Poslednja Noć Svaroga [PDF]

Zitiervorschau

Poslednja Noć Svaroga Nikolaj Levašov

Poslednja Noć Svaroga... nažalost, u poslednje vreme određene sile agresivno šire, čak i među ruskim ljudima, ideju o tome, da su SlavjanoArijevske Vede lažne, kao i Velesova Knjiga. I, što je baš neprijatno, čak i od strane Miroljubova urađenu fotografiju 1942. godine jedne od daščica (u vreme kada uopšte nije bilo računara sa njihovim neverovatnim mogućnostima i napraviti falsifikat tog nivoa je jednostavno bilo nemoguće) i sve u vezi sa Knjigom Velesa, "nauka" posmatra negativno. I najzanimljivije — ne samo van Rusije, već i u njoj samoj. Tačnije, u Rusiji mnogi "naučnici" napadaju Velesovu Knjigu i u bukvalnom i prenosnom smislu, najagresivnije. U inostranstvu o Velesovoj Knjizi više vole da "skromno" ćute, bolje rečeno, "skromno" ignorišu samo postojanje ovog dokumenta. Šta je razlog za takvu, može reći, preteranu "skromnost"?! Odgovor na ovo pitanje, kao što i nije "čudno", je veoma jednostavan. Velesova Knjiga odražava prošlost slavjana na više od dvadeset hiljada godina! Poslednji zapis u njoj napravili su volhvi sredinom-krajem desetog veka po savremenom brojanju godina, veoma blizu Letu 6496. (988. godine nove ere) od S. M. Z. H. (od Stvaranja Sveta u Zvezdanom Hramu). Otprilike u to vreme na prostorima Kijevske Rusi, koja je neočekivano postala najzapadnija pokrajina Slavjansko-Arijevske Imperije (posle pobune i odvajanja više zapadnih provincija), sa neverovatnom okrutnošću započinje epopeja impozantne religije, koja je od dvanaestog veka dobila ime hrišćanske. Gotovo poslednji zapis u Knjizi Velesa poklapa se sa vremenom nasilnog krštenja Kijevske Rusi. Tamo gde su mogle da stignu ruke vukodlaka Vladimira "Svetog" — krstitelja Kijevske Rusi — svi odrasli ljudi, pa čak i mladi ljudi, koji su odbijali da uzmu tuđu i protivnu ruskom duhu religiju, fizički su ubijeni, a nerazumnoj i preplašenoj deci (od sedam-osam godina) sveštenici ove religije nabijali su u glave tuđu im po duhu predstavu duhovnog i fizičkog ropstva. Ispostavila se, sviđalo se to nekim "naučnicima" — is (iz)tor(i) čarima ili ne, intersantna slučajnost, ako se to može nazvati slučajnost. Poslednja zapis u Knjizi Velesa i krštenje Kijevske Rusi pada u isto vreme — sredina-kraj desetog veka po hrišćanskom kalendaru. A po slavjanskoarijevskim vedskim predstavama, to je — početak poslednje, najteže Noći Svaroga,

koja je obavila Midgard-Zemlju svojim mračnim i krvavim velom na Sedam Krugova Života — na 1008 godina — počev od Leta 6496 (988. g. nove ere) do Leta 7504 (1995- 1996. godine nove ere). Kod mnogih se može postaviti pitanje, šta su to Dani i Noći Svaroga, i sa čime se "jedu"?! Ali pre nego što pređemo na objašnjenje "jela" vedske "kuhinje"…. Slavjano-arijevci, želeo bih da se zaustavim na nekoliko interesantnih trenutaka, sa kojim sam se lično bavio tokom mojih traganja za svojom Žar- pticom događaja iz prošlosti... Kada sam, nedavno, naišao na informaciju o Velesovoj Knjizi, ja sam sa čuđenjem saznao da je Jurij Petrovič Miroljubov (1892-1970), napravivši čuvenu fotografiju jedne daščice u Belgiji 1942. godini i nacrtavši ostale, živeo i radio u San Francisku. Ja sam otišao u Ruski muzej grada San Franciska, ali u njemu arhive J. P. Miroljubova nije bilo. Njegova arhiva je dostupna samo u biblioteci instituta Huvera (Hoover Institution Archives), gde sam sa svojim prijateljem i otišao. U arhivi biblioteke uspeo sam da dobijem potreban mi materijal. Dok sam dogovarao mikrofilmsku arhivu J. P. Miroljubova, jedan od studenata-amerikanaca me je pitao o tome, da li ja verujem informacijama u knjizi Velesa? Takvo pitanje me je iznenadilo, i naljutilo. Fotografija iz 1942. godine sa daščicom kao dokaz autentičnosti Knjige Velesa — nije bila dovoljna, u isto vreme kada odsustvo bilo kakvih dokaza autentičnosti savremene verzije "istorije" ne muči nikoga. Sve "stare" knjige, na kojima je izgrađena moderna istorija — štampane su od 15. veka. Po postojećoj "zvaničnoj verziji" istorije, one predstavljaju "tačne kopije" drevnih rukopisa, koji su svi gotovo istovremeno izgoreli zajedno sa svim bibliotekama drevbnosti širom sveta, ali tako da su "blagovremeno" napravljene kopije sve do jedne očuvane žive i zdrave. Dakle, tako nešto sumnje ni kod koga ne izaziva, a istinska slika iz 1942. godine izložena je sumnji. Postojanje dvostrukih standarda — nije novi trik, ali zašto većina, naročito oni koji ti dupli standardi pljačkaju i duhovno i kulturno, ponizno

ćute? Ovo se posebno odnosi na slovene, a pre svega nas — ruse! Nama su tako dugo nabijali u glavu misao o primitivnosti svega ruskog, nas su stranci "učili" da govorimo na našem maternjem jeziku, za "poboljšanje" istog izbacili su "nepotrebna" slova iz ruske azbuke, menjali izgovor reči i njihovo pisanje, zamenili prave vrednosti reči njima pogodnim. Nabrajanje se može nastaviti prilično dugo, ali najgore je što mnogi čak i ne primećuju sve to, uzimaju stvari zdravo za gotovo. A da li je to tako?! Čak i u imenu naroda leži uvreda, želja da se on ponizi. Sve u svemu (uključujući i mene) je toliko uobičajeno, da mi ne primećujemo čak i direktne uvrede. Uzmimo reč ruski. Neko može pitati, šta može biti uvreda nazvati ruse ruskim?! Hajde da ne žurimo sa zaključcima o paranoji ili nečem sličnom, i da malo razmislimo. Kao što je to uradila moja supruga Svetlana i skrenula mi pažnju na reč ruski. Prvo, ja nisam "ušao" u to, gde se tu "zec krije", dok ona nije izgovorila nekoliko reči... i onda mi je sve postalo jasno. U odnosu na bilo koji drugi narod uvek kažu: čovek — englez, a njegov jezik — engleski, I analogno; francuz — francuski, nemac — nemački, kinez — kineski, litvanac — litvanski, ukrajinac — ukrajinski itd. Na pitanje, ko, kao dgovor uvek služi imenica, na pitanje o jeziku, na kojem taj čovek govori, odgovor je uvek — pridev. I to je logično: jezik, na kome se govori čovek, zaista je vezan za njega, a ne suprotno. Samo u odnosu na nas, ruske se čini "izuzetak". Na pitanje, koji čovek, odgovor je — ruski, i njegov jezik — takođe ruski. Reč imenica zamenjena je na pridev. Čak i na jezičkom nivou, na nivou podsvesti, pokušavaju da nam smućkaju ideju o našoj "pripadnosti" svim ostalima, misao o našoj "bezvrednosti" i beznačajnosti. Ubeđuju nas u ideju o primitivnosti svega našeg ruskog. Traje rat hiljadama godina, rat na svim frontovima, uključujući i psihološki, na jezičkom i genetskom. Prave reči bude genetsku memoriju, lažne reči ili iskrivljene — ostavljaju tu memoriju da spava večno. I postavlja se pitanje: kome i zašto je to potrebno — iskriviti samonaziv naroda?! I... ako razmišljamo o tom pitanju, odgovor dolazi praktično odmah. Mi smo — rusi, a ne ruski. Na pitanje, ko je čovek — pravilan odgovor je rus, a njegov jezik — ruski. I onda sve dolazi na svoje mesto.

Prvo, za otvaranje svoje genetske memorije. Predlažem svakom genetski ruskom čoveku da izgovori reč «ja — rus» i sluša sebe. Možda ne prvi put, ali genetski ruski čovek oseća unutrašnju vibraciju, a pri izgovoru reči ja — ruski, nikakva vibracija ne postoji, a osećanje će biti samo praznina. Svaka reč stvara određeni kvalitet rezonance sa telom i suštinom govornika. Jedna reč može da probudi uspavanu genetiku, druga, čak veoma blizu, ali imajući sasvim drugačiji smisao, da ostavi tu genetiku da "spava" dalje. Ispostavilo se da neko ko stoji "iza scene", odlično razume sve ovo i da je započeo svoju diverziju sa izobličenjem samonaziva naroda. Dalje, čak i u iskrivljenoj verziji istorije, koju su nam zakovali u glavu od detinjstva, Kijevska Rus se nazivala Rus, baš kao i Moskovska Rus. Upravo tako su nazivali zemlje rusa— Rus. A šta je to Rus — je drugo pitanje. Tek sa dolaskom na vlast prozapadno orijentisane dinastije Romanovih i to ne odjednom, Petar "Veliki" je, samonaziv Rus zamenio na neutralno Rusija. Ali, zašto su zapadnoevropske zemlje i stojeće iza njihovih leđa, tako željno tražile da se promeni samonaziv naroda i zemlje?! Sve je prilično banalno. Skoro sve evropske zemlje (i ne samo evropske) relativno do nedavno su bile krajnje provincije SlavjanoArijevske Vedske Imperije, a vladale su u njima dinastije rusa. Od sredine V veka u ovim provincijama su se desile revolucije, organizovane Tamnim Silama, i na vlast je došla nova aristokratija, koju je svako pominjanje carskog roda rusa, podsećalo na nezakonitost svoje vlasti. Oni čak i nisu razumeli da su marionete u rukama stojećih iza njih. Upravo zato, što je prošlost civilizacije Midgard-Zemlje bila prošlost SlavjanoArijevske Vedske Imperije, novoj evropskoj aristokratiji, odnosno, stojećim iza njih silama, bilo je neophodno da se unište svedočanstva poslednje Velikog Vedske Države Rusa. Zato su spaljene drevne biblioteke, zato su Romanovi, posebno lažni Petar "Veliki", uništili sve tragove zaista Velike Vedske Kulture Slavjano-Arijevaca i na prvom mestu Rusa... I još jedan trenutak. Morao sam da slušam mišljenje "stručnjaka"lingvista o Slavjano-arijevskom runskom pismu. Videvši sličnost slavjanoarijevskih runa sa kineskim i egipatskim hijeroglifima, ovi "eksperti" odmah se javljaju sa tezom o falsifikovanim Slavjano-arijevskim runama.

