Položaj i problemi porodice u procesu konstituisanja samuopravnog socijalističkog društva [PDF]

Zitiervorschau

POLITIČKE SVESKE V /l — 1968 Zbornik radova Instituta za političke studije Fakulteta političkih nauka Beograd Jove Ilica 165

REDAKCIJA Ljubisav Marković Na j dan Pašić Miroslav Pečujlić Latinka Perović Radoslav Ratković Ljubiša Stankov Odgovorni urednik LJUBIŠA STANKOV

IZDAJE: Institut za političke studije FPN, Jove Ilica 165 ŠTAMPA: Novinsko-grafičko preduzeće »PROLETER« — Bečej

INSTITUT ZA POLITIČKE STUDIJE FAKULTETA POLITIČKIH NAUKA

POLOŽAJ I PROBLEMI PORODICE U PROCESU KONSTITUISANJA SAMOUPRAVNOG SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA

Politikološko savetovanje

Priprem ni odbor: Dr Mirjana Alinčić, Dr Milan Bosanac, Ljubica Bujanić, Dr Vladan Ćetković, Gabi Čačinović, M irjana Krstinić, predsednik, Dr Dušan Lukač, Dr Ljubisav Marković, Dr Vladimir Milanović, M irjana P a­ po, Nevenka Petrić, Dr Blaga Petrovska, P etar Rakočević, Dr Radoslav Ratković, Sonja Romac, Ljubiša Stankov, Dr Ilija Stanojčić, Zora Tomić, Vida Tomšič, Novo Vujošević, Anđelka Zečević.

Sekretarijat Priprem nog odbora: Ljubica Bujanić, M irjana Krstinić, Dr Vladimir Milanović, Nevenka Petrić, Dr Ilija Stanoijčić.

Redakcija za objavljivanje građe: Dr Milan Bosanac, Ljubica Bujanić, Dr Vladimir Milanović, M irjana Papo, Nevenka Petrić, Dr Blaga Petrovska, Zora Tomić, Novo Vu­ jošević.

NA IN IC IJA T IV U I UZ STR U Č N U I F IN A N S IJS K U POM OĆ R E PU B LIČ K IH K O N FE R E N C IJA ZA DRUŠTV EN U A K TIV N O ST ŽENA, SA VEZN E K O N FE R E N C IJE ZA DRUŠTV EN U A K TIV N O ST ŽENA JU G O S L A V IJE I SA VETA ZA V A S P IT A N JE I ZA ŠTITU DECE JU G O SL A V IJE , IN ST IT U T ZA PO L IT IČ K E ST U D IJE F A ­ K U LTETA PO L IT IČ K IH N A U K A U BEO G R A D U O R GA NIZOV AO JE PO LIT IK O LO ŠK O SA V ETO V A N JE »PO LO ŽA J I PR O BLEM I PO ROD ICE U PR O C E SU K O N ST IT U ISA N JA SA M O UPR AV NO G SO C IJA LISTIČ K O G DRUŠTVA«. UPRA V A IN STITU TA I PR IPR E M N I OD BOR SV ESRD NO SE Z A H V A LJU JU IN IC IJA TO R IM A , AU TO RIM A R E FER A TA I SA O PŠT E N JA , KAO I SVIM U Č ESN IC IM A SA V ETO V A N JA NA DO­ PR IN O SU O R G A N IZ A C IJI I PLO D N IM REZU LT A TIM A RA DA OVOG ZN A ČA JN O G PO L IT IK O L O ŠK O G SA V ETO V A N JA .

VLADIMIR MILANOVIĆ

TEZE OSNOVNE TEME SAVETOVANJA

Opšta postavka problema U našem d ru štv u p e rm a n e n tn o se o d v ija ju b rze i dub o k e p ro ­ m ené koje su dovele do ra z a ra n ja s ta rih i izg ra d n je n ovih živ o tn ih odnosa, a tim e i do k a n flik ta sh v a ta n ja k o je ove odnose od ržav aju . P re svega, du b o k e p olitičke pro m e n e 'izm enile su fo rm a ln o -p ra v n i položaj žene i d e te ta — iako te pro m en e n isu u v e k b ile p rać e n e a d e k ­ v atn im p ro m en am a u njihovom stv a rn o m životnom položaju, k o ji je, u p rk o s obilju raz lič itih v a rije te ta , u većoj ili m an jo j m eri nosio obeležje tra d icio n a ln ih , p a trija rh a ln ih u tic a ja i odnosa. P ro cesi in d u stri­ jalizacije i u rb an iz a cije p o k ren u li su og ro m n e m ase stan o v n ištv a k oncentrišući ih u g radovim a i in d u strijsk im i a d m in is tr a i v no-političkim centrim a. R a d ik a ln e pro m en e u ekonom skom položaju, itd . p rać e n e su n a ­ glim porastom p o trošne moći, izm enom sta ro g n ačin a života i odgo­ vara ju ć im p ro m en am a u u n u ta rn jim odnosim a u porodici. T ako su stvoreni segm enti oko ko jih se izg ra đ u je novi način života obeležen m odernom in d u strijsk o m civilizacijom , izg rađ en a su jez g ra novih m o ra ln ih i političk ih odnosa koji o d g o v a ra ju sam o u p rav n o m , soci­ jalističkom dru štv u . Na drugoj stra n i, ra s p a d a n je s ta rih veza i odnosa, k riza tra d i­ cionalnih m o ra ln ih v rednosti, r a z a ra n je siste m a k o n tro le i tsl. p r a ­ ćeni su i neadaptdranjem , o d b ija n jem s a v re m en ih d ru štv e n ih n o rm i ponašanja. M noge in stitu c ije koje je tre b a lo da p reu zm u b ro jn e funkcije porodice u izm enjenim uslo v im a života ili to n isu u č in ile^ ili to nisu u ra d ile u dovoljnoj m e ri i n a p ra v i n ačin . Tako sm o u p o redo sa k ru p n im procesim a d ru štv e n o g ra s ta dobili i n jih o v p a to lo ­ ški izraz. Zato sm o u jed n o m u osnovi h u m an o m pro cesu s tv a ra n ja novih m o d ern ijih odnosa suočeni sa nizom o tv o re n ih p rav n ih , p o ­ litičkih, socijalno-ekonom skih, zd ra v stv en ih , v a sp itn ih i d ru g ih p ro ­ blem a u dom enu porodice. R ešavan je ovih p ita n ja ili b a r za u zim an je jasn ih n ač eln ih s ta ­ vova u odnosu n a n jih u p rav o je neodložan.

Istovremeno moramo istaći da ova problem atika mora biti treti­ rana kao deo problem atike globalnog jugoslovenskog društva, koje se konstituiše na sam oupravnim osnovama, i da sva predložena rešenja m oraju biti usaglašena sa razvojnim tendencijam a jugoslo­ venskog, društveno-ekonomskog i političkog sistema. A to zahteva, pre svega, rezimiiranje dosadašnjih istraživanja, iniciranje novih proučavanja i odgovarajuću društveno-političku intervenciju. Organizacija savetovanja, dakle, proizlazi iz potrebe: za jedin­ stvenim sintetičkim i analitičkim prilazom problemima porodice na naučnom nivou, sa visokim stručnim poznavanjem problema; za sa­ gledavanjem aktuelnih društveno-^političkih problema naše savremene porodice u svim dimenzijama; za istovremenim pristupom na­ značenim kompleksima problema, sa stanovišta više naučnih discip­ lina i više područja aktivnosti koje su se dosada najčešće odvijale izolovano. Ovakovo politikološko savetovanje proističe iz potrebe za po­ vezivanjem dosad ostvarenih naučnih istraživanja i praktične delatnosti, za objektivnim utvrđivanjem prioritetnih problema koje tre­ ba hitno rešavati, a isto tako i onih pitanja na čijem će rešavanju biti potrebno dugoročnije i sistematsko angažovanje. Sve to pretpostavlja utvrđivanje naših potreba i naših moguć­ nosti, odmeravanje naših političkih, idejno-naučnih, ali i ekonomskih snaga. Cilj savetovanja Iako je u prethodnom opštem pregledu problem atike dosta re­ čeno i o ciljevima savetovanja, neophodno je istaći, kao najvažnije da će ono: a) dati celovitiju i potpuniju sliku o stanju problem atike u ovoj oblasti i otkriti vrednosti i nedostatke, kako dosadašnjeg istraživanja tako i društveno-političke prakse. Međutim, zadatak se ne iscrpljuje samo u analizi faktografskog maiterij>ala. Savetovanje bi trebalo da doprinese raščišćavanju naših i načelnih teorijsko-političkih stavo­ va, da utvrdi okvire naše idejne orijentacije s obzirom na prošlost i budućnost, da fiksira ciljeve naše delatnosti i oživi neke socijalis­ tičke vrednosti za koje nam se čini da su zaboravljene i najzad, da poveže praktdčno-pollitičku akciju sa istoiijskom perspektivom; b) otkriti mogućnosti za adekvatnije i demokratskije rešavanje ovih pitanja i prevazilaženje ostataka etatizma; c) utvrditi mogućnosti za političke, pravne, vaspitne, socijalnozdravstvene i druge intervencije u domenu porodice, a u cilju njenog funkcionalnog povezivanja sa osnovnim tokovima savremenog dru­ štvenog života; 10

d) raz m o triti m ogućnosti za organizovano, staln o i sistem atsk o p raćen je ove pro b le m atik e i koordin ao iju n a u č n ih istraž iv a n ja ; e) pred svim društv e n o -p o litič k im p red sta v n ič k im i d ru g im telim a istaći a k tu e ln o st kom pleksa p ro b le m a u vezi sa porodicom i podstaći ih na širu a k c iju za n a la ž e n je reše n ja; f) o tv a ra n je m lepeze a k tu e ln ih p ro b lem a pom oći n au č n o istra ž ivačkoj p rak si i teo riji u n a la ž e n ju no v ih sa d rž in sk ih o rije n ta c ija , i tako in te n z iv ira ti nauč n o istra ž iv a č k i ra d u ovoj obalsti.

Tematsko-problemski sadržaj U ovoj kom pleksnoj oblasti nem oguće je p re sa v eto v a n ja d a ti pred n o st jed n im a a zap o stav iti d ru g e p ro b lem e. Ip ak , m i ćemo iz­ d vojiti n e k a p ita n ja kojim a će b iti posvećena posebna p a ž n ja i oko kojih će se g ru p isa ti re fe ra ti: 1. P olaznu osnovu sa v eto v a n ja čini an a liz a id ejn o -n au č n o g n a sleđa, oživ ljav an je i reva lo riz a c ija s h v a ta n ja k lasik a M arksa, Engelsa i L enjina, a posebno n jihovog s h v a ta n ja s fe re p o rodičnog života kao in tim n e sfere n a jd u b lje g lju dsk o g tra ž e n ja čoveka i čovečnosti, ali i sfere alijen acije, sfe re u kojoj se e m a n c ip ac ija žene n e m ože o stv a riti bez e m ancipacije celog d ru štv a . 1/a. O živ ljav an je ov*ih id eja p re d s ta v lja osnovu za k ritič k u a n a ­ lizu sa v re m en ih sh v a ta n ja , sa v re m en e so cijalno-ekonom ske, z d ra v ­ stvene, e d u k a tiv n e i dr. politike, ko ja m nogim d a n a šn jim n e o p h o d ­ nim , ali u s u štin i nedovoljnim , m era m a p o k u šav a d a d â t ra ja n k a ­ ra k te r, videći u s a n ira n ju n e k ih odnosa cilj n ašeg d ru štv e n o g ra z ­ vitka. M eđutim , te n u žn e — ali ip ak p ro lazn e — m ere d o b ija ju svoj d u b lji sm isao sam o ako se sh v a te kao k o rac i u k o n tin u ira n o m lan cu ra d ik a ln ih p ro m e n a d ru štv e n ih odnosa u celini. 1/b. Bez obzira n a niz specifičnosti, ra z v ita k i n a ovom p o d ru č ­ ju kod n as povezan je sa reša v a n je m sličn ih p ro b lem a u ćelom sve­ tu. Zbog toga će b iti posebna p a ž n ja posvećena k ritič k o m in te r p re ­ tira n ju isk u sta v a socijalističkih, a i d ru g ih z em alja sa razv ijen o m socijalnom politikom i socijalnim zakonodavstvom . 1/c. I n a ovom, kao i na ostalim p o d ru čjim a m oguće je u tv rd iti razlke izm eđu d e k la risa n ih ciljev a i p o stig n u tih za d ata k a , izm eđu n o rm ativnog i stv a rn o g sta n ja . P o tre b n o je u s ta n o v iti v e ličin u ra s ­ k o rak a izm eđu n aših želja i n aših m ogućnosti, o cen iti k a ra k te r p r i­ hvaćenih rešen ja, o d red iti n jih o v odnos p rem a op štim c iljev im a i ten d e n c ija m a ra z v itk a jugoslovem skog d ru štv a . 2. P osebnu o b last in te reso v a n ja čini g ru p a p ro b le m a vezan ih za položaj porodice u sam oupravnom d ru štv u . O vaj položaj im a n e k o ­ liko a sp ek a ta od kojih ćemo istaći sam o neke. 2/a. Socijalno-ekonom ski a sp ek t p ro m e n a u p o rodičnom živo­ tu, din am ik a so cijalnih prom ena, d e jstv o ek o n o m sk e i d ru štv e n e re11

forme na porodicu danas i si. zaslužuju posebnu pažnju. Dinamika ekonomskih promena donela je poslednjdh dvadeset godina ogromna migraciona kretanja, stvaranje novih urbanih sredina, novih slojeva i novih socijalnih grupa, iščezavanje starih i nastajanje novih soci­ jalnih suprotnosti. Sukcesivne tehnološke promene donose porast •proizvodnje, obrazovanja, životnog standarda i si., ubrzavajući pri tom transform aciju jedne u osnovi patrijarhalne porodične kulture u modernu industrijsku civilizaciju. Međutim, potrebno je precizni­ je osvetliti tempo porasta standarda pojledinih društvenih grupa i statistički odrediti ono sto je značajno. Uz to, brz porast standarda izazvao je veće želje na svim nivoima koje su u raskoraku sa stvar­ nim mogućnostima. Sve ovo rađa niz problema od kojih su rnnogi is­ traživani, te se nadamo da će rezultati tih proučavanja biti na ovom skupu i predstavljeni. Krupne promene u organizaciji ekonomike, a posebno promene u položaju neposrednog proizvođača, za koje nemamo prim era u dosa­ dašnjoj istoriji, ubrzale su socijalnu mobilnost, nam etnule supruž­ nicima nove obaveze koje se refltektuju na unutarnje odnose u po­ rodici. 2/b. Duboke strukturalne promene i promene u položaju žene i deteta zahtevaju od niza institucija da preuzmu tradicionalnu funk­ ciju porodice. Tokom savetovanja treba da bude posvećena posebna pažnja analizi ovih odnosa, njihovom sociološkom, pravno-političkom i ekonomskom aspektu. Od posebnog je (interesa ispitivanje funkcionalnosti sistema s obzirom na potrebe društva i potrebe porodice, društva koje se raz­ vija na samoupravnim osnovama i koje traži perm anentnu hum ani­ zaciju odnosa i sve potpuniji razvitak ličnosti. Teorijski aspekt rešavanja ovih odnosa ne bi smeo da bude zapostavljen. Različite ori­ jentacije u pravu, političkim naukama, sociološkoj teoriji prim etne su i kod nas. Često se susrećemo sa orijentacijam a koje rešenje svih problema nalaze u vraćanju žene u prevaziđene odnose. 2/c. Poseban značaj na savetovanju treba da bude dat analizi socijalne stratifikacije, nejednakih uslova života, rada, održavanju zdravlja, školovanju i drugim uslovima, iščezavanju starih i stvaranju novih socijalnih suprotnosti. U okviru ove analize biće razm otrene i mogućnosti za donošenje određenih društvenih mera, koje neće sa­ mo ublažiti i na taj način konzervirati nasleđcne i nepravedne od­ nose nego će otvoriti sire mogućnosti za emancipaciju žene, novu podelu rada i srećnije materinstvo. 3. Socio-ekonomski aspekt trainsformacije porodice treba da bu de predstavljen grupom argumentovanih referata o položaju i pro­ blemima porodice u savrememom društvu. Ovde će naći svoje mesto demografska analiza porodice, analiza njenog m aterijalnog položaja koji se može statistički ponoviti s obzirom na različite kategorije 12

sta novništva i zatim , o b rad a re p e rk u s ija in d u strija liza c ije i u rb a n i­ zacije n a ekonom ski život porodice i n jen o fu n k cio n isa n je kao po­ trošačke zajednice. 4. Sociološka analiza porodice u J u g o sla v iji o b u h v atiće a n alizu tip o g rafije porodice, n je n u tra n sfo rm ac iju , d ru štv e n u p o k retljiv o st, sociološku i psihološku analizu fu n k cija porodice, sociološki a sp ek t socijalizacije ličnosti, a k tu e ln e asp ek te so cijaln e p ato lo g ije p o ro d i­ čnog života i posebno u zroke i konzek v en ce d e z in te g ra c ije porodice._ U n izu ovih p ita n ja tre b a istaći č in jen icu d a u osnovi tra n s fo r­ m acije porodice leži proces pro m en e p o litič k ih i k u ltu rn ih s tr u k tu ­ ra, proces in d u strija liz a c ije i urb an iz a cije, rev o lu c io n a ra n razvoj tehnike, e k spanzija školskog sistem a, b rze p ro m e n e k u ltu rn ih i k v aM fikacionih s tru k tu ra . O ve pro m en e d ovele su do rév o lu c io n isan ja odnosa i sh v a ta n ja, ali i do k o n flik ta izm eđ u k o n z e rv a tiv n o g i m o­ dernog života. U n u ta r porodičnih odnosa zabeleženo je o p a d a n je tra d ic io n a l­ nih a u to rite ta, p o ra st m asovne a n tic ip a tiv n e socijalizacije, ra z v ita k pravog k u lta d e te ta . D oveden je u k riz u sistem s ta r ih v red n o sti i s ta ­ ri sistem socijalne kontrole. S p o re d n i p ra tila c ovog pro cesa je d ezorganizacija, d e v ija n tn o i patološk o p o n a šan je jed n o g d e là o m la­ dine. Sociološke analize tre b a da o tk riju k o ren e k ak o p o z itiv n ih t a ­ ko i p a toloških p ram e n a , da u tv rd e m o g u ćn o sti za d ru štv e n u in te r ­ venciju, da a n a liz ira ju fu n k cio n isa n je so c ija ln ih in stitu c ija , d a osvetle proces a d a p ta c ije u novim sre d in a m a — i to sa sta n o v išta p a to ­ logije, sociologije, pedagoških i m ed icin sk ih n a u k a . 5. Porodica i socijalizacija p re d s ta v lja ju je d n u od c e n tra ln ih te ­ m a sa v eto v a n ja . D anas je od posebnog zn a ča ja o sv e tlja v a n je u tic a ja porodice u tra n s fo rm a c iji n a m la d u g en e ra c iju , o sv e tlja v a n je o p štih i posebnih fa k to ra socijalizacije, sp le ta k o n tra d ik to rn ih u tic a ja i k o n flik tn ih situ a c ija . T re b a ista ć i d a je ra s p a d a n je s ta r ih i iz g ra d n ja n o v ih odnosa učinila k o n tra d ik to rn im n e sam o sp le t e k s te rn ih fa k to ra k o ji u tič u na fo rm ira n je ličnosti, nego i u n u ta r n je p o ro d ič n e u tic a je . P o ro d ica p renosi k o rp u s m o d ern ih s h v a ta n ja k o ja o d g o v a ra ju sav rem en o j dru štv en o j s tr u k tu ri i d ru štv e n im ciljev im a, ali istovrem eno, u većoj ili m anjoj m e ri (u z avisnosti od svog m esta u p o litičk o j i k u ltu rn o j s tru k tu ri), služi i kao k o n z e rv a to r tra d ic io n a ln ih m o d ela p o n ašan ja. Tom e tre b a d o d a ti i s u p tiln e u n u ta rp o ro d ič n e odnose, k o ji ovim u ticajem d a ju em ocionalni in te n z ite t, a često dovode do tra u m a i f ru s ­ tra c ija . Ovo dosta zan em a re n o p o d ru čje p ro tiv re č n o g u tic a ja n a m la ­ du ge n e ra c iju tre b a lo bi d a b u d e u c e n tru p a ž n je p ed ag o šk ih i m e ­ d icinskih rad n ik a. 6. Idejno-politička, sociološka i p ed ag o šk a an a liz a u tic a ja s re d ­ s ta v a m asovnog k o m u n ic ira n ja b ila b i p rv i p u t p re d m e t ja v n e d is13

kusije kom petentnih radniika i istraživača. Foslednjih decenija doživeli smo pravu revoluciju u oblasti radio-televizije i industrijske štampe. Ova sredstva su prodrla u milione domova i postala pristu­ pačna najširim slojevima naroda, a najčešće i deei. Ona odabiraju i šire informacije, oblikuju duhovni život stanovnika, usm eravaju pažnju na jedne i smišljeno ili nenamerno zapostavljaju druge pro­ bleme, form iraju raspoloženje, pa i fundam entalne životne stavove, usm eravaju ogromnu socijalnu energiju. Potrebno je videti šta ova ogromna snaga uticanjâ želi da postigne sa stanovišta organizacija koje njim a raspolažu, a šta opet stvarno postiže. Potrebno je ispi­ tati ili bar inicirati ispitivanje ove problematike, skrenuti pažnju našoj demokratskoj javnosti na ove probleme. 7. Posebna grupa referata treba da bude posvećena medicinskoj, psihijatrijskoj analizi porodičnog života. Neviđena pokretljivost stanovništva, otvaranje neslućenih mogućnosti u prom enu statusa, nivou obrazovanja itd. podvrgli su i ličnost i porodicu stalnom p ri­ tisku tražeći od njih i da se adaptiraju tim uslovima i da budu krea­ tori i inicijatori novih odnosa. Ovaj odnos im a svoje brojne m ental­ ne i edukativne posledice koje su dosta brižljivo izučavane, ali su rezultati tih istraživanja nedovoljno poznati široj javnosti. Na ovom savetovanju biće omogućeno da se sa njim a upoznaju javni i politi­ čki radnici. 8. Dopustiva je pretpostavka da će predstavnici društveno-političkih organizacija preciznije osvetliti mesto i ulogu društvenih or­ ganizacija na ovom područjiu, njihovu ideološku i političku funkciju, kao i mogućnosti za praktičnu idejno-političku intervenciju u ovoj značajnoj sferi društvenog života. 9) Škola kao institucija ima ogromnu ulogu u društvenom proT gresu i u transportovanju kulture. Ali, istovremeno, škola može — a u savremenim uslovima urbanog života čak i mora — da preuzme brojne dosadašnje klasične funkcije porodice. Razm atranju ovoga odnosa takođe treba da bude posvećena posebna pažnja. 10. Poslednji po redu, ali svakako ne i po važnosti, jeste pravno-politički aspekt porodice. Mnogi odnosi su već kodificirani, ali pitanje zakonodavne intervencije je i dalje otvoreno. Pored kon­ kretnih predloga, potrebno je razm otriti i osnovnu orijentaciju u ovoj oblasti, koju bi trebalo osloboditi logike etatizma, odnosno od­ rediti m eru državne intervencije. Nesumnjivo da je određena držav­ na briga za ovu problem atiku neophodna, ali ona mora biti posta­ vljena tako da ne ugrožava dalji razvitak dem okratskih socijalističčik odnosa. Potrebno je tražiti takva rešenj'a u okvirim a sam ouprav­ nih odnosa koja će otvarati dalje mogućnosti za em ancipaciju žene, njeno pretvaranje u modernog sam oupravljača u istoj m eri u kojoj je to već postao radnik. Beograd 10. juna 1968. 14

UVODNI REFERATI

VLADIMIR MILANOVIĆ SOCIJALIZACIJA LIČNOSTI U JUGOSLOVENSKOM DRUŠTVU 1.

Izgradnja ili apsorbovanje ličnosti

Nećemo reći n išta novo p o n a v lja ju ć i istin u d a je proces soci­ jalizacije ličnosti — u p rk o s tom e što im a i sv o je pro zaičn e i e k o ­ nom ske asp ek te — u s tv a ri proces staln o g , n e p re k id n o g s tv a ra n ja čoveka i čovečanstva u svakoj novoj in d iv id u i i svakoj novoj g en e­ raciji. To je, p re svega, proces tra n sp o n o v a n ja k u ltu rn ih v red n o sti u u n u ta rn ji svet in d iv id u e i razv o j "n je n ih p ro d u k tiv n ih , s tv a ­ ralačkih m oći n a T cüïtü rn o m ^ m aterijalu . A li so cijalizacija im a ne samo ovu d inam ičnu re v o lu c io n a rn u nego i k o n z e rv a tiv n u s tra n u — stv a ra n je po u tv rđ e n o m isto rijsk o m ob rascu u n a p re d o d ređ e ­ nom da bude prevaziđen. N aim e, s ta r ija g e n e ra c ija kojoj n esu m ­ njivo p rip a d a d o m in a n tn a uloga u ovom p ro cesu n a sto ji d a se ovekoveči u novoj g e n e ra c iji i d a p u tem ideoloških k a n a la in k o r­ p o rira sopstveni k a ra k te r u k a ra k te r sv a k e in d iv id u e, n asto jeći da n jen u d elatnost, h ten ja , želje, sk riv e n i su p tiln i sv e t n jen o g osećajnog sv eta i ćelu p riro d u njen o g d ru štv e n o g d e lo v a n ja u sk la d i sa k a ra k te ro m i ž eljam a s v e ta sta rijih . P re m a tom e, ideologija sa v re m enog sv eta n a jb o lje d efiniše ciljev e i d a je rac io n a liz ac iju ovih ciljeva. A li su m a ra n pogled n a ideologije d uboko zav ađ en ih i sup ro tstav ljen ih sa v re m en ih sv elova izm eđu k o jih se n alazim o i k o ji­ m a svojom k u ltu ro m p rip a d a m o i sam i p o k azu ju d a one, k a d a je reč o socijalizaciji ličnosti, im a ju i n ek e zajed n ičk e k a ra k te ris tik e . P re svega, zajedničko im je v e rb a ln o p rih v a ta n je n e k ih opštih h u ­ m anih v red n o sti i d em o k ratizam k o ji su p o stali osnova v e ro v a n ja i s h v a ta n ja savrem enog čoveka tak o d a se niko n e u su đ u je d a ih osporava. N a žalost, već i su m a ra n pogled n a stv a rn o s t o tk riv a hip o k riziju sa v re m en e ideologije: svi sistem i v e rb a ln o u c e n ta r svo­ jih n a p o ra s ta v lja ju čoveka i čovečnost, a u s tv a ri lju d sk a ličnost 17

nije nikada bila više ugrožena, ne samo zbog zastrašujućeg pri­ sustva sredstava masovnog terora nego i zbog zloupotrebe naučnih rezultata u perfidne svrhe slam anja ljudskog duha i otpora indi­ vidue. To čine svi — počev od institucija koje prihvataju mladog čoveka, proučavaju ga i uvežbavaju, naoružavaju znanjem, tehni­ kom, ali ga i regim entiraju, veštački stvarajući nesposobnost za rešavanje bitnih pitanja njegove egzistencije — do institucija koje se ponose time da kao svoj glavni zadatak im aju form iranje nezavi­ snog karaktera, a u stvari rade na njegovom apsorbovanju, na nje­ govom gubitku. Zato ćemo se osvrnuti ne toliko na ideološke inter­ pretacije ciljeva socijalizacije nego na realne procese, modele i ciljeve i njihovu eksplikaciju u sociološkoj literaturi — naravno, ukoliko su oni prisutni i u jugoslovenskom društvu. 2. »Junačenje novcem« ili razvoj stvaralaštva Osnovni model koji se putem imitativnog ponašanja prenosi sa Zapada u jugoslovensko društvo odlikuje se komercijalnom orijen­ tacijom, rasipničkom potrošnjom, žudnjom za spoljnim uspehom i unutarnjom intelektualnom, emocionalnom i moralnom prazninom. Ovaj trend je bio predm et analize i samog Marksa, a u američkoj sociologiji u delu Torstena Veblena, Eritoa Froma, H erberta Markuzea, Dejvida Rajzmena i drugih. Ta kritika ukazuje na domi­ nantan uticaj tržišta i uopšte spoljnih, čoveku tuđih sila na form i­ ranje karakterne strukture ličnosti. Robno-novčani odnosi, koncen­ tracija privatne svojine — svejedno da li individualne svojine ili modernih impersonalizovanih monopola — čine novac univerzalnim sredstvom demonstracije moći i merom vrednosti, ne samo stvari nego i samih ljudi. Na tržištu se ne susreću samo robe nego i lično­ sti koje nude svoju radnu snagu, svoje znanje, tehničku veštinu i sopstvene lične karakteristike najtešnje povezane sa njihovim in­ timnim svetom izraženim u sposobnostima adaptiran ja raznim situa­ cijama, sposobnostima za saradnju i drugim. Stvari ne bivaju pro­ suđivane po svojoj funkcionalnoj, upotrebnoj vrednosti, nego po njihovom novčanom izrazu, a ljudi ne po svojim radnim, stvarala­ čkim osobinama i svome karakteru, nego po sposobnosti svoje ku­ povne i potrošne moći. Na taj način, novac postaje ne samo agens proizvodnje nego i odlučujuća snaga u form iranju karaktera lično­ sti, orijentaciji njenog obrazovanja, vrsti i karakteru znanja i veština kojima raspolaže, interesovanja koje u društvu ispoljava, a »junačenje novcem« model ponašanja vodeće klase. U procesu stal­ nih tehnoloških i naučnih inovacija m enjaju se zahtevi tržišta, a ličnost koja želi d a bude efikasna, odnosno na višoj ceni, mora da mu se prilagođava. Otuda njeno svekoliko znanje i veština, prin­ cipi nauke, principi morala i način ponašanja nisu integralni delovi 18

njene k a ra k te rn e s tru k tu re , nego ek stern o g sv e ta od čije ocene ona potpuno zavisi i p rem a kojem je po tp u n o bespom oćna. Ne čv rstin a k a ra k te ra nego, nap ro tiv , nepostojan o st, p ro m e n ljiv o st i p rilag o d ­ ljivost po sta ju n jen e suštinske osobine. Ne moć čoveka k o ja izvire iz snage njegove ličnosti, nego uspeh najčešće izražen u položaju na skali novčane ili političke m oći čini da ličnost u tak v o m d ru štv u nije usm e ra v an a iz sopstvene, u n u ta rn je sav esti nego izvana. To je uzrok pesim izm a znatnog delà sa v re m en e sociologije i p s ih ija trije na Z apadu, koje s m a tra ju da se, u p rk o s p o v ećan ju čovekove moći u dom enu teh n ik e i nauke, povećava i njeg o v a u n u ta rn ja p raz ­ nina, i njihovo u v e re n je da smo sa sta n o v išta lju d sk e ličnosti suo­ čeni sa m oralnim i in te lek tu a ln im o siro m ašav an jem i k u ltu rn im unazađivanjem čoveka i čovečanstva. N esum njivo, u ovim hipotezam a im a veom a m nogo istine. Ip ak one ne izra ž av a ju celovitu i p ro tiv re č n u istin u o sam om g rađ an sk o m društvu. I pored svih e fe k a ta novca, koje je p lastičn o opisao M arks a za n jim nosioci hu m an istič k e i so cijalističk e o rije n ta c ije u socio­ logiji na Z apadu, proces »p reo b ra ć a n ja sv ih lju d sk ih bogova u n o ­ vac« p rać e n je i p orastom ekonom skih, teh n ič k ih i k u ltu rn ih p o ten ­ cijala, novim oblicim a raspodele bo g a tstv a koji su p o v o ljn iji za dep riv ira n e slojeve, ta k o da su, i pored k o n z e rv ira n ja m nogih elem e­ nata n epravičnosti, ipak elim in isan i n a jg o ri oblici bede i ponižavanja. Uz to, teško bi bilo d o k azati tezu da je reč o m asovnom o p a­ d a nju i k u ltu rn o m osiro m aša v a n ju sta n o v n ištv a u p o ređ e n ju sa fa ­ zom ran o g in d u strijsk o g d ru štv a . N a p ro tiv , b u rn a d in am ik a p ro ­ m ené k u ltu rn ih i kvalifik acio n ih s tru k tu ra , m aso v n a k u ltu rn a po­ tro šn ja ilu s tru ju č injenicu da p o rast p ro d u k cije i p o rast doh o tk a im aju i svoje efek te koji nas ne m ogu tra jn o zad o v o ljiti, ali koji ipak označavaju n a p u š ta n je p a trija rh a ln o g p rim itiv iz m a i užasavajuće bede ra n e in d u strijsk e revolu cije. A li sa sta n o v išta m ladih, savrem eno građ a n sk o dru štv o , p rep la v lje n o bo g atstv o m , u ređ e n o i civilizovano, p ru ža sum orne m odele života i u trv e n e p u tev e k o n ­ form izm a koje oni ne p rih v a ta ju . O tu d a n jih o v raz o ra n p ro test, njihovo tra g a n je za novim id eja m a i novim idealim a. Veom a se često u jugoslovenskoj sociološkoj i filozofskoj lite ­ r a tu ri po m in je id en tiča n m odel p o n a šan ja u jugo slo v en sk o m d ru ­ štvu. N em a sum nje da u ovoj k o n sta ta ciji im a do sta istin e je r se m odeli p o n a šan ja iz viso k o razv ijen ih z e m alja i iz socijalno s u p e rio r­ nih slojeva, putem im ita tiv n o g p o n ašan ja, lako p ren o se i u zao stale sredine. Nećemo se ovom p rilik o m u p u š ta ti u sociološku an alizu k a rik a tu ra ln ih form i »ju n ačen ja novcem « u našoj p rim itiv n o j s re ­ dini, već ćemo sam o n ag lasiti: ukoliko su p rih v a ć e n i m odeli i d r u ­ štveni ciljevi u o štrije m n e sk la d u sa d ru štv e n o m s tru k tu ro m , d r u ­ štvenim p o tre b a m a i p o tre b a m a čoveka, u to lik o su više p o ten c ija ln i izvori b u d ućih ka ta k liz a m a. Ipak, p o tre b n o je reći d a su jugoslo19

venska m erila m aterijalnog položaja i društvenog standarda, pa i pogledi izloženi u političkim polemikama čak i u naučnoj litera­ turi formulisani u jednoj tehnički i ekonomski veoma zaostaloj sre­ dini koja je do juče živela u uslovima krajnjeg siromaštva. Odatle su čak i tehnički instrum enti, koji predstavljaju neophodna poma­ gala u domaćinstvu jer oslobađaju ženu od ponižavajućih poslova, svrstani u »luksuz«. Takvi kriterijum i, umesto da stim uliraju rad, produktivnost, porast dohotka zasnovanog na ličnom radu, neza­ visno od subjektivnih nastojanja njihovih autora, teže konzervi­ ranju patrijarhalnih odnosa i rada rukom. Oni ponekad insistiraju na razvijanju tehničke osnove, ali ne u cilju jačanja potrošne moći stanovništva izmučenog oskudicom i potpunijeg zadovoljenja njego­ vih potreba. Zato takvi pogledi indirektno podržavaju neograničenu vlast socijalističke birokratije koja razvija industrijske i vojno-tehničke potencijale, i koja se u izvesnim situacijam a uspešno takmiči u agresivnosti sa svojim građanskim rivalima. Ne možemo reći da u jugoslovenskom društvu, kao i ostalim socijalističkim i nesocijalističkim zemljama, nema luksuzne potrošnje. Njeni elementi su za­ stupljeni duž ćele socijalne lestvice, ali su oni u jugoslovneskom društvu efemerni a ne funkcionalni deo sistema. Njihova kritika — ma koliko bila potrebna — ne srne postati brana afirm aciji radnih sposobnosti mladih ljudi, afirm aciji principa dohotka i raspodele prema radu, prirodnoj žudnji ljudi za bogatijim i punijim životom, za dobrima koja stiču sopstvenim stvaralačkim radom. Međutim, za socijalizaciju ličnosti nudi nam se još jedan kul­ turni obrazac. Kao i prethodni, on delimično izrasta iz jedne prevaziđene socijalne strukture i prevaziđene tradicije, mada ovog puta imitativno ponašanje ima za svoj izraz socijalizam. Kad je reč o socijalizmu, treba priznati da još uvek na njega gledamo kao na mlad sistem čije deformacije ne predstavljaju manifestacije nje­ gove karakterne strukture, nego dečje bolesti jednog društva u raz­ voju, zaboravljajući da se on realizovao i u sistemima kao što su staljinizam i maoizam. 3. Indoktrinacija i socijalizacija Socijalizam je kao naučna teorija star više od stotinu godina, a kao ekonomski i politički sistem više od pola stoleća. Dakle nije problem ni u čemu drugom do u nama samima: treba priznati da nam često ili nedostaje ogledalo naučne istine, ili m oralna hrabrost da se sa njom suočimo. Ali efekat socijalizma nije sadržan samo u staljinizmu socijalizam je svuda doneo duboke, radikalne pro­ mené. Socijalistička revolucija je dotad prigušene mase bacila na istorijsku scenu, koje su i posle hijerarhisanja sovjetskog društva na20

stavile entu z ija stič k i da grade, a k tiv istič k i se odnoseći p rem a sv etu u kom e su živele. A li ceo so v jetsk i p o litičk i sistem k o ji je g rad io S ta ljin pokazao je da je bila u p ita n ju sta b iliz a cija jed n e rev o lu ­ cije u gran ic a m a h ije ra rh isa n e b iro k ra ts k e s tru k tu re . Sam im tim je i proces socijalizacije u p rav o išao za tim d a e k stro v e rtn o s t m la ­ dih p re o b ra ti u in tro v e rtn o st, d a in d iv id u a ln u in ic ija tiv u , e n tu z i­ jazam i pož rtv o v a n je u sm e ri ka c iljev im a k oje je jed in o p o litičk a vlast bila k o m p ete n tn a da označi. T re b a p riz n a ti da so cijalističk a b iro k ra ti ja p re d s ta v lja u sociološkom po g led u v e ro v a tn o n a jra c io ­ n aln iji i svakako n a jv ita ln iji tip o rg an izacije b iro k ra ts k e v lasti u čiju efikasnost ne tre b a su m n ja ti. M eđutim , p o red sv ih u sp eh a u dem onstraciji moći, ovaj tip v la s ti n em o ćan je u jed n o m — u a fir­ m aciji čoveka. M ehanizm i pe rfid n o g p ritis k a ob ezb eđ iv ali su ovom političkom sistem u sp oljnu d em o k ratičn o st, iako u v ita ln im p ita ­ njim a b iro k ra ti ja ignoriše v o lju m asa, što jasn o ilu s tru je p o litik u K om inform a p rem a J u g o sla v iji posle 1948. godine. N a su p ro t jasn o j hum anističkoj koncepciji sam oga M ark sa, k o ji je u c e n ta r svoga in te reso v a n ja sta v lja o čoveka, b iro k ra tija je ista k la a p s tra k tn u kolektiv n o st kojoj je in d iv id u a su b o rd in ira n a i u p o ređ e n ju sa kojom svaka ličnost nužno oseća so p stv en u n išta v n o st i b ezv red n o st. N a taj n ačin je u lju d sk o m srcu p rigu šen o osećanje in d iv id u a ln o sti i lične sreće, a pojedinac je postao sam o siv a sen k a u re g im e n tira nom s tro ju v o jn ik a socijalizm a. M ada se disciplinovanost, podređ en o st, a sk etizam i h ije r a r h ija odnosa — i to sasvim neo p ra v d a n o — pov ezu ju sa s tru k tu ro m ile­ galnih rev o lu c io n a rn ih k o m u n ističk ih o rg an izacija, n jih o v se p ra v i izvor nalazi u feudalnoj h ije ra rh iji, u a sk etizm u v itešk ih red o v a iz S rednjeg veka čiji se ju n ac i i oficijelno, bez ik ak v ih o g rada, iđ en tifik u ju sa h e ro jim a socijalizm a. O dnosi h ije ra rh ije , su b o rd in acije, fanatičkog ro b o v an ja a p s tra k tn o j k o lek tiv n o sti p rik riv a li su rig id n u socijalnu s tr u k tu ru p u n u nep rav ičn o sti, a n jen o ideološko o p ra v ­ d an je p red sta v lja lo je sam o n a jn o v iju »socijalističku« tra n sp o z ic iju nebeske h ije ra rh ije n a ovozem aljsk u o rg an izaciju d ru štv a . »K ult ličnosti«, čiju su nam n a jp o tp u n iju d e sk rip c iju d a li so v jetsk i a u to ri koji su bili njegove žrtve, to n a jp o tp u n ije ilu stru je . Ideologija jugoslovenskog d ru štv a fo rm aln o polazi sa istih iz­ vora i od istih tek sto v a klasik a socijalizm a — M arksa, E ngelsa, L enjina — kao i ova, ali raz lik e koje n am eću d ve raz lič ite so cijaln e realnosti vode d iv erg e n tn im o rije n ta c ija m a u so cijalizaciji ličnosti. Nem a su m n je da je S ta ljin sa g en ijaln o m jed n o stav n o šću i konciznošću in te rp re tira o filozofske, sociološke i ek onom ske te o rije k la ­ sika učinivši ih neposredno raz u m ljiv im širo k im slo jev im a k o ji n isu p reth o d n o o brazovani da bi m ogli b iti u k lju č e n i u nau čn o k o ­ m u niciranje. S avršeno ignorišući p ro fesio n aln e n a u č n ik e koje je h vatao užas p red njegovim b ru ta ln im sim p lifik a c ija m a , on je p o-

21

stigao ono što je hteo: naučna otkrića koja su nekada potresala svet postala su apstrakcije otrgnute od životne stvarnosti, prazne, besadržajne idealizacije nepostojećeg sveta koje efikasno služe je­ dino kao prepreka njegovom istraživanju. Centri političke moći planiraju i realizuju izgradnju društva u kojem je svako istraži­ vanje položaja pojedinih grupa u društvenoj strukturi nepotrebno. Zato pitanje o raspodeli političke moći uticaja ili dohotka izaziva istu reakciju kao i sumnja u verske istine u srednjem veku. Na taj način su poduhvati Marksa i Lenjina, koji su mogli dovesti do per­ manentne revolucije u društvenim naukam a, kalcificirani u sholastičku doktrinu, a proces njenog prenošenja u svest i misao ljudi pretvoreni u proces indokrinacije neviđen po svojim razm eram a i masovnosti. Indoktrinacija se u odsustvu logičke koherentnosti za­ sniva na mehaničkoj sukcesiji im presija koje naprosto »isperu mo­ zak« i učine ga nesposobnim za druge uticaje. Osnovni m aterijal na kome je transponovano političko iskustvo u svest individue bila je poznata Staljinova »Istorija SKP (b)«. Osnovna im presija koju pro­ učavanje ovog udžbenika nameće nije filozofske, sociološke ili eko­ nomske prirode. Proučavalac se ne može oteti utisku da su svi Staljinovi eponenti razm išljali o stvarim a o kojima ne smemo mi­ sliti i da je njihova, po pravilu neprirodna i prerana smrt, logična posledica njihovog mišljenja. Na kraju, čitaoca uhvati paranoidan strah pred fenomenom ljudskog, kritičkog m išljenja i on dolazi do uverenja da se može preživeti samo pokoravajući se bez razm i­ šljanja. Otuda se entuzijazam koji perm anentno sugeriše birokratija rađa isključivo u dpmenu tehničkog izvršavanja zadataka po­ stavljenih od centara državne, političke moći, a i krajnja pasivnost i rezignacija u egzistencijalnim pitanjim a čoveka i čovečanstva. Istina ovaj proces je privrem en jer je u dubokoj suprotnosti sa prirodom socijalizma, sa neukrotivom energijom masa koje su sopstvenim rukam a srušile ceo jedan svet i koje će sasvim sigurne ove forme konzerviranja društvenih odnosa odbaciti. 4. Konflikt između očekivanog i realizovanog u jugoslovenskom društvu Naveli smo dva tipa reagovanja omladine na dva različita dru ­ štvena sistema pobunu i rezignaciju. Njihove ideale omladina ne može da prihvati, niti da njihove vređnost.i interiorizira. Ali oba tipa reagovanja nalazimo i kod jugoslovenske omladine: revolt (kod mlađih) i rezignacija (starijih omladinaca, poučenih iskustvom). Po­ stavlja se pitanje gde su izvori ovakvog reagovanja i kakav je ka­ rakter neslaganja između omladine i društva? Sam oupravljanje u Jugoslaviji predstavlja osnovni društveni odnos, osnovni društveni okvir u kome se transponuju kulturne, pre svega moralne, a potom i naučno-tehničke i ostale vrednosti u 22

u n u ta rn ji svet m ladih. Socijalizacija n a taj n ačin u našem kao i svakom drugom d ru štv u p re d s ta v lja p o kušaj re in k a rn a c ije s ta r i­ jih u lik u m ladih. P re m a osnovnoj zam isli, sa m o u p ra v lja n je tre b a da p red sta v lja proces tra n sfo rm ac ije čoveka od o b jek ta u su b jek t, p re tv a ra n je od nem oćnog in stru m e n ta n jem u n e p o zn atih sila u a k ­ tivnog stv arao ca isto rije i sopstvene su d b in è: S a m o u p ra v lja n je, kao ni socijalizacija, n ije sam o isto rijsk a p e rsp e k tiv a , ono je o k v ir sv a ­ kodnevnog života i ra d a egzistencije d ru štv a i in d iv id u e — kao što ni socijalizacija n ije sam o proces u v e k pon o v ljen o g s tv a ra n ja čo­ veka i čovečanstva nego i proces rad n o g i teh n ičk o g o b u č a v an ja ljudi, kako bi m ogli o b a v lja ti od ređ e n u p ro fesiju , o sp o so b ljav an ja da se kroz svakodnevni rad stiče so p stv en i hleb. K a k a v je položaj svake ličnosti ponaosob u ovom složenom i p ro tiv re č n o m procesu? Naš poznati sociolog R udi Supek u svojim istra ž iv a n jim a p o n aša­ n ja om ladine na d o brovoljnim rad n im ak c ija m a o tk rio je nekoliko značajnih činjenica. Za raz lik u od sv ak o d n ev n e ru tin sk e, rad n e delatnosti koja po tčin jav a ličnost h ije ra rh iji, k o ju donosi podela rada, S upek je o tkrio da kod om lad in e n a rad n im ak c ija m a v lad a jedna viša m o tiviranost, e n tu zijazam , sloboda i isk ren o st. S am o u ­ p rav lja n je tak o đ e tre b a da d e lu je in te g rativ n o i koheziono, d a ra z ­ v ija entu z ija z a m i visoku m otivaciju . Z ato im a osnova da z a k lju ­ čimo d a je sa m o u p ra v lja n je u p rav o onaj sistem odnosa koji om ogu­ ćuje neposrednom proizvođaču da p o v ezu je sv a k o d n ev n u ru tin sk u delatnost i b rig u za opšte poslove, o p šte d ru štv e n i i svoj, in d iv id u ­ alni, interes. P o p u la rn o rečeno — ako sv ak o d n ev n e sitn e b rig e i mogu da u b ija ju i d e g ra d ira ju »malog« čoveka, to ga v e lik e b rig e i k ru p n i p roblem i koje m ora da reša v a čine velikim . O tk u d a p rem a tom e nezadovoljstvo m ladih? U sh v a ta n ju s a m o u p ra v lja n ja m ogli bism o one koji ga p rih v a ta ju g rub o p o d eliti n a tr i g ru p e: g ru p u onih koji su zauzeti in stitu cio n aln o m stra n o m s a m o u p ra v lja n ja , n e ­ prekidno radeći p retežno n a njegovom fo rm a ln o -p ra v n o m u s a v r­ šavanju, na g ru p u ko n fo rm ista k o ji s a m o u p ra v lja n je p rih v a ta ju kao e k ste rn i sistem , k o rek tn ih i lo ja ln ih ali in d ife re n tn ih p rem a p i­ tan ju sk lad a i n e sk la d a izm eđu pro k la m o v an o g i ostv aren o g , u k o ­ liko n ije ugrožen n jih o v p a rijsk i in te res, i n a g ru p u onih — p re ­ težno m lad ih — k oji s a m o u p ra v n i sistem ne p ro c e n ju ju sa fo rm a l­ nog ili egoističkog stan o v išta, nego tra ž e so p stv en u a firm a c iju u o k viru sistem a a tim e i rea liz a c iju p ro k la m o v an ih p rin c ip a u p r a k ­ si. Na taj način ne sk la d izm eđu n o rm a tiv n o g i stv a rn o g u životu postaje izvor nezadovoljstva. Ne o d sustvo ideala, ne o d b aciv an je ideala, nego ra sk o ra k izm eđu s tv a rn o sti i id eala, p rem a k o jim a se sta rija ge n e ra c ija često odnosi h ip o k ritsk i, p re d s ta v lja izvor neza­ d o voljstva m ladih. N aravno, u našem d ru štv u su p ris u tn i i m nogi d ru g i p ro b lem i — problem i a d a p ta c ije u uslovim a n a g lih p ro m en a, kooperacije, 23

izvora anksioznosti, psihopatoloških i socijalnopatoloških procesa. Jugoslovensko društvo prolazi faze kroz koje su neka razvijenija društva već prošla. Problemi koje treba istraživati i na ovom pod­ ručju, kao i zadaci nauke, sasvim su jasni. Ali istraživanje tih pro­ blema ne može zameniti otkrivanje osnovnih dilema i razrešavanje fundam entalnih suprotnosti koje čine okvir socijalizacije ličnosti i koje određuju i karakter našeg društva i karakter odnošenja svake individue prem a njemu. Proces socijalizacije uopšte, a proces političke socijalizacije po­ sebno, ostvaruje se preko niza institucija ali i niza neform alnih grupa. U procesu političke socijalizacije krupnu ulogu igraju društveno-političke organizacije, škola i porodica. Ove dve poslednje — porodica i škola — su institucije koje im aju svoje duboke istorijske korene, koje su; transform išući se, izražavale razvojne ten­ dencije društva, ali su i u okvirima samoupravnog društva, uprkos brojnim adaptacijama, sačuvale niz odnosa koji protivreče širem društvenom okviru. Osvrnućemo se samo na neke aspekte porodice i škole. Brojni su pokušaji da se sa raznih stanovišta odrede tipovi i varijeteti porodice. Mi ćemo uzeti kao osnovu naše podele posto­ janje manje ili više razvijenog modernog nukleusa onih odnosa koji izražavaju emancipaciju žene i deteta, odnosno postojanje p atri­ jarhalnog odnosa kao njegovog antipoda. P atrijarhalni odnos, ma koliko bio prožet ljubavlju i bogat emocionalnošću, zasniva se na odnosima gospodarenja i potčinjenosti. Svima nam je poznato ko­ liko je patrijarhalni odnos široko rasprostranjen, ali niko se ne pita u kojoj meri ovaj konzervativni odnos određuje okvire socijaliza­ cije ličnosti, njenu orijentaciju i razvitak njene kreativne moći, odnosno u kojoj meri ovaj odnos onesposobljava mladog čoveka da bude samoupravljač a ne ljudski m aterijal na kome se lako restau­ riraju odnosi gospodstva i potčinjenosti, odnosno birokratska hije­ rarhija. Komercijalna orijentacija u našoj patrijarhalnoj i prim i­ tivnoj sredini rodila je razne karikirane vidove »junačenja nov­ cem«. Ovom prilikom nećemo se baviti ovim oblicima ponašanja nego ćemo istaći karakterističnu razliku u poređenju sa modernijom sredinom. Dok socijalizacija u jednom razvijenim društvu istinski teži visokom obrazovanju, dinamičnoj ličnosti i SDOsobnoj da se ada­ ptira modernoj naučno fundiranoj organizaciji, prim itivna sre­ dina teži samo formalnom priznanju znanja 'i sposobnosti, odnosno certifikatu — školskoj* diplomi — kao dokumentu koji obezbeđuje udobno mesto, i to što dalje od manuelnog, proizvodnog rada. Istina, pod uticajem modernog socijalizma, jača interesovanje i orijenta­ cija mladih ka stvarnim kulturnim sadržajima. Kakva je funkcija škole u procesu socijalizacije? 24

