Пословно производни информациони системи Poslovno proizvodni informacioni sistemi [PDF]


127 7 6MB

Serbian Pages 311 Year 2001

Report DMCA / Copyright

DOWNLOAD PDF FILE

Пословно производни информациони системи Poslovno proizvodni informacioni sistemi [PDF]

  • 0 0 0
  • Gefällt Ihnen dieses papier und der download? Sie können Ihre eigene PDF-Datei in wenigen Minuten kostenlos online veröffentlichen! Anmelden
Datei wird geladen, bitte warten...
Zitiervorschau

mr Tomislav Jovanović ing. Gordana Tanasković

POSLOVNO PR O IZV O D N I IN F O R M A C IO N I SISTEM - Oracle aplikacije i baza podataka -

SADRŽAJ 1.

POSLOVNO PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEM - aplikacije

1

1.1. Sistem obrade poslovnih p o d a ta k a ............... 3 1.1.1. Marketing............................................................. 5 1.1.2. Prodaja.............................................................. 44 1.1.3. Zalihe................................................................. 69 1.1.4. Upravljanje proizvodnjom............................... 135 1.1.5. Nabavka.......................................................... 185 1.1.6. Upravljanje Ijudskim resursima.......................201 1.1.7. Finansije i računovodstvo............................... 206 1.2 K onstruisanje uz pom oć ra č u n a ra ............... 256 1.2.1. Projektovanje proizvoda.................................. 258 1.2.2. Konstruisanje proizvoda.................................. 260 1.3. Proizvodnja uz pom oć ra č u n a ra .....................262 1.3.1. Planiranje procesa............................................264 1.3.2. Industrijski inženjering..................................... 267 1.3.3. Programiranje NC mašina i robota..................268 1.4. Fleksibilni proizvodni s is te m i......................... 269 1.4.1. Kompjuterski integrisane radne ćelije..............272 1.4.2. Kompjuterski integrisani transport...................272 T ab elarn i prikaz hijerarhije fu n k c ija .....................273

I

2.

POSLOVNO PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEM - baza podataka

299

Dijagram e n tite ta i v e z a ............................................ 299 Dijagram (šem a baze) p o d a ta k a ............................ 301 E n tite ti i njihov o p is ....................................................303 E n tite ti i njihovi a trib u ti............................................ 311 U n ikatn a id e n tifika cija e n tite ta ............................. 345 T ab elarn i prikaz d e ta lja dijagram a e n tite ta i v e z a ............................................................... 352 V erbalni opis veza e n tite ta ...................................... 373 R eferen ce i šira lite ra tu ra ........................................ 378

II

PREDGOVOR U udžbeniku je obrađena materija predviđena nastavnim programom Više poslovne škole u Beogradu za predmet Poslovno proizvodni informacioni sistem. Udžbenik sadrži verbalni opis Poslovno proizvodnog informacionog sistema (autor Tomislav mr Jovanović) i Oracle-aplikacije i baza podataka tog sistema (autor ing. inf. Gordana Tanasković). Udžbenik je pre svega namenjen studentima smera za poslovnu informatiku Više poslovne škole u Beogradu, ali može korisno da posluži i studentima drugih viših škola i fakulteta pri izučavanju ove oblasti. Takođe može biti od koristi projektantima i korisnicima poslovno proizvodnih informacionih sistema, kao i svima onima koji koriste Oracle ili druge softverske alate za dizajniranje informacionih sistema.

Beograd januar, 2001.

Autori

III

PRETHODNE NAPOMENE Na sadržaj i formu ovog udžbenika uticali su: ♦ obrazovni cilj nastavne discipline ♦ predmet udžbenika i ♦ metod obrade predmeta udžbenika. Obrazovni cilj nastavne discipline Poslovno proizvodni informacioni sistem je da upozna studente sa konkretnim informacionim sistemom, da bi im to bio jedan od mostova između teorije i prakse. Ovaj informacioni sistem je izabran ne samo zato što je to jedan od najsloženijih informacionih sistema, već i stoga što postoji veliki stepen analogije između pojedinih njegovih podsistema i drugih specifičnih informacionih sistema. Polazeći od tog cilja izabrani su predmet ovog udžbenika i metod kojim je on urađen. Predmet udžbenika je Poslovno proizvodni informacioni sistem. Poslovno proizvodni informacioni sistem je informacioni sistem kompjuterski integrisane proizvodnje. Zato su u udžbeniku, pored detaljnog prikaza sistema obrade poslovnih podataka, dati i globalni tokovi podataka koji povezuju sistem obrade poslovnih podataka, s jedne, i konstruisanje uz pomoć računara, proizvodnju uz pomoć računara i fleksibilne proizvodne sisteme, s druge strane. Metod kojim je obrađen predmet udžbenika je informatički jezik (konkretno ORACLE) sa svojom specifičnom semantikom i sintaksom. Ovo je odredilo formu udžbenika, ne samo u pogledu rasporeda materije na aplikatvni deo i bazu podataka, već i na način izlaganja - dominantan je informatički jezik, dok je govorni jezik, odnosno verbalni opis, sporedan. To je dodatni doprinos obrazovanju budućih inženjera informatike. Kako je namena ove knjige da bude i priručnik za profesionalne informatičare i udžbenik za one koji koji to žele da postanu, onda je za prve korisno, a za druge neophodno da se kroz prethodne napomene da neka vrsta vodiča kroz udžbenik. IV

U udžbeniku su za Poslovno proizvodni informacioni sistem obrađeni: a. Dijagrami hijerarhija funkcija b. Dijagrami protoka podataka c. Modeli procesa d. Dijagram entiteta i veza e. Dijagram podataka f. Prateća dokumentacija i g. Verbalni opisi procesa. a. Diiaarami hiierarhiia funkciia Na dijagramu hijerarhije funkcija (Function Hierarchy Diagrammer) prikazani su međusobni odnosi i grupisanje poslovnih funkcija. Pri tome se pod poslovnom funkcijom (business function) podrazumeva sve što se u jednom poslovnom sistemu radi ili treba da se radi, ne uzimajući u obzir način kako se to radi. Ukoliko neka funkcija ima podfunkcije one se na dijagramu prikazuju za jedan hijerarhijski nivo niže ispod te funkcije. Tako se uspostavlja hijerahija između nadređene funkcije {parent function) i njoj podređenih funkcija (child function). Funkcija koja nema sebi nadređenu funkciju naziva se korena funkcija (root function), a funkcija koja nema sebi podređene funkcije se naziva elementarna poslovna funkcija (elementary business function). U udžbeniku su za svaku funkciju urađeni posebni dijagrami hijerarhija funkcija, osim naravno, za elementarne poslovne funkcije. b. Dijagrami protoka podataka Dijagram protoka podataka (Dataflovv Diagrammer) prikazuje tok podataka (dataflovv) između lokalnih poslovnih funkcija, skiadišta podataka, globalnih funkcija i okruženja. Lokalna funkcija (local function) je funkcija koja se nelazi unutar rama dijagrama podataka (frame function). Skladište podataka (data store) v

privremeno ili trajno čuva vrednosti atributa od jednog ili više entiteta onako kako se koriste od date funkcije. U udžbeniku su, radi lakšeg praćenja materije, u jednom skladištu smeštani atriburi samo jednog entiteta. Globalna funkcija (global function) je poslovna funkcija izvan rama dijagrama toka podataka. Okruženje (external) predstavlja sve što je van postojećeg aplikativnog sistema (Poslovno proizvodni informacioni sistem je aplikativni sistem u ovom udžbeniku), a povezano je tokom podataka sa nekom poslovnom funkcijom tog aplikativnog sistema. U udžbeniku su urađeni dijagrami protoka podataka za sve funkcije za koje su urađeni i dijagrami hijerarhija funkcija. c. Modeli procesa Proces (process) je način kako se u sistemu obavljaju jedna ili više poslovnih funkcija. Model procesa je dijagram (process diagram) koji daje međusobne odnose procesa, njihovu vezu sa organizacionim jedinicama u kojima se obavljaju procesi (organization unit), korake procesa i skladišta (store). Koraci procesa (process step) su zadaci, aktivnosti kojima se jedan proces realizuje. Podtipovi koraka procesa su ulazni podaci (data entry), tačke odlučivanja (decision point) i izveštaji (report). U udžbeniku su dati modeli procesa za one funkcije gde je to bilo nužno za razumevanje načina na koji se one obavljaju. d. Diiaaram entiteta i veza Dijagram entiteta i veza (entity relationship diagram) se koristi za modeliranje informacija potrebnih jednom poslovnom sistemu. Na tom dijagramu su prikazani entiteti, veze između entiteta, atributi entiteta, kao i identifikacija entiteta. Entiteti (entities) su sve ono, materijalno ili nematerijalno, o čemu poslovni sistem ima potrebe da poseduje informacije. Veze između entiteta (relationships) su svi načini povezivanja između entiteta istog ili različitih tipova, koji su od značaja za dati poslovni sistem. Atributi (atributes) su detalji koji bliže opisuju jedan entitet. Na primer entitet kupac može da ima sledeće atribute: ime, adresa, kontakt i druge. Identifikacija VI

entiteta (ur>ique identifier) je kombinacija atributa i/ili veza između entiteta kojom se jednoznačno identifikuje konkretni entitet. U udžbeniku je dat Dijagramu entiteta i veza Poslovno proizvodnog informacionog sistema. Na tom dijagramu je za jedno skladište podataka dat jedan entitet, sa njegovim atributima, unikatnom identifikacijom i vezama sa drugim entitetima. e. Diiagram podataka Dijagram podataka (Data Diagrammer) služi za modeliranje tabela. Tabela (table) je logička struktura podataka za držanje podataka u sistemu upravljanja relacionom bazom podataka. Tabele se sastoje od jednog ili više redova, pri čemu svaki red ima iste kolone.' Sistem upravljanja relacionom bazom podataka (RDBMS - Relational Database Management System) je kompjuterski softver za memorisanje i pretraživanje deljivih (moguć pristup više korisnika) podataka smeštenih u tabelama. Dijagram podataka nastaje transformacijom Dijagrama entiteta i veza: entiteti se transformišu u tabele, atributi u kolone, a veza između entiteta u vezu između tabela preko spoljnih ključeva. Na dijagramu podataka su prikazane tabele, sa definicijama (imenima) kolona, pirmarnim i spoljnim ključevima. Primarni ključ (primary key) su kolone u okviru jedne tabele preko kojih se jednoznačno identifikuju redovi te tabele. Spoljni ključ (foreign key) je jedna ili više kolona u jednoj tabeli čije vrednosti moraju da odgovaraju vrednostima primarnog ključa u drugoj tabeli. Veza između tabela preko spoljnih ključeva može da bude direktna i indirektna. U direktnoj vezi u jednoj od tabela se kreiraju kolone spoljnog ključa na osnovu primarnog ključa sa njom povezane tabele. U slučaju veze “više prema više”, dve tabele se povezuju posredno, tako što se kreira nova tabela koja sadrži primarne ključeve povezanih tabela, pa se ova nova tabela poveže sa jednom i drugom tabelom. U udžbeniku je dat Dijagram podataka Poslovno proizvodnog informacionog sistema dobijen transformacijom Dijagrama entiteta i veza.

VII

f. Prateća dokumentaciia U udžbeniku je data sledeća prateća dokumentacija: ♦ Tabelarni prikaz hijerahije funkcija (Function Hierarchy Summary) ♦ Entiteti i njihov opis (Enities and their Descriptions) ♦ Entiteti i njihovi atributi (Entities and their Attributes) ♦ Unikatna identifikacija entiteta (Unique Identifiers for an Entity) ♦ Tabelarni prikaz detalja dijagrama entiteta i veza (Entity Realationship Diagram Details) ♦ Verbalni opis veza entiteta (Relationships). Data dokumentacija je neophodna i dovoljna za praćenje sadržaja udžbenika. Zbog obima nije mogla da bude uključena i druga, inače korisna dokumentacija. Tako, na primer, Definicija tabela ( Table Definition) daje opis kolona, primarnih i spoljnih ključeva i drugo, ali iznosi 65 stranica, ili Opis funkcija (Function Description) daje detaljan opis funkcija na 253 stranice i tako dalje. q. Verbalni opisi procesa U obimu u kome je to bilo neophodno dati su verbalni opisi procesa, uključiv i grafičke ilustracije, numeričke primere, tabele i drugo.

VIII

POSLOVNO PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEM - aplikacije Dijagrami hijerarhija funkcija Dijagrami protoka podataka Modeli procesa Tabelarni prikaz hijerahije funkcija Verbaini opisi procesa

1 POSLOVNO PROIZVODNI INFORMACIONI SISTEM

PPIS Poslovno proizvodni informacioni sistem





SOPP

CAD

CAM

FMS

Sistem obrade poslovnih podataka

Konstruisanje uz pomoc racunara

Proizvodnja uz pomoc racunara

Fleksibilni proizvodni sistemi

Slika 1. Poslovno proizvodni IS: Dijagram hijerarhije funkcija

Poslovno proizvodni informacioni sistem je informacioni sistem kompjuterski integrisane proizvodnje.

2

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Title : Poslovno proizvodni informacioni sistem - Dijagram protoka podataka Author: ing. int. Gordana Tanaskovic

ft PPIS

Poslovno proizvodni informacioni sistem

KUP KUPCI

/

1.1

c—

1.2

SOPP

Sistem obrade poslovnih podataka

y^D O B

'N .

VX)BAVLJACI

Konstrulsanje uz ------------------ ;> pomoc racunara .

Lansira ii nabavni nalozi Ltnsira

J

CAD

Opii proizvoda

i

2n

Matarii^_

J P

1.4

FMS

Fleksibilni proizvodni sistemi .

T*hnologl|a k

1.3

CAM

Proizvodnja uz pomoc racunara

u

Slika 2. Poslovno proizvodni IS: Dijagram protoka podataka

Sistem obrade poslovnih podataka

3

1.1 S istem obrade poslovnih p o d ataka

Slika 3. Sistem obrade poslovnih podataka: Dijagram hijerarhije funkcija

Sistem obrade poslovnih podataka (The Business Data Processlng Slstem) obrađuje relevantne podatke iz okruženja i samog sistema radi dobijanja informacija potrebnih za planiranje, realizaciju i kontrolu aktivnosti u poslovno proizvodnom sistemu u cilju ostvarenja maksimalnog profita u postojećim ograničenjima.

4

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 4. Sistem obrade poslovnih podataka: Dijagram protoka podataka

Marketing

5

1.1.1 Marketing

Slika 5. Marketing: Dijagram hijerarhije funkcija

Marketing funkcija: "... proizvođač nekog proizvoda, nakon utvrđivanja potreba i želja kupaca na tržištu, a na bazi svojih raspoloživih reusursa razvija i proizvodi proizvod koji će zadovoljiti utvrđene potrebe i želje kupaca.“1)

i)

'Prof. dr Radovan Knežević, Marketing, Utilia, Beoarad 2000, str. 39.

6

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 6. Marketing: Dijagram protoka podataka

Marketing

7

1.1.1.1 Dijagnoza marketinga

Slika 7. Dijagnoza marketinga: Dijagram hijerarhije funkcija

Dijagnoza marketinga dobija se ekspertskim ocenjivanjem aktuelne snage marketing funkcije i identifikacijom jakih i slabih tačaka marketing funkcije.

8

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 8. Dijagnoza marketinga: Dijagram protoka podataka

Marketing

9

Slika 9. Dijagnoza marketinga: Model procesa

1.1.1.1.1 Ekspertske ocene nivoa kvaliteta marketing funkcije Eksperti daju ocene za atribute devetnaest faktora kvaliteta marketinga. Na osnovu ocena atributa dobija se ocena nivoa kvaliteta odgovarajućeg uticajnog faktora. PITANJA

BODA

Poznavanje konkurencije DA LI ZNATE VASU KONKURENCIJU ?

3

DA LI VASA KONKURENCIJA ZNA KO STE VI ?

3

DA LI ANALIZIRATE STA VASA KONKURENCIJA RADI DOBRO?

2

DA LI ANALIZIRATE STA VASA KONKURENCIJA RADI LOSE?

2

KAKO SE UPOREDJUJETE SA KONKURENCIJOM U POGLEDU CENA ?

3

KAKO SE UPOREDJUJETE SA KONKURENCIJOM U POGLEDU KVALITETA ?

3

KAKO SE UPOREDJUJETE SA KONKURENCIJOM U POGLEDU SERVISA ?

3

KAKO SE UPOREDJUJETE SA KONKURENCJOM U POGLEDU PONUDE PROIZVODA ?

3

KAKO SE UPOREDJUJETE SA KONKURENCIJOM U POGLEDU TOGA KOLIKO STE POZNATI NA TRZISTU ?

3

KAKO SE UPOREDJUJETE SA KONKURENCIJOM U POGLEDU IMIDZA NA TRZISTU ?

3 '

Svega Ocena

28 56.00%

Slika 10. Ocenjivački list za uticaini faktor: Poznavanie knnknmnniie

10

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.1.2 Nivo kvaliteta marketinga

Na osnovu ekspertskih ocena i nivoa kvaliteta uticajnih faktora menadžment marketinga dobija dijagnozu, ukupan nivo kvaliteta marketing funkcije.

DIJAGNOZA Marketing ciljevi Marketing politike Poznavanje konkurencije Poznavanje kupaca Poznavanje proizvođnih linija Segmenti ciljnih trzista Planiranje grupa Proizvoda/Kupaca Reklamiranje Projekcija prodaje Budzetiranje marketinga Odnosi sa javnoscu Promocije Marketing mogucnosti i pretnje Politika cena Distribucija Upravljanje prodajom Marketing miks Marketing planiranje Marketing istrazivanje UKUPNO BODA

Slika 11. Tabela bodova - nivo kvaliteta marketinga.

BODA 40% 44% 56% 63% 90% 30% 55% 71% 50% 55% 40% 60% 67% 80% 43% 64% 67% 48% 53% 58%

Marketing

11

1.1.1.2 Istraživanje i analiza tržišta

Slika 12. Istraživanje i analiza tržišta: Dijagram hijerarhije funkcija

Istraživanje i analiza tržišta definiše ciljna tržišta, utvrđuje njihov profil i rangira ih.

12

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1. 1. 1.2 TRZISTA

Istraživanje i analiza tržišta

1.1.1.2.1

Tražnja

ISTRAŽTRŽ

Istraživanje tržišta

J

KUPCI

Prodaja

PRODAJA PRODAJA Tržišni parametri

jTRŽIŠTA

TRŽIŠTA

Tržišni parametri

’ l.1 .1.2.2

ANALIZATRŽ

Analiza tri išta J

Rangiranje ciljnih tržišta

' 1 .1.1.5

Profili ctljnih tržišta

MARKPLAN

— \

Marketing planiranje \

>

Slika 13. Istraživanje i anaiiza tržišta: Dijagram protoka podataka

I

Marketing

13

Slika 14. Istraživanje i analiza tržišta: Model procesa

1.1.1.2.1 Istraživanje tržišta Anketari prikupljaju podatke o tražnji kupaca i drugim relevantnim podacima sa tržišta. Na osnovu ovih podataka i podataka o prodaji (entitet PRODAJA) izgrađuje se i održava baza podataka o grupama kupaca ili ciljnih tržišta (entitet: TRŽIŠTA).

1.1.1.2.2 Analiza tržišta Analitičari tržišta definišu profile i rangiraju tržišta što je jedna od osnova za selekciju prioritetnih ciljnih tržišta od strane menadžmenta marketinga. Na osnovu profila ciljnih tržišta definisani su atributi entiteta: TRŽIŠTA.

14

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

HODEL RANGIRANJA CILJNOG

FINANSIJ. STABILN.

VELIC TR Z .

POTENC RASTA

TRZISTA

PROFIT POTENC.

LAKOCA SERVISA

KONKURENTN.

BODA

Ciljno trziste 3 1

2

2

3

5

2

2. 5 0

4

3

2

3

3

2.67

3

5

4

3

4

3.67

3

4

5

3

4

3.83

3.00

3.50

3.50

3.50

3.25

3.17

Ciljno trziste 2 1

Ciljno trziste 4 3

ciljno trziste 1 4

PROSEK

:

2.25 Str. 1

Slika 15. Rangiranje ciljnih tržišta

Marketing

15

1.1.1.3 Istraživanje i analiza konkurencije

Slika 16. Istraživanje i analiza konkurencije: Dijagram hijerarhije funkcija

Istraživanje i analiza konkurencije definiše konkurenciju na ciljnim tržištima, utvrđuje profil konkurencije i rangira je.

16

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 17. Istraživanje I analiza konkurencije: Dijagram protoka podataka

Marketing

17

Slika 18. Istraživanje i analiza konkurencije: Model procesa

1.1.1.3.1 Istraživanje konkurencije Na osnovu podataka o entitetima TRŽIŠTE, PRODAJA i KUPCI izgrađuje se i održava baza podataka o konkurentima na ciljnim tržištima entitet (KONKURENCIJA).

1.1.1.3.2 Analiza konkurencija Na osnovu podataka u entitetu KONKURENCIJA definiše se profil konkurenata i utvrdjuju njihove prednosti i slabosti, kao i mogućnosti i pretnje koje dolaze od konkurencije. Težište analize konkurencije je da se identifikuju i iskoriste slabosti konkurencije, kako bi se na slabostima konkurencije i sopstvenim prednostima izgradila pobednička marketing strategija. Na osnovu elementa profila konkurencije određeni su atributi entiteta KONKURENCIJA.

18

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

RANGIRANJE PREDNOSTI- DETALJ KONKURENT : Konkurent 2 OBLAST

BODA

Prođajna snaga Trening u prodaji Snaga Marketinga Efektivnost reklamiranja Politika cena Servis kupaca Lojanost kupaca Kvalitet Proizvoda/Servisa Proizvodna sposobnost Proizvodna fleksibilnost Lojalnost dobavljaca Finansijska moc Struktura troskova Snaga nabavke Fleksibilnost rasta Fleksibilnost na recesiju Snaga menedzmenta Istrazivanje & Razvoj Opsta privrzenost PROSEK

5 5 5 5 1 4 3 4 5 3 4 5 1 4 3 3 5 5 3 3.84

Slika 19. Rangiranje prednosti konkurencije

Marketing

19

MOGUCNOSTI/PRETNJE IME KONKURENTA : Konkurent 2

MOGUCNOSTI I PRETNJE OVOG KONKURENTA PREMA NAMA OBL.

STATUS

Prodaijna snaga Prodajna obuka Marketing snaga Efektvnost reklamiranja Cene Servis kupaca Lojalnost kupaca Kvalitst Proizvod/Serv. Proizvodna snaga Proizvodna fleksibilnost Lojalnost dobav. Finansijska snaga Strukt.troska. Snaga nabavke Fleksib. na rast Fleksib.na recesiju Snaga menedzmenta Istraziv.& Razvoj Opsta privrzenost

T =PRETNJA

OPIS STATUSA 0 = MOGUCNOST

T T T T 0 T N T T 0 T T 0 T 0 0 T T N

N = NEUTRAL

Slika 20. Mogućnosti u odnosu na konkurenciju i pretnje od strane konkurencije

20

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.4 Projekcija prodaje

Slika 21. Projekcija prodaje: Dijagram hijerarhije funkcija

Projekcija prodaje daje moguću prodaju za narednih meseci. Projekcija prodaje se dobija kombinacijom prodaje na bazi prodaje u prošlosti i projekcije na osnovu kretanja tržišnih indikatora. Projekciju prodaje verifikuje planer prodaje.

dvanaest projekcije prognoze ekspert -

Marketing

' 1 .1 .1.4 PROJEKCIJA

Projekcija prodaje

1. 114 1 INTERNPRO

' i .1 .1 4 .2 | e KSTPRO Eksterna projekcija prodaje

Intema projekoja prodaje . prodaje proizvoda

Skslerna projekcija qoipe proizvoda

’ f RODAJA PRODAJA

’ d g p DATOTEKA PROfZVODA

, prozvoda

Eksterna projekc. prodaje grupe proizv.

1.1.1.4.3 KOMBPROJ Kombinov. projekctja prodaje

Projekcija prodaje jroizvoda

f RODAJA PRODAJA

Projekcija prodaje proizvoda

"1 1 1.4.4 |

eksppro

Prioritetna ciljna tržišta

'1 1 1 .5 | m ARKPLAN

Ekspertsko predvidjanje prodaje

š ----------------- :---------------

Markeling planiranje

Ekspertsko predvidjanje prodaje N / ______________ I RODAJA PRODAJA

Ekspertsko prt dvidjanje prodaje

_________ i

ć

_______ "

Prodaja

Slika 22. Projekcija prodaje: Dijagram protoka podataka

21

22

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.4.1 Interna projekcija prodaje

Slika 23. Interna projekcija prodaje: Dijagram hijerarhije funkcija

Interna projekcija prodaje predstavlja preslikavanje ostvarene prodaje, po pravilu, jednog proizvoda u prošlosti na moguću prodaju tog proizvoda u budućnosti. U slučaju male prodaje nekih grupa proizvoda može se ići na projekciju grupe prouizvoda, pa se zatim izračuna projekcija za pojedine proizvode iz njihovog učešća u ukupnoj prodaji te grupe proizvoda.

Marketing

1.1.1.4.1 Intema projekcija prodaje INTERNPRO '

Tekuca p r o d a j a (COD=9) ?

PRODNALl PRODAJNf NALOZI

Tekuca prodaja 1.1.1.4.1.1

PRIPRINT

Priprema podataka za internu projekciju

1.1.1.4.1.4 INTERPROJ

Izvorna istorija prodaje Korigovana istorija prodaje

Interna projekc >rodaje proizvoda

f RODAJA PRODAJA

intema projekcija prodaje

Intema projek. prodaje proizvoda

j

1.1.1.4 3 | KOMBPROJ Kombinov. projekcija prodaje

Slika 24. Interna projekcija prodaje: Dijagram protoka podataka

24

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.4.1.1 Priprema podataka za internu projekciju prodaje

Interna projekcija prodaje zasniva se na podacima o prodaji (ne o otpremi!) pojedinih proizvoda u prošlosti. Ovi podaci se nalaze kao vrednost atributa PRODAJA_STVPROD i dobijeni su tako što se podaci o prodaji po svakom prodajnom nalogu iz entiteta PRODNAL kumuliraju u prodaju po mesecima. Prvi uslov koji se postavlja u vezi sa podacima o prošloj prodaji vezan je za dužinu perioda na koji se odnose ti podaci. Za optimalnu internu projekciju prodaje potrebno je raspolagati podacima o prodaji datog proizvoda za dvadesetčetiri meseca unazad. Ukoliko se raspolaže sa podacima za manje od šest meseci onda se kao projekcija buduće prodaje uzima aritmetička sredina prodaje iz prošlosti. Konačno, ako nema podataka o prodaji u prošlosti, projekciju buduće prodaje daje planer prodaje. Pored dužine perioda potrebno je da ovi podaci predstavljaju vremensku seriju bez ekstrema. Zato se pre dalje obrade iz istorije prodaje odstranjuju ekstremne vrednosti. Ekstremne vrednosti u istoriji prodaje zamenjuju se gornjom, odnosno donjom granicom odstupanja od srednje vrednosti. Ove korigovane vrednosti se unose kao vrednost atributa PRODAJA KORIGPROD.

Slika 25. Priprema podataka za internu projekciju prodaje

Marketing

25

1.1.1.4.1.2 Izbor modela za internu projekciju prodaje

Da bi se iz podataka o prodaji u prošlosti dobila projekcija prodaje u budućnosti mora da se nađe matematička funkcija koja će najbolje da reprezentuje istoriju prodaje, mora da se izabere tip modela za internu projekciju prodaje. Najčešće se koriste ova četiri tipa modela: ♦ horizontalni tip modela (H) Y = AS ♦ trend (T) Y = a+b(t) ♦ horizontalno sezonski (S) Y = AS+Csin(t) ♦ trend sezonski Y = a+b(t)+Csin(t) gde su: Y = projekcija prodaje AS = aritmetička sredina C = sezonski koeficijent

Slika 26. Tipovi modela

26

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Bira se onaj tip modela čija funkcija ima najmanje standardno apsolutno odstupanje za podatke o istoriji prodaje.

n

ral =

1=1

fi l xi^ t i Slika 27. Izbor tipa modela

U entitetu Matična datoteka upisuju se: oznaka izabranog tipa modela, parametri koji ga definišu i standardno apsolutno odstupanje. Za pojedine tipove modela parametri su: ♦ za horizontalni tip modela : AS ♦ za trend tip modela : a ib u funkciji vremena ♦ za horizontalno sezonski tip modela : AS i c (sezonski indeksi).

1.1.1.4.1.3 Održavanje modela interne projekcije prodaje

Što je dalji horizont do koga se proteže projekcija prodaje to je veće polje greške, pa je u cilju što realnije projekcije nužno održavanje modela.

Marketing

27

Slika 28. Polje greške se širi sa produženjem projekcije u budućnost

Postoje dva metoda za održavanje modela: ♦ ponovno dobijanje tipa i parametara modela i ♦ primena eksponencijalnog poravnanja. Ponovno dobiianie tioa i parametara modela Ovaj metod znači ponavljanje izbora tipa modela i ponovni proračun njegovih parametara i standardne greške. Ovo je precizniji, ali i skuplji metod, pa se primenjuje samo kada je to celishodno.

28

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Eksponenciialno poravnanie Ovaj metod je manje precizan, ali smanjuje obim podataka i obim obrade, zato je jefitiniji te se koristi kao osnovna metoda ažuriranja modela za internu projekciju prodaje. U eksponencijalnom poravnanju koristi se: ♦ alfafaktor, ♦ signal apsolutnog odstupanja i ♦ signal promene tipa modela,

Aifa faktor eksponenciialnoa poravnania (AR Alfa faktor (od 0.0 do 1.0 standardno 0.2) određuje težinu uticaja stvarne prodaje u zadnjem mesecu na projekciju buduće prodaje. Veći alfa faktor znači brže prilagođavanje projekcije tekućim kretanjima, uz istovremeno češće menjanje plana prodaje, a time i plana proizvodnje i planova drugih delova procesa rada. Manji alfa faktor znači stabilnije planiranje, ali i veću mogućnost prevelikih ili nedovoljnih zaliha.

