127 55 1MB
Serbian Pages 219-244 [26] Year 2007
UDK 339.7 336.67(100) PREGLEDNI NAU^NI RAD
Rajko Bukvi}
UPRAVQAWE KRIZNIM SITUACIJAMA – SLU^AJ FINANSIJSKE PIRAMIDE MMM SA@ETAK: U radu se razmatra MMM, jedna od najpoznatijih finansijskih piramida nastala u zemqama koje su tokom devedesetih godina HH veka prolazile kroz proces tranzicije. U uvodnom delu pokazuje se da finansijske piramide nisu nikakav izum ovog perioda, da su nastale mnogo ranije i da su ~esto poga|ale upravo razvijene tr`i{ne privrede (Holandija, Francuska, Engleska i dr.). Potom je dat kra}i osvrt na istorijat piramide MMM, nastale po~etkom devedesetih godina prethodnog veka. U kqu~nom delu rada prikazane su akcije specijalno unajmqene Crisis Management Group (CMG) kojima je MMM-u pomognuto da prevazi|e krizni period iz sredine 1994. i da na taj na~in postane verovatno jedinstvena piramida na svetu kojoj je po{lo za rukom da nastavi uspe{no s radom i posle finansijskog sloma. KQU^NE RE^I: Kriza, finansijske piramide, tulipmanija, upravqawe, AD MMM, bra}a Mavrodi, Savez akcionara MMM, Crisis Management Group.
UMESTO UVODA Jedan od najintrigantnijih dru{tvenih fenomena koji su se tokom posledwe decenije HH veka „obru{ili” na zemqe u tranziciji i na wihovo ve} osiroma{eno stanovni{tvo svakako su bile finansijske piramide. Publicitet koji ih je pratio, wihov uticaj i iznad svega posledice koje su ostavile, zna~ajno su uzdrmale ova dru{tva tako da su mnogi, ne ba{ bez osnova, jednostavno po~eli da ih smatraju nerazdvojnim produktom i pratiocem tranzicije, odnosno {ire posmatrano-posledicom „komunizma” u kojem su gra|ani postali lakoverni, zatupqeni, nepreduzimqivi, itd. Naravno, kao i ve}ina uobi~ajenih predstava i navedena je, u stvari, samo delimi~no ta~na. Ta~no je, naime, da su upravo ta dru{tva tokom 90-ih godina pro{log veka pre`ivela brojna iskustva ovakvog tipa. Ali, vezivati takve afere samo za to vreme i samo za te zemqe nije ni najmawe ta~no. Privredna istorija pokazuje prakti~no bezbroj primera finansijskih piramida tokom prethodnih, ne{to mawe od ~etiri, stole}a, dakle,
220 u periodu koji se uobi~ajeno naziva epohom kapitalizma, ili Novim dobom, a koju karakteri{e pojava bur`oazije kao klase, nastajawe kapitalisti~kih odnosa proizvodwe, pove}awe koli~ine novca u opticaju, itd. I naravno pojava prvih nov~anih berzi. Pri tome, kako istorija pokazuje, finansijske piramide nisu „poga|ale” odre|eni tip naroda, odnosno zemaqa – one se, recimo, ne mogu povezati s ju`wa~kim temperamentom, a {to bi neko mogao da pomisli uva`avaju}i odre|ene stereotipe. Naprotiv, ve}i broj piramida dogodio se, u danas razvijenim zemqama van podru~ja za koje se vezuje taj temperament, u Holandiji, Engleskoj, Francuskoj, SAD i dr. Znatno je bli`e razumevawu stvari ako se ka`e da pogodan ambijent za nastajawe finansijskih piramida ~ine uslovi ekonomske neizvesnosti i da wihovo nastajawe i uspeh (ma koliko kratkotrajan) nisu mogu}i bez aktivne podr{ke dr`ave.1 MALO PREDISTORIJE Prva finansijska piramida stvorena je u Holandiji (tada: Ujediwene Provincije), jo{ u prvoj polovini XVII veka, ta~nije 1630. godine. Ona je povezana s tulipanima, koji su jo{ sredinom XVI stole}a doneti u Evropu iz Otomanske imperije, da bi wihovo ozbiqno uzgajawe otpo~elo krajem tog veka. Tulipani su vrlo brzo postali izuzetno popularni, stekav{i statusni simbol, naro~ito u okviru vi{e klase koja se takmi~ila u posedovawu retkih sorti koje su dobijale razna egzoti~na imena ili pak imena po holandskim admiralima. Pomenuta konkurencija dovela je do izuzetno visokog rasta cena tulipana, i wihove lukovice postale su vrlo brzo predmet prave finansijske groznice. Tako je ve} 1623. zabele`eno da je lukovica jedne poznate sorte ko{tala vi{e od hiqadu holandskih florina, dok je prose~an godi{wi dohodak u to vreme bio 150 florina. Vrhunac tulipmanije2 bio je u godinama 1635–1637. Tako je 1635. zabele`ena prodaja 40 lukovica tulipana za 100.000 florina3, a rekordna cena postignuta je u Harlemu, kada je lukovica najpoznatije sorte (Semper August, slika 1) prodata za 6.000 florina Groznica je, sve u svemu, trajala 2–3 godine, tokom kojih su tulipani razmewivani za zemqu, 1 Oba navedena momenta isti~e B. Dimitrijevi}, i to kao pouku iz najpoznatije od finansijskih piramida u istoriji, piramide Xona Loa. (Model funkcionisanja Dafiment-banke, Ekonomska misao, broj 1–2, 1993, str. 1.) 2 Tulipmanija (ili tulipomanija), naziv kojim je ozna~ena ova finansijska groznica, postao je i metafori~ni naziv za sve vrste velikih finansijskih mehura (bubbles), odnosno finansijskih piramida.. 3 U jeku afere, za lukovicu sorte Admiral Lifken cena se popela na 4.400 a za sortu Semper Avgust na 5.500 holandskih florina. U to vreme, pore|ewa radi, dobro utovqena sviwa ko{tala je 30 florina, bure piva zapremine 1.144 litra – 8 florina, mu{ko odelo 80 florina, a krevet s kompletnom opremom 100 florina. (A. B u { k o v, Dom s privideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, (2005). Moskva, str. 15.)
221 stoku, ku}e, a kupovane su i lukovice koje su tek zasa|ene pa i one koje }e biti proizvedene.4 Me|utim, u februaru 1637. trgovci su konstatovali da za tulipane vi{e ne mogu da ostvaruju tako visoke cene i po~eli su da ih prodaju. Tada su qudi posumwali da tra`wa vi{e ne}e rasti i zavladala je panika. Mehur je eksplodirao. Piramida se zatim naglo uru{ila, ostaviv{i hiqade Holan|ana, ukqu~uju}i biznismene i dostojanstvenike, kona~no i bespovratno finansijski razorenim.
Slika 1. – Semper August
Iz dana{we perspektive ~itava afera, i naro~ito wen kraj, mogli bi se smatrati prirodnim i jasnim. U celoj stvari, me|utim, pa`wu privla~i ono {to su prevareni gra|ani, novi vlasnici lukovica, u~inili kada su postali svesni da ne}e mo}i da povrate svoje ulo`ene pare. Oni su, naime, tada oformili delegaciju i poslali je u vladu Holandije zahtevaju}i da ona smisli neko sredstvo za prevladavawe krize. Holandska vlada je, me|utim, odbila da se me{a, a isti stav zauzeli su i sudovi kojima su se zatim po~eli obra}ati prodavci, poku{avaju}i da isteraju naplatu prethodno skupo prodatih lukovica, a {to su novi du`nici po~eli da odbijaju i izbegavaju. Sudovi su svoj stav obrazlagali time da takvi ugovori imaju „{pekulativni karakter” te da shodno tome i dugovi, odnosno potra`ivawa nastali na osnovu wih nisu zakoniti tako da nema osno4 Ugovori o kupovini lukovica koje jo{ nisu zasa|ene, kao i onih koje su zasa|ene ali jo{ nisu izrasle te }e biti prodate u nekom roku u budu}nosti, prete~e su savremenih robnih fju~ers-ugovora (Commodity Futures Contract). U literaturi se navodi da su prvi fju~ers-ugovori u Americi glasili upravo na robu, i to uglavnom na `ito – na CBT (Chicago Board of Trade) sklopqen je 13. marta 1851. ugovor na 3.000 bu{ela `ita, s junskom isporukom i cenom za jedan cent mawom od cene bu{ela na dan zakqu~ewa ugovora. (P. M. I v a n o v i }, (1996). Fju~ersi, Podgorica, str. 77–78.) Dakle, vi{e od dva veka nakon tulipmanije u Holandiji.
222 va za me{awe sudstva.5 [to se druge strane (prevarenih i osiroma{enih) ti~e, oni su postavili gotovo univerzalni obrazac koji zatim, s mawe ili vi{e uspeha, slede prevareni u gotovo svakoj aferi. Ipak, ta piramida se nije pro{irila van granica Holandije, iako je u Londonu i u Parizu bilo poku{aja da se cene lukovica tulipana podignu poput amsterdamskih. Takvih rezultata, tada, nije bilo.6 Mnogi su kao razlog navodili razboritost i zdrav razum ovih potowih, mnogi }e to i danas ustvrditi. Ipak, da to nije tako pokazale su dosta brzo druge afere, pre svega najpoznatija finansijska afera u istoriji. I verovatno najzna~ajnija. Wen inspirator bio je ~uveni Xon Lo (John Law), [kotlan|anin ~ije se ime neizbe`no pomiwe kada se do|e do teme papirnog novca. On je nakon bekstva iz zatvora napustio Britaniju i nastanio se u Evropi. Tokom ~etrnaest godina bavqewa, uglavnom po karta{kim salonima, gde je, kako se smatra, upoznao i Filipa, vojvodu od Orleana, Lo je poku{avao da plasira svoju veliku ideju – osnivawe dr`avne zemqi{ne hipotekarne banke koja bi emitovala obveznice a ovima bi kao garancija slu`ila sva zemqa doti~ne dr`ave. Me|utim, u Holandiji i Italiji, isto kao pre toga u [kotskoj, wegova ideja nije nai{la na podr{ku. A onda se Lo na{ao u Francuskoj, i to u vrlo specifi~noj situaciji. Prethodne, 1715, godine umro je Luj XIV, ostaviv{i zemqi u nasle|e katastrofalno finansijsko stawe. Od godi{weg dohotka Francuske, koji je u to vreme iznosio 145 miliona livara, ~ak 143 je odlazilo na izdr`avawe kraqevskog dvora i vlade. Dugovi kraqevstva iznosili su ~itave tri milijarde livara. Umesto sedmogodi{weg Luja XV zemqom je upravqao regent, wegov stric, pomenuti Filip Orleanski. Nesposoban da se izbori s pohlepnim poreskim vlastima i ~inovnicima koji su sakupqawe poreza pretvorili u li~no boga}ewe, Filip se na{ao pred alternativom koju mu je ponudio vojvoda Sen-Simon7 – progla{ewe nacionalnog bankrota, s tim da se otpi{u i poni{te svi dugovi i da se zatim po~ne od nule. I tada, u situaciji koja bi se mogla nazvati }orsokakom, pojavio se Lo. Istorija je nakon toga poznata. Od maja 1716, kada mu je kraqevskim ukazom omogu}eno da (zajedno s bratom) osnuje banku8 s kapitalom od 5 Ovo su interesantni i pou~ni momenti. Naravno, pre svega za onoga ko od istorije ho}e ne{to da nau~i. One koji su, nakon na{ih poznatih piramida iz polovine 90-ih godina (Dafiment banka i Jugoskandik), „razre{avali” nastale probleme te{ko bismo mogli ubrojati u tu grupu. A u pitawu su ~ak oni koji u vreme tih afera nisu bili na vlasti, dakle i nisu u~estvovali u wihovom stvarawu. 6 Tulipmanija ipak nije zaobi{la Englesku. Dodu{e, bilo je to u znatno mawim razmerama, i {to je vrlo interesantno, 1800. godine, dakle mnogo godina posle holandske groznice. Lukovica tulipana zabele`ila je tada cenu od 15 gvineja, {to je bila suma koja je radniku i wegovoj porodici mogla da obezbedi hranu, ode}u i stanovawe za ~itavih {est meseci. (http://en.wikipedia.org/wiki/Tulip_mania) 7 Duc Saint-Simon (1675–1755). Ne treba ga brkati s velikim dru{tvenim reformatorom i socijalistom-utopistom Sen-Simonom (Claude Henry Saint-Simon, 1760–1825). 8 Lo je 1716. osnovao privatnu banku, ali je ona 1718. pretvorena u dr`avnu, u akcionarsko dru{tvo s kraqevskom poveqom Banque Royale.
