Hercegovina : Antropogeografske studije [PDF]

Zitiervorschau

СРПСКА КРАЉЕВСКА АRАДЕМИЈА СР!IСКИ ЕТВ:ОГРАФСRИ ЗВОРИИR КЊИГА .ДВАНАЕСТА

НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА КЊИГА

Са

1 e11u

Ј те1ету

1

VI.

Ат1ае1• е1.

11.

YPP.ДllO

Д-р Ј. ЦВИЈИЋ

У БЕОГРАДУ ШTЛ:llllAflO

У

ЛРЖАnНОЈ

'

IЈIТЛМПЛРИЈИ

Kl'AЉF.ЯJlllF.

СРГ.ИЈЕ

1909

D1g111zed

ьу Goog le

СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК

ИЗДАЈЕ

СРПСКА КРАЉЕВСКА АRАДЕМИЈ А

.

КЊИГА АВАНАЕСТА

----~----

Ј lllTЛMllЛHO

).

BEOrPAJl.J

ДРЖЛВЈIОЈ

ШТЛМПЛl'ИЈll

Кl'ЛЉИВИRЕ

Cf'BMJE

1008.

D1g111zed

ьу Goog le

НАСЕЉА

СРПСКИХ ЗЕМАЉА

РАСПРАВЕ И ГРАЂА

СА 6 СКИЦА У ТЕКСТУ И АТЛАСОМ СВ. VI.

Уl'l~ДИО

Д-р ј. ЦВИЈИЋ.

У DЕОГР A./t,f UITA:\IПAHO

У

дl'ЖAllllOJ

llJTA:llllAl'ИJИ

ltl'АЉЕПИН~:

Сl'БИЈЕ

1009.

01 9itized

ьyGoogle

САДРЖАЈ ДВАНАЕСТЕ :К~ИГЕ Е'rНОГРЛФСКОГ ЗБОРКИКА

стr•н•

д-Ј Ј11то Д11.1Ј1р

Увод

-

Херцеrоввна:

• · · · · · . · •.... ·

1

Опште reorpaфoice осо~ине

6

1. 81\1 1 11•0•1) 11•А11 . 11. Оа•те •111"11 0006110 ·

6 7

Mo~o,onja

7

• • . . . • . Ш. Јт18'&Ј 11ааот111 · • . · ·

13 18

R.аиха

IV. Aaтp11oreorpa.011 аа•11Ј1 1от1")011 •••11т1 ·

24

L OcтlUUI -.ie,\11C'lop1jc&or •••ота • · · · · · б. Периода uaCJ1•ne 11:у.1туре • • · • • · · •

2t 27

в. Преr.1ед IOAH'l'll•Ke вро•АОСТI АО OCllИl.,.a ср1с11:11х

Ap&ua на Ба.t1аис1ок По.1уострву · • · • · · 34 V. Е1010•011 1"•111 . • · . · · • • · · • · • • · :17 1. Oawn ripNlptANll rrapaпep. Ва.нwје a1p•rr1JAf'1pнo 6-Ае • • . . . . • • . . • • • • • 2. Bpcre нamrpene мој•н · · · · · · ·

:Ј. Врсте

cro.apcr•a

37

41 44 45

м мо•аАтrа rrparaмa

1. Xyмcrro " 11уА11мс10 cro•apcr•n • • Иауаежци • · · • • • · · • • · 11. Cro•apcreo aOlpwtl • ьcmriu ама·

47 57 59

в. Ввс1нсв:е прu1&е в врсте сто•арства

G. VI.

г

Утицаји ~арата и раава 1р1вред11а IJ'I01aњa

1. Оu•тк аu.у1ци

67

1006111 lllOIAll. • • • • • . • • 1. ПOAo.qi w na •аро ... • •С1ЈЮ11Жtи1 2. Помжqј ,,. na сма . · · · · · · · 3. Пonty~•tIO, rry~ crqj1 • • • · ·

71

•••••

71 77

v

Vll.