CBIM

NCVA PROJKHCUA aA a

DANAS

Slika 29. Uticaj alfa faktora na projekciju buduće prodaje s obzirom na stvarnu prodaju u tekućem mesecu

Marketing

29

S alfa faktorom ažurira se projekcija prodaje i standardno apsolutno odstupanje, a po obrascu: Yn = Ys + AF(SP - Yn) SAO = SAOs+AF(SP - Yn) gde su: Yn/Ys nova/stara projekcija prodaje SP stvarna prodaja SAOn/SAOs = novo/staro standardno apsolutno odstupanje.

Sianal odstuoania (SO) Signal apsolutnog odstupanja upozorava da je stvarna prodaja izvan granica odstupanja (GO). GO = Y n + - (FGO x SAOn) gde je: FGO

= faktor granice odstupanja.

Slika 30. Granica odstupanja i signal odstupanja

30

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Faktor granice odstupanja 5,0 4,2 3,9 3,7 3,6 3,5 3,4 3,3

Broj očekivanih prekoračenja gornje granice odstupanja u % manje od 0,01 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7

Slika 31. Izbor faktora granice odstupanja

Biranjem faktora granice odstupanja bira se ustvari i broj signala odstupanja. Ova zavisnost potiče iz prirode standardne greške čiji umnožak predstavlja granicu odstupanja.

I3| Slika 32.

Standardna greška, granica odstupanja i očekivani broj signala odstupanja

Marketing

31

Sianal promene tipa modela (SPT) Signal promene tipa modela upozorava da je došlo do promene tipa modela i javlja se kada je stvarni faktor promene (FTMs) tipa modela veći od tabličnog (FTMt).

2

4

Periodi

Slika 33. Granice odstupanja i signal promene tipa modela

Da bi se identifikovala odstupanja od izabranog tipa modela prati se zbir odstupanja stvarne od projektovane prodaje i kada ovaj zbir pređe određenu granicu dobija se signal promene tipa model. Kolika će da bude ova granica promene tipa modela zavisi od izabranog alfa faktora i od željenog broja signala o promeni tipa modela. Granica promene tipa modela izračunava se po donjem obrascu:

32

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

gde su: ZOn = novi zbir odstupanja SAOn = novo standardno apsolutno odstupanje.

Područje alfa faktora

% signala FTMt

0.00 0.04

0.05 0.14

0.15 0.24

0.25 i veće

0.38

0.84

0.98

• 0.99

1

0.33

0.72

0.92

0.97

2

0.30

0.67

0.89

9.96

3

0.28

0.64

0.86

0.94

4

0.26

0.62

0.84

0.93

5

Siika 34. Tablica za izbor granice odstupanja za signal o promeni tipa modela

Kao rezultat održavanja modela imamo ažurirane sledeće atribute u entitetu MATIČNA DATOTEKA: ♦ tip modela MD_MODEL, ♦ parametri modela i ♦ standardno apsolutno odstupanje MD_MAD.

Marketing

33

1.1.1.4.1.4 Interna projekcija prodaje

Interna projekcija prodaje dobija se ekstrapolacijom izabranog modela na narednih dvanaest meseci.

projekcija

Slika 35. Interna projekcija prodaje (trend tip modela)

34

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.4.2 Eksterna projekcija prodaje

Slika 36. Eksterna projekcija prodaje: Dijagram hijerarhije funkcija

Eksterna projekcija prodaje izračunava projekciju prodaje grupe proizvoda na osnovu zavisnosti prodaje date grupe proizvoda i kretanja tržišnih indikatora u prošlosti i prognoze kretanja tržišnih indikatora u budućnosti.

Marketing

Ekstema projekcija prodaje 1 1.1 4.2 EKSTPROJ

Korigovana iatorija prodaje proi2voda

PRODAJA PRODAJA

Izvoma istorija tržišnih s ^

mdikatora

s\----- —- r — i— ~ Korigovana istorija tržišnih indikat REDTR2lND VR|DNOSTI

Phpema podataka 2 a ekstemu projekd/u p r o d a je Prognoza kretanja tržišnih indikatora

t

Ekstema projekc prod. grupa proizv. j

____ Yl.1.4.3 I

ko m bpr o j

Kombinov. projekdja prodaje

Slika 37. Eksterna projekcija prodaje: Dijagram protoka podataka

35

36

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.4.2.1 Priprema podataka za eksternu projekciju prodaje Za eksternu projekciju prodaje potrebni su sledeći podaci: ♦ istorija prodaje grupa proizvoda, ♦ istorija tržišnih indikatora, ♦ prognoza kretanja tržišnih indikatora. Istorija prodaje grupa proizvoda dobija se tako što se istorija prodaje pojedinih proizvoda iz entiteta PRODAJA kumulira po šifri grupe proizvoda iz Matične datoteke i upisuje u entitet DATOTEKA GRUPA PROIZVODA. Istorija tržišnih indikatora dobija se od planera prodaje, statističkih, planskih i konjukturnih institucija. Potrebno je za svaki relevantni tržišni indikator imati podatke za najmanje dvadesetčetiri meseca u prošlosti. Prethodna pripema ovih podataka (korekcija ekstremnih podataka) vrši se analogno pripremi podataka za internu projekciju prodaje. Podaci o istoriji tržišnih indikatora (izvorni i korigovani) memorišu se u entitet VREDNOST TRŽIŠNIH INDIKATORA. 1.1.1.4.2.2 Korelaciona anaiiza Metodom korelacione analize dobija se faktor korelacije između istorije prodaje date grupe proizvoda i relevantnih tržišnih indikatora. Broj tržišnih indikatora je neograničen, standardno od četiri do pet.

Slika 38. Korelacija prodaje grupe naših proizvoda i tržišnog indikatora

Marketing

37

1.1.1.4.2.3 Eksterna projekcija prodaje Eksterna projekcija prodaje grupe proizvoda za dati mesec dobija se primenom koeficijenta korelacije na mesečnu vrednost relevantnih tržišnih indikatora. Da li će to biti vrednosti tržišnih indikatora za neki mesec u prošlosti, za taj isti mesec, ili za neki mesec u budućnosti, zavisi od toga da li kretanje tržišnih indikatora prethodi prodaji grupe proizvoda, koincidentno je sa njom, ili je sledi.

INDIKATOR

Slika 40. Indikator koincidira sa prodajom grupe proizvoda

38

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 41. Indikator sledi prodaju grupe proizvoda

Marketing

39

1.1.1.4.3 Kombinovana projekcija prodaje Kombinovana projekcija prodaje jednog proizvoda dobija se interpolacijom interne i eksterne projekcije prodaje. Najpre se izračunavaju bazni indeksi eksterne projekcije prodaje grupa proizvoda, kojoj pripada dati proizvod, sa prvim mesecom kao bazom. Zatim se ovi bazni indeksi množe sa internom projekcijom prodaje tog proizvoda za isti mesec i tako dobija njegova kombinovana projekcija prodaj«o. Kombinovana projekcija prodaje proizvoda upisuje se u entitet Projekcija prodaje.

90 •

E ksterna prol ekcija IN DEKSI ek str.p ro j. Interna projekc. K o m b ln o v . p roje kclj.

120

115

UO

105

100

95

1,00

0,96

0 ,92

0,8 8

0 ,83

0,79

20

22

24

26

28

30

20

21

22

23

23

24

Slika 42. Kombinovana projekcija prodaje

40

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.1.4.4 Ekspertsko predviđanje prodaje Predviđanje moguće prodaje pripada klasi problema za koje ne postoje egzaktni algoritmi, pa je nužno angažovanje eksperta. Ekspert - planer prodaje na osnovu svog znanja i intuicije unosi korekcione koefcijente za svaki proizvod za narednih dvanaest meseci. Množenjem korekcionih koeficijenata i kombinovane projekcije prodaje jednog proizvoda dobija se predviđena moguća prodaja tog proizvoda za narednih dvanaest meseci. Predviđenom mogućom prodajom ažurira se atribut PRODAJA_EKSPRED.

Marketing

41

1 .1 ,1 .5 M arketin g planiranje

Slika 43. Marketing pianiranje: Dijagram hijerarhije funkcija

Marketing planiranje razvija marketing strategije po oblastima, precizira prioritetna ciljna tržišta, daje opis proizvoda i plan marketing aktivnosti.

42

Poslovno proizvodni infonnacioni sistem - aplikacije

Slika 44. Marketing planiranje: Dijagram protoka podataka

Marketing

43

1.1.1.5.1 Prioritetna ciljna tržišta Na osnovu rangiranja ciljnih tržišta i vrednovanja konkurencije, kao prioritetna biraju se ona tržišta koja su s jedne strane što više rangirana ciljna tržišta, ali na kojima, s druge istovremeno imamo najveće šanse da razvijemo pobedničku strategiju u odnosu na konkurenciju i povećamo naš tržišni udeo.

1.1.1.5.2 Strategija proizvoda Polazeći od tražnje na ciljnim tržištima, ostvarene, tekuće i planirane prodaje definiše se sumarna strategija karakteristika proizvoda, a na osnovu nje daje opis proizvoda. Opis proizvoda treba da s jedne strane korespondira sa registrovanom tražnjom kupaca na ciljnim tržištima, a s druge da početne parametre za projektovanje i konstruisanje proizvoda.

1.1.1.5.3 Pianiranje marketing aktivnosti Definišu se marketing aktivnosti na realizaciji: ♦ Strategije reklamiranja ♦ Strategije poznavanja konkurencije ♦ Strategije poznavanja kupaca ♦ Strategije direktne pošte ♦ Strategije distribucije ♦ Strategije marketing istraživanja ♦ Strategije organizacije ♦ Strategije planiranja ♦ Strategije cena ♦ Strategije promocije ♦ Strategije odnosa s javnošću ♦ Strategije upravljanja prodajom ♦ Strategije servisa ♦ Strategije ciljnih tržišta ♦ Strategije sajmova i druge aktivnosti.

44

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2 Prodaja

Slika 45. Prodaja: Dijagram hijerarhije funkcija

Prodaja. Razrada optimalnog plana prodaje i realizacija prodajnih naloga.

Prodaja

Prodaja

1 . 1.2

PROD

1.1.2.1 Ekspertsko F ’eđvtdjanje mpguce pro()iaje______s

| MARKT

PLANPRO D

Planiranje prodaje

Marketmg

.

i s

J prodaje

.1 3 ZALIHE 4

Plan prodajr

alihe

1. 1. 2.2 LANPRNA upaca

Lansiranje prodajnih ^ naloga

Prodajni nal< z i

Stanje prodajnih naloga ____

Prihvacene naruđ* bine ku| ca

Nrr... 1.1.2.3 REAPRNA

- ¥ PRODNAL PRODAJNI NALOZJ

■i

Pracenje realizacije prodajnih naloga

Rea izacija otpreme proi voda kupcu Prodajni

Stanje realizacijt prodajnih naloga

\lx KUPCI

F "

1.1.2.4 OTPREMA

1.1.2.5 VREDPR

Otprema proizvoda kupcu

Vrednovanje prodaje )

j

Nalog zć fakturisanje

1.3 | ZAIIHE

Nivo kvaliteta j rodaje

’l .1 7 | FtNANS Finansije i racunov.

alihe J

\

J

^mekTedžmE' ieirty

V^JVIenedžment

Slika 46. Prodaja: Dijagram protoka podataka

45

46

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.1 Planiranje prodaje

Slika 47. Planiranje prodaje: Dijagram hijerarhije funkcija

Planiranje prodaje. Na osnovu ekspertskog predviđanja maksimalno moguće prodaje razrađuje se tekući plan prodaje.

47

Prodaja

1. 1. 2.1 PLANPROD

Planiranje prodaje

1.1.2.1.1 OPTIMPROD Optimizacija prodaje

^

Ekspertsko predvidjanje moguce prodaje

V l.1 | MARKT Marketing

Kompjuterski opti niziran plan prodaje

f R O D A JA P R O D A JA

Komjuterski optimizir; n plan prodaje

1.1.2,1.2 VERIFPROD Verifikacija plana prodaj e

Tekuci plan prc jaje

fRODAJA PRODAJA

Tekuci plan [ rodaje

Tekuci plan pro taje

' l 1.3 | ZALIHE

V1 2.2 |LANPRNA

Zalihe

Lansiranje prodajnih naloga

Slika 48. Planiranje prodaje: Dijagram protoka podataka

48

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.1.1 Optimizacija prodaje

Slika 49. Optimizacija prodaje: Dijagram hijerarhije funkcija

Optimizacija prodaje. Linearnim programiranjem izračunava se plan prodaje koji obezbeđuje maksimalni profit u okviru datih ograničenja.

Prodaja

1.1.2.1.1

49

Optimizacija prodaje

OPTIMPROD

' l . 1.2.1.1.1

RESURSI

Ogranicenja resursa

1.1.2.1.1.2 NORMATIV Normativi resursa

Ograntcenja ssuraa OGRAN OGRANICENJA RESURSA

NORMAT

Ogranicenja re; ursa 1.1.2.1.1.3 MAKSPROF MaKsimalni profit

EKspert. predvidj moguce prodaje

1.1.1 | MARKT Eksper. predvtdj Marketing mog. prodaje

Kompjuterski o itimiziran plan prodaje ____ _____ RODAJA PRODAJA

Kompjuterski opfim riran plan prodaje

______________i C__________ 11.2 1.2 | VERIFPROD Verifikacija plana prodaje

Slika 50. Optimizacija prodaje: Dijagram protoka podataka

50

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.1.1.1 Ograničenja resursa (entitet OGRANIČENJA RESURSA) Ograničenja resursa predstavljaju nejednačine ograničenja u linearnom programu. Utvrđuju se ograničenja sledećih resursa: 1. Oaraničenia sredstava rada. Utvrđuje se maksimalno mogući kapacitet kritičnih radnih mesta. 2. Oaraničenia materiiala. Utvrđuje se maksimalno mogući obim nabavke kritičnih materijala. 3. Oaraničenia liudskih resursa. Utvrđuje se maksimalni kapacitet kritičnih kategorija radnika i službenika. 4. Oaraničenia finansiiskih sredstava. Utvrđuje se maksimalno mogući obim finansijskih sredstava.

1.1.2.1.1.2 Normativi resursa (entitet NORMA TIVI) Normativi resursa predstavljaju koeficijente uz promenljivu u linearnom programu. Normativi se utvrđuju za jedinicu proizvoda za sve resurse: 1. Normativi sredstava rada. Utvrđuju se na osnovu operacijskih vremena u okviru postupka rada datog proizvoda (entitet OPERACIJE). 2. Normativi materiiala. Utvrđuju se na osnovu sastavnica datog proizvoda (entitet SASTAVNICE). 3. Normativi liudskoa rada. Utvrđuju se na osnovu operacijskih vremena u okviru postupka rada datog proizvoda (entitet OPERACIJE). 4. Normativi finansiiskih sredstava. Ovi normativi predstavljaju sredstva angažovana u proizvodnji u toku za pokriće troškova sredstava rada, troškova predmeta rada i direktnog rada. Troškovi sredstava rada dobijaju se množenjem normativa sredstava rada i prosečne cene mašinskog časa rada (entitet RADNO MESTO). Troškovi predmeta rada dobijaju se tako što se pojedinačni normativi materijala pomnože sa cenom predmeta rada, pa se ovi proizvodi saberu. Troškovi direktnog rada dobijaju se množenjem normativa Ijudskog rada i prosečne cene Ijudskog rada. (entitet RADNO MESTO).

Prodaja

51

1.1.2.1.1.3 Maksimalni profit Maksimalni profit dobija se optimizacijom plana prodaje. Optimalan plan prodaje dobija se linearnim programiranjem sa sledećim polaznim parametrima: ♦ ciljna funkcija - maksimalni profit; ♦ upravljačka promenljiva - struktura prodaje; ♦ nejednačine ograničenja - ograničenja sredstava rada, predmeta rada, Ijudskih resursa i finansijskih sredstava; ♦ koeficijehti uz upravljačku promenljivu - normativi sredstava rada, predmeta rada, Ijudskog rada i finansijskih sredstava; ♦ jedinični profit - profit po jedinici proizvoda (entitet MATIČNA DATOTEKA). Kompjuterski optimiziran plan prodaje dobijen linearnim programiranjem, koji obezbeđuje maksimalni profit, upisuje se u entitet PRODAJA.

1.1.2.1.2 Verifikacija plana prodaje Planiranje prodaje pripada klasi problema za koje ne postoje egzaktni algoritmi, pa je nužno angažovanje eksperta. Ekspert planer prodaje na osnovu svog znanja i intuicije unosi korekcione koeficijente. Množenjem korekcionih koeficijenata i planirane količine prodaje dobijene kao izlaz iz linemog programiranja dobija se tekući plan prodaje za narednih dvanaest meseci. Tekući plan prodaje PRODAJA PLANPROD.

predstavlja

vrednost

atributa

52

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.2 Lansiranje prodajnih naloga

Slika 51. Lansiranje prodajnih naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Lansiranje prodajnih naloga. Šalje ponude kupcima i obrađuje njihove narudžbine.

Prodaja

Slika 52. Lansiranje prodajnih naloga: Dijagram protoka podataka

53

54

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 53. Lansiranje prodajnih naloga: Model procesa

Proizvodi

JM

Nov 2000

Dec 2000

Sept 2001

Okt 2001

Motori K01

komad

100

120

140

120

Trake RMz

metar

500

400

300

500

Ulje UM2Z

Litar

2000

1200

800

1500

Slika 54. Plan prodaje za narednih dvanaest meseci

Ponuda kupcu, Narudžbina kupca i Odgovor na narudžbinu kupca slični su Narudžbini dobavljaču, datoj u odeljku 1.1.5.1.3 Izrada narudžbine dobavljaču.

Prodaja

55

1.1.2.2.1 Lansiranje ponuda

Slika 55. Lansiranje ponuda: Dijagram hijerarhije funkcija

Lansiranje ponuda. Biraju se kupci kojima se šalju ponude i prati istek roka za prihvatanje ponuda.

56

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Lansiranje ponuda

1 .1 .2 .2 .1

LANSPON

Plan prodaje Plan prodaje

PRODAJA PRODAJA

PLANPRO

Plamranje prodaje

JZZ 1 .1 .2 .2 .1 .1

11.2.1

I2BORKUP

Istonja kupaca

Izbor kupaca za lansiranj« £ ponuda

PRODAJN NALOZI

Maticni podaci novih kupaca Potencijalm kupci

v. Ponude po [ rotzvodima

Lansirane ponude

\ / _________

rl .1.2.2.1.2 IZRPON '

Lansirane ponude kupcima (COD*1) I

FfRODNAL] PRODAJNI NALOZI

Izrada ponude kupcu

1 .1 . 2 . 2 . 1 . 3

’ l.1.2.2.2 OBRNAR Obrada narudžblne kupca

Rezervacijel COD - 6 |! v Ponude p< kupcima

Lansirane pc kupcima

m O PRO^

-11)!H Ar.

DNEVNIK PROMENA MD

Slom o( COD« 11)

OPCPON

Ispitivanje dospelosti roka za prihvatanje ponude

Istekao rok ponude (COD-13) I

f RODNAL PRODAJNI NALOZI

Slika 56. Lansiranje ponuda: Dijagram protoka podataka

)

Prodaja

57

1.1.2.2.1.11zbor kupca za lansiranje ponuda Na osnovu plana prodaje, istorije starih kupaca i već upućenih ponuda, kao i potencijala novih kupaca sistem identifikuje kupce za koje se može pretpostaviti da deo njihove tražnje nije zadovoljen. Prodavac uzima i druge relevantne momente u obzir (solventnost i značaj kupca i slično) i bira kupce kojima će ponuditi odgovarajuće količine datog proizvoda. Na kraju je ukupna planirana prodaja svih proizvoda raspoređena na potencijalne kupce, te je dobijena ponuda po proizvodima.

1.1.2.2.1.2 Izrada ponude kupcu Na osnovu ponude po proizvodima sastavlja se zbirna ponuda po kupcima. Svaki proizvod ponuđen datom kupcu čini jednu poziciju u ponudi koja je tom kupcu upućena. U ponudu se unose i drugi standardni podaci i ponuda se lansira, šalje kupcu. Pozicije iz ponude unose se u entitet PRODAJNl NALOZI. Ponuđene količine proizvoda se rezervišu.

1.1.2.2.1.3 Ispitivanje dospelosti roka za prihvatanje ponude Ukoliko kupac nije prihvatio ponudu pre isteka njenog roka storniraju se pripadajući prodajni nalozi, a takođe i odgovarajuće rezervacije proizvoda.

58

Pošlovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.2.2 Obrada narudžbine kupca

Slika 57. Obrada narudžbine kupca: Dijagram hijerarhije funkcija

Obrada narudžbine kupca. kupca.

Prima i odgovara na narudžbine

59

Prodaja

V1.2.2.1

[

la n spo n

Lansiranje ponuda

Slika 58. Obrada narudžbine kupca: Dijagram protoka podataka

60

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.2.2.1 Prijem narudžbine kupca Narudžbina sadrži zahtev kupca da mu se isporuči jedan ili više proizvoda, pa po pravilu ima više pozicija. Ukoliko je narudžbina odgovor kupca na raniju ponudu - menja se status tangiranih prodajnih naloga u narudžbinu za sve pozicije iz narudžbine koje odgovaraju odgovarajućim pozicijama iz ponude. Ukoliko se radi o narudžbini kojoj nije prethodila ponuda ili o pozicijama koje odstupaju od pozicija iz ponude - otvaraju se novi prodajni nalozi sa statusom narudžbine za sve pozicije iz narudžbine čija je isporuka prihvaćena. Za neprihvaćene pozicije iz prethodne ponude prodajni nalozi se storniraju.

1.1.2.2.2.2 Odgovor na narudžbinu kupca Kupcu se šalje odgovor na narudžbinu sa prihvaćenim pozicijama. Za pozicije za koje je dat odgovor na narudžbinu kupca menja se status prodajnog naloga u ugovor. Rezervišu se proizvodi za prihvaćene pozicije iz narudžbine kupca kojima nije prethodila ponuda.

Prodaja

6]

1.1.2.3 Praćenje realizacije prodajnih naloga

Slika 59. Praćenje realizacije prodajnih naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Praćenje realizacije prodajnih naloga. Izveštava o stanju prodajnih naloga i odgovara na zahteve kupca o izmeni ugovora.

62

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 60. Praćenje realizacije prodajnih naloga: Dijagram protoka podataka

Prodaja

63

1.1.2.3.1 Stanje realizacije prodajnih naloga Stanje realizacije prodajnih naloga pojedinačno i ugovora koji se odnosi na datog kupca u celini dobija se na osnovu podataka iz entiteta PRODAJNI NALOZI i entiteta sa kojim je ovaj entitet u vezi. Stanje realizacije kontroliše se preko sledećih pokazatelja: ♦ Kompletnost isporuke kontroliše se tako što se proverava da li su lansirani svi proizvodni nalozi koji tangiraju dati ugovor. ♦ Poštovanje prioriteta kontroliše se tako što se proverava da li su proizvodni nalozi koji tangiraju jedan ugovor lansirani u redosledu prioriteta koji su im dodeljeni u odnosu na dru’ge naloge. ♦ Stanje realizacije aktivnosti prati se preko informacija o: realizovanim aktivnostima (operacijama) i rezultatima (dobri komadi/loši komadi), planirani i ostvareni završetak operacija i drugo, o aktivnostima (operacijama) u toku i aktivnostima (operacijama) koje još treba da se urade. ♦ Informacije o procenjenom datumu isporuke dobijaju se upoređenjem preostalog vremena do datuma isporuke i vremena trajanja preostalih operacija. Ovi pokazatelji internog su karaktera i pristup je dozvoljen samo prodavcu radi davanja odgovora kupcima na upite o stanju realizacije njihovih ugovora. NARUDŽBINE U ZAKAŠNJENJU Nar.

Kupac

Termin isporuke

1 2

IMR PKB

145 160

3

DDP

176

Faza UTOVAR MONTAŽA PRIPREMA

Pl. traj. 12 20 16

Stvarno trajanje 18 31 21

Uzrok kašnjenja KRAN DELOVI DOKUMEN.

Slika 61. Primer izveštaja za prodavca o narudžbinama u zakašnjenju

64

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

ZA:'IKARUS' - BEOGRAD OD:’IMR' - BEOGRAD VASE DOLE NAVEDENE NARUDŽBINE BIĆE SPREMNE ZA ISPORUKU KAKO SLEDI. MOLIMO ZA POTVRDU DA Ll SU OVI ROKOVI PRIHVATLJIVI Proizvod

Opis

Planirani termin isporuke

Očekivani termin isporuke

24

P-11

MOTOR HP 40

18.DEC

26.DEC

32

P-04

MOTOR HP 60

28.DEC

21.DEC

Narudžbina

Ranije

Kasnije

8 7

Slika 62. Primer izveštaja za kupca o promenama termina isporuke

1.1.2.3.2 Odgovori na zahteve kupca o izmeni ugovora Na osnovu stanja realizacije prodajnog naloga prodavac odgovara na pitanja kupaca o mogućim izmenama i uslovima izmene sklopljenog ugovora: ♦ upit o ranijoj isporuci ♦ upit o mogućnosti povećanja ugovorene količine ♦ upit o mogućnostima i uslovima otkaza ugovora.

Prodaja

65

1.1.2.4 Otpema proizvoda kupcu

Slika 63. Otprema proizvoda kupcu: Dijagram hijerarhije funkcija

Otprema proizvoda kupcu. Kontroliše izdavanje iz skladišta i pakovanje proizvoda, vrši otpremu proizvoda i daje nalog za fakturisanje.

66

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.4 Otprema proizvoda kupcu OTPREMA

*1 1 2 3 [ REAPRNA '

1.1.2.4.1 LANALIZD

Stanje realizacije prodajnog natoga

Lansiranje naloga za izdavanje iz skladišta Nalog za izdavan

izsklad (COD-4)1

Naiog za izdav.

iz

Pracenje realizaclje • prodajnjft naloga

1.3 | ZALIHE

skladišta (COD-4) ?

PRODAJNI NALOZI

alihe Izdato iz sk.'adiSta (COD-5)

f

Izdato >z skiadiSta ( C )D-5) ?

______^ £___

V

j

1.1.2.4.2 LANALPAK Lanslranje naloga za pakovanje Nalog za pakcv anje (COD-6)'

Nafog za pakovanje (COO-6) ?

I ROONAL PRODAJNI NALOZI

1.3 | ZALIHE aiihe

Spakovano (COd>-7) *

IzvrSeno pakovarte (COD -7) ?

j

1.1.2.4.3 LANALOTP Lansiranje naloga za otpremu Nalog za otpremt (COD-8 )

!

sL'___

H RODNAL PRODAJNI NALOZI Nalog za otpremt (COD-8) ?

1.1.2.4.4 OTPRKUP Otprema kupcu IzvrSena otperr >a kupcu (COD-9) ( L l ć ______________ f RODNAL PRODAJNI NALOZI

Izvrešena otprem i kupcu (COD-9) ?

1.1.2.4.5 NALFAKT Nalog za fakturisanje Nalog za faktuns, nje (COD-tO) < V / ________ fflO DNAL PRODAJNI NALOZl

Nalog za faktur šanje fcoD ^tC )

?~

’ l.1 7 | PINANS Fmansije i racunov. \.

)

Slika 64. Otprema proizvoda kupcu: Dijagram protoka podataka

Prodaja

67

1.1.2.4.1 Lansiranje naloga za izdavanje iz skladišta Na osnovu planiranog datuma isporuke prodajnih naloga i raspoloživog stanja proizvoda iz ovih naloga donosi se odluka o promeni statusa tangiranih prodajnih naloga u naloge za izdavanje iz skladišta.

1.1.2.4.2 Lansiranje naloga za pakovanje Na osnovu poruka iz globalne funkcije ZALIHE o izvršenom izuzimanju iz skladišta po određenim prodajnim nalozima donosi se odluka o promeni statusa tih prodajnih naloga u naloge za pakovanje.

1.1.2.4.3 Lansiranje naloga za otpremu Na osnovu poruka iz globalne funkcije ZALIHE o izvršenom pakovanju proizvoda iz određenih prodajnih naloga donosi se odluka o promeni statusa tih prodajnih naloga u naloge za otpremu.

1.1.2.4.4 Otprema kupcu Za prodajne naloge sa statusom naloga za otpremu sastavlja se prateća otpremna dokumentacija (tovarni list, carinska deklaracija kod izvoza i drugo) i pošiljka predaje špediteru.

1.1.2.4.5 Nalog za fakturisanje Prodajni nalozi za koje je dobijena poruka o izvršenoj otpremi dobijaju status naloga za fakturisanje.

68

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.2.5 Vrednovanje prodaje

Na osnovu podataka iz entiteta PRODAJNI NALOZI i entiteta sa kojim je ovaj entitet u vezi prodaja se vrednuje po dva kriterijuma: • realizacija plana prodaje i • usluge pružene kupcima. Realizaciju plana prodaje sistem prati po sledećim obeležjima: • proizvod, •

regioni,



prodavci itd.

Usluge pružene kupcu sistem ocenjuje preko sledećih pokazatelja: • brzina izrade ponude, •

brzina prijema narudžbine kupca,



brzina odgovora na narudžbinu kupca,

• •

brzina izuzimanja, pakovanja i otpreme, broj narudžbina na koje nije dat odgovor po proteku određenog roka,



broj neprihvaćenih narudžbina kupca; po svakom razlogu: cena, rok isporuke,



broj isporuka sa zakašnjenjem i broj nekompletnih isporuka.

Zalihe

69

1.1.3 Zalihe

Slika 65. Zalihe: Dijagram hijerarhije funkcija

Zalihe. Zadatak ove funkcije je da obezbedi maksimalnu spremnost skladišta uz minimalno angažovanje kapitala u zalihama i najniže troškove skladištenja i naručivanja.

70

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3

Zalihe

Z A L IH E

/ 'h Vrad oat zaUh

N. Ttp zallha

T M UtSB--------vr onoana

a

P°* 1ai.

kfi la

Poi

S r'_____\ ^MD

MATDAT

Pi Hlka koliein*

■’oiitlka larmtna

ns iKlvan|a

JH ’ t .1.3.2

JPLANZAL

Plan prodaja

f ’ođaja '

Planiranja zaliha ~~Planlranl proizvodnl nalozi k

--------

Upravtjanja pr olzvodnjom

— .................