Slični "umni zaključkci" stižu iz najmanje nekoliko zemalja. Sličnost Slavjano-arijevskih runa ne mora obavezno da govori o njima kao o falsifikatu, već u krajnjoj meri o tome da su i kineski i egipatski hijeroglifi izmenjene i iskrivljene slavjano-arijske rune. Ali "nekako", ova opcija se čak I ne razmatra. Pored toga, neke sličnosti kineskih i egipatskih hijeroglifa sa slavjanoarijevskim runama, naprotiv govore o njihovom prvenstvu. I ako malo razmislimo, tonda ovaj zaključak postaje logičan i jedino moguć. Slavjanoarijevske rune sadrže u sebi nekoliko nivoa informacija, od kojih svaki "otvara", u zavisnosti od toga koje su rune pre i posle. Tako se smisao teksta, pri prevodu na govorni jezik, menja od položaja date rune u rukopisu. Nadograditi kineske i egipatske hijeroglife i od te "salate" napraviti runski alfabet je jednostavno nemoguće, iz gore navedenih razloga. Značenje Slavjano-arijevskih runa se razlikuje od značenja kineskih i egipatskih hijeroglifa. A osim toga, mora se imati na umu tri "revizije" kineskih hijeroglifa, kada su sve knjige napisane "starim" hijeroglifima, potpuno uništene, i svo kulturno nasleđe prošlosti Kine je pisano ponovo novim hijeroglifima. I to se dogodilo tri puta! S tim u vezi, postavlja se pitanje: ko je i zbog čega "izbrisao" prošlost Kine?! Zašto je bilo potrebno da se unište stare knjige, i šta je bilo u ovim starim knjigama da se tako uradi tri puta, sve sve više i više se udaljavajući od izvornog oblika hijeroglifa? Čak i posle tri promene kineskih znakova oni nastavljaju da podsećaju na slaveno-arijevske rune, jer su te rune bile osnova za kineske znakove? I to je činjenica, da su stare knjige potpuno uništene tri puta, i sve je moralo biti ponovo prepisano u novoj verziji i sa promenjenim hijeroglifima, što potvrđuje primat slavjano-arijevskih runa nad kineskim znakovima. Isto tako je i sa egipatskim hijeroglifima. Ali o tome će biti više rečeno u knjizi 2... I opet ne bi trebalo da žurimo želeći da "vučemo" činjenice za "uši" na povoljne (u ovom slučaju, naše) umne zaklljučke. Želeći da "požurim" ja bih krenuo u proučavanje istorije Drevne Kine. Prema Kineskoj legendi, kineska civilizacija je započela time, da je njima, sa severa stigao u nebeskoj kočiji (Vajtmanu) Beli Bog po imenu Huan Di, koji ih je naučio svemu: od gajenja pirinčanih polja i izgradnji brana na rekama, do hijeroglifskog pisma. Ispostavlja se, da kineski hijeroglifi nisu došli sa

Kinezima, već su im oni bili predati od belog čoveka visoko razvijene civilizacije, koja se nalazila severno od drevne Kine. A sada - malo objašnjenje. Huan — je staro arijevski ime, koje je još uvek prilično uobičajeno u zemaljama španskog govornog područja. Di — su plemena bele rase, koja su živela na severu stare Kine. Plemena Di — Dinlina — su bila poznati stanovnici drevne Kine. Teškoća kineskog izgovora reči "dinlini" je dovela do skraćene varijante — Di. U starim kineskim hronikama ima mnogo referenci o plemenima Di, koje su Kinezi pokušali temeljno da očiste sa svojih zemlji. Još u 3. milenijumu pre nove ere, plemena Di su pominjana u kineskim analima, kao starosedeoci te zemlje.U toku tri hiljade godina deo Dinlina je zbrisan od strane Kineza, neki su pobegli, a često su se mešali sa Kinezima. I zar nije čudna "slučajnost", da je poslednji stil pisma — kajišu, koji je stigao do današnjih dana bez većih promena, konačno formiran u periodu Tri carstva (220-280 godina pre nove ere) praktično u isto vreme, kada su Kinezi konačno "rešili" problem sa Di plemenima na svojoj teritoriji? To je vrlo lepa manifestacija duboke "zahvalnosti" ljudima, koji su im doneli znanja i kulturu. Tri hiljade godina je trajalo ratovanja između kineskih plemena, predstavljajući žutu rasu sa mnogo manje brojnim Dinlinima, plemenima bele rase. I ovaj trihiljadegodišnji rat, zasnovan na genocidu Dinlina, išao je u nekoliko etapa. I svaka prekretnica tog sukoba bele i žute rase označena je promenom u kineskom stilu pisanja. Takozvano, jinsko pismo je dobilo dalji grafički razvoj u vidu golovastičkog pisma, koje je korišteno u početnom periodu Džou dinastije (1066-771 g. p.n.e..). Pismenost u eri Džango je nazvana dačžuan stil — rukopis velikih pečata. I nakon što je spojio Cin Šihuan, razorena carstava u jedno carstvo, car je naredio svom prvom ministru Li Si-u da sprovede "standardizaciju" pisma. Novi stil pisanja naziva sjačžuan — rukopis malih pečata. I svaka "modernizacia" je bio praćena uništavanjem knjiga "starog" stila i prepisivanjem svega u "novom" stilu. I takva "globalna" kulturna promena u stilovima pisanja je dolazila sa uništenjem prisustva Dinlina u kineskoj kulturi. To daje pravo da se pretpostavi da su originalna plemena Dinlina formirala vladajuću kastu u drevnoj Kini, kao što je to bilo u Dravidiji

(Drevnoj Indiji). I desio se građanski rat između različitih kasti drevnog kineskog društva, koje, štaviše, formirane od predstavnika različitih rasa - bele i žute. Kaste žute rase su se pobunile protiv vladajućih kasti bele rase. Sve što beli ljudi naučili plemena žute rase, drugi su upotrebili protiv svojih učitelja, pokušavajući istovremeno ne samo da fizički unište svoje dobrotvore, vać i da unište i samu uspomenu na njih. Vrlo čudna vrsta "zahvalnosti” za moje shvatanje (podrobnije o tim i drugim događajima moje mišljenje će biti izloženo u knjigama «Rusija u zakrivljenim ogledalima»). Relativno nedavno se pojavio još jedan nepobitan dokaz prvenstva slavjano-arijevskih runa. Taj dokaz je "kamen" temeljac i u pravom, i u prenosnom smislu. Kada je u julu 1999. godine profesor Baškirskog državnog univerziteta A. N. Čuvirov našao u selu Čandar kamenu reljefnu kartu visokorazvijene (znatno iznad postojeće danas) civilizacije, na njoj su našli i natpise, urađene na hijeroglifsko-slogovnom jeziku nepoznatog porekla. Natpisa je bilo mnogo i u početku su mislili da su natpisi ispisani na drevnokitajskom jeziku, ali... pogled na retke knjige iz kineske carske biblioteke i sastanak profesora A. N. Čuvirova sa kolegama iz Hunanskog univerziteta konačno su sahranili verziju o "kineskom putu". Ispitivanje kineskih naučnika nedvosmisleno je pokazalo da porcelan, koji je ulazio u sastav reljefne ploče, u Kini nikada nije korišćen. Takođe ništa nisu dali i pokušaji dešifrovanjai natpisa na kamenoj ploči (vidi članak Stepana Krivošejeva "Karta tvorca"). Tako da može biti, po mišljenju "velikih" stručnjaka-lingvista da su slova na karti, ispisana slavjano-arijevskim runama, takođe falsifikati kineske i egipatske pismenosti?! Let "naučne" misli se ne da zaustaviti, samo postoji jedno prilično nezgodno pitanje — iz kakvog to "dokaza" donose svoj "nektar" ovi stručnjaci-"pčelice"?! Odgovor je očigledan svima... Ostavimo mogućnost da oni koji žele razmišljaju o večnosti, a u međuvremenu, hajde da definišemo šta su to — Dan i Noć Svaroga?! U Slavjano- Arijevskim Vedama prilično često se pominju ove reči, vreme je da se razume — šta stoji iza tih pojmova. U našem Univerzumu postoji nekoliko tipova zvezdanih jata, spiralnih i loptastih galaksija, zvezdane magline... Naše Sunce nalazi se u jednom od četiri rukavca naše spiralne galaksije, pri tome, u samom "zadnjem dvorištu" tog rukavca. Svaka