tiЗ

· • · · · ·

8(1

Ornмnt •paueA .ир~аu• мopOANI су'8 11111 061аст1, 11ао1А1а 1 1.pyrax •)•ота · • · •

ОО

!15

1. И..ем ~-. rroja су аОС!'аАа у " " с раз11шt apir

11.

l

ро..,._.. особwМСl.8а • • · • · • • • • • · · · · 96 rroja су 113'8А8Ха •З ммема разнv.:с 6pacra1a, ао •рсrама А1ЈАС101 замшtаЈЮ • AP1Jnul феtЮЈНМ.,..а А1ЈAOflOI -...ora • • • • · • • • · · 99

Нмен сма,

D1g111zed

ьу Goog le

VI СТРАН&

VIII. Постанак се.1а к nоркје1.10 стано1н1wт1а • 1. Л0Амnа111tа ~ео1раф11ја Херце~овине у среАн.ем w.jexy . 2. О aocr11нrty сеА/Ј · • · • llopмjertAO СТ/ЈfЮ11ШШТlа

• • . • . . .

1. Сrар~~нци · · · · · · · · · · · · Народно

11редање и

ис"rорнјс1е

брас~внна

2.

Ми~рацчје

J()ti

106 112 114

114 11нјо

читаве унутрашњости и постанак садашње цјеЈЈокупве

српоао­

хрватске и бугарске језичне

в•јека:

области ве потиче из

VII.

то је резултат дугог процеса, који се је вијековима постепено развијао. Мање или више упорно одржавање античке геогра.аке

воменюrатуре показује гдје јачи.

је овај процес био слабији а г~е

(Jirecek, Die Romanen etc.

с.

3.)

У томе се одликује о6Ј1аст

Саве и Дунава. у којој се антички називи дуго држе, док ое).

унутрашњости

Да.11мације (данашњој Босни с дијеЈЈовима

цеговине), јаке промјене

ота рих градова данас потпу но сливу Јадранског

Мора

Неретва. Посљедице

гдје је велика веt.ива

ocjet.ajy вадржа

ових

заборављена. Од свих

р•јева ~­

измијењено античко име само

великих

промјена су разноврсне. О тоие

Хер­ ••ева

t.e

политичких и

етвогра•с&11х

се ваше говорити у о~еа.х~·

о оредњев1ековно111 херцеговачком становништву. 1 )

') С1и цитати у пос.~.едње• двјеАу овоr uанка су на дје.аа аро•. •eu: .Die Romanen in den St!dten Dalmatiens wlhrend dea М:ittelalterв. achriften der k. Асе. d. Wies. Phil - hiet. СЈ. XL VIII, с. 9-34).

D1g111zed

ьу Goog le

J~­

(Den~

37

UРЦВГОВВВА

V.

Ьоио•оке пр:ааике.

Опште је позната ствар да су густина, ве4ичина и тип

насе.ља

Осим

у

многоме зависни од економских при.11ика.

тога доказано је и то

(автропогеограФским ис­

питивањима у многим дијоловима Европе) да су све веће промјене у

економским приликама

утицале у

мјери и на судбину насе.ља. Поред те

великој

посредне имају

разни облици привреде и једву непосредну важност и то као

rеограФски

научни

објекат.

Опи велики ути­

цаји, које врши природа на врстама привреде појединих

эема.ьа, долазе веhином

површине.

Утврдити

од појединих особина зем.љине

утицаје

uривреднвх

разини врстама насе.ља и испитати

начине

прилика ва и

законе,

по

којима природа зем.ље утиче на главне облике привреде биће главни зада.так овог одје..ька.

1.

ОППГЈ.'и привредни Еараю'Т'ер. Важније аrри­ ЕУЈI'Т'урно би.ље. Познато је да је привреда једне зем.ље на првом

мјесту

зависна од природних

природног

особина,

богатства са.ме зем..ье.

специјално од

То особито вриједи

у земљама примитивне привреде, у зем..ьама нејаке ин­

дустрије и скучена саобраћаја с другим зем..ьама. Кад с овог

гледишта

проматрамо

видимо да је њена привреда

привреду

Херцеговине,

на првом мјесту зависна

од особина саме зема..ьске површине, пошто се досад 11спитани слојеви зем..ъе не могу са сигурним изгледом

ва већу вредне

корист

никако

важности

саме

експлоатисати.

