Svadba - Prica o identitetu Vranje i okolina 8675870264 [PDF]

Zitiervorschau

Sawa Zlatanovi} SVADBA — PRI^A O IDENTITETU Vrawe i okolina

SERBIAN ACADEMY OF SCIENTES AND ARTS ETHNOGRAPHICAL INSTITUTE SPECIAL EDITIONS Volume 47

SANJA ZLATANOVI]

THE WEDDING — A STORY OF IDENTITETY VRANJE AND ITS SURROUNDINGS

Editor Dragana Radoji~i}, PhD

BEOGRAD 2003

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI ETNOGRAFSKI INSTITUT POSEBNA IZDAWA Kwiga 47

SAWA ZLATANOVI]

SVADBA — PRI^A O IDENTITETU VRAWE I OKOLINA

Urednik Prof. dr Dragana Radoji~i}

BEOGRAD 2003

Recenzenti prof. dr Nikola F. Pavkovi} dr Miqana Radovanovi}

Primqeno na ÇÇÇ sednici Odeqewa dru{tvenih nauka SANU odr`anoj 26. marta 2002. godine, na osnovu referata akademika Dimitrija Stefanovi}a i dopisnog ~lana SANU Vojislava Stanov~i}a Kwiga je {tampana zahvaquju}i finansijskoj pomo}i Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije

Sadr`aj

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Svadba kao paradigmati~an doga|aj kulture Srba . . 7 I. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Osnovne teorijske postavke . . . . . . . . . . 12 Metodologija istra`ivawa . . . . . . . . . . . 26 II. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST Istorija Vrawa i okoline do 1918. Izme|u dva svetska rata . . . . . Period socijalizma . . . . . . Tranzicija i tradicija . . . . . III. TRADICIJSKA SVADBA . . . . Ugovor . . . . . . . . . . Ispit . . . . . . . . . . . Pozivawe svatova . . . . . . Zasevka . . . . . . . . . . Svadba . . . . . . . . . . Bra~na posteqa i œblaga rakijaŒ Posle svadbe . . . . . . . . Crta ispod izlo`enog . . . .

. . . . . . . . .

. . . godine . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

. . . . .

31 31 35 41 44

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

51 55 57 61 63 69 93 96 67

IV. SAVREMENA SVADBA . . . . . . . . . . . . Veridba . . . . . . . . . . . . . . . . Pozivawe svatova . . . . . . . . . . . . . Uo~i svadbe . . . . . . . . . . . . . . . Svadba . . . . . . . . . . . . . . . . . Posle svadbe . . . . . . . . . . . . . . . Nacionalni identitet ili œTamo dalekoŒ . . . Kwi`evno delo Bore Stankovi}a i pri~a koju Vrawanci pri~aju o sebi samima . . . . . Tranzicija statusa u periodu dru{tvene tranzicije Duh vremena . . . . . . . . . . . . . . . V. ZAKQU^AK

101 103 108 109 110 136 138

. 144 . 151 . 157

. . . . . . . . . . . . . . . . . 159

IZVORI I LITERATURA SUMMARY

. . . . . . .

. . . . . . . . . . . 163

. . . . . . . . . . . . . . . . . 171

FOTOGRAFIJE . . . . . . . . . . . . TABLE Ç–HÇH

UVOD

Svadba kao paradigmati~an doga|aj kulture Srba Svadba je najva`niji, najrazra|eniji i sadr`inski najbogatiji ritual `ivotnog ciklusa. Ona u zgusnutom vidu izra`ava dru{tvenu stvarnost — ekonomske i srodni~ke odnose, polo`aj `ene, odnos prema onostranom i mo`e se ozna~iti kao paradigmati~an doga|aj kulture Srba (u smislu u kome ovaj pojam obja{wava Kliford Gerc1). S obzirom na takve odlike i zna~aj svadbenog rituala, korenite promene, nastale na globalnom dru{tvenom planu od kraja osamdesetih godina, a u sklopu wih, povratak tradiciji i problematizovawe identiteta, neminovno su se odrazile na wegov lik, koji dobija nove konture. Pomenute dru{tvene promene svadbeni ritual, kao posebno osetqiv instrument, registruje i izra`ava. Impuls za povratak tradiciji, jednim svojim delom, krenuo je œodozgoŒ, iniciran jasnom politi~kom namerom.2 Istra`ivawe je usmereno na to da se sagledavawem stvari œodozdoŒ, iz perspektive obi~nih qudi, ustanovi kako su se kretawa na globalnom planu odrazila na ritual koji je najzna~ajniji u wihovom `ivotu. Na primeru vrawske svadbe mogu se sagledati dinami~ni dru{tveni procesi koji karakteri{u posledwu deceniju XX veka u Srbiji, iako podru~je Vrawa ima svoje istorijske, dru{tvene i kulturne specifi~nosti. Sredi{wa tema savremene svadbe, ono {to se obra|uje u samom ritualu, kao i u iskazima ispitanika, jeste problem identiteta. Pojam identiteta je neodvojivo povezan s pojmom rituala, jer su rituali ugra|eni u identitet zajednice i slu`e 1 Kliford Gerc, Tuma~enje kultura (2), XX vek, Beograd 1998, 276–277. 2 Slobodan Naumovi}, Upotreba tradicije — politi~ka tranzicija i promena

odnosa prema nacionalnim vrednostima u Srbiji 1987–1990, u: Kulture u tranziciji, Plato, Beograd 1994, 105; Mirjana Pro{i}-Dvorni}, Modeli œretradicionalizacijeŒ: put u budu}nost vra}awem u pro{lost, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLIV, Beograd 1995, 304, 306.

8

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

da aktualizuju wegove su{tinske karakteristike3, a s druge strane, i jedan i drugi pojam nerazlu~ivo su povezani s pojmom tradicije, koji konotira pro{lost i preno{ewe vrednosti s generacije na generaciju. Savremena svadba je ta~ka preseka ova tri pojma, jer je ona svojom formom, sadr`ajem i zna~ajem veoma pogodna da se posredstvom we problematizuju razli~iti oblici identiteta (nacionalni, lokalni, porodi~ni...). Na po~etku rada*, tokom 1996. godine, dok sam koncipirala istra`iva~ku strategiju i vr{ila rekognoscirawe terena, stalno sam slu{ala iskaze informatora: œMi smo hteli da sve bude tradicionalnoŒ, œHteli smo da ispo{tujemo sve stare srpske (vrawske) obi~ajeŒ, œSve je bilo kao u staro VraweŒ. Obja{wavali su mi kakav je œpraviŒ obi~aj i to da su œobi~aji opet u modiŒ. ^esto sam pitala roditeqe mladog bra~nog para da li je, s obzirom na to da po{tuju tradiciju, i wihova svadba tako izgledala, i da li su, konkretno, izveli neki obi~aj koji su u razgovoru sa mnom posebno ozna~ili kao tradicionalan. Redovno sam dobijala odgovor da nisu, jer œbilo je drugo vremeŒ. Na moju molbu da mi objasne {ta podrazumevaju pod tradicijom, odnosno, {ta ona za wih zna~i, oni su je locirali na period pre Drugog svetskog rata, ukazuju}i mi na velike istorijske promene koje su nakon toga nastale. Iako informatori nisu bili u stawu da verbalno ta~no izraze {ta podrazumevaju pod tradicijom, sam izraz œtradicijaŒ nosi veliku afektivnu vrednost. Simboli tradicije pokre}u emotivne reakcije koje se uobli~avaju u iskaze da je ona ne{to lepo, ne{to {to moramo da ~uvamo i po{tujemo. 3 Gail Kligman, The Wedding of the Dead, University of California Press, Berkeley and Los Angeles 1988, 262, 264. * Kwiga predstavqa prera|enu verziju magistarskog rada odbrawenog 2001. godine na Odeqewu za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Duboku zahvalnost dugujem mentoru, prof. Nikoli Pavkovi}u, koji mi je svojim iskustvom u nau~nom radu pru`io neizmernu pomo}. Posebno se zahvaqujem dr Miqani Radovanovi}, recezentu ove kwige, koja je vi{e puta strpqivo i{~itavala tekst i savetima i kriti~kim primedbama pomogla u uobli~avawu zavr{ne verzije. Veliku zahvalnost izra`avam mr Miroslavi Male{evi} i mr Slobodanu Naumovi}u na konstruktivnim razgovorima na po~etku rada i pomo}i u literaturi. Iako na kraju, ne i na posledwem mestu, od srca se zahvaqujem svima koji su me primali u svoje ku}e, pozivali ili vodili na svadbe i bez ~ije pomo}i i saradwe ne bih mogla da obavim istra`ivawe.

UVOD

9

Potreba da se o`ivi veza s pro{lo{}u na razli~itim svadbama manifestuje se na razli~ite na~ine. Mnoge svadbe su dugo planirane da bi bile izvedene u tradicionalnom kqu~u, a za sve svadbe od kraja osamdesetih godina karakteristi~no je dodavawe makar nekih elemenata tradicionalnog. Oni ritualni postupci, ~iji je kontinuitet odr`an, nagla{avaju se ja~om nijansom u izvo|ewu. S obzirom na to da je va`na odlika savremene svadbe upravo te`wa da bude osmi{qena u tradicionalnom duhu, bilo je neophodno utvrditi kako je zaista izgledala œstara vrawska svadbaŒ na koju se informatori pozivaju i prema ~ijoj zami{qenoj slici oblikuju dana{wu svadbu. Sa tim ciqem, rekonstruktivnom analizom je ustanovqena tradicijska svadba, koja, okvirno, obuhvata period od 1918. do 1941. godine. Gorwa vremenska granica postavqena je na osnovu obrazlo`ewa ispitanika4 da posle Drugog svetskog rata dolazi do korenitih dru{tveno-istorijskih promena, pa samim tim i do promena u obi~ajnoj praksi. Premda su œpravuŒ tradiciju oni sme{tali duboko u neodre|eno shva}enu pro{lost i ~esto u opisima pomiwali kwi`evna dela Bore Stankovi}a (koji literarno transponuje prilike u Vrawu neposredno posle oslobo|ewa od Turaka 1878. godine), prilikom odre|ewa dowe granice prevashodno sam se dr`ala ~iwenice da posle 1918. godine dolazi do prodirawa ustanove miraza5, {to dovodi do promena u svadbenoj proceduri, pa bi ula`ewe u dubqu pro{lost umawilo preciznost i pouzdanost rekonstrukcije. Savremena svadba je koncipirana na osnovu stacioniranog, u~esni~kog posmatrawa, razgovora, kao i kori{}ewem svih raspolo`ivih izvora podataka i obuhvata period od 1990. do 1998. godine. Neki procesi nastavqeni su da se prate i kasnije, u periodu od 1998. do 2001. godine, {to je u tekstu nazna~eno. Iako do pomenutih dru{tvenih promena dolazi krajem 4 Metodolo{ko na~elo kojim sam se rukovodila tokom rada bilo je da stvari sagledam sa stanovi{ta u~esnika, jer samo oni mogu da daju tuma~ewa prvog reda. K. Gerc, navedeno delo, (1), 24–25. 5 Vidosava Nikoli}-Stojan~evi}, Vrawsko Pomoravqe, Srpski etnografski zbornik SANU LXXXVI, @ivot i obi~aji narodni, kw. 36, Beograd 1974, 432–433.

10

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

osamdesetih godina, tek se 1990. mo`e ozna~iti kao linija razgrani~ewa izme|u dva perioda u kojima se poimawe tradicije i identiteta bitno razlikuje. I sami ispitanici su isticali da se od 1990. godine œpromenilo vremeŒ. Opredeqewe da se posmatraju navedena dva vremenska preseka proiza{lo je iz ~iwenice da ih informatori — nosioci kulture dovode u vezu i upli}u u istu zna~ewsku celinu. Tradicijska svadba, rekonstruisana istra`ivawem, veoma se razlikuje od toga kako je vide akteri savremenih svadbi. Odre|eni ritualni postupci, obavezni na dana{wim svadbama, funkcioni{u kao ekspresija œpravogŒ tradicionalnog, mada su se u pro{losti sasvim sporadi~no javqali ili ih uop{te nije ni bilo. Uporedo s tim, postoji i te`wa da se pojedine ritualne radwe izostave iako su op{tepoznate. Kriterijumi izbora elemenata na osnovu kojih se gradi savremeni ritual posebno su zanimqivi. Iako kao pojam tradicija konotira pro{lost, ona ne ostaje tamo kao zauvek okamewena i nepromenqiva kategorija, ve} se sa stanovi{ta savremenog trenutka, konfliktnog i vi{ezna~nog, tuma~i na odre|eni na~in, o`ivqavaju se ili redukuju neki weni aspekti, ona se modifikuje, prestrukturira, pa i izmi{qa. Iz pro{losti se uzimaju samo neki elementi koji se izvode na dana{wim svadbama, dobijaju}i visokovrednovan atribut œtradicionalnoŒ, mada su u pro{losti, zbog druga~ijeg konteksta, izvo|eni na druga~iji na~in ili, {to je ~e{}i slu~aj, na formalno isti na~in, ali su imali sasvim druga~ije zna~ewe i smisao. Svadbeni ritual je slo`en i zamr{en lavirint znakova, bogato nijansirana slika dru{tvene stvarnosti. On zadire u temeqne probleme kulture koja ga stvara, pa se preko wegovog poqa mno{tvo heuristi~ki vrednih puteva mo`e probiti. Tra`e}i odgovor na postavqeno pitawe, kr~ila sam put kroz lavirint kombinuju}i razli~ita teorijsko-metodolo{ka oru|a i ~itaju}i, u {umi znakova, samo one koje sam mogla da pro~itam. Ostalo je mnogo nepro~itanih znakova, koji bi me, mo`da, doveli do plodonosnijih re{ewa. Put koji ovde iznosim samo je jedan od mogu}ih puteva kroz lavirint, samo jedan od mnogobrojnih mogu}ih odgovora na postavqeno pitawe.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

Svadba kao najzna~ajniji i sadr`inski najbogatiji ritual `ivotnog ciklusa predmet je mnogobrojnih etnolo{kih studija. Naro~ito se od polovine XIX veka pojavquje veliki broj radova koji opisuju svadbu ili pojedine wene momente na ju`noslovenskom prostoru. Obiqe podataka o svadbi nalazi se u regionalnim monografijama, kao i u radovima koji se bave nekom drugom problematikom (religijom, porodicom), zahvataju}i, pri tome, i svadbu.6 Sve do {ezdesetih godina XX veka radovi su mahom deskriptivnog karaktera, jer je na{a etnologija bila empirijski usmerena.7 Tek {ezdesetih godina po~iwe intenzivnije povezivawe empirije i teorije, pa se prou~avawu svadbe pristupa sa razli~itih teorijskih pozicija. Vrawska svadba, kao i kultura vrawskog kraja, uglavnom su ostajali izvan temeqnijih etnolo{kih ispitivawa. Prvo sistematsko i do dana{wih dana najpotpunije etnolo{ko prou~avawe Vrawskog Pomoravqa izvr{ila je Vidosava Nikoli}-Stojan~evi}. Ona je obavqala terenska istra`ivawa u periodu od 1956. do 1962. godine, obuhvativ{i predeo od Kon~uqske do Grdeli~ke klisure, u kome postoje izrazite kulturne razlike. Vremenski, obuhvatila je period od 1878. (prema potrebi ulazila je i u dubqu pro{lost) pa do trenutka ispitivawa. Tako postavqene vremensko-prostorne koordinate istra`ivawa nose sa sobom znatan stepen uop{tavawa i nedovoqnu 6 Bibliografija svadbenih obi~aja, ura|ena jo{ 1961, izuzetno je obimna: Radmila Kajmakovi}, Petar Kosti}, Bibliografija `enidbenih obi~aja, Glasnik Etnografskog muzeja 24, Beograd 1961, 153–176. Osvrt na literaturu o svadbi daje rad: Miqana Radovanovi}, Obi~aji `ivotnog ciklusa u Srpskom etnografskom zborniku, u: @ivotni ciklus / @izneniàt cikãl, Etnografski institut s muzeè, Sofià 2000, 20–27. 7 Epistemolo{ki sagledan razvoj etnologije u Srbiji donosi rad: Nikola F. Pavkovi}, Du{an Bandi}, Ivan Kova~evi}, Te`nje i pravci razvoja etnologije u SR Srbiji (1945–1983), Zbornik 1. kongresa jugoslovanskih etnologov in folkloristov 1, Ljubljana 1983, 107–122.

12

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

preciznost. Bez obzira na navedena ograni~ewa, monografija Vrawsko Pomoravqe predstavqa riznicu dragocenih podataka o srodni~kim i porodi~nim odnosima, o ulozi i shvatawu braka, o bra~nom `ivotu, a tako|e i o svadbenim obi~ajima, koje autorka naziva bra~nim obi~ajima.8

Osnovne teorijske postavke Svadba nije monolitan ritual isklesan iz jednog komada, ve} je veoma razu|ena — svaka wena komponenta ima slojevitu zna~ewsku strukturu. S obzirom na to, nije mogao da se primeni monolitan pristup. Bila je neophodna kombinacija teorijsko-metodolo{kih kqu~eva da bi se wen sklop œodbravioŒ. Razli~iti teorijski pristupi osvetqavaju razli~ite aspekte problema, a integrisani su u onim ta~kama u kojima me|usobne dopune vode potpunijem razumevawu. Ciq rada je da interpretacije proizilaze iz same dru{tvene stvarnosti, iz konkretnog konteksta, a ne da to budu œkonstrukcije besprekornih opisa formalnog poretka u ~ije stvarno postojawe niko ne mo`e sasvim da verujeŒ.9 U svim fazama rada, u ulozi istra`iva~a, bila sam ona koja posmatra, vr{i selekciju, sistematizaciju, konceptualizuje (o ~emu }e biti vi{e re~i u odeqku o metodologiji) pa, shodno tome, rad predstavqa moju interpretaciju svadbe u Vrawu, dakle, samo jednu od mogu}ih interpretacija. Kliford Gerc analizu kulture vidi kao interpretativnu nauku koja traga za zna~ewima jer je œ~ovek `ivotiwa zapletena u mre`e zna~ewa koje je sam ispleoŒ i koje, zapravo, i ~ine kulturu.10 Ciq interpretativnog pristupa je da se ustanovi zna~ewe koje dru{tvene radwe imaju za svoje nosioce, {to pretpostavqa mogu}nost da se u|e u wihov pojmovni svet, kako bi se, u pro{irenom smislu re~i, sa wima moglo razgovarati.11 Ono {to istra`iva~ naziva svojim podacima predstavqa, u stvari, wegovo sopstveno tuma~ewe na~ina na koje drugi qudi 8 9 10 11

V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 429–453. K. Gerc (1), navedeno delo, 29. Isto, 11. Isto, 38.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

13

tuma~e ono {to rade, odnosno, on obja{wava obja{wewa.12 Prema re~ima Gerca, antropolo{ki zapisi sami po sebi su tuma~ewa i to drugog ili tre}eg reda, a samo kaziva~ — nosilac kulture mo`e da daje tuma~ewa prvog reda, mada ~esto i on daje tuma~ewa drugog reda.13 Na ovaj na~in, interpretativna antropologija odbacuje mogu}nost postojawa univerzalno objektivnih mre`a zna~ewa, pokazuju}i da su one probijene istra`iva~evim kulturnim kategorijama i pretpostavkama.14 Gerc metafori~ki pro{iruje zna~ewe pojma teksta izvan pisanog i verbalnog materijala, ukazuju}i na to da kultura predstavqa skup tekstova, tj. da dru{tvene radwe ostavqaju tragove koji se mogu ~itati kao tekstovi.15 Nije dovoqno, me|utim, ograni~iti se samo na tekst. Da bi proces tuma~ewa zaista zapo~eo, potreban je podroban opis, jer tekst i kontekst obrazuju jednu celinu.16 Kada neki ritual — tekst ostaje neizmewen tokom vremena, wegovo se zna~ewe mo`e radikalno mewati u zavisnosti od prirode izvo|ewa (u~esnici mogu da se dosa|uju, da budu ravnodu{ni ili, pak, strasno uvereni u va`nost ~ina kome prisustvuju) i prirode konteksta.17 U nekom u osnovi stati~nom periodu, ritual koji se ne mewa mo`e biti izraz stabilnosti. Ali u periodu promena ili kriza, on mo`e biti namerno neizmewen da bi ostavio utisak kontinuiteta, uprkos kontekstualnom dokazu suprotnog.18 Stoga je svadba — kulturna forma koja predstavqa tekst, sme{tena u odgovaraju}i dru{tveni kontekst, izlo`ena podrobnim opisom, koji u sebi sadr`i interpretaciju. 12 13 14

Isto, 17. Isto, 25. Michael M. J. Fischer, Interpretive anthropology , u: Thomas Barfield (ed.), The Dictionary of Anthropology, Blackwell Publishers, Malden & Oxford, 1997, 264. 15 K. Gerc, navedeno delo, (2), 274. 16 David Cannadine, The Context, Performance and Meaning of Ritual : The British Monarchy and the ‘Invention of Tradition’ c. 1820–1977, u: Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cambridge 1995, 105. 17 Isto, 106. 18 Isto, 105.

14

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Osnovna teorijska podloga za razumevawe svadbe je koncept obreda prelaza. Prema svim svojim karakteristikama svadba predstavqa prelaz, most preko socijalne provalije koja nastaje odlukom da ~lan zajednice stupi u bra~nu vezu, {to je prelomni momenat u `ivotnom ciklusu pojedinca, ali i {ire dru{tvene zajednice u kojoj, tim ~inom, dolazi do pregrupisavawa. Usled pregrupisavawa (jedna strana gubi ~lana, a druga ga dobija) naru{ava se ravnote`a u postoje}em poretku. Mlada najradikalnije mewa svoju socijalnu poziciju, pa su atributi svadbe kao obreda prelaza koncentrisani oko we, ali lan~ano zahvataju i ostale u~esnike rituala u zavisnosti od wihovog polo`aja u strukturi zajednice. Na ovu osnovnu optiku dodata su nova teorijska so~iva, da bi se razumevawe izo{trilo i produbilo. Na narednim stranama bi}e pojmovno odre|eni ritual i tradicija. Potom }e se razmotriti wihov me|usobni odnos u ta~ki u kojoj dolazi do preklapawa skupova wihovih zna~ewa — a to je svadba, koja }e, kao tre}i kqu~ni pojam, posebno biti obra|ena.

* * * Ritual (lat. rituale, poimeni~eni pridev ritualis od lat. ritus œobredŒ) katoli~ki je crkveni termin za obrednik19, liturgijsku kwigu koja sadr`i propisane tekstove i postupke za obrede izvan mise (sakramente, sprovode, procesije)20. Termin obred 19 Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga tre}a, JAZU, Zagreb 1973, 148. 20 Op}a enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda 7, Zagreb 1981, 137. U engleskom govornom podru~ju, pojmovi rite i ritual vode poreklo od lat. ritus i imaju vi{e zna~ewa, me|u kojima su najva`nija: rite, n. 1. a formal or ceremonial act or procedure prescribed or customary in religious or other solemn use; 2. a particular form or system of religious or other ceremonial practice; ritual, n. 1. an established or prescribed procedure for a religious or other rite; 2. a system or collection of religious or other rites; 3. observance of set forms in public worship; 4. a book of rites or ceremonies; 5. a book containing the offices to be used by priests in administering the sacraments and for visitation of the sick, burial of the dead, etc; 6. a prescribed or established rite, ceremony, proceeding, or service. Webster’s Encyclopedic Unabridged Dictionary of the English Language, Gramercy Books, New York 1994, 1661.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

15

prvi put je u srpskom kwi`evnom jeziku zabele`io Vuk Karaxi} i to u crkvenom smislu.21 Razmatraju}i slo`en filolo{ki aspekt pojma, kao i etnografske primere upotrebe, Radomir Raki} izdvaja, kao osnovno obele`je obreda, wegov sakralni karakter i ukazuje na to da bi se obred œmogao smatrati posebnom, koherentnom, stilizovanijom i formalizovanom radwom — koja mo`e biti i zasnovana na religijskoj idejnoj osnovi (bilo da se radi o crkvenoj ili narodno-religijskoj) i religijske, kolektivne i/ili individualne funkcije pro`ivqavawaŒ.22 Termini ritual i obred se u savremenoj doma}oj etnologiji / antropologiji upotrebqavaju sa izvesnim zna~ewskim razlikama. Termin obred uglavnom se dovodi u vezu sa religijskom sferom, dok ritual ima {iri zna~ewski sadr`aj, pa shodno tome i primenqivost. On mo`e imati, u ve}oj ili mawoj meri izra`en, religijski karakter, ali i ne mora, kao na primer sekularni ritual. U savremenoj doma}oj literaturi, kada je re~ o svadbi kao celini, upotrebqava se sintagma svadbeni ritual, dok se o pojedinim wenim momentima govori kao o obredima.23 Velika su teorijska razmimoila`ewa u odre|ewu onog {to je differentia specifica rituala, jer on pojmovno obuhvata {iroki raspon pojava — od shematizovanog pona{awa `ivotiwa i neuroti~ara, magijsko-religijskih obreda primitivnih zajednica, ceremonija anti~kih civilizacija, crkvenih liturgija, politi~kih parada, inicijacija u tajna i javna dru{tva, pa do razli~itih proslava {irom sveta.24 Edmund Li~ pi{e da œ~ak i me|u specijalistima za ovu oblast postoji najve}e mogu}e neslagawe oko toga kako koristiti re~ ritual i kako razumeti samo izvo|ewe ritualaŒ.25 Uporedo s ritualom, {to dodatno 21 Radomir D. Raki}, Ogled o obredu, Gradina 6–7, Ni{ 1981, 74. 22 Isto, 85–86. 23 Na primer, Zoja Karanovi}, Svadbeni ritual kao postupak sankcio-

nisawa i pot~iwavawa mo}i `ene, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLII, Beograd 1993, 15–26; Miroslava Male{evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu, Etnokulturolo{ki zbornik I, Svrqig 1995, 177–183. 24 Jelena \or|evi}, Ritual, u: Enciklopedija politi~ke kulture, Savremena administracija, Beograd 1993, 1018. 25 Navedeno prema: Stiven Ljuks, Politi~ki ritual i dru{tvena integracija , Kultura 73/74/75, Beograd 1986, 141.

16

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

komplikuje situaciju, koriste se pojmovi obred, ceremonija, svetkovina i dr. kao sinonimi ili se, pak, ukazuje na razlike u nijansama wihovih zna~ewa, {to zavisi od predmeta prou~avawa, kao i od teorijskih polazi{ta autora.26 Bez obzira na kompleksnost i neodre|enost pojma, ritual je primarni predmet prou~avawa antropologije u ~itavoj wenoj istoriji, jer on, svojim specifi~nim sadr`ajem i oblikom, pru`a obiqe informacija o dru{tvu i kulturi. Iako je sam pojam vi{ezna~an, a takvi su, analogno tome, i pristupi prou~avawu, kao wegove odre|uju}e karakteristike, u antropolo{kom diskursu, izdvajaju se: simboli~ki karakter, standardizovanost, stilizovanost i repetitivnost. Svaku ritualnu aktivnost ~ini mno{tvo komponenti, koje se ulivaju jedna u drugu obrazuju}i jedinstvenu poruku i do`ivqaj.27 U najop{tijem, odre|uju je prostorna, vremenska, vizuelna i verbalna dimenzija, ali mogu biti relevantni i svi pokreti, dodiri, mirisi.28 Su{tinska odlika rituala je wegova multidimenzionalnost, a wegovih simbola multivokalnost.29 Osnovno pitawe u teorijskim promi{qawima rituala je na koji na~in on odra`ava dru{tvenu stvarnost. Jedan od osnovnih postulata strukturalnog, ali i {ireg antropolo{kog pristupa kulturi je da se ~ovek / dru{tvena zajednica nalazi u stalnim oscilacijama reda i haosa. Ro|ewe, sklapawe braka, smrt i sli~ni doga|aji prelomnog karaktera dovode do velikih pomerawa u grupi, poreme}aja reda, provale haosa. ^lanovi zajednice su me|usobno povezani i promena pozicije 26 Rad Maje Povrzanovi}, Pojmovi obi~aj, navika, obred/ritual , ceremonija, slavlje, sve~anost i praznik u jugoslavenskim i inozemnim rje~nicima, enciklopedijama i leksikonima, Narodna umjetnost 24, Zagreb 1987, 39–81, donosi pregled odre|ewa navedenih pojmova. Mno{tvo definicija stavqa akcenat na razli~ite aspekte rituala, {to jasno ilustruje teorijsko-metodolo{ku nepreciznost pojma. Zanimqivo promi{qawe (ne)mogu}nosti pojmovnog odre|ewa rituala nude radovi: Meri Daglas, Udaqavawe od rituala, Gradina 10, Ni{ 1986, 109–125; Xek Gudi, Protiv œritualaŒ: le`erno povezane misli o le`erno definisanoj temi, Gradina 10, Ni{ 1986, 129–139. 27 Edmund Li~, Kultura i komunikacija, Prosveta, Beograd 1983, 64. 28 Isto, 64, 122. 29 Viktor Tarner, Varijacije na temu liminalnosti, Gradina 10, Ni{ 1986, 44.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

17

jednog od wih œzaraznoŒ zahvata sve ostale, zbog ~ega dolazi do naru{avawa ravnote`e. Provala haosa izaziva erupciju emocija koje ~ovek / dru{tvena zajednica kreativnim procesom prevodi u ritual, ~ijim posredstvom postepeno prevladava krizu. Ritual je stvarala~ki ~in, de{avawe, predstava u kojoj ~lanovi kojih se promena ti~e igraju u standardizovanim i stilizovanim ulogama, relacijama i postupcima, ali i sa izvesnom dozom improvizacije. Zahvaquju}i ritualu gradi se most izme|u reda i haosa. Putem rituala qudi ponovo uspostavqaju red, kvalitativno druga~iji od onog ranijeg, oboga}eni iskustvom ste~enim upravo u kolebawima reda i haosa. S obzirom na takve odlike rituala, on se mo`e odrediti kao œposebno dramati~an poku{aj da se neki pojedina~ni deo `ivota ~vrsto i potpuno stavi pod kontrolu i uredi. On pripada strukturi{u}oj strani kulturno-istorijskih procesaŒ.30 Rituali koji omogu}uju prelaz, odnosno promenu dru{tvenih kategorija — mesta, stawa, socijalne pozicije i doba starosti, predstavqaju posebnu grupu rituala, koje je, po~etkom dvadesetog veka, teorijski formulisao Arnold van Genep, nazvav{i ih upravo ritualima prelaza (rites de passage).31 Van Genep je pokazao da svi rituali prelaza imaju trodelnu strukturu koju ~ine separacija, liminalnost ili marginalna faza i (re)agregacija. Separacija podrazumeva odvajawe pojedinca ili grupe iz stare egzistencijalne pozicije. Liminalnost ili marginalna faza odnosi se na sam proces prelaza, a karakteri{e je dru{tvena bezvremenost i nestrukturiranost. Tre}a faza, agregacija, predstavqa uvo|ewe u novu poziciju i kompletira prelaz. Navedene faze ne moraju imati ovako utvr|en sukcesivni tok, ve}, u zavisnosti od rituala, mogu biti ispremetane i u razli~itom stepenu izra`ene. Atributi svojstveni jednoj fazi mogu se ispoqavati i u drugim fazama. Tako|e, elementi svih faza mogu, u odre|enoj formi, biti grupisani u jednoj.32 Sredi{wa, liminalna faza ima potpuno druga~ije karakteri30 Sali F. Mur i Barbara G. Majerhof, Sekularni ritual: forme i zna~ewa, Glasnik Etnografskog instituta SANU XXXIII, Beograd 1984, 117. 31 Arnold van Gennep, The Rites of Passage, The University of Chicago Press, Chicago 1960. 32 Isto, 11–12.

18

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

stike u odnosu na po~etno i zavr{no stawe. Karakteristike liminalnosti iskazuju se kao izokretawe (inverzija) u odnosu prema strukturiranom dru{tvenom sistemu. Van Genep je to ozna~io kao œpreokretawe svetogŒ, jer su ritualni subjekti obi~no izdvojeni, wima se pridaju posebna svojstva, itd.33 Viktor Tarner je u svojim radovima posebnu pa`wu posvetio problemu liminalnosti, upotpuniv{i i produbiv{i, na taj na~in, Van Genepov teorijski model.34 Ambivalentnost je osnovni atribut liminalnih entiteta, jer oni prolaze kroz mre`u klasifikacija kojom se odre|uju stawa i pozicije u kulturnom prostoru. Oni su œni ovde, ni tamoŒ, negde izme|u pozicija ure|enih zakonom, obi~ajem ili konvencijom.35 Tarner pro{iruje zna~ewe liminalnosti izvan prvobitne upotrebe kao sredi{we faze rituala prelaza, ukazuju}i na mogu}nost wene autonomnosti, kao i na kategorije qudi koji trajno ostaju u stawu marginalnosti.36 Rituali prelaza podrazumevaju odvajawe pojedinca ili grupe od ranije fiksirane ta~ke u dru{tvenoj strukturi, proboj kroz liminalnost i ponovno zadobijawe utvr|ene pozicije, s novim pravima i obavezama u strukturi. Na putovawu izme|u definisanih pozicija oni prolaze kroz realnost liminalnosti koju karakteri{e egalitarnost, homogenost, neizdiferenciranost, bestatusnost, stvarala~ki naboj, {to je najpotpunije obuhva}eno latinskim izrazom communitas. Struktura podrazumeva diferencijaciju, hijerarhijski sistem politi~kih, pravnih i ekonomskih pozicija sa utvr|enim du`nostima. U ritualima prelaza qudi se osloba|aju strukture urawaju}i u communitas, samo da bi se opet vratili strukturi oplemeweni iskustvom communitas-a.37 Dru{tveni `ivot se, prema Tarneru, sastoji u stalnom, dijalekti~kom smewivawu ova dva opre~na principa. Ni period strukture, ni period communi33 34

Isto, 12. Victor Turner, The Ritual Process, Routledge & Kegan Paul, London 1969; Victor Turner, Od rituala do teatra , August Cesarec, Zagreb 1989; Viktor Tarner, Varijacije na temu liminalnosti..., 40–56. 35 Victor Turner, The Ritual Process…, 95. 36 Isto, 110. 37 Isto, 94–130.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

19

tas-a ne mo`e biti trajan — oni su u neprestanom oplo|uju}em dijalogu, obrazuju}i zajedno struju `ivota.38 Edmund Li~ je u vi{e zna~ajnih ta~aka dopunio i razradio Van Genepov teorijski koncept. On ukazuje na to da u kontinuumu prostora i vremena, koji je œprirodnoŒ neprekidan, ~ovek stvara ve{ta~ke granice, dele}i ga na segmente, da bi svom iskustvenom poimawu dao dimenzije. Svaki segment ima svoje trajawe, ali intervali izme|u wih nemaju. Kada je, me|utim, potrebno pojmovno vreme pretvoriti u dru{tveno, svaki bezvremeni ritual i sam zauzima vreme. Tako, na primer, na konceptualnom planu promena statusa od neudata / neo`ewen u udata / o`ewen predstavqa prelaz iz jedne kategorije u drugu, ali na nivou radwe, to je prelaz preko dru{tvene granice koji se de{ava u œni~ijem vremenuŒ i iziskuje ritual. Zauzimawe bilo kog statusa podrazumeva dru{tveno odre|eno vreme trajawa, ali prelaz iz statusa u status de{ava se u intervalu dru{tvene bezvremenosti. Li~ je razliku izme|u jasno definisanog dru{tvenog prostora i vremena i granice koja ih odvaja izrazio nizom metafora: svakida{wi —nesvakida{wi, vezan za vreme —bezvremen, jasno razgrani~ene kategorije — dvosmislene kategorije, u sredi{tu —na rubu, svetovan —svet.39 Za period liminalnosti —prelaza u u`em smislu, koji se nalazi izme|u dru{tveno ome|enih granica po~etnog i zavr{nog stawa, karakteristi~no je izokretawe stvarnosti, koje mo`e biti izra`eno na razli~ite na~ine.40 Sve ono {to pada izme|u kulturom jasno postavqenih granica smatra se opasnim i ne~istim.41 Koncept rituala prelaza je najpogodniji teorijski okvir (osnovni kqu~) za razumevawe svadbe, jer ona, svojom kompleksno{}u, omogu}uje veliki broj razli~itih prelaza za razli~ite aktere. Svadba je ritual prelaza u najpotpunijem smislu re~i, ali i vi{e od toga. Ona emituje mno{tvo raznorodnih poruka i ima {ira zna~ewa i zna~aj kojima nadilazi ritual prelaza. 38 39 40 41

Isto, 129. E. Li~, navedeno delo, 52–54. Isto, 119. Meri Daglas, ^isto i opasno, Plato, Beograd 1993, 134.

20

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Prou~avawe rituala se veoma dugo u antropologiji — s obzirom na wenu prevashodnu usmerenost na neizdiferencirane, male zajednice bez pisma, u kojima sve ima jaku vezu sa onostranim — svodilo na razmatrawe magijskih i religijskih postupaka, odnosno, ono {to se nazivalo ritualom smatralo se podudarnim sa wegovim magijskim i religijskim ciqevima.42 Su{tina rituala se, dakle, nalazila u religijskoj sferi, a religijsko se izjedna~avalo sa svetim, {to je uspostavqalo niz: ritual = religija = sveto. Stroga distinkcija sveto / profano, koju je postavio Dirkem43, implicira da je sve sveto religijsko, a sve profano nereligijsko. Tretirawe svetog i profanog kao dve radikalno odvojene realnosti pokazalo se kao ograni~avaju}e, jer i u nereligijskim zajednicama postoje stvari koje se smatraju svetim i ne dovode se u pitawe. Su{tinsko obele`je svetog je wegova neupitnost, pa shodno tome, ne{to mo`e biti sveto iako nije religijsko. Mur i Majerhof su ukazale na to da sveto i religijsko nisu sinonimni pojmovi, odvojile su wihova zna~ewa i pokazale da sveto mo`e zahvatati i religijska i sekularna podru~ja. Autorke su predlo`ile skup od ~etiri kategorije: sveto / ne-sveto, religijsko / ne-religijsko, koji pru`a okvir za razmatrawe nereligijske svetosti i upu}uje na to da se religijski simboli mogu koristiti i u potpuno nereligijskim kontekstima.44 Religijski i sekularni ritual nisu apsolutno odvojene kategorije, jer postoje zna~ajne zone me|usobnih pro`imawa i preklapawa. I jedan i drugi sadr`e neupitna na~ela, odnosno kvalitet svetog. U najop{tijem, religijski ritual odnosi se na œonajŒ svet i te`i da ga pokrene da bi uticao na ovaj. Sekularni pokre}e ovaj i samo ovaj svet. Zajedni~ki ciq i jednog i drugog je, me|utim, da uti~u na ovaj svet.45 Mur i Majerhof predla`u pet na~ina na koje se mogu posmatrati rezultati sekularnog rituala: 1. eksplicitna svrha; 2. eksplicitni simboli i poruke; 3. implicitni stavovi — mawe svestan socijalni i psiholo42 43

S. F. Mur i B. G. Majerhof, navedeno delo, 117. Emil Dirkem, Elementarni oblici religijskog `ivota, Prosveta, Beograd

1982, 35. 44 45

S. F. Mur i B. G. Majerhof, navedeno delo, 117, 132–135. Isto, 127.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

21

{ki materijal; 4. uticaj na dru{tvene odnose; 5. kultura nasuprot haosu — ritual afirmi{e red, ono {to je regulisano, obja{weno i {to se ponavqa.46 Svadba, tradicijska i savremena, sadr`i elemente i religijskog i sekularnog rituala. Tradicijska svadba ima ja~u religijsku potku i prema svojim najva`nijim odlikama mo`e se posmatrati kao religijski ritual. Savremena svadba je bli`a odre|ewima sekularnog rituala, premda nije œo~i{}enaŒ od religijskih sadr`aja. Ritual mo`e da odslikava dru{tvene odnose, ali isto tako i da ih odre|uje, da bude obrazac. On mo`e biti œmodel ne~egaŒ, ali i œmodel za ne{toŒ.47

* * * Tradicija (lat. traditio ) je pojam sa brojnim i ~esto nepodudarnim zna~ewima. Ne samo u razli~itim epohama ve} i u jednom istom vremenskom i kulturnom kontekstu, razli~ite dru{tvene grupe je mogu tuma~iti na druga~ije na~ine.48 Ono {to je zajedni~ko razli~itim odre|ewima jeste da se tradicija dovodi u vezu s pro{lo{}u, tj. da ona ozna~ava kulturne obrasce, vrednosti, predawa, verovawa, itd. koji su nastali u pro{losti i prenose se, pre svega, usmeno, ali i pismeno, svesno i nesvesno, œs kolena na kolenoŒ, {to implicira kontinuitet i trajawe. Pod tradicijom se podrazumeva i ono {to je najvrednije u kulturi neke zajednice, {to zahteva posebnu pa`wu i starawe da bi se nastavilo u budu}nosti.49 Svaka 46 47 48

Isto, 128–129. K. Gerc, navedeno delo, (1), 127–128. M. Pro{i}-Dvorni}, Modeli œretradicionalizacijeŒ..., 302. Najcelovitije odre|ewe tradicije, œpojma-problemaŒ, daje: Slobodan Naumovi}, Od ideje obnove do prakse upotrebe: ogled o odnosu politike i tradicije na primeru savremene Srbije, Od mita do folka 2, Liceum, Kragujevac 1996, 111–115. 49 Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Prosveta, Beograd 1991, 897; Edit Petrovi}, Neka razmatranja o pojmu œtradicija Œ, Etnoantropolo{ki problemi 6, Beograd 1989, 15–21, i drugi radovi u istom broju ovog ~asopisa; Veselin Ili}, Tradicija , u: Enciklopedija politi~ke kulture, Savremena administracija, Beograd 1993, 1204–1210; Slobodan Naumovi}, Tradicija i procesi

22

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

od navedenih, odre|uju}ih osobina tradicije i sama je, me|utim, {iroka i nedovoqno precizna. Slobodan Naumovi} daje pregled naj~e{}e upotrebqavanih zna~ewa pojma tradicija50, koje potom sistematizuje na osnovu matrice sa ~etiri nivoa zna~ewa (sadr`inski, funkcionalni, simboli~ko-modelski i vrednosni) i dva tipa odre|ewa sadr`aja (supstantivni i formalni). Sadr`inski nivo zna~ewa pojma odnosi se na œtraditumeŒ, elemente koji se prenose u okviru tradicije, a funkcionalni na razli~ite procese preno{ewa. Simboli~ko-modelski nivo zna~ewa upu}uje na problem akcija koje postoje samo dok traje wihovo izvo|ewe, pa se ne mogu neposredno preneti, ve} samo putem obrazaca wihovog izvo|ewa. Vrednosni nivo ukazuje na shvatawe odnosa prema tradiciji, koji mo`e biti izrazito pozitivan, ali i negativan. Supstantivni tip odre|ewa sadr`aja pojma pod œpravomŒ tradicijom podrazumeva samo onu ~iji je istorijski kontinuitet stvaran i ~iji se sadr`aj, na nekom od ~etiri nivoa zna~ewa, tuma~i u folklornom kqu~u. Prema formalnom tipu odre|ewa, tradicija je bilo koja pojava koja, na nekom od ~etiri nivoa zna~ewa, ima stvarni ili fiktivni kontinuitet. Ukr{tawem ~etiri nivoa zna~ewa sa dva tipa odre|ewa sadr`aja obuhvataju se brojna postoje}a odre|ewa ovog pojma.51 Kako sam pojam tradicija nije jasno ome|en, tako je i s pridevima tradicionalan i tradicijski. Wihova zna~ewa nisu precizno razgrani~ena52 i oni se ~esto koriste kao sinonimi, ili se me|u wima uspostavqaju izvesne razlike.53 Tradicijski je odnosni ili prisvojni pridev (œkoji se odnosi na tradiciju, koji pripada tradicijiŒ). On kazuje pritranzicije, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLIII, Beograd 1994, 141–150, i ostali radovi u istom broju; Burt Feintuch, Tradition, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, 470–471. 50 S. Naumovi}, Od ideje obnove do prakse upotrebe..., 112–113. 51 Isto, 113–114. 52 Razliku izme|u ovih prideva evidentira jedino Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, kwiga {esta, Matica srpska, Novi Sad 1976, 253, ali je ne obja{wava dovoqno jasno. 53 Videti formulacije distinkcije tradicionalan / tradicijski u: Ivan ^olovi}, Divlja knji`evnost, Nolit, Beograd 1985, 15; Bojan Jovanovi}, ^itawe tradicije, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLIII, Beograd 1994, 138.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

23

padawe u naj{irem smislu. Tradicionalan je opisni ili kvalifikativni pridev (œkoji se odlikuje tradicijom, koji je u duhu tradicijeŒ). On kazuje osobinu.54 Izraz tradicionalizam podrazumeva isticawe autoriteta tradicije, davawe velikog zna~aja wenom po{tovawu i o~uvawu.55 Navedeno odre|ewe tradicionalizma, prema Balandijeu, nije nau~no plodonosno, pa on predla`e da se ispitaju razli~iti oblici wegovog ispoqavawa.56 Prvi oblik, najbli`i uobi~ajenom shvatawu re~i, Balandije naziva fundamentalni tradicionalizam. On se ispoqava u te`wi za o~uvawem vrednosti koje su u pro{losti najvi{e potvr|ivane. Drugi oblik, formalni tradicionalizam, podrazumeva formalno odr`avawe institucija, ~iji se sadr`aj izmenio, a samim tim i uloge i ciqevi. Rezistentni tradicionalizam u kolonijalnim okolnostima slu`i za prikrivawe neprihvatawa i raskidawe lanaca zavisnosti. ^etvrti oblik, pseudotradicionalizam, odnosi se na manipulaciju tradicijom, koja se upotrebqava da bi se dalo zna~ewe novim realitetima i udovoqilo ciqevima suprotnim tradiciji.57 Tradicija, kako je pomenuto, konotira pro{lost, kulturne vrednosti koje se prenose i kontinuitet, pa s obzirom na to igra zna~ajnu ulogu u dru{tvenom `ivotu. Proglasiti ne{to tradicijom zna~i izdvojiti ga i za{tititi, ozna~iti kao vredno i neupitno, ohrabriti wegovo postojawe.58 U skladu s tim, tradicija se mo`e odrediti i kao na~in na koji sada{wost interpretira pro{lost s pogledom na budu}nost.59 Ona je stvar interpretacije, na~in selekcije i identifikacije.60 Posredstvom interpretacije tradiciji se dodaju ili oduzimaju odre54 Navedenu distinkciju prideva tradicijski i tradicionalan ustanovila je dr Stana Risti}, nau~ni savetnik Instituta za srpski jezik SANU. Obja{wewe sam dobila na konsultacijama. 55 Videti napomenu br. 49. 56 @or` Balandije, Politi~ka antropologija , XX vek, Beograd 1997, 228. O Balandijeovom razlikovawu ispoqavawa tradicionalizma: S. Naumovi}, Tradicija i procesi tranzicije..., 148–149. 57 @. Balandije, navedeno delo, 228–230. 58 B. Feintuch, Tradition, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, 471. 59 Isto, 470. 60 Isto, 471.

24

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

|ena zna~ewa. Ona je tekst, u Gercovom smislu61, koji se mo`e ~itati i tuma~iti na razli~ite na~ine. Tradicija mo`e biti svesno spoznata vrednost podlo`na instrumentalizaciji.62 Promi{qenim izborom iz inventara kulturnih obrazaca, znawa, verovawa, itd. ili izmi{qawem stvorena slika progla{ava se za ne{to najvrednije {to odre|eno dru{tvo poseduje, da bi se pozivawem na wu opravdao ili legitimisao polo`aj neke dru{tvene grupe ili zadr`ao stari, odnosno uveo novi oblik pona{awa.63 Sintagma izmi{qena tradicija koristi se da ozna~i svesno stvorene oblike pona{awa ritualne ili simboli~ke prirode, koji ponavqawem usa|uju odre|ene vrednosti i norme, te`e}i da uspostave kontinuitet sa odgovaraju}om istorijskom pro{lo{}u. Kontinuitet s pro{lo{}u mo`e biti velikim delom izmi{qen, kao {to i sama pro{lost mo`e biti izmi{qena.64

* * * Svadba je ritual koji prati sklapawe braka. Brak se defini{e kao bio-socijalna zajednica dveju osoba razli~itog pola, dru{tveno odobrena, sa vi{e funkcija — reproduktivnom, ekonomskom, socijalnom i obredno-religijskom.65 Re~ svadba pripada leksi~koj grupi ~iji je nosilac re~ svat, sveslovenski i praslovenski termin iz agnatske porodice. U starocrkvenoslovenskom svatã je zna~ilo œaffinis, ro|akŒ.66 Budu}i da prati sklapawe bra~ne veze, svadba pripada grupi rituala `ivotnog ciklusa. Sadr`inski, ona je skup ritualno razra|enih segmenata koji se odvijaju sukcesivno. U najK. Gerc, navedeno delo, (2), 274. S. Naumovi}, Tradicija i procesi tranzicije..., 149–150. Isto. Eric Hobsbawm, Introduction: Inventing Traditions, u: Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cambridge 1995, 1–2. 65 Nikola F. Pavkovi}, Brak, u: Leksikon srpskog sredweg veka, Knowledge, Beograd 1999, 60. 66 P. Skok, navedeno delo, 369. 61 62 63 64

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

25

op{tijem, tradicijsku svadbu Vrawa i okoline ~ine slede}i segmenti: ugovor — ispit — zasevka — svadba — prva bra~na no} i œblaga rakijaŒ — prva poseta mlade roditeqima — Mladenci. Savremena svadba je tako|e segmentalno strukturirana: veridba — svadba — prva poseta mladinih roditeqa udatoj k}eri — Mladenci. Proslavom Mladenaca (22. mart), krug svadbenih obi~aja se zatvara. Time je ozna~eno da je mladi par sre|en, sku}en i potvr|en u bra~nom statusu. Svi ovi segmenti obrazuju jedinstvenu ritualnu celinu u okviru koje svaki od wih ima svoj naziv i izvesnu samostalnost i zaokru`enost. Me|utim, granice izme|u wih mogu biti porozne tako da elementi jednog segmenta prodiru u drugi. ^esto postoji znatna me|usobna isprepletenost, pa i sa`imawe i stapawe razli~itih segmenata. Nikola Panteli} pod svadbenim obi~ajima podrazumeva œsve pripreme, radwe i obrede, koji prethode ~inu ven~awa dvoje mladih qudi, zatim samom ven~awu, svadbeno veseqe i sve {to se de{ava dok ono traje, kao i doga|aje i obrede neposredno posle svadbe. Naime, sve ono {to se ~ini za sre}an, uspe{an i plodan brak, zatim dru{tveno ustanovqewe i objavqivawe javnosti sklapawa nove bra~ne zajednice, regulisawe wenih pravno-imovinskih odnosa prema drugim i, najzad, uvo|ewe mladenaca u krug punopravnih ~lanova seoske zajedniceŒ.67 Svadba je veoma slo`en ritual, izme|u ostalog i zbog toga {to sa sobom nosi veliki broj razli~itih tranzicija.68 Mlada mewa deo svog imena koji ozna~ava pripadnost rodu, porodicu, teritoriju (ku}u, selo ili kraj) i ulazi u niz novih odnosa i uloga — supruge, snahe, doma}ice, itd. Ona i mlado`ewa stupaju u kategoriju socijalno zrelih pripadnika zajednice. Atributi svadbe kao obreda prelaza najizrazitiji su na nevesti, ali lan~ano zahvataju i ostale u~esnike rituala u zavisnosti od wihovog polo`aja u strukturi srodni~ke i {ire dru{tvene zajednice. Ritualni postupci usmereni su prevashodno na to da mladu prevedu iz jednog statusa u drugi, ali promenom wenog statusa mewa se i status onih koji su sa wom u odnosnim vezama. 67 Nikola Panteli}, @enidbeni obi~aji u okolini Bora, Glasnik Etnografskog muzeja 38, Beograd 1975, 124. 68 A. van Gennep, navedeno delo, 116, 144.

26

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Cela zajednica prolazi kroz ritual prelaza, ali su wegove faze za razli~ite aktere druga~ije raspore|ene i œdoziraneŒ. Dolazi do sveukupne promene statusa i sa wima povezanih uloga. Uspostavqaju se novi odnosi, a stari dobijaju druga~iji sadr`aj. Svadba poma`e da se pregrupisavawe, ina~e emocionalno bolno, prebrodi na jednostavniji na~in. Wena procesualna struktura omogu}ava postepeno prevladavawe haosa i prihvatawe nove, izmewene situacije. U kriti~nom trenutku zaokupqa se pa`wa prakti~nim stvarima, pesmama odgovaraju}eg sadr`aja kanali{u se emocije, a ritualni postupci usmereni su na to da pomognu akterima da se smeste u nove uloge i nove odnose.69 Svadbeni ritual je, svojom formom i sadr`inom, veoma pogodan da se dovede u vezu sa tradicijom. On se dugo planira i priprema, ima javni karakter, veoma je razra|en i razu|en, pa mu se mogu, prema `eqi i potrebi, dodavati elementi tradicionalnog.