R ipolo* ivo ita rja

Planranl nabavnl naloži

j i; 113. 3

Matarljall

SKLAOZAL

' l .4 J FMS MatarljaN aistami Proizvotfi

Proman* tta ija zaliha

.1.3.4

S

| ZALEVIO

Evldancljazaliha

Pi nski paramatri zaiiha

1.1.3.5

Paramatri itanja zaliha

[ ZALKONTR

^Kontrota zaliha

Informac^« za upravtjai • zalihama s

(

MENED MENT

)

Slika 66. Zalihe: Dijagram protoka podataka

.

S

Zalihe

71

1.1.3.1 K lasifikacija zaliha Zalihe se klasifikuju prema vrednosnim grupama i prema zavisnosti potreba, a cilj je odrediti adekvatni način upravljanja datim elementom zaliha.

Klasifikaciia zaliha na vrednosne grupe Za klasifikaciju zalihe na vrednosne grupe koristi se ABC analiza. Kriterijum klasifikacije može biti vrednost zaliha ili troškovi zaliha (naručivanja i skladištenja). ABC analiza sve elemente zaliha deli u tri vrednosne grupe (A, B i C) i prema tome kojoj grupi pripada određuje se intenzitet upravljanja datim elementom zaliha. W kM

Slika 67.

JA L IH A

Šematski prikaz odnosa broja elemenata i njihovog učešća u vrednosti zaliha

72

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

b ro ju

oiem onntu

Slika 68. Dijagram ABC analize

ABC analiza počinje tako što se jedan od navedenih kriterijuma uzme kao ključ po kome se sortiraju elementi zaliha u opadajućem redosledu. Zatim se dodeljuju vrednosne grupe po sledećem algoritmu: ♦ grupu 2 'A' čine elementi koji u ukupnoj vrednosti, odnosno ukupnim troškovima, zaliha učestvuju sa najmanje 80% ; ♦



grupu 'B' čine elementi koji u ukupnoj vrednosti, odnosno ukupnim troškovima, zaliha zajedno sa grupom 'A' učestvuju sa najmanje 95% ; grupu 'C' čine ostali elementi zaliha.

Učešće vrednosnih grupa u ukupnoj broju elemenata najčešće iznosi: za grupu 'A' 20% , za grupu 'B' 30% , a za grupu 'C' 50% . Iz upoređenja učešća pojedinih grupa u vrednosnom kriterijumu i učešća u ukupnom broju elemenata vidi se da je cilj ABC analize da se intenzivnim upravljanjem na manjem broju visokovrednih elemenata zaliha obezbedi odlučujući uticaj na izabranu upravljačku promenljivu. Vrednosna grupa je vrednost atributa MD_ABC.

73

Zalihe

Bednt broj elem enta zallha

A

B

C

Vrednoet zallha

% udeSća u vrednostl zallha

1

1 Kiim. % Kuzn. % učešća u češća u vrednoetl u broju zallha alemenata

1

34 000

28,33

28,33

5

2

27 000

22,50

50,85

10

3

24 000

20,00

70,83

15

4

12 000

10,00

80,83

20

5

5 000

4,12

84,95

25

6

4 000

3,33

88,28

30

7

3 000

2 ,5 0

90, 78

35

8

2 500

2 ,1 0

92,88

40

9

2 000

1 ,6 7

94,55

45

10

1 500

1 ,2 5

95, 80

50

11

1 100

0,92

96,72

55

12

1 000

v 0,83

97,55

60

13

800

0 ,6 7

98,22

65

14

600

0, 50

98,72

70

15

500

0,42

99,14

75

16

400

0,33

99,4 7

80

17

300

0,25

99,72

85

18

200

0,19

99,91

90

19

80

0,07

99,98

95

20

20

0,02

100,00

100

120 000

100,00

Slika 69. Rezultati ABC analize

74

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Nezavisne i zavisne potrebe Ako se potrebe za nekim elementom zaliha određuju nezavisno od potreba za drugim elementima, onda taj element ima nezavisne potrebe, u suprotnom njegove potrebe su zavisne. Nezavisne potrebe imaju: ♦ proizvodi i ♦ indirektni materijali. Zavisne potrebe imaju: ♦ direktni materijali i ♦ sastavnice. Zavisnost potreba je vrednost atributa MD_TIPPOTR.

Zalihe

75

1.1.3.2 Planiranje zaliha

Slika 70. Planiranje zaliha: Dijagram hijerarhije funkcija

Planiranje zaliha. Planiraju se potrebe za pojedinim elementima zaliha i naručivanje zaliha.

76

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 71. Planiranje zaliha: Dijagram protoka podataka

Zalihe

77

1.1.3.2.1 Planiranje potreba

Slika 72. Planiranje potreba: Dijagram hijerarhije funkcija

Planiranje potreba. Planiraju se ukupne, bruto, potrebe za jednim elementom zaliha i neto potrebe za istim elementom, odnosno koliko treba još nabaviti ili proizvesti da bi bile zadovoljene ukupne, bruto potrebe za tim elementom.

78

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Planiranje potreba

1. 1.3 . 2.1

PLANPOT

1 . 1.3 . 2 . 1.1

BRUTO Pian prodaje

Planiranje bruto potreba

Prodaja

Neto potrebe za ptoizvodima

Nr

potrebe za istrukcionim nama

Bruto potrebe za proizv. i sastavn.

FOTREBE POTREBE

Bruto potrebe za ( oizv. i sastavn.

—sk------ . 1 . 1.3 . 2 . 1.2

NETO

Planiranje neto potreba

Raspolozivo atanje

Neto potrebe za p sizv. t sastavn

FOTREBE POTREBE

Neto potrebe za proizv i sastavncama

_1.1 3.2.2 | PLANNAR

s

Planiranje narucrvanja V

s

Slika 73. Planiranje potreba: Dijagram protoka podataka

Zalihe

79

1.1.3.2.1.1 Planiranje bruto potreba

Slika 74. Planiranje bruto potreba: Dijagram hijerarhije funkcija

Planiranje bruto potreba. Planiraju se, primereno specifičnostima dobijanja bruto potreba, bruto potreba za proizvodima i bruto potreba za sastavnicama i direktnim materijalima. Bruto potrebe su vrednost atributa POTREBE BRUTOPOT.

80

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1. 1 .3 .2 . 1.1

Planiranje bruto potreba

BRUTO

Y l 3.2.1 11

P/an ^prodaje

( b r t p r o iz

PRODAJA

Bruto potrebe za proizv.

PROOAJA

P la n p r o đ a e

’ 1 1 2 | PROO P r o d a ja

\

Bnjto potrebe za f otzvodima

1.2 S a s ta v n tc e k o n s tr u k c io n lh c illn a

f

Bruto potrebe za protzvodima 1 1.3.2.1 1 2

CAD

Konstruuanje uz pomoc racunara

BRTSAST

Bruto potrebe za sast. i direk. mater.

Net< potrebe za proi;iivodtma

N' to potrebe za kc istrukcionim ct inama FOTREBE

Bruto potre >e za proizvodtm .

1 .1.3.212

Bruto potrebe 2a sastavnicama POTREBE

Bruto pol tebe za sastavnic ama

NETO

Plariranje neto potreba

Slika 75. Planiranje bruto potreba: Dijagram protoka podataka

Zalihe

81

1.1.3.2.1.1.1 Planiranje bruto potreba za proizvodima Bruto potrebe za proizvodima date su u planu prodaje, pa se planirana prodaja, u jedinicama mere, jednog proizvoda u nekom periodu, uzima kao bruto potreba tog proizvoda u tom periodu.

1.1.3.2.1.1.2 Planiranje bruto potreba za sastavnicama i direktnim materijaiom Sastavnice1) i direktni materijali imaju zavisnu potrošnju, pa se njihove bruto potrebe, količne i termini, dobijaju iz količina i termina lansiranih naloga za proizvodnju nadređenih konstrukcionih celina, odnosno detalja kad su u pitanju bruto potrebe direktnog materijala. To znači da se pre dobijanja bruto potreba jedne sastavnice moraju dobiti bruto i neto potrebe, količine i termini lansiranja naloga za proizvodnju za sve nadređene konstrukcione celine, odnosno detalje. Datum bruto potreba sastavnica i direktnog materijala je datum lansiranja planiranih naloga konstrukcionih celina, odnosno detalja, gde se te sastavnice, odnosno materijali koriste. Količine bruto potreba za sastavnicama, za datum 't' dobijaju se po obrascu: n

Bpit = J^S ijO jt j=i gde su: BPit Sij

0

= bruto potrebe sastavnice 'i' za datum 't' = količina sastavnice 'i' u jedinici konstrukcione celine 'j' iz modularne liste upotrebe sastavnice, dobijene na osnovu lanca upotrebe u Strukturnoj datoteci

Sastavnice i konstrukcione celine, videti odeljak 1.2 Konstruisanje uz pomoć rn ^ u n n r^

82

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Qjt

= količina naloga za proizvodnju konstrukcione celine 'j' čiji je termin lansiranja datum 't'.

U donjoj tabeli je ilustrovano dobijanje bruto potreba sastavnice 'D I ', koja se upotrebljava u konstrukcionim celinama 'SKV I 'S K 2'. Konstrukciona celina 'SK1' ima jedan komad sastavnice 'DV, a konstrukciona celina 'SK2' ima dva komada sastavnice ’D1'.

Periodi

1

2

3

4

5

7

6

NALO G

SK1

0

12

0

9

0

11

2

NALO G

SK2

18

2

0

4

0

0

10

BR.PO TR.

D1

36

16

0

17

0

11

22

Slika 76. Dobijanje bruto potreba sastavnica i direktnog materijala

Zalihe

83

1.1.3.2.1.2 Planiranje neto potreba Neto potrebe jednog elementa zalha dobijaju se na osnovu sledećeg obrasca: NETO POTREBE = BRUTO POTREBE - RASPOLOŽIVO STANJE Raspoloživo stanje se dobija na osnovu podataka iz matične datoteke odgovarajućeg elementa zaliha (ažurira ih IS: Evidencija zaliha), a prema sledećem obrascu: RASPOLOŽIVO STANJE = STANJE NA SKLADIŠTU REZERVACIJE -SIGURNOSNO STANJE + LANSIRANI NALOZI U tabeli je dat numerički primer dobijanja neto potreba. Za svaki element zaliha definiše se količina neto potreba, po danima, do kraja planskog horizonta. Bruto potrebe date su iz numeričkog primera dobijanja bruto potreba, a ostali polazni parametri uzeti su proizvoljno.

PERIODI STANJE 100 SIG.ZAL. 20 REZER. LAN.NAL. RASP.ST. 80 BRUTO.POT. NETO POT.(7=6-5)

1

2

3

4

5

6

7

28 0

15 0 0

25

0 10

2

0 0 0 11 11

0

16 36 0

16 15

0 0 0 25

0 17 7

0 0 0 2

Slika 77. Dobijanje neto potreba

Neto potrebe su vrednost atributa POTREBE_NETOPOT.

0 0 22 22

84

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.2.2 Planiranje naručivanja

Slika 78. Planiranje naručivanja: Dijagram hijerarhije funkcija

Planiranje naručivanja. Traže se optimalni odgovori na dva pitanja KOLIKO I KADA naručiti, kako bi se obezbedilo optimalno zadovoljenje neto potreba po količini i vremenu; uz minimalna sredstva angažovana u zalihama i najniže troškove naručivanja i skladištenja.

Zalihe

1.1.3.2.2 PLANNAR

Planiranje naruclvanja M ia pwi6* npwiM i muv 1.1.3.2.1

PLANPOT

Plmiranje potreba

Noto potrob« J profzv. I «Mti i

FIKoni kollelni naruei tnjt PolitiKa

narudvtjiji

Troikc )\ •klid li lonjt t Troik. naruoi

Jedl ilona Q«ni

.^kl 1.1.3.22.1

1.1.3.1

KOINAR

KLASZAL

Klasiilkaclja zaliha

Planinnjo kollelno niructvanji

N»to potrobo zi prolzv. f M s t a v .

Poiitlki tirrm ni m ruolvm ji

Kolicini h iru clvin ji

1.1.3.2.2.2

KADNAR

1.1.3,2.2.3 Kolicina n ilo g i

Planlranje momenta naruclvanja

Momont lim lr in ji niloga

NALOZI

s Planiranje naloga za 5 prolzvodnju I nabavku

Plinski pa< zalihi

1.1.3.5 j ZALKON Kontrola zallha

-

P lin lrin l n bavnl mlozl (CO >«1) l

n iu K vinji 3lgi nos/K rrtn •

Vror io nib; vk*

3lgi nosm tilit i

Plmlrinl prol; (COO-1)

P; im in iv iiirw ■ii lurnoinlh ž ilih i NABAVNI NALOZI

PROIZVODNI NALOZI

Plinlrim nibis n m lo il '1, t ,5

NABAV

N ib iv k i

PLinlrml proizvo Inl nilozl 1,1.4 | PROIZ Uprivljanj« prolzvodnjom

Siika 79. Planiranje naručivanja: Dijagram protoka podataka

85

86

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.2.2.1 Planiranje količine naručivanja Cilj je dobiti količinu naručivanja sa kojom će da se pokriju neto potrebe uz najmanje troškove naručivanja i skladištenja. Informacioni sistem čiji se koncept ovde izlaže podržava tri metode za dobijanje količine naručivanja: ♦ diskretna količina naručivanja, ♦ ekonomična količina naručivanja i ♦ fiksna količina naručivanja. Politika ili metoda kojom se izračunava količina naručivanja je vrednost atributa MD_POLKOLNAR. Diskretna količina naručivania Ovde se naručuje količina koja je potrebna da tačno pokrije neto potrebe za određenim elementom u određenom periodu. To traži obimnu obradu, te se primenjuje samo za izuzetno skupe elemente. Ekonomična količina naručivania To je količina naručivanja pri kojoj je zbir godišnjih troškova naručivanja i skladištenja najmanji - uz uslov zadovoljenja neto potreba po količini i vremenu. Troškovi naručivanja su dati za jedan nalog (za proizvodnju odnosno za nabavku) i u njih spadaju: troškovi lansiranja, obračuna, prijema, kontrole i dr. (Vrednost atributa MD_TROŠNARUC). Troškovi skladištenja su dati kao koeficijent od jedinačne cene datog elementa zaliha i u njih spadaju: troškovi osiguranja, skladišnog prostora, kamate, otpisa i dr. (Vrednost atributa MD_TROSSKLAD).

Zalihe

87

U iznalaženju ekonomične količine naručivanja razrešava se protivrečnost između troškova naručivanja, koji opadaju sa porastom količine naručivanja i troškova skladištenja, a rastu sa porastom količine naručivanja. Rešenje se nalazi u onoj količini naručivanja pri kojoj su godišnji troškovi naručivanja i skladištenja međusobno jednaki, a ukupni troškovi najmanji.

Godlšnjl troškovt /D IN/

Slika 80. Ekonomična količina naručivanja

Informacioni sistem čiji se koncept ovde izlaže podržava dve metode za dobijanje ekonomične količine naručivanja: ♦ Andlerova formula i ♦ Izjednačavanje po periodima. Naznaka postupka za izračunavanje EKN je vrednost atributa MD POSTEKN.

88

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Andlerova formula Andlerova formula se koristi za one elemente zaliha kod kojih postoje male varijacije u kretanju neto potreba. Osnovni obrazac glasi: ek n

=V

a

.... A 2xTrNaxGP pri cemu je podkorena velicina A = -----------------pxc gde su: TrNa = troškovi naručivanja po jednoj narudžbini GP = godišnje potrebe p = koeficijent učešća godišnjih troškova skladištenja u jediničnoj ceni c = jedinična cena datog elementa zaliha. Godišnje potrebe se dobijaju sabiranjem neto potreba za narednu godinu dana, a jedinična cena je atribut entiteta MATIČNA DATOTEKA za dati element zaliha. Ilustracija je data veličinama: GP=170

numeričkim

TrNa=8.5

Podkorena veličina

primerom sa ovim

p=0.02

polaznim

c=20

2x8.5x170 0 .0 2 x 20

A = 7225 EKN = V7225=85 komada. Za dobijenu EKN godišnji troškovi naručivanja i skladištenja biće međusobno jednaki, a njihov zbir najmanji:

Zalihe

Godišnji troškovi naručivanja

89

TrNa x BrNa 8.5 x 2 17

gde je: BrNa = broj naružbina godišnje

Godišnji troškovi skladištenja

= = = = = =

GP/EKN 170/8 2

PZ•p •c 4 2 .5 -0 .0 2 -2 0 17

gde je : PZ = prosečne zalihe = EKN/2 Iziednačavanie

po

periodima

Ovaj postupak se koristi kod onih elemenata kod kojih postoje velike varijacije u kretanju neto potreba. U narednom tekstu su date osnove ovog postupka za izjednačavanje troškova naručivanja i troškova skladištenja. Ukupni godišnji troškovi skladištenja dobijaju se kada se jedinični troškovi pomnože sa uskladištenom količinom i vremenom (brojem perioda) skladištenja. Kako datum isporuke jednog naloga pada u period u kome se javlja prva neto potreba, koju taj nalog pokriva, proizilazi da će od sledećeg perioda da se obračunavaju troškovi skladištenja na neutrošene količine. Prema tome, ako se od sledećeg perioda počnu da obračunavaju i kumuliraju troškovi skladištenja na količine neto potreba pojedinih perioda, doći će se do perioda u kome će se suma troškova skladištenja izjednačiti sa troškovima jedne narudžbine. Tada se došlo do perioda čije neto potrebe zaključno ulaze u količinu naručivanja.

90

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

TrSk = (p -c )£ q i-(i-1 ) i= 1

gde su: TrSk =ukupni godišnji troškovi skladištenja qi = količina neto potreba datog elementa periodu ’i'. Da bi smo dobili ekonomičnu količinu naručivanja potrebno je izjednačiti ukupne troškove skladištenja i naručivanja u datom vremenskom periodu: TrSk = TrNa Ako TrSk zamenimo sa parametrima koji ga čine dobijamo: (p c ) f q i (i-1 ) = TrN i=1

dalje sledi: f q i- ( i- 1) i=1

TrN (P-c)

Numerički primer dat je u tabeli sa ovim polaznim veličinama: p=0.02 c=20 TrNa=10; pa traženi zbir umnožaka neto potreba i perioda iznosi: — —— = 25 0.02-20 Neto potrebe uzete su iz ranije date tabele.

91

Zalihe

4 7

5

6

7

15

3 25

2

11

22

0

0

1

0

1

2

0

0

0

25

0

2

24

0

Periodi Neto potrebe = (qi) Broj perioda skladištenja =.(i -1 )

1

2

0

f q i- ( i- 1) i= 1

40

EKN

20

Slika 81. Proračun ekonomične količine naručivanja (EKN) izravnavanjem troškova naručivanja i skladištenja po periodima

Primer dat u tabeli ilustruje osnovne karakteristike metode: •

Ekonomične količine naručivanja nisu iste: - za nalog sa rokom isporuke u 2. periodu EKN = 40 - za nalog sa rokom isporuke u 4. periodu EKN = 20



Zbrajanje umnožaka neto potreba i broja perioda skladištenja vrši se dok se ne dostigne optimalan zbir (u našem primeru to je 25) ili se ne dobije njemu najbliža cifra. U 3. periodu dostignut je zbir 25 - znači upravo optimalan, a u periodu 6 . dostignut je zbir 24 što je i najbliža cifra, jer bi uzimanjem u obzir i neto potreba iz 7. perioda dostigli sumu od 90 jedinica.

Fiksna količina naručivania Kod materijala vrednosne grupe C planer materijala utvrđuje jednu fiksnu količinu naručivanja. Ova količina može da bude određena prema raznim kriterijumima: pokriće potreba za određeni period; veličina skladišnog prostora; uobičajena trgovačka količina; veličina transportnog sredstva; količina na koju se daje optimalan rabat, itd.

92

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.2.2.2 Planiranje momenta naručivanja Optimalan je onaj odgovor koji obezbeđuje maksimalnu spremnost skladišta da zadovolji potrebe za proizvodima, sastavnicama i materijalom uz minimalno angažovanje sredstava u zalihama. Postoji više metoda za dobijanje ovog odgovora. Koja će od ovih metoda da bude primenjena zavisi od klasifikacije konkretnog elementa zaliha.

Parametri

Politika naručivanja

Element sa zavisnom potrošnjom Grupa C Izračunavanje termina lansiranja Proračun tačke naručivanja Fiksni termin naručivanja

DA

NE DA

NE

X X X

Slika 82. Izbor poltike termina naručivanja

Utvrđivanie datuma lansirania Datum lansiranja utvrđuje se u odnosu na datum isporuke. Pri tome je: DATUM ISPORUKE = DATUM NETO POTREBE - SIGURNOSNO VREME Sigurnosno vreme je jednaki, fiksni vremenski period kojim se ublažavaju prekoračenja vremena isporuke. Dobija se statističkim praćenjem prekoračenja vremena isporuke za elemente sa zavisnom potrošnjom u celini. Sigurnosno vreme je jednako za sve elemente zaliha, ali je memorisano u slogu svakog elementa u matičnoj datoteci.

Zalihe

93

DATUM LANSIRANJA = DATUM ISPORUKE - VREME ISPORUKE - (VREME TRAJANJA AKTIVNOSTI NA LANSIRANJU NALOGA, IZRADE I DOSTAVLJANJA DOKUMENTACIJE, IZUZIMANJA I DOPREME SASTAVNICA) Prema tome, da bi se dobio datum lansiranja naloga potrebno je imati vreme isporuke. Vreme isporuke za direktne materijale iz nabavke dobija se statističkim praćenjem stvarnih vremena isporuke dobavljača, a vreme isporuke za sastavnice sopstvene proizvodnje iz operacijskih vremena. Tačka naručivania Kod elemenata sa nezavisnom potrošnjom naručuje se onda kada raspoloživo stanje padne ispod jedne određene količine.

Slika 83. Tačka naručivanja (TN)

94

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Ova količina se naziva tačka naručivanja i u sebi sadrži: • količine za podmirenje potreba u vremenu ponovne isporuke •

sigurnosne zalihe.

Potrebe u vremenu ponovne isooruke Količine za podmirenje potreba u vremenu ponovne isporuke izračunavaju se tako što se saberu neto potrebe za datim elementom zaliha u onoliko narednih perioda koliko perioda iznosi vreme isporuke. Prema tome, ovo nije fiksna količina ali se direktno proračunava na bazi neto potreba za vreme isporuke, računajući od dana kada se ispituje tačka naručivanja. Periodi

1

Neto potrebe

(qi)

Potrebe u vremenu ponovne isporuke Tisp = 3 perioda

0

2

3

15

25

4 7

5

6

7

2

11

22

-----40.------------4 7 -----------34------

Slika 84. Potrebe u vremenu ponovne isporuke

U gornjoj tabeli se vidi zavisnost potreba u vremenu ponovne isporuke od dužine vremena isporuke (tisp) i veličine neto potreba (qi) u periodima koje pokriva vreme ponovne isporuke, a počevši od perioda u kome se vrši ispitivanje tačke naručivanja. Tako na primer ako tačku naručivanja ispitujemo (i preračunavamo) u periodu 2, i imamo vreme isporuke od 3 perioda onda ćemo sabrati neto potrebe za tri perioda (2. 3. i 4. period) i dobiti potrebe u vremenu ponovne isporuke od 47 jedinica.

Zalihe

95

Siaurnosne zalihe Da bi se obezbedila željena spremnost skladišta potrebno je, pored obezbeđenja količina koje odgovaraju planiranim neto potrebama u vremenu ponovne isporuke, takođe obezbediti i određene sigurnosne zalihe. Ove zalihe treba da pokriju: veću potrošnju od planirane u vremenu ponovne isporuke; i/ili duže vreme isporuke no što je planirano. Iz ovoga proizilazi da se, za razliku od potreba u vremenu ponovne isporuke, sigurnosne zalihe ne mogu dobiti direktnim proračunom, jer se određuju na osnovu niza neizvesnih elemenata, pa se, ustvari, određivanjem sigurnosnih zaliha utvrđuje optimalna veličina tačke naručivanja. Drugim rečima, optimalna tačka naručivanja dobija se postupkom optimizacije sigurnosnih zaliha, pa će zato ovaj postupak detaljnije da se izloži. Postupak optimizacije sigurnosnih zaliha zasniva se na činjenici spremnosti skladišta za isporukom, funkcija veličine sigurnosnih zaliha, pa se kroz veličinu sigurnosnih zaliha (sredstava angažovanih u njihovom pokriću) utvrđuje cena određenog stepena spremnosti skladišta.

Slika 85. Odnos veličine sigurnosnih zaliha i stepena spremnosti zaliha

96

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Spremnost skladišta izražava se u procentu ukupnih potreba zadovoljenih direktnom isporukom sa skladišta: Spremnost skladišta =

Isporučeno x -j qo Trebovano

Kolike treba da budu sigurnosne zalihe da bi se postigla određena spremnost lagera? U traženju odgovora na ovo pitanje mora se poći od toga da se ovde radi o elementima zaliha sa nezavisnom potrošnjom, čije se potrebe planiraju putem modela zaliha. Ako bi stvarne potrebe odgovarale projektovanim onda bismo imali 1 0 0 %-tnu spremnost skladišta bez ikakvih sigurnosnih zaliha. Odstupanja, rečeno je već, postoje i to zbog većih potreba i/ili dužeg vremena isporuke no što je to planirano. Postavlja se sada pitanje kolika je verovatnoća da dođe do određenih odstupanja. Odgovor je dat kroz međuzavisnost spremnosti skladišta, standardnog apsolutnog odstupanja i veličine sigurnosnih zaliha.

Slika 86. Zavisnost standarnog odstupanja, sigurnosnih zaliha i stepena spremnosti skladišta

Zalihe

97

Za željenu spremnost skladišta apsolutna veličina sigurnosnih zaliha zavisi od veličine standardnog apsolutnog odstupanja. Veće varijacije, veće standardno odstupanje, veće sigurnosne zalihe za istu spremnost skladišta.

PLAN

Slika 87. “Nemirnije” potrebe veće polje grešaka

Tako, ako imamo projektovanu potrošnju u vremenu ponovne isporuke od 1 0 0 jedinica, a standardno apsolutno odstupanje iznosi 4 jedinice, onda u 80% perioda stvarna potrošnja ne bi bila veća od 104 niti manja od 96 jedinice; odnosno u 94,5% perioda ona ne bi bila veća od 108 jedinica niti manja od 92 jedinice. Ovaj drugi slučaj znači da u konkretnom slučaju 8 jedinica u sigurnosnim zalihama, što iznosi 2 puta standardno apsolutno odstupanje, dopušta mogućnost da samo u 4,5% perioda dođe do nemogućnosti isporuke elemenata zaliha. Ako bi smo u istom primeru imali d = 8 onda bi, za rečenu spremnost skladišta od 94,5 % , sigurnosne zalihe iznosile: 2

x standardno apsolutno odstupanje = 16 jedinica.

98

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Tačka naručivanja u prvom slučaju iznosila bi = 1 0 0 + 8 = 108, a u drugom 116 jedinica. Postavlja se pitanje koja je to optimalna spremnost skladišta odnosno koje su to optimalne sigurnosne zalihe? Odgovor se dobija preko simulacionog modela koji upoređuje obim i troškove angažovanja sredstava u sigurnosnim zalihama sa izgubljenim dohotkom i posledicama po ugled na tržištu, odnosno po proizvodnju zbog nespremnosti skladišta da isporuči tražene proizvode, odnosno materijale i sastavnice. Izabrane sigurnosne zalihe se memorišu kao vrednost atributa MD_SIGURZAL. S obzirom na način dobijanja sigurnosnih zaliha, kada se ažurira standardno apsolutno odstupanje, ažuriraju se i sigurnosne zalihe. Fiksnž datum naručivania Kod indirektnih materijala vrednosne grupe 'C' planer nabavke određuje fiksni datum lansiranja. Ovaj datum se određuje uzimajući u obzir momente kao što su: mogućnost najlakše nabavke i transporta, cene, skladišni prostor i slično. Fiksni datum lansiranja određuje se i kod drugih elemenata iz nabavke ukoliko je to diktirano uslovima nabavke: specijalna šarža u čeličani, odobrenje uvoznog kontingenta i slično. Fiksni datum naručivanja je vrednost atributa MD FIXDATNAR. 1.1.3.2.2.3 Planiranje naloga za proizvodnju / naloga za nabavku Kao rezultat planiranja zaliha imamo formiranje slogova u dva entiteta: ♦ Proizvodni nalozi ♦ Nabavni nalozi.

Zalihe

99

1.1.3.3 Skladištenje zaliha

Slika 88. Skladištenje zaliha: Dijagram hijerarhije funkcija

Skladištenje zaliha. Fizička manipulacija sa zalihama u cilju poboljšanja kontroie zaliha, smanjenja troškova skladištenja, boljeg iskorišćenja skladišnog prostora, smanjenja vremena prijema i izdavanja zaliha, itd.

100 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.3 SKLADZAL

Skladistenje zaliha

1.1.3.3.1

1.1.5

SKLPRIJEM

NABAV

Nalog za uskladiitenje matefijala ______

Prijem u skladište

Nalog za uskladiitenje proizvoda Primljeno i skladiite Upravljanje proizvodnjom Izdate sastavnice po trebovanju

1.1.3.3.2 SKLIZDAV izdavanje iz skladišta

Izdato iz skladiita

r

1.1.3.3.3

------------------PAKOV

Upakovan proizvod po prodajnom nalogu

Pakovanje

1.1.2 | PROD Prodaja V

S

)

-

Slika 89. Skladištenje zaliha: Dijagram protoka podataka

Zalihe

101

1.1.3.3.1 Prijem u skladište

Slika 90. Prijem u skiadište: Dijagram hijerarhije funkcija

Prijem u skladište. Cilj je izvršiti uskladištenje za najkraće vreme, najniže troškove, maksimalnu iskorišćenost skladišnog prostora i u skladišne ćelije koje odgovaraju objektu uskladištenja.