spiralna galaksija se vrti oko svog jezgra pri svom kretanju po zvezdanim putevima našeg Univerzuma. Naš Univerzum je formiran od sedam primarnih materija. Takozvana, fizički gusta materija, koju smo svi toliko navikli da posmatramo kao galaksiju, maglinu, zvezde, planete, itd, je nastala kao rezultat spajanja tih primarnih materija u oblastima prostora, gde su nastali neophodni uslovi za njihovo spajanje. I, kako su utvrdili "naučnici", fizički gusta materija sastavlja samo 10% materije Univerzuma, a ostatak mase (90%) je, takozvana, "dark matter" (tamna materija). Oni istina nisu pojasnili šta je ta "dark matter", koju ne beleži ni jedan od najpoznatijih savremenoj nauci instrument, ali oprostimo im taj "mali nesporazum" i pozabavimo se time sami. Slobodne primarne materije, koje i čine tih 90% materije Univerzuma, i dalje popunjavaju prostor našeg Univerzuma, nalazeći se u stalnom pokretu i pri tome, praktično ne utiču jedna na druge. I ako u fizički gustoj materiji Univerzuma one prisustvuju u jasnim proporcijama u odnosu jedne prema drugima, onda u svom slobodnom kretanju po drugim prostranstvima Svemira, one ne stvaraju čvrsto proporcionalne odnose između sebe. Iako su u bilo kojoj tački Univerzuma prisutne svih sedam primarnih materija, njihov proporcionalna odnos, među sobom, menja se u vrlo širokim granicama. Drugim rečima, slobodne primarne materije raspoređuju se po Univerzumu veoma neravnomerno. Univerzum je — neheterogen i po rasporedu u njemu primarnih materija. Kao rezultat toga, u različitim oblastima prostora našeg Univerzuma slobodne primarne materije su prisutne nejednako. Suštinski je važno, koje ili kakve slobodne primarne materije dominiraju u datoj oblasti prostora Univerzuma. Višak prisustva u oblasti prostora Univerzuma određene slobodne primarne materije može imati veoma jak uticaj i na život zvezda, i na tektonsku, i druge vrste aktivnosti planeta, i na evolutivni razvoj živih bića. Naš Univerzum, kao što je već navedeno, formiran je od sedam primarnih materija, označimo ih slovima — A, B, C, D, E, F i G, tako da od toga, koje ili kakve od tih primarnih materija prisutvuju kao višak u određenoj oblasti prostora Univerzuma, zavisi veoma mnogo, uključujući i ponašanje

ljudi, manifestacije njihovih određenih emocija i osobina. Svaka primarna materija ima konkretna njoj svojstva i kvalitete. I tako, kada neheterogenost prostora varira od jedne oblasti prostora ka drugoj (menjajući osobine i kvalitet samog prostora), to dovodi do toga da slobodne primarne materije reaguju na to različito. Promena svojstava i kvaliteta u nekoj oblasti prostora Univerzuma dovodi do toga da se njena propustljivost za jednu ili druge slobodne primarne materije takođe menja, i kao rezultat toga se javlja zadrška jedne ili druge primarne materije u toj oblasti prostora Univerzuma. Sa vremenom se dešava akumulacija te primarne materije, i to dovodi do promene odnosa slobodnih primarnih materija u toj oblasti prostora Univerzuma. Na taj način, pojavljuje se višak određene slobodne primarne materije u određenoj oblasti prostora Univerzuma. Zbog toga, što i sve ostale slobodne primarne materije reaguju na nehomogenost prostora Univerzuma, one se zadržavaju u toj oblasti prostorne nehomogenosti, ali u različitoj meri. Samo, reakcija slobodnih primarnih materija na jednu istu nehomogenost je — drugačija. Dakle, stepen zadrške slobodnih primarnih materija u istoj oblasti nehomogenosti, takođe će biti različita. Kao rezultat svega toga, u svakoj oblasti neheterogenosti Univerzuma menja se proporcionalni odnos između primarnih materija. Pri tome neke od primarnih materija u toj oblasti neheterogenosti će dominirati nad svim ostalim. Štaviše, ta dominacija će biti drugačija u odnosu ka različitim slobodnim primarnim materijama. I, kao posledica toga, u svakoj oblasti neheterogenosti Univerzuma nastaje njeno — jedinstveno raspoređivanje primarnih materija. Ali u tom slučaju, postoje neke osobenosti. Naš prostor-Univerzum, formiran je od sedam primarnih materija, nalazi se između dva druga prostora-Univerzuma, obrazovanih shodno tome, od šest i osam primarnih materija, koje svojim uticajem u osnovi i stvaraju oblasti neheterogenosti u našem prostoru-Univerzumu. Dakle, nastaju dva tipa neheterogenosti u našem prostoru-Univerzumu. Jedan tip oblasti neheterogenosti izazvan je uticajem prostora-Univerzuma, formiranog od osam primarnih materija, što dovodi do dominacije u njemu primarne materije E. Drugi tip neheterogenosti izazvan je uticajem

prostora-Svemira, formiranog od šest primarnih materija, što dovodi do dominacije u toj oblasti neheterogenosti primarne materije G. Pri tom, uticaj oblasti neheterogenosti na ostale primarne materije našeg prostora-Univerzuma — A, B, C, D i F, je jači, što je bliža svaka od njih po svojim svojstvima i kvalitetima primarnoj materiji G ili primarnoj materiji E. Ovaj trenutak je veoma važan za razumevanje prirode fenomena Dana i Noći Svaroga. Stvar je u tome, da dominacija u oblasti neheterogenosti primarne materije G ili primarne materije E ima veoma značajan uticaj na evolutivni razvoj, kako konkretnog čoveka, tako i civilizacije u celini. Pri dominaciji primarne materije E, javljaju se optimalni uslovi za razvoj kod čoveka punog trećeg i četvrtog materijalnog tela, što se manifestuje u razvoju visokih duhovnih i moralnih osobina, svesti i savesti. Oblasti neheterogenost prostora sa takvom kvalitativnom strukturom nazivaju se Dani Svaroga (Slika 1 i Slika 2). Pri dominaciji primarne materije G, nastaju uslovi za hipertrofiran razvoj drugog i nepotpunog trećeg tela čoveka, što se manifestuje u jačanju kod ljudi nižih svojstava i osobina. To dovodi do evolutivnog skretanja, posebno u početnim fazama evolutivnog razvoja kako pojedinca, tako i civilizacije u celini. Opasnost evolutivnog skretanja u početnim fazama razvoja čoveka manifestuje se u tome, što se, pri odsustvu kod suštine čoveka četvrtog i drugih tela, dešava neproporcionalni razvoj trećeg tela. A to se manifestuje u jačanju kod čoveka agresivnosti, nasilja, pohlepe, zavisti i sl. Taj višak zasićenja trećeg materijalnog tela suštine čoveka primarnom materijom G i omogućava pojavu i razvoj navedenih negativnih kvaliteta i Tamne Sile dobijaju priliku da utiču na ljude koji imaju slične osobine ličnosti i preko njih utiču na ono što se dešava na celoj Midgard-Zemlji. Samo ljudi, prošli kroz početnu fazu evolutivnog razvoja, pokazuju se u većini imuni na takvo skretanje, koje samo više usporava njihov evolutivni razvoj, ne stvarajući uslove za moguć uticaj na njih i kontrolu od strane

Tamnih Sila. Oblasti neheterogenosti prostora sa takvom kvalitativnom strukturom nazivaju se Noći Svaroga (Slika.3). O prisustvu takvih oblasti neheterogenosti prostora, opasnih za evolutivni razvoj, znaju, kako Svetle, tako i Tamne Sile. Svaka civilizacija prolazi kroz početnu fazu evolutivnog razvoja, kako bi "prebolela" sve vrste dečijih bolesti razvoja. To se ne može izbeći, kao što se ne mogu izbeći, na primer, faze embrionalnog razvoja čoveka. I upravo tu ahilovu petu evolutivnog razvoja svake civilizacije i pokušavaju da iskoristite Tamne Sile za zahvatanje kontrole i nad civilizacijama, i nad planetamazemljama, koje te civilizacije naseljavaju. Dakle, taktika i strategija Tamnihh Sila je u pripremi interesantnih njima planeta-Zemlji za eventualni zauzimanje. Kada se jedna ili druga interesantna njima planetaZemlja približava području prostora sa negativnim evolucionim skretanjem, oni ili iskorištavaju dečji uzrast civilizacije za njeno osvajanje, ili stvaraju kod civilizacije taj dečji uzrast pre nego što se ta planeta-Zemlja te civilizacije približi oblasti Noći Svaroga. Negativno evoluciono skretanje predstavlja spoljašnje polje, koje ljudima koji su u početnim fazama evolutivnog razvoja, ne dozvoljava da se skladno razvijaju. Slično moćnom magnetu koji magnetizuje komade metala predajući im svoj polaritet. Ako su komadi metala već namagnetisani, onda je za njihovo prenamagnetisanje potrebno spoljašnje magnetno polje, kao minimum, mnogo moćnije. Ljudi su na početku evolucione faze slični nenamagnetisanim komadima metala, i zbog toga su Tamne Sile maksimalno efikasne upravo u to vreme. Posebno lako one uspevaju da zarobe planete-Zemlje, kada one prolaze kroz područja sa negativnim evolucionim skretanjem. Pri tome im, u principu, ostaje samo da obezbede da takav nezreo plod "padne" u njihove ruke. Ali takva "sreća", kada planeta-Zemlja prolazi kroz područje prostora sa negativnim evolucionim skretanjem i kada je civilizacija na toj planeti-Zemlji na početku evolucione faze, dešava se veoma retko. Dakle, Tamne Sile veoma često stvaraju neophodne za to uslove. Ako oni žele da preuzmu planetuZemlju, a na njoj se nalazi civilizacija, već prošla kroz početnu fazu evolutivnog razvoja, Tamne Parazitske Snage koriste sledeće strategiju. Na toj planeti-Zemlji stvaraju planetarne kataklizme, uništavaju infrastrukturu civilizacije. Nakon toga, preživeli hteli ne hteli budu odbačeni do primitivnog nivoa. I kada takva planeta-Zemlja ulazi u

negativne evolucione oblasti prostora, Tamne Sile lako preuzimaju kontrolu nad takvom civilizacijom. Kod nekih se može javiti pitanje: "Zašto Tamnim Silama sve to treba?!" Stvar je u tome, da Tamnim Silama nisu potrebne prazne planete-Zemlje ili uništene. Ovim svemirskim parazitima trebaju robovi, koji bi izvlačili za njih prirodne resurse sopstvene planete, nakon čega te planete-Zemlje obično unište zajedno sa već nepotrebnim robovima. Nakon toga Kosmički Paraziti odlaze ka svojoj sledećoj planeti-žrtvi. O svemu tome su znale i Svetle Sile. Njihova strategija i taktika je bila u tome da ne dozvole da Tamne Sile izazovu planetarne katastrofe, odbacujući civilizacije planete-Zemlje do primitivnog nivoa ili da spreče spuštanje civilizacija do tog nivoa, minimizirajući aktivnosti i posledice aktivnosti Tamnih Sila. Na našoj Midgard-Zemlji Svetle Sile su primenjivale oba metoda.