Metodologija istra`ivawa Istra`ivawe sam zapo~ela u maju 1996, a zavr{ila u septembru 1998. godine. U periodu od 1999. do 2001. godine u vi{e navrata sam boravila na terenu radi dopuwavawa i provere podataka. Istra`ivawe sam obavqala na teritoriji grada Vrawa, Vrawske Bawe i u selima u wihovoj neposrednoj okolini (Tibu`de, Dowe Trebe{iwe, Dowi Neradovac, Dowe @apsko, Dubnica, Milivojce, Dowi Vrtogo{, ]ukovac, Kumarevo i Izumno). Me|u pomenutim selima samo je Izumno brdsko, a ostala su ravni~arska. Da bi prikupqeni podaci bili potpuniji i precizniji, opredelila sam se da ispitivawem obuhvatim mawu teritoriju. Prostorne granice se ne mogu precizno povu}i, s obzirom na izra`ena migraciona kretawa na ovom podru~ju, doseqavawa sa sela u grad, na ~iwenicu da je ~esto jedan bra~ni partner iz nekog kraja ju`ne Srbije koji nije obuhva}en istra`ivawem i sl. Izbori koje sam pravila (vremensko-prostorne dimenzije istra`ivawa, instrumentarijum, izvori, itd.) uvek su proizilazili iz konkretnog konteksta. 69 Andrew S. Buckser, Ritual, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, 411.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

27

Da bi se razumela savremena svadba, koja je u fokusu istra`ivawa, bilo je neophodno utvrditi kako je zaista izgledala œstara vrawska svadbaŒ prema ~ijoj se zami{qenoj slici ona modeluje. Na osnovu raspolo`ivih izvora, rekonstruktivnom analizom ustanovqena je tradicijska svadba onako kako se izvodila izme|u dva svetska rata. Savremena svadba je posmatrana u periodu od 1990. do 1998, a pojedini problemi prate se i kasnije, do 2001. godine ({to je u tekstu istaknuto). Vremenske granice jednog i drugog modela, obrazlo`ene u uvodu, postavqene su na osnovu odre|ewa samih informatora. Da bi se nazna~eni problem najpotpunije rasvetlio, tradicijska svadba je postavqena kao podloga i referentni okvir u odnosu na koji se posmatra savremena svadba. Imaju}i u vidu specifi~nosti vrawske svadbe, kao i elemente koji predstavqaju weno te`i{te, opredelila sam se da analizu fokusiram na pozicije glavnih ritualnih subjekata u strukturi rituala. Zbog razlika u prirodi konteksta, metodolo{ki je bilo neizvodqivo œi}iŒ kroz ritual (tradicijski i savremeni) œta~ku po ta~kuŒ i povla~iti paralele istog / razli~itog izme|u wih. Analiza je usmerena na one momente tradicijske i savremene svadbe oko kojih se kao oko sto`era ({to svakako nije slu~ajno) gomilala gra|a. Kako bi se na najpotpuniji na~in koncipirali modeli tradicijske i savremene svadbe, kori{}eni su i ukr{tani, u skladu sa stepenom wihove pouzdanosti, svi raspolo`ivi izvori podataka. Tradicijska svadba je rekonstruisana na osnovu verbalnih iskaza starijih kaziva~a i sadr`i elemente pro`ivqenog, vi|enog i slu{anog.70 Svadbe o kojima su pri~ali prire|ivane su u periodu od 1930. do 1940. godine, ali je rekonstrukcija dubqe pro{losti bila mogu}a s obzirom na to da proces promena nije bio tako intenzivan kao danas, i zahvaquju}i dodatnim izvorima informacija — literaturi, kwi`evnim delima i fotografijama71. 70 Zorica Rajkovi}, Obilje`ja etnografske gra|e i metode njezina terenskog istra`ivanja , Etnolo{ki pregled 12, Ljubljana 1974, 131. 71 U istra`ivawu je fotografija imala posebnu ulogu jer je vizuelno pribli`avala svadbu o kojoj su ispitanici pri~ali. ^esto je to bila jedina

28

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Savremena svadba je koncipirana na osnovu stacioniranog, neposrednog u~esni~kog posmatrawa, razgovora i kori{}ewem dopunskih izvora. U~esni~ko posmatrawe podrazumeva da se posredstvom direktnog iskustva do|e do podataka. Istra`iva~ je u mogu}nosti da vidi {ta se de{ava kada se qudi pripremaju za neki doga|aj ili posle wega, kako to izgleda kada reaguju spontano i da dobije informacije iz œprve rukeŒ.72 Tako istra`iva~ ima neku vrstu dvostruke uloge — da pa`qivo posmatra situaciju koja se stalno mewa i da se promi{qeno kre}e izme|u u~e{}a i posmatrawa.73 Moja uloga istra`iva~a — u~esnika imala je svoje specifi~nosti. Ro|ena sam u Vrawu, deo sam wegove socijalne mre`e, a to mi je i olak{avalo i ote`avalo posao. Ote`avalo, jer tema zadire u li~ne i delikatne sfere, pa su qudi ponekad bili zatvoreni, nudili idealnu verziju i ~ini mi se da bi lak{e i iskrenije strancu pri~ali. Olak{avalo je to {to poznajem sredinu i qude — mnogi od ispitanika su moji dugogodi{wi prijateqi ili ro|aci; mogla sam da razgovaram na dijalektu i pitawa prilagodim iskustvu kaziva~a; pitawe poverewa, primawa u ku}u, davawa video-kaseta i sl. nije se postavqalo. Pozivana sam na svadbe u kojima sam u~estvovala u ulozi ro|ake ili prijateqice. Pripadnost ispitivanoj sredini omogu}ila mi je spoznaju iznutra. Istovremeno, kao neko izvan sredine, opremqen odre|enim teorijskim znawima, stalno sam prevodila na relaciji emic — etic, nastoje}i da ih objedinim. Trudila sam se da se empatijski odnosim prema pri~ama ispitanika, ali i da zadr`im svoj odvojeni identitet istra`iva~a, {to je pretpostavka u~esni~kog posmatrawa. Bez obzira na to, u prikupqawu i analizi materijala, posmatrala sam, odvajala, konfotografija koju imaju iz mladosti. Osim privatnih, pregledala sam i skromnu, ali dragocenu zbirku ven~anih fotografija u Narodnom muzeju u Vrawu. Fotografija pru`a dva nivoa obave{tewa — govori o onome {to je fizi~ki vidqivo, ali otkriva i vrednosni sistem kulture, naro~ito ono {to se smatralo reprezentativnim i {to se `elelo ovekove~iti. Mirjana Pro{i}-Dvorni}, Mogu}nosti kori{}enja fotografije u prou~avanju materijalne kulture , Etnolo{ke sveske IV, Beograd 1982, 100, 102. 72 Jean Jackson, Fieldwork, Participant -Observation, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, 188, 348. 73 Isto, 348.

Ç. TEORIJSKO-METODOLO[KI OKVIR ISTRA@IVAWA

29

ceptualizovala, sistematizovala, projektovala i stoga analiza predstavqa moj na~in ~itawa teksta svadbenog rituala. Kori{}ewe dopunskih izvora u procesu istra`ivawa omogu}ilo je celovitiju, iznijansiraniju sliku.74 Na osnovu statisti~kih podataka75 dobijen je uvid u strukturu stanovni{ta (ekonomski polo`aj, veroispovest, broj zakqu~enih brakova, godine stupawa u brak mlado`ewe i neveste…). Podaci iz mati~nih i crkvenih kwiga ven~anih, kao i ~lanci iz lokalne {tampe upotpuwuju i dokumentuju materijal prikupqen u neposrednom terenskom radu. Na savremenim svadbama u Vrawu i u okolnim selima obavezno je fotografisawe i snimawe kamerom. U zavisnosti od `eqa, snima se cela svadba ili weni najbitniji momenti. ^in stavqawa burmi, potpisivawe u kwigu ven~anih i ~estitawa nakon toga neizostavno se fotografi{u. Fotografije i video-zapisi se posle svadbe veoma rado pokazuju, a za najva`nije svatove prave se duplikati. Vizuelna gra|a (fotografije i video-zapisi koji su delom zvu~ni izvor), iako nastala nezavisno od procesa istra`ivawa,76 predstavqa izvor velike saznajne vrednosti. Ograni~ewe ovog izvora otvara problem dvostruke interpretacije, i to kako same svadbe, tako i snimateqeve interpretacije,77 {to mo`e biti kqu~ za sagledavawe po`eqnog reda stvari. Snimateq uti~e na stvarnost koju bele`i, vr{e}i selekciju snimawem i montirawem onih segmenata i postupaka koji se smatraju reprezentativnim. 74 S obzirom na to da period istra`ivawa karakteri{e o`ivqavawe interesovawa za tradiciju, moglo se pretpostaviti da informatori smatraju da bi etnologu trebalo da ka`u da poznaju i po{tuju tradiciju, tj. da iskaze prilagode pretpostavqenim o~ekivawima i vrednostima istra`iva~a. Iskazi informatora upore|eni i dopuweni s drugim izvorima daju jasnu sliku ispitivanog problema. 75 Pitawe da li je statistika, prema stepenu pouzdanosti, primarni ili sekundarni izvor, ili oblik izme|u, veoma je slo`eno i zavisi od kvaliteta prikupqawa izvornih obave{tewa i wihove obrade, {to je te{ko utvrditi prilikom istra`ivawa: Vojin Mili}, Sociolo{ki metod, Nolit, Beograd 1978, 541. U ovom istra`ivawu statistika je tretirana kao primarni izvor. 76 Slobodan Naumovi}, Pitawe vizuelne gra|e u etnologiji, Etnolo{ke sveske IX, Beograd — Novi Pazar 1988, 118. 77 Isto, 121.

30

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Istra`ivawe je obuhvatilo veliki broj ispitanika oba pola, razli~ite starosti i stepena obrazovawa78. Nastojala sam da podatke dobijem od qudi koji imaju razli~ite pozicije u dru{tvenoj strukturi œjer dru{tveno-ekonomski polo`aj bitno uti~e na kategoriju subjektivnogŒ79. Svi ispitanici su se izja{wavali kao Srbi pravoslavne vere. Potencijalni informator je mogao da bude svako, jer je svako imao iskustvo svadbe — bilo da je u pitawu wegova svadba, bilo da je u odre|enoj ulozi u~estvovao na nekoj svadbi, ili je makar bio posmatra~. Te`ila sam da prou~im {to vi{e konkretnih primera i da razgovaram sa onima ~ije su uloge bile kqu~ne. U razgovorima su se ocrtavale razli~ite perspektive do`ivqenog. Mu{karci, naro~ito stariji, pri~ali su o œspoqa{wimŒ doga|ajima, o toku procedure, jasno su pamtili ko je {ta ugovarao, pla}ao i sl. Za `ene je svadba duboko pro`ivqeno iskustvo jer je s wom skop~ana velika promena u wihovom `ivotu. One su pokazivale uzbu|ewe i veliku li~nu osetqivost pri~aju}i o svojoj svadbi ili o svadbama svoje dece. Potrebno je uzeti u obzir i okolnost da sam sa `enama mogla da ostvarim prisniji kontakt i da sam sa wima mogla lak{e da se identifikujem. I kada sam o jednoj istoj svadbi pri~ala sa vi{e wenih aktera, dobijala sam razli~ite verzije jer je svako imao svoj ugao do`ivqavawa. Iako bi konkretne ~iwenice izneli na isti na~in, sen~ili su ih razli~itim emocionalnim tonovima. U naprslinama ispri~anog jasno su se ocrtavale sheme idealnog i ostvarenog.

78 Imena ispitanika i podaci o wima nalaze se u mojoj dokumentaciji. Iz potrebe da sa~uvam wihov identitet, fotografije savremene svadbe u prilogu prate samo podaci o mestu i godini prire|ivawa svadbe. 79 Mirjana Pro{i}-Dvorni}, Odevanje u Beogradu od 1878. do 1915. godine, doktorska disertacija, I tom, Beograd 1984, 52. (Rukopis u biblioteci Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu).

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

Vrawsko podru~je oblikovali su razli~iti kulturni uticaji. U gotovo svim opisima Vrawa (istoriografskim i kwi`evnim) isti~e se da je wegova pro{lost ispuwena burnim doga|ajima jer se grad nalazi na raskrsnici va`nih puteva i kulturnih dodira.80 Pojedina razdobqa nisu u nauci dovoqno istra`ena i o wima nema pouzdanih podataka. Najboqe su prou~eni XVI i XIX vek.

Istorija Vrawa i okoline do 1918. godine Vrawe se prvi put pomiwe u vizantijskom izvoru 1093. godine. Grkiwa Ana Komnina u delu o vladavini svog oca Aleksija I Komnina pi{e da je veliki srpski `upan Vukan preko Kosova prodro u otvorena poqa kod Vrawa.81 Vrawe je, me|utim, ponovo pripalo Vizantiji. Tek je Stefan Nemawa 1183. godine ovu oblast pripojio Srbiji. U dr`avi Nemawi}a malo naseqe Vrawe je sedi{te tri `upe (Pre{evo, Vrawa i Inogo{te) i pomiwe se u vi{e pisanih izvora (iz doba Stefana Prvoven~anog, kraqa Milutina, Stefana Du{ana, itd.). U pisanom izvoru iz vremena vladavine Stefana Du{ana nalazi se podatak da je Dowe Vrawe imalo 32, a Gorwe Vrawe 30 domova.82 80 Kwi`evni kriti~ar Milo{ Savkovi}, u skladu sa diskursom svog vremena, to ovako izra`ava: œNe na trome|i, jer time se ne bi skoro ni{ta moglo objasniti. Na {estome|i, na sedmome|i le`i Vrawe. Na sedmome|i rasa, dr`ava, socijalnih formacija, ekonomskih aktivnosti, politi~kih eksperimentisawa, kulturnih plima i oseka, Slovena, Grka, Arnauta, Bugara, Srba, Turaka, Cigana... To je ~udo koliko se rasnih, politi~kih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih poligona tu sudarilo, u jednoj jedinoj ta~ki, svojim najo{trijim rogqevima i tim sudarom stvorilo jedan jedini mali ali tvrdi ~vorŒ, Milo{ Savkovi}, Pisma iz Vrawa I, Misao, kw. XLII, sv. 1–4, Beograd 1933, 190–191. 81 Konstantin Jire~ek, Istorija Srba, prva kwiga do 1537. godine (politi~ka istorija), Nau~na kwiga, Beograd 1952, 138. 82 \or|e Sp. Radoj~i}, Feudalna porodica Baga{ iz Vrawa, u: Vrawe kroz vekove I, Vrawe 1993, 85.

32

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Vrawsko podru~je je igralo va`nu ulogu u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi zbog svoje geografske i vojno-strategijske pozicije. Stojan Novakovi} pi{e: œKad uzmemo na oko sitni~ku dolinu ili pri{tinski kraj kao sredinu srpske dr`ave, vide}emo, kako se na wu naslawa vrawsko Pomoravqe kao jedno, a prizrensko Podrimqe kao drugo krilo. U tome se prostoru najvi{e kretao srpski `ivot XIII i XIV vekaŒ.83 Pod tursku vlast Vrawe je palo 1427. godine, za vreme sultanovog pohoda na Novo Brdo.84 Defter iz 1455. godine sadr`i i popis pla}enika u tvr|avi Novo Brdo iz raznih krajeva Balkana, me|u kojima je bilo i Vrawanaca muslimana.85 Ovaj izvorni podatak predstavqa dokaz da je u gradu rano po~ela islamizacija. Vladavina Turaka se mo`e podeliti na dva perioda: od 1427. do 1690. (austrijsko-turski rat i raseqavawe stanovni{tva) i od 1690. do oslobo|ewa od osmanlijske vlasti 1878. godine. Vrawe je, za vreme turske vlasti, upravno-administrativni centar {ire okoline: kaze, nahije, vilajeta u XV veku i prvim decenijama XVI veka, kadiluka od XVI veka i pa{aluka od po~etka XIX veka do 1843, kada je on ukinut. Od 1843. sedi{te je kajmakamluka, a potom kaze do 1878. Pored Vrawa je u doba Nemawi}a i osmanlijske vlasti prolazio va`an put Bosna — Kosovo — Novo Brdo — Morava — Vlasina — Carigradski drum. Turci su Vrawe rano naselili. Ve} u prvoj polovini XVI veka u samom gradu je bilo 35 muslimanskih domova, a hri{}anska 33.86 83 Stojan Novakovi}, Novo Brdo i vrawsko Pomoravqe u istoriji srpskoj XIVi XVveka, Godi{wica Nikole ]upi}a, god. III, Beograd 1879, 273–274. 84 Starija literatura navodi da je Vrawe palo pod tursku vlast 1454/1455. godine. Istori~ar turkolog A. Stojanovski, na osnovu novih izvornih podataka, ukazuje na to da je podru~je Vrawa ukqu~eno u okvire Turskog carstva jo{ 1427. godine. Aleksandar Stojanovski, Vranjski kadiluk u XVI veku, Narodni muzej, Vranje 1985, 14. 85 Nedim Filipovi}, Iz istorije Novog Brda u drugoj polovini XV i u prvoj polovini XVI veka, Godi{njak istorijskog dru{tva Bosne i Hercegovine VI, Sarajevo 1954, 64. 86 Olga Zirojevi}, Sumarni pregled Vrawskog kadiluka 1530/31. godine, Vrawski glasnik IV, Vrawe 1968, 417.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

33

U XVI veku Vrawski kadiluk, sa sedi{tem u Vrawu, pripadao je ]ustendilskom sanxaku Rumelijskog elajeta. U sastav ovog kadiluka ulazile su nahije: Vrawe, Morava, Moravica, Pre{evo, P~iwa i Inogo{te. Vrawe je bilo najmawa nahija.87 U turskom defteru iz 1530/31. godine stoji podatak da je ukadiluku postojalo 5 118 hri{}anskih i 88 muslimanskih domova,88 {to zna~i da je ovo podru~je bilo relativno dobro naseqeno. Turski defteri potvr|uju da je i neposredna okolina Vrawa bila gusto naseqena srpskim stanovni{tvom. Defteri sadr`e imena svih sela u kojima sam vr{ila istra`ivawe. Evo koliki je, na primer, broj domova u pojedinim selima 1519. i 1570. godine: Dowe Trebe{iwe 76, 80; Dowi Vrtogo{ 30, 61; Tibu`de 75, 90.89 Austrijsko-turski ratovi 1690. i 1737. godine sna`no su zahvatili jug dana{we Srbije. Godine 1690. Srbi su u~estvovali na strani austrijske vojske, {to je izazvalo odmazdu Turaka. Manastir Prohor P~iwski je opusto{en, a kalu|eri poubijani. Stanovni{tvo je stradalo, ali se i u velikom broju iseqavalo na sever, preko Save i Dunava. Na podru~ju Vrawskog Pomoravqa u drugoj polovini XVIII i u prvoj polovini XIX veka bilo je malo autohtonog stanovni{tva. Naseqavawe opusto{ene Vrawske kotline trajalo je skoro jedan vek. Doseqenika je bilo iz razli~itih krajeva, ali su dve glavne migracione struje bile kosovska i p~iwska. Ustani~ke borbe u [umadiji po~etkom XIX veka podstakle su stanovni{tvo Vrawa i okoline na pru`awe otpora Turcima. Posle propasti Kara|or|evog ustanka 1813. nastupilo je vreme represija. Ja~awe Srbije i wene teritorijalne pretenzije prema jugu izazvale su uznemirenost turske vlasti u Vrawu. Politi~ko-ekonomska situacija se pogor{avala. Sela su bila u posebno te{kom polo`aju. Kada je \ulhanskim hati{erifom 1839. godine ukinut spahijski agrarni sistem i uveden nizam, u vrawskim selima, u izmewenim dru{tvenim i ekonomskim 87 88 89

A. Stojanovski, navedeno delo, 15. O. Zirojevi}, navedeno delo, 418. A. Stojanovski, navedeno delo, 37–44.

34

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

okolnostima, pojavquju se ~itluk-sahibije (begovi) koji kupuju, ali prvenstveno otimaju zemqu od seqaka. Odnos bega prema ~iv~iji (seqaku) ilustruje izreka œOnomu zemqa, ovomu grbinaŒ. ^itluk-sahibije su imali pravo da oteraju seqake sa zemqe, a turska vlast je, po pravilu, bila gluva na wihove `albe. U prvoj polovini XIX veka Vrawe je imalo veoma razvijenu trgovinu na Balkanskom poluostrvu. Odr`avane su trgova~ke veze sa Solunom, Carigradom, a i sa kosovskim gradovima — Pri{tinom, Prizrenom i Novim Brdom. Prodavana je konopqa, u`arija, kozina, grn~arija, a uvozila se svila, ~oja, gajtan, so i dr.90 Stanovni{tvo je u Vrawu i okolini u XIX veku po etni~kom sastavu bilo veoma heterogeno. Grci i Cincari iz Makedonije i Epira naseqavali su se kao trgovci i zanatlije. U pojedina sela u {iroj okolini Vrawa prodirali su Arbanasi. Ustanova ~itlu~ewa izazivala je intenzivne unutra{we migracije. Doseqenici iz P~iwe, sa Kosova i drugih krajeva stalno su se preseqavali sa ~itluka na ~itluk.91 Vrawe i okolina su 1878. godine oslobo|eni od vi{evekovne osmanlijske vlasti i administrativno su pripojeni Kne`evini Srbiji. U periodu od 1878. do 1912. godine do{lo je do radikalnih promena u politi~kom i kulturnom `ivotu. Vrawski okrug je bio veoma osetqiva grani~na oblast s Turskom, a Vrawe je postalo pograni~no mesto od posebnog strategijskog i politi~kog zna~aja. Prema odluci Berlinskog kongresa, zapadna granica se nalazila izme|u novobrdske Krive reke i Poqanice. Potom je vodila planinskim vencem, nadomak Vrawa, do Karpine, a odatle pored Ristovca, do bugarske granice. Bujanovac, Pre{evo i P~iwa ostali su u Turskoj i od wih je formirana Pre{evska kaza. Tako je podeqena geografska i privredna celina juga Srbije. 90 Jovan F. Trifunoski, Vrawe, Godi{en zbornik na Filozofskiot fakultet na Univerzitetot vo Skopje, Prirodno-matemati~ki oddel, kw.7, Skopje 1954, 131. 91 V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 20.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

35

Vrawe se na{lo na periferiji male dr`ave i ekonomski je po~elo naglo da slabi, jer su bile prese~ene privredne veze sa Carigradom i Solunom, a i sa kosovskim gradovima Prizrenom i Pri{tinom. Trgova~ke veze su prekinute i u izmewenim dru{tveno-ekonomskim okolnostima propadaju stari zanati. Sela po~iwu ekonomski da ja~aju jer je sprovedena agrarna reforma, tako da su biv{e ~iv~ije do{le do potrebne zemqe. Godine 1878. i neposredno posle we, do{lo je do novih migracionih kretawa. Muslimansko stanovni{tvo se iselilo iz Vrawa. U Vrawski okrug prebegao je ve}i broj Srba iz P~iwe i iz bujanova~kih i pre{evskih sela, koja su ostala pod turskom upravom. Iz Gwilana se, zbog nasiqa, doselio u Vrawe ve}i broj porodica (trgovaca i zanatlija). Prema popisu iz 1879. godine, u vrawskim selima (u celom srezu) bilo je svega 185 pismenih mu{karaca, od kojih je najve}i broj `iveo u srpsko-cincarskom selu Preobra`ewu. U Vrawskoj Bawi nije bilo pismenih.92 Posle balkanskih ratova 1912–1913. godine, granica s Turskom je pomerena prema jugu i zapadu i u sastav Vrawskog okruga u{li su Bujanovac i Pre{evo. U izmewenim politi~kim okolnostima pomerawe dr`avne granice izazvalo je nove migracije srpskog stanovni{tva s juga u oslobo|enu Srbiju.

Izme|u dva svetska rata Posle Prvog svetskog rata (1914–1918) Vrawski okrug je u{ao u sastav jugoslovenske dr`ave i do 1941. pripadao je Vardarskoj banovini. Izme|u dva svetska rata Vrawe je sedi{te okruga i sreza i zna~ajan privredni (trgova~ki i zanatski) i kulturno-obrazovni centar {ire oblasti. Svojom aktivno{}u isticala se ^itaonica (osnovana 1879. godine), koja je primala 11 doma}ih i 13 stranih listova i ~asopisa i bila mesto okupqawa inte92 M. Raki}, Iz nove Srbije, Otaxbina, kw.V, Beograd 1880, 34–37, 51–54. Navedeno prema: Tatomir Vukanovi}, Vrawe, Radni~ki univerzitet, Vrawe 1978, 84–86.

36

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

ligencije. Gimnazija (osnovana 1881) imala je probran profesorski kadar i bila jedina sredwa {kola u okrugu. Gra|anska kasina, osnovana 1919. godine, bila je zna~ajna kulturna ustanova koja je organizovala predavawa, muzi~ke ve~eri i balove. Aktivan pozori{ni `ivot po~iwe 1924, kada je osnovano pozori{te Gra|anske kasine. Industrija nije bila razvijena. Postojao je samo Monopol — duvanska industrija. U Vrawskoj Bawi je radila fabrika za preradu konopqe. Upravo zbog nerazvijenosti industrije i nemogu}nosti nala`ewa zaposlewa, u ovom periodu gotovo da nije bilo doseqavawa sa sela u grad. Izme|u grada i sela postojala je o{tra socijalna granica. Stare gradske porodice `ivele su zatvorenim `ivotom u odnosu na selo. Seqaci iz prigradskih naseqa te{ko su mogli i da u|u u gradsku ku}u. S obzirom na takvu podvojenost, kulturni uticaj grada se sporo i te{ko {irio. Malobrojno gradsko stanovni{tvo, a posebno visok trgova~ki sloj i inteligencija — u~iteqi, profesori, advokati i dr`avni slu`benici imali su odvojen kulturni `ivot. Organizovani su balovi i rasko{ne svadbe na kojima su se igrale okretne igre. U periodu do Drugog svetskog rata u Vrawu nije bilo tehni~ke inteligencije. U gradu su postojale velike socijalne razlike. Trgova~ki sloj je bio neuporedivo bogatiji od zanatlija i radnika. Najve}e trgova~ke porodice: Vlajinci, Staji}i, Golo~evci i dr. imali su i ve}e zemqi{ne posede, koje su obra|ivali nadni~ari. I zanatlije nisu ostajali samo na zanatu, ve} su, po pravilu, imali ba{tu, vinograd i dr. Stoka je ~uvana i u samom gradu. Stariji Vrawanci pri~aju da su ~ak i posle Drugog svetskog rata ovce i{le ulicama. Dana{wi delovi grada Sobina i [aprance bili su prava zemqoradni~ka sredina. Gradska patrijarhalna porodica imala je veliki broj ~lanova u periodu do Prvog svetskog rata, kada u woj nastupaju nagle promene. Deca u~e gimnaziju, {koluju se u Beogradu i udajom / `enidbom osnivaju posebne porodice, ali organizovane na patrijarhalnim principima. Gimnaziju je zavr{avao veoma mali broj devojaka iz vrawskih porodica. U periodu od

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

37

{kolske 1927/28. do {kolske 1937/38. godine, od ukupno 243 maturanta bilo je svega 36 devojaka.93 Vrawsko selo je izme|u dva svetska rata bilo ekonomski zaostalo. Ekstenzivna zemqoradwa i sto~arstvo ~inili su wegovu ekonomsku osnovu. Zemqa je primitivno obra|ivana. Oralo se plugom, a u brdskim krajevima ralom. @elo se srpom, a vrhlo kowima i volovima. Od industrijskih biqaka gajena je konopqa (koja se prodavala i van Vrawskog okruga) i duvan. Seqak u gradu nije mogao lako da proda svoje proizvode, jer nije bilo industrijskih radnika koji bi ih kupovali. œDo paru se te{ko dolaziloŒ — govorili su najstariji informatori.94 Seoska porodica, s velikim brojem ~lanova, organizovana na patrilinearnim i patrilokalnim principima (zadruga)95 rasprostrawena je i stabilna izme|u dva rata, pa i 10–15 godina posle Drugog svetskog rata. Tek sa ubrzanom industrijalizacijom dolazi do wenog raspadawa. Mu{ka deca su obi~no zavr{avala ~etiri razreda osnovne {kole i nisu napu{tala zadrugu, koja je naj~e{}e brojala oko 25 ~lanova. Zastupqena su dva oblika srodni~ke zadruge: o~inska (otac, majka, o`eweni sinovi) i bratinska (bra}a i wihovi o`eweni sinovi). Glavnu re~ je vodio otac ili deda koji je bio izuzetno po{tovan. Wegovu ulogu je mogao da preuzme jedan od bra}e ili sinova i to najstariji ili najsposobniji. Udovica, ukoliko bi se preudala, decu je ostavqala u zadruzi. Stariji informatori idili~no opisuju slogu i povezanost ~lanova.96 Ukoliko se odnosi pore93 Rista Simonovi}, Gimnazija od 1915. do 1941. godine, u: Vrawska Gimnazija 1881–1981, Odbor za proslavu stogodi{wice postojawa i rada Gimnazije, Vrawe 1981, 312–317. Potrebno je imati u vidu i ~iwenicu da je me|u u~enicima bilo i dece onih koji su u Vrawu slu`bovali (profesori, vojna lica i sl.), kao i to da su se ovde {kolovala deca iz Kosovskog Pomoravqa. 94 Seosko doma}instvo je moglo biti imu}no u zemqi, stoci i poqoprivrednim proizvodima, ali to nije moglo da se proda da bi se u gradu kupila industrijska roba. 95 U novijoj literaturi o porodici i srodstvu na Balkanu predla`e se izbegavawe termina zadruga. Op{irnije: Karl Kazer, Porodica i srodstvo na Bal kanu: Analiza jedne kulture koja nestaje, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Beograd 2002, 38–63. 96 Informatori ne upotrebqavaju re~ œzadrugaŒ, ve} ka`u œzajednicaŒ ili œbra}aŒ.

38

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

mete, ovakav tip porodice se rastavqao na mawe jedinice (nuklearne porodice). Seoska porodica je funkcionisala kao ekonomska jedinica. ^lanovi su svojim radom podmirivali sve `ivotne potrebe. Retkost je bila ku}a koja nije imala svoj razboj za tkawe. @ene su tkale vunu i pamuk, pravile ko{uqe od konopqe, mu{ke kapute od sukna. Seqaci su nosili opanke od sviwske ili volujske ko`e, koje su sami pravili. Industrijska roba je veoma malo tro{ena. Tek uo~i Drugog svetskog rata mla|i qudi su kupovali pletene, zanatski izra|ene opanke ili cipele i to samo za sve~ane prilike, kao {to je svadba. Svi poslovi u seoskoj porodici bili su raspore|eni prema polu. @ena je bila preoptere}ena radom, posebno u doma}instvu sa mnogo zemqe i stoke. Ona je tkala, pripremala sukno, pravila slamarice, radila u poqu, dva puta dnevno muzla 20–70 ovaca, itd. Mu`a stoke i priprema mle~nih proizvoda, kao i hrane uop{te, bila je u wenoj iskqu~ivoj nadle`nosti. Va`nu ulogu koju `ena — doma}ica ima u patrijarhalnoj zajednici izra`avaju i poslovice: œMu` je gos’, a `ena doma}ica u ku}uŒ; œ[to mu` sas vilu unosi, `ena sas slamku da iznosi, nema ni{ta od ku}uŒ. Mlada snaha je naro~ito bila optere}ena poslovima, a uz to je morala da uga|a svima. U prvoj godini braka, ona je, kao izraz po{tovawa, svekru i svekrvi uve~e prala noge i pokrivala ih pre spavawa.97 Ro|ewem deteta (œdeca su wena snagaŒ), naro~ito mu{kog, wen polo`aj se bitno mewao. Natalitet je bio visok — bra~ni par je, u proseku, imao ~etvoro do {estoro dece. Deca su za majku vezana i u kriti~nim situacijama uvek su na wenoj strani, jer je u patrijarhalnoj porodici qubav prema majci izra`ena gotovo do kulta.98 O odnosu dece prema majci re~ito 97 Polo`aj mlade snahe ilustruje pri~a koju sam zabele`ila u selu Dubnica. Ona je, na letwoj `ezi, kopala smolnicu, zemqu te{ku za obradu, a wena zaova (koju svekrva, kao svoje dete, za{ti}uje) ostala je kod ku}e da pe~e hleb. Snaha, ne smeju}i ~ak ni da se po`ali da joj je te{ko, ka`e: œDuni vetre, sej~e ’leb da pe~eŒ. 98 Miroslava Male{evi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene — Tradicionalno selo zapadne Srbije, Zbornik radova Etnografskog instituta SANU, kw. 19, Beograd 1986, 35.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

39

govore poslovice: œIma{ li majku, ima{ i tatka; nema{ li majku, nema{ ni tatkaŒ; œK’d mu tatko umre, dete je pola siroma{~e, a k’d mu majka umre, celo siroma{~eŒ; œK’d mu je te{ko, nikoj ne vika: ’O, lele, tatko!’, nego svi vikav: ’O, lele, majke!’Œ99 U Prvom svetskom ratu poginulo je mnogo mu{karaca, {to je na polo`aj `ene dvojako uticalo. S jedne strane, polo`aj `ene — majke je oja~ao, jer ona preuzima na sebe brojne mu{ke obaveze (mnogi rodovi u vrawskom kraju nose ime po `eni, na primer, Mari}i, Ru`i}i...), ali je polo`aj devojaka postao te`i jer su mogu}nosti za udaju smawene. Od 1918. godine po~iwe da prodire ustanova miraza.100 Ubrzo je miraz uz devojku postao obavezan. Sve to svadbeni ritual osetqivo registruje — svekrva ima veoma aktivnu ulogu u svim fazama svadbene procedure, a jedan segment svadbe — ugovor i postoji da bi se œugovorioŒ devoj~in miraz. Da li je i u kojoj meri snaha~estvo bilo zastupqeno u ovom periodu, te{ko je utvrditi. V. Nikoli}-Stojan~evi} ukazuje na to da je do oslobo|ewa od Turaka 1878. godine `enidba maloletnih de~aka odraslim devojkama bila uobi~ajena pojava koja sasvim nestaje u izmewenim okolnostima izme|u dva svetska rata.101 @enski seniorat i u me|uratnom periodu egzistira i u gradu i na selu. Devojka je od mladi}a obi~no bila starija 1–3 godine. Na terenu sam nai{la samo na jednog informatora ~iji podaci mogu dopustiti odre|ene pretpostavke, ali nikako ne i zakqu~ke. Informator (ro|. 1932. god. u Dowem Trebe{iwu, gde i sada `ivi) o`enio se sa 20 godina, a wegova supruga je tada imala 28. Zanimqivija je, me|utim, razlika u godinama wegovih roditeqa. Otac (ro|. 1904) prilikom sklapawa svog braka imao je 16, a majka 28 godina.102 99 Navedene poslovice su i danas `ive u govoru Vrawa i okoline, a objavqene su u: Haxi Todor Dimitrijevi}, Vrawske poslovice, Beograd 1935, 135–136. 100 V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 432–433. 101 Isto, 336–337. 102 Sa wim nisam mogla da razgovaram o tome da li su u porodici prela`ene granice u odnosima svekar — snaha, jer je on stariji ~ovek, a tema je delikatna. Wegova prva `ena je umrla, a on se ponovo o`enio.

40

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Ispitanici su `enski seniorat obja{wavali ekonomskim razlozima, tj. potrebom za radnom snagom — momak je mlad, pa ako i devojku uzmu mladu, ko }e onda raditi. Potrebno je da je ona, kako su mi obja{wavali, œvrzala koskuŒ, {to zna~i da je dovoqno sazrela i o~vrsnula za te{ke fizi~ke poslove. U mnogim slu~ajevima svekrva je inicirala `enidbu maloletnog sina starijom devojkom da bi dobila œodmenuŒ. Treba uzeti u obzir i ~iwenicu da je u ovom periodu bilo mawe mu{karaca, da je miraz bio obavezan, pa su zbog ote`anih uslova udaje devojke ulazile u godine. Narodna pesma, me|utim, iako ne direktno, dovoqno indikativno progovara: Aoj svekre more, aoj svekre, aoj svekre more, divqi vepre! {to se gura{, lele, {to se gura{, {to se gura{, lele, uz ogwi{te, kao blesav, lele, kao blesav, kao blesav, lele, na buwi{te! 103 Svekar se œguraŒ oko snahe, jer da `eli samo da se ogreje uz ogwi{te, ne bi bilo pripeva œleleŒ, niti bi bilo pore|ewa s divqim veprom. U ravni~arskim selima, u kojima sam i vr{ila istra`ivawe, radilo se dawu, a no}u su svi spavali u ku}i. U brdskim selima ve}a je izdvojenost, postojali su katuni, pa je bilo i vi{e uslova za snaha~estvo.104 Na terenu nisam prikupila dovoqno 103 Mom~ilo Zlatanovi}, Narodne pesme i basme ju`ne Srbije, Srpski etnografski zbornik SANU XCVIII, Srpske narodne umotvorine, kw. 6, Beograd 1994, pesma br. 493. 104 Bora Stankovi} u romanu œNe~ista krvŒ obra|uje i snaha~estvo u P~iwi, izolovanoj planinskoj oblasti. Svekar, gazda Marko, o`enio je svog dvanaestogodi{weg sina Sofkom, dvadeset{estogodi{wom devojkom iz haxijske gradske porodice. O~aran wenom retkom lepotom i finim opho|ewem, gazda Marko, kao svekar, tra`i isto pravo koje su imali wegov otac i ded. Okolnosti, me|utim, nisu iste. Otmena Sofka nije P~iwanka, a i on nije ono {to su bili wegov otac i ded — {kolovao se u manastiru Prohor P~iwski, trguje na dr`avnoj granici s Turskom, itd. Nemaju}i snage da otvori vrata Sofkine sobe, uzjahao je alata i odjurio na granicu odakle nije `eleo `iv da se vrati. Do snaha~ewa nije do{lo. Borisav Stankovi}, Ne~ista krv, Sabrana dela III, Prosveta, Beograd 1970.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

41

podataka koji bi mi omogu}ili dono{ewe pouzdanih zakqu~aka o tome da li je snaha~estvo bilo zastupqeno i iz kojih razloga.

Period socijalizma Vrawe i okolina su u Drugom svetskom ratu, pod bugarskom okupacijom od 1941. do 1944. godine, pretrpeli te{ka stradawa. Nakon rata do{lo je do korenitih dru{tveno-istorijskih promena, ili, preciznije re~eno s obzirom na predmet istra`ivawa, do{lo je do dubokih promena i pomerawa u kontekstu. Proces izgradwe socijalizma, novog dru{tvenog ure|ewa, u ideolo{kom pogledu je veoma slo`en, a analiza bi prevazilazila ciqeve ovog teksta. On je sa sobom nosio kompleksne i sveobuhvatne kulturne promene i potrese, pored ostalog i marginalizaciju seqa{tva. U Vrawu je od 1950, a naro~ito od 1960. godine, do{lo do ubrzane industrijalizacije, {to je izazvalo jaka migraciona kretawa od sela ka gradu. Ve}ina stanovnika vodi poreklo iz {ire okoline: P~iwe, Poqanice, Pre{evske Crne Gore i Pre{evske Moravice. Ne{to doseqenika bugarske nacionalnosti do{lo je iz Bosilegradskog kraji{ta. Prido{lice u grad su prete`no iz brdskih i planinskih sela, koja do`ivqavaju demografski slom. U grad prelazi i stanovni{tvo okolnih ravni~arskih sela, a u wih se spu{ta stanovni{tvo planinskih i brdskih sela. U pojedinim ravni~arskim selima u okolini Vrawa broj stanovnika je ostao relativno stabilan. Evo, na primer, koliki je bio broj stanovnika u nekim selima 1948. i 1981. godine: Dowe Trebe{iwe 949, 814; ]ukovac 1141, 918; Tibu`de 991, 1021; Kumarevo 494, 289.105 U Vrawu dolazi do naglog porasta broja stanovnika: 1948. godine broj stanovnika je 11252, 1953. godine 13465, 1961. bilo je 17999 stanovnika, 1971. popisano je 28613, a 1981. godine 44094 stanovnika.106 Na veliki broj stanovnika 1981. 105 Popis ’91, Stanovni{tvo, Uporedni pregled broja stanovnika i doma}instava 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. i 1991. i stanova 1971, 1981. i 1991. Podaci po naseqima i op{tinama, 9, Savezni zavod za statistiku, Beograd 1995, 78, 80. 106 Isto, 78.

42

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

godine uti~e i to {to su prigradska naseqa Sobina, [aprance, Ra{ka i dr. administrativno u{la u sastav grada. Veliki broj qudi naglo je promenio svoj polo`aj na prostorno-socijalnoj mapi, tj. pre{ao je sa sela u grad ili iz planinskih sela u ravni~arska, a da za to nisu stvoreni odgovaraju}i ekonomski i socijalni uslovi. Oni su te`ili da napuste svoj stari na~in `ivota i kulturne vrednosti, ali za recepciju gradske kulture nisu bili pripremqeni. Sa druge strane, gra|anski sloj u Vrawu je bio tanak i u povla~ewu. Tako se veliki broj qudi na{ao u raskoraku izme|u kulturnih vrednosti, odnosno, kako se to obi~no ka`e u diskursu o novokomponovanoj kulturi, œpo{ao je iz sela, a nije stigao u gradŒ. Iako je tekao proces ubrzane industrijalizacije, kapaciteti grada Vrawa su se pokazali kao ograni~eni za nagli priliv stanovnika. Bilo je veoma malo stambenih zgrada. Prido{lo stanovni{tvo se nije useqavalo u gradsko jezgro, ve} na ledinu, vode}i egzistencijalnu borbu. U ovom periodu veoma je izra`ena tendencija da se izgradi sopstvena ku}a. Ona je simbol postignutog statusa, pokazateq da je grad œosvojenŒ. Podi`u se, s obzirom na materijalne mogu}nosti, izuzetno velike ku}e koje se grade godinama, pa i decenijama. Ideal su trospratne ku}e sa spratovima — stanovima koji ~esto imaju odvojene strujomere. Takve ku}e grade se s ciqem da u budu}nosti, kada se sinovi o`ene, ostanu tu. Tako dolazi do paradoksalne situacije: roditeqi, koji su napustili svoje roditeqe u selu i do{li u grad, sada planski grade velike ku}e da bi deca `ivela pod istim krovom s wima. Veliki broj onih koji su pre{li u grad nisu sa selom prekidali veze. Odlazili su u posetu roditeqima, pomagali im u obradi zemqe, a dobijali su za uzvrat poqoprivredne proizvode. Iako su sa selom odr`avane ekonomske veze, struktura autoriteta u porodici se mewala. Samim tim {to su se mladi prostorno odvojili od roditeqa, a uz to su imali vi{i stepen obrazovawa107, posao u gradu, i bili œnaprednijiŒ s obzirom na 107 Me|u mojim starijim informatorima na selu bilo je mnogo mu{karaca sa ~etvorogodi{wom osnovnom {kolom i `ena bez {kole, ~iji su potomci stekli visoko obrazovawe.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

43

ideolo{ki proklamovane vrednosti, autoritet starijih nije tako sna`an kao u prethodnom periodu. Oni su bez zna~ajnijeg uticaja na odluke u porodici svoje dece koja `ive u gradu. Unutar porodice, kako u gradu tako i na selu, dolazi do transformacije uloga. Istra`ivawa pokazuju da su porodi~ne uloge u dezintegrisanom, neuskla|enom stawu, tj. zastupa se moderan normativ, ali se uloga ispuwava na tradicionalan na~in.108 Postoji raskorak izme|u deklarisawa i stvarnog pona{awa koje je bli`e tradicionalizmu.109 @ena, premda zaposlena ({to je od zna~aja za wen porodi~ni status), obavqa i sve poslove koji tradicionalno pripadaju `enskom domenu. Porodi~ni `ivot je organizovan na tradicionalnim osnovama — otuda i potreba za izgradwom velikih ku}a u kojima }e vi{e generacija biti na okupu. Ovakva dru{tvena kretawa (i na makroplanu i na mikroplanu) nalaze svoj odraz u svadbenom ritualu. U ovom periodu, koji je trajao du`e od pola veka, odnos œodozgoŒ prema nacionalnoj pripadnosti i tradiciji bio je veoma slo`en i promenqiv.110 U osnovi, simboli nacionalnog identiteta su potiskivani, a tradicija je imala izrazito negativan predznak. ^esto su, me|utim, elementi tradicije, folklora, itd. kori{}eni u politi~ke svrhe imaju}i pri tome œfunkciju simbolizacije i slavqewa sintagme ’bratstvo i jedinstvo’Œ.111 œOdozdoŒ se odnos prema tradiciji, koja je nosila stigmu œzaostalogŒ, œprimitivnogŒ, onog {to prvenstveno pripada seqa{tvu, manifestovao u te`wi za distancirawem od seoskih korena. I daqe postoji izrazita te`wa da se œnapraviŒ svadba, ali se ritual pojednostavquje i prilago|ava izmewenim uslovima `ivota. œObi~ajiŒ se izbegavaju, kao i ven~awa u crkvi, ali je kontinuitet nose}ih elemenata svadbe zadr`an. 108 Olivera Buri}, Teorijsko-metodolo{ki model za istra`ivanje porodi~ne transformacije i njegova empirijska provera , Sociologija 3–4, Zagreb 1970, 335. 109 Isto, 339. 110 Op{irnije: M. Pro{i}-Dvorni}, Modeli œretradicionalizacijeŒ..., 298–299. 111 Isto, 301.

44

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Tranzicija i tradicija Od kraja osamdesetih godina XX veka nastaje razdobqe dubokog preobra`aja dru{tva ili, preciznije odre|eno s obzirom na predmet istra`ivawa — razdobqe naglih, izrazitih i radikalnih promena konteksta. Slo`eni i sveobuhvatni dru{tveni procesi, koji izrazito ubrzawe dobijaju od kraja osamdesetih godina, odvijaju se na znatno slo`enijoj dru{tvenopoliti~koj pozadini (de{avawa u isto~noj i centralnoj Evropi, œpad komunizmaŒ, pad Berlinskog zida 1990. godine, itd. {to je daqe izazvalo lanac promena na globalnom nivou) i uslovqeni su dubokim istorijskim razlozima.112 Slo`eni odnosi me|u republikama, ~lanicama federalne dr`ave, kriza socijalisti~kog samoupravnog ure|ewa koja se produbqivala, nagomilani i zao{treni problemi ekonomske, socijalne i politi~ke prirode — u~inili su da krajem osamdesetih godina zapo~ne proces burnih promena koji dobija u zamahu i zahvata sve sfere dru{tva. Dolazi do naglog ru{ewa poretka. Tranzicija dru{tvenog sistema, u smislu u kome ovaj pojam odre|uje Godelije113, zapo~iwe 1987. godine, a kulminaciju dosti`e 1990. vi{estrana~kim izborima koji dovode do novog oblika politi~kog ure|ewa Srbije114. Prelaz iz jednopartijskog u pluralisti~ki sistem predstavqa formalan, ali ne i re112 Isto, 293–309. 113 Kao œposebnu fazu u evoluciji jednog dru{tva, fazu u kojoj ono sve

vi{e nailazi na unutra{we ili spoqa{we te{ko}e u reprodukciji ekonomskih i dru{tvenih odnosa na kojima po~iva i koji mu daju logiku funkcionisawa i specifi~nog razvoja, i gde se u isto vreme pojavquju novi dru{tveni i ekonomski odnosi koji }e vi{e ili mawe silovito, postati op{ti i postati uslovi funkcionisawa jednog novog dru{tva... To je trenutak kada se na~ini proizvodwe, na~ini mi{qewa, individualnog ili kolektivnog rada, suo~avaju bilo sa unutra{wim bilo sa spoqa{wim granicama i po~iwu da se cepaju, da gube zna~aj, da se ra{~lawuju, gotovi da vekovima vegetiraju na mawe zna~ajnim mestima, spremni da se ugase sami po sebi ili sistematskom voqom dru{tvenih grupa koje se protive wihovoj reprodukciji u ime drugih na~ina proizvodwe, mi{qewa i rada ~iji razvoj `eleŒ. Moris Godelije, Analiza tranzitornih procesa, Glasnik Etnografskog instituta SANU XXXVIII, Beograd 1989, 203. 114 S. Naumovi}, Upotreba tradicije ..., 101, 109.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

45

alan zavr{etak procesa tranzicije115, koja se nastavqa i u novom veku. Period tranzicije mo`e se ozna~iti kao liminalna faza prelaza (sa atributima kao {to su: vi{ezna~nost, paradoksalnost, konfliktnost, inverzija...) izme|u dva oblika dru{tvenog ure|ewa.116 Gra|anski ratovi na prostoru biv{e Jugoslavije, kao i wen raspad, migracije izazvane ratom, pritisci me|unarodne zajednice, izolacija, duboka ekonomska kriza i hiperinflacija, najizrazitija 1993. godine, œsivaŒ ekonomija — karakteri{u prvu polovinu posmatranog perioda. U situaciji nagle transformacije dru{tva, ratova i neizvesnosti, mewa se i odnos prema tradiciji. Povratak tradiciji iniciran je jasnom politi~kom namerom — wena upotreba u politi~ke svrhe postaje izrazita od 1989. godine, a vremenom dobija na ubrzawu i zahvata skoro sve sfere `ivota u Srbiji.117 Obuzetost pro{lo{}u, nacionalnom kulturom, korenima, potragom za sopstvenim identitetom (u socijalizmu simboli nacionalne kulture i identiteta su potiskivani i negativno vrednovani) obele`ava Srbiju u ovom periodu. Slobodan Naumovi} obja{wava da je tradicionalizam, odrednica duha vremena u Srbiji, rezultat svesne politi~ke namere, ali i posebnog sticaja okolnosti, odnosno, uzajamnog dejstva tri razli~ite struje: — spontanog narodnog tradicionalizma, koji je pribli`an Balandijeovom odre|ewu fundamentalnog tradicionalizma, mada se, na izvestan na~in, podudara i sa formalnim tradicionalizmom; ovaj oblik tradicionalizma je izraz qubavi prema nacionalnoj kulturi i onome {to je u posledwih pola veka potiskivano;118 — opozicionog œtradicionalizma otporaŒ — tradicija je upotrebqena kao izraz politi~kog stava;119 115 116

Isto, 109. Mirjana Pro{i}-Dvorni}, Predgovor , u: Kulture u tranziciji, Plato, Beograd 1994, 10. 117 S. Naumovi}, Upotreba tradicije …, 95–119. 118 Isto, 99, 105, 114. 119 Isto, 105.

46

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

— œslu`benog tradicionalizmaŒ — tradicija se koristi kao sredstvo legitimizacije politi~ke elite.120 Postepeno od 1995, a naro~ito od 1996. godine dolazi do zaokreta u dr`avnoj politici i do sti{avawa ratnog vihora. Proces transformacije dru{tva ulazi u fazu u kojoj su formulisani za~eci novih odnosa. Kosovo je i daqe krizno podru~je, a pritisak Zapada kulminira 1999. godine bombardovawem koje su izvr{ile zemqe ~lanice NATO-a. U periodu intenzivnih dru{tvenih previrawa, nacionalni identitet se gradio, dogra|ivao i razgra|ivao u stawu produ`ene krize, direktno zavisan od politi~kih procesa.121

* * * Vrawska op{tina, sa sedi{tem u Vrawu, pripada P~iwskom okrugu.122 Op{tina zahvata povr{inu od 860 km2, od ~ega su 53,2% poqoprivredne povr{ine. Ukupan broj stanovnika op{tine je 86518, a gustina naseqenosti je 101 stanovnik na 1 km2.123 Prema popisu iz 1991. godine, grad Vrawe ima 51818 stanovnika, Vrawska Bawa 5779, Dowi Vrtogo{ 1340, Dowe @apsko 435, Dowe Trebe{iwe 780, Dowi Neradovac 552, Dubnica 860, Izumno 406, Kumarevo 306, Milivojce 149, Tibu`de 1291 i ]ukovac 958 stanovnika.124 Broj stanovnika vrawske op{tine, naro~ito samog grada, stalno se pove}ava. Procewen broj stanovnika op{tine, stawe 30. juna, za 1994. 120 121

Isto. Op{irnu, iznijansiranu analizu problema srpskog identiteta daje: Jelena \or|evi}, Plen ili `rtva: jedno razmi{ljanje o srpskom identitetu, u: Kulturni i etni~ki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana , Centar za balkanske studije I, Jugoslovensko udru`enje za nau~no istra`ivanje religije IX, Ni{ 2002, 274–282. 122 P~iwski okrug, pored Vrawa, ~ine i op{tine: Bosilegrad, Bujanovac, Vladi~in Han, Pre{evo, Surdulica i Trgovi{te. 123 Prema popisu iz 1991, Op{tine u Republici Srbiji 1996, statisti~ki podaci, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd 1997, 17. 124 Popis ’91, Stanovni{tvo..., 78, 80. Vrawsku op{tinu ~ini znatno ve}i broj sela. Ovde su izneti podaci samo za ona sela u kojima sam vr{ila istra`ivawe.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

47

godinu je 87800, za 1995. — 88000, za 1996. — 88300, a za 1997. — 88500.125 Prema popisu iz 1991. godine, sastav stanovni{tva op{tine prema veroispovesti je slede}i: pravoslavna 78458, protestantska 353, islamska 439, katoli~ka 82, proorijentalnih kultova 5, druge veroispovesti 362, neopredeqeni vernik 5, nije vernik 317, nepoznato 6497.126 Dru{tvena kretawa o kojima je bilo re~i na po~etku ovog odeqka zahvatila su i Vrawe. Znatan je priliv stanovnika iz delova biv{e Jugoslavije zahva}enih ratom. Ekonomska kriza je duboka iako pojedina velika dru{tvena preduze}a nastavqaju i u uslovima blokade da funkcioni{u uspe{no (mewaju}i u hodu oblik svoje organizacije) kao na primer œSimpoŒ (koji pro{iruje svoju delatnost, otvara niz malih fabrika) i œAlfa plamŒ. Privreda je u procesu radikalne transformacije (privatizacije). Izra`en je pad `ivotnog standarda. Godine 1998. u vrawskoj op{tini ukupno je nezaposlenih 8498, od kojih 6269 prvi put tra`i posao.127 Mnogi su na prinudnim odmorima, a i oni koji su zaposleni imaju male prihode i moraju dodatnim radom da obezbede sredstva za `ivot. Povoqan geografski polo`aj omogu}uje `ivu trgovinu i cvetawe œsiveŒ ekonomije. Oni koji `ive u gradu, prvenstveno pripadnici sredwe i starije generacije, iz ekonomskih razloga okre}u se selu (veze sa selom nisu nikada prekidane). Bave se zemqoradwom, p~elarstvom i sl., ali ne i sto~arstvom koje bi ih obavezivalo na svakodnevni boravak na selu. Iako postoji tendencija povratka na selo, tamo se boravi kratko, u sezoni poqoprivrednih poslova ili za vikend. ^ak i oni koji se penzioni{u ne vra}aju se œza stalnoŒ. U pro{losti su postojale o{tre razlike izme|u grada i sela. Danas su granice krajwe fluidne, jer isti qudi istovremeno `ive i u gradu i na selu. Ovo naro~ito va`i za uzak pojas vrawskih sela obuhva}enih istra`ivawem. Deca sa sela poha125 Op{tine u Republici Srbiji 1998, statisti~ki podaci, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd 1999, 95. 126 Op{tine u Republici Srbiji 1996…, 65. 127 Op{tine u Republici Srbiji 1998..., 127.

48

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

|aju sredwu {kolu u Vrawu. Pojedini ~lanovi seoskog doma}instva rade u gradu i svakodnevno putuju ili, iako `ive na selu, u gradu imaju ku}u u kojoj povremeno borave. Op{ta retradicionalizacija dru{tva odra`ava se i na porodicu128, {to svadbeni ritual osetqivo registruje i izra`ava. U prethodnom periodu, kako je pomenuto, porodi~ne uloge su bile u velikoj meri neuskla|ene i dezintegrisane. Qudi su imali potrebu da se deklari{u kao œnapredniŒ, ali je stvarno pona{awe bilo bli`e tradicionalnoj podeli uloga.129 To novo, œnaprednoŒ nije se potpuno prihvatilo, tj. prihvatilo se samo deklarativno. Stoga je u klimi op{te retradicionalizacije dru{tva i retradicionalizacija porodice bila mogu}a. Mladi bra~ni par nije u mogu}nosti da se ekonomski osamostali i prinu|en je da ostane u istom doma}instvu s roditeqima mlado`ewe. Brak je patrilokalan. Retki su primeri neolokalnog braka. Neolokalno stanovawe, zastupqeno iskqu~ivo u gradu, mladom paru obi~no omogu}uju roditeqi mlade. Roditeqi su podizali velike ku}e s namerom da o`eweni sinovi ostanu s wima. Mladi par, me|utim, iz razli~itih razloga (nesuglasica izme|u svekrve i snahe, zato {to bi radije `iveli u mestu studirawa...) `eli da se odvoji i osamostali. Velike ku}e, ~ak i kada se, u retkim slu~ajevima, roditeqi odlu~e na taj korak, zbog ekonomske krize nije mogu}e prodati, da bi se kupila dva ili tri posebna stana. Iz ekonomskih razloga, dakle, mladi par ne mo`e da se odvoji od roditeqa, {to se odra`ava na wihov odnos. S obzirom na to da je zapo{qavawe ote`ano, a primawa mala, mu` nastoji da dodatno zaradi bave}i se trgovinom ili nekom drugom vrstom posla. To podrazumeva wegovo stalno odsustvovawe od ku}e, rad bez utvr|enog radnog vremena i sl. U skladu sa patrijarhalnim vrednosnim sistemom smatra se da je mu{karac odgovoran da obezbedi sredstva za `ivot porodice, a on je ekonom128 O osnovnim obele`jima savremene porodice u Vrawu: Jadranka \or|evi}, Srodni~ki odnosi u Vrawu, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 45, Beograd 2001, 31–40. 129 O. Buri}, navedeno delo, 335, 339.