Mi živim o u d ru štv u nag lih pro m en a, koje od sv ak e ličnosti traži sve viši nivo o brazovanja, sve veće sposobnosti a d a p tira n ja i k o o periranja u g ran icam a m oderne o rg an izacije rad a. Sve to čini da je u našem d ru štv u uloga škole veom a složena. Š kola je p ro ­ vodnik u tic a ja m o d ern ijih d ru šta v a n a n e ra z v ije n ija d ru štv a , p ro ­ vodnik u tic a ja m oderne teh nologije i m o d ern e n a u k e na d ru štv o . Pod u ticajem n a u k e i tehnologije u o b ičav aju se procesi v a sp ita n ja , obrazovanja i socijalizacije. Š kola d e lu je in te g ra tiv n o i koheziono jer povezuje raz n o v rsn a d ru štv a i niz g en eracija, sad ašn jo st i b u ­ dućnost. A li položaj m ladih na koje je u sm eren n aš u ticaj o d lik u je se jednom neodređenom , prelaznom ulogom , k o ju k a ra k te riš e p o t­ puna zavisnost od sta rijih , tak o da um nogom e n jih o v život liči na »produženo detinjstvo« čak i onda k a d a se nalazi u fazi p u n e fizičke i m entalne zrelosti. U takvoj situ a c iji škola im a u po v eziv an ju g e­ n eracija fu n k ciju kohezione sile. O na im a i in te g ra tiv n u fu n k ciju jer povezuje i s je d in ju je m lade koji potiču iz različitih d elova so­ cijalne s tr u k tu re koja još uvek h e n d ik e p ira z n a ta n deo o m ladine da dođe do punog k u ltu rn o g k o n ta k ta i o d g o v araju će k u ltu re . Šk o ­ la bi, d akle,^trebalo da bude in stitu c ija čiji je u ticaj p re svega d e ­ m okratski. Ali da bi ona to bila, po tre b n o je o tk riti fu n k ciju m la ­ dih, definisati. n jihove p o tre b e a ne sam o n jih o v e obaveze kao što to danas činim o. D rugim recim a, d e m o k ra tič n o st škole ogleda se i u njenom odnošenju p rem a om ladini, p rem a ličnosti m ladog čoveka a ne sam o p rem a d ru štv u u celini, d ru štv e n im k lasa m a i d ru štv e ­ nim ustanov am a. S obzirom na čin jen icu d a je sve d u g o tra jn ije školovanje im p e rativ d a n a šn je civilizacije — i tim e je stv o ren o n o ­ vo pod ru čje k o n flik a ta — to je p a rtic ip a c ija o m lad in e u životu škole i dru štv en o m životu pred u slo v n jen e lju d sk e afirm acije. Istina, škola ne m ože o stv a riti veću p a rtic ip a c iju u č en ik a i stu d e ­ n ata nego ostali g rađ a n i u svojim rad n im zajed n icam a. Ali, po p r a ­ vilu, usled p a trija rh a ln e , n ed e m o k ra tsk e tra d ic ije i k o n z e rv a tiv n ih sh v a ta n ja sta rijih , om ladina p a rtic ip ira z n atn o m an je. A om lad in a je ona d ru štv e n a sila koja, z a h v alju ju ć i svojoj socijalnoj i biološkoj prirodi, lakše kid a sa p a trija rh a ln o m tra d icijo m , lak še ru ši soci­ jaln e b a rijere , lakše i brže in te g riše k u ltu ru raz lič itih d elova d r u ­ štva u jed in stv e n u n a c ionalnu i sv e tsk u celinu. Ali om lad in a, pa ni školska om ladina ne p re d s ta v lja n ezav isn u k re a tiv n u g ru p u , nego sam o g ru p u koja je d in am ičn ija i k o ja im a jasn ije izražen afin ite t za novo. U tom pogledu z a d ata k je škole da izvrši tra n s fe r m oderne nauke, naučne org an izacije i nau čn o fu n d ira n e tehnologije, da p revaziđe s ta ru p o d e ljenost d ru štv a i n acio n aln u o graničenost. U kojoj m eri to škola da n a s m ože? Škola je d re v n a in stitu c ija koja nosi b ro jn e e lem ente k o n zerv isan e prošlosti, ali je i služila kao fa k to r d em o k ratizacije odnosa, kao k a n a l so cijaln e m obilnosti, kroz k oji su deca slojeva u in ferio rn o m položaju zau zim ala povolj25

niji socijalni status. Ona je, uprkos svemu, bila centralna i nezamenljiva institucija za obrazovanje i vaspitanje, kojoj imamo da zahvalimo neprekidno prenošenje kulture sa generacije na genera­ ciju. Ali, demokratska u svojim opštim crtama, ona je uvek bila i obeležena svim razlikama i nepravdam a datog društva. Zato se s pravom može postaviti pitanje: u kojoj je meri jugoslovenska škola eksterno — kao institucija u službi društva — i interno — po svo­ jim unutarnjim odnosima — prilagođena društvenim potrebam a i potrebama ličnosti? Mi smo svedoci sukcesije naučnih, tehničkih i tehnoloških eks­ plozija koje enormno povećavaju sumu ljudskog znanja, dovode do neviđenih socijalnih m igracija, ukidanja starih i stvaranja no­ vih profesija. U kojoj meri škola svojim opštim, opštetehničkim i profesionalnim obrazovanjem doprinosi ovom velikom svetskom procesu naoružavajući mladog čoveka modernim, visokim ali ne i suvišnim balastom obrazovanja, osposobljava ga da sledi i da kre­ ira ove promene? Interesovanost škole za ove promene je tek pro­ buđeno. Ali, pitanje je mnogo dublje. Jugoslovenska privreda, od­ nosno jugoslovenski proizvođači uključuju se u m eđunarodnu podelu rada — to jest u kooperaciju i konkurenciju, u veliku trku sa svetskim producentima i monopolima čiji su m enadžeri odigrali pionirsku ulogu u razvoju svetske privrede. Jugoslovenski školski sistem, koji ima umnogome iste crte kao školski sistem ostalih ze­ malja, još uvek nosi tragove podele rada na kreativni, naučni, istraživački, odnosno menadžerski, rukovodeći deo poslova sa od­ govarajućim specifičnim obrazovanjem i na drugoj strani, na više ili manje kvalifikovani m anuelni rad. Ovu podelu rada na uprav­ ljačke i izvršne poslove škola i dalje konzervira, a politički i pri­ vredni sistem ignoriše, jer je svaki jugoslovenski proizvođač dužan da odlučuje o svim, pa i najsloženijim problemima svoje radne or­ ganizacije i snosi sve posledice svoje odluke. Čini mi se da nismo daleko od istine ako kažemo da je jugoslovenska škola pred jed­ nom važnom odlukom: ili će ići dalje u razvijanju postojeće podeljenosti i pojačavati nesklad između društvenih potreba i sopstvenih rezultata ili se mora prihvatiti najvećeg poduhvata u svojoj istoriji: sopstvene reforme i adaptiran ja potrebam a neposrednog proizvođača. Interna organizacija jugoslovenske škole, uprkos tome što je umnogome bolja danas nego u prošlosti, podjednako je izvor ne­ zadovoljstva i radnika i omladine. Najpre, jugoslovenski učenik daleko je od toga da bi bio aktivan participant u vaspitno-obrazovnom procesu: svako empirijsko istraživanje otkriva da u nizu škola učenici ne prisustvuju čak ni nastavnim sednicama, da ne služe čak ni kao konsultanti pri raspravljanju o pitanjim a uspeha i di­ scipline samih učenika a raspravljanje o pedagoškim i organiza26

cionim p ita n jim a u školi — d ak le k ritik a rad a n a sta v n ik a — dan as je isti ta k a v ta b u k ak av je bio u prošlosti. V eom a često se ističe da izm eđu n a sta v n ik a i učenika postoji sukob in te resa , m ad a su uloge učenika i n a sta v n ik a k o m p le m en ta rn e .(N a sta v n ik k o ji a k tiv ira u če­ nika, raz v ija njegovu radoznalost i žeđ za zn an jem sâm se b rže razvija pod p ritiskom dinam ičnog, ak tiv n o g učenika, p o v ećavajući stalno nivo sopstvenog obrazovanja. M od ern izu ju ći svoje m etode, fascinirajući učenika svojim znanjem i lju b a v lju , tak a v n a sta v n ik služi kao istinski provodnik k u ltu rn ih u tic a ja , p ro p o v ed n ik i g ra ­ ditelj jednog novog sveta. U protivn o m , čak i uz p o sto ja n je d ržav n e inspekcije (koja je sam o periodično unosila stra h m eđ u n astav n ik e), nem inovno dolazi do in te lek tu a ln o g o p ad an ja, p ro v in c ijsk e u čm alo ­ sti, duhovne i em ocionalne otupelosti. P osebno je p ita n je u tic a ja neposrednih proizvođača, p rv en stv e n o ro d ite lja , n a o rg an izaciju škole i v asp itn i rad u njoj. N eposred n i proizvođač im a n e p o sred an uticaj u onim in stitu c ija m a za o b razo v an je u k o jim a in d iv id u aln o snosi neposredno troškove svog obrazo v an ja, m ad a su ovi n eznatni, a u in stitu c ija m a sa skupocenim in stru m e n ta rije m i visokim p latam a osoblja nem a p rav a da utiče čak ni n a o rg an izaciju i sa sta v učeničkih sm ena, na rasp o re d časova, iako od n jih o v o g u sk la đ iv a ­ nja sa pedagoškim p rin cip im a i rad n im v rem en o m ro d ite lja zavisi ne sam o uspeh nego z d ra v lje a često i životi dece. D alji razvoj sam oupravnog sistem a sam o će još ja s n ije p o k azati ovu izolovanost škole od ro d ite lja i sa m o u p ra v lja ča koji im a ju b a r isti toliki interes i isti stepen odgovornosti za usp eh škole kao i sam i p rosvetni radnici. Čini m i se da smo o tk rili g lav n e u zro k e n ezad o v o lj­ stva i proizvođača i om ladine sam om školom . U sta ro j školi u če­ nik i ro d ite lji im ali su k o n ta k t sa jed n o m rig id n o m h ije rarh isa n o m institucijom koja je pro k la m o v ala b ro jn e du žn o sti ro d ite lja i uče­ nika i sasvim ograničeno p rav a . S tv a rn o s t k o ja ih je d o ček iv ala nije obećavala, ali vrlo često n ije ni razo čarav ala. D an ašn jem uče­ niku i ro d ite lju , n aoružanom svešću o so p stv en im p rav im a i ob a­ vezam a, opet se nu d i jed n a rig id n a o rg an izacija, kojoj je sam o u ­ p rav n i o kvir u većoj m eri poslužio za reša v a n je p ita n ja m a te rija l­ nog položaja n a sta v n ik a nego za m o d ern izaciju škole, dakle, n u d i se organizacija p rem a kojoj su učenik i ro d itelj gotovo bespom oćni. A tak a v odnos m ože da ra đ a sam o pasiv n o u s v a ja n je v red n o sti bez dubljeg, iskrenog in te resa i ve re u sam og sebe i d ru štv o , ra đ a s u b ­ o rdinaciju i rezignaciju ličnosti u jed n o m sistem u koji od čoveka traži da bude p re svega slobodan i din am ičan . To znači d a d a lje u sa v rša v a n je s a m o u p ra v lja n ja u školi ne m ože b iti svedeno na njegovu fo rm a ln o -p ra v n u s tra n u i re fo rm u p ro g ra m a ili reša v a n je m a te rijaln ih problem a, nego na k v a lita tiv n u izm enu n jen ih in te r­ nih i e k ste rn ih odnosa, rea liz a c iju v elik ih p rin c ip a koje je n a u k a odavno postavila. To p re tp o s ta v lja n e sam o fo rm a ln e in stitu cio 27

naine promene koje sim uliraju društveni progres, nego stvarne suštinske promene, afirm aciju i pun razvitak mladih. Realizacija prava samoupravljača, ne samo na nivou odraslih nego i učenika, može otkloniti postojeću ideološku hipokriziju i latentnu krizu u jednoj veoma osetljivoj oblasti.

MARKO MLADENOVIĆ NAUČNI SOCIJALIZAM O PORODICI U PRELAZNOM PERIODU I JUGOSLOVENSKA PRAKSA Uvod U ovom referatu sam pokušao da usm erim izlaganje na neka ključna pitanja marksizma, koja su značajna za našu teoriju i prak­ su. Stoga sam nastojao da ukazem na duboku vezu koja postoji iz­ među marksističke nauke i teorije i osnovne vizije društva i poro­ dice, koja inspiriše našu ideološku, zakonodavnu i praktičnu aktiv­ nost. Međutim, pokušao sam da ukažem i na neke veće nedostatke, koji se naročito ispoljavaju u sredstvima za ostvarenje ispravno postavljenih ciljeva. Svakako da sva pitanja nisu mogla biti obra­ đena, što nije ni bio cilj ovog referata. 1. Izvori marksizma i izvori naše prakse Marksizam kao filozofska teorija, kao ideologija i kao pravac u nauci, poznat pod nazivom naučni socijalizam, predstavlja mnogo­ stranu teoriju o prirodi i društvu. Samo jedan njegov deo odnosi se na porodicu, koja se posm atra u sklopu širih društvenih procesa i globalnih društvenih struktura. O porodici se govori u mnogim ra­ dovima Marksa i Engelsa. Ovim pitanjem su se bavili i drugi značaj­ ni marksisti, savremenici ili sledbenici Marksa i Engelsa, od kojih su najznačajniji Bebel sa klasičnim delom »Žena i socijalizam« i Lenjin sa mnogobrojnim člancima i govorima o ovoj temi. Sadržinski posmatrana, teorija naučnog socijalizma o porodici obuhvata tri velike grupe pitanja: a) porodicu u prvobitnom društvu (Morgan — Engelsova efno-sociološka teorija); b) porodicu u klas­ nom društvu, posebno u kapitalizmu; c) porodicu u socijalizmu (prelaznom periodu) i besklasnom društvu. Između ove tri grupe pita28

nja postoji tesna povezanost, n aro čito izm eđu d ru g e i tre ć e g rupe. N ajspornija je i d anas delim ično ob o ren a M organ— Engelsova etn o ­ loška teo rija. N asuprot ovom e, nau č n a a n aliza po ro d ice u klasnom i socijalističkom , odnosno kom unističk o m d ru štv u , k o ju su d a li k la ­ sici m arksizm a, počiva n a tačnim i d obro zasn o v an im n a u č n im a r ­ gum entim a i analizam a. N jen a fu n d ira n o st je tak v o g red a d a je odolela i danas odoleva m nogim p o k u ša jim a raz n ih škola i teo rijsk ih p ravaca da je obore ili b a r obezvrede. To n ik ak o ne znači da su sva pojedinačna tv rđ e n ja k lasika m ark sizm a n e p rik o sn o v e n a u sm islu ap rio rn ih d o gm atskih istina. To sam o znači da je p ra k tič n a p ro v era osnovnih, širo k ih ra z v o jn ih lin ija s a v re m en e po ro d ice p o tv rd ila ispravnost k ljučnih, fu n d a m e n ta ln ih teo rijs k ih p o sta v k i nau čn o g so­ cijalizm a o p u tev im a i oblicim a tra n sfo rm a c ija b ra k a i porodice u klasnom , p relaznom i besklasnom d ru štv u . Da bi se uspešno izvršilo u p o re đ iv a n je m ark sistič k e te o rije i n a ­ še p rak se p o tre b n o je p reth o d n o u tv rd iti m a te rija ln e i fo rm a ln e iz­ vore ove prakse. O čigledno je da je n je n a osnovna materijalna in­

spiracija težnja za izgradnjom socijalističkog društvenog sistema, zasnovanog na demokratskim, humanim i samoupravnim osnovama. U skladu sa tim , p rim a rn i fo rm a ln i izv o ri ovako sh v aćen e p rak se jesu naučni stavovi m ark sizm a o ovom p ita n ju . M eđutim , za sam u praksu n isu dovoljni sam o o p šti te o rijsk i i ideološki stav o v i. N joj su neophodni i m nogo bliži, n e p o sre d n iji po d sticaji, odnosno izvori. Oni bi se kod n as m ogli g ru p is a ti u t r i niv o a: 1. Ideološko-etnički nivo izra ž av a se u ideološkim i p o litičk im dokum entim a n ašeg d ru štv a , od k o jih je u ovoj o b lasti n a jz n a č a jn iji Program saveza komunista Jugoslavije. O vaj d o k u m en t v rlo rea ln o odražava neke osnovne id eje m ark siz m a o po ro d ici u p rela z n o m p e ­ riodu i p re d s ta v lja so lidnu osnovu p ra k tič n e po litik e. 2. Pravno-normativni nivo izražen je u o snovnim o d red b am a Ustava SFRJ iz 1946. i Ustava SFRJ iz 1963. godine, n a ro č ito u od­ red b a m a č lan a 57. i 58. U sta v a iz 1963. kao i u p o zn atim zakonim a iz oblasti Po rodičnog p ra v a i u n izu d ru g ih n o rm a tiv n ih a k a ta koji delim ično za d iru u neke porodične odnose. Već n a ovom nivou n a ­ sta ju izvesna k o leb a n ja i pro b le m i sa k o jim a se p ra k s a su sre tala . Sam om U sta v u se n e m ože m nogo p rig o v o riti, sem d elim ično u od­ ređ iv a n ju položaja i uloge b r a k a u n ašem d ru štv u , kao i p rav n o g p o ­ ložaja dece ro đ en e u b ra k u i v a n njeg a, a tak o đ e, i zbog n ed o v o ljn e ili n ik ak v e p a ž n je p rem a porodici u P re a m b u li u kojoj su n a šla m esto i p ita n ja od m ožda m an je g značaja. V ero v atn o je d a je U stav od 1963. godine za ista pro p u stio da se, u s k la d u sa ideološkom o ri­ jentacijom naše v a rija n te socijalizm a, p recizn ije izjasn i o zn ačaju b rak a i porodice kao n a jz n a č a jn ijih no silaca re p ro d u k c ije in te g ra l­ ne ličnosti čoveka u socijalističkom d ru štv u . U n o rm a tiv n im a k ti­ m a donetim n a osnovu U stav a S F R J i u sta v a so cijalističk ih rep u b li-

29

ka ima još više kolebanja u sagledavanju osnovnih dilema porodi­ ce, mada je i ovde nesumnjivo polazna orijentacija duboko uskla­ đena sa marksističkom naukom i ideologijom. 3. Treći nivo predstavljaju praktično-politički instrumenti za­ snovani na iđejno-političkim i pravno-norm ativnim aktim a. Ovde bi spadale opštejugoslovenske, republičke i kom unalne mere u rešavanju materijalnih, socijalnih, zdravstvenih, vaspitnih, obrazovnih, komunalnih i drugih problema porodice. Tu se takođe ubrajaju i pi­ tanja sredstava i ustanova za brigu o porodici i pojedinim njenim članovima, zatim pitanje kadrova, načina i oblika preventivnog i kurativnog rada sa porodicom i dr. Nesumnjivo je da su kolebanja u ovoj oblasti, tj. u oblasti praktične realizacije ideoloških i norm a­ tivnih akata, najveća i najdram atičnija. To je delimično i opravda­ no, jer se odlučujuća bitka ne vodi u oblasti ideoloških kategorija i norm ativnih deklaracija, već u oblasti njihove praktične prdmene. I ovde je, mora se reći, osnovna vizija ciljeva praktične politike pre­ ma porodici uglavnom dobro omeđena širom vizijom demokratskog i samoupravnog društva. Disparitet između vizije i realizacije nije, dakle, u ciljevima, kada je reč o praktičnoj porodici, već u sred­ stvima za njihovo ostvarivanje. Poznato je, međutim, da pogrešan izbor sredstava ili njihova nedovoljnost (ne samo m aterijalnih već i svih drugih) može ozbiljno da uspori i da oteža realizaciju i samih ciljeva. Neophodno je pomenuti još jednu činjenicu kada se upoređuju teorija i praksa. To je društvena realnost svakog određenog d ru ­ štva ili, tačnije, to su njegove specifičnosti. Teorija o uniform nim putevima prelaznog perioda je netačna, kao što je netačna i teorija o neophodnosti identičnih oblika transform acije porodice i istovetnih društvenih i pravnih mera u stim uliranju tih transform acija. Za naše područje karakteristična je činjenica da ne postoji uniform ­ nost ni na opštejugoslovenskom, pa često čak ni na užem republi­ čkom području. Teorija Jugoslavije izbrazdana je mnogobrojnim regionalnim porodičnim stilovima. Neosporno je da na vrlo malom jugoslovenskom području koegzistiraju različiti varijeteti porodice. Druga činjenica je još očiglednija: u Jugoslaviji još uvek nije dograđen tip moderne, industrijske, gradske porodice. Još uvek preovlađuje tip agrikulturne, patrijarhalne porodice, sa izvanredno ve­ likim brojem prelaznih oblika ka savremenoj demokratskoj poro­ dici. Iz prethodnih zaključaka može se izvesti i treći, koji upućuje na još uvek nizak prošek strukturalne, materijalne i sadržinske raz­ vijenosti naše porodice, ali i na velike razlike koje postoje u tom pogledu između pojedinih regiona naše zemlje. Sve to nameće potrebu da se praktična politika prem a poro­ dici usmeri u dva pravca: a) u pravcu razrade globalne jugoslovenske politike o pitanjim a koja su zajednička za sve regione; b) 30

u pravcu raz ra d e regionalnih politika za p o jed in a p o d ru čja, u sk la ­ du sa stepenom raz v itk a društv en o -ek o n o m sk ih odnosa i specifič­ nim potre b a m a tog područja.

2. Marksistička teorija alijenacije i stanje naše porodice posle drugog svetskog rata N aučni socijalizam je ukazao na složene oblike tra n sfo rm ac ije porodice u ka p ita liz m u i socijalizm u. U o b jašn ja v a n ju u zro k a ove tran sfo rm acije on je pošao od više činjenica. U kazao je, p rv o na klasnu i ekonomsku strukturu porodice u k lasn o m d ru štv u . Z n a č a j­ no m esto m arksizam je dao o b ja šn ja v a n ju teo rije a lij^ n a e ije -(o tu ­ đenja) čoveka u klasnom d ru štv u uopšte, i u porodičnim o k v irim a posebno, i označio oblike dezalije n a c ije čoveka kao d ru štv e n o g i kao porodičnog bića. U sk lad u sa m a te rijalistič k im pogledom na svet, on je ove procese povezao sa širim d ru štv en o -ek o n o m sk im procesim a, o b jašn ja v aju ć i u zro k e a lijen a c ije postojanjem privatne svojine, neadekvatne podele rada u kojoj čovek n ije g o spodar svo­ ga rad a i proizvoda toga rada, po sto ja n je m k lasa i d ržav e. O va otuđenost čoveka u d ru štv u p rale ln o sa reflek to v a la i na n jeg o v u otuđenost u okv iru porodice. O na_sa_m tde izra ž av a la n a klasnom, ekonomskom p la n u , u načinu uređenja polnih (b račn ih i v a n b ra čnih) odnosa, u odnosima roditelja i dece, kao i u sfe ri moralnih, pravnih, psihičkih (duhovnih) i estetskih normi i k rite riju m a . M arksizam je ukazao d a u klasn o m d ru štv u p reo v la đ u je kla­ sni, endogami b rak , tj. b ra k koji se sk la p a u n u ta r određ en o g d ru ­ štvenog sloja, klase, kaste, staleža itd. K ap ita liz a m je doveo do po­ većane v e rtik a ln e p o k retljiv o sti b rak a , ali ovo p rav ilo n ije u osnovi narušio. Sem toga, i u o k v iru sam og b rak a , m už p re d s ta v lja »vladajuću porodičnu klasu«, ne sam o u v išim već i u n ižim d ru štv e n im slojevim a. Ekonomska otuđenost muškarca i žene ogleda se u n jihovom nejednakom im ovinskom položaju. S re d stv a za p ro iz v o d n ju u k la ­ snom d ru štv u , u glavnom se. nalaze u ru k a m a m u šk arca. K ap italizam i ovde dovodi do n ek ih zn a ča jn ih pro m en a, ali n e u sp ev a d a ovu p ro tivrečnost razreši. Z n ačajan oblik otu đ en o sti m u šk a rc a i žene u k lasn o m d ru štv u jeste T ~ n jth o v a polna otuđenost. O na se izražav a u polnoj ek sp lo a ­ taciji žene u b ra k u i van njega. Ž en a v rlo dugo n ije im ala p rav o na ljubav u sam om b rak u , a još m an je v a n n jeg a. D elim ično se to može reći i za m uškarca, ali je on sve do n aših d a n a sačuvao polne privilegije v a n b rak a . S ta ln e u z gred n e p o jav e klasn o g b ra k a jesu : pravo na p re lju b u u k o rist m u šk a rc a i p ro stitu c ija . Im ovinski interesi, kao i ned o v o ljn a raz v ije n o st em o tiv n e fu n k ­ cije porodice, doveli su u klasnom d ru štv u i do otuđenosti između roditelja i dece. N aročito dolazi do izra ž aja o tu đ en o st ro d ite lja i 31

ženske dece. Sem toga, otac je uopšte mnogo dalje od dece nego majka. Moralne norme klasnog društva takođe odražavaju višestranu otuđenost m uškarca i žene. U klasnom braku postoje dva morala: jedan za muža, drugi za ženu. P rvi je mnogo liberalniji, drugi često vrlo strog. Takođe su ženska deca podvrgnuta jednom, a m uška drugom moralnom kodeksu. Stara poslovica kaže: »I strehe plaču kada se rodi žensko dete.« Pravne norme su pedantno sakcionisale ovakvo opšte stanje u klasnoj porodici: ograničenu poslovnu sposobnost udate žene, muževljevu i očinsku vlast, pravo m uškarca na preljubu, neravno­ pravnost dece rođene u braku i van njega, diskrim inaciju ženske dece u nasleđivanju i imovinskim pravima, osudu vanbračne zajed­ nice, zabranu za ženu da zauzima određene funkcije u društvu i dr. U oblasti duhovnog, psihičkog života, prem a mnogim tvrđenji­ ma, vlada potištenost, prouzrokovana zakržljanom emotivnom funk­ cijom, odnosno nedostatkom polne i roditeljske ljubavi. Važilo je pravilo da muž mora trpeti svoj »bračni jaram«, a žena nositi »svoj krst do groba«. Deca duguju bezuslovnu pokornost ocu. Estetske norme takođe odražavaju klasnu prirodu porodice. Marksizam ne poriče da je klasno društvo razvilo i usavršilo estet­ ske kriterijum e, ali su oni sputavani i dehumanizovani razornim dejstvom imovnog stanja, odnosno novca. Ovo bi bili grosso modo izloženi osnovni stavovi marksizma o uzrocima i oblicima porodične i bračne alijenacije čoveka i žene u klasnom društvu. Slika je dosta pesimistička, ali je vrlo bliska realnom stanju stvari. Međutim, sigurno je da je i u ovakvoj po­ rodici bilo pomalo i poezije. Ljudi su se svesno ili nesvesno poko­ ravali određenom redu stvari, primajući to kao nužno zlo, kao »božju volju«, koju oni ne mogu menjati. Stoga su i u takvom am­ bijentu tražili pregršti zadovoljstva, sreće i ljubavi, bez kojih čovekov život ne bi imao smisla. Na jugoslovenskom području zatečena slika porodice posle dru­ gog svetskog rata bezmalo je odgovarala opisu koji su dali klasici marksizma za klasnu porodicu. S trukturi nedovoljno oformljenog kapitalističkog društva odgovarao je tip sitnosopstveničke, pretežno agrikulturne patrijarhalne porodice, sa prvim oblicima moderne industrijske porodice. Jednom rečju, porodica se nalazila u procesu transform acija, ali tek u početnim oblicima. Model rustikalne i patrijarhalno-provincijske porodice bio je dom inantan sa svim obeležjima klasne, malograđanske strukture. Slika nije bila nimalo idilična, pogotovu kada se ima u vidu da je na takvoj osnovi trebalo nastaviti preo­ bražaj porodice u skladu sa socijalističkim društvenim odnosima koji su se izgrađivali u našoj zemlji. 32

3. Emancipacija žene u marksističkoj teoriji i naša praksa U savrem enoj sociološkoj lite ra tu ri po sto je dv a s u p ro tn a stav a o m ogućnosti em ancipacije žene u p o rodici i d ru štv u . G ra đ a n sk a teorija još uvek pretežno zastu p a tezu da žena m ože doživeti e m a n ­ cipaciju i u sam oj porodici. Ovo m išlje n je polazi od p riro d n e podele rada p rem a polu, koja je d e te rm in isa n a biološkim činiocim a. M arksizam ne n e g ira značaj bioloških čin ilaca u tre tir a n ju po­ dele rad a izm eđu m u šk a rc a i žene. M eđutim , sm a tra da dalek o veći značaj im a d ru štv e n i k a ra k te r podele rad a. U tom sm islu, biološki činioci u savrem enom d ru štv u p o d ređ u ju se so cijaln im činiocim a. N eravnopravnost žene u p rav o je posledica podele ra d a n a osnovu razlike p rem a polu, koja je v rše n a u o k v iru sam e porodice. U uslovima z atv o ren e kućne p riv re d e, ta k v a p o d ela ra d a je n a jp rib liž nije odgovarala postojećem sta n ju stv a ri, m ad a n i ovde žena n ije bila sasvim isk lju č e n a iz proizvodn je. R a d ik a ln u p ro m e n u u polo­ žaju žene u porodici i d ru štv u , p rem a m ark sizm u , vrši industrijska revolucija. O na postepeno z a h te v a i p o sta v lja kao im p e rativ n ovu podelu ra d a izm eđu m uža i žene, i uo p šte izm eđu m u šk a rc a i žene. Ova podela se sada v rši izvan porodice, je r in d u strija liza c ija , te h n i­ čka revolucija i n a ročito »socijalizacija porodičnog dom aćinstva« dovode do značajnog oslobođenja ženske rad n e snage. M noge tra d i­ cionalne fu n k cije postepeno izlaze iz porodice: v a s p ita n je (delim ično), obrazo v an je (u najvećoj m eri), p ro fesio n aln o osp o so b ljav an je, briga o z d ra v lju , socijalna i pro fe sio n a ln a zaštita, p a čak i n ek e funkcije vezane za sam biološki poziv m ate rin stv a . M noge in d u ­ strijske grane, kao i n e p riv re d n e dela tn o sti, z a h te v a ju u p rav o žen­ ski rad, u kojim a n ek e psiho-fizičk e osobine žene dolaze više do izražaja nego kod m uškarca. S am a po ro d ica se u uslo v im a in d u ­ strijskog i u rb an o g d ru štv a tra n sfo rm iše u p rav c u s tv a r a n ja »atom ­ skih« porodičnih jez g a ra sved en ih n a ro d ite lje i decu. Ž ena po staje slobodnija i u odnosu n a m uža je r sve m an je zavisi od njeg o v e p riv a tn e svojine, pošto k a p ita liz a m »ekspropriše« i tu sv o jin u kod širokih d ru štv e n ih slojeva. P a rale ln o sa ovim procesim a od ig ra v a se rev o lu c io n a rn i p reo b ­ ražaj i sam og porodičnog dom aćin stv a. K a p ita liz a m je postepeno stvorio d ru štv e n u , odnosno »javnu in d u striju « . To je industrijska

delatnost namenjena za zadovoljenje potreba porodičnog domaćin­ stva. E ngels o tom e kaže: »O slobođenje žene, n jen o izjed n ačen je sa m uškarcem , jeste i ostaje nem ogućnost dok je žena isk lju č e n a iz društvenog — proizvodnog ra d a i o g ran ičen a n a k u ćn i p riv a tn i rad. O slobođenje žene m oguće je tek onda k a d a ona uzm ogne da u p ro ­ izvodnji učestv u je u velikim d ru štv e n im raz m e ra m a , i k ad a je kućni rad bude sam o još u nezn atn o j m eri o p terećiv ao . A to om ogućuje ni

33

tek moderna krupna industrija, koja ne samo što dopušta rad žena u velikim razmerama već ga formalno i zahteva, i koja ide za tim da i privatni kućni rad postepeno pretvori u javnu industriju«.1 Prem a tome, obe ove pojave: razvoj krupne industrije i razvoj »javne industrije« predstavljaju dve osnovne pretpostavke za eko­ nomsku emancipaciju žene. Procese koje je kapitalizam izazvao u ovoj oblasti socijalizam mora još dinamičnije da nastavi, da ih svesno usm erava i podstiče. Emancipacija žene u socijalističkom društvu predstavlja uslov opstanka same ideje socijalizma? Zbog toga je učenje marksizm a o emancipaciji žene u socijalizmu jedan od ugaonih kam enova na­ učnog socijalizma. Paralelno sa ekonomskom, socijalizam postavlja kao zahtev i sve druge oblike emancipacije žene: pravnu, duhovnu i moralnu. Problem emancipacije žene u našem društvu je vrlo složen. On je neosporan na ideološkom i pravno-normativnom planu. Program Saveza komunista vrlo jasno postavlja zahtev za ostvarivanjem uslova u pravcu potpune emancipacije žene. Na zakonodavnom planu stanje je gotovo identično: Ustav SFRJ i svi zakoni proklam uju načelo izjednačenja m uškarca i žene u svim oblastima eko­ nomskog, društvenog i političkog života, kao i u svim porodičnim i bračnim odnosima. Međutim, problem em ancipacije žene, na ža­ lost, ne svodi se samo na ideološke i pravne deklaracije, jer u ovom domenu može postojati veliki raskorak između teorije i stvarnog stanja. On se može pratiti iz više uglova: 1. U analizi preobražaja agrikulturne u industrijsku porodicu. Prem a najnovijim podacima, broj nepoljoprivrednih porodica počeo je da prem aša broj poljo­ privrednih. Uporedo sa ovim procesom odvija se i proces intenzivni­ je ekonomske emancipacije žene i povećava se mogućnost njenog ve­ ćeg uključivanja u društveni rad van porodice. 2. Podaci o broju za­ poslenih žena u privredi i neprivrednim delatnostim a takođe ukazuju na njenu emancipaciju. Na dan 30. IX 1967. godine od ukupno za­ poslenih 2,918.300 u privrednim delatnostima, m uškaraca je bilo 2,172.800, a žena 745.500. U vanprivrednim delatnostima, od uku­ pno zaposlenih 587.600, muškaraca je bilo 270.100, a žena 317.500. Prem a tome, ukupno zaposlenih žena u privi edi i u neprivrednim delatnostima u 1967. godini bilo je 1,063.000. Prem a popisu staffcvništva iz 1961. godine bilo je ukupno 976.189 zaposlenih žena. Upoređujući broj zaposlenih žena u 1967. godini sa brojem zaposlenih muškaraca, proizlazi da on iznosi nešto, m anje od jedne trećine ukupno zaposlenih muškaraca. U odnosu na predratno stanje, ovaj procenat je znatno povoljniji, naročito sa stanovišta globalnog obi-* .1 Marks

34

E ngels, Izabrana delà, tom II, str

301, »Kultura«, B eograd

1950.

ma zaposlenosti žena, ali još uvek ne zad ovoljava. 3. P re m a p o d a­ cima popisa iz 1961. godine (ne raspolažem o k a sn ijim podacim a), stanje u pogledu kvalifikacija izgleda ovako: od 138.000 službenika sa visokom sprem om samo 35.000 su žene; od 854.000 kvalifikovanih radnika 93.000 su žene, dok nekvalifikovanih rad n ic a im a 309.000. Od 976.189 uposlenih žena u 1961. godini 174.000 su službenice sa nižom spremom i 309.000 su radnice bez kvalifikacija, što znači da je polovina rad n ica i službenica bilo bez osnovnih k v alifik acija. 4. Odnos između nepismenih muškaraca i žena (p rem a podacim a popisa stanovništva) tak o d e p o k azu je ste p e n e m a n cip acije žene u našem dru štv u . N a žalost, daleko je veći p ro ce n a t n ep ism e n ih žena od nepism enih m uškaraca. T aj p ro ce n a t je n a jm a n ji u SR S lo v en iji i iznosi 2,2% za žene i 1,8% za m ušk arce. U SR S rb iji (uže p o d ru ­ čje) nepism enih žena im a 46,7%, a m u šk a ra ca 10,4%; N a K osm etu broj nepism enih žena iznosi 67,5%, a n ep ism en ih m u šk a ra ca 29,8%; u Bosni i H ercegovini n epism enih je žena 52,5%, a m u šk a ra ca 19,3%, itd. O pšti p ro cenat za ćelu zem lju u 1961. g o d in i, p r e m a p o ­ pisu stan o v n ištv a, iznosio je 30,3% n ep ism en ih žena a 1 l ,l % n e p i­ sm enih m uškaraca. 5. O p terećenost žene u porodičnom d o m aćin ­ stvu, tak o đ e uk a z u je n a ste p e n n jen e em an cip acije. N eke sp ro v e ­ dene a n k ete p o k azuju da je kod n as žena još uv ek u vrlo n ep o ­ voljnom položaju i u tom pogledu. Ovi podaci, p ored m nogih dru g ih , p ru ž a ju b a r d elim ičn u sliku o kva n titativ n o m obim u ste p e n a u k lju č iv a n ja žena u d ru štv e n i rad van porodice i n jen im socijalnim po zicijam a u p ro cesu ovog u k lju ­ čivanja. U ovim procesim a treba razlikovati ono što predstavlja re­

zultat zakonomernog kretanja društva u kome se intenzivno raz­ vija industrija od svesnog usmeravanja preobražaja porodice i emancipacije žene u skladu sa ideološkim koncepcijama socijali­ stičkog društva. M oguće je u ovom p ogledu uočiti n eke osnovne či­ njenice: 1. Emancipacija žene više je rezultat industrijske revolu­ cije i urbanizacije u našoj zemlji nego svesnog ideološkog usmera­ vanja u tom e prav cu , m ad a se ni ono n e m ože zan em a riti. 2. Inten­ zitet društvenog uključivanja žene nije potpuno u srazmeri sa stepenom društvenog, industrijskog i socijalističkog progresa; 3. Eman­ cipacija žene odvija se različito u pojedinim republikama i podru­ čjima naše zemlje, s ra z m em o početnom ste p e n u njih o v o g d ru štv e no-ekonom skog raz v itk a u tre n u tk u o s tv a re n ja rev o lu cije; 4. Za­ štita žena došla je više do izražaja u njenoj vanporodičnoj delatnosti, naim e, u njenom položaju kao pro izv o đ ača i sam o u p rav ljača. U tom pogledu ona uživa p o d jed n a k a p ra v a kao i sv ak i d ru g i rad n i čovek u našoj zem lji. M eđutim , u m nogo većoj m eri zao staje zaštita žene u porodici, i to u više pravaca. Prvo, društvo nije dovoljno stimuliralo i razvilo »javnu industriju«, tj. sve one te rc ija rn e delatnosti čija je sv rh a da pom ognu i o lak ša ju porodičnom dom aćin-

stvu, a naročito zaposlenoj ženi, u obavljanju poslova domaćinstva. Potpuno su nerazvijene uslužne delatnosti koje treba da pruže po­ moć u obavljanju svakodnevnih sitnih »nekvalifikovanih« poslova u porodici. Bilo je pokušaja da se form iraju servisi za pomoć do­ maćinstvu, ali je ovaj eksperim enat propao. Drugo, u značajnoj meri je zapostavljena i briga o deci, kako zaposlenih tako i nezaposle­ nih žena, odnosno roditelja. Samo oko 6°/o dece zaposlenih roditelja obuhvaćeno je ustanovama za brigu i staranje o predškolskoj i školskoj deci i omladini. Dakle, broj ustanova za dnevni boravak dece je vrlo mali i potpuno nedovoljan. Vrlo je mali broj i drugih specijalizovanih ustanova nam enjenih posebnim kategorijam a dece. Nedostaju takođe i ustanove za resocijalizaciju vaspitno zapuštene dece i maloletnih delinkvenata. U celini ostao je nerešen problem organizovanja slobodnog vremena, igre i zabave, rada i učenja pred­ školske i školske dece i omladine. To je jedna od ozbiljnih slabo­ sti u našem društvu. Treba pozdraviti nastojanje da se novim si­ stemom obrazovanja obuhvate gotovo sve kategorije dece i gotovo svih uzrasta od 3 godine do završetka školovanja. Međutim, neizvesna je mogućnost za realizaciju ovakve koncepcije i vreme nje­ nog sprovođenja u život, naročito sa sadašnjim nivoom m aterijalnih sredstava koja se izdvajaju iz nacionalnog dohotka za potrebe obra­ zovanja u našoj zemlji. Najzad, nije uspešno rešen kod nas ni problem društvene ishrane porodice u celini, jer restorani društve­ ne ishrane otvorenog tipa gotovo i ne postoje. Problem ishrane ćele porodice ne može se rešiti samo obezbeđenjem jednog ili dva obroka za zaposlenog člana porodice u okviru same radne organi­ zacije. Ovo pitanje mora se rešiti kompleksno u korist porodice kao celine, jer se jedino na taj način zaposlena žena može raste­ retiti poslova oko priprem anja hrane u porodici. Sve ovo ukazuje da treba razlikovati proces vanporodične, s jedne, i porodične emancipacije žene, s druge strane. U najvećem broju slučajeva, kao što je istaknuto, žena je u preduzeću ravno­ pravni samoupravljač (istina, sa znatno nižom školskom spremom i stručnim kvalifikacijama), a u porodici u najvećem broju sluča­ jeva objekt diskriminatorskog tretiranja, zbog neravnopravnih uslova u obavljanju poslova porodičnog domaćinstva. Ne može se po­ reći činjenica da mehanizacija porodičnog domaćinstva, gotovi in­ dustrijski proizvodi nam enjeni ishrani, skraćivanje radnog vre­ mena potrebnog za obavljanje kućnih poslova i eventualna veća pomoć ostalih članova domaćinstva u znatnoj m eri olakšavaju po­ ložaj zaposlenoj udatoj ženi, ali ga još uvek ni približno ne rešavaju. Zbog svega toga u porastu su nem arksistički zahtevi da se žena vrati u domaćinstvo i da joj društvo obezbedi neku »polovičnu« emancipaciju štiteći poziv domaćica za zaštitu njihovih staleških 36

interesa. O vakvi fem inistički i ne m a rk sistič k i z a h tev i nisu o p ra v ­ dani, ali je o p ravdano rea g o v a n je p ro tiv n e d o v o ljn e u p o rn o sti da se u našem d ru štv u u blaži fak tičk a ek sp lo a tac ija zasn o v an a na razlikam a u polu. T reba voditi rač u n a i o položaju žene u selu, k o ji je još teži, jer žena ovde po sta je sve više nep o sred n i proizvođač bez a d e k v a t­ nih uslova da ste k n e rav n o p ra v n o m esto u porodici i b rak u , pa i u d ruštvu. P re m a podacim a sta tistik e , p rek o 50°/o a k tiv n ih p o ljo ­ p rivrednih proizvođača u selu s a čin jav a ju žene, dok je v e lik i deo m uškaraca iz sela zaposlen u g ra d u ili se b a v i d ru g im , lak šim n epoljoprivrednim z a nim anjim a. P o re d toga, žene u selu d o b ija ju znatno m an ju pom oć od o stalih član o v a u o b a v lja n ju po ro d ičn ih poslova, a step en m ehanizacije n jih o v ih d o m aćin stav a je d aleko niži nego u g radu. Istovrem eno, u svim p rav n im odnosim a p rem a d ruštvu p o jav lju je se » starešin a dom aćinstva«, k o ji je gotovo uv ek m uškarac i koga sve v lasti ove zem lje t r e tir a ju kao tra d icio n a ln o g »šefa porodice«, po usta lje n o j in erc iji iz p a trija rh a ln o g d ru štv a . To čini čak i zvanična s ta tistik a .

4.