223 {est miliona livara i da emituje obveznice (banknote) koje je uglavnom kupovala dr`ava koriste}i ih za isplate svojih obaveza i prihvataju}i ih zatim kao sredstvo pla}awa poreza, pa do jula 1720, kada je do`iveo krah, Lo je pokazao zavidnu dovitqivost i preduzimqivost. Naravno, ne treba smetnuti s uma ni ulogu regenta, koga je po~etni uspeh Loovog poduhvata naveo da predlo`i nove emisije banknota, ali sada bez pokri}a. Osetiv{i problem, Lo je osnovao Kompaniju Misisipija, koja je dobila ekskluzivno pravo da eksploati{e, navodna, velika nalazi{ta zlata za koja se pretpostavqalo da postoje u tada{woj francuskoj koloniji Luizijani, a to zlato trebalo je da bude dodatno pokri}e za emitovawe obveznica. Po~etkom 1719. Compagnie d’Occident, kasnije nazvana Compagnie des Indes9, dobila je ekskluzivno pravo trgovawa u Indiji, Kini i na ju`nim morima, a ne{to kasnije i monopol duvana, pravo kovawa novca i pravo ubirawa dr`avnih poreza. Kupovawe akcija ove kompanije, koje se s pravom mo`e nazvati masovnim ludilom, tokom 1719. omogu}avalo je da se za samo nekoliko nedeqa ili meseci od ulo`enih nekoliko hiqada do|e do vi{e miliona livara, a sre}nici su nazvani „milionerima” (millionaires), {to predstavqa „ro|ewe” i prvu primenu ovog toliko popularnog, ~ak magi~nog izraza. Istovremeno, rasla je i masa zajmova koje je Banque Royale, odnosno banknota u kojima su ti zajmovi davani. Mo`da bi stvari imale druga~iji tok da je Lo novac koji je dobijao prodajom akcija Compagnie d’Occident koristio za privo|ewe eksploataciji pretpostavqenih nalazi{ta u Luizijani. On to, me|utim, shodno dogovoru s regentom nije ~inio, ve} je taj novac slu`io francuskoj vladi za pla}awe wenih tro{kova. Lo se, pored toga upustio i u finansirawe raznih ekonomskih i socijalnih reformi, kao i brojnih javnih radova. Sve to, uz vi{e nego verbalnu podr{ku regenta, donelo mu je titulu vojvode od Arkanzasa (Duc d’Arcansas), a na samom po~etku 1720. postao je i generalni kontrolor Francuske. Ali, ceo taj uspeh bio je zasnovan na nestabilnoj podlozi, na banknotama kojih je bilo sve vi{e i ~ije je pokri}e bilo stoga sve mawe. I kada su uskoro krenuli zahtevi za zamenu banknota za gotov novac (zlato i srebro) Loova finansijska imperija se zaquqala. Ipak, upravo u momentu kada je piramida po~ela da se quqa Lo je pokazao najve}u dovitqivost. Kada je, naime, krenuo neizbe`ni povratni proces – zahtevi za zamenu banknota u zlato i srebro, policija je u Parizu pohvatala oko hiqadu prosjaka (po nekim izvorima ~ak {est hiqada), snabdela ih lopatama i drugim oru|ima i u malim grupama vodila ulicama Pariza prema dokovima, i to tako da ih svi vide. Trebalo je demonstrirati da radnici odlaze u Luizijanu gde }e se baviti kopawem zlata, koje }e uskoro po~eti da pristi`e. Iako su ~ak odvedeni do luke, ovi „sre}ni rudari” se nikada i nisu ukrcali na brodove – omogu}eno im je 9 Kompanija Indijâ, francuski naziv za Kompaniju Misisipija.
224 da „pobegnu”. ^iwenica da su prosjaci uskoro vi|eni na starim mestima i da su prepoznati, sigurno je uticala na intenzivirawe ina~e neminovnog procesa propadawa piramide. Bilo je mi{qewa (pomenuti vojvoda Sen-Simon) da bi osnivawe Loove banke mo`da bila dobra zamisao negde drugde a ne u Francuskoj, jer je Francuzima nedostajala suzdr`qivost. Ova teza isti~e se ovde ne kao va`na sama po sebi, ve} kao potvrda konstatacije iznete na po~etku teksta – uvek je bilo i bi}e onih koji konstatuju da se „tako ne{to” drugim narodima ne bi moglo desiti i da je samo „na{” tome podlo`an. A koliko su ti drugi na to imuni, opet mogu da poka`u brojni primeri piramida koje su nastajale i zatim nestajale {irom sveta, pa i onog wegovog najrazvijenijeg. Neke od wih su zaista kurioziteti i svakako zaslu`uju pa`wu. Tako je, recimo, poznata South Sea Company (Kompanija ju`nih mora)10 u isto vreme u kojem je Lo u Francuskoj vodio svoje poslove, u Engleskoj i [kotskoj izazvala mahnite {pekulacije akcijama bave}i se, izme|u ostalog, konstrukcijom i proizvodwom to~kova za perpetuum mobile, ali je ipak ostala poznata po jednom zaista besmrtnom projektu – osnivawu „kompanije za izvo|ewe jednog izvanredno korisnog poduhvata, ali s tim da niko ne sme saznati o kakvom je poduhvatu re~”11. S aspekta ovog teksta jedan momenat iz Loove aktivnosti posebno je zna~ajan. To je Loovo reagovawe na izmewene okolnosti i posebno poku{aj da inscenirawem „odlaska” radnika u Luizijanu spre~i po~etak, ina~e neminovnog, kraja. Ma koliko danas izgledalo nezgrapno i naivno, to se sigurno mo`e okvalifikovati kao poku{aj upravqawa kriznom situacijom. U piramidi, koja je predmet na{eg teksta, upravqawe kriznom situacijom dovedeno je do pravog nau~nog nivoa. ^iwenica da kona~an slom ipak nije (mogao da bude) izbegnut, svakako ne mo`e da dovede u pitawe ovu konstataciju. Ali, re}i }e neko, ne `ele}i da se odrekne svojih predstava – ovakva iskustva na{la su plodno tlo krajem XX veka u zemqama tranzicije zato {to one nisu imale tr`i{ne privrede, te stoga wihovi `iteqi nisu mogli ranije da se upoznaju s „blagodetima” robne privrede, zbog ~ega i nisu bili spremni za raznorazne mahinacije koje ih tamo mogu o~ekivati. [ta re}i na to, osim – opet neta~no. Ako se „zrelost” jednog naroda meri po tome kada je do`iveo prvo iskustvo ovakvog tipa, onda je ruski narod, recimo, sigurno blizu pune zrelosti, odnosno takore}i na ravnoj nozi s Holan|anima, Francuzima, Englezima. Ruski narod je, naime, prvu veliku finansijsku aferu pre`iveo 60-ih godina XVII veka, za vreme cara Alekseja Mihajlovi~a12, poznatog pod nadimkom Najti{i. Kao {to je 10 Ovu kompaniju osnovao je 1711. godine Robert Harli (Robert Harley), grof od Oks-
forda.
11 Navod prema: J. K. G a l b r a i t h, (1997). Novac. Odakle je do{ao, gde je oti{ao,
Beograd, str. 57. 12 Alekseй Mihaйlovi~ Romanov (1629–1676), ruski car 1645–1676.