ÇÇ. DRU[TVENO-KULTURNI KONTEKST

49

ski zavisan od svojih roditeqa u ~ijoj ku}i `ivi i koji mu novcem, œvezamaŒ i na druge na~ine poma`u da pokrene ili se ukqu~i u neki privatni posao. Odnos prema autoritetu starijih je veoma ambivalentan — od wih se o~ekuje i tra`i pomo}, a uporedo postoji jaka te`wa za odvajawem i osamostaqivawem. U takvoj konstelaciji porodi~nih, kao i {irih dru{tvenih odnosa, `ena bez posla, na prinudnom odmoru ili sa malim primawima ima potrebu da se potvrdi u tradicionalno `enskim ulogama majke i doma}ice. Mnoge mlade `ene sa kojima sam razgovarala iskazivale su `equ za ra|awem tre}eg deteta, kao i za mu{kom decom. Jedna mlada `ena, sa visokim obrazovawem, `alila mi se na to da je roditeqi supruga ne prihvataju, a ona je rodila sina. Ovakav stav prema mu{koj deci, kao i prema sopstvenoj `enskoj ulozi i polo`aju, izra`en na razli~ite na~ine, bio je preovla|uju}i me|u mojim mla|im sagovornicama. One su obja{wavale da se `ena posredstvom dece ostvaruje, dok je za mu{karca o~instvo samo jedan od na~ina ostvarewa. Na ovakvom ure|ewu porodice naro~ito insistiraju svekrve, nagla{avaju}i materinsku ulogu `ene i obja{wavaju}i da su se i one œ`rtvovaleŒ za svoju decu i porodicu, pa to o~ekuju i od svojih snaha. @ene se povla~e pred haosom na javnoj sceni i okre}u se privatnoj sferi i wome ovladavaju, pa tako na mikronivou (porodice, doma}instva) ja~a mo} `ene.130 Nastaje stroga podvojenost izme|u mu{ke javne mo}i i `enske privatne mo}i.131 Ovakvom stawu stvari svakako je pogodovala i plima nacionalizma koji glorifikuje `enu iskqu~ivo u wenoj materinskoj ulozi.132 Potrebno je imati u vidu da nastala situacija, stavovi i odnosi imaju ~vrstu kulturnu podlogu i utemeqewe, pa u vremenu krize i op{te retradicionalizacije ponovo izbijaju na povr{inu. 130 Marina Blagojevi}, Svakodnevica iz `enske perspektive: samo`rtvovanje i beg u privatnost, u: Dru{tvene promene i svakodnevni `ivot: Srbija po~etkom devedesetih, Institut za sociolo{ka istra`ivanja Filozofskog fakulteta, Beograd 1995, 206–207. 131 Isto, 186. 132 An|elka Mili}, Nacionalizam i œ`ensko pitanjeŒ u isto~noj Evropi, u: Kulture u tranziciji, Plato, Beograd 1994, 52.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

Tradicijsku svadbu Vrawa i okoline karakteri{e bogatstvo zna~ewskih slojeva. Ciq ovog poglavqa je da se pro~itaju samo neki slojevi, da se u slo`enom i nesagledivom lavirintu znakova svadbenog rituala prvenstveno odgonetnu oni ~ije razumevawe mo`e pomo}i u eksplikaciji dana{we svadbe. Tradicijska svadba sastoji se iz segmenata (delova utvr|enog ritualnog obrasca): ugovora, ispita, zasevke, svadbe, prve bra~ne no}i mladenaca i œblage rakijeŒ, prve posete neveste roditeqima i Mladenaca. Ona nije stvrdnut ritual, ve} pokazuje brojne varijacije u zavisnosti od toga da li su mladenci u vezi ili se uop{te ne poznaju, da li se wihovi roditeqi poznaju i u kakvom su odnosu, da li su iz istog sela ili kraja i kolika je wihova me|usobna udaqenost, da li selo ima crkvu, od materijalne situacije, itd. Svadba je, u osnovi, bila ista i u gradu i na selu. Me|utim, u ovom periodu, kako je ve} bilo re~i, postojale su izra`ene kulturne razlike izme|u grada i sela, a precizno zna~ewe rituala uslovqeno je prirodom konteksta. S obzirom na to, prilikom koncipirawa modela tradicijske svadbe, imala sam u vidu i gradsku svadbu, ali sam se opredelila da izlagawe prevashodno usredsredim na svadbu u selu. Izme|u dva svetska rata gra|anski sloj u Vrawu je malobrojan, s tendencijom prela`ewa u ve}e gradove, prvenstveno u Beograd, {to je posebno do{lo do izra`aja posle Prvog svetskog rata. Za gra|anski, a naro~ito za trgova~ki sloj, bilo je karakteristi~no i sklapawe brakova sa osobama iz drugih krajeva Srbije ili Makedonije, {to je, svakako, uticalo na sadr`aj rituala. Dana{we stanovni{tvo Vrawa je prete`no seoskog porekla.

* * * U ovom periodu brak i wegovo pravovremeno zasnivawe smatrali su se veoma va`nim. Samo u izuzetnim slu~ajevima (bolesti i sl.) de{avalo se da neko ostane, prema re~ima mojih

52

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

starijih sagovornika, œneodomenŒ, tj. da ne u|e u brak. Koliki se zna~aj pridavao blagovremenom stupawu u brak, pokazuje i ~iwenica da je dru{tvena zajednica (srodnici i susedi) ve} prilikom ro|ewa deteta, na simboli~kom planu, preduzimala korake u tom pravcu. Novoro|en~etu se nosio œkravajŒ (mala poga~a bez kvasca), ~ime je trebalo obezbediti detetu da se lako uda ili o`eni, a donosiocu bogatu `etvu.133 Mladi}i i devojke su se upoznavali i œgledaliŒ na saborima, svadbama i u sli~nim prilikama. Bila je utvr|ena praksa da se zimi dovode, odnosno razmewuju œgostinkeŒ — devojke iz drugog sela ili kraja, koje bi u gostima provodile 10 do 15 dana. Devojke su, razumqivo, œuga|aleŒ u kom selu i kod kojih ro|aka }e boraviti. To je bila prilika da devojka bude vi|ena, ali i da sama vidi potencijalnog mlado`ewu. Devojka spremna za brak uvek je na sabore, u posete i sl. odlazila u pratwi starijih. S obzirom na to da je devojku, ukoliko bi se udala za momka sa sela, ~ekao naporan fizi~ki rad (kopawe kukuruza, `etva...), smatralo se da je za wu najboqe da œotide na sedeweŒ, tj. da se uda za sve{tenika, u~iteqa ili nekoga sa dr`avnom slu`bom i obavqa samo ku}ne poslove. Da bi se devojka udala œna sedeweŒ, morala je biti iz ugledne porodice i s velikim mirazom. Mnogo se polagalo na vredno}u devojke, kao i na to da je iz œdoma}inskeŒ ku}e. I devoj~ini roditeqi su, tako|e, vodili ra~una o tome da im k}er ode u œdoma}inskuŒ ku}u. ^esto se doga|alo da se stariji o svemu dogovore, a da se mladi po prvi put vide na ispitu. Mladi}i su se povinovali odluci roditeqa, dok je me|u devojkama bilo onih koje su nalazile na~ina da se suprotstave i uti~u na izbor svog supru`nika. Devojka je udajom napu{tala roditeqski dom pa joj je bilo lak{e da se suprotstavi wihovim zahtevima, dok je mladi} dovodio nevestu u ku}u roditeqa i samim tim je, kada je o izboru re~, bio u slo`enijoj situaciji.134 ^iwenica da su roditeqi, i uop{te stariji u porodici, donosili odluku o izboru bra~nog partnera, kao i o trenutku stupawa u brak, a veliki broj srodnika se anga`ovao 133 U svadbenom ritualu obredni hlebovi, kao i p{enica, imaju izra`enu semantiku, o ~emu }e biti vi{e re~i u daqem tekstu. 134 Vera S. Erlich, Porodica u transformaciji , Naprijed, Zagreb 1964, 146.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

53

u œraspitivawuŒ i posredovawu, pokazuje da je brak u ovom periodu prevashodno institucija kojom se obezbe|uje kontinuitet i reprodukcija porodice, kao i srodni~ki odnos dveju porodica, pa i {ireg kruga wihovih srodnika, a ne stvar qubavi i bliskosti mladih.135 Roditeqi su strogo vodili ra~una o tome da wihova deca (i mu{ka i `enska) ulaze u brak po redosledu ra|awa. U retkim slu~ajevima sestra je mogla da œpre`eniŒ (uvek se koristi izraz œpre`enitiŒ bez obzira na pol onog koji remeti red) starijeg brata, ali se na takav postupak nije gledalo blagonaklono. Onaj koji je presko~io red utvr|en ra|awem, bio je du`an da starijem bratu ili sestri da neku vrstu materijalne nadoknade.136 Na ovaj na~in, u skladu sa ritmom roda, omogu}ena je pravilna i sukcesivna smena generacija.137 Mladima je prilikom sklapawa braka obi~no bilo oko 20 godina. Devojka je od mladi}a naj~e{}e bila starija 1–3 godine. Prema po`eqnom redu stvari, sklapawe braka pratila je svadba.138 Postojala je nagla{ena te`wa da se œnapraviŒ svadba, tj. da se sve izvede prema dru{tveno propisanim normama. Ukoliko se radilo o situaciji u kojoj je sve, prema re~ima informatora, œi{lo po redŒ, procedura je zapo~iwala tako {to bi bio anga`ovan provodaxija, koji je ovde nazivan œnavodaxi135 Du{an Bandi}, Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba , BIGZ, Beograd 1980, 344; Nikola Panteli}, Nasle|e i savremenost, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 35, Beograd 1991, 111. 136 Na ovo ukazuje i V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 336. 137 Radost Ivanova, Bãlgarskata folklorna svatba, BAN, Sofià 1984, 166. 138 Dolazilo je i do otmice devojaka. Oteta devojka, ve} samim tim {to je dovedena u momkovu ku}u, tretirana je kao wegova `ena. Be`awe joj ne bi vredelo, jer se za drugog momka vi{e nije mogla udati. Momkovi roditeqi odlazili su œna mirbuŒ kod devoj~inih, ali je svadba izostajala. Situacija u kojoj se mladi} i devojka dogovore o tome da je on jednostavno odvede u svoju ku}u, nazivala se œzavo|eweŒ. Za devojku koja je tako postupila govorilo se da se œzavelaŒ i nazivali su je œzavedojkaŒ. Do œzavo|ewaŒ je dolazilo veoma ~esto, naro~ito kada devoj~ini roditeqi nisu odobravali wen izbor, kao i u situacijama kada su porodi~ni odnosi bili neskladni ili materijalne mogu}nosti slabe. Ovakav postupak devojke nije se pozitivno ocewivao. Mnoge starije `ene su sa ponosom isticale da nijedna devojka iz wihove porodice nije œoti{la nenakitenaŒ, {to zna~i bez svadbe (idealni model).

54

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

jaŒ ili œgovorxijaŒ. Provodaxija je bio naj~e{}e mu{karac, ali je to mogla biti i `ena (œnavodaxikaŒ), u svakom slu~aju osoba sa izra`enim pregovara~kim ve{tinama. Provodaxija je imao aktivnu posredni~ku ulogu izme|u dveju odnosnih porodica sve do same svadbe. Stepen i oblik wegove anga`ovanosti zavisili su od konkretne situacije. On bi naj~e{}e sve utana~io, a budu}i prijateqi su prvi neposredan kontakt imali na ugovoru. U pojedinim slu~ajevima, svekar i svekrva su odlazili devoj~inim roditeqima œna pitaweŒ i tada su se dogovarali o danu ugovora i ispita. Ukoliko bi se devojka i weni roditeqi, odnosno stariji u porodici, odlu~ili da prihvate ponudu, devojka je momku, kao potvrdu pristanka, slala preko provodaxije ili budu}eg svekra n i { a n 139 — dar koji su ~inili ko{uqa, ~arape i pe{kir. Ni{an se {aqe kada pregovori u|u u zavr{nu, sigurniju fazu. Devojka mladi}a daruje prva, a dar ima snagu obavezivawa.140 Ona daje predmete koje je li~no, za tu priliku, izradila, unev{i u wih sve svoje ume}e, devoja~ke snove i nadawa, kao i snagu svog biolo{kog potencijala.141 Lepota devoja~kih darova predstavqala je sastavni deo do`ivqaja vrednosti i lepote same devojke. Dar koji ona {aqe mladi}u kao potvrdu prihvatawa bra~ne ponude je ne{to {to je izrazito obele`eno wome, {to nosi wen li~ni pe~at i {to, zapravo, predstavqa wu samu. Darovanu ko{uqu mladi} }e prvi put obu}i na dan svadbe. Devojka, me|utim, dar ne predaje mladi}u li~no, ve} {aqe preko posrednika. Mlado`ewa je ciqao, ni{anio na devojku, a ni{an (wen dar = ona sama) donosi mu provodaxija, wegov izaslanik. Devojka mladi}u ne predaje svoj dar direktno, jer su kontakti izme|u wih strogo kontrolisani. 139 Ni{an, m. (pers.) 1. ciq, meta prilikom pucawa iz vatrenog oru`ja; naprava na pu{ci ili topu za ciqawe. 2. beleg, znak na telu... 3. orden, odlikovawe. 4. obele`je, dar koji se daje devojci prilikom veridbe ili prosidbe, itd. Abdulah [kalji}, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo 1989, 493. Turcizam ni{an, dakle, ima vi{e zna~ewa. Na ispitivanom podru~ju ni{an je dar koji devojka {aqe mladi}u. 140 Marsel Mos, Sociologija i antropologija II, Prosveta, Beograd 1982, 57, 92. 141 Zoja Karanovi}, Svadba i dar ili dijalog koji traje, Dometi 68–69, Sombor 1992, 124; Z. Karanovi}, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa..., 19.

55

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

Kada se ni{an donese u mlado`ewinu ku}u, pucawem iz pu{ke doga|aj se obznawuje dru{tvenoj zajednici. Ve{ta~kim zvukom, kako obja{wava Edmund Li~, ozna~avaju se granice (vremenske, prostorne ili metafori~ke): buka / ti{ina = sveto / profano.142 Devojka i mladi}, kao i ~lanovi wihovih porodica, pomereni su iz utvr|ene ta~ke u socijalnoj strukturi. Proces separacije, odvajawa od prethodnog statusa je zapo~eo (obele`en je pucawem), kao i ulazak u nesvakida{we, sveto, {to }e vremenom samo dobijati u intenzitetu. Ova promena implicira naru{avawe ravnote`e u dru{tvu i sna`nu provalu haosa. Socijalna provalija je, dakle, otvorena. Ritualom po~iwe postepeno da se gradi prelaz preko we.

Ugovor Ovaj segment svadbenog rituala svi informatori nazivaju ugovor. U okviru ugovora, kao celine, ~in pro{ewa devojke, kada se mlado`ewin otac obra}a devoj~inom ocu, naziva se prosidba. Re~ prosidba, s obzirom na to da se radi o u`em pojmu, upotrebqava se znatno re|e. Ugovor se odr`avao uve~e (nije bilo odre|eno kog dana, ali su izbegavani utorak i subota) u ku}i devojke. Svekar i svekrva su sa provodaxijom i eventualno sa jo{ nekim bliskim srodnikom (najvi{e 5–6 qudi) odlazili da pregovaraju sa devoj~inim ocem. Prvo je govorio provodaxija, onda budu}i svekar, a potom devoj~in otac. Kada se stariji na~elno dogovore, pozivaju devojku. Ona je sve starije qubila u ruku.143 Svekar je tom prilikom daruje novcem. Devojka se tada povla~i, a stariji daqe pregovaraju. Do me|usobnog sporazuma, me|utim, ne dolazi lako. Budu}i prijateqi mogu da pregovaraju i da se poga|aju satima, pa ~ak i celu no}, a da se ne dogovore. U najve}em broju slu~ajeva sve se zavr{i do pono}i, jer je osnovni predmet razgovora — miraz devojke provodaxija okvirno ve} utvrdio. Svekar tu temu zapo~iwe pitawem: œ[to }e dadete sas devojku?Œ 142 E. Li~, navedeno delo, 95. 143 U zavisnosti od konkretne situacije, devojka je ni{an za mlado`e-

wu mogla da preda i budu}em svekru na ugovoru.

56

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Ustanova miraza u Vrawu i okolini po~ela je da prodire od 1918. godine.144 Miraz uz devojku je ubrzo postao obavezan, jer su uslovi za udaju ote`ani —s jedne strane prodirala jenov~ana privreda na selo145, a sa druge postojala je broj~ana nesrazmera me|u polovima, jer je mnogo mu{karaca nastradalo u Prvom svetskom ratu.146 Miraz, ~ija je veli~ina varirala, podrazumevao je ne{to od predmeta poku}stva — krevet, sto sa stolicama, ma{inu za {ivewe i sl. U gradskim, posebno trgova~kim porodicama, miraz je bio znatno vredniji. Novac, duble147 ili stoka re|e su ~inili sadr`aj miraza, a zemqa je bila neotu|iva. Uz miraz i{la je i devoja~ka œspremaŒ ili œruvoŒ — tekstilni predmeti koje je devojka sama izradila. Svekrva je œspremuŒ gledala na ugovoru i ukazivala na to koga, kako i ~ime treba darivati na svadbi, odnosno, {ta je jo{ potrebno da devojka pripremi. Sve devojke, naravno, nisu mogle imati miraz. Ako se, na primer, znalo da porodica devojke nije u mogu}nosti da pripremi miraz ili u situaciji kada devojka nema `ive roditeqe, a pri tome je veoma vredna (œrabotnaŒ), budu}i svekar bi sam rekao da tra`i samo devojku i ni{ta vi{e. U novoj porodici polo`aj mlade snahe }e biti boqi ukoliko je donela odgovaraju}i miraz. Kada su budu}i prijateqi sve œugovoriliŒ, ugovor su potvr|ivali r a z m e n o m r a k i j a. Oni su otpijali iz kondira148 koji je doneo mlado`ewin otac (on je na ugovoru donosio samo rakiju jer ishod jo{ uvek nije bio siguran), potom iz kondira devoj~inog oca, a onda bi se poqubili i na taj na~in œprijateqiliŒ, odnosno na~inili prvi korak u tom pravcu. Uzajamnom razmenom rakija oni }e se œprijateqitiŒ u vi{e navrata u daqem toku svadbene procedure i na taj na~in, razmenom istog, utvr|i144 V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 432–433. 145 Vera S. Erlich, U dru{tvu s ~ovjekom, SNL, Zagreb 1978, 193;

V. S. Erlich, Porodica u transformaciji ..., 173. 146 V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 34. 147 Dubla je krupniji zlatnik. Obi~no vredi dva dukata, pa otuda i naziv. 148 Kondir je mogao biti od stakla ili zemqe. Sud sa rakijom koja ima izrazito ritualnu funkciju (slu`i za œprijateqeweŒ, wome se pozivaju ili do~ekuju svatovi i sl.) obavezno je zaki}en biqem.

57

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

vati prijateqstvo. Ritualizovan postupak razmene rakija podrazumeva i to da pri polasku mlado`ewin otac ostavqa prijatequ svoju rakiju, a uzima wegovu. Razmena istog — rakije ukazuje na ravnopravan status (kao i na obaveze koje iz toga proizilaze) obeju strana. Momkovi i devoj~ini roditeqi ulaze u srodni~ki odnos koji se naziva œprijateqstvoŒ — odnos u kome su, po definiciji, obe strane ravnopravne. Realno, me|utim, o ravnopravnosti dveju strana nema ni govora. Devoj~ini roditeqi ne samo {to daju k}er, ve} uz wu moraju da daju i miraz. Upravo zbog toga, ritual, svojim simboli~kim jezikom, poku{ava da izrazi i razre{i kontradiktornost i prevlada krizu potenciraju}i princip jednakosti. Novouspostavqeni odnos je krhak i nestabilan, a va`an — œprijateqeweŒ zbog toga, ekvivalentnom razmenom, mora da se ponovi i potvrdi vi{e puta tokom rituala. U trenutku krize, pregrupisavawem (jedna porodica gubi ~lana / druga dobija) naru{ene dru{tvene ravnote`e, uspostavqa se srodni~ki odnos — prijateqstvo izme|u dveju porodica, odnos na kome se temeqi ~itava mre`a drugih odnosa. Na zna~aj prijateqstva dveju porodica, osetqive, a va`ne dru{tvene veze, ritual stavqa akcenat. Ovom prilikom odre|en je i datum ispita mladih. Od ugovora do ispita obi~no je prolazilo 10–15 dana. U ovom intervalu ulazi se dubqe u separaciju, kriza postaje izrazitija.

Ispit Ovaj segment svadbenog rituala podrazumeva, prema utvr|enom pravoslavnom kanonu, ispit mladog para pred sve{tenikom, a nakon toga œprijateqeweŒ dveju strana, koje je ovom prilikom sadr`inski bogatije, razra|enije i sa ve}im stepenom obaveznosti, zatim darivawe, kao i sve~ani ru~ak i veseqe. Ispit se odr`avao u nedequ. U selima koja nisu imala crkvu, ispit se iskqu~ivo odr`avao u ku}i devojke. U gradu kao i u selima koja su imala crkvu ispit se tako|e odr`avao u ku}i devojke, a u retkim slu~ajevima mladi bi bili œispitaniŒ u crkvi da bi se izbegli tro{kovi. Sve{tenika je pozivao devoj~in otac, koji je i snosio tro{kove.

58

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Na dan ispita u ku}i devojke okupqaju se weni srodnici, a oko podneva dolaze mlado`ewini sa svira~ima. Na ispitu je, sa jedne i sa druge strane, ukupno bilo 30–60 qudi. Devoj~ini roditeqi i srodnici do~ekuju mlado`ewine ispred ku}e (gde svekar vodi kolo), pozdravqaju se sa wima i uvode ih unutra. Mlado`ewini donose dar za devojku, kao i rakiju, vino i poga~u, rekvizite posredstvom kojih }e se œprijateqitiŒ. Devojka je u izdvojenoj prostoriji, u koju neka od wenih ro|aka uvodi mladi}a, a onda ih zajedno dovodi kod starijih. Devojka sve starije qubi u ruku.149 Sve{tenik, prema crkvenom kanonu, obavqa ispit mladenaca. Devojka sve{tenika daruje pe{kirom. Nakon toga devoj~in i momkov otac se œprijateqeŒ tj. razmewuju rakiju i vino ({to je dodatni elemenat) na ve} opisani na~in. Ovom prilikom po prvi put se œprijateqeŒ i tako {to zajedno lome poga~e.150 Na stolu ili sofri pored wih stavqaju se dve poga~e jedna preko druge. Odozdo je poga~a koju je doneo budu}i svekar, a odozgo je, preko we, doma}inova poga~a. Kako su mi sagovornici obja{wavali, uvek je œdoma}inskaŒ poga~a odozgo i prvo se ona lomi (jer su u wegovoj ku}i, na wegovoj teritoriji), a potom se, na isti na~in, lomi svekrova poga~a koja se nalazi odozdo. Prijateqi se prekrste, uhvate poga~u jedan s jedne, drugi sa druge strane, malo je podignu (da bi, prema mi{qewu kaziva~a, sve napredovalo, i{lo navi{e) i prelome je napola. Svako svoj deo lomi daqe sa onim ko mu je najbli`i. Svima se daje da okuse od poga~e (dakle, da participiraju), pa makar to bila i mrvica. ^in komadawa, deqewa poga~e (celine, kruga) ozna~ava uspostavqawe odnosa. Prijateqi se nakon œprijateqewaŒ poqube. S obzirom na to da su se wihovim œprijateqewemŒ zapravo œprijateqileŒ dve srodni~ke grupe, svi prisutni s jedne i sa druge strane qube se, govore}i: œNeka je 149 ^esto je devojka i mladi}a qubila u ruku. Jedna od mojih sagovornica ispri~ala je da ju je majka savetovala da tako postupi, vrawskom izrekom: œI pet’l (petao, u smislu sitan i neugledan, prim. S. Z.) da je, mu` je!Œ 150 Na ispitivanom podru~ju pod poga~om se podrazumeva okrugao hleb od p{eni~nog bra{na sa kvascem, na ~ijoj gorwoj povr{ini su na~iweni ukrasi od testa.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

59

sre}no prijateqstvoŒ. Od tog trenutka oni jedni druge oslovqavaju sa œprijatequŒ i œprijateqkeŒ. Mali deo jedne i druge poga~e mlado`ewini nose nazad, svojoj ku}i. Sagovornici su mi obja{wavali da se tako ~ini zbog toga {to su to komadi œod dobro, od prijateqstvoŒ. Zapravo, kod ku}e je svakako ostao neko od ~lanova porodice.151 Deo se vra}a da bi i on okusio od poga~e, ~ija je osnovna simbolika, u ovom kontekstu, prijateqstvo, tj. da bi i on u~estvovao u ~inu œprijateqewaŒ i da bi se tako izme|u svih ~lanova dveju porodica uspostavio srodni~ki odnos. Postupak œprijateqewaŒ posredstvom poga~a ponavqa se vi{e puta tokom rituala (ukupno tri puta), kao i razmena rakije i vina, da bi se sklopqenom prijateqstvu dala te`ina obaveznosti. Svaki nagli pomak u ritualnom procesu svadbe zape~a}uje se œprijateqewemŒ. Osim poga~a koje su u funkciji œprijateqewaŒ, u ritualu se sre}u i druge vrste poga~a i obrednih hlebova uop{te. Svaki od wih pojedina~no ima sopstvenu semantiku u zavisnosti od konkretnog ritualnog konteksta u kome se nalazi (tako }e i biti razmatran), ali su zna~ewski povezani u jedinstvenu celinu, koja ima jak semanti~ki naboj. Ona, povezana sa drugim, semanti~ki sna`nim elementima svadbenog rituala, obrazuje wegovu osnovnu poruku. œPrijateqskaŒ poga~a, kako samo weno ime i uloga u ritualu upu}uje, u osnovi simbolizuje prijateqstvo. Ume{ena je od p{eni~nog bra{na. U agrarnoj kulturi tradicijskog dru{tva p{enica ima poseban zna~aj,152 a hleb predstavqa osnovnu hranu153. Ova poga~a asocira plodnost, blagostawe, dobrobit, pre151 U prilikama kao {to je ispit, svadba i sl. smatra se da ku}a ne sme biti zatvorena i da obavezno neko mora ostati u woj da je œ~uvaŒ. Ovakav zahtev je razumqiv ako se ima u vidu specifi~na osetqivost trenutka i samim tim pove}ana mogu}nost podlegawa negativnim dejstvima. Odlazak na ispit podrazumevao je i celodnevno odsustvovawe od ku}e, pa su pojedini ~lanovi porodice bili spre~eni obavezama oko male dece, stoke i sl. 152 Du{an Bandi}, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Nolit, Beograd 1991, 59–61. 153 A. L. Toporkov, Hleb, u: Svetlana M. Tolstoj, Qubinko Radenkovi} (redaktori), Slovenska mitologija — enciklopedijski re~nik, Zepter Book World, Beograd 2001, 562–564; A. A. Plotnikova, Kola~, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 274.

60

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

ma re~ima kaziva~a — œberi}etŒ. Wu, ali i sve druge vrste obrednih hlebova mo`e da mesi iskqu~ivo osoba koja ima `ive roditeqe. Ovakav zahtev va`i i za mnoge druge ritualne postupke (o ~emu }e biti re~i u daqem tekstu) i predstavqa svetlucavu nit kojom je protkan i obele`en ceo svadbeni ritual. œPrijateqskaŒ poga~a, dakle, sadr`i princip `ivota, plodnosti, plodotvornosti — princip koji se potencira kroz ceo ritual. Time {to od we moraju da okuse svi (ovakav zahtev odnosi se na jo{ neke poga~e u ritualu), princip koji ona sadr`i, zahvata i pro`ima sve, objediwuju}i ih u realnosti communitas-a — zajedni{tva, homogenosti, jednakosti, kreativnosti.154 Nakon œprijateqewaŒ pristupa se darivawu. Ni{an koji je devojka poslala mlado`ewi predstavqa kami~ak oko kojeg se krug onih koje ona daruje koncentri~no {iri. Ovom prilikom ona daruje ~lanove mlado`ewine u`e porodice — oca, majku, bra}u i sestre, a na samoj svadbi sistem darivawa }e se jo{ vi{e pro{iriti. ^lanovima mlado`ewine porodice devojka predaje bo{~aluk155, a oni joj, kao uzdarje, daju novac u simboli~noj vrednosti. Iste darove koje im je predala na ispitu, u ku}i svojih roditeqa, devojka }e im ponovo predati na svadbi, ali u wihovoj ku}i i to pored ogwi{ta — prostor u kome se predaje dar uti~e na wegovo zna~ewe.156 Iako mlado`ewini dobijene darove nose ku}i, oni prema wima imaju potpuni odnos posedovawa tek nakon {to im ih nevesta preda u wihovoj ku}i, i to onda kada ju je svekrva uvela u doma}i kult. U krizu se zakora~ilo duboko — darivawe je u periodima ugro`enosti poja~ano,157 a uz to œdavawe ima mo} obavezivawa drugih, a da pri tom nije potrebno pribegavati siliŒ.158 DevojV. Turner, The Ritual Process…, 96. Bo{~aluk, m. (pers.-tur.) dar koji se sastoji od odevnih predmeta, zamotanih u bo{~u, odakle i naziv. Bo{~a, f. (pers.) platno ~etvorougaonog oblika u koje se ne{to zamotava. A. [kalji}, navedeno delo, 149. 156 Anna Zambrzycka-Kunachowicz, Kulturna funkcija dara , Etnoantropolo{ki problemi 2, Beograd 1987, 19. 157 Isto, 15. 158 Maurice Godelier, L’énigme du don, II. De l’existence d’Object Substituts des Hommes et des Dieux, Social Anthropology 3/2, Cambridge University Press, Cambridge 1995, 103. 154 155

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

61

ka darom obavezuje ~lanove mlado`ewine porodice, ali i oni obavezuju wu i to ne samo uzdarjem. U ime ku}e, svekrva devojci predaje neki komad nakita, materijal za bluzu, œ{amijuŒ (tanku maramu za glavu, obi~no od markizeta) i ogledalo159. Darivawem se zavr{ava ozbiqni, œslu`beniŒ deo i ulazi se u domen ludi~kog, izokrenutog. Sve~ani ru~ak i veseqe traju do kasno u no}. Od ispita do svadbe obi~no pro|e 2–3 meseca. U ovom periodu devojka ubrzano zavr{ava darove i tekstilne predmete za svoje budu}e doma}instvo. Ona i mladi} imaju pravo da zajedno œstojeŒ na saborima i u sli~nim prilikama, ali se vodi ra~una o tome da s wima uvek bude neko od devoj~inih srodnika. Me|u prijateqima ne postoje direktni kontakti, ve}, ako je to neophodno, posreduje provodaxija. ^lanovi zajednice kojih se promena ti~e u ovom periodu su na samom rubu separacije, gde ih zapquskuju jaki talasi marginalnosti. Oni plutaju ({to naro~ito va`i za œispitanuŒ devojku koja vi{e nije dete, ve} se posve}eno priprema za novo doma}instvo, ali jo{ uvek ne pripada kategoriji socijalno zrelih jer su weni kontakti s mladi}em pod strogom kontrolom starijih) izme|u definisanih pozicija u dru{tvenoj strukturi, u stawu u kome se u simbiozi nalaze elementi jednog i drugog statusa.

Pozivawe svatova Na svadbu se prvo poziva kum, potom stari svat (svadbe bez kuma i starog svata ne mo`e biti), a onda ostali u~esnici sa jedne i sa druge strane. Svatovi se pozivaju na ritualno utvr|en na~in, s tim {to je pozivawe kuma i starog svata posebno ritualno razra|eno. Kumstvo predstavqa socijalno-duhovnu ustanovu (funkcije su uglavnom dru{tvenog karaktera), prenosivo i nasledno dobro, sa patrilinearnom linijom transmisije.160 Na terito159 Ogledalo ima apotropejska svojstva. D. Bandi}, Narodna religija..., 102; [piro Kuli{i}, Petar @. Petrovi}, Nikola Panteli}, Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografski institut SANU, Beograd 1998, 329–330. 160 Nikola F. Pavkovi}, Etnolo{ka koncepcija nasle|ivanja , Etnolo{ke sveske IV, Beograd 1982, 32.

62

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

riji Vrawa i okoline u posmatranom periodu kumstvo je ~vrsta, trajna i nasledna me|uporodi~na veza.161 Kumu se ukazuje izuzetno po{tovawe. Smatra se za veliki greh raskinuti kumstvo, ili se na bilo koji na~in kumu zameriti. Kontakti izme|u kuma i kuma{ina su veoma redukovani, svedeni na prigodne prilike, da bi se spre~ila svaka mogu}nost nastanka konfliktne situacije. Kod kuma, da bi mu uputio poziv za svadbu, odlazi svekar, a sa wim mo`e da po|e i svekrva ili neki drugi stariji srodnik. Oni sa sobom obavezno vode i jednog suseda. Nose rakiju i poga~u. Svekar poziva kuma na svadbu i nudi ga rakijom. Kum prihvata rakiju, {to zna~i da je prihvatio poziv. Kum nazdravqa, blagosiqa mladence i iskazuje najboqe `eqe. Nakon toga, poga~u koju je svekar doneo, kum lomi (na na~in na koji se lomi œprijateqskaŒ poga~a, s tim {to je ovde samo jedna — svekrova) sa susedom svog kuma{ina. Postoji stroga zabrana da kum i kuma{in zajedno lome poga~u. U situacijama kada se kumstvo raskine ili kada se izme|u kuma i kuma{ina poremete odnosi, ka`e se: œIskr{i{e poga~uŒ. Kumstvo je trajna i nasledna veza. Odnos prema kumu je pun po{tovawa i pa`we. Izme|u kuma i kuma{ina izbegavaju se u~estali, neposredni kontakti kao i sve situacije koje bi mo`da mogle da dovedu do sukoba. Zajedni~ko lomqewe poga~e je ve} direktan, blizak kontakt. Zbog toga svekar sa sobom vodi suseda, osobu koja je izvan odnosa kumstva. On }e u ovoj prilici zameniti kuma{ina i s kumom prelomiti poga~u. Poga~a kojom se poziva kum nije u funkciji uspostavqawa novog odnosa s obzirom na to da on ve} postoji kao nasledan. Wome se osetqivi odnos kumstva potvr|uje i u~vr{}uje u kriti~nom trenutku. Kumov blagoslov je na svadbi najva`niji dar, pa mu se poga~om ukazuje ~ast. Poga~a, samim tim {to je jedna, {to ju je svekar doneo u kumovu ku}u, izra`ava neravnopravan status. Od we svi prisutni pojedu po par~e (deo svekar vra}a nazad jer od we moraju da okuse i uku}ani) da bi participaci161 Iscrpnu analizu problema kumstva sa akcentom na dru{tvenoj osnovi pojave nudi rad: Radomir D. Raki}, Kumstvo u pravoslavnih jugoslovena kao socijalno-strukturni oblik, Etnolo{ki pregled 10, Cetinje 1972, 105–117.

63

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

jom, na osnovu principa koji poga~a sadr`i, u odnos kumstva, u prelomnom momentu, bili objediweni i utvr|eni svi. Stari svat (œstarejkoŒ) je, prema idealnom obrascu, mlado`ewin ujak (svekrvin ro|eni brat), a prema ostvarenom srodnik, koji mo`e biti i daqi, s maj~ine strane. On je obavezno o`ewen ~ovek. Kod starog svata, da bi mu uputili poziv, odlaze svekar i svekrva s jo{ nekoliko srodnika (obi~no 5–6 qudi). Nose rakiju i poga~u. Svekar se obra}a starom svatu i nudi ga rakijom, koju ovaj prihvata. Nakon toga svekar i stari svat lome poga~u na na~in na koji se lomi œprijateqskaŒ poga~a. Informatori su obja{wavali da je odnos sa starim svatom slobodniji, opu{teniji i ne tako va`an kao odnos sa kumom. Stari svat ima poseban zna~aj samo na svadbi (posle svadbe on ima zna~aja kao srodnik, ali wegova ritualna uloga prestaje), pa sa wim svekar mo`e da prelomi poga~u. ^inom komadawa poga~e, izme|u svekra i starog svata postoje}i srodni~ki odnos dobija ritualnu dimenziju. Od prelomqene poga~e svi pojedu po par~e, a jedan deo svekar vra}a svojoj ku}i iz istih razloga iz kojih se vra}a i poga~a kojom se poziva kum, kao i œprijateqskaŒ poga~a. Svekar ili neki drugi mu{karac iz ku}e (na primer, mlado`ewin stric ili stariji brat) s rakijom poziva ostale svatove. Na isti na~in se pozivaju i svatovi na devoj~inoj strani.

Zasevka Zasevka je sastavni, uvodni deo svadbe u u`em smislu re~i. Ona se organizuje u subotu uve~e (dakle, uo~i same svadbe) u mlado`ewinoj ku}i. Obi~no po~iwe oko 18 ~asova i traje do pono}i. Sadr`ajnu specifi~nost zasevke ~ini kolo koje vodi svekrva sa sitom punim p{enice i dr. kojim otvara svadbeno veseqe. U literaturi koja razmatra svadbu na ju`noslovenskom prostoru ne pomiwe se zasevka. Vidosava Nikoli}-Stojan~evi} opisuje zasevku, ali ne ulazi u poreklo i zna~ewe termina.162 U bugarskoj tradicijskoj svadbi zasevka kao segment svadbenog rituala postoji, ali ima druga~iji sadr`aj i formu 162

V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 437.

64

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

— pod zasevkom se podrazumeva priprema obrednih hlebova.163 Radost Ivanova pi{e da je u osnovi prvog dela ovog termina sejawe `ita ili prosejavawe bra{na, a drugi deo ozna~ava razli~ite etape u pripremi hleba.164 Navedeno obja{wewe nastanka termina u bugarskom jeziku, podatak sa terena da se prvo sejawe p{enice naziva œzasejkaŒ, kao i to da svekrva tokom igre izbacuje sadr`aj iz sita takvim pokretom ruku kao da seje — upu}uju na pretpostavku da je ~in sejawa u osnovi naziva ovog segmenta rituala. Na zasevku dolazi {iri krug srodnika i suseda, jer je to najsve~aniji, najuzbudqiviji trenutak svadbe, ~iji }e po~etak svekrva svojim, s v e k r v i n i m k o l o m, ozna~iti. Svi `ele da prisustvuju momentu kada ona œzaigrujeŒ165 (u zavisnosti od polo`aja u strukturi srodni~ke, ali i {ire dru{tvene zajednice, u ulozi u~esnika ili makar posmatra~a). Srodnici i susedi okupqaju se u dvori{tu, a tu su i svira~i. Svekrva ih ne do~ekuje — ona je u ku}i, priprema se i obla~i posebnu ode}u. Svekrvin kostim sna`no korespondira sa nevestinim kostimom (~emu }e biti poklowena posebna pa`wa u daqem tekstu). Wih dve su najistaknutiji ritualni subjekti, prigodno obu~ene, vizuelno izdvojene od ostalih, a jedna naspram druge obele`ene atributima koji su zna~ewski povezani. Nije slu~ajno ritualni scenario zahtevao wihovu kostimiranost, jer svi koji do`ivqavaju promenu statusa obla~e posebnu ode}u da bi istakli tu promenu.166 Svekar i mlado`ewa su obu~eni sve~ano, u novu ode}u, ali nisu wome posebno obele`eni. Svekrva i nevesta su na svadbi bile odevene u prigodne alene167 f u t e. Futa je pravougaoni komad tkanine, 3–4 metra {irine i 80–90 centimetara du`ine, ru~ne izrade, sa utkanim tankim vertikalnim prugama. Najtipi~nije fute su œna dve strukeŒ, tj. iz dva dela, horizontalno spojena, ali tako da se pruge jednog dela nastavqaju na pruge drugog dela (videti sli163 R. Ivanova, navedeno delo, 43. 164 Isto. 165 Za svekrvu se uvek ka`e da ona œzaigrujeŒ, tj. vodi prvo kolo na svadbi. 166 E. Li~, navedeno delo, 82. 167 Alen, adj. (pers.) crven, jarkocrvene boje. A. [kalji}, navedeno delo, 88.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

65

ke 3. i 4). Futa se obmotava oko pojasa, pri ~emu krajevi slobodno padaju i preklapaju se jedan preko drugog formiraju}i vrstu duga~ke sukwe. Ona se obavija samo jednom, jer se gusto nabire na uzici kojom se vezuje oko struka. Du` dowe ivice op{ivena je gajtanom ili satenom. U po~etku je bila prega~a168, a kasnije je evoluirala u vrstu sukwe.169 Postoji vi{e vrsta futa u zavisnosti od materijala (vuna, kudeqa...), boje (crna, tamnoplava...), itd. Naro~ito su bile na ceni fute izatkane od posebne vrste pamuka, tzv. vajkara.170 U posmatranom periodu, futa je osnovni odevni predmet seoske `ene, kako u svakodnevnim, tako i u sve~anim prilikama. Alena futa imala je ritualnu funkciju — nosile su je samo svekrva i nevesta na svadbi. Nevesta je alenu futu nosila i u sve~anim prilikama (poseta kumu, starom svatu i sl.), ali iskqu~ivo tokom prve godine braka. Nevesta bi svoju alenu futu nakon toga stavila u {kriwu i ~uvala je za dan kada }e biti svekrva da tu istu futu ponovo œopa{eŒ. Ukoliko svekrva nije vi{e imala sinova za `enidbu, ona je svoju alenu futu mogla pokloniti snahi ili k}erki. Alene fute su se kao vrednost ~uvale i prenosile. Osim u alenu futu, svekrva je bila odevena i u libade, deo gra|anskog kostima, {to ukazuje na wen povi{eni status.171 Na glavi je imala maramu od markizeta, pastelne boje, zavezanu u ~vor ispod brade. Crveni cvet u kosi, sa desne strane, bio je najzna~ajniji (neizostavan i kod svekrve u gradu) indikator wenog statusa. Na nogama je nosila opanke ili, za tu priliku kupqene, cipele. Ovakav svekrvin kostim mogao je biti dopuwen nizom dukata ili dubli oko vrata i vezenim pe{kirom prika~enim za pojas sa desne strane, da pada preko fute. 168 Futa, f. (ar.) prega~a, keceqa, zastira~. A. [kalji}, navedeno delo, 286. 169 V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 289. 170 Op{irnije o futi: Milenko Filipovi}, Bele{ke o seoskoj no{wi

u Vrawskom Pomoravqu, Glasnik Etnografskog muzeja 22–23, Beograd 1960, 159–169; V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 288–294. 171 Svekrve sa sela libade su kupovale u gradu i nosile su ga iskqu~ivo na svadbi.

66

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Crvena boja, distinktivno obele`je svekrvinog statusa, konotira krv, `ivot, radost,172 odnosno vatru, krv, vulvu,173 a u kontekstu svadbenog rituala ostvarenu plodnost. Svekrva izlazi iz ku}e. Pa`wa svih prisutnih usmerena je na wu. Devojka (k}er ili ro|aka koja ima `ive roditeqe) predaje joj sito174. Svekrva se prekrsti i sa sitom u desnoj ruci po~iwe da igra svoje, svekrvino kolo. Pored we je svekar, pa daqe, prema stepenu srodstva, ostali ~lanovi zajednice. Sito je zaki}eno cve}em, a pokriveno bo{~om175. U situ je p{enica obavezna, a osim we tu je i bosiqak, {e}er, bombone, sitan novac i œkravaj~eŒ (mali hlep~i} bez kvasca). Tokom igre svekrva tri puta izbacuje sadr`aj iz sita u pravcu istoka176. Ona na ovaj na~in œsejeŒ sadr`aj iz sita da bi, analogno kvalitetu sastojaka, obezbedila mladencima: p{enicom i œkravaj~etomŒ177 — plodan brak i œberi}etŒ, {e}erom i bombonama — sladak `ivot, nov~i}ima — obiqe, a bosiqak, mo}an apotropajon, tu je da za{titi œsetvuŒ.178 Ritualni postupak koji ima za ciq da, prema principima imitativne magije, obezbedi plodnost, izvodi E. Li~, navedeno delo, 86. Qubinko Radenkovi}, Simbolika sveta u narodnoj magiji Ju`nih Slovena, Posebna izdawa Balkanolo{kog instituta SANU, kw. 67, Beograd; Prosveta, Ni{ 1996, 293. 174 Vawa Nikolova obja{wava da na zasevki bugarske tradicijske svadbe sito simbolizuje ulogu `enskih reproduktivnih organa. Sito s otvorom navi{e prima bra{no (= oplodwa), zadr`ava ga na trenutak, a potom bra{no izlazi iz sita (= ra|awe). Vanà Nikolova, Svatbenite œzasevkiŒ. Opit za semanti~en analiz, Bãlgarska etnografià, kn. 4, Sofià 1993, 61. 175 Videti napomenu br. 155. 176 Informatori su govorili œnakude izgrevku sunceŒ, tj. u pravcu izlaska sunca. Istok i zapad, strane sveta vezane za izlazak i zalazak sunca, smenu dana i no}i, ulaze u red opozicija tipa œgore — doleŒ, œdobar — r|avŒ, itd. {to odre|uje zna~ewsku simboliku: istok — svetlost, pravednost, blagostawe, `ivotnost, iskonsko, zapad — ne~isto}a, nepravednost, siroma{tvo, smrtnost. N. I. Tolstoj, Istok — Zapad, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 230. 177 Po pravilu, œkravaj~eŒ se iz sita ne izbacuje sa ostalim sadr`ajem. U na~inu postupawa s wim postoje lokalne varijante, ali se naj~e{}e ono ostavqa i ~uva u ku}i. 178 Prilikom œzasejkeŒ — prve setve bosiqak se stavqa u seme. O apotropejskim svojstvima bosiqka op{irnije: [. Kuli{i}, P. @. Petrovi}, N. Panteli}, navedeno delo, 60–61; D. Bandi}, Narodna religija..., 57–59. 172 173

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

67

`ena koja je ostvarila svoju biolo{ku mo}, rodila sina i upravo do`ivqava promociju u status svekrve, za `enu najvi{i mogu}i status u patrijarhalnoj zajednici.179 Svekrvino kolo je tip otvorenog kola180, ~iji je pravac kretawa udesno, kru`nom linijom i traje veoma dugo. Kada se zavr{i, svekrva sama pla}a svira~ima, a sito vra}a devojci od koje ga je primila.181 Woj onda svi prilaze i ~estitaju joj {to je postala svekrva, re~ima: œAj, neka je sa sre}u, svekrvo!Œ Od tog momenta, pa do kraja svadbe svi je oslovqavaju sa œsvekrvoŒ, a ona se na to rado odaziva. Ovim kolom ona je javno promovisana u status svekrve, {to se mo`e ozna~iti kao œvrhunac wenog `enskog postignu}aŒ182. Meni bliska osoba, ro|ena 1919. godine, ~iji se sin o`enio bez svadbe, duboko je `alila zbog toga govore}i da se, eto, woj nije dalo da bude svekrva. Iako su{tinski jeste svekrva, jer ima snahu i unuke, ona tog dana nije do`ivela zvani~nu promociju u taj status. Ukoliko svekrva ima o`ewenog sina, wen status dobija ve}i zna~aj sa svakom novom snahom. U svim fazama svadbene procedure svekrva ima veoma aktivnu ulogu, ali je zasevka u punom smislu re~i wen trenutak. Tokom istra`ivawa, pitala sam zbog ~ega je uloga svekrve tako istaknuta, za{to, na primer, prvo kolo ne vodi svekar, s obzirom na to da se radi o patrijarhalno organizovanoj zajednici. Redovno sam dobijala odgovor: œZatoj {to je ona majka!Œ Crvena boja wene ode}e je, kako su mi informatori obja{wavali, œna radostŒ {to je o`enila sina, a prigodno je obu~ena œda se znaje da je svekrva. Svekar sedi s kuma i starejka, pije i mezi, a svekr179 M. Male{evi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene..., 106–107. Lucidnu analizu dru{tvenog konteksta visokog ritualnog dostojanstva svekrve na {irem balkanskom prostoru daje M. Male{evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., 177–184. 180 O otvorenom i zatvorenom kolu: Olivera Mladenovi}, Kolo u Ju`nih Slovena, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 14, Beograd 1973, 110–116. 181 Svekrva naj~e{}e igra samo sa sitom. U nekim slu~ajevima ona je mogla da, vrativ{i sito devojci, od we primi œkondir~eŒ puno rakije i sa wim u ruci odigra jo{ jedan krug. 182 M. Male{evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., 177.

68

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

vu svi gu vikav: ’Daj ovoj, kude je onoj’Œ, {to jasno ilustruje wenu istaknutu i aktivnu ulogu. Put koji dovedena nevesta prolazi u okviru mu`evqeve porodice Edmund Li~ obja{wava: œSvaka udata `ena prvo se kao tu|inka ukqu~i u lokalnu grupu objediwenu prema poreklu. Ona je su{tinski zla — strani predmet, seksualni objekat, ne~ista. Ali tokom vremena ona postaje majka novog ~lana loze. U ovom drugom svojstvu ona je su{tinski dobra, oli~ewe vrline i ~istote, antiteza seksualnom objektuŒ.183 Rodiv{i dete, snaha je kona~no primqena u mu`evqevu ku}u, odnosno, proces wene integracije (zapo~et prosidbom) sada je zavr{en. Kaziva~i obja{wavaju da je ona, rodiv{i dete, œpu{tila korenŒ. Posredstvom deteta ona izgra|uje poziciju unutar nove ku}e, koja }e biti boqa ukoliko su dete ili deca mu{kog pola.184 Otuda i sna`no vezivawe majke za sina, jer joj on, zapravo, obezbe|uje status. Sin je medijum pomo}u koga ona od tu|inke postaje Majka — stub porodice. Wegovom `enidbom ona daqe napreduje u statusu, jer kao svekrva dobija najvi{i mogu}i stepen autoriteta, koji, kao `ena, mo`e da ima u patrijarhalnoj zajednici. Na svadbi su mogle biti i t r i s v e k r v e , ali samo jedna od wih je œpravaŒ — mlado`ewina majka. Sve tri su odevene u prigodnu ode}u i svaka od wih igra svoje, svekrvino kolo. One su, prema idealnom obrascu, tri jetrve. U praksi su mogle biti i sestre ili, na primer, dve jetrve, a tre}a je zaova ili neka susetka. Smisao ovakvog koncepta rituala je, prema re~ima informatora, da i ona `ena koja nema sina dobije priliku da bude svekrva. Na materinsku ulogu `ene i to svekrve — majke sina ritual stavqa akcenat. Posle svekrve kolo vodi svekar, a onda redom, prema stepenu srodstva i autoriteta, ostali ~lanovi zajednice. Nakon veseqa, postavqa se sofra. E. Li~, navedeno delo, 114. U na{oj patrijarhalnoj porodici izrazita je te`wa da se obezbedi mu{ko potomstvo, koje nasle|uje materijalna, duhovna i socijalna dobra. K}er je iskqu~ena iz nasledstva. Ona samo ima pravo na otpremninu prilikom udaje. Op{irnije: N. F. Pavkovi}, Etnolo{ka koncepcija nasle|ivanja ..., 33, 35–36. 183 184

69

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

* * * Tokom dana, u subotu uo~i svadbe, i u jednoj i u drugoj ku}i teku intenzivne pripreme. Mladi, koji imaju `ive roditeqe, obele`avaju granice — kapiju (iznad koje se name{ta duga~ak vrbov prut u obliku polukruga, opleten cve}em i zelenilom) i ulazna vrata ku}e (iznad kojih je naniz od cve}a na crvenom koncu), a pripremaju i cve}e kojim }e biti ozna~eni u~esnici rituala. U mlado`ewinoj ku}i, na tavanu iznad ulaznih vrata, stavqa se poga~a œda bi svatovi bili mirniŒ. U kriznom trenutku, ova poga~a (= plodnost, obiqe, dobrobit) ima funkciju uspostavqawa i odr`avawa skladnih odnosa. Kupawe mlado`ewe i neveste je obavezno. Pro~itano u ritualnom kqu~u, to je ~i{}ewe, œskidaweŒ starog, da bi inicijant mogao da primi novo. U kupawu, kao i u obla~ewu i ukra{avawu, nevesti mogu da poma`u iskqu~ivo osobe koje imaju `ive roditeqe. Tom prilikom izvode se magijske radwe s ciqem da se nevesta, u osetqivom stawu marginalnosti, za{titi od negativnih uticaja, ali i da se, upravo u takvom trenutku (kada se ~ini lako œprimajuŒ) uti~e na wenu plodnost.

Svadba U nedequ, rano ujutru, pre nego {to po~nu da se okupqaju svatovi185, i u jednoj i u drugoj porodici, ukoliko se udaje ili `eni posledwe dete, œkitiŒ se sto `er, stub postavqen na gumno, u dvori{tu, koji slu`i za vr{idbu.186 Mladi}i koji imaju `ive roditeqe kite sto`er tako {to na wegov vrh stavqaju jabuku, pe{kir, vino, rakiju i bosiqak. Sto`er se kiti da bi se ozna~ilo da su roditeqi ispunili svoju roditeqsku du`nost i 185 Na ispitivanom podru~ju, svatovi su u~esnici svadbe. Izraz svat / svatovi ima pozitivnu konotaciju. U upotrebi je i izraz svadbari, ali on ima izvesnu pejorativnu nijansu. To su svatovi na nekoj tu|oj svadbi, daleko od nas, oni koji prave buku i sl. 186 Sto`er predstavqa simbol stabilnosti doma}instva, kao centar nepokretne imovine (zemqe, ku}e) ima zna~ewe kultnog mesta. A. A. Plotnikova, Sto`er, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 512.

