Leksikon podunavskih Hrvata - Bunjevaca i Šokaca [10 (I)] 9788685103155 [PDF]

Zitiervorschau

LEKSIKON PODUNAVSKIH HRVATA – BUNJEVACA I ŠOKACA

10

I

HRVATSKO AKADEMSKO DRUŠTVO Subotica, 2010.

UREDNIŠTVO Sla­ven­Ba­čić,­Ma­rio­Ba­ra,­Ste­van­Mač­ko­vić, Pe­tar­Vu­ko­vić,­To­mi­slav­Žig­ma­nov GLAVNI UREDNIK Sla­ven­Ba­čić IZVRŠNI UREDNIK To­mi­slav­Žig­ma­nov LEKTURA Pe­tar­Vu­ko­vić KOREKTURA Mir­ko­Ko­pu­no­vić,­Márta­Mač­ko­vić-Papp GRA­FIČ­KA­PRI­PRE­MA Prin­tex

CIP­–­Katalogizacija­u­publikaciji Biblioteka­Matice­srpske,­Novi­Sad 929(=163.42) (497.113) (031) 930.85(=163.42) (497.113) (031) LEKSIKON­podunavskih­Hrvata­–­Bunjevaca­i­Šokaca.­10,­I­/ [glavni­urednik­Slaven­Bačić].­–­Subotica­:­Hrvatsko­akademsko društvo,­2010­(Subotica­:­Printex).­–­IV,­112­str.­:­ilustr.­;­24­cm Tekst­štampan­dvostubačno.­–­Tiraž­1.500. ISBN­978-86-85103-15-5 ISBN­978-86-85103-03-2­(za­izdavačku­celinu) a)­Bunjevci­–­Leksikoni­b)­Šokci­–­Leksikoni COBISS.SR-ID­258708487 ISBN­978-86-85103-15-5

SURADNICI NA DESETOM SVESKU Ba­čić,­dr.­sc.­Sla­ven,­od­vjet­nik,­Su­bo­ti­ca Bač­li­ja,­Gr­go,­od­vjet­nik­u­mi­ro­vi­ni,­Su­bo­ti­ca Ba­ra,­Ma­rio,­prof.­po­vi­je­sti­i­so­ci­o­lo­gi­je,­asi­stent, In­sti­tut­za­mi­gra­ci­je­i­na­rod­no­sti,­Za­greb Ba­žant,­Eva,­knji­žni­čar­ka­u­mi­ro­vi­ni,­Su­bo­ti­ca Bu­ćan,­mr.­sc.­Ra­doj­ka,­prof.­kro­a­to­lo­gi­je­i­so­ci­o­lo­gi­je,­Kul­tur­ni­cen­tar­So­lin,­So­lin Cve­ta­no­vić,­Mi­lo­van,­ar­hi­vist,­Histo­rij­ski­ar­hiv­gra­da­No­vog­Sa­da,­No­vi­Sad Če­li­ko­vić,­Ka­ta­ri­na,­prof.­kom­pa­ra­tiv­ne­knji­žev­no­sti, Za­vod­za­kul­tu­ru­voj­vo­đan­skih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca Čer­ne­lić,­dr.­sc.­Mi­la­na,­izv.­prof.,­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet,­Za­greb Čo­ta,­Zo­ran,­dipl.­iur.,­Som­bor Du­men­džić,­Jo­sip,­Bo­đa­ni Đa­nić,­mr.­sc.­Ma­ti­ja,­prof.­ge­o­gra­fi­je,­Som­bor Gr­li­ca,­Mir­ko,­prof.­po­vi­je­sti,­vi­ši­ku­stos,­Grad­ski­mu­zej,­Su­bo­ti­ca Gut­man,­dr.­sc.­Ivan,­red.­prof,­Pri­ro­do­slov­no-ma­te­ma­tič­ki­fa­kul­tet­u­Kra­gu­jev­cu He­ka,­dr.­sc.­La­di­slav,­do­cent,­Prav­ni­fa­kul­tet,­In­sti­tut­za­kom­pa­ra­tiv­no­pra­vo,­Se­ge­din He­mar,­Edu­ard,­pu­bli­cist­i­na­klad­nik,­Za­greb Hor­vat,­dr.­sc.­Vla­di­mir,­DI,­izv.­profesor­Filozofskoga­fakulteta Družbe­Isusove­u­Za­grebu­u­mirovini Ho­ško,­dr.­sc.­Fra­njo­Ema­nuel,­OFM,­red.­prof.­u­mi­ro­vi­ni, Ka­to­lič­ki­bo­go­slov­ni­fa­kul­tet­u­Za­gre­bu,­Te­o­lo­gi­ja­u­Ri­je­ci Ištvan­čić,­Bran­ko,­film­ski­i­TV­re­da­telj,­Za­greb Ivan­čić,­Ja­sna,­vi­ši­lek­si­ko­graf,­Lek­si­ko­graf­ski­za­vod­Mi­ro­slav­Kr­le­ža­u­Za­gre­bu Ivić,­Mi­ro­slav,­dipl.­iur.,­Sa­mo­bor Ju­kić,­dr.­sc.­Sti­pan,­red.­prof.­Fi­lo­zof­sko­ga­fa­kul­te­ta­u­No­vom­Sa­du­u­mi­ro­vi­ni,­Split Ko­vač,­Ivan,­uči­telj,­Som­bor Lib­man,­dr.­Emil,­li­ječ­nik­u­mi­ro­vi­ni,­Su­bo­ti­ca Mač­ko­vić,­Ste­van,­prof.­po­vi­je­sti,­rav­na­telj­Hi­sto­rij­skog­ar­hi­va­Su­bo­ti­ca,­Subotica Man­dić,­Živ­ko,­prof.­hr­vat­sko­ga,­ru­sko­ga­i­bu­gar­sko­ga­je­zi­ka­u­mi­ro­vi­ni,­Bu­dim­pe­šta Mi­la­no­vić,­Đor­đe,­prof.­po­vi­je­sti,­rav­na­telj­Mu­ze­ja­gra­da No­vog­Sa­da­u­mi­ro­vi­ni,­No­vi­Sad Mi­loš,­mr.­sc.­Ma­to,­OCD,­Za­greb Pe­ru­šić,­Ni­ko­la,­Su­bo­ti­ca Ru­din­ski,­mr.­sc.­An­te,­ar­hi­tekt,­Za­vod­za­ur­ba­ni­zam,­Su­bo­ti­ca Sken­de­ro­vić,­Pe­tar,­Su­bo­ti­ca III

Sken­de­ro­vić,­dr.­sc.­Ro­bert,­znan­stve­ni­su­rad­nik,­Hr­vat­ski­in­sti­tut­za­po­vi­jest, Po­dru­žni­ca­za­po­vi­jest­Sla­vo­ni­je,­Sri­je­ma­i­Ba­ra­nje,­Sla­von­ski­Brod Stan­tić,­dr.­th.­Ma­rin­ko,­žup­nik­žu­pe­sv.­Kri­ža,­Som­bor Suk­no­vić,­Ka­ta,­dipl.­ing.­za­tek­stil­no­in­že­njer­stvo­tek­stil­no-stro­jar­ske­stru­ke,­Su­bo­ti­ca Škra­ba­lo,­mr.­sc.­Ivo,­izv.­prof.­Aka­de­mi­je­dram­skih­umjet­no­sti­u­Za­gre­bu­u­mi­ro­vi­ni Štef­ko­vić,­Jo­sip,­žup­nik­Žu­pe­sv.­Pa­vla­apo­sto­la,­Bač Štef­ko­vić,­mr.­th.­Mir­ko,­taj­nik­Su­bo­tič­ke­bi­sku­pi­je,­Su­bo­ti­ca Tošaki,­Lucija,­Lemeš Ušu­mo­vić,­Ne­ven,­prof.­fi­lo­zo­fi­je­i­dipl.­kom­pa­ra­tist­knji­žev­no­sti,­Umag Vu­ko­vić,­dr.­sc.­Pe­tar,­do­cent,­Fi­lo­zof­ski­fa­kul­tet,­Za­greb Vu­ko­vić-Du­lić,­Lju­bi­ca,­prof.­po­vi­je­sti­i­po­vi­je­sti­umjet­no­sti,­Grad­ski­mu­zej,­Su­bo­ti­ca Ze­lić,­Na­co,­dipl.­iur.­u­mi­ro­vi­ni,­Za­greb Ze­lić,­Želj­ka,­dipl.­no­vi­nar­ka,­Su­bo­ti­ca Žig­ma­nov,­To­mi­slav,­prof.­fi­lo­zo­fi­je,­Za­vod­za­kul­tu­ru­voj­vo­đan­skih­Hr­va­ta,­Su­bo­ti­ca

IV

I

I. + M.,­pse­u­do­nim­o.­Ge­rar­da­To­me­Stanti­ća.­Zna­kom­se,­ina­če,­ko­ri­ste­kar­me­li­ća­ni­ u­me­đu­sob­nom­obra­ća­nju­i­za­pra­vo­je­krati­ca­ od­ »Isus­ +­ Ma­ri­ja«.­ Na­kon­ osni­va­nja­ kar­me­li­ćan­sko­ga­ sa­mo­sta­na­ u­ Som­bo­ru­ 1904.­o.­Ge­rard­po­stao­je­pri­o­rom­sa­mo­stana­1905.­i­kao­je­di­ni­re­dov­nik­u­sa­mo­stanu­za­mje­sne­hr­vat­ske­vjer­ni­ke,­od­mah­se­ po­bri­nuo­ da­ do­bi­ju­ pje­sma­ri­cu­ na­ svo­jem­ je­zi­ku­ i­ da­ na­ nje­mu­ mo­gu­ sla­vi­ti­ Bo­ga.­ Pod­ tim­ je­ zna­kom­ iste­ go­di­ne­ u­ Som­boru,­ vje­ro­jat­no­ uz­ po­moć­ svo­je­ ro­đa­ki­nje­ i­ kar­mel­ske­tre­ćo­re­di­ce­Ja­nje­Pr­ćić,­iz­dao­na­ ika­vi­ci­pje­sma­ri­cu­pod­na­slo­vom­Crkvena pismarica. Lit.:­I.­Ku­jun­džić,­Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­bi­bli­o­grafi­ja,­Rad JAZU,­355,­Za­greb,­1969. M.­Mi­loš

IBRI­ŠI­MO­VIĆ,­ Ma­rin­ (Po­že­ga,­ oko­ 1600.­ –­ Po­že­ga,­ 21.­ I.­ 1650.),­ fra­nje­vac,­ bi­skup.­U­no­vi­ci­jat­Pro­vin­ci­je­Bo­sne­Srebre­ne­stu­pio­je­1620.­u­sa­mo­stan­u­Foj­ni­ci,­ gdje­ mu­ je­ od­go­ji­telj­ bio­ ka­sni­ji­ bo­san­ski­ bi­skup­ To­ma­ Mr­nja­vić­ (1640.-44.).­ Fi­lozo­fi­ju­je­stu­di­rao­u­Cre­mo­ni,­a­te­o­lo­gi­ju­u­ Man­to­vi,­ gdje­ je­ ste­kao­ kva­li­fi­ka­ci­ju­ profe­so­ra­ i­ na­slov­ pro­po­vjed­ni­ka.­Vra­tiv­ši­ se­ iz­Ita­li­je,­bio­je­uči­telj­gra­ma­ti­ke,­lo­gi­ke­i­ fi­lo­zo­fi­je­ te­ ne­djelj­ni­ i­ blag­dan­ski­ pro­povjed­nik­ u­ Foj­ni­ci.­ Bio­ je­ stric­ zna­me­ni­tomu­Lu­ki­Ibri­ši­mo­vi­ću­(Po­že­ga,­oko­1626.­ –­ Po­že­ga,­ 1698.),­ pro­tu­tur­sko­mu­ bor­cu­ i­ ge­ne­ral­no­mu­vi­ka­ru­za­gre­bač­ko­ga­bi­sku­pa­ za­Sla­vo­ni­ju.

đa­ni­nu.­ Bi­skup­ Je­ro­nim­ Lu­čić,­ upra­vi­telj­ Bo­san­ske­ bi­sku­pi­je­ (1634.-39.),­ ža­lio­ se­ Pro­pa­gan­di­ (Congregatio de propaganda fi­dei)­ u­ Ri­mu­ na­ nje­ga­ i­ Ka­men­gra­đa­ni­na­ 1638.­ op­tu­žu­ju­ći­ ih­ da­ ne­ pri­zna­ju­ nje­govu­bi­skup­sku­vlast­i­neo­vi­sno­o­nje­mu­posta­vlja­ju­žup­ni­ke­i­ka­pe­la­ne­te­pro­tiv­nje­ga­ bu­ne­ fra­njev­ce­ i­ na­rod.­ Is­tra­gu­ o­ Ka­mengra­đa­ni­no­vim­i­Ibri­ši­mo­vi­će­vim­po­stup­cima­ Pro­pa­gan­da­ je­ 1638.­ po­vje­ri­la­ ma­karsko­mu­bi­sku­pu­Bar­to­lu­Ka­či­ću,­ali­nje­zi­ni­ re­zul­ta­ti­ ni­su­ po­zna­ti.­ Lu­či­ćev­ na­sljed­nik­ u­upra­vi­Bo­san­ske­bi­sku­pi­je,­bo­san­ski­biskup­To­ma­Mr­nja­vić,­kao­gvar­di­ja­nu­u­Fojni­ci­po­vje­rio­mu­je­1640.­du­žnost­bi­skupsko­ga­ eko­no­ma­ s­ pra­vom­ ubi­ra­ti­ pri­ho­de.­ U­me­đu­vre­me­nu­je­Ma­rin­Ibri­ši­mo­vić­bio­ 1642.­ge­ne­ral­ni­vi­zi­ta­tor­vla­sti­te­pro­vin­cije.­Bi­skup­Mr­nja­vić­pre­po­ru­čio­ga­je­Propa­gan­di­ za­ svo­je­ga­ po­moć­no­ga­ bi­sku­pa­ i­ na­sljed­ni­ka­ na­ sto­li­ci­ bo­san­skih­ bi­sku­pa,­ ali­ se­ ona­ pri­vo­lje­la­ pro­vin­ci­ja­lu­ Bo­sne­ Sre­bre­ne­Ma­ri­ja­nu­Ma­ra­vi­ću.

­ Pro­pa­gan­da­ ga­ je­ 17.­ VI.­ 1647.­ imeno­va­la­ za­ be­o­grad­sko­ga­ bi­sku­pa­ i­ admi­ni­stra­to­ra­ Sme­de­re­vač­ke­ bi­sku­pi­je­ te­ apo­stol­sko­ga­ vi­ka­ra­ za­ sve­ bi­sku­pi­je­ u­ ugar­skim­ ze­mlja­ma­ ko­je­ su­ pod­ tur­skom­ vla­šću.­Oba­vio­je­1649.­ka­non­sku­vi­zi­ta­ciju­ne­kih­hr­vat­skih­na­se­lja­u­Bač­koj­–­Se­gedin,­ Mar­to­noš,­ Baj­mok,­ Jan­ko­vac­ (madž. Jánoshalma),­Milj­kut,­San­to­vo­(u­nj­su­dola­zi­li­ i­ vjer­ni­ci­ iz­ Ko­lu­ta­ i­ Be­re­ga),­ Sombor,­ Ga­ra,­ Bač­ki­ Mo­no­štor,­ Bač,­ Bu­kin­ ­ Pro­vin­ci­ja­lu­ Ni­ko­li­ Braj­ko­vi­ću­ bio­ je­ (da­nas:­Mla­de­no­vo),­kao­i­sje­ver­ni­je­sve­do­ taj­nik­(1635.-38.),­ali­je­oso­bi­to­bli­zak­bio­ Pe­šte­i­Gyöngyösa,­ali­i­u­Sri­je­mu,­Ba­ra­nji­ biv­še­mu­ pro­vin­ci­ja­lu­ An­dri­ji­ Ka­men­gra- i­Be­o­gra­du.­Taj­je­iz­vje­štaj­va­žan­iz­vor­za­

IBRI­ŠI­MO­VIĆ IBRI­ŠI­MO­VIĆ

po­vi­jest­ hr­vat­sko­ga­ pu­ka­ pod­Tur­ci­ma­ jer­ svje­do­či­ o­ pri­sut­no­sti­ Hr­va­ta­ u­ tim­ kra­jevi­ma,­ npr.­ s­ bro­jem­ kri­zma­ni­ka­ i­ ka­to­ličkih­vjer­ni­ka­u­po­je­di­nim­na­se­lji­ma,­kat­kad­ s­us­po­red­nim­po­da­ci­ma­(s­mu­sli­ma­ni­ma­i­ pro­te­stan­ti­ma),­opi­se­cr­ka­va....­Ni­je­iz­bjegao­su­kob­s­bo­san­skim­bi­sku­pom­Ma­ra­vićem­o­gra­ni­ca­ma­nji­ho­ve­vla­sti­u­Sla­vo­ni­ji.­ Kad­ni­je­bi­lo­rje­še­nja,­Sve­ta­Sto­li­ca­us­posta­vi­la­je­1648.­po­se­ban­sla­von­ski­vi­ka­ri­jat­ i­po­vje­ri­la­ga­upra­vi­fra­Pa­vla­Po­si­lo­vi­ća,­ skra­din­sko­ga­bi­sku­pa.­Dvi­je­go­di­ne­po­sli­je­ Ibri­ši­mo­vić­je­umro­i­po­ko­pan­u­Ve­li­koj. Iz­vo­ri:­ Ar­hiv­ Pro­pa­gan­de,­ Rim,­ Lettere volgari, vol.­16,­fol.­20-21;­Acta,­vol.­7,­fol.­35,­36,­212;­ SoCG,­ vol.­ 93,­ fol.­ 112,­ 115;­ vol.­ 127,­ fol­ 173.;­ vol.­176,­fol.­249. Lit.:­ B.­ Unyi,­ Sokácok-Bunyevácok és a bosnyák ferencesek története,­ Bu­da­pest,­ [1947];­ Hrvatski biografski leksikon,­6,­Za­greb,­2005;­F.­E.­Ho­ško,­ Bi­skup­sko­dje­lo­va­nje­Pa­vla­Po­si­lo­vi­ća­u­Sla­vo­niji,­u:­Zbor­nik­o­Pa­vlu­Po­si­lo­vi­ću, Ši­be­nik-Za­greb,­ 2001. F.­E.­Ho­ško

IDENTITET (njem.­ Identität­ ­slav.­me­đa;­lat.­co­mi­ta­tus).­Iako­ je­ po­sri­je­di­ iz­vor­no­ sla­ven­ska­ ri­ječ­ ko­ju­ su­ Ma­dža­ri­ pre­u­ze­li­ na­kon­ što­ su­ u­ X.­ st.­ za­u­ze­li­Pa­non­ski­ba­zen,­u­po­du­nav­ske­hrvat­ske­ (i­ srp­ske)­ go­vo­re­ vra­ti­la­ se­ iz­ madžar­sko­ga­je­zi­ka­u­iz­mi­je­nje­nu­ob­li­ku,­ko­ji­ je,­me­đu­tim,­u­zna­če­nju­upra­vi­te­lja­žu­pa­nije­po­sli­je­za­mi­je­njen­iz­vor­nim­sla­ven­skim­ na­zi­vom.

li­ su­ nad­bi­skup­ Ga­bri­jel­ Pa­ta­čić­ 1733.45.,­ba­run­Jo­sip­Ru­dić­Al­ma­ški­1837.-48.,­ 1861.­te­1865.-67.,­ba­run­dr.­Sti­pan­Voj­nić­ Baj­šan­ski­ 1895.-1901.,­ Pa­vle­ La­ti­no­vić­ 1901.-06.­ i­ Sti­pan­ Voj­nić­ Baj­šan­ski­ ml.­ 1912.-13.­Vi­še­ih­je­ob­na­ša­lo­do­žu­pan­sku­ čast:­bo­dro­ški­do­žu­pan­bio­je­ba­run­Đu­ro­ Pe­ja­če­vić­ 1717.-18.,­ dok­ su­ bač­ki,­ po­sli­je­ bač­ko-bo­dro­ški­ do­žu­pa­ni­ bi­li­ Đu­ro­ Pe­jače­vić­ 1712.-16.,­ Pe­tar­ La­ti­no­vić­ 1748.73.,­An­tun­Pi­u­ko­vić­1781.-85.­i­1790.-91.,­ Ivan­ La­ti­no­vić­ 1786.-89.,­Ta­dej­ La­ti­no­vić­ 1797.-1801.,­ Fa­bi­jan­Voj­nić­ 1801.-19,­ Josip­ Su­čić­ 1819.-23.­ i­ 1825.-29.,­ Al­bert­ An­tu­no­vić­ 1825.-30.,­An­tun­Voj­nić­ Pa­čirski­ 1830.-32.,­ ba­run­ Jo­sip­ Ru­dić­Al­ma­ški­ 1832.-37.,­ Da­niel­ Ru­dić­ 1838.-41.,­An­tun­ Kne­zi­ 1841.-49.,­ Kar­lo­ La­ti­no­vić­ 1845.48.,­ Ago­ Pi­u­ko­vić­ 1848.-49.,­ Si­gi­smund­ La­ti­no­vić­1849.,­An­tun­Ko­va­čić­1861.-63.,­ Mo­ric­ La­ti­no­vić­ 1863.-67.­ i­ Sti­pan­ Vojnić­ Baj­šan­ski­ ml.­ 1906.-09.­ Osim­ to­ga,­ u­ gra­đan­skom­ raz­do­blju­ uve­de­na­ je­ i­ funkci­ja­ grad­sko­ga­ žu­pa­na,­ na­ ko­ju­ je­ vla­da­ ime­no­va­la­ Fe­lik­sa­ Par­če­ti­ća­ za­ No­vi­ Sad­ 1882.-89.­ i­ Ba­ju­ 1887.-89.,­ za­tim­ ba­ru­na­ dr.­ Sti­pa­na­Voj­ni­ća­ Baj­šan­sko­ga­ za­ Su­boti­cu­1893.,­za­Ba­ju­i­Som­bor­1896.-98.­te­ za­Som­bor­1899.-1901.,­a­Sti­pa­na­Voj­ni­ća­ Baj­šan­sko­ga­ml.­za­Som­bor­1912.-13.

­ Od­ri­je­či­išpan­iz­ve­de­no­je­bu­nje­vač­ko­ pre­zi­me­ Išpa­no­vić­ (Išpan­če­vić,­ Išpa­nov,­ Išpa­njev,­ Išpa­nje­vić),­ u­ sri­jem­skih­ Hr­va­ta­ Špa­no­vić­ i­ sl.­ Išpan,­ od­no­sno­ žu­pan,­ zapra­vo­je­skra­će­ni­na­ziv­za­ve­li­ko­ga­žu­pana (madž.­ főispán,­ njem.­ Ober­geschpan),­ ko­je­mu­su­od­kra­ja­XVII.­st.­pa­do­1870.­ ­ U­ vri­je­me­ Kra­lje­vi­ne­ SHS­ ime­no­va­ni­ po­ma­ga­li­ do­žu­pa­ni­ (madž.­ alispán,­ njem. su­bo­tič­ki­ gra­do­na­čel­ni­ci,­ ko­ji­ su­ ujed­no­ ima­li­i­(uglav­nom­pro­to­ko­lar­ne)­ovla­sti­veVi­ce­geschpan). li­ko­ga­žu­pa­na­bi­li­su,­me­đu­osta­lim,­Sti­pan­ ­ Žu­pan­ je­ u­ ugar­skom­ Po­du­na­vlju­ od­ Ma­ti­je­vić­1918.-.20.,­dr.­Vra­nje­Su­da­re­vić­ XVI­II.­st.­do­1848.,­kao­kra­ljev­pred­stav- 1920.-22.,­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­1924.­ nik,­bio­no­si­telj­vla­sti­u­žu­pa­ni­ja­ma,­u­ko­ji- i­dr.­Kar­lo­Sti­pić­1927.,­a­dok­je­u­baj­skom­ ma­je­plem­stvo­pre­ko­žu­pa­nij­skih­skup­šti­na­ tro­ku­tu­i­ci­je­loj­Ba­ra­nji­bi­la­srp­ska­voj­ska,­ oba­vlja­lo­ uprav­nu­ i­ sud­be­nu­ vlast.­ U­ raz- za­ve­li­ko­ga­žu­pa­na­u­Ba­ji­i­Pe­ču­hu­4.­XII.­ do­blju­ap­so­lu­ti­zma­1849.-60.­žu­pa­nij­ski­je­ 1918.­ no­mi­nal­no­ je­ po­sta­vljen­ dr.­ Sti­pan­ su­stav­bio­uki­nut,­a­na­kon­Austro-ugar­ske­ Voj­nić­Tu­nić,­ali­je­usko­ro­pod­nio­ostav­ku,­ na­god­be­ 1867.­ žu­pa­ni­je­ su­ po­sta­le­ sa­mo­ a­Mar­tin­Ma­tić­tu­je­du­žnost­oba­vljao­u­Bauprav­na­ ti­je­la­ pod­re­đe­na­ sre­di­šnjoj­ vla­sti,­ ji­5.­XI.­1919.­–­1.V.1921.­Oni­su­od­go­vadok­je­žu­pan­po­stao­dr­žav­nim­či­nov­ni­kom­ ra­li­pro­vi­zor­noj­Na­rod­noj­upra­vi­u­No­vom­ ko­ji­je­od­go­va­rao­vla­di­u­Bu­dim­pe­šti. Sa­du,­a­na­kon­nje­zi­na­uki­da­nja­po­čet­kom­ ­ Od­ po­du­nav­skih­ Hr­va­ta­ ti­tu­lar­ni­ na- 1919.­vla­di­u­Be­o­gra­du.­Funk­ci­ja­ve­li­ko­ga­ slov­ bo­dro­ško­ga­ ve­li­ko­ga­ žu­pa­na­ no­si- žu­pa­na­u­Su­bo­ti­ci­uki­nu­ta­je­17.­I.­1929.,­ li­ su­ grof­ Le­o­pold­ Dra­ško­vić­ 1746.-59.­ i­ a­uje­sen­iste­go­di­ne­uki­nut­je­i­na­sli­je­đe­ni­ An­tun­ Gra­šal­ko­vić­ ml.­ 1759.-94.;­ bač­ki,­ žu­pa­nij­ski­su­stav­te­su­us­po­sta­vlje­ne­ba­nood­no­sno­ bač­ko-bo­dro­ški­ ve­li­ki­ žu­pa­ni­ bi- vine. 57

IŠPAN Iz­vor:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:47.­ Gr.­ 387/1929. Lit.:­ Bács­Bo­drogh­ vármegye­ egyete­mes­ mono­ grafiája,­2,­Zom­bor,­1896;­V.­Ma­žu­ra­nić,­Prinosi za­ hr­vat­ski­ prav­no­po­vi­je­sni­ rječ­nik,­ 2,­ pre­ti­sak,­ Za­greb,­1975;­Ž.­Man­dić,­Povijesna antroponimija­bu­nje­vač­kih­Hr­va­ta­u­Ma­džar­skoj,­Bu­dim­pe­šta,­ 1987;­A.­Kun­tić,­Iz­isto­ri­je­bač­kih­Bu­nje­va­ca,­Spomenik SANU,­CXXXII,­Ode­lje­nje­isto­rij­skih­na­u­ka­ 8,­Be­o­grad,­1991;­S.­Mač­ko­vić,­Sre­sko­na­čel­stvo­ Su­bo­ti­ca­(1934-1941),­Ex Pannonia,­3-4,­Su­bo­tica,­ 2000;­ M.­ Szlu­ha,­ Bács-Bodrog vármegye nemes családjai,­Bu­da­pest,­2002;­A.­Se­ku­lić,­Rječ­nik­ go­vo­ra­bač­kih­Hr­va­ta,­Za­greb,­2005;­I.­Žar­ko­vić,­ Za­bo­ra­vlje­ni­ rječ­nik­ :­ go­vor­ go­lu­bi­nač­kog­ kra­ja, Su­bo­ti­ca,­ 2009;­ E.­Apró,­ Bács-Bodrog vármegye közigazgatása­és­hivataltörténe­te­a­polgári­kor­ban­ :­A­vármegye­tisztségvi­se­lői­(http://www.pestmlev. hu/da­ta/fi­les/166339000.pdf).

Bu­da­pest,­ 1942;­ http://le­xi­kon.ka­to­li­kus.­ hu/I/Ispa­no­vits.html.

Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­Ivan­(Kać­mar,­14.­V.­1935.),­ ve­te­ri­nar,­skulp­tor­ama­ter.­Sin­Iva­na,­podri­je­tlom­ iz­ Bi­ki­ća,­ i­ Ka­ti­ce,­ rođ.­ Pe­treš.­ Ra­no­ je­ mo­rao­ na­pu­sti­ti­ kać­mar­ski­ sa­laš,­ gdje­je­ro­đen­i­na­ko­jem­je­pro­veo­»naj­lipše­go­di­ne«.­S­de­set­je­go­di­na­po­šao­u­Baju­u­ško­lu,­gdje­je­is­pr­va­te­ško­na­pre­do­vao­ jer­je­je­dva­znao­ma­džar­ski.­Ka­da­su­u­tom­ gra­di­ću­ či­sti­li­ ko­ri­to­ du­nav­sko­ga­ ru­kav­ca­ Šu­ga­vi­ce,­pri­vu­klo­ga­je­iz­va­đe­no­bla­to­te­ je­osje­tio­neo­do­lji­vu­že­lju­da­od­to­ga­ob­liku­je­ne­što­li­je­po.­Na­kon­za­vr­še­ne­osnov­ne­ i­ gra­đan­ske­ ško­le­ po­la­zio­ je­ baj­sku­ Gimna­zi­ju­ Bela III.,­ gdje­ je­ i­ ma­tu­ri­rao.­ Za­ dalj­nje­ško­lo­va­nje­tre­bao­je­na­zna­či­ti­dvi­je­ S.­Ba­čić­i­S.­Mač­ko­vić sve­u­či­li­šne­usta­no­ve,­što­ni­je­bi­lo­la­ko­jer­ ta­da­šnje­vla­sti­o­nje­mu­ni­su­da­le­po­volj­no­ IŠPA­NO­VIĆ, Aloj­zi­je­ Sti­pan (Is­pa­no- ka­drov­sko­mi­šlje­nje.­Opre­di­je­lio­se­za­Vevits,­Ala­jos­ István,­ Baj­mok,­ 1.­ X.­ 1906.­ te­ri­nar­sko­sve­u­či­li­šte­u­Bu­dim­pe­šti,­gdje­je­ –­ Bu­dim­pe­šta,­ 13.­ XII.­ 1972.),­ ci­ster­cit,­ ot­po­čeo­stu­dij­1954.,­a­di­plo­mi­rao­je­1959.­ gim­na­zij­ski­ pro­fe­sor.­ Sin­ je­ Sti­pa­na­ i­ Te- Na­kon­od­slu­že­nja­voj­no­ga­ro­ka­kao­prakrez,­ rođ.­ Györfi.­ U­ Red­ je­ stu­pio­ 1924.,­ ti­kant­bio­je­za­po­slen­u­Ga­ri,­pet­je­go­di­na­ sve­ča­ne­ za­vje­te­ po­lo­žio­ je­ 27.­ VI.­ 1931.,­ za­ sve­će­ni­ka­ je­ po­sve­ćen­ iste­ go­di­ne.­ Od­ 1931.­ stu­di­rao­ je­ ma­te­ma­ti­ku­ i­ fi­zi­ku­ na­ Sve­u­či­li­štu­ Péter Pázmány­ u­ Bu­dim­pe­šti,­ gdje­ je­ 1934.­ di­plo­mi­rao.­ Dok­to­ri­rao­ je­ 1936.­ Od­ 1934.­ pre­da­je­ u­ stol­no­bi­o­gradskoj­(Székes­fehérvár),­a­od­1939.­u­pe­čuškoj­ gim­na­zi­ji.­ Ste­kao­ je­ ha­bi­li­ta­ci­ju­ za­ Ivan sve­u­či­li­šno­ga­pri­vat­no­ga­do­cen­ta,­ali­ga­je­ Išpanović nje­gov­red­spri­je­čio­da­za­u­zme­ta­kvo­radno­mje­sto.­Od­1958.­do­smr­ti­pre­da­vao­je­ fi­zi­ku­u­Bu­dim­pe­šti­u­Eko­nom­skoj­teh­nič- ra­dio­na­Ke­le­bi­ji,­a­za­tim­je­sve­do­umi­rokoj­ško­li­Stjepan I.­u­Me­ster­uli­ci,­a­ne­ko­ vlje­nja­bio­mje­sni­ve­te­ri­nar­u­ba­čvan­skom­ vri­je­me­ i­ u­ Teh­nič­koj­ ško­li­ József Attila Kiskőrösu,­gdje­i­da­nas­ži­vi. (Gépi­ra­ri­Tec­hni­kum).­U­ra­du­je­po­ka­zi­vao­ ­ »Ni­sam­ ‘tio­ bit­ ve­te­ri­nar,­ već­ učit­ iz­nim­nu­ pe­dant­nost­ i­ lju­bav­ pre­ma­ svo­je- umjet­nost,­ al’­ otac­ ni­je­ ‘tio­ ni­ čut­ za­ to.­ mu­ pred­me­tu.­ Ko­mu­ni­stič­ke­ vla­sti­ nu­di­le­ Ni­su­ po­šti­va­li­ umjet­nič­ki­ rad.­ Oni­ su­ gasu­ mu­ rad­no­ mje­sto­ na­ sve­u­či­li­štu,­ ali­ ga­ zdo­va­li,­bi­li­ra­ta­ri,­nji­ma­to­ni­je­bi­lo­ni­šta«,­ je­od­bio­jer­su­od­nje­ga­tra­ži­li­pro­tu­u­slu­gu. go­vo­rio­je­o­se­bi.­Na­pi­ta­nje­ko­je­te­me­obDje­la:­ A­ fi­zi­ka­ okságfogalma­ filozófiai­ megvilá­ ra­đu­je­od­go­va­ra:­»Sve­je­na­so­ka­ku,­sa­mo­ gításban­ (Po­jam­ uzroč­no­sti­ fi­zi­ke­ u­ fi­lo­zof­skom­ tri­ba­gle­dat,­odem­ku­ći,­ski­ci­ram­i­za­tim­rasvje­tlu),­Bu­da­pest,­1936;­A­fi­zi­ka­tanítása­(Pod­u- dim.«­Ra­do­uzi­ma­li­ko­ve­i­pri­zo­re­iz­»stača­va­nje­fi­zi­ke),­Pécs,­1941. ro­vin­sko­ga«­ bu­nje­vač­ko­ga­ži­vo­ta,­a­ svo­je­ Lit.:­Sche­ma­ti­smus­Con­gre­ga­ti­o­nis­de­Zirc­S.­Or- urat­ke­ime­nu­je:­Sidu na sokaku, Majka sa di­nis­ Ci­ster­ci­en­sis­ ad­ an­num­ scho­la­rem­ 1942/43,­ sinom, Iđu­ na­ zor­ni­cu­ s­ fe­nje­rom, Orač­ s­ 58

IŠPA­NO­VIĆ

plugom, Ko­či­jaš­ s­ konj­skom­ za­pre­gom, Že­na­s­pre­sli­com, Osoba s tragljama, Momač­ko­ko­lo, Krč­mar­s­dru­štvom­i­dr.­Ra­do­ ob­li­ku­je­ i­ do­ma­će­ ži­vo­ti­nje.­ Imao­ je­ vi­še­ iz­lo­ža­ba,­u­Ba­ji,­Bu­dim­pe­šti,­Keč­ke­me­tu­te­ Kiskőrösu.­ Stva­ra­ i­ tzv.­ te­ra­ko­te­ –­ umjetnič­ke­ pred­me­te­ od­ pe­če­ne,­ ca­kli­nom­ još­ ne­pre­svu­če­ne,­ lon­čar­ske­ gli­ne.­ Ne­ ko­ri­sti­ se­ ni­ka­kvim­ teh­nič­kim­ po­ma­ga­li­ma­ –­ samo­pr­sti­ma­ob­li­ku­je­svje­žu­gli­ne­nu­ma­su.­ Na­ki­po­vi­ma­su­pri­mjet­ne­i­et­nič­ke­spe­cifič­no­sti,­ ko­je­ se­ ogle­da­ju­ u­ ži­vot­nim­ slika­ma­ po­je­di­nih­ pre­po­zna­tlji­vih­ hr­vat­skih,­ slo­vač­kih,­ma­džar­skih­i­rom­skih­fi­gu­ra­tivnih­ oso­ba,­ od­no­sno­ u­ nji­ho­vim­ odjev­nim­ ozna­ka­ma.

kroz­ Ba­ra­nju­ te­ je­ su­dje­lo­vao­ u­ bit­ki­ kod­ Bol­man­sko­ga­ mo­sto­bra­na­ u­ ožuj­ku­ 1945.­ U­ka­o­su­na­sta­lom­na­kon­te­bit­ke­po­gi­nuo­ je­ ne­sret­nim­ slu­ča­jem­ od­ za­lu­ta­lo­ga­ metka­ko­ji­je­na­nje­mač­ke­za­ro­blje­ni­ke­is­pa­lio­ pri­pad­nik­ so­vjet­ske­ Cr­ve­ne­ ar­mi­je.­ Po­kopan­ je­ u­ obi­telj­skoj­ grob­ni­ci­ na­ Ker­skom­ gro­blju­u­Su­bo­ti­ci. Lit.:­I.­Ba­šić,­Spo­me­ni­ca­pa­lim­bor­ci­ma­i­žr­tva­ma­ fa­ši­stič­kog­te­ro­ra­1941­1945., Subotica, 1988. T.­Žig­ma­nov

IŠPA­NO­VIĆ,­ Mar­ko­ (Lemeš,­ 28.­ XII.­ 1872.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 28.­ X.­ 1959.),­ obrt­nik,­ vla­snik­ pr­ve­ ke­mij­ske­ či­sti­o­ni­ce­ i­ bo­ja-­ onice­Su­bo­ti­ci.­Sin­je­Mak­si­mi­li­ja­na­i­Ka­ Uspio­ je­ is­ko­ri­sti­ti­ da­ne­ mo­guć­no­sti­ te,­rođ.­Be­šlić.­Osnov­nu­ško­lu­po­la­zio­je­u­ si­ro­vo­sti­ gli­ne­no­ga­ ob­li­ko­va­nja­ svo­jih­ ra- rod­nom­mje­stu,­a­na­kon­nje­za­far­ba­ča­tkazno­li­kih­ fi­gu­ra­ i­ mi­ni­ja­tur­nih­ ki­par­skih­ ni­ne­učio­je­kod­jed­no­ga­Ni­jem­ca­u­Somostva­ra­ja,­ ko­ji­ ka­ri­ka­tiv­no­ pred­sta­vlja­ju­ bo­ru.­ Krat­ko­ je­ ži­vio­ u­ Som­bo­ru,­ a­ 1893.­ svi­jet­što­ga­je­u­mla­do­sti­do­ži­vio.­Te­mat- pre­se­lio­se­u­Su­bo­ti­cu,­gdje­je­otvo­rio­prska­ ra­zno­li­kost­ nje­go­vih­ ra­do­va­ ot­kri­va­ emo­tiv­no­ga­ čo­vje­ka­ ko­ji­ je­ od­ma­le­na­ žudio­za­ob­li­ko­va­njem­svo­je­oko­li­ne­i­ša­roli­ke­ oko­li­ce.­ Ne­ma­ s­ kim­ »di­va­nit­ bu­njevač­ki«,­sto­ga­utje­hu­tra­ži­u­uspo­me­na­ma­i­ po­sve­ću­je­ se­ ra­du.­ Pri­tom­ slu­ša­ »na­še­ pisme«,­od­ko­jih­mu­je­naj­dra­ža­Ej, salaši na sje­ve­ru­Bač­ke. Lit.:­Hrvatski glasnik,­br.­3/2008,­Bu­dim­pe­šta. Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­Jo­sip­–­Đa­no­(Subotica, 15. III.­1926.­–­Ba­ranj­sko­Pe­tro­vo­Se­lo,­?,­III.­ 1945.),­su­di­o­nik­po­kre­ta­ot­po­ra­u­Dru­gom­ svjet­skom­ ra­tu.­ Sin­ je­ go­sti­o­ni­ča­ra­ La­ze­ i­ An­to­ni­je,­ rođ.­ Ga­brić.­ Na­kon­ za­vr­še­ne­ puč­ke­ško­le­učio­je­vo­do­in­sta­la­ter­ski­obrt.­ S­po­kre­tom­ot­po­ra­upo­znao­se­u­kru­gu­nogo­me­ta­ša­Bač­ke,­ko­ji­su­se­oku­plja­li­u­očevoj­ go­sti­o­ni­ci­ kraj­ sta­di­o­na­ NK­ Bač­ke. U po­kret­se­uklju­čio­1943.­ras­tu­ra­njem­le­ta­ka­ i­pi­sa­njem­an­ti­fa­ši­stič­kih­pa­ro­la­u­Su­bo­ti­ci.­ Na­kon­ ula­ska­ ju­go­sla­ven­ske­ voj­ske­ u­ Subo­ti­cu­ 10.­ X.­ 1944.­ po­stao­ je­ bo­rac­ VI­II.­ voj­vo­đan­ske­udar­ne­bri­ga­de.­Bio­je­pri­padnik­ po­stroj­be­ Intendantura,­ u­ ko­joj­ je­ bio­ za­du­žen­ za­ skrb­ o­ ko­nji­ma­ an­ga­ži­ra­ni­ma­ u­ bri­ga­di.­ Su­dje­lo­vao­ je­ u­ bit­ki­ kod­ Ba­tine­u­stu­de­nom­1944.,­s­bri­ga­dom­je­pro­šao­

Marko Išpanović

vu­ ke­mij­sku­ či­sti­o­ni­cu­ odi­je­la­ u­ ta­da­šnjoj­ Ka­zinczyje­voj­ uli­ci,­ u­ na­ro­du­ po­zna­toj­ i­ kao­Gom­bo­ški­ili­Gom­bor­ski­so­kak­(ime­je­ do­bi­la­ po­ iz­ra­đi­va­ču­ pu­ca­di­An­tu­nu­ Horva­to­vi­ću,­madž.­gomb:­pu­ce).­Osim­par­ne­ ku­pe­lji,­ pri­vat­no­ga­ lje­či­li­šta­ i­ ro­di­li­šta,­ u­ njoj­su­se­na­la­zi­le­i­mno­go­broj­ne­obrt­nič­ke­ ra­di­o­ni­ce,­ zgra­da­ Puč­ke­ ka­si­ne,­ a­ od­ pozna­tih­oso­ba­svo­je­su­ku­će­on­dje­ima­li­i­dr.­ Sti­pan­Ma­ti­je­vić­te­Ico­Ma­la­gur­ski. ­ Či­sti­o­ni­ca­Išpa­no­vić­bi­la­je­jed­na­od­rijet­kih­u­ze­mlji­u­ko­joj­se­vu­na­pra­la­i­bo­ji­la­ u­ ve­li­kim­ ko­li­či­na­ma.­ Svo­ju­ tro­ji­cu­ si­nova­ Mar­ka,­ La­di­sla­va­ i­ Jo­si­pa­ po­stup­no­ je­ uvo­dio­u­po­sao­ta­ko­da­su­pot­kraj­1930-ih­ po­če­li­pre­u­zi­ma­ti­rad­u­ra­di­o­ni­ci.­U­to­vri59

IŠPA­NO­VIĆ

je­me­ uve­zli­ su­ iz­ Dan­ske­ naj­su­vre­me­ni­ju­ opre­mu­ za­ či­šće­nje­ odi­je­la­ po­zna­te­ tvrt­ke­ Gem,­ka­kva­je­u­ta­da­šnjoj­dr­ža­vi­po­sto­jala­ još­ sa­mo­ u­ Za­gre­bu­ i­ Be­o­gra­du.­ Me­đu­ pr­vi­ma­ se­ po­če­la­ re­kla­mi­ra­ti­ ne­ sa­mo­ u­ no­vi­na­ma­ne­go­i­u­ki­ni­ma,­u­ko­ji­ma­se­na­ di­ja­po­zi­ti­vu­se­pri­ka­zi­va­la­osnov­na­dje­latnost­tvrt­ke­uz­slo­gan­»Naj­ljep­še­far­ba,­čisti­i­pe­gla­odi­je­la«.­Isti­taj­nat­pis­sta­jao­je­i­ na­pr­voj­svje­tle­ćoj­re­kla­mi­u­gra­du,­ko­ja­je­ bi­la­obje­še­na­iz­nad­pro­zo­ra­či­sti­o­ni­ce.­Obitelj­ska­rad­nja­za­tvo­re­na­je­1970. Iz­vor:­Ka­zi­va­nje­Mar­ka­Išpa­no­vi­ća,­unu­ka­vla­snika­či­sti­o­ni­ce­Mar­ka­Išpa­no­vi­ća,­iz­Su­bo­ti­ce. Lit.:­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne, 2. VII. 2004, Subotica. P.­Sken­de­ro­vić

IŠPA­NO­VIĆ,­ Mar­tin­ (Mar­co)­ (Kać­mar,­ 19.­ VI.­ 1951.),­ in­že­njer,­ dru­štve­ni­ dje­latnik.­Sin­Ve­ce­i­Te­ze,­rođ.­Vuj­kov.­Osnov­no­ ško­lo­va­nje­za­vr­šio­je­u­rod­nom­se­lu,­u­tada­šnjoj­Bu­nje­vač­koj­ško­li.­U­pe­ču­škoj­Tehnič­koj­ško­li­ma­tu­ri­rao­je­1969.,­a­na­Tehnič­kom­fa­kul­te­tu­u­Bu­dim­pe­šti­di­plo­mi­rao­ je­1975.­Kao­elek­tro­in­že­njer­za­po­slio­se­u­ bu­dim­pe­štan­skom­ Ure­du­ za­ pro­jek­ti­ra­nje­ Mélyépterv.­U­jav­nu­slu­žbu­stu­pio­je­1995.­ te­je­po­stao­pro­čel­ni­kom­Od­je­la­za­hr­vatsku­i­slo­ven­sku­ma­nji­nu­u­Ure­du­za­na­cio­nal­ne­i­et­nič­ke­ma­nji­ne­ma­džar­ske­vla­de.­ Od­2007.­sa­vjet­nik­je­u­Ure­du­pred­sjed­ni­ka­ Vla­de­Re­pu­bli­ke­Ma­džar­ske. ­ U­po­li­tič­ka­i­dru­štve­na­zbi­va­nja­hr­vatske­ za­jed­ni­ce­ u­ Ma­džar­skoj­ uklju­čio­ se­ 1993.­ Kao­ pred­sjed­nik­ Ro­di­telj­ske­ za­jedni­ce­hr­vat­sko-srp­ske­osnov­ne­ško­le­i­gimna­zi­je­ u­ Bu­dim­pe­šti­ imao­ je­ va­žnu­ ulo­gu­ u­ odva­ja­nju­ i­ ute­me­lje­nju­ sa­mo­stal­ne­ hrvat­ske­obra­zov­ne­usta­no­ve.­Od­1993.­član­ je­ Sa­ve­za­ Hr­va­ta­ u­ Ma­džar­skoj,­ a­ iste­ je­ go­di­ne­ iza­bran­ za­ pred­sjed­ni­ka­ Ze­maljsko­ga­ od­bo­ra­ Sa­ve­za.­ Tu­ du­žnost­ ob­na­ša­ do­da­nas.­Uoči­ma­njin­skih­iz­bo­ra­1994.­s­ Ma­tom­ Fi­li­po­vi­ćem­ or­ga­ni­zi­rao­ je­ Hr­vatsku­ ma­njin­sku­ sa­mo­u­pra­vu­ u­ X.­ okru­gu­ (zva­nom­ Maj­dan)­ Bu­dim­pe­šte­ i­ u­ pr­vom­ je­man­da­tu­bio­nje­zin­pred­sjed­nik­(1994.98.).

iz­grad­nju­ kul­tur­ne­ auto­no­mi­je­ hr­vat­ske­ ma­njin­ske­za­jed­ni­ce­u­Ma­džar­skoj­te­preu­zi­ma­nje­i­ute­me­lje­nje­hr­vat­skih­usta­no­va­ od­ stra­ne­ dr­žav­ne­ sa­mo­u­pra­ve.­ U­ jav­noj­ slu­žbi­imao­je­ulo­gu­u­ob­li­ko­va­nju­dr­žavne­ ma­njin­ske­ po­li­ti­ke,­ su­dje­lo­vao­ je­ u­ izmje­ni­ma­njin­sko­ga­za­ko­na­i­u­od­re­đi­va­nju­ go­di­šnje­ga­ pro­ra­ču­na­ za­ ma­nji­ne.­ U­ vi­še­ na­vra­ta­ je­ sa­sta­vio­ ili­ ure­đi­vao­ Vla­di­no­ dvo­go­di­šnje­iz­vje­šće­o­po­lo­ža­ju­na­ci­o­nalnih­ i­ et­nič­kih­ ma­nji­na­ u­ Ma­džar­skoj.­ Za­ ma­džar­sku­stra­nu­pri­pre­mao­je­iz­vje­šća­za­ me­đu­vla­din­ Mje­šo­vi­ti­ od­bor­ za­ pra­će­nje­ pro­ved­be­ me­đu­dr­žav­no­ga­ spo­ra­zu­ma­ izme­đu­ Hr­vat­ske­ i­ Ma­džar­ske­ o­ za­šti­ti­ manji­na­1995.-2007. ­ God.­2006.­od­luč­no­se­su­prot­sta­vio­mani­pu­la­ci­ja­ma­ ra­di­ pri­zna­va­nja­ sa­mo­stal­ne­ bu­nje­vač­ke­na­rod­no­sti­sma­tra­ju­ći­to­po­kuša­jem­ di­je­lje­nja­ hr­vat­sko­ga­ na­ci­o­nal­no­ga­ kor­pu­sa­ u­ Ma­džar­skoj.­ U­ svo­jem­ go­vo­ru­ pred­par­la­men­tar­nim­Od­bo­rom­za­hu­ma­nitar­na­pra­va­te­ma­njin­ske,­ci­vil­ne­i­vjer­ske­ po­slo­ve­za­u­zeo­se­za­pri­pa­da­nje­Bu­nje­va­ca­ hr­vat­sko­mu­na­ro­du,­što­je­na­kra­ju­ma­džarski­ par­la­ment­ go­le­mom­ ve­ći­nom­ za­stupnič­kih­gla­so­va­(334­za,­18­pro­tiv­i­7­su­zdrža­nih)­ po­tvr­dio­ svo­jom­ od­lu­kom­ 18.­ XII.­ 2006.­pri­hva­tiv­ši­sta­ja­li­šta­Vla­de­Re­pu­blike­Ma­džar­ske,­nje­zi­na­Ure­da­za­ma­nji­ne­te­ Ma­džar­ske­aka­de­mi­je­zna­no­sti. Dje­la:­ Ki­sebbségek­ Magyarországon­ 2002­2003, ur.­ É.­ Mayer­ [sa­sta­vio:­ Mar­tin­ Išpanović],­ Buda­pest­ 2004;­ Kétnyel­vűség­ fej­lesztési­ le­he­ tőségei­ Magyarországon,­ ur.­ M.­ Išpa­no­vić­ i­ M.­ Bra­un­ste­i­ner,­ Bu­da­pest,­ 2004;­ Kisebbségek Magyarországon­ 2004­2005,­ ur.­ É.­ Mayer,­ [sasta­vio:­ Mar­tin­ Išpanović],­ Bu­da­pest,­ 2005;­ Kisebbségek­Magyarországon­2006­2007, [sa­sta­vio:­ Mar­tin­ Išpanović],­ Bu­da­pest,­ 2008;­ Kisebbségek Magyarországon­ 2007­2009, [sa­sta­vio:­ Mar­tin­ Išpanović],­Bu­da­pest,­2010. Ž.­Man­dić

IŠPA­NO­VIĆ,­ Ma­ti­ja­ (Subotica, 11. II. 1874.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 30.­ IV.­ 1935.),­ uči­telj,­ kul­tur­ni­ i­ po­li­tič­ki­ dje­lat­nik.­ Sin­ Vin­ce­ i­ Bar­ba­re,­rođ.­Ba­ginyi.­Pet­raz­re­da­gim­nazi­je­za­vr­šio­je­u­Su­bo­ti­ci,­a­uči­telj­sku­ško­lu­ ­ Kao­ dje­lat­nik­ u­ Ure­du­ za­ na­ci­o­nal­ne­ u­Ka­la­či.­God.­1894.­po­sta­vljen­je­za­uči­tei­ et­nič­ke­ ma­nji­ne­ po­ti­cao­ je­ i­ pod­u­pi­rao­ lja­na­Bi­ko­vu,­na­kon­če­ga­je­pre­mje­šten­na­ 60

IŠPA­NO­VIĆ

Pa­vlo­vac.­Oda­tle­je­1897.­pre­šao­u­Su­bo­ticu,­gdje­je­bio­rav­na­telj­osnov­ne­ško­le­sv.­ Đur­đa­(II.­kvart).­Kao­uči­telj­bio­je­ve­o­ma­ po­pu­la­ran,­ a­ dje­ca­ su­ ši­ri­la­ glas­ o­ nje­mu­ »da­ je­ do­bar­ kao­ ni­ je­dan­ do­ sa­da«.­ Među­tim,­kad­se­na­hr­vat­skom­je­zi­ku­vjen­čao­ s­ uči­te­lji­com­ An­to­ni­jom­ Mač­ko­vić­ 1900.­ u­cr­kvi­sv.­Te­re­zi­je­Avil­ske,­una­toč­za­u­zima­nju­ Pa­je­ Ku­jun­dži­ća­ i­ Mi­je­ Man­di­ća,­ smi­je­njen­je­s­po­lo­ža­ja­rav­na­te­lja­–­pro­tiv­ nje­ga­ je­ po­ve­den­ ste­gov­ni­ po­stu­pak,­ u­ tisku­su­pro­tiv­nje­ga­ob­ja­vlji­va­ni­član­ci,­bio­ je­iz­vrg­nut­pri­je­zi­ru­i­pro­go­ni­ma­vla­sti.­Na­ ne­ko­ je­ vri­je­me­ mo­rao­ na­pu­sti­ti­ uči­telj­ski­

Matija Išpanović

po­ziv­ te­ je­ bio­ ban­kar­ski­ či­nov­nik.­ God.­ 1901.­ iza­bran­ je­ za­ bi­lje­žni­ka­ Škol­sko­ga­ od­bo­ra­ Za­nat­sko-tr­go­vač­ke­ ško­le,­ či­ji­ je­ rad­znat­no­una­pri­je­dio.­Ipak,­u­svo­jem­naci­o­nal­nom­ ra­du­ ni­je­ po­pu­stio­ te­ je­ na­stavio­su­dje­lo­va­ti­u­ra­du­bu­nje­vač­kih­dru­štava,­pra­tio­je­kul­tur­ne­do­ga­đa­je,­a­imao­je­i­ bo­ga­tu­ osob­nu­ knji­žni­cu.­ Bio­ je­ je­dan­ od­ naj­bo­ljih­pri­ja­te­lja­Mi­je­Man­di­ća,­s­ko­jim­ je­su­ra­đi­vao­u­ti­sku­i­na­po­lju­jav­no­ga­djelo­va­nja.­Uz­to­je­bio­tam­bu­raš­u­Do­bro­voljnoj­tam­bu­ra­škoj­dru­ži­ni,­je­dan­od­osni­va­ča­ Po­tro­šač­ke­za­dru­ge­su­bo­tič­kih­dr­žav­nih­činov­ni­ka­i­na­mje­šte­ni­ka­u­dr­žav­noj­i­za­kono­dav­noj­slu­žbi­(1906.-08.)­te­vi­še­go­di­na­ pred­sjed­nik­ Do­bro­volj­no­ga­ va­tro­ga­sno­ga­ dru­štva­u­Su­bo­ti­ci.

rav­na­te­lja­puč­kih­ško­la­po­sta­vljen­je­1919.,­ po­sli­je­je­bio­uprav­nik­obrt­nič­kih­ško­la,­a­ na­kra­ju­je­pre­u­zeo­po­lo­žaj­upra­vi­te­lja­Trgo­vač­ko-še­grt­ske­ško­le.­Na­tom­je­mje­stu­ ostao­ do­ 1921.,­ kad­ je­ pod­nio­ ostav­ku.­ U­ pro­svje­ti­je­pro­veo­naj­ve­ći­dio­rad­no­ga­vije­ka.­Od­lu­kom­mi­ni­stra­tr­go­vi­ne­i­in­du­strije­od­15.­X.­1925.­po­sta­vljen­za­upra­vi­te­lja­ Op­će­obrt­nič­ke­ško­le,­a­1926.­za­škol­sko­ga­ nad­zor­ni­ka.­S­te­je­du­žno­sti­pri­sil­no­umi­rovljen­1927. ­ I­na­kon­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­bio­je­među­kul­tur­no­i­po­li­tič­ki­naj­an­ga­ži­ra­ni­jim­bunje­vač­ko-hr­vat­skim­in­te­lek­tu­a­la­ci­ma.­Bio­je­ me­đu­su­bo­tič­kim­pred­stav­ni­ci­ma­na­sa­mopro­kla­mi­ra­noj­Ve­li­koj­na­rod­noj­skup­šti­ni­u­ No­vom­Sa­du­25.­XI.­1918.,­ko­ja­je­pro­glasi­la­ras­kid­ve­za­s­Austro-Ugar­skom.­Je­dan­ je­od­osni­va­ča­Pro­svjet­no­ga­dru­štva­Neven (po­sli­je­ Hr­vat­sko­ga­ pro­svjet­no­ga­ dru­štva­ Neven),­či­ju­je­osni­vač­ku­skup­šti­nu­osobno­ otvo­rio­ 30.­ VI­II.­ 1920.­ te­ je­ od­ 1927.­ bio­ i­ nje­gov­ pred­sjed­nik.­ Su­dje­lo­vao­ je­ u­ pri­pre­ma­nju­i­or­ga­ni­zi­ra­nju­lo­kal­ne­ma­nife­sta­ci­je­obi­lje­ža­va­nja­ti­su­ću­go­di­šnji­ce­Hrvat­sko­ga­Kra­ljev­stva­1925.,­ko­ja­se­sla­vi­la­ na­ra­zi­ni­ci­je­le­ze­mlje.­Bio­je­na­če­lu­Pri­ređi­vač­ko­ga­ od­bo­ra­ za­ pro­sla­vu­ ti­su­ću­go­dišnji­ce­ Hr­vat­sko­ga­ Kra­ljev­stva­ 1925.,­ ko­ji­ je­osno­va­la­jed­na­stru­ja,­uz­po­moć­BŠS-a­ i­hr­vat­skih­kul­tur­nih­dru­šta­va,­u­pr­vom­redu­Hr­vat­sko­ga­pro­svjet­no­ga­dru­štva­Neven iz­Su­bo­ti­ce.­Iako­je­dru­ga­stru­ja­uz­po­moć­ grad­skih­vla­sti,­se­na­ta,­so­kol­sko­ga­dru­štva­ i­Voj­vo­đan­ske­puč­ke­stran­ke­već­or­ga­ni­zira­la­pro­sla­vu­8.­ruj­na,­i­oni­su­pri­re­di­li­vlasti­tu­ te­ su,­ uz­ su­dje­lo­va­nje­ mno­go­broj­nih­ go­sti­ju­ iz­ Hr­vat­ske,­ na­ Tr­gu­ kra­lja­ To­misla­va­ 20.­ IX.­ 1925.­ po­sta­vi­li­ spo­men-ploču­na­ko­joj­je­iz­re­kom­sta­ja­lo­da­je­po­di­žu­ bu­nje­vač­ki­ Hr­va­ti.­ Ka­da­ je­ 12.­ X.­ 1929.­ osno­va­na­ su­bo­tič­ka­ po­dru­žni­ca­ Hr­vat­skoga­kul­tur­no­ga­dru­štva­Napredak­iz­Sa­ra­jeva,­iza­bran­je­za­nje­zi­na­pred­sjed­ni­ka.­Bio­ je­ i­ do­pred­sjed­nik­ su­bo­tič­ke­ po­dru­žni­ce­ Hr­vat­sko­ga­ ra­di­še,­ od­bor­nik­ Hr­vat­sko­ga­ pro­svjet­no­ga­do­ma­u­Su­bo­ti­ci,­po­ča­sni­bilje­žnik­Puč­ke­ka­si­ne­i­dr.