Polno pitanje, pitanje braka i naša praksa

Na teo rijsk o - ideološkom p lan u n e po sto ji d o v o ljn a sag lasn o st među m ark sistim a o na č in u u re đ iv a n ja polnog p ita n ja u p rela z nom periodu. Takođe, postoje k o leb a n ja i n a p rav n o -n o rm a tiv n o m planu. U znatnoj m eri to se m ože reći i za e tičk i p ris tu p ovom p i­ tanju. P ra k tič n a p o litik a n alazi se delim ično u ž lje b lje n a izm eđu svih ovih k ontroverzi. Na teorijsko-ideološkom nivou polno p ita n je povezano je sa poznatom a lte rn a tiv o m : slobodna ljubav ili zaštita braka. Sam p o ­ jam »slobodne ljubavi« sa d rž i u sebi v rlo širo k step en raz lič itih in te rp re tac ija : od v u lg arn o i a n a rh istič k i shv aćen e teo rije o »ispi­ jan ju čaše vode«, ko ja je bila m o d ern a u Sov jetsk o m Savezu posle revolucije, pa do sh v a ta n ja o »slobodnoj lju b av i« kao pitanju oslo­

bođenja ljubavi od klasnih, ekonomskih, društvenih i drugih stega koje su sprečavale njen nesmetani razvoj. Ovo d ru g o s h v a ta n je je m arksističko, ali n ije jed in stv e n o p rih v a ć e n o od svih s tru ja u m arksističkom p o k retu . E ngels je o tom p ita n ju bio izričit k a d a je tvrdio da će u budućem besklasno m d ru štv u m o n o g am ija p o sta ti stvarnost i za m uškarca. L e n jin je tak o đ e n ag lašav ao d ru štv e n u stra n u polnog p ita n ja , boreći se p ro tiv ten d e n c ije da se veliko so­ cijalno p ita n je koje pokreće m ark sizam p o d red i »panseksualnom « pitanju, kao n jegov d odatak. P le h an o v je isticao da m ark sisti nisu protiv polnog u ž ivanja, ali su za z a k o n ito st u živ an ja. M nogi d ru g i su na g la ša v a li korelativni odnos u ljubavi između prava i obaveza, naročito p rem a posledicam a koje lju b a v n i odnos izaziva n a socijal-

37

nom planu. U prvom redu misli se na obavezu prem a deci, ali i na obavezu prem a drugom subjektu polnog odnosa. U oblasti zakonodavstva o »slobodi ljubavi« takođe postoje dve savremene alternative. Naime, zakonodavac je u svim socijalisti­ čkim zemljama mnogo bliži ideji o društvenoj uslovljenosti ljubav­ nog odnosa i o korelativnom dejstvu prava i obaveza u ovom od­ nosu, te na ovom planu nema većih dilema. Alternativa se javlja u sredstvima za ostvarenje ovako shvaćene slobodne ljubavi. P ro­ blem se svodi na pitanje forme braka: da li se sloboda ljubavi može ostvariti samo ako se ukinu sve formalne barijeje u pogledu skla­ panja i razrešenja braka, ili se ona može realizovati samo u okvi­ rima formalnog, »legalnog« braka. U prvom slučaju, ne bi posto­ jale neke praktične razlike između tradicionalno suprotstavljenih društvenih grupa: braka i vanbračne zajednice. U drugom slučaju, ova bi razlika bila evidentna, bar kada je reč o pravim a i dužno­ stima između samih vanbračnih drugova, jer u vanbračnoj zajed­ nici odnosi između konkubina nisu podignuti na stepen prava i ne uživaju pravnu zaštitu; oni se svode na prirodni, faktični odnos, prema poznatoj Napoleonovoj izreci: »Konkubine se ne interesuju za zakon; zakon se ne interesuje za njih.« Naravno, vanbračna deca su posebno zaštićena u svim socijalističkim zemljama. U Sovjetskom Savezu bila je do 1944. godine vladajuća zako­ nodavna doktrina o bitnom približavanju »formalnog«, registrovanog, braka i vanbračne zajednice. Tada je bio punovažan tzv. »fak­ tički brak«, pored registrovanog. Oba su proizvodila ista pravna dejstva. Ova doktrina napuštena je Ukazom Prezidijum a Vrhovnog sovjeta SSSR od 8. jula 1944. godine, ukidanjem faktičkog braka. U našem zakonodavstvu bilo je m anje kolebanja u ovom pi­ tanju, ali su se ona pojavila u blažoj formi poslednjih godina, na­ ročito od donošenja novog Ustava iz 1963. godine. Naime, Ustav iz 1946. godine pružio je izričito posebnu zaštitu države samo form al­ nom braku. Osnovni zakon o braku preuzeo je i razradio ovakvu koncepciju, utvrđujući dosta stroge form alne uslove za sklapanje braka. Van domašaja zakona ostala je vanbračna zajednica; ona nije proizvodila nikakva lična ni imovinska pravna dejstva između vanbračnih drugova. Međutim, Ustav od 1963. godine ne sadrži izričitu odredbu da brak uživa posebnu zaštitu društvene zajed­ nice. Takva odredba je novim Ustavom rezcrvisana samo za po­ rodicu. Nije sasvim jasno šta je naš zakonodavac hteo time da postigne. On time nije nikako ukinuo razliku između formalnog braka i van­ bračne zajednice, jer je pravni status obeju ustanova ostao i dalje neizmenjen. Možda je želeo da se više približi ideji o zaštiti po­ rodice a ne braka, pružajući time indirektno zaštitu i vanbračnoj zajednici. Možda je želeo da napravi prvi, istina neodlučan i stid38

ljiv, potez u p rib liž a v a n ju ove dve zajed n ice u njih o v o m rav n o ­ p ravnijem tre tira n ju . M eđutim , u ovakvom s ta v u im a dosta nedorečnosti, proizvoljnosti, p a i pro tiv rečn o sti. Posebno je p ita n je da li je on i dru štv e n o op rav d a n , je r u p relazn o m p erio d u fo rm aln i brak m ora da uživa posebnu z aštitu , zbog veće sig u rn o sti n e z ašti­ ćenog bračnog d ru g a i zbog dece. S o v jetsk i ek sp erim e n t sa » fak­ tičkim« b rak o m doneo je k a ta s tro fa ln e posledice. Slično je bilo i sa eksperim entom iz doba fra n c u sk e b u ržo ask e rev o lu cije. U sv a ­

kom pravnom odnosu forma služi da se zaštiti slabija strana od zloupotreba. U savrem enom d ru štv u u o p šte je u p o ra stu fo rm a li­ zam u svim p rav n im poslovim a. Č in jen ica d a postoje v a n b ra č n e zajednice i da postoje izvesne ten d e n c ije k a sla b lje n ju b rač n e k o ­ hezije, n ikako ne znači da je već d an as sazrelo v rem e d a fo rm a ln i brak spustim o n a nivo k o n k u b in ata . N em oguće je ž rtv o v a ti m nogo veći pro ce n a t žena, koje su sklopile fo rm a ln i b ra k , da bi je d a n m anji pro ce n a t žena, koje ga ne m ogu sk lo p iti, dobio isti p ra v n i i dru štv en i tre tm a n . N em a d ru štv a bez so cijaln ih n e p ra v d i, ali je u tom e i sm isao d e m o k ra tije da se p ra v d a o s tv a ru je u k o rist v e ­ ćine. Do p rib liž a v a n ja form alnog b ra k a i k o n k u b in a ta sv ak ak o će nem inovno doći, ali u fazi većeg faktičkog izjednačenja muškarca i žene i veće društvene zaštite dece. O tu d a, čini n am se da u k i­ danje odredbe o d ru štv e n o j z a štiti b ra k a n em a dovoljno o p ra v d a ­ nja u našem zakonodavstvu. U ostalom , ono je i d ep lasiran o , je r Osnovni zakon o b ra k u sad rži niz o d red b i k o jim a se š titi b ra k i pravi odsečna raz lik a u p rav im a i d u žn o stim a izm eđu b ra č n ih i vanbračnih drugova. Z a štita v a n b ra č n e porodice b ila bi o stv a re n a tek kada bi se potpuno ukinuo »legalni« b rak . K o lebanja u našoj zakonodavnoj po litici d ovela su do izvesnih m oralnih a lte rn a tiv a , ili su one b a r n jih o v a p a ra le ln a m a n ifesta ­ cija. N aim e, dilem a: sloboda ljubavi ili poštovanje bračnih dužno­ sti prilično je slobodno i p ren a g la še n o p ris u tn a u n ašem sv ak o ­ dnevnom životu. N a su p ro t p a trija rh a ln o m »bračnom jarm u « , često se in sistira na preu v eličan o m zna ča ju slobode ličnosti, tj. bračnog i porodičnog individualizma. M eđutim , sloboda ličnosti i sloboda

ljubavi u sadašnjim uslovima nerazvijenosti društvene zaštite po­ rodice ne mogu ići ispred bračnih obaveza, jer neopravdano po­ gađaju treće lice: decu. S tepen b račnog in d iv id u alizm a m ora, dak le, p re d s ta v lja ti k o m ­ prom is izm eđu ideoloških p rem isa i o b jek tiv n e nužnosti. To je po­ znata a lte rn a tiv a ko ju je početkom ovog v ek a fo rm u lisao čuveni francuski c ivilista A m broaz K olen, ovim recim a: »da li je čovek rođen ra d i sreće ili ra d i obaveza«? U sk la d u sa p a trija rh a ln im k o n ­ ceptom porodice on je sm a tra o da u b ra k u i porodici apso lu tn o do­ m inira ova d ru g a ideja. U besklasn o m d ru štv u sv ak ak o će dom i­ n ira ti p rv a, ali će im a ti za p re tp o sta v k u visoki d ru štv e n i i m a te ri39

jalni standard, potpuno novu etiku i visoku kulturu. U nedostatku ovih pretpostavki, kompromis između prava i dužnosti je neizbežan. Iznete dileme uslovile su da naše društvo nije dovoljno jasno formulisalo moralni kodeks porodice. Bračne i porodične moralne norme smatraju se oblašću privatnog morala, oblašću gde javna društvena osuda nema nikakvog uticaja na društveni položaj čoveka. Tako se stvara moralni disparitet između dvostruke čovekove ličnosti: javne i privatne (homo duplex). Koliko to nanosi štete mo­ že se videti, pored ostalog, i iz broja sporova o alimentaciji, spo­ rova o utvrđivanju vanbračnog očinstva, sporova zbog izbegavanja bračnih i porodičnih obveza, brakorazvodnih sporova, neopravda­ nog napuštanja bračne zajednice, itd. U uslovima kada društvo ne može, ili ne želi da preuzme na sebe obaveze koje izbegava da iz­ vrši nesavesni suprug i roditelj, m oralna osuda tako shvaćenog individualizma, odnosno tako shvaćene slobode je neophodna. Time nikako ne želim da negiram značaj porasta individuali­ zma u društvu uopšte, u braku i porodici posebno, jer je on odraz demokratizacije ličnosti i porodice u savremenom društvu. Želim samo da ukažem na zavisnost ovih pojava od uslova i odgovaraju­ ćeg društvenog am bijenta u kome se oni javljaju. Naime, pararelan proces sa porastom individualizma u braku i porodici jeste i socija­ lizacija čoveka kao porodičnog bića i porodice kao celine. Oba ova procesa (individualizacija i socijalizacija) međusobno su uslovljena i zavisna. Pored ostalih značaja, pod socijalizacijom podrazumevamo i procese integrisanja porodičnih i društvenih funkcija, naro­ čito u onim oblastima u kojima porodica nije u stanju da sama rešava složene probleme nastale u savremenom društvu. Jedan od vidova ove integracije predstavlja preuzim anje od porodice svih onih funkcija koje imaju izuzetan značaj ne samo za porodicu nego i za društvo. Međutim, kod nas postoji disparitet između porasta liberalističkih tendencija u tretiranju braka i porodice i odgova­ rajuće politike u pravcu socijalizacije porodice, tj. njenog povezi­ vanja sa društvom. Stoga je zapaženo da se naša praktična poli­ tika više rukovodi individualističkom koncepcijom i da više podstiče bračni i porodični individualizam, a da m anju pažnju obraća na potrebu za intenzivnom socijalizacijom porodice. 5. Pitanje dece u prelaznom periodu i naša praksa Još od socijalista-utopista ostalo je m arksistim a jedno ideolo­ ško opterećenje, koga se nisu mogli osloboditi sve do danas. Naime, postavljena je i ovde prividna alternativa: da li će u socijalističkom i komunističkom društvu porodica biti sposobna i podobna da se stara o deci, ili će ovu brigu preuzeti društvene institucije. Klasici marksizma nigde, istina, nisu postavljali ovakvu alternativu, ali 40

su to činili m an je uspešni epigoni nau čn o g socijalizm a. N aim e, rodonačelnioi naučnog socijalizm a su .insistirali sam o na n esrazm erno većoj brizi d ru štv a za podizanje i v a sp ita n je dece, a ne i za oduzim anje dece od ro d itelja. N a žalost, u te o riji i p rak si n ek ih savrem enih socijalističkih zem alja dosta je n ag lašen n e g a tiv a n stav i nepoverenje p rem a porodici kao v a sp itn o m fa k to ru . O čigledno je da je i sa m arksističkog sta n o v išta o v ak v a o rije n ta c ija pogrešna. Gotovo je suvišno iznositi a rg u m e n te o z n ačaju porodice za sk lad n i psiho-fizički razvoj d e te ta kao potp u n e, srećn e i zd ra v e ličnosti. Savrem ena psihologija i p ed ag o g ija n aro čito ističu značaj p o ro d i­ čne sredine i porodičnog v a s p ita n ja u sm islu posebnog, specifičnog i nezam enljivog u tic a ja na n o rm a ln i razvoj d eteta. (Svakako da ove zadatke može da o stv ari sam o sk la d n a i em ocionalno z d ra v a p o ro ­ dična sredina, a ne i raz riv e n a porodica, ali to je d ru g o p itan je.) Srećom , ova dilem a se u našoj zem lji n ije gotovo n ik ad po­ stavljala u ovom obliku. S taviše, kod nas je možda čak i predimen­ zioniran značaj porodice kao vaspitača dece. N aše d ru štv o p re p u ­ stilo je isuviše v eliki te r e t porodici, povlačeći se od d elà svojih obaveza i o sta v lja ju ć i u z n atnoj m eri p o rodicu da se sam a b o ri sa vaspitnim problem im a. Već je ukazan o n a p o tre b u za m nogo širim obuhvatanjem dece m režom v a sp itn ih i so cijaln ih u stan o v a. P roblem dece u p relaznom perio d u ne svodi se sam o n a v a sp itn i teren. On se izražav a i u m nogim d ru g im o b lastim a porodičnog ži­ vota. M noga p ita n ja se ne bi ni p o sta v ila d a ih ne p o k reću deca svojim prisu stv o m u porodici. O na su u s tv a ri i g lav n i »krivac« za sve dilem e p red k ojim a se nalazi po ro d ica u sa v rem en o m d r u ­ štvu. K lasici m ark sizm a se nisu b a v ili svim v id o v im a ovog p ro ­ blem a. Oni su isticali sam o da, p o red »ženskog«, b u d u će d ru štv o treba da reši »dečje p itanje«. Ovo d ru g o po z n ačaju nim alo ne zao­ staje za p rethodnim . P ored v a spitnog problem a, za sa v re m en u ju g o slo v en sk u p oro­ dicu važna su još dva: 1

1. Planiranje porodice. O vaj z ah tev n ije po tek ao od m ark sista. Može se čak reći da su oni b ili p ro tiv n ic i izv o rn o g u č e n ja o p la n i­ ran ju porodice, čiji je tvo ra c bio M altus. On je p rv i postavio zah tev o ograničenju rađ a n ja . N jegovo u čen je bilo je zaista duboko re a k ­ cionarno. P re m a njem u, sva živa bića se razm n o žav aju b rže nego što im to p ru ža m ogućnost količine h ra n e k o ju im aju na iasp o la ganju. R azm nožavanje je m nogo veće u p rav o u siro m ašn im d ru ­ štvenim slojevim a. Zato on n jim a p re p o ru č u je u z d rž a v a n je od polnih odnosa, od stu p a n ja u b rak , sk la p a n je b ra k a u k a sn ijim godidana života i si. R eak cio n arn e pobu d e M altusove teo rije d a n a s p ri­ padaju prošlosti. S a v rem e n i ncom a ltu z ija n iza m d osta se približio 41

nekim stavovima naučnog socijalizma, a naročito u insistiranju na tome da država celim sistemom preventivnih mera treba da utiče na populacionu politiku u pravcu rađanja samo željene dece, koja će imati potrebne uslove za sretan razvitak. Jedan od modernih zahteva ovog pravca jeste i uticanje da sve države pristupe poli­ tici planiranja porodice, poboljšanjem socijalnog i prosvetnog rada sa porodicama, organizovanjem masovne propagande u prilog upo­ trebi kontracepcionih sredstava. Ovakvu orijentaciju prihvatile su mnoge razvijene, a naročito nerazvijene zemlje, pa čak i mnoge m eđunarodne organizacije, na čelu sa Ujedinjenim nacijama. Mnoge zemlje u ovome vide jedini spas od demografske eksplozije. Kod nas se ovo pitanje ne postavlja toliko zbog demografske eksplozije, već više iz socijalnih i medicinskih razloga (sprečavanje rađanja neželjene dece, bilo bračne ili vanbračne, kao i u slučaju nekih bolesti), a takođe i zbog potrebe da se utiče na sm anjenje nataliteta u nekim regionima gde je on nesrazm eran opštem pri­ vrednom i kulturnom razvoju tog područja. Izvesne pozitivne re­ zultate na tom polju postigao je Savezni savet za planiranje poro­ dice. Međutim, još uvek je nedovoljan konkretni vaspitni i terenski praktični rad na ovom polju. Rezultati su zbog toga dosta skromni. Broj legalnih i nelegalnih abortusa je i dalje srazmerno veliki, a i natalitet u »kritičnim« područjima.

2. Socijalna i pravna zaštita dece u nepotpunim i nesrećnim porodicama. Deca u našem društvu, u skladu sa ustavnim načelom izraženim u čl. 58 Ustava SFRJ iz 1963. godine, uživaju posebnu zaštitu društvene zajednice. U srećnim porodicama ta se zaštita ostvaruje putem društvene brige o samoj porodici. U nepotpunim porodicama često će biti neophodna posebna briga o samoj deci, a eventualno i o roditelju, dok je u nesređenim i nesrećnim porodi­ cama neophodna posebna zaštita dece. Iako je ovo pitanje dosta udaljeno od naše osnovne teme, neophodno je ukazati na ovu oblast porodične patologije, jer ona zahteva posebno hum an odnos naše prakse u njenom rešavanju. U njoj su sadržani i neki dublji hu­ manistički zahtevi koji su povezani i sa m arksističkom ideologi­ jom, nanočito sa marksističkom etikom. Tako se postavlja pitanje moralne zasnovanosti i opravdanosti razvoda braka sa stanovišta interesa dece, problem alimentacije, ne samo kao pravni već i kao etički zahtev, zatim, društveni i pravni položaj vanbračne dece (koja su u našem pravu izjednačena sa bračnom samo prem a nji­ hovim roditeljima, a ne i prema srodnicima svojih roditelja), borba za resocijalizaciju maloletnih prestupnika, borba protiv prostitucije omladine itd. Svi ovi i neki drugi vidovi porodične patologije pred­ stavljaju prilično rasprostranjenu pojavu i socijalističko društvo je obavezno da im pokloni veću pažnju, pogotovu stoga što oni 42

nisu rez u lta t sam o s u b je k tiv n ih d e v ija c ija p ojedinaca. Oni su i objektivno izazvani i p re d s ta v lja ju zak o n itu , u n a p re d p re d v id ljiv u pojavu. P e d a n tn i d e m ografi m ogu sa p riličn o m vero v atn o ćo m da utvrde njiho ve pro je k c ije u budućnosti. Sociolozi tv rd e da je po­ većana d e stru k c ija porodičnog sistem a u sav rem en o m d ru štv u uz­ gredna posledica in d u strija liza c ije i u b rza n e u rb an iz a cije d ru štv a . To je takođe re z u lta t d isp a rite ta koji n a sta je izm eđu o b jek tiv n o uslovljenog p o većanja d ru štv e n o g in d iv id u alizm a i z a b o ra v lja n ja obaveza od s tra n e d ru štv e n e zajedn ice p rem a porodici. U svakom slučaju, odgovornost nesavesnih pojedinaca (bračnog d ru g a ili ro ­ ditelja) i društva je solidarna, ili bar podeljena. M eđutim , veom a mnogo se in sistira na obavezam a nesav esn ih ro d ite lja , dok se d ru g i dužnik (pre d sta v n ik dru štv a ) dosta stid ljiv o z a k la n ja iza p rv o g i prebacuje na n jeg a svu odgovornost. U ostalom , u sk lad u sa hu m an ističk o m poru k o m m ark sizm a, ko­ načni cilj društvene brige postaje čovek i sve ono što obogaćuje njegovu ličnost i njegov život. Stoga u so cijalističk o m d ru štv u b rig a za stv ari sve više u stu p a m esto b riz i za lju d e. E le m e n tarn i vid te brige svakako tre b a da bude porodica kao n a jz n a č a jn iji nosilac biološke i d ru štv e n e rep ro d u k c ije sam og života. K a p italizam je u prvim fazam a pokušavao da ignoriše lju d sk i fa k to r u d ru štv e n o j proizvodnji, što je dovelo do p o z n atih p o jav a d e zo rg an izacije po­ rodice, rasu la u brač n im i porodičn im odnosim a, do snažnog po­ rasta van b račn o g n a ta lite ta , do p ro stitu c ije i dr. S tih ijsk i raz v ita k proizvodnih snaga u k a p ita liz m u ipak je p ro u zro k o v ao im p e ra ­ tivnu potrebu, u in te resu celokupnog d ru štv a , a posebno sam e m a­ terija ln e proizvodnje, da se p red u z m u zn a ča jn e m ere za zaštitu porodice, žene (naročito zaposlene) i dece. T im e je jed n a d ru štv e n a nužnost usk la đ e n a sa p rak tičn o m politikom , iako su i d a lje ideo­ loški stavovi b uržoazije ostali k o n z e rv a tiv n i u odnosu na nek e v i­ dove tra n sfo rm ac ije porodičnog života. O vde je p rak sa bila p rin u ­ đena da ko rig u je n e o b je k tiv n e ideološke stav o v e b u ržoazije. Utoliko je p o tre b n ije da se p ra k sa u našoj zem lji u sk lad i sa nekim osnovnim p o ru k am a m ark sističk o g u čen ja. Ideološki d o k u ­ m enti, kao što smo videli, dosta rea ln o o d raž a v a ju m o d ern u h u m a ­ nističku o rije n ta c iju našeg socijalističk o g d ru štv a u uslo v im a in te n ­ zivne in d u strija liza c ije i u rb an izacije. R ad i toga je im p e rativ n a po­ treb a da se p ra k tič n a po litik a i u ovoj o b lasti u m nogo većoj m eri inspiriše fu n d am e n ta ln im hu m an istič k im p o ru k am a m ark sistič k e teo ­ rije i ideologije. D a bi se to postiglo, n eo phodno je da se zauzm u odlučniji i o d ređ e n iji stavovi oko n e k ih k lju č n ih p ita n ja , a n a ro ­ čito: 1. U politici p rem a porodici naši o rg an i m o ra ju p recizn ije da odrede svoj sta v p rem a d vem a m ogućim ko n cep cijam a: individua43

lističkoj (liberalnoj) i socijalnoj (socijalizatorskoj). Za prelazni pe­ riod postavlja se kao jedno od osnovnih pitanja: stepen društvene intervencije u bračne i porodične odnose. Naša praksa više podstiče bračni i porodični individualizam, a prilično zapostavlja mere preventivne društvene zaštite porodice. Međutim, realno stanje u kome se porodica danas nalazi u našoj zemlji zahteva bar podjed­ nako uvažavanje i socijalnog koncepta u zaštiti porodice, koji se izražava u obliku određenog prisustva društva u životu porodice. Ono se u prvom redu ispoljava na preventivnom socijalnom planu, a tek u mnogo manjoj meri u vidu državne pravne sankcije a po­ steriori. Društvo nema pravo da se upliće u intimne odnose koji predstavljaju sferu porodičnog individualizma, ali ima pravo i du­ žnost: a) da preduzima potrebne preventivne mere na širem soci­ jalnom, pedagoškom i moralnom planu; da preuzima sve one funk­ cije koje porodica više nije u stanju da vrši; da razvija mrežu ustanova za pomoć porodici, deci zaposlenih roditelja i posebnim kategorijam a dece, kao i da uopšte podstiče pozitivnu transform a­ ciju porodice, naročito u pravcu stabilizacije porodice i zaštite žene i deteta; b) da pruža posebnu pravnu zaštitu porodice kada je ona potrebna. Ovo naročito važi u postupku kada nezaštićeni bračni drug ili dete ostvaruje neko svoje zakonsko pravo pred nadležnim organima, kao i kada su potrebne i druge mere pravne zaštite. Naše zakonodavstvo u načelu ograničava mogućnost državne inter­ vencije u zaštiti člana porodice koji ostvaruje svoja prava, što je stvaralo ozbiljne socijalne i pravne probleme. 2. Potrebno je takođe detaljnije razraditi globalnu, kao i regio nalne politike prema porodici, u skladu sa ideološkom orijentaci­ jom i političkim i pravnim dokumentima našeg društva. Dosad je ova politika bila razbijena na niz odvojenih, nedovoljno usklađenih i razbacanih mera. Ona je nedovoljno koncepcijski obuhvatala sve elemente društvene brige o porodici: u pogledu vrste pojava koje treba pratiti (porodica u celini, žena, dete); u pogledu m era (pre­ ventivnih i kurativnih); u pogledu sredstava za realizovanje poli­ tike (materijalna, pravna, socijalna, moralna, pedagoška i dr.); u pogledu ustanova (za decu, za odrasle i dr.); u pogledu kadrova i dr. Pored globalne, potrebno je razraditi za svako pojedino uže po­ dručje one regionalne specifičnosti i posebne konkretne mere za njihovo rešavanje koje su za to područje karakteristične. Nužno je na kraju naglasiti da i budući Kodeks o porodici, koji je u pripremi, treba da uzme u obzir neka od izloženih pita­ nja i da preispita sporna koncepcijska rešenja u dosadašnjim pro­ pisima o porodici, kako bi uskladio teoriju i praksu u ovoj zna­ čajnoj oblasti našeg društvenog života. 44

STANKO PINTARIĆ PROSTORNE RAZLIKE U EKONOMSKOM ŽIVOTU OBITELJI RADNIKA U JUGOSLAVIJI Ako se želi o b jasniti ekonom ska stra n a života p o jed in ih g ru p a ljudi u nekom d ru štv u , onda je po našem m išlje n ju , n ajp o g o d n iji način za to ana liz a n jih o v e osobne p o tro šn je. O sobnu p o tro šn ju mi pojm ovno shvaćam o kao sistem k o ji čini n a jm a n je šest osnovnih tipova p o trošnih stru k tu ra . To su: s tr u k tu re p o tro šača, s tr u k tu re po­ trošnog prostora- s tru k tu re utrošeno g v rem e n a , s tr u k tu re konzum nih i nekonzum nih do b ara i usluga, s tr u k tu re u tro šk a en e rg ije , te viševrsne m o n eta rn e s tr u k tu re : im ovine, d o h o tk a, izd a ta k a i šted n je. Bilo ko ja od n a v e d en ih s tr u k tu ra p riv la či p a ž n ju različitih istraživača i uče n ja k a : sociologa, politikologa, dem o g rafa, socijaln ih radnika, eko nom ista i o stalih specijalista. U d a n a šn je m našem izla g a n ju n aša je p a ž n ja u sred o to čen a sam o na jednu v rstu m o n eta rn e s tr u k tu re p o tro šn je, i to n a s tr u k tu ru izdataka koja se oblikovala kod četv e ro čla n e rad n ič k e ob itelji u Jugoslaviji godine 1967. N jihova s tr u k tu ra izd a ta k a d o v o ljn a je sam a po sebi d a n a m bolje i p o tp u n ije o b jasn i ek o n o m sk u s tra n u života naših ra d n ič k ih obitelji. Izvori in fo rm acija su nam »A nketa o p o ro d ičn im b u d žetim a ra d ­ ničkih dom aćinstava za III i IV trom esečje 1967«, k o ju d isk o n tin u ­ irano o b jav lju je Savezni zavod za s ta tis tik u u B eo gradu. K od n as i u svijetu, izvori in fo rm a c ija tak v e v rste u v ije k nose u sebi jak i pečat su b je k tiv n o sti i su m n je u re p re z e n ta tiv n o s t d a tih p o d atak a. To je g e n e ra ln i p rig o v o r k oji se redovno su sreće u ekonom ­ skoj lite ra tu ri. I usprkos toga, n iti ra n ije kao n iti d a n a s, n išta se bitno n ije izm ijenilo u tom pogledu iako su uzroci ostali m ali. Tako je, npr. 1853- započeo B e lgijanac D u c p é tia u x sa svega 199 a n k e ti­ ranih č e tveročlanih ob ite lji u B elg iji o p isiv ati ek onom ski budžet radničke klase u B elgiji. U U SA je godine 1875. a n k e tira n o svega 397 o bitelji ra d n ik a u d rža v i M assach u setts, d a b i se dao p rik a z života sta n o v n ik a ove države. P oslije II sv jetsk o g ra ta , n a jk o m p letn iju an k etu o bradio je prof. P ia tie r 1963. za p ro sto r cijelog Z a jed ­ ničkog tržišta, uklju čiv ši u nj i U je d in jen o K ralijevstvo. Isp itan o je 12.500 osoba o d a b ra n ih slu č a jn im uzorkom , a zak lju čci su se odno­ sili na 221,750.000 potrošača. N aša a n k e ta o rad n ič k im ob ite ljim a u 1967. im a zn atn o m an ji uzorak. Njom je o buhvaćeno 505 če tv e ro čla n ih ra d n ič k ih o b itelji u cijelog Ju g o slav iji, od čega su u Bosni i H ercegovini p ro m a tra n e 33 takve obitelji, u C rnoj G ori 47, u H rv atsk o j 62, u M akedoniji 88, u Sloveniji 61 i u S rb iji 164. 45

Iznijete podatke ne bi trebalo stoga shvatiti u knjigovodstve­ nom smislu, kao što je to slučaj, npr., 'kod završnih računa ili bi­ lanca u nekom drugom području narodnog gospodarstva. Zbog toga i izbor metode kojom se objašnjava suština prom jena analizira­ nih struktura mora biti njim a prilagođen tako da se samo ukaže na tendenciju u potrošnim razlikama, odnosno na varijacije eleme­ nata kod pojedinih struktura. Po našem uvjerenju, nakon što smo izvršili obimnije analize, ekonomska strana života radničkih obitelji u dovoljnoj m jeri može pokazati specifično stanje proporcija koje je svojstveno datim struk­ turam a izdataka. Naša jedinica prom atranja je četveročlana radni­ čka obitelj u Jugoslaviji. Prosječna obitelj u Jugoslaviji ima danas nešto m anji broj članova. No mi smo uzeli četveročlanu obitelj zbog kom parativnih razloga, jer je to najčešći model obitelji u analizama potrošnje. Naša zemlja, kao i ostale socijalističke zemlje, pristupila je reorganizaciji ekonomskog, socijalnog i političkog života putem pro­ klam iranih reformi. Od 1965. naovamo naša reform a dovela je do restruk tura čije mnogih struktura u našem sam oupravljačkom dru­ štvu. Mnogobrojne aktivnosti članova radničkih obitelji uspostavile su takve proporcije u strukturam a izdataka da su one postale opće­ nito karakteristične za konkretne obitelji na određenom prostoru i u određenom vremenu. Ove proporcije daju takvim strukturam a po­ sebnu formu i određeni ritam života sužavanjem ili širenjem ele­ m enata date strukture. Kako god ćemo prelaziti iz jedinog prostora u drugi (u našem slučaju iz jedne socijalističke republike u drugu), tako ćemo vidjeti da strukture izdataka četveročlane radničke obi­ telji, u svojim elementima, neprestano reflektiraju varijacije razli­ čitog intenziteta. Na nama je danas zadatak da ocijenimo i damo značenje variranja elemenata u strukturi izdataka. Mi nemamo pretenzija rije­ šiti ov^j problem, nego želimo samo ukazati da se cio problem može danas postaviti na m oderniji način. To u stvari istodobno znači baciti novo svijetlo na one proporcije u strukturi izdataka koje su do danas zapažene i na one dijelove koji su bili nezapaženi ili su samo kod teoretičara tek konfuzno predviđeni. Veoma općenito mogu se utvrditi dva pristupa objašnjenju struktura izdataka kod neke obitelji. I. Budžetsko objašnjenje strukture izdataka, koje u stvari znač uvijek ispitivanje odnosa između dvije strukture (dohotka i izda­ taka). Ovo objašnjenje počiva na tzv. načelu interkoncksileta dviju struktura. To će reći pretpostavljanje postojanja uske veze između pribavljenih i upotrebljenih sredstava za život. Logika m išljenja navodi nas i na mogućnost postojanja suprot­ nog načina ispitivanja ekonomske strane života porodice. 46

II. N ebudžetsko o b jašn je n je s tr u k tu re izd a ta k a, k oje u stv a ri nači ob jašn jen je s tr u k tu re izd atak a pom oću n jez in ih v lastitih kom lozanti. O vaj se pristu p , rek li bism o, tem e lji n a načelu intrakonekiteta kompozanti u samoj strukturi izdataka. N a tom e d ijelu b it će ežište našeg izlagamja.

. Budžetska interpretacija strukture izdatka Ovaj način o b jašn je n ja po tro šn je počiva na jed n o j pretp o stav ci, to je da se ekonom ska stra n a života m ože o b jasn iti našim izdaima i dohotkom . O davno tv rd e sociolozi, e k o n o m isti i p rav n ici da e m jesečno m ože p o tro šiti onoliko k o lik a su n a m p rim a n ja . S hodno voj tv rd n ji, svi o stv a re n i izdaci stoje u uskoj vezi s p rim icim a. Na im prem isam a izrasle su teo rije p rem a k o jim a su s tr u k tu re d o h o tk a izdataka d e te rm in a n te u našem životu. O b je s tr u k tu re tv o re b u žet obitelji, a iz n jeg a se m ože m nogo toga v id jeti. Tako je m ouće o bjasniti u v je te p orodičnog života u socijalnoj s tr u k tu ri k aitalističkog, socijalističkog, odnosno n ašeg sa m o u p ra v lja čk o g d ru tva. Od XIX sto lje ć a naovam o hipo teza ovisnosti d v iju s tr u k tu ra azgranala se u d v a p rav ca: a) J e d a n je p rav a c u te o riji pok ušao o b jasn iti bu d žet rad n ičk e b itelji veziv anjem po jed in ih ele m e n ata s tr u k tu re izd a ta k a za u k u p u m asu dohotka. Č vršćim p oveziv an jem ovih veličina, n jem ačk i tatističar E. Engel je 1853. postavio sv o je p rv e d v ije hipoteze: 1. >d svih v a rija b li k o je d je lu ju n a p o n a šan je p o tro ša č a n a n ajo p ćeitiji način dohodak je n a jv a ž n iji fak to r. O stali fak to ri, n a su p ro t jemu, ig ra ju s e k u n d a rn u ulogu. 2. Što je n e k a obitelj siro m ašn ija, 3 joj je veći udio u ukuipnim izdacim a k o je m o ra im a ti d a p rib a v i voju h ran u . G odine 1895. E ngel ho m o g en izira ele m e n te s tr u k tu re îdataka u nekoliko k a te g o rija , p ri čem u, u m jesto h ran e , u p o tre b iava izraz »fizičko održavanje« lju d i (u što su u k lju čen i: h ran a , djeca, sta n o v a n je, ogrijev, ra s v je ta i hig ijen a). G odine 1868. II. chw abe svoje zak lju čk e iz odnosa d o h o tk a i p o jed in ačn o g izd atk a roširuje na s ta n a rin u . P re m a n jem u b o g a tije o b ite lji ap so lu tn o više a ju na sta n nego sirom ašne. A m e rik a n a c C. W rig h t 1876. sm jelo bjašnjava p ojedine ele m e n te s tr u k tu re izd atak a pom oću m ase dootka, i to kod k a te g o rija : h ra n a , odjeća, s ta n a rin a , ogrijev, o sv jetienje i ostali izdaci. Ako ove m isli prenesem o na p o d atk e iz T ab ele 1, naše za k ljli­ ke bism o m ogli veom a brzo fo rm u lira ti ovako: u pojed in im socijaističkim rep u b lik am a od g o v a ra ju ili n e p re tp o sta v k e ili zakonitosti. '• Engela. H. Schw abea i C. W righta. Čim će naše rad n ičk e o b itelji n a ti veći dohodak, to ćem o b iti bliže p o tv rd i izn ijetih hipoteza. >pćenito, ne baš m ali je da n a s broj ek o n o m ista koji tak v e tv rd n je 47

LtO TOTOCM_ co'

i .* O

>
en I> t> ° °, O r c co' o ' 03 co' co' cm' t> ' o ' co c - lO £> 03

CM ,-T 1-1

co' cm' co CM lO CM

00

TO O' P 1 co' T

TO

1-1

605,3

CM o ' OO CM

TOrÇCM TOCcoM

C- ,_

CM Oi_ co LO P CO

to^

815,3

eel iû Th 1/1

P

fl in

03

^ g * §

P

O)

^

®

CD «

CO ^

M

co' P" co t-h"' o T ^ o ' oT cm' oo eo M N (O M (N « N œ ^H ^

OS_ > flj O

N N CTJ -

Æ w £ tf

(Y) TEKUĆI IZDACI (1—14)

@

548,5

g «

164 61

tO oq N ^ ffl o M oo Cm' cm' o ' C~' co' IO OJ t*T

n o io o

o ^ o o

88

c-' c-' 1-4oi

o i oo co

IV

83

^ ^ co to *o o t> TÇ t>' «5 csf 1-4 CM o ' tô CM CM CM CM CM *—I

to r~ o cm co ifj to co oo' o ' cm' cm' tjT o ' TjJ" c-' ^C O C M M M H H

2 > O £ o

II

•N u £

■o 0a, *a a

< N

■c g 5«

o 2 ^ £ 2 §j ao an ,,,y «

nh

U I

< IO

Q ^ * to o co

§!g I b T3

x3

1 * 2 -

?

2

co u. o

.2 B g S

ffl

o

U 2 '5*£ c ^ S ^ a

< I S o g cO O IÜ P S O O O h P

J£ w Q J ffl “ W !d

ir

a .H £ f g —

Hč £ w ! Ž rQ i D W

B “ !

JSg w £ I

A nketom je obuhvaćeno rad n ič k ih obitelji _______________________________ 505

II. IZDACI ZA NEKONZUMNA DOBRA I USLUGE

47

62

o_ co n m to i-H H to' OJ co' co'

co ^ '~ le t> eo oo' ' Ifi O CM

Izvor: »A nketa o p orodičnim b u d žetim a rad n ič k ih d o m aćin stav a u III i IV tro m esečju 1967. god.«, B eograd, 1968., SB br. 526/63— 65 str.

oj oo ^ coj «-*" c-' r-

49

m ehanički prenose i na naše prilike i na naše ljude. Štoviše, susre­ ćemo takvo rezoniramje i kod nekih naših planera. b) Drugi je pravac u teoriji pokušao objasniti samo odnos iz­ među razine dohotka i razine izdataka. Tako, npr., prof. A. Marshall kroz pojam »Responsiveness« objašnjava reagiranje jednog feno­ mena, npr. izdatka, u odnosu na varijacije drugog (npr. dohotka). Računom elastičnosti on je pokazao kretanje num eričkih vrijed­ nosti druge varijable. Prim jenom ove tehnike na naše konkretne podatke sukobili bismo se s potrebom definiranja donje i gornje granice koeficijenta elastičnosti, kao i s problemom velikih nomi­ nalnih raspona u masi bilo dohotka ili izdataka. Godine 1935. uče­ njaci Allen i Bowley pošli su od tvrdnje da su tzv. Engelove kri­ vulje u stvari pravci, ako funkcija ravnodušnosti ima određeni ob­ lik. Moderno doba pokazuje potrebu za kompleksnijim prilagođavanjem života. Tako 1955. Houthakkeg sugerira nove oblike Engel­ ove krivulje, koji bi trebalo biti konkavni na dolje. No, ako osta­ vimo po strani pojedince koji se danas upinju da prikažu kakav bi trebalo da bude pravi oblik Engelove krivulje, ostaje u tom područ­ ju još jedan teoretičar vrijedan spomena. To je J. M. Keynes. U slu­ čaju analize naše tabele, on bi pošao od tzv. usporedbe realnog izdat­ ka i realnog dohotka. Po njem u će realni izdaci za potrošnju isključivo ovisiti od realnog dohotka. Shodno tome, iznos dohotka, koji će po­ jedinci izdati za potrošnju, zavisit će jednim dijelom od visine sa­ mog dohotka, a drugim dijelom od objektivnih okolnosti koje prate ovaj dohodak, dok će trećim svojim dijelom ovisiti više od subjek­ tivnih okolnosti. Prostorno gledano, u našem slučaju, razlika iz­ među izdatka i dohotka u pojedinim socijalističkim republikam a bila bi drugačija, prema Keynesu, zbog toga što su ljudi redovito i u prosjeku skloni povećavati svoje izdatke s povećanjem dohotka, ali ne za onoliko za koliko im se povećava njihov dohodak. Ako bi­ smo u cijelosti prim ijenili pretpostavke konzumne funkcije J. M. Keynesa na naše podatke, morali bismo se zadovoljiti i njezinim parcijalnim spoznajama. U tom Slučaju ne bismo bili u mogućnosti da prom atram o u cjelini mnogovrsne razlike koje se pojavljuju u životu naših radničkih obitelji koje obitavaju u različitim našim socijalističkim republikam a. Na parcijalna objašnjenja kod odnosa izdatka i dohotka naišli bismo kod tzv. po9tkenzijanSkih teoreti­ čara na konzumne funkcije. Stoga ćemo pojednostaviti dalju ana­ lizu kroz njezinu nebudžetsku interpretaciju.

II. Nebudžetska interpretacija strukture izdatka Nezavisno od nominalne visine dohotka, kod nas radničke obi­ telji im aju različite nominalne visine izdataka. Podaci pokazuju da 50

kod n jih n e postoji n e k a čvršća veza izm eđu visine izd atak a i visine dohotka. To je uostalom veom a lako p o kazati kod n aših o b itelji na osnovu p o d a tk a o šte d n ji (razlika izm eđu rasp o lo živ ih i u p o tre b lje nih m jesečnih sredstava). Za Ju g o sla v iju o n a iznosi 102,7 din. m je ­ sečno, u BLH 61,9, u C rnoj G ori 75,3, u H rv a tsk o j 95,8. u M akedoniji 104,2. u S loveniji 244,5 i S rb iji 131,9 dm . O b itelji u H rv a tsk o j im aju više raspoloživih sre d stav a nego one u S rb iji, ali je, u n ato č m an jeg dohotka, veća šte d n ja kod o b ite lji u S rb iji. Ili, o b ite lji u M akedo­ niji im aju n a jm a n ji m jesečni dohodak, a šte d n ja im je veća od obi­ telji u BiH, C rnoj G ori i H rv atsk o j. O va n as k o n sta ta cija vodi tv rd n ji da se s po v ećan jem d ohotka reg io n aln o ne m ože (prom ijeniti ekonom ska s tra n a života n aših rad n ič k ih obitelji. D ohodak n ije u n i­ verzalni k lju č koji rje ša v a problem e ekonom ske s tra n e života. S d ru g e stra n e , sv a k i m jesečni izd atak rad n ič k ih o b itelji na različitim p ro sto rim a Ju g o sla v ije im a sebi sv o jstv e n u s tr u k tu ru iz­ dataka. To se podrobno vidi u p riložen o j T ab eli 2. U kupni izdaci su raščlanjeni na 26 ele m e n ata po n a m je n i (od izd a ta k a za k ru h do uplate za godišnji odm or). P ro m a tra ju ć i p ro sto rn o (po so cijalisti­ čkim republikam a), svaki n a m je n sk i e lem en t s tr u k tu re im a o sjet­ ljive varijac ije . M ogli bism o reći, np r., da izdaci za k ru h ne p ritišć u jednako o b itelji koje žive u Sloveniji i M akedoniji. Ili, n p r., u p late za godišnji odm or. One su n a jm a n je kod o b ite lji koje žive u Crnoj Gori, a najveće su kod onih u Sloveniji. U jed n o m slu čaju pojed in i elem ent izd atak a im a t će veću v a rija c iju u s tr u k tu ri izd atak a p ri većem dohotku, drugom zgodom će to b iti o brnuto. Ovo nas dovodi do spoznaje da se na svakom p ro sto ru kod nas u Ju g oslaviji s tv a ra od ređ en a s tr u k tu ra izd atak a k o ja sad rži o d re ­ đene k a ra k te ristik e . S toga je s tru k tu ra izd atak a u n ek u r u k u slika života naših obitelji. A n a litičk a slik a k o ju dobivam o iz p o d a ta k a toliko je v je rn a z b ivanjim a oko nas. N aim e, d n ev n o smo svjedoci pom alo p a radoksalnog fenom ena, po kom e o b ite lji sa visokim do­ hotkom ne žive uv ije k tako »dobro« k a o recim o o b ite lji sa nešto nižim dohotkom od n jih . V ulg a rn im žargonom se to obrazlaže da sve ovisi od dom aćice ili s ta n ja ku ćan stv a, ili p a k od pom oći ro d i­ telja itd. Na m ikro nivou u tom pogledu .izrastaju m išlje n ja i k ritik e koji m ogu biti veom a in te re sa n tn i sociolozim a. K a d a se to od v ija na m ikro nivou, npr. na n iv o u jed n e rep u b lik e, ek o n o m isti su sp re m ­ n i pro tu m a čiti ove fenom ene pom oću raz v ije n ih ili n e ra z v ije n ih područja. D anas su ove činjenice toliko zrele d a ih m ožem o p o k a ­ zati u nekoliko nivoa, što će nas dovesti do gen eralizacije. A) Prvi nivo: informacije O stanim o n a podacim a re la tiv n e s tr u k tu re izd a ta k a jugoslavenskih obitelji.

n aših 505

51

S trukturu izdataka (Tabela 2) čini 26 elemenata. To je razvijena struktura. U doba Engela ona je imala svega 17 elemenata. No, svi ovi elementi nisu u dnevnom životu jednako važni i bitni za radničku obitelj. Naša struktura izdataka pruža nam solidan broj informacija iz tekućeg života i pokazuje na što je sve utrošen od­ ređeni izdatak. Ali i vještom oku ekonomiste teško je pratiti odjednom variranje svih 26 elemenata strukture izdataka u šest republika i Jugo­ slaviji kao cjelini. Stoga je nužno učiniti dalji korak apstrakcije. B) Drugi nivo: klasifikacija informacija Kako zbog broja tako i zbog važnosti, ipotrebno je grupirati pri­ kupljene informacije o stru k tu ri izdataka. Mi smo ih grupirali u tri kategorije: tekući izdaci, izdaci za opremu i obnovu kućanstva, te režije i obaveze. 1. Tekući izdaci (vitalni izdaci) I pojedinac, ili grupa, svakodnevno izdaje novac postupno za tekuće potrebe (Tabela 2, kategorija I). Sa njim se najvećim dijelom pokrivaju fiziološke potrebe ljudi. Ovi izdaci su slični vodenoj bu­ jici, te naročito donose brigu ukućanima. Da bismo ih ukrotili, iz­ građene su dvije solidne brane: izdaci za opremu i obnovu; s jedne strane, i režije i obaveze, s druge. Sa tekućim izdacima mi pokri­ vamo fiziološke potrebe u pojedinosti, navedene u Tabeli 2, grupa I, red 1 do 14. 2. Izdaci za opremu i obnovu (investicije) Veoma teško ocjenjujemo ovu skupinu izdataka. Često se oni žrtvuju u korist druge dvije kategorije izdataka. Upravo se iz ove stavke koja se nekad sm atra »suvišnom« novac dalje preli va. Po­ moću ovih izdataka osiguravamo pretežno psihološke potrebe: kon­ for, blagostanje i održanje na socijalnoj ljestvici. Koliko će pojedina obitelj na njih odvojiti to će ovisiti od predviđanja, rasuđivanja, sezone. Njihovo reduciranje vodi ka povećanju rada u kući ili siro­ mašnom vegetiranju. Na njim a dolazi do polarizacije generacija. Kod mlađih obitelji konfor je ispred drugih potreba. Važan je iz­ gled stana, namještaj itd. Kod starijih generacija je obrnuto. »Nitko te ne vidi kakav ti je stan.« »Važno je kakvi izlazimo na ulicu.« Ovi su izdaci poimenično navedeni u Tabeli 2, grupa II, pod brojem 15—18. 52

co* t-T m* oj* oj oo* tf* os P" oj m ' o cs* o

T f ( 0 N H t - O ( D ,J, O 0 S i n ^ ^ ' - i

i -2,

os eo co co 0 )0 > M O M 0 1 C 0 < 0 °ï. o>„ ° , ^ ^ m. «o, to m_ i- m m m

53,93%

(re lativ n i iznosi)

^3

Q

< z s

D N £ O

*2 & ,

2ïï.a

I ? . :1 « 1S -’

i ^ 'i

u; *r *

«•§ i ' g

5_ — d « S § A > « m co’ P oj

u

c

d ■

■ p ili i 5 S Oh O co & PS C

(Y) TEK U Ć I IZD A CI (1— 14)

STRUKTURA IZDATAKA ČETVEROČLANE RADNIČKE OBITELJI U JUGOSLAVIJI 1967. I U SOCIJALISTIČKIM REPUBLIKAMA

N n o i M ® M t '! O i n ( o c o t - n i ' Tt; os «5 c-j oo in m c-; m e - M m 6 h in « m n à h 6 o ô

53

^

N

H

^ co co h o

n

cs

n

« o .

n h

I N

co O

H

O

O O IO H O O °O CO H M

o o eg N

r-T t>

II. IZDACI ZA NEKONZUMNA DOBRA I USLUGE

® w n

6

o

H

to co^ in to i> to

co

cT

n

M

O (O N O

54

H

o

C O 'd 't O N lf i lM M in

to co to Csl in in N

^

N

H

fg W

O

n H

o

i t N t ' O O O

CSI CM CM (M 1

> r-H O )O iH M to

co co t> co co r-n in 00 C Mi-T csf O o' •-< o

r-t © ^ © u N u ► < PQ

o

ni M

>$

3

iri c d i > cô

N S?