Slika 1

Slika 2 Tarh Daždbog je svojom snagom uništio pre 111 813 godina Lunu — Lelu, zajedno sa bazom Tamnih Sila. Ali katastrofa se nije uspela izbeći, jer su ipak krhotine Lele pale na Midgard-Zemlju, što je dovelo do potapanja DaArije na dno arktičkog Okeana- mora. Ali, ipak, civilizacija MidgardZemlje nije bila spuštena do nivoa prvobitnog divljaštva, i onda su Tamne Sile morale da ostanu "praznih ruku". Nažalost, drugi put našoj Midgard-Zemlji se nije posrećilo. Lideri Antlanja (Atlantida), koji su imali negativno evoluciono skretanje, postaju agenti Tamnih Sila i pokreću planetarni rat za svetsku dominaciju, pre 13 026 godina (2017). Oni su koristili nuklearno oružje, i pokušali da kontrolišu snagu Prirodnih elemenata Midgard-Zemlje. Pokušaji da ih kontrolišu su bili neuspešni, i Fata, druga luna je počela da pada na Midgard Zemlju. Da bi sačuvao planetu od uništenja, Bog Nij je uništio

Fatu u padu, ali njene krhotine su bile prevelike, i one su izazvale potonuće i same Atlantide. Osa Midgard-Zemlje, kao rezultat pada krhotina lune Fate, je promenila nagib za 23.5 stepeni, i sve to, uzeto zajedno, izazvalo je dosta prirodnih katastrofa i početak novog ledenog doba. I pri tome se desilo ono šta su Tamne Sile tako dugo želele da postignu, većina preživelih ove planetarne katastrofe je brzo pala na primitivni nivo. Nakon katastrofe i potpunog uništenja infrastrukture civilizacije Midgard-Zemlje, samo mali broj ljudi je uspeo da zadrži svoj civilizacijski nivo, ali oni nisu više mogli da kontrolišu situaciju. Jedina stvar koja se mogla uraditi - jeste da se sačuvaju znanja i informacije o događajima. Tamne Sile su bile spremne da proslave pobedu, ali je njihova proslava bila nešto preuranjena. Predviđajući mogućnost takvog razvoja, Jerarsi Svetlih Sila smeštaju u utrobu Midgard-Zemlje Izvor Života. Ovaj Izvor života je trebalo da posluži kao protivteža negativnom evolucionom dejstvu, koje je prouzrokovano putanjom Midgard-Zemlje u prostoru sa nepovoljnom distribucijom primarnih materija. Prilikom rotacije naše galaksije, Midgard-Zemlja se sa njom, periodično nađe u takvim zonama svemira, gde se stvaraju negativna evolucijska polja. I kreće se dugo vremena u toj zoni prostora sve dok ih ne napusti (region sa negativnim evolutivnim poljem). Vreme prolaženja kroz prostor svemira sa negativnim evolucionim dejstvom kreće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada godina. Naši preci su ovaj protok vremena zvali, kroz ove prostorne zone, Noći Svaroga (Sl.3 i Sl.4). Poslednja, najteža noć Svaroga, okružila je Midgard-Zemlju na sedam krugova života, tj za 1008 godina, od leta 6496 (988, pne) do leta 7 504 (1995-1996 g.n.e.). "Ozbiljnost" Noći Svaroga određuje veličinu negativnog evolucionog dejstva, u svakom od ovih regiona svemira. Što je više negativnog evolucionog dejstva, to je "tamnija" Noć Svaroga. Što je « tamnija » Noć Svaroga, to je lakše za Tamne Parazitske Sile pokoravanje stanovnika planete-zemlje, prolazeći kroz takvu zonu prostorne nehomogenosti. Što više je moćniji spoljašnji negativno evolutivni deformišući prostor, teže je svakom čoveku da razvije harmoniju. Drugim rečima, čoveku je teže, da izbegne ispoljavanje agresije, nasilja, da odoli osnovim instinktima i emocijama i kako i.t.d... Trajanje, kako Noći Svaroga, tako i Dana Svaroga određena je veličinom ovih oblasti u prostoru nehomogenosti. Što je veća ta oblast prostornih nehomogenosti

u svemiru, to će više vremena naša galaksija, rotirajući oko svog centra, prolaziti kroz te zone nehomogenosti svemira.

Slika 3 Zato, vreme trajanja dana i noći Svaroga varira u odnosu na širinu i dužinu predela. I vreme trajanja konkretne noći Svaroga može znatno da varira i na jednu i na drugu stranu do vremena koje treba da dođe na smenu - sledećeg dana Svaroga. Prostorno negativna evolutivna dejstva deformišu kvalitativnu strukturu ljudske prirode, a to je posebno lako da se dogodi početkom evolucionog stadijuma.

Slika 4 Zapravo zato Tamne sile vole da osvajaju civilizacije u vreme Noći Svaroga. Samo veoma jaka volja i visoki moralni principi mogu dozvoliti čoveku da prevaziđe negativan uticaj evolucionog dejstva Noći Svaroga i prevaziđe evolucionu fazu razumne životinje. Naši preci i Svetli jerarsi su bili svesni ovih prirodnih fenomena i da je za maksimalnu neutralizaciju negativnih evolutivnih dejstva Noći Svaroga potrebno staviti u utrobu Midgar-Zemlje Izvor Sile ( života ), koji je: « Podstakao je rasu dragoceni izvor, koji su ostavili dubinama drevni... Predvideli su mrak na Midgardu Bogovi,

i rasi potomaka su odlučili da pomognu...». Upravo na tu mogućnost kompenzacije Izvora Života negativnog evolucionog deformišućeg dejstva Noći Svarog su i računali Svetli Jerarsi, postavljajući Izvor u utrobu Midgard-Zemlje. Pri tome izlazi Izvora na površinu nisu bili trajni, zbog toga što je negativno evoluciono skretanje nije bilo nepromenjivo i kvalitativno, i kvantitativno, čak i u toku jedne Noći Svaroga. I zapravo takvo preklapanje na promenu u vremenu negativnog evolucionog skretanja neutralizujućeg uticaja Izvora dovelo je do toga, da su nastali izlazi Izvora na površini Midgard-Zemlje na različitim tačkama. Ovi izlazi Izvora povremeno su nestajali na jednom mestu, da bi se pojavili na drugom: «u dubinama zemlje on je akumulirao snagu, na raznim mestima na površini se javljao. Ali Večni Izvor Božanske Sile na svakom kraju Svete Rase je tekao ». Na mestima izlaza na površini Midgard-Zemlje, sila izvora je čak i ubrzavala evolutivni razvoj čoveka. Ova mesta Izvora se drže u tajnosti od neprijatelja i za neupućene. Na tim mestima je postavljen blokirajući efekat za genetske mogućnosti koje su svojstvene čoveku. Nakon katastrofe Antlanja (Atlantide), Svetli Jerarsi postavljaju u utrobu Midgard Zemlje generator, koji blokira ljudske manifestacije i sposobnosti do tog stepena, sve dok ljudi ne dostignu nivo evolutivnog razvoja koji omogućava da ostvare odgovornost za svoja dela. To odgovara evolutivnom razvoju pri kome čovek dostiže šest materijalnih tela sa postojećim fizičkim. Kada stigne do ovog nivoa evolutivnog razvoja, čovek završava fazu planetarnog ciklusa i ulazi u fazu kosmičkog. Postavljanje blokirajućeg generatora u utrobu Midgard Zemlje bila je neophodna mera Svetlih Jerarha, nakon nerazumne akcije lidera Antlanja (Atlantide), kada su pokušali da iskoriste prirodne sile za svoje potrebe, što je gotovo dovelo do uništenja Midgard-Zemlje, pre 13 026 godina (2017. godine), kao što je ranije rečeno. Nastao je jedinstveni sistem "zaštite od budala", koji nije dao priliku čoveku da razvije genetski potencijal, dok ne postigne harmoničan razvoj, prosvetjene znanjem, razumevanje posledica svojih radnji i osećaj odgovornosti za njih. Završetak planetarnog ciklusa evolucije čoveka u velikoj meri to

osigurava. S obzirom na gore navedeno, izlazi Izvora drže se u tajnosti, zbog činjenice da u oblasti izlaza na čoveka ne deluje blokirajući oscilator: …………………………………………….. Kako Izvor Života, daruje Snagu svim ljudima, bogovima i raznim biljkama. da uvećava on kod bića svih, darove kojima ih je život obdario... kod bogova otkriva on sakrivene moći, ljude vodi, saglasju misli njihovih... Iz ovog pasusa slavjano-arijevskih Veda, objašnjava se interesantan detalj. Izvor Života daje silu, kako ljudima, tako i bogovima. I ne samo to — Izvor Života kod bogova otkriva prikrivene sile, a ljude vodi, saglasju njihovih misli. Iz ovog pasusa jasno je da su u drevnim vremenima, naši preci pod bogovima nisu podrazumevali to, što se podrazumeva pod tim pojmom danas. Pod bogovima naši preci su podrazumevali svelte jerarhe i ljude, sa postojoćeim potencijalom da to postanu i sami. Ispostavilo se da su neki ljudi «spavajući bogovi» t.j., imaju genetske sposobnosti, sa čijim pravilnim razvojem, mogu ostvariti visok nivo razvoja. Takav čovek pod uticajem blokirajućeg generatora, ne može biti svestan svojih genetskih sposobnosti, sve do momenta, dok ne stigne do kraja planetarnog evolucijskog ciklusa. I verovatno zato su Volhovi koristitili Izvore Života da identifikuju među ljudima "Spavajuće Bogove" koji bi tada aktivno pomogali ljudima u njihovom harmoničnom razvoju. Stvar je u tome, da nisu svi, pa čak ni veoma dobri ljudi, sposobni da prođu kroz sve faze planetarnog razvoja i da dostignu nivo kosmičke evolucije. Pravilno bi bilo rečeno, da je vrlo malo ljudi koji su u stanju da se tako razviju. Poenta je u tome, da su na žalost, veoma retko kombinovani u jednom čoveku prirodni kapaciteti i kvaliteti predviđeni genetikom i harmoničan razvoj čoveka, bez kojih je jednostavno nemoguće da se završi ciklus planetarne evolucije. Bez prosvetljenja znanjem, što podrazumeva razumevanje ljudske uzročnosti u prirodi i ljudskom društvu, i dostupnost razumevanja kako, kada, zašto i zbog čega, je dopuštena svesna intervencija čoveka u sve to. Pored svega toga, neophodno je imati odgovarajuće osobine i kvalitete, koje mu omogućavaju da se sprovedu intervencije, sadržane u poznavanju pune lične odgovornosti za bilo koju