­ Od­mah­ na­kon­ svr­ga­va­nja­ ma­džar­ske­ vla­sti­ uje­sen­ 1918.­ po­stao­ je­ uprav­ni­kom­ Grad­ske­eko­no­mi­je­na­Pa­li­ću,­a­za­tim­je­s­ Mi­jom­Man­di­ćem­agil­no­ra­dio­na­sla­ve­nizi­ra­nju­ško­la­u­Su­bo­ti­ci­i­na­sa­la­ši­ma­te­se­ ­ Po­li­tič­ki­ je­ naj­pri­je­ bio­ ak­ti­van­ u­ Bubo­rio­za­rav­no­prav­nu­upo­ra­bu­la­ti­ni­ce.­Za­ nje­vač­ko-šo­kač­koj­ stran­ci­ (BŠS),­ a­ u­ po-

61

IŠPA­NO­VIĆ

dje­la­ma­1925.­pri­klo­nio­se­li­be­ral­noj­struji,­ko­ju­su­či­ni­li­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­ Stje­pan­ Voj­nić­ Tu­nić­ i­ dru­gi,­ uglav­nom­ pro­fe­so­ri­i­od­vjet­ni­ci,­na­su­prot­puč­koj,­koju­su­či­ni­li­Vra­nje­Su­da­re­vić,­Bla­ško­Ra­jić­ i­dru­gi,­uglav­nom­sve­će­ni­ci,­a­pod­u­pi­rao­ju­ je­i­Laj­čo­Bu­da­no­vić.­S­pri­bli­ža­va­njem,­a­ za­tim­ i­ uje­di­nje­njem­ BŠS-a­ i­ HSS-a,­ prela­zi­s­osta­lim­član­stvom­u­re­do­ve­Hr­vat­ske­ se­ljač­ke­ stran­ke­ Stje­pa­na­ Ra­di­ća.­ On­ ga­ je,­ kao­ mi­ni­star­ pro­svje­te,­ u­ ve­lja­či­ 1926.­ u­ Su­bo­ti­ci­ po­sta­vio­ za­ škol­sko­ga­ nad­zorni­ka­ na­ mje­sto­ smi­je­nje­no­ga­ Alek­san­dra­ Mi­ki­ća.­ Do­ pro­sin­ca­ 1927.­ u­ su­bo­tič­koj­ ko­tar­skoj­ or­ga­ni­za­ci­ji­ HSS-a­ bio­ je­ dru­gi­ taj­nik,­a­na­kon­ostav­ke­Stje­pa­na­Do­lja­ni­na­ na­taj­nič­ku­funk­ci­ju­po­stao­je­pr­vim­taj­nikom­ko­tar­ske­or­ga­ni­za­ci­je.­Or­ga­ni­zi­rao­je­ i­ pra­tio­ rad­ ogra­na­ka­ u­ Su­bo­ti­ci­ s­ oko­licom,­ za­tim­ u­ oko­li­ci­ Bač­ke­ To­po­le,­ te­ je­ pri­re­dio­ niz­ skup­šti­na­ u­ vri­je­me­ pri­pre­ma­ za­iz­bo­re.­Bu­du­ći­da­je­na­lo­kal­nim­iz­bori­ma­1927.­iza­bran­na­li­sti­HSS-a,­bio­je­i­ član­ Klu­ba­ grad­skih­ od­bor­ni­ka­ Hr­vat­ske­ se­ljač­ke­stran­ke­u­Su­bo­ti­ci.­Osno­van­je­25.­ III.­ 1928.,­ a­ či­ni­li­ su­ ga­ od­bor­ni­ci­ HSS-a­ iza­bra­ni­ na­ pr­vim­ op­ćin­skim­ iz­bo­ri­ma­ u­ Voj­vo­di­ni­u­stu­de­nom­1927.:­Sti­pan­Voj­nić­ Tu­nić,­Jo­sip­Vu­ko­vić­Đi­do,­Mir­ko­Iv­ko­vić­ Ivan­de­kić,­ Ni­ko­la­ Mat­ko­vić,­ Ma­ti­ja­ Išpano­vić­i­dr. ­ U­ vri­je­me­ ob­no­ve­ stra­nač­ko­ga­ ži­vota­ 1931.­ na­kon­ Še­sto­si­je­čanj­ske­ dik­ta­tu­re­ kra­lja­Alek­san­dra,­s­još­ne­ko­li­ko­is­tak­nu­tih­ bu­nje­vač­kih­po­li­ti­ča­ra­(bra­ća­Mir­ko­i­Ivan­ Iv­ko­vić­ Ivan­de­kić)­ pod­u­pi­rao­ je­ vla­di­nu­ po­li­ti­ku­in­te­gral­no­ga­ju­go­sla­ven­stva­dje­luju­ći­ u­ Ju­go­sla­ven­skoj­ ra­di­kal­noj­ se­ljač­koj­ de­mo­kra­ci­ji­ (JRSD,­ po­sli­je­ je­ pro­mi­je­ni­la­ ime­ u­ Ju­go­sla­ven­ska­ na­ci­o­nal­na­ stran­ka).­ Bio­je­taj­nik­su­bo­tič­ke­po­dru­žni­ce­JRSD-a­ 1933.­Su­dje­lo­vao­je­na­osni­vač­kom­sku­pu­ Ma­ti­ce­su­bo­tič­ke­14.­I.­1934. ­ Knji­žev­nu­ za­o­stav­šti­nu­ i­ bo­ga­ta­ osobna­knji­žni­ca­ne­sta­le­su­na­kon­nje­go­ve­smrti.­ U­ su­bo­tič­kom­ Nevenu­ ob­ja­vlji­vao­ je­ 1890.-1929.­re­a­li­stič­ne­pri­po­vi­jet­ke­i­cr­ti­ce­ iz­sva­ko­dne­vi­ce,­a­na­kon­1918.­i­po­li­tič­ke­ uvod­ni­ke­ te­ član­ke­ o­ pro­svje­ti,­ škol­stvu­ i­ dru­štve­nim­pi­ta­nji­ma.­Su­ra­đi­vao­je­i­u­dru62

gim­ su­bo­tič­kim­ ča­so­pi­si­ma­ i­ no­vi­na­ma­ (Su­bo­tič­ka Danica, Hrvatske novine, Subotič­ki glasnik, Narodna sloga, Glas naroda). Pot­pi­si­vao­se­s­I.,­Di­zdar,­D. ­ Imao­ je­ je­da­na­e­ste­ro­ dje­ce,­ od­ ko­jih­ je­ pe­te­ro­ osta­lo­ ži­vo:­ Iren­u­ (1907.),­ Lenku­ (1912.),­Ton­ku­ (1908.),­To­šu­ (1914.)­ i­ Mir­ka­(1919.).­Nje­go­va­je­unu­ka­Ve­ro­ni­ka­ Išpa­no­vić-Ra­doj­ko­vić. Iz­vo­ri:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­Su­bo­ti­ca,­F:47.­II­19/1921;­ F:47,­II­132/1925. Lit.:­Neven,­Su­bo­ti­ca,­9/1900,­8/1926,­44,­49/1926,­ 33,­ 37,­ 47,­ 50,­ 51/1927,­ 15/1928;­ Glas naroda, Su­bo­ti­ca,­ br.­ 19/1935;­ Su­bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ ili­ bu­ nje­vač­ko­šo­kač­ki­ ka­len­dar­ za­ pre­stup­nu­ go­di­nu­ 1936,­Su­bo­ti­ca,­1935;­G.­Ki­kić,­Antologija proze bu­nje­vač­kih­Hr­va­ta,­Za­greb,­1971;­J.­Te­mu­no­vić,­ Su­bo­tič­ka­ma­ti­ca,­Su­bo­ti­ca,­2002;­R.­Sken­de­ro­vić,­ Bla­ško­Ra­jić­i­Hr­vat­ska­se­ljač­ka­stran­ka­–­raz­li­či­ti­ kon­cep­ti­na­ci­o­nal­nog­iden­ti­te­ta­bač­kih­Hr­va­ta,­u:­ Di­ja­log­po­vje­sni­ča­ra­–­isto­ri­ča­ra­8,­Za­dar­26.­28.­ ruj­na­2003.,­Za­greb,­2004;­S.­Mač­ko­vić,­Obi­lje­žava­nje­ ti­suć­go­di­šnji­ce­ hr­vat­skog­ kra­ljev­stva­ u­ Subo­ti­ci,­ u:­ Kla­sje­ na­ših­ rav­ni,­ 3-4/2005,­ Su­bo­ti­ca;­ Hrvatski biografski leksikon,­6,­Za­greb,­2005;­M.­ Cin­do­ri-Šin­ko­vić,­E.­Ba­žant,­Neven: Zabavno-pouč­ni­ mi­seč­nik­ za­ Bu­njev­ce­ i­ Šok­ce­ (1884­1914):­ Bi­bli­o­gra­fi­ja,­Be­o­grad­–­Su­bo­ti­ca,­2008;­M.­Eveto­vić,­ Kul­tur­na­ po­vi­jest­ bu­nje­vač­kih­ i­ šo­kač­kih­ Hrvata, Subotica, 2010. S.­Mač­ko­vić­i­E.­Ba­žant

IŠPA­NO­VIĆ,­ Mir­ko (Subotica, 6. III. 1919.­–­kraj­Bač­ke­Pa­lan­ke,­29.­IV.­1944.),­ su­di­o­nik­ an­ti­fa­ši­stič­ko­ga­ po­kre­ta­ ot­pora.­Sin­je­uči­te­lja­i­dru­štve­no­ga­dje­lat­ni­ka­ Ma­ti­je­te­An­to­ni­je,­rođ.­Mač­ko­vić,­brat­odvjet­ni­ka­ To­še.­ Osnov­nu­ ško­lu­ i­ Dr­žav­nu­ mu­šku­gim­na­zi­ju­za­vr­šio­je­u­rod­nom­gradu.­Na­Prav­ni­fa­kul­tet­u­Su­bo­ti­ci­upi­sao­se­ 1937.,­ali­ga,­iako­je­bio­iz­vr­stan­stu­dent,­ ni­je­uspio­za­vr­ši­ti­jer­fa­kul­tet­pre­stao­ra­di­ti­ pri­je­iz­bi­ja­nja­ra­ta­po­čet­kom­trav­nja­1941. ­ Još­ u­ gim­na­zij­skim­ da­ni­ma­ po­stao­ je­ čla­nom­SKOJ-a.­Za­vri­je­me­stu­di­ja­bio­je­ ak­ti­van­ u­ fa­kul­tet­skoj­ stu­dent­skoj­ udruzi­ Sever,­ ko­ja­ je­ bi­la­ pod­ ko­mu­ni­stič­kim­ utje­ca­jem.­Su­ra­đi­vao­je­u­su­bo­tič­kom­ljevi­čar­skom­ li­stu­ Híd,­ za­ ko­ji­ je­ 1939.­ napi­sao­ ras­pra­vu­ Voj­vo­đan­ska­ in­du­stri­ja. U ruj­nu­1941.­uhi­ti­la­ga­je­ma­džar­ska­po­li­ci­ja­

IŠPA­NO­VIĆ

te­ je­ upu­ćen­ u­ is­tra­žni­ za­tvor­ u­ Žu­tu­ kuću,­gdje­je­bio­pod­vrg­nut­tor­tu­ri.­Osu­đen­je­ 19.­III.­1942.­na­5­mje­se­ci­za­tvo­ra,­a­ka­znu­ je­ od­slu­žio­ se­ge­din­skom­ za­tvo­ru­ Csil­lag.­ Ubr­zo­ je­ mo­bi­li­zi­ran­ u­ ma­džar­sku­ voj­sku­ u­po­stroj­bu­Po­gra­nič­ni­lov­ci,­ko­ja­je­po­slije­pre­mje­šte­na­u­Bač­ku­To­po­lu,­a­za­tim­u­ Bač­ku­Pa­lan­ku.­I­u­odo­ri­je­dje­lo­vao­na­orga­ni­zi­ra­nju­i­po­ve­zi­va­nju­ko­mu­ni­sta­te­na­ nji­ho­vu­pre­ba­ci­va­nju­u­Sri­jem.­Stra­dao­je­ u­ po­ku­ša­ju­ pre­la­ska­ pre­ko­ Du­na­va­ u­ Srijem,­dok­su­dru­ga­dvo­ji­ca­voj­ni­ka­ko­ja­su­ su­dje­lo­va­la­ u­ ak­ci­ji,­ Al­be­ Fran­ci­ško­vić­ i­ Dan­čo­Bar­tuš,­uhi­će­na,­osu­đe­na­na­smrt­te­ obje­še­na.

Mirko Išpanović

­ Po­ko­pan­ je­ na­ bač­ko­pa­la­nač­kom­ groblju,­a­1945.­obi­telj­je­nje­go­ve­ostat­ke­preni­je­la­ u­ obi­telj­sku­ grob­ni­cu­ na­ Baj­skom­ gro­blju­u­Su­bo­ti­ci. Iz­vor:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:176.­ Zbir­ka­ ma­te­ri­ja­la­ o­ rad­nič­kom­ i­ na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kom­ po­kre­tu­–­Su­bo­ti­ca,­1903.-89. Lit.:­ M.­ Du­ba­jić,­ Mir­ko­ Išpa­no­vić,­ Rukovet, 6/1984,­Su­bo­ti­ca.

S.­Mač­ko­vić

IŠPA­NO­VIĆ,­ Pa­jo­ (Kać­mar?,­ 1886.­ –­ Kać­mar,­20.­IV.­1941.),­ra­tar,­po­li­tič­ki­akti­vist.­ U­ nje­go­vu­ je­ rod­nom­ se­lu,­ pre­ma­ slu­žbe­noj­sta­ti­sti­ci,­1890.­bi­lo­je­4884­stanov­ni­ka,­ od­ ko­jih­ su­ Ni­jem­ci­ či­ni­li­ 52%,­ Hr­va­ti­ (Bu­njev­ci)­ 25%,­ a­ Ma­dža­ri­ 21%­ sta­nov­ni­ka.­U­svo­joj­je­za­jed­ni­ci­slo­vio­za­ ro­do­lju­ba­i­lju­bi­te­lja­pi­sa­ne­hr­vat­ske­ri­je­či.­ Na­ci­o­nal­nu­ svi­jest­ još­ mu­ je­ vi­še­ osna­žio­ alj­ma­ški­ žup­nik­ Laj­čo­ Po­lja­ko­vić,­ ko­ji­ je­ on­dje­slu­žbo­vao­1905.-23.­Ste­kao­je­za­vidno­ ima­nje,­ a­ pri­je­ Pr­vo­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ imao­i­krč­mu­u­Aj­zi­ban­skom­so­ka­ku.­Bio­ je­ i­ »or­di­na­coš«,­ tj.­ slu­žbe­ni­ se­o­ski­ ko­čijaš,­či­ja­je­za­da­ća­bi­la­vla­sti­tim­ka­ru­ca­ma­

vo­zi­ti­se­o­ske­čel­ni­ke­i­oba­vlja­ti­dru­ge­zada­će.­To­se­zva­nje­mo­glo­do­bi­ti­sa­mo­preko­na­tje­ča­ja.­Od­si­ječ­nja­1913.­bio­je­član­ se­o­sko­ga­za­stup­nič­ko­ga­ti­je­la­s­40­čla­no­va.­ U­ Pr­vom­ svjet­skom­ ra­tu­ bio­ je­ voj­nik­ na­ ta­li­jan­skoj­i­na­ru­skoj­bo­ji­šni­ci. ­ Na­kon­ što­ je­ srp­ska­ voj­ska­ 13.­ XI.­ 1918.­za­po­sje­la­Baj­ski­tro­kut,­umje­sto­dota­da­šnjih­kać­mar­skih­čel­ni­ka­uime­Na­rodno­ga­od­bo­ra­u­Kać­ma­ru­je­iza­bra­no­no­vo­ se­o­sko­vod­stvo­s­19­hr­vat­skih­i­7­nje­mačkih­ čla­no­va.­ Pa­jo­ Išpa­no­vić­ iza­bran­ je­ za­ kne­za,­ a­ za­ pot­kne­za­ Fe­renc­ Schnobl.­ U­ su­gla­sno­sti­ s­ be­o­grad­skom­ vla­dom­ i­ Narod­nom­ upra­vom­ u­ No­vom­ Sa­du,­ no­ve­ su­ vla­sti­ s­ ve­li­kom­ na­dom­ u­ Pa­riz­ po­slale­ba­čvan­sko­iza­slan­stvo­s­25­čla­no­va­kako­ bi­ on­dje­ od­ po­bjed­nič­kih­ si­la­ za­tra­ži­li­ pri­klju­če­nje­Baj­sko­ga­tro­ku­ta­no­vo­na­sta­loj­ ju­go­sla­ven­skoj­dr­ža­vi.­Na­če­lu­iza­slan­stva­ bio­je­baj­ski­ve­li­ki­žu­pan­Va­so­Do­lin­ka,­a­ čla­no­vi­ su­ mu­ bi­li­ Ši­mun­ Ru­dić,­ dr.­ Ivan­ Abra­mo­vić­i­Ste­fan­Nitsch­iz­Alj­ma­ša,­Josip­Vu­ko­vić­Đi­do­iz­Bi­ki­ća,­Jo­za­Ve­lin­iz­ San­to­va,­ Pe­tar­ Pe­kić­ iz­ Sen­ti­va­na,­ Pa­jo­ Išpa­no­vić­ i­ Fe­renc­ Schnobl­ iz­ Kać­ma­ra,­ iz­ Ba­je­ Sándor­ Schwar­zin­ger,­ biv­ši­ gradski­ po­re­zni­ či­nov­nik,­ i­ Ra­do­ Mi­ro­sa­vljević,­za­tim­Bla­ško­Ra­jić,­su­bo­tič­ki­žup­nik,­ Fra­njo­ Pi­ju­ko­vić,­ ta­da­šnji­ som­bor­ski,­ odno­sno­ mo­no­štor­ski­ žup­nik­ ro­dom­ iz­ Aljma­ša,­ i­ dru­gi.­ Ulo­gu­ pre­vo­di­te­lja­ imao­ je­ dr.­Mar­tin­Ma­tić,­som­bor­ski­prav­nik­i­pore­zni­po­vje­re­nik­be­o­grad­ske­vla­de­u­Ba­ji.­ Iza­slan­stvo­ je­ iz­ Ba­je­ kre­nu­lo­ bro­dom­ u­ Be­o­grad,­ a­ odan­de­ 22.­ IX.­ 1919.­ vla­kom­ u­Pa­riz.­Pri­mio­ih­je­pu­kov­nik­Polk,­po­vjere­nik­ame­rič­ko­ga­pred­sjed­ni­ka­Wo­o­dro­wa­ Wil­so­na.­ Iako­ su­ u­ Pa­ri­zu­ pre­go­vo­ri­ te­kli­ na­ en­gle­skom­ i­ fran­cu­skom­ je­zi­ku,­ ko­je­ ve­ći­na­čla­no­va­iza­slan­stva­ni­je­ra­zu­mje­la,­ svi­su­pot­pi­sa­li­za­pi­snik­o­to­me­da­pre­te­žitu­ve­ći­nu­sta­nov­ni­štva­na­se­lja­ko­ja­oni­zastu­pa­ju­či­ne­Sla­ve­ni,­ko­ji­se­že­le­pri­klju­či­ti­ ju­go­sla­ven­skoj­dr­ža­vi. ­ Na­kon­ po­vrat­ka­ na­ sjed­ni­ci­ mje­sne­ skup­šti­ne­odr­ža­noj­13.­XI.­1919.­Išpa­no­vić­ i­Schnobl­tra­ži­li­su­po­8000­kru­na­za­podmi­ri­va­nje­tro­ško­va­pu­to­va­nja­u­Pa­riz,­ko­je­ su­i­do­bi­li,­bu­du­ći­da­se­12.000­kru­na­do­bi63

IŠPA­NO­VIĆ

ve­nih­od­be­o­grad­ske­vla­de­po­ka­za­lo­ne­dovolj­nim. ­ Na­kon­što­su­si­le­An­tan­te­na­za­sje­da­nju­ u­San­Re­mu­24.­IV.­1920.­do­ni­je­le­od­lu­ku­ o­to­me­da­će­Ba­ja­i­Baj­ski­tro­kut­osta­ti­u­ sklo­pu­ Ma­džar­ske,­ pri­pad­ni­ci­ srp­ske­ vojske­21.­VI­II.­1921.­na­pu­sti­li­su­to­pod­ruč­je.­ S­nji­ma­su­oti­šli­i­nji­ho­vi­pri­sta­še,­ko­ji­ma­ su­ be­o­grad­ske­ vla­sti­ osi­gu­ra­le­ po­li­tič­ki­ azil,­me­đu­nji­ma­i­Pa­jo­Išpa­no­vić­i­Fe­renc­ Schnobl.­ Išpa­no­vić­ je­ u­ Kać­ma­ru­ osta­vio­ tri­ve­li­ke­ku­će­i­ze­mlju,­ko­ju­su­ma­džar­ske­ vla­sti­sta­vi­le­pod­se­kve­star,­a­u­nje­go­vu­gosti­o­ni­cu­na­že­lje­znič­koj­po­sta­ji­smje­sti­li­su­ po­gra­nič­nu­voj­sku,­ko­ja­je­sve­de­va­sti­ra­la.­ U­Baj­mo­ku­su­obo­ji­ca­do­bi­li­po­50­ju­ta­ra­ ze­mlje­i­ku­ću.­On­dje­su­ži­vje­li­i­go­spo­da­ri­li­ go­to­vo­20­go­di­na.

IŠPA­NO­VIĆ,­Pe­tar­Du­šan­(Bu­dim­pe­šta,­ 24.­ X.­ 1980.),­ fi­zi­čar,­ ma­te­ma­ti­čar,­ progra­mer.­ Sin­ Mar­ti­na­ i­ Eve,­ rođ.­ Ko­zma.­ Osnov­no­ško­lo­va­nje­za­vr­šio­je­u­Bu­dim­pešti,­u­ta­da­šnjoj­Hr­vat­sko-srp­skoj­osnov­noj­ ško­li.­ God.­ 1998.­ ma­tu­ri­rao­ je­ u­ bu­dimpe­štan­skoj­ Gim­na­zi­ji­ Miklós Radnóti.­ Diplo­mi­rao­ je­ na­ Pri­ro­do­slov­nom­ fa­kul­te­tu­ Sve­u­či­li­šta­ Loránd Eötvös­ u­ Bu­dim­pe­šti­ 2005.,­ gdje­ je­ 2009.­ i­ dok­to­ri­rao­ ob­ra­nivši­ di­ser­ta­ci­ju­ Sta­ti­stič­ke­ me­to­de­ u­ di­na­ mici dislokacije (Statisztikus módszerek a diszlokáció dinamikában).

­ Od­1.­VI­II.­2009.­kao­znan­stve­ni­su­radnik­ ra­di­ u­ In­sti­tu­tu­ Paul­ Scher­rer (PSI) u Švi­car­skoj.­Ba­vi­se­is­tra­ži­va­njem­svoj­sta­va­ tva­ri,­ pro­u­ča­va­njem­ dis­lo­ka­ci­je­ kri­stal­nih­ struk­tu­ra.­Ra­do­ve­je­ob­ja­vlji­vao­u­Physi­cal­ ­ Ne­ko­li­ko­da­na­na­kon­što­su­ma­džar­ske­ Re­vi­ew­ B­ (New­York,­ 2007,­ 2008),­ Jourvoj­ne­sna­ge­ušle­u­Bač­ku­13.­IV.­1941.,­u­ nal­ of­ Sta­ti­sti­cal­ Mec­ha­nics­ (Bri­stol,­ UK,­ Baj­mo­ku­ su­ uhi­će­ni­ Pa­jo­ Išpa­no­vić­ i­ Fe- 2008) i Phi­lo­sop­hi­cal­Ma­ga­zi­ne­(Lon­don,­ renc­Schnobl­te­su­vra­će­ni­u­Kać­mar,­gdje­ 2010). su­ za­tvo­re­ni­ u­ po­drum.­ Su­tra­dan­ su­ ih­ Ž.­Man­dić dvo­ji­ca­ ma­džar­skih­ pri­čuv­nih­ do­mo­bra­na­ Sándor­ Hornyák­ i­ János­ Ke­se­rű­ (Kre­kić)­ IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ,­ Ve­ro­ni­ka tre­ba­la­ ot­pra­ti­ti­ pje­ši­ce­ u­ Ba­ju,­ no­ u­ kać- (Su­bo­ti­ca,­24.­X.­1944.),­sve­u­či­li­šna­pro­femar­skom­su­ih­po­lju­ubi­li­hi­cem­u­po­ti­ljak.­ so­ri­ca,­ne­u­rop­si­hi­ja­tri­ca.­Kći­je­To­še­IšpaUbr­zo­su­ih­po­ko­pa­li­u­kać­mar­skom­Sen- no­vi­ća,­od­vjet­ni­ka,­i­Vik­to­ri­je,­rođ.­Če­ljućan­skom­ gro­blju,­ bez­ ika­kva­ obi­ljež­ja.­ U­ ska,­ unu­ka­ Ma­ti­je­ Išpa­no­vi­ća.­ Osnov­nu­ slu­žbe­nu­ma­tič­nu­knji­gu­umr­lih­upi­sa­ni­su­ ško­lu­i­gim­na­zi­ju­za­vr­ši­la­je­u­Su­bo­ti­ci,­a­ kao­»ne­po­zna­ti«. di­plo­mi­ra­la­ je­ 1969.­ na­ Me­di­cin­skom­ fa­ Ne­ko­li­ko­mje­se­ci­na­kon­što­su­u­Kać- kul­te­tu­ u­ Be­o­gra­du.­ Is­pr­va­ je­ ra­di­la­ kao­ mar­21.­X.­1944.­sti­gle­so­vjet­ske­po­stroj­be,­ li­ječ­ni­ca­ op­će­ prak­se­ u­ am­bu­lan­ta­ma­ Doa­s­nji­ma­i­mla­di­kać­mar­ski­Bu­njev­ci­ko­ji­ ma­ zdra­vlja­ u­ Su­bo­ti­ci­ 1969.-72.­ Bi­la­ je­ su­ pri­je­ to­ga­ oti­šli­ u­ par­ti­za­ne,­ u­ pro­lje­će­ spe­ci­ja­li­zan­ti­ca­ na­ Kli­ni­ci­ za­ ne­u­rop­si­hi1945.­Pa­jo­Išpa­no­vić­i­Fe­renc­Schnobl­eks- ja­tri­ju­ i­ na­ In­sti­tu­tu­ za­ men­tal­no­ zdra­vlje­ hu­mi­ra­ni­su­i­sve­ča­no­po­ko­pa­ni.­Nji­ho­vi­su­ u­Be­o­gra­du­1973.-75.,­a­spe­ci­ja­li­stič­ki­isubo­ji­ce­uhi­će­ni­1946.,­a­1948.­i­osu­đe­ni­na­ pit­ po­lo­ži­la­ je­ 1976.­ Na­kon­ to­ga­ ra­di­la­ je­ 6,­od­no­sno­5­go­di­na­pri­sil­no­ga­ra­da. kao­spe­ci­ja­li­sti­ca,­od­no­sno­kao­še­fi­ca­OdIz­vo­ri:­ Sze­ge­di­ Népbíróság­ 7/14/48.­ sz.­ pe­ri­ra­tok;­ sje­ka­za­kli­nič­ku­ne­u­ro­fi­zi­o­lo­gi­ju­na­Ne­uUsmje­no­ka­zi­va­nje­pok.­Józsefa­Zor­na­iz­Kać­ma­ra. ro­lo­škom­ odje­lu­ Op­će­ bol­ni­ce­ u­ Su­bo­ti­ci­ 1976.-77.­Ota­da­ra­di­u­Be­o­gra­du,­is­pr­va­na­ Lit.:­ P.­ Pe­kić,­ Bu­njev­ci­ na­ Mi­rov­noj­ kon­fe­ren­ciji­u­Pa­ri­zu,­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­1,­Su­bo­ti­ca,­1935;­ Kli­ni­ci­ za­ dječ­ju­ ne­u­ro­lo­gi­ju­ i­ psi­hi­ja­tri­ju­ T.­ Is­kru­ljev,­ Ras­pe­će­ srp­skog­ na­ro­da­ u­ Sre­mu­ 1977.-82.,­a­za­tim­u­In­sti­tu­tu­za­men­tal­no­ 1914­ go­di­ne­ i­ Ma­dža­ri­ :­ Sa­ ma­džar­ske­ gra­ni­ce­ zdra­vlje,­gdje­je­bi­la­še­fi­ca­Od­sje­ka­za­ne: Bajski trokut : Sent-Andrija,­ No­vi­ Sad,­ 1936;­ u­rop­si­ho­lo­gi­ju­1982.-91.,­na­čel­ni­ca­Od­je­la­ M.­ Hel­len­barth,­ Katymar­ :­ Ein­ un­gar­nde­utsches­ za­znan­stve­no-is­tra­ži­vač­ki­rad­i­edu­ka­ci­ju­ Dorf in Nord-Bacska,­Schwäbisch-Gmünd,­1980;­ 1991.-2001.,­še­fi­ca­Od­sje­ka­za­is­tra­ži­va­nje­ A.­ Schmidt,­ Erin­ne­rung­ (ru­ko­pis­ u­ Mu­ze­ju­ Türr­ u­ dječ­joj­ psi­hi­ja­tri­ji­ 2002.-05.­ te­ vr­ši­te­ljiIstván­u­Ba­ji);­A.­Zorn,­Ispánovity Pál­(ru­ko­pis). ca­ du­žno­sti­ po­moć­ni­ce­ di­rek­to­ra­ In­sti­tu­ta­ Ž.­Man­dić 2000.-01.­ i­ 2004.-05.­ U­ raz­do­blju­ 2005.64

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

06.­ ob­na­ša­la­ je­ du­žnost­ po­moć­ni­ce­ mi­nistra­ra­da,­za­po­šlja­va­nje­i­so­ci­jal­ne­po­li­ti­ke­ u­Sek­to­ru­za­har­mo­ni­za­ci­ju­pro­pi­sa­s­pravnom­ste­če­vi­nom­Europ­ske­Uni­je,­me­đu­narod­nu­su­rad­nju­i­upra­vlja­nje­pro­jek­ti­ma. ­ Na­ po­sli­je­di­plom­skom­ stu­di­ju­ iz­ Klinič­ke­ ne­u­ro­fi­zi­o­lo­gi­je­ i­ epi­lep­to­lo­gi­je­ na­ Me­di­cin­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­o­gra­du­ ob­rani­la­je­ma­gi­star­sku­rad­Kli­nič­ki­aspek­ti­psi­ ho­mo­tor­nih­na­pa­da­1978.,­a­na­istom­je­fakul­te­tu­1983.­ob­ra­ni­la­i­di­ser­ta­ci­ju­iz­dječ­je­ ne­u­rop­si­ho­lo­gi­je­pod­na­zi­vom­To­nič­no­po­ stu­ral­na,­psi­ho­mo­tor­na­i­sa­znaj­na­or­ga­ni­ zovanost dece sa razvojnom konstruktivnom dispraksijom.­ Po­la­zi­la­ je­ dok­tor­ski­ stu­dij­i­na­Sve­u­či­li­štu­Pa­ris­De­scar­tes­(Paris­V),­a­u­bol­ni­ci­Henri Rousselle­ra­di­la­je­ kao­stra­na­asi­sten­ti­ca­na­Ka­te­dri­za­dječ­ju­ ne­u­rop­si­hi­ja­tri­ju­ isto­ga­ sve­u­či­li­šta­ 1979.80.­ Ra­di­ struč­no­ga­ usa­vr­ša­va­nja­ bo­ra­vi­la­ je­ 1985.­ na­ Na­ci­o­nal­nom­ in­sti­tu­tu­ za­ istra­ži­va­nje­ hen­di­ke­pa­ u­ Was­hing­to­nu­ te­ 1989.­na­stu­dij­skom­bo­rav­ku­na­Ne­u­ro­loškom­in­sti­tu­tu­u­Bri­sto­lu,­Ve­li­ka­Bri­ta­ni­ja.­ Na­ De­fek­to­lo­škom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­o­gra­du­ na­ pred­me­ti­ma­ Ne­u­ro­lo­gi­ja­ i­ psi­hi­ja­tri­ja­ i­ Ne­u­rop­si­ho­lo­gi­ja­s­re­e­du­ka­tiv­nim­me­to­dama­bi­la­je­asi­sten­ti­ca­1982.-86.,­do­cen­ti­ca­ 1986.-90.,­ iz­van­red­na­ pro­fe­so­ri­ca­ 1990.95.­te­re­do­vi­ta­pro­fe­so­ri­ca­od­1995. ­ Kao­ svjet­ski­ pri­zna­ta­ struč­nja­ki­nja­ za­ men­tal­no­ zdra­vlje­ dje­ce,­ su­dje­lo­va­la­ je­ u­ iz­ved­bi­ ili­ je­ bi­la­ glav­na­ is­tra­ži­va­či­ca­ veće­ga­bro­ja­do­ma­ćih­i­me­đu­na­rod­nih­znanstve­no-is­tra­ži­vač­kih­pro­je­ka­ta­te­ko­or­di­nato­ri­ca­ psi­ho­so­ci­jal­nih­ pro­je­ka­ta­ po­dr­ža­nih­ od­ me­đu­na­rod­nih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ (UNI­CEF,­ Sa­ve­ the­ Chil­dren, Handicap International),­ko­ji­su­na­mi­je­nje­ni­oču­va­nju­men­talno­ga­zdra­vlja­i­za­šti­ti­pra­va­dje­ce­i­mla­dih­ iz­lo­že­nih­stre­so­vi­ma­ra­ta,­iz­bje­gli­štva,­nepo­volj­nim­dru­štve­nim­okol­no­sti­ma­i­na­silju­u­obi­te­lji. ­ Su­dje­lo­va­la­je­u­ra­du­ve­će­ga­bro­ja­vladi­nih­ti­je­la­te­na­ci­o­nal­nih­i­me­đu­na­rod­nih­ eks­pert­nih­sku­pi­na:­Vi­je­ća­za­pra­va­dje­te­ta­ Vla­de­Sr­bi­je­(od­2002.);­eks­pert­ne­sku­pi­ne­ Mi­ni­star­stva­ za­ so­ci­jal­nu­ po­li­ti­ku­ (2002.03.);­Uprav­no­ga­od­bo­ra­pro­jek­ta­Pak­ta­za­ sta­bil­nost­ju­go­i­stoč­ne­Evro­pe­SEE Mental

He­alth­ Net­work­ (pred­sjed­ni­ca­ 2003.-08.),­ Na­ci­o­nal­ne­ko­mi­si­je­za­men­tal­no­zdra­vlje­ Mi­ni­star­stva­zdra­vlja­(od­2003.);­eks­pert­ne­ sku­pi­ne­Mi­ni­star­stva­ra­da­i­so­ci­jal­ne­po­liti­ke­za­iz­ra­du­Na­ci­o­nal­ne­stra­te­gi­je­i­Ak­cijsko­ga­pla­na­za­pre­ven­ci­ju­i­za­šti­tu­dje­ce­od­ na­si­lja­(2007.-09.),­ko­joj­je­bi­la­pred­sjed­nica;­eks­pert­ne­sku­pi­ne­pro­jek­ta­UNI­CEF-a­ Škola bez nasilja­ (od­ 2005.);­ eks­pert­ne­ sku­pi­ne­Vi­je­ća­Euro­pe­za­iz­ra­du­Kon­venci­je­o­za­šti­ti­dje­ce­od­sek­su­al­ne­zlo­po­ra­be­ i­ sek­su­al­no­ga­ is­ko­ri­šta­va­nja­ (2006.-07.);­ eks­pert­ne­ sku­pi­ne­ Svjet­ske­ zdrav­stve­ne­ or­ga­ni­za­ci­je­ (WHO)­ za­ iz­ra­du­ Europ­ske­ de­kla­ra­ci­je­ o­ dje­ci­ i­ mla­di­ma­ s­ in­te­lek­tual­nim­te­ško­ća­ma­(od­2008.);­re­gi­o­nal­no­ga­ pro­jek­ta­WHO-a­Zdrav­stve­na­mre­ža­ju­go­ i­stoč­ne­ Euro­pe­ za­ una­pre­đe­nje­ po­lo­ža­ja­ djece sa smetnjama u razvoju­ (re­gi­o­nal­na­ ko­or­di­na­to­ri­ca­od­2009.).

V.­Radojković-Išpanović, Nespretno­dete­:­poremećaji­proksije­u­ detinjstvu,­Beograd,­1986.

­ Bi­la­ je­ taj­ni­ca­ Psi­hi­ja­trij­ske­ sek­ci­je­ (1982.-86.)­ i­ Sek­ci­je­ za­ dječ­ju­ ne­u­rop­sihi­ja­tri­ju­ (1985.-90.)­ Srp­sko­ga­ li­ječ­nič­koga­dru­štva­i­jed­na­od­osni­va­ča­Dru­štva­za­ dječ­ju­ i­ ado­le­scent­nu­ psi­hi­ja­tri­ju­ i­ srod­ne­ stru­ke­ Sr­bi­je­ (do­pred­sjed­ni­ca­ 2004.-09.,­ pred­sjed­ni­ca­od­2010.).­Čla­ni­ca­je­Iz­vr­šnoga­od­bo­ra­Od­sje­ka­za­dječ­ju­i­ado­le­scentsku­psi­hi­ja­tri­ju­Svjet­ske­psi­hi­ja­trij­ske­asoci­ja­ci­je­ od­ 2006.,­ Europ­sko­ga­ dru­štva­ za­ dječ­ju­i­ado­le­scent­sku­psi­hi­ja­tri­ju­(Escap),­ Me­đu­na­rod­ne­ aso­ci­ja­ci­je­ za­ dječ­ju­ i­ adole­scent­sku­ psi­hi­ja­tri­ju­ i­ struč­ne­ stru­ke­ 65

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ IŠPA­NO­VIĆ-RA­DOJ­KO­VIĆ

IŠTVAN­ČIĆ,­ Bran­ko­ (Subotica, 5. IV. 1967.),­ film­ski­ i­ te­le­vi­zij­ski­ re­da­telj.­ Uz­ oca­Sti­pa­na,­ze­mljo­rad­ni­ka,­i­maj­ku­Gi­zu,­ rođ.­Vu­jić,­ku­ća­ni­cu,­dje­tinj­stvo­je­pro­veo­ na­Či­ke­ri­ji­i­u­Ta­van­ku­tu.­U­Ta­van­ku­tu­je­ za­vr­šio­osnov­nu­ško­lu,­dok­je­sred­nju­promet­nu­ško­lu­za­vr­šio­u­Su­bo­ti­ci.­Od­1986.­ ­ Sa­mo­stal­no­i­u­su­a­u­tor­stvu­ob­ja­vi­la­je­ do­ od­la­ska­ na­ stu­dij­ bio­ je­ ot­prav­nik­ vlave­lik­broj­ra­do­va­u­struč­noj­do­ma­ćoj­pe­ri­o- ko­va­ na­ že­lje­znič­koj­ po­sta­ji­ u­Ta­van­ku­tu.­ di­ci­(Rukovet,­Su­bo­ti­ca,­1964;­Psi­hi­ja­tri­ja Od­ svo­je­ pet­na­e­ste­ go­di­ne­ ama­ter­ski­ se­ danas,­ Be­o­grad,­ 1981,­ 1982,­ 1984,­ 1985,­ ba­vio­ fil­mom,­ uče­ći­ od­ na­stav­ni­ka­ i­ film1987, 1989, 1990, 1993, 1994, 1995, 1996, sko­ga­pe­da­go­ga­Zoltána­Si­fli­sa.­Na­kon­što­ 1997,­1999,­2001,­2002,­2005,­2006;­Uči­ je­u­dva­na­vra­ta­bio­od­bi­jen­na­pri­jam­nim­ telj,­Be­o­grad,­1983;­Defektologija,­Za­greb,­ is­pi­ti­ma­u­No­vom­Sa­du­i­Be­o­gra­du,­1991.­ 1983;­ Glasnik Zavoda za zaštitu zdravlja upi­sao­se­na­stu­dij­film­ske­re­ži­je­na­Aka­deSrbije,­Be­o­grad,­1995;­Defektološka teori- mi­ji­dram­ske­umjet­no­sti­u­Za­gre­bu,­gdje­je­ ja i praksa,­Be­o­grad,­1982,­1996;­Is­tra­ži­va­ 1999.­i­di­plo­mi­rao. nja u defektologiji,­Be­o­grad,­2002;­Zbornik ­ Pr­vih­ go­di­na­ stu­di­ja­ za­po­čeo­ je­ ho­noradova Simpozijuma razvojne neurologije i­ psi­hi­ja­tri­je,­ Be­o­grad,­ 2002,­ 2003,­ 2004,­ rar­no­ra­di­ti­do­ku­men­tar­ne­fil­mo­ve­i­emi­si­je­ 2005;­ Socijalna misao,­ Be­o­grad,­ 2003;­ na­Hr­vat­skoj­te­le­vi­zi­ji,­is­pr­va­kao­vanj­ski­ Beogradska defektološka škola,­ Be­o­grad,­ su­rad­nik­ u­ svoj­stvu­ sa­mo­stal­nog­ umjet­ni2003;­ Zbornik Pedijatrijske škole Srbije, ka,­ a­ od­ 2003.­ u­ stal­nom­ rad­nom­ od­no­su­ Be­o­grad,­2009)­i­u­mno­gim­ino­zem­nim­pu- kao­re­da­telj.­Nje­gov­stu­dent­ski­film­Rastabli­ka­ci­ja­ma­ (Ne­u­ropsychi­a­trie­ de­ l’en­fan­ nak­(1993.)­na­gra­đen­je­na­me­đu­na­rod­noj­ ce et de l’adolescence,­Pa­ris,­1982,­1990;­ smo­tri­film­skih­ško­la­u­Münche­nu,­a­za­klaŽur­nal­ne­vro­pa­to­lo­gii­i­psi­hi­a­trii,­Mo­skva,­ da­First Film Foundation­iz­Lon­do­na­i­Los­ 1991;­ Pediatric and Perinatal Epidemi- An­ge­le­sa­uvr­sti­la­ga­je­u­iz­bor­New­Di­rec­ ology,­ Bri­stol,­ 1996;­ Pediater,­ Bu­da­pest,­ 1997;­ In­fant­ Men­tal­ He­alth­ Jo­ur­nal,­ East­ Lan­sing,­ MI,­ 2002;­ Intervention: Internati­o­nal­ Jo­ur­nal­ of­ Men­tal­ He­alth,­ Psycho­ social Work and Counselling in Areas of Ar­med­Con­flict,­Am­stel­veen,­2003;­Child:­ Ca­re,­ He­alth­ and­ De­ve­lop­ment,­ Ox­ford,­ 2003;­The­In­ter­na­ti­o­nal­Jo­ur­nal­of­Men­tal­ He­alth­Pro­mo­tion,­Staf­ford,­2005). (IACA­PAP),­ Svjet­ske­ aso­ci­ja­ci­je­ za­ mental­no­zdra­vlje­dje­ce­(Wa­imh),­Me­đu­na­rodno­ga­ dru­štva­ za­ pre­ven­ci­ju­ zlo­sta­vlja­nja­ i­ za­ne­ma­ri­va­nja­ dje­ce­ (IS­PCAN),­ Bri­tanske­aso­ci­ja­ci­je­za­pro­u­ča­va­nje­i­pre­ven­ci­ju­ zlo­sta­vlja­nja­ i­ za­ne­ma­ri­va­nja­ dje­ce­ (BASPCAN)­i­dr.

Dje­la:­Pri­ruč­nik­za­pro­ce­nu­pis­ho­mo­tor­nog­raz­vo­ ja predškolske dece­ (su­a­u­to­ri­ca),­ Be­o­grad,­ 1984;­ Ne­spret­no­ de­te:­ po­re­me­ća­ji­ prak­si­je­ u­ de­tinj­stvu (auto­ri­ca),­Be­o­grad,­1986;­Stresovi rata­(ured­ni­ca,­ su­a­u­to­ri­ca),­ Be­o­grad,­ 1994;­ Zdravlje pod sankcijama­ (ured­ni­ca,­ su­a­u­to­ri­ca),­ Be­o­grad,­ 1994;­ Psiho­so­ci­jal­na­po­moć­u­ško­li­(su­a­u­to­ri­ca),­Ba­nja­Luka,­ 1996;­ Pri­mary­ He­alth­ Ca­re­ Wor­ker­ Tra­i­ning­ Manual (su­a­u­to­ri­ca),­Be­o­grad,­2000;­Pri­ruč­nik­za­ primenu opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja­(ured­ni­ca,­su­a­u­to­ri­ca),­ Be­o­grad,­2006. E.­Lib­man

66

Plakat­filma­Duh­u­močvari, 2006.

IŠTVAN­ČIĆ

tion,­sa­sta­vljen­od­fil­mo­va­šest­naj­per­spektiv­ni­jih­mla­dih­europ­skih­re­da­te­lja.

nost­ že­na­ »sla­mar­ki«,­ taj­ dra­go­cjen­ element­kul­tur­ne­ba­šti­ne­i­pre­po­zna­tljiv­znak­ ­ U­ nje­go­voj­ fil­mo­gra­fi­ji­ po­seb­no­ se­ is- iden­ti­te­ta­ bu­nje­vač­ko-hr­vat­ske­ ma­njin­ske­ ti­ču­ ra­ni­ ama­ter­ski­ 8-mi­li­me­tar­ski­ fil­mo­vi­ za­jed­ni­ce­u­Voj­vo­di­ni.­Za­taj­film,­kao­i­za­ iz­ obi­telj­sko­ga­ i­ za­vi­čaj­no­ga­ ži­vo­ta­ Po- ne­ko­li­ko­pret­hod­nih,­gla­zbu­mu­je­skla­dao­ kretne slike moga dide (1982.) i Berber na brat­Pe­re­Ištvan­čić. biciklu­ (1983.).­ Nje­gu­ju­ći­ stil­ tzv.­ či­sto­ga­ Lit.: T.­Ku­re­lec,­No­vi­uz­let­do­ku­men­ta­ri­zma,­Vijedo­ku­men­ta­ri­zma,­ u­ ko­jem­ se­ na­đe­ mje­sta­ nac,­br.­110,­Za­greb,­1998;­J.­Pa­vi­čić,­Hr­vat­ski­doi­za­hu­mor­i­za­emo­ci­je,­već­s­ra­nim­dje- ku­men­ta­rac­ de­ve­de­se­tih,­ Hr­vat­ski­ film­ski­ lje­to­pis, li­ma­ osva­jao­ je­ raz­ne­ pre­sti­žne­ na­gra­de­ i­ br.­33,­Za­greb,­2003;­I.­Škra­ba­lo,­Hr­vat­ska­film­ska­ uvr­stio­ se­ me­đu­ vo­de­će­ auto­re­ hr­vat­sko- povijest ukratko,­Za­greb,­2008;­www.is­tvan­cic.com. I.­Škra­ba­lo ga­ do­ku­men­tar­no­ga­ fil­ma­ na­ pre­la­sku­ iz­ XX.­u­XXI.­st.­Za­Sla­von­ske­že­tve­ne­obi­ ča­je­ (1995.)­ do­bio­ je­ Zlat­nu­ ulja­ni­cu,­ na- IŠTVAN­ČIĆ,­ Pe­re­ (Su­bo­ti­ca,­ 8.­ IX.­ gra­du­ ka­to­lič­ko­ga­ tjed­ni­ka­ Glas Koncila 1975.),­gla­zbe­nik,­skla­da­telj.­Sin­je­Sti­paza­pro­mi­ca­nje­etič­kih­vri­jed­no­sti­na­fil­mu.­ na­i­Gi­ze,­rođ.­Vu­jić,­s­Či­ke­ri­je,­brat­BranNaj­bo­ljim­ fil­mom­ na­ 7.­ da­ni­ma­ hr­vat­sko- ka­Ištvan­či­ća.­Osnov­nu­je­ško­lu­za­vr­šio­u­ ga­ fil­ma­ u­ Za­gre­bu­ pro­gla­šen­ je­ Plašitelj Ta­van­ku­tu,­a­sred­nju­gla­zbe­nu­u­Su­bo­ti­ci.­ kormorana­(1998.),­a­pri­pa­la­mu­je­i­ugled- God.­1995.­upi­sao­se­na­Mu­zič­ku­aka­de­mina­na­gra­da­film­skih­kri­ti­ča­ra­Ok­ta­vi­jan­za­ ju­u­Za­gre­bu,­smjer­pro­fe­sor­gla­zbe­ne­kulnaj­bo­lji­do­ku­men­tar­ni­film.­Još­ve­ći­fe­sti- tu­re,­na­ko­joj­je­di­plo­mi­rao­2006. val­ski­od­jek­iza­zvao­je­Bunarman (2003.), ­ Za­vri­je­me­osnov­ne­i­sred­nje­ško­le­sviko­ji­ je,­ osim­ na­gra­de­ Ok­ta­vi­jan­ i­ na­gra­de­ rao­ ba­sprim­ u­ Su­bo­tič­kom­ tam­bu­ra­škom­ za­naj­bo­lju­re­ži­ju­na­12.­da­ni­ma­hr­vat­sko- or­ke­stru,­ ko­ji­ vo­di­ Sti­pan­ Ja­ra­ma­zo­vić,­ te­ ga­fil­ma,­do­bio­niz­na­gra­da­na­fe­sti­va­li­ma­ je­če­sto­na­stu­pao­na­kon­cer­ti­ma­to­ga­or­keu­ Ru­munj­skoj­ (Bu­ku­rešt,­ 2003.)­ i­ Ita­li­ji­ stra­ pod­ rav­na­njem­ Zo­ra­na­ Mu­li­ća.­ God.­ (Si­e­na­ i­ Imo­la,­ 2003.).­ Na­gra­đi­va­ni­ su­ i­ 1998.­ za­po­slio­ se­ u­ An­sam­blu­ na­rod­nih­ nje­go­vi­ do­ku­men­tar­ni­ fil­mo­vi­ Že­lje­zni­cu­ ple­so­va­i­pje­sa­ma­Hr­vat­ske Lado­na­mje­stu­ gu­ta­već­da­lji­na (2000.), Izgubljeno blago gla­zbe­ni­ka­ svi­ra­ča,­ svi­ra­ju­ći­ kon­tra­bas­ i­ sri­jem­ski­A-brač,­te­je­bio­vo­di­telj­or­ke­stra­ (2005.) i Be­rač­ka­me­na (2006.). ­ Na­kon­ što­ se­ oku­šao­ kao­ re­da­telj­ TV­ u­an­sam­blu­2003.-08.­Od­2008.­za­po­slen­je­ dra­me­ Zamrznuti kadar­ (1999.),­ sni­mio­ u­Tam­bu­ra­škom­or­ke­stru­HRT-a­na­mje­stu­ je­ svoj­ pr­vi­ igra­ni­ film­ Duh­ u­ mo­čva­ri kon­tra­ba­si­sta.­ S­ oba­ma­ or­ke­stri­ma­ na­stu(2006.),­pre­ma­ro­ma­nu­za­dje­cu­osječ­ko­ga­ pao­je­na­broj­nim­kon­cer­ti­ma­u­Hr­vat­skoj­ pi­sca­An­te­Gar­da­ša.­Bio­je­to­naj­gle­da­ni­ji­ i­ svi­je­tu­ te­ je­ su­dje­lo­vao­ u­ sni­ma­nju­ vi­še­ do­ma­ći­ film­ u­ Hr­vat­skoj­ te­ go­di­ne­ i­ dru- od­ 20­ no­sa­ča­ zvu­ka.­ Stal­ni­ je­ član­ ben­da­ gi­ po­ bro­ju­ gle­da­te­lja­ u­ po­sljed­njih­ de­set­ Ku­žiš,­sta­ri­moj­te­Tam­bu­ra­ško­ga­or­ke­stra­ go­di­na.­Film­je­na­gra­đen­za­naj­bo­lju­re­ži­ju­ Zvonari. na­film­skom­fe­sti­va­lu­Si­la­u­Ita­li­ji­2009.,­a­ su­dje­lo­vao­je­i­na­još­tri­de­se­tak­film­skih­festi­va­la,­po­naj­vi­še­spe­ci­ja­li­zi­ra­nih­za­dječ­ji­ film.­Za­pa­že­na­je­bi­la­i­nje­go­va­15-mi­nut­na­ epi­zo­da­Recikliranje­u­igra­nom­om­ni­bu­su­ Za­gre­bač­ke­ pri­če­ (2009.),­ ko­ji­ je­ za­jednič­ko­dje­lo­de­set­mla­dih­hr­vat­skih­auto­ra.­ Na­kon­to­ga­pri­stu­pio­je­dvo­go­di­šnjoj­re­a­liza­ci­ji­za­htjev­nog­pro­jek­ta­du­go­me­tra­žno­ga­ do­ku­men­tar­no­ga­ fil­ma­ u­ hr­vat­sko-srp­skoj­ ko­pro­duk­ci­ji­Od zrna do slike­(2010.)­s­namje­rom­ da­ ot­me­ za­bo­ra­vu­ li­kov­nu­ umjet-

­ Ba­vi­ se­ i­ kom­po­ni­ra­njem­ i­ pro­gra­mira­njem­ film­ske­ gla­zbe,­ aran­ži­ra­njem­ te­ kom­po­ni­ra­njem­ za­ tam­bu­ra­ške­ or­ke­stre.­ Kom­po­ni­rao­je­gla­zbu­za­vi­še­od­30­do­kumen­tar­nih­fil­mo­va­po­zna­tih­hr­vat­skih­re­date­lja:­Sil­vi­ja­Mi­ro­šni­čen­ka­(Snovi na peronu djetinjstva, Li­ca­ obi­lje­že­na­ vre­me­nom, Op­ho­dar­pru­ge, Bož­je­pi­ja­ni­ce...),­Bran­ka­ Ištvan­či­ća­(Plašitelj kormorana, Lovac na pu­ho­ve,­ U­ po­tra­zi­ za­ Džam­ba­si­ma, Doba veselog stroja...),­ Ire­ne­ Ško­rić­ (On Off, P.M., Rastanak...),­ Ne­na­da­ Pu­hov­sko­ga­ 67

IŠTVAN­ČIĆ IŠTVAN­ČIĆ

(Lo­ra­ –­ Svje­do­čan­stva),­ Mi­re­ Bran­ko­vi­ća­ (Vedran),­An­te­Ma­ri­ća­(Po­to­plje­ni­za­vi­čaj, Lič­ki­ spor­taš­ sto­lje­ća...),­ Gor­da­na­ Sto­ji­ća­ (Ta­jan­stve­na­Hr­vat­ska­:­se­ri­jal, Palatucci I i II,­Od­lu­či­li­su­Hi­tler­i­Ti­to...),­Dra­že­na­ Pi­ško­ri­ća­(Lo­vi­šte­br.­25).­Ob­ra­đu­je­tra­dicij­sku­gla­zbu­te­pi­še­aran­žma­ne­za­tam­bura­ške­or­ke­stre­An­sam­bla­na­rod­nih­ple­so­va­ i­pje­sa­ma­Hr­vat­ske­Lado,­HRT-a­te­Zvonare.­Naj­po­zna­ti­je­su­mu­tam­bu­ra­ške­sklad­be­ Bu­nje­vač­ka­ si­ća­nja, Slavonija i Tam­bu­ra­ je sve što imam.

bu­du­će­ aso­ve­ u­ žen­skoj­ i­ mu­škoj­ gim­nasti­ci.­ Kao­ pri­zna­ta­ struč­nja­ki­nja,­ auto­ri­ca­ je­broj­nih­vje­žba­i­tre­ne­ri­ca­re­pre­zen­ta­ci­je­ Ju­go­sla­vi­je­na­Olim­pij­skim­igra­ma­Hel­sinki­ju­1952.­i­Svjet­skom­pr­ven­stvu­u­Ba­se­lu­ 1954.­ Kao­ me­đu­na­rod­na­ gim­na­stič­ka­ sutki­nja­na­Olim­pij­skim­igra­ma­u­Münche­nu­ 1972.­su­di­la­je­ob­ve­zne­i­slo­bod­ne­sa­sta­ve­ gim­na­sti­čar­ki­na­gre­di.­Oba­vlja­la­je­uspješno,­pot­pu­no­ama­ter­ski­i­vo­lon­ter­ski,­mnoge­du­žno­sti­u­gim­na­stič­kom­spor­tu.­Me­đu­ osta­lim­bi­la­je­pred­sjed­ni­ca­žen­ske­teh­ničT.­Žig­ma­nov ke­ko­mi­si­je­Gim­na­stič­ko­ga­sa­ve­za­Voj­voIVAN­ČE­VIĆ,­Iri­na,­rođ.­Bu­di­mac­(Som- di­ne­ i­ Ju­go­sla­vi­je­ te­ pred­sjed­ni­ca­ Gim­nabor,­16.­III.­1920.­–­Som­bor,­27.­VI.­2004.),­ stič­ko­ga­sa­ve­za­Voj­vo­di­ne. pro­fe­so­ri­ca­ en­gle­sko­ga­ je­zi­ka,­ gim­na­sti- ­ Svoj­rad­ni­vi­jek­po­če­la­je­kao­na­stav­ničar­ka,­tre­ne­ri­ca,­me­đu­na­rod­na­gim­na­stič­ka­ ca­tje­le­sno­ga­od­go­ja,­za­tim­je­bi­la­škol­ska­ sut­ki­nja.­Kći­je­An­tu­na­i­Ma­ri­je,­rođ.­Par- in­spek­to­ri­ca­za­to­pod­ruč­je,­a­stu­di­ra­ju­ći­uz­ če­tić.­ Osnov­nu­ ško­lu­ i­ gim­na­zi­ju­ za­vr­ši­la­ rad,­ste­kla­je­i­di­plo­mu­pro­fe­so­ri­ce­en­gleje­u­Som­bo­ru,­a­en­gle­ski­je­je­zik­di­plo­mi- sko­ga­je­zi­ka.­Kao­pro­svjet­na­sa­vjet­ni­ca­za­ ra­la­ na­ Fi­lo­zof­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­o­gra- stra­ne­ je­zi­ke­ u­ Me­đu­op­ćin­skom­ pro­svjetdu.­Po­če­la­je­vje­žba­ti­1931.­u­So­kol­skom­ no-pe­da­go­škom­ za­vo­du­ u­ Som­bo­ru­ ra­di­la­ dru­štvu­u­Som­bo­ru,­is­pr­va­rit­mi­ku,­a­za­tim­ je­od­1960.­do­od­la­ska­u­mi­ro­vi­nu­1977. i­na­gim­na­stič­kim­spra­va­ma.­Ubr­zo­je­po- Iz­vor:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­u­Som­bo­ru:­Ka­zi­va­nja­Irista­la­čla­ni­com­žup­ske­vr­ste,­re­pre­zen­ta­ci­je­ ne­Ivan­če­vić. So­kol­ske­ žu­pe­ No­vi­ Sad,­ te­ je­ su­dje­lo­vala­ na­ sa­ve­znom­ na­tje­ca­nju.­ U­ per­spek­tiv- Lit.:­D.­Ko­lun­dži­ja,­Somborski olimpijci,­Som­bor,­ nom­ gim­na­stič­kom­ raz­vo­ju­ u­ naj­bo­ljoj­ ju­ 1984;­D.­Ko­lun­dži­ja,­Leksikon somborskog sporta, Som­bor,­1990;­D.­Ko­lun­dži­ja,­41­som­bor­ski­olim­ je­do­bi­omeo­Dru­gi­svjet­ski­rat.­God.­1948.­ pijac (ru­ko­pis). po­sta­la­ je­ gim­na­stič­kom­ pr­va­ki­njom­ VojZ.­Čo­ta vo­di­ne. IVAN­ČE­VIĆ,­Ivan­(Som­bor,­12.­X.­1913.­ –­ Som­bor,­ 11.­ VI­II.­ 1990.),­ gim­na­sti­čar,­ sport­ski­du­žno­snik,­šu­mar­ski­in­že­njer,­glazbe­nik.­Sin­je­Mi­haj­la­i­Etel­ke,­rođ.­Járási.­ Osnov­nu­ško­lu­i­re­al­nu­gim­na­zi­ju­za­vr­šio­ je­u­Som­bo­ru,­a­na­Po­ljo­pri­vred­no-šu­marskom­ fa­kul­te­tu­ u­ Ze­mu­nu­ di­plo­mi­rao­ je­ 1937.­U­osnov­noj­ško­li­po­čeo­je­uči­ti­svira­ti­vi­o­li­nu,­a­s­12­go­di­na­po­stao­je­čla­nom­ Irina Som­bor­ske­ fil­har­mo­ni­je,­ u­ ko­joj­ je­ svi­rao­ Ivančević dru­gu­ vi­o­li­nu­ 1927.-40.­ te­ pr­vu­ vi­o­li­nu­ 1950.-65. ­ U­to­vri­je­me­Voj­vo­di­na­je­bi­la­sre­di­šte­ ju­go­sla­ven­ske­žen­ske­gim­na­sti­ke,­a­Iri­na­se­ ta­da­po­sve­ti­la­pe­da­go­ško­mu­ra­du­i­po­sta­la­ nji­hovom­ tre­ne­ri­com.­ Na­kon­ što­ se­ uda­la­ za­Iva­na­Ivan­če­vi­ća,­jed­no­ga­od­naj­bo­ljih­ ju­go­sla­ven­skih­ gim­na­sti­ča­ra­ u­ me­đu­ratnom­ raz­do­blju,­ po­če­li­ su­ sku­pa­ stva­ra­ti­ 68

­ Pr­vi­po­sao­do­bio­je­na­po­ljo­pri­vred­nom­ do­bru­ Belje­ u­ šum­skoj­ upra­vi­ na­ Ba­ti­ni.­ Pred­Dru­gi­svjet­ski­rat­mo­bi­li­zi­ran­je­te­je­ u­bor­bi­s­Ni­jem­ci­ma­kod­Kle­na­ka­kraj­Rume­bio­ra­njen,­a­za­tim­za­ro­bljen,­no­ubr­zo­ je­pu­šten­ku­ći­bu­du­ći­da­je­bio­iz­kra­je­va­ ko­ji­su­bi­li­pod­ma­džar­skom­vla­šću.­Na­kon­