225 Holandija za vreme tulipmanije bila u Tridesetogodi{wem ratu, tako je i Rusija za vreme afere s bakarnim novcem bila u ratu, odnosno u dva rata – sa [vedskom i s Poqskom. U opticaju su tada bile srebrne kopejke. Sto kopejki ~inilo je jednu rubqu, kao i danas, ali je wena vrednost bila tolika da je u opticaju prakti~no nije bilo, tako da je ona u stvari bila obra~unska jedinica. Kao i uvek i svugde za vreme rata dr`avna blagajna je bila ispra`wena. Car i wegovi najbli`i dvorani u toj situaciji na{li su re{ewe – po~elo je kovawe bakarnog novca, a carskim ukazom taj novac izjedna~en je sa srebrnim. Po{to je bakarnog novca iskovano mnogo vi{e nego {to je u opticaju bilo srebrnog13, nastupila je inflacije – kurs bakra prema srebru pao je najpre na 3, zatim 10, najzad 17, {to je sve bilo pra}eno velikim rastom cena. Ali, glavno se tek spremalo. Kao i 90-ih godina XX veka i tada se pojavila Porodica. Umesto Jeqcina, wegove k}eri i drugih, Porodicu su tada ~inili bojar Iqa Miloslavski (carev tast), plemi} Matju{kin (mu` careve tetke), bojar Rti{}ev i krupni moskovski trgovac [orin. Oni su do{li na jednostavnu ideju – kupovali su bakar, dovozili ga u kovnicu i uporedo s kovawem novca po dr`avnom zahtevu kovali su oficijelni novac od svog bakra. S vredno{}u koja je, naravno, bila odre|ena carskim ukazom. A potpuno slu~ajno, kako to uvek biva, kovnicom je rukovodio Matju{kin... Koliko je iskovano ovog novca, ne zna se, i verovatno se nikada ne}e ni saznati. Jasno je, me|utim, da ti iznosi nisu mali. Jer, organizatori ovog poduhvata brzo su se i neprili~no obogatili, sagradili sebi hramove, luksuzno se odevali, itd. A sve to dovelo je do onoga {to je u istoriji ostalo poznato kao Bakarna pobuna. U Moskvi se, naime, okupila velika masa qudi, i to iz svih slojeva: zanatlije, najamni radnici, vojnici (~ak i oficiri), sve{tenstvo. Bilo je ~ak i trgovaca, koji su se bunili jer je vlast od wih prinudno otkupqivala robe namewene izvozu, i to naravno za bakarni novac, a zatim je to prodavala strancima za srebro. Pri tome su trgovci mogli da uvoze iskqu~ivo za srebro a zatim uvezenu robu opet da prodaju za bakarni novac jer „unutra{wi” potro{a~ nije imao srebro. Pobuna je po~ela uni{tavawem [orinovog imawa (ovaj je uspeo da pobegne i negde se sakrije). Gomila je zatim krenula na carsko imawe Kolomensko zahtevaju}i od samodr{ca da preda sudu sve prevarante, po~iwu}i „od glave”. Trenutno bez prisustva vojnih snaga car se dr`ao skromno i obe}ao je da }e prekinuti sve zloupotrebe i kazniti vinovnike. Kada su se, me|utim, uskoro pojavili plemi}ka kowica i strelci, car je demantovao svoj nadimak. Pogubqeno je 7.000 qudi i na robiju poslato vi{e od 15.000. U istrazi koja je 13 Xon Lo sa svojim idejama o pokri}u papirnog novca realnom imovinom i sa prak-
som u kojoj su te ideje prenebregnute do{ao je znatno kasnije. Ali, ovo {to se doga|alo u Rusiji svakako predstavqa wegovog svojevrsnog prethodnika. Kovnica, odnosno onaj ko je naru~ivao kovawe bakarnog novca, sigurno nije postavqao ciqeve koji su se odnosili na pokri}e bakarnog novca, ali je jasno da je problem nastao kada je gorwa granica prekora~ena.
226 usledila bilo je mnogo ka`wenih za dela koja su dovela do nereda. Me|u wima, naravno, nisu bili ni [orin, ni Rti{}ev... A na svog tasta Miloslavskog car se samo „naqutio”. ISTORIJAT PIRAMIDE MMM Proces tranzicije u Rusiji pokazao se kao masovna pqa~ka zemqe i naj{irih slojeva wenog stanovni{tva, koja je sprovedena pod parolama liberalnih reformi i u kojoj je jednu od kqu~nih uloga imao predsednik Rusije i wegova najbli`a rodbina i saradnici.14 Jedan od mehanizama koji je u tom procesu kori{}en bile su finansijske piramide, od kojih su najpoznatije GKO i MMM. Prvu od wih direktno je organizovala i realizovala najvi{a dr`avna vlast u Rusiji, a druga je „pripadala” privatnom sektoru, iako su postojala zna~ajna podozrewa da neke strukture vlasti ni u tom slu~aju nisu bile ba{ ~istih ruku15. Asocijaciju MMM registrovali su 1989. godine u Moskvi bra}a Sergej i Vja~eslav Mavrodi i Marina Muravjova, budu}a Vja~eslavqeva supruga. Bilo je to vreme kada su u SSSR-u masovno osnivani kooperativi i komercijalne banke, na osnovu odgovaraju}ih zakona, prvih kojima su najavqene budu}e reforme. Naziv MMM upravo poti~e od po~etnih slova wihovih prezimena. MMM se bavio uvozom kompjutera i kancelarijske opreme. Zahvaquju}i reklamnoj kampawi bez presedana i Sergejevim organizatorskim sposobnostima MMM je ve} po~etkom 90-ih bio op{tepriznati lider na tr`i{tu, izrastav{i u razgranatu kompaniju, s 34 filijale {irom SSSR, vi{e od 300 razli~itih firmi i „xepnom” MMM-bankom. Po~etkom 1992. MMM je do`iveo prvi ozbiqan udar. Kao rezultat akcije dr`avnih organa objavqeno je da MMM izbegava pla}awe poreza i MMM-banka je propala. Posledica je bila da vi{e niko nije hteo da da kredit MMM-u. Upravo ova okolnost podstakla je Mavrodija da se s trgovinskih preorijenti{e na finansijske operacije. Prve velike uspehe MMM je postigao tokom 1993. godine, u vreme vau~erske privatizacije.16 Akciju je vodio MMM-Invest koji je februara 14 Sumarni pregled procesa tranzicije u Rusiji dali smo u tekstu Tranzicija u Rusiji – liberalizam u izvedbi „porodice”, Nova srpska politi~ka misao (u {tampi), a poseban aspekt tog procesa – predavawe najve}ih prirodnih nalazi{ta na upravqawe i eksploataciju stranim kompanijama u tekstu Sudbina ruskih prirodnih bogatstava u periodu tranzicije, Nova srpska politi~ka misao. Analize, br. 2, 2006. 15 A. B u { k o v, (2005). Dom s nrivideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, Moskva, str. 77. 16 Ruski program masovne privatizacije pokrenut je juna 1992. i ve} do kraja prvog kvartala 1993. svi ruski gra|ani dobili su vau~ere po nominalnoj ceni, koja je bila fiksirana na iznos od 10.000 rubaqa. Ukupno je podeqeno 144 miliona vau~era. Sticajem okolnosti, koje sigurno nisu bile slu~ajne, vrednost vau~era odre|ena je po doreformskim cenama, a u reformi su najpre decembra 1991. „otpu{tene” cene {to je uz pomo} {tamparije novca develo do velike inflacije. Vlasnici vau~era imali su mogu}nosti da ih ulo`e u
227 te godine zapo~eo razmenu svojih akcija za privatizacione ~ekove17, omogu}uju}i i kupovinu akcija za gotov novac. Pravi rad sa stanovni{tvom po~eo je sredinom te godine kada je po~elo da deluje AD MMM, obe}avaju}i ulaga~ima fantasti~ne kamate od 1.000 i vi{e procenata godi{we. Sve ove aktivnosti bile su pra}ene agresivnim, pre svega televizijskim, reklamama i kampawama. Jedan od takvih marketin{kih poduhvata bilo je davawe Moskovqanima besplatnih celodnevnih karata za metro. MMM je bila jedna od prvih poznatih kompanija u Rusiji s logotipom i sloganima.18
Slika 2. – Sergej Pantelejevi~ Mavrodi
U uslovima inflacije, kada je vrlo te{ko o~uvati vrednost u{teda, pa i obi~nih (redovnih) nov~anih primawa, akcije i bileti19 MMM vrlo brzo su se pro{irili po celoj Rusiji. U tim danima kompanija je od prodaje akcija ostvarivala dnevno vi{e od 20 miliona rubaqa (11 miliona ameri~kih dolara). Prema nekim procenama, u MMM-u je „investiralo” izme|u dva i pet miliona qudi. „Uspeh” MMM-a bio je pra}en osnivawem sli~nih kompanija (kao Tibet, Hoper-Invest, Ruski dom Selenkupovinu akcija preduze}a (sami, na ~ekovnim aukcijama, ili preko ~ekovnih investicionih fondova). I, naravno, vau~eri su mogli biti prodati, ~ime je odmah stvoreno sekundarno tr`i{te. Aukcije su sprovo|ene tokom 1993–94, ali tako {to su preduze}a prodavana po starim (nedenominovanim) vrednostima, i uz pravila na aukcijama koja su, blago re~eno, bila veoma ~udna. Sve je to rezultiralo onim {to je kasnije obuhva}eno nazivom „Crna privatizacija”, a koji o toj privatizaciji govori vi{e i boqe od gomile radova ruskih i stranih autora u kojima se u na~elu o ruskoj privatizaciji pisalo pozitivno. Kao rezultat ovakve privatizacije ruska preduze}a (od kojih mnoga giganti u svetskim razmerama, prodavana su po sme{nim cenama koje ni~eg zajedni~kog nisu imale s wihovom realnom vredno{}u. 17 MMM-Invest je tokom privatizacije stekao dovoqno velike pakete akcija AD AvtoVAZ (vi{e od 8%), Tomskog naftnohemijskog kombinata (18,5%), Uqanovskog automobilskog zavoda (17%), zatim 201.000 akcija OAO Hotelski kompleks Kosmos itd. Godinu 1994, za MMM kriti~nu, MMM-Invest zavr{io je s profitom od 86 milijardi rubaqa, najve}im me|u privatnim investicionim fondovima (^IF). 18 Prvi i najpoznatiji bio je „Iz tame u svetlost”. 19 Popularni „mavrodiki”, koji su i po obliku asocirali na novac (slika 3).
228 ga i dr.), koje su tako|e propra}ene agresivnim kampawama i obe}awima ekstremno visokih stopa profita (~ak i do 30.000% godi{we). Prvo zvono na uzbunu za ulaga~e ~ulo se ve} u aprilu 1994. kada je Centralna banka objavila opoziv licence od MMM banke. U uzbu|ewu koje je sledilo najpromu}urniji od ulaga~a brzo su se oslobodili sumwivih hartija. Me|utim, rukovodstvo MMM-a uspelo je da umiri ve}inu qudi i tr`i{te je opstalo. ^ak je juna 1994. Sergej Mavrodi odlu~io da ozbiqno pro{iri delatnost i da uvu~e u piramidu sredstva koncentrisana u malom i sredwem biznisu. Me|utim, ovi planovi nisu realizovani – jula 1994. imperija S. Mavrodija se uru{ila. Po~elo je saop{tewem poreske policije da je jedna od struktura MMM-a, AOZT Invest-konsalting, izbegla da plati porez zbog ~ega mu je izre~ena kazna od 49,9 milijardi rubaqa (oko 26 miliona dolara, ukqu~uju}i i nepla}eni iznos poreza). Ova suma bila je za MMM sasvim podno{qiva, ali je S. Mavrodi odlu~io da ne plati kaznu i da se konfrontira s poreznicima. Ovaj spor izazvao je paniku i qudi su po~eli da tra`e mogu}nosti da se {to pre oslobode akcija i bileta. MMM je isprva ispuwavao sve obaveze poku{avaju}i da umiri ulaga~e, ali je ipak uskoro bio prinu|en da sve punktove zatvori do boqih vremena. Skandal je imao takvu snagu da je situaciju oko MMM-a razmatrala i ruska vlada.