зема..ъске

Због те

површине

при­

геограФска

паука :мора привреди ове зем.ље обратити већу пажњу, вего

што би то чинила у другим областима.

Три су rеоrраФска момента, који су били од већег привредног зна.чаја, а то су: геограФски положај вем..ье, затим

Феномени

карста и

пласт:1чке

са

климским

осо­

бинама зем.ље.

D1g111zed

ьу Goog le

ЗА

ЈЕВТА

Због тога,

wто је

ДВЈIИЈЕРЛ

готово

цијела Херцеговина у

познатој агрикултурно незгодној об..tасти нарста, земљо­ радња

се

мог.ла јаче

развити саио у већим

карсним

депресијама, пространијим рјечним долинама и ниским

карсним

заравнима,

у

којима

је

цроцес

стијена био интензивнији · од денудације.

растварања

За привреду

у карсту од пресудног значаја је то, што његов терен није згодан за стварање ових двају врста продуктивне земље (земље од распадања и речних наПАава\ а томе су

~~риве двије његове особине: условљено

сиромаштво

у

пукотинама

воденим

у

кречњаку

млазеви.ма

на

повр­

шини и хемијско растварање кречњака. Пошто су речнt> долине

у карсту у опште ријетке,

карена по..ьа су је­

дине морФолошке јединице, које су од важности аа зем­

љорадњу.

По

поља чине

рачуну

тек

10°/0

Е.

Рихтера

ције.ле

површине

карсне

карсних

об.ласти 1 1,

а ако

узмемо да је велик дио поља, било због ш..ьунковитоr и пјесковитог састава, било због дуготрајних инунда­ ција, врло мало способан за агрикултуру, разумљиво је да се агрикултура у овој эем..ьи мјери

развити

да

зем.љи да

не може никад у тој

пр11вредни

агрикултурни

карактер. Осим оваког тда од важности су за привреду и она многа врела по карсним

по..ьима, која дају по­

требну влагу пољским усјевима и тако компензуј)• до­ некле оне штетне утицаје који до.tазе од ..ьетне суше и

од

неправилна

распореда

..ьетне

кише.

Због ових раз.лога већи дио Херцеговине био је и остао све до данас искључиво сточарска област. Сва­ како се утицајима ових терена да објаснити, што је у

Босни и Херцеговини експорт жита, брашна и Apyr11x житних

uродуката

много

мањи

од

импорта,

а

експорт

стоке и сточних продукат~ необично већи од импорта.•,

•) Beitrll.ge zur Geographie

etc:.

W.

М. Х.

'81.

1) Ово се •оае 1вдјети у трrовивсв:ЈОI бuавсвјuа, в:оје 1е11...с&&

111даје rод11шње вод нас.аово11:

Die Ergebnisвe der

auвwll.rtigen

Handel

and der Hercegovina.

D1g111zed

ьу Goog le

a.a-.ta

Вoauiens

39

ХВРЦВГОВИВА

У овоме великом агрикултурнои сиромаштву земље

изузетак чине области, које су способне за куАтуру Аозе и Аувава. ААи те су области на првом мјесту зависне од висинских apu..tuнa и на тај начин АОАаэиио на расма­

трање утицаја оног другог. ФизиогеограФског Фактора.

Познато

је

да су дуван и лоза

низинске биљке.

Лоза је ограничена на ·најниже дијелове Херцеговине.