IVAN­ČE­VIĆ

opo­rav­ka­u­Som­bo­ru­vra­tio­se­u­Ba­ra­nju­te­ od­lič­je­kao­član­po­bjed­nič­ke­vr­ste.­Ta­da­je­ je­on­dje­ra­dio­kao­uprav­nik­šum­ske­upra­ve­ do­bio­na­di­mak­»Sve­sla­ven­ski­Car«. u­Zma­jev­cu­(madž.­Vörösmart). ­ Na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ po­ Na­kon­Ba­tin­ske­bit­ke­bio­je­taj­nik­Mje- sve­tio­ se­ pe­da­go­ško­mu­ ra­du­ te­ je­ po­stao­ sno­ga­na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ko­ga­od­bo­ra,­a­u­ vod­ni­kom­i­tre­ne­rom­mu­ške­re­pre­zen­ta­ci­je­ po­ljo­pri­vred­nom­do­bru­Belje­uprav­nik­šu- Ju­go­sla­vi­je­1950.-58.­Vo­dio­je­Ju­go­sla­vi­ju­ ma­ Ba­ra­nje­ do­ 1950.,­ ka­da­ se­ traj­no­ vra- na­ svjet­skim­ pr­ven­stvi­ma­ 1950.­ u­ Ba­se­lu­ tio­u­Som­bor.­On­dje­je­ra­dio­kao­pro­fe­sor­ (če­tvr­to­mje­sto),­1954.­u­Ri­mu­(11.­mje­sto)­ bi­o­lo­gi­je­ u­ Uči­telj­skoj­ ško­li­ i­ Gim­na­zi­ji.­ Bio­ je­ šu­mar­ski­ in­spek­tor­ Ko­ta­ra­ Su­boti­ca­ 1955.-65.,­ a­ na­kon­ uki­da­nja­ ko­ta­ra­ u­ Voj­vo­di­ni­i­uvo­đe­nja­ko­mu­nal­no­ga­su­sta­va­ po­sta­vljen­ je­ 1965.­ za­ op­ćin­sko­ga­ lov­nošum­sko­ga­in­spek­to­ra­u­Po­du­na­vlju­u­Šumskom­ga­zdin­stvu­Som­bor­za­sve­po­šu­mljene­ di­je­lo­ve,­ uklju­ču­ju­ći­ i­ par­ko­ve,­ sve­ do­ od­la­ska­u­in­va­lid­sku­mi­ro­vi­nu­1971. ­ Spor­tom­se­po­čeo­ba­vi­ti­1919.­kao­šesto­go­di­šnjak­u­So­kol­skom­dru­štvu,­gdje­je­ po­ka­zao­sport­sku­sve­stra­nost,­no­naj­vi­še­je­ uspje­ha­po­sti­gao­u­gim­na­sti­ci.­Dr­žav­ni­repre­zen­ta­ti­vac­bio­je­1932.-40.­Zbog­sple­ta­ okol­no­sti­ ni­je­ su­dje­lo­vao­ na­ Olim­pij­skim­ igra­ma­u­Los­An­ge­le­su­1932.,­ka­da­je­otka­za­no­ su­dje­lo­va­nje­ re­pre­zen­ta­ci­je­ Ju­gosla­vi­je,­ ni­ na­ svjet­skom­ pr­ven­stvu­ 1934.­ u­ Bu­dim­pe­šti,­ kad­ je­ ju­go­sla­ven­ska­ vr­sta­ u­ po­sljed­nji­ čas­ od­u­sta­la­ zbog­ po­li­tič­kih­ raz­mi­ri­ca­s­Ma­džar­skom.­Kao­za­mje­nu­za­ neo­d­la­zak­na­Olim­pij­ske­igre­1932.­na­stupio­je­iste­go­di­ne­na­Sve­sla­ven­skom­pr­venstvu­u­Pra­gu­i­u­ekip­nom­vi­še­bo­ju­po­mogao­u­osva­ja­nju­dru­go­ga­mje­sta,­a­naj­bo­lji­ po­je­di­nač­ni­pla­sman­bio­mu­je­6.­mje­sto­na­ kru­go­vi­ma.­Bio­je­dr­žav­ni­pr­vak­u­vi­še­bo­ju­ 1934.­u­Lju­blja­ni­uoči­od­la­ska­na­Svjet­sko­ pr­ven­stvo­ u­ Bu­dim­pe­šti.­ Na­kon­ ot­ka­zi­vanja­ od­la­ska­ na­ Svjet­sko­ pr­ven­stvo,­ Ju­gosla­ven­ski­sport­ski­sa­vez­(JSS)­or­ga­ni­zi­rao­ je­ tur­ne­ju­ po­ Če­ho­slo­vač­koj,­ gdje­ je­ na­ dva­me­đu­dr­žav­na­su­sre­ta­pro­tiv­do­ma­ći­na­ po­bi­je­dio­ na­ kru­go­vi­ma­ ta­da­šnje­ga­ svjetsko­ga­ pr­va­ka­ Alo­i­sa­ Hu­de­ca.­ Na­stup­ na­ Olim­pij­skim­ igra­ma­ 1936.­ u­ Ber­li­nu­ sam­ je­ot­ka­zao­zbog­ob­ve­za­na­fa­kul­te­tu,­iako­ je­bio­u­ži­vot­noj­for­mi.­Na­Sve­sla­ven­skom­ pr­ven­stvu­ u­ So­fi­ji­ 1939.­ osvo­jio­ je­ če­tiri­ od­lič­ja­ po­je­di­nač­no:­ zlat­no­ u­ cje­lo­kupnom­pla­sma­nu­i­na­kru­go­vi­ma,­sre­br­no­na­ ru­ča­ma,­ bron­ča­no­ na­ pre­či,­ a­ tre­će­ zlat­no­

Ivan­Ivančević

i­1958.­u­Mo­skvi,­ka­da­je­Mi­ro­slav­Ce­rar­ osvo­jio­ pr­vo­ od­lič­je­ na­kon­ ra­ta­ za­ mu­šku­ iza­bra­nu­vr­stu­(u­ukup­nom­pla­sma­nu­še­sto­ mje­sto).­Na­Kon­gre­su­Svjet­ske­gim­na­stičke­fe­de­ra­ci­je­(FIG)­u­Ri­mu­1960.­iza­bran­ je­za­čla­na­Teh­nič­ko­ga­ko­mi­te­ta,­naj­va­žnije­ga­ti­je­la­svjet­ske­gim­na­sti­ke.­Za­16­go­dina,­ ko­li­ko­ je­ pro­veo­ u­ tom­ ti­je­lu,­ na­pi­sao­ je­Pra­vi­la­su­đe­nja,­po­stao­je­pr­vi­me­đu­narod­ni­ gim­na­stič­ki­ su­dac­ u­ svi­je­tu,­ or­ga­nizi­rao­ na­tje­ca­nja­ gim­na­sti­ča­ra­ na­ Olim­pijskim­igra­ma­u­Méxi­cu­1968.­i­Münche­nu­ 1972.­Autor­je­ob­ve­znih­vje­žba­na­ru­ča­ma­ na­Svjet­skom­pr­ven­stvu­1966.­u­Dort­mundu,­na­tlu­na­Svjet­skom­pr­ven­stvu­1970.­u­ Lju­blja­ni,­na­ko­nju­s­hva­talj­ka­ma­na­Olimpij­skim­igra­ma­1964.­u­To­ki­ju­i­na­kru­govi­ma­ za­ Olim­pij­ske­ igre­ 1968.­ u­ Méxi­cu.­ Do­bit­nik­ je­ mno­go­broj­nih­ pri­zna­nja­ u­ zemlji­i­svi­je­tu,­me­đu­osta­lim­i­Li­sto­pad­ske­ na­gra­de­Som­bo­ra­1963. Iz­vor:­ Grad­ski­ mu­zej­ Som­bor:­ Ka­zi­va­nja­ Iva­na­ Ivan­če­vi­ća,­audi­o­vrp­ce­I-VI. Lit.:­D.­Ko­lun­dži­ja,­Somborski olimpijci,­Som­bor,­ 1984;­D.­Ko­lun­dži­ja,­Leksikon somborskog sporta, Som­bor,­1990;­D.­Ko­lun­dži­ja,­I.­Ivan­če­vić,­Virtuoz na krugovima,­Som­bor,­2005;­Bu­nje­vač­ke­no­vi­ne, br.­48,­Su­bo­ti­ca,­2009;­Rič­Bu­nje­vač­ke­ma­ti­ce,­br.­ 35-36,­Su­bo­ti­ca,­2009;­D.­Ko­lun­dži­ja,­41­som­bor­ ski olimpijac­(ru­ko­pis). Z.­Čo­ta­i­E.­He­mar

69

IVAN­ČIĆ

IVAN­ČIĆ,­ Ivan­ (Iváncsics, Ivan­chich,­ János)­ (Ko­mo­ran,­ madž.­ Komárom,­ 25.­ XI.­ 1722.­ –­ Tr­na­va,­ madž.­ Nagyszom­bat,­ 17.­ VII.­ 1784.),­ isu­so­vac,­ fi­lo­zof­ski­ i­ teo­lo­ški­ pi­sac.­ U­ Dru­žbu­ Isu­so­vu­ stu­pio­ je­ 1740.­u­Stol­nom­Bi­o­gra­du­(madž.­Székesfehérvár).­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­ ško­lo­va­nja­ pro­veo­ je­ jed­nu­ go­di­nu­ kao­ pro­po­vjed­nik­ u­rod­nom­gra­du,­a­za­tim­je­šest­go­di­na­profe­sor­na­isu­so­vač­kom­sve­u­či­li­štu­u­Tr­na­vi.­ Pre­ma­ J.­ Szinnyeiju,­ pre­da­vao­ je­ pe­da­gogi­ju,­tj.­fi­lo­zo­fi­ju,­i­jed­nu­go­di­nu­po­vi­jest,­ dok­ je­ pre­ma­ Ma­džar­sko­mu­ ka­to­lič­ko­mu­ leksikonu­ pre­da­vao­ ma­te­ma­ti­ku­ i­ fi­zi­ku,­ što­se­či­ni­toč­ni­jim,­jer­je­dan­nje­gov­udžbe­nik­ma­te­ma­ti­ke­bio­du­go­ra­bljen­u­na­stavi.­Funk­ci­ju­du­hov­no­ga­rav­na­te­lja­ma­džarsko­ga­bo­go­slov­no­ga­za­vo­da­Pazmaneum u Be­ču­ ob­na­šao­ je­ od­ 1761.­ (po­ Szinnyeiju­ 1760.)­ do­ 1762.,­ po­sli­je­ je­ bio­ pro­fe­sor­ dog­ma­ti­ke­ na­ beč­kom­ sve­u­či­li­štu,­ a­ nadzor­nik­ na­sta­ve­ (Praefectus generalis studiorum)­na­Sve­u­či­li­štu­u­Tr­na­vi­1770.-73.­ Na­kon­ ras­pu­šta­nja­ isu­so­vač­ko­ga­ re­da­ postao­je­ka­no­ni­kom­ostro­gon­sko­ga­kap­to­la­i­ na­slov­ni­opat­u­Siklósu.­Bio­je­rek­tor­Bogo­slov­no­ga­fa­kul­te­ta­u­Tr­na­vi­1775.-77.,­a­ po­sli­je­ar­hi­đa­kon­u­Hon­tu,­sje­ver­no­od­Budi­ma.­Na­pi­sao­je­vi­še­fi­lo­zof­skih­knji­ga­te­ dje­la­iz­ma­te­ma­ti­ke­i­fi­zi­ke. Dje­la:­ Prosopopejae ex sacris literis desumptae, ho­no­ri...­du­o­rum­neo­bac­ca­la­u­re­o­rum,­dum­i...­uni­ ver­si­ta­te­Cas­so­vi­en­si,­pri­ma­aa.­ll.­et­phi­lo­sop­hi­ae­ laureae insignirentur, promotore Franc. Xav. Exter­re­ic­her,­ a­ po­e­tis­ Cas­so­vi­en­si­bus­ di­ca­tae,­ Casso­vi­ae,­1747;­Elementa opticae,­Tyrna­vi­ae,­1750;­ Oratio de Sanctissimae Virginis intaminato conceptu...,­ Tyrna­vi­ae,­ 1752;­ Uni­ver­sae­ mat­he­se­os­ brevis institutio the­o­re­ti­co­prac­ti­ca­ex­ope­ri­bus P. P.­Soc.­Je­su­col­lec­ta,­com­plec­tens­hac­pri­ma­par­te­ arit­hme­ti­cam,­ ge­o­me­tri­am,­ tri­go­no­me­tri­am,­ mec­ ha­ni­cam,­ sta­ti­cam,­ hydro­sta­ti­cam,­ hydra­u­li­cam,­ aerometriam,­Tyrna­vi­ae,­1752; Pars II. Complectens opticam, catoptricam, dioptricam, astronomiam,­Tyrna­vi­ae,­1753;­Pars­III.­Com­plec­tens­ar­chi­ tec­tu­ram­ mi­li­ta­rem,­ al­ge­bram­ et­ ho­ro­grap­hi­am, Tyrna­vi­ae,­ 1755;­ Panegyricus D. Ignatio dictus, Tyrna­vi­ae,­1753;­Institutiones Logicae in usum discipulorum conscriptae,­Tyrna­vi­ae,­1757; Institutio­nes­Me­taphysi­cae,­Tyrna­vi­ae,­1758;­Institutiones Physi­cae,­ Tyrna­vi­ae,­ 1759;­ Assertoines ex Univer­sa­Phi­lo­sop­hia..,­Tyrna­vi­ae,­1759;­Assertiones

70

The­o­lo­gi­cae de­Deo­Uno­et­Tri­no,­de­le­gi­bus,­de­ peccatis et peccatorum poenis..., Viennae, 1765. Lit.:­ E.­ Horányi,­ Memoria Hungarorum et Provincialium scriptis editis notorum,­ I-III,­Vi­en­nae,­ 1775–77;­I.­Ka­to­na,­Historia critica regnum Hungariae,­IX,­Bu­da,­1794;­G.­Fejér:­Historia academi­ae­ sci­en­ti­a­rum­ Pa­zma­ni­a­nae­ ar­chi­epi­sco­pa­lis­ ac.­M.­Ther­se­ni­a­nae­re­gi­ae­li­te­ra­ria,­Bu­dae,­1835;­ P.­Sedlák,­Li­ko­vi­hr­vat­skog­pod­ri­je­tla­u­cr­kve­noj­ po­vi­je­sti­Slo­vač­ke,­Scrinia Slavonica,­4/2004,­Slavon­ski­Brod. L.­He­ka

IVAN­ČIĆ,­Ja­sna,­rođ.­Ku­le­še­vić­(Su­bo­tica,­20.­V.­1947.),­lek­si­ko­graf­ki­nja,­bi­bli­ograf­ki­nja.­Kći­je­Bla­ška,­dipl.­ing.­ge­o­de­zije,­i­Ama­li­je,­rođ.­Vi­da­ko­vić,­gim­na­zij­ske­ pro­fe­so­ri­ce.­Osnov­nu­ško­lu­i­ni­žu­gla­zbe­nu­ ško­lu­ (kla­vir)­ za­vr­ši­la­ je­ u­ Su­bo­ti­ci,­ gdje­ je­ 1966.­ ste­kla­ i­ gim­na­zij­sku­ ma­tu­ral­nu­ svje­dodž­bu.­ Kom­pa­ra­tiv­nu­ knji­žev­nost­ i­ ru­ski­je­zik­di­plo­mi­ra­la­je­1974.­na­Fi­lo­zofskom­ fa­kul­te­tu­ u­ Za­gre­bu.­ Bi­la­ je­ bi­bli­ote­kar­ka­ Sve­u­či­li­šne­ knji­žni­ce­ u­ Ma­ri­bo­ru­ (1974.-78.),­ sred­njo­škol­ska­ pro­fe­so­ri­ca­ u­ Sla­von­skom­Bro­du­(1978.-80.),­a­od­1980.­ za­po­sle­na­ je­ u­ Lek­si­ko­graf­skom­ za­vo­du­ Mi­ro­slav­Kr­le­ža­u­Za­gre­bu. ­ Su­dje­lo­va­la­je­u­ra­du­na­vi­še­za­vod­skih­ bi­bli­og­ raf­skih­ i­ lek­si­ko­graf­skih­ iz­da­nja.­ Naj­pri­je­ na­ bi­bli­o­graf­skim­ dvo­sve­šča­nim­ iz­da­nji­ma:­Bi­bli­o­gra­fi­ja­ras­pra­va­i­čla­na­ ka : Muzika­ (Za­greb,­ 1984.­ i­ 1986.)­ i­ Bibli­o­gra­fi­ja­ ras­pra­va­ i­ čla­na­ka­ :­ Ka­za­li­šte­ u­ Hr­vat­skoj­ i­ Bo­sni­ i­ Her­ce­go­vi­ni­ 1826.­ 1945.­ (Za­greb,­ 2004.),­ a­ za­tim­ na­ jed­nosve­šča­noj­ Bi­bli­o­gra­fi­ji­ »Hr­vat­ske revije« 1951.­2000.­(Za­greb,­2003.).­Od­1993.­obja­vlju­je­ član­ke­ u­ Hrvatskom biografskom leksikonu (Za­greb­1983.-­) iz­pod­ruč­ja­kaza­li­šta­i­knji­žev­no­sti,­uklju­ču­ju­ći­i­bi­o­grafi­je­bač­kih­Hr­va­ta­(npr.­Vlat­ko­Du­lić,­Antun­Ka­ra­gić,­Ja­kov­Ko­pi­lo­vić).­Su­ra­đi­va­la­ je­ i­ na­ osta­lim­ za­vod­skim­ iz­da­nji­ma:­ Krle­ži­ja­ni­(Za­greb,­1993.­i­1999.),­Hrvatskoj enciklopediji­ (Za­greb,­ 1999.-2009.),­ gdje­ je,­pri­mje­ri­ce,­na­pi­sa­la­član­ke­o­Ma­ti­ji­Polja­ko­vi­ću­ i­An­ti­ Se­ku­li­ću,­ Hrvatskoj književ­noj­ en­ci­klo­pe­di­ji­ (u pri­pre­mi).­ Iz­vr­šna­ je­ ured­ni­ca­ Kazališnoga leksikona­ (u­ pripre­mi).

IVAN­DE­KIĆ­BE­LA­I­MA­RI­CA

­ Iz­van­ ma­tič­ne­ ku­će,­ u­ su­rad­nji­ sa­ Sanjom­Kre­ko­vić-Šte­fa­no­vić,­pri­ku­pi­la­je­bibli­o­graf­sku­ gra­đu­ i­ ure­di­la­ knji­gu­ Gra­đa­ za­bi­bli­o­gra­fi­ju­Iva­na­Me­štro­vi­ća­od­1899.­ do­1993.­(Za­greb,­1993.).­Na­kon­smr­ti­Josi­pa­ Bu­ljov­či­ća­ pri­re­di­la­ je­ knji­gu­ nje­govih­te­a­tro­lo­ških­tek­sto­va­Su­bo­tič­ki­ka­za­li­ šni zapisi­(Za­greb,­2008.).­Struč­ne­član­ke­ ob­ja­vi­la­je­u­pe­ri­o­di­ci­Hr­vat­ski­ise­lje­nič­ki­ zbornik (2005. i 2007.), Kolo (3/2005), Studia­le­xi­co­grap­hi­ca­(br.­1,­2007)­te­u­zborni­ci­ma­(npr.­Zbornik radova s II. znanstvenog­ sku­pa­ »Da­ni­ Ili­je­ Okru­gi­ća«,­ Za­greb­ –­ Ze­mun,­ 2007.),­ a­ pro­zne­ cr­ti­ce­ i­ krat­ke­ knji­žev­ne­ osvr­te­ spo­ra­dič­no­ ob­ja­vlju­je­ u­ su­bo­tič­kom­ ča­so­pi­su­ Kla­sje­ na­ših­ rav­ni i ka­len­da­ru­Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca. N.­Ze­lić

IVAN­ČIĆ,­ Vik­tor (Ivan­chich)­ (Pe­šta,­ 20.­ II.­ 1812.­ –­ Beč,­ 9.­ III.­ 1892.),­ dok­tor­ me­di­ci­ne.­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­ me­di­cin­sko­ga­ fa­kul­te­ta­ 1834.­ pro­veo­ je­ go­di­nu­ da­na­ na­ sta­ži­ra­nju­ kao­ po­moć­ni­ li­ječ­nik­ u­ bol­ni­ci­ sv.­ Ro­ka­ u­ Pe­šti,­ a­ za­tim­ je­ ra­di­ uče­nja­ i­ na­pre­do­va­nja­u­stru­ci­po­šao­u­Pa­riz.­Odatle­se­1836.­vra­tio­u­rod­ni­grad,­ali­se­1838.­ traj­no­ na­sta­nio­ u­ Be­ču,­ gdje­ je­ po­stao­ jedan­od­naj­vr­sni­jih­li­ječ­ni­ka­i­znan­stve­ni­ka.­ Od­li­ko­van­je­re­dom­vi­te­za­Že­lje­zne­kru­ne­ III.­ re­da,­ bio­ je­ no­si­telj­ ru­sko­ga­ car­sko­ga­ od­lič­ja­ Sta­ni­sla­vo­ve­ kru­ne­ te­ do­bit­nik­ rumunj­sko­ga­ od­lič­ja­ Kra­ljev­sko­ga­ zvje­zdano­ga­ re­da.­ Bio­ je­ član­ vi­še­ znan­stve­nih­ udru­ga.­ U­ mi­ro­vi­nu­ se­ po­vu­kao­ 1881.­ S­ rod­nim­ je­ gra­dom­ kon­ti­nu­i­ra­no­ odr­ža­vao­ kon­tak­te­te­je­pri­Bu­dim­pe­štan­skoj­udru­zi­ li­ječ­ni­ka­osno­vao­fond­za­li­ječ­ni­ke­u­ne­volji,­za­nji­ho­ve­udo­vi­ce­i­si­ro­čad,­s­fon­dom­ od­ 15.000­ fo­rin­ta,­ dok­ je­ za­ zgra­du­ li­ječnič­ke­udru­ge­da­ri­vao­ti­su­ću­fo­rin­ta.

henschrift (Wien) i Mitteilungen der. k.k. Ge­sellschaft­der­Ärzte (Wien) Dje­la:­Dissertatio inaug. Medica : Musica medica, Pe­sti­ni,­ 1834;­ Kri­tische­ Be­le­uc­htung der Blasenste­in­zer­trümme­rung,­wie­sie­he­u­te­da­steht,­gestützt­ auf­eine­Er­fa­hrung­von­23­ge­lun­ge­nen­Fällen,­Wien,­ 1842;­ Über­ die­ or­ga­nische­ Ve­ren­ge­rung­ der­ Harnröhre und­ ihre­ auf­ pat­ho­lo­gische­ Ana­to­mie­ und­ za­hlre­ic­he­ Er­fa­hrung­ ge­gründe­te­ voll­kom­ menste Heilung,­ Wi­en,­ 1846;­ Einundzwan­zig­ ne­ ue­ Fälle von­ Bla­sen­ste­in­zer­trümme­rung.­Aus­ der­ Praxis,­Wi­en,­1846;­Ne­u­er­Be­richt­über­19­Fälle­ aus­geführ­ter­ Bla­sen­ste­in­zer­trümme­rung.­ Nebst­ einem­An­han­ge:­Über­den­Fortschritt­in­der­Lit­ho­ trip­sie­durch­Be­zi­e­hung­der­Äther­Nar­ko­se, Wien, 1851;­ 26­ Ne­ue­ Fälle vollführ­ter­ Bla­sen­stein­Zer­ trümme­rung;­ zu­we­i­len­ mit­ Be­i­hil­fe­ der­ Chlo­ro­ form-Narkose,­ Wi­en,­ 1854;­ Mein Epilog, Wien, 1881;­ A­ kőmorzsolásról­ :­ Válogatott­ fe­je­ze­tek­ dr.­ Ivan­chich­munkáiból,­Bu­da­pest,­1892. Lit.:­ L.­ Eisen­berg,­ Das Geistige Wien, 2, Wien, 1893;­ B.­ Pi­trolffy-Szabó,­ A­ magyar­ származású­ Ivánchich­ Vik­tor­ az­ el­ső­ urológiai­ magántanár,­ Orvostörténeti közlemények,­ 27,­ Bu­da­pest,­ 1963;­ L­ Vértes,­ Dr.­ Ivan­chich­ Vik­tor,­ Or­vo­si­ he­ti­lap, 125,­ Bu­da­pet,­ 1984;­ L.­ Mercz,­ Ivan­chich­ Vik­tor­ élet­mű­ve­(1812-1892),­Or­vo­si­he­ti­lap,­133,­Bu­dapest,­1992. L.­He­ka

IVAN­DE­KIĆ­ BE­LA­ I­ MA­RI­CA, memo­ri­jal­ni­ tur­nir­ u­ gim­na­sti­ci­ za­ pi­o­nire­ i­ pi­o­nir­ke.­ Odr­ža­vao­ se­ u­ or­ga­ni­za­ci­ji­ Gim­na­stič­ko­ga­ sa­ve­za­ Voj­vo­di­ne­ u­ čast­ gim­na­stič­ko­mu­tre­ne­ru­Be­li­Iv­ko­vi­ću­Ivande­ki­ću­i­nje­go­voj­kće­ri­gim­na­sti­čar­ki­Mari­ci­(Ma­ri­ji)­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­ko­ji­su­tragič­no­pre­mi­nu­li­16.­IX.­1967.

­ Po­čet­na­je­ide­ja­bi­la­da­se­tur­nir­sva­ke­ go­di­ne­ odr­ža­va­ u­ dru­gom­ voj­vo­đan­skom­ gra­du­ ra­di­ po­pu­la­ri­za­ci­je­ gim­na­sti­ke.­ Prvi­ je­ tur­nir­ odr­žan­ 1969.­ u­ Su­bo­ti­ci,­ a­ do­ 1973.­do­ma­ći­ni­tur­ni­ra­bi­li­su­dva­put­No­ Bio­je­je­dan­od­pi­o­ni­ra­na­po­lju­uro­lo- vi­Sad­i­je­dan­put­Sri­jem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Od­ gi­je,­ na­po­se­ se­ is­tak­nuo­ na­ po­lju­ is­tra­ži- 1973.­grad­u­ko­jem­su­ži­vje­li­i­ra­di­li­Be­la­i­ va­nja­ ka­men­ca­ na­ mo­krać­nim­ pu­to­vi­ma.­ Ma­ri­ca­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­–­Su­bo­ti­ca­–­poBu­du­ći­da­je­bio­i­ki­rurg,­na­kon­do­la­ska­u­ stao­je­stal­nim­do­ma­ći­nom­na­tje­ca­nja.­PoBeč­ bio­ je­ me­đu­ pr­vi­ma­ ko­ji­ su­ se­ ba­vi­li­ sljed­nji­tur­nir­odr­žan­je­u­Su­bo­ti­ci­16.­XII.­ ope­ri­ra­njem­ka­me­na­u­mo­krać­nim­pu­to­vi- 1990.,­ a­ na­kon­ ras­pa­da­ SFRJ­ vi­še­ se­ ni­je­ ma.­To­mu­je­pi­ta­nju­po­sve­tio­mno­ge­stu­di- odr­ža­vao. je,­ko­je­je­ob­ja­vlji­vao­u­Or­vo­si­Tár­(Pest),­ Lit.:­Fi­zič­ka­kul­tu­ra­i­sport­u­Voj­vo­di­ni­1945­1975, Neue Ze­itschrift­ für­ Na­tur­­ und­ He­il­kun­ ur.­M.­Vra­nić,­No­vi­Sad,­1975. de (Dres­den),­ Wi­e­ner­ me­di­zi­nische­ Woc­ P.­Sken­de­ro­vić 71

IVAN­DE­KIĆ

IVAN­DE­KIĆ,­Ma­ri­ca­→­Iv­ko­vić­Ivan­dekić,­Ma­ri­ja IVÁNFALVA­→­Lenija IVA­NIĆ­ (Iva­nich,­ Ivanyich,­ Iva­nics), ple­mić­ka­ po­ro­di­ca.­ Kralj­ Fer­di­nand­ III.­ do­di­je­lio­ je­ 20.­ I.­ 1656.­ ple­mić­ki­ na­slov­ Andrásu­ Kalapátyju­ i­ nje­go­voj­ po­ro­di­ci,­ šur­ja­ku­ Iva­nu­ Iva­ni­ću­ (János­ Ivanych),­ nje­go­voj­ su­pru­zi­Ani­ Kalapáty­ i­ si­nu­Alber­tu.­ Plem­stvo­ je­ pro­gla­še­no­ iste­ go­di­ne­ u­ He­ve­škoj­ žu­pa­ni­ji.­ Na­ te­me­lju­ po­tvr­de­ te­žu­pa­ni­je­me­đu­ple­mi­će­Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa­ni­je­pri­mlje­ni­su­Jo­sip,­Ivan­i­Eme­rik­

Grb­ plemićke­ porodice­ Ivanić

IVA­NIĆ,­ Alek­san­dar­ (Le­meš,­ 15.­ III.­ 1915.­ –­ Som­bor,­ 7.­ I.­ 2000.),­ hr­vač.­ Sin­ Ma­ti­je­ i­ Ju­li­ja­ne,­ rođ.­ Ko­lar.­ Na­kon­ što­ je­ 1930.­ kao­ pet­na­e­sto­go­di­šnjak­ do­šao­ u­ Som­bor­ na­ iz­u­ča­va­nje­ ko­vač­ko­ga­ obr­ta,­ po­čeo­se­ba­vi­ti­hr­va­njem­u­Hr­vač­kom­klubu Rad­nič­ki.­ Na­ pr­ven­stvu­ Du­nav­ske­ bano­vi­ne­1932.­bio­je­dru­gi,­a­pr­vak­Drav­ske­ ba­no­vi­ne­po­stao­je­1936.­Ra­di­po­sla­oti­šao­ je­ naj­pri­je­ u­ Ma­ri­bor,­ gdje­ je­ na­stu­pao­ za­ ta­mo­šnji­ ŠK­ Ma­rat­hon,­ za­tim­ se­ vra­tio­ u­ Som­bor,­a­1939.­oti­šao­je­u­Sa­ra­je­vo,­gdje­ je­ po­stao­ član­ HK­ Hajduk.­ Ne­ko­ vri­je­me­ bio­je­i­član­ŠK­Croatia­(Za­greb).­Na­držav­nim­ pr­ven­stvi­ma­ Kra­lje­vi­ne­ Ju­go­slavi­je­ tri­put­ je­ osva­jao­ dru­go­ mje­sto:­ 1936.­ u­ ka­te­go­ri­ji­ do­ 79­ kg­ kao­ član­ Ma­rat­ho­ na,­ 1938.­ do­ 72­ kg­ kao­ član­ Rad­nič­ko­ga i­ 1939.­ do­ 72­ kg­ kao­ član­ Hajduka.­ Najve­ći­uspjeh­po­sti­gao­je­na­stu­pom­za­re­prezen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­ 1940.­ na­ pr­ven­stvu­ Bal­ka­na­u­Istan­bu­lu,­no­ni­je­uspio­osvo­ji­ti­ od­lič­je. ­ God.­1943.­u­Bu­dim­pe­šti­je­za­vr­šio­tečaj­ za­ tre­ne­ra­ hr­va­nja­ slo­bod­nim­ sti­lom­ i­ na­kon­ po­vrat­ka­ u­ Som­bor­ osno­vao­ je­ Hr-

(Mir­ko)­Iva­nić­1780.­go­di­ne,­za­tim­Ja­kov­ i­To­mo­ 1790.­ te­ Jo­sip,­ Đu­ro­ i­ Ivan­ 1799.­ go­di­ne.­ Iz­ te­ je­ po­ro­di­ce­ Đu­ro­ Iva­nić­ 9.­ XII.­ 1803.­ do­bio­ do­na­ci­ju­ na­ 6/24­ po­sjeda­ u­ Le­me­šu­ (madž.­ Ne­mesmi­li­tics,­ srp. Sve­to­zar­Mi­le­tić).­Pri­po­pi­su­žu­pa­nij­sko­ga­ pu­čan­stva­1841.­u­Su­bo­ti­ci­je­po­pi­sa­no­deset­čla­no­va­te­po­ro­di­ce,­u­Mo­lu­je­dan,­a­u­ Le­me­šu­23. ­ Opis­gr­ba­(1656.):­Na­pla­vom­po­lju­na­ ze­le­noj­ ze­mlji­ iz­ sre­br­ne­ se­ ri­je­ke­ uz­di­že­ dvo­re­pi­zlat­ni­lav­sa­sa­bljom­u­de­snoj­ša­pi.­ Iz­nad­nje­ga­je­sre­br­ni­po­lu­mje­sec­s­de­sne­ stra­ne,­a­zlat­na­zvi­je­zda­s­li­je­ve­stra­ne.­Kaci­ga:­na­kru­ni­sto­ji­bi­je­li­go­lub­sa­ze­le­nom­ ma­sli­no­vom­ gran­či­com­ u­ klju­nu.­ Plašt:­ pla­vo-zla­tan,­cr­ve­no-sre­brn. Lit.:­E.­Re­is­zig,­A­vármegye­ne­mes­családai,­BácsBodrog vármegye,­2,­Bu­da­pest­[1909];­V.­Du­i­šin,­ Ple­mić­ke­ po­ro­di­ce­ II,­ Vojvodina,­ 2,­ No­vi­ Sad,­ [1941];­M.­Szlu­ha,­Bács-Bodrog vármegye nemes családjai,­Bu­da­pest,­2002. L.­He­ka

72

Aleksandar Ivanić

vač­ki­klub­slo­bod­no­ga­sti­la­Levente,­u­kojem­je­bio­tre­ner.­U­sport­skoj­ka­ri­je­ri,­ko­ja­ je­ tra­ja­la­ vi­še­ od­ 20­ go­di­na,­ po­sljed­nji­ je­ na­stup­ imao­ 1951.­ u­ Som­bo­ru­ u­ pri­ja­teljskom­ su­sre­tu­ re­pre­zen­ta­ci­ja­ Ju­go­sla­vi­je­ i­ Ru­munj­ske. Lit.:­D.­Ko­lun­dži­ja,­Rvanje u Jugoslaviji,­Be­o­grad,­ 1998;­ D.­ Ko­lun­dži­ja,­ RK­ »Rad­nič­ki«­ 1912­2012 (ru­ko­pis). Z.­Čo­ta­i­E.­He­mar

IVA­NIĆ

IVA­NIĆ,­ Ivan­ (Tiszaföldvár,­ srp.­ Bačko­ Gra­di­šte,­ 6.­VII.­ 1867.­ –­ Be­o­grad,­ 31.­ I.­ 1935.),­ di­plo­mat,­ no­vi­nar,­ knji­žev­nik.­ Osnov­nu­ i­ sred­nju­ ško­lu­ po­la­zio­ je­ u­ Novom­Sa­du,­Vr­ba­su­i­Sri­jem­skim­Kar­lov­cima,­ a­ pra­vo­ je­ iz­van­red­no­ stu­di­rao­ u­ Budim­pe­šti.­ Zbog­ na­ci­o­nal­ne­ ak­tiv­no­sti­ bio­ je­pro­ga­njan­i­in­ter­ni­ran.­Iz­Bu­dim­pe­šte­je­ naj­pri­je­po­bje­gao­u­Ru­munj­sku,­a­u­Sr­bi­ju­ (1888.),­oda­kle­je­opet­pro­tje­ran­u­Ru­munjsku.­U­Sr­bi­ju­se­taj­no­vra­tio­na­kon­ab­di­kaci­je­ kra­lja­ Mi­la­na­ Obre­no­vi­ća­ 1889.­ te­ je­ po­čeo­ ra­di­ti­ kao­ či­nov­nik­ u­ Mi­ni­star­stvu­ vanj­skih­po­slo­va­Sr­bi­je.­Kao­kon­zu­lar­ni­činov­nik­(pi­sar,­vi­ce­kon­zul,­taj­nik)­slu­žio­je­ u­ su­sjed­nim­ ze­mlja­ma­ –­Austro-Ugar­skoj­ (Bu­dim­pe­šta,­ 1893.-94.,­ 1905.-08.)­ i­ Turskoj­(Pri­šti­na,­1894.-95.,­1898.-99.;­So­lun,­ 1895.-98.;­ Bi­tolj,­ 1899.-1900.;­ Sko­plje,­ 1900.-03.,­ Ca­ri­grad,­ 1904.-05.).­ Ob­na­šao­ je­du­žnost­še­fa­pres­bi­roa­Mi­ni­star­stva­vanjskih­ po­slo­va­ 1908.-12.­ Na­kon­ ra­ta­ 1918.­ bio­ je­ dr­žav­ni­ po­vje­re­nik­ u­ Vr­šcu,­ a­ posljed­njih­de­set­go­di­na­šef­Sre­di­šnje­ga­presbi­roa­ u­ Ri­je­ci,­Tr­stu­ i­ Frank­fur­tu­ na­ Majni.­Bio­je­ured­nik­vi­še­li­sto­va­i­ča­so­pi­sa­te­ do­pi­snik­vi­še­ino­zem­nih­li­sto­va.­Ba­vio­se­i­ knji­žev­no­šću,­pi­sa­njem­po­vi­je­snih­ra­do­va­i­ pu­bli­ci­sti­kom.­U­po­vi­je­snim­dje­li­ma­ba­vio­ se­Sr­bi­ma­u­ Ugar­skoj­i­Tur­skoj.­Ob­ja­vljivao­je­pod­pse­u­do­ni­mi­ma­Sr­bin,­Sr­bi­no­vić,­ Sr­bin­Sr­bi­no­vić­–­Voj­vo­đa­nin,­I.I-ć. ­ Za­ po­du­nav­ske­ Bu­njev­ce­ zna­ča­jan­ je­ kao­ autor­ po­vi­je­sno-et­no­graf­ske­ ras­pra­ve­ O Bunjevcima,­ ko­ja­ je­ 1893.,­ kao­ je­di­ni­ pri­spje­li­ rad,­ na­gra­đe­na­ sa­ 100­ fo­rin­ta­ na­ na­tje­ča­ju­Ma­ti­ce­srp­ske­ko­ji­je­na­tu­te­mu­ već­ne­ko­li­ko­pu­ta­pri­je­to­ga­bio­ne­u­spje­šno­ ras­pi­si­van.­Ras­pra­va­je­iste­go­di­ne­pod­tim­ na­slo­vom­ti­ska­na­u­Letopisu Matice srpske (br.­3­i­4),­a­na­kon­to­ga­i­kao­do­pu­nje­no­i­ is­pra­vlje­no­po­seb­no­iz­da­nje­1894.­u­Su­boti­ci­ u­ štam­pa­ri­ji­ Du­ša­na­ Pe­tro­vi­ća.­ No­vo,­ iz­mi­je­nje­no­i­do­pu­nje­no­iz­da­nje­pod­na­slovom­ Bu­njev­ci­ i­ Šok­ci­ u­ Bač­koj,­ Ba­ra­nji­ i­ Li­ci­(isto­ri­ja,­et­no­gra­fi­ja,­kul­tu­ra,­dru­štvo,­ broj­no­i­pri­vred­no­sta­nje,­et­nič­ke­oso­bi­ne) ti­ska­no­je­1899.­za­srp­ske­či­ta­te­lje­na­ći­rili­ci­u­Be­o­gra­du.

­ U­ njoj­ iz­ra­ža­va­ mi­šlje­nje­ da­ ime­ Bunje­vac­ne­mo­že­ozna­ča­va­ti­ne­či­ju­»na­rodnost«,­već­»ime­nom­Bu­njev­ca­ozna­ča­va­se­ vi­še­ze­mljak­(kao­na­pr.­Ba­čva­nin,­Sre­mac,­ Li­ča­nin,­ Kra­ji­šnik­ itd.)«.­ No­ ka­te­go­rič­ki­ za­stu­pa­ sta­ja­li­šte­ da­ su­ »Bu­njev­ci­ po­ narod­no­sti­ Sr­bi«­ za­to­ što­ »sta­ra­ nji­ho­va­ postoj­bi­na,­ ot­ku­da­ se­ ova­mo­ do­se­li­še,­ ni­je­

I.­Ivanić,­O Bunjevcima, Subotica, 1894.

ze­mlja,­ vi­še­ na­ro­da­ u­ njoj­ je­ sa­mo­ je­dan­ na­rod­i­to­srp­ski,­ko­ji­is­po­ve­da­tri­ve­re,­a­ pri­pa­da­sa­mo­jed­noj­srp­skoj­na­rod­no­sti«,­a­ isto­je­sma­trao­i­za­bač­ke­Šok­ce.­Tvr­dio­je­ da­je­je­zik­ko­jim­go­vo­re­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­ »srp­ski­ je­zik­ i­ to­ još­ naj­či­sti­ji«,­ pri­ če­mu­ su­ bač­ki­ Bu­njev­ci­ po­sta­li­ ikav­ci,­ ali­ ni­su­ po­sta­li­ Hr­va­ti­ »u­ pr­vom­ re­du­ za­to­ što­ su­ što­kav­ci­te­osim­to­ga­što­go­vo­re­či­sto­srpskim­je­zi­kom«.­Iako­je­u­ras­pra­vi­pri­ku­pio­ mno­ge­ va­žne­ po­dat­ke­ za­ bač­ke­ Bu­njev­ce­ i­Šok­ce,­ona­je­ima­la­na­gla­še­nu­ide­o­lo­šku­ funk­ci­ju,­ ko­ja,­ pri­mje­ri­ce,­ do­la­zi­ do­ iz­raža­ja­kad­go­vo­ri­o­pra­po­stoj­bi­ni­Bu­nje­va­ca:­ »Her­ce­go­vi­na­kao­po­kra­ji­na­bi­la­je­sa­stavni­deo­ve­li­kog­srp­skog­car­stva­ko­je­za­u­zima­še­ce­lo­bal­kan­sko­tro­po­lje­i­ko­je­za­pljuski­va­hu­če­ti­ri­mo­ra.­Za­vre­me­Tu­ra­ka­be­še­ u­njoj­sa­mo­je­dan­na­rod,­srp­ski,­a­i­da­nas­ spa­da­ona­u­naj­či­sti­je­srp­ske­kra­je­ve.«­To­ po­tvr­đu­ju­i­nje­go­va­sta­ja­li­šta­u­dru­gim­djeli­ma,­npr.­u­knji­zi­Ma­će­do­ni­ja­i­Ma­će­don­ci pi­še­ da­ je­ »sve­ bi­lo­ srp­sko«­ od­ Te­sa­li­je­ i­ Epi­ra­do­Sa­ve­i­Du­na­va,­»do­ze­ma­lja­ugarskih­na­Se­ve­ru­i­mle­tač­kih­na­Za­pa­du«. 73

IVA­NIĆ Dje­la:­ O­ Bu­njev­ci­ma­ :­ po­ve­snič­ko­na­ro­do­pi­sna­ rasprava,­Su­bo­ti­ca,­1894;­Bu­njev­ci­i­Šok­ci­u­Bač­ koj,­ Ba­ra­nji­ i­ Li­ci­ (isto­ri­ja,­ et­no­gra­fi­ja,­ kul­tu­ra,­ dru­štvo,­ broj­no­ i­ pri­vred­no­ sta­nje,­ et­nič­ke­ oso­bi­ ne),­Be­o­grad,­1899;­Iz­Ma­će­do­ni­je­o­Ma­će­do­ni­ji, No­vi­Sad,­1901;­Iz­cr­kve­ne­isto­ri­je­Sr­ba­u­Tur­skoj­ u XVIII. i XIX. veku,­ Be­o­grad-No­vi­ Sad,­ 1902;­ Na­Ko­so­vu­:­Sa­Ša­ra,­po­Ko­so­vu,­na­Zve­čan,­Beo­grad,­1903;­Ma­će­do­ni­ja­i­Ma­će­don­ci,­1-2,­Be­ograd,­1906-08;­Ru­mu­ni­u­Ma­će­do­ni­ji­i­Epi­ru, Novi Sad,­1909. Lit.:­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­6.­I.­1894,­14.­X.­1894,­17.­ VII.­1897;­Neven,­3/1894,­8/1901,­4/1904,­Su­boti­ca;­ Na­rod­na­ en­ci­klo­pe­di­ja­ srp­sko­hr­vat­ska­slo­ ve­nač­ka,­ 2,­ ur.­ S.­ Sta­no­je­vić,­ Za­greb,­ b.g.;­ Leksikon pisaca Jugoslavije,­ 2,­ No­vi­ Sad,­ 1979;­ A.­ Se­ku­lić,­ Bač­ki­ Bu­njev­ci­ i­ Šok­ci,­ Za­greb­ 1989;­ I.­ Szentgyörgyi,­E.­Ba­žant,­Su­bo­tič­ka­bi­bli­o­gra­fi­ja­:­ A­sza­bad­kai­kiadványok­bibliográfiaja­1871­1918, Su­bo­ti­ca,­1993;­O.­Mi­lo­sa­vlje­vić,­U tradiciji nacio­na­li­zma­ili­ste­re­o­ti­pi­srp­skih­in­tlek­tu­a­la­ca­XX­ve­ ka o »nama« i »drugima«,­Be­o­grad,­2002;­Srpski bi­o­graf­ski­reč­nik,­4,­No­vi­Sad,­2009. ­

M.­Gr­li­ca­i­S.­Ba­čić

IVA­NIĆ,­ Ju­raj­ (slo­vač.,­ Ju­raj­ Iva­nič, madž.,­ György­ Iva­nics)­ (Binóc,­ slo­vač. Bíňovce,­ili­Kinorány,­slo­vač.­Chyno­rany,­ 3.­V.­1656.­–­Bu­dim,­3.­IV.­1723.),­isu­sovac,­ pro­fe­sor,­ rek­tor­ sje­me­ni­šta,­ vjer­ski­ pi­sac.­ U­ Dru­žbu­ Isu­so­vu­ ušao­ je­ 1675.­ u­ Tr­na­vi.­Na­kon­stu­di­ja­u­Tr­na­vi,­Va­ra­ždi­nu­ i­Za­gre­bu­bio­je­uči­telj­u­Tren­či­nu­(madž. Trencsén)­i­Le­vo­či­(madž.­Lőc­se).­Pro­fe­sor­ re­to­ri­ke­ bio­ je­ na­ sve­u­či­li­štu­ u­ Ko­ši­ca­ma­ 1700.-12.,­ gdje­ je­ ra­dio­ kao­ is­po­vjed­nik­ i­ pred­sjed­nik­ kon­gre­ga­ci­je­ stu­de­na­ta­ i­ surad­nik­ or­gu­lja­ša­ u­ ko­šič­kom­ sje­me­ni­štu­ Ki­ši­di­a­num.­Po­sli­je­je­bio­rav­na­telj­isu­sovač­ko­ga­ sje­me­ni­šta­ u­ Bu­di­mu.­ Bu­du­ći­ da­ je­ bio­ hr­vat­sko­ga­ pod­ri­je­tla,­ a­ k­ to­mu­ rođen­na­pod­ruč­ju­da­na­šnje­Slo­vač­ke,­bio­je­ po­znat­ i­ kao­ »tot­ski«­ (slo­vač­ki­ i­ op­će­ni­to­ sla­ven­ski)­ pro­po­vjed­nik­ u­ Bu­di­mu.­ Upravljao­ je­ i­ usmje­ra­vao­ po­slo­ve­ ve­za­ne­ uz­ iz­grad­nju­ i­ unu­tar­nje­ ure­đe­nje­ zgra­de­ budim­sko­ga­isu­so­vač­ko­ga­sje­me­ni­šta,­pa­se­u­ Ma­džar­skom­ka­to­lič­kom­lek­si­ko­nu­spo­minje­i­kao­gra­di­telj.­Autor­je­vi­še­ra­do­va­ko­ji­ su­osta­li­u­ru­ko­pi­su. Dje­la:­Septem Allocutiones Militares Belli-Ducum no­stri­ Tem­po­ris,­ Le­utscho­vi­ae,­ 1694;­ Virgo Dei-

74

para ex­pra­e­vi­is­Chri­sti­me­ri­tis­ab­ori­gi­na­li­la­be­ praeservata,­Cas­so­vi­ae,­1696;­Pentas Questionum Curiosorum,­Le­utscho­vi­ae,­1697. Lit.:­ K.­ Szabó,­ Régi magyar könyvtár II. Az 1473–1711­ig­ me­gje­lent­ nem­ magyar­ nyel­vű­ ha­ zai nyomtatványok jegyzéke,­ Bu­da­pest,­ 1885.;­ C.­ Som­mer­vo­gel-Augu­stin­ et­ A.­ de­ Bac­ker,­ Bibliothèque­de­la­Com­pag­nie­de­Je­sus,­1-10,­Bru­xelles-Pa­ris,­ 1890-1909;­ J.­ Szinnyei,­ Magyar írók élete és munkái,­5,­Bu­da­pest,­1980;­Katolícke noviny,­Bra­ti­sla­va,­29.­IV.­2001;­P.­Sedlák,­Li­ko­vi­hrvat­skog­ pod­ri­je­tla­ u­ cr­kve­noj­ po­vi­je­sti­ Slo­vač­ke,­ Scrinia Slavonica,­4/2004,­Sla­von­ski­Brod. L.­He­ka

IVA­NIĆ,­ Kar­lo­ (Su­bo­ti­ca,­ 9.­ X.­ 1928.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 28.­ VII.­ 1985.),­ atle­ti­čar.­ Sin­ je­ Fra­nje­i­Te­re­ze,­rođ.­Pletl.­Osnov­nu­i­srednju­ eko­nom­sku­ ško­lu­ te­ Eko­nom­ski­ fakul­tet­ za­vr­šio­ je­ Su­bo­ti­ci.­ Kao­ eko­no­mist­ ra­dio­ je­ u­ ne­ko­li­ko­ su­bo­tič­kih­ pod­u­ze­ća.­ Atle­ti­kom­ se­ po­čeo­ ba­vi­ti­ na­kon­ Dru­goga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ u­ su­bo­tič­kom­ Atletskom­ klu­bu­ Spartak.­ Na­stu­pao­ je­ u­ tri­ma­ di­sci­pli­na­ma:­ 110­ m­ pre­po­ne,­ skok­ uvis­ i­ tro­skok.­ Naj­ve­ći­ uspjeh­ ostva­rio­ je­ na­ držav­nom­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1952.­u­Subo­ti­ci,­kad­je­bio­pe­ti­u­tro­sko­ku­i­sed­mi­u­ sko­ku­uvis.­Za­pa­že­ne­re­zul­ta­te­ostva­rio­je­i­ na­po­kra­jin­skoj­ra­zi­ni:­pr­vo­mje­sto­u­sko­ku­ uvis­na­la­ko­a­tlet­skom­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­ u­No­vom­Sa­du­1947.;­dru­go­mje­sto­u­skoku­ uvis­ te­ u­ utr­ci­ na­ 110­ m­ s­ pre­po­na­ma­ na­ pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­ u­ Su­bo­ti­ci­ 1948.;­ tre­ća­mje­sta­u­sko­ku­uvis­i­u­utr­ci­na­110­ m­s­pre­po­na­ma­na­na­tje­ca­nju­re­pre­zen­ta­cija­ Voj­vo­di­ne­ i­ ru­munj­sko­ga­ di­je­la­ Ba­na­ta­ u­Te­mi­šva­ru­ 1948.;­ dru­ga­ mje­sta­ u­ sko­ku­ uvis­te­sko­ku­udalj­na­tur­ni­ru­že­lje­znič­kih­ klu­bo­va­u­Su­bo­ti­ci­1948.;­dru­go­mje­sto­u­ utr­ci­ na­ 110­ m­ s­ pre­po­na­ma­ na­ atlet­skom­ mi­tin­gu­SD­Mladost­u­Sa­ra­je­vu­1949.;­prvo­ mje­sto­ u­ utr­ci­ na­ 110­ m­ s­ pre­po­na­ma­ na­ sve­ar­mij­skom­ pr­ven­stvu­ u­ atle­ti­ci­ u­ No­vom­ Sa­du­ 1949.;­ dru­ga­ mje­sta­ u­ skoku­ uvis­ i­ u­ utr­ci­ na­ 110­ m­ s­ pre­po­na­ma­ na­atlet­skom­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­u­Sen­ti­ 1953.;­ pr­vo­ mje­sto­ u­ sko­ku­ uvis­ na­ atletskom­pr­ven­stvu­Voj­vo­di­ne­u­No­vom­Sa­du­ 1955.­Naj­ve­ći­su­mu­us­pje­si­u­utr­ci­na­110­ m­s­pre­po­na­ma­16,2­s­(1953.),­u­sko­ku­uvis­ 180­cm­teh­ni­kom­»ho­rajn«­(1954.),­a­u­tro-

IVA­NIĆ

sko­ku­ 12,67­ m­ (1954.)­Atle­ti­kom­ se­ prestao­ba­vi­ti­1960. Lit.:­E.­Ti­li,­Atle­ti­ka­u­Su­bo­ti­ci­1945­1963,­Su­boti­ca,­1963;­Lj.­Ga­jić,­Seniorska prvenstva Jugoslavije,­Ja­go­di­na,­2007.