ÿm " mw >

tf

« à 1 'i

8

OJ ‘O

>N w

!I & I o &

o

2 >cw

S I s |^ a 1 's- * M fl

N

«55

u

§ a | g-SS-ââ

2N

JSŽp




w

22,83 22,61 21,52 21,42 21,07 22,34 23,17

.* 2

61,57 61,62 65,23 63.49 63,06 60.65 60,67

grafikon i vektorske vrednosti u strukturi

izdataka

u

SOCIJALISTIČKIM REPUBLIKAMA

57

Radivektor je naše glavno m jerilo odnosa u nutar triju grupa izdataka. U geometrijskom smislu vektori 1—3 predstavljaju stra­ nice prizme (paralelopipeda), a radivektor je njihova dijagonala. U grafičkom prikazu podaci iz Tabele 3 izgledaju ovako: Vcktorske vrijednosti u strukturi izdataka u socijalističkim Republikama Ovaj nam grafički prikaz pokazuje da je najbolje stanje propor­ cija u strukturam a izdataka kod radničkih obitelji u onim socijali­ stičkim republikam a koje imaju najnižu num eričku vrijednost glav­ nog vektora ili radivektora. Iz toga proizlazi i poredak od boljeg života prem a lošijem životu u obiteljima po republikam a: 1. SR Slovenija 60,65%, 2. SR Srbija 60,67%, 3. SR BiH 61,62%, 4. SR Makedonija 63-06%, 5. SR Hrvatska 63,49% i 6. SR Crna Gora 65,23%. Ovi rezultati su u suprotnosti s navedenim redoslijedom repub­ lika prem a veličini dohotka ili stupnju razvijenosti. Ova analiza dovodi nas do slijedećih Zaključaka I. Dijagnoza problema Postreformno stanje u Jugoslaviji dovelo je do prostorne pola­ rizacije Jugoslavije u načinu života kod radničkih obitelji. Uzim aju­ ći kao mjerilo za polarizaoiju skalarnu vrijednost radivektora (Ta­ bela 3) vidimo da taj radivektor pokazuje istodobno i stanje u pro­ porcijama unutar triju grupa izdataka: tekući izdaci, izdaci za op­ remu i obnovu te režije i obaveze. Jugoslaviju sačinjavaju dva po­ trošna prostora: u prvom prostoru ekonomska strana života je rela­ tivno povoljnija od drugog prostora, gdje je to nešto drugačije. Prvi prostor tvore SR Slovenija, SR Srbija i SR BiH. U njemu skalam a vrijednost radivektora minimalno varira od 60,67% do 61,62%. Drugi prostor tvore SR Makedonija- H rvatska i Crna Gora. U njem u skalam a vrijednost radivektora osjetn'je varira od 63,06% do 65,23%. Time je izmjeren kvantitativan efekt razlike u načinu života četveročlanih radničkih obitelji koje žive na jugoslovenskom pod­ ručju. Međutim, kvantitativan efekt za sobom povlači i kvalitativne promjene u načinu života u oba prostora. Skalam a vrijednost radivektora u funkcionalnoj je vezi s rela­ tivnim iznosom tekućih izdataka. Ako tekući izdaci padaju, bit će i niža skalam a vrijednost radivektora. Vrijedi i obrnuto. Pad vri­ jednosti tekućih izdataka u ukupnim izdacima dovodi do kvalitativ58

nih prom jena: kućan stv o ili više in v estira u neko n zu m n a do b ra ili mu rastu režije i obaveze, čim e dolazi do većeg s tu p n ja socijaliza­ cije potrošnje. Na p rvom p ro sto ru m a n ji tek u ći izdaci dovode do povećanja izd a ta k a za investiciona d o b ra, odnosno po v ećav aju se izdaci za obnovu i oprem u ku ćan stv a. Ovi se izdaci k reću u rasponu od 26 63% (BiH) do 29,77% (Slovenija) m jesečno. Uvećani izdaci za nekonzum na d o b ra p re d s ta v lja ju m odel p o tro šn je o dređenog p ro ­ stora. N jim a se izražava ja k a želja za po sjed o v an jem nečega, bilo radi fizičke ili rad i p sih ič k e egzistencije. T ako n as porodično odluči­ vanje rela tiv n e rasp o d je le raspoloživ ih s re d stav a vodi do d alje s tr a ­ tifikacije u n u ta r p ro m a tra n ih obitelji. Već sam a količina nekonzumnih d obara raz d v a ja porodice na one koje tak v o dobro po sjed u ju i na one koje ga n e m a ju u istoj količini. U našoj ran ijo j studij* objavljenoj u "Z borniku P ra v n o g fak u lteta « o tro še n ju do b ara, po d ­ robno smo opisali više a sp ek a ta vezan ih za n e k o n zu m n a dobra. Pad rela tiv n e v rije d n o sti tek u ć ih izd a ta k a vodi d a lje ka posto­ janju većih iznosa za režije i obaveze. U p rv o m p o d ru čju one se kreću od 22,34% (Slovenija) do 23,17% (Srbija). Tako visoke režije daju socijalnu sm iren o st njih o v im k u ćan stv im a. K od n jih se u g lav ­ nom antic ip ira p o tro šn ja, zbog čega je v a n jsk a a k tiv n o st uku ćan a okrenuta p rem a d ru štv u koje im o sig u rav a tak a v m odel života koji žele imati. T ek p o onom e što tak v e porodice im aju one p re d sta v ­ ljaju nešto (m oderan s ta n , automobili, televizor, čla n stv a itd.). U drugom p o d ru čju k a ra k te ris tič n a je k v a lita tiv n a p ro m je n a u tome što njih o v e porodice im aju rela tiv n o višu v rije d n o st tek u ćih izdataka. Shodno tom e one im aju i veću v rije d n o st rad iv e k to ra . R a­ spon tekućih izd atak a kreće im se od 53,93% (M akedonija) do 58,11% (Crna Gora). Kod n jih do m in ira fiziološko zad o v o ljen je potreba. K oncentrirane su n a tro šn je za vlastito JA . V išestru k i a sp ek ti konzuma obrađen* su u našoj ran ijo j s tu d iji o b jav ljen o j u »Zborniku Pravnog fakulteta«. Visok iznos ovih izd a ta k a vodi dru g o j k v a lita ­ tivnoj prom jeni i to kod izd a ta k a za obnovu i o p rem u čiji se raspon kreće svega od 20,37% (C rna Gora) do 25,00% (M akedonija). Po pravilu, to znači i m a n ji in te res za n e k o n zu m n a d o bra, zbog čega je i m anja p o larizacija m eđu porodicam a. Ovo s ta n je dovodi do treće kva litativ n e p rom jene, tj. kod izd a ta k a za rež iju i obaveze. One go­ tovo i ne o sciliraju i kreću se od 21,07% (M akedonija) do 21,52% (Crna Gora). ,Kod ovih porodica d ru štv e n a ovisnost m an je dolazi do izražaja zbog naglašene in d ividualn o sti. Shodno tom e, ove porodice im aju nešto m an ju so c ijalnu ravnotežu .

I*. Terapija problema U ekonom sko-političkom smiglu, za ek o n o m istu je važno p ita n je šta se može poduzeti d a bism o pro m ije n ili s ta n je odnosa u drugom

59

_

*J T3

cO N

OJ co

60 S § g 3 8 to > vp ^

2 5 oŽ ,5> ç a» a. $ S - s S 'ü 'ï § w >8 g K ,* PL.

g § :§ o .^ Û SSÆ 5S

m (D ^ OJ £

co IO ' O 2 -r-,

O0» W•£>0) or! X > j» S S d ffl

«■>s co ift porodica osniva"TTa roditeljskoufbraku, odnosno fo rïh lja ^ pi5cînje'~s"Tôd iteljskim brakom. Žalo ću se ~nàjprije osvrnuti na neka svoja zapalanJiTo^rom ^enam a u odnosu spo­ lova koje su u toku u našim brakovima. Te promjene, s jedne strane, bitno utječu na opću emocionalnu atmosferu u. porodici, a s druge strane, donose sa sobom niz problema u odnosu među bračnim drugovima. Kod žena koje nam dolaze na savjetovanje zbog teškoća u braku ili zbog konfliktnih situacija u ljubavnim odnosima van braka, kao i kod žena koje smo obuhvatili našim ispitivanjim a, sve yiše zapažamo težnju za širom i potpunijom afirmacijom svoje ličnosti, te za potpunim postizanjem ravnopravnosti na svim životnim područji­ ma, kako na općem društvenom i profesionalnom tako i na seksual­ nom, emocionalnom i bračno-poiodičnom. Žene se sve m anje mire sa svojim položajem u braku kad je on takav da se žena u njemu ne osjeća ravnopravnom svom mužu, već potisnutom, neshvaćenom, zapostavljenom ili iskorištavanom. Nekada, u patrijarhalnim d ru ­ štvenim odnosima žena se protiv podložnog položaja u braku ili uopće u ljubavnom i spolnom životu s kojim se u dubini svoje psihe nije mogla pomiriti bunila na skriven, zaobilazan i nesvjestan na­ čin. To se ispoljavalo u raznim neurotskim sm etnjam a, naročito u onima klasičnog tipa kao što su histerija, te fobiâke, kompulzivne i druge neuroze. Danas u našoj psihijatrijskoj praksi kod žena sve rijeđe susrećemo takve grube psihogene reakcije na svoje emocio­ nalne konflikte i životna nezadovoljstva. Umjesto toga, žene se sve češćjt_otvoreno odupiru nemogućnosti da doživi puno^ostvarenje šyoje_ličnosti, svojih općih životnih, p rofesIonàTml i , i seksualnih"potreba. To smatrafliu vrlo^ozitivnom pojav^mT^odnosno znakom da^je ženđ'-sve svjesnija svojih latentnih snaga i mogućnosti i da se sve više zalaže za njihovu realizaciju. 62

U tom sm islu je z an im ljiv p o d atak iz naše an k e te o b rak u . Od 300 žena koje sm o a n k e tira li dobili smo u 26% slu čajev a p o d a ta k da žive u sasvim lošim bračn im ~ M n o sim a-u -k o jim a su na dnevnom redu sv a đ ersu k o b i l^drtrga-ispo lja v a n j a uzajam n e a g ie sivnosti. Više olfvqlfnj p rak si sve češće s u sre ć emo žene koje n am se o h r a ć a j n 7-a p n m n ć z h n g f rigidnosti, bilo u b rak u , bilo u p red b ra č n iril spolnim odnosim a. Jo š p r ije n e k o lik o godina, kad sam u Z ag re­ bu otvorio Seksološko sa v je to v alište , do lazili su m i zbog sm etn ji u spolnim fu n k cijam a isključivo m u šk arci; kod žena sam na sm e tn je u postizavanju spolnog z adovoljstva n ailazio tek s e k u n d arn o , tj. u toku d e ta ljn ije analize lju b a v n ih i b rač n ih sukoba zbog k ojih su mi se obraćale. No sada već im am p rilič a n broj p a c ije n tic a koje se p r i­ m arno tuže na frigidnost, ne z ad o v o ljn e su zbog n je i tra ž e rje še n je tog svog p ro b le m aT l~tu pojav u sm a tra m znakom sek su aln e e m a n ­ cipacije n a ših žena, odnosno njihovo g p'oSlepeiiôg oslo b ađ an ja okova spolnih tab u a koje im je d ru štv o sto ljećim a n am etalo . No oslobađanje ženine ličnosti, b a re m n a in tim n o m p o d ru čju spolnog i lju b a v n o g života, odnosno braika i porodice, još ne n a p re ­ duje dovoljno brzo i ne da je re z u lta te k o je bism o m ogli o ček iv ati s obzirom n a naš opći d ru štv e n i raz v ita k . Razlog tom e v jero jatn o m oram o p o tra ž iti u u n u ta rn jim kočnicam a s k o jim a se m noga žena sukobljava kad se p o k u ša v a p o b u n iti p ro tiv živ o tn e situ a c ije u kojoj se našla, a koja je isp u n ja v a nezad o v o ljstv o m . O snovna u n u ta rn ja zapreka e n ergičnijoj b o rb i za v lastito oslobođenje je izv jesn a žen­ ska pasivnost i m azohistički sta v p rem a životu. M islim da to sv o j­ stvo m nogih žena ne tre b a s m a tra ti p riro đ e n im ženskom spolu — kako to čine m nogi za p ad n i a u to ri — već su te vrlo ra s p ro s tra n je n e ženske osobine v je ro ja tn o u najvećo j m je ri p osljedica odgoja žene od počebka života za p a siv a n i podložan odnos p rem a m u šk arcu . A iskustvo nas uči d a se tak a v odgoj još u v ijek p ro v o d i u m nogim n a ­ šim sredinam a. T ako od ro d ite lja k o ji n am d olaze n a sa v je to v an je zbog odgojnih teškoća sa svojom djeoom još u v ije k često dobivam o podatak da ženskoj djeci ko ješta z a b ra n ju ju što m uškoj d jeci do­ puštaju, da dječacim a općenito d a ju veću slobodu, n aro čito u p u b e r­ tetu i adolescenciji, te d a m ušku djecu češće stim u lira ju n a k o je­ kakve aktiv n o sti i stje c a n je razn ih v ještin a što za žensku d jecu ne sm a tra ju n i važnim ni p o tre b n im . K ad je žena odgojena u pasivn o -m azo h ističk o m d u h u , onda je pred životnim teškoćam a, ne u sp je sim a i raz o č a ran jim a sk lo n a rezig-

63

naciji, potiskivanja svojih emotivnih konflikata, a zbog toga oboli­ jevanju od raznih neuroza i trpe druge psihofizičke smetnje. Takav svoj stav prem a bračnim i porodičnim teškoćama žena često pri­ kriva tobožnjim obzirima prem a okolini, društvenim i porodičnim konvencijama, rodbini i bračnom drugu, a najčešće prem a djeci. Ipak detaljnija analiza ličnosti i emocionalne dinamike u njoj u većini takvih Slučajeva pokazuje da je žena u stvari neiskrena sama prem a sobi i da se iza njezinih .tobože v'isokomoralnih načela zapravo skriva nedostatak poduzetnosti, nesigurnost u samu sebe i općenito kapitulantski stav prem a životu. To je razlog da se mnoge žene tek nakon dugotrajnijeg psihoterapijskog savjetovanja i liječenja od­ luče n a energičnije zahvate u svom ljubavnom, bračnom i porodič­ nom životu, koji im onda pribavljaju bolje fizičko i psihičko zdrav­ lje, veću radnu sposobnost i općenito veću životnu efikasnost. U praksi susrećemo niz žena koje trpe od raznih psihofizičkih sm etnji zbog kronične dvostruke opterećenosti poslovima u svom zvanju i poslovima u domaćinstvu. Sasvim je razum ljivo da se^žena, m a k a rjiesvjesno. no ™r.7P prvrnjrjjiij; takvim svojlni-polož^1 i em u (porodici, gdie ie u stvari eksploatirana akoThuž mnogo manje od njejsurađule u ,d omaćIr^WiTTir~to uopće ne čini. Kad~zena~p()ïîSküjé svoje nezadovoljastvo zbog talkve životne__šituaćije, možemo očekivati da će oboljeti od raznih psihogenih poremećaja, bilo više somatske, bilo sasvim psihičke prirode. Kad svoje nezadovoljstvo otvoreno pokazuje, opažamo u slučaju pasivne konstitucije njezine ličnosti sklonosti da se povuče iz profesije i javnog života i da se zatvori u život kućanice. U drugim slučajevima, kad stru k tu ra že­ nine ličnosti nosi više aktivnih crta, uskoro izbija sukob s mužom zbog njegove nedovoljne spremnosti da podjednako surađuje sa že­ nom u obavljanju kućanskih i porodičnih poslova, ili da joj barem u tome pomogne. Praksa našeg Seksološkog savjetovališta pokazuje da je to razm jerno čćst^uzrok oštrih razm irica u b raku koie^ u k raj­ njoj liniji, m ogu dovestLjdo-cazvodarOgraničenost ženine djelatnosti na kuću i porodicu, odnosno njezino nesudjelovanje u profesionalnom i javnom životu doživlja­ vamo kao krupnu negativnost i čest razlog psihičkih teškoća u žena, s jedne strane, te bračnih nesuglasica i nezdravih stavova prema djeci, s druge strane. U brakovim a gdie je samo muž u radnom odnosu, često opažamo—postepeno ftmorinnair^r>t~~a onfi-^~~Fseksualno udaljavanje p artn era, njihovu sve m anju uzajam nu zainteresiranost, koja na kraju dovüdi do potpunog međusobnog otuđivanja. Bračna nevjera^koj a_se^tu^redovjba-pojmdjujg^obiono se navodi kaoSizrok razvo3a~~taiK v Ih b flk ova, a u stvari je o n a samo vanjskt'ziîak da^fe taj-brek^eclda^^ ' ----------- ----------------------------Iskustvo nas uči da m ajka koja je u braku kronično nezadovolj­ na, koja u spolnom životu ne doživljava ostvarenje svoje ženskosti, a u porodici se osjeća zanem arena i iskorištavana teško može po64

stati dobar odgojitelj svoje djece. B u d u ći d a je žena k o ja n ije u radnom odnosu da n a s sve češće nezad o v o ljn a tak v im svojim polo­ žajem, to možemo p re tp o s ta v iti da je m a jk a k o ja n e rad i izvan kuće u prosjeku lošiji rod ite lj od m ajk e k oja je a k tiv n a u svom zv anju. Da je to talko d o k azuju podaci o u čestalo sti p sih ičk ih p o rem ećaja kod djece čije su m ajk e u rad n o m odnosu i kod one čije su m ajk e kućanice. Naša isp itiv a n ja , kojim a sm o o b u h v a tili oko 25.000 g ra d ­ ske djece u u z ra stu od 7 do 15 godina, po k azala su n a m d a g rad sk a djeca čije su m ajk e u rad n o m odnosu rje đ e isp o lja v a ju p o rem ećaje ponašanja od djece čije su m ajk e zaposlene sam o u dom aćinstvu. Ta je razlika s ta tistič k i značajna. Z an im ljiv o je d a djev o jčice češće ispoljavaju psih ičk e sm e tn je nego dječaci kad im m ajk e n isu u radnom odnosu. Iz tih p o d a ta k a jasn o p ro izlazi da je u v je re n je o tome kako djeca m o ra ju psihički, odnosno odgojno s tra d a ti kad su im m ajke zaposlene izvan kuće čista p red ra su d a . N ap ro tiv , iskustvo nam daje p ravo u tv rd iti da je^ za p ra v ila n psih ičk i razvoj d je te ta vrlo korisno da m u ie m a jk a u rad n o m o dnosu. U jav n o slT z a p o sle n e maJFe~cesto im a ju š iri i re a ln iji pogled'na~ 7jdgojne problem e, nisu toliko sklone m aziti i p re tje ra n o p o slu živ ati d jecu kao što to čine mnoge kućanice, a uz to su često spo so b n ije p ru ž iti djeci rea ln u pomoć u školovanju. Ako n jih o v a p ro fesio n aln a a k tiv n o st p ridonosi njihovoj psihičkoj sta b iln o sti i općoj pozitiv n o j o rije n ta c iji prem a životu, onda to osposobljava m ajk e za z d ra v iji o sjećajn i stav p rem a djeci, a to je osnova i p o lazn a tačk a z d ra v ih o d g o jn ih p o stu p ak a. I kod m u šk a ra c a susrećem o m noga p o z itiv n a k re ta n ja u sm islu naprednih p ro m je n a u odnosu spolova. T ako sve češće vidim o m la­ de ljude k o ji iT p re d b ra čn im lju b a v n im vezam a, a jed n a k o i p ri iz­ boru buduće su p ru g e žele im a ti u lju b a v n o m i b rač n o m životu ra v ­ nopravnu p a rtn e ric u koja će im m oći dovoljno p ru ž iti u em ocio­ nalnom i in te lek tu a ln o m sm islu, a onda i n a sek su aln o m p o d ru čju . Sve više m u šk a ra ca d o ž iv ljav a ženino ned o v o ljn o s u d je lo v a n je u spolnom životu kao n e g a tiv n u osobinu ili čak n e u sp je h svoje lju ­ bavne veze, p a u tom e tra ž e s a v je t i pom oć. No u toj svojoj vrlo progresivnoj želji d a u lju b a v i i b ra k u stv o re p u n o v rije d an m eđ u ­ ljudski odnos gd je će d va čovjeka s u p ro tn ih spolova n aći m nogo zajedničkih osobina i p o d ru čja d je la tn o sti n a ilaze m nogi m u šk arci na teškoće u sebi sam im a, u svojim n azo rim a i živ o tn im stav o v im a koji su im aicijepljeni od ran o g d je tin js tv a . T ako u Seksološkom savjetovalištu vrlo često susrećem o m lad iće koji bi u svom v a n j­ skom p o pašanju h tje li b iti »pravi« m u šk arci, tj. o n akvi k ak v im a m uškarce zam išlja m alo g rađ a n sk a i p a tr ija r h a ln o n a s tro je n a s re ­ dina. Oni bi h tje li p rem a ženi n a s tu p a ti s pozicija tobožnje m uške superiornosti, n a m e tljiv o p a i agresiv n o , sm a tra ju ć i ženu uglavnom objektom svog spolnog zad o v o ljav an ja. No, ti isti m lad ici koji sebi um išljaju da se »savrem ena« lju b a v n a v eza svodi isk lju čiv o n a za­ dovoljavanje spolnog nagona, nose u seb i p rita je n u žeiju da se po-

65

vežu s osobom koju bi mogli iskreno voljeti i u kojoj bi našli ostva­ renje svojih osjećajnih potreba. To je vrlo čest u nutarnji konflikt današnjih m ladih ljudi. U braiku u koji je m uškarac ušao s takvim protivuirječnim stavom prem a odnosu spolova javljaju se onda ve like teškoće u prilagođavanju m uškarca ženi i njezinim potrebama u bračnom životu. Da bi mogao savremenu, psihički zrelu i u priličnoj m jeri osamo­ staljenu ženu doista osvojiti, zadržati je za sebe i s njom stvorit, trajnu i uspješnu životnu zajednicu, mora m uškarac ispoljiti mnogo emocionalnosti i sposobnosti za suradnju sa ženom na ravnopravnoj osnovi. No tu se m uškarac opet sukobljava s prastarim predrasu­ dama kojih se nerado oslobađa. U njega se često javlja strah da će izgubiti nešto od svoje individualnosti, od svoje lične slobode i pre­ stiža ako odbaci fikciju o svojoj tobožnjoj nadmoći i o pravu na iz­ vjesne povlastice u bračnom i porodičnom životu. Razumljivo je da muški rod ne može tako lako napustiti svoju egocentričnost, čestu životnu komotnost i izvjesnu samoživost u m eđuljudskim odnosima u braku i porodici, kad su ga stoljećima odgajali za povlašten po­ ložaj u odnosima spolova uopće, a u braku i porodici napose. Žalo­ sno je da i mnogi naši mladići koji su se rodili i odrasli u ovoj na­ šoj zajednici ispoljavaju izrazite patrijarhalne stavove u odnosu spo­ lova. No, toj se pojavi prestajem o čuditi kad nam iskustvo pokaže da nrnoga naša djeca u svojim porodicama nem aju prilike gledati ravnopravan odnos među svojim roditeljim a i njihovu suradnju na svim područjima zajedničkog života. D ijete pak svoja dugogo­ dišnja iskugtvaj ) roditeljim a kao predsta\^lcim a~zrellh~'nudi uopće, ■a ^enđaTTpreds'tavnicima špolovaTćašnije, u "veliko]_m jeri g en eral­ n a ’ ugrađnjueHhnr~svoje~Iiche nazore o~zivotiu. Kad~ii tokireiielofi svog djetinjstva 'doživljava lj.za~se 'đ£5potsko'g—0ca i zapostavljenu majku, onda često i samo usvaja uvjerenje da tako mora biti, da drugačiji odnosi među spolovima nisu prirodni, te da ni samo ne­ će biti pravi m uškarac ako se u zrelijim godinama ne bude ponašalo

66

vrlo prepotentnog, sam ouvjerenog, p a i ag resiv n o g m u šk arca. Sam o je po sebi razu m ljiv o da iole d u g o tra jn ije sm e tn je m u šk arčev e po­ tencije m o ra ju u b ra k u n ije ti nesklad . No m u šk a rč ev a n esig u rn o st pred ženom isp o lja v a se pon e k a d i u n ieg o v o T sk lo n osti prem a~Van5račnim _vezam a, U njeg o v o m seksualn o m p m m i cimi m m , n liji ra^nTM CiTu b r a k u . U pravo u ra z m je rn o čestom m ije n ja iijiT seksualnih p a rtn e ric a , u pom alo d o n h u an sk o m p o n a šan ju želi nesiguran m u šk a ra c naći dokaz svoje »prave« m uškosti. Još postoji J e d a n sim p to m m u šk a rč ev a ^ stra h a od ženine ra v n o ­ pravnosti i n jegove nesposobnosti d a prihvaTTzetnu kao ra v n o p ra v ­ nog su rad n ik a u životu. To ie njeg o v a lju b o m o ra , n je g o v a n a č eln a nepovjerljivost i su m n jičav o st p rem a ženi, što pone'kacTm ože p re rasfT tnJdim enzija p rav e p a ra n o je . M noge~zene tra ž e kod n as pom oć zbog m uževljeve lju b o m o re koja je b ra č n i živ o t u činila sasvim n e ­ snosnim. S d ru g e s tra n e , u^sfibe n es igiumi m u šk a rc i, a n a ro čito o n d a kad dožive ra z o č a ran je u svojoj p o te n c iji i m ogućnosti d a im poni­ raju ženi i d a je zadrže, v rlo su sklo n i p re tje ra n o m u ž iv a n ju alk o ­ hola koje lako p re ra s te u p ra v u n a rk o m a n iju . Je đ m T h a še sistem atsk o bavljenje gru p o m alk o h o ličara pokazalo je d a gotovo nem a k ro n i­ čnog alkoholičara koji bi živio iole sre đ e n im lju b a v n im , odnosno bračnim životom . N a p ro tiv , gotovo svi m u šk a rc i-a lk o h o lič a ri koje smo o bradili u našoj stu d iji, a k oji su bili oženjeni, ž iv jeli su u višo ili m anje razo ren im b rak o v im a (njih 96%). O bično se kaže da a lk o ­ holizam unosi u b ra k raz m irice i d a ga n a k r a ju u n ištav a. No p o ­ tanje isp itiv a n je životnog razv o ja n a ših a lk o h o liča ra pokazalo je da je njihov b ra k redovito bio b o lesta n i sa g ra đ e n na n ezd rav im tem eljima^véc p rije nego što su ti lju d i p o sta li a lk o h o ličari. U pravo n e ­ zadovoljstvo i raz o č a ran je u b ra k u n ajčešće ih je n avelo n a p r e t­ jerano i tra jn o u ž iv a n je a lk o h o la .-K a d se ono p retv o rilo u n a rk o ­ m aniju, b rač n i su se odnosi d ak ak o još više p o g o rša li/ No nism o sreli n ijedan b ra k k oji bi u p o četk u bio s re ta n , p a bi u ’n jem u došlo do razm irica tek onda k a d je m už počeo piti. N ap ro tiv , u v jere n i smo da je u p rav o d o ista s re ta n b ra k n a jb o lja za štita m u šk a rc a od alkoholizm a. Teško je reći koliko im a u n a s u p o jed in im sk u p in a m a sta n o v ­ ništva neu sp je lih i bolesnih brak o v a. O to m e n em am o opsežnija i pouzdanija sta tistič k a istraž iv a n ja . No n a zao b ilazan način ipak d o ­ lazimo do s a zn a n ja d a ta k v ih b rak o v a im a m nogo. To m ožem o tv rd iti na osnovu č in jenice što m nogi naši lju d i tr p e od k o jek a k v ih p sih i­ čkih sm etn ji koje su najčešće p osljed ica k ro n ičn o g n e z ad o v o ljstv a 4 spolnom , lju b a v n o m i bračn o m životu. Već sm o u stan o v ili d a su takva ra z o č a ran ja čest uzrok poja'vi alkoholizm a, a istraž iv a n ja d o ­ centa H udolina p o k azu ju da u n ašem sta n o v n ištv u m ožem o rač u n a ti 3 barem 15% m an ifestn ih alk o h o ličara i s jed n a k im p ostotkom la ­ tentnih alkoholičara. Teškoće i suko b i u odnosu spolova n ajčešći su razlog i razn im n eu ro tsk im s m e tn ja m a , a ove su jed n a od najčešćih 67

bolesti u stru k tu ri pobola naših ljudi. Po svojoj učestalosti neuroze su na četvrtom m jestu međfu bolestima zbog kojih se naš čovjek jav­ lja liječniku i dobiva poštedu od rada. Neke analize pobola naših ljudi pokazuju da kod svakog trećeg bolesnika u am bulantam a opće medicine možemo očekivati bilo čiste psihogene smetnje, balo p&ihogene nadgradnje organskih poremećaja. Anketa o bračnim odnosima što smo je proveli kod grupe žena u Zagrebu pokazuje da je kod naših ispitanica vrlo česta spolna ne­ usklađenost. s mužem. Tako 54% 'anketiranih žena ne osjeća nikakvu fizičku želju za mužem; 38% tih žena sm atra spolne zahtjeve svog muža pretjeranim i tegobnim; 82% naših ispitanica pasivne su u spolnom odnosu i mužu prepuštaju svu inicijativu u tome; a cijelih 24%ispitanih žena ne doživljava u spolnom odnosu nikakvo zado­ voljstvo. već ih on ostavlja sasvim ravnodušnima. Prem a tome je očito da brak naših ispitanica mije uspio u barem 25%) slučajeva, jer bračnu vezu koja ženi ne pribavlja nikakvo spolno zadovoljstvo svakako ne možemo nazvati uspješnom ili tačnije — ne možemo je uopće nazvati brakom u sadržajnom smislu te riječi. Navedeni podaci pokazuju da priličan postotak naših brakova ne postiže pravi bračni sadržaj, _nggn sTi~5arno form alne a u stvarl-sir'lmvotne zajednice koje su 'ispunjene većom ili manjom međttSbbnom%avnodušnftšĆTrr uzajamnim neražumfj evanjem üT"pak međ'usobnoth netrpeljfvošću Tagresivnošću. Takav brak koji po svom sadržaju i nije brak nema nikakvog opravdanja, pa nema potrebe da se održava u formalnom smislu, .često čujemo tvrdnju^ da se u nas^brakovi odviše često razvode. To j e tačno, jer u stvari bi svaki "brak morao bštat£=-trajan alko je doista brak. No kad on to nije, nitko nema koristi od toga da se silom održava bračna forma; na­ protiv, i bračni drugovi i njihova djeca samo trpe takvo nasilno održavanje privida nečega što u stvari ne postoji. Ipak se mnogi bračni drugovi kojii intimno žele napustiti brak ne usuđuju ništa energičnije poduzeti da se doista oslobode životne zajednice koja im ne pribavlja nikakvo životno zadovoljstvo. Kod oba spola nailazimo na podjednake otpore prema razvodu neuspjelog braka. Motivacija je različita kod žene i kod muškarca, ali oboje nastoje stvarne moti­ ve svog oklijevanja, da napuste neuspjelu bračnu zajednicu, sakriti pod velom tobože visoke moralnosti, obzirnosti prem a okolini, a na­ ročito zbog djece. No praksa nas uči da su u tome mnogi bračni drugovi vrlo neiskreni — prije svega prema sebi, a onda i prem a drugima. Oni ne ostaju u neuspjelom braku zato što su uvjereni da im je dužnost da se, za nekoga »žrtvuju« ili da će time doista mekome koristiti, nego u većini slučajeva trpe od izvjesne psihičke inercije, od želje da sačuvaju izvjesnu životnu udobnost, naročito uhodano kućanstvo na koje su navikli, ili je pak u pitanju strah pred bilo kakvim rizi­ kom, nedovoljna odvažnost za susretanje s teškoćama, pa bojazan 68

pred samoćom ili pak p red novim n e p rilik a m a k oje bi se m ogle do­ goditi u izm ijenjenom n ačinu života. Cista je p red ra su d a da je u in teresu -djece-da im ro d ite lji ostan u zajedno i onda kad m edu n jim a vTštTnema n ik a k v e o sjećajne to p lin e nTse~~čak u njUTOVZS^Uilički živo t uvuklu u'tvou'emr n g p n ja te ljs tv o . T akva em ocionalna a ti 11usle ra -u ~ b r a k u nem in o v n e tru je_ sv e m eđ u ­ ljudske odnose n porodici i nanosi teška o štećenja d ječjoj lič n o sti, naročito u 'p o g le d u n jez in e o rije n ta c ije p rem a drugonT spolu, prem a odino9u spolova i općenito p rem a spolnosti, lju b a v i i b rak u . U p rav o ne sre tan b ra k ro d ite lja je najnegativniiji fa k to r seksualnog odgoja m lade generacije* kao što je sk la d a n odnos m eđ u ro d ite ljim a p r i­ lična g a ra n c ija da će d ije te u toku svog raz v itk a u sv o jiti zdrav e p o ­ gleda na odnos spolova i id en tific ira ti se s p o n ašan jem svojih ro d i­ telja. Zato je često upravo u in te resu d jece ^po treb n o da sasvim npu sp io ^ b rak - TVicT rrjeFET~ri,iiTa je^/T ađ m alo pbodrastu, u p rav o z a k lin ju ro d ite lje d a se razv ed u je r više ne m ogu podnositi hladnoću ili n e p re s ta n e sukobe m eđ u njim a. Ne m islim , dakle, da u n a s im a p rev iše razvod a b ra k a ; u stv a ri tre b a le bi da se razvede sv a k i b ra k koji, n a k o n p o tan je stru č n e an alize i stru č n e pomoći bračn im drugovim a da b o lje raz u m iju sebe i s tv a rn e m o tivaaije svog p onašanja, pokaže' da n e m a u v je ta za d a ljn ji opstanak. P ra k sa Seksološkog sa v je to v ališta govori da se u m nogim slu čajev im a oba b rač n a d ru g a oporave i psihički i fizički kad u to k u sa v je to ­ v a n ja i p sih o te ra p ije ste k n u dovoljn u em o cio n aln u zrelo st da se odluče n a m ira n razvod. JNTo neusp io b ra k p o n ek ad je j e m o g uće razvesti zato što ie žena ekono m s k i ovisna~o m uzu. To^e-4oš-4£dan k rupan~razlog da ž e n a o b a v e z n o bude u ra d n đ rrro d n o su ili n a n ek i drugi nacm e k o n o m sk isam o sta ln a , pa u s tv a ri ne bi tre b a la ni u la ­ ziti u b ra k tako dugo dok ne p ostig n e ekonom sku neovisnost. R oditeljstvo, n a ročito ono u psihološkom sm islu, tj. o d g a ja n je djece po sta je u našoj suvrem enoj porodici sve teži problem . P rije svega v a lja im a ti n a um u da je d je te tu za p r a v ilan psihički raz ­ v ita k p o tre b a n topao osjećajni o d n o s i m date^jim a, p risn a em ocio­ n a ln a saživljenosf~5~ njim a, a nar~usrtovu toga id en tifik a cija s ro d i­ teljim a i čvrsto osla n ja n je n a njih o v e ličn o sti u toku o b lik o v an ja vlastite psihičke s tru k tu re . D a bi to bilo m oguće, p o tre b n o je da se ro d itelji i ostali o d gojitelji d je te ta u dov o ljn o j m je ri b av e m la ­ dom ličnošću i d a joj posvećuju dovoljno v rem en a. No u našem d anašnjem načinu života nem am o n i za š ta dovoljno vrem en a, p a ni za m irno iz g ra đ iv a n je brač n o g i porodičnog života, ak am o ii za strp ljiv p o stu p a k u d u g o tra jn o m pro cesu o d g a ja n ja djece. Istin a je da bi ro d ite lje koji su m nogo an g a žiran i u jav n o m i d ru štv e n o m ži­ votu m ogle u izvjesnoj m je ri za m ije n iti razn e d ru štv e n e u stan o v e i službe, odnosno pro fe sio n a ln i od g o jitelji. To p rije svega v rije d i za ustanove za pred šk o lsk u d jec u i za sam u školu. No u sta n o v a za predškolski odgoj djece im am o neobično m alo. a školska je n a s ta v a

je

69

toliko pretrpana nastavnim program om da nastavnici im aju vrlo malo vrem ena za bavljenje dječjom ličnošću. Posljedica je toga da se mnoga djeca u emocionalnom smislu osjećaju osamljena, neprlhvaćena i nepotrebna. To je vrlo krupan razlog teških emocionalnih porem ećaja u djetetu koji postaju osnova za razvoj neurotične ličnosti. Mnogi roditelji misle da mogu nedosta­ tak osjećajne topline u porodici i odgoju djeteta zam ijeniti visokim životnim standardom, pa još više vrem ena troše na jurnjavu za za­ radom, ne bi li obilnim m aterijalnim dobrima stekli i zadržali na­ klonost i »zahvalnost« svog djeteta. No u tom e se ljuto varaju. Sa­ svim je sigurno da j n j s a zdrav fizički i psihjčki razvoj djejteta 'po­ treban izvje&tauugiflterijalni s ta n d a ^ ^ jlld a ljn ji porast tog standar­ da ne moze djetetu nadomjeStiti-Psfećajnu toplipjjuL judruzgoje je yezana i prisutnost “njihovog au^fU eLa'^3S^IIIdjeteta7~N eniogućnost dubđj^-effiocionaTne'MentliHkacije iTroditeljima i ostalim odgo­ jiteljima unosi u mladu ličnost jak osjećaj nesigurnosti, a spriječava razvijanje jače socijalnosti, odnosno potrebe za konstruktivnom su­ radnjom sa svojom redovnom životnom okolinom. Iz takve psihičke konstelacije djeteta potječe njegova nedovoljna motivacija da se prilagođava zahtjevim a školovanja i da prihvaća pravila discipli­ niranog ponašanja u društvenoj zajednici. Naša ispitivanja mladih delinkvenata, naročito sistematsko ispitivanje m lađih punoljetnih osoba koje su počinile neko krivično djelo, jasno pokazuje koliko je nedovoljno bavljenje odgojitelja djetetom i njihova nezainteresira­ nost za nj u velikoj m jeri odgovorna za skretanje djeteta u delin­ kventno ponašanje. Tako je naše ispitivanje pokazalo da je 34% naših ispitanika imalo u toku svog djetinjstva vrlo slab emocionalni kontakt s poro­ dicom ili ga uopće nije imalo; 70% očeva naših ispitanika odnosilo se prem a djeci ravnodušno ili odbojno i agresivno, a 59% m ajki na­ ših ispitanika također ih je odgajalo na sasvim nepravilan način, uiglavnom bez zdravog osjećajnog odnosa prem a djeci. Valja spome­ nuti i podatak da je 63% ispitanih delinkvenata provelo djetinjstvo uz izrazito loš brak svojih roditelja, a 30% tih m ladih ljudi raslo je u kroničnom neprijateljstvu prem a braći, odnosno sestrama. I onda kad roditelji imaju dovoljno interesa i vrem ena za djecu ipak im je u prosjeku teško postići i zadržali pravi autoritet bež kojega u odgoju mladih 'ličnosti ne može biti uspjeha. Tome je raz­ log činjenica što je odgoj danas »otvoren«, što daleko prelazi okvire porodice i što na oblikovanje mlade ličnosti mnogo djeluju razni »nekontrolirani« odgojni utjecaji. Oni se koji put suprotstavljaju nastojanjim a roditelja, pa ovi ne mogu u dovoljnoj m jeri ostvariti svoje odgojne ciljeve, m akar oni biill i najpozitivniiji. Trefba se samo sjetiti utjecaja štampe, televizije, zabavnog života i raznih »moda« koje u javnosti često dobiju epidemički karakter, a čiji utjecaj na mladu generaciju nije uvijek pozitivan. Roditelji se nađu u teškoj 70

situaciji k a d se p o k u ša ju o d u p rije ti su g estiv n o j snazi pom o d arsk ih u tje c a ja n a djecu k oji često k v a re n e sam o e stetsk e o sjećaje d je te ta i sužuju n jegov in te le k tu a ln i horizont, već koji p u t ra z a ra ju i n je ­ govu etiku. K ru p n a je teškoća za ro d ite lje u ulozi o d g o jite lja i to što je n aša školska n a s ta v a tako o rg an iz ira n a d a p ro sječn o d ije te ne može n i u osnovnoj, a k am oli sre d n jo j školi usp ješn o n a p re d o v a ti ako m u ro ­ ditelji n a p re stan o n e pom ažu u sa v la d a v a n ju školskog g rad iv a. M no­ gi ipalk ro d ite lji im a ju odviše skrom n o o b raz o v a n je d a bi m ogli svom d jete tu n e p re stan o po m ag a ti p r i u č e n ju — ukoliko uopće im a ju vrem ena za to — a ne raspolažu u v ije k n i d o v o ljn im m ate rija ln im sredstvim a da bi d je te tu o sig u ra li red o v ite in stru k cije. S m a tra m da je preb a c iv an je velikog dije la odgovornosti za o b razo v an je m lad e generacije na ro d ite lje k o ji tak v o m za d atk u n isu dorasli, k ru p n a pogreška našeg školskog sistem a. Izm eđu m lad e i sta re g e n e ra c ije u v ije k su p o sto jale razlik e u nazorim a o životu i sv ije tu , u životn im in te resim a i p o treb am a. No te razlike p o sta ju sve veće uspored o sa sve b ržim temlpom n a p re ­ dovanja čovječanstva u pod izan ju m ate rija ln o g sta n d a rd a i u m i­ je n ja n ju d ru štv e n ih odnosa. Z ato se m e n ta lite t n a ših p ro sječn ih ro ­ dite lja često u velikoj m je ri ra z lik u je od m en ta lite ta n jih o v e djece. To su ponekad dva s v ije ta koji tešlko n a laze zajed n ičk i jezik, p a je razum ljivo d a u takvom odnosu ro d ite lji teško sa ču v a ju svoj a u to ­ rite t pred djecom i da im n ije lako u p r a v lja ti razv itk o m d ječje lič­ nosti. K ru p a n psihološki problem u odnosu ro d ite lja i djece ja v lja ondaTcačTse r o d ite ljir a z v e d u . pa d ije te o stan e n a č u v a n ju i odgoju k od jednoga od n iih. M nogi ro d ite lji n isu s p o so b n f da n a k o n razvôda izgrade m ira n m eđ u lju d sk i odnos i da d je te tu om oguće do­ živ ljav an je n orm alnog lju d sk o g k o n ta k ta m eđu sv o jim ro d iteljim a. Naše iskifttvo iz fo re n z ič k o -p sih ija trijsk e p rak se u vezi s dodjelom djece na odgoj i č u v a n je jed n o m od ro d ite lja , k ao i u vezi s o d re ­ đivanjem načina k o n ta k ta izm eđu d je te ta i onog ro d ite lja s ko jim ono ne živi, p okazuje da d ieca često d o ž iv ljav a ju teške p sihičke t rau m e jf a d n jih e v j^ ro d h e lJ Y in akon razv o d a n a s ta v lja ju s j uzajam n£> m ^resivnoS é^ ^T ÏT ~ ]èrdijet(T~čisto izloženo sasvim bezctozirhlrn ^ s tu p c im a ~ ođ"strane ro d ite lja koji se nav o d n o b o re za d ije te iz »čiste ljubavi« p re m a njem u. M oje su d sk o ^p sih ija trijsk e ek sp ertize u takvim Slučajevim a često im a ju za d ata k n e sam o pom oći sudu, od­ nosno o rg an u s ta ra te ljs tv a da do n ese što re a ln ije rje še n je , već i to da se rodite ljim a p u tem psih o te ra p ijsk o g s a v je to v an ja pom ogne da em ocionalno d o z riju i p rem a d je te tu zauzm u p ra v iln iji, d a n e k a ­ žem h u m an iji stav. , D i j e t n e , dakle, u našoj prosječn o j p o rodici — b a re m onoj g radu — sta v lje n o p re d nekoliko tešk ih i često p re te šk ih životnih] zadataka. Ono se p rije svega m ora p rila g o d iti ćk o lin i k o ja za n jeg a

se

u

71

nema uvijek ni dovoljno vrem ena hi dovoljno strpljenja, a pone­ kad nema ni dovoljno ljubavi. To je teška frustracija za osnovnu emocionalnu potrebu djeteta da se u svojoj okolini osjeti prihva­ ćeno i voljeno kao punovrijedna individualnost. No uz to se mora dijete uspješno .snaći i u školi koja se i opet premalo bavi njime kao ličnošću, a opterećuje ga silnim knjiškim znanjem kojemu di­ jete nije uvijek doraslo. Kad pogledamo naše nastavne planove i pro­ grame, doskora nam postaje jasno da ih može uspješno svladati samo dijete s prilično visokom inteligencijom, a djeca sa skromnim inte­ lektualnim sposobnostima nisu im dorasla. P rije nekoliko godina sistematski smo obradili svu djecu prvih razreda osnovnih škola u Zagrebu koja su te školske godine doživjela u školi potpun neuspjeh. Tada smo ustanovili da takve djece ima u prvim razredim a 8%, a u 49% slučajeva bila su to djeca s doduše prosječnom inteligencijom, ali na donjoj granici prosjeka. Ispitujući mlađe punoljetne delin­ kvente ustanovili smo da 44% naših ispitanika nije s uspjehom za­ vršilo osnovnu školu, pa su je napustili. U većini slučajeva bila je tome osnovni razlog razm jerno skrom na inteligencija, mada je samo u 9% slučajeva bila u pitanju prava m entalna retardacija. Ostalo su bila djeca prosječne inteligencije, dakako ona na donjoj granici prosjeka, ili pak djeca s nešto ispotprosječnim intelektual­ nim sposobnostima. A napuštanje škole bio je krupan etiološki fak­ tor u njihovom odavanju delinkventnom ponašanju. Naša djeca i .omladina susreću se s još jednim teškim proble­ mom. I porodica i škola i šira društvena zajednica očekuju od njih da će na konstruktivan, prihvatljiv i društveno pozitivan način rje­ šavati teška pitanja međuljudskih odnosa i da će se uspješno snala­ ziti u odnosu spolova. No ni porodica ni škola ni šira zajednica ne sm atraju svojom dužnošću da u tome pomognu mladoj generaciji sistematskim obrazovanjem i odgojem u izgrađivanju zdravih me­ đuljudskih odnosa, u poznavanju sebe i drugog čovjeka, u*stjecanju znanja i zdravih stavova u pogledu harmoničnog odnosa spolova. Zato se ne treba čuditi da mladi ljudi — no ne samo u doba adoles­ cencije već i onda kad sasvim odrastu — često u životu lutaju na svoju štetu i štetu svoje okoline, m ada su možda stekli visoko knjiško obrazovanje. Ne treba se onda čuditi ni tome što smo u našem op­ sežnom ispitivanju psihičkih sm etnji kod školske djece od 7 do 15 godina našli 35% dječaka i 34% djevojčica s blagim psihičkim sm et­ njama, zatim 23% dječaka i 18% djevojčica s nešto ozbiljnijim smet­ njam a u psihičkom razvitku, te 7% dječaka i 3% djevojčica s teškim poremećajima ličnosti. Sve nas to navodi na zaključak da bismo m orali ozbiljno i siste­ matski poraditi na pružanju intenzivne pomoći roditelj ima, i to u dva pravca: razvijanjem bračnih savjetovališta treba im neprestano pomagati u rješavanju bračnih problema, a u razvijanju što šire mreže savjetovališta za odgoj djece treba im pomagati u uspješnom 72

rje ša v an ju ro d ite ljsk ih z a dataka. Jed n ak o je p rije k o po treb n o da našu školu u većoj m je ri h um aniziram o , d a iz n je izbacim o nepo­ trebne pojedinosti i sitn ic e u m nogim p red m e tim a, a um jesto toga da uvedem o kao važne ili čak n a jv a ž n ije p red m e te sistem atsko obrazovanje m ladih lju d i za iz g ra đ iv a n je z d ra v ih m eđ u lju d sk ih odnosa. Je d a n od g lav n ih z a d ata k a škole tre b a lo bi da bu d e da m la ­ dom biću om ogući d a što više sazna o čovjeku, te da se n a taj način osposobi za z drav lju b a v n i život, za s re ta n b ra k i u sp ješn o roditeljstvo.