Њена обАаст распрострањења с обАасти

медитеранске

подудара се у гАавном

Флоре

су виноградарске обАасти

у Херцеговини. Двије

у Херцеговини

сАив доње

:

Неретве са оном нижом западном Херцеговином, а затим

област око Требиња и Rорјениhа гдје она, слично ме­ дитеранској вегетацији, чини изоловано острво. Изузев

горњи дио Неретве нема винограда у завадној Херце­ говини на висинама изнад

300

м., колико се

то

nри­

б.лижно може одредити. Због повнатих

висинских

је привреда несразмјерно

падној

Херцеговини

пречни

планински

и

јаче

због

бедем

прилика виноградарска развијена

истих

оштро

у нижој за­

приАика

затвара

онај

по­

с истока ту

випоградарску обАаст, а эбоr релативне велике висине

у прегибА11 измеl)у Дубровника и Требиња требињско­ корјениhка виноградарска обАаст постала је изолована.

Као и у другим културним и природю1~ особинама ове эем.ъе и овдје Нере·гва чини вео.ма веАики иэузетак. Она ј~ линија, којом виноград у унутрашњост најдубље

прtЈдире (до оваком

43° 42' о. ш. 300 до 350 иl. Чини се да у

затвореним

долинама

виногради

моrу

на много

већим висинама успијевати него на отвореним заравнима.

Лоза на одрљама рађа и на много већим висинама (око

БилеЬе на висини од

500

до

550

м.) а дивља Аоза

(вињаrа) на још већим, аАи оне немају готово никаква привредног значаја.

Од висинских r~ри.лика у ве.ликој мјери 3ависна је и ну.А.тура дувана. И ако је

најбољи дуван

1~1з

D1g111zed

мјеста

ьу Goog le

40 са

ЈВВТА

висином

испод

250

ДВДЯЈЕРА

м. !дијелови

требињског,

сто­

лачког, мостарског и љубушког котара) ипак ов расте

и на висинама од

и више метара апо. висине (би­

500

лећски, љубињоки и дијелови мостарског котара). сине између

600

и

650

м.

Ви­

чине задњу висинску зону,

rдје дуван може имати неку привредну важност. С.tичао дувану

понаша ое и кукуруз,

најважнија врста

жита

читаве аемље. Њега нема нигдје изнад висине од

800 11. 1) од 700 м.

а привредну важност губи веh на висинама

Ни дувана ни кукуруза нема веh у цијелом гатачком, невесиљском и дувањском котару, и у дије.1ови11а ви­

шим од сије

.

800

м. других котара. Мјесто кукуруза тамо се

јечам и раж.

Привредно веома важпа је и кртола. Супротно овим

трима биљкама она успијева у свима областима. Пошто t"1 њој веома потребна киша, она супро·rно дувану бо.ье

t-1ађа на већим висинама, rдје има више кише и гдје је ова преко љета нај правилније распоређена.

Земља би дакле морала

на

првом

по геолошком

мјесту

бити

саставу свога тАа

сточарска.

привредна

облас·r. Али што читава земља није добила искључиво

тај Rарактер, узрок је приморскн положај и пластика земље,

према

којима су се разввАе особите

кли11ске

и вегетационе прилике. Ове три природом земље усАов­ .л-.ене

врсте

11р11вреде

">Етног. Збор.« >> Г Аас.

зем. муз.

упуштати

у

1908. 111.) ;

детаљније

па ћемо издвојити

затим

V. 695-712,

због тога не морамо се овАје

приказивање

главне

тога

материјuа,

врсте с најпотребнијим на­

номенама.

Држећи се турског

имовинског законика,

ми смо

раэАикооали .1\ВИјЕ' главне врсте имања, а то су: му.t­

кови

1ми.11hа

у

народном

говору),

потпуно

слободна

имања би.110 приватних лица, би.110 разних установа, а затим државна имања у најширем смислу. Међу

муАковима

раз.1111кова.ли

смо

муАкове

при~

ватних особа (кућа с окуhн11цом у величини до пола ду­ нума) и вакуФске мулкове. У државн11м групе и то:

имањима

издвојили

ерази-мирије,

тупљена имања,

затим

мере,

насљедна,

шуме

и

смо ОА

три

главне

државе ус­

испаше поједи-

D1g111zed

ьу Goog le

42

ЈЕФТА

ДЕДИЈВРА

них села и неустуаљвна државна имања, која су у овој земљи

познате

под

11 царске((

именом

или

»продајне

п.11.анине(