P.­Sken­de­ro­vić

IVA­NIĆ,­ Pa­vao­ (Iva­nich,­ Iva­nics,­ Pál,­ Pa­u­lus­de­Iwa­nich,­Pa­vao­iz­Iva­ni­ća)­(?­ –­ ?),­ sve­će­nik,­ kro­ni­čar­ i­ kra­ljev­ski­ pi­sar­ iz­ XV.­ st.­ Sin­ je­ Di­mi­tri­ja­ (De­me­tra)­ Ivani­ća.­ Kad­ je­ hr­vat­ski­ hu­ma­nist,­ di­plo­mat,­ od­go­ji­telj­ i­ kan­ce­lar­ hr­vat­sko­ga­ i­ ugarsko­ga­kra­lja­Ma­ti­je­Kor­vi­na­Ivan­Vi­tez­od­ Sred­ne­(u­ma­džar­skoj­po­vi­je­sti­po­znat­kao­ János­ Vitéz),­ iza­bran­ za­ va­ra­din­sko­ga­ bisku­pa­ (madž.­ Nagyvárad,­ rum.­ Ora­dea)­ 1445.,­po­veo­ga­je­sa­so­bom­iz­za­gre­bač­ke­ bi­sku­pi­je­u­Va­ra­din­kao­svo­je­ga­pri­ja­te­lja­i­ po­u­zda­ni­ka,­ gdje­ je­ bio­ dvor­ski­ sve­će­nik.­ Za­hva­lju­ju­ći­ Vi­te­zo­voj­ pot­po­ri­ ime­no­van­ je­no­si­te­ljem­po­ča­sno­ga­na­slo­va­upra­vi­telja­ol­ta­ra­sv.­Pa­vla­Apo­sto­la­u­Va­ra­di­nu,­a­ bio­ je­ i­ član­ va­ra­din­sko­ga­ kap­to­la.­ Ta­kođer­je­uz­Vi­te­zo­vu­pot­po­ru­ime­no­van­1445.­ no­ta­rom,­ a­ 1448.­ pro­to­no­ta­rom­ Ugar­ske­ kra­ljev­ske­ dvor­ske­ kan­ce­la­ri­je­ u­ Bu­di­mu.­ Pri­pa­dao­ je­ u­ dvor­ski­ in­te­lek­tu­al­ni­ hu­mani­stič­ki­krug­oko­Iva­na­Vi­te­za­od­Sred­ne,­ ko­ji­ su­ či­ni­li­ znan­stve­ni­ci­ i­ pi­sci­ na­ va­radin­skom­ dvo­ru.­ U­ si­ječ­nju­ 1447.­ bio­ je­ član­ ugar­sko­ga­ iza­slan­stva­ u­ Be­ču­ ra­di­ smi­ri­va­nja­ su­ko­ba­ s­ Hab­sbur­gov­cem­ Frie­dric­hom­III.­Šta­jer­skim.­Na­pu­stiv­ši­Vi­tezo­vu­ slu­žbu,­ pro­dao­ je­ ro­di­telj­sko­ ima­nje­ i­ oti­šao­ Rim,­ gdje­ se­ 1451.­ spo­mi­nje­ kao­

P.­Ivanić,­Iohannis­de­Zredna­Epistolae, Beč,­1746.­

pre­vo­di­telj­ za­ tur­ski­ je­zik­ na­ pa­pin­skom­ dvo­ru.­ Vi­te­zo­vom­ pot­po­rom­ ime­no­van­ je­ pot­kraj­ži­vo­ta­ča­zman­skim­ka­no­ni­kom. ­ Prem­da­ je­ i­ sam,­ kao­ so­lid­no­ hu­ma­nistič­ki­na­o­bra­žen,­bio­do­bar­pi­sac­(ru­ko­pi­si­ mu­se­ču­va­ju­u­beč­koj­Dvor­skoj­knji­žni­ci),­ u­po­vi­je­sti­je­ostao­za­bi­lje­žen­po­to­me­što­ je­ sku­pio­ slu­žbe­nu­ ko­re­spon­den­ci­ju­ Iva­na­ Vi­te­za­ od­ Sred­ne,­ ko­ju­ je­ vo­dio­ kao­ pi­sar­ bu­dim­ske­kra­ljev­ske­kan­ce­la­ri­je­1445.-51.,­ i­ uob­li­čio­ je­ u­ knji­gu­ ko­ju­ je­ sam­ ure­dio­ (1451.),­ na­pi­sao­ za­bi­lje­ške­ i­ ob­ja­šnje­nja.­ Ona­ sa­dr­ža­va­ osam­de­se­tak­ pi­sa­ma­ Iva­na­ Vi­te­za­od­Sred­ne­i­sma­tra­se­va­žnim­dje­lom­ ma­đar­ske­ knji­žev­no­sti­ iz­ raz­do­blja­ hu­mani­zma.­Pi­sma­su­pr­vi­put­ob­ja­vlje­na­1746.­u­ Be­ču­(J.­G.­Schwand­ter,­Iohan­nis­de­Zredna­ Epi­sto­lae,...­ per­ Pa­u­lum­ de­ Iwa­nich,­ Srciptores rerum Hungaricarum veteres, ac­ ge­nu­i­ni,­ 2.­ Bi­bli­o­po­lae­ Vin­do­bo­nen­sis, 1746),­ a­ 1980.­ kao­ kri­tič­ko­ iz­da­nje­ u­ Budim­pe­šti­(Iohan­nes­Vitéz­de­Zred­na,­Opera quae supersunt,­ur.­I.­Bo­ron­kai,­Bu­da­pest,­ 1980).­ Knji­ga­ je­ va­žno­ vre­lo­ pro­u­ča­va­nja­ ma­džar­ske­knji­žev­no­sti­i­lin­gvi­sti­ke. Lit.: A.­ Ba­rits,­ Scriptorum ex regno Slavoniae a saeculo XIV. usque ad XVII. inclusive collectio, Va­ras­di­ni,­ 1774;­ J.­ Pa­u­er,­ Az­ egyházi­ rend­ érde­ mei,­ Székes­fejérvár,­ 1847;­ V.­ Bunyitay,­A­ váradi­ püspökség­ története,­ I-III,­ Nagyvárad,­ 1883-84;­ Hrvatska enciklopedija,­5,­Za­greb,­2003;­Hrvatski biografski leksikon,­6,­Za­greb,­2005. L.­He­ka

IVA­NIĆ,­Sti­pan­(Su­bo­ti­ca,­21.­XI.­1862.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 9.­ IV.­ 1897.),­ glav­ni­ grad­ski­ ra­ču­no­vo­đa.­ Za­vr­šio­ je­ gim­na­zi­ju­ u­ rodnom­gra­du­i­dr­žav­ni­knji­go­vod­stve­ni­is­pit.­ Či­nov­nič­ku­ ka­ri­je­ru­ po­čeo­ je­ 1.­ I.­ 1893.­ kao­pod­ra­ču­no­vo­đa,­od­1.­XI.­1884.­bio­je­ ra­ču­no­po­la­gač,­ a­ od­ 1.­ XI.­ 1887.­ ra­ču­novo­đa.­Za­glav­no­ga­ra­ču­no­vo­đu­u­Su­bo­ti­ci­ po­sta­vljen­je­1888.­i­ob­na­šao­je­tu­du­žnost­ do­kra­ja­ži­vo­ta.­Bio­je­re­for­mi­stič­ke­vje­roispo­vi­je­di,­a­go­vo­rio­je­ma­džar­ski­i­hr­vatski­(»dal­ma­tin­ski«)­je­zik. Lit.:­M.­Gr­li­ca,­Sve­tlo­pi­som­me­đu­či­nov­ni­ke:­činov­ni­ci­ grad­ske­ upra­ve­ u­ al­bu­mu­ na­sta­lom­ povo­dom­ pro­sla­ve­ de­ce­ni­je­ upra­vlja­nja­ Su­bo­ti­com­ gra­do­na­čel­ni­ka­ La­za­ra­ Ma­mu­ži­ća,­ Mu­se­ĩon, 8, Subotica, 2009. M.­Gr­li­ca

75

IVA­NI­ŠE­VIĆ

IVA­NI­ŠE­VIĆ, Ma­te­ (Ma­to,­ Ma­ti­ja)­ (Val­po­vo,­ 9.­ IV.­ 1870.­ –­ Vo­đin­ci,­ 26.­ IV.­ 1925.),­fra­nje­vac,­sve­će­nik,­pi­sac.­Gim­nazi­ju­je­po­la­zio­u­Osi­je­ku,­fi­lo­zo­fi­ju­je­stu­dirao­u­Be­ču,­a­bo­go­slo­vi­ju­u­Ba­ji.­Za­re­đen­ je­u­Ka­la­či­1894.­Ob­ja­vlji­va­ti­je­po­čeo­kao­ fra­nje­vač­ki­ bo­go­slov­ u­ Ba­ji­ u­ kru­gu­ prepo­ro­di­te­lja­ bač­kih­ Hr­va­ta.­ Pod­ svo­jim­ se­ ime­nom­ja­vio­knji­žev­nim­ra­do­vi­ma­1893.­ u Hrvatskom braniku.­ Iste­ go­di­ne­ bio­ je­ ured­nik­spo­men-knji­ge­Ibri­ši­mo­vi­ću­1893.­ fra­nje­vač­ki­bo­go­slo­vi­(Za­greb,­1893.).­Među­bo­go­slo­vi­ma­i­uči­te­lji­ma­fra­nje­vač­ko­ga­ uči­li­šta­u­Ba­ji­ko­ji­su­su­dje­lo­va­li­u­iz­da­vanju­te­knji­ge­bi­li­su­i­fra­An­te­Eve­to­vić­Miro­ljub,­fra­Ivan­Ra­fael­Ro­dić­i­fra­Mla­den­ Bar­ba­rić.­ Pre­ma­ član­ku­ Fratri spram Bunjevaca (Neven,­2/1909.),­za­jed­no­s­na­vede­nom­tro­ji­com­re­dov­ni­ka­bio­je­i­su­rad­nik­ su­bo­tič­ko­ga­li­sta­Neven. ­ Iz­fra­nje­vač­kog­re­da­is­tu­pio­je­1897.­te­ je­ po­stao­ svje­tov­nim­ sve­će­ni­kom.­ Od­ tada­kao­ka­pe­lan­i­žup­nik­dje­lu­je­u­Vr­po­lju,­ Ivan­ko­vu,­ Ni­kin­ci­ma,­ Ni­jem­ci­ma,­ Osi­jeku,­ Vin­kov­ci­ma,­ Hr­ka­nov­ci­ma,­ Bo­šnja­cima,­ Pi­ško­rev­ci­ma­ i­ Vo­đin­ci­ma.­ Za­jed­no­ s­ An­ton­ Eve­to­vi­ćem­ Mi­ro­lju­bom­ bio­ je­ 1909.­je­dan­od­su­o­sni­va­ča­Klu­ba­hr­vat­skih­ knji­žev­ni­ka­u­Osi­je­ku,­či­ji­je­glav­ni­cilj­bilo­pro­mi­ca­nje­hr­vat­ske­knji­žev­no­sti,­je­zi­ka­ i­ kul­tu­re.­ Ob­ja­vlji­vao­ je­ u­ broj­nim­ hr­vatskim­ ča­so­pi­si­ma­ i­ li­sto­vi­ma:­ Fra­nje­vač­ kom glasniku, Glasniku biskupija bosanske i sriemske,­ za­gre­bač­kom­ Obzoru, Hrvatskom braniku, Narodnoj obrani i­ dru­gima.­U­jav­nim­is­tu­pi­ma­i­član­ci­ma­su­protsta­vljao­ se­ re­ži­mu­ Khu­e­na­ Héderváryja­ i­ ma­dža­ri­za­ci­ji,­ pa­ ga­ je­ Mla­den­ Bar­ba­rić­ oci­je­nio­»či­stim­star­če­vi­ćan­cem«.­U­ ti­sku­ se­po­ja­vlji­vao­pod­pse­u­do­ni­mi­ma­Iva­ni­šević-Zden­čić­ Da­ro­ljub­ Ma­tej,­ Kir-Mi­lek­ i­ okre­si­vač­Đur­ko­več­ki.

ur.­ Fi­lip­ Po­tre­bi­ca,­ Ja­stre­bar­sko,­ 2001;­ Hrvatski biografski leksikon,­ 5,­ Za­greb,­ 2005;­ R.­ Sken­dero­vić,­Su­dje­lo­va­nje­sla­von­skih­fra­nje­va­ca­u­na­cio­nal­nom­po­kre­tu­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­ti­je­kom­19.­ i­ po­čet­kom­ 20.­ sto­lje­ća,­ Scrinia slavonica,­ br.­ 6,­ Sla­von­ski­Brod,­2006. R.­Sken­de­ro­vić

IVAN­KO­VIĆ,­ ne­ka­da­šnji­ že­lje­znič­ki­ kolo­dvor­ sje­ve­ro­i­stoč­no­ od­ Le­me­ša­ (srp. Sve­to­zar­ Mi­le­tić)­ na­ 7.­ ki­lo­me­tru­ pru­ge­ pre­ma­Baj­mo­ku.­Bio­je­okru­žen­gu­sto­nase­lje­nim­ Kne­zo­vač­kim­ Sa­la­ši­ma­ te­ mu­ je­ gra­vi­ti­ra­lo­oko­100­sa­la­ša.­Že­lje­znič­ka­pruga­Se­ge­din-Su­bo­ti­ca-Som­bor­pu­šte­na­je­u­ pro­met­u­stu­de­nom­1869.,­a­ko­lo­dvor­ota­da­ slu­ži­za­put­nič­ki­i­te­ret­ni­pro­met.­Na­ko­lodvo­ru­su­to­va­re­ni­rob­ni­vi­ško­vi­ku­ku­ru­za,­ pše­ni­ce­i­zo­bi.­Pru­ga­je­bi­la­iz­nim­no­va­žna­ za­okol­ne­sa­la­še­jer­je­as­falt­ni­put­iz­gra­đen­ tek­ u­ XX.­ st.­ Za­ nov­ča­nu­ na­kna­du­ ko­lodvor­je­na­zvan­po­Zol­ta­nu­Ivan­ko­vi­ću,­koji­je­s­nje­ga­pu­to­vao­u­Som­bor­na­po­sao­u­ grad­sku­upra­vu.­Uz­ko­lo­dvor­je­bi­la­čar­da,­ a­iz­me­đu­dva­ju­svjet­skih­ra­to­va­po­kre­nu­to­ je­ i­ osni­va­nje­ ško­le­ na­ okol­nim­ sa­la­ši­ma,­ ali­bez­uspje­ha.­Uje­sen­1944.­na­ko­lo­dvo­ru­ je­is­to­va­ra­no­oruž­je­i­stre­lji­vo­za­Ba­tin­sku­ bit­ku.­ Ko­lo­dvor­ je­ za­tvo­ren­ u­ stu­de­nom­ 1977.­Da­nas­su­ko­lo­dvor­i­ne­ka­da­šnje­sa­laško­na­se­lje­u­pot­pu­no­sti­opu­sto­še­ni. L.­To­ša­ki

IVAN­KO­VIĆ,­ ple­mić­ka­ po­ro­di­ca.­ Kralj­ Fer­di­nand­ III.­ da­ro­vao­ je­ u­ Be­ču­ 31.­ X.­ 1643.­ ple­mić­ki­ na­slov­ Bla­žu­ Ivan­ko­vi­ću,­ nje­go­voj­ su­pru­zi­ Ur­su­li­ Se­ve­tić­ te­ dje­ci­ Iva­nu,­Da­vi­du,­Je­le­ni,­Ani­i­Ka­ta­ri­ni.­Plemić­ki­na­slov­pro­gla­šen­je­iste­go­di­ne­u­Želje­znoj­ žu­pa­ni­ji­ (Vas­ megye).­ Pri­ na­se­ljava­nju­Le­me­ša­ona­mo­su­se­do­se­li­li­An­tun­i­ Ni­ko­la­te­je­28.­IV.­1744.­pro­gla­še­no­nji­hovo­ plem­stvo­ u­ Bač­ko-bo­dro­škoj­ žu­pa­ni­ji.­ U­žu­pa­nij­skom­po­pi­su­ple­mi­ća­1798.­ubilje­že­ni­ su­Al­bert,­Ta­dej,­ Mar­tin­ i­ Mi­ho­vil­ Dje­la:­Pri­po­vi­jet­ke­za­hr­vat­ski­na­rod,­Za­dar,­1893;­ kao­ple­mi­ći­u­Le­me­šu,­a­1808.­još­i­Đu­ro.­ Zr­ca­lo­ću­do­red­nog­ži­vo­ta,­Za­dar,­1894. Po­ro­di­ca­ je­ 3.­ XII.­ 1803.­ do­bi­la­ da­rov­niLit.:­Fra­tri­spram­Bu­nje­va­ca,­Neven,­Su­bo­ti­ca,­br.­ cu­za­po­sjed­u­Le­me­šu.­Po­tom­ci­po­ro­di­ce­i­ 1,­ 2/1909;­ M.­ Bar­ba­rić,­ Pri­ja­te­lju­ Ma­ti­ Iva­ni­še- da­nas­ži­ve­u­tom­mje­stu. vi­ću,­Hrvatski branik,­br.­33,­Mi­tro­vi­ca,­1896;­S.­ Ma­ri­ja­no­vić:­Spo­men-knji­ga­fra­Lu­ki­Ibri­ši­mo­vi­ću­ fra­nje­vač­kih­ bo­go­slo­va­ re­do­dr­ža­ve­ Ka­pi­stran­ske­ (1893.),­ u:­ Fra­ Lu­ka­ Ibri­ši­mo­vić­ i­ nje­go­vo­ do­ba,

76

­ Opis­ gr­ba­ (1643.):­ Na­ pla­voj­ po­vr­ši­ni­ na­ ze­le­noj­ ze­mlji­ na­la­zi­ se­ vi­tez­ na­ bi­je­lu­ ko­nju,­ odje­ven­ u­ cr­ve­nu­ odje­ću­ sa­ žu­tim­

IVAN­KO­VIĆ

Grb­ plemićke­ porodice­ Ivanković

či­zma­ma,­ko­ji­u­de­sni­ci­dr­ži­sa­blju,­a­u­li­jevoj­ru­ci­va­gu.­Ka­ci­ga:­u­gni­je­zdu­sje­di­pe­likan,­ko­ji­svo­je­mla­de­pti­će­hra­ni­vla­sti­tom­ kr­vlju.­Plašt:­pla­vo-zla­tan,­cr­ve­no-sre­brn. Lit.:­ V.­ Du­i­šin,­ Ple­mić­ke­ po­ro­di­ce­ II,­ Vojvodina,­2,­No­vi­Sad,­[1941];­M.­Szlu­ha,­Bács-bodrog vármegye nemes családjai,­Bu­da­pest,­2002. L.­He­ka

IVAN­KO­VIĆ,­ Ivan­ (Ivánkovits,­ János)­ (Se­ge­din,­ 24.­ XII.­ 1846.­ –­Alag­ kraj­ Budim­pe­šte,­31.­III.­1910.), bi­skup,­na­slov­ni­ opat,­ za­stup­nik­ u­ Ugar­skom­ sa­bo­ru.­ Rođen­ je­ kao­ pr­vo­ di­je­te­ u­ obi­te­lji­ sta­kla­ra­ Jánosa­ Ivánkovitsa­ (1818.-93.)­ i­ Rozálije,­ rođ.­Mi­ku­la.­Imao­je­tri­bra­ta:­Alek­san­dra­ (Sándor),­ Oska­ra­ (Oszkár)­ i­ Ko­lo­ma­na­ (Kálmán)­te­dvi­je­se­stre:­Te­re­zi­ju­(Terézia)­ i­ Ljud­mi­lu­ (Lud­mil­la).­ Osnov­nu­ ško­lu­ i­ gim­na­zi­ju­kod­pi­ja­ri­sta­za­vr­šio­je­1864.­u­ rod­nom­gra­du.­Išao­je­u­isti­raz­red­s­An­talom­ Bérczyjem,­ si­nom­ grad­sko­ga­ ka­pe­tana­An­ta­la­Bérczyja,­s­Di­mi­tri­jem­Vu­ko­vićem­ (Döme­Vu­ko­vics),­ si­nom­Alek­san­dra­ Vu­ko­vi­ća­ (Sándor­ Vu­ko­vics),­ srp­sko­ga­ pra­vo­slav­no­ga­ žup­ni­ka­ u­ Se­ge­di­nu,­ te­ sa­ Sa­mu­e­lom­ Lő­wom­ (Sámuel­ Lőw),­ si­nom­ uče­no­ga­ se­ge­din­sko­ga­ ra­bi­na­ Le­o­pol­da­ (Lipót)­ Lő­wa.­ Na­kon­ ma­tu­re­ po­šao­ je­ u­ Te­mi­švar­ na­ stu­dij­ te­o­lo­gi­je,­ ko­ji­ je­ za­vršio­1868.­Bu­du­ći­da­još­ni­je­bio­sa­zrio­do­ ka­non­ske­ do­bi,­ dvi­je­ je­ go­di­ne­ ra­dio­ kao­ kuć­ni­od­go­ji­telj­kod­La­jo­sa­Mu­raya,­ve­lepo­sjed­ni­ka­u­Tol­nan­skoj­žu­pa­ni­ji.

Be­če­ju,­oda­kle­se­1873.­vra­tio­u­Se­ge­din.­ On­dje­ je­ oba­vljao­ slu­žbu­ ka­pe­la­na,­ a­ od­ 1877.­ vje­ro­u­či­telj­ je­ u­ sre­di­šnjoj­ grad­skoj­ žu­pi­ (Belvárosi­ plébánia).­ Kao­ ka­te­he­ta­ imao­je­75­sa­ti­na­tje­dan­(u­Glav­noj­re­alnoj­ ško­li,­ u­ Uči­telj­skoj­ ško­li­ te­ u­ gra­đanskoj­ ško­li­ za­ dje­ča­ke­ i­ u­ gra­đan­skoj­ ško­li­ za­dje­voj­či­ce,­od­no­sno­u­osnov­noj­ško­li­za­ dje­ča­ke),­pa­je­u­ne­mo­guć­no­sti­odr­ža­va­nja­ to­li­ko­ga­ bro­ja­ sa­ti­ pred­lo­žio­ re­for­mu­ vjero­u­či­telj­ske­slu­žbe.­Ona­je­pri­hva­će­na­te­je­ po­sli­je­pod­u­ča­vao­vje­ro­na­uk­sa­mo­u­Glavnoj­ re­al­noj­ ško­li­ i­ u­ puč­koj­ ško­li.­ Na­kon­ što­je­1885.­oslo­bo­đe­no­mje­sto­žup­ni­ka­u­ Žu­pi­sve­to­ga­Ro­ka­u­ta­da­još­no­vom­di­je­lu­ Se­ge­di­na,­ime­no­van­je­za­ta­mo­šnje­ga­župni­ka.­ Bu­du­ći­ da­ je­ zbog­ ka­ta­stro­fal­ne­ popla­ve­1879.­cr­kva­bi­la­po­pri­lič­no­ošte­će­na,­ dao­ju­je­ob­no­vi­ti­te­sa­gra­di­ti­no­vi­glav­ni­ ol­tar.­ U­ to­ je­ vri­je­me­ bio­ va­žan­ su­di­o­nik­ dru­štve­no­ga­ ži­vo­ta­ Se­ge­di­na,­ kao­ stal­ni­ su­rad­nik­ vi­še­ li­sto­va­ i­ ča­so­pi­sa,­ rav­na­telj­ obrt­nič­ke­ ško­le,­ član­ i­ pred­sjed­nik­ prosvjet­nih­ udru­ga­ te­ osni­vač­ Udru­ge­ Dugonics­ (Du­go­nics-Társaság),­ ko­ja­ do­ da­nas­ nje­gu­je­ uspo­me­nu­ na­ An­dri­ju­ Du­go­ni­ća.­ Od­1.­X.­1888.­ob­na­šao­je­du­žnost­de­ka­na­ se­ge­din­sko­ga­ de­ka­na­ta.­ Fra­njo­ Jo­sip­ imeno­vao­ga­je­4.­VI.­1891.­za­na­slov­nog­opata­u­obli­žnjem­Hódmezővásárhelyu.

­ Ak­tiv­no­se­uklju­čio­u­po­li­ti­ku­1887.­i­na­ iz­bo­ri­ma­odr­ža­ni­ma­17.­lip­nja­kao­kan­di­dat­ Slo­bo­dar­ske­stran­ke­(Sza­ba­del­vű­Párt,­nasta­la­1875.­uje­di­nja­va­njem­stran­ke­Fe­ren­ca­ Deáka­ i­ stran­ke­ li­je­vo­ga­ cen­tra­ Kálmána­ Tis­ze,­vla­da­la­je­u­Ugar­skoj­30­go­di­na,­sve­ do­1905.)­po­bi­je­dio­na­iz­bo­ri­ma­u­se­ge­dinskom­ dru­gom­ iz­bor­nom­ okru­gu­ do­biv­ši­ 1148­ gla­so­va,­ dok­ je­ nje­gov­ pro­tu­kan­didat­Ottó­Her­man­do­bio­770­gla­so­va.­Herma­na­ če­sto­ na­zi­va­ju­ po­sljed­njim­ ma­džarskim­ po­li­hi­sto­rom,­ pa­ je­ ne­za­do­volj­stvo­ zbog­ nje­go­vih­ iz­bor­nih­ re­zul­ta­ta­ iz­ra­zio­ i­ je­dan­od­naj­va­žni­jih­ma­džar­skih­po­li­ti­ča­ra­ Lájos­Kos­suth,­ko­ji­je­re­kao­ka­ko­»u­parla­ment­ni­je­ušao­je­dan­od­naj­ge­ni­jal­ni­jih­i­ naj­ma­džar­ski­jih­na­ših­znan­stve­ni­ka«.­Ti­je­ Za­sve­će­ni­ka­ga­je­za­re­dio­János­Ne­hi- kom­ob­na­ša­nja­za­stup­nič­ke­du­žno­sti­bio­je­ ba,­na­slov­ni­bi­skup­knin­ski­u­Ka­la­či­5.­V.­ iza­bran­ za­ čla­na­ Par­la­men­tar­no­ga­ od­bo­ra­ 1870.,­a­od­1871.­bio­je­ka­pe­lan­u­No­vom­ za­ jav­nu­ pro­svje­tu.­ No­ po­li­tič­ke­ pri­li­ke­ u­ 77

IVAN­KO­VIĆ

ze­mlji­do­ne­kle­su­se­iz­mi­je­ni­le­te­je­zbog­ ne­za­do­volj­stva­po­li­ti­kom­Tis­zi­ne­vla­de­28.­ I.­ 1889.­ u­ Se­ge­di­nu­ sku­pi­na­ opor­be­nja­ka­ raz­bi­la­ pro­zo­re­ ured­ni­štva­ mje­sno­ga­ li­beral­no­ga­ gla­si­la­ Szegedi Híradó­ te­ pro­zo­re­ na­ nje­go­voj­ ku­ći.­ Na­ iz­bo­ri­ma­ odr­ža­ni­ma­ 28.­I.­1892.­do­bio­je­703­gla­sa­te­je­iz­gu­bio­ od­Emi­la­Babóa,­kan­di­da­ta­Neo­vi­sne­stranke,­za­ko­je­ga­je­gla­so­va­lo­1798­bi­ra­ča.

Iparügyek i Havi Közlöny­ (1887.),­ a­ pet­ je­ go­di­na­ (1882.-86.)­ ure­đi­vao­ se­ge­din­ski­ Ilustrirani kalendar (Képes Naptár)­u­čast­ Sr­ca­Isu­so­va­i­Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je. Dje­la:­A­római­kat­ho­li­kus­egyház­szertartásainak és­ ünne­pe­i­nek­ rövid­ értel­mezése,­ Sze­ged,­ 1881­ (1883²,­ 1888³,­ 18954);­ Emlékbeszéd Csernák János polgári iskolai tanár felett,­ Sze­ged,­ 1882;­ A­ kat­ho­li­kus­ egyház­ történel­me,­ Sze­ged,­ 1884;­ A szeged-alsóvárosi Havi Boldogasszonyról címzett fejedelmi templom története,­ Sze­ged,­ 1884;­ Ünnepi beszéd a­ királyhal­mi­ szo­bor­ le­le­plezése­ alkalmával,­Sze­ged,­1884;­Egyháztörténe­lem,­1-3,­ Sze­ged,­ 1885;­ A szeged-alsóvárosi Mátyás-templom története,­Sze­ged,­1883;­Imakönyv a középiskolai ifjúság számára,­Sze­ged,­1884;­Kat­ho­li­kus­ ekölcstan,­Sze­ged,­1885;­Felolvasás a szegedi iparos­ifjúság­képző­­és­segélyegylet­negyedszázados­ ünnepélyén,­Sze­ged,­1890;­Egyházi­beszédei,­Szeged,­1891.

­ Una­toč­ iz­bor­no­mu­ po­ra­zu,­ na­sta­vio­ je­ po­li­tič­ku­ dje­lat­nost­ jer­ ga­ je­ Fra­njo­ Jo­sip­ 1892.­ ime­no­vao­ sa­vjet­ni­kom­ u­ Mi­ni­starstvu­ vje­ra­ i­ obra­zo­va­nja­ od­go­vor­no­ga­ za­ ka­to­lič­ka­ pi­ta­nja.­ No­vu­ je­ du­žnost­ u­ Budim­pe­šti­ pre­u­zeo­ 1.­ I.­ 1893.­ te­ je­ 12.­ II.­ 1893.­ od­stu­pio­ s­ funk­ci­je­ žup­ni­ka­ Žu­pe­ sve­to­ga­ Ro­ka­ u­ Se­ge­di­nu.­ Ti­je­kom­ re­forma­u­cr­kve­noj­po­li­ti­ci­ko­ju­je­pro­ve­la­vlada­Sándora­We­ker­lea­za­stu­pao­je­ka­to­lič­ke­ in­te­re­se­u­Mi­ni­star­stvu­te­ga­je­za­za­slu­ge­ Lit.:­J.­Szinnyei,­Magyar írók élete és munkái, 5, u­ tim­ po­slo­vi­ma­ Fra­njo­ Jo­sip­ 1895.­ ime- Bu­da­pest,­1897;­G.­Ha­ber­mann,­Személyi adattár

Biskup Ivan Ivanković

no­vao­ za­ iz­bor­no­ga­ na­slov­no­ga­ bi­sku­pa­ Ul­ci­nja­(elec­tus­epi­sco­pus­Dul­cig­no­en­sis),­ a­ slje­de­će­ go­di­ne­ za­ bi­sku­pa­ u Ro­žň­a­vi­ (madž.­ Rozsnyó,­ njem.­ Ro­se­nau, lat.­ Rosna­via),­ u­ da­na­šnjoj­ Slo­vač­koj.­ Pod­ njego­vom­ se­ ju­ris­dik­ci­jom­ na­la­zi­lo­ 182.785­ ri­mo­ka­to­li­ka­ i­ 10.165­ gr­ko­ka­to­li­ka.­ Kao­ bi­skup­ na­sto­jao­ je­ una­pri­je­di­ti­ pro­svjet­nu­ dje­lat­nost,­no­zbog­lo­še­i­slo­že­ne­ma­te­ri­jalne­si­tu­a­ci­je­1904.­od­stu­pio­je­s­du­žno­sti­te­ se­po­vu­kao­u­Alag­kraj­Bu­dim­pe­šte,­gdje­je­ i­pre­mi­nuo. ­ Va­žna­ je­ nje­go­va­ knji­žev­no-pu­bli­cistič­ka­dje­lat­nost,­u­sklo­pu­ko­je­je­ob­ja­vio­ mno­go­broj­ne­ te­o­lo­ške­ na­pi­se,­ ali­ i­ članke­ iz­ pod­ruč­ja­ po­vi­je­sti,­ cr­kve­ne­ po­li­ti­ke­ i­po­li­ti­ke.­Bio­je­su­rad­nik­struč­nih­li­sto­va­ 78

a­ sze­ge­di­ polgárcsaládok­ történetéhez,­ Sze­ged,­ 1992;­L.­He­ka,­A szegedi dalmaták,­Sze­ged,­2000;­ P.­Mi­klós,­Ivánkovits­János­rozsnyói­püspök­szege­di­ évei,­ Magyar­ Egyháztörténe­ti­ Vázlatok, 3-4/2001,­Bu­da­pest;­L.­He­ka,­Povijest Hrvata Dalmatina u Segedinu,­ Bu­dim­pe­šta-Pe­čuh,­ 2004;­ L.­ He­ka,­A­sze­ge­di­dalmaták­(bunyevácok)­történe­te­ :­Po­vi­je­sna­ulo­ga­i­zna­če­nje­Hr­va­ta­Dal­ma­ti­na­u­ ži­vo­tu­Se­ge­di­na,­Sze­ged,­2009. L.­He­ka

IVAN­KO­VIĆ,­ Ka­ta­ (Ta­van­kut,­ 18.­ VIII.­ 1925.),­ puč­ka­ pje­sni­ki­nja.­ Ro­đe­na­ je­ kao­ pr­vo­ od­ tri­na­e­ste­ro­ dje­ce­ Pe­re­ Stan­ti­ća­ i­ Do­mi­ni­ke,­rođ.­Jo­zić.­Za­vr­ši­la­je­če­ti­ri­razre­da­osnov­ne­ško­le­u­Ta­van­ku­tu,­na­kon­čega­je­pri­vat­no­po­ha­đa­la­Gra­đan­sku­ško­lu­u­ Su­bo­ti­ci.­ Za­vr­šiv­ši­ pr­vi­ raz­red,­ pre­ki­nu­la­ je­ ško­lo­va­nje­ zbog­ ma­te­ri­jal­nih­ raz­lo­ga,­ no­ na­sta­vi­la­ je­ osob­nu­ iz­o­bra­zbu­ či­ta­ju­ći­ vjer­sku­i­na­bo­žnu­li­te­ra­tu­re.­Iako­je­že­lje­la­ po­sta­ti­ re­dov­ni­ca­ kar­me­li­ćan­ka,­ na­ na­govor­bi­sku­pa­Laj­če­Bu­da­no­vi­ća,­a­zbog­nepo­volj­nih­pri­li­ka­ko­je­su­za­Cr­kvu­na­sta­le­ na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta,­od­to­ga­je­ od­u­sta­la­te­je­sklo­pi­la­brak­s­Gr­gom­Ivanko­vi­ćem,­s­ko­jim­je­ima­la­de­se­te­ro­dje­ce.­ Sve­će­nič­ko­ i­ re­dov­nič­ko­ zva­nje,­ ko­je­ je­ bi­lo­ za­stu­plje­no­ u­ ob­je­ma­ nje­zi­nim­ po­rodič­nim­gra­na­ma,­po­tvr­di­lo­se­i­u­nji­ho­voj­ obi­te­lji:­sin­Fra­njo­po­stao­je­sve­će­nik,­a­kći­

IVAN­KO­VIĆ

Ber­nar­di­ca­re­dov­ni­ca­do­mi­ni­kan­ka­(s.­Nada).­Pri­je­do­la­ska­u­Su­bo­ti­cu­ži­vje­li­su­če­trde­set­go­di­na­na­svo­jem­žed­nič­kom­sa­la­šu.

K.­Ivanković,­Ruku­mira­pružam­svima, Subotica, 1995.

­ Po­e­zi­ju­je­po­če­la­pi­sa­ti­kao­plod­du­hovnih­tra­ga­nja­i­an­ga­ži­ra­no­ga­vjer­nič­ko­ga­živo­ta.­Osim­pje­sa­ma­re­li­gij­sko­ga­ka­rak­te­ra,­ pi­sa­la­je­i­ro­man­ti­čar­ski­in­to­ni­ra­ne­sti­ho­ve­ po­sve­će­ne­ži­vo­tu­i­obi­ča­ji­ma­bu­nje­vač­kih­ Hr­va­ta,­ za­tim­ za­vi­čaj­nim,­ vjer­skim­ i­ kultur­nim­ve­li­ka­ni­ma­te­ro­do­ljub­noj­te­ma­ti­ci,­ s­ ja­snim­ sta­vom­ o­ pri­pad­no­sti­ Bu­nje­va­ca­ hr­vat­sko­mu­na­ro­du.­Pje­sme­su­joj­či­ta­ne­na­ mno­gim­pri­god­nim­sve­ča­no­sti­ma­u­cr­kvama­i­sve­ti­šti­ma­u­Su­bo­ti­ci­i­oko­li­ci.­Jed­na­ je­od­ri­jet­kih­puč­kih­bu­nje­vač­kih­pje­sni­kinja­ko­ja­nje­gu­je­pi­sa­nje­kra­ljič­kih­pje­sa­ma. ­ Pje­sme­su­joj­ob­ja­vlji­va­ne­u­ka­to­lič­koj­ pe­ri­o­di­ci­u­Bač­koj:­u­ka­len­da­ru­Su­bo­tič­ka­ Danica,­ vjer­sko-in­for­ma­tiv­nom­ li­stu­ Bač­ ko klasje­te­ka­to­lič­kom­mje­seč­ni­ku­Zvonik. Za­stu­plje­na­ je­ i­ u­ knji­zi­ Bu­nje­vač­ke­ kra­ ljič­ke­ pi­sme­ (Su­bo­ti­ca,­ 1996.).­ Za­ 70.­ rođen­dan­nje­zi­na­dje­ca­ob­ja­vi­la­su­joj­zbir­ku­ pje­sa­ma­Ru­ku­mi­ra­pru­žam­svi­ma.­Su­djelo­va­la­ je­ na­ svim­ po­kra­jin­skim­ su­sre­ti­ma­ puč­kih­pje­sni­ka­pod­na­zi­vom­Lira naiva, a u­isto­i­me­nim­zbir­ka­ma­na­la­ze­se­i­nje­zi­ne­ pje­sme. Dje­la:­Ru­ku­mi­ra­pru­žam­svi­ma, Subotica, 1995. Lit.:­ Zvonik,­ br.­ 154,­ Su­bo­ti­ca,­ 2007;­ Lira naiva 2009., Subotica, 2009.

K.­Če­li­ko­vić

IVAN­KO­VIĆ,­Te­re­za­–­Cu­ca,­ud.­Ra­fajlo­vić­(Su­bo­ti­ca,­21.­XI.­1931.),­atle­ti­čar­ka,­

ru­ko­me­ta­ši­ca.­Ro­đe­na­je­u­bu­nje­vač­koj­poro­di­ci­An­tu­na­i­Ju­li­je,­rođ.­Voj­nić­Haj­duk.­ Osnov­nu­ško­lu­i­ma­lu­ma­tu­ru­za­vr­ši­la­je­u­ Su­bo­ti­ci,­na­kon­če­ga­se­za­po­sli­la­kao­službe­ni­ca­u­tr­go­vač­kom­pod­u­ze­ću­Namateks. Spor­tom­ se­ po­če­la­ ba­vi­ti­ 1946.,­ us­po­redno­ tre­ni­ra­ju­ći­ atle­ti­ku­ i­ ve­li­ki­ ru­ko­met­ u­ Fi­skul­tur­nom­ dru­štvu­ Sloboda­ (da­na­šnja­ Bač­ka),­ sve­ do­ nje­go­va­ uki­da­nja­ 1949.,­ kad­je­pre­šla­u­Ru­ko­met­ni­klub­Spartak. ­ Na­ atlet­skim­ na­tje­ca­nji­ma­ osvo­ji­la­ je­ ne­ko­li­ko­pr­vih­mje­sta­na­re­pu­blič­kim­i­držav­nim­ pr­ven­stvi­ma­ u­ di­sci­pli­na­ma­ kros­ te­utr­ka­ma­na­200­m­i­800­m.­God.­1947.­ osvo­ji­la­je­pr­va­mje­sta­na­re­pu­blič­kom­natje­ca­nju­u­kro­su­u­Be­o­gra­du­na­1800­m­te­ na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Osi­je­ku­u­krosu­ na­ 2000­ m­ re­zul­ta­tom­ 6:58,2­ mi­nu­te.­ Slje­de­će­go­di­ne­osvo­ji­la­je­pr­va­mje­sta­na­ dr­žav­nom­pr­ven­stvu­u­Sko­plju­u­kro­su­na­ 1000­m­re­zul­ta­tom­3,54­mi­nu­te,­na­po­krajin­skom­ pr­ven­stvu­ u­ Som­bo­ru­ u­ utr­ci­ na­ 800­m­s­re­zul­ta­tom­2,42­mi­nu­te­te­u­utr­ci­ na­200­m­re­zul­ta­tom­29,00­s,­dok­je­na­save­znom­na­tje­ca­nju­u­Za­gre­bu­u­utr­ci­na­200­ m­osvo­ji­la­dru­go­mje­sto.­Na­stu­piv­ši­za­AK­ Spartak­ 1950.,­ na­ re­pu­blič­kom­ pr­ven­stvu­ u­Su­bo­ti­ci­1950.­u­utr­ci­na­200­m­osvo­jila­je­dru­go­mje­sto­s­re­zul­ta­tom­29,02­s,­a­ na­dr­žav­nom­pr­ven­stvu­u­Za­gre­bu­Spartakova­šta­fe­ta­3x­800­m­u­sa­sta­vu­Ivan­ko­vić­ –­Csanádi­–­Ko­lar­osvo­ji­la­je­pr­vo­mje­sto­ re­zul­ta­tom­7:29,8­mi­nu­ta­što­je­ujed­no­bio­ i­dr­žav­ni­re­kord.­God.­1951.­na­dr­žav­nom­ pr­ven­stvu­u­Va­ra­ždi­nu­kao­se­ni­or­ka­osvoji­la­ je­ tre­će­ mje­sto­ na­ 800­ m­ re­zul­ta­tom­ 2:20,4.­ Iste­ go­di­ne­ na­ sta­zi­ od­ 100­ m­ posti­gla­ je­ re­zul­tat­ 13,2­ s,­ što­ joj­ je­ naj­bo­lji­ re­zul­tat­u­ka­ri­je­ri.­God.­1952.­u­Bo­ro­vu­na­ pr­ven­stvu­dr­ža­ve­u­kro­su­na­2.000­m­osvoji­la­je­pr­vo­mje­sto­re­zul­ta­tom­6:01.0,­a­na­ po­je­di­nač­nom­pr­ven­stvu­dr­ža­ve­odr­ža­nom­ u­Su­bo­ti­ci­na­sta­zi­od­800­m­dru­go­mje­sto­ s­re­zul­ta­tom­2:20,1.­Iste­go­di­ne­na­sta­zi­od­ 200­ m­ po­sti­gla­ je­ re­zul­tat­ 27,1,­ što­ joj­ je­ naj­bo­lji­ re­zul­tat­ u­ ka­ri­je­ri­ u­ toj­ di­sci­pli­ni.­ Ima­la­je­je­dan­na­stup­za­dr­žav­nu­re­pre­zenta­ci­ju­ –­ na­ tro­me­ču­ Ju­go­sla­vi­ja-Austri­jaSR­ Nje­mač­ka­7.­ IX.­ 1952.­ u­ Lju­blja­ni­ na­ 79

IVAN­KO­VIĆ

utr­ci­na­800­m­osvo­ji­la­je­dru­go­mje­sto­rezul­ta­tom­2:20,4. ­ Jed­na­ko­je­uspje­šna­bi­la­i­u­ve­li­kom­ruko­me­tu.­ Po­če­la­ je­ tre­ni­ra­ti­ u­ FD­ Sloboda 1946.­ i­ igra­la­ je­ na­ mje­stu­ de­sno­ga­ kri­la.­ Igru­joj­je­od­li­ko­va­la­br­zi­na,­oštar­i­pre­cizan­uda­rac­te­po­žr­tvov­nost.­Vri­je­di­la­je­za­ naj­br­že­kri­lo­u­Ju­go­sla­vi­ji.­Bi­la­je­u­eki­pi­ ko­ja­je­1946.­od­i­gra­la­pr­vu­jav­nu­ru­ko­metnu­ utak­mi­cu­ na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ iz­me­đu­ su­bo­tič­kih­ klu­bo­va­ Slobode i Jedinstva­(4:2).­Iste­go­di­ne­u­Sta­roj­Kanji­ži­ (da­nas­ Ka­nji­ža)­ odr­ža­no­ je­ pr­vo­ neslu­žbe­no­ pr­ven­stvo­ Voj­vo­di­ne­ u­ žen­skom­ ru­ko­me­tu,­na­ko­jem­je­pr­vo­mje­sto­osvo­jila­eki­pa­Slobode.­Na­kon­uki­da­nja­FD­Sloboda­1949.­ve­ći­na­spor­ta­ša­iz­svih­sek­ci­ja­ dru­štva­(no­go­met,­atle­ti­ka,­ru­ko­met)­pre­šla­ je­u­Sport­sko­dru­štvo­že­lje­zni­ča­ra­Spartak, te­je­i­ona­u­Ru­ko­met­nom­klu­bu­na­sta­vi­la­ igra­ti­do­kra­ja­sport­ske­ka­ri­je­re­1956.­Kao­ čla­ni­ca­re­pre­zen­ta­ci­je­Su­bo­ti­ce­osvo­ji­la­je­ pr­vo­ pr­ven­stvo­ Ju­go­sla­vi­je­ u­ ve­li­kom­ ruko­me­tu­ 1948.­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Sa­ Spartakom je­ osva­ja­la­ na­slov­ pr­va­ka­ Ju­go­sla­vi­je­ u­ ve­li­kom­ru­ko­me­tu­1953.,­1954.­i­1956.­te­ dru­ga­mje­sta­1950.,­1951.­i­1955.­Ima­la­je­ je­dan­ na­stup­ za­ ru­ko­met­nu­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­u­Gra­zu­pro­tiv­Austri­je­23.­V.­ 1953. ­

Kao­umi­ro­vlje­ni­ca­ži­vi­u­Su­bo­ti­ci.

Iz­vor:­Osob­na­ar­hi­va­i­ka­zi­va­nje­Te­re­ze­Ivan­ko­vić,­ ud.­Ra­faj­lo­vić. Lit.:­E.­Ti­li,­Atle­ti­ka­u­Su­bo­ti­ci­1945­1963,­Su­boti­ca,­ 1963;­ Če­tvrt­ ve­ka­ u­ slu­žbi­ sport­ske­ kul­tu­re:­ Negyed­ évszázad­ a­ sport­kultúra­ szolgálatában;­ Sport­sko­dru­štvo­že­le­zni­ča­ra­»Jo­van­Mi­kić­–­Spar­ tak«,­Su­bo­ti­ca,­1970;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Su­bo­ti­ca,­1984;­Al­ma­nah­Ru­ko­met­nog­sa­ve­za­Ju­ go­sla­vi­je­1949­1989,­Be­o­grad,­1991;­F.­Mi­kić,­D.­ Vu­kić,­ V.­ Ilić,­ Pedeset godina atletike Spartaka 1945­1995,­Su­bo­ti­ca,­1995;­Sport­sko­dru­štvo­že­le­ zni­ča­ra­»Jo­van­Mi­kić­–­Spar­tak«,­Su­bo­ti­ca,­1995;­ Ž.­Ra­faj­lo­vić,­Ve­te­ran­ke­su­bo­tič­kog­ru­ko­me­ta,­Subo­ti­ca,­ 1997;­ Lj.­ Ga­jić,­ Prvenstva Jugoslavije u atletici,­Ja­go­di­na,­2003. P.­Sken­de­ro­vić­i­E.­He­mar

IVA­NO­VIĆ,­ Ade­la,­ ud.­ Fehér­ (Som­bor,­ 9.­X.­1961.),­gim­na­sti­čar­ka.­Kći­je­Jo­si­pa­ i­Ju­li­ja­ne,­rođ.­Pe­ri­škić.­Osnov­nu­i­sred­nju­ 80

me­di­cin­sku­ško­lu­za­vr­ši­la­je­u­No­vom­Sadu.­Gim­na­sti­kom­se­po­če­la­ba­vi­ti­1970.­u­ gim­na­stič­kom­dru­štvu­Partizan­iz­No­vo­ga­ Sa­da,­a­tre­ne­ri­su­joj­bi­li­otac­Jo­sip­i­maj­ka­ Ju­li­ja­na.­Ima­la­je­uspje­ha­u­sve­če­ti­ri­ženske­ gim­na­stič­ke­ di­sci­pli­ne­ na­ pre­sko­ku,­ ru­ča­ma,­gre­di­i­tlu.­Na­svom­pr­vom­se­ni­orskom­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1976.­u­Ko­pru­ u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­po­di­je­li­la­je­7.­i­8.­ mje­sto.­Na­se­ni­or­skom­pr­ven­stvu­Ju­go­slavi­je­1977.­u­Ba­nja­Lu­ci­bi­la­je­še­sta­u­po­jedi­nač­nom­vi­še­bo­ju,­a­iste­go­di­ne­na­stu­pi­la­ je­ za­ ju­ni­or­sku­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­ na­Bal­kan­skom­pr­ven­stvu­­u­Ate­ni­gdje­je­ ekip­no­osvo­ji­la­bron­ča­nu­me­da­lju.­Na­seni­or­skom­ Pr­ven­stvu­ Ju­go­sla­vi­je­ u­ Pri­šti­ni­ 1978.­ u­ po­je­di­nač­nom­ vi­še­bo­ju­ osvo­ji­la­ tre­će­ mje­sto­ te­ na­ raz­bo­ju,­ gre­di­ i­ par­te­ru­ dru­go­ mje­sto.­ Na­ Tur­ni­ru­ gra­do­va­ SFRJ­ u­ No­vom­ Sa­du­ osvo­ji­la­ je­ pr­vo­ mje­sto­ u­ po­je­di­nač­nom­ i­ ekip­nom­ vi­še­bo­ju.­ Iste­ je­ go­di­ne­ na­stu­pa­la­ za­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­gosla­vi­je­na­Bal­kan­skom­pr­ven­stvu­u­Clu­ju, gdje­je­u­ekip­nom­pla­sma­nu­se­ni­or­ki­osvoji­la­tre­će­mje­sto­i­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­boju­ 15­ mje­sto.­ Na­ III.­ sport­skoj­ olim­pi­ja­di­ škol­ske­ mla­de­ži­ Voj­vo­di­ne­ (SO­ŠOV)­ u­ Su­bo­ti­ci­1978.­osvo­ji­la­je­pet­zlat­nih­od­ličja­(sve­spra­ve­i­u­ukup­nom­pla­sma­nu).­Na­ pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Pa­ra­ći­nu­1979.­bila­je­dru­ga­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­i­pr­va­ u­ekip­nom­vi­še­bo­ju­te­na­spra­va­ma­dru­ga­ na­raz­bo­ju­i­par­te­ru­i­­tre­ća­na­pre­sko­ku­i­ gre­di.­Za­ju­go­sla­ven­sku­re­pre­zen­ta­ci­ju­nastu­pa­la­je­na­Me­di­te­ran­skim­igra­ma­u­Splitu­1979.,­ka­da­je­bi­la­20.­u­po­je­di­nač­nom­ vi­še­bo­ju­i­fi­na­li­sti­ca­na­tlu­(me­đu­pr­vih­6).­ Na­Bal­kan­skom­pr­ven­stvu­u­Lju­blja­ni­iste­ go­di­ne­bi­la­je­13.­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­ i­osvo­ji­la­je­bron­ča­nu­me­da­lju­u­ekip­nom­ vi­še­bo­ju­ te­ fi­na­li­sti­ca­ na­ gre­di­ i­ ru­ča­ma­ (me­đu­ pr­vih­ šest).­ Na­ pr­ven­stvu­ Ju­go­slavi­je­1980.­u­Su­bo­ti­ci­osvo­ji­la­je­tre­će­mjesto­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju­te­pr­vo­mje­sto­ gre­di.­Uje­sen­1980.­po­vla­či­se­iz­ak­tiv­nog­ spor­ta.­ Ne­ko­ vri­je­me­ bi­la­ je­ gim­na­stič­ka­ sa­ve­zna­sut­ki­nja,­a­krat­ko­je­tre­ni­ra­la­i­pi­onir­ke.­Po­čet­kom­1980-ih­su­ra­đi­va­la­je­kao­ sport­ska­no­vi­nar­ka­u­Dnevniku.

IVA­NO­VIĆ

rađ­Bran­ko­vić,­op­se­žno,­dvo­sve­šča­no­djelo­srp­sko­ga­po­vje­sni­ča­ra­Če­do­mi­lja­Mi­jato­vi­ća,­ biv­še­ga­ pred­sjed­ni­ka­ vla­de­ Sr­bi­je.­ Pri­je­vod­ je­ po­slao­ Ma­džar­skoj­ aka­de­mi­ji­ zna­no­sti,­ali­ni­je­odo­bren­te­ga­je­pot­pu­no­ Lit.:­ Al­ma­nah­ ju­go­slo­ven­skog­ spor­ta­ 1973­1976, pre­ra­dio­i­na­mje­ra­vao­ga­iz­da­ti­pod­na­sloBe­o­grad,­ 1977;­ Al­ma­nah­ ju­go­slo­ven­skog­ spor­ta vom­Brankovics és kora (Bran­ko­vić­i­nje­ 1977,­ Be­o­grad,­ 1979;­ Al­ma­nah­ ju­go­slo­ven­skog­ govo doba). ­ U­raz­do­blju­1985.-91.­ra­di­la­je­na­In­stitu­tu­za­kar­di­o­va­sku­lar­ne­bo­le­sti­u­Sri­jemskoj­Ka­me­ni­ci.­Na­kon­iz­bi­ja­nja­ra­ta­od­la­zi­ s­obi­te­lji­naj­pri­je­u­Ma­džar­sku,­a­od­1994.­ ži­vi­i­ra­di­u­Van­co­u­ve­ru­u­Ka­na­di.

sporta­1978,­Be­o­grad,­1979;­Al­ma­nah­ju­go­slo­ven­ skog sporta­1979,­Be­o­grad,­1980;­Al­ma­nah­ju­go­ slovenskog sporta­1980,­Be­o­grad,­1981. E.­He­mar

IVA­NO­VIĆ,­Jo­sip­(Ba­škut,­30.­VI­II.­1862.­ –­ ?),­ no­vi­nar,­ knji­žev­nik.­ Ško­lo­vao­ se­ u­ Ba­ji­i­Bu­dim­pe­šti.­Od­1879.­do­1883.­ra­dio­ je­u­bu­dim­pe­štan­skom­di­o­nič­kom­dru­štvu­ At­he­na­e­um­1879.-83.,­a­1884.­ime­no­van­je­ že­lje­znič­kim­ či­nov­ni­kom­u­ Ze­mu­nu,­ odakle­ je­ sva­ko­dnev­no­ pre­la­zio­ u­ Be­o­grad,­ u­ ta­mo­šnji­ ti­skov­ni­ ured,­ u­ mi­ni­star­stva­ i­ ured­ni­štva,­ pa­ je­ pri­ku­plje­ne­ vi­je­sti­ slao­ li­sto­vi­ma­ Budapesti Hírlap, Egyetértés, Nemzet, Budapest i Pester Lloyd,­a­u­nji­ma­ je­ob­ja­vlji­vao­i­svo­je­po­li­tič­ke­član­ke­i­feljto­ne,­naj­če­šće­bez­i­me­no­ili­pot­pi­sav­ši­se­s­ -cs.­­Že­lje­zni­cu­je­na­pu­stio­1888.­i­po­sve­tio­ se­is­klju­či­vo­no­vi­nar­stvu­te­je­u­Be­o­gra­du­ za­stu­pao­ sa­mo­ Budapesti Hírlap.­ Pre­ma­ na­lo­gu­to­ga­li­sta­pot­kraj­srp­nja­1889.,­prigo­dom­ko­sov­skih­sve­ča­no­sti­i­stu­pa­nja­na­ pri­je­sto­lje­ kra­lja­ Alek­san­dra­ Obre­no­vi­ća,­ pro­pu­to­vao­ je­ Sr­bi­ju.­ Srp­ska­ ga­ je­ vla­da­ pro­tje­ra­la­1890.­Ota­da­je­na­iz­mjen­ce­pi­sao­ za­ Budapesti Hírlap i Egyetértés,­ a­ s­ pokre­ta­njem­ Magyar Hírlapa 21. III. 1891. po­stao­ je­ nje­go­vim­ stal­nim­ su­rad­ni­kom.­ Ba­vio­ se­ i­ knji­žev­nim­ ra­dom,­ od­ 1883.­ pi­sao­ je­ pje­sme,­ po­pu­lar­ne­ no­ve­le,­ oglede­ i­ cr­ti­ce,­ ko­je­ su­ mu­ ob­ja­vlji­va­li­ li­sto­vi­ Képes Családi Lap, Bajai Közlöny, Pancsova és Vidéke, Halas és Vidéke, Magyar Nők­ La­pja,­ pan­če­vač­ki­ Határőr­ (1892.93.)­i­vr­šač­ki­Délvidék­(1895.),­a­član­ke­i­ felj­to­ne­ i­ da­lje­ je­ ob­ja­vlji­vao­ u­ li­sto­vi­ma­ Egyetértés, Budapesti Hírlap, Magyar Hírlap, Vasárnapi Újság, Budapest i Politikai Újdonságok.­ U­ li­stu­ Magyar Salon i Budapest­ti­ska­no­mu­je­vi­še­na­rod­nih­pjesa­ma­ pod­ pse­u­do­ni­mom­ Zimonyi.­ Pre­veo­ je­na­ma­đar­ski­(1884.)­knji­gu­De­spot­Đu­

Lit.:­Bács­Bo­drog­vármegye­monographiája,­2,­ur.­ S­Bo­rovszky,­Bu­da­pest,­[1909]. Ž.­Man­dić

IVA­NO­VIĆ,­Jo­sip­–­Va­nji­ca (Jo­sif,­Sombor,­25.­VII.­1926.),­gim­na­sti­čar,­pro­fe­sor,­ sport­ski­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­ Ma­ti­je­ i­ Etel­ke,­ rođ.­ Laczkó.­ Otac­ mu­ je­ kao­ austro-ugarski­ voj­nik­ za­ro­bljen­ u­ Ga­li­ci­ji­ 1916.­ te­ je­ bio­za­to­čen­u­Si­bi­ru­do­1921.­U­ma­ti­cu­rođe­nih­ sa­mo­vo­ljom­ ma­ti­ča­ra­ upi­san­ je­ kao­ Jo­sif.­ Osnov­nu­ i­ gra­đan­sku­ ško­lu­ te­ tr­govač­ku­ aka­de­mi­ju­ za­vr­šio­ je­ u­ Som­bo­ru.­ Po­sli­je­ ula­ska­ ju­go­sla­ven­skih­ par­ti­za­na­ u­ Som­bor­1944.­mo­bi­li­zi­ran­je­u­36.­voj­vođan­sku­ di­vi­zi­ju­ III.­ ju­go­sla­ven­ske­ ar­mi­je.­ Na­kon­ra­da­u­grad­skom­ure­du­upi­sao­se­na­ Dr­žav­ni­ in­sti­tut­ za­ fi­skul­tu­ru­ u­ Be­o­gra­du,­ na­ ko­jem­ je­ di­plo­mi­rao­ 1953.­ Spe­ci­ja­li­zirao­je­vje­žbe­na­spra­va­ma.­Bio­je­sa­ve­zni­ pr­vak­na­kru­go­vi­ma­me­đu­čla­no­vi­ma­pr­voga­raz­re­da­na­Pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­gimna­sti­ci­ 1949.­ u­ Be­o­gra­du.­ Is­pr­va­ je­ ra­dio­ kao­pro­fe­sor­tje­le­sno­ga­od­go­ja­u­Gim­na­ziji­i­u­Uči­telj­skoj­ško­li­u­Som­bo­ru­(1950.63.),­gdje­je­još­pre­da­vao­i­me­to­di­ku­tje­lesno­ga­ od­go­ja,­ a­ po­sli­je­ je­ bio­ po­kra­jin­ski­ sa­vjet­nik­za­tje­le­sni­i­zdrav­stve­ni­od­goj­za­ osnov­ne­i­sred­nje­ško­le­u­Pro­svjet­no-pe­dago­škom­za­vo­du­Voj­vo­di­ne­u­No­vom­Sa­du­ (1963.-90.). ­ Autor­je­mno­go­broj­nih­vje­žba­za­sle­tove­i­sport­ske­pri­red­be­(npr.­za­zad­nji­slet­za­ Ti­tov­ro­đen­dan,­za­go­di­šnje­pro­sla­ve­Učitelj­ske­ško­le­u­Som­bo­ru­i­dr.).­Bio­je­tre­ner­ gim­na­stič­kih­dru­šta­va­Partizan­iz­Som­bora­ i­ Partizan­ iz­ No­vo­ga­ Sa­da,­ tre­ni­rao­ je­ za­pr­vi­raz­red­omla­din­sku­eki­pu­Partizana iz­Som­bo­ra­ko­ja­je­osvo­ji­la­pr­vo­mje­sto­na­ Pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Kra­gu­jev­cu­1965.­ te­ sa­ su­pru­gom­ Ju­li­ja­nom­ žen­sku­ gim­nastič­ku­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Voj­vo­di­ne.­ Kao­ među­na­rod­ni­ su­dac­ gim­na­sti­ke­ za­ vje­žbe­ na­ 81

IVA­NO­VIĆ

spra­va­ma­ su­dio­ je­ na­ mno­go­broj­nim­ među­na­rod­nim­na­tje­ca­nji­ma­ti­je­kom­1950-ih­ i­ 1960-ih.­ U­ gim­na­stič­kom­ spor­tu­ su­ra­đivao­je­s­Iva­nom­Ivan­če­vi­ćem.­Autor­je­više­knji­ga­o­gim­na­sti­ci­i­tje­le­snom­od­go­ju­u­ ško­la­ma.­Me­đu­osta­lim,­iz­ra­dio­je­na­stavne­ pla­no­ve­ za­ tje­le­sni­ od­goj­ za­ osnov­ne­ i­ sred­nje­ško­le­u­Voj­vo­di­ni­1970-ih,­ko­je­su­ po­sli­je­ pre­u­ze­le­ i­ pro­svjet­ne­ vla­sti­ Sr­bi­je,­ Ko­so­va­ i­ Cr­ne­ Go­re.­ Je­dan­ je­ ini­ci­ja­tora­ čet­vro­go­di­šnje­ga­ na­tje­ca­nja­ SO­ŠOV-a­ (Sport­ske­ olim­pi­ja­de­ škol­ske­ omla­di­ne­ Voj­vo­di­ne),­ ko­ji­me­ je­ bi­la­ ob­u­hva­će­na­ osnov­no­škol­ska­i­sred­njo­škol­ska­omla­di­na­ 1970-ih­ i­ 1980-ih­ go­di­na,­ s­ ve­li­kim­ za­vršnim­ na­tje­ca­nji­ma­ u­ ne­kom­ od­ voj­vo­đanskih­gra­do­va. ­ Za­­us­pje­šan­rad­vi­še­su­ga­pu­ta­na­građi­va­li­SSRNJ­te­sport­ski­sa­ve­zi­i­klu­bo­vi,­ do­bit­nik­ je­ po­ve­lje­ Gim­na­stič­kog­ sa­ve­za­ Ju­go­sla­vi­je­ 1978.,­ me­da­lje­ Sa­ve­za­ za­ fizič­ku­kul­tu­ru­Voj­vo­di­ne­1978,­Svi­banj­ske­ na­gra­de­ Sa­ve­za­ za­ fi­zič­ku­ kul­tu­ru­ Sr­bi­je­ 1983.,­a­za­po­kra­jin­ski­na­stav­ni­plan­za­tjele­sni­od­goj­do­bio­je­i­re­pu­blič­ku­na­gra­du.­ ­ Kao­umi­ro­vlje­nik­od­1990.­ži­vi­u­Sombo­ru. Iz­vor:­Osob­ni­do­sje­iz­Pro­svjet­no-pe­da­go­škog­zavo­da­Voj­vo­di­ne;­ka­zi­va­nje­Jo­si­pa­Iva­no­vi­ća­–­Vanji­ce. Dje­la:­ Pla­no­vi­ i­ pro­gra­mi­ vas­pit­no-obra­zov­nog­ ra­da­ za­ obra­zo­va­nje­ struč­nih­ rad­ni­ka­ teh­ni­ča­ra­ zdrav­stve­ne­ stru­ke,­ ­ Savremeno obrazovanje, 7, No­vi­ Sad,­ 1977­ (su­a­u­tor­ s­ B.­ Vu­le­ko­vić);­ ­ Gimna­stič­ka­ sport­ska­ ško­la­ za­ mu­škar­ce,­ No­vi­ Sad,­ 1980;­Re­a­li­za­ci­ja­sta­vo­va­i­od­lu­ka­KPJ/SKJ­o­fizič­kom­vas­pi­ta­nju­i­spor­tu­u­SAP­Voj­vo­di­ni,­Pedagoška stvarnost,­3-5/1980,­No­vi­Sad;­Mark­si­stič­ko­ obra­zo­va­nje­u­funk­ci­ji­ide­o­lo­ške­bor­be­KPJ/SKJ,­ Pedagoška stvarnost,­3-5/1980,­No­vi­Sad. S.­Ju­kić

IVA­NO­VIĆ,­ Jo­sip­ (Som­bor,­ 16.­ III.­ 1954.),­sve­u­či­li­šni­pro­fe­sor,­dru­štve­ni­djelat­nik.­ Sin­ je­ Đu­re­ i­ Ma­ri­je,­ rođ.­ Pa­lić.­ Osnov­nu­ško­lu­i­kla­sič­nu­gim­na­zi­ju­za­vršio­ je­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Na­ Fi­lo­zof­skom­ fa­kulte­tu­u­Za­gre­bu­di­plo­mi­rao­je­pe­da­go­gi­ju­i­ so­ci­o­lo­gi­ju­1981.,­ob­ra­niv­ši­di­plom­ski­rad­ Po­vi­jest­ su­bo­tič­ke­ gim­na­zi­je.­ Na­ istom­ je­ 82

fa­kul­te­tu­ 1989.­ ob­ra­nio­ ma­gi­star­sku­ radnju­ Dje­lo­va­nje­ su­bo­tič­ke­ gim­na­zi­je­ u­ od­ go­ju­ i­ obra­zo­va­nju­ mla­dih­ ge­ne­ra­ci­ja­ (1747.­1977.),­ a­ na­ Fi­lo­zof­skom­fa­kul­te­tu­ u­No­vom­Sa­du­2007.­ob­ra­nio­je­dok­tor­sku­ di­ser­ta­ci­ju­ Povezanost religioznosti i religij­sko­ga­zna­nja­s­oso­bi­na­ma­lič­no­sti­sred­ njo­škol­ske­mla­de­ži. ­ Ra­dio­je­u­ne­ko­li­ko­su­bo­tič­kih­osnovnih­ i­ sred­njih­ ško­la­ 1982.-99.,­ na­ Uči­teljskom­ fa­kul­te­tu­ u­ Som­bo­ru­ bio­ je­ asi­stent­ za­ uže­ znan­stve­no­ pod­ruč­je­ Pe­da­go­gij­ske­ zna­no­sti­ 1999.-2006.,­ a­ od­ 2007.­ do­cent­ je­ na­ Uči­telj­skom­ fa­kul­te­tu­ na­ ma­džarskom­na­stav­nom­je­zi­ku­u­Su­bo­ti­ci.­On­dje­ je­2008.­iza­bran­je­za­pred­stoj­ni­ka­Ka­te­dre­ za­ dru­štve­ne­ zna­no­sti,­ a­ od­ 2009.­ pro­dekan­ je­ za­ na­sta­vu­ i­ zna­nost.­ Kao­ go­stu­jući­pro­fe­sor­pre­da­je­na­ma­džar­skom­je­zi­ku­ pe­da­go­gij­ske­ ko­le­gi­je­ na­ Fi­lo­zof­skom­ i­ na­ Pri­ro­do­slov­no-ma­te­ma­tič­kom­ fa­kul­tetu­ u­ No­vom­ Sa­du,­ a­ go­stu­ju­ći­ je­ pro­fe­sor­ i­ na­ Uči­telj­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Osi­je­ku.­ Na­ Te­o­lo­ško-ka­te­het­skom­ in­sti­tu­tu­ Su­bo­tič­ke­ bi­sku­pi­je­ pre­da­vač­ je­ od­ nje­go­va­ osnut­ka­ 1994. ­ Struč­ne­ i­ znan­stve­ne­ ra­do­ve­ na­ srpskom,­ hr­vat­skom­ i­ ma­džar­skom­ je­zi­ku­ iz­ po­vi­je­sti­ škol­stva­ i­ pro­svje­te,­ su­sta­va­ struč­no­ga­usa­vr­ša­va­nja­na­stav­ni­ka,­vri­jedno­sno­ga­ su­sta­va­ mla­dih­ (po­seb­no­ re­li­gi­ozno­sti),­ obra­zo­va­nja­ na­ je­zi­ci­ma­ ma­nji­na­ te­ ra­da­ s­ da­ro­vi­tim­ uče­ni­ci­ma­ u­ vi­še­kultur­noj­sre­di­ni­ob­ja­vlji­vao­je­u­Zborniku za hi­sto­ri­ju­škol­stva­i­pro­svje­te­(Za­greb-Be­ograd-Lju­blja­na,­1981),­Oktatás és Nevelés (Sza­bad­ka,­ 1988),­ Su­bo­tič­ka­ Da­ni­ca­ (za­ 1997., 2000. i 2003.), Nastava i vaspitanje (Be­o­grad,­ 1998),­ Új Kép­ (Sza­bad­ka,­ 1999, 2001, 2003), CMK Informator o manjinskim zajednicama u Vojvodini (Novi­ Sad,­ 2002,­ 2003),­ ča­so­pi­su­ Hr­vat­ske­ kul­tur­ne­ za­jed­ni­ce­ u­ Švi­car­skoj­ Društvene obavijesti­ (Zürich,­ 2003),­ Misao­ (Novi­ Sad,­ 2003,­ 2006,­ 2007),­ Az Újvidéki Tudományegyetem­ Magyar­ Tannyel­vű­ Tanítóképző­ Kar­ Évkönyve­ (Sza­bad­ka,­ 2006, 2007, 2008), Pe­da­go­gij­ska­ is­tra­ži­ vanja­ (Za­greb,­ 2006),­ Odgojne znanosti (Za­greb,­2009)­te­u­vi­še­zbor­ni­ka­(Gymna-

IVA­NO­VIĆ

si­um­ 1747­1997,­ Sza­bad­ka,­ 1997;­ Zbornik radova sa znanstvenog skupa »Duševno zdravlje«,­ Su­bo­ti­ca,­ 2000;­ Tíz­ éves­ a­ Vajdasági­Pax­Ro­ma­na­1993­2003­Ju­bi­le­ um, Újvidék,­2003;­Uva­ža­va­nje­raz­li­či­to­sti­ i obrazovanje,­Be­o­grad,­2003;­Mul­ti­et­nič­ ki­iden­ti­tet­Voj­vo­di­ne­:­iza­zo­vi­u­2007­08., Be­o­grad,­2008.­i­dr.).­Kra­će­i­du­lje­na­pi­se­ ob­ja­vlji­vao­je­u­su­bo­tič­kom­Ži­gu, Zvoniku, Hrvatskoj ri­je­či­i­dru­gdje.

u­ Bu­dim­pe­šti.­ Bio­ je­ me­đu­ osni­va­či­ma­ vi­še­ hr­vat­skih­ in­sti­tu­ci­ja­ i­ or­ga­ni­za­ci­ja­ u­ Voj­vo­di­ni:­ Ka­to­lič­ko­ga­ in­sti­tu­ta­ za­ kul­turu,­ po­vi­jest­ i­ du­hov­nost­ Ivan­ An­tu­no­vić, Hr­vat­sko­ga­ aka­dem­sko­ga­ dru­štva,­ Hr­vatsko­ga­ in­for­ma­tič­kog­ cen­tra,­ Hr­vat­sko­ga­ dru­štva­ za­ po­moć­ uče­ni­ci­ma­ i­ stu­den­ti­ma­ Be­la­Ga­brić,­Hr­vat­ske­či­ta­o­ni­ce­i­Dru­štva­ hr­vat­sko-srp­sko­ga­pri­ja­telj­stva. ­ Do­bit­nik­je­Pri­zna­nja­Mi­ni­star­stva­prosvje­te­i­Mi­ni­star­stva­za­zna­nost­i­teh­no­lo­giju­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­te­Re­pu­blič­ko­ga­cen­tra­ za­ta­len­te­iz­pri­rod­nih­i­teh­nič­kih­zna­no­sti­ za­po­stig­nu­te­re­zul­ta­te­u­men­tor­skom­ra­du­ s­uče­ni­ci­ma­na­40.­smo­tri­znan­stve­no-is­traži­vač­ko­ga­stva­ra­la­štva­mla­dih­Sr­bi­je­u­Nišu­2001. Dje­lo:­ A középiskolások vallásosságának modelljei,­Újvidék-Sza­bad­ka,­2008.