Slika 3. – Bilet MMM
Upravqawe kriznom situacijom – jul i avgust 1994. godine Kao {to se iz prikazane faktografije vidi, kriti~ni momenti u `ivotu i aktivnosti MMM-a nastupili su sredinom 1994. godine.20 Pojavila se opasnost da ulaga~i po~nu masovno da podi`u svoj ulo`eni novac (da prodaju akcije), a po{to taj proces ne bi mogao da traje dugo (sredstava kod MMM-a svakako nije bilo mnogo), postojala je realna pretwa da se cela situacija otme kontroli i pretvori u ne{to mnogo ozbiqnije. 20 „Kriza – to je samo krajwe zao{travawe destruktivnih procesa u delatnosti indi-
vidue ili ekipe, izazvano skrivenom ili o~iglednom stagnacijom (degradacijom) ili prekomernim rastom (progresom), i ona mo`e da dotakne prakti~no svaku komponentu `ivotne delatnosti strukture ili li~nosti.” (^ e r n o z a t o n s k i й, A. (2005). Usne{noe unravlenie krizisom, 15. 03. 2005., http://www.lib.ru/)
229 Operaciju smirivawa situacije i spre~avawa masovnih nereda vodila je Crisis Management Group (CMG). Weno anga`ovawe, kako sam CMG pi{e u Izve{taju21, formalno je naru~io Mavrodi, ali je stvarni naru~ilac bio jedan dr`avni organ, kojeg oni nisu `eleli da identifikuju. Taj organ je kao ciq imao upravo spre~avawe nereda do kojih bi moglo do}i ako stvari izmaknu kontroli. Nakon analize situacije CMG je odlu~io da je u konkretnim okolnostima najefikasnije delovati iznutra, radi ~ega je i bilo potrebno da se kao formalni naru~ilac pojavi Mavrodi. A ta formalna naruxba sadr`ala je „rad s javno{}u”, gde su se pod javno{}u podrazumevali kako ulaga~i tako i sredstva masovnog informisawa. Na taj na~in CMG ni od stvarnog ni od formalnog naru~ioca nije dobio zadatke koji bi se sastojali u odr`awu MMM-a u radnom stawu, ili u obezbe|ewu novca ulaga~a ili bilo {ta sli~no tome. Kriza u radu MMM-a bila je, pored ostalog, izazvana kampawom koju je protiv we pokrenula Savezna komisija za vrednosne papire (FKCB, Federalьnaя komissiя po cennыm bumagam). Ova kampawa bila je pra}ena prete}im izjavama poreskih organa. CMG smatra da cela kampawa nije bila reakcija na neke konkretne doga|aje u MMM-u ve} najava masovnih napada na ovu firmu od strane nekih dr`avnih organa. CMG ne otkriva prave razloge tih napada, iako posredno na wih ukazuje. Naime, oni isti~u da je motivacija napada nekih dr`avnih organa na MMM u 1998. godini bila jasna22 – tada{we rukovodstvo Ministarstva finansija, na ~elu s Dubiwinom23, bilo je zainteresovano da prekine rad MMM-a kako bi se sredstva koje stanovni{tvo (ali i privreda) ula`e u „mavrodike” preusmerila u GKO (Gosudarstvennыe kazna~eйskie obяzatelьstva), finansijsku piramidu koju je direktno organizovao najvi{i dr`avni vrh Rusije. Me|utim, ako znamo da je akcija sa GKO krenula znatno ranije i da je masovne razmere poprimila ve} 1995. godine24, jasno je da je pomenuti motiv mogao da bude vrlo relevantan i kada je re~ o letu 1994.25 21 Operaciя na „MMM” iюlь–avgust 1994 goda. (http://www.kompromat.ru/) 22 U: B u { k o v, A. (2005). Dom s nrivideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, Moskva,
str. 426. U tekstu CMG o~igledna gre{ka – umesto 1998. treba da stoji 1994. 23 Sergej Konstantinovi~ Dubiwin, konsultant Borisa Jeqcina, ministar finansija (1993–1994), kasnije vice-predsednik banke „Imperijal”, predsednik Centralne banke RF (1996–1998), predstavnik Rusije u MMF, konsultant Trilateralne komisije i Svetskog ekonomskog foruma. (P l a t o n o v, O. (2002). Rusija pod vla{}u masona, Beograd, str. 102.) 24 B o l d ы r e v, Ю. Ю. (2004). O bo~kah meda i lo`kah deгmя, Moskva, str. 250. Ideju piramide GKO inicirao je, u stvari, jo{ u godinama 1992–1993. X. Soro{, koji je tada bio stalni konsultant predsednika i vlade RF. (P l a t o n o v, O. (2002). Rusija pod vla{}u masona, Beograd, str. 62.) 25 O {emi GKO i wenoj ulozi ne samo u finansijskom krahu Rusije avgusta 1998. godine pisali smo op{irnije u pomenutom tekstu: Tranzicija u Rusiji – liberalizam u izvedbi „porodice”, Nova srpska politi~ka misao (u {tampi).
230 Pripremne akcije CMG (25–27. jul 1994) Rad CMG po~eo je u uslovima ve} poodmakle krize, koja se manifestovala u stalnom prisustvu mase od oko 15–20 hiqada ulaga~a ispred prostorija MMM-a u Moskvi. Iako su isplate i{le redovno, da bi se do{lo do blagajne i tako do vra}awa ulo`enog novca bilo je potrebno stajati neprekidno u redu, na ulici, od tri dana do ~itave sedmice. Oni koji su stajali u redu nisu imali predstavu o tome {ta se u MMM zaista de{ava, a pritisak preko sredstava masovnog informisawa stvarao je utisak da je MMM pred neposrednim zatvarawem. Bili su to idealni uslovi da se u gomili pojave raznorazne glasine, a sve je to samo poja~avalo realnu pretwu od izbijawa nereda. U takvim uslovima, CMG je preduzeo hitne mere koje su se sastojale u slede}em. Prvo, da bi se uspostavio neposredan kontakt s qudima koji se nalaze u redu ispred prostorija MMM-a („gomila”, „masa”) postavqen je na prozor zvu~nik koji je omogu}io visokokvalifikovanom operatoru, poznavaocu psihologije masa, da u masu prenese odgovaraju}e informacije. I ne samo to: pomo}u tog ure|aja ostvarivan je i drugi zadatak – formirawe psiholo{kog stawa u gomili i eliminisawe ose}aja beznade`nosti, skorog stra{nog kraja i sl. Za ostvarivawe ovog ciqa kori{}ena je posebno odabrana muzika koja je podizala i odr`avala psiholo{ko stawe mase. Ova mera imala je i druge, prate}e ciqeve. Tako je, pre i posle svakog saop{tewa, uvek kori{}ena jedna ista melodija, ~ime je vrlo brzo (u toku svega 6–7 ~asova) stvoren svojevrsni „refleks” mase na tu melodiju. Uz pomo} javnog i glasnog saop{tavawa operativno je bilo stvoreno „lice firme”, najpre u vidu glasa a zatim i u personifikovanom vidu. Time je firma po~ela da se asocira ne s mrtvim zdawem u kojem se nalazila, ve} s konkretnim, `ivim ~ovekom, i to ~ak – sa `enom. Izbor `ene za takvu ulogu nije bio nimalo slu~ajan. On je uslovqen ve}im brojem okolnosti: – `enski glas se lak{e prihvata prilikom radio saop{tewa; – kod mu{karaca se formira asocijativni niz „`ena je slabiji pol, `enu treba {tititi” a to doprinosi prenosu raspolo`ewa na za{titu sa `ene – „lica firme” na samu firmu; – lak{e se uspostavqa kontakt sa `enskim delom auditorijuma. I ova akcija – upoznavawe mase s „licem firme” – zahvaquju}i kontaktu preko ozvu~ewa realizovana je vrlo brzo i efikasno: ve} posle tri sata „lice firme” poznavala je masa po liku. I u daqem radu s masom posredstvom „lica firme” po{tovana su odre|ena formalna pravila. Tako je ona stalno bila obu~ena u isti kostim. Sve je to izuzetno brzo dovelo do toga da se prema „licu firme” stvori vrlo visok stepen poverewa u masi, tako da je „lice firme” prakti~no postalo nesmewivo. U neposrednoj vezi s prethodnim bilo je i pripremawe saop{tewa, radi ~ega su uvek u masu silazili snimateqi reakcija ~iji je zadatak bio
231 da registruju raspolo`ewe i reakcije mase. Oni su bili u stalnoj radio vezi s operatorskim punktom i na taj na~in u neposrednoj mogu}nosti da uti~u na korekcije u toku samog saop{tavawa informacija ili drugih oblika komunicirawa s masom. Pomo}no sredstvo uticaja na masu bili su listi}i koji su pripremani svako ve~e, umno`avani kopir aparatom i u tira`u od nekoliko desetina primeraka predavani masi. Na listi}ima su pravqeni pregledi onoga {to je re~eno tokom dana. Wihov tira` je hotimi~no bio mali kako bi se stvorio kontrolisani ve{ta~ki deficit i obezbedio kod mase pove}ani interes za wih. Iz istog razloga oni i nisu predavani „u ruke”, ve} posredno, naime, lepqewem na zidove i druge povr{ine. Posebno su bile va`ne mere preduzete ve} prvog dana s ciqem strukturisawa mase putem organizovawa takozvane „Upravqa~ke dru{tvene organizacije” (UOO). Ta organizacija postala je zatim poznata kao „Savez akcionara AO MMM”. Wenu delatnost potpuno je finansirala i usmeravala CMG. Ulaga~i su bili uvereni da Savez akcionara izra`ava wihove interese. Samo stvarawe ove organizacije i izbor wenog lidera odigrali su se „u hodu” – najpre je neposrednim posmatrawem doga|awa u gomili zapa`ena jedna kompaktna grupa ulaga~a u ~ijem se centru nalazio jedan ~ovek s megafonom koji je okupqenima ne{to govorio. Saradnici obezbe|ewa uveli su tog ~oveka u prostorije MMM-a. Ispostavilo se da je on imao profesionalnog iskustva u organizaciji masovnih doga|aja, i uz obe}awe da }e wegov problem (akcije u MMM-u i wihova naplata) biti re{en – on je vra}en u masu sa zadatkom da po~ne stvarawe dru{tvene organizacije koja je formalno trebalo da izra`ava interese ulaga~a i da u wihovo ime istupa u pregovorima s administracijom MMM-a, a fakti~ki da strukturira ulaga~e i ne dozvoli da se oni na|u u poziciji da nastupaju protiv MMM-a. Tako je ro|en budu}i lider Saveza akcionara AO MMM-a – Valentin Poluektov. I aktivisti Saveza vrbovani su na isti na~in – uz „poverqivo” obe}awe da }e im biti re{en „problem s akcijama”. U svemu tome nije bilo problema – masa je bila ujediwena iskqu~ivo idejom „sticawa” profita i svako je sledio samo svoj li~ni interes. Proces „strukturisawa” ulaga~a potrajao je cela dva dana. Uporedo s tim, zapo~elo je i formirawe svojevrsne informacione mre`e sastavqene od ulaga~a, koji su bili saradnici raznih dr`avnih organa i tela. Ciq je bio da se od wih dobijaju informacije o akcijama protiv MMM-a koje su planirali dr`avni organi. U stvorenoj informacionoj mre`i bili su saradnici Ministarstva finansija, Dr`avne poreske slu`be, Slu`be obezbe|ewa predsednika, itd. Najzad, u ovom pripremnom periodu (25–27. jul) posebno va`no je bilo uspostaviti „kontakt” s privatnim brokerima. Oni su bili rezervna varijanta kojoj su pribegavali ulaga~i koji iz raznih razloga nisu `eleli ili mogli da ~ekaju u redu kako bi prodali svoje akcije. Kurs po ko-