70

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

da su svu svoju decu udomili. Vr{idba (posao oko `ita je zavr{en, hleb je obezbe|en) u ritualu se, simboli~kim putem, posredstvom sto`era, izjedna~ava sa zavr{enim roditeqskim poslom — `enidbom / udajom najmla|eg deteta. Po zavr{etku svadbe sto`er se raskiti. I u mlado`ewinu i u nevestinu ku}u najpre dolaze najbli`i srodnici. U nevestinoj ku}i teku uobi~ajene pripreme za do~ek prijateqa, dok je œglavnaŒ radwa u mlado`ewinoj ku}i. Svekar svatove do~ekuje na kapiji rakijom, a sa wim su ostali mu{ki ~lanovi porodice (wegov otac, brat i sl.). Tu je, ali malo po strani, i mlado`ewa, a pored wega je wegov pratilac, œml a d o ` e w s k i m o m a kŒ, istaknuti ritualni subjekt. œMlado`ewski momakŒ je najboqi drug mlado`ewe, mlad ~ovek, obavezno o`ewen (prema idealnom modelu tek o`ewen). On se tokom cele svadbe od mlado`ewe ne odvaja i u svemu mu poma`e. Razumqiv je zahtev da œmlado`ewski momakŒ bude o`ewen ~ovek, da ima iskustvo koje mlado`ewi, obi~no veoma mladom, nedostaje, a koji je uz to wegov drug — neko ko mu je blizak i ravan. Ritualno obele`je œmlado`ewskog momkaŒ je œkondir~eŒ sa zasla|enom rakijom, zaki}eno raznobojnim cve}em, tako da bude {to {arenije. On œkondir~eŒ nosi sa sobom tokom cele svadbe, a obavezan je da rakijom ponudi svatove koji dolaze. Svatovima koji pristi`u prilaze dve devojke sa pripremqenim cvetovima (cve}e je obavezno prirodno, crvenim koncem pri~vr{}eno za osnovu od œve~no zelenogŒ biqa) koje stavqaju na wihov rever kao oznaku statusa — ritualnog (da su u~esnici svadbene ceremonije; glavni ritualni subjekti zaki}eni su ve}im i lep{im cvetovima; mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ dobijaju bele cvetove, a svekrva crveni i sl.), ali i bra~nog — onima koji su u braku cvet se stavqa na desnu stranu, a onima koji nisu na levu. Mlado`ewi se u wegovoj ku}i cvet stavqa na levu stranu, a u nevestinoj on dobija cvet i na desnoj, ~ime se ozna~ava wegov liminalni (vi{e nije neo`ewen, ali jo{ nije o`ewen) status. Ostali svatovi sa mlado`ewine strane u nevestinoj ku}i bivaju ponovo zaki}eni na istoj strani na kojoj to ve} jesu. Oni se od svatova s nevestine strane razlikuju po tome {to imaju po dva cveta — oznaku da su pre{li dve granice. Kada se svatovima zaka~i cvet na rever, oni, tim ~inom,

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

71

postaju posve}eni, obele`jem izdvojeni od œspoqa{wegŒ, œprofanogŒ sveta, ulaze u nesvakida{wu vremensko-prostornu ravan, kojom vladaju specifi~ne zakonitosti. Za taj cvet — ulaznicu u drugu realnost oni daju novac simboli~ne vrednosti — svako prela`ewe granica prati razmena darova.187 Kada se okupe najbli`i srodnici, svi zajedno, sa svira~ima, odlaze da œsretnuŒ starog svata. Stari svat na svadbu dolazi pre kuma i drugih svatova, a odlazi posledwi. Na dogovoreno mesto, 200–300 metara od ku}e, oni do~ekuju starog svata, pozdravqaju se sa wim i wegovim gostima (stari svat vodi 15–20, pa i vi{e svojih pratilaca). Igraju}i, dolaze mlado`ewinoj ku}i, ispred koje stari svat vodi kolo. Potom, predvo|eni starim svatom, svi zajedno odlaze da, na isti na~in, œsretnuŒ kuma. Kum sa sobom vodi mawe gostiju, obi~no 7–10. U dvori{tu mlado`ewine ku}e kum vodi kolo, a potom se postavqa doru~ak. Pristi`u i ostali svatovi, daqi srodnici i susedi. Formira se kolona i kre}e se œpo sna{kuŒ. Kolonu predvodi stari svat. On rukovodi svadbom, tempira polazak i kretawe svatova, kao i trajawe pojedinih segmenata, wega svi slu{aju — œsve je kako starejko ka`eŒ. Kum se smatra œstarijimŒ od starog svata i wegova re~ je va`nija. Ali, on je toliko po{tovan autoritet da se ne me{a u tok doga|aja, ve} se dr`i po strani i u svemu je umeren. On je sa starim svatom na ~elu kolone. Iza wih je wihova œpratwaŒ — gosti koje oni vode, potom svekar i svekrva, dever, pa ostali, prema srodstvu i autoritetu, ~lanovi zajednice. Mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ su na za~equ. Svatovi su po nevestu naj~e{}e i{li pe{ice ili su jahali kowe; imu}niji su se vozili ~ezama. Kowi i ~eze bili su zaki}eni pe{kirima i sve`im cve}em. Kada se svatovi pribli`e nevestinoj ku}i, ispred wih se izdvajaju œmu{tulugxijeŒ, 2–3 mladi}a, koji idu da najave dolazak. U nevestinoj ku}i ih, za glas koji su doneli, daruju pe{kirima i rakijom. Sa dobijenim darovima — obele`jem oni se vra}aju nazad da obaveste mlado`ewine svatove da je za wihov do~ek sve spremno. 187 Malgorzata Maj, Prilog analizi obrednog dara , Etnoantropolo{ki problemi 2, Beograd 1987, 30.

72

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

* * * Ispred nevestine ku}e kolo vodi stari svat ili svekar. Igraju}i, oni sa svira~ima ulaze na kapiju, gde ih prijateq, sa starijim ~lanovima srodni~ke zajednice, do~ekuje rakijom. ^asnici, svekar i drugi va`niji svatovi ulaze u ku}u. Prijateqi ih slu`e hranom i pi}em, svi se zajedno vesele, a kum i stari svat dr`e zdravice. Kod mlade, koja je u posebnoj, izdvojenoj prostoriji, prvo ulazi svekrva i predaje joj veo (metonimijski znak neveste188) s ven~i}em za kosu. Specifi~nost vela na ispitivanom podru~ju je u tome {to on ne pokriva nevesti lice, ve} celom du`inom pada preko wenih le|a. Nije slu~ajno ritualni scenario zahtevao da kod neveste prvo u|e svekrva i da joj upravo ona preda oznaku nevestinskog statusa — wihova povezanost }e u daqem toku svadbene procedure postajati sve izrazitija. Kod neveste zatim ulazi de ver (de~ak od 10–15 godina, mlado`ewin brat ili srodnik), a mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ mogu da u|u tek kada ih pozovu. Mladi se slu`e pr`enim jajima i pitom. Dever nevesti donosi na dar ono {to su kupili svekar i svekrva — cipele ili papu~e koje joj li~no obuva i prsten, koji }e, pre nego {to joj stavi na ruku, provu}i kroz donetu obu}u. Nevesta deveru vezuje (preko desnog ramena, sa krajevima uvezanim ispod levog pazuha) poseban de ver ski pe {kir , koji se od ostalih pe{kira na svadbi izdvaja du`inom i lepotom (videti sliku 5). On na krajevima ima ura|enu ~ipku, a mo`e da bude protkan i svilenim nitima. Dever na svadbi ima zadatak da se od neveste ne odvaja, da je œ~uvaŒ, a ona, daju}i mu pe{kir, koji predstavqa oznaku deverskog statusa, izra`ava svoju saglasnost. U nevestinu ku}u dever je doneo i ven~i} ispleten od sve`eg cve}a, povezanog crvenim koncem, kao i œgrabenu poga~uŒ. On nevesti daje da popije gutqaj crnog ili crvenog vina189 kroz ven~i}, koji onda iznad wene glave raskida (nevesta 188 E. Li~, navedeno delo, 83. 189 O vinu kao supstitutu, simbolizaciji krvi (= `ivota), op{irnije:

D. Bandi}, Narodna religija..., 44–48; N. I. Tolstoj, Vino, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 82.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

73

mo`e malo da se sagne, ali se smatra da na svadbi ne sme da sedi, da bi lak{e ra|ala). Potom dever nad nevestinom glavom dr`i œgrabenu poga~uŒ (specifi~nost ove poga~e u odnosu na druge vrste poga~a u ritualu je u tome da se prilikom wenog spremawa ne koristi kvasac, ve} soda bikarbona i da se dodaju jaja190 i {e}er) od koje, na {ta i weno ime upu}uje, svi prisutni œgrabeŒ. Ova poga~a se lomi neposredno pre nego {to mladu izvedu iz ku}e, dakle, na granici. Komadawe poga~e i ven~i}a je, zapravo, komadawe, rastakawe prethodnog statusa, znak da je jedna etapa ritualnog toka zavr{ena. Informatori obja{wavaju da su u sobi kod neveste iskqu~ivo mladi qudi, pa se poga~a œgrabiŒ da bi se tako i oni œgrabiliŒ jedni za druge — devojke za mladi}e, mladi}i za devojke. Ugrabiv{i komad poga~e, koja ozna~ava pribli`avawe kraju separacione faze, oni œgrabeŒ komad ritualnog procesa, da bi on i wih, prema principu kontagiozne magije, poneo ka novom, po`eqnom, bra~nom statusu.191 Za to vreme u prostoriji u kojoj su ~asnici i stariji te~e paralelna radwa. Mlado`ewini roditeqi doneli su poga~u, rakiju, vino i malo bra{na i soli da bi se œprijateqiliŒ. Postupak œprijateqewaŒ je isti kao na ispitu, s tim {to sada postoji dodatni elemenat. Preko poga~e koju je doneo svekar stavqa se doma}inova poga~a (kao na ispitu), a preko wih se stavqa ~inija sa bra{nom i soqu iz obeju porodica. Stari svat u tu ~iniju stavqa burme mladenaca, a onda izme{ano bra{no i so iz obeju ku}a provla~i kroz burme. To isto ~ini i kum, a onda redom svi prisutni s mlado`ewine strane. Oni u tu ~iniju stavqaju i novac, koji, na kraju, sakupqa stari svat i predaje nevestinoj majci, kao nadoknadu {to je o~uvala k}er. Pome{ano bra{no i so stari svat deli na dva dela i vra}a svekrvi i ta{ti. Postupkom me{awa bra{na i soli — dveju osnovnih kom190 Mlada i mlado`ewa su poslu`eni jajima; œgrabena poga~aŒ, koja se lomi nad mladom, jedina je poga~a na svadbi koja u sebi sadr`i jaja. Jaje konotira plodnost, ra|awe, `ivot. Op{irnije: D. Bandi}, Narodna religija..., 48–49; L. N. Vinogradova, Jaje, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 234–236. 191 Kako je obja{weno na po~etku ovog poglavqa, brak se, kao i wegovo pravovremeno zasnivawe, smatra veoma va`nim. Govori se: œRano ru~aj, ne maj se, mlad se `eni, ne kaj seŒ.

74

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

ponenata za pripremu hrane — i wihovim provla~ewem kroz burme, simboli~kim jezikom, ritual izra`ava su{tinu novouspostavqenog odnosa. Bra{no s poga~ama i `itom iz sita obrazuje jedinstveno semanti~ko poqe, a so uop{te igra zna~ajnu ulogu u uspostavqawu odnosa, sklapawu saveza i sl. Prijateqi nakon toga lome poga~e i razmewuju rakiju i vino na isti na~in i iz istih razloga kao na ispitu. Opisanu radwu sa bra{nom, soqu i burmama izvodi stari svat, premda bi bilo logi~nije da to ~ini kum, zbog wegove veze sa crkvenim ceremonijalom. Upravo to pokazuje specifi~nost uloga kuma i starog svata na ispitivanom podru~ju — kum se dr`i dostojanstveno i po strani, a stari svat ima aktivnu i istaknutu ulogu. Svekrva nadgleda i, prema potrebi, poma`e u izvo|ewu obreda i u jednoj i u drugoj prostoriji. Veruje se da ona na svadbi ne sme da sedne, a naro~ito to ne sme da u~ini u mladinoj ku}i. Informatori dodaju da ona ne samo da ne sme, ve} i ne sti`e da sedne, jer je neophodna na vi{e mesta istovremeno. Kada to odredi stari svat, svatovi polaze iz mladine ku}e. Prvo izlaze svi stariji, a onda nevestu izvodi brat koji je neo`ewen i dever. Nevesta bratu na rame stavqa dar — ko{uqu, pe{kir i ~arape. Ispred ku}e brat nevestu predaje deveru. Ritualni scenario nala`e da i nevestin i mlado`ewin brat budu neo`eweni, pa makar to bili i de~aci mla|i od 10 godina. Mlado`ewin otac je devojku isprosio od wenog oca, a dever, mlado`ewin brat, preuzima je od wenog brata, onog koji ju je do tada œ~uvaoŒ. O~evi, dakle, ugovaraju, a bra}a vr{e primopredaju. Ritual podvla~i da }e nevesta autoritet mu{karaca (oca, brata) iz svoje primarne porodice zameniti autoritetom mu{karaca porodice u koju odlazi.192 Ovakvom predajom, u kojoj je nevesta pasivni subjekt, faza separacije se intenzivira i postepeno privodi kraju. U dvori{tu nevesta daruje svoje uku}ane i srodnike na ritualno utvr|en na~in. Ona najpre predaje ~a{icu rakije, na {ta onaj koji prima dar uzvra}a zdravicom. Nevesta mu onda na rame stavqa dar, tekstilne predmete koje je li~no izradila, a 192

M. Male{evi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene..., 65.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

75

on joj uzvra}a novcem simboli~ne vrednosti. Na wen dar uvek se odgovara uzdarjem; on se simboli~no pla}a. Krug nevesta — primalac dara uvek je zatvoren. Nevesta na rastanku odvaja jedan deo svoje œspremeŒ, koja, iako izra|ena od materijala i novca iz ku}e, nosi wen li~ni pe~at, da bi darovala oca, majku, ali i {iru rodbinu, i to u trenutku kada istupa iz wihovog roda (brat ju je predao deveru), a u novi rod jo{ nije primqena. Darivawe (transakcija koja ocrtava i simboli~ku i ekonomsku ravan dru{tva) prati separaciju neveste od svojih, ali (kao {to }e biti re~i u daqem tekstu) i wenu integraciju u novu grupu. Mlado`ewa tom prilikom daruje ta{tu i svastike (obi~no materijalom za bluzu; prema re~ima informatora, œzet daje reda radiŒ) da bi, na granici, potvrdio uspostavqene odnose. U zavisnosti od raspolo`ivog vremena, svako sa primqenim darom na ramenu vodi kolo. Na polasku, nevesta se od svojih opra{ta qube}i starije (oca i majku obavezno) u ruku i primaju}i wihov blagoslov. To isto ~ini i mlado`ewa. Neko od wenih daje joj ~a{u crnog ili crvenog vina (vino = krv, `ivot)193 da popije gutqaj i ~a{u baci iza sebe. Na ovaj na~in nevesta, ritualni subjekt koji najradikalnije mewa svoju socijalnu poziciju i na kome su atributi obreda prelaza najizrazitiji, bukom koju proizvodi razbijawe, ali i samim razbijawem, raspar~avawem, ozna~ava granicu — sam kraj separacije.194 U zavisnosti od konkretne situacije, prilikom izvo|ewa neveste iz ku}e ili, pak, pri wenom izlasku na kapiju, pevana je pesma veoma tu`ne intonacije: Tre{wa se od korwa korwa{e, moma se od majke dele{e, tre{wa se od korwa korwa{e, moma se od majke dele{e: œPro{}evaj, majko, pro{}evaj, pro{}evaj cela rodbino. Do sad sam majku slu{ala, Od sada slu{am svekrva, 193 194

Videti napomenu br. 189. Ivan Kova~evi}, Semiologija rituala , Prosveta, Beograd 1985, 124.

76

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Svekrva, zalva, jetrva, I toj malo dever~e.Œ195 U pesmi je nevesta upore|ena sa tre{wom, jer je tre{wa vo}ka koja prva cveta i prva zri, sa belim cvetovima i crvenim plodovima. Opozicija belo / crveno, prisutna i u kostimu neveste (alena futa i bela bluza i veo), nosi duboka zna~ewa, koja se, ponavqawem u ritualu, poja~avaju. Tre{wa, simbol prole}a i novog `ivota, nekada mawe, nekada vi{e, ali uvek ra|a, uvek daje plodove. Poput tre{we, mlada se iskorewuje iz porodice u kojoj je ro|ena, napu{ta svoje selo ili kraj, mewa deo imena (su{tinsku oznaku identiteta), da bi bila presa|ena na drugo mesto, u drugu ku}u i tamo davala plodove. U trenutku rastanka, o~ekuje se da mlada pla~e, a isto tako da i weni srodnici poka`u tugu. Ova pesma, koja u strukturi rituala ima ta~no utvr|eno mesto, u formi mladinog opro{taja izra`ava wena emocionalna pre`ivqavawa. Ona poja~ava emocionalni ton trenutka, da bi, kulminacijom tuge, bila izazvana katarza. Katarzi~ni karakter pesme poma`e mladoj da zavr{i svoju emocionalnu separaciju, odvoji se od roditeqskog doma i devoja~kog `ivota, da bi novi dom mogla duboko da prihvati kao svoj i da bi u wemu mogla da daje plodove. Smisao verovawa da }e deca ro|ena u braku li~iti na nevestine srodnike ako se ona pri polasku okrene, proizilazi iz zna~aja koji ritual pridaje wenoj emocionalnoj separaciji. Mlado`ewini paze da se nevesta ne okrene, zbog toga {to ona mora da se iskoreni, da zaboravi, da o`ali. Pesma ukazuje na odvajawe neveste od majke — ne od oca. U ku}i, u ~iniji sa bra{nom, soqu i burmama, mlado`ewini ostavqaju novac za nevestinu majku kao nadoknadu {to je o~uvala k}er — ne za oca. Materinsku ulogu `ene, wenu prisnu vezu sa decom ritual stalno nagla{ava. I u novoj ku}i nevesta }e biti upu}ena na `enski krug, prvenstveno na svekrvu. Mlado`ewu pesma i ne pomiwe. 195 Pesma ima veliki broj varijanata i poznata je u {iroj okolini Vrawa i u Makedoniji. Navedena varijanta objavqena je u: Olivera Vasi}, Dimitrije Golemovi} (prir.), Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 21, Beograd 1980, pesma br. 65.

77

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

U emocionalnom pogledu svadba ima dva pola. Na jednom je radost, veseqe, a na drugom tuga. Ritual œvidiŒ i zahteva tugu neveste i wenih srodnika, kojima pesma poma`e u osloba|awu od bolnih emocija izazvanih gubitkom i u wihovom kanalisawu, ali postoji, iako ne eksplicitno izra`ena, i tuga mlado`ewinih. Tugu donosi sam ~in promene, dolaska novog ~lana, œtu|e krviŒ, u ku}u. Dolaskom neveste mewaju se postoje}i odnosi i uloge. Kovitlac obreda prelaza zahvata sve, ali su wegove faze na svadbi ispremetane i pome{ane.196 Na samom po~etku separacije, odvajawa od po~etnih pozicija, pojavquju se elementi marginalnosti, koji vremenom preovladavaju i dobijaju na intenzitetu. Odvo|ewe neveste mo`e se ozna~iti kao kraj faze separacije i potpuno ula`ewe u domen liminalnog.

* * * Mladini roditeqi i srodnici ne prisustvuju ven~awu u crkvi, niti daqem toku svadbe, {to jasno govori o su{tini nastale promene. Povorku mlado`ewinih svatova ka crkvi predvodi stari svat. Na ~elu povorke je nevesta (veruje se da ona ne sme biti praznih ruku, pa nosi buket sve`eg cve}a ili maramicu), koju vodi dever, a mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ su na za~equ. Na putu prema crkvi pevaju se pesme o tugovawu nevestinom. Ovo je deo jedne od wih: œ...Oj Danice mori, Danice nevesto, {to si tol’ko, tol’ko, more, uilnena? Da li nema{, mori, dare da daruje{?Œ Progovara, more, Danica nevesta: œJa si imam, more, dare da darujem, i na svekra, more, toj bela ko{uqa, na svekrva, more, toj alena futa; no sam uilnena, more, tu|o selo idem, uilnena, more, tu|o selo idem. 196 Dijahronijska struktura svadbe ne poklapa se sa dijahronijskom strukturom obreda prelaza. M. Male{evi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene..., 64.

78

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Tu|i tatko, more, tuga je golema, tu|a majka, more, tuga je golema.Œ197 Ven~awe u crkvi obavqa se prema utvr|enom pravoslavnom kanonu. Po izlasku iz crkve raspored u koloni svatova je isti: mladu vodi dever, a mlado`ewa je, opet, na kraju kolone. Ven~awe u crkvi ve} predstavqa po~etak agregacije. Nevesta je zvani~no pripala odre|enom mu{karcu, a samim tim i wegovom rodu. Uspostavqena agregacijska veza je jo{ uvek tanka. Ona se postepeno poja~ava uvo|ewem neveste u ku}u, prvom bra~nom no}i, itd. pa je vremenom liminalnih elemenata sve mawe, a preovla|uju agregacijski. Ali do agregacije, primawa neveste u novu zajednicu (kao i prihvatawa novih uloga od strane onih koji su u toj zajednici sa wom u odnosnim vezama), u punom smislu re~i dolazi tek kada ona rodi dete.

* * * Prilikom ulaska u dvori{te mlado`ewine ku}e, na selu, svatovi se obra}aju svekru: œAjde, svekre, kazuj {to dava{ na sna{ku!Œ Svekar tra`i da dovedu tele ili jagwe, koje predaje snahi. Ona mladun~e daruje vezuju}i mu pe{kir oko vrata, qubi ga u ~elo, a svekra u ruku. Prela`ewe svake granice prati razmena darova,198 a dar ima snagu obavezivawa199. Darovano mladun~e sada pripada snahi, ona ga ~uva i prema wemu gaji posebnu ne`nost. Tako se nevesta odmah, na ulazu, vezuje za poslove u seoskom doma}instvu, kao i za samo doma}instvo. To {to ona dobija upravo mladun~e, u kontekstu svadbenog rituala, u sklopu sa drugim wegovim elementima, nosi i druge va`ne poruke. Onda nevesti predaju œnakow~eŒ, malo mu{ko dete (do 5 godina), koje ona tri puta podi`e da bi u braku imala mu{ki porod. œNakow~eŒ daruje ~arapama. Majke su decu nerado davale ako je postojala i najmawa sumwa da mlada nije devica, jer se verovalo da }e u tom slu~aju dete biti kratkog veka. Svadbeni 197 M. Zlatanovi}, Narodne pesme i basme..., pesma br. 205; obja{wewe pesme na str. 313. 198 M. Maj, navedeno delo, 30. 199 M. Mos, navedeno delo, 57, 92.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

79

ritual celim svojim tokom usmeren je na to da obezbedi plodnost u braku, a u sklopu takve te`we nedirnuta seksualnost mlade postavqa se kao neophodan uslov. U zavisnosti od konkretne situacije i kraja, mlada je svoje, sna {ki no ko l o , mogla da odigra pri ulasku u dvori{te, nakon {to bi darovala œnakow~eŒ, ili kasnije, kada bi ve} bila uvedena u doma}i kult. Zanimqivo je da momenat igrawa sna{kinog kola nije u ritualu ~vrsto strukturiran, ali mesto jeste — dvori{te mlado`ewine ku}e, a ne wene. Ovo kolo ima za ciq wenu agregaciju, vezivawe za novi dom. Daqi tok svadbene procedure intenzivira statusno napredovawe i neveste i svekrve, ali i wihovu me|usobnu povezanost. Kako je ve} re~eno, one su najistaknutiji ritualni subjekti, obele`ene atributima koji su zna~ewski povezani. Samo wih dve su prigodno obu~ene i time vizuelno izdvojene od ostalih. Promena statusa uvek je obele`ena promenom, odnosno, obla~ewem posebne ode}e.200 Svekrva je odevena u alenu futu i libade, sa obaveznim crvenim cvetom u kosi. Nevesta je, tako|e, u alenoj futi, ali wena bluza i veo su bele boje201 (videti sliku 3). Wihovi kostimi sna`no korespondiraju: svekrva / nevesta = crveno / belo. Crvena boja konotira krv, `ivot, radost,202 vatru, vulvu,203 a u kontekstu svadbenog rituala ostvarenu plodnost. Bela boja nevestine ode}e asocira ~istotu, nevinost. Ali, u okviru wenog kostima postoji kontrast crveno / belo, {to upu}uje na plodnost koja tek treba da se ostvari. Veza belo — crveno ozna~ava poziciju promene204, koja je za mladu najizrazitija. Crvena boja, mo}an apotropajon koji odbija uroke205, ima za ciq da nevestu i 200 E. Li~, navedeno delo, 82. 201 Neveste u gradu bile su odevene u belu haqinu (videti slike 1 i 2).

Na selu belu haqinu je nosila jedino nevesta u~iteqa i sl. No{ewe bele ven~ane haqine u selima u okolini Vrawa ustaquje se tek izme|u 1950. i 1960. godine. 202 E. Li~, navedeno delo, 86. 203 Q. Radenkovi}, navedeno delo, 293. 204 Isto, 293; Kada se radi o sklopu boja, kombinacija crveno — belo suprotstavqena je sklopu `uto — crno u zna~ewu `ivot — smrt, svetlost — tama, zdravqe — bolest, O. B. Belova, Boja, u: S. M. Tolstoj, Q. Radenkovi}, (redaktori), navedeno delo, 44. 205 [. Kuli{i}, P. @. Petrovi}, N. Panteli}, navedeno delo, 58.

80

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

svekrvu za{titi u osetqivom trenutku prelaza izme|u definisanih pozicija u socijalnoj strukturi. Wihovo pona{awe regulisano je zabranom sedewa na svadbi, {to implicira aktivnu ulogu i sveprisutnost. Samo wih dve imaju svoja kola — svekr vi no ko l o i sna {ki no ko lo . Oba kola imaju za ciq agregaciju u novi status. Ispred ulaznih vrata mlado`ewine ku}e, koja predstavqaju va`nu stanicu statusnog putovawa i svekrve i neveste206, koncentracija ritualnih postupaka sve vi{e pribli`ava dve `ene jednu drugoj. Svekrva nevesti predaje sito, koje ona malo vrti kao da seje, a onda zahvata tri puta i izbacuje prema istoku preostali sadr`aj. Tim sitom, kojim je svekrva zapo~ela œsetvuŒ, mlada zavr{ava — kao da kombinacijom imitativne i kontagiozne magije svekrva treba svoju potvr|enu biolo{ku mo} (i sve ono {to ta mo} implicira) da prenese na nevestu i kao da u samom ritualu svekrva zacrtava put kojim }e nevesta i}i, slede}i wu. Ve} je na samoj svadbi svekrva (`ena koja je rodila sina i do`ivela promociju u, za `enu, najvi{i mogu}i dru{tveni status) postavqena kao uzor za identifikaciju. Svekrva i nevesta, onako kako su postavqene i predstavqene u ritualu (kostimi, kola, zabrana sedewa, sito...) imaju isti zna~ewski imeniteq — plodnost / ra|awe. Pored ulaznih vrata, devojka koja ima `ive roditeqe (ovakav zahtev postavqa se svim osobama koje poma`u glavnim ritualnim subjektima u izvo|ewu radwi) dr`i u ruci ~iniju sa maslom iz koje mlada zahvata prstom i ma`e vrata po uglovima, dijagonalno, tri puta na isti na~in. Svekrva to bri{e krpom. S obzirom na to da bi bilo logi~nije da je postupak obratan (mladoj se ukazuje na budu}u du`nost — da slu{a i sledi svekrvu), ovde se radi o inverziji, karakteristi~noj za sredi{wu, liminalnu fazu.207 Ovaj postupak, u sklopu sa postupcima koji slede, primer je preplitawa elemenata izokrenute stvarnosti i normativnog poretka. 206 œPrag mlado`ewine ku}e posledwa je granica koju treba pre}i da bi se dospelo ’unutra’, pre svega u socijalnom smislu, da bi se tamo pripadalo.Œ M. Male{evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., 178. 207 V. Turner, The Ritual Process…,167–168.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

81

Ista devojka daje mladencima {e}er ili med, ~ime oni slu`e jedno drugo — da bi im zajedni~ki `ivot bio sladak. Mlado`ewu onda isteruju, udaraju}i ga po le|ima i vi~u}i: œKol’ko udarca, tol’ko mu{karca!Œ (tj. toliko mu{ke dece), a svekrva uvodi u ku}u nevestu koja nosi dva hleba i dva kr~aga vode.208 U ku}i, pored ogwi{ta, mesta izra`ene simbolike, dve `ene uzajamno povezanih i uslovqenih statusa, u jednom istom, tenzijom obele`enom trenutku, prelaze dru{tvenu granicu i jedna drugoj poma`u u tome. Iako je kolom svekrvi status priznat od strane dru{tvene zajednice, neophodno je da joj mlada da kona~nu potvrdu, daruju}i je alenom futom209. Tim ~inom, svekrvin status }e biti potpuno zaokru`en, dok je za mladu uvo|ewe u doma}i kult, koje obavqa svekrva, samo etapa do potpuno ostvarenog statusa do kojeg }e do}i posle prve bra~ne no}i (a u punom smislu tek ro|ewem deteta). Svekrva, u ulozi osobe koja zadaje poslove, razbacuje klasje oko ogwi{ta (stvarawe nereda karakteristi~no je za liminalnost), koje mlada bez pogovora sakupqa. Posle toga, neko od svatova prosipa malo vode ispod svekrve, vi~u}i {aqivo da se ona pomokrila. U prelomnom momentu wenog definitivnog uvo|ewa u visoki dru{tveni status, ovako inscenirana situacija je blesak inverzije — liminalnost onih koji napreduju u statusu podrazumeva uni`avawe i izrugivawe210. Onda joj prilazi mlada sa pripremqenim darovima. Svekrva je, po pravilu, dobijala pet stvari: ko{uqu, pojas, pe{kir, ~arape i futu, kao neizostavan dar. U veoma razgranatom sistemu darivawa (dar je jedna od najva`nijih re~i ritualnog jezika svadbe) samo svekrva dobija futu. To je izuzetno vredan dar, koji je nevesta svojom rukom izradila. S obzirom na to, futa je predmet izrazito obele`en wome, pa œopasuju}iŒ svekrvu 208 Zabrana dodira praga prilikom uvo|ewa neveste u ku}u, na ispitivanom podru~ju, ne postoji. 209 Alena futa i uop{te crvena boja je distinktivno obele`je svekrvinog statusa, jer mlada je mogla biti i u beloj haqini. Prema idealnom modelu, mlada je svekrvu darivala alenom futom. U praksi, to je mogla da bude i druga~ija futa. 210 V. Turner, The Ritual Process…, 168.

82

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

futom, ona, u stvari, obmotava sebe oko we. Funkcija dara je vezivawe, a futa koja se vezuje oko pojasa predstavqa vezivawe poja~anog stepena — na simboli~kom planu, posredstvom we, dve `ene se neraskidivo povezuju u konstelaciji porodi~nih odnosa koji su u formirawu. Kako je ve} re~eno, dar obavezuje211 i ~iwenica da upravo svekrva dobija tako zna~ajan dar ukazuje na wenu ulogu u budu}em `ivotu neveste. One stoje, jedna naspram druge, pune emocija, a neme. U neverbalnom dijalogu koji te~e izme|u wih dve pesma devojaka ima ulogu medijatora koji artikuli{e tenziju trenutka: œNe li sam ti dala, mori svekrvo, ne li sam ti dala, mori ajmano212, alenu futu, mori svekrvo, alenu futu, mori ajmano! [areni pojes, mori svekrvo, {areni pojes, mori ajmano! Mu{ke ~arape, mori svekrvo, mu{ke ~arape, mori ajmano! Kolo ~ar{afi, mori, vezeni, kolo ~ar{afi, mori ajmano! [aren }ilima, mori ajmano, {aren }ilima, mori svekrvo! Ja nesam lo{a, mori svekrvo, ja nesam lo{a, mori ajmano!Œ213 Pozornica je postavqena i pesmom, u formi mladinog obra}awa svekrvi, insceniran je zaplet. Ambivalencija je osnovna odrednica odnosa svekrve i snahe. Wihov sukob je neminovan jer je on strukturalne prirode214, ali, uporedo sa tim, one su delile poslove i bile neophodne jedna drugoj. Ovo ilustruje i pri~a jedne moje informantkiwe da joj roditeqi nisu dozvolili da se uda za momka iz ugledne porodice sa obrazlo`ewem: œU tuj ku}u nema svekrva, 211 M. Mos, navedeno delo, 57, 92. 212 Ajmana, f. (tur.) `ivin~e. A. [kalji}, navedeno delo, 77. 213 M. Zlatanovi}, Narodne pesme i basme..., pesma br. 222; druga i tre-

}a varijanta su pod brojevima 223 i 224; obja{wewe pesme na str. 313. 214 M. Male{evi}, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu..., 182.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

83

ti }e propadne{ od rabotuŒ. Snaha je morala da po{tuje autoritet svekrve i da, u daqem sazrevawu, svoj `enski identitet gradi po wenom modelu, kako bi jednog dana i sama bila svekrva, tj. putem svadbenog rituala do`ivela promociju u taj status. Ritual isti~e ne samo wih dve kao glavne figure, ve} i jaku vezu koja se me|u wima uspostavqa. Wihov me|usobni odnos veoma je va`an i delikatan i ritual na wega stavqa akcenat. Pesmom se konflikt direktno pokre}e kako bi one svoju relaciju u samom za~etku obradile i formulisale. Na sceni kod ogwi{ta, prostora `enske vladavine, one igraju kao u pravoj psihodrami, me|usobno zamewuju}i uloge. Mlada je stavqena u poziciju da, posredstvom pesme, postavqa pitawa, kritikuje i prekoreva. Za to vreme svekrva }uti — nije zabele`ena pesma wenog obra}awa nevesti. Na ovaj na~in, ritualom inscenirana situacija izra`ava pote{ko}e wihovog odnosa, koji one, obrtawem uloga, ispituju iznutra i obra|uju. U jednom istom, veoma dramati~nom trenutku — mlada se, i ina~e tokom rituala centralna figura, uzdi`e najvi{e: pesmom se, u weno ime, kritikuje svekrva i naziva pogrdnim imenom, a uz to se veli~a vrednost wenih darova. To je vrhunac wenog visokog statusa, trenutak najizrazitije inverzije215, jer }e ona, ve} u slede}em koraku, uga|ati uku}anima, daju}i im imena od miqa. I za svekrvu je to trenutak inverzije — ona se uni`ava pesmom i simulacijom mokrewa. Sami kaziva~i isti~u {aqivi smisao ovog postupka, dodaju}i da se svekrva tobo`e pomokrila zbog velike radosti {to dobija futu. Nevesta, dakle, dostojanstveno daje vredan dar, na koji svekrva nedostojno odgovara. Status svekrve podrazumeva autoritet, a u ovom momentu rituala ona je prikazana kao neko ko ni sobom ne vlada. U narednoj ta~ki ritualnog procesa svekrva }e, sa novom futom, utvr|ena u statusu, voditi kolo. U sekvenci rituala, u kojoj se prepli}u elementi liminalne i agregacijske faze obreda prelaza, obe se `ene istovremeno nalaze u vrtlogu ritualne inverzije. Pesma, kao oblik komunikacije me|u u~esnicima, u uzajamnom odnosu sa drugim aspektima rituala, obrazuje segment 215 Liminalnost ritualnog subjekta koji regredira u statusu obele`ena je uzdizawem. V. Turner, The Ritual Process…, 168.

84

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

svadbe ~ija je sadr`ajna specifi~nost inverzija. Opisani segment kratko traje, ali je bogat smislom. Svekrva i mlada, dakle, istovremeno, u veoma o{trom kontrastu, do`ivqavaju inverziju statusa. Odnos mladinog i mlado`ewinog statusa, tokom celog rituala, karakteri{e inverzija. Mlada je sve vreme u sredi{tu pa`we, dok je mlado`ewa po strani, na za~equ svatovske povorke, dobija udarce u momentu kada mlada ulazi u ku}u, itd., {to ne odgovara realnoj dru{tvenoj mo}i mu{karca u patrijarhalnom dru{tvu.216 Mo`e se re}i da nevesta, mlado`ewa i svekrva prolaze kroz faze obreda prelaza, s tim {to u liminalnoj fazi mladin status dobija povi{en ton, a mlado`ewin i svekrvin uni`en. Koliko je na ispitivanom podru~ju zna~ajna uloga svekrve, pokazuje ~iwenica da ona, mlada i mlado`ewa ~ine elemente jednog obrasca, prolaze}i kroz faze obreda prelaza sa svim prate}im atributima. Svekar ostaje u svom statusu doma}ina tokom cele svadbe. Samom svadbom, me|utim, rukovodi stari svat (svekrvin brat), a istaknuta je i pozicija kuma. U odnosu na wih svekar je, u izvesnom smislu, u senci. On je, tako|e, u senci uloge koju u ritualu ima svekrva. Postavqa se pitawe da li on mo`da, na taj na~in, kao neko ko realno ima visok dru{tveni status, prolazi i kroz zonu liminalnosti. Pored ogwi{ta, nakon {to je darovala svekrvu, nevesta predaje darove ostalim ~lanovima mlado`ewine u`e porodice. Ona ih daruje istim onim darovima koje im je ve} dala na ispitu, eventualno dopuwenim. Sada im ona darove predaje kao wihova snaha, ve} uvedena u doma}i kult i ne slu~ajno ba{ pored ogwi{ta — simbola doma}eg (porodi~nog) `ivota. Nevesta svekru u bo{~aluku predaje }ilim, jastuk, pe{kir, ko{uqu i ~arape. Mlado`ewinoj bra}i i sestrama davala je ko{uqe, pe{kire, ~arape i sl. Posle toga, prvo svekrva, pa svekar i ostali sa dobijenim darovima, stavqenim na rame, vode kolo. U nedequ kasno popodne ili uve~e dolaze œ~estitariŒ — mladini roditeqi, srodnici, ali i susedi (mo`e ih biti i 50). 216 Op{irnija analiza ovog problema u: M. Male{evi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene..., 76–77; Bojan Jovanovi}, Magija srpskih obreda , Svetovi, Novi Sad 1993, 113–144.

85

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

Oni dolaze œna ~estitoŒ. Svojim dolaskom oni pokazuju da prihvataju nastalu promenu i potvr|uju nevestino novo prebivali{te, ~ime otvaraju put za wenu posetu i budu}e uzajamne posete. Oni dovoze mladinu œspremuŒ koja se sa kola ne skida dok preko we svekrva ne stavi ne{to svoje kao dar nevesti (to mo`e biti, na primer, }ilim). Nevestin otac donosi poga~u, rakiju i vino, da bi se sa mlado`ewinim ocem posledwi put œprijateqioŒ, tj. sada, kada je wegova k}er ve} tu, potvrdio prijateqstvo. Ali, ovog puta wegova se poga~a stavqa odozdo, a poga~a svekra — doma}ina odozgo. Poga~e se lome i rakija i vino razmewuju na ve} opisani na~in. œ^estitariŒ se ~aste hranom i pi}em i svi se zajedno vesele. Oni ostaju 2–3 sata, a pri polasku ih mlado`ewini sa svira~ima prate 200–300 metara od ku}e.

* * * Cele no}i izme|u nedeqe i ponedeqka traje veseqe i gozba. Srodnici i susedi donose hranu (pite, meso i sl.) koju stavqaju na sto ispred sebe i wome slu`e okolne goste, a anga`ovane su i œa{~ikeŒ, `ene posebno ve{te u pripremi jela. Na ~elu stola su kum i stari svat, a sa wima su i drugi va`ni gosti. Nevesta, dever, kao i mladi uop{te su u posebnoj prostoriji. Mlada ulazi kod starijih samo kad je pozovu. Ona pre ve~ere sve starije qubi u ruku, {to ~ini i mnogo puta tokom rituala (po~ev{i od ugovora). Mlada je centralni ritualni subjekt, pa ovaj gest, premda izraz wene pokornosti, istovremeno predstavqa i svojevrstan dar.217 Ona igra vrlo malo (opet, samo onda kada je stariji pozovu), nikako ne peva, dr`i se skromno i smerno. Mladenci ne sede jedno pored drugog i ne razmewuju znakove me|usobne pa`we. Mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ poma`u u slu`ewu gostiju, donose pi}e, name{taju klupe i sl. Pevaju se orske pesme218, a u veseloj atmosferi gosti se pewu na klupe i 217 Z. Karanovi}, Svadba i dar..., 138. 218 M. Zlatanovi}, Narodne pesme i basme..., pesme od br. 413 do br. 460.

Najomiqenije pesme bile su: Kitice, dadice, ne mi l’`i brata, br. 418 i 419, i Altano, kadano mori, br. 420–422. O vrawskim gradskim pesmama i sevdalinkama op{irnije: Mom~ilo Zlatanovi}, Narodno pesni{tvo ju`ne Srbije, Narodni muzej, Posebna izdawa, kw. 7, Vrawe 1982, 95–118.

86

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

igraju. Deda i baba mlado`ewe igraju bez obu}e — u ~arapama, jer su do~ekali da o`ene unuka, {to je œnajgolem rados’Œ. Na svadbi je veoma interesantna uloga kuma i starog svata, kao i wihov me|usobni odnos. Oni rukovode svadbom, svako na svoj na~in. Kako je na vi{e mesta u tekstu nazna~eno, prema kumu se svi ophode s najve}im po{tovawem. Wegov blagoslov je najva`niji dar mladencima. Kum naj~e{}e blagosiqa u utvr|enim formulama, na primer: œDa cvetate kao u prolet, da vrzujete kao u jesenŒ. On ima pravo i du`nost da se veseli, vodi kolo, pije, ali u svemu mora biti umeren i dostojanstven. Veza sa crkvom (kr{tewe, ven~awe) daje mu autoritet, ozbiqnost, ali i distancu. Kumovo prisustvo je garancija svetosti i ispravnosti ne samo bra~ne veze ve} i celokupnog rituala. Wega na svadbi prate wegovi gosti (kojih ima 7–10), koji se nazivaju œprikumciŒ. I prema œprikumcimaŒ svi izra`avaju po{tovawe i pa`wu. Stari svat je veoma slo`en i specifi~an lik, koji u sebi objediwuje protivure~ne osobine. S jedne strane on je autoritet, rukovodi svadbom, odre|uje po~etak i trajawe pojedinih segmenata, wegov zadatak je œda izvede redŒ. On se ~esto obra}a kumu, pitaju}i ga, na primer, kada }e se krenuti po mladu, da bi mu ukazao po{tovawe. Dijalog izme|u wih odvija se na utvr|en na~in: œKume, kazuj (kazuj u smislu nare|uj — prim. S. Z.), }e poodimo li!Œ Na to bi mu kum odgovorio: œTi si starejko, ti kazujŒ i na taj na~in pokazao da je upravqawe svadbom, kao i izdavawe naredbi, du`nost starog svata. S druge strane, stari svat mora da stvara i odr`ava veselu atmosferu. Wega svi slu{aju i po{tuju, ali se istovremeno s wim ophode slobodno, {ale se i vesele. Stari svat mora da bude ugledan ~ovek, œdoma}inŒ, a istovremeno {iroke ruke, veseqak, komunikativan, otresit i snala`qiv, integri{u}i u svojoj ulozi princip reda, ozbiqnosti i princip komike. Po mnogim svojim osobinama i zadu`ewima u ritualu, on je blizak ~au{u.219 Stari svat je glavni vodi~ u premo{}avawu otvorene socijalne provalije — on organizuje put vode}i ra~una o wegovoj ozbiqnosti, ali, isto tako, i o potrebi da bude veseo. Mo`e se re}i da je on svo219 Desanka Nikoli}, ^au{ u svadbenom obredu Srba, Etnokulturolo{ki zbornik I, Svrqig 1995, 140–147.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

87

jevrstan ceremonijal-majstor. On na svadbu mo`e da dovede i vi{e od 20 svojih gostiju, me|u kojima mora biti mnogo mladi}a i mladih o`ewenih mu{karaca, koji se nazivaju œstarejkovi momciŒ. Oni mu poma`u u vesequ, izvr{avaju wegove naredbe, œizvode {aleŒ i uveseqavaju svatove. Stari svat je obavezno o`ewen ~ovek, a wegova `ena se naziva œstarejkovicaŒ. On je, prema idealnom obrascu, svekrvin brat. Prema mojim ispitivawima, on je naj~e{}e i bio svekrvin brat ili srodnik. Ali, za starog svata koristi se i izraz œpobratimŒ, odnosno œpobratimkaŒ za wegovu `enu, {to upu}uje na to da je on mogao biti i dobar prijateq. Izme|u ~asnika — kuma i starog svata postoji opozicija: kum je pripadnik mlado`ewinog roda po ocu, a stari svat po majci. Dok se kum dr`i dostojanstveno i po strani, stari svat ima veoma aktivnu i istaknutu ulogu. On rukovodi œspoqa{wimŒ tokom svadbe i ne ulazi u sitnice, a svekrva upravqa œunutra{wimŒ tokom — radwama vezanim neposredno za mladence i sl. Name}e se pitawe — zbog ~ega stari svat i svekrva (me|u kojima je bliska srodni~ka veza) rukovode svadbom, a ne neko iz roda mlado`ewinog oca. Svekrva je kao nevesta dovedena u rod i ro|ewem mu{kog deteta izborila sebi mesto u wemu, ali zanimqiva je uloga wenog brata. Ovde je od velike pomo}i distinkcija struktura / communitas koju uvodi Tarner.220 U tradicijskom dru{tvu, linija nasle|ivawa (materijalnih, duhovnih i socijalnih dobara) jeste patrilinearna.221 Tarner obja{wava da u patrilinearnom dru{tvu srodstvo po ocu podrazumeva du`nost, obaveze, imovinu, svakodnevni `ivot i predstavqa strukturu. Srodstvo po majci je podre|ena strana u srodni~kom sistemu i, samim tim, neoptere}ena imovinskim odnosima, problemima deobe i nasle|ivawa, du`nostima, svakodnevnim `ivotom i predstavqa pojam communitas-a — zajedni{tva, opu{tenosti, bliskosti, me|usobne pa`we, drugim re~ima, œveza preko majke oslobo|ena je napetosti struktureŒ.222 On, daqe, pi{e da se oni koji su strukturalno 220 221 222

Videti napomene br. 37 i 38. N. F. Pavkovi}, Etnolo{ka koncepcija nasle|ivanja ..., 31–32. V. Turner, The Ritual Process…, 114.

88

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

inferiorni pokazuju kao ritualno superiorni, tj. sekularno slabi kao sakralno mo}ni.223 Upravo se u ritualima prelaza qudi osloba|aju stega strukture, urawaju}i u communitas, da bi se opet vratili strukturi oboga}eni iskustvom communitas-a.224 Uloga starog svata na svadbi (communitas je najneposrednije vezan za liminalnu fazu) jeste manifestacija ritualnih mo}i podre|ene strane u srodni~kom sistemu patrijarhalnog dru{tva. Kum i stari svat na svadbu donose poga~e. Ovog puta (kada su pozivani kum i stari svat, lomila se samo jedna, doma}inova poga~a) lome se po dve poga~e: œdoma}inskaŒ i kumova na jednoj strani i opet, œdoma}inskaŒ i poga~a starog svata na drugoj. Kum i svekar (kuma{in) ne smeju da lome poga~u, pa œdoma}inskuŒ poga~u kum lomi sa nekim ko zamewuje svekra, a kumovu poga~u lomi svekar sa nekim ko zamewuje kuma. Svekar i stari svat obe poga~e lome zajedno. Od prelomqenih poga~a svi moraju da pojedu po par~e. U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka, na vrhuncu slavqa i gozbe, prire|uje se œdolijaŒ.225 œStarejkova dolijaŒ je bila obavezna i i{la je prva, a postojala je i kumova œdolijaŒ; deverova ve} sasvim retko. Informatori obja{wavaju da je ciq œdolijeŒ prikupqawe novca za mladu, kao i stvarawe vesele atmosfere. Izvo|ewe œdolijeŒ imalo je dva osnovna oblika. To je mogla biti jabuka u koju su pobodene ~etiri viqu{ke da bi svatovi izme|u wih, kao u kakvu korpu, stavqali novac, ili je, pak, u jabuku zabodena igla pomo}u koje svatovi pribadaju papirne nov~anice. Metalni novac zabada se direktno u jabuku. Jabuka je kru`ila izme|u gostiju. Ovakav je obi~no bio tip kumove œdolijeŒ. œDolijuŒ starog svata inscenirali bi œstarejkovi momciŒ. Wen sadr`aj je lascivan, varira temu vanbra~nog za~e}a, i mo`e da se improvizuje na razli~ite na~ine, da bi se izazvao smeh i raspolo`ewe. Ova dolija podrazumeva dva maskirana 223 Isto, 125. 224 Isto, 129. 225 Dolija, f. (tur.) trpeza za kojom ide redna ~a{a; ~a{a kojom se napi-

jaju zdravice. A. [kalji}, navedeno delo, 223. V. Nikoli}-Stojan~evi} pomiwe da je ovaj obi~aj nastao po duliji, vrsti drumarine koju su Turci napla}ivali. V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 23.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

89

mu{karca s œbebomŒ. Jedan od wih je maskiran u `enu i nosi œbebuŒ — lejku226 uvijenu u krpe. Drugi mu{karac je wen pratilac i on nosi veliki {tap, falusni simbol. I on je maskiran, ali tako da deluje {to virilnije. Kada se pojave, svira~i ih najavquju ubrzanim ritmom: œOp, op, ide dolija!Œ Oni onda idu me|u svatove i govore kako nisu ven~ani, a, eto, dobili su dete, pa tra`e novac za kr{tewe. Ili, œ`enaŒ tra`i novac od svatova, da ne bi izdala potencijalnog oca, koji je me|u wima. Maskirani par bi se ~esto obratio nekom od svatova re~ima: œTi si tatko, dete li~i na tebe, daj pare!Œ Svatovi mu{karci su se udvarali œ`eniŒ i grlili je, a wen pratilac bi je branio. œ@enaŒ je posle bila sva u modricama od dodira pijanih svatova. œDolijaŒ, inscenacija erotskog sadr`aja, podsti~e razuzdanost i osloba|awe seksualnih i agresivnih impulsa. Wu stari svat prire|uje u liminalnoj fazi, za koju je karakteristi~no izokretawe normativnog poretka, u ovom slu~aju, patrijarhalnih moralnih na~ela. Ono {to je zabraweno u svakodnevnom `ivotu patrijarhalnog dru{tva izra`ava se i kanali{e u okviru dru{tveno utvr|ene i kontrolisane ritualne forme.227 Prema patrijarhalnom moralu predbra~ni i vanbra~ni seksualni `ivot bio je zabrawen, od devojke se zahtevalo da u brak u|e nevina, a ona koja bi rodila vanbra~no dete bila je `igosana. U realnosti su se, me|utim, takve stvari de{avale. Upravo zbog postojawa raskoraka izme|u dru{tveno propisanog i realno mogu}eg228, ali subverzivnog, javqa se œdolijaŒ. U dozvoqenoj formi i momentu, posredstvom liminalnosti (communitas-a) neutrali{u se dru{tvene napetosti, da bi se qudi posle toga opet vratili hijerarhijskoj strukturi i moralnim vrednostima svakodnevnog `ivota, koje privremeno ru{ewe samo u~vr{}uje.229 226 Lejka je vrg. Izdubqena i osu{ena koristi se kao posuda. Lejka ima dr{ku (li~i na dubqi tigaw) i koristi se za sipawe vode. 227 B. Jovanovi}, Magija srpskih obreda ..., 130. 228 Iscrpnu analizu ovog problema na primeru pokladnog rituala daje rad: Mirjana Pro{i}-Dvorni}, Pokladni ritual, u: Folklorni teatar u balkanskim i podunavskim zemqama, Posebna izdawa Balkanolo{kog instituta SANU, kw. 21, Beograd 1984, 143–158. 229 V. Turner, The Ritual Process…, 176.

90

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

U zoru se svatovi razilaze. Oni koji `ive u blizini, odlaze svojim ku}ama, a ostali se odmaraju prisloweni na sto. Pored neveste je dever, mlado`ewine sestre i sl.

* * * U ponedeqak ujutru mlada poliva svatove prilikom umivawa. U bakarni kotao, odakle ona crpe vodu, oni bacaju sitan novac. Ukoliko stari svat `ivi u blizini, onda nevesta u pratwi devera, svekrve i drugih srodnika odlazi u wegovu ku}u i tamo ga poliva vodom. Wemu ona nosi pe{kir i ~arape, koje bi trebalo li~no da mu obuje. Moji informatori ka`u da se uo~i Drugog svetskog rata tako ne{to veoma retko de{avalo, jer stari svat obi~no to ne bi dozvolio. Sa starim svatom oni se vra}aju mlado`ewinoj ku}i, gde se postavqa doru~ak. Nakon doru~ka pristupa se darivawu. Sistem darivawa na svadbi je veoma komplikovan i razgranat i mo`e biti predmet posebne studije. Ovde }e biti ukazano samo na najop{tije karakteristike. Najpre se na jednom mestu prikupe pokloni koje su svatovi doneli. To obi~no ~ini neko od œstarejkovih momakaŒ. Svatovi su mladencima donosili predmete poku}stva, naj~e{}e posu|e. Osim toga, oni su bili u obavezi da donesu i dobre `eqe, koje izra`avaju vi{e puta tokom rituala, zatim novac koji daju mladoj, ali i svira~ima, i hranu. Koli~ina i srazmera nabrojanih kategorija darova koje su svatovi donosili zavisila je od stepena srodstva, kao i wihovog statusa u ritualu. Najzna~ajnije poklone, a naro~ito izraze dobrih `eqa, bili su obavezni da daruju kum i stari svat. Uz to, stari svat je morao da se veseli, pla}a svira~ima i uop{te da se œpoka`eŒ. Kum i stari svat su uz predmete poku}stva donosili i dar za nevestu: materijal za bluzu, maramu za glavu i sl. Mlado`ewi nisu donosili nikakav dar, {to je primer ritualne inverzije realnih dru{tvenih statusa mlade i mlado`ewe. Na moje pitawe zbog ~ega mlado`ewa ne dobija nikakav dar, jedna starija `ena je odgovorila: œOn i onakoj ima najgolem dar: sna{ku!Œ Ovaj odgovor ilustrativno pokazuje realni dru{tveni polo`aj mlado`ewe

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

91

— on dobija mladu, onu koja je sve vreme rituala u centru pa`we, uzdizana i darivana. Mlada daruje na isti na~in kao u roditeqskom domu — s ~a{icom rakije. I ovom prilikom, dobija novac kao uzdarje. Ona najpre kumu daje bo{~aluk u kome su darovi za sve ~lanove wegove porodice (}ilim, ko{uqe, pe{kiri...), potom isti takav dar predaje starom svatu, a onda daruje srodnike, provodaxiju, devera, œmlado`ewskog momkaŒ, i druge. Mlada je u obavezi da daruje sve svatove. Mawe va`nim svatovima (susedima i sl.) davala je samo pe{kir. Na svadbi je pe{kir najzastupqeniji dar, prisutan u svakom bo{~aluku, wime nevesta daruje i sve{tenika na ispitu, pa se name}e pitawe — zbog ~ega ba{ pe{kir. Pe{kir je bele boje, koja predstavqa simbol mlade. Kaziva~i su ~esto, opisuju}i kako je mlada mnogo darovala, govorili da se celo dvori{te œbeleloŒ od wenih darova. Pe{kir mo`e biti vezen ili na neki drugi na~in ukra{en, {to na najreprezentativniji na~in pokazuje weno ume}e. On asocira ~isto}u (opet nevestin atribut) jer se wime bri{e iskqu~ivo ~isto telo. Darovi se pripremaju unapred, a pe{kir je univerzalan (nema oznaku pola i veli~ine) i vi{efunkcionalan (mo`e da slu`i i kao ukras na ogledalu). Funkcija dara je vezivawe, i pe{kirom se, koji je zbog svog oblika za to pogodan, na simboli~kom planu to upravo ostvaruje. U roditeqskom domu, nevesta daruje svoje najbli`e, a u mlado`ewinom sve prisutne. Kako je na vi{e mesta istaknuto, dar obavezuje i nevesta, daruju}i sve, investira u novouspostavqene odnose. Ona je do{la u tu|u ku}u, u tu|e selo ili kraj, i svojim darom ona ostvaruje kontakt sa svima, obavezuje sve. Mlada je morala mnogo da daruje, a uz to da u novi dom donese miraz i tekstilne predmete. Informatori su obja{wavali da je porodici koja udaje k}er u ekonomskom pogledu bilo veoma te{ko.230 230 Na svadbi su apsolutno svi morali da budu darivani, ~ak i œa{~ikeŒ. Ponekad je svekrva pomagala nevesti, dodav{i wenim darovima ne{to svoje. Polo`aj mlade snahe u novom domu }e biti boqi ukoliko je na svadbi adekvatno darivala.