Ured­ni­štvo

IVA­NO­VIĆ,­ Ju­li­ja­na­ (Som­bor,­ 26.­ IX.­ 1934.),­ gim­na­sti­čar­ka,­ gim­na­stič­ka­ tre­neJ.­Ivanović,­A középiskolások ri­ca­ i­ sut­ki­nja.­ Kći­ je­ Sti­pa­na­ Pe­ri­ški­ća,­ vallásosságának modelljei, pred­sjed­ni­ka­ Hr­vat­sko­ga­ do­ma­ u­ Som­boÚjvidék-Sza­bad­ka,­2008. ru,­ i­ Mar­te,­ rođ.­ Ko­vač,­ obo­je­ ro­dom­ iz­ ­ Bio­ je­ član­ iz­da­vač­ko­ga­ vi­je­ća­ pe­da- Bač­ko­ga­ Mo­no­što­ra.­ Osnov­nu­ i­ sred­nju­ go­gij­sko­ga­ ča­so­pi­sa­ Oktatás és Nevelés me­di­cin­sku­ ško­lu­ za­vr­ši­la­ je­ u­ Som­bo­ru,­ 1984.-88.­ u­ Su­bo­ti­ci,­ a­ od­ 2010.­ član­ je­ a­Vi­šu­me­di­cin­sku­ško­lu­u­Be­o­gra­du.­Preured­ni­štva­ pe­da­go­ško­ga­ ča­so­pi­sa­ Norma, da­va­la­je­u­sred­njim­me­di­cin­skim­ško­la­ma­ ko­ji­iz­da­je­Pe­da­go­ški­fa­kul­tet­u­Som­bo­ru.­ u­Som­bo­ru­i­No­vom­Sa­du­do­umi­ro­vlje­nja­ ­ Ob­na­šao­ je­ ne­ko­li­ko­ vi­so­kih­ dru­štve- 1988. nih­funk­ci­ja­(član­Vla­di­ne­Ko­mi­si­je­za­or- ­ Gim­na­sti­ku­je­po­če­la­tre­ni­ra­ti­u­tre­ćem­ ga­ni­zi­ra­nje­ i­ ostva­ri­va­nje­ vjer­ske­ na­sta­ve­ raz­re­du­ sred­nje­ ško­le­ kod­ Iva­na­ i­ Ire­ne­ u­ško­la­ma­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­taj­nik­Sa­vje­ta­ Ivan­če­vić­ u­ som­bor­skom­ Gim­na­stič­kom­ Mi­ni­star­stva­ vje­ra­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je,­ član­ dru­štvu­ Partizan,­ a­ u­ vri­je­me­ stu­di­ja­ treKo­mi­si­je­ za­ raz­voj­ škol­sko­ga­ pro­gra­ma­ ni­ra­la­je­u­be­o­grad­skom­Že­lje­zni­ča­ru.­NaMi­ni­star­stva­ pro­svje­te­ i­ spor­ta­ Re­pu­bli­ke­ stu­pa­la­ je­ u­ svim­ če­ti­ri­ma­ žen­skim­ di­sciSr­bi­je),­ a­ bio­ je­ i­ pr­vi­ pred­sjed­nik­ Hr­vat- pli­na­ma­(pre­skok,­dvo­vi­sin­ske­ru­če,­gre­da­ sko­ga­na­ci­o­nal­no­ga­vi­je­ća­u­Sr­bi­ji­i­Cr­noj­ i­tlo).­Za­re­pre­zen­ta­ci­ju­je­na­stu­pa­la­tri­put­ Go­ri.­ Bio­ je­ du­žno­snik­ i­ član­ vi­še­ struč- ti­je­kom­1950-ih. nih­ i­ znan­stve­nih­ aso­ci­ja­ci­ja­ (pred­sjed­nik­ ­ Bi­la­je­tre­ne­ri­ca­gim­na­stič­kih­dru­šta­va­ Me­đu­op­ćin­sko­ga­ ak­ti­va­ škol­skih­ pe­da­go- Partizan­iz­Som­bo­ra­i­Partizan­iz­No­vo­ga­ ga,­psi­ho­lo­ga­i­so­ci­jal­nih­rad­ni­ka­su­bo­tič- Sa­da.­ Na­ po­čet­ku­ svo­je­ tre­ner­ske­ ka­ri­je­re­ ke­ re­gi­je,­ pred­sjed­nik­ Dru­štva­ pe­da­go­ga­ tre­ni­ra­la­je­vi­ce­pr­va­ki­nju­u­sa­ve­znom­razu­ Su­bo­ti­ci,­ član­ Znan­stve­no­ga­ dru­štva­ za­ re­du­ se­ni­or­ki­ Ra­doj­ku­ Ga­le­tin­ iz­ Som­bohun­ga­ro­lo­ška­ is­tra­ži­va­nja­ i­ Hr­vat­sko­ga­ ra­ po­čet­kom­ 1960-ih.­ S­ eki­pom­ se­ni­or­ki­ pe­da­go­gij­sko­ga­ dru­štva).­ God.­ 2007.­ pri- no­vo­sad­sko­ga­ Partizana­ bi­la­ je­ pr­va­ na­ mljen­je­za­čla­na­op­će­ga­znan­stve­no­ga­jav- Pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­u­Ba­njoj­Lu­ci­sre­dino­ga­ti­je­la­Ma­džar­ske­aka­de­mi­je­zna­no­sti­ nom­1970-ih.­Sa­su­pru­gom­Jo­si­pom­bi­la­je­ 83

IVA­NO­VIĆ

tre­ne­ri­ca­svo­jih­kće­ri­Ade­le,­dr­žav­ne­pr­vaki­nje­i­re­pre­zen­ta­tiv­ke,­te­Li­di­je. ­ Bi­la­ je­ i­ tre­ne­ri­ca­ žen­ske­ gim­na­stič­ke­ re­pre­zen­ta­ci­je­ Voj­vo­di­ne­ 1970-ih­ te­ ženske­ re­pre­zen­ta­ci­je­ Ju­go­sla­vi­je­ na­ Me­di­teran­skim­ igra­ma­ u­ Spli­tu­ 1979.­ Dje­lo­va­la­ je­ i­ kao­ sa­ve­zna­ te­ me­đu­na­rod­na­ sut­ki­nja­ za­žen­sku­gim­na­sti­ku.­Do­bit­ni­ca­je­po­ve­lje­ Gim­na­stič­kog­sa­ve­za­Ju­go­sla­vi­je­1978. ­

Kao­umi­ro­vlje­ni­ca­ži­vi­u­Som­bo­ru. S.­Ba­čić

sje­me­ni­šte,­ a­ 1659.­ po­stao­ je­ skra­din­skim­ na­slov­nim­ bi­sku­pom­ te­ ostro­gon­skim­ kano­ni­kom­ i­ pre­po­štem­ u­ Szenttamásu­ (danas­srp.­Sr­bo­bran).­Za­re­đen­je­za­knin­skoga­bi­sku­pa­1661.,­no­1663.­od­stu­pio­je­sa­ svih­ funk­ci­ja­ te­ se­ vra­tio­ u­ pa­vlin­ski­ red,­ či­ji­ ga­ je­ ve­li­ki­ kap­tol­ iza­brao­ za­ po­glava­ra­ re­da.­ Iste­ je­ go­di­ne­ iz­ sa­mo­sta­na­ u­ Máriavölgyu­iz­bje­gao­pred­Tur­ci­ma­no­se­ći­ sa­ so­bom­ sli­ku­ Ču­do­tvor­ne­ Bla­že­ne­ Djevi­ce­Ma­ri­je.­Sklo­nio­se­naj­pri­je­u­Po­žun,­a­ za­tim­u­Le­po­gla­vu.

IVA­NO­VIĆ,­Mar­ko­–­Ći­ro­(?­–­?),­ne­po- ­ Ka­da­su­na­hr­vat­skom­sa­bo­ru­u­Za­grezna­ti­autor­dva­ju­spje­vo­va­ko­ji­su­ti­ska­ni­u­ bu­ 5.­ IV.­ 1646.­ iza­bra­ni­ hr­vat­ski­ nun­ci­ji­ za­ugar­ski­sa­bor­u­Po­žu­nu­sa­zvan­za­1.­V.­ Su­bo­ti­ci­na­kon­Pr­vo­ga­svjet­skog­ra­ta. 1646.,­bio­je,­kao­za­stup­nik­re­dov­ni­ka­paDje­la:­ Pe­sma­ o­ Fra­nji­ Mar­ja­nu­ši­ću,­ ko­ji­ je­ ubio­ vlin­sko­ga­re­da,­član­od­bo­ra­ko­ji­je­nun­ciče­tve­ro­ li­ca­ kod­ Žed­nka­ na­ sa­la­šu­ Ja­no­ša­ Ve­ge­ ji­ma­sa­sta­vio­na­pu­tak­za­rad­na­ugar­skom­ lja­1919.­god.­i­pre­be­gao­u­Ma­djar­sku.­Vra­tiv­ši­se­ 1921.­ god.­ u­ Su­bo­ti­ci­ bu­de­ uhva­ćen­ i­ zbog­ to­ga­ sa­bo­ru.­U­vri­je­me­dok­je­bio­vi­kar­pa­vlinzlo­či­na­stre­ljan,­Su­bo­ti­ca,­1922;­Ži­vot­:­De­vo­jač­ko­ sko­ga­sa­mo­sta­na­u­Le­po­gla­vi­dao­je­1649.­ iz­ra­di­ti­or­gu­lje­u­cr­kvi­Bez­gre­šno­ga­za­če­ća­ i­mo­mač­ko­udru­že­nje,­Su­bo­ti­ca,­[1926]. Bla­že­ne­Dje­vi­ce­Ma­ri­je­u­Le­po­gla­vi­(1737.­ Lit.:­ G.­ Kiss,­ E.­ Ba­žant,­ K.­ Če­li­ko­vić,­ Su­bo­tič­ka­ re­sta­u­ri­ra­ne),­ ko­je­ i­ da­nas­ pred­sta­vlja­ju­ bi­bli­o­gra­fi­ja­III/1,­Su­bo­ti­ca,­2003;­N.­Ze­lić,­Publijed­nu­od­zna­me­ni­to­sti­te­cr­kve. ka­ci­je­bač­kih­Hr­va­ta,­­Za­greb,­2009. S.­Ba­čić

IVA­NO­VIĆ,­Pa­vao­(Iva­no­vics,­Pál)­(Zagreb,­?­–­Le­po­gla­va,­?,­1672.),­pa­vlin,­pogla­var­ re­da,­ bi­skup.­ Ško­lo­va­nje­ je­ po­čeo­ u­ kon­vik­tu­ Ferdinandeum­ u­ Gra­zu,­ a­ zatim­ je­ po­lo­žio­ za­vjet­ u­ le­po­glav­skom­ pavlin­skom­sa­mo­sta­nu,­gdje­je­bio­no­vi­ci­jat.­ Stu­di­rao­ je­ fi­lo­zo­fi­ju­ i­ te­o­lo­gi­ju­ u­ Be­ču,­ na­kon­če­ga­je­bio­pri­or­sa­mo­sta­na­sv.­Je­lene­u­Ča­kov­cu.­Na­po­ziv­ba­ru­na­Menyhérta­ Alaghyja­slu­žbo­vao­je­na­beč­kom­dvo­ru,­a­ na­kon­ba­ru­no­ve­smr­ti­vra­tio­se­u­Ugar­sku,­ u­sa­mo­stan­Máriavölgy­(slo­vač.­Mariánka)­ u­po­žun­skom­kra­ju,­ko­ji­je­kralj­Lu­do­vik­I.­ da­ro­vao­pa­vli­ni­ma­(na­tom­ho­do­ča­snič­kom­ mje­stu­na­la­zi­lo­se­sje­di­šte­pa­vlin­sko­ga­reda­od­sre­di­ne­XVI.­st.­pa­do­uki­da­nja­re­da­ 1786.).­Na­kon­1526.­u­na­se­lje­i­oko­li­cu­u­ ve­li­ku­su­se­bro­ju­na­se­li­li­Hr­va­ti­bje­že­ći­od­ Tu­ra­ka­i­ta­da­je­na­sta­lo­da­na­šnje­na­se­lje. ­ Ob­na­šao­ je­ du­žno­sti­ vi­ka­ra­ u­ pa­vlinskom­ sa­mo­sta­nu­ u­ mje­stu­ Horné­ Le­fantovce (madž. Felsőelefánt), a 1651. u Máriavölgyu­iza­bran­je­za­ge­ne­ra­la­pa­vlinsko­ga­ re­da.­ U­ Tr­na­vi­ je­ 1653.­ ute­me­ljio­ 84

Lit.:­ F.­ Kollányi,­ Es­zter­go­mi­ ka­no­no­kok­ 1100– 1900,­ Es­zter­gom,­ 1900;­ E.­ Kisbán,­ A magyar pálosrend története,­1-2,­Bu­da­pest,­1940.

L.­He­ka

IVANOVO SELO,­ na­ziv­ za­ ne­ka­da­šnje­ na­se­lje­u­oko­li­ci­Som­bo­ra.­Na­pro­sto­ru­istoč­no­od­Som­bo­ra,­a­za­pad­no­od­Čo­no­plje­ i­Klja­ji­će­va­te­iz­me­đu­pu­to­va­ko­ji­po­ve­zuju­Som­bor­s­na­ve­de­nim­mje­sti­ma­na­la­ze­se­ da­nas­Le­ni­ja­Sa­la­ši,­na­se­lje­ko­je­je­do­kraja­XIX.­st.­bi­lo­po­zna­to­kao­Iva­no­vo­Se­lo.­ God.­1411.­na­na­ve­de­nom­pod­ruč­ju­uda­ljenom­6­do­8­km­is­toč­no­od­ta­da­šnje­ga­Cobor­ Szentmihálya­ (da­na­šnje­ga­ Som­bo­ra)­ na­la­zi­lo­ se­ na­se­lje­ Ivánfalva­ (hrv.­ Iva­novo­Se­lo).­Is­pr­va­je­bi­lo­u­po­sje­du­po­ro­di­ce­ Czo­bor,­ko­ja­ga­je­1481.­da­ro­va­la­do­mi­nikan­ci­ma.­Ka­ko­se­ov­dje­u­XVI.­st.­spo­minje­ i­ to­po­nim­ Iva­ni­ja,­ po­sto­ji­ vje­ro­jat­nost­ da­je­u­pi­ta­nju­isto­na­se­lje. ­ Ti­je­kom­ tur­ske­ vla­da­vi­ne,­ već­ u­ XVI.­ st.,­ u­ ar­hiv­skim­ do­ku­men­ti­ma­ na­ pod­ručju­is­toč­no­od­Som­bo­ra­i­ce­ste­što­po­ve­zu­je­ grad­ s­ Čo­no­pljom­ spo­mi­nje­ se­ i­ Iva­no­vo­ Se­lo.­ Sam­ na­ziv­ upu­ću­je­ na­ to­ da­ su­ sta-

IVÁNYI

nov­ni­ci­ to­ga­ na­se­lja­ bi­li­ Sla­ve­ni­ te­ da­ su­ Tur­ci­taj­to­po­nim­pre­u­ze­li­od­njih­i­da­su­ se­ko­ri­sti­li­nji­me­sve­vri­je­me­svo­je­vla­davi­ne.­Broj­ku­ćan­sta­va­to­ga­sta­ni­šta­ti­je­kom­ vre­me­na­ mi­je­njao­ se­ –­ 1554.­ po­pi­sa­no­ je­ de­vet,­a­1590.­če­tr­na­est­ku­ćan­sta­va.

Ivanovo­selo­1717.

­ Na­kon­tur­ske­vla­da­vi­ne­vo­đe­no­je­kao­ pu­sta­ra­kod­Som­bo­ra,­ko­ja­je­1740.­pri­pa­la­ som­bor­sko­mu­voj­no­mu­op­ko­pu,­a­na­se­li­li­ su­je­voj­ni­gra­ni­ča­ri.­Pre­ma­Po­ve­lji­Ma­ri­je­ Te­re­zi­je­iz­1749.­ko­jom­je­Som­bor­po­stao­ slo­bod­nim­ kra­ljev­skim­ gra­dom,­ Iva­novo­ Se­lo­ sku­pa­ s­ još­ 10­ pu­sta­ra­ pri­pa­lo­ je­ Som­bo­ru.­Do­ku­men­ti­i­ka­ta­star­ski­ze­mljovi­di­iz­to­ga­vre­me­na­lo­ci­ra­ju­ga­na­pod­ručje­sa­da­šnjih­Le­ni­ja­Sa­la­ša.­Na­ziv­Iva­no­vo­ Se­lo,­ ko­ji­ je­ ko­ri­šten­ vi­še­ od­ 300­ go­di­na­ (Iva­no­vos­ze­lo­i­sl.),­na­kon­1884.­vi­še­ni­je­ bio­u­upo­ra­bi,­a­sa­la­ši­što­su­po­di­za­ni­duž­ ta­mo­šnje­ga­usko­ga­kol­sko­ga­pu­ta­ili­le­ni­je,­ ka­ko­ se­ to­ on­dje­ ka­že,­ na­zva­ni­ su­ Le­ni­ja­ Sa­la­ši. Lit.:­ M.­ Be­ljan­ski,­ Somborski salaši,­ Som­bor,­ 1970;­A.­ Se­ku­lić,­ Hr­vat­ski­ bač­ki­ mje­sto­pi­si,­ Zagreb,­1994. M.­Đa­nić

IVÁNYI,­ István­ (rođ.­ Iva­novszky,­ Lugoš,­ Er­delj,­ da­nas­ rum.­ Lu­goj,­ 17.­ XII.­ 1845.­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 17.­ VII.­ 1917.),­ po­vjesni­čar,­ knji­žni­čar,­ gim­na­zij­ski­ pro­fe­sor,­ pi­sac.­ Gim­na­zi­ju­ je­ po­la­zio­ u­ Te­mi­šva­ru,­ Keč­ke­me­tu­ i­ Se­ge­di­nu.­Te­o­lo­gi­ju­ je­ za­vršio­u­Po­žu­nu­(da­nas­Bra­ti­sla­va).­Od­1866.,­

kao­član­pi­ja­ri­stič­ko­ga­re­da,­pre­da­vao­je­u­ Pe­šti,­Ka­nji­ži­(madž.­Nagyka­niz­sa,­Zal­ska­ žu­pa­ni­ja),­ Ni­tri,­ Te­mi­šva­ru­ i­ Se­ge­di­nu,­ a­ 1867.­ pro­mi­je­nio­ je­ ro­đe­no­ pre­zi­me­ Ivanovszky­ u­ Iványi.­ God.­ 1875.­ na­sta­nio­ se­ u­ Su­bo­ti­ci,­ gdje­ je­ u­ gim­na­zi­ji­ pre­da­vao­ kla­sič­nu­ fi­lo­lo­gi­ju.­ Od­ 1880.­ su­ra­đi­vao­ je­ na­ stva­ra­nju­ uni­je­ pro­te­stant­skih­ cr­kve­nih­ or­ga­ni­za­ci­ja­u­Su­bo­ti­ci.­Je­dan­je­od­ini­cija­to­ra­ stva­ra­nja­ grad­sko­ga­ mu­ze­ja­ i­ osnivač­ je­ jav­ne­ knji­žni­ce­ u­ Su­bo­ti­ci­ te­ Po­vije­sno­ga­ dru­štva­ Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa­ni­je­ u­ Som­bo­ru,­ či­ji­ je­ do­pred­sjed­nik­ po­sli­je­ i­ bio.­Ba­vio­se­ra­dom­na­sre­đi­va­nju­ar­hiv­ske­ gra­đe­Ma­gi­stra­ta­Su­bo­ti­ce­i­ti­me­po­sta­vio­ te­me­lje­za­ka­sni­ji­ustroj­grad­sko­ga­po­vi­jesno­ga­ar­hi­va. ­ Op­se­žnu­ pu­bli­ci­stič­ku­ dje­lat­nost­ počeo­ je­ 1865.­ Ob­ja­vlji­vao­ na­ ma­džar­skom­ i­ nje­mač­kom­ je­zi­ku­ stu­di­je,­ član­ke­ i­ kraće­pri­lo­ge­iz­pod­ruč­ja­pe­da­go­gi­je,­po­vi­je­sti­ i­ et­no­gra­fi­je.­ U­ po­vi­je­snim­ is­tra­ži­va­nji­ma­ ba­vio­se­uglav­nom­Bač­kom.­Vi­še­nje­go­vih­ dje­la­va­žno­je­i­za­bač­ke­Bu­njev­ce.­Naj­važni­ja­mu­je­dvo­sve­šča­na­po­vi­jest­Su­bo­ti­ce­ (Szabadka szabad királyi város története, I-II,­ Sza­bad­ka,­ 1886.-1892.),­ u­ ko­joj­ je­ te­me­lji­to,­ na­ osno­vi­ iz­vo­ra,­ ob­ra­dio­ poli­tič­ku,­ go­spo­dar­sku­ i­ kul­tur­nu­ po­vi­jest­ gra­da.­Osim­što­je­knji­ga­od­pr­vo­ra­zred­ne­ va­žno­sti­za­po­vi­jest­bač­kih­Bu­nje­va­ca­nakon­do­se­lje­nja­u­ugar­sko­Po­du­na­vlje,­ko­ja­ je­neo­dvo­ji­va­od­raz­vo­ja­Su­bo­ti­ce­oso­bi­to­ do­sre­di­ne­XIX.­st.,­u­dru­gom­di­je­lu­knjige­ u­ po­seb­nom­ je­ po­gla­vlju­ po­sve­će­nom­ Bu­njev­ci­ma­ i­ nji­ho­vim­ obi­ča­ji­ma­ pi­sao­ o­ ime­nu­ i­ pra­po­stoj­bi­ni­ Bu­nje­va­ca­ te­ dao­ dra­go­cje­ne­ et­no­graf­ske­ opi­se­ su­bo­tič­kih­ Bu­nje­va­ca­ i­ nji­ho­vih­ obi­ča­ja­ (odje­ća,­ kuće,­obi­telj­ski­ži­vot,­do­ma­ća­ra­di­nost­i­dr.).­ O­ dva­de­se­tak­ bu­nje­vač­kih­ ple­mić­kih­ poro­di­ca­(Bunyevác­ne­mességünk)­i­audi­jenci­ji­Pe­tra­Jo­si­ća­kod­Ma­ri­je­Te­re­zi­je­1776.­ (A­ Jósics­ Péter­ audienciája­ MáriaTerézia­ királynőnél)­ pi­sao­ je­ u­ go­di­šnja­ku­ Po­vije­sno­ga­ dru­štva­ Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa­nije­ (Bács­bo­drogh­ vármegyei­ történel­mi­ társulat évkönyve,­ 1/1896).­ Ta­ko­đer­ je­ va­žan­ i­ nje­gov­ pe­to­sve­šča­ni­ ge­o­graf­skopo­vi­je­sni­ ime­nik­ Bač­ko-bo­dro­ške­ žu­pa85

IVÁNYI

ni­je­ (Bács-Bodrog vármegye földrajzi és történel­mi­helynévtára,­1889.-1907.),­u­kojem­se­u­opi­si­ma­po­je­di­nih­mje­sta­na­la­ze­i­ va­žni­ po­da­ci­ o­ bač­kim­ Hr­va­ti­ma,­ prem­da­ su­oni­skri­ve­ni­pod­raz­li­či­tim­na­rod­no­snim­ ime­ni­ma­(Bu­njev­ci,­Šok­ci,­ka­to­lič­ki­Ra­ci,­ osta­li­i­dr.)­te­na­zi­vi­ma­je­zi­ka­(bu­nje­vač­ki,­ šo­kač­ki,­srp­ski,­dal­ma­tin­ski,­ilir­ski­i­sl.). Dje­la:­ Bács-Bodrog vármegye történelmi irodalma,­Bu­da­pest,­1887;­Sza­bad­ka­és­környéke­1848­ 1849­ben,­ Sza­bad­ka,­ 1888;­ Szabadka szabad királyi város története,­1-2,­Sza­bad­ka,­1886-1892;­ Bács-Bo­drog­vármegye­községei­(su­a­u­tor­s­F.­Virter);­ Sza­bad­ka;­ Magyar­ka­niz­sa,­ u:­ Bács-Bodrog vármegye,­1,­ur.­S.­Bo­rovszky,­Bu­da­pest,­[1909];­ Bács-Bodrog vármegye földrajzi és történelmi helynévtára,­1-5,­Sza­bad­ka,­1889-1907. Lit.:­ Enciklopedija Jugoslavije,­ 5,­ Za­greb,­ 1988;­ Bu­nje­vač­ke­no­vi­ne,­br.­14,­Su­bo­ti­ca,­2006;­Srpski bi­o­graf­ski­reč­nik,­4,­No­vi­Sad,­2009. S.­Mač­ko­vić

IVA­NJE,­(sve­ti)­Ivan­Cvit­njak,­na­ziv­za­ blag­dan­sv.­Iva­na­Kr­sti­te­lja­ko­ji­se­sla­vi­24.­ lip­nja.­To­je­dan­ljet­no­ga­sol­sti­ci­ja­uz­koji­se­sto­ga­ve­zu­ju­obi­ča­ji­ko­ji­ma­se­po­ti­če­ ma­gij­ska­sna­ga­pri­ro­de­te­otu­da­i­u­bač­kih­ Bu­nje­va­ca­ po­sto­je­ broj­na­ vje­ro­va­nja.­ Obja­šnje­nja­ zna­če­nja­ to­ga­ da­na­ raz­li­ku­ju­ se­ od­ mje­sta­ do­ mje­sta.­ Po­ne­gdje­ mu­ se­ ne­ pri­da­je­po­seb­no­zna­če­nje­(Le­meš,­Lu­go­vo,­ Ta­van­kut),­dok­se­dru­gdje­vje­ru­je­da­će­sv.­ Ivan­za­šti­ti­ti­ži­to­i­go­spo­dar­ske­zgra­de­od­ po­ža­ra­(Ne­na­dić­Sa­la­ši)­ili­će­se­po­pe­ći­žile­na­ži­tu,­pa­će­ra­ni­je­sa­zre­ti­(Baj­mok).­U­ Žed­ni­ku­se­vje­ru­je­da­je­taj­dan­bla­go­slov­ za­ži­to,­da­se­žr­tvu­je­sla­ma­da­bi­ži­to­ra­ni­je­ sa­zre­lo,­a­u­Đur­đi­nu­da­se­sla­vlje­njem­sv.­ Iva­na­obi­lje­ža­va­po­če­tak­lje­ta. ­ Ka­rak­te­ri­sti­čan­obi­čaj­na­Iva­nje­u­bačkih­Bu­nje­va­ca­jest­pa­lje­nje­ivanj­skih­va­tra,­ kao­i­u­go­to­vo­svim­hr­vat­skim­kra­je­vi­ma.­ Za­ivanj­ske­va­tre,­kao­i­za­sam­dan­sv.­Ivana,­po­sto­ji­i­spe­ci­fi­čan­na­ziv­cvitnjak,­ko­ji­ mo­že­ ima­ti­ raz­li­či­ta­ zna­če­nja.­ Za­ni­mlji­vo­ je­is­tak­nu­ti­pri­mjer­Žed­ni­ka,­gdje­se­ob­jedi­nju­ju­ sva­ mo­gu­ća­ zna­če­nja:­ (sve­ti)­ Ivan­ Cvitnjak­ ili­ sa­mo­ cvitnjak­ na­ziv­ je­ za­ vatru,­za­dan­sv.­Iva­na,­za­cvi­je­će­od­ko­je­ga­ se­ple­tu­ivanj­ski­vi­jen­ci­i­za­ba­klje­ko­je­se­ uz­va­tru­pa­le.­Ta­su­zna­če­nja­(osim­na­zi­va­ 86

za­ba­klje)­mo­gu­ća­i­u­dru­gim­mje­sti­ma,­ali­ po­kri­va­ju­je­dan­do­dva­od­na­ve­de­nih­fe­nome­na,­to­jest­stva­ri. ­ Ivanj­ske­va­tre­pa­li­le­su­se­u­ve­ći­ni­bunje­vač­kih­na­se­lja­u­su­mrak­uoči­sv.­Iva­na­ pri­bli­žno­do­1940-ih­i­1950-ih.­Ve­ći­nom­se­ pa­le­va­tre­tri­ve­če­ri­za­re­dom,­dok­se­u­sombor­skom­ kra­ju­ pre­te­žno­ pa­li­ sa­mo­ jed­na­ va­tra.­Go­ri­vo­za­va­tru­sla­ga­lo­se­u­hr­pu,­a­ sa­sto­ja­lo­se­naj­če­šće­od­sla­me,­ku­ku­ru­zo­vine­i­gra­nja.­U­po­je­di­nim­mje­sti­ma­(Ne­na­dić­ Sa­la­ši,­Lu­go­vo,­Žed­nik,­Ta­van­kut)­uz­va­tre­ su­ se­ pa­li­le­ i­ ba­klje,­ ko­je­ su­ se­ iz­ra­đi­va­le­ od­sta­re­me­tle­ili­od­tr­ske,­po­ne­gdje­su­bi­le­ ukra­še­ne­bu­ke­ti­ma­cvi­je­ća­(Baj­mok)­ili­vijen­cem­ od­ cvi­je­ća­ (Žed­nik).­ Naj­va­žni­ji­ je­ obi­čaj­ bi­lo­ pre­ska­ka­nje­ va­tre­ na­ ne­ko­li­ko­ na­či­na:­po­je­di­nač­no­ili­u­pa­ru,­s­ba­klja­ma­ ili­s­vi­jen­ci­ma­u­ru­ci,­s­vi­jen­ci­ma­na­gla­vi.­ Vi­jen­ci­od­polj­sko­ga­cvi­je­ća­ple­li­su­se­samo­u­su­bo­tič­kom­kra­ju,­a­pre­ska­ka­nje­va­tre­ i­ple­te­nje­vi­je­na­ca­od­cvi­je­ća­po­zna­to­je­i­u­ Ča­vo­lju­ u­ Bu­nje­va­ca­ u­ ma­đar­skom­ di­je­lu­ Bač­ke.­U­po­je­di­nim­mje­sti­ma­(Ne­na­dić­Sala­ši,­Lu­go­vo,­Baj­mok­i­Žed­nik)­ple­le­su­se­ i­na­ru­kvi­ce­od­ra­zno­boj­no­ga­kon­ca,­ko­je­su­ se­pri­pre­ska­ka­nju­va­tre­sta­vlja­le­na­ru­ke. ­ Mno­gi­ raz­li­či­ti­ po­stup­ci­ ve­za­ni­ uz­ vatru­pra­će­ni­su­vje­ro­va­nji­ma­ko­ja­su­ima­la­ pre­ven­tiv­nu­ i­ za­štit­nu­ funk­ci­ju,­ usmje­renu­ po­naj­pri­je­ pre­ma­ zdra­vlju.­ Ri­ječ­ je­ o­ raz­li­či­tim­ vje­ro­va­nji­ma­ ko­ja­ se­ raz­li­ku­ju­ u­ po­je­di­no­sti­ma­ od­ mje­sta­ do­ mje­sta.­ U­ Le­me­šu­se­vje­ro­va­lo­da­onaj­tko­pre­ska­če­

Preskakanje­ivanjske­vatre, sekvenca­iz­filma­Jeka mog ditinjstva (2004.)

IVE­ZIĆ

ivanj­sku­va­tru­ne­će­bi­ti­kra­stav.­U­Žed­ni­ku­ je­ska­ka­nje­pre­ko­va­tre­vi­še­znač­no:­tko­je­ pre­sko­či,­ne­će­se­upi­ša­ti­ili­će­mu­se­is­tresti­bu­be­ili­će­se­ži­le­od­ži­ta­po­pe­ći,­što­je­ zna­či­lo­da­će­ži­to­pri­je­sa­zre­ti.­U­Ča­vo­lju­ su­pre­ska­ka­li­va­tru­da­bi­se­ob­ra­ni­li­od­bole­sti,­a­po­seb­no­je­bi­lo­va­žno­uspje­šno­presko­či­ti­va­tru­za­dje­voj­ku,­jer­je­to­zna­či­lo­ da­će­se­ona­idu­ćih­po­kla­da­uda­ti,­dok­će­ pje­ga­va­ dje­voj­ka­ iz­gu­bi­ti­ pje­ge.­ Dje­voj­ke­ su­pre­ska­ka­le­va­tru­za­jed­no­s­mom­ci­ma­ne­ bi­li­ima­le­us­pje­šan­po­rod.­Že­ra­vi­cu­su­gasi­li­pr­sti­ma­da­ne­ma­ju­za­nok­ti­ca­(Baj­mok,­ Žed­nik),­a­po­osta­ci­ma­že­ra­vi­ce­ho­da­lo­se­ da­ne­bu­de­nabolja na­no­ga­ma­(Žed­nik,­Tavan­kut)­ili­da­se­no­ge­ne­zno­je­(Baj­mok). ­ U­Ne­na­di­ću­i­Lu­go­vu­tre­ba­lo­je­sa­ču­vati­na­ru­kvi­cu­s­ko­jom­se­pre­ska­ka­la­va­tra­da­ bi­se­kroz­nju­pr­vi­put­po­pi­lo­mla­do­vi­no;­ u­ Lu­go­vu­ tu­ma­če­ da­ se­ to­ či­ni­lo­ ka­ko­ bi­ se­spri­je­či­la­gro­zni­ca.­U­Žed­ni­ku­se­vje­rova­lo­da­na­ru­kvi­ca­šti­ti­od­upa­le­zglo­bo­va,­ dok­se­u­Baj­mo­ku­na­ru­kvi­ca­na­sto­ja­la­izgu­bi­ti,­jer­bi­to­zna­či­lo­da­će­se­iz­gu­bi­ti­i­ bu­be­ ko­je­ iz­je­da­ju­ ži­to.­ U­ Žed­ni­ku­ su­ se­ na­tje­ca­li­u­tr­ča­nju­s­ba­klja­ma­od­va­tre­do­ va­tre­s­uvje­re­njem­da­će­onaj­tko­pr­vi­stigne­i­uda­ri­ba­kljom­po­va­tri­pr­vi­ko­si­ti­ili­da­ će­se­sa­ču­va­ti­ži­to­od­po­ža­ra.­U­Ta­van­ku­tu­ se­tr­ča­lo­s­ba­klja­ma­kroz­ku­pus­ne­bi­li­se­ spri­je­či­lo­da­bu­de­cr­vljiv. ­ Po­ne­gdje­ se­ pe­peo­ od­ ivanj­ske­ va­tre­ no­sio­ku­ći­i­ba­cao­po­po­lju­da­se­za­šti­ti­od­ štet­ni­ka­ (Baj­mok)­ ili­ se­ ba­cao­ u­ vrt­ da­ se­ lje­ti­na­za­šti­ti­od­mu­nje,­gro­ma,­le­da­i­poža­ra­(Žed­nik).­U­Ča­vo­lju­se­ne­što­osta­ta­ka­ ža­ri­od­ivanj­ske­va­tre­sta­vlja­lo­u­hra­nu­svinja­ma­da­ne­bu­du­bo­le­sne.­U­Ta­van­ku­tu­se­ ivanj­ski­vi­je­nac­ba­cao­na­krov­sa­la­ša­jer­se­ vje­ro­va­lo­da­će­se­na­taj­na­čin­za­šti­ti­ti­ku­ća­ od­po­ža­ra,­kao­i­u­Ča­vo­lju,­gdje­se­s­istom­ svr­hom­vi­je­nac­mo­gao­obje­si­ti­i­na­pro­čelje­ku­će. ­ U­bač­kih­Bu­nje­va­ca­sa­ču­va­no­je­i­djevo­jač­ko­ga­ta­nje­o­uda­ji.­U­Žed­ni­ku­je­potvr­đe­no­da­su­dje­voj­ke­ba­ca­le­ivanj­ski­vi­jenac­na­du­do­vo­dr­vo­ili­u­vo­du­pa­se,­pre­ma­ to­me­na­ko­ju­je­stra­nu­vi­je­nac­pao­ili­ka­mo­ ga­je­vo­da­od­ni­je­la,­tu­ma­či­lo­na­ko­ju­će­se­ stra­nu­ dje­voj­ka­ uda­ti.­ Ba­ca­nje­ vi­je­na­ca­ u­

vo­du­ sa­ svr­hom­ ga­ta­nja­ o­ uda­ji­ va­žna­ je­ po­tvr­da­obi­ča­ja­ko­ji­je­u­Hr­va­ta­go­to­vo­posve­iš­če­znuo,­ali­mu­tra­ga­ima­u­na­rod­nim­ pje­sma­ma,­a­po­znat­je­i­u­ne­kih­sla­ven­skih­ na­ro­da,­oso­bi­to­u­Po­lja­ka­i­Ru­sa. Lit.:­M.­Man­dić,­Iz­osam­sto­ljet­ne­kro­ni­ke­Ča­vo­lja, Bu­dim­pe­šta,­1984;­M.­Ga­vaz­zi,­Go­di­na­da­na­hr­ vat­skih­na­rod­nih­obi­ča­ja,­Za­greb,­1988;­M.­Čer­nelić,­Bu­nje­vač­ke­stu­di­je,­Za­greb,­2006. M.­Čer­ne­lić

IVE­ZIĆ,­ Zvon­ko­ (La­bud­nja­ča,­ kraj­ Vajske,­ 17.­ II.­ 1949.),­ no­go­me­taš,­ no­go­metni­tre­ner.­Sin­je­Mi­le­i­Ani­ce,­rođ.­Vor­gić.­ Ni­že­ raz­re­de­ osnov­ne­ ško­le­ za­vr­šio­ je­ u­ Ka­ra­đor­đe­vu,­ a­ vi­še­ u­ Ba­ču­ i­ No­vom­ Sadu,­ gdje­ je­ za­vr­šio­ i­ sred­nju­ gra­đe­vin­sku­ ško­lu.­ No­go­met­ je­ po­če­to­ igra­ti­ 1963.­ u­ FK Vojvodini­ (No­vi­ Sad),­ za­ či­ju­ je­ pr­vu­ eki­pu­ pro­fe­si­o­nal­no­ na­stu­pao­ 1967.-76.,­ a­ bio­ je­ i­ ka­pe­tan­ mom­ča­di.­ Od­mah­ nakon­ od­slu­že­nja­ voj­no­ga­ ro­ka­ pre­šao­ je­ u­ FC Soc­ha­ux­(Fran­cu­ska),­za­ko­ji­je­na­stupao­ 1976.-82.,­ a­ po­sli­je­ u­ Pa­ris­ –­ Ra­cing­ Club Paris­(Fran­cu­ska)­1982.-83.­Igrao­je­ na­ mje­stu­ stra­žnje­ga­ ve­zno­ga­ igra­ča.­ Odbio­ je­ pri­mi­ti­ fran­cu­sko­ dr­ža­vljan­stvo­ radi­ na­stu­pa­ za­ fran­cu­sku­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ na­ Svjet­skom­ no­go­met­nom­ pr­ven­stvu­ 1978.­ u­Ar­gen­ti­ni.­ U­ Vojvodinu­ se­ vra­tio­ 1983.,­ gdje­je­po­sli­je­bio­taj­nik­i­teh­nič­ki­di­rek­tor.­ Je­dan­je­od­naj­bo­ljih­klup­skih­stri­je­la­ca­u­ po­vi­je­sti­Vojvodine:­na­458­slu­žbe­nih­utakmi­ca­po­sti­gao­je­170­po­go­da­ka,­od­če­ga­je­ če­ti­ri­pu­ta­po­sti­gao­hat­trick­(pro­tiv­Par­tiza­na,­Di­na­ma­i­Tro­i­sa,­te­na­spa­ring­utakmi­ci­ s­ re­pre­zen­ta­ci­jom­ Ma­džar­ske),­ a­ do­ da­nas­ je­ za­dr­žao­ na­slov­ naj­u­čin­ko­vi­ti­je­ga­ fran­cu­sko­ga­ stra­žnje­ga­ ve­zno­ga­ igra­ča.­ S­ mom­ča­di­Vojvodine­osvo­jio­je­dru­go­mjesto­na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1974./75.,­te­s­ eki­pom­Soc­ha­u­xa­na­pr­ven­stvu­Fran­cu­ske­ 1979./80.­S­njo­me­je­1981.­sti­gao­i­do­polu­fi­na­la­Ku­pa­UEFA-e.­Od­i­grao­je­ukup­no­ 413­utak­mi­ca­u­ju­go­sla­ven­skoj­i­fran­cu­skoj­ pr­voj­ li­gi­ te­ po­sti­gao­ 113­ po­go­da­ka.­ Za­ mla­du­ re­pre­zen­ta­ci­ju­ Ju­go­sla­vi­je­ od­i­grao­ je­ 5­ utak­mi­ca,­ a­ za­ se­ni­or­sku­ re­pre­zen­taci­ju­4­utak­mi­ce­te­po­sti­gao­2­po­got­ka.­Debi­ti­rao­je­31.­V.­1975.­pro­tiv­Ni­zo­zem­ske­u­ 87

IVE­ZIĆ

Be­o­gra­du­(3:0),­a­zad­nju­utak­mi­cu­od­i­grao­ o­be­ pod­ Čar­no­je­vi­ćem.­ Iz­ nje­ je­ pet­na­est­ je­25.­IX.­1976.­pro­tiv­Ita­li­je­u­Ri­mu­(0:3).­ go­di­na­po­sli­je­na­sta­la­ve­li­ka­sin­te­za­po­vi­ Kao­tre­ner­dje­lo­vao­je­u­Vojvodini­(pr- je­sti­Sr­ba­u­ju­žnoj­Ugar­skoj­od­kra­ja­XV.­ vak­Ju­go­sla­vi­je­s­ju­ni­o­ri­ma­1987.),­FK­Sla- do­po­čet­ka­XVI­II.­st.­Na­kon­Pr­vo­ga­svjetviji­(No­vi­Sad),­ČSK­Pivari­(Če­la­re­vo),­FK­ sko­ga­ra­ta­do­se­lio­se­u­Su­bo­ti­cu,­gdje­je­na­ Šajkašu­ (Ko­vilj),­ FK­ Be­če­ju­ (Be­čej),­ FK­ no­vo­sno­va­nom­ Prav­nom­ fa­kul­te­tu­ 7.­ XII.­ In­đi­ji­ (In­đi­ja),­ FK­ Rad­nič­kom­ (Sta­ra­ Pa- 1920.­po­sta­vljen­za­iz­van­red­no­ga­pro­fe­sozo­va),­ FK­ Mladosti­ (Bač­ki­ Pe­tro­vac),­ FK­ ra­na­pred­me­tu­Po­vi­jest­Sr­ba,­a­u­pro­sin­cu­ Mladosti­(Bač­ki­Ja­rak),­FK­Rudaru­(Uglje- 1923.­za­re­do­vi­to­ga­pro­fe­so­ra.­Na­kon­rasvik,­ BiH)­ i­ FK­ Kulpinu­ (Kul­pin).­ Naj­ve- pa­da­Kra­lje­vi­ne­Ju­go­sla­vi­je­1941.­iz­bje­gao­ će­ uspje­he­ po­sti­gao­ je­ s­ ČSK­ Pivarom,­ s­ je­u­Ru­mu,­a­za­tim­u­Be­o­grad.­Umi­ro­vljen­ ko­jom­ se­ us­peo­ 5­ ran­go­va,­ od­ zon­ske­ do­ je­1945. Dru­ge­ srp­ske­ li­ge,­ i­ do­ če­tvrt­fi­na­la­ ku­pa­ SR­ Ju­go­sla­vi­je,­ s­ FK­ In­đi­jom,­ ko­ju­ je­ prvi­ put­ kao­ bo­dov­ne­ pr­va­ke­ uveo­ u­ Dru­gu­ li­gu­1992.­i­do­šao­do­če­tvrt­fi­na­la­ku­pa­SR­ Ju­go­sla­vi­je,­s­FK­Be­če­jom­s­ko­jim­1995.­je­ iz­bo­rio­ če­tvrt­fi­na­le­ In­te­r­to­to­ ku­pa­ i­ 1996.­ su­dje­lo­va­nje­u­UEFA­ku­pu,­te­s­Rudarom, ko­ji­je­bio­dva­put­dru­gi­u­Dru­goj­li­gi­Repu­bli­ke­Srp­ske.­Bio­je­iz­bor­nik­Re­pu­bli­ke­ Srp­ske­2000.­go­di­ne. ­

Ži­vi­u­No­vom­Sa­du.

Lit.:­ V.­ Stoj­ko­vić,­ Legende fudbala,­ Be­o­grad,­ 1985;­ L.­ Đu­kić,­ 80­ go­di­na­ fud­ba­la­ u­ Če­la­re­ vu,­ Če­la­re­vo,­ 2005;­ http://www.re­pre­zen­ta­ci­ja. rs/in­dex.php?op­tion=com_con­tent&vi­ew=ar­ticle&id=1106&Ite­mid=12­(26.­IX.­2010.). E.­He­mar

IVIĆ,­Alek­sa­(Bu­đa­nov­ci,­Sri­jem,­23.­XII.­ 1881.­–­Be­o­grad,­23.­XI.­1948.),­po­vje­sničar,­ sve­u­či­li­šni­ pro­fe­sor.­ Otac­ je­ lin­gvi­sta­ Pa­vla­ Ivi­ća.­ Na­kon­ ško­lo­va­nja­ u­ rod­nom­ mje­stu­i­No­vom­Sa­du,­na­Sve­u­či­li­štu­u­Beču­stu­di­rao­je­sla­vi­sti­ku­i­po­vi­jest,­a­on­dje­ je­ i­ dok­to­ri­rao­ 1905.­ Od­lu­ču­ju­ći­ je­ znanstve­ni­ utje­caj­ na­ nje­ga­ imao­ če­ški­ po­vjesni­čar­Kon­stat­ntin­Ji­re­ček.­Is­pr­va­se­ba­vio­ sred­njo­vje­kov­nom­po­vi­je­šću,­ali­je­po­sli­je­ is­tra­ži­vao­ i­ no­vo­vje­kov­nu.­ Po­seb­no­ ga­ je­ za­ni­ma­la­po­vi­jest­Sr­ba­u­Mo­nar­hi­ji­(ju­žnoj­ Ugar­skoj,­ Hr­vat­skoj­ i­ Sla­vo­ni­ji).­ Na­kon­ po­vrat­ka­iz­Be­ča­uklju­čio­se­ak­tiv­no­u­po­litič­ki­ži­vot­te­je­1910.­iza­bran­za­za­stup­ni­ka­ u­Hr­vat­skom­sa­bo­ru.­Pre­se­lio­se­u­Za­greb,­ gdje­ je,­ slu­žbu­ju­ći­ u­ Ze­malj­skom­ ar­hi­vu­ 1912.-20.,­na­sta­vio­is­tra­ži­va­nja­i­pi­sa­nje­te­ 1914.­ na­sta­je­ nje­go­va­ stu­di­ja­ Istorija Srba u Ugarskoj od pada Smedereva do se88

­ Bio­ je­ re­do­vit­ su­rad­nik­ su­bo­tič­ko­ga­ ča­so­pi­sa­ Knji­žev­ni­ se­ver,­ u­ ko­jem­ je­ obja­vlji­vao­ i­ ra­do­ve­ s­ te­ma­ma­ iz­ pro­šlo­sti­ Bu­nje­va­ca­ i­ Su­bo­ti­ce­ (Če­ti­ri­sto­go­di­šnji­ca­ osnivanja grada Subotice,­8/1925;­Bunjevci, Srbi i Hrvati,­ 7/1925;­ Iz prošlosti Bunjevaca,­3-4/1927;­Kako su govorili i pisali Bunjevci u XVIII. veku?,­3-4/1927).­U­njima,­kao­i­u­svo­jim­osta­lim­ra­do­vi­ma,­Bunjev­ce­ na­zi­va­ »Sr­bi­ma­ ka­to­li­ci­ma«­ i­ propa­gi­ra­ nji­ho­vu­ su­rad­nju­ s­ »pra­vo­slav­nom­ bra­ćom«.­No­u­stu­di­ji­O­srp­skom­i­hr­vat­ skom imenu (Be­o­grad,­1922.)­on­toč­no­obja­šnja­va­»za­što­Šok­ci­u­Ba­ra­nji­i­Bu­njev­ci­ u­Bač­koj­ne­pri­hva­ti­še­kao­sla­von­ski­i­bosan­ski­ka­to­li­ci­ime­hr­vat­sko:­…si­lan­uti­caj­ pri­ši­re­nju­hr­vat­skog­i­srp­skog­ime­na­vr­ši­le­ su­ ško­la­ i­ cr­kva,­ uči­te­lji­ i­ po­po­vi­ i­ osta­la­ in­te­li­gen­ci­ja­ na­rod­na.­ In­te­li­gen­ci­ja­ bač­kih­ Bu­nje­va­ca­ i­ bo­san­skih­ Šo­ka­ca­ ško­lo­va­na­ je­ u­ ma­džar­skim­ ško­la­ma­ i­ za­do­je­na­ bi­la­ ma­džar­skim­ du­hom.­ Ro­do­lju­bi­vi­ po­je­dinci,­ko­ji­su­in­di­vi­du­al­no­bi­li­ja­ki­ni­su­podle­gli­ uti­ca­ju­ Ma­džar­stva,­ ni­su­ ipak­ bi­li­ u­ sta­nju­da­pa­ra­li­šu­uti­caj­dr­ža­ve,­ko­ja­je­pomo­ću­ško­le­i­cr­kve,­voj­ske­i­ad­mi­ni­stra­cije­i­svih­dru­gih­obla­sti­su­zbi­ja­la­u­na­ro­du­ i­srp­sko­i­hr­vat­sko­ime.­Da­su­bu­nje­vač­ki­ uči­te­lji­i­po­po­vi,­kao­što­su­oni­po­Sla­vo­niji,­ško­lo­va­ni­bi­li­u­Za­gre­bu,­dav­no­bi­Bunjev­ci­pri­hva­ti­li­ime­hr­vat­sko«.­Ba­vio­se­i­ is­tra­ži­va­nji­ma­o­sa­mo­zva­nom­ca­ru­Jo­va­nu­ Ne­na­du­te­je­bio­član­ak­cij­sko­ga­od­bo­ra­za­ pro­sla­vu­če­ti­ri­sto­te­ob­ljet­ni­ce­nje­go­ve­smrti­i­po­di­za­nje­spo­me­ni­ka­1927.,­ko­je­mu­je­ pred­sjed­nik­ bio­ Mi­jo­ Man­dić.­ Spo­me­nik­ auto­ra­ Pa­vla­ Pa­la­vi­či­ni­ja­ po­sta­vljen­ je­ uz­ ve­li­ku­pom­pu­i­u­na­zoč­no­sti­pro­re­žim­skih­

IVIĆ

lo­kal­nih­ i­ dr­žav­nih­ du­žno­sni­ka,­ a­ iz­da­na­ je­i­bro­šu­ri­ca­ Spomenica na Cara Jovana Ne­na­da­ su­bo­tič­kog­ 1527­1927.,­ ko­joj­ je­ do­pri­nos­ dao­ i­ Ivić.­ Spo­me­nik­ je­ sru­šen­ 1941.­ na­kon­ ula­ska­ ma­džar­skih­ po­stroj­ba­ u­ Su­bo­ti­cu,­ a­ po­nov­no­ je,­ uz­ pro­ti­vlje­nje­ grad­skih­ vla­sti,­ po­sta­vljen­ na­ sre­di­šnjem­ grad­skom­ tr­gu­ u­ vri­je­me­ ra­ta­ u­ Hr­vat­skoj­ uje­sen­1991. ­ Na­ po­li­tič­kom­ pla­nu­ bio­ je­ je­dan­ od­ vo­đa­Na­rod­ne­ra­di­kal­ne­stran­ke­u­Su­bo­tici.­ Pri­pa­dao­ tzv.­ pro­ti­ćev­ci­ma,­ po­li­tič­koj­ stru­ji­ra­di­ka­la­ko­ja­je­kri­ti­zi­ra­la­Ni­ko­lu­Paši­ća.­Na­lo­kal­noj­po­li­tič­koj­po­zor­ni­ci­oštrica­ nje­go­ve­ po­li­tič­ke­ ne­sno­šlji­vo­sti­ bi­la­ je­ usmje­re­na­ pre­ma­ Bu­njev­ci­ma­ ko­ji­ ni­su­ sli­je­di­li­smjer­ni­ce­iz­ Be­o­gra­da,­ po­naj­pri­je­ oni­ma­ve­za­ni­ma­uz­Neven,­kle­ri­kal­ci­ma­te­ svi­ma­ko­ji­su­bi­li­pro­hr­vat­ski­ori­jen­ti­ra­ni.­ Bio­ je­ ini­ci­ja­tor­ za­ po­kre­ta­nje­ su­bo­tič­koga­ ra­di­kal­sko­ga­ li­sta­ Ba­čva­nin­ 1921.­ kao­ za­jed­nič­ko­ga­ or­ga­na­ Na­rod­ne­ ra­di­kal­ne­ i­ Ze­mljo­dil­ske­stran­ke­u­Su­bo­ti­ci.­Taj­je­list­ dje­lo­vao­na­agi­ta­ci­ji­do­par­la­men­tar­nih­izbo­ra­ 1923.,­ kad­ je­ pre­stao­ iz­la­zi­ti.­ Bio­ je­ i­ je­dan­ je­ od­ osni­va­ča­ »pa­tri­ot­ske­ udru­ge­ na­ci­o­nal­nih­ i­ kul­tur­nih­ rad­ni­ka«­ Severna zvezda 1928.,­iz­či­jeg­je­mi­ljea­po­kre­nut­i­ su­bo­tič­ki­ dnev­ni­ list­ Jugoslovenski dnevnik.­ Su­ra­đi­vao­ se­ i­ s­ no­vo­sad­skim­ li­stom­ Dan,­ko­ji­je­od­1935.­bio­na­sta­vak­Jugoslovenskog dnevnika. Oda­bra­na­dje­la:­Seoba Srba u Hrvatsku i Slavoniju,­ pri­log­ is­pi­ti­va­nju­ srp­ske­ pro­šlo­sti­ to­kom­ 18.­ i­ 17.­ve­ka,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­1909;­Austrija prema ustan­ku­Sr­ba­pod­Mi­lo­šem­Obre­no­vi­ćem,­Za­greb,­ 1917;­ O­ srp­skom­ i­ hr­vat­skom­ ime­nu,­ Be­o­grad,­ 1922;­Krat­ka­isto­ri­ja­Voj­vo­di­ne,­1-2,­u:­Knji­žev­ni­ sever,­1,2/1925,­Su­bo­ti­ca;­Istorija Srba u Vojvodini.­ Od­ naj­sta­ri­jih­ vre­me­na­ do­ osni­va­nja­ po­ti­ško­ po­mo­ri­ške­ gra­ni­ce­ (1703),­ No­vi­ Sad­ 1929;­ Spisi beč­kih­ ar­hi­va­ o­ Pr­vom­ srp­skom­ ustan­ku,­ 1-11,­ Be­o­grad,­ 1935-1977;­ Pot­pu­na­ bi­bli­o­gra­fi­ja­ u:­ A.­ Va­sić,­Bi­bli­o­gra­fi­ja­ra­do­va­dr­Alek­se­Ivi­ća,­Is­tra­ži­ vanja,­10,­No­vi­Sad,­1983. Lit.:­ Ma­la­ En­ci­klo­pe­di­ja­ Pro­sve­ta­ –­ Op­šta­ En­ci­ klopedija,­ 1,­ Be­o­grad­ 1959;­ Enciklopedija Jugoslavije,­4,­Za­greb,­1960;­B.­Du­ran­ci,­V.­Ga­brić­Poču­ča,­Javni spomenici Opštine Subotica, Subotica, 2001;­G.­Kiss,­E.­Ba­žan,­K.­Če­li­ko­vić,­Su­bo­tič­ka­ bi­bli­o­gra­fi­ja­1918­1944,­III/1,­Su­bo­ti­ca,­2003;­E.­

Ba­žant,­N.­Ba­šić­Pal­ko­vić,­Knji­žev­ni­se­ver­(1925­ 1935)­ :­ Bi­bli­o­gra­fi­ja,­ Be­o­grad,­ 1999;­ Srpski biograf­ski­reč­nik,­4,­No­vi­Sad,­2009.

