпан вина, кад се због једног питања о систему по ској. Ако вели „Италија“ догађаји осујете

реском долази до оставке. Легитимисти и Ор

племените намере шпанског краља, то смо уве

леанци упињу се из петних жила да споје

рени да Амадео П. неће заборавити да припа да дому Савојском, који га с раширеним рука ма чека, ако остави своју нову отаџбину и т.д.

своју снагу противу републике, како би првом онаком приликом, каква беше она коју горе

(64

ГЛAСНИК.

Лепа утеха! Али је Амадео могао бити без ње, да је лепо седео код своје куће, да је из бегао познанства са Кастеларом и другим снаж ним борцима за републику у Шпанској. Љ. Са говорнице. - - Академијску беседу у великој пколи у Београ- |

ду говорио је ове године на Савин дан ректор Др. Панчић. Беседа је ова била златна у толико што јој је предмет разлагања било злато, ова | чувена руда земљана, коју људи из земље и из воде ваде, и у добрим и у злим приликама толико помињу и употребљују. Дан пре тога говорио је у богословији бео

градској проф. Јаков Павловић о дужностима свештеника, нацртавши прилике у којима и ||

свештеник мора заједно са својим ближњим бити час весео а час тужан, мора бити учес ник туђега радовања и туђег јадовања. Ђак богословије И. Брaнoвачки говорио је том приликом како ваља једном већ да се делом, а не тек церемонијама слави просве тилац српски, који „није корачио на црквенски

J” Београду, „у грађанској касини“ говорио је Јован Бадемлић о Дарвиновој теорији „обра зовања животиња и биља борбом за опстанак“. J” Папцу је на Савин дан говорио директор гимн. Димитрије Балаитски о томе: какви би требало да смо и пта би ваљало да радимо, па да можемо рећи да доиста радимо на срп ском ослобођењу и ујединењу. Говор је овај учинио огроман утисак међу Шапчанима. JV Ваљеву је истога дана на беседи читао ничкој говорио Васа Јанковић, ђакон и учитељ: о васпитавању српских кћери. После овога го вора одмах се живо покренула у Ваљеву жеља: да се оснује виша женска школа. J” Пожези (у Србији) трећи дан Божића говорио је Др. Фемен, лекар у читаоници пред великим бројем отмених грађана о томе: шта је читаоница и њезин задатак. После овога говора дошло је на ред бирање новина за нову годину и једногласно је одлучено да се „Ви довдан“ и „Ружа“ избаце из читаонице, а на њихово место да се узму „Млада Србадија“ и „Радник“. „Нека је хвала грађанству пожеш

праг с тога што је помишљао на сјајне крстиће ком на његовој показаној свести, која може и владичанску штаку, него с тога што је же

бити углед и повећим местима, а особито лео да ради на просвети свога народа“ У Новосадској гимназијиједр. Милан Ђорђе

заслужује хвалу кмет пожешки, који се свој ски заузео око опстанка читаонице“. Тако за

вић говорио на Савин дан о правим борцима за

напредак, који су се до сада у свету мање сла

вршује наш извештач и ми са пуно права понављамо његове речи.

вили него ли они који су само пљачкали и

крв лили. Говорник се нада да ће и ове нес

Из црквеног света.

вести не стати, јер ево већ и „данашњим да ном не славимо скиптар и челенку, већ у спомену на тихо Савино делање, које је било пуно благослова“. Уз то је говорио и проф. А. Сандић и ђак М. Богојевић. На јавним предавањима у „Матици и дру иштву радиности“ говорили су: Емил Чакра: први пут „како смо били, ка ко смо саде“, а други пут „како треба да бу демо“ ал” само у негативним општим потезима. Др. Лазар Костић: о лепим женама. Ђ. Мијатовић: о вери и о науци, излажући шта је вера, а шта наука и утицај једног и

Ваља да не оставимо неприбележено ово неколико пра вих свештеничких речи, што их је ту скоро међу оста лим изговорио предјепархијским скупштинарима владика горњо-карловачки Лукијан: „Ако у нечем и има међу нама разлике неке, која се

другог на развитак друштва људског.

од њих с тобом; ти са мном и ја с тобом; — то држим, да ћеш имати духа и срца, па да ћеш и пред цјелим збором, који се само из тих појединих чињеница састои,

роф. В. Ђорђевић говорио је о томе: чија је дужност да човека у опште образује и ко треба и како да врши ту дужност код нас.

можда на године, знање, искуство, сталеж, богатство и

достојанство односи; ништа мање има ту ипак нешто, што нас равнима из међу себе прави и сваку разлику изкључује, а то је то: што смо сви браћа по крви и по духу; што смо сви синови једне духовне области; што

смо у предстојећој радњи на један закон везани, на једну корист упућени; што смо сви ту једну задаћу добили: да о своме црквено просветноме напредку братски и

сложно вјећамо и одлучујемо, и на том се пољу крећемо!! Па љубeзни мој, кад умјеш и смјеш са и пред је динственим лицем зборити, свештеник са и пред свеште ником; ти с њиме, с трговцем и са земљедјелцем, и сваки

смјети и умјети коју рећи, мисао и жељу своју разло жити, своје становиште заступати.“ -a

Г0Д. III.

БРОЈ 5.

У БЕОГРАДУ, 5. ФЕБРУАРА (ВЕЉАЧЕ) 1872.

у РЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

мим Ан Кујунџић.

излАзи свАкк нFдкљЕ. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћEC. или 6. ФоринAтA.

- Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ .

Наше новине, од vредника. — — Премишљања о уставу, предавање Ласалово, (свршетак) — — Спахијска роп киња, од М. Вовчка, (свршетак) — — Гласник: Шта бива по свету.

У БЕогРАду, у штAмшлРили н. стварAновићА и дружинк. 1872.

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР за годину 1872 може се наручити или код српске задружне штампарије у Новом Саду или преко главне књижаре у Београду. Н__P Стаје 50 новч. или 5 гроша.

А ИМА НА ПРОДАЈУ

у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИНАРИ У БЕОГРАДУ И У СВИМА ПОДКЊИЖАРАМА У СРБИЈИ

„Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по 5

,,

или

50 н.

а по спуштеној цени: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869) Четврти омладински календар (год. 1871.)

„

“

„

Прва омладинска заједница (год. 1867.)

, 3.

„

„

30

„

„

30

„

„

30

„

Омладинска заједница (год. 1869.)

„

30

„

Пут лицејских питомаца по Србији

„

30

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

(67

H A HIJ E. H. () В И Н Е. IV.

Из убаха осванули су веома озбиљни дани

Према величини свога програма стоји да

нашем народу. После толиких огњених песама и здравица ми видесмо да нам још непрестан це и рука и срце вену у туђинским веригама, ми видесмо да ропске вериге не само не ће саме да одпадају, него још да поред Турске и Аус трије подиже се и Маџарска — да мајсторијом нових „рефорама“ притегну и запечате наше робовање и телесно и душевно! После толи ких идејалних приповедака о нашем старом јунаштву и богаству, о нашој задрузи и по братимству, ми видесмо да се наше друштвено

нас на првом месту у народу нашем: уједи њење омладине његове, коме је уједињењу главни израз „Млада Србадија.“ Уједињена омладина има да изврши три огромна смера.

Има, прво, да се приближи из међу себе, да се усаврша и да се скроз преобрази једним ду хом. Има, друго, да обавештава народ око себе и да га подстиче у сваком подузећу за развитак његов. Има, треће, да ради да се народ наш пшто пре ослободи и уједини. На сваки начин, пшто је огромнији овај програм,

стање распада, да нас мало по мало не стаје

то је све тежи омладински рад и све је жеш

са лица земље, да се у нашем јавном животу

ћа критика која се противу њега подићи може. Они који не маре да мисле, него траже да

нити зна прави пут и намера, нити смо сами

прегли да просвету новога доба ухватимо на им омладински лист само попуни данашњу њезином бистром извору, а да не чекамо да природну празнину у забави, тима ће бити нас она плави мутном реком прљавих туђи криво што „заспе“ одмах чим почну да чи наца, који нам надувено зборе како су „по тају. Другима ће, на против, криво бити што у звани“ да уносе међу нас просвету, „цивили листу има таквих ствари које нису довољно оз биљне, па ће тражити више хладнога изла зацију,“ „билдунг.“ У таквој горкој трезвености песнику се грло гања науке. Трећима ће криво бити, што се стеже. Он се хвата једном руком за хладно омладински лист не бави са свима дневним оружје, а другом блуди на близо и на далеко, и местним питањима, те да се тако рашири тражећи политичке везе за стварну озбиљну у све кутове. Четвртима ће криво бити што радњу. И приповедач се загњурује у прашљи се не бави само са радикалним теоричким пи ве хартије, да у њима тражи истински траг тањима, те да приправља далеку будућност и староме животу народном, и мучно проучава да том својом особитошћу „занима све умове.“ Петима ће бити криво, што да се омладина испреплетане конце данашњега научнога раз витка, да у њима нађе праву жицу, којом ће бави и „политиком.“ Шести ће пребацивати, народни живот отргнути се од заблуда и про што омладина „пискара и говори,“ а не ради валија и упутити се своме стварноме узору. само с оружјем и огњем за ослобођење на Посао се овај чини тако важан и тако хи родно и т. д. Свакога овог пребацивача ваља тан баш онима који највише осетљивости ло би омладински лист да задовољи. А може имају, да му се они одају, не марећи што мо слободно рећи, да ће он то доиста и моћи већина народа стоји нерадно и равнодушно учинити, ако сви његови критичари осете да према овој потреби својој и што и сами они су и сами позвани да делом помогну сваки у немају још довољно вештине да га примамљи својој струци, да се изврши оно пто они желе. вим и простим обавештавањем привуку у коло Врата су омадинскога удружења отворена сва тако озбиљнога размишљавања и рада. ком који хоће да ради на напретку народном. Наравно, да овде друге помоћи нема, ван || „Млада Србадија“ је ове године бројала тек своје рођене друштвене помоћи. Научни и по другу годину свога опстанка. У њој није било учни часописи могу код нас развијати СС. СаМО || довољно ориђиналних расправа, у којима би помоћу научних и књижевних друштава. ----

се потпуно исцрпела разна друштвена питања,

(68

НАПIE HOBIИНЕ.

што су пиром отворена у данашње дане. Али је ипак бар у главним цртама обележен пра

друштвеним однопајима, а има и забаве и

неког вишег програма.

према укусу разних летописачких уредника.

прикупљених народних умотворина. У толико је „Летопис“ намењен и најширој публици, вац и у политичком и у умном друштвеном покрету, и у питању о радњи жениној, и у као год што су и омладински списи, само је питању о школи, о цркви, о војнику, о привред разлика у томе, што омладина бар иде за тим нику, и о човеку у опште. Ко узме пажљиво да у својим часописима изнесе један програм, да опет преврне целу садржину од ове године, а матица је просто помагала да се изнесу на наћи ће да је и сама забава овде складан део свет разноврсни радови, који су одбирани За ово мало времена омладинског рада на

равно да се ни програм није могао у свима питањима још потпунце разрадити и разложи

ти. Омладина је до сад по највише имала да се бори за сам опстанак свој против спољаш њих препрека, а унутрашња њена борба има тек покушајима, радом и искуством да се пот пунце пречисти и учврсти. Многи су прија тељи зебли да ће „Млада Србадија“ са пре ласком у Београд подлећи каквим званичним местним утицајима. На свршетку године мо- | же се слободно рећи да су се ови пријатељи преварили. Код све успаваности своје кнеже вина Србија је ипак најмоћнија снага која се може употребити при нашем ослобођењу на родном, и код свих препрека параграфских нема

Ради помагања озбиљноме научном раду установљено је у Београду, има близу 30 го дина, „Српско учено друштво“, које се некада звало „Друштво србске словесности“, које има од државе ред. помоћ од 500 ф., и које је ове године издало 4 књиге свога „Гласника српског

ученог друштва“ (последња је књига 32). У „Гласнику“ има по највише драгоцене грађе за историју српску, за језик и књижевност, а има и расправа из природне историје и из друштвених наука. Још је до душе редак оби чај да се чланци, који су у њему штампани, читају пред члановима друштвеним, али се они ипак не пуштају без критике прегледала ца. „Гласник“ је некада био испуњен и раз ним пригодним „беседама“ и једва се по један пут јављао на годину. Данас га већ видимо

те владе у Србији која би могла стати на супрот светломе раду за ослобођење и уједи- | оснажена и напредна и по вредности и по њење целокупнога народа нашег.

Осим „Младе Србадије“ омладина је и ове године приредила „Српски омладински кален дар,“ у коме има чланака о привреди, о чу- | вању здравља, о историји народној и о вас питању, — и то махом чланака ориђиналних. Првом приликом ми ћемо узети да изложимо и прегледамо

цео досадањи књижевни рад

омладински, према његовој унутрашњој садр жини и према захтевима који га очекују.

Према величини свога века ваља нам одмах сада сетити се „Матице Српске,“ која је нај старија међу свима словенским матицама и која им је била углед и расадник. Некада је часопис матичин — „Летопис“ — био једини представник књижевнога покрета у нас. Али је за читаве три прошле године он био за чамао. Књижевна снага у Новоме Саду била је сва заложена у важне дневне послове. Ове године појавио је се „Летопис“, књига 112, као накнада за три прошле године. У њему има чланака о историји о књижевности, о

множини своје садржине.

Сјајним прилогом владике Штросмајера по кренута је и у Загребу „Југословенска ака

демија знаности и уметности“, и она је ево за четири године свога живота издала на кон

цу ове године и седамнаесту књигу свога „Ра

да југославенске академије“. У овим књигама мало има расправа које би биле приступне широј нашој публици, мање још него ли у

„Гласнику српског ученог друштва“. Али је научна струка Филолошка и историјска тако

изврсно заступљена у „Раду југословенске ака

демије“ да се може сјајно упоредити са ра дом ма које јевропске књижевности.

И у Задру продужио је и ове године јавља ње своје „Српско далматински магазин“, књига 29, под уредништвом новога владике Ђ. Пе

трановића. И у њему је највише чланака и грађе историјске, а нарочито се ту прибирају, распростиру и од заборава чувају народне умо творине и у опште појаве из народног живо та у крајевима херцеговачким и далматинским.

НАПШЕ НОВИНЕ, .

69

А и лепој књижевности притиче јако у по-| би могла и што је се дала само на непопу моћ добрим и здравим чланцима својим „Ду бровник“, кога издаје читаоница дубровачка, а кога уређује сада ваљани језикозналац Буд мани. У „Дубровнику“ ће и сада наићи чо век на онај кичељиви дух којим су се вазда

полутурског листа „Дунава“, у Рушчуку, има

међ Србима одликовали Дубровчани.

и „консервативни“ лист — „Турција“ у Ца

",

ларне расправе, у место да се удруженом сна

гом прихвати издавања најпотребније прве по уке за народ и школу.

Поред свог полузнаничног, полубугарског и

риграду, која наравно мора да жели да се V.

удржи ово благоутробно срећно стање робо вања. А туђе школе дале су Бугарима већ

Кад разгледамо духовни покрет наш, онда нас један исти језик у појавима наше нове || доста високоучених синова, који су покретали књижевности упућује да не двојимо више ни и разне учене листиће. Једна „притурка“ (при мало „српско“ од „хрватскога“, остављајући лог) уз „Македонију“ овако карактерише ча свакоме право да се по укусу свом служи јед сописе бугарске: „Право пише кривољаво; Чи ним или другим именом, или обојим скупа. талиште — муpгољаво; Браилското — своје Али једнаки интереси народне борбе противу главо; Македонија — остро, диво; А Турција душевног и телесног робовања везују блиско мртво-живо; И. Једрене сополиво; Дунав пише и живо цео наш духовни покрет у једно и са блудо, а Свобода — лудо.“ Ми бисмо са своје покретом наше браће Бугара и Словенаца, чији стране имали да додамо још само то: да поред се језик не разликује много од нашега и мо нашега мудричења могли би смо ми још веко же да се разуме без великога учења и му вима робовати, докле год се свуд не пробуди ЧеЊa. и оно „лудо“ самопрегоревање и јунаштво! Код словеначке браће наше на првој висини Најсветлији је појав у данашњем бугарском политичком и књижевном животу „Свобода“, стоји „Словенски народ,“ лист омладине сло недељни лист, који излази у Букурешту под веначке, која је на политичком пољу, живо се заштитом румунскога устава. Марљивим ра покренула, остављајући на страну само крпа дом Љ. Каравелова, који се често братски ја рење око параграфа рајксратских и догматско вља и у српској књижевности, „Свобода“ за поповских и тражећи уједињење свога народа и савез са јужном и источном браћом својом. ступа живо политику револуционарнога по крета народног, ради ускрснућа савезних сло „Словенски народ“ изгубио је ове године бодних држава на Балкану, и заступа забавну свога вредног уредника Томшића, али је про књижевност и критику са гледишта природ

дужио и даље свој пут истим правцем.

И „Новице,“ лист старије странке народне, ног, „реалног“. У Цариграду пак узима на себе дневну борбу још су продужавале живот у овој 29-ој годи према приликама у којима је, — дакле „зако ни својој. „Новице“ су знатне по томе што нитим путем“ — „Македонија“, под уредниш су умеле популарном садржином својом при твом Петка Славејкова. „Македонија“, у прили влачити кад и кад по више хиљада уписника кама оваквим, поред простих политичких из

вештаја, нарочито заступа питања црквена,

Од књижевних и забављивих листова, које

виђамо да и одвише брзо постају и не стају, И омладина бугарска покушала је да се вредан је спомена „Приморец“ кога уређује удружи ради снажније радње на науци. Она Рајић у Трсту и који стоји са својим прав школска и просветна.

је склопила „Бљлгарското книжовно друже ство“, за које су очеви и пријатељи омладине уписали одмах на двеста хиљада франака. Ова

цем са свим на страни „Словенскога народа“. Осим неколицине вредних листова за народ

и његову привреду, за коју ће сваки путник

је дружина почела прошле године са издава

признати да је напредна у Словенији, ваља

њем свога часописа „Периодическо списаније“, у Браили, али се овој књижевној дружини с

нам споменути с чашћу и разна удружења, од

правом замера што не ради онолико колико

којих је драматичко друштво у Љубљани већ од неколико година почело издавати „Словен

7()

HALIIE HOBIИНЕ.

ску талију, збирко драматичних дел ин игер.“ Митица словенска у Љубљани бројала је још 1869. год. 1630 чланова и издаје своје „Летописе“ и друге корисне књиге. А друштво св. Мохора у Целовцу издаје календаре и друге поучне и црквенске књижице. Али је за мали овај народ доиста знатно да је још пре две године ово потоње друштво бројало 16.521 члана! Мећу осталим сродним књижевностима нај више одржавају братску свезу са наши наро дом чешки листови. Свесни чешки народ у стању је данас нај сјајније да покаже: шта и

колико могу новине да учине за пробуђење духа народног — и то још поред каквих пре прека! Не давно је израчунато било да је под лажним либерализмом немачкога министрова ња само за две десетине месеци чешким јав ним писцима досуђено било у скупу једно на друго око седамдесет година тамновања — и

они не врднуше у страну! Има три главне странке међу Чесима, које су странке живо заступљене листовима својим. Прво је аристократска странка, која се хвата

даваним изван Аустрије. А Чеси имају ова квих својих листова чак и у Америци. Осим ових има у Чешкој и Моравској још довољан број политичких и неполитичких ли стова. Међу њима не можемо а да не споме немо са достојном хвалом два забавна, књи жевна и уметничка листа, у којима осим при поведака и чланака има красних и знатних

слика, а уз то богат низ сваковрсних беле жака, то су „Квјети“ и „Свјетозор“, у Прагу.

Овај потоњи излази у пштампарији у којој је и „Покрок“, а „Квјети“, под уредништвом пе сника Витјежслава Халка, излазе у штампа рији „Народних Листа“ и још имају уза се и „Женске Листи“. У „Квјетима“ је — узгред буди споменуто — изишла ове године и сли ка Милетићева и Влајковићева. Од чисто књижевних листова по својој пот пуности заслужују пуну пажњу нашу „Вјест ник библиографицки“ што га у Прагу уређује Фр. Урбанек. А „Хумористицке листи“, за политичку ша

лу и подсмех, познате су већ одавно са своје

само за историчко право народно и бори се

изврсности.

за обновљење старога положаја свога. Ту стран ку заступа „Покрок“ у Прагу, и око њега су поред богатих и моћних племића чешких и

Најпосле долази најмлађа странка, која хоће да се ослони само на природну моћ и право

Сад да се обазремо и на руски духовни по крет, који сваким даном све више јача. До скора много је се бавио са нашим пи тањима „славенофилски“ лист „Голос“ у Мос кви. Уз њега су стојале и још се и данас држе „Московскија вједомости“ Катковљеве, ко јима је програм: борба против западњаштва, „православије“ и помагање осталим Словени ма да се могу једном ујединити „под крилима рускога орла“. Па против, знамените „Петербуржекија вједо мости“ или данашњи „Правитељствени вјестник“, који је покренут на место званичнога „Рус кога Инвалида“, боре се нарочито за цивили зацију немачку и јавно изричу да је поруси

народно, па опажајући да у данашњој Аус

вање осталих словенских народа још за сад

Ригер и Палацки, који се броје међу прваке народне у борби противу немачкога госпотства. Друго је младо чешка странка, која се бори и за савршено слободни унутрашњи развитак народни, и која се већма обзире и на узај мност осталих Словена аустријских у борби народној. Тој странци су израз „Народни листи,“ најмоћнији лист чешки, кога уређује др. Гре гер, а око њега се купи још читаво коло радника.

трији нема среће ни напретка за чешки народ,

пуста руска сањарија. посредно и непосредно износи на видело про Од књижевних и научних часописа вредно грам, који се може изрећи у две речи: доле је пажње природничко, реално и радикално с Аустријом! Та странка узима у програм свој руско „Дјело“, које је продужење негдашњега и економска питања народна, она тражи себи крепкога рада у овоме правцу у „Соврeмeни савезника у раднику и патнику других сродних ку“ и „Руској бесједи“. И вредно је сетити се народа. Тој странци је израз „Свобода,“ у Прагу на „Отечественија записки“, у којима има вр под главним уређивањем Барака. А њој при сне забаве, науке, критике и књижевних бе пада и Јосиф Фрич са својим листовима из ЛC2HКаКА.

71

HAIIIE HOBIИНЕ.

Још нам ваља споменути и „Библиограф“, у коме су белешке о књижевноме и духовном

А Русини су вредни нарочите пажње с тога што и код њих има доста велика странка, која

покрету.

се ослања на особити карактер, на даровитост

А од револуционарних листова, који морају изван Русије да траже заштите, ваља нам спо менути „Народноје дјело“ које излази на свет у Швајцарској. Пољаци пак не могу се много хвалити да нас са јачином унутрашњом и спољашњом својих часописа. Политичка радња пољска још по највише данас има земљишта у Ау стрији. Али су и ту главни часописи пољски

и на особите потребе свога народа, па тежи да му удржи и властиту књижевност одвојену од великоруске. По овој борби, која стоји у врло живој свези са борбом свих осталих сло

више израз интереса властеоских него ли из

раз народнога живота и напредне науке. „Га зета народова“ плаћена је више од бирокрације него од народа. „Час“ је нарочито под утица јем поповштине. А „Крај“ се једва може узе ти као неки заступник млађих начела. Пољски народ има по свету доста својих свесних синова, који не ће да знају за средње вековну борбу за нека „историјска права“ и траже да ослободе народ у заједници са оста лим слободним народима. На таквоме су прав цу радили „Неподлегоcћ“ и „Глас волни“ у Швајцарској и Лондону и забавни и књиже вни лист „Стреха“. Али за данас нисмо у ста њу да кажемо с поузданошћу даљи развитак

венских племена за слободни лични развитак

свој, ваља да прибележимо лист „Основу,“ која излази у Лавову под уредништвом Климковића. Од листова пак, који на туђем језику засту пају нашу политичку борбу, имамо да споме немо на немачком језику: „Сидславише коресподенц“, као друг „Обзо ров“ у Загребу. „Политик,“ као другарски лист „Покроков“ у Прагу. „Реформ“ у Бечу, Шу селкин лист, у коме се баш са гледишта не

мачког свесно брани мисао нашег братског слободног развијања. „Цукунфт“ у Бечу, у

коме се нарочито заступа борба јужних Сло вена. „Фрајер оријент,“ ког у Букурешту уре ђује А. Андрић, бивши уредник „Световида“.

Он је своју љубав између Румуна, Срба и Не маца поделио тако братски, да у подлистак увршћује и своје сопствене и туђе ориђиналне немачке стихове. Још бисмо ту могли уврстити

и Сопронов „Гренцботе“ у Земуну, који се сво јом пажњом на економска питања у нашем И Словаци марљиво покушавају да опет ожи крају одликује и одваја од других „локалних ве из свога политичког мртвила. Они су има блата“ што су нашла места у нашим крајевима. ли своје „Народне новини“ и „Народни хласник“ На Француском језику излази у Прагу „Ла у св. Мартину, а „Словенски новини“ у Пешти. коресподанс слав,“ под уредништвом вреднога И имали су књижевне листове „Орел“. „Де Луја Лежера, који је своју пажњу поклонио ницу“ и шаљиви „Рарашек“. Али се и код и књижевном као и политичком развитку на њих догађа да се под лепим именом крије шем. Чисто књижевна и научна израза нашем продана маџаронска душа, као што је нарочи народу пред странцима предузео је био да даде то у Пешти „Властенец“ — родољуб! Викторов „Ле пелерен слав.“ А по заједници Духовни покрет Лужичких Срба у сред мо наше борбе према Турској могли бисмо овде ра немачкога одвојен је од живе свезе са на уврстити и „Лендешандас хеленик,“ који у овога рада свесне омладине пољске.

Атини излази.

шим јавним животом.

(Свршиће се )

e-s

(Јавно предавање Ласалово.) (Свршетак.)

Но производња и занати све више и више ||

Као што се види, овај напредак, што је го

напредују и цветају; а с тога се опет нагло |

ре поменут, иде само владаоцу у корист, који може у след тога постојано да увећава војску

НаМНОЖа,Ba, CTa. HOBHИШТВО.

Ип РЕМИШIЛЊАЊА О УСТАВУ.

и на тај начин да постигне на послетку вр хунац светскога значаја. Али развитак грађанскога друштва дости- | же на послетку тако грдне и горостасне на- | претке, да се владалац већ ни сретством војске не може одржати у равном напредова

ми не ћемо више да будемо гомила са којом се влада, као да она не ма своје рођене воље, ми хоћемо сами да владамо и то тако, да вла далац управља са нама и нашим делима само како ми хоћемо.

Може се у кратко рећи, да су се стварни

њу са овом силом грађана, која прирашћује. Да бих то објаснио, ево вам претстављам | Другим речма: у Јевропи је наступила 1848 година! неколике бројеве. На тај се начин овде догодило то, пшто смо У 1657 год. имао је Берлин 20.000 станов ника. Баш у то исто време, војске је имало у почетку нашега испитивања претпоставили у примеру, који је савршено немогућан. Ми око 24—30,000 људи. смо претпоставили, да је држава због пожара 192,646 Берлину већ бејаше у У 1808 год. изгубила све своје законе. А у самој ствари, Те је године било војске до 137,639 људи; они се потлачише од буре а не од пожара. „Народ ђипну, у то време по закону од септембра 1814 год. Бура кипну“. народна војска неје се бројала у војску. После победнога устанка (револуције) у друш Ви ето видите, да је тада имало четир пута тву, посебна права осташе света, али су сви више војске, него у 1657 год. Али је број становника у Берлину порастао закони јавнога права оборени или чувају тек сувремен значај, те преко њих ваља градити девет пута више. необично већма започиње још Но сад се На овакав се начин претставља прека нуж развијање. да се прави нов писан устав, и ево : вла да У 1846. год. становништво у Берлину (све сам ове бројеве узео из званичних извора) до далац сам сазивље народну скупштину, да би спело је до 389,308, готово до 400,000 душа, установио нов писан устав, или као што се је на другом месту поговарало, да би се сло дакле умножило се од 1819 г. два пут. За 27 година готово се утројило, а сада као жио са скупштином за њ! Тек се сад пита: каки су услови потребни што вам је познато броји 550,000 становника. Војске је било 1846. год. само 138,810 људи. па да писан устав буде ваљан и трајашан? Из свега нашега испитивања излази, да је Дакле она се неје увећавала од 1819 год. не учествујући ни мало у великом развићу гра рад тога преко потребан само један услов, a на име, да писани устав одговара стварним ђанства. *) однопшајима силе, што их има у држави. Па грађанство Поред такога огромнога развића почиње да познаје и цени себе као самосталну ако нови писани устав не одговара стварноме, онда они долазе у сукоб, који се не може ни политичку силу. одношаји силе, пшто опстојаху, опет изменили.

Са насељавањем све се већма гомила оп

ште богатство; тако исто нагло напредују и науке и опште образовање у друштвеном зна њу, што такође чини део устава, као што смо

видели. Грађани почињу овако да расуђују: *) Ово се сада настојавањем бирокрације у неколико изменило. Доиста становништво се једнако мно жи и за пет година од 1862–1867 г. порасло је од 550–700,000. Но војске је било 1868 год. до

977,262. Половина долази у народну војску, која сада спада у редовну (закон је од 1814 г. униш

тен); али ипак стоји под оружјем 511,826 људи, дакле место трећине саставља сада две трећине Превод. становништва у Берлину.

чим отклонити, и у коме судару писани ус

тав, — лист хартије — мора пропасти свако

јако од стварнога устава — од стварних одно паја силе што опстоје у држави. Па шта је требало урадити? Ваљало је пре свега створити не писани већ стварни устав, т. ј. да се измене у др

жави стварни одношаји силе, што су опсто њих је требало изменити у корист гра а НСТВА.

Доиста се 1848 године показало у делу да је народна сила већ јача од војне силе. После дугога ал” крвавога боја морала је војска да уступи са мејдана.

ПРЕМИШЉАЊА О УСТАВу.

73

Но ја сам вам већ показао важну разлику се тим путем даду народу топови — овај ва из међу народне и војне силе, јер војна сила, жан део устава. Ништа се од овога неје учинило у проле и ако је мања, показује се ипак у течају вре мена раднија, него ли народна, која је сраз ће и лето 1848 год. С тога треба ли се и ма мерно у броју надмаша.

Ви ћете појмити, да је та разлика у теме, што народна сила неје уређена, а сила је во јена на против уређена и спремна да пође свакога тренутка у бој. По томе се она у те чају времена мора показати издржљивија и раднија, те да одржи победу против веће но неуређене народне силе, која се тек у неким тренуцима здружи у једно, кад је у великоме узбуђењу. Извесно је дакле: да не би тадања победа народна остала са свим бесплодна по народ, ваљало је се њоме у тренутку користити, те преобразити војну силу тако, да не би више

ло чудити што је у новембру мартовска рево

луција опет уништена те остала са свим бес плодна? Наравно, да се не треба чудити, јер је назадњаштво дошло опет као нужна по следица тога: што се у стварним одношајима

силе неје произвела никака промена. Владаоцима служи се обично много боље

и верније него ли грађанству. Владалачке слу ге несу само говорници, као што често бивају народне слуге. То су људи врло умешни, који нагонски појимају свој положај. Господин Ман тајањел бејаше жесток говорник. Ал' то беше

могла служити владаоцу као добро сретство

и умешан човек! Пошто је растерао у новем бру 1848 г. народну скупштину и извукао то пове на улицу, чега је се он пре свега при

против народа.

хватио? Да ли, да закрпи и поправи назад

Требало је на пр. да се ограничи војна служ ба само на рок од шест месеци.

Овај рок признају и најбоље војне старе шине, као савршено довољан, да се војник тачно научи војној науци, а са друге опет стране са свим је кратак, да улије војнику „особити дух“ засебне касте; он је у толико

њачки устав? Како да неје! Он је знао, да у

томе може увек успети! У децембру 1848 г. он вам је већ сам дао написан устав, доста слободан. Шта је он прво отпочео да ради у

новембру? Шта је прво предузео? Он поче прво да разоружава грађане! Ето видите, пр во траба победилац да разоружа побеђеног,

кратак, у колико захтева да се сваки час и

ако хоће да се борба опет свакога тренута не

постојано мења војска из средине народа, а тим се преобраћа из војске чисто владаочеве у народну војску. Даље је требало установити, да све ниже оФицире или бар до мајора бира сама војска, а не да се постављају „озгоре“ ; јер се на овај начин даје оФициру маха да је лоше располо жен према народу, те се тако за њим и војска претвара у слепо оруђе власти владаочеве. Требало је такође установити, да сви пре

обновљава.

ступници и док у војсци служе, потпадају под обични грађански суд, осем чисто војних ства ри; то би научило војску да се држи уз на род, а не да се сматра као нека засебна ка ста. Даље све топове, који доиста треба само да служе на запштиту земље, требало је дати на чување грађанским властима, које народ изабере, осем малога броја, пшто је нуждан за војно упражњавање. Овај део топништва ва љало је употребити на образовање топничких одељака народне војске, народне гарде, те да

Ово наше испитивање бејаше у почетку са свим споро, с тога, што ми пре свега тражи

смо појам устава. Може бити, да је се то не кима са свим дуго учинило. Али као што се види, чим смо само нашли тај појам, како су

се пред нама откривале једна за другом нај жешће последице, и сад ми познајемо овај предмет много боље, тачније и дубље него ли други. Осем свега овога, ми смо дошли до закључака, који су већим делом савршено про тивни оним погледима на овај предмет, који владају у јавноме мишљењу. Да разгледамо у кратко још неколико таких закључака.

Ја сам казао, да се у 1848 г. неје предузи мала ни једна нужна мера рад измене ствар них одношаја силе, што су опстојали у држа

ви. У осталом бејаше један предлог који је показивао први корак у томе правцу. Тај предлог хтео је да принуди министарство

пРЕмишљАњА о устAву.

пруско да изда наредбу војсци, те да се из

да ли ће постати јабука смоквом? - Не ће, па

ње отпусте сви назадњачки официри.

ма сва ваша деца, ма сви становници из око

Но народна скупштина једва је примила лине скушили се, те се свечано клели: Ово овај предлог, а већ је повикало сво грађан је смоква — дрво ће да остане које је и би ство и половина земље: народна скупштина

ло, а до године ће се то показати кад на њему

треба да гради устав, а не да води на празно

роде јабуке, а не смокве. Тако исто бива и са уставом. Готово је све једно, ма се шта написало на листу хартије,

разговор са министарством, да губи време у препирању, да се меша у дела извршне вла

сти; градите устав, само знајте да вам ваља градити устав, викаше они, са свих страна! Ето видите, да цела буржоазија, цела поло вина земље, која је то говорила, неје имала

ни најмањега појма о суштини устава. Да се гради писани устав, неје било баш најважније дело; то се је могло учинити, — ако је баш нужно — за неколико сахата; но то беше потоње о чему је требало мислити; а овако, по што је устав свршен пре времена, то је он и остао без сваке користи. Да се преобразе стварни одношаји силе у држави, да се удари уздана извршну власт, да се

она у ствари тако преобрази, да не би никад могла самостално стати на супрот народној во љи — ево шта је ваљало радити, па да писа ни устав буде трајашан и чврст. А пошто је народна скупштина почела вр ло рано да гради „писани устав“, то јој несу дали доста времена ни да га доврши, већ су је растерали помоћу неодољивих оруђа извр шно власти.

Други закључак: поставите да, не би расте рали народну скупштину, и да би јој се дало, да изради устав.

Па да ли би то ма у колико изменило у у ствари течај радње и дела? Баш нимало, доказ нам дају сами догађаји. И ако је народна скупштина у Пруској би ла растерана, краљ је ипак по хартијама што их је скупштина оставила, саставио и прогла

сио 5. децембра 1848 г. устав, и то у глав ним тачкама онакав, какав смо могли изгле дати од скупштине.

Овај устав неје наметут краљу, већ га је сам обнародовао и дао добровољно после победе. Тиме се хтело постићи то, да се више рачу на на трајашност овога устава. Али господо, то не беше могућно! Ако у ва- | шем врту расте јабука, а ви јој обесите на | грање хартију са натписом: ово је смоква — ||

само ако написано противречи стварним же

љама, истинским одношајима силе. Краљ пруски је добре воље на листу хар тије од 5. децембра 1848 год. учинио многе уступке, који су сви противуречили правоме уставу, стварним истинским одношајима силе, коју је краљ задржао у својим рукама. По то ме је прави, неслободни устав на сваком ме сту провејавао кроз писани, са таком нуж ношћу, кака је нужност обично у закону те Познато је да је у Аустрији и у Хрватској данас борба званичне министарске „уставо верне“ странке против жеља народних и да у Берлину има странка, којој служе као орган полузваничне „Народне новине“, странка, која се ухватила са грозничавим страхом за овај ус тав, која се по томе називље „неоступном при врженицом устава“ а избрала за бојни клик израз: „држимо се устава, за бога устав, чу вара, спасавајте, он гине, ми пропадамо“! Чим видите странку, — све једно је, ма где и ма кад да би сте је видели, — која кличе: „држимо се устава“, — шта ће те да закљу чите из те појаве, господо? Ја вас не питам о жељама вашим, ни о вашим намерама, ја вас питам само за ваше мисли: шта ћете да

закључите из ове појаве? И ако не сте пророци, ви ћете ипак да ка жете у такој прилици са највећим уверењем: Овај се устав налази на самрти; он је раван мртвацу; још неколико година па ће да га Не

СТАНО.

Узроци су томе са свим прости. Кад писа ни устав одговара стварним одношајима силе, што опстоје у држави, онда се таки вапаји не чују. Такога се устава нико не дотиче, јер се сваки боји да га се дотакне. Никоме не пада на памет да се с њим упушта у борбу, а ко би се упустио, не би му испало по вољи. Где писан устав одговара стварним, истинским

ПРЕМИШЉАЊА О у СТАВУ.

75

одношајима силе, тамо је немогућна слична || у првом случају од владе. Али у свакоме слу

појава, где би ма кака странка могла узети на себе особити бојни клик „држимо се уста ва.“ А где се сличан клик чује, ту он служи као веран и несумњив знак, да је он израз страха, другим речима: то доказује да у пи саноме уставу има нечега, што противречи

правом уставу, истинским одношајима силе. А где таких противречности има, тамо ће из весно и не избежно пропасти устав писани и

чају он је пропао. Уставна су питања обично пре свега пита ња силе а не права; прави устав сваке држа ве оснива се само на стварним истинским од

ношајима силе, што опстоје у земљи; само тада имају писани устави значај и постојан ство, ако претстављају тачан израз истинских

— дакле природних — однопаја силе у др жави, — евo начела, које нам ваља пре свега никакав бог, никаки вапаји не спасоше га! утврдити. Данас сам објаснио то начело, осве Такве су противуречности на прилику онде тлив га само са стране војне силе, за то, што где је самостална научна снага народна ис ми прво време неје допуштало да разберем кључена из утицаја у законодавство, а таке за друге стране, а друго, што је војска нај важнија и најодлучнија од уређених сила. снаге има већ у народу. Разуме се, да се ово односи и на уређење Устав се може изменити на две противпо ложене стране, на једну или другу, али се служилаца правосуђа, административних чи 143Лечи Ти. Не МОЖе, Он се може да измени с || новника и т. д. Све су то такође уређена једне стране — као што треба, — ако измену сретства силе државне. Запамтите ову реч, грађани, да би сте онда, када добијете прили предузме влада, да доведе у склад писани ус тав са стварним условима уређене силе у др ку да себи правите устав, знали како ваља жави. Или да устане неуређена сила друш у том случају радити, да бисте знали: да се твена, те да изнова докаже своју надмоћност || ствар не врши само писањем на хартији, него над уређеном. У таком ће се случају измени изменом истинских одношаја силе. Прев. Јерковић. ти устав од друге стране, од народа, као год ---C-9

Спахијска р 0 пК и ња. Написала Марко Вовчок. (Свршетак) VI.

Ја се одиста уплаших од тога. Седи она по цео дан замишљена, и реч не ћеш од ње иш

чупати... сваким даном била је слабија... „Ваља њу лечити, Томо, — велим ја њему једном, — да дозовемо бајалицу из Дерновке?“ А у Дерновци беше једна паметна бајалица, која је умела да лечи многе бољке. Чим је за то дознала Мара, а она ме стаде молити: не мојте ме, тетка, лечити; — махните се ви

Бојала сам се да признам оно што сам мисли ла: да су је урекле зле очи спахијничине... „Е, моја драга, немојте крити, него ми исти ну кажите, — иначе не лечим.“ Она је то ка зала тако доброћудно, да сам јој баш све при знала: тако и тако, сумњам на спахијницу. „Може бити, рођена, може бити,“ рече старица.

„А ти од тога времена не можеш?“ упита она Мару. А Мара јој одговори: „јесте, од

тога. — Али што бих ја њу слушала, помис тога времена.“ лим ја, и одмах послах Тому у Дерновку. До Бајалица мрдну главом, и пажљиво је по веде бајалицу; прегледала је са свију страна сматрала Мару, и опет мрдну главом За тим Мару. „Бољка је њена од туге“ рече она. По је уми, и даде јој некакву траву. „Ту ћеш

гледа нас све редом. „Чини ми се неко је њу од вас увредио; од срца није ништа, — али

да није од очију? Кажите ми шта ви о том ||

мислите“? — Не знам голубице, одговорим ја.

траву одмах скувати, и ону воду пити до сун чева захода.“

Ја испратих старку и запитах је „чиме ћеш ме утешити?“

76

СПАХИЈЕНСКА РОПКИЊА.

„На бога се ослони!“ рече она. „Девојка ње очекивати! И сваку ноћ се готово тако је својој бољци сама крива.“ VII.

шетала... Ја сам се нарочито за то искрала који пут да видим шта ради. Погледам, а она седи, па мало за тим устане, пошета се, и

Одох Мари: „скувај ту траву, па је пиј1“ уздахне тако јако, тако дубоко... Боже ми опро Стегнувши срце, она је пила; али помоћи сти што сам се тако крила од ње, - али сам

не беше никакве: девојка постаде још сла бија... целе зиме имали смо муке с њоме ... морала, јер сам је волела.

С пролећем беше јој боље, поста узраснија.

Ми се научисмо на њена чуда и на нашу

Само ми беше чудно, што је по цео дан ишла муку... Мислили смо, кад буде старија биће сањива. Ја сам ћутала, али сам пазила... Где и паметнија. Године су и долазиле и одлази год је допла, где год је села, одмах је ту и ле, али утехе не нађосмо. У шеснаестој години како нам се расцвета заспала... То ме узнемири, али девојка беше све црвенија — може бити, мислим, да ће та Мара! Висока, стасита, бела као кип, уста цр вена, очи сјајне, обрве дугачке — лепотица па бољка сама проћи, али све у себи ћутим. то ти је; и добра и млада, али како је мени Једне топле ноћи нисам нешто могла и ни

сам спавала. Видех Мару да устаде, па при кад је погледам! На шта јој је живот? Ни на слушкиваше нешто — и то све тихо, — и иза

утеху, ни на весеље!

„Oх моја Маро!“ кажем јој један пут. „Ваљ да је бог скинуо с тебе ту клету тугу? ваља чекам — ње нема! Не могох да се устрпим, ло би већ да се и удаш!“ те и ја изађох. У авлији не беше никога – — А за што бих се удавала? одговори она. где ли је она? Погледам на ограду и ту угле „Али ти тиме љутиш бога, Маро! на кога дах нешто бело... Ја се уплаших „Маро! Ма се ти уздаш, ако не на њ? Моли се па ћеш po!“ повиках ја. Она као да је јецала, и го тово обамрла. Дођох ближе њој. „Шта ти ту и наћи, бог је милостив, па ће ти дати срећу.“ Какву срећу? рече она, па горко се на радиш? Дохватим је за руку и одведем у собу. СМС— IIIИЛa. ђе на поље. Срце ми јако залупа... чекам је,

Пробудим Тому упалим луч и погледах јој у очи, али она беше бледа као крпа. Ми је пи

„Ах Маро! наставим ја. Ето ја сам се це лог мог века мучила и патила, али сам опет

тасмо пшта то она ради, и коресмо је; њој

пођоше сузе: „Немојте ми пречити! Велика веровала у људску срећу; па и ти ниси давно ми је невоља... Тешко ми је... Често ноћу не изашла из пелена, да будеш срећна...“ спавам, него изађем у авлију, па се шећем.

— Да, прекиде ме она, али није баш то тако ; и опет се насмеши.

Нико то не зна; а ви се не бојте — не ће вам „Нека буде божија воља, дете! Па ето и бити никаква несрећа, али је мени мир само ноћу. Тада сам ја слободна “ Речи сујој биле твоја покојна мајка, зар она није била срећна?“ тако живе, тако жалостиве...

„Бог с тобом, Маро! кажем ја. Живи као

— Она, — рече, — али ја... Слушајући такве речи, и Тома се снeвесе ли, замисливши се.

што живе и остали људи... Наљутила си спа хијницу, па се опет ње не бојиш... А ноћу се шећеш, а дању се кријеш од људи!“

IX.

За све то време спахијница као да је забо

— Не могу, шаптала је она, не могу! Ма равила на Мару — или се ваљда и њој самој ме убили, ја друкчије не могу! —

досадило да је мучи, — али опет нисмо жи вели мирно. Долажаху по неки из суседства, смо, доказивасмо, — а она нас моли не речи или девојке са села код Маре, чудећи се од ма него сузама. чега она болује, а овамо цвета као маков цвет. VIII. И по селу се разнеше свакојаки гласови: је Ми јој нисмо пр ечили — видимо,у да није Д дни су говорили да се Мара само претвара, вајде да јој се противиш! Страшно још ако што јер је лена да ради, — а други да ту нису учини од себе — што се најпосле могло од | чиста посла... Ох, па и ја сам то више пута

Тома само рече: биће беде! Ми јој говори

СПАХИЈСКА РОПКИЊА.

мислила; али сам се једнако молила светој | лости и доброћудности; иде као утучен; није као обично... одбио се и од рада... чуварици — богомајци... Често сам и плакала: „Ето Маро шта се

говори за те.“ Она ћути. „Шта је теби, де- |

„Шта је то од тебе, Томо? шта је голубе?“ упитам га.

те? Кажи ми ако имаш што“.

— Па ето шта, тетка, брижан сам... право — Тетка, — проговори она, — мене је туга да ти кажем, није ми мио овај бели свет! убила! — Али каква, то не каза. „А за што си брижан, Томо? ти си још А по селу говоре: „Ми пео век радимо у | млад!“ спахијничиним пољима; кости нас боле, — — Право каже наша Мара: горак је наш ништа ти она не жали, — тера на рад и ста живот!

ре и младе, а ето Мара, лењи се код куће и

„каква је то болест, да је све лепша а никако

„Е па шта ћеш, Томо! не можеш напунити море сузама!“ — Та већ тако је, — одговори он. Мислила сам и мислила, како да му помог

слабија?“ И до спахијничиних ушију дођоше

нем, и досетих се.

само мисли: да ли има лепше девојке од ње?

Али те белоруке свагда су лепе!“ А заиста Мара беше тако лепа, тако бајна! И још веле:

те речи. Има ти таквих људи, којима ако се „Томо,“ кажем ја, „одавно се сви твоји неко не допада, гледаће да му ма како скрха другови иженише, па треба и ти. Ако ти ју врат, као да ће им од тога бити што боље... нису по вољи ове наше девојке, а ти иди у Спахијница се опет наврзе на Мару, пошље Дерновку — тамо има добрих невестица.“ по њу „да одмах дође!“ — Не могу, одговори — Све су Дерновке раскалашне; — рећи Мара, — ја сам болеeнa! — Спахијница онда ће Мара. заповеди да је доведу силом... Доведоше је... „Од куда су оне раскалашне?“ упитам је. Спахијница је стаде грдити и претити и даде „Могле би поћи и за господу, а камо ли за јој сама срп. „Да жњеш!“ — и стаде пред наше момке, ако им се само допада.“ њом. Мара како је измахнула српом тако се — Да сам ја као оне, — рече Мара, —ја бих... и удари њиме по руци; крв шибну, спа „Та ти умеш само да вређаш и љутипш гос хијница уплашено врисну: „одведите је од поду, Маро!“ прекиде је Тома, са свим проме мах кући; ево вам једне мараме — па јој ве њен у лицу, — „и они су божији људи, само жите руку!“ што су зли!“ Доведоше Мару — господе благи, како је И за тим оде. била суморна! Скиде с руке спахијничину ма „Маро! кажем ја, што си му с тим пунила раму и баци је далеко. упши? наљутила си га...“ „Маро!“ рече јој Тома, „немој ти љутити — Тетка, Тома има своје и очи и уши, па спахијницу... Да је она нешто као она спа би и сам видео своју несрећу. А ти тетка као хјиница у суседству, не би тебе давно било да се жалиш на твоју судбину? Мило ти је на свету.“ да живиш. —

Мара ништа не рече, али јој севнуше очи. ., Лоута на те, — настави Тома, — а дала ти је своју мараму, и послала ти лек — сажа

„Е, дете моје! много сам се ја наплакала и намучила у своме веку; али ја не тражим ништа, стара сам, слаба сам — мени да је то лила се на те. . .“ пао кутић и парче хлеба, — па сам задовољ — Да, — рече Мара, — сажалила! на! Али немој ти туговати. Зар ти није жао су ти та господа, Томо, што пред тобом веле за твој млади живот?“ да те љубе, а овамо.... — Није, ја хоћу да умрем, — прошапута Ми се уплашисмо чувши такве речи... она А и што ћу ја на овом свету? Х. Тужно је погледала и руке крпила. Почнеш Опазим ја како је Тома нешто јако замиш- | ли с њоме разговор да је развеселиш, она ће љен ... нема ти код њега оне пређашње весе- | тебе још брже ожалостити ...

78

СПАХИЈСКА РОПЕКИНБА.

XII.

Тома је био све мрачнији, суморнији, а Ма ра је ћутала... чамила... Једном седим поред ње — она се беше јако замислила, а на један пут улете Тома, весео: „Помаже бог!“ То ме обрадује, „бог ти помогао!“ Мара га погледа — што ли јој брат тако весео? „Маро! рече Тома, — ти велиш да хоћеш да умреш, нема ту од умирања ништа, још си ти млада!“ Мара је ћутала. „Е сад слушај, сестрице, донео сам ти јед ну новост.“

— Бог с тобом и с новошћу; рече му она. Ти се весели, Томо, али дај мени мира! „А каква је та новост?“ упитам ја. — Слушај тетка; — и загрли ме. — Буди весела, Маро! — и дохвати њену руку. — Спа хијница нам је казала: ако хоћемо да се от

Чекали смо Тому, чекасмо, па га и дочекас мо; чим га виде Мара, горко заплака, а он још из далека виче нам: „хвала богу!“. Мара паде на клупу, и дуго, дуго је плакала... Ми хоћемо да је дигнемо, али она вели: „оста вите ме да се исплачем; мило ми је, ја као

да сам се на ново родила!... Сад ми дајте посла, ја сам здрава! Ви и не знате како ја умем да радим!“ — — — — — — — XII.

Ми се доиста откуписмо. Продали смо и кућу и све покућанство... Мени је било жао што се растајемо с нашим селом, а тако исто

и Томи: ту се родио, одрастао, — па сада све да остави! Само Мара беше весела — ни јед ну сузу није пустила. Као да је изашла из живе воде -- очи сјајне, лице румено; чини

ти се свака јој жилица дркће радошћу...

купимо, можемо то учинити...

Ала, кад ти врисну Мара од веље радости, па загрли брата; љубила га и молила; „от купи ме, брате, откупи ме! О господе боже, помози нам! –– Томи се светлила у очима ми

лина и радост, и у мене срце брже закуца, — стојим па их гледам.

— Е па чекај, Маро, — рече Тома, — да

Једнако је радила... „Та одмори се, Маро!“ — „Да се одморим? хоћу да радим;“ — и весело се смејала... шада сам први пут чула

њен јасан смех... Пре су је звали ленивицом, а сада првом и најбољом радницом. Проси лаца сијасет божији... Спахијница се ужасно једила. Суседи су јој се смејали: „Преварила вас

се мало размислимо.

је ваша глупа поданица; она се за то само

— Не треба, Томо; него да се откупимо... и то одмах, брате! „Али има још препрека, Маро, — ја се на то тргох, — мораћемо одавде да одлазимо, па онда чиме ћемо се хранити!“ — Ја ћу радити... брате; не ћу преста јати од рада... Просићу макар од људи... Служићу, само ме откупи; иди иди њој. Сама га је обукла и испратила... Ја се и не сећам како га је испратила... Ишла је сама по себи, кршећи руке... и моје је срце куца ло, као некад у младо доба — шта се учини! Беше ми врло тешко да саберем мисли, а још

тако и претварала, као да је болесна!“ Али сад јој за бадава, није више могла да гони Мару.

Једва се сметисмо у једну стару кућицу у вароши. Божјом помоћу ми начинисмо нову... Тома се ожени... Мара се удала... Свекар се њоме поносио: она ми је као права ћерка, али што ти је весела, што ти је радница, ка

кву не можеш тако лако наћи! И Тому је бог благословио: живи са женом у слози и љубави, а код њих сам ја, љуљам им дечицу. Има два синчића, весела као ти чице. . .

Превео Љ. Миљковић.

теже да се умирим... --o---o--l-TR-D-o-----

Шта бива по свету. И стара лија долија. Земља која се до да

од себе све непогоде што се од времена на време јављаху на политичкоме поднебљу, — нас одликоваше лукавом, као што веле „чи- | тај ситничарски рачунџија без душе и без срца, вутском“ политиком, којом умеде одклонити || данас мора да се зноји у тешкој запари сво

ГЛAСНИК.

јих властитих грехова. Алабамско питање да нас је предмет најживље пажње свију поли тичких листова јевропских и американских. Оно је за Инглиску од замашног значаја, а ако се буде развило у правцу неспоразумлења

из међу ње и Америке, — оно може бити важ но и за остале јевропске народе, а нарочито за народе којима је Инглиска насилни тутор,

79

борни суд од пет судија од којих је ваљало да наименује једнога президенат американ ског савеза, другога краљица инглиска а оста

лу тројицу краљ италијански, президенат швај царског савеза и бразилијански цар. Три су основа, што се имају узети у обзир при ре шењу овог спора. Прво: да је једна неутрал на влада обвезана лазити да се у њеним по

Вредно је знати како се то збило те и стара лија упаде у клопку, а тим пре што се по

крајинама не граде и не оружају лађе за које се с основом може тврдити да се спремају противу каке силе с којом неутрална влада стоји у пријатељским одношајима. Друго: да

поличким листовима махом говори о овој ства

така влада не сме допустити или сносити да

ри као познатој, па се и не помиње проћес, којим је албамско питање дошло до ступња

се ма која ратујућа страна користи њеним т. ј. неутралним пристаништама или водама, као операционим основом за снабдевање рат ним потребама или за врбовање војника. „И треће: да обрати пажњу својих држављана на дужности неутралне земље како их ови не би повредили. Што се пак тиче појединих лађа изборни суд ваља да каже да ли је Инглиска по изложеним основима своју дужност пога

којима она од векова притеже ропске синџире, само да угове својим шпекулантским рачунима.

на коме га можда само мач разрешити може.

Спор око Алабаме датира управо од 1865. год. када су јужне американске државе после тро годишње борбе потпале под северно-американ ски савез. Познато је да је Инглиска у овој борби била наклона јужним државама и ове испод руке потпомагала, па шта више и раз

бојничке лађе јужно-американске пуштала у зила, а према величини преступа да одреди своја пристаништа, те су се ту оружале и накнаду што ће Инглиска дати американском храном снабдевале. Наравно северни савез савезу. Ако ли пак ова комисија не би била американски забележио је у црни тевтер ово кадра да узме на се да одреди суму накнаде, подмукло непријатељовање инглиско и после онда да се састави вештачка комисија, којој победе над јужњацима тражио прилику да јој ће чланове наименовати Инглиска, северна врати мило за драго. Инглиска је то врло до Америка и Италија, па та комисија да конач бро знала и особито се бојала да савез аме но изрече колико ваља Инглиска да даде у име рикански не нахуди њезиној морској трговини, накнаде. Ето то је у ствари — и изборни суд допуштајући да се у његовим пристаништама женевски предузео је претрес овог дела, па граде корзарске лађе. За то је она све што тражећи објаснења од обојих страна изазвао је могућно чинила, само да се измири са аме је, као што знамо, ту значајну кризу, коју но риканским савезом. У 1869. год. саставише винари зову „алабамско питање.“ Инглиска је американски посланик и лорд Кларендон про по свој прилици осетила да ће последња реч јект уговора, но овај пропаде у сенату са изборнога суда бити на велику штету њене везних држава. Американци тражипе не само хазне, јер по објаснењима која је американска накнаду за оне лађе и њихове товаре, што влада женевскоме суду у последње време да су им отеле корзарске лађе „Алабама“ и оста вала, накнада штете износила би на миљарде ле које су у инглиским пристаништама са Фуната штерлинга а инглиској хазни није да грађене, него и накнаду за то што је Ингли нас лако избацити тако огромну суму, кад се ска потпомагајући грађење и одржање ових зна да је за време последњег Француско-прус лађа оназадила целокупну трговину амери ког рата утрошила грдне капитале у ратну канску и учинила те је и рат дуже трајао но опрему бојећи се да Француска војска победивши - што би то иначе било. На послетку се успело Прусе, не прејезди преко мореуза Калејског. те се саставила мешовита комисија у Уашин Како алабамска ствар у овом тренутку стоји тону па саставила уговор, у коме се обе стра тешко је казати, али је извесно то: да се за не сложипе у томе: да цео спор реши из

плет није размрсио и да нису претерана она

ГЛAСНИК.

нагађања новинарска, да се не треба наћи из ненађен ако се једног дана стари и нови Ан глосаксонци ухвате у коштац. То би доиста била најсјајнија борба на мору, каку је до да нас свет видео, а то би у једно била борба, која би имала замашног утицаја на будућност хришћанских народа на истоку. Инглиска по тучена или бар ослабљена у тој борби, не би

показује попустљива, и у неким приликама републиканска, — о томе за сада не можемо

ништа сигурнога казати. Већ то само што се Тијеру хоће да повери владалачка власт, као да не ће бити по вољи радикалним републи канцима, који не би желели да виде на упра и Француској новог Луја Филипа с титулом президента републике. Да ће на жалост у Француској централизација доћи с нова у моду и постати већини потре

за дуго била кадра да с нбва прихвати своју

бита, опажа се већ и по томе што се тамо

старинску, пиљарску политику трговања са

из дана у дан све више снажи мишљење, да народ Француски има данас само једну цел,

начелом човечности и правице на истоку. ——

- Докле се Инглизи узрујано упињу да при а та је: да изгубљене провинције опет освоји. таложе буру коју су сами изазвали, дотле си роти Французи морају да кубуре са неприли кама које им остави у наслеђе њихов славни император Луји Бунапарта. Стање ствари у Француској доиста је тако жалосно, да би и најсмисленијем теоричару тешко било пронаћи пута, који би извео Француски народ на чис тину. Материјална невоља која и пре послед њих пораза беше знаменито порасла, данас је како који дан све опаснија. Огромни прирези на исплаћивање накнаде Прусима, оскудица у новцу која је природним начином наступила после рата, велике штете приватних имаови

на за време грозне борбе, ново спремање рат не снаге — све то укупно исцедило је тако рећи новчане капитале из имућних руку, а стање сиротнијих класа учинило још несношљи

На овоме месту пада нам на памет једно за нимљиво писмо чувеног професора Францус

ког Ренана, који је писао научнику немачком Штраусу. То писмо писано је пре кратког вре мена и гласи од прилике овако:

„Све ће моралне идеје бити изврнуте! Наш ће систем јевропске равнотеже и савеза др жава спадати у царство незграпних лудорија,

и наше ће либералне тежње бити застарела зановетања. Пруски државници учинили су те ће Француска имати само једну цел: - како да изгубљене провинције опет освоји“. Постица ти Словене на мржњу, која све више расте противу Немаца, унапређивати пансловизам, служити без затезања свима славољубивим плановима Русије, обсењивати свуда рашире ну католичку партају успостављањем папе у

Риму, предати се код куће легитимистичкој и клерикалној партаји запада, јер она једина гори од Фанатизма: то је политика коју такав

положај изазива и налаже. А то је баш про

вијим. По врху свега, неизвесност како ће се тивно ономе о чему смо ми сневали. Не мо развити политичке прилике унутра све је же се служити узајамно двема противним ства већа, а то наравно има веома штетног ути цаја на све гране политично економног живо

та народног. Покрај бурбонске, орлеанске, бо напартовске, комунистичке, чисто републи канске странке, образује се сада у скупштини

Француској једна нова странка, која смера да

рима. Француска је ево на путу да вам с ва шим Хервегом каже: ми смо већ доста љу били, хајде да сада мрзимо. Ја у томе новом покушају нећу Француској следовати. На сва ки начин живот је тако кратак, да не би па метно било да с толико бедне игре проћердамо време и своје силе. Ја сам у своме кругу ра

покрај президента републике начини место и | дио за пријатељство међу Француском и Не мачком; ако је сад време да престаје прија „вице президенту“ а Тијер да буде президе тељовање, ја ћу се повући натраг. Не ћу са

нат републике на цео живот, и то са влашћу

ветовати мржњу, пошто сам световао љубав,

једног уставног владара. Даље, да се изда за ја ћу ћутати. Крута и охола је та Ђерманска кон који би укидао тајно гласање и увео по | снага која нас казни као Прометеја због на смелих покушаја, због наше луде љуба нављање скупштине новим“ изборима. Ова | ших ви спроћу целог човечанства! странка, као да има већину скупштинску уза | Ни Ренан дакле не мисли друго што, до се, и у колико се дознаје да јој Тијер иде на | оно што и већина Француза. Он хоће, како руку, по свој прилици и успеће у скупштини. | вели, да ћути, али углађеним начином вели, Како стоји према њојзи Гамбетина странка, | да би се радовао да се крутој и охолој Ђер љ. како ли орлеанска, која се у последње доба | манштини освете „луди Французи“. на

ве

ГОД. III.

БРОЈ 6.

У БЕОГРАду, 12. ФЕБРУАРА (ВЕљАЧЕ) 1872.

издАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ.

излАзи свАкв. нвдFљЕ. стAЈЕ нА годину 1 дукAт њЕс. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

Наше новине, од уредника. — — Има нас и оваквих. — — Узајмица снаге у природи, (наставак.) – – Гласник : Шта бива по свету. — Из читаонице. — Из пшколе.

У БЕогРАду, у штAмплРили н. стEФАновићА и дружинк. 1872.

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР за годину 1872 МОЖe "Ce наручити или код српске задружне штампарије у Новом Саду или преко

главне књижаре у Београду.

пит- стаје 50 новч. или 5 гроша. А ИМА НА ПРОДАЈУ

" у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИНАРИ у БЕОГРАДу и у свима подкњижарама у србији „Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по 5

»» „

или

50 н.

а по спуштеној цени: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869)

, 3.

„

„,

30

„

Четврти омладински календар (год. 1871.)

», 3.

„

„

30

„

Прва омладинска заједница (год. 1867)

, 3.

„

„

30

„

Омладинска заједница (год. 1869)

и

3.

„

„

30

„

Пут лицејских питомаца по Србији

», 3.

„

„

30

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

83

НАШ Е Н () В И НЕ.

Па ко чита новине наше? Шта управо тра жи у њима? И колико се сам са своје стра не стара да доиста и нађе у новинама оно што му треба? Кад бисмо погледали на грдан број кавана и механа у нашим крајевима, онда бисмо по

стове“, и непријатељима народног напретка и листовима који осим језика нашег немају ни чега нашег на себи, отвара јаван излог онде, где је публика с презрењем окренула од њих пажњу своју. Али се на част читаоницама нашим може рећи: да су оне често показива

мислили да су у нас исто тако силно распро

ле и показују живљи, напредни покрет и из

стрте и новине, које су израз друштвенога разговора, договора и рада. Али, на срамоту нашу, у огромној већини наших кавана и ме хана видећемо само један једини производ пе чатње, видећемо — карте. Дивним проналас

раз јавнога мњења у свечаном одбацању или

примању листова, не гледајући на њихов је зик, него на начела која заступају.

Само су, на жалост, читаонице наше по нај више празне. У њима се ретко дешава јавно

ком печатње и ми смо се ето користили, али

читање и претресање каквога питања, и кад

смо оберучке прихватили само онај наопач ки производ њезин, који троши и убија вре

се дешава, то је само у кругу неколицине „стереотипних“ посетилаца. А много шта, на

ме, а од производа печатње, у којима се оба

равно, не може се ни очекивати онде, где

вештава цело човечанство о томе како да се

је политички живот тако мало развијен. У Турској разговор може бити само кришом. У

најбоље употреби време, од тога производа у великој већини наших сабиралишта не ћемо наћи ни једног листића! Тек у већим ва рошким каванама види се по један сто са но винама. Ретко ће се наћи да се двојица или тројица ишчекују кад ће на њих да „дође ред“ читању, осим ако у новинама има која крупнија реч о овој или оној познатој лично сти, или ако онај, који је узео новине у ша ке, дрема над њима, или ако сриче реч по

реч до последње врсте у огласима. А около

новинарскога стола картарски су столови и живи и пуни, и на њима са одличном трез

веношћу и вештином записују црте, колуте, куке и бројеве и они, за које би човек врло тешко помислио да умеју писаљку у рукама

да држе. Тако је са већином самих гостију. А једва бисмо на прстима једне руке могли набројати гостионичаре који чине ваљан из бор у новинама. Шта више, има и у сред Србије механа, у којима су дувари „украшени“ само ликовима туђинских царева и царица, па на бруку нашу, међу њима не мањка ни лик турскога султана! У читаоницама нашим већином ћемо наићи на красан избор слика, ма да се и у њима

Црној Гори је скоро увек војнички стан. У Аустро-угарској спрдња се тера са најсвеча нијим и најзаконитијим одлукама наших са бора, а камо ли не ће са оштрим гласима уса

мљених изасланика народних. У Србији још нема ујемчених јавних зборова, па и сами скупштинари бирају се без јавна разговора и договора. А чак и из министарских уста слу шале су се јавне речи у којима су ови изја вљивали да ретко читају новине. Наших ратара мало има који знају читати. И који су учили, ти су у оскудици књига, новина, читаонице и више школе забора вили, поред казана, оно што су научили били.

Од наших дућанџија и трговаца пак мало је њих који су тако изучени да могу да кроје планове своје према политичким догађајима и да сами премишљају о економним преобра жајима у земљи. Велику већину ових при вредника наших више одржава штедња, него ли вешт план и рачун.

Поред тако малога утицаја „јавнога мњења“ у послове политичке и економске, наравно да

под изговором да ваља држати „све наше ли

ни чиновник не гледа тако пажљивим погле

__

дом на новине као на изразе јавнога мњења.

чланку V. у место „Руској беседи“ (назадњачкој)

треба да стоји , руском слову“.

| У нас су још једнако тако назадне прилике

84

НАПIE HOBIИНЕ.

да ће се чиновник своме „предпостављеном“ већма препоручити ако се не брине ни за ка кву „теорију“, него ако ропски врши оно што се кад старијем допадне. Па и онде, где му будућност зависи од јавнога избора, и ту је често више пресуђивало сротство и пријатељ ство овог или оног имућног лица, него ли сјајност јавнога књижевног рада и препоруке. Једном речи: већина је наше публике још не обавештена и баш с тога не ће и не тражи обавештавања. Целокупно стање нашег на рода тако је назадно, да треба брзим „касом“ (па наравно и новчаном касом) потрчати сву да у напред, те да се приближимо правом на

предном свету. Овакво се трчање чини мно гима уморно и опасно и они — да не би пред светом изгледали да хоће да остану назадни — чине велику параду: дижу и спуштају но гу на изменце... а све остају на једном истом

месту. Почињући од гарења и ђубрења, од плуга па до стогова, кошева, млинова и речних

насипа, почињући од сађења купуса па до га

јења шуме, калемљења воћке и неговања сто ке — цела пољска принвреда у источним краје

вима нашим иште савршенога преображаја. И ето „Тежак“ се покренуо тек помоћу пољ

ско-привредног друштва, а „Сељак“ се тужи да је нашао тако малога одзива, да ће једва у стању бити да одиста ускрсне. Баш за то што се много тешких покушаја има да учини

у пољској привреди, баш за то се и плаше

људи од свакога покушаја, а не рачунају да ће им сваки дан све теже бити. У новинама већина читалаца наших још не тражи договора, ни поуке, него тражи само

новости. Како је у нас живљи новинарски сто и у кавани и у читаоници и у самом одправ ништву политичких новина, кад какав рат

бесни, особито ако се појавио какав оружан покрет у крајевима нашим. Изузимајући оног сељака до кога и не допире очајна борба бра ће своје и који је толико утучен у главу, да га се не тиче више ни ускрс ни напредак

своје домовине, и изузимајући у Турској тр говца, који са везирима и везирчићима дели пљачку своју, и у Србији трговца, који не рачуна терете што их сноси оружаним миром, нити рачуна на изгледе самосталнога еконо

многа покрета у ослобођеној и великој домо

вини својој, може се слободно рећи да и нај мањи глас заједничке борбе наше народне про тиву туђинаца налази одјека у свима слојеви ма и свима крајевима нашим, који непрестан це распитују и очекују радњу нарочито од званичне Србије, која ето већ пола века у сред јадања и пропадања свога племена седи на миру.

Осим школских извештаја и обавештаја ово је једино питање о коме траже у новинама новости и разлагања наши читаоци у Тур ској. Њих је данас доста мало, па и од те мањине тако се плаши турска сила, да је за бранила улазак у земљу свима нашим слобод ним листовима — а у земљи не трпи да се

штампају други листови осим подмићених „по лузваничних“.

У Аустро-угарској покрет саборски нарочито чини те се и без рата већма буди пажња на но вине и у кавани и у канцеларији и нарочито у дућану, у коме је народни покрет нашао школованих или самоуких апостола. Ту је већ пажња око избора за разне скупштине, око разговора саборског и на послетку око разних препрека преко којих мора да пређу одлуке саборске. И у Србији се у време скупштинско с ве ћим нестрпљењем ишчекује кад ће да се за чује поштанска труба. У Београду се тада живље изгледа на разносача новина, ма да је усмени телеграф прилично развијен, те се свака новост зна увек пре но што је у нови нама изашла. Али како је време скупштинско у Србији доста кратко, а устанак за ослобође ње више има да се очекује од самога себе но од другога, то се и особита пажња на новине обрће у Србији нарочито онда кад се појави каква „папренија“ критика, која се тиче лица, које је са свога званичног положаја или са свога јавног рада познато свуда, или познато

у посебним крајевима. У таквом случају једни се већ у напред смеше, а други — заједно са својим сродницима и чанкoлизима — неће за боравити да критичару не учине ма какву пакост. За безобзирно обавештавање има да кле осећаја у наше публике, само што сваки

хоће да се такво обавештавање адресује на другога, a, HC Ha, H., CI"a, И На и покровитеље.

НБС ГОВО сроднике

НАШЕ НОВИНЕ.

У западним крајевима нашим свештеници су

85

Па и од млађега кола једини Јован Јовано

заузетни апостоли покрета у политичној књи вић показао је и ове године у „Змају“ и „Жи жевности, а у источним за научне расправе

жи“ исту радну снагу своју, ма да је морао

се заузимају понајвише практици чиновнички и млађи официри. Изузевши неколико живих стараца, најзау зетнија је читалачка публика у нас у опште међ практицима чиновничким, међ омладином трговачком, а нешто и учитељском и међ школованим делом омладине женске. Ови чи таоци чезну највише за лепом књижевношћу, за причањем и за песмом. С тога се наш чи талачки покрет и опажао највећма онда кад су цветали у нас листови забављиви.

занат. И Ђуро Јакшић јављао је се старом снагом својом у „Младој Србадији“ и у „Вра голану,“ ма да је већ и учитељства лишен, те се потуца по паланкама у Србији с кичицом у руци. Сундечић се марљиво јављао поли тичким песмама у „Црногорцу“ и „Црногор ци.“ Симо Поповић је поред политичког лис ста бар покушавао да отвори врата и књи жевној радњи. А Мита Поповић поред свог чиновништва подгревао је само познате „љу

сада под старост да учи и да изучи лекарски

бавне“ звуке у „Даници.“ Г чића Миленка приказала је „Млада Србадија“ с песмама које су се још од прошле године затекле биле у горе прва ватра у певача и извештача, онда уредништву. Илија Округић јавио је се при им се јасно показа да су рођени да живе на поветком једном у омладинском календару. И Каква публика —- онакви и писци.

Тражили смо забаву и новости. И имали смо их доста пређашњих година. А кад пре

земљи а не на небу. Показа се, да публика наша Ст. Новаковић је поред врсна рада на Фило још и не мисли на то да и књижевницима лођији и историји књижевности приредио у треба да се брину за насушни хлеб, и да им једну целину под именом „Косово“ одлог ке је поред овакве бриге суђено да остану само народних шесама о боју косовском. Али Вла покушачи, „дилетанти“ у књижевности. И дан Ђорђевић, поред својих хируршких по онима, којима се не показа тако, тима се по слова; Елодија Мијатовићка и Чедомиљ Ми каза да нашој публици треба још много друк јатовић, поред економних препирака; Лазар чије неге и хране, него ли што је она која Костић, поред критичке радње; М. П. Шап

је се до сад од писаца тражила. А за ову негу чанин, поред педагогије — не јавише се ове требало је опет и треба писцима другчијега године ни једним листићем приповетке. Од учења и спреме...

пајкада пак већ се не јављају на овој грани:

Ево су још и данас и живи и здрави и Ма Стева Димитријевић, који је писао подсмеш журашић и Каћански (Владислав) и Јаков љиве слике у „Седмици“ под знаком С., Ми Игњатовић и Утешеновић и Љубомир П. Не

лан Костић, који управља богословском омла

надовић и Јован Илић и Милован Јанковић и дином у Црној Гори; као што се поред кан Нов. Радонић и Милица (Српкиња) — и у за целарије своје не чује више ни Н. Шпун, па ман тражимо ове године бар једне врстице ни Драгашевић, који је се после „Војина“ по њихове у лепој књижевности. јавио са стилистиком и земљописом. А поред Прерадовић и нарочито Трнски јављали су Перковца смрт је ове године са свим залила се и ове године у „Вјенцу.“ Али у данашњем ћутањем два највреднија члана мушке и жен ђенералу Прерадовићу и жупану Трнском у ске омладине наше, Ђорђа Звекића и Драгу заман тражимо оне свежине што је некада у

њима налажасмо. Суботић је се само са поли тичким расправама јављао ове године у нови

нарству нашем. Малетић и Матија Бан пресе лили су се са својом појезијом у „Ружу,“ те да се одатле смрадом ограђују од оних који им кваре негдашњу корисну трговину са „апо

теозама.“ А Александер Андрић пише сада у

Дејановићку. Од књижевника, који су усталачки поку шавали ове године да у приповетци изнесу

пред народ поуку, заслужују признање Панта Поповић и Мита Петровић, од којих је први

у „Гласу народа“ и „Застави“ помишљао на рочито на сељака, а други у свом „девојач

своме листу у Букурешту ориђиналне немач

ком свету“ нарочито на женскиње. На запад

ке стихове!

ним крајевииа пак осим Шеноје, Трнскога,

86

НАШЕ НОВИНЕ.

Захара, Дежелића, Марковића, Циракија, Ву келића, у „Вјенцу“, ваља нам споменути кра

сне слике из народнога живота од Ст. Љуби ше у „Дубровнику“, који би часопис ваљало да буде много боље познат и одомаћен и у на шим источним крајевима. Истина, да је у подмиривању ове потребе књижевне у публици нашој многи покушач охладнео нарочито са суровога подсмеха, с

, којим су реалност у уметништву почели били да бране Љ. Каравелов и Св. Марковић. Али

од Ђуре Јакшића, А. Алексића, арх. Пелаги ћа, Натопевића, Каљевића, Милана Јовано вића, Л. Д. Стевановића, Живка Гојковића, Ст. Петрановића, Ст. Д. Поповића, Телечко га, Ат. Вучковића, Франића и др. који још

нису били прибележени. Али ћемо у заман тражити и једне врстице од Вл. Арсенијеви ћа, В. Бакића, А. Васиљевића, И. Вучетића, Мише Димитријевића, Владана Ђорђевића, Милана Ђорђевића, Ј. Јовановића, Димитр. Јосића, Лазара Костића, Светозара Марковића,

природност и стварност у уметности не сме

Ђуре Љочића, Светозара

бити одрицање саме уметности, која ваља да нас одупеви за ону језгру светле науке и истинскога живота који је у њојзи. Нити је

Недељковића, Ф. Обркнежевића, Илије Огња новића, Ст. Павловића, М. Полита Десанчи

захтев природности и друштвенога смера са

дића, Драгише Станојевића, Ђ. Стојановића, Јована Суботића и А. Хаџића — дакле од чи таве двадесет и петорице. Хајде, да изузмемо Милетића који је био у тамници и Ј. Јованови ћа, А. Хаџића, Ф. Обркнежевића, М. Ђорђе вића, Св. Савковића, Ал. Сандића, Ст. Па вловића и да додамо уз њих В. Ђурђевића и Пушибрка, који су се сви јавили у омладин ском календару. Ал” ће се многи запитати:

свим нов у нашој књижевности у којој је већ јављало се „Београдско огледало“. Нити се мо же захтевати од кога да при првом потезу пе

ром постане уметник, а да не прође дугачак низ срећних а богме и несрећних покушаја. Лепа књижевност не само да је „споменик“, у коме се стално бележи борба и тежење јед нога народа и једнога доба, те као такав спо

Милетића, Тоше

ћа, Ст. Поповића, Свет. Савковића, Ал. Сан

меник чини главно богаство и одликовање

камо две три речице у омладинскоме листу

посебне народне књижевности, него је лепа књижевност и успитач највећега дела у на

до сада од Јове Павловића, Лазе Томановића, Ј. Бошковића, Каменка Јовановића, А. Радо вановића, Панте Поповића, Ј. Сундечића, Ми

роду, па ако је нема здраве, оно ће се тра жити болешљива, а ако је нема никакве, оно ће се тражити туђа.

Ма да се, дакле, поред публике наше и у

лана Костића, Стојана Живковића, Стојана Бошковића, Туромана, Уроша Кнежевића, П. Срећковића — који су познати или као го

сред прилика наших не може тражити струч

ворници на скупштинама омладинским или и

них радника у лепој књижевшости, опет је

као одборници омладине.... Код осталих једностручних листова наших више одржава живот лични положај уредников у друштву, или новчана помоћ какве државе, него ли свест и заузетост саме публике. Тако

брука, да ни у листу целокупне уједињене омладине није могла да стоји на избору бар по једна врсна ориђинална приповетка. Кад поред свих дневних послова својих не сећамо се преко целе године ни са неколико врстица

су уредници наших школских листова сами

и онога посла, у коме је образ наш заложен, онда се не може рећи да смо утекли далеко од публике своје.

Погледајмо само на сарадничку листу, која је штампана на челу „Младе Србадије“, још прве године. И загледајмо у садржину рада у листу – наићи ћемо до душе, осим Гершића, Грчића Миленка, Дејановићке, арх. Дучића,

школски званичници и учитељи. На лекар ском листу раде лекари уз своје обично зани мање. Пољско привредним листовима издр жавају пољско-привредне дружине стручне уреднике. А учевни часописи, као што је „Гласник српског ученог друштва“, обично су се до сада више растурали бадава, но што су куповани. С тога ћемо преглед стручних на

Вл. Јовановића, Љ. Каравелова, Рад. Лазаре

учних радника и садржину, правац и цену на

вића, Стој. Новаковића и Ђене Павловића

учних расправа у листовима нашим оставити

— који су већ прибележени — и на прилоге

овде на страну, као ствар која зависи више

НАШЕ НОВиНЕ.

87

од осталих прилика наших, него ли од живе

| вић, У. Гавриловић, судије; Ст. Живковић, У.

свезе са публиком, а доћи ћемо и на тај пре

Кнежевић, адвокати; Ђ. Војновић, Ст. Љубиша, кметови. У практици се још с великом марљи вошћу појављују: Сундечић, секретар; Пелагић, архимандрит; Ст. Петрановић, учитељ, Беговић,

глед онда кад по струкама узговоримо о целој

данашњој радњи књижевној која се јавља у књигама научним и ненаучним.

Сад нам још остаје да споменемо политичну

прота; Јов. Јов. прота; Стеван Поповић, Симо

књижевну снагу, која се стара да и у овој струци одговори потребама свога народа и по

Поповић, поп Љубић, поп Данило, поп Антуно вић, Ч. Мариновић, П. Поповић, уредници; Стојан Угринић, А. Радовановић, Јевто Гој ковић, Божидар Поповић, трговци; Ст. Д.

требама своје рођене савести. Али неразвије ност наше публике и овде је једва допустила да се малко утекне из дилетантизма. Наши

богаташи обично не воле слободу, и ако је

| Поповић, проф. Илија Гутеша; Бранко Рајић, Бр. Николајевић; Л. Томановић, Огњановић,

ни јуначки рад. Наши сиромаси пак или мо

Магдаленић, Лумбардић, Орешковић, и др. И подкупљене политичке пасквиле имале су,

рају да кубуре поред своје публике, или да

наравно, своје заступнике. Али осим имена,

воле оно им се не свиди жртвовање и озбиљ

се тек узгред баве политичким радом. Једино је

која смо већ набројали при прегледу оваквих

„Застава“ и у потоње су доба „Обзор“ и „Пан чевац“ у стању да помоћу публике учине сво

листова, једва бисмо имали да додамо још два

га уредника независним и наскрбе му с нате зањем каква помоћника. „Србија“ је живела независно тек помоћу приватног имања свога

уредника, „Раденику“ су уредници у једно и бравари и бакали, „Трговачки гласник“ се одржава својом свезом са трговцима, а „На род“ не верујемо да доноси каква прихода сво ме покретачу. На осталим нашим политичким

до три имена — ма да је пре кратког време на на политичаре у Србији опасно искушење наишло било, и ма да се у овом искушењу

по гдекоји није могао да одржи.

Данас бисмо већ могли набројати и по које име које се ове године и само избрисало из златнога тевтера, или које се истом спрема за растанак. Па и у нашим неслободним нови нама није редак случај да се позивају све по

листовима или раде узгред чиновници и ад вокати, или су они покренути каквом задру гом или каквим јавним или тајним великашем.

литичке странке: да се уједине за дело на

Међу политичким писцима од струке споме нути нам је на првом месту Милетића, како

жмурећки сакупи цела снага народна, може бити да води баш противно од мете нашег ослобођења. Позивање на слогу може бити само онде и само од онога, који хоће нешто

по карактеру и неуморности, тако и по сво

јој спреми из правних и државних наука. На економској и социјалној основи спремили су се: Каљевић, који је већ дошао и у практи ку скупштинску у Србији; Јован Павловић уредник, Светозар Марковић, Владимир Јова новић, Милован Јанковић, пом. упр. Фондова; Ђуро Љочић, инжењер и Каменко Јовановић, трговац. На основи правних и државних наука спремали су се: Мразовић, Полит Десанчић, Ст. Павловић, Ј. Суботић, Клајић, Вончина, Каса пиновић, Брлић, Милосављевић, Ђ. Вукићевић, адвокати; Штросмајер, владика; Јеврем Гру

јић, саветник; Јован Ристић, намесник; Сто

родног ослобођења од туђинаца. Само што тајни пут, на који такви позивачи хоће да се

да ради, а не онде и од онога који хоће да седи и ћути. Колико је се ове године радило од стране народних бораца да се уједини у радњи цела снага народна, и колико је се у томе успело, то за сад прелази границу јавно га разлагања. Један је леп, и ако поместан, појав ипак изишао на видело у Н. Саду — то је организовање целе самосталне снаге наше у Угарској у једно „народно коло“, коме су из рађена правила и које ће и званичпо морати бити одобрено, кад се по закону Маџарима такво удружење није до сада ни мало бра

јан Бошковић, начелник, Г. Гершић, профе сор; Драгиша Станојевић, 6. проф. А. Чумић, 6. проф. Ст. В. Поповић, надзорник, Л. Костић,

нило.

Миша Димитријевић,Илија Вучетић, И. Павло

може се ипак рећи „да се новинарство наше

Код све наше сиротиње, код свих неприли ка у нашем умном друштвеном покрету, не

88

НАШЕ НОВИНЕ.

не приближује све више и више својој мети и да његов утицај не постаје све моћнији. Истина да пасквиланској, подлој штампи сто је на руци и паре, којима се може протури вати, и параграфи, који је заклањају од на падаја, те из тога заклона може да се баца блатом и да клевета по неискусноме народу свакога слободнога и неподмитљивога борца. Ал” ипак напредна мисао и борба налази сва ки дан све више пријатеља и присталица у

народу. Томе су доказ на скупштинама у Ср бији оне напредне изјаве, у којима власт није имала места ни времена да утиче на пресуде

скупштинске. Томе је доказ летошња жива бор

ба при изборима скупштинским у бирократ ски успитаваној Србији. Томе су доказ поку

шаји око удруживања, које је нарочито „Рад ник“ изазивао. Томе је доказ и она дрека про тиву јавности и слободе на летошњој скуп

штини, јер је она показала да јавност већ постаје нека сила, од које би се по неки рад батинама да огради. Доказ је пробуђење на родне борбе и сабор карловачки у аустро угарској, у коме је већ огромна већина мла

ђих и напреднијих људи. Доказ су толике оп штине, које увек са изјавама својим стоје уз знамење, кога нарочито износи „Застава,“ а

на и згоде да се вешто прикупи и објави све што је вредно да буде изнесено на јавни збор, и да се систематички прискpби и изради све оно, чега још нема у нашој књижевности. Напредни правац научни у књижевности не допушта више нашим ђацима средњих и ве ликих школа, да буду проста оруђа назадних

остатака у школама. А колики је напредак у учитељству нашем учињен утицајем новина, може видети свако, који само прогледи лист „Школу“ и њезин красан језик и њезине практичке поуке према најновијем развитку

педагогије, па кад замисли да скоро сваки учитељ у Србији већ се користи оваквим лис том и још многи имућнији сељани осећају потребу да плаћају за њ, те да га поклањају сиромашним школама! А до свесних родољу

ба у свима крајичцима крајње је доба да се побрину, те да и економски листови и да „До маћи лекар“ нађе свуда достојних познаника и пријатеља. Публика и писац стоје обично у врло тес ној узајмици. Сваки напредак једнога изазива напредак и у другоме, а тако је и са сваким назатком. Редак је у нас случај да се какво важно питање и проучи скроз како ваља, и

да се нађе најприступачнији облик у коме ће

против мрачнога туторовања сабље и ками

оно чотаоца поуздано придобити. О многим

лавке. Доказ је лепи просветни покрет у ка менитој Црној Гори и слободоумни политички правац, који даје могућности да прве поли тичне личности у овоме гнезду јуначкоме мо гу у исто време бити и достојни чланови од

пак „насушним“ питањима нема ни разговора. А за што? Прво за то што у већини наших крајева за сваку јуначнију реч чека нашега писца и цензор штампарски и полицајски и глоба и затвор и најпосле издајничко бегање и уклањање самих оних, који би требало да

бора који представља уједињену омладину. Доказ је победа народнога језика и народ нога духа у сабору далматинскоме, који је до скора само туђинштини служио и кога само ова очајна борба гони на срамоту у

га заједничком пажњом негују и оживљују.

Друго пак и за то што се ми обично ни мало не старамо да добијемо стручних писаца, који

ће имати и времена и спреме да најзгодније

„рајкерату“. Доказ је најпосле и најновији осветле и заступе наше тежње. Владе се сабор загребачки, у ком је слободоумна бор обично служе државном касом и тако имају ба „Обзорова“ нашла своје јунаке, тако да на своме расположају писалачких машина, па је ове аустријски ћесар у дружби са Маџари ако не ће нико од наших ученијих људи да ма растерао пре но што су и проговорили се да оваквоме послу, а оно ће се опет наћи једне речце! После прве омладинске скупштине појавила неко из преко бела света. А публика? Колико је се у Крагујевцу у Србији прва „беседа“, на жртвује она, да удружењем и Фондовима под којој се забава скопчавати почела и са пуоком јемчи независно истраживање и излагање на и са уметношћу. Данас већ видимо овакве ду | чина како да нама свима у друштву буде бо шевне забаве и у свима крајевима и углови | ље? Новосадска „задружна штамарија“ на ак ма напшег народа. И било би их још и више ције једини је сјајни изузетак од ове опште и кориснијих кад би се до сада добило време | hсусатости.

89

НАШЕ НОВИНЕ.

Ми смо с болом споменули како њих два

так што стоји пред новинарством нашим. Не мислимо ми да се играмо „јевропске равноте јавише се ни једном врстом ове године у же“ ни властољубних мејдана, и по томе нам омладинскоме листу. Али шта је учинила пу је тек девета брига шта је овај или онај цар блика, те да примами своје књижевнике на или министар рекао или изинтригисао. Ама се рад? Је ли омладипски Фонад добровољним услови породичнога, економнога, трговинско прилозима толико подигла, да он може да рас га и политичкога живота данас тако јако ме писује пристојне награде за чланке и да може њају око нас и у нама, да сваки тренутак да употребљује најзгоднија сретства те да не нашега покрета гоји у себи тисуће опасности, мора овакав лист пасти на прси само једноме ако нисмо до најтањих жица свесни и оба уреднику и ограничити се само на мали избор вештени: куда идемо и на шта ћемо да наи чланака? У Фонду великих предузећа омла ђемо. Ми се боримо да пренесемо снагу своју динских, на бруку нашу, једва се и поред ово све више и више у сам народ, да он пресу га малог рада хвата крај с крајем! И колико ђује своју судбину; ми се боримо да скуп је родољуба, који ће на овакав глас отворити штински слободни изабраници наши добију

десет и петорица прибележених сарадника не

срце своје и одрешити кесу своју, па про

све више гласа и у политичким и црквеним

шаптати својим богаташким друговима: ми

делима нашим. Тим свим судијама ваља но

смо се навикли да гледамо с презрењем на

винарство да помогне, те да имају пред собом

књижевност свога народа, јер је она још сла

чиста огледала науке и свеза друштвених, па

ба — али до наших племенитих руку стоји,

да им пресуде не буду само непристрасне, него да буду и вештачке, свесне. Ето се данас у целој војничкој крајини ме ња закон, који је имао велике особине своје,

па да она постане и једра и снажна!?

Где видимо, да највише ничу и развијају се јавни листови у нас? У Београду, Загребу, Но воме Саду и Панчеву. А за што? За то што Бео град сам даје својим листовима по 300 уписни

ка, што у Загребу, Новом Саду и у Панчеву има доста заузете публике, која живо прати, тра жи и помаже умни покрет својих књижевника. Сама оваква свест грађана учинила је да су ва љани листови: Панчевац, Жижа, Домаћи лекар

као што је на прилику заштита „задруге.“ Како ваља да радимо и да се оградимо, те да овакве дубоке друштвене промене не произве ду у нас распадање и пропадање? Кто се не престано спремамо да крвљу својом отмемо и ослободимо оно што је наше. А у ослобођеној

и уједињеној домовини нашој састаће се на и Сељак, поникли у недру Панчева, које није један пут разне вере, разно образовање, разне

ни окружна варош, ни престоница, нити за сад има каквих великих школа и професора.

Али се често догађа да наш свештеник и

навике, па и разни одношаји имаовине и тр говине. Како ваља да радимо и да себе гла димо, те да

све ове разлике послуже на

учитељ и не зна каквих има новина наших

општу братску узајмицу нашу, а да се не по

на свету. Па често није ни мало грехота пош тару и чиновнику, да забаци и упропасти но вине које је други платио — и то се догађа

нови у нас зидање вавилонске куле?

све чешће што су новине које занимљивије! Шта више, обична је појава и то да се са си лација па кад кад и срамотна крађа. Ето се

се никако и не читају најлепши предлози за устројства и преустројства, јер се чини љу дима да се све ово за бадава говори, и јер се и не обзиру на „теорију“ велика господа, —

и „Жижа“ пита: шта има она отуд, што јој

тако је исто и раширење политичке слободе

какву песму у хиљаду комада препштампају и

међ сами народ без икакве практичне корис ти, ако људи немају на руци слободно и струч но новинарство, које ће излагати, разлагати,

ромашном књигом нашом тера ниска ппеку

са свију страна вичу „евала?“ Има, вели, то мило уверење да свој задатак добро испуњава.

Као год што се у политички неслободним

крајевима нашим с малом пажњом читају или

А шта има још? Има толико исто предбpoj

и осветљивати са сваке стране она питања и

ника и вересијаша колико и пре!

догађаје, о којима се имају доносити закони, и над којима се има водити контрола.

Још није довољно ни оцењен огромни зада

90

НАШЕ НОВИНЕ.

Ми се позивамо са праведним захтевом на свештенике и учитеље, као на апостоле умно

га друштвенога обавештавања у народу. Али како ће ови апостоли да проповедају, ако им

| |

сто удворички кога власника да похвале. Није нам првина било да смо слушали „родољубне“ духове, који сурово критикују наше новинар ство, па их запитали колико помажу они сво

јавни листови стручним изучавањем и разу јим уписом — ако не могу и дописом — да мевањем својим не дају опште упућење о то наше новинарство друкчије оживи и ојача? ме што је доиста корисно да и даље проносе и

Па смо видели да такви мајчини јунаци не

проповедају. Та се незгода веледушно мора

плаћају често ни једне новине наше!

признати. Само што се не сме ни мало забо

А са највиших места кад и кад су се слу

рављати ни то да највише стоји до усталачких

шале у нас речи прекора: за што да наш на род тако много пискара и пева и за што да

скупљача претплатника, а нарочито до свеште

ника, учитеља, млађихчиновника, женскиња и

ђака, да свесним избором и плeмeнитим заузима

чак „и на ћепенку води политику?“ Ми пак са своје стране после целокупнога прегледа на

њем даду могућности самосталним и стручним

ше дневне радње велимо: да у нас не само

листовима да могу имати и набавити себи рад

није много јавног живота, мишљења и дого

нике, који ће целу пажњу своју моћи да обрну на учење и лечење живота народног. Онда доиста ни једно важно питање не ће проћи ни тек само овлаш претресено, а камо ли још и не додирнуто, као што се још данас може да догоди. Онда ће се моћи на свима кра

вора, него да га је у већини наших крајева још врло мало. Поред ове малоће наш ће ја вни рад још непрестанце осуђен бити да се

јевима нашим образовати редовни дописници

и да га свесним, вештим оком гледамо и оце

и извештачи, у место што се данас на изве

њујемо.

штавање пробуде по највише само они, који имају на некога да се грозно потуже или про

врзе на неуређеном пољу покушаја, дилетан

тизма. А давно је већ настало крајње доба да сталном ногом станемо на земљиште своје

У томе треба сви да будемо на чисто — ако смо људи.

–--C--

Куц, куц. „Слободно!“ рекох. Врата се полако отворише и на њима се указа Марко, сељак овдашњи. „Хајд” браца Марко, уђи само у нутра“, повичем ја. Браца Марко ушавши остави баш до врата свој штап, пошто је на њега метнуо шешир. „Помози бог, господин учитељу!“ „Бог ти помогао, браца Марко, које добро?

„А што, бога ти, подера све те столице? за пита ме. Та то је грехота! Је л” бога ти, а хоће л” се подамном провалити“? „Та небој се, то је тако начињено,“ утешим га ја. „Него које си ми добро донео?“ „Та добро је, вала богу, та ти већ знаш ме не, ја сам ти, што но веле, поштен човек. Мене

Седи мало, ево столица.“

ћеш, хоћеш, ако не ћеш, марим ти ја за кога,

„Е та хвала, нека, нека, могу ја и стајати, рече он.

„Та седи, бога ти, шта си узео ту ваздан.“ Ја узмем столицу и метнем је код њега. Столица беше трском исплетена.

„Хм, та, хм, нека, хајде де, могу баш мало, што но реч, да вам деца спавају“. И стаде се тако у говору спуштати на сто

лицу. Али најпре је руку под собом држао, да види, хоће л” се провалити под њим,

и мало дете познаје. Питај само људе, сваки ће ти за мене лепо казати. Ја само волим лепу

реч. Да, да, а шта ту треба васдан. Ако хо мени је све једно. Ти ваљда знаш попа Ђеру, питај га само, ко сам ја. Ја се не бојим чи тава села “

„Е да бог ме, рекох ја, знам ја тебе врло добро, ти си поштен човек. А шта ти је то у пешкиру, ваљда колач. Сигурно си дошао да ме зовеш на свечаре?“ помогнем му ја. „Ала си ти господине враг! Право веле људи за тебе: та мани га брате, тај ти је

----

рим. А НАС И ОВаКВИХ.

91

наш учитељ пун натучен. Тај ти зна свакога Ђера већ је тамо. Чорба је на столу. Само ђавола. И гле, баш су погодили. Одкуд можеш још на вас чекамо. „Хвала ти браца Марко, ал” ја не могу доћи. ти знати, да ћу ја тебе звати на свечаре?“ „Хе, одкуд? Видиш, како си ушао у собу, Врло сам ти уморан, па сам рад да мало при легнем.“

одмах ми није био чист посао. Одмах сам осетио мирис свечарска колача.“ „Ха, ха, ха, баш си ђаво, е па кад си таки

„О хо! господине, не ће то тако бити, мо раш ти ићи са мном. Ти си наш учитељ, ти се не смеш од људи поносити. Како поп Ђера. Виш, тај увек иде на славе. Он се не поноси

погађач, а ти ми дођи у госте. Лепих ћу гостију имати. Ту ће бити мој зет из друга села, приљ Јова из трећег села и многи дру

од нас. Колико се пути он с нама опио, па

ги и с јабане и одавде. Знаш, код мене само | шта му вали, опет је за то жив. Ја без тебе ваљани људи долазе. Доћи ће и наш поп Ђеро. | ићи не ћу и не смем.“ Хе, хе, ала ћемо се веселити!“ Та знаш брате, али — „шта али, нема ту „Е па добро, кад је тако, баш ћу доћи,“ али, него седај, да те возим као светог Илију. рекох ја. „Хвала ти на позиву, нека ти крсно Ако пођеш са мном, возићу те један пут у го име твоје донесе берићета, нека ти помогне сте, куд ти хтеднеш. Но!“ „Е није вајде, рекох ја жени, морам ићи.“ твој светац, да ти све у напредак пође.“ Седнем на кола. Седне и Марко. Тек што „Хвала господине, па немој да ме обиђете! С богом!“ Марко седе, ал” коњи тргоше. У мало што не испусти уздице из руку. Коњи управо преко Ја нисам био жељан овога весеља. Знао једног шарамповчића. Одскочише кола. Задр сам, да ће се ма шта десити тамо, што ће ми ма ми се сва утроба. Шешир ми спаде с главе. |

неповољно бити. Зато кажем жени, да не ћу ићи.

„Ајаој Марко, лакше, ако бога знаш! Ста

ницом. Баш кад сам био с ручком готов, —

ни, паде ми шешир“. Али Марко нит” чује нит” хаје. Тек после по дужи зауставим га. Један ђак мој за на ма је смејући се трчао и донео ми шешир. „Ђи, бећар“, повиче Марко, и ошину коње. „Хеј, лакше море, извратићемо се“, ре

зврpр, ето ти стадоше кола пред вратима.

кох ја.

Она ми је из почетка говорила, да идем, али ме се после окану, кад виде да никако Не Мам ВОЉе.

Тако вам се ја лепо наручам са својом же

Погледим на поље, ал” браца Марко држи за узде бесне коње, који никако не хтедоше ми ровати.

„Та не бој се ти тога, господине“. Тек што рече, да се не бојим, ал” кола звpк нуше а точак леви предњак одкотрља се са

Колико ми беше немило, опет се морадох осовине. Поче звечати осовина по путу. насмејати, јер шешир Марков стајаше ниже потиљка, а што није са свим пао, беше узрок, шта је подбрадњак од шешира за нос му за

пео. Он би сиромах хтео да поправи погреш ку, али не могаше, јер мораде обема рукама за уздице држати, иначе би отишао до беса.

„Ала господине, оди бога ти помози ми. Виш да не могу да се сиђем с кола, одапни штрањке са ждребчаника те ме ослободи ових беда!“ повиче ми браца Марко. Ја изиђем на сокак и урадим оно што ме

„Та лакше море, ето точак оде.“ „Та јесам ти рекао, да се не бојиш. Знам ја ваљда кочијашити“, рече Марко. „Та возио сам ја колико пута већ господина капетана и другу којекакву господу, па ми се још никад није зло догодило“. „Бре, знам ја, да си ти вешт, али ено не мамо точка“, наставим ја. „Шта, каква точка? Хао, свеца му, хо сла ву му .... шта је то? Хооооо, бећар, сcст.“ Једва стадоше коњи.

је молио. А Марко запне уздице за левчу, те

„Но, то ми се још није десило, да изгубим

се сиђе с кола. „Е дошао сам учитељу, да те зовем и да те возим. Хајд” седај на кола, па да идемо, Поп

точак. Јест, више сам пута разбио нос и гла ву о левчу у трку, али то није ништа. А гле ти мене, да ја изгубим точак, хо, хо!“

92

ИМА НАС И ОВАКВИХ.

Ја сам држао коње за узде, док је он с још једним човеком точак намештао.

Кућа је била близу. Капија отворена. Уле тисмо у нутра и стадoсмо се у - котур као на

тепсији окретати. Тек после трећег обрта ста не Марко. Младе изашле, те кад се сиђох, стадоше ме редом поздрављати.

„Добро дошао!“ поздрави ме домаћица. „Боље вас нашао!“ одговорим. „Честитам вам крсно име, нека вам бог у свачем помо

гне. Стока нека вам се множи, а невоља ма њи. Нека вас прати весело срце од данас па до суђена данка!“ „Амин, да бог да!“ повикаше сви.

Газдарица ме загрли па поче певати: Гости моји гости, Добро сте ми дошли! -- Тако певајући уђемо у собу, кад тамо, попе Још нема.

„А где је попа?“ запитам. „Није дошао“, беше одговор.

Ето нам и попе. Поп Ђера беше млад, али од силног лумповања са свим малаксао човек.

Вино и ракија беше његов бог. Пива није пио. Уђе поп Ђера у собу, али нико бар да се осврне. Чујем где шапућу „ево попе“. „Па нека га“, опет на то ће други. Попи се досади, те повиче: „Но домаћине, шта је, хоћеш ли ти справити мени све пшто треба, да ја радим своје.“ У том један од гостију загрли попу па ста НО. ПОВаTIИ :

Господине, честито вам име,

Честит био, ко вас је родио. „Море окани се ти мене“, избречи се попа. „Какав је то безобразлук?“ „Молићу господине“, на то ће домаћин, „немојте ви моје госте растеривати. Знаш, ја само кажем: коме није право, — хм — ја по лим моје госте. „Начините попи места, нека и он седне. Та и он је наш човек“, продужи Марко. Попа развије свој Фелон, прекрсти га, по љуби и обеси о врат. Заиште кадионицу и

»E. помози вам бог браћо, добро вам седећи!“ nДобро дошао, добро дошао!“ зачује се са изради своје. Кад је свршио, напије домаћину свију страна.

Морадох се са свима редом руковати. „Дед Бога ти кума Стево, помакни дер се мало, нека седне овај наш господин“, рече Марко.

„Хоћу, куме, како не бих!“

Стадопе се гурати и турaти. Једва се начи ни мало местанца за менека.

„Сипајте ту чорбу већ једанпут!“ повикаше гости.

Донесе се чорба на сто и стадoсмо ручати. Ја као учитељ дозовем ђака свога, што из те куће беше, те га натерам, да очита „оче наш“. Из почетка беше мртва тишина. Само се чула звека капика по тањирима и калајлијама. У горњем крају имадосмо сваки своје посу ђе, али они у доњем парлименту јели су с дрвеним кашикама сви из једне чиније.

и дому чашу вина, па се учини као да хтеде

ићи. Али Марко му не даде. „Не ћеш ти попо ићи кући, ти и тако да нас имаш само један колач сећи и то је мој колач. Дакле немаш више посла. Седи ту, па да рекнемо коју. Сиромах поп Ђера, једва је чекао, да га за

државају, те се дуго и не опираше, већ седе, па стаде пијуцкати. На један мах зачу се: Ња, ња, ња, ња, ња ра, њара, ња — —

Гајдаш ушао у собу па почео дувати.

„Свирај, дан ти твој!“ повиче поп Ђера, ко ји је страшно гајдаша волео. Овај је познавао своју муштерију, па стаде све вести прстима по оним ситним љукама.

Нема ти ту, да он љуке воском дотерује сва ки час као други што раде. Нема ту одвија ња и навијања прдаљке, као код других не вештака. То све звони кад задуне. Па кад стаде свирати кетуша, ама брате, читаво чу

Кад дође месо, већ беше више говора. Читаво оно празно време до печења испу њавало се пићем. Неки су већ почели напи јеш, како клoкће, као паприкаш кад стане јати и певушити. врити. Печења никако нема да долази. Чекају на „Дед још мало, да виш како попа уме за плетати ситно калуђерски“, рече поп Ђера, попу, да најпре пресече колач. па устаде с места и поче играти.

узAJмицА снAтE у пPироди.

93

Тако се почео славити светац, кога је дома | обично — не славу светлих племенитих дела, ћин као кума своје куће и породице пред ли него славу бурета, лудости, раскоши и несве цем божијим хтео достојно да се сети. С та | стице. Гајдаш, канда се помамио, сав се запурио у квом „трезвеношћу“ су и „стадо“ и „пастир“ лицу као ћурак што се накостреши, кад ко започели озбиљну духовну „славу“, али као год звижди. (Свршиће се) - _____--G-se.

Узајмица снаге у природи. Предавање проф. Хелмхолца. (Наставак)

Сад смо већ појмили снагу, која покреће и ради у машинама. Па како ћемо се мало по дуже забавити на овоме месту, то онда не ће бити с горега ако га како ваља расветлимо.