VIDA TOMŠIĆ: 0 NEKIM IDEJNO-POLITICKIM I DRUŠTVENO-EKONOMSKIM ASPEKTIMA U VEZI SA POLOŽAJEM I PROBLEMIMA PORODICE U PROCESU KONSTITUISANJA SAMOUPRAVNOG DRUŠTVA U svom uvodnom izla g a n ju : o n ek im id ejn o -p o litičk im i d ru štveno-ekonom skim asp ek tim a u vezi sa položajem i p ro b lem im a porodice u procesu k o n s titu is a n ja sam o u p ra v n o g d ru štv a , želim da istaknem neke inače poznate m isli i č in jen ice da bism o u d aljn o j diskusiji u tv rd ili n jih o v u važnost i v red n o st za n aše stav o v e i akciju. Naše sa v eto v a n je važno je je r se o d ržav a u zn ačajn o m m o m entu našeg raz v itk a i procesa k o n stitu isa n ja sam o u p ra v n o g d ru štv a , ono bi trebalo da nam pom ogne da odredim o n ek e p ro b lem e za b u dući naučnoistraživački rad, da u tv rd im o n ačela za b u d u ći zak o n o d av n i rad, a naročito za p ra k tič n u sv a k o d n ev n u ak ciju , je r ako želimo da ta akcija postigne rez u lta te , po tre b n o je da su jasn i ne sam o ciljevi već i p u tev i i osnovni a k te ri. —Čini se da m eđu n a m a nem a n e sla g a n ja u tom e da želimo da pristupim o p ita n ju sa m ark sistič k o -te o re tsk o g sta n o v išta i da možda nem a, odnosno n ije im ala velikog z n ačaja za n ašu do sad a­ šnju politiku a i za buduću, d isk u sija d a li je p o rodica d ru štv e n a baza ili n a d g ra d n ja .1 1 U p o g le d u o d r e đ iv a n ja m e s ta p o r o d ic e u d r u š tv e n o m r a z v o ju M a rk s , E n g e ls i L e n jin b ili s u d o s ta j a s n i g o v o r e ć i o o d lu č u ju ć e m u ti c a j u n a č in a p r o iz v o d n j e i p ro iz v o d n ih o d n o s a n a o b lik p o r o d ic e , n a o d n o s e iz m e đ u m u ž a i ž e n e , k a o i r o d i•.elja i d e c e . U n jih o v o m z a je d n ič k o m r a d u , u » N e m a č k o j id e o lo g iji« M a rk s i E n ­ gels o d v a ja ju r a đ a n j e d e c e k a o p r ir o d n u r e p r o d u k c i j u ž iv o ta o d p o r o d ic e i in d iv i­ d u a ln o g d o m a ć in s tv a k a o e k o n o m s k o - d r u š t v e n ih o d n o s a .

73

Za nas je bitno shvatanje da porodični odnos ne može da iskoči van određenog stepena razvitka proizvodnih snaga i da se ne može razvijati nezavisno od svih drugih društvenih odnosa, a još je manje moguće m enjanje svesti ljudi, članova porodica, bez bitnog m enjanja m aterijalnih uslova u kojima porodice, odnosno ljudi proizvode svoj život. Mislim da smo u tom načelnom pristupu, ba­ rem koliko razumem jedinstveni. No, čini mi se da se javljaju izvesne razlike, izvesna kole­ banja i problemi, kada raspravljam o upravo o procesu konstituisanja samoupravnog društva. U našim razm išljanjim a prisutno je gledanje na razne pojave u porodici kao da je reč samo o konti­ nuitetu razvoja porodičnih odnosa van prostora i vremena. Cesto se raspravlja o dužnostima države i društva prema porodici u ta. . . »Treći odnos, koji se ovd e od sam og p očetka u k lju ču je u istorijsk i razvitak, je ste to što lju di, svak odn evn o p onovo proizvod eći svoj sopstven i život, p očinju da proizvod e druge lju de, da se razm nožavaju — odnos izm eđu muža i žene. rod itelja i d ece, porodica. Ova porodica, k oja je s početka jed in stven i dru štven i odnos, k asn ije, tam o gde p ovećan e potrebe stvaraju n ove d ru štven e odnose, a p ovećan broj lju d i svara n o v e potrebe, postaje . . . podređen odnos i m ora se onda p rom atrati i prikazati prem a p ostojećim em pirijsk im datam a. a ne prem a p oim u p orodice, kao što je to u N em ačkoj običaj.« (Ovde K. M. i F. E. u dužoj fusnoti ob jašn javaju od­ nos gazdinstva i p orodice i završavaju : »Da se u kid anje i p revazilažen je od ­ vojen og gazdinstva ne m ože od vojiti od ukidanja i p revazilažen ja porodice, to je sam o po sebi razum ljivo«. (»Uostalom, ne treba ove tri strane socijaln e ć e la ln o sti (naim e: p roizvodnja vla stito g života, zad ovoljavan je n ovih po­ treba i razm nožavanje: dodala V. T.) sh vatiti kao tri različita stu pn ja, već u p ia v o kao tri strane, ili. da bi se od sam og p očetka istorije javili i već sa prvim ljudim a p ostojali i koji još i d anas u istoriji pokazuju sv o je važenje. Proizvodn ja žvota, kako svoga sop stven og radom tako i tuđeg rađanjem , javlja se već odm ah kao d vostruki odnos — s je d n e strane, kao prirodni, i. s druge strane, kao dru štven i odnos — d ru štven i u tom e sm islu što u sebi p oorazum eva zajed ničk o d elovan je v iše in d ividu a, b ez obzira na to pod ko,iim uslovim a, na koji način i u kom e cilju . Iz ovoga sledi da je izvestan od­ ređen način proizvod nje ili ind u strijsk i stupanj staln o sa izvesn im od re­ đ enim načinom zajed ničk og d elan ia ili sa izvesn im d ru štven im stu pn jem povezan, i sam ovaj način zajed n ičk og delanja je ste jedn a .proizvodna sn a­ ga’, da m noštvo p roizvodnih snaga, k oje su ljudim a dostup n e, u slovljava dru­ štven o stan je i mora se, dakle, .istorija č o v e ča n stv a ’ prou čavati i obrađi­ vati staln o u vezi sa istorijom in d u strije i razmene«. Karl M arks i Fridrih E ngels: »Nemačka ideologija«, str. 25—27, »Kultura«, B eo­ grad, 1964. R azrađujući gotovo 40 godina k asnije na osnovu novih čin jen ica te postavke, E ngels sc u svom »Poreklu p orodice,, privatn e sv o jin e i države« p oziva na ruko­ pis »N cm ačke ideologije«: . . . »U jedn om starom n eštam panom rukopisu, koji sm o 1846. napisali Marks i ja, nalazim ovo: .Prva podela rada je izm eđu m uškarca i žene radi rađanja d ece’. A danas m ogu da dodam : Prva k lasna su protnost koja se javlja u istoriji poklapa se s razvojem an tagonizm a m uža i žene u m ono­ g am iji, a prvo k lasno u gn jetavan je — s u gn jetavan jem žensk og pola od strane m uškog« . . . E ngels u »Poreklu . . .« govori o produkciji i reprodu k ciji nep osred n og ži­ vota«, a ceo rad piše da bi objasnio kako važeći ob lik p atrijarhaln e m onogam ne p orodice n ije jedin i oblik u k ojem su ljudi vršili svoju reprodukciju. U tom svom radu E ngels ukazuje na to da privatn o vlasn ištvo i klasn a država n ije nastala, na bazi porodica kao osn ovnih ćelija — već obrnuto u suprotnosti sa k rvn osrođ ričk im vezam a i razarala ih.' E*ts4j_arhalne m on ogam n e porod ice jesu prvtm slvcno^e&oponiske zajed nice unutar klasn og d ruštva, pa prem a tofifie porodice d oživljavaju sudbinu k lase kojoj pripadaju, dok ih izn utra razdire an tagonizam izm eđu m uža i žene, rod itelja i d ece. T ražeći p ut iz tak vog stan ja, k lasici n auč-

74

kvom sm islu kao da postoji neki p rav i, večan i id ealan oblik po­ rodice čije ostv a re n je tre b a d ru štv e n im sn ag am a obezbediti. M eđu­ tim , ta p red sta v a »norm alne«, »zdrave« porodice sto ji pod jak im uticajem m o ra liz ira n ja p a trija rh a ln ih v rem en a, z a m ag ljen i su re ­ volucionarni zahtevi: u k id an ja dvojnog m orala, em an cip acije žene, politehničkog obrazo v an ja dece i si. Dok se sam o u zg red uzim aju u obzir velike b itn e prom ene u proizvodnim odnosim a i u d ru štv u uopće, n em a m alo slučaja da se sa m o u p ra v lja n je i n aro čito re ­ form a s h v a ta ju kao da idu na š te tu porodici i dečjoj zaštiti i si. Da bism o izbegli a p s tra k tn i p ristu p , u naslo v u našeg sa v eto v a n ja n o g s o c ija liz m a n e s u m n j a ju d a d o b itn i h iz m e n a u o d n o s im a u n u t a r p o r o d ic e , d o h u m a n iz i ia n j a tih o d n o s a m o ž e d o ć i s a m o u r e v o lu c io n a r n o m m n e n ju p r o d u k c io n ih o d n o s a u ć e lo m d r u š tv u , š to ć e d o v e s ti d o to g a d a p o r o d ic a n e ć e v iše b iti e k o ­ n o m s k a z a je d n io a . D a p r a v n i i e k o n o m s k i o d n o s i n is u i n e m o g u b iti » n a d g ra d n ja « n a d p o ln im i p o r o d ič n i m o d n o s im a u t v r đ u j e L e n j in u sv o m p o le m ič k o m r a d u »S ta su. p r i j a t e l j i n a r o d a ’ . . .«. C i tir a m n e k a z a n a š p r e d m e t z n a č a jn a m e s ta iz te p o le m ik e : . . . » D ak le, i n s t itu c ija n a s le d s tv a je n a d g r a d n j a n a d p o r o d ič n i m i p o l­ n im o d n o s im a z a to š to s e n a s le d s tv o n e d a z a m is liti b e z p r o iz v o d n j e d e c e ! P a to je p r a v o o tk r ić e A m e rik e ! D o sa d s u sv i d r ž a li d a p r o iz v o d n j a d e c e ta m a n to lik o m o ž e o b ja s n iti in s t i t u c i j u n a s le d s tv a k o lik o p o tr e b a u z im a n j a h r a n e — i n s t itu c iju s v o ji n e . . .« . . . » Z a p a r a jte m a lo .n a ro d n o g p r i j a t e l j a ’ — m o ž e m o r e ć i p a r a f r a z i r a ­ ju ć i p o z n a tu iz r e k u — i n a ć i ć e te b u r ž u ja . X d o is t a , k a k a v d r u g i s m is a o m o ­ g u im a ti o v e m is li g. M ih a jlo v s k o g o v e z i in s t i t u c i j e n a s le d s tv a s v a s p ita n je m d e c e , s p s lh ik o m p r o iz v o d n j e d e c e itd . — d o ta j d a je i n s t itu c ija n a s le d s tv a is to ta k o v e č n a . n e o p h o d n a i s v e ta k a o i v a s p ita n je d e ce !« . . . . »U s tv a r i, i n s t itu c ija n a s le d s tv a v e ć p r e t p o s t a v l j a p r i v a t n u s v o ji n u , a o v a n a s ta j e te k s p o ja v o m r a z m e n e . B a z u p r i v a t n e s v o ji n e č in i v e ć z a p o ­ č e la s p e c ij a li z a c ij a d r u š tv e n o g r a d a i o t u đ iv a n je p r o iz v o d a n a tr ž i š tu . D o k su . n a p r im e r , sv i č la n o v i p r v o b itn e in d ij a n s k e z a je d n ic e z a je d n ič k i iz r a ­ đ iv a li s v e p ro iz v o d e k o ji s u im b ili p o tr e b n i — n ije b ila m o g u ć a n i p r i ­ v a tn a s v o jin a . A k a d j e u z a je d n ic u p r o d r l a p o d e la r a d a i k a d su č la n o v i p o č e li d a se s v a k i z a s e b e b a v e p r o d u k c ij o m n e k o g p r o iz v o d a i d a g a p r o ­ d a ju n a tr ž i š tu , o n d a j e k a o iz ra z te m a t e r i j a l n e lz o lo v a n o s ti p r o iz v o đ a č a r o b e d o š la in s t i t u c i j a p r iv a t n e s v o ji n e . I p r i v a t n a s v o ji n a i n a s le d s tv o k a t e ­ g o r ije su d r u š tv e n ih p o r e d a k a u k o jim a s u se v e ć f o r m ir a le iz d v o je n e , s it n e p o r o d ic e ( m o n o g a m n e ) i u k o jim a se v e ć p o č e la r a z v i j a t i r a z m e n a . P r i m e r g. M ih a jlo v s k o g d o k a z u je b a š s u p r o tn o o n o m e š to j e o n h te o d a d o k a ž e . I m a k o d g. M ih a jlo v s k o g jo š je d n o u k a z iv a n je n a č in je n i c e — k o je je o p e t b is e r s v o je v r s te ! ,S to se tič e r o d o v s k ih v e z a ’ — i s p r a v lja o n i d a lje m a te r ij a li z a m — ,o n e s u u i s t o r ij i c iv iliz o v a n lh n a r o d a je d n im d e lo m s t v a r ­ n o iz b le d e le p o d z r a c im a u ti c a j a o b lik a p r o iz v o d n j e ( o p e t iz b e g a v a n je , s a m o jo š o č ig le d n i je . A k o jih to o b lik a p r o iz v o d n j e ? Š u p l ja f ra z a !) , a li d r u g im d e le m — o n e s u se r a z v ile u s v o je v la s tit o p r o d u ž e n je i u o p š te n je — u n a ­ c io n a ln e v e ze ! D a k le , n a c io n a ln e v e z e — p r o d u ž e n je su i u o p š te n je r o d o v ­ s k ih v e z a ! G . M lh a jlo v s k i p o z a jm l ju je , o č ig le d n o , s v o je p r e d s t a v e o is t o r ij i d r u š tv a iz o n e d e č je p r ič e k o jo j u č e g im n a z is te . I s t o r i j a d r u š tv a — g la s i ta š k o ls k a m u d r o s t — s a s to ji se u to m e š to j e n a j p r e b ila p o r o d ic a , ta ć e lija s v a k o g d r u š tv a (O v d e L e n j in n a p o m in je u f u s n o ti: »T o j e č is to b u r ž o a s k a id e ja : r a s c e p k a n e . s it n e p o r o d ic e p r e o v la d a l e su te k u b u r ž o a s k o m p o r e tk u ; n jih u o p š te n ije b ilo u p r e d is to r i js k o d o b a . N iš ta n ije k a r a k t e r i s t i č n i j e za b u r ž u ja o d to g a p r e n o š e n ja c r t a s a v r e m e n o g p o r e tk a n a s v a v r e m e n a i n a ­ ro d e« .). z a tim se — k a ž u — p o r o d ic a r a z r a s la u p le m e , a p le m e u d r ž a v u . K a d g. M ih a jlo v s k i o z b iljn o p o n a v lja tu d e č ju g lu p o s t, o n d a to p o k a z u je s a m o — d a o n n e m a n i n a jm a n j e g p o jm a č a k n i o to k u r u s k e i s t o r ij e . A k o se m o ž e g o v o r iti o r o d o v s k im v e z a m a u s ta r o j R u s iji, n e s u m n jiv o j e d a v e ć u s r e d ­ n je m v e k u , u e p o h i m o s k o v s k o g c a r s tv a , tih r o d o v s k ih v e z a v iš e n ije b ilo , tj. d r ž a v a se u o p š te n ije z a s n iv a la n a r o d o v s k im , n e g o n a t e r i t o r i j a l n i m s a v e z im a : s p a h ije i m a n a s t ir i p r im a li s u s e lja k e iz r a z n ih m e s ta , i o b š č in e k o je s u se n a ta j n a č in o b r a z o v a le b ile s u č is to te r i t o r i j a l n i sa v e z i.« . . .V . V . I. L e n j in : I z a b r a n a d e là , to m I, str . 143—145. » K u ltu r a , B e o g r a d 1960.

75

pravilno je istaknuto da želimo raspravljati o problemima poro­ dice danas i kod nas, u procesu izgrađivanja samoupravnog dru­ štva. Znači, složili smo se da ne tretiram o porodicu kao večan oblik, kao oblik odnosa koji se ne menja, već da je gledamo u kontekstu promena naših društvenih odnosa. Zbog toga bih želela samo da podsetim šta za naše raspravljanje znači proces konstituiranja samoupravljačkog društva, s kakvim konfliktim a, sukobima i protivrečnostima se u tom procesu suočavamo. Mi ih svojim željama ili moralnim osudama ne možemo ukloniti ni iz društva ni iz jednog takvog društvenog odnosa kao što je porodica. Jedino razumevanjem njihove suštine i aktivnim odnosom u društvenim zbivanjima možemo uticati na brže i m anje bolno prevazilaženje protivrečnosti u okviru bržeg m aterijalnog i društvenog razvoja društva kao celine. Prvo, treba naglasiti da su sam oupravljanje i reform a revolu­ cionarno m enjanje proizvodnih odnosa, iako ono kod nas teče na evolucioni način. Kroz reform u i sam oupravljanje prerasta državna svojina u društvenu, ovaj proces još nije završen, ali je sada u punom jeku i predstavlja jedan od najdubljih revolucionarnih za­ hvata u m enjanju proizvodnih odnosa. Društvene promene ne mere svoju revolucionarnost po jačini usklika već po tome šta se u samoj bazi i u suštini jednog društvenog sistema menja. Sam oupravlja­ njem i reformom se kod nas m enja produkcioni odnos: radni čovek prestaje da bude ne samo najam ni radnik privatnog kapita­ liste, što je izvršeno sa socijalističkom revolucijom, već prestaje da bude najam ni radnik socijalističke države. On postaje sam ouprav­ ljač, koji svoj dohodak ostvaruje na bazi raspodele prem a radu. Radnici u svom i društvenom interesu odlučuju o raspodeli celokupnog dohotka uključujući i višak rada, akum ulaciju. Kada ras­ pravljamo o problemima porodice, nikada ne bismo smeli zabora­ viti taj novi status čoveka-radnika u proizvodnom odnosu, naime, da je borba za puno ostvarenje tog novog statusa radnika istovre­ meno osnovna borba za m enjanje svih društvenih odnosa. Za dana­ šnji momenat konstituisanja našeg društva je karakterističan prin­ cip dohotka kao nove društveno-ekonomske kategorije, zatim, robni karakter naše privrede, priznavanje delovanja zakona tržišta, uklju­ čivanje u međunarodnu podelu rada. Robni karakter privrede i raspodela prema radu neminovni su za današnji stepen ostvari­ vanja socijalističkih produkcionih odnosa kod nas, da bismo po­ digli društvenu i individualnu produktivnost rada. A samo visoka produktivnost rada omogućuje kretanje društva napred i otvara puteve budućoj raspodeli prem a potrebama. Odlučivanje o društve­ nim stvarim a i vlast su obuhvaćeni jedinstvenim telima, organima direktne i predstavničke dem okratije. U njim a sarađuju svi gra­ đani i radni ljudi, bez obzira na pol. Tu se pod njihovim direktnim 76

uticajem , bez obzira na step en tog u tic a ja danas, sa kojim o p rav ­ dano još nism o zadovoljni, odvija proces s p a ja n ja p o litik e sa ra ­ dom preko od lu čiv an ja g ra đ a n a i rad n ik a , tu se v rši proces d e e ta ­ tizacije, koji je danas kod nas osnovni d ru štv e n o -p o litič k i proces. Cesto to nazivam o procesom d e cen tralizacije. On je ii to, ali b itn a za taj proces n ije d e c en traliza c ija n iti je p o tp u n a d ecen tralizacija naš cilj. K onačno znam o da još i te k ako raču n am o s tim da će biti čovek kao proizvođač, p rek o sv o je rad n e o rganizacije, m esne zajednice, ko m u n e i rep u b lik e, nosioc sam o u p rav n e d r u ­ štvene inte g rac ije rad i zad o v o lja v an ja svojih proizvodnih, ekonom ­ skih, k u ltu rn ih , socijalnih p a i poro d ičn ih po treb a. B itno je, p rem a tome, da se odnosi d e e ta tiz ira ju , a n e d a se sam o izvrši d e c en traliza c i­ ja, od federacije do rep u b lik e i kom une, k o ja bi onda, kao d ržav a »u malom«, m a n ip u lira la sa g rađ a n in o m kao p o danikom svoje ko­ m une. O snovni sukob sa kojim se taj rev o lu c io n a rn i k o rak susreće jeste sukob sa eta tistič k im biro k ratizm o m , koji bi bio v o ljan čak i da se d e c en tralizira i podeli deo svoje v lasti n ad lju d im a. D eeta­ tizacija, m eđutim , znači da g rađ a n in , da ra d n i čovek u p ra v lja svo­ jim poslovim a sam , na osnovu p ra v a i d u žnosti iz svog ra d a i svog doprinosa u radu. N a toj osnovici se oslobađa čovek i n jegov rad od eksploatacije i od slu ž e n ja s tv a ra n ju p ro fita v lasn ik u p ro iz­ vodnih sre d stav a . N a bazi o slo b ađ an ja ra d a i lju d sk e ličnosti v rši se hum anizacija svih lju d sk ih odnosa, u k lju č u ju ći polne i p o ro ­ dične. G ranica slobode čoveka po sta je sloboda njegovog sa ra d n ik a, nijedan od n jih ne m ože e k sp lo a tisa ti d rugoga. U sp re č a v a n ju zlo­ upotreba, koje znače e k sp lo a tac iju ra d a d rugoga, u p o tre b lja v a m o in stru m e n t d rža v e kao sred stv o u d ru že n ih proizvođača. H u m a n i­ zacija odnosa proističe iz rada. Učešće u u d ru žen o m rad u p o staje i procesom hum an iz a cije čoveka, čovek se p o tv rđ u je kao s tv a ra ­ lačka ličnost u svom ra d u bez e ksp lo atacije. V la stiti rad i u k id an je svake e ksploatacije čini i osnovicu so cijalističkog m orala. M islim da m i često neosnovano ističem o kak o nem am o u tv rđ e n ih osnova našeg m orala, da nem am o iz g ra đ e n ih m o ra ln ih k a te g o rija , koje se m ogu p rim e n iti n a sve d ru štv e n e odnose da niko ne može da živi na rač u n tu đ eg rad a , da svako m o ra da živi od svog rad a, a to istovrem eno povlači za sobom d a n iko ne srne č in iti d rugom e što sam sebi ne želi da učini. Iz toga se m ože izvesti ćeli naš m o­ raln i kodeks. Nova d ru štv e n a s a m o u p ra v n a in te g rac ija svih d ru štv e n ih od­ nosa polazi tako od čov e k a-ra d n ik a , koji u p ra v lja svojim poslovim a i kao rad n ik i u p ra v lja č odlučuje o raspodeli. Tako se u sp o stav lja nova veza izm eđu dve d ru štv e n e sfere, p roizvodne i neproizvodne: svaki rad i u tzv. neproizvodnoj sfe ri p o sta je s a sta v n i deo u d ru že ­ nog rada, pa se tak o b rišu raz lik e m eđu razn im v rsta m a rad a; 77

proizvođač je istovremeno i potrošač i sve manje su potrebni po­ sebni posrednici između raznih sfera i oblika udruženog rada. Većinu problema porodica ubrajam o u tzv. neproizvodnu sferu, mislim tu na sve one delatnosti koje su toliko značajne za formi­ ranje čoveka, to je i negovanje i vaspitanje dece dakle sve ono što su porodice vekovima ranije same radile. U stvari, svojevremeno u porodičnom domaćinstvu su se obavljale delatnosti koje danas ubrajamo u neproizvodnu sveru; razvojem proizvodnih snaga po­ jedine porodične delatnosti kasnije su postale društvene, odnosno njih u ime građana vrši država. Veza između proizvodne i neproizvodne sfere u samoupravnom društvu postaje stvar udruženog radnika samog, a ne države koja odlučuje u njegovo ime. Proizvođač, vršeći raspodelu celokupnog dohotka, potvrđuje tzv. neprivrednu sferu kao sastavni deo udruženog rada, čime postaje i sve jasnija među­ sobna zavisnost jedne sfere od druge. Ne samo nivo razvoja dru­ štvene privrede i društvenih službi — već sam sistem odnosa iz­ među ove dve sfere društvenog rada reflektuje se na položaj poro­ dica, na mogućnosti članova porodica i društva da dopunjuju i razvijaju delatnosti koje traži produkcija i reprodukcija ljudskog života, a posebno zdravstvene, socijalne, prosvetno-obrazovne slu­ žbe. U samoupravnom društvu ulogu države u odnosu između pri­ vredne i neprivredne delatnosti treba da zamene sam oupravne institucije i dogovori slobodnih proizvođača-upravljača. Mislim da bi dobro bilo da u razm atranju problema tih službi utvrdimo da mnoge stvari koje smo doživljavali poslednjih godina u našem društvu, sve do Smernica SKJ i IX plenuma SKJ, uklju­ čujući i revolt mladih, da je sve to proizlazilo iz nedoslednosti na putu pretvaranja državne u društvenu svojinu, nedoslednosti u pro­ cesu napuštanja etatističke i prihvatanja sam oupravljačke koncep­ cije. Dosta dugo smo više propagirali nego izgrađivali i ostvarivali koncepciju samoupravljačkog društva i raspodelu prem a radu. Zbog toga se i zadržalo toliko elemenata monopolizma države, etatizma u raznim organima, od radne organizacije do federacije. Tako se stvarala neodrživa simbioza etatizma i sam oupravljanja, koju smo konačno odlučnim društvenim aktom — Smernicama SKJ — presekli. Utvrdili smo da treba da svesno krenemo putem samuopravljanja i u tom pravcu usmerimo sve društvene akcije. U tom smi­ slu se danas stvarno ne može pohvaliti da smo mnogo učinili, mada mislim da nije ni u tom pogledu sve tako crno kao što neki put to sami prikazujemo. Ne možemo se pohvaliti da smo uspeli da postavimo odnos prema problemima porodice onako dosledno kako to odgovara samoupravnom društvu, jer se konačno i društvo samo još nije konstituisalo kao samoupravljačko. To je jedno. Drugo, tek sada prihvatam o izvesne promene, koje će im ati ogromnog udela da se društvo kao takvo konstituiše, mislim na onaj deo 78

ustavnih prom ena koje g rađ a n im a u kom uni o m o g ućavaju da s tv a r ­ no sam i odlučuju o izvorim a i visini d a v a n ja za zajed n ičk e p o treb e i da sam i od ređ u ju svoju akciju, s tim da rep u b lik a im a p rav o i dužnost izvesnog usk la đ iv a n ja . U stavne pro m en e m eđu ostalim obuh v a ta ju m ogućnosti izm ena u poreskoj politici, koja je od n epo­ srednog in teresa za p roblem e porodice, kako u pogledu stv a ra n ja d ru štv e n ih fondova za zajedničke p o tre b e tak o i u tak v im p ita ­ njim a kao što je, na p rim er, o poreziv an je ličnog i porodičnog p ri­ hoda, poreske olakšice za izd ržav an je dece i si. Pošto fed e ra c ija zadržava sam o one fu nkcije o kojim a smo se već p re 25 godina u odlukam a A V N O J-a dogovorili, naim e, o b ezb eđ iv an je z a je d n i­ čkih in te resa u okv iru jed in stv e n ih , osnovnih d ru štv e n o -p o litič k ih i ekonom skih odnosa, uslova zajedn ičk o g trž išta , ona se sve m an je upliće u n e p osredan odnos g ra đ a n in -k o m u n a . R e p u b lik e i p o k ra ­ jine su one sam o u p rav n e i d ru štv e n o -p o litič k e in te g rac ije rad n ih ljudi, na nacionalnoj i d rugim osnovam a, u ko jim a oni sam ostalno p lan ira ju i vode po litik u p riv re d n o g i d ru štv e n o g razvoja, uz m e­ đusobnu sa ra d n ju i pomoć. S obzirom n a nu žn o st da se izvesne stv a ri reša v a ju regionalno i donose m ere koje o d g o v a ra ju sp ecifi­ čnim regionalnim problem im a, uloga rep u b lik a i p o k ra jin a posebno je važna u reša v a n ju p roblem a porodice. Kod n as se porodice n a ­ laze u procesu tra n sfo rm ac ija koje nisu tip ičn e sam o za so cijali­ zam, već ih m ožem o p o sm a tra ti u razn im d ru štv im a n a o d ređenom stepenu razvoja proizvodnih snaga, što p re tp o s ta v lja u razn im regijam a, rep u b lik am a, i p o k rajin am a , d ru g i red p rio rite ta u reša ­ v a n ju i si. P rim e n a p rin c ip a raspodele p rem a rad u sam o po sebi p ro u z ­ ro k u je ne je d n a k o sti i zah te v a da izg rađ u jem o m eh an izam s o lid a r­ nosti i da nađem o tak a v in stru m e n ta rij i m etod kojim će b iti p r in ­ cip so lidarnosti tra jn o u g rađ e n u sistem d ru štv e n e d e latn o sti, kao i k o n k retn e akcije, koje b a z ira ju na p rin c ip u so lid arn o sti. U d ru štv e n e fondove za obrazo v an je, zd rav stv o , soaijalno osi­ g u ran je i socijalnu za štitu ulažu svi ra d n i lju d i, a k o riste ih oni kojim a su p otrebni. Im am o d a lje i n a ekonom skom p o d ru čju fo n ­ dove solidarnosti. P o z n a ti su p rob lem i koji još p ra te n a sta jan je , u p ra v lja n je i korišćenje tih d ru štv e n ih fondova. T u je još p rev iše p ris u ta n b u d ž e tsk o -ad m in istra tiv a n način, k o ji ne om ogućava s tv a r ­ ni uticaj kako onih rad n ih lju d i koji o d v a ja ju deo svog doh o tk a u te fondove tako i onih koji rad e u d ru štv e n im službam a. P r in ­ cipi dohotka i raspodele p rem a rad u n a jm a n je su tu došli do iz­ ražaja. R a zrešav an je m nogobrojnih p ita n ja u o k v iru tih d e latn o sti m oguće je sam o kroz razvoj sv e stran e sa m o u p ra v n e a k tiv n o sti ra d ­ n ih lju d i i g rađ an a. S tim u vezi želim istaći d va p ro b lem a koja m i se čine od velikog d ru štv e no-po litičk o g z n ačaja za uspeh a k cija 79

solidarnosti i razvoj samoupravnog razrešavanja problem a porodica. Prvo, potrebni su stalni napori da bismo stvarno dosledno za­ veli princip raspodele prem a radu, i dalje, da bismo onda na toj osnovi dosledno sproveli princip: ko ima više, treba više i da do­ prinese za fondove solidarnosti, za zajedničke društvene potrebe. Drugo, u raspodeli prem a radu, koja teži da stim ulira pro­ duktivnost rada na društvenim proizvodnim sredstvima, povećali smo udeo ličnih dohodaka u celokupnoj raspodeli. Tako sada mnogo veća sredstva imaju građani u svojim rukam a. Kroz razne akcije možemo skupiti dodatna sredstva za iste nam ene za koje smo zako­ nima propisali samo minimalne doprinose. Uspeh akcija solidarnosti zavisi od program a koji će građani osetiti kao svoj i im ati pun uvid u gazdovanje sredstvima. Gde god su postojali određeni pro­ grami za konkretne akcije, tu su postizani vrlo značajni uspesi, napose u odnosu na zaštitu dece. Imamo širom zemlje obilje uspešnih akcija, od rešavanja školskog pitanja do rešavanja nekih krupnijih zdravstvenih i čak naučnih problema, kao što je, na primer, akcija za izgradnju instituta za rak u Zagrebu, Ljubljani. To su već velike akcije solidarnosti radnih zajednica i pojedinaca, u kojima se na bazi društvenog dogovora udružuju razni dru­ štveni fondovi i individualni lični dohoci. Mislim da je put zna­ čajan ne samo kao metod finansiranja, već i kao regulator utvrđi­ vanja prioriteta i kao faktor hum aniziranja odnosa. Ne bismo to smeli potcenjivati, a još m anje dopustiti da takve akcije smatramo kao nešto što nije »dostojno« socijalizma. Ako se u jednoj mesnoj zajednici ili komunii dogovore za takvu akciju, za takvo samooporezivanje i sam ofinansiranje — u tome se ispoljava važan vid sa­ moupravnog rešavanja onih pitanja koja su ljudi sami osetili kao prioritetna. Solidarnost, tako, prestaje da bude nam etana izvana, ona postaje stvar samih radnih ljudi, stvar njihovog dogovora o zadovoljavanju zajedničkih potreba, stvar njihovih samoupravnih odluka. Solidarnost unosi u raspodelu prem a radu na svestan sa­ moupravan način elemente raspodele prem a potrebam a, a istovre­ meno eliminiše destim ulativnu uravnilovku i parazitizam , koji prate birokratsko-etatistički i paternalistički metod brige za društvene potrebe, To su, u grubim crtama, osnovni momenti konstituisanja našeg društva kao samoupravnog, a koji su značajni za našu temu. Sada bih želela da iznesem neke poglede na probleme porodice. Ne bih se zadržavala na onim transform acijam a koje brak, porodica i domaćinstvo doživljavaju pod udarom industrijalizacije, urbanizacije, ali i opšte težnje ka hum anizaciji u ćelom svetu, jer je u osnovi čovek u ćelom svetu slično reagovao tražeći svoju sre­ ću. Razlike unose različiti stepen ekonomskog razvoja, različiti dru­ štveni sistemi, uticaj države, crkve i raznih partija, koje teže da

prirodnu čovekovu želju da n a p re d a k k o risti za sebe po d red e i up o ­ trebe za svoju politiku, za svoje ciljeve. No, bez obzira n a to, u svetu su se već ispoljile m n ogobro jn e izv an red n o in te resa n tn e p o ­ jave i u porodičnim odnosim a, koje iz ra s ta ju iz sv u d a p risu tn e želje radnog čoveka da se p o tv rd i kao rad n ik i d a u svom intim nom životu doživi svoju lju d sk u sreću. P o stav lja se p ita n je, šta je posebno zn ačajn o za poro d icu u so­ cijalizm u i u socijalističkom sam o u p rav n o m d ru štv u . Po ro d ica p re ­ staje da v rši ekonom ske p roizvodn e fu n k cije, to n ije više p ro iz­ vodna ćelija, pa. p rem a tom e, to n ije osnovna ćelija socijalističkog društva. O na po sta je lju d sk a ćelija, lju d s k a zajed n ica. P ro g ra m SKJ posebno ističe značaj dugoročnog p ro cesa u k id a n ja sv ih onih spoljnih, m a te rijaln ih , p ra v n ih i m o ra ln ih p ritisa k a , k o ji su ran ije činili priv id čvrstine, b rač n ih i p o ro d ičn ih odnosa, i podvlači v a ­ žnost za pojedinca i d ru štv o da se b ra č n i i poro d ičn i odnosi zasn i­ vaju na novoj podlozi na: m eđusobnoj lju b a v i, d ru g arstv u , pošto­ vanju i lju b a v i p rem a svojoj deci. U p rela z u od p a trija rh a ln e po­ rodice koji je p u n p ro tiv re č n o sti d o b ija se u tisa k kao da se sve ruši. M eđutim , porodični odnosi se u n ek im vid o v im a m e n ja ju i kidaju, dok se u dru g im p ro d u b lju ju i n eg u ju , čak i ta d a k a d a čla­ novi porodice žive daleko, o d vojeni i bez fizičkog d odira, isp o ljav a se č v rstina rodbinskih, lju d sk ih veza. Sve te procese re fe ra ti p re d ­ loženi našem s a v eto v a n ju p rik a z u ju . No, čini m i se da se m oram o dokraja osloboditi od n e k ih u s ta lje n ih tv rd n ji, odnosno sag led ati šta one znače, kako bism o se onda m ogli d o g o v o riti o k o n k retn o j društvenoj akciji. Inače — polazeći od n eraščišćen ih stav o v a, stv a ri ostaju n ejasne i nužno doživljavam o n euspehe. Na prim e r, je d n a ta k v a stv a r, po m om m išlje n ju , jeste nazi­ vanje porodice osnovnom ćelijom d ru štv a . Iz toga p roizlazi zah tev za stabilizov anjem porodice, u tv rđ iv a n je m i u čv ršćiv an jem porodice i, konačno, zahtev za jačom d ru štv e n o m in terv en o ijo m za sta b ilizovanje b ra k a kao podloge ta k v e porodice i slično. M islim d a m o­ ramo svaki ta k a v za h te v suočiti sa onim p rocesim a k oje u soci­ jalizm u svesno pobuđujem o i ko ji m o ra ju im a ti n em inovno u tic a ja na naše gledanje, a i n a naše d ru štv e n e akcije, p a bilo one iz ra ­ žene u zakonodavnom rad u , ili u sv a k o d n ev n im id ejn o -p o litičk im i sam uopravnim akcijam a. U sa m o u p ra v lja čk o m socijalizm u in si­ stiram o na tom e da ra d i uspesi rad a , a ne p rip a d n o st porodici, određuju m a te rija ln i i d ru štv e n i položaj čoveka. Mi to inače često ponavljam o, ali m nogo p u ta zabo ra v lja m o šta to znači za celo(upnu p rak su k ad jedno d ru štv o to zapiše u svoj U stav. To ne predstavlja sam o v e lik u obavezu toga d ru štv a da raz m išlja i da se ekonom ski i ak cijsk i ang a žu je u o s tv a riv a n ju m ogućnosti zapo­ šljavanja d rad a , što je već d ru g a tem a. S m atram , m eđ u tim da to znači da tre b a da u sađ u jem o i kod onih član o v a d ru štv a koji 81

sklapaju brak i kod onih koji su već u porodičnim odnosima, po­ trebu učešća u udruženom radu i u društvenom sam oupravljanju. U tome je i naš sukob sa osnovicom patrijarhalne porodice, koja polazi od toga da je ženin poziv da sklopi brak, po mogućnosti ma­ terijalno dobar brak, i da više ne treba da pomišlja na to da radi van kuće. A takav položaj žene u braku i porodici neminovno po­ vlači za sobom niz dodatnih zahteva: na prim er, platu za domaćin­ stvo, obezbeđenje žene bez obzira na starost i m aterinstvo u slučaju muževljeve sm rti i, konačno, logički zahtev — zabrana ili bar oteža­ vanje razvoda braka. Sve to dovodi do diskriminisanj a žene pa i dece i do svih onih negativnih i prljavih strana koje ispoljava građanski monogamni brak i porodica, a koje proističu iz ekonomskih i dru­ štvenih privilegija vlasnika, odnosno glave porodice, hranitelja i gazde: od preljube i prostitucije do vanbračne dece, m altretiranih i zapuštenih žena, ponižavajući brakorazvodnih parnica i slično. Nisu klasici naučnog socijalizma slučajno otkrivali u svojim delima ponižavajuće efekte tih odnosa ne samo na ženu već i na m uškarca. Ako hoćemo da budemo pošteni prem a našoj omladini, moramo insistirati na tome da razgovor o učvršćivanju porodice ne znači da društvena zajednica hoće ili može brak ili m aterin­ stvo predstaviti kao takav poziv za ženu, m ajku koji bi je izuzi­ mao, oslobađao osnovnog postulata našeg društva, prem a kojem sva prava našeg građanina proističu iz učešća u udruženom radu, iz društveno potrebnog rada. To ne znači da je onaj ko ne može da radi građanin druge vrste, ali je ipak jasno da društvo, koje se bazira na radu, a ne na ličnoj svojini proizvodnih sredstava mora iz toga povući sve konsekvence: a u prvom redu to da se društveni napori i zadaci nalaze na liniji obezbeđivanja moguć­ nosti za rad i ostvarivanja svih prava iz rada. Time smo došli do stava da žena treba da radi van kućnog domaćinstva ne samo zbog ekonomske nužde, zbog povećanja porodičnog budžeta, već prven­ stveno zbog toga što samo vlastiti rad i udeo u udruženom radu nju potvrđuje kao ravnopravnog građanina socijalističkog društva. Zbog toga smo, na primer, bili protiv upisivanja očevog imena u javne isprave, jer je to značilo obeležavanje deteta — da li je bračno ili vanbračno. Naš je stav da svako dote stupa u život kao budući radnik, proizvođač i upravljač i da, prem a tome, uopšte nije bitno iz koje je porodice i ko mu je, na kraju krajeva, bio otac ili majka. To je veoma važno za njegov lični emocionalni život ali za njegov društveni položaj i za odnos prem a njem u to uopšte ne može biti značajno. Upravo u tome što u vrednovanju čoveka dajemo prioritet radu, a to istovremeno znači i pravo na odlučivanje o raspodeli prema radu i na ostvarivanje drugih prava iz rada, u tome se koncepcija socijalizma duboko razlikuje od dru­ gih i razvijenijih društava, koja danas inače već »dopuštaju« žen82

ski rad, koja čak im a ju zakon o jed n a k o j p la ti za jed n a k i rad aii koja p r i tom e polaze od toga da je ženino prvo rad n o m esto porodica i dom aćinstvo. C ak se u n ek im v rlo razv ijen im ind u strijsk im zem ljam a sm a tra , n a p rim e r, da m ajk a tre b a zbog ra đ a n ja i neg o v an ja dece duže godina o stati kući, s tim da joj se kasnije om ogući p o v ra ta k n a radno m esto, k a d a je o b av ila svoje m aterin sk e i odgojiteljske dužnosti. To je, doduše, sv ak ak o k o rak nap red u odnosu n a s h v a ta n ja da je ženi m esto jed in o u kući. Ali taj k orak d ik tira ju i neke nove okolnosti: raz v ije n e in d u strijsk e zem lje sve više o sk udevaju u rad n o j snazi, dok isto v rem en o s ta ­ novništvo stari. N aim e, po sled n jih p ed eset g o dina z n atn o se p ro ­ dužio vek lju d i i žena. Od ra n ijih prosečno 40—45 godina žena u razvijenim zem ljam a živi 75 i više godina. To znači d a ona obično obavi svoje m ate rin sk e dužnosti do 40. godine, te joj o staje još m nogo godina života, m ogućnosti i p o tre b e za rad o m i ak tiv n o šću van kuće. P o tre b a za zapo šljav a n je m u sta rijim g o d in am a i n e m ora da bude sam o ekonom ska, ali u svakom slu č a ju — teško je rač u n a ti n a stru č n u a firm a c iju posle dugog p rek id a . Tako se negde m aterin sk e i porodične dužnosti sp a ja ju sa rad o m tak o re ć i su k ­ cesivno. Žena je pni tom tre tir a n a više kao rez e rv n a ra d n a sn ag a i n jen rad u d ruštvenoj p riv re d i se uzim a kao slu č a jn i i d o d atn i rad, a ne kao izraz, kao p o tv rd a n jen ih s tv a ra la č k ih rad n ih spo­ sobnosti. Iz toga se ra đ a ju neugodn e p o jav e za žene i za dru štv o . To p o tv rđ u ju b ro jn i podaci. Sve sta tis tik e o tom e š ta su postigle žene u razvijenim k a p ita listič k im z em ljam a p o k azu ju da je n esrazm erno m alo žena lek a ra , in žen jera, a rh ite k ta i sličnih poziva, iako ih m nogo više stu d ira i zav rša v a stu d ije. T ako u s tv a ri sva k v a li­ fikacija koju one postignu o staje u po ro d ici i u b ra k u n eisk o rišćen a za društvo, odnosno u n a jb o ljem slu č a ju sm a tra se d a sa m užem ona čini u nekom sm islu ra d n i tim . Stoga je i razu m ljiv o da su razvodi b rak o v a sa svim nešto d ru g o nego u socijalističkom d ru ­ štvu, da b ra k ili razvod za ženu k o ja je o m etan a u v lastito j a fir ­ m aciji i zara d i m o ra ju da p o stan u p u t za z a g ara n to v a n je n jen o g m ate rijaln o g života, o d šteta za izgu b ljen u k a rije ru i si. Ženska rav n o p ra v n o st u sam o u p rav ljačk o m d ru štv u , koje s ta v ­ lja tak a v n ag lasak na p rav o učešća svakog pro izv o đ ača u raspodeli, im a ogrom an značaj posebno za ženu kao m ajk u , k o ja b aš kao tak v a učestvuje u raspodeli viška rad a , u rasp o d eli nacio n aln o g dohotka. To joj om ogućava da se zalaže da se d ru štv e n a sre d stv a alo ciraju upravo tam o gde se raz re šav a ju oni p ro b le m i k o je poro d ica u d anašnjim uslovim a ne m ože sam a, odnosno ne m ože dobro rešiti; m islim tu n a tak v e k v alifik o v an e u stan o v e kao što su škole, dečije ustanove, bolnice; da lje m ože u tic a ti n a p la n ira n je stam b en e iz­ gradnje, u rb an istič k a reše n ja i si. Znači, ženin ra d p o sta je dv o ­ stru k o važan, on je važan za n ju k ao ličn o st i za n ju kao m ajk u ,