232 jem su oni kupovali akcije bio je najta~niji barometar stepena panike – u mirnim trenucima on je bio prakti~no jednak „zvani~nom” kursu MMM-a, u periodima panike padao je naglo i duboko ispod ovoga. U trenutku kada je CMG po~eo s radom odnos ovih dvaju kurseva bio je 115:50, dakle znatno iznad oubi~ajenog odnosa gde je razlika ~inila oko 10%. U koordinaciji s administracijom MMM-a i paralelno s prethodno navedenim merama u gomilu su uba~eni specijalni operatori koji su pod vidom privatnih brokera po~eli lagano da podi`u kurs akcija. Kao rezultat svih ovih mera CMG je u toku prva dva dana uspeo da suzbije paniku i dovede kurs akcija kod privatnih brokera do „normalnog” nivoa, oko 5–10% ispod kursa MMM. Time je prekinuta panika izazvana navedenim akcijama dr`avnih organa. CMG je smatrao da je time ostvario zadatak zbog kojeg je anga`ovan. Me|utim, daqi doga|aji su pokazali da je takva ocena bila preurawena. Sni`avawe kursa akcija 28. jula 1994. godine U situaciji kada je otklowena panika i tek (ponovo) uspostavqeno poverewe ulaga~a prema MMM-u, Mavrodi je u~inio naizgled prirodan potez – re{io je da pored centralne kancelarije u Moskvi, koja je jedina radila u danima krize, i ne posavetovav{i se s CMG obnovi rad punktova MMM po celoj Moskvi. Nakon {to je o tome obave{tena javnost, desilo se ne{to nepredvi|eno i nerazja{weno – nepoznati ~ovek se na telefonu predstavio kao jedan od rukovode}ih qudi milicije i saop{tio da je moskovska milicija protiv nameravanog otvarawa punktova jer navodno ne}e uspeti da obezbedi wihovu sigurnost. CMG, zatim nije uspeo da sazna ko je bio nepoznati koji je zvao (svi rukovodioci milicije i na moskovskom i na federalnom nivou negirali su da su zvali Mavrodija). Ipak, kao rezultat u nazna~enom roku punktovi nisu otvoreni i to je naru{ilo tek uspostavqeno poverewe tako da se panika obnovila. U tim okolnostima Mavrodi je re{io da snizi kurs akcija. Sni`ewe je bilo zaista ogromno – sa 125.000 na jednu hiqadu rubaqa, {to bi zna~ilo ogromne gubitke za qude koji su imali akcije i shodno tome opet zna~ajno pove}avawe mogu}nosti izbijawa nereda. Pojavila se realna mogu}nost ostvarewa onog {to je kasnije nazvano „albanski scenario”26. Mavrodijevu naredbu o sni`avawu kursa akcija CMG je dobio oko 11 ~asova 28. jula 1994, i u uslovima ekstremnog nedostatka vremena pristupio je pripremama za weno objavqivawe, uzimaju}i naravno u obzir navedenu opasnost i op{tu situaciju. Prva u nizu mera koje je CMG preduzeo 26 Re~ je o poznatim finansijskim piramidama u Albaniji tokom 1996–1998, koje su zavr{ene oru`anim neredima. O tim piramidama videti: J a r v i s, C. (2000). The Rise and Fall of Albania’s Pyramid Schemes, Finance and Development, Ì 1. Kona~ni epilog usledio je tek mnogo godina kasnije, hap{ewem.
233 zasnivala se na aktivnostima ve} pripremqenog mehanizma UOO („Savez akcionara”). Wegovim posredstvom u masu su istovremeno uba~ene dve uzajamno iskqu~ive glasine – po jednoj MMM je zatvoren specijalnom odlukom Jeqcina, a po drugoj tokom dana do}i }e petnaest kamiona s novcem koji }e biti podeqen apsolutno svima. Obe glasine imale su za ciq da masu psiholo{ki pripreme za saop{tewe o sni`ewu kursa akcija. Sam momenat objave sni`ewa kursa bio je pripremqen i „pode{en” tako da se prethodno masa strukturira u grupe, a da se u okviru svake ve} nalazi agitator „Saveza akcionara”. Htelo se da se na taj na~in spre~e spontane reakcije i da se ulaga~i u trenutku saznavawa vesti o sni`ewu kursa navedu da se obrate poznatom agitatoru Saveza akcionara. Wihovo pitawe bilo bi, kako su u CMG procewivali, „A {ta sada?”, a agitatori su u op{tim crtama bili instruisani da masu pripremaju da sve {to predstoji bude stvar MMM-a s jedne i ulaga~a s druge strane (a Savez akcionara je tu da „prinudi” MMM da isplati sve ulaga~e, za slu~aj da se kod MMM-a pojave ma kakve druge namere), i da niko sa strane, ni Vlada, ni poreska policija, niti bilo ko, ne treba da se me{aju u ono {to se de{ava. Uporedo s tim, CMG je modifikovao pripremqeno saop{tewe o sni`ewu kursa akcija, i to tako {to je kqu~na informacija (sni`ewe kursa) s po~etka preba~ena na kraj saop{tewa, a ispred we su postavqene informacije o ubrzanom rastu sni`enog kursa u narednom periodu tako da bi kurs posle tri meseca ponovo do{ao na prethodni nivo, o pravu nekih kategorija ulaga~a (invalidi i dr.) da u izuzetnim slu~ajevima mogu svoje akcije da daju po starom kursu. Tek posle toga objavqeno je saop{tewe. Oko petnaest, a mo`da i vi{e hiqada qudi na{lo se u situaciji momentalnog osiroma{ewa, i to nalaze}i se neposredno pred prostorijama MMM-a, u redu zajedno s istim takvim „sre}nicima”, dr`e}i u ruci papire koji su ih do tog momenta ~inili bogatima. I sada, u jednom trenu wihova imovina smawuje se za ~itavih 125 puta! U tom momentu, kada je preko razglasa, masi saop{tena vest o sni`ewu kursa akcija, kao posledica stresa koji je zadesio gomilu, sve je visilo o koncu. Samo jedna nekontrolisana reakcija mogla je da izazove dalekose`ne i nepredvi|ene posledice. U CMG su znali da se adrenalin izazvan stresom mo`e „ugasiti” ili alkoholom ili aktivnim fizi~kim delovawem. Prva mogu}nost nije bila realna – uz ostale razloge ni fizi~ki se nije moglo svakome u gomili dati ~a{ica pi}a. Preostala je druga mogu}nost: gomilu je trebalo zaposliti nekom fizi~kom aktivno{}u. Povoqna okolnost bila je {to su gotovo svi u masi imali kalkulator, i tu okolnost iskoristio je profesionalni operator, koji je preko mikrofona predlo`io masi da zajedno pristupe obra~unu – koliko }e akcije, uzimaju}i u obzir wihov predvi|eni rast, vredeti sutra, zatim prekosutra, itd. Operator –„lice firme” obavio je i ovaj posao besprekorno, i uskoro su gotovo svi u masi zajedno s wim prera~unavali vrednosti akcija, sabira-
234 li, mno`ili, dodavali, itd. Da se ni{ta ne bi prepustilo slu~aju, pored operatora stajala su dvojica saradnika i sprovodila kontrolu obra~una – nije se smela dozvoliti nikakva aritmeti~ka gre{ka, jer bi se ona u nastaloj situaciji sigurno shvatila kao namerna obmana. Na taj na~in, uz aktivnu „saradwu” gomile operator je utro{io gotovo dva sata a kao rezultat dobijeno je da }e zaista posle tri meseca cena akcija do}i na pretkrizni nivo. Sve to vreme pro{lo je u nekakvoj fizi~koj aktivnosti mase (pored samog ra~unawa bile su tu i povremene cigaret-pauze, na koje je pozivao operator i koje je masa prihvatala), a pored toga na wih je ostvaren i zna~ajan psiholo{ki uticaj – bili su ube|eni da situacija nije definitivno beznade`na, da jo{ postoji nada. Po zavr{etku saop{tewa i obja{wene aktivnosti agitatori iz grupe CMG po~eli su da organizuju ulaga~e za „borbu za svoja prava” – putem prikupqawa potpisa, sastavqawa spiskova i sl., ~ime su dodatno obezbe|ivani postignuti rezultati, a pre svega spre~avane mogu}nosti naknadnog okretawa mase protiv MMM i izbijawa nereda. Spre~avawe sukoba s milicijom 28. jula uve~e Cela ova operacija, koja je zapo~ela oko 13 ~asova saop{tewem o sni`ewu kursa akcija, trajala je do oko 17 ~asova, uz neprekidni `ivi kontakt „lica firme” s masom putem razglasa. I kada je izgledalo da je dan uspe{no prebro|en, ekipu CMG o~ekivao je novi izazov. Jedan deo ulaga~a iz gomile, oko 3–4 hiqade, zauzeo je oko 19 ~asova pe{a~ki prelaz u blizini prostorija MMM-a, na jednom od najprometnijih bulevara u Moskvi, a u masi su se ~uli i pozivi na blokadu linije `elezni~kog saobra}aja koja se nalazi s druge strane zgrade MMM-a. Po{to se nije mogao izboriti s gomilom, pozornik je pozvao miliciju i pojavila se nova opasnost od izbijawa nereda. U me|uvremenu, pre pojave milicije, pristigla je ekipa CMG. Ona je momentalno ocenila da bi rasterivawe mase dalo kao rezultat, pored mogu}ih `rtava, zatvarawe MMM-a i izmicawe situacije van kontrole, dakle, upravo ono {to je CMG dotada{wim aktivnostima spre~io. Stoga je doneta odluka da se preduzmu aktivnosti koje }e spre~iti sukob ulaga~a i milicije. Mogu}nosti, pre svega vremena, da se aktivira Savez akcionara nije bilo, tako da se moralo pristupiti neposrednoj aktivnosti preko razglasa. Iskori{}ena je ~iwenica da u blokadi ulice nisu uzeli neposrednog u~e{}a svi prisutni, ve} samo jedan deo, a da su ostali, prete`no stariji, ostali na trotoaru i o~ito bili neodlu~ni. Akcija je zato bila usmerena na suprotstavqawe te dve grupe, odnosno na predstavqawe prvih kao provokatora, koji }e radi ostvarivawa svojih sebi~nih ciqeva i}i i na varijantu zatvarawa firme. Oni su preko razglasa nazivani brokerima, da bi brokeri bili izjedna~avani s provokatorima, uz