Појам о раду пренесен је на махине очигледно отуда, што их упоређиваху са људима и жи потињама, које те махине одмењиваху. И дан

одакле ће нам се раширити много дивније обзорје. Ја ћу гледати да што брже пређем то суморно поље, јер није на ино, не можемо га никако обићи. За пример ћу да узмем во деницу на води са гвозденим чекићима, или

ковачницу. Овај је пример истина још при

снагом.“ Цену људскога рада одређује то она

лично „романтичан,“ но на жалост, ми нећемо имати саде кад да осврћемо нашу пажњу на тамно горостасно борје, на зелену њиву, по

снага која је истрошена на рад, то она вешти

којој се повија једро, златали класје, на по

на којом се израђује тај рад. Ви знате да на је

ваља потрошити много времена и труда око

ток, што се бесно прелива преко глатких и шаренкастих стена, на усијано огњиште, око којега се у диму виде изгарављена лица снаж них ковача. Све ћемо ми то да оставимо на

њихова васпитања. На против, машина која

страну — па ћемо да осврнемо нашу пажњу

добро израђује какав посао, н. пр. меље браш

само на „непојетичне“ стране саме машине. Ево, она је покренута, и ево је где ради. Вода јури на точак и он се обрће. На осовини тога точка стоје овде онде зупци, који окрећући се домашају држаља тешких чекића, подижу их

данас рад парних машина рачуна се „коњском

дан пут не могу искрснути све сами вешти ра

деници. Ноих ваља створити; ваља их учити,

но, или суче свилу, — може у свако доба да се направи, па није само по једна, већ колико их год треба. По томе и њена вештина нема

ону високу цену, коју има човекова вештина у раду где га машина не може да замени. На томе основу одређујући појам о раденој снази

у вис па онда спуштају доле. Чекић удара о руду која је испод њега згодно подметнута, и

машина ми се обазиремо цигло на коликоћу сна

тако је тањи и израђује. Докле рад, који про

ге коју она производи, а не осврћемо пажњу на њезину вештину. А то и јесте добро, јер

изводи наша машина, диже чекић, савлађују ћи терет све масе његове, и сила која је упо требљена на рад биће тако при осталим јед наким условима саразмерна тежини чекића. Тако на прилику, силу ваља удвојити ако че кић постане два пута тежи. Но дејство чеки ћа не зависи само од његове тежине, већ и од висине с које пада. Кад пада с висине од две стопе његова ће снага бити јача, него

су машине махом и направљене за то, да сна

гом својега рада надмаше људе и животиње. По томе је у механици појам о раду истове тан са појмом о снази, која је потрошена на тај рад. У овоме моме предавању ја ћу само тако и да узмем та два појма. Но како може да се измери коликоћа по трошене снаге, и како ли можемо да је ис поредимо у различним машинама? Пре него што пођем говорити о овоме, ваља да вас за који часак пренесем на суморно зем љиште механичко-математичких појмова, јер ћемо се истом тада моћи испети на висину,

кад пада са висине једне стопе. Дакле, кад је машина потрошила извесну коликоћу снаге, да дигне чекић само једну стопу у вис, онда она мора потрошити још једном толико снаге, да замахне чекић две стопе у вис. Дакле рад ће бити два пута већи не само кад је тежина

94

уЗАЈиицА СнАгF у пPироди.

чекића удвојена, већ и кад висина с које се | водене са висином њезиног падања, па онда чекић отискује постане два пута већа. Отуда узмемо ту величину за мерило рада, онда ће радња чекићева кретања, која се казује у Фун се ласно види да рад ваља мерити по ономе производу који добијемо из подигнуте тежине то-стопама, бити равна броју оних Фунто-сто на висину подизања. И механика га доиста па воде што у исти мах пада. Али ваља знати, тако и мери. Она узимље за мерило рада тако да се ова сразмера не може нигде добити, јед названу фунто-стопу, т. ј. Фунту тежине, која но и с тога што је ми врло радо жртвујемо, е да би нам само посао брже ишао. је подигнута на једну стопу висине. Сад да се запитамо какав је рад наше ма Узгред ваља да приметимо да се овај одно шине? Она диже у вис гломазне чекиће, а шај не мења, па било да талас обрће точком силу, која покреће нашу машину, произвело чекиће, било да између точкова и чекића стоје је падање воде на њу. Није требе да вода пада понамештане још којекаке направе: полуге, вавек правце, одвесно, она може тећи и по ма завртњи, зубати точкићи и т. д. Истина се лој стрми или коси, тек свакојако ваља да овим дотатцима може постићи то, да махина јури озгор па доле, како би могла окретати просте грађе која је дизала чекић од сто Фу воденичке витлове. И искуство и наука слажу ната тежине, дигне сад чекић десет пута те се у овоме рачуну, што ћу га ја сада навес | жи, но сад или ће висина падања бити де ти: Ако хоћемо да подигнемо чекић тежак сто сет пута мања, или ће се чекић дизати десет Фуната, у вис једну стопу, онда ваља да пада пута лакше и спорије. Еле, ма како ми полу бар сто Фуната воде са висине од једне стопе; гама, завртњима или зубатим точкићима ме или што је све једно, да пада две стотине Фу њали напор радене снаге, опет за то, за извесно време, ми можемо да добијемо само извесну ната са висине од пола стопе, четири стотине коликоћу рада, која зависи опет од коликоће

Фуната од једне четвртине стопе, и т. д. У кратко да кажем: ако помножимо терет масе

| оне воде коју нам поток да за извесно време. (Наставиће се.)

----d-O-ET-G-Dно

Шта бива по свету.

Папи (бар тако причаше Рошефор у Лантер „Малене неприлике често се измећу у за | ни). Опростите ми, вели, свети оче, али и машне сукобе“ — вели Француски државник Гизо, и свакодневни примери потврђују исти нитост ове изреке. У данашњим забрканим и готово неприродним одношајима, нема дога ђаја, ма како ситног и незнатног, о коме паж љиви посматралац не би требало да води оз

биљна рачуна. Народно образовање Јевропе још се није извукло из оног срамног положаја

моја и твоја величина биће сигурнија, ако ту светлост изагнамо маглом од вруће крви мојих

поданика. —За тим је следовао походу Хину. Неколико хиљада Француских глава паде на оба

лама великог Океана. То беше малена жртва спроћу сјаја Француског оружја и ојачања пре стола. Народ је с нова викао: „живео цар, слава Француском оружју.“ Успех је сјајан —

подчињености, у коме се поједине власничке

честитао му је свети отац из Рима. Пуштање

руке титрају с њиме као оно са пијонима на шаховој табли. Не допада нам се што свет

крви доиста је најсигурније сретство противу

лост почиње да продире у тамнипу поданич

опасне болести што је зову „либерализмом.“ — Али Француски је престо и опет на трош

ких глава — писао је једном Луји Наполеон | ном темељу. Ваља напунити џепове народним

ТЛАСНИК.

95

благом, — нека се нађе пара за сваки случај. тање сврши на миру, простом погодбом као Ортаклук са банкерима што играју на берзи — оно између два приватна шпекуланта, као год то је најбржи и најлакши пут да се докопамо што се не бисмо изненадили када би разми туђег блага. Сиромах народ навалио те купу рица између Црне Горе и Турске о којој јев је извесне папире, јер добар интерес дају. Али ропска штампа једва хоће коју да проговори, једног дана стижу телеграми да једно оделе — када би велимо, та по изгледу незнатна ње Француске Флоте крстари около обала бал размирица била поводом важних догађаја на тијског мора. Папири падају, страшно падају истоку. Истина, малене кнежевине српске не Наполеонови сензали их купују где стигну. улазе у ред оних сила, које суделују у дава После три дана званичне новине јављају да њу тона јевропској политици. Али је поли је она вест измишљена. Папири на ново скачу. тичко земљиште на истоку тако сумпоровито, Наполеонови сензали их на све стране продају. | a српске кнежевине тако важни чиниоци у Неколико милијуна Франака чисте добити згр развитку прилика и догађаја на истоку, да нула је царска каса у своје ждрело. — Али доиста с пуним правом словенско новинарство опозиција у скупштини ради неуморно, јавно с пажњом предусрета сваки и најмањи покрет мњење опет почиње да се разбистрава. Само у одношајима хришћанских народа на балкан стална штампа опет указује своје рогове. Шта | скоме полуострву. Особито је положај Црне ћемо сад? Тамо на далеко преко великога Горе такав да она понајчешће даје прилику мора кољу се Мехиканци. Шпански готова да се отворе изгледи праведним очекивањима ни отимају се о 1 оспоство над јадним Јанки српског народа. Затворена међу камените кр

шима. То је богме згодна прилика. Ваља при

шеве, изолована од осталог света тешким и

хватити ма коју страну, — победа је сигурна, јер је Француска војска челична, храбра. И опет неколико милијуна Франака мораде Фран

несигурним прилазима, оскудна у плодном зем

љишту, она је природним начином упућена

да с највећом жудњом изгледа тренутак на

цуски народ да баци на војену опрему. И оде

родног спасења. Прошлост Црне Горе пуна

Базен у Мехику и одржа победу. Наполеон сакова царску круну и метну је на главу ме хиканском цару. И опет Француски народ по вика: „живео цар, живела јуначка војска Фран цуска“. — — „Ако ми се цар Француза извини што је насрнуо на ме неправедно, — ја ћу по новити пријатељске одношаје с њиме — рекао је Вилхелмо пруски Бенедетију. — „Ако ми Вилхелмо даде поштену реч да његов рођак принц од Хохенцолерна неће никада примити шпанску круну, ја ћу се с њиме помирити — одговорио је Наполеон. Али Вилхелмо не хте де саслушати Бенедетија, већ му окрену леђа. Поносити цар Француза увређен подиже вој ску — и хиљадама честитих грађана, добрих очева породице, ваљаних раденика, с једне и с друге стране остаде га бојноме пољу . . . . Где дакле да се нађе баромерар будућих светских догађаја, код таке неизвестности, код таких самовоља појединаца. Колико пута нај крупнији почетци свршују се без икаких по следица, а незнатни случајеви уздижу се до

је доказа о томе. Колико су пута јатагани цр ногорских соколова крчили пута у своју бра

ћу, кроз турске таборе. Колико је пута нај простији сукоб око сточарских станова, на границе изводио у бој читаве чете Црногора ца. Па ко зна, можда ће и данашња размири ца на црногорској граници имати озбиљнијих последица, но што се то на први поглед чини.

Јер као што из Црне Горе јављају, ова је раз мирица опет у своме првобитноме стању. У почетку се пуномоћници Црне Горе и Турске

— Машо Врбица и скадарски паша — беху споразумели у томе да се стална комисија по стави за будућне могућне преступе. Али када је Врбица позвао пашу да уговор подпишу, овај

је одговорио да за то није овлашћен. Те тако су сада сваки даљи преговори прекинути. Тур ски заступник понашао се је том приликом тако, да је дао повода црногорским новинама да се туже на њ. Немајући овлашћења ни за саму ствар, ради које је дошао у комисију, он је покренуо преговоре и о другим стварима

узрока великим догађајима. Ми се не ћемо

као о уговору поштанском, телеграфском и.

нимало зачудити ако се велико алабамско пи

o. п. Је ли он хтео само да развиди стање

96

ГЛAСНИК.

ствари — пита „Црногорац“. Но то му — ве ли — није било ни мало потребно, јер је био о томе и прије врло добро обавештен а да није, како би иначе могао изаслати комисију да са црногорском преговара. Да овлашћења није ни кака имао, то је знао, како се дакле могао упуш тати у уговарање бар без предходне изјаве, да ће оно што уговори порта потврдити. Или порта хоће да багателише Црну Гору, као да се не сећа Спужа и Грахова! Ми ћемо паж

зику узаптила је аустријска власт због чланка о „хрватскоме изравњавању.“ Из садржине видимо да ће се и нашим стварима овде дои ста поклањати лепа пажња. А ако буде довољ но одзива, уредништво обећава да ће издавати овај лист и на српском језику. Ми очекујемо од наших родољуба а и од других јавних чи таоница да не оставе ово подузеће без крепке потпоре.

Из школе.

љиво пратити даљи развитак ове размирице,

која у толико занимљивија и важнија постаје, што Турска почиње врдати, онда, када би ва љало да похита са одсудним решењем ствари. љ.

Из читаонице.

Од нове године појавио је се у Прагу „Сла вјански мир“ или „Словански свјет,“ часопис за

У Базлу, у Швајцарској, узео је по налогу власти др. Брајтинг, да извиди, колико се за време лекција у школским собама нагомила угљене киселине, о којој је познато, да је вр ло шкодљива и убитачна по људе, чим је са мо 1% у собама има.

Последица тог извиђања таква је, да не тре ба никаквога више разјашњивања, ни викања

духовни покрет, политику и народну привреду

свега словенства. Овај часопис излази у књи жицама и на руском и на чешком језику, под

уредништвом Ј. Тужинскога. Стаје на годину 6. Форината, или 70 гроша, а само руски или само чешки долази у трећину јевтинији.

учитељима и родитељима, да ветре собе што већма могу, те да сачувају себе и децу од смрт ног отрова. Довољни су бројеви, — они сами најбоље говоре.

Напред морамо навести, да је соба, у којој

дини прави пут к таквом уједињавању је: при

је то извиђање чињено, била 251 кубичк. ме тара велика, и имала је 10% квадрат. метара прозора и врата, а у њој је било 64 деце, која су пре подне у 10, и по подне у 3 часа на

ближавање посебних словенских народа у про

часак из школе изашла, да се пшкола проветри.

светном покрету своме. А најбоље је сретство да се достигне ово зближење: непрестана уза јамна измена и сазнавање свега онога што се

Резултат мерења ово је: У 7%, часа пре лекције било је 2/, "% угљ. кис.

„Све посебне тежње у словенском животу, вели овај Словенски свет, иду једној главној мети: словенској узјамности и уједињењу, је

ради у колу словенског умног покрета, што се ради у науци, у књижевности, у уметности,

и што се у опште догађа. Остваривање овога наравно да је нарочито задатак новинарству

и у опште књизи словенској.“ У првој књизи „Славјанскога мира“ има: Неколико речи читаоцима. М. П. Погодину. Хрватско измирење. Русија и Србија. Словен ски университети у Аустрији. Словенски ци вилизатори у Инглиској. Дубровничка драма. Народни обичаји у Словена. Руски памфлет о Хусу и Хуситима. Причина крвне освете

и

на почетку

„

„ 2% %, „

„

„ 9

„

на крају

»

» 4% %

i

„

„ 10 „ 10%

и „

пре изласка по уласку

„, »

„ 6%, "%, » 6% %

„ i

„ „

на крају “

„

„ 8% %,

„ 11

и

„

„

и 1%,

а пре лекције „, „ 5 % „

„

„

на почетку

„

„ 5% %, „

„

„3"/,

и „

пре изласка по уласку

„, »

„ 7% % » 6% %

„ ,

„ ,

„

после певања „,

„ 9%, "%, „

„

Из ових бројева види се, да није ни мало чудо, што су школска деца тим блеђа и сла

бија, што прилежније у оне тамнице иду, већ

Срба. Чешка дружина за извоз и увоз у

рагу. Још и почетак једног чланка о произ водњи свиле у јужној Русији.

e

Прву свеску овога часописа на руском је

је чудо, како у толиком мноштву угљене ки

селине одмах онде не падају и деца и учи то. д. би.

-----e--

Г0Д. III.

БРОЈ 7.

у БЕОГРАду, 19. ФЕБРУАРА (ВЕЉАЧЕ) 1872.

ИЗДАЈЕ

yРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ.

изл Ази свАкв нкдвљЕ. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћЕс. или 6. ФоринAтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : Извештај о Фонду омладинском у Београду. — — Има нас - и оваквих, од А. Тапавице (свршетак). – – Како се подиже свилорадња. — — Узајмица снаге у природи, (наставак.) – – Гласник: Шта бива по свету.— Из књи

жаре. — Са говорнице. — Из школе.

–=;------->-{t=

у вЕогРАду, у птAмплРили н. стварлновићА и дружинк. 1872.

ИЗ ОДЛУКА НА ОМЛАДИНСКИМ СКУПШТИНАМА. Родољуби из свих српских земаља и крајева и од свуда где их има, уједињени да радњом и одређеним прилозима просвету и друштвени напредак народа српског потпомажу и у народу шире, чине заједницу уједињене омладине српске или младо српство. Младо српство сматра себе као члана омладине свију Словена, а нарочито као члана

јужних Словена. Браћа Хрвати као и Срби могу учествовати у српској омладини. Задатак је уједињеној омладини да се узајмним обавештењем усавршује у сваковр

сноме знању и у свима струкама просветног живота, да на основу томе у народу шири про свету, да потребе народне на пољу породичног, друштвеног, здравственог и материјалног живота упознаје и да средства набавља или показује којима би се те потребе могле подми

рити, те да тако надокнађује радњу цркве, школе и учених друштава. Тај задатак гледаће омладина да постигне: проучавајући народ и ширећи науке и уметности у све редове народне. Сваки Србин има право и дужност да тежи узору човечанског усавршавања у своме народу, узору народнога напретка и који год Србин хоће да употреби то право и да испуни ту дужност, томе је отворен братски савез целокупне омладине српске. Сваки Србин, без разлике вере, који је осамнајесту годину живота навршио , може чланом уједињене омладине српске

--

постати,

И српкиње могу бити чланови уједињене омладине, и по могућности и природноме положају своме треба да помажу постижењу задатка омладине српске. Члановима уједињене омладине постају они који у Фонд омладински положе у је данпут најмање 40 Фор. или сваке године по 2 Фор. — једну рубљу. Сваки члан добија бесплатпо омладински календар и заједницу. Уједињена омладина ради да цел своју постигне: 1. скупштином; 2. штампом; 3. јавним удруживањем и предавањем; 4. приређивањем друштвених забава у народноме духу. На скупштини се сваке године бира годишњи одбор, који има својих чланова у Новоме Саду, Београду и Цетињу.

1

Ради извршивања омладинских послова установљују се у појединим местима одбори, који су дужни да прикупљају чланове и прилоге за омладину, да распростиру омладинске књиге, да организују дружине за подизање материјалног стања народа, за чување здравља и неговање рањеника, за обавештавање народа. Осим тога месни одбори приређиваће јавна пре давања, села и беседе и у опште радиће све што води цељи омладинској.

Према томе су сва усталачка браћа, ма у коме месту била, одлуком позвата да сваку прилику употребе како би склопили местне одборе ма било из најмање лица и да своју око лину позивају у чланство.

Година овоме чланству траје од свршетка једне скупштине омладинске па све до свршетка друге скупштине. А на скупштини бивају чланови оверовљени, иначе немају гласа на њојзи. Члановима стоји на вољу да изјаве хоће ли календар и заједницу за годину садашњу или за ону што иде.

Све што би се имало писати годишњем одбору омладинском нека се шаље преко уред ништва „Младе Србадије“ у Београд — осим за ствари за које се изриком одреди извесно лице или друго извесно место.

163

Борба за опстанак у природи. Предавање Јована Бадемлијha. (Наставак)

Кад из основе проучавамо постање садањих живих створова на нашој земљи, наилазимо још у самом почетку на многа Факта, која нас јако изненађују, а на име: да у животињ ском царству има безбројно више снесених јаја него излежених; код биља исто тако не

учном листу „Philosophical transaction,“ да се нашло у једној једитој риби, штокфишу, пре ко 3 милијуна јаја. Једна обична свилена буба снесе преко 50 милијуна јаја. Краљица афри канских термита —белих мрава — снесе за не колико дана у свакоме минуту по 50—60 јаја.

прегледно много произведеног семена и цвет

— Та је обилатост међ животињама најобич

нога прашка, од којихтек један незнатни део до свога развића доспе. Исто тако даље види мо: како и од оних у јајету развијених жи

нија код буба, инсеката, — и поред свега тога видимо: да те животињице ипак нису

вотиња и у семену поникнутих биљака, —

од њих много мање плоде.

безбројно их много угине, пре но што су по чели потпуно да расту и да се развијају. Ми лијунима милијуна јаја, клица и семена ута мањују се, пре но што би се развили у пот пуне организме.

Морам на овом месту застати да напоменем некоје чудновате примере. Не треба мислити, да су оне животиње или биљке највише распрострањене и најобичније, за које бисмо привидно држали: да се приро да и најобилатије постарала за њихов при плод. Није истина, и да су баш оне тице нај многобројније, које највише јаја снесу за свој расплод! — Најобичнија тица, за коју путни ци знају у небројеним јатама, и која се виђа више но ма која друга по обалама морским, — то је тако звана Ледењача (Eissturmvogel), ко јој је домовина хладна клима северних леде них обала и њихове ледене чукаре. На јуж

тако веома расплођене, према онима које се

Поред ових овако великих бројева, још много веће находимо код биља. И овде ћемо се послужити са наводима Дарвиновим из друге свеске његовога дела „Variation un der D o mestication,“ где он наводи да је дна једита Орхидеа даје годишње преко 70 ми лијуна као прах ситних семена — и поред све те обилатости мало који од нас неће зна ти како је ретка та лепа биљка! Замислимо сада: да сва та семена исклијају у биље и да се сва јаја излегу у животиње! — Шта би тада наступило, то се може већ у некој мери предвидети, кад би бар само прорачунали потомство изкључно за оне биљ ке и животиње, које се најспорије расплођују.

Узмимо рад примера, који се никако не може ни наћи у природи, да нека биљка доноси преко године само два плода — затим изумре, и да она њена два плода изнова два нова

служе се сиротни

донесу у другој години — за тим опет изу

рибари са том тицом у место горива јер је тако много има, — а међу тим зна се да та тица снесе преко године само једно јаје, док несравњено ређа сврака снесе 6—12, афри кански ноје до 20, а препелица скоро обично 20–22 јајета снесе преко године! Обична ве верица из наших букових и борових шума

мру, и њихов расплод продужи се тим истим

ним кршевим и ислендским

искоти 3–7 младих, мачка 5–8, и опет има

више веверица него мачака. — Ако потражи мо такве примере међ нижим организмима из царства животињског, то ћемо видети: да се међ нижим животињама постарало за потом ство у много обилатијој мери. Тако на при лику, наводи Дарвин у једном инглиском на

редом за 20 година. Рачун нам показује: да би број нових биљака, које су се од оне прве расплодиле, прелазио преко два милијуна. —

А узмимо: да та иста биљка не би угинула сваке друге године, пошто два плода донесе,

већ би расла и даље са својом приновом, — онда би њен расплод после 20 година прела зио преко 10 милијуна! Да видимо даље шта у том погледу говори Дарвин о животињама. Овде ћемо узети за пример само слона, који се на сву прилику најспорије расплођује. Кад би, вели, у најмању руку узели: да једна

БоPBA зА опстAнАк у пPироди.

женка за целога живота само 6 младих на || ва, којима баш у онај пар беше намењено по

свет донесе, то би се поред свега тога, у те чају неколико колена толики број умножио, да би премашао неколико милијуна. Кад на овакав расплод замислимо, морамо

стање. Још убитачније од суше и топлоте утиче на развиће у јајету влага и хладноћа, а управо најсмртоноснија је хладноћа, од сви ју осталих промена климатских. Не да се из се и нехотично запитати: шта би било од рачунати: шта може утаманити једно мразно овога света, кад би сва та небројена јаја, ти јутро у пролеће, кад биље почиње да клија и зачетци и семена доспели до свога органског кад животиње у нови живот наступају. развића!? Јер ми можемо поуздано тврдити: Осим тога морамо урачунати ону безбројну да би довољан био само једини расплод од количину јаја, зрна, семена, воћа и многе неке биљне или животињске врсте, па да за биљке и животиње, које нама за храну слу неколико година покрије свуколику поврпину же. Велику количину од тога утамане гљиве наше земље, — кад само развићу овога рас (печурке.) Има некојих тица, које се изхрањују плода не би стајале на пут никакве убитачне само са мравијим јајима, а некојима је опет препреке. најукуснија храна: јаја од других тица. За овакова утамањивања могао бих навести Да видимо које су те препреке, што сме тају животу и развићу органском.

_

У многим приликама ми не опажамо до вољно те сметње, али у гдекојима оне нам се јављају очигледно сваки дан. Кад, на при лику, буду снесена јаја на каквом незгодном месту, — она ће се лако укварити. Чудно

врло много примера из путописа разних при

родњака, међу којима се особито одликује Не

мац Рreyer и Инглиз Ауф ub on са проуча вањем тица, а тако исто Немац Knoх са ње говим опширним изучавањем риба.

остављају своја јаја искључиво на таквом лишћу или по пукотинама дрвене коре, где ће ово лишће и кору одмах потражити мла де излежене гусенице, као да је то била њима

Но баш и кад не би били довољни ови при мери што их напоменух, зазорно би било да, тако рећи, једнако бројимо залогаје другим жи вотињама, кад барем знамо: шта ми једемо и шта смо још у стању појести — било у нуж ди или без нужде, за време какве париске

намењена прва храна; — а гдешто видимо

опсаде или без ње!

нам се чини, на прилику, како неки лептири

да ти исти инсекти остављају своја јаја на

Замислимо најзад, да поменуто утамањивање

вешто скривеним местима, где измилеле гу

није са свим подједнако код свију врсти или

сенице у првој периоди свога развића – мо рају скапавати од глади.

родова животиња и биља, онда ћемо очиглед

То исто находимо и код биља, и пословица

вели: „да је доколица по кршу сејати.“ Жабе и њима сродне животиње обично ос тављају своја јаја у трулим водама, у баруш тинама. Ако после тога не буде препеке сунча не и ваздух остане влажан, онда ће се обила то развити жабији пуноглавци. Но довољан је само један топли сунчани дан, те да баруш тину исуши, па онда и пуноглавци остају исушени и мртви на оном истом месту где

су се развили и где су се пре једнога дана онако несташно кретали.

Из овога видимо како су ништави ти ути цаји, који доносе пресуду живота и смрти једнога створа органског! Често само од кра ћег или подужег прелаза једнога облака ис пред сунца зависи опстанак хиљадама створо- |

но наћи: да расплођење једне животињске или биљне врсте не може бити искључно од количине њихових јаја или семена. А да одис та само један незнатни део од намењенога расплођаја долази до свога органског развића — доказује нам свеколики биљни и животињ ски живот у води и на земљи, над земљом и у земљи.

До сад сам говорио само о расплоду, а сада је на реду да се запитамо: шта бива са већ организованим створовима? Према досадањим наводима морали су ти створови срећно преживети све опасности, које су им претиле пре њиховог развијеног живота. Сада ваља да видимо: од чега зависи њихова организација, њихов број и трајашност xкивотна ?

Још 1798. године издао ја инглиски свеће

воPEA зА опстAнАк у пPироди.

165

ник Малтус једну малу књижицу, у којој је || године ма где на површини земној утамањују писао о прекомерном расплођењу људства.

хиљадама одраслих људи у најбољим година

Тај је спис изазвао за дуго време непре-| ма живота — а са њима пропадају и читави кидне препирке у научном свету, и редак је || будућни нараштаји, — такви каламитети, као читалац нашега времена коме не би бар из- | што рекох, опет за то нису довољни: да у

даље био познат „закон Малтусов.“ — Он је || великом размеру спрече трајашну тежњу људ показао у том малом спису, као и доцније у || скога безбројног расплођења, дочим се стати једном опширнијем, „да људство има тежење || стичкн доказује: да људство с године на го

наглог расплођавања и нагомилавања, и да у || таквом случају производња сретстава за хрa- | њење ни у најудеснијим приликама не може || бити довољна; јер не ће више достајати ни || стопе земље за произвођење хране љуцке.“

дину све више расте. Али кад поменуте смет ње заједно узмемо у рачун, онда видимо да оне далеко више спречују људстко намно жавање. Но Малтус даље мисли: да би се са уздр

Према тој несаразмерности измеђ тежње рас-| плођења и производње хране, морало би да- | кле наступити време, у коме би се намножи- | ло много више људства, но што би се могло |

жљивошћу и умереношћу могло спречити или заменити људско немање и људски порок. Према томе, он је желео: „да само они људи ступају у брачни живот, који би били у ста

изхранити. Но Малтус примећује даље „да || њу да своју породицу изхране, — а да дру број људства не расте без икаквих сметња, | гоме не падну на терет.“ јер такво расплођење ублажују или спречују

Ја држим, да није потребно

побијати ове

двојаке међе, и то: прво међа, која спречује || само рођење (preventive checks) и друго ута- | мањљиве сметње рођених (positive checks). Под || оним првим превентивним сметњама Малтус || разуме људске пороке у опште а и уздржљивост ||

последње разлоге инглискога свећеника и мо ралисте, јер су они такве природе, да их сло бодно можемо назвати скромном жељом Мал тусовом; такви су они и до сада били, а и од сада ће неизмењени остати у наслеђе

(moral restraint).

далеком потомству људском. У осталом мо

Ове друге т. ј. постојане утаманљиве сметње || жемо још и то тврдити: да је такво моралистич (positive checks), јављају се у двојаком облику, | ко уређење Физиолошки немогућно за масу; а на име: као људско сиромаштво, немање, и | јер би тада било људство у борби са својом као велике катастроФе, од којих се на брзо || урођеном природом, — а ко зна шта би било утамањује велики број људства, а такве су || и са самим моралом! на прилику: разне епидемије као: колера, бо-

Ми ћемо доћи доцније на прави узрок, са

гиње, врућица; осим тога јаки земљотреси, | кога не може у ствари наступити поплава поплаве, вулканске провале, оркански ветрови || људскога размножења, а сада ћемо прећи на на мору и земљи, и најзад дуготрајни крвави || мисли Дарвинове са погледом на свуколику ратови, револуције и томе подобно.

природу органску.

Такви каламитети, са којих се готово сваке

(Наставиће се.)

---F-se-, 2-a-re----

Шта је то лажна уставност и како она постаје. Јавно предавање Ласалово.

Ко је запамтио оно што је већ разложено у ||| ла налазила у ствари самој у рукама властео e „премишљањима о уставу“ (у 3. 4 и 5. броју || ских дворских великаша, онда је и устав мо „Младе Србадије“), томе ће и питање о лажној уставности бити већ прилично јасно.

рао

бити сталешки, а монархија — већ по

| томе врло ограничена.

Показано је већ да онда кад је властелин- |

Даље је показано, како се са умножавањем

ство и земљорадништво било главни извор || становништва и с приликама које су са овим општега богатства, и кад се је ова главна си- | умножавањем у свези, увећава грађанска про

166

ШТА ЈЕ ТО ЛАЖЕНА УСТАВНОСТ И КАКО ОНА ПОСТАЈЕ.

изводња и имање, — и како већ са овога уз- | ако је он тренутно и за време победио помо ћу дисциплиноване силе, опет је грађанство силе у корист монархији. То дотле бива, док || остало као и пре, истина не организована ама производна „буржоазија“ не постане извор оп још једнако далеко надмашнија општа сила. штега богатства, ал” тада већ долази потпун Дакле, може опет свакога часа доћи до суда це апсолутна монархија, а властела долази до ра, у коме ће он — апсолутизам — бити по беђен, те ће за навек пропасти, само ако се тога, да служи само на украс престолу. И на послетку показано је како уз јако раз грађани тада његовом поразом боље користили виће производње и заната, развиће, које је буду. Пошто је апсолутизам упознао надмоћ учинило грдне напретке и учинило да се све ност опште грађанске силе, он је добио смутан то више народ насељава, да је уза то све на појам о томе: како човек може тек само чо ступило време, те већ неје могла монархија века родити, — а мајмун мајмуна — у опште ни помоћу редовне војске да се одржи у рав да сваки створ може само онакав нов створ нотежи са овим оснажењем грађанства. Јер родити какав је он сам, па тако исто и не рока почињу да нагињу узајамни одношаји ||

кад је грађанство осетило да је баш у њему уређена природна сила, што је има у друш општа сила, оно је и захтело да располаже са њоме по својој вољи, пошто су се већ ствар ни одношаји силе тако изменили у друштву. За то је одмах и наступио потрес у већини јевропских држава. Али је објашњено и то, каким начином и за што да се неје борба довршила и још се неје могла свршити у последњем великом потресу 1848 године, ма да је грађанство већ

било тако моћно. Објашњено је, да је сила у грађана много већа и јача, али је неуређена,

тву, порађа уређену силу – т. ј. државни об лик — али опет силу сличну себи и створе ну по своме родитељском створу.

А државни људи, — то су лица умешна, и познају врло добро и нагонски свако дело. О овоме говори још стара пословица: коме бог

даје звање, томе даје и памет! По томе је са свим доследно, да звање умудрује човека ис куством самога положаја, у који га доводи; оно му даје са тим шоложајем и могућност, да појима таке ствари, које он пре тога може бити није појимао. Те тако је још стари дипломата Таљеран казао: „Са бајонетима можеш учинити шта еод

док је сила са којом влада располаже много мања, али уређена, дисциплинована, и свако га часа спремна да ступи у борбу. Кад се грађани не пожуре да се користе својим тре ахоћеш, ал” само не можеш сести на њих.“ Ви нутним победама, те да промену одношаје ору знате за што се не може сести. Бајонети бо жане силе, онда апсолутизам“) опет може да ду. Овом је досетком хтео Таљеран да иска увреба час, те да с успехом понови борбу, па же мисао: како је могућно тренутно учинити тиме на дуго времена под јарам метне силу са бајонетима што год се хоће, али се са њи грађана, не гледајући што су они много јачи. ма не може извршити дело са јаким темељем. Па ни апсолутизам није задовољан са ста Шта ће да ради апсолутизам после таке по њем вавек сумњивим, које стоји у вечитој беде против револуције? Апсолутизам ће и даље да влада. Ово је јавној противречности са општим одношајима истина. Али значи ли то, да ће се апсолути силе, јер сваки час стоји на ризику,да му не зам наставити у староме облику, у облику го падне „лавина“, велики снежни смет ових од лога и јавнога апсолутизма? Да ли ће он да ношаја на груди, те да га угуши. Њему сад остаје једно сретство. поништи устав, и хоће ли да влада апсолутно Апсолутизам издаје устав, у коме своди пра као и пре, са свим без икакога устава? Не во народа и његових претставника на најништа ће, он неје тако глуп / Његова пораза, као што је било у 1848 год. вију и ни једним ваљаним јамством не ујамчену показала му је, да је неуређена грађанска си најмању меру, овим он у напред одузима у на ла у суштини далеко јача од његове; да и родних претставника од чести моеућност, од *) Апсолутизам вначи насиље владино, т. ј. где влада управља са народом како јој је воља. Пр.

чести опет вољу, да против њега заузму не

зависан положај. Сваки покушај од стране

штA JE то лАжнА устAвност и кАко онА постAЈЕ.

167

посланика, да поставе народну вољу на су

Али се је веома тешко влади држати једнако

прот владиној, он називље именом „парламен

на војној нози, (на оружју) дуго времена, те да очекује нападај што ће да дође, а не зна се баш кад; јер нападај може да наступи у зао час, у сред најзамршенијих неприлика других.

тарнога управног облика“, као да бајаги пар ламентарна управа не чини у ствари суштину

сваке праве уставне владе. На послетку апсо лутизам оставља себи места, да поништи сва

Таки положај не може влада дуго да одржи,

ку установу народнога претставништва, која

па с тога не може га се ни прихваћати, Али апсолутна влада може сувише много да изиграва народ онда кад се обуче у пусту

се не слаже

са

вољом

владином, а ипак да

може увек мирно да очува за се спољни облик

уставне форме. *) Кад је већ апсолутизам учинио овај корак, узео облик лажне уставности, онда је већ до био згоднији положај, те је на извесно време продужио свој опстанак. Да је хтео да продужује свој опстанак у старом, отвореном облику, он не би могао да рачуна на дуг живот. Откривена, призната

затупљује борбу, по мало угађа а нешто опет раздваја у разнолике таборе народну масу. Од тога доба теже само да оборе владу оне силе, које опстоје у друштву без друштвена знања, а

његова несугласност са општим склопом ства

никако права свесна сила у томе друштву.

ри, одмах би га стропоштала, и то у целоме

Дакле, лажна уставност неје ни мало на родно наслеђе, већ на против наслеђе народу од апсолутизма, које наслеђе свом оцу биће утврђује. Ово је особито од важности да се

друштву.

Кад би се већ по самој природи ствари, це ло друштво претворило у грдну заверу, те да

обори свој државни облик, то онда такав по ложај не би могла да одржи за дуго ни једна влада! Влада може у срећан час са успехом да сакупи своју војску и да отпочне победни нападај, победну против-револуцију. Али по ложај јој је много тежи, ако се она узмора бранити, у место да напада. У борби владе са народом, увек је боље за онога који напа да, за то, што му стоји на вољи да бира вре ме за нападај. Ево за што су у нашем веку по готову увек остале владе у назатку спро

ћу народа, па за то су и имале успеха готово све револуције народне. Ипак може влада да одбије народни нападај, који очекује још у напред у извесно доба, на прилику за време једнога или више месеци. *) Ово је истина која се чешће потврђује у најнови јим уставима неких земаља. Сиромах народ, оча

спољашност уставности, те под њом почне да

продужује апсолутизам. Л. такој прилици, оно што треба да се добије, вели се да је већ по

стигнуто. Ова обмана стишава, ослабљује и

помене и упамти.

Лажна се дакле уставност састоји, као што сте видели, у томе, да влада утврђује оно чега и нема, да каже за државу да је уставна, а

међу тим је она у суштини апсолутна — она је дакле у лаеарији.

Снажан лек и победно сретство против ове лажи и њене силе опет је само баш у томе, да се лаж изобличи; просто је у томе да се обмана обори, пресече, те да се даље не ши pи њезин уплив међу просте људе, које она убија у главу. Ваља принудити владу да збаци са себе ли чину, па да се покаже пред целим светом у

правоме облику своме, у језгри својој: да је апсолутна влада.

Онде, где скупштина поред свих одлука сво јих може ипак да буде не послушана и изи грана разним извијањем и одуговлачењем, ту

ран лепим али празним уставним Фразама о своме

суверенству, држи доиста да је он творац закона

је најпречи лек да се скупштина сама разиђе.

них, да своју вољу протури. — вољу која је у то лико опаснија и сталнија, што јој је народно прет

Скупштина може да не помаже својим учеш ћем у државним делима влади да прикрива своју самовољу уставним облицима, — само кад реши да прекида своје седнице донде док се не добије потпуно јемство да воља народна

ставништво одпевало у име „народне воље“ велико

може доиста решавати у држави.

и установа своје земље, да је влада само изврши лац његове воље — док је у ствари самој са свим

обратно. Заштићена Фирмом уставности, така вла да има сто начина, законима и уставом дозвоље

„амин“.

Влади у таким околностима не остаје ни

168

ППТА ЈЕ ТО ЛАЖНА УСТАВНОСТ И КАКО ОНА ПОСТАЈЕ.

шта друго до само прост избор : или да по пусти или да остане при своме. Ако не хтедне да попусти од свога, онда јој не остаје друго, него да се реши, те да се начини очито апсо

лутна влада. Истина је да би она могла пре дузети трећу меру, — да распусти скупштину. Али последица од овога била би тако незнат

на, да о томе не вреди ни трошити речи. Но ви посланици били би без сумње опет иза брани са истом тежњом, те би нова скуп

Она не може да изабере ово друго. Томе има хиљаду узрока.

Погледајте на Јевропу. Ма куд да се оба зрете, свуда ћете видети државе са уставним облицима, сем једине Русије, где су и општи услови са свим другачији, него ли у другим земљама. И сам Наполеон неје могао да се прође без уставне спољашности. И он је завео за се скупштину.

Већ та једина околност, што су свуда уста

Влада би се дакле морала решити или да попусти, или да управља вечно без скуп

вни облици, доказује вам, да се у сувременим условима јевропских држава већ утврдило пра вило, да се оне не могу образовати без тих

штино.

облика.

штина поновила с места исто решење.

(Свршиће се.)

-e-O-C-O-с

Од Вилборта. III.

А за што да се лепа Едвига састане са ста

рим драганом а новим џелатом својим и за што да га чак и на ручак позове? На ово питање, којим су се и најбољи пријатељи ње зини запиткивали, умео би да одговори један човек – онај исти који је онако дивно умео да расхлади хер Штрикерову врелу ревност у новој руској служби.

На неколико часова пре но што је пуков ник састао се с лепом госпођом, дугајлија је се појавио био у соби у којој се госпођа богу моли. — Могу ли овде говорити? вапита он, по

гледајући неповерљиво свуд у наоколо, моје су речи опасне за вас.

— Нико вас други ту не може чути него само ја. Али ко сте ви?

— Ја долазим, настави непознати гост, у

Кад се ради о отаџбини, онда ишчезава свака друга пажња.

— Добро, господине, одговори она. — Пре десет година, госпођо, вас је про сио пуковник Воронцев. Она одговори само напрасним бледилом сво Га, ЛИЦа.

— Е сад, госпођо, од како вас је на ново видео пуковник, он је готово луд за вама.

— Господине, проговори госпођа Падорска устајући с места, то су саопштења које ја не морам да слушам.

— Немојте, молим вас, заборавити госпо ђо, настави дугајлија строгим и неспретним гласом, да вам ја овде само доносим наредбе од оних који имају право да вам их чине. Лепа Едвига се поврати. — Дакле, рекао сам, да је пуковник опет се загледао у вас.

име оних који имају право да располажу и мојим и вашим животом.

Она побледи још већма. — Али ова страст, која не би могла више

Он јој да особити знак, кога је лепа Едви га без сумње познавала, јер му се с пошто

да узбуди ни једну поштену жену и добру

bah,om поклони.

врло корисно оруђе за народну ствар.

— Ја вас слушам, проговори она. — Допустите ми госпођо, да одмах на ствар пређем и немојте, молим вас, бити увређени

ужаснута.

ако ја мало неотесанијим начином извршујем деликатно посланство на које сам одређен.

родољупку, може у вашим рукама постати

— Шта очекујете ви од мене? повиче она — Не очекујемо и не тражимо ништа што

би било противно вашем поштењу, бар не пред богом, пред нама и пред вама самима.

169

ЛЕПА. ПОЉКИЕЊА.

За бога, искажите ми шта тражите ви? Данас ће пуковник доћи да вас посети.

Он! данас да дође? Од куд ви то знате? Ми знамо све што нам је воља да знамо.

предати с телом и с душом! Је ли то што се од мене тражи? — То је, одговори дугајлија. — Ваља ли његовом помоћу да се заузме

Овога јутра он је узбуђено корачао по својој

Модлин?

радионици, па је говорио сам себи: „да! ви дећу је, данас ћу је видети, ићи ћу к њојзи, то сам наумио! ма шта да буде, ја ћу је ви

— Ја не знам рад које се намере вама на лаже да га начините издајицом. Али кад дође време, ја ћу добити налоге и ви ћете их из

дети!“

вршити.

Поглед се госпођин укочи, руке јој се згрче. „Па шта да се ради?“ запита она. — Ви ћете га примити, госпођо. — Никада! Шта би било са мојим поште ним гласом! Зар се не знаде....

— Добро, примети лепа Едвига, одговорите онима који су вас вамо послали, да сам ја го това за домовину да жртвујем моје лепо и попштовано имо.

Пољак се пред њоме поклони с великим

Зар се не знаде да га ја љубим, хтела је рећи, али се на по пута уздржа. — Ја само знам, дода дугајлија, да је таква наредба, и да се пред захтевом отаџбине бри

поштовањем и Оде.

шу сви други обзири.

Воронцев пред кућом на великој пијаци и

— Ја ћу се покорити, рекне она, и јако спусти главу да би сакрила изненадно руме нило у лицу.

— Вапшега мужа ја сам већ известио да вам

IV.

У два часа после подне појави се пуковник пошље своју посетницу госпођи Падорској. Госпођа га је већ очекивала седећи поред

прозора. Узела је књигу, само да би имала што у рукама, јер јој није било могућно да

је овај задатак поверен. Он ми је наредио да

чита. Чим је бацила очи на коју страну књи

вам кажем да је пун љубави и поштовања према вама и да баш с тога у напред одобра

ге одмах се чинило да писмена почињу грдно

ва оно што ће његова врла и верна друга по кушавати за благо своје домовине. — Али, запита Едвига, повративши се мало од своје нехотичне забуне, пшта ћу ја да гово рим томе... целату?

да расту и надимају се, — морала је да гледа на другу страну само да је не би машта обузела. Силно и неисказано узбуђење разливало се у њојзи и час по час прошла бије скроз мучна трзавица.

Видела је пуковника кад је се на улици по

— Ви ћете га дочекати као пријатеља, ка јавио и упутио њезиној кући. Одмах и нехо заћете му да жалите овакав братоубилачки тице потрчи она да зазвони, те да му по слуга рат, ви ћете жалити судбину руских солдата

ма одговори да не прима посете, али у исти

као год и усташа пољских, ви ћете га пози

мах задржи се, лице јој изгуби боју и руке

вати да буде благ спрам заробљеника, једном јој се следе, јер је сва крв појурила у срце. речи, ви ћете се учинити да сте осетљиви, па и малко ћудљиви и несташни. — Ама он знаде да ја нисам ни несташна ни ћудљива. — Он није могао заборавити да сте га ви... Дугајлија пресече своју реч.

— Боже мој, боже мој, скучно протепа она, дај ми снаге и храбрости да учиним оно што се од мене тражи.

Пуковник већ уђе и поклони јој се, а не

рече ни речи. Она га исто тако одпоздрави

и погледи га брзим погледом, који је био још неразумљивији него ли што су јероглифска писмена и камени кипови старих Јегипћана. peм, тог солдата обливеног крвљу моје браће. Је ли у погледу њеном било мрзости или љу Доиста! дода она одушевљено, ја сам била || бави, претње или жаљења? Свега је тога мож

— О, реците слободно; јесте, ја сам га љу била! Али сада — ја га мрзим, ја га прези

луда што сам се устручавала од задатка ког

да било, свега је било, само није било рав

ми предлажете. Ако ме он јоште љуби, ја ћу || нодушности. га направити својом подлогом, ја ћу вам ra

О, како је се он он променио! Последња де

170

ЛЕПА ПОЉКИЊА.

сетина година однела му је са младоликошћу и племенитост, ову младост душе. Вера у љубав и у срећу, која се обично показује у осмеху, та је вера уступила место горком скептицизму, који је са цртама подсмеха нацртао се на углу сваке уснице. Још је ишао охоло, али му се стас већ малко савио и приклонио к земљи. Беле власи већ су се умешале у црну

— То није било ваше мњење године 1854, горко примети пуковник.

— Ја се нисам слагала, рече она са свим искрено, са политичним мњењем мога оца,

или правије да кажем ја нисам имала ника квог политичног мњ6ењ2.

— Доиста! повиче он примичући се младој жени. Црте му на лицу омекшаше и узбуђе му косу, која је негда била густа као лавов ност дође на место хладне подсмешљивости ска грива, а сад је се већ јако проредила по || при спомену на своју силну љубав, једину челу и крај слепих очију. Најзад све разуз коју је у своме веку осетио. Едвига погледа у њега збуњено и разнеже дане страсти удариле су свој жиг на ове пре- | цветале црте, које су неизгледљивим браздама но. „Сиромах! што ниси пошла за њега!“ Та обележили иступи бујне природе, која је већ ко је шаптало њезино срце. Али то је био са одавна самој себи остављена. мо један севак. Пољкиња зачу одмах своју са Погледавши овако у свога новог противни вест како јој говори: „То је непријатељ твоје ка, лепа Едвига клоне у своју столицу. браће!“ Сцептични израз заузе на ново своје место — Госпођо, проговори пуковник гласом који је мекошћу својом био у савршеној супротнос на уснама пуковниковим. ти са његовим мрачним обликом, ја сам же — Ви сте дакле од наших? примети он са лео да вам укажем моје поштовање и да вам подсмешљивошћу, ви дакле не одобравате свом понудим моју зашититу. драгом мужу, јуначком Падорском, који се Глас му је бар преживео све остале губит бори против нас? ке — то је исти онај звук, на који звук је Едвига погледа изненађено. Зар да се дотле пекада ударало срце у младе девојке. Пољ заборави и да оваким суровим језиком с њо киња је ово осетила и, отресајући се од осе ме говори онај за кога је негда мислила да је ћаја свога, подиже главу и погледа смело у тако племенит и великодушан. И он је добро лице свог противника. разумео шта се у њој мути и како јој је ти Он је готово гутао својим ватреним погле ме растерао стару машту, па се онда са свим дом, кога она није могла да издржи. У овом неспретно поврати: — О, Едвиго, будимо слободни једно пред погледу смотрила је она љубав, али не већ више ону љубав пуну смерности и нежности, другим. Кад бих могао веровати да сте ви коју је некада заједно с њиме делила, него нео искрени и да ме гледате као пријатеља, ја бих буздану похотљивост, која тражећи свог задо био у стању да преломим своју сабљу и да вољења ни чим се не да задржати. одмах пошљем оставку цару, јер ми је већ додихао овај крвави занат. Не за то што бих – Пуковниче, проговори она са усиљеним љубио ваше Пољаке, не, то су будале или смешењем, добро сте ми дошли. И пружи му руку, на коју он притисне боље рећи простаци, који жртвују аристокра огњене усне.

тама целу будућност словенске демокрације.

Госпођа Падорска осети да јој снага малак Да су се сложили и склопили с нама, са Ру Са ВВ. сијом, пре четвртину века, ми бисмо пропи Пуковник се на против храбраше. „Хвала сивали законе целој Јевропи. — Ја се ни мало не разумем у политици, вам, госпођо, рече, признајем да се нисам на пуковниче, прихвати Едвига лако насмехнув дао тако добром дочеку“. — А за што не? Ја нисам, верујте, од оних IIIИ Се.. који одобравају братоубилачки рат, дода Пољ — А, заиста, опростите ми, ваља да се оправ киња поцрвенивши од ненавикнутог лагања. дам у вашим очима. Ви видите да сам се до И Пољаци и Руси су Словени — у место да ста променио, јел'те? Ја немам још ни четр се заједнички даве, ваљало би да се заједничи десет година и већ изгледам као старац . . . . грле као браћа.

ЛЕПА ПОЉКИЊА.

— Ви као да ни сами не мислите оно што

171

шено у мени све што је најбоље било. Ја сам вас љубио страсно, па ми је ова љубав била штит против свих опаких страсти. Пред сла бом девојчицом, скоро рећи пред дететом ја

прихвати она. Ја немам права да вам будем судија, ви сте у служби царевој и ви по сво јој савести извршујете овлашћење које вам је поверено. Дођите по кад кад да се видимо. Као Пољкиња ја ћу бити адвокат ваших не вољника. Ја ћу добити парницу ако не свима а оно бар гдекојима. Пуковник је слушао са све већим изнена ђењем. Она настављаше са лакошћу тако див ном, да доиста не би човек могао знати да ли није говорила баш са свим природно и ис

сам дрхтао као лист на ветру, ја, чијем гне

крено.

ву није се усудио ни један човек да супрот стане и који нисам уступао ни пред целим пуком војске. Осмејком једним ви бисте ме водили кроз живот као послушно керче, али

— Ја ћу вас штитити против ваших рође ниђ иступа, ја ћу вас учинити тишим и чo вечнијим, — великодушним као што сте некада били. Ја ћу опет постати ваш анђео хра

кад сам вас изгубио, Едвиго, онда сам изгу- |

Нилац.

говорите, повиче Едвига, хтевши да се пока

— Не, ја нисам више онај исти, Едвиго, настави он горким и жалостивим гласом, који

је младу жену узбудио и против воље њези- | не.

Кад ме је ваш отац одбио, онда је пору- |

био свога анђела храниоца. Ја сам постао | окорео, суров, и ето како могу данас да из

вршујем ужасне дужности, које чине те се од мене морате да гнушате.

За тим с осмехом, који би и равнодушњака потресао и занео, проговори му:

— Докажите да сте ми пријатељ и дођите ми сутра на ручак.

Едвига, живо дирнута, помицајем тела даде познати да није истина да се гнуша. И про тив воље њезине сузе јој јурнуше из срца

— Нека буде! одговори он неспретно, јер у овом тренутку он је се готово поплашио од неодољивог чара ове Пољкиње. у очи. Готово рећи хладно је поздрави и оде одмах. — О! ви сте добри, повиче он, ваше влаж „Љубим је, непрестано је љубим! тепао је не очи казују ми да ме жалите. Али ви сте он. Да ли не ће она да ми подмеће какву Пољкиња и ма што ја говорио или радио, ја | клопку? Не, ја сам видео како јој се блистају очи као и некада. Ја бих умео да проникнем нисам пред вашим очима ништа више до прост Џелат. у дубљину ове душе. Издала ме или не изда Ова реч подсети госпођу на улогу њезину. ла, она ће бити моја!“ (Наставиће се.) — Дај да говоримо о веселијим стварима, | ---C--

Узајмица снаге у природи. Предавање проф. Хелмхолца. (Свршетак)

Тако дакле с једне стране у биљу ишчезава свим доказану. Ако се ово гледиште обистини, радена снага сунчане светлости, а с друге о- | онда ће човечанство имати пуно права да се поноси тиме што црпи своју снагу и своју пет у њему се таложи и нагомилава гориво. Ми можемо слободно узети да је онај први храну из тако чистог извора као што је сун појав узрок овоме другоме. Но у осталом ва це. (т. ј. биље гута хемиске зраке сунчеве, ља нам знати, да ми немамо огледа који би а они граде у њему хемиека сјединења која потврдили: да ли жива сила хемијских зрако- | служе човеку за храну и која су извор сна ва, који су ишчезли у биљци, одговора жи | ге његове). Тада ми што се тиче нашег, бла вој сили хемијскога градива које се у то исто городничког“ постанка не ћемо ни мало усту доба развија у биљци. А догод тога нема, до пати великоме владаоцу ћитајске царевине, тле не можемо ни ову поставку узети као са

који се за сад „по милости божијој“ још сам

172

узAJмицА снAтE у пPироди.

називље „сином сунчевим.“ Али не ваља забо онда ће и оно обилазити около сунца на ве равити да је и сав биљни свет, и све гориво чита времена. геолошког и новог постанка којим грејемо А у истини има не само једна, већ сијасет наше собе и наше махине, да су и пијавице, планета, које се обрћу около сунца, и оне сво и жабе и мајмуни ни више ни мање већ опет јим узајамним привлачењем чине замашите

као год и ми деца сунчева.

промене и колебања у својим путовима. Али

Све нам ово јасно показује како светлост је Лаплас у своме гласовитом спису „небеска и топлота сунчева подпомаже сву раскош ме

механика“, доказао: да све ове промене пшто

теоролошких, климатских, геолошких и ор

се периодички у нашој сунчаној системи час

ганских појава на површини земљине кугле. Сад вам је ласно судити о томе: Како разно лике последице могу понићи у природи, из једнога истог узрока, ако се само мењају спољ ни услови њихова рада. Па осим свега тога, на нашу земљу утиче још и средсредно виде

оснаже, а час опет малакшу — да све ове про мене не прелазе преко извесних граница, и да

ло у нашем планетскоме систему — сунце, и

вечити сапутник њезин — месец. Овај утицај њихов очитује се у дивноме и величанстве номе појаву плиме и осеке. Оба ова светлила небеска привлаче к себи воду морску и праве два дивовска таласа, који јуре около земље у ономе правцу којим се привидно обрће сунце и месец. Па како је месец много ближи земљи од сунца, то је и талас његов 3% пута већи од таласа сунчева. Један талас узвишује се на оној четвртини земљине површине која је обрнута месецу — а други талас пење се на супротној страни њезиној. Тада је на обема тим странама пли ма, а у онима између њих осека. Овај појав можемо уврстити међу највеличанственије, ма да плима на равноме мору није виша од 3 стопе, и истом у уским каналима где је талас притиснут, заошијава се она у вис и по 300 стопа ! Бесељ је израчунао да она четвртина вемљине површине која је морем притиснута, постаје за време плиме 200 куб. миља бога тија водом него у време осеке; тако да се за 6*/, сахати сва ова маса водена мора прету

отуда нашој планетској системи не прети ни Ка Ка, ОII.2, СНОСТ.

Али двоје ваља да буде па да се ово може

узети, т. ј. да се наша система не ће проме нити. Прво, ваља да је небеска просторија апсолутно празна; друго, да су сунце и оста

ле планете чврста тела. Први услов можда и опстоји; бар астрономским испитивањима није се до данас опазила никака промена у кретању планета, промена која би морала на

ступити да нешто има каке средине која би сметала звезданоме коловрату. Али комета Енке показала је сама собом оваку промену, јер она описује све мање и мање елипсе око ло сунца. Ако ова промена у кретању ове ко мете зависи од каке средине, која тај њезин коловрат спречава, онда ће доћи време кад

ће и та комета ударити у сунце. И онда, овај исти удес чека и остале планете, ма да ће до тога времена проћи толико милијуна година да ми то не умемо ни замислити. Но и ако

смемо посумњати да има таке средине, која би пречила планетско колутање, — опет мо рамо бити тврдо уверени: да све планете ни

су чврста тела и сузбијене масе. На Сунцу, Венери, Марсу, Јупитеру и Сатурну виде се неки знаци од атмосфере. На Марсу виде се

још и трагови од воде и леда; а и наша је

рити са једне четвртине земљине површине

земља притиснута по својој површини водом,

на другу.

које има три пута више него копна, а и у

Мајер мисли, да појав плиме и осеке са

себи има велику масу капљичаво течних ма

начелом о вечитости снаге, има велика ути

терија. Кретање плиме и осеке на води и у атмосфери прати вазда трење које уништава живу силу. Дакле губитак се дешава на ра

цаја и на питање: колико ли ће трајати наша планетска система? Њутон је својом меха ничком теоријом о обртању планета доказао: да ако сунце привлачи себи друго како тело у са свим празној просторији, и ако се то те

чун живе силе планетскога кретања. Еле, ми смо дошли до тога „неумитнога“ извода, да свака плима и осека, истина неприметно, али

ло котура около њега као и друга планета – | стално уима готовину механичких сила наше

узAJмицА снArE у пPироди.

планетске системе; тога ради кретање планета мора постати лакше, спорије, и оне се морају примицати сунцу или њихови сапутници њима.

Док се на свему океану не одреди висина плиме и осеке, дотле се не може израчунити

после колико ће времена наш дан постати је дан секунд дужи, радњом плиме и осеке. Но

173

плоте подједнако тропило од све масе сунче ве, онда би се његова температура сваке го дине снизила само по 1"/, степен. *) Овај рачун може да нам покаже: колико се топлоте троши на површини и маси сунчевој; али он није кадар да нам одговори на ово пи

тање: да ли сунце као усијано и зажарено тело одпушта све једнако, од искони своју По проматрању Хипарховом Лаплас је израчу властиту топлоту, која се у њему од постан нао да за пуних 2000 година, дужина дана || ка његова налази, или се хемијском радњом није се променила ни 1%, секунда. Па шта та топлота из једна развија на површини сун ће бити на послетку од тога мењања дужине чевој? Начело о вечитости силе говори нам, дана? — Након силних милијуна година, и да никака радња (која би била слична са рад ако се до тога доба мора не замрзну, окрену њом на земљи), не може да послужи као не ће се једна страна земњине кугле сунцу, а исцрпљиво врело светлости и топлоте сунча друга опет од сунца. Тако ће на једној полу не. Но тај исти закон тврди: да ће она гото тини владати вечити, јасан дан — а на дру вина силе која се у облику топлоте већ на гој, трајати мрка и тамна ноћ. Овако исто ходи, моћи дотрајати за веома дуго време. стоји и данас месец према нашој земљи, и Ми ништа не знамо о готовини хемијских си остали сапутници према својим планетама. ла у сунцу, и тек приближно можемо да су Може бити да су томе узрок оне силне пли димо о маси топлоте што се у њему находи. ме и осеке које владаху у оно доба када та Ако узмемо да јака топлота сунчева зависи небеска тела беху растопљене, жаровите и од његове густине, и да та густина може вре усијане кугле. меном да порасте, онда нам је ласно израчу Ја не бих наводио ових извода, који нас нати: колико ће се топлоте развити кад се одводе у најдаљу будућност, да ми икако мо "/10000 део обим сунчев умањи. Та топлота до гаше бити. Физичко-механичке законе можемо вољна би била да покрије сав потрошак ње слободно иазвати телескопима наших умних зин на 21000 година. У осталом ово мајушно очију. Тим дурбинима људска свест продире скраћивање сунчева пречника једва би могла ова промена иде веома лагахно, веома споро.

у густу помрчину даљне прошлости, и даљне

астрономска испитивања да тачно срачуне.

будућности.

Од онога доба како имамо историјске епоме нике т. ј. од 4000 година на овамо,температу

Друго, веома важно питање које се тиче наше системе, то је питање: како ће од сад бити са светлошћу и топлотом. Ту се цео ра чун своди на ону топлину коју земља добија од сунца, јер њезина унутарња топлота има слабога утицаја на температуру своје површи не. Ми можемо да израчунимо колико сунчане топлоте падне за извесно време на извесан део земљине површине — па према томе ласно мо

жемо да одредимо и то: колико топлоте даје сунце за извесно време? Један учеван човек по имену Пујље, израчунао је, да је топлота коју сунце за један сахат пусти од себе равна оној топлоти, коју бисмо добили, кад бисмо на површини сунчевој запалили слој угља десет стопа дебео, или кад бисмо годину дана оставили да непрестано пламти слој угљена дебео три и по миље. Кад би се оволико то

ра земљине површине није се јако променила.

Истина ми немамо термометарских дата из минулих земаља, али опет за то, до нас су

допрле неке и неке сведоџбе о распростирању гдекојег биља напр. лозе и маслинке. Ово је биље веома осетљиво према промени средње годишње температуре. Ми видимо где су и данас границе биља овог једне и исте као год и у време Аврама. А отуда можемо да изве демо за се закључак, да се клима није проме THt{JU01.

Противу овога могли би неки навести ову чињеницу: да су негда у Пруској немачки *) Топлота, коју сунце дан по дан, за годину дана пусти на земљу, — довољна је да истоши СТО СТ0 па, дебелу кору леда којом би вемља свуд у нао коло ошасана била! Пр.

УЗАЈиицА СНАГЕ У ПРироди.

племићи еадили винограде, цедили вино, и пили га; а данас то је немогућно. Из тога су хтели изводити закључак: да је клима тих ме ста постала хладнија. Но још и Дове ослања ше се на старе хроничаре, који причају да је покадшто, особито жарких година, сок прус ких винограда био слађи но обично. Овај по јав тврди, не толико топлоту климе, колико укус немачких племића. Но и ако је готовина сила наше сунчане системе бескрајно велика, тако да се за све време историјскога периода - оне знатно не смањише; и макар да не можемо одредити

кад ће доћи то „кобно“ доба, да се од тих потрошака учине знатне промене у нашем планетском систему — опет за то непроменљи

ви механички закони казују: да ће настати једном крај и тој силној готовини, да ће се и она исцрпсти. Па треба ли тога да се пла шимо? Треба ли да превамо од онога, што нас никако не може минути? Људи обично мере и савршенство и снагу васијоне са гледишта користи својега нараштаја. Но историја зем љине кугле показује нам, како је кратак рок њезинога живовања од онога доба, како се на

њој појавио човек. Крчаг који су стари Вен ди градили од глине и иловаче, и захрђали римски палош, који налазимо у земљи копа јући слојеве њезине, развија и подстиче у на ма мисао о седој старини. Ми морамо да за немимо, гледајући пусте развалине и поруше не остатке Мисирске и Асирске цивилизације, које налазимо по јевропским музејима, и не можемо да саставимо јасан појам о тој доби, која је давно и давно прохујала. А човечан ство је дуго и много живовало и пре венд скога крчага и римскога палоша, и пре горо

стасних пирамида и пре Ниневије. Историја човечанства рачуна се на 6000 година, но ма како да је тај период дугачак, опет не може ни у длаку да се сравни са оним вековима,

кад је земља била насељена другим биљним и животињским светом, кад на њој растијаку облици којих данас више нема; кад се у на шој покрајини зелењаше ћилибарско дрво, ро нећи своју драгоцену смолу у земљу и у мо ре; кад се на ледноме Сибиру, по Јевропи и Северној Америци разрастаху китњасте палме и замашита папрат; а у засенку бујне троп

ске вегетације пландовали слонови и шетали џиновски гуштери, чије остатке налазимо и дан дањи у земљи.

Различни геолози полазећи са разних гле дишта, гледаху свакојако да одреде: колико је трајао тај период ? Те једни говораху ово лико, а други није него оволико. Но овај пе риод развијања органских створова на земљи веома је мален, кад се успореди са оним вре меном кад је наша планета земља била тако да речем груда усијаних и растопљених мате рија, и кад се као запаљено зрно горостасне величине котураше по васијони. Бишоф је био зажарио груду базалта који истурају из себе огњевита брда, па је њезиним хлађењем про рачунао да је ваљало три стотине и педесет ми лијуна година да прохуји, док је се и земља од 2000 степени топлоте охладила на 200 сте

пена. А кад узмемо опет у рачун и оно да внашње време, кад је се из првобитне магле згушњавањем одвајала наша планетска систе ма — онда мора да стане човечија памет, и да занеми свако уображење. Време од кад чo век започиње бележити своју историју па до сада, само је мален талас у бурноме мору од векова. Опстанак мртве, неорганске природе ујамчен је на периоде далеко замашније, него што су они периоди које је човечанство већ проживело. Тако ми не треба да се бојимо ни за се, ни за своје најдаље потомке. И дан да њи на површини земљине кугле раде оне исте

силе, које су од вајкада на њој радиле. Те су силе: ваздух, вода и огњевита брда која су негда љуљала земљину кору, градећи геолошке преврате и закопавајући у гробље и сахра њујући читаве поворке животних облика. Оне ће изазвати крај животу на земљи скорије од оних космичких преврата о којима је мало час била реч, и тако ће натерати можда да нашње животне облике, да уступе места са вршенијим врстама шибља и животиња, исто онако као што су некадањи џиновски гуште

ри и слонови уступили место оним облицима

што данас живују на површини вемаљске кугле.

И тако маште оних људи, који су тражили „вечито покретало“ довеле су нас на основни закон у природи, који просипље на све стра

ГЛАСНИК.

175

не јасну светлост, и у далеку прошлост и у | тако исто треба да ради и целокупно чове далеку будућност. Овај закон обећава земљи || чанство. Оно ваља да се теши тиме, што су истина дуг, али не вечит живот; он јој прети му у део запале велике и сјајне задаће, које немађаху они нараштаји, што пре њега жи „страшним“ судом, не казујући ништа кад ће воваху на земљи. Вршење ових задаћа и од куцнути суђени час. Но као год што оделити ређује значај човечанства. човек ваља мирно да помишља на своју смрт, Превео Алекса М. Радовановић. -dчао, а на-2-e

Шта бива по свету. Покрај свију уверавања Бисмаркових и Грен виљових да је данас стање ствари у Јевропи удесно за утврђење дуготрајног мира, опет се може са неком сигурношћу рећи да из данаш њих нерашчишћених одношаја међу јевропским државама, лако може искрснути нова борба, која може имати замашнијих последица него ли и сам огромни Пруско-Француски рат. Из весно је да нема готово ни једне земље на за паду јевропском која би данас могла о себи рећи: ја сам постигла све што сам хтела; у мојој средини и изван мене ствари тако иду да могу спокојно гледати у будућност. Да ли је Француска данас спокојна и задовољна или не — о томе не треба ни говорити. Је ли Пруска посвpшивала све своје послове око ујединења свију Немаца или не — на то нај боље одговарају вести што се све чешће по нављају: да се ради о савезу између Пруске Русије и Италије, — савезу који би природ ним начином био управљен противу Аустрије,

посао Сизифов, да ваља камен уз брдо који јој се баш онда из руку измиче када јој се

чини да га је већ на брдо изнела. Нема зем ље у свету која је тако наглим кризама изло жена као наша суседка и савез трију вели

ких сила ваљало би само малим прстом да до такне у зидине ове зграде, па да се оне саме

собом сурвају у пропаст. Да ли ће што бити у ствари од тога саве за, — о томе наше малене главе неумеју ниш

та озбиљнога у напред казати, — али је из весно то да је гонење словенских народности

у Аустрији превршило меру тако да се већ

из Русије јављају претећи гласови каки се оту да још никада нису чули. На име у руском ли

сту „Биржеве Вједомости“ који и ако није зва ничан опет важи као поуздан у својим званич ним изворима — у томе листу оштро се опо

мињу Маџари да не терају тако далеко у сво ме Фанатичкоме гонењу Словена. „Нека,“ вели између осталога тај лист „не мисле Маџари и њихова браћа да ће Русија вазда гледати са скрштеним рукама оно што се догађа из ван ње, — као што је то чннила после крим

скога рата, када су њену целу пажњу обузи

мале унутарње реформе? Зар Маџарска не ће

од које би Пруска хтела одкинути немачки једном увидети да су те реформе већ близу део, Русија разрачунати се једном за свагда

своме крају и да је Русија спроћу странства

на граници Галиције, Италија захватити по следњу италијанску област што је још у аус тpјиским рукама – област трстанску. Што се пак тиче Аустрије, њена је невоља већ прешла у пословицу. У ње је све привремено, колеб љиво и трошно. Сваки и најмањи политични покрет ма на којој страни Јевропе, огледа се у њеним одношајима као у каквом барометру. Скрпљена од разних елемената који силом а не слободном вољом морају да висе о хабc буршком престолу — она је осуђена да врши

много слободнија него ли Француска, па шта више слободнија него ли и сама Пруска, а да и не говоримо о раслабљеној Аустрији! Зар она не ће да увиди како нама народна само свест из дана у дан из часа у час расте у

свима слојевима рускога народа? Или је ва љада вара наш мир с којим предусретамо пас

квиле што су противу Русије управљене? Или их ваљада куражи то што се ми невешти чинимо свима памфлетима које маџарски аген

ти Фабрицирају те их растурају међуУгарске

176

ГЛAСНИК.

Рутене. Или се јуначе тиме: што ми не пра висмо ларму кад чусмо да они спремају спо

меник бегунцима из руског стана у маџарски

(1848. год.)? Али велики државници маџар ски, тај Андрашија, Лоњајија и Тот знају до бро да је задовољство неопходан услов снази, да су у исто време када се Терзит гневио и бранио, Агамемнон и Ахил у миру чекали, па то опет није Ахилу сметало да свакоме плати по заслузи, чим је час за то куцнуо.

Тај суђени час, не могу избећи народи као ни поједине личности. Скоро ће ако бог да тај час куцнути и за Маџаре!“ Ова искрена реч руског листа, може се наз вати муњом која осветљава провалу пред ко јом стоје Маџари и целом маџарском народу износи на видик положај који су јој створили

Kз суднице. Јавили смо већ да је уредник овог листа у штампарској парници са Јованом Ђорђевићем, драматургом народног позоришта ослобођен од главне тужбе, јер је доказима посведочио да није лажно опадао свога тужиоца, али је

ипак према параграфима 211 и 213 кривичног закона стављен под суд због „увреде чести,“

(што је написао: „чија је способност за ин триговање онако у тишини позната у свима

скоро местима у Аустро-угарској.“) 17. ов. месеца цело пре подне био је у суду вароши Београда, пред ispiti. публиком, јаван претрес ове парнице. 11ошто је прочи

тана тужба државног тужиоца, који је тражио двогубу казну, једну по кривичном закону а другу поврх тога по закону о штампи, и по

они, који се сами у својој надутости називљу

„мудрима.“ Каког значаја имају оваке претње по Аустрију лако је разумети, када се погле ди на тесне везе што су особито у последње

доба скопчале интересе бечког двора са Ма

џарском владајућом странком.

што је прочитана тужба драматургова и изја

ве сомборска, одборска и једног маџарског листа и прочитана изјава драматургова: да

одустаје од тужбе, ако уредник овога листа изјави да га је неистинито опадао, — изнео је

није гола измишљотина види се и из тога

уредник своју одбрану, у којој је доказивао да је о драматургу казао много блаже и мно го мање но што је већ о њему знао, и то да

што је француски листови сматрају као веро

је морао казати изазван жалосним изненадним

Да вест о савезу који мало горе споменусмо ватну и у велике разлажу о последицама то

и држи да је могућно и у неколико следствен овај савез, кад је већ Француска влада про

догађајима у позоришту, па по томе није ни могао имати „намеру за вређање,“ која би према параграфима 211 и 214 крив. зак. морала да се покаже, па да може бити осуде. Обрану своју завршио је овим речима: „А г. Ђорђевићу не

пустила да учини кораке поради споразумље

мам ништа више да кажем но само да сам се

га савеза. Тако „Република Француска“ гор ко жали на невештину дипломације Француске,

Њa, Ca, irr:

Гамбета држи да ће Бизмарк

зачудио кад сам га видео са тужбом на вра тима полицајским. Ја, као уредник „Младе Сабадије“ стојим под штитом и под судом омла

преварити Русију, али како му драго било, вели, данас има интереса у којима се ове две силе могу сложити а ти су интереси нарочи

дине — па ако је коме пријатељу напретка на жао учињено, имао је отворена врата да на скупштини омладинској задовољења потражи.

то управљени противу Аустрије. До данас је вели, Бисмарк, био тако сретан да је извео и то сјајним начином, све своје планове, па је

Овако пак ја не примам његову „милост“ него тражим правду. Кад ми се јавно пред судом

готово сигурно да ће и последњи извести, а на име да ће одкинути од Аустрије немачки

нуди да кажем да сам слагао, па да не будем

део њезин, те га спојити са немачком цареви

осуђен, онда спокојно очекујем да видим закон,

ном, а да то што лакше постигне, он ће на равно гледати да склопи савез са силама које би му могле бити на сметњи а које имају

који би ме осудио за то што ево и опет кажем да нисам хтео ни да лажем ни да ситничарим, него

туча која ће поломити старе, изабане везе и

по своме уверењу о потреби обавештења да искре но кажем оно што сам држао да је истина.“ Данас, 18. Марта, варошки суд је изрекао пресуду своју. Он је осудио уредника „Младе Србадије“ на сто осамдесет талира, а ако не буде показао још два пута толико имања свога,

зграде, којима је она животарила ово неколи

онда на три месеца затвора.

ко последњих година.

Ово су судиле судије: Коста Атанацковић, Новак Јеремић и Вуловић, које је замењивао

према Аустрији истоветне интересе.

Како му драго било, ред је дошао опет на Аустрију; из нутра и с поља гомилају се над њом облаци из којих се може лако просути

Свему се дакле можемо пре надати него ли

миру, а најмање миру с ону страну Саве и

председника.

Дунава где наша браћа морају из дана у дан да гледају како им комад по комад њихових

Уредник овога листа изјавио је одмах да није задовољан са овом пресудом и да хоће

права отима маџарска саможива рука.

Љ.

нае-_

да се жали вишем суду. -о

ГОД. III.

БРОЈ 12.

У БЕОГРАДУ, 25. МАРТА (ОЖУЈКА) 1872.

издАЈЕ

у РЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

ми мAн КУЈУНЏИЋ.

излАзи свАкк нкдвљк. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћЕс. или 6. ФоринAтA. Претплата се паље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

Шта је то лажна уставност и како она постаје, предавање Ласалово, (свршетак. — Лепа Пољкиња, од Вилборта,

(наставак). — О новим неким телима, рад Симе М. Лозанића. — Борба за опстанак у природи, предавање Јована Бадемлијha, (наставак). — Гласник: Шта бива по свету, од Љ. Из позоришта, од уредника.

–=;-e--->о-е->-ф=

у вкогPAду, у штAмплРили н. стка АновићА и дружинк. 1872

ИЗ ОДЛУКА НА ОМЛАДИНСКИМ СКУПШТИНАМА. Родољуби из свих српских земаља и крајева и од свуда где их има, уједињени да радњом и одређеним прилозима просвету и друштвени напредак народа српског потпомажу и у народу шире, чине заједницу уједињене омладине српске или младо српство. Младо српство сматра себе као члана омладине свију Словена, а нарочито као члана јужних Словена. Браћа Хрвати као и Срби могу учествовати у српској омладини. Задатак је уједињеној омладини да се узајмним обавештењем усавршује у сваковр сноме знању и у свима струкама просветног живота, да на основу томе у народу шири про

свету, да потребе народне на пољу породичног, друштвеног, здравственог и материјалног живота упознаје и да средства набавља или показује којима би се те потребе могле подми рити, те да тако надокнађује радњу цркве, школе и учених, друштава. Тај задатак гледаће омладина да постигне: проучавајући народ и ширећи науке и уметности у све редове народне. Сваки Србин има право и дужност да тежи узору човечанског усавршавања у своме народу, узору народнога напретка и који год Србин хоће да употреби то право и да испуни ту дужност, томе је отворен братски савез целокупне омладине српске. Сваки Србин, без разлике вере, који је осамнајесту годину живота навршио , може чланом уједињене омладине српске постати.

И српкиње могу бити чланови уједињене омладине, и по могућности и природноме положају своме треба да помажу постижењу задатка омладине српске. Члановима уједињене омладине постају они који у Фонд омладински положе у је данпут најмање 40 Фор. или сваке године по 2 Фор. — једну рубљу. Сваки члан добија бесплатпо омладински календар и заједницу. Уједињена омладина ради да цел своју постигне: 1. скупштином; 2. штампом; 3. јавним удруживањем и предавањем; 4. приређивањем друштвених забава у народноме духу. На скупштини се сваке године бира годишњи одбор, који има својих чланова у Новоме Саду, Београду и Цетињу. Ради извршивања омладинских послова установљују се у појединим местима одбори, који су дужни да прикупљају чланове и прилоге за омладину, да распростиру омладинске књиге, да организују дружине за подизање материјалног стања народа, за чување здравља и

неговање рањеника, за обавештавање народа. Осим тога месни одбори приређиваће јавна пре давања, села и беседе и у опште радиће све што води цељи омладинској.

Према томе су сва усталачка браћа, ма у коме месту била, одлуком позвата да сваку прилику употребе како би склопили местне одборе ма било из најмање лица и да своју око лину позивају у чланство. Година овоме чланству траје од свршетка једне скупштине омладинске па све до свршетка друге скупштине. А на скупштини бивају чланови оверовљени, иначе немају гласа на њојзи. Члановима стоји на вољу да изјаве хоће ли календар и заједницу за годину садашњу или за ону што иде.

Све што би се имало писати годишњем одбору омладинском нека се шаље преко уред ништва „Младе Србадије“ у Београд — осим за ствари за које се изриком одреди извесно лице или друго извесно место.

467

Упоредни напредак слободе и рада. Из заоставштине пок. Ж. Жујовића. (Наставак).

Ми смо већ обележили слободу и рад у њи ховој унутрашњости или саме у себи. Да ви димо како се јављају моменти на разним сту пњима људског живота. Узмимо чоека на првом ступњу, извесном под именом дивљач

ког стања. Нижег чоешког ступња нема: ни же њега наоди се друга врста света најближа чоеку, но не чоешка. Загледајмо у карактер дивљачке слободе и рада. Што се слободе ти че пре свега она је код дивљака апсолутна. Једина његова Физична снага ставља границе његовој слободи. Дивљак ради шта хоће, ка- | ко хоће и шта може. Он је сам себи закон, | т. ј. сваки индивид управља се сам по непо средним унутрашњим својим тежњама и не зависно ни од кога сем себе и своје индивиду алне природе. Наравно да према грубој ње говој природи, према неразвијеним и необра ђеним његовим способностима, па шта више

и према самом његовом Физичком неразвијhу и слобода и рад код њега су у најгрубљем, најпростијем облику. Он живи готово као и други неразумни створови: граби, отима, уби ја, напада на све што му се противи и т. д. Он решпектује само једину природу што га окружава. Са осталим он се без престанка бори. Но све то без сумње долази једино од грубе дивљачке природе, с којом, као што исто

вају дивљака, отуд њихова дивља одважност и никад не силазна с њихова чела озбиљност

— отуд једном речи све оне крупне црте из којих се саставља истински карактер чоека, истински чоек, и које ћете заман тражити у чоека у потоњим његовим стадијама, у мање или више цивилизованом његовом стању.

На први поглед ово противуречи идеји људ ског усавршавања и људској цивилизацији, ко ја предполаже, да је чоек све савршенији у свима одношајима што се даље одмиче од див љачког стања и што дубље залази у царство

цивилизације. Но то је само привидно про тивуречије. Примећен је чудни кругообрт у људској судби, наличећи на обрт земље око своје осовине. Форме живота људског и сви појави његова духа, његове мисли показују кругообртно развијhе људско, по коме прво битно стање људско постаје у неку руку и вечити идеал људски, коме чоек без престан ка и од памтивека иде. Просте али јасне, раз говетне, рељефне црте које карактеришу чое ка у првобитном, дивљачком стању, но које се зглађују, уравњују у сложности нових и обичних црта потоњег његовог живота, мало

по мало опет се помоћу науке изводе на узор чоештву, које силом науке и цивилизације све

већма и већма потире и омаловажава стерео

рија сведочи, све то и отпада мало по мало типност чоечију и узноси чоека на онај врх по мери развијha саме те природе с једне и

на коме се на њему виде саме чисте врлине

развијha специјалног регулатора слободног — људске, а те су : апсолутна слобода и неза висност, апсолутна самоуправа, највеће само поштовање, највеће јунаштво према свему што потире ма и најмање право чоешко и т. д. Поред тога Филолози најбоље знају простоту језика код народа дивљачких, а још боље зна Отуд она дрска неустрашљивост дивљачка што ју како се после у својим Формама језик све плењава сваког туристу-испитача, који дола- | већма и већма замршује, док опет мало по ма ви у додир с дивљацима. Дивљак у потпу ло не почне се упропашћивати, тежити к сво ном смислу речи зна и узда се само у своје јим основним простим Формама. А основне силе. Отуд примећена прекомерна охолост || Форме језика које се најпре изражавају мож према свима живим створовима што окружа- | да само у својим коренима, које можда ни ма

ума чоешког с друге стране.

Исто тако и рад је код дивљака врло прост и гру6. Пре свега дивљак је у сваком раду сам самохран. Он ради само оно што сам, без ичије помоћи може урадити, а више ништа.

3. уч.

468

упоркдни нАпPEдАк словодк и РАдА.

ло или врло мало подлеже изменама, па ма || Форма што чини обртни моменат од замрше које се можда састоје само у оним облицима

ног етикета к првобитној али умној, просве ћеној простоти манера у опхођењу са себи

какве

подобнима.

како и ма о чему била реч поведена, Форме их сада имамо само у неопредељеном

дежу, а које се после усложњавају и мењају

И у самој науци у опште примећава се то исто. Ено првих Философа где изводе сав

по падежима, временима и лицама на толико

живот природе и саму природу из два-три

начину глагола и у именицама у првом

па

или највише четири стихије, а покадшто само освајати својом простотом тако, да се своде на | из једне стихије: ватре или воде или вазду најмогућнију једноФорменост, једноликост. ха, влаге, па и из љубави (Емпедокло) и т. п. Инглиски језик сматра се као најсавршенији А да и не говоримо о још старијим теогон међу новим језицима, а он је уједно и нај ским идејама, о простим боговима што управ простији језик, најмање има промена у време љају небом и земљом или о Фетишизму у оп нима и падежима, што он подмирује све са ште као о једној од најстаријих Форама обого својима оf, to, the и т. п. На нашем језику то творавања неизвесних сила. Све те идеје се исто даје приметити доста разговетно. Тре доцније се мало по мало а све више и више ба само летимице прегледати писмене доку усложњавају, дробе, преплећу тако да их је начина — после мало по мало опет почињу

менте из разних времена српског живота, па

и сам велики ђеније Платона делио на идеје,

да се види како је и наш језик што даље у старину све рогобатнији, а на против што бли же к нaмa све глађи и простији. Естетичари опет по својој струци најбоље знају из историје естетике како се и ту иде од највеће простоте естетичких Форама к нај сложнијим, а после од најсложнијих опет к најпростијим. Сувремени естетичар не да вам један прости пољски цветић, вешто и умесно стављени на просто намештену косу девојачку

под-идеје и најниже идеје што су преставља ле презрену материју, која је тако компроми

за сво злато, за све ваше гривне и велике

општијим а по томе и најпростијим начелима

тисала дух. Но све то огледа се још боље у целом досадашњем кругу историје, науке у

којој се види како је наука била мало по ма ло замршвана и како је у средњим временима била дошла у томе дотле, да је већ тако рећи изгубила се у тако званој сколастици. Но

одатле се баш и почиње онај кругообрт који је пошао к простоти, к тврдим општим и нај

дукате, за све „кринолине“ и „корсете“ мa и или законима васијонским, који доиста по на најлепшој варошанци... спољности много наличе на оне првоначелне Манере у опхођењу с људма имају таку стихије којима су први мислитељи објашња исту историју. Од највеће простоте оне су вали све и сва, т. ј. сву васијону и васцели доведене биле до највеће сложености, до ети ЊеЊI 3КИВОТ. кета, који није допуштао да брат са сестром И тако тежња људска за тим да чоек буде руча заједно, ако је ова била удата гдегод у чоек свуда и на сваком месту и у сваком по кућу где је етикет више изведен но у дому ложају, т. ј. да је неспречен у свом раду, да братовљеву, за то пто је могао погрешити у је апсолутно независан, да се сам управља и правилама опхођења са њом као са женском, о себи брине, да сам својом личном енерђијом, која се већ била научила вишем Финијем ети способностима и радом бележи себи место кету. До скора је био чувен париски етикет у кругу себи подобних и т. д. и т. д. – све који још доста тврдо стоји само у највећим, то, велимо, ни у колико не противуречи идеји а најтврђе у дворским салонима. Но већ се људског усавршавања, већ баш на против све примећава општа тежња к простоти и то не се то садржи у тој идеји и сачињава тако ре толико као реакција претераном етикету, ко ћи њену душу и суштину. лико из просте увиђавности будалаштина ети У дивљачком дакле стању чоек је апсолут кетских. На тај начин јавио се демократизам но слободан. У раду на ком се, као што ре у опхођењу у смислу простог, паметног, чо космо, слобода огледа — тако исто. Али ка епшки-деликатног учтивог опхођења и то је та ко је чоек у првобитном стању највећма сам

упорFдни нАпРЕДАк словодE и РАДА.

469

човек! Физична снага слаба а умна тако исто,

собом, својом неразвитошћу скучен у слободи

исто је тако скучен и у раду. Властан је да а радити се мора и радити не мало но много ради, и он доиста ради шта хоће, али само || и много , докле год силе служе. И сиромах дивљак ради, ради много а овамо опет нигде

колико може, колико је кадар умно и Физич

ки. Невоља је у томе, што је у том стању || и ништа нема — то је стање!... Постоји мњење да људи, што су на нижем

чоек слаб и немоћан и умно и Физички, те је тако рећи везан без везе. Његов је рад као

ступњу културном, то мање раде и да по то

ме и дивљаци најмање раде. То је жестока клевета, која се баца само из неразумевања ствари. Количина рада међу осталим одре

и он примитиван и у највећој мери

одева се набраним лишћем, а још чешће иде сасвим го, или навлачи на се коже од зверо

ва што убија моткама или камењем; храни се | на исти начин: лови рибу шакама или је ва та у пруће, убија животињу коју стигне и је- | де је чешће сирову но печену. Тако храни и | своју рођену породицу (за другу не зна) — ||

ђује се степеном напрезања у раду. Дивљак међу тим све своје потребе намирује Физичком

|

|

на кратко, узима све од природе у натуралном

облику силом Физичке своје снаге, која се у својим појавима, у начину појављивања ни чим не разликује од снаге остале животиње. Али поглавита карактерна црта првобитног рада — то је што је он индивидуалан, искључ но лични, без и најмање удружености. Као што је примећено примитивни чоек ради са мо - сам, без друштва. Самохран а нејак — ||

снагом. Колико зноја мора он да пролије док савлада каког звера себи за јело! А зна се да витлати се по цео дан у борби са зверовима и суровом природом с тако слабом умном по

моћу као што је дивљачка, није могућно, као што се зна и то да су дивљаци и Физички много

слабији од света више или мање културног.

Узевши дакле њихову Физичку слабост с јед не и тешки начин добијања средстава ва жи вљење с друге стране, лако је појмити да див

љак више ради, т. ј. више се напреже у ра ду нo чоек културни, ма да по трајашности,

по времену овај последњи више ради. (Наставиће се.)

шта може радити а шта ли урадити кукавни --Св--

Једна велика школа у Америци. (Свршетак.) III.

Трудови и жртве Корнелове дадоше сјајне послетке, на чему ваља захвалити увиђавним

усиљавањима Уајта, коме паде у део теретна дужност унутрашњега уређења новога универ зитета. Корнел је само још једно желео — да се развијању човекова ума у новоме храму остави потпуна слобода, и да је овако слободно развијање безусловна и битна сврха свега ра спореда за предавање. Осем жеље Корнелове универзитетски устав Уајта имао је остварити све сврхе, обележене у закону Њујоршке за конодавне скупштине. А закон овај одгова раше свима условима познатога закона кон

гресовог од 1842. године. Закон од 1842 год. захтева као једини услов за раздавање земаља државних, да се уреде тaки универзитети и

вљајући друге научне или класичке течаје, и узимљући ту и војничку тактику) онаке гране знања, које су у свези с пољском привредом и механиком. Поврх тога закон налаже да се наредбе скупштина законодавних о универзи тетским уставима издају само у облику потпо магања пространога и практичкога обучавања индустријских сталежа разним знањима и за нимањима у животу. Њујоршка законод. скуп штина ставила је у свој закон о школама не само ове услове већ и два друга што се тиче про Фесора и ђака, и признала је нови универзи тет за неодвојни део целе системе месне на ставе. Један од ових услова јест тај, да уни верзитет одреди колико је могућно малу плату за слушање својих предавања и да допусти бесплатно по једноме слушаоцу из свакога о

колегије, где се поглавито предају (не изоста- | круга у држави (округа има свега 128). Ове

47 ()

ЈЕДНА ВЕликА школА у АмEPици.

бесплатне ученике бира у свакоме округу на- | седник одбора, Уајт, израдио је 1866 г., заје челство за месну наставу од најбољих ученика | дно с другим члановима одбора, основу за виших школа или приватних „академија“, у предавање универзитетско, коју је он и изло награду за личну марљивост. Други услов, жио у рачуну своме члановима поменутога што га стави скупштина законодавна у устав || одбора. Основа ова лежи, по речима Уајта, универзитетски, тиче се вере професора и у

на два убеђења, што се тиче просветних по

ченика. Хоће савршену трпљивост: ни једна | треба народа, и на мислима, које одговарају вера, ни безбоштво не могу упливисати на то, задовољењу тих потреба. „Прво је убеђење да ли ће ко бити ђак или професор у њего- | то“, вели Уајт, „да је потреба, која се нигда воме универзитету. Месне власти у држави са свим не намирује, у истинском образовању имају посла само са спољном страном уни по различним стручним гранама знања, а осо верзитетскога живота. Унутрашњи живот, то бито у изучавању теорије и практике пољске јест све, пто засеца у унутрашњу управу, у привреде, индустријске механике и томе слич наставна и научна питања и у одржавање них области мисли и радње. Практичка мисао, важности универзитета у сред других установа која одговара убеђењу томе, у томе је да ваља у држави — свим овим рукује сваки Факул подићи таке заводе, у којима би се предавале тет на по се, или њихови месечни зборови, горе поменуте науке. Они не треба да стоје тако звани академски сенат. Факултет зове се под влашћу каквих других завода, да се осо скуп свију професора и редовних и ванредних. бита пажња поклони пољској привреди и ра Првенство универзитетских ректора са свим диности, и да је сваком допуштено ове науке је укинуто, и сви професори, и млади и стари учити. Друго је убеђење то, да садашњи на имају једнаки глас и у Факултетском савету чин колегијалне наставе не задовољава по и у академијском сенату. Надзор над уредним требе многих а можда и већине оних људи, трошењем универзитетских новаца поверен је који желе да добију опште више образовање; cсобитом одбору повереника (board of trustees,) да и ако у садашњој системи више наставе коме је сенат академијски дужан подносити суделују многи достојнн људи, ипак је она месечне рачуне. Одбор овај састављен је из понајвише удешена само за једне науке, на 24 лица, од којих половину бира њујоршка које се не дају многи. Осем тога у колегијама, где област учења беше раширена, сви течаји, законодавна скупштина, други су девет зва који не улазе у састав старога распореда, ста повереници, а осталу тројицу бирају ђаци, који живе у универзитету (кад их се вљаху оне, који слушаху ове течаје, у нижи накупи до педесет). Званични су повереници сталеж. А ово све учинило је те универзитет ска настава изгуби важност своју у очима ве управник државе, подуправник, председник њу-јоршке законодавне скупштине, председ ћине озбиљних вођа друштва и многих гра ник њу-јоршкога пољско-привреднога друш ђана у свој насеобини. С тога већина наших усталачких и способних младића презире у тва, главни надзорник народне наставе и други. Незванични чланови одбора бирају се само на ниверзитетско образовање и не иште га. Нама пет година, а званични потпадају под ошцти су дакле потребне колегије с много ширим о закон о чиновницима, то јест могу се мењати

сновима, где ђак не би био привезан за један

или сваке године, на прилику управник, или

исти узакоњени течај. Ми хоћемо да се у јед ном наставном заводу предају различне врсте наука, које ће задовољавати захтевања разних

сваке две године један пут, на прилику пред >едник њујоршке законодавне скупштине. Одбор повереника уређен је по наредбама намера и умова са свакојаким наклоностима, закона о уређењу универзитета, а права Фa те да се узмогне изнети на видик такав ош култетских професора утврдио је уређујући од шти течај наука, какав немају садање коле бор, коме је дужност да нацрта универзитет- | гије.“ ски устав. Предлог Уajтов нађе сјајнога одзива у од Имајући на уму наредбе законодавних вла бору и ставише га у универзитетски устав сти и остварење жеља самога основача, пред онако, како га је поднео овај поштовани про

ЈЕднА вЕликА школА у АмEPици.

Фесор. На основу овога предлога за вишу наставу предавање се распада на два велика

одељења: на одељење општега образовања, и на одељење стручних знања.

се да предаје политичку економију у Корнел ском универзитету, да би послужио овоме ва љаном и у свачему корисном заводу. Од при

времених професора не може се не спомену

У првоме одељењу имају четири различна распореда: један „научни“, обавезан за све, који хоће да уче природне науке, и три оп шта. У првоме општем течају предају се оне исте науке, које се уче у садашњим колеги јама; то је течај класички, где се особито изучава грчки и латински језик. У другоме општем течају на место грчкога долази не мачки језик, а у трећем и латински уступа место једном од новијих језика, а на име Францеском. Разуме се од себе да и осим језика у свима овим распоредима општега

ти познати природњак Агасиц, који је при

установа у Америци. Особито богато и рас кошно уредише библијотеку, у коју су књи

образовања налазе места и друге гране знања, |

жевна блага скупљена много више него у ни

стао да прочита двадесет лекција из природне

историје. Спомена заслужује и професор ин глиске књижевности, познати песник и рома

ниста Џемс Лаујел. Осем ваљаних и усталачких професора уни верзитету су још потребна знатна средства за учење. Основачи не пожалише труда и но ваца да и у овоме погледу универзитет не заузме последње место у реду других таких

једном другом универзитету у Америци. Пр во и прво Уajт се потруди те набави богату збирку књига (7000 свезака) не давно умрло га правника и Филолога Чарлса Антона. За тим овој збирци би додата библијотека не мачког оријенталисте Бопа, која броји 400 све у универзитету. Друго одељење — одељење стручних зна зака разних Филологијских списа. Сам је Уajт ња — састоји се из девет Факултета: пољско поклонио универзитету 13000 свезака исто привреднога (који има девет разних грана), ријских списа, које је скупио путујући у три индустријско-механичкога (шест грана), ин маха по Европи. Међу тим књигама налази се жињерске вештине (пет грана), трговине, ру збирка различитих списа и памфлета (5000) o дарства (четири гране), лекарске науке, права, Францеској револуцији, која збирка беше гроФа Вел-Кастели. Збирка различитих списа и пам политике и историје и педагогије. Зарад предавања свију поменутих грана зна Флета (4000 свезака) о последњем грађанском рату у Сједињеним Државама такође уђе у ња позваше се двадесет и пшест проФесора, од којих ће шеснаест живети у универзитету, а Корнелску библијотеку. У последње време би остали десет долазиће у извесне месеце преко приновљена са још 12000 свезака списа, ку године. Плата за ова привремена предавања не пљених при распродаји библијотеке Бокла, одређује се једном за свагда, него по догово Меколеја и других знаменитих јевропских на ру између привременога префесора и одбора || учника. 1867 године Уajт беше на светској повереника. Плата редовним шроФесорима де- | изложби у Паризу, где је скупио 187 образа ли се на три разреда: од 2200 долара, од 2000 ца земљоделских машина, начињених у не и од 1850 долара, а њихових помагача на че мачким Фабрикама, и потпуну збирку анато тири разреда: од 1000, 1200, 1500 и 1700 до мијских и ембријологијских модела Озу-а. Ми лара. У маленој вароши и у паланци така је мо тога у универзитету има леп Физички ка плата довољна. бинет, богата хемијска радионица и изврсна Повереници гледаху да поставе за проФе збирка палеонтологијских и геологијских пред соре већином младе људе, али који већ зау мета, које је скупио у Америци професор Џует, зимају достојно место у реду научника. Мно и које је продао за 10.000 долара. У послед ги знамевити књижевници, на прилику, Окс ње доба овој колекцији додата је збирка шкоља Фордски (у Инглиској) професор Голдуин Смит ка и различитих морских реткости, које је оставио је већу плату у Оксфорду, узевши на нашао природњак Њукомбо на обалама Кали која су потребна за опште образовање. Има још пети течај опште наставе, тако звани из борни (optional) — повеља из тога течаја даје се свакоме, који издржи испит из три гране знања између свију осталих, што се предају |

472

ЈЕднА вЕликА школА у АмEPици.

Форније. Има још кабинет зоологијски, бота нички и други, уређени на рачун државе Њу Јорка. При универзитету опстоји најзад звез

шити под надзором професора а и вештих над

дарска кула, велики део земље за пољско

зорника и мајстора. Повереници и универзи тетски Факултети обричу да ће гледати, да рад буде колико је могућно примамљив и по

привредне послове, а заведене су различите

учан за раденике, и да потпомаже да се раз

радионице за вежбање ђака у ручноме раду, а такође и гимнастика и мноштво чамаца сва којаке величине на језеру Кајуги. И за војене науке има професор, мајор у американској војсци Јосиф Уитлси. Ручни рад ваља да заузима веома светло

вија здравље, тело и телесне силе у ђака, дајући им у исти мах довољна средства за живот и учење у универзитету“. Даље Корнел изјављује наду да ни једно лице, које „од свег срца жели“ да добије пот пуно универзитетско образовање, не ће имати

место и у универзитетском предавању и у

на путу никаквих сметња да постигне ту свр

економији универзитета. Наређено је, по же љи самога Корнела, да сиромашни ђаци могу

ху својим властитим силама. „У нас“, додаје он, „има већ неколико ђака, који ступише у

платити за универзитетски течај ручним ра- |

универзитет на три месеца пре него што се

дом. Да би се боље упознали с намерама Кор нела о том важном предмету, навешћемо ов де писмо његово, штампано у Њујоршким новинама „Tribuue“, као одговор на многе молбе од младих људи, који желе да ступе у

отворио, тога ради, да добијајући на дан по два долара за кошење и жетву осигурају за собом образовање.“ На крају писма овако ве ли поштовани основач универзитета: „Увера вам вас, да ако млади људи узраде на дан че

твртину од онога, што сам ја радио у њихово доба, и ако се стану трудити бар оволико, могу да плате за издржавање и слушање пре давања. Ево шта Корнел пише: колико се сад трудим ја, шесетогодишњи „Уређујући универзитет, повереници су се старац, они ће са свим осигурати све трош трудили да у њ уведу систему ручнога рада, кове, који су потребни за њихово занимање и ни за кога необавезну. Али она даје свима живот у Итаци.“ Будући се у универзитету намерава да се ђацима на универзитету прилику, да развијају помоћу рада своје телесне силе и предузимач- | уреди ручни рад тако, да је колико је могућ ки дух. Правична плата за овај рад намири но примамљив и поучан за ђаке, и да потпо ваће све трошкове око учења у универзитету. маже развијање здравља, тела и телесних си На мајуру од триста јутара земље ђаци ће ла, разуме се од себе да ће ђаци и у најдаљој орати и производити различите производе, који делатности својој у животу настојавати, да се су потребни за универзитетску трпезу. Гаји свуда, где им се деси да раде или да живе, ће рогату марву, правиће сир и масло и се ручни рад уређује на оваким основима. Раз јаће свакојаке биљке, које подносе тамошњу неће по свој покрајини тако велику гомилу климу а корисне су. У машинском одељењу различитих техничко-хигијенских знања, да универзитета ђацима ће се давати свакојаки не ће проћи ни тридесет година (особито ако механички послови. У одељењу томе поди се и у другим државама американским отво гнута је парна машина од двадесет и пет коњ- | ре таки универзитети) а сво земљиште Сједи ских снага. Има много справа за стругање || њоних Држава биће покривено Фабрикама, у гвожђа и дрвета и свакојаких оруђа за обра- | којима ће се раденици користити свима хи ђивање гвожђа и дрвета. Ту ђаци могу сами rијенским условима здравога више или мање градити справе, моделе, машине и т. д. Учи пријатнога рада. И сам раденички покрет, до ће преко целе године грађевинске послове, бивши ослонца у образованим људи, који про правећи зграде. Много труда треба да се рас ђоше кроз школу ручнога рада, биће много крче поља и шуме, да се просеку путови, да кориснији и за раденике и за капиталисте, не се поправе и улепшају пољска добра и сам го кад ова два сталежа друштвена стоје један универзитет. За рад ђачки плаћа се по обич- | противу другог. Ђак добивши више образо ној пазарној цени, и сви ће се послови вр вање путем ручнога рада, појмиће стање ра универзитет, али су тако сиромашни, те не

ЈЕДНА вЕликА школА У АмEPици.

473

дениково и оцениће његове достојне послове || рађивати у универзитету сва средства за жи вљење и учење, него могу добити и нека је због свога „благодејања“ несамосталан а у | средства за живот, кад изађу из универзите много боље него какав државни питомац, који

. . неколико тиме и понижен. Питомац са свим ||

та, јер је академијски савет, по предлогу Уај

зависи од својих добротвора или од њих, ко

та, одлучио да се раздају новчане награде за

јима је дато да рукују његовим благодејањем. Благодејанац мора се свакојако довијати око добротвора својих, а свак зна какав је морал

марљивост и напредовање у науци. Сам је

ни значај улагивања и пузења!

Уajт жртвовао ради тога 1000, а други про Фесори дадоше још свега 300 долара.

Cурадник лондонских новина „Daily Nevs“

Корнелски је ђак са свим ограђен од свега

вели да одбор повереника живо претреса пи

овога. Његов лични понос може налазити

тање, да се допусти женскињу да походе уни

потпунога задовољења у самосталном раду,

верзитет под једнаким правима с мушкињама. И сам је Корнел, кад је бранио универзитет ску ствар у законодавној скупштини, више пута говорио да ваља обасути женскиње свим

који мимо тога помаже да се развије здравље и тело. Сва дисциплина, којој хоће да га пот

чине, састоји се у простом обичном уређењу послова. Правила за ову дисциплину нису још израђена, али начело је њезино врло ши рока слобода сугласна с одржањем поретка. По свој прилици основачи не ће градити пра вила ђачкоме животу а priori, управљајући се тек по ма каквим патријахалним или би рократским појмовима о одношају професора к ђацима. А и сам Уајт, председник универ зитета, рекао је у“ беседи једној да ће међу ђацима и професорима бити „слободно и при јатно понашање, да ће се завести зборови, где ће се претресати различита теоријска и прак- | тичка питања науке и универзитетскога жи

6лагом више наставе, а тиме дати им саврше

ну могућност да развијају своје природне спо собности у колико узимају стрпљења и воље. По нашем опису новога американскога уни

верзитета читалац ће ласно замислити онај васпитни положај, који ваља да заузме уста нова Корнелова у сред других наставних за

вода у држави Њу Јорку. Ипак нама остаје да обележимо значај Корнелског универзитета као ново оруђе за распростирање просвете,

као и годишње жртве, које чини држава Њу Јорк, да би унела просвету у све куће гра

вота.“ На послетку ђаци имају изборно пра во не само као прости грађани Итаке, већ и као чланови универзитетскога скупа, који, као пто је горе речено, даје им право да бирају три заступника својих интереса у одбору по

ђана својих. Ово ће нам показати бројеви из рачуна народне просвете за 1862 годину.

вереника. У политичким изборима ђаци могу суделовати тек кад постану пунолетни (21 го дине), јер плаћају порез. Него они сви пла ћају порез, јер њихови годишњи трошкови

народних школа и са 200 академија (средњих школа). Осем тога има 8 богословских шко ла, до 60 женских средњих завода, јер у по четним школама девојчице уче заједно с муш

износе до 250 долара. За школарину плаћа

ком децом. Има неколико виших наставних

се 30 долара (око 12% дуката); дакле 20 до лара мање него у Ејлу, а 70 мање него Хар нарду. За стан у универзитету (подигнуто је 300 оделитих станова) плаћа се на годину 30 долара, но ту се примају само марљиви и мирни ђаци. Остали пак живе у вароши и у околини његовој, где потпадају под законе обавезне за све грађане. За лепу храну и за

завода: њу-јоршки универзитет с медицин ском школом, универзитет у Рочестру и Ма

свакидашње потребе плаћа сваки ђак не ма

У држави Њу-Јорку има око 4% милијуна становника. У просветном погледу цела је

држава раздељена на 11.763 округа са 90.288

дисонов универзитет у Хамилтону, колегија „Union“ у Шенектади-у „Hobart“ у Џениви,

„Saint Johns“ у Фордгему, „Наmilton“ у Клин тону, и „Columbia“ у самом Њу-Јорку. Форд гемска је колегија римо-католичка, и има уза се богословску семинарију. Осем медицинске школе при универзитету, у Њу-Јорку има још једна самостална. Така је школа уређена у

ње од 750 долара на годину. Способни и марљиви ђаци могу не само за- | Елбани, и још једна у џенивској колегији. У

474

ЈЕДНА вЕ ликА школА у АмEPици.

Елбани има правна школа. У разним школа ма и универзитетима отворене су библијотеке, у којима има до 1,700.000 свезака књига. Про светни Фонад државе допире до 7–8 милијуна долара, а тропи се на просветне цељи око 4

И тако ако у васпитном значају Корнелски универзитет заузима прво место у Сједиње ним Државама, у новчаном, у трошковима на просвету народну, он је тек незнатна цифра у буџету своје властите државе.

милијуна на годину. Године 1862 потрошено је 3,955.664 долара.

Превео Драг. Н. Јовановић.