83

koja se bori za bolji život dece. Ona tu zarađuje ne samo onaj lični dohodak kojim povećava porodični budžet, ona stvara dru­ štvena sredstva akumulacije i javlja se kao važan faktor, akter u odgoju i u brizi za svoju decu i za svu decu upravo svojom funk­ cijom upravljača. Tu svoju funkciju ona vrši i kao građanin, sta­ novnik i član mesne zajednice, komune, i kao proizvođač u svojoj radnoj organizaciji. Pored toga što žena kroz vlastiti rad stiče ekonomsku nezavisnost, sm atram da tu stranu ženskog rada, koja ženi daje puna sam oupravljačka prava, valja posebno im ati u vidu kada razm atramo porodične probleme sada kod nas. Ali sam oupravna raspodela prem a radu otvara, odnosno zao­ štrava još neka pitanja — koja traže jasne stavove, kako u pri­ stupu tako i u metodima razrešavanja. Istovremeno sa naporima za puno ostvarenje raspodele prem a radu nastaje problem priori­ tetnog značaja, naime, kako postaviti pitanje dece iz onih porodica koje i primenom potpuno pravedne raspodele prm a radu ostvaruju nizak ličnii dohodak. Deca se rađaju, kao što je poznato, obično čak u obrnutom srazm eru sa dohotkom roditelja, dok, s druge strane, dohodak roditelja, još pre nego što su deca u mogućnosti da se mere prema radu već određuje sudbinu njihovog školovanja, nego van ja i vaspitanja, dakle kvalitet njihove spreme i sposobnosti za rad. Tu nastupa prva dužnost i obaveza za našu zajednicu da u raspodeli prem a radu energičnije nego dosad ugradi nove dodatne elemente u vidu proširenja akcija i fondova solidarnosti, o čemu je već bilo reči, kako bi sva deca u svom startu bila što više izjed­ načena u mogućnostima da se priprem e na to da će se kasnije kroz rad i zalaganje pojaviti kao ravnopravni kvalifikovani radnici, koji će samostalno sticati svoj dohodak, jedino zavisno od svog rada. Tu treba brže i efikasnije omogućiti da se socijalne razlike koje nastaju primenom raspodele prem a radu ne odraze na »start« dece u životu. Tu protivrečnost našeg sam oupravnog socijalističkog društva ne treba pokušati prevazilaziti time da se orijentišemo na uravnilovku i na adm inistrativnu raspodelu, već treba stvoriti namenske fondove, organizovati namenske akcije da bi se posledice te neravnom em osti otklonile, da bi se kroz direktnu veću zaštitu, razvijanjem školstva i drugih društvenih aktivnosti egalizirali uslovi razvoja dece i omladine. U tom okviru bilo bi dobro da pogledamo u kom pravcu treba usm eriti jednodušne kritike da kod nas nema dovoljno dečijih ustanova. Svi se slažemo u oceni da ih nema ni onoliko koliko bi ih prema realnim mogućnostima moglo biti. Želela bih da pokušam dati ocenu zbog čega je do toga došlo, jer možemo dokazati raznim brojkam a da mreža dečijih ustanova stvarno zaostaje za našim m aterijalnim mogućnostima. Mislim da su uzrok tome neraščišćena shvatanja i odnosi između državnog etatističkog koncepta dečije 84

zaštite i sam oupravi]ačkog. Iako smo sa m o u p ra v lja n je m izm en jali nosioce i odnose u raspodeli dohotka, još uv ek se tra ž e reše n ja na sta ri način, p reko d rža v n ih odluka. M eđutim , išli smo dosta daleko u tom e da se n a c ionalni dohodak jed n im velik im delom p relije u lični dohodak. Svi se sećam o onog v rem e n a k a d a smo svesno sm anjivali investiaionu i delim ično opštu p o tro šn ju da bism o m ogli izgraditi sistem lične m a te rija ln e stim u la c ije u želji da sav lad am o stagnaciju u p ro d u k tiv n o sti rad a , da prev aziđ em o e k sten ziv n o st u p riv re d i i stvorim o osnove za b rži d ru štv e n o -e k o n o m sk i n ap re d a k . U ravnilovka i n iska p ro d u k tiv n o st rad a , kao što znam o k riju u sebi iza priv id n e »jednakosti« još veće p ro tiv re č n o sti i o pasnosti po d r u ­ štveni razvoj. A li povećanje u d ela ličn ih doho d ak a nužno je p r a ­ tila potre b a da se zavede p a rtic ip a c ija k o risn ik a za p o k riv a n je d elà cene u sluga dečjih u stanova, kao što je n a s ta la p o tre b a i m oguć­ nost da deo ličnih dohodaka akc ija m a usm erim o n a ono za što su u stv a ri oni i bili nam e n je n i, da b i ra d n i lju d i sam i obezbeđivali i b ira li ono što u svakom k o n k retn o m slu č a ju znači b o lji život p o ro ­ dice, a da bi k om una više do d a v a la iz zaje d n ičk ih sre d stav a po posebno u tv rđ e n o m k ljuču, p rv en stv e n o za one porodice k o je to sam e ne m ogu. T a k a v p o stu p a k ne p ro izlazi sam o iz ekonom ske nužde, već sa d rž i i p rin c ip ije ln o zn ačen je: po v eziv an je in d iv id u ­ alnog i d ru štv e n o g in te re s a za što je ftin ijo m ali isto v rem en o i e fi­ kasnom dečjom zaštitom . A li teško se p rih v a ta pom isao na to da tre ­ ba i za dečju z a štitu im a ti ekonom sku raču n icu i u p o tre b lja v a ti deo ličnih dohodaka. Zbog toga je ta d a počela da sta g n ira dečja z aštita i do da n a s se teško o s tv a ru ju p lan o v i n jen o g razv o ja je r se još uvek in sistira n a tom e da se d rža v n im fisk aln im m eram a p rik u p e sre d stv a i da se onda iz c e n tra p la n ira i raz v ija m reža dečjih usta n o v a i n a ta j n ačin raz re ž av a p ro b lem dece. T ako se n a državu p reb a c u je c elokupna odgovornost. Tim e, m eđutim , u sa­ m oupravnom d ru štv u p ro b lem e ne bism o rešili, a stv o rili bism o neodrživi d ru štv e n i ko n flik t. Zbog toga tre b a povući sve k o nsekvence sa m o u p ra v lja n ja : p ored toga što m a jk a i otac kao s a m o u p ra ­ vljači o d ređ u ju op štu p o tro šn ju , oni još p rek o učešća iz ličn ih do­ hodaka u tiču n a b rig u o deci i k o n tro lišu ra d d ru štv e n ih ustan o v a. U tom e je i sm isao p re la sk a na o b rač u n po b ru to ličnom d ohotku, je r će se svakom om ogućiti u v id i k o n tro la n a d dop rin o sim a za školstvo, za zdrav stv o i slično. T ako se neće više d e šav a ti ono o čem u je ovde je d a n d ru g govorio, d a zna sam o za cenu k o šta n ja auto-škole, što plaća iz svog džepa, a n e zna za osnovnu školu n iti im a reč u u p ra v lja n ju osnovnom školom . T re b a da u tv rd im o tak a v in stru m e n tarij raspodele u u tv rđ iv a n ju i p o d m iriv a n ju opštih d r u ­ štvenih p o tre b a k oji će čoveku — ro d ite lju — ocu i m ajci kao čla­ novim a kom une, sufm ansdjerim a i sa m o u p ra v lja čim a dečjih u s ta ­ nova, om ogućiti d a svu tu d e la tn o st osete isto v rem en o kao svoju

85

i zajedničku društvenu, a ne kao otuđenu, državnu sferu. U takvom odnosu će iz dana u dan vladati sve veće razum evanje, spremnost i mogućnost da se još dodatno odvoji deo ličnih dohodaka za po­ boljšanje mreže dečjih ustanova i raznih vidova brige za decu. Mislim da je dosad pritisak i čekanje na državu kao i stvara­ nje iluzije da se zakonima i propisima može postići ono što nismo spremni da se izborimo u svojoj radnoj organizaciji i komuni, zahtevi da »društvo« treba da stvori sve potrebno, a nedovoljna ori­ jentacija da, na primer, odredimo u fabrikam a fondove zajedničke potrošnje prvenstveno za dečje ustanove, za menze, za ono što rad­ ničkoj porodici treba. Mi smo time stvorili jednu nesam oupravnu atmosferu. Umesto pritiska da se brže realizuje raspodela nacio­ nalnog dohotka kroz akta sam oupravljača, očekivalo se i tražilo da država — federacija, odnosno republika, stvori dovoljne fondove za dečju zaštitu. Zbog toga smo, po mom m išljenju stigli na ovu najnižu tačku u razvoju dečjih ustanova. U predstavničkim , sku­ pštinskim organima odredili smo osnovne elemente sistema, a u republikam a i minimume doprinosa za zajedničke nam enske fon­ dove koji su obavezni. Ali, ako bismo zakonima a bez konkretne društvene akcije u okviru mesnp zajednice i komune pokušali da razvijamo dečje ustanove, mi bismo u raznim pravcim a promašili cilj. Sećam se vrem ena kada smo tako radili, a još danas osećamo posledice tog perioda, kada su škole i dečje ustanove nastajale više političkim odlukama, a manje na osnovu neposredne akcije samih ljudi, pa su onda brzo postale preskupe, bile su pogrešno locirane i pored velikih potreba, m anje iskorišćene. P ri planiranju iz centra, odvojenog od ostalih društveno-ekonomskih procesa, pogrešno su se predviđala, na primer, demografska kretanja, cena koštanja i potrebe. Mislim da je za samoupravno društvo jedini put da se, na porodicu ne gleda kao na objekt državne brige, već da porodica, m ajka i otac, odnosno svaki od njih doista postane subjektom dru­ štvene brige. Od toga treba poći i pri razrešavanju one kontradik­ cije između škole i kuće i društva, koja se danas pojavljuje kad se polazi od toga da je škola isključivo u nadležnosti prosvetnih radnika, a sve ono što se odvija van škole u porodici ostaje u nad­ ležnosti samih roditelja. Nasuprot tome valja polaziti od toga da se upravo u mesnoj zajednici i komuni povezuju sve te delatnosti i da tu nastaje i društvena m aterijalna baza za prošireno domaćin­ stvo, baza za vršenje nekih funkcija porodice. No, to nikako ne znači da se uloga porodice prenosi na državu, da porodica gubi svoj značaj u korist države, da se dete nekako nacionalizuje, da dete postaje predmetom brige stručne državne službe. Naprotiv, time se upravo osigurava da roditelj svoju roditeljsku dužnost i pravo ostvaruje i kao suupravljač institucija i jedan od organizatora de86

latnosti, koje m u pom ažu u odgoju, o b razo v an ju i uopšte u podi­ zanju dece. Takvo povezivanje ind iv id u aln o g i d ru štv en o g in te resa odgovara p o tre b a m a sa v re m en e porodice i sam o u p rav n o g d ru štv a. S obzirom n a rastu ć u zain te re so v a n o st m la d ih lju d i, očeva i m ajk i za reša v a n je p ro b lem a njih o v e dece, m ogli bism o za k ra tk o v rem e postići značajne re z u lta te u p ro šire n ju d ečje zaštite. K onačno, bilo bi korisno da naše sa v eto v a n je učini izv estan pokušaj da neke stv a ri, ko je nam izg led aju kao dev ijacije, kao nenorm alne, sagleda sa sta n o v išta ra z v itk a i p ersp e k tiv e , d ak le sa stanovišta nužnosti da se neki odnosi i p red sta v e o b ra k u , porodici i dom aćinstvu b rže m en ja ju , je r d a n a s za o sta ju za fak tičk im s ta ­ njem . S m a tra m v rlo korisnim što su n a s a v eto v a n ju iznesene č in je ­ nice, na p rim e r, d a razvod onog b ra k a k o ji više ne postoji p re d ­ sta v lja p red n o st ne sam o za b ra č n i p a r već ii za decu. Sve do danas p ra v e se po k u ša ji da se p o jač a u p lita n je d ru štv a i isp o ljav a se težn ja da d ru štv o tre b a d a čuva, n a p rim e r, b ra k i ta d a k ad a ga supružnici više n e od rža v a ju , tobože u in te re su dece. O vde izn e ti podaci, n a s u p ro t tom e, u k a z u ju d a raz o re n i b ra k ne tre b a čuvati ni zbog dece, a još m an je je u m esno da se i d rža v a tu upliće, ako sam i su p ru žn ici n ik ak o ne m ogu ili n e žele da ga očuvaju. M orali bism o m nogo d e lik a tn ije p ris tu p iti ovim p ro b lem im a i p r u ­ žati d ru štv e n u pom oć p rv en stv e n o k ro z raz n a sa v eto v ališta, a m a ­ nje kroz sudske procese, ko ji se i kod n as u so cijalističk o m d r u ­ štvu često svode n a iznošenje p rlja v o g ru b lja , m nogo p u ta p red decom. D alje, v a n b ra č n e z a jednice još u v e k naziv am o pogrdno konkubinatom , p rih v a ta ju ć i c rk v e n u k a ra k te ris tik u n jih o v e g rcšnosti. No, n ije sam o to bitno. U n ek im zem ljam a, n a p rim e r, tak v e faktičke b rač n e odnose, ako tra ju o d ređ en o v rem e, tre tir a ju kao i form alno sk lopljene b rač n e z ajed n ice (u p ogledu p ra v a dece, žene i si.). Da bism o se p ra v iln o raz u m e li — nipošto ne p o tcen ju jem tim e ličnu i d ru štv e n u v red n o st fo rm a ln o -p ra v n o sklo p ljen o g b rak a i svakako sm a tra m kao v rlo pozitiv n u k a ra k te ris tik u naše om la­ dine da većina m la d ih lju d i želi d a fo rm a ln o sklope b rak . To je pojava koja za sa d ašn je v rem e n ije nip o što n en o rm aln a, m ad a smo im ali kod n a s jedno v rem e n e k a k v u »hajku« p ro tiv m lad ih b r a ­ kova. Istina, dešava se d a se ta k v i b ra k o v i više p u ta razvode. M orali bism o i tu p o jav u tre tir a ti u sklopu svih ostalih prom ena, ne samo kao d ru štv e n o zlo. Po m om m išlje n ju , ne bism o sm eli te ­ žište in te reso v a n ja Staviti n a s k la p a n je b rak a , već na odlu k u o za­ čeću i ro đ en ju d eteta. S k la p a n ju m la d ih b rak o v a kod n as kao i u svetu pogoduje više okolnosti. O ne n isu n eg ativ n e. Im a tu o d raza srazm erno veća m ogućnost za brže ekonom sko o sa m o staljiv a n je m ladih ljudi. Oni više ne ček aju n a im an je, z a n at ili k a p ita l svog oca, ili ro d ite lja , već g rad e svoj b ra k i poro d icu n a v lastito m rad u . 87

Dalje, i na našem savetovanju je već bilo istaknuto da danas ne samo što im a m anje mogućnosti za prostituciju već ni muškarci ni žena neće da stupe u m anje vredne odnose, gde novac sklapa vezu. U takvim uslovima m ladi brakovi predstavljaju norm alnu pojavu. A za društvo se onda ne postavlja pitanje: kako to sprečavati, već: kako mladima pružiti pomoć d a dobiju više znanja o planiranju svoje porodice. Poželjno bi bilio da su u mogućnosti da spreče da dođe do začeća novog bića sve dok nisu koliko-toliko sigurni u sta­ bilnost svog braka, kao i dok nisu stvorili minim alne uslove za negovanje deteta. Nisu slučajno saznanja i metodi planiranja po­ rodice tako napadani od strane Vatikana, jer se čovek, prvenstveno žena, time konačno oslobađa stihije i ima mogućnost da odgovorno odlučuje. P laniranje porodice je pre odgovornog odnosa prema deci, a to nije put razvrata, kako to žele da prikažu dušebrižnici. Kroz škole i druge vaspitne oblike moramo omladini omogućiti da se na vreme upozna sa psihofizičkim i društvenim problemima svog budućeg polnog i porodičnog života, kako bi bila sprem nija i zrelija za stvaranje takve bračne zajednice koja može postati pod­ loga porodice. Valja voditi računa i o tome da svaka bračna za­ jednica nije sama po sebi uvek i stvarna podloga za porodicu, ukoliko porodicu shvatamo kao ljudski odnos koji daje nezamenljive elemente u vaspitanju deteta. Verovatno bi trebalo da preciznije utvrdim o šta je to što je nezamenljdvo u porodici. Po mom m išljenju, u porodici je nezamenljiv individualni emocionalni odnos između roditelja i dece, između majke i deteta. Takav odnos ljubavi i privrženosti, koji daje osećaj sreće i sigurnosti, zamenljiv je sa identičnim stalnim individualnim odnosom bilo kog starijeg čoveka prem a detetu, a očito je da se to najlakše odvija u krugu krvnih srodnika, iako to ne mora biti preduslov. Kada, dakle, govorimo o učvršćivanju i ču­ vanju porodice, o njenoj individualnoj i društvenoj vrednosti, onda ističemo u njoj upravo tu stranu individualnog odnosa, toliko va­ žnog u form iranju ličnih i karakternih osobina čoveka. Savremeni način života u gradovima, radni, prijateljski, stru­ čni i drugarski odnosi u okviru užeg ili šireg kruga drugova danas se nekako takmiče sa porodicom i u pogledu dubine m eđuljudskih odnosa. Međutim, ne mogu se u socijalističkim društvu negovati drugi međuljudski odnosi u okviru drugih kolektiva kao konku­ rentski prem a porodici. A, isto tako, ne učvršćuje se porodica zat­ varanjem i negovanjem elemenata porodičnog egoizma toliko ka­ rakterističnog za porodicu, koju je više od ljubavi povezivalo za­ jedničko imanje i ekonomski interes svojstven klasnim društvenim sistemima, u kojima je čovek čoveku vuk. Konstituisanje i u nutar­ nje povezivanje samoupravnog društva ne može se ni ostvariti uko­ liko se ne prodube i ljudski odnosi među radnim ljudim a, koje 88

više ne raz d v a ja ek sp lo a tac ija čoveka od s tra n e čoveka i koji m ogu nap red o v ati kao ličnosti i d ru štv e n o sam o u o k v iru p ro g resa celokupnog dru štv a. M nogovrsne lju d sk e veze p rija te ljs tv a o k ru žu ju porodicu, tako da je ona v ažan ali n e i jed in i d ru štv e n i odnos, koji im a svoje posebno m esto u fo rm ira n ju ličn o sti čoveka-sam oupravljača. Bilo bi konačno poželjno d a dam o p ra v u d im en ziju n ek im devijan tn im pojavam a, koje često posebno šta m p a p red im en zio n ira. Bilo bi vrlo korisno d a u p rav o te p o jav e n a u k a p rav iln o oceni. Pojavi se, na p rim e r, nekoliko m la d ića k o ji u z im a ju droge, i počnu da se red a ju članci sa g en eraln o m povikom n a sve ro d itelje, koji tobože u jagm i za dohotkom i za u p ra v lja n je m d ru štv o m ne g le­ daju svoju decu. U opšte, m nogo p u ta se jav n o i bez m erila n a p a ­ daju porodica, ro d itelji, zaposlene m ajk e, s ta v lja ju se n a op tu že­ ničku klu p u zbog raz n ih p o jav a u vezi sa decom. Ako, s jed n e strane, tražim o povišenje p ro d u k tiv n o sti rad a , a još nem am o m o­ gućnosti da s k ra tim o radno vrem e, o nda tre b a što m an je m oralizirati i više p o dsticati o tv a ra n je d ru štv e n ih u sta n o v a za decu. D u ­ žina radnog d a n a — ne sam o ra d n e n e d e lje — ima, bez sum nje, van re d a n značaj za s tv a ra n je uslov a za u b laž a v a n je k o n flik ta iz­ m eđu m ate rin stv a , ro d ite ljs tv a i rad a . A li pošto p roizvođači zn a ju da nije dan as rea ln o tra ž iti d a lje sk ra ć e n je rad n o g v rem e n a — ne tre b a onda ni p o d sticati m oraln o o su đ iv a n je zaposlenih m ajk i i očeva. N aučno bism o m ogli isp ita ti s tv a rn e n e g a tiv n e posledice, odnosno dim enziju pro b le m a i d a li je sam o o d su tn o st zaposlenih roditelja uzrok n e g a tiv n ih po jav a. T ak o bism o m ogli d elo v ati na uzroke, a ne sam o v ik a ti k a d n a s ta n u posledice. P o re d toga, tre b a još v ideti d a li ran o o sa m o staljiv a n je dece ra d n ih lju d i ra đ a sam o negativne posledice ili im am o d e v ija n tn ih p o jav a više u poro d icam a gde deca ne žive u atm o sfe ri ra d n ih n a v ik a sv o jih ro d ite lja . Bilo bi isto tak o korisno da u tv rd im o da li je istin sk i n e g ativ n o sve ono što kod om ladine da n a s o d u d a ra od p re d s ta v a i p o n a šan ja s ta ­ rijih g eneracija.

89

REFERATI I SAOPŠTENJA

BROĆIĆ LJUBINKA KULTURNI STANDARD RADNIČKIH PORODICA U savrem enom d ru štv u k a d a se život, počev od škole, zaposle­ n ja i zabave sv e više o d v ija v an poro d ičn o g k ru g a — iporodica (sa drugim institu cijam a) tre b a tako d a p rip r e m i m lad e ličn o sti da se bez većih teškoća m ogu u k lju č iti u š iru d ru štv e n u zajednicu. U kojoj m eri će ona m oći da o s tv a ru je ovaj svoj z a d ata k zavisi, p re svega, od toga koliko je sam a u sp e la da se uklopi u uslove sred in e u kojoj živi. P riv re d n i razvoj u nas, zajed n o sa n ek im d ru g im od­ likam a d ru štv e n o g raz v itk a , uslo v lja v a v elik u so c ijaln u m obilnost koja je d onedavno bila naro čito in te n z iv n a kao m ig ra cija selo—grad. K u ltu ra nove sred in e p ru ža nove uslove, z a h te v a izm enjeno p o n a ­ šanje. P roces pro m e n a v an porodice od v ija se isu više brzo d a bi se za prom ene u porodici m ogli istim tem pom obezb eđ iv ati i m a te ri­ jaln i uslovi i sp re m n o st lju d i d a m e n ja ju n a v ik e i odnose koji p r i ­ p a d a ju tra d iciji k o n k re tn ih tip o v a po ro d ica. Posebno je in te re s a n ­ tan k a ra k te r tih pro m e n a u d o m en u k u ltu m o -z a b a v n o g života, n a ­ ročito k ad a je reč o rad n ič k im po ro d ic a m a , je r po zn ato je da je v e­ liki deo rad n ik a još uvek vezan za zem ljišn i posed. Bilo bi veom a korisno i in te resa n tn o lo n g itu d in a ln o p rać e n je ovih pro m en a, m e­ đutim , s obzirom n a to d a su n a u č n a p ro u č a v a n ja u ovoj o blasti tek u z a četku i s obzirom n a n e k o o rd in ira n i r a d istraž iv a čk ih u s ta ­ nova koje se bave p ro u ča v a n jem ovih p ita n ja , to još o staje kao za­ datak. U 1963. godini Sociološki in s titu t u B eo g rad u je izvršio istra ­ živanje čiji je osnovni cilj bio sa zn a n je p riro d e po v ezan o sti iz­ m eđu sledeće tri g ru p e procesa: a) procesa koje označavam o opštim po jm o v im a — in d u strija ­ lizacija i u rb an iz a cija; b) procesa i p ro m e n a u ekonom skoj s tr u k tu ri ra d n ič k ih po­ rodica; c) p ro m e n a u s tr u k tu ri članova rad n ič k ih porodica i n ačin u ži­ vota tih porodica.1 1. R u k o v o d ila c p r o j e k t a j e d r Z a g a P e š lć —G o lu b o v lć .

93

Istraživanje je sprovedeno u industrijski najrazvijenijoj opštini Beograda — na čukarici. Obuhvatilo je tri tipa domaćin­ stava: — radnička, prelazna i polutanska2, koja su bila nastanjena na užem gradskom i širem području opštine. Time što su u obzir uzeti različiti tipovi domaćinstava, koji u stvari predstavljaju odredjene stepene transform acije porodice, i što su korišćena retrospektivna pitanja u anketi i intervjuu, uspeli smo da sagledamo dina­ mički aspekt ispitivanih pojava. Na taj način stekli smo i saznanja o osnovnim karakteristikam a kulturnog standarda radničkih doma­ ćinstava. Shvatajući kulturni standarda kao funkciju ekonomske osnove porodice i sredine u kojoj se živi, kao i navika da se ovako ili onako živi, odredili smo ga sa nekoliko važnijih momenata od kojih isti­ čemo sledeće: prvo, kulturni standard se zasniva i izražava u ličnoj svojini i korišćenju, na jednoj strani, sredstava koja služe zadovo­ ljavanju duhovnih potreba, a, na drugoj, sredstava koja zadovolja­ vaju čovekove primarne potrebe. Drugo, kulturni standard se izra­ žava u korišćenju društvenih aktivnosti i objekata namenjenih za­ dovoljavaju duhovnih i primarnih potreba širih društvenih grupa. U skladu sa ovakvom operacionalnom odredbom pojma kultur­ nog standarda prikupljeno je više Inform acija (verbalnih iskaza ispitanika i sekundarnih podataka objektivnog karaktera) koje neće moći da osvetle problem u svim njegovim pojavnim oblicima, već samo njegovih nekoliko važnijih vidova. Polazeći od hipoteze da se u procesu transform acija domaćinstava u užu porodicu,, koja je ka­ rakteristična za industrijsko društvo, mogu očekivati promene i u orijentaciji potrošnje (i kroz to gledano životnog standarda), pret­ postavljalo se da će u strukturi rashoda — rashodi za zadovolja­ vanje kulturnih potreba dobijati u značaju utoliko više ukoliko se ide ka čistijim oblicima radničke porodice. Ovde neće biti govora o kulturi zadovoljavanja prim arnih, egzistencijalnih potreba, već samo o zadovoljavanju kulturno-zabavnih i rekreativnih potreba. Dru­ štvenoj uslovljenosti istraživanih vidova kulturnog standarda pri­ šlo se prvenstveno putem analize determ inirajuće uloge pojedinih obeležja ekonomskog karaktera. 2. a) R adnička — svi zap oslen i član ovi d om aćin stva rade u vanpoljoprivrednim -d elatn ostim a i ne p osed uju zem lju; . b) prelazna — svi zap oslen i član ovi rade u van ooljoprivred nim d elatnostim a, p oseduju zem lju i sam i je obraduju van radnog vrem ena; c) p olutarska p oseduju zem lju i im aju član ove d om aćin stva k oji su stalno zap oslen i u vanpoljoprivrednim delatn ostim a kao i član ove kojim a je osn ovni rad poljoprivreda. Istraživanje je sp rovodeno u 473 dom aćin stva k oja su izabrana putem viSestepenog uzorka (opâtina i n aselje putem n am ernog, tip d om aćin stva putem stratifik ovanog i konk retn a dom aćin stva putem slučajn og uzorka).

94

1.

Opremljenost domaćinstava rekvizitima za kulturni život

Pošlo se od nivoa oprem ljen o sti do m aćin stv a rek v izitim a za ku ltu rn i život, p rv en stv e n o teh n ičk im rek v iz itim a (radio-apa-rat, te ­ levizor, gram ofon, m uzički in stru m e n ti). O p rem ljen o st d om aćinstva ovim rek v izitim a (u sklopu ostalih obeležja d o m aćinstva) sam o delim ično u k azuje n a k u ltu rn i n ivo n jeg o v ih članova. Inače, to više govori o neposredno da tim uslovim a u ko jim a se lju d i m ogu p o n a­ šati ili p rem a već stv o re n im n a v ik a m a ili p ak m ogu stv a ra ti nove k u ltu rn e navike. P o sm atraju ć i opštu s tr u k tu ru p o sed o v an ja ovih rek v iz ita zapažamo da je prvi na rang-listi radio-aparat. N jega poseduje 85% ispitivanih dom aćinstava. Aiko se b ro j onih k o ji ga im a ju p o sm atra u zavisnosti od p o d ru čja s ta n o v a n ja, v id i se da je sv u d a p ro ce n a t dom aćinstava bez ra d io -a p a ra ta veći k a d a su u p ita n ju d o m aćin­ stva sa šireg gradskog i p rig ra d sk o g p o d ru čja . R azlika je sta tis ti­ čki značajna. In te resa n tn o je po g led a ti šta sve d e te rm in ira postojeću situ ­ aciju u n u ta r isp itiv a n ih dom aćinstav a. U opšte uzev, n a b a v lja n je sredstava za k u ltu rn i život zavisi p re sv eg a od sistem a v red n o sti porodice kao d ru štv e n e g ru p e i n je n ih m a te rija ln ih m ogućnosti. No, pošto ovom p rilik o m n ije vršeno isp itiv a n je v red n o sti, zadržim o se na u tv rđ iv a n ju zn a ča jn o sti n e k ih d ru g ih obeležja. Ako posedovanje ra d io -a p a ra ta p o sm atram o u zavisnosti od tipa dom aćinstva vidim o d a ga n a jv iš e im a u rad n ičk im , zatim u p rc lažnim i n a jm a n je u p o lu ta n sk im dom aćin stv im a. Č ini se d a uzrok ovakve p ojave tre b a p rv en stv e n o tra ž iti u kvalifik acio n o j s tr u k tu ri starešina dom aćinstava. O v akvu tezu ističem z ato što u dom aćin­ stvim a čije s u s ta re šin e rad n ic i (kojih im a najv iše) zapažam o pozi­ tiv n u vezu izm eđu posed o v an ja ra d ija i k v a lifik a c ija . P ra v iln o st je porem ećena kod k a te g o rije p o lu k v alifik o v a n ih i n ek v a lifik o v a n ih radnika. R azlika Izm eđu ove d v e girupe je 19,3% u k o rist n e k v a li­ fikovanih rad n ik a , i o na je sta tis tič k i zn ačajn a. H ip o tetičk o o b jaš­ n jen je za to m oglo bi se tra ž iti u so cijaln o m porelklu i m ate rijaln o j osnovi ovih k a te g o rija ra d n ik a . I jed n a i d ru g a su reg ru to v an e iz seoske sredine, ali iz raz lič itih slojev a sela. V elika sličnost izm eđu zem ljoradničkih do m ać in sta v a i d o m ać in sta v a n e k v a lifik o v a n ih ra d ­ nika su g e rira tezu da je tu reč o d o m aćin stv im a k o ja osnovni doho­ dak im aju iz p o ljo p riv red e, a rad u n e p o ljo p riv re d n im d e la tn o stim a služi sam o k ao d o punski izvor p rih o d a , i o n n e m o ra da znači staln u orije n ta c iju dom aćinstva. Zbog toga se v ero v atn o i n e ž u ri sa sticanjem kvalifik a c ija (se lja c i-in d u strijsk i radnici). M eđutim , dom aćin­ stva koja zad o v o ljav an je svojih e le m e n ta rn ih e g z isten cijaln ih p o ­ treba ne m ogu d a obezbede radom u p o ljo p riv re d i vide po b o ljšan je svog položaja u s tic a n ju k v a lifik a c ija i rad u u v an p o ljo p riv re d n im

95

delatnostima. P rva stepenica na 'tom putu (sticanje kvalifikacija polukval'ifikovanog -radnika) još uvek ne može da obezbedi dovoljno m aterijalnih sredstava da bi se moglo u datoj situaciji odvojiti više za kupovinu predm eta koji nisu neophodni za zadovoljavanje pri­ m arnih potreba. Podaci ikoje smo dobili idu u prilog ovakvoj p ret­ postavci, jer najveći procenat nekvalifikovaniih i polulkvalifikovanih radnika u ulozi starešina dom aćinstava nalazimo baš u polutanskim i prelaznim domaćinstvima, tj. u domaćinstvima koja poseduju obra­ divu zemlju. Izvršena analiza pokazuje da drugi osnovni uslov za nabavku radio-aparata treba tražiti u m aterijalnoj situaciji domaćinstva. Kao indikatore m aterijalne situacije dom aćinstva uzeli smo .prosečna novčana prim anja po članu domaćinstva. Najveći broj ispiti­ vanih domaćinstava imao je prosečma mesečna prim anja po članu do 15.000 st. din. Među njim a se uočavaju bitne razlike s obzirom na područje stanovanja. Ako ove podatke upotpunimo podacima o tipu domaćinstva, možemo dobiti objašnjenje nekih ranijih konsta­ tacija. Naime, -uopšte uzev, radio-aparata više poseduju domaćinstva sa gradskog nego sa prigradskog područja. Razlike u pogledu m ate­ rijalne situacije domaćinstava nastanjenih u gradu i na širem pod­ ručju imaju statističku značajnost. Te razlike su se neminovno od­ razile i na obimu posedovanja sredstava nam enjenih kulturnom ži­ votu domaćinstva. No, da ekonomska situacija domaćinstva nije je­ dini bitan faktor (iaiko je jedan od vrlo značajnih), pokazuje poda­ tak da se grupe domaćinstava sa istim mesečnim prim anjim a po­ našaju različito. Razlike su veće kad je reč o domaćinstvima sa ni­ žim primanjim a. Ranije smo utvrdili da radio-aparaite u većem broju poseduju domaćinstva čije starešine zauzimaju više mesto na kvalifikacionoj lestvici. S obzirom da većina radnika sa višim kvali­ fikacijama stanuje na gradskom području, ovakve razlike kod gru ­ pa sa istim prim anjim a su se i očekivale. Pravilnosti uočene kod posedovanja radija javljaju se manje-više na isti način i kad su u pitanju ostali rekviziti. Pošto su ti ostali rekviziti zastupljeni u vrlo malom broju, u daljoj analizi, po­ red podatka o broju, daću samo osnovne karakteristike domaćin­ stava koja ih poseduju. Ulaženje u razloge posedovanja ili neposedovanja svakog rekvizita ponaosob nije za ovu priliku ni moguće a ni neophodno. Na drugom mestu po zastupljenosti nalazi se gramofon. Njega poseduje 21% od ukupnog broja ispitivanih domaćinstava. Posmatrano prem a tipu domaćinstva, najveći broj gramofona je u radni­ čkim domaćinstvima (23%), zatim u prelaznim (20%) i, najzad, u polu'tanskim (9%). I ovde, kao i u prethodnom slučaju, postoji po­ zitivna veza između posedovanja gram ofona i kvalifikacija starešina domaćinstava, područja stanovanja i prihoda domaćinstava. Samo 96

u ovom slučaju na jv iše gram ofona im a g ru p a d o m ać in sta v a koja se prema prosečnim p rim a n jim a n a la z i n a višem n ivou od g ru p e u kojoj se nalazi n a jv e ć i broj rad io -ap a ra ta . Isti slučaj je i sa posedovanjem telev izo ra, sam o što je tu reč o znatno m anjoj z a stupljenosti. P o sed u je ga svega 10% dom aćin­ stava, tj. u m asi od 473 d om aćinstva n alazi se 48 telev izo ra, i to 44 na gradskom a 4 na širem području . G ledano p rem a tip u do m aćin ­ stava, od 48 televizora 46 je u čisto ra d n ič k im d o m aćinstvim a. Kod dom aćinstava čije sta re šin e im a ju više k v a lifik a c ije n alazi se veći broj televizora nego u g ru p am a gde s ta re šin e im a ju niže k v a lifik a ­ cije. Pozitiv na veza postoji i k a d a je reč o pro sečn im m esečnim prim anjim a dom aćinstava. P ri oceni rasp ro s tra n je n o s ti p osedovanja televizora tre b a im ati u vidu d a je u vrem e sp ro v o đ e n ja ovog istra ­ živanja proizvodnja i u p o tre b a ovog sre d stv a k o m u n ik acija bila u početnoj fazi u celoj zem lji, pa je sig u rn o i to od ređ iv alo ovu s itu ­ aciju. Broj d o m aćin stav a koja p o sed u ju bicikl, m o to rcik l i autom obil znatno je m an ji nego što je to slučaj sa rek v iz itim a o kojim a je do­ sad bilo reči. B icikl po sed u je svega 8% d o m aćin stav a, m otocikl 3%, a autom obil 2%. Svakako, d a n a šn ja s itu a c ija je um nogom e različita od one koja je b ila u v rem e istraž iv a n ja . M uzičke in stru m e n te i sp o rtsk e rek v iz ite p o seduje vrlo m ali broj ispitivanih dom aćinstava. I p o red toga što su bile u p o tre b lje n e vrlo široke k ateg o rije, dobili smo p o d a ta k d a se sp o rtsk i rek v iziti poseduju u svega 7,4% dom aćinstav a, a m uzički in stru m e n ti u 6,8% dom aćinstava. I u jednom i u drugom slu č a ju n a jv iše ovih rek v iz ita poseduju rad n ič k a d o m aćinstva n a s ta n je n a u g rad sk o m p o d ru čju . Pored ra n ije n a v e d en ih k a ra k te ris tik a d o m ać in sta v a n a s ta n je n ih na gradskom p o d ru čju (više k v a lifik a c ije , veća p rim a n ja ), sig u rn o je značajan uticaj na po sto je č u situ a c iju izvršio i sistem v red n o sti gradske sredine. In te resa n tn o je d a rela tiv n o v e lik i broj d o m aćin stav a ne pose­ duje n ije d a n od rek v iz ita o k o jim a je d o sad bilo reči. T ak v ih do m a­ ćinstava im a 44 (9%) od uk u p n o g b ro ja. Sto se tiče razlik a s obzirom na tip d om aćinstava, očekivalo se d a b u d e n a jv iše onih k o ja n išta ne poseduju m eđu p o lu ta n sk im d om aćin stv im a, zatim m an je m eđu prelaznim i n a jm a n je m eđu rad n ič k im do m aćin stv im a. R ezu ltati su potvrdili ovu p retp o sta v k u . Ne p o se d u je n ije d a n rek v iz it 30% polutanskih, 14% p rela z n ih i 5% rad n ič k ih d o m aćin stav a. N ajveći broj dom aćinstava koja ništa ne p o seduju je iz g ru p e n a sta n je n ih na p r i­ gradskom p o dručju. O tk u d a to? Sam k a ra k te r naselja, n a jed n o j, i tradicija, na drugoj stra n i, u p u ć u ju ove lju d e n a bliže m eđusobne kontakte (to je p o tv rd ila i analiza re z u lta ta in te rv ju a o ko rišćen ju slobodnog vrem ena). N ajčešći oblik zab av e u tak v im sre d in a m a su posete i razgovori sa p rija te ljim a i k om šijam a. Ž ene uz to rad e i VII

97

ručne radove. Ponašanje u tim 'kontaktima se pretežno odlikuje psi­ hologijom i moralom prim arnih društvenih grupa. U gradu je, pak, broj svakodnevnih kontakata veći, ali su oni u većini slučajeva i form alnijeg karaktera. Način gradskog života umnogome menja i broj i k arakter prijateljskih veza. Verovatno da se zbog toga, kad su u pitanju iste ili slične m aterijalne mogućnosti, ljudi nastanjeni u gradu radije odlučuju za obezbedenje ušlo va za zabavu i razonodu u okviru same porodice, dok oni iz prigradskih sredina nem aju tako izraženu potrebu za ovakvim rešenjima. 2. Kupovanje štampe i knjiga Štampa je, po pravilu, najrasprostranjenije sredstvo masovne komunikacije u svim zemljama u kojim a je većina stanovništva pi­ smena. Takav je slučaj i sa našom zemljom.U vreme spro vođen ja našeg istraživanja u Jugoslaviji je izlazio 21 dnevni list, 18 nedeljnih informativno-političkih. 65 lokalnih (različitog profila), 18 privredno-informativnih, 22 stručna i naučno-popularna, 10 iluslrovanih, 7 sportskih, 12 omladinskih i studentskih, 24 dečja, 135 listova privrednih organizacija, 7 listova za književnost i umetnost, 9 voj­ nih, 9 islužbenih, 8 časopisa i listova za žene, 2 hum oristička i 9 pub­ likacija za inostrastvo. Kao što se vidi, razvijenost novinsko-izdavačke delatnosti je bila velika." Što se tiče tiraža ovih listova, ni­ smo bili u mogućnosti da prikupimo precizne podatke. Našim istraživanjem smo želeli da, pre svega, saznamo koliki broj domaćinstava .redovno kupuje štampu (i koja su to domaćin­ stva), a zatim i koja se štampa kupuje. Iz dobijenih podataka se vidi da gotovo 3 4 domaćinstava re­ dovno kupuje štampu, dok nešto m anje od 1/4 ne kupuje. Međutim, validnost ovog podatka nije zadovoljavajuća. Nastojanje da se pu­ tem intervjua (i na druge načine) pro veri ova inform acija uverilo nas je da je stvaran broj domaćinstava koja redovno kupuju štampu nešto manji (kreće se do 2/3). Međutim, s obzirom na opšti nivo kul­ turne razvijenosti ispitivanih domaćinstava, mislim da se i to može pozitivno oceniti. Osnovna hipoteza ovog rada — da će izdaci za zadovoljavanje kulturnih potreba biti utoliko veći ukoliko se više ide u čiste oblike radničke porodice — potvrđena je i na ovom prim eru. Štam pa se najviše kupuje u radničkim, zatim prelaznim i najm anje u polutanskim domaćinstvima. Više kvalifikacije i veća novčana primanja uslovljavaju redovnije kupovanje štampe. Na odstupanja nailazimo kod kategorija polukvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Nekvalifikovani i ovog puta zauzimaju viši rang od polukvalifikovanih. Ovakva situacija može samo da ide u prilog objašnjenju koje je dato ranije prilikom kom entara podataka o posedovanju radija. 98

Bilo je in te resa n tn o u tv rd iti da li je i u kojoj m eri p o sedovanje radio-aiparata fak to r koji u tič e n a redovno k u p o v an je štamipe. Iz podataka dobijenih anketom i in te rv ju o m vidi se da je u svim slu ­ čajevim a veći broj onih dom aćinstav a koja p o sed u ju ra d io -a p a ra t od b roja onih ko ja redovno k u p u ju štam p u . O vakvu situ a c iju je verovatno uslovila, na jednoj s tra n i, n e ra z v ije n o st k u ltu re č itan ja, a na drugoj, težnja da se m ate rija ln i izdaci što više svedu n a n e ­ ophodnu m eru (to je često isticano u razg o v o rim a vodenim p rilik o m in te rvjuisanja). Tačno je da se p u tem rad ija n e m ogu d o b iti in fo r­ m acije onog obim a i k a ra k te ra kao kroz štam p u , ali zato šta m p a ne pruža lju d im a m ogućnost da se o b a v e šta v a ju o zb iv a n jim a u svetu i z a b av ljaju i u z o b a v lja n je dom aćih ili n e k ih d ru g ih poslova koji n e ap so rb u ju ćelu čovekovu ličnost. K ada su lju d i u situ aciji da b ira ju jedno od ovih s re d stav a m asovne kom u n ik acije, u v ek se rad ije op red e lju ju za ra d io -a p a ra t, p o red ostalog i zato što posedo­ v an je rad ija doprinosi d ru štv e n o m ugledu. Ako pogledam o ran g -lis tu štam p e k o ja se redovno k u p u je, zapazićem o da je »Politika* na p rvom m estu. Od u k u pnog b ro ja onih koji redovno k u p u ju štam pu n ju uzim a 63% do m aćin stav a. D rugo m esto (od d n evnih listova) z auzim aju »V ečernje novosti«, koje su z a stu p lje n je sa 36%, i n ajzad »Borba«, koju k u p u je svega 4% d o m a­ ćinstava. Od n ed e ljn ih i m esečnih izdanja, ilu stro v a n a šta m p a se k u p u je u 42% i d e č ja u 38% slučajev a. Tako visok p ro ce n a t k u p o ­ vanja ilu stro v a n e šta m p e je uslovljen , k ak o isp itan ici u in te rv ju im a izjavljuju, raznovrsnošću s a d rž a ja kao i form om kroz k oju se taj sadržaj p lasira , tj. sadržaj i form a su a d e k v atn i in te reso v a n jim a ove v rste čitalačke publike. Što se p ak tiče dečje štam p e, visok p ro ­ cenat je pre svega re z u lta t n ačina njen o g ra s tu ra n ja (to se p retežn o čini preko škole). »Politika« je i u odnosu na za n im a n je sta re šin a d o m aćin stav a list koji se n a jr a d ije kup u je, dok se »Borba« i u ovom slu čaju n a ­ lazi na poslednjem m estu. P ra v iln o st je p o rem ećen a sam o u d om a­ ćinstvim a čije su s ta re šin e dom aćice i lica sa ličnim p rih o d im a. U oba ova slu č a ja »Politika« se nalazi n a d ru g o m m estu , posle ilu stro ­ vane štam pe. S obzirom da je ovde reč o p o tro šačim a iz s ta rijih g e­ nera c ija (penzioneri, invalidi, i si.), razu m ljiv o je što se n jih o v d i­ japazon in tereso v an ja u d a lju je od d n e v n ih p olitičkih, p riv re d n ih i d ru g ih sličnih in form acija i g ra v itira listovim a k o ji donose ilu stro ­ vane rep o rtaž e o n a jra z lič itijim do g ađ ajim a, kako sad ašn jim tako i iz prošlosti. Sva dom aćinstva čije su s ta re šin e a k tiv n a lica, bez obzira na nivo njih o v ih kv a lifik a c ija , najčešće k u p u ju »Politiku«, a n a jre đ e »Borbu«. U poredo sa p o rasto m životnog s ta n d a rd a i sa sve višim nivoom k u ltu re življenja, k n jig a sve više p o sta je p o tre b a sav rem en o g čoveka. O na m u je neophodna p r i stic a n ju n ovih k v a lifik a c ija , za odm or i rek re a c iju , za raz v ita k ličnosti uopšte. Zbog toga se često,

99

i pored mogućnosti koirišćenja javnih biblioteka, stvaraju sopstvene biblioteke. Svestranija analiza takvih biblioteka, posebno brojčanog odnosa knjiga pojedinih žanrova, mogla bi nam dati bitne elemente za određivanje kulturnog nivoa i sm era interesovanja članova do­ maćinstava. Međutim, k arakter našeg istraživanja nije nam dozvolio prikupljanje inform acija koje bi omogućile takvu analiziu. Za testi­ ranje naše hipoteze sm atralo se dovoljnim prikupiti podatke o posedovanju biblioteke i o broju knjiga u njoj. Pod bibliotekom se podrazumevao fond od najm anje 20 knjiga, s tim što su se pri tom izuzimali udžbenici za osnovne i srednje škole. Biblioteku poseduje 31% dom aćinstava. Ostala domaćinstva ili uoipšte nem aju nikakvu biblioteku ili je fond knjiga koji poseduju m anji od predviđenog minimuma. Procenat dom aćinstava koja po­ seduju biblioteku je najveći u čisto radničkim domaćinstvima (31%). U prelaznim je nešto m anji (18%), dok je kod polutanskih sasvim mali (%). Značajne razlike su ispoljene i u odnosu na područje sta­ novanja; 89% domaćinstava koja poseduju biblioteke nastanjeno je na gradskom području. Iz ranije navedenih podataka smo videli da su domaćinstva čiji se članovi nalaze pri vrhu lestvice kvalifikacione strukture (a samim tim i sa najvišim mesečnim primanjim a) prete­ žno nastanjena na gradskom području. Zbog toga je ova pravilnost ispoljena kroz rezultate o posedovanju biblioteke samo dalja potvrda postavljene hipoteze. Posm atrajući veličinu biblioteka zapažamo da je više od polovine (67%) snabdeveno fondom koji ne prelazi 50 knjiga, 18% biblioteka im aju 50 do 100 knjiga, 10% — 100 do 200 i 3% preko 200 knjiga. 3. Posete kulturno-zabavnim ustanovama i aktivnost na obrazovanju Precizniju sliku o istraživanim vidovima kulturnog standarda dobićemo uvidom u korišćenje sredstava i ustanova društvenog stan­ darda. Za pokazatelje korišćenja kulturno-zabavnih i rekreativnih ustanova u ispitivanoj sredini uzet je samo broj mesečnih ili godiš­ njih poseta nekima od njih. Svesni smo da se na osnovu ovih podataka može dobiti samo gruba slika stanja no k arak ter istraživa­ nja nije dozvoljavao upuštanje u dublju analizu, te su posete mogle biti uzete kao indikatori koji mogu da zadovolje potrebu za testi­ ranjem postavljene hipoteze. Zbog raznolikosti repertoara, pristupačnosti cena ulaznica, ka­ rakteristika filma kao sredstva umetnickog izražavanja, bioskop je najčešće posećivana kultumo-zabavma ustanova. Zbog toga u ana­ lizi i polazimo od podatka o posetama bioskopu. Uporedo sa poda ­ cima o posetama bioskopu posmatraćemo i podatke o posetam a pozorištu, ne gubeći pri tom iz vida specifičnosti ovih kulturnih inst'i100

tucija, kao n i raz lik u u potreb n o m k u ltu rn o m nivou i m ate rijaln im m ogućnostim a pozorišnog i bioskopskog gledaoca. Da bi se dobile in fo rm acije o ovoj s tra n i k u ltu rn o g života, pošlo se od p o d a tk a da li se uopšte ove ustan o v e posećuju ili ne. R ezu ltat je: bioskop se posećuje u 71% slučajev a, dok se u pozorišta odlazi u svega 35% slu č a jev a (im a se u vidu dom aćinstvo kao jed in ica posm atranja). G ledajući raspored odgovora p rem a tip u d o m aćinstava, m ože­ mo uočiti neočekivanu po jav u da se m eđu čisto rad n ič k im do m aćin ­ stvim a nalazi na jv e ć i broj onih iz k ojih niko ne posećuje bioskop. Moguće je da jed a n od razloga leži i u čin jen ici d a u g rad u , gde su m ahom ova dom aćinstva n a sta n je n a , p ostoji veći b ro j oblika organizovane zabave, te lju d i n isu p rim o ra n i da razonodu traže sam o u bioskopu. S d ru g e s tra n e , veliki bro j tih d o m aćin stav a su doseljenička te postoji m ogućnost da se još nisu p rilag o d ila novoj sred in i i da ih osećanje u sa m lje n o sti n a go n i da se z a tv a ra ju u porodični krug, da u n jem u nalaze zabavu i razonodu. U d aljem istraž iv a n ju bi treb alo o b ra titi p a ž n ju na razlog e ovakoj situ aciji. Ako p o d a tk e o poseti bioskopu p o sm atram o u odnosu na pod­ ru čje sta n o v a n ja, ne nailazim o n a razlik u . U oba slu čaja 29% do m a­ ćinstava uopšte ne odlazi u bioskop. Isto v e tn o st u p o n a šan ju ovih dom aćinstava je uslo v ljen a okolnošću da bioskopa im a u svim v e ­ ćim i m an jim na seljim a ap štin a. Ako se uzm e u obzir d a je bioskop jedini oblik zabave koji je p e rm a n e n tn o o rg anizovan, onda je ra ­ zum ljivo što je jed n a k o p o p u lara n i n a g rad sk o m i n a širem po d ­ ručju. M eđutim , s itu a c ija izgleda d ru k čije ako se an aliza vrši p rem a broju posetilaca u odnosu n a u k u p a n broj članova dom aćinstva. Tako po sm a tra ju ć i vidim o da u bioskop odlazi 49% članova ra d n i­ čkih, 46% p rela z n ih i z natno m a n je p o lu ta n sk ih d o m aćin stav a — svega 11%. P o sm atran o po za n im a n ju član o v a dom aćin stv a, m eđu bioskopskim posetiocim a im a n a jviše učen ik a i stu d e n a ta , zatim in­ d u strijsk ih , za n atsk ih i g rađ e v in sk ih rad n ik a . P o ljo p riv re d n ici uče­ stv u ju sa svega 2%. M eđu pozorišnim posetiocim a n a jv iše im a rad n ič k ih dom aćin­ stava (39%), zatim p o lu ta n sk ih (28) i, n a jz a d , p rela z n ih (21%). Ovo je prvi slučaj da su 'radničkim dom aćin stv im a bliža p o lu ta n sk a nego p relazna. Do ovoga je vero v a tn o došlo zbog n ed o v o ljn e jasnoće p o j­ m a koji je u p o tre b lje n u u p itn ik u . D om aćinstva k o ja žive u g rad u pod »posetam a pozorištu« pod raz u m e v ala su odlazak n a p red sta v e velikih pozorišnih kuća, dok se u m an jim m estim a (gde uglavnom žive po lu tan sk a dom aćinstva) pozorištem k v a lifik u ju sva a m a te r­ ska istu p an ja, gostovanja, bilo p ozo rišta ili h u m o ristič k ih a n sam ­ bala i sl.T akve p rire d b e su osveženja k o ja se u to lik o više k o riste ukoliko su reda. No, u celini uzev, u pozorište v iše odlaze oni kojim a je ono i prostorno i fin a n sijsk i p ristu p a č n ije . To su do m aćin stv a n a ­ sta n je n a na gradskom području. N ajveći p ro cen at o nih koji odlaze