235 o~igledno prenebregavawe ~iwenice da bi brokeri verovatno najvi{e gubili u slu~aju kraha firme. Radi poja~awa utiska koji je re~ operatora ostavqala na gomilu, operator je neposredno bio snabdeven, putem radio veze od strane snimateqa reakcija, o najkarakteristi~nijim doga|awima u gomili, a {to je zatim kori{}ewem u obra}awu masi ostavqalo zaista sna`an utisak. Dok je „rad” s masom bio u toku, pristigla je i milicija. Akcija CMG se odmah prebacila na wih – operator im se neposredno obratio re~ima da su qudi „obmanuti”, da }e se CMG izboriti s wima, {to je bilo pra}eno molbom „lica firme” da se ne primewuje sila protiv obmanutih qudi, itd. Kao rezultat ovog obra}awa, milicija nije delovala ve} se povukla s mesta doga|awa. A to je odmah bilo propra}eno, od strane operatora, povicima tipa „Milicija je s nama!”, „Pobedi}emo!” i sl. Kao i akcija u vezi sa saop{tavawem pada kursa, i ova akcija CMG trajala je ukupno oko ~etiri ~asa. Zati{je (29. jul – 3. avgust) Posle kriti~nog 28. jula nastupilo je zati{je. Izgledalo je da je napad na MMM odbijen, makar i sa zna~ajnom {tetom. U svakom slu~aju, pretwe neposrednog izbijawa nereda vi{e nije bilo. Op{te raspolo`ewe mase zna~ajno se promenilo – wihov glavni ciq sada je postalo vra}awe makar dela sredstava ulo`enih u papire MMM-a. A MMM je nastavqao svoj rad, pove}avaju}i kurs akcija svakodnevno. Da bi se razlikovale „stare” akcije, kupqene po starim, visokim kursevima, od „novih”, kupqenih po niskim kursevima, u promet su uba~eni ranije pripremqeni „bileti MMM” (ina~e pripremqeni za sasvim druge svrhe). Nastala je podela akcija na stare i nove. S obzirom na svakodnevno pove}awe kursa, kupovina novih akcija i{la je vrlo dobro i moglo se o~ekivati da se u roku od tri meseca kurs vrati na prethodni nivo od 125.000 rubaqa za akciju. Na taj na~in, MMM je postao mo`da jedina piramida u svetu kojoj je po{lo za rukom da posle kraha nastavi da funkcioni{e kao i ranije. Uporedo s tim, radilo se na vra}awu i u~vr{}ivawu poverewa ulaga~a u MMM. Radi toga redovno su po starom kursu ispla}ivane akcije penzionerima, i u drugim posebnim slu~ajevima (za sahrane, recimo). Ali, i tu se moralo voditi ra~una o detaqima, a jedan od takvih va`nih detaqa bio je da redosled isplata za takve slu~ajeve ne odre|uju saradnici MMMa. U tu svrhu formirana je „dru{tvena komisija”, iz redova ulaga~a (i ne od ~lanova Saveza akcionara). CMG u svom izve{taju podvla~i da je ova komisija, bar dok su oni radili s MMM-om, delovala apsolutno po{teno. Savez akcionara dobio je zadatak da u tim danima organizuje demonstracije –mitinge ispred vladine zgrade i protestne {etwe. Sami do-
236 ga|aji, naravno, nametali su i druge akcije.27 Sve te akcije u su{tini su bile usmerene na formirawe osnovnog mwewa – ube|ivawe ulaga~a da }e oni biti sigurni (da }e dobiti svoje pare) samo u slu~aju da MMM nastavi da radi, a svaki poku{aj wegovog zatvarawa (~emu mo`e da doprinese samo dr`ava svojim akcijama) ugrozio bi wihovu sigurnost. Formirano mi{qewe („Svim silama braniti MMM da ga ne bi zatvorili!”) doprinosilo je ostvarewu glavnog ciqa CMG (spre~avawe nereda). Me|utim, ono je o{tro razlikovalo ciqeve CMG od ciqeva koji se postavqaju pred obi~an PR – dok je kod ovog posledweg glavni zadatak bio stvoriti pozitivno mi{qewe o firmi u celini, i to kod {to {ireg auditorijuma, ovde je ciq bio strogo usmeren samo na jednu ciqnu grupu – ulaga~e MMM-a. Na taj na~in bilo je stvoreno pozitivno mi{qewe me|u ulaga~ima, i ono je opstalo ~itavo vreme rada CMG u MMM-u, odnosno do kraja avgusta 1994. Posle toga, to mi{qewe vi{e nije podr`avano, ali se pokazalo toliko ~vrstim da je po inerciji postojalo jo{ nekoliko meseci, dok kona~no nije i{~ezlo. Drugi krizni dan – 4. avgust 1994. O pripremi narednog zao{travawa situacije, ~etvrtog avgusta, CMG je saznao od svojih izvora – ulaga~a koji su radili u raznim dr`avnim organima i koji su se priklonili „saradwi” s MMM-om u zamenu za re{avawe wihovih „li~nih” problema s akcijama MMM-a. Odgovaraju}a informacija stigla je blagovremeno, jo{ u toku pripreme odgovaraju}e akcije poreske policije. Planirano je da wena naoru`ana grupa upadne u zgradu MMM-a, a da bi se „ra{~istio” teren plasira}e se informacija o podmetnutoj bombi u zdawu MMM-a, {to bi trebalo da dovede do evakuacije saradnika i ulaga~a iz zgrade. CMG je ocenio da bi ovakav scenario doveo do obnove ru{ila~kog raspolo`ewa u masi okupqenoj ispred zgrade MMM-a, i to je formiralo ciq CMG u datoj situaciji – ne dozvoliti poreskoj policiji da zatvori firmu. U ve} standardnoj oskudici vremena CMG je razmatrao dve varijante delovawa. Prva je bila organizovati masu pred prostorijama MMM-a 27 Tako je u okviru redovnog pra}ewa izve{tavawa sredstava masovnog informisawa, u jednoj televizijskoj emisiji registrovan intervju saradnika milicije iz ekipe koja je odr`avala red na Var{avki. Taj saradnik se po`alio kako, eto, „mi wih ~uvamo, a oni nam ne donesu ni{ta ni da pojedemo ni da popijemo, a ceo dan stojimo na vru}ini”. ^im je CMG saznao za taj intervju, prona{ao je stare{inu odreda i izrazio nezadovoqstvo {to su se s tim problemom obratili javnosti preko SMI a ne direktno qudima u MMM-u. Zatim je izdvojen jedan operator kome je iz fonda rashoda dodeqena odre|ena suma za nabavku obeda za miliciju, a potom i za brigade hitne pomo}i koje su tako|e de`urale kod zgrade MMM-a. U daqem ishrana svih wih postala je sistem, a pomenuti stare{ina je kategori~no zabranio svojima da daju intervjue. Na taj na~in, uspostavqene su tesne veze s milicijom i pripadnici odreda koji je ~uvao poredak na Var{avki po~eli su da simpati{u MMM i ekipu koja je u weno ime nastupala.
237 i fizi~ki ne dozvoliti poreskoj policiji da u|e u zgradu. Ova varijanta odba~ena je ve} i zbog ~iwenice da 1993. godine odbrana Belog Doma nije bila uspe{na, ~ak je zavr{ena tragi~no. Druga varijanta ina~e je spadala u arsenal crisis management-a bila je prihva}ena. Ona se sastojala u stvarawu situacije u kojoj poreska policija, ~ak i kada bi u{la u zgradu, ne bi mogla da ostvari svoj zadatak. Prihva}ena alternativa realizovana je na slede}i na~in. Kao prvo, bez obzira na „bombu”, u zdawe su vra}eni svi saradnici. Daqe, pored invalida (kojima je komisija dozvoqavala otkup po starom kursu) i kupaca novih akcija, koji su uobi~ajeno pu{tani u prostorije, i to u ograni~enom broju (u grupama od 50), odlu~eno je da se dozvoli pristup svim ulaga~ima, i to u broju koji dopu{ta fizi~ki kapacitet zdawa. U isto vreme, svi najva`niji dokumenti i kompjuteri s informacijama koje bi mogle biti od interesa za poresku policiju evakuisani su iz zdawa, kao i glavna suma novca u krupnim apoenima. U takvim uslovima poreska policija (oko petnaestak qudi) u{la je u prostorije u kojima je bilo nekoliko stotina, a mo`da i nekoliko hiqada qudi, od toga mnogo invalida. Fizi~kih mogu}nosti da se zatvori MMM prakti~no nije bilo –„osvajawe” celog zdawa zahtevalo je suvi{e vremena i napora, a s druge strane nije bilo realno da bi bilo ko mogao da izda naredbu o upotrebi sile kako bi se ra{~istilo zdawe. Dok su se poreski policajci probijali kroz prostorije MMM-a, u toku je bila akcija hap{ewa Sergeja Mavrodija, koji je odbio da napusti svoj stan i izjavio da sve akcije protiv MMM-a i wega li~no smatra nezakonitim. Dok su trajale obe akcije, operator – „lice firme” bio je u neposrednom kontaktu s ulaga~ima: sve dok do razglasa nije stigla poreska policija u toku je bila emisija kojom su ulaga~i „u`ivo” obave{tavani o obema akcijama. Prekid emisije i prate}e podizawe napetosti u masi poslu`ilo je CMG-u da poreskoj policiji demonstrira svoj uticaj na ulaga~e. Kao rezultat, ~ak su na kraju predstavnici poreske policije molili CMG da se obrati masi i da produ`i emisiju. Tako je, potpunim uspehom za CMG i MMM, zavr{en i ovaj krizni dan. Me|utim, za samog Mavrodija nije bilo tako. Drugo zati{je od 5. do 10. avgusta Drugo zati{je nastupilo je nakon hap{ewa Sergeja Mavrodija, kada se on nadao, iz dana u dan, da }e ga neizostavno pustiti. S hap{ewem Mavrodija do{lo je do prekida rada MMM-a, prestala je kupoprodaja akcija, a time i prethodno pokrenuti porast kurseva starih akcija. Ulaga~i su i daqe danono}no ~ekali ispred prostorija MMM-a. Sve je to pokazivalo da je realizovan jedan od glavnih postavqenih ciqeva CMG – bilo je o~igledno da je za ono {to se desilo kriva poreska policija, dakle, vlada a ne firma. Na taj na~in, dodatno je u~vr{}eno jedinstvo MMM–ulaga~i.