takvu akciju. Tek kada se sve to harmonično iskombinuje u jednom čoveku, nastaju mogućnosti prolaska planetarnog evolutivnog ciklusa. Na taj način se izlazi Izvora Života koriste za identifikaciju ljudi sa velikim evolucionim potencijalom u vremenu dok ljudi koji ne vladaju njim, dolaskom do zone izlaza izvora, ne pokazuju nikakve posebne osobine i kvalitete. Zato se u tekstu kaže da izvor života ljudima, bez posebnih svojstva i osobina, daje samo u skladu, sa njihovim mislima. U područjima Izvora Života, ljudi sa velikim evolucionim potencijalom, "Spavajući Bogovi", mogu da rade punim kapacitetom, nemogućim izvan ovih zona. Koji je čovek "Spavajući Bog", bilo je gotovo nemoguće odrediti van izlaza Izvora Života, samo dolazak u predeo granica, otkrivao je, ko je ko. I tako su izlaze Izvora Volhovi čuvali kao tajnu, ne samo od neprijatelja već i od svih neupućenih. Slavjano-arijevske Vede ukazuju na znake koji identifikuju gde su izlazi Izvora Života: A tajne rođenja trava u blizini Izvora do sada su ljudima nepoznate bile... Svaka biljka kraj Izvora menjala je svojstva i rast prvobitni. Pečurke su se podizale i aršin iznad zemlje, i bivale tvrde kao kamen, kovilj trava dizala se i do čitav pedalj , a jagode kome rasle su visoke kao drveće. Šta će se dogoditi sa Svarogovom travom kada jednom nikne i pojave se izdanci? Čime će obdariti tu travu Izvor Života - na to pitanje Žreci nemaju odgovor. Na mestima izlaza Izvora Života na površini se primećuju anomalije rasta biljaka, a od kojih uzroka sveštenici nisu znali. To znači da mudraci nisu znali principe dejstva Izvora Života na ljude. Moguće je da je Volhovima-čuvarima jednostavno saopštena činjenica o postavljanju u utrobu Midgard-Zemlje Izvora Života i smisao toga, ne objašnjavajući im princip rada, čuvajući ga u potpunoj tajnosti. Ali, u svakom slučaju, Tamne Sile su pokušavale da nađu mesto izlaza Izvora Života na površini, u cilju

da se oslobode dejstva blokirajućeg generatora. I to je razlog za čuvanje mesta izvora u tajnosti. I najverovatnije, dimenzije izlaza izvora na površini su bile male, inače bi bili lako detektovani preko nenormalnog rasta biljaka ... Na taj način, razlog za pojavu "otpadnika" među ljudima bele rase, je evolutivno skretanje koje se javlja u mlađoj generaciji, tokom prolaska kroz fazu razumne životinje. Podsećam da se svaki čovek rađa kao životinja i dosledno prolazi kroz faze razvoja životinje, inteligentne životinje i razumnog čoveka. Prolazeći kroz faze životinje i inteligentne životinje, neizbežno za svakog čoveka, može da se desi u okruženju ljudskog društva, ispijanje iskustva prethodnih generacija. Evoluciono skretanje nastaje samo u fazi inteligentne životinje, kada se dešava aktiviranje trećeg materijalnog tela suštine bića čoveka. Reaktiviranje trećeg materijalnog tela, događa se u dve faze evolucijskih etapa - uvek se reaktivacija dešava zbog zasićenosti primarnom materijom G na određenom nivou, kada postoje uslovi za nastanak trećeg materijalnog tela usled zasićenja primarnom materijom F, i tada razvoj ulazi u drugu fazu. Tek nakon završetka ove druge faze razvitka trećeg materijalnog tela, postoje uslovi za ponovno aktiviranje ili razvoj četvrtog materijalnog tela kada čovek ulazi u fazu odgovarajuću razvoju čoveka. Vreme reaktivacije trećeg materijalnog tela događa se u vreme adolescencije, I za to vreme je čovek maksimalno moguće izložen spoljnim efektima, naročito negativnim. Tim vremenom se koriste Tamne Sile za svoje napade na mlađe generacije, kako bi ih sprečili da dostignu nivo stvarnog čoveka. A ovu ranjivost mlađih generacija koriste Tamne Sile veoma prosto reaktiviranjem trećeg materijalnog tela, naročito u fazi njegovog zasićenja primarnom materijom G, koje je praćeno povećanom agresivnošću, žestinom, seksualnošću, itd... U ovoj fazi razvoja, čovek prolazi kroz evolutivnu džunglu, kroz manifestaciju nagona i emocija direktno vezanu za zasićenja trećeg materijalnog tela primarnom materijom G. To može ispraviti samo pravilno vaspitanje, obrazovanje, razvoj svesti i prisustvo lične savesti. Samo svest o odgovornosti za svoje postupke, dozvoljava čoveku da se razvije prolazeći kroz ovu evolutivnu džunglu, a da ne čini dela koja će dalji razvoj učiniti nemogućim. Sama aktivacija instinkta i osećanja izazivana zasićenjem trećeg materijalnog tela primarnom materijom G, ne znači evolucijski krah. To je nužno zlo, ili

preciznije neizbežan uslov koji može mali broj ljudi da izbegne. Čak i usled prekomernog zasićenja trećeg materijalnog tela u ovoj evolutivnoj fazi, većina ljudi prolazi kroz nju bez ikakvih ozbiljnih posledica za sebe. Jedino što je potrebno za to je - razvoj samokontrole kako bi se postigla sposobnost da se kontrolišu instinkti i emocije. Na žalost, vrlo mali broj ljudi je u stanju da postigne ovaj nivo samokontrole, a zatim dolazi na red zajednica koja pruža pomoć, koja će mlađim generacijama pomoći, ne samo ličnim primerom, ponašanjem, zahtevima i zakonima, već i kombinovanim efektom psi-polja zajednice, dok se prolazi kroz tu evolutivnu fazu. Tokom dana Svaroga, pri prolasku čoveka kroz evolucijski stadijum razumnog čoveka, stvaraju se dodatni efekti pozitivnog sveukupnog psi polja okruženja na mlađe generacije, olakšava se i ubrzava prolaz kroz negativni deo evolutivnog razvoja. Na taj način, tokom Dana Svaroga,pri prolasku čoveka kroz evolutivnu fazu inteligentne životinje, pozitivnom uticaju sveukupnog zajedničkog psi-polja, dodaje se još i pozitivni uticaj regiona kroz koji se kreće naša galaksija. I ovaj prostorno evolutivni akcelerator, Dan Svaroga, stvara veoma značajnu "vrstu dodatka" kao pozitivan uticaj u zajedničkom evolucionom psi-polju. Posebno jaku evolutivnu podršku prostornih oscilacija, Dan Svaroga daje ljudima sa "mladom" suštinom. Koncept "mlade" suštine bića, ni na koji način nije u vezi sa starosti čoveka, pa čak ni sa starošću suštine. Pod "mladom" treba shvatiti kvalitativno stanje suštine čoveka. Ako se suština čoveka sastoji od dva tela, drugog i trećeg materijalnog, to znači da je evolucijski mlada. Pogotovo ako je treće materijalno telo čoveka u početnoj fazi svog razvoja. Za sve ljude, koji imaju "mladu" suštinu bića, spoljna pozitivna evolucija usled uticaja Dana Svaroga, u mnogim slučajevima je opredeljujuća. Vrlo često bez takve spoljne podrške Dana Svaroga, mlada suština jednostavno nema načina za prevazilaženje barijera i mogućnost da postigne odgovarajuću kvalitetnu evolutivnu fazu čoveka, i čak, u nekim slučajevima, fazu razumne životinje. Zanimljivo je da je u okviru Dana Svaroga vidljiv evolutivni skok u razvoju zemlja-planeta, i posebno je to vidno u početnim fazama razvoja civilizacija, u vremenima njihovog "dečjeg" perioda. "Dečjim" periodom razvoja, da budemo precizniji - "vrtićem", možemo nazvati svaku civilizaciju koja prolazi kroz fazu razvoja irazumne životinje, čak i kada

instinkti upravljaju ponašanjem i pojedinaca i civilizacije uopšte. U principu, do same tranzicije Homo sapiens životinje u evolucionu fazu razumne životinje nikada ne bi došlo bez evolucionog "guranja" Dana Svaroga! Ispostavlja se, da sam svemir u vreme Dana Svaroga "otvara" evolucioni prozor, dozvoljavajući živoj materiji da dostigne nivo razuma (razumeti — Ra dostići prosvetljenje uma). Tačnije, prosvetljenje uma se odvija u dve faze — pri postizanju faze inteligentne životinje i dostizanju faze razumnog čoveka (za humanoidne rase). Dozvolite mi da vas podsetim da je Dan Svaroga ništa drugo, nego vreme prolaska naše galaksije kroz oblast prostora nehomogenosti sa viškom zasićenja jednom primarnom materijom - E. Prosto je neverovatno — da sam Univerzum stvara neophodne uslove za pojavu razuma, kada razvoj žive materije dostigne određeni evolutivni nivo, kvalitativno stanje prostora u vreme prolaska kroz Dan Svaroga, u principu, neminovno dovodi do pojave svesti, koja ima mogućnost da se iz male "iskre" pretvori u besmrtan "plamen" prosvećenog znanja. I takav prirodni fenomen nije nešto izuzetno, ne javlja se samo u našoj galaksiji. Bilo koja galaksija našeg prostora-univerzuma u svom kretanju ulazi u oblasti prostornih nehomogenosti dana i noći Svaroga. To znači da je na stotinama hiljada planeta u našoj galaksiji, gde je život neizbežna pojava, um u određenoj fazi evolucije, zahvaljujući Danu Svaroga, ali i u hiljadama galaksija našeg prostor-univerzuma. Iako se u tim galaksijama, vremena dok prolaze kroz evoluciono polje nehomogenosti ne nazivaju Dani Svaroga, ta područja našeg univerzuma imaju isti efekat na nastanak razuma kao u našoj galaksiji. Stvar — nije u imenu, stvar je u suštini…. I ovo se dešava ne samo u našom univerzumu, već u svim ostalim, ali sa nekim osobenostima. U vreme prolaza naše galaksije kroz region neravnomernosti Dana Svaroga, evolutivna skretanja se javljaju vrlo retko. Pri tome, pojava skretanja se javlja, uglavnom, kao genetsko oštećenje ili inkarnacija suštine bića koje već ima negativno evoluciono skretanje. Sasvim drugačije je prilikom prolaza naše galaksije kroz region nehomogenosti Noći Svaroga. Oblasti nehomogenosti Noći Svaroga nose negativno evoluciono dejstvo, koje ima maksimalni uticaj na "mlade" suštine i mlađe generacije, dok prolaze kroz fazu evolutivne džungle razumne životinje. Čak I pri reaktivaciji trećeg materijalnog tela "starih" suština (suštine koje imaju, pre svoje inkarnacije drugo, treće, četvrto i