92

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Mre`a razmena na svadbi je veoma slo`ena i zamr{ena, jer ne obuhvata samo materijalne predmete, a opet, i sami materijalni predmeti imaju mawe ili vi{e izra`en simboli~ki karakter. Ukratko se, me|utim, mo`e re}i da mlada, centralni subjekt svih transakcija, daruje predmete koje je svojom rukom izradila i koji su, samim tim, pro`eti magijskim svojstvima `enskog biolo{kog principa.231 Ona œdarujeŒ i tako {to vi{e puta sve starije qubi u ruku, poliva ih prilikom umivawa, itd. Svatovi joj uzvra}aju novcem i predmetima poku}stva, pa su, posmatrano na simboli~kom planu, oni koji su do{li na svadbu bili na dobitku. Na ekonomskom planu, pak, industrijska roba je bila te{ko pristupa~na, {to joj je, u tada{wem sistemu vrednosti, davalo ve}i zna~aj. Kao prilog obja{wewu inverzije mladinog statusa, potrebno je dodati i to da novac kojim je darivana pripada woj samo za vreme trajawa izokrenute stvarnosti. ^im istekne ritualno vreme, ona dobijeni novac predaje starijima u ku}i. Sa dobijenim darovima najpre kum vodi kolo, pa stari svat, a potom srodnici. Veseqe traje do kasnog poslepodneva, jer svi va`niji svatovi moraju da œizigrajuŒ dobijene darove. Kada svatovi po~nu da se razilaze, polazi i kum. Wega svi, predvo|eni starim svatom, prate 200–300 metara od ku}e. Antistruktura karakteristi~na za liminalnost sada dosti`e svoj vrhunac, ali i kraj. Stari svat, kako je ve} obja{weno, upravqa svadbom, istovremeno stvaraju}i i red i nered. U ovom momentu on i red i nered dovodi do paradoksa: nare|uje, tra`i da mu se ispune neki posebni zahtevi, i {ali se i quti, svi se utrkuju da bi mu ugodili. Wegovi momci prave sitne {tete, hvataju koko{, koja odmah mora da bude ispe~ena, ma`u starog svata blatom po licu, a nevesta mora da ga bri{e, onda ga œukra{avajuŒ li{}em i gran~icama, a ona ga ~isti, bacaju svoje kape koje ona donosi... Oni su mogli konopcem da uve`u starog svata, a mlada je morala da ga razvezuje. On bi joj za to platio. I svekra i svekrvu su vezivali za sto`er, a mlada ih je razvezivala. U ispuwavawu zahteva starom svatu, nevesti poma`u svi 231 Z. Karanovi}, Svadba i dar..., 124; Z. Karanovi}, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa..., 19.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

93

uku}ani. Stari svat tom prilikom sedi na }ilimu, name{tenom na zemqi. ]ilim se pomera tri puta, sve bli`e i bli`e izlazu, ali onda kada stari svat, odobrovoqen ispuwewem nekog svog zahteva, to ka`e. Kada se }ilim tre}i put pomeri, doma}ini starom svatu donose poga~u, koju on lomi i jede. Oko vrata mu se stavqa venac suvih paprika i on tako, sa pe~enom koko{kom na {tapu i eventualno jo{ jednom poga~om spremqenom da je ponese, u pratwi svojih gostiju, odlazi. Od svih svatova, stari svat uvek odlazi posledwi. Uku}ani ga prate 200–300 metara od ku}e.

Bra~na posteqa i œblaga rakijaŒ O ovom segmentu svadbe razgovarala sam samo sa `enama. Na moje veliko iznena|ewe, one su o toku svadbe pri~ale uop{teno, ispremetano i vrlo brzo su prelazile na pri~u o tome kako je izgledala prva bra~na no}, i kasnije, obele`avawe wihove œispravnostiŒ. Pri~ale su detaqno, otvoreno, emotivno, s ponosom. Za `ene ovaj deo svadbe predstavqa duboko pro`ivqeno iskustvo. Po na~inu pri~awa, po razra|enosti postupaka, o~evidan je jak akcenat rituala na ~ednosti neveste. Nije samo ritualno razra|eno obele`avawe nevestine œispravnostiŒ, ve} i u slu~aju œneispravnostiŒ ritualni postupak ne izostaje. U ponedeqak uve~e svekrva i œmlado`ewski momakŒ uvode mladence u prostoriju u kojoj }e oni spavati. Najpre mlado`ewu uvodi œmlado`ewski momakŒ (on je, da podsetimo, mlado`ewin drug, ali o`ewen), a kasnije svekrva dovodi nevestu. Pored wihovog uzglavqa svekrva stavqa poga~u i vodu. Ritualizovan je na~in na koji }e mladenci u prvoj zajedni~koj no}i pristupiti jedno drugom: mlado`ewa je obavezan da œraskitiŒ mladu, tj. da joj skine veo i ven~i} — oznake nevestinskog statusa. Svekrva prislu{kuje ispred vrata, a odlazi tek kada po zvucima bude sigurna da je sve zavr{eno. Ona to ~ini da, prema verovawu, deca ro|ena u braku ne bi bila gluva.232 232 M. Male{evi} pi{e da se krv koja prati defloraciju smatrala veoma opasnom, te da je mu{karac morao nekako da se za{titi. U sredstva za{tite

94

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

* * * Ujutru mlado`ewa ustaje prvi i odlazi, nekim unapred isplaniranim poslom, daleko od ku}e i tamo se, {to je mogu}e du`e, zadr`ava. Ako je i prisutan, povu~en je i stidqiv. Kad i mlada ustane, u sobu ulazi svekrva i gleda postequ i nevestinu ko{uqu da bi, prema tragovima krvi, ustanovila wenu do tada nedirnutu seksualnost. Okrvavqenu ko{uqu ili ~ar{av ona stavqa u sito i direktno ili uvijenije (na primer, re~ima: œSna{ka je ubavaŒ) saop{tava radosnu vest koju svi i{~ekuju. Kako je jedna `ena opisala atmosferu: œK’d toj svekrva vidi, cela ku}a vesela jeŒ. Svekrva onda ponovo obla~i svoj kostim svekrve, stavqa crveni cvet u kosu i odlazi da svojim ro|akama i susetkama, iskqu~ivo udatim `enama, saop{ti radosnu vest i pozove ih na œblagu rakijuŒ — proslavu koju ona uve~e organizuje u ~ast ~ednosti svoje snahe. Jedna `ena mi je ispri~ala da je wespada œi okupqawe mlado`ewinih ro|aka ispred vrata odaje da mlado`ewu zadirkuju, odnosno svojim prisustvom umawe razornu mo} `enine misti~ne snageŒ. M. Male{evi}, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene..., 75. U tom kqu~u mo`e se pro~itati i prisustvo svekrve. Svadbeni ritual potencira mladinu separaciju od prethodnog statusa, ali ne i mlado`ewinu. [tavi{e, u trenutku kada dolazi œtu|a krvŒ, preduzimaju se mere da se on za{titi od wenog uticaja i dodatno ve`e za ~lanove primarne porodice. Ni u intimnom trenutku nije mu dozvoqeno da sa svojom `enom ostane sam, ve} je tu, na korak od wih, takore}i prisutna, wegova majka. Na mlado`ewinoj strani postoji strah od uticaja neveste, koji ona mo`e ostvariti magijskim putem, pa se nastoji da se mlado`ewa upozori i za{titi: pre polaska po mladu, svekrva stoji na dve stolice, a on se provla~i ispod, da bi bio imun na magijsko delovawe; kad do|e u nevestinu ku}u, on vodi ra~una da ona wega ne ugleda prva (jer }e u tom slu~aju ona dominirati, a mo`e ga pogledati i kroz uzde i tako ga œzauzdatiŒ), ve} on wu; u nevestinoj sobi on je poslu`en pr`enim jajima, koja nikako ne sme da jede, zbog podmetnutih ~ini. Kaziva~e — mu{karce sam pitala da li su se poslu`ili jajima i oni su redovno odgovarali da im je re~eno da kod neveste ne smeju da jedu. @ene su, pak, priznavale da se u ta jaja ne{to dodavalo, na primer, voda u kojoj se mlada kupala i sl. Mlado`ewa se ~uva od magijskog delovawa s nevestine strane. Opasnost te vrste s neke druge strane se ne o~ekuje. Nevesta se {titi uop{teno, ali nema postupaka za za{titu od magijskog delovawa mlado`ewe ili wegovih srodnika, {to govori o su{tini odnosa (mo}i) me|u polovima u patrijarhalnoj porodici.

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

95

na svekrva bila toliko radosna da je sama, pe{ice, oti{la u neko udaqeno selo da bi obavestila starosvaticu i pozvala je na œblagu rakijuŒ. Kuma se (bez obzira na prostornu udaqenost) na sve~anost ne zove. Nevesta priprema poga~u, koju uve~e svekar sa jo{ dva starija srodnika nosi wenim roditeqima. Poga~a je obi~no ukra{ena nekim cve}em i bosiqkom, a na wu se stavqa i ne{to novca. Oni ni{ta ne govore, ali sam wihov dolazak i vesela lica nevestinim roditeqima govore sve. Postavqa se ve~era i do duboko u no} se razgovara, jede i pije. Ujutru nevestina majka zove najbli`i krug svojih ro|aka i susetki, udatih `ena, koje slu`i zasla|enom vru}om rakijom. Dok su mu{karci kod nevestinih, dolaze pozvane `ene, ~estitaju svekrvi, a mladoj daju neki sitan dar (maramicu i sl.). One gledaju œpo{tenl’kŒ — mladinu ko{uqu ili ~ar{av u situ, a potom svekrva s tim sitom u ruci vodi kolo. U kolu i u vesequ uop{te u~estvuju iskqu~ivo udate `ene. Mlada se dr`i skromno i po strani, slu`i hranom i pi}em, a igra samo kada je pozovu. Devojke iz ku}e, mlado`ewine sestre, mogu da prisustvuju, ali ne i da igraju. To je veliko `ensko slavqe na kome se igra, peva, pije zasla|ena vru}a rakija, i iz kojeg su mu{karci (izuzev jednog svira~a) potpuno iskqu~eni. Atmosfera je `ivqa i opu{tenija nego na samoj svadbi. U okriqu patrijarhalnog principa, gde je nevinost `ene imperativ, upravo svekrva i druge `ene iz zajednice tim povodom bu~no slave, a mu{karci svojim odsustvom to legalizuju. Svekrva je opet u svom kostimu crvene boje (= ostvarena plodnost), za razliku od mlade, koja je seksualnim ~inom definitivno uvedena u status udate `ene, pa je, samim tim, nevestinska ode}a (belo = nevinost) pripala wenoj pro{losti. I svekrva opet igra svoje kolo sa sitom, ali u wemu je sada dokaz mladinog œpo{tewaŒ — i kao da igrom, kostimom, sitom, ona svoj realizovan biolo{ki potencijal, preko krvi istekle iz mladinog tela, prenosi na wu. Mladino devi~anstvo predstavqalo je garanciju celokupnog wenog po{tewa, po{tewa porodice iz koje je potekla, kao i po{tewa porodice u koju je do{la. Weno œnepo{teweŒ predstavqalo je sramotu ne samo za wu ve} i za wenog mu`a i za

96

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

obe odnosne porodice. Sve moje informantkiwe su pri~ale da su u brak u{le kao device, {to je i po emocijama koje su pratile iskaze bilo o~igledno. One su govorile da se nije ni de{avalo druga~ije. Ali, postojawe razra|enog ritualnog postupka u slu~aju œnepo{tewaŒ pokazuje da se to ipak doga|alo. Ukoliko je mlada jo{ kao devojka, prema re~ima mojih sagovornica, œpogre{ilaŒ sa onim za koga se udala, du`na je da sa~uva i poka`e ko{uqu, a mlado`ewa to treba da potvrdi. Onda se organizuje œblaga rakijaŒ na ve} opisani na~in. Me|utim, ukoliko se to nevesti desilo sa nekim drugim, ako je i ne vrate, `ivot u novoj ku}i ne}e joj biti lak. Svekar u tom slu~aju nosi wenim roditeqima na~etu poga~u (da simboli~no poka`e da je takva bila i wihova k}er) na kojoj je struk crnog luka, i sme}e koje prosipa u wihovoj ku}i. Re|e, svekrva je mogla, zbog ugleda ku}e, da prikrije œsramotuŒ i organizuje slavqe. Ishod prve bra~ne no}i svi su i{~ekivali, svadbeno veseqe je trajalo tri dana, mlado`ewa je bio veoma mlad, obi~no 1–3 godine mla|i od neveste… Mo`e se pretpostaviti da je u tako napetoj situaciji rezultat koji bi se slavio mogao izostati i wegovom krivicom, ali patrijarhalno dru{tvo to pre}utkuje.

Posle svadbe Na svadbi elementi faza obreda prelaza ~esto teku isprepleteno, u odre|enom me|uodnosu. ^in ven~awa u crkvi predstavqa uvod u agregaciju koja }e se vremenom postepeno poja~avati i utvr|ivati. Bra~na no} mladenaca je najzna~ajniji momenat agregacije u novi status i to ne samo za mladu i mlado`ewu ve}, kao {to se iz iznetog materijala vidi, i za sve koji su sa wima srodni~ki povezani. Ali, sa jakim protokom agregacijskih elemenata nakon bra~ne no}i ostaju uporedo i liminalni, premda ih je vremenom sve mawe i sve su slabiji. Za nevestu, kao najzna~ajnijeg ritualnog subjekta, liminalnost }e biti zavr{ena tek kada rodi dete, ili, metafori~ki izra`eno, u kontekstu izlo`enog materijala, ona je sada presa|ena tre{wa, koja jo{ nije œpu{tila korenŒ. Tek kada rodi dete, ona }e biti prihva}ena kao œwihovaŒ. Do godinu dana od svadbe, mlada u sve~anim prilikama nosi alenu futu i naziva

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

97

se œnevestaŒ. Nakon godinu dana krug ritualnog se zatvara, jer se o~ekuje da nevesta u tom periodu ve} postane majka. Brak bez potomstva smatra se proma{enim, pa je polo`aj `ene nerotkiwe veoma te`ak. Ona se smatra nesre}om za ku}u i prema woj se svi odnose s prekorom. Ona trajno ostaje u stawu liminalnosti, bez utvr|enog mesta u socijalnoj strukturi.233 Za razliku od mlado`ewe koji statusno napreduje po vertikali, nevesta ima dvostruki prelaz: horizontalni — iz jedne zajednice u drugu, pa `ena bez dece ostaje u me|uprostoru œna{aŒ / œtu|aŒ i vertikalni — od devojke, {to ona vi{e nije, u status `ene, koji za wu ostaje nedosti`an jer se u patrijarhalnom dru{tvu `ena defini{e ra|awem dece.234 Izvesno vreme posle svadbe, naj~e{}e za neki praznik, nevesta je u pratwi mu`a, svekra i eventualno jo{ nekog od uku}ana odlazila u prvu posetu roditeqima. Prijateqi i zet bi tom prilikom bili lepo ugo{}eni, ali je nevesta sama ostajala kod svojih do 7 dana, kada oni dolaze po wu. Mladenci (22. mart), praznik onih koji su te kalendarske godine stupili u brak, obele`avao se sporadi~no i nije imao veliki zna~aj.

Crta ispod izlo`enog Ukoliko se ispod svega izlo`enog podvu~e crta, mogu se, po zna~ewskim grupama, izdvojiti slede}i ritualni subjekti: Nevesta `ene, u ritualu najistaknutije Svekrva Mlado`ewa po prirodi stvari istaknuti, ali ih ritual stavqa u senku `ena Svekar 233 Slavka Grebenarova, Mladata bulka — lice s osoben status, u: Etnografski problemi na narodnata kultura, tom 5, Sofià 1998, 186. 234 Petko Hristov, Liminalnostta na àlovicata (`enata bezdetka) v bãlgarskata tradicià, u: Ethnoses and cultures on the Balkans , vol. 1, Sofia 2000, 254–267.

98

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Kum vodi~i kroz ceremoniju, svako sa svojim zadu`ewima i œpratwomŒ Stari svat Dever staraju se o mladoj i mlado`ewi œMlado`ewski momakŒ

* * * Na svadbi je zastupqen veliki broj poga~a (oko 17), koje imaju ~vrsto strukturirano mesto i ulogu. Za ve}inu, ritualni scenario nala`e komadawe i participaciju svih ~lanova zajednice. Ako se, u kontekstu agrarne kulture, uzme u obzir i œkravaj~eŒ u situ, pa samo sito sa svojim sadr`ajem (p{enica je obavezna), zatim ki}ewe sto`era ukoliko u brak stupa najmla|e dete, pri ~emu je udaja odnosno `enidba posledweg deteta izjedna~ena sa vr{idbom, a uz to i œkravajŒ koji se nosi porodiqi da bi dete lako zasnovalo bra~nu zajednicu, a donosilac imao bogatu `etvu — dobija se celovita poruka. Poga~e, wihovo komadawe, sito, œsetvaŒ (koju ~ini svekrva, ali i mlada pri ulasku u novi dom), `ito, sto`er, bra{no kroz koje provla~i burme stari svat, itd. asociraju plodnost, ra|awe, blagostawe, dobrobit. Poga~e sme da mesi iskqu~ivo osoba koja ima `ive roditeqe, a takav zahtev va`i i za druge postupke — ki}ewe sto`era, kapije i vrata ku}e, pomo} svekrvi oko sita i uvo|ewa neveste u ku}u, itd. Ako se tome doda i zastupqenost crvene boje, jasno je da ritual celim svojim tokom insistira na principu `ivota, plodnosti, plodotvornosti. Tokom putovawa izme|u utvr|enih pozicija u dru{tvenoj strukturi, u prelomnom i kriznom momentu, navedene poruke rituala moraju da se {aqu, primaju, razmewuju i potvr|uju vi{e puta, jer œmi ulazimo u obrede da bismo preneli kolektivne poruke sebi samimaŒ.235 Ritual ima svojih varijacija, ali ono {to se striktno podrazumeva pod obi~ajem mora se izvesti, prema re~ima in235

E. Li~, navedeno delo, 69.

99

ÇÇÇ. TRADICIJSKA SVADBA

formatora, œpo redŒ, bez ikakvih izmena ili odstupawa. Duboko se veruje da pona{awe svih u ritualu ima uticaja i na doga|aje izvan wega, prvenstveno na budu}i `ivot mladenaca.236

* * * Plodnost i `ivotvornost su univerzalne poruke svadbenog rituala, koje u tradicijskoj svadbi Vrawa i okoline imaju specifi~nu simbolizaciju. Za ra|awe je potrebno dvoje, ali na plodnost `ene ritual stavqa akcenat, {tavi{e, zaokupqen je wenom sposobno{}u ra|awa. Dve `ene su kqu~ni ritualni subjekti — jedna koja je potvrdila svoju plodnost i druga koja je na putu da to u~ini. One su u ritualu predstavqene kao bli`e prirodi — simbolika crvene boje u wihovim kostimima, zrnevqe p{enice (dakle, sirovo) koje bacaju iz sita, œblaga rakijaŒ... Mu{karci (svekar, tast, kum i stari svat) lome poga~e; oni ~ak nose poga~u i nevestinoj majci posle prve bra~ne no}i. Poga~a pripada kategoriji pe~enog, dakle, zgotovqenog i to pomo}u crepuqe, za to namewenog suda. Levi-Strosova distinkcija sirovo / zgotovqeno, pri ~emu je pretvarawe sirovog u zgotovqeno prelaz od prirode ka kulturi, ovde je sasvim primenqiva.237 @ena je prikazana kao bli`a prirodi, ali je tako|e sme{tena i u problemati~ni me|uprostor priroda — kultura (ona priprema poga~e), dok je mu{karac izjedna~en s kulturom.238

236 Na to ukazuje i D. Bandi}, Tabu u tradicionalnoj kulturi ..., 344. 237 Claude Lévi-Strauss, Kulinarski trokut, Kritika, sv. 4, Zagreb 1970, 168. 238 [eri Ortner, @ena spram mu{karca kao priroda spram kulture ?, u: Antro-

pologija `ene, Prosveta, Beograd 1983, 161–162 i daqe u radu.

Çç. SAVREMENA SVADBA

Analiza tradicijske svadbe je rekonstruktivna. Savremenu svadbu prou~avala sam neposrednim, u~esni~kim posmatrawem. Moj terenski rad je bio poku{aj da zahvatim deo reke koja te~e, jer se u periodu intenzivnih dru{tvenih promena i previrawa od 1990. do 2001. godine mewao i ritual — u wega su ulazili odre|eni elementi, modifikovali se, gubili, a neki ostajali u wemu kao konstitutivni. Savremeni ritual je poput osetqivog seizmografa registrovao i izra`avao dru{tvene potrese i procese. Na po~etku istra`ivanog perioda u ritual su ulazili elementi sa oznakom tradicije, ali se odnos prema wima mewao i pomerao tokom vremena. U radu je tradicijska svadba postavqena kao podloga u odnosu na koju se posmatra savremena svadba. Drugim re~ima, tradicijska svadba je tu da bi se boqe razumela savremena. Bio je neophodan podroban opis tradicijske svadbe jer analizirani elementi svoje puno zna~ewe dobijaju tek u {irokom spletu sa drugim elementima rituala. Ipak, zna~ewski potencijal tradicijske svadbe time nije iscrpqen, kao {to rad nema za ciq ni da pro~ita sve znakove unutar savremene svadbe. Pri~a o svadbi je, zapravo, pri~a o mnogo ~emu drugom — o porodi~nim i srodni~kim odnosima, o polo`aju `ene, religijskim uverewima, modi... Imaju}i u vidu kompleksnost svadbe, istra`ivawe je usmereno na to da je sagleda u svetlu povratka tradiciji i promi{qawa identiteta. Izme|u tradicijske i savremene svadbe ne povla~e se paralele istog / razli~itog, jer se kontekst duboko izmenio. I oni postupci koji se na savremenim svadbama formalno izvode na isti na~in, nemaju isto zna~ewe zbog izmewenog konteksta. Tekst rituala mo`e ostati isti, ali on nema zna~ewe sam po sebi, istrgnut i nezavisan, ve} iskqu~ivo unutar sveobuhvatnog konteksta.239 Prou~avawe savremene svadbe nau~no relevantnim i aktuelnim ~ini upravo wena osetqivost na promene u kontekstu. 239

D. Cannadine, navedeno delo, 105.

102

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Na~in na koji stariji informatori obja{wavaju odre|ene ritualne postupke i kako to ~ine protagonisti savremenih svadbi — duboko je razli~it. U pro{losti je bilo lokalnih varijanata i specifi~nosti, iznimnih slu~ajeva, ali je postojao jasan model i akteri su nastojali, u skladu sa mogu}nostima, da se modela pridr`avaju. Dana{wa svadba se osmi{qava, re`ira. Iz bogatog repertoara ritualnih postupaka, koji su akterima na raspolagawu (kako starih vrawskih, tako i iz drugih krajeva Srbije usvojenih posredstvom medija240, ali i zapadnih, vi|enih u holivudskim filmovima), svadba se svesno komponuje u skladu sa vrednostima koje se `ele ista}i. Za svaku ta~ku u ritualnom procesu svadbe postoji veliki broj postupaka koji se mogu primeniti. Akteri se dogovaraju, raspravqaju oko toga kako svadba treba da izgleda, pri ~emu svako ima svoju predstavu kakav je œpraviŒ obi~aj i da li su i kakva su odstupawa mogu}a. Kako mi je jedna svekrva ilustrativno objasnila — ona je rado i{la na mnoge svadbe, posmatrala je obi~aje (œoduvek sam volela obi~ajiŒ) i ono {to bi joj se dopalo, {to je lepo izgledalo, pamtila je, nameravaju}i da to primeni na svadbama svojih sinova. Naj~e{}e se uzimaju oni postupci koji su vizuelno atraktivni, a u izvo|ewu im se dodaju nove nijanse dramskog i zabavnog. Protagonisti savremenih svadbi raspituju se i kod starijih, a ~esto se neka lokalna varijanta iz drugog kraja ju`ne Srbije name}e kao œpravo starinskoŒ.

* * * Qubav mladih je pretpostavka wihove veze, ~esto vi{egodi{we, ali stav prema svadbi i na~in wene organizacije pokazuje da je brak i danas, u velikoj meri, institucija kojom se obezbe|uje kontinuitet i reprodukcija porodice, kao i srodni~ki odnos izme|u mladine i mlado`ewine porodice.241 I danas, premda kroz {alu, vodi se ra~una o tome da deca ulaze u brak po redosledu ra|awa. Onaj koji presko~i red utvr|en ra|a240 241

Na ovo ukazuje i N. Panteli}, Nasle|e i savremenost..., 106. Videti napomenu br. 135.

103

Çç. SAVREMENA SVADBA

wem, starijem obi~no kupuje neki poklon, prema re~ima informatora, œobi~aja radiŒ.242 Kada se donese odluka o stupawu u brak, mladi organizuju upoznavawe roditeqa koje se naziva dogovor. Momkovi roditeqi, zajedno s wim, odlaze u devoj~inu ku}u. Tom prilikom nose neki simboli~an dar (cve}e, bomboweru...). Roditeqi se u prisustvu mladih dogovaraju o danu veridbe i svadbe, broju zvanica i sl. U selima (u gradu sasvim sporadi~no) i danas postoji odbegavawe devojke.243 Tada momkovi roditeqi, obi~no ve} sutradan, odlaze na mirbu kod devoj~inih. Ukoliko je do{lo do odbegavawa devojke i mirbe, veridba izostaje, ali se svadba naj~e{}e organizuje na uobi~ajeni na~in. Savremenu svadbu sa~iwavaju segmenati: veridba, svadba, prva poseta mladinih roditeqa k}eri i prijateqima i Mladenci. Svaka svadba je celina organizovana na svoj na~in, a wihov zajedni~ki imeniteq je potreba da se uspostavi veza sa, na razli~ite na~ine shva}enom, tradicijom. Povratak tradiciji ima {iroku paletu svojih manifestacija i ne zahvata iste komponente na svim svadbama. Mnoge svadbe su dugo planirane i pripremane da bi bile izvedene u tradicionalnom kqu~u, ali je za sve, pa i one sasvim œobi~neŒ, karakteristi~no dodavawe, makar u nekom detaqu, atributa tradicionalnog. U izlagawu se vodi ra~una o razlici izme|u œobi~nihŒ svadbi i onih na kojima su œispo{tovani svi stari obi~ajiŒ.

Veridba Ovaj segment rituala podrazumeva prosidbu devojke, œprijateqeweŒ — uspostavqawe srodni~kog odnosa izme|u dveju porodica, darivawe, sve~anu gozbu i veseqe. Veridba se odr`ava iskqu~ivo u devoj~inoj ku}i. 242 Na jednoj svadbi u Vrawu, iz `eqe da se œispo{tuje tradicijaŒ, mlado`ewa je svom starijem bratu blizancu kupio cipele. 243 U takvoj situaciji mladi}, obi~no posle ve~erweg izlaska, dovede devojku u ku}u roditeqa, œza stalnoŒ, sa wihovom saglasno{}u ili bez we. I danas se za devojku koja je tako postupila ka`e œzavela seŒ.

104

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Veridbi mogu prisustvovati samo ~lanovi dveju porodica, ali obi~no je broj prisutnih s jedne i druge strane znatno ve}i — od 20 do 40 osoba. Na nekim veridbama je prisutnih ~ak i vi{e od 80, pa devoj~ini roditeqi iznajmquju {atru. Ukoliko je mawi broj prisutnih, veridba kra}e traje i procedura je jednostavnija. Veridbe s ve}im brojem zvanica osmi{qavaju se u tradicionalnom duhu i obavezno se snimaju kamerom. Neposredno pre polaska devojci momkovi srodnici se okupqaju u wegovoj ku}i, a tu su i svira~i. Svekrva vodi kolo dr`e}i poga~u pripremqenu za ~in œprijateqewaŒ. Poga~a je uvijena u celofan, ~iji su krajevi skupqeni i na vrhu uvezani ma{nom. Ispred devoj~ine ku}e, svekrva opet s poga~om vodi kolo i igraju}i, momkovi prilaze budu}im prijateqima i pozdravqaju se s wima. Devojka se s mladi}em i wegovim srodnicima mo`e pozdraviti kada oni u|u u ku}u i prisustvovati prosidbi, ali mo`e biti i u posebnoj prostoriji, gde }e mladi}, s buketom cve}a, u}i da je pozove, nakon {to ju je wegov otac isprosio od wenog oca. Veridba obi~no po~iwe uve~e oko 21 ~as. Najpre se kratko, neobavezno razgovara, a onda momkov otac ustaje i saop{tava razlog dolaska (tom prilikom mo`e odr`ati i ~itav govor), a devoj~in otac daje svoju saglasnost. Retko se de{ava da mladi} sam prosi devojku. Na jednoj veridbi je nastala neugodna situacija kada se mladi} obratio budu}em tastu i zaprosio devojku, a ovaj je odgovorio da o~ekuje da to u~ini wegov otac, i da bi oni, kao o~evi, trebalo o tome da se dogovore. Kada je prosidba uspe{no zavr{ena, momak devojku œkitiŒ zlatnim nakitom. Svekrva joj predaje svoj poklon uvijen u sjajnu, ukrasnu hartiju — sve~aniji kostim, ta{nu, sobne papu~e i sitnije odevne predmete. Svekar je u obavezi da devojci da vredniju deviznu nov~anicu. Prema po`eqnom redu, svekar ili mladi} sa ostalim nakitom devojci daje i dukat ili dublu244. To je porodi~na sacra, koja se ne otu|uje, ve} podrazumeva preno{ewe s generacije na generaciju i, samim tim, ima jaku mo} obavezivawa. Ispro{enoj devojci se to daje kao priznawe da je primqena i prihva}ena u porodici. Time se ona obavezuje na ~uvawe poro244

Videti napomenu br. 147.

Çç. SAVREMENA SVADBA

105

di~nih vrednosti, ra|awe potomstva, prvenstveno mu{kog, ~ime }e obezbediti wihov daqi prenos na genealo{kom stablu. Odmah u po~etku status ispro{ene devojke implicira budu}i po`eqni status majke, ~uvarice porodi~nih vrednosti i tradicije. Devojka ponosno nosi dobijeni dukat ili dublu na ogrlici. Pred javno{}u je to stvar presti`a, jer momkova porodica time dobija status onih koji imaju nasle|ene vrednosti i porodi~nu tradiciju. Devojci svi prisutni ~estitaju i predaju joj sitne darove (kozmetiku i sl.). Devojka se povla~i da bi obukla œwihovuŒ, od svekrve dobijenu ode}u, ~ime wen novi status postaje evidentan. Na nekim veridbama devojka svekrvi stavqa crveni cvet u kosu, pa, na taj na~in, jedna drugu, jo{ pre svadbe, uvode u novi status. Potom devojka daruje mlado`ewu i ~lanove wegove porodice, a oni joj, kao uzdarje, daju novac. Devoj~ini darovi (}ebad, posteqina, ko{uqe, pe{kiri...) industrijske su proizvodwe, uvijeni u sjajnu, ukrasnu hartiju i sa ma{nom. Majke `enske dece, mnogo godina pre nego {to im k}eri budu zrele za brak, pripremaju darove, da bi uo~i veridbe i svadbe, kada su tro{kovi veliki, kupile samo ono {to treba kupiti u odgovaraju}oj veli~ini. Danas se smatra da je za darove odgovorna mladina majka, ~ak se eksplicitno ka`e da je wena du`nost da ih pripremi, i oni figuriraju kao ne{to {to je dobijeno od we, a devojka ih samo predaje. Momkovi su u ku}u devojke doneli poga~u, rakiju, vino i tortu da bi se œprijateqiliŒ. Problem, me|utim, nastaje oko toga kako bi ta~no trebalo postupiti s navedenim rekvizitima. Jedni smatraju da bi trebalo najpre razmeniti rakiju i vino, pa onda lomiti poga~e, dok, prema drugima, poga~e idu pre pi}a. Uz to, prema nekim mi{qewima, rakija i vino se razmewuju samo uzajamnim otpijawem iz fla{a jednog i drugog prijateqa, dok drugi insistiraju na tome da je potrebno da svekar ostavi svoju rakiju i vino u tastovoj ku}i, a ponese wegovu. ^esto nastane zbrka, jer se radi o detaqima koji nisu unapred mogli da budu dogovoreni. Svi znaju, ili se raspitaju uo~i veridbe, {ta je za œprijateqeweŒ potrebno pripremiti, ali precizan na~in kako }e se to izvesti obi~no nametne onaj kome je stalo da se œistera obi~ajŒ, a sebe predstavi za dobrog poznavaoca.

106

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Prilikom lomqewa poga~a nastaje ~itava pri~a. Svima je poznato da se poga~e stavqaju jedna preko druge, ali problem predstavqa wihov raspored. U pro{losti, u svim momentima œprijateqewaŒ, uvek se doma}inova poga~a stavqala odozgo i prva se lomila. Mnogi to i danas znaju i o tome vode ra~una, jer raspored poga~a izra`ava statusni odnos dveju strana. Jedna svekrva je to ovako formulisala: œNa veridbi je poga~a prijateqa — tasta odozgo. Dok ne uzmemo devojku, mi smo ispod wega. On je gazdaŒ. Neki smatraju da pravila ne postoje. Jedna svekrva mi je ispri~ala da se, eto, bez razloga, prijateq na veridbi naqutio zbog toga {to su oni svoju poga~u stavili preko wihove, a {to je, po wenom mi{qewu, sasvim svejedno. U nekim slu~ajevima se insistira na tome da uvek œmu{kaŒ poga~a, dakle, ona koju su doneli momkovi roditeqi, ide odozgo i lomi se prva. Novi problem nastaje zbog na~ina na koji se poga~e lome. Uglavnom prijateqi uhvate poga~u jedan s jedne, drugi sa druge strane, malo je podignu, pa je zajedno okre}u udesno vi{e puta, a onda je prelome napola. Polovine prelomqene poga~e podi`u, qube, sastavqaju da na~ine celinu, pa opet odvajaju, podi`u, qube — sve to po tri puta (videti sliku 6). Onda se prijateqi poqube i razmene komade. Neki moji sagovornici, protagonisti savremenih svadbi, tvrdili su da se prelomqeni hleb obavezno qubi i da tu nema nikakvih dilema. Stariji informatori, ven~ani pre Drugog svetskog rata, obja{wavali su mi, pak, da se hleb qubi samo na slavi, i da su se na svadbama u pro{losti poga~e jednostavno lomile napola, bez okretawa i sastavqawa prelomqenih polovina. Protagonisti savremenih svadbi, koji su sebe predstavqali kao poznavaoce tradicije, u razgovoru su mi obja{wavali detaqe, na primer, da se poga~a lomi ka unutra, ili da se lomi ka spoqa, insistiraju}i na œpravomŒ obi~aju. U nekim situacijama, kada prijateqi okre}u poga~u, pridru`uju im se i supruge. Od prelomqenih poga~a, svi prisutni pojedu po par~e, i na taj na~in, participacijom, bivaju objediweni, utvr|uju}i time novouspostavqeni odnos. Nova dilema nastaje oko toga da li momkovi pri polasku vra}aju deo samo svoje poga~e ili i poga~e prijateqa. Torta se slu`i na kraju gozbe, a jedan wen deo momkovi vra}aju svojoj ku}i. Zahtev da poga~e koje su u funkciji œprijateqewaŒ ili one koje

Çç. SAVREMENA SVADBA

107

imaju drugu simboli~ku funkciju na svadbi, mora da priprema iskqu~ivo osoba koja ima `ive roditeqe modifikovan je, pa je sada dovoqno da takva osoba samo zapo~ne me{ewe. U svim sekvencama postupka œprijateqewaŒ, svekar i tast se krste vi{e puta, govore}i: œNeka je sre}no prijateqstvo!Œ, œDa smo svi `ivi i zdravi!Œ, pri ~emu akcenat stavqaju na kolektiv, a ne na mladence. Svi prisutni ~estitaju jedni drugima novouspostavqeni odnos, a tom prilikom peva se novokomponovana pesma, ~iji refren glasi: œPrijo moja, kako }emo? / Prijatequ, lako }emo / Prijo, samo ka`i / Prijatequ, va`iŒ. Ova pesma je veoma omiqena i peva se vi{e puta i na svadbi. Redosled postupaka na veridbi nije ~vrsto strukturiran. œPrijateqeweŒ mo`e da se obavi posle prosidbe, a da razmena darova usledi nakon toga. Postupci mogu da idu neposredno jedan za drugim, ali me|u wima mogu biti i kra}e ili du`e pauze veseqa. U nekim slu~ajevima smatra se da bi sve trebalo zavr{iti pre pono}i, a tek posle we oti}i iz devoj~ine ku}e. ^e{}e se (naro~ito ako je na veridbi mnogo zvanica, bez obzira da li se ritualni postupci œprijateqewaŒ i razmene darova obavqaju pre pono}i ili posle we), ~eka da svane, jer, kako su mi obja{wavali, œtakva je stara tradicijaŒ. Tokom no}i, sve do zore, igra se, peva, slu`i hranom i pi}em. U zoru svi izlaze i igraju ispred ku}e. Tom prilikom mo`e i da se puca (œtri puta pu{ka mora da pukneŒ), ako to ve} nije u~iweno neposredno posle prosidbe. Time se nastala promena obznawuje javnosti. U posmatranom periodu utvr|ena je praksa da nakon veridbe momkovi povedu sa sobom ispro{enu devojku. Na rastanku od svojih devojka se sa svima qubi i pla~e, a oni joj daju novac i izra`avaju najboqe `eqe. Ona vodi sna {ki no ko lo , a onda odlazi svekrovoj ku}i, {to je pra}eno zvukom automobilskih sirena kojima se ozna~ava granica245 — kraj zna~ajne etape u procesu separacije. Informatori su obja{wavali da zora mora da se sa~eka, jer œsna{ka se u dan vodiŒ. U novi dom, mlada ulazi nose}i hleb i vodu koje joj daje svekrva. Posle celono}nog veseqa, svi se odmaraju, a popodne se pozivaju prijateqi i susedi œna kr~muŒ, koja se prire|uje i u devoj~inom domu. 245

E. Li~, navedeno delo, 95.

108

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

U svadbenom ritualu faze obreda prelaza ~esto su ispremetane, a u pojedinim momentima teku uporedo. Sna{kino kolo je opro{tajno, separaciono, za razliku od tradicijske svadbe, kada je nevesta svoje kolo igrala u dvori{tu mlado`ewine ku}e, vezuju}i se na taj na~in za wu. Nevesta sada, u jednom istom trenutku, do`ivqava separaciju od prethodnog statusa i agregaciju u novi status, ne prolaze}i kroz liminalnu fazu. Ali, agregacija nije potpuna — nevesta }e se vratiti roditeqskoj ku}i, i na samoj svadbi ponovo pro`iveti separaciju, proputovati kroz liminalnost, i onda tek zadobiti zaokru`en status supruge i snahe. Opet, sam boravak neveste u novom domu u periodu od veridbe do svadbe mo`e se okarakterisati kao svojevrsna liminalnost, uokvirena agregacijskim elementima (novi dom). Ovakav put prolaze i oni koji su s wom u odnosnim vezama. Elementi sa oznakom œtradicionalnoŒ na veridbi se izvode nategnuto, ose}a se nepoznavawe pravila i otu|en odnos prema wima. Ritualni postupci se uslo`wavaju, dodaju im se prelivi dramskog i dekorativnog. Akteri se pozivaju na tradiciju u razmi{qawima o tome da li bi sve ritualne radwe trebalo obaviti pre pono}i ili ne, da li ~ekati zoru ili ne, a u pro{losti i ugovor i ispit, ~iji pojedini elementi ~ine sadr`aj veridbe, izgledali su sasvim druga~ije. Ni na ugovoru, ni na ispitu zora se nije ~ekala, i naro~ito, devojka se, izuzev u slu~ajevima otmice ili odbegavawa, pre ven~awa u crkvi nije dovodila u ku}u. Roditeqi mladenaca, sredwa generacija informatora, okvirno znaju {ta je ni{an, ugovor i ispit, ali, bez obzira na to, predstavqaju neke postupke i elemente kao œpraveŒ tradicionalne, iako ih u pro{losti, u tom obliku, nije bilo.

Pozivawe svatova I danas se na svadbu prvo poziva kum. U periodu socijalizma, trajnost kumstva, wegova bitna karakteristika, dovedena je u pitawe.246 Informatori su, me|utim, govorili da imaju œstaro kumstvoŒ. Kolika je starost wihovog kumstva, nisu ta~no mogli da odrede. œStaro kumstvoŒ predstavqa idealni obrazac 246

R. D. Raki}, Kumstvo u pravoslavnih jugoslovena..., 113.

109

Çç. SAVREMENA SVADBA

— u naprslinama ispri~anog jasno se videlo da kod mnogih kumstvo datira od gra|anskog ven~awa roditeqa mladenaca. Kum se poziva s poga~om i rakijom. Ovakav postupak je u selima uglavnom zadr`ao kontinuitet, a u gradu o`ivqava na po~etku ispitivanog perioda i ostaje u ritualu kao konstitutivni elemenat. Akterima je uglavnom dobro poznato na koji na~in se kumu upu}uje poziv, ko mo`e da lomi poga~u i sl. De{ava se i da kum sam ka`e, u prilici kada mu kuma{ini najavquju dolazak, da `eli da ga pozovu na tradicionalan na~in — sa poga~om. U svetlu povratka tradiciji, uloga starog svata je posebno zanimqiva. Stari svat je obi~no mlado`ewin ujak ili srodnik s maj~ine strane. On mo`e biti i prijateq mlado`ewinih roditeqa ili samog mlado`ewe. Sasvim retko je, iskqu~ivo iz ekonomskih razloga, to osoba s devoj~ine strane. On mo`e, ali ne mora, biti o`ewen. Mnoge specifi~nosti wegove uloge, kao i na~in pozivawa (s poga~om i rakijom), ulaze u ritual na po~etku istra`ivanog perioda (kako u gradu, tako i u selima) i, s podjednakom zastupqeno{}u, ostaju u wemu sve vreme tokom istra`ivawa. Prilikom pozivawa starog svata, s obzirom na to da on rukovodi svadbom, ugovaraju se, prema re~ima mojih sagovornika, œsvi obi~ajiŒ. Stari svat ka`e doma}inima koje }e obi~aje on na kraju svadbe œizvoditiŒ i {ta je potrebno da mu oni pripreme. Jedna svekrva, koja je sebe predstavila kao dobrog poznavaoca tradicije, ovom prilikom je rekla starom svatu: œU starom stilu pravimo svadbu. Kako smo po~eli, tako }emo i da zavr{imoŒ. Ostale svatove poziva svekar sa od{tampanom pozivnicom i fla{om rakije. Isto tako postupa i devoj~in otac.

Uo~i svadbe Od veridbe do svadbe obi~no pro|e dva-tri meseca. U ovom periodu obe porodice se intenzivno pripremaju za svadbeno veseqe. O~evi mladenaca ugovaraju zakup restorana ili {atre. Mladi biraju prigodnu ode}u, u ~emu svekrva aktivno u~estvuje i, po pravilu, daje kona~nu re~ i pla}a.

110

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Iako se miraz od devojke eksplicitno ne tra`i, a i sama re~ je sve mawe u upotrebi, o~ekuje se da weni roditeqi uo~i svadbe opreme spava}u sobu ili kupe neki komad name{taja, a uz to daju i œmekane stvariŒ, kako se danas nazivaju tekstilni predmeti za doma}instvo koje donosi mlada. Ukoliko devojka ne donese u novi dom bar deo onog {to je dru{tveno propisano, svekrva }e joj to prebaciti ve} prilikom prvih nesuglasica. U pripremama za svadbu devojka u novom domu u~estvuje kao ~lan porodice. Dan pre svadbe, u pratwi verenika, ona se vra}a roditeqskoj ku}i. Ukoliko je devojka posle veridbe ostala u ku}i roditeqa, dan uo~i svadbe pose}uje je verenik i donosi joj ven~anicu. Uve~e joj dolaze drugarice na devoja~ko ve~e. Mlado`ewa svoje posledwe moma~ko ve~e proslavqa u kafi}u sa drugovima, iskqu~ivo neo`ewenim mu{karcima.

Svadba Svadba se prire|uje u subotu ili u nedequ. Najve}i broj svadbi je u prole}e i leto, jer se radi o ritualu koji se dugo planira i priprema, pa se vodi ra~una o vremenskim prilikama. Elemenat koji je u selima, premda sporadi~no, zadr`ao kontinuitet, a u gradu predstavqa o`ivqenu tradiciju jeste ki}ewe s t o ` e r a — u gradskim uslovima, duga~kog {tapa pri~vr{}enog za granu nekog stabla (videti sliku 7). Iako se upotrebqava re~ sto`er, radi se, zapravo, o wegovoj simulaciji, a analogija sa `etvom (zavr{en posao oko `ita = zavr{en roditeqski posao) sasvim je izgubqena.247 Na dan svadbe, ujutru i pre podne, i u mladinoj i u mlado`ewinoj ku}i okupqaju se srodnici, bliski prijateqi i susedi. U mladinoj ku}i ubrzano se zavr{avaju poslovi vezani za do~ek prijateqa. Svadba, u punom smislu re~i, zapo~iwe u mlado`ewinoj ku}i. Ispred ku}e svekar sa mlado`ewom i œmlado`ewskim momkomŒ do~ekuje svatove i svira~e nude}i ih rakijom. œMlado `ew ski momak Œ, zna~ajni ritualni subjekt, mlado`ewin je pratilac i pomo}nik, wegov blizak drug, koji, uz to, mora bi247

Videti napomenu br. 186.

Çç. SAVREMENA SVADBA

111

ti i neo`ewen. Protagonistima savremenih svadbi uop{te nije poznata ~iwenica da je pre Drugog svetskog rata œmlado`ewski momakŒ mogao biti iskqu~ivo o`ewen ~ovek, sa iskustvom koje mlado`ewi, obi~no veoma mladom, nedostaje (on je i u~estvovao u svo|ewu mladenaca). Sadr`aj wegove uloge danas se iscrpquje odvo|ewem mlade iz roditeqskog doma. Atribut œmlado`ewskog momkaŒ je œkondir~eŒ sa zasla|enom rakijom, naki}eno raznobojnim plasti~nim trakama, ma{nicama i perlama da bude {to upadqivije (videti sliku 8). Mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ imaju na reveru, sa leve strane (status neo`ewenih), prika~ene bele ve{ta~ke cvetove, kupqene zajedno sa mladinom ven~anicom i prigodnim ukrasima. U nevestinoj ku}i, mlado`ewi }e, kao oznaku promene statusa, isti takav cvet staviti i na desnu stranu. Svatove koji pristi`u dve devojke ozna~avaju kao u~esnike rituala, stavqaju}i im na revere (na levu ili desnu stranu, u zavisnosti od wihovog bra~nog statusa) ukrase u vidu cve}a, na~iwene od ukrasnih plasti~nih ili papirnih traka, za {ta oni daju novac simboli~ne vrednosti. Tim cvetovima se ozna~ava da su oni pre{li prostornu, ujedno i metafori~ku granicu — kapiju ili ulazna vrata ku}e (koja su, tako|e, ukra{ena — obele`ena upletenim trakama i ma{nama) i u{li u domen rituala, izdvojene realnosti, koja ima svoja, specifi~na pravila. Svatovi koji dolaze u ku}u obi~no su, mawe ili vi{e, zahva}eni nastalom promenom u socijalnoj strukturi. Prijateqi i kolege sa posla roditeqa ili mladenaca dolaze pravo u Op{tinu ili restoran i ne dobijaju cvet, oznaku ritualne, a zapravo dru{tvene pripadnosti zajednici u kojoj je pregrupisavawe u toku. Ve{ta~ki cvetovi, naj~e{}e u obliku ma{nica na reverima svatova, na kapiji i vratima ku}e, na sudovima koji imaju ritualnu funkciju (œkondir~eŒ, fla{e s rakijom kojom se do~ekuju svatovi), potpuno potiskuju sve`e, prirodno cve}e. Akteri svadbi smatraju da su ovakvi cvetovi prakti~niji jer mogu ranije da se nabave, a deluju interesantnije od prirodnih i ostaju svatovima kao uspomena sa odre|ene svadbe. ^ak i leti, kada je sve`e cve}e na dohvatu ruke, koristi se ve{ta~ko sa obrazlo`ewem da po vru}ini prirodno cve}e odmah uvene i deluje ru`no, dok plastificirano ukra{ava ritual sve vreme

112

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

wegovog trajawa. Sve je to simulacija trajawa i svojevrstan paradoks — ve{ta~ki, be`ivotni cvetovi ve~no traju, za razliku od pravog, nepatvorenog cve}a koje, istrgnuto iz svog stabla, ima prolazan vek. Navedeni elementi povezani sa drugim, semanti~ki sli~nim elementima, o kojima }e biti vi{e re~i u daqem tekstu, ~ine deo zna~ewskog jezgra savremenog svadbenog rituala. Kada se okupe srodnici, a pre dolaska kuma i starog svata, svekrva œzaigrujeŒ, tj. otvara svadbu svojim, sve kr vi nim ko lom. Svoje kolo ona igra ujutru, jer se zasevka u dana{we vreme ne prire|uje, a i sam termin je gotovo izgubqen. O`ivqavawe tradicije ima {iroku lepezu svojih ostvarewa, ali je prevashodno izra`eno posredstvom uloge svekrve, koja }e biti detaqnije razmotrena. Tokom terenskog rada qudi su me ~esto upu}ivali na neku odre|enu osobu koja œzna obi~ajeŒ re~enicom: œOna to sve zna, bila je svekrvaŒ. Dakle, ako je neka `ena bila svekrva (to se ka`e u pro{lom vremenu, jer se misli na trenutak kada je ona na svadbi promovisana u taj status) podrazumeva se da je, samim tim, ritualno posve}ena i da ima neka znawa koja drugi qudi, na primer, `ena koja je ta{ta, nemaju. Mnoge svekrve su mi same govorile: œJa sam sve izre`iralaŒ, ili su me mladenci upu}ivali na wu kao najpozvaniju da govori o svadbi. Svekrve bi u razgovoru rekle da su se uo~i svadbe bri`qivo raspitale kod starijih ro|aka ili susetki, a neke su tvrdile da su œu~ile obi~ajeŒ od malena, jer, kako se jedna od wih izrazila: œSvadbe su me oduvek odu{evqavaleŒ. Mnoge svekrve su mi pri~ale da su jo{ na poro|aju, saznav{i da su rodile mu{ko dete, sebe videle kako igraju svekrvino kolo, ili, da ih je muzika svekrvinog kola uvek uzbu|ivala, jer bi onda sebe zami{qale kako igraju sa sitom. Jedna od mojih sagovornica je rekla: œToliko sam volela da zaigram. Srce mi treperiŒ. U trenutku kada mi je jedna svekrva pri~ala o tome, wen mu` je dodao da su oni svadbu, koju mladi nisu `eleli, organizovali 1993. godine, za vreme hiperinflacije, samo zbog toga œda bi ona bila svekrvaŒ. Za dana{we svekrve dru{tvena promocija — agregacija u taj status putem svadbe veoma je zna~ajna i one na tome naro~ito

Çç. SAVREMENA SVADBA

113

insistiraju.248 Zanimqivo je, me|utim, da upravo svekrva, osim svog kola, ~vrsto strukturiranog, koje igra sa sitom u ruci otvaraju}i svadbeno veseqe, u grani~nim ritualnim momentima — ispred svoje ku}e neposredno pre polaska na veridbu i dva puta ispred mladine ku}e (pre ulaska u wu na veridbi i na svadbi) — vodi kolo sa poga~om u ruci. Ona, zapravo, na savremenoj svadbi ima vi{e svojih kola — wena agregacija u novi status se u vi{e navrata potvr|uje i nagla{ava. Svekrva izlazi iz ku}e, a devojka koja ima `ive roditeqe (o tome se vodi ra~una) predaje joj sito. Svekrva se krsti i sa sitom u ruci po~iwe da igra. U situ je p{enica obavezna, a tu su i bombone, {e}er u kocki, sitan novac, vrednija devizna nov~anica, œkravaj~eŒ ve} sasvim retko. Sito je pokriveno belim kuki~anim miqeom, a ukra{eno papirnim i plasti~nim trakama i ma{nicama. Razli~ita su mi{qewa o tome kakav je œpraviŒ obi~aj u postupawu sa sadr`ajem sita. Prema nekim mi{qewima, svekrva kolom mora na~initi tri kruga i sadr`aj iz sita tri puta izbacivati. Drugi, pak, smatraju da nije bitan broj krugova, ve} broj izbacivawa sadr`aja iz sita. Jedna svekrva, koja je sebe predstavila kao dobrog poznavaoca tradicije, tvrdila je da svekrva samo igra sa sitom, ali ne baca ni{ta, ve} to ~ini nevesta pre uvo|ewa u ku}u. Na jednoj svadbi prire|enoj, prema re~ima svekrve, œu starom stiluŒ, ona je igrala sa sitom izbaciv{i sav wegov sadr`aj. Prema wenom mi{qewu, svekrva bi onda trebalo da baci sito na krov (œda sve ide u visinu, da wena deca napredujuŒ), ali, s obzirom na to da je ku}a 248 Koliko je na ispitivanom podru~ju za `enu zna~ajna promocija u status svekrve, ilustrativno pokazuje tu`balica zabele`ena u selu Ranutovcu, u neposrednoj okolini Vrawa. Jedna starija `ena, na sahrani svog mu`a 1998. godine, tu`ila je i za davno preminulom snahom:

œStojno, mori Stojno, oti{la si mlada, i nesi do~ekala da bidne{ svekrva. Nesi, mori, kolo pred ku}u povela, nesi prijateqa srela, nesi snaju videla, nesi sito u ruke uzela...Œ Mom~ilo Zlatanovi}, Tu`balica u ju`noj Srbiji, Etnokulturolo{ki zbornik V, Svrqig 1999, 105.