X а џ и Н и ч а. (Наставак)

Тако је протицао Ничин живот док му се | пљеном отрчи право кући. Текунице нису дуго

не напуни 7 година. У том његовом животу није било ничега, што дели човека од стоке.

живеле, те тако је Нича неколико пута преко

Дан за даном пролазио је мирно и једнолико, као да је за Ничин живот био састављен про

Али да сте видели Ничу зими како он кур

грам који он није имао права да прекорачи. Кад Нича наврши седам годиница започе не

недеље ишао у поље у лов и жео нове лаврове.

дише по снегу своја гвожђица, па се онда са

крије за врата да мотри на дејства својих па клених справа. Срце му се стезало у грудима,

што да тужи, да тражи нешто и да се креће очи су му сијале као у мачка кад угледа врапца напред, једном речју њему се прохте да живи. или миша, ноге су му клецале и цело му је Прасад му омрзоше, кокошке и голубови већ | тело дрктало као у грозници; тада је личио су га слабо занимали, само још шарени пас не беше изгубио његову дружбу. Ничи се про хте да нешто ради, да што год гради, руши,

на лисицу, која се примиче кокошњаку у ком спавају и петлови и кокошке и патке и гуске. Но ето врабаца, — намамљених шеничним зр

али шта да гради? шта да руши? Друга су деца читаве недеље радила с крвавим знојем и у

цала — накупили се око кљусa па кљују зрна

чила се у школи а недељом су се скупљала

на улицу и играла разне дечије игре. Те су се игре допадале Ничи и он је имао у њима велика удела, али недеља је прошла, деца су опет отишла на рад а Нича је остао сам. Шта он да ради? Куда он да иде? Нича је изми

невљем што је Ничина рука по снегу наба и скачу од једног до другог... Нича је по крио очи и није смео да погледа док не чује како кљуса чвркне и како се врабац усиљава да се отргне из њених чељусти.Тада је полетио као соко, извадио жртву и жедним се по

слио нове игре, нова задовољства, али и те

гледом сладио гледајући страх и самртне муке јадне животињице. Који би у овом тренутку

су му игре брзо омрзле, као што омрзне и

погледао Ничу на мах би могао познати да ће

сваки проналазак, кад човек нема пред ким да

временом овом црвићу, или правије да кажем овом вучету, бити исто тако мило и драго да

га покаже. Само су га два проналаска врло дуго забављала: прво намислио је да направи

угуши човека као што сад дави врапца. —

А у то се доба развијао детињи карактер, који је требао да остане непроменљив кроз цео жи вот! Сад је питање: да ли је за ово крив Ни ча? Ко ће да да други — бољи — правац куница, па се одмах прихвати посла. Донесе у овом карактеру? — Истина, мајка је Ничу че шубари воде, па је саспе у текуничину рупу сто мазала, вукла га за ухо и чупала му ко док је не напуни, текуница да би сачувала су, али не зато што мучи текунице и врапце, живот искочи из свога легла, а Нича покрије — него што не иде по улицама да лови ту гуњцем рупу и ухвати је, па онда са својим ђе кокоши, гуске и ћурке па и саме овнове мала колица па да у њих упрегне текунице |

(лалугер, сарбулец) а друго да лови врапчиће кљусом. Првом се игром Нича забављао лети, а другом — зими. Угледа он где се крије те

ХАЏИ НИЧА.

и краве, него лови врапце и текунице што

Ничи се није свидило да учи, али не с то

ништа не вреде. Нича с почетка не смеде да се одважи на такав лов, али доцније увери || се да га мајка на добро учи, па је ловио туђе гуске као да нису веће од врабаца. III.

Једном паде Ничи на ум да се баца каме њем, нађе једну узицу, предвостручи је, узе крајеве у руку а доле намести камен, напра ви праћку. Један његов камен тако је верно летео својој мети, да лупи по грби поп Стоја нову попадију, која се враћала из цркве и но сила у марами две поскурице и за шест пара

мекица ") с којим мишљаше да почасти своју унучад. Баба стаде да виче и да куне, а Кар ловчани, и Турци и Бугари, опколе је па је

475

га што му се наука није допадала — за коју он још није ни знао шта ли је то, да ли је то нешто сиво или црно, бело или црвено —,

него са свим из других узрока. Он је много пута видео својим очима како оцеви и мате ре воде за ухо своју децу по улицама и вуку их у школу да их „казни“ учитељ. Нича је знао да родитељи те деце нису мирни људи

па му је то било врло чудно и тада је ми слио: „За пшто ли ти људи не туку своју де цу код куће, него их воде у школу?... Зар је школа конак?“ Али Нича је био још не вешт, па није ни знао да родитељи и код ку

ће бију своју децу, али од тог кућевног боја нема никакве користи; они су хтели да им

деца буду кажњена у самој школи, јер је пшко

стану запиткивати: за што просипље тако ла расадник ума и разума. страшне клетве.

По томе дакле школа је имала неку благо

— Удари ме Спириничин син. Јаој леле творну силу и сиротни су родитељи отуд не мајко, хоћу да умрем!.....

Проклетниче про

што очекивали. У њиховим домовима није

клети! да бог да очи избио, те не дочекао цр

вено јаје; мука те појела и овог и оног све

та! jaoj, хоћу да умрем!... Неколико се постаријих Карловчана одвоје на страну, поразговарају се међу собом, про машу рукама и поврте главама па на послет

ку реше, да оду Спириници. Закуцаше на

врата и Спириница их срете с кашиком у руци, јер готовљаше тарану. — Твој син у мало не уби поп Стојанову попадију, рече деда Тинко, — а ти баш ни хабера.

— И тебе и твог сина треба ја да отерам у конак, рече ћир Антоније, који је некад био пандур, па му још од онда остала навика

било једног услова који би морално утицао, и који је прека потреба за децу, а они су мислили да је спаситељка њихове деце школ ска батина, којом треба да управља умна и вична рука учитељева. Тако су мислили про сти родитељи, а часни су учитељи опет били уверени да је њихов позив на овом свету да буду џелати и да испуњавају глупе захтеве родитеља. Ни једном учитељу није падало на ум да је само морални и човечански утицај у стању да поправи покварену (ако је доиста покварена) природу дечију, а не његова ба - ТИНа.

Школа је била алилодидактичка а још се звала и „греко - славннско алилодидактическо

Да свакога плаши конаком.

училиште“, јер је грчки језик био главан предмет бугарском развитку. Нича је најбоље вог ћу га закопати; очитаћу му свјати боже, учио грчки језик и рачуницу, што је и иза одкинућу му главу као врапцу, викала је Спи звало Каровског учитеља да рекне: „Ово ће pиница и црвенила и бледила од једа. момче бити човек, јер само су грчки језик и — Море тебе треба човек да бије а не ње рачуница науке које доносе богаство“. Исто га, рече Рашко златар — за што не даш де је тако мислио и Нича: „Шта ће ми те бу рана па какав занат или у школу да учи, но гарске граматике, предлози, трпни видови, га држиш код куће да чини толике пакости? катихизиси и земљописи? Треба да се учи Ти си за бој а не он, понови Рашко па са оно што може бити од користи. Мајка ми ветници одоше својим послом а Спириница вели да на овом свету само новац вреди, а поче да мисли о свом детету. све је остало ништа. И доиста, погледајте — Који син?... мој син?... Нича? Јао, жи

") Мекице су колачићи с маслом.

ујкину децу па ћете видети да мајка говори

476

ХАЏИ НИЧА.

истину. Ујкини су синови глупи као плов чићи, али очеви су им богати, па с тога их || сваки воли, свако им се радује, сваки их ми лује. А мене? — За ме нико неће ни да зна. Пара треба, пара“ говорио је Нича и још на школској клупи науми или да буде богат тр говац или сараф. Ето тако су се у Ничиној глави још у школи развијали богати планови и идеје, које су нашле за се још више хране у ево овом случају. Богати и угојени учени- |

Карлову а ретко су кад излазили изван вароши. Они су ретко виђали бугарску природу , која оживљује цело биће човека и бистри му ум. Родитељи су се бојали да им Турци не учине деци какво зло па их с тога нису ни пуштали

да излазе у поље. Њима су бабе причале о дивотама, казивале су им приче о дивовима,

казивале су им приче о 7 царица, о 3 златне јабуке и т. д. Дедови су им певали о Марку и Стојану, а оцеви и матере учили су их па ци — Ничини другови — нису га волели пр мети. Деци се развијала Фантазија а они су желели да постану све јунаци као Марко и во за то, што је био сиромах и мршав; а | друго, што је био лукав, зао, завидљив и Стојан, да се бију с Мусом Кесеџијом или Ара крадљив. Сиротни и слаби ђаци мрзили су пином и журили су се да час пре порасту те га опет за то што се спрам њих понашао Ta- | да достигну своју мету. Али такви се планови мерлански, т. ј. штипао их, био и крвавио нису врзли по Ничиној глави. Ничаје слушао ИМ НОСОВО, Од стаклених и лукавих Ничиних од своје мајке, да треба новаца, да људи живе очију плашили су се сви ученици јер су мно богато а његова мајка живи сиромашки; да је го пута искусили њихово зверство. Нича је туђе имање врло слатко а она нема своје, и био добровољан шпијун учитељу, и ни један Нича је започео у памети да броји новце, да ђак није могао тако да оптужи и криве и купује и да продаје, да лаже и да вара и пот праве као Нича. Једном беху деца ухватила пуно се уверио да сиромах није човек и да две мухе, везала их једним влакном па их је сиротиња срам. пустила да лете. Мухе су пале на учитељев || Ето тако Нича заволе богаство и употребио рукав. Учитељ, као и сваки учитељ у али је све силе да стече детињско богаство, т. ј. лодидактичној школи, много је које шта праш да поједе туђу цркавицу. Још у школи Нича тао својим ученицима; али само им је игре је био и трговац и сараф. ; продавао је деци строго забрањивао. пера, артију, букваре, прописе, , легиштере, — Ко је везао ове мухе, узвикнуо је и т. д. давао им еспап на веру а за то је учитељ. узимао проценат, за тим је покрао од купаца Сви су ђаци ћутали, чачкали носеве, гризли оно што им беше продао па им опет с нова продавао по други и трећи пут, па тако је језике и усне и ушмркивали. — Живе ћу вас одерати, викао је учитељ, имао и јеспапа и новаца; и вуци сити и цело ако ми не кажете ко је везао ове мухе... Све

— стадо.

ћу вас редом воштити на Фалаги. *)

Кад је Спириница одвела сина у школу а он почео да плаче, тада му је она рекла: „Учи се добро, па те нико не ће ни тући ни ка

Нича се усправи пред учитељем па узвикну

својим овчијим гласом: — Господине, ја сам видео да је Марин Не

рати.“ Доиста, није протекло много времена

шин пустио пет муха. . . .

а Нича је достигао мудрост своје мајке, и са

Разуме се да је Марин био бијен. Ђаци су

ставио у себи овако мнење: „Учитељи су холи

добро знали да је мухе похватао и повезао Кан људи и воле да туку, али ако се човек добро ча. Најданов а не Марин и од тог доба још су учи онда га не казне. Нича је видео сам сво већма омрзли Ничу. — „Издајицо, Јудо иска јим очита да лени ђаци трпе највише и од риотски“ говораху му деца. Већина ученика учитеља и од ђака, али он није могао да у били су трговачки синови, који су порасли у види да учитељи и ђаци не гњаве ленивце с тога што су они лени, него за то што: пусто *) Фалага је справа којом су деци стезали ноге да не

врдају, кад их по табанима туку. До скоро је Фа лага заузимала почасно место у бугарским школа

ма а код нас штап и лењир још и данас.

масло и пси лочу. Да, Нича није увиђао да се и учитељи и ђаци свим срцем старају да

| још више увале у блато ону несретну децу,

477

која су и без тога до ушију у глиб потонула || и не могу из њега да се извуку. Да би се један ученик уздигао над другим, требало је да се учи добро и да научи на памет таблице као папагај. Нича је разумевао ову мудрост и учио се марљиво, али није се учио за то што је хтео да научи и да зна, него за то да из бегне учитељску казну и подсмех ђака, да за довољи своје мало самољубље и да буде ста рији од других. Разуме се по себи да марљи вост, која долази од таквих побуда, готово је увек површна и саката; такав ђак никад не разгледа свој задатак кад зна у тврдо, да га учитељ неће испитивати. Врло их мало схваћа

задатке т. ј. нису у стању да буду папагаји.

науку с њене праве стране, али овакви уче

прави сараф и вешт трговац. (Наставиће се.)

ници опет готово никад не знају добро своје

Обично бива да та способна и самостална деца

бивају последња у школи, њих учитељи не хвале а другови их гледе с презрењем. Тако Нича је увек изучавао своје задатке па је за то и био одређен за „цензора“ у алмодидак тичкој школи а у малој гимназији био је „по дидаскал“ (млађи учитељ). Кад је он био цен зор записивао је готово све ученике: „бешчи ници“ „бљадословци“ и „непокорни“, па им после пуштао на вољу да се одкупе за 5, 10 или 20 вула 1) колика је кад била кривица. Разуме се, да су ове вуле опет враћене ђа цима кад су му они за њих дали готов новац.

Једном речју, Нича је још из детињства био

-or-ud-Dнf.ore----

Шта бива по свету. Званична бирокрација јевропска налази још око себе такву множину глупих мозгова и подлих срдаца, да нам није могућно превла

На бојиштима крваве се милијуни несвес них људских лутака, све за љубав оних побу

да, што их овде набројасмо. На биралиштама части се глупа гомила вином и новцем, што је

све из њезиних рођених прстију исцеђено, и с С једне стране тежња за уништењем туђе во- | ускликом подиже у висину батину, која ће су: се прво на њезину рођену гр ље, како би се своја самовоља протурити мо гла на рачун „опште воље“, тежња за рашире бачу. На скупштинама се охола већина баца рењем своје државе, како би та самовоља с и ограђује дивљачким трњем, на које ће она већом охолошћу могла стати уз остале сусед прва да натрапа чим босом ногом искочи из ске државе, тежња за „законитим“ утврђењем несталних власничких столица. Да ли је и колико је данашња охола ору господства свога и своје породице садашње и потоње, и тежња за „законитим“ цеђењем жана сила изела једна другу у међусобној бор чити завесу преко њезинога рада и нерада.

осталих редова народних за рачун свој и сво

би. Да ли је и колико је народ на каишар

јих пријатеља и присталица. А с друге стра

ском биралишту увидео да се и поред „уста ва“ гледа на место његове воље да се проту и господска воља. Да ли је и колико је ве

не тежња за пришивањем уз господски скут,

како би се пљачка заједнички делити могла, тежња за „ванџаментом“ или за канцелариј ским наслеђем господске силе, тежња за осо битом искључивом заштитом своје личности и свога имања од стране власти и тежња за орденима и одликовањем на парадама и го

сподским забавама. Ето то су побуде, које по- |

крећу велики бирократски склоп, а све у име „државне идеје и величине“, у име „бога и

цркве“, у име „реда и законитости“, у име | „династичности и дисциплине“.

ина скупштинарска увидела, да она својим

злаћаним „ковањем у звезде“ садашњега ста ња политичног кити сама за себе шарен са *) Вул је мала артијца као печат. Обичај је у неким бугарским школама да учитељ даје ђаку увек по један вул кад добро научи лекцију, па ако се кад деси да ђак, који има доста вула, не зна добро свој задатак он се онда одкупи од казни дајући учи тељу по један вул.

мар и навалице изазива револуцију оних, на |

које тај самар натурити жели. Да ли је и ко- |

што су они све до овог преврата непрестанце навијани на стари калуп, пошто се није до

лико је, дакле, на путу да се отрца данашња ||

пуштао слободан развитак омладине у другом

званична бирокрација јевропска, која дрма ско

новом духу, то је, наравно, и нови преврат

ро целим светом. ли и колико крчи себи места осведочење: да ни један човек није се

по самој навици својих бораца пошао на ново

родио за то да буде проста подлога и увери жени роб другом човеку, него да је сваки потпуни човек свој господар. Да се човек није удружио у државу за то да се глупошћу и подлопшћу већине „пореских глава“ гњечи ње- |

успитан био, — ето то је чинило да је и по сле „промене“ у нас бивало „опет то мало друкчије“. Страдали су ту и власници, који се нису старали да бар иза себе оставе и спреме

искрена реч и да се овековечи „законитост“

господским местима, о којима су мислили да

оним истим трагом којим је нови нараштај

нове сјајне раднике, страдали су, јер су мора гов природни развитак, да се гони његова || ли сада гледати друга слична лица на својим

батине и господство, сила и пљачка готован- | су вечита. А страдао је ту и народ, и губио

ских власника, него да је најбољи полицај људском развијена свест грађанска.

поверење у развитак свој, јер је после толи ког напора његовог наступала само промена

и да сакати природна права посебних народа

у лицу, а у ствари у раду остајало исто! Кад би бар већина грађана била свесна о своме праву и о својим дужностима и кад би

или природна права читавих гомила људских

умела ценити свако политичко дело по њего

рођених у сиромаштини, да се том политиком људство само тамани и упропашћује, да се у касарнама везује за ланац, само за љубав не колико бесних људи и пушта се на касапни це као несвесна стока. Да је, дакле, тек сло бодним и општим удружењем људским на ос нову узајамних услуга могућно сјајно развити

вом правом језгру, онда би одмах и друштве ни склоп морао да пође новим светлим пу

да се данашњом кабинетском шеретском

политиком која хоће да осваја, да однарођава

и стално подмирити потребе човечанске код

тем, — ето за што ми држимо да ваља о тим стварима говорити непрестанце, са сваке стра

не, свуда и сваком приликом. А кад се не би на све стране у друштву људском ширило

убеђење о потреби и о користи заједничкога удруживања на основу правде, на братском

свију и код свакога. Ето то је што се и нас

основу узајамних услуга, онда би наравно тешко било каквоме малом народу, да се он догађајима светским, и пшто на бојишта, би један бори противу чељусти крупнијих сусе ралишта и саборишта изазивље и наш мла да, — ето за што и нама мора да је мио сва ђани народ, који је читавих пет векова пљач ки напредак осталих народа у борби против кан и везиван и телесно и душевно. званичне бирокрације, у борби за равноправни Грдан је напор који мора да издржи осве развитак човечанских радника и за слободу тљена мањина људства у овој борби за ускрс народну и личну. нуће правде у друштву човечанском. Усмена Наравно да не можемо запевати исту песму и писмена борба често се морала завршивати са листовима бечким и пепштанским и њихо крвавом револуцијом, а још чешће се рево вим београдским буразером, који су пуни на луција, богатством светских каишара и нео дувених причања и нагађања о састанку ца бразованошћу већине народа, изметала скоро | рева из Петрограда, Берлина и Беча. Мора неприметно опет у стари порушени „поредак“. да је се орао бечкога ћесара веома отрцао кад Па шта више и код нас у кнежевини Србији његови папагаји у глас ликују за то што су овај се појав већ јављао и понављао. Људи | га цареви немачки и руски удостојили свога који су заслугом или подлошћу дошли до вла састанка. Али природна је ствар да врана сти у народу, почели су били мислити да су : врани очи не копа и да ће њихова величан они баш рођени за то да вечито владају и го- | ства увек се приљубити једно уз друго кад сподују, и не само то него и да вечито живе, треба стати на супрот каквој слободнијој струји својих народа. То значи оно, што се званич па су хтели да навију цео народ на свој ка врло много тиче да истражујемо у дневним

луп, и да и саме потоње нараштаје у школи и у књижевности натерају да раде и мисле онако како њиховом вечитом господству не

но и полузванично говори, да овај састанак

хоће само „да утврди мир“. Међу тим, саста нак овај, и ако би хтео пшто год, то би хтео ће ни мало сметати моћи, а то све у име „сло само да се осигура са стране, како би у земљи ге“, у име „државе“, јер наравно „држава не | могао смелије да настави међусобни рат. То може трпети да се под њезиним скутом раз се нарочито може казати за Аустрију, која

вијају противничка мњења“, — ето то је иза врло добро може знати, да у загрљају ћесар ском не ће се моћи у Немцима угушити теж нису давали навијати као мртве лутке. А по- | ња за уједињењем свих Немаца, нити ће се

зивало насилан преврат код оних људи који се

479

моћи задавити мржња између Маџара и Сло вена или прегристи свеза између озлојеђених

ње савезника, како би се пљачка из послед

У Пруској је данас на дневном реду траже

словенских племена, — па макар то све од

њег рата могла мирно потрошити. Највећа је

истине и хтела сва три охола ћесара. У Аустрији се делима гледа очито и несу

толичких попова, а нарочито препредених је

мњиво сваки дан да доказује лажност и лу дост вајкадашње пословице „царска се не по

ства немачког под качкетом пруском, која је

борба у Немачкој данас између затуцаних ка зујита, и између тежње за учвршћењем једин боје протестанске и која је стотинама година већ квашена крвљу међусобнога верозакон ског рата. Најновије сулудасто поступање „не

риче“. Чешко право народно и после најсве чанијег „ћесарског признања“, претрпано је данас шпијунском и солдачком ногом. Сло венцима се показује стиснута песница, а Гa лицији и Далмацији за толике лакоме и не свесне услуге плаћа се Финим подсмехом. Тако исто раде Маџари са Словацима и Ру

погрешљива“ папе и његовог владичанског

сабора олакшало је ову борбу, и ми већ ви димо где све немачке покрајине и проте станске и католичке потписују закон про

тиву језујита, који се спремају за сеобу у Аустрију. И у Италији се слави данас победа над свима победама. То је победа над затуца ном противу народном и противу слобод

мунима, који поред својих милијуна глава

нису у стању да се одбране од туђинске пре власти ни на својим властитим оиралиштама.

А кад Срби показаше у најновије доба да су већ толико свесни да се не даду на биралишту заваравати вином, паприкашем, банкама и

ном поповштином и на пољу народних бира

претњама, онда се растерује и сама црквено просветна српска скупштина и њезини се за

кључци сакате, при свем том што је „кра

лишта. Позивање на глупу светину била је последња и најжешћа претња папиних скуто ноша. Са највећом хуком они су се упустили

љевским законом“ призната независност свих

у борбу и пропали су и испод саме столице

вероисповести, рачунећи ту и Турке и Јевреје. А како ће се завршити цела ова бирократска борба? Како ће се завршити подла превара

вати онај, који је знао да је и најнесвеснију

гомилу могућно обрнути уз власт, па ма ова

која се врши у граници? р у целој бившој ј војеној вој р

најлибералнија била, јер је она гомила ишла

Како ће се завршити надметање са троједном краљевином и спор између Беча и Пеште око Далмације, ове и по прошлости и по садаш

до сада уз црну мантију више за то, што је

светога оца. То је још у напред могао очеки

се бојала него ли што је поштовала за врсна дела њена. И никакве вредности нема више њости праве правцате српско-хрватске земље глас да се и паша у Риму упиње да сам сво наше? И како ће се завршити сам унутраш | јевољно постави себи наследника, јер пропала је њи спор између деснице и левице у Угарској? моћ која је сваку такву самовољу чинила не На то би нам одговора могао дати само да | прекршним „законом“. нашњи Кошут, који постојано одриче да ступа У Шпањској излази сваки дан на видело ногом својом на ово труло земљиште, искр како још није довршена револуција, која је се пљено отровним концима, очекујући да свежи у њојзи одпочела. Противу краља је наравно дисај демокрације у Јевропи збрише и овде сва републиканска странка, која је у скуп На СИЛНИЧКО ГОТОВАНО, | |

штини имала онако замашну гомилу и онако

И пре него ли што дође овај час, очекивало се и очекује се од Русије да она смрси конце аустријске. Русија је то могла учинити за време Француско-пруског рата, па није учи

нила. Да прогута аустријске земље, то јој се чи ни данас опасно, јер се боји да не претовари желудац. Да пусти пак да се слободно раз вијају околни народи, то се њезином „само

державију“ чини још опаснији пример за ње зине властите покрајине. То је довело руску војску у Угарску и 1848 године. Не треба за боравити како је сваки одлучан корак Русије

ватрених и смишљених беседника. А против краља туђинца наравно да су и сви стари за туцани краљевци шпањски, па да богме да су и попови против онога чији је отац светога у буџак сатерао. Кад може да опстане пањској краљ, онда за што да буде он

талијанац, за што не би био на његовом месту Дон Карлос ?! — и ето за што устанак карлистички налази у Шпањској и отворених бораца на бојном пољу и ноћних совуљага које „атентатом“ хоће да решавају одношаје друштвене читавога народа.

у Јевропи јако зависан од њезинога унутраш

Ни у Француској није се довршио преврат,

њега развитка и од њезиног положаја наро

који је после седанског наседа царевог одпо

чито према Пољацима. Проучавање овог уну трашњег развитка за нас је сто пута важније него ли ма каква реч или здравица руских царева или изјава лична њихових наследника.

чет на великим вратима „законодавног тела“.

Данашња је скупштина израз народа као што је он био у својим најслабијим и најпониже нијим тренутцима. У таквим околностима иза

ГЛAСНИК.

брана она је већином представница властеле робљену браћу нашу, упропашћује највласти и поповштине. Изабраник њезин Тјер, као тију очевину нашу! Ми ускипљујемо кад чу председник републике једва се усуђује кад и | јемо да је један саграђанин наш напаствован кад да брани начело владе која званично оп | изван граница наших, — а поред њега ено стоји, али се још не усуђује да позове народ падају сваким даном жртве овога истог наро на слободно бирање нове скупштине, него у да нашег, тамани се једина узданица светлије сред републиканске данашње скупштине пот човечанске будућности наше, и извршује је писује праве назадњачке законе. Међу тим са дивљачка разорљива ћуд и над књигама на падом париске „комуне“ и тако названа „бур шим, над писмом нашим, које нам је највећа жоазија“ Француска опет је подигла главу. светиња народнога живота! Не да се порећи да је у њојзи још и данас И ево још један видов дан прохуја, а ми највећа материјална снага Француска, не да још нисмо у стању да сви заједно и сви у се порећи да је слабости и гњилости Францу глас и сви са подигнутом јуначком десницом ског народа у последњим часовима његове поиштемо ову најмању правдицу своју!... Ко борбе био узрок и то што је поред назадњач ји је тај који срца и разума има, а да му су ке пошовштине и властеле још и само „гра зе низ образе не помиле?... Или ћемо ваља ђанство“ било сувише заплашено савршеним да скорим дочекати згодније прилике — упра уништењем друштвеним и по томе и саврше во неприлике — у Јевропи?... Или је ваљада ном пропашћу својом, па је равнодушно гле немогућно да Србија, Црна Гора и Грчка, у дала борбу и против самих туђинаца. Данаш друштву са пробуђеним Бугарима, Србима и ња вера грађанског друштва у безопаснији Грцима у Турској, скину са врха Балкана развитак друштвени учранцуској учинила је, срамни азијатски самар!?... те је она потраживши у зајам три хиљаде Ко својом нерадњом или себичњачком рад милијуна Франака понуђена у један мах са њом продужава овај несносни мрак и уздржа више од четрдесет хиљада милијуна.

ва ускрс наш, томе доиста не ће повесница

Како би се зарадовали турски државници, кад би њима ко хтео да узајми толико нова ца. Они се не би устезали да узму свих че трдесет хиљада милијуна, ма да су тражили

наша остати дужна. Али немојмо мислити да

само три хиљаде.

Турској је данас оно

рад. — Струји ли кроз гомилу народну оно жи

стање, у коме су осуђеници кад су већ „на

во одушевљење које је потребно, па да се мо гу извршити велика дела? О томе ће пред

белом хлебу“.

год може више да се на

граби, што год може више да се упропасти, што год може већма да се учини пакости они ма који последњи час турски жељно ишче кују, — то је дачас задатак сваког родољуби вог османлије. У Цариград долази на један мах за великог везира онај исти Мидад паша, и оји је са своје језујитске свирепости и пре предености познат од једног краја Босне па до другога краја Бугарске. То је онај исти, што

се сав прекор може тицати само оних, који

„дpмају политиком“. Сви су чланови подјар мљених наших народа под једнако позвани на

повесницом давати рачуна свештеници наши,

учитељи наши и они власници који су у сва кидањем тешњем додиру са народом. Ако се преваре наде народне у једним личностима,

онда ће лако друге искрснути или ће их сам нород створити онде, где је у њему развијена свест о својим потребама и воља да се и ра

ди онако како ваља. Није само тешко народу, него и тешко најврснијим управљачима њего

се није устезао да оружаном руком упада и у

вим онде где је успаван јавни живот! Дела да саме путничке лађе што Дунавом плове. Та I се сваки међ својом околином запитамо: ко ман је тај дошао на ред да испуни уговоре | лико је ко вољан да озбиљно обећа новаца или између Србије и Турске о укидању турске крви своје или другога рада свога, те да се власти у Маломе Зворнику и да казни разбој скине са прсију наших мора, која нам руши нике турске, који повлађени од својих власти имаовински развитак и дави умни разви убише опет пре неколико дана трговачке пут

так наш?

нике црногорске на својој граници! Може бити да ће овај вешти непријатељ наш доиста уважити све подигнуте праведне тужбе наше. И имао би пуно права да нам се онда насмеје од свега срца. Ми подижемо званич

Покушајмо бар да сазнамо верно и тачно колико је и какво је куцање народнога срца нашег. Онога истог дана, кад осетимо у њему

не тражбине једнога села, — а иза тога села простире се читав низ градова и села, у који

довољно живота, и ми ћемо у стању бити да

својом борбом припомогнемо општој напред ној борби у друштву људском, а са нашега гроба ће већ бити камен подигнут и од

ма османлијска рука очувски дави и цеди за | ваљен, -a-i-o-na--_

ГОД. III.

БРОЈ ЗI.

У БЕОГРАду, 5. АВГУСТA (коловозA) 1872.

издАЈЕ

у једињена 0 m ма дина српска. yPETВУЈЕ Н ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ,

излАзи свАкк нкдFљЕ. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћЕс. или 6. ФоринAтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

Неимарство, вајарство и сликарство у Срба, од Ф. Каница — — Упоредни напредак слободе и рада, из ваостав штине пок. Ж. Жујовића. — — Хаџи Нича, приповетка Љ. Каравелова. — — Гласник: Ив читаонице.

–ње;-e--->--

0 д и с а њу. 0д Џонстона. (Свршетак). Ну, као што се наша храна не састоји само

из азотних сједињења — лепа, меса и белан чевине — но има и велику количину безазот ног дела: масти, и оних безазотних материја које образују маст — шећер и скроб: — тако се исто налази и у самој крви, месу и свима

— у угљену киселину, која се састоји из угљеника и кисника, — и у воду, која је састављена из водоника и кисника. Угљена

киселина, коју издишемо, није ништа друго но постепено оксидисање или горење угље

ника, кога има у нашој масти. Вода — коју

осталим деловима велика количина масти. На

из беле џигерице или из коже испаравамо, или

њу кисник друкчије дејствује. Маст се састоји

на другом ком месту одлучујемо — не произ

ив угљеника , водоника и веће или мање ко личине кисника. Примањем кисника маст се

лази само од воде, које има у нашем јелу и пићу, но већином постаје из водоника, кога има у масти и у оној храни, која прави маст

раствара — пошто је претрпела неке промене

"о дисАњу.

551

и која се једини са удисаним кисником и

ни: Фибрину, беланцету, лепу и сиру, који

прави воду. Кад се брзо крећемо или брзо ра димо, то се и кисник, који је у крви, брже једини са мишићним Фибрином и машћу; тада и крв брже струји кроз белу џигерицу, ми дишемо чешће и дубље, и по томе узимамо опет више кисника, који даље нове количине Фибрина и масти претвара у мокраћу, угљену киселину и воду. Отуда је код човека, кад се силно напреже и ради, велики зној, који се

образују поглавито тврде делове животињског тела, као : мишиће, хрскавице, жиле и т. д.

излива кроз поре на кожи; отуда човек више

телу, кад прими кисник, у угљену киселину

издише угљене киселине; отуда је најзад и многа мокраћа. Не дајмо какој дебелој животињи за неко лико дана никаку, или дајмо какву мршаву храну, она ће брзо од своје тежине изгубити, биће дакле лакша. Докле год та животиња дише непрестано ће одлучавати водену пару и угљену киселину. Исто тако испараваће кроз кожу и одлучаваће мокраћу; њено тело

и воду. Он се од других респирационих сред става главно у томе разликује, што врло брзо у крв прелази и врло се лако сједињује с кисником. Кад крв нема, после изнуреног рада или иначе при телесној слабости, довољно респирационог сретства, онда алкохол даје

мора се у толико смањити у колико износи

алкохол је често потребан да белој џигерици брзо даде количину материје, која је нужна за дисање. У овим случајима умерено уживање опојних пића врло је пробитачно. На сваки начин алкохол није храна, као што је хлеб и месо, који се прво сварују, па тек после у крв прелазе, али баш за то је важан што не трпећи никаких претварања — варења — брзо

тежина ових материја, и оно ће се смањити дотле док се не буде губитак храном накна дио. Кад се сад тело ове животиње, после ове

глади, испита, то ће се наћи, да је највише не стало масти у њеном телу, док се од дру гих делова њеног тела много мање потрошило.

Сви ови садржавају у себи азот,док су сред ства за дисање — респирациона — без азота. Једно је такво безазотно респирационо сред ство и алкохол, који је саставна и снажна материја пијаних пића. Алкохол се састоји, као год и маст, из угљеника, водоника и не што мало кисника; и претвара се у нашем

опорављење и снагу.

Под утицајем зиме, или после јаког рада, или код извесних болести органа за варење,

Како у тврдим тако и у течним измецима жи вотиње нема ни најмањег трага од масти; она у крв прелази и као сретство крепљења служи. је морала бити сва потрошена дисањем. Жи Штетна дејства честог и многог уживиња ал вотиња је дакле за сво ово време искључиво кохола јесу у томе, што он брзо у крвоток од своје масти живела. прелази и цревни канал само у горњим де Цела количина масти, која се налази у жи ловима дражи, и то за тренутак, а после про вотињском телу, врло је променљива, и ово изводи и запалење; варење бива, у таком слу нема великог утицаја на стање здравља, прем чају, све неуредније. У оваком прекомерном да је извесна количина масти преко нужна за уживању алкохола човек изгуби постојанство телесна ткања, мозак, жуч и т. д Кад се чо воље и то му прелази у страст, он постаје век добро храни, то се не надокнађава само дакле пијаница. маст, која је дисањем потрошена, но се скуп Као што је већ споменуто маст умерава ља под кожом између мишића велика гото дејство кисника на телесна ткања, која имају вина масти, која, кад не достаје хране или у азота; али осем тога њено претварање у уг болести, као помоћ служи. У колико с једне љену киселину и воду има још и друга важна стране дисање јако на маст дејствује, у то следства. лико су обратно с друге стране маст и хране Као што је познато, животиње имају своју које образују маст — шећер и скроб — главна властиту, унутарњу топлоту, која је већа или средства да се дисање као што треба одржи. мања од топлоте ваздуха и воде, у чијим се Са овог гледишта назива их знаменити хеми | срединама налазе. Рибе, водоземци, инсекти чар Либиг „средством за дисање“ (ресшира и т. д, нешто су топлији од средине у којој цију) и ставља их на супрот пластичној хра живе, те с тога се и зову хладнокрвне живо

552

о дисАњу.

тиње. На против у сисара и тица крвна је топлота много већа од ваздушне топлоте и

они се и зову за то топлокрвне житотиње. Тако топлота човекове крви износи, у уме реном климату, од 29–30 степена ромирових а у жарким вомљама или у грозничавој бо лести, пење се преко 30—31 ст. Коњска уну

те. Да не наводим друге многобројне истине, које овај доказ потврђују, навешћу овде још само то, да становници хладнијих предела је ду више масних јела него ли они, који живе у топлом климату; и да ми тако исто зими

једемо маснија јела но лети, а то за то, да би смо накнадили велики губитак у топлоти.

тарња топлота има близу 31 степен, прежи

И саставни делови тела, који садрже азот,

вара 32 ст. тичија 33 степена; топлота пак многих водоземаца износи у средњу руку 21 ст. па и преко свега тога ипак је зависна од спољне температуре. Пошто знамо да свако топло тело издаје своју топлоту околини, то би се морало то тело охладити, ако му се не

и пластична питљива сретства развијају по

моћу промена, које су претрпели у телу, из весну количину топлоте, која није толика колико она топлота која је потрошком масти произведена, и која у опште није довољна да се одржи телесна топлота.

би нова топлота дала ; с тога животиње мо

Али од куда то бива, да телесна топлота у

рају имати у својој унутарњости нуждан из вор топлоте, који је од спољне природе не вависан. Па кад замислимо сад, колико хлад них јела и пића у нашој унутарњости загре

здравом стању у разним околностима мало се

вамо; колико се хладног ваздуха угрејало у

нашој белој џигерици и отуда угрејано по вратило; и најзад кад замислимо колику ко

личину водене паре испаравамо из беле џиге рице и коже “): онда морамо из тога закљу чити, да се у нашем телу производи голема

топлота, која никад не попушта. Испитивањем се нашло, да хладнокрвне животиње у сравњењу са топлокрвнима врло

лагано и несавршено дишу. Морамо дакле већ ив ове околности иввести, да телесна топлота

стоји у извесној свези са радњом беле џиге рице. Ово наше извођење потпуно ћемо оправ дати многим истинама и природним законима.

Кад маст на ваздуху гори, то јест кад се са кисником сједињује у угљену киселину и воду, порађа се отуда велика топлота, као што се то догађа са олајем у нашим жишцима, или с машћу у лојаној или стеаринској свећи, кад се запале. Иста се топлота производи и кад се маст лагано хемичним путем оксидише, са

мо да се топлота развија тако да не буде ни каког горења и пламена. Удисани кисник пре твара маст у нашем телу у воду и угљену

мења, и да је од околне температуре готово са свим независна? Три четвртине наше це

ле важине из воде се састоје. Да би се пак вода угрејала нужна је све већа топлота. Кад се сад човек брзо покреће, радња је беле џи герице и крвотока убрзана, и у след тога се велика количина масти и меса раствара (тро ши), те тако произведена тошлота увећава тем пературу целог тела. Последице најмањег пе њања телесне топлоте јесу: што бела џиге рица и кожа више испаравају, те се тиме тело брзо опет охлади, јер водена пара при свом постајању собом односи велику количи ну топлоте. На против, кад се крв у спољним деловима тела и најмање охлади, то нас го ни не само осећање хладноће да се брзо по крећемо, да би смо тако ток крви, радњу беле џигерице и дисање убрзали, но и дражење, кога причињава хладан

ваздух или хладна

вода на живце у кожи.

Може коме чудно изгледати што топлота

беле џигерице није знатно већа од топлоте осталих делова тела, пошто се у њој прима кисник. — Ну, ми знамо, да се маст не рас твара примањем кисника само у белој џиге рици но и у свима деловима тела, у које крв носи кисник. С друге стране пак угљена ки

киселину, те се тиме производи топлота иста

селина и водена пара, што их издишемо, по

онака, као кад би маст на ваздуху горела, и

троше тошлоту, која је сгушњавањем кисника постала. Осем тога крв прима, пошто је пре

и ово је најглавнији извор животињске топло “) Да би се једна фунта хладне воде у пару претво рила треба толико топлоте колико је нужно да се 6*/, Фуната загреју до тачке кључања.

шла из тамне, венозне у црвену артериозну крв, велику количину топлоте, а то зато што је артериозна крв одлучује и односи у нају | даљеније делове нашег тела.

553

О ДИСАЊУ.

Бржа или спорија радња беле џигерице за виси, као што видесмо, већином од брзине крвотока, и доиста налазимо органе, који ово извршују, и који су код разних животиња у толико више савршенији, у колико су им са вршенији органи за дисање. Главни узрок крвотока је непрестано грчење и ширење

белој џигерици и уђе у леву предкомору ср ца; за тим је грчење те коморе потисне кроз

срца.

лови, тако зване, уши срца или предње ко

грчење чини, те крв снажно по телу струји, и у овоме је узрок што било (пулс) удара. Количина крви одраслог човека износи 20— 30. Фуната, од тога бела џигерица има 1/, Фунте. Срце удара 60–70 пута у минуту. При сваком грчењу срца одјуре за секунду 4 лота крви са брзином од 2"/, стопе. Тако сва крв прође за 3 минута или у једном сахату двадесет пута кроз срце и белу џигерицу. Кад

море; доњи су пак праве коморе срца. Ови шупљи простори стоје у свези са мноштвом

човек силно и много ради, крвоток се сврши за време мање од 1 минута.

жила, кроз које крв у њих долази или из њих

Најзад да споменемо како материја кружи у природи. Животиње удишу кисник а из дишу угљену киселину и најважнија промена материје у животињском телу састоји се, као што видесмо, у оксидисању то јест у сједи њењу са кисником. На против биљке усишу угљену киселину, и из тога угљеника обра зује се: дрво, шећер, маст, смола и т. д., а изтурају кисник (под упливом сунца мање). Тако је растење и живот биља основан на растењу и животу животиња. Биљке, дакле,

Срце је састављено из многих врло снаж них мишића, који обухватају шупљину, која је у унутарњости уздужним дуваром на двоје подељена.

Оба ова одељка деле се опет сретством вентила, који се само на једну страну могу отворити, у два неједнака дела. Горњи су де

истиче. Она крв, која се из тела враћа, струји најпре кроз горње и доње шупље ве не у десну предкомору срца (ухо срца); кад се ова комора скупи — згрчи —, крв би хте

ла да се натраг врати, али то не дају венти ли, који се у овим венама налазе, те тако је крв потиснута кроз тровpхасти вентил у де

сну комору срца. Ну, кад се и ова скупи — згрчи —, троугласти се вентил затвори и крв

вентил у леву комору срца, а одавде са ужа

сном снагом одструји у све жиле и у најкрај ње спољне делове тела. Мишићи, који обра зују дуварове леве коморе срца, много су ја чи од оних десне комаре. Њихово снажно

одјури у артерије беле џигерице, које је од

нису само за опстанак животиња за то важне,

веду кроз разгранате жиле и у најмањи су

што обичну — тако звану видљиву — храну

дић у белој џигерици.

Пошто је овде крв | набављају, него још справљају и ваздух —

примила кисник а испирала угљену киселину - невидљиву храну — кога животиња троши.

Превео Тан. Ј. Миленковић.

и водену пару, скупи се у гомилу из вена у

У a џ и Н и ч а. (Наставак)

— А колико би пара требало, па да се начини лепа црква? пита стари Бугарин.

— Око 10.000 дук. ц. заједно с местом, од

цркву, па да на престолу буде написано: „ти торт, и приложникљ Тричко.“ — И то је лака ствар! Ми можемо лепо да

говара Хаџи Нича. — Е! ал ја немам десет хиљада; имам са

дамо 6000 дук. под интерес, па кад то нарасте на 10.000 д. а ми онда да градимо цркву, го

MO IIIеC,

вори Нича. Тако су паре даване у руке Хаџи Ничи. Интерес је растао, Тричко је умрљо, црква је очекивала свој постанак, а Хаџи Нича је

— Ах! за то је ласно! Дајте ви шес хиљада, а и ми ћемо измеђ нас да скупимо још 4, па готов пос'о.

— Ал' ја бих хтео да сам начиним једну

непрестано текао и текао.

554

ХАЏИ НИЧА.

Један стари Бугарин захте да да новаца да се начини црква и школа, но и то још за жи вота његова. Хаџи Нича узе новце, па запо че да тражи место на ком би се сазидала цр

ква и школа. Нађе једно место, хајд купи га, погоди и мајсторе, ал” све нешто очекује и не отпочиње зидање. Кад онај Бугарин ста де да пита Ничу: за што он не отпочиње цр кву, Нича нађе узрока да се посвади с газдом од кога је купио место и поведе с њим тако дугу парницу да је не само од старости умрљо стари Бугарин, но и сам Хаџи Нича имао је времена да остари и обели док се она сврши.

Кад Хаџи Нича није био у стању да наго вори старе Бугаре да праве цркву и школу,

мислио да ће живети још 50 година, па да ће

тако дочекати да види својим очима ону Бу гарчад што ће се васпитати Тричковим нов цем? — Не, Нича је имао на памети нешто са свим друго.

Овде још и то треба да кажем да Нича није текао само од старих Бугара но и од прави тељства. Неколико родољуба молили су пре неколико година румунску владу да им помо

гне те да направе у Трнову болницу. Румун ска се влада обећала да даје сваке године по 10.000 гроша и издавала је уредно ову суму. Протекло је пет година и влада се надала да њезина пожртвовања приносе бугарском на роду велику корист; но била је преварена. Је

, онда се владика лаћао своје дужности. Овај

дном неки трговац оде код неког румунског

Фанариотски архијереј тако је био добро ис пек'о свој Фанаријотски занат, да се ни један старац и ни једна баба није могла да противи његовој вољи, особито онда кад би стао да

чиновника по свом послу, па између осталог

им прича о страшном суду христовом, о пу

товању блажене Тодоре кроз митарства и зе мном ништавилу човека.

А кад ни свети отац није мог"о ништа да учини, онда је те важне послове примао на се доктор Плоча да их расправи својом меде цинском наредбом, а г. Геклеско опет својим __

разговора упита чиновник трговца:

Како иде с болницом?

— С којом болницом? упита трговац. — Трновском. Ми у Трнову немамо болницу. Та не може бити. Та ми сваке године

дајемо из правителствене касе по 10.000 гроша

за вашу болницу. — Па коме дајете те паре? — Хаџи Ничи

— Хаџи Нича није шиљао у Трново ника кав новац, нити је правио болницу, он вас је

Један од богатих Бугара није желео да прави цркве и школе, но је хтео да остави дохо — Чиновник се зачуди, па дозове к себи и дак од 10.000 гр. од кога би се васпитавали || млади бугарчићи у Јевропи. И тај је новац Хаџи Ничу и упита га. — Шта сте направили с трновском бол увео Хаџи Нича, но нити је послао Бургачад || да се уче на страни, нити је помагао оне што ницом. — Направићемо је, одговори Нича, а није су учили у Букурешту. Кад се један од Бу ни поцрвенио. гара осмели да упита његово величанство ћир — Ама ви ми казивасте да је начињена и Ничу за што он на зло употребљује туђ новац и за што не врши вољу покојних завештача, да се у њој већ и болесници лече. — Здање је било мало, па с тога смо сми онда му Нича одговори: Ја мислим да је боље нека најпре порасте капитал, па после да по слили да увеличамо капитал па да направимо шљемо младиће. Ми сад имамо новаца само

велику болницу.

— Влада не жели више да помаже трновској болници кад је никако и нема, рече чиновник. — Ама ми ћемо да је начинимо, одговорио хтети да васпитате 100 младића, а док се то је Хаџи Нича.

ва двојицу, а ако нам нарасте капитал онда ће бити за пет а можда и за десет. — А кад ће то да буде? Вама се може про

лико увелича капитал да се могне издржати

— Нисмо ми баш толико глупи као што ви

њих 100 вама треба 1000 год. — Кроз 20—30 година реко је Нича и на смешио се. Но да не мислите ви да је Нича

мислите, рече чиновник. — Ми смо хтели да помогнемо сиротињи, а не да пунимо ваш џеп.

После овог догађаја неки Бугари нашадну

xАЏи

555

на Хаџи Ничу и захтевали да им каже зашто он не употреби новац, који људи дају на оно на што је одређен; но Хаџи Нича им је од

те на набоде на своју виљушку месо што му беше заостало у суседа и проговори бугарски

говорио:

— Јесте ли ми ви штогод дали? Нек дођу они (мртви) који су ми дали своје капитале, па нек ми они траже рачуна. Вуцибатинама

„За ово су месо паре дате, па што да се враћа натраг“. Кад у другога оста један кромпир, буразер Петлетов и њега спљиска, код трећег оста печење — он и њега. Кад виде слуга,

нисам дужан да се правдам шта сам науман

што разноси јело, да наш Краљевић Марко засукује рукаве и спрема се да поједе све што

да радим!

остане иза кочијаша, он га узе за руку и од

Но да се не би ти Бугари, што су проте веде га у кухињу па му да пуно ведро јела од стовали, на Ничу одвећ расpдили и изнели ког гостионпчар није више мислио да тече, ђубре на улицу, Нича им је послао ћир Ми већ које беше спремио за своје свиње. О овом хаља да их умири и да им наобећава златна јунаштву Нејковога брата још и данас при брда.

— Ви још не знате шта мисли Хаџи Нича, говорио је Михалаћи. — Шта ће вам цркве

чају Липишчани. И тако код Хаџи Ниче је био велики скуп. Хаџи Нича је седео у ћошку намрштен као

и болнице? — пушака море

крава, а лице му је изгледало као да хоће да

треба, пушака.

Причекајте још мало, па ће те видети шта ће каже: „показаћу ја вами ко је Хаџи Нича!“ да учини ћир Нича! Не мислите да њему тре Доктор Плоча и Михаљи жмиркали су на пу бају ваше цркавице, та он је богат као Де

блику, један левим а други десним оком, на

мидов. Или ваљда тече жени и деци! — Де

лицу им се огледала велика радост и велика

беле сте ви главе.

срећа. Владика је седео и жмиркао са обадва

Бугари су се умирили и очекивали од Ниче

ока, час поусекњивао се и ушмркивао ка ци

нешто велико, надали су се да виде чете, пу

ганче на гробљу. Остала је публика седела и

пке и топове, но Хаџи Нича је непрестано гледела на Хаџи Ничу са „благоговјeниjeм“. ТеKaО И Текао, По што су сви дошли и поседали, Хаџи Нича ОТПОЧНе :

XII.

— Наша је отаџбина у опасности и ми треба

У Хаџи Ничиним палатама био је велики да јој помогнемо. Његово сијателство обећава скуп. Цело његово министарство, заједно са нам да ће нам дати мало пушака и мало пара, својим чуствима (трбух) дошли су на овај ве но и ми не треба да будемо као просијаци, лики сабор. Сви су се богати Бугари домакли већ да скупимо и међу собом који дукат, јер да чују слатке речи његовог величанства, до људи само онда дају кад виде да и ми улажемо шло је и неколико улизица, који су пуштани по штогод. Ја ћу да дам 5000 дуката а ако на скуп само у изванредним приликама. Је

дан од тих шпицлова био је брат Нејчу Пе тлету, о ком треба да речемо неколико речи да би му име остало у бугарским хроникама. То бугарско срце отиде пре неколико година

буде нужно и више. Хаџи Ничини су мини стри погладили браде, поклимали главама, па

се решили да следују примеру свога Хаџи Ниче. Један пу њих обећао је хиљаду дуката,

други 500 — трећи 100 а четврти 50. А баш

у Липиску да продаје своје рукотворине, па у то исто доба Хаџи Нича је мислио. се сврати у једну гостионицу -- разуме се у — Његово сијателство рече да ће нам дати таку где је појевтино — то јест где једу ко један милијун гроша, тај новац док постоји чијаши — да нахрани своје чуство и заиште код мене да се ствари уреде донеће ми 5000 да му донесу „супу“ почем је она најјевтинија.

дуката. Сем тога онај новац што се скупи од

Пошто је то појео није искао друго јело но влашких Бугара не треба показивати његовом Је седео и нешто чекао.

За столом седело је сијателству. Ко зна пшта још може бити! половину куханог меса што пред њим беше, Ја ћу тај новац да оставим нека стоји код а остало му остаде, Петлетов се брат пружи мене, те да га употребим у изванредном слу

још много људи, па кад један од њих поједе

556

НИЧА.

чају. А море ко ће и да ми га тражи....... Ако Београд, па сте се овамо довукли? Зар вам у мутном времену човек не стече а ја кад ће је тамо било зло? Вас треба човек да бије, стећи? | а да вам не каже за што вас бије. Хајде тор Из ових Хаџи Ничиних речи читаоци виде њајте се одавде! Зар сам ја ваш банкар, те да је он текао и од својих министара, од при долазите да од мене паре тражите. Одлазите јатеља и својих лакеја, једном речи, Нича је и тражите посла, или ће вас овдашња поли у свему надмашио и самог Мехмед Али-пашу, ција затворити као скитнице. — А ви што сте нам писали да оставимо који је био познат целој Јевропи због своје вештине да оглоби и сиромахе и богате, само

чету у Београду, па да дођемо овамо? упита

Нича није имао тако умну политичку способ ност као Мехмед и није могао да се сети да је његово сијатељство обећало да да милијун гроша у корист бугарског народа, а не у Ни чину корист. Грошеви су били послати у Бео град да се састави бугарска чета, а Хаџи Нича оста као балега на цедилу. Ма наш се Нича није одрицао своје цељи но је радио. Прво и прво он спљиска новац, што беше скупљен у Влашкој од влашких Бугара, па за тим почне да сплеткари између бугарчића што су били у чети, и ствар се сврши врло жалосно. Нај после Хаџи Нича оде његовом сијателству те

ли су млади Бугари. — Ко вам је писао? Камо вам то писмо?

поче овако говорити:

вас хране месом, а сад чујемо да ни један од

Ја се нисам ни сетио да вам пишем. Један од младих Бугара извади из недара

писмо па га пружи Хаџи Ничи, који прочи Та, ОВО :

„Момци! Ми видимо да се Срби не пона шају спрам вас братски, но хоће да вас на праве својим слугама, хоће да убију у вама

родољубиви дух, ради би да вас посрбе и да вас употребљују као своје оруђе. Сем тога ми смо одредили да вам се даје месечно по три дуката, да вас обуку у чохано рухо и да

— Ја сам вам говорио да се новац да мени, но ових услова није испуњен; с тога ће најбоље ви ме не послушасте но га дадосте кнезу Ми бити да се вратите у Румунију, па да овде саставимо праву бугарску чету, која ће се хаилу. Видите сад да се посо поквари? — Па дед кажите нам како би то могли да управљати самостално. Ми смо послали срп поправимо ствар? упитало је његово „сија ској влади врло много новаца, но ако се ви тељство“. вратите ми ћемо искати да нам се те паре — Чета треба да се састави у Румунији, а натраг врате, па ћемо онда живети како је новац, којим би се она саставила да се да богу воља. Сви сте ви или трговци или тр мени. Ја хиљаду пута боље познајем потребе говачки синови, па сте научили да живите бугарског народа но кнез Михаило и други. мало боље но што живе српски солдати. Вра тите се у Румунију, па да радимо за нашу — А румунско „правитељство“? — Ми треба то све да уредимо тајно да милу домовину.“ — То писмо није моје, нити ја знам ко вам нико не зна — одговори Нича. — Хајде ви гледајте да организујете чету, га је писао, рече Нича. Шта ћу сад да ра а ми ћемо дати паре – рече његово сија дим с вама? Хајде ја ћу вам дати по један

дукат за јело док не нађете посла. Хајд сад, Хаџи Нича и његова кумпанија пишу у Бео одлазите. Млади су Бугари дошли до великог очајања, град Бугарчићима да дођу у Румунију, јер у и нису знали шта да раде, а Хаџи-Ничина је Београду није место да се у њему састављују чете за Бугарску, и Румунија се на брзо на пуни младим јунацима, који нису зна и шта сад да раде. Ишли су голи и боси и умирали од глади и зиме. Кад неколицина од тих мла

дића оде Хаџи Ничи да поиште пара за храну

савест остала чиста. Било би узалудна да

овде говорим о бугарским четама које пређо ше под предвођењем Тотја, Панајота и нај после Хаџи Димитрија, да кажем само то: да су те чете биле наоружане народним нов

цем, а Хаџи Нича и његово министарство не — А што сте дошли? Што сте оставили | само да не помогоше браћи, која беху отишла

и одело он им одговори:

557

ХАЏИ НИЧА.

да умру за домовину, но они још и учинише те пропаде и Хаџи Димитрије и његово дело. Хаџи Нича, од ког су се крили бугарски јунаци, дозна да Хаџи Димитрије намерава прећи у Бугарску са својом маленом четом, па то јави руском конзулу, руски конзуо јави Францеском, а Францески — Митад паши и тако Хаџи-Димитрије пострада од своје рође не браће. Ко не верује мојим речима нека прочита „црвену књигу“ од 1868 год. Један одвећ уман човек рекао је: „Дајте ми мудре и образоване људе, а не маслинаре и

сапунџије, ако хоћете да извршим посао. Ма

Но Хаџи Нича је сујетан човек, па жели да се прослави и да се покаже пред светом: да

он све чини за свој народ и домовину, с тога он не квари са свим оне мало пре поменуте

заводе, но их употребљује на своју корист — као своју сопственост. Ђаци из те школе били су обвезани да раде свом добротвору, и сваки из Ничине кумпаније имао је пуно право да их шаље на пијацу да му купују: месо, лук, прасад и т. д. Учитељ мора да пева у цркви и да купи Ничину трговачку вересију. „Бла годђтелна дружина“ помогла је само кувари цама, праљама и слугама, који су служили Хаџи Ничу, а тако исто и људе само његове кумпаније. Кад је по који несрећан Бугарин одлазио Хаџи Ничи и молио га да му помо гне из суме „Благодљтелне дружине“ Хаџи Нича га је питао: — Ти од којих си Бугара, из Бугарске или

слинари немају ни родољубља, ни свести, ни осећаја за слободу, они личе на џак с дука тима. Метите у џак 10 хиљада дуката он ће да вреди 10 хиљада дуката, турите 5 хиљада и он ће да вреди 5, турите само један дукат и џак ће вредити само један, извадите и тај ив Влашке? — Ја сам ћир Ничо из Бугарске, говорио један и џак ће остати џак.“ Тој мудрој изреци ја ћу да додам још и ове је Бугарин — Турци ме ухватише пре неко речи: „Узмите од Хаџи Ниче народње паре, лико година, спремише ме у Дијар-Бећир и које је он од народа отео свакојаком неправ тамо ме држаше 5 година. Изгубих здравље, дом и Хаџи Нича ће да остане само Хаџи ћир Ничo! болан сам ћир Ничo!... Дођох Нича, узмите му још и онај новац, који је он | овде да се мало полечим. — Наша „Благодђтелна дружина“ не пома стекао као трговац и шерет, то јест који је покрао од сиротиње, па ће онда остати само же тамошњим Бугарима, но само овима што кожа и лој, што не ће бити ни за што друго, су у Влашкој, говорио је Нича. но да се тиме плаше деца и да се од тога Кад је какав сиротни ђак долазио Ничи и гнушају часни људи. У јевропским државама . молио га за помоћ, Хаџи Нича га је питао: — Ти да л” си од младих или од старих? хајдуке и издајице затварају и вешају, а Хаџи Нича тече и тече. Ја сам ђак и не припадам ни једној странци, говорио је ученик. XIII. — Ја знам да си ти од младих, јер те је | један од мојих пријатеља видео у читаоници На празно је да говоримо о осталим ситним | младих. Хајде иди Цанчовићу нек ти он по изворима из којих је Хаџи Нича црпео своју МОГНе, — Ја Цанчовића и не познајем, говорио корист, да кажемо само то: да је он из сваке народње ствари вукао корист. Ако је напра је ђак. — Ено, магаза му је у Липисканији улици, вио цркву и пожртвовао на њу 300 ft он је рекао је Хаџи Нича и обрнуо просиоцу леђа. после отеретио таким интересом да се храм Један се Бугарин учио у Београду, па за божи никад није могао да откупи од свога тим пош'о у да доврши науке. Био је „титора и приложника.“ Начинио је он и сиромах, па оде Хаџи Ничи и заиште помоћ, школу, благотворну дружину, читаоницу и но Нича га одбије, а одбио га је за то што штампарију на акције; бар од тога надао се је учио у Београду. Свему овом треба да до дам још и то да Хаџи Нича и кумпанија нису да ће пожњети „безгрешан плод“, но кад је помагали ни оним женама које су старе, јер видео да су малени приходи од тих завода, а

оне већ нису у стању да врше „патриотска

он их уништи, па капитал стрпа у своју касу.

дела.“

----на-Ана.- ре-ев-------

(Свршиће се)

558

Из уметничког света.

град београдски и младога кнеза у друштву бораца за радиност и уметност, највише

Политички догађаји од вајкада су били тесно

је

везани за уметнички покрет и живот. Народ на судбина давала је уметности догађаје, ма

валачила и цртежом и израдом и замишљу сво Јом слика младога кнеза у војничком руху кога

теријале, а уметност је давала политици узо

вила води преко Дрине у помоћ браћи која се виде како робују у оковима и тугују над

идеале. Па какво градиво онаква и зграда.

де нема личне слободе у кретању, где је на род успаван или уверижен, где је лични укус не развијен, или сретства сувише ограничена, ту

само знаменити догађаји целога народа изази вају дела уметничка. у колико су ови до гађаји доиста народни, општи, светли и зна

чајни, или су природе пролазне, лично каби нетске и бирократске, у толико и уметност уздиже се до свог правог и човечанског зна

чаја, или се у место вечне уметности јавља проста слушкиња, која врши свој посао за па

умртвљеном децом својом. Још кад не би це лина ове пирамиде са својим многим украсима и превеликим трупом, према коме се чисто

гута она лепа слика победне Србије, што је напред споменусмо, кад не би неорганска це лина пирамиде опомињала нас на укус про

шлога века, кад би она представљала једну целокупну живу слику, онда би смо овај спо меник доиста могли назвати „монументалним“ делом наше уметности.

Одмах за овим уметничким делом долази ве

ре, једном к'о и другом, данас као и сутра — јер ће сутра већ бити ишчезло оно што је да

лика књига обложена кадивом и сребром као

нас урадила и искитила.

знаменита јеванђеља. У овој су књизи Фото

И приликом „монархијске“ светковине 10. Августа у Београду јавило је се уметничких производа и у вајарству и у сликарству и у

свирци и у песништву. У част нашој пробу ђеној уметности можемо одмах овде да спо менемо, да је овом приликом паштила се да

графске слике свих официра у кнежевини (од

Штокмана). Желели би смо да скоро умедне мо казати колико ће ових слика остати као

драгоценост у историји српској онда, кад се сврши рат за ослобођење. Али можемо за да нас одати хвалу лепим бојаним сликама То

м, који је на корицама сједне стра оном догађају који је изазвао даде печат оп доровићеви не нацртао устанак шумадијски, а с друге

шти народни и да га узвиси до узора, који је

само могућан у овоме истом правцу. У „мо нарху“ су значајни уметнички производи овога дана гледали само да оличе првог борца за ослобођење народно. На прво место уметничких производа овога дана долази без сумње споменик од сребра и злата, ког је београдска општина израдити || дала. Овај, до сада најлепши производ вајар ства у нашем крају, израђен је брижљиво у Минхену по нацрту нашег познатог сликара | Ст. Тодоровића. Сребрна девојка са птити

стране у угловима насликао облике сpнске

војске редовне и народне од почетка кнеже вине па до данас,

И потомци таковских револуционара опре мили су своме младом кнезу велику заставу са златним и свиленим тракама. На застави

је брижљиво насликао наш млади сликар Ни кола Марковић устанак код таковске цркве. А испод слике сијају се речи кнеза Милоша:

Ево мене, ево рата с Турцима!

Још ваља споменути заставу ловничку, на

Србије и златном заставом, а крај ногу јој | којој је лепо извезен грб неманићски и око њега гране као на челу овога листа, са грбо савладани сатана, — ова мала група на вр шку пирамиде израђена је тако нежно и тако вима српских земаља на листићима и озго вешто и у тако складним природним облици достојанствен натпис: за слободу и уједињење ма, да ће дуго и дуго остати као велика дра српства, ва славу Обреновића. Hani. се да гоценост наших крајева. А између испупчених || ће ова застава у политичкој историји бити слика (висок. рељева) на леђима пирамиде, | још много значајнија но у историји уметности. које представљају устанак таковски, улазак у |

А поред ових знамења телесне борбе сетили

ГЛAСНИК.

су се браћа папчани и на борбу умну, припре мивши од злата и сребра велику мастионицу, на којој је изрезано Косово и емаљом нацр тано Таково. У естетичком погледу није зна менит целокупни нацрт ове мастионице, али је вредно с хвалом споменути да је израду

његову у злату и сребру извршио београдски златар Јов. Николић. Не ћемо оставити не споменут овде ни у кусно израђени топ, кога су крајишници За јечарци дали израдити у крагујевачкој топо ливници, и који израдом својом служи на част и наручиоцима и радионици.

Међу резачке производе ваља убројати овде и лепо израђену медаљу са ликом младога кнеза Србије. Ову је медаљу дао израдити у корист Фонду позоришта београдског Милан Симић, који је већ једном учинио публици услугу са издавањем „слика и грбова свију срп ских земаља и династија.“ Остале слике литографисане овом приликом, које претстављају кнеза међ знамењима бу дућности и слободе српске, или међ његовим ађутантима — не могу, на жалост, да издрже

559

коју је Јован Ђорђевић испевао речи, које су просто угледање на туђе химне и немају скоро ничега што би потсећало на особити положај и позив нашега народа, као што је подсећала на прилику и сама песма „Праг је ово“, која још и није била у почетку спремана за вођу српских бораца, него је одпевана била неком аустријском ђенералу. У опште је песништво овога дана показало неколико својих светлих искара само у јавним натписима по Београду, а и по неким другим варошима у Србији. Песме пак, које су — у штампарији познати, а у књижевности непо знати — крпачи стихова и сада на свет из

нели, или које су нама на штампање у листу послате биле, више би у стању биле, да смање, но да уздигну достојанство овога дана. Један од ових крпача стихова и сам објављује у зва ничним новинама да му је у целој књизи нај

снажнији стих овај: Да се венча југ и север, Исток биће кум и девер! Са свим на супрот усамљеним покушајима потковане или потковица жељне музе, значај

но је било овом приликом певање песама гр

уметнички суд.

лом на свечаном концерту, на коме су се кра

- Од свирачких производа и овом приликом имамо да прибележимо „свечану корачницу“ од вреднога управљача војене музике Драгу тина Чижека, који је и пролетос у концерту за поплављену чешку браћу стекао признања | у великој публици, а нарочито са својим ка рактеријским красним саставима „Један дан у | београдском гарнизону“ и „Растанак са Ау стријом.“ Том приликом саставио је у звучне писмене знаке „Српско коло“ врсни Кох-Кухач у За гребу, који је добро познат са својих расправа

сно јавиле певачке дружине напе и с ове и

Шумадије, видели смо и наше шапчане, по жаревљане, смедеревце, јагодинце, ужичане и др. у братскоме колу одушевљене уметничке

о народним напевима.

заједнице. Ваља нам пребележити да још про

И чувени наш млади вештак на виолини Драгомир Кранчевић јавио је се ових дана у Београду у два вечера. И не само да је сво

ограду опет покреће струја одсуднога рада за будућност народну, одмах је панчевачка и ве

јим слушаоцима и слушалицама и овом при

мунска певачка дружина — први пут после

ликом принео потпуно уживање чаробне му

растурене омладинске скупштине у Београду

свирке, него је се још јавио и са својим са

— појавила се опет у пријатељском загрљају

с оне стране Саве и Дунава. Осим врсних панчеваца, земунаца, вршчана, румљана, ву

ковараца, митровчана, белоцрквана, темишва раца, који су поред красних саставака од Хо

рејпека и Хавласе, заједно са београдским друштвом ускликнули: што ћутиш, ћутиш Србине тужни!? имали смо прилику да види мо први пут и нови подмладак певачки из

летос, чим је се говорити почело да се у Бе

ставом поцрпљеним из ризнице нашега наро

овде на свечаном концерту у спомен предаје

да, јавио је се са властитим красним „варија

града београдског. Кад су пак гости у Бео

цијама на српске народне песме.“ И ако је „одбор за дочек гостију“ показао према овоме

у опасности да буде „одложен“, онда уз песме

граду приметили да је овај одсудни рад опет

одличном госту приличну меру забуне и за- | из програма показа панчевачка дружина да

борава, нека буде уверен наш млади вештак | она уме певати и „марсељезу“, која је ово да и у Београду има довољно глава и срца први пут у Београду јавно отпевана и у свим која ни сад ни од сад не заборављају његове || круговима исто тако симпатично поздравље красне даре.

на, као год и прошле јесени на свечаном кон

А певачка (вокална) свирка наравно да је и овом приликом добила новога приплода. То се по себи разуме кад се зна да је у Београду даровити и гласовити Даворин Јенко. Он је

церту у Цетињу, кад је которско врсно друш тво „Јединство“ по програму своме одсвирало. И позориште београдско изнело је пред свет

овом приликом „Маркову сабљу“, алегорију у саставио ведру и лаку химну кнежевску, за || два дела, коју је написао Јован Ђорђевић,

56()

ГЛAСНИК.

употребивши онај исти замишљај кога је Љу бомир Ненадовић извео у песми „снага наро да“. Слике су у овој алегорији добро иза

из Новог Сада у Загреб. Телечки је се пре селио из Загреба у Нови Сад. Ружић и

жићка из Новог Сада у Београд. Неца Недељ

бране и позорница их је наша тако красно ковић из Загреба у Беч, где је сада и Јелен извела, да ни једну не може гледалац оста

ска. А Племенчића је нестало из Београда. У

вити без узбуђења. Нарочито је то у првоме делу, где се појављује Ђурађ Бранковић са својим слепим синовима и потурченом Маром својом, где се даље појављује турчење босан ских великаша, па калуђерско одвлачење на рода у туђу земљу и најпосле борба Црного раца с Турцима. И стихови који се говоре

стручноме позориштном листу има довољно

добрих оцена о новосадском народном позо

ришту, али се на жалост још није могло наћи ваљаних извештача из Београда, где доиста има већ могућности да буду заступљене нај боље глумачке снаге, јер већ данас пролазе боље него ли сви од реда даровити и марљи

поред ових слика много су лакши и округли

ви професори или други јавни радници на

ји, него што би се очекивати могло од онога који је још пре 25 година о клин обесио своју лиру. Само у другоме делу ове алегорије чуд новато звечи кад бивши уредник „Српског Дневника“ не тражи „храм слободе“ онде где

родни. Од књижевних знатнијих појава ваља

се узајамним договором и узајамним услугама

друштво држи, него онде „и где млађи ста ријега слуша, а старији свог млађега пази“. А наравно и да би смо се ми дуго начекали, ако не би смо радили да продре у нама сви ма свест о нашим правима и дужностима и о

нашем узајмичком интересу, него би смо тра жили да нас најпре „љубав спаја жарка“, па тек онда пред нама да буде „сабља Краљеви ћа Марко“. Али је ипак ова алегорија задо ста одмакла од досадањих апотеоза Малети ћевих и Банових.

нам споменути да су се Трпковићеве шаљиве игре почеле и у Београду с успехом одомаћи вати, и да је и из других књижевности са потпуним разумевањем глумачким и декора тивним појавио се овде из чешке књижевности

„Жишка“, кога је превео и представио вредни Сава Рајковић и из Француске Хигов „Зво нар богородичине цркве“, кога је превео по преради брижљиви управљач Милан Симић. Осим наших сталних позоришта и данас по Србији може путника да изненади по гдекoja добровољна позоришна престава. Поред позо ришта крагујевачког, градиштанског и других

већ познатих, вредно је да прибележимо овде и покушаје позоришне у маломе Аранђеловцу. Без развијене трговине и без многих чинов ника скупили су се овде помоћници разних за натлија поред марљивог руковођења напредног

Узгред да напоменемо да је овај последњи после наше критичице на „Марту Посадницу“, подметуо свога друга Розена, као да је овај полицајног писара, па лепо износе народна „потанко проучавајући“ дело (које још није јуначка дела пред своју задовољну публику. И поред бирократског загушљивог ветра, наштампано) написао ову хинеску хвалу у познатом свом листу. И кад би ово доиста који је ових дана из Пеште чак до Београда било, опет не би утекло од чувене сведоџбе провејао, појавила је се у београдским дво „салепције за бозаџију“. Али је вешти допис ранама једна млада другарица уметности, по ник пештанских новина толико се у ревно

сти затрчао, да је казао јcш једну нову лаж, која се јавним протокулом доказати може. Он је сад рекао да зна да је писцу Мартином по зната била књига руска, — али не драма, не ГО НОКа, историј .... а овамо се може увери

ти који год хоће да број 2978(8) у „народној библиотеци“ није никаква „историја“ него баш драма Погодинова, коју је наш писац по дуго држао код себе — и ето и опет навали хоће ово да утаји!

з позоришта, иначе, више би смо имали да говоримо о селидби глумаца, него ли о новим карактерима, које су у животу или у историји уметности трудно проучавали, па онда нас на позорници пријатно изненадили.

nag Наталија Хаузерова, коју је стари веш так лист сјајним надама укрепио, и која је из средине 11еште дошла да својом љупком

свирком покаже противност између опште бо жанске природе људског образованог срца и сатанске изопачености надувеннх насилника.

Млада четрнаестогодишња уметница на гласо виру, поред свога оца који је спроводио на хармонијуму, давала је у

касини“

један концерат, на коме је, поред своје озбиљ ности и отворености, нарочито са Вердијевим Трубадуром, Вагнеровом Танхајзерском кора

чницом, ЛитолФовом красном песмом прељин ском, Јенковом новом химном и добро деше ним српским колом, утврдила оне наде које су

јој већ на сусрет излазиле. Јемац је томе не Тако су се Јовановић и Јовановићка преселили само лакост него и осетљивост која је се опа из Београда у Загреб. И Браније преселио се | жала у свирци ове младе гошће. -намена-е-е

ЛИСТ ЗА П0УКУ. УМЕТНОСТ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ. ГОД. III.

БРОЈ 36.

у БЕОГРАду, 9. СЕПТЕМБРА (РУЈНА) 1872

ИЗДАЈЕ

у ЈЕДИЊЕНА 0 M МАДИНА СРПСКА. yPETВУЈЕ И ОДГОВАРА

милАН КУЈУНЏић,

излАзи СВАКЕ НЕДЕЉЕ. СТАЈЕ НА годиНУ 1 дукAт ћEC. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : IIIта смета развитку пољске привреде код нас? од Ат. Вучковића. — — Бокез! од Анђела. — — Хаџи Нича, при поветка Љ. Каравелова (свршетак). — — Свева између човека и његовог поднебља, од 3. Опенхајмера. – – Уje дињеној омладини српској, од одбора.

у вкогPAду, у штAмплРили н. стка АновићА и дружинк. 1872

НА ОМЛАДИНСКИМ СКУПШТИНАМА. Родољуби из свих српских земаља и крајева и од свуда где их има, уједињени да радњом и одређеним прилозима просвету и друштвени напредак народа српског потпомажу и у народу шире, чине заједницу уједињене омладине српске или младо српство. Младо српство сматра себе као члана омладине свију Словена, а нарочито као члана јужних Словена. Браћа Хрвати као и Срби могу учествовати у српској омладини. Задатак је уједињеној омладини да се узајмним обавештењем усавршује у сваковр сноме знању и у свима струкама просветног живота, да на основу томе у народу шири про

свету, да потребе народне на пољу породичног, друштвеног, здравственог и материјалног живота упознаје и да средства набавља или показује којима би се те потребе могле подми рити, те да тако надокнађује радњу цркве, школе и учених друштава. Тај задатак гледаће омладина да постигне: проучавајући народ и ширећи науке и уметности у све редове народне. Сваки Србин има право и дужност да тежи узору човечанског усавршавања у своме народу, узору народнога напретка и који год Србин хоће да употреби то право и да испуни ту дужност, томе је отворен братски савез целокупне омладине српске. Сваки Србин, без разлике вере, који је осамнајесту годину живота навршио , може чланом уједињене омладине српске И српкиње могу бити чланови уједињене омладине, и по могућности и природноме положају своме треба да помажу постижењу задатка омладине српске. Члановима уједињене омладине постају они који у Фонд омладински положе у је данпут најмање 40 Фор. или сваке године по 2 Фор. — једну рубљу. Сваки члан добија бесплатпо омладински календар и заједницу. Уједињена омладина ради да цел своју постигне: 1. скупштином; 2. штампом; 3. јавним удруживањем и предавањем; 4. приређивањем друштвених забава у народноме духу. На скупштини се сваке године бира годишњи одбор, који има својих чланова у Новоме Саду, Београду и Цетињу. Ради извршивања омладинских послова установљују се у појединим местима одбори, који су дужни да прикупљају чланове и прилоге за омладину, да распростиру омладинске књиге, да организују дружине за подизање материјалног стања народа, за чување здравља и

неговање рањеника, за обавештавање народа. Осим тога месни одбори приређиваће јавна пре давања, села и беседе и у опште радиће све што води цељи омладинској.

Према томе су сва усталачка браћа, ма у коме месту била, одлуком позвата да сваку

прилику употребе како би склопили местне одборе ма било из најмање лица и да своју око лину позивају у чланство. Година овоме чланству траје од свршетка једне скупштине омладинске па све до свршетка друге скупштине. А на скупштини бивају чланови оверовљени, иначе немају гласа

на њојзи. Члановима стоји на вољу да изјаве хоће ли календар и заједницу за годину садашњу или за ону што иде.

Све што би се имало писати годишњем одбору омладинском нека се шаље преко уред

ништва „Младе Србадије“ у Београд — осим за ствари за које се изриком одреди извесно лице или друго извесно место.

563

Шта смета развитку пољске привреде код нас? Ни од чега не зависи толико развитак сва кога народа, колико од развитка пољске при

вреде, то јест од богаства сировина у којој вемљи. Где нема пољске привреде и где она никако не може да се развија — где су си ровине слабе и ретке — тамо у опште ничега

и нема. Тако, многи народи, који живе у бед ној природи, на прилику становници северне Сибирије, нису се никад могли упутити на

бадава; с друге пак стране исти остатци упо требљавају се и за храну стоци, која у таким случајевима бадава долази тежаку. Зар је мало поможено сељаку, када он може, готово ба

дава, да удобрава своју земљу и да храни своју стоку? Тако шећерне Фабрике, осим шећера дају Фосфоро-кисели креч — врло леп и скуп материјал за удобравање; даље – дају меласу (гликовни шећер) који се употребљава

пут цивилизације, јер су непрестанце време

ва изхрану стоке, а и на прављење шпири

проводили само у борби с Физичким околно

туса. У овом случају, како Фосфорни креч,

стима, - 88, физичким опстанком.

И ми смо у кнежевини Србији осетили од каке је вредности пољска привреда по разви

тако и меласа не коштају Фабрику готово ни шта, јер се ту рад и труд готово исплаћује с великим добитом, и добијањем главнога про

так нашега народа, па смо с тога основали

дукта — самога шећера. Прављење шпиритуса

друштво за пољску привреду и већ заводимо земљорадничку школу — оно, што је главни покретач најважније гране народне привреде. Тиме хоћемо да се одклоне сметње напредо вању пољске привреде, која у данашње време никако не може да напредује без примене на учних одкрића у њеном раду, јер се само онај

од брашна даје осем шпиритуса и храну стоци, која и у овом случају готово ништа не кошта Фабриканта и врло јевтино тежаку долази и

данас може надати на пољско-привредни успех,

тако даље.

Индустрија заједно са пољском привредом покренула је даље и разноврсне занате. Фа брике саме за себе потребовале су разних мај стора: бравара, колара, качара, ковача, ме

који добро познаје састав земље, на којој хоће ханичара и т. д. Тим путем усавршавали су да ради, живот биља, Физичке и хемијске за се разни занати и механичка оруђа, која без коне и т. д. Но, да ли је пољско привредна сумње имају велику примену у пољско-при школа једини услов за напредовање пољске вредном раду. Тако је индустрија још и с привреде код нас, или ма у којој земљи? Да друге стране помогла пољској привреди да се ли нам се тиме могу ујемчити трудови, ста усавршава — дала јој је и оруђа с којима она рања и жеље у име пољске привреде? Да ли може да ради. Познато је да се пољска привреда у дана се тиме постиже цел њена? Ако има још ка ких услова, који су потребни за развитак пољ шње време обрађује новим оруђима. Та ору ске привреде, без којих она не може бити, ђа потребују за поправљање своје извесних онда ми треба да се постарамо да и те услове мајстора, које сељак не би могао издржавати, њој прибавимо, ако доиста хоћемо да се она јер не би их могао плаћати. Фабрике пак саме за себе држе разне мајсторе, те тако тежак код нас доиста развија и напредује. Историја пољске привреде учи нас, да се врло лако и готово бадава поправља пољско пољска привреда није могла развијати, док јој привредна оруђа, када се изломе. Индустрија се није јавила у помоћ њена сестра — инду дакле даје пољској привреди осем материјала стрија. Индустрија усредсређава сировине ва за удобравање, и осим хране за стоку, и оруђа Фабриковање. Остатци од тих сировина, са за рад и мајсторе, који та оруђа поправљају бирају се тиме у велике гомиле, те се тако – мајсторе, без којих сељак никако не би њима земља удобрава — те се они опет вра могао бити. После свега тога не ће бити ни најмање ћају земљи, из које су увете, а не пропадају 364.

564

пштA СмктA PA3витку пољскR. пPивPЕДЕ код нAс?

чудно, што се пољска привреда није могла раз- | друкчија. Друкчије су изгледале поједине др вијати, док није било индустрије — док јој жаве, друкчије судови, друкчије школе, адми индустрија није дала материјал, јевтину храну нистрација, војска, путови, хаљине, куће и т. д. Но, да рекнемо да ми можемо неким начи стоци, оруђа за рад и мајсторе, који та оруђа поправљају. До индустрије човек није могао ном, које у ствари никако није могућно, и добијати материјал за удобравање земљеу оној без индустрије да подижемо пољску привреду; количини, у којој је он пољској привреди по да рекнемо, као што неки говоре, да смо ми требан ; до индустрије човек је морао употре искључиво пољско привредни народ, па због 6љавати велики део времена, морао се ста

тога пољска привреда и има код нас првен

рати у пољу да дође до хране за стоку,— до индустрије сељак је морао радити земљу нај несавршенијим оруђима, и т. д. Индустрија је у свему томе помогла пољској привреди.

ство, па због тога треба прво њу и да развија мо. Познато је, да се разумно, рационално об

рађивање пољске привреде састоји у томе, што

се земљи мора да враћа оно, што је од ње Она је човеку невољно открила окна матери | узето у виду сировина, да би она остала је јала за поља, она је њега одрешила од посла днако плодна; јер сваки плод, свако биље, сваки део биља, који ми из поља узимљемо, да се стара око хране за стоку и упутила га да он, у место старања око тога, употреби одузимље од земље сокове и после неког вре време и труд у пољу на обрађивање разних мена земља не може више да производи тај биљака, које имају примену у индустрији и плод, то биље или тај део биља. Биље, које које му велике приходе доносе. Тако је човек ми из каког поља односимо, чини то, те то сељак у место негдашњег труда, који је он поље више не може да производи тако биље, полагао на добивање хране стоци, почео упо ако се пољу не врате они саставни делићи требљавати тај труд на култивисање разних земље који су с тим биљем узети. Па шта би биљака, које су човеку потребне и корисне и смо ми морали радити с нашим сировинама као храна и као одело. Индустрија је сељаку када би смо имали индустрије? То, што и да дала нова оруђа и машине, којима он лакше нас радимо — продавали би смо их на страну. и лепше своја поља обрађује, она је ње Но, продавајући род с поља (сировине) тежак му дала мајсторе, који та оруђа и машине тиме продаје и своје поље, продаје и извесне поправљају и т. д. То је узрок, што ми данас честице, које у земљу долазе из ваздуха, а видимо, да онамо, на прилику у Швајцарској, осим тога и неке честице, које припадају са Инглиској, и т. д, где је добро развита инду ставу саме земље, које због тога састављају стрија — развита је и пољска привреда; ви његову сопственост, имање. Извозећи, дакле, димо, да онамо, где нема индустрије, да је род с поља у туђе стране, наш тежак продаје тамо слаба и земљорадња. Све то јасно све тиме и оно, што производи њему биље (плод) дочи, да се земљорадња не може развијати без који њу прави родном. У оваком стању наша индустрије. После свега тога, зар не ће бити земља личи на човека, с кога једнако секу право, ако кажемо нашим пољско-привредни месо и хоће да је он здрав и да живи и да цима: на празно ће бити сво ваше старање ради за своју породицу. Но, када би земља око подизања пољске привреде без индустрије; доиста била овакав човек, то би она од тога ако кажемо — пољско привредно друштво и | тако морала викати, да би сваког живог мо пољско привредна школа не ће моћи ништа ГЛa, 82,ПЛa IIIИТИ. учинити у корист правог напретка пољске |

привреде без индустрије.

У опште индустрија је учинила велики пре

Пољска привреда спрема сама себи смрт онде, где је она основана на отимању сокова

од земље. То је био узрок, што су најзнат није некада државе, као: Рим, Грчка, и т. д. пропале. Када је земља била исцеђена, јави Доста је да човек погледа у историју тих на ла се глад, која је изазвала лоповлуке, пре рода пре индустрије, па да се увери, да је то варе, буне, и т. д. Мислило се да се свему истина. Сва Јевропа изгледала је тада са свим томе на пут може стати строгим законом; но, врат не само у пољској привреди, но и у це лој историји данашњих цивилизованих народа.

штA СмктA PAзвитку пољскв привPЕдв код нAс?

закон није могао дати народу оно, у чему он трпи нужду, није могао уклонити узрок, који га је изазвао на овакав начин поступања, па је због тога и остао беснажан.

И тако без индустрије ми би смо морали једнако да извозимо наше сировине у туђе

565

У опште вуну код нас купују од сељака или Јевреји посредници туђи, или наши тр говци, па је возе у веће вароши; на прилику Београд, Шабац, и т. д. и продају је тамо ко мисионарима Фабрика, — али не продају је по оној цени, по којој су је купили, него исте рују на њој све оно, што су потрошили, док су је куповали и довезли до места где је продају, даље они добијају на њој још и на

земље, а то би најпосле довело пољску при вреду код нас до савршеног пада. С падом пак пољске привреде морао би и народ да пропадне. Па за то, ако доиста желимо да граду за свој труд. Да рекнемо да је Јевре се код нас може развијати пољска привреда, јин потрошио својих новаца док је сабирао онда нам ништа друго не остаје, но да што 100.000 ока вуне — 40 дуката; да рекнемо да пре отпочнемо индустрију, за коју треба да је за ту вуну плаћено, што је довезена у Бео подижемо хемијско технолошке и механичко град, такође — 40 дуката; и да рекнемо да технолошке школе и да се удружујемо. Друк Јеврејин оће да добије на њој — 100 дуката. чије се пољска привреда не може развијати. Сад, 40 дуката, које је потрошио док је са Но није то сва штета, која се трпи због бирао вуну и 40 дуката, које је он платио немања индустрије. Има још једна штета, а док је довезао вуну у Београд — чине — 80 то је пштета економска, која такође долази од дуката; тих 80 дуката са 100 дуката, које он туда,“ што ми наше сировине морамо на стра хоће да добије, чине — 180 дуката. То значи, ну да продајемо. Да би смо се уверили у то да ће комисионар купити 100.000 ока вуне ме, да видимо од прилике у какој сразмери не за 10.000 дуката, као што је она била ку стоје цене сировина спрам индустријата (јес пљена од сељака, но за 10.180 дуката. папа) које ми купујемо на рачун наших си Да рекнемо да комисионар добија плату од ровина, то јест — шта ми издајемо странци Фабрике 160 дуката годишње; и да рекнемо ма и шта од њих у замену за то примамо. да је он за 100.000 ока вуне, што је експе Преставимо, да у округу Алексиначком ока довао из Београда у Беч, платио — 40 дука вуне стаје на прилику 6 гроша, то јест 10 та. 160 дуката и 40 чине 200 дуката. Додај ока стају дукат. Ако 10 ока вуне стају је мо тих 200 дуката, к оном новцу, који је ко дан дукат, онда ће 100 ока коштати 10 ду мисионар Фабрике платио свом Јеврејину или ката ; 1000 ока — 100 дуката; 10.000 ока – трговцу за вуну, добићемо суму од 10.380 ду 1.000; 100,000 ока — 10,000 дуката, и т. д. ката. То значи да 100.000 ока вуне не ко Рецимо да је из овог округа продато вуне на штају Фабрику 10.000 дуката, који су новци 10.000 дуката, то јест, 100.000 ока. Тих де на месту плаћени, него 10.380 дуката. сет хиљада дуката примио је онај, који је ту Сад ћемо поћи даље за судбином наше вуне. (Свршиће се.

вуну продао — сељак округа алексиначког. -–o-o----

Б 0 к е з! I. Крв се проли . . . . Севнуше ножи, јекнуше брда,

Саби се чета горштака тврда, И завери се, закле се богом: Да напред смело корача ногом, Да неда газит слободу своју, Па ма до једног пала у боју. Ено је . . . . . . . . Где се богу моли:

„Благослови нам боже рад, „Нека нам прса буду град, „Нека нам пушке простру глас, „Нека се дигне наш род вас. „Нека нам кликну гласи, хој,

„У бој те браћо, у бој, у бој! „Послушај, вишњи, гласа тог, „Мученога ти народа твог, „Саломит” крила пакленом врагу,

566

БОКЕЗ.

„Па нека падне, нек о тле тресне „Тај труо трупац господе бесне,

И покри земљу тама од праха, И испуни се ваздух уздаха,

„Која нам тлачи име, слободу,

И посукташе планинска ђеца,

„Која нам иде о глави роду!“ — И заверише се . . . . .

И поменуше бога и свеца, И црна тмина помрча сунце, И разигра се јуначко срце Бокесца!!

Одби се чета горштака тврда, Па покри поља, врлетна брда. Остави огањ, кућу, кућиште

И целог свога жића огњиште — Горе се мапа, гора га прима, Бап ка својега рођена сина.

Жена и ђеца, све се то креће, Е оца, друга оставит не ће, А и куда ће, кад ништа нема,

А на дому им к о н о п се спрема!!

Облак се таман доле спустио И васиону страхом обвио, Ништ” се не види, брдо ни поље, Само се чује јаук од боље, ПШто згази коњиц, прогоре пушка, Што раздра ножем десница мушка —

Само се чује очајна клетва, Што са усана отиска жртва

И заклињу се . . . . . . .

„Нека му огањ срце раздере, „Ко мисли учинит” невере! „Нека нам земља кости измете, „Ако опета слободе свете

„Не сијну зраци на куће наше, „Што сада пусте, — пусте осташе!“ И причестише се . . . , . .

Пушчаним прахом, огњем живијем, И мрком крви болом вељијем,

IIIто из јуначких груди бокева Оштрина ножа просек прореза! - - - - - - -

„Сад оди дупшмане,

„Нека ти црни данак осване, „Нека се проспу потоци крви, „Нека нам тела поједу црви, „Гаврани, копци, грабљиве тице — „Али нам не ћеш слободи лице Скрити, отети, Изроде клети!“

Невина.

И вишњем богу Дотужа вапај рањених душа, Божју десницу озгора пружа, Разгони таму, разби облаке, Да види своју ђецу горштаке, Остаде л” који у крпном боју, Бранећи народ, слободу своју! И раздвоји се та сила тешка, Горе с” примају ђеца витешка; А царска сила прорешетана Ојађено се маче с мегдана. Сунце се јави, па опет мину,

За облак зађе и опет сијну — Мучи се, не мож' да гледа јаде Шта рањеници по пољу раде. Како из крви призивљу бога И име драге, ил” рода свога; Где поток крви шуми, ромори, Где из бујице крви говори Рањени Бокев:

III.

„Царевина“ је! . . . . . . . . И једним мигом и једном речи Приморје равno пoче да јечи. Просу се ватра, пареве стреле Палити сташе домове беле, И прегазипе ливаде, поља, Е тако беше царева воља! Силна је војска, убојна справа, Да те ухвати ужас и страва, И никог нема земљу да брани, Да им"овину своју сахрани. Приморје равно гробу се креће, Већ му се пале самртне свеће! Но не,

Не плаш” се, мајко, још имаш дана; ПIто т” носе синци с бојна мегдана.

„Без слободе сам тек роб, 0д ропства слађи је гробi Држ"те се браћо, бран'те слободу, Светлајте образ вама и роду.

Боље је умрети, нег бити роб, Слобода, дакле, или гроб!!“ — И светлост мину, сутон се хвата,

А по разбојишту тражи брат брата, И мајка сина, и жена мужа И оцу дјете ручицу пружа, — Рањеног диже и крв му спира, Вапај чак божији прест"о већ дира — А над гомилом мртвијех тела Оружана се чета наднела, Скинула капе, дигнула руке, Па са молитвом тумачи муке:

„Свевишњи боже, ти видиш жртве, „Бранећ слободу где леже мртве,

„Праштај им грехе, помоз им роду, .Да извојују себи слободу.“ И огањ даше џевердар пушци, И закликташе гласови мушки,

И светлост сијну . . . .

И укрстише се ножеви бритки,

БОКЕЗ,

567

И заклеше се да ће у битци, Сви баш до једног пасти у боју, Бранећи народ, слободу своју.

„Тад ћете бити своме своји,

И суза поли озго с небеса

А васионом заклетве звоне

„Тад ћете бити синови моји.“ И господ оде врестолу своме,

— Преко ножева – мртва телеса,

Бораца:

„Љубав и слога нека нас прати,

И вадркташе брда и поља, Е тако беше вечита воља, И сунце грану и бог се јави

„То нек нам буде отац и мати. „Нека нам слога сакује ноже, „Да се испуни твоје, о боже —

У пуној својој божанској слави, А око њега анђела триста,

„Нека задркти који нас тлачи, „Нека осети какви су плачи.

И васиона се махом заблиста.

И господ рече: „Љубав и слога „То вам је дарак од мене бога, „То ће вам стећи слободу, срећу, „С тим ћете стићи мету највећу,

„Нека у муци хукне и јекне,

„Ропски му ланац о главу звекне!“

Анђел. ф -о-O-C-O-с

X a џ и Н и ч а. (Свршетак).

Да испричам још један догађај, из ког ће || расквари, то да њен капитал употреби комитет читаоци моћи да саставе појам о Хаџи Ничи на рад, који би послужио умном развићу бу ним умним способностима. Пре неколико го- | гарске народности“ (т. ј. који би послужио да

дина један од учених Бугара намисли да скло- | обогати Ничу и кумпанију); треће, друштвени

пи једну дружину, којој би била цел: да шири

капитал да се да Ничи у руке, јер је само он .

внање и образованост у бугарском народу и

способан да с капиталом тако управља како

да обрађује бугарску историју и Филолођију. ће донети доста интереса. Разуме се да се одески Бугари, који су жр -Лако је појмити да је у садашњем, горком положају бугарског народа така једна дружи

твовали толике суме нису могли да сагласе с

Хаџи Ничом и његовом кумпаниом, јер нису како су и сви остали народи нашли за нужно били намерни да краду и да се богате народ да склопе таке дружине. Наш Хаџи Нича одо ним делом, но да доиста учине услугу својој брио је програм Стојанеска (тако је име уче несрећној домовини, па с тога и не хтедоше ном Бугарину) и обећао је да ће дати 200 д. да даду своје капитале у руке бачви без дна, ва ту добру цел ; натерао је и своје министре у коју што једном уђе више се натраг не да упишу колико ко може, и Стојанеско оде || враћа. да скупља помоћ по другим варошима у Влаш- | Одески, болградски, браилски и други Бу на преко потребна, а особито кад погледамо

кој и Русији. Одески су Бугари увели највеће ||

гари захтевали су: да се дружински капитал

саучешће у овом делу, дали су пројекте и

да у неку инострану банку и то нагна Хаџи

Ничу да се одрече тога друштва и да употре један је од њих пожртвовао 15000 рубаља. Радостан се поврати Стојанеско из Русије би све силе да га растури. Кад су се у Галац

у Букурешт и јави Хаџи Ничи и његовој кумпанији о свом успеху. Све је било добро свршено, све је било у најбољем изгледу и Стојанеско је тријумфовао, но Хаџи Нича и

скупили посланици из многих бугарских ва роши да прегледе уставе и да један од њих одобре, то јест или Хаџи Ничин или одески, онда Хаџи Нича оправи на тај скуп једног

ту показа свој карактер. Док се Стојанеско

свог лакаја и свог адвоката да праве интриге

бавио у Одеси, Хаџи Нича измајсторише дру ги пројекат по ком је требало да се састави || бугарско друштво. У том се пројекту гово- | рило: прво, да та дружина зависи од Хаџи Ничинога комитета; друго, „ако се дружина

и да гледају да дружину раскваре. Кад сви посланици и чланови одобрише одески про јекат, онда се Хаџи Ничини лакаји тако раср де да један од њих стане претити дружини како ће она бити растерана од правитељства.

568

ХАЏИ

EIPIЧА.

Ето такав је наш Хаџи Нича, који се сам без другог ништа не можемо. – Ми имамо поставио ва диктатора бугарском народу и у истога непријатеља и наши су интереси за чијој су се глави витлале дон-кихотске идеје. једнички. Руска влада чини одвећ рђаво што шиље Ва паре и ва богаство Хаџи Нича је био у стању да убије и свога рођеног брата. Пре по нашим местима таке конзуле, који не са једне године руско се правитељство труђаше мо да не гледају да укрепе словенске симпа да похвата неке своје револуционаре, који се тије, но их још постепено уништавају, а та беху скрили у Румунији. Румунска влада по је симпатија постојала већ од толико векова. жељи руског конзула затвори неког Пољака,

Ко је ту крив?“

који је био окривљен: да је правио лажне XIV. а СИГНаТе.

Наш Хаџи Нича нађе прилику да се у овом

Тихо и глатко пловила је Хаџи Ничина ла

мvтном времену освети чланђвима дружине и

ђа доле низ реку живота, то јест пловила је

младим Бугарима, који су отварали очи оним оној страни где нас очекује наш општи океан људима које је Хаџи Нича хтео да муве и да ништавила, очекује и спрема се да нас про стриже. Хаџи Нича јави румунској полицији гута. Хујало је пролеће за пролећем, јесен ва да он подозрева на неке Бугаре да као бајаги јесени, зима за зимом и лето за летом; при и они учествују у пољском делу, па мора би рода је цветала и прецветавала, све је текло ти да су и они криви због прављења лажних асигнапија. Један од ђурђевских посланика

истим током као и пре хиљаду година, све је ишло напред, а опет — све је остајало оно

пто је био у Галацу на скупу буде затворен. Писма на младе Бугаре отварана су и преда вата полицији, једном речи: Хаџи Нича је био најревноснији ппијун руског „правитељ ства“. Једном донесу у Ничину писарницу једно писмо управљено на два млада Бугари на. Хаџи Нича га распечати и о чуда!... .. писмо је било написано цифрама! Хаџи Нича

исто. Оно исто непомично небо, исто сунце,

узме у руке тај „важни докуменат“, оде кон вулу и однесе му своје „откровенив“. Конзул преда писмо судцу, који позове младе Бугаре да га прочитају и да објаснс његову садржину.

Бугари, који су били страни поданици, реше се да даду кључ једном од конзула, те нека он прочита писмо па ако у њему буде чега

кажњивог то ће онда они одговарати пред су дом за своју кривицу, а ако је писмо другог садржаја оно нека им се врати натраг. И о, ново чудо!....

Конзул је прочитао ево ово:

Цариград, 13. Фебруара.

Владика Доротеј (рођак Ничин) предао је турском правитељству Васила, који је по Бу гарској ширио револуционарне мисли. Но не бојте се, народ ће пре или после да освети проливену братску крв, коју исцедише наше

издајице — владике и чорбаџије. Ми треба да будемо браћа са свима хришћанима на бал канском полуострву и да памтимо да један

они исти слављи, исто цвеће........ Само је тајанствени ток времена гонио људе, а с овим и Хаџи Ничу, све напред и напред, све бли же и ближе мрачном и страшном океану. Ето, већ се чује његова страшна рика, и гле, његови ужасни вали одбијају од себе жи

вот; ето где већ мирише на плесан, влагу и земљу........ беле власи, збрчкано пожуте ло лице, ломне кости, сухе жиле........ Но Хаџи Нича се не боји ни од чега; он броји своје дукате и опет глоби своје пријатеље и непријатеље, купује спахилуке за спахилуком, пије чај с конзулима, псује младеж и т. д. но доња му вилица већ почиње да дpкти. . . . . . . . Све расте, живи и умире: нови зуб љуља стари и он пада, младо растиње нија старо и оно пада и вене. Истина, многи млади боро ви гину од брадве сељака, но они ни ту не

гину у залуд. Младе борове само онда секу кад хоће да их ударе као белеге крај пута да путнници не залутају кад падне велики снег. Старе борове не обарају за ту цел, јер они нису у стању да показују пут, они су већ преживели свој век и сад само охоло вију своје врхове у ведро небо. Но каква је ко рист од њине охолости? Дрво је толико на расло да је веће од других, но у једно с тим | отишла је и његова сила, његова младост,

ХАЏИ НИЧА.

његова лепота и све што креће животне си

569

управљате таким једним алатом и већ ћете

ле, — већ је црв почео да гриве његово срце. учинити много, но ако за то немате знања О теците ви годинице!теците својим одре ни искуства, боље је н не узимајте га у руке, ђеним током, теците тихо и мирно. јер не ћете ништа постићи. Упамтите само је Пролазите ви о буре, кише и туче, шетајте дно: да је тежња за напретком сва сила, у се крај старих дрва, падајте росе, греји су нашце и оживљавај их! Но ваша су напре

њој је сав живот, у њој нема места ништа

што је преживело, остарило и изумрло. Оста

вања узалудна. За што хабате своје силе и

вите мртве нека мртваце покопају, уништите

своје благотворне сокове?

те гњиле трупине што нам ваздух куже; не

За што рушите покој и тишину дивљем и безживотном растињу. Стари бoр није у ста

плашите се тешкоћа, прескочите преко бари када, ако хоћете да нађете срећу и добро. Ударите у звона истине и корачајте напред

њу да пркоси силеној бури. Бура је нужна,

бура је плодородна само за младе душе, које с радошћу сусрећу сваки удар, које с равно

Сваки, који се окрене натраг и потражи старо, окамениће се као Лотова жена.

душним осмехом гледе на све што их кружи,

Већ се појављује и у младом бугарском

које с пуном вером и самопоуздањем излазе

нараштају она сила, што се назива напредак. Хиљаде Хаџи Ничоваца, што још живе на

јој на мејдан и дозивљу је на бој. Тврде природе увек остају победиоци, њих не страши никаква сила, па ма се с које стра

овом свету и тежају земљи, изгубиће се и

не она појавила, било од стране грубе, телесне

уступиће место новим способностима и њего вим умовима. Хаџи Димитрова чета утуче не

силе, или с умнога поља — они увек остају

само турску охолост, но и чорбаџијско узно

победиоци! Колико радости и услада има да

IIeЕЊе.

окуси она душа, која се борила и са спољ ним и са унутарњим својим непријатељима!

страшно дрска, говоре стари.

— Младеж је постала врло непокорна и

Колика се душевна наслада и високо самоу

— Они већ више не уважавају ни старе

важење појављује у човеку, кад све те не

људе ни очину кућу! не верују већ ни то: да

пријатеље победи без ичије помоћи, без ичи јега саучешћа! А без те борбе, без тих стра

на свету има ђавола, дивова, вукодлака и вампира . . . . . . Постали су безбожници и гре шници, говоре бабе.

дања нема праве среће, без њих човек не

осећа оно блаженство, које га уздиже на ви соки ступањ на ком добија име: човек.

Дух времена захтева нове људе и нове у мове, а тај је дух сила до које могу да допру

— Да сам ја паша или султан, повешао бих све те младе покварене људе, рече један старац – Ономад на тргу скупише се неколико тих

младих чапкуна, па ухватише нашег чорба

само чисте руке и способне личности. Пред том наравственом силом човек треба увек да

џију за јаку и ишту да им да рачун о школи

је смирен. Пред том силом није срамно да

„Ти си похарао народ“, говораху му. Ти мораш да даш народње добро. Јест, мораш да даш богу божије а школско школи.“ А наш

човек превије своја колена; слатко је и при

јатно ићи с њом својој мети. Ту силу не може да ти отме никаква клевета, никаква чорбаџиј ска вавера, никаква људска војска. На свету

ништа није узвишеније ни благородније но да се човек бори за човечанска права, за личну слободу и за срећу свога ближњег, а да не тражи за то награду. Само се у такој борби

и цркви.

чорбаџија укрутио се пред чапкунима као дете,

потрепљује глупо и ћути као звекан. Зла су времена настала! „Ти хараш и глобиш сиро тињу, ти једеш туђ зној“, говори та младеж. Ама да их ја упитам: а ко не краде, ко не глоби? Па што ми је и чорбаџија, ако не по

показује човечији карактер и онда живот има једе сељаку неколико пловака, гусака и бар ва нас велике дражи. У таквој борби кале се неколико кола жита? — Баш се овако не може живети! племенитији осећаји, у душу дубоко проничу велике човечанске тежње, облагорођава се — Била су брате времена, говорио је други срце и човек постаје човеком. Знајте само да

неки старац, кад то нико није питао колико

ХАЏИ ЕТИЧА.

570

си новаца заграбио из црквене или јеснавске касе, па су онда људи боље живели, а данас

свако копиле хоће да ти завири у кесу и да види колико си новаца стекао сам, а колико

— — — — А Нича?

Тако се свршује први део живота карловског грађанина Хаџи Ниче. Ако смо бар у колико описали по неке особите црте из живота овог животног, онда добро ; а ако баш никако ни

ти је пало ћелепир. Већ прођоше стара вре мена, кад за таку дрскост награђивасмо чап смо задовољили очекивања наших читалаца, куне тим: што им ударасмо по 25 батина по то их молимо нека нам за сад опросте. На табанима, а не казивасмо заш” их бијемо дамо се: да ћемо временом допунити Хаџи — Ко поједе, не више, но само један дукат | Ничину историју и довршити његову слику. од народњег имања, тога треба да гонимо из C бугарског превео нашега друштва, говоре млади Бугари. — Ко Петар Ј. Тодоровић,

поједе и једну народњу пару, то није брат,

шаторњански.

но издајник, невера, јуда и парлатан, ------

Свеза између човека и његовог поднебља. (0д 3. Опенхајмера).