238 S obzirom na to da su saradnici poreske policije ostali u zgradi, CMG je zakqu~io da se prema wima ne treba pona{ati kao prema neprijateqima (i oni su samo na poslu, ispuwavaju ne~ije naredbe), i na toj osnovi zapo~eo je propagandni rad s wima. Teza – „i mi smo na poslu, kao i vi, vi radite {to vam je nare|eno, kao i mi, vas pla}a dr`ava, nas Mavrodi; kako }e se oni gore razra~unati wihov je problem, a mi obi~ni qudi ne treba da budemo neprijateqi” – nai{la je na razumevawe i uz mawe-vi{e poznate mere uspostavqeni su qudski odnosi izme|u isprva suprotstavqenih strana. Time su eliminisani poku{aji agresivnih akcija poreske policije, iako je odgovaraju}ih poku{aja na vi{im nivoima bilo i daqe. Kao rezultat, posle dva–tri dana odred poreske policije povu~en je iz zdawa MMM-a. Uporedo s tim, CMG je radio i na drugim pravcima – spre~avawe ekstremnih koraka koje bi mogli preduzeti pojedini o~ajni ulaga~i kojima su zaista bile neophodne ulo`ene pare28, nastavak rada komisije koja je registrovala zahteve ulaga~a iz kategorija onih koji mogu da budu ispla}eni po starom kursu bez obzira {to firma nije radila, nastavak rada Saveza akcionara koji se sastojao u organizovawu mitinga, {etwi i mnogih organizacionih radova u kojima je glavno bilo realizovati princip – ulaga~ mora da bude zauzet nekim poslom (po ugledu na staru vojni~ku mudrost – vojnik mora da bude zauzet nekim poslom). U takvim aktivnostima pro{lo je nekoliko dana, bez zao{travawa atmosfere i bez izgleda da }e se pojaviti makar i mogu}nost za izbijawe nereda. Ipak, u CMG-u su znali da se to stawe ne mo`e odr`avati beskona~no – bilo je nu`no ne{to kardinalno promeniti. O tome je obave{ten i Mavrodi koji je suprotno sopstvenim o~ekivawima zadr`an u pritvoru. Videv{i da pu{tawa na slobodu ne}e biti, on je pripremio „Naredbu Ì 1”, shodno kojoj se obnavqa rad firme. Obnova rada MMM-a i izbor Mavrodija u Dumu „Naredba Ì 1” usledila je u trenucima kada nije bilo ekstremnih naru{avawa rada ispred prostorija MMM-a, ali kada su se ve} po~ele ose}ati posledice vi{ednevnog nerada firme. One su se, pre svega, ogledale u porastu ose}awa beznade`nosti u masi koja se okupqala svakodnevno. To ose}awe bilo je izazvano i zatim poja~avano stalnim padawem kursa akcija, najpre do nominalne vrednosti od 1.000 rubaqa a zatim i ni`e. Naredba o obnovi rada MMM-a u takvim okolnostima do~ekana je u masi s ogromnim odu{evqewem. Na taj na~in prakti~no je bio pripremqen teren za lansirawe ideje o izboru Sergeja Mavrodija za deputata Dr`avne Dume, {to je predstavqeno kao jedina mogu}nost da se spase „na{ pred28 Tokom nekoliko dana „zati{ja” spre~eno je od strane obezbe|ewa nekoliko poku{aja samospaqivawa ulaga~a.
239 sednik” a time i firma i svi weni ulaga~i. Time je ujedno zapo~ela i wegova izborna kampawa, u kojoj me|utim, CMG nije u~estvovao. Kampawa je koristila strukture Saveza akcionara i ve} pripremqen teren na kojem su, s jedne strane, bili finansijski genije Sergej Mavrodi, a, s druge, zla vlast koja poku{ava da ga uni{ti. Tako je zavr{ena akcija CMG koja je trajala od kraja jula do kraja avgusta 1994. CMG isti~e da je uspeo da realizuje sve zadatke koji su postavqeni u formalnoj naruxbi kojom ih je anga`ovao Mavrodi: – spre~iti akcije ulaga~a protiv MMM-a; – stvoriti i pro{iriti mi{qewe kod ulaga~a o potpunoj i bezrezervnoj podr{ci Mavrodiju bez obzira na to {to su svi ti qudi izgubili svoje pare kod MMM-a; – spre~iti zatvarawe MMM-a od strane dr`avnih organa. Tako|e, CMG je uspeo da ostvari i stvarni zadatak koji je dobio od dr`avnog organa koji ga je anga`ovao, naime da spre~i masovne nerede u Moskvi i Rusiji usled nezadovoqstva ulaga~a (odnosno, da spre~i ostvarivawe scenarija doga|aja koji je kasnije realizovan u Albaniji). Zadatak odr`avawa MMM-a u radnom stawu, u kakvom je bio do izbijawa krize, CMG nije re{avao jer jednostavno za to i nije imao ovla{}ewe. Odnosno, to nije ulazilo u ugovoreni opis poslova, i to pre svega zato {to je sam Mavrodi smatrao da }e s tim problemom mo}i on sam da se izbori. Daqe aktivnosti Sergeja Mavrodija i MMM-a. Epilog Kao {to smo videli, sredinom 1994. Sergej Mavrodi se na{ao pod istragom. Po~etkom avgusta te godine optu`en je za utaju poreza, a uskoro je i uhap{en. Sve to samo je uve}alo paniku me|u wegovim ulaga~ima. Me|utim, uprkos zdravom razumu oni su u~estvovali u osnivawu Saveza akcionara MMM i otvoreno nezadovoqni hap{ewem Mavrodija pokrenuli akciju za wegovo osloba|awe, nadaju}i se da }e ako bude na slobodi on biti sposoban da im vrati novac. Iako je u me|uvremenu protiv wega pro{irena optu`nica (za protivqewe pretresu), akcije Saveza akcionara MMM-a pomogle su Sergeju Mavrodiju da se kandiduje za deputata Dr`avne Dume. Nakon {to mu je u oktobru 1994. ukinuta mera zabrane izlaska iz zatvora, Sergej Mavrodi je zatim vrlo brzo izabran za deputata Dume. Wegov izborni program bio je – ako me izaberete, vrati}u vam pare! I izabran je. Ipak, ovo obe}awe Mavrodi se nije `urio da ispuni, ~ak je umesto toga poku{ao da stvori novu piramidu, i to upravo s akcijama MMM-a. S druge strane, i na sednice Dume nije dolazio, ta~nije pojavio se samo jednom ili dvaput. Upravo na prvoj sednici kada se pojavio, bilo je pokrenuto pitawe da mu se oduzme imunitet. Tada predlog nije pro{ao, ali
240 oktobra 1995. ponovo je pokrenuto isto pitawe, ovog puta s pozitivnim ishodom. Me|utim, vlasti nisu `urile s hap{ewem Mavrodija – izgledi optu`be za nepla}awe poreza nisu bili ba{ izvesni, a ~ak ni novopokrenuta optu`ba (o prevari u odnosu na ulaga~e) nije mogla da ima ve}e izglede s obzirom na specifi~ne odnose koje je on uspostavio s ulaga~ima. Sergej Mavrodi se jo{ jednom pojavio u javnosti 1996, kada je poku{ao da se kandiduje na izborima za predsednika Rusije. Centralna izborna komisija nije odobrila wegovu registraciju. Od tada pa do hap{ewa (februar 2003) Mavrodi se negde skrivao. U stvari, ni u tom periodu on nije sedeo skr{tenih ruku. Prema informacijama zvani~nih organa SAD, po~etkom 1998. zajedno sa svojom ro|akom Oksanom Pavqu~enko on je stvorio novu finansijsku piramidu. Ta piramida bila je virtuelna – na Internetu se pojavio sajt nekakve kompanije Stock Generation Ltd., na kome su bile izlo`ene kotacije nepostoje}ih kompanija i preporuke za kupovinu wihovih akcija. Za to je bilo potrebno registrovati se na sajtu i poslati na ra~un kompanije ~ek na minimum 50 ameri~kih dolara. Novac je zatim prevo|en na virtuelni ra~un klijenta posle ~ega su wime mogle biti kupovane akcije. Wihov kurs pove}avan je u proseku za 10% mese~no, ali je periodi~no ra~un bivao anuliran. Da bi zaradio, klijent je morao da uspe da proda akcije pre anulirawa ili da ~eka novi uspon kotacija. A radi dobijawa novca trebalo je napisati pismo sa zahtevom da se ~ek po{aqe na nazna~enu adresu. Po~etkom 1998. godine, kada je Stock Generation Ltd. tek prikupqala sredstva, takvi ~ekovi kao i bonusi od 50 ameri~kih dolara za privla~ewe novih klijenata doista su pristizali. Ali uskoro je priliv presahnuo. Ova virtuelna berza opstala je jo{ oko dve godine, a wene `rtve postali su oko 20 hiqada Amerikanaca i Evropqana, a po nekim procenama ~ak 275.000 qudi. Prema podacima US Securities and Exchange Commission ukupni gubici prevarenih `rtava iznosili su najmawe 5,5 miliona dolara. Mla|i brat, Vja~eslav Mavrodi, tako|e je u ovom periodu bio aktivan, stvoriv{i u 1996. svoju piramidu pod nazivom „Sistem uzajamnih dobrovoqnih `rtvovawa MMM-96”. Novo dru{tvo predstavqano je kao „nekomercijalna organizacija, ~iji se fond formira na osnovu dobrovoqnih `rtvovawa”. Princip rada MMM-96 bio je isti kao i u MMM: novi ulozi obezbe|ivali su dohodnost prethodnih. Profit svakog ulaga~a ~inio je 2–3% dnevno. Nova kompanija nije ulaga~ima davala akcije ili neke druge vrednosne hartije, ve} nekakve „kartice kompjuterskog obra~una”, i to bez pe~ata i potpisa. Te kartice bile su pra}ene biletima AD MMM s portretom Sergeja Mavrodija. Ipak, delatnost nove kompanije razvijala se dosta uspe{no a weni organizatori su ~ak planirali stvarawe nekoliko inostranih filijala. Me|utim, Moskovsko gradsko tu`ila{tvo ustanovilo je da ova kompanija nije registrovana i da nema licencu za obavqawe bankovskih ope-