S.­Mač­ko­vić

IVIĆ,­Bla­ško­­(Su­bo­ti­ca,­9.­II.­1920.­–­Zagreb,­ 17.­ IX.­ 1994.),­ agro­nom,­ pi­sac.­ Sin­ je­ Sti­pa­na,­ grad­sko­ga­ bi­lje­žni­ka,­ po­sli­je­ rav­na­te­lja­ sta­rač­ko­ga­ do­ma,­ i­ Je­le­ne,­ rođ.­ Mo­rav­čik.­Osnov­nu­ško­lu­i­gim­na­zi­ju­zavr­šio­je­u­rod­nom­gra­du.­U­knji­žev­no­sti­se­ ja­vio­ kao­ sred­njo­ško­lac­ pi­šu­ći­ no­ve­le,­ crti­ce­ i­ puč­ke­ igro­ka­ze,­ pri­lo­ge­ o­ na­rod­nim­ obi­ča­ji­ma­i­ple­so­vi­ma­te­pje­sme­na­bu­njevač­koj­ika­vi­ci,­ko­je­je­ob­ja­vlji­vao­u­Obitelji, Kla­sju­na­ših­rav­ni, Redarstvu, Su­bo­tič­ koj Danici i Bu­nje­vač­kom­žac­ka­lu.­Na­kon­ gim­na­zi­je­1939.­od­la­zi­na­stu­dij­u­Za­greb,­ gdje­ je­ di­plo­mi­rao­ 1947.­ na­ Po­ljo­pri­vred-

Blaško Ivić

no-šu­mar­skom­fa­kul­te­tu.­Za­vri­je­me­stu­dija­bio­je­ak­ti­van­u­Dru­štvu­bač­kih­Hr­va­ta. ­ Na­kon­ ra­ta­ za­po­slio­ se­ na­ Pa­li­ću­ u­ Grad­skoj­eko­no­mi­ji,­a­po­čet­kom­1946.­otišao­je­u­Za­greb­na­spe­ci­ja­li­za­ci­ju­i­usa­vrša­va­nje.­Uje­sen­1947.­pre­mje­šten­je­u­Zavod­za­vo­ćar­stvo­i­pre­ra­du­vo­ća­u­Čač­ku.­ Zbog­ iz­vr­sno­ga­ po­zna­va­nje­ ma­džar­sko­ga­ je­zi­ka­uje­sen­1948.­vra­tio­se­u­Su­bo­ti­cu­te­ je­po­stao­naj­pri­je­na­stav­ni­kom,­a­po­sli­je­i­ pro­fe­so­rom­u­sred­njoj­po­ljo­pri­vred­noj­školi.­God.­1950.­ime­no­van­je­nje­zi­nim­rav­nate­ljem.­ Kad­ je­ 1951.­ ško­la­ pre­mje­šte­na­ u­ Som­bor,­ po­sta­vljen­ je­ za­ di­rek­to­ra­ Po­ljopri­vred­ne­ško­le­u­Ru­mi,­ali­ka­ko­ni­je­prihva­tio­po­sta­vlje­nje,­pre­mje­šten­je­za­upravi­te­lja­ se­ljač­ke­ rad­ne­ za­dru­ge­ na­ Pa­li­ću.­ Na­kon­ šest­ mje­se­ci­ pre­šao­ je­ u­ Po­vje­renstvo­za­po­ljo­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo­u­Su­boti­ci,­a­1957.­po­stao­je­re­pu­blič­ki­in­spek­tor­ za­ kon­tro­lu­ voć­no­ga­ i­ sad­no­ga­ ma­te­ri­ja­la­ i­ sje­men­ske­ ro­be­ u­ Su­bo­ti­ci.­ God.­ 1958.­ po­stao­je­na­čel­ni­kom­Taj­ni­štva­za­po­ljo­privre­du­i­šu­mar­stvo­ko­ta­ra­Su­bo­ti­ca,­a­1961.­ 89

IVIĆ

za­ su­zbi­ja­nje­ pe­ro­no­spo­re­ na­ vi­no­voj­ lo­zi­ Brumacin­ 1961.­ Do­bit­nik­ je­ Li­sto­pad­ske­ na­gra­de­gra­da­Su­bo­ti­ce­za­pod­ruč­je­po­ljopri­vre­de­za­1968.­i­Po­ve­lje­Sa­ve­zne­skupšti­ne­in­že­nje­ra­i­teh­ni­ča­ra­1981.­Iako­ni­kad­ ni­je­bio­član­Sa­ve­za­ko­mu­ni­sta,­od­li­ko­van­ je­Or­de­nom­ra­da­sa­sre­br­nim­vi­jen­cem­za­ po­stig­nu­te­ uspje­he­ u­ ra­du­ od­ va­žno­sti­ za­ ­ Ci­je­li­je­ži­vot­ra­dio­u­po­ljo­pri­vre­di.­Od­ na­pre­dak­Ju­go­sla­vi­je­1986. 1945.­do­1986.­odr­žao­je­oko­1450­pre­da- ­ Iz­obi­telj­skih­raz­lo­ga­pre­se­lio­se­u­Zava­nja­s­pod­ruč­ja­vo­ćar­stva,­vi­no­gra­dar­stva­ greb­1989.­Po­ko­pan­je­u­obi­telj­skoj­grob­nii­pre­ra­de­vo­ća­i­gro­žđa,­a­oko­300­ih­se­od- ci­u­Bje­lo­va­ru.­ no­si­lo­na­ra­tar­stvo­i­vr­tlar­stvo.­Pre­da­va­nja­ Dje­la:­Pri­ruč­nik­za­šti­te­bi­lja­(su­a­u­tor­S.­Mi­haj­losu­bi­la­na­hr­vat­skom­i­ma­džar­skom­je­zi­ku­ vić),­Su­bo­ti­ca,­1954;­Za­šti­ta­vo­ća­ka­i­vi­no­ve­lo­ze u­Su­bo­ti­ci­i­oko­li­ci,­u­Za­gre­bu,­Spli­tu,­Ma- (su­a­u­to­ri­S.­Mi­haj­lo­vić­i­T.­Ti­li),­Su­bo­ti­ca,­1968;­ ri­bo­ru,­Pe­ći,­na­oto­ku­Bra­ču­i­dru­gdje.­Kao­ Opasnosti i zaštita zdravlja u poljoprivredi­ (su­apre­da­vač­i­iz­la­gač­su­dje­lo­vao­je­na­Svjet- u­tor­I.­Ru­din­ski­i­dr.),­Za­greb­–­No­vi­Sad,­1984. skom­ sa­vje­to­va­nju­ Or­ga­ni­za­ci­je­ Uje­diLit.:­ M.­ Eve­to­vić,­ Kul­tur­na­ po­vi­jest­ bu­nje­vač­kih­ nje­nih­ na­ro­da­ za­ pre­hra­nu­ i­ po­ljo­pri­vre­du­ i­ šo­kač­kih­ Hr­va­ta­ (ru­ko­pis);­ J.­ An­drić,­ Dru­štvo­ (FAO)­1964.­u­Bu­dim­pe­šti­s­te­mom­Vo­ćar- bač­kih­Hr­va­ta,­u:­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­1/1942,­Zastvo­ u­ Ju­go­sla­vi­ji.­ Ta­ko­đer­ u­ or­ga­ni­za­ci­ji­ greb;­Na­ši­su­rad­ni­ci,­u:­Kla­sje­na­ših­rav­ni,­Za­greb,­ FAO-a­odr­žao­je­pre­da­va­nje­u­Bra­ti­sla­vi­na­ 1944;­ Hrvatski biografski leksikon,­ 6,­ Za­greb,­ te­mu­Apopleksija marelice 1966., a 1968. u 2005. M.­Ivić Su­bo­ti­ci­je­bio­glav­ni­or­ga­ni­za­tor­Me­đu­narod­no­ga­sim­po­zi­ja­o­ma­re­li­ci­te­pre­da­vač­s­ IVIĆ,­Pa­vle­(Be­o­grad,­1.­XI.­1924.­–­Bete­mom­Is­tra­ži­va­nja­uzroč­ni­ka­i­eko­nom­ska­ o­grad,­19.­IX.­1999.),­srp­ski­je­zi­ko­slo­vac.­ šteta od prijevremenog izumiranja stabla Sin­ je­ po­vje­sni­ča­ra­ Alek­se­ Ivi­ća­ te­ je­ tima­re­li­ce­ na­ Su­bo­tič­ko­hor­go­škoj­ pje­šča­ri­ je­kom­ 1930-ih,­ u­ vri­je­me­ dok­ mu­ je­ otac­ 1950.­68..­Ob­ja­vio­je­vi­še­od­800­čla­na­ka­ pre­da­vao­ na­ mje­snom­ Prav­nom­ fa­kul­te­tu,­ i­struč­nih­ra­do­va­u­no­vi­na­ma­i­ča­so­pi­si­ma­ ži­vio­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Na­ be­o­grad­skom­ Fi­lo­lo(Hr­vat­ska­ ri­ječ, Su­bo­tič­ke­ no­vi­ne, Agroškom­fa­kul­te­tu­di­plo­mi­rao­je­1949.,­a­doknomski glasnik, Novi privrednik, Bilten Poto­ri­rao­1953.­Od­1949.­ra­dio­je­u­In­sti­tu­tu­ ljodobra, Magyar szó, Föld Népe, 7­ Nap, za­ srp­ski­ je­zik­ u­ Be­o­gra­du,­ od­ 1954.­ na­ Gospodarski list, Agro­teh­ni­čar, Voj­vo­đan­ Fi­lo­zof­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ No­vom­ Sa­du,­ a­ ski poljoprivrednik, Žig­ i­ dr.).­ Po­di­gao­ je­ vi­še­od­40­ra­sad­ni­ka­i­voć­nja­ka­te­pro­vo­dio­ 1972.-75.­ na­ Fi­lo­lo­škom­ fa­kul­te­tu­ u­ Be­ogra­du.­Bio­je­član­Srp­ske­aka­de­mi­je­zna­noeks­pe­ri­men­te­s­ke­mij­skim­sred­stvi­ma. sti­i­umjet­no­sti­(do­pi­sni­od­1972.,­re­do­vi­ti­ ­ U­mla­do­sti­je­bio­no­go­me­taš­NK­Bač­ka od­ 1978.)­ te­ još­ se­dam­ aka­de­mi­ja:­ ru­ske,­ 1936.-39,­a­1971.­i­1972.­član­Iz­vr­šno­ga­vi- ame­rič­ke,­ austrij­ske,­ polj­ske,­ ma­ke­donje­ća­NK­Bač­ka­te­glav­ni­i­od­go­vor­ni­ured- ske,­slo­ven­ske­i­nor­ve­ške.­Dr­žao­je­pre­danik­Sport­skog­li­sta­FK­Bač­ke­1970.-72.­Za­ va­nja­ na­ še­zde­se­tak­ sve­u­či­li­šta­ u­ Euro­pi,­ za­slu­ge­za­raz­voj­klu­ba­do­bio­je­Zlat­nu­pla- Ame­ri­ci,­ Azi­ji­ i­ Austra­li­ji­ te­ su­dje­lo­vao­ ke­tu­ u­ po­vo­du­ 70.­ ob­ljet­ni­ce­ nje­go­va­ po- u­ ra­du­ mno­gih­ me­đu­na­rod­nih­ je­zi­ko­slovsto­ja­nja­1971.­Va­žan­je­i­nje­gov­sa­ku­pljač- nih­ dru­šta­va.­ Bio­ je­ glav­ni­ ured­nik­ ča­soki­rad­na­pod­ruč­ju­bu­nje­vač­ke­ono­ma­sti­ke­ pi­sa­ Zbor­nik­ Ma­ti­ce­ srp­ske­ za­ fi­lo­lo­gi­ju­ i­ Pre­zi­me­na­bač­kih­Hr­va­ta­Bu­nje­va­ca­u­Su­ lingvistiku, Onomatološki prilozi i Srpski botici i okolini (Su­bo­tič­ka­Da­ni­ca­:­Ka­len­ dijalektološki zbornik­te­osni­vač­i­ured­nik­ dar­za­1993.,­Su­bo­ti­ca,­1992,­138-145.). ča­so­pi­sa­Pri­lo­zi­pro­u­ča­va­nju­je­zi­ka. Bavio ­ S­Mar­ti­nom­Bruc­kom­do­bio­je­nov­ča­nu­ se­ sla­ven­skom,­ sred­njo­ju­žno­sla­ven­skom­ i­ na­gra­du­za­pa­ten­ti­ra­nje­ke­mij­skih­sred­stva­ srp­skom­ di­ja­lek­to­lo­gi­jom,­ srp­skom­ je­zičge­ne­ral­nim­ di­rek­to­rom­ Po­ljo­pri­vred­no­ga­ kom­bi­na­ta­ Pa­lić.­ U­ Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­ u­ Su­bo­ti­ci­ra­dio­je­od­1963.,­a­na­kon­nje­zina­ uki­da­nja­ 1967.­ bio­ je­ struč­ni­ su­rad­nik­ Za­vo­da­za­eko­no­mi­ku­i­pri­vred­ni­raz­voj­u­ Su­bo­ti­ci,­ po­sli­je­ sa­vjet­nik­ Eko­nom­sko­ga­ in­sti­tu­ta­ pri­ Eko­nom­skom­ fa­kul­te­tu­ u­ Subo­ti­ci­do­umi­ro­vlje­nja­1981.

90

IVIĆ

nom­ po­vi­je­šću­ i­ po­red­be­nom­ sla­ven­skom­ gra­ma­ti­kom.­ Kao­ je­dan­ od­ naj­cje­nje­ni­jih­ svjet­skih­sla­vi­sta,­obi­lje­žio­je­srp­sko­je­ziko­slo­vlje­dru­ge­po­lo­vi­ne­XX.­st.,­a­nje­gov­ je­ pri­nos­ bio­ oso­bi­to­ va­žan­ na­ pod­ruč­ju­ di­ja­lek­to­lo­gi­je.­ U­ sred­njo­ju­žno­sla­ven­sku­ di­ja­lek­to­lo­gi­ju­ uveo­ je­ struk­tu­ra­li­stič­ku­ me­to­do­lo­gi­ju­ i­ is­ti­cao­ va­žnost­ te­ren­sko­ga­ ra­da,­a­su­dje­lo­vao­je­i­u­iz­ra­di­op­će­sla­vensko­ga­i­europ­sko­ga­lin­gvi­stič­ko­ga­atla­sa. ­ Is­pr­va­ je­ imao­ umje­re­na­ sta­ja­li­šta­ o­ srp­sko-hr­vat­skim­ je­zič­nim­ od­no­si­ma,­ no­ od­ kra­ja­ 1960-ih­ po­stup­no­ je­ pri­hva­ćao­ ide­je­ bli­ske­ Ka­ra­dži­će­vu­ »je­zič­no­mu­ srpstvu«.­ U­ nje­go­vim­ ra­do­vi­ma­ to­ se­ ogle­da­ po­naj­pri­je­u­na­či­nu­na­ko­ji­re­la­tiv­nu­kro­nolo­gi­ju­ fo­no­lo­ških­ i­ mor­fo­lo­ških­ pro­mje­na­ te­struk­tur­na­obi­ljež­ja­nar­ječ­ja­i­di­ja­le­ka­ta­ po­ve­zu­je­sa­su­vre­me­nim­et­nič­kim­i­na­ci­onal­nim­afi­li­ja­ci­ja­ma,­pre­na­gla­ša­va­ju­ći,­primje­ri­ce,­ struk­tur­nu­ i­ ge­net­sku­ po­ve­za­nost­ kaj­kav­sko­ga­ sa­ slo­ven­skim­ di­ja­lek­ti­ma,­ a­ uma­nju­ju­ći­po­ve­za­nost­tor­lač­ko­ga­s­bu­garski­ma­ i­ ma­ke­don­ski­ma.­ Iz­bje­ga­vao­ je­ uz­ to­ upo­ra­bu­ et­no­ni­ma­ Hr­vat­ za­ »što­kav­ce­ ka­to­li­ke«.­ Po­čet­kom­ 1990-ih­ bio­ je­ je­dan­ od­osni­va­ča­udru­ge­Srpski sabor­»za­ši­renje­isti­ne­o­Sr­bi­ma­u­od­ce­plje­nim­kra­je­vima«,­ no­ pot­kraj­ ži­vo­ta­ svo­ja­ je­ ra­di­kal­na­ sta­ja­li­šta­re­vi­di­rao.­Pri­mje­ri­ce,­u­po­smrt­no­ ob­ja­vlje­nom­ra­du­Srp­ski­di­ja­lek­ti­i­nji­ho­va­ kla­si­fi­ka­ci­ja­(2009.)­is­ti­če­ka­ko­se­srp­skim­ di­ja­lek­ti­ma­ mo­gu­ sma­tra­ti­ sa­mo­ oni­ ko­jima­go­vo­re­»po­pu­la­ci­je­ko­je­svoj­go­vor­nazi­va­ju­srp­skim«. ­ Iz­per­spek­ti­ve­po­du­nav­skih­Hr­va­ta­Ivić­ je­za­ni­mljiv­po­naj­pri­je­zbog­svo­je­ga­članka­»Trag­pro­me­ne­l­na­kra­ju­slo­ga­u­a­u­govo­ru­bač­kih­Bu­nje­va­ca«­(Zbornik razprav iz­slo­van­ske­ga­je­zi­ko­slo­vja.­Ti­ne­tu­Lo­gar­ju­ ob sedamdesettletnici,­Lju­blja­na,­1989),­u­ ko­jem­se­ba­vi­ime­ni­com­du­ži­jan­ca.­Na­vo­di­ ka­ko­je­ona­na­sta­la­od­ob­li­ka­do­žel+ni­ca, pri­če­mu­je­za­pra­vo­ri­jet­ka­po­tvr­da­to­ga­da­ l­ na­ kra­ju­ slo­ga­ u­ bu­nje­vač­kim­ go­vo­ri­ma­ ni­je­ da­va­lo­ sa­mo­ o (radio, radila),­ ne­go­ i a (radija, radila),­što­je­ina­če­ka­rak­te­ristič­no­za­što­kav­ske,­ali­i­ča­kav­ske­go­vo­re­ u­ Dal­ma­ci­ji.­ Po­la­ze­ći­ od­ te­ in­ter­pre­ta­ci­je,­ Se­ku­lić­je­po­sli­je­na­jed­nak­na­čin­tu­ma­čio­i­

ime­ni­ce­uzlivanca i pridikanca.­Ivić­je­k­tomu,­sku­pa­s­Alek­san­drom­Mla­de­no­vi­ćem,­ u Zbor­ni­ku­ Ma­ti­ce­ srp­ske­ za­ fi­lo­lo­gi­ju­ i­ lingvistiku­ (3/1960)­ ob­ja­vio­ di­ja­lek­tal­ni­ za­pis­»Vin­ča­nje«­pre­ma­snim­ci­na­či­nje­noj­ u­Su­bo­ti­ci,­s­ozna­če­nim­na­gla­sci­ma­i­speci­fič­nom­fo­net­skom­vri­jed­no­šću­po­je­di­nih­ gla­so­va. Dje­la:­ O­ go­vo­ru­ Ga­li­polj­skih­ Sr­ba­ (Be­o­grad,­ 1957), Die­ ser­bo­kro­a­tische­ Di­a­lek­te:­ Ihre­ Struk­ tur­ und­ Ent­wi­klung.­ I.­ All­ge­me­i­nes­ und­ die­ što­ ka­vische­Di­a­lektgrup­pe,­(Ha­gue-Pa­ris,­1958,­srpski­ pri­je­vod:­ Srem­ski­ Kar­lov­ci-No­vi­ Sad,­ 1994),­ O­ Vu­ko­vom­ Rječ­ni­ku­ iz­ 1818.­ go­di­ne­ (Be­o­grad,­ 1966), Srpski narod i njegov jezik­(Be­o­grad,­1971,­ 2001), Word and Sentence Prosody in Serbocroatian,­ (Cam­brid­ge­ MA,­ 1986,­ su­a­u­tor­ I.­ Le­hi­ste,­ srp­ski­ pri­je­vod:­ Sri­jem­ski­ Kar­lov­ci-No­vi­ Sad,­ 1996), O jeziku nekadašnjem i sadašnjem­ (Be­ograd,­ 1990),­ O­ Vu­ku­ Ka­ra­dži­ću­ (Be­o­grad,­ 1991),­ Pregled istorije srpskog jezika­ (Be­o­grad,­ 1998),­ Srp­ski­ di­ja­lek­ti­ i­ nji­ho­va­ kla­si­fi­ka­ci­ja­ (Srem­ski­ Kar­lov­ci-No­vi­Sad,­2009). Lit.:­ S.­ Re­me­tić,­ Aca­de­mi­cian­ Pa­vle­ Ivić,­ Facta Universitatis: Linguistics and Literature, 2 (6),­Niš,­1999;­Hrvatska enciklopedija­5,­Za­greb,­ 2003;­ Srp­ska­ po­ro­dič­na­ en­ci­klo­pe­di­ja­ 10,­ Be­ograd,­2007. P.­Vu­ko­vić

IVIĆ,­Ši­me­(Su­bo­ti­ca,­9.­VI­II.­1834.­–­Subo­ti­ca,­28.­II.­1903.),­puč­ki­pje­snik.­Sin­je­ Iva­na­i­Kla­re,­rođ.­Nim­če­vić.­Ra­dio­je­is­prva­kao­po­dvor­nik­u­­Puč­koj­ka­si­ni,­a­po­sli­je­ je­bio­ce­star.­Se­ljač­ko­ga­je­pod­ri­je­tla,­ni­je­ bio­ško­lo­van­i­je­dva­je­na­u­čio­pi­sa­ti,­ali­je­ znao­sro­či­ti­ve­se­le­i­ša­lji­ve­pje­sme­o­na­rodnim­pri­li­ka­ma­u­gra­du­i­na­se­lu.­Bio­je­vr-

Pisma Gospi Judskoj, Subotica, 1877. 91

IVIĆ

stan­pje­vač­bu­nje­vač­kih­grok­ta­li­ca.­Utkao­ je­u­svo­je­de­se­ter­ce­lju­de­i­do­ga­đa­je­iz­poli­tič­ko­ga­ ži­vo­ta­ Su­bo­ti­ce­ (Vesele pisme i do­ga­đa­ji),­ a­ pi­sao­ je­ i­ pje­sme­ na­bo­žno­ga­ ka­rak­te­ra­(Pisma Gospi Judskoj, Pisma na sla­vu­ Bo­ži­ju­ od­ Sve­tog­ Gjur­gja­ mu­če­ni­ka­ i­ pa­tro­na­ vi­re­ kr­stjan­ske­ kat­ho­li­čan­ske). Do­bro­je­osje­ćao­duh­na­ro­da­bu­du­ći­da­je­ »uvi­jek­bio­u­dru­štvu­na­ro­da«.­Autor­je­šalji­vo­ga­igro­ka­za­Skup­šti­na­na­ćo­ši.­Su­ra­đivao­ je­ u­ som­bor­skom­ li­stu­ Bunjevac (10. II. 1882.), u Nevenu (1/1890.),­Su­bo­tič­kim­ novinama, Da­ni­ci­ ili­ bu­nje­vač­ko­šo­kač­ kom kalendaru (1889.).­Pje­sme­je­iz­da­vao­ i­kao­zbir­ke­u­ob­li­ku­bro­šu­ra­te­kao­po­je­dinač­na­iz­da­nja­od­jed­no­ga­li­sta.­

štva.­Bio­je­pred­sjed­nik­Bu­nje­vač­ko­ga­ko­la 1991.-2003.­ te­ je­ dao­ ve­lik­ pri­nos­ ši­re­nju­ ak­tiv­no­sti­Dru­štva,­ob­no­vi­ra­da­i­osni­va­nju­ no­vih­sek­ci­ja.­Oba­vljao­je­tu­du­žnost­u­iznim­no­ te­škim­ vre­me­ni­ma­ za­ voj­vo­đan­ske­ Hr­va­te,­a­oso­bi­to­je­va­žna­nje­go­va­ulo­ga­u­ vra­ća­nju­hr­vat­sko­ga­ka­rak­te­ra­Dru­štvu,­što­ je­1995.­re­zul­ti­ra­lo­nje­go­vim­pre­i­me­no­vanjem­u­Hr­vat­ski­kul­tur­ni­cen­tar.­Bio­je­poseb­no­ an­ga­ži­ran­ u­ or­ga­ni­zi­ra­nju­ Ve­li­ko­ga­ pre­la­i­Du­ži­jan­ce­kao­ma­ni­fe­sta­ci­ja­HKC-a­ Bu­nje­vač­ko­ga­ko­la­ko­je­su­pre­ra­sle­u­najma­sov­ni­je­kul­tur­ne­pri­red­be­Hr­va­ta­u­Bačkoj.

Subotica, 2010.

Lit.:­ Žig,­ br.­ 14,­ Su­bo­ti­ca,­ 1995;­ Hr­vat­ska­ ri­ječ, br.­ 285,­ Su­bo­ti­ca,­ 2008;­ Do­dje­la­ zva­nja­ Po­ča­sni­ gra­đa­nin­Gra­da­Su­bo­ti­ca­i­Pri­zna­nja­»Pro­Ur­be«, bro­šu­ra,­Su­bo­ti­ca,­2008.

­ Je­dan­ je­ od­ osni­va­ča­ De­mo­krat­skoga­ sa­ve­za­ Hr­va­ta­ u­Voj­vo­di­ni­ i­ Hr­vat­skoDje­la:­Narodne pisme,­Su­bo­ti­ca,­1885;­Vesele pi- ga­ na­rod­no­ga­ sa­ve­za.­ U­ ne­ko­li­ko­ na­vra­ta­ bio­ vi­jeć­nik­ u­ Skup­šti­ni­ Op­ći­ne­ Su­bo­ti­ca­ sme­i­do­ga­đa­ji, Subotica, 1891. (1969.-74.,­2000.-04.­is­pred­HNS-a)­te­viLit.:­P.­Pe­kić,­Povijest Hrvata u Vojvodini,­Za­greb,­ 1930;­ I.­ Ku­jun­džić, Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­ bi­bli- jeć­nik­pr­vo­ga­sa­zi­va­Hr­vat­sko­ga­na­ci­o­nalo­gra­fi­ja­ :­ Pri­log­ kul­tur­noj­ po­vi­je­sti­ bu­nje­vač­ko- no­ga­vi­je­ća. šo­kač­kih­ Hr­va­ta,­ Rad JAZU,­ 355,­ Za­greb,­ 1969;­ ­ Osni­vač­ je­ i­ Hr­vat­sko­ga­ aka­dem­sko­ga­ G.­ Ki­kić,­ An­to­lo­gi­ja­ po­e­zi­je­ bu­nje­vač­kih­ Hr­va­ta, dru­štva­te­Ka­to­lič­ko­ga­in­sti­tu­ta­za­kul­tu­ru,­ Za­greb,­ 1971;­ I.­ Szentgyörgyi,­ E.­ Ba­žant,­ Subo- po­vi­jest­ i­ du­hov­nost­ Ivan An­tu­no­vić. Bio tič­ka­bi­bli­o­gra­fi­ja­1870­1918,­No­vi­Sad-Su­bo­ti­ca,­ je­ član­ Hr­vat­sko­ga­ svjet­sko­ga­ kon­gre­sa­ 1993;­M.­Cin­do­ri-Šin­ko­vić,­E.­Ba­žant,­Neven : Za1992.-2004.­Za­svoj­je­rad­2008.­do­bio­pribav­no­po­uč­ni­mi­seč­nik­za­Bu­njev­ce­i­Šok­ce­1884­ zna­nje­Pro Urbe­Skup­šti­ne­Gra­da­Su­bo­ti1914­:­Bi­bli­o­gra­fi­ja,­Be­o­grad-Su­bo­ti­ca,­2008;­M.­ Eve­to­vić,­ Kulturna povijest Bunjevaca i Šokaca, ce. E.­Ba­žant

IV­KO­VIĆ,­Be­la­(Su­bo­ti­ca,­14.­X.­1939.),­ od­vjet­nik,­ dru­štve­ni­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­ Petra­i­Ju­sti­ne,­rođ.­Mat­ko­vić.­Osnov­nu­školu­ za­vr­šio­ je­ u­ rod­nom­ gra­du,­ a­ Kla­sič­nu­ nad­bi­skup­sku­ gim­na­zi­ju­ u­ Za­gre­bu.­ God.­ 1963.­ za­po­slio­ se­ u­ su­bo­tič­kom­ Za­vo­du­ za­ so­ci­jal­no­ osi­gu­ra­nje,­ a­ od­ 1973.­ ra­di­ u­ SIZ-u­za­ko­mu­nal­ne­dje­lat­no­sti.­Uz­rad­je­ za­vr­šio­Vi­šu­ uprav­nu­ ško­lu­ u­ No­vom­ Sadu­1965.,­a­na­dis­lo­ci­ra­nom­odje­lu­ni­ško­ga­ Prav­no­ga­ fa­kul­te­ta­ u­ Su­bo­ti­ci­ di­plo­mi­rao­ je­1972.­Od­vjet­nič­ki­ured­u­Su­bo­ti­ci­otvorio­je­1978.­i­u­nje­mu­je­ra­dio­do­od­la­ska­u­ mi­ro­vi­nu­2008.

T.­Žig­ma­nov

IV­KO­VIĆ,­ Gu­stav­ –­ Gu­sti­ka­ (Su­bo­tica,­5.­XI.­1910.­–­Lju­blja­na,­23.­II.­2003.),­ atlet­ski­ tre­ner­ i­ sport­ski­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­ Mije­ i­ Kolete,­ rođ.­Vizin.­ Bio­ je­ član­ Subo­tič­ko­ga­ la­ko­a­tlet­sko­ga­ klu­ba­ (SLAK).­ Na­pr­ven­stvu­Sr­bi­je­1939.­osvo­jio­je­pr­vo­ mje­sto­na­1500­m.­Na­kon­ra­ta­dje­lo­vao­je­ kao­atlet­ski­tre­ner­i­sport­ski­i­dru­štve­ni­djelat­nik.­Je­dan­je­od­osni­va­ča­Fi­skul­tur­no­ga­ omla­din­sko­ga­ sport­sko­ga­ dru­štva­ Spartak u­Su­bo­ti­ci­1945.,­ko­je­je­od­mah­ima­lo­i­lako­a­tlet­sku­ sek­ci­ju.­ Kao­ tre­ner­ dje­lo­vao­ je­ ­ Osim­ što­ je­ ra­dio­ u­ stru­ci,­ an­ga­ži­rao­ u AK Spartak, AK Sloga-Vojvodina (Novi se­u­ra­du­kul­tur­nih­in­sti­tu­ci­ja­i­po­li­tič­kom­ Sad),­AK­ Zrinski­ (Pe­tro­va­ra­din),­AK­ Madje­lo­va­nju.­ Bio­ je­ član­ Ini­ci­ja­tiv­no­ga­ od- rat­hon­ (Som­bor),­ AK­ Mladost­ (Odža­ci),­ bo­ra­ za­ osni­va­nje­ HKUD-a­ Bu­nje­vač­ko­ AK Branik­ (Ma­ri­bor),­ AK­ Drava­ (Ptuj),­ kolo­1969.­i­po­sli­je­je­dan­od­osni­va­ča­Dru- AK Olimpija­ (Lju­blja­na)­ i­ AK­ Slovan 92

IV­KO­VIĆ

(Lju­blja­na).­ Kao­ ve­lik­ pro­pa­ga­tor­ atle­ti­ke­ u­ sre­di­na­ma­ u­ ko­ji­ma­ je­ dje­lo­vao,­ za­služan­je­za­raz­voj­mno­gih­klu­bo­va­i­stva­ra­nje­ vr­hun­skih­ atle­ti­ča­ra.­ Kroz­ nje­go­vu­ školu­ atle­ti­ke­ pro­šlo­ je­ vi­še­ od­ 100.000­ djece.­Oko­150­atle­ti­ča­ra­i­atle­ti­čar­ki­ko­je­je­ tre­ni­rao­osvo­ji­lo­je­od­lič­ja­na­pr­ven­stvi­ma­ Ju­go­sla­vi­je­i­Bal­ka­na,­njih­vi­še­od­50­osvoji­lo­je­na­slov­dr­žav­nog­pr­va­ka,­a­sru­ši­li­su­ 24­ dr­žav­na­ re­kor­da.­ Od­go­jio­ je­ 25­ dr­žavnih­ re­pre­zen­ta­ti­va­ca,­a­ me­đu­ naj­i­stak­nu­tijim­spor­ta­ši­ma­ko­je­je­tre­ni­rao­iz­dva­ja­ju­se­ Mar­ga­ Šan­dor­kić­ (Su­bo­ti­ca),­Ana­ Su­na­rić­ (Som­bor),­ Ste­van­ Gro­mi­lo­vić­ (Som­bor),­ Franc­ Gluk­ (Ma­ri­bor),­ Mi­loš­ Me­le­ (Ljublja­na)­i­dr.­

Gustav Ivković

­ Kao­ atlet­ski­ i­ dru­štve­ni­ dje­lat­nik­ obavljao­ je­ mno­ge­ is­tak­nu­te­ du­žno­sti.­ Bio­ je­ do­pred­sjed­nik­ Atlet­sko­ga­ sa­ve­za­ Sr­bi­je,­ pr­vi­ pred­sjed­nik­ Atlet­sko­ga­ od­bo­ra­ AP­ Voj­vo­di­ne,­ do­pred­sjed­nik­ gim­na­stič­ke­ orga­ni­za­ci­je­AP­Voj­vo­di­ne,­pr­vi­pred­sjed­nik­ Po­kra­jin­sko­ga­ od­bo­ra­ na­rod­ne­ teh­ni­ke,­ do­pred­sjed­nik­ Sa­ve­za­ spor­to­va­ Voj­vo­dine,­član­Ko­mi­si­je­za­tje­le­sni­od­goj­pri­Izvr­šnom­vi­je­ću­Voj­vo­di­ne,­pr­vi­pred­sjed­nik­ AK Sloga-Vojvodina­i­dr.­Ba­vio­se­sa­atletskom­sta­ti­sti­kom,­a­svo­je­je­ra­do­ve­ob­ja­vio­ u­ne­ko­li­ko­pri­god­nih­pu­bli­ka­ci­ja.­ ­ Do­bit­nik­ je­ Zlat­nih­ pla­ke­ta­ Atlet­skog­ sa­ve­za­ Ju­go­sla­vi­je­ i­Atlet­skog­ sa­ve­za­ Srbi­je.­ Na­kon­ od­la­ska­ u­ mi­ro­vi­nu­ ostao­ je­ ži­vje­ti­ u­ Lju­blja­ni,­ ne­da­le­ko­ od­ sta­di­o­na­ Ši­ška. Iz­vo­ri:­Osob­na­ar­hi­va­po­vje­sni­ča­ra­atle­ti­ke­Lju­biše­Ga­ji­ća­iz­Ja­go­di­ne.­ Lit.:­ Ju­go­sla­ven­ska­ atle­ti­ka­ 1921­1971,­ Be­o­grad­ 1971, Sportski leksikon,­Za­greb,­1984;­M.­Bru­stulov, Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Subotica, 1984. E.­He­mar

IV­KO­VIĆ,­Jo­sip­(Subotica, 6. II. 1950.), ho­ke­jaš­na­tra­vi,­tre­ner­u­ho­ke­ju­na­tra­vi­i­ te­ni­su.­ Sin­ je­ Pe­tra,­ za­slu­žno­ga­ sport­skoga­dje­lat­ni­ka,­i­maj­ke­Ro­za­li­je,­rođ.­Dózsa.­ Osnov­nu­ško­lu­te­sred­nju­i­vi­šu­ugo­sti­teljsku­ za­vr­šio­ je­ u­ Su­bo­ti­ci.­Spor­tom­ se­ počeo­ba­vi­ti­1963.­u­Sport­skom­dru­štvu­Elektrovojvodina­ iz­ Su­bo­ti­ce­ kao­ no­go­me­taš­ i­ ho­ke­jaš­ na­ tra­vi.­ Bio­ je­ član­ HK­ Elektrovojvodina,­ko­ji­je­1972.­osvo­jio­dvo­stru­ki­ tro­fej­–­pr­ven­stvo­dr­ža­ve­i­Kup­Ju­go­sla­vije,­ zbog­ če­ga­ je­ klub­ te­ go­di­ne­ pro­gla­šen­ naj­bo­ljim­sport­skim­ko­lek­ti­vom­u­Su­bo­tici.­ Na­kon­ po­vrat­ka­ s­ voj­ne­ slu­žbe­ krat­ko­ vri­je­me­na­stu­pa­za­HK­Elektrovojvodina­iz­ No­vog­Sa­da,­a­1974.­pre­la­zi­u­HK­Subotičan­ka­u­Su­bo­ti­ci,­gdje­je­isto­dob­no­igrač­i­ tre­ner.­Re­pu­blič­ki­su­dac­u­ho­ke­ju­na­tra­vi­ po­stao­je­1975.­God.­1980.­oti­šao­je­u­SR­ Nje­mač­ku,­ gdje­ je­ do­ 1990.­ igrao­ za­ Hokej­ski­klub­Horn­iz­Bre­me­na.­U­me­đu­vreme­nu­ je­ u­ Nje­mač­koj­ za­vr­šio­ i­ tre­ner­sku­ ško­lu,­ste­kao­je­me­đu­na­rod­nu­li­cen­ci­ju­trene­ra­te­je­ra­dio­kao­tre­ner­u­ho­ke­ju­na­tra­vi­ i­te­ni­su.­Od­1990.­do­2006.­tre­ni­rao­je­klub­ za­ko­ji­je­pri­je­na­stu­pao. ­ Igra­ju­ći­ za­ naj­bo­lje­ ho­kej­ske­ klu­bo­ve­ u­ta­da­šnjoj­dr­ža­vi­–­Elektrovojvodinu i Subo­ti­čan­ku­iz­Su­bo­ti­ce­–­osvo­jio­je­ne­ko­liko­pu­ta­na­slov­dr­žav­no­ga­pr­va­ka­te­je­bio­ po­bjed­nik­Ku­pa­Ju­go­sla­vi­je.­Već­kao­mlad­ igrač­s­HK­Elektrovojvodina­na­me­đu­re­publič­kom­pr­ven­stvu­dva­je­pu­ta­osva­jao­naslov­ju­ni­or­sko­ga­pr­va­ka­Ju­go­sla­vi­je­–­1968.­ u­Za­gre­bu­i­1969.­u­Su­bo­ti­ci,­a­1970.­drugo­mje­sto­iza­za­gre­bač­ko­ga­HK­Tre­šnjev­ ka.­Kao­član­iste­mom­ča­di­bio­je­su­di­o­nik­ mno­gih­ me­đu­na­rod­nih­ tur­ni­ra­ –­ 1968.­ na­ me­đu­na­rod­nom­ tur­ni­ru­ u­ Bad­ Hom­bur­gu­ (SR­ Nje­mač­ka)­ osvo­ji­li­ su­ dru­go­ mje­sto,­ 1969.­u­Pi­e­šťanyma­(Če­ho­slo­vač­ka)­igra­li­ su­neo­d­lu­če­no­s­re­pre­zen­ta­ci­jom­Če­ho­slovač­ke,­a­na­me­đu­na­rod­nom­tur­ni­ru­u­Je­leni­oj­ Góri­ (Polj­ska)­ iste­ go­di­ne­ nad­moć­no­ su­osvo­ji­li­pr­vo­mje­sto.­U­do­ma­ćem­pr­venstvu­ u­ se­zo­ni­ 1971./72.,­ ka­da­ je­ Elektrovojvodina­osvo­ji­la­dvo­stru­ku­kru­nu,­bio­je­ naj­bo­lji­stri­je­lac­pr­ven­stva­s­11­po­go­da­ka.­ Kao­igrač­i­tre­ner­u­HK­Su­bo­ti­čan­ka­osvojio­je­pr­ven­stvo­dr­ža­ve­1974.,­1976.,­1978.,­ 93

IV­KO­VIĆ

1980.,­ a­ Kup­ Ju­go­sla­vi­je­ za­re­dom­ 1974.- IV­KO­VIĆ,­Pe­tar­(Subotica, 17. VI. 1924. 80.­U­vri­je­me­ak­tiv­no­ga­igra­nja­ho­ke­ja­bio­ –­ Su­bo­ti­ca,­ 18.­ IV.­ 1998.),­ spor­taš,­ tre­ner­ za­ho­kej­na­tra­vi,­sport­ski­dje­lat­nik.­Sin­je­ je­me­đu­naj­bo­ljim­europ­skim­igra­či­ma. Jo­si­pa­ i­ Kri­ste,­ rođ.­ Ga­ko­vić.­ Osnov­nu­ i­ sred­nju­obrt­nič­ku­ško­lu­za­vr­šio­je­u­Su­boti­ci.­Kao­mla­dić­uklju­čio­se­u­po­li­tič­ki­život­u­trav­nju­1944.­su­dje­lu­ju­ći­u­osni­va­nju­ Grad­sko­ga­ ko­mi­te­ta­ SKOJ-a­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ za­po­slio­ se­u­su­bo­tič­koj­elek­trič­noj­cen­tra­li,­gdje­je­ ra­dio­kao­šef­op­će­ga­sek­to­ra.­Uz­rad­je­zaJosip vr­šio­Vi­šu­uprav­nu­ško­lu­i­Prav­ni­fa­kul­tet­ Ivković u­No­vom­Sa­du. ­ Na­stu­pao­je­za­omla­din­sku­re­pre­zen­taci­ju­Ju­go­sla­vi­je­9­pu­ta,­a­za­se­ni­or­sku­110.­ Bio­je­član­re­pre­zen­ta­ci­je­Ju­go­sla­vi­je­ko­ja­ je­ 1979.­ osvo­ji­la­ zlat­nu­ me­da­lju­ na­ VI­II.­ me­di­te­ran­skim­ igra­ma­ u­ Spli­tu.­ Kao­ vrhun­ski­ i­ za­slu­žni­ spor­taš­ iza­bran­ je­ 2000.­ me­đu­ 100­ naj­bo­ljih­ spor­ta­ša­ gra­da­ Su­boti­ce­ u­ sklo­pu­ ma­ni­fe­sta­ci­je­ 100­ spor­to­va­ u­ 100­ go­di­na.­ Na­kon­ za­vr­šet­ka­ sport­ske­ ka­ri­je­re­u­SR­Nje­mač­koj­2006.­vra­tio­se­u­ Su­bo­ti­cu,­gdje­je­u­Srp­skom­šo­ru­iz­gra­dio­ Park sportova,­ko­ji­vo­di­kao­pri­vat­ni­poduzet­nik.­ Lit.:­ 1876­1971­ Elek­tro­voj­vo­di­na­ :­ Su­bo­ti­ca­trans­ :­95, Su­bo­ti­ca,­1972;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, Su­bo­ti­ca,­1984;­Klub­ho­ke­ja­na­tra­vi­Elek­tro­voj­vo­ di­na­Su­bo­ti­ca­1949­1999­:­50­go­di­na­po­sto­ja­nja, Subotica, 1999. P.­Sken­de­ro­vić

IV­KO­VIĆ,­ Lu­ka (Iv­ko­vić Ivan­de­kić) (Su­bo­ti­ca,­1.­IX.­1935.­–­Su­bo­ti­ca,­30.­III.­ 1998.),­ no­vi­nar.­ Sin­ je­An­tu­na­ i­An­to­ni­je,­ rođ.­ Šar­če­vić.­ Osnov­nu­ ško­lu­ i­ gim­na­zi­ju­ za­vr­šio­je­u­Su­bo­ti­ci.­Pri­je­ne­go­što­se­počeo­ba­vi­ti­no­vi­nar­stvom,­ra­dio­je­ne­ko­vrije­me­u­Slu­žbi­dr­žav­ne­si­gur­no­sti­u­Su­bo­tici.­ Is­pr­va­ je­ po­čeo­ pi­sa­ti­ no­vin­ske­ član­ke­ za­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­a­po­kraj­1960-ih­godi­na­an­ga­ži­ran­je­za­be­o­grad­ski­dnev­ni­list­ Politika­kao­stal­ni­do­pi­snik­iz­Su­bo­ti­ce,­što­ je­ra­dio­sve­do­sre­di­ne­1990-ih­go­di­na.­U­ no­vin­skim­ iz­vje­šći­ma­ za­stu­pao­ je­ te­zu­ da­ Bu­njev­ci­ ne­ pri­pa­da­ju­ hr­vat­sko­mu­ na­rodno­mu­kor­pu­su. Lit.:­N.­Ze­lić,­Hr­vat­sko­pro­lje­će­i­bač­ki­Hr­va­ti,­Subotica, 2009.

G.­Bač­li­ja

94

­ S­ne­ko­li­ci­nom­mla­dih­ko­le­ga­1948.­orga­ni­zi­rao­je­sport­ski­ži­vot­u­pod­u­ze­ću­te­je­ osno­vao­ Sport­sko­ dru­štvo­ Dinamo,­ ko­je­ je­već­slje­de­će­go­di­ne­pro­mi­je­ni­lo­na­ziv­u­ SD Elek­trič­na­cen­tra­la­Su­bo­ti­ca.­Bio­je­prvi­taj­nik­klu­ba,­a­pred­sjed­nik­je­bio­János­ Fran­zer.­U­to­je­vri­je­me­kao­no­go­me­taš­bio­ stan­dard­ni­ pr­vo­ti­mac­ NK­ Elek­trič­na­ cen­ trala.­Uje­sen­1949.­bio­je­glav­ni­ini­ci­ja­tor­ osni­va­nja­pr­vo­ga­su­bo­tič­ko­ga­klu­ba­u­hoke­ju­na­tra­vi­Elek­trič­na­cen­tra­la.­Od­ta­da­ pa­ do­ 1966.­ ak­tiv­no­ igra­ ho­kej­ na­ tra­vi­ u­ Elek­trič­noj­ cen­tra­li­ (po­sli­je­ Elektrovojvodini)­ i­ član­ je­ mom­ča­di­ ko­je­ su­ osva­ja­le­ pr­ven­stva­Sr­bi­je­1950-ih­go­di­na­te­1963.66.,­te­dru­go­mje­sto­na­sa­ve­znom­na­tje­canju­1952.­God.­1953.­imao­je­dva­na­stu­pa­ za­re­pre­zen­ta­ci­ju­Ju­go­sla­vi­je.­Ka­da­je­zbog­ ma­sov­no­sti­ to­ga­ spor­ta­ ute­me­ljen­ (1950.)­ Sa­vez­ ho­kej­skih­ klu­bo­va­ na­ tra­vi­ Sr­bije,­ iza­bran­ je­ za­ pr­vo­ga­ pred­sjed­ni­ka.­ Za­ pred­sjed­ni­ka­ ju­go­sla­ven­sko­ga­ ho­kej­sko­ga­ sa­ve­za­iza­bran­je­1963.,­ob­na­ša­ju­ći­tu­dužnost­ne­ko­li­ko­man­da­ta. ­ Od­ 1966.­ po­sve­ću­je­ se­ tre­ner­sko­mu­ po­zi­vu­te­je­kao­struč­ni­vo­di­telj­u­Elektrovojvodini­ ostao­ do­ 1972.,­ kad­ je­ mom­čad­ osvo­ji­la­na­slov­dr­žav­no­ga­pr­va­ka­i­Kup­Jugo­sla­vi­je,­za­što­je­bio­je­dan­od­naj­za­slu­žnijih.­U­HK­Su­bo­ti­čan­ka­pre­šao­je­1973.­i­do­ 1980.­ ra­dio­ je­ u­ nje­mu­ kao­ tre­ner­ i­ me­nadžer.­Osvo­jio­se­s­njim­ne­ko­li­ko­pu­ta­na­slov­ ju­go­sla­ven­skih­pr­va­ka­–­1974.,­1976.,­1978.­ i­ 1980.,­ a­ Kup­ Ju­go­sla­vi­je­ 1973.-80.­ U­ to­ je­ vri­je­me­ u­ Ku­pu­ europ­skih­ pr­va­ka­ HK­ Su­bo­ti­čan­ka­bio­su­di­o­nik­fi­nal­nih­tur­ni­ra­u­ Frank­fu­rtu­1975.­i­Lon­do­nu­1977.­te­do­maćin­kva­li­fi­ka­cij­skih­tur­ni­ra­1975.­i­1979.­

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

­ Imao­ je­ li­cen­ci­ju­ re­pu­blič­ko­ga,­ sa­ve- kao­ po­li­ti­ča­ra.­ U­ pr­vom­ sa­sta­vu­ ci­vil­ne­ zno­ga­ i­ me­đu­na­rod­no­ga­ su­ca­ za­ ho­kej­ na­ grad­ske­iz­vr­šne­vla­sti­–­se­na­tu,­osno­va­nom­ tra­vi.­Bio­je­i­iz­bor­nik­se­ni­or­ske­re­pre­zen- 19.­ XI.­ 1918.­ go­di­ne,­ krat­ko­traj­no­ (če­ti­ri­ da­na)­ bio­ je­ na­ po­lo­ža­ju­ ve­li­ko­ga­ ka­pe­tana­(pr­vi­čo­vjek­grad­ske­po­li­ci­je),­a­od­24.­ XI.­ na­sta­vio­ je­ ra­di­ti­ na­ mje­sti­ma­ ko­ja­ su­ od­go­va­ra­la­ nje­go­voj­ stru­ci­ –­ kao­ teh­nički­sa­vjet­nik,­a­od­20.­III.­1920.­kao­glav­ni­ grad­ski­mjer­nik.­Tu­je­funk­ci­ju­ob­na­šao­do­ 30.­IV.­1920.­S­tih­po­zi­ci­ja,­na­ko­je­je­mogao­do­ći­sa­mo­za­hva­lju­ju­ći­sna­žnoj­po­li­tičPetar koj­pot­po­ri­ko­ju­je­uži­vao,­su­dje­lo­vao­je­u­ Ivković ključ­nom­ pro­ce­su­ ko­ji­ je­ bio­ osmi­šljen­ u­ Be­o­gra­du­ra­di­pro­mje­ne­go­spo­dar­ske­sli­ke­ ta­ci­je­ Ju­go­sla­vi­je­ 1977.-81.,­ s­ ko­jom­ je­ no­vo­ste­če­nih­pod­ruč­ja­–­u­agrar­noj­re­for­mi­ osvo­jio­ zlat­no­ od­lič­je­ na­ Me­di­te­ran­skim­ i­ko­lo­ni­za­ci­ji,­pa­je­ta­ko­od­1919.­član­Koigra­ma­u­Spli­tu­1979.­Po­ko­pan­je­na­su­bo- mi­si­je­za­pri­pre­mu­agrar­ne­re­for­me. tič­kom­Baj­skom­gro­blju.­ ­ Po­li­tič­ki­ an­ga­žman­ po­čeo­ je­ u­ Bu­njeLit.:­ 1876­1971­ Elek­tro­voj­vo­di­na­ :­ Su­bo­ti­ca­trans­ vač­ko-šo­kač­koj­ stran­ci­ (BŠS),­ a­ po­sli­je­ :­75, Su­bo­ti­ca,­1972;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944­1984, je­ dje­lo­vao­ u­ Hr­vat­skoj­ se­ljač­koj­ stran­ci­ Su­bo­ti­ca,­ 1984;­ Fudbalski klub »Elektrovojvodi(HSS).­ U­ ko­tar­skom­ ogran­ku­ su­bo­tič­kona«­1925­1995.,­ur.­M.­Bru­stu­lov,­Su­bo­ti­ca,­1995:­ ga­HSS-a­ob­na­šao­je­vi­še­du­žno­sti.­Bio­je­ Klub­ ho­ke­ja­ na­ tra­vi­ Elek­tro­voj­vo­di­na­ Su­bo­ti­ca­ 1949­1999­:­50­go­di­na­po­sto­ja­nja, Subotica, 1999. pot­pred­sjed­nik­ or­ga­ni­za­ci­je­ za­ su­bo­tič­ki­ I.­grad­ski­krug,­po­kre­tao­je­ogran­ke­u­SuP.­Sken­de­ro­vić bo­ti­ci­ i­ oko­li­ci­ te­ odr­ža­vao­ mno­go­broj­ne­ IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Ivan (Subotica, agi­ta­cij­ske­ skup­šti­ne.­ Na­ par­la­men­tar­nim­ 26.­V.­1882.­–­Su­bo­ti­ca,­6.­XI.­1968.),­ge- iz­bo­ri­ma­u­ruj­nu­1927.­bio­je­no­si­telj­li­ste­ o­det­ski­ in­že­njer,­ po­li­ti­čar.­ Sin­ Am­bro­zi­ja­ za­ko­tar­Ka­nji­žu.­Na­kon­po­pu­šta­nja­ste­ga­ –­Bo­ze­i­Ma­ri­je,­rođ.­Per­tić,­brat­po­li­ti­ča- Še­sto­si­je­čanj­ske­ dik­ta­tu­re­ i­ ob­no­ve­ par­lara­Mir­ka.­Na­kon­za­vr­še­ne­gim­na­zi­je­1901.­ men­tar­no­ga­ži­vo­ta­ok­tro­i­ra­njem­Usta­va­iz­ upi­sao­se­na­Teh­nič­ki­fa­kul­tet­u­Bu­dim­pe- 1931.­s­bra­tom­Iva­nom­dje­lo­vao­je­u­vlašti.­Di­plo­mi­rao­je­u­ruj­nu­1905.­te­je­po­stao­ di­noj­ Ju­go­sla­ven­skoj­ ra­di­kal­noj­ se­ljač­koj­ in­že­nje­rom­ ge­o­de­zi­je­ i­ ar­hi­tek­tu­re.­ Bio­ je­ de­mo­kra­ci­ji­ (po­sli­je­ pre­i­me­no­va­noj­ u­ Juak­ti­van­u­jav­nom­kul­tur­nom­ži­vo­tu­i­pri­je­ go­slo­ven­sku­ na­ci­o­nal­nu­ stran­ku),­ a­ za­tim­ Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­pa­je­pri­osni­va­nju­ i­u­Ju­go­sla­ven­skoj­ra­di­kal­noj­za­jed­ni­ci. Pje­vač­ko­ga­ i­ tam­bu­ra­ško­ga­ dru­štva 1912. To­ je­ bio­ pred­u­vjet­ da­ do­spi­je­ na­ poiza­bran­ za­ do­pred­sjed­ni­ka.­ Kao­ voj­nik­ lo­žaj­ pr­vo­ga­ čo­vje­ka­ u­ gra­du,­ pa­ je­ duhon­ved­sko­ga­pu­ka­iz­Osi­je­ka­za­ro­bljen­je­ žnost­ gra­do­na­čel­ni­ka­ ob­na­šao­ 1933.-34.,­ 1915.­na­ru­skom­bo­ji­štu. od­no­sno,­ ka­ko­ se­ funk­ci­ja­ po­sli­je­ zva­la,­ ­ U­ vri­je­me­ ras­pa­da­ Austro-Ugar­ske­ pred­sjed­ni­ka­ op­ći­ne­ 1934.-38.­Ti­me­ je­ taj­ s­ bra­tom­ Mir­kom­ bio­ je­ član­ Bu­nje­vač- po­lo­žaj­uspio­za­dr­ža­ti­naj­du­že­od­svih­grako-srp­sko­ga­ na­rod­no­ga­ od­bo­ra­ u­ Su­bo- do­na­čel­ni­ka­u­me­đu­ra­ću,­bu­du­ći­da­je­sve­ ti­ci,­ osno­va­no­ga­ 10.­ XI.­ 1918.­ u­ ka­va­ni­ grad­ske­ du­žno­sni­ke­ ta­da­ po­sta­vlja­la­ sreHungaria­ (do­ne­dav­no­ zgra­da­ ki­na­ Lifka), di­šnja­vlast.­Iz­nim­ka­se­zbi­la­sa­mo­1927.,­ a­ bio­ je­ i­ član­ su­bo­tič­ko­ga­ iz­la­san­stva­ na­ ka­da­ su­ odr­ža­ni­ je­di­ni­ lo­kal­ni­ iz­bo­ri­ za­ sa­mo­pro­kla­mi­ra­noj­Ve­li­koj­na­rod­noj­skup- grad­ske­ pred­stav­ni­ke.­ Funk­ci­ju­ je­ pre­dao­ šti­ni­ u­ No­vom­ Sa­du­ 25.­ XI.­ 1918.,­ ko­ja­ 18.­XI.­1938.­Mar­ku­Ju­ri­ću,­a­za­po­ka­za­nu­ je­ pro­gla­si­la­ od­cje­plje­nje­ od­ Ugar­ske.­ Od­ lo­jal­nost­be­o­grad­ske­su­ga­vla­sti­iste­go­distu­de­no­ga­1918.,­s­po­ti­ski­va­njem­Ma­dža­ra­ ne­ime­no­va­le­za­vi­jeć­ni­ka­u­Ba­no­vin­skom­ s­vla­sti­u­Su­bo­ti­ci,­po­či­nje­i­nje­gov­us­pon­ vi­je­ću­ Du­nav­ske­ ba­no­vi­ne­ i­ se­na­to­ra,­ tj.­ 95

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

čla­na­gor­nje­ga­do­ma­ju­go­sla­ven­sko­ga­parla­men­ta.

žao­na­funk­ci­ji­gra­do­na­čel­ni­ka­(po­sli­je­kao­ pred­sjed­nik­op­ći­ne),­na­ko­ju­ga­je­po­sta­vi­la­ ­ Bio­ je­ ured­nik­ tjed­ni­ka­ Sloga­ (po­sli­je­ sre­di­šnja­vlast,­dok­je­Mir­ka­na­gla­so­va­nju­ Narodna sloga),­ ko­ji­ je­ po­kre­nut­ 17.­ XI.­ za­ na­rod­ne­ za­stup­ni­ke­ 5.­V.­ 1935.­ po­bi­je1932.­ kao­ sred­stvo­ pro­pa­gan­de­ u­ svr­hu­ dio­pro­tu­kan­di­dat­Jo­sip­Vu­ko­vić­Đi­do.­ sna­že­nja­ po­li­tič­ko­ga­ po­lo­ža­ja­ bra­će­ Iva­na­ ­ Bio­ je­ na­zo­čan­ na­ osni­vač­kom­ sku­pu­ i­Mir­ka­Iv­ko­vi­ća­Ivan­de­ki­ća,­ali­je­list­pre- Ma­ti­ce­ su­bo­tič­ke­ 14.­ I.­ 1934.­ Ob­na­šao­ je­ vi­še­vo­de­ćih­funk­ci­ja­u­grad­skim­struč­nim­ stao­iz­la­zi­ti­već­slje­de­će­go­di­ne. ­ Kao­ pri­pre­mu­ pred­iz­bor­nih­ po­li­tič­kih­ i­ kul­tur­nim­ udru­ga­ma,­ pri­mje­ri­ce­ 1922.­ bor­ba,­ ko­je­ su­ do­ve­le­ do­ pe­to­svi­banj­skih­ bio­je­na­če­lu­su­bo­tič­ke­po­dru­žni­ce­Udruže­nja­ ju­go­sla­ven­skih­ in­že­nje­ra­ i­ ar­hi­te­kapar­la­men­tar­nih­iz­bo­ra­1935.,­bra­ća­Ivan­deta,­ 1927.­ star­je­ši­na­ Hr­vat­sko­ga­ so­ko­la,­ a­ kić su­dje­lu­ju­u­po­kre­ta­nju­i­ak­tiv­nom­ure1933.­ po­ča­sni­ pred­sjed­nik­ Do­bro­tvor­no­ga­ đi­va­nju­ su­bo­tič­kog­ tjed­ni­ka­ Glas naroda, va­tro­ga­sno­ga­dru­štva. stra­nač­ko­ga­ gla­si­la­ de­sni­čar­ske­ dvor­ske­ Ju­go­sla­ven­ske­ na­ci­o­nal­ne­ stran­ke­ (JNS).­ ­ Vri­je­dio­je­za­do­bro­si­tu­i­ra­no­ga­gra­đaU­nje­mu­su­tek­sto­vi­pi­sa­ni­la­ti­ni­com,­eka- ni­na,­ bu­du­ći­ da­ je­ bio­ vla­snik­ ne­kret­ni­na,­ ku­će,­ze­mlje,­ali­i­di­o­ni­ca­u­ne­ko­li­ko­su­botič­kih­ tvrt­ki­ (Hr­vat­ska­ šte­di­o­ni­ca­ d.d.,­ Indu­stri­ja­že­lje­znog­na­mje­šta­ja­i­me­ta­la­d.d., Kor­zo­bi­o­skop­d.d.). Iz­vo­ri:­ Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:047.­ F:47­ I­­ 65/1919,­F:47.­III­138/1923.