Положај земље према сунцу доноси собом, | рама често разлику од 30%, тако да су често да топлота на вемљи од јекватора, од пруге

и од самог мраза патили, а животињe сe дo

која је правце окренута сунцу, па према по лима, према крајевима осовине земаљске, бива

ографске ширине, зваћемо сунчаном (солар

ста пута и смрзавале. За Месопотамију важи и данас изрека библије: „Дању ме мори шри пека, а ноћу мраз.“ Са свим као морска клима, таква је и клима на острвима, обалама и крајевима, који су близу мора, ту се клима на исти начи својом слабијом променљивошћу и јачом влагом раз ликује од континенталне климе. Сваком је већ добро познат одношај климе у Инглиској, где

ном) климом. С почетка значио је овај израз

скоро нигде зими средња температура не пада

у извесном размеру све мања и мања. На основу овога положаја, када се претпостави, да земљина површина има свуда једне исте

особине, морају да буду под једнако топла сва места, која су у истој даљини од јекватора. Ово поднебље или климу, која зависи од ђе

само нагиб према сунцу, и овоме одговара ниже од тачке мрзнења, али где је такође не подела вемљине половине у топли, умерени и знатна и летња топлота. За то и успевају хладни појас. Али сунчана клима не чини сама овде на неким местима, као на обалама Де промену погоде, јер покрај степена ширине | воншајра, биљке, које не могу издржати има јак уплив на климу континенталан и о јаку хладноћу, као лисpте, камелије и друге, кеански положај, за тим висина над морем и докле се лоза не налази у Инглиског, јер она разни ветрови. може издржати јачу хладноћу, али ва њезино

Положај на мору или на копну производи разне морске и континенталне климе. Мор ска клима мање је промењљива и отуда је | лети хладнија, а зими топлија од континен талне климе, јер се вода спорије угрева, али исто тако и спорије пушта јару него копно, | а угревање доњих ваздушних слојева са свим вависи од каквоће земљине површине. Већ између дневне и ноћне температуре упада овај одношај јако у очи. Докле се на мору

успевање нужна је и јака летња врућина. У Угарској, где је јача зима него у северној Шкотској, у којој се не налази воћ никаква воћа, или у Астрахану, који има са северним

предгорјем исту хладноћу, роди изврсно гро жђе, јер је вбог континенталног положаја ле тна топлота врло јака. Још јаче шада у очи

дејство континенталног положаја у Иркуску у Сибирији. Овде износи средња томпература зими — 30% (ниже О%) а лети показује термо

ноћна од дневне температуре врло мало раз метар често по више недеља топлоту на 30% ликује, дотле искусише путници по пуста- | изнад нуле, и ту се за кратко време жарког

СВЕЗА измЕЂу човЕкА и њЕговог поднЕБЉА.

571

лета сеје раж и шеница на оној истој вемљи, која за три стопе у дубљину вечито остаје

том што су положајем својим крај мора вав

смрзнута.

тога се сви предмети, који имају у себи воде, лако осуше. У новосазидану кућу можеш се у северној Америци одмах уселити, а да се не бојиш штетног уплива, који долази од влаге у зидовима. Хлебови, који се у Јевропи не дељама сачувају, тамо су за мало дана без куса. Рубље се лако суши, и на исти начин бива са многима тамошњим навикама. Отуда

Уз сунце и уз више или мање континента лан ил” океански положај једнога места мора се узети у обзир и његово узвишење над по вршином. Из многих узрока, који се овде не могу претресати, опада температура атмосфе

ре, што год се већма од јекватора удаљујемо. На бреговима је ваздух удиљ хладнији него на равници. Под јекватором налазимо, да је температура од 0“ на висини од 16.000 стопа. А што год се даље према северу или према југу крећемо све ниже лежи ова тачка. Да кле с правом себи можемо преставити, да су на каквом високом брду близу јекватора сви редом климати заступљени, и искуство заи

ста доказује ово тиме, што високо брдо близу јекватора таку промену показује редом до врха у биљкама, као што видимо идући од јеква тора према половима.

Даље су од најзамашнијег уплива на кли матичне особине каквог места — ветрови. По стајући неједнаким угревањем ваздушних сло јева, они су сами опет узрок врло внатних промена температуре наједноме месту. Свако место је по своме шоложају отворено упливу || хладних или врућих ветрова, те према томе бивају промене у оним климатичким својстви - ма, која би то место због ђеографске ширине и вбог своје висине над морем добило. Осо бито су ветрови тога ради таке велике важ

дух је у ново инглиским државама сух. Због

се разјашњује, за што се често Американац задиви спорој радњи јевропских становника, и за што се тако тешко нашим обичајима и на чину живота привикне.

Температура, промене атмосферског прити ска, мирно стање ваздуха или дејства ветрова, степен влаге у ваздуху, то су једини чиниоци,

који се при оцењивању климе морају у обзир узети, који клими известан печат дају. Али не можемо себи представити, да ови услови

остају увек истоветни, и да је клима на јед ном месту непроменљива. Већ свакидашњи обрт земљин око своје рођене осовине, па го дишњи променљиви положај сунца спрам зе

мље доносе собом промене у појавима, које се промене са математичком правилношћу по казују. Али још јаче мења обичну климу не престана игра ветрова. Можемо дакле заиста

тврдити, да вбог ових узрока Физикална свој ства атмосфере ни један сахат једнака не о стају, и да се температура, покретање и влаж ност ваздуха вечито мења.

ности, пшто у ваздуху степен влажности го

У овој атмосфери, која се вечито измењује,

тово махом од њих зависи. Долази ли нам ветар преко грдних водених просторија, ваз дух је воденом паром насићен, те при разном степену разхлађења као снег ил као киша доле пада. Па с тога су код нас западни ве

живи човек, налази за свој живот преко нуж дан кисник (оксиген), без кога се живот ни једног минута не може одржати. Ми се можемо ради тога збиљом упитати, како стоји човеков организам према овим про менама у атмосфери — како утиче поднебље

трови кишовити, а источни сухи. Са свим о

братно стоји на источној обали северне Аме на њ3 рике. Тамо долазе зашадни ветрови из уну- | Кад хоћемо дејство каквог тела на друго ка тарњости и због тога су врло сухи, докле ис ково да испитамо, морамо својства оба тела точни кишу доносе. Колико је знатна ова раз познати, јер дејство је резултат својстава код лика у степену ваздушне влажности, види се

јасно, кад се упореде наваде и обичаји каквих становника влажних и сухих предела. У се верној су Америци, као код нас зашадни, осо бито чести југозападни ветрови. Као што смо споменули, доносе ови сух ваздух, а при свем

оба тела. Не бојте се да ће овде сва својства човечијег организма побројана бити. Достаће бити овде обратити пажњу на она, која ће бити за наше цели довољна.

Човеков организам има ту способност, да своју температуру удиљ једнаку задржи. Бев

572

сввзА измЕву човЕкА и њЕговог поднЕвљА.

бројна истраживања на разним местима на ве мљи, на жаркој припеци на обалама Африке,

пажа дејство пуштања јаре. Људи капетана

као и на студеном поларном шојасу, на под

зиму у арктијским пределима, много су због

ножју брда, и на висини од више хиљада

тог патили. Овде је износила хладноћа кад кад — 48%, и тако је опстојала разлика од 70“

стопа над површином морском, показаше не

надану последицу, да се топлота у човека, која

се најмарљивије у устима и под пазувом мери, нигда не мења. Она износи увек: 29–30 сте пени Реомиревих, а одступање од овог једва може код здравог човека за један степен из

нети. Разлике у температури спољњег ваздуха чак у 50" и више, једва топлоту човекову про мене у по степена. Докле температура ваздуха у околици каквог Негра или Ескима за 40—

50" може разна да буде, дотле ипак крв има увек исту температуру. Већа одступања од о

Роса и Франклина, који су се бавили баш у

—800 између тела и околине, и јако шуштање јаре огледало се у томе, што су на свима не покривеним местима приштеви од назеба по Поред пуштања јаре губи тело од своје то плоте и спровађањем. Атмосферски је ваздух рђав топлоноша, и припада међу најрђавије, докле је сух; али кад се влагом засити, на рочито пак, кад се вода у видљивом облику као магла или облак у њему налази, јако спровађа топлоту, и одузима телу знатну мно

бичног сгања већ се могу узети као знак бо

жину топлоте. Овај

лести, и растење топлоте човекове за 30 до 4“,

јаче осећамо, кад се ваздух, који је пун во дене паре, креће и једнако нове и нове сло

или падање ва 2% проузрочи највеће опасно сти по живот,

Узрок овој појави треба тражити с једне

губитак у топлоти још

јеве влажне атмосфере нама приводи. Тиме се тумачи она чудна појава, да становници Ру

а с друге стране у пуштању топлоте. Без сваке

сије пре поднесу —30° хладноће, него мећаву, јер у првом случају је ваздух оух и миран, а

је сумње, да таких згоревања заиста у телу

у другом влажан и покренут.

имаде, шта више да наша Физијолошка делања

скупа и посебице зависе од оксидације хране, која се у тело унаша, и од телесног састава и његових оруђа, који су из хране постали.

Најпосле се мора још испаравање нарочито у обзир узети. Испаравањем зовемо образовање паре на слободној површини течности, докле је врење у томе, што се такође и у унутар

Где буде за кратко време претргнут хемичан

њости тела пара производи. Испаравање бива

проћес згоревања, ту је на мах извесна смрт

при свакој температури; пару, која се направи, прима атмосфера све дотле, док се при изве

стране у проћесу горења у унутарњости тела,

оруђа. Овим непрекидним образовањем топ лоте у телу морала би температура тела не престано да расти, кад не би у исти мах тело испуштало топлоте на поље. И ово испуштање нарочито се појављује у две руке. Прво губи

тело од своје топлоте, кад угрева хладна пића и храну, те да буду топли као и оно што је, и кад хладан ваздух удише а издише топао.

Нуз то долази, да сух ваздух насићен воде ном паром из организма изилази. Но овим

случајем тело губи само малу честицу од то плоте, коју производи. Али највећи део то плоте губи тело на други начин, јаром, спро вађењем и испаравањем.

сној температури не засити. Што је виша температура у ваздуха, тим више може во

дене паре у се примити. Човек изгуби при обичним околностима дневно скоро 800–1000 грамова, дакле близу 2. Фунте воде испарава њем на својој кожи. А пошто при прављењу паре 640 делова топлоте прикривени (латент ни) шостају, то је за испаравање од 2. Фунте воде толико топлоте потрошено, колико би довољно било, да се 11. Фуната отопљеног леда угрије тако, да почне врити. Кад је кожа вла

жна, а ваздух сух и покренут, то се може при

крити јоп више топлоте, која се нашем телу одузима. Да добијемо јасан пример о јачини врло знатно, јер разлика између тела и око- | испаравања биће занимљиво, топлоту израчу лице му није велика, а баш од ове разлике нати, која је нужна, те да се мокре бечве (ча вависи јачина дејства јој. Ако је пак спољна || рапе) осуше. Узмимо да смо само 3лота вуне температура врло ниска, онда се врло јако о уквасили, то ће се овде толико топлоте за су

Пуштање јаре у обичним приликама није

евЕзА измЕЂу човЕкА и њЕговог поднКБљА.

573

шење потрошити, као што би се потрошило на топљење од */, Фунте леда. Онај који трпи на ногама мокре обојке, заиста ће се опаме тити, кад помисли, да му ноге морају 1% Фунте

од ниже температуре ваздуха, или боље рећи, пошто смо видели, да није једино температура која одређује топлину, већ температуром, сте

леда отопити!

се час више час мање потлоте одузима,

Као што се из свега овога види понајвише

пеном влаге и стањем кретања атмосфере телу

онда које су последице умаљеног или помно

зависи пуштање топлоте од стања спољњег

женог одузимања топлоте.

ваздуха. И у колико овај утиче на тело и уз poчи губитак у топлоти , у толико се мора топлоте у самом организму образовати, да би се постојана температура одржати могла. Сваки

При умаљеном одузимању топлоте, појача се топлота кожина, јер она мање може да издаје топлоте, него што је навикнута: кожа због тога пунија је крви и набубри, што се осо бито јако опажа када се прелазак из хладног у топло нагло деси. Нарочито се тиме олакша

просторни део у тела мора свакога часка то

лико топлоте да производи, колико год издаје, да би се равнотежа одржала.

почетак транспирације. Овако бива испара

Ту нам се истиче питање: да ли тело чo- | вање на кожи олакшано и прекомерна топлота

воково има ту способност, да све разлике, које су с једне стране у произвођењу, а с друге стране у издавању топлоте, може изравнати? Искуство вели, да- нема. Човековом су орга низму извесне границе постављене, преко ко

јих се произвођење топлоте не може попети, и ниже којих се не може спустити, а да штете не нанесе. Ово ограничење делања телесног

из тела удаљена. Не појавили се ова турген ценција (бубрење) коже, онда не може тело лако да изда воду, а ово бива код појединих особа и при најјачој припеци, и тим испада један Фактор из равнотеже, те могу штетне посљедице да наступе. Тако прича Франклин

да у Пенсилванији жетеоце који на жаркој припеци по ваздан раде не мори врућина, до

код разних раса и конштитуција према старо- | кле год се зноје, а одмах јакојжези подлегну, сти и роду разно је. Ја напомињем само овде чим зној престане. Да би зној подржавали, живахно образовање топлоте код деце, и сма пију они за то велику множину воде и рума. њено произвођење топлоте код стараца, којима Али и ако се испаравањем одржава равнотежа су нужнија топла одела и станови. Рођењем човекове топлоте, то ипак постају због по стечени строј оруђа телесних и саставних че множеног лучења воде кроз кожу разноврсне стица, а још више дугим редом нараштаја појаве. Што више воде телу буде кроз кожу стечене особине имају највећи уплив на де- | одузето, тим мање могу остале коже и органи лање организмово.

за лучење одвајати. Балаве коже (Schleimhaite) .

Ова разлика у произвођењу топлоте изи скује, да најразновидније конштитуције и расе у одношају према издавању топлоте то јест

осуше се. Плућа и дроб изгубе своју обичну влагу, и неисказана жеђ обузме човека. Под

према промењљивостима Физикалних особина

има повољан уплив на тело. У болести по

извесним околностима ово осушење може да

атмосфере на спрам климе испитамо. Али се |

множено лучење бала у органима за дисање

ми морамо из разних узрока ограничити само

и за варење овим се ограничити може. Ка

на то, да промотримо становника умереног

шаљ се умали, а прохтев се може појачати. Здрава лица губитак воде силним пијењем на докнађавају. Ако је пак тај губитак врло ве

појаса у одношају према клими. Код овога внамо, да се најлакше равнотежа између про извођења и издавања топлоте му постави, кад лик постао, појави се у свем телу тако јака се одевен у топлоти од 15–20% налази, или суша, да балине коже (Schleimhaite) постану без одела у мирном ваздуху од 22–25%. Ови јако осетљиве, и изгубе своју обичну дела су бројеви наравски са свим приближни, јер телност. Попијена вода тада се не спрова нису у обзир узети неки појави, као кретање bа током по телу, не гаси жеђ више, него ваздуха, множина паре у њему и каквоћа о шта више својом ниском температуром може дела. Ми ипак са ове тачке излазећи запитати шкодити. Добро је дакле, што се чувамо хлад се можемо које су шоследице од више, а које ног пића после подужег хода и умора. Пре

574

СВЕЗА измвђу човЕкА и њЕговог поднЕвљА.

комерни напор сухих кожица за бале мора се

товања, ступи на обалу Антила, тамошња

прво уклонити, пре него што можемо опет

клима произведе на њ одмах утисак неке врло

без штете течности поднети, а ми то постиг

јаке узбуђености. Човек се осети необично

немо, кад топло пиће или смесу из воде и ал кохола пијемо. Кад се на овај начин поремети дејство ор гана за варење, не осећа се тако живо потре

силан и жив, ужасна удалења учине му се и грачка, дрзовито предузимље послове, који

сна и душевна слабост, све су то нужне по

изискују најмучнијег напора. Урођеници смеју се овом ускипљењу, јер су се они толико пута уверили о кратком трајању његовом. Већ после 4—5 дана ревност се охлади, и тело постане лено, споро и ослабљено. Што се сунце над хоризонтом више успиње, атмосфера постаје све мрачнија, све већма је обузима као неко тешко пијанство, које дух потамњује а тело слаби. И помисао на покрет сад већ напуни

следице умаљеног одузимања топлоте.

човека страхом, потреба мировања не да се из

ба хране, прохтева не стане, а уздржање утом

случају од хране бар ће умалити топлоту тела. Умаљени довов хране и разређивање теле сних сокова због многе попијене воде опет јако утиче на делање мишића и живаца. Ве лика малаксалост, наклоност мировању, теле

Ова дејства опет су промењљива према сте пену топлоте,

степену влажности, и према

покрету ваздуха. Кад смо изложени топломе ваздуху, који није пун водене паре, и кад смо

бећи, и сад се не исмева више леност урође ника. Човек само онда дела, кад га споља по крену, и чим мало немиран постане, осећа се као у зноју окупан. Сан не опоравља, устаје

у њему на миру, ове наведене промењљиво

се с тешком главом, с тромим телом, као од

сти не бивају велике. Потреба хране буде у маљена, промена материје и дејство живчаног || система буде снижено. При покрету су појаве већ теготније. Кад се пак каквог запарног ле тњег дана напрасно облаци над нама сакупе, кад је тиме дољни слој атмосфере затворен међу готово ужеженом земљом и облацима, који сунчане зраке усишу (апсорбују), ако је у исто време тиха погода, и уз то кад је ат мосфера пуна водене паре, те због тога кад је свако испаравање немогућно, тада нас обузме врло јаки зној, тромост и утpуђеност, која тек с непогодом и ветром престаје, те опет ||

прилике после пијанке у Јевроши. Ништа га се не тиче и према свему је небрижљив, пак и сам кицом заборави на своје одело. Живах

постанемо живљи и окретнији. Занимљива су описивања о дејству ветра, који је назван „ши роко.“ Кад се овај пустињски ветар долазећи с југа у Италији појави, термометар се за време његовог трајања од 30—40 часова попне

ност крви престане, лице испрва румено, сад

је тамно и бледо, крвоток постане спор, ре спирација (дисање) се засопи, и све то пока зује, да се рђаво крв производи. Овде ћемо још једну чињеницу навести, која је важна, кад пресуђујемо уплив климе на човека. Ову на име чини кожа, која има својство, да спољне промене у температури осети, — оруђе тошлоте. Сваку ма и најмању разлику у температури осети кожа, а живци

преносе овај покрет мозгу и доносе га или у нашу свест,

или се покрет распростире по

другим живчаним кончићима и побуђује у њима делатност. Ако нема

овог спољнег

побуђења на спрам кожних живаца, изгуби

на 30%, и хоће све што је живо да се јаком

знатно сретство за покретање, и отуда се ра

пришеком помори. Сва природа готово да по

вјашњује успаваност, утpуђеност и апатија душевних Функција. А обратно дјествује бура и трамонтана јако на човека, оживљује и тело и дух, тако да се ово побуђење не да

мре. Становници позатварају прозоре и врата, | пошкропе целу одају водом, и ни један не сме, пошто је жив, на поље се помолити. А чим се овај ветар удали, одмах се за њим по јави северни ветар „трамонтана“, и сад све оживи и на ново вадише.

Но још више се поуке даје извести ив опи сивања, која нам из Антила долазе. Кад ко први пут, после дугог и мучног морског пу

извести само из тога, што се мозак "пажљиво

покреће. Мало у друкчијем облику показују нам се појаве, кад у опште прелазимо из ниже тем пературе у вишу, као н. пр. из зиме у лето

или при лаганом путовању на југ. Овде се полагано

навикавамо на умаљено издавање

СВЕЗА измЕЂу човЕВА и њЕговог поднивљА.

топлоте, ми сад управљамо варење и цео на

чин хранења шо томе. Ми остављамо топлије одело, те да издавање топлоте олакшамо. По

треба хране бива све мања, што је јача топ лота ваздуха. Варење је спорије, али ми, да би смо га олакшали, не једемо мање, него бирамо таку храну, која у себи мање горљи вога вештаства имаде. Ми створимо такав организам који мање топлоте производи, и олакшавамо лаким оделом издавање топлоте.

Али сваки не може лако да се одучи од јела на која се навикао. Он често слепо се пово ди за својом навиком, не осврћући се на по следице. Отуда се лако може појмити, од ку да су у стара времена, кад је још мање било умерености у јелу и пићу, него што је данас имаде, и када се више угревањем изнутра, не

го целисходним оделом против хладноће за

штићавало, држало да је нужно с пролећа ради здравља једаред крв пустити. Отуда до лази и завођење постова, који између зиме и лета падају. Занимљиво је да се постови,

баш у оним предели, где за зимом непосред

575

Америци, тако у Алжиру и на више других места. А то се може и из старе историје не коликим примерима доказати. Гали, који су се иселили у Ломбардију и малу Азију, прем да су били због своје силе стечене још у по стојбини страшило и самим Римљанима, опет су ту омлитавили и без трага нестали. Силна држава Вандала у АФрици, већ после кратког трајања у историји се изгубила. Ма да су Римљани највећа напревања и прекомерна средства полагали на колонизацију својих африканских провинција, тих истих, које да нас хоће Французи да колонизују, нису ко лоније преживеле пад Рима, и само још оста ци опомињу на велики организаторски таленат

Римљана. При крају ћу још Мисир спомену ти. Ни једна земља не бејаше поприште ту ђих освајања, као античко земљиште Мисиpa. Етиопљани и Инђијанци, Арапи и Персијан ци, Грци и Римљани, Мљечићи и Турци, Инглизи и Французи или су ову земљу дуже у рукама имали, или су тамо насеобине осно

ном, ако не ће да му тело пати, и да му се

вали. Сви туђински владаоци окружише себе безбројним странцима. И од свију ових на рода, није ништа остало до празно сећање, све их прогута земљиште мисирско. Дана шње мисирско становништво, Копти и Фелај ци они су исти, који су били величанствени гробари, они су исти, који су пре 50 или 150 векова на гранитним пирамидама вајали. Овим примерима није се то хтело рећи, да појединцима не може аклиматизација за ру ком испасти. Људи који су научили беспо слено живети, који нису неумереним живо том изнемогли, људи нежне, слабе конштиту ције, подносе тропску климу боље него други, нарочито кад су корак по корак из хладнијих

дух успава, а код путовања у тропске преде

предела у топлије путовали и кад су подужим

ле зависи од климатичких одношаја у постој бини према онима у новој отаџбини, у колико

бавлењем у прелазним штацијама променуту

се конштитуција и организација може проме

сле годинама ову навику на климу постигне,

но лето долази, као у Русији и на истоку,

најстрожије одржавају, док у пределима, где је дуже пролеће, нема те строгости, а није ни нужна, већ шта више и шкоди на тим

местима. Тако се тумачи, за што Инглизи,

који се тешко одучавају од јаке хране и ал кохолних пића, пре разболе и пре подлегну у тропским пределима, него умеренији Шпа њолци и Немци.

Ово постепено навикавање организма на климу зове се аклиматизација. Сваки се по

јединац мора навикавати лети на промен љиво издавање топлоте сгодним оделом и хра

конштитуцију стекли. Ако досељеник најпо

нити. Историја је до сад учила, да становни добије готово у свему природу урођеника. ци умереног појаса, нарочито Инглизи, Фран Цела његова пластика, раздражљивост и је цузи и Немци, не могу дуже у тропским | нерђија живчаног система преврнула се или пределима издржати. Нигде није од ових осно- | је са свим нестала, и мирна и слаба поста вана каква држава способна за културу, која ла, боја је на лицу болешљива, прљаво бле да, а лице изгубило израз и животну свежост, се могла одржати без непрекидног саобраћаја и у опште постало је од живог и окретног, са матерњом државом, без

непрестаног досе- |

љавања. Тако је у Инђији, тако у средњој

" слабо пасивно створење. Ретко да се род про стире на 3 до 4 нараштаја.

576

СвЕЗА измЕЂу човЕкА и њЕговог подНЕБЉА.

а лети се бави у Швајцарокој и Немачкој

Ако је заиста бављење у тропским преде лима опасно, може ко запитати, како је мо

где опет средња температура толико износи. |

гућно, да се болесници у јужне пределе ши | |

При оволикој топлоти он може употребити један део своје хране на јачање свога тела,

љу, да тамо своје здравље опораве. Ако се тако мисли, да је клима једног места сама по | на правлење масти, и на скупљање снага, а себи лековита, ако се преставља, да само ба не мора све на сачување своје рођене топло вљење на каквом таковом месту, може плућа - те потрошити. Уз то још долази и та окол излечити, онда је то питање са свим на сво ност, пито може дневно мишиће и радњу жи ваца у покрету одржати, и што налази нужну ме месту. Ако се иак узме у рачун темпе температуру - у слободном ваздуху, коју би ратура, каква је „заиста, ток ваздуха и степен

иначе у затвореним одајама тражити морао.

влаге на једноме месту, па месечне и дневне промене ових одношаја, то се лако може уви

Из ових разлога добро је и здраво јужно под небље за особе слабе и без крви, а не за то,

дети, да ово све до извесног степена издава

што би то не знам место само по себи леко

ње топлоте умаљава, а преко овог степена

виту силу имало. Из овог истог узрока јасно произлази, да је бесавесно, болеснике на југ слати, који се већ опоравити не могу. Дуж ност је лекарева, да обори предрасуде, као да бавлење на југу само по себи може из

клима је опасна. Никоме се не допада про вађати време летње дане у Каиру. Онај који се бави тамо, бави се у месецима, где је сред ња температура, 10–12 степени Реомиревих,

ЛечIИТИ.

(Свршиће се.)

УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ. Протече година дана, од како се туђинском силом растави састанак годишњи уједињене омладине српске. И ево данас опет прилике незгодне, те нема изгледа да се

на једноме месту од иста прикупити може скупштина цело купне омладине српске. С тога

се, према одлуци

потоњега

састанка

у Вршцу, позивају све дружине, које се броје у заједницу уједињеног младог српства, па биле ове дружине редовно ор ганизоване или још не организоване, да изберу и пошљу своје изасланике на збор омладински.

Дружине ваља, што пре, а најдаље до конца овог месеца, да преко уредништва „Младе Србадије“ известе годишњи од

бор, да су наумне послати на збор свога изасланика, па ће се овоме одмах јавити кад и где ће тај збор да буде.

ГОДИШЊИ ()ДБОР УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ.

ЛИСТ ЗА П0УКУ, УМЕТНОСТ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ. ГОД. III.

БРОЈ 37.

у БЕОГРАду, 16. СЕПТЕМБРА (РУЈНА) 1872.

ИЗДАЈЕ

уPЕЂУЈЕ Н ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ.

излАзи свАкв нкдвљк. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћEc. или 6. ФориндтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : Шта смета развитку пољске привреде код нас? од Ат. Вучковића, (свршетак). — — Је ли суђено? успомене једног идејалца. — — Свева између човека и његовог поднебља, од З. Опенхајмера, (свршетак). — — Гласник: Из школе. — Од удружења.

у вкогPAду, у штAмплРили н. сткфAновићА и дружинк. 1872

УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ. Протече година дана, од како се туђинском силом растави састанак годишњи уједињене омладине српске.

И ево данас опет прилике незгодне, те нема изгледа да се на једноме месту од иста прикупити може скупштина цело купне омладине српске.

С тога се, према одлуци потоњега састанка омладинскога у Вршцу, позивају све дружине, које се броје у заједницу уједињеног младог српства, па биле ове дружине редовно ор

ганизоване“ или још не организоване, да изберу и пошљу своје изасланике на збор омладински. Дружине ваља, што пре, а најдаље до конца овог месеца,

да преко уредништва „Младе Србадије“ известе годишњи од

бор, да су наумне послати на збор свога изасланика, па ће се овоме одмах јавити кад и где ће тај збор да буде.

Г()ДИШЊИ ()ДБ0P УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ. Опомињемо пријатеље своје, да је за

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР ЗА 1873. ГОДИНУ, који се већ штампа, потребна једна приповетка, било изворна, било прерађена, која би по своме смеру вредна била да се што већма у народу одомаћи.

ДА СЕ СЕТИМ) ПРЕТПЛАТЕ НА КЊИГЕ: „Борба народа америчког за слободу и независност“. Прерадио В. Пелагић. Ова драгоце на књига од Чеха Х. Тума, која је у Чешкој врло добро примљена, има око 8 табака и стаје 25 новчића или 3 гроша. Може се наручити или код Ђоке Ракића, или Стеве Ратковића у Н. Саду, или у главној књижари у Београду.

— „Dubrovnik, zabavnik narodne štionice dubrovačke, IV. godište“, са сликом града Ду бровника пре потреса и са сликом Орланда, изнеће 20 табака занимљиве садржине. Цена је

1 Фор. и 25 новч. — Имена и новце ваља слати Г)ragutinu Pretneru u Dubrovnik. — „Коран“, превео на српски Стеван Петаковић. Знаменита ова књига, на коју се ва клињу стотинама тисућа наше мухамеданске браће, изнеће преко 40 табака, а стаје 1 Фор. или 10 гроша. Претплата се шиље преводисцу у Беч: — Wien, Stadt, Köllner hof Gasse, N. 3. --C-o

579

Шта смета развитку пољске привреде код нас? (Свршетак).

Долази на ред радња у Фабрици с вуном. Она се ту пере, ако није била опрана, чешља, преде, и т. д. Да рекнемо да је на прање и чешљање 100.000 ока вуне Фабрика потроши ла 100 дуката; — рецимо да на предење те

исте вуне Фабрика потребује 10 раденика, који вуку годишњу плату по 60 дуката, то је 600 дуката. 100 дуката и 600 — чине 700 дуката.

Рецимо да газда Фабрике троши годишње 240 дуката, рецимо да сама Фабрика троши на осветљење, огрев, и т. д. 60 дуката. 240 ду ката и 60 — чине 300 дуката. Рецимо да газ да Фабрике плаћа Фабриканту (ретко бива сам газда Фабрике Фабриканат) 300 дуката. Ако прибавимо к свем том новцу, који је Фабрика утрошила док се вуна испрела, још и суму новаца коју сам газда Фабрике хоће да доби је на предиву, која, рецимо, да је 400 дуката — онда ћемо добити цифру од — 1.700 ду Из Фабрике за предење предиво иде даље у ткачке Фабрике. Да рекнемо да ткање пре дива од 100.000 ока вуне такође кошта 1.700 дуката.

Из ткачких Фабрика ткање иде у ваљавице. Рецимо да ваљање ткања, на прилику чохе, од 100.000 ока вуне кошта 300 дуката. Из ваљавица ткање иде у бојане Фабрике. Рецимо да бојење ткања од 100.000 вуне стаје 2.000 дуката. Напред рекосмо да је вуна, која је купљена од сељака за 10.000 дуката, стала Фабрику — 10.380 дуката. На прање, чешљање и преде

да је наш трговац платио за ту чоху 2.720 дуката више, но што она кошта ту трговину.

Чоха од 100.000 ока вуне кошта ће нашег

трговца у Бечу не 16.080 дуката, но 18,800 дуката.

Да рекнемо да је наш трговац потрошио 20 дуката док је дошао у Беч, а живећи у Бечу такође — 20, и вративши се натраг — 20, то свега чини 60 дуката. Да рекнемо да је на експедовање чохе од 100.000 ока вуне од

Беча до Београда плаћено — 40 дуката. Да кле чоха, која је купљена у Бечу за 18.800 дуката стаће трговца у Београду 18.900 ду Да рекнемо да трговац београдски на чохи од 100.000 ока вуне, која га стаје 18.900 ду ката, хоће да добије од паланачких трговаца 2000 дуката; да рекнемо да на истој чохи па ланчански трговци хоће да добију од сељака такође 2000 дуката. 18.900, 2000 и 2000 дука та чине 22.900 дуката. И тако сељак за чоху, која је направљена од његових 100.000 ока вуне, за коју је он узео 10.000 дуката, мора да плати 22.900 ду ката. Из тога се види, у колико индустриј ске ствари код нас скупље стају од сировина од којих су направљене, то јест, у колико ми мање узимљемо новаца за наше сировине и

у колико више плаћамо за индустријате, ви ди се, да што се сировине даље удаљују од свога места и што се више прерађују, то оне скупље стају када се врате натраг. То је узрок, због кога је зближење потрошача и произво

ње те вуне потрошено је 1:700 дуката; на

ђача велико начело економско. Ми смо само

ткање такође — 1.700 дуката; на ваљање — 300 дуката, и на бојење — 2.000, дакле 10.380, 1.700, 1.700, 300 и 2000 дуката чине свега —

од прилике узели да покажемо како цене ин

16.080.

Из бојаних Фабрика чоху купују у већим варошима велике трговине, које је продају с добитом. Да рекнемо да је наш трговац до шао у Беч да купи чоху од 100.000 ока вуне

која стаје трговину 16.080 дуката, да рекнемо

дустријских ствари расту онде где нема ин дустрије, где се те ствари далеко израђују. Но свакоме је познато да један аршин добре чохе, који аршин није може бити тежак ни за једну литру, стаје дукат и више, а то је у поређењу са литром вуне, која да рекнемо, нека кошта три гроша, двадесет пута скупље

од ње. Ако је тако, онда наш сељак за 100.000 37 •

580

птA СмктA PAзвитку пољскк пPивPЕдв код нAс?

ока вуне, за коју је узео 10.000 дуката, када || наши сељаци да украшавају своје, као што је прими у виду чохе, мора да плати не ону || су их наши стари украшавали? Не. Наш се горњу цифру од 22.900 дуката, него 200.000 љак скида и сече жени с главе новце, ако су дуката и више. се затекли, а не прибавља јој; преполовља Свима нам је познато, да се код нас из да ва оно, што је остало од старијих, те даје на у дан јавља у народу све већа и већа по једну половину једној ћерци, а другу — дру треба, да он све више и више купује оно гој, и т. д. То јасно сведочи, да су код нас што се са стране довлачи. И последња сиро новци већ потребнији, да ми више трошимо, та хоће данас да има барем за празнике неку но што примамо, да ми све више и више но хаљину, коју она није сама прела и ткала, но ваца извлачимо на страну, а мање и мање је купила из дућана, и последња сирота хоће узимљемо. да има ципеле, минђуше, и т. д. А међу тим Ми немамо другог средства, којим би смо и за све се то

могли стати на пут постојаном извозу новаца

мора да ради и да аргатује, те да се плати. У богатијих људи развија се још већи укус.

све се то са стране довови

у туђе земље, но подизањем индустрије. Ми се друкчије не можемо избавити од садашњег нашег сиромаштва и још већег које нам гро зи. Без индустрије ми ћемо сиромашнији и сиромашнији бивати, а то нам не ће дати да напредујемо нити да се развијамо. Што се пре латили будемо индустрије, то ћемо пре стати на пут нашој новчаној кризи — то ће мо пре богатији постати. Тако ће се моћи увеличати и наш државни буџет, из кога се могу учинити већи издатци на унапређење

Онај, који је носио хаљине од средње мате рије, хоће да има и свилене, и т. д. То су узроци, што се наше вароши све више и ви

ше шире и увећавају с дућанима, у којима се умножавају туђи индустријати, који се протурају у народ и за које ми морамо све више и више да плаћамо, све више и више да издајемо новаца на страну. Од куда ми узимљемо те новце? За наше сировине. Но, продавајући сировине на страну, ми тиме

ове или оне струке, на повишење плате чи

вине да производи, те ћемо ми све мање и мање сировине продавати, то јест, све ћемо мање и мање новаца узимати. Па шта ће

новницима, и т. д. Индустрија ће стати на пут извожењу сокова наше семље у туђе стра не, те ће се подићи и пољска привреда, она ће помоћи пољској привреди у оруђима, она ће подићи ванате, и т. д. Од свега овога и

бити с нама онда, ако ми све мање и мање

ни од чега другога зависи сила и снага сваке

новаца будемо имали — ако ми све више и више будемо издавали на страну, а мање и мање примали? Зар то не води народ к бан тротетву, к пропасти? Како ћемо ми онда моћи напредовати у просвети, или у овој или у оној струци, ако више будемо трошили, но

86 млњ6.

плуатише индустријом и занатима страних држава, која постојано трпи ударе са стране, која се и данас ради још оним начином, ко

што примамо? Шта очекује оног трговца,

јим је рађено у средњим вековима; док се

који више троши, који више издаје, но што прима? Банкротство. То исто може постићи и једно друштво, општину и народ, који тако буду поступали. Наш је народ од пре носио и употребљавао оно што је сам израђивао, и ако је што год продавао на страну, он се новцем, који је за то узимао, китио и украшавао, јер му ни је

не стане на пут исцеђивању земљиних сокова; док се не буде добро развијала пољска при вреда, занати, и т. д. — дотле се није нада ти никаком напретку. Ми смо нашу земљу

извлачимо сокове наше земље, чинимо те

ће наша вемља све мање и мање моћи сиро

другог места налазио. За то ми видимо и данас по нашим селима женскиње украшено

старинским новцима. Но, да ли могу сада

Док сва моћ народна буде лежала само на слабој пољској привреди, која се једнако екс

уредили по начину оних држава, у којима свих грана народне привреде имаде; ми смо

завели војску по јевропском начину, уредили судове, и т. д.; ми смо пренели јевропску моду, јевропске укусе. Но не заборављајмо да нам треба једном пренети и оно из циви лизованих држава, што је довело те државе

штA смвтA PAзвитку пољскк пPивРЕдв код нAс?

до данашњега њинога стања, до цивилизације, да нам треба пренети и оно, што ће нам слу жити развитку и напретку, што ће бити јак темељ нашој будућности. Чинимо то што пре, јер ми имамо још и нашу подјармљену браћу, која се у нас уздају, која од нас по моћи очекују, и не ће имати никаке вредно сти њино уздање у нас, ако ми будемо слаби! Намера је наша да покажемо, шта смета развитку пољске привреде код нас. Да рекне мо да ми имамо људи, који су свршили пољ ско-привредне науке, који могу учити народ

581

ња имају? Овакви сељаци још су мање у стању да набављају оруђа, која су земљорад

њи потребна. Па да ли је могућно и покрај тога да код нас буде пољско-привредни на

предак, да се пољска привреда развија? Да ли нам треба да тражимо лека ономе, што спречава пољско-привредни напредак, или да

оставимо то тако како је, па да мислимо да ми и без тога можемо да напредујемо у пољ ској привреди? Разуме се да ово последње

не би требало никако да буде. Ми треба да радимо за пољску привреду оно, што она од

како ваља радити у пољу и шта ваља ради

нас за свој развитак захтева. Било би са свим непрактично с наше стране, ако би смо на

ти, да ми имамо индустрију, то јест, да и с

то равнодушно гледали.

те стране пољска привреда не налази никаке сметње, да рекнемо, да ми имамо и развите

Пољска је привреда таке особине, да се она само на већим и великим добрима може пот

занате, и т.д. Па да ли би тада могла да на

пуно умно радити и развијати. У овом слу

предује пољска привреда код нас? Ко познаје садашње стање наше земље, тај мора рећи не.

пана, она не може никако напредовати, док

Напредовање данашње пољске привреде са

се не уклони та сметња. Та се сметња даје

чају, као што је код нас, где је земља поце

стоји се у томе, што су примењена нова ору- | уклонити само тако, ако сељаци наших оп

ђа и машине у обрађивању земље, што олак пшава тежаку рад и труд. У колико је важно по земљорадњу с једне стране враћање земљи онога, што је из ње узето (удобравање), у то лико с друге стране и обрађивање земље но вим оруђима, Без тога би се пољска при вреда и данас налазила на оном ступњу, на ком се она налазила и код старих народа.

Но, оруђа, која се данас у земљорадњи упо требљују, скуша су барем у толико, да их се љак, који има само десет или петнаест дана орања не може никако имати, то јест оволи ка количина земље даје сељаку само толико сировине, да се он не може с њом изхрани

ти и од ње још да прода и да нова оруђа на бави. А шта значи после тога пољскопри вредни напредак за таког сељака, који не може да примењује у свој рад оно, што нау ка открива? Разуме се — ништа. Такав се љак радиће своје поље онако, као што су и његови стари радили, па ма се колико гово рило о пољско-привредним машинама, како

су оне добре и корисне, па ма се колико оне препоручивале — оне за њега неће ништа да вреде, јер их он не може да купи. А шта

ћемо ми да радимо, када је код нас већина сељака таких, који и мање од 10 дана ора

штина буду заједнички куповали оруђа, која су потребна за пољско-привредне радове; јер

појединце они никада не ће бити у стању да их набаве. Па за то је и потребно да се зе мљораденичка сретства уједине — да буду оп штинска. Уз то би ваљало да се и радевичка

снага уједини, да постане и она у неколико заједничка. Онај, који би имао један дан ора ња земље, радио би, на прилику два дана у пољу, онај који би имао два дана, радио би — четири, који би имао три дана, радио би — шест, и т. д. Када се поље обере, могао би се плод поделити саразмерно количини земље,

коју сваки сељак има. У том делењу могао би у зрну сваки узимати онолико, колико је коме потребно за живот, а остало, што би образовало велику количину и што би због тога могло наћи добру пијацу, могло би се по доброј цени продати, па би се тако ти новци могли поделити међу сељацима сараз мерно њиним земљама. Тим начином могла би се прикупити наша земља, која је данас тако искомадана, да никако ни је могућно да се човек рационално на њој занима пољском привредом, а у исто време било би употре бљено мање волова, плугова, и т. д. на рад. Радећи тако пољску привреду под управом

582

штA СмктA PA3витку пољскЕ пPивРЕдв код нAс?

стручних општинских пољскопривредника, на

ша би се земља могла обрађивати по најно вијим начелима пољскопривредне науке и но вим оруђима – а од тога би био велики на предак по цео народ и државу.

Да код нас доиста стоје велике сметње у пољско-привредним радовима, сведок нам је то, што ни један наш човек, који је до да нас свршавао пољско-привредне науке на стра

ни, није могао наћи места у својој струци, када се са стране вратио –– места у пољској || привреди, ни је могао применити своје зна ње, пољско-привредном раду, што је главни || вадатак свију њих био. Даље сведок нам је и то, што сви они, који су свршавали зе- |

мљорадничку школу, која је у Топчидеру не када била, примали су се разних служаба: практикантских, писарских, и т. д. али само

не земљорадничких, јер им нико није могао дати тако место у пољској привреди, од кога би се они могли издржавати и живети, као пто приличи њином звању, осим места над

ничарског, за које они нису били способни.

Онај народ само може да се развија и да напредује, да јача и да се усавршава, који је способан да сваки пут увиђа оне пречаге,

које му стоје на путу напредовања — који је способан, да те пречаге удаљава и савлађује.

О томе нам сведочи светска историја. Ат. Вучковић.

---C-e

Успомене једног идејалца.

Три недеље је прошло, од како сам отишао од куће, да обиђем здравије крајеве, јер пр собоља ми је у пролеће обично жешћа него игда. Када се вратих с пута, нађем на свом столу једно писмо од неког пријатеља из С-а који ми између осталог пише: „ ..., Пре неки дан бејах у престоници сво јим послом. Једно после подне случајно про ђем поред неког маленог сиромашног спровода; пратиоци беху један свештеник и две три старе жене, којима видех у руци просијачки

рота твоја пријатељица, коју си ти тако по штовао и љубио, за чије си поштење и част тако стрепио, сврпи најљућим ударцем неми лосрдне судбине млађан живот, што јој ну ђаше рајска врата; и заиста твоја се слутња испунила, када си рекао: Смиља је вечита за гонетка, која ће се само о трошку ако не жи вота, а оно среће и будућности јој моћи од гоненути. — Једно ми је тешко, и прежалити не ћу, што не могах још један пут видети је,

штап. Радозналост ме нагони да видим, какав

Други дан одох на гробље, усадих лепо цвеће

је несретник опет оставио бели — или боље судећ по спроводу црни — свет, и на простом, бело окреченом сандуку читах речи: „Смиља Небојишићева. Преставила се у осамнаестој го дини млађана живота свога.“ Препанух се од

на гробу њезину за спомен, и облевах га суз ном росом мојих очију... Пусти и ти, пријане мој, коју сузу у спомен твојој пријатељици, јер

чуда, и застадох ва тренут два; у срцу ме поди

лажаше чудна јева, и грозих се од страшне помисли на моју земљакињу. Пођох за спро водом и запитах једну просијакињу, какав је то самртник? — „Маните ме господине, и не

мојте ме на последњем растанку приморати,

да вам приповедам о мојој други, која ме је често пребијајући се и сама у болести спасла од страшне смрти — од глади, јер би јој се души страшно огрешила.“ — Даклем је Смиља као гладна скиталица оставила овај свет! Си

и разговарати се с њоме, од кад оде из С-а.

као што ми поменута пратилица рече, за то

бом је на самрти највише уздисала, и твоја је слика по њезиној жељи сахрањена у гробу крај њезина срца. Твој пријатељ Благојевић.“ Кад прочитах писмо, срце ми се скамени, и у прсима осећах страшне грчеве, што ми их проузрокова упрепашћење и изненадни бол при читању. Дуго, дуго стајах немо, невесело наслоњен на свој сто, а успомене поведоше ме далеко у прошлост, када сам се упознао са

том чудноватом девојком, и сетив се тадашњег

лE ли суђЕно? живота њезиног бризнух у плач, и јецах, као мало дете, јер не могах одолети навали бујна

583

свугде разговарало или певало за столом, то се могах по вољи разговарати с њоме, колико

срца свога. Кад се мало уталожих и прибрах

сам хтео, јер нико неје могао чути наше раз

мисли моје тихо сам уздисао речи: — Еј, друго моја, да си пре увидела смер и важност искрених речи мојих, не би до тога

говоре.

ћу до смрти хранити, као вид својих очију,

А што се је дуже отегао разговор, све већма бејах очаран милозвуком њезиног гласа, када српски разговараше, ма да је сама увек гово рила, да не зна добро српски. Човека из ту ђинштине, који је свикао и у српском говору туђе аксане да чујем, - слатко електришу гласи

као сам живот.

лепога аксана, особито на устима младе, лепе

дошла. Ал хвала ти, што си ми на самрти

била пријатељица и остала верена моја; твоја слика и прошлост биће ми као аманет, кога

Цео дан проведох у слатким успоменама из прошлости, а непрестано ми леб5аше слика моје пријатељице и веренице пред очима. Ми лозвук њезиних речи све ми јаснији биваше, и још сам већма био занесен, него онда, када их у њезином друштву слушах. Срце ми беше одваљена грана; на њему беше слатки терет — Смиља, а кад паде терет у бездани понор, сломи се грана, на којој лежаше она, и само ми оста део — без дела и без слатка терета.

Кукавна верена моја лежи далеко од свога завичаја, од својих сродника и пријатеља без икаква споменика на леденоме гробу њезину.

девојке. Смиљу заволех већ рад њезинога раз говора, а када ме је често гладила косом по

лицу, бејах усхићен од среће и блаженства. Смиља је у опште веома слободна била у понашању и разговору са мном, а ја не имадох

кад помишљати, да је то рђав знак девојачке невиности, јер сам држао, да је она само са

За сво време док сеђасмо за столом, моја рука беше у њезиној, и играше се с њоме час овако час онако. Колико ми је пути притиште на срце, пак — на груди, а кад запламтелим

погледом и чезнећи упрех очи у очи, она се осмехну тихо, слађано, приклањаше главу за тренут два на моје лице, а обраве пламене на усне моје; ја сам се из прва устевао, јер нeсaм

Та зар су таки тирани родиоци (јој, кад ни мртвој ћерци не дају милости?... Не, нема она родбине, неје она имала никога на свету до мене једнога, јер сам је ја једини љубио навикнут на тако понашање у толиком дру верно до последњега даха њезина; па ја ћу штву, ал удубљен, скоро претопљен у мору јој подићн споменик, не од туча ни камена, њезиних чари и дражи заборавих на себе са већ жив епоменик, — нека служи за пример мог, и често је и сам притискох к срцу. свакој девојци и српкињи, и свему женскињу, Разговор нам се отеже на дуго, и све по која се у тешком искушењу обично вајка на верљивији бесмо један с другим. Она ми при судбину своју. поведаше многе ствари, многе догађаје из ње Ево тога споменика у догађајима из живота зина живота, и ја се чудих, од куд толико по моје покојне веренице; коме је воља нека верења у мени, кад ме добро и не познаје, а слуша, а ја ћу да приповедам. — — — — камо ли да зна, јесам ли способан за чување тајана. Има већ томе доста времена, како бејах на Кад јој изразих своје чуђење, она ми при једној свечаности у Ву, где се упознах са не тиште лак пољубац на лице, а тако вешто, ким Небојшићем, једним од виших свештеника да испод мараме, што држаше у руци, на којој наших, са женом му и ћерком — Смиљаном. јој беше глава прислоњена нико неје могао На први поглед изгледала ми је Смиља као приметити, и рече: нека надута аристократкиња, што презире оне, — Поштење вам читам из очију, а отво

који несу „благородни,“ но скоро се преварих рена искреност ваша утврђује меутом мњењу. у томе суђењу, и ако не баш са свим, јер упу Вама ћу много што шта поверити, а да ме ни стив се у разговор, тако се је умиљато раз говарала са мном, као да ми је сестра.

За ручком седех баш до ње, а како се је

глава не заболи, да ћете ме иком издати.

Наравски, да сам још већма био занесен тим ласкавим речма, и не пазих што чини са

584

JE ли суђЕно?

мном, већ уживах милине њезиних речи и мађијских погледа. — Па зар сте ви увек и са сваким така? || вапитах је даље.

менух о љубави, и о ономе, ког сам волела, ал

љубазнија бити, ал волети?... Још незнам, пшта је то љубав, ма да је био један, кога сам

неје другаче, већ као што рекох. Њега сам волела, ал ја му то не показах ни тако, као вама, већ само у срцу и у души. Хтео не хтео, ал сам јој морао веровати, и запитах је, да ли смем знати, који је тај, кога је удостоила прве љубави своје?... И она ми приповеди све до краја; ја ћу само то беле жити, што ми је остало у памети, ал и то ће довољно бити, да се јасније види, како је та девојка одрасла, однегована, и како је постала

ВОЛеЛа.

правом загонетком у очима човека што мисли.

Не знам, како сам дошао до те свести, да

је то запитам, ал осећах како ми право беше, пшто ми дођоше те речи на језик. — Како кад хоћу, ал по највише сам така, — одговори она. — Ја могу према сваком нај- |

Како ми тешко падоше те речи на срце! — | Како је криво и убитачно мњење код многих Она не зна — вели — љубити!... Па на што мајака, које хоће да дају кћерима потпун из онда тако понашање, и да ли могу бити по- | бор у понашању пре но што су уверене, да љупци, које је мени као непознатоме, а по || их оштра канџа ћудљивости превалити неће; свој прилици и другима, који су вас дан око које хоће, да се све покори неограниченој ње — давала, излив хладнокрвности?... Се- | вољи нихових кћери, док су још девојкама, тих се, да пољупци потичу и из других по | јер — као пто веле — кад нам их одведу од буда, не само из чисте, идејалне љубави, да куће, ко зна како ће живовати, па бар да знају таки пољупци иду раме уз раме са каљавом

да су се за свога девовања науживале света.

материјалном љубави код девојке распуште нице, и тада ме проби хладна језа од те по

упознах са Смиљом, беше у С-у један официр

- - - - - На једно три месеца пре него што се

потпоручик, родом са стране; зваше се Ле-Рол;

мисли,

а био је тако леп, да се Смиља и тада добро сећала чак како му стајаше нос на белом, Фар баном лицу, и како је кретао језиком на ус нама. А беше „смирен“ и „учтив,“ мислиш — да неје оФипир. Он је сваки дан долазио у кућу к Небојшићевима, и поред њсга се она

Ја јој рекох, шта сам у тај мах мислио, а она ми са свим тихо и мирно одговори.

– Зар можете то претпоставити код мене, која сам тек шестнаесту годину навршила? Толико није било нужно да каже. Та само једна проста реч, па не бих смео више ни по мислити но то... Ал” само не могах веровати,

— као што ми говораше, научила мушким

да је она с тога поверљива са мном, што сам јоју краткоме разговору био искрен. У ушима ми непрестанце зујаху речи: ја сам понајвише така!... Прилика чини све, па нека је она и онда така, када је сама с мушкињем, нека и онда притискује туђе руке на недра своја, зар

ђаволштинама, јер пре тога била је безазлена као јагње. Удварач беше тако славан, да јој никад неје било дуго време поред њега. Више су пута преседели по читаво после подне ваједно, а она је тада уживала бог зна како, јер је он

ће онда довојче од шастнаест година имати |

умео толико и тако дивно приповедати о љу

толико снаге, да одоли бујној навали младић

бави, о љубавницима сретним и несретним,

ских и девојачких страсти. | како је год она хтела. Ма да ми девојка неје била — што но реч | А кад би јој дотужало слушати, тада би из

— ни род ни помоз бог, ипак страховах за

шетали у шеталиште ил у пољану, или би

њу и њезино поштење, и када бих се баш

заједно читали који роман од каког „духов ног“ немачког ил” Францеског писца, и тако би прекратили каткад дуго време у малој ва рошици С-у. О послу никад неје хтела ни да чује Смиља, нити је она знала, шта је то радити, јер ње вина мајка хотијаше, да јој ћерка буде код

жртвовао, кад бих знао, да ће тада остати у потпуној сјајности девојачке чистоте. Ја је погледах питајући и као сажаљевајући у очи, но она се опет осмехну, и као да не

назире о чему ја премишљам, окрену разговор: — Сигурно биће вам нејасно оно, где спо

|

JE ли суђЕно? куће као у рају, да се никад не може на мај чину кућу потужити. Додуше, јесте погодила начин, како јој се ћерка неће потужити на њу!! На скоро поремети се ток њихова „сретна“

585

то прва — и најжешћа љубав. Јесу ли толико успели, онда је сва срећа и будућност дево јачка у њиховим рукама, јер колико треба младом, заљубљеном девојчету, те да се у својој сталности занија, и даде занети?... Нека ми је опроштено, што сам се у току

По С-у орише се гласи, да ће за који дан доћи још једна чета војника, а то је увек приповетке задржао око тих мисли, што ме највећа радост за „хот-воле“ у местанцу где обузеше, када ми је Смиља приповедала о је све пуко и паорски. офицерској љубави. И. Смиља, која као што сама вељаше, не Тај жељени дан приспе, и онога вечера сви „отменији“ изиђоше у шеталиште, јер су знаде шта је љубав, била је таке среће, да знали, да ће од дошљака многи бити у шетњи, јој прва љубав буде оФицерска. Њу волеше да се покажу грађанству. у један и исти мах Ле-Рол и барон, и то ме Наравски, да ни Смиља неје смела изостати, некако ободравало, јер знам, да кад така два јер и она спада у „отменије.“ А била је само човека ходе за једном девојком, да ће сваки она и мати јој; г. Ле-Рол у тај мах изостао је живо и најмањи корак пратити један другом. из њихова друштва. Особито је барон радо био примљен код Беше лепо вече, красна месечина, — нај госпође Небојшићке, Смилљине мајке, и то згодније за шетњу. Око осам сахата био је с тога, што је био барон и богаташ. Нарав већ приличан број људства на пољу; Смиља ски кад се пита за богатство, да се тада обич и мајка јој сретну се на уласку са једним сво но заборавља срећа и будућност „љубљене“ јим познаником и једним потпоручиком — но кћери, те се и не хаје за силне „ритерске абентајере“ по Немачкој, Виртембергу, Хано вајлијом. — Господин барон Т.; милостива госпођа веру и т. д. Код Смиље је он хладније био примљен, Небојшићка, и госпођица Смиља — рече по знаник после кратког поздрава, представивши јер верна првој љубави не хтеде тражити „преко хлеба погаче“, — ал ни за часак неје једно другом непознате. Познанство би већ готово, и сви се скупа хтела да промисли, е да ли ће јој Ле-Рол би петаху ћеретајући и веселећи се у разговору ти бар хлебац ако не погача? ОФицирчићи, што хоће да се допадају го Странац приповедаше о путовању, о свом бо гатству, о роду своме, и о многом које чему, спођицама из „випег сталежа“, а немају го што је друштво забављало. На растанку за товине нити каква прихода, — да ли они мо моли Смиљу и мајку јој, да му допусте, да гу са својом платом да излазе на крај, ако их чешће походи, — и доби допуштење. хоће да терају луксуз ? У таким приликама Сада је Смиља имала два удварача. Како обично се кредитори попну на душу кукав стајаху они једно према другом, лако је пого ним љубавницима, те их у сред њихове „пр дити, особито од како је барон опазио, да је ве“ љубави вргну са висине среће и безкрај Ле-Рол код Смиље радије виђен, него он. Мр ног блаженства даље у бели свет, да траже жња према противнику отимаше све већа ма другу „прву љубав“, ил ако су са својим идо ха у баронову срцу, он је чезнуо од љубави лом венчани, оставе је бедну код своје мајке за Смиљом. осрамоћену, а сами утекну са добивеним ми А знате ли, каква је љубав у налицканих разом бог те пита куда. беспосличара, тих девојачких демона?... Пр Да неје и господин Ле-Рол један од тих ви им је посао, кад стигну у како место, осо људи?... Но Смиља успркос многоме време бито мање варошице, да се допадну девојци, ну, што јој стајаше на расположењу не имаде коју ће после помоћу своје вештине у лажи кад тако мислити о првом љубавнику свом. и претварању лако уверити, да им је она пр Она нероваше у искреност и чистоту његове ви идол, коме поклонише своје срце, да је намере и љубави, те га је волела, колико јој воле, као срце, душу, очи своје, и да им је срце допушташе, а са бароном једва се пока

586

лE ли суђЕно?

зивала учтива. То увреди частољубље наду-

Удварач јој Ле-Рол не хтеде се показати овога

тог аристократе, те се на хиљаду његових || вечера као прави љубавник, јер неје хтео да

сакрамената завери, да ће избити свог про- I упада у очи. Барон је непрестано облетао око тивника из седла, и да ће се осветити на њему. || ње, и већ се зарадовао

мислећи, да је успео

Ето тада је био ударен основ Смиљиној не-| у својој намери. А Смиља 6еше мирна, и ни срећи. | једном речцом не хтеде одговарати на љубав Барон је свом снагом радио на том, да ис-| ничка питања баронова.

Само је хладно и

копа јаму Ле-Ролу, те да се после сам попне | грала с њиме, и кад кад говорила о овој ил

на крмило Смиљина срца. А љубавници у || оној ствари. својој срећи и не хајаше, кака им хавет вија ||

Поноћи је већ превалило, а — као обично

на прагу прве љубави, већ безбрижно живља- | на игранкама — и неје се осетило, како брзо ху уживајући слатке милине млађане љубави. || лети време. Ле-Рол је само из прикрајка мо Једном чињаху се велике припреме за сјајну трио своју љубавницу и барона, ал” доцније игранку у C-у. На игранку беху позвати Не-| не морална

одолети жељи, а да не игра с

бојшићеви, и оба љубавника. Смиља беше || номе. Замоли је за котиљон, и она му обећа, сјајно накићена, чари јој завртеше мозак мноа већ се пре обећала барону.

гоме младићу, и ја јој веровах из искуства — | | на себи самом.

(Наставиће се.)

–-б7-sЕ Ф-2-a-r

Свеза између човека и његовог поднебља. (0д 3. 0пенхајмера). (Свршетак.)

Са свим противно овој јужној клими, то || рије умножава и продукцију (образовање) то јест умаљеном одузимању топлоте има помно-| плоте. Ово целисходно храњење огледа се жено издавање топлоте са свим обрнут уплив на || такођер и у слободнијем делању мишића и

човека. Први утисак на човека при издавању || живаца, и у душевној свежости. Отуда се топлоте, које једва средње или обично стање || разјашњује благодетан уплив горског ваздуха превазилази, у јесен, у почетку зиме или ле-| и купања по језерима преко лета на све оне ти на брду такав је, да се чисто човеку ко- | који пате због слабог варења и због успава

жа најежи, а особито кад такав утисак на- | лости живаца. прасно човека снађе. Но ова јева брзо прође

и човек осећа пријатну топлоту. Први утисак || хладноће падне на кожине живце, који га || одатле спровађају свима телесним живцима, | и тако убрзавају промену материје — варење и | вгоревање. Према овоме и дисање бива јаче и | слободније, куцање срца снажније, а крвоток ||

Што се степена хладноће тиче, који се мо

же поднети, а да се не наруши здравље, не може се тачно одредити, јер не чини губитак топлоте код једног тела само његова темпе ратура, него и степен влажности и његово кретање. Хладна, влажна и ветровита ат мосфера одузима више топлоте, него суха,

бржи. Прохтев се појави, а особито се осе- | тиха, пак ма и хладнија била. Кад је небо ћа потреба јаче животињске хране. Варење || ведро, пушта тело ноћу јаром више топлоте, не само што је брже, већ и органи могу за || него кад је облачно, па ма да термометар исто време већу множину свладати. Не поја- | jeднако високо стоји. вљује се тако лако индигестија (несварљи-

Исто тако вависи отпор против хладноће од

вост) због претовареног стомака, као лети. || продукције топлоте код једног човека, па и с Тако је исто примање сварених јела у крв, | тога не може се тачно навести степен хлад

асимилација, и у опште цело вахрањивање || ноће, докле је човек може поднети. Пошто је јаче, и све сведочи да та брза промена мате- 1 и образовање топлоте у унутарњости тела у

свЕЗА измЕЂу човЕВА и њЕговог поднЕБЉА.

свези са проћесом згоревања, то ће на степен топлоте, коју човек може поднети, утицати и проћес варења, кретање мишића и приро ђени и уобичајени начин хранења. У опште се може рећи, да они људи могу умножено || издавање топлоте (хладноћу) пре поднети, ко јима су здрави органи варења, него они, који имају слaб болешљив желудац. Капетан Рос

имајући ове одношаје на уму, бирао је, кад је полазио на поларну северну јекспедицију, за своје момке све таке људе, који су, крај тога што су јенергичног карактера, и који поверење и наду и у најкритичнијим тренут цима не губе, имали још и изредан стомак,

587

ужасну зиму без дрва и пшта више на цичи изван колибе (при радњи) у саразмерно мно

го лакшем оделу провести, дотле Нубијанци, који би сеу зиму доселили само у Мисир, врло тешко издрже и већим делом помру због ове промене у клими. Честимице може се ова разликост у раси свести на разликости у спо

собности варења. Докле је Арапина врло ла

ко заситити, и док је он количину своје хра не на најмањи део свео, дотле Еским има не вероватно ужасан прохтев, и обично потре бује велику множину масних јела. Али ма каква да су оруђа за варење и спо

собност отпора, опет не може човек без одела

и који су особито много могли појести. Про

да стане на пут великом издавању топлоте.

дукција топлоте бива све донде већа и већа, докле су живци и мишићи у делатности, а тиме јача отпор против хладноће. У походу

климу, која га способи да све разлике у тем ператури себи прилагоди, и да се без штете

Оделом човек стече преносљиву (портативну)

на Русију 1812 год. морали су војници по не

својих оруђа изложи свима променама климе.

кад издржати хладноћу од 30 и више степе

Не ће згорег бити, да разматрајући уплив

на. Али докле год се кретаху, подносили су

климе на човека бацимо нешто по ближе по

је којекако. А чим би изнемогли од тешког

глед и на дејство нашег одела.“) Ми смо још

путовања или каквог другог напрезања, па се

напред рекли, да тело највећи део топлоте губи пуштањем јаре, спровађањем и испарава

хтели мало одморити, онда су већ 4—5 ми нута стајања живота стајали. Који би се ради опорављења сну предао, обамрњо је од хлад

њем, и да нам је без одела најбоље кад је тихо при температури од 22–25%. Погледајмо

ноће, која је крв од коже к унутарњим орга

сад, да ли одело одговара овим изискивањи

нима а нарочито глави, терала, а који би се

ма. Топлота, коју наше тело издаје у виду јаре, мора прво проћи кроз одело и тек са његове површине може даље јару пуштати. Пошто ми не употребљујемо за наше одело

пијан само за тренутак стропоштао, био је већ међу мртвима. Тако приповеда ђенерал штабни лекар из војске, и на исти начин

догађа се сваке године, кад се ко случајно смрзне. — Само опијени, који су свест у вину изгубили, или они који изнемогли и изглад нели у сну траже опорављења, а и они који у снегу изгубе пут и после дугог лутања ма

таку материју, која у себи не задржаје, него само таку, која топлоту усише(апсорбује), за држава се дуже времена топлота у близини нашег тела, и угрева ваздух, који је око њега. Ако је потребно да топлоту још лакше

лакшу и падну, само се таки могу смрзнути.

из непосредне близине према телу издајемо,

Ко год се може брзо кретати, добија знатан

покрићемо се преко оне прве хаљине каквом

степен топлоте. Отуда се даје разјаснити, за пто да су живљи и окретнији јужњаци, Та

новом материјом, која прима ону топлоту која јаром долази са површине оне прве одеће, и

лијани и јужни Французи, у походу од 1812

после је кроза се на своју површину спрово

у Русији мање губитка имали, него тежи и спорији Немци и Холанђани. Најпосле зависи произвођење топлоте и од телеснога састава и од особина код појединих

ди. По правилу се узима, да је вуна рђавији

раса. Болешљиве и слабачке конштитуције, деца и старци тешко издрже хладноћу. Расе из јужних климата лако се разболе на севе

ру. Докле су Ескими и Самоједи у стању

топлоноша него платно и свила, и зато се

вунено рубље зими више употребљује него ли платнено. Колико је пак дејство одела у

разно годишње доба, може се приближно из тежине његове определити. Човек, који је по садашњој моди обучен, има зими одело, које *) Pettenkofer, Zeitschrift für Biologie.

588

СВЕЗА измвђу човЕкА и њЕговог поднЕвљА.

износи 12—14. Фуната, на телу, а летње му одело има неких 5 до 6. Фуната. Зимње оде ло у женскиња износи од прилике онолико исто, као и у мушкиња, а летње чини у на

шој клими 6% до 7. Фуната. Велика тежина одела код женскиња разјашњава се тиме, што су код женскиња већином платнене, памучне ил свилене хаљине, докле мушкиње ретко да

нема на себи ма чега вуненог. Даље наше одело умаљава непосредно спро вађање топлоте на ствари које су изван нас.

Само кад је мокро, издавање топлоте је спо љашњем влажном ваздуху врло живо, и то је

ми тако тај ток ваздуха удесити (регулисати), да га више наша кожа не осећа.

Најпосле утиче одело и на испаравање во де. Има много материја, које овоме испара вању препреке на пут мећу, које се упињу неком снагом да уздрже воду, која на вазду ху тежи да испарава. Нарочито вуна и свила у овоме се одликују већма но платно. Вла жан комад платна издаје своју воду много лакше, него исто тако велики и тешки комад

вуне. Последица је од тога, да платно због јачег испаравања, при коме многа топлота прикривена (латентна) постаје, бива хладније

узрок, пшто човек у мокром оделу лако назе

него вуна, и да платно више телу одузима

бе. Тако дејствује одело као каква топлонос на (калојска) машина, као пећ, коју наше

топлоте, него вуна. Тако се може поумити,

тело угрева; њоме се угрева околни ваздух,

ва оне људе, којима би јаче издавање топло те шкодило. Такође се одавде јасно види, за

како су потребне вунене хаљине за зиму, и

а губитак у топлоти само за то не осећамо, што се живци наше коже не продужују даље што се и у самим врелим пределима вунене у материји одећиној. Ми оделом преносимо кошуље лакше сносе него платнене. Из ово мало примера може се потреба оде место где се топлота и хладноћа изравњава, са наше осетљиве коже на комад рубља, које ла увидети. Оделом се човек може свима не осећа, и оставимо њему, да за нас издржи || климатима прилагодити. Било би заиста ва нимљиво проучавање одела разних народа пре хладноћу. Ми можемо поређење с пећи наставити. ма усисању и спровађању топлоте, према ис Пећ угрева ваздух који кроз њу пролази и паравању и току ваздуха. Одело је оружје, одржава непрестану измену његову. Греши ||| којим се човек бори с атмосфером, њиме он сваки који мисли да се ваздух уз наше тело || себи цео ваздушни простор покорава. Отуда устоји (стагнира). Да није тако, може се ла ће долазити и то што сваки има неки при ко доказати осетљивим ветромером (Windmes родни нагон, да своје одело љубављу и бри ser), који се постави у какав крај међу пр- | жљивошђу што боље дотера и углади, као слуком и капутом. Крила ове справе крећу се | војник своје оружје, као коњаник свога парипа. Ми смо се до сад трудили да покажемо у хладном ваздуху живље него у топлом. Угријани уз тело ваздух пење се у вис и те уплив топлоте и хладноће на човеков орга че горе. Ако би се овај ток ма којим начи низам и то поглавито на Јевропљанина. Ми ном на прилику стегнутом огрлицом на врату

смо при том видели да се против климатич

уставио, ваздух се устоји и досадна нас вру ћина обузме. Ваздух, који горе оде, попуњен буде новим ваздухом, који кроз одело пролази. А осим кроз хаљине, долази ваздух јако и оздо и кроз рукаве. Ако, овај ток ваздуха постане врло јак, као кад човек има на себи густо одело или мокро ланено, које пречи сваки пролазак

ких утицаја боримо од чести оделом, од че сти променом Физијолошких установа, умаље ном или појачаном изменом материје, и отуда произлази час јача час слабија делатност на

ваздуха — онда се врло лако може назепсти.

Но тај ток може се уништити неким оделом, као чарапама, које се за то особито зими упо требљују. У опште дакле помоћу одела и по моћу његовог положаја између себе можемо

ше коже. Са свим на близу лежи питање, да ли се тако вечито променљиво делање те

лесних оруђа огледа у целом изразу, у држа њу и особинама ових оруђа. При утицају врло високе температуре, још смо напред ре кли, да радње појединих оруђа тиме пате. Овде је повреда, која постане напрасном про меном радња телесних, тако велика, да че

сто за њом иде болест. Само онај, који бо

СВЕЗА измЕу човЕкА и њЕговог поднЕБЉА.

589

лести „аклиматизације“ претури, има изгледа, да ће у врелим тропским климатима издржати, наравно само с великим губитком пређашње

и искона. Али што год је поднебље врелије и влажније, што год има мање шума, које човека од сунца заштићују, што год већма

јенерђије и радне способности, и при том са

начин живота напушта тело наше жези, при

вечито слабим здрављем. Када је повреда због пеци и осталим климатичним утицајима, кожа променљивих климатичких утицаја незнатна, ће све већма потамнити и помрчати. Што онда је навикавање телесно лако; ми своје || нам је тешко решити питање о боји коже, тело удешавамо према околностима, као при поглавито је узрок наше оскудно знање о пре преласку из зиме у лето. Може дакле, али ђашњем и ранијем стању становника афричких. Више нам посла већ задају у новије време само полагано, путовати један народ на југ. Где бива, да се прелази све из насеобине у промене јевропских исељеника у Америку. насеобину, може народ и успевати. Као при Упоредимо ли нарочито Инглиза са Амери мер можемо навести сеобу индојевропске ра канцем, опазићемо врло јаку равиику, ма да се у Инђију, која је сеоба са севера вековима су једне лове и корена. Бледу нешто тамну трајала. боју, глаткост и слабост у покрету приметиће Показује ли се промена Физијолошких деј сваки код Американца. Американац је од ства и у спољашњем облику тела? Наравно Инглиза мршавији; он има кудраву укочену овде не може бити разговора о томе, да ли косу, и необично дугачак врат. Зато Ингли се код појединца примећује промена од свога ски шаљиви листови сликају Американца са исконског типа. Развиће човеково мора се родиним вратом, и са правом гривом. Коса овде са исте тaчке сматрати, са које се изу му је дакле са свим друкчија од свијоне ко чавају и промене земљине коре. Кад површ се у Инглиза, а приближује се са свим коси но проматрамо, изгледа, да и нема никаквих америчког Инђијанца. Али и клима америчка промена, али кад дубље проникнемо, видимо јако се разликује од климе у Инглиској. Овде како читиви векови начине промене, које по умерена влажна острвска клима, а тамо кон ничу из мале али вечито радне снаге. Само тинентална са сухим западним ветровима и после низа година можемо један народ про са претераном летњом и зимњом климом. У матрати, какве је промене претрпео због то Америци је издавање топлоте јаче, због тога Г8, ШТО СЕ ИСКОНСКА, КЛИМА, НОШТО ИЗМеЊIИЛa. мора и образовање топлоте у унутрашњости Питање ово још је теже због тога пресудити, тела да буде јаче, а измена материје убрзана. пшто обично с променом климе долазе по пра Ово се огледа у целом бићу Американчевом. вилу и измене у храни, навикама живота и у Дезор добро каже, да је Американчева ради душевној образованости а то су све чињенице, ност, хитња и журба више по нагону, више које јако утичу на Физичног човека. Али кад последица природног нестрпљења, него по се брижљиво испитају и упореде сви ови требе и нужде, која опет у Инглиза исти не услови, опет се за климу може тачно казати, мир исту хитрoст побуђује. Овај потоњи трчи да што је хладнија — тело слабије може да ра из уверења, из ревности за својим послом, а сти. Ескими и Фајерланђани тако су међу Американац из унутарњег нагона. собом налик, да се узимају за једну расу хи Ово мало примера већ нас овлашћује, да перборејску, премда су разног порекла, што поставимо закључак, да се мора велики уплив се види већ из ужасне даљине, која их дели. приписати клими при пресуђивању различно Па такође и са високих брда Перуанци ни сти у раси. Али мора се и то допустити, да ског су збијеног и масивног узраста. онај тек једнострано схваћа ствар, који само Но и боја коже зависи од поднебља. Што из климе хоће да изведе све различности. Они, ближе сунчаноме путу, јекватору, све је там који су овог мишлења, принуђени су остале нија боја коже. Али од овог правила прави узроке различности у раси, као храњење, на силне изузетке начин живљења тропских ста

чин живота, навике, и душевну културу да

новника, па још не давнашња сеоба народа африканских, и најпосле различност порекла

признаду као зависне од климе, и овој онда да допусте уплив и правце и околишом? А

590

свЕзА измЕу човЕкА и њЕговог поднЕвљА.

докле би се ово дало извести, наравно да овде не можемо расправљати.

Тако исто тешко је означити уплив климе на душевно развиће човека. 1) И овде упли више клима скупа са још многим другим чи

обуздану страст за спољашношћу, кити се ба снословним, утрпаним (гротеск) украсом, жу ди за сјајем и величанством, грамзи за без мерном раскоши и свуд се то огледа, — тре

ба само погледати његове кипове, зграде и

веру. Свуд бљешти сјај и великолепнoст, свуд страст за бурном радошћу, за бесним ве сељем. А запаљени ватромет већ је код Та тврдити, да климом променут начин живота, лијанца најизврсније, што човека одушевити бржа или спорија измена материје, утиче на || може. Али се овим не каже, да је јужњак живце и мозак, и према томе видимо, да заи- | осетљивији, на против, још је у мањој мери њеницама, и ми не можемо

одлучити, шта

се баш њојзи може приписати, а шта из дру гих извора потиче. Међу тим ипак се може

ста жарка клима како телесну тако и душев

осетљив него ли становник севера, али кад

ну радњу оспорава и отежава, и да сваки на- |

уживање преставља. Ово искуси сваки Јев

се један пут покрене, онда је бујнији, нео бузданији, — много већма успламти и ускипи. Овим, што смо овде по нешто рекли, још

пор као проклетство, а леност као благодет и ропљанин, који се у својој домовини научио

нисмо изнели целу слику свега оног, што се

раду и савлађивању себе самога и мишљењу,

код јужњака дешава. Посебни одношаји жи

када се у тропске пределе пресели. И коли ко се још више ове особине тромости могу ишчекивати од тропског урoђeника, који је са климатичким одношајима своје отаџбине тако рећи срастао, као што је телесни састав

вота и навике, васпитање и нpави, вера и

јевропљанинов са умереним појасем. Дарује ли још, као у жарком појасу, при рода изобиље дарова, и изхрањује ли се чо

облик државни, тако живо утичу на душевно развиће једног народа, да дејство климе пре ображавају, ма да у опште целину не мењају. У хладнијој клими природа штедљивије де ли своје дарове. Знатан напор и напрезања да би се подмириле и најнужније животне по требе, све то у хладним пределима, потроши

век од себе, онда тропски становник нема по

већ сву снагу човекову. Тежња човекова не

требе рада, а пре свега нема живости духа;

овај му је туш, и одговара великој потреби мира, коју клима собом доноси. А овој теш

распростире се у овом случају даље од бриге ва телесним самоодржањем, а ту је неизбежна последица туп и слаб дух. Овде наступају

кој покретљивости и успавалости, придру

исте околности, премда из противних узрока,

жује се већа узбуђеност у покретима, већа мера телесне и душевне живости онда, кад

један пут стање мира остави. Невероватан

као и код јужњака: велика потреба мирова ња и необична затупљеност духа. Врло добро примећује Гијо, да се с обзиром на климу, урођеници тропских земаља могу сравнити са богатим кнежевићем, становници севера са сином каквог јадног просјака, а станов ници умереног појаса са сином златног сред њег сталежа. Само овај последњи има спо собност и за рад и за цивилизацију. Непре кидна промена климатичких одношаја одарила

напор и дурашност, коју особито Арапин у игрању развија, помамни и скоро безумни трајни изливи његове жарке страсности, ра вуздане блудње, којима се скров у Фантастич ким својим преставама оживљује, заноси и опија, све то јасно показује особину јужне природе: да се у много већим противностима креће, него ли становник умереног појаса. је њега великом отпорном способношћу, при Докле се овај задубљује и тражи оно, што је нудила га је, да природу себи потчињује и да корисно, докле се он одликује наклоношћу вечито своје способности веџба, негује и до

према скромној лепоти природиној и мирним

терује. И историја ово потврђује тиме, што

овбиљним проматрањем света и себе самога, дотле се јужњак заноси својом претераном жарком ватреном Фантазијом, те показује не

су у њојзи сви културни народи били махом

waitz, Anthropologie der Naturvolker,

становници умереног појаса.

Превео Богољуб Станишић.

591

У народу, који животари само од пољске привреде, једва се после двадесет година опет

понови покушај земљорадничке школе! С ра дошћу бележимо да су 11. ов. месеца у По жаревцу већ отпочета предавања у школи, која би ваљало да буде бујан расад оних исти на што их је напредна наука у савезу са огледом изнела и утврдила у земљорадњи, сто чарству и шумарству, на велику корист свега пољско привредног напретка.

При отворању ове школе свечано је обећао министар Финансије, да ће влада „чинити све од своје стране, те да ова школа одговори својој општекорисној цели“. А управљач шко лин Чед. Поповић напомињаше како су „од јевропских народа предци наши, као што нам нсторик Херодот прича, били међу првима, који су се одали земљорадњи и с овом своје потребе подмиривали, докле су се други на роди још на дивљачки начин за свој живот састаравали, — па, као што на жалост види

мо, ми смо данас скоро између последњих, код којих је начин привређивања у опште остао у првобитном стању – скоро у оном истом облику и несавршенству, какав је још прето лико столећа био, а на против, други су на

Не знамо да ли ће се пред скупштину у Крагујевцу изнети ове године предлог о пре ображају виших школа у кнежевини, при свем том што је још лањска скупштина ово изри ком вахтевала, и при свем том што и од уза

коњенога преображаја треба још озго читава година дана па да се закон остваривати почне.

Али је свакога пријатеља подмлатка нашег пријатно изненадило писмо младoга кнеза срп ског, који је са високога места благу руку своју прво пружио развитку умнога самостал нога рада уђачкој омладини. „Изненадило“ је ово дело с тога, што се у нас баш у најско

ријој прошлости почела беше увлачити ћи тајска мисао: да и ђаци на највишој школи ваља само да науче оно што им се са катедре

говори, а даље да се не мичу и не истражују и не уверавају се сами о научним истинама.

Ево тога драгоценог писма кнежевског – првог после ступања на владу. Оно је упуће но заступнику министра просвете.

„Господине Министре! Добром ученику нај боље доликује љубав к раду и озбиљно изуча вање оне области науке, коју је изабрао с на мером да јој посвети цео свој потоњи век.“

„Жеља ми је, да се ова два својства уче ничке ваљаности до што веће савршености

роди с развитком свести и друштвених уста

потхрањују у ученицима велике школе, која ће нова гајили и усавршавали подједнако и начин привређивања“. Желели би смо да се наш подмладак што усрдније прикупи око ове корисне установе, где ће наићи на већ познате књижевне рад нике наше Ђуру Радића, вредног уредника „Тежака“ и бив. тајника пољско привредне дружине и Ј. Бадемлића. А желели би смо да се и са „других места“ обазре и на остале услове, који су потребни за развитак наше привредне снаге.

вазда заузимати одлично место у моме влада

лачком старању за напредак драгога ми на

рода српског, а знајући колико јавна призна ња подстичу у младим духовима ревност, из

држљивост и такмичење за све врло и добро, одлучио сам: давати годишње по 120 дук. ћес. на ту цељ.

„Ову суму располагаће академијски савет велике школе, на три или више награда.“

„Одређене награде даваће се оним ученици ма, који најбоље буду расправљали темате,

592

ГЛAСНИК.

које ће у почетку школске године одређивати и објављивати акад. савет велике школе.“ „Награде ће се раздавати о свечаности на шега првога архијепископа и просветиоца све тога Саве“.

„Даље што треба по овоме одредићете ви, господине министре.“ 0д удружења. — У В. Градишту основана је почетком ове године читаоница. Она броји на 50 редовних чланова. Почасног нема ни једног, а по шта тутима дружина може и ове именовати из

људи, који су се каквим корисним делом по

напредак човечански одликовали. Читаониције цел, да књигама, новинама и другим списима

шири и распростире сваковрсно знање. Она је члан уједињене омладине српске. Као па трона слави светог Саву. Сви чланови чи таонички имају једнака права и једнаке дуж ности. А члан може бити сваки поштен човек

ма од куд био и ма где живео. У шолу нема

разлике, те и женскиње могу бити чланови, као и мушкиње. Чланови других српских чи таоница, који се овде доселе имају сва права у овдешњој читаоници као и чланови ове чи таонице, а да за то не морају што плаћати, за сво време док су уписани за чланове друге

редовног свог члана. Помагача члана има 3—4. Редовни не улажу ништа а помагачи, по 12. гроша чаршиских месечно. — До 11. Септем бра не је имала никаке обвезе за своје чла нове. Дотле неје имала у каси никаке ни готовине. Јер све што је својим радом при вредила, давала је читаоници паланачкој. — А одатле па на овамо свој је опстанак утвр дила. Направила је свој устав и морала га је потврдити код полиције, и од тога времена назове се: певачка дружина „Шумадија“. Пошто је тако утврђена приредила је више беседа и других забава. Само ове године при редила је две беседе и две друге забаве. Сем тога има прихода и отуд, што прати мртве у вечну кућу. За једну пратњу плаћа јој се 2 дук. ћ. Отуда је стекла приличну готовину. Има 2400 гроша чаршиских. Даље: стоји у свези са читаоницом пала начком. — Стан, служитеља и друге потребе плаћа с њом заједно. — Прима и чита све по времене листове. И њих плаћа с читаони цом заједно. — Сем тога има приличан број својих књига и држи седнице сваког месеца.

Учитеља певања нема, а никако га неје ни имала. Но жури се да и њега набави, са мо док јој мало више нарасту материјална

читаонице. Овд. дакле читаоница не одваја

средства.

чланове других српских читаоница од својих чланова. На челу управе је председник са 4

Ван тога уписата је за помагача члана код дружине за „пољску привреду“. А и за пома

одборника, 2 заменика, благајником и перо вођом. Све ове часнике бира дружина на сво

гача члана код омладине српске, — само ако

јој скупштини. Само скупштина има право

опстане у досадањој вољи и снази. Својом вољом и трудом дружина је успела

штатуте мењати и допуњивати, које измене и

толико, да се њезине песме могу мерити са

допуне одмах важе чим их скупштина усвоји. Тако је и ва сам штатут. Читаоничка је има

песмама дружине која има свог редовног учи теља. А у самој вароши, у којој је, нашла је

овина за сад добра и изглед јој за опстанак није рђав. Осим два-три она прима све дру

признања своме раду.

ге српске листове. Прима неке хрватске, је дан бугарски, чешки, руски и немачки. —

Читаоница даје беседе, села и јавна предава

Да и даље у овако напредном стању оста не, чула се је журба већине чланова. Но да ли ће то и остварити видећемо. — Узрок не ма ни један, који би јој произвео ма каку зебњу

ња све у корист свога одржања и унапре

те да не опстане. Шта више она има доста

ђења.

услова који јој осигуравају опстанак. И тако Председник читаонице, К. Радовановић.

– У Хасан Пашиној Паланци певачка дру

жина стоји још од 1868. године.— Она има 21

дружина је у нади да у име бога и даље про дужи свој рад у правцу најбољему. Певачка дружина „Шумадија“.

-a-e

ЛИСТ ЗА ПУКУ. УМЕТНОСТ И ДРУШТВЕНИКИВОТ. ГОД. III.

БРОЈ 38.

у БЕОГРАДУ, 23. СЕПТЕМБРА (РУЈНА) 1872.

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

__

МИЛАН КУЈУНЏИЋ,

излАзи свАкR нFдEљЕ. стAЈЕ НА годину 1 дукAт ћEC. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

Језик и стил, од Стојана Новаковића. — — Је ли суђено? успомене једног идејалца, (наставак). – – Наука о промени органских Фела и њезин значај, од Хекела. — — Гласнк: Од удружења.

–ње:-e=>-o-------

у вкогPAду, у штAмплРили н. ствардновићА и дружинк. 1872

УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ. Протече година дана, од како се туђинском силом растави састанак годишњи уједињене омладине српске. И ево данас опет прилике незгодне, те нема изгледа да се на једноме месту од иста прикупити може скупштина цело купне омладине српске.

С тога се, према одлуци потоњега састанка омладинскога

у Вршцу, шозивају све дружине, које се броје у заједницу уједињеног младог српства, па биле ове дружине редовно ор ганизоване или још не организоване,да изберу и пошљу своје изасланике на збор омладински.

Дружине ваља, што пре, а најдаље до конца овог месеца, да преко уредништва „Младе Србадије“ известе годишњи од бор, да су наумне послати на збор свога изасланика, па ће се овоме одмах јавити кад и где ће тај збор да буде.

Г()ДИШЊИ ()ДБ0P УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ. Опомињемо пријатеље своје, да је за

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР ЗА 1873. ГОДИНУ, који се већ штампа, потребна једна приповетка, било изворна, било прерађена, која би по своме смеру вредна била да се што већма у народу одомаћи.

ДА СЕ СЕ ТИМО ПРЕТПЛАТЕ НА КЊИГЕ: „Борба народа америчког за слободу и независност“. Прерадио В. Пелаеић. Ова драгоце

на књига од Чеха Х. Тума, која је у Чешкој врло добро примљена, има око 8табака и стаје 25 новчића или 3 гроша. Може се наручити или код Ђоке Ракића, или Стеве Ратковића у Н. Саду, или у главној књижари у Београду.

— „Dubrovnik, zabavnik narodne štionice dubrovačke, IV. godište“, са сликом града Ду бровника пре потреса и са сликом Орланда, изнеће 20 табака занимљиве садржине. Цена је 1. Фор. и 25 новч. — Имена и новце ваља слати Г)ragutinu Pretneru u Dubrovnik.

— „Коран“, превео на српски Стеван Петаковић. Знаменита ова књига, на коју се за. клињу стотинама тисућа наше мухамеданске браће, изнеће преко 40 табака, а стаје 1 фор. или 10 гроша. Претплата се шиље преводиоцу у Беч:— Wien, Stadt, Köllner hof Gasse, N. 3, ---C------

595

Приступна лекција к предавањима Филологије у великој школи говорена 16. Септ. ове год. Од Стојана Новаковића.

У приступној лекцији к нашим предавањи

каквих закона, као што их наука о језику из

ма прошле године говорили смо о правом за

весно има?... Ето о томе ћемо се бавити у

датку науке о језику и о одношају ове кате

данашњој лекцији. Што смо баш на том питању стали, и што хоћемо о њему да проговоримо, узрок је то, што се у нас доста замршено о тој ствари ми сли, и што се она меша са другим с чим није једно исто. С тога пак, што се у нас тако лако мисли о томе, није тој ствари ни пажње до

дре, као заступнице те научне струке, према

општој науци; говорили смо управо о томе, шта може овој катедри доћи на део из оног огромног програма, који се може разумевати под науком о језику. Како се пак у нас, по нерашчишћеној научној терминологији, по то ме што као нови још нисмо ушли и у ситну научну деобу, меша наука о језику са филоло гијом, и под последњом се разумева она прва — то смо се постарали, да то изведемо на чи сто по ономе како су те ствари на чисто

изведене у Немачкој, где се одавна највише радило и на науци о језику и на Филологији, где је управо и створена наука о језику, где је разрађена метода, по којој се она данас обдeлaва. Показавши том приликом, шта се управо разуме под науком о језику, напоме нули смо и то, како је Филологија у неку руку другарица, а у свему приправница кул

турној историји, и како не мора бити баш је линска и римска, већ може бити и словенска, германска, романска, или српска, скандинав

ска, Француска и т. д. Ну расправивши лане границе међу науком о језику и Филологијом, видели смо да би их тако исто корисно и по требно било расправити међу науком о језику и стилом. Јер обичај врло често и ово двоје меша, или једно с другим без потребе у свезу доводи; а и осим тога сродност је међу та два појава умне радљивости наше врло блиска, далеко ближа него међу науком о језику и Филологијом. У нас, на прилику, многи узи мају, да знање граматике води за собом као

вољно поклоњено. У нас не мисли сваки пи

сац, да међу његове прве дужности долази и пажња на стил и оно што уза њ иде. У нас се допуштају у писању свакојаке несугласице и неједнакости, каквих нећете наћи ни у нај горем стилу у језицима у којима су те ствари уређене. У нас сваки кроји граматику, стил, реченице — не генијалношћу него немарношћу својом. За то што га мрзи да научи онако како треба, пише онако како му се хоће, ма и не требало ; и многи оваку своју немарност про глашавају за правило у име генијалности или појетске слободе „којом се ствара језик.“ С тога, међу тим, наш језик може остати довека неуређен; а са неуређеним језиком не може се никад постићи уређен стил. Добро ће да кле бити, да разберемо најпре штогод о стилу и његовој судбини, а после о томе, шта из стила припада у део језику, и долази ли и он у круг науке о језику. Ну за расправу ових питања нама ваља по тражити, шта нам је непознатије, да ли наука о језику или стил и оно, што се под њим ра

зумева. Баш по ономе што сад говорих о ва буни или немарности спрам стила, која се у нас налази, види се, да је непознатије оно што ваља да се ради на стилу од онога што ваља

неопходну последицу и добар стил. А нико да се ради на језику. То већ и с тога, што не сумња, нити се може сумњати, да добар се у нас и писало више посебице о томе шта стил неизбежно зависи од знања науке о је је наука о језику — а мање о томе шта је стил. зику. Каква је дакле свеза међу те две ствари; С тога ми и започињемо стилом. која пред којом иде; шта је управо стил на По начину скоро стереотипном ми бисмо спрам науке о језику, и може ли и он имати || морали започети овај говор причом, како је

596

ЈЕЗИК

И СТИЛ.

стил од јелинске речи столос, како је после по

вило се скоро махнито подражавање делима

стала наука о стилу или стилистика, и т. д.

Али ћемо ми тај стереотипни начин узети

старине, подражавање које је брзо надбило оне неколике почетке самосталније народне

само за повод да кажемо, како су доиста про

КЊИЖеRНОСТИ.

шле све науке о стилу, по којима се учи, како треба писати расправе или историје, или како треба говорити беседе у овој и оној прилици, с рецептима пшта треба у њима да буде и т.д. Наше време, које је са својом сумњом и кри тиком доспело свуда, нашло је, да врлине сва кога стила зависе од других погодаба, и да се најпре те друге погодбе навршити морају, па да може бити разговора о стилу. Међутим било је пред нашим временом друго време,

Ну подражавање ово, на сву прилику за то, што није схватило какав мора бити одношај садашњег времена и потреба његових спрам

онога старинског доба и живота, остало је само на површини, није ушло у чисто начело и извор онога старог живота, није га знало применити на нови. Та површност повела је голом подражавању облика. Огуд поменути чи чав правац књижевности, лажни

класички,

који је, (наслањајући се на старе школе со

кад се самом стилу као таком поклањала ве

Фиста и вештака у игрању с речма из пото

лика пажња, не као нечему што излази из

њег пресићеног доба старинске цивилизације) поставио облик као главно. По томе су дуго времена у Јевропи, иначе врло паметни људи,

врлине самог садржаја, него као спољној Форми, која се и сама за се може постићи и научити. То ће рећи, да се критика ових ствари на лазила и у таком стању, да је стилу покла њала вредност, коју он сам по себи не може имати. Та претераност на рачун стила морала је повести претераности и на штету његову, кад је дошло време да се увиди, како је она прва претераност без основа. С тога ми и хо ћемо најпре да видимо, како је постало и ка кву је судбину у књижевности имало цењење стила, те како је кад схватана студија, која се њему поклањала.

Познато је, да је стил облик у ком се јав љају свакојаке врсте мишљења и списивања. Као што је тај облик модел или калуп, у који се изливају мисли што у које доба књижев ношћу крећу, тако карактер његов и зависи од правца којим се у које доба књижевност креће. С тога се према разним временима књи жевности, према правцима њиховим, мењао и

мислили, да су постигли старо класичарство,

ако су у подражавању облицима његовим до шли до неке глаткости. Читава књижевност,

оваким начином рађена, лишена духа, лишена живота, пусто клапарање и звецкање по обрасцу или рецепту напред постављеном, звала се на зови-класичка, лажна класичка књижевност.

Како се у њезино времемислило више о облику него о садржини, више о томе, како ће се до терати на старински калуп, него како ће од говарати сувременим потребама — то су у њевино време израђена дела, у којима је до ситница изучаван стил, у којима је склопљен систем рецепата емпиричке реторике и по

јетике. На овај лажни класичарски правац, на ње гова насилна правила у лепој књижевности ударила је новија књижевност. Она је у по четку била романтична, што се у опозицији

поглед на стил, као што ћемо видети, чим по

класичарству прихватила оних романтичних

гледамо у историју. У прошлом и претпрошлом веку владао је у јевропској књижевности тако звани лажни или псевдо-класични правац. Кад се још у наукама назадна, у књижевности пуста Јевроша у време обнове наука и по том упознала с је линском и римском Философијом, појезијом, беседништвом и књижевношћу — или што није схваћен истински дух тих старинских умотвора у дубљини својој, или што је нови ном својом људе веома ва собом повео — ја

средњевековних стихија, којима се вапочиње књижевност романских народа у средњем веку

пре обнове наука, далеко пре него што је у појезији вавладао лажни класички правац. И ако се на први мах чини, да је романтизам наспрам класичарства напреднији појав, то би се за њ могло оправдати : само што се тиче

Форме; романтизам се јавио на крају прошлог и у почетку садашњег века не друкчије него као почетак реакције наспрам напредног и сло бодњачког духа који су исповедали велики Фи

ЈЕЗИК И СТИЛ.

лософи 18-тог века, и у који се са пропашћу прве Француске револуције почело сумњати.

Слободној Философији почели су на супрот износити смерност, слободној религији – стари средњевековни пијетизам. Отуд и у књижев ности романтички правац, отуд с њим васкр

савање претеране религијозности и витештва, отуд цртање занесене љубави, што је чинило видљив контраст леденој простоти, коју уво ђаше трезвена скептичка Философија 18-тог BСКа,

У тај романтички правац ушло је дакле про тивлење по што по то свему што је неговано у класичарском правцу, па тицало се то облика, стилистичког колорита или грађе. Отуд је до шла позната књижевна борба међу романтиз мом и класицизмом, која је у неколико одјек

597

песме су изнесене као опозиција староме на зови -класичарству. И како је у њима било много чистијих стихија, него што их је било у средњевековној западној књижевности, то је и наша опозиција назови-класичарству ишла другим путем. Али се у главноме обе струје подударају.

С друге стране, као што назови -класичар ство никад не треба мешати с правим класи цизмом, са старом истинитом и из живота

узетом књижевношћу Јелина и Римљана, та ко ни романтизму не могу се приписивати пра

ве поправке. С њим се тако рећи повратило у живот и много ствари назадних и већ пре

гажених. И ако је обновио Форме, и ако је раширио обзор књижевности, и ако јој је на бавио нове грађе, и ако је оборивши стара

нула и у неким позно приспелим словенским

правила тим самим дао прилике да се створе

књижевностима. И у нашој књижевности и просветној радњи могућно је разликовати исте две струје које нацртасмо; и у нас се у књи

и да се стварају нова, или да се признају не

призната а створена, он је и сам залутао. Те

жевности види лажни класичарски и роман

као што назови-класичарство није ни видело онога што је непосредни живот старинских

тички правац. Разуме се, да се и исто то види и у школама, које су вазда под упливом идеја које књижевношћу крећу. Заједно са лажним

народа створио, тако и романтизам, и ако је оборио обману назови-класичарства, није тим створио нови сувремени облик: њега је тек

класичарским васпитањем дошло је лажно,

ваљало стварати, и њега време ствара.

pђаво схваћено пажење на облик, одвођење од народних стихија ради слепог подражавања старинскоме, презирање онога што је живо и што већ по томе носи неки закон и неку ле поту у себи зарад голога подражавања ономе што је прошло и што данас животнога инте

С одливом и приливом ових праваца књи жевности, мењао се и поглед на стил. Кад је класичарство погрешно схватано, у његово је

реса нема, па с тога не може никога задобити,

нити срца за собом повући. Тако су, на при лику, у нас, у време кад је ваљало задобијати народ за књижевност савршено другим сти

хијама, учени људи певали оде по начину

Орацијеву и називали један другог именима старих класичких песника. Како у осталих народа у Јевропи, тако су и у нас људи за ведени овом струјом дотле терали, да им је осећање било скроз проникнуто једанпут при знатим угледима лепоте, да нису умели про

наћи и познати лепоту још где изван оних уобичајених, оних, на које су се сами на викли,

Упоредо с романтицима јевропским јавља се и у нас нова струја. Она је почела на стављањем на наше народне песме. Народне

истина име, али погрешно, схватан и стил.

Кад је из истинитог основа обарано навови класичарство и погрешно мишљење о стилу,

онда је одрицање терало и до самог истини тог класичарства, и до самих истина које се налазе у стилу. Занос Формом у време лаж ног класичарства терао је тако далеко, да се мислило, да је она више него садржина; да је постигнута и садржина онда, кад је пости гнута Форма. У то време људи нису били проникнути идејом, да је садржина онако исто проникнута Формом, као што је Форма садржином, да је Форма прост начин, у коме се садржина јавља. У то се време, напротив, одвајала Форма од садржине, и по особитој пажњи, која се поклањала Форми, а шо мале ној која је падала у део садржини и претеж ности њеној над Формом — види се, да се Форма изванредно ценила. Отуд читава дела рецепата о Форми, с којима се мислило, да

598

ЈЕЗИК

И СТИЛ.

ће створити добре писце, беседнике, песнике. Отуд се могло држати и практиковати, да онај који зна облик, тим самим влада и са држином. Није се ишло на то, да се Форма

и пустим, педагогијски штетним практикова њем, као да практиковање што вреди кад не

ма живе грађе и идеја које би га саме пу ниле и кретале. (Свршиће се.)

учи анализом, колико теоријским разлагањем, |

Успомене једног идејалца. (Наставак)

То беше један узрок. После било је и дру- | био виђен код Смиљине мајке за то, што је гих, које је барон под видом неке увреде ча био сиромах. Барон је то врло добро знао, па сти у жестини пребацио Ле-Ролу, и рекао, да је са те стране покушавао нападај. А баш ће се он достојно своме чину осветити за то. му је добро дошао случај, што Ле-Рол зани У том је се и друштво већ почело разилазити, мајући се својим послом, већ три дана неје и игранка се примицаше своме крају. био Небојшићевима; три дана беше сувише за Други дан се већ гдегде прочуло, да ће се таку љубавницу, каква је Смиља, ал” се већ Ле-Рол и барон бити из пиштоља, ал нит је примећавало, да господин Ле-Рол неје се ви ко знао, је ли та вест озбиљна, нити кад ће ше осећао у њезиној близини, као поред „јар се бити. Пред вече Смиља виде кроз прозор ка сунашца“; прва је љубав већ нешто попу капетана на запенушеном коњу, ал” не знаде, штала, почела је да бледи. Ко зна ваљада је куда језди. У њезином се срцу породи зла већ постигао цел, прекорачио мету официр слутња, јер се сети јучерашњих догађаја на ске љубави, а чим се та мета прекорачи, обич игранци, и било јој је тешко, јер тада — као но се девојка оставља преварена самој себи и својој срамоти, па се опет гледа за новом што мишљаше — јако је волела Ле-Рола. О кад би могла што дознати за њега, не би љубави, бог те пита на коме крају света. Мо дала бог зна за шта! Ал на жалост њезину, же бити да је и код господина Ле-Рола на ништа неје дочула до другога дана, када је стао тај случај, ал не могу тврдити, пошто посети Ле-Рол. Тако је била весела, што га ми то Смиља не хтеде рећи. Као што рекосмо, барон је гледао да она опет виде здрава и читава; у својој занесено сти стисну му врућ пољубац на усне. Један три дана на своју корист употреби, и озбиљ пољубац у првој љубави, боже мој, та то неје но је премишљао, како да изведе своју наме бог зна шта!...

ру. Најзад укаже му се једна путања, и он јој

Тада је она дознала, да јој је љубавник био позват на двобој са бароном, и да су већ били спремни да се бију, када их изненади капетан

весело притрча, бојећи се чисто, да се не за касни. Он седе за свој сто, написа једно пи смо на Ле-Рола, и пошље му га још у течају

и спречи им намеру, те се не могаху рачу

она три дана.

нати међу собом. Сиромах барон пропаде са

Смиља неје о томе ништа знала, већ се јако чуђаше, да јој нема за толико љубавника, а не знаде где, и је ли жив и здрав?... Баш у то доба некако била је опет нека игранка у С-у, и Смиља једва се накани, да иде на игранку без свога пратиоца, ма да јој се ба рон нуђаше бог зна како, да је прати. Она је одлучно одбила сваку понуду њего ву рекавши, ако не дође Ле-Рол, да ће оти ћи сама. Барон се осмехну, и рече, да је Ле

својим умишљајем.

На скоро се тај догађај распростре по це лој вароши, и свуда беше уплетено име Сми љино. Ал она неје хајала за то, већ још ве ћом страшћу љубљаше Ле-Рола. А барон раз јарен, што неје успео у својој намери, још се већма завери против свога такмаца, и почео је радити на другом плану. Ми већ споменусмо, да је Ле-Рол нерадо

JE ли суђЕно?

599

Рол већ одиграо своју улогу, а сад може поћи | Смиља најзад јаче притиште руку, и рече сво у „пензију“. Смиља плану, и претећим погледом искаше разјаснења од Барона. Он јој обећа, да ће јој све испричати , само данас не, — и тако је та ствар онога дана остала на томе. — На игранци је био и Ле-Рол, ал га Смиља не хтеде обичним погледом својим гледати, јер се у своме поносу нашла увређена, нити је играла с њиме. Једном — баш се играла че творка — састану се обоје, и Ле-Рол покло нив се лако, замоли Смиљу, да одигра с њи ме последњи пут једну игру, и то нека буде место „збогом“ на растанку. Смиља и ако беше изненађена овим речима, ипак хтеде да одржи своје достојанство, и неје му ништа одговорила, већ ћутећи остави га, и оде из његова друштва.

Тада је Ле-Рол био побеђен. Чим се сврши четворка, оде са игранке, и никад се више ||

неје састао са Смиљом; нешто се још задр- | жавао у С-у, и за то кратко време могла га је још по који пут видети, а после —- никад. Како ми се сиротица јадала, што му је на растанку тако криво учинила, те се расташе,

јим љупким гласом, што ми и данас пријатно звечи у ушима:

— Ох кад би којом срећом могла седети с вама у једном месту, једној вароши, поред вас би са свим другача била, него што сам данас. Ја знам, како ви мислите о мени, о

моме понашању, ал морам да ћутим, јер не знам, како би вам се могла правдати. С ра дошћу и раздраганим срцем ћу вас се увек сећати, јер до сад не знадох, да и у Срба има племенитих срца, узвишених душа.

Не могох подносити толико хваљење у очи,

те је замолих, да настави приповетку о ба рону и Ле-Ролову одласку, само да окренем разговор на друго.

Она ме погледа, као да би рада внати, ра шта сам тако радознао, ал” ја бејах миран, и ишчекивах, да настави приповедање. И она заврши рекућ”, да је барон после Ле-Ролова одласка био код ње, и рекао јој, да му је пи сао писмо у име њезине мајке, у коме му за брани даље долажење у кућу, пошто од ов биљније љубави између њезине кћери и њега тешко да може икад што бити. Наравна ствар, да је писмо имало озбиљна утиска на Ле-Рола, јер је он добро знао, да га госпођа Небојшић ка никад лепо погледала неје. Сазнав Смиља подао начин, којим се барон послужио, да уклони с пута њезина љубавни

као да се никад ни познавали несу. Ја јој да дох за право, што се јада, ал не за то, што се неје „љубавнички“ растала с њиме, већ што у први мах не упознаде Фићаририћску | љубав, те да је и њему и барону отворила врата, бар не би ни ком дала повода, да су ка, ражљути се на њега, и рекав му, да у мња у њезину невиност, без чега је девојка. њиховој кући нема више гостопримства за њ, к'о сунце без своје сјајности, па била она не изађе из собе, и остави га сама. знам како лепа и умиљата. — Така беше моја прва љубав, — заврши Смиља; ја сам држала, да ми Ле-Рол никад Кад изустих ове последње речи, на лицу јој не ће изаћи из главе, ал” сад увиђам, да у видех црте дубоке збиље, а очи јој стаклише од суза. Ох, да ми је у власти било, да јој срцу моме осећам искру мржње и спрам ње животом својим утрем ону сузу, радо и весе га, — но камо среће, да сам пре дошла до те ло би јој га дао на расположење!... Велик увиђавности, шат би ствар на друго изашла! Сваком речи, сваким слогом њезина разго мора да је бол, што јој каткад, ал” само кат кад мори млађано срце! вора све ми мрачније беше пред очима. Црне Ми седoсмо једно другом окренути; Смиља ми мисли обузеше душу, и већ не могох за наслоњена на свој лакат, што беше подупрт тајати комешање злослутних мисли, кад ми о сто, а у руци држаше бео рубац, што јој опет севнуше у глави оне тихе и љубазне прикриваше лице од осталих гостију. Моја речи њезине, којима ми мало пре отклони једна рука беше обвијена око вита тела ње сумњу. зина, а у другој држах огњене јој прсте. Ми — Верујте госпођице, — рекох после неке упресмо своје погледе једно другом дубоко у починке, — штета, грдна је штета, што сте очи, и дуго стајасмо тако загледани, док ми ви у C-у у таким околностима, које вам ско

JE ли суђЕно? ро пропашћу прете будућности вашој. Да сте где год у већој вароши, где има српске омла дине, ил да сте у месту, одакле сам ја, може бити, да не би имали изгледа, да постанете

Но кад ме сама тако ослови, не хтедох про пустити згоду, а да јој не кажем, како ја ми слим о женидби, и каква ваља да буде она,

бароницом ил официрском женом, ал” би има

што је мени намењена. На прво место по ставих поштење, невиност, јер је девојка без

ли изгледа, да постанете честитом и ваљаном

тих врлина најгаднији створ на свету. Све

српкињом, те да задобијете опште поптова ње и искреније љубави код многих племени тијих срца и душа, него што је моје. Али само, кад би се могла одржати у потпуној чистоти девојачких врлина! И стиснух јој руку ватреније, него до сад. Она ме пибаше ватреним погледима црних очију, а диван осмех на усни јој тако ме за несе, да једва могох обуздати узрујаност и узбуђење. За тим рече тихо, скоро шапатом, повукав ме ближе к себи: — Да ли ме ви волите?... И пружи ми усне за пољубац. Још и сад бесмо у оном положају, као што га мало пре описах, те се нагох, и претискох јој ватрен пољубац на горљиве усне. А бујни састанак четири усана, кроз којих се две душе прели

силе употребих, да јој што страшније и гнус није нацртам непоштење девојачко, и остаде ми та утеха, да ми је свечано обећала, е ни кад не ће заборавити речи моје, и да ће ме увек сматрати као најмилијег пријатеља свог. Још ми је милије било, што ме је назвала пријатељем, јер рекох, као пријатељица мо

ше у једну — неје могао нико опазити, јер бесмо закриљени рупцем, а ја се чиних, као да јој нешто шапнух на ухо.