"viša" materijalna tela) u vreme prolaza stadijuma razumne životinje imaju malo negativno evoluciono odstupanje. A kada je prisutno to relativno malo prirodno evolutivno negativno odstupanje, nametnuto prostornom negativnom evolutivnom osnovom Noći Svaroga, samo snaga volje i visoki moralni kvaliteti, prenoseći se sa generacije na generaciju, omogućavaju ljudima da prevaziđu tu evolutivnu "barijeru". Imajte na umu — Snaga Volje i Visoki Moralni Kvaliteti i Principi, koji se prenose sa generacije na generaciju, su oružje, koje omogućava da se neutrališe uticaj Noći Svaroga. Ovo je veoma važna tačka za razumevanje taktike i strategije Tamnih Sila (društveni paraziti) u njihovim akcijama da preuzmu kontrolu nad bilo kojom civilizacijom. Njihova strategija i taktika su veoma jednostavne, fizičko uništavanje nosioca jake volje ili volje jednog naroda (uništavanje lidera i nosioca "liderske genetike", drugim rečima, cveta naroda) sa kasnijim uništavanjem morala i tradicije, što neguju vekovima i ponekad hiljadama godina. Tamo gde postoji uništavanje cveta nacije i uništavanja morala, Tamne Sile neminovno dominiraju nad narodom ili nacijom. Ovo je njihov "rukopis", kojim se mogu uvek prepoznati, bez obzira na to, iza kakve se retorike oni prikrivaju. Ali više o tome kasnije, za sada se vratimo fenomenu dana i noći Svaroga. Prekomerno zasićenje regije nehomogenosti našeg prostora i svemira jednom ili drugom primarnom materijom različito je od oblasti do oblasti. Što je veće zasićenje, veći je uticaj koji ima na evolutivni razvoj kako pojedinaca tako i civilizacije u celini. Stoga, možemo govoriti o "svetlosti" Dana Svaroga i "mraku" Noći Svaroga. Što je veće zasićenje polja nehomogenosti primarnom materijom E, to je "svetliji" Dan Svaroga, to su povoljniji uslovi za nastanak svesti, ili evolutivnog skoka. Što je veće zasićenje polja nehomogenosti primarnom materijom G, to je "tamnija" Noć Svaroga, tim je veća negativna evolucija, i veći broj ljudi je pod uticajem ovog skretanja. Želeo bih da vam skrenem pažnju na još jednu osobenost Dana i Noći Svaroga. Prostorna oblast nehomogenosti može biti predstavljena kao prostorno "jezero", ispunjeno sa jednom ili ostalim primarnim materijama, koje imaju različite oblike, prostorne razmere i "dubinu". Pod "dubinom" treba shvatiti svojstva i osobine prostora u predelima konkretne nehomogenosti. Slobodne primarne materije kreću se u prostoru u određenim pravcima, zatim se susreću na putu kroz prostor nehomogenosti, ulivaju se u nju i reaguju drugačije na nehomogenost, o čemu je već bilo reči. Ulivajući se u oblasti nehomogenosti slobodne

primarne materije ulivaju se jednako, ali, ističu — različito. Na "izlazu" iz polja prostorne nehomogenosti, slobodne primarne materije suočavaju se sa kvalitativnom barijerom, stvorenom različitim svojstvima i osobinama oblasti nehomogenosti i neutralnog prostora. Tu se zajedničko «ponašanje» prostornih oblasti nehomogenosti Dana i Noći Svaroga završava, i pokazuju se njihove posebnosti. Prostorne oblasti nehomogenosti Noći Svaroga predstavljaju iskrivljenje prostora univerzuma, izazvanog različitim osobinama i kvalitetima prostora u pravcu niželežećeg prosora - univerzuma, obrazovanog od šest primarnih materija. Uslovno označavamo slično prostorno iskrivljenje znakom minus (-) zbog činjenice da imaju nizak nivo dimenzionalnosti našeg prostornog univerzuma. Nastaje skretanje našeg proctor - univerzuma, koji je zasićen, u većem stepenu primarnom materijom G. U ovom tipu prostornih nehomogenosti sve primarne materije "cure" bez problema, jer je pad dimenzija sa višeg nivoa ka nižem nivou. Ali, Pri "curenju" iz takvog prostora nehomogenosti iste primarne materije moraju da se kreću sa nižih nivoa dimenzionalnosti prostora ka višim nivoima, t.j. nasuprot razlike dimenzinalnosti. Različite slobodne primarne materije, kao što je već pomenuto, reaguju u području nehomogenosti nejednako, ili preciznije, one različito reaguju na promene osobina i kvaliteta prostora. Dakle, pri "curenju" iz oblasti nehomogenosti, tipa Noći Svaroga, prekomerno zasićenje primarnom materijom G biće maksimalno, jer će se ta primarna materija zadržati maksimalno blizu kvalitativne barijere. Na taj način, ispada, da je maksimalno negativno evolutivno skretanje pred sledeće «jutro». Noć Svaroga je "najmračnija" pred njen završetak, i to je najefikasniji trenutak za akciju Tamnih Sila (društvenih parazita). Zapravo, pre no što se pojavi "zora" Svaroga, ljudi su najotvoreniji za spoljne uticaje, i to je vreme u kojem ljudi maksimalno rezonuju sa kvalitetima koje ispoljavaju Tamne Sile, u cilju da postignu svoju apsolutnu vladavinu. Moćna "Zora" prostorno negativnog evolucionog dejstva dovodi do preteranog zasićenja drugog i trećeg materijalnog tela živih ljudi primarnom materijom G, što izaziva maksimalnu pojavu agresije, okrutnosti, pohlepe ... i instikta. Zapravo u to vreme se najlakše uništavaju moral i najviši duhovni principi. U tom vremenu, često postoji, neznatna mala spoljna tačka, zbog koje bi većina ljudi sa "mladom"

suštinom bića, mogla brzo da padnu pod potpunu kontrolu Tamnih Sila, i vrate se na nivo životinje, kada caruju samo neki instinkti. A događaji vezani za nedavnu prošlost, a i sadašnjost, u potpunosti to potvrđuju .. A sada, pogledajmo šta se dešava u oblasti nehomogenosti dana Svaroga. Prostorno polje nehomogenosti Dana Svaroga, takođe predstavlja prostornu iskrivljenost, uzrokovanu razlikom osobina i kvaliteta prostora, samo sada na stranu višeležećeg prostora-univerzuma formiranog od osam primarnih materija. Uslovno označavamo slično prostorno zakrivljenje znakom plus (+), zbog činjenice da se nivo dimenzionalnosti našeg prostoruniverzuma na tom mestu povećava. Nastaje neka vrsta prostorne "kvrge" u našem univerzumu, koja je previše zasićena sa primarnom materijom E. Takvo polje prostorne nehomogenosti može se predstaviti kao prostorno "uzvišenje". U takvoj vrsti prostorne nehomogenosti, sve slobodne primarne materije "ulivaju" se u nasuprot razlike nehomogenosti prostora, od nižeg ka višem nivou dimenzionalnosti. Ali zato, pri "curenju" iz takve prostorne nehomogenosti, te iste slobodne primarne materije, moraju da se kreću sa viših nivoa dimenzionalnosti prostora ka nižim nivoima, što odgovaraju njihovom kretanju po razlici dimenzionalnosti. Primarne materije nejednako, (što je gore navedeno) reaguju na promene osobina i kvaliteta prostora. Zato, pri "curenju" u oblast prostorne nehomogenosti tipa Dana Svaroga, preterano zasićenje primarnom materijom E biće maksimalno, jer će se ta primarna materija zadržati maksimalno blizu ove kvalitativne barijere. Tako ispada da je maksimalno pozitivan evolucioni uticaj Dana Svaroga povezan sa njegovom "zorom" odnosno ranim "jutrom". I opet, maksimalno pozitivan uticaj "jutro" Dana Svaroga ima na ljude sa "mladom" suštinom, dajući im snažan evolutivni potisak. Ali ovo je samo "potisak" i to samo stvara povoljne uslove za razvoj čoveka, možemo reći, povoljnu evolucijsku klimu, ali ne garantuje evolucioni razvoj za čoveka. Razvojno povoljna evoluciona klima «jutra» Dana Svaroga omogućava čoveku da maksimalno realizuje sebe, svoje talente, što mu dozvoljavlja maksimalno kretanje ka vrhu, koliko je to moguće. Ona to olakšava, ali ne zamenjuje evolutivno kretanje čoveka. Bez samodiscipline, volje i potčinjavanja svojih evolucionih nagona, krenuti napred je jednostavno nemoguće. Ako čovek nađe snage da to uradi, onda kroz pravilan razvoj može da postane i sam Tvorac. Tvorcem ne