114

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

trospratna, sito je umesto we bacio mlado`ewa. Ona, dakle, smatra da mlada nema nikakve veze sa sitom. Na jednoj svadbi, tako|e osmi{qenoj u tradicionalnom duhu, svekrva je igrala tri kruga — prvi krug sa sitom, tri puta izbacuju}i sadr`aj, drugi krug s œkondir~etomŒ rakije, koje pripada œmlado`ewskom momkuŒ, i tre}i krug s platnenim pe{kirom, na kome je ura|en vez na {iva}oj ma{ini, a {to je ona, specijalno za tu priliku, naru~ila. Jedna od svekrva, mojih sagovornica, nije iz sita izbacivala sadr`aj, ve} je to, umesto we, u~inila ro|aka, mlada devojka koja ima `ive roditeqe. Ovaj ritualni postupak pokazuje bezbrojne varijacije i predstavqa me{avinu lokalnih specifi~nosti i potrebe za œspoqa{wimŒ, dekorativnim i dramskim efektima. Upravo u insistirawu na œpravomŒ obi~aju i detaqima, u odsustvu spontanosti, ose}a se otu|en odnos aktera rituala prema tradiciji i potvr|uje postavka da je ona prevashodno stvar interpretacije249. Svekrva je naj~e{}e odevena u haqinu ili komplet crvene ili bordo boje. Crveni, prirodni cvet u kosi, sa desne strane, neizostavan je indikator statusa i one svekrve koja }e svoje kolo odigrati u haqini neke druge boje. Mnoge svekrve `ele da, kad otvaraju svadbu svojim kolom, budu odevene u alenu futu (videti slike 9 i 10). Iako ka`u da veoma po{tuju tradiciju, fute redovno pozajmquju. U posledwih trideset godina fute se ne izra|uju, a one fute koje su tada, u posledwem talasu, tkane i koje se danas susre}u znatno su kra}e i nisu œna dve strukeŒ ~ija je izrada slo`enija (slika 11, uporediti sa slikama 3 i 4). U dana{we vreme u svakodnevnim prilikama futu retko nose ~ak i starije `ene na selu. Alena futa je u pro{losti imala ritualnu funkciju — nosile su je svekrva i nevesta na svadbi. Danas alenu futu, ali i futu uop{te nosi samo svekrva — futa funkcioni{e kao wen simbol. Ona se kombinuje naj~e{}e s belom, industrijski vezenom ko{uqom, cipelama s visokom potpeticom i ~arapama koje imaju veliki procenat likre. Jedna od mojih informantkiwa je uz alenu futu nosila jelek i ko{uqu sa stilizovanim narodnim vezom, koje je pozajmila od folklornog dru{tva iz Ni{a. Pojedine svekrve za dan svadbe uspevaju da nabave i libade. Jedna od svekrva je libade pozajmila iz po249

B. Feintuch, Tradition, u: T. Barfield (ed.), navedeno delo, 471.

Çç. SAVREMENA SVADBA

115

zori{ta, ali joj veli~ina nije odgovarala. Re|e, mahom na selu, svekrva na glavi nosi maramu od markizeta (videti sliku 14). Evo kako su neke od wih objasnile svoju `equ da budu tako odevene: œTo je tradicija. Nekako mi sve~ano deluje k’d je svekrva takoj obu~enaŒ; œMislim si tradicionalno da obnovim. Po~elo je modernisti~ko. Vidim sve modernisti~ko. Mi sve po red smo praviliŒ; œStarovremsko je kao moderno s’d… U toj vreme (misli na pro{lost — prim. S. Z.) kao mnogo moderno je bilo vajkar futa, pa i ja s’d. Moja majka je nosila vajkar futu i bila mnogo modernaŒ. Kada sam ovu `enu pitala da li je futu nasledila od majke, ona je odgovorila da ju je pozajmila. Jedna svekrva je rekla: œJa sam htela da si nastavim tradicijuŒ i objasnila da je ko{uqu kupila na letovawu u Gr~koj, vi{e godina pre svadbe. Ko{uqa joj se dopala, jer je bila sa {irokim rukavima, ~ipkom i crvenim vezom (œTo mi je li~ilo na narodnu no{wuŒ), a to bi joj se uklopilo s futom kad jednog dana bude svekrva. A futu je za dan svadbe pozajmila od starije ro|ake. Jedna od svekrva, ro|ena u okolini Leskovca, a udata za Vrawanca, rekla je da su vrawski obi~aji veoma lepi, posebno svekrvino kolo. Wen mu` je bio veoma sre}an {to se ona odlu~ila da obu~e futu i uop{te {to je prihvatila vrawske obi~aje. I ona je futu pozajmila od starije ro|ake.250 Na savremenoj svadbi se, prema mojim ispitivawima, znatno ~e{}e nego u pro{losti pojavquju tri sve kr ve . De{ava se da budu i dve. Sve svekrve su odevene u alene fute, imaju crveni cvet u kosi, i svaka od wih igra svoje, svekrvino kolo (videti slike 12 i 13). U nekim slu~ajevima, sve tri igraju sa 250 Romi u Vrawu i Vrawskoj Bawi i danas prire|uju zasevku uo~i svadbe. Specifi~nost svekrvinog kola u romskoj svadbi jeste ta da u wemu mogu da igraju iskqu~ivo `ene i devojke, sve odevene na isti na~in — u Vrawu u {alvare, u Vrawskoj Bawi u fute. Kod Romkiwa su na ceni fute tamnoplave boje. Romkiwe ne nose futu u svakodnevnim prilikama; ona se smatra velikom vredno{}u koju doma}instvo poseduje i prenosi se s generacije na generaciju. U pro{losti, fute su otkupqivane od Srpkiwa, ali danas se te{ko nalaze. Romkiwe su za futu tamnoplave boje, izra|enu od vajkara, spremne da plate veoma visoku cenu — od 500 do 1000 nema~kih maraka (2001. godine). Od jedne svekrve Srpkiwe sam saznala da je ona 1993. godine pozajmila futu od Romkiwe da bi u woj odigrala svoje kolo. Op{irnije: Sanja Zlatanovi}, œZasevkaŒ u svadbi Roma, Kultura 103/104, Beograd 2002, 194–202.

116

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

sitom, ili samo œpravaŒ svekrva — mlado`ewina majka igra sa sitom, a druge dve s œkondir~etomŒ rakije. Jedna od mojih sagovornica mi je objasnila da je sa svoje dve jetrve tako igrala i kada je najstarija od wih `enila sina. Wihova najmla|a jetrva nema mu{ku decu, pa je tako i ona dobila mogu}nost œda bude svekrvaŒ. Prema wenom mi{qewu: œTo je stara tradicija. Jetrve su se ranije smatrale kao sve majke. I one su se i zvale majke, zato {to su ranije porodice `ivele na okupu, deobe nije bilo. Ranije se strina zvala, na primer, stara majka, ili majka i tako. Ra~una se kao sve majkeŒ. Stav da su u pro{losti qudi `iveli zajedno i slo`no u velikim porodicama je potka koja se provla~i kroz iskaze svih onih informatora koji se pozivaju na tradiciju. Jedna od svekrva mi je ispri~ala da se ona dogovorila sa sinom da pozove dve svoje ro|ake da budu tri sve kr ve , jer to œlepo izgledaŒ i to je œobi~aj od staro vreme za kasetuŒ, {to je, tako|e, mi{qewe mnogih, izra`eno na razli~ite na~ine. I na savremenoj svadbi svekrva i mlada su centralni ritualni subjekti i, kao takve, obele`ene ode}om. Crvena boja, bez obzira na to da li je svekrva u futi ili ne, weno je distinktivno obele`je. Mlada je u glamuroznoj beloj ven~anici, naj~e{}e od satena ili nekog sinteti~kog materijala. U kosi ima bele plastificirane ukrase u vidu cve}a, sa velom ili bez wega. U rukama nosi œbidermajerŒ — buket ve{ta~kog cve}a. Bez obzira na te`wu da svadba bude œu starinskom stiluŒ, niko nije smatrao da i mlada treba da nosi futu. Svekrvin i mladin kostim sna`no korespondiraju obrazuju}i opoziciju crveno / belo, koja konotira plodnost (ostvarenu / tek treba da se ostvari), ali emituju i druge poruke: svekrva / mlada = narodno, seqa~ko / urbano = doma}e / strano = na{e / tu|e = tradicionalno / moderno. Cvetovi, oznake wihovih statusa, obrazuju opoziciju prirodno / ve{ta~ko. Nije slu~ajno da je u ritualu samo svekrva ozna~ena prirodnim cvetom. Svekrva, kao majka sina, nosilac je i ~uvar tradicije251, potvr|enih vrednosti, a mlada unosi strane i remetila~ke uti251 Teza da su `ene u patrijarhalnom dru{tvu nosioci i ~uvari tradicije nije nova. Na primer, G. Kligman, navedeno delo, analizira ovaj problem u savremenoj Rumuniji.

Çç. SAVREMENA SVADBA

117

caje. Svekrvin autoritet danas se dovodi u pitawe, mladi te`e osamostaqewu i zbog toga ona ima potrebu da svoj autoritet istakne u ritualu i pove`e ga sa tradicijom, neupitnim i za{ti}enim pojmom, kao {to je i uloga majke neupitna i za{ti}ena. Simbole tradicije povezane sa svekrvinom ulogom ritual registruje jo{ 1990. godine i oni su, sa podjednakom u~estalo{}u, zastupqeni tokom perioda obuhva}enog istra`ivawem. Kada svekrva odigra svoje kolo, iz sita vadi deviznu nov~anicu252 koju daje svira~ima neposredno, ili je baca na zemqu. Svi prisutni joj prilaze i ~estitaju {to je œpostala svekrvaŒ. ^esto svira~i, uz posledwi takt, viknu: œNeka je sa sre}u, svekrvo!Œ ili œ@iva bila svekrva!Œ, i tako ~estitkom ozna~e kraj kola. Svekrvino kolo je u ritualu obavezno. Ukoliko mlado`ewa nema `ivu majku, zamewuje je neka starija ro|aka. Ovo kolo je deo rituala ~iji kontinuitet nije prekidan, ali mu se u ispitivanom periodu pridodaju novi elementi i zna~ewa sa atributom œtradicionalnoŒ. Posle svekrve kolo vodi svekar, pa ostali ~lanovi porodice (sestra ili brat mlado`ewin, baba, deda i sl.). Kolo obavezno vodi i mlado`ewa. Nakon toga, svi odlaze da na dogovorenom mestu, malo daqe od ku}e, œsretnuŒ starog svata, koji dolazi pre kuma. Na ~elu povorke su mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ. Da bi se izbegla situacija da stari svat, i kasnije kum, ~eka doma}ine, ve} da bi se inscenirao susret, stari svat i kum se neposredno pre polaska najave telefonom. Kada jedni drugima nai|u u susret, doma}ini s jedne strane i stari svat sa svojim gostima s druge strane, pribli`avaju se igraju}i s podignutim rukama i istaknutim rekvizitima koje nose. Svekar nosi fla{u rakije, kao i stari svat. Starosvatica nosi tortu. Neko iz œpratweŒ starog svata nosi poga~u, a dve osobe œmericuŒ, kako se naziva plitka, veoma {iroka korpa od pru}a u kojoj je dar za mladu i mlado`ewu (ko{uqa, spava}ica...). Sve to je uvijeno u celofan ili ukrasnu hartiju, zaki}eno ma{nicama i upletenim trakama. Glavni poklon starog svata, obi~no komad tzv. bele tehnike je, po pravilu, donet uo~i svadbe. Stari svat donosi i pe~eno pra252 Obi~no 100 nema~kih maraka, {to je u periodu duboke ekonomske krize devedesetih bila izuzetno velika suma.

118

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

se}e meso, ali se to prilikom susreta ne isti~e, ve} se ostavqa u kolima i nosi u restoran. Stari svat je prilikom susreta u obavezi da svira~ima da vredniju deviznu nov~anicu. On to obi~no ~ini tako {to je, kao u zanosu od veseqa, baca na zemqu. Kada se svi pozdrave, razmene izraze dobrodo{lice i dobrih `eqa, otpiju od rakija, onda zajedno, igraju}i, odlaze mlado`ewinoj ku}i (videti sliku 14). Starosvatica sa tortom ili poga~om u ruci vodi kolo u kome, sa donetim ritualnim rekvizitima, igraju svi koji su u œpratwiŒ. Zatim, na isti na~in, doma}ini (na ~elu su opet mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ) odlaze u susret kumu. Na nekim svadbama sa doma}inima ide i stari svat, dok na drugim on ostaje u ku}i, ~aste}i se hranom i pi}em. Kum sa œprikumcimaŒ, svojom œpratwomŒ, donosi iste ritualne rekvizite kao i stari svat: rakiju, poga~u, tortu i sitnije odevne predmete za mladu i mlado`ewu. Wegov glavni poklon je, tako|e, ne{to od tzv. bele tehnike. Poput starog svata, on je u obavezi da donese i pe~eno prase}e meso. U dvori{tu mlado`ewine ku}e kuma, sa tortom ili poga~om u ruci, vodi kolo, u kome, sa istaknutim rekvizitima, u~estvuje kumova œpratwaŒ. Posle toga postavqa se doru~ak, pa se kre}e mladinoj ku}i. Svekrva koja je odevena u futu, neposredno pre polaska obla~i standardnu, sve~aniju ode}u, s tim {to crveni cvet u kosi, osnovno obele`je svog statusa, zadr`ava. Retko, iskqu~ivo na selu, svekrva u futi ostaje sve vreme svadbe. Formira se kolona automobila, pri ~emu se ne vodi strogo ra~una o tome ko }e biti na ~elu. Mlado`ewu, a kasnije i mladu, vozi onaj ko na svadbi ima najluksuzniji automobil. Ovaj automobil je rasko{no oki}en velikim, belim plastificiranim ma{nama i trakama. Kada se krene, zvukom automobilskih sirena ozna~ava se granica253 — separacija od prethodnih statusa za pripadnike mlado`ewine strane. Re|e, svatovi po mladu mogu da idu i pe{ice. Na ~elu kolone je stari svat, mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ, a onda idu, prema zna~aju, ostali u~esnici. Na oko 7–8 svadbi u Vrawu, (u periodu od 1990. do 1998. godine, a kasnije }e to biti u~estalije) osmi{qenih u tradicio253

E. Li~, navedeno delo, 95.

119

Çç. SAVREMENA SVADBA

nalnom kqu~u, mladenci su vo`eni ~ezama sa upregnutim kowima. U jednom slu~aju, mladenci su vo`eni ko~ijama, poru~enim iz Ni{a. Kada se krene po mladu, u ~ezama su mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ, na ~ije mesto kasnije seda mlada, a ostali svatovi idu pe{ice. Ove svadbe su bile dugo planirane, s velikim brojem zvanica i razra|enim svim detaqima œpo{tovawa tradicijeŒ. Zanimqivo je da upravo na ovakvim svadbama, dve male devoj~ice, obu~ene i ukra{ene kao mlada, ili, pak, de~ak i devoj~ica kao mlada i mlado`ewa, sa mlado`ewine strane, imaju zadu`ewe da pridr`avaju œ{lepŒ na mladinoj haqini, po ugledu na zami{qeni, pri`eqkivani glamur filmskog sveta.

* * * Ispred mladine ku}e kolo vodi svekrva dr`e}i poga~u, pripremqenu za œprijateqeweŒ. Potom, igraju}i, mlado`ewini svatovi ulaze na kapiju, gde ih do~ekuje mladin otac s fla{om rakije. Pored mladinog oca je mladina majka, a zatim ostali srodnici, u zavisnosti od stepena srodstva i godina starosti. Prijateqe do~ekuju samo oni koji su po godinama stariji, tj. oni koji su ve} u braku. Prijateqi se pozdravqaju, izra`avaju najboqe `eqe i krste se vi{e puta. Na nekim svadbama, premda sporadi~no, mladini srodnici, insistiraju}i na tradiciji, tra`e od mlado`ewe da se kao mu{karac œpoka`eŒ i pu{kom sa~marom obori zaka~enu jabuku. U slu~ajevima koji su mi poznati, mlado`ewa taj zahtev nije mogao da ispuni, ali je situaciju spasavao wegov pomo}nik — œmlado`ewski momakŒ.254 Pucawe i skidawe jabuke na ulazu — granici, da bi se u{lo unutra i dospelo do devojke, s jasnom seksualnom simbolikom, u realnosti dru{tvenog konteksta: ratova, mobilizacije, epske retorike dr`avne televizije, itd. — pokazuje da se od mu{karca zahteva da se potvrdi kao ratnik. Postupak obarawa jabuke pucawem nije svojstven tradiciji vrawskog kraja, ve} je, pretpostavqam, u{ao posredstvom medija. 254 Na jednoj svadbi u Vrawu, s obzirom na to da je u bezuspe{nim poku{ajima potro{ena sva municija, œmlado`ewski momakŒ se, u skladu sa svojom ulogom mlado`ewinog pomo}nika, popeo uz drvo i skinuo jabuku.

120

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Dok svekrva vodi kolo ili dok se stariji na ulazu pozdravqaju, mlado`ewa sa svojim pomo}nikom, deverom, bra}om i drugovima brzo protr~ava (u nekim slu~ajevima ~ak i preska~e ogradu) da bi, {to pre, do{ao do mlade. Ona je sa drugaricama, koje je œ~uvajuŒ, u sobi ~ija su vrata zakqu~ana, a ispred wih je œkordonŒ wene bra}e i ro|aka. Mlado`ewa sa svojim pomaga~ima poku{ava da u|e, najpre lepim, poga|a se, pla}a... Devoj~ini tra`e jo{, ka`u: œZar na{a sestra tol’ko vredi?Œ Pla}awe je simboli~no, jer mlado`ewini nastoje da nekako prevare mladine i da u|u plativ{i {to je mogu}e mawe.255 ^esto se prekr{e postavqena pravila (prema re~ima informatora, poga|awe i pla}awe neveste izvodi se œobi~aja radiŒ) i primeni fizi~ka snaga, pa se najve}i broj incidenata na svadbama de{ava upravo u ovom momentu. Iako mlado`ewa na ovaj na~in nije ulazio kod mlade u periodu pro{losti koji je istra`ivawem rekonstruisan, ve} se dr`ao povu~eno i stidqivo, informatori ovaj postupak pripisuju tradiciji. Kako se izrazila jedna svekrva: œTo je ne{to od tursko ostalo. Ako ’o}e sna{ku, mora da plati, da je kupiŒ. U ~lanku lokalnih novina, uz opis incidenta nastalog ispred vrata mladine sobe, kada se mlado`ewa naqutio i tra`io od svojih da se vrate, stoji i komentar da œse Vrawem uveliko prepri~ava doga|aj u kome je jedan vekovni obi~aj mogao da rasturi svadbuŒ.256 Postupak da mlado`ewa na ovaj na~in ulazi kod mlade postao je sastavni deo rituala mnogo pre perioda obuhva}enog istra`ivawem, pa se ne mo`e posmatrati u svetlu reafirmacije tradicije. Sa stanovi{ta ispitivanog problema ~ine ga zanimqivim obja{wewa da se radi o ne~emu veoma starom, pa iako su se mladenci godinama zabavqali, prema re~ima jedne svekrve œnema veze, bitno je da se taj obi~aj spomneŒ. U nevestinoj sobi su iskqu~ivo mladi qudi, oni koji jo{ nisu stupili u brak. Takvi iskqu~ivo i mogu da u~estvuju u postupku oko ula`ewa u mladinu sobu, i to kako na jednoj, ta255 Repertoar trikova je neiscrpan. Jedan od naj~e{}e primewivanih je da neko od mlado`ewinih pru`i ruku nekome od mladinih, kao da `eli da se pozdravi s wim, a onda ga sna`no povu~e ka sebi i tako ga skloni s vrata mladine sobe. 256 Novi srpski venac, br. 13–55, Bujanovac 5. 9. 1998, 16.

Çç. SAVREMENA SVADBA

121

ko i na drugoj strani. Dever, mlado`ewin brat ili srodnik, mo`e biti razli~itih godina, va`no je samo da je neo`ewen. Wegova zadu`ewa oko mlade vi{e nisu tako zna~ajna, pa ih mo`e obaviti i œmlado`ewski momakŒ (~esto dolazi do sa`imawa ovih ritualnih subjekata), pa ~ak i stari svat. Dever vi{e ne œ~uvaŒ mladu, jer je ona za sve vreme svadbe pored mlado`ewe. U wenoj sobi on ima zadatak da joj, najpre, obuje cipele. Postupak obuvawa se inscenira tako da mlada govori da su joj cipele prevelike, pa ih dever obla`e nov~anicama, sve dok ona ne ka`e da su cipele odgovaraju}e. Svi prisutni ocewuju da li su mladoj cipele velike ili ne, stvaraju}i komentarima veselu atmosferu. Zatim dever daje nevesti vino kroz ven~i} ispleten od sve`eg cve}a, koji potom raskida nad wenom glavom (videti sliku 15). Ovaj postupak se vra}a na po~etku istra`ivanog perioda, ali je zanimqivo da je œgrabena poga~aŒ, koja se tako|e lomi nad mladinom glavom, elemenat ~iji kontinuitet nije prekidan. Nevesta deveru, kao oznaku statusa, obi~no stavqa usku belu traku preko ramena, vezuju}i je ispod suprotnog pazuha. Svekrva je naj~e{}e ta koja se, prilikom kupovine mladine ven~ane haqine, œsetiŒ da na istom mestu zatra`i da se sa{ije i bela traka za devera. Na jednoj svadbi, svekrva je (ne mlada!) `elela da okiti devera pravim deverskim pe{kirom, koji je nasledila od majke, ali je on odbio da to nosi.257 Dever ostaje kratko vreme ozna~en trakom, naj~e{}e do ulaska u restoran, kada se, zapravo, i iscrpquje sadr`aj wegove uloge. U prostoriji u kojoj su ~asnici i stariji peva se, jede i pije. Prijateqi se ponovo œprijateqeŒ na isti na~in kao i na veridbi — pomo}u poga~a, rakije i vina. œPrijateqeweŒ pomo}u bra{na, soli i burmi mladenaca, me|utim, malo ko zna kako se ta~no obavqa i tu redovno nastaje zabuna (videti sliku 16). De{ava se da je svekrva pripremila bra{no ili so (protagonisti nisu sigurni u to koje su komponente neophodne), a da mladina 257 Na jednoj svadbi u Vrawu 1991. godine, na kojoj je, prema re~ima protagonista, sve œbilo starinskiŒ, svekrva je okitila devera œpravimŒ deverskim pe{kirom, duga~kim 7–8 metara. Ovaj pe{kir je svekar dobio u prilici kada je kao de~ak i sam bio dever. Zanimqivo je, me|utim, da sada taj pe{kir nije poklowen deveru, da bi sve œbilo starinskiŒ, ve} ga je on nosio samo tokom svadbe. Svekar je pe{kir kasnije poklonio sinu.

122

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

majka za takav postupak nije ~ula, ili je, prema mi{qewu mladine majke, bra{no obavezno, a svekrva je donela samo so i sl. Zbrka nastaje i oko toga ko bi trebalo da zapo~ne me{awe — kum, stari svat ili svekrva, potom, kada se sastojci podele, da li se novac daje samo mladinoj majci ili se deli i daje obema majkama. Opet, da li novac sme da se broji ili ne i ko to ~ini — kum ili stari svat. Prema nekim mi{qewima, kum bi trebalo da prebroji novac, pa ako se radi o parnom broju, da doda jedan dinar. Drugi smatraju da tako ne{to kum ~ini samo na kr{tewu. Prilikom izvo|ewa ovog postupka, redovno neko izgovori: œAjde, qudi, koj znaje obi~aji, kako treba?!Œ Ukoliko svekrva ne nametne œpravuŒ verziju, onda ovakve situacije obi~no prese~e stari svat, koji ad hoc presudi kako bi trebalo postupiti, a svi se slo`e: œNeka bude kako starejko ka`eŒ. Doga|a se i da sam stari svat, od koga se, na primer, o~ekuje da zapo~ne me{awe, tako ne{to prvi put vidi i uop{te ne zna {ta bi trebalo da radi. Mlado`ewa obi~no daruje ta{tu i svastike (materijalom za haqine i sl.). I ta{ta daruje zeta tako {to mu oko vrata obmota }ebe za ~ije krajeve ga povu~e ka sebi — da bi on voleo i pose}ivao tazbinu. Mlada mo`e darivati svoje — oca i majku, eventualno babe i dede, ali se to de{ava srazmerno retko. Nevesta daruje brata, koji je sa deverom izvodi iz ku}e i predaje mlado`ewi. Mlade veoma dr`e do toga da na svadbi, na taj na~in, u poziciji pasivnog subjekta, budu izvedene iz roditeqske ku}e. Dok mu{karci izvode nevestu i vr{e primopredaju, peva se œTre{wa se od korwa korwa{eŒ258. Ova pesma tu`ne sadr`ine zadr`ala je ({to svakako nije slu~ajno) isto mesto i zna~ewe u strukturi rituala — intenzivirawe mladine separacije. Ona }e, pri izlasku iz dvori{ta roditeqskog doma, ponovo odigrati sna {ki no ko lo , ~ime }e se weno odvajawe od prethodnog statusa okon~ati. Mladinu separaciju ritual nagla{ava — raspar~avawem ven~i}a i œgrabene poga~eŒ nad wenom glavom, pesmom, time {to je sna{kino kolo, koje ona igra ~ak dva puta prilikom izlaska (na veridbi i na svadbi), separaciono. I danas je nevesta poput tre{we koja se presa|uje, da bi na novom mestu davala plodove. 258

Videti napomenu br. 195 i obja{wewe pesme.

123

Çç. SAVREMENA SVADBA

Uz prodorne zvuke automobilskih sirena, kojima se ozna~ava kraj separacione faze ritualnog toka259, svi prisutni sa mladine i mlado`ewine strane odlaze na ven~awe u Op{tinu.

* * * U Op{tini se obavqa gra|ansko ven~awe prema utvr|enoj administrativnoj proceduri.260 Najve}i broj nevesta, od onih koje prvi put stupaju u brak, uzima mu`evqevo prezime. U proseku, oko 10 nevesta godi{we svom prezimenu dodaje mlado`ewino, a nije se desilo da je nevesta zadr`ala samo svoje.261 U prilikama kada nevesta svom prezimenu dodaje mu`evqevo, prema re~ima mati~arke u Op{tini Vrawe œu sali se izukrste poglediŒ. U razgovorima s mati~arima saznala sam da je bilo nekoliko slu~ajeva da je s mladima, koji su do{li u Op{tinu da zaka`u ven~awe, bila i svekrva, koja je ube|ivala mladu da promeni prezime re~ima: œU moju ku}u dolazi{, moje }e{ prezime da nosi{Œ, dok je mlado`ewa smirivao situaciju govore}i da je prezime formalnost. Jedna mlada `ena mi je ispri~ala da se sa budu}im mu`em dogovorila da svom prezimenu doda wegovo, ali, kada je na putu ka Op{tini stari svat to ~uo, naqutio se i zapretio da }e otkazati starosvatovstvo ukoliko ona tako postupi. U posmatranom osmogodi{wem periodu bilo je ~etiri slu~aja (u tri se radi o Romima) da je mlado`ewa prihvatio mladino prezime. Mati~ari su to negativno ocenili, objasniv{i mi da u ovim situacijama nije bila organizovana svadba, i E. Li~, navedeno delo, 95. Op{irnije: Aleksandra Pavi}evi}, Sklapawe braka u savremenom srpskom dru{tvu, u: Obi~aji `ivotnog ciklusa / Obi~aite ot `iznenià cikãl, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 48, Beograd 2002, 285–289. 261 Pregledala sam mati~ne kwige ven~anih Op{tine Vrawe za period od 1990. do 1998. godine, kao i zapisnike sa ven~awa u seoskim mesnim kancelarijama iz onih sela koja su obuhva}ena istra`ivawem. Izneti podaci o prezimenima odnose se samo na one koji prvi put sklapaju brak, jer oni, u najve}em broju, organizuju svadbu. U vrawskom kraju su pojedina prezimena veoma u~estala, pa je u mati~nim kwigama ven~anih bilo mnogo primera da je mladino devoja~ko prezime isto kao mlado`ewino. 259 260

124

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

da se, prema wihovim saznawima, radi o materijalnim interesima, odlasku na rad u inostranstvo, gde su ve} devoj~ini roditeqi i sl. Nakon ven~awa, potpisivawa u kwigu ven~anih i primawa ~estitki, ispred Op{tine, mlada, le|ima okrenuta svatovima, baca ka wima œbidermajerŒ — buket ve{ta~kog cve}a koji je nosila u rukama. Bacawem œbidermajeraŒ, neposredno posle ven~awa, ona simboli~no odbacuje posledwe ostatke svog prethodnog statusa. Veruje se da }e se devojka koja uhvati œbidermajerŒ udati slede}a, tj. da }e mlada, prema principu kontagiozne magije, svoj novi status preneti na wu. Ovaj elemenat rituala, romanti~nog karaktera, usvojen je posredstvom zapadnih filmova, kao i mnogi drugi postupci i simboli koji se grupi{u oko mlade. No{ewe œbidermajeraŒ prilikom ~ina ven~awa, i wegovo bacawe posle toga, obavezno je ~ak i u prilikama kada se svadba ne prire|uje. Mlade, a tako|e i wihove majke i svekrve (sve moje sagovornice, bez izuzetka) smatraju da je veoma ru`no da mlada bude praznih ruku.262 Woj potom starosvatica (sa kojom mlada u ritualu ima prisniji odnos nego sa kumom) daje buket prirodnog cve}a. Posle ven~awa u Op{tini, koje je zakonski obavezno263, u zavisnosti od verskog opredeqewa mladih, odlazi se u crkvu na ven~awe, ili pravo u restoran. Na ~elu povorke su (ukoliko se ide pe{ice) mlada i mlado`ewa, eventualno i dever.

* * * Ven~awe u crkvi obavqa se prema utvr|enom pravoslavnom kanonu.264 Povratak tradiciji ima {iroku skalu svojih manifestacija, me|u kojima je jedna od najzna~ajnijih povratak crkvi. O ovome najre~itije govori broj ven~anih u crkvi Sveta 262 S. Slap{ek pi{e: œU nepisanome pravilu da `ena ne sme biti praznih ruku mo`da se skriva jo{ jedan oblik kontrole nad `enama — {ta bi se moglo desiti ako su joj ruke stalno slobodne, recimo!Œ Svetlana Slap{ek, @enske ikone XX veka, XX vek, Beograd 2002, 280. 263 Godine 1946. uveden je obavezan gra|anski brak na teritoriji FNRJ. 264 Op{irnije: A. Pavi}evi}, navedeno delo, 280–285.

125

Çç. SAVREMENA SVADBA

Godina 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

Broj crkvenih ven~awa 3 5 14 37 80 100 128 130 102 109 99 116 94 101 141

Broj gra|anskih ven~awa 442 446 459 466 411 394 456 412 387 404 359 394 400 352 451

Ven~ano u crkvi (%) 0,68% 1,12% 3,05% 7,94% 19,46% 25,38% 28,07% 31,55% 26,36% 26,98% 27,58% 29,44% 23,50% 28,69% 31,26%

Tabela 1. Statisti~ki prikaz odnosa broja crkvenih i gra|anskih ven~awa u gradu Vrawu.

Trojica u Vrawu.265 Da bi se porast broja ven~anih najboqe uo~io, u tabeli su izneti podaci i za godine koje prethode posmatranom periodu. Uporedo su dati podaci o broju gra|anskih ven~awa u Op{tini Vrawe.266 Izneti podaci odnose se iskqu~ivo na grad Vrawe.267 265 Kwiga ven~anih crkvene op{tine u Vrawu 1972–1993; Kwiga ven~anih crkvene op{tine u Vrawu 1993–2000. 266 Podaci su preuzeti iz mati~nih kwiga ven~anih Op{tine Vrawe za period od 1986. do 2000. godine. Potrebno je imati u vidu ~iwenicu da je u okviru ovog broja odre|en broj onih koji ulaze u drugi ili tre}i brak i koji se obi~no ne ven~avaju u crkvi. 267 Va`no je pomenuti i to da mnogi mladi sa sela dolaze na ven~awe u Vrawe, da bi u nekom ve}em i presti`nijem restoranu priredili veseqe.

126

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Svi mladi parovi su, bez obzira na to da li su se ven~ali u crkvi ili iz odre|enih razloga to nisu u~inili, ovo pitawe pomno razmatrali. Za ven~awe u crkvi, iako se deklari{u kao vernici, ~esto se opredequju iz sekularnih razloga — ka`u da je to veoma romanti~no, da ~in ven~awa uveli~ava i upotpuwuje sve~anost i da je lepo da i to bude snimqeno kamerom.268 Mnogi parovi su mi govorili da im je `ao {to se nisu ven~ali u crkvi, ali oni su ve} bili zakupili restoran, zakazali kod mati~ara i na kraju, obrativ{i se sve{teniku, saznali da za vreme posta crkva ne ven~ava. U pojedinim slu~ajevima, da bi se obavilo ven~awe, neko od glavnih protagonista, mladenci ili kum, mora prethodno da bude kr{ten. Tkivo rituala je veoma osetqivo na promene u kontekstu. Broj ven~anih u crkvi naglo raste od 1990. godine, dosti`e vrhunac 1993, onda lagano opada, da bi se 1999. i 2000. godine opet pove}ao. Na ovu ~iwenicu vrati}u se kasnije da bih je objasnila u sklopu koji ona ~ini sa drugim elementima povratka tradiciji i promi{qawa identiteta.

* * * Prepodnevni deo svadbe (okupqawe svatova, odlazak po mladu, ven~awe) strukturiran je i utvr|en, postoji izvesna napetost da li }e sve biti kako treba i da li }e se na vreme sti}i u mladinu ku}u i na zakazano ven~awe. Veseqe je œozbiqnoŒ, œslu`benoŒ, kontrolisano. Ulaskom u restoran ili {atru, zavr{ava se œozbiqniŒ deo svadbe i ulazi se u domen opu{tenog, ludi~kog i izokrenutog. U svim restoranima se mladenci i svatovi269 na ulazu do~ekuju i uvode glamurozno. Naj~e{}e konobar otvara {ampawac 268 L. Radulovi} ukazuje na to da se œgde crkveno ven~awe zna~i samo jednu ’lepu ceremoniju’, budu}i da nema zna~ewe sakramenta ve} se simbolima pridaju individualna, svetovna zna~ewa, relevantno mo`e zakqu~iti da se radi o profanizaciji religijskog ritualaŒ. Lidija Radulovi}, Crkveni rituali `ivotnog ciklusa: kr{tewe i ven~awe, u: Obi~aji `ivotnog ciklusa / Obi~aite ot `iznenià cikãl, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 48, Beograd 2002, 90. 269 Na svadbama je ukupno, sa nevestine i sa mlado`ewine strane, 150 do 500 gostiju.

Çç. SAVREMENA SVADBA

127

koji sipa u odre|en broj ~a{a (6 ili 12) pore|anih vertikalno, ili u obliku piramide, ili na neki drugi neobi~an na~in, ali tako da se {ampawac preliva iz ~a{e u ~a{u, i slu`i mladence i wihove roditeqe, kuma i starog svata. Hotel œVraweŒ, u kome se odr`avaju svadbe s najve}im brojem zvanica, daje mladencima sobu da se odmore i osve`e pi}em, dok se ostali svatovi ne smeste u salu za ru~avawe. Onda ih konobar uvodi u salu, a svatovi ustaju i aplaudiraju. Jedan mlado`ewa je ovako opisao atmosferu: œDelovalo je holivudski!Œ Mladenci svadbenim valcerom otvaraju veseqe, a nakon toga se igraju kola. Prvo kolo, naj~e{}e, vodi svekar ili svekrva. ^esto peva~ ka`e: œPozivam doma}ina svadbe (tj. svekra — prim. S. Z.) da povede prvo koloŒ. U zavisnosti od konkretne situacije, me|usobnih odnosa i raspolo`ewa, slede}a kola vode mlada, mlado`ewa, kum, kuma, stari svat, starosvatica... Tek kada svi va`niji svatovi s mlado`ewine strane, gde sada pripada i mlada, odigraju kola, onda na ~elu mogu da budu roditeqi mlade. Mlada i mlado`ewa sede na najistaknutijem mestu za stolom i u sali. Wihove stolice su obi~no druga~ije, ve}e i lep{e od svih ostalih, {to ukazuje na wihov povi{en status. Pored wih je, s jedne strane kum sa svojim gostima, a s druge strane stari svat sa svojim gostima. Preko puta mladenaca sede wihovi roditeqi. U neposrednoj okolini stola za kojim su mladenci, roditeqi i ~asnici sede mlado`ewini srodnici. Mladini srodnici sede daqe, wih je mawe od mlado`ewinih (o tome se strogo vodi ra~una), i oni imaju podre|enu ulogu u vesequ. Pozicije sedewa ukazuju na izvesnu ambivalentnost — mlada i mlado`ewa predstavqaju par, celinu zna~ewski izdvojenu od drugih, a opet, nalaze se u okru`ewu mlado`ewinih srodnika. Uop{te, mlado`ewini srodnici dominiraju i to brojem, pozicijama sedewa, eksplicitnijim pla}awem svira~a, ulogom u stvarawu atmosfere. Me|u pripadnicima dveju srodni~kih grupa postoji podvojenost — mi / oni, na{i / wihovi. Nastalo pregrupisavawe, izmewene uloge i odnose, koji ulaskom u restoran postaju evidentni, mnoge mlade s bolom primaju. Od mlade se o~ekuje da, okru`ena mlado`ewinim srodnicima, igra i peva, da wima ukazuje pa`wu i uop{te ~ini

128

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

sve ono {to od we tra`e ~asnici i stariji. Mnoge mlade bile su pogo|ene i time {to su mladi qudi, weni i mlado`ewini prijateqi, sedeli daleko od wih, sasvim po strani. Stariji isti~u œTakav je red!Œ i œKod nas je sve patrijarhalnoŒ. Patrijarhalnost se, me|utim, eksplicira u odnosu prema mladoj, ali samu svadbu, kojom rukovodi stari svat (svekrvin brat), re`ira svekrva, i uop{te svekrvina rodbina dominira u vesequ. Ali, to ne remeti patrijarhalnu strukturu, jer su oni, u odnosu prema mladinim srodnicima, œmu{ka stranaŒ, u slu`bi su mlado`ewine porodice, wenog ugleda i œja~ineŒ. Svekrva je ro|ewem i `enidbom mu{kog deteta ve} potvrdila svoju pripadnost mu`evqevoj porodici i po{tovawe patrijarhalnih normi. Bitno je da se sada nevesti poka`e obrazac koji je po`eqan, jer ritual, kao œmodel za ne{toŒ ima mogu}nost da uti~e na dru{tvenu stvarnost.270 Sa reafirmacijom tradicije na po~etku istra`ivanog perioda dolazi i do o`ivqavawa specifi~nih atributa uloge starog svata. Wegova zadu`ewa i atributi na savremenoj svadbi su, u osnovi, isti kao i u tradicijskoj, s tim {to dobijaju veoma nagla{ene tonove. On je, kako je ve} bilo re~i u poglavqu o tradicijskoj svadbi, sredi{wa figura liminalnosti, inicijator izokretawa normativnog poretka. Liminalnost na globalnom dru{tvenom planu271 preklapa se na svadbi s liminalno{}u rituala, ~ime dolazi do udvostru~avawa i poja~avawa zna~ewa svojstvenih ovoj fazi (paradoksa, dvosmislenosti, inverzije...). U kontekstu dvostruke, preklopqene liminalnosti mogu se razumeti tonaliteti uloge starog svata. On rukovodi svadbom, ali tako da je kum u svemu po strani. Ka`e se: œSvadba je starejkova, a kr{tewe kumovoŒ i da kum ni u ~emu nema va`niju re~ od starog svata. ^ak i kumov blagoslov postaje mawe zna~ajan od blagoslova starog svata. O~ekuje se da stari svat dr`i zdravice i tako stvara veselu atmosferu, pa mu se svatovi ~esto obra}aju re~ima: œAjde, starejko, {to ne nazdravi{?!Œ Kumu doma}ini ukazuju formalno po{tovawe i pa`wu, ali se utrkuju da ugode starom svatu i iza|u u susret svakoj wegovoj `eqi. 270 271

K. Gerc, navedeno delo, (1), 127–128. M. Pro{i}-Dvorni}, Predgovor ..., 10.

Çç. SAVREMENA SVADBA

129

Kako }e se na nekoj odre|enoj svadbi kum i stari svat dr`ati, zavisi od wihovih individualnih osobina. Starog svata, me|utim, doma}ini biraju, pa nastoje da to bude ~ovek veseqak, sa izra`enim socijalnim ve{tinama, koji }e stvarati i odr`avati veselu atmosferu. Smatra se da œ{timungŒ na svadbi zavisi od starog svata. S obzirom na to da se radi o periodu izrazite ekonomske krize, vodi se ra~una i o tome da stari svat bude imu}an ~ovek {iroke ruke. Wegova œslu`bena du`nostŒ je da se œpoka`eŒ, tro{e}i ne{tedimice. Postoje osobe koje su i vi{e od deset puta bile u ulozi starog svata, {to je u sredini stvar presti`a. Ali, s obzirom na velike tro{kove koje podrazumeva starosvatovstvo, ka`e se i: œStarejko je magare {to tro{i pareŒ. Kada se ka`e œstarejko se veseliŒ, to zna~i da je on oko sebe okupio svira~e i sa podignutim rukama u`iva u muzici, peva i u zanosu baca novac na zemqu ili wime œkitiŒ svira~e i wihove instrumente. On je centralna figura okru`ena svira~ima, a oko wega ostali svatovi igraju u kolu. Na nekim svadbama starom svatu je stalo do toga da se samo on veseli na ovakav na~in i ne dozvoqava drugima da i oni to ~ine. Wegova œslu`bena du`nostŒ je i da mnogo pije, ali on ne sme biti toliko pijan da ne mo`e da œizvede redŒ, tj. da rukovodi svadbenom procedurom. Ako je on bio previ{e pijan, ili, pak, drugi svatovi, svadba se smatra, u izvesnom smislu, proma{enom. Ali, svadba se ne smatra ni do kraja uspelom ako je sve teklo kao programirano, ako nije bilo dovoqno opu{teno, spontano, i ako se ni{ta neobi~no nije desilo. Stari svat mora biti ~ovek spontanog pona{awa, sa talentom za improvizaciju, ali iskqu~ivo u dru{tveno propisanim okvirima. Posle svadbe prepri~ava se {ta je stari svat œizvodioŒ, kako se veselio, koliko je novca potro{io... Tokom veseqa u restoranu, jednom ili vi{e puta œprolazi mladaŒ, {to zna~i da se ona, u pratwi mlado`ewe, pozdravqa sa svim svatovima, a oni joj daju novac. Mnoge mlade nastoje da svoje œprola`eweŒ osmisle u romanti~nom duhu. Tako, na primer, mlada mo`e svakom gostu dati paketi} na~iwen od tila i uvezan belom ma{nicom, u kome su ~etiri raznobojne bombone. Ove paketi}e ona vadi iz korpe ukra{ene ma{nama, koju nosi mlado`ewa ili devoj~ica pratiqa — œmala mladaŒ,

130

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

~ije je osnovno zadu`ewe na svadbi da nevesti pridr`ava œ{lepŒ na haqini. Na nekim svadbama, mlada uo~i ru~ka deli od{tampane kartice, na kojima stoji: œPrijatan ru~akŒ i potpis mladenaca. Uz to, na gotovo svim svadbama œpro|e poga~aŒ, {to zna~i da poga~u po ~ijem su obodu pobodene viqu{ke, tako da formiraju neku vrstu korpe u koju se stavqa novac, od gosta do gosta nosi konobar. Veliki broj nevesta odbija da œpro|eŒ, a suprotstavqaju se i tome da œpro|e poga~aŒ. One ka`u: œTo je bukvalno kao da prosi{Œ. Me|utim, stari svat na tome naj~e{}e insistira, smatraju}i da je on taj koji rukovodi svadbom i da nevesta nema pravo da se u to me{a. Mnogi stariji ka`u: œTakav je obi~aj!Œ i mladino odbijawe da œpro|eŒ, prema wihovom mi{qewu, zna~ilo bi da ona ne `eli svatovima da uka`e pa`wu.272 Od novca koji mlada prikupi na svadbi, prema idealnom obrascu, bi}e kupqen neki komad name{taja za novo doma}instvo, a prema ostvarenom, mlado`ewini }e pokriti deo tro{kova u restoranu. Nakon sve~anog ru~ka i veseqa, lome se poga~e koje su doneli kum i stari svat, kao i doma}inove poga~e, a opisane nedoumice koje prate ovaj postupak na veridbi, javqaju se i sada. Od prelomqenih poga~a svi pojedu po par~e. Mlada je na svadbi u obavezi da, s mlado`ewine strane, daruje samo kuma, starog svata i ~lanove wihovih porodica. Vreme i mesto ovog postupka nije u ritualu ~vrsto strukturirano, tako da ih ona mo`e darivati, u zavisnosti od dogovora kakav je œpraviŒ obi~aj, u ku}i svojih roditeqa pre polaska na ven~awe, u restoranu, ili u mlado`ewinoj ku}i. Prilikom darivawa, mlada najpre kumu predaje svoj dar uvijen u ukrasnu hartiju — jorgan, posteqinu, ko{uqu, pe{kir i dr., a kum joj, kao uzdarje, daje krupniju nov~anicu. Kumi, na isti na~in, mlada predaje }ebe, materijal za haqinu i dr., na {ta ona uzvra}a darom, ~iji sadr`aj ~ini ode}a za wu i mlado`ewu. Kuma svoj dar vadi iz œmericeŒ, u koju sada stavqa dar dobijen od neveste. Kumovoj deci mlada daje sitnije darove. Na isti na~in, istim 272 Poku{aj mlade da na svadbi uti~e na tok doga|aja, makar na to da li }e œda pro|eŒ, stariji komentari{u s podsmehom, ali i s ~u|ewem: œSna{ka ’o}e da bude starejko!Œ

Çç. SAVREMENA SVADBA

131

darovima, mlada daruje starog svata, starosvaticu i wihovu decu. Uzdarje koje od wih dobija, isto je, tako|e, kao ono koje dobija od kuma i wegove porodice. Krug onih koje mlada daruje na savremenoj svadbi je uzak — wega ~ine mlado`ewa i ~lanovi wegove porodice na veridbi i ~asnici na svadbi, za razliku od tradicijske svadbe, kada je ona morala da daruje sve s mlado`ewine strane. Na vi{e mesta u tekstu je istaknuto da dar ima mo} obavezivawa273, pa ~iwenica da nevesta daruje uzak krug ukazuje na nastale promene u srodni~kim odnosima. Mladi par te`i odvajawu, pa su za nevestu od zna~aja samo ~asnici koji legitimi{u sklapawe bra~ne veze i ~lanovi mlado`ewine porodice. Samo u odnose sa wima ona svojim darom investira. Svatovi s jedne i sa druge strane mladencima uglavnom donose na dar predmete poku}stva. Uz to, svekrvine i ta{tine bliske ro|ake i prijateqice donose torte, a stvar presti`a je ~ija }e torta imati vi{e spratova i biti boqe dekorisana. Sve torte su izlo`ene na jednom velikom stolu, da bi tako bile snimqene kamerom. Prilikom slu`ewa torti, svaka od `ena nosi svoju tortu i wome nudi prisutne. Kasno uve~e, uz glamuroznu scenografiju (prigu{eno svetlo, vatra, {ampawac...) slu`i se glavna svadbena torta, koja se naziva mla di na tor ta . Ona je bele boje (atribut neveste), trospratna, dekorisana na razli~ite na~ine, u zavisnosti od ume}a i kreativnosti osobe koja ju je spremala. Vrh ove torte ukra{ava plasti~na figura mladenaca uokvirena oreolom u obliku cvetnog venca ili srca (videti sliku 17). Mlada i mlado`ewa zajedno seku prvo par~e, kojim hrane jedno drugo. Nastoji se da pripremu ove torte makar zapo~ne osoba koja ima `ive roditeqe. Mladina torta je œnoviŒ obi~aj — stari œbricolageŒ274, wome mladenci hrane jedno drugo kao {to su to u pro{losti ~inili {e}erom ili medom ispred ulaznih vrata mlado`ewine ku}e, a za wenu pripremu postavqa se isti zahtev kao i za me{ewe poga~a. 273 M. Mos, navedeno delo, 57, 92. 274 Nikola F. Pavkovi}, œNoviŒ obi~aji — stari œbricolage Œ, Etnolo-

{ke sveske V, Beograd 1984, 84.

132

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

* * * Kasno no}u, nakon veseqa u restoranu, svatovi (~asnici i naju`i krug mlado`ewinih srodnika) sa mladom dolaze mlado`ewinoj ku}i. S wima su i svira~i. Na~in na koji }e mlada biti uvedena u novi dom razlikuje se od svadbe do svadbe. Obi~no joj svekrva, ispred ulaznih vrata ku}e, daje sito, isto ono kojim je ona tog jutra, igraju}i svoje kolo, œsejalaŒ. U postupawu sa sitom mlade su veoma nesigurne, pa svekrva obja{wava deo po deo postupka — prvo se mlada prekrsti, pa malo okre}e sito, kao da seje, a tek onda iz sita izbacuje preostali sadr`aj. Na pojedinim svadbama nevesta ispra`weno sito baca na krov ku}e, {to je postupak koji ne pripada tradiciji vrawskog kraja. Potom nevesta ma`e vrata (ovog puta sviwskom ma{}u), a svekrva bri{e. De{ava se i da zamene uloge, pa da svekrva ma`e, a da nevesta bri{e. Mladenci mogu biti i poslu`eni {e}erom ili slatkim, ~ime hrane jedno drugo. Svi ovi postupci mogu i izostati, a informatori obja{wavaju da su planirali sve to, ali su kasno do{li iz restorana, iz nekih razloga odmah u{li u ku}u, ili je stari svat bio pijan i odmah tra`io ispuwewe nekog svog zahteva. Ali postupak koji ne}e izostati i na koji mlada obavezno podseti mlado`ewu jeste da je prenese preko praga. Ukoliko mladoj daju hleb i vodu na ulazu, onda je mlado`ewa, zajedno s tim, unosi u ku}u. Ovaj postupak, romanti~nog karaktera, re~ito izra`ava nastale promene u porodi~nim odnosima. Nevestu ne uvodi svekrva, ve} je unosi mlado`ewa. Za razliku od tradicijske svadbe, u kojoj je agregacija neveste u novi status posebno razra|ena i zna~ajna, na savremenoj postoji tek u naznakama. U ku}i nevesta skida ven~anicu i obla~i svakodnevnu ode}u. Time je wena bestatusna pozicija okon~ana. Mlada mo`e darivati kuma i starog svata, ako to ve} nije u~iweno ranije. Nakon kratkog veseqa, kum odlazi. Onda nastupa, u punom smislu re~i, trenutak starog svata. On je centralna figura, ima pravo da zahteva, a svim wegovim zahtevima se mora udovoqiti. Iako mu doma}ini i u~esnici svadbe sve vreme ukazuju pa`wu i vode ra~una o tome da mu se

Çç. SAVREMENA SVADBA

133

u ne~emu ne zamere, sada, kada je œwegovŒ trenutak, svi moraju da ga slu`e i u svemu mu uga|aju. U uga|awu starom svatu, posebno su anga`ovane svekrva i nevesta, kojima se on prvenstveno i obra}a. Kako }e se stari svat pona{ati, {ta }e zahtevati i do koliko sati }e ujutru ostati, razlikuje se od svadbe do svadbe. Starom svatu se najpre po zemqi prostre }ilim, na koji on seda. Nevesta mu priprema ka~amak (svekrva joj u tom trenutku vezuje prega~u, kojom je daruje), odnosno, ka~amak priprema neka starija i u tom poslu iskusnija `ena, a nevesta tek simboli~no u~estvuje. Ali, ka~amak figurira kao ne{to {to je nevesta pripremila specijalno za starog svata i ~ime ga ona slu`i. Osim ka~amaka, starom svatu se na }ilimu postavqa pe~ena koko{ i poga~a. ]ilim, ka~amak, pe~ena koko{ i poga~a je ne{to {to se podrazumeva da je potrebno pripremiti starom svatu, i ne ~eka se da on to tra`i. On jede i pije (sa wim to mogu da ~ine i ostali), a oko wega su mlada, svekrva, starosvatica i svira~i, u pripravnosti da ispune svaku wegovu `equ (videti sliku 18). Na mnogim svadbama stari svat tra`i da u tepsiji, koja se stavqa na sto ili na zemqu, igra mlada ili mladenci zajedno, re|e svekrva ili wegova `ena — starosvatica (videti sliku 19). On mo`e odrediti posebna pravila igre, na primer, da se nogom ne sme iza}i iz tepsije. Onaj ko pogre{i i prekr{i postavqeno pravilo, za kaznu, mora da igra dva puta du`e. Stari svat mo`e sipati u tepsiju i malo rakije, da bi igra bila `ivqa. Na jednoj svadbi, doma}ini su staru bakarnu tepsiju, na|enu u podrumu (dar sa svadbe babe i dede mlado`ewe), odneli majstoru da je popravi i kalaji{e, tako da je, prema re~ima svekrve, œbilo starinskiŒ. Utisak œstarinskogŒ jedino kvari mlada, koja je, skinuv{i neudobnu ven~anicu, igrala odevena u farmerice. Ali i to se re{ava — na jednoj svadbi starosvatica je pre po~etka igre u tepsiji, poklonila nevesti crvene papu~e sa stilizovanim narodnim vezom i ukrasima. Protagonisti savremenih svadbi su obja{wavali da je igrawe u tepsiji stari vrawski obi~aj. Me|utim, stariji kaziva~i, ven~ani pre Drugog svetskog rata, za ovakav obi~aj nisu znali (kako je formulisao jedan od starijih: œT’d, u toj vreme, neje se igralo u tepsiju. S’d se igra u tepsijuŒ), niti sam o wemu na{la podatke u drugim izvorima. Igrawe u tepsiji svakako

134

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

nije stari vrawski obi~aj, ali kao takav danas figurira. Mo`e se posmatrati kao izmi{qena tradicija275, jer se uklapa u postoje}u sliku o Vrawancima kao veseqacima, koju oni sami neguju i podr`avaju kao svoju identitetsku vrednost. Ostavqam otvorenu i mogu}nost da se u tepsiji igralo u nekom drugom delu ju`ne Srbije, koji nije obuhva}en istra`ivawem, ili da je ovaj na~in igrawa migracionim talasima prenesen iz Makedonije ili sa Kosova.276 Stari svat mo`e od svira~a tra`iti da sviraju œIzgubqeno jagweŒ, posebnu vrstu melodije, koja se svira iskqu~ivo na zahtev starog svata. Svira~i se œra{trkajuŒ po dvori{tu (stari svat mo`e i da naredi u koji deo dvori{ta }e koji od wih oti}i) i sviraju naizmeni~no, kao da se dozivaju. Onda se polako pribli`avaju starom svatu, sviraju}i sve ubrzanijim ritmom. œIzgubqeno jagweŒ je stara melodija, s tim {to se na savremenoj svadbi svira znatno ~e{}e nego u pro{losti. Mladi}i koji su u œpratwiŒ starog svata (œstarejkovi momciŒ) prave sitne {tete. De{ava se da, u samom gradu, doma}ini uo~i svadbe kupe nekoliko koko{aka, da bi ih oni œradi obi~ajaŒ hvatali i nosili. Slika je ovakva: koko{ke kokoda~u, oni im u kqun sipaju rakiju, svira~i sviraju, stari svat jede ka~amak... Oni mogu kanapom da uve`u starog svata, pa da ga onda mlada œosloba|aŒ. Stari svat joj za to pla}a. Mladi}i vezuju i starosvaticu, svekra i svekrvu za ogradu ili drvo, a mlada ih razvezuje. Oni mogu starom svatu da skinu i bace cipele ili kravatu, a mlada mora sve to da donese, za {ta joj stari svat pla}a. Stari svat ~esto poka`e prazan nov~anik, uz komentar da je vreme da se svadba zavr{i. 275 E. Hobsbawm, Introduction… u: E. Hobsbawm, T. Ranger (eds.), navedeno delo, 1–14. 276 Stevan Tanovi} pi{e da su u okolini \ev|elije u tepsiji igrali samo najve{tiji igra~i, da bi, za opkladu, posvedo~ili svoju uve`banost. Stevan Tanovi}, Narodna ora u okolini \ev|elije, Glasnik Etnografskog instituta SAN IV–VI, Beograd 1957, 289. U literaturi se pomiwe i tepsija kao vrsta muzi~kog instrumenta. Plitka bakarna tepsija okre}e se na odre|en na~in, ~ime se proizvodi zvuk uz koji se peva. Pevawe uz okretawe tepsije zastupqeno je na {irem balkanskom prostoru. Tatomir Vukanovi}, Pevanje narodnih pe sama uz okretanje tepsije, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, knj. I, Pri{tina 1956, 117–164.

Çç. SAVREMENA SVADBA

135

]ilim na kome sedi stari svat pomera se tri puta, sve daqe i daqe od ku}e (tre}i put se name{ta na ulici), ali onda kada on, odobrovoqen, to ka`e. Stari svat ponekad svoje `eqe izra`ava i u formi zagonetke. Na primer, na jednoj svadbi on je tra`io da se u isti sud sipa rakija, vino i pivo, a da se sve to ne pome{a. Svekrva koja mi je o tome pri~ala nije mogla da se seti kakav je to sud i zabrinula se jer je ve} bilo jutro i vreme je bilo da stari svat ode. Onda je donela slanik, sipala tra`ena pi}a, na {ta je stari svat rekao da odlazi. Pri odlasku starom svatu stavqaju oko vrata venac suvih paprika, a daju mu da ponese i pe~enu koko{ na {tapu, pe~eno prase, poga~u, a ponegde i tortu. Ali, pre nego {to zaista ode, stari svat obi~no po`eli i da se umije, pa ga mlada poliva vodom. Na nekim svadbama u Vrawu, stari svat tra`i da se ide na Ma~kinu ~esmu, podignutu za vreme Turaka. Na jednoj svadbi u Vrawu, mlada je morala, u ime tradicije, da u lavoru opere noge starom svatu, starosvatici i wihovom sinu i da svima obuje nove ~arape. œDolijaŒ277 se inscenira izuzetno retko i na razli~ite na~ine. U slu~aju koji dobro poznajem (Vrawe, 1998. godine), dva mladi}a iz œpratweŒ starog svata, maskirana kao par (mu{karac nosi motku, a œ`enaŒ lutku), ulaze u ku}u. Oni se pona{aju kao da su tu slu~ajno prolazili i privu~eni muzikom u{li. Peva~ se obra}a starom svatu: œAjde, starejko, pitaj, koji su ovija qudi, odakle suŒ. Stari svat ih nudi rakijom, pita ih ko su, a oni odgovaraju da `ele da œdeteŒ bude darovano. œ@enaŒ u de~ju kapicu sakupqa novac, koji ostaje mladoj. Svatovi mu{karci poku{avaju da zagrle œ`enuŒ i da joj skinu ode}u, a œmu`Œ je brani motkom. Mlado`ewa mi je objasnio: œTo je kao u staro Vrawe. Oni su kao Cigani... bo`ji qudiŒ i pozvao se na istoimenu pripovetku Bore Stankovi}a. O`ivqavawe tradicije se na svim svadbama ne ispoqava na isti na~in, tj. ne zahvata iste komponente. Na pomenutoj svadbi reinscenirana je œdolijaŒ, ali je, na primer, svekrva svoje kolo odigrala u obi~noj haqini, koja ~ak nije ni bila u crvenoj boji, mladu je mlado`ewa preneo preko praga bez ikakvih tradicionalnih postupaka, i sl. 277

Videti napomenu br. 225.