... Ето како се рађа љубав не само код сентименталних људи, као што сам збиља ја,

же показати, како поштује везу нашега при

јатељства, а од пријатеља најлакше постаје љубавник. Дуго се још разговарасмо међ собом, док

најзад приспе час растанка. На растанку је још једаред опоменух на њезино обећање, ал” не могасмо пустити срцу на вољу, јер соба бепше пуна људи. Но кад нас испратише на поље, вратих се за часак натраг, и молих је, да ми да још један пољубац као спомен на шега познанства и пријатељства. И дуг, сладак пољубац узруја нам срца на па. Још један стисак руке, још један поглед, и — више се не видесмо. Хтедох јој још реч две рећи, кад бесмо на само, ал” се бојах, да

већ и у таким срцама, пто тобож не знају

нас ко не затече саме, те се отргох из мека

љубити. Многи би се устезали и разговарати

јој загрљаја. Тада се растасмо као пријате љи, а бог зна, шта нам то пријатељство мо

о љубави са таком женском као што беше

Смиља, ал” у мени срце преоте маха, и ма да сам зебао сумњајући у њезино поштење, ма да сам рођеним очима гледао, како је мало час разговарајући се са другим неким гостом, који беше такође млад, гладила га, и напаја ла „љубавничким погледима“ као мене, ипак

же донети.

у часу, када ме чари њезиних речи и погледа

се упознах с њоме.

Са кола бацих још последњи поглед за њом, а она стајаше невесело код прозора у соби, где се растајасмо; тужан јој поглед каза по следње „збогом“, а ја јој пољупцима враћах погледе, док кола не излетеше из куће, где

занеше у рај идејалне љубави, не могах јој

Прошло је већ прилично времена од онога

другаче одговорити, већ са ватреним пољуп цем, што јој у млађану душу ули речи:

доба, и неје било дана, ама једнога часа, а да

— Волим те душо, као своју душу, без које ми нема живота!

Заборавих на Ле-Рола и барона, заборавих разговоре, каке не бих могао ни са уста по

следње девојке чути, кад би био само од јед ног дана у познанству с њоме, — заборавих све, све, и заволех је јако, ма да сам знао,

да њезина љубав према мени не ће тако ис крена бити, као што ми је открила.

се у мислима не разговорих са сликом моје нове пријатељице. Дани прохујаше брзо један за другим, а на ше је пријатељство све искреније постајало путем писама, што шиљасмо често једно дру гом, сећајући се слатких успомена првога по знанства нашег. Из прва беху нам писма ви ше туђински написана, ал” иза сваког се јако опажало, како нам љубав корак по корак на

JE ли суђЕно? предоваше О женидби и венчању не споме нух нити речи, само је скоро у сваком при клињах и молих, да испуни своје обећање, те да се чува проклете туђинске офицерске љу бави.

Тада бејах у Прагу на наукама. Кад се о распусту вратих кући, свратих у С. јер ми је било уз пут. Наравски, да се не могах уз држати, а да не идем Небојшићевима у похо де, јер чезнух, да слушам миле звуке са Сми љиних усана, и да на раздрагано срце моје притиснем меку руку њезину.

Како сам је изненадио, кад уђох у собу, где сеђаше Смиља сама читајући некакву књигу. Она се чисто упрепасти, и не вероваше ро ђеним очима; а кад јој дођох ближе, баци ми се у наручја, и тихо јецаше. О што јој тада

601

благослова, и жељаше нам срећу и добар живот. Ја и Смиља променусмо прстење за знак, да се никад не ћемо растати на овоме свету. Сретан ли сам био онда; сретнији но икад! Само кад не би тако одвећ кратка би ла срећа у човековом животу, а на против

несрећа тако дуготрајна, кад га једном снађе... Од онога дана ја и Смиља не бејасмо више

пријатељи, већ — заручник и заручница. Да ми је ко пре пет шест месеца, када се упоз нах с њоме казао, да ћемо бити вереници,

бих га под првим утиском њезиног понашања изгрдио и исмејао. Нови ме пријатељи задржаше три дана код себе, те не могах никуд из С-а, већ непре

стано бејах уз моју заручницу. — Као да сам назирао, да ће ми то последњи састанак бити! Смиља беше необично радосна и весела, ал”

не могах скинути с неба сву срећу и бла женство небескога раја!...

ипак сам чешће могао опазити, како је нека

Не проговорисмо ништа у име добродошли

туга тајно мори, када је сама бивала. Мрак

це, само се јеци слађаних пољубаца чујаху У дворани, када се отворише врата. и уђе —

бора на лепом лицу њезиноме не могаше ума

Смиљина мајка. Е сад се неје имало куд, већ морадосмо признати, да се волимо. И ја јој смерно при

ђох руци, и заисках опроштења, што сам се дао занети љубављу према њезиној кћери.

Она ме зачуђено скоро намргођено гледаше, и рече са свим озбиљно :

ћи оштром оку мом, и ја стадох наваљивати, да ми каже, кака је то туга тишти на срцу. Ал тада би се она на мах рашћеретала, ре кав да је то само тренутна сета, кад помишља на наш растанак.

Несам имао узрока, да јој не верујем, и ја се опет стишах. — Дође време растајању, а то вам беше страшан растанак! Читави са

— А јесте ли ви добро размислили о ва пој љубави? Ил зар не знате, да моја кћи

хат не могах ни маћи телом, тако ме чврсто

Рекав мајци својој, да ће ме чекати, па ма

остати, — прибрах сву снагу своју, отворих

било пола века.

врата, и ишчезох на поље.

— То је лако рећи, — настави опет Сми љина мајка; ал” је питање, хоће ли те после три четир године хтети узети за љубавцу?

цик; видех, како ми вереница клону на сто

укљешти Смиља у загрљају свом. А сузе те не ће моћи чекати, док ви свршите своје || цијаху кишимице на лице, очи и усне моје, науке? а беху слађе од најслађега меда. Трипут се На то несам био приправан да одговорим, отргох од ње, и трипут полети за мном; и ал” ме Смиља на мах избави из те неприлике препречаваше ми пут; дуже већ не могах

Сад је био на мене ред, да одговорим, и замислих се за тренут два, а после рекох:

— Заверавам се пред богом и пред људма, да ћу је узети, и залажем вам част моју; али немој сметнути с ума Смиљо, што ти толико пута рекох и писах, јер у томе случају.........

И застадох не могав прекрити узбуђење. Смиља паде ми у наручје, а мајка јој виде, да нема куд, већ пристајући с нама даде нам |

Кроз отворена врата чух болан јаук, оштар

лицу, и опет јој се хтедох вратити, ал” тада ми приђе кочијаш, и рече:

— Господине, ако не ћеш на мах сести на

кола, остаћеш овде, јер још мало, па ћемо задоцнити,

Ја сам још пре два дана требао ићи кући, ал” за љубав Небојшићевима пренебрегох своје послове; но кад чух, шта ми кочијаш вели, попех се да кола, и повиках гласно:

— Терај!

602

JE ли суђЕно?

И бесни хати полетеше као два змаја. Кад |

прођох крај Смиљина прозора, заручница ми стајаше на прозору бледа и исплакана, и жи

Жеља ми се тек трећи дан испуни, а било ми је, кад се видех на месту, на коме ћу још за мало свршити своје учење, као да сам се

во махаше руком за мном рекућ: збогом!

препородио. — Брзо изврших најжурније по

збогом!

слове, а за тим седох, и написах Смиљи

— Терај!

писмо.

Повиках и опет кочијашу, јер се бојах, да

Драга веренице! Немило ми је, што ти морам досађивати оваким писмом, ал” да ти је провидети у јадничко срце моје, ужаснула би се од терета сиња, што сваким даном све већма и већма расте. Сретна ли си верено моја, ако ти младо срце паклена љубав никад преварила неје, — а како је то по мене грд на несрећа, кад сваким тренутком морам пре зати од тога, јер у твоме је срцу и моје са храњено; изгубиш ли чистоту твога срца, онда сам ја лака сенка без тела, или душа без жи

ме не савлада срце, те да ме опет понесе у

Смиљин загрљај. Кроз неколико тренутака бејах већ на пу ту — далеко од своје среће, далеко од красна

раја, где ми тако диван, тако бајан цвет мирише.

Пут беше доста дугачак, да пустим крила бујним мислима својима, и утонух у мору разноликих мисли, што ме целог пута не

оставише. То беше последња перијода моје среће, ма само и у мислима!...

BOTA.

Знам, да ће ти неправо бити писмо оваког

Време ми је код куће, у кругу својих ми лих, у кругу браће и пријатеља брзо прола зило, ал” мени беше та брзина сувише лагахна у несносној даљини од свога блага. Не мо гах дочекати, да се видим опет у Прагу, са мо да што пре свршим науке. Најзад дође и то време, и већ бејах на поласку, кад ми сти же из С-а писмо од мог пријатеља Благојеви ћа, у коме ми црним бојама сликаше гласе, што се онуд у новије доба проносе о Смиљи. Несам имао кад дуго размишљати, шта да радим, јер сам морао полазити још на два три месеца до школе. Тим боље — мишљах, бар ћу на путу имати више времена да раз мишљам о целој ствари. — Како ми тешко

садржаја. Чини, што ти је воља, ал” ја не могу тако лако жртвовати своју љубав, јер онда бих морао жртвовати све на свету, а живот би мој тада на очиглед тонуо у гробу вечитог заборава. С тога ми је увек најбриж нији и по најслађи посао, да разговарајућ” се с тобом зближимо се у души и у срцу, те кад ће нам се љубав овенчати брачним вен цем, да у нас двоје буде једна душа, један куцањ двају срца. И ја држах, да ћу у наме ри својој успети, и да ћу у теби наћи праву анђеоску душу, но ево несреће, где се стара сумња опет пробуди у срцу мом!... Никад не сам тако жудно желео, као данас, да имадем

божанску силу, те да провидим у дубину твога

беше, кад сам се са својима растајао, јер ми

срца, да с њега читам тајне, пшто их тако

паде на памет последњи растанак у С-у. Ко зна, кад ће ме срећа опет вратити у Смиљин загрљај! Таке ме мисли обузеше, кад сам се пењао

брижно умеш да кријеш. Ево у чему је ствар... Пре неколико дана добих једно писмо, паклено писмо из С-а, у

у кола, а срце ми беше јадно, болано, — чи

сто ме прође воља да дуго мислим на свој јад, те се опрућих, и прилегох мало. Ал ба дава, сан као да ми одбеже преко света, а пред очима ми непрестано леб5аше час Сми ља, час пријатељево писмо, а час Ле-Рол и друга чудовишта у њезином наручју. Страш но је то, кад човек нема коме да се изјада, а све мора на своје болове да мисли! Једва

сто најежих од грозоте. Ја не иштем никаква рачуна од тебе, само једно желим, да се се тиш свога обећања и страшне клетве, и да помислиш на будућност своју. Писао бих ти више, много више, ал” у овај мах тако сам ти расејан, да не могу ни си лом обуздати осећања, што ми из ојађена ср ца потичу... Па нека их, нека пођу боље у бели свет, него у мртву књигу, где би им

сам чекао, да се опростим путовања.

сваки видео споменика!...

коме те људи тако грдно сликају, да се чи

603

JE ли суђЕно?

Прими душо поздрав, што ти га у овом преварих. Дуго и жудно сам чекао, да бар две три речи добијем од ње, ал залуд. Писао писму шаљем! Поздравља те сам још једно, и још једно, последње писмо, — Твој вереник. и никаква одговора! Прошло је већ два ме Мало ми је одлануло, кад сам предао писмо сеца, од како сам јој послао прво писмо, па на пошту. Једва чеках, да видим шта ће ми | мишљах, нека прође и тај месец, па да се Смиља одговорити, јер ма да јој о одговору опростим скамије, а шат ћу за то време с ни речце споменуо несам, ипак се надах да

друге стране што дознати о Смиљи. (Свршиће се.)

не ћу остати без одговора. Ал” се у тој нади |

Наука о промени органских Фела и њезин значај. 0д Ер. Хекла.“)

Господо! Има томе већ тринаест година како је инглиски природњак Чарлс Дарвин, издао своје дело: „О постанку Фела.“ Дело ово за поденуло је ужасан покрет у ученом свету, и не прође много а тај покрет толико нарасте,

пуно преображени људски обрт. Или обично

и толико оте маха, да већ нико не могаше

живот човеков, опет кад се испењемо на више

бити равнодушан и хладан према њему. Па и опет, теорија која је у томе делу изнесена, само је мајушан део много пространије науке,

гледиште, морамо увидети да он много тамни

рише теоријски напретци сувремене природне

што се зове: општа теорија развића, науке,

науке, и која је струја преокренула и обога

која свој значај и своју неизмериву вредност

тила све мисли човекове. Помислите само како

простире на све гране човечанскога знања.

Сваки свестан човек увидеће одмах да големи значај ове теорије није још како ваља ни о цењен, када само узме на ум, колике је пре врате учинио њоме Дарвин, и како је силно изменио човеков поглед на природу и појаве њезине. И доиста међу свима небројеним и

је микроскоп раширио пред нашим очима цео нови, шарен и ситни свет, за који дотле ни смо ништа знали. И помислите на теорију ће лијце која нас је научила, да је тело човеково само задруга или општина сијасет таких про стих органских јединица што се ћелијама зову. И помислите још само како је „спектрална

величанственим напретцима природне науке,

анализа,“ или механика топлоте раширила и

ова тековина стоји у прочељу као најважнија, јер је по најдаље раширила поље човекових појмова, и обасјала га и расветлила. Наш век обично називљу веком природне науке. Са диком и охолошћу гледа данас чо

расветлила наше умно гледиште. Па и опет међу свима овим неоцењивим теоријским на претцима, Дарвинова теорија стаје на најсјај

век на непрегледне напретке у свима гранама

многи од вас доиста врло мало зна за големе

њезиним. Али он више цени практичке ко ристи, него ли поширено знање о појавама природе. Он гледа на развијене и дотеране махине, на жељезнице, пароброде, брзојаве и

заслуге његове у науци. Сваки који није из

друге изналаске Физике, па по њима мери пот

*) Ово је једно предавање из књиге „природна исто рија постања,“ коју јc написао др. Ернест Хекел, јенски професор. Ја сам ово дело с трећег издања превео, а овде износим само овај одељак угледа ради, Прев.

помишља на онај велики утицај што га хе

мија учини у лекарији, земљорадњи, рађеви нама, и уметништву. Но макар како да је си лан уплив нове природне науке на практички

и изостаје иза оне валовите струје коју ство

није место! Ви сте сви чули име Дарвиново, па и опет

ближе познат са органском природном нау

ком, и сваки, који није ијоле продро у густе

тајне зоолошке и ботаничке, не ће умети ни оценити те заслуге, па макар се преда њ из

нело све што се написало о Дарвиновој књизи од како је она на свет изашла. Па ево је про

хујало већ тринаест година, а ми још слободно можемо казати да Дарвинов рад није ни близу оцењен као што би требало. Све оне књиге и

604

НАУКА О ПРОМЕНИ ОРГАНСКИХ ФЕЛА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

опет их је мало који су покушали да јеу што

укупно човеково знање. Дарвинова теорија из темеља је залуљала и изменила биологију, а то је науку која обухвата у се зоологију и ботанику, па првом испитује и учи животиње, а другом опет биљке. Стара наука о орган скоме свету бавила је се само пабирчењем по

шире кругове растуре, те отуда бива да се

јединих чињеница, док нова теорија осветљује

још и дан данас чује псовка и вика на Дар вина. Па баш ето то је узрок који ме нагони,

и оне узроке који мењају органски свет на земљи. Отуда Дарвинову науку можемо на

да у овоме низу предавања зборим о његовој

звати: „правим и верним тумачем органских

теорији, и о оним питањима научним што се

појава,“ или „науком о правим узроцима у органској природи.“ Држим да многи од вас не зна шта је то „органска,“ а шта опет „анорганска“ природа, за то ћу гледати да вам то разбистрим, јер и

књижице што за ово неколико година изла

жаху, — писаху људи који немађаху ни мрве бијолошког, а особито зоолошког знања. И макар да су се сви знатнији данашњи природ њаци истакли као браниоци ове нове мисли,

с њоме укрштају и преплећу. Ја мислим да природњак ваља да ради и ван онога теенога

кола које му је његова стручна наука одре дила; ја мислим да то није доста што се он загњури само у своју малу радионицу, па ту проучава и поситно претреса предмет свој.

онако ће се често потезати та два израза у

Ја држим да му је и мимо тога још и света

овој књизи. Кад год кажемо „организам,“ онда ми ту разумевамо жив створ, који је састав

дужност да важније а опште послетке своје

љен од различних делова, што као неки алати

науке изнесе на видик, те да се њима корис и у народу распрострло знање природних на

служе, а ти делови зову се „органи.“ Ови алати раде сви заједнички, и док то бива до тле организам живи. Стена, вода, ваздух, руда

ука. Право познавање општих, природних за

и т. д. нема тих алата, с тога ми то све и на

кона, та најсјајнија круна људскога умља, не сме никако бити приватно благо и својина по

зивљемо „мртвим“ или „анорганским“ телима. Организми су склопљени од житког сјединења беланчевине са угљеником, — док код анор ганских тела тога сјединења нема. На тој

тује и занатлија и раденик, е да би се тако

себних књижевних сталежа, већ заједничко добро свега човечанства!

Теорија коју Дарвин изнесе у прочеље наше

главној основи попета је подела укупне јес

науке има својих неколико имена. Једни је зову десцедентна, а други опет трансмутативна

таственице на два велика кола. Једно је коло бијологија, или наука о органскоме свету, која

теорија. Оба су имена удесна, јер ова теорија

обухвата у се ботанику и зоологију; другоје

тврди: да су сви организми постали од циело

коло анорганологија, и оно запрема науку о мр

Једног сасма простог облика, и да су се по нај

вовале на земљи, и за оне које и дан данас на њој бораве. Но није Дарвин био први, који

твим телима у природи. Ту долази минерало гија, геологија, метеорологија и т. д. Дакле као што већ рекосмо Дарвинова на ука има за бијологију неоцењене вредности, јер нам она механичким путем тумачи поста

је ту мисао изнео. Још у почетку овога века

нак органских облика, и показује узроке који

основаше темељ овој теорији неколики велики и знаменити природњаци, а особито Ламарк

је с те стране велика заслуга Дарвинове тео

и Гете. Но и опет она се по Дарвинову имену „Дарвиновом теоријом“ зове, макар да то није

рије, ипак та страна пада у присенак према ономе огромноме значају који има само цигло

са свим право. То име стекла је она отуд што

један извод њезин. То је: да је и човек постао

је Дарвин први потпуно разрадио, и појаве Велики и неоцењиви значај ове теорије из

као и друга животиња, и да није мимо ње не ким одвојеним путем дошао на свет. Питање о положају човекову у природи, и

лази нам различно обасјан према томе, да ли посматрамо њезин ближи значај за органску, природну науку, или још и њен даљи утицај на

то „питање нада сва питања,“ што рекао Хе ксли, (Huxley) моћи ће се истом онда коначно

лак а природним путем мењали. То важи за

све биљке и животиње које су од искони жи

органске природе у узрочну свезу довео.

те облике мењају. Па и опет макар како да

његову одношају према осталим створовима,

НАУКА О ПРОМЕНИ ОРГАЕСКИХ ФЕЛА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

решити кад се једном буде на чисто с тим: да је и човек постао као и друга животиња. Дар винова теорија изводи нас дакле први пут на стазу одакле можемо да пропратимо историју човекова развића. Сви паметни браниоци па и противници Дарвинови признају да он учи: како човек није за себе овакав створен какав је, него је се најпре од мајмуна развио, а пре него што је то било, из много нижих кич мењара.

До душе сам Дарвин није о томе ни словца изустио. Преврните целу његову књигу, и ви

не ћете нигде наћи ни једне речи да је човек од животиње постао. И доиста тај колико смо трени, толико и дрски природњак прешао је то питање хотимице ћутке, јер је одмах уви део да ће тај најважнији, и најсјајнији извод његова рада, бити у исти мах и најјачи бедем

6()5

стања.“ За то сам ја тај израз и метуо у про чеље свију мојих предавања. Али опет он је само у неку руку веран, јер ваља знати да у истоме изразу „природна историја постања,“ лежи и „соmtradictio in adjecto,“ то ће рећи, да сам израз и нехотице противу себе говори. Но да би смо све ово разумели, хајде да за који часак расветлимо појам о „постању.“ Ако узмемо да је тело неко постало каком тварач ком снагом, онда нам остаје да о постању ње гову двојако мислимо: или о постању његова градива или о постању његова облика. Постанак градива нас се овде ни мало не тиче, нити о њему можемо што знати, баш

био овај најважнији извод поменут, то би и

ако и узмемо да га је некад било. Постанак градива не може ни како бити предмет при родњачкога испитивања. Природна наука држи да је материја вечита, и да никако не пропада, јер се до данас никаким огледом доказати не могаше, да је и један трунак њезин пропао, или да је се неки нов створио. Кад нешто

спис Дарвинов ударио на много већу грдњу и

трухли, испарава или гори, онда нам се чини

који не ће дати да се мисао његова рашири у друштву. И за цело да је макар где у књизи

љутњу но овако. Тек 1871. дакле после два да оно пропада, али то није истина, него при наест година, изађе Дарвиново дело: „поста родно тело онда мења само свој облик, своје нак човеков, и полни избор,“ у коме он отво Физичко агрегатно стање, и своје хемијско рено износи на видик свој замашити извод, и сједињење. Кад кад нам се чини да постане ту изјављује како се потпуно слаже са оним неко ново природно тело, али градиво од кога природњацима који су пре његове друге књиге, је то тело састављено није ни мало ново. Пе до истога извода дошли. Границе до којих се чурчица, наливењак или горски кристал по Дарвинов закључак шири не дају се никако стају отуд што се материје негда другаче сје обележити, нити се и једна наука може ис дињене, сад са свим у другоме облику сједине, тргнути испред овејаних и израђених начела или приме нов изглед с тога што се услови ове теорије. Она је из темеља изменила ан из окола промене. Али се још није нигда де тропологију, или науку о човеку, па онда и сило да је се и једна прашиница материје из целокупну философију, обе са свима њиховим губила, или да је се цигло један нов атом гранама. удружио старим атомима њезиним. За то при Мало касније ја ћу ово посебно гледиште родњак не може ни да замисли постање ни поситније претрести. Најпре ћу изнети пред смак материје. Оно чега у природи има, сма вас опште основе Дарвинове науке, и истом тра он као утврђену чињеницу. А ако би коме ћу тада повести реч о животињскоме пореклу звекнуло у главу да постанак материја тумачи човековом. Једном речи важни извод овај, од радњом каког ванприродног голијата који стоји кога толико њих страшно превају, није ништа изван материје — онда нека му је то на славу, друго до дедуктивни закључак који смо по и природњак ће га оставити да се бочи са строгој заповести неумитне логике морали до својим маштама. Али ми морамо да кажемо бити из општих, индуктивних закона „десце како тиме права наука не добија ни мрве више. дентне теорије.“ Кад ко год мисли да је од памти века била у

Можда ништа не може у две речи тако јасно

природи нека ванприродна снага, која је нај

да искаже преголеми значај Дарвинове тео

пре материју створила, тад се он само упушта у голо наго веровање које са истинском на

рије, као кад се каже: „природна историја шо

606

НАУКА О ПРОМЕНИ ОРГАНСКИХ ФЕЛА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

уком нема никака посла. Где вера почиње, тамо

наука диже руке. Обе ове радње људскога духа ваља да стоје размакнуте једна од друге. Вера потиче из песничке маште; наука пак

ста

нује у бистроме и непомућеноме разуму чо вековом. Наука бере једре плодове са дрвета познања, не хајући ни мало е да ли ће се та златна жетва њезина допасти или не песнич

ким сањаријама вере. И када природна наука узима природну историју постања за своју најтежу, највишу, и најлепшу задаћу, онда она да богме узима постање оне друге врсте — не постанак

ма

терије, већ само постанак њенога облика. С тога гледишта ми можемо геологију назвати „историјом земљина постања,“ јер нам она ту мачи постанак земне површине, и проучава

оне силне промене које је љуска земљина из држала. Па тако исто и историју органскога развића, можемо назвати: историјом орган скога постања, јер она испитује како су по

сара, а сваку ову врсту посебице замењиваху опет свакојаке Феле. Ова палеонтолошка и сторија органскога развића, стоји врло присно везана за другу грану — Онтогенију. Обе иду свуда упоредо. Једном речи: „Онтогенија“ или индивидуална историја развића није ништа друго до кратко и брзо понавлање Филогеније, или палеонтолошке историје развића; а ово по нављање зависи од два закона: наслеђа и при лагођивања.

Ја се не ћу овде ни мало бавити око та два закона, јер ћу их касније са свим свестрано претрести. Овде само то кажем да се без Дар винове теорије ова чињеница никад разумела не би, и да би нам она све једнако изгледала тамна и загонетна. Још нам Дарвинова теорија тумачи и за што се баш морају развијати оде лите биљке и животиње, и за што оне нису

њали. Али како се ипак у појам постања може

на пречац спремне и развијене. За бадава, ни једна гатка не би нам могла размрсити овај мртав чвор, нити би могла иоле светлости ба цити на голему тајну органскога развића. „Десцедентна теорија“ сипа јасну светлост

од свуда лагахно да промигољи сањалички

не само на ова, него и на сва остала биоло

појам о некакоме творачу, који стоји ван ма терије, и који је калупи, то ћемо и ми од сада

шка питања. Њени су одговори ва век „ме ханичко-каузалне“ природе; њена су тумачења

ову реч „постање,“ да заменимо другом удес

основана вазда ња радњи физичких и хемијских

нијом — а то је: „развиће.“

сила у природи. Некада су све појаве тумачили радњом неког ванприродног дива, који цео ме ханизам светски обрће и њиме влада; а данас ова сјајна теорија брише и кида са свију ли стова Ботанике и Зоологије, и са најважнијег дела ове последње, са антропологије дебелу паучину коју је опрело веровање у чуда и ван природност. Шарена и мутна магла буновне митолошке певаније мораде ишчилети пред јасном светлошћу природне науке. Од општих бијолошких појава веома су ва жни они, што су тесно скопчани за обично веровање: као да сваки организам није ништа друго до израда неке снаге која по ђунији ради. Старој природној науци ништа није то

стали облици, и како су се они вековима ме

Историја развића има силна значаја по нау

чно тумачење органских облика. Ово није више никака новина, јер већ од неколико го дина то је позната и призната ствар. Без ње се не може ни корак маћи у орган

ској „морфологији,“ или науци о облицима. Па и опет се под овим именом разумевало

само

један део ове науке, а то је развиће органских јединака, што се обично ембриологија, или про

страније и тачније онтогенија зове. Но мимо тога има још и историја развића органских Фела, класа и стабала, која је од великога значаја кад се са оном првом историјом успо реди. Овде нам наука о окаменотинама, или тако звана „палеонтологија“ даје обилато гра дива, јер нас учи да је свако органско стабло (Фела) у току непрегледне историје земљинога живота, било замењено читавом поворком са ||

свим другачих Фела и класа. Тако на прилику кичмењарско стабло замениле су мало по мало ||

класе риба, водоземаца, рештилија, тица и си- |

лико спотицало ногу, као тако звани: „руди

ментарни органи.“ То су они делови на живо тињи или биљци који управо немају никака фи зиолошка смисла, па и опет стоје и запремају место. Ови делови подстичу велики интерес, макар да су неуким људма слабо, а готово и никако шознати. Скоро сваки организам има

НАУКА О ПРОМЕНИ ОРГАНСКИХ ФЕЛА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

607

се не стане хранити има у вилици зубе, а зна се да они на место зуба добију неке рожасте плоче — еле и ти зуби никада не раде. Многе Не ЗНa, животиње имају мишића, којима никад не Примера има и сувише. Заметци некојих | крећу, па и сам човек није од тога ни мало преживара имају у тако званој међувиличној изузет. Многи људи не могу да крећу ушима, кости горње вилице секутиће, али они никад макар да има мишића за ово мициње, и ма не пробију, нити се зна на што служе. Тако кар да су многи веџбајући се с дана у дан је и код нашег обичног говечета. Заметак не најзад успели да померају уши. (Свршиће се.) којих китова до год се не окоти, дакле до год

мимо све своје организације која изгледа канда је за цел удешена, још и читаву поворку сва којаких израштаја, којима се задаћа ни мало

0д удружења.

— Због неких неприлика дружина „Брат ство“ богословско, школске године 187% није

могла држати своје седнице, због чега је и рад њен обустављен, но при свем том она је

комада. За то се свима њима изјављује од стране дружинине велика захвалност, а уједно се умољају и други књижевници да не по жале послати од свога издања по један ек земплар друштвоној књижници.

Осим тога су поједини родољуби из Бео одржала своју читаоницу и књижницу ради умног свога развића и унапређења. Читао- | града па и из Пожаревца и новчаним прило ници друштвеној долазили су скоро сви они

листови који су јој и пре долазили. Ти су листови: Православље, Школа, Млада Ср бадија, Тежак, Радник (престао), Јединство,

Видовдан, Застава, Народ, Глас Народа, По вориште, Црногорац, Вјенац, Шокачке и Буњевачке новине заједно са покачком и бу

зима друштву у помоћ притицали, те тиме подизали себи по један мали спомен, кога не може киша ни олуја збрисати. Из дружине „братства“ богословског.

— И „Збор реоавских учитеља“ од Новем бра месеца до половине Јуна имао је седам својих састанака, а на овима обавештавали

њевачком Вилом, Свобода, Московскија. Вједо

су се учитељи у трудном и важном свом ра

мости, Медецинскија Листи и Славјански Мир

ду. Осем тога збор је имао за задатак да и овде у Свилајенцу а и по селима даје беседе и даване су беседе у селима Медвеђи и Црквен цу и у Свилајенцу. Дохотци од ових беседа дошли су у зборску касу, у коју су морали и сви чланови да улажу месечно по 4 гр. а било је и такових пријатеља светлости, који

(свјет). Од поменутих ових листова г. ми

трополит шаље три, а један г. ректор. Оста ле листове већином уредници бесплатно шаљу на чему им се од стране друштва исказује

јавна благодарност. У књижници друштвеној има близу 700 комада књига разне садржине. Друштвеној књижници су ове школске год. по слали на поклон своје књиге: Г. митрополит 28 комада, г. министар просвете и црквених

дела 12 комада, г. Стојан Бошковић 4. ком. г. Милан Ђ. Милићевић 6 ком. г. В. Пела

гић 4. комада, и још осим тога 10 ком. сво јих „покушаја“, г. Јован Константиновић 6

су улагали много

више; хвала

им велика.

Овај новац трошен је на подвоз и трошак околних учитеља који су на збор долазили. Даље о свом трошку позвао је збор нашег педагога Стеву Д. Поповића, професора учи тељске школе у Крагујевцу, те је он о ус кршњим правницима држао практична преда

608

вања два дана. На овим предавањима било

скупштина, о којој вам овом пригодом и кра

је учитеља из околних села више од 30. Још

так извештај шаљем.

када је збор видео рачуне и стање своје, од лучио је: да о свом трошку пошље у Крагу јевац на практична предавања, која су удеше на за време одмора школског, једног овдаш њег учитеља, а учитељу из Дубнице, који је рекао да ће о свом трошку путовати да да помоћ од 3 дук. ц. Ето то је кратак нацрт рада збора учитеља ресавских, за који молим поштовано уредништво Младе Србадије да га у свој лист уврстити изволи. Димитрије Лазаревић, учитељ.

Скупштину, којаје у овдашњој црквеној кући уречена била, отворио је наш брат др. Алексан

дар Пејчић — стари председник нашег „Јаво ра“ — поздравивши чланове, који су се у тако лепом броју сакупили били, разложи данашњи састанак наше задруге и жалостно стање исте

што овдашњи грађани, који су се у сваком пле менитом подузећу као „жарки родољуби“ по казали — ову нашу дружину ни морално ни материјално још не подупиру, при свршетку свог лепог говора рече, да се нада, да као

што је до сада, да ће и од сада наша задруга старати се да на дику и понос целом овдаш

ске очи увиде, да само Србин Србина спасава,

њем грађанству служи. За тим се предузме, „шконтровање“ задругине благајне и њених рачуна, те нашло се је као приход 679 Фор. и 65 н. а издатка 478 Ф. 57 нов. дакле чиста прихода броји наш „Јавор“ до данас 201 Ф. 8 н. После осталих рачунских одлука председник

да нам свима и свакоме радити ваља. Она

учини предлог, да се наша омладина, — која

поче своје домољубље речма и делом покази вати, поче настајавати, да себе и свој мили народ у чисто српском, духу просвети, држећи, да се само онај народ међу сретне уврстити

певању обучавати; како би с временом овај

— Из Вуковара ево шта нам се јавља: Дух дремежа владао је дуго времена над омла

динским телом, српског народа. Али омладина, наша нада — погледавши на своје ведре срп

може, код кога је просвета у свима слојевима

се у овдашњој местној школи, учи, — има у млади нараштај, као потпунце у певању при праван, — за суделаче чланове у нашу дру

жена у једно чврсто стабло, покушава се већ од неко доба на пољу народног напретка. Дични

жину ступити могао, па тако се и број истих чланова помножио. У једно јавља скупштини, да је наш Капелник приправан ђачку омла дину за 120 Ф. у певању да обучава, па с тога

соколови још дичнијег рода свога на све стране

држи он да је умесно да се наша дружина са

угледавши се у друге изображене народе, у становише онаке дружине, које ће заиста на

задругу“ — само за вуковарску омладину ова

представком на овдашњу црквену обћину обра ти, како би иста за ову племениту цел нашој за други припомоћ од 120 Ф. пружити могла. — Овај предлог буде са изменом примљен, те се закључи, да се црквена обћина у име при шомоћи умоли, — да нашем „Јавору“ годишњу своту од 120 Ф. из школског фонда одредити

саразмерно заступљена. Омладина српска удру

шем српском народу од велике користи бити.

— Са свију страна доносише и доносе нам јавни наши листови веселе гласове: како је овде или онде омладина склопила „певачку

кав се глас никад пронети не могаше, јер се у

изволи.

њој нека хладнокрвност и несложност одома ћила била.

Сад председник предложи, да се бира ново частништво. Већином гласова буду изабрани:

Но дође час, те се и ми освестисмо и уви

за председника исти досадањи председник, за

десмо да је шипка само у снопићу јака, и да подпредседника Јоца Михајловић, за благај

вачка дружина „Јавор.“ Ова наша дружина

ника Миша Гајновић, за писмохраниоца Стева Гргуров, за одборнике: Д. Михаљевић, Г. Сте панчевић, С. Радивојевић у једно и тајник, Р. Станишић, Ђ. Миросављевић и Ђ. Црногорац. А пошто је се Ј. Михајловић на подпреседни штву захвалио, буде изабран јепногласно Миша Михајловић старији за потпреседника. Рећи ми је овде још, да смо убеђени, да

ступи у живот, као привремена — још пре го

имамо сада на челу друштва честите, ваљане

се само уједињеним силама много користнога

постићи може, осетисмо, да смо и ми браћа свесне уједињене омладине српске, да и ми ш њоме заједнички бригу о „напретку и бла гостању“ свог милог народа на срцу имамо, те чистом слогом и узајмношћу умивени, скло писмо се у дружину под именом: „српска пе

и врле мужеве и родољубе, којима се свагда И пошто су јој штатути још лане од земаљ похвалити можемо, те којима ће једина задаћа ске владе одобрени и потврђени, то услед || бити да наш „Јавор,“ достојно унапреде. Милан П. Јовановић, правник. истих 7. Маја ов. г. закаже се друга главна ||

дину дана.

-a-e-a--

ЛИСТ ЗА П0УКУ, УМЕТНОСТ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ. ГОД. III.

БРОЈ 39.

у БЕОГРАДУ, зо. СЕПТЕМБРА (РУЈНА) 1872.

издАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН КУЈУНЏИЋ,

излАзи свАкк нкдвљк. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћЕс. или 6. ФоринAтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : Језик и стил, од Стојана Новаковића (свршетак). — — Је ли суђено? успомене једног идејалца (сврпетак). – – Наука о промени органских Фела и њезин значај, од Хекела (свршетак). — — Некад и сад, из књиге изналазака индустрије и заната. — — Гласник: Шта бива по свету.

у виогрдду, у птдмплрили н. ства, лновинл и дружинв. 1872

УЈЕДИЊЕНОЈ ()МЛАДИНИ (РПСКОЈ, Протече година дана, од како се туђинском силом растави састанак годишњи уједињене омладине српске. И ево данас ошет прилике незгодне, те нема изгледа да се на једноме месту од иста прикупити може скупштина цело куп не омладине српске.

С тога се, према одлуци потоњега састанка омладинскога у Вршцу, позивају све дружине, које се броје у заједницу уједињеног младог српства, па биле ове дружине редовно ор ганизоване или још не организоване, да изберу и пошљу своје изасланике на збор омладински. Дружине ваља, што пре, а најдаље до конца овог месеца, да преко уредништва „Младе Србадије“ известе годишњи од бор, да су наумне послати на збор свога изасланика, па ће се овоме одмах јавити кад и где ће тај збор да буде.

Г0ДИШЊИ ()ДБ0P УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ. Опомињемо пријатеље своје, да је за

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР ЗА 1873. ГОДИНУ, који се већ штампа, потребна једна приповетка, било изворна, било прерађена, која би по своме смеру вредна била да се што већма у народу одомаћи.

ДА СЕ СЕ ТИМО ПРЕТПЛАТЕ НА КЊИГЕ: „Борба народа америчког за слободу и независност“. Прерадио В. Пелагић. Ова драгоце на књига од Чеха Х. Тума, која је у Чешкој врло добро примљена, има око 8 табака и стаје 25 новчића или 3 гроша. Може се наручити или код Ђоке Ракића, или Стеве Ратковића у Н. Саду, или у главној књижари у Београду.

— „Dubrovnik, zabavnik narodne štionice dubrovačke, IV. godište“, са сликом града Ду бровника пре потреса и са сликом Орланда, изнеће 20 табака занимљиве садржине. Цена је 1. Фор. и 25 новч. — Имена и новце ваља слати Грagutinu Pretneru u Dubrovnik. — „Коран“, превео на српски Стеван Петаковић. Знаменита ова књига, на коју се за клињу стотинама тисућа наше мухамеданске браће, изнеће преко 40 табака, а стаје 1 Фор. или 10 гроша. Претплата се шиље преводиецу у Беч: — Wien, Stadt, Köllner hof Gasse, N. З.

611

J. е. з и к и с т и м. Приступна лекција к предавањима Филологије у великој школи, говорена 16. Септ. ове год. Од Стојана Новаковића. (Свршетак).

Оваке претераности с једне стране повеле су претераностима с друге стране. Кад се у име новијих начела, која бисмо могли бацити ако не на страну романтизма, а оно свакојако на страну опозиције назови -класичарству и свему што ставља главно ниже појединога и спореднога, ударило на Формалне појетике, ре

тај начин којим су се навршили закони логи чини, који је од граматике само грађу узео, остаје на средини. И ако тај облик може бити не би имао довољно права, да тражи за се особиту грану науке, могу ли се у њему наћи каква општа начела; је ли вредно не испу

торике и

стилистике — отишло се у другу

стити из пажње ни емпиричка правила његова,

крајност. Јер ако је истина, да Форма није преча ни главнија од садржине, и да ова по следња ону прву одређује — питање је, да ли је и Форма, колико се чини поред садржине споредна, тако ништава, да њој никакве, па ни аналитичке студије не требају? Ако оним гранама науке које говоре о стилу онако

или их је просто и благословено презирати?... Што је год написано, написано је некаквим стилом, био он добар или рђав. Сваки иоле карактеран писац има свој стил. Стил је у

купни, каткада пун лепоте и живота облик,

писца као год ход у човека — по стилу могу

вешти људи познати, ко је што писао. У јед них је стил лак, весео и окретан, скоро про

како су пре схватане, и не можемо више по

видан, лако схватљив и лаган. У других је

клањати вере услед критичнијих научних пој мова, који су завладали о тој ствари, опет је иза њих остао стил, којим су се и оне бавиле. Ако дакле велимо, да оне нису добро обрађи вале ову ствар — питање је, какав је наш поглед на њу, и како је обрађујемо ми, или како мислимо да је треба обрађивати? Ако је Форма доиста начин којим на видик излази са

тежак, чисто гломазан, натмурен и непровид

држина, долазили нама, што се њиме служимо,

љено; у других гломазно, неспретно, истргано.

тај начин сам, или га течемо? Ако га течемо, како га течемо? Да ли самоучки, и је ли тако боље? Или студијом, и је ли тако корисније?.. . Ми смо дакле дошли до тога, да је стил облик, у коме се јавља свеколико што ми ми слимо; све што је човечански ум зборио и на писао, јавило се у такоме облику. Ако ради тог облика потражимо науку, којој је задатак да му научна начела нађе, онда ће граматици припасти језик, а логици — мишљење. Мишљење се служи језиком као алатом, који управо спрам потребе тога свога руковаоца бива Фи нији или грубљи, богатији или сиромашнији, |

У једних стил иде равномерно и мирно као велика река, у других скакуће и праска; у једних се мисли одмотавају правилно и без икаква накита, једноставним током и редом, у других оне иду једна за другом испреки

једноставнији или многостручнији. Ну наука |

стил 1“

о језику престаје на реченици; логика се у ставља на начелима и апстракцијама. Цело

се пише или говори, јер онда не би имало

љив. У колико је онај онамо лако разумети, у толико је овај тешко. Крова њ се пробијамо с тешком муком, али може бити с већом ко

ришћу него при оном првом. Између ова два крајња пола налази се читава скала свакојаких прелаза. С погледом на целину у једних је све што кажу или напишу лако, згодно, заокруг

дано, а опет у целини,

оне скачу са ствари

на ствар, али њихови скокови иду извесним

редом и одржавају заједницу целине. С тога се спрам оне народне пословице „колико људи

толико ћуди,“ може казати „колико писаца, толико стилова“ или с Бифоном „какав стил, такав човек (Le style c'est l'homme),“ а може бити још боље обратно „какав човек, такав Бев стила, дакле, ништа не може бити, што

612

ЈЕЗИК И СТИЛ.

облика, не би могло наћи себи места у свету појава. Друго је сад питање, какав уплив може имати добар, а какав рђав стил”. Ако на то

то нам полази за руком само онда, кад њиме

успазите, о томе се можете врло често сами

самом, ма се колико иначе трудио око јасно

поучити. Не чита ли се радије књига напи сана бољим стилом од оне која је написана рђавим, кад би смо баш узели, да је и једна и друга једнака по унутрашњој вредности и садржини. Између писаца и старијег и нови јег времена не ћете наћи ваљда ни једнога, да је продрњо даље, да је задобио себи ме ста у свету са рђавим стилом. Јер обично ко је на чисто са својим мислима, које правилно схватио ствар, на којој хоће да ради, не може бити да није мислио и на облик којим своју мисао ваља да протури. То по томе, што скоро сваки успех на пољу умне радљивости који се управља маси и друштву — осим специјал них истраживања, где није много стало до облика — скоро се не може догодити без ма

сти и разумљивости. Врло је тешко знати како ваља што лепо, јасно и разговетно ка зати ономе, ко није никад читао и проучавао списе у којима се та врлина налази, ко на ту врлину није мотрио. Докле о једној ствари немамо доста и обилато мисли, ми о њој не можемо ништа добро написати. Докле о томе не промислимо боље, докле своје мисли не уредимо и правац им не дамо и свакој своје

кар коликог ослањања на спољну Форму.

потпуно владамо. Нико не може другоме јасно говорити о ономе што би било нејасно њему

место не одредимо — не може нам спис имати

ни округлине, ни лепоте. Након свега дакле излази, да сваки ко хоће да има или да дође

до доброг стила, ваља прво да се постара о

доброј, једрој и обилатој садржини. Па тек по том за садржину треба лакост, којом ћемо

је у згодну Форму склапати. У тој шак ствари врло много стоји до склоности које су нам

А од чега долази ово? Да не иде ово у при

урођене (ако ћемо том речју да се послужимо)

лог баш ономе, чега смо се ми до сада тако

или које смо хотичним и нехотичним прома трањем себи из рана присвојили.

пажљиво одрицали, т. ј. назови-класичарству самоме? Потреба је опет, да се објаснимо. Ми смо говорили мало више, како су Форма и садржина тако нераздвојне међу собом, да никад не може опстати једна без друге. За

Знаменити енглески Философ Херберт Спен сер“) говори о тој ствари овако: „Хоће ли бити спис добар, врло мало зависи од тога, јесмо ли упознати са законима списивања, а

лепоту и карактерност Форме потребна је ле

много више од тога, јесмо ли практиковали,

пота и карактерност садржине. Ако нађемо песму, у којој ће спољашња Форма потшуно

и имамо ли моћ од природе. Бистра глава,

одговарати свима законима о лепоти, а у са

држини се неће налазити ништа, што ће од

говорати, што ће пунити ону Форму, мије не можемо прогласити као лепу. Назваћемо је ввецкањем или пустим и ако лепим титрањем

речи. Ако ли је уз леп спољни облик и са

држина како треба, ако она одговара оној спољњој лепоти; ако се Форма у садржину, а

садржина у Форму чврсто упија, тако да се је

дно с другим скроз прониче, онда ће тек суд наш моћи испасти на страну потпуне лепоте.

И не тиче се то само песме, него свега, у чему тражимо слушалаца, последника и уче

ника, у чему смо ради обратити пажњу туђу На, МИСЛИ НаIIIе,

жива машта, осетљиво ухо не потребује ни каквих реторичких прописа. Ко сваки дан слуша или чита добро склопљене изреке, и

сам ће, по природи, тежити да гради исте онаке. А где се налази каква год слабост мо зга, где се непотпуно памте речи, где је не моћно осећање за логичку свеву, или где се слабо опажа ред, где дакле нема осећања склад ности — ту се недостатку неће помоћи ника квом наставом. Али поред свега тога може се нешто користи очекивати и од познавања

начела самога стила. И ако мучно, ну опет може помоћи старање, да бисмо подесили по законима. Нити има сумње, да ће нам ко ристити чиста идеја о томе, шта ће то рећи лепота, а што ругоба стила, ако ни за што

А овоме се доспева путем, који је доста дуг и тежак. Ако смо ради, да своје знање дру

*) H. Spencer: The philosophy of style. Види: Essays

гоме кажемо у облику ведром и примамљивом,

scientific, political and speculative. Vol. II. London 1858.

ЈЕЗИК

И СТИЛ.

друго, оно да нам олакша преглед и познавање ||

ствари коју имамо да радимо.“

|

613

боле, ред речи и реченица и т. д.) иду просто на то, да постигну већу разумљивост; и ако

|

Погледавши овако на сам стил и његове

разумљивости не помажу, онда нису ни за што,

особине, на начине којима се може доћи дo- | броме стилу, ваља нам се вратити к својој | ствари. У почетку овога говора поставили смо || питања, којима се тражи, какав задатак на стилу има наука о језику, а после смо се на једном месту прилично примакли одговарању на то питање. Ту смо, на име, изложили, како се у човечанској беседи или саставу навршују закони логике и граматике. Али логика изу чава овај научни предмет т. ј. склоп човечан

И томе свему наука о језику даје просто грађу. Стил је руковање и склапање те грађе. Само што су у том руковању потребни сви закони граматички. Ту је потребна наука о речима, да бисмо знали како коју употребити ваља. Неправилно употребљена реч квари па жњу, зауставља собом слушаоца и читаоца и

не може бити на корист стилу; даље непра вилност одузима стилу глаткост и удесност.

Намештање речи, посао најзнаменитији у сти лу, тражи у помоћ синтаксу. Она ће нам по моћи, да удесније обрћемо реченицама и де ловима њиховим. Бирање речи, посао опет знатан у стилу, упућује нас у речник. Ту ће

скога говора само са начелне, апстрактне стране.

Граматика га опет узима са стране појединих комадића његових. Логика се уставља на Фор мулама, по којима ради људско мишљење у појединостима и у целини; граматика не иде даље од реченице. А како нам појединце треба с грађом коју изнесемо из грамати ке извршивати Формуле које се збивају по

мо тражити права значења речи, ту ћемо ме

рити слабије од јачег и обратно, ту ћемо се бавити сродним и супротним значењима и т д.

Али ми можемо све те ствари из науке о језику добро познавати, а да немамо стила,

логици, како ли резултат те радње износи

ти пред другога, да нас брзо схвати, да на њ учинимо повољан утисак, ако нам и то треба — остављено би било студијама о стилу. Те студије о стилу свеза су или мост с је

ако на њ нисмо особите пажње полагали. На против, стила не можемо имати, ако не знамо

граматике. Граматика је алат којим стилиста гради и глади добар стил свој, којим га уде шава према однегованом свом осећању о сти листичкој лепоти и чистоти. А добар стил је

дне стране из граматике у логику, а с друге

из логике у граматику. Оне су на средини. Хоће ли оне некад, после досадашњег емпи

својство које није за презирање ни у чему што се пише или говори, нити се могу лако

ричког реторичарског изучавања, постати осо

надати да ће далеко дотерати језик и књижев ност, у којима се на те ствари не пази. Та

бена наука, не зна се. Херберт Спенсер у своме покушају „Философија стила“ учинио је један огледу том правцу. Он је потражио је

пажња пак ствар је, на коју се ваља из ма лена навикавати — што ми нарочито вама

дно начело, из кога би могао извести свеколике

препоручити можемо. Оно, на што се у своје време навикнемо, одомаћи се касније у нама као да се с нама родило, као да није било

до сад познате врлине стила и сваколика сти

листичка средства. То му је начело тежња, да се ономе који слуша или чита олакша схватање, и што више умали или пријатнијим учини

труд око тога посла. С тога неразумљив стил не може бити добар, а сва стилистичка сред ства (као што су: метафоре, поређења, хипер

и ваља их одбацити.

време кад га нисмо знали; а то је највећа на града коју труд младих година може задобити кад наступи познији век, обично богатији са

|

држином.

---C--

Успомене једног идејалца. (Свршетак.)

Међу тим писао сам и моме пријатељу Бла говора на моје писмо, и бејах поражен, као гојевићу у С, и замолих га да ми јави, шта || да сам громом утучен. Он ми јављаше да се је са Смиљом?... После недељу дана добих од је већ поодавно осетило на Смиљи, да носи

614.

JE ли суђЕно?

чедо под срцем, ма да је се непрестано скри вала туђим очима. Отац њезин, у кога је по штење нада све на свету, осетив своју срамо ту чисто побесне; ма да је до селе био блажи од јагњета, и ма да му је Смиља била љуби мица. Сву је кућу узбунио у своме беснилу, а јадна Смиља и мајка њезина беху најгрдни јем злостављању изложене, и једва прође један дан, а да се у Небојшићевој кући не чује жалосна вриска, лелек и запевање.

— А к толикоме јаду њезином још си и ти наперио свој оштар бич на оно нејако ство рење, немилостиви, грдни човече! — Тако пре бацивах сам себи, и клонух у наслоњачу. Страшан је то бол, што ми се тада свали на грешну душу, ал” ја га не осећах, јер срце моје беше у Смиљиноме, те ва то и бејах не милостиван, бесрдан. Једва се прибрах мало, да наставим чита ње, и читах даље, како је Небојшићка шосла ла кћер из С-а једној тетци, да мало умири мужа, а сама неје марила, што је тако беш човечно бије и туче, само да јој је кћери бо

А кад свpших испит, било ми је, да поле тим кући, тако ме је чежња терала ономе крају, где изгубих срце своје. Како ми је пре три месеца било дуго путовање, сад ми је још дуже и несносније постало. Нигде несам стао, већ са жељезнице на жељезницу, с ко ла у кола непрестано путовах управо у С. Једва се сврши и та вечност. Кад бејах близу Небојшићеве куће, како ми чудновато беше око срца, — да грдне разлике између са дашњег и пређашњег састанка! У авлији бе

ше све у највећем нереду, баштица, у којој сам толико слатких часова провео поред Сми ље, оста пуста, жалосна, као да тужаше за

својом власницом. У таким приликама хтедох да полетим на поље из куће, у којој је проклетство разави ло своје станиште, ал” у тај мах опази ме Смиљина мајка, и цикнув као гуја, рашире ним рукама притрча ми, и обвивши ме рука ма око врата плакаше љуто, горко, да ти пукне

срце од тога плача. Лице јој беше дубоко упало, очи набрекнуте од силнога плача, а

Ље. И Ла КПIе,

коса, што пре кратког времена беше лепа.

Јадна мајко, како је дивна твоја љубав; ал како је она убитачна, кад се из мајчине љу бави породи непоштовање, јогунство чеда пре ма теби... Благо мајци, која уме љубити, а да се у безграничној љубави својој не изда! То беше садржај пријатељева писма... Дакле се моја љубав, што држах да ће би ти безгранична, вечита, примаче већ своме крају! Па тако нагло, тако изненада да се сруши толика срећа, толико блаженство!...

смеђа, покри се снежном, белом копреном ма теринске туге и јада. Ох, каке сам боле осећао у прсима, видећи силну тугу и црну жалост несретне мајке! Са лица ми капаху крупне сузе на беле јој власи, а беху прве сузе од како се знам. Ду го стајасмо тако тужећи и плачући, док нај зад умиривши мало стару јадницу запитах је: — А где је Смиља?

– Умрла је, умрла за навек! одговори она,

Бадава, тек је јалова нада у такој љубави, јецајући као пре, а на тај ме одговор проби која се рађа једним махом под утицајем срца, ледена језа. — Да, да, ви је никад више нећете видети, а без уплива човекова разума... Наглo јe пo стала, нагло је и усахнула. А кукавна Сми јер је она за све нас умрла. Бог ће је све ља, која не знаде, шта је љубав, а чије је ср ти знати, куда се је дела! це прошло толике мене љубавне, сврши гор Вељи беху то болови, што ми параху прса, ко, жалосно своје девовање, јер на њу се из ал” још су већи боли растрзали срце јадне мајке. Много ме је муке стало, док је мало ли проклететво — пробисветске љубави. Сад би требало описати, шта сам иза тога умирих, јер и сâм сам требао утехе. Најзад писма осећао; а мислите ли, да сам тада био се мало стиша, и тада пођосмо горе у собу. при чистој свести? Варате се, ако тако ми Одаје беху све некако празне и неме као кр слите, па за то вам и не могу ништа говори летка, из које нестаде мале, ал” живахне оби ти о тадашњем стању свом. Само ми је тај догађај био од грдне штете и с друге стране, талице њезине; нема више оне пријатне жи вости, што се је орила по њима, док их је јер сам баш у оно доба полагао испит, — те једва сам прошао на њему.

Смиља прелетала. И само керче, пто ме пре

JE ли суђЕно?

615

тако веселим лавежом предусрете, сада је са

— Мртва, мртва је она одавно!... упаде ста

мо подигло главу на мој топот, па се опет покуњи на прагу једне избице.

рац, — и ако јој оста живот. Она се врже у бели свет, — а ко би знао, куд је отишла?... Ја сам је тражио и тражио на све стране, ал никако да сам што дочуо за њу. Да, да, она је умрла... давно... давно... И опет га стаде плач и јецање. Покушах, да га мало ублажим, ал заман, јер и сам се заплаках од жалости, видећи га у тешкоме јаду свом. Отац је као месец, што се убаво шеће по васијони, док му је сјајности; изгуби ли једном сјајност, онда је утонуо у ништа вост, и једва кадкад ватиња којом бледом вра чицом. А што је месецу сјајност, то је ваља ном оцу чедо љубимче, за које он живи, и за

Најпре уђосмо у домаћинову избу, и стара ме Небојшићка представи своме човеку. У соби старога Небојшића беше све у највећем нереду; на сред собе стајаше прљав сто, око њега неколико столица, од којих неке лежаху на земљи, а неке беху наслоњене на дувар.

На столу беше велика купа с вином и једна чаша, дуг чибук и нешто духана, а у углу

сеђаше стари домаћин забринут и дубоко ва мишљен. Коса му беше сва разбарушена , и на очиглед је седела, на лицу му се хватаху

тешке боре, брада накострешена, брци спу штени, а из очију му извираше нејасно мр

које дише.

tвило.

— Тако је то сине, — настави ожалошћени Он беше окренут лицем к вратима, па нас ипак неје спазио, кад уђосмо, док га жена

отац невесело; — кад пустиш узде жени, из

његова не ослови продрмав га руком:

врнуће кола на целу кућу, јер мати, што нај топлије љуби своје чедо, највећа је крвница и

— Погле, добри човече, нашег несуђеног зе та; дошао је, да нас старе у тешком искуше

чеду и породици.

њу поутеши.

Старац, — и ако му иначе тај назив не би доликовао, ал велика несрећа заиста учини га старцем, — трже се као иза сна, и зачуђено

Таке је разговоре цео дан развио добри поп Небојшић, а ја га жељно слушах, јер уживах у речма, што беху са свим сродне мојим на зорима. Да се је отац из прва маха држао тих назора у својој породици, као да бих уверен

гледапе око себе. Опазив ме скочи са сто био, да не би до тога дошао.

лице и полети ми у наручје, и стаде га пла кање и јецање. Ко неје видео старца плака ти, тај још не зна пшта је то: жалост и не срећа. У мал” што не свискох од жалости слушајући јадиковање несретног оца. Кад се мало стиша, уведе ме у све собе Смиљине, и редом је љубио столице, посте ље, хаљине, и остало покућство њезино, је цајући горко, жалостиво. Најзад једва се смири, и понуди ме у једној изби, да седнем поред њега, а баш oеше Сми- | љина одаја, у којој сам многе слатке часе провео у краткој љубави мојој. Госпођа Не бојшићка остала је иза нас, и тако нас двоје

Време се примицаше мраку, а ми непрестано седесмо у одаји разговарајући се о негдашњем животу и тугујући за Смиљом. Домаћица унесе нам вина, којим је старац Небојшић разбла жио своје јаде. Пред саму ноћ хтедох одла зити, ал ме несу пустили, велећи да им је срцу одлануло, од како сам уза њих, и мора дох до другога дана остати с њима.

Зора свану, сунце сијну, јутро нам огласи леп, топао дан, — ал у тим милинама красне

природе ипак осећах нешто правно, нешто отужно, а помисао на Смиљу равагна ме из проклета места, где ми увену најлепши цвет, и жудех да оставим С. Ш. Кад се са домаћима бесмо сами. растајах, бејах сав окупан сузама, што киши — Знам сине, да си чуо, каква ме несрећа мице тецијаху из свакојих очију на ме; до снађе у сред мирнога живота — муцаше ста тада мишљах, да је најтеже растати се од рац гушећи се сузама. — Јесам драги бабо — одговорих гласом, своје среће, ал зар неје мучнији растанак у не што изражаваше синовску љубав. — Само не срећи идући опет њој на сусрет?... — Пиши нам, сине, немој да нас оставиш знам, шта је управо са Смиљом, и је ли жива || и заборавиш у нашој несрећи! рече му несу ил мртва?

616

JE ли суђЕно?

ђени таст, обвив ме око врата, и гушећи се у мору својих суза. Обећах му, да ћу их увек посетити, кад ме год нанесе посао у С. А и ко би тако брзо могао заборавити тако поштене душе!..... Од тога је доба прошло већ по године — по века љутих болова, па ни за то време не чух ништа о Смиљи. Успомене на прву љубав че сто ме љуљушкаху у слађаним сањаријама, ал све је то само пусти сан био! У грудима осе

ћах необичну празнину, а свет ми беше доса дан, скоро мрзак.

А да како је родиоцима њезиним без снаге и утехе у старим данима њиховим?... Па поред толике невоље моје, још ме и пр собоља стаде жешће нападати, те не могах ни

помислити, да продужим науке. Лечници ми казаше, да морам оставити варошки ваздух,

те да одем у пределе, где је ваздух чистији И СВежк И,

И одох у Врушку на неколико недеља. — Кад се вратих натраг, ватекох оно писмо од мог пријатеља Благојевића, о кому беше реч у почетку ове приповетке.

Како ми је било, кад сам прочитао писмо, већ сам у почетку казао, само сам неправедно роптао на Смиљине родиоце, који су заиста већу жалост осећали за њоме него и ко. Потресен таким догађајем, ожалошћен то ликим ударцем Смиљине судбине замислих се дубоко, и у дубини своје сањарије запитах сам себе: је ли то суђено?... У мислима својим пред ставих себи Смиљу смерну и безазлену у див ној невиности, вредну и радену у домаћим пословима, неокужену отровним задахом Фић

Но пто сад вајди пуста сањарија, кад се већ

не да поправити, што је погрешено!... Још ме је терала жеља да одем на гроб своје несу

ђенице, те да на тешку јој земљу пустим коју сузу за спомен, и да јој за навек и последњи

пут још кажем: збогом! На скоро дође и та прилика, и ја одох у престоницу. Било је пре подне, кад стигох у место, и несам нигде свратио нити одсео, већ

се упутих правце на гробље. На гробљан ској пољани отегао се дуг низ гробова, па не могах нигде спазити Смиљина гроба. Упутих се натраг, шат нађем кога, који ће доћи, да ми покаже њезин гроб. Код гробљанских врата стајаше једна про сијакиња, у крилу јој спаваше мало детенце играјући се у рају свога санка и безазлености. Највише ако му је било десет месеци. Ја из вадих новаца и бацих јој у крило. Она ме захваљујући се погледа, — и поглед јој се укочи на лицу моме.

Неје ми било до тога да распитујем што ме тако гледа, већ је запитах, е да ли знаде гроба Смиљина?

На лицу јој тада спазих неку ведрину, а на очи јој ударише сузе и рече гласно: — Међер се несам преварила! Да несте ви били вереник покојне Смиље, јер ми долазите здраво налик на слику, што је поред ње са храњена у гробу? Ја је погледах чудноватим погледом и клим нух главом у повлад.

Тада бризну у плач, и подигнув чедо у вис јецаше:

— А познајете ли ово невинaшце?... У њему тече крв покојне ваше веренице! ох, како се живахну и веселу у српском друштву ваља них омладинца, гледах је у колу српских ро безазлено смеши у колу анђелчића, што му сан заслађују! Ох глед те само, како се невино дољупкиња, што с пожртвовањем раде на на смеши на осмех миле му мајке, што га дозива родном напретку и благостању, видех је кру у мек јој загрљај. нисану лавровим и — у исто доба брачним Ја бејах занесен. Бесомучно тргох дете из венцем уза себе, и кад би Смиља доистатака била каку представих у мислима, зар би се њезиних руку и обливах га потоком суза и онда смео запитати: је ли суђено, да тако буде?... . пољубаца; дете се пробуди и стаде га пла А ко би смео тврдити, да Смиља, што с кање, ал одмах ућута и махајући ручицама pђавог васпитања свог тако љуто пострада, да смешило се на ме, као да је у мени упознало би та Смиља поред своје лепоте, примамљиво мајчина пријатеља и — несуђеног војна. сти па и богатства могла несретна бити, да је Међу тим је просијакиња ушла у гробље и којом срећом другаче била васпитана? Ил” зар баци се на један гроб у последњем реду у је асасни ту што судбина?...

Фирићских ласкања и сплеткарија, гледах је

JE ли суђЕно?

617

дном кутићу и плакаше, као да јој најмилије благо лежаше у томе гробу сахрањено. А ја стајах немо, укочено крај малог дрве

мисли занеше на старе успомене на своју кћер. — После се наже над њиме, пољуби га,

ног крста, држећи дете у руци, и не могах ама једне сузе пустити. Каткад се срце стегне

Тада опет клону, и тихо шапташе:

у човековим грудима, па да препукне не мо

умирем!... Кад ми кћи није била сретна, нека је унуче сретније, та оно је невино, чисто,

3AКОIII 8a IIЛа Ка/ТИ.

и подиже руке благосиљући мало невинaшце. — Ох, ала ми је сад слатка смрт, ала лако

Дуго, дуго бејах у том очајном стању, а

безазлено, па нека не страда са мајчина и мога

после ми очи засузише и ја падох на колена

греха. Све што имам, осим оног, што је на

на гробу моје веренице и мученице. Срце ми

сиротињу и друго одређено, његово је, — a ти му буди отац, мајка, све... све... Васпитај

се отвори, груди се силно колебаху и отвори се пљусак суза из усахнулих очију.

После три дана опет бејах у С-у, ал тада не сам био сам, већ уз мене беше и просија киња са гробља, а у рукама јој несретно чедо преварене мајке, крв моје љубљене веренице — мала Смиљана.

га онако, да не буде мајчине судбе. То је, моја последња жеља. Грех на твоју душу, ако не узрадиш тако!

Тада клону још већма. У очима јој се ви ђаше самртна борба, а беху мутне, модре као облак у очи холује. Ја јој приповедих о по следњем путу мом, а она ме слушаше, као

Тада улажах радосније и веселија лица у да гуташе речи. На једаред бацих поглед на C, јер у малој Смиљани нађох утехе у тузи за изгубљеним благом, а мишљах и Небојши ћевима ће одланути срцу. Кад бејах на прагу старе познате куће, где ми сунце моје среће сијну и утону, нађох се у глухој поноћној тишини, нигде живе душе не видох, нигде

њу, а она већ једва дисаше. Још један тре нут, још једна кап од несреће, што јој отрова

бедни живот, — још један дах, и жиће јој се угаси за навек после толиких патња и мука.

Опет бејах на путу из С-а у мој завичај, ал

се не чујаше најмањи пумор. Ледена ми јева

не сам, већ са слађаним развалинама негдање

проби срце од те тишине и мртвила.

љубави моје. Кад ме занеше у далеку прош лост миле успомене, како ми се бујно тала

У ходнику затекох стару служавку распла

саху мисли сећајући се Смиље и њезине љу

кану, и запитах је брзо, јесу ли код куће до

бави. Поглед ми нехотице паде на малу Сми

маћи? Она ме погледа, и још већма зајеца. — Стари је господин већ код своје куће и не брине се више ни за шта, и за који час, поћи ће и добра госпођа за њиме, јер — јер

љану, што лежаше у крилу старе јој дадиље

је на — самрти.

— Ха!... викнух занесен и јурнух у собу.

Тихо ухватих руку болесници и целивах је, а она се лако трже, отвори очи и врисну по

и ја је узех у наручје, пољубих је у око, у

чело, у уста, а пољупци ме сећаху на старо слатко доба, што је већ утонуло у мору ве чита заборава. – Је ли то од бога суђено, да се махом упропасти читава породица, која се непрестано љуљушкала у блаженом сну безбрижна жи вота и среће, ил се је она баш сама увалила у црну пропаст са свога развратног живота и

тмулим гласом савладана болима и јадима претеране раскалашности, ма само у лицу јед својим. нога члана свог? – запитах се и опет у сво — Погле мајко, — рекох кроз сузе, — по | јој сањарији. Ал ни тада не могах себи да од гле чедо твоје Смиље, како се слатко смеши, говорим, већ мишљах, да запитам своју чита као да зна, да је у дворима несрећне мајке лицу, која ће познавајући овај свет и људе на њему, а познавајући и себе и своју природу своје. Погле твоју малу Смиљу... лакше моћи одговорити, кад прочита ову при — Где је?... где је?... чујаше се лаки шапат || поветку: е да ли је то тако било редом на са бледих усана њезиних. писано у вечитој књизи тајанствене судбине Ми јој дадосмо дете у постељу, и метосмо — као што људи веле, и – је ли било суђено, га у њезино крило. Болесница се властитом да Смиља тако остави овај бели свет?... Написао: Д—Н. помоћу усправи, погледа у дете, и слабе је —— G-S., & >2. -Er

618

Наука 0 промени органских фела и њезин значај. 0д Ер. Хекла. (Свршетак).

Дугим веџбањем, непрестаним утицајем

помаћи мајушне рудиментарне мишиће што стоје на хрскавици наше ушне шкољке. Ови

многе врсте кртица, љиљака, змија и гуште рова, водоземаца и риба; па онда небројене кичмењаре који по мрачним подрумима" живе, многе бубе, раке, пужеве, црве и т. д. Упоредна „Остеологија,“ или наука о костуру кичмењарском, та најпримамљивија глава упо редне анатомије, даје нам тму занимљивих и

мишићи били су веома јако развијени код на

веома лепих примера о рудиментима.

ших дугоухих предака из претечног доба, мај муна, полумајмуна и торбара. Има много шито

на трупу, пар предњих и пар стражњих ногу.

воље која живчаном системом ради, човек по враћа давно угашену радљивост оних органа којих има али су закржљали. Но ма колико Ce веџбали и напрезали опет никад не можемо |

мих паса, зечева и свиња са клемпавим ушима.

То је дошло отуд што они живе са свим без бриге, и није им потребе да се обазиру и чуле ушима где год што шушне у пшибљу, као што су морали да чине њихови претци, што лу

Многи кичмењари имају по два пара удова Често бива те један или други пар закржља, ређе се деси те оба закржљаве, као код змија и неких угорастих риба. Али има гуја као пто је на прилику цар змијски (Boа, Руthon,) које од остраг имају некаке бадаљице што ни

где ни од куда

на што нису. То су остатци закржљалих страж

не имађаху мира. И осим тога човек има још рудиментарних органа и на другим местима по телу, који му

њих ногу. Исто тако има и неких сисара из реда китова (Cetace) који имају само предње ноге претворене у пераја, а стражње су у месу закржљавиле. Ово исто вреди и за многе рибе

њаху по дивљачким шумама,

ни од каке користи нису.

Споменућемо један истина незнатан, али и опет веома значајан рудименат. То је мала борица извијена на срп, што стоји унутра у дну ока, а близу носнога корена (зове се Рlica

које су изгубиле своје стражње ноге (трбушна пераја). А наши ужаци (Anguis), и још неки други гуштери имају изнутра читаве плећкице,

semilunaris). Ова мајушна борица која ни на

које су оне некада углављене биле. Код мно

што није, јесте са свим закржљао остатак не ког трећег унутарњег поткапка, који је код других сисара, тица и рептилија веома разви јен између доњег и горњег капка. Наши стари претци, неке рибе из Силурског доба, канда су доиста имале тај трећи поткапак, јер њихни најближи сродници што и данас мало проме њени живе, на прилику многе рибе хајкуле имају ту опоницу веома јако развијену, те

гих кичмењара су посебне кости обојих ногу

она често чак преко целе зенице захвата.

Још ћемо споменути слепило које спада међу најјасније примере о рудиментима. Има пуно животиња што ништа не виде на очи, а то

је за то, што живују по тамним јазбинама, по рупама и пећинама где не виде бела дана. Њихове су очи развијене као што ваља, али су превучене теницом, те сунчана зрака не

може у њих да продре, и оне да богме с тога ништа и не виде. Овде ћемо да напоменемо

макар да нема ни трага од предњих ногу ва

јако закржљале, а мишићи што су уз њих припети читави и опет ништа не раде. Ђе мане је ту, али су жице попуцале. Па и у свету рашћа и биља рудиментарни

органи узели су велика маха. Често бива да је овај или онај део мушких плодних органа (прашници, кесице), или биљских плодних ор гана (стубић, плодник), закржљао или „по метнуо.“ И овде можете код различних а срод них биљака да пропратите орган у свима

ступњевима његова устицања. Тако на при лику велика Фамилија двоуснатог биља одли кује се тиме, што јој је круница двоусна и има два прашника а два парапрашника. У Фами лију двоуснатог биља бројимо : матичњак, мај кину душицу, нану, сансег, добричац и т. д. Но код многих посебних биљака ове Фамилије, на прилику код разних врста жалФије и руз

НАУКА О ПРОМЕНИ ОРГАНСКИХ ФЕЛА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

619

марина развијен је само један пар прашника, а други је пар више или мање закржљао, а кад што га и нема никако. Често има праш

Прилагођивањем на особите животне услове, бива, те извесни органи, који су негда ра

ника али нема кесице, тако да онда ни праш

служе. Због тога што радња тих органа по чиње сад све слабија бивати, то и они омли таве, али и опет их једно колено пренаша на друго док најпосле или са свим или скоро са свим неувену. Ако узмемо да су сви кич

ници нису ни од каке вајде. Но често се нађе и рудименат, или закржљао и свенуо остатак

петог прашника, који нема никаког Физиоло шког смисла, али веома приноси морфологији, т. ј. распознавању облика и природна срот

ства. У мојој књизи „Општа морфологија,“ изнео сам ја тму оваких примера. Читалац, кога се то питање потанко тиче нека у тој књизи потражи одељак што се зове: Дистеологија, или наука која учи да у природи нема цели.

дили, сад престају радити и ни на што не

мењари што их горе поменусмо постали од

неког заједничког претка, који је имао два јасна ока и добро развијене ноге, онда се вр ло ласно може растумачити за што код њего вих потомака ови органи мало по мало кр жљаве, кад се сетимо да су се животни услови

(Општа морфологија II. 206). Ни један појав није заузео ботаничарима и

сада код потомака променили, те им није од потребе да се тима органима служе. Исто се

зооловима толико посла, као појав рудимен тарних органа. То су вам као неке покварене

тако може лепо растумачити за што се код

справе, ту су, али не раде, удешене су за рад

пет прашника, само не треба заборавити да је предак ове биљске Фамилије имао равно

неке цели, а овамо је не врше. И кад човек узме да прегледа све оно што су стари при родњаци с овим органима мислили, он се доиста никако не може уздржати а да не прсне

у смех. Не умејући да погоде како су ти ру дименти постали, природњаци се машише чу- |

двоуснатог биља онако неправилно развија

пет прашника.

Ја сам се овде мало подуже забавио на ру диментарним органима с тога, што су они

доиста од врло замашитог значаја. Они нас воде великим и сајним питањима природне

дне приче, да их је господ створио „симетрије

науке и Философије, а „десцедентна теорија“

ради.“ Или мишљаху да је се самоме творцу

то је звезда преодница која ће нас вазда упу

учинило неправо што је једним организмима дао све органе, а многима њима сродним није, — те им с тога накнађује ту оскудицу барем тим пшто им поклони ове бадаљице, љуску без

ћивати да та питања, загонетна и тешка, ре

језгре. Ту би творач света радио готово онако исто као што раде неки у униформу утегнути

званичници. Они истина о бедрима носе не какав мач, али га они из корица никад не

ваде, нити ће га скоро извадити. Но зар може и ко бити задовољан са оваким тумачењем природних појава?

Постанак рудиментарних органа тумачи нам Дарвинова теорија врло лепо наслеђем и при лагођивањем — макар да су се на томе заго нетноме питању скрхала толика тумачења на

учничка! На припитомљеноме организму ми можемо да пропратимо читаву поворку тих

шимо. И када једном на чисто будемо с тиме да у целокупној природи, у оба царства ње зина у мртвоме и живоме, владају само Фи зичке и хемијске снаге, — онда се тиме даје поље механичкоме гледишту на свет које је

са свим противно „телеолошкоме“ (удешеноме). А то и јесте посао десцедентне науке. Ако пређете у памети све оне путове којима је икад и који народ гледао на појаве природне, и ако их поредећи саставите у један ред, ви дећете да се сва та гледишта цепају само на две велике гране. Једна је каузална или меха ничка ; друга телеолошка или виталистичка. До скора пела Биологија почиваше на телеолош коме темељу. Тада још мишљаху да цео биљ ски и животињски свет није ништа друго до

закона наслеђивања. Ја не ћу овде улазити у

посао неке ванприродне зидарске снаге. Гледа

потанко претресање ових закона, али мимо гред кажем, да нам они механичким путем

јући посебне организме, слабачак мозак чове ков мислио је да је њих постварала нека чуд

лепо тумаче постанак њихов.

To је прост || на, снажна рука, налик на човекову, али мHIОГО

природан проћес изазват неупотребом органа.

умешнија од ње, и мишљаху да је та чудна

620

НАУКА О ПРОМЕНИ ОРГАНСКИХ ФЕЛА И ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

рука онако исто калупила органски свет као

што лончар меси и калупи своје тестијице и

ћасе. Та се сличност не може никако доказа ти, па макар како да се њоме, према некада

њим појмовима, узвишено гледало на творца и његов посао, и макад како да су на њ гле

дали као и на другог човека. Или ако хоће мо ову сличност, онда по њој морамо зами слити творца као некакав организам, који је сушти човек, само далеко савршенији, и који се премишља шта да ради. Најпре кроји план

по коме ће да направи машину, па онда ку пи из окола грађу и лаћа се посла. Но разуме се, да се сви ови појмови ослањају на трошно начело антропоморфизма (придавање човекових

најљућим оружјем, и осталим веома „нарав ственим“ справама за стрељање и сечу! Обично кажу да је творач природе уселио у њу мир и тишину коју ништа не прекида, и не ломи. Али загледајте само мало по из ближе узајмицу и живот биља и животиња заједно с човеком — па ћете онда ласно уви дети на место хваљене мирноће вечито трве ње, вечиту борбу свакога противу свију. По гледајте куд му драго, па вам нигде не ће изаћи пред очи ни сенка оне идилске тишине, коју су песници створили, него ћете свуда видети само љуту и немилостиву борбу, коју једна јединка води са другом до себе. Само живост и страсти, ето то је полуга која хо

особина богу). Макар како да се тиме гледа

тимице

високо на творца, опет су му дате човекове

живота. Лепо звоне песникове речи: „При

особине, кад он мора најпре да скроји план,

рода је свуда потпуна, где год човек не наиђе

па тек онда по њему да ради. Ово су са свим отворено признали и они природњаци који су данас најжешћи противници Дарвинове тео рије, и којима је Агасиц коловођа. У своме

или

нехатно

помиче

гломазно

коло

делу (Еssay on classification), које је у исти

са својом патњом“. — Лепо звоне, али нису истините. Ни овде човек не прави никака изузећа од осталих животиња. Појав овај ми ћемо још пространије претрести кад будемо мало даље говорили „о борби за опстанак“.

мах са Дарвиновим списом на свет изашло,

Дарвин је први био који је показао велики и

истерује он до краја све настране и антропо

замашити значај те чињенице, и она глава у његовоме спису коју је он назвао: „Борба за опстанак“ јесте и понајважнији рад његов. И по што смо са свим раскрстили са „те леолошким“ гледиштем, које у свима појави ма природе гледа посао неког добродушног творача који по ђунији ради, или неке снаге која све удешава по плану — ми ћемо се при

морфне појмове о творцу васионе. Ја ћу има ти прилике да се још једном поврнем на ове чудновате појмове, који у корист наше науке више говоре него ли сви позитивни докази

које ми навести можемо.

Много се говори као да у природи све има своју цел, али тако говоре обично људи који сасма овлашно гледе на појаве у органскоме свету. Рудиментарни органи побили су већ ово настрано веровање. Сваки који трезвено погледа у склоп и живот биљака и животиња,

који се упозна са узајмицом органских поја ва, и тако званом „економијом природе“, тај ће одмах увидети да од читаве ове хваљене приче о „цели“ у природи има онолико исто,

као год и од толико слављене „благости“ над природне. На жалост ови оптимистички пој

хватити другог каузалног или механичког гле

дишта. Ово гледиште могли би смо назвати

једностраним, у наточ оном другоме дуалис тичноме. О овоме последњем гледишту ми не ћемо овде потрошити ни једне речи, тако је од некога доба механичко проматрање отело

маха на неким областима природне науке. Ни један Физичар, ни хемичар, ни астроном у

појавима које испитује не ће пипати и тра жити дело некога творача који по плану ра

вима, као год и омиљено булазњење „о мора лу света“, које се кроз историје свију народа тако подсмевачки клиби. „Наравствене“ папе средњега века са својим „скрсмним“ инкви

ди. Сваки појав сматрају они као неумитно дело Физичких и хемијских сила које раде у материји. Ето толико је то гледиште „мате ријалистичко“ у најпространијем смислу ове силне речи. Кад Физичар испитује појаве што

зицијама не поничу ни мало пред сувременом

долазе од кретања електрицитета и магнетиз

солдатијом, која се завргла најстрашнијим и

ма, или пад тешког тела, или трептање све

мови леже тако исто мало на реалним осно

НАУКА

О

ПРОМЕНИ

ОРГАНСКИХ

тлостних валова, њему није ни на крај паме- | ти да у тим појавима гледа посао неких ван природних сила. Но са свим је другаче било са Бијологијом. Све до скора она је стајала || на супрот ономе гледишту на коме стајаше || анорганологија. До душе новија Физиологија |

ФЕЛА

И

ЊЕЗИН ЗНАЧАЈ.

(621

речима: „Нема духа без материје, нити мате рије без духа.“ Ово начело механичног гле дишта заступали су сви велики монистички

Философи свију времена. Још Демокрит из Абдере, неумрли основач науке о атомима, на по века пре Христа заступао је ово мони или наука о појавима кретања у органскоме стичко гледиште, а тако исто и Ђиордано телу, стала је са свим на ово механичко гле- | Бруно велики доминикански калуђер. За то диште, али морфологија или наука о облици га је хришћанска инквизиција и сагорела на ма органским беше не само недотакнута, већ | спалишту у Риму 17. Фебруара 1600 г. А то још канда и врло далеко од њега. И у пркос га истог дана на 16 година пре Ђиорданове томе механичком гледишту било је, а и данас смрти угледао је света његов велики земљак, има морфолога, који мисле да се живот ор а сјајни борац Галилеј. Ето, видите ли, вазда гански не да никако механички растумачити, је било људи који су пружали немилице прст него се мора узети нека ванприродна чудно на јунаке, кадре да за велику идеју живе и вата снага која га је посејала по земљи. И погину, и у подругљивоме намигивању гово са свим је све једно била ова снага оличени

рили: „Ето то је „материјалиста“!“ И док су

творач коме се клањају; била животна сила

тако на сва уста њих исмевали, дизаху до

(vis vitalis); била последњи узрок (Causa finalis).

неба њихове противнике „спиритуалисте“, ма кар да се ови никада не послужише јавном и искреном речи — већ им докази бејаху квр

Једном речи ту се вавек хватало за скуте чу ду, да се њиме растумачи оно што је заго нетно било. И природњаци се беху бацили у наручја песми и вери, која као така не може

ге, тамнице и вешала!

ни мало вредити на земљишту природне науке.

наесцедентна теорија“ учвршћује први пут ову заједницу целокупне природе, и учи да

Све што год се нре Дарвина радило на то

није ни мало лакше растумачити какав год

год природним механичким

природан појав, на прилику: земљотрес, или

путем разабере тајна органскога постања, не могаше бити толико снажно да прокрчи пута десцедентној теорији, и да јој освоји места у науци. То је тек Дарвину изашло за руком, и ето у томе је преголема заслуга његова. Тако је утврђено гледиште на узајмицу живе и мртве природе, а и онај део јестаствене науке, који се до сада најдуже и најогуна

кретање мора, или Фијук ветра, него ли са

ме: да се како

стије одупирао механичком тумачењу, изведен

је сад на један пут са осталим природним нау кама. Ту разумемо науку о склопу живих облика, о њиховоме значају и постанку. Ти ме је освештана заједница свију појава у при

гледишта „механично-каузалног“ одгоненути појаве у живој органској природи. Тиме ми долазимо до врло важног уверења, да су сва природна тела подједнако жива, и да нема оне

преграде којом су до данас растављали тела жива од тела мртвих.

Када камен какав бачен из руке по одређе ним законима на земљу пада, или када се из

растворене соли наслаже кристал, онда је то тако исто механичан појав живота, као год и растење и цветање биљке, плођење, орудна радљивост животињска, или осећање и ми

шљење човеково. Највећа заслуга теорије коју је Дарвин реформисао у томе је дакле: што ОIНа, учвршћује „монистичко“ братско гледиште

на свет и појаве у њему.

роди.

Гете је са свим лепо исказао ову заједницу

Прев. Алекса М. Радовановић.

-о-а-O

Н. е к ад и са д. Из књиге „изналазака индустрије и заната.“

Кад ли ће се једном испевати песма о „ста ром добром времену“? — Можда никада. Јер

деље по један нов допева, и потоњи вaзда звучи горе од пређашњег. Песници су већи

се вазда донизује стих до стиха, сваке се не

ном оглухнули па и цела њихова музика, те

622

НЕКАД И САД.

и не знају, да незадовољство, што га опажају и што се око њих шири, долази од њих самих.

Смешно је хвалити „старо добро време“ на рачун новога, а није то ни достојно умна чо века. Зар да стављамо дете над развијеним човеком, с тога што оно може без великих

тешкоћа да подмири своје мале потребе и што му не задаје околина никакве бриге због ње говог скученог гледишта? Карло велики био је моћан владар, а поред свега тога живео је горе од данашњег раденика. Не за то што није имао стакла на прозорима своје палате, нити за то што му је собњи под патосан био набојем место даскама, или што није могао шећерити јела, већ за то што духом није до вирао даље од очију, што није више знао,

нег” што је ушима чуо. Границе државе ње гове, биле су и границе знања његовог, па

макар да је огромно надмашао своју околину. Читати и писати, то је било вештина, а било их је мало, који су се могли тиме похвалити. Без сумње није то било ни потребно. Књига

није било ама никаквих, јер није била ни про нађена штампа, а преписивање што је било

једини пут за размножавање, тако је папрено

престанце, потпомажу га или спречавају у тражењу свог интереса, према томе како кој зна или не зна да оправда предузети правац.

Оно је производ свију безбројних тежења, којима служи човек својим способностима, својим умом, својим духом, својом телесном снагом и издржљивошћу као и својом Фанта зијом. Све то наводи једнога на узвишену мисао за вечну истину и лепоту, другога на

најниже уживање, овога на скромну веру, оног на празну сујету, а само мањину на ја сан појам хармоничког живота, на целокупно схватање човечијих особина, што иду на ње гово облагорођење, на поглед велике заједни це и њеног развијања ка жељеној цели, путу и правцу. Време људско није наредба, оно није неприродна Форма у коју смо укљеште ни, оно није ту пре нас. Ми чинимо време, а не обрнуто. Време нам даје услове нашег супштaствовања и нашег изображења, али ка

ко га ми употребљујемо, с којом цели, с ко јом одредбом то је наша ствар, наша слава и наш грех. Сваки појединац има безкрајно поље за своје покретање, али само мали број особито одарених иде смело својим властитим

било, да су књиге могли набављати само бо путем, покушава самохрано да савлада оно гаташи. Па и рашта је требало знати писа што му на супрот стоји. Велика маса обично ти? Свакидашњи догађаји тако су једностра „одобрава“, и кад управља опште покрете по ни били, да је цела измена била само у ра јединих чланова у њиховом раду, онда они ђању и умирању, а ступити с другим у све могу приморани бити на једно или на друго, зу и писмено му саопштити своје мисли и али се опет у главноме иде једним путем. жеље, за то није било ни повода ни прилике. Покрет је властита воља масе, и ако се он Трговало се трампом или сировинама или не би показивао на њено добро, ту није од готовим новцем, а ни спомена није било о говоран ни један револуционар за судбу свет писменом саобраћају. Време није вредило као ску, као ни први Наполеон, који је доиста данас, јер се није у њему догађало ништа збунио народе и порушио државе али није особито. Није било далеко ићи по неколико могао смести цело човечанство. Не треба узи часова да се купи једна удица. Пошта је се мати у вид само догађаје једне године, и тек у средњем веку доцније развила. Знало струју кратког времена, већ културни покрет се о вањском свету само оно , што су могли

од хиљаде година.

случајно јавити трговчићи, који су путовали. Живот је се кретао у овоме узаноме кругу — заиста с мало потреба, али и са мало ужи вања и са мало значаја. То је старо добро време. Па шта је то вре

Ту је појединац на спрам целине од врло малог значаја. Само као део и као једнообраз ни помагач радње добија вредности, коју уве ћава гомила те тако постаје неодољива. Река

ме? Оно је прво и прво производ хиљадо

вора безбројне честице шљама, који бојадишу

струких снага, које се боре за и против, које потпомажу или спречавају дејства што обра зују друштво човечије са свију страна и не

таласе, па лагахно и ако не непрестанце ства

Мисисипи носи собом са свог стеновитог из

ра спруд не далеко од свог ушћа, који ће се спруд исушити пре или после и постати плод

623

НЕКАД и САД.

на земља, која ће носити живота и показива ти исте онакве слојеве, какве ми видимо на нашим „седиментарним“ бреговима. Зрнце се

вољна да ужива од целине али није вољна да служи целини. И управо овај себичњачки пра вац понајвише је склон, да хвали „старо до

бро време“, да превиђа или да понижава слаже на зрнце, ишчезава неопазно према ма си; али карактер целине излази опет на ви

дело својим појединим деловима, па били ти делови тврди или мекани, били песак или глиновит „шифер“. Баш подударањем ових особина, и њиховом једнообразношћу, постају оне значајније, па ма колико посебице свака поједина честица сићушна била. Тако је и карактер човечанства, тако је и време збир | безбројних многих чинилаца, што у њему иш чезавају, али који нису без дејства. И ако упоредимо оног који се покадшто јављао, који је људе подстрекао или одушевио, и који је куд и камо измакао од опште масе, ако

га

упоредимо са главним током реке, која какву стену одвали, — буре и олује умириће нај зад и ову стену, она ће наћи најзад покоја, наћи једну рупу у сталоженим слојевима, али || више ништа. Око ње ће се наређати честице шљама на сродне честице и начиниће свој спруд. Ова мисао, што вреди о маси, па ма кар колико мало говела сујети појединца, и | опет је од великог значаја, јер она ујамчава вечност светскога тока, независност развића од случајних реметења, сигурност целине у саставу својих безбројних делова. Па сад нека се свако и најмање изобрази по једној истој доброј мисли, одмах ће се у новом времену наћи све више и више распро стрта идеја доброга. Али још је веома мало развито и веома мало распрострто то осећање, те отуд страх и брига, кад опште идеје хоће да задобију вредности над посебном угодношћу, која је

Шта бива по свету.

Срећа и блаженство преливају са свију страна.

огромни напредак опште користи људске.

.

Не ће ни један уман човек грешити ни тре нутка, кад упореди „негда и сад“ и кад овој

страни да превагу. Доиста никад човеку од нашег модерног образовања није било згод

није за развиће као сад, никад није било то ликога земљишта, никад згоднијих оруђа за обрађивање него ли сад. Што сваки уради, свима је добро дошло. Тренутна промена до бивених искустава уштеди другоме безкори сан труд; тек где престанем ја зидати, ваља

да почнеш ти. А опет ти си исплатио неку школарину за ме. Само тесногpуди човек на лази кукавно задовољство у томе, да само

храно ужива неку добит, а шта би му шко дило, да да од свог доброг воћа и свом сусе ду? Али он то не ће да чини. Тако траје кратко време, али кад буде нужно, да се уједини, и општим напрезањем да достигне намеру неку, која намера надмаша снагу по

јединца, тада он тек осећа штету од свог од вајања. А ово време велике радње већ је наступило. Природа, наше неисцрпно врело живота, која свега има и свега даје, али ни чега не даје у залуд, та природа све нам јо

наклонитија! Она је наспрам нас, као какав велики рад, који нам доноси много користи,

кад се ради општим радом, али се губи онда кад се тера злохудо ситничарење, које изази

ва непотребно трчкарање и пискарање. И као год што природа у себи саставља лепоту и целину, тако се исто морамо ми саставити,

не само рад наших материјалних потреба, већ исто тако рад хармоније нашег унутарњег

живота. Само тако развијајући се на све стра не, може постати човечанство

свесна целина

која својим оплемењавањем сигура сама себи па и сваком делу своме најлепше биће. (Наставиће се.)

(624

ГЛAСНИК.

ЛИСТ ЗА ПУКУ. УМЕТНОСТ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ. _ ГОД. Ill.

број 40.

у БЕОГРАДУ, 7. ОКТОБРА (ЛИСТОПАДА) 1872.

ИЗДАЈЕ

уPЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

излАзи свАкв нкдвљк. стAЈЕ нА годину 1 дукAт ћEc. или 6. ФоринAтA. Шретплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : О вајкадашњој старини, предавање Св. Никетића. — — Из „Романа са села“, од Свјетле, по изводу Л. Лежера. — – Некад и сад, из књиге изналазака индустрије и заната (наставак). — — Гласник: Шта бива по свету. — Из књижаре.

–-5-ен-о-За-t=------

у ввогРАду, у штAмплРили н. сткфAновињА и дружинв. 1872

УЈЕДИЊЕНОЈ ()МЛАДИНИ СРПСКОЈ. Протече година дана, од како се туђинском силом растави састанак годишњи уједињене омладине српске. И ево данас опет прилике незгодне, те нема изгледа да се на једноме месту од иста прикупити може скушштина цело купне омладине српске.

С тога се, према одлуци потоњега састанка омладинскога

у Вршцу, позивају све дружине, које се броје у заједницу уједињеног младог српства, па биле ове дружине редовно ор

ганизоване или још не организоване, да изберу и пошљу своје изасланике на збор омладински.

Дружине ваља, што пре, а најдаље до конца овог месеца, да преко уредништва „Младе Србадије“ известе годишњи од бор, да су наумне послати на збор свога изасланика, па ће се овоме одмах јавити кад и где ће тај збор да буде.

Т0ДИШЊИ ()ДБОР УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ. Опомињемо пријатеље своје, да је за

ОМЛАДИНСКИ КАЛЕНДАР ЗА 1873. ГОДИНУ, који се већ штампа, потребна једна приповетка, било изворна, било прерађена, која би по своме смеру вредна била да се што већма у народу одомаћи.

ДА СЕ (ЕТИМ) ПРЕТПЛАТЕ НА КЊИГЕ: „Борба народа америчког за слободу и независност“. Прерадио В. Пелаеић. Ова драгоце

на књига од Чеха Х. Тума, која је у Чешкој врло добро примљена, има око 8 табака и стаје 25 новчића или 3 гроша. Може се наручити или код Ђоке Ракића, или Стеве Ратковића у Н. Саду, или у главној књижари у Београду.

— „Dubrovnik, zabavnik narodne štionice dubrovačke, IV. godište“, са сликом града Ду бровника пре потреса и са сликом Орланда, изнеће 20 табака занимљиве садржине. Цена је 1. Фор. и 25 новч. — Имена и новце ваља слати Г)ragutinu Pretneru u Dubrovnik.

— „Коран“, превео на српски Стеван Петаковић. Знаменита ова књига, на коју се ва клињу стотинама тисућа наше мухамеданске браће, изнеће преко 40 табака, а стаје 1 Фор. или 10 гроша. Претплата се шиље преводиоцу у Беч: — Wien, Stadt, Köllner hof Gasse, N. 3.

627

0 стар и ни вајка да ш њ0 ј“) Дешавало се, а можда се још и данас де

На први поглед, чини се, да је ово била ствар

шава, да у неком друштву какав досетљивко

здраво лака; но при свем том, што ми ми

слимо да је била лака, опет многи, који сваки вако питање: „шта је пре постало, чекић или | час држе гвожђе у рукама, још ни данас не наковањ?“ Од оваквих доета простих питања, знају, како се оно добија. А кад је то и да много је њих поцрвенило и нашло се у за нас тако, онда шта се може мислити за оне, пари. А како да не ће, кад се зна да се данас који га никада нису ни видели, па су га мо не може ковати ни без једног ни без другог, рали сами тражити!... а овамо је опет доста тешко погодити од је Дакле пре, но што је човек тражио гвожђе, дан пут, које је од њих пре постало, да л” че морао је искусити, да у земљи има метала, кић без наковња или наковањ без чекића, или који се на јакој ватри топе и удесно израђују, најпосле и једно и друго заједно. Ма како а кад се охладе, онда се стврдну као камен окретали ову ствар ; она ће опет остати до И НО ЛОМО, Се.. сетка, догод се најпре не сазна, како је дошао С овим се човек могао упознати тек онда, човек до вештине да кује гвожђе. С неба нити ако је на површини земљиној налазио приро је могао пасти чекић ни наковањ, него их је дне ливке бакара и злата. Упознав се с њима, морао сам човек начинити за своју употребу; он се онда одважио да сам тражи руде на оним јер на што је бог човеку дао разум, ако не местима, где је пре налазио природне ливке за то, да може сам доћи до онога што му од њих. Најлакше му је било спазити бакар, треба. Али узмимо баш и да је све то с неба јер се он обично у руди бљешти и има га пало, зар не би онда човек поступио с тим доста у њој. А пошто је тако човек дознао да има у земљи метала, он је испитујући разна дарима онако исто као што се у народу прича о првом српy? Не остаје ништа друго, већ земљишта, пропирао и горео их, док није нај се мора признати да је и чекић и наковањ после успео у толико, да добија чисто олово, СаМ ЧОВСК: НаЧИНИО, цинак, сребро и најпосле гвожђе, које је много Ковати гвожђе, то још није био тежак по тврђе и јаче. Дакле с гвожђем се човек упознао најпосле. сао; дајте ви гвожђа, па би се нашао мајстор, Многи народи, који су живели тако далеко ко би га ковао. Дакле, ваљало је најпре про наћи гвожђе, требало је најпре наћи руду, па од образованог света, нису до скора знали за тек онда ковати. А то је управо и било чвор, гвожђе. Тако на острвима великог океана, јер није било тако лако доћи на ту мисао, да људи су ђипали од радости, кад су им јевроп има негде гвожђа у земљи и да се оно може ски путници први пут изнели гвожђе и одмах корисно употребити. После, гвожђе се не на су схватили његову важност. До доласка Руса, лази у полугама, па дај само узми и куј, него народи источне Сибирије нису имали гвожђа. је смешано са земљом и још нечим другим. А зар је то давно било? Нешто више од 200 Дакле требало је најпре доћи до тога, да се година. Кад је гвожђе доцнији проналазак човеков, нађе да има на свету некаква црвенкасто-тамна и жућкасто-чађава земља, која садржи у себи онда је питање: чим су се људи служили док оксид гвожђа (т. ј. састав од гвожђа), што нису нашли гвожђе? сваке очи не могу приметити; даље, да се из Служили су се бакром, који се лакше до те смесе може на разне начине истопити бија од осталих метала и често се налази ли руда, а од ове после излити полуге — право вен. Од бакра су стари правили себи оружије гвожђе, које се може лако ковати и израђивати. и украсе. А да бакар буде тврђи, доцније су *) III. Предавање, држано у „Подр. Слоги.. “ 10. Септ. га мешали с оловом, или цинком, то јест предложи сакупљеним гостима на решење о

1872. год. у Лозници.

правили су од њега бронзу. Кад су бакарну

(628

О СТАРини вAJкАдАшњол.

руду почели већ у велико копати и израђи вати, онда су наишли на злато и сребро, које су после као реткост употребљавали за украсе. У оваквом стању, то јесту бакарном периоду, затиче историја многе народе Јевропе, Азије, АФрике и Америке. Сибирци до најновијег времена, нису знали за гвожђе, него су се све служили бакром. Дакле човек се није најпре научно ковати гвожђе, већ бакар, и употребљавао га место гвожђа, док није и гвожђе пронашао. Па ни сам бакар није он одмах ковао, него је најпре одваљивао парчета од руде, после га топио,

па тек доцније ковао. Ово време, док се је човек служио бакром, а није знао за гвожђе, зове се у науци период бронзе или бакарни. Враћајући се сад на наше прво питање, мо жемо рећи, да је по свој прилици чекић по стао пре наковња, и да је први чекић био од бронзе. А најпосле није морао бити ни од бронзе; мого је он бити и од љута камена (од кремена), као што је у самој ствари и било. Свакојако зна се, да су први ковачи ковали бакар, а не гвожђе А ово се потврђује још и с те стране, пто се у неких народа ковач

Како ли је морало бити онда, кад људи још нису знали ни за какав метал ? Чим су се онда служили ”

На сваки начин, морали су се служити оним, што им је било најближе и најпознатије, као : дрветом, кошћу и рогом, али понајвише каменом. Из овог материјала они су градили себи ору жије за лов и одбрану од непријатеља; пра вили су брадву, копље, стрелу и друге домаће ствари.

Људи, што су живели у то време, били су све сами дивљаци, а само то време кад су они

живели, наука зове период камени. Каменим се он зове за то, што су се људи тога вре

мена, највише служили каменом, као најпо знатијим и најтврђим материјалом за прављење оружија и домаћих оруђа. А оружије је онда била најпотребнија ствар у животу људском: оно му је чувало живот и давало храну. Отуда је после и дошао онај обичај код старих, да се куну оружијем или пред оружијем; таква клетва била је тврђа од камена и светија од свију светаца.

Но упитаће ко, од куда се све то зна да је баш тако било, а не другачије? Зна се отуда, што путници причају, да су

што кује гвожђе зове бакрачар т. ј. онај што кује бакар, — па га тако и данас зову. Од каквог је великог значаја за људе био проналазак вештине ковања, показује уважење

који нису знали ни за гвожђе, и служили се у обичном животу каменом. Па и у доцније

ка ковачима, које се у неколико и до данас

време зна се, да су тако исто живела и нека

сачувало у памети народњој. Њих су сматрали

племенау северној Америци.—Грчки историк Херодот, који је живео на 400 год. пре Хр., прича за Етиопљане, да су имали на стрелама,

за људе особито мудре и веште: они се с ду

ховима разговарају и познају тајне силе при роде. Оваква иста успомена остала је код многих народа и о воденичарима, јер вештина млевења водом и ватром, исто је тако велики проналазак ума људског, као и гвожђе. Било је време, кад људи нису умели ни жито да самељу, него су онако јели, ка и свака жи вина, (или га трли камењем у рукама).

на острвима великог океана налазили људе,

место гвоздених

камене

остве.

Римски

историк Тацит, који је писао пре 1800 година, вели да је камена старина постојала у његово

време код народа, који су живели чак на крај њем северу близу Балтике, — а то је у дана шњој Русији. (Свршиће се).

---C-o

P 0 м а н са се ма. Од госпође Свјетле, по изводу Луја Лежера.

Мало је која земља где су име и дела го спође „Жорж Санд“ популарнија него у Чеш

писатељци, која је испричала живот Жишке, и која је у „Консијелу“ умела нацртати тако

кој. Чешки народ особито је захвалан великој

верну слику патња народа чешкога у ХУШ.

вихтAPкА из ЈЕстилкдА.

веку. Жорж Санд има не само преводилаца у Чешкој него и ученика и присталаца. Књи

629

звонара из далеко привлачи погледе путнико

biczka), „Крст у потоку“ (Kriz u Potoku), „Роман са села“ (Vesnicky Roman). Мислимо

ве, то је последња предстража чешког наро да; у тој скромној црквици хаџија чешки мо же још, пре него што уђе у Немачку, слу шати службу божју на матерњем језику. Народ у тој покрајини чува храбро ову границу оној народности, која је у толико милија, што би рократе теже да је униште и сбришу са зе мље. Оштроумље његово, веселост и живах ност његова још су на гласу. Жене су големе а готово тако исто јаке као и људи; оне њих замењују често у пољским радовима, јер је земља јестиједска сиромашна и не може да храни сву децу своју. Многи одлазе у пиља ре и торбаре. Човек из Јестиједа воли пре свега слободу своју, не стаје радо у службу, а реткост је да који изучи занат. Пошто је

да је ово последње дело вредно да обрне

прошао света и скуцкао неколико Форината,

на се пажњу читалаца наших. „Роман са

обично се враћа у планине да заврши своје дане. Образованост корача све даље и даље, те и облик покрајине ове и сељака њезиних

жевни препорођај у Прагу од пре педесет го дина произвео је дела од сваке руке, међу којима роман запрема светло место. Даровита и ваљана жена, госпођа Мујак Свјетла, сма тра се сада за првог романисту у Чешкој. „Она је нама Жорж Санд“, тако обично збо ре о њој њезини земљаци. Г-ђа Свјетла ла тила се књижевности 1858, и од то доба из

даје непрестано сваке године приповетке или романе, које свет дочекује с необичним оду шевљењем. Међу умотворима њезиним кри тичари словенски особито радо наводе „Прва Чешкиња“ (Prvni Czeska), „Пољубац“ (Hu

села“ дочекао је већ два издање у више од двадесет хиљада примерака. Прерађен за драму примљен је с необичним одушевљењем

тежи да се мало по мало предругојачи: при

на једном позоришту прашком. Ми смо га у неколико скратили, начинивши од њега при

ча и гатака не стаје, виле уступају место прозаичким шумарима. Ипак многе Фантастич

поветку, али смо гледали да не повредимо не

ке приповетке разлежу се о дугим вечерима.

само карактере него и црте месних обичаја, које му дају особиту свежину, и које га пра ве тако рећи народним делом. У сред несре ћа и обмана, што их претрпеше Чеси за ово

руком држи у шкрипцу немштину у срцу

С овим причама помешане су каткад истин ске приповетке, приповетке о љубави, о же стокој љубоморности, о таштим обманама, о уцвељеним срцима. Јунак догађаја, о којем ћемо да причамо, спава под гробним каме ном, али је успомена на њ вавек жива и свежа. Матере, кад зборе о њему, зажелеле би да имају таке синове као што је он, де војке истављају га за углед просиоцима сво јим, младо и старо угледа се на њ и с бла

Јевропе.