podrazumevamo ono što i moderne religije, već posmatramo sa tačke gledišta evolucije. I nisu slučajno naši preci zvali svoje najviše domete — Tvorevinama. Da stvara može samo Tvorac—čovek, , maksimalno realizujući sebe kroz prosvetljenje znanjem i realizujući sebe kroz delovanje... Na taj način, "jutro" Dana Svaroga je evolutivni akcelerator, katalizator, aktivnost, koja pri približavanju "večeri" Dana Svaroga, počinje da opada i sa pojavom "sumraka" ubrzani razvoj će propadati do nule, zbog prekomernog zasićenja polja nehomogenosti primarnom materijom E, pri povratku kvalitativnog stanja prostora do optimalnog za naš proctor-univerzum, koji je obrazovan od sedam primarnih materija... S obzirom na gore navedeno o prirodi dana i noći Svaroga, postaje jasna briga Svetlih Sila i njihovo razumevanje da je potrebno postaviti Izvor u nedra Midgard Zemlje. Nažalost, u vreme zadnje, najteže Noći Svaroga, koja je obavijala Midgard-Zemlju tokom sedam krugova života (1008 godina), od leta 6496 (988 pne) do leta 7504 (1995-1996 ne.), Tamne Sile su mogle da blokiraju pozitivan efekat Izvora Života, i našu MidgardZemlju "pokriju" svojim "krilima" najmračnije noći Svaroga, tokom koje su Tamne Sile bile u stanju da gotovo u potpunosti preuzmu našu planetu. U to vreme Tamne Sile su se trudile u potpunosti da zauzmu našu planetu, ali, one nisu uspele da je porobe na samom početku novog dana Svaroga i potpuno okuparaju Midgard Zemlju, kao što su to uradili više puta sa drugim planetama. Svetle Sile su iz svega ovoga izvukle potrebne zaključke i promenile taktiku i strategiju. Na taj način, koncepti Dana i Noći Svaroga ne stiče mitološki značaj, već dobija sasvim specifično, pravo "punjenje" i u bukvalnom i u prenosnom smislu te reči. Dan i Noć Svaroga — to je prirodna "pedala gasa" i "pedala kočnica" evolucije žive materije u Univerzumu, barem u našem prostor-Univerzumu, obrazovannom od sedam primarnih materija, bez obzira na to, kako ove pojave nazivaju stanovnici civilizacija drugih zvezdanih sistema. Slični fenomen primećeni su i u drugim prostorima-Univerzuma, sa nekim karakteristikama povezanih sa brojem primarnih materija i sa time, kakve primarne materije formiraju jedan ili drugi prostor-Univerzum... A sada, hajde da se vratimo na poslednju Noći Svaroga, koja je natkrila svojim tamnim velom Midgard-Zemlju u Leto 6496 (988. g. n. e.) i da vidimo šta dešavalo na Belom Svetlu sa početkom ove Noći. I na prvom

mestu obratimo pažnju na događaje koji se dešavaju na teritoriji Rusa, barem, od onoga šta je ostalo pristupačno većini do današnjeg dana... Počnimo sa sumrakom.. Sredinom 9. veka, razbivši drevnu tradiciju, vlast u Kijevu je preuzeo direktni potomak Kija - knjaz - varjag Oskold (Askold), zajedno sa svojim mlađim bratom Dijem. Po tradiciji knjaz je biran između dostojnih na osam godina, a samo za posebne zasluge pred narodom mogao je da bude biran i u drugom mandatu ili eventualno doživotno, ali nikada nasledno. Birali su se vojni knjaz - Han i mirovni knjaz Kagan. U miru, veću vlast je posedovao mirovni knjaz, a u ratu - knjaz - Han. Knjaz Han se obično birao iz više kaste profesionalnih vojnika -Varjaga. Preuzevši vlast u Kijevu, Oskold se prozvao Haganom, sjedinivši u tituli dve grane vlasti: vojnu - Hana i mirovnu -Kagana u jednu. Kao rezultat toga, stapanja ovih titula, ha (n) - (ka) gan, pojavila se titula ha-gan. Iz konstrukcije ove titule, jasno je da se titula Hana javlja opredeljujućom. Po sačuvanim podatacima Oskold je bio izvanredna ličnost za svoje vreme, talentovan ratnik i državnik. On je organizovao nekoliko vojnih pohoda Rusa na Romeju (preciznije, u to vreme je Imperija nosila naziv ARAMEJA (R. Roman)), koji su bili uspešni, a Carigrad je plaćao Rusima danak. Tokom svog poslednjeg putovanja u Carigrad u leto 6374 od S.M.Z.H. (866 g.n.e.), knjaz Oskold je stigao pod zidine grada sa 360 brodova i ratnicima konjanicima. Posle potpisivanja mirovnog sporazuma, njemu su predložili da se krsti u aramejsku religiju (koja će se nazvati hrišćanskom početkom 12. veka), ali Oskold nije žurio da prihvati tu ponudu. Pošto je odbio takvu "milost", prema legendi, on je odmah oslepeo. Tada je aramejski kralj Mihail javio Oskoldu, da, ako želi da se izbavi od bolesti, mora odmah biti kršten, ili se neće nikada oporaviti. Treba "požuriti" sa krštenjem, inače nikada neće doći do "oporavka" ... takav pristup novoj veri izgleda malo čudno, da ne kažemo - sumnjiv. Neposredni oporavak Oskolda je stigao posle krštenja od Patrijarha Fotija, veoma sumnjivo, ako uzmemo u obzir posledice ovog "čuda", tako povoljnog po Romeje. Posebno alarmantno je bilo nuđenje neposrednog krštenja ili ga Gospod Bog nikada neće isceliti i do oporavka neće doći. Zanimljivo je da je Gospod Bog baš u to "vreme" pokazao svoju moć od velike koristi za Romeje. Ni na koga drugog nije pala "Božja milost" kada je vojska Rusa zauzela grad, tada

Gospod Bog nije pokazao ni malo milosti prema svojim "vernim slugama" romejima, nije ih zaštitio, ni tada, a ni kasnije. Neko može reći da se Bog okrenuo od bezbožnika, a onda se "predomislio". Koga je to zadovoljilo - " Da bude blagosloven onaj" - kako bi rekao sveštenik, samo je pitanje - koga i zbog čega?! Ali mislim, da je u ovom slučaju sve bilo mnogo jednostavnije i banalnije. Romeji su, u savremenoj "verziji" istorije poznatiji kao Vizantinci, uvek bili podmukli i lažljivi političari. Da bi postigli svoje ciljeve oni su se koristili svim sredstvima, pridržavajući se pravila, da cilj opravdava sredstva. Među ostalim "talenatima" bili su poznati kao vešti trovači. Štaviše, oni su koristili otrove koje je bilo veoma teško otkriti i identifikovati. Najverovatnije, "novi prijatelji" su Oskoldu dali otrov, koji je izazvao slepilo. A ako se ne da pravovremeno odgovarajući protivotrov, čovek će izgubiti ne samo vid, već i sam život. Zar to ne objašnjava imperativ da se odmah obavi krštenje, ili do oporavka neće doći nikada!? Najverovatnije su dvorjani ušli u svesni rizik posle proučavanja prirode Oskolda, nadajući se da će se vrlo brzo dogovoriti o "čudesnom" izlečenju. Na njihovo oduševljenje Oskold se ponašao kao što su očekivali … Sasvim lako prevareni Oskold se vratio u Kijev, odbacio Vedski sistem razumevanja sveta i pokušao silom da krsti Ruse u Kijevskoj Rusi u leto 6374 od S.M.Z.H (866 n.e.). U Velesovoj knjizi o knjazu Oskoldu se govori kao o tamnom ratniku, krštenom od strane Grka. Volhovi govore u Velesovoj knjizi o Oskoldu kao o tamnom ratniku! Kao provodniku planova tamnih sila (društvenih parazita). Ali taj prvi pokušaj krštenja Rusa u grčku veru - u kult Dionisa - nije uspeo. Na zemljama Kijevske Rus za vreme Oskolda, Tamne Sile nisu uspele da nametnu duhovno ropstvo. Ali to je bio tek "sumrak" Dana Svaroga... U leto 6390 od S.M.Z.H (882n.e.) Kijev su osvojili, došavši sa severa sa družinom, Oleg i Igor. Oleg je Oskolda obmanom zarobio i ubio ga. Smrću Oskolda, prodiranje grčkog vere - kult Dionisija - na prostore Kijevske Rus je bilo zaustavljeno. Da usvoji grčku veru niko nije želeo, a svakome je prema tradiciji bilo dozvoljeno da veruje u "Boga", koga je prihvatala duša. Takva tolerancija naših predaka prema drugim verovanjima je vrlo brzo

rezultirala sa mnogo njihove krvi. Nakon Oskoldovog ubistva, knjaz Kijeva je postao mladi Igor u čije ime je neko vreme vladao Oleg, kasnije nazvan Oleg Mudri, što govori o njegovoj vedskoj percepciji sveta. Najverovatnije, da je Oleg Mudri bio Volh -Mag, ali je to neka druga priča. Naizgled, oduzimanjem Kijeva Oleg i Igor su zaustavili prodor Tamnih Sila na zemlje Kijevske Rusi. Ali svrgnuvši i ubivši Tamnog ratnika Oskolda, uzurpiravši vlast, Oleg je postavio na Kijevski tron maloletnog Igora, sina Rjurika, takođe, kršeći drevne tradicije. To je bio prvi korak do apsolutne monarhije, prvo ali ne i poslednje odstupanje od tradicija prošlosti, koje su bile na snazi mnoge hiljade godina i nisu dozvolile Tamnim Silama da se infiltriraju u društveni sistem Slavjeno-Arijevaca. Knez Igor je napravio drugi korak ka ponoru, tako što je postavljanje na Kijevski tron načinio naslednim. Većina pamti lepu legendu o kneginji Olgi, koja se osvetila drevljnima za smrt njenog muža, Kneza Igora, potražujući od drevljana danak u obliku ptica pevačica, koje je ona zatim naredila da se puste kući sa vezanim za njihove noge zapaljenim trakama od konoplje. Na taj način ona je spalila grad drevljana do pepela. Ali malo ko seća, zašto su drevljani ubili kneza Igora! A poginuo je zbog svoje pohlepe i zbog pokušaja da sruši drevnu tradiciju, prema kojoj je knezu davana desetina određenog sadržaja. Knez Igor je odlučio da sakupi porez u drugom krugu i to je bio razlog za to, što je bio ubijen od strane drevljana. Posle njegove smrti na Kijevski tron seo je njegov trogodišnji sin Svjatoslav u Leto 6453 od S. M. Z. H. (945 godine nove ere). Veliki knez Svjatoslav odrastao je u svetlog ratnika, i on je uspeo da razbije Judejski Hazarski Kaganat — parazitsku državu u Leto 6472 od S. M. Z. H. (964 godine nove ere). Judejski Hazarski Kaganat do početka Noći Svaroga pretvorio se u moćnu parazitsku državu, metastazu, koja je prodrla u mnoge države Evrope, Bliskog Istoka i Azije. Da je ta parazitska država nastavila da postoji, veoma je teško zamisliti posledice toga za celi svet, a posebno za Ruse. Upravo zahvaljujući Svjatoslavu Tamne Sile nisu bile u stanju da porobe potpuno Rusku zemlju na samom početku Noći Svaroga, kao što su planirali. Da nije bilo njega, provodnici Tamnih Sila — judeji — bili bi u stanju da zauzmu vlast u Zemljama Rusa još pre hiljadu godina. Da preuzmu vlast uspeli su samo u Leto 7425 od S. M. Z. H. (1917 godine n. e.)... Ali, nažalost, pobedivši Judejsku Hazariju,