102 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.3.1 SKLPRIJEM

Prijem u skladište

Nalog za uskladiitenj« (COD 4) ’

SKLZAHT

1. 1. 3 . 3 . 1.1

Prijem zahteva za skladištenje

PROIZVODNI NALOZI

Nalog za uskladiitenje (COD - 8 ) ’

Natog za i .(COD-4JI N

NABAVNI NALOZI

Natog z a ' .(COD-8)

Upravljanje proizvodnjom

1.1 5

N /

SKLPOTR

1. 1. 3 .3 , 1.2

Skladišne potrebe

Dimenzije ^T ip skladiine cehje

Potrebne skladis >e celije

S/

' l . 1.3.3.1.3

SKLCEL

Slobodne skladišne celije (COD SKLADIŠNE CELIJ

Izbor skladišne celije

V_________________ __________________ )

Uskladišten (COD - 5 ’

1, 1. 3 .3 . 1.4

f ROIZNAL

SKIZVUSKL

Izveštaj o izvršenom uskladištenju

(T

Uskladisten (COD - 10} I

PROIZVOONI NALOZI

NABAVNI NALOZI

SKLADIŠNE CELIJE Zauzeta ( COO > 2 ) 1 (COD - 1 ) 1



s MDPROM /

DNEVNIK PROMENA MD

\ Prijem po nabavnom nalogu (COI7 ■2 ) \

Slika 91. Prijem u skladište: Dijagram protoka podataka

NABAV

Zalihe

103

1.1.3.3.1.1 Prijem zahteva za uskladištenje Proizvodni nalozi i Nabavni nalozi sa statusom naloga za uskladištenje predstavljaju zahteve ovoj funkcji da se u skladište prime elementi zaliha (IDBR) na koje se ti nalozi odnose u količini datoj u tom nalozima. 1.1.3.3.1.2 Skladišne potrebe Na osnovu dobijenog IDBR-oja iz entiteta Matična datoteka dobijaju se dimenzije po jedinici mere, kao i tip skladišne ćelije2> koji odgovara elementu zaliha koji treba primiti u skladište. Zatim se, uzimajući u obzir količinu koju treba uskladištiti, dobijaju skladišne potrebe koje su jednake broju skladišnih ćelija datog tipa da bi se realizovao dati zahtev za prijem u skladište. 1.1.3.3.1.3 Izbor skladišne ćelije Kombinujući skladišne potrebe sa skladišnim uslovima slobodnih skladišnih ćelija u datoteci skladišta sistem bira ćeliju (ili više njih) u koju treba izvršiti uskladištenje. Pri tome se, pored težnje da to bude optimalni tip skladišne ćelije uzimaju u obzir i drugi momenti kao na primer: najkraći put, ranije uskladišteni elementi u jednoj ćeliji, potreba skladištenja istih elemenata u lokacijski bliskim ćelijama, itd. 1.1.3.3.1.4 Izveštaj o izvršenom uskladištenju Po izvršenom uskladištenju entiteti Prozvodni nalozi i Nabavni nalozi menjaju status u poruku o izvršenom uskladištenju elementa sadržanim u tim nalozima, a menja se i statuts tangiranih skladišnih ćelija. Takođe se registruje i promena u entitetu DNEVNIK PROMENA MATIČNE DATOTETKE, jer se za količine primljene po Proizvodnim i Nabavnim nalozima povećava stanje na lageru, smanjuje iznos Lansiranih naloga.

2> Skladišna ćelija - najmanji adresibilni deo skladišta.

104 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.3.2 Izdavanje iz skladišta

Slika 92. Izdavanje iz skladišta: Dijagram hijerarhije funkcija

Izdavanje iz skladišta. Cilj je izvršiti izdavanje iz skladišta za najkraće vreme, najniže troškove, maksimalnu tačnost i što manji rizik od oštećenja zaliha koje se izuzimaju iz skladišta.

Zalihe

1.1.3.3.2 SKUZDAV

105

Izdavanje iz skladišta

'

1.1.3.3.2.1

Lanarafio trebovanfe (COD-1)’

SKPRIJIZ

Lans. trebov. X (C Q 0.1)! TREBOVANJE

Prijem aktivnosti na izdavanju

NaJog 2a czdav iz tkJadtta (COD-4) *>

1.4 | PROiZ

------->,

l pravljanja f oizvodnjom

Lans nak>g z izdav. (COD' PRODAJNI NALOZI

N

12

|P R O D

f ođaja >

1.1.3.3.2 2

SKLCEUZ

Celije sa tra-enim lDBR-om

SKLAOIŠNE CELIJE

Izbor skladišnih celija za izdavanje

n

>2

Cefaje kofih treba uz« IĐBR-oi

1.1.3.3.2.3

| SKUZIZ

s

Udato iz skladiita (C O D -2 )! Izdato

Izveštaj o izvršenom izdavanju

Izdato iz skladiita (COD-5) i

______s T

•s A _____

j

j PROI2

PRODAJNI NALOZl

/

(COD«5)?>

1.2 j PROD F odaja

StoOodna ( C d b - t) 1

>

14

'

t pravljanje oizvodnjom

V SKLADIŠNE CELIJE

DNEVNIK PROMENA M

tzdato Iz sMadižta (CO D-3) >

Slika 93. Izdavanje iz skladišta: Dijagram protoka podataka

S J

106

Postovno proizvodni informacioni sistem - ciplikacije

1.1.3.3.2.1 Prijem aktivnosti na izdavanju iz skladišta Prodajni nalozi sa statusom naloga za izdavanje iz skladišta i Lansirana trebovanja generišu aktivnosti ove funkcije na izdavanju materijala i delova potrebnih proizvodnji po trebovanju i gotovih proizvoda po Prodajnim nalozima potrebnih za otpremu kupcima. Na osnovu podataka iz ovih naloga u ovoj funkciji se identifikuju elementi zaliha koji treba da se izdaju iz skladišta (IDBR) i količina koja treba da bude izdata.

1.1.3.3.2.2 Izbor skladišnih ćelija za izdavanje Na osnovu podataka o tome šta treba izuzeti iz skladišta i količine koju treba izuzeti, kao i informacija iz entiteta SKLADIŠNE ĆELIJE gde su traženi elementi uskaldišteni i u kojoj količini u ovoj funkciji biraju se skladišne ćelije za izdavanje. Pri tome se vodi računa kako o raspoloživim količinama, tako i o prioritetu pražnjenja pojedinih skladišnih ćelija: redosled, udaljenost, vreme za koji je dati IDBR već uskladišten, itd.

1.1.3.3.2.3 Izveštaj o izvršenom izdavanju iz skladišta Po izvršenom izuzimanju iz skladišta entiteti TREBOVANJE i PRODAJNI NALOZI menjaju status u poruku o izvršenom izdavanju iz skladišta elementa sadržanim u njima, a menja se i statuts tangiranih skladišnih ćelija. Takođe se registruje i promena u entitetu DNEVNIK PROMENA MATIČNE DATOTETKE, jer se za količine izuzete po entitetima TREBOVANJE i PRODAJNI NALOZI smanjuju: stanje na lageru i rezervacije.

Zalihe

107

1.1.3.3.3 Pakovanje

Slika 94. Pakovanje: Dijagram hijerarhije funkcija

Pakovanje. Cilj je upakovati proizvod za najkraće vreme i najniže troškove uz striktno poštovanje uputstava za pakovanje.

108 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.3.3 PAKOV

Pakovanje

'1.1.3.3.3.1

PRIJPAKOV

Nalog za pakovanje (C O D -6 P _______

Prijem aktivnosti na pakovanju.

PRODAJNI NALOZi

Nalog za pakoi (COD-6)i

^

/

1 2 |PROD Fj rodaja j

J

1.1.3.3.3.2

PAKMATUP

Uputstvo za pakovanje

Tip koi ejnera

______________ i c__ __ ____ IZVPAKOV

1.1.3.33.3

Izveštaj o izvršenom pakovanju.

>

V_________ Proizvod upak jvan ( COD • 7 ) !

n----- ------------F RODNAL

PRODAJNI NALOZI

Proizvod upakov m (C00«7) ">

1 2 |PROD rodaja /

SHka 95. Pakovanje: Dijagram protoka podataka

Zalihe

109

1.1.3.3.3.1 Prijem aktivnosti na pakovanju Entiteti PRODAJNI NALOZI sa statusom naloga za pakovanje generišu aktivnosti na pakovanju. Atributi ovih entiteta daju i osnovne podatke potrebne za pakovanje: • IDBR - šta treba upakovati, • Količinu koju treba upakovati i • Destinaciju na koju se upakovani proizvod upućuje.

1.1.3.3.3.2 Uputstvo za pakovanje Na osnovu dobijenog IDBR-oaj proizvoda u entitetu MATIČNA DATOTEKA pronalaze se potrebni atruibuti: • Uputstvo za pakovanje i • Tip kontejnera za transport proizvoda. 1.1.3.3.3.3 Izveštaj o izvršenom pakovanju Ovde se proizvod pakuje na osnovu dobijenih podataka od drugih podfunkcija pakovanja: • IDBR - koji proizvod treba upakovati • Količina proizvoda koju treba upakovati • Uputsvo o pakovanju • Kontejner za transport upakovanog proizvoda i • Destinacija na koju se upućuje upakovani proizvod. Po izvršenom pakovanju entitet PRODAJNI NALOZI menja status u poruku o izvršenom pakovanju.

110 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1 .1 .3 .4 E videncija zaliha

Slika 96. Evidencija zaliha: Dijagram hijerarhije funkcija

Evidencija zaliha. Daje informacije o stanju zaliha proizvoda, sastavnica i materijala. Obrađuje promene inventara; ostale promene prihvata od drugih funkcija.

Zalihe

E v id e n c ija z a lih a

1 . 1 .3 .4 Z A L E V ID

1 . 1 .3 .4 .1

Z A L IN V E N

I n v e n t a r z a lih a

Manjak (C )D -1 0 )! ViSak COD-11) _____ s ✓ MDPROfc DNEVNIK PROMENA MD ___ s

/

Promen i zaliha

1.1.3.4.2 ZALSTANJ Stanje zaliha

Parametri stanja zaliha

Ažuriranje stanja zaliha

Parametri stan a zaliha

J ite f e z n B N i 1 1.3.5 ZALKONTfl (

MENEDžMENT

J

Slika 97. Evidencija zaliha: Dijagram protoka podataka

111

112 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.4.1 Inventar zaliha Brojanjem, merenjem i na druge načine utvrđuje se stvarno stanje svakog elementa zaliha na lageru. Mankovi i viškovi dobijaju se po donjem algoritmu: •

MANJAK

: Stvarno stanje < (MDJJLAZ - MDJZLAZ)



VIŠAK

: Stvarno stanje > (MDJJLAZ - MDJZLAZ)

Za utvrđene viškove i manjkove formiraju se odgovarajući slogovi u entitetu DNEVNIK PROMENA MATIČNE DATOTEKE. Na osnovu entiteta MATIČNA DATOTEKA i entiteta DNEVNIK PROMENA MATIČNE DATOTEKE može se dobiti dnevnik promena. Opseg 11.11.2000 -12.11.2000. MDJD

COD

Količina

Stanje skladišta

1243

01

25

100

1243 1255 1255

06

10

100

02

2

03

10

40 30

Slika 98. Dnevnik promena

Raspoloživo stanje 115 105 32 32

Zalihe

113

1.1.3.4.2 Stanje zaliha Entitet MATIČNA DATOTEKA ažurira se slogovima entiteta DNEVNIK PROMENA U MATIČNOJ DATOTECI prema sledećem algoritmu: • MD_ID == MDPROMJD ; identičnost primarnih ključeva; •

Slogovi u entitetu DNEVNIK PROMENA U MATIČNOJ DATOTECI koji imaju vrednost atributa MDPRM_COD

1 .1 .3 .5 .5

K N T IS D O

K o n tr o la is p o r u k e o d

Parametri isporuka od dobavljaca

s t r a n e d o b a v lja c a

1 .1 .3 .5 .6

KNTSKLA ~Parametrršklačfiitenja

K o n tr o la s k la d iš te n ja

r1 . 1 . 3 . 5 . 7

K N T P R IO

MENEDŽMENT J

Prioritet naloga

K o n tr o la p r io r ite ta ^

»___________

\J

Sekvencijaulanstranju natoga

PROfZVOONI NALOZI

J Parametri prroriteta

Slika 102. Kontrola zaliha: Dijagram protoka podataka

115

116 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.5.1 Kontrola politike zaliha

Slika 103. Kontrola politike zaliha: Dijagram hijerarhije funkcija

Kontrola politike zaliha. Kontroliše se ispunjene osnovnog cilja upravljanja zalihama: maksimalna spremnost skladišta uz najniže troškove i najmanje kapitala angažovanog u zalihama.

Zalihe

1.1.3.5.1 KNTROLZA

Kontrola politike zaliha

1.1.3.5.1.1

Trebovana koiicina

SPRSKLAD

’ t r e b TREBOVANJE

Spremnost skladišta

Promtno izdato ,Kolicina po nalogu PROONAL PRODAJNI NAL02I

Spremnost skladišta

T .1.3.5.1.2 SREDZAL Sredstva anga- ovana u zalihama

Ukupm jedimcni rlroškovi 'Kolicina u skladištu MENEOŽMENT

'_________ Sredstva angaiovana u zalihama

Broj nabavnih naloga

1.1.3.5.1.3 TROŠZAL Troškovi narucivanja i skladištenja

'nabnal

,Broj proizvodnih naloga

NABAVNl NALOZI

PROIZNAL PROIZVODNI NALOZ!

^Troškovi narucivanja Troškovi skladištenja ^

Koiicma u skladištu

„Ukupm jedimcni troškovi

Troškovi narucivanja i skladištenja

Slika 104. Kontrola politike zaliha: Dijagram protoka podataka

117

118 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.5.1.1 Spremnost skladišta Spremnost skladišta za materijal i sastavnice= £

tr e b _k o lp r o m t

V

tr eb_ko ltr eb

Spremnost skladišta za proizvode = £PRODNAL_KOLPROMT £

pr o d n al_ko ln al

1.1.3.5.1.2 Sredstva angažovana u zalihama =

(MDJJLAZ - MDJZLAZ) x (MD_STVRTROŠRAD + + STVRTROŠMAT + STVRTROŠMAŠ + STVRTROŠREŽ)

1.1.3.5.1.3 Troškovi naručivanja i skladištenja Troškovi naručivania = (max (NABNALJD) + max (PRODNALJD)) x MD_TROŠNARUČ

Troškovi skladištenia: (Sredstva angažovana u zalihama ) x MD_TROŠSKLAD

Zalihe

1.1.3.5.2 Kontrola stanja zaliha

Slika 105. Kontrola stanja zaliha: Dijagram hijerarhije funkcija

Kontrola stanja zaliha. Kontroliše se fizičko stanje zaliha.

119

120 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 106. Kontrola stanja zaliha: Dijagram protoka podataka

Zalihe

121

1.1.3.5.2.1 Neaktivne zalihe min (MDPROM_DAT (COD = 3) - max (MDPROM_DAT (COD=1 .OR. COD = 2)) za isti MDPROMJD

1.1.3.5.2.2 Zastarele zaiihe Vezom entiteta SKLADIŠNE ĆELIJE i entiteta PROIZVODNI NALOZI, odnosno NABAVNI NALOZI dobija se vreme ležanja odgovarajućih zaliha u datoj skladišnoj ćeliji. Ako je to vreme veće od atributa MD_TRAJANJE, date zalihe su zastarele.

1.1.3.5.2.3 Manjkovi i viškovi Manjkovi za dati element zaliha dobijaju se ako se iz entiteta MDPROM saberu svi slogovi koji se odnose na dati element zaliha, sa atributom COD = 9. Analogno se dobijaju viškovi, samo se tada uzimaju slogovi sa atributom COD = 10.

122 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.5.3 Kontrola lansiranja

Slika 107. Kontrola lansiranja zaliha: Dijagram hijerarhije funkcija

Kontrola lansiranja. nabavnih naloga.

Kontroliše

se

lansiranje

proizvodnih

i

Zalihe

Slika 108. Kontrola lansiranja: Dijagram protoka podataka

123

124 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.5.3.1 Lansiranje nabavnih naloga Upoređuju se atributi NABNAL PLDATLANS / NABNAL STVDATLANS

1.1.3.5.3.2 Lansiranje proizvodnih naloga Upoređuju se atributi PROIZNAL PLDATLANS / PROIZNAL STVDATLANS

Zalihe

125

1.1.3.5.4 Kontrola isporuke kupcu

Slika 109. Kontrola isporuke kupcu: Dijagram hijerarhije funkcija

Kontrola isporuke kupcu._Kontroliše se isporuka kupcu u pogledu roka, kvaliteta i kompletnosti isporuke.

126 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 110. Kontrola isporuke kupcu: Dijagram protoka podataka

Zalihe

1.1.3.5.4.1 Kontrola roka isporuke kupcu PRODNAL_PLDATISP / PRODNAL_DATIZOTP

1.1.3.5.4.2 Kontrola kvaliteta isporuke kupcu PRODNAL_LOŠKOM / PRODNAL_KOLNAL

1.1.3.5.4.3 Kontrola kompletnosti isporuke kupcu PRODNAL MANJAK / PRODNAL KOLNAL

127

128 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.5.5 Kontrola isporuke od strane dobavijača

Slika 111. Kontrola isporuke od strane dobavljača: Dijagram hijerarhije funkcija

Kontrola isporuke dobavljača. Kontroliše se isporuka dobavljača u pogledu roka, količine i kvaliteta.

Zalihe

Slika 112. Kontrola isporuke od strane dobavljača: Dijagram protoka podataka

129

130 Poslovno proizvodni informacioni sistgjn - aplikacije

1.1.3.5.5.1 Kontrola roka isporuke dobavljača NABNAL UGOVDATISP / NABNAL STVDATISP

1.1.3.5.5.2 Kontrola količine isporuke dobavljača NABNAL NARKOL / NABNAL ISPKOL

1.1.3.5.5.1 Kontrola kvaliteta isporuke dobavljača NABNAL PRIMKOL / NABNAL ISPKOL

Zalihe

131

1.1.3.5.6 Kontrola skladištenja

Slika 113. Kontrola skladištenja: Dijagram hijerarhije funkcija

Kontrola skladištenja. Daje uvid u iskorišćenost skladišnog prostora, rad skladištara i trajanje skladišnih aktivnosti.

132 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.3.5.6 KNTSKLA

Kontrola skladištenja

'l .1.3.5.61

SKLPROS

P r a z n e c e lije

Iskorišcenost skladišnog prostora V_________

Zauzete celije

) Iskorišcenost skladišnog prostora

1.1.3.5.62

rij em:idb r/celij a/kol icina

RADSKL

lzdato:idbr/celija/kolicina

Ucinak skladištara Kontrola ucinka skladištara Datum n a lo g a uskladištenje

1.1.3.5.6.3

SKLTRAJ

Trajanje aktivnosti u skladištu

^

za

NABNAL

NABAVNI NALOZI

N M mAntlzrlau n a l_

z usklad. SDatumTjskladiStenja ^Momenl uskladištenja

MENEDžMENT

„Datum trebovanja TREB TREBOVANJE /M nmfint i7da\/Hnja .tatvv/anifl ztebovanja______ sOatum izdavanja Moment izdavanja Oatum naloga za uskladištenje ^Moment naloga za uskladištenje ^

Datum uskladištenja

n

Moment uskladištenja

PROIZNAL PROIZVODNI NALOZI

Datum naloga za izuzimanje Moment naloga za izuzimanje

PRODNAL PRODAJNI NALOZI

Datum izuztmanja • Moment izuzimanja n

Datum naloga za pakovanje

^

Moment naloga za^akovanje Datum pakovanja Moment pakovanja Datum naloga za otpremu Moment naloga zaotpremu Datum otpreme Moment otpreme

Kontrola vremena skladištenja

Slika 114. Kontrola skladištenja: Dijagram protoka podataka

Zalihe

133

1.1.3.5.6.1 Iskorišćenost skladišnog prostora L

sklad cel

COD= 3 / L

skladcel

COD= 1

1.1.3.5.6.2 Učinak skladištara Iz atributa entiteta SKLADIŠNE ĆELIJE i veze ovog entiteta sa drugim entitetima dobija se učinak skladištara. On je izveden iz podataka o tome šta je, u kojoj količini i u kojim skladišnim ćelijama jedan skladištar u određenom periodu uskladištio i izuzeo iz skladišta.

1.1.3.5.6.3 Trajanje aktivnosti u skladištu U atributima entiteta: NABAVNI NALOZI, TREBOVANJE, PROIZVODNI NALOZI i PRODAJNI NALOZI i atributa sa njima povezanih entiteta nalaze se stvarna vremena svih aktivnosti na prijemu i izdavanju iz skladišta. Na osnovu ovih stvarnih vremena izračunavaju se statističke vrednosti koje služe za ocenu rada skladišta i kao standardna vremena kod planiranja skladišnih aktivnosti. Traianie uskladištenia nabavnoa naloaa: (NABNAL_DATUSKL, NABNAL_MOMENTUSKL) - (NABNAL_DATNALUSK,NABNAL_MOMENTNAL) Traianie izdavania materiiala

do

trebovaniu:

(TREB_DATIZDAV, TREB_MOMENTIZD) - (TREB_DATTREB, TREB_MOMENTTREB) Traianie uskladištenia proizvodnoa naloaa: (PROIZNAL_DATUSKL, PROIZNAL_MOMENTUSKL) - (PROIZNAL_DATNALUSKL, PROIZNAL_MOMENTNALUSKL)

134 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Traianie izuzimania po prodainom nalogu: (PRODNAL DATIZUZ, PRODNAL_MOMENTIZUZ) - (PRODNAL_DATNALIZUZ, PRODNAL_MOMENTNALIZUZ) Traianie pakovania po prodainom nalogu: (PRODNAL_DATIZVPAK, PRODNAL_MOMENTPAK) - (PRODNAL_DATNALPAK, PRODNAL_MOMENTNALPAK) Traianie otpreme po prodainom nalogu: (PRODNAL_DATIZOTP, PRODNAL_MOMENTOTP) - (PRODNAL_DATNALOTP, PRODNAL_MOMENTNALOTP)

Upravljanje proizvodnjom

13 5

1.1.4 Upravljanje proizvodnjom

Slika 115. Upravljanje proizvodnjom: Dijagram hijerarhije funkcija

Upravljanje proizvodnjom. Upravlja realizacijom proizvodnih naloga sa zadatkom dobijanja pianirane količine proizvoda u datim terminima uz optimalan kvalitet proizvoda i minimalne troškove.

136 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Upravljanje proizvodnjom 1.1.4 PROIZ

1.1.4.1 TERMIN Tehnoiogija

Termimranje proizvodnje

Proizvodnja uz pomoc racunara

Plamrani proizvodm nalozi

Lansirana treDovanja

Plan proloka proizvc cfnih nafoga

-\LC

1.1.4.2 LANALPR Sekvencija operacija

Lansiranje proizvodnih naloga

Fieksibilm proizvodni sistenu

Lansiram pro.zv x3ni nalozi Poruke iz radiomce

3 1.4,3 REAPR

Naiozi za uskladišt po proi2 v nalogu

Pracenje realizacije proizvodnih naloga

Poruka o izdatim sastavn po treoovanju

)

V Naiog za kontroiu

F RONALOP

OPERACIJE U PROIZV NALOGU

Naiog za kontroiu

OPER OPERACUE

Polrebna kontrola {KONTRCOD > ’ ;

1.1.4.4 KONKVAL ( COD= 7 )

Kontrola kvaliteta

D O B K O M /L O Š K O I

OPERACIJE U PROIZV NALOGU

Slika 116. Upravljanje proizvodnjom: Dijagram protoka podataka

Upravljanje proizvodnjom

137

1.1.4.1 Terminiranje proizvodnje

Slika 117. Terminiranje proizvodnje: Dijagram hijerarhije funkcija

Terminiranje proizvodnje. Cilj terminiranja proizvodnje je usklađivanje termina lansiranja proizvodnih naloga sa raspoloživim proizvodnim kapacitetima.

138

Poslovnu proizvodni informacioni sistem - aplikacije

O v o se p o s tiž e s u k c e s iv n im s m a n jiv a n je m v re m e n s k ih je d in ic a i p la n s k ih h o riz o n a ta , fo rm ira se s v o je v rs n i m o s t iz m e đ u p la n ira n ja p ro iz v o d n je (p la n ira n ih p ro iz v o d n ih n a lo g a ) i u p ra v lja n ja ra d io n ic o m . P la n ira n je p ro iz v o d n je se v rši z a p la n s k i h o riz o n t od g o d in u d a n a i n a b a zi m e s e c a ka o v re m e n s k e je d in ic e . U p ra v lja n je ra d io n ic o m , m e đ u tim , z n a č i s ta ln o 'O N -L IN E ' p la n ira n je . V e z a iz m e đ u njih u s p o s ta v lja se p re k o tri n iv o a te rm in ira n ja p ro iz v o d n je : ♦

T e rm in ira n je k a p a c ite ta



T e rm in ira n je n a lo g a



T e rm in ira n je o p e ra c ija .

Nivoi planiranja

Jedinica

Horizont

PLANIRANJE PROIZVODNJE

MESEC

GODINA

TERMINIRANJE KAPACITETA

NEDELJA

KVARTAL

TERMINIRANJE NALOGA

DAN

MESEC

TERMINIRANJE OPERACIJA

SAT

SMENA

UPRAVLJANJE RADIONICOM

'0 N - L I N E '

Slika 118. Uporedni pregled nivoa terminiranja proizvodnje

139

Upravljanje proizvodnjom

1.1.4.1 TERMIN

ferminiranje proizvodnje 'l

S

1 3 | ZALIHE

PlaRi'ani pToizvodni naloži Z.aiihe

1.1 4.1.

J

TERMKAP

T erminiranje +kapaciteta

Tefinoiogija KapacKeti radfiih mesta

3 | CAM

N

Proizvodnja uz pomo racunara /

Nedeljna uposlen >st RW

Plan protot a proisvodmh naloga

1.1.4.1.2 TERMNAL Terminiranje naloga

jposiei ost RM

Plan p otoka proi2vodmh naloga

\ / ___

3 .1 .4 .1 .3

/

TERMOPER

Terminiranje operacija

Sekvencija 0 ; leracija

Pianifan; datumr • insnanja PROIZNAl

PROlZVOONI NAI.OZI

’ PRONALOP

Plarnran datum! ansnania

OPERACIJE U PROIZV. NALOGU

SeKvericna operacija

"l.1.3 5 3 2 LANPRONAL '

14 FMS

Lansiranje proizvodnih naloga

Fleksibilni proizvodni sistemi

L

J

r

Slika 119. Terminiranje proizvodnje: Dijagram protoka podataka

140 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.4.1.1 Terminiranje kapaciteta

Slika 120. Terminiranje kapaciteta: Dijagram hijerarhije funkcija

Terminiranje kapaciteta.

U s k la đ u je te rm in e la n s ira n ja p ro iz v o d n ih

n a lo g a sa ra s p o lo ž iv im p ro iz v o d n im k a p a c ite tim a za s v a k u n e d e lju d o k ra ja n a re d n o g k v a rta la , ka o k liz n o g p la n s k o g h o riz o n ta .

Upravljcirtje proizvodnjom

141

Slika 121. Terminiranje kapaciteta: Dijagram protoka podataka

142 Poslovno proizvodni infonnacioni sistem - aplikacije

1.1.4.1.1.1 Izračunavanje potrebnih kapaciteta

Slika 122. Izračunavanje potrebnlh kapaciteta: Dijagram hijerarhije funkcija

Izračunavanje potrebnih kapaciteta.

D o b ija ju se k a p a c ite ti koji

su p o tre b n i za re a liz a c iju o p e ra c ija na n a lo z im a za p ro iz v o d n ju čiji d a tu m la n s ira n ja le ži u n a re d n o m k v a rta lu .

Upravljanje proizvodnjom 1.1.4.1.1.1 POTRKAP

143

Izracunavanje potrebmh kapaciteta

1.1 4.1.1.1.1

SEGNAL

Kolcna(COD=f:"

Formiranje segmenata operacija naloga za proizvodnju

Operaci;eposlopka ,rada

f| r o iz n a l

J

Plan.'ani prozvodu naioz-

PROIZVODN! NALOZl

13 ZALIHF

*

C-PER OPERACIJF

Tennoiogija ro'zvodnjauz ornocracu.nara

Oceracijeprcizvodnognaioga(COD=' f^RONALOP OPERACUEU PRCIZVNALOGU Operaci;erad-iog aioga;COD=’ 1.1.4.1.1.1.2

PEROBAV

Odredjivanje perioda obavljanja operacija

Pianiramoatum isporuke'COD=1)? ■peracijSkoimedjuoper vreme(COD=1) ?

Vremenajtasnijec Vremenajkasnijeg završetka

FROI2NALJpROlŽvODNI NALOZI

Plamran f nalozi

OPERACIJEU PROIZV.NALOGU

Tednologija

s1.3

OPERACIJEUPP.OIZVNALOGU

\

j CA\ [roizvodnauz fomocra unara

Per'ododavijanja 1.1.4.1.1.1.3

POTRM

Potrebni kapaciteti po radnim mestima

Raonomestooperacije Ukupnovrerne

Pot-ebn: nedeijni ka>aciteti RM ___ \ / ..... Trmned UPOSLENOSTRMPONEDELJAMA Potrebni neaeljmapaciteti RM \ 1112 USKLKAP UskladjivanjepotreDnih; raspoiovvihkapaciteta

Slika 123. Izračunavanje potrebnih kapaciteta: Dijagram protoka podataka

)

144 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.4.1.1.1.1 Formiranje segmenata operacija naloga za proizvodnju U

o b ra d u

se

u z im a ju

p ro iz v o d n i

n a lo z i

čiji

p la n ira n i

d a tu m

la n s ira n ja (P R O IZ N A L _ P L D A T L A N S ) le ži u n a re d n o m k v a rta lu . Z a te n a lo g e s e g m e n ti o p e ra c ija fo rm ira ju se p re k o s le d e ć ih v e z a iz m e đ u e n tite ta : P R O IZ N A L > — .......- M A T D A T .................P R -.........— < O P E R — ........ < P R O N A L O P N a o s n o v u g o rn je v e z e fo rm ira ju se s lo g o v i e n tite ta O P E R A C IJ E U P R O IZ V O D N O M N A L O G U , s a v re d n o s tim a a trib u tim a iz e n tite ta O P E R A C IJ E : m e đ u o p e ra c js k a v re m e n a i d ru g i.