101

u pozorište nalazi se kod radničkih (71%), prelaznih (48%) i polutanskih (9%). Iz ovoga vidimo da je poremećaj koji smo u prethod­ nom slučaju zapazili samo prividan. Socio-profesionalna stru k tu ra pozorišne publike slična je struk­ turi bioskopske. Pogledajmo sada kako stoji sa posetama ustanovam a (aktivno­ stima) za rekreaciju: kafanam a, restoranim a i utakmicama. Pojam — posete kafanam a i restoranim a odnosi se isključivo na posete koje se čine radi zabavno-rekreativnih potreba. U kafane i restorane odlazi samo 1'5 ispitivanih domaćinstava. Među onima koji su izjavili da odlaze u kafane i restorane ima naj­ više članova polutanskih domaćinstava, 45°/o. Polazeći od činjenice da se često odlazak u kafanu sm atra nepoželjnim, čak i porokom, i uzimajući u obzir procenat onih koji nisu odgovorili, možemo za­ ključiti da nešto više od polovine članova polutanskih domaćinstava odlazi u kafane i restorane. Članovi radničkih dom aćinstava posećuju kafane u 15%. slučajeva. Na osnovu intervjuisanja i neposred­ nog posm atranja, koje je u vezi sa ovim vršeno, konstatovano je da je stvarni broj posetilaca kafana i restorana znatno veći od onog koji navode sami ispitanici, približno dvaput. Posm atrajući strukturu posetilaca utakm ica nailazimo na sličnu situaciju kao i kod posećivanja kafana i restorana. I ovde je naj­ veći broj posetilaca iz grupe polutanskih domaćinstava (74%), zatim iz prelaznih (68%) i, najzad, iz grupe radničkih domaćinstava (39%). Ovide treba im ati u vidu da u sredini gde su mahom nastanjena polutansika domaćinstva imamo veći broj raznih utakm ica nego u onoj u kojoj su mahom nastanjena radnička domaćinstva. S obzi­ rom na k rajn ju oskudnost prikupljenih inform acija o ovoj vrsti ak­ tivnosti, čini se neopravdanim zalaziti u složena pitanja mesta i funkcije tih aktivnosti u životu ljudi u ovoj sredini. Uzimajući u obzir celinu podataka dobij enih pitanjim a o posedovanju raznih rekvizita, biblioteke, kupovanju štampe, posere bioskopima, pozorištima, kafanam a i utakmicama, nameće se, pored iznetih, i sledeoi zaključak: Faktori koje nazivamo sredstvim a masov­ ne komunikacije igraju, u celini uzev, značajnu ulogu u životu ispiti­ vanih dom aćinstava, utoliko veću ukoliko je reč o sredini koja je dostigla veći stepen urbanizacije. Već postignuti stepen korišćenja tih sredstava pruža široke mogućnosti za organizovani i naučno za­ snovanim uticaj, vaspitanje i prevaspiianjc korisnika ove vrste kul­ turnih dobara. S obzirom na to da je veliki deo ispitivanih doma­ ćinstava migraciono stanovništvo, koje se tek u nedavnoj prošlosti doselilo na područje na kome sada stanuje (mahom iz sela), to znači taj deo stanovništva ima m anju ili veću spremnost da prihvati izmene u ponašanju. To opet, dalje, znači da je mogućnost aktivnog uticaj a preko sredstava masovne komunikacije, potencijalno uzev, vrlo velika i problem se svodi, na jednoj strani, na nastojanje za još 102

većim korišćenjem tih sre d stav a i, p a ra le ln o sa tim , na p odizanje kv aliteta sa d rž a ja i form i kroz koje se utiče. S a d rža ji ko jim a se utiče, p o k azuje se to i na osnovu prv o g i gru b o g uv id a, n e m a ju m o­ guću i p o tre b n u usaglašenost. Za p o p u laciju k oja je p red m et ovog istraživ an ja to je v rlo ozbiljan problem , je r je ona najčešće n a ra s ­ krsnici, koja nosi niz m ogućnosti d a se u procesu o d b a civ an ja staro g prvenstveno p r ih v a ta ju n e g a tiv n i efe k ti g rad sk e sredine. O snovni cilj i k a ra k te r istraž iv a n ja n ije p ru žio m ogućnost da se pro b lem atik a o b razo v an ja šire i p rec iz n ije istraži, tak o da su o ovom važnom p ita n ju p rik u p lje n e sam o n ek e osnovne inform acije. Im ajući u vidu da se da n a s n a u č n e istin e o p riro d i, n a ro čito o n je ­ nom tehničkom asp ek tu , uv e ć av a ju gotovo g e o m etrijsk o m p ro g re ­ sijom i da potre b e za stru č n im i opštim o b razo v an jem sve više r a ­ stu, bilo b i norm aln o da se u svim zem ljam a (naročito u onim koje su na p relazu iz a g ra rn o g u in d u strijsk i tip) ovim p ita n jim a pokian ja izuzetna p ažnja. To je naročito p o treb n o u čin iti u našoj zem lji, je r je ona u posleratnom p e riodu s ta rto v a la sa veom a niskom k v alifikacionom s tru k tu ro m . S toji i jed a n d ru g i razlog, koji ovu po­ tre b u za stru č n im i opštim o b razovan jem još više po ten cira. N aim e, sam o u p rav ljan je, kao osnovni d ru štv e n i odnos u našoj zem lji, nužno p retp o sta v lja o d ređena opšta i stru č n a zn an ja, p rv en stv en o iz ob­ lasti ekonom skih n a u k a i opšle teo rije d ru štv e n o g razv itk a. To znači da je za o stv a re n je n a ših ciljev a nužno o rg an izo v ati d opunsko o b ra ­ zovanje onih koji se već nalaze u p roizvodnji. Podaci iz našeg istraž iv a n ja po k azu ju da je broj onih koji se, pored redovnog posla, na ovaj ili onaj način šk o lu ju vrlo m ali, svega 11% od uk u p n o g b ro ja isp itiv a n ih članova do m aćin stav a. N ajviše ih ima u radničkim , zatim prelazm m , a n a jm a n je u p o lu tan sk im do­ m aćinstvim a. U najvećem b ro ju slu č a jev a lica k o ja se šk o lu ju su m uškarci izm eđu 20. i 36. godine koji su već zasnovali svoje porodice (starešine dom aćinstava 49% i n jih o v i sinovi — 25%). N ajveći procenat onih koji se ško lu ju je iz red o v a k v a lifik o v a n ih (51%), zatim p o lu k v alifikovanih (17%), a n a jm a n je je onih koji su bez ikakvih kvalifikacija (11%). P o stav lje n a hipoteza n ije u sk lad u sa dobijenim rezultatim a. S m a tra lo se da će nek v a lifik o v a n i i oni sa nižim k v a ­ lifikacijam a n a jv iš e k o ristiti m ogućnosti za stic a n je šireg ob razo v a­ nja. Čini se da se razlozi ovakvom odnosu p rem a stic a n ju šireg ob­ razovanja nalaze, izm eđu ostalog, i u sledećem : P rv o , stic a n je o b ra ­ zovanja z a hteva izvesne m a te rija ln e izdatke, kako u sm islu da se snosi deo troškova tog o b razovanja tak o i u sm islu da to znači da je utrošeno vrem e n a obrazo v an je izgubljeno za p rib a v lja n je neo p ­ hodnih d o d a tn ih s re d stav a za život. Drugo, v e ro v atn o da već p o stig ­ nu ti uspesi u ob razo v an ju (kvalifikacije) sadrže u sebi m otivacionu snagu za d a lji raz v ita k u istom prav cu , i to utoliko veću ukoliko je postignuti nivo kv a lifik a c ije viši.

103

4. Korišćenje godišnjeg odmora van mesta stanovanja Neophodnost i korisnost odmora uopšte, a godišnjih posebno, danas je i teorijski i praktično nesporna te se otuda i teži stalnom povećavanju trajan ja odmora. Ali, koliko će čovek naći osveženja i koliko će se okrepi ti, sa koliko će energije ponovo doći na posao ne zavisi samo od dužine godišnjeg odmora već i od načina na koji se on koristi. Kod nas su godišnji odmori za šire slojeve stanovni­ štva postali realnost tek posle rata. Međutim, iako je od onda pro­ šlo dvadeset godina, ipak i danas ima dosta ljudi koji svoj godišnji odmor provode radeći svoj stalni ili neki drugi posao. Razloga za takvu situaciju ima dosta. Želeli smo da preko ovog istraživanja sa­ znamo koliko se uopšte koristi godišnji odmor za — odmor i rek­ reaciju izvan mesta boravka, zatim, koji članovi domaćinstava n aj­ češće koriste odmor u tu svrhu, i ako niko od članova domaćinstava ne odlazi na odmor, koji najvažniji razlozi uslovljavaju takvu situ­ aciju. Relativno je mali broj domaćinstava čiji svi članovi preko ćele godine ostaju kod svojih kuća (32%). No, ako se uzme u obzir činje­ nica da se na pitanje o korišćenju godišnjeg odmora odgovaralo po­ tvrdno i u slučajevima kada je iz domaćinstava odlazio samo jedan član, onda je podatak da odmor van mesta stalnog boravka koristi 66% domaćinstava pokazatelj stanja koje ne zadovoljava. To po­ tvrđuje i odnos broja onih koji odlaze na odmor prem a ukupnom broju članova domaćinstava. Na odmor van mesta boravka odlazi tek nešto više od polovine članova dom aćinstava (54%).4 U želji da vidimo koji to članovi dom aćinstva odlaze na godišnji odmor, posm atrali smo njihove uloge u srodiničkoj strukturi doma­ ćinstva i utvrdili da su 96% korisnika odmora članovi užih porodica. Kod radničkih domaćinstava to su ćele porodice, dok se kod prelaznih i još češće kod polutanskih susrećemo sa pojavom da na od­ mor najčešće odlaze samo deca. M aterijalna situacija prilikom korišćenja godišnjeg odmora igra vrlo značajnu ulogu. Procenat onih koji odlaze na godišnji odmor proporcionalno raste sa prihodima domaćinstva. Poznato je da preduzeća i razne druge institucije odvajaju sredstva za godišnje od­ more. Međutim, problem je u tome što te olakšice ne koriste u do­ voljnoj meri oni kojima su one prvenstveno nam enjene (među ko­ risnicima odmora najm anji je broj onih sa najnižim primanjima). Potrebno je, naime, posedovati izvestan minimum ličnih sredstava da bi se participiralo u društvenim. Dakle, često se daju olakšice onima koji imaju više, dok su oni sa m anjim prihodim a praktično lišeni te pomoći, ili je mogu koristiti uz veliki napor. To je paradoks koji se mora rešavati, kako izmenama u politici društvene pomoći 104

pojedinim p orodicam a tako i n a sto ja n je m d a se poboljša opšti d ru ­ štveni sta n d a rd . M a te rija ln a oskudica p re d s ta v lja osnovni razlog za n ek o risćen je godišnjeg odm ora u 76% slučajeva. U koliko se ide od rad n ičk o g ka prelaznom tip u dom aćinstva, ovaj razlog g u b i u svojoj značajnosti. M eđutim , to ne znači da p rela z n a i p o lu ta n sk a d o m aćin stv a im aju više sre d stav a koja m ogu odvojiti za k o rišć e n je godišnjeg odm ora, već postoji d ru g i razlog takvom p o n ašan ju , koji im a istu ili sličnu važnost kao i m a te rija ln a oskudica. Kod pro lazn ih d o m aćin stav a, pored loše m a te rija ln e situ acije, što ip ak d o m in ira, ja v lja ju se kao fak to r sm etn je i p o ljo p riv re d n i poslovi. Kod polutaruških d o m aćin­ stava se taikođe iz d v a ja ju d v a razloga, i oni u ovom slu čaju im aju podjednaku važnost. To je loša m a te rija ln a situ acija, na jednoj, i nužnost o b a v lja n ja p o ljo p riv re d n ih rad o v a, na dru g o j stra n i. ZAKLJUČAK K ada smo p rip re m a li istraž iv a n je , b ili smo u situ a c iji da činim o prve k o rak e u ovoj oblasti, tj. nism o im ali do v o ljn o n a u čn o -relevamtnih re z u lta ta od kojih bism o pošli, n a k o je bism o se oslonili. U zavisnosti od toga m orali sm o i p la n ira ti jed in ice istraživ an ja, kao i sam u koncepciju. Pošto smo isp itiv ali uticaj ekonom skih p ro ­ m ena na neke e lem ente k u ltu rn o g s ta n d a rd a porodice, odlučili smo da posm atram o različite tipove do m aćin stav a kao različite s tu p n je ­ ve u procesu tra n sfo rm ac ije porodice p o ljo p riv re d n o g tip a u m o d er­ nu porodicu, k a ra k te ris tič n u za sav rem en o in d u strijsk o društvo. S h v atajn ći k u ltu rn i s ta n d a rd kao fu n k c iju ekonom ske osnove po­ rodice i sre d in e u kojoj se živi, očekivali smo u poredo sa p ro m en ama te osnove i pro m e n e u o rije n ta c iji p o tro šn je u k o rist rash o d a za zadovoljavanje k u ltu m o -z a b a v n ih i re k re a tiv n ih p o tre b a , kao i za dalje p ro širiv a n je stru č n o g i opšteg o b razo v an ja p u tem škola i raznih kurseva. O snovna hipoteza n am je b ila da će te p ro m en e b iti utoliko in te n z iv n ije i izra z itije ukoliko se više p rib liž a v a m o čisto radničkoj porodici. A n a liz ira ju ć i d e te rm in ira ju ć i u tic a j p o jedinih obeležja ekonom skog k a ra k te ra n a n iv o o p rem lje n o sti rek v izitim a za k u ltu rn i život, u prvom red u teh n ičk im (ra d io -a p a rat, televizor, gram ofon . ..), zatim i n a p o se d o v an je b ib lio tek e i k u p o v a n je šta m ­ pe, došli smo do p o d a ta k a koji su n am u p o tp u n o sti p o tv rd ili p o sta v ­ ljenu hipotezu. U svakom pojed in a č n o m slu čaju čisto rad n ičk e po­ rodice se nalaze na prvom , p rela z n e na d ru g o m i p o lu ta n sk e n a t r e ­ ćem, poslednjem m estu po za stu p lje n o sti ik o riš ć e n ju ovih sred stav a. To se isto ponovilo i kod poseta p ozorištu i bioskopu, dok kod poseta kafanam a i u tak m ica m a nailazim o na o b rn u tu situ a c iju : na prvom m e­ stu su p olutanska, zatim p rela z n a i, n ajzad , rad n ič k a dom aćinstva. Ako se uzm e u obzir da je u ovim slu čajev im a ipak reč o nižim obli-

105

cima zabavnog života, onda ovakva korelacija između poseta i tipa domaćinstva znači samo dalju potvrdu naše hipoteze. Posebno smo ispitivali odnos prem a korišćenju godišnjeg odmora van mesta stal­ nog boravka. Iako je bilo preduzeto dosta društvenih mera radi stvaranja mogućnosti širim slojevima radnih ljudi da godišnji od­ mor zaista iskoriste za odmor i rekreaciju (karte za povlašćenu vož­ nju, regres i si.), broj onih koji to čine je izrazito mali, nezadovo­ ljavajući. Analizirajući razloge koji su doveli do takve situacije, došli smo do zaključka da je u pitanju nepovoljna m aterijalna si­ tuacija domaćinstava, a kod onih koji posed uju zemlju — još i ne­ ophodnost njene obrade. Sama činjenica da postoje dva razloga iste težine, normalno je da oni kod m ešovitih domaćinstava deluju udruženo, a rezultat je da iz tih dom aćinstava odlazi znatno manji broj članova na godišnji odmor nego što je to slučaj sa čisto radni­ čkim domaćinstvima. Analizirajući podatke kako o školovanju podmlatka tako i o školovanju i obrazovanju odraslih, došli smo do istih pravilnosti kao i u svim ostalim slučajevima naše analize. Najviše onih koji se školuju ima iz radničkih, zatim prelaznih, a najm anje iz polutanskih domaćinstava. Inače, u celini uzev, proučavani vidovi kulturnog standarda ispitivanih domaćinstava stoje u čvrstoj vezi sa ekonomskom osno­ vom i promenama koje se u toj sferi događaju.

OLIVERA BURIĆ PERSPEKTIVE ZA DALJA ISTRAŽIVANJA POLOŽAJA ŽENE I PORODICE U JUGOSLOVENSKOM DRUŠTVU ^Značaj koji se sve više pridaje položaju žene i porodice u dru­ štvu nesumnjivo je jedna od karakteristika našeg stoleć^ Gotovo da nema razvijenije zemlje koja kroz zakonodavstvo d politiku socijal­ nog razvoja ne usmerava, u većoj ili manjoj meri, ove dve društvene pojave ka realizaciji visokih vrednosli o jednakosti ljudi, bez obzira na pripadnost polu, rasi, naciji, klasi, veri. M eđunarodna organi­ zacija rada, koja posebno prati fenomen zaposlene m ajke, objavila je, od svog osnivanja 1919, godine do danas, oko 67 raznih konven­ cija, preporuka i (rezolucija u kojima se sa raznih aspekiata zaštićuje žena radnica-majka. Ovaj društveni značaj porodice izazvao je interesovanje naučne javnosti i pokrenuo brojna istraživanja o njoj. U naučnoistraživa106

ckim problem im a porodica je već 1956. godine zauzim ala četv rto mesto, da bi od 1960. godine 'bila m eđu p rv a tri. Posebno veliko interesovanje izaziva o na porodica koju žena jed a n d eo d an a nap u šta, da bi se zajedno sa m u šk arcem uk lju č ila u o p štu a rm iju rada. Želi se p ro n ik n u ti u posledice koje ova m asovna d ru štv e n a po jav a iza­ ziva. P oslednje tsavetovanje na ovu tem u održano je u ok v iru U je­ dinjenih na c ija p re d eset d a n a u Čehoslovačkoj i na osnovu m no­ gobrojnih istra ž iv a n ja , izm eđu ostalog, kao n a jo p štije je u tv rđ en o da je ženina zaposlenost n e m in o v n a d ru štv e n a po jav a koja, s jedne strane, uzdiže d ru štv e n u p riv re d u i živ o tn i s ta n d a rd porodice, a sa druge stran e, značajno doprinosi egalizaciji m eđ u lju d sk ih odnosa, te u celini progresivno d e lu je na d ru štv e n i i p orodični razvoj. Po svom in te reso v a n ju za porodicu i zaposlenu m a jk u Ju g o sla ­ vija se nalazi m eđu p rv im zem ljam a u svetu. U n o rm a tiv im a našeg socijalističkog d ru štv e n o g u re đ e n ja sa d rž a n i su stavovi o porodici kao osnovnoj jedinici d ru štv a , a posebno o ženL.kao_biću ekonom ski, politički i d ru štv e n o _ ra v n o n ra v nom m u šk arcu .' Značaj ove pojave za sadašnji i budući raz v ita k zem lje ističe se u d osta obim noj teo re tsko-političkoj lite ra tu ri. M eđutim , u p o sled n je vrem e, a naročito otkako smo p o k ren u li društveno-po litičlk u refo rm u , sve se češće ističe nesklad_izm eđu ovih v iso k o -h u m a n ita m ih v red n o sti i n jih o v e prim ene u stv a rn o sti. .'U pored sa tim p okreće se širo k a d ru štv e n a javnost u tra ž e n ju p u tev a k o jim a b i se ove v red n o sti, u sk lad u sa našim m ogućnostim a, m aksim alno realizovale. U tom sm islu sm a­ tram da je i ovaj skup sazvan. Bilo je p o tre b n o k ritič k i oceniti i porediti rez u lta te do k o jih smo došli u našoj p ra k si sa onim a do kojih se došlo u n a učnim istraž iv a n jim a , te sa g le d a ti u kolikoj je m eri u ovoj oblasti d ru štv e n o g života prem ošćen jaz izm eđu d ru štv e n e prakse i n a u k e o d ru štv u . M eđutim , iz .re fera ta koje sm o p reth o d n o dobili iprograrcuza žene«, u kome bi, nezavisno od polne pripadnosti, svaki pojedinac' morao imati iste mogućnosti ne samo za obrazovanja i zapošljavanje već i iste odgovornosti i dužnosti u pogledu dece, porodice i domaćin­ stva.; Međutim, ovaj se problem ne srne odvojeno ispitivati kao po­ sebno »žensko pitanje«, već samo u sklopu celokupne društvene stvarnosti. Prem a tome, i osnovna hipoteza ovih istraživanja treba da se zasniva na tome da ne može doći do značajnijih poboljšanja u društvenom položaju žene — obrazovanju, zanim anju, politici, dru­ štvenim aktivnostim a — sve dok se sadašnji položaj m uškarca sma­ tra a priori nepromenljivim, odnosno dok uporedo sa izmenom ženine uloge ne dođe i do značajnih izmena u savremenoj društvenoj i po­ rodičnoj ulozi m uškarca. Da bi se mogao oceniti kakav je današnji položaj žene u Jugo­ slaviji, potrebno je prvi deo istraživanja posvetiti analizi svih do­ sad preduzet.ih m era u određivanju tog položaja. U istorijskom osvrtu iznele bi se mere koje su bile preduzimane pre revolucije i posle, i to u odnosu na porodično pravo, socijalnu politiku, obrazo­ vanje, radne odnose, socijalno osiguranje i razne more za pomoć porodici i domaćinstvu. Posebno bi bila interesantna analiza javnog m nenja koja je prethodila ili usledila ovim m erama. Mislimo da bi iz današnje naše perspektive bilo korisno preispitatd vrednost i zna­ čaj negdašnjeg »ženskog pokreta u Jugoslaviji« i raznih drugih po­ kreta za emancipaciju žena kod nas, kao i značaj učešća žena u našoj revoluciji i njihov položaj u njoj. 108

U drugom delu ovog istra ž iv a n ja d a la bi se sad ašn ja slika slan ja, uz poređenje sa osnovnim koncepcijam a našeg novog sam oupravnog sistem a d ru štv e n ih odnosa. U ovoj bi se analizi k o ristili postojeći statističk i i dru g i pok a z ate lji uz d o d atn a istraž iv a n ja o obrazovanju, zaposlenosti p rem a g ra n a m a d e la tn o sti, dohotku, položaju u proiz­ vodnji, u kom uni, u d ru štv e n im org an izacijam a, u p red stav n ičk im telim a. (MedutimTXikoliko se nov položaj žen in n e po redi sa p o k aza­ teljim a o položaju m u šk a rc a, teško je d a ti ocenu u kojoj je m eri, u našem d ru štv u , ostv a re n p rin c ip jed n a k o sti polova. Slično je i kad se govori o položaj u zaposlene žene./ U koliko se "o n n e p o red i sa položajem nezaposlene žene, teško je oceniti u kojim ob lastim a d r u ­ štvenog života, i p a d kojim uslovim a, žen in a zaposlenost ig ra pozi­ tivnu a u kojim n e g a tiv n u ulo g u .'A n aliza o p o ložaju žene m ora obu­ h v a titi i regionalne, etničke, d ru štv e n e i d ru g e razlike, da bi se m ogli izvući p ra k tič n i zaključci o daljo j u sm eren o sti naše politike. Istraž iv a n ja o resu rsim a koje u sebi k rije ženska rad n a snaga p ru ­ žila bi č vrste ekonom ske p o k azatelje o zn a ča ju rad a žena za nacio­ n a ln u ekonom iju i za p o dizanje opšteg d ru štv e n o g sta n d a rd a. A n a ­ lize bi ukazale i ko je o b lasti d ru štv e n o g života i g ra n e p riv re d e tek čekaju da bu d u o tv orene za žensku ra d n u snagu. K a n n e razdvojni d e n ženinog d n iš t .v pmAg p n ln ^ a ja a n a liz ir a n bi se, na osnovu postojećih s ta tistič k ih p o k a zate lja , i n ie n b račn i i po­ rodični jnvot. N aim e, kako su razn e d em o g rafsk e p o jave, kao što su n a ta lite t, m o rta lite t, b rač n o sta n je , p o v ezan e sa etno-sociološkim obeležjim a žene, posebno raz n e d e v ija n tn e p ojave, n p r. razv o d i b r a ­ kova, dečja de lin k v e n c ija , m en ta ln e i n e rv n e bolesti, u b istv a, sam oubistva, alkoholizam , tra u m a tiz a m i drugo. O sv e tlja v aju ć i porodične uslove u ko jim a živi d eo g rad sk ih porodica, p o tre b n o je u an alizam a poslužiti se podacim a kojim a rasp o lažu dug o ro čn a istraž iv a n ja po­ rodičnih b u džeta č e tvoročlanih porodica, k o ja već više godina sp ro ­ vodi Savezni zavod za statisbiku. S tru k tu r a p o ro d ičn e p o tro šn je bila bi još p o tp u n ija ako bi se ovim istra ž iv a n jim a d o d ala i ona u ko jim a je, pored m uža, 1 žena zaposlena, kao i stru k b u ra p o tro šn je osnovnih k ateg o rija porodica n a selu. Za dobijanje p o tp u n ije slike o d ru štv e n o m položaju žene m oralo bi se organizovati opštejugoslovonsko, k o m p ara tiv n o istraž iv a n je o shv a ta n jim a ko ja m u šk a ra c i žena im a ju o položaju žene u d ru štv u i porodici. Z n a tn ije m p o b o ljša n ju položaja žene n a jv eća su p re ­ preka, bez svake sum nje, duboko u k o je n je n a tra d icio n a ln a sh v atanja o ženi. S a g led a v a n ja koliko je tra d icio n alizam povezan sa izvesnim etničkim i socio-profesionalnim obeležjim a n aših g rađ a n a — pomoći će u s tv a ra n ju dugoročnog p ro g ra m a za p o b o ljšan je p o lo ­ žaja žene u d ru štv u . N aša su istraž iv a n ja p o k azala da je uticaj že­ nine zaposlenosti n a porodicu u tom sm islu po zitiv an , odnosno da ubrzava proces tra n sfo rm ac ije s ta r e p a trija rh a ln e porodice u novu

109

egalitam u, onu (koja odgovara sav-remenom društvu. Uticaj koji je naročito uočljiv u onim zemljama koje se nalaze na putu svog indu­ strijskog razvoja, a posebno u zemljama u kojima se daje visoko priznanje učešću žena u privrednom i društvenom životu zemlje. Međutim, pokazalo se da ženina zaposlenost može im ati i negativan uticaj ukoliko društvo ne preduzme potrebne mere da se ovaj nov fenomen integriše u društveni i porodični sistem. A to zahteva, s jedne strane, poboljšanje obrazovno-kvalifikacicne strukture žen­ ske radne snage, zaštitu zdravlja i uslova rada, razvijanje mreže ustanova koje pomažu ženi da uzme aktivnog učešća u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu zornije. Međutim, to isto tako zahteva, s druge strane, mobilizaciju internih snaga porodice kako bi njeni članovi spremno dočekali situaciju kada m ajka-žena dobar deo svog dana provodbyan doma i porocfice, a da bi mogla obaviti^vojtr-novu ulogu kao i njen-m už. t r tom smislu potrebno je ispitati da li po­ stojeći sistem obrazovanja i imformisanja sadašnjih i budućih su­ pružnika ukazuje na negativne posledice koje mogu proizići u slu­ čaju da se porodice ne prilagode novoj situaciji. Potreba za ovakvim istraživanjim a ženine zaposlenosti kao i uopšte položaja žene u društvu proizlazi ne samo iz zahteva jedne društvene etilke već i zbog opšleg ekonomskog i društvenog blago­ stanja ikoje se ne može zamisliti bez potpunog učešća žene. II. Porodica i društvo Uobičajeno je da se porodica posm atra nezavisno od društve­ nog sistema i da se ne sm atra njegovim sastavnim elementom, već nekom institucijom koja zadire samo u privatni život čovekov. Me­ đutim, kako se nalazimo u veoma aktivnoj fazi izgradnje našeg no­ vog socijalističkog sistema, sm atrali smo da je od mnogobrojnih problema koje sobom nosi porodica, najaktuelniji za istraživanje onaj pomoću koga ćemo dokazati da se željeni društveni sistem ne može izgraditi bez vrlo aktivnog sadejstva porodice. Iskustvo je već po­ kazalo da najsavršenija zamisao o sistemu propada ako mu ljudi nisu dorasli. Zato realizacija sistema ne srne računati sa već oformlje­ nim ličnostima. Određeni razvoj budućih graditelja sistema mora po­ četi od malih nogu. Nesumnjivo da u tom smislu deluju mnogo­ brojne vaspitne ustanove, ali naročito u poslednje vreme sve se više čuje da je porodica najpresudniji faktor. Zato predlažemo istraži­ vanje kojim će se sagledati značaj porodice u obučavanju mladih za njihove buduće društvene uloge, za uključivanje mlade genera­ cije u pozitivne tokove društvenog razvoja, odnosno značaj porodice za uspešnu socijalizaciju ličnosti. Socijalizatorska uloga porodice u svom istraživačkom vidu definiše se kao proces učenja uloga koje mogu bi'ti veoma raznolike. U 110

odnosu n a p re d m et ovog is tr a ž iv a n ja , is p itiv a č e se sam o d ru š tv a n o -sistem Ske Uloge, i to: rad n e, p o litičk e , u p r a v lja č k e i patrio tske.

Polazi se od p retp o sta v k e da će b u d u ća rad n a uloga pojedinca um nogom e zavisiti od rad n e a tm osfere porodice u kojoj je d ete od­ gajano i vaspitavano. Da li je tip podele rad a u porodici tra d icio n a ­ lan, onaj u kom e sam o m ajk a o b av lja sve porodične poslove i samo se ona za n jih oseća odgovornom , ili postoji e g a lita rn a podela rad a u kojoj svi uč e stv u ju bez obzira na pol i u z ra s t dece. O b u čav an je dece za buduće rad n e uloge odvija se i kroz niz d ru g ih porodičnih aktivnosti, kao što je s ta ln i nad zo r i pom oć deci u s a v la đ iv an ju n a ­ stavnog g radiva, d o d a tn a zn a n ja koja se deci p ru ža ju kroz učenje stra n ih jezika, u poznavanje sa značajn im d elim a iz u m etn o sti, n auke, kroz pu to v an ja , re k re a c iju i drugo. Posebno v ažan m o m en at u siste­ mu rad n ih uloga p re d s ta v lja i obav ešten o st porodice o m ogućnosti­ ma koje dru štv o p ru ž a u pogledu b u d u ćn o sti dece. Po ro d ica ig ra veliku ulogu u uspešnom izboru zan im an ja. Nisu sve porodice pod­ jednako u m ogućnosti da ko riste ono što d an as p ru ža d ru štv o m la ­ doj generaciji. A od posebnog je z n ačaja da li dete u o k rilju p oro­ dice stiče svest o rad n im nav ik a m a i u opšte o v red n o sti rad a za lič­ nost i društvo. U je k u izg rad n je našeg sam oup rav n o g d ru štv a pokazalo se da svi rad n i lju d i n isu p o d jednako sp re m n i d a k o riste i p rim e n a sebe p rav a i obaveze k o je s a m o u p ra v lja n je d a je i traži. U tom pogledu važnu će ulogu odig ra ti porodična atm o sfe ra u kojoj je d ete izraslo. Nije svejedno da li je razvoj ličnosti d e te ta bio sp u ta v a n p ritisk o m trad icio n aln ih form i p a trija rh a ln o g a u to rite ta oca ili je dete svoju ličnost izgrađivalo u atm o sfe ri e g a lita rn ih ro d ite ljsk ih odnosa i razum evanja za svoj v la stiti razvoj. U spešno o b a v lja n je sam o u p rav Ijačke uloge, slobodno donošenje važn ih d r u štv e n ih odluka teško će moći sprovoditi ona ličnost 'koja je u d e tin jstv u bila sp u ta v a n a i isključivana ne sam o iz donošenja o d luka o zajedničkom porodičnom životu, već i o svom vlastitom . Od posebnog će zn ačaja za fo rm i­ ran je budućeg g ra đ a n in a našeg d ru štv a b iti p rim e r a n g ažo v an ja ro ­ d itelja u raznim oblicim a s a m o u p ra v n ih in stitu c ija , kao što su ra d ­ nički saveti .i raz n a sa m o u p ra v n a tela. Ne m an ji u ticaj im aće i s ta ­ vovi i s h v a ta n ja ro d ite lja o porodičnom a u to rite tu , kao i o svim drugim d ru štv e n im a u te rite tim a i o sistem u o rg an izo v an ja i u p ra v ­ lja n ja društvom . D em okratičnosti i k o rišćen ju slobode m o ra se, kao i svem u drugom , učiti, i za to u č e n je je kasno ukoliko se sa n jim počne onda k ad a je već ličnost u određenom p rav c u fo rm iran a. O rije n tac ija dece na isključivo rad n e uloge bez svake su m n je ne stv a ra cedovite ličnosti koje m ogu zadovoljiti zah tev e našeg soci­ jalističkog sistem a. Isk lju čiv a o rije n ta c ija u tom sm islu s tv a ra teh n icistički duh i jač a egocentrizam kod dece. U koliko su ro d ite lji zainteresovani sam o za svoju stru čn o st, za dobro o b a v lja n je svoje 111

radne uloge i nezainteresovani za sudbinu šire društvene zajednice, bez svake sumnje delovaće u tom pravcu i na form iranje dečje lič­ nosti. A neangažovanost u političkom životu zemlje povlači za sobom i zakržljavanje patriotskih osećanja. Dosadašnja su naučna istraži­ vanja pokazala da društvena angažovanost roditelja i njihova poli­ tička pripadnost stoji u uskoj vezi sa ličnim ponašanjem njihove dece, bez obzira na često verbalna neslaganja mlade generacije sa svojim roditeljima. Prem a tome kojim intenzitetom, kakvim sadržajem i u kom pravcu porodica razvija svoju socijalizatorsku ulogu, porodice se međusobom tipološki diferenciraju. Po intenzitetu socijalizatorska uloga porodice može biti slaba, srednja i jaka. Po sadržaju socijali­ zatorska uloga porodice može biti tehnicistiôko-radna, političkodruštvena, ili jedna i druga kao sadržinski najviši oblik socijaliza­ cije. Posebno će se ispitivati u kom pravcu je socijalizacija usmerena: na održavanje postojećeg društvenog sistema (funkcionalistički pristup), na razvijanje sposobnosti za unapređenje postojećeg dru­ štvenog sistema (po našem mišljenju, jedini m arksistički pristup). Međutim, socijalizacija može biti usm erena i u negativnom smislu, u pravcu stvaranja antisocijalnih ličnosti spremnih da ruše sve po­ stojeće bez orijentacije zia izgradnju nečeg novog, boljeg. Porodica sa idealno pozitivnom socijalizatorskom funkcijom bila bi ona u kojoj bi po svom intenzitetu socijalizacija bila jako razvi­ jena, stvarajući ličnosti visokih radnih kvaliteta i društvene i patri­ otske svesti, ličnosti koje nisu samo sprem ne da se konformistički uklapaju i prilagođavaju postojećem već koje su stvaralački orijentisane ka njegovom m enjanju i unapređivanju. Zastupljenost ovih raznih tipova socijalizacije u pojedinim dru­ štvenim slojevima i etničkim grupam a ukazaće gde treba da usmerimo nasu aktivnost. Možda će to dovesti i do korekcija ponekad prenaglašene tehnicističke usmerenosti naše politike prem a mladi­ ma i do jačeg oživljavanja onih iskustava koje je dalo jedno he­ rojsko doba u našoj istoriji, a naročito u našoj revoluciji. Na osnovu sadašnjeg stanja socijalizacije u porodici moći će se približno predskazati da li će budući graditelji našeg društva odgovoriti našim očekivanjima, te u najsrećnijem obliku sjediniti svoje lične interese sa opštediuštvenim, pronalazeći nove pu teve progresu, a sve uz usva­ janje pozitivnih iskustava starijih generacija. Određujući ovako perspektive u istraživanju porodičnog života kod nas, želeli smo samo da istaknemo one problem e za koje sma­ tram o da su najaktuelmiji, što nikako ne isključuje mogućnost predlaganja drugih. Osno/vno je iskoristiti ovaj m om enat za prodiranje u ovu dosta neistraženu oblast naše društvene stvarnosti. 112

BORISLAV J. DIMKOVIĆ SOCIJALNI POLOŽAJ SEOSKE ŽENE — FAKTOR KONSTITUISANJA SAMOUPRAVNOG SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA Uv o d Socijalni položaj seoska žene o tk riv a n a očigledan n ačin osnov­ ne p ro tiv u re č n o sti d ru štv a koje izg ra đ u je socijalizam , kako nasleđene talko i one k o je n a s ta ju u procesu izg rad n je. O slobođenje žene o stv a ru je se tokom socijalističke izg rad n je u složenom procesu ko ji se sa sto ji iz više e lem en ata. P olitičko i prav n o oslobođenje žene o stv a ru je se rela tiv n o brzo u to k u rev o lu cio n arn ih društvenih prom ena. Ekonom sko oslo b ađ an je žene i u sp o sta v lja n je njene stv a rn e rav n o p ra v n o sti sa m u šk arcem spor je i du g proces, zavisan od toka socijalističke izg ra d n je i ra d ik a ln ih pro m en a u k u l­ turi, sh v a ta n jim a , stav o v im a i svak o d n ev n o m p o n a šan ju ljudi. Se­ oska žena oslobođa se još m nogo sp o rije, posebno u ekonom ski n e ­ dovoljno razvijenoj zem lji kao što je naša. Položaj seoske žene zavisi, po red ostalog, od razv ijen o sti p ro ­ izvodnih snaga u p o ljo p riv re d i. N asleđ en a zao stalo st p roizvodnih snaga u k la n ja se p ostepenim procesom in d u strija liza c ije , koja je preduslov m ehanizacije i hem izacije p o ljo p riv re d n e proizvodnje. Maše selo nalazi se u fazi p re la sk a iz p rim itiv n e u m o d em u p o ljo ­ privrednu proizvodnju. Složene procese nagle in d u strija liz a c ije i u rb an iz a cije ned o v o lj­ no razvijene zem lje, kao što je n aša, p ra te m ig racio n a k re ta n ja i socio-profesionalna p o k re tljiv o st stan o v n ištv a. To se n a specifičan način odražava n a selu, a posebno n a d ru štv en o -ek o n o m sk o m polo­ žaju seoske žene. N aše selo n alazi se n a p u tu socijalističkog p reo b ra ž a ja , bez ob­ zira n a koleb a n ja , d e v ija c ije i tra ž e n ja n a jp o g o d n ijih oblika i sa­ držaja za ra z v ija n je ovoga rela tiv n o sporog procesa. U tom ok v iru treba po sm a tra ti i d ru štveno-ekonom sk i položaj seoske žene je r je povezan sa procesom p o d ru štv lja v a n ja zem ljišne svojine, odnosno rada, sa savrem enom d ru štv e n o m podelom ra d a , s tv a ra n je m socija­ lističkih d ru štv e n ih odnosa i p ro m e n a m a u o b lasti k u ltu rn o g života i sveta. Te procese p r a ti i u rb an iz a cija seoskih n a selja i p odizanje životnog s ta n d a rd a sta n o v n ištv a na selu, što se n ep osredno o d ra ­ žava i na položaju seoske žene. Istovrem eno, n a selu se odvija proces d eag ra riz a c ije i n a p u ­ štanja zem lje ili sela, a, u svakom slu čaju , stan o v n ištv o p relazi iz poljoprivrednih u v a n p o ljo p riv re d n e d e latn o sti. O vaj proces je m eram a p riv re d n e i d ru štv e n e refo rm e usporen, a počinje i v rać a n je /n i

113

iseljenog seoskog stanovništva u selo. Ipak, proces deagrarizacije je izmenio socijalnu i profesionalnu strukturu seoskog življa. Tako se u našem selu stvaraju dve velike grupe stanovništva: poljoprivred­ nici i oni koji se bave vanpoljoprivrednim delatnostim a u gradu ili obližnjim industrijskim centrim a. Seoska žena ne pripa_da_Jsključivo poljoprivrednoj grupi jer često živi u tzv. jnešovitom domaćin­ stvu, čiji su članovf pripadnici obe gruplTštanbynjštva u selu. Zbog tcfga se seoska žena nalazi pod istovremenim uticajem proizvodnog i društvenog ponašanja različitih socijalnih grupa sa određenim kul­ turnim shvatanjim a i usvojenim sistemima vređnosti. Društveno-ekonomski položaj seoska žene nije isti u svim pod­ ručjima naše zem ljtrjer svi ovi činioci ne utiču podjednako i ravnomemo. Regionalne razlike javljaju se kao rezultat neravnomernog razvitka istorije, kulturnog nasleđa, običaja i tradicija. Društveno-ekonomski položaj seoske žene razlikuje se od polo­ žaja ostalih žena u našoj zemlji i time što ona, uglavnom, živi i radi na individualnom poljoprivrednom gazdinstvu, te svoj porodični život i domaćinstvo zasniva na privatnoj svojini nad zemljom. Dru­ štveno sam oupravljanje je osnovni društveni odnos naše socijali­ stičke zajednice. Ono polazi od društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju i javlja se i kao osnovni ekonomski odnos i kao nje­ gov (politički izraz. Seoskoj ženi znatno su sužene sagipuprav n e mogućnosti i 'prava jer, najčešće,- lie jire d stav lja individualno-poljoprivredno gazdinstvo pa, samim tim, ne učestvuje kao kooperant u samoupravnom m ehanizmu^zemljoradnicke zadruge. Život i rad na individualnom poljoprivrednom posedu odvaja seosku ženu od učešća u društvenom životu, individualizira je. Po­ red tradicionalnog shvatanja da je ženi mesto u kući, seosku ženu, veoma sputava u kvalifiikovanom učešću u sam oupravnim aktivno­ stima, kao objektivan činilac, nizak nivo opšteg, stručnog, društveno-ekonomskog i ideološko-političkog obrazovanja. Sve to ometa korišćenje i inače sužene mogućnosti za participaciju u sam oupravljanju u društveno^političkim zajednicama, posebno mesnim, i društvenim službama, kao što su saveti škola, zdravstvenih i socijalnih ustano­ va. Isti razlozi utiču i na aktivnost seoske žene u radu društvenonpolitičikih organizacija. Društveni položaj seoske žene uslovljavc'ju osnovni procesi i odnosi koji se odvijaju i uspostavljaju u našem selu. Tradicija i shvatanja utiču na složenost ove društvene pojave. P ri određivanju pojma — seoska žena treba poći od činjenice da u našem selu, kao posledica procesa deagrarizacije, živi 73% stanov­ ništva naše zemlje, ali samo 46% tih žena pripada poljoprivrednom stanovništvu koje živi n a individualnom poljoprivrednom gazdin­ stvu1. Istovremeno, oko 58% individualnih poljoprivrednih gazdin1. P rem a popiću stan ovništva iz 1961. po odbitku stan ovnik a k oji žive u grad­ sk im naseljim a.

114

stava bavi se isključivo po ljo p riv re d n o m d elatnošću. P re m a tome, u selu živi velika sk u p in a žena koja se ne može p o d v esti pod pojam seoske žene. T ačnije, žene u selu, p o red p o ljo p riv re d n ih , o b a v lja ju i niz v a n p o ljo p riv re d n ih d e la tn o sti ili su članovi tak v ih dom aćin­ stava. Dok je pojam žene u selu Siri od pojm a seoska žena, d o tle je pojam -zem ljoiradnica ili p o ljo p riv re d n ic a uži je r o b u h v a ta sam o a k ­ tivne članove ove gru p e kojoj p rip a d a ju i dom aćice p o ljo p riv re d ­ nih dom aćinstava. P reciznije, p o jam se lja n k a id en tičan je p o jm u -seoska žena.