Svjatoslav je pustio "lisicu u kokošinjac". Njegova majka — Velika princeza Olga, koja je bila grčke vere — mrzela je svog sina upravo zbog toga, što je on bio svetli ratnik i zbog onoga što je on učinio za spasenje Kijevske Rusi. I da bi sprečili da se nastavi započeto njenim sinovima, kroz princezu Olgu, u potpunosti kontrolisanu Tamnim Silama, njemu su podmetnuli hazarsku judejku, koja je zbog toga prešla u grčku veru (dozvolite mi da vas podsetim, u to vreme grčka vera je bio kult Dionisija, koji se u stvari, osim imena, malo razlikovao od svog naslednika u XII veku nove ere hrišćanskog kulta). Tradicionalna jevrejska verzija zauzimanja kontrole i vlasti preko jevrejskih žena. Tako nazvani, institut jevrejske "neveste" je veoma efikasno oružje za sticanje vlasti i kontrolu u zemljama u kojima imaju neki interes. Upravo uz pomoć jevrejskih "nevesti" je bio osvojen u VII veku nove ere Hazarski Kaganat... ali to je, takođe, druga is(z)tor(e)ija. Dakle, princeza Olga je "podmetnula" Svjatoslavu svoju ključarku — Malku, u koju je imala poverenje (neobična činjenica, sama po sebi), u vidu knaložnice. Malka (sa hebrejskog se dešifruje kao kraljica) je bila ćerka rabina Malika (Malik se dešifruje kao kralj) iz ruskog grada Ljubiča, pod Černigovom. Rabini jevreji gotovo uvek su bili leviti — "carsko" koleno jevreja. Obično su judejsku "nevestu" specijalno pripremali za njenu misiju. Obučavali su ih, takozvanoj Crnoj Tantri — metodi uticaja i potčinjavanja ljudi kroz seks. Dobro obučena jevrejska "nevesta", do najsitnijih detalja je izučavala "suptilnosti" muškog tela i veoma je lako dobijala kontrolu nad mškarcom na taj način. Kroz Crnu Tantru se sprovodi zombirovanje muškaraca, pretvarajući ih ih u lako upravljivu marionetu. Čak i u samom govoru UDovoljstvo to je postavljeno. Ako ne možete da pobedite neprijatelja u fer borbi — možete da ga pobedite kroz UDovoljstvo — kroz UD. UD — to je jedno od imena muškog polnog organa. Na primer, u nazivu samih judeja se sadrži koren UD, što se dešifruje kao isečen UD. Drugim rečima, proizvod obrezivanja — sečenjem. Zanimljivo je i to da kod muškaraca levita obrezivanje nije prihvaćeno, iako je za sva ostala plemena jevreja to obavezno. Tom je naizgled paradoksu, veoma jednostavno objašnjenje, ali o tome — na drugom mestu i u drugo vreme... Postaje interesantno: majka Svjatoslava — princeza Olga — podmeće svom sinu u obliku naložnice (seksualne "igračke") ključarku (svoju

poverenicu) judejku Malku, odlično znajući ko je ona i šta predstavlja. Nekako "čudno" izgleda majčinska "briga" o seksualnom životu svog sina, koji je, pored toga, imao legitimnu ženu! Ova činjenica govori o potpunoj njenoj kontrolisanosti od strane Tamnih Sila. Jer u grčkoj religiji (vera — pravilno se tumači kao Prosvetljenje Znanjem) — kulltu Dionisija, kasnije nazvanom hrišćanstvo — preljuba (bračna izdaja) uvek se smatrala velikim grehom. Zbog toga, takva "briga" duboko "verujuće" princeze Olge izgleda veoma čudno, najblaže rečeno... U svakom slučaju, ključarka princeze Olge Malka postaje naložnica Svjatoslava. Kneza Svjatoslava su od maloletstva vaspitavali kao ratnika i takve suptilnosti nije razumeo. Ali, čak i uz "pomoć" judejke Malke Tamne Sile nisu uspele da potčine sebi Svjatoslava. Sada nećemo pričati o tome da li je ili nije bio Vladimir sin Svjatoslava, ali po svim jevrejskim zakonima on je bio jevrejin. Priznavanje ili usvajanje Svjatoslava sina Malke je, u stvari, jedina ozbiljna greška Svjatoslava. U principu, ova greška je bila uzrok smrti i samog Svjatoslava i njegovih zakonskih sinova — Olega (977. godine), i Jaropolka (980 godine), koji su ubijeni zajedno sa svojim ženama i decom po nalogu "onoga koji je sedeo" u to vreme u Novgorodskoj kneževini, judeja Vladimira. Osvojovši u Leto 6488 od S. M. Z. H. (980 godine nove ere) Kijevski presto, jevrejin Vladimir, postao je Veliki Knez Kijevski i nastavio je da sprovodi planirano Tamnim Silama. U vedskoj Kijevskoj Rusi, sa višehiljadugodišnjom vedskom tradicijom, on je "iznenada" postavljao kumire Perunu, Daždbogu, Stribogu, Horsu i boginji Mokoš u gradu Kijevu, Novgorodu, a moguće i u drugim gradovima Rusa. Ali širom ruske zemlje njih su znali i poštovali još iz duboke drevnosti i niko ih nikada nije zaboravio. Ispostavlja se to kao neki apsurd. Ali to je samo na prvi pogled. Zapravo, to je bila dobro zamišljena provokacija. Pokušavajući da "ojača" vedska verovanja Rusa, jevrejin Vladimir naređuje da se ovim idolima prinose krvave žrtve životinja i ljudi. Stvar je u tome, da se prinošenje ljudskih žrtava i životinja, odnosi na rituale kulta Kali-Ma — Crne Majke — koji su odatle "migrirali" u judaizam, dok u isto vreme, kod Slavjano-Arijevaca, ni ljudskih žrtvi ni žrtvovanja životinja nikada nije bilo. Čak i u hronikama koje su pisali sveštenici u ugodnom za njih, shodno tome za crkvu, svetlu, govori se o tome da je on naredio, primorao svoje ljude da prinose idolima krvave žrtve. Moguće je da su "glumci" u obličiju volhova i čarobnjaka bili verni

ljudi samog "kneza" Vladimira. Namestivši tako željeni sto za is (z)tor(e) ijski spektakl, Veliki "Knez Kijevski" — jevrejin Vladimir — "izabrao" je za Ruse, za njih novu religiju — kult Dionisija, prvo se krstivši u Korsuni sam, a zatim je silom prekrstio u grčku religiju stanovnike ruskih gradova. A pre svega, naravno, stanovnike glavnog grada Kijeva. Kako se dešavalo "dobrovoljno" usvajanje grčke vere izveštavaju nam hronike, koje su, iz očiglednih razloga, snažno omekšale opis proizišle katastrofe.. Za krštenja Novgoroda Vladimir je poslao sa pratnjom svog rođenog ujaka po majčinoj liniji (judeja) Dobrinju. Slavjansko ime je poslužilo kao dobar paravan ne samo tokom Velike "ruske revolucije" 1917. godine, već i hiljadu godina pre dobro poznatih mnogih događaja dvadesetog veka. Dakle, Dobrinja je stigao u Novgorod sa pratnjom i spalio nekoliko hramova Novgoroda. I samo pod pretnjom da će pretvoriti u pepeo ceo grad, novgorodci su prihvatili "sveto" krštenje. "Zašto" hronike ne pominju to, koliko ljudi je ubijeno kada su "dobrovoljno" prihvatili krštenje. Veoma često su se ljudi posle krštenja pod pretnjom oružjem, vraćali svojim vekovnim tradicijama odmah nakon toga što su se njihovi "kumovi" - oci vratili kući zajedno sa pratnjom. Kako su "skromno" to umekšavale hronike? "Samo" "za 12 godina nasilnog nametanja grčke religije, bilo je ubijeno 9 miliona slovena koji su odbili da se odreknu Vere Predaka, i pri tome je svo stanovništvo, do krštenja Rusi, brojalo 12 miliona ljudi". Na taj način, drugi pokušaj krštenja Kijevske Rusi od strane kneza Vladimira "Svetog" u Leto 6496 od S. M. Z. H. (988. g. n. e.) je bilo prilično uspešno. Grčka religija je postala državna religija na prostoru Kijevske Rusi i iako je proces nametanja Rusima strane im religije nastavio sa promenljivim uspehom do kraja 11. veka po hrišćanskom kalendaru, taj proces je krenuo... Ali najneobičnije u svemu tome je to, što se duhovno porobljavanje Rusa, obrtanje u grčku religiju u zemljama na prostorima Kijevske Rusi, poklopilo sa početkom Poslednje Noći Svaroga u Leto 6496 od S. M. Z. H. (988. g. nove ere). U takve slučajnosti veoma teško je poverovati, bar meni... Николай Левашов, 12 мая 2006 года. Preveo: Mitrović Dušan