V re d n o s ti a trib u ta to g e n tite ta s p e c ifič n i za k o n k re tn i p ro iz v o d n i n a lo g d o b ija ju s e iz v e z e : P R O N A L O P > --------- P R O IZ N A L S a d a je

m oguće

za

sve o p e ra c ije je d n o g

p ro iz v o d n o g

n a lo g a

iz ra č u n a ti o p e ra c ijs k a v re m e n a (top) p rim e n o m o b ra s c a : t op = tp + q • tk + tz g d e su : tp = p rip re m n o v re m e , a trib u t (O P E R _ P R IP R V R ) q

= k o lič in a u n a lo g u za p ro iz v o d n ju , a trib u t (P R O IZ N A L _ P L K O L )

tk tz

= k o m a d n o v re m e , a trib u t (O P E R _ K O M V R E M ) = z a v rš n o v re m e , a trib u t (O P E R _ Z A V R V R )

V e lič in a (q-tk) p re d s ta vlja vre d n o s t a trib u ta P R O IZ N A L _ K U M K O M V R e n tite ta O P E R A C IJ E U P R O IZ V O D N O M N A L O G U .

Upravljanje proizvodnjom

145

1.1.4.1.1.1.2 Određivanje perioda obavljanja operacija P e rio d i (n e d e lje ) o b a v lja n ja p o je d in ih o p e ra c ija d o b ija ju se ta k o što se d o b iju te rm in i p o č e ta k a p o je d in ih o p e ra c ija . O vi se te rm in i u p rin c ip u m o g u d o b iti na d va n a č in a : "k o ra k o m u n a z a d " i "k o ra k o m u n a p re d ".

LA N SIH A NJA NALOGA

IS PO R U K E NALOGA

Slika 124. Terminiranje "korakom unapred” i "korakom unazad”

K o d "k o ra k a u n a z a d " p o la z i se (P R O IZ N A L _ P L D A T IS P ), i to je z a d n je

o p e ra c ije .

Od

te rm in a

o d d a tu m a is p o ru k e n a lo g a te rm in n a jk a s n ije g z a v rš e tk a n a jk a s n ije g

z a v rš e tk a

z a d n je

o p e ra c ije o d u z im a se o p e ra c ijs k o v re m e (top) te o p e ra c ije i ta k o d o b ija te rm in n a jk a s n ije g p o č e tk a z a d n je o p e ra c ije .1) A k o se od te rm in a n a jk a s n ije g p o č e tk a z a d n je o p e ra c ije o d u z m e o p e ra c ijs k o v re m e p re th o d n e o p e ra c ije , d o b ije s e te rm in n a jk a s n ije g p o č e tk a te p re th o d n e o p e ra c ije . I ta k o s e id u ć i p re m a d a tu m u la n s ira n ja n a lo g a

d o b ija ju

v re m e n a

n a jk a s n ijih

p o č e ta k a

sv ih

o p e ra c ija

u

s k lo p u d a to g n a lo g a . K o d p rim e n e m e to d a "k o ra k o m u n a z a d " z a lih e p ro iz v o d n je u to k u d rž e se na n a jn iž e m m o g u ć e m n iv o u i s k ra ć u je s e v re m e is p o ru k e n a lo g a . V id i o d e lja k 1.3 P ro iz v o d n ja p o m o ću raču n ara.

146 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije Z a to se o v a m e to d a p rim e n ju je kod o d re đ iv a n ja p e rio d a o b a v lja n ja p o je d in ih o p e ra c ija , a ra d i p ro ra č u n a p o tre b n ih k a p a c ite ta . D o b ije n i d a tu m i n a jk a s n ijih p o č e ta k a u n o s e se ka o v re d n o s t a trib u ta P R O IZ N A L _ Z T P u o d g o v a ra ju ć i s lo g e n tite ta O P E R A C IJ E U P R O IZ V O D N O M N A L O G U . N a o s n o v u o vih v re d n o s ti s is te m im a p o d a ta k o to m e u k o jim će se p e rio d im a (n e d e lja m a ) o d v ija ti niz o p e ra c ija p o p ro iz v o d n im n a lo z im a . K o d "k o ra k a u n a p re d " p o la z i se o d d a tu m a la n s ira n ja n a lo g a p a se id u ć i p re m a d a tu m u is p o ru k e n a lo g a d o b ija ju v re m e n a n a jra n ijih p o č e ta k a o p e ra c ija u s k lo p u n a lo g a . K o d p rim e n e o v e m e to d e p o v e ć a v a s e s ta n je p ro iz v o d n je u to k u i p ro d u ž a v a v re m e is p o ru k e n a lo g a . Z a to se o va m e to d a p rim e n ju je te k kod u s k la đ iv a n ja p o tre b n ih k o riš ć e n je

i

ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta ,

k a p a c ite ta ,

n a ro č ito

u

je r

p o č e tk u

ona

o m o g u ć u je

p la n s k o g

b o lje

p e rio d a ;

u

o d n o s u na m e to d u "k o ra k o m u n a p re d ".

1.1.4.1.1.1.3 Potrebni kapaciteti po radnima mestima Iz p re th o d n ih fu n k c ija s is te m m o ž e d o b iti p o d a ta k o to m e u k o jim će s e n e d e lja m a d o kra ja k v a rta la re a liz o v a ti o p e ra c ije p ro iz v o d n ih n a lo g a čiji te rm in la n s ira n ja p a d a u n a re d n i k v a rta l. R a d n a m e s ta na k o jim a će se o p e ra c ije re a liz o v a ti d o b ija ju se iz re la c ije : P R O N A L O P > ........... O P E R > ............R M

N a o s n o v u o v ih p o d a ta k a iz ra č u n a v a ju se p o tre b n i k a p a c ite ti (u č a s o v im a ) po ra d n im m e s tim a , k u m u la tiv n o za n e d e lju d a n a , u to k u n a re d n o g k v a rta la . P o tre b n i k a p a c ite ti su v re d n o s t a trib u ta R M N E D J J P O S L z a s v a k u R M N E D _ N E D , a n a o s n o v u re la c ije : R M N E D ........ < R M D A N O P E R > ........ RM



Upravljanje proizvodnjom

147

1.1.4.1.1.2 Usklađivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta

# USKLKAP Uskladjivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta

______ ______ _ AUTOUSKL

USKLINDING

ODLDATISP

Automatsko uskladjivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta

Uskladjivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta od strane ind.ing.

Odlaganje datuma isporuke naloga za proizvodnju

Slika 125. Usklađivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta Dijagram hijerarhije funkcija

Usklađivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta. p o tre b n ih

i

ra s p o lo ž iv ih

k a p a c ite ta

s is te m

U p o re đ e n je m

iz n a la z i

v iš k o v e /

m a n jk o v e k a p a c ite ta po n e d e lja m a n a ra d n im m e s tim a z a sve n e d e lje u to k u n a re d n o g k v a rta la . Z a d a ta k o v e fu n k c ije je d a e lim in iš e u o č e n e m a n jk o v e k a p a c ite ta , u k ra jn je m s lu č a ju i o d la g a n je m d a tu m a la n s ira n je i is p o ru k e n e k ih o p e ra c ija , p a i č ita v ih n a lo g a , a v iš k o v e k a p a c ite ta d a s v e d e na n a jm a n ju m o g u ć u m e ru .

148

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1 . 1 . 4 . 1 . 1.2

Uskladjivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta

USKLKAP

Slika 126. Usklađivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta: Dijagram protoka podataka

Upravljanje proizvoclnjom

149

K a p a c ite ti ra d n ih m e s ta su tre tira n i ka o je d n o od o g ra n ič e n ja p rilik o m o p tim iz a c ije p la n a p ro d a je , p a se p o s ta v lja p ita n je k a k o d o la z i d o ra z lik e iz m e đ u p o tre b n ih i ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta . O v e ra z lik e su m o g u ć e , i n a s ta ju ka o re z u lta t d v a o s n o v n a fa k to ra : ♦

z b o g k ra ć e v re m e n s k e d is ta n c e m o g u se u z e ti u o b z ir u m e đ u v re m e n u n a s ta le p ro m e n e u v e lič in i k a p a c ite ta p o je d in ih ra d n ih m e s ta ;



p ro m e n je n a je v re m e n s k a je d in ic a : o p tim iz a c ije p la n a p ro d a je p o tre b n i i ra s p o lo ž iv i k a p a c ite ti su u s a g la š a v a n i u o k v iru m e s e c a , a o v d e u s a g la š e n o s t tre b a d a s e p o s tig n e u o k v iru n e d e lje .

P o tre b n i k a p a c ite ti su v re d n o s t a trib u ta R M N E D _ U P O S L z a s v a k u RM NED_NED,

ra s p o lo ž iv i

k a p a c ite ti

se

d o b ija ju

kada

se

od

u k u p n o g k a p a c ite ta je d n o g ra d n o g m e s ta R M _ K A P o d u z m u p o tre b e z a re a liz a c iju o p e ra c ija na v e ć la n s ira n im n a lo z im a za p ro iz v o d n ju . P re m a to m e p o tre b e za v e ć la n s ira n im n a lo z im a , "ra d n a u p o s le n o s t", s e ra č u n a ju k a o fik s n e . O v e p o tre b e su u p o č e tk u p la n s k o g h o riz o n ta po p ra v ilu d o m in a n tn e u o d n o s u n a p o tre b e za p la n ira n im n a io z im a " p ro je k to v a n a u p o s le n o s t".

% UPOSLENOSTI

PROJEKTOVANA UPOSLENOST

Slika 127. Profil uposlenosti

150 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

U s k la đ iv a n je

p o tre b n ih

i ra s p o lo ž iv ih

k a p a c ite ta

s o b z iro m

na

p rim e n je n e m e to d e , m o ž e m o da p o d e lim o na: ♦

a u to m a ts k o u s k la đ iv a n je i



u s k la đ iv a n je o d s tra n e in d u s trijs k o g in ž e n je ra .

A k o n ije m o g u ć e e lim in is a ti m a n ja k k a p a c ite ta d o la z i d o o d la g a n ja p o č e tk a d a tih o p e ra c ija , a n e k a d i n a lo g a .

1.1.4.1.1.2.1 Automatsko usklađivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta U a u to m a ts k o m

u s k la đ iv a n ju p o tre b n ih i ra s p o lo ž iv ih

k a p a c ite ta

k o ris te s e m e to d e , k o je se m o g u p rim e n iti d ire k tn o o d s is te m a , b e z u č e š ć a č o v e k a . U d a lje m te k s tu iz lo ž e n e su o v e m e to d e .

Angažovanje alternativnog radnog mesta M eđusobno

u s k la đ iv a n je

p o tre b n ih

i

ra s p o lo ž iv ih

k a p a c ite ta

p rim e n o m a lte rn a tiv n ih ra d n ih m e s ta p rim e n ju je se o n d a k a d a se u is to j n e d e lji ko d s ta n d a rd n o g ra d n o g m e s ta ja v lja v iš a k , a kod n je m u

a lte rn a tiv n o g

ra d n o g

m e s ta

ja v lja

m a n ja k

k a p a c ite ta .

U k o lik o a lte rn a tiv n o ra d n o m e s to p o s to ji p o d a ta k o to m e n a la z i se ka o v re d n o s t a trib u ta R M A L T R M .

Korišćenje alternativnog postupka rada A lte rn a tiv n i p o s tu p a k ra d a k o ris ti se o n d a k a d a se n je g o v o m p rim e n o m a n g a ž u ju ra d n a m e s ta na k o jim a se ja v lja v iš a k k a p a c ite ta ,

a

ra s te re ć u ju

ra d n a

m e s ta

ko ja

im a ju

m a n ja k

k a p a c ite ta . C e n a su ve ć i tro š k o v i. P o d a ta k o a lte rn a tiv n o m p o s tu p k u ra d a , u k o lik o ta k a v p o s tu p a k p o s to ji, n a la z i s e u a trib u tu P R _ A L T P R p rim a rn o g p o s tu p k a ra d a .

Upravljanje proizvodnjom

15 I

N a o s n o v u a lte rn a tiv n o g p o s tu p k a ra d a fo rm ira ju se n o vi s lo g o v i u e n tite tu O P E R A C IJ E U P R O IZ V O D N O M N A L O G U . N e k a d je m o g u ć e p rim e n i i a lte rn a tiv n u o o p e ra c iju u is to m cilju O PER ALTO P.

Terminiranje"korakom unapred" P o m e ra n je d a tu m a p o č e tk a o p e ra c ija sa d a tu m a n a jk a s n ije g na d a tu m n a jra n ije g p o č e tk a p rim e n ju je se o n d a k a d a se tim e p e rio d re a liz a c ije

o p e ra c ija

p o m e ra

sa

n e d e lje

k a d a se ja v lja

m a n ja k

k a p a c ite ta n a n e d e lju k a d a p o s to ji v iš a k k a p a c ite ta k o d je d n o g ra d n o g m e s ta . D a tu m n a jra n ije g p o č e tk a n a la z i se k a o š to je to v e ć re č e n o , p rim e n o m ^ te rm in ira n ja "k o ra k o m u n a p re d " n a la n a c o p e ra c ija d a to g n a lo g a za p ro iz v o d n ju . D a tu m i n a jra n ijih p o č e ta k a u p is u ju s e u s e g m e n tim a o d g o v a ra ju ć ih o p e ra c ija . C e n a k o ja s e p la ć a je s te p o v e ć a n je z a lih a u p ro iz v o d n ji u to k u .

Paralelan rad P a ra le la n

rad je d n e

o p e ra c ije

ta k o đ e

m ože

da se

k o ris ti,

ka o

m e to d z a u s k la đ iv a n je p o tre b n ih i ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta . K o d o v e m e to d e s e k o lič in a n a lo g a za p ro iz v o d n ju , na k o jo j tre b a d a se o b a v i d a ta o p e ra c ija , p o d e li n a v iš e ra d n ih m e s ta , ta k o d a s e n a s v im tim ra d n im m e s tim a p a ra le ln o o b a v lja ista o p e ra c ija .

152 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Datum nnSetka

Datum završetka

NORMALAN BAD

PARAUEIAN RAD

Datuiu završetka

D a li je p a ra le la n rad ko d n e k e o p e ra c ije m o g u ć , d a to je u a trib u tu O PER _FAKTPAR. U k o lik o je m o g u ć p a ra le ln i ra d se p rim e n je k a d a se tim e p e rio d re a liz a c ije o p e ra c ija s a p rim a rn o g ra d n o g m e s ta p o m e ra sa n e d e lje k a d a se n a to m ra d n o m m e s tu ja v lja m a n ja k k a p a c ite ta n a n e d e lju k a d a p o s to ji v iš a k k a p a c ite ta ko d p a ra le ln ih ra d n ih m e s ta . C e n a k o ja s e p la ć a je s te m u ltip lic ira n o p rip re m n o i z a v rš n o v re m e .

Upravljanje proizvodnjom

153

Preklapanie operaciia P re k la p a n je v iš e o p e ra c ija u o k v iru je d n o g n a lo g a z a p ro iz v o d n ju je je d n a o d m e to d a za u s k la đ iv a n je p o tre b n ih i ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta . O v d e s e ta k o đ e d e li k o lič in a n a lo g a za p ro iz v o d n ju pa se o p e ra c ije s u k c e s iv n o o b a v lja ju na tim d e lo v im a u k u p n e k o lič in e n a lo g a . Č im s e je d n a o p e ra c ija o b a v i na je d n o m d e lu k o lič in e n a lo g a

za

p ro iz v o d n ju ,

odm ah

se

n a is to m

d e lu

n a s ta v lja

sa

s le d e ć o m o p e ra c ijo m na s le d e ć e m ra d n o m m e s tu ; n e č e k a ju ć i d a se p re th o d n a o p e ra c ija o b a v i na u k u p n o j k o lič in i n a lo g a .

Slika 129. Preklapanje operacija

154 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije D a li je p re k la p a n je ko d n e k e o p e ra c ije m o g u ć e d a to je u a trib u tu OPERFAKTPREK. U k o lik o je m o g u ć e p re k la p a n je o p e ra c ija se p rim e n ju je k a d a se tim e p e rio d re a liz a c ije o p e ra c ije sa s fe d e ć e g ra d n o g m e s ta p o m e ra s a n e d e lje k a d a se n a to m ra d n o m m e s tu ja v lja m a n ja k k a p a c ite ta n a n e d e lju k a d a n a to m ra d n o m m e s tu p o s to ji v iš a k k a p a c ite ta . C e n a k o ja se p la ć a je s te m u ltip lic ira n o v rm e tra n s p o rta .

1.1.4.1.1.2.2 Usklađivanje potrebnih i raspoloživih kapaciteta od strane industrijskog inženjera Ako k a p a c ite ti o s ta ju u s k la đ iv a n ja , in d u s trijs k i

n e u s k la đ e n i i p o s le a u to m a ts k o g in ž e n je r d o b ija na e k ra n u iz v e š ta j o

v iš k o v im a i m a n jk o v im a k a p a c ite ta n a p o je d in im ra d n im m e s tim a . P rim e n o m p o tre b n ih

o d g o v a ra ju ć ih i ra s p o lo ž iv ih

s im u la c io n o g

m o d e la ,

m e to d a

on

s p ro v o d i

k a p a c ite ta , a s is te m iz n a la z i

i p rik a z u je

na

u s k la đ iv a n je

p u te m

o d re đ e n o g

e k ra n u

a k tu e ln ih

v iš k o v a i m a n jk o v a . M anjkovi/viškovi kapaciteta na RM -112 N edelja

Potreban

Kapacitet

M anjak

Višak

12

% uposlenost

160-164

50

62

124

165-169

50

19

31

38

170-175

50

31

19

62

176-180

50

76

26

152

181-185

50

57

7

114



Slika 130. Manjkovi/viškovi kapciteta

P o s to ji v iš e m e to d a k o je k o ris ti in d u s trijs k i in ž e n je r u u s k la đ iv a n ju p o tre b n ih i ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta . U n a re d n o m te k s tu iz lo ž e n e su m e to d e k o je se n a jč e š ć e p rim e n ju ju .

Upravljanje proizvodnjom

155

Smanienie međuoperacijskog vremena S m a n je n je m m e đ u o p e ra c ijs k o g v re m e n a , p re s v e g a s m a n je n je m v re m e n a č e k a n ja , m o ž e d a se iz v rš i p o m e ra n je o b a v lja n ja o p e ra c ije s a n e d e lje u k o jo j p o s to ji m a n ja k n a n e d e lju u ko jo j im a m o v iš a k k a p a c ite ta .

B A D SA N O R M A L N I M M E D J U O P E R A C I J S K I M V R E M E N I M A

POČETAK

ZAVRSETA

RA D SA 50% SNLANJENIM V R E M E N I M A Č E K A N J A = T i T _______________________________________________________________ ć p o l čpr2

ZAVRŠETAK O PERACIJA O P l

O P E R A C U A O P2

=3-------------------- tjO— ---------- — ------- c> T T T T. , T T. T T k2 ..i..CP°? tr2. w Cprlrt,_ kl r-M cP°Lfl trVl]fi ... ‘'i'* 1 i 1 ■_ 1 1 TT T | 1- I ” .X.l. -1- r Slika 131. Smanjenje međuoperacijskih vremena

C e n a je v e ć i p rio rite t o v o g n a lo g a kod u n u tra š n je g tra n s p o rta . S m a n je n o m e đ u o p e ra c ijs k o v re m e va ž i s a m o za d a ti n a lo g za p ro iz v o d n ju . N o v i te rm in p o č e tk a o p e ra c ije i n o v o m e đ u o p e ra c ijs k o v re m e m e m o riš u s e u e n tite tu O P E R A C IJ E U P R O IZ V O D N O M N A L O G U z a je d n o s a n o v im te rm in o m z a v rš e tk a .

156

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Promena kapaciteta radnih mesta U v o đ e n je s m a n je n je

p re k o v re m e n o g ra d a , p o v e ć a n je b ro ja sm ena i b ro ja s m e n a , m o ž e ta k o đ e da se p rim e n i u s lu č a ju

v iš k o v a /m a n jk o v a k a p a c ite ta ra d n ih m e s ta . C e n a su v e ć i tro š k o v i.

Kooperaciia K o o p e ra c ija , ta m o g d e e lim in a c iju p ra v ilu s e o p e ra c ije .

p o s to ji, m o ž e ta k o đ e

d a se p rim e n i za

m a n jk o v a /v iš k o v a k a p a c ite ta . K o d k o o p e ra c ije po d a ju ili u z im a ju k o m p le tn i n a lo z i, a re đ e p o je d in e C ena

su v e ć i tro š k o v i.

U s im u la c iji o d re đ e n ih

m e ra

in d u s trijs k i in ž e n je r v o d i ra č u n a o v re m e n u i d ru g im u s lo v im a za n jih o v u p rim e n u . R a z v ije n iji s im u la c io n i m o d e li d a ju in fo rm a c ije i o to m e .

1.1.4.1.1.2.3 Odlaganje datuma isporuke naloga za proizvodnju U k o lik o i p o s le m e ra na u s k la đ iv a n ju p o tre b n ih i ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta o s ta n u m a n jk o v i k a p a c ite ta , m o ra da d o đ e do o d la g a n ja , n e k ih od o n ih o p e ra c ija , k o je se o b a v lja ju n a d a tim ra d n im m e s tim a u n e d e lja m a u k o jim a se ja v lja m a n ja k k a p a c ite ta . K o je o p e ra c ije će d a b u d u o d lo ž e n e z a v is i od p rio rite ta n a lo g a na k o je s e o p e ra c ije o d n o s e . k a p a c ite ta o d re đ u je se na E k s te rn i

p rio rite t n a lo g a

za

P rio rite t n a lo g a k o d te rm in ira n ja o s n o v u tzv. e k s te rn o g p rio rite ta . p ro iz v o d n ju

z a v is i

od

z n a č a ja

o d rž a v a n ja p la n ira n o g d a tu m a is p o ru k e p ro iz v o d a u č ijo j se m re ž i n a lo g a n a la z i i d a ti n a lo g . T a k o je na p rim e r v a ž n ije z a v rš iti 'p la n ira n o g d a tu m a p ro iz v o d koji je p ro d a t, n e g o p ro iz v o d z a s k la d iš te . O v a j e k s te rn i p rio rite t o d re đ u je p ro d a v a c i m e m o ris a n je u a trib u tu P R O IZ N A L _ P R IO R . O p e ra c ije k o je se o d n o s e na n a lo g e za p ro iz v o d n ju n iž e g p rio rite ta o d la ž u se, a s ra z m e rn o to m e o d la ž e i d a tu m is p o ru k e n a lo g a . N o vi d a tu m

is p o ru k e

n a lo g a

m e m o riš e

se

u

a trib u tu

P R O IZ N A L _ P L D A T IS P . U k o lik o o d la g a n je z a v rš e tk a n e k ih n a lo g a p ro u z ro k u je iz m e n e u p la n u p ro d a je i d ru g im iz m e n e s p ro v o d e a u to m a ts k i.

p la n o v im a o v e se

Upravljanje proizvodnjom

15 7

1.1.4.1.2 Terminiranje naloga za proizvodnju

Slika 132. Terminiranje naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Terminiranje naloga.

P ro iz v o d n i n a lo z i koji č e k a ju u re d u za

la n s ira n je u n a re d n ih m e s e c d a n a , s e k v e n c io n ira ju se po p rio rite tu , v e rifik u ju ili iz m e n e p la n ira n i te rm in i la n s ira n ja p ro m e n a m a p o š a iju o d g o v a ra ju ć e p o ru k e .

i is p o ru k e ,

a o

158

Poslovno proizvoclni informacioni sistem - aplikacije

Slika 133. Terminiranje naloga za proizvodnju: Dijagram protoka podataka

Upravljanje proizvodnjom

J59

1.1.4.1.2.1 Određivanje sekvencije naloga za proizvodnju Iz v o rn i red č e k a n ja fo rm ira n je p re m a d a tu m u la n s ira n ja n a lo g a . Sada

je ,

m e đ u tim ,

p o tre b n o

s e k v e n c io n ira ti

n a lo g e

sa

istim

d a tu m o m la n s ira n ja . O v o s e k v e n c io n ira n je v rši s e n a o s n o v u u k u p n o g p rio rite ta n a lo g a . U k u p n i p rio rite t n a lo g a d o b ija se k a d a se n a e k s te rn i p rio rite t d o d a in te rn i p rio rite t. E k s te rn i p rio rite t n a lo g a za p ro iz v o d n ju z a v is i od z n a č a ja o d rž a v a n ja p la n ira n o g d a tu m a is p o ru k e p ro iz v o d a u č ijo j se m re ž i n a lo g a n a la z i i d a ti n a lo g . T a k o je npr. v a ž n ije z a v rš iti p la n ira n o g d a tu m a p ro iz v o d ko ji je p ro d a t, n e g o p ro iz v o d z a s k la d iš te . O v a j e k s te rn i

p rio rite t

o d re đ u je

p ro d a v a c

i m e m o riš e

kao

v re d n o s t

a trib u ta P R O IZ N A L _ E K S T P R IO R . K o d o d re đ iv a n ja in te rn ih p rio rite ta u z im a ju se u o b z ir d v e g ru p e fa k to ra : •

d a li n a lo g im a v re m e n s k u re z e rv u ili m u je p la n ira n i d a tu m z a v rš e tk a u p o s tu p k u te rm in ira n ja k a p a c ite ta v e ć o d lo ž e n



d a li je u te rm in ira n ju k a p a c ite ta s m a n jiv a n o m e đ u o p e ra c ijs k o v re m e .

ko d

ovog

n a lo g a

K o ju ć e te ž in u s v a k i o d o v ih fa k to ra d a im a u o d re đ iv a n ju in te rn o g p rio rite ta n a lo g a , z a v is i o d p o s lo v n e p o litik e k o n k re tn e k o m p a n ije .

160

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

INTEENI

PFIORITET

Slika 134. Primer dijagrama zavisnosti uticajnih faktora na interni prioritet naloga

161

Uprcivljanje proizvodnjom

NALO G A Eksterni prioritet

N A LO G B

4

1 .V rem enska rezerva (DANI)

2

10

2 .0 d lo z e n zavrsetak (DANI)

5

3. S m anjenje m edjuoperacijskog vrem ena (%)

25%

Tabela težina uticajnih faktora internog prioriteta: Uticajni faktor

V eličina

V rem enska rezerva :

10

-2

5

+1

25%

+2

O dložen završetak S m anjeno m edjuoperacijsko vrem e

Težina

Slika 135. Polazni podaci za izračunavanje internog prioriteta

NALO G A E ksterni prioritet V rem enska rezerva

4 10

->

-2

Interni prioritet

-2

Ukupni prioritet.

2

NALO G B E ksterni prioritet

2

O dlozen zavrsetak

5

->

1

S m anjenje m edjuop.vrem .

25%

->

2

Interni prioritet

3

Ukupni prioritet

5

Nalog B im a veći ukupni proritet i biće lansiran pre naloga A.

Slika 136. Izračunavanje internog prioriteta S is te m a u to m a ts k i iz ra č u n a v a (i a ž u rira ) in te rn i p rio rite t n a lo g a na b a z i ta b e le te ž in a fa k to ra in te rn o g p rio rite ta . Iz ra č u n a ti in te rn i p rio rite t m e m o riš e s e ka o v re d n o s t a trib u ta P R O IZ N A L

IN T P R IO R .

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

162

U k u p n i p rio rite t je v re d n o s t a trib u ta P R O IZ N A L _ P R IO R . S e k v e n c io n ira n je n a lo g a s p ro v o d i se ta k o što se svi n a lo z i z a p ro iz v o d n ju , čiji d a tu m i la n s ira n ja p a d a ju u n a re d n ih m e s e c d a n a , s o rtira ju p re m a d a tu m u la n s ira n ja , a u o k v iru n jih p re m a u k u p n o m p rio rite tu . T a k o se fo rm ira re d č e k a n ja n a lo g a za la n s ira n je na osnovu

k o g a s e vrši v e rifik a c ija

p la n ira n ih

d a tu m a

la n s ira n ja

i

d a tu m a is p o ru k e . S e k v e n c ija je m e s to u re d u č e k a n ja , m e m o riš e se k a o v re d n o s t a trib u ta P R O IZ N A L S E Q .

1.1.4.1.2.2

Verifikacija datuma lansiranja naloga za proizvodnju

C ilj o v e v e rifik a c ije je d a p ro v e ri d a li se p la n ira n i d a tu m i la n s ira n ja i is p o ru k e n a lo g a m o g u fo rm ira n o m re d u č e k a n ja .

da

re a liz u ju

uz

la n s ira n je

n a lo g a

po

P o tre b a z a o v o m p ro v e ro m n a m e ć e se iz istih ra z lo g a k a o i kod te rm in ira n ja k a p a c ite ta : •

z b o g k ra ć e g v re m e n s k o g

p la n s k o g h o riz o n ta

(o v d e je to

m esec dana u odnosu n a k v a rta l k o d te rm in ira n ja k a p a c ite ta ) m o g u d a se u z m u u o b z ir u m e đ u v re m e n u n a s ta le p ro m e n e u v e lič in i k a p a c ite ta ; •

o v d e se u s a g la š a v a n je k a p a c ite ta vrši u o k v iru d a n a ka o v re m e n s k e je d in ic e , d o k je ko d te rm in ira n ja k a p a c ite ta u s a g la š a v a n je v rš e n o u o k v iru n e d e lje .