гословом сећа се њега.

неколико година, они се теше и челиче пе

смама песника и причањем историка својих. Нека би „Роман са села“ обрнуо пажњу наше публике на књижевност до сад мало познату, а која заслужује то у толико пре што моћном

Звао се Антош Јировец. Био је некада I.

најлепши и најбогатији закупник у свој око На неколико миља на северу од вароши лини Младе Болеславе. Лице му беше бело Млада Болеслава, коју Немци зову Јунг-Бунц као у девојке, коса мека и блистава; био је лау, уздиже се брдо Јестијед. Оно од памти прав као свећа, а ишао је као какав влада века бележи границу између Немаца и Сло лац. Никад није у вече остајао у крчми, ни вена. Дивотне шуме на косама његовим пу кад није играо карата, нико га није виђао не су поетских гатака: овде се по бурној ноћи пијана. Никад чељад на миљку не чу од њега чује лавеж гомиле Фантастичких паса; тамо ружне речи, а ипак добра његова беху не теку сребрни извори, где играју у вече воде бројена: шуме у планини, родне њиве, лива ни духови, а виле чешљају своје русе косе де у долини, све то беше његово. Велике на светлости млада месеца. На подножју Је спахије у околини поступаху с њиме као са стиједа шири се сееце Свјетла, чија бела вршњаком својим, али он се није поносио

РихтAPкА из ЈЕСтилвдА.

тиме. Антош није се родио у положају, за нарави, кад је мрзела баш је мрзела, као и који је вредно завидети. Родио се у убогој кад је волела баш је волела. Много је дели колеби, у висовима планинским. Отац његов ла сиромасима, лепо је поступала са слугама, као прост дрвар умрљо је, а није га ни за али се поговарало да је то чинила више из памтио. Мати му је живела од рада руку сво интереса и сујете него по доброти срца. Муж јих. Лети је радила на пољским добрима, а је мирно сносио ћуди њезине, те кућни мир зими је плела чарапе. Из рана навикла је ретко се кад реметио. Антоп је имао сваке суботе у вече да оби сина на сиротињу и невољу. Била је врло лепа; у младости имала је сијасет имућних ђе матер своју; приповедао јој је шта је ра просилаца, али није хтела поћи за човека, дио целе недеље, с којим се људима виђао, који би јој могао пребацивати да је сирота. пшта је чуо, па и шта је мислио. Она је са Као удовица од двадесет година, мати Анто ветима и поукама развијала у њему осећање пшева могла се ласно преудати; она одби сва дужности, а сав живот њезин био му је при ку понуду. „Ја бих се стидела, говораше она, мер за то. Како који дан, господар га је све да изађем пред бога с другим мужем а не са већма волео, а особито госпођа, којој као да својим првим Ја не ћу да син мој окаља је милији био него и сама јој кћи. Он је њу успомену оца свога тиме, што би био син опет поштовао и љубио као своју рођену ма другом човеку и што би његово име носио. тер. У петнаестој години није више пасао стада већ га поставе за слугу на пољском Ја ћу га знати сама одгајити.“ И доиста она га је одгајила. У седмој го добру. Најсрећнији дан у животу његову био дини да га у службу; судија, „рихтарш“, као је онда, кад је упрегао коње у плуг први пут. што се некада звао, да му да чува његова Cvдија му даде дукат а жена његова леп нов стада. И није се кајао за то ; дете је било бич; мати му је пуна радости сишла с пла хитро на рад, послушно, мирно, није било пине, да види да ли му иде од руке плуг. лажљиво и беше захвално добротвору своме. Девојке су плеле венце од цвећа, за шеширом Судија и жена му заволеше га. Имали су са и за копчом од гуња имађаше киту цвећа, ми мо једно дете, јединицу ћерку, која беше сла слио би човек да је младожења. Поносећи се буњава и сухоњава; бог им није поклонио што је тако свечано отпочео тежачки посао, сина. Са завидљивим оком гледали су Анто њему се омили сеоски живот. Коњи и плуг ша, који је умео задобити од њих ону љубав, били су му најлепши од свију; њиве што му што су је они чували за сина, за кога су се је господар поверио обрађивао је најбоље. богу молили. Другови његови увераваху да се помаже вра Особито је жена судијина „рихтарка“, жа чаријама неким, па су вребали да га укебају лила што нема сина, јер готово све имање на делу, особито у свети петак, јер који тога беше њезино, те јој је тешко било што ће дана убије совуљагу, осуши црева њена, исту имање у једно са породичним именом њези ца их у прах, помеша их с истуцаним зубом ним прећи у туђе руке. Она није тајила ту од мртваца, па ту смешу баци у зоб ко своју бригу, а људи говораху да је радила и њима својим, тај ће имати угојене, брзе и што је забрањено, само да добије наследника. лепе коње целе године. Судија није веровао Путници су је виђали ноћу на једноме рас у врачарије, па је све већма заволевао Антоша; кршћу, жене које иђаху у Турнов пре зоре, једном јави му да ће остати код њега до века, виђали су је у шуми где корача натрашке, а и да је оставио на страну знатну суму да га крв јој је липтила из руку. Више се пута откупи из војничке службе. У осталом свак је провлачила кроз шуму до куће старога Ми радо хвалио Антоша, а особито девојке. Го куша. Нико није помињао име човека овога, вориле су да је најлепши момак у околини, а да га не спопадне језа; није примљен у . задиркивале су га, дражиле га, позивале су га, да игра с њима; али он није марио за општину, а није могао ићи ни у цркву. Рихтарку су много мање волели него мужа њих, бар не онако како би оне хтеле. По кат њезиног; она је била охоле и заповедничке

кад жалиле би се на њ госпођи његовој, а она

РихтAPкА из ЈЕстилвдА.

га је корела што је равнодушан према њима.

631

игранке враћао се сам кући. Кћи судијина уда се у петнаестој години за неког воденичара у околини; била је ћушнута и ружна, те у ње не беше других дражи осим леп мираз. Муж јој је био човек неотесан, се бичан и тврд. Девојка је морала поћи за њ

Једно вече враћајући се с гробља, она на чупа мало траве да сама даде крави, коју је судија особито волео. Беше то лепа стасита крава, с тога су је прозвали „гроФица.“ Кад рихтарка уђе у коњушњицу да помилује љу бимицу, гроФице не беше ту. Удовица дозна од пастира једног да ју је зет њен продао тог истог дана. Не може се описати како јој је

хтела не хтела, те после свадбе на осам дана

било жао.

она се стани у воденицу мужевљеву на неко

лико миља од села. Готово одмах затим судија се разболи опасно, лекар се није надао да ће оздравити. Кад то чује зет, он дотрчи са суд

— Да сам знала, рече воденичару дошавши кући, да ћеш продати гроФицу, ја бих је ку пила. И онда бризну плакати. — А шта ће ми? рече зет. Зар вам се не

ским званичником, и превари

Он није марио за таке укоре, и после сваке

самртника да

даје доста млека и масла? Шта ће вам та

напише тестаменат у његову корист. Рихтарка у жалосаи није се ни противила томе; а зет

крава? — Ја се не тужим да ми што недостаје, од

преда тестаменат чиновнику да га упише у судски списак.

вам ту краву за то, што ју је муж мој јако

Тек што судију укопаше, а воденичар се пресели у Јестијед; одмах је дао за право они ма, који су говорили о њему да је неотесан и тврдица. Видећи како му је жена равноду шна а пуница у жалости, он одмах првог дана смањи плату раденицима, другог дана извести

говори рихтарка; али сам намислила да сачу волgo,

— А где бисте метули ту вашу краву? за пита сурово воденичар, раздајући слугама мр шаву чорбу.

За рихтарку био је то жесток удар. Него она одоле срцу, па прихвати: — Ваше су ко

да ће им од сада делити милостињу само све тим петком, а трећега дана изјави жељу да

њушнице простране, кад имате места у њима

посече сву шуму, те да исплати трошкоие око

ваљда сте могли наћи места и за гроФицу.

за тридесет које крава, које коња и оваца,

— Не, ако хоћете да чувате краву, а ви је

наслеђа. Антош био је врло жалостан. Волео је судију као оца, а бојао се да га нови го сподар не отпусти, и доиста воденичару није било мило што је он у кући његовој, али вла дање Антошево било је тако добро, да није могао наћи изговора да га истера. Скорим до зна он да га је воденичар пријавио власти као „ваљана регрута“. Судија још није био поло жио одређену суму за откуп. Да постане вој

жала у руци; погледа ћерку, која је вечерала

ник, да се одрече сеоскога живота што га

у тањире, као да су тражили у њима штед

дајте на исхрану где хоћете, ја не умем да угостим вашу марву.

Рихтарка побледе као марама, коју је др као увек равнодушно и спокојно. Укућани из гледаху пренеражени, али ни један не смеде узети у обрану стару госпођу противу новога господара. Не макоше се с места, очи упреше

је тако велео, да изгуби слободу своју за на

љиве залогаје хлеба, што би им тврдичење воденичарово могло бацити. Антош није био пакао. Није смео да каже то мајци, јер се бо ту. Удовица ни речи не рече. Не посади се јао да је не ожалости. Каткад би долазио на за сто, већ изађе лагано из собе утирући сузе. мисао да побегне. Рихтарка била је још туж- | По изразу лица јој укућани су могли пого

век, — та једина мисао беше Антопу гром и

на и жалосна, те се није

дити да не ће само остати на томе.

С ЊОМО О ТОМО.

Сутра дан рихтарка устане врло рано, па се обуче у црно. — Идем у Рајхенберг да по

Тако потраја шест недеља. Рихтарка је лу тала по кући као тело без душе; није се нада- | ручим крст за гроб мужа мога, рече слушкињи, ла тако грозном удару што је снађе. Муж јој која јој је донела доручак. — И за цело она умрљо, пта је јопш имала? Тупоглаву ћерку, зета пође пут Немачке 1.); али кад зађе у шуму и џандрљивог и саможивог. Дању је проводила I у Рајхенберг је још у Чешкој, али се ту говори не на гробљу, а ноћу је плакала. мачки; за Чехе је већ Немачка.

(632

РихтAPкА из ЈЕстилвдА.

уверена да је нико не ће видети из села, она заошија десно, па се спусти у долину Дуб. Кући се врати доцкан ; воденичар као да није спазио да ње нема, нити је питао где је била.

Она се упути на гробље. Кад год би угледала брежуљак обложен зеленом травом, под којим јој почивапе муж, она би се увек заплакала горко. Али сада обузе је нека неисказана ра дост: човек неки седео је поред гроба, а тај човек — био је Антоп. Био је замишљен и као у бунилу неком; рихтарка приближи се и спусти му руку на раме, а очи јој беху пуне суза. Она му проговори не као обично гласом тихим и материнским већ општрим и одсечним. — Ја нисам мислила да ће тебе тако за плапити претње воденичареве; он сваком вели

да ће те отерати у војнике. Плачеп као да си већ постао катана. Ја сам држала да си много храбрији. – Ви се варате, одговори Антоп, ако ми слите да се бојим војаштва. Мати ме је учила да смо ми сви у руци божјој, и да нам не ће нестати ни длаке с главе без његове воље.

Не бојим се за живот већ за слободу своју... Ах! ја бих волео умрети. Ја долазим свако вече на гроб поочима мога да га питам за савет. Каткад ми дође да бежим, али пшта би

било с матером мојом? Она још не зна кака ми судбина грози, нисам имао срца да јој ка Рихтарка саже главу. — Да бежиш, не ва ља. Ја знам за нешто боље... нешто што је најбоље... — Рекавши то глас јој задркта. Бр зо скине вео с лица па упре очи у Антопу; из њих као да су муње севале. Доиста она

је била лепа у сред ових гробова, у црном удовичком руху, под бледом светлопћу месе ЧеROM.

Антош уздркта под тим погледом; срце му је куцало, чинило му се да ће се нешто нео бично догодити у животу његову. — Па пта мислите ви? рече он муцајући. — Да се ожениш, одговори рихтарка с на ТегOM.

— Ја да се оженим? Нисам заслужио од вас таку подсмевку у оваком тренутку. Ви знате добро да ја не облeћем ни око које де војке. Сирота ме не би могла искупити, а богата опет не би попла за простог раденика.

— Али ... али... ја познајем једну; али она није ни млада ни лепа.

Антоп се замисли. — Шта хоћете тиме да кажете? Ја не мислим да се женим, а нисам као други млади људи младост и лепоту.

да гледам много

на

Кад бих напао жену па

метну, добру, љубазну, ја не бих ни часа по Ча СИО.

— Је ли то истина?

— Без сумње. Кожа ми се јежи кад поми слим да ће да ме отерају у војнике; али пре ћу се убити него што ћу бити војник. Про клет био онај, који је пто налагао противу мене код воденичара, кодтог несрећника, који вас вређа, који хоће да одузме мајци сина а мени слободу моју!

— Слупај, Антопе, ми обоје имамо једног истог непријатеља. Ти знап како зет мој поступа"ba мном, како тебе вређа. Антопе, треба да се ја и ти сложимо противу њега. Рекла сам да сам ишла јутрос у Рајхенберг, а ја сам била у Дубу. Јавила сам суду да не ћу да оставим своја добра зету: мајур је мој, те га мој муж није могао присвојити. Ја сам дознала да тестаменат није још уведен у спи сак, па с тога не важи; ја ћу добити натраг своје имање, платићу ћерци мираз до после

дње крајцаре, па ћу истерати зета из куће. Антопше, ти знаш да те је муж мој волео као рођеног сина. Често би говорио како би био срећан видети добра напа у твојим рукама; да си имао што год., ми не бисмо дали ни када ћерку нашу другоме. Сад можеп и себе и мене осветити. Антопе, хећеш ли да ми

будеш муж? Антош не имаде снаге да одговори; беше тако рећи занет неочекиваном срећом; и не хотице пружи руку удовичиној руци. Све је било онако као пто је она казала. Добије на траг имање своје, искупи Антопа из војнич ке службе, па се уда за њ. Воденичар и жена његова бише истерани срамно из куће, где су хтели господарити на силу. Да им се су седи не би смејали, они се одселипе ноћу у воденицу. Нико и није марио за њих. Све је ипло у новоме газдинству да не мо же боље бити кроз више година. Антоп је био увек озбиљна духа и хладна срца; љубио је жену своју искрено, имајући вавек на уму,

633

вихтAPкл из ЈЕстилвдА.

шта је учинила она за њ у младости његовој, да се окане таких мисли; она није хтела оти био јој је захвалан на срећи, што му је она ћи ни на свадбу, а тако исто не хтеде бити дала. Рихтарка се поносила што има за му на крштењу унучади својих. Рихтарка сма жа човека, од кога најлепше девојке у селу . . трала је такав поступак за суманутост старе нису могле измамити ни једне речи или по жене; али мало по мало увиде да мати Јиро гледа љубавнога. Оне су јој се често жалиле вецка има право, те се поче ње бојати. Што пшто је он хладан према њима. Пошавши за се тиче Антоша, он је уживао мирно срећу Антоша, она је у један мах задовољила и своју; као господар големог пољског добра, женску сујету и осећања увређене пунице. примењивао је на њ сва сретства ума и вред

Она“ је се брзо утешила за губитком првога

ноће своје; био је узор суседима својим. Нај

мужа, те невесела удовица постаде весела и

милије му је било да слуша где га хвале пред

срећна жена. Поклонила је Антопу два син

женом. Гледао је да јој докаже да не ће да га она храни, и да је кадар увећати заједнич

чића тако лепа као отац им. Мало по мало

заборављала је године, што је раздвајаху од мужа, а и он није мислио на то. Да би му се омилела, науми да доведе у кућу стару мајку Јировецку, али она не хте де оставити своју убаву колебу. — Ја сам се родила у планини, говораше она, па хоћу ту и да умрем. — А иначе била је прилично хладна према својој снаси; никад није хтела примити од ње ни најмањега поклона или помоћи каке. Она је пре благосиљала рих тарку пшто се бринула за сина њезина, а сад је избегавала готово и састанак с њоме. Уза ман је син молио да се другчије понаша са CHaYOM.

— Шта ћу ја, говораше она, у кући где си и ти сам туђинац? Зар хоћеш да примаш што није твоје, пито ниси заслужио радом руку твојих? Антош јој исприча како му је претила опас ност да буде војник, како га је жена искупи ла из војничке службе. — Сто пута било би ми милије да си вој

ко имање. Само мати Јировецка није при стајала уз хвале, што се свуда просипаху о сину њезину. Гледала је свакако да не го вори с њиме о жени његовој; на против че

сто је доводила к себи унучиће, па их је ми ловала и љубила.

Антош је волео неисказано жену своју. Кад се возила с њиме у колима, у великом огр тачу од црне свиле моравске, њему се чини

ло да је најлепша жена на свету. Срећа би им могла трајати за дуго, да је рихтарка би ла онако разборита као муж. У прве дане она се није надала толикој љубави од њега,

она је била очарана оним што јој је он изја вљивао; доцније се навикла на то и не беше јој доста тога. Ако би се Антош и најмање задржао где год, њој је било то несносно и

криво; одмах је трчала да га тражи. Кад би хтео зборити с њоме о пољским радовима,

гледала је увек да обрне разговор о себи са мој; кад би позвао к себи децу, она их је уклањала као с неком злобoм. Оде ли где год

ник, него што си се оженио богатом и охо

без ње, она би ударила у плач, а кад би се

лом женом. Ти си спутао себе у право роп ство... Бог зна шта те још чека. Антош је узалуд молио, преклињао матер

вратио кући, она би му се бацила око врата, као да се избавио од велике опасности. (Наставиће се.)

-e-a-e-______

H. e к а д и с а д. Из књиге „изналазака индустрије и заната.“ (Наставак)

Ми сви људи живимо у природи и део смо целе природе. Цела је земља наша, без гра

то иде људима. Самур у хладном арктичком

појасу носи дотле своју кожу, док му је чо нице и међе. Што у врелим тропима сазрева, | век не узме; дубине морске и унутрине ка

634

НЕКАД и САД.

менитих гора постале су платежници, — па

ова општа добра зар није паметно добити и поделити тако, како ће од сваке руке да ко

ристи? Зар није паметно приближити се у зајмничким прометом, пружити узајамну по моћ, саопштити и усвојити један од другога

није могла улити тим сједињавањем никаква „виша идеја.“ На против, сва унутарња раз вића, као и државна, занатска, шлемићска и т. д. учинила су те су се мали кругови оде

оно што је добро, а зло пустити да падне. Доиста. Али ма да се ово није чинило пре у овој мери, као што се жели, опет не смемо

лили строго један од другог, сваки је гледао да задобије имаовину, монопол, правичност, пре свега да му се утврди сигурност. И ако је то било од вредности у време започетог уређивања, у оној забуни, опет је ново стање,

чинити опора пребацивања прошлом времену.

оборило ове препреке, што су спречавале и

Ваљало је задобити знатно образовање пре

задржавале развитак, па и при свем том одр

него што се могло искресати схватање о жи

жале су оне своја права, поред свију превр тљивих околности, а ми и данас разбијамо кр

воту, његовој цељи и условима, онако јасно као данас. Па почем се човечанству не може с поља дати учитељ, већ је оно само морало покушати све, па и оно што је наопачке, то онда нису безкорисне ни све привидне блудње, кроз које је прошла култура разних времена. Римљани су имали развијен, и на све стра не распрострт обрт, он их је упознао с једним делом земаљске површине. Производи туђих земаља, тропско воће, грабљиве животиње, вештачки производи страних народа, злато,

слонова кост, зачинци, бисер, бојана чоха, вунени покривачи, па и плаве власи ђерман ских жена, што су их Римљанке веома воле ле у „перикама“, у кратко рећи, све што се може замислити да је производила тадашња

природа и култура најудаљених крајева, све се то стекло у силноме Риму. На све крајеве света, које је готово са свим покорио римски скиптар, водили су вештачки друмови, ради

чијих подигнућа потрошен је огроман труд. Али овај обрт није био од оног умног значаја, који је код нас добивен свезама светским. Они друмови нису били жиле што тело обна вљају новом крвљу, пшто загревају свежом крвљу и најдаљи уд. Оне су водиле у трбух,

ваво главу због њих.

Не треба да наводимо никаквог историјског доказа, како је се дошло до тога, да је у са мој Немачкој у неко време било преко 120 различитих стопа (као мера); ваља само зами слити време блажене царевине, у коме се

свака паланка осећала довољно узвишена, кад је имала свој властити риф, различан од дру гих. Тада, кад су се градиле такве установе, није било никакве особите шкоде; времена је било доста, те је се при продаји, ако је ове било, рачунало најгорим начином, прсти ма. Разуме се, да је тако било и с мерама тежине, новцем и са појмима рачунања, и да није дала природа без разлике сваком човеку десет прстију на обе руке, па био он из Хине или Београда, онда заиста тешко да би смо имали јединички систем. Нико не треба да се чуди да Фулда има као и негде у Азији своју

бројну систему од један до седам, а Хилдес хајм као и стари Мехиканац од један до осам. Обрта, у средњем веку није било у нашем смислу. Мало је било добара, како умних та ко и материјалних, која би вредила хвале; наслеђе прошлости раскомадано је, ако не и

али нису излазиле из срца.

уништено, жетве нису доспевале на време;

Рим је био све и сва, — све остало било је само поље од кога је живео, но не породица за коју је се старао и радио, отуд је он до

улице и друмови нису ни требали, јер је стра нац био потпуно задовољан и налазио у томе

ва, и остатци негдашње културе, која је обиљ но цветала, опет су се сад морали развијати као оно шибље, место да порасту у висину

своје уживање, да живи само код своје куће. Још у 15. и 16. веку продрле су вести с поља и то више случајно. Писма, што су их слале трговачке куће, из тада чувеног Аугс бурга, на своје командите и ортаке у Ђенову

као висока шума.

и Млетке, морала су се експедовати као што

шао до пропасти падом свог културног упли

Поједини народи и племена, присаједињени се данас ретко најважније државне депеше су временом већим државама, макар да им се | одправљају, с особитим весницима и чврсто

НЕКАД И САД.

увијена. Не треба ни мислити колико су трош кови већи били од данашњих, где једно писмо од Аугсбурга до Ђенове кошта 90 пара. Користи су биле са свим огромне, које су

једва су били што више од путања к јавним местима, на којима се морала плаћати ђумру чина, кад се прохтело господарима оближњих имања. Избегавао се сваки траг огромног ор

имали власници од тих и ако оскудних веза.

ганизованог римског ђенија. Данас ми прола

По самој природи ствари оне су биле добро дошле појединима, који су били доста богати и силни, који су могли испунити тражене за хтеве. Данас сви уживају плодове благосло веног поштанског уређења, и не морају чи нити скоро никаквих жртава. Ово је после

зимо мореузину сујецку, да доспемо у Инђију

дица удружења, триумф над партикуларизмом.

старим птоломејским трговачким путем, а да

не морамо обилазити јужни афрички врх; бу шимо грдобни брег с огромним трошковима, да саставимо нову свезу двеју земаља, која је била неприступна због ветра и непогоде; не обичном смелошћу распињемо мостове преко

И полет у свима одношајима јавног живо најширих река, преко мореузина; преко пу та, кога су изазвале жељезнице, пароброди, стиња и атланског акеана иде телеграфска телеграфи, далеко је надмашнији, нег што су жица и јавља нам за тренутак новости и по га могли произвести прошли векови, па ма- | крете пшто се збивају у новом свету. Наше кар да овом полету нема више од 50 година.

Ваља себи представити кретање, пут и пре нос робе, стање друмова, јавну сигурност, како су још били прошлог века, па се мора казати, да су једва што измакли од јавних завода у средњем веку. У Инглиској, у којој су била највише усавршена саобраћајна срет ства, били су товарни коњи једино сретство за транспорт у доба Кромуељова. Од Лондо на до Ливерпула требало је 14 дана, а поште што су држале свезу измеђ Лондона и глав

се знање може раширити преко целе земље; где живе само неколико наших сродника, свуд

тамо достижемо истом оном лакошћу као и у нашу најближу околину; наша захтевања мо

гу се подмирити у сваком појасу света.

Где није“ развијен саобраћај, гладују људи, кад им опусти зла жетва околину; а живе

раскошно за неко време, ако им је природа повољна. Па и сами доста развијени предели у овоме се приближују првобитним ловачким и рибарским народима, који су зависни од

них вароши у земљи просечно пролазиле су

свакидашњег случајног лова, ако су одвојени

3. инглиске миље, дакле управо толико коли ко може рахат прећи ваљан пешак. Најбржој пошти требало је 4 дана од Ексетера до Лон дона. У години 1742 кад се већ више гледа ло на брзину, стизали су попштари тек другог дана из Лондона у Оксфорд. Поште измеђ особито важних тачака, измеђ којих су се одржавали друмови у најбољем стању прола

незгодним положајем или несхватањем потре ба времена. У Угарској бива покадшто тако добра берба, да се лошије вино мора просу ти, да би се могла добити бурад, а извести се даље није могло, јер би га поскупио нераз

вијен саобраћај. Изобиље у житу пшто је у јужној Русији, није користило ни Москви, а у средини Немачке троши се чак амаричко браш

зиле су мало по мало четири, шест, неке и

но, чији су трошкови око производње далеко

по осам миља за сахат. Но по себи се разу ме да су са брзином расли са свим необично и трoпшкови за лица и робу, тако да добит, која је прирасла поштанским саобраћајем, про машена је у другом правцу, који је био од не мање важности. А у осталим земљама биле су прилике јcш неповољније. Зависност од природе осакатила је мала друштва, а ова за висност код народа старог века није свлађи вана достојним уређењима, већ овде онде пра вом чудноватом деспотском употребом масе.

Путови водили су доиста кроз државе, али

већи. Не треба рећи, да би се ваљало саобра ћају учити, па да се увиди његова потреба. У најстаријим временима налазимо жеље за узајамно потпомагање не ради саме обране, већ ради поскупљивања рада. Доцније су потпомагали укупну заједницу са далеко ма ње готовости, а има старог доброг времена које се води само од пре 50 или 100 година, коме би се могла чинити највећа пребаци ВаHisla,

Последица овог злог тумачења човечанске мете била је и остала све до новог доба: си

636

НЕКАД И САД.

да је живахна била у извесним правцима, опет је се показивала само код мањине, с јас ном свешћу. Извешћа о похођењу школа и народу, па и ако се многи веома труде да универзитета казују нам да су пет шестина припишу прошлим вековима карактер „де тињске простоте“ у нарави. ђака били све саме скитнице. Тако исто рет Ми кривимо Ирце, да стоје на најнижем ко је било да је долазила гдекоја врста до из ступњу културе, јер је године 1838 од 8 ми весног знања, а још ређе су се популарисали лијуна Ираца живело скоро 5 милијуна ис јасни, плодовити назори и појмови целом на кључно од кромпира, а 2% милијуна од рђаве роду. То се није никад држало за важно, све oвсенице, али у средњем веку заиста није до времена Француске револуције, па и тада живео прост човек боље, јер за њ није било по нашем схватању не најбољим начином. још ни кромпира, ма да није била таква опас Књижевности за народ није било никакве, ност глади као у Ирској. Месо цркнуте жи библиотеке су биле приступачне само учени вотиње јело се још у години 1400 без сваког ма, ако су их ови збиља знали употребити. гнушања, као што прича Џон Роџер у својој Осим календара и једног листа, што је при историји пољске привреде у Инглиској, од чао о рату турском и каквој несрећи на мо ањ смо дознали још и то, да су у то доба до ру, осим тога није долазио у грађанску кућу носиле њиве у најповољнијим приликама, по у Немачкој никакав производ штампе. Нови сле чешћег преоравања, једва шесто зрно, не су постале тек у почетку 18. века и кад је обично четврто, често 2%-3 зрно, док се дозволио Франкфуртски савет на Мајни пре ромашност у спољним животним приликама

и унутарњем изображењу, што је заостала у

дузимачу, да може публиковати листу крште

сад жање тринаесто до шеснаестог.

Рационални начин живота, куда припада

них, заручених и умрлих, подигла се била

пре свега чистоћа, није се могао наћи ни код великаша. Жени једног дужда тумачило се као надутост, с које би могла лако страдати, кад је почела јести месо виљушком, место да се служи прстима. Жена Карла VП. имала је две ланене копшуље, а не за то, што је био лан тако скуп, већ што је ова одећа била су

општа вика незадовољства : не може се сно

сити да се овакве „приватне и личне“ при „ЛИК:e На, СВОТ ИЗНОСО.

Наше доба има други полет, и почем је оно уирављено вишој и највишој мети братства људског, то не смемо држати да смо несрећ ни што њему припадамо.

ВИШIIНа.

(Свршиће се.)

Жеља за душевним изображењем, ма колико ——G-s S. t. 2------

Шта бива по свету. „Колашински Турци напанули су били црно горске грађане на Блатину а после у Дрпама, ђе је на оба поменута мјеста међу завађеним странкама било мртвије и рањеније. На то су обе сусједне државе изаслале комисију да из види из чега се крвави догађај онај на гра ници заподио. Пошто је одређена комисија

веће од 20 дана законите сједнице у погледу наложеног јој рада држала, црногорски коме сар Бајо Бошковић начелник морачки 15. Септембра турског комесара Миралаја Салих бега писмено пввва да сутри дан 16. т. мес. опет сједнице предузетог им важног дјела за почну; јер бијаху њеколико дана у одмор узели. – Миралај Салих на начелниково писмо нај

(637

повољније одговори, да је он готов у начел ником означени дан сједнице гледе повјереног

им предмета продужити. Али г. Салих бег једну говораше а другу мишљаше. Он ту исту ноћ у очи одређеног састанка т. ј. између петка и суботе ни најмање необзирући се на

то, што се писмено црногорској комесији обе ћао бјеше на састанак отићи, већ као главни заповједник регуларне војске у Колапину, крену не само цијелу налазећу се у Колашину редовну војску него и толики башибозук и ноћно с јаком џебаном,топовима и другом вој ничком опремом снабдјевен изиде у Липово црногорско.

Да нијесу то Турци урадили, ми би се јако зачудили, како може једна држава ријешавати

спорна питања оваквијем начином, јер ако Тур ска држи да све Липово њој припада, то на сваки начин требало јој је дипломатичним

путем позвати владу црногорску да уједно изашљуједну пограничку комесију, која би они крај између обе сусједне државе мирним на чином ограничила. А не на против да она са

уре. Оближња села морачка чујући пуцњаву топова и грујавину пушака, поче се војска окупљати, и куда који могоше Липовцима у помоћ трчаше. Јунаштвом отликована војска морачка ви дећи ђе јој је турска војска повриједила гра ницу и право државе црногорске, и ђе им душ манска рука руши и гази слободу, коју је Црногорац кроз толико вјекова крвљу као највећу светињу одбранио, сложно ударише на Турке. Али Турчин уфатио бјеше тврде метеризе из којих га лако кренути не бјеше. Непрестано звучи пушка и грме топови, рекао би попадаше сва висока брда, која су Липово ужасном висином својом надмашила. Ја као очевидац овог ужасног боја један мах поми слих да Црногорац одонле ниједан жив утећи неће.

И тако се бој продужи док сунце сјенком својом висока брда покри, онда Црногорац не обзирући се на то, што турске острагуше та над као град просипљу, што турски топови

повци не могавши се у својим кућама одр

руше дрвље и камење, већ јунак јунака пре кори, а с више мјеста чу се глас „помози Боже и свети Петре!“ и тим, њеко пушку а њеко пламени нож у руци, иза својије мете риза устадоше и на јуриш отвореним јунач ким грудима својима на турске метеризе по трчаше. Фала Богу! на један пут диже се силна вика са сваке стране, амо виче Црно горац, друг друга храбри, а онамо одзивљу се камене пећине и високе стијене! Човјек, који би то са стране слушао, помислити би му се дало, да силна гора она на један мах оживље. Турчин богме не мога даље одржати се у свој метериз, већ окрену леђа и побјеже из свог заузетог положаја. И тако Црногорци ножем у руци по свагдањем обичају своме почасти ше миле своје госте. Турци из црногорске границе побјегоше та ко, да немаху времена узети са собом оно, што на бој донијели бјеху. И тако наша вој ска нађе на оно мјесто ђе бијаше главни ло гор турске војске преко 20 кашета Фишека од острагуша, 22 пушке острагуше, три барја ка, 30 коња, преко 30 шатора, и другога које каква орудија и војничке спреме, као ваиру

жати већ Турцима поћерани повуку се натраг

и. т. д.

мовољно ћера Црногорце из Липова и да по вриједи постојећи мир између црногорске и турске државе; но ово питање спада ономе,

ко ће њиме знати турску владу на одговор

ност позвати, а ја да се повратим на предмет о ком говорим.

Црногорци Липовљани кад у суботу 16. о. м. у расвитање из својих кућа изиђоше, виђеше црне облаке турске војске, која им са

свију страна куће обколила бјеше. Стаде цика невине дјечице црногорске, која и без капе и хаљине, која сама, која у наручју узбуђене

мајка које куда из својих кућа у гору разбје гоше се. Јунаштвом познати Липовци, којих број бијаше до 100 људи, окупише се на једно

мјесто према турској војсци, и ако их одвећ мали број бијаше према сили турској, ипак иe хоћаху своје куће тако лако Турцима оста вити. Турци оборе огањ на Липовце, а они у над помоћи божије, којије свагда Црногорца на бојном пољу ђе му је потреба била зашти тивао шочну се пуцњавом Турцима бранити и тако започе се међу њима жестоки бој. Ли

у унутрашњост државе од границе далеко шо

У жестоком боју овоме, који је трајао од 9

(638

ГЛAСНИК.

ура из јутра до уре ноћи погинули су 7 Цр ногораца а 15 рањених, а на бојишту нађоше преко 20 мртвијех турaка а три пут толико су рањенијех и мртвијех кроз течај тога боја унијели. По томе наш је губитак незнатан, кад се у обзир узме опремљена и снабдјевена сила, против које се онај дан наши борише. Но како ће ово узети обе дотичне државе, то незнам!? Само знам то, да нам Турци Липово за сада с добрим ђумруком оставише. Г. Ми ралај бег који преваром политику употребио бијаше да отме Липово, у њему остави све што је са собом донио био, између осталога оставио је своју архиву, коју је као војнички главар имао, ђе су се нашла и сва она писма која му је начелник морачки писао, као и ег заменс (џорнали,) које је с црногорском коми сијом због првог догађаја водио. Нека се дакле из овога увери да се Црногорац преварити неда, нека зна да они нијесу раја коју Турци немилице гњече и муче и то у великој мјери сада, сада велим у деветнајестом вијеку на очиглед образованој Јевропи, сад кад треба један пут већ уталожити и угушити и у Тур ској тирјанлук и да облада право и слобода човјечанства.

Наша војска чува сада границу. Ако је Турска опет нападне, онда ће храбри Црно горац опет попратити госте своје као и пређе, вратиће Турчину зајам, који му је свагда враћати дужан.“ Тако „Црногорац“ описује последњи сукоб на Липову. И уз то још вели: „Црногорци су сваки нападај Турака са сјај ном побједом само сузбили. То су и сада по тоњи пут учинили. Даље непријатељство нити су тражили, нити су продужавали. Али по шљедњи значајни нападај турски принуђава их, да стоје на готовој нови. Ми још не знамо, шта Турска мисли, а војнике њене видимо близу наоружане и спремне. За то су и наши топови на граници, за то је и наша војска на ногама. До тога значаја нарасли су наши по гранички сукоби. Још један корак само и по шљедице њихове могу много значајније бити. Хоће ли Турска и томе као свему и до сада, дати повода према Црној Гори, која је до данас само одбијала њене нападаје? То ћемо видити.“ А шта ми додајемо уз ово?!...

Из књижаре. „Хемија Андрије С. Книћанина, књига прва.

У Београду, штампарија Н. Стев. и друж. 1872.“ — стр. 132 са 23 дрворезних слика. Ово дана изашла је хемија г. Андрије С. Книћанина, па у интересу саме науке хоћу да покажем вредност тога дела.

Кад ми једном приликом даде г. Книћанин своје дело, још оног тренутка паде ми у очи, да га је писао по оној теорији, која је још одавна напуштена. Било би сувише заметно, кад бих излагао овде мане те најстарије тео рије и показивао добре стране данашње науке хемијске, јер би то значило написати укупну теорију хемије. Осим тога тиме бих заишао и с пута науке, јер је данашња хемија још одавна извојевала себи своју победу, па није нужно да ја овде то доказујем, што је једном већ доказато. Ја ћу само да поменем, да о громни данашњи проналасци на синтетичном

пољу, једино су основани на новој теорији. Они нису више слепа случајност, којом се одликоваху проналасци (синтетични) свију старих хемичара, него су основани на здра

вим комбинацијама, којима нас учи данашња теорија хемијска. Тако би сваки хемичар за питао г. Книћанина, за што се и он није др жао нове теорије, кад је она најснажније

оружије хемијско, са чега је и примише хеми чари целога света. Ово последње потврдићу ако кажем, да само берлинско хемијско дру штво има хиљаду својих чланова, па су сви

заступници ове нове теорије хемијске. Г. Книћанин дели своју хемију отсечно на

двоје, на неорганску и органску хемију, као да су то две савршено различите науке, а не

показује нам нигде њихову истоветност. Из гледа као да г. Книћанину није познато, да су данашњи хемичари дошли до тог закључка,

да и нема никакве разлике између органске и неорганске хемије, јер сва хемијска тела не разликују су међу собом ни по материји из које су састављена, ни по сили, која ту мате рију у сједињењу држи, а ни по начину ре

ђања њихових атома. Ово је навело хемичаре те органску хемију назваше хемијом угљени

ничних сједињења, јер се ту говори једино о сједињењима угљеника са другим телесним

ГЛAСНИК.

састојцима. Сад према овоме види се колико је г. Кнић. знао шта је то хемија органска, кад у својој подели хемије каже: хемија се дели на анорганску (минерали) и органску (животиње и биље).“ Најодличитија црта данашње хемијске кла сификације та је, што се изучавањем природе појединих тела, увиђа њихова хемијска слич ност, па се онда према томе једно поред дру гога ређа. Неприродно је дакле делити тела у неке оделите групе, а још неприродније по стављати за основу хемијској подели Физичне особине тела. Хемијска класификација мора да је основана на хемијским особинама, и да се у исто време показује поступни прелаз од једног одељка ка другоме. На ово није пазио г. Кнић. кад је ређао елементе у својој неор ганској хемији. Тако ту он излаже најпре ме талојиде, а за тим метале, па нам нигде не показује прелаз од првих к другима, не пока зује нам оне елементе, које би смо могли придружити и једној и другој гомили. Даље г. Кнић. је излагао елементе у својој хемији са свим по вољи, без икаква реда. Ми сви знамо како је тешко научити нешто, где нема никаквог система у ређању појединих чиње ница. Опажено је при хемијским проћесима да се неки елементи доста подједнако хемиј ски понашају, па с тога су одвојени у неке засебне гомиле (Фамилије); код њих је то ка рактеристично, што сви елементи једне гоми лице дају истоветна сједињења сједињујући се са другим телима. Тако кад је г. Кнић. гово рио на прилику о хлору, брому, јоду и Флуору, није требало да пропусти ту прилику, а да

не покаже читаоцима ону велику сличност, која је међу тим елементима, јер се они тако подједнако хемијски понашају, да код свију њих находимо истоветна сјединења. Они се шта више често и у хемијским проћесима за мењују; тако ако је неку реакцију изазвао хлор, изазваће је и бром и јод, а разлика ће сва бити у јачини њинога дејства. Данашњи хемичари воде рачун о овој хемијској слич ности тела, па их не ређају више појединце него говоре увек о групама тела, износећи на видик њихову сличност и разлику, која међу њима постоји. Г. Кнић. дели метале на лаке и тешке, а |

639

та је подела одавна напуштена, па се никако не може узети за основу хемијској подели. Исто је тако неумесно делити метале на бла городне и неблагородне. Квантиваленц тела проналазак је новијег доба; он је дао хемији са свим другојачи пра вац у схватању склопа хемијских сједињења. Од колике је важности овај проналазак за хе мију знаће само онај, који саму науку зна, а довољно ће бити ако кажем, да је он основа

укупној данашњој хемији. Безкрајње комби нисање нових хемијских тела оснива се једино на томе, што се зна квантиваленц појединих елемената, а и само

конштитутивно писање

Формула ништа друго није, до исказани кван тиваленц елемената, као што су у изнесеном

сјединењу узајамно везани. То је једини пут, којим се склоп хемијских тела може почетнику очигледно претставити, па с тога можемо с

правом г. Кнић. запитати, за што он није ни каква рачуна водио у своме делу о кванти валенцу елемената. У осталом мало се шта има казати о самом

делу г. Кнић. јер се ту ништа и не говори о хемији као науци; све што је у тој књизи на писато, већином је или неумесно, или му се не може ухватити прави смисао, или је са свим погрешно, тако да ја не знам на који бих начин читаоцима преставио цело ништа

вило тог дела. Било би понижење за данашњу хемијску литературу, да се и то неколико ли сти уврсти у ред правих хемијских дела. Ја немам кад да овде побрајам поједине погрешке

којима је хемија г. Кнић. препуна, само ћу га запитати: где то стоји записато, да има 66 елемената кад их нема више од 63? Ово сам исто нашао и у једној минералогији, коју је школска комисија прегледала. O Физичнном делу ове хемије нећу ништа да говорим, то је испод критике. Како ћу да назовем то, господине, кад ви са свим по

грешно одређујете апсолутну и специфичну тежину тела, и зар ви не обрнусте пажњу да се по математици тела шире у три правца, а

не у четири, као што ви наштампасте. Ово потоње ћемо ми узети само као штампарску погрешку, јер би смо вас иначе упутили да вам одговоре ђаци реалке и гимназије. — Ви сматрате хемијско сротство, атхезију и гра

ГЛAСНИК.

витацију као истоветне појаве, које се разли кују међу собом само по јачини дејства. То је велика погрешка, јер су кохезија, атхезија и гравитација Физичке појаве, које не треба никако побркати са хемијским сротством, (a Финитет). Г. Книћанин је писао и органску хемију. Ко је са тим одељком хемије иоле познат, тај ће се готово насмејати, кад прочита оно не колико страна из органске хемије његове. Прва два реда на страни 111 оцењују потпуно

Органска је хемија колосална, а свакидашњи проналасци рашириће јој опсег у безкрајност. Она је права збрка за онога, ко је не учи по данашњем систему. Помислите само, г. Кнић. је извадио из недогледног броја органских сјединења само 50, па је онда описао Физичне особине тих тела и то је назвао : органска хе мија. Колико је скроз познавао и то неколико тела види се из тога, што их је савршено наопако поређао. Тако киселине су код њега полазна тачка орг. хемији; па не само то, његову спрему; ту он каже да се органска него је још горе кад полази од најсложенијих хемија бави растварањем и испитивањем ор- | (најкомпликованијих) киселина, које су више ганских тела, разумевајући под реч: „орган атомне и више базисне, а најзад долазе: ски“ животиње и биље. Одредба ова извађена стеаринска, сирћетна и мравља киселина, које је из какве старе хемије, и то из хемије онога су најпростије киселине. — Ко би могао да доба, када се органска хемија називаше хе види из г. Книћанинових Формула шта је то мијом анималних и вегетабилних тела. Ја сам киселина, у чему се оне разликују од других једном приликом казао већ како се органска тела и у чему се просте, више - атомне и хемија некада схватала и како се сада схваћа, више-базисне киселине једна од друге раз па да не би то исто и овом приликом понав ликују. Он нам нигде не каже како постају љао, молим читаоце нека прочитају рад мој, орг. киселине и како се киселине различите што је штампан у „Младој Србадији“ (број 11, природе различито понашају. Једном речи он нам није ништа казао о органским киселинама, 12 и 13 ове год.).

Зар ви г. Книћанину пишете орг. хемију у 1872. год. па је делите на биљну и на живо тињску. Зар ви не разбирате да је та подела из оног доба, када се држаше да у живој при роди владају неки други закони хемијски, но у мртвој природи. Тада се држаше да се ор ганска тела стварају једино у организмима животиња и биља, под упливом неке чудно

вате силе, коју они зваху „животна сила.“ Таква подела могла је важити само за старије хемијско доба, када хемичари и не мишљаху да је могућно органска тела по лабаторијама вештачки градити. Према таквој подели немају места у вашој хемији сва она тела, што су синтетичним путем направљена, она се не на

ходе н ни у биљу, ни у животињама, него једино у хемијским лабораторијама. — Ми смо једном већ напоменули да свака подела хемије ваља да је основана на хемијиским особинама

тела, с тога је неприродно делити их про сто према тој случајности, где се у природи

находе. Како се органска тела данас деле, ја нећу пропустити првом приликом да изнесем пред читаоце.

ван неколико Физичких особина неких ки сслина.

Пошто је г. Кнић. целу своју биљну хемију прешао, завршио је са именима неколико шро стих алкохола. Алдехиде нигде и не спомиње, као да та група тела нема никакве важности за науку.

За што сте уврстили хлороФорм у етере, глицериш у етерска уља, а терпетин у смоле.

С тим сте показали колико имате појма о етерима и алкохолима, и колико вам је шо

зната група терпена. Ово су такве погрешке, да их не би могао ни смео учинити нико који би хтео да се назове именом хемичара. О хемији овој могао бих још дуго говорити, јер јој је не само погрешна основа, него су погрешно у њој и поједине чињенице излагане. На таква дела ни главу не обрће нико у стра ном хемијском свету, а ја дадох мој суд o хемији г. Кнић. само с тога, да бих читаоце наше обавестио о вредности тог дела. С. М. Лозанић.

ДА ЗА .

IJAS плашилнтиплинини. ГОД. III.

БРОЈ 41.

__

У БЕОГРАДУ, 14. ОКТОБРА (ЛИСТОПАДА) 1872.

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН Ку Ју Нџић.

излАзи свАкк нкдкљЕ. стAЈЕ нА годину 1 дукAт њЕс. или 6 ФоринAтA. Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : О вајкадашњој старини, предавање Св. Никетића. (Свршетак) —— Маџаронима од Д. — — Из „Романа са села“, од Свјетле, по изводу Л. Лежера. (Наставак). — — Некад и сад, из књиге изналазака индустрије и заната. (Свршетак.) – – Гласник: Шта бива по свету. —

—-e-p-e->о-З-4=

у ввогРАду, у штAмплРили н. стколновићА и дружинк. 1872

УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ. Протече година дана, од како се туђинском силом растави састанак годишњи уједињене омладине српске. И ево данас опет прилике незгодне, те нема изгледа да се на једноме месту од иста прикупити може скупштина цело

купне омладине сру, ке. С тога се, према одлуци потоњега састанка омладинскога у Вршцу, позивају све дружине, које се броје у заједницу уједињеног младог српства, па биле ове дружине редовно ор ганизоване или још не организоване, да изберу и пошљу своје изасланике на збор омладински.

Дружине ваља, што пре, а најдаље до конца овог месеца, да преко уредништва „Младе Србадије“ известе годишњи од бор, да су наумне послати на збор свога изасланика, па ће се овоме одмах јавити кад и где ће тај збор да буде.

Т0ДИШЊИ ()ДБ0P УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ СРПСКЕ. Опомињемо пријатеље своје, да је за

омлАдински кAJEHДАР зA 373 годину, који се већ штампа, потребна једна приповетка, било изворна, било прерађена, која би по своме смеру вредна била да се што већма у народу одомаћи.

„Борба народа америчког за слободу и независност“. Прерадио В. Пелагић. Ова драгоце на књига од Чеха Х. Тума, која је у Чешкој врло добро примљена, има око 8 табака и стаје 25 новчића или 3 гроша. Може се наручити или код Ђоке Ракића, или Стеве Ратковића у Н. Саду, или у главној књижари у Београду.

— „Dubrovnik, zabavnik narodne štionice dubrovačke, IV. godište“, са сликом града Ду бровника пре потреса и са сликом Орланда, изнеће 20 табака занимљиве садржине. Цена је 1 Фор. и 25 новч. — Имена и новце ваља слати Г)ragutinu Pretneru u Dubrovnik.

— „Коран“, превео на српски Стеван Петаковић. Знаменита ова књига, на коју се за клињу стотинама тисућа наше мухамеданске браће, изнеће преко 40 табака, а стаје 1 фор. или 10 гроша. Претплата се пиље преводиоцу у Беч: — Wien, Stadt, Köllner hof Gasse, N. 3. --o-------

643

0 стар и ни вајка да ш њ0ј. (Свршетак).

„Живели су они, говори Тацит, онако као и остала марва, као и остала дивљач. Нису имали ни станова, ни коња, ни железа (ору жије), него су се служили стрелама, начиње ним од ке стију; спавали су на влажној земљи,

како су у које време људи живели, и чим су се они служили.

Пре свега ваља решити ово питање: од куд се могло докучити, да су се људи најпре слу жили каменом и костима, па онда бронзом, и

ловом — што је коме падало шака. То им је

тек најдоцније гвожђем. Данас, кад има књига, кад готово свак зна записати, лако је оста

било сво занимање...“

вити потомству све што

одевали се у кожу од звериња; хранили су се

Ову периоду живота, кад се људи служе

каменом место матала, морали су проћи сви народи — једни пре, други после. То је зах тевао природан ток историјског развића це ЛОГ ЧОВeЧа,Нотра,

се год догодило и

догађа. Али у оно време, о коме ми говоримо, ништа вам од свега овога није било. Људи су живели као и остала животиња, и само тек

један говор ако их је могао раздвојити од осталих животиња. Ту се дакле не може нико ослонити на споменике или на какве пира

Врло се лако може десити, да неки, а можда

миде с натписима, већ се мора ићи дубље —

и многи, не поверују свему пшто до сада реко

у земљу, и онамо потражити траг вајкадаш

смо. Знам да ће рећи: да је на прилику Тацит

њег доба, о ком писана историја ништа не

начуо био нешто, па онда сам саставио, или

говори. А одиста је и смешно било наћи траг преисторијског човека! Људи су копали да нађу злато, сребро или гвожђе; или су копали бунар, или су случајно изорали неки комад

су му трговци о томе причали, па уз оно што су видели, причали му и оно што нису ни ви дели ни чули, а он све узимао

на веру, па

после написао. Све ово може бити, исто онако, као што је оно Херодот, путујући по обалама

црепа, плоче, камена, па им то дало повода да

се замисле, да на ново копају и да потраже,

црнога мора, наишао на неке људождере (ан нема ли још чега доле. У томе наиђу на ко тропоФаге), који су обитавали у северној Ру сији, и на неки народ Невре, северо-источно

стуре људске, — на један, на два, на читаво гробље. А у гробљу, као што и сами знате —

од извора Дњестра, који се тобож у курјаке

има свачега, и пара и накита и много других

претварају, о којима су му причали Скити и Грци. Али друга је ствар прича — басна, не што што је измишљено, а друго је опет прича, која има карактер научни, то јест која је до казана као истина. Ви, на прилику, лако мо жете рећи, да су дивљаци подивљали једино

ствари. Ето од куда се дознало, да су се људи служили каменом пре гвожђа и бакра; — све се то докучило проучавањем нађених ствари у старим гробницама и старим гробљима. Људи, сахрањујући своје сроднике и прија теље, свагда су држали, да га отпраћају у нов живот, који је у неколико гори од овога зе маљског, али је опет налик на њега. С тога су опремали мртваца што може бити сјајно и богато : одевали га у најскупоценије рухо и метали поред њега све оне ствари, којима се он служио још за живота, а поврх свега тога, још су му давали и даћу на гробу. Свега овог има и данас код неких Сибирских народа; а можда и данас тако раде по гдекojи острв љани на великом океану. Дакле ствари, нађене

с тога, што су удаљени били од осталих људи, или да су се они само за то служили каменом

место метала, што у њиној земљи нема ни каквих металних руда; али кад вам се Фак тима, или што но веле очигледно докаже, да

је род људски у свом развићу одиста морао проћи, па да је заиста и пролазио, кроз неке извесне периоде, онда се нема куда даље, већ

признати све оно, што је наука испитивањем дознала и што она на основу тога учи.

А да би смо све ово, што до сада рекосмо, још боље утврдили и објаснили, ми ћемо се сада обратити самој науци, да нам она каже,

у гробницама, не могу никако бити објасњене случајем, јер често самим положајем својим око костију доказују, да их је неко тамо на 41 +

644

о стAРини вAJкАдАшњол.

рочито оставио. Осим тога, могу се том при ликом изучити начини и обичаји по којима су некада мртваци сахрањивани, те тако се може

може се одрећи, да је било старих народа, који су сахрањивали мртве у земљу, али пи тање је како? Да л” овако као ми данас? На ово најбоље ће одговорити нађене старе гроб нице у Данск ј. Судећи по остатцима види

још боље одредити и казати како је живео тај народ, чије је било нађено гробље. Најпосле и саме кости људске могу до некле објаснити, се, да су се пра прађедови Данаца сахрањивали каква су била племена људска, што су нађена | са свим другојачије од данашњих. Они су ме у гробљу; јер ваља вам знати, да сви људи | тали мртваце у гробове — седећи и са скрш

нису једнога племена. С тога ћемо овде, онако,

теним рукама, од прилике онако, као што се

узгред, казати неколико речи и о томе.

човек налази док је још у материној утроби.

У почетку, људи су само уклањали трупине мало подаље од станишта и метали их на врху

Тек доцније уведен је овај начин сахрањи вања што га ми данас практикујемо.

какве стене или брега; доцније су плели лесе

Осем до сада споменутих начина сахрањи

и на њих метали мртваце, па их онда одно

вања, био је у старо доба још један, а то је сахрањивање по пећинама. Овај начин сахра њивања био је у обичају највише код горштака, који су већином живели по гудурама. У овим пећинама највише се налази остатака и ста

сили у шуме и уздизали на више, међ четири соје или дрвета; а по некад су их само ве пали као колевку о дрво.

Овај начин сахрањивања одржао се и да нас код неких полу дивљих народа, на најви шем северу.

рина.

У опште, у свима старим гробницама које

сва племена једнако сахрањивала мртве, него

смо до сада споменули, нађене су многе ствари, које објашњавају старински начин живота људи

је свако племе имало свој начин сахрањивања. Тако на прилику аријски народи пуштали су

вајкадашњег доба. Али у доцније време (1854. год.), пронађен је још један необорив доказ

мртваце на малим сплавовима низ реку, а не

старинског начина живовања, а то су: остатци

Свакојако, у старо вајкадашње доба, нису

кад су за то и нарочите чуниће правили. Успо мена о томе одржала се не само у предању, него чак и у обичајима старих јазичких на рода, као на прилику код Немаца, Грка и Руса. А у старих Нормана, Шведа, Норвежаца и Данаца, био је и на самим плочама изре зан чун.

Кад је наступала зима, она племена, што су на северу живела, обично су презала тек ух ваћене јелене у саоне, у њима метала мртваца

обиталишта подигнутих на кољу. Они су нађени

у језерима Швајцарским и неми су сведок жи вота оних људи, који су некада у њима Кријући се од изненадних

нападаја и од

зверова, првобитни човек нашао је за најудес

није да се настани покрај језера, и ту је обично подизао и зграду на кољу. Најпре је побијао коље у води, после је озго правио ћуприју и на тој великој ћуприји дизао је зграду за жив

и пуштала саоне да иду куд им драго.

љење. Судећи по стању зграда у оно време,

Кад су људи дошли на мало већи ступањ развијha и почели се клањати ватри, онда су другојачије и мртве сахрањивали. Почем је огањ био највећи створ — бог људи, коме су се они клањали, то да би умрли

кад су оне пронађене, може се мислити да

припадају вајкадашњем добу. Међу зградама нашло се много остатака од оружија и покућ ства, па шта више кости животињске и печен

хлеб, који су људи јели.

достигли сједињења с овом васионском силом

Осим оних нађених у Швајцарској, наилази се на оваква обиталишта и по другим стра а, ПСПСО 88, KOПа ВаЛИ. нама Јевропе, као на прилику у северној Не Овај начин сахрањивања, то јест спаљивање мачкој и Данској. По томе може се судити, мртваца, дуго се држао код људи, а највише да то нису били проналасци само једног пле

— с богом, спаљивали су мртваце на ватри,

су га употребљавали стари Мисирци. Сахрањивање у земљу, отпочето је тек у

доцније време, па и то не свуда. Свакојако не

мена, већ на против, да су овакве зграде пра вили и други народи. Тако Херодот говори, да је ва његово време било таквих истих

645

о стAРини вAJкАдАшњол.

зграда и у Пеонијаца, народа који је живео у данашњој Турској. Још пре, нег што су на ђена била ова обиталишта, на неким Данским острвима наишло се на цело кухинско посуђе, на кости и камене брадве, којимз су људи ва дили мозак из костију животињских, нађених

копћу, рогом и камењем, доцније су се упо знали с бакром и најпосле с гвожђем. У то време јавља се код људи и писменост. Све што год се до тог времена збило, остало је у па мети народној као какав сан, баш као да су људи до познанства са гвожђем само спавали.

Први је, кад су људи ишли у лов и добијали себи храну најгрубљим оружјем, каменом и кошћу животиња. На измаку овог доба припитомиле су се домаће животиње: крава, коза, овца и пас. То је било може бити пре хиљаду хиљада година. У то време човек се клањао брду, стени, дрвету, извору, реци а мало доцније, под свршетак тог доба, клањао се ватри. Други је: кад су људи почели заводити стада и навикли се сточарству. На овом ступњу ви димо људе већ у гомилама — у друштвима. Као што су се они изменули, тако им се и вера променула. Место дрва и планина, они верују у небеске прилике, у звезде и месеце. Људи се и ово доба служе бакром и на измаку тог доба почињу топити руду и пра вити од те смесе разна посуђа и украсе. — И овај ступањ трајао је више хиљада година.

С тога се ни данас поуздано не зна, који је

Трећи је: Кад су људи заузевши пасбишта

на истоме месту.

Еле по стварима што су до данас нађене у гробницама, језерима и у опште у земљи и крај обала, наука је извела и закључила, да су људи одиста проживели све оне периоде,

које смо ми напред споменули, то јест нашла је, да људи најпре нису никако знали за ме тале, него су се место њих служили дрветом,

почели радити земљу. Чергашки живот пре гвожђе, — да л” га је он нашао сам или у стаје са свим у овом добу. У многом се и друштву с другим којим народом и најзад, јесу вера људска променула: Старца — месеца, — од толиких народа на свету први пронашао

л” то били на прилику Семићани или Аријевци, или су обоје сваки својом памећу дошли до познанства са гвожђем? То нам, као што на поменусмо, још ни до данас није познато, а тешко да ћемо кад и дознати, јер нам о томе историја ништа не зна да каже. Свакојако зна се, да су била три периода

заменуло је јарко сунце; мати богова постале су: земља и муња громовница, које су после

у разних народа и различна имена добиле. У овом времену људи налазе гвожђе. Злато и сребро почиње се употребљавати као украс, и почиње се жито млети и хлеб пећи.

JV то време постао је и први чекић од гвожђа. живљења код људи, а према томе и три ступња СВ. Ј. Никетић.

развијha до историјског човека.

М а џ a p 0. н и м а! У словенским морима ви сте Острво тако мало — Чувајте му темеље добро, Док није задрктало Потресено снажно и с десна и с лева Врелим валом нашег ускипелог гнева!

У његовом згаришту још сте и ви и ми: — И опет вам слепа маштанија годи! И опет вас демон залутале води!

Добро памтите прошлост; И још сте толико дрски! Мало ли је било сече? Мало ли сте нам мрски? Огањ четрдесет осме још се врео дими,

Не иде то тако лако

Шта хоћете, синови холи? За чим вас срце боли? Гром и пако! (Сто пута толико да вас има) Копати гробове народима. Ми смо се и с горим душманима били, Ми смо и јачој одолели сили,

646

MAђАРОНИМА.

Па ево нас

Не дражите мирнога лава! Кавез вам је, господо, слаб! Панонија је гробов”ма обилна, Сведок, — и наша да су деца силна. Да су залуду сви ти ваши ланци Зар вам не веле последњи устанци?

Живих и здравих Око вас!!

Шта хоћете с нама, ви синови холи?

Још се ни стари не стишаше боли, А већ вам рука нов синџир баца На невину децу мучених отаца. Не дирајте нашу крв! Она је пуна племенита жара, Не дивља и пуста Као у варвара.

Маџарско! Маџарско! Отргни се страсти! – Куда си потегла

Пут не води части; Жури се, о жури да опереш част! Пред тобом је: — пропаст!

Не кушајте трпљивост нашу! Није Србин „понизан раб;“

P 0 M а н са C e Ma. Од госпође Свјетле, по изводу Луја Лежера. (Наставак)

Суседи су се смејали овој претераној неж

се он није оженио њоме из рачуна, јер је имао

ности, опомињући Антоша да се узме на ум.

на уму да ће она скорим умрети. Сетила се

Али он је бранио жену, јер је мислио да га воли. Кад би се по каткад једила без нужде, рекао би јој по коју добру реч и гледао би да је опамети. Тада би она ударила у плач, корећи га да је хладан према њој. Кад би ћу

да је излазећи из цркве видела где је проле тео црн гавран, знамење смрти, а не голуб, весник верне љубави. Био је благ дан. Сви с мајура беху оти

шли да се провеселе; момци и девојке беху

тао, " онда је мислила да је мрзи и презире.

се обукли у најлепше рухо да играју. Само

Антош није марио с почетка за оваке мале

Антош и жена му беху остали код куће. Тај

приворе брачнога живота; ал” мало по мало, па га је то дубоко потресло. Он постаде осет

је дан био некад тако свечан и мио рихтар

љив и нервозан, свака ма“ и невина реч же

са влатним крстом о врату, водила коло. А

нина вређала га је. Она је често била весела и поверљива спрам њега, али он није имао вере у њу, нити је радо зборио с њоме. А жена му се стаде вајкати и плакати. Како који дан међу њима бивала је бездан све ду бља и дубља. Антош је увидео колико му је

сад је стара, презрена, док јој се муж рас

мати имала право, али науми да све подноси

мирно и спокојно. Спокојство пак то није умирило рихтарку већ је још жешће расрди ло. Љубомора беше јој се залегла у срцу. Место да тражи узрок неповерења свога пре ма мужу, она стаде веровати у неке уобра жене обмане. Мучила га свакојаким љубомор ним измишљотинама, а он се чинио да не

разуме. Жалост, коју Антош није могао ви ше сакрити, утврдила је у сумњи њеној. Зар

ци; поносила се кад је у свиленој хаљини,

цветао у свој сјајности лепоте своје.

— Ја бих радо ишла на игранку, рече му она, али би требало да остане овде поуздана

слушкиња да чува децу и кућу. На несрећу. — Шта на несрећу? Зар ти ниси у стању да узмеш још једну слушкињу?

— Тако је, тако... али не бих желела бру ке у кући... — Шта хоћеш тиме да кажеш?

Најзад рихтарка се изговори. Антош мора да се одважио да разуме, што се тако дуго

усиљавао да не ће да зна. То је био за њ гром из ведра неба; једва се могао уздржати да не дигне руку на жену. Пренеражен, оне свешћен нагло изађе из собе, па појури и сам

pихтAPкА из ЈЕстилвдА.

не знајући куда. Чело му је било жива ва заповеди слушкињи да однесе његове ствари тра, срце му је куцало да провали прси. Ду у собу, у којој нико није до сад становао, и го је ишао. Спусти се ноћ. У сеоској крчми да му ту намести постељу. Они се са свим разлегала се свирка, позивљући на игру мом раздвојише. п. ке и девојке. Лане је Антош био са женом на игранци, играо је с њоме, а суседи су их Сутра у јутру Антош оде крчмару, који му гледали завидљиво. Сад први пут не беху је био добар пријатељ, и од њега узајми пет једно с другим, он лутајући сам по пољу, а стотина Форината. — То је, рече он, за неки она плачући сама поред остављеног огњишта. посао, о коме не треба да зна жена. За сваки Па је ли она крива што преко мере љуби му случај мати моја јамчи вам за ту суму. жа свога? Толико година била је добра за Пошто је потписао признаницу, крчмар му њ. Док је био дете, она му је била помајка; рече: кад је постао човек, она је с драге воље по — Зар не ћете ићи да гледате данас како стала њему жена а деци његовој мати. Антош игра петао? Ја ћу сад да идем, хоћете ли и није могао одолети свима овим успоменама; ви са мном? Још јуче су опазили да вас не врати се кући, наумивши да све заборави, да Ma, TAMO. је моли за опроштај што је увредио. Антопш пође с њиме. На ливади било је Вративши се кући, застаде жену где седи много света. Све девојке из околине биле су код пећи у истом положају, у ком ју је оста тамо, свака држећи у руци штапић, а на ње вио. Никада жена није чула из уста муже му се лепршала шарена марама. На један вљевих нежнијих и љубавнијих речи од оних, пут све заједно мануше барјачићима, поздра што је Антош у том тренутку исказао рих вивши свиту која је водила петла. Дванаест тарци. Она је могла бити срећна да је хтела. најјачих момака вукли су колица, на којима Охолост је упропасти; видећи како је према је петао привезан био. Теглили су божем њој смирен и искрен, она осу на њ свакојаке свом снагом, и ако на колицима није било увреде и укоре. Мислила је да ће се тиме уз другог терета осим петла, који је дрекао до висити, али се упропасти за навек. Антош зла Бога. Момци беху обучени у свакојаке слушао ју је ћутке, скрстивши руке на груди шарене јелеке и чакшире. Један дугајлија у и погнувши главу. Кад престаде говорити, пајацким хаљинама носио је Фењер пред ко она отиде колевци где јој деца спаваху, по лицима. Други опет начинио се поп, а њега дигне их у наручија своја, рекавши да ће да су пратили два млада певца. Око њих под се исели из ове собе, где је живела с њиме скакивали су пајац и рогати ђаво. За коли од како су се венчали. Он се не мрдну с цима ишли су свирачи, свирајући жалостну места, ни главе не обрну к њој кад пређе корачницу, у посувраћеним чакширама и је преко прага. Она се намести у другу собу. лецима. То је као неки укоп у „земљи сви Од сада свака свеза беше раскинута међу рача“, где се не може ни живети ни умрети њима.

без свирке.

Сутра дан поступао је са женом као с ту ђинком каком. Мислила је да ће му тешко пасти што се одвојила од њега. Ама се љу

По што је свита тумарала дуго тамо амо, дође на сред ливаде. Гледаоци је дочекаше

то преварила; на лицу му се могла читати

немилосрдна хладноћа. Изгледао је тако као да је за једну ноћ остарио за десет година,

ног првеног бурета, а на њ беше метута са бља. Свирачи се уредише на једну страну, а поп и гледаоци на другу. Пободу колац у зе

оштре боре пресецале су му чело. Био је блед

мљу па привежу за њ петла, али тако да му

смејањем и пљескањем. Заустави се код јед

као смрт. Рихтарка, или из радозналости | је само глава била изнад коца. Поп се успе или кајући се, покуша да говори с њиме; он ње на буре па почне беседити поштованом не одговори. Антош је не хте понудити да збору да је петао многе грехе починио, да је је води у цркву већ она сама оде. Он по дао општини пример свађе, лености, џандр тражи у мајке утехе и савете. Дошавши кући, љивости, многоженства. С тога је осуђен на

648

вихтAPкА из ЈЕстилвдА.

смртну казну коју је требало сад извршити. Збор пристане на то. За тим поп извади из шпага парче хартије, и јави збору да петао није хтео отићи на други свет, а да не начи ни тестаменат, и да не остави неколике успо

мене суседима својим. Тиме је хтео да му се опрости што их је некада осрамотио. Нокте своје завештао је највећем страшљивици у селу, језик највећој блебетуши, а месо оно ме, који би био кадар да га згоди свезаних очију, и да му осече главу. Свирачи стадоше свирати једну песму. Мом ци извукоше коцку ко ће први поћи противу петла. Коцка паде на Тому. Свезаше му очи, | утрапише му у руку сабљу, ђаво га проведе око бурета три пут, намести га баш спроћу петла, па му даде знак. Тома пође храбро. Али ђаво и пајац ишли су за њим, један се дерао свом снагом само да га збуни, а други је тандpкао звонцетом над ушима његовим. Гледаоци су викали да га смету. Мислећи да је набасао на петла, Тома замане сабљом та ко халовито да изгуби равнотежу, те се прући на земљу колико је дуг. Светина прсну у смех, а и Антош не могаше на ино а да се слатко не насмеје. Призор овај потсетио га је на срећне дане младости. Он је био нека да јунак на оваким светковинама. Био је на гласу са своје вештине да одсече главу петлу. Кад виде како су му невешти и сплетени так маци, чисто му се прохте да и он огледа не

би ли згодио петла.

Најзад ни један момак није га могао пого дити. Неки гледаоци позваше Антоша да он подели јуначки мегдан с петлом. У први мах се затезао, за тим уђе у бориште, и промаши петла као и други. Скине мараму с очију, кад ал” нека снажна рука зграби му сабљу, коју је још држао у руци. Пред њиме је ста јала лепа девојка у црвеном јелеку и у црној сукњи. Замоли да јој се вежу очи, обрне се око себе, одважно упути се к месту где је пе тао стајао па дошавши пред њега, замане са бљом три или четири пута и одруби му гла ву. Пљескању није било краја. Девојка дигне с траве главу петлову па је натакне на са

бљу. А светина је дигне на буре па је стаде обносити у триумфу по ливади.

Антош је пратио призор овај са грознича вом радозналошћу. Тек кад девојка прође ми мо њега ношена на рукама обожалаца својих,

могао је спазити како је лепа. Била је црно мањаста, очи јој севаху као варнице, усне јој беху прави корал а зуби као бисер. Лице јој је било задахнуто смелошћу и радопћу. — Која је то девојка? запита Антош суседа Тому.

— То није девојка, то је, рекао бих, сушти ђаво. Она је синовица ужара. Прежака, који борави тамо доле у Прозеку. Он је њу усво јио као сироче, а богме је добро урадио, јер је кадра урадити двојином више него два момка. — Ја је никада нисам виђао. — Није ни чудно, често је на путу са ујом на границама Саксонске и Пруске. Врло до бро разуме се у пословима. Сама преже и тера коње. Име јој је Силва. Међу тим се свечани обнос свршио. Девојка сиђе с бурета. Светина појури у село да игра, а Силва удари другим путем. — Зар не ћеш ићи с нама на игранку? за пита је Антош, који беше очаран смелошћу ЊеЗИНОМ.

— А за што да идем? одговори Силва под pугљиво и заповеднички.

— Па да радиш оно што и цео свет ради. — Ја нисам навикла да радим пштo цео свет ради.

— Ти би била данас краљица игранке. По бедила си све наше момке, те имаш право да избереш себи играча. — Да красних ми играча! Ни петла нису кадри убити! Не бих их се зажелела ни за

како благо на свету. Они треба сукње да носе Силва прсну у смех мувајући се кроз светину.

Антош се расpди на овакве безобразне речи. У тај мах завадио би се с најбољим прија тељем. Мислио је, да се Силва само њему хтела потсменути; по свој прилици је знала

за његове домаће јаде. Хтео је да је запита шта је мислила кад је оно рекла. Али Силва

беше брза као срна, и у мало што не зађе у шуму. Антош појури за њом, стиже је па је ухвати око стаса. — Држ” је добро! држ” је добро! викаху

момци трчећи за њом.

РИХТАРКА ИЗ

Силва се отимаше свом снагом. Антош је беше стегао као гвозденом руком. На један пут осети како срце Силвино куца на прсима његовим, занесе се од милине и заборави на свој пљев. Силва се користи његовим узбу ђењем, те ослободи једну руку. — Пусти ме, мумлаше она јер ћеш зло проћи. Али Антош ни му хајет. На један пут осети жесток бол на десној руци, и спази да му липти крв. Силва га ударила ножем. Он је мораде пустити, и док су му другови дошли

у помоћ, ње је већ нестало. — Скупо ћеш нам платити то, повикаше момци. Би одлучено да позову Силву да моли за опроштај, па ако не усхтедне, да је туже суду због увреде и нанесене ране. Антош се није мешао у то, јер је наумио био да путује негде, па нит је имао времена нит воље да се тера са Силвом по суду. И заиста сутра рано пође на пут. Жени каже само да не ће бити код куће за неко

ЈЕСтилВДА.

649

време не рекавши јој куда ће. Она опази да има рану на руци, и скорим дозна од слугу

шта се догодило. То јој је било веома мило, радо би загрлила Силву. Мислила је да јој је муж отпутовао с тога, што га је победила жена. После неколико дана момци опремише своје изасланике к Силви у планине, тражећи од ње да се извини, али она не хте.

Повукоше је на суд. Она изјави с поносом и презривошћу да је заиста хтела, да увреди момке из Јестиеда и да рани Антоша. Суд је суди на осам дана затвора. А чим је изашла из затвора, рихтарка је прими у службу. Тиме је хтела да омрзне Антошу домаће огњиште и да га принуди да је остави са свим. Него је рада била знати шта је с њиме. Све што је могла дознати то је да је тражио из Прага пасош, с којим је могао путовати где год је хтео. Било јој је само чудно да ни паре није не стало у домаћој благајници. (Наставиће се.)

-a-e-O

Н. е к ад

и

Из књиге „изналазака индустрије и заната.“ (Свршетак).

Све препреке, које су се дигле морају па сти. Пре су делиле реке народе један од дру гог и као важни погранични бедеми нису смеле имати мостова; — ово је доба, надамо

се, прошло. За добитак благодарни смо једи но и само олакшаном саобраћају, ког је задобио живот у свима правцима, тако да би се

У саобраћај, по нашем схватању спада све,

што може бити карика у односу народа међ собом. Стаклени корали и огледала једина су помоћна сретства испитачу и трговцу у уну тарњој Африци. Па и ако она дејствују у ма њој мери, опет упливишу исто онако као же љезнице и сјајни производи јевропске вештине

звало погрешно схватање времена, ако бисмо

и индустрије, што дадоше повода Јапанцима,

се хтели већ да зауставимо на прокрченом

путу. У саобраћај у пуном значају речи, иду

да шаљу велика посланства у земље где се раде такве ствари, и да отворе странцима ду

и сва просветна сретства, која упливишу на

го затворена пристаништа свога царства.

популарисање знања: прво штампа, за тим

Ми смемо смело тврдити, да је развићем

вештине, као дрворез и Фотографија. Не са мо, множином и лакшим добијањем ових ве штина, да су добиле науке и појмови разу мевања и објашњења, које се голом речи не да тако исцрпсти, већ је се развило и чисто

саобраћаја и саобраћајних сретстава наш жи вот постао не само лакши и сигурнији већ

с естетичне стране осећање за лепим, укус је постао Финији. И оно што је „савршено“ није ту коштало никаквог већег напора, него ли копија ма какве најгоре слике.

лепши, бољи и дужи у потпуном смислу. Лакши је, јер ми с мањом употребом снаге кадри смо доћи у оно душевно и материјално стање, које нам треба те да подмиримо делове жи вота, којих се не можемо одрећи; сигурнији, јер можемо паралисати потпуније и брже пкод љиве утицаје општим саопштавањем и упо

650

НЕКАД и САД.

требом задобивених сретстава — ноћи су освет љене, пустиње и мора пловна, за пустошна

дејства природних сила, олује, поплаве, пожа ре јавља се свуда пто је могућно брже и може им се за времена доскочити; лепши, јер нам је доступачна цела природа са свима њеним дражима, читаве војске испитача учиниле су,

да су нам приступни производи свију земних

спрам оних, којима се излаже путник, кад упо треби делижансе и обичне прилике. Где се и не мишљаше пре 30 година подићи какав друм, јер се чињаше, да неће бити користи наспрам утрошених жртава, туда хуји данас место по штанских кола гвоздени коњ, па било да извози

ма какав производ природни, што се није знао пре употребити, као иловача, гвоздена руда, пор

појасева, па су нас научили да правимо и од

целансказемља, пољски шпатили дрво или угљен

оног лепе производе, што се пре презирало

или да доноси сирови материјал пониклој ин дустрији и да њене производе одатле односи; било макар само за то, да провуче кроз ове пределе пругу, што ће спајати два знатна тр говачка или индустријска места. У великом

као без вредности. — Лепши и бољи је постао живот, јер сви они умни триумфи, што их слави дух човечији у многоликом развићу, врше свој високи уплив свестраније, брже и и доследније него ли пре, — и сви ови до

склопу шуме, што се с чешко баварске гра

битци укупно продужили су наш живот. Ако

нице протеже у обе земље на стотине квад

живот по себи узет, његов опсег и дужина,

ратних миља, у почетку овог века давало се

није данас одмерен бројем година за човека који дубље мисли, већ стеченом сумом иску

дрво у залуд или бар по малешну цену насе љеницима индустријским, да само ове пределе

ства и применом, што их је човек учинио за се и другога, то мери наш живот већ тиме много већу дужину века у ранијим годинама; па и саме прилике што се тичу здравља у

опште су повољније, начин живота постао је природнији, и тим је просечно век одужао. Ми не треба далеко да тражимо оправдања за доказе напретка, што га је учинило наше доба. Под нашим прозорима гори гас, овај најразумнији облик светлога вештаства, који је једини кадар да противстане немилом упливу ноћне помрчине. Ни уље (зејтин) ни лој нити друга каква животињска или биљна маст може

чувене чешке шуме увуку у срце културе.

И у след тога се развила врло живахна ин дустрија стакла, која се могла користити та ким приликама, али при свем том није поску пила цену дрвету. Тек од како су гвоздени путови ближе пијаце учинили приступним, учетворостручиле су се цене дрвету, и тим

је постао и овај предео извор неисцрпном ка питалу.

Кад капетан Мер, славни хидрограф северо америчке морнарице, предаде бродарству своје карте о ветру и мору, он поче учити да ако се ради по назначеним знацима, онда се може

бар приближно достићи осветлење јавних ме веома скратити време пловидбе како измеђ оба ста и унутрашњих простора као гас. У Лондону наша копна тако и међАустралијом. И кад отуда и Њу-Јорку затварају златари с улице своје добит, која се тиче само британске трговачке богате дућане ноћу само великим стакленим Флоте износи годишње на најкраћем путу на окнама без икаквог другог чувара, осим што неколико милијуна — колика мора бити до га осветле онако како је обдан. То даје већу бит, коју је стекао свет од кад су уведене сигурност, него ли оружје и кључаница, јер парне лађе, ако се упореди стари начин бро лупежа излаже јавно пелом грађанству при дарства (с јадрима) наспрам парног Фултоно вршењу свог недела. вог. Парна машина, која је оживела жељез Жељезнички путови прелазе преко земаља нице и бродарство, кћи модерне културе, што као далеко разграната мрежа, и не само да је однеговао Џон Уат и што је усавршише везују централна места трговине и обрта, већ | остали, какав је она дала правац времену! је и најудаљенијим пределима добро дошло | Сваком гомилицом угљена кога она потроши

ово културно сретство. Колико изгледа стра- | може се покренути толико и толико разбоја, ховит начин нашег садашњег путовања где- |

откати толико и толико комада вештачке ма

коме који је плашљивог духа, толико опет терије, а готово да се човечија рука и не до опасности данашњег путовања ишчезавају на | такне. Угљен је тим постао далеко важнијим

ВЕКАД И САД.

мерилом вредности, него што је злато и сребро ; угљен је раденик, а гвожђе његово оруђе. Кад би смо се хтели данас тим задово љити да израђујемо ону количину рада, с ко лико су били задовољни људи пре 100 година, не би требало ни један човек да се напрегне за механички рад; парне машине пшто их год

има, производе више снаге него што треба. Само што ми нисмо задовољни, хоћемо да тро шимо више, него што смо кадри урадити, а

да буде овај сувишак могућан чини само парна машина. Она разбија стене, скопчава висине и брегове, везује мостовима реке, зида куће, преде вуну, струже дрва, топи гвожђе, носи робу на својим леђима, води нас у туђе земље,

651

Претходни, природни појави, што су им основа, познати су били одавна, али још није било плодне земље да семе ухвати корена, и

Француска влада није никад појмила време боље, него ли тад, кад је одкупила од Дагера његов проналазак и објавила га. Ми не само да смо богатији временом и сна гом, већ и материјом. Једном опљенимо са

свим природу, па после наморамо материју, да нам служи дуже време у веома разноликим

облицима. Хемија нас учи да је материја под ложна хиљадоструким преобраћајима. Нема више одпадака. Од дрвених струготина пра

вимо шећер, ужежено масло претварамо у ми рисни етар, који замењује ароматички мирис да се њиним лепотама дивимо; ткачу узима јабукин и ананасов; и саставни делови масти, чунак из руке, писару перо, суши баре, пре што их при прању и гребенању вуне вода од твара их у плодне њиве, засејава их, жње плод несе, опет се добијају и преобраћају у катран и меље ода њ хлеб ; кад варош нема свеже (уље за подмазивање) или се у Фабричким ре воде, добавља је парна машина, она кује злато, тортама“ претварају у ваљан светли гас; из прави све и сва, и пре него што сама себе мрког угљена дестилишемо уље за наш жижак

и у парафиму материјал за свеће, које лепотом и светлоћом премашају све друге. Са питљивим после заузму њено место, тако да се не да месним, честицама које се добијају од безбројних приметити никакав изостанак у радњи. Колико чопорова говеди, што лутају по пољима јужне би се мање пштампало књига, да парна машина Америке, и што су их ловили пре само због

истроши, стара се као умно створење за про

извод нових машина, које раде поред ње, а

не тера „брзотиске!“ Зар би се могло нови коже умножавамо месну храну у пределима нарство и приближно развити тако као сад? јако насељеним од како нас је научио Либиг Могли бисмо отићи у безкрајност с непре да одлучимо оне скупе материје и да их до станим питањима, дотичући се баш важних ведемо у облик, који се да одржати и који је животних прилика, и вазда морао би бити од згодан за разашиљање. Познато је да је испало говор: „Не, не би се могло без парних машина!“ за руком направити алхокол (спирит) од ка Тим што производе парне машине снагу у трана, што се добија из каменитог угља. Но свакојакој множини, штеде нам време, јер оне сад је постала важнија прерада овог прљавог врше за тренутак ма какав рад, кога би смо смрдљивог споредног продукта што се добија ми иначе веома лагано могли свршити. Овај из Фабрика за гас, у бојали материју, која је карактер штедње времена има још осим пар учинила одсечни преврат у бојадисању. Пре них машина телеграф и Фотографија, обоје нас 2000 година било се у Риму забранило носити - пурпурно одело, као крајњи луксуз:; само су изненађују својим мађијским дејством. Ни један проналазак целог света и свију задржали ћесари право да скупоцену скерлетну векова не може се ни из далека упоредити са боју носе, као узвишеност царске помпе. цветањем примењене Физике и хемије, што се У благајнама је скерлетно одело било то, тиче чудотворста њихових радова. Па можемо што је данас дијаманат, бисер и скупо посуђе. ли ми замислити ма какво добро наших пре

дака, те да би смо им морали завидети? Нити би се била развила телеграфија ни Фотогра Фија до свог садашњег савршенства, да је се

Како јетад чезнуо по неки стасит младић, по нека племенита госпођица, за скупоценим бо

покретала у ограниченим еснафским кругови

јама, којима наше данашње боје ни мало не уступају. Данас може носити свака дадиља лепше ха

ма, место у слободном ваздуху општности.

љине, него што су носили римски владаоци при

652

НЕКАД и САД.

триумфалним парадама. И наша бојали материја то је катран из каменитог угља, права „уни верзална тинктура.“ Јер данас нема ни једне нијансе бојине нити у црвено нити у плаво и жуто или зелено или мрко или црно, која се не би могла добити најлепше из анилског или

нафталинског препарата, која се оба добијају из тог катрана. Осим тога даје нам скупоцен мирис, који замењује уље горког бадема, а у бензину даје врло добру воду за чишћење пр „ЉОТИНа.

Могли би смо навести безбројне друге при мере, који би нам показали, какво је неиз мерно користи добио живот тиме, што су ње гови интереси добили општу обраду. То је знак новог доба, да се почиње ши рити ново царство без граница. Ни једна нам препрека не зауставља поглед, време и даљина

нису више сметње, њих је свладала галван ска струја и парна снага. Хладни север стоји у непосредној свези с тропским појасом, и догађаји — ма где били и ма како се корисни јављали — добро су дошли не само поједином пределу, већ се простире њихов добротворни уплив одмах по целој земљи. Што један про нађе и открије постаје за тренутак опште до бро човечанства.

У овом узајамном потпомагању, употребља

налазку. Све се ново ослања на употреби по знатих закона, оно је само проналазак на који би нас наморало време мало доцније. Методе испитивања постале су мало друк чије. Да су оне најтачније казују њине после дице. Погледајмо усавршење само једне једине вештине, Фотографије, што нам је свима пред очима. Познато је било, да се неке соли ме

њају под упливом светлости, а нарочито једно, хлорно и бромно сребро. Осим тога зна се, да сечена стакла (сочивке) дају на дувару вид љиве слике од природних предмета (саmera obscura). На ова оба елементарна гледишта ослањао се Дагер, кад хтеде извести своју прву Фотографију. И сама помисао, да се може она произвести, то је изгледало нешто дрско у овој чудноватој вештини; али му је било оси гурано достигнуће хемијским сретствима која или су била позната или их је требало тра жити и остварити. И данас кад гледимо Фо тографске радове тешко да нам пада на ум,

да од првих покушаја па до данас нема више од 53 године. Но осим тога плодови постав

љених испитивања тако су постали безбројни да захтевају засебну студију, постали су бо гата самостална наука, због које се дижу ка тедре на универзитетима. Ово развиће што иде до најмањих ситница, учинио је лаки сао

вању искуства, што их је други учинио, лежи истинити узрок отсечног и брзог напредовања.

браћај, који струји кров хиљаде жила и нерава,

Сваки ваља само да започне где је стао његов

Наука није више у руци једнеједине класе. Свуда у великој маси народа захвата корена,

претходник. Све што је урађено лежи јасно пред њиме, а није као што је пре било, да испитачи и проналазачи нису ништа знали о

узајамним тежњама и резултатима, — није сад

што везују свет у једно једино тело.

у самом свежем младом животу, а њени се

плодови пригињу благодарно плодној њиви. Назори су се толико избистрили, да се само

нужно зидати целу зграду из темеља с истим

ишчекује последица свесне уједињене радње.

трудом, па можда да се не изида виша. Цели

Војсци се не стављају на пут веће препреке, него ли појединцу, а ове свладане једном остав љају слободан пут. За што да сваки прикрива свој ход, те да мора други свлађивати опет исте тајне? Зар није боље да се томе доско чи заједнички! Као што је заштеђен у науци безбројни рад публиковањем свију нових искустава, тако је исто овладао овај дух заједништва и у жи воту занатском и индустријском. Пред бољим назорима утонуо је пређашњи систем ограничености, рецепти тајног ситни чарства достигли су свој крај, а где ово није

појединца прелазе у цели заједништва. Попу ларисањем целокупног знања дозвољено је свакоме, да свој драговољни правац и свој по ложај доведе до највишег ступња и опет да се изобрази хармонички. Поједине науке и вештине добиле су тиме узајамну свезу, која својим јасним обликом мора водити к идеалу. Сва сретства, што их даје човеку унутарња и спољна природа употребљује се најзгодније. Постављена су питања на природу са свешћу и по познатом плану. Управо у нашем веку проналазака не може бити реч о једном про

ВЕКАД И САД.

случај, ту се само шпекулише на краткови дост и слепоћу појединих. Склапају се асоцијације, друштва, уједињења. Огромна Фабричка, рударска, жељезничка и бродарска предузећа могућна су само општим уједињењем. Корист коју с једне стране има од тога појединац, добро је дошла с друге стране публици. Али овде није довољно, као у политичком

653

идеји опште интернасионалне изложбе. Међу

тим остаде само при замишљају и остави се Инглиској да га оствари.

У Лондону беху заведена већ године 1756 и 1757 политехничка друштва, награде за Фа

настало време, у коме се могла извршити за

брике, ћилиме, покриваче, порцелан и т. д. Но тек после 100 година ступи у живот годи не 1851 прва светска изложба, потпомогнута великим учешћем принца Алберта мужа кра љице Викторије. По његовим речима треба да буде изложба „верна сведоџба и жива слика оног истог гледишта и развитка до ког је дошло цело човечанство и треба да буде ново гле

мисао изложаба, где се излажу производи ве

диште, с ког би могли сви народи довести у

свету, да се новост саопштава само новинама

и журналима од струке. Хиљадама мустара,

градива и т. д. не даје се описати. Отуд је

штине и заната, најпре у малој мери за поје извесан правац своје даље тежње.“ Она треба дине провинције, но после се замисао подигла као свестка изложба у Лодону, Паризу, и т. д. што је учинило обртну тачку у индустриј ском животу. Што је измишљено и урађено скупљено је под један кров и дозвољено да се може упоређењем испитивати. Један једини тренутак непосредног проматрања чини те је излишно дугогодишње напрезање.

Као што ваља да учимо један од другог, тако ваља и да подпомажемо један другог.

такође „да изазове уверење, да се ове тежње могу остварити само у оној мери, с којом смо готови дати узајмне помоћи један другом — дакле само миром, љубављу и потпомагањем не само појединих људи већ и народа на зем љи.“ —

И ове наде не беху пусте жеље само поје. динаца; лепи успех показао је да је било зау зето становништво целе земље овом мишљу.

Свесна обавеза појединог члана огледа се први

Најкориснији извори од куд се што добавља пут у великој целини. Показа се да су сазре пронађени су, створени су нови прометни пу ли плодови, којима су положене клице у ши тови и тима иду поједине гране индустрије, рењу науке, у штампи, ђумручини и здруже и најбрже се развијају тамо, где им природне ној трговини, прво у годишњим састанцима прилике најбоље за руком иду. — Подигла се природњака лекара, зналаца језика и вештака, борба интелигенције против старог перчина затим техничара, зидара, трговаца, асоцијације (цопФа) и привилеђије, слобода рада ујамчава капитала и рада, но пре свега показа се у труду његов плод, и у овој борби јача снага. — препорођају целог саобраћаја помоћу новина, Још у половини 18. века заведене су ин поште, жељезнице и телеграфа. дустријске изложбе код јевропских изображе Узајамно познавање води узајамном припозна них народа и признате су велике користи које вању. А овим припознавањем развија се чо су оне донеле занатима, трговини, вештини и вечност. Све ово не можемо достојније заврши науци, а тиме и општем народном образовању. ти до овим речим Виљема Хумболта: Само су се ове користи достизале у маломе „Ако хоћемо да назначимо замисао пто се све дотле, док нису дозволила саобраћајна види да добија непрестано све ширег значаја сретства, да се скупе производи свију земаљ кроз целу историју, ако ма каква мисао дока ских народа у упоредну свезу, а тако исто да зује усавршење целог човечанства, о којој се буде приступно и лако место изложбе и за мисли много пута препирало, но која је много најудаљеније земље. Морадоше дакле пре свега пута зло разумљена, то је мисао чевечанства: жељезничке и паробродске пруге испрекршта уклонити скучене тежње и границе, које су ти земљу мрежом, па је лако појединцу да се душмански међ људе поставили предрасудци тим користи. и једнострани навори ма ког рода, на цело чо Још при расправи досуђивања у Француској вечанство гледати као велико збратимљено приликом изложбе од 1844. год. повела се реч о племе без обзира на веру, народност и боју

654

НЕКАД и САД.

лица, гледати као једну целину која иде за | је иза брегова, што обвијају његову уску до једном метом, слободним развитком унутарње лину; а за тим опет чезне дома, снаге. Ово је потоња, крајна цел блаженства, Тако дубоко укорењена у унутарњу човечију а у исто доба и по самој природи у човека природу а уједно условљена његовим највишим положен правац за ширењем своје лично тежњама, постаће и ова тежња за раширењем сти. Човек гледа земљу докле се год про своје личности добротворна човечанска свеза стире, небо докле му је год одкривено и целог рода људског, велика замисао у исто звездама осветљено, као да је то све њему рији човечанства.“ предато. Још као дете чезне да зна, шта прев. Љуб. Николић.

Шта бива по свету. Баш нам се трком примичу дани у којима имамо да издржимо последњу страшну борбу

изузетком цео српски народ ускипео гневом и жељом да турскоме чиновништву врати кола

на живот и на смрт, — па допадало се то или

„хаџилук“ на гробу разапете слободе народне.

се не допадало нашим личним ћивтинским на

Знамо ми добро и оне ледене главе сродни чке и наше, што ће нас вечито упућивати с

зорима и незгодама.

шинску посету и да већ једном учини најсветији

На Липову је добро наишла турска низа мија на липовину, и у срамном бегству са светлих стена црногорских подобро је повукла са везирске велике висине занесеног Мидата, тог азијатског шакала у јевропском Фраку. Подли најамници цивилизованих деспота уда рише већ у „сионски плач“, што шакалу азијат ском не пође за руком, да преобрази и изобрази турску царевину. Наместити цилиндар на ће лаву главу бесних „правоверника“ и напус

пролећа на пролеће, па се опет никад откра

тити гладног низама на целу просветну, еко

воље, разбуктаће се онда када дођу другима,

номну и историјску тековину јужних Словена и Грка, — то се у њих зове преображење и изображење турско!

„згодне прилике“, које ми ево не можемо да увребамо за читавих 14 година бурних јев ропских промена!

Овога маха раскиде мали јатаган црногор

Па ни ћесаро-краљевски сањачи мирное „у ставног“ живота и равнодушности према борби народној, ни они који су ради да „гледају само свој посао“, заклоњени крилима аустро-угар

ски занесене планове „великог исламства.“

Бадава пројурише кроз целу Јевропу лажни најамнички телеграми турски, који огласипе

Црну Гору као нечовечно гнездо разбојничко, смерајући да јој и последњи наслон правде

вити неће. Велике су те главе, — и опет ће

можда оне претегнути на теразијама наше по литике. Али нек нико не мисли да се у скоро не може и не ће повратити опет какав „велико

исламски“ Мидат, чим се Турска осети осна жена или својим жељезницама, или каквом тренутном аустро-угарском одрешеношћу, или

„неспоразумлењима“ нашег раскомаданог на рода. Онда ће се борба разбуктати и без наше

ских орлова, ни они се данас не остављају

се никакви други гласови, до гласови о ми

без дражења и изазивања на борбу. Или зар може и „најмирнији“ грађанин спо којно седети код куће, кад се бира посланик за политичку скупштину, која уме да одређује

рењу и кајању, при свем том што је с малим

сваки дан све већи порез и намет на српске

човечанске потсеку у исти мах кад јој земљу

из ненада војском поробе. Данас већ не чују

ГЛAСНИК

крајеве, а не уме да се обазре кад је какав цели крај српски у опасности да пропадне без помоћи против природних незгода!? Или зар и „најмирнији“ и „најправославнији“ гра ђанин да не разбира кога ће да пошље на црквено школску скупштину, у којој ваља да цео народ као један човек стане против ман тијашких изрода, који уводе маџарске коме

655

писници деру и оне се бајонетима растерују. А да је ово доиста ванредно стање, у ко ме је сашаптавање са комисарским властима „аустро-угарским“ издаја, — томе је сведок сам комесар новосадски, који није задовољан

тренутку, и зар се његовог образа може не тицати хоће ли опстати бар један лист народни, у коме ће се одбијати свакојаке лажи и замке,

да чује шта српска народна свест износи на видело у својим јавним састанцима и листови ма, него још нуди читаве хиљаде Форината онима, који ће се увлачити у срце народа, па ипак вршити тајне налоге својих силеџија! Дакле „племенити“ народ маџарски хоће да употребљује новац свој и својих „народних савезника за слободу“, на то да њиме погани карактере нашег народа, да трује наше младе људе, да ствара неповерење између брата и брата, пријатеља и пријатеља! То је даклета „цивилизација“ за коју су се маџарски држав ници пред целим светом хвалисали да хоће да је носе овамо на исток!. . . Омладина је наша сиромашна, то ви добро знате, пудљива господо маџарско-аустриска. Богаташи наши не милују да племенитим јавним жртвама про

напeрeнe против свих његових интереса, —

светним помажу у нас развитак самосталне

код ове лажи влада сама на хватове износи

снаге, политичне и књижевне. А ваш је бу џет шпијунскина један мах порастао на пола милујуна Форината. И већ се око вас хвата старо коло издајничких попова и других утвора. Али не мислите, ни да је наша умна снага ил”

саре у српске народне установе и Фондове и

који су за један великашки ручак или орден у стању напустити српску школу туђинштини, те да деца с отуђењем гледају и на своје ис крвављене праоце и на свога оца и мајку и на своју патничку браћу, с којом би требало заједнички да се одупиру јарму туђинском! Или се зар „најпосленијег“ и „најтврдичнијег“ грађинина може не тицати ко ће му бити оп штинар и општински старешина, ко ће му бдити над имањем и чашћу у сваком тешком

у своме најамничком листу, који се раскошно издржава скупим знојем самога народа, који порезу плаћа!... Као год што се у време ратно особите стро гости прописују за оне који непријатеље про воде и дочекују или им извештаје дају, тако исто у време „уставних“ нападаја на народ, у време „опасности“ постаје изванредан по ложај онима који непријатељу служе и још га пујдају противу свога народа. То је издаја на рода, која је тако исто грешна и велика као и издаја у осталом рату, и народ сам има право да је казни још много пре, него ли што чиновници имају право да суде издају противу „величанства“ једнога човека, који данас јесте

наша мишица слаба да распозна и да кад тад суди

тичици, која би се макар и у очајању на ваш лепак закачила. Аучастомладини можемо рећи да први члан њезин на кога сте бацили своје примамљиве замке вас је истима баш испод грла стегао и изнео вас свету као потпуне обешењаке! Је л'те да је прилично помучно изненађење, кад ви држите да сте бар једнога члана годишњег

одбора омладинског (др-а. Милана Ђорђевића, проФ) претњама и обећањем новаца већ при нудили да српске народне борце шпијунише,

сутра није и чији интереси нису по човечан

те да само комесару лично и то писмено са

ство ни у длаку толико важни, колико су

општава своје извештаје, па тачно у одређено време, у 7 часова у вече „у лицу краљевског комесара“ шетате поред католичке цркве у Н. Саду, очекујући да већ пшујунски извештај

важни интереси читавих народа.

Да је већ дошло крајње време да се над оваким подлим издајницима свога народа у сахрањеној војводини суд народни мало озбиљ

поред вас на земљу падне, — а у истом тренутку

није извршује, или бар јавно у рабош бележи,

гомила Срба већ се смејевашим одмереним кора цима и у „Застави“ већ се штампа овако писмо: „Г. Бароне! Одкако се бавите у овом крају српског народа у вароши Новом Саду, приви

томе је сведок „опсадно стање“ које је са власничке стране проглашено и над сабором

србским и над општинама српским, чији се за

656

вате к себи ваљда „ad audiendum verbum re gium“ поједине овдашње Србе, који су вам оглашени као непријатељи садашњег влада винског сустава у овој држави. Од то се доба

о. г.; јер су сигурно и мене ваши злогласни

понуду одбити ако нећу да рескирам, да ме 12 година под војничку стегу вргнете. Уде сили сте, да будем оно, што је Сабина био Чешком народу, а за све то обећали сте ми добру материјалну и моралну накнаду (у колко ви у опште ову последњу можете дати). Ре косте ми, да ће те мe скинути са професор ства као бајаги, и ја ћу онда доћи да будем сарадин код „Заставе.“ Ту ћу имати прилике,

саветници а несретни синови нишег народа

да будем још већма посвећен у радњу српске

уједно и разнео глас по овој вароши, како по кузујете у тим приликама свој племићско-ма џарски бес претњом и изазивом. Тако сте и мене позвали, да вам се претставим 24. окт.

oвначили као „подозриву особу.“

народне странке, да ћу моћи догледати у све тежње српске и у сретства, којима се служи

Но пре позива од ваше стране, звао ме је || хонвидски мајор Рапун, који је своје непри народна странка. Тако ћу вам моћи тачно до јатељство већ једном надамном на најсуровији стављати све, што се збива у народном стану. начин излио; тај исти господин говорио ми Достављаћу вам то потајно, ноћу и писмено. је како треба да се одречем народне странке С вама се нећу више никад виђати ни позна и да послужим владу у оном, што ће ми кр. вати. Кад вас под ноћ у променади сретнем, комесар рећи. За то ћу добити готова новца пустићу само мимо вас на земљу мој писмени неколко хиљада и званије где и како будем извештај без подписа, који ћете ви после дићи. хтео. Ко познаје одношај мој и Рапунов знаће, Ако тако узрадим, рекосте ми, да ћете пазити да сам присиљен био, да на све то позитивно на мене и бринути се за мене. О свему овоме не ће нико знати, до ја, ви и још неко високо одговорим. После тога је следовао позив од вас г. ба

лице, које ми за сад не ћете именовати. — Није ли тако г. бароне?

роне, да к вама дођем. Ја сам на ваш звани чни позив дошао вам тог дана и био сам код

Ово сам изнео на видик, да види свет дела

вас од 4 */, до 5 */, часова по подне. Ја ћу да покажем једну црту вашег карактера, која до сада није овде опште позната и која је у опреци

ваша. Да види наш свет каква је то влада, која вас шиље овамо, да сејете отров у на

са оном цртом маџарског племенитог поноса.

свој род издавати под видом родољубља и по

Та је црта вашег карактератолико занимљива,

штења. Оће ли вас влада после овог и даље

да је вредно, да вам је овако јавно кажем.

оставити на том месту, то је њен посао. Ја сам задовољан, што спасавам душу своју, ма кар у туђини у сиротињи век проводио, жи већи од поштене зараде. Задовољан сам и зато

При доласку мом к вама, предусрели сте ме, како сам ја код вас рђаво описан, као човек, који ради против добрих намера владиних, који учествује у свим демонстрацијама, како

сам, међу осталим био у Футогу кад је др. Лаза Костић у Пешту одпраћен (ма да је то мимогред буди речено као и остало све пресна лаж); да ми се дакле као таквом не може по

родни морал, да градите грешнике, који ће

што овим опомињем народ наш, да се чува

тог зараза, што га ви хоћете да сејете код нас. Народна странка нема скривених тежња ни

потајних средстава. Она ради свету на видику и поштеним начином. Ал” Сабине су знали наводити људе млађе и живље нарави и на

клонити поверење,да васпитавам и даље млађи

потајну радњу и тако су их силне у несрећу

нараштај, да ме дакле са професорског места

уваљивали. Од тога да народни ђеније нас са

у српској ђимназији просто скидате. — Но то још није вама доста било. Ви сте знали, да сам ја увршћен удомобранску војску, да имате дакле у рукама сретство, чиме ћете ме даље застрашавати моћи. У то уздајући се понудили сте ми, да будем владин ил боље рећи ваш

чува Наш ће народ истрајати у овој мучној

шпијун, будућ” сте зпали, да вам не ћу смети |

6орби, где непријатељ не бира оружје, и по 6еда ће на послетку његова бити. Завршујем, г. бароне, ово писмо с тим, да

презирем људе, који су у својој покварености изгубили веру у честитост других људи!“ —

-a-e-a

__

__ _- | ', __ '_1 - __- - -----_ __ "- -

_

|- __

__ н- лист за п0уку. уметност и друштвени нини.

45

БРОЈ 42. У БЕОГРАДУ, 21. ОКТОБРА (ЛИСТОПАДА) 1872.

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

изл Ази СВАКЕ НЕДЕЉЕ. СТАЈЕ НА годину 1 Дуклт ћEC. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

(IITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ .

О удружењу, од Ат. Вучковића. — — Роман са села, од Свјетле, (наставак). – — Северна светлост, од Ха мершмида. — — Гласник: Шта бива по свету.

–––-------->-о- З-------- ---

у вкогPAду, у пштAмплРили н. ства АновићА и дружинв. 1872

ВАЉА ДА СЕ СЕТИМО ДОПЛАТЕ И ИСПЛАТЕ

ЗА „МЛАДУ СРБАДИЈУ“ којој је већ са 40 бројем наступила и последња четврт године.

ВАЉА ДА СЕ (ЕТИМ) ПРЕТПЛАТЕ НА КЊИГЕ: „Ђулићи увеоци“. Песме Јована Јовановића. Ту ће бити око 60 песмица, продужаја крас них „Ђулића“ Јовановићевић. Књига стаје 50 новчића (6 гроша) и ваља претплату упутити песнику у Сремске Карловце. — Ваљада не ће остати ташта вера „да још има Срба и Срп киња, жедних нежнија напоја, који ће радо дочекати ове најновије гласе старог познаника

свог, који се усуђује запевати у глухо доба.. “! „Јадници, роман Виктора Хига, српски од Мите Ракића. Ова моћна и ђенијална књига данашњега века већ се штампа у свескама, којих ће бити 17, свака по 10 табака. Цена је свесци 4 гроша (40 новч.), а ако буде више претплатника, онда 3 гроша. Ко у један мах наручи све свеске платиће 1 дукат или 6 Фор. — Претплата се шаље познатоме ваљаном преводиоцу, у Београд. „Економија за свакога“, превод Косте Јовановића, помоћника министарског. Ко хоће да има разумљиво и примамљиво изложена питања данашњег економског поретка у свету, ваља

да наручи ову књигу у књижари Вел. Валожића, у Београду.

у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИКАРИ У БЕОГРАДУ И У (ВИМА ПОДКЊИЖАРАМА У СРБИЈИ ИМА НА ПРОДАЈУ

„Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по 5

„,

или

50 н.

а по спуштеној цени: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869.)

, 3

,

Четврти омладински календар (год. 1871.) Прва омладинска заједница (год. 1867.)

„

30

„

„

30

„

„

30

„

Омладинска заједница (год. 1869)

и

3.

„

„

30

„

Пут лицејских питомаца по Србији

,, 3.

„

„

30

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви }\M8. подкњижарама.

659

0 у др у ж е њу. (Говорено 25. Окт. у крагујевачком позоришту).

На сваком скупу приличи људима да воде |||| ре, који су потребни за шрављење каког зда говор о ономе што служи њином развитку, ња, на прилику: зидаре, браваре, столаре, о ономе што их унапређује и узвишава, — о (тишлере) и остале, и рецимо да смо ми од најнужнијим или бар нужним потребама сво свију њих само једнога, на прилику: бравара јима. Надајући се да ће вас такав говор за наредили да то здање прави. Разуме се да нимати, ја сам наумио да прозборим неку о он не ће бити у стању да га направи. Исто |

удружењу.

тако не ће га моћи направити ни двојица или тројица зидара. Само, ако се више мајстора

Из међу свих потреба човечанских, које су до сад познате, удружење биће и остаје једна од најнужнијих потреба његових. Да бисмо

здруже, могућно је да се здање прави. Без

могли да схватимо истиниту вредност удру

каке мајсторе.