241 racija i poslova s valutama. Pokrenut je krivi~ni postupak, a tokom pretrage u prostorijama MMM-96 (to su bile prostorije u kojima je bio sme{ten i MMM) prona|eno je dve milijarde rubaqa i 21 zlatna {ipka od po pet grama. To je postalo predmet nove optu`be – nezakonite operacije s dragocenim metalima. Posle toga Vja~eslava Mavrodija dugo nisu mogli da na|u – po informacijama istrage on je pobegao, a po re~ima wegovih advokata on nije izlazio iz Moskve i nije se skrivao. U svakom slu~aju, Vja~eslav je priveden 9. januara 2001. Sudski proces koji je usledio zna~ajno se otegao i po nekim informacijama hap{ewe Sergeja Mavrodija po~etkom 2003. usledilo je nakon {to je on doputovao u Rusiju da bi izvukao brata. A kakva je bila sudbina MMM-a i novca koji je on stekao? Bankrotstvo AD MMM-a objavqeno je jo{ 22. septembra 1997, a 22. jula 1998. za wegovog upravnika izabran je Konstantin Glodev koji od tada poku{ava da prikupi podatke o propaloj imperiji. Poznato je da je u toku istrage o „Invest-konsaltingu” jo{ oktobra–novembra 1994. oduzeto oko 700 miliona ameri~kih dolara. Ostale informacije (izme|u ostalog i o stranim bankama u kojima bra}a Mavrodi ~uvaju svoj novac) ili ne postoje ili se ne objavquju. Poznato je, tako|e, da su glavni aktivi MMM-a bili kod ~ekovnog fonda MMM-Invest. Me|utim, Fond je 1995. promenio ime u „RUSS-Invest”, da bi 1999. postao investiciona kompanija „RUSS-Invest”. Ova kompanija negira da je sledbenik MMM-Investa. U me|uvremenu, u 1997. istra`ni komitet MVD (Ministarstvo unutra{wih poslova) oduzeo je od Fonda akcije 17 preduze}a, ali su nakon sudskog procesa koji je trajao dve godine one vra}ene Fondu. Posle toga, o~ito ne `ele}i da isku{ava sudbinu, investiciona kompanija po~ela je da rasprodaje aktive. Tako da posle svega ulaga~i prakti~no i nemaju ~emu da se nadaju. Vja~eslav Mavrodi osu|en je februara 2003. za nezakonitu bankovsku delatnost, nezakonit promet dragocenih metala i nano{ewe {tete ulaga~ima u iznosu od 3,5 milijardi nedenominovanih rubaqa na pet godina i tri meseca s konfiskacijom imovine. Sergej Mavrodi prona|en je i uhap{en 2003. Su|ewe je zavr{eno krajem aprila 2007, presudom na ~etiri godine i {est meseci. Mawe od mesec dana kasnije, 23. maja 2007. Mavrodi je bio na slobodi. ZAKQU^AK I pored svih hronolo{kih i drugih razlika, mo`e se re}i da svaka finansijska piramida nastaje i opstaje, a naravno i propada, po istim principima. Problem je samo du`ina wenog trajawa, i ceo rad wenih osniva~a i vlasnika svodi se prakti~no samo na to da {to je mogu}e vi{e prolongiraju wen kraj. A taj kraj je neizbe`an, jer priliv novog novca u
242 sistem, na ~emu se i zasniva funkcionisawe piramida, ne mo`e da bude beskona~an. Jednog momenta, pre ili kasnije, odliv novca iz sistema izjedna~ava se s prilivom i nastupa objektivna krizna situacija. Neposredan povod za weno nastupawe mo`e biti razli~it, ali se ona uvek manifestuje u zahtevima ulaga~a (kupaca akcija, ili klijenata u nekom drugom modalitetu) da povrate svoj ulo`eni novac (sa ili ~ak i bez obe}ane premije – visoke kamate ili sli~no).29 Najve}i deo onog {to se de{ava kada su u pitawu finansijske piramide i wihovo funkcionisawe, me|utim, ostaje van uvida (ne samo naj{ire) javnosti, {to naravno onemogu}ava ili bar znatno ote`ava odgovaraju}a teorijska uop{tavawa i empirijske provere postavqenih hipoteza i modela. Zbog toga se o wima i nakon mnogo godina, pa i vekova, vode polemike i diskusije, u kojima su i argumenti suprotstavqenih strana naj~e{}e na nivou hipoteza.30 U svakom slu~aju, onog momenta kada do|e do krizne ta~ke, tj. kada se priliv i odliv novca u sistemu izjedna~e, po~iwe neizbe`ni proces propadawa. Sve akcije koje se u takvim trenucima preduzimaju radi prevladavawa krize, tj. radi produ`avawa funkcionisawa piramide samo su uzaludni poku{aji da se spre~i ono {to se ne mo`e spre~iti. Takve akcije, po pravilu, „nevidqive” su za publiku, i to verovatno prevashodno iz istih, ve} navedenih razloga. Upravo stoga, objavqivawe izve{taja CMG u slu~aju piramide koja je predmet ovog teksta predstavqa pravi doga|aj, i dragoceno svedo~anstvo o tome kako se i kojim sredstvima mo`e manipulisati qudima koji su, po ne~ijoj voqi ili nalogu, uvu~eni u razne {pekulativne i sli~ne aktivnosti. Utoliko pre {to je zahvaquju}i upravo akcijama CMG piramida MMM postala jedinstveni slu~aj u svetskoj ekonomskoj istoriji da nakon finansijskog kraha piramida, poput feniksa, vaskrsne i da nastavi uspe{no da funkcioni{e jo{ odre|eno, ne tako kratko, vreme. LITERATURA B a r i n o v, Vladimir Aleksandrovi~. (2002). Antikrizisnoe upravlenie, ID FBK-PRESS, Moskva, 364 s. 29 Teorijski model funkcionisawa finansijskih piramida u na{oj literaturi dao je D i m i t r i j e v i } B. (1993). Model funkcionisanja Dafiment-banke, Ekonomska misao, broj 1–2. 30 Dobar primer predstavqa tulipmanija, o kojoj je u posledwe vreme objavqeno nekoliko tekstova sa suprotnim stavovima. Pored standardnog (ili popularnog) mi{qewa, koje u osnovi obuhvata ono {to je re~eno u ovom tekstu, pojavquju se i druga~ija shvatawa. Prema jednom od wih (E. A. T h o m p s o n and J. T r e u s s a r d, , (2007). The Tulipmania: Fact or Antifact, Public Choice, Ì 1–2), uzrok tulipmanije nisu bile iracionalne {pekulacije {iroke publike ve} neposredno odluka holandskog parlamenta kojom su fju~ers-ugovori prakti~no oslobo|eni rizika. Upravo otvoreno ili prikriveno u~e{}e vlasti u ovakvim poslovima i jeste razlog zbog kog se o wima i ne zna mnogo.
243 B o l d ы r e v, Юriй Юrыevi~. (2004). O bo~kah meda i lo`kah deгmя, ЭKSMO i Algoritm, Moskva, 448 s. B u k v i }, Rajko. (2006). Sudbina ruskih prirodnih bogatstava u periodu tranzicije, Nova srpska politi~ka misao. Analize, godina II, broj 2, str. 65–75. B u k v i }, Rajko. Tranzicija u Rusiji – liberalizam u izvedbi „porodice”, Nova srpska politi~ka misao (u {tampi). B u { k o v, Aleksandr. (2005). Dom s nrivideniяmi. Hronika mumnoгo vremeni, Moskva: Olma-Press, 560 s. P l a t o n o v, Oleg. (2002). Rusija pod vla{}u masona, samostalno izdawe, Beograd, 136 s. S t u l o v, Oleg. (2003). Delo na tri bukv?, Komersanm-Denьгi, 10. 02. 2003. S ю n, Юriй. (2003). Brat do kamerы dovedet, Komersant, 14. 02. 2003. ^ e r n o z a t o n s k i й, A. (2005). Usne{noe unravlenie krizisom, 15. 03. 2005., http://www.lib.ru C o w l e s, Virginia. (2002). The Great Swindle: The Story of the South Sea Bubble, 1960, reprint New York: Hindsightbooks, (www.hindsightbooks.com/sea bubble.php) D i m i t r i j e v i }, Bojan. (1993). Model funkcionisanja Dafiment-banke, Ekonomska misao (Beograd), godina XXVI, broj 1–2, str. 1–17. G a l b r a i t h, John Kenneth. (1997). Novac. Odakle je do{ao, gde je oti{ao, Beograd: Grme~, 385 str. G a l l, Carlota. Yeltsin: (1994). MMM not State Matter, The Moscow Times, Friday, 12 August. G a r b e r, Peter M. (1990). Famous First Bubbles, Journal of Economic Perspectives, Volume IV, Number 2, pp. 35–54. G a r b e r, Peter M. (1989). Tulipmania, The Journal of Political Economy, Volume XCVII, Number 3, pp. 535–560. http://en.wikipedia.org/wiki/MMM_(pyramid) http://en.wikipedia.org/wiki/MMM_Sergy Panteleevich_Mavrodi http://en.wikipedia.org/wiki/MMM_Tulip_mania http://www.newadwent.org/cathen/ I v a n o v i }, Petar M. (1996). Fju~ersi. Pojam, vrste i mehanizam trgovine fju~ersugovorima, Podgorica: Ekonomski fakultet, X+266 str. J a r v i s, Christopher. (2000). The Rise and Fall of Albania’s Pyramid Schemes, Finance and Development, Volume XXXVII, Number 1, pp. 46–49. K r a i n o v a, Natalia and Nabi A b d u l a e v. (2007). Mavrodi Walks Free After 4½ Years, The Moscow Times, Wednesday, May 23, Issue 3662, Page 3. L i e b e r m a n, Ira W. et al. (1995). Masovna privatizacija u Centralnoj i Isto~noj Evropi i biv{em Sovjetskom Savezu: komparativna analiza, Ekonomika (Novi Beograd), godina XXXI, broj 11–12, str. 19–39. Manager of failed aborted Albanian pyramid scheme arrested, Pravda, 24. 01. 2006. (http://newsfromrussia.com/world/2006/01/24/71691.html) PR-kampaniя Mavrodi, Operaciя na „MMM” iюlь-avgust 1994 goda, „Crisis Managment Group“, 1998–1999, http://www.kompromat.ru/ S y m e s, Peter. MMM Corporation, http://www.pjsymes.com.au/articles/MMM.htm T h o m p s o n, Earl A. and Jonathan T r e u s s a r d, (2007). The Tulipmania: Fact or Antifact, Public Choice, Volume CXXX, Number 1–2, pp. 99–114.
244 CRISIS MANAGEMENT – THE CASE OF THE MMM FINANCIAL PYRAMID by Rajko Bukvi} Summary The paper considers MMM, one of the world’s most famous financial pyramids, that worked during the last decade of the 20th century. The author shows that financial pyramids were not the result of the transition process. They have been a regular fenomenon in the most developed economies (The Netherlands, France, England etc.) during the earlier periods. The short history of the pyramid MMM is given, and then in the key part of the article the functioning of the Crisis Management Group that help MMM to survive the crisis period in the middle of the year 1994. At this manner, MMM became perhaps the only pyramid in history that continues to work successfully after the financial collapse.