V e rifik a c ija s e vrši te rm in ira n je m n a lo g a m e to d o m "k o ra k u n a p re d ". P o č in je s e od p rv o g n a lo g a u re d u č e k a n ja , pa se, u z im a ju ć i za p o č e tn u v re m e n s k u ta č k u d a tu m la n s ira n ja o v o g n a lo g a , n je g o v o m p rv o m o p e ra c ijo m p u n i o d g o v a ra ju ć e ra d n o m e s to u d a n im a u k o jim a ta o p e ra c ija tre b a d a se o b a v i i ta k o re d o m d o k ra ja la n c a o p e ra c ija u o k v iru n a lo g a . P o tre b n im a ž u rira s e a trib u t R M D A N U P O S L .

o p e ra c ijs k im

v re m e n o m

Upravljcinje proizvodnjom

Is to v re m e n o

se

u p o re đ u ju

ra s p o lo ž iv i

k a p a c ite ti

ra d n o g

16 3

m e s ta ,

(u k u p n i k a p a c ite t u m a n je n z a p o tre b e la n s ira n ja n a lo g a ), k o je se p u n i s a k a p a c ite tim a , ko ji su p o tre b n i d a bi se o b a v ila i o p e ra c ija , k o ja s e u p ra v o te rm in ira . U k o lik o s e p u n je n je m ra d n ih m e s ta o p e ra c ija m a p rv o g n a lo g a u re d u č e k a n ja za la n s ira n je , ni na je d n o m ra d n o m m e s tu ne p o ja v i m a n ja k k a p a c ite ta , la n s ira n ja .

o n d a za ovaj

n a lo g

o s ta je

p la n ira n i d a tu m

P o z a v rš e tk u p rv o g n a lo g a , p re la z i se n a d ru g i i ta k o re d o m d o k se za s v e n a lo g e u re d u č e k a n ja za la n s ira n je ne v e rifik u ju p la n ira n i d a tu m i la n s ira n ja , s o b z iro m na p o tre b n e i ra s p o lo ž iv e k a p a c ite te . U k o lik o to k o m p u n je n ja o p e ra c ija m a , n a n e k o m ra d n o m m e s tu u n e k o m d a n u d o đ e d o p re k o ra č e n ja ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta o n d a d a ta o p e ra c ija ne m o ž e d a o s ta n e na to m ra d n o m m e s tu p la n ira n o g

dana,

sa

p re d u z im a

m e re

na

p re d v iđ e n im

b ro je m

u s a g la š a v a n ju

časova

p o tre b n ih

i

već

s is te m

ra s p o lo ž iv ih

k a p a c ite ta . N a jp re s e is p itu je m o g u ć n o s t p re b a c iv a n ja d a te o p e ra c ije na n a jb liž i d a n , u ra s p o n u iz m e đ u n a jra n ije g i n a jk a s n ije g p o č e tk a o p e ra c ije , u k o m e ra d n o m m e s tu .

d a tu m u

p o s to ji

v iš a k

k a p a c ite ta

na

isto m

U k o lik o se p o m e ra n je m p o č e tk a o p e ra c ije n e m o g u u s a g la s iti p o tre b n i i ra s p o lo ž iv i k a p a c ite ti na p la n ira n o m ra d n o m m e s tu is p itu je s e d a li p o s to ji v iš a k k a p a c ite ta n a a lte rn a tiv n o m ra d n o m m e s tu u is to m v re m e n s k o m ra s p o n u . A k o s e ni na a lte rn a tiv n o m ra d n o m m e s tu n e m o ž e o b a v iti d a ta o p e ra c ija u p o tre b n o m v re m e n s k o m ra s p o n u o n d a se n a la z i o n a j d a tu m la n s ira n ja n a lo g a i, p rim e re n o to m e , v re m e n a o b a v lja n ja p o je d in ih o p e ra c ija , u k o jim a se to m o ž e u ra d iti sa ra s p o lo ž iv im k a p a c ite tim a .

164

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

P o s le te rm in ira n ja svih n a lo g a , is p itu je se m o g u ć n o s t p o m e ra n ja d a tu m a la n s ira n ja n e k ih n a lo g a ra d i a n g a ž o v a n ja n a s ta lih v iš k o v a k a p a c ite ta . U k o lik o se p o m e ra n je m d o b ija b o lje k o riš ć e n je k a p a c ite ta to se i s p ro v o d i. K o d n a lo g a ko d k o jih je d o š lo d o iz m e n a d a tu m a la n s ira n ja v rš i se a ž u rira n je a trib u ta P R O IZ N A L _ P L D A T L A N S . Na

osnovu

a ž u rira n ih

d a tu m a

la n s ira n ja

vrši

se

iz ra č u n a v a n je

d a tu m a is p o ru k e n a lo g a i a ž u rira n je a trib u ta P R O IZ N A L _ P L D A T IS P . U k o lik o iz m e n je n i d a tu m i z a v rš e tk a n a lo g a d o v o d e d o iz m e n a u p la n u p ro iz v o d n je i p ro d a je o v e s e iz m e n e s p ro v o d e a u to m a ts k i. P o s p ro v e d e n o m te rm in ira n ju n a lo g a a ž u rira s e s e k v e n c ija n a lo g a u re d u č e k a n ja za la n s ira n je , o d n o s n o a trib u t P R O IZ N A L _ S E Q .

Upravljanje proizvodnjom

16 5

1.1.4.1.2.3 Izveštaji o terminiranju naloga za proizvodnju Po

iz v rš e n o m

te rim in ira n ju

n a lo g a

za

p ro iz v o d n ju

d o b ija ju

se

s le d e ć i iz v e š ta ji: •

U p o s le n o s t k a p a c ite ta



P la n p ro to k a n a lo g a z a p ro iz v o d n ju i



P ro m e n a u g o v o re n ih ro k o v a is p o ru k e .

U P O S L E N O S T K A P A C IT E T A R M - 1 14 Višak

N edelja

K apacitet

Potrebno

160-164

200

158

42

79

165-169

200

150

50

75

170-174

100

80

20

80

175-179

200

120

80

60

180-184

, 200

200

0

100

% Uposl.

Dijagram

Slika 137. Uposlenost kapaciteta

P L A N P R O T O K A N A L O G A Z A P R O IZ V O D N J U Broj naloga

IDBR

O pis

38425

14583

KU ĆIŠTE

30

650

672

41100

24821

ZA M A JA C

80

641

651

42108

36493

O S O V IN A

45

657

667

Kol

Lansiranje

Slika 138. Plan protoka proizvodnih naloga

Isporuka

166

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.4.1.3 Terminiranje operacija

Slika 139. Terminiranje operacija: Dijagram hijerarhije funkcija

Terminiranje operacija.

V rš i se p re d s v a k u s m e n u . C iij je d a se s im u la c ijo m p ro c e s a p ro iz v o d n je u to k u s m e n e , iz m in u ta u m in u t,

u tv rd i d a li im a p o tre b n ih k a p a c ite ta z a re a liz a c iju o p e ra c ija č ija je o b ra d a u to k u i o n ih na k o jim a će o b ra d a d a p o č n e u n a re d n o j s m e n i.

Upravljanje proizvodnjom

Slika 140. Terminiranje operacija: Dijagram protoka podataka

167

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

16 8

P o s ta v lja s e p ita n je p o tre b e z a ta k v im p re c iz ira n je m k a k v o p re d s ta v lja te rm in ira n je o p e ra c ija , ka d a su v e ć u te rm in ira n ju n a lo g a o d re đ e n i re a ln i p o č e c i s v a k e o p e ra c ije , na b a zi p rio rite ta n a lo g a i ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta . M e đ u tim , te rm in ira n je n a lo g a se v rš i s v a k ih n e k o lik o d a n a , a te rm in ira n je o p e ra c ija s v a k e s m e n e . T a k o te rm in ira n je o p e ra c ija m o ž e d a u z m e u o b z ir šta se d e s ilo i k a k v o je s ta n je u ra d io n ic i n e p o s re d n o p re d p o č e ta k s m e n e : z a v rš e n e o p e ra c ije , d e lim ič n o z a v rš e n e o p e ra c ije , k v a r m a š in a , o d s u tn i ra d n ic i, o d o b re n p re k o v re m e n i rad i s lič n o .

1.1.4.1.3.1 Početak smene i sekvencioniranje RM i operacija Na

p o č e tk u

s im u la c ije

im a m o

s lik u

s lo b o d n ih

ra d n ih

m e s ta

i

o p e ra c ije k o je č e k a ju o b ra d u na p o je d in im ra d n im m e s tim a : •

A trib u t R M _ C O D in fo rm iš e o is p ra v n im ra d n im m e s tim a .



A trib u t U P O S L _ C O D in fo rm iš e o p ris u tn im ra d n ic im a .



A trib u t P R O N A L O P _ C O D

in fo rm iš e o o p e ra c ija m a č ija je

o b ra d a p la n ira n a za n a re d n u s m e n u . •

R a d n a m e s ta na k o jim a će o p e ra c ije da se re a liz u ju d a je re la c ija : P R O N A L O P > --------- O P E R > ----------R M

P re s im u la c ije p o tre b n o je iz v rš iti s e k v e n c iju ra d n ih m e s ta s e k v e n c iju o p e ra c ija u re d u č e k a n ja pred ra d n im m e s tim a . S e k v e n c ija

ra d n ih

m e s ta d a je

re d o s le d

u kom e

će d a

i

se vrši

s im u la c ija o d v ija n ja o p e ra c ija p o ra d n im m e s tim a . N a jč e š ć e je o va s e k v e n c ija to k o v im a

u tv rđ e n a m a te rija la .

re d o s le d o m Z n a č i,

p o č in je

koji

je

se o d

o d re đ e n ra d n o g

n a jg u š ć im

m e s ta

"p rv e

o p e ra c ije ", pa z a tim re d o m p re m a n a jč e š ć e m p o s tu p k u ra d a u toj ra d io n ic i. D o b ije n a s e k v e n c ija ra d n ih m e s ta je v re d n o s t a trib u ta RM _SEQ . S e k v e n c io n ira n je o p e ra c ija p o č in je od o n ih o p e ra c ija n a la z e u re d u č e k a n ja p re d p rv im ra d n im m e s to m .

ko je

se

P re s e k v e n c io n ira n ja iz re d a č e k a n ja o d s tra n ju ju se s v e o p e ra c ije k o je n is u s p re m n e z a o b ra d u : nisu o b a v lje n e p re th o d n e o p e ra c ije ili n is u o b e z b e đ e n e s a s ta v n ic e za o p e ra c ije u la n s ira n im n a lo z im a .

Upravljanje proizvodnjom

169

O s n o v n i p ro b le m koji se p o s ta v lja p re d s e k v e n c io n ira n je m o p e ra c ija je s te d a s e s je d n e s tra n e o p e ra c ije n a ra d n im m e s tim a o d v ija ju po o d re đ e n o m p rio rite tu , ali d a se s d ru g e o b e z b e d i n a jv e ć e m o g u ć e is k o riš ć e n je ra s p o lo ž iv ih k a p a c ite ta i n a jm a n je v re m e č e k a n ja . Ilu s tra c ija ra z lik e iz m e đ u p rio rite ta i s e k v e n c ije d a t a je n a d o n je m p rim e ru . RM1

RM2

NP

OP

P R IO R ITE T

NP

OP

P R IO R ITE T

X

1

20

6

8

A

5

19

D

5 4

B

2

18

3

2

5

D

3

11

2

6

4

6

4

7

1

7

3

4

6

1

5

4

2

6

Slika 141. Lista prioriteta N a g o rn jo j s lic i d a te su lis te p rio rite ta z a ra d n a m e s ta RM 1 i R M 2 . U o b e lis te ja v lja s e n a lo g N P 6, s tim š to s e n a ra d n o m m e s tu RM1 o b a v lja o p e ra c ija O P 4 , z a tim n a ra d n o m m e s tu R M 2 o p e ra c ija O P 5 . U re d u č e k a n ja , fo rm ira n o m p re m a listi p rio rite ta , o v e o p e ra c ije su na RM 1 na p e to m , a na R M 2 na p rv o m m e s tu . A k o bi se d rž a li p rio rite ta , o n d a bi ra d n o m e s to R M 2 s ta ja lo s v e d o k se n a ra d n o m m e s tu RM 1

n e bi o b a v ila o p e ra c ija O P 4 , k a o i n a v e d e n e če tiri

o p e ra c ije k o je jo j p re th o d e . S itu a c ija bi b ila jo š ilu s tra tiv n ija k a d a bi se p rim e r p ro d u ž io na v iš e ra d n ih m e s ta . RM2

RM1 NP

OP

P R IO R ITE T

NP

OP

P R IO R ITE T

X

1

20

2

4

A

5

19

3

6 2 7

3

5

B

2

18

1

D

3

11

5

4

2

6

4

7

D

4

6

4

6

1

6

5

8

Slika 142. Lista sekvencije

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

170

A k o se, m e đ u tim , u p o re d e lis te s e k v e n c ije , vid i se u s k la đ e n o s t to k o v a o p e ra c ija . P o s tić i š to v e ć u u s k la đ e n o s t z a d a ta k je s e k v e n c io n ira n ja o p e ra c ija . S e k v e n c io n ira n je

o p e ra c ija

s p ro v o d i

se

a u to m a ts k i

od

s tra n e

s is te m a , koji pri to m e u z im a u o b z ir tri g ru p e fa k to ra : •

p rio rite t n a lo g a n a koji se o p e ra c ije o d n o s e



p rio rite t o p e ra c ije



p o s e b n i m o m e n ti koji se u z im a ju u o b z ir ko d s e k v e n c io n ira n ja d a te o p e ra c ije .

P rio rite t n a lo g a se u z im a u o b z ir p re k o d a tu m a n a jk a s n ije g p o č e tk a ra d a na je d n o j o p e ra c iji. O v a j je d a tu m u tv rđ e n u te rm in ira n ju n a lo g a , u z u v a ž a v a n je p rio rite ta n a lo g a p rilik o m te rm in ira n ja n a lo g a . P rio rite t o p e ra c ija u tv rđ u je se p re m a o b ra s c u : P R IO R IT E T O P E R A C IJ E = (T is p - T te k - to s t)/B N O

g d e su: T is p T te k

= D a tu m is p o ru k e n a lo g a = T e k u ć i d a tu m

to s t BNO

= O s ta ta k v re m e n a is p o ru k e n a io g a = B roj n e re a liz o v a n ih o p e ra c ija .

O s ta ta k v re m e n a is p o ru k e n a lo g a d o b ija se k a d a se o d u k u p n o g o rig in a ln o g v re m e n a is p o ru k e o d b iju o rig in a ln a o p e ra c ijs k a i m e đ u o p e ra c ijs k a v re m e n a ko ja se o d n o s e na z a v rš e n e o p e ra c ije . N a p o m e n a da s e ra d i o o rig in a ln im v re m e n im a z n a č i da s e ne u z im a ju u o b z ir s m a n je n ja o v ih v re m e n a n a o s n o v u p re k la p a n ja o p e ra c ija , p a ra le ln o g ra d a ili s m a n je n ja m e đ u o p e ra ć ijs k o g v re m e n a .

Upravljanje proizvodnjom

171

O b ra z a c z a p rio rite t o p e ra c ija s a s ta v lje n je ta k o d a u z im a u o b z ir s le d e ć e m o m e n te : •

d a li je n a o p e ra c ija m a k o je o s ta ju s m a n jiv a n o m e đ u o p e ra c ijs k o v re m e ;



d a li je k o d te o p e ra c ije p la n ira n o p re k la p a n je ili

p a ra le la n

ra d ; •

d u ž in a tra ja n ja n e re a liz o v a n ih o p e ra c ija to g n a lo g a ; k ra ć e tra ja n je o p e ra c ije , viši p rio rite t,

• S is te m

d a li d a ti n a lo g im a v re m e n s k u re z e rv u ili k a s n i. pri s e k v e n c io n ira n ju

o p e ra c ija

u z im a

u o b z ir i s le d e ć e

p o s e b n e m o m e n te : • •

g ru p is a n je o p e ra c ija iz e k o n o m s k ih ili te h n o lo š k ih ra z lo g a (o v o se u tv rđ u je p o s e b n im k o d o m ), o p e ra c ije

k o je

v re m e n s k o m

m o ra

da

re d o s le d u

se iz

o d v ija ju

u

te h n o lo š k ih

nekom ili

č v rs to m

e k o n o m s k ih

ra z lo g a (d e fin iš e se k o d o m ), •

z a v is n i k a p a c ite ti: n e k a d se niz o p re m e , Ijudi, a la ta m o ra d a k o ris ti u isto v re m e na is to j o p e ra c iji (d e fin iš e se k o d o m ),



d a li s e s le d e ć a o p e ra c ija d a to g n a lo g a o b a v lja na is to m ra d n o m m e s tu ,



d a li je s le d e ć e ra d n o m e s to k ritič n o , ta k o d a se m o ra iz b e ć i n je g o v o s ta ja n je .

P o iz v rš e n o m s e k v e n c io n ira n ju o p e ra c ija u re d u č e k a n ja p re d p rv im ra d n im m e s to m p re la z i s e na s le d e ć a ra d n a m e s ta po re d o s le d u

u tv rđ e n o m

s e k v e n c io n ira n je m ,

sve

dok

se

ne

s e k v e n c io n ira ju o p e ra c ije z a s v a ra d n a m e s ta . D o b ije n a

s e k v e n c ija

PR O N ALO P

SEQ

o p e ra c ija

p re d s tv a lja

v re d n o s t

a trib u ta

172

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.4.1.3.2 Simulacija operacija u toku smene O d v ija n je

o p e ra c ija

se

p ra ti

p re k o

in te rn ih

"č a s o v n ik a "

koji se

fo rm ira ju z a s v a k u m a š in u u o k v iru ra d n o g m e s ta i n a k o jim a se re g is tru je p o č e ta k i kraj ra d a na s v a k o j o p e ra c iji na d a to j m a š in i u to k u s m e n e .

RADNO MESTO 1

RADNO MESTO 2

MAS-E

Slika 143. Simulacioni časovnici

S im u la c ija se o b a v lja u o k v iru iz a b ra n ih s im u la c io n ih c ik lu s a , koji m o g u d a b u d u d v a d e s e t m in u ta , sat, d v a sa ta , itd. S im u la c ija p o č in je sa o p e ra c ija m a k o je se n a la z e u re d u č e k a n ja p re d p rv im ra d n im m e s to m i o d v ija se u k ru g o v im a od p rv e d o z a d n je m a š in e to g ra d n o g m e s ta .

Upravljanje proizvodnjom

17 3

P rvi k ru g p o č in je ta k o š to se p rva o p e ra c ija u re d u č e k a n ja p re d p rv im ra d n im m e s to m d o d e lju je p rv o j m a š in i na to m ra d n o m m e s tu i n je n "č a s o v n ik " p o m e ra z a o p e ra c ijs k o v re m e . D ru g a o p e ra c ija se d o d e lju je d ru g o j m a š in i; n je n "č a s o v n ik " ta k o đ e s e p o m e ri za o p e ra c ijs k o v re m e . P rvi k ru g tra je s v e d o k s e ne d o đ e d o z a d n je m a š in e na to m ra d n o m m e s tu ili s e ne d o d e le sve o p e ra c ije iz re d a č e k a n ja p re d tim ra d n im m e s to m . U k o lik o u p rv o m k ru g u nisu d o d e lje n e s v e o p e ra c ije č e k a n ja p re d d a tim ra d n im m e s to m o tv a ra se d ru g i krug.

iz

re d a

D ru g i k ru g p o č in je ta k o š to se p rvo j s lo b o d n o j m a š in i sa p rv o g ra d n o g m e s ta (to je m a š in a k o ja je u p rv o m k ru g u u z e la o p e ra c iju sa n a jk ra ć im o p e ra c ijs k im v re m e n o m ) d o d e lju je p rv a o p e ra c ija u p re o s ta lo m re d u č e k a n ja p re d tim ra d n im m e s to m . D ru g i k ru g se o d v ija k a o i prvi. K ru g o v i

se

p o n a v lja ju

sve

dok

ne

is te k n e

v re m e

je d n o g

s im u la c io n o g c ik lu s š (re c im o 1 sa t) ili se ne d o d e le s v e o p e ra c ije iz re d a č e k a n ja p re d p rv im ra d n im m e s to m . P o s le je d n o g č a s a , ili p o š to su d o d e lje n e sve o p e ra c ije iz re d a č e k a n ja o d v ija n ja

p re d

p rv im

o p e ra c ija

ra d n im na

m e s to m ,

d ru g o m

p re la z i

ra d n o m

se

na

s im u la c iju

m e s tu ,

po

u tv rđ e n o j

s e k v e n c iji ra d n ih m e s ta . P rvi s im u la c io n i c ik lu s se n a s ta v lja sve d o k s e ne d o d e le s v e o p e ra c ije k o je č e k a ju na o b ra d u p re d s v im ra d n im m e s tim a ili d o k "č a s o v n ik " na s v im ra d n im m e s tim a ne p o k a ž e d a je is te k lo v re m e p rv o g s im u la c in o g c ik lu s a (u z p re tp o s ta v k u d a s im u la c io n i c ik lu s tra je 1 s a t, a s m e n a p o č in je u 6 č a s o v a to bi b ilo v re m e od 6 ,0 0 d o 7 ,0 0 č a s o v a ). K a d a s e z a v rš i prvi s im u la c io n i c ik lu s o tv a ra se d ru g i.

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

174

U d ru g o m s im u la c io n o m c ik lu s u s im u la c ija o b u h v a ta p o re d o p e ra c ija k o je su se v e ć n a la z ile u re d u č e k a n ja p re d je d n im ra d n im m e s to m , ali nisu d o d e lje n e d o is te k a v re m e n a tra ja n ja p rv o g s im u la c io n o g c ik lu s a , ta k o đ e i o p e ra c ije k o je su u p rv o m s im u la c io n o m

c ik lu s u d o d e lje n e i "o b ra đ e n e " n a ra d n o m

m e s tu

p re th o d n e o p e ra c ije . D ru g i i n a re d n i s im u la c io n i c ik lu s i o b a v lja ju se na a n a lo g a n n a č in ka o i prvi. O vi s im u la c io n i c ik lu s i se p o n a v lja ju s ve d o k in te rn i "č a s o v n ic i" ne p o k a ž u kra j s m e n e (u n a š e m p rim e ru 1 4 ,0 0 č a s o v a ).

1.1.4.1.3.3 Kraj smene K a d a s e d o đ e d o k ra ja s m e n e o n d a se pre p re la s k a na n a re d n u s m e n u v rš i p ro c e n a m o g u ć n o s ti, d a se o p e ra c ije k o je n is u m o g le d a b u d u d o d e lje n e u to j s m e n i ip a k o b a v e p rim e n o m

s le d e ć ih ,

ra n ije p o m in ja n ih , p o s tu p a k a : •

rad n a a lte rn a tiv n o m ra d n o m m e s tu ,



rad po a lte rn a tiv n o m p o s tu p k u ra d a ,



p a ra le ln i rad na v iš e ra d n ih m e s ta ,



p re k la p a n je o p e ra c ija .

C e lis h o d n o s t p o k u š a ja d a se p ro b le m

k a p a c ite ta reši p rim e n o m

o v ih , v e ć k o riš ć e n ih p o s tu p a k a leži u č in je n ic i da se s a d a p o la z i od tre n u tn o g s ta n ja v iš k o v a i m a n jk o v a k a p a c ite ta . K a d a s e k o n a č n o d o đ e d o o p e ra c ija k o je o s ta ju za s le d e ć u s m e n u "č a s o v n ic i"

se

n a m e š ta ju

a ž u rira n ja

d a tu m a

na

p o č e ta k a

p o č e ta k

s ie d e ć e

o d lo ž e n ih

sm ene,

o p e ra c ija ,

v rš e

a trib u ta

P R O N A L O P _ P L P O C , a p o p o tre b i i p la n a p ro d a je i p ro iz v o d n je , te d a ju iz v e š ta ji o te rm in ira n ju o p e ra c ija .

Upravljanje proizvodnjom

17 5

N a k ra ju s im u la c ije je d n e s m e n e , a n a o s n o v u d o d e lje n ih o p e ra c ija ra d n im m e s tim a , odnosno d o d e lje n ih v re m e n a z a n jih o v u re a lia z c iju a ž u rira s e a trib u t R M S A T J J P O S L .

1.1.4.1.3.4 Izveštaj o terminiranju operacija In fo rm a c io n i s is te m T e rm in ira n je iz v e š ta ja . O s n o v n i su, m e đ u tim :

o p e ra c ija

m ože

da



s e k v e n c ija o p e ra c ija p o ra d n im m e s tim a ,



u p o s le n o s t k a p a c ite ta (sa d e ta ljim a o p e ra c ija ),



p ro m e n a u g o v o re n ih ro k o v a is p o ru k e ,



p la n p ro to k a n a lo g a (sa d e ta ijim a p o o p e ra c ija m a ).

LIS TA SE K V E N C IJE ZA RM -450 O D RM

NP

IDBR

O PER

320

212

’ 1820

230

125

220

310

da

niz

DATUM = 620 S M E N A = I

KO L

tp

tk

030

1000

1.1

20.1

1.0

310

2400

020

200

0.2

12.0

2.0

140

1600

060

100

3.1

24.5

0.5

280

Slika 144. Lista sekvencije operacija

tz

KA RM

176

Poslovno proizvodni infonnacioni sistem - aplikacije

1.1.4.2 Lansiranje proizvodnih naloga

Slika 145. Lansiranje proizvodnih naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Lansiranje proizvodnih naloga. k o jim a

je

dospeo

d a tu m

L a n s ira ju se p ro iz v o d n i n a lo z i

la n s ira n ja ,

re z e rv iš u

s a s ta v n ic e

la n s ira n e n a lo g e i iz ra đ u je p ra te ć a ra d io n ič k a d o k u m e n ta c ija .

za

Upravljanje proizvodnjom

' ' l .1.4.1

177

J

TERMIN>

Terminiranje proizvođnje

v.____________)

Slika 146. Lansiranje proizvodnih naloga: Dijagram protoka podataka

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

178

1.1.4.2.1 Dospelost datuma lansiranja proizvodnih naloga D o s p e lo s t d a tu m a z a la n s ira n je n a lo g a is p itu je se s v a k o g d a n a . D o s p e o je d a tu m la n s ira n ja o n o g p ro iz v o d n o g n a lo g a ko d k o g a su is p u n je n i s le d e ć i u s lo v i: P R O IZ N A L _ C V D = 2 .A N D . (P R O IZ N A L _ P L D A T L A N S = D A T A () ,O R . P R O IZ N A L _ P L D A L A N S < D A T A () K a k o su n a lo z i z a p ro iz v o d n ju s e k v e n c in ira n i p re m a d a tu m u la n s ira n ja , to se d o s p e lo s t d a tu m a la n s ira n ja is p itu je s v e d o k se n e d o đ e d o d a tu m a la n s ira n ja koji je v e ć i od te k u ć e g d a tu m a .

1.1.4.2.2 Rezervacija sastavnica P re

la n s ira n ja

s a s ta v n ic im a

n a lo g a

za

p ro iz v o d n ju

z a d a ti p la n ira n i n a lo g

u p o re đ u ju

se

i ra s p o lo ž iv e

p o tre b e k o lič in e

za o v ih

s a s ta v n ic a . P o tre b n e k o lič in e p re d s ta v lja ju b ru to p o tre b e k o n s tru k c io n e c e lin e (ili d e ta lja ) na koji se n a lo g o d n o s i i d o b ija ju se na n a č in iz lo ž e n u o d e ljk u : 1 .1 .3 .2 .1 .1 .2 B ru to p o tre b e z a s a s ta v n ic im a i d ire k tn im m a te rija lo m . R a s p o lo ž iv e k o lič in e d o b ija ju se p re m a s le d e ć e m o b ra s c u :

RASPOLOŽIVO STANJE = MATDATJJLAZ - MATDATJZLAZ REZERVACIJE

Upravljanje proizvodnjom

179

A k o s e p re th o d n i o b ra z a c u p o re d i s a o b ra s c e m z a d o b ija n je ra s p o lo ž iv o g s ta n ja pri iz ra č u n a v a n ju n e to p o tre b a v id e ć e m o d a se s a d a ra s p o lo ž iv o s ta n je ne p o v e ć a v a za la n s ira n e n a lo g e niti se s m a n ju je z a s ig u rn o s n e z a lih e . O v o je p o tp u n o ra z u m ljiv o , je r za ra z lik u o d p la n ira n ja n e to p o tre b a , g d e je m o ra la d a se u z im a u o b z ir v re m e n s k a d im e n z ija , ko d la n s ira n ja n a lo g a se p o la z i o d tre n u tn o g s ta n ja , te se ne m o ž e ra č u n a ti sa o n im š to će te k d o ć i iz p ro iz v o d n je ili n a b a v k e n a o s n o v u la n s ira n ih n a lo g a , niti su s d ru g e s tra n e p o tre b n e s ig u rn o s n e z a lih e za n e p la n ira n a k re ta n ja . Na

k ra ju

se

re z e rv iš u

s a s ta v n ic e ta k o š to

se g e n e riš u

s lo g o v i

s a s ta v n ic a i d ire k tn o g m a te rija la u e n tite tu D N E V N IK P R O M E N A M D z a p o tre b n u k o lič in u sa v re d n o š ć u a trib u ta M D P R O M _ C O D = 6.

1.1.4.2.3 Izrada radioničke dokumenatacije L a n s ira n i p ro iz v o d n i n a lo g p ra ti s le d e ć a d o k u m e n ta c ija : •

K a rtic a z a id e n tifik a c iju n a lo g a ,



P o s tu p a k ra d a s a lis to m o p e ra c ija (za p o s tu p k e ra d a v a n F M S ),



U p u ts tv o z a o p e ra c ije (za o p e ra c ije v a n F M S ),



T e h n ič k i c rte ž i (za o p e ra c ije va n F M S ),



T re b o v a n je z a s a s ta v n ic e i d ire k tn i m a te rija l.

K a rtic a z a id e n tifik a c iju n a lo g a se d o b ija n a o s n o v u e n tite ta P R O IZ N A L . K a rtic a za id e n tifik a c iju n a lo g a s a d rž i s le d e ć a p o lja : •

b ro j n a lo g a ,



k o lič in a ,



te rm in la n s ira n ja ,



te rm in is p o ru k e ,



ID B R .

K a rtic a

m ože

da

se d ire k tn o

u č ita

na te rm in a lu

i s ta ln o

p ra ti

ID B R -o j, n a koji s e n a lo g o d n o s i, o d p rv e o p e ra c ije d o s k la d iš te n ja .

180

Poslovno proizvodni infonnacioni sistem - aplikacije

P o s tu p a k ra d a s e d o b ija iz e n tite ta P R O N A L O P i n je g o v e v e z e s a d ru g im e n tite tim a . N a č e ln i iz g le d P o s tu p k a ra d a d a t je na s lic i 147. PO STUPAK RADA np

idbr

opis

crtež

inz.izm. lans.

kol

95432

12600

kuciste

21820

6

60

op.

rm

mas

opis

ma/al

kran

010

2100

110

secenje

2411

020

3200

240

busenje

3180

230 tk

tz

tuk

3

tP 0.2

0.1

0.5

6.7

0.3

0.2

0.4

12.7

Slika 147. Postupak rada

Za

la n s ira n e

n a lo g e

g e n e riš u

se

s lo g o v i

u e n tite tu

D N E V N IK

PROMENA MD s a a trib u to m M D PR O M _C O D =4 i P R O IZ V O D N I N A L O Z I s a a trib u to m P R O IZ N A L _ C O D = 2 .

e n tite tu

Z a iz d a to tre b o v a n je g e n e riš e se s lo g u e n tite tu T R E B O V A N J E sa a trib u to m T R E B C O D = 1 .