136

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

]ilim, hrana i umivawe, elementi povezani sa ulogom starog svata, zastupqeni su na gotovo svim svadbama istra`ivanog perioda. U zavisnosti od toga koji }e od opisanih postupaka stari svat zahtevati, svadba mo`e da se zavr{i u 3 ~asa ili da traje i do 9 ~asova ujutru. Stari svat je i u tradicijskoj svadbi slo`en i specifi~an lik, a wegov zna~ewski sklop u interpretaciji savremene svadbe postaje jo{ kompleksniji. U stawu dvostruke liminalnosti, ambivalentna svojstva wegove uloge (red i haos) gube odgovaraju}u ravnote`u i dobijaju jo{ ja~e kontraste. Izokretawe stvarnosti, proizvodwa nereda postaje dominantna odlika starog svata na savremenoj svadbi. Umivawe (samo) starog svata, pro~itano u ritualnom kqu~u, predstavqa ~i{}ewe, osloba|awe od izra`ene ambivalentnosti uloge, vra}awe u œnormalnoŒ stawe. Umivawem starog svata zavr{ava se svadba. Neophodno je, na kraju, ukazati na jo{ jednu dimenziju uloge starog svata koja kompletira sliku. Na savremenoj svadbi, mnogo eksplicitnije nego u tradicijskoj (premda i daqe izme|u redova) kao da svi te`e da starom svatu nekako zaokupe pa`wu, da ga odobrovoqe ispuwavaju}i mu prohteve, a sve s namerom da ga se {to pre otarase (on ne}e oti}i dok mu se svi zahtevi ne ispune, a lako mo`e i da se naquti i ostane tu, a toga se svi pla{e), da on ne bi postavio svoj glavni zahtev — mladu.278

Posle svadbe Prva bra~na no} mladenaca, ~iji ishod svi i{~ekuju, i œblaga rakijaŒ, segmenti tradicijske svadbe, potpuno su otpali i ne vra}aju se pod etiketom œtradicionalnoŒ. Neki mladi qudi 278 Kontekst savremene svadbe karakteri{e izrazita, o`ivqena patrijarhalna orijentacija. Teorijski pristup koji ima za ciq ustanovqavawe arhai~nih formi braka i porodice ([piro Kuli{i}, Tragovi arhai~ne porodice u svadbenim obi~ajima Crne Gore i Boke Kotorske, Glasnik Zemaljskog muzeja, nova serija, XI, Sarajevo 1956, 211–242; [piro Kuli{i}, Matrilokalni brak i materinska fi lijacija u narodnim obi~ajima Bosne , Hercegovine i Dalmacije, Glasnik Zemaljskog muzeja, nova serija, XIII, Sarajevo 1958, 51–75) zanemaruje kontekst u kome kulturni fenomeni dobijaju svoje zna~ewe i iz metodolo{kih razloga nije prihva}en u savremenoj nauci. Stvarni kontekst — patrijarhalno dru{tvo Kuli-

Çç. SAVREMENA SVADBA

137

bi u {ali rekli da su, kada su ostali sami, otvarali poklone i prebrojavali dobijeni novac. U tradicijskoj svadbi jak akcenat je na devi~anstvu neveste, {tavi{e, to je bio neophodan uslov da bi se ritualna pri~a dovela do kraja. Danas su mlade, u velikom broju, prilikom stupawa u brak, u drugom stawu. U selima je to gotovo pravilo. Neke mlade `ene sa sela su mi pri~ale da im je mladi} rekao da }e se ven~ati tek onda kada i ako one zatrudne. Tokom mog boravka u selu Tibu`de (avgust 1998), u jednom trenutku se okupio ve}i broj starijih qudi koji su, komentari{u}i uz smeh ~iwenicu da su sve neveste dovedene u selo posledwih godina bile trudne ili ~ak pred poro|ajem, dodali da se povodom toga u selu pri~a da i kada ~ovek kupuje kravu, ona vi{e vredi ako je steona. To je samo naizgled promena zahteva upu}enog nevesti. U su{tini, potvrda je istog — mu{ke dominacije i patrijarhalnih vrednosti. S obzirom na to da su porodice posle Drugog svetskog rata uglavnom sa dvoje dece, ~esto sa samo jednim sinom, va`no je da on ima decu da bi se porodi~no ime sa~uvalo i produ`ilo. Neophodno je to osigurati jo{ pre braka. Brak bez dece i danas se smatra proma{enim. Posle svadbe mladini roditeqi odlaze u posetu k}eri i prijateqima. Povodom toga, opet se pokre}e pitawe tradicije — da li oni dolaze ve} sutradan ili ne{to kasnije, za prvi slede}i praznik, da li samo oni ili jo{ neko od srodnika, i da li uop{te mladini roditeqi ili samo wen brat œkao mu{koŒ dolazi prvi. œPraviŒ obi~aj nametne svekrva koja upu}uje poziv, a mladinim roditeqima preostaje preispitivawe da li im je, ili nije, ukazano po{tovawe. Prilikom wihove prve posete nema nikakvih ritualnih radwi (œprijateqewaŒ i sl.). Mladenci (22. mart) se obele`avaju sa mawim ili ve}im brojem zvanica i to u ku}i mlado`ewinih roditeqa, ~ak i u slu~aju kada je mesto stanovawa mladog para neolokalno. Na proslavu neizostavno dolaze kum, stari svat i mladini roditeqi. Oni donose na dar predmete poku}stva, a mlada ih do~ekuje {i} zamewuje pretpostavqenim, koji se nalazi u neodre|eno dubokoj pro{losti. Op{irnije: Gordana Gorunovi}, Model tradicijskog dru{tva u etnolo{koj koncepciji [pire Kuli{i}a, magistarska teza, Beograd 1998. (Rukopis u biblioteci Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu).

138

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

i slu`i. Praznik Mladenci predstavqa socijalnu kontrolu i potvrdu da je mladi par u bra~nom statusu, da pripada mlado`ewinoj grupi (ne insistira se slu~ajno na proslavi u wihovoj ku}i), ~ime se krug ritualnog toka svadbe zatvara.

Nacionalni identitet ili œTamo dalekoŒ Problem identiteta, osnovna tema savremene svadbe, obra|uje se kako u samom ritualu, tako i u pri~ama ispitanika. Pojam identiteta je neodvojivo povezan s pojmom rituala, jer su rituali ugra|eni u identitet zajednice i izra`avaju wegove su{tinske karakteristike279, a s druge strane, i jedan i drugi pojam neodvojivo su povezani s pojmom tradicije, koji konotira pro{lost i preno{ewe vrednosti s generacije na generaciju. Savremena svadba je ta~ka preseka ova tri pojma, jer je ona svojom formom, sadr`inom i zna~ajem izuzetno pogodna da se dovede u vezu sa tradicijom280 i da se, posredstvom we, problematizuju razli~iti oblici identiteta wenih u~esnika.281 Pojam identiteta je veoma {irok i slo`en jer obuhvata niz identifikacija — nacionalnu, regionalnu, klasnu, porodi~nu, polnu, itd. Sve ove identifikacije nisu odvojene, ve} 279 G. Kligman, navedeno delo, 262, 264. 280 Na svadbi — spektaklu Svetlane Veli~kovi} Cece i @eqka Ra`nato-

vi}a Arkana 19. februara 1995. godine kostimirano se insistiralo na staroj srpskoj tradiciji, prvenstveno na pravoslavqu i ratni~koj pro{losti. Mlado`ewa je, obu~en u stilizovanu crnogorsku no{wu, ga|ao jabuku u @itora|i, rodnom mestu mlade. Potom se presvukao u uniformu srpskog oficira iz Prvog svetskog rata dopuwenu ogromnim krstom na grudima, na kome su se zakliwali wegovi œtigroviŒ i tako opremqen ven~ao se u crkvi Sv. arhan|ela Gavrila u Beogradu. Op{irnije: Miroslava Luki}-Krstanovi}, Produkcija svadbene svetkovine u Beogradu, u: @ivotni ciklus / @izneniàt cikãl, Etnografski institut s muzeè, Sofià 2000, 215–216. Nije slu~ajno upravo svadba izabrana da se demonstrira patriotizam, ratni{tvo, vera i po{tovawe starih srpskih i crnogorskih obi~aja. Mlado`ewa, me|utim, nije ispo{tovao osnovne norme pona{awa srpske tradicijske svadbe — da bude skroman i povu~en, kao slu~ajno prisutan, kako wegovo dr`awe opisuje starija etnolo{ka literatura. 281 Z. Karanovi} ukazuje na to da u postkomunisti~kom periodu svadba predstavqa i demonstraciju etni~ke i verske pripadnosti. Z. Karanovi}, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa..., 25.

Çç. SAVREMENA SVADBA

139

se pro`imaju i preklapaju, a srazmera i intenzitet zavise od mesta i vremena.282 Iako je nacionalni identitet komponenta {ireg, obuhvatnijeg pojma, od svih kolektivnih identiteta je najva`niji jer u ve}ini sfera pro`ima `ivot pojedinaca i zajednica.283 Antoni D. Smit obja{wava: œU kulturnoj sferi se nacionalni identitet obelodawuje u ~itavom nizu pretpostavki i mitova, vrednosti i se}awa, kao i u jeziku, pravu, institucijama i ceremonijama. U dru{tvenom pogledu, nacionalna spona obezbe|uje najobuhvatniju zajednicu, op{teprihva}en okvir u kojem se obi~no odvija dru{tveno op{tewe, kao i granicu razlu~ivawa ’tu|inaca’Œ.284 Smit kao bitne odlike nacionalnog identiteta izdvaja: istorijsku teritoriju, zajedni~ke mitove i istorijska se}awa, zajedni~ku masovnu, javnu kulturu, zajedni~ku ekonomiju i zajedni~ka zakonska prava i du`nosti svih pripadnika i ukazuje na wegovu apstraktnu, slo`enu i vi{edimenzionalnu prirodu.285 Posle Drugog svetskog rata, odbacivawem kulturnog nasle|a, nagomilavali su se problemi identiteta. Od kraja osamdesetih godina, u situaciji duboke politi~ke krize i op{te konfuzije odnosa i stavova, dolazi do suo~avawa s bolnim, goru}im problemom zapostavqanog i potiskivanog identiteta. Bilo je potrebno iznova definisati stavove prema pitawima koja su do tada bila postavqana na jedan odre|eni na~in. Otuda i sna`an poriv za povratkom tradiciji, korenima, œizvornomŒ. S obzirom na dug period prekida kontinuiteta, povratak tradiciji, œsamom sebiŒ, nu`no nosi te{ko}e, konflikte i dileme. Ne radi se samo o krizi nacionalnog identiteta ve} identiteta uop{te.286 Preispitivawe nacionalnog identiteta po282 Antoni D. Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd 1998, 15, 269. 283 Isto, 223–224. 284 Isto, 224. 285 Isto, 30. 286 Mirjana Pro{i}-Dvorni} smatra da je vra}awe u pro{lost samo

prividno podstaknuto potragom za identitetom. Po wenom mi{qewu, radi se o poku{aju zaustavqawa vremena i tra`ewa upori{ta u mitolo{koj slici sveta. M. Pro{i}-Dvorni}, Modeli œretradicionalizacijeŒ..., 307.

140

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

kre}e i problematizuje preispitivawe drugih identiteta (lokalnog, porodi~nog...) usko povezanih s wim. Informatori imaju jasnu svest o prekinutom kontinuitetu. Roditeqi mladenaca, sredwa generacija informatora, na pitawe da li su i na svojoj svadbi tako po{tovali tradiciju, redovno su odgovarali: œNe, bilo je drugo vremeŒ, œNismo pravili obi~ajeŒ, œSada sve idemo u onom kako je nekada biloŒ, œObi~aji su opet u modiŒ... Evidentna je jaka potreba da se uspostavi kontinuitet, da se period od 1990. godine naovamo nadove`e na period pre Drugog svetskog rata, kao da perioda od pedeset godina izme|u nije ni bilo. Opet, taj pedesetogodi{wi period je deo istorije, samim tim i identiteta, pa wegovo poricawe i odbacivawe produbquje ve} postoje}u krizu. Sve ove kontradikcije, potragu za identitetom, potrebu da se on uspostavi i istakne, izra`ava savremena svadba. Me|utim, koji od postupaka na svadbi problematizuje nacionalni identitet, a kada je re~ o lokalnom, porodi~nom ili li~nom, te{ko je utvrditi, jer izme|u wih ne postoje jasne granice, ve} su u pitawu fine nijanse prelaza. ^esto se i jednim istim postupkom pokre}u i izra`avaju razli~iti oblici i nivoi identiteta. Ipak, poku{a}u najpre da uka`em na one postupke kojima se neposredno obra|uje nacionalni identitet, potom lokalni i, na kraju, na nastale promene unutar porodi~nih odnosa koje nalaze svoj izraz u jeziku rituala. Pri~aju}i o svadbama ispitanici su iznosili svoja razmi{qawa o tome da bi trebalo po{tovati tradiciju da bismo znali ko smo, da je {teta za Srbe {to se stari obi~aji zaboravqaju, itd. Shvatawe nacije kao prirodne, organske kategorije preovla|uju}i je stav me|u mu{karcima. Oni su se i, neuporedivo vi{e od `ena, u razgovorima o svadbi, bavili nacionalnim identitetom. Iskaz mlado`ewe, ~ija je svadba 1994. godine u Vrawu dugo pripremana da bi bila izvedena u tradicionalnom kqu~u, prenosim u celini: œObi~aj je ne{to {to prati bilo koji narod pa i nas. To je neki na{ duh koji nas prati vekovima zato {to smo Srbi. @ivimo zbog toga. Znamo ko smo. Dok imamo duh i dok imamo tradiciju, ima}emo i veru... To je ne{to unutra{we na{e, kao i bilo kog naroda. Ako zaboravqamo obi~aje, ga-

Çç. SAVREMENA SVADBA

141

simo tradiciju, gasimo duh. Onda nemamo prave vrednosti uop{te, ne moramo ni da `ivimo. @ivi{ samo zbog sebe, a treba da `ivi{ zbog naredne generacije... ([ta je za tebe duh? — pitawe S. Z.) Duh je za mene ne{to sveto, ne{to `ivo, {to treba da ostane, {to je bilo ispred nas i {to treba da ostane iza nasŒ. Svekar, koji je 1991. godine u Vrawu priredio svadbu, pri~a: œJa sam komunista. @iveo sam u Sloveniji ’53/54. i oni su svoje praznike zna{ kako po{tovali. A po{to sam ja komunista, ja se nisam ven~ao u crkvi, sklopio sam brak u Op{tini. Meni je uvek ne{to u glavi provejavalo, za{to oni u Sloveniji svi idu u crkvu, subotom, porodi~no idu i to najlep{e obu~eni, i to u smenama idu, jer vernici sedaju... i to mi je uvek bilo, za{to oni idu u crkvu, a nama zabrawuju...Œ Kasnije je dodao: œObi~aji treba da se sa~uvaju. Mi, Srbi, treba da sa~uvamo svoje obi~ajeŒ. Pored ovakvih i sli~nih obja{wewa, kao najilustrativniji pokazateqi zaokupqenosti nacionalnim identitetom izdvajaju se pesme sa nacionalnom problematikom, kao i naglo pove}an broj ven~awa u crkvi. Premda verski i nacionalni identitet mogu da budu sasvim odvojene kategorije, pravoslavqe je tretirano kao su{tinska odlika identiteta srpskog naroda i to kako u javnom diskursu dominantnom u ovom periodu, tako i u obja{wewima ispitanika. Broj ven~anih u crkvi naglo raste od 1990. godine, dosti`e vrhunac 1993, onda lagano opada da bi se 1999. i 2000. opet pove}ao (videti tabelu 1). Veoma je uo~qivo da se u~esnici, i to stariji, tokom svadbe mnogo puta krste — kada se prijateqi pozdravqaju, kada do~ekuju kuma i starog svata, kada lome poga~e, kada ih mlada daruje i sl. Za ven~awe u crkvi vi{e su zainteresovani mladi i to je odluka koju oni samostalno donose. Ispitanici, uglavnom mu{karci, svoje motive za ven~awe u crkvi obja{wavaju nacionalnom pripadno{}u. U obja{wewima se jasno uo~ava izjedna~avawe nacionalne i religijske identifikacije (srpstvo = pravoslavqe).287 287 Videti: Du{an Bandi}, Tajni `ivot kosovskog mita, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 1901–2001, Beograd 2001, 463; L. Radulovi}, navedeno delo, 89.

142

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

U periodu od 1990. do 1993. godine, na svadbama su naro~ito zastupqene pesme o herojskoj pro{losti. Kada doma}ini idu u susret kumu i starom svatu, neizostavno se pevala pesma koja po~iwe stihom œKo to ka`e, ko to la`e, Srbija je malaŒ. U mlado`ewinoj ku}i, ujutru, pevaju se pesme s qubavnim i porodi~nim motivima, a s nacionalnim kada se do~ekuju kum i stari svat. U periodu krize i izrazite osetqivosti i prijem~ivosti na nacionalne teme i simbole, kum i stari svat konotiraju korene i wihovo po{tovawe, kao i snagu i veli~inu porodice. Uz to, kum i stari svat su mu{karci, sa sobom dovode svoje goste, a s doma}inima se (na ~elu su svekar, mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ, pratilac i pomo}nik mlado`ewe), susre}u tako {to u povorkama idu jedni ka drugima, sa fla{ama rakije u podignutim rukama — ovakva slika ukazuje na to da u susretu ima ratni~kih elemenata. œBlokŒ pesama sa nacionalnom tematikom bio je neizostavan i tokom veseqa u restoranu. Pesma œTamo dalekoŒ pevana je i po nekoliko puta. Kako je prisutnost ovih pesama (kao i ratni~ke retorike koju su one pratile) u medijima bila sve mawa, tako je opadao i wihov broj u ritualu. U periodu od 1990. do 1993/94. godine aktualizuje se problem nacionalnog identiteta na globalnom planu, {to ritual, poput osetqivog instrumenta, registruje i izra`ava. Od 1995. godine, sa promenama u dr`avnoj politici i sa sti{avawem ratnog vihora na prostoru biv{e Jugoslavije, dolazi do postepenog povla~ewa i spla{wavawa elemenata kojima se problematizuje nacionalni identitet. Me|utim, godine 2000. i 2001. na svadbama u Vrawu i okolini evidentna je rastu}a zaokupqenost nacionalnim identitetom. Blizina Albanaca, borbe u najneposrednijem okru`ewu (eksplozije granata ~ule su se i u samom gradu) i veliki broj izbeglica s Kosova — poja~avaju potrebu da se nacionalna pripadnost u~vrsti i manifestuje. To se ~ini postupcima i simbolima koji su bili karakteristi~ni za period od 1990. do 1994, ali u svadbeni ritual ulaze i novi. Tokom boravka na terenu, u avgustu 2001. godine, gotovo svakog vikenda poneki mladi par je na ven~awe odlazio u ~ezama ili ko~ijama, {to je u prethodnom periodu bilo izuzetno retko. Ovakva vo`wa gradom predstavqa javnu demonstraciju po{to-

Çç. SAVREMENA SVADBA

143

vawa tradicije. Broj pesama sa nacionalnom sadr`inom sada je zanemarqiv, jer je ratni~ki `ar istro{en. U razdobqu intenzivnih dru{tvenih promena i previrawa od 1990. do 2001. godine, jasno se mogu pratiti œreakcijeŒ rituala, koji u velikoj meri koincidira s promenama na globalnom planu. Na po~etku istra`ivanog perioda u ritual ulaze elementi sa oznakom tradicije, ali se odnos prema wima mewa i pomera tokom vremena. Neki o`ivqeni simboli tradicije, me|utim, ostaju u ritualu s podjednakom zastupqeno{}u. Futa, vrsta ru~no tkane sukwe, simbol tradicije povezan sa ulogom svekrve, ulazi u ritual na po~etku ispitivanog perioda i ostaje u wemu kao wegov sastavni deo. Futa problematizuje pre svega identitet svekrve — majke sina, ali igra zna~ajnu ulogu i u zoni preklapawa nacionalnog i lokalnog identiteta. Godine 1997. devojke iz prigradskog sela Neradovca igrale su odevene u {alvare na takmi~ewu sela Srbije œMr~ajevci ’97Œ, {to je u ~lanku lokalnih novina propra}eno komentarom: œFati{e kolo neradova~ke devojke u {alvarama umesto u futamaŒ.288 Ve} slede}i broj istih novina donosi obimniji prilog, a udarni naslov je: œNa{ folklor na muslimanski na~in, Srpsko kolo u {alvaramaŒ.289 Futa figurira i kao nacionalno i kao lokalno identitetsko obele`je. Sama re~ je, me|utim, arapskog porekla290 koja je u srpski jezik u{la posredstvom turskog. Na po~etku istra`ivanog perioda jak akcenat rituala je na nacionalnom identitetu, da bi vremenom lokalni — prema re~ima informatora: œono po ~emu smo mi, Vrawanci, poznatiŒ — dobio primat. Nacionalna identifikacija, kako obja{wava Hobsbaum, uvek je kombinovana sa identifikacijama druge vrste, pa i onda kada deluje da je superiornija od wih, a mo`e da se mewa i u veoma kratkom periodu.291 Slobodna re~, br. 2109, Vrawe 25. 7. 1997, 6. Slobodna re~, br. 2110, Vrawe 1. 8. 1997, 10. Futa, f. (ar.) prega~a, keceqa, zastira~. A. [kalji}, navedeno delo, 286. Erik Hobsbaum, Nacije i nacionalizam od 1780 — program , mit, stvarnost, Filip Vi{nji}, Beograd 1996, 18. 288 289 290 291

144

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Kwi`evno delo Bore Stankovi}a i pri~a koju Vrawanci pri~aju o sebi samima Kwi`evno delo Bore Stankovi}a (Vrawe, 1876292 — Beograd, 1927) igra kqu~nu ulogu u pri~i koju Vrawanci pri~aju o sebi samima293, odnosno u na~inu na koji defini{u svoj grupni identitet. U toj pri~i Bora Stankovi} ima posebno mesto.294 On je œna{ BoraŒ, mnogi kod ku}e imaju wegova sabrana dela, veoma su osetqivi kad je on u pitawu — novije / slobodnije interpretacije wegovih ostvarewa primaju se negativno, kao, na primer, film œNe~ista krvŒ (1995) rediteqa Stojana Stoj~i}a. Mnoge va`ne institucije u gradu nose wegovo ime ili ime wegovih kwi`evnih junaka.295 œBorina nedeqaŒ, tokom koje se organizuju kwi`evne ve~eri, pozori{ne predstave i drugi kulturni doga|aji odr`ava se svake godine u martu, mesecu pi{~evog ro|ewa (ustanovqena je 1967. i do 1976. odr`avana je u oktobru). Godine 1993. nizom manifestacija, u kojima je delo Bore Stankovi}a dobilo istaknuto mesto, obele`eno je devet vekova od prvog pomena Vrawa u pisanom dokumentu.296 Tokom istra`ivawa, informatori su se stalno pozivali na Boru Stankovi}a, identifikuju}i sadr`inu wegovog kwi`evnog dela kao œpravuŒ tradiciju. Kako se izrazio jedan mlado`ewa: œKao {to je bilo u staro Vrawe, kao {to je Bora napisaoŒ. 292 293

Postoje razli~ite pretpostavke o godini pi{~evog ro|ewa. Izraz pri~a koju grupa pri~a o sebi samoj upotrebqava V. Turner, Od rituala do teatra ..., 220. Tarner se poziva na Kliforda Gerca, ali bez preciznog navoda. 294 Velibor Gligori}, kwi`evni kriti~ar, pi{e: œUvek kada pro|em pored Vrawa ili u wega svratim, imam ose}awe kao da u wegovom zraku, u wegovom pejza`u, nad wegovim ku}ama i ba{tama, lebdi lik Bore Stankovi}aŒ. Velibor Gligori}, Poezija u delu Bore Stankovi}a, u: Borisav Stankovi}, Stari dani / Bo`ji qudi, Sabrana dela I, Prosveta, Beograd 1970, 66. 295 Ime Borisava Stankovi}a nosi Gimnazija (osnovana 1881, a 1959. godine dobija pi{~evo ime), Pozori{te, Gradska biblioteka, Kwi`evna zajednica (osnovana 1989. godine, kada je ustanovqena i nagrada œBorisav Stankovi}Œ za najboqu kwigu proze napisanu na srpskom jeziku, objavqenu u prethodnoj kalendarskoj godini). Fabrika obu}e nosi naziv œKo{tanaŒ, œSimpovŒ proizvodni program name{taja — œSofkaŒ, œTa{anaŒ, itd. 296 Videti napomenu br. 81.

Çç. SAVREMENA SVADBA

145

Bora Stankovi} je poha|ao osnovnu {kolu i sedam razreda gimnazije u Vrawu. Osmi razred s maturom zavr{io je u Ni{u, odakle je oti{ao za Beograd, gde se i nastanio. U Vrawe je retko odlazio. Nema podataka da je uop{te i{ao u neko selo u okolini Vrawa. Wegovo delo pripada srpskom kwi`evnom realizmu, a novija kritika ga svrstava u za~etnike moderne srpske kwi`evnosti. œNe~ista krvŒ (1910) je moderan roman. Bora Stankovi} slika Vrawe u periodu posle oslobo|ewa od Turaka 1878. pa do 1910. godine, na razme|i vekova, kada su stare forme `ivota ru{ene, potiskivane i zamewivane novim i kada su se u o{trim kontrastima sudarali staro i novo. Sa o~iglednom nostalgijom on opisuje minula vremena i œstare daneŒ. Kao kwi`evnik dao je umetni~ku obradu, a ne faktografiju. Neke konkretne ~iwenice nije dobro poznavao, kao, na primer, geografski polo`aj P~iwe, puteve koji od P~iwe vode ka Vrawu i sl. Svadbu, odnosno pojedine wene momente, Bora Stankovi} je prikazao u ve}em broju svojih dela. Najrazvijeniji opis svadbe dat je u romanu œNe~ista krvŒ, o kome je Jovan Skerli} napisao: œDugi, ali ni za trenutak ne dosadni opis svadbe ~ini utisak mo}ne, `ivotom oblivene kakve Rubensove slike flamanske kermese...Œ297 Iz opisa se vidi da je svadba u Vrawu bila izuzetno zna~ajan doga|aj ne samo za porodicu ve} i za {iru okolinu, da je bila veoma razu|ena, kao i to da ju je pisac duboko do`iveo.298 Ali, on daje literarnu obradu, pa tako, recimo, ka`e da, prema obi~aju, majka Sofkina, dakle, ta{ta, mora da povede prvo kolo sa sitom punim {e}era, leblebija i dr. koje tokom igre baca oko sebe.299 Prvo kolo, me|utim, sa sitom u ruci, vodi svekrva.300 Na prelomu XIX i XX veka, na teritoriji Vrawa sudarali su se, preplitali i stapali razli~iti kulturni uticaji, obra297 Jovan Skerli}, Pisci i kwige, Sabrana dela V, Beograd 1964, 188. 298 Bora je rano ostao bez roditeqa. Podigla ga je o~eva majka, baba Zla-

ta, poreklom iz ugledne gradske porodice. Ona ga je vodila na svadbe i u posete svojoj rodbini. 299 B. Stankovi}, Ne~ista krv..., 165. 300 Ovu ~iwenicu sam pouzdano ustanovila u terenskom radu. Svadbeno veseqe otvara svekrva svojim, svekrvinim kolom, {to opisuje i V. Nikoli}-Stojan~evi}, navedeno delo, 437.

146

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

zuju}i specifi~nu sredinu, ~iji je ton zabele`io Bora Stankovi}. Me|utim, ono {to je kod Bore umetni~ka transpozicija stvarnosti ozna~ava se kao œprava starinaŒ. Informatori su mi, prizivaju}i atmosferu œstarih danaŒ i pomiwu}i Mitketov monolog iz œKo{taneŒ, do~aravali svoje svadbe re~ima: œMi, Vrawanci, smo veseqaci, meraklijeŒ.301 S obzirom na sna`ne kulturne promene vezane za Prvi i Drugi svetski rat i migracije stanovni{tva, te{ko se mo`e re}i da dana{wi Vrawanci vode direkno poreklo od Borinih Vrawanaca. Evidentna je jaka potreba za uspostavqawem kulturnog kontinuiteta, a za ose}awe identiteta od su{tinskog je zna~aja upravo do`ivqaj kontinuiteta, pripadnosti, zajedni~kih vrednosti, simbola i se}awa.302 Sliku o Vrawu i Vrawancima, formiranu na osnovu Borinih dela (koja se ~esto su{tinski i ne poznaju), a naro~ito na osnovu wihovih brojnih filmskih i pozori{nih interpretacija, Vrawanci neguju i podr`avaju. Posredstvom we oni odre|uju sami sebe. Ona je nose}i konstrukt wihovog u`eg, lokalnog identiteta. Iako Vrawanci svoj identitet zasnivaju na simbolima proiza{lim / konstruisanim na osnovu kwi`evnog opusa Bore Stankovi}a, de{ava se da oni koji se pozivaju na œBorino VraweŒ i ne znaju koji se ta~no period opisuje u wegovim delima. Ali, œBorino VraweŒ je visokovrednovan elemenat u samoodre|ewu Vrawanaca i to, pre svega, mladih. Tako|e je i qubav prema starim gradskim pesmama, kao i onim koje kao takve figuriraju, karakteristi~nija za mlade. Oni se vezuju za sliku stare gradske kulture, ulep{anu i retu{iranu. Orijentalni elementi nasle|a tretiraju se kao ne{to {to daje specifi~an kolorit Vrawu, pa se, samim tim, visoko vrednuju, ali se istovremeno, u klimi nacionalizma od 1990. godine, te`i da se oni, kao ne{to {to nije œna{eŒ, o~iste. U kriti~kim novinskim napisima, ali i u usmenim pri~awima i prepri~avawima povodom poja301 Merak, m. (ar.) 1. naslada, u`ivawe... 2. strast, `udwa, `eqa... 3. melanholija kao posledica preterane `udwe, strasti ili ~e`we za ne~im. A. [kalji}, navedeno delo, 458–459. 302 A. D. Smit ovo ka`e za Grke. A. D. Smit, navedeno delo, 51–52.

Çç. SAVREMENA SVADBA

147

vqivawa devojaka iz folklornih dru{tava u {alvarama, te vezivawa Vrawa za œpusto turskoŒ, prenebregava se ~iwenica da su glavni `enski likovi u delima Bore Stankovi}a, Sofka i Ko{tana, prikazane u {alvarama. I drugi izvori svedo~e da su u Vrawu od polovine XIX veka do oslobo|ewa od Turaka 1878. godine, pa i ne{to kasnije, hri{}anke nosile istu ode}u kao i muslimanke, tj. da je `enska no{wa bila turska.303 Identitetsku konstrukciju Vrawa ~ine protivure~ni elementi. Veseqe, u`ivawe u pesmi i igri, senzualnost i egzotika predstavqaju komponente slike koja za Vrawance ima veliku identitetsku mo}. Takvu sliku o sebi oni stalno iznova konstrui{u304, nastoje}i, istovremeno, da se distanciraju od Orijenta, za koji ih drugi (nevrawanci) uporno vezuju305. Spo303 Jovan Haxi Vasiqevi}, Vrawska gradska no{wa ranijih godina, Glasnik Etnografskog muzeja 7, Beograd 1932, 6–19. 304 Tako, na primer, na naslovnoj strani zvani~ne prezentacije Vrawa na Internetu http://www.vranje.co.yu (30. 5. 2002) stoji stih:

œ’Neka svak — ko u Vranje do|e, pri~uva du{u da mu se ne istopi, jer u ovom gradu ima ne{to {to nije za o~i da se gleda , a ni za ruke da se dohvati , a ni za pamet, nego samo za srce i du{u, i to dvoje ovde treba pri~uvati.’ ]amil Sijari}, knji`evnik, |ak vranjske gimnazijeŒ Kwi`evnik ]amil Sijari} govorio je na obele`avawu stogodi{wice vrawske Gimnazije 1981. godine du`i tekst u prozi, od ~ijeg po~etka su autori prezentacije na~inili stih. ]amil Sijari}, Pri~uvaj u Vrawu srce i du{u, u: Vrawska Gimnazija 1881–1981, Odbor za proslavu stogodi{wice postojawa i rada Gimnazije, Vrawe 1981, 593. 305 U osvrtima kwi`evne kritike na dela Bore Stankovi}a, najve}a pa`wa se posve}uje upravo atmosferi œisto~wa~ke vrelineŒ (M. Savkovi}, navedeno delo, sv. 5–8, 447), s obzirom na jak orijentalni kolorit Vrawa, a Orijent uop{te ima otvoreno seksualne konotacije: Marija Todorova, Imaginarni Balkan, XX vek, Beograd 1999, 34. Jovan Du~i}, analiziraju}i dela Bore Stankovi}a, pi{e: œBa{ tu, kod wegovog Vrawa, zapravo i zamire talas na{eg epskog stvarala{tva, i za~iwe iskqu~ivo talas lirski. Taj je talas razliven zatim i po jednoj {irokoj oblasti stare Ma}edonije, kao i u Bosni, u ose}awe dubokih ~e`wi, koje su turskom re~ju prozvali ’sevdahom’, i u ose}awe one `ivotne tegobe koja se zove ’dertom’. Zna~i, dvama ose}awima koja za ostale krajeve herojske rapsodije ostaju nepoznata, i koja izgledaju nedovoqno srpska, ~ak i nedovoqno slovenska... ’ Dert’ uop{te nije srpsko ose}awe. Marko Kraqevi}

148

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

qa, slika koju Vrawanci o sebi stvaraju prihva}ena je i uglavnom pozitivno obojena.306 Zanimqivo je da ona opstaje uporedo s vi|ewem Vrawanaca kao veoma radnih, {tedqivih, ali i {krtih, {to predstavqa konstrukciju me|usobno nespojivih elemenata. U periodu od 1990. godine, pojavquje se nova identitetska konstrukcija koja nosi jasne oznake vremena. Vrawe je istovremeno œ[vajcarska na jugu SrbijeŒ (prema re~ima direktora œSimpaŒ) i œju`na prugaŒ, s konotacijom zaostale, primitivne i nedemokratske sredine. Video-zapisi savremenih svadbi, po pravilu, po~iwu snimcima œstarogŒ Vrawa (Pa{inog konaka, u kome se sada nalazi Narodni muzej i sl.). Potom se kamera zadr`ava na putokazu s natpisom œMuzej ku}a Bore Stankovi}aŒ, pa na tabli œulica baba ZlatinaŒ (po Borinoj babi), u kojoj se nalazi pi{~eva rodna ku}a, i onda, du`e, na samoj ku}i. Vizuelni zapis prati pesma œDa znaje{, mome, moriŒ307, u izvo|ewu Stani{e Sto{i}a, poreklom iz okoline Vrawa, i tekst Mitketovog obra}awa Ko{tani308. Doga|aj koji je povod snimawu — svadba mo`e da po~ne tek kada je, monta`om, sme{tena u odgovaraju}i kontekst. Vrawe se vezuje samo za jedan deo svoje pro{losti i samo za, iz kwi`evnog stvarala{tva Bore Stankovi}a proistekle simbole i motive, ~ija se zna~ewa daqe umno`avaju309. pijan~i, ali ne dertujeŒ. Jovan Du~i}, Borisav Stankovi}, u: B. Stankovi}, Stari dani / Bo`ji qudi..., 10, 16. 306 Wen uticaj i trajawe mogu se uo~iti u mnogim izvorima. Na primer, Milo{ Savkovi}, zaqubqenik u pro{lost Vrawa, dolazi u stvarno Vrawe 1931. godine, traga za specifi~nom atmosferom iz Borinih dela, a suo~ava se s lokalnom svakodnevicom. On s odu{evqewem pi{e: œNajstrasnije lirske pesme o `eni i o zlatu, o svili i o jataganima, o jablanovima i o kowima ispevale su se tuŒ (M. Savkovi}, navedeno delo, sv. 1–4, 192), da bi na kraju svojih pisama rezignirano zakqu~io: œUzalud pipate po sokacima i miri{ete stare loze na naherenim doksatima... Nigde dertlijske pesme!... Mesto daireta zve~i saksofon preko pijace... Po neku orijentalsku pesmu, za utehu, na|ete jo{ na gramofonskoj plo~iŒ (M. Savkovi}, navedeno delo, sv. 5–8, 457). 307 Borisav Stankovi}, Ko{tana / Ta{ana, Sabrana dela IV, Prosveta, Beograd 1970, 60; B. Stankovi}, Stari dani / Bo`ji qudi..., 110. 308 B. Stankovi}, Ko{tana / Ta{ana..., 58–59. 309 Dela Bore Stankovi}a imaju veliki uticaj na kwi`evnike i umetnike u na~inu na koji prikazuju Vrawe. Na primer, Vuka Pop-Mladenova (1885–1951) nostalgi~no opisuje Vrawe na prelomu vekova i to, pre svega, neo-

149

Çç. SAVREMENA SVADBA

* * * Tokom celog perioda obuhva}enog istra`ivawem, na savremenoj svadbi, u prepodnevnom, œozbiqnomŒ delu, u mlado`ewinoj ku}i, neizostavno se peva œGajtano, momeŒ310, narodna pesma, koja ima i svoju umetni~ku obradu. Iako ova pesma nije orska, danas se uz wu igra u kolu. Osim we pevaju se i œStojanke, bela VrawankeŒ311, œ[ano, du{oŒ312 i œBelo Len~eŒ313, koje je Bora Stankovi} poznavao i uneo u svoja dela. ^iwenica da je pesme œStojanke, bela VrawankeŒ i œ[ano, du{oŒ napisao Dragutin Ili}, brat pesnika Vojislava Ili}a, koji je u Vrawu slu`bovao godinu dana (1881–1882), a komponovao Josif Marinkovi}, nije {ire poznata. Informatori smatraju da su to stare, œizvorneŒ vrawske pesme. Osim ovih pesama, u prepodnevnom delu svadbe pevaju se i novokomponovane pesme, ali samo one koje su œna narodnuŒ. U restoranu se, uglavnom, pevaju novokomponovane narodne pesme, ~iji je repertoar i redosled stereotipan. Kada veseqe dostigne kulminaciju i kada se, prema pri~awu mla|ih, œpadne u dertŒ314, pevaju se stare vrawske pesme ili one koje va`e za takve. Osim navedenih, omiqena je i œA kude si bila, mori, kara KocoŒ. Ova pesma je gwilanskog porekla, a u Vrawu je po~ela da se {iri tek posle Drugog svetskog rata.315 Za protastvarenu qubav. Vuka Pop-Mladenova, Qudski jadi — pri~e `ivota iz starog Vrawa, Biblioteka istorijskog arhiva, Vrawe 1972. Na naslovnoj strani zvani~ne prezentacije Vrawa na Internetu http://www.vranje.co.yu (30. 5. 2002) napravqen je kola` od fotografije Bore Stankovi}a, enterijera wegove rodne ku}e, Hamama — starog turskog kupatila, itd. ^ak i nazivi restorana u Vrawu — œHaremlukŒ, œStaro VraweŒ, œVrawski merakŒ i dr. aludiraju na œBorino VraweŒ. 310 M. Zlatanovi}, Narodne pesme i basme..., pesma br. 396. 311 Borisav Stankovi}, Iz moga kraja, Sabrana dela II, Prosveta, Beograd 1970, 24, 33, 34, 37; B. Stankovi}, Ko{tana / Ta{ana..., 43–44. 312 B. Stankovi}, Ko{tana / Ta{ana..., 10. 313 Isto, 60. 314 Dert, m. (pers.) jad, briga, muka, bol. A. [kalji}, navedeno delo, 213. Danas mladi u Vrawu pod dertom podrazumevaju posebno raspolo`ewe, kada ~ovek vi{e ne zna za sebe od veseqa, igre, pesme i iscrpqenosti. 315 M. Zlatanovi}, Narodno pesni{tvo..., 102.

150

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

goniste savremenih svadbi, me|utim, to je stara vrawska pesma. Uo~qivo je i da se navedene pesme ne pevaju do kraja ili se sa`imaju, tako da po nekoliko wih ~ini celinu. Sve pomenute pesme su i umetni~ki obra|ene i zastupqene u medijima316. One pesme (kako stare gradske, tako i orske i obredne) koje nemaju umetni~ku obradu ili su u medijima mawe prisutne gotovo su nepoznate. Mla|i informatori su se ~esto pozivali na kwi`evno delo Bore Stankovi}a opisuju}i atmosferu na nekoj svadbi i pomiwu}i stare gradske pesme. Svadbenu pesmu œHaxi Gajka devojku udavaŒ, u XIX veku veoma omiqenu u Vrawu, Bora Stankovi} je uneo u ~etiri svoja dela (œNe~ista krvŒ317, œKo{tanaŒ318, œPevciŒ319 i œStari daniŒ320), pri ~emu je u kompoziciji romana œNe~ista krvŒ ova pesma dobila posebno istaknuto mesto. Nisam zabele`ila da je na nekoj svadbi ova pesma pevana, niti je iko od onih koji su se pozivali na œstaro VraweŒ za wu znao. Me|u najomiqenijim pesmama na svadbama su œMito, bekrijoŒ i pesma koja po~iwe stihom œVolela me jedna VrawankaŒ, obe novokomponovane, ali tematski vezane za Vrawe. 316 Po~etkom devedesetih mediji su bili preplavqeni novokomponovanom narodnom muzikom, {to je izazivalo razli~ita, uglavnom kriti~ki orijentisana mi{qewa. Kritika je prvenstveno bila usmerena na prisustvo œtu|ihŒ, naro~ito orijentalnih elemenata, koji se ocewuju kao pogubni po identitet srpskog naroda. Tako, na primer, kompozitor Zoran Hristi} ka`e: œIdentitet jednog naroda je wegova muzika, ritam... A mi smo sebe izbrisali zato {to na{a narodna muzika vi{e nema identitetaŒ (NIN, br. 2215, Beograd 11. 6. 1993, 7); \oko Stoj~i} smatra: œNestanak autenti~ne srpske pesme i melosa je u {irem kontekstu gubqewa identiteta srpskog narodaŒ (Politika, br. 28864, Beograd 24. 2. 1994, 17). Te`wa za œ~i{}ewemŒ novokomponovane narodne muzike od orijentalnih primesa postoji od samih wenih po~etaka, s tim {to u periodima aktualizovawa nacionalnih pitawa postaje izrazita. Ministarstvo za kulturu Republike Srbije je 1995. godine pokrenulo borbu protiv œki~a i {undaŒ, pa su mediji bili preplavqeni umetni~ki obra|enim narodnim pesmama, kao i onim ispevanim œna narodnuŒ, od ~ega je, zapravo, i po~ela novokomponovana narodna muzika i tako u krug. 317 B. Stankovi}, Ne~ista krv..., 170, 171, 177, 183. 318 B. Stankovi}, Ko{tana / Ta{ana..., 39. 319 Borisav Stankovi}, Gazda Mladen / Pevci, Sabrana dela V, Prosveta, Beograd 1970, 192. 320 B. Stankovi}, Stari dani / Bo`ji qudi..., 162.

Çç. SAVREMENA SVADBA

151

U razgovorima o svadbi, sagovornike koji bi rekli da vole staru vrawsku muziku, obi~no bih pitala koje su im pesme najomiqenije. Jedva su uspevali da nabroje dve-tri, ili bi jednostavno rekli: œSve {to peva Stani{a Sto{i}Œ.

Tranzicija statusa u periodu dru{tvene tranzicije Duboke promene u politi~kom, socijalnom i kulturnom `ivotu i problematizovawe kolektivnih identiteta pokre}u i problematizovawe i preispitivawe individualnih identiteta. Svadba je, kao i rituali `ivotnog ciklusa uop{te, ugra|ena u identitet zajednice i aktualizuje wegove fundamentalne karakteristike.321 Uporedo s tim, u ovakvim ritualima, inicijanti (i oni koji su s wima u odnosnim vezama) u procesu su odvajawa od prethodnog statusa i zadobijawa novog. Savremena svadba je pri~a o tranziciji statusa, karakteristi~noj za rituale prelaza, sme{tena u kontekst dru{tvene tranzicije, u kojoj problem identiteta (porodi~nih, individualnih...) izbija u prvi plan. Veoma je izra`ena te`wa da se œnapraviŒ svadba. U mati~noj slu`bi Op{tine Vrawe dobila sam podatak da vi{e od 90% onih koji prvi put sklapaju brak organizuje svadbu. Roditeqima je do svadbe naro~ito stalo i u situacijama kada mladi ne `ele da na taj na~in u|u u brak, vr{e jak pritisak na wih da se povinuju wihovoj `eqi. Ne ~ine to samo roditeqi ve} i srodnici i prijateqi, ne shvataju}i da neko ne `eli svadbu i da na to ima pravo. Pojedini mladi qudi su pri~ali da su oti{li na ven~awe sa dva svoja prijateqa kao svedoka, smatraju}i taj ~in veoma li~nim, a tamo su ih ~ekali (uvre|eni) ro|aci. Ako bi i kompromisno pristali na svadbu, neki mladi parovi su se suprotstavqali izvo|ewu pojedinih obi~aja, posebno darivawu. Jedna mlada `ena ka`e: œSam taj ~in sa }ebi}ima, ~arapama... mene je to jako iritiralo. Ven~awe je ne{to {to ti zna~i, a ne da se kosi{ sama sa sobomŒ. Pod pritiskom majke i svekrve koje su, prema wenim re~ima, insistirale navode}i slede321

G. Kligman, navedeno delo, 262, 264.

152

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

}e razloge: œTakav je obi~aj! Takav je obi~aj! Zbog qudiŒ, na to je pristala. Prema mi{qewu starijih, ako mladi u|u u brak bez svadbe, to pokazuje da ne{to tu nije u redu, da se oni ne vole ili da roditeqi ne prihvataju izbor svog deteta.322 Komentari{u}i to {to je wegova ro|aka sklopila brak bez svadbe, jedan od informatora je rekao: œ[ta joj obi~aji smetaju, oduvek je tako bilo, nego ga ne voli, pa se hvata za obi~ajeŒ. U ritualima prelaza qudi se osloba|aju prethodnog statusa, a novi jo{ nisu zadobili. U stawu œnegde izme|uŒ, kako obja{wava Tarner, inicijant mora postati tabula rasa, na koju se upisuju znawe i mudrost grupe, odnosno, pokazuje mu se da je on samo glina ili pra{ina, ~ista materija, ~iji oblik odre|uje dru{tvo.323 Svaki ~ovek je deo socijalne mre`e, œpetqaŒ u woj. Ako napravi iskorak i to u prelomnom trenutku i doga|aju, mre`a }e po~eti da se raspli}e, do}i }e do pomerawa i povla~ewa svih. Zajednica osu|uje i sputava takve `eqe i uop{te individualna prava na ra~un kolektivnih. U periodu dvostruke liminalnosti / haosa, kada je problem identiteta naro~ito va`an, inicijant mora biti sveden na glinu i pra{inu kojoj }e zajednica dati oblik.324 Gr~evito pridr`avawe ritualnih formi 322 Te{ka ekonomska situacija nije uticala na stav prema svadbi. Mnogi qudi za tu priliku godinama prikupqaju novac, a spremni su i da se zadu`e. Stalo im je do svadbe, pa makar sve bilo veoma skromno. Za organizaciju svadbe, pa i najskromnije, potro{i se veliki novac, koji pokloni ni izdaleka ne mogu da kompenzuju, {to deluje iracionalno u situacijama kada mladi nisu u mogu}nosti da zasnuju samostalno doma}instvo ili su bez posla. Onima koji su se u periodu dru{tvenih previrawa naglo obogatili, svadba je idealna prilika da to poka`u. 323 V. Turner, The Ritual Process…, 103. 324 B. Majerhof obja{wava: œObredi prelaza... neizostavno sadr`e elemente pouke; to su momenti kada dru{tvo nastoji da pojedinca prisvoji u potpunosti, da u wegovu psihu utka dru{tvene vrednosti i poimawa tako da unutarwa individualna motivacija zameni spoqa{we instrumente kontrole... Po{to se obredi prelaza de{avaju u trenucima velike napetosti, to su dramati~ne situacije, prirodno ili dru{tveno uslovqene krize, u kojima je pojedinac najpodlo`niji pou~avawu... Dru{tvo tada vr{i najintenzivniji pritisak na u~esnike ceremonije, nastoje}i da ih preoblikuje prema svojim potrebamaŒ. Barbara Majerhof, Obredi prelaza: proces i paradoks, Gradina 10, Ni{ 1986, 20–21.

153

Çç. SAVREMENA SVADBA

predstavqa otpor promenama325, a svako pomawkawe vere u ritualno izvo|ewe ukazuje na sumwu u {ire i te`e osporivo podru~je dru{tvenih odnosa326. Kada se ritual, dakle, dovodi u pitawe, ne radi se samo o ritualu ve} se u pitawe dovodi sve ono {to je iznedrilo ritual. U vremenu krize i op{te retradicionalizacije razumqiva je reakcija zajednice, koja nastoji da, u kriti~nom trenutku, obnovi i sa~uva koheziju.

* * * U talasu op{te retradicionalizacije dru{tva najizrazitije o`ivqavaju simboli koji se odnose na ulogu svekrve. Na to je svakako uticala plima nacionalizma koji slavi `enu, ali iskqu~ivo u ulozi majke, roditeqice nacije.327 Upotreba œmajkeŒ u ideologiziranom diskursu jedna je od najkori{}enijih i najuspe{nijih manipulacija `enama u ovom veku.328 Simboli povezani sa ulogom svekrve ulaze u ritual s prvim impulsom povratka tradiciji i ostaju u wemu kao konstitutivni elementi tokom celog perioda obuhva}enog istra`ivawem, {to upu}uje na zakqu~ak da oni, osim {to su sredstva nacionalne identifikacije, predstavqaju i temeq drugih oblika identiteta. Dok su mu{karci u razgovorima bili zaokupqeni nacionalnim identitetom, svekrve su se, veoma izra`eno, vezivale za lokalnu tradiciju. Za svaku pojedina~nu svadbu svekrva odre|uje pravila izvo|ewa (ona se smatra osobom koja je ritualno posve}ena i koja œzna obi~ajeŒ), jer je u wenom interesu da se usvoje paradigme koje ritual izra`ava. Wena agregacija u novi status znatno je nagla{enija nego u tradicijskoj svadbi, a postupak simulacije mokrewa sasvim se izostavqa, iako za wega svi znaju. U ritualu se insistira samo na simbolima autoriteta. Nema izokretawa 325 Bojan Jovanovi}, Arhajski obrazac utopije i ideologije, Gradina 10, Ni{ 1986, 10. 326 R. Rappaport, Ritual, Sanctity and Cybernetics, American Anthropologist 73 (1), 1971, 59–76, navedeno prema: S. F. Mur, B. G. Majerhof, navedeno delo, 128. 327 A. Mili}, navedeno delo, 49–52. 328 S. Slap{ek, navedeno delo, 322–323.

154

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

i uni`avawa {to je sastavni deo liminalne faze obreda prelaza onih koji napreduju u statusu. Upravo ovaj momenat razotkriva da je wen autoritet nestabilan. Futa, posmatrana u sklopu sa drugim elementima wene ode}e i dru{tvenog konteksta, otkriva te`wu svekrve œda u pomo} pozove stari svet kako bi uspostavila ravnote`u u novomŒ329. Ona svoj autoritet zaogr}e tradicijom, neupitnim i za{ti}enim pojmom. Re~enica œTakav je obi~aj!Œ otklawa sve prigovore mladih.330 Na materinsku ulogu `ene i to svekrve — majke sina ritual stavqa akcenat. Otuda je i pojava tri sve kr ve znatno ~e{}a nego u pro{losti. U obja{wewima, informatori isti~u zna~aj uloge majke koja se œ`rtvovalaŒ za porodicu i œo~uvala i do~ekala da o`eni sinaŒ. Ovakvi stavovi imaju ~vrstu kulturnu podlogu i utemeqewe (u na{oj patrijarhalnoj porodici `ena je posredstvom mu{kog deteta gradila svoju poziciju), pa u periodu krize i op{te retradicionalizacije isplivavaju na povr{inu. Svekrva je i u tradicijskoj svadbi imala istaknutu ulogu. Ali, savremena svadba pokazuje konfliktnost i konfuziju wene uloge, kao i porodi~nih uloga uop{te. Dok je svekrva zadu`ena za to da osmisli simboli~ki sadr`aj rituala sa oznakom œtradicionalnoŒ, oko mlade se grupi{u elementi glamura i romantike. Svoju ven~anicu, ukrase, œbidermajerŒ, pakovawe darova, glavnu svadbenu — mla di nu tor tu osmi{qava nevesta. Dve `ene, dakle, svaka iz svoje pozicije, ali i potrebe da time ne{to izraze, kreiraju simboli~ki sadr`aj rituala. U tradicijskoj svadbi je svekrvina i nevestina ode}a bila dopuwena odgovaraju}im simbolima, ali se nije su{tinski razlikovala od wihove svakodnevne ode}e. Danas je wihovo odevawe svojevrsno kostimirawe, pa i preru{avawe (drugo ja) — svekrva time pose`e za autoritetom koji je u pro{losti imala, a mlada `udi za sjajem Zapada. Bela boja mladine ode}e, u kombinaciji sa krojem ven~anice, ukrasima, rukavicama, œbidermajeromŒ, frizurom, pre konotira pri`eq329 D. Cannadine, navedeno delo, 124. 330 Neke od mojih sagovornica su porodi~ne odnose u pro{losti ovako

ocenile: œSve je onda bilo boqe. Znao se redŒ; œSvi su `iveli zajedno i slagali seŒ; œPostojalo je po{tovawe, a ne kao s’dŒ; œVreme ne mo`e da se vrati. Treba da se ide napred, ali da se po{tuje staroŒ.