Ivan­Ivković­Ivandekić­(desno) s­Milanom­Stojadinovićem

vi­com,­ ika­vi­com,­ kat­kad­ i­ je­ka­vi­com,­ čime­ se,­ kao­ i­ po­ja­vlji­va­njem­ pr­vo­ga­ bro­ja­ upra­vo­ na­ Bad­nju­ ve­čer­ u­ pe­tak­ 24.­ XII.­ 1933.­go­di­ne­–­de­mon­stri­ra­la­ja­sna­ori­jenta­ci­ja­na­do­ma­će­bu­nje­vač­ko­sta­nov­ni­štvo.­ Zad­nji­ se­ broj­ po­ja­vio­ 3.­ V.­ 1935.­ Bra­ća­ Ivan­de­kić­ sta­vi­la­ su­ ga­ u­ funk­ci­ju­ pro­pagan­de­ i­ agi­ta­ci­je­ ne­ bi­ li­ za­dr­ža­li­ i­ učvrsti­li­ vlast­ i­ ključ­ne­ po­li­tič­ke­ po­zi­ci­je­ ko­je­ su­ta­da­dr­ža­li­–­Ivan­kao­gra­do­na­čel­nik,­a­ Mir­ko­kao­za­stup­nik­u­na­rod­noj­skup­šti­ni­ (do­njem­do­mu­ju­go­sla­ven­sko­ga­par­la­menta).­Uspjeh­je­bio­dje­lo­mi­čan:­Ivan­se­odr96

Lit.:­ Neven,­ Su­bo­ti­ca,­ 36,­ 48,­ 50/1926,­ 35,­ 47,­ 50/1927;­P.­Pe­kić,­Povijest Hrvata u Vojvodini od naj­sta­ri­jih­vre­me­na­do­1929.­go­di­ne, Za­greb,­1930;­ T.­Ko­loz­si,­Sza­bad­kai­sajtó­(1919­1945),­Újvidék,­ 1979;­D.­Po­pov,­Srp­ska­štam­pa­u­Voj­vo­di­ni­1918­ 1941,­No­vi­Sad,­1983;­S.­Mač­ko­vić,­Su­bo­ti­ca­i­bunje­vač­ki­ gra­do­na­čel­ni­ci­ (1918-1941),­ 1-2,­ Bunjevač­ke novine,­5,­6,­Su­bo­ti­ca,­1999;­J.­Te­mu­no­vić,­ Su­bo­tič­ka­ma­ti­ca,­Su­bo­ti­ca,­2002;­R.­Sken­de­ro­vić,­ Bla­ško­Ra­jić­i­Hr­vat­ska­se­ljač­ka­stran­ka­–­raz­li­čiti­ kon­cep­ti­ na­ci­o­nal­nog­ iden­ti­te­ta­ bač­kih­ Hr­va­ta,­ Di­ja­log­po­vje­sni­ča­ra­­­isto­ri­ča­ra­8,­Za­dar­26.­28.­ ruj­na­2003.,­Za­greb,­2004;­K.­Bu­šić,­Od­je­ci­us­posta­ve­ Ba­no­vi­ne­ Hr­vat­ske­ u­ hr­vat­sko-bu­nje­vač­koj­ jav­no­sti,­ Dru­štve­na­ is­tra­ži­va­nja:­ ča­so­pis­ za­ op­ ća­dru­štve­na­pi­ta­nja,­Za­greb,­4-5/2005;­M.­Ba­ra,­ Som­bor­ska­de­kla­ra­ci­ja­i­nje­zi­no­zna­če­nje­za­bač­ke­ Hr­va­te,­Ča­so­pis­za­su­vre­me­nu­po­vi­jest,­3/2006;­M.­ Ba­ra,­T.­Žig­ma­nov,­Hrvati u Vojvodini u povijesti i sa­da­šnjo­sti:­osnov­ne­či­nje­ni­ce,­Su­bo­ti­ca,­2009;­M.­ Eve­to­vić,­Kul­tur­na­po­vi­jest­bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­ Hrvata, Subotica, 2010. S.­Mač­ko­vić

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Ivan­(Baj­mok,­ 20.­VII.­1965.),­film­ski­i­fo­to­a­ma­ter.­Sin­je­ Mar­ka­ i­ Je­le­ne,­ rođ.­ Bu­ljov­čić.­ Osnov­nu­ ško­lu­za­vr­šio­je­u­Baj­mo­ku,­a­sred­nju­strojar­sku­ško­lu­u­Su­bo­ti­ci.­Me­đu­osni­va­či­ma­ je­De­mo­krat­sko­ga­sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Voj­vo-

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

di­ni­1990.­Sni­ma­njem­ama­ter­skih­igra­nih­i­ do­ku­men­tar­nih­fil­mo­va­i­vi­dea­te­fo­to­gra­fija­po­čeo­se­in­ten­ziv­ni­je­ba­vi­ti­na­kon­2000.­ Sni­mio­je­šest­krat­kih­igra­nih­fil­mo­va­(Klapim­ 2003.,­ Bu­buš­ 2004.,­ Ka­ni­ku­la­ 2005.,­ Jazz­ pod­ Du­dom­ 2005.,­ Ste­šča­no­ vri­me­ 2007.­ i­ Mo­li­tva­ za­ Mag­da­le­nu­ 2007.)­ te­ de­vet­ do­ku­men­tar­nih­ fil­mo­va­ (Kla­plje­nja­ ta­van­kuc­ki­ kla­plje­nja­ 2005.,­ U­ ma­gli­ klaplje­nja­ 2005.,­ Zlat­ne­ pa­pu­če­ 2006.,­ Zbogom,­ bi­li­ sa­la­ši­ 2007.,­ Iva­no­va­ kla­plje­nja­ 2007.,­ Zveč­ke­ u­ sr­cu­ 2007.,­ Od­ pe­ra­ do­ svir­ke­ 2007.,­ Me­ka­ne­ sa­re­ 2007.­ i­ Du­žijan­ca­ u­ pi­sku­ 2009.).­ Te­me­ i­ mo­ti­ve­ cr­pi­ iz­bu­nje­vač­ke­tra­di­ci­je­i­kra­jo­li­ka­za­vi­ča­ja,­ a­tra­ga­nje­za­vla­sti­tom­sud­bi­nom­i­za­pi­tanost­nad­njom­če­sto­je­po­la­zi­šte­u­film­skim­ na­ra­ci­ja­ma.­ Fol­klor­nu­ tra­di­ci­ju­ i­ obi­ča­je­ bu­nje­vač­kih­ Hr­va­ta­ ob­ra­đu­je­ auto­por­tretnim­ pri­stu­pom,­ a­ kroz­ sud­bi­nu­ po­je­din­ca­ po­ku­ša­va­ re­flek­ti­ra­ti­ ko­lek­tiv­nu­ sud­bi­nu­ i­ tra­gi­ku­bu­nje­vač­ko­ga­svi­je­ta­osu­đe­no­ga­na­ ne­iz­vje­snost­i­iz­u­mi­ra­nje. ­ Naj­na­gra­đi­va­ni­ji­ i­ je­dan­ od­ nje­go­vih­ naj­za­pa­že­ni­jih­ fil­mo­va­ jest­ krat­ki­ igra­ni­ film­ Kla­pim,­ ko­ji­ je­ na­ Me­đu­na­rod­nom­ fe­sti­va­lu­ama­ter­skog­fil­ma­ŽI­SEL­u­Omolji­ci­ 2004.­ osvo­jio­ Grand­ Prix­ za­ naj­bo­lji­ film­ te­ na­gra­de­ za­ naj­bo­lju­ re­ži­ju,­ sce­narij,­ mon­ta­žu­ i­ na­gra­du­ za­ naj­bo­lju­ žen­sku­ ulo­gu­Zlat­ni­pr­sten­(Bi­ser­ka­Ja­ra­ma­zo­vić).­ Dru­gi­krat­ki­igra­ni­film­Bu­buš­na­istom­je­ fe­sti­va­lu­ 2005.­ osvo­jio­ na­gra­du­ za­ naj­bolju­ ka­me­ru­ (Zvo­ni­mir­ Su­da­re­vić)­ i­ na­gradu­za­naj­bo­lju­žen­sku­ulo­gu­Zlat­ni­pr­sten­ (Ta­nja­Du­lić).­Na­Fe­sti­va­lu­krat­ko­ga­fil­ma­

Naslovnica­filma­Klapim, 2003.

u­Du­gom­Se­lu­u­Hr­vat­skoj­film­Bu­buš­dobio­je­na­gra­du­za­naj­bo­lju­spo­red­nu­mu­šku­ ulo­gu­(Ivan­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić).­Idu­ći­kratki­igra­ni­film­Ka­ni­ku­la­na­fe­sti­va­lu­ŽI­SEL­ u­ Omo­lji­ci­ 2006.­ do­bio­ je­ na­gra­du­ Zlat­ni­ pr­sten­ za­ naj­bo­lju­ žen­sku­ ulo­gu­ (De­ja­na­ Ba­la­že­vić),­a­do­ku­men­tar­ni­film­Zbo­gom,­ bi­li­sa­la­ši­na­istom­je­fe­sti­va­lu­do­bio­pr­vu­ na­gra­du­ fe­sti­va­la­ –­ Pla­ke­tu­ Zlat­ni­ sun­cokret­ 2007.­ Fil­mo­vi­ su­ mu­ bi­li­ pri­ka­zi­va­ni­ i­na­Re­vi­ji­ama­ter­skog­fil­ma­–­RAF­u­Zagre­bu­(2004.,­2005.).­Autor­sku­film­sku­večer­ imao­ je­ u­ Su­bo­ti­ci­ i­ Za­gre­bu­ 2007.,­ a­ sa­mo­stal­ne­iz­lo­žbe­fo­to­gra­fi­ja­u­Ta­van­ku­tu­ 2003.,­Su­bo­ti­ci­2003.­i­Vin­kov­ci­ma­2006. Lit.:­Hr­vat­ska­ri­ječ,­br.­80,­131,­215,­233,­Su­bo­tica, 2004, 2005, 2007. B.­Ištvan­čić

IV­KO­VIĆ­ IVAN­DE­KIĆ,­ Ma­ri­ja­ –­ Mara­(Đur­đin,­10.­IX.­1919.­–­Đur­đin,­5.­XII.­ 2006.),­ze­mljo­rad­ni­ca,­sla­mar­ka,­jed­na­od­ ute­me­lji­te­lji­ca­li­kov­ne­umjet­no­sti­u­teh­ni­ci­ sla­me.­De­ve­to­je,­naj­mla­đe­di­je­te­Fra­nje­i­ Mar­te,­ rođ.­ Sken­de­ro­vić.­ Za­vr­ši­la­ je­ če­tiri­raz­re­da­puč­ke­ško­le.­Na­kon­oče­ve­smrti­ 1948.­ pre­u­ze­la­ je­ bri­gu­ za­ ga­zdin­stvo,­ osi­gu­ra­va­ju­ći­te­škim­po­ljo­djel­skim­ra­dom­ u­ obi­telj­skom­ go­spo­dar­stvu­ se­bi­ i­ svo­jim­ se­stra­ma­svag­da­nji­kruh.­Sve­do­smr­ti­ostala­je­na­obi­telj­skom­sa­la­šu­na­»gre­di«­nad­ ve­li­kim­đur­đin­skim­do­lom. ­ U­ naj­ra­ni­joj­ mla­do­sti­ po­če­la­ je­ ple­sti­ ukra­se­od­žit­ne­sla­me­–­pr­ste­nje,­per­li­ce­i­ di­ja­de­me,­a­dru­že­ći­se­po­sli­je­s­ne­što­sta­rijom­Ka­tom­Ro­gić­od­1959.­ple­la­je­od­žit­ne­ sla­me­i­kla­sja­vi­jen­ce,­kru­ne,­vjer­ske­simbo­le­ i­ dru­ge­ ukra­se­ za­ pro­sla­ve­ že­tve­nih­ sve­ča­no­sti­u­svo­joj­žu­pi­sv.­Jo­si­pa­Rad­ni­ka­ u­Đur­đi­nu­i­u­ka­te­dral­noj­cr­kvi­sv.­Te­re­zije­Avil­ske­u­Su­bo­ti­ci,­ali­i­za­tzv.­grad­sku­ du­ži­jan­cu,­ ko­ja­ je­ or­ga­ni­zi­ra­na­u­ Su­bo­ti­ci­ od­1968.­God.­1965.­pri­stu­pi­la­je­Li­kov­noj­ ko­lo­ni­ji­HKPD-a­Matija Gubec­u­Ta­van­kutu,­u­ko­joj­se­već­afir­mi­ra­la­gru­pa­sli­ka­ri­ca­ sla­mar­ki­na­če­lu­s­Anom­Mi­lo­da­no­vić.­Već­ slje­de­će­go­di­ne­iz­la­ga­la­je­na­iz­lo­žbi­Tra­ ži­mo­ naj­ljep­ši­ su­ve­nir,­ odr­ža­noj­ u­ ga­le­ri­ji­ LI­KUM­u­Za­gre­bu­(23.-30.­VII.­1966.),­a­ pr­vu­ sli­ku­ od­ sla­me­ iz­ra­di­la­ je­ 1969.­ Od­ ta­da­ su­ uče­sta­la­ nje­zi­na­ su­dje­lo­va­nja­ na­ 97

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

iz­lo­žba­ma­Ta­van­kut­ske­ li­kov­ne­ ko­lo­ni­je­ i­ HKPD-a­Matija Gubec,­či­ja­je­bi­la­čla­ni­ca.­ Od­ osnut­ka­ do­ smr­ti­ bi­la­ je­ su­di­o­ni­ca­ 21­ sa­zi­va­Li­kov­ne­ko­lo­ni­je­na­i­ve­u­teh­ni­ci­slame­u­Ta­van­ku­tu­(1986.-2006.).­Iz­la­ga­la­je­ na­vi­še­od­200­iz­lo­ža­ba,­od­ko­jih­su­mnogo­broj­ne­ pri­re­đe­ne­ u­ ino­zem­stvu­ (Ita­li­ja,­ SSSR,­Ma­džar­ska,­Nje­mač­ka,­Ru­munj­ska,­ Hr­vat­ska­i­dr.).­Ima­la­je­sa­mo­stal­ne­iz­lo­žbe­ u­Đur­đi­nu­(1986.),­Bo­ro­vu­(1987.),­Su­boti­ci­(1987.)­i­Za­gre­bu­(1998.).

Mara Ivković Ivandekić

­ Mno­go­broj­na­ nje­zi­na­ ple­ti­va­ za­ prosla­ve­ že­tve­nih­ sve­ča­no­sti­ ču­va­ju­ se­ u­ Bisku­pij­skom­mu­ze­ju­u­Su­bo­ti­ci­te­u­Pa­storal­nom­ cen­tru­ žu­pe­ u­ Đur­đi­nu,­ a­ sa­kral­ni­ pred­me­ti­ i­ vjer­ski­ sim­bo­li­ iz­ra­đe­ni­ u­ tehni­ci­ sla­me­ na­la­ze­ se­ u­ nun­ci­ja­tu­ra­ma,­ bisku­pi­ja­ma­ i­ kar­di­nal­skim­ ku­ri­ja­ma­ di­ljem­ svi­je­ta.­Jed­na­je­nje­zi­na­sli­ka­da­ro­va­na­jugo­sla­ven­sko­mu­ pred­sjed­ni­ku­ Jo­si­pu­ Brozu­ Ti­tu­ ti­je­kom­ nje­go­va­ po­sje­ta­ Su­bo­ti­ci­ (1969.).­Sli­ke­iz­ra­đe­ne­u­teh­ni­ci­žit­ne­slame­ču­va­ju­joj­se­u­stal­noj­po­stav­ci­zbir­ke­ Li­kov­ne­ko­lo­ni­je­HKPD-a­Matija Gubec u Ta­van­ku­tu,­u­žup­nom­dvo­ru­u­Ta­van­ku­tu,­ u­Grad­skom­mu­ze­ju­u­Su­bo­ti­ci­i­u­pri­vatnim­zbir­ka­ma.­Naj­po­zna­ti­je­joj­je­sa­kral­no­ dje­lo­Kri­žni­put­u­14­po­sta­ja,­či­ju­je­iz­ra­du­ po­če­la­1990.­s­Ka­tom­Ro­gić,­a­kao­stal­na­

Postaja­Križnoga­puta­od­slame Mare­Ivković­Ivandekić­u­crkvi­u­Đurđinu 98

iz­lo­žba­po­sta­vljen­je­1997.­u­cr­kvi­sv.­Josi­pa­ Rad­ni­ka­ u­ Đur­đi­nu.­ Do­bit­ni­ca­ je­ Listo­pad­ske­ na­gra­de­ SO­ Su­bo­ti­ca­ (1987.),­ Pri­zna­nja­ Rad-mir-sloboda (1988.),­An­tušo­ve­na­gra­de Ka­to­lič­ko­ga­in­sti­tu­ta­za­kultu­ru,­ po­vi­jest­ i­ du­hov­nost­ Ivan­ An­tu­no­vić (1996.)­i­pri­zna­nja­Pro urbe,­što­ga­do­djelju­je­Skup­šti­na­Op­ći­ne­Su­bo­ti­ca­(2004.) Iz­vor:­Pri­vat­na­ar­hi­va­Sti­pa­na­Ša­bi­ća,­Su­bo­ti­ca. Lit.:­ KUD­ »Ma­ti­ja­ Gu­bec«­ :­ Li­kov­na­ ko­lo­ni­ja­ –­ Ta­van­kut,­ Su­bo­ti­ca,­ 1967;­ B.­ Du­ran­ci,­ S.­ To­rok,­ Li­kov­no­ stva­ra­la­štvo­ :­ Képző­művésze­ti­ alkotások­ :­Su­bo­ti­ca­–­Sza­bad­ka­1945­1970,­Su­bo­ti­ca,­1970;­ Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­19.­VI.­1987,­Su­bo­ti­ca;­Ta­van­ kut­‘96­:­XI.­sa­ziv­Ko­lo­ni­je­na­i­ve­u­teh­ni­ci­sla­me, Ta­van­kut,­ 1996;­ Žig,­ br.­ 67,­ Su­bo­ti­ca,­ 1997;­ A.­ Se­ku­lić,­Umjet­nost­i­gra­di­telj­stvo­bač­kih­Hr­va­ta, Za­greb,­1998;­N.­Ze­lić,­Protiv zaborava : Hrvatsko kulturno prosvjetno društvo »Matija Gubec« Ta­van­kut­ 1945­1996,­ Za­greb,­ 2000;­ B.­ Du­ran­ci,­ Kre­a­tiv­nost­ sla­mar­ki,­ u:­ Krh­ka­ lje­po­ta­ –­ traj­na­ vrijednost,­Su­bo­ti­ca,­2003;­L.­I.­Krm­po­tić,­Umjetnost­u­teh­ni­ci­sla­me,­Su­bo­ti­ca,­2004;­Dodela zvanja­ Po­ča­sni­ gra­đa­nin­ Op­šti­ne­ Su­bo­ti­ca­ i­ Pri­zna­ nja Pro Urbe­ [ka­ta­log],­ Su­bo­ti­ca,­ 2004;­ Zvonik, 12/2006,­Su­bo­ti­ca. N.­Ze­lić

IV­KO­VIĆ­ IVAN­DE­KIĆ,­ Ma­ri­ja­ (Ivande­kić,­ Ma­ri­ca),­ ud.­ Arad­ski (Subotica, 20.­VI­II.­1925.­–­Sr­bo­bran,­16.­IX.­1967.),­ gim­na­sti­čar­ka,­tre­ne­ri­ca.­Kći­je­gim­na­stičko­ga­tre­ne­ra­Be­le­i­maj­ke­Ro­ze,­rođ.­Kiš.­ Gim­na­sti­kom­se­po­če­la­ba­vi­ti­na­kon­Drugo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­u­gim­na­stič­koj­ško­li­i­ pod­ struč­nim­ nad­zo­rom­ Jo­si­pa­ Ku­jun­džića­–­Ke­je.­Na­pr­ven­stvu­Ju­go­sla­vi­je­1951.­ osvo­ji­la­ je­ dru­go­ mje­sto­ u­ po­je­di­nač­nom­ vi­še­bo­ju.­Za­re­pre­zen­ta­ci­ju­Sr­bi­je­na­stu­pala­je­tri­put,­a­za­re­pre­zen­ta­ci­ju­Ju­go­sla­vi­je­ šest­ pu­ta.­ Su­dje­lo­va­la­ je­ na­ Olim­pij­skim­ igra­ma­u­Hel­sin­ki­ju­1952.,­gdje­je­osvo­ji­la­ 96.­mje­sto­u­po­je­di­nač­nom­vi­še­bo­ju. ­ Po­čet­kom­1960-ih­po­če­la­se­ba­vi­ti­trener­skim­po­zi­vom­te­je­sku­pa­s­ocem­Be­lom­ vo­di­la­žen­sku­sport­sku­gim­na­sti­ku­u­Gimna­stič­kom­dru­štvu­Par­ti­zan­–­Že­le­zni­čar u Su­bo­ti­ci­sve­do­1967.,­kad­je­tra­gič­no­strada­la­ u­ pro­met­noj­ ne­sre­ći­ u­ oko­li­ci­ Sr­brobra­na.­Bi­la­je­ve­o­ma­in­ven­tiv­na­u­kre­i­ra­nju­ no­vih­sa­sta­va­i­te­ških­ele­me­na­ta.­Gim­na­stičar­ke­ko­je­je­tre­ni­ra­la­osvo­ji­le­su­1967.­na­

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

dr­žav­nom­ pr­ven­stvu­ pr­vo­ mje­sto­ u­ omladin­skoj­ kon­ku­ren­ci­ji.­ Nje­zi­na­ sku­pi­na­ od­ 16­dje­voj­či­ca­po­bu­di­la­je­ve­li­ku­po­zor­nost­ na­IV.­Gymna­e­stra­di­u­Be­ču­1965.­Ima­la­je­ znat­nu­struč­no-pe­da­go­šku­ulo­gu­u­žen­skoj­ sek­ci­ji­ Gim­na­stič­ko­ga­ sa­ve­za­Voj­vo­di­ne­ i­ Ju­go­sla­vi­je.­ Lit.:­Su­bo­tič­ke­no­vi­ne,­22.­IX.­1967,­Su­bo­ti­ca;­Fizič­ka­kul­tu­ra­i­sport­u­Voj­vo­di­ni­1945­1975,­ur.­M.­ Vra­nić,­Su­bo­ti­ca,­1975;­En­ci­klo­pe­di­ja­fi­zič­ke­kul­ ture,­2,­Za­greb,­1977;­Sport­u­Su­bo­ti­ci­1944–1984­ : Sportélet Szabadkán,­ur.­M.­Bru­stu­lov,­Su­bo­ti­ca,­ [1984]. P.­Sken­de­ro­vić­i­E.­He­mar

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Mir­ko­(Su­bo­tica,­12.­II.­1884.­–­Su­bo­ti­ca,­13.­XII­1974.),­ od­vjet­nik,­po­li­ti­čar.­Sin­je­Am­bro­zi­ja­–­Boze­i­Ma­ri­je,­rođ.­Per­tić,­brat­ge­o­de­ta­Iva­na.­ Stu­dij­pra­va­za­vr­šio­je­u­Bu­dim­pe­šti­1909.,­ gdje­je­i­po­lo­žio­od­vjet­nič­ki­is­pit­1911.­U­ ku­ći­Ve­ce­Ma­mu­ži­ća­iste­je­go­di­ne­otvo­rio­ od­vjet­nič­ki­ ured.­ Bio­ je­ ak­ti­van­ i­ na­ društve­nom­ po­lju:­ taj­nik­ je­ Po­greb­no­ga­ društva­ Sv.­ Kri­ža 1908.­ i­ je­dan­ od­ osni­va­ča­ Bu­nje­vač­ke­škol­ske­za­dru­ge­1913.­te­glavni­ i­ od­go­vor­ni­ ured­nik­ li­sta­ Neven 1913.14.­U­Pr­vom­svjet­skom­ra­tu­bio­je­uvo­jačen­ u­ top­nič­ku­ po­stroj­bu­ u­ Te­mi­šva­ru,­ u­ ko­joj­je­ina­če­1905.­slu­žio­voj­ni­rok.­Kao­ top­nič­ki­za­po­vjed­nik,­s­njo­me­je­slu­žio­na­ srp­skom­ i­ ru­skom­ bo­ji­štu­ te­ u­ Al­ba­ni­ji,­ a­ kraj­ ra­ta­ do­če­kao­ je­ s­ či­nom­ po­ruč­ni­ka­ (madž.­fő­had­nagy).­Za­vri­je­me­ra­ta­nje­gov­ otac­Am­bro­zi­je­bio­je­­11.­I.­1915.­osu­đen­ na­jed­nu­go­di­nu­za­tvo­ra­u­se­ge­din­skom­zatvo­ru­Csil­lag­sa­mo­za­to­što­je­u­bri­jač­ni­ci­ »di­va­nio­rac­ki«. ­ U­pri­je­lom­nim­tre­nu­ci­ma­za­vr­šet­ka­rata­1918.­dje­lo­vao­je­u­sku­pi­ni­mla­dih­hr­vatskih­ in­te­lek­tu­a­la­ca­ ko­ji­ su­ se­ po­ja­vi­li­ kao­ ja­sna­ po­li­tič­ka­ sna­ga,­ sprem­na­ od­go­vo­ri­ti­ na­ta­da­šnju­kri­znu­si­tu­a­ci­ju.­Vo­de­ću­ri­ječ­u­ sku­pi­ni­pre­u­ze­li­su­li­ječ­nik­Vra­nje­Su­da­rević­i­sve­će­nik­Bla­ško­Ra­jić,­ali­su­vr­lo­važnu­ulo­gu­igra­li­i­mno­gi­dru­gi,­po­naj­pri­je­ prav­ni­ci­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić­i­Sti­pan­ Voj­nić­ Tu­nić,­ sve­će­ni­ci­ Laj­čo­ Bu­da­no­vić­ i­ Ivan­ Eve­to­vić­ te­ uči­te­lji­ Mi­jo­ Man­dić­ i­ Ma­ti­ja­Išpa­no­vić.

­ ­Kao­član­Ju­žno­u­gar­sko­ga­klu­ba­Ugarsko­ga­ sa­bo­ra­ i­ su­bo­tič­ki­ pred­stav­nik­ Narod­no­ga­ vi­je­ća­ Slo­ve­na­ca,­ Hr­va­ta­ i­ Sr­ba,­ s­ Bla­škom­ Ra­ji­ćem­ i­ Sti­pa­nom­ Voj­ni­ćem­ Tu­ni­ćem­­su­dje­lo­vao­je­na­po­vi­je­snoj­sjedni­ci­ Hr­vat­sko­ga­ sa­bo­ra­ 29.­ X.­ 1918.,­ na­ ko­joj­ je­ pro­gla­šen­ ras­kid­ dr­žav­no­prav­nih­ ve­za­s­Austro-Ugar­skom­i­us­po­sta­va­Dr­žave­Slo­ve­na­ca,­Hr­va­ta­i­Sr­ba.­Sa­Stje­pa­nom­ Voj­ni­ćem­Tu­ni­ćem­ ostao­ je­ u­ Za­gre­bu­ do­ 13.­ XI.,­ dok­ se­ Bla­ško­ Ra­jić­ vra­tio­ u­ Subo­ti­cu,­ gdje­ je­ 5.­ XI.­ or­ga­ni­zi­rao­ su­sret­ mje­snih­hr­vat­skih­i­srp­skih­na­rod­nih­vo­đa.­ Na­tom­je­su­sre­tu­od­lu­če­no­da­se­u­gra­du­ ustro­ji­ bu­nje­vač­ko-srp­ska­ na­rod­na­ gar­da,­ ko­ja­je­tre­ba­la­odr­ža­va­ti­red­u­gra­du,­te­bunje­vač­ko-srp­ski­na­rod­ni­od­bor.­Bio­je­član­ su­bo­tič­ko­ga­iza­slan­stva­na­sa­mo­pro­kla­mira­noj­Ve­li­koj­na­rod­noj­skup­šti­ni­u­No­vom­ Sa­du­25.­XI.­1918.,­ko­ja­je­do­ni­je­la­od­lu­ku­ o­od­cje­plje­nju­Ba­ra­nje,­Bač­ke­i­Ba­na­ta­od­ Ugar­ske,­te,­u­oče­ki­va­nom­sko­rom­ju­žnosla­ven­sko­me­ uje­di­nje­nju,­ o­ pret­hod­nom­ pri­pa­ja­nju­ Kra­lje­vi­ni­ Sr­bi­ji.­Ta­kva­ od­lu­ka­ bi­la­ je­ plod­ utje­ca­ja­ ra­di­ka­la­ Ja­še­To­mi­ća­ i­ kru­go­va­ oko­ nje­ga,­ iako­ su­ na­ pret­konfe­ren­ci­ji­ odr­ža­noj­ u­ Ma­ti­ci­ srp­skoj­ pri­je­ skup­šti­ne­ ne­sla­ga­nje­ s­ po­nu­đe­nim­ rje­šenjem­iz­ra­zi­li­Mir­ko­Iv­ko­vić­Ivan­de­kić,­Babi­jan­ Ma­la­gur­ski­ i­ Bla­ško­ Ra­jić.­ Su­dje­lovao­je­u­i­ra­du­Ve­li­ko­ga­na­rod­no­ga­sa­vje­ta­ –­svo­je­vr­snoj­vla­di­od­ci­je­plje­nih­pod­ruč­ja­ Ba­ra­nje,­Bač­ke­i­Ba­na­ta­1918.-19. ­ Na­kon­ ra­ta­ ob­na­šao­ je­ du­žnost­ glavno­ga­ grad­sko­ga­ od­vjet­ni­ka­ 24.­ XI.­ 1918.­ –­30.­V.­1921.­Bio­je­je­dan­od­čel­ni­ka­Bunje­vač­ko-šo­kač­ke­ stran­ke­ (BŠS)­ i­ vo­đa­ nje­zi­ne­li­be­ral­ne frak­ci­je,­ko­ja­je­oku­plja­la­ uglav­nom­od­vjet­ni­ke­i­pro­fe­so­re­na­če­lu­sa­ Stje­pa­nom­ Voj­ni­ćem­ Tu­ni­ćem­ i­ Ma­ti­jom­ Išpa­no­vi­ćem,­ na­su­prot­ puč­koj,­ oku­plje­noj­ oko­ cr­kve­nih­ kru­go­va­ na­ če­lu­ s­ Bla­škom­ Ra­ji­ćem­ i­ Vra­njom­ Su­da­re­vi­ćem,­ ko­je­ je­ pod­u­pi­rao­Laj­čo­Bu­da­no­vić.­Pot­kraj­1924.,­ na­kon­po­li­tič­ko­ga­raz­la­za­s­vo­đom­BŠS-a­ Bla­škom­ Ra­ji­ćem,­ ko­ji­ je­ iza­šao­ iz­ stranke­ i­ osno­vao­Voj­vo­đan­sku­ puč­ku­ stran­ku,­ po­stao­ je­ nje­zi­nim­ pred­sjed­ni­kom.­ Iste­ je­ go­di­ne­po­nov­no­ po­kre­nuo­ Neven,­ ko­je­mu­ je­bio glav­ni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­do­1929.,­ 99

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

a­ list­ je­ po­stao­ gla­si­lom­ BŠS-a.­ U­ nje­mu­ (npr.­ oku­plje­no­mu­ ma­džar­sko­mu­ sta­novje­ob­ja­vlji­vao­ne­pot­pi­sa­ne­uvod­ni­ke­i­prav- ni­štvu­tu­ma­čio­je­Ra­di­ćev­go­vor­sre­di­nom­ no-go­spo­dar­ske­član­ke. ko­lo­vo­za­ 1927.­ u­ Lu­da­šu).­ Na­ par­la­men­ Kao­ plod­ do­go­vo­ra­ BŠS-a­ s­ no­vom­ tar­nim­ iz­bo­ri­ma­ u­ ruj­nu­ 1927.­ bio­ je­ novla­dom,­ ko­ju­ je­ pred­vo­di­la­ De­mo­krat­ska­ si­telj­li­ste­HSS-a­za­grad­Su­bo­ti­cu.­Na­kon­ stran­ka­ Lju­be­ Da­vi­do­vi­ća,­ Mir­ko­ Iv­ko­vić­ što­ je­ iza­bran­ na­ li­sti­ HSS-a­ na­ lo­kal­nim­ Ivan­de­kić­ bio­ je­ ve­li­ki­ žu­pan­ i­ gra­do­na- iz­bo­ri­ma­ u­ stu­de­nom­ 1927.,­ bio­ je­ član­ i­ čel­nik­Su­bo­ti­ce­12.­X.­–­11.­XI.­1924.,­ali­ pred­sjed­nik­Klu­ba­grad­skih­od­bor­ni­ka­Hrka­ko­je­kralj­već­6.­XI.­1924.­vra­tio­Pa­šić- vat­ske­se­ljač­ke­stran­ke­u­Su­bo­ti­ci.­To­je­tiPri­bi­će­vi­će­vu­vla­du,­ko­ja­je­od­mah­po­če­la­ je­lo­osno­va­no­25.­III.­1928.,­a­či­ni­li­su­ga­ ukla­nja­ti­čla­no­ve­BŠS-a­s­grad­skih­i­ko­tar- od­bor­ni­ci­HSS-a­iza­bra­ni­na­pr­vim­op­ćinskim­ iz­bo­ri­ma­ u­ Voj­vo­di­ni­ 1927.:­ Sti­pan­ skih­funk­ci­ja,­12.­XI.­i­on­je­smi­je­njen. Voj­nić­ Tu­nić,­ Jo­sip­ Vu­ko­vić­ Đi­do,­ Mir­ko­ ­ Na­kon­ to­ga­ na­sta­vio­ je­ po­li­tič­ki­ dje- Iv­ko­vić­ Ivan­de­kić­ i­ dr.­ No­ na­ unu­tar­stalo­va­ti­ u­ opor­bi,­ a­ su­dje­lo­vao­ je­ i­ u­ do­gonač­kim­iz­bo­ri­ma­za­ko­tar­sku­or­ga­ni­za­ci­ju­ vo­ri­ma­ oko­ uje­di­nje­nja­ BŠS-a­ i­ Hr­vat­ske­ HSS-a­27.­III.­1927.­ni­je­iza­bran­ni­on­ni­ se­ljač­ke­ stran­ke­ (HSS).­ Kao­ pred­sjed­nik­ tko­ dru­gi­ iz­ nje­go­ve­ sku­pi­ne,­ ne­go­ To­ma­ BŠS-a­go­vo­rio­je­na­Na­rod­nom­zbo­ru­ko­ji­ Mat­ko­vić. su­or­ga­ni­zi­ra­li­čla­no­vi­su­bo­tič­ko­ga­HSS-a­ pri­do­la­sku­Stje­pa­na­Ra­di­ća­u­Su­bo­ti­cu­17.­ ­ Kad­je­kralj­Alek­san­dar­na­kon­Še­sto­siI.­1926.­­Zbor­je­u­pot­pu­no­sti­uspio­jer­je­na­ je­čanj­ske­dik­ta­tu­re­do­nio­nov­ustav­1931.,­ nje­mu­ su­dje­lo­va­lo­ vi­še­ od­ 25.000­ lju­di,­ a­ dio­ ne­ka­da­šnjih­ su­bo­tič­kih­ HSS-ova­ca,­ u­ go­vo­ri­ma­ dvo­ji­ce­ pred­sjed­ni­ka­ stra­na­ka­ oku­pljen­ oko­ Mir­ka­ Iv­ko­vi­ća­ Ivan­de­ki­ća,­ da­lo­se­na­slu­ti­ti­nji­ho­vo­sko­ro­uje­di­nje­nje,­ Iva­na­ Iv­ko­vi­ća­ Ivan­de­ki­ća­ i­ Ma­ti­je­ Išpako­je­je­pro­ve­de­no­u­Som­bo­ru­24.­V.­1926.­ no­vi­ća,­ uklju­čio­ se­ u­ rad­ vla­di­ne­ Ju­goPri­je­sa­me­jav­ne­skup­šti­ne­HSS-a­na­som- sla­ven­ske­ ra­di­kal­ne­ se­ljač­ke­ de­mo­kra­ci­je­ bor­skom­Tr­gu­Pre­sve­to­ga­Troj­stva­Stje­pan­ (po­sli­je­Ju­go­sla­ven­ska­na­ci­o­nal­na­stran­ka)­ Ra­dić­i­nje­go­va­prat­nja­upu­ti­li­su­se­do­ku- te­po­sli­je­Ju­go­sla­ven­ske­ra­di­kal­ne­za­jed­niće­Jo­si­pa­Pa­li­ća,­čla­na­vod­stva­som­bor­sko- ce­ (JRZ).­ Ta­ko­ je­ ne­ka­da­šnji­ pr­vi­ čo­vjek­ ga­HSS-a,­gdje­je­Ivan­de­kić­s­iza­slan­stvom­ su­bo­tič­ko­ga­ HSS-a,­ ko­ji­ se­ de­kla­ra­tiv­no­ BŠS-a­ pro­či­tao­ Som­bor­sku­ de­kla­ra­ci­ju­ o­ na­ci­o­nal­no­ i­ po­li­tič­ki­ pre­o­bra­tio­ na­kon­ stu­pa­nju­ BŠS-a­ u­ HSS.­ Sa­dr­žaj­ de­kla­ra- uki­da­nja­ dik­ta­tu­re­ 1931.,­ u­ pred­iz­bor­noj­ ci­je­u­ime­vod­stva­BŠS-a­po­no­vio­je­pred­ kam­pa­nji­ iste­ go­di­ne­ iz­ja­vio:­ »Na­pu­stio­ oku­plje­nim­ mno­štvom­ na­ skup­šti­ni­ te­ iz- sam­ hr­vat­sku­ li­ni­ju­ i­ po­stao­ Ju­go­sla­ven«,­ ja­vio­ da­ su­ »Bu­njev­ci­ i­ Šok­ci­ Hr­va­ti­ i­ da­ što­ilu­stri­ra­ta­da­šnje­vla­da­ju­će­pri­li­ke­u­zeHr­va­ti­ma­že­le­osta­ti«.­Is­tak­nuo­je­da­iz­me- mlji.­ Slič­na­ je­ i­ nje­go­va­ iz­ja­va­ na­ jed­noj­ đu­BŠS-a­i­HSS-a­ne­ma­ni­ka­kve­raz­li­ke­i­ sjed­ni­ci­JRZ-a:­»Ju­go­slo­ven­stvo­je­naj­srećpro­či­tao­de­kla­ra­ci­ju­pre­ma­ko­joj­BŠS­kao­ ni­je­re­še­nje­za­nas­Bu­njev­ce,­jer­smo­ova­ko­ ta­kav­ pre­sta­je­ po­sto­ja­ti,­ sve­ nje­go­ve­ mje- iz­jed­na­če­ni­sa­Sr­bi­ma,­Hr­va­ti­ma­i­Slo­vensne­ or­ga­ni­za­ci­je­ po­sta­ju­ or­ga­ni­za­ci­ja­ma­ ci­ma,­jer­smo­ova­ko­svi­Ju­go­slo­ve­ni!«­Na­ HSS-a,­a­Neven,­do­ta­da­šnje­gla­si­lo­BŠS-a,­ iz­bo­ri­ma­8.­XI.­1931.,­ko­je­su­ka­rak­te­ri­zipo­sta­je­ gla­si­lom­ HSS-a­ za­ Sri­jem,­ Ba­nat,­ ra­li­sa­mo­jed­na,­vla­di­na­ze­malj­ska­li­sta­geBač­ku­i­Ba­ra­nju. ne­ra­la­Pe­tra­Živ­ko­vi­ća­i­jav­no­gla­so­va­nje,­ ­ I­ u­ HSS-u­ je­ imao­ po­li­tič­kih­ uspje­ha:­ bio­je­nje­zin­no­si­telj­u­Su­bo­ti­ci.­Na­nji­ma­ bio­ je­ je­dan­ od­ vo­de­ćih­ lju­di­ u­ ko­tar­skoj­ je­do­bio­11.147­gla­so­va­(od­18.416­iza­šlih,­ or­ga­ni­za­ci­ji­ za­ Su­bo­ti­cu,­ su­dje­lo­vao­ je­ u­ od­no­sno­ukup­no­upi­sa­nih­28.861­bi­ra­ča)­i­ sjed­ni­ca­ma­ Glav­no­ga­ od­bo­ra­ HSS-a­ kao­ ti­me­za­stup­nič­ki­man­dat­u­Na­rod­noj­skupza­stup­nik­ iz­ su­bo­tič­ko­ga­ ko­ta­ra,­ Stje­pa­na­ šti­ni,­ tj.­ do­njem­ do­mu­ par­la­men­ta.­ No­ na­ Ra­di­ća­ do­če­ki­vao­ je­ i­ pra­tio­ na­ nje­go­vim­ pe­to­svi­banj­skim­iz­bo­ri­ma­1935.­go­di­ne­siskup­šti­na­ma­u­Su­bo­ti­ci,­a­po­ma­gao­mu­je­ tu­a­ci­ja­se­pro­mi­je­ni­la­–­re­žim­je­re­zul­ta­tii­u­ko­mu­ni­ka­ci­ji­s­ma­džar­skim­član­stvom­ ma­iz­bo­ra­bio­ozbilj­no­uz­dr­man­i­pri­si­ljen­ 100

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

pri­la­go­đa­va­ti­se,­što­će­u­kraj­njoj­in­stan­ci­ji­ do­ve­sti­i­do­pro­mje­ne­pri­stu­pa­ini­ci­ja­ti­vama­ iz­ Za­gre­ba.­ U­ su­bo­tič­koj­ iz­bor­noj­ jedi­ni­ci,­gdje­je­bi­lo­32.475­upi­sa­nih­bi­ra­ča,­ na­iz­bo­ri­ma,­ko­ji­su­ta­ko­đer­bi­li­jav­ni,­sudje­lo­va­lo­je­njih­17.941.­Za­li­stu­udru­že­ne­

Mirko Ivković Ivandekić

opor­be,­ko­ju­je­pred­vo­dio­Vlad­ko­Ma­ček,­a­ no­si­telj­u­Su­bo­ti­ci­bio­joj­je­Jo­sip­Vu­ko­vić­ Đi­do,­ gla­so­va­lo­ je­ 9818­ bi­ra­ča­ (54,72%),­ pa­je­on­i­iza­bran­za­za­stup­ni­ka­u­Na­rod­noj­ skup­šti­ni,­ dok­ je­ pro­tu­kan­di­dat­ Mir­ko­ Ivko­vić­Ivan­de­kić­do­bio­sa­mo­2019­gla­so­va­ (11,25%).

1918-1929,­Zbor­nik­Cen­tra­za­dru­štve­na­is­tra­ži­va­ nja Slavonije i Baranje,­ 1/1984,­ Sla­von­ski­ Brod;­ 75­ go­di­na­ Advo­kat­ske­ ko­mo­re­ Voj­vo­di­ne­ (1921­ 1996),­ ur.­ S.­ Be­ljan­ski,­ No­vi­ Sad,­ 1996;­ Istorija jugoslovenske advokature,­1,­Be­o­grad,­1998;­J.­Temu­no­vić,­Su­bo­tič­ka­ma­ti­ca,­Su­bo­ti­ca,­2002;­A.­Seku­lić,­Hr­va­ti­iz­ju­žno­u­gar­skih­pod­ruč­ja­u­go­di­nama­od­1918.­do­1920.,­u:­Zbor­nik­uz­70.­go­di­šnji­cu­ ži­vo­ta­ Dra­gu­ti­na­ Pa­vli­če­vi­ća,­ Za­greb,­ 2002;­ R.­ Sken­de­ro­vić,­ Bla­ško­ Ra­jić­ i­ Hr­vat­ska­ se­ljač­ka­ stran­ka­–­raz­li­či­ti­kon­cep­ti­na­ci­o­nal­nog­iden­ti­te­ta­ bač­kih­Hr­va­ta,­Di­ja­log­po­vje­sni­ča­ra­­­isto­ri­ča­ra­8,­ Za­dar­26.­28.­ruj­na­2003.,­Za­greb,­2004;­S.­Mačko­vić,­Jed­no­iz­vje­šće­o­Bu­njev­ci­ma­iz­1934.,­Klasje­na­ših­rav­ni,­5-6/2004,­Su­bo­ti­ca;­S.­Mač­ko­vić,­ Pro­sla­va­250.­ob­ljet­ni­ce­do­se­lja­va­nja­ve­će­sku­pi­ne­ Bu­nje­va­ca­ (1686-1936),­ Hrvatska revija,­ 3/2005,­ Za­greb,­ 2005;­ R.­ Sken­de­ro­vić,­ Hr­vat­ska­ se­ljačka­stran­ka­u­Bač­koj­1918-1941.,­Hrvatska revija, 5/2005,­ Za­greb;­ Hrvatski biografski leksikon, 6, Za­greb,­ 2005;­ M.­ Ba­ra,­ Som­bor­ska­ de­kla­ra­ci­ja­ i­ nje­zi­no­zna­če­nje­za­bač­ke­Hr­va­te,­Ča­so­pis­za­su­ vremenu povijest,­3/2006,­Za­greb;­R.­Sken­de­ro­vić,­ Bu­nje­vač­ko-šo­kač­ka­stran­ka­1920.-1926.,­Ča­so­pis­ za suvremenu povijest,­3/2006,­Za­greb;­S.­Mač­ković,­ Bu­njev­ci­ Su­bo­ti­ce­ iz­me­đu­ dva­ svjet­ska­ ra­ta,­ u:­Ur­ba­ni­Šok­ci:­zbor­nik­ra­do­va­s­me­đu­na­rod­nog­ okru­glog­ sto­la­ 28.­ trav­nja­ 2006.,­ Osi­jek,­ 2006;­ M.­ Ba­ra,­ Dru­gi­ na­rod­ni­ pre­po­rod­ bač­kih­ Hr­va­ ta­ (1918.­1941.), ru­ko­pis;­ M.­ Eve­to­vić,­ Kulturna po­vi­jest­bu­nje­vač­kih­i­šo­kač­kih­Hr­va­ta, Subotica, 2010.

­ S­ bra­tom­ Iva­nom­ usmje­ra­vao­ je­ i­ obli­ko­vao­pro­fil­li­sta­Glas naroda­1933.-35., S.­Mač­ko­vić ko­ji­je­po­kre­nut­kao­gla­si­lo­JNS-a,­a­kroz­ svo­je­gla­si­lo­Sloga pro­mi­cao­je­ide­o­lo­gi­ju­ IV­KO­VIĆ­ IVAN­DE­KIĆ,­ Pa­jo­ (Su­bo­tica,­22.­X.­1890.­–­Su­bo­ti­ca,­12.­I.­1973.),­ in­te­gral­nog­ju­go­sla­ven­stva­1932.-33. ­ Bio­je­di­o­ni­čar­u­su­bo­tič­koj­tvrt­ki­Kor- li­ječ­nik,­zdrav­stve­ni­dje­lat­nik.­Sin­je­Jo­sizo­bi­o­skop, d.d.­Kao­član­Od­vjet­nič­ke­ko- pa­i­Ko­le­te,­rođ.­Du­lić.­Na­kon­osnov­no­ga­ mo­re­Voj­vo­di­ne­bio­je­član­Od­bo­ra­ko­mo­re­ i­sred­nje­ga­ško­lo­va­nja­u­Su­bo­ti­ci­upi­sao­se­ 1929.-35.­ te­ advo­kat­ski­ su­dac­ pri­ Ka­cij- na­Me­di­cin­ski­fa­kul­tet­u­Bu­dim­pe­šti,­gdje­ skom­su­du­u­No­vom­Sa­du­1935.-41.­I­na- je­di­plo­mi­rao­1913.­Na­kon­stu­di­ja­sta­ži­rao­ je­ i­ bio­ se­kun­dar­ni­ li­ječ­nik­ u­ su­bo­tič­koj­ kon­ra­ta­ba­vio­se­od­vjet­ni­štvom­1951.-56. bol­ni­ci.­ Ti­je­kom­ Pr­vo­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ Iz­vo­ri: Hi­sto­rij­ski­ ar­hiv­ Su­bo­ti­ca,­ F:47.­ Gr.­ bio­ je­ po­sta­vljen­ za­ vr­ši­te­lja­ du­žno­sti­ še1985/1924;­F:­57.5329/938;­F:­68.­XVI­II­94/950;­ fa­Od­je­la­za­ki­rur­ške­i­žen­ske­bo­le­sti­OpF:­176.15 će­ bol­ni­ce­ u­ Su­bo­ti­ci,­ a­ u­ si­ječ­nju­ 1919.­ Lit.:­ Neven,­ Su­bo­ti­ca,­ 36,­ 48,­ 49/­ 1926,­ 20,­ 21,­ po­stao­je­upra­vi­telj­bol­ni­ce.­Tu­je­du­žnost­ 35,­ 50/1927,­ 38/1937;­ Su­bo­tič­ki­ gla­snik, 27. III. ob­na­šao­do­trav­nja­1941.­i­do­la­ska­ma­džar1927,­ Su­bo­ti­ca;­ M.­ Pro­tić,­ Zlatni dani Suboti- skih­vla­sti,­ka­da­je­jed­no­vri­je­me­bio­i­zace,­ Su­bo­ti­ca,­ 1930;­ P.­ Pe­kić,­ Povijest Hrvata u tvo­ren.­Na­kon­li­sto­pa­da­1944.­vra­ćen­je­na­ Vojvodini,­ Za­greb,­ 1930;­ J.­ Šok­čić, Subotica pre mje­sto­ upra­vi­te­lja­ bol­ni­ce.­ Na­ tom­ je­ poi­ po­sle­ oslo­bo­đe­nja,­ Su­bo­ti­ca,­ 1934;­ A Magyar lo­ža­ju­ostao­do­od­la­ska­u­mi­ro­vi­nu­1953. katona: századunk legszebb magyar csatái,­ ur.­ E.­Aj­tay,­Bu­da­pest,­1942;­Sta­no­vi­šta­bu­nje­vač­kih­ po­li­ti­ča­ra­o­cen­tra­li­zmu,­auto­no­mi­ji­i­fe­de­ra­li­zmu­

­ Iz­me­đu­dva­ju­svjet­skih­ra­to­va­vo­dio­je­ i­Od­jel­za­ko­žno-ve­ne­rič­ne­bo­le­sti­te­Od­jel­ 101

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ

za­umo­bol­ne­bo­le­sni­ke.­Za­vri­je­me­nje­go­va­ man­da­ta­ kao­ upra­vi­te­lja­ iz­gra­đen­ je­ 1937.­ nov­pa­vi­ljon­Od­je­la­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­akušer­stvo,­a­pot­kraj­1939.­osno­van­je­i­po­seban­Od­jel­za­bo­le­sti­uha,­no­sa­i­gr­la,­či­ji­je­ pr­vi­na­čel­nik­bio­An­te­Šok­čić.­U­li­je­če­nju­ psi­hi­ja­tar­skih­ bo­le­sni­ka,­ ko­ji­ su­ pri­pa­da­li­ shi­zo­fre­noj­ sku­pi­ni,­ od­no­sno­ ko­ji­ su­ obolje­li­od­lu­e­tič­nih­pro­mje­na­sre­di­šnje­ga­živča­no­ga­su­sta­va,­uveo­je­te­ra­pi­ju­hi­per­ter­mijom­(ma­la­ri­jom),­a­u­bo­le­sni­ka­s­en­do­ge­nim­ psi­ho­za­ma­ pri­mje­nji­vao­ je­ kon­vul­ziv­nu­ (kar­di­a­zol)­te­ra­pi­ju­i­te­ra­pi­ju­in­zu­li­nom,­odno­sno­na­tiv­nu­elek­tro-šok­te­ra­pi­ju.

Pajo Ivković Ivandekić

­ Ti­je­kom­svo­je­ga­du­go­go­di­šnje­ga­vo­đenja,­una­toč­te­škim­ma­te­ri­jal­nim­uvje­ti­ma­u­ ko­ji­ma­ se­ na­la­zi­la­ su­bo­tič­ka­ bol­ni­ca,­ nasto­jao­je­po­bolj­ša­ti­nje­zin­rad­i­uskla­di­ti­ga­ sa­su­vre­me­nim­na­če­li­ma­me­di­cin­ske­struke­ –­ obi­la­zio­ je­ mno­ge­ kli­ni­ke­ u­ ino­zemstvu­i­upo­zna­vao­no­ve­tren­do­ve­u­tret­ma­nu­ bo­le­sni­ka­ i­ or­ga­ni­za­ci­ji­ bol­nič­ke­ slu­žbe.­ Bio­je­ugle­dan­član­li­ječ­nič­kih­dru­šta­va­u­ Su­bo­ti­ci,­ član­ pr­vo­ga­ uprav­no­ga­ od­bo­ra­ Dru­štva­li­ječ­ni­ka­Ba­na­ta,­Bač­ke­i­Ba­ra­nje,­ član­i­li­ječ­nik­Ju­go­sla­ven­sko­ga­atlet­sko­ga­ klu­ba­ Bač­ka,­ du­go­go­di­šnji­ do­pred­sjed­nik­ Dru­štva­za­po­ma­ga­nje­bi­jed­nih­i­ne­volj­nih­ Dobro djelo.­ Od­li­ko­van­ je­ Or­de­nom­ sv.­ Sa­ve­IV.­re­da­1930.­go­di­ne. Iz­vo­ri:­Hi­sto­rij­ski­ar­hiv­u­Su­bo­ti­ci,­F:047,­pred.­br.­ 333/eln.­1919;­F:047,­inv.­br.­1003;­Ime­nik­zub­nih­ le­ka­ra,­zub­nih­teh­ni­ča­ra,­ba­bi­ca,­pri­vat­nih­i­gradskih­le­ka­ra­1922-1937.­i­ne­ki­po­da­ci­o­le­ka­ri­ma­od­ 1887.­go­di­ne.­–­Sza­bad­ka,­sza­bad­kir.­vá­ros­»Maria­Va­le­ria«­köz­kór­há­zának­Alaps­za­balyza­ta­1896.­ u:­ F:002,­ pred.­ br.­ X-318/1897;­ F:047,­ za­pi­snik­ Grad­skog­ve­ća­Su­bo­ti­ca­od­14.­mar­ta­1935.­br.­35­ G.V./IV-797-1935.­

po­vo­du­55-ogo­di­šnji­ce­osni­va­nja­ORL­ode­lje­nja­u­ Subotici, Medicinski pregled,­7-8/1994,­No­vi­Sad;­ E.­Lib­man,­Is­tak­nu­ti­le­ka­ri­Su­bo­ti­ce­(1792­1992), Su­bo­ti­ca,­2003;­E.­Lib­man,­Lekarska društva u Subotici (1880­2005), Subotica, 2005. E.­Lib­man

IV­KO­VIĆ­IVAN­DE­KIĆ,­Pa­jo (Subotica, 3.­V.­ 1918.­ –­ Be­o­grad,­ 5.­ IX.­ 1971.),­ vi­ši­ znan­stve­ni­ sa­vjet­nik,­ dru­štve­ni­ dje­lat­nik.­ Sin­ je­ Mir­ka­ i­ Ve­ro­ne,­ rođ.­ Od­ri.­ Osnovnu­ i­ sred­nju­ ško­lu­ za­vr­šio­ je­ u­ Su­bo­ti­ci.­ Di­plo­mi­rao­ je­ na­ Prav­nom­ fa­kul­te­tu­ na­ Sve­u­či­li­štu­ u­ Pa­ri­zu­ 1939.­ Na­ Sve­u­či­li­štu­ u­ Kolozsváru­ (rum.­ Cluj)­ dok­to­ri­rao­ je­ iz­ pod­ruč­ja­prav­nih­zna­no­sti­1942.,­a­slje­de­će­ go­di­ne­na­istom­je­sve­u­či­li­štu­dok­to­ri­rao­i­ iz­po­li­tič­kih­zna­no­sti. ­ Na­kon­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ bio­ je­ na­čel­nik­ upra­ve­ za­ ko­mu­nal­ne­ po­slo­ve­ Na­rod­ne­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je­ 1947.-52.,­ zatim­ sa­vjet­nik­ pred­sjed­ni­ka­ Vla­de­ SFRJ­ u­ Du­nav­skoj­ ko­mi­si­ji­ 1964.-66.,­ član­ Sa­vezne­ko­mi­si­je­za­ur­ba­ni­zam­i­pro­stor­no­plani­ra­nje­1968.,­a­rad­ni­je­vi­jek­za­vr­šio­kao­ znan­stve­ni­sa­vjet­nik­u­Eko­nom­skom­in­stitu­tu­u­Be­o­gra­du.­Ob­ja­vio­je­vi­še­od­sto­ti­nu­ znan­stve­nih­ i­ struč­nih­ ra­do­va­ u­ do­ma­ćim­ i­ ino­zem­nim­ ča­so­pi­si­ma­ i­ zbor­ni­ci­ma­ iz­ pod­ruč­ja­ur­ba­ni­zma,­stam­be­no-ko­mu­nal­ne­ pro­ble­ma­ti­ke,­op­će­i­za­jed­nič­ke­po­tro­šnje,­ eko­nom­ske­ pro­ble­ma­ti­ke­ jav­nih­ slu­žba­ i­ dru­štve­no­ga­stan­dar­da.­Za­pr­vi­i­je­di­ni­broj­ ča­so­pi­sa­Njiva,­ko­ji­je­1947.­iz­da­lo­Hr­vatsko­ kul­tur­no­ dru­štvo­ iz­ Su­bo­ti­ce,­ na­pi­sao­ je­ esej­ o­ fran­cu­skom­ skla­da­te­lju­ Cla­u­deu­ De­bussyju­ te­ tekst­ o­ umjet­no­sti­ vi­o­li­ni­sta­ Zlat­ka­ Ba­lo­ko­vi­ća.­ Do­bit­nik­ je­ Sed­mo­srpanj­ske­ na­gra­de­ SR­ Sr­bi­je­ za­ znan­stve­ni­ rad­1963.­Ži­vio­je­i­umro­u­Be­o­gra­du. Lit.:­ Ko je ko u Jugoslaviji,­ Be­o­grad,­ 1970;­ L.­ Mer­ko­vić,­ Nji­va­ i­ Ru­ko­vet­ dva­ po­rat­na­ knji­ževna­ ča­so­pi­sa­ u­ Su­bo­ti­ci,­ Kla­sje­ na­ših­ rav­ni,­ 1112/2009,­Su­bo­ti­ca. G.­Bač­li­ja

IVO­ŠEV,­ Ma­rin­ (Be­reg,­ 16.­ II­ 1946.),­ stro­jar­ski­in­že­njer,­dok­tor­teh­nič­kih­zna­nosti,­ener­ge­ti­čar.­Sin­je­Alek­san­dra­Le­be­deva­Pa­vlo­vi­ča­i­Ani­ce,­rođ.­Ivo­šev.­Osnov­nu­ Lit.:­ Pravilnik Gradske bolnice grada Subotice, ško­lu­za­vr­šio­je­u­Be­re­gu,­a­sred­nju­teh­ničSu­bo­ti­ca,­1934;­M.­Sen­te,­Prof.­dr.­An­te­Šok­čić­:­u­ ku­ško­lu­i­stro­jar­ski­fa­kul­tet,­od­sjek­ter­mo102

IVOŠEV

e­ner­ge­ti­ke,­u­No­vom­Sa­du.­Ma­gi­stri­rao­je­ na­Stro­jar­skom­fa­kul­te­tu­u­Kra­gu­jev­cu­radnjom­Ekološki aspekti izgaranja energenata u tvornici Zastava­ 1990.­ Dok­to­ri­rao­ je­ na­ Fa­kul­te­tu­ teh­nič­kih­ zna­no­sti­ u­ No­vom­ Sa­du­di­ser­ta­ci­jom­Ener­get­ska­učin­ko­vi­tost­ par­nih­ko­tlo­va­na­ugljen­uz­eko­lo­ška­ogra­ ni­če­nja 2005. ­ Na­ po­čet­ku­ pro­fe­si­o­nal­ne­ ka­ri­je­re­ radio­je­u­No­vom­Sa­du­na­pro­jek­ti­ra­nju­grija­nja­(Pro­jekt­no­pod­u­ze­će­Konstruktor), a za­tim­je­pre­šao­u­tvor­ni­cu­Zastava­u­Kragu­jev­cu­1975.­Po­čeo­je­ra­di­ti­kao­in­že­njer­ vje­žbe­nik,­a­bio­je­i­ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­Zastava energetike­ 1991.-92.­ Su­dje­lo­vao­ je­ s­iz­la­ga­nji­ma­na­tri­de­se­tak­do­ma­ćih­i­među­na­rod­nih­ znan­stve­nih­ sku­po­va­ s­ područ­ja­ ener­get­ske­ i­ eko­lo­ške­ učin­ko­vi­to­sti­ pro­iz­vod­nje­ i­ kon­ver­zi­je­ ener­gi­je.­ Stručne­ i­ znan­stve­ne­ ra­do­ve­ ob­ja­vlji­vao­ je­ u­ Ener­get­sko­teh­nič­kom­ gla­sni­ku­ (Be­o­grad,­ 1984.) i Energija (Be­o­grad,­1997.­i­1998.).­ Ob­na­šao­je­vi­še­du­žno­sti­u­ti­je­li­ma­Sa­ve­za­ ener­ge­ti­ča­ra­ Sr­bi­je­ i­ Ju­go­sla­vi­je,­ Pri­vrednoj­ko­mo­ri­Ju­go­sla­vi­je­i­Kon­fe­ren­ci­ji­grado­va­ i­ op­ći­na­ Ju­go­sla­vi­je­ (član­ uprav­nog­ od­bo­ra,­ or­ga­ni­za­cij­ski­ od­bo­ri­ su­sre­ta­ topla­na­ Ju­go­sla­vi­je,­ član­ eks­pert­ne­ sku­pi­ne­ Pri­vred­ne­ ko­mo­re­ Ju­go­sla­vi­je­ za­ ob­no­vu­ ener­get­skih­po­stro­je­nja­na­kon­bom­bar­di­ranja­1999.­i­dr.).­Od­2007.­struč­ni­je­sa­vjetnik­di­rek­to­ra­me­đu­na­rod­ne­tvrt­ke­Concorde Water Supplies­ iz­ Du­bli­na­ za­ tret­ma­ne­ svih­vr­sta­vo­da.­Zbog­svo­jih­struč­nih­re­feren­ci­ja­ i­ zbog­ su­dje­lo­va­nja­ u­ ra­du­ ne­vladi­nih­ eko­lo­ških­ or­ga­ni­za­ci­ja­ ime­no­van­ je­ za­Li­de­ra­odr­ži­vo­ga­raz­vo­ja­i­ži­vot­ne­sredi­ne­ (Am­bas­sa­de­ van­ het­ Ko­nin­krijk­ der­ Ne­der­lan­den,­ En­vi­ro­men­tal­Am­bas­sa­dors,­ Be­o­grad,­ svi­banj­ 2007.,­ u­ sklo­pu­ pro­jekta In­den­ti­fi­ca­tion­ of­ Su­sta­i­na­ble­ De­ve­lop­ ment­ and­ En­vi­ron­men­tal­ Le­a­ders­ for­ To­ mor­row). ­ Bio­ je­ du­žno­snik­ u­ vi­še­ ko­šar­ka­ških­ klu­bo­va­ i­ u­ sport­skim­ fo­ru­mi­ma­ gra­da­ Kra­gu­jev­ca­ (pred­sjed­nik­ KK­ 21.­ ok­to­bar, član­Uprav­no­ga­od­bo­ra­KK­Rad­nič­ki i KK Zastava,­ član­ Skup­šti­ne­ fa­mi­li­je­ klu­bo­va­ SD­Rad­nič­ki,­pred­sjed­nik­Skup­šti­ne­ŽKK­ Rad­nič­ki).­ Pred­sjed­nik­ je­ ne­vla­di­ne­ or­ga-

ni­za­ci­je­Eko­lo­ški­po­kret­gra­da­Kra­gu­jev­ca.­ Ži­vi­i­ra­di­u­Kra­gu­jev­cu. I.­Gut­man