Upravljanje proizvodnjom

] 81

1.1.4.3 Praćenje realizacije proizvodnih naloga

Slika 148. Praćenje realizacije proizvodnih naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Praćenje realizacije proizvodnih naloga.

N a o s n o v u p o ru k a iz

ra d io n ic e g e n e riš u s e iz v e š ta ji o s ta n ju p o s lo v a n a n iv o u o p e ra c ije : po p ro iz v o d n o m n a lo g u , p o ra d n o m m e s tu , p o ra d n ik u .

182

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Pracenje reaiizacije prodajnih naloga 1.1.2.3 REAPRNA ____________________

Ugovon - pnhvacene

PRODAJNI NALOZI

narudžbme kupaca

112 2

LANPRNA

Lansiranje prodajnih naioga Prihvacene naru

bme kupaca (COD=3) '

\ ls

Upiti kupaca o stanju realizacije naloga

1.1.2.3.1

1 2 4 I O IP R E M A

STANJEREA

Slanje realizacije prodajnog naloga

Stanje realizacije prodajnih naloga

Odgovori na upite kupaca

O tprema proizvoda kupcu

Stanje rcalizacije (. rodajnog naloga

M/ Zahtevi k jjia c a za izmenama ugovora

1 1.2.3 2 ODGOVKUP \ Odgovori na zahteve kupca o iz m e n i ugovora

Odogovori na 2 ahteve kupaca

Manje ispo'uceno

Lošn korr ada Dstale i haioga

Stormra. (COD=) R ‘zen/aojef-j Jajnog

F RODNAL PRODAJN! NALOZ'

I MD I M ATDA!

Slika 149. Praćenje realizacije proizvodnih naloga: Dijagram protoka podataka

Upravljanje proizvodnjom

183

1.1.4.3.1 Prijem poruka iz radionice K a d u ra d io n ic i n a s tu p i d o g a đ a j koji z n a č i p ro m e n u s ta n ja re a liz a c ije p ro iz v o d n o g n a lo g a m e n ja se v re d n o s t a trib u ta o d re đ e n o g e n tite ta (p o p ra v ilu v re d n o s t a trib u ita C O D u d a to m e n tite tu ). D o o v e p ro m e n e d o la z i ili a u to m a ts k i od s tra n e a u to m a ta ko ji o b a v lja o d re đ e n u o p e ra c iju ili č o v e k u n e s e o d re đ e n u p o ru k u . N a ta j s e n a č in p re k o p o ru k a o n a s tu p a n ju o d re đ e n ih d o g a đ a ja , š a lju p o ru k e o s ta n ju re a liz a c ije p ro iz v o d n ih n a lo g a . N a jv a ž n ije p o ru k e se d o b ija ju a trib u ta s le d e ć ih e n ite ta : •

R a d n o m e s to

: is p ra v n o , n e is p ra v n o , u ra d u , itd.



U p o s le n i

: p ris u ta n , o d s u ta n , ra d i, na p a u zi, itd.



P ro iz v o d n i n a lo z i

: la n s ira n , z a v rš e n , u s k la d iš te n , itd.



O p e ra c ije u p ro iz v o d n o m n a lo g u

: d o d e lje n a ra d n o m m e s tu , o b ra d a u to k u , p re k id , z a v rš e n a , d o b rih i lo ših k o m a d a , itd.

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

184

1.1.4.3.2 Izveštaji o realizaciji proizvodnih naloga N a u p it o v la š ć e n ih k o ris n ik a o v a fu n k c ija d a je u vid u s ta n je re a liz a c ije p ro iz v o d n ih p re k o s ta n d a rd n ih iz v e š ta j i p re k o iz v e š ta ja k o je k re ira s a m k o ris n ik . O s n o v n i s ta n d a rd n i iz v e š ta ji su: •

S ta n je p o s lo v a po P ro iz v o d n o m n a lo g u ;



S ta n je p o s lo v a po ra d n o m m e s tu ; i



S ta n je p o s lo v a po ra d n ik u .

P R O IZN A L ID = 21354 V E N TILA

M D I D = 417812

Opis: IZR A D A K U Ć IŠ TA

LA N S IR A N JE = 245 IS P O R U K A = 350 TE KU C I TE R M IN = 260 K O LIČ IN A = 2 4 0 T E K U Ć A O P E R A C IJA = AG 4 TE KU Ć E RM =269 OP

O P IS

COD

POC

AG1

R A VN JAN JE

07

ZAV

KOL.

245

250

240

2

270

AG 2

O BELEZ.

07

250

254

238

4

315

AG 3

S E C E N JE

07

255

256

234

1

936

AG 4

VAR E N JE

03

256

AG 5

BRUSENJ

02

376

AG6

BO JEN JE

02

154

SK A R T

RM

269

Siika 150. Stanje poslova po naiogu za proizvodnju

M E S T O : 262 O PIS: U N IV E R Z A L N I S T R U G T E K U C I D A N : 280 K A P A C IT E T N O R M A LN I: 5 M AXIM ALNI: 6 TE K U C ! NP: 22 ID B R O P IS N P O p C K o l tp tk tz P la n . završ. 417 24 A 5 03 2 0 0 2 0 12.0 3.4 2 3 5 ZAVR. 423 VRAT. 23 D 5 03 345 12 7.5 8.0 240 424 VRAT. 2 3 D 6 0 3 3 4 5 11 1.9 2.0 2 4 3 P O S T . 22 W 2 02 30 0 12 4.5 6.7 2 8 5 213 435 C A U R A 56 X 7 01 35 9 5 4 2.9 8.7 2 9 0

Preth. Oper A4 D4 D5 W1 X6

Preth. RM 278 235 262 670 546

Slika 151. Stanje poslova po radnom mestu

Nared. oper. A6 D6 D7 W 3 X8

Nared. RM 320 262 730 540 980

Nabavka

185

1 .1.5 N abavka

Slika 152. Nabavka: Dijagram hijerarhije funkcija

Nabavka.

Z a d a ta k n a b a v k e je d a p ra v o v re m e n o la n s ira i p ra ti re a liz a c iju n a b a v n ih n a lo g a i iz v rš i k v a n tita tiv a n i k v a lita tiv a n p rije m is p o ru č e n o g m a te rija la .

186

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.5 NABAV

Nabavka

1.1.5.1

NABNAL Pianirani naoavni naiozi

Lansiranje nabavnih naloga

Lansirani nabavm naiozi

Dobavhac prinvatio i iabavni nalog

1 1.5.2 PRANAB

Poruke o stanju naruO-Dir.e

Pracenje realizacije nabavnih naloga

Poruka 0 pr.specu pošiljkb

isporucena nar jđ-pma

' l .1.5.3 PRIJMAT

N

Prijem materijala >

Naiog za uskiadištenj«

W iternai

Slika 153. Nabavka: Dijagram protoka podataka

Nabavka

18 7

1.1.5.1 Lansiranje nabavnih naloga

Slika 154. Lansiranje nabavnih naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Lansiranje nabavnih naloga.

Z a d a ta k la n s ira n ja n a b a v n ih n a lo g a

je d a iz v rš i iz b o r d o b a v lja č a i p ra v o v re m e n o p o š a lje n a ru d ž b in u d o b a v lja č u .

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

188

Lansiranje nabavnih naloga

1 . 1. 5.1

NABNAL

\

DOSPNAB

' l 1 5.1.1

Dospelost datuma lansiranja nabavnih naloga

Plamrant nabavnt nalozi (C O D = i) ?

NABAVNI NALOZI

c

Dospeo datum lansiranja (C }D = 2 ) ' ______________ N / ____________________ ABNAL

NABAVNI NALOZI

Dospeo datum lar.s ra_nja (COD = 2 ) n _____. ___________^

1 . 1. 5 . 1.2

IZBDOB

Izbor dobavljaca Rang

Ooba 'ljac

' l 1.5.1.3

NARUDŽ

j

Izrada narudžbine dobavljacu \

___________________)

Poslata narudžbma (C O D = 3 )!

NABAVNI NALOZI

Dobavljac pnhvatio narudžbmu (COD^*!)"1 Lansirani nabavm nalozi (COD=5) 1

-X MDPROM

DNEVNIK PROMENA M

D

Slika 155. Lansiranje nabavnih naloga: Dijagram protoka podataka

Nabavka

189

1.1.5.1.1 Dospelost datuma lansiranja nabavnih naloga Z a e n tite te N A B A V N I N A L O Z I ko ji is p u n ja v a ju u slo v: N A B N A L _ P L D A L A N S < D A T E () m e n ja s e v re d n o s t a trib u ta C O D = 2 dospeo

d a tu m

la n s ira n ja

č im e se g e n e riš e p o ru k a d a je

nabavnog

n a lo g a i d a tre b a

p ris tu p iti

iz b o ru d o b a v lja č a .

1.1.5.1.2 Izbor dobavljača Iz b o r d o b a v lja č a vrši se ta k o š to se n a jp re iz d v o je d o b a v lja č i koji su p o te n c ija ln i is p o ru č io c i za d a ti m a te rija la (d o m a in ). O v a s e v e z a d o b ija se iz s le d e ć e re la c ije : D O BA VLJA Č I M ATDAT

------------------ < N A B A V N I

N A L O Z I> — ....... - ....... - .............

Z a tim se, ta k o đ e p re m a p o d a c im a iz g o rn je re a lia c ije , p o te n c ija ln i d o b a v lja č i ra n g ira ju p rim e n o m s le d e ć im k rite riju m im a : •

ABC

g ru p a :

u z im a

u k u p n im is p o ru k a m a d o b a v lja č a ,

se

m e to d a %

v re d n o s n e

učešća

m a te rija la

za

d a to g koji

a n a liz e

d o b a v lja č a se

v rši

po u

iz b o r



P ro s e č n a ce n a ,



P o š to v a n je ro k a is p o ru k e , p re k o p ro c e n ta p re k o ra č e n ja u d o s a d a š n jim is p o ru k a m a ,



K v a lite t p re k o % d o b rih , p rim lje n ih k o m a d a .

Dobavljači % ukup. isporuka DobavOI Dobav02 Dobav03 Dobav04 Dobav05

42,00 19,00 5,00 32,00 2,00

Pros.cena 5,00 7,00 4,00 8,50 2,60

Prek.roka % dobrih kom. 1,2 1,6 0,8 0,7 1,5

Slika 156. Polazni podaci za izbor dobavljača

100,00 80,00 89,00 100,00 75,00

Poslovno proizvodni infonnacioni sistern - aplikacije

190

V re d n o v a n je d o b a v lja č a je u p ra v n o s ra z m e rn o u č e š ć u u u k u p n i is p o ru k a m a i p ro c e n tu d o b rih k o m a d a , a o b rn u to s ra z m e rn o p ro s e č n o j c e n i i p re k o ra č e n ju ro k o v a , p a se p o la z n i p o d a c i m o ra ju u s a g la s iti s a tim e .

% ukup. isporuka Pros.cena Prek.roka % dobrih komada

Dobavljači DobavOI

42,00

0,20

0,83

100,00

Dobav02

19,00

0,14

0,63

80,00

Dobav03

5,00

0,25

1,25

89,00

Dobav04

32,00

0,12

1,43

100,00

Dobav05

2,00

0,38

0,67

75,00

Slika 157. Pripremljeni podaci za vrednosnu analizu

R a n g ira n je d o b a v lja č a se v rš i ta k o što se n a jp re o d re d i te ž in a s v a k o g k rite riju m a u z u s lo v d a z b ir o v ih te ž in a b u d e 100. Z a tim se na o s n o v u

p rip re m lje n ih

p o d a ta k a za v re d n o s n u

a n a liz u te ž in a

p o je d in ih k rite riju m a ra s p o d e ii na d o b a v lja č e . T o su n jih o v i v re d n o s n i b o d o v i. K o n a č n o se iz ra č u n a ju z b iro v i v e d n o s n ih b o d o v a d o b a v lja č a i na o s n o v u to g a o d re d i n jih o v ra n g .

Rang

Dobavljači

% od ukup. isporuka

Pros. cena

Prek.roka

% dobrih komada

Zbir bodova

1

DobavOI

4,20

5,48

3,47

9,01

22,16

2

Dobav04

3,20

3,22

5,95

9,01

21,38

3

Dobav03

0,50

6,85

5,20

8,02

20,57

4

Dobav05

0,20

10,54

2,78

6,75

20,27

5

Dobav02

1,90

3,91

2,60

7,21

15,62

10,00

30,00

20,00

40,00

100,00

Težina

Slika 158. Rang lista dobavljača

Nabavka

R ang

lis ta

d o b a v lja č a

k o n a č n o o d re đ u je m a te rija li.

od

je

s u g e s tija

kog

će

za

n jih o v

d o b a v lja č a

da

izb o r. se

191

N a b a v lja č

n a ru č e

koji

1.1.5.1.3 Izrada narudžbine dobavljaču Kod

iz b o ra

d o b a v lja č a

o d re đ e n i

su

d o b a v lja č i

m a te rija la koji tre b a d a se n a ru č e . S a d a se s v e p o z ic ije za je d n o g d o b a v lja č a g ru p iš u na je d n u n a ru d ž b in a s e š ta m p a i š a lje d o b a v lja č u .

za

svaki

od

p o je d in a č n e n a ru d ž b in u ,

192

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Primac T .JovanovlA G .T a n a e k o v l A

r u d o t> 1 n a latovar/Napom. Baograd, Pata Nova 126

Matalna Mihajlo Pavlov Turimka Trstanlk, 37240-ZIP D a t . 12/01/01 B r . 3 via Kruaavae

FOB Btograd

Str.

1 Doapeva

Term.

10,5 , N 10

Naru/eno

Oplft Cftlicnl vijak VC0 1 Diak % 10.000 Vijak calicni VCSO 3 DlSk % 10.000

12/11/01 Vat # BC/125/99 Nar# OT/139/99

Cftna po

JM

Vrsdnoat

10000.000

1.0000

9000.00

20000.000

1.2 000

21600.00

Pod-Total Portz Total

30600.00 3672 .00 34272 .00

Za plaAanjst

34272.00

Slika 159. Narudžbina dobavljaču

Za

p o z ic ije

p o s la te

n a ru d ž b in e

m e n ja

se

v re d n o s t

a trib u ta

N A B N A L _ C 0 D = 3 . Z a p o z ic ije n a ru d ž b in e z a ko je se d o b ije p o tv rd a o d d o b a v lja č a m e n ja se v re d n o s t a trib u ta M 0 D P R 0 M _ C 0 D = 3 .

Nabcivka

193

1.1.5.2 Praćenje realizacije nabavnih naloga

Slika 160. Praćenje realizacije nabavnih naloga: Dijagram hijerarhije funkcija

Praćenje realizacije nabavnih naloga.

U tv rđ u je s ta n je re a liz a c ije

n a b a v n ih n a lo g a i p rip re m a iz v e š ta je o to m e .

]94

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 161. Praćenje realizacije nabavnih naloga: Dijagram protoka podataka

Nabavka

195

1.1.5.2.1 Stanje realizacije nabavnih naloga S ta n je re a liz a c ije n a b a v n ih n a lo g a u tv rđ u je se na o s n o v u p o ru k a d o b a v lja č a o s ta n ju n a ru d ž b in e na ko jo j ko jo j d a ti n a b a v n i n a lo z i p rip a d a ju . K a d a s e o d d o b a v lja č a

d o b ije

p o š iljk a m e n ja s e v re d n o s t ta n g ira n im n a b a v n im n a lo z im a .

p o ru k a da je a tru ib u rta

p ris p e la

n a ru č e n e

NABN AL_CO D=5

u

1.1.5.2.2 Izvestaji o realizaciji nabavnih naloga In fo rm a c ije

o

m e n a d ž m e n tu .

s ta n ju

re a liz a c ije

n a b a v n ih

n a lo g a

š a lju

se

196

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.5.3 Prijem materijala

Slika 162. Prijem materijala: Dijagram hijerarhije funkcija

Prijem materijala.

Id e n tifik u je , k v a n titiv n o i k v a lita tiv n o k o n tro liš e p o š iljk e d o b a v lja č a i iz d a je n a lo g e za p rije m m a te rija la u s k la d iš te .

Nabavka

Prijem materijala

1.1.5.3 PRIJMAT

rABNAL iMABAVNI NALOZI

Prispeia n arucjpm a (COO =5) 7

1 1 53 1 IDEN Identifikacija pošiljke dobavljaca )

Naiog za prijemnu kontro'u (COD=6)

r ABNAl

NABAVNI NALOZI

________

Nalog za pnjeinnu K om rolu (COD =6)

\i/ 1.1.5.3 2 KNTNAB

Kontrola pošiljke dobavljaca

Izvršena pri; kontrola (COD

isporucena kolicina

IABNAL

Pnm ljena"" kohcma

NABAVNI N A lO Z i

izvršena pnjem na KOn! *oia (COD=7) ■

\l/ 1.1.5.3.3 SKLNAB

Nalog

za

prijem u skladište

Nalog za uskl i ispla u dob (C O D = 8 )1 \ / ^A B N A L

NABAVNI NALOZI

i

Slika 163. Prijem materijala: Dijagram protoka podataka

19 7

198 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.5.3.1 Identifikacija pošiljke dobavljača P re n e g o š to se n a s ta v i s a d a ljim a k tiv n o s tim a n a p rije m u p o tre b n o je n a jp re id e n tifik o v a ti p o š iljk u , u s ta n o v iti p o k o jo j je d a ta is p o ru k a iz v rš e n a .

n a ru d ž b in i

Id e n tifik a c ija p o š iljk e se, po p ra v ilu , v rši p re k o p ra te ć e k a rtic e . O v a se k a rtic a u č ita i ta k o d o b ije b ro j n a ru d ž b in e po k o jo j je n a ru d ž b in a iz v rš e n a . A k o u z p o š iljk u n ije p ris p e la p ra te ć a k a rtic a ta d a s e iz o tp re m n ic e u č ita v a b ro j n a ru d ž b in e . S is te m na o v o iz ra đ u je n o v u p ra te ć u k a rtic u , k o ja se p rik lju č u je p o š iljc i. A k o u o tp re m n ic i n ije d a t b ro j n a ru d ž b in e , ta d a se v rš i p re tra g a za n a ru d ž b in o m . P re tra g a z a n a ru d ž b in o m o b a v lja se ta k o što ra d n ik na p rije m u tra ž i od s is te m a p o d a tk e , koji m o g u da m u p o m o g n u u id e n tifik a c iji d a te p o š iljk e . T a k o na p rim e r; a k o z n a is p o ru č io c a o n od s is te m a m ože

da

tra ž i

p o d a tk e

o

n a ru d ž b in a m a

ko je

su

p o s la te

to m

is p o ru č io c u , d a bi id e n tifik o v a o o n u na ko ju se d a ta p o š iljk a o d n o s i. P o id e n tifik a c iji n a ru d ž b in e ra d n ik istu u p is u je u o tp re m n ic u , a od s is te m a tra ž i p ra te ć u k a rtic u , ko ju p rik lju č u je u z p o š iljk u . U k o lik o s e k o n s ta tu je d a n a ru d ž b in a nije n a š a p o š iljk a se v ra ć a is p o ru č io c u .

1.1.5.3.2 Konrola pošiljke dobavljača N a o s n o v u b ro ja n a ru d ž b in e s is te m m a te rija lim a radi i k o j e is p o ru č ila c . Iz

m a tič n e

d a to te k e ,

p re k o

ID B R -o ja

id e n tifik u je

m a te rija la ,

o

k o jim

se

d o b ija ju

se

k a ra k te ris tik e m a te rija la re le v a n tn e z a k o n tro ln e p ro c e d u re . Po p ro c e d u ri a n a lo g n o j iz b o ru d o b a v lja č a (o d e lja k 1 .1 .5 .1 .2 ) d o b ija ju

Akibavka

199

s e k o e fic ije n ti p o š to v a n ja u g o v o re n o g k v a lite ta i ta č n o s ti k o lič in e iz o tp re m n ic e N a o s n o v u p o d a ta k a o m a te rija lim a i d o b a v lja č u s is te m za s v a k i m a te rija l u n a ru d ž b in i o d re đ u je : •

p o tre b u i m e s to k v a n tita tiv n e k o n tro le ,



p o tre b u i m e s to k v a lita tiv n e k o n tro le .

Kvantitativna kontrola P o š iljk e

k o je

o d re đ e n o m

č e k a ju

re d u

na

k v a n tita tiv a n

p rio rite ta .

U

p rije m

fo rm ira n ju

k o n tro liš u

ovog

re d a

se

po

p rio rite ta

u z im a ju s e u o b z ir s le d e ć i e le m e n ti: •

d a tu m p la n ira n e is p o ru k e ;



p rio rite t n a lo g a za p ro iz v o d n ju č ije p o tre b e tre b a da z a d o v o lji d a ta is p o ru k a (v e z a iz m e đ u n a lo g a za p ro iz v o d n ju i n a lo g a z a n a b a v k u );



d a li s e ra d i o k ritič n o m m a te rija lu (m a te rija lu z b o g k o g a je o d lo ž e n o la n s ira n je n e k o g n a lo g a za p ro iz v o d n ju );



k o lič in a k o ja tre b a d a se p rim i (id e se p re na v iš e p o š iljk i sa m a n jim k o lič in a m a , n e g o na je d n u v e lik u );



d a li je p la n ira n i k v a lita tiv a n p rije m (a ko je s te , to im a p rio rite t u o d n o s u n a p o š iljk u ko ja p o d le ž e s a m o k v a n tita tiv n o m p rije m u ), itd.

K v a n tita tiv n a k o n tro la m o ž e d a se o b a v i ru č n o ili a u to m a ts k i. P o iz v rš e n o m b ro ja n ju ili m e re n ju , k o n tro lo r u b a c u je p ra te ć u k a rtic u u te rm in a l i o tk u c a v a u tv rđ e n u k o lič in u . U k o lik o nije p o tre b n a i k v a lita tiv n a k o n tro la s is te m iz ra đ u je k a rtic u p rije m a ko ju k o n tro lo r p rik lju č u je u z p o š iljk u . K o d a u to m a ts k e k v a n tita tiv n e k o n tro le p o š iljk a se s ta v lja n a k o n v e je r, a ra d n ik u b a c u je p ra te ć u k a rtic u u te rm in a l.A p a ra t iz v rš i m e re n je i a u to m a ts k i re g is tru je re z u lta t. U k o lik o nije p o tre b n a i k v a lita tiv n a k o n tro la s is te m d a je k a rtic u p rije m a , k o ju ra d n ik p rik lju č u je u z p o š iljk u . U o b a s lu č a ja za p rim lje n u k o lič in u a ž u rira se a v re d n o s t a trib u ta N A B N A L J S P K O L . U k o lik o

nije

p o tre b n a

k v a lita tiv n a

a trib u ta N A B A N A L C O D = 7.

k o n tro la

m e n ja

se

v re d n o s t

200 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Kvalitativna kontrola C ilj k v a lita tiv n e k o n tro le je da o b e z b e d i p rije m m a te rija la ; čiji će k v a lite t d a se k re ć e u o k v iru p ro p is a n ih to le ra n c ija . A k tiv n o s ti na k v a lita tiv n o j k o n tro li o d v ija ju se a n a lo g n o a k tiv n o s tim a na k v a n tita tiv n o j k o n tro li; k o n tro lo r re a liz u je n a lo g e z a k v a lita tiv n u k o n tro lu . O v e a k tiv n o s ti u re đ e n e su p o p rio rite tu a n a lo g n o m o n o g k o d k v a n tita tiv n e k o n tro le . s e iz v rš i i a u to m a ts k i.

K v a lita tiv n a k o n tro la , ta k o đ e , m o ž e d a

Po

k o n tro li

iz v rš e n o j

k v a lita tiv n o j

N ABN AL_PR M KO L. N A B A N A L C O D =7.

Is to v re m e n o

a ž u rira se

se

m e n ja

v re d n o s t

a trib u ta

v re d n o s t

a trib u ta

1.1.5.3.3 Nalog za prijem u skladište U o v o j fu n k c iji s e d o n o s i o d lu k a o to m e kod k o jih će se n a b a v n ih n a lo g a s a v re d n o š ć u a trib u ta N A B A N A L _ C O D = 7 o v a v re d n o s t p ro m e n iti u N A B A N A L _ C O D = 8 , č im e n a b a v n i n a lo g d o b ija s ta tu s n a lo g a s k la d iš tu z a p rije m p ris p e le p o š iljk e u s k la d iš te , d a fin a n s ije i ra č u n o v o d s tv o n a lo g za is p la tu d o b a v lja č u .

Upravljanje Ijudskim resursima

201

1.1.6 Upravljanje Ijudskim resursima

Slika 164. Upravtjanje Ijudskim resursima: Dijagram hijerarhije funkcija

Upravljanje Ijudskim resursima. P rim a i ra s p o re đ u je ra d n ik e i s lu ž b e n ik e i o b ra č u n a v a n jih o v u z a ra d u .

202

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 165. Ljudski resursi: Dijagram protoka podataka

Upravljanje Ijudskim resursima

203

1.1.6.1 Z asn ivan je i raskid radnih odnosa Z a p rim lje n e ra d n ik e i s lu ž b e n ik e fo rm ira se s lo g u e n tite tu U p o s le n i i s a m a tič n im p o d a c im a d o b ije n im o d n o v o p rim lje n o g a ž u rira ju v re d n o s ti o d g o v a ra ju ć ih a trib u ta . P o s ta v lja se v re d n o s t a trib u ta U P O S L _ C O D = 1 . Kod ra s k id a ra d n o g UPO SL CO D=2

odnosa

m e n ja

se

v re d n o s t

a trib u ta

1 .1 .6 .2 Raspored uposlenih S v im

ra d n ic im a i s lu ž b e n ic im a

ko ji u e n tite tu U P O S L E N I im a ju

v re d n o s t a trib u ta U P O S L _ C O D = 1 , d o d e lju je se ra d n o m e s to . O n o se id e n tifik u je p re k o re la c ije : U P O S L E N I>

RADNO M ESTO

204 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.6.3 Zarade radnika i službenika

Slika 166. Zarade radnlka i službenika: Dijagram hijerarhije funkcija

Zarade radnika i službenika. Utvrđuju se polazni parametri i obračunavaju zarade po vremenu i po učinku.

Upravljanje Ijudskim resursima

1.1.6.3

Zarade radmka i službenika

ZARADE

Slika 167. Zarade radnika i službenika: Dijagram protoka podataka

205

206 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.6.3.1 Utvrđivanje parametara za obračun zarada O v d e s e u tv rđ u ju s le d e ć i p a ra m e tri za o b ra č u n z a ra d a : •

F ix n i d e o z a ra d e , a trib u t R M _ F IX Z A R



T ip z a ra d e , a trib u t U P O S L _ T IP Z A R A D E (1 - po v re m e n u 2 - P o u č in k u )



D o d a c i, a trib u t U P O S L _ D O D A C I



O d b ic i , a trib u t U P O S L _ O D B IC I.

1.1.6.3.2 Zarade po učinku Z a tip v re d n o s t a trib u ta U P O S L _ T IP Z A R A D E = 1 , o b ra č u n a v a ju se z a ra d e na o s n o v u s le d e ć ih p a ra m e ta ra : •

C e n a po k o m a d u , a trib u t P R O N A L O P _ C E N A R A D A



D o b rih k o m a d a , a trib u t P R O N A L O P _ D O B K O M i



F ix n i d e o z a ra d e , a trib u t R M _ F IX Z A R d o b ije n o g p re k o re la c ije :

O P E R A C IJ E U P R O IZ V O D N O M N A L O G U > — O P E R A C IJ E > - — RADNO M ESTO D o b ije n a z a ra d a je v re d n o s t a trib u ta Z A R A D E J Z N O S .

1.1.6.3.3 Zarade po vremenu Z a tip v re d n o s t a trib u ta U P O S L _ T IP Z A R A D E =2, o b ra č u n a v a ju se z a ra d e na o s n o v u s le d e ć ih p a ra m e ta ra : •

V re m e p ro v e d e n o n a p o s lu , (P R IS U T _ D A T D O L , P R IS U T _ V R E M D O L ) - (P R IS U T J D A T O D L , P R IS U T _ V R E M O D L )



C e n a č a s a , a trib u t R M J 3 C E N R A D d o b ije n e p re k o re la c ije :

P R IS U T N O S T N A P O S L U > ........ - U P O S L E N I D o b ije n a z a ra d a je v re d n o s t a trib u ta Z A R A D E J Z N O S .

Finansije i računovodstvo

207

1.1.7 Finansije i računovodstvo

Slika 168. Finansije i računovodstvo: Dijagram hijerarhije funkcija

Finansije i računovodstvo.

A u to m a tiz u je p o s lo v a n je s a n o v c e m , k n již i p o s lo v n e p ro m e n e i p ra ti e k o n o m s k e p o k a z a te lje p o s lo v a n ja .

208

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 169. Finansije računovodstvo: Dijagram protoka podataka /

Fincmsije i računovuđstvo

209

1.1.7.1 Finansijska operativa

Slika 170. Finansljska operativa: Dijagram hijerarhije funkcija

Finansijska operativa. k o n tro liš e

novčane

O b ra đ u je fa k tu re k u p a c a i d o b a v lja č a , d o k u m e n te , a u to m a tiz u je g o to v in s k e i

b e z g o to v in s k e n a p la te i is p la te .

210 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 171. Finansijska operativa: Dijagram protoka podataka

Finansije i računovodstvo

211

1.1.7.1.1 Fakture kupaca i dobavljača P rodajne naloge sa statusom naloga za fakturisanje (CO D=10), grupiše po kupcim a na osnovu relacije: PR O D AJN I N A LO ZI> ................... .................................KUPCI Sa fiksnim podacim a kupca i standardnim podacim a iz sam e funkcije obrađuje i šalje fakture kupcim a. Istovrem eno se m enja vrednost atributa P R O D N A L _ C O D = 1 1, a u PR O M KU P form ira novi slog sa vrednošću atributa P R O M K U P _C O D = 1. Po uplati kupca form iraju se novi slogovi: • P R O M KU P sa vrednošću atributa P R O M K U P _C O D =2 i • PR BA NK sa vrednošću atributa P R B A N K _ C O D =1. Istovrem eno se m enja vrednost atributa P R O D N A L_C O D =12. Primljene fakure dobavljača verifikuju se upoređenjem sa slogovima entiteta NABNAL sa vrednošću atributa NABNAL_COD=9. Posle verifikacije menja se vrednost atributa NABNAL_COD=10, a u PROMDOB formira novi slog sa vrednošću PROMDOB_COD=2. Po isplati fakture dobavljaču form iraju se novi slogovi: • P R O M D O B sa vrednošću atributa PR O M DO B_CO D=1 • P R BA N K sa vrednošću atributa P R B A N K _C O D =2 Istovrem eno se m enja vrednost atributa N A B N A L_C O D = 1 1 .