жења, доста је да се сетимо, да ни један за

Или узмимо човека — он је састављен из оруђа: срца, очију, живаца, ушију и других. Сва та оруђа не би ништа вредила, да нису

машан рад, био то умни или Физички, не да

се ни почети без суделовања више њих. Ето то нас приморава да

признамо, да удружење

претходи раду, да признамо, да сваки рад, од

кога успеха очекујемо, захтева најпре удружења.

тога ништа готово не би вредило имати ма

у заједничкој вези међу собом, да заједно не раде — да у раду једно другоме не помажу. Руке човечије — то злато његово, — не би

То је узрок, због кога се оно с правом може на

ништа значиле за човека, када би биле оде

звати круном човечанских потреба. Без удру жења народ би личио на државу која је ли шена политичких права, без њега узаман би биле све жеље за развитком. Ј7 кратко, — без удружења нема рада, а без рада нема никакоe напретка. Из тога се види да удружење мора бити од највеће вредности за сваки народ, који хоће да је силан и снажан, који хоће да

љене од његовог тела. А шта би вредиле очи за њега, када би се прекинула веза њина од организма? Па зар би вредила што год гла ва човечија, то најважније оруђе његовог те

не иде натраг, но напред.

ла, када би била одељена од осталог тела.

Не само та оруђа, но ни један орган ни јед ног организма ништа не вреди без целог организма.

Најзад, узмимо тела, која се у природи на

Да не би изгледало да ми ствар удружења

лазе. Ми знамо, да су сва она сложена из

преувеличавамо, да узмемо неколико приме

разних састојака, стихија. Да се те стихије ни су међу собом ујединиле, не би данас би ло тела, којих имаде: не би било наше зе мље, на којој живимо, не би било воде, коју пијемо, не би било ни животиња, ни биља,

ра, који ће нам још боље то објаснити. Зна мо да се опека (цигља), цреп, греде, и други грађевински материјал употребљава на разне грађевинске радње — да све то служи за гра ђење здања, кућа, подрума и других згра ја човечијих. Када се тај материјал не би упо требљавао на ону сврху, на коју може да се примени, то јест, када се од њега не би пра- | вило оно, што може да се направи, када би он, тако рећи, лежао бадава и пропадао — | онда не би имао никаке вредности. Он добија | вредности само тако, ако се склопи — ако се од њега што год створи.

Даље, преставимо, да ми имамо све мајсто

ни минерала, па ни самог човека.

Ово примера доста је, да се сваки увери, да све, што у природи опстоји, има вредности само за то, што је у вези међу собом. Та ве за ствара све — и оно, што је човеку потре бно, па и самог човека, да она свему томе

особите сврхе даје, да је она управ творачки узрок. Чим би се та веза нарушила — одмах све то не би имало никаке вредности и било би мртав материјал. Ни узми ни остави, све

(66()

о УдружЕЊу.

то у пуној мери може се показати и на љу

дима. И они без удружења личе на грађе вински материјал, од кога се ништа не пра ви, но пропада бадава, личе на онога мајсто ра, који би се решио да сам својом руком прави велико здање, личе на разједињене ор гане тела, на стихије, које се нису међу со бом ујединиле да тело како створе. Једном речи, људи без удружења могу се сматрати да су мртви, као што су мртви и органи, ка

да се веза међу њима уништи. Да је све то доиста тако, могу нас уверити

људи који се налазе у дивљачком стању, то јест, који немају никаких међусобних удру жења, који не саједињавају своју умну и Фи зичку снагу за рад. Једино због овога послед њега они нису могли никада да се развијају и да напредују. У дивљачком стању људи под- | мирују своје потребе најгрубљим начином: они употребљују за храну плодове природе у оном виду, у ком их сама природа даје — ||

индустријалних, хемијских, ђачких, и дру гих. У свима тим друштвима већином уче ствује и женскиње, а има их, које образују и засебна друштва. У Финској има друштво, које ће се, може бити, нама чинити „ориђи нално“ — друштво за обавештавање народа, како ваља вештачки рибу расплођавати. А у нашим новинама могли смо читатн, како чак

и кухарице склапају друштва. У опште теш ко је побројати сва друштва, која се сада у напреднијим земљама налазе, но доста је да кажемо то, да у варошима, које су за те кра

јеве, као што је за нас Крагујевац, има по стотину и више разних друштава, па опет

тамо и не мисле да је то много, него се ста рају, да их још више буде. Не ће бити ни најмање чудно, што данас толика друштва опстоје и што се она све ви ше и више развијају, када се сетимо , да је време тако, да се свака земља мора да стара,

употребљују их без сваког прерађивања — у

да сама своје потребе подмирује, да сама бу де ковач своје среће. То је узрок, што се

сировом виду. У том стању људи нису спо

у разним странама, сем разноврсних друпта

собни да што год створе, ни су способни

ва, људи скупљају још из села и вароши и целих округа, те већају о разним потребама својих крајева. Када се и у нашој земљи подигну разно врсна друштва, онда ћемо и ми другачији из гледати, онда ћемо и ми бити јаки и снажни,

да кроче напред, а то с тога што се не у- |

дружују. Но време иде и с временом се и човек уса вршава, с временом се и његове потребе ме њају. Удружењем човек је почео да прерађује руком својом природне дарове и стао је при нуђивати природу, да их она у већој количи ни даје. Тим начином човек је почео да се развија и да јача, почео је и умну снагу да увеличава. Само је тако човек дошао до мо гућности да савлађује природне препоне, које му на путу развитка стоје. Благодарећи удружењу, човечанство је у стању било да дође до изображености коју да нас видимо, и, ако даље буде напредовало, то ће то моћи чинити опет једино помоћу удру жења. Тако се сада готово сва Јевропа пре творила у разноврсна друштва, која имају

као што су данас снажни и други напредни

народи. Када и ми будемо имали друштва за радиности, онда ће се и код нас почети раз вијати индустрија, развијаће се занати боље, но сада — и ми ћемо тиме јако напредовати. Када и у нашој земљи буду опстојала разна просветна друштва, онда ћемо и ми друкчије почети корачати у просвети, корачаћемо та ко као што данас корачају изображени наро ди у Јевропи. Када се и код нас буду скуп љали људи по окрузима и срезовима, да ве

них, правничких, археолошких, педагошких,

ћају о разним економским потребама својима, онда ће друкчије изгледати наши окрузи у економском одношају. За сада живе код нас разна мњења на ра чун удружења. Неки мисле, да је оно још рано за нас, неки пак — да је оно шкодљи во. Али наш народ одсудно устаје против та

превођачких, и т. д. друштава; има зидар ских, кројачких, произвођачких, браварских,

дна тица не чини пролеће“, „више руку — више

разне задатке, у друштва за разне струке нау

ка, у разна занатска друштва — и друга. Са да има у Јевропи разних геолошких, бота ничких, зоолошких, економских, статистич

ких мњења свакидашњим својим протестом: „je

о УдружЕњу.

661

и ураде“, „више очију — више виде“. Тиме он, i штина има још код Срба с леве стране Саве и Дунава, под старинским именом – „жу не боји удружења, но се боји неудружења — панијске скупштине“. Удружењем слободним разједињености и поцепаности, да свакога наш је народ повео војну – наш се народ увери, да је напредак у удружењу, да је си ослобођава. Тако је он, сам показао пут, ко ла — удружење. И доиста, као што без ор јим хоће да иде. А на нама лежи обвеза, да као нарочито жели да увери свакога, да се

ганизма нема живота, тако и без удружења

ми то дело наставимо, да се у њему угледамо

нема рада, као што историја животињска пре- |

и на друге срећне народе, да јаче удружујемо нашу умну и Физичку снагу, па ћемо јаче моћи и радити. Јачим пак радом ми ћемо би ти и јачи и спремнији, ми ћемо се јаче удру

стаје онде где нема организма, тако и исто

рија човечанска престаје онде где нема друш Ta,B&M.

Још у стара времена код нас је било удру

жити и за ослобођење целокупног народа на

жење. Наша данашња народна скупштина

шег — које нас сваки дан потсећа да ваља заједнички да радимо, а не да само оклевамо и вечито се накањујемо. Ат. Вучковић.

личи на старинско наше веће. Задруге наше, које се још и данас налазе, јесу чист произ вод простога народа. Окружних пак скуп

---C-e

P 0 м а н са с ел а. Од госпође Свјетле, по изводу Луја Лежера. (Наставак)

Силва је растла у планини, а ујак се није | Веселост Силвина одушевљавала је чељад у трудио да је васпита. Није знала шта је то кући. Вредноћом својом замењивала је у не школа. Слабо је појимала шта је то добро а колико Антоша, чије се одсуство осећало на шта зло. У осталом нико се није могао поту сваком месту. Силва је била дивља, али је жити на владање њезино. Њезин строг жи

вот развио је у ње чудновате особине. У го динама кад све девојке мисле о љубави, она

нит је знала нит је марила за њу. Примам љивала је лепотом својом, а одбијала је својом

волела да се свак смеје око ње. Срдила би се кад би видела да је рихтарка тужна и неве

села. Једном оставши сама с њоме, запита је за што је жалосна. Рихтарка је сматрала Силву

Рихтарци се допадала ова дивља и ћудљива

не као слушкињу већ као савезницу и пове реницу. Она јој исприча живот Антошев, до душе не онако као пто су јој причали људи у селу. Али Силва је била кивна на Антоша од како га је ударила ножем, те је примала к срцу жалбе госпођине. Једне јесење вечере Антош дође са тајан ственог пута. Уђе у гостинску собу, а нико га не поздрави добродошлицом. Деца су спа вала; рихтарка беше хладна према човеку,

нарав. А. Силва се радовала што ће стати у службу код жене онога, због кога је она осу

кога је тако страстно љубила. Она би га хтела поздравити да је могла. Спазивши Антоша

ђена. У својој новој служби показала се тако

спопаде је нека грозничава дрхтавица. Била

дивљом нарави. На ласкања одговарала је ки котањем, и Антош је већ искусио — тешко

ономе ко је дирне! Говорило се о њој да је момак преобучен у жену. Кад су матере на

прелима тражиле невесту за своје синове, нико није мислио на Силву. Свак је био уверен да она не уме да љуби, и да се не ће никад у домити.

вредна, уредна и разборита, да се госпођа није | јо тако лепа, а можда и лепша него онда кад надала да ће наћи у ње тако дивне особине. | је хитила с поносом у наручја младом мужу Рихтарка је просто мислила да је урадила свом. Друге жене без сумње уверавале би га pђаво, али у брзо увиде да је учинила добро. да се много полепшао на путу, а он би им се

662

вихтAPкА из ЈЕстилвдА.

одазвао с љубављу и ласкањем. Та једина ми

сао тако је потресла рихтарку, да у мал” што не паде у несвест. Силва је седела крај ње плетући чарапе. Није се ни мрднула с места да послужи Антоша, као што јој је дужност. Рихтарка спази то, па јој је било мило. Антош скине огртач па га обеси крај пећи. Био је уморан, гладан и жедан. Замоли жену да му спреми што за јело ; она му одговори да нема ништа, али тако хладно да је није хтео мо лити по други пут. Силва се сажали на њ па се окрене к њему. А кад је угледа, би му јасно за што ју је жена узела у кућу. – Рад сам говорити с тобом, рече рих

тарки. Дођи сутра ујутру у моју собу пећемо се разговарати. И он оде из собе. Сутрадан жена не оде к њему, већ изађе с децом у поље. Вратила се врло доцкан. Ан тош је дочека хладно.

— Синоћ сам те замолио да дођеш к мени рече јој пред Силвом. А ти као да ме избега

рихтарка наведе на тако подло дело. Призна искрено госпођи шта се догодило, и на запо вест њену не усуди се ићи по други пут Ан тошу. Сву ноћ није могла заспати. Антош није ишао суду, као што је казао. Готово цео дан остао је у соби читајући и пишући. Рихтарка заповеди Силви да га шпи јунише и да је извештава шта ради. Она је вршила своју дужност вешто ако и не с во

љом, али га није могла ухватити ни у каком неваљалом делу. Рихтарка јој причала да јој муж пије, да се учи играти карата само да би добио што за шут. Али она није га могла ухва тити у томе. Био је човек сам, ручавао је и вечеравао је код матере у планини, са женом није никада говорио. Једног дана писмоноша донесе му писмо неко. Рихтарка наоштри уши, Антош замоли писмоношу да задржи за њ кола у оближњој вароши. Зар хоће да отпутује? Како је то писмо? Рихтарка зовне Силву и каже јој све шта је у ствари. Силва се одмах

вап навалице. Ја сам хтео радити на леп на

прикраде као лисица иза Антоша па га допрати

чин, али ми већ не остаје ништа друго но би остати међу нама, али кад ти не ћеш, ја ћу их изнети свету на видику. Он изађе из собе. Рихтарка побледе. Зар цео свет да зна за њихову свађу, па још да

до врата од собе његове. Она је мислила да је није опазио. На један пут окрену се нагло. — Врло лепо! повика он. Гле ти само ове девојке тако поносите, која је волела отићи у затвор него казати две речи да јој се опрости. Душе ми моје, да красне ми поноситости за

јој се и зет користује тиме? Размисли се мало

занат што га тераш! А колико ти, бога ти,

па пошље Силву да мужа пита шта јој је хтео

плаћа рихтарка за то? Силва не одговори.

потражити помоћи у суда. Размирице могле

Ка381 TИ.

— Ако је што честито, моћи ће и теби по

— Ја знам, настави Антош, за што ти мене

верити као и мени. Готово је плакала од

могла и њој и њему бити од користи. Уђе одважно у собу па му јави рашта је дошла. Антош је саслуша мирно. Кад сврши што је

мрзиш. Ти мислиш да сам те ја тужио суду, али се љуто вараш. Не марим, ако хоћеш а ти ми веруј. Ти поступаш са мном као с не пријатељем, ти ме увераваш сваком приликом да ме мрзиш. Ја знам шта си радила код рих тарке. Ти изврћеш све речи моје, сва дела моја. Који уме шпијунисати, тај уме и лагати. — Лагати? не! одговори брзо Силва подиг нувши главу, коју је до сада погнула била,

имала казати, он јој показа врата срдито и с

кад и кад погледајући Антошу. — Јест, ја

таким погледом да не смеде

неких и неких одношаја, које ваља поштовати.

признајем, ја сам вам пепријатељ. Јест, жена ваша наредила ми је да пазим на вас. Ја сам јој казивала шта сте ви радили, и више ништа. Антош се насмехну горко. У подломе занату девојке ове било је и мало поноса; самољубље јој се бунило на помисао да ко и помисли да

Сама себе стидела се што је допустила да је

је лажљивица. Сузе од беснила потекоше јој

беснила.

Силва се зачудила видећи како Антош по

стуша са женом. Мислила је да је суров и не ваљао, а мало час увери се да у њему прове

јава хладно достојанство. Поносила се што је

прословити ни

речи, већ изађе из собе у највећој забуни. Нико је још није тако оштро погледао, никада није спазила на лицу људском тако презрива израза. Први пут у животу осетила да има

РИХТАРКА

ИЗ

из очију. Управивши на њу оштар и строг поглед, настави :

— Хајде да верујем да ти је лаж мрска. За то и хоћу да сам поверљив према теби.

Ти си повереница госпођина, за то чуј што што ћу ти казати, па јој јави све то верно. Ти знаш како стојимо међу собом ја и моја жена. Није ти нужно да знаш који од нас двоје има право а који нема. Ја бих већ одавна ослободио рихтарку од несносна мужа, да ми

није стало да сачувам име и будућност деце моје. С тога хоћу да се раздвојим од ње, а да НИКО Не ЗН3, 88, TO,

ЈЕСтиЉЕдА.

663

божићној ноћи, у оном светом часу кад се родио спас света. Тај час беше куцнуо Силви. Сад је разумела језик срца, најузвишенији је зик природе. Поштујући и дивећи се Антошу, у исти мах обузе је неко дубоко презирање према госпођи. Готово науми да је одмах остави, и да се на друго место погоди у службу. Али увиде да може бити кориснија оставши код

ње, него што би јој можда могућно било по правити неки део зла, што га је и нехотице

учинила. Она оде да јави рихтарци шта је чула.

Од сада све што је III.

није више моје, а што је моје није више њено. | Пре неки дан отпутовао сам одавде с узајмље ним новцем да тражим себи срећу. Био сам у Угарској, где сам купио коње па сам почео трговати. Послови ми иду да не може боље бити. Ја се познајем у коњима, а познато је да сам поштен човек, и већ сам стекао доста

Антоп остави кућу па стане трговати ко њима. Коњски трговци у околини нису радо гледали новога такмаца у радњи њиховој. Али дурашним радом и постојанством он је победио

све препреке. После неког времена сами про тивници његови понудише га те склопи удру

муштерија. Хоћу да путујем, па ћу тако жи жење, које је брзо процветало под његовом вети одвојено од жене, а да ми свет не може мудром управом. Антош је непрестано и ре замерити. У осталом ја јој не ћу натоварити | довно слао рихтарци један део од својих до на врат све домаће бриге, шиљаћу јој и но битака. Често се сећао своје некадашње среће, ваца да може одгајити децу. Бог ми је сведок | своје старе мајке, своје деце, коју је тако рећи да сам испунио дужност своју спрам ње, и да оставио као сирочад. Обилазећи их кад и кад, те ми се нема шта замерити. Био сам млад и пио се да су васпитани много боље него што се неискусап кад сам се њоме оженио; љубио надао, и да се најбоље уче у школи. Мислио сам је и поштовао колико сам год могао. Да је да то све ваља приписати у заслугу рих је само хтела, могли смо живети срећно до тарци, и он ју је благосиљао од свег срца. смрти. Охолост ју је упропастила. Хтела је Каткад би хтео запитати децу о мајци њихо да сам јој роб. Данас је све раскрштено међу вој, али кад год би он почео, она би се некако нама. За мало па ћу отићи одавде. Предај збунила, те би их престао запиткивати. Мислио жени ове банкноте, што сам оставио на страну је да им је рихтарка запретила да говоре о њој оцу њихову, а он није хтео натеривати за децу нашу. С богом, Силва. их да је не слушају. Антош се врати у собу. Силва беше више мртва него жива. Цео свет од нових осећања У осталом као да се рихтарка мало стишала, превртао се у њој. До сада је знала само шта од како је Антош јавио да је све раскрштено је то телесан бол, а ни појма није имала о међу њима. Ретко је кад говорила са Силвом нежности и болу срца. Још као нејако дете о мужу, и лепо је поступала с њиме, кад би изгубила је родитеље. Није имала ни брата случајно дошао у Јестијед. Она је живела усам ни сестру. Девојке су бежале од ње, момци љено, није ишла у цркву, а у селу се гово су је исмевали, а ујак ју је злостављао. У рило да јој почиње долазити памет у главу. животу своме није никога љубила осим црног Од свега тога не беше ништа. Обично је се коња и великог пса у кући где је одрасла. дела у вече пред огледалом, чешљајући се или Као да ју је до сад нека машта претискивала, тражећи наките и хаљине, које су се недавно што је сад Антош раскиде. Као што вели је допадале Антошу. А кадкад ишла је крадом дна словенска прича, човек разуме и језик староме Микушу, и то увек ноћу. Силва је нрироде, и певање тица и глас животиња у за све то знала. Од како јој се госпођа заба

664 .

вихтAPкА из ЈЕстилвдА.

талила, она је управљала свом кућом. Помоћу ње Антош је уређивао своје рачуне с рихтар ком. У осталом слабо је с њоме говорио, она као да га је избегавала, а он је није тражио никад. Међу њима нит је било пријатељства нит непријатељства.

Две године минуше како Антош није свет

с десне ноге па је баци левом руком преко главе. Ципела падне преко баштенске ограде

близу Антоша; потрчи да је узме. Ципела је била од црне кадифе са сребрном петљом и црвеном петом, као што је носе девојке из Јестиједа о божићу. Антош је дигне. Дошавши до ограде, она се нађе пред њиме. Обоје се

ковао божић с децом својом. Није могао срцу одолети да и треће године не прослави овај

изненадише: то је била Силва. Згледаше се

велик празник с онима, што су му тако драги.

киде ћутање. — Шта ћеш ти овде?

22. Децембра дође у Јестијед. Божићна ноћ на чешком језику зове се: „stiedry veczer,“ ве личанствено вече. Нема тако убоге колибе,

ни речи не проговоривши. Антош први пре

— Уђите унутра па ће те видети. Он пође за њом и уђе код мајке своје. У

коју не краси дрво дивно искићено. Антош

скромном стану беше све задахнуто чистотом,

купи играчака и колача за децу, кола остави

радошћу, побожношћу овога великог дана. Ватра на огњишту пуцкаше, прозори беху ис кићени осушеним цвећем. У једном углу, где су висиле свете иконе, стара мати Јировецка седела је за столом покривеним белим чар шавом. Поред ње беху синови Антошеви свежи и румени. Држали су под чаршавом као и баба им руке пуне ситних парица. По тамопшњем оби чају бог чува од сиротиње оне, који те свечане ноћи стављају под његово закриље имање своје. На столу горела је свећа у старом свећњаку а око њега беху јабуке, крупке, лешњици. Баба је поучавала унучад да не ваља ништа дирати док се не нахрани ч.коза у стаји и др вета у башти.

у вароши, па се упути у Јестијед пешке. Ноћ беше бела од иња и снега. На прозорима се

светљаху буктиње од смоле. Прошавши кроз шуму Антош ступи на пут, који је водио у стан његове мајке. Сети се како га није ви дела одавно, да је без сумње сама, и да ће се

зарадовати доласку његовом. Он похита, и на скоро дође до ограде од мале баште, где се некада тако често играо. У исти мах врата од колибе отворише се и дугачак прамен од

светлости паде на снег. Нека жена појави се

на прагу. Она је била висока и права; то не беше мати Антошева. Он се прикраде заједно дрво. Млада жена — по ходу се могло видети

да је млада — стаде код првог дрвета у башти, одгpну од њега снег, узе из кецеље три паке

брашна па их баци око дрвета певајући: Лепа дрва, красна дрва,

— Не ваља, говораше им она, јести вече рас пре дрвета и животиња, које нас хране целе године. Бар један пут треба да им одамо почаст. Обичај овај у многим се кућама зане

марио за то краве и дрвета казне човека што Хајте данас да једете с нама. — Кад ви јести започнете, је незахвалан, не дајући му млека и плодова. Кад баба ућута, деца се окренуше и угле Доћи ћемо да једемо с вама. Антош мишљаше да није при себи. Протрља даше оца. Они му се обесише око врата, и очи па се прекрсти. Али привиђење не иш у мало га не угушише са умиљавањем. Стара чезе. Млада жена иђаше лагано од дрвета до мати плакала је од радости. — Од куд дођосте овде? — зацита их Ан дрвета, бацајући код сваког дрвета три пре грши понављајући исте речи. Пошто је оби тош, умиривши се мало од узбуђења. Знао је шла сву башту, баци што јој је остало у ке „ да рихтарка није волела свекрву, па није мо цељи на траву, која се белила од иња, пе гао разумети како јој је могла послати децу вајући : да проведу код ње божићну ноћ. Красна траво, када станеш јести, — Силва нас је довела, одговорише деца, И наша ће коза доћи да једе с тобом. загрливши Силву и стадоше јој се умиљавати. Што је више слушао, све му се више чи Антошу није било мило што је она ту — оче нило да познаје тај глас. Млада жена окрене видно с тога, што није могао радовати се како се к прагу од колибе, клекне, скине ципелу би хтео што се опет видео са матером и де

РИХТАРКА ИЗ ЈЕСТИЈЕДА.

цом. Силва спазивши то, хтеде изаћи. Баба је задржи, па је замоли да спреми вечеру. Она донесе на сто проју, кухана грашка, скорупа, јабука и лешњика. Пошто су вечерали, она дигне чаршав па изађе да по обичају баци пшто је остало од вечере у башту. И деца одоше

665

обиђе ме с децом и помаже ми у послу. Оно истина она је мало дивља, али јој је срце злато. А и сам ћеш видети да се променила у многоме. Слупа савете моје и иште их од мене. Сад не би за жива бога износила којешта противу девојака, нит би ишла да убије петла и да допусти да је затворе због једне шале. Антош је једва дочекао то. Одмах запита Рихтарка је још не пушта од себе, али није мајку за што је Силва код ње. Њему је било поверљива према њој као што је отпре била. криво, видећи како му је мајка наклоњена де Она је то израдила те ми је довела децу, на војци овој. Да је знао да ће је видети, он за говоривши госпођу да оде на целивање у неки цело не би дошао у планину. манастир на неколико миља одавде. Рихтарка А и Силва не би дошла овде вечерас, је то и учинила које из радозналости а највише одговори му мати, да је мислила да ће тебе да се покаже како је она тобож побожна. Ја ту затећи. Него мени је врло мило што сте се све већма бојим ове жене од како се пре се случајно састали. Не могу више да кријем твара да је побожна. Рекла бих да кује нешто тајну од тебе кад ти кажем, како је девојка противу тебе... У то Силва уђе унутра. Антош је муком добра спрам мене. Пази ме као да сам јој мати. Али она не ће да ти знаш за то. Боји сакрио своје узбуђење; у мало што није кле се да јој не забраниш да долази више овде. кнуо пред њоме, да је моли да му опрости, Ти као да је не гледиш радо. што ју је мрзео. Лака румен шокри јој лице. — То је истина, и ја не разумем како је Она стаде, упревши своје велике црне очи на ви можете трпети. Она је продана душа рих Антоша. Сва јој је душа била у том погле таркина. Јасам вам често причао шта је радила ду; у њему се огледаше захвалност Антошу противу мене. Она је по свој прилици дошла што јој је опростио , и благ прекор што је овде да пшпијунише, и да све јавља госпођи тако дуго зебао од ње. Бог зна колико би трајао овај неми призор, да деца не напипа својој. — Ја знам шта се збило, ти си ми причао пе у очиним ппаговима играчке и колаче, а и она. Али има нешто што ти не знаш. Ти пто им је донео и што је заборавио да им да. се опомињеш оног дана, кад си је ухватио да Силву натераше да се игра с њима. Било је те пшпијунише, и кад си је онако жестоко уко лепо гледати како поступа с њима као мати рео. Од тог дана очи јој су се отвориле, ви или најстарија сестра. На лицу јој се сијао дећи да те је рихтарка подло оговарала. Науми израз од среће што га Антош није видео ни сад да се покаје за оно што ти је учинила. кад у ње. Гледао ју је из прикрајка прича С почетка не хтедох јој веровати и сумњала | јући мајци о путовању и пословима својим. сам у њу. Али сад је волим као рођену ћерку || Више пута прекидао би причање да разматра и тешко ми је кад недеља прође, а она ме не по својој вољи призор што му даваху Силва обиђе. Ти ћеш ме питати за што је остала и његова два синчића. Он би се занео у овај код рихтарке. Могла је отићи од ње одавно, диван призор, али га је мати непрестано за јер су је нудили да се прими службе у многим IIИТКИВАЛa, А Силва слушала је колико је могла од де кућама. Могла је наћи, да је хтела сијасет це. Од како је живела код ујака, имала је при љубавника. Али је остала код рихтарке тебе лику гледати често како се продају и купују ради и деце твоје. Жена ти немари за децу, коњи. Занат тај знала је у прсте. Више је за њих се брине Силва. Она их шаље у школу, она их негује, а кад би рихтарка казала пред пути помагала Антошу да објасни матери сво њима што ружно о теби, она би им говорила јој неке и неке појединости. Деца играјући да се она само шали и да ништа не верују. се заспаше, те Силва седне на клупицу код Свако вече моли се с њима богу за тебе и ногу мајке Јировецке. Кад и кад Антош је збори им о оцу њихову. Кад је на доколици || бивао тако узбуђен, да му се речи задржава

666

РихтAPкА из ЈЕстилвдА.

ху на уснама, те је Силва довршивала што | очи слика која представља бегство у Мисир. он не би све казао. Како је глас њен изгле- | дао примамљив Антошу! Никада није чуо слађе хармоније. У осталом Силва је видела и научила много којешта. Причала је успо мене из детинства, шта је доживела путујући по граници Саксоније и III леске. Антошу није било досадно да је слуша; мати Јировецка уживала је срећу сина свога. Преседела би тако сву ноћ, али сеоско звоно огласи служ бу у поноћи, а мати Јировецка ни за што на свету не би пропустила да не иде у цркву. — Како ће се деца вратити кући? запита Антош забринуто, кајући се што је тако ду го задржао Силву код матере. — Врло лако, одговори она, ја ћу узети једно на руку а ви друго. Допратићете ме

до куће, па ћете онда ићи по мајку у цркву.

Упутише се селу истим путем, уз који се Антош мало час пео. Шта ее није изменило за то кратко време. Чинило му се да је ове ноћи божићне срећнији него што је био це лога свог живота. Да ли је Антош био кад год млад? Зар му се младост није повратила ту у колеби крај мајке своје и Силве? Чврст снег шкрипео је под ногама задоцњених пут

ника. Звезде се блистаху на небу, снег се сијао по земљи. Звоно је јављало људима да се родила светлост свету. Мир и слава! го вораху небо и земља. Мир и слава! певаше срце Антошу. Стигоше ни речи не прозборивши до куће рихтаркине. Антош мете лагано на снажне руке Силвине дете које је носио. — Ти ћеш бити до века мати њима а кћи

Она лепо увије децу. Антош узме старије мајци мојој! шану јој он на ухо. Силви грунуше сузе низ лице. То јој беше у руке а Силва понесе млађе, пошто га је добро умотала у свој огртач и притиснула га || једини одговор. (Свршиће се.)

на груди тако нежно, да Антошу изађе пред

Од Хамершмида.

Северна светлост у свом потпуном развићу заиста је најдивнији, али је и најзаплетенији природни појав у нашем ваздуху. Па за то ће бити добро дошао и сваки разговор који отва ра нова гледишта за објасњење овог природ ног појава. По томе ја не оклевам да изиђем са својим мњењима о постанку северне свет- | лости, као и других најважнијих атмосферских појава (водене паре, ваздушног електрицитета, пасата, земаљског магнетизма и т. д.), који се оснивају на свези ваздушног етара са мер

љивом материјом, а при томе ћу излагати верно и туђа мишљења.

Пре свега ћу да наведем необориве истине || које се тичу северне светлости. Оне гласе: ||

него за обртање земље око своје

осовине од

запада на исток.

2). Сви Физичари нису висину северне свет лости подједнако одредили, но сви су је узимали

eамо у границама између 10 и 25 ђеографских

миља. У пределима који леже ближе земљиној осовини, у „полима“ спушта се северна светлост ниже, а близу магнетског пола по каткад и до висине од 4000 стопа, но тада се опет често

пружа врло високо у небесни свод. 3) По женевском Физичару, Дела Риву мо же се сматрати за закон, да се северна и јужна светлост или поларне светлости јављају у исто време.

4) По истом Физичару долазе на месеце Април и Септембар највише, а на Јуни и Де то јест место јој је у ваздуху над земљом, и она || цембар најмање поларних светлости. доказује право обртање земље, дакле не гово Што се тиче броја северних светлости, по ри за привидни покрет сунца и месеца као ђеографској ширини, то је о томе познато ово: и целог звезданог неба од истока на запад, Северне се светлости показују нарочито у 1). Северна је светлост атмосферски појав, |

СЕВЕРНА

СВЕТЛОСТ.

хладним земљама, а у тропским су пределима готово непознате. У Хавани под тридесетим степеном северне ширине зна се једва за шест појава северне светлости кроз цело столеће. Јужније су још ређи. Ако се пошавши са земљиног појаса, јекватора, иде правце к осо вини земљиној, по меридијану који прелази преко Вашингтона на север, то се налазе ови средњи бројеви за средњи годишњи број се- | верних светлости:

10 северних светлости виђају се под 40" сев. шир 420

71

667

целе ноћи и ишчезавају при расвитку дана, због јасније дневне светлости, а у ствари се само за то више не виде. Последње две ве

лике светлости од 24. и 25. Октобра 1870 sa цело су била видљива продужења, ма да се

дању не виђаху добро. 6. Северна светлост не показује ни трага од „поларизације“, као год и светлост водоника азота, који су у светлост доведени муњевином

електриком, па тако стоји и за друге гасове. 7. Ако се северна светлост оснива на врло замашном догађају у нашој атмосфери, о чему

450

нема сумње, онда мора стојати у свези са про

50)0

Између 52—62 степена северне ширине го тово се сваке ноћи виђа северна светлост.

меном времена. У овоме се слажу и мишљења необразованих северних народа, пред чијим се очима сваке године појављује читав рој

Лотен је приметио у 70" северне пирине за

северних светлости, а слажу се и са сматрања

време најдуже ноћи, која тамо траје без сва нућа од 17 Новембра до 25 Јануара, дакле за 69 дана 64 северне светлости.

научних стручњака. Само у питању каква ће бити промена времена, да ли долази киша или ведро време, или мраз, топлота, бура, и т. д. нису пресуде једногласне. Но опет је по Грен

40

ју

80

tr

ј:

Исто је то и у меридијану, који прелази преко Петрограда, само што овди број северних | светлости мање прирашћује, што се северном полу више приближавамо, тако да се област у којој се годишње виђа до 80 северних свет

лости, налази између 60% и 70% северне шири

ланду на далеко распрострто мњење, да тихе

поларне светлости претсказују умерено, а цр вене и немирне бурно кишовито време. По целој је Сибирији распрострто мњење да по сле јаких севеј них светлости долази ветар,

не. По Росу лежи северни магнетски пол тамо, бура и киша. где магнетска игла правце се окреће врхом О северним светлостима, које се виђају у према земљи, од прилике у 280" 54' 42" исто пределима, који даље леже од пола, каже Бок, чне дужине и 70° 5' 17" северне ширине. По || да се не примећавају тако лако при јаком

Гаусовој теорији лежи северни магнетски пол још за 3' 30" северније, него што Рос каже,

мразу, него при промени времена, и то при таквој која тек после неколико дана наступа.

дакле удаљен је од правог северног земљиног | По правилу се северна светлост појављује пола отприлике за 17 степена или 255 ђео- | у лику облака, који се назива пернати облак графских миља. Под магнетским полом не (cirostatus) а састоји се из Финих ледених треба замишљати узано ограничени простор, иглица. Висина ових пернатих облака рачуна па ни стално место. Овај пол треба замишља се на једну до две ђеографске миље. По сматрањима, која сам чинио приликом ти, исто онако као и метеорологијски пол што наступања последње велике северне светлости се замишља на целоме месту најниже вазду 24. и 25. Октобра 1870, могу толико казати, хове топлоте. Војечков каже да се магнетски пол мења и да остаје само дуже или краће да је ових дана барометарско стање по свима времена извесном месту. Па и тако изгледа као метеорологијским местима Аустро-Угарске било да опстоје више таквих полова, или да би бар много ниже но обично. У Бечу наступи ноћу 26. и 27. Октобра јака олуја праћена пљус могли опстојати. Што се тиче свакидашњег броја северне ком и орканском буром. Из Италије и Не мачке долажаху вести о јаком пљуску и по светлости, то се он показује најзнатнији око

11 сахати у вече. Барем ово вреди за Амери кански север.

месним поплавама. Дунав придође прве не деље у Новембру толико да се умало није из лио. Целог Новембра после тога било је вре

Има северних светлости, које трају преко | ме врло умерено.

668

СЕВЕРНА

СВЕТЛОСТ.

|

Северна светлост од 24. и 25. Октобра 1870. | и образовао више или мање правилан лук. видела се, у колико смо извештени: у Шток

Дужина је зракова била врло различита, а они |

холму, Хамбургу, у целој средњој Јеврспи, у су ишли правце оној тачци на небу, коју по Аустро-угарској, у Србији, у Турској, у Ита- | казује јужни крај магнетске игле. Зраци су лији (Риму), у Француској (Туру), за тим у

се по кад што продужили чак до ове тачке и

Шпанији (Мадриду),у Португалској (Лисабо- | образовали као неки комад од грдног небес ну), где врхови на мнимој ватри трепетаху, у атлантском океану на 600—800 инглиских миља или 120—130 ђеографских миља јужно од Лисабона, где Алфред Маршал превозећи се из Чила сматраше ту северну светлост. На јужној половини земље, сматрао је Сал вадо јепископ бенедиктске мисије у Аустра лији 25. и 26. Октобра светле јужне свет лости. При томе је била 25. Октобра прете рана врућина, а 26. пала киша као из кабла. Сад ће те чути описивање са свим развијене северне светлости, као што се она на далеком

северу не ретко виђа. Лађарски капетан Лотен, члан неке на се вер отпраћене научне експедиције, имао је прилику да проматра за време јесени 1838. до 1839. појав северне светлости у Боскопу, у области Финмаркену, под 70“ сев. ширине. Боскоп лежи на некој отоци, која се грана

у многе заливе, и у коју се улива речица Ал тен, опкољен је јеловом шумом, и ледењацима,

којих се гребен уздиже до висине од 5 до 7“ над хоризонтом.

Од Септембра 1838. до Априла 1839. за време од 206 дана виделе су се 143 северне светло сти, и то 64 за време најдуже ноћи, која у оним пределима траје од 17. Новембра до 25. Јануара.

Лотен је описао тај појав на овај начин: „У вече између 4 и 8 часова обори се горњи

ног свода.“

„Лук је продужио своје пењање к зениту; у његовој светлости показивало се како свет лост зракова расте на сваку стопу. Овај на чин светле струје показивао се више пута је дан иза другог, но чешће од запада на исток, него у противном правцу. По катшто али ретко следовао је натрашке покрет непосредно ва првим, и кад је светлост редом прошла кроз све зраке од запада на исток, онда је њен покрет примио на се супротни правац и

враћао се к својој излазној тачци, а не би се могло сасма тачно казати, да ли су се сами

зраци враћали, или да ли се светлост прено сила са зрака на зрак, а да зраци нису ме

њали своје место.“ „Лук је показивао и у хоризонталном правцу неко кретање, које је доста налик на лепршање

или савијање ветром покренуте траке или

заставе По који пут су или једно или обадва подножија остављали хоризонат; тада су сви савијутци били многобројнији и јаснији; лук је изгледао просто као дугачка зрачна трака, која се развијала, у више делова одвајала и чинила красне савијутке, који су се додирали и тиме се образовало оно пшто се обично зове

„круна.“ За тим се напрасно промени јачина светлости зракова, која је надмашила светлост звезде прве величине; зраци су узлетали брзо као муња, поделили се горе, час се продужа

вали а час скраћивали, образовали савијутке увек има у висини од 4" до 6"; ова ретка пруга | а за тим се развијали исто као и склупчена прелази полагано у облик лука бледо-жуте боје, змија. Сада су се зраци обојили, основа цр коме су се окрајци губили, а крајеви на земљу вено, средина зелено , а остали део задржао је бледо-жуту светлост. Ове су боје задржа „Овај се лук пео полагано у вис, но међу вале увек своје противу положено место, и тим му је врх остајао готово увек у правцу имале чудновату провидност. Црвена се при ближавала отвореној као крв црвеној, а ве магнетског меридијана.“ „У час су се појавиле црнкасте пруге које лена као смарагд бледој зеленој боји.“ „Светлост је опадала, боје су ишчезавале, су раздвојиле светли лук, и тако се образо- | вали зраци, који су се час нагло, час споро и цео се појав гасио или напрасно, или мало продужавали или скраћивали. Доњи део ових по мало. Поједини комади лука опет су се зракова показивао је увек најживљу светлост, појављивали, он се поново образовао, проду

део ретке магле, које овде на северу готово

СЕВЕРНА СВЕТЛОСТ.

жио своје пењање и приближавао се зениту; зраци су постајали све краћи из узрока што их гледамо са стране (у перспективи); за тим је доспео врх лука до магнетског зенита, до тачке, на коју је показивао јужии врх маг нетске игле. Сада су се видели зраци чак од свог подножја. Ако су у томе тренутку до били боју, то се показивала широка црвена || трака, кроз коју се скроз провидела зелена | боја горњих делова.“ „Међу тим су се на хоризонту правили нови

669

„Пo који се пут виде зраци и пошто је сва нуло, па и кад дан у велико превали, да се

већ може читати, па онда брзо ишчезавају, или шта више постају у толико неодређенији, у колико расте светлост, приме на се белу

боју, и умешају се међу пернате облаке, тако да их од њих не можемо више разликовати.“

лукови, који су с почетка изгледали разливени,

Ја ћу сада покушати, да северној светло сти, као и у опће поларној светлости, нађем узрока постанку, при чему молим да се пође

или су

пажљиво за мном у овоме току мисли.

се образовали од ватрених зракова.

Они су ишли један за другим, пролазећи го

тово све кроз разна стања (фазе), и заостајући један од другог за извесне међупросторе; на бројано их је до девет, који устремивши се

При свима атмосферским појавима водена пара има зацело највећи утицај. Без водене паре, не би било пи облака, ни магле, ни ки ше, ни снега, ни росе, ни дуге, ии прстена

к земљи, опомињу нас својим устројењем на

око месеца и сунца, ни јутарњег руменила,

горње „кулисне“ нашег позоришта, које на слоњене на „кулисне“ са стране, образују небо наше позорнице.“ „Ако сада замислимо живо излетање зрако ва, који се мењају, како у дужини, тако и у светлости, ако замислимо најдивније црвене

ни вечерње сутони, ни ветра, ни олује, ни

и зелене боје, па онда таласасто кретање, где

муње, ни грмљавине; на кратко, водена је пара најважнији метеорологијски чинилац.

Па да ли атмосферска водена пара не игра какву улогу и при образовању поларних свет лости? Сада готово и преко воље полазимо од земљине осовине к јекватору, где се обра зовање водене паре збива у највећем размеру.

светле струје једна за другом следују и на послетку, где цели небесни свод изгледа, као Јекватор прелази већином преко великог свет да је врло велико светло кубе, које је раши ског мора. На јекватору има сунце преко це peнo над земљом, која лежи под снегом, и ле године положај баш над главом. Оно „кул образује засењени оквир мирноме мору, које минује“ при томе у зениту два пут у години, је тамно као какво асфалтско jезеро ; тада и то у месецу Марту при прелазу са јужне ћемо имати потпуну слику овог чудноватог полукугле на северну, за тим у месецу Сеп призора.“ тембру при свом повратку с ње на јужну, „Круна траје само за неколико минути; она дакле тада стоји у подне са свим правце над се образује по катшто на један пут, ма да се јекватором, па и при свом најнижем полу пре тога није приметио никакав лук. Ретко дневном пеложају у месецу Јуну и Децембру се за једну ноћ виде две круне, а многе се опет је високо за 66%". Дан и ноћ су при верне светлости не показују ни трага од круне“ томе готово преко целе године једнаки. Овде „Круна постаје сада слабија, и цео је појав и у „поднебљу ветровог покоја“, коме среди јужно од зенита, образујући све блеђе луко на лежи од прилике за 6" северно од јеква ве, који по правилу ишчезавају пре но што тора, сунчани су зраци најјачи, то јест они дођу до јужног хоризонта. Обично се све ово загревају тврду земљу и морску воду нај јаче, сматра до по ноћи; јер као да доцније север а с тиме и ваздух, који над њима лежи. У на светлост губи од своје јачине, зраци изгле овом се случају не врши загревање воде као дају разливени, образују слабе неодређене при вештачком раду оздо, већ озго. Сада је необорива истина, да се све теч светлости, које се на послетку групишу на небу у мале гомиле. У то се појави зора, по ности озго врло тешко загревају. Непосредно јав северне светлости ослаби и на послетку и најближе дејство таквог загревања је то, да се више и не види.“ гомила етера, који је главни носилац топлоте и

67 ()

СЕВЕРНА

сввтлост.

ме стању, и тако се претварају у гасовиту пару, која је врло мале специфичне тежине, а управ је лакша од атмосферског ваздуха, за

Готово еви су Физичари назвали ову „об ласт ветровог покоја.“ и „појасем непрестане кише.“ Жестоке, па и ако кратке буре прате овај готово свакидашњи пљусак. Када би смо изузели ове буре, онда би у „калмима“ вла дала потпуна ветрова тишина, јер се овде са ставља ваздушна струја која придолази са се вернога пола и која постаје северо-источним „пасатом,“ са струјом која придолази са јуж

то се у њему пење на више, па и пењање

ног пола и који постаје југоисточним пасатом,

светлости ослаби свезу између водених че

стица, које леже на површини, и њихових суседа толико, да се оне са свим од њих од

вајају, чиме долазе до слободе свог гасовитог стања, опколе се у след тога са већим етер ним омотачем, који им придолази у истом то

ваздуха олакшава, дакле га са собом одводи.

саставља се дакле у чисто источан ветар, који

Вода садржи у себи и ваздуха и то у све заном то јест не у чистом гасовитом стању,

дува преко целе године, но за то је не при метан, што се ова хоризонтална ваздушна

дакле ваздушне честице са смањеним етерним

струја увлачи одмах на више, у след јако за грејаног ваздуха који је засићен воденом паром. Муња и грмљава су обични пратиоци ових тропских пљускова. Па и шта би могле те муње, као и сва електрична струјења, друго бити, до етар, који се одлучио при наглом и

омотачем. Па у осталом се и ове ваздушне честице уздижу са воденим честицама од по

вршине воде и узимају као и оне већи етер ни омотач. Један део етера, који је потребан за увећање етерних омотача водених и ваз душних чeстица, или просто рећи, за испара вање воде, одузима се од спољнег ваздуха по

моћу зрака светлости. Но већи се део овога етера одузима од међу-честичног (интрамоле киларног) воденог етера, исто онако, као што се то догађа на крају цинка у телеграфском галванском ланцу. Услед увећаног примања етера постају честице обадва рода специфично лакше и пењу се, као што је већ казато, у спољни ваздух. Овај има и осим тога теж њу, у след хрпе етера који излази са водиног огледала, да се пење на више. На овај начин постају ваздушне струје, које се управ на ви ше пењу, и обилато су засићене воденом па ром, док међу тим доле придолази са стране хладнији тежи ваздух, да би испунио празан простор, који је постао у след овог пењања. Но тај се појав мења већ и у умереној ви сини од неколико хиљада стопа. Овде се по лако смањује земљино зрачење, топлотне или

одбојне сунчане силе заостају, и привлачење између водених чeстица може већ да се оси

масивном згушњавању водене паре у врло ве

ликој множини, па га најближе ваздушне че стице не могу са свим к себи привући или у се примити, те тако он слободан стреми у

облику муње к привлачној земљи? Она етерна струја крчи себи пута са великом брзином и снагом, гура испред себе ваздушне честице на страну и сгушњава их, оне опет појуре са истом брзином у празни простор, који је етар начинио, да би заузеле ослобођени етар, при чему долазе у живо трепетање. Томе су при родне последице светлост и тутњава, што по

стаје грмљавом када се о облаке одбије. Светлост се појављује због трепетања ваз душних чeстица, која се изазивају на са свим

сличан начин као и у Гајслеровим цевима, примањем етера од етерне (електричне) струје и позајмљивањем етера својим суседима, и то на исти начин као и у светлом омотачу какве

свеће. Муња уступи свој етар, на што се тре

нутно и брзо рацири ваздух, а за тим долази

праве се облаци и киша пљусне. Ради јаког испаравања у областима „ветровог покоја“

навала и стешњење удаљенога гушћег ваздуха, које опет чини тутњаву. Само врло мали део етера, који се при сгуш њавању водене паре ослобођава, продужава у

(Калма), пада тамо киша готово сваког дана,

облику муње пут к земљи.

па често и тако много, да се по морској води образују мале баре од слатке воде, јер је мор

пено, то јест мало по мало, те тако одлучени

ли, једном речи: водена се пара згусне, на

ска вода, ради соли коју садржава, специфич но тежа од ње.

Ово се сгушавање по правилу збива посте етар има времена да дође до ваздушних чес тица, које га жељно привлаче и увећавају свој

671

СЕВЕРНА СВЕТЛОСТ.

етарни омотач. Услед тога се ваздушне че масе које су се успеле над појасом ветровог стице удаљавају једна од друге, ваздух пo покоја приморане су, да оду на страну, то стаје специфично лакши, и све се више пење I јест на спрам оба пола. Да ваздух, који се пење у пределу ветро у висину, где поред тога још и већи простор || вог покоја, одлази на спрам обадва пола, о за ширење добија. У висини од 16.000 стопа | томе имамо грозна доказа. Вулкан Козегујин, заузима ваздух и водена пара већ два пут ве- | који лежи у планини Никарагуји, излио се у ћи простор, него што га је заузимао непо Октобру 1835 године, пропраћен страшним земљотресом по средњој Америци. Један део средно над морском површином. Привлачење избаченога пепела пао је на Кингстон у Ја ваздушних молекила к земљи једино поставља мајици на отстојању од 160 ђеографских ми границу овом пењању. Но опет се висина ља, дакле северо-западно од реченог брега, на атмосфере, особито на екватору, рачуна 20 | земљу, а исто је тако пао пепео на лађу Кош де 25 ђеографских миља. У тој висини ваз ве, која је пловила по мирноме океану, а то дух не може мирно да стоји, јер придолазе је с друге стране у отстојању за 120 ђеограф ских миља од Козегујина. све нове ваздушне масе.

Дакле,

ваздушне

(Свршиће се.)

——--s (e.g.,3.-=---

Шта бива по свету.

Из Новог Села (у Банату). Мислим, да ће занимати читаоце „Младе Србадије“, да пшто чују и о Банату, а и о скромном Новом Селу, — та одовуд се ретко гласи чују, — а у сваком се местанцу огледа судбина читавих српских крајева. Ако игда, а оно је сада настала потреба и доба, да Ср бин о Србину што више сазна. Не ће ваљ да, а и не треба, да Сава и Дунав, брег и плот, дели мисли једног Србина од другога, па ма живео он у Банату или Срему, Босни ил” Херцеговини и Далмацији, у Србији ил” Црној гори, или ма на ком другом месту. Сви Срби ма где они били, имају једну цел: ослобођење и уједињење. Да ово буде, треба са мо слоге и договора, а ово је потребно данас највећма, но икада, — јер док Турчин у Тур ској мучи, турчи и убија, дотле његов брат, Маџар у Аустрији, као уставној „цивилизо ваној“ држави, на правди бога Србе затвара, српске саборе распушта, народна права гази, унијати и маџари. Да ово бива, то виђамо, особито у данашње време свуда по Маџар

ској, — Маџар ничега не жали, само да што даље рашири свој „мађарорсаг“. Некада, а то не баш давно, Ново Село бе ше чисто српско село, и ретко се могаше у

њему видети каква друга народност. Данас пак не стоји тако. Две су сада трећине се љана сами Власи, а тек једну трећину износе Срби. Па пошто су Власи на броју претеж нији, то они свакад и право добијају, кад се сукоб у општини и општинским стварима из међу њих и Срба деси. Тако службу у срп ској цркви (јер је она једна у целом селу), свршава две недеље влашки свећеник, а једне само српски, — па пошто Срби хоће за се цркву, а то исто и Власи, то се ових дана, као што ми говораху, надаху владици, који ће ову размирицу расправити, те српску цр кву одвојити од влашке. Власи, наравно као већи на броју остаће у цркви, а Срби ће мо

рати изићи, те нову градити, а за ово ће добити од општине неколико десетина ланаца

земље. Штета је заиста, што ће Срби мора ти напустити цркву, коју су великом муком и знојем сазидали, а данас међу тим, тешко

672

ГЛAСНИК.

ју је, са материјалне стране, овако сагради ти, јер ново сељанска црква у многоме на личи на београдску саборну цркву, како по спољнем, тако и по унутарњем

изгледу, па

„Не ће проћи много времена па ћемо до бити 1848 годину“, рече ми у разговору о овој ствари, један Новосељан, који је добро запамтио ово доба. — А ове речи његове мо

пта више и у украсу не уступа. Да споме

гу се најлакше испунити, само нека се од

немо само то, да је овде амвон од мермера,

стране маџарске

док је у београдској цркви од дрвета. Како са црквом тако стоји и са школом. Маџар би желео а и ради, да све пколе пре стану бити српске, па и да буде све мање Срба а више Влаха, јер је лакше Влахе уни јатити и маџарити, а ово им већ у велико за

што се је почело, јер „Приправља се, док од једном пукне, „Већ превире капа на све стране,

руком полази.

вели Његуш.

Узрок пак бројном растењу Влаха а опада њу Срба, не ће бити никакав други, до ме павина између њих помоћу брака. — А овоме злу требало би тражити пшто раније лека, ка ко не би нап народ мало по мало не стајао и

Можда је баш Србима у Аустрији суђено, да покрену устанак на балканском полуо

роду спевана, а то показује, како се народ

са свим се у другу народност претопио.

добро сећа онога, који му је права и интере

Што је Срба у Новоме селу, то су, истина, све богатпји и изображенији људи, који се

се бранио и чувао. Песма се почиње овако: „Шарен добош добује, „Павловић нам робује, „Павловићу, брате мој „Маџара се ти не бој . . . . .

доста заузимљу за опште и просветне ствари,

што им на част служи. Имају и своје певач ко друштво са 17 чланова, а то трговаца и занатлија. Ово им је похвале достојно, кад само помислимо колики је бројчланова у бео градском певачком друштву, и колико их је

владе и даље потера, као

„Ђе је зрно клицу заметнуло, „Онде нека и плодом почиње, —

стрву. — — — — —

Уреднику Павловићу већ је и песма у на

Он за цело најбоље осећа, шта је то бити „слободан грађанин“ и уживати личну сигур

граничарских шума, растурањем карловачког

ност у Аустро-угарској држави. Па и своје злотворе народ не оставља не опеване; тако једнога вечера слушах у селу последње врсте Раух-банове песме: „Од то доба пева грозна муза, „Живео нам Витез Декоруза, „Како дошао, „Тако прошао „Као негда Коронини-бан, „Марш ван! „Раух бан! „Оберпуран, орангутан, и т. д. Ето, тако вам је у Банату и у Новом селу, које данас броји преко 1200 кућа, већином

излазило на позорницу, кад су „беседе“ дава не? Једва нешто више, но што их овде има;

а међу тим каква је грдна разлика између овога места, као села, и Београда, као „пре стонице“ српске! Ово друштво даје овде, у селу, и беседе, позоришта, а ту скоро прире дише, за љубав гостима, београђанима, при ватну певанку, на којој дивно отпеваху неко лико српских песама.

Што се иначе народа овостраног тиче, он је јако озлојеђен садањим поступцима маџар ске владе: разоружавањем границе, продајом сабора, затвором Павловића и Костића, ору

лепо и правилно зиданих, са улицама широ

жаним растеривањем српских црквених оп штина и замамљивањем српских синова на

ким и правим, — али је само штета по срп

издају свога народа, а ово огорчење у толико више расте што се сваким даном све нова и

година не ће бити ни једног Србина. Маџарска се влада за ово у велико побри

нова изазивања и насиља над Србима го

нула.

милају.

ски народ, пто ту после неколико десетина

ГОД. III.

БРОЈ 43.

У БЕОГРАДУ, 28. ОКТОБРА (ЛИСТОПАДА) 1872.

издАЈЕ

у ЈЕДИЊЕНА 0 M МА ДИНА СРПСКА. УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

иВлАзи СВАкЕ НЕДЕљЕ. СтAЈЕ НА годиНУ 1 дукAт ћEC. или 6. ФоринAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

Ратовање у наше доба, с чешкога. — — Роман са села од Свјетле, (свршетак). — — Северна светлост, од Хамер шмида, (свршетак).

_ _ ------ ------

у вЕогРАду, у штAмплРили н. ства АновићА и дружинк. 1872

вАљА ДА СЕ СЕтимо доплАТЕ И ИСПЛАТЕ

ЗА „МЛАДУ СРБАДИЈУ“ којој је већ са 40 бројем наступила и последња четврт године. Eag- Београдске уписнике молимо да разносачу исплате признаницу коју им поднео буде.

„Ђулићи увеоци“. Песме Јована Јовановића. Ту ће бити око 60 песмица, продужаја крас них „Ђулића“ Јовановићевић. Књига стаје 50 новчића (6 гроша) и ваља претплату упутити песнику у Сремске Карловце. — Ваљада не ће остати ташта вера „да још има Срба и Срп киња, жедних нежнија напоја, који ће радо дочекати ове најновије гласе старог познаника свог, који се усуђује запевати у глухо доба.“! „Јадници, роман Виктора Хига, српски од Мите Ракића. Ова моћна и ђенијална књига данашњега века већ се штампа у свескама, којих ће бити 17, свака по 10 табака. Цена је свесци 4 гроша (40 новч.), а ако буде више претплатника, онда 3 гроша. Ко у један мах наручи све свеске платиће 1 дукат или 6 Фор. — Претплата се шаље познатоме ваљаном преводиоцу, у Београд. „Економија за свакога“, превод Косте Јовановића, помоћника министарског. Ко хоће да има разумљиво и примамљиво изложена питања данашњег економског поретка у свету, ваља

да наручи ову књигу у књижари Вел. Валожића, у Београду.

у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИКАРИ У БЕОГРАДу И У СВИМА ПОДКЊИЖАРАМА У СРБИЈИ ИМА НА ПРОДАЈУ

„Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по 5

5, „,

или

50 н.

А ПО СПУШТЕНОЈ ЦЕНИ: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869) Четврти омладински календар (год. 1871.)

„

3

,

„

30

„

„

30

„

30

,

„,

30

„

Прва омладинска заједница (год. 1867) Омладинска заједница (год. 1869.) Пут лицејских питомаца по Србији

, 3.

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

Рат 0 вање у наш е д 0ба. Наше доба даје нам прилику да познамо како је страшан значај у ријечи „рат“. Поја

Међу тицама у ваздуху видимо сталне бојеве,

ви и утицаји рата јављају се сада скоро већ

који све потиру пто њиховој сили одољети

без престанка, ако не код нас а оно негде у сусједству — „звека мачева, хука пупшака, Фијукање стрјела и ђулета, звук труба, лупа добоша, позив на бојиште, јаук рањених и самртника, ") пролjeвање крви, плач и стра дање многих сродника, уништавање среће и благостања читавих народа, пустошење плод

не може. А сад још само један корак на

них поља и ливада, паљење и обарање варо

ши и села, глад, мора, смрт...“ И опет је рат још и данас за човечанство неизбјежно зло. Да ли има наде да ће се оно некад укинути? У науци било је ово зло већ доста и доста проклињато. У петнаестом сто лећу кад се врева борбе на чешкој земљи не утишаваше, онда славни Петар Хелчицки по диже глас свој, да ратовање као ђавоље дјело строго осуди. Сад већ у Јеропи имамо и пар тају „мира“, но управо баш у Јевропи борба борбу стопимице достиже. А међу најбољим члановима те партаје, која својом теоријом хоће у људству борбу да укине, налазимо и људе као Гарибалда, који мач свој рјетко у корице завлачи.

А има врло много и „теоретичара“, који се мисли вјечног мира само подсмјевају и не са

мо из историје људства него и из самих при родних закона доказују, да је борба за чове чанство неодољиво нужна и да ће остати као вјечно правило свега живота на земљи. Они доказују како сама природа доноси законе по којима је човек принуђен на вјечну борбу.

У капљи воде из барице војује међу собом на хиљаде мајушних првића; под величавим стаклом видимо, како се то тамо гура, бије и

бјежи, док се год слабији свом силнијем су парнику не покори, па тако надвладан или

гине или ако може побјећи устрашен бојиште оставља. У дубини светског океана увјек сил

нији ред животиња потире слабију животињу. ") Види у Коменскога „Лабиринат свјета“.

као и на земљи међу крвожедним сисавцима

пријед, пак стојимо код разумног створа „го сподара природе“, као што он сам себе нази ва: зар не потире и он све оно од чега до

бија храну, одјело, једном ријечи све што служи његовим потребама и његовом ужива

њу? А и спрам својих другова, своје браће, он је опет такав. У јарости удара он наси љем и доскочицом на свог брата, његово има ње, слободу, здравље па и живот гледи да

уништи. Разумије се да и од нападнутог ни ко не очекује да немарно руке савије те да се свом противнику робом и подлогом учини.

Он свакад гледа да се брани. Употребљава своје удове, хвата се за оружје - и тако сто јимо на прагу борбе, коју оглашује брат бра ту, племе племену. Дакле природа сама (веле хвалиоци рата) установљава законе о непре станом уништавању појединих слабих племена; она не трпи слабчина, него гаји само таке створове, који су за живот способнији него други. То је, веле, корисно у опште а особи

то за човека. Кад не би било рата, људски дух почео би малаксавати, губио би снагу своју, умртвио би самог себе. Осим тога, љу ди су помоћу рата дошли к правом познању себе, борбом је се снага људског духа подигла и раширила, борбом су заступане и одбрање не пелике идеје, у борби су се најбољи људи и карактери појавили. С борбом заједничким кораком корача народно јунаштво, храброст, одважност, постојаност, трпјељивост, тјелесно развијање, произналазење и предузимање. Тако говоре хвалиоци рата. Ми се међу њих не бројимо. Ми не гледамо идеју вјечног мира као неку будалаштину. Ако човек тре ба на земљи да буде нешто племенитије и са вршеније од бесмислене животиње, онда он себе мора усавршавати и одрећи се оних пу това, који управо и чине створове правом животињом. Овде је позитање на животиње

676

РАТОВАНЊЕ У НАШЕ ДОБА.

неумјесно, почем их човек већ много преви шује. У њега као у разумног створења јеси природни закон, да се што више и више уса

вршава. И ако је постао од мајмуна, опет је човек већ доказао да мајмунска правила, а

Александар „велики“ прешао из Јевропе са 40.000 Маћедонаца преко Хелеспонта и одваж ним походом на исток покорио је скоро све ондашње познате нам народе азијатске. Ха нибал са 30.000 војника осакатио је сву силу прве велике државе старог вјека т. ј. државу римску. Такових примјера имамо и у сред њем и новом вјеку. Узмимо само један при мјер. Како је мала била пшака ратника с ко јима је чешки велики јунак Јан Жишка ско ро половину Јевропе потресао. Ако је неком од пријашњих војвода пошло за руком неколико хиљада војника сакупити, као у старо врјеме персиском Ксерксу у рату против Грка, или као прије шесет година Наполеону П. против Русије, онда је заиста

камоли још правила нижих животиња, нијесу већ и његова правила. Кад би смо ми при родне законе тако разумјевали, да човек не би требало у свом животу да се усавршава, онда би као мајмун и остао. Огроман је пут, који је човјек у свом обра зовању учинио, па и опет слободно можемо рећи да се још није спремио, да може себи достојан живот приправити. Идеје су његове свјетле звјезде, — да би се свом идеалу при ближио, о томе се усиљава образовани свјет све с већом енерђијом. Но идеје се врло спо то мноштво људи на своју властиту штету сакупио, јер у оно врјеме није било тако ла ро остварују. Замишљај вјечног мира никад већ угинути ко многобројном војском управљати и све не ће на небу људског напретка. Ако нијесу јој потребе набављати. хришћанство, равноправност и братство само Рјетко населење многих земаља у стара вре голе ријечи, онда се идеја вјечног мира мора мена била је прва препрека операцијама ве распрострањавати, па један пут постати општа лике војске. Кад је се војска у неки предјео и остварена жеља. А све добре пошљедице, населила, брзо је потрошила све што је тамо које се сада борби приписују, наћи ће човек за храну нашла, па за то је управа војске од и без убијања своје браће, — а никако се не мах морала други пут предузимати да не би мора бојати да ће дух људски малаксати, ако војска оскудицу трпјела. Друга незгода је се сваке године на хиљаде људи не потаре и била у теме, пшто се војска на једно мјесто нg oca kato. није могла брзо сакупљати, нити су јој могли Да богме, још је дуго до оног врјемена кад храну из далеких земаља редовно довозити. ће се борба у људству укинути. До сада је Та оскудица је у пошљедне доба у свакој на било и биће још дуго правило, по коме сил преднијој држави помоћу жељезница одкло нији ужива право живота, слободе и свог има А пошто се је војена техника истом у но ња, а слабији се покорава, мучи и гине. Кад се не би против овога слабији народи удружи вије доба рационално почела развијати и по вали и борили, они би са свим морали пасти што старо оружје не бијаше тако усавршено како у тјелесно тако и душевно ропство па | као сада, то су само мале чете на једном мје и у коначну пропаст. А управо за то је да- | сту могле војевати, због чега су се ратови у старо доба некад и по неколико година про нас борба за човечанство неизбјежно зло. Сад више него икад шири се начело: да ваља ба- | дужавали. Другачије је за нашег времена. Четири ра јонетима и топовима рјешавати судбу народа. та за попшљедних 20 година у Јевропи: крим Још никад није ратовање с таким старањем | и пажњом гајено као у данашње доба. | ски рат, први Француско-италско-аустријски До скора су борбе међу појединим народи рат, други италско-аустријски рат и у исто ма биле с малим приправама и с мало војске. врјеме пруско-аустријски рат, и најпосле, нај Најславнији борци старог вјека сједном својом новији рат пруско-Француски, не узимајући у четом као на прилику с једном или двјема да обзир и помесне ратове, Сардинаца код На нашњим одељцима, са 40—50.000 војника, че пуља, Аустрије и Прусије у Данској, Турака сто су најславније побједе добијали. Тако је са Црногорцима, због њихових невеликих шо

РАТОВАЊЕ У

НАшЕ ДОБА.

677

оружје положио а остатак сe к Мецу разбје гао, тражећи прибјежиште у тамошњим твр на бојиш опремају чете мале не се већ Ту ђама. 200.000 војника тамо се није могло дуго те и не леже у логору неколико недеља или || одржати, почем није имало доста војничких мјесеци, да се за то врјеме што више за бој потреба. Мали део побјеђене армаде, који је приправљају, него ту видимо цјеле државе са к Паризу уступао, тај је био са свим незнатан свом својом силом и што већим напрезањем спрам огромне силе и оружја њемачких вој на отпор непријатељу. На свакој страни вој НИКа. Шта је послије било, то сматрамо са војенога ска се рачуна на неколико стотина хиљада и пшљедица, показали

су се са свим другачије

него пријашњи ратови.

тамо и овамо чете се концептрују у један ве

гледишта за незнатно. А какве ће пошљедице

лики скуп, да би се у једном или два главна боја њихова судба брзо рјешила. Тако је свршен кримски рат одмах чим је пао Севастопољ. У биткама код Мађенте и СолФерина Аустрија је изгубила Ломбардију. И битком код Краљева Градца престао је у плив Аустрије у Њемачкој. А какав страх нас обузима кад се опомене мо на бојиште, на коме се је недавно нај крвавији рат свршио? Ту смо виђели два велика народа, што сваки преко 40 милијуна становника рачуна, у најљућем боју, у коме преко милијун и по војника бијаше. Француски рат г. 1870 нема себи јавног у историји људства. Војена историја нема при мера, да би за 14 дана сва војена сила на једно мјесто сакупљена била, да би кроз један мјесец дана по милијуна народа било или по трто, или заробљено, или у градовима опса ђено и да би кроз по године дана најтврђи градови прве јевропске државе, па скоро и

имати остало ратовање послије капитулације код Седана о томе смо већ пророковали. Осво јење Париза и других северо-Француских гра дова, битке које су биле послије с новосаку пљеним четама, у којима су били неискусни новаци без доброг оружја, нечувене реквизи ције, наваљивање војене контрибуције, која је на милијарде израчунана била, рушење и па љење, немилосрдно убијање „добровољних стрјелаца“ (francstireurs) и најпослије пони жење Француске одузећем две провинције, то све бијаше пошљедица, епилог катастроФи о којој горе говорасмо. Ми ниjeсмо наумили овде критички и исто рички о тим догађајима говорити. Хоћемо само нека питања у неколико ријечи да обја снимо и то она питања која су по нашим на зорима најважнија: Где треба тражити узро ке, који су њемачке а особито пруске чете онако славној побједи водили; за што је кло нула она некад прослављена држава Францу

сав њезин војени материјал непријатељу у ру- | ска, код онолике њезине величине и бога |

ке допао.

штине у свима ратним потребама, најпослије

19. Јула 1870 г. оглашен је Прусима рат од | какву поуку можемо ми као сусједи великог модерног цезара Француског; а они опет сје- | динивпши се с осталим

њемачким државама

примају позив. Већ 2. Августа била је прва || битка код Саарбрука, 4. Августа друга битка | код Вајсенбурга, 6. Августа бијадоше два кр вава боја код Верта и Спихерна, 14. Августа | шљедује опет крвави покољ код Борна, 16. код ла Тура, 18. битка код Меца и Гравело

та, 29. Августа код Бомонта и Нојарта, 31. Августа и 1. Септембра битка код Тионвиља,

истог дана пресудна битка и катастрофа се- | данска, која је по напим назорима даљу судбу овог рата на сигурно рјешила. Јербо послије тога дана Француска није већ имала пољске армаде, почем је трећи део покретне војске

побједоносца из овог рата извести? У историји нема ни једног војничког наро да, који не би поред славних својих дана имао и своје доба несреће и пада „dies refastos“. Такови је дан заиста био Прусима 14. Окто бар 1806. године. Они онда све своје провин ције изгубише, изузимајући само, тако назва ну, праву Прусију; град за градом падао је у руке побједоносном Наполеону I. Надзорници или управитељи градова послије побједе пољ ске војске и не помишљаху већ на одбрану, него капитуловаше прије него што су опса ђени били. Па и онај остатак праве Прусије дошао је за годину дана у руке Французима, и тако Прусија бијаше принуђена на мир, по

(378

РАТОВАЊЕ У НАШЕ ДОБА.

крајевима закорјенила. Држава, која је 1866

коме је тако била покорена као и Француска послије најновијег париског пада. Прусија онда мораде предати половину — скоро 2.700D) миља — своје земље непријатељу и платити свега око хиљаду милијуна Франака војене

године само 5.100 D. миља и 19 милијуна ста новника рачунала, показала је силу од 470.000 сталне војске и резерве са 900 топова, не ра чунајући у то 100.000 државне обране, која је

награде.

Али покорена Прусија није духом

у врјеме потребе у поље такође изаћи могла.

малаксала и није немарно руке савила, него тражећи узроке свог понижења гледала је све мамо савршену војенску управу“, рекао је ве лики реорганизатор пруске војске, Гебхард Давид од Шарнхоста, „имамо мало војске и то рђаво извјеџбане, ми морамо имати толи ко војника колико здравих људи.“ И пошто

Друге јевропске државе и то најближи сусје ди нове велике државе, Француска и Аустри ја, нијесу се старале за такове поправке, него по старом обичају скупљаху у своју војску људе из нижих редова у малом броју, и тако су с највећим напрезањем свију својих сила могле на бојиште само толико војске извести колико и Пруска, премда имају - просторије

је постављен на чело удраве војенске, одмах

земље и количине становника два пут толико

је назначио пут по коме Прусија корачати мора, а тај је пут био : заведење народне вој ске, то јест да је сваки дужан отачаство бра нити. Сваки здрави човјек у двадесетој својој години мора у војску ступити. Пошто три четири године изcлужи у сталној војсци, те се тако у оружју извјеџба, нек се даде на 4—5 година у резерву, послије нек ступи на 4 године у први ред земаљских бранилаца а одатле у други ред, где ће пуних 5 година остати. Стална војска са резервом и с првим редом државне обране, нек се одреди за опе рације у пољу а други ред за унутрашњу службу и за опсађивање градова. А најпослије нек је при руци државна готовост која ће се састојати од ислужених војника и грађанства, који су старији од 30 година, да би и они при највећој опасности могли на оружје устати. То је био најглавнији нацрт Шарнхостове системе, која је доцније дала прави основ сна зи немачке државе. С великим трудом и над зором радило се је око те нове системе пуних 60 година. Пруски војенски поглавари упо требили су на своју корист цело врјеме мира послије Наполеоновог пада; они су одмах за вели строги ред у војсци и не гледајући на немарност осталих јевропских држава, непре стано су вјеџбали младе под барјак опет и опет сакупљане људе. Тим су се очигледно множили редови избједбаних војника и тако је војенски дух овладао цјелим пруским наро дом. Нова војенска система, здрава у свом

колико Пруска. Додамо ли још и то да се је пруска војска заузимала да има добро ниже чиновништво, које је младим војницима основна правила приме ром предавало и да се је она побринула за више чиновништво да се добро образује у сви ма струкама војенског знања и најпослије да је пјешаке наоружала брзим пушчаним ору жјем, за које друге државе и не марише : он да се заиста не ћемо чудити кад видимо тако спремну војску да у врјеме потребе своје дуж

поправити што год је било занемарено. „Не

темељу, лођички промишљена и свуда у све- |

му добро изгодона, по свима је се њемачким

ности на длаку тачно извршава и да против

нике дивно побјеђава.

Поред добре војене управе, добре пошље дице рата зависе такође и од добрих војен ских вођа. Ми се не смијемо са целим својим повјерењем на вође ослањати. Но опет се разумије, да ђенијалност једног вођа често може многе недостатке повјерене му војске прикрити па и с мало војске побједу одржати над много силнијим непријатељем. ") Ако да кле добра војска има и доброг вођа, то је мно го по њу боље. Но нама се чини да је само добра организација војске најсигурније јам ство за побједу, а да и ђенерали, само кад су слободни, одважни и чисте савјести, па ако

још управљају добро извјеџбаном и вјерном војском и ако не војују против куд и камо веће силе, могу одржати побједу. Случајеви пошљедних пет година доказују 1) Тако је Наполеон 1814 г. војевао против трипут ве ће ПIварценбергове и Блихерове силе, па је опет у много пута над њима побједилац био.

РАТОВАНЊЕ У

НАшЕ довА.

679

њезином оружју покорити морао, опет тај ус пјех спрам грдних штета у аустријској земљи рала. био је незнатан. А пошто је Пру учињених Тако спремна одпочела је Пруска 1866 год. савезнике у Њемачкој побје аустријске ска и рат с Аустријом. Какве су биле његове по- | прилику те је по обич добру је дила, добила пљедице свима нам је добро познато. Ау врјемена нову силу мало за начину свом ном стрија војујући против двеју од памтивјека непријетељских држава, морала је своју силу на своју корист организовала. (Свршиће се.) раздробити, и ма да је се непријатељ на југу |

да је Пруска довољно имала такових ђене

-e-n-e

P0м а н

са се ма.

Од госпође Свјетле, по изводу Луја Лежера. (Свршетак). IV.

Пошто прође нова година Антош опет пре

-- Деца су здрава и весела, одговори мати Јировецка. За тебе се ја бринем. — А за што?

дузме послове своје, путујући по разним кра

јевима. Сви они, с којима се дружио, зачу дише се како се са свим изменио; некада је

био ћутљив и невесео, а сад је постао говор љив и весео. Срећа не иде никада сама. Ан тош је много боље напредовао у трговини, него обично. Кад дође пролеће, имао је до битак од неколико хиљада Форината. Није могао одолети жељи да се мало одмори и да

походи стару мајку. Да ли је хтео видети само мајку? Једне априлске вечери он дође у ону колебу у планини, где га је божићна

ноћ обасула толиком срећом. Сад нрозори нису били осветљени, башта беше тужна и невесела. Дошавши до баштенске ограде, тра жио је очима дивно привиђење, с којим се некада ту сукобио. Никога! Учини му се као да нема шта казати мајци, да нема шта виде ти код ње, и питао је себе да ли ће отићи

од ње као што је и дошао. Отвори баштенска врата па уђе у колибу. Мати му скочи од радости кад га угледа. Пре крсти сина три пут, ухвати га за руке и у помрчини опипа му лице и косу као да се

увери да ли је весео и здрав. Изгледала је врло узбуђена. — Да ниси болесна? запита је син. — Нисам. Али сам се страшно бринула. — Да се није догодило што год деци? —

Антош се уједе за усне. Мислио је на другог неког, чије име није смео изговорити.

— Рихтарка ми много задаје бриге, сине мој. Немој мислити да ће ти кад год опро стити што си је оставио. Чини се као да не мари, али свакако гледа да те опет спута у

ропство. Саслушај ме добро. Ноћу кад ми се

не спава, устанем па приђем к овом прозору да се богу молим. Више пута виђала сам рихтарку где иде из шуме пре зоре, враћају ћи се од старога Микуша. Тако ти бога, си не, немој јести ништа, немој пити ништа кад отидеш на мајур. Силва ми је причала нешто необично и страшно. Кад год одеш тамо рих тарка са на меси хлебац; мора да у њ меша косе своје, као што чине жене кад хоће да

примаме љубавника Други је знак што нај лепши голуби не стају, а не зна се ко је ло пов. Да чудновата лопова! Он дави голубе, па пошто им ископа очи, баца их на њиву. Ја сам слушала у детињству где говоре да се може сготовити љубаван нашитак од голуби њих очију, кад се изваде живе.

— Богме то је истина. Сећам се да ми пиво и хлеб кад и кад не прија. У осталом знам да је рихтарка празноверна. Обећавам вам да не ћу ништа јести код ње. Овде ћу јести као и пре што сам јео. — Не. Рихтарка би могла намирисати што год. Договорила сам се са Силвом да те опо мене кашљући да нека и нека јела не једеш. Она ми је открила све шта ради рихтарка;

вихтAPкл из ЈЕстилвдА.

добро мотри за њом и брижна је веома. Јед“. божићне ноћи, коју проведосмо заједно код ном видела ју је где чита наопачке из једне |

мајке ваше. Али кад који други помене име

велике црвене књиге. А други пут јој рих тарка рече. „Не говори ми о том неблагодар нику дотле док га не уморим.“ И она ћете

ваше преда мном, мене је чисто стид, па од мах бежим. Ваљда с тога, што сам вас она

боље

ко жестоко увредила? Ала сте замишљени. Шта вам је?

питај Силву. Али што је нема? Ето узаман је ишчекујем цело после подне. Већ је осам дана како ни она ни деца не дођоше. А. у

нехотице одговорила на најтајнију мисао срца

уморити, веруј ми. Ако

се

сумњаш,

кући нема се толико посла. Ах! заборавих. данас је светковина преља. Мора да је Сил

Антош брзо пусти руке Силвине. Она је и његова. Што је било до сада за њ нада, сан, несвесно осећање, све је дакле истина. Она

је лепа и вредна девојка, време је већ да из

га је љубила! А њих је раздвајао дубок по нор. Мислио је да осећа према њој само не ку братску наклоност. Него се љуто преварио. Он јој је усадио у срце страст, која је пре

6ере себи мужа. Ја је често саветујем да

тила да му прогута живот и част.

ва тамо отишла. Биће игранка вечерас у крч ми, а биће ми мило да и она тамо буде. Она

се уда.

Била је помрчина, те мати Јировецка није спазила, како по6леде Антопш чувши те речи. Силва да се уда? Силва да иде на игранку,

те да избере себи младожењу? Је ли то мо гућно? је ли то она иста Силва, коју је гледао у 6ожићној ноћи? Нико није ни помишљао да се Силва може удати. Да би забапурио

— Силва, кумим те богом, не збори ми о божићној ноћи. Никад је више не ћеш ви дети.

— А за што? прихвати она тихо. На про тив ја се надам да ћемо више њих проводи ти заједно. Небојте се, деци није тако рђаво као што су вам казали.

го што заспе. Брзо се упути ка гостионици

— Какој деци? Шта хоћеш да кажеш? — А зар ви не знате? Ја сам мислила да сте чули да су деца била болесна, и да сте се плашили да им не буде што. Али се не

па уђе у дворану где се играло. Ту су се скупиле биле готово све девојке из села, али

бојте лекар је долазио два пут, па ми је ре као да он стоји добар за њих. Мајци вашој

Силве не могаше видети. Отрчи на мајур. Никога није било код куће осим рихтарке.

узнемирила.

узбуђеност своју, запита како судеца. За тим рече да ће ићи да им каже лаку ноћ пре не

нисам ни јављала да су болесна, да је не бих

велике собе, где је видео да гори свећа. Сил

Исприча му да су оба детета добила пре три дана мале богиње. Рихтарка место да их

ва је седела код огњишта. Кад га опази, ус

негује, одмах је отишла с мајура, а Силва је

кликне од радости, пруживши му обе руке. Он их притисне на своје срце и умало их не пољуби.

Са Ма, О ОТаЛa, C, H, ИМa,

Антош грозничавом руком створи врата од

— Дакле ти ниси отишла на светковину? запита је он. — А шта ћу тамо ? одговори она поцрве нивши. Ви знате да нисам више она горо

падница, коју сте познавали некада. Ви сте ме научили многоме што нисам знала. Вапа ма

ти поправила ме је од многих махна. Ја слу шам савете њезине, и старам се да их при

мају и ваша деца, те да наличе на оца свога. Је л'те, ви сте ми опростили? — Ја сам ти опростио! прогунђа Антош НеЗКНО,

— Ево их овамо, рече она, одите да их видите.

Антош оде с њоме у другу собу. Деца су СПАВАЛа.

— Убога сирочад! тихо проговори он, по љубивши их у чело. Мати да вас остави, ко јој сам вас ја предао на чување, па туђинка да заузме њено место! Несрећница, она је превршила већ сваку меру. Ја бих јој и ко јакако опростио што је мене унесрећила. Али јој никада не ћу опростити што тако поступа с вама. Од сад је не ћете више звати својом мајком.

Он проведе сву ноћ са Силвом чело главе

— Ја се вазда сећам, прихвати она, оне || деце своје. Сутра дан грозница га ухвати, а

РихтAPкА из ЈЕстилFдА.

681

Рихтарка дође на мајур тек пошто Антош лекар рече да је добио дечију болест. Силва | пошље брзо по мајку Јировецку. Антош је и деца са свим оздравише. Док јој је муж бо био више дана између живота и смрти, Сил ловао, често је обилазила старога Микуша, те ва га је неговала с мајком заједно. јој је он обећао да ће помоћу неких трава и — Ако он умре, помисли, ја га не могу врачарија опет потчинити непокорног мужа преживети. Често би је зора затекла где се њезиној власти. Али обећање се није испу моли богу и рони сузе. нило. Антош је опет отишао да путује, арих Једно вече Антош је ухвати за руку па јој тарка да побесни од једа, што јој је тако ума прозбори: као. Међу тим свет је спазио да је она отишла — Силва, ако оздравим, онда ћу живети некуд, док јој су муж и деца боловали, те се само за тебе. свакојако поче о њој говорити. Зборило се да Она не одговори. она више мари за лепоту своју него за живот — Ти ваљда мислиш да сам у бунилу. Не, својих. На против цео се свет дивио и хва Силва, никада нисам био већи господар од лио јуначко пожртвовање Силвино Ишли су себе него што сам сада. Слушај! рихтарка као на аџилук мајци Јировецкој да честитају је погазила све супружничке и материнске тако ваљаној пријатељици. Силва је примала дужности. А ти, ти нас ето избави од смр честитања расејано и готово не с вољом. Из

ти с опасношћу рођенога ти живота. Додијало | гледала је бледа и невесела, мислио би човек ми је већ титрати се са женом. Ти си била мати деци мојој пред богом, а бићеш скорим и пред људима. Имаћемо да се боримо, има ћемо да пролазимо путем, који је засејан тр њем. Јеси ли готова да пођеш за мном? Ти још не знаш, Силва, шта је то кад људи пре зиру и мрзе. С подсмехом пружаће на нас прст, мораћемо отићи из ове покрајине...

Пристајеш ли на то? Она се насмехну, али много бајније него онда кад су је у тријумфу носили око ливаде. — Не ћемо више моћи завирити у цркву где смо крштени, где су нам се матере богу молиле. Сматраће нас за одпаднике, вређаће прошлост нашу. Али ми ћемо имати чисту савест и заједничку љубав. Ићи ћемо да жи вимо у Охијанову, у општину браће Мора ваца. А уздам се да ћемо и матер склонити да пође с нама. Од данашњега дана ти си моја вереница, Силва. За то не ћу да и да ље останеш шод кровом жене једне, која ми сли да још има права нада мном. Иди мојој мајци, па јој кажи — а то је сушта истина — да си уморна, да ти се ваља одморити. А ја, ја ћу спремити све што треба, да бих се мо гао развести с рихтарком. Кад буде све гото во, ја ћу доћи по тебе. Је ли, Силва, ти ме љубиш?

Силва не нађе речи да одговори. Нагне се над чело његово, па га први пут пољуби истин ским љубавним пољупцем.

да јој је бог зна шта, и свак јој је давао за право што је изашла из службе рихтаркине, те да се одмори код матере онога, коме је она избавила живот.

Доиста Силви је било зло, али то зло није било у телу, већ у души. С муком је подно сила своју бољу и нерад у најсвечанијем тре нутку живота свога, Узаман се трудила да радом отера невеселост и чаму. Кућицу мајке Јировецке брзо је уредила. У памети је пра тила све што је радио Антош, замишљала је препреке, што се истављају пред срећу њи хову. Корела је себе што није крај њега, да му помогне да их савлада. Чудила се што јој не пише никако. Зар толико времена тре ба да се уреди тако проста ствар? Зар они немају уза се правду и правицу? Кад би ма ти Јировецка повела разговор с њоме, она би је навалице запиткивала о домаћим стварима и догађајима: како се тај и тај оженио, како су се муж и жена раставили, како су се по

мирили. Стара жена много је знала о таким стварима, али није их хтела причати Силви, и ако је ова хтела све да зна. — Ето сад ћу ти нешто испричати, рече мати Јировецка, што се догодило за време

царице Марије Терезије. Видиш тамо, на крај села, ковачницу, где би се разлегало сијасет чекића кад би се хтело. У оно доба ковач је имао лепу и младу жену. Био је то човек

џандрљив и неваљао, много старији од ње па

682

вихтAPкА из ЈЕстилвдА.

још и љубоморан. Она се заљуби у шумара. Муж их укеба, те их тужи суду. Жени осе коше косу, намазаше јој главу катраном, ис китише је петловим перјем, па пошто су је завезали у врећу, обесише је уз црквена вра та баш у недељу за време службе божје. У рукама је морала држати распукнуто ћемане, па кад би ко ушао у цркву, она је морала свирати у ћемане и казати: Ја вас поздрављам, вас што улазите у цркву. Ја испаштам грехе своје. Кад се сврши служба, муж је ослободи, па је одведе кући. Три дана и три ноћи није се смела маћи из куће, нит је јела ни пила ни спавала, већ је непрестано стругала у ћема не. А трећега је дана умрла. — А шумар, шта је с њим било? запита

из ведра неба. Шта! Антош, син њен, по нос и радост њена, да дотле дође! Силва, она

Силва, коју је љубила као да јој је рођена кћи, она да му окаља част на овоме свету а спасење душе на ономе! Сад је разумела за

пто је онако бледа, нестрпљива, и за што је непрестано запиткује о њему; разумела је ка

ко се Силвина оданост претворила у љубав, и како је љубав та овладала Антошом. Као

хришћанка из старога доба, као ропкиња дуж ности, која се строго држи речи божанстве нога закона а не схваћа духа његова, мисли

Ево шта је у ствари: Антош хоће да се раз веде са женом. То је ствар озбиљна, коју би смо ми хтели на леп начин расправити. Ја

ла је да је чека будућност пуна горчине и суза. Познавала је озбиљан и поштен карак тер синовљев. Други да је на месту његову тешио би се пролазним наклоностима, ћудима ситничарским. Али он, он није знао шта је то титрати се са женским срцем. Пре него што се раздвоји са женом, мора — тако хоће закон — да се одрече за навек вере, у којој је одрастао. А ради кога така жртва? Ради девојке полудивље, без родитеља, без имања, чија је љубав можда пролазна машта. Мати Јировецка нађе сина у дворишту од крчме, где је прегледао с вољом тежачке ала те што их је купио. — То је ваљда за твоје ново газдинство! повиче она тако љутито, да Антош уздркта целим телом. Он је позове да пође с њим у другу собу. Знао је рашта је дошла, али се није надао да ће се срдити на њ. Она је до сада потпуно одобравала поступање његово спрам жене. Ма да није мислио да ће је при добити одмах за своје нове мисли, опет имао

Силва.

— Његов је живот још ужаснији. Кад му љубазница умре тако бедно, он омрзе и бога и људе. Отиде у шуму, где још и сад живи од врачања и чина. То је стари Микуш. На петнаест дана пошто је Антош отпуто вао, јаве мајци његовој да је зове судија. Си ђе у село, казавши Силви да ће одмах доћи. Али спусти се ноћ, а ње још нема. Силва брже боље отрчи судијној кући. — Где је мати Јировецка? запита она су дију, опазивши га још из далека. — Мати Јировецка? Она је по свој при

лици у вароши, где ће се састати са сином.

сам сам одвраћао рихтарку од тога, али уза

је вере у материнску љубав нежну, у поште

ман. Отправио сам мајку Јировецку у варош

но и искрено мишљење њено.

сину њеном. Ако и она буде зле среће као и

— Видим рашта си дошла, рече он мајци. Јест, ја ћу се оженити Силвом, ја хоћу да свет зна једном што бог већ зна. Додијало ми је да лажем, да се свак титра са мном. Али се мати није могла сложити с њиме. Што беше за њега дужност, за њу је било злочинство. Она му показа децу, која ће се стидети некада оца свога, коју ће свет мрзе ти и проклињати; а Силву ће можда осудити суд што га је свела с правог пута. Обасипала је ову добру и поштену девојку најужаснијим

ја, онда ништа друго не остаје него да се пресуди да се разведу. Изађи пред мајку Ји ровецку, без сумње срешћеш је на путу, па ћеш доћи да ми кажеш како ствари стоје. Силва оде трчећи. у

До тога дана мати Јировецка није се ни посумњала да јој син и Силва стоје у каком одношају међу собом. Тек кад јој је судија казао да је Антош наумио да се раздвоји са клетвама; изазивала је успомену на оца ње женом, дође к себи. Као да ју је гром ударио || гова: чији би гроб био обешчашћен за на век.

РИХТАРКА

ИЗ

— Е добро! нека буде тако као пто ти хо ћеш! повика Антош побеђен тако дугом очај ничком борбом. Ако имаш срца, радуј се по

беди твојој. Иди Силви па јој кажи да сам лажов и подлац, кажи јој да је све што је чула из мојих уста лаж и превара! Да Не Ве

рује никоме на овоме свету, да нема

ЈЕСтилвдА.

683

Глас није био непознат Силви, али јој се учи нило да су јој молитве испрекидане у речима и без икаке свезе. Силва надвлада узбуђеност, и не маче се с места. Три пут је чула глас, који је поновио једне исте молитве без ика ква поретка у речима.

тога. Ти мислиш да тако хоће врлина. Јеси

— Јадница, она је полудела, помисли Сил ва, па од ноћи прави дан, од краја почетак, од молитве нешто што се не разуме! Њоме овлада неко бескрајње сажаљење за ову непознату; мислила је да јој је срце ојађено и преварено у нади, да су јој душу савладали таласи бурнога живота. Готово се стидела

ли задовољна? Запретићу деци да помињу име

своје среће. Сваки звук гласа тога чинио јој

никад

сажаљења ни с ким ма ко био ! Човек не за

служује сажаљења. Реци јој да се не труди да ме разњежи очајањем и јадиковањем, јер

ћу је истерати из куће, као што је ти сама тераш из срца твога, па макар ја умрљо због

оне, која им је била друга мати. То ће би

се да јој нешто пребацује и да је проклиње.

ти прекрасно, је ли, па ћеш ми још пље

Мало за тим Силва чу где женска прилика

скати?

прозбори озбиљно и свечано: -- Послушај ме, краљу пакла! Устани, ти који милујеш зло! Шчепај злотвора мог у твоје моћне руке, где год се макне, нека ви ди тебе. Нека Антош Јировец умре у беди и невољи. Уклањај од њега свако добро, а на пуштај на њ свако зло. Нека она коју он љу би полуди, нека му деца буду просјаци и си рочићи, нека му се затре колено. Силва беше више мртва него жива; она је

Он би још дуго тако говорио, али га мати није више слушала. Први пут у животу ви дела га је где плаче, па га не хте тешити.

Не рече му ни с богом, већ отрча у село да јави да Антош не ће да се распушта са же ном, да ће све проћи на леп начин.

Док се она враћала кући, поносећи се што је порушила срећу двају створења што се та ко љубе, Силва је пуна радости ишла на су срет оној, коју је мислила да може већ на звати мајком својом. Она није никад мислила

да ће Антош погазити задану реч, и да не ће мати одобрити што су наумили. Мало је ма рила што свет говори којешта и што се рих тарка љути. Она је ишла по ноћи, лака као тица, осмејкујући се на лепу будућност, које

познала глас рихтаркин.

— Не заборави и матер његову. Нек јој нема станка нигде, ни на земљи ни на води, ни дању ни ноћу. Ако испуниш жеље моје,

заштитниче зла, онда ћу се теби само мо „л ити,...

— Стан'те! стан'те i. повика Силва окренув

је свесна била да је заслужује, и с радошћу ши се к другој страни крста. Станите! Кy је побрајала дужности, што су је чекале. Ноћ || нем вам се оним што ми је најмилије, да ће ова била је још лепша него ноћ у очи божи ћа, оне исте звезде сијале су се на небу, али

Антош ваш бити.

је земља скинула огртач од снега, а шума је

пошта се на степенице, а у наду свом повуче

испуштала из себе мирис од младих љубичи ца. Силва дође на раскршће од два пута што оба воде у варош; један којим кола иду про

за собом и Силву. Кад мајка Јировецка дође

Потмула вика одговори јој. Тело неко стро

бљак. На сред раскршћа подизао се крст од

крсту, нађе обе жене изван себе. Дозове љу де, те их однесу на мајур. Чудноват глас распростре се сутра дан по селу и планини. Антош Јировец, говорило

црвена камена. Силва науми да чека мајку

се, хтео је да се разведе са женом за то, што

лази поред шуме, а други ужи иде кроз ши

Јировецку код тог крста, па седне крај њега. га није хтела неговати кад је био болестан. На један пут чује кораке. Она прислуша: то није био ход мајке Јировецке. Нека женска прилика искрсну из помрчине. Клече с друге стране крста, и стаде се лагано богу молити.

А она да му се освети, оде ноћу да га про

куне код крста. Ту ју је Силва срела случај но, поремећен мозак рихтаркин мислио је да

је она зао дух, те је пала мртва, а и Силва

684

РихтAPкА из ЈЕстилвдА.

с њоме. Прост народ је као и обично прете ривао. Рихтарка није умрла одмах; више ча сова била је у некој занесености па је најзад дошла к себи. Мислила је да је непрестано || пред крстом, непреспано је изговарала клетву, којој ју је стари Микуш научио, да казни му

— Не, ти не ћеш ићи! повика стара мај ка. Ја знам шта си уговорила с Антошом. Сам бог узео вас је у своје закриље тиме,

што је позвао к себи рихтарку, те нас је по штедео, мене од срамоте, а вас од греха.

— Између мене и Антоша не би било гре жа што је равнодушан спрам ње, или је ис ха, одговори Силва поносито; али о томе није кала свету водицу. Говорила је да је добра || овде реч. Ја сам се пред крстом заклела рих хришћанка, а да би доказала да јесте, читала

тарци, само да и даље не куне Антошу, да ће

је „оче наш“ и „вјерују“, али

он њен бити, и ја ћу одржати задану реч.

само

почетак |

па даље не би знала. Она умре у лудилу, те || Ја не ћу да клетве покојничине падну на је укопаше ноћу да се не би догодила кака ЊCI"a. брука. Свак је честитао Антошу што се тако — Али Антош, шта ће он казати? ратосиљао те несрећнице; свак је жалио Сил — Антош ће казати: Ја сам знао да ме је ву. Више недеља била је јадница у неком бу Силва љубила већма него саму себе. нилу и у потпуној неосетљивости. Али мла вече тога истог дана отпутује у Праг, и

дост и крeпoст одржаше победу.

ако је мајка Јировецка молила и преклињала

Чим је устала из постеље, Силва скупи свој

да остане. Тамо уђе као сестра послушница

пртљаг на гомилу.

у манастир сестара Свете Јелисавете. Кад се Антош врати у колебу, застане ма

— Шта ћеш то? зашита је мајка Јировецка. То беху прве речи што јој прозбори. Она је њу брижно неговала, али до сада није јој могла опростити ни што је залудела сина јој

тер саму. Она му каже шта је и како је. Није хтео да доведе Силву натраг. Ма да није

да се заљуби у њу, ни што се овај тога ради марио за проклeство, које ја плашило беза злену душу Силвину, он је осетио да се без дан отворио међу њима, да је смрт откинула

противио мајци. — Шта ћу? одговори Силва тихо. Ја идем

цвет љубави њихове, да би сенка осветница

Одавде.

рихтаркина лебдила над њиховом брачном по

И она није ни с ким говорила од како се десио с њоме онај догађај. Усне су јој дрк стељом. Он се предаде судбини својој. Живео тале, очи јој беху изгубиле пређашњи сјај, је код матере, своје деце ради. Али кад му образи јој беху упали. Рекао би човек да је мати умре, и он у брзо оде за њом у гроб. права авет.

Прев. Драг. Н. Јовановић.

|

Од Хамершмида. (Свршетак.)

Ове ваздушне струје, које јуре са јекватора к полима зову се „пасати“, а има и горњих

пасата. На сваки начин они дувају врло ви соко, јер још нико, који се пењао на највише врхове Анда, није дошао до пасата, дакле мо- | ра бити да они дувају још у већој висини, дакле високо преко 20.000 стопа. Природно је да ови пасати садрже водене uре у врло растањеном стању или у великој |

ширљивости, дакле као прави гас у подједна кој подели, као што се то управ види из пла ве боје ведрога неба, која долази од атмос Ферскога ваздуха.

У висини од прилике на две ђеографске ми ље и не образују се више облаци, јер мора да је тамо ма на ком степену ширине топло та ваздуха већ гогово једнака, па и на најви шим планинама готово престаје згушњавање.

СЕВЕРНА СВЕТЛОСТ.

685

неоспорно свој пут к полима, куда се као што

Голфска (заливска) је струја случај много образне јекваторске струје, која је најглавнији извор топлоте за западне обале Инглиске,

ћемо видити мора упутити вучена једино про

Скандинавске и т. д

Пара, која у овој висини не подлежи местним

разхлађивањима и сгушњавањима, продужиће

мајом, која с пола на њу дејствује.

Придолажење примећених ваздушних маса

Но опет велики део паре, која се пење са са јекватора у пределе који леже око пола, разгрејаним ваздухом изнад тропских преде- | врло је олакшано одилажењем ваздуха с по ла, не доспева дотле да би се сгуснуо и као || ла на јекватор. Сада се према томе, како ваз киша пао, него га ваздушна маса, која такође дух са пола одилази на југ, и како се ваз стреми на север, одводи даље, да би се према душне масе са јекватора приближавају полима, степену свог разхлађења сгуснуо у кипу, при ојачава и промаја са пола на ове ваздушне чему се планине особито владају као снажни масе. Непосредна ће последица ове промаје магнети и стушњачи. Одмицање у пределу бити то, што ће ваздушне масе појурити са ветровог покоја не оснива се по моме мишље све већом брзином к полима. У овоме лету њу ни на чему другоме до на привлачној си морају се на различит начин стешњавати и ли згушњавања великога копна јевропског, гурати, и то тим више, што ближе долазе азијског а за тим и афричког, које се пири полу, јер се простор за њих сужава у истој мери у којој промаја расте. северно од јекватора. Ова навала и гурања ваздушних чeстица, Ова лагана згушњавања, која се збијају у поред велике покретљивости, мора да је скоп пределима који леже ближе полима, доста су чана и са трепетањем, што објашњава светли велики извор топлоте за ове хладније преде ле, а у исто су време и главнији узроци ве појав северне светлости на врло прост и при трова и бура; јер по опћем закону код то родан начин. Када се ваздух на овај начин сјури, онда плоте, мора се при згушњавању водене паре разуме се да понесе и водену пару, која се опет ослободити она множина топлоте, која

је била употребљена за ширење воде у водену пару. А онде где се ваздух при овоме згу шњавању водене паре загрејао и растегао, по

стаје ваздушна струја која се пење у вис, а последица јој је придолажење доњег гушћег ваздуха. А да ли ће наступити тихи повета рац или бурни олуј, то зависи од множине оних промена.

Изузевши помесне ветрове, који су постали на овај начин, главна ће струја бити упра

сгушњава што ближе земљи долази, због хлад

ноће која влада у тим високим областима, и то у Фине ледене кристале. Међу тим дубље доле, код ниских северних светлости које су на далеком северу једва за 4000 стопа од зе мље високо, прљаво жућкаста магла која се на северу често појављује као претеча север не светлости, није ништа друго до водена па ра, која се из високих ваздушних области спустила и сгуснула.

пределима ваздушнога

Природно је да је ваздух, који се скупио

мора један пут од јекватора к полу, а за тим

на шолу, и кога је он привукао, много гуш

од пола к јекватору. Ова друга струја зове

ћи, то јест његове честице леже много бли же једна другој, него горе у високим ваз душним областима и према југу. Јасно је да ове честице гњавећи се измеђ себе истисну етер из својих међупростора. То се мора до гађати и за сво време провејавања или путо вања ваздуха са југа на север према степену његове хладноће или густине. Сада је главно питање: шта бива с тим ослобођеним етером, и куда се он дева? Он се дева у земљу, да би изравнао губитак, који је она претрпела у етеру при испаравању воде.

вљена и у најнижим

се антипасат (противу-пасат или поларна стру ја). Обе главне струје када се сретну прогу рају се или збију, па једна кроз другу и про бије, услед чега северна и поларна струја пре лази у северо-источну или северо-западну, а

јужна или јекваторска струја у југоисточну или југозападну. И ваздух који иде са јеква тора почиње се већ враћати, и то тим пре, што је простор за ваздушне масе које с јеква тора долазе све ужи.

Светско море показује сасма сличне струје.

686

СЕВЕРНА

Најбољу слику овог примера даје галван ска струја и Гајслерове цеви, а за тим и је дан оштроумни покушај инглиског Физичара Тајндала. Као што у галванској батерији цинкове че

СВЕТЛОСТ.

узрок за појав северних светлости, док је у друга два месеца сунце најудаљеније одјеква тора, то јест месеца Јуна окренуто је највише северној, а месеца Децембра највише јужној

стице при свом прелазу ка киснику, дакле

половини земље, има најнижи положај у троп ском појасу, у след чега је и испаравање у

при свом одвајању од сродне им материје оду

пределима ветровог покоја најмање.

зимају и одводе један део међучестичног (ин трамолекиларног) цинковог етера, исто тако

Даље мора у след напрасног одилажења ваз духа у велике масе у највише пределе наше

одводе и водене честице при испаравању воде

атмосфере ка полима, олакшати и барометру,

од међучестичног етера заоставше“ воде један део, и то онај, који је потребан да се са свију страна доврши и опкружи њихов етер

то јест смањи се притисак са стране ваздуш

ни омотач. Услед чега се вода сгусне и охла

ди. И као што се у галванској батерији од влачење и губитак етера надокнађава и из равњава са етаром, који долази на негативни пол, исто се тако од земље одвојен и однешен етер опет њој враћа, то јест она га привуче, а то је онај етер, који се као што је већ ка

За отишавшим ваздушним масама, навале с јекватора нове топле, које су воденом паром јако засићене, дакле природно је да ће им по следица бити киша, која у великим млазови ма пада, према јаком долажењу ваздуха у пра зни простор који постаје кад се напрасно удали велика маса водене паре, те тако постају ве

зано услед згушњавања ваздуха на полима

трови и олује.

ослобођава или лучи. Овде се можемо само узгред дотаћи и тога, да она струјања етара из ваздуха на магнетском полу, управљају к земљи магнетску иглу, али да је овај правац само израз промаје, која се са земље а управо с једног магнетског пола к јекватору све лак ше и лакше извршава на етару, који је у гу

ног стуба, који има да држи равнотежу живи, она дакле мора падати.

Управ јаке светлости показују: да је испа равање воде, и услед њега одилажење воде

ном паром засићеног ваздуха било врло јако у пределима ветровог покоја, јер баш у истој сразмери мора се ваздух са севернога пола

и са високих својих области да слегне на се верни пол, и да служи као накнада за ваз

стом ваздуху око пола приуготовљен за одлу душне масе, које су се у пределима ветровог чивањ6,

покоја а нарочито у јужнијим пределима по III.

пеле у више ваздушне области, па за то се се

верни ваздух мора тамо упутити Овде изведена теорија о постанку северне светлости објашњава врло просто: Прво, за пшто северна и јужна светлост на ступају у исто време? За то, што су услови

Ово је ве

лики ток у ваздушном мору, а на сличан се начин врши и у светскоме мору.

Што се тиче у најновије време покренутог питања о свези поларне светлости са сунче

за њихов постанак на обе полукугле земље

пим пегама, то би моје мишљење о томе било,

приближно једнаки, само с том разликом, што је јужна половина земље много више водом покривена, по томе има и много већу повр шину за испаравање, одкуда се и објашњава већа електромоторска снага јужне полукугле. Друго, врло се просто објашњава за што су северне светлости најчешће у месецима Априлу и Септембру, а најређе у месецима Децембру и Јуну. Јер у речена прва два ме сеца заузима сунце у појасу ветровог покоја највиши положај, па по томе је и испаравање воде тамо најјаче, у чему и лежи основни ||

да су сунчеве пеге поглавито атмосферског порекла, и то да су се слегле на рачун упи

јања (апсорпције) светлости са стране атмос Ферске, местимице гушће ваздушне паре. Сада ћу наводити објасњења северне свет лости од других Физичара.

Хумболто је називао поларну светлост ма- . гнетском непогодом, јер је при њеном појаву долазила магнетска игла у велики немир. По томе би стојале поларне светлости у свези са земљиним магнетизмом. Но с овим неје ни шта објашњено, јер магнетска игла долази

СЕВЕРНА

још и из небројених других узрока у немир и љуљање, а и еам земљин магнетизам по

687

СВЕТЛОСТ.

Мајер из Хаилброна мисли о пореклу ваз душног електрицитета, да најдоњи слојеви па

требује још тачног објашњења, које смо ми

сатних ветрова трењем

покушали да дамо.