IVO­ŠEV,­ Mi­ka (Ni­ko­la),­ Be­reg,­ 30.­ V.­ 1901.­–­Be­reg,­6.­X.­1959.),­na­rod­ni­svi­rač.­ Ro­đen­je­u­broj­noj­si­ro­ma­šnoj­bi­ro­škoj­obite­lji­od­oca­Ma­ti­je­i­maj­ke­Te­ze,­rođ.­Mandić.­ U­ rod­nom­ mje­stu­ za­vr­šio­ je­ šest­ razre­da­osnov­ne­ško­le­na­ma­džar­skom­je­zi­ku.­ Vi­o­li­nu­je­na­u­čio­svi­ra­ti­za­vri­je­me­Pr­vo­ga­ svjet­sko­ga­ra­ta­od­ru­sko­ga­za­ro­blje­ni­ka­na­ jed­nom­ nje­mač­kom­ sa­la­šu­ u­ ko­lut­skom­ ata­ru,­ gdje­ je­ nje­go­va­ obi­telj­ nad­ni­ča­ri­la.­ Po­ka­zao­ se­ ve­o­ma­ ta­len­ti­ra­nim­ za­ gla­zbu­ te­je­me­lo­di­je­la­ko­pam­tio.­Imao­je­i­je­zični­dar­–­od­svo­je­ga­gla­zbe­no­ga­uči­te­lja­na­učio­je­ru­ski,­a­od­vla­sni­ka­sa­la­ša­nje­mački.­Svla­dav­ši­kao­sa­mo­uk­osno­ve­svi­ra­nja,­ uspio­se­uklju­či­ti­u­or­ke­star­ko­ji­je­u­Be­regu­ vo­dio­ Ma­ta­ Ba­la­ti­nac,­ a­ po­sli­je­ Ma­rin­ Sti­pan­kov­ Će­ra­sko,­ s­ ko­ji­ma­ je­ svi­rao­ tije­kom­Pr­vo­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­i­od­mah­nakon­nje­ga.­Nje­go­vo­je­za­ni­ma­nje­za­gla­zbu­ ra­slo,­a­že­lja­za­uče­njem­vo­di­la­ga­je­da­lje.­ Di­ri­gent­be­re­ško­ga­pu­hač­ko­ga­or­ke­stra­Nije­mac­Fra­njo­Trak­ser­na­u­čio­ga­je­no­ta­ma,­ što­mu­je­omo­gu­ći­lo­dalj­nje­na­pre­do­va­nje. ­ U­ dva­de­se­toj­ go­di­ni­ ži­vo­ta­ osno­vao­ je­ svoj­ or­ke­star­ –­ Mi­ki­no­ šo­kač­ko­ tambu­ra­ško­ dru­štvo,­ ko­ji­ je­ vo­dio­ do­ smr­ti.­ Ka­ko­ je­ po­zna­vao­ no­te,­ upo­znao­ je­ s­ njima­i­čla­no­ve­or­ke­stra,­a­sklad­be­je­pje­vao­ na­ hr­vat­skom,­ nje­mač­kom­ i­ ma­džar­skom.­

Mika Ivošev

U­ vri­je­me­ iz­me­đu­ dva­ju­ svjet­skih­ ra­to­va­ Mi­kin­je­or­ke­star­bio­je­dan­od­naj­bo­ljih­u­ ši­rem­ okruž­ju.­ Osim­ na­ ple­so­vi­ma,­ svadba­ma,­pre­li­ma­i­dru­gim­pro­sla­va­ma,­svi­ra­li­ 103

IVOŠEV

su­i­uz­ni­je­me­fil­mo­ve­u­pri­vat­nom­ki­nu­u­ Be­re­gu­u­ku­ći­Ma­ri­na­Alj­ma­šca­1929.-31.­ Uvi­jek­ su­ na­stu­pa­li­ u­ šo­kač­kim­ na­rod­nim­ no­šnja­ma,­ a­ po­vre­me­no­ su­ s­ nji­ma­ na­stupa­le­i­be­re­ške­pje­va­či­ce­na­rod­nih­pje­sa­ma­ Ma­ca­Pe­ić­Ar­ja­no­va­i­Ma­ri­ca­Ko­lar.­Osim­ u­Be­re­gu­i­u­su­sjed­nim­se­li­ma,­u­to­vri­je­me­ svi­ra­li­su­i­u­som­bor­skom­ho­te­lu­Sloboda, na­pri­red­ba­ma­som­bor­sko­ga­HKD-a­Miroljub,­pre­ko­lje­ta­u­Ma­kar­skoj,­na­Pa­li­ću,­u­ Be­o­gra­du­u­re­sto­ra­nu­Mostar­i­u­dru­gdje.­ God.­1936.­Mi­ka­i­dru­gi­čla­no­vi­or­ke­sta­ra­ ži­vje­li­su­i­svi­ra­li­u­Za­gre­bu,­dru­že­ći­se­sa­ su­za­vi­čaj­ni­kom­knji­žev­ni­kom­An­tom­Jakši­ćem,­a­svi­ra­li­su­i­za­na­stup­Ma­ri­ce­Ko­lar­ na­Ra­dio­Za­gre­bu,­ko­ja­je­pje­va­la­iz­vor­ne­ šo­kač­ke­na­rod­ne­pje­sme­iz­Be­re­ga.­Sa­svojim­ or­ke­strom­ u­ Za­gre­bu­ sni­mio­ je­ i­ gramo­fon­sku­plo­ču.­Oku­šao­se­i­kao­skla­da­telj­ –­skla­dao­je­Mikino kolo i Svatovi uranili.

no setit leta,­u­ko­joj­ka­že:­»Bi­će­vi­na,­ša­tri­ i­dvo­pre­ga,­a­svi­ra­će­Mi­ka­iz­Be­re­ga.­Mi­ka­ svi­ra­sve­se­za­bo­ra­vi,­ne­znaš­da­l’­si­u­snu­ il’­na­ja­vi!« Lit.:­S.­S.­Ma­tić­i­S.­Ma­tić,­Zvon­ko­vo­pri­po­ve­danje­o­pe­smi­»Ne­mo­gu­se­tač­no­se­tit’­le­ta«,­u:­Ciga­ne­moj!­(Ro­mi­u­Voj­vo­di­ni),­ur.­V.­La­zić,­No­vi­ Sad,­1997;­I.­Ko­vač,­Mika iz Berega i njegovi dani, Bač­ki­Breg,­1999;­I.­Ko­vač­i­M.­Ka­ta­čić,­Hrvatsko­kul­tur­no­pro­svet­no­dru­štvo­»Sil­vi­je­Stra­hi­mir­ Kranj­če­vić«­u­Bač­kom­Bre­gu,­Bač­ki­Breg,­2004. I.­Ko­vač

IZ NAŠE PROŠLOSTI,­ ča­so­pis­ za­ po­vijest.­Iz­da­vao­ga­je­De­mo­krat­ski­sa­vez­Južnih­Sla­ve­na,­krov­na­or­ga­ni­za­ci­ja­Hr­va­ta,­ Sr­ba­i­Slo­ve­na­ca­u­Ma­džar­skoj,­a­ob­ja­vljena­su­sa­mo­tri­bro­ja­(1979.,­1980.,­1981.)­ u­ for­ma­tu­ B5.­ Ured­ni­ci­ su­ mu­ bi­li­ Ma­rin­ Man­dić­i­Mi­šo­Man­dić.­Ti­skan­je­u­bu­dimpe­štan­skom­Pod­u­ze­ću­za­iz­da­va­nje­udž­be­ Za­ vri­je­me­ Dru­go­ga­ svjet­sko­ga­ ra­ta­ ni­ka­ –­ Tankönyvkiadó.­ Pod­ na­slo­vom­ U svi­rao­je­ma­nje­jer­su­ga­ma­džar­ske­vla­sti­ znaku jubileja,­pr­vi­broj­(186­stra­ni­ca­tekspr­je­ča­va­le­u­to­me.­Na­kra­ju­ra­ta­od­ve­den­ je­ na­ pri­sil­ni­ rad­ u­ sje­ver­nu­ Ma­džar­sku­ i­ Nje­mač­ku.­ Na­kon­ ra­ta­ vra­tio­ se­ ku­ći­ naru­še­na­ zdra­vlja,­ ko­je­ se­ ni­kad­ ni­je­ po­pravi­lo.­ Bio­ je­ me­đu­ osni­va­či­ma­ Hr­vat­sko­ga­ kul­tur­no­ga­ dru­štva­ u­ Be­re­gu­ 1947.,­ a­ svi­ čla­no­vi­or­ke­stra­bi­li­su­nje­go­vi­čla­no­vi.­S­ ma­lo­ze­mlje,­i­na­kon­ra­ta­te­ško­je­uz­dr­žavao­ broj­nu­ obi­telj.­ Na­sta­vio­ je­ svi­ra­ti­ po­ svad­ba­ma,­ ple­so­vi­ma,­ na­ pro­sla­va­ma­ i­ u­ ne­kim­ka­va­na­ma,­no­ne­za­du­go,­jer­su­ga­ te­žak­ tje­le­sni­ rad­ u­ mla­do­sti­ i­ za­ vri­je­me­ za­ro­blje­ni­štva,­ si­ro­ma­štvo­ te­ noć­ni­ rad­ u­ za­di­mlje­nim­ ka­va­na­ma­ is­cr­pli.­ Pre­mi­nuo­ Naslovnica­časopisa­Iz naše prošlosti je­ u­ 58.­ go­di­ni.­ U­ po­vo­du­ nje­go­ve­ smr­ti­ sta,­12­stra­ni­ca­fo­to­pri­lo­ga­i­kar­ta­ju­žno­slaSomborske novine­ob­ja­vi­le­su­čla­nak­s­na- ven­skih­obra­zov­nih­i­pro­svjet­nih­usta­no­va)­ slo­vom­Pevao je i svirao od Beograda do ob­u­hva­ća­če­ti­ri­stu­di­je:­G.­Kemény­–­MaZagreba. rin­Man­dić:­Mocsáry­i­Šar­če­vić; S.­Ve­lin:­I ­ U­ znak­ sje­ća­nja­ na­ nje­ga­ mje­šta­ni­ i­ oni­su­da­li­svoj­udio­(Ba­čva­ni­u­NOV­Ju­go­ HKPD Sil­vi­je­Stra­hi­mir­Kranj­če­vić­po­di­gli­ sla­vi­je);­Ma­rin­Man­dić:­Neke svojstvenosti su­mu­1998.­spo­me­nik­u­pri­rod­noj­ve­li­či­ni­ na­še­ga­škol­stva­od­oslo­bo­đe­nja­do­go­di­ne­ u­cen­tru­se­la­(mje­sni­van­da­li­sru­ši­li­su­ga­ preokreta; Mi­šo­Man­dić: Poglavlja uz kro2004.)­te­ute­me­lji­li­kul­tur­nu­ma­ni­fe­sta­ci­ju­ niku DSJS-a; dru­gi­broj­(200­str.)­ob­ra­đuMi­ki­ni­da­ni­–­su­sret­tam­bu­ra­ških­or­ke­sta- je­ po­vi­jest­ De­mo­krat­sko­ga­ sa­ve­za­ Ju­žnih­ ra,­ ko­ja­ se­ od­ ta­da­ odr­ža­va­ sva­ke­ go­di­ne.­ Sla­ve­na­ od­ osni­vač­ke­ sjed­ni­ce­ An­ti­fa­šiPje­vač­ i­ skla­da­telj­ Zvon­ko­ Bog­dan­ po­di- stič­ko­ga­ fron­ta­ Sla­ve­na­ u­ Ma­đar­skoj­ 18.­ gao­mu­je­svo­je­vr­stan­spo­me­nik­ka­da­ga­je­ II.­1945.­do­uki­da­nja­auto­no­mi­je­Sa­ve­za­u­ spo­me­nuo­u­svo­joj­pje­smi­Ne­mo­gu­se­tač­ pro­lje­će­1948.­(autor:­Lju­bo­mir­S.­La­stić),­ 104

IZBORI

a­tre­ći­(196­str.)­ob­u­hva­ća­stu­di­je­iz­po­vije­sti­ škol­stva­ Hr­va­ta,­ Sr­ba­ i­ Slo­ve­na­ca­ u­ Ma­džar­skoj,­ od­ ko­jih­ se­ iz­dva­ja­ju­ stu­di­je­ Ma­ri­na­ Man­di­ća­ Osnivanje i prve godine rada naše gimnazije­i­Mi­še­Man­di­ća­Podaci­o­škol­stvu­u­žu­pa­ni­ji­Bács­Ki­skun. Ž.­Man­dić

IZBORI, 1.­ u­ ši­rem,­ teh­nič­kom,­ smi­slu­ raz­li­či­ti­ in­sti­tu­ci­o­nal­ni­ po­stup­ci­ i­ sred­stva­ us­po­sta­ve­pred­stav­nič­kih­po­li­tič­kih­ti­je­la­i­ po­sta­vlja­nja­po­je­di­na­ca­na­jav­ne­po­slo­ve­te­ u­čel­ni­štva­raz­li­či­tih­ne­dr­žav­nih­or­ga­ni­zaci­ja.­U­po­vi­je­sne­pri­mje­re­in­sti­tu­ci­o­na­li­zira­nih­ po­sta­vlja­nja­ ula­ze­ ždri­jeb­ ili­ koc­ka,­ na­sljed­no­ pra­vo,­ akla­ma­ci­ja,­ in­ve­sti­tu­ra,­ ime­no­va­nje­ (npr.­ par­la­men­tar­ni­ vi­ri­li­sti­ ko­je­ je­ u­Austro-Ugar­skoj­ po­sta­vljao­ vladar­ ili­ su­ to­ bi­li­ po­ svo­jem­ po­lo­ža­ju,­ kao­ što­su­naj­vi­ši­cr­kve­ni­i­dr­žav­ni­du­žno­sni­ci),­ ko­ji­se­raz­li­ku­ju­od­ne­in­sti­tu­ci­o­na­li­zi­ra­nih­ na­či­na­us­po­sta­ve,­po­put­ra­to­va,­re­vo­lu­ci­ja,­ uzur­pa­ci­ja­ vla­sti­ i­ sl.;­ 2.­ u­ užem,­ sa­dr­žajnom,­smi­slu,­pro­ces­tvor­be­po­li­tič­ke­vo­lje­ ko­ji­se­te­me­lji­na­mo­guć­no­sti­bi­ra­ča­da­se­ od­lu­če­za­jed­nu­od­vi­še­po­nu­đe­nih­op­ci­ja­ te­na­slo­bo­di­iz­bo­ra­bi­ra­ča­me­đu­tim­op­cija­ma­–­mo­guć­nost­bi­ra­nja­i­slo­bo­da­iz­bo­ra­ ak­si­o­mat­ske­ su­ sa­stav­ni­ce­ poj­ma­ iz­bo­ra,­ zbog­če­ga­su­oni­osno­va­su­vre­me­no­ga­demo­krat­sko­ga­po­ret­ka­i­pred­stav­ni­štva. ­ Osno­vi­cu­ iz­bo­ra­ či­ni­ bi­rač­ko­ pra­vo. Ono­ mo­že­ bi­ti:­ a)­ aktivno­ (pra­vo­ bi­rati­ pred­stav­ni­ke)­ i­ pasivno­ (bi­ti­ bi­ran­ kao­ pred­stav­nik);­ b)­ op­će­ (svi­ gra­đa­ni­ ima­ju­ pra­vo­ bi­ra­ti­ i­ bi­ti­ bi­ra­ni­ neo­vi­sno­ o­ svojim­ po­seb­nim­ obi­ljež­ji­ma)­ i­ ogra­ni­če­no ili posebno­ (imo­vin­ski­ cen­zus­ /po­sje­dova­nje­ ne­kret­ni­na,­ vi­si­na­ po­re­zne­ ob­ve­ze,­ vi­si­na­ ostva­re­no­ga­ pri­ho­da/,­ obra­zov­ni­ cen­zus­ /pi­sme­nost,­ stu­panj­ obra­zo­va­nja/,­ re­zi­den­ci­jal­ni­ cen­zus­ /od­re­đe­no­ raz­do­blje­ na­sta­nje­no­sti/,­ spol,­ ra­sa,­ vje­ra,­ na­ci­ja...);­ c) jednako­ (glas­ sva­ko­ga­ bi­ra­ča­ jed­na­ko­ vri­je­di)­i­nejednako­(ku­rij­ski­glas­/gla­so­vanje­ pre­ma­ sta­le­ži­ma­ u­ fe­u­dal­nim­ skup­ština­ma/;­po­dje­la­bi­rač­ko­ga­ti­je­la­na­jed­na­ke­ ku­ri­je­ko­je­ne­ma­ju­jed­nak­broj­bi­ra­ča,­npr.­ u­ovi­sno­sti­o­vi­si­ni­po­re­zne­ob­ve­ze­/Pru­ska­ 1849.-1919./­ili­pre­ma­sta­le­ži­ma­/Hab­sburška­ Mo­nar­hi­ja­ 1849.-1907.:­ ve­le­po­sjed­ni-

ci,­ve­ći­gra­do­vi,­tr­go­vač­ke­ko­mo­re­i­se­o­ske­ op­ći­ne/,­ umno­že­ni­ glas­ /npr.­ glas­ ože­njenih,­ fa­kul­tet­ski­ obra­zo­va­nih,­ za­po­sle­nih­ u­ dr­žav­nim­ slu­žba­ma,­ čla­no­va­ vla­da­ju­ćih­ par­ti­ja­ /npr.­ SKJ­ i­ sa­te­lit­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ u­ SFRJ/;­ dvo­stru­ko­ pra­vo­ gla­sa­ ma­nji­na,­ ko­je­ gla­su­ju­ i­ za­ pred­stav­ni­ke­ svo­je­ manjin­ske­ za­jed­ni­ce­ i­ za­ op­će­ga­ po­li­tič­ko­ga­ pred­stav­ni­ka);­d)­neposredno­(pred­stav­ni­ci­ se­bi­ra­ju­iz­rav­no)­ili­posredno­(pred­stav­nici­ se­ bi­ra­ju­ pu­tem­ po­sred­nič­kih­ iz­bor­ničkih­ti­je­la­/pred­sjed­ni­ka­SAD-a­bi­ra­iz­bor­ni­ ko­le­gij­ ko­ji­ či­ne­ iz­bor­ni­ci,­ engl.­ elec­tors,­ iza­bra­ni­ pre­ma­ po­je­di­nim­ dr­ža­va­ma;­ dele­ga­ci­je­u­de­le­gat­skom­su­sta­vu­SFRJ,­koje­ su­ či­ni­li­ iza­bra­ni­ de­le­ga­ti;­ elek­to­ri­ na­ iz­bo­ri­ma­ za­ ma­njin­ska­ na­ci­o­nal­na­ vi­je­ća­ u­ Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji­ te­ za­ pod­ruč­na­ vi­je­ća­ (žu­pa­nij­ska­ i­ glav­no­grad­sko)­ i­ Hr­vat­sku­ dr­žav­nu­sa­mo­u­pra­vu­u­Re­pu­bli­ci­Ma­džarskoj);­ e)­ javno ili tajno­ (iz­bor­na­ od­lu­ka­ sva­ko­ga­po­je­din­ca­jam­či­se­raz­li­či­tim­meha­ni­zmi­ma,­npr.­za­tvo­re­nim­gla­sač­kim­kabi­na­ma,­za­pe­ča­će­nim­gla­sač­kim­ku­ti­ja­ma­i­ dr.);­f)­slobodno­(bi­rač­ko­pra­vo­shva­ća­se­ sa­mo­ kao­ gra­đan­ska­ du­žnost)­ ili­ obvezatno­(ne­iz­la­zak­na­iz­bo­re­prav­no­se­ka­žnja­va­ –­ te­ško­ća­ma­ u­ do­bi­va­nju­ pu­tov­ni­ca­ i­ vozač­kih­do­zvo­la,­nov­ča­no,­čak­i­za­tvor­ski­i­ sl.,­pri­mje­ri­ce­u­Grč­koj,­Bel­gi­ji,­Austra­li­ji,­ Sin­ga­pu­ru...).­ Una­toč­ raz­li­či­tim­ mo­da­li­teti­ma,­su­vre­me­no­de­mo­krat­sko­bi­rač­ko­pravo­u­pra­vi­lu­je­op­će,­jed­na­ko,­ne­po­sred­no­i­ taj­no,­a­ogra­ni­če­no­je­dr­ža­vljan­stvom,­prebi­va­li­štem,­do­njom­dob­nom­gra­ni­com,­dušev­nim­zdra­vljem­i­upi­som­u­po­pis­bi­ra­ča,­ dok­ je­ pa­siv­no­ bi­rač­ko­ pra­vo­ ogra­ni­če­no­ još­i­vi­šom­dob­nom­gra­ni­com,­ne­spo­ji­vošću­s­ne­kim­funk­ci­ja­ma,­du­ži­nom­na­sta­njeno­sti­i­sl. ­ Pret­po­stav­ka­ ko­ri­šte­nja­ bi­rač­kim­ pravom­jest­upis­u­po­pis­bi­ra­ča­–­prav­ni­do­kument­ko­ji­sa­dr­ža­va­ime­na­svih­oso­ba­s­birač­kim­pra­vom:­tek­upi­som­u­po­pis­bi­ra­ča­ oso­be­ stje­ču­ bi­rač­ko­ pra­vo.­ Po­pi­si­ bi­ra­ča­ raz­li­ku­ju­se­po­to­me­je­li­re­gi­stra­ci­ja­bi­ra­ča­ dra­go­volj­na­ ili­ pri­sil­na,­ op­ća­ ili­ po­seb­na,­ dr­žav­na­ili­osob­na,­a­raz­li­ku­je­se­i­pri­vreme­ni­ili­stal­ni­po­pis­bi­ra­ča.­U­ve­ći­ni­su­vreme­nih­de­mo­kra­ci­ja­po­pis­je­bi­ra­ča­op­ći,­a­ 105

IZBORI

dr­žav­na­ti­je­la­auto­mat­ski­upi­su­ju­sva­ko­ga­ dr­ža­vlja­ni­na­ kad­ na­vr­ši­ za­kon­ski­ pro­pi­sanu­dob­za­stje­ca­nje­bi­rač­ko­ga­pra­va­i­ako­ za­to­ne­ma­dru­gih­za­kon­skih­za­pre­ka­(npr.­ du­šev­no­zdra­vlje),­dok­je­za­iz­rav­ne­iz­bo­re­ za­ma­njin­ska­vi­je­ća­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­i­Repu­bli­ci­Ma­džar­skoj­uve­den­po­se­ban­po­pis­ bi­ra­ča­ za­ sva­ku­ na­ci­o­nal­nu­ ma­nji­nu,­ ko­ji­ se­te­me­lji­na­na­če­lu­do­bro­volj­no­sti,­pri­čemu­je­u­Sr­bi­ji­po­pis­bi­ra­ča­sta­lan,­dok­se­u­ Ma­džar­skoj­re­gi­stra­ci­ja­bi­ra­ča­vr­ši­iz­no­va­ pred­sva­ke­iz­bo­re.­Po­pi­su­bi­ra­ča­na­dr­žavnim­iz­bo­ri­ma­ekvi­va­lent­je­na­ne­dr­žav­nim­ iz­bo­ri­ma­član­stvo­u­od­no­snoj­or­ga­ni­za­ci­ji­ (udru­zi,­po­li­tič­koj­stran­ci­i­sl.). ­ S­ ob­zi­rom­ na­ vr­stu­ in­sti­tu­ci­ja­ ko­je­ se­ us­po­sta­vlja­ju,­ iz­bo­ri­ mo­gu­ bi­ti­ parlamentarni i pred­sjed­nič­ki­(po­sto­ji­i­rje­đi­slu­čaj­ pre­mi­jer­skih­iz­bo­ra),­a­u­ovi­sno­sti­o­ra­zi­ni­ na­ko­joj­se­pro­vo­de­raz­li­ku­ju­se­nadnacionalni­(europ­ski),­nacionalni, regionalni i komunalni­iz­bo­ri.­Osim­iz­bo­ra­za­dr­žav­na­ tijela,­iz­bo­ri­se­pro­vo­de­i­za­čel­ni­štva­razli­či­tih­ ne­dr­žav­nih organizacija (po­li­tič­ke­ stran­ke,­ ci­vil­ne­ /ne­vla­di­ne/­ or­ga­ni­za­ci­je,­ cr­kve­na­ ti­je­la,­ kor­po­ra­ci­je,­ sa­mo­u­prav­na­ ti­je­la­i­dr.).­No­naj­va­žni­je­je­raz­li­ko­va­nje:­ a) kom­pe­ti­tiv­nih­iz­bo­ra,­ko­ji­se­te­me­lje­­na­ neo­gra­ni­če­noj­ mo­guć­no­sti­ bi­ra­nja­ me­đu­ raz­li­či­tim­ po­li­tič­kim­ op­ci­ja­ma­ i­ pot­pu­noj­ slo­bo­di­iz­me­đu­jed­ne­od­njih­(sa­mo­su­to­ iz­bo­ri­u­užem,­poj­mov­nom,­smi­slu);­b)­polu­kom­pe­ti­tiv­nih­iz­bo­ra,­gdje­je­ogra­ni­če­na­ mo­guć­nost­bi­ra­nja­po­li­tič­kih­op­ci­ja­i­dje­lomič­na­ slo­bo­da­ iz­bo­ra,­ a­ ka­rak­te­ri­stič­ni­ su­ za­ auto­ri­tar­ne­ re­ži­me­ (npr.­ iz­bo­ri­ u­ Franco­voj­ Špa­njol­skoj,­ iz­bo­ri­ u­ ne­kim­ la­tinsko­a­me­rič­kim­ze­mlja­ma,­re­žim­Slo­bo­da­na­ Mi­lo­še­vi­ća);­ c)­ ne­kom­pe­ti­tiv­nih­ iz­bo­ra,­ u­ ko­ji­ma­ne­ma­ni­mo­guć­no­sti­ni­slo­bo­de­bira­nja­me­đu­raz­li­či­tim­po­li­tič­kim­op­ci­ja­ma,­ što­je­zna­čaj­ka­to­ta­li­tar­nih­dik­ta­tu­ra­(npr.­u­ so­ci­ja­li­stič­kim­ze­mlja­ma). Izborni­je­sustav­in­sti­tu­ci­o­nal­ni­mo­dus­ unu­tar­ ko­je­ga­ bi­ra­či­ iz­ra­ža­va­ju­ svo­je­ poli­tič­ke­pre­fe­ren­ci­je­u­ob­li­ku­gla­so­va,­unutar­ ko­je­ga­ se­ ti­ gla­so­vi­ pre­tva­ra­ju­ u­ manda­te­ pre­ma­ ni­zu­ ma­te­ma­tič­kih­ po­stu­pa­ka.­ Pre­ma­ pra­vi­li­ma­ od­lu­či­va­nja­ i­ na­če­li­ma­ pred­stav­ni­štva,­ iz­bor­ni­ se­ su­sta­vi­ di­je­le­ 106

na ve­ćin­ske i razmjerne:­ pr­vi­ se­ te­me­lje­ na­ pra­vi­lu­ ve­ći­ne­ i­ na­če­lu­ tvor­be­ sta­bil­ne­ par­la­men­tar­ne­ ve­ći­ne,­ a­ dru­gi­ na­ pra­vi­lu­ raz­mjer­no­sti­i­na­če­lu­pra­ved­no­ga­pred­stavlja­nja­ci­je­lo­ga­bi­rač­ko­ga­ti­je­la. ­ Bi­tan­ su­ struk­tur­ni­ ele­ment­ iz­bor­noga­su­sta­va­izborne liste­–­po­pis­kan­di­da­ta­ no­mi­ni­ra­nih­ za­ iz­bor­no­ na­tje­ca­nje.­ Li­ste­ mo­gu­ no­mi­ni­ra­ti­ po­li­tič­ke­ stran­ke,­ neovi­sni­ kan­di­da­ti,­ gra­đan­ske­ udru­ge,­ po­kreti­ i­ ini­ci­ja­ti­ve,­ a­ po­sto­je­ i­ za­jed­nič­ke­ li­ste­ iz­bor­nih­ ko­a­li­ci­ja.­ Naj­če­šće­ se­ raz­li­ku­ju­ za­tvo­re­ne­ i­ otvo­re­ne­ li­ste.­ Zatvorena­ li­sta­ omo­gu­ću­je­gla­so­va­nje­za­li­stu­i­kan­di­da­te­ sa­mo­jed­ne­stran­ke,­pri­če­mu­po­sto­ji­za­tvore­na­blo­ki­ra­na­li­sta­(re­do­sli­jed­na­li­sti­sasta­vlja­pred­la­gač­li­ste,­a­man­da­ti­se­do­djelju­ju­ pre­ma­ ra­ni­je­ utvr­đe­nom­ re­do­sli­je­du­ na­li­sti)­i­za­tvo­re­na­ne­blo­ki­ra­na­li­sta­(bi­ra­či­ mo­gu­gla­so­va­ti­za­raz­li­či­te­kan­di­da­te­unutar­jed­ne­li­ste,­pa­o­ko­nač­nom­re­do­sli­je­du­ od­lu­ču­ju­bi­ra­či).­Otvorene­li­ste­omo­gu­ću­ju­ gla­so­va­nje­za­kan­di­da­te­s­raz­li­či­tih­li­sta,­a­ pret­po­sta­vlja­ju­slo­že­ne­iz­bor­ne­me­ha­ni­zme­ u­ko­ji­ma­bi­ra­či­ima­ju­vi­še­gla­so­va­te­su­u­ prak­si­znat­no­rje­đi. ­ Iz­bo­re­pro­vo­di­izborna administracija, ko­ja­se­struk­tu­ri­ra­pre­ma­dva­ma­osnov­nim­ mo­de­li­ma:­1.­iz­vr­šna­vlast­i­nje­zi­na­ad­mini­stra­tiv­na­ ti­je­la­ pre­u­zi­ma­ju­ sve­ po­slo­ve­ iz­bor­ne­ ad­mi­ni­stra­ci­je,­ po­seb­no­ lo­kal­ne­ vla­sti;­ 2.­ stal­na­ iz­bor­na­ ad­mi­ni­stra­tiv­na­ ti­je­la,­ ko­ja­ su­ neo­vi­sna­ o­ iz­vr­šnoj­ vla­sti­ i­ pod­lo­žna­pra­vo­sud­no­mu­nad­zo­ru.­Iz­bor­na­ ad­mi­ni­stra­ci­ja­ mo­ra­ bi­ti­ učin­ko­vi­ta,­ po­litič­ki­ne­u­tral­na­i­jav­no­od­go­vor­na­jer­je­njezi­na­ pri­stra­nost­ in­sti­tu­ci­o­nal­ni­ pred­u­vjet­ iz­bor­nih­pri­je­va­ra­i­kri­vo­tvo­re­nja­iz­bor­nih­ re­zul­ta­ta,­če­mu­su­naj­bo­lji­pri­mjer­bi­li­izbo­ri­u­vri­je­me­vla­da­vi­ne­Slo­bo­da­na­Mi­loše­vi­ća­ti­je­kom­1990-ih­go­di­na. ­ Po­li­tič­ki­je­ideal­cje­lo­kup­no­ga­iz­bor­noga­pro­ce­sa­ostva­re­nje­slo­bod­nih­i­pra­vič­nih­ (eng.­free­and­fa­ir)­iz­bo­ra.­Za­to­su­i­su­vreme­ni­ ma­sov­ni­ me­di­ji­ ak­tiv­ni­ ak­ter­ iz­borno­ga­ pro­ce­sa­ jer­ nji­ho­va­ ulo­ga­ ni­je­ sa­mo­ pred­sta­vlja­nje­ kan­di­da­ta­ i­ pro­gra­ma­ ne­go­ i­ ob­li­ko­va­nje­ jav­no­ga­ mi­šlje­nja­ (što­ mo­že­ ima­ti­ po­seb­no­ ne­ga­tiv­ne­ po­slje­di­ce­ ka­da­ me­di­ji­ ni­su­ slo­bod­ni,­ za­ što­ je­ ilu­stra­ti­van­

IZBORI

pri­mjer­ ta­ko­đer­ bio­ Mi­lo­še­vi­ćev­ re­žim).­ Zbog­to­ga­se­pro­pi­su­je­iz­bor­na­šut­nja­–­kratko­raz­do­blje­ne­po­sred­no­pri­je­gla­so­va­nja­u­ ko­jem­je­za­bra­nje­na­sva­ka­iz­bor­na­pro­midžba,­ob­ja­vlji­va­nje­pro­cje­na­iz­bor­nih­re­zul­ta­ta­ ili­ ne­slu­žbe­nih­ re­zul­ta­ta­ iz­bo­ra,­ ob­ja­vlji­vanje­ fo­to­gra­fi­ja­ u­ sred­stvi­ma­ jav­no­ga­ in­formi­ra­nja­–­naj­če­šće­po­či­nje­24­sa­ta­pri­je­da­na­ odr­ža­va­nja­iz­bo­ra,­a­tra­je­do­za­tva­ra­nja­birač­kih­mje­sta.­No­me­di­ji­mo­gu­ima­ti­va­žnu­ ulo­gu­u­kon­tro­li­iz­bor­no­ga­pro­ce­sa. ­ Ma­te­ma­tič­ke­ me­to­de­ pre­tva­ra­nja­ glaso­va­u­man­da­te­svr­sta­va­ju­se­u­metode izbornoga broja i metode najvišega broja. U­ pr­voj­ sku­pi­ni­ broj­ man­da­ta­ sva­ke­ li­ste­ utvr­đu­je­ se­ kao­ ko­lič­nik­ ukup­no­ga­ bro­ja­ gla­so­va­ ne­ke­ li­ste­ i­ iz­bor­no­ga­ bro­ja,­ ko­ji­ se­do­bi­va­di­je­lje­njem­ukup­no­ga­bro­ja­glaso­va­ bro­jem­ man­da­ta­ što­ se­ ras­po­dje­lju­ju­ u­ iz­bor­nom­ okru­gu­ (npr.­ Ha­re­o­va­ me­toda­ u­ iz­bor­nom­ za­ko­nu­ Kra­lje­vi­ne­ SHS­ iz­ 1920.).­ U­ dru­goj­ sku­pi­ni­ po­stu­pa­ka­ manda­ti­se­utvr­đu­ju­di­je­lje­njem­ukup­no­ga­broja­gla­so­va­sva­ke­stran­ke­od­re­đe­nim­ni­zom­ dje­li­te­lja­ (npr.­ d’Hond­to­va­ me­to­da,­ usvoje­na­u­su­vre­me­nom­srp­skom,­hr­vat­skom­i­ ma­džar­sko­me­ iz­bor­nom­ za­ko­no­dav­stvu).­ U­bit­ne­ele­men­te­iz­bor­no­ga­su­sta­va­ubra­ja­ se­i­izborni prag,­ko­jim­se­pra­vo­su­dje­lova­nja­ u­ ras­po­dje­li­ man­da­ta­ uvje­tu­je­ osvaja­njem­od­re­đe­no­ga­bro­ja­po­stot­ka­gla­so­va­ ili­ bro­ja­ iz­rav­nih­ man­da­ta,­ ko­ji­ mo­že­ bi­ti­ zakonski­prag­(za­ko­nom­pro­pi­san­po­sto­tak­ gla­so­va­ ili­ iz­rav­nih­ man­da­ta­ što­ ih­ stranka­mo­ra­osvo­ji­ti­da­bi­ste­kla­pra­vo­su­djelo­va­nja­ u­ ras­po­dje­li­ man­da­ta)­ ili­ prirodni (mi­ni­mal­ni­po­sto­tak­gla­so­va­što­ih­stran­ka­ mo­ra­osvo­ji­ti­u­naj­po­volj­ni­jim­uvje­ti­ma­za­ je­dan­man­dat).

uvo­de­se­raz­li­či­te­mje­re­ko­ji­ma­se­na­sto­ji­ osi­gu­ra­ti­ da­ u­ par­la­men­tu­ bu­du­ pred­stavlje­ne­ i­ one­ ma­njin­ske­ za­jed­ni­ce­ ili­ skupi­ne­ko­je­pri­mje­nom­op­ćih­mje­ri­la­za­raspo­dje­lu­ man­da­ta­ ne­ bi­ is­pu­ni­le­ uvje­te­ za­ osva­ja­nje­ za­stup­nič­ko­ga­ man­da­ta:­ una­prijed­re­zer­vi­ran­za­stup­nič­ki­man­dat­za­predstav­ni­ke­ ma­nji­na­ (Slo­ve­ni­ja,­ Hr­vat­ska,­ Ko­so­vo),­ pro­pi­si­va­nje­ pri­rod­no­ga­ pra­ga­ za­ ma­njin­ske­ li­ste,­ po­seb­ne­ ze­mljo­pi­sne­ ili­ne­ze­mljo­pi­sne­iz­bor­ne­je­di­ni­ce­za­iz­bor­ ma­njin­skih­za­stup­ni­ka­i­dr.­ ­ U­Ma­džar­skoj­se­ne­pri­mje­nju­ju­mje­re­ afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je­na­iz­bo­ri­ma­u­od­no­su­na­ pri­pad­ni­ke­ ma­njin­skih­ za­jed­ni­ca­ te­ je­ pita­nje­ par­la­men­tar­no­ga­ za­stup­stva­ ma­nji­na­ pred­met­du­go­go­di­šnjih­ma­njin­skih­po­li­tičkih­za­htje­va. ­ U­Sr­bi­ji­je­po­sljed­njih­go­di­na­na­re­publič­koj,­ po­kra­jin­skoj­ i­ lo­kal­noj­ ra­zi­ni­ snižen­iz­bor­ni­prag­za­ma­njin­ske­li­ste­sa­zakon­sko­ga­na­pri­rod­ni,­ali­to­na­re­pu­blič­koj­ ra­zi­ni­ ni­je­ pra­ti­lo­ sni­ža­va­nje­ bro­ja­ bi­ra­ča­ ko­ji­ pod­u­pi­ru­ kan­di­dat­ske­ li­ste,­ za­ raz­liku­ od­ voj­vo­đan­ske­ i­ lo­kal­nih­ ra­zi­na,­ gdje­ je­to­uči­nje­no.­Me­to­da­pri­rod­no­ga­pra­ga­na­ re­pu­blič­koj­ra­zi­ni­va­žna­je­sa­mo­za­naj­veće­ ma­nji­ne­ (ma­džar­sku­ i­ bo­šnjač­ku),­ dok­ hr­vat­ska­ma­njin­ska­za­jed­ni­ca,­osim­na­reci­pro­ci­te­tu,­in­zi­sti­ra­na­pro­vo­đe­nju­član­ka­ 9.­Spo­ra­zu­ma­o­za­šti­ti­ma­nji­na­iz­me­đu­Srbi­je­ i­ Hr­vat­ske,­ ko­jim­ se­ Sr­bi­ja­ ob­ve­za­la­ »osi­gu­ra­ti­ za­stu­plje­nost­ hr­vat­ske­ ma­nji­ne­ u­pred­stav­nič­kim­ti­je­li­ma«. ­ Iz­bo­ri­ za­ ma­njin­ske­ sa­mo­u­pra­ve.­ Ma­džar­ska.­ Za­kon­ski­ čla­nak­ LXXVII.­ iz­ 1993.­ o­ pra­vi­ma­ na­ci­o­nal­nih­ i­ et­nič­kih­ ma­nji­na,­ s­ iz­mje­na­ma­ iz­ 2005.­ i­ 2010.,­

­ Na­kon­pre­bro­ja­va­nja­gla­so­va­(u­slu­čaju­par­la­men­tar­nih­iz­bo­ra­i­utvr­đi­va­nja­broja­man­da­ta,­tj.­pred­stav­ni­ka­sva­ke­iz­bor­ne­ op­ci­je),­ iz­bo­ri­ za­vr­ša­va­ju­ pro­gla­ša­va­njem­ iz­bor­nih­re­zul­ta­ta­od­stra­ne­iz­bor­ne­ad­mini­stra­ci­je­te­for­mal­nim­kon­sti­tu­i­ra­njem­novih­pred­stav­nič­kih­ti­je­la. ­ Mje­re­ afir­ma­tiv­ne­ ak­ci­je­ (po­zi­tiv­ne­ dis­kri­mi­na­ci­je)­ ma­nji­na.­ U­ dru­goj­ polo­vi­ni­XX.­st.­u­ze­mlja­ma­sa­slo­že­nim­etnič­kim­ili­vjer­skim­sa­sta­vom­sta­nov­ni­štva­

Izbori­za­HNV,­Subotica,­2002. 107

IZBORI

pro­pi­sao­je­mo­guć­nost­osni­va­nja­mje­snih,­ op­ćin­skih­ i­ žu­pa­nij­skih­ ma­njin­skih­ sa­mo­u­pra­va,­a­po­sto­ji­i­mo­guć­nost­(ne­i­ob­ve­za)­ iz­bo­ra­ dr­žav­nih­ ma­njin­skih­ sa­mo­u­pra­va.­ Osim­op­ćih­uvje­ta,­po­se­ban­uvjet­za­stje­canje­ak­tiv­no­ga­i­pa­siv­no­ga­bi­rač­ko­ga­pra­va­ za­ma­njin­ske­sa­mo­u­pra­ve­jest­upis­u­po­pis­ bi­ra­ča­hr­vat­ske­ma­nji­ne,­ko­ji­se­vr­ši­iz­no­va­ pred­sva­ke­iz­bo­re.­Od­1994.­iz­bo­ri­se­održa­va­ju­sva­ke­če­tvr­te­go­di­ne.­

39).­ Za­ pred­sjed­ni­ka­ glav­no­grad­ske­ i­ župa­nij­skih­sa­mo­u­pra­va­te­Hr­vat­ske­dr­žav­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ mo­že­ bi­ti­ iza­bran­ sa­mo­ ne­ki­ od­elek­to­ra.­ ­ Sr­bi­ja.­ Pr­vo­ Hr­vat­sko­ na­ci­o­nal­no­ vije­će­ od­ 35­ čla­no­va­ iza­bra­no­ je­ 2002.­ posred­nim­(elek­tor­skim)­iz­bo­ri­ma­u­Su­bo­ti­ci.­ Iz­bor­ni­pro­ces­bio­je­ure­đen­sa­ve­znim­Zako­nom­o­za­šti­ti­pra­va­i­slo­bo­da­na­ci­o­nal­nih­ ma­nji­na­ iz­ 2002.­ i­ Pra­vil­ni­kom­ o­ na­či­nu­ ra­da­skup­šti­na­elek­to­ra­za­iz­bor­vi­je­ća­naci­o­nal­nih­ma­nji­na,­ko­ji­je­do­ni­je­la­sa­ve­zna­ vla­da.­Elek­to­ri­su­bi­li­za­stup­ni­ci­i­vi­jeć­nici­hr­vat­ske­ma­nji­ne,­po­je­dan­pred­stav­nik­ sva­ke­hr­vat­ske­or­ga­ni­za­ci­je­te­sva­ka­oso­ba­ ko­ju­je­svo­jim­pot­pi­si­ma­pod­u­pr­lo­100­Hrva­ta.­Taj­nim­gla­so­va­njem,­pre­ma­raz­mjernom­iz­bor­nom­su­sta­vu,­ukup­no­198­iza­šlih­ elek­to­ra­ bi­ra­lo­ je­ iz­me­đu­ li­ste­ A,­ ko­ju­ je­ pred­lo­žio­Fo­rum­HI­OV,­te­li­ste­B,­ko­ju­je­ pred­lo­žio­ DSHV.­ Pri­mje­nom­ d’Hond­to­ve­ me­to­de,­li­sta­A­osvo­ji­la­je­20,­a­li­sta­B­15­ man­da­ta.­ Mje­ro­dav­no­ ti­je­lo­ za­ pro­ved­bu­ iz­bo­ra­bi­lo­je­Sa­ve­zno­mi­ni­star­stvo­za­ljudska­ i­ ma­njin­ska­ pra­va.­ Osnov­ni­ pro­blem­ le­gal­no­sti­ i­ le­gi­tim­no­sti­ tih­ iz­bo­ra­ pro­i­zašao­je­iz­to­ga­što­pot­pi­si­pot­po­re­elek­to­ri­ma­ ni­su­mo­ra­li­bi­ti­ovje­re­ni­od­stra­ne­dr­žav­nih­ ti­je­la,­a­to­je­otvo­ri­lo­pro­stor­za­zlo­po­ra­bu.

­ Mje­sne­ i­ op­ćin­ske­ sa­mo­u­pra­ve­ bi­ra­ju­ se­ ne­po­sred­no.­ Mje­sni­ iz­bor­ni­ sto­žer­ manjin­ske­ sa­mo­u­prav­ne­ iz­bo­re­ ras­pi­su­je­ ako­ u­ da­nom­ na­se­lju­ ili­ okru­gu­ (Bu­dim­pe­šta)­ na­ po­pi­su­ bi­ra­ča­ ima­ naj­ma­nje­ 30­ oso­ba.­ Kan­di­dat­mo­že­bi­ti­oso­ba­ko­ja­je­upi­sa­na­u­ po­pis­i­či­ju­kan­di­da­tu­ru­pod­u­pi­re­ne­ka­građan­ska­ or­ga­ni­za­ci­ja.­ Bi­rač­ se,­ neo­vi­sno­ o­ mje­stu­ sta­no­va­nja,­ mo­že­ kan­di­di­ra­ti­ u­ bilo­ko­jem­na­se­lju.­Kan­di­dat­se­tre­ba­jav­no­ iz­ja­sni­ti­ o­ to­me­ da­ pri­hva­ća­ za­stup­ni­štvo­ da­ne­ ma­nji­ne­ te­ da­ po­zna­je­ nje­zin­ je­zik,­ kul­tu­ru­ i­ tra­di­ci­je.­ Za­stup­ni­ci­ma­ po­sta­ju­ oni­ko­ji­do­bi­ju­nat­po­lo­vič­nu­ve­ći­nu­gla­sova­ (ve­ćin­ski­ iz­bor­ni­ su­stav).­ Za­stup­nič­ko­ ti­je­lo­ mje­sne­ ma­njin­ske­ sa­mo­u­pra­ve­ ima­ 4­ čla­na­ (do­ 2010.­ –­ 5).­ Na­ pr­vim­ iz­bo­rima­ 1994.­ iza­bra­na­ je­ 51­ hr­vat­ska­ mje­sna­ sa­mo­u­pra­va,­a­na­iz­bo­ri­ma­2010.­bi­ra­no­je­ 127­ sa­mo­u­pra­va­ (u­ na­se­lji­ma,­ gra­do­vi­ma­ ­ Dru­go­ Hr­vat­sko­ na­ci­o­nal­no­ vi­je­će­ od­ ili­če­tvr­ti­ma­gra­da­Bu­dim­pe­šte). 29­čla­no­va­iza­bra­no­je­ta­ko­đer­po­sred­nim­ ­ Iz­bo­ri­ za­ žu­pa­nij­ske,­ glav­no­grad­sku­ i­ pu­tem,­ bu­du­ći­ da­ u­ po­se­ban­ po­pis­ birača­ dr­žav­nu­ sa­mo­u­pra­vu­ po­sred­ni­ su:­ svi­ iza- hr­vat­ske­ma­nji­ne­ni­je­bio­upi­san­za­ko­nom­ bra­ni­za­stup­ni­ci­mje­snih­ma­njin­skih­sa­mo- po­tre­ban­ broj­ pri­pad­ni­ka­ za­jed­ni­ce­ da­ bi­ u­pra­va­(tzv.­elek­to­ri)­bi­ra­ju­pod­ruč­no­vi­je­će­ se­mo­glo­pri­stu­pi­ti­ne­po­sred­nim­iz­bo­ri­ma.­ u­da­noj­žu­pa­ni­ji­i­Bu­dim­pe­šti­te­Hr­vat­sku­ Iz­bor­ni­po­stu­pak­ure­đen­je­Za­ko­nom­o­nadr­žav­nu­ sa­mo­u­pra­vu­ pre­ma­ raz­mjer­no­me­ ci­o­nal­nim­ vi­je­ći­ma­ na­ci­o­nal­nih­ ma­nji­na­ su­sta­vu,­a­ras­po­dje­la­man­da­ta­vr­ši­se­pre- iz­ 2009.­ Na­ elek­tor­skoj­ skup­šti­ni­ 2010.­ u­ ma­d’Hond­to­vo­me­pra­vi­lu.­Svoj­glas­mo- Su­bo­ti­ci­elek­to­ri­su­bi­li­oso­be­ko­je­je­podgu­da­ti­za­li­ste,­pri­če­mu­je­na­iz­bo­ri­ma­za­ u­pr­lo­100­oso­ba­ko­je­su­se­de­kla­ri­ra­le­kao­ dr­žav­nu­ sa­mo­u­pra­vu­ do­ 2006.­ uvi­jek­ bi­la­ Hr­va­ti­i­či­ji­su­pot­pi­si­pot­po­re­bi­li­ovje­re­ni­ jed­na­li­sta­–­Sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Ma­džar­skoj,­ u­su­du­ili­dru­gim­dr­žav­nim­ti­je­li­ma.­Ukupjer­je­je­di­no­on­is­pu­nja­vao­uvje­te­za­kan­di- no­134­iza­šla­elek­to­ra­bi­ra­la­su­taj­nim­gladi­ra­nje­li­ste­(10%­od­ukup­nog­bro­ja­elek- so­va­njem­ pre­ma­ raz­mjer­nom­ iz­bor­nom­ to­ra),­a­2011.­svo­ju­li­stu­imat­će­i­Dru­štvo­ su­sta­vu­ iz­me­đu­ li­ste­ br.­ 1­ Hr­vat­ska­ li­sta­ gra­di­šćan­skih­Hr­va­ta.­Od­2011.­žu­pa­nij­ske­ za­ europ­sku­ Sr­bi­ju,­ ko­ju­ su­ či­ni­li­ udru­ge­ i­glav­no­grad­ska­ma­njin­ska­skup­šti­na­imat­ i­ po­je­din­ci­ oku­plje­ni­ oko­ be­o­grad­ske­ Deće­7­(pri­je­9)­čla­no­va,­a­Hr­vat­ska­dr­žav­na­ mo­krat­ske­ stran­ke,­ te­ li­ste­ br.­ 2­ DSHV­ i­ sa­mo­u­pra­va­29­vi­jeć­ni­ka­(u­pr­va­tri­man- hr­vat­ske­ udru­ge,­ s­ udru­ga­ma­ i­ neo­vi­snim­ da­ta­ ima­la­ je­ 51­ čla­na,­ a­ 2006.­ bi­lo­ ih­ je­ elek­to­ri­ma­oku­plje­ni­ma­oko­De­mo­krat­sko108

IZ­LO­ŽBA

ga­sa­ve­za­Hr­va­ta­u­Voj­vo­di­ni.­Pri­mje­nom­ d’Hond­to­ve­ me­to­de,­ li­sta­ oku­plje­na­ oko­ DS-a­osvo­ji­la­je­11­man­da­ta,­a­li­sta­ko­ju­je­ pred­vo­dio­DSHV­18­man­da­ta.­Mje­ro­dav­no­ ti­je­lo­za­pro­ved­bu­iz­bo­ra­bi­lo­je­Mi­ni­starstvo­za­ljud­ska­i­ma­njin­ska­pra­va.­Pi­ta­nje­ le­gi­tim­no­sti­ po­sred­no­ga­ iz­bor­no­ga­ su­stava­ubla­že­no­je­jam­stvom­le­gal­no­sti­ko­je­je­ pru­ži­la­ovje­ra­pot­pi­sa­pot­po­re­elek­to­ri­ma.

šće­ dr­ža­li.­Ta­ko­ Mar­tin­ Dža­vić­ na­ iz­lo­žbi­ pri­ka­zu­je­ ne­ko­li­ko­ por­tre­ta­ (Moja majka, Moj otac, Autoportret…),­za­vi­čaj­ne­pej­zaže­et­no­lo­ško­ga­pri­zvu­ka­(Bu­nje­vač­ki­kraj, Sa­laš­sa­Či­ke­ri­je, S­ve­če­ri­na­sa­la­šu, Zimska­noć…),­stu­di­je­ak­to­va,­stu­di­je­por­tre­ta,­ mo­ti­ve­grad­skih­uli­ca­(Te­ra­zi­je, Skadarska ulica, Ulica iz Prištine…)­ te­ te­me­ po­put­ Mo­tiv­ s­ Ko­so­va­ –­ Mu­ra­to­vo­ tur­be.­ Me­đu­ če­tr­na­est­ iz­lo­že­nih­ ra­do­va­An­ge­li­ne­ MačLit.:­ M.­ Ka­sa­po­vić,­ Izborni leksikon,­ Za­greb,­ 2003;­ S.­ Ba­čić,­ Osvrt­ na­ pro­ble­me­ i­ per­spek­ti­ve­ ko­vić­ na­šle­ su­ se­ ko­pi­je­ sta­rih­ maj­sto­ra­ i­ po­li­tič­ke­re­pre­zen­ta­ci­je­ma­nji­na­u­Sr­bi­ji,­Habitus, pej­za­ži,­dok­je­Je­le­na­Čo­vić­iz­lo­ži­la­ne­kobr.­ 9-10,­ No­vi­ Sad,­ 2003-2004;­ G.­ Ba­šić,­ K.­ Cr- li­ko­ ko­pi­ja­ re­li­gij­ske­ te­ma­ti­ke­ (Marija s

njan­ski,­Po­li­tič­ka­par­ti­ci­pa­ci­ja­i­kul­tur­na­auto­no­ mi­ja­na­ci­o­nal­nih­ma­nji­na­u­Sr­bi­ji,­Be­o­grad,­2006;­ M.­ Paj­van­čić,­ Iz­bor­ni­ si­stem­ i­ pra­vo­ na­ci­o­nal­nih­ ma­nji­na­ na­ re­pre­zen­to­va­nje,­ Glasnik Advokatske komore Vojvodine,­3-4/2007,­No­vi­Sad;­S.­Ba­čić,­ Ma­ki­na­ci­je­ iz­van­ oči­ju­ jav­no­sti,­ Hr­vat­ska­ ri­ječ, br.­375,­Su­bo­ti­ca,­2010;­Hr­vat­ska­ri­ječ,­br.­1,­378,­ Su­bo­ti­ca,­2003,­2010;­Hrvatski glasnik,­br.­34,­39,­ 40,­41,­42/2010,­Bu­dim­pe­šta. S.­Ba­čić­i­Ž.­Man­dić

IZ­LO­ŽBA­SU­BO­TIČ­KIH­BU­NJE­VAČKIH SLIKARA,­pr­va­skup­na­iz­lo­žba­bunje­vač­kih­ sli­ka­ra,­ otvo­re­na­ u­ su­bo­tu­ 26.­ XI.­ 1927.­ u­ ve­sti­bi­lu­ Grad­ske­ ku­će­ u­ Subo­ti­ci.­Otvo­re­nje­je­odr­ža­no­u­sklo­pu­progra­ma­u­po­vo­du­ot­kri­va­nja­spo­me­ni­ka­ca­ru­ Jo­va­nu­Ne­na­du­na­grad­skom­tr­gu,­od­no­sno­ obi­lje­ža­va­nja­400.­ob­ljet­ni­ce­nje­go­ve­smrti.­ Uz­ su­dje­lo­va­nje­ od­bo­ra­ za­ pro­sla­vu­ te­ ob­ljet­ni­ce,­Iz­lo­žbu­su­bo­tič­kih­bu­nje­vač­kih­ sli­ka­ra otvo­ri­la­je­Ta­sa­Ma­noj­lo­vić,­su­pruga­ ve­li­ko­ga­ žu­pa­na­ Du­ša­na­ Ma­noj­lo­vi­ća,­ ko­ja­je­bi­la­i­nje­zi­na­po­kro­vi­te­lji­ca.­

Naslovnica­kataloga Izložbe­subotičkih­ bunjevačkih slikara

Isusom, Isus­me­đu­an­đe­li­ma, Chri­stus…),­ ne­ko­li­ko­ ak­to­va,­ lo­kal­nih­ pej­za­ža­ (Pa­lić, Pre­dio­ iz­ su­bo­tič­ke­ oko­li­ce…),­ pej­za­žne­ pri­ka­ze­go­di­šnjih­do­ba­(Jesen, Ljeto, Zima) te­sli­ke­mi­to­lo­ške­te­ma­ti­ke.

­ Su­bo­tič­ki­ ko­lek­ci­o­nar­ dr.­ Jo­van­ Mi­lekić,­ osni­vač­ ne­ka­da­šnje­ga­ Bač­ko­ga­ muze­ja,­otvo­re­no­ga­u­lje­to­1927.­u­Ma­noj­lović-pa­la­či­ u­ Su­bo­ti­ci,­ ot­ku­pio­ je­ ne­ko­li­ko­ ra­do­va­s­te­iz­lo­žbe­za­svo­ju­ko­lek­ci­ju.­Ona­ ­ Iz­lo­žba­je­bi­la­pro­daj­na,­a­svo­je­su­ra- je­na­kon­Dru­go­ga­svjet­sko­ga­ra­ta­ve­ćim­dido­ve­ pri­ka­za­li­ su­bo­tič­ki­ sli­ka­ri­ Mar­tin­ je­lom­ušla­u­sa­stav­Ga­le­ri­je­Ma­ti­ce­srp­ske­ Dža­vić,­ Je­le­na­ Čo­vić­ i­ An­ge­li­na­ Mač­ko- u­No­vom­Sa­du,­a­ma­nji­dio,­ko­ji­se­od­nović.­Ve­ći­dio­iz­lo­žbe­či­ni­le­su­sli­ke­Mar­ti­na­ sio­ na­ sli­ke­ »bu­nje­vač­kih­ sli­ka­ra«,­ na­la­zi­ Dža­vi­ća,­ ta­da­šnje­ga­ sti­pen­di­sta­ gra­da­ Su- se­ u­ li­kov­noj­ zbir­ci­ Grad­sko­ga­ mu­ze­ja­ u­ Subotici. bo­ti­ce,­ko­ji­je­iz­lo­žio­pe­de­set­svo­jih­ra­dova:­akva­re­le,­ulje­ne­sli­ke­i­cr­te­že,­i­to­one­ Lit.: Iz­lo­žba­su­bo­tič­kih­bu­nje­vač­kih­sli­ka­ra­(ka­tako­ji­su­na­sta­li­u­Su­bo­ti­ci­pri­je­ško­lo­va­nja­ log),­Su­bo­ti­ca,­1927;­Neven,­3.­XI.­1927,­10.­XI.­ te­ one­ iz­ raz­do­blja­ ško­lo­va­nja­ u­ Be­o­gra- 1927,­Su­bo­ti­ca;­Car­Jo­van­Ne­nad,­u:­Zemljodilski du­ od­ 1927.­ Je­le­na­ Čo­vić­ iz­lo­ži­la­ je­ tri- ka­len­dar­ za­ pre­stup­nu­ 1928,­ Su­bo­ti­ca,­ 1927;­ Pola­ga­nje­ te­me­lja­ spo­me­ni­ku­ Ca­ra­ Jo­va­na­ Ne­na­da,­ de­set­šest,­a­An­ge­li­na­Mač­ko­vić­če­tr­na­est­ u:­Ze­mljo­dil­ski­ka­len­dar­za­pre­stup­nu­1928,­Su­bora­do­va.­ Ka­ta­lo­ški­ po­pis­ iz­lo­že­nih­ ra­do­va­ ti­ca,­ 1927;­ O.­ K.­ Nin­kov,­ Mar­tin­ Dža­vić­ (1900.­ ujed­no­je­i­pri­kaz­te­mat­sko­ga­pod­ruč­ja­ko- 1957.), Subotica, 2001. Lj.­Vu­ko­vić-Du­lić je­ga­ su­ se­ auto­ri­ do­ to­ga­ vre­me­na­ naj­če109

TISKANJE­OVOG­SVESKA­POMOGLI­SU: Ministarstvo­kulture­Republike­Srbije Pokrajinsko­tajništvo­za­kulturu Ministarstvo­znanosti,­obrazovanja­i­športa­Republike­Hrvatske Generalni­konzulat­Republike­Hrvatske­u­Subotici JKP­Suboticaplin,­Subotica Samostalni­sindikat­radnika­u­komunalnim­i­srodnim­djelatnostima­Hrvatske,­Zagreb

TISAK Printex Subotica

NAKLADA 1500