Çç. SAVREMENA SVADBA

155

kivani sjaj i glamur, nego ~ednost. Izborom ode}e i ukrasa mlada vizuelno izra`ava svoj (pri`eqkivani) Barby identitet331. Ali wena potreba da je brat izvede iz roditeqske ku}e i preda mlado`ewi i deveru, pri ~emu je ona u toj mu{koj primopredaji potpuno pasivna (œza{ti}enaŒ — prema mi{qewu mojih sagovornica), otkriva œdoma}iŒ materijal u Barby pojavi. Dok su u tradicijskoj svadbi dve `ene, kqu~ni ritualni subjekti, prikazane kao bli`e prirodi (simbolika crvene boje u wihovim kostimima, zrnevqe p{enice, dakle, sirovo, koje bacaju iz sita...), danas one imaju ritualna znawa, svekrva je, {tavi{e, ona koja poznaje i vra}a tradiciju i ~uva porodi~no ime. Na savremenoj svadbi one povezuju oba pola priroda — kultura, imaju}i izra`enu ulogu medijatora izme|u wih. U svetlu o`ivqavawa tradicije, uloga starog svata je istaknuta iz vi{e razloga. S jedne strane, ona proizilazi iz istaknute uloge svekrve, koja re`ira svadbu i poznaje tradiciju (ona je specijalista za ritual), pa je logi~no da ceremonijal-majstor, onaj koji }e œizvoditi obi~ajeŒ, bude wen brat ili srodnik. Tonalitete wegove uloge, kako je ve} obja{weno, generi{e i stawe dvostruke liminalnosti. Uz to, stari svat aktivira i konstrukte lokalnog identiteta — œMi, Vrawanci, smo veseqaci, meraklijeŒ. Ritual vrlo osetqivo izra`ava i nastale promene unutar porodi~nih odnosa. U tradicijskoj svadbi mlada se dr`ala smerno i skromno, nikako nije pevala, a mogla je da igra samo onda kada je stariji pozovu. Mlado`ewa je bio sasvim po strani, na za~equ svatovske povorke, odvojen od mlade. Sada mladenci sede na najistaknutijem mestu u restoranu, na ~elu stola, na vizuelno izdvojenim stolicama i to izme|u ~asnika. Mlado`ewa je sve vreme svadbe pored mlade, na ~elu povorke, vodi kola, baca u zanosu od veseqa napojnicu svira~ima... To se smatra prihvatqivim i œne znaŒ se da je u pro{losti bilo druga~ije. Pozicija mladenaca u restoranu ukazuje na wihov povi{en status, kao i na to 331 Mladina simulirana Barby poza je naro~ito uo~qiva na fotografijama i video-zapisima.

156

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

da oni ~ine izdvojenu zna~ewsku celinu, ali lociranu u okru`ewe mlado`ewinih srodnika. U pro{losti nevestu, koja je nosila dva hleba i dva kr~aga vode, u ku}u je uvodila svekrva i tom prilikom se izvodio ~itav niz simboli~kih radwi oko ogwi{ta, mesta izra`ene simbolike, kojima se nevesta vezivala za novi dom. Danas nevestu prenosi preko praga mlado`ewa, {to re~ito izra`ava nastale promene u porodi~nim odnosima. U pro{losti je nevesta svoje, sna {ki no ko lo , igrala u dvori{tu mlado`ewine ku}e, vezuju}i se na taj na~in za wu. Weno kolo je bilo agregaciono. Danas mlada svoje kolo igra pri polasku iz roditeqske ku}e. Time se nagla{ava weno odvajawe, separacija od prethodnog statusa — od roditeqskog doma i devoja~kog `ivota. ^iwenica da nema mnogo elemenata kojima se ona vezuje za novi dom ukazuje na to da se ona odvaja od prethodnog, ali u novo ne ulazi potpuno, jer mladi, a nevesta posebno, te`e neolokalnom stanovawu i `ivotu nezavisnom od starijih. Proces odvajawa mladih je veoma konfliktan, {to ritual svojim simboli~kim jezikom re~ito izra`ava (na primer, pozicijama sedewa). Oni su donekle odvojeni, evidentna je wihova jaka te`wa ka tome, ali granicu i stepen wihove nezavisnosti odre|uju mlado`ewini. Me|u prijateqima su odnosi ambivalentni, mlado`ewinima je stalo da obezbede i istaknu prevlast (otuda i insistirawe na tradiciji)332, upravo zbog toga {to je ona dovedena u pitawe. Dok je u pro{losti devoj~ica pripremana za to da }e oti}i iz roditeqske ku}e i pripasti novom rodu, danas se de{ava da neolokalno stanovawe mladom paru obezbe|uju upravo mladini roditeqi. Kontakti me|u prijateqima, postupak œprijateqewaŒ, poseta nevestinih posle svadbe, itd. jasno pokazuju ambivalenciju u odnosima. U tradicijskoj svadbi, roditeqi mladenaca su uspostavqali srodni~ki odnos — prijateqstvo lome}i poga~e tri puta. Dva puta su to ~inili u nevestinoj ku}i, a onda tre}i put u mlado`ewinoj, ~ime se uspostavqeni odnos potvr|ivao. Broj tri simbolizuje celinu nekog proce332 Nekoliko puta sam bila u situaciji da mi se prijateqi, uo~i veridbe, obrate s molbom da kao etnolog presudim u natezawima starijih oko toga kakav je œpraviŒ obi~aj.

Çç. SAVREMENA SVADBA

157

sa (po~etak — sredina — kraj) i predstavqa obele`je svake `eqene promene.333 Na savremenoj svadbi roditeqi se œprijateqeŒ pomo}u poga~a dva puta u mladinoj ku}i. Uspostavqeni odnos se ne potvr|uje i ne zaokru`uje tre}im œprijateqewemŒ u mlado`ewinoj ku}i. U ritualu je mnogo disonantnih tonova, jer on, kao œmodel ne~egaŒ334, osetqivo odra`ava ambivalencije i kontradikcije u dru{tvenoj stvarnosti.

Duh vremena Na savremenoj svadbi priziva se tradicija, o`ivqavaju œvekovniŒ obi~aji, pevaju se œizvorneŒ pesme... Uporedo s tim, mlada je odevena u glamuroznu ven~anicu, u kosi nosi ve{ta~ke cvetove, a u rukama œbidermajerŒ — buket ve{ta~kog cve}a, plastificiranim cvetovima, trakama i ma{nicama su oki}eni svatovi, kapija i ulazna vrata ku}e, mladini darovi industrijske proizvodwe, kao i poga~e, uvijeni su u ukrasnu hartiju ili celofan i ukra{eni ma{nama i trakama... Istovremeno se upli}e u jedinstvenu zna~ewsku celinu — jezgro rituala ono {to va`i kao najnovije i ono {to nosi etiketu starog, tradicionalnog, pri ~emu se to staro interpretira i upotrebqava kao moderno, jer su œobi~aji opet u modiŒ. Tradicija se priziva i iz pomodnih razloga jer, prema re~ima jedne svekrve, œsada je to trendŒ. Ritualni rekviziti izvu~eni iz podruma, prepravqeni ili pozajmqeni (sito, futa...), kombinuju se sa elementima sasvim druga~ijih tipolo{kih odrednica (œbidermajerŒ, devizne nov~anice, obavezno snimawe kamerom...). Svi ovi elementi samo naizgled pripadaju razli~itim kontekstima — jedan pored drugog, jedan sa drugim, ~vrsto su povezani svojom raznorodno{}u u eklekti~nu celinu ~ija kombinatorika re~ito izra`ava duh vremena. Tokom rada nastojala sam da budem empati~na, da razumem i objasnim, a ne da presu|ujem. Ipak, nisam mogla da se otmem utisku da je, uprkos eufori~nom vesequ, na svadbama sve neka 333 334

Q. Radenkovi}, navedeno delo, 335. K. Gerc, navedeno delo, (1), 127–128.

158

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

vrsta simulacije, la`, surogat. ^esto sam s veoma mu~nim utiskom izlazila iz restorana ili zavr{avala gledawe video-snimka. U isti mah, po dugotrajnom planirawu i pripremawu, a posle po vi{emese~nom, pa i vi{egodi{wem prepri~avawu i pregledavawu fotografija i video-zapisa, po sna`nim emocijama koje su pratile iskaze u~esnika (doga|aj za koji i od kojeg se `ivi), savremena svadba je istinski, nepatvoreni, autenti~ni izraz kulture.

ç. ZAKQU^AK

U posledwoj deceniji XX veka, koju karakteri{e œkoncentracija doga|awaŒ, identitet je postao kqu~na re~ ne samo u dru{tvenim i humanisti~kim naukama ve} i u politi~kom i u svakodnevnom govoru. Kako je identitet i sam dinami~an socijalni proces335, u intenzivnim dru{tvenim de{avawima i previrawima, u kratkom vremenskom periodu, intenzivno se mewao, gradio i razgra|ivao, direktno zavisan od kretawa na politi~kom planu336. œIdentitet, koji treba da zna~i saglasnost ~oveka sa samim sobom, nije dat unapred, niti primqen gotov. On ne mo`e biti zadobijen bez konflikata po{to je sam dinami~an i varijabilan...Œ337 Raspadom federalne dr`ave, vladaju}e ideologije i sistema vrednosti, dotada{wi identitet (individualni i kolektivni) pokazao se kao pogre{an. Potreba da se on preispita i koriguje dovodi po~etkom devedesetih do povratka u idealizovanu i mitologizovanu pro{lost. U naletu dru{tvenih de{avawa (ratova, sankcija i kontroverzne uloge me|unarodne zajednice, hiperinflacije...) odnos prema sopstvenoj pro{losti se mewao i uslo`wavao, pri ~emu je identitet ostao u stawu produ`ene krize338. Svadba, najva`niji i sadr`inski najbogatiji ritual `ivotnog ciklusa u kulturi Srba, predstavqa uveli~avaju}e ogledalo dubokih kulturnih procesa i potresa. Ona pokazuje kako se ubrzano kretawe œvelike istorijeŒ odra`ava na `ivot obi~nih qudi, sa realisti~no{}u i konkretno{}u s kojom u antropologiji œmale ~iwenice govore o velikim temamaŒ339. Pri~a o svadbi je pri~a o identitetima, o odnosu prema tradiciji, o srodni~kim i porodi~nim relacijama, o `eni... i mnogo Jasna ^apo-@mega~, Srijemski Hrvati, Durieux, Zagreb 2002, 22. J. \or|evi}, Plen ili `rtva..., 274–282. Vladeta Jeroti}, Neuroza kao izazov, Medicinska knjiga, Beograd–Zagreb 1984, 62. 338 J. \or|evi}, Plen ili `rtva..., 279. 339 K. Gerc, navedeno delo, (1), 37. 335 336 337

160

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

~emu drugom, jer ona predstavqa zgusnut prikaz dru{tvene stvarnosti. Od kraja osamdesetih i po~etka devedesetih godina, preispitivawem identiteta, ono {to je pejorativno ozna~avano kao œseqa~koŒ, odjednom postaje, s ponosom izgovoreno, œna{a tradicijaŒ. Pod tradicijom informatori uglavnom podrazumevaju narodne obi~aje i pravoslavnu veru. Simboli tradicije pokre}u pozitivne emocije, jer, prema re~ima jedne od mojih sagovornica: œTradicija je ne{to lepo. [to ima du{uŒ. Izrazi œobi~ajŒ i œtradicijaŒ obi~no se na ispitivanom podru~ju upotrebqavaju u sintagmama œvoleti obi~ajeŒ i œpo{tovati tradicijuŒ. Izraz œobi~ajŒ je bli`i qudima, dok œtradicijaŒ konotira ne{to {to ima simboliku i snagu autoriteta. Na savremenoj svadbi, iz pro{losti se uzimaju samo neki elementi, koji dobijaju visokovrednovan atribut œtradicionalnoŒ (= neupitno), a onda se modifikuju, prestrukturiraju i aran`iraju sa elementima sasvim druga~ijih tipolo{kih odrednica. Protagonisti imaju potrebu da citiraju tradiciju, ali svako od wih œznaŒ i primewuje samo one postupke koji wemu idu u prilog. U pro{losti je postojao jasan model kako bi svadba trebalo da izgleda i akteri su nastojali, u zavisnosti od situacije, da se modela pridr`avaju. Stariji informatori duboko veruju da je u ritualu potrebno sve izvesti kako treba, jer }e to opredeliti budu}i `ivot mladenaca. Na savremenoj svadbi izvo|ewe neke ritualne radwe prilago|ava se tome da bude {to boqe kamerom œuhva}enoŒ. Snimawe kamerom je va`nije od samog ritualnog postupka i wegovog zna~ewa. Re~enica œMi smo hteli da sve bude tradicionalnoŒ ukazuje na aktivan odnos u~esnika u konstruisawu rituala (raspitivawe, raspravqawe oko toga kakav je œpraviŒ obi~aj, izbor odre|enih postupaka i na~in wihove primene). Iako su oni `eleli da sve bude tradicionalno, œkao u staro VraweŒ, evidentna je samo te`wa da tako bude. Tradicijska svadba, rekonstruisana istra`ivawem, veoma se razlikuje od toga kako je vide akteri savremenih svadbi. Oni pro{lost interpretiraju sa stanovi{ta savremenog trenutka, konfliktnog i vi{ezna~nog, pa je zaogr}u u ulep{ano ruho i veoma selektivno koriste wen simboli~ki potencijal. Te`wa za uspostavqawem kontakta sa

161

ç. ZAKQU^AK

idealizovanom pro{lo{}u i re{avawe bolnih problema identiteta je, zapravo, potraga za kognitivnim okvirom, mapom i lokacijom340 u vremenu haosa.

* * * Svadba, kao i svaki ritual prelaza, omogu}ava prevladavawe haosa. Sklapawe braka izaziva velika pomerawa u grupi, jer su ~lanovi zajednice me|usobno povezani i promena pozicije jednog od wih u dru{tvenoj strukturi zahvata i sve ostale, zbog ~ega dolazi do naru{avawa ravnote`e. Savremena svadba, me|utim, ima i dodatni zna~aj — u periodu promena, krize, poreme}enih vrednosti, kada je neizvesno ono {to dolazi, ona nastoji da povratkom tradiciji, okriqu koje pru`a sigurnost, unese œred u haosŒ {irih dru{tvenih de{avawa i previrawa.

340

A. D. Smit, navedeno delo, 218.

IZVORI I LITERATURA

IZVORI STATISTIKA: Popis ’91, Stanovni{tvo, Uporedni pregled broja stanovnika i doma}instava 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. i 1991. i stanova 1971, 1981. i 1991. Podaci po naseqima i op{tinama, 9, Savezni zavod za statistiku, Beograd 1995. Op{tine u Republici Srbiji 1996, statisti~ki podaci, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd 1997. Op{tine u Republici Srbiji 1998, statisti~ki podaci, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Beograd 1999. KWIGE VEN^ANIH: Mati~ne kwige ven~anih op{tine Vrawe 1986–2000. Kwiga ven~anih crkvene op{tine u Vrawu 1972–1993. Kwiga ven~anih crkvene op{tine u Vrawu 1993–2000. INTERNET Zvani~na prezentacija Vrawa na http://www.vranje.co.yu (30. 5. 2002) [TAMPA: NIN, br. 2215, Beograd, 11. 6. 1993. Politika, br. 28864, Beograd, 24. 2. 1994. Slobodna re~, br. 2109, Vrawe 25. 7. 1997. Slobodna re~, br. 2110, Vrawe 1. 8. 1997. Novi srpski venac, br. 13–55, Bujanovac 5. 9. 1998. FOTOGRAFIJE: Vlasni{tvo informatora, osim fotografije br. 11, koja je vlasni{tvo autorke.

CITIRANA LITERATURA Balandije @or`, Politi~ka antropologija , XX vek, Beograd 1997. Bandi} Du{an, Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba , BIGZ, Beograd 1980.

164

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Bandi} Du{an, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Nolit, Beograd 1991. Bandi} Du{an, Tajni `ivot kosovskog mita, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu 1901–2001, Beograd 2001. Barfield Thomas (ed.), The Dictionary of Anthropology, Blackwell Publishers, Malden & Oxford, 1997. Blagojevi} Marina, Svakodnevica iz `enske perspektive: samo`rtvovanje i beg u privatnost, u: Dru{tvene promene i svakodnevni `ivot: Srbija po~etkomdevedesetih, Institut za sociolo{ka istra`ivanja Filozofskog fakulteta, Beograd 1995. Buri} Olivera, Teorijsko-metodolo{ki model za istra`ivanje porodi~ne transformacije i njegova empirijska provera , Sociologija 3–4, Zagreb 1970. Vasiqevi} Haxi Jovan, Vrawska gradska no{wa ranijih godina, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 7, Beograd 1932. Vasi} Olivera, Golemovi} Dimitrije, Narodne pesme i igre u okolini Bujanovca, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 21, Beograd 1980. Vujaklija Milan, Leksikon stranih re~i i izraza, Prosveta, Beograd 1991. Vukanovi} Tatomir, Pevanje narodnih pesama uz okretanje tepsije , Glasnik Muzeja Kosova i Metohije, knj. I, Pri{tina 1956. Vukanovi} Tatomir, Vrawe, Radni~ki univerzitet, Vrawe 1978. Gennep Arnold van, The Rites of Passage, The University of Chicago Press, Chicago 1960. Gerc Kliford, Tuma~enje kultura (1) i (2), XX vek, Beograd 1998. Gligori} Velibor, Poezija u delu Bore Stankovi}a, u: Borisav Stankovi}, Stari dani / Bo`ji qudi, Sabrana dela I, Prosveta, Beograd 1970. Godelier Maurice, L’énigme du don, II. De l’existence d’Object Substituts des Hommes et desDieux, Social Anthropology 3/2, Cambridge University Press, Cambridge 1995. Godelije Moris, Analiza tranzitornih procesa, Glasnik Etnografskog instituta SANU XXXVIII, Beograd 1989. Gorunovi} Gordana, Model tradicijskog dru{tva u etnolo{koj koncepciji [pire Kuli{i}a, magistarska teza, Beograd 1998. (Rukopis u biblioteci Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu). Grebenarova Slavka, Mladata bulka — lice s osoben status, u: Etnografski problemi na narodnata kultura, tom5, Sofià 1998.

IZVORI I LITERATURA

165

Gudi Xek, Protiv œritualaŒ: le`erno povezane misli o le`erno definisanoj temi, Gradina 10, Ni{ 1986. Daglas Meri, Udaqavawe od rituala, Gradina 10, Ni{ 1986. Daglas Meri, ^isto i opasno, Plato, Beograd 1993. Dimitrijevi} Haxi Todor, Vrawske poslovice, Beograd 1935. Dirkem Emil, Elementarni oblici religijskog `ivota, Prosveta, Beograd 1982. Du~i} Jovan, Bora Stankovi}, u: Borisav Stankovi}, Stari dani / Bo`ji qudi, Sabrana dela I, Prosveta, Beograd 1970. \or|evi} Jadranka, Srodni~ki odnosi u Vrawu, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 45, Beograd 2001. \or|evi} Jelena, Ritual, u: Enciklopedija politi~ke kulture, Savremena administracija, Beograd 1993. \or|evi} Jelena, Plen ili `rtva: jedno razmi{ljanje o srpskom identitetu, u: Kulturni i etni~ki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Centar za balkanske studije I, Jugoslovensko udru`enje za nau~no istra`ivanje religije IX, Ni{ 2002. Erlich S. Vera, Porodica u transformaciji , Naprijed, Zagreb 1964. Erlich S. Vera, U dru{tvu s ~ovjekom, SNL, Zagreb 1978. Zambrzycka-Kunachowicz Anna, Kulturna funkcija dara , Etnoantropolo{ki problemi 2, Beograd 1987. Zirojevi} Olga, Sumarni pregled Vrawskog kadiluka 1530/31. godine, Vrawski glasnik IV, Vrawe 1968. Zlatanovi} Mom~ilo, Narodno pesni{tvo ju`ne Srbije, Narodni muzej, Posebna izdawa, kw. 7, Vrawe 1982. Zlatanovi} Mom~ilo, Narodne pesme i basme ju`ne Srbije, Srpski etnografski zbornik SANU XCVIII, Srpske narodne umotvorine, kw. 6, Beograd 1994. Zlatanovi} Mom~ilo, Tu`balica u ju`noj Srbiji, Etnokulturolo{ki zbornik V, Svrqig 1999. Zlatanovi} Sanja, œZasevkaŒ u svadbi Roma, Kultura 103/104, Beograd 2002. Ivanova Radost, Bãlgarskata folklorna svatba, BAN, Sofià 1984. Ili} Veselin, Tradicija , u: Enciklopedija politi~ke kulture, Savremena administracija, Beograd 1993. Jeroti} Vladeta, Neuroza kao izazov, Medicinska knjiga, Beograd–Zagreb 1984. Jire~ek Konstantin, Istorija Srba, prva kwiga do 1537. godine (politi~ka istorija), Nau~na kwiga, Beograd 1952. Jovanovi} Bojan, Arhajski obrazac utopije i ideologije, Gradina 10, Ni{ 1986.

166

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Jovanovi} Bojan, Magija srpskih obreda , Svetovi, Novi Sad 1993. Jovanovi} Bojan, ^itawe tradicije, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLIII, Beograd 1994. Kazer Karl, Porodica i srodstvo na Balkanu : Analiza jedne kulture koja nestaje, Udru`enje za dru{tvenu istoriju, Beograd 2002. Kajmakovi} Radmila, Kosti} Petar, Bibliografija `enidbenih obi~aja, Glasnik Etnografskog muzeja 24, Beograd 1961. Karanovi} Zoja, Svadba i dar ili dijalog koji traje, Dometi 68–69, Sombor 1992. Karanovi} Zoja, Svadbeni ritual kao postupak sankcionisawa i pot~iwavawa mo}i `ene, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLII, Beograd 1993. Kligman Gail, The Wedding of the Dead, University of California Press, Berkeley and Los Angeles 1988. Kova~evi} Ivan, Semiologija rituala , Prosveta, Beograd 1985. Kuli{i} [piro, Tragovi arhai~ne porodice u svadbenim obi~ajima Crne Go re i Boke Kotorske, Glasnik Zemaljskog muzeja, nova serija, XI, Sarajevo 1956. Kuli{i} [piro, Matrilokalni brak i materinska filijacija u narodnim obi~aji ma Bosne, Hercegovine i Dalmacije, Glasnik Zemaljskog muzeja, nova serija, XIII, Sarajevo 1958. Kuli{i} [piro, Petrovi} @. Petar, Panteli} Nikola, Srpski mitolo{ki re~nik, Etnografski institut SANU, Beograd 1998. Lévi-Strauss Claude, Kulinarski trokut, Kritika, sv. 4, Zagreb 1970. Li~ Edmund, Kultura i komunikacija, Prosveta, Beograd 1983. Luki}-Krstanovi} Miroslava, Produkcija svadbene svetkovine u Beogradu, u: @ivotni ciklus / @izneniàt cikãl, Etnografski institut s muzeè, Sofià 2000. Ljuks Stiven, Politi~ki ritual i dru{tvena integracija , Kultura 73/74/75, Beograd 1986. Maj Malgorzata, Prilog analizi obrednog dara , Etnoantropolo{ki problemi 2, Beograd 1987. Majerhof Barbara, Obredi prelaza: proces i paradoks, Gradina 10, Ni{ 1986. Male{evi} Miroslava, Ritualizacija socijalnog razvoja `ene — Tradicionalno selo zapadne Srbije, Zbornik radova Etnografskog instituta SANU, kw. 19, Beograd 1986. Male{evi} Miroslava, Odnos svekrve i snahe u svadbenom ritualu, Etnokulturolo{ki zbornik I, Svrqig 1995. Mili} An|elka, Nacionalizam i œ`enskoŒ pitanje u isto~noj Evropi, u: Kulture u tranziciji, Plato, Beograd 1994.

IZVORI I LITERATURA

167

Mili} Vojin, Sociolo{ki metod, Nolit, Beograd 1978. Mladenovi} Olivera, Kolo u Ju`nih Slovena, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 14, Beograd 1973. Mos Marsel, Sociologija i antropologija II, Prosveta, Beograd 1982. Mur F. Sali, Majerhof G. Barbara, Sekularni ritual: forme i zna~ewa, Glasnik Etnografskog instituta SANU XXXIII, Beograd 1984. Naumovi} Slobodan, Pitawe vizuelne gra|e u etnologiji, Etnolo{ke sveske IX, Beograd — Novi Pazar 1988. Naumovi} Slobodan, Tradicija i procesi tranzicije, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLIII, Beograd 1994. Naumovi} Slobodan, Upotreba tradicije — politi~ka tranzicija i promena odnosa prema nacionalnim vrednostima u Srbiji 1987–1990, u: Kulture u tranziciji , Plato, Beograd 1994. Naumovi} Slobodan, Od ideje obnove do prakse upotrebe: ogled o odnosu politike i tradicije na primeru savremene Srbije , Od mita do folka 2, Liceum, Kragujevac 1996. Nikoli} Desanka, ^au{ u svadbenom obredu Srba, Etnokulturolo{ki zbornik I, Svrqig 1995. Nikoli}-Stojan~evi} Vidosava, Vrawsko Pomoravqe, Srpski Etnografski zbornik SANU LXXXVI, @ivot i obi~aji narodni, kw. 36, Beograd 1974. Nikolova Vanà, Svatbenite œzasevkiŒ. Opit za semanti~en analiz, Bãlgarska etnografià, kn. 4, Sofià 1993. Novakovi} Stojan, Novo Brdo i vrawsko Pomoravqe u istoriji srpskoj XIVi XVveka, Godi{wica Nikole ]upi}a, god. III, Beograd 1879. Op}a enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda 7, Zagreb 1981, 137. Ortner [eri, @ena spram mu{karca kao priroda spram kulture ?, u: Antropologija `ene, Prosveta, Beograd 1983. Pavi}evi} Aleksandra, Sklapawe braka u savremenom srpskom dru{tvu, u: Obi~aji `ivotnog ciklusa / Obi~aite ot `iznenià cikãl, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 48, Beograd 2002. Pavkovi} F. Nikola, Etnolo{ka koncepcija nasle|ivanja , Etnolo{ke sveske IV, Beograd 1982. Pavkovi} F. Nikola, œNoviŒ obi~aji — stari œbricolage Œ, Etnolo{ke sveske V, Beograd 1984. Pavkovi} F. Nikola, Brak, u: Leksikon srpskog sredweg veka, Knowledge, Beograd 1999.

168

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Pavkovi} F. Nikola, Bandi} Du{an, Kova~evi} Ivan, Te`nje i pravci razvoja etnologije u SR Srbiji (1945–1983), Zbornik 1. kongresa jugoslovanskih etnologov in folkloristov 1, Ljubljana 1983. Panteli} Nikola, @enidbeni obi~aji u okolini Bora, Glasnik Etnografskog muzeja 38, Beograd 1975. Panteli} Nikola, Nasle|e i savremenost, Posebna izdawa Etnografskog Instituta SANU, kw. 35, Beograd 1991. Petrovi} Edit, Neka razmatranja o pojmu œtradicija Œ, Etnoantropolo{ki problemi 6, Beograd 1989. Povrzanovi} Maja, Pojmovi obi~aj, navika, obred/ritual , ceremonija, slavlje, sve~anost i praznik u jugoslavenskim i inozemnim rje~nicima, enciklopedijama i leksikonima, Narodna umjetnost 24, Zagreb 1987. Pop-Mladenova Vuka, Qudski jadi — pri~e `ivota iz starog Vrawa, Biblioteka istorijskog arhiva, Vrawe 1972. Pro{i}-Dvorni} Mirjana, Mogu}nosti kori{}enja fotografije u prou~avanju materijalne kulture , Etnolo{ke sveske IV, Beograd 1982. Pro{i}-Dvorni} Mirjana, Odevanje u Beogradu od 1878. do 1915. godine, doktorska disertacija, I tom, Beograd 1984. (Rukopis u biblioteci Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu). Pro{i}-Dvorni} Mirjana, Pokladni ritual, u: Folklorni teatar u balkanskim i podunavskim zemqama, Posebna izdawa Balkanolo{kog instituta SANU, kw. 21, Beograd 1984. Pro{i}-Dvorni} Mirjana, Predgovor , u: Kulture u tranziciji, Plato, Beograd 1994. Pro{i}-Dvorni} Mirjana, Modeli œretradicionalizacijeŒ: put u budu}nost vra}awem u pro{lost, Glasnik Etnografskog instituta SANU XLIV, Beograd 1995. Radenkovi} Qubinko, Simbolika sveta u narodnoj magiji Ju`nih Slovena, Posebna izdawa Balkanolo{kog instituta SANU, kw. 67, Beograd; Prosveta, Ni{ 1996. Radovanovi} Miqana, Obi~aji `ivotnog ciklusa u Srpskom etnografskom zborniku, u: @ivotni ciklus / @izneniàt cikãl, Etnografski institut s muzeè, Sofià 2000. Radoj~i} Sp. \or|e, Feudalna porodica Baga{ iz Vrawa, u: Vrawe kroz vekove I, Vrawe 1993. Radulovi} Lidija, Crkveni rituali `ivotnog ciklusa: kr{tewe i ven~awe, u: Obi~aji `ivotnog ciklusa / Obi~aite ot `iznenià cikãl, Posebna izdawa Etnografskog instituta SANU, kw. 48, Beograd 2002.

IZVORI I LITERATURA

169

Rajkovi} Zorica, Obilje`ja etnografske gra|e i metode njezina terenskog istra`ivanja , Etnolo{ki pregled 12, Ljubljana 1974. Raki} D. Radomir, Kumstvo u pravoslavnih jugoslovena kao socijalno-strukturni oblik, Etnolo{ki pregled 10, Cetinje 1972. Raki} D. Radomir, Ogled o obredu, Gradina 6–7, Ni{ 1981. Re~nik srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika, kwiga {esta, Matica srpska, Novi Sad 1976. Savkovi} Milo{, Pisma iz Vrawa, Misao, kw. XLII, sv. 1–4 i sv. 5–8, Beograd 1933. Sijari} ]amil, Pri~uvaj u Vrawu srce i du{u, u: Vrawska Gimnazija 1881–1981, Odbor za proslavu stogodi{wice postojawa i rada Gimnazije, Vrawe 1981. Simonovi} Rista, Gimnazija od 1915. do 1941. godine, u: Vrawska Gimnazija 1881–1981, Odbor za proslavu stogodi{wice postojawa i rada Gimnazije, Vrawe 1981. Skerli} Jovan, Pisci i kwige, Sabrana dela V, Beograd 1964. Skok Petar, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga tre}a, JAZU, Zagreb 1973. Slap{ek Svetlana, @enske ikone XX veka, XX vek, Beograd 2002. Smit D. Antoni, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd 1998. Stankovi} Borisav, Sabrana dela I–VI, Prosveta, Beograd 1970. Stojanovski Aleksandar, Vranjski kadiluk u XVI veku, Narodni muzej, Vranje 1985. Tanovi} Stevan, Narodna ora u okolini \ev|elije, Glasnik Etnografskog instituta SAN IV–VI, Beograd 1957. Todorova Marija, Imaginarni Balkan , XX vek, Beograd 1999. Tolstoj M. Svetlana, Radenkovi} Qubinko (redaktori), Slovenska mitologija — enciklopedijski re~nik, Zepter Book World, Beograd 2001. Trifunoski F. Jovan, Vrawe, Godi{en zbornik na Filozofskiot fakultet na Univerzitetot vo Skopje, Prirodno-matemati~ki oddel, kw. 7, Skopje 1954. Turner Victor, The Ritual Process, Routledge & Kegan Paul, London 1969. Tarner Viktor, Varijacije na temu liminalnosti, Gradina 10, Ni{ 1986. Turner Victor, Od rituala do teatra , August Cesarec, Zagreb 1989. Filipovi} S. Milenko, Bele{ke o seoskoj no{wi u Vrawskom Pomoravqu, Glasnik Etnografskog muzeja 22–23, Beograd 1960. Filipovi} Nedim, Iz istorije Novog Brda u drugoj polovini XV i u prvoj polovini XVI veka, Godi{njak istorijskog dru{tva Bosne i Hercegovine VI, Sarajevo 1954.

170

Sawa Zlatanovi}: SVADBA — PRI^A O IDENTITETU

Hobsbawm Eric, Introduction: Inventing Traditions, u: Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cambridge 1995. Hobsbaum Erik, Nacije i nacionalizam od 1780 — program , mit, stvarnost, Filip Vi{nji}, Beograd 1996. Hristov Petko, Liminalnostta na àlovicata (`enata bezdetka) v bãlgarskata tradicià, u: Ethnoses and cultures on the Balkans , vol. 1, Sofia 2000. Cannadine David, The Context, Performance and Meaning of Ritual : The British Monarchy and the ‘Invention of Tradition’ c. 1820–1977, u: Eric Hobsbawm, Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge University Press, Cambridge 1995. ^apo-@mega~ Jasna, Srijemski Hrvati, Durieux, Zagreb 2002. ^olovi} Ivan, Divlja knji`evnost, Nolit, Beograd 1985. [kalji} Abdulah, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo 1989. Webster’s Encyclopedic Unabridged Dictionary of the English Language, Gramercy Books, New York 1994.

SUMMARY

THE WEDDING – A STORY OF IDENTITY Vranje and its surroundings The w edding isthe m ostim portant,m ostfully developed and, in term sofcontent,the richestritualofthe life cycle.In a condensed form ,itexpresses the given socialreality – econom ic relationships and kinship,the position of w om en,religious beliefs,and as such m ay be designated as a paradigm atic feature ofSerbian culture.In view ofthese characteristicsand the significance ofthe w edding ritual,the thorough social changes,in globalterm s,w hich have occurred since the 1980’s, and the return to tradition and problem atisation ofidentity w ithin the fram ew ork ofthese changes,have inevitably reflected on the w edding ritual,reshaping its contours. The w edding ritual,being a particularly sensitive instrum ent,registers and expresses the social changes m entioned above. The im pulse to return to tradition w as partly initiated “from above”,w ith a clearly visible politicalintention.The aim ofthe research w asto establish,by w ay ofexam ining thephenom enon “from below ”,from the pointofview ofordinary people,how the global trends have influenced the m ostim portantritualin theirlives.The research w asconducted on the territory ofthe tow n ofVranje and in the villages in its im m ediate surroundings (southern Serbia) in the 1996–2001 period.By focusing on the Vranje-type w edding,it is possible to exam ine the dynam ic socialprocessescharacterising the lastdecadeofthe20th century in Serbia,even though theVranjearea has its specific historical, social and cultural characteristics. D uring the course of the field research,the inform ants kept saying:“W ew anted everything to betraditional”,“W e w anted to observe all the old Serbian (V ranjanian) custom s”,“Everything w as justlike itused to be in the Vranje ofold”.They w ould explain to m e w hatthe “real” custom w asand how “the old custom sw ere fashionable again”.Ioften asked the parents ofa young couple w hether,in

172

Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING – A STORY OF IDENTITY

view ofthe factthatthey observed tradition,theirow n w edding had been likethatand w hetherithad included som ecustom they had specifically referred to as traditionalw hile talking to m e.The answ erI invariably gotw as thatithad notbecause “those had been different tim es”.W hen asked to explain w hatthey m eantby traditional,that is,w hattradition m eantto them ,they w ould referto the period preceding the Second W orld W ar, pointing out the great historical changes that had occurred since that tim e. In view ofthe factthatan im portantfeature ofthe contem porary w edding isthistendency to arrangeforitto befaithfulto the traditionalspirit,itw asnecessary to establish w hat“the old V ranjanian w edding” thatthe inform ants referred to and afterw hich they fashioned the m odern w edding ritual really looked like.W ith this in m ind,a reconstructive analysis produced the traditionalw edding (Chapter III),generally encom passing the 1918–1941 period.The lattertim e lim itw as established on the basis ofthe inform ants’explanation thatafterthe Second W orld W arthere had occurred deep socio-historicalchangesbringing aboutchangesin theobservanceof local custom s. Even though they placed the “real” tradition in a vaguely defined pastand often m entioned the literary w orksofBora Stankoviæ in their descriptions (Stankoviæ provided a literary description ofthe situation in Vranje im m ediately afteritw asliberated from the Turks in 1878),w hen determ ining the form ertim e lim itI m ainly relied on the factthatafter the year 1918 the institution of dow ry becam e increasingly w idespread,w hich led to changesin the w edding procedure;going furtherinto the pastw ould have resulted in a less precise and dependable reconstruction. The notion ofthe contem porary w edding w asdeveloped on the basis of stationary participatory observation during the 1990–1998 period.Som e processes w ere observed later,during the 1998–2001 period, w hich is pointed out in the text. The decision to focuson the tw o periodsreferred to above w as based on the factthatthe respondents,the bearersofculture,brought them into connection and included them in thesam esem anticw hole. The traditional w edding, as reconstructed in this research, greatly differs from the w ay thatthe protagonists of contem porary w eddings tend to see it. Certain ritual procedures, w hich are de rigeur in contem porary w eddings,function as an expression ofthe

SUMMARY

173

“real” tradition even though in the pastthey occurred only sporadically ornotatall.Parallelw ith this,there is a tendency to om itcertain ritualprocedureseven though they are know n to everyone.The criteria used to selectelem entson the basisofw hich the contem porary ritual is shaped are of particular interest. A lthough the notion oftradition connotesthe past,itdoesnot rem ain apetrified,im m utable category;from thepointofview ofthe presentm om ent,conflicting and am biguous as itis,itis interpreted in a certain w ay,som e ofits aspects are revived orreduced,itgets m odified,restructured and even invented.O nly som e elem entsfrom the pastare included in contem porary w eddings and getthe highly prestigious designation “traditional”,even though in the pastthey functioned differently on accountofthe differentcontextor,ashappened m ore frequently,they functioned in the sam e w ay in form al term s but had an entirely different m eaning.

The national identity or “Far aw ay” The central them e of the contem porary w edding, w hich is dealtw ith in the very ritual,asw ellasin the inform ants’answ ers,is the problem ofidentity.The notion ofidentity is inseparably linked w ith the notion of ritual,for rituals are builtinto the identity of a com m unity and serve to actualise itsessentialcharacteristics;on the otherhand,both notionsare inseparably linked to the notion oftradition,w hich connotes the pastand the handing dow n ofvalues from one generation to another.The contem porary w edding represents a pointofintersection ofthese three notionsbecause,through itsform , contentand m eaning,itis highly conducive to problem atising various form s of identity (national, local, fam ily… ). The notion ofidentity is ratherbroad and com plex,foritencom passes a num berofidentifications – national,regional,fam ily, sexual,etc.A llthese identificationsare notdiscrete butinteractand overlap,w hile their ratio depends on the tim e and the place.A lthough thenationalidentity isacom ponentofabroader,m oreall-encom passing notion,itis the m ostim portantcollective identity because itperm eates the life ofindividuals and com m unities in m ost spheres (A . D . Sm ith).

174

Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING – A STORY OF IDENTITY

A fterthe Second W orld W ar,the rejection ofthe culturalheritageled to theincreaseoftheidentity problem s.From thelate1980’s onw ards,in a situation characterised by a deep politicalcrisis and a generalconfusion ofrelations and attitudes,the painfulproblem of neglected and suppressed identity has had to be confronted.Itw as necessary to redefine the attitudes tow ards questions w hich,until then,had been asked in a particularw ay.H ence the strong urge to return to tradition,the roots,the “origin”.In view ofthe long period of discontinuity,thisreturn to tradition,to “oneself”,necessarily entails difficulties,conflictsand dilem m as.Itisnotm erely acrisisofthenationalidentity butofidentity in general.The re-exam ination ofthe nationalidentity brings aboutand problem atises the re-exam ination of other identities (local, fam ily… ) closely connected to it. The respondents possess a clear aw areness of a discontinuity. There isan evidentneed to re-establish continuity,to connectthe period from 1990 onw ardsw ith the period preceding the Second W orld W arasifthe fifty yearsin-betw een had neveroccurred.O n the other hand,thisfifty-yearperiod ispartofhistory,and thereforepartofidentity;denying and rejecting itonly deepensthealready existing crisisof identity.A llthese contradictions – the search foridentity,the need to establish itand em phasise it,are expressed by the contem porary w edding ritual.H ow ever,itisdifficultto establish w hich procedure in the course ofthe w edding ritual problem atises the nationalidentity,or the local,fam ily orpersonalidentity forthatm atter,forthere existno clear-cutboundariesbetw een them butonly fine transitionalnuances. It often happens that one and the sam e procedure initiates and expressesdifferentform sand levelsofidentity.H ow ever,the textpoints outthose procedures dealing directly w ith the nationalidentity,then those dealing w ith the localidentity,finally pointing outthe changes having occurred w ithin the fram ew ork offam ily relationsthatare expressed through the language of ritual. Talking about w eddings, the inform ants expressed their thoughts aboutthe need to observe tradition in orderthatthe Serbs should know w ho they are,thatforgetting old custom s had a detrim entaleffecton theSerbs,etc.Thenotion ofanation asanatural,organic category is predom inantam ong m en.W hen talking aboutthe w edding,they dealtw ith the nationalidentity to a m uch greaterdegree than w om en did.

SUMMARY

175

A partfrom explanationsofthiskind and sim ilarones,them ost illustrative indicatorsofthe preoccupation w ith the nationalidentity w ere songsdealing w ith nationalissuesand the sharp increase in the num berofchurch w eddings.A lthough the religiousand the national identity can be entirely separate categories,O rthodox Christianity w as treated as the essentialcharacteristic ofthe identity ofthe Serbian people,both in the predom inantpublic discourse ofthisperiod and in theinform ants’explanations.Thenum berofchurch w eddings increased sharply after 1990,reaching its peak in 1993,follow ing w hich itslow ly declined,only to increaseagain in thecourseof1999 and 2000.Itw asobserved thatthose attending a w edding,m ostly elderly persons,crossed them selves repeatedly in the course of the w edding.Young people express a greaterinterestin a church w edding; it is a decision they m ake independently. The respondents, m ostly m ale ones,attribute their m otives for deciding on a church w edding to their national identity. In their explanations one can clearly perceive the equation ofnationaland religiousidentification (Serbian nationality = O rthodox Christianity). In the1990–1993 period,songsabouttheheroicpastw ereparticularly in evidence during w eddings.W hen the hosts cam e outto m eetthe bestm an and the elderw edding w itness (the bestm an and the elder w edding w itness are the groom ’s relatives,w edding w itnessesand personsin chargeofthecerem ony,each w ith hisow n specific duties),they invariably sang the song beginning w ith the verse “W ho’sthatsaying,w ho’sthatlying thatthestateofSerbiaissm all”. In a period ofcrisis and increased sensitivity to nationalissues and sym bols,the bestm an and the elder w edding w itness connote the rootsand theirobservance,asw ellasthe pow erand greatnessofthe fam ily.In addition to this,the bestm an and the elderw edding w itness are m en;they bring theirow n guests w ith them and m eettheir hosts in the follow ing m anner:tw o processions m ove tow ards each other,holding bottlesofbrandy in raised hands– thisim ageindicates thatthe m eeting of the tw o parties has w arlike overtones.D uring w edding dinnerparties held in a restaurant,songs dealing w ith nationalissues w ere invariably sung.The song “Faraw ay”* w ould be * Dealing with the homesickness of Serbian soldiers fighting on the Salonica Front in World War One.

176

Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING – A STORY OF IDENTITY

sung severaltim es.A s the presence ofsuch songs (and the w arrior rhetoric they expressed)in the m edia decreased,there w asa parallel decrease in their presence in the w edding ritual. In the 1990–1993/4 period,the nationalidentity problem w as actualised on a globallevel,w hich the w edding ritualegistered and displayed like a sensitive instrum ent.From the year 1995 onw ards, along w ith the changesin the state policy and the subsiding ofthe w ar on the territory ofthe form erYugoslavia,there hasbeen a gradualdecreaseand subsiding oftheelem entsproblem atising thenationalidentity.H ow ever,during theyears2000 and 2001,in w edding cerem onies held in V ranje and itssurroundings,a grow ing preoccupation w ith the nationalidentity w asvery m uch in evidence.The proxim ity ofA lbanians,the fighting thatw enton in the im m ediate surroundings(explosionsofartillery shellsw ere heard in the tow n)and a greatnum berof refugees com ing from K osovo – all these elem ents intensified the need to strengthen and m anifestone’snationality.Thisw ascarried out by m eansofactsand sym bolscharacteristic ofthe 1990–1994 period, butnew onesw ere also included in the w edding ritual.In the sum m er of 2001, alm ost every w eekend som e young couple(s) w ould be driven to theirw edding(s)in horse-draw n carriages,w hich w asa very rare occurrence in the preceding period.Such a ride through the tow n represented a public dem onstration of observance of tradition.The num berofsongsdealing w ith nationalissuesw asnow negligible because the w artim e fervour had been all but spent. In the period ofintense socialchangesand turm oil,from 1990 to 2001,one can clearly follow the “reactions” ofthe ritual,coinciding to a greatdegree w ith the globalchanges.A tthe beginning ofthe period being researched,elem ents designated as traditionalentered the ritual,butthe attitudetow ardsthem haschanged w ith the passing oftim e.Som e revived sym bolsoftradition,how ever,have rem ained parts of the ritual in the sam e degree as before. Fut,a kind ofhand-w oven skirt,w hich used to be an essential item ofclothing ofruralw om en and today representsasym boloftradition connected w ith the role ofthe bride’s m other-in-law,entered the ritualatthe beginning ofthe period in question and hasrem ained in itasitsintegralpart.Firstofall,futa problem atisesthe identity of the bride’s m other-in-law,the groom ’s m other,butalso plays a significantrolein thezoneofoverlapping ofthenationaland localiden-

SUMMARY

177

tity.The actualw ord,how ever,is ofA rabic origin and has entered the Serbian language through the Turkish language. A t the beginning of the period being researched, the ritual stressed thenationalidentity;w ith thepassing oftim e,thelocalidentity – in the w ords of the inform ants: “w hat us V ranjanians are know n for” – has gained precedence. N ational identification, as H obsbaw m explains,isalw ayscom bined w ith otherkindsofidentification,even w hen itappears to be superior to them ,and it m ay change in a very short period of tim e.

The literary w ork of Bora Stankoviæ and the story V ranjanians tell about them selves The literary w ork ofBora Stankoviæ (1876–1927)playsa key role in the story thatV ranjanianstellaboutthem selves,thatis,in the w ay they define their group identity.D uring the course of the research,the inform ants keptreferring to Bora Stankoviæ,identifying the content of his literary w ork as the “real” tradition. Bora Stankoviæ painted a picture ofV ranje in the period follow ing its liberation from the Turks in 1878 to the year1910,atthe turn ofthe century,w hen the old and the new clashed in sharp contrasts.H ow ever,Bora’s artistic transposition of reality (he w as not entirely fam iliarw ith anum berofconcretefacts)isdesignated asthe “realold tim es”.Recalling the atm osphere ofthe “old days” and referring to the m onologue from Stankoviæ’s play “K oštana”,the inform ants described theirw eddings using the follow ing w ords:“U s V ranjaniansare a m erry lot,w e enjoy life.” In view ofthe deep culturalchangesconnected w ith the Firstand the Second W orld W ar,it could hardly be said thatthe Vranjanians oftoday are the directdescendantsofBora’sV ranjanians.Thereisevidently a strong need for establishing a culturalcontinuity,and the experience ofcontinuity, ofbelonging,com m on values,sym bols and m em ories are essential for a feeling of identity. The picture ofV ranje and V ranjanians form ed on the basis of Bora’sw orks,especially on thebasisofnum erousm ovieand theatricaladaptations,ischerished and supported by the Vranjaniansoftoday.They definethem selvesthrough thatpicture.Itistheunderlying construct of their m ore narrow ly defined, local identity.

178

Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING – A STORY OF IDENTITY

Even though V ranjaniansbase theiridentity on sym bolsoriginating/constructed from the literary opus of Bora Stankoviæ,ithappensthatthose referring to “Bora’sV ranje” do noteven know exactly w hich period isdescribed in hisw orks.But“Bora’sV ranje”isahighly valued elem entin the self-definition ofV ranjanians,especially those ofthe youngergeneration.They are attracted to the picture ofthe old tow n culture,prettified and retouched.The O rientalelem ents of the heritage are treated as som ething giving a characteristic colour to V ranje,and are therefore highly valued;atthe sam e tim e,how ever,in the atm osphere ofnationalism from 1990 onw ards,there has been a tendency to purge them as som ething that is not “ours”. The fondnessforold-stylesongs,asw ellassongsconsidered to be like that,is also characteristic ofthe young.In the course ofw eddings,only those old songsthathave been artistically rearranged and presented in the m edia are sung.Songsthathave notbeen artistically rearranged, be it old-style,oro-type (accom panying the kolo folk dance)orritualsongs,orthose thatare presentin the m edia to a lesser degree,are alm ostunknow n.The w edding song “H adjiG ajka m arries hisgirloff”,very popularin Vranje in the 19th century,w asincluded by Bora Stankoviæ in fourw orks ofhis;in the structure ofhis novel “Tainted Blood”,this song received a particularly prom inentplace.I have neverheard thisparticularsong sung in the course ofa w edding, and none of those referring to the “old V ranje” knew of it. Video recordings ofcontem porary w eddings,as a rule,begin w ith shots of the “old” V ranje (Pasha’s palace,w here the N ational M useum is located today,and the like).Then the cam era lingers on the sign containing the inscription “Bora Stankoviæ’s m useum -house”, sw itching to the street sign saying “G randm other Zlata’s Street” (nam ed afterBora’s grandm other),w here the house Bora w asborn in islocated,finally dw elling on the house itself.The video recording isaccom panied by thesong “Ifonly you knew,girl”, sung by Staniša Stošiæ,born nearV ranje,and the textofM itke’saddress to K oštana (both the song and the address are from the play “K oštana”).The eventthatthe recording issupposed to focusupon – the actualw edding,m ay begin only after ithas been placed in its propercontextby m eans ofediting.V ranje is connected to one part ofitspastonly,and to sym bolsand m otifsoriginating from the w ork of Bora Stankoviæ, w hose m eanings are m ultiplied.

SUMMARY

179

Transition of status in the period of social transition D eep changes in political,socialand culturallife,as w ellas the problem atising of collective identities give rise to the problem atising and re-evaluation of individual identities. The w edding, liketheritualsofthelifecyclein general,isbuiltinto theidentity ofa com m unity,actualising itsfundam entalcharacteristics.Parallelw ith this,in such ritualstheinitiators(and those related to them )are in the process of being separated from the previous status and the attainm entofa new one.The contem porary w edding is a story aboutthe transition ofstatus,characteristic ofrites ofpassage,situated in the contextof socialtransition,w here the problem of (fam ily,individual..) identity com es into the foreground. O n the w ave ofthe generalre-traditionalisation ofsociety,the m ostprom inently revived sym bolshave been those pertaining to the role ofthe bride’s m other-in-law.This has certainly been due to the influence of the tidalw ave of nationalism ,glorifying w om an,but only in the role of m other, the fem ale parent to the nation. M any m others-in-law feel the need to w ear a futa for their son’s w edding; generally speaking, it is around the figure of the bride’s m other-in-law thatthe elem ents designated as “traditional” aregrouped.A sopposed to her,thebridew earsaglam orous-looking w edding dress,hasplastic floraldecoration in herhair,carriesa bouquetofartificialflow ers in herhands,etc.In a traditionalw edding, theclothesw orn by thebrideand herm other-in-law w ereadorned by appropriate sym bolsbutw ere notessentially differentfrom theireveryday clothes.Today,theirclothesare a kind ofdisguise (alterego) – the m other-in-law strives for authority in this w ay,w hereas the bride yearns for W estern-type glam our.The m other-in-law,as the groom ’sm other,isthe bearerand keeperoftradition,ofestablished values,w hereasthebrideintroducesforeign influencesand elem ents of disturbance. Forevery individualw edding,itis the bride’s m other-in-law w ho determ ines the rules ofperform ance (she is considered to be a person know ledgeable aboutrituals,one w ho “know sthe custom s”), for it is in her interest that the paradigm s expressed by the ritual should be accepted.The authority ofthe bride’sm other-in-law isbe-

180

Sanja Zlatanovi}: THE WEDDING – A STORY OF IDENTITY

ing called into question today,young people are striving for independence,and therefore she needsto assertherauthority through the ritualand link itw ith tradition,w hich is by definition a sacrosanct notion,not subject to being called into question,as is the role of m other.Futa,view ed togetherw ith otherelem entsofherclothesand the socialcontext,reveals the m other-in-law ’s effort“to callin the old w orld to redressthe balance ofthe new ”(D .Cannadine).In their explanations,the inform antsem phasise the role ofm otherw ho “has sacrificed herself” for the fam ily and “has lived to see her son get m arried”.Such attitudes have a solid culturalbasis and foundation (in the patriarchalSerbian fam ily the w ife establishes her position through her son), so that in a period of crisis and a general re-traditionalisation they tend to em erge to the surface.In the traditionalw edding,too,the bride’sm other-in-law used to have a prom inentrole.Butthe contem porary w edding show s the conflicting and confusing natureofherrole,and also offam ily rolesin general. The ritual expresses the changes having occurred w ithin the fram ew ork of fam ily relations w ith greatsensitivity.In the past,the bride w ould be taken into the house by herm other-in-law,and in the process a num ber of sym bolic acts w ould be perform ed around the hearth,the centre offam ily life and a place charged w ith sym bolism ; these sym bolic acts w ere supposed to tie the bride to hernew hom e. Today,the bride iscarried acrossthe threshold by the groom ,w hich is atelling exam pleofthechangeshaving occurred in fam ily relations. The w edding,the m ostim portantand,in term sofcontent,the richestritualofthelifecyclein thecultureoftheSerbian people,represents a m agnifying m irror reflecting deep culturalprocesses and turm oil.Itshow show the accelerated m otion of“greathistory” isreflected upon thelivesofordinary peoplew ith arealism and concreteness w ith w hich “sm allfacts tellof greatthem es” in anthropology (C.G eertz).In theonslaughtofsocialevents(w ars,sanctions,hyperinflation… ),the attitude tow ards one’s ow n pastchanged and grew m ore com plex,leaving identity in a state of prolonged crisis.The tendency tow ards establishing contacts w ith an idealised pastand thus solving the painfulidentity problem s is actually a search fora cognitivefram ew ork,am ap and apreciselocation in atim eofchaos.

Ç

FOTOGRAFIJE

Sl. 1. Stanislava i @ivko Gigi}, Vrawe 1911.

ÇÇ

Sl. 2. Radmila i Ratko Gigi}, Vrawe 1934.

ÇÇÇ

Sl. 3. Mladenci Leposava i Stojan Krsti} sa svekrom i svekrvom, Izumno 1936.

Çç

Sl. 4. Mila i Vasilije Dodi}, Vrawska Bawa 1939.

ç

çÇ

çÇÇ

Sl. 7. œSto`erŒ, Vrawe 1997.

VIII

Sl. 8. Mlado`ewa i œmlado`ewski momakŒ sa œkondir~etomŒ rakije, Vrawe 1997.

ÇX

Sl. 9. Svekrva sa sitom u ruci otvara svadbu svojim, svekrvinim kolom, Vrawe 1991.

X

XÇ

XII

XIIÇ

XIV

XV

XVI

Sl. 16. Svekrva provla~i bra{no i so kroz burme mladenaca, Vrawska Bawa 1994.

XVII

Sl. 17. Mladenci zajedno seku glavnu svadbenu — mladinu tortu, Vrawe 1997.

XVIII

Sl. 18. Stari svat na }ilimu, Vrawe 1997.

XIX

Sl. 19. Mladenci u zoru, na zahtev starog svata, igraju u tepsiji, Vrawe 1997.

SAWA ZLATANOVI]

SVADBA — PRI^A O IDENTITETU VRAWE I OKOLINA

Izdava~ Etnografski institut SANU Knez-Mihailova 35/ÇÇÇ 011 636 804 [email protected]

Lektura i korektura Marija Vu~kovi} Prevod rezimea Novica Petrovi} Dizajn korica Slavko Milenkovi} Kompjuterska priprema za {tampu Davor Pal~i} Sekretar uredni{tva Marija \oki} Tira` 500 primeraka [tampa ^igoja {tampa, Beograd

CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 392.5(497.11) 316.72 ZLATANOVI], Sawa Svadba — pri~a o identitetu : Vrawe i okolina / Sawa Zlatanovi}. — Beograd : Etnografski institut SANU, 2003 (Beograd : ^igoja {tampa). — 180 str. : fotogr. ; 21 cm. — (Posebna izdawa / Srpska akademija nauka i umetnosti, Etnografski institut ; kw. 47) Tira` 500. — Bibliografija: str. 163–170. ISBN 86-7587-026-4 a) Svadbeni obi~aji — Vrawe i okolina b) tradicija c) Identitet — Kulturni aspekt COBISS–ID 103614476