добијају противположено електрично својство,

Белфоур Стјуарт (Stewart) изрицао је у за седању астрономског друштва у Лондону 16. Децембра 1869 своје мњење, а то је, да су по ларне светлости споредне електричке струје, које произлазе из напрасних промена земног магнетизма. По томе би се земља могла упо редити са језгром РимкоФове махине, а вла жни горњи слојеви земље као и горњи део атмосфере са споредним вођима (жице за про вођење струје), у које наиђу струје, чим се земљин магнетизам било из ког му драго узро

ка поремети. — Дакле је опет овде не обја шњени земни магнетизам са својим необјашње

о морску површину

па се тај ваздух пење, одилази к полима, где

добијеним електричким напоном изазива појав северне светлости. Но и ово је мишљење крајње не основано. Моје је мишљење о пореклу ваздушног елек трицитета ово:

Чист, сух ваздух не даје ни трага од елек трицитета, а исто тако мало би се могао про извести трењем сухих гасова (кисника, во доника, азота), премда је и трење различитих тела богат извор за електрицитет. Ово се не може побити, ако се замисли да је у сухом ваздуху и сухим гасовима само атом до ато

значио је пасатне ветрове као узрок земљиног

ма, а код гасова само равнородни атоми стоје један до другог, између којих никада не може доћи до неједнаког скупа етара на протpтим

магнетизма, који игра тако велику улогу код

малим деловима, не може дакле доћи до не

северних светлости.

ког тако званог електричког напона или до

На послетку славни американски Физичар и астроном Лумис (Loomis), вели да је север на светлост електрични појав, сличан појаву у Гајслеровим цевима, и да би требало тра

електричне противуположености. Дакле сада можемо полако да тражимо неке материје и тела у ваздуху, које су гушћа, и по својој маси различитије једна од друге, па по томе и противположеног електричког напона. Та кво тело може бити само водена пара, које увек има у променљивој множини и густини у атмосферскоме ваздуху, и која образује бр

ним ремећењем.

Мајер из Хаилброна у најновије време на

жити узрок електрицитету, на коме се север

на свотлост и оснива, у воденој пари. По мњењу Мајеровом и Лумисовом имали би дакле пасатни ветрови и атмосверска во дена пара главну улогу у постајању северне светлости. Но како пасати ветрови, водена пара и ваздушни електрицитет стоје једно с другим у свези, једно друго условљавају и једно од другог зависе, то онда није та ствар још објашњена била.

жим или лакшим згушњавањем мање или ве

ће водене честице (капљице, капље.) Сад треба још показати, да ли се образује електрицитет у ваздуху и при испаравању во де, и при сгушњавању паре.

Рис није могао открити ни трага електри цитету при постепеном испаравању воде, а

тако исто ни Раих при испаравању у тачци Што се тиче ваздушног електрицитета изја пњавају се у најновије време Деларив и Лу мис за то, да су водене паре које се пењу

кључања.

стано придржава неке специфичне електричне

Овај је последак сасма јасан, пошто се ис паравање састоји у делењу воде у њене че стице, а на послетку у молекиле (HO), које се врши топлотном (термичком) силом то јест топлотом, и при чему је управ потребно за образовање увећаног етарног омотача око оних најмањих чeстица врло много етара, који се и узима, по томе не може остати одлучен ни

материје, коју ја одбацам и место које узимам

какав етер или електрицитет.

над тропским морима испуњене позитивним електрицитетом, и да с њиме стижу у горње

области атмосфере, те тако могу бити узрок непогода. Ово се мишљење саглашава и са

мишљењем, које сам ја заступао, само гласи врло у опће и неодређено, и још се непре етер.

Друкчије то стоји са сгушњавањем водене

688

СЕВЕРНА СВЕТЛОСТ.

паре. Овде изостају топлотне силе, водени се

ваздух који је пун влаге, но по кад што и у

молекили могу управљати по својим привлач јесен при навали хладног северо-истока у вла ним силама, и сјединити у веће групе, дакле жан топли југо-запад. У таквом се случају у парне мехуриће и водене капљице од раз личите величине. При томе се одмах одлу чава етер то јест електрицитет и то крећући се обично к земљи.

При даљем сгушњавању стоје већ водене капљице (парни мехурићи) разне величиве, дакле молекиларна система са разним удру

женим снагама једна противу друге, којих се узајамни утицај или дејство састоји у томе, што веће и гушће водене капљице дејствују привлачно на мање, дакле су спрам њих по

зитивно електрични. У тренутку њиног сли вања, као што је казато, ослобођава се етер (електрицитет). Природно је да свака магла и сваки облак садржи безбројно много овакових молекилар них система, које стоје у узајамном електрич ком напону или противуположености, а ове

су системе раздвојене једна од друге слојем ваздуха, које је управ за електрички напон важно. У сухоземској магли, у којој се пар ни мехурићи не разликују по величини мно го један од другог, у којој даље ови мехурићи раздалеко но подједнако један од другог стоје, не ће доћи ни на једној страни до великог напона, који тежи за наглим изравњањем или испражњивањем, него ће се ово изравњање догодити са вишом или нижом маглом, у ко

јој се находе парни мехурићи друге множине и групирања или поделе, који су зависни од

образују врло брзо и у великој множини горе напоменуте електричне противуположености у свакоме облаку, па и оне саме састављају у сваком облаку спрам другог један систем, и позајмљују своме облаку извесни васколики напон спрам другог облака. Да ли је сада облак према неком другом облаку позитивно или негативно електричан,

зависиће од различних услова, но нарочито од величине и густиие облака и од степена згушњавања водене паре коју садржи, даље и од његове тошлоте (температуре).

У ствари и не може владати између облака у односу на електрично стање други одношај, него што влада између чврстих или тврдих

тела, која се разликују једно од другог масом или густином или температуром, а приметно

изпражњивање (муња) једног облака у други или из њих у земљу, не може бити по ка квоћи различно од изпражњења (варница) кон дуктора какве електричке махине, батерије или волтиног ланца. Свуда струји ослобође ни етер са каквог тела из ког се одлучио, другоме које га привличи.

Силни пљусак, који прати та метежна ис пражњивања облаковог електрицитета то јест муњу и гром, управо је последица ових из пражњивања; јер изравњавање електричког напона тако малих а лако покретних маса,

као што су водени мехурићи, увек ће бити скопчано са њиховим кретањем и то са уза

других топлотних сила, и то лагано и посте

јамним приближавањем, које води к сливању у веће капље, које сада падају на земљу као

пено без приметних електричких појава. Но

ПЛaХа, КИШа.

ово изравњање непо

Но ако киша не узпада и поред свију муња

средно између магле и земље, или другим ре чима, ваздушни се електрицитет испражњује

и грмљаве, то ту могу бити само топлотне

по правилу се врши

силе, које спречавају сједињење најмањих во

дених чeстица у веће, које ваздух не би мо у земљу, при чему се етер по нашем претпо гао носити, или их одмах чим су се направи стављању спроведен ваздухом заиста у земљу

спушта. У овоме само смислу земља може бити негативно електрична. Друкчији ће одношаји стојати, када поста

ле претворе у мање парне мехуриће. Сада имам још то да додам, да ваздушне масе дошавши у додир (врло топле а обилате воденом паром са врло сухим и хладним), мо рају бити повеће, нарочито што се висине

ну два или више густа и велика сгомилана

ТИЧe,

Превео К. Пауновић.

облака нагло један поред или над другим. Ово

се догађа у лето при навали хладних ваздуш них струја (источне и северне) у врло топли

Због штампарских неприлика задоцњено је Са, ОВИМ ЛИСТОМ,

ГОД. III.

БРОЈ 44.

У БЕОГРАду, 4. НОВЕМБРА (СтудвHA) 1872

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

изл Ази СвАкR НЕДЕЉЕ. СТАЈЕ НА годиНУ 1 дукAт ћЕс. или 6. ФоринAтA.

Претплата се паље. Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ : И у Русији преустројавају средње школе, од А. Вучковића. — — Ратовање у наше доба, с чешкога, (свршетак).– –

Неда, приповетка, Љ. Каравелова. — — Мисли о човечијем образовању. — — Из Херцеговине.

у ввогрдду, у птAмплРили н. ства АновићА и дружинк. 1872

ВАЉА ДА СЕ СЕТИМО ДОПЛАТЕ И ИСПЛАТЕ

ЗА „МЛАДУ СРБАДИЈУ“ којој је већ са 40 бројем наступила и последња четврт године. НАР Београдске уписнике молимо да разносачу исплате признаницу коју им поднео буде.

ВАЉА ДА СЕ (; ЕТИМ) ПРЕТПЛАТЕ НА КЊИГЕ: „Ђулићи увеоци“. Песме Јована Јовановића. Ту ће бити око 60 песмица, продужаја крас них „Ђулића“ Јовановићевић. Књига стаје 50 новчића (6 гроша) и ваља претплату упутити песнику у Сремске Карловце. — Ваљада не ће остати ташта вера „да још има Срба и Срп киња, жедних нежнија напоја, који ће радо дочекати ове најновије гласе старог познаника свог, који се усуђује запевати у глухо доба...“! „Јадници, роман Виктора Хига, српски од Мите Ракића. Ова моћна и ђенијална књига

данашњега века већ се пштампа у свескама, којих ће бити 17, свака по 10 табака. Цена је свесци 4 гроша (40 новч.), а ако буде више претплатника, онда 3 гропа. Ко у један мах наручи све свеске платиће 1 дукат или 6 Фор. — Претплата се шаље познатоме ваљаном преводиоцу, у Београд. „Економија за свакога“, превод Косте Јовановића, помоћника министарског. Ко хоће да има разумљиво и примамљиво изложена питања данашњег економског поретка у свету, ваља

да наручи ову књигу у књижари Вел. Валожића, у Београду.

у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИКАРИ У БЕОГРАДу И У СВИМА ПОДКЊИЖАРАМА У СРБИЈИ ИМА НА ПРОДАЈУ

„Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по 5

„

или

50 н.

а по спуштеној цени: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30 нов.

Други омл. календар (год. 1869)

, 3

,

„

30

„

Четврти омладински календар (год. 1871.)

„

,

„

30

„

„

30

„

„

30

„

„

30

„

3

Прва омладинска заједница (год. 1867) Омладинска заједница (год. 1869) Пут лицејских питомаца по Србији

и

3.

„

- А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

691

И у Ру () И Ј И преустројавају средње школе. У 210 броју „Биржевих вједомоcћеј“ изашао је закон о преустројству реалних ђимназија у

Ево у главноме тога плана.

реалне школе и о подизању реалних школа.

Прво је школа за трговину, у којој има 6 разреда. Главни предмети у њој су: красно

Овако се у главноме у том распису говори.

пис, писмоводство и књиговодство, рачуница,

Реалне школе имаће ту намеру, да дају оп трговачка рачуница, алђебра и ђеометрија, ште образовање, које се може примењивати кратки појам из Физике и хемије, јестастве у живот (вљ практическом направленији) и ница, земљопис, трговачки земљопис, цртање тиме ће спремати младеж да ступа у разне и два нова језика (осим рускога језика и практичке радове живота. Без такога спрема историје). ња за живот не ваља да буду ни оне средње Друга је пшкола механичко-технолошка, у школе, у којима се, као и реалним школама, којој је главни предмет механика. И та шко завршује образовање ђака. Из реалних пшкола ла има 6 разреда. Главни предмети у њој су: ђаци ће ступати у више стручне техничке рачуница, ђеометрија и алђебра, равна триго школе. Предавање математике, јестаствених нометрија, нацртна ђеометрија и учење о оп наука и цртања већ и у општим разредима штој употреби кривих линија, механика и реалних школа мора бити у практичном прав механичка технолођија, цртање, јестаствена цу; но тај ће се практични правац завршити историја (јестаственица), Физика, хемија, кра тек у разредима који допуњују ове школе. - снопис и један нов језик (обавезан) а други Ради практичнога смера од највећег су зна за оне, који желе (осим руског језика и исто чаја реалне школе одељка механичко-техно рије). лошкога и хемијско-технолошкога, јер оне за Трећа је школа хемијиско-технолошка, у једно са одељком трговачким непосредно спре којој је главни предмет хемија. И у њој је мају за практичне радове — трговачке и ин 6 разреда. Главни предмети у њој су: земљо дустријално-техничке; оне тако рећи обрћу пис, историја, јестаственица, хемија, радња реалне школе у мале политехничке заводе лабораторијска, Физика, практична механика (Факултете) и у велико помажу развићу зе и механичка технолођија, математика (рачу маљске индустрије. То је узрок, због чега се чуница, алђебра, ђеометрија и тригонометри на техничке одељке мора обратити особита ја) краснопис, цртање и један нов језик (оба пажња старешина учевних округа, јер ће се везан) а други за оне, који желе (осим руског само под тим условом моћи постигнути на језика и историје). мера, коју је влада желела да изведе већ о Четврта је школа рударска. И у њој је 6 давно, но без успеха. У распису се још на разреда. Главни предмети у њој су: нижа помиње како нема ни једне гране индустри математика, Физика, минералођија, ђеогнозија, јалне, која нема у основи својој или матема хемија, металурђија и рударство, практична тику с механиком или хемију. Међу тим пре механика, земљопис, краснопис, цртање и је поручује се „земству“ (окружним скупштина дан нов језик (обавезан) а други за оне, који ма), општинама и приватним лицима, да и желе (осим руског језика и историје). Пета је школа за пољску привреду. И у њој они сами почну подизати реалне школе, па ће им и држава помагати. Да би то лакше је 6 разреда. Главни предмети у њој су: ни жа математика, практична ђеометрија, прак ишло, у распису се излаже план оваквих шко ла и налаже се старешинама учевних округа тична механика, јестаственица, Физика, хе да с тим планом упознају људе, које треба, мија, пољска привреда, пољскопривредна те хнолођија, пољскопривредна грађевина и ар и да им дозвољавају, да те школе подижу. 44“

и у руGИЈИ ПРЕУСТРОЈАВАЈУ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ.

692

ска) којој је главни задатак да изучава техно

лисање, општа грађевина, стручно грађевин ство и грађевинско пројектисање. Осим поменутих реалних школа закон одо брава „земству“, општинама и приватним ли цима, да могу и друге школе подизати, које

лошко-агрономске потребе. Главни предмети

имају задатак да се народ подигне материјал

у њој су: нижа математика, практична ђео

ним гранама, земљопис, краснопис, цртање и

но. Даље каже се, како оваквих пкола има у Јевропи под разним називима, као: реалне, професионалне, пшпецијалне, индустријалве, и т. д. које су засведочиле, да су од велине ко

један нов језик (обавезан) а други за оне који

ристи по сваку земљу, како у опште у раз

хитектура, краснопис, цртање, један нов језик (обавезан) а други за оне који

желе (осим руског језика и историје). Шеста је школа земљорадничка (агроном

метрија, јестаственица, Физика, хемија и хе мијска технолођија, пољска привреда са ње

| вићу техничком, тако и у развићу индусстри

желе (осим руског језика и историје). Једино, што би се имало приметити о овим

школама, то је, да би требало да учење траје 7–8. година.

У свима реалним школама, које ће држава издржавати, учиће се у прва 4 разреда једна

ки предмети, а у остала два разреда стручни

предмети. Тако на прилику у стручном пољ

ско-привредном одељку у 5-м и 6-м разреду пољско-привредне школе учиће се поглавито ови предмети: Физика, хемија, механика, је

стаствена историја, пољска привреда и пољ

ско-привредна архитектура, цртање и један нов језик (осим руског језика и историје). у

грађевинском одељку, у стручном разреду, учи

не се ови предмети: Понављање математике, оивике и хемије, хемијска технолођија, мине

јалном.

Када ћемо ми таке школе у нашој земљи подићи — ми, који једнако извлачимо своје сировине на страну, који све једнако довла чимо туђе крпе и све више и више новаца из земље за њих извлачимо, ми, који све ма ње и мање примамо, а више и више издаје мо, ми, који све једнако сокове наше земље ис

цеђујемо и који смо ево већ тако осирома шили!? Зар ће нам наше школе вечито да Фабрикују само „чиновнике“? Зар нам дру гих пшкола не треба? За стручне занатске школе требало би што пре да пошљемо људе на страну, те да се спреме, да заузму проФе сорска места у њима — и то у свима грана ма техничких наука.

А. Вучковић.

ралођија, моделисање, земљомерство и ниве

(Свршетак).

И Француска, поучена случајем у г. 1866. | у свом предавању „О рату њемачко-Францу завела је законом од 1. Фебруара 1868. по

ском“ без околишења исказао.

пруским примерима свеопшту земаљску од

Пруски закон, вели Леер, никога не осло бођава од војенске дужности, тамо сваки мо ра сам собом крвни данак да плаћа. Иску пљивање и замјењивање тамо нема мјеста. Али све је то у Француској још по старом обичају дозвољено. А управо то је главна погрешка Француског закона. Тамо долази преко године 180.000 младића на преглед, из којих само око 100.000 за војенску службу примљени буду. Од тих 100.000 узима се 60.000

брану. Али мисао, која је Француског зако нодавца водила, јасно се разликује од пруске СИСТeMe.

Ево ћемо навести назор руског ђенерала,

Хајнриха Атановића Леера, професора војеног знања на великим војенским школама у Пе трограду,") који је о Француској војној управи, 1) његове „Повитивне стратегије или критичко-исто рички закони војеног знања“ упоређују се с нај бољим књигама које су о ратовању написане.

| у сталну војску а у резерву 15.000. Али међу

PАтовАњЕ У нАшЕ довА.

693

оних 60.000 сталне војске има трећина замје ника! Богаташи, дакле ред интелигенције,

тијих људи, који су тај чин послије добро

искупљивањем избаве се од војенске дужно сти, остављајући њезино испуњавање сироти

добили. Њихово теоретичко знање нимало их не удаљава од тактичке службе, него се још боље помоћу - теорије усавршавају у до број практици, да скоро достижу идеал какви је имао на уму руски гроф Толим рекавши: „ђенерални штабни чиновник мора тако из вјеџбан бити, да за један дан 44 миља пређе, а да ништа не заборави што је на путу видео.“ Француски ђенерални штаб има 600 чинов ника, који пошто дођу управо из школе Сен сирске или политехничке, добивају већег зна ња на вишим војенским пшколама. Пошто сврше школски течај, онда би требало да се практикују с оружјем, али се тај пропис не извршава. Француски чиновник ђенералног штаба само је у једној ствари добар мајотор, он је то јест врло добар јахач. Каквог дубљег занимања у војеним пословима, каквог озбиљ

њи коју је она (интелигенција) за плату мјесто себе најмила. Горњи рачун најбоље каракте рише материјал Француске војске, очигледно доказујући како често различно остваривање једне исте замисли, врло рђаве пошљедице за собом вуче. Расцар Наполеон III. мислио је да ће се увођењем старих војника који се к замјењивању пријављују, војсци помоћи. Али

ти „стари војници“ не бијадопе млађој војсци ва углед, на против они су неуредно живје

ли, јер су се у касарнама већ угнездили били, и својим поквареним моралом поткопа вали су војенски ред, дајући тиме младим војницима рђаве примере. Пруска система такође дозвољава разне олак шице у војенским службама, али су оне врло различне од олакшица које у Француској врје

де. Пруска има добровољнике што о свом трошку само једну годину дана врше касарн ску службу. Одатле се умножава допуњавање чиновништва у врјеме рата. У Пруској има

32-33.000 добровољника и међу њима око 48 На СТО ЧИНОВНИК:а.

Пошто је ђен. Леер разјаснио допуњавање војске, разјаснио је и начин којим се допу

њавају редови вишег чиновништва. У Прус кој су се њих 92 на сто чиновника војенских oеновно образовали у средњим школама. У

Француској једва 30 на сто, а остатак допу

њује се из необразованог реда људи. Ови ма да не оскудјевају у војенском искуству опет немају вишег војеног знања, због тога чинов ници који су се учили у војенским школама

особито у школи Сен-сирској некако презиру ћи погледају на те „troupiers“ и „officiers ser gents“. Тим се губи дух узајамности и друш твености међу Француским војеним чиновниш твом, с чим се на против пруски чиновници похвално одликују.

И чиновништво ђенералног штаба обадвеју држава са свим је различно. Пруска, вели Леер, има свега само 114 ђенералних штаб

них чиновника, који су вишим војенским су

положених теоретичких и практичких испита

ног даљег усавршавања, то се код њега не може наћи.

У Пруској је ђенерални штаб језгро више војенске управе, и то је с правом, јер се тамо „штаб“ и у пољској служби и тактичком вођењу изучава. Из свега се дакле јасно ви ди да чиновништво пруског ђенералног шта ба стоји високо над Француским. Дотичући се војенске управе и овде морамо дати првенство пруској системи. Децентрали зација војенске управе јест врло знатна страна и у часу мира и рата. Ђенерал Троши је већ у г. 1867 против војенског централисања — усредсређивања у једне руке и једно ме сто, — негодовао, јербо су се ратне приправе на једним мјестима гомилале без погледа на потребе таког централисања. Али у Прусији је то у свима погледима било друкчије упра вљсно.

Још нам остаје да упоредимо количину и способност људства за бој спремљеног, које су обадвије државе на бојиште извеле. „Наша војена сила — овако пред ратом гла саше по свјету Наполеонове улизице – има преко милијун војника, до, па ако буде по треба, имаћемо и 1,200.000 војника и 1.700 пољских топова.“ Може бити да је толико би

довима одређени. Број тај је дабогме мали, | ло написано у редовима војенских рапората. али је у њему избор најбољих и најдарови | Али је још требало уз то да се дода, да из

PАтовАЊЕ У НАШЕ ДОБА.

та и на другим мјестима па и у садашњим

међу тих 1,200.000 војника има 550.000 мо билних гардиста, недовољно наоружаних, а још недовољније у оружју извјеџбаних, да остаје дакле само 650.000 сталне војске и ре зерве. Али и резерва због наглог преласка | из старе у нову систему није била тако ор ганизована као што је требало, због чега је и било те је Наполеон послије проглашења рата |

многим биткама тако похвално показало, та

кове чете заиста не заслужују осуде. Што су оне сада пораз претрпеле то стоји до рђаве војенске управе и до тога што је непријатељ по броју много више силе имао. О томе је најприје премда опет „врло ка сно“ и сами седански заробљеник говорио у своме спису из Вилхелмсхеa 1) и разјаснио је узроке свога и Француског пада. Он признаје сада, пошто је већ свој народ на крај пропа сти довукао, да се „Француска војенска упра

у ствари само 473000 људи са истим бројем слабог оружја на бојиште извео. А колики је био број Њемаца? Војске редовне : 548.800 људи са 1206 топова. „

народне: 184.000

ва не подудара с политичком ситуациом, да

234

„ опсадне: 207.000 „ „ 234 „ К томе још војска југо њемачких савезни

је пред 1870 г. половина Француских градова била рђава, дакле да их је требало оборити, а другу половину да је требало поправити по оном примеру, како је Антверпен један од најтврђих градова постао, да славни Мец ни 14 дана опсађењу одољети не може ако се не укрјепи великом армадом, да се је војенска администрација пред што ће се у рат поћи

Ка, И ТО :

Бавараца:

116.000 људи са 192 топа.

Виртембержана: 34 000

„

„

54

„

Баденаца:

„

„

54

„

29.000

Дакле свега 1,119.600 људи са 1974. топа. Ако од тога одузмемо 250.000 људи небојов ника (incombattants) и помоћног оружја, онда остаје замашан број од 869.600 правих наору жаних људи са 1974. топа, су чим је Пруска и преплавила Француску. Дакле је Пруска имала двапут већи број људи, који су били добро за бој спремни. Француску је водила у бој жеља за славом н супремациом у Јевропи; али Њемце, као што сами говораху, начело одбране своје вла стите земље. И ту су дакле Њемци имали неку већу моралну снагу, пего ли њихови про

противила децентраличким назорима, да би се

то јест земља раздјелила на армадне зборове по окружијама и да се на мјесту где стоје снабдеју са свим потребним материјалом.“ — Тако сам онај који је био узрок Француске

несреће признаје да има много погрешака које су прије сакривене биле, а с тим је самог се

бе и сву досадашњу Француску војенскуупра ву осудио.

Прегледавши узроке пада једне и ускрс дру ге државе, завршујемо напе назоре с увјере

тивници.

њем да ће данас само онај народ своје биће,

А да је војенски ред у савезним њемачким армадама био укрепљенији него у Француза и да су Пруси имали у својој служби бољих и препреденијих испитача (ухода), који су Француску војску проматрали, о томе нема сумње. Само с овим се може разјаснити на прилику како су Пруси онако напрасно мо гли Француску војску код Вајсенбурга пре страшити и како су се Французи за врјеме

своје трајање и своју слободу осигурати, који све своје људе савршено наоружа. Тај народ мора употребљавање оружја увести као оби чај а војенско знање као потребу. То поуче ње највише важи за најближе сусједе великог побједоносца, који увјек тежи да над малим народима своје господарство шири. Наше спа сење лежи само у томе да се добро бранити

рата у тако многим незгодама налазити.

врјемена, много труда, много зноја и много

знамо. То изискује највеће приправе, много

Трудимо се да то за врјеме мира не Ми не можемо рећи да Французи и у са жртава. само ријечима него и дјелом докажемо. дашњем рату нијесу имали доста јунаштва и

С чешкога Гавро Филиповић.

одважности. Чете, које су прије 11 година двије знамените побједе у горњо-италским биткама добиле, којих се јунаштво више пу

“) Изишао је у Јануару 1871 г. у Бриселу под име ном „Note sur l'organisation militaire de la ccnfedera

tion de l'Allemagne du Nord. Wilhelmshohe. |

----s “-“, i: "...„з-v-----

695

Н е д а. Прича моје бабе, од Љ. Каравелова. Стани, стани јунак балканскн; От стон са дљлбок стобуди Против народа отомански Ти Бљлгарете поведи. (Буг. песма). С Турчин дослук не бнва. (Нар. нословица). I.

То је одавна било, једва памтим, јер сам била врло мала — дете од три педа. Живела сам као и свако дете без икаке бриге! Нека се брину за нас старији, који су нас родили!

Једном сам, памтим, тако седела крај ватре и грејала руке — беше ми зима. Играм, играм по улици па озебем! Дрва горе на огњишту и

час по час прште, а ја у једној руци држим машице, играм се с ватром и ударам у глам

ње, да лете варнице; а у другој руци беше ми мало маче на колену. То маче беше врло лепо ; длаке црне, жуте и беле, а ушију цр венкастих. Беше се укотурило на мом крилу, и прело тако слатко да се и мени чисто за

дремало. Мати ми беше отишла на пазар да продаје и да купује; а тата ми беше отишао у гору да насече дрва. Дома никога није било, на сокаку гробна тишина, — док у један пут завујаше ми некакви гласови око увета, час ми једна мушица зазуја поред увета и испева ми своју тужну песмицу, налик на поп Нен четово „господи помилуј“ кад закопава мртва

леми, високи људи, јаки — плећа су им ка у Краљевића Марка; ено, баш за мачеве. Кад га само погледаш, помислићеш одмах, кад би

те само са два прста стиснуо, да би ти душа одмах искочила; а ако га мало боље погле

даш, то ћеш да видиш, да ти џинови јесу мало и страшљива срца. Један старо-планин ски бугарин богме измлатио би њих три шопа. А за што је то тако? Јевреји продају свакојаке ситнурије: код

њих ћеш наћи платна, гајтана, дугмета, пан тљике, црвенила, бибера, сумпора, игала, сва којаких лекова и много што шта за намире ње шотреба овог света. А наше жене плету чарапе и праве сукно па продају их на паза ру и што узму за једно, одмах даду ва друго и треће — купују што им треба. Тешко си ромасима! Скупе се њих по пет-шест жена, купе 1 џак жита и разделе га међу собом. А може ли 1 џак да задовољи шест домова?

Тешко је за сиромахе! Целе недеље раде, па ни хлеба немају! Ја сам била исплела некакве чарапе и дала сам матери да их прода и да ми нешто купи

це; час ми на плоту петао закукурекне, или

ми тек некака кокошка у сусеству закакоће, или ми тек неки глас детињ доспе до уха:

„Хеј, Семко, донеси лопту,“ па опет се све утиша...

на пазару. Мајка ми их узе, погледа их, на смеши се, па ми рече: „Ех, Љиљо, Љиљо, коме ћу ја да продам твој први рад? Хајде да обујемо наше маче, јер су ти то прве ча рапе.“ У нашем селу и данас је обичај, кад кака мала девојчица исплете прве чарапе, она обува маче, а после их мора да баци у реку. А то се ради за то, да би нам посао ишао од руке, — да би толико могли радити, да обла чимо голе и босе као маче, а и да брзо ра

У оно доба биваше обично у нашем селу пазар суботом. Из многих вароши и села до лажаху на наш пазар трговци, купци и базр ђани, да продају своје ствари. Турци доноса ху јабуке, крушке, брескве, кајсије, грожђе, дрењине и свакојака воћа; бугари продаваху димо као што река тече. пиринџа, црвеног бибера, пасуља, сочива, — Ех, мамо, зар су мени то шрве чарапе ? лука и свакојако зеље; а шопови опет доно зар ти не знаш да сам већ до сад три пара саху просо, кукуруз, јечам, црвену и белу исплела? Те су чараше већ четврте, рекох шеницу. Грдни ли су ти наши шопови, го- | јој ја.

696

НЕДА.

Мама ме пољуби и брзо се пожури да про- |

да мој тешки рад; а ја остадох код куће са нестрпљењем — једва сам чекала да дође, да чујем за колико је продала моје чарапе и шта ми је купила за моје новце. Ја сам знала да ће да ми купи нешто слатко, па очекивах и

очекивах; већ ме и глава заболе од чекања; ||

У нашој кући беше направљено скрива лиште од мога деде за страшна времена. То скривалиште беше испод патоса. Мама отво ри скривалиште и повиче:

— Носи, Љиљо, носи моје дете по брже. — А шта да носим мамо? запитах је ја. — Све, све носи рече она; а ја не знадох

право да вам кажем, минут ми се чинио дужи | ни сама шта да носим од страха, па како сам

од дана, а час — дужи од године. Чекам, че- | у руци имала машице и маче, ја их обоје по кам, а ње нема па нема. „Боже, мислила сам, дигнем и пружим мајци. Мајка ми се расрди шта то не долази; шта ради тамо толико дуго?“ | и још више стаде викати: „Дај, дај бакарне Најпосле се почнем плашити, почнем се бо- | ствари, кажем ти, или си полудела!“ Наши суседи нису имали скривалишта и с јати од нечега. Неколико сам се већ пута дигла и погледала кроз прозор, неколико пута тога почну турaти у нашу кућу свакојаке сам морала и напоље да изађем, гледала сам дроњке: судове, старудије, платно, покриваче, мухе — па сам се опет враћала натраг и села

простираче, мале и велике сандуке с разли

поред огњишта. И тада како сам се вратила

читим стварима и кутије које беху напуњене сваким богатством: сребрне пафте, ђердане,

и села, тако сам и заспала.

Не знам да ли сам дуго спавала, ни колико сам дремала, знам само да сам се пробудила на некакву лупу и вику, која се чула у кући

нашој. Пробудим се, скочим на ноге и потр чим к вратима, да видим шта је; но таман ја пред врата, а моја мати уђе брзо унутра и рече ми уплашено :

— Жури се, Љиљо, жури се моје мило чедо !

разне низове новаца, иконе, кандила и друге

различите ситнурије — и све се то стрпа у скривалиште. Треба још да вам кажем, да нам је скривалиште било велико — знао је мој дед шта је радио. Кад све беше сакриве но и кад су врата била спуштена, онда жене говораху као да синове закопавају. Страшно беше оно време! Врата на скривалишту тако беху вешто направљена, да се не само турске

Помози ми да сакријемо бакар и ствари по делибаше но и грчки протосинђели не би мо кући. гли сетити, да је испод тих врата сакривено Хајде, по брже, моје дете! Носи котлове. имање целе мале. Бог сами зна колико је суза и колико је крвавог зноја стало то има — За што мамо? запитам је ја. ње, које је сад закопано у земљу за неко не — Делибаша, делибаша иде, моје пиленце! одговори ми мати и почне да трчи по кући извесно време! Ко ће да остане жив и ко ће као луда, час тамо, час онамо — не знајући да се намери на то цело имање? — Бог зна. сирота шта ће пре да сакрије. Тако бива са Ми живимо у таквом царству, у коме ни мр сваким кога снађе несрећа. Једна жена згра тви немају мира ни покоја. Ми не можемо ни била је празно буренце и побегла с њим чак мртвацима да кажемо: „лака вам земља била“, у гору: а кућа јој је била пуна свачега. Кад јер та се земља сваки дан облива крвљу деце су крџалије запалиле село онда је друга нека оних, који леже под њом. Кад би сваки ками жена турила у једно грне (ћупу) ћердан са чак имао језика, кад би свако дрвце умело да гривнама и отишла је на кладенац да га баци; говори, кад би свака травчица умела да нам но толико се била уплашила да је уместо гр прича и кад би све ово заједно почело да го нета бацила дете. вори, све не би могле за сто година да нам Ја сам стојала као укопана и само жмир испричају колико је мука и колико је невоља кала — уплашила сам се више и од мајке. претрпео наш народ; а ако би човек почео Детињи је страх увек већи него ли каквог да копа, он би нашао мученичке кости до дерана. Деран зна за што се боји и од чега девет аршина дубоко. Горак је био наш жи се боји, а дете се боји и од комарца и од вот, горак је и до сада! MeЧКe. Кад ми је мати посакривала све по скупље

697

НЕДА.

ствари, онда ми се и за оца сети. „А зашто по сунцу. Па колико беше танка, висока! О ти отац већ не долази?“ отпоче она. „Тај || пасиваше свој танки и гиздави пас са срме

ваља да је отишао за дрва чак у богданску ним појасом и спред га закопча, а стас јој из гледаше, као да ће да се преломи као сламка.

гору!... Тај је човек полудео....“

Горка дрва ће да ми горе.... Нека га за- | Истина пафте не беху на њој сребрне већ од кољу делибаше, да се научи памети.... жен- | мједи, но она их знађаше понети лепо и гиз ска посла! Кад и жена почне на некога ви

даво да нико више није пазио на њих већ на стас који оне ошасиваху. Неда се забрађива

кати она га куне као циганка. Но ете и оца, где иде, и води Неду за собом. Дрва тај није дотерао. И сад памтим очево бледо и упла

ше са жутом марамом, носила је плаву сук

шено лице и до данас га памтим као да ми

ла нити врло дуге нити врло кратке хаљине,

је пред очима. А Неда? Да вам испричам о

као што имаху обичај носити друге девојке

њој. Неда је била наша

— у ње свашта беше умерено.

њу; и треба да вам напоменем, да није носи

сусетка и мајкина

рођака. Али да сте могли само да видите, ка кво је убаво девојче било та Неда! Гиздaвa, весела, слаткоречива; и што је умела да пева!

Ћурче на њој беше лепо и као саливено стојаше — ма да не беше постављено лиси

чином. Да ви кажем у кратко, Неда се носи

Ја и до данас још памтим њезин јасан глас и њезине лепе песме. Она је најчешће певала |

ла врло просто, али лепо.

това росно ливаде, Духнал е вјетрец от море, Стропил се дрјенка маслинка, Ударил мома по глава,

Неда је изгубила оца одавна, још кад јој је било две године. Остала је са јединим братом сиротној мајци на бригу. Мајка им је била радна и умна жена: она је научила своју ћерку на рад и свашта да уме, а сина је дала да научи књигу. За две године син јој је на учио читати, изучио псалтир и већ се за „а

Момата ми се уплаши,

постол“ грабио; но поп, који га је и учио,

ову песму: Заспала мома крај мора,

Крај дунавските брjeгове,

Изведнаш скокна подскокна, И си кан бога викаше: „Боже ле вишни господи, Чудна стом ст, на видјела! Бива ли, боже, става ли, Баш-арамија да стана, Вљлна кошуља да носа, И дљлга пушка на рамо, Чифте пишчоље на појес, И тонка сабја на кљлка?

|

није знао апостол, а мајци му рекао: „Узми

|

те Драгоја и одведите га на занат — у шко ли нема више ништа да научи“ — „Нека се поучи, деда попо, нека се поучи. Ако му је речено на небу да буде поп, то нека буде“, одговорила му је његова мати.

|

— „А ја мишљах, да Драгоје није за по па. Научите га занату, рече поп, попство

већ не храни кућу. Дај владици, дај про тосинђелу, дај ђакону, дај и попадији. Од

Бива ли, боже, става ли, Азе војвода да бљда, По Негошската планина, Из таја гора зелена, При таја вода студена? Бива ли, боже, става ли, Калешко јагне да пека,

Бјели погачи да јада, И рујно вино да пија? Бива ли, боже, става ли, Стотина момци да вода, По Кладенците да хода, Русите моми да гледам?

| |

У оно доба Неди је било петнаест година. Коса јој беше као свила; беше очију црних, |

устију малих, усница румених; а лица пуна,

куда ћемо давати? Пре десетину година на род је много давао; а сад не даје ништа — осиромаши!“ Поп се бојао да му Драгоје не отме хлеб. Мислила је Драгојева мајка и ми слила, па је најзад и одвела Драгоја на за нат. Занат је добра ствар! Драгоје је остао у једној абаџијској кући, где је скоро научио да шије које какве ситнице за цариградске туркиње и за арапкиње. Године су пролазиле. Драгоје је растао, радио, сам је почео кућу да храни и мајку да гледа. Драгојев газда беше добар човек, а још бољи трговац, и по

бела и црвена, као јабучица. Никада њезино | сле осам година прими свог ученика за орта лице није горело, ма да је радила и цели дан

ка. Драгоје је веома љубио своју сестру и

698

НЕДА.

свашта јој је куповао, што год би она заиска ла. Веома се вољаху ова деца међу собом. Кад би Драгоје изустио: „Недо!“ слатка му се чињаше та реч. Боже мој, зашто сваки брат не воли тако своју сестру? Не ћемо жи вети хиљаду година, — треба да се љубимо и да живимо братски на овом свету! Неда се допадала сваком, и старом и младом , и

мушком и женском. Колико њих момака уз дисаху за њом! Колико баба мотрише на њу! Ја вам управо не могу да искажем, јер нисам баш вешта таком послу, да причам. Иде ли вам та на кладенац за воду, а момци се тамо

искупили око девојака и напијају ") им води цу и очекују Неду с нестрпљењем. У нашем селу обичај беше да момци гледају девојке на

кладенцу. Неда је јако волела цвеће, а кад би пошла на кладенац она би сву главу оки тила разним цвећем. А наши момци трче за њом, гледају јој црне очи и уздишу. Кад се она већ нагне да захвати воду, свако би од њих узео полако по који цвет, са њезине гла ве — свакоме се допадала Неда, сваки је хтео, да узме цвет од таке убаве главе! И тако је

дан узме цвет са главе, други узме, трећи узме, и док ова оде до куће не остане јој на глави ни један цветић. Друге девојке за

видеше Неди, и мрзише је; али се опет нису смеле јавно показати, јер се бојаху да им се не смеју. Оне наберу најлепше цвеће, обуку се лепо, наките се и накицоше се; али их

нико и не гледа! Како оду на кладенац са цвећем на главама онако се и врате — не мирише њихово цвеће! А неке девојке, лу кавије, и саме поскидају швеће са глава и ба це или га сакрију у недра; па после отиду код Неде и говоре јој: „Гле, погледај, Недо, момци ми не оставише ни један цветак на глави. Ја им се веома допадам!“ — „А ко ти је узео цвеће?“ запитала би Неда. — „Пет ков син, Стојаново момче и Драганово уну че“, одговара девојка, а овамо црвени као рак. — „Они су узели цвеће и од моје главе, казала би Неда, — а зар може један да љуби две девојке у једно исто време?“ Многе су мрзеле на Неду, и толико мрзеле, да вам чи сто не могу да кажем. (Наставиће се.)

----C-o

Мисли о човечијем образовању. Писац ових записака, чини ми се, да дола зи у ред надрикњига, а оваких код нас има

подоста; да су берићетни. Покојника су др жали за особењака, доста учена,“ али до зла бога непрактична човека. Он вам је био ве лики хипокондрик, волео је усамљеност. Си ромах.

Децембар 18. год. П. П.

Место приступа.

једнима се мање или више верно црта пиш чева личност: он вам је на првом месту, а све остало, друштво, природа — истом спо

редно. На против у другим, ту вам се изна ша друштво, а скромно пишчево ја остало негди у закутку, а по гдешто се догађа, да му ни трага ни гласа нема. А хоћете ли да

знате за шта пишем ја моје записке? Ето да вам баш кажем, кад је баш до тога стало. Моје записке ја пишем, нити за породицу ни за печатњу, него тек онако без икаквог рачу

Има много и много цели са којих се пишу тако зване записке — мемоари. — Многи пи смртне. Сви ти „видови“ записака могу се по својој садржини поделити у две врсте. У

на. Моја личност, моје ја, у њима ама баш ништа не значи. Ја сам вам у њима нешто налик на нужну средoкраћу, око које се држи садржина. Заман ћете тражити у мојим за пискама потанко разлагање о којекаквим до

*) Код Бугара је обичај, да кад који момак сретне своју девојку коју воли, а он је заустави те се из

рапсодичка историја, ал” не догађаја, и Фак

шу записке за печатњу, а многи пишу по

њезиних судова нашије.

гађаима и анекдотама. Моји су мемоари — | та, него историја мисли о човековом животу,

699

IMPIC ЛИ О ЧОВЕЧИЈЕМ ОБРАЗОВАЊУ.

друштвеном и личном, у њезиној прошлости и садашњости, као и у њезиној могућности, или како учени људи зборе, у њезином прин ципу. Ја и опет понављам, —- моје су запи ске у одломцима историја мисли о човеку

њих, — то вам не умем поуздано казати.

Понеки наученички особењаци веле, да су је довнали. Задахнути тим пријатним убеђењем, они су вам праве будале. И ја у тај ред спа дам, јер имам ту невину страст да држим да

је све сушта истина, што ће се можда мало лософија у смислу метафизичарском. Ја др после видети да је права будалаштина. Дуго

друштвеном и наравственом, ал” никако Фи

жим да је метафизика упоредо с митолођијом бунцање на јави, заблуда празног, ленивог

сам одлагао, јер ме мучаше „дух сумње“. И на

ума, не нахрањеног здравом храном трудног

сву прилику, не би се никако усудио да пре

знања. За мене има важности једино пози тивно знање, које се оснива на огледном изу чавању. Ја ћу бити тако слободан да приме тим још и ово: да хрпе Факата без мисли не

дам хартији све, што је прерадила моја ми

сам се и дуго канио да пишем записке, и све

сао поред светског трвења, да ми не беше

су никакав умни капитал, као што ни руко

дошло у главу да водим прибелешке о ономе што је важније, што сам имао прилике да по кад што чујем о друштву, о човеку, што сам

вет надоват сакупљених биљака неје херба

имао прилике да прочитам или сам да про

pиум. У живој науци није толико важна ко

мислим. Није ли тако, облик мемоара је вео

личина података, него изводи који из тих по

ма удесан?

датака изилазе. Сва је ствар у томе, да се

3. Aвгуста 18 . . год.

чврсто знају суштаствени податци, и, на ос Оставив 18. год. службу, променим и ме нову главних Факта, умети учинити правилне

изводе и са свим верне закључке. Мој је по глед особити, а можда у неколико и чудно ват. Ја вам само за једно стојим добар; у њ нема педанства ни научeњачке таштине. Да вам се разбацујем цитатима, да вам ту ваз

сто. И сад вам ето живим у престоници. Да нас је 3 август. Кад је лепо време, нави као сам, да се мало прођем пре подне.

Дакле наумим да одем до летњег сада. Лет њи сад је у престоници свакоме повнат, а највише дадиљама. Онако расположен седнем

дан причам како сам много начитан, то ни

сам намеран... Шта дакле? Пред смрт можда не ћу моћи да сагорим моја шарабатања по хартији, и њих ће можда когод наумити да прочита. Драги брале и селе! Ако ми је су

на клупицу пред спомеником „баснотворца“ Крилова. Около споменика играху се дечица; на клупицама седеле су гувернатке и дадиље.

Гувернатке беху удубљене у читање, а дади

ђено да паднем у ваше руке, то вас молим

ље су плеле чарапе тихо говорећи међу се.

немојте се гневити на ме, - кепеца. То вам још напред кажем да сам писао што ми је

Ја сам са особитим задовољством гледао како

се играју деца и девојчице, па нисам ни спа зио да ми беше дошао један мој познаник,

тако срце хтело, зарад мог властитог задовољ

ства, ал” никако за вас, или за критику. Ја сам вам ту на веома љубопитан начин запи

сивао све што се догађало у друштву и шта

учитељ у једном заводу. Ми смо били дру гови по васпитању.

— А што си се тако болан замислио? ре

је самном се збивало. Ја сам бележио за се на памет, важнији по моме мњењу, ход мисли

че он, ударив ме по рамену.

о човеку. Моји записци, разуме се, изишли

шио! рекох ја у смеју. — Одкуд ти?

су у одломцима, непотпуни, монотони, кроз

њих скроз веје нетачност, претпоставке и со Физми. О боже мој, па то је све из простог узрока: истину је тако тешко уловити, као насипати врапцу на реп соли. Колико се је

— А, драги мој, та ти си ме чисто упла — Из школе, одговори он. Тек што су се свршили часови.

— Ја мислим, да ти је предавање народне књижевности већ досадило.

— Вараш се. Ја волим моје занимање. — Тим боље за те! рекох му. Он седе поред мене. Ми заметнемо разго па шта велите, да ли им је пошло за руком? Да ли је наше поколење у томе срећније од | вор. О чему ти овде нисмо диванили; и о

и колико народа мутило да дознаду истину,

700

МИСЛИ О ЧОВЕЧИЈЕМ ОБРАЗОВАЊУ,

ким светским прљотинама, о дневним новос

да свака умна радња развија: и санскритски језик може да утиче на развиће, рече ми мало

тима и тако даље; ми стадoсмо да претресамо

у ватри.

дела давно минулих година. .. и нехотице се

— Али како је могућно поредити санскрит ску литературу са грчком и римском. Наду

овом и оном, о својим пословима, о свакоја

обрeсмо у она срећна времена, када смо се заједно учили у ђимназији. — Нас су веома рђаво учили и васпитава

вени педагози нам тврде, да у умотворинама

ли, рекох.

младина може да црпе примере добродетељи,

— Имаш право! Учење је наше било пра во мучење. У нашим латинским школама не

су нас обучавали ономе што је за човека ко - рисно и што му, тако рећи, даје хлеб кроз цео живот, н. пр. природним наукама. Исти на су нам предавали Физику, ал” ти боже знаш како. Математику су предавали рђаво, те тако ђаку убију сву вољу да се и даље занима њоме; он је омрзне. Ал” су нас за то тиранисали латинским и грчким језиком, као да су нас спремали за Филологе. За дивно ми је чудо како нас још нису посветили и у санс критски језик. — Али ево и иза наше границе, рекох ја, на прилику у Немачкој и Инглиској, у сви ма ђимназијама и у другим школама цвета предавање старих класичних језика. Они чо века развијају, веле многи надувени педагози. — Сваки рад развија! Па иза наше границе није све ко што ваља. Не заборави да у Ђер манији и другим земљама, упоредо слатинским тако званим хуманим школама, има и реалних. У латинске школе нека их, нека иду богаташи;

али за већину, за сиротињу нужна је кора хлеба, за њих је од преке потребе реално ва спитање. За сиротињу су најнужније: приро ане науке, Физика, хемија, технологија, ме ханика, архитектура, и т. д. Вид"те, богаташ може учити и ћитајски језик, ал сиромах мора да се пружи колики му је губер. — По твоме изалази, да су историја књи жевности, историја света, па и ђеографија та кође безкорисне науке, рекох му. — А, ја то не велим. Литература, историја, ђеографија веома су потребне за сваког обра зованог човека; ти предмети заиста развијају ум и чине човека бољим.

Омира, Тукидида, Виргилија и Салустија о

и грађанских врлина!... — А ја опет велим чему имају да се науче наша деца од робовладалачких грка и римљана, који су друге народе називали варварима. Није нам до тога да подраживамо депотопном исто

ријском шериоду.

— Е, мој драги, ти си сувише оштар утвоме мњењу.

— Тако ја мислим што се тога тиче. Па ако ти се не допада а ти остани и даље при

твојим грчко римским појмима. — Хе, хе, па ти не мораш за то да се же стиш, брале мој... Дакле, ти велиш, да су нас скрнаво обучавали у ђимназији. — Не може горе бити! Кажи ти мени, због чега нас нису учили новим језицима, као што треба? За што су нас мучили са реториком и појезиом. Зар је могућно кога на силу бога направитн беседником или омиљеним песни

ком? Бога ти какав си ти н. пр. песник? — Ја се насмејах. — Јеси л” вољан да се мало прођемо по пшумици? упитам га. — С драге воље! Ми устадoсмо и удалисмо се ћутећи дубље у башту.

— Па шта велиш, како су нас васпитавали у ђимназији? продужи учитељ. — Боље реци, несу нас никако ни васпи Ta, Ba, MlИ.

— Тако је! Докле год је трајао гимназиј ски курс ми сви у опште, а пансионери осо

бито, веџбали смо се како ћемо што боље и

вештије да обманемо управу, како ћемо да изде вамо учитеље и да васдуги дан ленујемо. Зато су нас тукли крвнички и понижавали до скота.

— А вар стари језици не развијају, не уса

Па кад се научисмо, богу вала, да варамо у

вршавају човека? — Хм, та ја сам ти већ једном напоменуо

читеље, ми онда почесмо и један другог, по

знанике, пријатеље, рођаке, родитеље. Па кад се

МИСЛИ

О ЧОВЕЧИ ЈЕМ

ОБРАЗОВАЊУ.

7() 1

су то — колосални стид!... Ја уздахнух, сећајући се тамног доба мога

живот; а у томе су нам највише помогли по неки даровити наставници. Па онда на мене и тебе имао је поврх тог веома добар утицај и кита врсних другова. Да ли још памтиш како се оно заједно сакупљасмо за чашицом рујна вина, те кој са лушом а кој са цигаром зборисмо о науци, о универзитету, професо рима, и још много којечему. Све нам то о

детињства и младости.

твори очи и дало нам тврда наравствена пра

Тако удубљени у дубоко ћутање, сврнусмо у једну побочну алеју.

вила за потоњи живот, и створило од нас ча

научисмо исмевати учитеље, онда почесмо да

преокрећемо све на свету у лакрдију. Сродив се с леношћу, многи од нас постадоше ладо лежи, левенте, бесавесне распикуће и разврат ници!... Што се тиче приватних завода и пан

сиона, шта има ту ваздан да се говори! Све

сне људе.

— А универзитет? а ђачки живот наш? на

— За цело је тако! рекох му, сав раздра

покон рекох му, желећи да га изведем из тог осорљивог стања. Учитељ се овесели. — Универзитет! ускликну он. Ој, ој, колико има дражи у тој речи!... И ја се насмејах при томе узвику. Он је некако мађијски утицао на ме. — Па ћеш признати пријатељу, да и на у ниверзитету није све у свом реду. — За цело! Ми смо имали глупе, затуцане професоре. Говорећи у опште, ми се нисмо

ган. Ја узех симпатично мога друга под руку и продужисмо даље по путањи. Од веље ра дости не могосмо ни словца прозборити. У спомена на ђачки живот необично нас разве сели, и поред тога што од тога доба па до сада

прохујало беше већ петнајест година. — О, о, већ је 3 часа, рече мој друг. Ја морам кући, моја драга мати чека ме на ру чак. Збогом!

многоме научили, нисмо постали прави на

Мој прика похита кући. Сад се тек се тих да и мени ваља ићи на ручак.

учењаци, ал” смо бар добили путовођу за даљи

(Наставиће се.) --

О Г 0 В И Н 8.

У доба. Али-паше Стoчевића, доведу Турци На то Вукан заиште дозволење од буљукбаше седморицу Граховљана у Мостар које су за и извади из бисага цијелу погачу са осталом робили, — али не на јуначком пољу и мејда ну, него похватали немоћне старце и нејаке

чобане код оваца. Између ове седморице би јаше један младић около својих 16 до 17 го дина. Покојни Вукан Балтић житељ и трro вац мостарски (који ми је ово и причао), по шао је био из Мостара у Невесиње да пере вуну на „Луговима“, и кад је био у Бишини

брашеницом, коју подијели свој седморици, прикучивши им још и плоску с ракијом те се обреде, за тим продужи свој пут у Невесиње а ови у Мостар. До неколико дана поврати се Вукан Балтић из Невесиња, и кад је био надомак к Мостару идући благајским путем, чује поиздалека неки подмукли глас: „О тp говче! о брате! види ђе смо ти сад?! — Ву кан заустави мало коња и баци поглед на дес

(доста тврд кланац на средини пута између Мостара и Невесиња), сретне он 50 Турака но од куда долазаше глас, и веома се удиви добро оружаних, који су водили ту седмори и зачуди, кад ону сву седморицу види ђе еe пу заробљених и свезаних руку наопако. По живи муче на кољу! У тај тренутак он је обичају — и морању — сјаши Вукан са сво још чуо гласова долазећи: Воде! —дај нам га коња и поздрави се са Турцима и свезаним

хришћанима. Тада ће онај младић замолити Вукана: „Трговче! Тако ти бога и твојега пута, ела ми дај комад хљеба – ако имаш, јер

је ово други дан да ништа нијесам заложио“!

воде! напој нас воде! донеси нам воде“! — Но будући да ту није ниђе близу била вода прије Неретве, и видећи скуп Турака на пре ма мученицима у једном турском гробљу, које је поодавно уочио био и мислио да неког са

7()2

из хЕРЦЕговинЕ.

рањују, поплаши се и ободе коња напријед,

размишљајући с плачем о мученичкој смрти и жалостној судби своје браће. У то је доба хајдуковао неки Симо Благоје вић, кога сам сестру Ђурђу упамтио, а и са да има живу сестричну удату за терзијом Ђу ром Сјерановићем у Мостару. Пошто је Бла гојевић чуо да су седморицу Срба удрили живе на коље, не прође ни пуне три неђеље дана, а он са својом дружином убије четво

невјерила и снага и вид, пресели се негдје у Морачу, ђе је живио од милости и неке мале помоћи од црногорског владике, и умрљо је назад неколико година

Но ни друге згодне прилике није пропустио

Кад би који Турчин у Мостару прекорио кога Срба као невјерна или непокорна, обично би му рекао: „Ти си други Симо Благојевић! и није ово влаше Бишина ђе косовци суде!“ 1848 године, као дијете бројио сам по 31 главу христјанску, ђе се вијају са дугим пер чинима на шиљцима мостарске табије по зи ду (тврдиња пред сарајима Али-паше), и обично је народ говорио за једну ђетињу: „да се окре

на празно.

ће за сунцем, а у јутру опет осване окренута

рицу Турака на Моринама. Мало доцније убије једног из Невесиња, а после двојицу Гачана.

Овај јуначки хајдук четовао је пуне 32 годи не, и за то доба изгубио је три друга и он се два пута рањивао олако. А по казивању ње гове сестре и другијех који су га лично позна вали, за то је вријеме он што посjекао што убио — 46 Турака зликоваца, и свакога рабошио

заревотином на цијеви свога џефердара. О њему је значајно још и то, што је више пута дола

вио у Сарајево код неког пекара Срба, и ту преобучен у друго одијело пробавио би који дан, док набави опанака, џебане, духана и

других потреба, па онда опет хајдучкијем ско ком преко планина у дружину, јер је доводио чету и до Гласинца. Једном бег Љубовић пође из Невесиња у

лицем к истоку.“

Памтим добро, кад су донијели три или че тири главе, од којих једна је била неког попа, а једна његовог сина од 15 година. Попову су закопали у ђубре с поља под табијом, а синовљеву му насадили на шиљак поред оста

лих. Неки покојни Петар духанџија, о коме ћу после говорити, ноћу је одкопао главу освештену и тајно је сахранио у христјанско

гробље. Кад је пак хтјео доћи или кад је до шао први аустријски конзул у Мостар, те су све главе поскидане са табије, и голе су се тикве (лубање) ваљале по Суводолини, те би их турска дјеца ћушкала ногама.

Оне мртве осјечене главе по зиду табије Мостар, и кад је био у Бишини, јашући на зелену хату и пушећи краћи чибук са ћеру барли такумом, поздрави га са планине Бла

биле су право страшило за сваки узраст и пол. На мене су толики утисак учиниле, и тако ми се живо пред очима представља,

гојевић из бистра џефердара, али непогоди

бега Љубовића, него му одбије пишац баш при зубима! Тада Љубовић тргне хата на лијево и окрене једном странпутицом која је водила у Дабар, јер није смјео ни назад ни

напријед од чете. И тако са великом муком продре некако у Дабар, а одатле у Столац и Мостар, учинивши 14 сахата у мјесто 5. За успомену и добру срећу што га је бог тада сачувао од хајдучке пушке, даде Љубо вић о свом трошку начинити калдрму оним

путем куда је побјегао из Бишине у Дабар, због чега се и данас назива „Љубовића кал дрма.“

Врсни осветник Симо Благојевић под своју дубљу старост почне слијепети, ложећи често живи огањ сјајну џефердару, и кад га је из

као да сам их јуче очима видео. Али и ова табија мостарска имала је свога осветника, који није свој зид китио са гла вама нејаке чобанчади, нити давао сребрне челенке и у бакшиш жутијех дуката за јунаш тво над слабомоћнима, као Али-паша Сточе

вић што је чинио ; него је господар поклањао бистре џефердаре и скупоцјене леденице са токама, за осјечене главе чувених зликоваца и крвопија, који глобише погажену рају. Одводише краве јаловице, И све клаше овне четвртаке; На срамоту љубише дјевојке И невјесте скоро доведене.“ Низ такових осјеченијех глава кићаше особи то једна потурачка тиква без перчина, Смаилова

из ХЕРЦЕГОВиНЕ.

на широком пољу цетињскоме, код „Биљарде“ црногорског двора! 1864 године ухвате Турци гатачког одмет ника Петка Ковачевића, и тај драгоцјени лов доведу 200 Турака у Мостар. Он бијаше чo вјек мањег узраста, широких шлећа и врло мр ке масти. Близу наком по године дана њего ва затвора дође пресуда из Цариграда да се објеси у сред чаршије на углед свијету. На испитима ништа није одрицао друго, него „да није отео некакве волове“, за које су га окри вили поред осталога. Морам примјетити, да је ш њиме доста човјечно поступано, особито на испитима ђе би му се подтурила столица да сједне и Реиз би му покучио цигар да запали. Једном каже му Реиз (предсједник): „Петко! ти имаш много давуџија који доказују: да на

теби има равно деветнајест крви“? На то му Петко одговори: „бога ми ефендум, нису они право угонетали, или су заборавили, јер у моме конту (рачуну) има равно 26 што сам убио и посjекао“! — „А хоћеш ли ти то по тврдити мухуром“, упита га Реиз? — „Хоћу вала ако хоћете и челом“, одговори Петко. „И шта ме више питате, кад да имате табак

хартије колик ову собу, опет моја зла не би

703

му капа завратка (какву носе Цргогорци) и закуне једног завтију да је узме и преда ње говој дјеци, пшто овај и учини. Руке су му толико биле стегнуте, да су му прси прошле мимо браду! Доцније му се пусте дјеца, а сад један слу жи у руском конзулату у Мостару. Но и Петко Ковачевић чим је погинуо, бу де освећен. Његов рођак Стјепан Ковачевић, убије два или три Турчина који су били тр говци из Скадра, и на череке их исјекао па онда објесио по гранама. Ово се и овако чу ло у Мостару до мјесец дана после смрти

Петкове. И данас Петка свети јуначки му брат Стојан. Узгред да споменемо овде како у Јадру близу Власеница у шуми налази се стара црква св. Николе, коју су Турци оборили. Неки Милић или Милун арамбаша подигне ту цркву од растових брвана и усади на њој големи крст. Он је ту цркву заступао и ни какав Турчин није се смио тамо приближити јер се Милун туда највише с четом бавио и христјани су од зулума бјежали под његово закриље, па је за то изишла пословица: „го нићу те до Милићева крста“, — а даље не да Милун арамбаша.

могла стати ни описати се; а на то ме је на гнао зулум и одметнуо у хајдуке, — а вјере ми сам прије тога доба имао дивну своју ве черу, но други ми је отео“! Кад су га једном враћали са испита у затвор, баш на чаршији пред трговачким дућанима сретне га један Турчин сељак и рече му: „ха копиљане! ти

та. То бијаше човјек висока раста, широких плећа, окошт, црномањаст, погрбљен, крупних

си мени отео шест коњa“! На ово му с не

руку и снажне кости, вазда озбиљан, замиш

ким презрењем одговори Петко - „Заби се она мо он у ђубре! Жао ми је што ти и главу нијесам одрубио“! Са Петком су довели и затворили и његова два сина, који су из куле (тамнице над Не ретвом са западне) гледали очима свога отца на вјешалима. Петко је са свим мужествено

љен, малоговорљив — ријеч за новце, особито

попао на смрт и са средине моста

само се

обазрио и казао дјеци: „Збогом синци“! На исповједи препоручио је свештенику ово: „От че! Ја видим, да ми ваља умријети на тур

ским мукама, него те молим, поздрави ми владику, рускога конзула и браћу ришћане да ми се не оглуше ђеце.“ И баш кад су га при дизали с кола на вјешала, у тај мах спадне

Сад да се сетимо Петра Дуванџије (Мостар ца) и једине нpаведне пресуде Али-паше Сто чевића.

Кад ја памтим Петра, имао је близу 60 ље

побожан.

Петар Дуванџија био је некад занатом ту Фекчија (пушкар), и рани се једном у руку, што му је доста сметало радити занат. Од неко доба он предузме радњу милосрђа, над гледање сужања у тамници. Носио је штап и двије торбе, у једну је мећао хлеб и остало што је за јело, а у другу пртиште, као што су кошуље, гаће, чарапе, јечерме и т. д. Тај посао почео би од јутра и нашао би га мрак у тамници, која је у свако доба само њему била отворена из доле наведеног случаја. Ако неби много било тамничара, и он би с њима вечерао ; је ли који болестан, и Петар би за ноћио да учини услугу, свакоме без разлике

704

из хЕРЦЕговинЕ.

вјере. Он је сужње преопирао и као прави добротвор старао се олакшати им стање су жањско. Све би их прегледао шта коме Фа ли, и звали су га „сужањска мајка.“ Нарочи то је пазио на то, да који православни не би умрљо неисповеђен и без причешћа, што би он благовремено јавио духовницима; мртваце је пратио до на гробље и раке им копао. Једном Али-паша мушкета једног Турчина из Дубрава што је убио јединца сина право славне матере (незнам како се звала). Ова у црно обучена дође у Али-пашин харем (жена

ма – свега их је било седам) и закуне нај старију хануму: „Госпођо! Тако ти жив био Али-паша твој господар и наш везир, и тако ти жива дјеца и мушка и женска! замоли па шу да ми нађе крвника, који ми је јединка сина на правди бога убио, мене до вијека у

црно завијо и самохрану мајку оставио“! Та ваклетва врло потресе жене Али-пашине, и ове се збиља најтоплије препоруче за сироту жену код паше. „Помисли пашо“! — вели му ханума, „колико имамо ми дјеце, па кад које прст заболи, сви смо би узур (узнемирени) и жао нам је, а камо ли како је овој жени — ако ће бити и влахиња? И ко ће је под старост хранити“? Али-паша уважи молбу својих ханума и за

куне се: „Енде сане, и турске ми вјере! ja ћу се влахињо за тебе осветити“! За тим во

вне неколицину каваза и рекне им: „Од вае хоћу Ибру Реџића из Дубрава, који је бигај ри хак убио оно влашће. Да сте с њиме су

тра на дивану моме и без њега немојте ми доћи“!

Сутра је заиста он био пред Али-пашом, а ожалошћена мајка ноћила је у вароши код Јована Бајевића. — Aли-паша без многог ис

пита (јер је и прије чуо шта је Ибро учинио) ваповједи да убицу стрељају на пријечкој ка нари, 1) код Неретве, што се кроз један сахат

ни Ибрина мајка неће са својим заклињати. — Паша је имао обичај сваког стрељаног држа ти на земљи мртва 24 сахата а неке два дана и двије ноћи; а будући да је мало Турака смакао, то је тај закон важио само за хри стјане, али овом приликом и за Ибру. Сејме нима није било у дужности чувати мртвога, него родбина (ако је овај има). Ибру су не што и пригледали сејмени, но небрежљиво, да су га пси почели јести. — Петар Дуван џија то опази и брже боље узме једну асуру (poговину) те га прекрије и из окола навали крупно камење. За тим нађе лопату и мо тику и оде у прво турско гробље те ископа раку. Потом се врати и узме на леђа стре љаног, кога положи у гроб, окренувши га

према „каби“ (медини) и затрпа земљом. Мно ги су Турци очима гледали шта ради Петар, а цијели Мостар обожавао је благородни по ступак његов. Од тога доба Петар је био и у очима Турака као неки светац који је и код њих до своје смрти уживао велико поштова

ње и милостињу за сужње. Њему је довољ но било сјести на турски дућан, ђе би му се одмах мјесто начинило и кафа горка наредила, па ништа не иштући, спустили би му по не колико гроша у руку са ријечма: „купи Пе тре авсима који сомун.“ Али Петров поступак познат буде и Али паши Стoчевићу, који га зовне пред себе у присуству ћехаје и запита га: „Болан Петре! како си ти смјео преступити моју заповјед и дигнути прије времена оног катила?“ На то му одговори Петар: „Господару! они је катил одужио своје — пошто си му живот одузео. Господар си био од његова живота и бог ти је дао; али од његове душе — господар је бог. Јазук је и грехота, да љуцко тјело раз влаче пашчад и распада се на земљи!“ На ове ријечи похвали га Али-паша и обдари са неколико дуката, које је Петар подијелио су зкнима.

изврши у присуству уцвјељене мајке, која се || потом врати кући и опет кукајући, јер са Не знам, нити сам био у Мостару кад је смрти убице не поврати више свог јединка си- | преминуо добри Петар Дуванџија, који је оста на — ма да јој је у неколико лакше што се вио у цијелом Мостару дивну успомену, због чега заслужује и овди бити споменут. *) Месарници.

----

Ч __

Ре“ пита пилиштишлинини. \ја у год. iii. број 45.

У БЕОГРАДУ, 11. НОВЕМБРА (СТУДЕНА, 1872

ИЗДАЈЕ

УРЕЂУЈЕ И ОДГОВАРА

МИЛАН Ку ЈУНЏИЋ.

излАзи СвАкЕ нFдFљЕ. стAЈЕ нА годину 1 ДУкAт ћEC. или 6. ФовинAтA.

Претплата се шаље Светозару Карапешићу, у Београд.

IIITA ИМА У ОВОМ БРОЈУ :

Светски часовник, од А. Алексића. — — Породичне свезе у јужних Словена. — — Неда, приповетка, Љ. Кара велова, (наставак). – – Мисли о човечијем образовању, (наставак).

––-----=->-e-r-З-ф=

у вкогPAду, у штAмплРили н. ства АновићА и дружинк. 1872

ВАЉА ДА СЕ СЕТИМО ДОПЛАТЕ И ИСПЛАТЕ

ЗА „МЛАДУ СРБАДИЈУ“ којој је већ са 40 бројем наступила и последња четврт године. Н__P Београдске уписнике молимо да разносачу исплате признаницу коју им поднео буде.

у ГЛАВНОЈ СРПСКОЈ КЊИКАРИ У БЕОГРАДу И У СВИМА ПОДКЊИЖАРАМА У СРБИЈИ ИМА НА ПРОДАЈУ

„Млада Србадија“ П. година — 9. мес. свезака за 37% гроша „Млада Србадија“ П. година Политични речник П. и П. део

„ 50 по - 5

55 „

или

50 н.

А ПО СПУШТЕНОЈ ЦЕНИ: Први омладински календар (год. 1868)

за 3 гроша или 30. нов.

Други омл. календар (год. 1869)

, 3.

„

„

30

„

Четврти омладински календар (год. 1871.)

„

,

„

30

„

„

30

„

3

Прва омладинска заједница (год. 1867) Омладинска заједница (год. 1869.)

р, 3.

„

,

30

„

Пут лицејских питомаца по Србији

,, 3.

„

„

30

„

А претплатити се може на „Младу Србадију“ и у главној књижари и у сви ма подкњижарама.

-

У списку оних људи, који су рад својих из налазака славним постали, уврстиће се и име једног Србина.") Мојсије Пајић из Земуна, одавно је познат научном свету. Пре 8 година саопштио је своју пасиграфију, којом ће се у међународним рад њама, поглавито у телеграфу, моћи споразу мевати сви народи наше земље. Српска депеша која се за Немачку, за Инглиску и за Кину једновремено одправи, разумеће се у свима овим земљама одмах без даљег превода на та мошњем језику, а садржина депеше читаће се

опет свуда онако тачно, као што је српски

707

Инглиз оцениће по овом изложбеном сахату, да л” су у његовој радионици запаљене лампе за ноћни рад. Астраканац и Оренбуржанин желеће у ми слима својим сродницима „пријатан доручак“ и „добро јутро.“ Сијамац уобразиће себи, како се његова газдарица у постељи преврће, желећи јој да и последња 2—3 часа до зоре у спавању здраво проведе.

У колико је овај произналазак ва грађански живот само лепа ствар, у толико је за међу народни саобраћај од неоцењене користи. Узмимо у обзир само телеграф. По досадањем рачуну дневног времена иду

написани садржај Србину разумљив. О овом свом произналаску писао је Пајић неколико књижица, а у Бечу држао је нсколико пута о сахатови сваког места у правцу од истока к томе јавна предавања. западу, друкчије. Кад је код нас подне, онда Сад је наишао Пајић на подобну врло за - на неким местима већ се вече приближује, а нимљиву мисао. Пронашао је светски сахат, на другим је напротив време доручку. на ком ће једновремено означено бити дневно Из истог узрока има по нашем садањем време свију тачака наше земље. Са дуварског сахату на земљи непрестанце 2 разна датума и сахата, ког је Пајић ових дана доносио у Бео 2. разна недељна дана. То наши телеграфисти град и неколицини својих познаника покази најбоље знају, кад примају међународне депеше вао, читали смо једновремено са Београдом c2, истока. наше доба... Рецимо да је подне. У исти мах Тако се дешава, да Београд прима у 10 са видели смо, да Италија има први мрак. Кива хати пре подне једну депешу, која је у инди и Индија имају зору. Становници око жутог ској некој станици написана и одправљена мора, и суседног великог окејана и Америке истог дана али у 3 сахата изјутра. Обратно спавају у велико. опет може Београд давати рецимо Калкути де Ову разлику у времену саопштавамо у глав пешу у подне, а тамо је депеша приспела истог ним облицима, док међутим сам сахат пока дана али у 6 сахати пре подне. Изгледа, као зује тачно часове и минуте сваке важније ва да је депеша пре примљена у Калкути, него роши. што је београдски трговац и мислио, да де Оваковим светским часовником украсиће се пешу напише. улазак бечке изложбене куће. Дивна мисао. Београд може у „Среду 18 Јуна“ одправити

Разуме се, овај ће сахат ићи по бечком вре депешу за Св. Францишко у Америку, а тамо мену. Али једновремено видеће Американац, ће ова иста депеша приспети , кад се тамо који изложбу посети, да л” његов сахат тачно пише јошт „Уторник 17. Јуна.“ иде са њујоршким сахатом, и да л” његови

рођаци већ у велико спавају или још при чају и чаши вина вечерње часове пробављају. 1) Нека нас нико не разуме погрешно. Ово важи само са научног гледишта.

Употребом светског сахата у телеграфу, из 6егле би се ове неприлике. Београд предаје

Св. Францишку депешу и вели 12 сахати ноћу 14. Августа. Тамошњи телеграфиста бациће поглед на собни сахат, и видеће одмах, да је 454

708

СВЕТСКИ ЧАСОВНИК.

за Св. Францишко време 12 сахати у подне 13. Августа, пак ће у депеши ову разлику означити, да не доведе публику у забуну са

ратно. Означава дужину дана и ноћи за свако важније место наше земље. Даклем овај је са

напред не израчунатим временом.

на нашој земљи.

Јошт важнији је овај произналазак за звез догледаче и за морепловце, који око целе земље II. MOBe,

хат у неколико и календар редовних промена

И ми велимо, не само као светски сахат

можемо ову справу употребити, него уједно као спомоћан инштруменат у школи при пре

Морепловци путујући на прилику од запада к истоку, увиђају после неколико дана, да им

давању математичног земљописа.

је сахат знатно застао од сахата новодоспев

наше земље, о њеном

шег места. Рецимо једна лађа полази из Ин

ђије за средњу западну Америку. Часовник

Све што ђак тако рећи у ветар говори о обрту осветљењу, о дану и

ноћи, и о изласку, о кулминацији и о залазку сунца, о годишњим временима и о њиховој

наместе по Бомбајском или по другом неком дужини, о антиподима, о степенима дужине и инђијском варошком сахату. Лађа прелази на ширине, о кружним појасима, о утицају све прилику у 24 сахата простор од 15 немачких тлости на дужину њиховог дана и њихове климе миља. Пошто лађа у правцу к западу 15 дана и т. д. и т. д. . . . . . . ., као пшто рекох, што у путује, а свој сахат не преиначава, увериће се | ветар говори и наскоро опет све заборави, јер морнари, да кад сунце у подне стоји, њихов није ствар себи добро претставио и за то је није сахат тек 11 часова пре подне означава. По схватио, — све то може ђак својим очима читати сле даљих 15 дана путовања стајаће им сунце са овог сахата. На истом видеће узрок свију раз над перчином, а сахат ће само 10 часова пре лика дана и ноћи, разлику осветљења и према подне показивати. Употребом Пајићевог свет ског сахата избегава се ова незгода.

Кад путник дође у Бомбај, читаће са Паји ћевог сахата време за Бомбај. Кад стигне у

Панаму, читаће са истог сахата време за Па наму. У Њујорк приспевши, гледаће по овом

непромењивом сахату време за ово место. Тако исто кад у Париз или Београд дође.

У опште рећи, Пајићев светски сахат је изналазак, који је далеко превазишао развитак нашег времена. Тек доцнији нараштаји уви

томе промену дужине дана и промену годипњег

времена. Читајућп све ове појаве са сахата, запамтиће их ђак целог живота, јер је у ма лој размери видео обрт земље у природи. За то је светски сахат веома нужно помоћно средство за све школе, у којима се матема тички земљопис предаје. Инштруменат пока -зиваће све појаве у природном току, а речи учитељеве само ће објаснити поједине појаве. Овакови сахат није за школе користан тек само за време предавања математичког земљо

се њиме, пошто се међу тим и другим изна

писа, него треба као украс школе непрестанце да стоји изложен ђачком угледу. Непрестаним обртањем сахата утувиће ђаци све мене, које

лазцима попуне оне празнине и поправе оне

се на сахату сваког магновења мењају.

недотупавне справе, којих смо ми са свим ли пени или се са некима само по нужди служимо.

За неколико година распростреће се Паји ћев светски сахат по свима школама, по тр

А кад погледамо саму справу овог светског

говачким, жељезничким и телеграфским кан

сахата, видимо пред собом веома просту ствар

целаријама, па и по свима грађанским кућама, које год напредују са науком. Ма да је Пајићев изналазак врло лепа и ко рисна ствар, ипак ће себи за научни свет, шо главито за морнаство и за астрономију теже пута продрети. Ови се заводи не могу задо вољити само рачуном грађанског — сунчаног — дана и сахата. Њима је звездани дан те мељ за сва проматрања. Само звездани дан

деће потпуну корист овог изналазка и служиће

и дивити се морамо, како ником од научника

до сад не паде на ум, да овакву справу скроји и у живот приведе.

Овај светски сахат не показује нам само часове сваком месту, него на први поглед ви

димо јошт, који предели наше земље имају дан, а који ноћ; којима сунце излази, а којима се из вида губи. Уједно показује, који су предели у зими, кад ми лето имамо и об

дозвољава израчунавање ИЗВе СТАНИХ природних

СВЕТСВИ ЧАСОВНИК.

појава за 1000 и више година у напред или за исто толико преме прошлости.

Сад, кад видесмо Пајићев сахат, велимо: могућно је овај сахат удесити и тако, да по стане искључиво звездани сахат.

Усавршењем оваковог звезданог сахата имали бисмо знатне користи. Звездани сахат служио би уједно грађан ству и астроному, морнару и другом научном

свету Грађански сахат са свим би ишчезао. Овај нови звездани сахат удесио би се тачно на 24 сахата, разуме се мало мањи часови од наших грађанских тако, да се садањи звездани дан, који нема потпуно 24 грађ. сахата, сведе

709

није за њих дозрео. А то је, не рачунати дан са 12 сахати и 12 сахати за ноћ, него у опште само дан од 24 сахата пак у томе да су дан и ноћ скупа узети. Тако онда не бисмо гово рили о 3 или 5 сахати после подне, него бисмо просто рекли: „дођи код мене сутра у 15 или у 17 сахати.“ Поноћ је почетак и свр шетак дана.

Али овакав рачун могао би се у научним заводима, поглавито

на звездогледаоницама,

много лакше усвојити. У овим круговима би се врло лако усвојио код новог звезданог са хата у место поделе дана у 24 сахата, друга нека научна подела.

_

тачно на 24 нових – звезданих — часова.

На Пајићевом сахату могла би се удесити Тим начином избегли би се у астрономији с поља још једна карика, која би представ веома заплетени рачуни због незаокругљеног љала обрт месеца око земље, и тиме би се објашњавало свакад, у којим се менама месец броја сахата у звезданом дану. види у појединим пределима наше земље и у Разуме се, да конштруктор оваковог звезда ног сахата ваља на уму да има разлику бр колико је месец променама изложен за наше зине обрта наше земље између зиме и лета, пределе. пак према томе и сахат да удесимо тако, да

Пајић показивао је јошт једну карту, која

су летњих 24 сахата дужи од зимњих 24 сахата. је у меркаторовој пројекцији са малим изме Овако удешен звездани сахат претстављао нама нацртана. Средством двеју игала пред би нам у миниaтури обрт наше земље око стављао је: дневно осветлење појединих пре своје осовине са онако постепено дужом пак дела наше земље; дужина дана и ноћи за све потом краћом брзином, као што на нашој појасове; промене гедишњих времена, време земљи одиста бива.

изласка и залазка сунца и друге важне ствари.

Веома велики напредак учинио би се у на Штета је, што ова карта није спојена са свет учном правцу усвајањем звезданог сахата. Док нам наши садањи грађански сахатови само двапут у години могу показати тачно

ским сахатом, пак разан положај игала да удешава механизам сахата а не рука. Овако спојеном картом са сахатом олакшао би се ђа

подне и поноћ, нови звездани сахат сваког би

цима преглед разних времених промена на

дана у корак ишао са природним сахатом, за оортом наше земље.

зом. лби.

Ову разлику између грађанског и звезданог сахата публика не би ни осетила, јер је за њено око неприметна. Зато би се ова нова установа веома лако увела и брзо распрострла. Много би теже ишло са усвајањем других

Малена књижица садржи поред описа читав низ критичких чланака бечких и других не мачких листова, а у новије доба још излазе у немачкој журналистици критике, које Па

Опис светског сахата издао је Пајић у Бечу.

јићев произналазак у опште савршеним на

измена на часовнику, које су измене такођер зивају. A. Алексић.

врло нужне, али наш век и наш нараштај још -aО-a-Ge

Породичне задруге у јужних Словена. Неколико речи у напред.

У колико напредује оно што ми зовемо ци вилизацијом, у толико слабе породичне везе и у толико мање дејствују на човеков рад. Ова

је ствар тако општа, да је можемо сматрати као закон друштвеног развића. Упоредите породичну установу старих Римљана или да нашњих руских сељана, који још нису иза

породичнв зАдругв у Јужних словЕнA. |

отац породице, старешина, има неограничену

дице била је потпуна. Освета није установа помесна; она је била у обичају код свију првашњих народа и зачетак је правде. Поро дица је требала да освети њеног ког увређе ног члана; освета је једино сретство којим еe ова ствар постићи може. Да није освете, зло

власт над својом чељади. Он опредељује сва

чинство би остало некажњено , а не казнити

шли из патријархалног стања, са породицом англо-саксонском, таквом, каква је у Северној Америци, и где је начело индивидуалности

доспело вршак своје мете, па ћете видети колика је разлика. У Русији, као и у Риму,

|

коме рад којим ће да се бави; он жени си

злочинство, то значи одрешити руке свима

нове а удаје кћери, не питајући их хоће ли

зликовцима, који би својим делима брзо чо

или не; он одређује њихову судбу. У Север ној Америци очинска је власт, на против, ни каква. У четрнастој или петнаестој својој години, дете само бира себи начин живота и

вештво утрли. Породица је у Ђерманаца да

ради са свим независно. Девојке излазе сло бодно, путују саме, примају кога хоће, и би рају себи мужеве, а никога за то не питају.

вала и примала откупе за злочинство (wehr geld).

_

Свуда смо видели, да је породица, ширећи се, створила сеоске задруге, које је почетак

вија се свом снагом; али скуп породице не

друштву и где земљу већ деле међу собом. Доцније, кад је нестало удружне имаовине са периодичним поделама, земља није пришала одмах засебним лицима, већ је била насљедна неповредна својина породице, која је живела

игра никакве друштвене улоге. Породица са

у задрузи под истим кровом и истом оградом.

Нова се генерација (поколење) шири на че

тири стране света. Личност, индивидуа, раз

мо чува децу док не одрасту, и док се и њи

Ово „међувреме“, за које је земља прешла из

хово било не покрене. Овим домаћим обича

задруге у личну својину, не можемо још сву

јима Американаца највише се и чуде странци. У првашња времена сав је друштвени ред оличен био у породици. Породица има своју

да у животу наћи ; данас га можемо видети само код Југо-Словена у Аустрији и у Тур ској. Средњи нам је век сачувао тако добро и најмање појединости те установе, да њене трагове и данас још видимо у извесним уред бама и законима. Тако је у неким земљама и дан дањи забрањено располагати батином, без одобрења целе породице. У зачетку друш тва, завештај је био ствар савршено нешо зната, јер првашњи народи нису могли да

веру, своје засебне богове, своје законе, су дове и своју владу. Земља припада породици. Цео народ није друго до скуш независних породица. Изван породице држава не опстоји. Породица у своме зачетку показује исте ка рактере код свију народа. Код Грка (êvo; gens код Римљана; clan код келтијских народа; cognatiо код Ђерманаца. Држи се да римска gens, која је приличну улогу играла под репу бликом, силази од једног општег претка. У Шкотској код брђана, clan гледају као једну шородицу, чије чланове веже неко старо срод

ство. У Галској још рачунају неких осамна јест степени сродства. Бретањско братство већ је ушло у пословицу. Код свију народа где нове мисли и нови осећаји нису још допрли, можемо видети колика је била моћ старе по родице.

Човек засебан и одвојен не би могао живе ти, нити би се могао бранити, у првашња

схвате, с каквим правом засебно лице може да

располаже после своје смрти имаовином, која не сме излазити изван патријархалног круга; па и доцније кад је завештај уведен, наслед ник је могао да располаже како је хтео само оним што је сам стекао, а никако целим на

следством. Он је потпуни власник свега оног што је стекао својим трудом и радом, али заостало имање је резултат породичних радо ва, а ваља да јој га преда као што га је и примио. Жене у прво доба нису могле да зе мљу наследе, да је не би удадбом страној по родици пренеле. У северној Скандинавији,

времена, кад државе, са њеним главним при

где су се старе навике дуже сачувале но у

вилегијама још није било. У породици је на лазио помоћ и одбрану, које је требао. Уза јамна одговорност дакле чланова једне поро

другим местима, жене нису имале удела у на сљедству чак до друге половине средњег ве

ка. Као што нико у сеоским задругама, није

породичнк зАдругк. У Јужних словкнА.

смео да располаже својим властитим има њем, — кућом и градином, — без одобрења свију грађана, тако доцније нико није смео земљу да задужи без одобрења породичних чланова. У противном случају дуг не вреди. Право сротства које се у Немачкој одржало до четрнаестог века, а које је до скора тра јало у Угарској, имало је за основу старо на чело, по ком је главно добро пришадало поро дици. Ако су чланови породице могли за нов це да поврате уложено имање, то је очевидно било зато што су на њихову ствар имали неко

особито право. Фидејикомис и мајорат, ") који од имаоца начине проста закупца, показују нам аристократске породичне задруге; и овде

је земља не повредна и неделива својина по родице, само што најстарији ужива а не сви скупа. Пређимо сад на Југо-Словене, па ви димо каква је у њих та установа. I.

Словени, који су дошли у Јевропу можда пре Ђерманаца, сачували су дуже но ови на вике и обичаје првашњих времена. Кад први пут ступају на позорницу историје, они се | показују као народ који живи од свога стада: миран али храбар Још дакле није изашао из пастирског стања и ако се у неколико одре

711

у Чешкој, које су дале нову снагу чешком књижевном покрету, дозвољавају нам да лако схватимо стари склоп оваке породице. У песми „Љубушин Суд“, два се брата Стаглав и Хру дош препиру о насљедству, што је толико чу довиште да се сва земља тресе, а ласта на

Вишеграду тужи. Краљица Љубуша овако из риче суд: „Браћо, синови Клена, потомци ста ре породице, која је дошла у ову благословену земљу за Чеком, прешав преко три воде, ваља да се као браћа намирите, а насљедство нека вам припада обојици, по нашем старом зако - ну. Отац породице управља кућом, људи ра де земљу, жене ткају одело. Кад поглавар ку ће умре, сва чељад ужива укупно целим има њем и бира новог поглавара, који у великим приликама претседава веће са осталим погла вицама.“

Под утиском римског права већ у средњем веку нестаде породичних задруга у Пољској, Чешкој па чак и у Крајини. Јужни Словени избегоше овом удару због непрестаних ратова,

који им земљу опустише, а нарочито због Тур ске поплаве. Цивилизација стаде у своме то ку. Побеђени и раздвојени Словени, мишља ху само како ће да сачувају њихова предања и местну самоуправу. Тако су породичне за друге избегле утисак римског права и Фео

као био скитничког живлења. Земља је при далности. Па и дан дањи ове задруге су осно падала општини која ју је сваке године по ва друштвена код Јужних Словена, од обала већини делила. Свака је патријархална поро Дунава до иза Балкана. Свуда су сачувале дица имала годишњи ужитак саразмерно броју исти карактер у Славонији, Хрватској, Војво њених чланова. Породицом је управљао по дини, Војеној Граници, Србији, Босни, Хер главар, кога је сама бирала, и кога зваху го цеговини, Бугарској, Далмацији и у Црној сподарем. Што стари историк Нестор хвали Гори. у Словена, то је велико поштовање које одају Махом историјски догађаји који предадоше породици. Он вели да је ово поштовање овла једну половину Душанова царства Турцима а дало целим народом. Ко би хтео да се стре другу Маџарима, и разлика политичних установа се породичних веза, тога су гледали као пре које су дошле за овом поделом, нису ни уко ступника који је повредио најсветије законе лико шкодили навикама Словена, које су се природе. Човек, као индивидуа, имао је сво сачувале у мраку и не навукав на се пажњу јих права само као члан породице. У овој победиочеву. Од овога ваља изузети вароши дојиста беше оличено тадање друштво. далматијског приморја, где је мљетачки утисак Старе народне песме нађене у Кралодвору унео римско право. Тек у данашње доба, закон 1) Како је наш језик још сиромашан у техничким из равама то морамо стране речи да употребљујемо. Тако мајорат значи право старијега, т. ј. најста рији син наслеђује сву очевину. Фидејикомис зна чи што је породици као на сахрану завештано. М. Ф. Хр.

је донео уредбе за устрој породичних задруга, у Србији на пример. Другде ова задруга по

стоји као навика; али свуда су основе једне исте, јер су и народна предања једнако са чувана била. Утјешеновић вели с правом да

712

породичнк зАдругв у Јужних словЕнA.

би краљица Љубуша могла по целој Југо-Сло венској да подигне своје судове, те и дан дањи поред одобравања свију сеоских поглавара, да

изриче пресуде, као што је изрекла браћи Стаглаву к Хрудошу. Погледајмо сад мало из ближе ту чудновату установу, која имаовини земље даје сасвим други облик но што га има на западу. Друштвена јединица, грађанско тело, коме земља припада, породична је задруга, то ће рећи, скуп пото мака једног претка, који живе у једној кући или градини, раде скупа, и заједно уживају нлод њихова рада. Глава задруге зове се го сподар или старешина; бирају га чланови за друге, а дужност му је да управља општин ским стварима. Он купује и продаје у друш твено име, као и управитељ каквог безименог друштва. Он одређује рад у договору са сво јима, који ваља увек с њим да се договарају кад је ствар мало озбиљнија Овака нам за друга показује у маломе, слободну парламен тарну управу. Старешинова је власт ограни ченија но у руској породици. А и мисао о не зависности је овде живља. Старешину, који ради без договора и по својој ћуди, могу да омрзну и да забаце. Кад већ глава породице остари, он предаје управу млађем у руке, по пословици која вели: кој ради, тај ваља и да суди. Ново избрани није увек најстарији на реду; то је један од синова, или по који пут од браће, који изгледа као да би најбоље мо гао задругом да управља. Остареле почитују, и радо слушају њихово искуство; али не гле дају као полу-свеца као што то бива у Ру сији. Поглаварова жена, или друга, коју изберу, управља домаћим пословима. Куће у оваквом селу понајвише су од др вета, као у Србији и Хрватској, где има још довољно растова. У градини, коју опасује жива

или дрвена ограда, усред бусени засађене

ћицу али увек у истој градини и не излазећи из задруге. Са стране леже коњушнице, жит нице, амбари и друге зграде. У овакој једној задрузи има 10—20 лица, кој пут има задруга од 50—60 чланова, али је ово изузеће. Народ се досад није бог зна како множио. Млађи заузимају место старијих, те је тако увек број чланова једне задруге, више или

мање једнак био. Обично три генерације (на раштаја) живе под једним истим кровом. Ста рац и баба се одмарају; синови и њихове жене раде, а затим долазе деца разних година.

Један од синова управља задругом. Кад је по родица која сувише велика она се одвоји у две задруге. Како је увек потеже сместити се и како се ваља старати о добростању породи це, људи се тада не жене сувише рано. Млади

људи иду многи по варошима, ступе у војску, или се лате каква друга посла. Па опет имају право да заузму своје место у задрузи, мањ

ако се нису где на страни настанили. Удате девојке улазе у породицу онога за ким су пошле. Кој пут, кад нема довољно руку, зет улази у тастову кућу а онда има сва права

која и други чланови задруге. Но овај се слу чај веома ретко дешава.

По кој пут, свака породица има засебно парче њиве, којим може да располаже како хоће, те ту њиву засеје кудељом или ланом од којег жена прави платно за кућне потребе.

Чувајући стоку жене преду вуну, од које се после тка мрка и бела чоја, коју носе готово једини Јужни Словени. Свака породица може на овај начин да произведе све пто ишту преке потребе, које су у осталом веома огра

ничене. За новце које добију при продаји го веда, особито свиња, купе по кој израђен (манифактуран) производ. Воће и друге пољске плодове заједно троше и деле међу собом, али резултат индустријалног рада припада ономе ко га је произвео. Свак може овако да скрпи коју пару, па да засебно купи по једну краву

разним воћкама, лежи главна кућа, у којој живи господар са својом чељади, или по кој пут друга која породица. У тој је кући и ве и које говече, који ће пасти са укупном го лика изба, где сви скупа обедују, и где се ве веди. Засебна својина постоји дакле, али не чером држе села. По другим зградама које || важи за земљу која остаје укупна члановима леже у наоколо живе остали чланови задруге.

По који пут ново венчани начине засебну ку

задруге. (Свршиће се.)

713

Н. е д а. Прича моје бабе, од Љ. Каравелова. (Наставак)

Но ја сам отишла даље. Кад ми отац уђе унутра, рече Неди: — Недо, ти само твог ујака слушај па се

во; а срце ми се стискаше у грудима — хтело ми се, да мало поиграм, да мало потрчим, да

се проваљам — дете сам! На тавану смо има ли орахе, рошчиће, лук и јабуке. Гледах, гледах, ћутах, мучах, док најпосле не рекох мајца: „Мамо, дај ми да једем орахе.“

не ћеш кајати!... Ти треба, да се сакријеш, да те не виде турци делибаше. Они ће доћи до во чо, , , ,

— А за што да се сакријем ујаче? запита

— Немој, моје дете, рече ми она, јер ће

Неда.

турци да те чују кад залупаш па ће да те убију. Шта ћемо ми после да радимо ако те ухвате и одведу? — Ја ћу да останем без детета, а ти без мајке. Турци су рђави људи, моје мило чедо! — А што ће да ме ухвате, мамо? ако ме ухвате, зар ће да ме убију мамо ? запитах је ја. — Кад те одведу, они ће да те убију, моје

— Како за што? Ти си млада, лепа и убaвa девојка, па се бојим да ти пакосни турци не учипе какво зло.

— А где ћу да се сакријем ујо? — На таван, моје голупче, на таван! Тамо ће да се и Љиља сакрије, и нана Љиљина, рече тата за мене и за моју мајку. — А мајка, где ће она да се сакрије? запи

пиленце, рече ми мати.

та Неда.

— Па како ће да ме ухвате, мамо? ако они хоће да ме ухвате, и да ме убију, не ће ме тата да даде — и његова рука није слабија

— Мајка ће да остане код мене, да доче камо проклете госте. Ако друго добро не ви димо од цара, а оно бар да трпимо муке од

од њихове, тата ће да дохвати обрамицу и

његове војске! Докле ли ћемо овако трпети? А ти Љиљо слушај, рече ми тата, седећеш тамо мирно, да ниси мрднула!

— Не ћу бабо, не ћу ја да ћутим, рекох

ја — мајка је продала моје чарапе, а није ми ништа купила. Не ћу да се кријем.

— Мучи ти, или ћу да те закољем, као гу

|

избиће их тако да им ни кости не ће остати читаве. Јунак ли је мој тата, мамо ? — Није, моје детенце, не; твој је отац ју нак, али је сам, а Турака је много, шта ће он један да учини, кад су они парски војни

ци, имају и пушке и ножеве и пиштоље? Не може ти се отац тући, јер су они Турци, а

ску, повиче отац ми, да сам од страха за

он је раја.

дрктала. Никада га дотле нисам видела тако

— А за што Турци могу да кољу рају, а раја не може да коље Турке? — За то што су Турци јунаци, а ми смо

срдитог, очи му гораху као две ватре; а до

ња му усна дрктала. А зар он не знађаше,

да се ја шалим? — Шта не чини страх! Ми се сакријемо на таван. Мајка и Неда сакрију се у један кутак и заћуте; а ја се

кукавице, рече ми мати насмехнув се.

на лакат и дубоко се замислила, тешко јој бе ше. Свуд мртва тишина, ништа се није чу ло, само тек по који пут ветар јурне кроз

— А кажи ми, мамо, како то Турци убијају људе? запитах је ја. Мајка ми се насмеши па рече: — А памтиш ли, моје пиленце, кад оно ле тос убише Турци, баја Стојана? Кукавни Стојко! проговори мама и уздахне. Неда устане, дође до нас и запита моју ма тер : „Кажи ми право, тетка Стојковице, за што баш оно Турци убише Стојка? Били су га обесили о врбу у Недељковој ливади. Ја

рупе испод стрехе, и доносаше нам студ. Зи

сам га видела.

cћућурила између њих. Дуго смо време тако седеле и ћутале; док најпосле ме мајка ухва ти за руку и наслони ми главу на своје прси и стаде ме гладити руком по глави. Неда је седела управо иза оџака; беше се наслонила

ма! Ја се ћушкам око мајке; нос ми се смр

— Ево слушајте, за што ! Седи Недо, па

714

НЕДА.

слушај; ја ћу да вам причам све што знам, —- „Немамо, синко, немамо“ рекла је баба и мајка ми поче да прича овако : Цвета. „Стојко, моја дечице, беше умно, добро, — Купи, стара кучко , нађи. — „А где ћу радно и живо момче, но много беше љут по да нађем? Од кога ћу да купим? По свом којник — бог да му душу прости! Ако би селу, да трчим па ни један драм не ћу наћи.“ Стојко реко некоме, то је тако а ово је ова — „Муч” вештице матора, или ћу дати раз ко, то ћеш се ти узалуд мучити да њему до бијем главу, ка у врапчета!“ повиче један казујеш да није онако: цео свет њему не би крџалија и удари баба Цвету канџијом. „Мед могао да докаже, да је другачије. Старци и да донесеш, или ћу те живу закопати“. — „Нема, синко, нема“ рекла је опет баба бабе, често му говораху: „Не заподевај море Цвета, и задрктала од страха. — „Сад ћу ја кавге са Турцима, за што су у њих дуге ру ке“. — „Ако су дуге, нека ми тело дохвате. да ти покажем, какво је то твоје нема, рик Ако су Турци, нису вуци са двема главама, не бесни Турчин, па скочи на ноге, дохвати и њих је мајка родила као и мене“, одгова тешку обрамицу, и лупи њоме баба Цвету по раше им Стојко. А паметни му људи говора глави. Ова је сирота само посрнула и пала ху: „Послушај, Стојко, ми смо стари људи и на земљу — а крв јој обли сву главу. Мала знамо боље како се живи. Са Турчином не Ноја, њезино девојче, кад је видела мајку кр ма шале! Зар је нама добро кад гледамо му вљу обливену, да умире, стаде запомагати: ке и кад чујемо псовке, но можемо ли да се „Боже, боже, убише ми моју сироту мајку!“ карамо и да се бијемо са силнима? С ћела А Турци? Турци су гори од курјака. Један вима да се не бориш, а са рогатима да се не од крџалија ухвати сирото дете за појас по бодеш, говораху још стари људи. Видиш ли дигне га у вис, и баци га на огњиште где се да је то написано за нас на небу. Живи ти сирото дете стане праћати по жару. Стојко као и ми, јер која се овца одвоји од свог ста није био код куће у онај час, већ у обору, да њу изеде курјак. Послушај, шта теби стар где је давао коњима сено. На писку детињу ци саветују и добро ће ти бити. Стари људи долети унутра где има шта да види; мајка му никога не лажу“. — „Не питај старог већ пи лежи мртва на земљи сва обливена крвљу, а тај напаћеног“ говораше Стојко и старчеве сестрица му гори на ватри. Смркне му се опомене не помагаху му — беше тврдоглав. пред очима, па дохвати жарач и лупи првога Пре године дана дођоше у наше село крџа Турчина њиме по глави. Турчин се у један лије, па неколико њих одоше и у његову ку пут свали на земљу. Отпочне се бој: Турци ћу на преноћиште. Стојко и баба Цвета (тако нападну на Стојка, но он беше јуначан, и не беше име његовој мајци) зготовили су вече беше лако неколицини њима ћелавим крџа ру и позвали непозвате госте да ждеру. На лијама, да га савладају! Било је шест Тура трпези било је: пилеће чорбе, пржених јаја, ка. Стојко је њих тројицу свалио на земљу, пилава, киселог млека, сира, и погаче са ора

и кад му ови

сима; — тако јело сви Бугари готове за го товане Турке, који једу а не плаћају. Треба ло им је још меда наћи, јер Турчин не може да једе пилав без „сауклука“, али тога не бе ше, јер је било пролећње доба. А у пролеће, у кога има меда? Откуда ћеш га узети? Где ћеш да га нађеш. А Турчин не може ни без шербета: његово ненаситно грло ни с чим не можеш да наситиш! Ждеру, ждеру, и ждеру, све пуцају и све им је још мало ! А кад се напуцају, пусти, онда ишту да им се плати, што су своје псеће зубе истрошили, једући. — „Дај шербет!“ повичу Турци.

он је узео жарач у леву и ударао њиме и ле во и десно. Турци изваде пиштоље те се ш њима отпочну бранити. Један куршум удари Стојка у колено и он паде на земљу, но ипак је продужио да их бије жарачем. Пиштољи су силнији од сваког јунака. Пуцањ из пи штоља чули су остали крџалије по селу и сви похитају да бране своје другаре. Дуго се вре ме мучили док су Стојка савладали те му оте ли жарач и свезали га. У селу од Бугара у оно време готово никога није било, јер су бо гатији Бугари оставили своје куће и своја по кућства па побегли у планине. Кад су се на

остали изломише десну руку,

НЕДА.

ши сељани враћали у село (пошто су крџа лије отишле) нађу сиротог Стојка обешеног на високој врби; баба Цвета — лежи мртва; а кукавно детенце, Ноја — на ватри је изго рело! Ето моја децо, каква смо ми времена проживели и чега смо се нагледали! Господи избави нас од лукаваго !“ рече мајка, а после се прекрсти и заћута.

И столзи крљвави пролива Вов робство нашија народ, Високо тој ртоце простира,

Да го избави вишни бог!

715

женско срце некако чудновато! Ја управо не знам, за пто женскиње воли да све чује и све да види! Устадoсмо полако ја и Неда, до милесмо до капка на тавану, нагнусмо се и

изплазисмо језике од страха. Гледамо и дрк

ћемо, као лист! Ко би могао заборавити онај страшни тренутак! Шест њих делибаша сели око ватре, греју се и пуше на своје дугачке чибуке; а тата ми беше клекнуо међу њима и пецијаше каву. Сви ћуте и срчу ; само се по који пут могаше чути обична турска реч

„сјур џезвеј“ (мети џезву). Турци пију по де сетину кава једну за другом, а та кава обично је грка, без шећера. А кад ти је „џезва“ ма

(Буг. песма).

ла ти мораш да седиш цео бели дан и да по Бјеха тјешки години за нас! (Буг. пословица).

јици кавом не више од три грла! Па каква страшила изгледаху те делибаше! Натакли на

Затутњише по улицама коњске потковице и вачу се паклени шум : добују добоши, коњи вриште, пушке јече, пиштољи пуцају, а дели баше вичу. Господе мој, како страшно зву чаху ти делибашки гласови , глупа њихова весеља, како беше страшно њихово дивље смејање! Срце ти дркће од страха, а хоће ти се да погледаш шта се ради по кући — не што ме гоњаше да погледам. Ја рекох мајци: „Мамо ја хоћу да погледам кроз рупицу, шта раде делибаше и какве су им чалме?“ — Немој, сине, немој, моје мило детенце“

Памтиш ли, како ти је рекао тата? „Да ниси мрднула, или ћу ти главу одсећи, као врап цу“, рече ти тата. После тих речи, мајка ме ухвати за руку и посади ме поред себе. За дуго време могао си чути и смех и плач, ва дуго време могао си чути грдње и молбе, за дуго си могао чути реч „ђаур“, па се нај- |

ћелаве главе некакве капетине од камилске

длаке; ове им капе беху окићене свакојаким прапорцима, ђинђувама, пантљичицама, шкољ чицама и лисичијим репом! Шалваре им беху

црне, широке — прешироке, појаси им беху зелени и веома широки, и дугачки: стотину

пута им обавијаху тело. То сам видела кад

се један од њих распасивао. Врз појаса носили су црвен силав, а у силаву сваки је имао по два пиштоља, окована златом и сребром, ду гачак нож са белим држаљем од слонове ко сти — а дршка им беше окићена златом и мерџаном. О силавима висаху огњила, жуте кутијице, у којима обично носаху зејтин за мазање пиштоља; некакве жуте кесице напу

њене духаном, и буди бог с нама, колико дрангулија. Имали су на ногама велике црве не чизме. А бркови? Бркове су имали ду гачке, као карловске паприке из „туршије“, зад све утиша све престаде, само тек од вре- | лица беху црна и храпава, а глава им је би мена до времена могао си чути јек од пушке, ла — обријана и оштра као диња. Раздрље или нечији глас: „Јао, куку, мајко! не бијте не груди беху им власате, а рукави засукани, ме, аге, не кољите ме!“... као да не беху људи већ касапи! Ја сам тада Кад ми је мајка задремала, ја рекох Неди: била мала и нисам много разбирала, али сам „Недо, хајде, да идемо на капак, да видимо опет за то мислила: „За што да та говеда над шта раде делибаше.“ нама господаре? За што ми дозвољавамо да — Ђути, Љиљо, рече Неда, да те не чује нас они као стоку туку бичевима и канџија мајка, јер ће ти језик ишчупати. ма својим? кад смо ми по хиљаду пута јунач — Мени се опет хтело, да их видим па и нији, умнији и јачи од тих поганаца? ја после да причам исто онако, како ми мај „Свашта можемо урадити боље од Турака, ка причаше за крџалије, рекох ја. одговарам сама, но међу нама нема љубави ни Неда ми рече још једном да ћутим; али је | слоге.“ Како хоћете, а ја мислим, да су кра

716

НЕДА.

ве паметније од наших господара, који себе називају дин-исламом, а нас ђаурима. Боже мој, није ли нам срамота да се клонимо и да се бојимо од оних људи, који нису способни ни наше краве да деру? Један од делибаша нешто говораше мојем оцу; али нисам могла ништа да разберем, јер он говораше погански; разабрах само да се делибаше нешто срдише на тату. Тата ми ћу таше, а онај Турчин се све више дераше на мојег оца, и све више и више. „Кад човек чува главу, он ноге не чува“ кажу старији, а то је јасно као дан. Ја се прикрадох да ме не чују делибаше; али начиних такву несре ћу, која ми никад неће бити опроштена. Онај Турчин за кога вам рекох, да се свађаше и псоваше са мојим оцем, скочи на ноге, ухва

ти мог милог тету за врат и почне га тући ножем. Ја се уплашим и викнем, из свег гла са: „Мамо, Турци бију тату, ... Устани, мамо, да га одбранимо“... Мама ми скочи, ухвати ме за главу упла шена; запупи ми уста и шапну ми на ухо:

„Мучи, проклетнице проклета, или ћеш нас све погубити.“ Ја заћутах, али све беше касно. Овде моја баба престаде да прича, и обори стару главу, па се замисли, дубоко, дубоко.

људи, да се они не боје ни од паклених ђа вола. Причају још, да се чича Никола не боји ни од крџалија, ни од делибаша ни од јаничара, од којих се боји цео свет. Ја сам много пута видела московце, јер су они већ неколико пути долазили у Бугарију. Јуначни ли су ти московци! Пре тридесет година хте доше да одведу и мојег оца у Московију, но он не хтеде да остави гробове својих ђеда и прађеда. Веома ми је мило кад се сетим ко

лико је Турака изгинуло од јунака москов ских и њихових сабаља. Хиљадухиљада тур ских глава одсекли су ти јунаци. Позлатиле им се руке!

— А јесу ли добри московци, бабо? запи тах ја. — Не могу да кажем, да су добри. Само ћу, да ти кажем, да су они велики јунаци, храбри и снажни, као да их је једна мајка родила. Као сад да их гледам пред очима. Бр кови су им дугач