1.1.7.1.2 Likvidator Za sve slogove entiteta ZA R A D E sa vrednošću atributa ZAR_C O D =1 islaćuju se zarade i m enjaju vrednosti sledećih atributa: Z A R _C O D =2 i PR BA NK_CO D=2. Verifikuju se ostale gotovinske isplate, a atribut postaje PRBANK_CO D=2.

1.1.7.1.3 Blagajna Za podizanje gotovine form iraju se novi slogovi: •

P R B A N K sa vrednošću atributa P R B A N K _C O D =2 i



D N E V N B L sa vrednošću atributa D N E V N B L _C O D = 1.

Za polaganje gotovine form iraju se novi slogovi: • P R B A N K sa vrednošću atributa PR BANK_CO D=1 i • D N EV N BL sa vrednošću atributa D N E V N B L_C O D =2 . Za naplate u gotovom form iraju se novi slogovi D N EV N BL sa vrednošću atributa D N E V N B L _C O D = 1. Za isplate u gotovom form iraju se novi slogovi D N EV N BL sa vrednošću atributa D N EV N BL CO D=2.

212

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.7.2 Analitička knjigovdstva

AK Analiticka knjigovodstva

A N K N JK U P

A N K N JD O B

ANB AN KE

ANZA L

A N O SN SR

PRENM TNT

Analiticko knjigovodstvo kupaca

Analiticko knjigovodstvo dobavljaca

Analiticko knjigovodstvo banke

Analiticko knjigovodstvo zaliha

Analiticko knjigovodstvo osnovnih sredstava

Prenos troškova na M T I NT

Slika 172. Analitička knjigovodstva: Dijagram hijerarhije funkcija

Analitička knjigovodstva. odnose

na a n a litič k a

O b ra đ u ju se p o s lo v n e p ro m e n e k o je se k n jig o v o d s tv a , a o n e k o je n isu o b ra đ e n e

p a ra le ln o s a o b a v lja n je m

d ru g ih p o s lo v n ih fu n k c ija , p re n o s e

tro š k o v i sa v iš ih na niža m e s ta tro š k o v a i n o s io c e k o ris n ic im a d o s ta v lja ju a n a litič k e p o s lo v n e kn jig e .

tro š k o v a

se i

Finansije i računovodstvo

Slika 173. Analitička knjigovodstva: Dijagram protoka podataka

213

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

214

1.1.7.2.1 Analitičko knjigovodstvo kupaca P o s lo v n e p ro m e n e v e z a n e za fa k tu re i u p la te k u p a c a k n již e se a u to m a ts k i u fu n k c iji 1 .1 .7 .1 .1 F a k tu re k u p a c a i d o b a v lja č a . O v d e se k o n tira ju i k n již e o s ta le p o s lo v n e p ro m e n e a n a litik e k u p a c a i fo rm ira ju o d g o v a ra ju ć i s lo g o v i u e n tite te u P R O M K U P . P re k o re la c ije : D N E V N IK K U P A C A > ................ - .........-............ ............K U P C I d o la z i s e d o d ru g ih re le v a n tn ih p o d a ta k a z a d o b ija n je p o s lo v n ih k n jig a a n a litik e k u p a c a .

1.1.7.2.2 Analitičko knjigovodstvo dobavljača P o s lo v n e p ro m e n e v e z a n e za fa k tu re i is p la te d o b a v lja č a k n již e se a u to m a ts k i u fu n k c iji 1 .1 .7 .1 .1 F a k tu re k u p a c a i d o b a v lja č a . O v d e s e k o n tira ju i k n již e o s ta le p o s lo v n e p ro m e n e a n a litik e d o b a v lja č a i fo rm ira ju o d g o v a ra ju ć i s lo g o v i u e n tite tu P R O M D O B . P re k o re la c ije : D N E V N IK D O B A V L J A Č A > ........ - ------- -------------------------- D O B A V L J A Č I d o la z i s e d o d ru g ih re le v a n tn ih p o d a ta k a z a d o b ija n je p o s lo v n ih k n jig a a n a litik e d o b a v lja č a .

1.1.7.2.3 Analitičko knjigovodstvo banke O v d e se o b ra đ u ju p o s lo v n e p ro m e n e i fo rm ira ju e n tite tu P R B A N K v e z a n e za a n a litik u b a n k e , a u to m a ts k i o b ra đ e n e u p o s lo v n im fu n k c ija m a : •

1 .1 .7 .1 .1 F a k tu re k u p a c a i d o b a v lja č a ,



1 .1 .7 .1 .2 L ik v id a to r i



1 .1 .7 .1 .3 B la g a jn a .

n o vi s lo g o v i u a

k o je

n isu

Finansije i računovodstvo

215

P re k o re la c ije : D N E V N IK B A N K E > ------------ ----------- ........................ B A N K A d o la z i s e d o d ru g ih re le v a n tn ih p o d a ta k a z a d o b ija n je p o s lo v n ih k n jig a a n a litik e b a n ke .

1.1.7.2.4 Analitičko knjigovodstvo zaliha O v d e se o b ra đ u ju

p o s lo v n e p ro m e n e i fo rm ira ju n o vi s lo g o v i u

e n tite tu M D P R O M v e z a n e z a a n a litik u z a lih a , a u to m a ts k i o b ra đ e n e u p o s lo v n im fu n k c ija m a : •

a

k o je

nisu

1 .1 .3 .3 .2 .3 Iz v e š ta j o iz v rš e n o m iz d a v a n ju iz s k la d iš ta po tre b o v a n ju i p ro d a jn im n a lo z im a ;



1 .1 .3 .3 .1 .4 Iz v e š ta j o iz v rš e n o m u s k la d iš te n ju po p ro iz v o d n im n a b a v n im n a lo z im a i



1.1 .3 .4 .1

In v e n ta ris a n je z a lih a .

P re k o re la c ije : D N E V N IK P R O M E N A M D > — ------------------------- ----------- - M A T D A T d o la z i s e d o d ru g ih re le v a n tn ih p o d a ta k a za d o b ija n je p o s lo v n ih k n jig a a n a litik e z a lih e .

1.1.7.2.5 Analitičko knjigovodstvo osnovnih sredstava O b ra đ u je p o s lo v n e p ro m e n e ko je se o d n o s e na a n a litik u o s n o v n lh s re d s ta v a

i fo rm ira o d g o v a ra ju ć e s lo g o v e u e n tite tu O S N O V N A

SREDSTVA. D o b ija ju s e p o s lo v n e k n jig e a n a litik e o s n o v n ih s re d s ta v a .

216

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

1.1.7.2.6

Prenos troškova na mesta troškova i nosioce troškova

Slika 174. Prenos troškova na mesta troškova i nosioce troškova: Dijagram hijerarhije funkcija

Prenos troškova na mesta troškova i nosioce troškova.

P re n o s

d ire k tn ih tro š k o v a n a n o s io c e tro š k o v a i s o p s tv e n ih tro š k o v a na m e s ta

tro š k o v a ,

p re n o s

tro š k o v a

sa

v iš ih

na

bazna

m e s ta

tro š k o v a , p re n o s tro š k o v a b a z n ih m e s ta tro š k o v a na ra d n a m e s ta , p re n o s tro š k o v a re ž ijs k ih ra d n ih m e s ta na p ro iz v o d n a ra d n a m e s ta i k o n a č n o p re n o s in d ire k n ih tro š k o v a sa p ro iz v o d n ih ra d n ih m e s ta n a n o s io c e tro š k o v a .1)

0 Nosioc troška

- p r o i z v o d . Mesto troška - o r g a n i z a c i o n a j e d i n i c a k o j a u s v o m s a s t a v n i m a d v e i l i v i š e o r g a n i z a c i o n i h j e d i n i c a . Radno mesto - e l e m e n t a r n a o r g a n i z a c i o n a j e d i n i c a . Direktni trošak - p o z n a t j e n o s i o c t r o š k a . Sopstveni trošak - p o z n a t o j e m e s t o t r o š k a . Preneti trošak - t r o š a k p r e n e t s a v i š e g m e s t a t r o š k a .

Finansije i računovodstvo

Slika 175. Prenos troškova na mesta troškova i nosioce troškova: Dijagram protoka podataka

217

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

218

1.1.7.2.6.1 Prenos direktnih troškova na nosioce troškova D ire k tn i tro š k o v i ra d a i s re d s ta v a ra d a d o b ija ju se i p re n o s e n a n o s io c e tro š k o v a (P ro iz v o d e ) na o s n o v u s le d e ć ih e n tite ta i re la c ija : M D ......— » < P R O IZ N A L — ............ - -< P R O N A L O P > — — ............R M

........ — O P E R > -

D ire k tn i tro š k o v i m a te rija la d o b ija ju se i p re n o s e n a n o s io c e tro š k o v a (P ro iz v o d e ) na o s n o v u s le d e ć ih e n tite ta i re la c ija : M D — proiZvod------- ------- < P R O IZ N A L .................. < T R E B O V A N J A > ........... materijal

MD

1.1.7.2.6.2 Prenos indirektnih troškova na mesta troškova O b a v lja n je m fu n k c ija : •

1.1.7.1

F in a n s ijs k a o p e ra tiv a i



1 .1 .7 .2

A n a ltič k a k n jig o v o d s tv a

a u to m a ts k i s e o b ra đ u ju s o p s tv e n i tro š k o v i d a to g m e s ta tro š k a i a ž u rira v re d n o s t a trib u ta M T _ S O P S T R O Š . In fo rm a c ija o v rs ti tro š k a 2) d o b ija se n a o s n o v u re la c ije : M T > ............. ............................. V T P re n o s tro š k o v a v iš ih m e s ta tro š k o v a na n iža m e s ta tro š k o v a vrši s e p o k lju č u koji je v re d n o s t a trib u t s m t_ k lju č , a na o s n o v u re a lc ije : S T R U K T U R A M E S T A T R O Š K O V A > ------------------- --------------- < M E S T O TROŠKA Za

p re n e te tro š k o v e sa v iš ih

m e s ta tro š k o v a a ž u rira se a trib u t

M T PRENTROŠ.

2)

V r s t a t r o š k a - e l e m e n t k a l k u l a c i j e d a t g e m e s t a ili n o s i o s c a t r o š k a ( m a t e r ija l, r a d , s r e d s t v a r a d a , u s l u g e , itd .)

Fincmsije i računovodstvo

219

1.1.7.2.6.3 Prenos indirektnih troškova na nosioce troškova T ro š K o v i sa m e s ta tro š k o v a , z b ir s o p s tv e n ih i p re n e tih (M T _ S O P S T R O Š + M T _ P R E N T R O Š ) p re n o s e se n a ra d n a m e s ta to g m e s ta tro š k a p re m a k lju č e v im a (R M _ K L J U Č ), a n a o s n o v u s le d e ć ih re la c ija : M E S T O T R O Š K A — - ........... ....... < R A D N O M E S T O Z a tro š k o v e p re n e te sa m e s ta tro š k o v a na ra d n a m e s ta a ž u rira se v re d n o s t a trib u ta : R M _PR EN TR O Š. T ro š k o v i

re ž ijs k ih

ra d n ih

m e s ta

(R M _ T IP = 2 )

p re n o s e

se

na

p ro iz v o d n a ra d n a m e s ta (R M _ T IP = 1 ) p o k lju č u (R M _ K L J U Č ). P o s le p re th o d n e p ro c e d u re svi d ire k tn i tro š k o v i su n a p ro iz v o d n im n a lo z im a ,

a tim e

i na

p ro iz v o d im a

p re m a

re la c ija m a

d a tim

u

1 .1 .7 .2 .6 .1 P re n o s d ire k tn ih tro š k o v a n a n o s io c e tro š k o v a . P o tre b n o je jo š i in d ire k tn e tro š k o v e , koji se u o v o j ta č k i n a la z e na p ro iz v o d n im tro š k o v a .

p ro iz v o d n ih p re c iz n ije

ra d n im

U

našem ra d n ih

po

m e s tim a

p rim e ru m e s ta

z b iru

na

kom adnog

(P R O N A L O P _ K U M K O M V R o s n o v u re la c ija :

p re n e ti

in d ire k tn e n o s io c e i

tro š k o v e tro š k o v e

na

n o s io c e

p re n o s im o po

v re m e n u ,

m e đ u o p e ra c ijs k o g

v re m e n a

+ P R O N A L O P _ K U M M E Đ V R ),

a

R M — - ............— < O P E R A C IJ E — -........ < P R O IZ V O D N I N A L O Z I

N a o v o j ta č k i svi tro š k o v i su na p ro iz v o d n o m n a lo g u : P R O IZ N A L _ D IR R A D

= d ire k tn i tro š k o v i ra d a

+

P R O IZ N A L _ D IR m a te r

= d ire k tn i tro š k o v i m a te rija la

+

P R O IZ N A L _ D IR M A Š

= d ire k tn i tro š k o v i m a š in e , s re d s ta v a ra d a

+

P R O IZ N A L

REŽTROŠ

sa

= p re n e ti, in d ir. rež. tro š k o v i

Z b ir tro š k o v a po p ro iz v o d n o m n a lo g u .

na

220

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

S a P ro iz v o d n o g o is n o v u re la c ije :

n a lo g a

tro š k o v i

se

p re n o s e

na

p ro iz v o d

na

P R O IZ V O D N I N A L O G > ~ ..........- .............................pr0IZV0d------- M A T D A T J e d in ič n i tro š k o v i p ro iz v o d a d o b ija ju se ta k o š to se n a p re d d a t z b ir tro š k o v a k o lič in o m

po

p ro iz v o d n o m

n a lo g u

p ro iz v o d a

po

p o d e li to m

sa

s tv a rn o

d o b ije n o m

p ro iz v o d n o m

n a lo g u

(P R O IZ N A L _ S T V K O L ). S tru k tu ra tro š k o v a ili k a lk u la c ija p ro izvo d a , d o b ija s e z a d ire k tn e tro š k o v e n e p o s re d n o , a z a in d ire k tn e n a o s n o v u ra n ije d a te re a lc ije iz m e đ u m e s ta tro š k o v a , u z u k lju č e n je p ro d a jn e c e n e (M A T D A T _ P R O D C E N ). a ž u rira ju s e a trib u ti:

J e d in ič n im

tro š k o v im a

M ATD AT_STVTRO ŠRAD, M ATDAT STVTRO ŠM AT, M ATD AT_STVTR O ŠM AŠ i M ATDAT STVTRO ŠREŽ.

Finansije i računovodstvo

221

1.1.7.3 Sintetičko knjigovodstvo

Slika 176. Sintetičko knjigovodstvo: Dijagram hijerarhije funkcija

Sintetičko knjigovodstvo. s re d s ta v a

o b ra đ u je

P ro m e n e

p o s re d n o

na

s re d s tv im a

i iz v o rim a

(p re n o s o m

i s in te z o m

a n a litič k ih

k n již e n ja u fin a n s ijs k o j o p e ra tiv i i a n a litič k im

k n jig o v o d s tv im a )

i

n e p o s re d n o (d ire k tn im ko n tira n je m i u n o š e n je m ) ka o k n jig o v o d s tv e n e p ro m e n e n a k o n tim a g la v n e k n jig e . O b ra đ u je p o s lo v n e k n jiig e i ra č u n o v o d s tv e n e is k a z e .

222

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Slika 177. Sintetičko knjigovodstvo: Dijagram protoka podataka

Finansije i računovodstvo

223

'RACUNOVODJA 1

... ....

OVLASCENI RACUNOVODJA,

GLAVNA KNJIGA

r -l —

,__

Knjiženje sintetickih promena

DNEVNIK GLAVNE KNJIGE

Poslovne knjigei L _ ' racunovod. 1 iskazi rO '

l

KORISNICI, ,

Dnevnik glavne knjige

< j- - - J

Giavna knjiga

Biians stanja

Bilans uspeha,

i -j

Slika 178. Sintetičko knjigovodstvo: Model procesa

1.1.7.3.1 Knjiženje sintetičkih promena O v a fu n k c ija s in te tiz u je a n a litič k a k n již e n ja i p re n o s i ih na k o n ta g la v n e k n jig e i n e p o s re d n o u n o s i i o b ra đ u je k n jig o v o d s tv e n e p ro m e n e n a k o n tim a g la v n e k n jig e .

224

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

PINUP Sistem T .Jovanovia G.TanaskoviA

Datum: 12/31/91 Vreme: 09:03 AM

Strana:

1

KONTNI PLAN Bro j Konta 0 00 000 001 002 01 010 011 02 022 023 1 10 100 1000 1005 11 13 130 1301 2 20 201 24 241 243 3 30 305 32 321 4 41 413 43 432 4320 45 450 5 50 51 511 513 52 520 522 523 57 575 6 61

Kto Tip

Ime konta Neupl.upis.kap.1 stal.irao Neup. upis. kap. Neup. obicne akcije Neup. prioritet. akcije Neup. upisani kapital Nematerijalna ulaganja Osnivacka ulaganja Ulaganja u istr. i razvoj Osnovna sredstva Gradjevinski objekti Oprema Zalihe Materi jal Materijal Sirov. i osnov. materij. Alat,inventar i auto gume Nedovrsena proizvodnja Roba Roba Roba u prodavnici Krat.potr.plasm.i gotov. Potraz.po osnovu prodaje Kupci u zemlji Gotovinski ekv. i gotov. Ziro i tekuci racuni Blagajna Kapital Kapital Drustveni kapital Nerasporedjena dobit Neraspor. dobit tek. god. Dugor.rezervisanja i obav Dugorocne obaveze Dugor. krediti u zemlji Obaveze iz poslovanja Dobavljaci u zemlji Dobav. u zem. za fak. nab Obaveze za zarade i nakn. Obaveze za neto zarade Rashodi Nabavna vrednost Troskovi materijala Trosk.mater.za izradu Troskovi goriva i ener. Trosk.zarada,nakn.i ost. Troskovi neto zarada Troskovi poreza Troskovi doprinosa Neposlovni i vanredni ras Manjkovi Prihodi Prihod od prod.proiz.i us

AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV AKTIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV PASIV RASH RASH RASH RASH RASH RASH RASH RASH RASH RASH RASH PRIH PRIH

NiVO 1 2 3 3 3 2 3 3 2 3 3 1 2 3 4 4 2

2 3 4 i 2 3 2 3 3 1 2 3 2 3 1 2 3 2

3 4 2 3 i 2 2 3 3 2 3 3 3 2 3 1 2

Slika 179/a: Kontni plan

Tip GENERAL GENERAL DETALJ DETALJ DETALJ GENERAL DETALJ DETALJ GENERAL DETALJ DETALJ GENERAL GENERAL GENERAL DETALJ DETALJ GENERAL GENERAL GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL DETALJ GENERAL DETALJ DETALJ GENERAL GENERAL DETALJ GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL DETALJ GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL GENERAL DETALJ DETALJ GENERAL DETALJ DETALJ DETALJ GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL

General

0 00 00 00 0 01 01 0 02 02 1 10 100 100 1 1 13 130 2 20 2 24 24 3 30 3 32 4 41 4 43 432 4 45 5 5 51 51 5 52 52 52 5 57 6

Finamije i računovodstvo

Strana:

PINUP Sistem T. Jovanoviži G.Tanaskoviž

Datum: 12/31/91 Vreme: 09:03 AM

2

KONTNI PLAN Broj Konta 611 67 675 7 70 700 71 72 723 7230 7231 80 81 88 89 D

Kto Tip

Ime konta

Nivo

PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH PRIH OST. OST. OST. OST. OST.

Prih.p rod.proiz.usl.dom. Nepos.i vanredni prihodi Prihodi ođ smanj. obaveza Otv.i zaklj.stanja i usp. otvaranje glavne knjlge Racun otv. glavne knjige Zakljucak racuna uspeha Racun dobitka / gubitka Prenos dobitk ili gubitka Prenos dobitka Prenos gubitka Vanbil.sred.u drust.svoj. Izv.van.sred.u drus.svoj. Vanbilansn aktiva Vanbilansna pasiva Razlika

3 2 3

1

2 3 2 2 3

4 4

1 I 1

1 1

Tip DETALJ GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL DETALJ GENERAL GENERAL GENERAL DETALJ DETALJ GENERAL GENERAL GENERAL GENERAL DETALJ

Ge: 61 6 67 7 70 7 7 72 723 723

Slika 179/b. Kontni p /a n

F1 Kako F2 Opcije. F5 Pogled F6 Briri F8 Nov F9 Edit FlO Obrada _______ _______________ Unos promena Glavne knjige ------------Kod dnevnika RAC12 Ne prenet -----Podaci o promenama —-----------------------------------Br.promene 00011 Oznaka Ne Da . Obrnuto 03/18/91 Dat. - Konto 520 522 523 450

---- Ime — ------ Opls Troskovi neto PO OBRACUNU Troskovi porez PO OBRACUNU Troskovi dopri PO OBRACUNU Obaveze za net PO OBRACUNU

Duguje----- Potra8 — 6000.00

1 1 1 1

2000.00

2000.00 10000.00

Total

10000.00

10000.00* •

Slika 180. Unos promena glavne knjige

1.1.7.3.2 Poslovne knjige i računovodstveni iskazi N a o s n o v u p ro m e n a na k o n tim a g la v n e k n jig e d o b ija ju se: •

p o s lo v n e k n jig e : D n e v n ik g la v n e k n jig e i G la v n a k n jig a i



ra č u n o v o d s tv e n i is k a z i: B ila n s s ta n ja i B ila n s u s p e h a .

225

226

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije S tra n a :

1

G la v n a K n j l g a - D navrvllt : 0 1 /0 1 /9 1 : 1 2 /3 1 /9 1

Od tcoda

: P rv i

Do Kodfl

: K ra J

• v n l k Prcan oć

,C12

B ro j

O znaka

00001

DatMiti

R o n to

B ro j

0 0 0 0 2 DKIETED

VC12

00003

7 0 0 0 0 .0 0

Na Re

B la g a jn a

1 0 0 0 0 .0 0

Me

241

Z ir o i t« J tu c i r a c u n i

9 0 0 0 0 .0 0

Ne

1000

S iro v .

3 0 0 0 0 .0 0

413

D u g o r. f c r e d i t i u z e m l j i

305

D ru e tv e n i k a p l t a l

G r a d j a v l n a k i o D J a lc tl

023

O p ra n a

243

0 3 /1 0 /9 1 1000 4320

i oanov. a a te r i j.

S lro v .

1 oanov. m a te rij.

OOtoav. u z am . r a f« Jc.

,

00 0 0 4

0 3 /1 8 /9 1 4320 241

D o b av . u xajn.

sa C ak.

00005

0 3 / 1 8 / 9 1 243 241

7 2 0 0 .0 0

00006

0 3 / 1 8 / 9 1 413 675

PO IZVODU BB. 2

Z lro 1 te k u c i r a c u n i

PC IZVODU BR. 2

00007

0 3 /1 8 /9 1 201 611 1

ooooe

0 3 /1 8 /9 1 000

00 0 0 9

0 3 / 1 8 / 9 1 513 4320

K upcl u s a a d jl

PO FA . 3 I 4

P r i h . p r o d . p r o i r . u a 1 . d om .

PO FA . 3 I 4

IAC12

0 3 /1 8 /9 1 511 1000

Ne

Ne 1 6 0 0 .0 0

:

1 6 0 0 .0 0

1 0 0 0 0 .0 0

Ne

Ne 3 0 0 0 0 .0 0

3 0 0 0 0 .0 0

T ro e k o v i g o riv a i

e n er.

D o b av . u zam . z a f a k .

PO FA 5

0 .0 0

Ne 3 0 0 0 .0 0

T ro a k .B ia te r.z a i z r a d u

PO TRSBOV. 1 / 1 0

S lro v . i o sn o v . m a te r ij .

PO TREBOV.

:

3 0 0 0 .0 0

TOTAL PROMSMA

Ne lOCOO.OO

:

loooc.oe

Ne

3 0 0 0 .0 0

1 0 0 0 0 .0 0

1 /1 0

Ne

0 .0 0

3 0 0 0 .0 0

n a b PO FA 5

Ne

3 0 0 0 0 .0 0

0 .0 0

:

Ne

1 0 0 0 0 .0 0

3 0 0 0 0 .0 0

:

Ne

1 6 0 0 .0 0

1 0 0 0 0 .0 0

!

Ne

7 2 0 0 .0 0

M eup. o b i c n e a k c i j e

TOTAL PROMEKA

00010

7 2 0 0 .0 0

Re

7 2 0 0 .0 0

1 0 0 0 0 .0 0

IOTAL PROMENA

IAC12

Ne

1 6 0 0 . OC

PO IZVODU 3

TOTAL PRCKENA

AC12

:

P r l h o d l o d a r a a n j. o to a v az a PO IZVCOU 3

TOTAL PRCKENA

AC12

3 0 0 0 0 0 .0 0

7 2 0 0 .0 0

B la g a jn *

D u g o r. k r e đ i t l u z e t c l j i

Ne

7 2 0 0 .0 0

PO IZVCOU 1

TOTAL PROMENA

RC12

Ra

2 2 0 0 0 0 .0 0

7 2 0 0 .0 0

n ab PO IZVCOU 1

S i r o 1 te k u c i. r a c u n i

Re $ 0 0 0 0 .0 0

7 2 0 0 .0 0

Th 112

TOTAl PRCKENA

\C12

3 0 0 0 0 0 .0 0

nab FA 112

TOTAL PRCKENA

HC12

P ren o a

1 0 0 0 0 0 .0 0

0 3 /1 1 /9 1 022

TOTMi PR0KENA

,C12

P o tra S u je

D u g u je

O p is

In a

1 0C 0D .03

Slika 181/a. Dnevnik glavne knjige - hronološki pregled promena konta glavne knjige

Ne

Finansije i računovodstvo

S tra n * :

227

2

01»v m Knjlg*- D n « v n llt Ođ

: 0 1 /0 1 /9 1

Do

: 1 2 / 3 1 /9 1

D n«vnllc P r o o Rod

B ro j

BAC12

OOOU

RAC12

: P rv l

D o K oda

. : K ra j

K o n to 0*naX »

D atu m

0 3 /1 6 /9 1

B ro j

R o n to

D u g u j«

Im«

00012

0 3 /1 8 /9 1

P o tra flu j«

P ran o a

520

T ro afco v i n o to r a r a d a

PO OBRACUNU 1

6 0 0 0 .0 0

N*

522

T ro ak o v l p o ra s a

PO OBBACUNU 1

2 0 0 0 .0 0

Na

523

T ro afco v l d o p r ln o ta

PO OBRACUFU 1

2 0 0 0 .0 0

450

O b a v a z a sa n a t o z a r a d «

PO 0BRACURU 1

TOTAL PRCMSHA

BAC12

Od k o d a

450

O bavaza z a n a to z a ra d a

IS P U T A

241

Z lr o 1 t a k u c i ra c u n l

ISPLATA

*• 1 0 0 0 0 .0 0

:

1 0 0 0 0 .0 0

Na

1 0 0 0 0 .0 0

Ne

1 0 0 0 0 .0 0 1 0 0 0 0 .0 0

TOTAL PRCMBNA

i

1 0 0 0 0 .0 0

1 0 0 0 0 .0 0

TOTAl PK0HSNA

I

1 6 9 0 0 0 .0 0

3 8 9 0 0 0 .0 0

0 0 0 1 1 DSLSTKD

Slika 181/b. Dnevnik glavne knjige - hronološki pregled promena konta glavne knjige

Na

228

Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije S tra n a i

G l a v n a Od

K od

B ro j

D navn.

Pxc

G (/) re

> Jtf N in M 3

U -t

Application

Vn.

Level

Definition

Master Label

Besponse

Freqnency

© © o o o o

Designer/2000 Report : ckfunrpt

Labei

Poslovno proizvoclni informacioni sistem - apliakcije

281

O

i)

fl

o

Vn-

Level

Denotes Common Function

Application

Definition

Label

Master Label

Response

Frequency

282

Tabelarni prikaz hijerahije funkcija

Poslovnu proizvodni informacioni sistem - apliakcije

283

o

4)

u c

g0

o

O

O

O

o

n

c

0 0.

a.

Designer/2000 Report : ckfunrpt

4> A •J

&

Al

X W

E’flS

1

6...

Lansiranje nabavnih naloga

LANNABNAL

N

c n o o « -o

lO

PPIS

1

5....

Kontrola skladištenja

Designer/2000 Report : ckfunrpt

KNTSKlA

284 Tabelarni prikaz hijerahije funkcija

F u n e t lo n B ie r a r c fa y

Poslovno proizvodni informacioni sistem - apliakcije

H Q

s

D

i D

1

1 & IV

*5 •H 0 M fl

4J

V 0

U

!



8

1

35

I

> -H ■H 0

& 31

? & H « M 'H N

i i M 4J W

■h S

•H

H 4J IV

'H

'3

10-DEC-00

8 *

J t n iv a m

U3

9H

0 J< I4 4J S 0

fl J5 4J H V B 4J ’3 3 H fl

m

3d34/

s

4J fl

0a

A-.3 •H >M 'H •n 0 U H V

■3& n3 4 m V) IV J P H V)

m

r-

4J O

O' ?

0 ±j X 0 .-H 0 4J V *

C o •H 4J U

c o

s

Application

Vn.

Level

Definition

Master Label

Designer/2000 Report : ckfunrpt

Label

Response

Frequency

Tabelarni prikaz hijerarhije funkcija

293

Application

Vh.

Level

Label

CIT

Definition

Kotnpjuterski integrisani transport

Master Label

Response

Frequency

294 Poslovno proizvodni informacioni sistem - aplikacije

Tabelarni prikaz hijerarhije funkcija

295

£

0 !n

Label

H X

£

0>

0)

V •n G

X X

Cn

4J

g

T5

N

o > N

ATRIBUT UTICAJNOG FAKTORA

a J3 -H

tf) u o

a tn