Pod pojmom seoska žena podrazumeva se osoba koja živi na individualnom poljoprivrednom gazdinstvu ili u domaćinstvu poljo­ privrednog radnika i bavi se poljoprivrednom delatnošću, odnosno poslovima u domaćinstvu. D ru štv e n i položaj seoske žene o b u h v a ta n je n položaj u p oro­ dici, dom aćinstvu, gazdinstvu, u o sta lim p rim a m im g ru p am a , u radnoj situaciji, u d ru štv e n o m i jav n o m životu sela. N jen d ru štv e n i položaj uslo v lja v a fun k cije koje vrši i d ru štv e n e odnose k oje u spo­ stavlja, te se tako ja v lja kao sin te tič k i po k azatelj je r n a d ru štv e n i položaj seoske žene d e lu ju dva osnovna procesa: so cijalističk i p re ­ obražaj sela, s jed n e stra n e , i d e a g ra riz a c ija sela, s d ru g e stran e. Sam im tim p riv a tn a svojina n a d sred stv im a za p ro izv o d n ju i p ro ­ ces ra slo ja v a n ja sela i se lja štv a u tiču n a d ru štv e n i položaj seoske žene, odnosno na m ogućnost 'realizacije p o litičk ih p rin c ip a i p rav n ih n orm i o rav n o p ra v n o sti žene i m ušk arca. 1

1. Položaj seoske žene u porodici "7

I

O snovna odlika žene, za razlik u od m u šk arca, jeste n jen a s p e ­ cifična uloga su p ru g e i m ajk e u po ro d ičn o j zajednici. Po ro d ica je p rim a rn a d ru štv e n a g ru p a u kojoj žena ima n a jv a ž n iju ulogu/ P o ­ rodica se u prošlosti id en tifik o v a la sa dom aćinstvom i gazdinstvom , i ta činjenica je još uvek od z načaja za položaj seoske žene kao su pruge i m ajke. Dok je b ra k d ru štv e n o reg u lisa n a i tra jn a veza d v a lica s u p ro t­ nog pola, porodica je realiz a c ija sv rh e zbog koje se zasn iv aju bračni odnosi: ona je b ra k sa decom. N jene tra in e fu n k c ije su re ­ pro d u k cija ljudskog roda (ra đ a n je i p o d izan je deee) i o stv a riv a n je em ocionalnih i etičkih odnosa izm eđu članova p o rodične zajednice (izm eđu b rač n ih drugova i izm eđu ro d ite lja i d e c M eđutim , e k o ­ nom ske fun k cije čine porodicu istov rem en o i dom aćinstvom . Za raz ­ liku od porodice kao socijalno-^biološke k a te g o rije , dom aćinstvo je d ruštveno-ekonom ska k a te g o rija : so cijaln a — je r se ja v lja kao p r i­ m arn a d ru štv e n a g ru p a; ekonom ska — je r je osnovna po tro šačk a zajednica d ru štv a u kojoj članovi zajed n ičk i s ta n u ju i z a d o v o ljav aju

e)J)

115

egzistencijalne i druge osnovne m aterijalne ipotrebe. Ukoliko poro­ dica, pored potrošnje, ima i ekonomsku funkciju — proizvodnju, javlja se, istovremeno, i kao domaćinstvo i kao gazdinstvo. U pro­ tivnom, njeni članovi privređuju van porodice, odnosno domaćin­ stva. Društveno-ekonomsiki principi na kojim a se zasniva naša seoska porodica delimično su još uvek oni na kojim a je porodica zasnovana pre više hiljada godina, sa pojavom privatne svojine i potrebe za naslednikom. Seoska porodica je istovremeno i domaćinstvo i gaz­ dinstvo. P rivatna "svoj ina nad sredstvima za proizvodnju uslovljava ekonomsku i društvenu zavišnost žene u seoskoj porodici. To ima uticaja i na sklapanje braka i na kasnije porodične odnose, odnosno na položaj seoske žene kao supruge i majke. (Položaj seoske žene kao supruge ne određuje samo ekonomska zavisnost od muža. Niz činilaca pre braka i u toku porodičnog ži­ vota, kao tip i k arakter porodičnih odnosa i porodične situacije, utiču na položaj seoske žene kao supruge. Neki od tih činilaca su: stepen slobode u izboru bračnog druga, veličina i karak ter miraza koji žena unosi u domaćinstvo, porodični sastav domaćinstva, veli­ čina individualnog poljoprivrednog gazdinstva, profesionalna orijen­ tacija članova i si. Svi oni, uporedo sa obrazovanjem i shvatanjima supružnika, utiču na položaj seoske žene kao supruge i na njenu ravnopravnost, odnosno podređenost u porodici. Seoska žena je danas mnogo slobodnija u izboru svoga bračnog druga. Seoske devojke susreću se sa mladićima mnogo više i češće nego pre rata. Produženo školovanje, učešće u radu omladinskih organizacija i razni oblici kulturno-zabavnog života u selu omogu­ ćavaju zajednički rad i aktivnost m uške i ženske seoske omladine. Roditeljska intervencija utiče na seosku devojku pri izboru supruga, ali više od toga one vrednosne norm e koje je usvojila vaspitanjem u porodici. Na sklapanje brakova ima dejstvo pripadnost određenom socijalnom sloju seljaštva. Po pravilu, budući supružnici udaju se i žene iz istog socijalnog sloja. V ertikalna pokretljivost pri ženidbi moguća je samo za seoske devojke, i to pod uslovom da imaju po­ sebne fizičke i moralne kvalitete i da je ugled njihovih porodica ne­ okrnjen. Postojanje privatnog gazdinstva i običajne institucije mi­ raza osnovni su uzroci što još uvek postoje socijalne prepreke slo­ bodnom izboru supružnika. Ipak, postojeći procesi i odnosi u se­ oskom području doprinose usvajanju novih normi. P re svega, u iz­ boru supružnika odlučuju njegove lične karakteristike, a zatim i izvesne nove vrednosti. Ugled, i lični i porodični, stiče se i položa­ jem u vanpoljoprivrednoj delatnosti, školskom spremom i si. Zbog toga se može zaključiti da u seoskom području postoji izvesna slo­ boda u izboru bračnog druga, ali je ona, pre svega, ograničena usvo­ jenim norm am a koje proističu iz karaktera seoske porodice zasno­ vane na privatnoj svojini nad sredstvima za proizvodnju. 116

N ačin s tu p a n ja u b ra k i ekonom ska zav isn o st seoske žene uslovljavaju i n jen položaj i odnose u b rak u i porodici. Seoska žena, po pravilu, udajom prela z i da živi i rad i na ind iv id u aln o m p o ljo p ri­ vrednom g azdinstvu m u |à . Ukoliko on n ije isto v rem en o i starešin a gazdinstva, već sam o član šire porodične zajednice, položaj žene je utoliko teži. O na je zavisna i po d ređ e n a n e sam o m užu već i sta re šini gazdinstva, a u okv iru podele ra d a i su p ru zi starešin e. U selu p a trija rh a ln i tip porodice postepeno n estaje. Ne sam o na gradskom po d ru čju već i n a seoskom žene u v a n p o ljo p riv re d n im delatnostim a žive, uglavnom , u m alim porodičnim zajednicam a. To se odnosi i n a one seoske žene koje žive na m alim i sirom ašnim in d i­ vidualnim p o ljo p riv re d n im gazdinstv im a. P a trija r h a ln i tip porodice zadržao se još sam o kod im ućnijeg sloja seljaštv a. D ru štv e n i položaj seoske žene u porodici, u užem sm islu (muž, žena i deca) nešto je povoljniji. Žena je a k tiv n i učesnik u proizvod­ nji i glavni nosilac poslova u ^dom aćinstvu, te je~"muž upućen d a se savetuje sa "ženom i .o n i zaje d n ičk i re š a v a ju sv ak o d n ev n e životne probleme» Cilj b ra k a kao d ru štv e n o regulisan o g polnog odnosa je i ra đ a ­ nje dece — rep ro d u k c ija lju d sk o g ro d a. Z ato je tra jn a fu n k cija žene u porodici n je n a specifična uloga m ajke. O na nosi g lav n i te re t u rađanju dece, ali p ri tom e ne u č e stv u je uv ek u racio n aln o m p la n i­ ranju porodice, n a ro č ito ne seoska žena. P riv a tn a sv o jin a nad zem ­ ljom zah te v a i m uškog n a s le d n ik a ^ f a čin jen ica ig ra važnu ulogu u životu seoske žene kao su p ru g e i m ajk e u n jen o m realn o m položaju u porodičnoj zajednici. N ega-i-podizanje dece je takođe fu n k cija žene kao m ajk e. Seoska žena je ob av lja u posebno n e p ovoljn im sta n b e n im i neh ig ijen sk im uslov'ima, preo p te re ć e n a ostalim du žn o stim a i sa nedo v o ljn im zna­ njem. V asp itan je dece i pom oć u ob razo v an ju je sledeća fu n k cija žene kao m ajke. Seoska žena ob av lja tu d u žn o st n a osnovu nedovoljnog vlastitog o brazovanja i sopstvenog položaja u p o ro d ici i d ru štv u .

2.

Položaj seoske žene u domaćinstvu i na gazdinstvu

Seoska žena ima dve ekonom ske fu n k cije: u oblasti p o tro šn je i u oblasti proizvodnje. Te prodstiče iz p riro d e seoske porodice koja se istovrem eno p o jav lju je k ao osnovna po tro šačk a jed in ica - - do­ m aćinstvo, i kao osnovna proizvođačk a jed in ica — in d iv id u aln o po­ ljoprivredno gazdinstvo. Zbog toga seoska žena obav lja uporedo funkciju dom aćice i fu n k ciju indiv id u aln o g p o ljo p riv red n o g proizvo­ đača. Seoske žene zaposlene u d ru štv e n o m sek to ru p o ljo p riv red e vršo svoju fu n k ciju poljo p riv red n o g proizvođača, p riro d n o , izvan porodičnih okvira, ali ih i kod k u ć e ček aju , p o red obaveznih poslo1 17

va u domaćinstvu, i dopunski radovi u oblasti poljoprivredne pro-

r vodnje.

Ove dve ekonomske funkcije seoske žene prepliću se u toku radnoga dana do te mere da je teško oceniti da li je seoska žena pretežno domaćica ili pretežno individualni poljoprivredni proizvo­ đač. Na seoskom području pojam poslova u dom aćinstvu shvata se veoma široko, posebno u poređenju sa gradskim. Tako se u poslove domaćice ubrajaju i oni poslovi u oblasti poljoprivredne proizvodnje koji se, po tradicionalnoj podeli rada, sm atraju izrazito ženskim. To su povrtarstvo, gajenje živine ili m anjeg broja stoke, prerada stočarskih proizvoda i druga prerada poljoprivrednih proizvoda za potrebe članova domaćinstva u okviru domaće radinosti. Samo u slučaju kad se ovi poslovi obavljaju u velikim razm eram a i kada su proizvodi nam enjeni isključivo tržištu, priznaju se kao poljoprivred­ na proizvodnja, a rad seoske žene kao rad individualnog poljopri­ vrednog proizvođača. Međutim, rad seoske žene ne svodi se samo na nabrojane poslove, već ona aktivno učestvuje u svim oblicima po­ ljoprivredne proizvodnje na individualnim poljoprivrednim gazdin­ stvima. Zato se može, sa prilično sigurnosti, reći da seoska žena redovno obavlja istovremeno poslove domaćice i individualnog po­ ljoprivrednog proizvođača. '1 (^Domaćinstvo je osnoWïa jedinica potrošnje u društvenoj zajed­ nici, a žena je ne samo osnovni nosilac poslova u domaćinstvu već u seoskim porodicama i jedini. Podela rada na muške i ženske u seoskim gazdinstvima uvrstila je sve poslove domaćinstva u isklju­ čivo ženskej U poslove domaćinstva ubrajaju se mnogi sporedni po­ slovi poljoprivredne proizvodnje i prerade poljoprivrednih proiz­ voda. Ali, ako suzimo pojam poslova u seoskom domaćinstvu, odba­ civši sve one vezane za poljoprivrednu proizvodnju, ipak se oni umnogome razlikuju od poslova domaćinstva u vanpoljoprivrednim delatnostima. To je prirodno jer su domaćinstvo i individualno po­ ljoprivredno gazdinstvo samo dva oblika u kojim a se izražavaju eko­ nomske funkcije seoske porodice. Poboljšanje položaja poljoprivrede, izazvalo je u seoskim nase­ ljim a i veća ulaganja u rekonstrukciju stanbenih zgrada i u kupo­ vinu, na prvom medtu, nam eštaja. U tome se, u izvesnoj meri, ogleda i uticaj seoske žene, kao do­ maćice u određivanju strukture rashoda porodičnog budžeta. Odeća je sve više zanatskog i industrijskog porekla i potiskuje domaću radinost. Seoska žena se delimično oslobađa domaćičkih poslova u domaćoj radinosti. Međutim, ona stiče nove dužnosti jer, umesto da tka, šije. S truktura ishrane u seoskim domaćinstvima ne zadovoljava. Škrob i masnoća dom iniraju u ishrani. Sezonski karakter poljopri­ vrednih radova, koji angažuju domaćicu u poljoprivrednoj proiz­ vodnji, uslovljava da se obroci neredovno kuvaju. U jeku poljopri118

vrednih rad o v a u m nogim seoskim d o m aćin stv im a jed e se samo su va hrana. To je uzrok slabe u h ran je n o sti, posebno dece i seoskih žena-m ajki. Seoska žena nem a dovoljno z n a n ja d a bi u sp c šn o o b a v lja la fu n k ­ ciju dom aćice i po d uslovom d a za to im a dovoljno v rem en a. U se­ oskom podru čju osnovne škole ne p ru ža ju ženskoj deci dovoljno znanja iz dom aćinstva, delim ično zbog n e d o sta tk a stru č n ih k adrova, a delim ično zbog nem ogućnosti sp ro v o đ e n ja očigledne n astave. P r e ­ ma položaju koji u d om aćinstvu zauzim aju, s obzirom n a sta ro st i rodbinske veze, seoske žene o b a v lja ju različite poslove i različito su opterećene. Žena sta re šin e ind iv id u aln o g p o ljo p riv red n o g g azdinstva je istovrem eno i s ta re šin a d o m aćinstv a, te o d ređ u je poslove ostalim ženskim članovim a. U m eri u kojoj se n a s n a ju g leda kao na novu radnu snagu, ona je i o p tere ć en a poslovim a d o m aćin stv a i gazd in ­ stva. Inače, kao i u g rad u , s ta rije žene bav e se m ahom poslovim a doćinstva, a m lađe p rete ž n o radom u p o ljo p riv red i. N abavka p o tre b n e potro šn e rob e za d o m aćin stv o oduzim a mnogo vrem ena svakoj dom aćici. To se posebno odnosi na seoske žene-dom aćice je r su one često p rim o ra n e da odlaze u g rad rad i n ab av k e p otrebne robe za dom aćinstvo. U selim a po sto je trg o v in sk e p ro d av nice m ešovite robe. N a taj na č in seoskim dom aćicam a je om ogu­ ćeno da n a jn u ž n iju robu za dom aćin stv o 'k u p u ju nep o sred n o u selu. No, to ne znači da je pro b lem n a b a v k e robe za dom aćinstvo povolj­ no rešen. D akle, odlazak u g ra d rad i n a b a v k e robe ea dom aćinstvo i njegove članove još uvek je s ta ln a obaveza seoske žene-dom aćice. U prkos činjenici da su seoske žene p reo p te re ć e n e poslovim a do­ m aćinstva i p o ljo p riv re d n e pro izv o d n je p rek o fizičkih m ogućnosti, u seoskim na seljim a još uv ek ne m a dovoljno u služnih radionica za pomoć dom aćinstvu. U služno z a n atstv o je z n a ča jn a pom oć dom aćici u o b a v lja n ju sv a ­ kodnevnih poslova. P rip re m a n je h ra n e i s tr u k tu ra ish ran e zavise i od m ogućnosti n a b a v k e određ en ih v rsta živ o tn ih n am irnica. U seoskom p o d ru čju nem a dov o ljn o z a n atsk ih rad io n ica koje bi pom ogle seoskim dom aćicam a u poslovim a vezanim za o d evanje članova dom aćinstva. Ta'kođe, m alo je z a n a tlija koje m ogu da p ru že usluge u o d rž a v a n ju k u ć e i pokućstva. Sve ovo pokazuje d a seoska žena vrši fu n k ciju dom aćice u te ­ škim okolnostim a. O p terećena rad o m u p o ljo p riv re d n o j proizvodnji, bez dovolijno z n a n ja o d o m ać in stv u i hig ijen i, u nepo v o ljn im sta n beno-kom unalnim uslovim a seoska d o m aćica vrlo teško ob av lja po­ slove dom aćinstva; bez d ovoljne pom oći d ru štv a i u odsu stv u zado­ voljavajuće trg ovinske i z a n atsk e m reže. D ruga ekonom ska fu n k cija seoske žene je p o ljo p riv re d n a p ro ­ izvodnja i p re ra d a p o ljo p riv re d n ih proizvoda. O vu fu n k ciju žena vrši na in dividualnom po ljo p riv re d n o m gazd in stv u kao je d n u od svojih m n ogobrojnih du žn o sti, a izuzetno i k a o žena zaposlena u d ru 119

štvenom sektoru poljoprivrede ili kao sezonska radnica kod drugih individualnih poljoprivrednih proizvođača. U seoskom području svi ovi drugi oblici njenog rada su beznačajni u poređenju sa njenim radom na porodičnom individualnom poljoprivrednom gazdinstvu. Nagla industrijalizacija gradskog područja i društveno-ekonomske promene u našoj zemlji smanjile su broj poljoprivrednog stanov­ ništva odlaskom radne snage iz sela ili preorijentacijom na vanpoljoprivredne delatnosti. Relativno spor odlazak radne snage ipak je izmenio polnu strukturu poljoprivrednog stanovništva u selu. Iz po­ ljoprivrede se brže vršio transfer muške radne snage, ne samo zbog veće pokretljivosti muškog seoskog stanovništva već, pre svega, zbog bržeg sticanja kvalifikacije. Zbog toga su žene u selu postepe­ no preuzimale poljoprivrednu proizvodnju na individualnim poljo­ privrednim gazdinstvima. Žene-aktivne poljoprivrednice na indivi­ dualnim poljoprivrednim gazdinstvima čine u nekim rejonima više od polovine aktivnih poljoprivrednika. Ovi podaci pokazuju da se­ oske žene postepeno postaju nosioci poljoprivredne proizvodnje na individualnom poljoprivrednom gazdinstvu, jer se muškarci, uko­ liko ne napuštaju gazdinstvo, profesionalno orijentišu na vanpoljoprivredne delatnosti. Udeo seoske žene u poljoprivrednoj proizvodnji nije jednak na svim individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, već zavisi od njene pripadnosti određenom socijalnom sloju seljaštva. Na indivi­ dualnim gazdinstvima .preko 8 ha učešće seoske žene u poljoprivred­ nim radovima m anje je od učešća m uškaraca zbog toga što takva gazdinstva imaju brojniju mušku radnu snagu koja se orijentiše na poljoprivrednu proizvodnju. Prem a tome, učešće žena u odnosu na muške članove najveće je na najsirom ašnijim individualnim po­ ljoprivrednim gazdinstvima i opada sa veličinom individualnih po­ ljoprivrednih gazdinstava. Naravno, njihovo relativno učešće u po­ ljoprivrednoj proizvodnji treba razlikovati od stepena opterećeno­ sti u toku radnog dana. Seoske žene kao individualni poljoprivredni proizvođači ne učestvuju podjednako u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Žene učestvuju više u radovima u stočarstvu nego u obradi zemlje. Živinarstvo je isključivo područje aktivnosti seoske žene. Seoskoj ženi odgovara takva poljoprivredna proizvodnja koja je vezana za ekonomsko dvorište i dozvoljava povremene prekide u radu u toku radnog dana, tako da ona može istovremeno da vrši funkciju doma­ ćice i poljoprivrednog proizvođača, i da već danas čini oko polovine aktivnog poljoprivrednog stanovništva. Međutim, to ne znači da je ona i organizator i upravljač na individualnom poljoprivrednom gazdinstvu. Podređen položaj u porodici i ekonomska zavisnost uslovljavaju i njen podređen položaj pri odlučivanju i organizaciji rada u poljoprivrednoj proizvodnji. Statistika ubraja seosku ženu u »pomažućeg člana porodice«, i to je sociološki tačno. Ona je sve 120

više glavna i osnovna »radna snaga < na in d iv id u aln o m p o ljo p riv re d ­ nom gazdinstvu, sa m nogim dužnostim a i obavezam a a bez odgova­ rajućih p rav a u odlučivanju. O dluke o p la n ira n ju p o ljo p riv red n e proizvodnje i o rije n ta c iji n a nove .poljoprivredne k u ltu re donosi muž, isključivo ili uz p reth o d n u k o n su lta c iju sa ženom. K ooperacija sa d ru štv e n im sek to ro m je jed a n od m ogućih ob­ lika o sa m ostaljivanja žene kao po ljo p riv re d n o g proizvođača. Ipak, kao k o operant se p o ja v lju je , uglavnom , m už, čak i u onim slu čaje­ vima kada će žena izv ršiti ko o p eran tsk e obaveze, kao, n a p rim er, u gajenju stoke i živine. U prkos tom e, p o d ru štv lja v a n je p o ljo p riv re d ­ noga rad a p u te m k ooperacije pozitivno u tiče n a po stizan je rav n o ­ pravnosti žene kao po ljo p riv re d n o g proizvođača. O na izlazi iz ok­ vira in d ividualnog i izolovanog ra d a n a g azd in stv u i sa ra đ u je sa društvenim sektorom . M uškarac se p o ja v lju je i kao p ro d av ač osnovnih p o ljo p riv re d ­ nih proizvoda i 'kao n a b a v lja č p o tre b n o g rep ro d u k cio n o g m a te rijala . Tako se u fu n k ciji kupca i pro d av c a na trž ištu , gde p o ljo p riv re d n i proizvod ind iv id u aln o g ra d a dobija d ru štv e n o p riz n a n je , p o jav lju je m uškarac. On odlučuje i o porodičnom bu d žetu . Seoska žena ima izvesno pravo n a rasp o la g an je novčan im p rih o d im a od onih p o ljo ­ privrednih proizvoda k oji se o s tv a ru ju kao sp o re d n a d elatn o st n am enjena, u p rvom redu, p o tre b a m a sam oga do m aćin stv a, a višak seoska žena iznosi prete ž n o na p ija c u . Na taj n ačin , seoska žena sve više preuzim a te re t p o ljo p riv re d n e p ro izv o d n je, ali sa m alim p r a ­ vima u njenoj o rganizaciji i don o šen ju odluka.

3.

Položaj seoske žene u društveno-političkom životu sela

S am o u p ra v lja č k a ak tiv n o st i ak tiv n o učešće u rad u d ru štv e n o -političkih organizacija povezuje seosku ženu, kao dom aćicu i indi­ vidualnog poljo p riv re d n o g proizvođača izolovanog od d ru štv a , sa ži­ votom i radom d ru štv e n e zajednice. To je p o d ru čje u kom e seoska žena može da realizu je po litič k e p rin cip e i p ra v n e n o rm e o rav n o ­ pravnosti žene I m u šk arca, čijem je rev o lu c io n a rn o m o stv a re n ju dala značajan d o prinos u to k u ra ta i revolucije. U isto vrem e, od učešća žena u sam o u p rav n o m i političkom ži­ votu sela zavisi i in te n z ite t toga života, je r u seoskom p o d ru čju žene p redstavljaju većinu stan o v n ištv a i v ećinu ak tiv n ih p o ljo p riv re d ­ nika. O stv aren je sa m o u p ra v n e i političk e a k tiv n o sti seoske žene om e‘aju, pored ostalog, sledeće okolnosti: — ekonom ska zavisnost seoske žene na ind iv id u aln o m p o ljo ­ privrednom gazdinstvu; — podređeni položaj kao su p ru g e, m ajk e i dom aćice;

121

— odsustvo prava u odlučivanju, uza sve veće obaveze u poljo­ privrednoj proizvodnji; — rad u porodici, dom aćinstvu i gazdinstvu koji dovodi do psi­ hičke i fizičke iscrpljenosti; — izolovanost u domaćinstvu i gazdinstvu zbog prirode indivi­ dualne poljoprivredne proizvodnje i položaja seoske žene u njoj; — tradicija da muška glava domaćinstva »vodi politiku« i do­ m aćinstva i sela; — k rajnje nisko školsko obrazovanje i visoki procenat nepi­ smenosti. U takvim uslovima ne može se očekivati neka značajnija samo­ upravna i politička angažovanost seoske žene. Objektivni društveni položaj uslovljava shvatanje da nije po­ trebno da se žene biraju u rukovodstva. Tako je prilikom različitih izbora zapaženo da ni žene kao birači ne glasaju za žene — kandi­ date za izborna tela. Isto tako, i seoske žene odbijaju da prihvate ponuđenu kandidaturu, a ako su i protiv svoje volje izabrane, u ve­ likom broju nisu dovoljno aktivne na svojim izbornim funkcijama. Ne samo tradicija već i okolnost da se starešina seoske poro­ dice pojavljuje kao predstavnik individualnog poljoprivrednog gaz­ dinstva u privrednom poslovanju i pred adm inistrativnim organima utiče da on to čini i u političkom životu sela. Tako je uočeno da članovi seoskih domaćinstava često sm atraju dovoljnim da na politi­ čkim konferencijam a prisustvuje samo starešina domaćinstva. U razgovoru sa seoskim ženama moglo se ponekad naići i na shvatanje da ne »priliči« seoskim ženam a-aktivistkinjam a da stalno konfer'išu, i to u kasnim satima. Ponovo oživljavanje zastarelih shvatanja, možda uslovljava činjenica, da žene nisu uvek našle pra­ vi sadržaj rada u društvenim organizacijama i sam oupravnim telima. 4. Slobodno vreme i potrebe seoske žene Teorijski, u toku radnog dana ili sedmice, po završetku rada i ispunjenju obaveza u funkciji supruge, m ajke, domaćice i individu­ alnog poljoprivrednog-proizvođača, seoskoj ženi ostaje izvesno vre­ me da njim e slobodno raspolaže. To je slobodno vreme značajno za svestrainiji razvoj ličnosti. Njegovo racionalno trošenje podiže nivo obrazovanja, a dokolica i razonoda doprinose psihološkoj i fizičkoj rekreaciji radom iscrpljenog organizma. Seoske žene nemaju dva osnovna preduslova za potpuno korišćenje prednosti koje slobodno vreme pruža: prvi —rad od preko 10 i više časova ne ostavlja joj vrem ena u kome bi mogla slobodno da se posveti svojim aktivnostima, odnosno da se odmara; drugi — krajnje nezadovoljavajuće obrazovanje sužava joj mogućnosti za racionalno trošenje slobodnog vremena. 122

P re o p te reć e n o st seoske žene obavezam a u porodici, do m aćin ­ stvu i g azdinstvu ipak ne znači d a ona u opšte n em a slobodnog v re ­ mena. P ra zn o v a n ja i sezonski k a ra k te r p o ljo p riv re d n ih radova u ekstenzivnoj p roizvodnji n a in dividu aln o m g a z d in stv u stv a ra ju , baT malo, m ogućnosti za n je n e slobodne ak tiv n o sti P ored su bjektivnog, i dva ob jek tiv n a fak to ra s tv a ra ju p red usilove za sa d rž a jn o k o rišćen je slobodnog v rem en a. To su trad icija, s jedne stra n e , i Tealne m ogućnosti za k o rišćen je k u ltu rn ih i zab av ­ nih sredstav a, s d ru g e stra n e . U selim a postoje tra d icio n a ln e no rm e svakodnevnog po n ašan ja ženskog d eteta, devoj'ke, u d a te žene i starice. D ru štv e n e n orm e čine p ritisa k ikome se seoske žene obično p o v in u ju . Tako, n a p rim er, d ru ­ štvene norm e d o z v o lja v a ju ženskoj om ladini u selim a da se aktivno bavi fizičkom k u ltu ro m i sportom , ali to n e d o p u šta ju devojci po završetku obaveznog školovanja. Isto tako, u am a te rsk im d ram sk im sekcijam a sam o strogo o d ređene uloge, k oje o d g o v araju m oralnim shvatanjim a sre d in e m ogu b iti p o v eren e seoskim devojkam a. U većini seoskih n a selja izgrađ en i su dom ovi k u ltu re , ali oni uglavnom n e m a ju m a te rija ln ih s re d stav a , o d ređeni sta tu s i koncep­ ciju i p lan o v e rada. U n e k im a posto je p ro sto rije n a m en jen e k u ltu rno-prosvetnom d ru štv u , dok su sve d ru g e ovih 1 ostalih dom ova za­ uzele p riv re d n e o rganizacije, u sta n o v e i po litičk e o rganizacije. Bioškopska m reža ne o b u h v a ta sva seoska n aselja. U n jim a se pred stav e p rik a z u ju u okv iru sekcija za p rik a z iv a n je film ova pri kultu rn o -u m e tn ič k im d ru štv im a i dom ovim a k u ltu re . T ehnička neoprem ljenost u tič e često na sliku i ton, a re p e rto a r film ova je osku­ dan. U sela p ovrem eno dolaze p o k re tn i bioskopi. Bioskopske p re d ­ stave najčešće posećuje seoska om lad in a, a n a jre đ e sta rije seoske žene. S re d stv a m asovne 'kom unikacije radio, telev izija, n ovine i film , osnovni su oblici in fo rm isa n ja o k u ltu rn im z b iv an jim a i razonode za seoske žene u onim retk im tre n u c im a k ad a im aju nešto slobod­ nog vrem ena. U selim a ra d e k u ltu rn o -p ro s v e tn a d ru štv a . N jihove su se sek­ cije vrem enom gasile, tako da d a n a s p o sto ji izvesna d e la tn o st samo u okviru d ram sk ih sekcija. O stali vidovi a m aterizm a se gube, iz­ m eđu ostalog zbog p ro d o ra sre d s ta v a m asovne k o m unikacije. Se­ oska om ladina je osnovni nosilac a k tiv n o sti u k u ltu rn o -p ro sv e tn im društvim a. A m a te rsk e d e la tn o sti nisu n i ra n ije bile p o d ru čje slo­ bodne a k tiv n o sti seoskih žena, izuzev o m ladinki, tak o đ e opreznih pri izboru uloge k o ju će p rim iti i ig ra ti n a p red stav i. Svi ovi oblici ko rišć e n ja slobodnog v rem en a ne p ru ža ju seoskoj ženi m ogućnost d a ste k n e z n a n ja k o risn a za n jen u fu n k ciju m ajke, supruge, dom aćice i in d ividualnog p o ljo p riv red n o g proizvođača. P o ­ red Crvenog k rsta , tak v a z n a n ja m ogu seoskim o m lađinkam a da pruže sekcija m lad ih p o ljo p riv re d n ik a i zd ra v stv en e sekcije. 123

Kulturno-zabavne priredbe po selima organizuje omladina iz samog sela ili iz susedni'h. Izuzetna su gostovanja profesionalnih an­ sambala. Ove priredbe, pored omladine, rado posećuju i seoske žene, pogotovo ako su njihova deca i izvođači. Inače, osnovna ra­ zonoda seoskih omladinki su igranke, ikoje se priređuju u selima i predstavljaju osnovni i najm asovniji oblik kulturno-zabavnog života na selu. Sve ove činjenice svedoče da seoska sredina ne pruža ženi do­ voljno mogućnosti da sadržajno i racionalno koristi slobodno vreme, ukoliko i kada ga ima. Međutim, seoske žene ne koriste u dovoljnoj meri ni te minimalne mogućnosti. Običaji prošlosti i navike ne doz­ voljavaju seoskoj ženi da uživa p rijatnosti dokolice, čak ni u slo­ bodnom vremenu. Pletenje, vezovi i slični radovi sm atraju se po­ slovima pri kojima se seoska žena odmara od težih napora. Jedini oblici razonode su održavanje dobrih m eđuljudskih odnosa u pri­ m arnim grupama, kao što su posete i obilasci rođaka, suseda i pri­ jatelja. Praznovanja su takođe jedna od društvenih konvencija kojih se seoska žena pridržava, i to kako starih — iz pradavnih vremena — tako i novih — državnih praznika i partizanskih slava. Umesto zaključka Seosko područje je još uvek relativno zatvorena ruralna sredina, nedovoljno obuhvaćena naglim procesom industrijalizacije. Poljo­ privredno stanovništvo čini, još uvek, polovinu stanovništva, a žene njegovu većinu. Od svih privredno aktivnih žena koje žive na selu preko 90% su aktivne poljoprivrednice koie r ade na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Prem a tome, seoska žena predstavlja najbrojniji deo seoskog stanovništva, bez koga se ne može izvesti ni socijalistički preobražaj sela. Ona za tu društvenu ulogu nije pri­ prem ljena, između ostalog, i zbog niskog opšteg i odsustva stručnog obrazovanja. Društveni položaj seoske žene, pre svega, uslovljen je njenom ekonomskom zavisnošću. To proizlazi otuda što su porodica i domaćinstvo zašnovanPna individualnom poljoprivrednom gaz­ dinstvu. Vršeći funkciju supruge, majke, domaćice, individualnog poljo­ privrednog proizvođača i kooperanta, kao i sam oupravnog građa­ nina, seoska žena radi 13—16, pa i više časova dnevno. Njen d'ruštveni položaj determ iniše i pripadnost različitim socijalnim kate­ gorijama seljaštva ili tipovima domaćinstava, posebno mešovitom, odnosno međusobna komunikacija sa deagrarizovanim stanovniš­ tvom u selu. Ne samo ekonomska zavisnost već i niz ranije navedenih čini­ laca utiče na društveni položaj seoske žene kao supruge; izaziva neravnopravnost u profesionalnoj orijentaciji m uške i ženske dece, 124

sputava slobodu u izboru b račnog d ru g a, ima d e jstv a na odlučiva­ nje u porodičnim stv a rim a , o bjektiv n o onem ogućava rask id a n je b ra ­ čnih odnosa i si. Ipak, p a trija r h a ln i tip p o rodice postepeno n estaje, i to brže u siro m ašn ijim slojevim a se ljaštv a. N eposredna d ru štv e n a aikcija u ovim in tim n im oblastim a po­ rodičnih odnosa ne bi bila rea ln a i ne bi d o v ela do p o b o ljšan ja d ru ­ štvenog položaja seoske žene kao su p ru g e.. M eđutim , organizovani rad na u k la n ja n ju zastareliih običaja i p o d izan ju svesti seoskog s ta ­ novništva o oprav d an o sti s tv a rn e rav n o p ra v n o sti žene ubrzao bi proces p reo b ra ž a ja poro d ičn ih odnosa. P o seb an bi n a p re d a k bio prostignut podizanjem o p šteg o b razo v an ja seoske žene. M asovne ko m u ­ nikacije i procesi socijalističkog p re o b ra ž a ja i d e a g ra riz a c ije sela im aju svoj značaj u borbi za o stv a re n je rav n o p ra v n o sti izm eđu m u ­ škarca i žena na selu. — Može se reći d a su seoske po ro d ice p ristu p ile racionalnom p la ­ n ira n ju poroda, kao i deobi bro jn o v elik ih d o m aćin stav a. P ri tome, muž još uvek p retežno o d lučuje o p la n ira n ju porodice, a m uško dete se više želi. Z n a n ja o p o d iza n ju i nezi dece d o b ija ju se od ro d ite lja , a pri tome tra d icija im a p red n o st n a d m edicinom . Sem toga, dosta dece ostaje kod kuće, p re p u š te n a su sebi dok m ajk e rad e na njivi. Ove č injenice u k a z u ju n a p o tre b u za boljom zd rav stv en o m za­ štitom i pa tro n a ž n o m sa n ite tsk o m službom n a seoskom p o d ru čju Takođe su n eophodne školske k u h in je u selim a, kao i, b a r sezonske, ustanove za d n e v n i b o rav a k dece. Seoske žene v rše svoju dužnost v a sp ita ča nek v alifik o v an o , pod uticajem tra d icio n a ln ih sh v a ta n ja i rep ro d u k u ju ći v lastiti položaj. Seoska žena pom aže deci u p ro cesu šk o lo v an ja i o b razo v an ja, u g lav ­ nom, ko n tro lišu ći n jihovo učenje, je r n ije u s ta n ju d a im p ru ži n e ­ posrednu pomoć. Zbog toga je neophodno n e sam o p reko k u rsev a p ru žati seoskoj ženi pom oć u v a s p ita n ju i o b razo v an ju dece već i daljim p ro širen je m školske m reže n a seoskom p o d ru čju om ogućiti seoskim o m ladinkam a osm ogodišnje školovanje. Navedeno je da seoska žena u p retežn o m delu rad n o g d an a v rši svoje ekonom ske fu nkcije: u oblasti p o tro šn je — kao dom aćica, a u oblasti proizvodnje — kao ind iv id u a ln i p o ljo p riv re d n i p roizvo­ đač. To je dovodi do fizičke isc rp lje n o sti k oja se od ražav a i u n je ­ noj funkciji m ajke. Seoska žena vrši svoju fu n k ciju dom aćice u n e ­ povoljnim k o m unalnim i sta m b e n im uslovim a. P ri tom e slabo ra z ­ vijene te rc ija rn e de la tn o sti na seoskom p o d ru čju , kao i n e p o sto jan je radnih organizacija za pom oć d om aćin stv u i zaposlenoj seoskoj ženi, otežavaju joj izv rša v an je dom aćičkih du žn o sti i obaveza. Iako ekonom ski zavisna, radom u d o m aćinstvu i porodici o p te ­ rećena i nedovoljno obrazovana, seoska žena sve više p o staje osnovni p oljoprivredni p roizvođač na in d ivid u aln o m gazd in stv u , posebno u stočarstvu i g a je n ju onih p o ljo p riv re d n ih k u ltu ra koje tra ž e m nogo 125

više ljudskog rada. Seoske žene, takođe, preuzim aju ulogu poljopri­ vrednog proizvođača kada m uškarci odlaze na rad u vanpoljoprivredne delatnosti. P ri tome, one nem aju dovoljnog stručnog obra­ zovanja za rad u poljoprivrednoj proizvodnji. Dok se preko kurseva, posebno Crvenog 'krsta, preduzim aju izvesne m ere za zdravstveno prosvećivanje i sticanje znanja za domaćičke poslove, dotle često nem a stručnih poljoprivrednih kur­ seva za žene. Društvena zajednica m ora imati u vidu da će u da­ ljem procesu deagrarizacije sela seoska žena postajati sve više akter poljoprivredne proizvodnje na privatnom posedu. Zbog toga treba preduzeti odgovarajuće mere da se ona priprem i za modernu, mehanizovanu intenzivnu proizvodnju. fSeoSka žena nije ravnopravna u odlučivanju o porodičnom bu­ džetu, iako je njen uticaj u oblasti potrošnje nešto veći nego u ob­ lasti proizvodnje. Seoska žena, kao poljoprivredni proizvođač, 'izolovana je na individualnom poljoprivrednom posedu, jer se kao pro­ izvođač na tržištu i kao kooperant pojavljuje njen muž — starešina domaćinstva. Na taj način, seoska žena radi, ali ne organizuje rad i ne upravlja poljoprivrednom proizvodnjom na svome posedu. Bilo bi korisno 'da zem ljoradničke zadruge sklapaju kooperantske ugo­ vore sa onim poljoprivrednim proizvođačem koji će neposredno i izvršavati kooperantske obaveze, a ne sa starešinom domaćinstva. Tada bi seoska žena, stupajući neposredno u kooperantske odnose, stekla i veću ekonomsku rav n o p ra v n o st^ Seoska žena je dosta izolovana od samoupravnog i političkog života sela, a njeno učešće u sam oupravnim organim a i rukovod­ stvima društveno-političkih organizacija je simbolično i svedeno na minimum. LSeoska žena po društvenom položaju neće biti potpuno ravno­ pravna sa muškarcem sve dok živi i radi na privatnom posedu, le je ekonomski zavisna. Uprkos tome, društvena zajednica i svesne snage na selu mogu ne samo sprečiti stagnaciju već i ubrzati proces potpunog oslobođenja seoske žene.

ISMET DIZDAREVIĆ MUHAMED MURADBEGOVIĆ PORODICA I SOCIJALNI STATUS UČENIKA Rezultati naučnih istraživanja i iskustvene činjenice jasno po­ kazuju da postoje evidentne razlike u stepenu pnihvatanja i stepenu odbacivanje djece u dječjim grupama. Neka djeca im aju povoljan, a neka nepovoljan status u dječjim grupama. Jedna su omiljena i po126

pularna, a d ru g a neom iljena, izolov an a ili, pak, po tp u n o (psihološki) odbačena. S obzirom n a to da od ste p e n a p rih v aćen o sti d je te ta u dječjim g ru p am a u znatnoj m je ri zavisi razvoj socijalnog po n ašan ja i socijalne sv ije sti kod d je te ta , u istra ž iv a n jim a je n a ro č ita pažn ja obraćena na ste p e n uticajia raz n o v rsn ih sociopsiholoških fak to ra. U najvećem b ro ju stu d ija ra z m a tra n je ste p e n u tic a ja pojedinih oso­ bina ličnosti djeteta (inteligencija, k a le n d a rsk i u zrast, c rta k a ra k ­ tera, fizička osobina d je ta ta) ili (i) »back-ground« faktora (socio­ ekonom ski s ta tu s porodice, obrazov n i nivo, v eličin a porodice, e tn i­ čka pripadnost) n a socijalni status djeteta u d ječjim g ru p am a (n aj­ češće raz re d n im kolektivim a). R adi ilu s tra c ije o vih istraž iv a n ja , p rezentiraćem o nekoliko k a ra k te ris tič n ih stu d ija . Iz opšteg p reg led a nekih radov a zapazićem o da istraž iv a či n e sam o d a n isu u tv rd ili jednake stepene povezanosti izm eđu o d ređ e n ih socio-psiholoških faktora i socijalnog sta tu s a uč e n ik a već su, n ap ro tiv , došli i do su p ­ rotnih kon sta ta cija. Tako u istra ž iv a n jim a odnosa izm eđu sta ro s ti' djete ta i pop u larn o sti, d va istraž iv a ča , B u d d en i Thorpe, k o n sta tu ju da su s ta rija d jeca (istra ž iv a n je je sp ro v ed en o 1953. godine n a je d ­ nom velikom u z o rk u londonske djece) im a la p o v o ljn iji socijalni s ta ­ tus u odnosu n a m lađu. M eđutim , T a y lo r istič e da re z u lta ti njegovih istraž iv a n ja p o k azuju da su m la đ a d jec a b ila b o lje p rih v a ć e n a u g ru ­ pi nego s ta rija . Za raz lik u od stu d ija u k o jim a je u p o red iv a n odnos izm eđu s ta ro sti d je te ta (kao i u n ek im stu d ija m a u k o jim a je isp iti­ van uticaj visine i sp o ljn je g izgleda učenika) i socijalnog sta tu sa i u kojim a su, kako smo to r a n ije istak li, a u to ri došli do raz lič itih rez u l­ tata, u istraž iv a n jim a u ko jim a je isp itiv a n u tic a j in te lig e n c ije djece na n jihov socijalni sta tu s istraž iv a či su došli do sličnih zaključaka. Radovi B onneya12 (1944. i 1946), H e rb e ra (1956) i G ro sm an n a i W rightera (1948) s p a d aju m eđu v e liki b ro j p ro u č a v a n ja k oja su jasn o po­ kazala da postoji p o zitivna povezano st izm eđu in telig en cije učenika i njihovih so cijalnih položaja u g ru p am a. S obzirom n a to d a u našem ra d u želim o d a p rez e n tira m o neke rezu ltate isp itiv a n ja odnosa izm eđ u ekonom skog s ta n d a rd a p oro­ dice, obrazovnog n ivoa i d ru štv e n o g an g a žo v a n ja ro d ite lja , m i ćemo se o svrnuti i n a n ek e stu d ije u k o jim a je ra z m a tra n u ticaj ovih fa k ­ tora. U lite ra tu ri se istič e d a je rela tiv n o n a jv iše isp itiv a n u ticaj socio-ekonom skog sta tu s a n a p o p u la rn o st d je te ta u d ječjim g ru p am a. Još u početku p rim je n e sociom etrijsk o g m eto d a u tv rđ e n o je da socio-ekonom ski s ta tu s im a »pozitivnu k o relao iju sa so cio m etrijsk im izborom i da, takođe, postoje ten d e n c ije da in d iv id u e b ira ju dru g e individue u n u ta r istog socio-ekonom skog staleža«. Istra ž iv a n ja L u n d berga i L aw isinga, L u n d b e rg a i Steele, F. A. A te w a rta , B onneya oči1 Iz k n jig e : » S o c io m e tr y a n d E d u c a tio n « , K . M. E v a n s , L o n d o n 1966. 2 G a r d n e r L in d z e y i E d g a r d F . B o r g a tta : » S o c io m e tr ic M e a s u r e m e n t« . P r e m a G a r d n e r L in d z e y : » H a n d b o o k o f S o c ia l P s y c h o lo g y « , 1956.

1 27

gledno su pokazala da je »ekonomski status u pozitivnom odnosu sa frekvencijom sociometrijskog izbora.«3 Međutim, m išljenja da je »efekat socio-ekonomskog satusa ograničen« (Grosman i Wrighter), da su »lične karakteristike više determ inirale popularnost djeteta u školi nego »background« (Becker i Lomiš)4 — ne ukazuju na pozi­ tivnu povezanost, već govore o značajnijem djelovanju drugih faktora. Cilj naših istraživanja. Našim istraživanjem 5 smo pokušali da utvrdim o stepen povezanosti između nekih porodičnih struktura — ekonomski standard porodice, obrazovni nivo roditelja, društvena angažovanost, zaposlenost, profesionalni status porodice i dužina bo­ ravka porodice u Sarajevu (faktor migracije)6 — i socijalnog statusa učenika. Zapravo, pokušali smo da utvrdim o koliki je i kakav uticaj navedenih faktora na stepen prihvatanja i stepen odbacivanja dje­ teta u razrednom kolektivu, na emocionalnu ekspanzivnost, na izbor vođe i na frekvenciju uzajam nog biranja djece koja potiču iz poro­ dica sa različitim ekonomskim standardom i obrazovnim nivoom, ra­ zličitim stepenom društvenog angažovanja, profesionalnim statusom roditelja, kao i različitim stepenom zaposlenosti i različitom dužinom boravka roditelja u Sarajevu. Metodika istraživanja U ispitivanju interpersonalnih odnosa između učenika četvrtih, šestih i osmih razreda upotrijebili smo sociometrijski test sa tri iz­ bora (drug u učenju, drug u sekciji i drug van škole) i Bogardusovu skalu socijalne distancije.7 Odlučili smo se za tri kriterijum a izbora, a ne za jedan jedinstveni kriterijum , iz dva razloga: 1. kontakti i interakcije učenika u procesu učenja, u radu u sekcijama i u aktivnostim a van škole obično zahtjevaju manifestovanje različitih osobina ličnosti učenika. 2. mada se adekvatno zadovoljenje prirodnih socijalnih potreba može realizov.aiti jedino ostvarivanjem važnih preduslova za njegovo prihvatanje u svim aktivnostim a, ipak se nekim ak­ tivnostim a daje veći, a nekima manji značaj. 3 Isto, str. 429. 4 K. M. Evans: »Sociom etry and E ducation«. L ondon 1966. 5 Istraživanja odnosa izm eđu p orod ice i socijaln og statusa p red stavlja dio istraživanja p roblem a »Odnos izm eđu porod ice i d ru štven og u sm jeravan ja djece«. Izradu projekta organ izaciju istraživanja i obradu podataka izv ršili su Ism et Dizd arević i dr M uham ed M uradbegović u saradnji sa stu dentim a. o U našem radu ćem o tretirati odnos izm eđu ek on om sk og standarda poro­ dice, ob razovnog n ivoa i d ru štven e an gažovan osti rod itelja s je d n e strane, i so­ cijaln og statusa u čen ika u četvrtim , šestim i osm im razredim a. 7 Mada su rezu ltati d obijeni B ogard usovom sk alom s o cija ln e d istan cije obra­ đ eni, n ećem o ih m oći p rezen tirati ovom skupu, zbog cilja sam og rada.

128

Nekog u č enika većina u č enika m ože b ira ti za d ru g a u u čenju zato što je odličan učenik ili zato što ga učitelj staln o ističe kao u zor­ nog. M eđutim , ovaj učenik ne m ora b iti dobro p rih v aćen v an škole ako ne po sjed u je osobine koje d ru že n je v an škole tra ž i od p o jed i­ naca. S obzirom na to da smo p red v id jeli tri k rite riju m a izbora, n a ­ pravili smo tr i spiska (po abecednom redu) u čen ik a u svakom odeIjenju. Na prvom spisku učenici tre b a lo je da označe sve one dru g o ­ ve u razred u s kojim a bi najviše voljeli da uče, odnosno s kojima uopšte ne bi željeli da uče. N a drug o m spisku tre b a lo je da učenici označe sve one u č enike iz svog ra z re d a s k o jim a bi najviše voljeli da rade u sekcijam a, d ru štv im a ili o rg an izacijam a u n u ta r škole, od­ nosno s kojim a ne bi željeli da rade u sek cijam a, d ru štv im a ili o rg a ­ nizacijama u n u ta r škole. N a trećem spisku tre b a lo je učenici da pored o z n ačavanja onih uč e n ik a s k o jim a bi n a jv iše voljeli d a se druže van škole (da se ig ra ju , p o sje ć u ju bioskope, odlaze na izlete), odnosno s ko jim a ne bi voljeli da se druže, zao k ru že jednog učenika koji bi m ogao b iti p red s je d n ik raz re d n e zajednice, odnosno jednog učenika koji u o p šte ne bi m ogao b iti p re d sje d n ik raz re d n e zajed ­ nice. Za svaki k rite riju m izbora p rip re m lje n a su d e ta ljn a o b jašn je ­ nja koja su prila g o đ en a psihološkim m og u ćn o stim a u č e n ik a n a sv a­ kom razrednom u z ra stu . O pćenito govoreći, u to k u p rip re m e za sociom etrijska isp itiv a n ja n a sto ja li sm o d a g ran ic e g ru p e jasno od­ redimo8 (da k rite riju m e precizno defnišemo i predvidimo dovoljno vremena za rad učenika). P rib liž n u d u žin u tra ja n ja isp itiv a n ja smo određivali n a osnovu b ro ja k rite riju m a izbora (tri), n a osnovu b ro ja izbora i o d b ija n ja (neograničen broj) i n a osnovu v rem e n a p o tre b ­ nog za ob jašn jen je. Ispitanici. Istra ž iv a n je je sproved en o u 5 slučajno izab ran ih os­ novnih škola i c e n ta ra, bliže i d a lje p e rife rije g rad a S arajev a. F in a l­ nim istraž iv a n je m o b u hvaćena su 494 u č e n ik a iz 14 o d eljen ja.” U svakom od e lje n ju (u obzir su u zeta o d e lje n ja IV, VI i V III razreda) striktno se vodilo ra č u n a o tom e da p ostoji re la tiv n o jednaki omjer

učenika koji potiču iz porodice sa različitim ekonomskim standardom i različitim obrazovnim nivoom.'0 A ko n eko o d jeljen je n ije odgova­ ralo ovakvim k rite riju m im a izbora, o p red e ljiv a li smo se za pogodnija. U izboru od e lje n ja tak o đ e sm o vodili rač u n a da broj u čen ik a raz ­ ličitog k alen d arsk o g u z ra sta (učenika IV, VI i V III razred a) bude što više ujednačen. * * R a z r e d s m o s h v a tili k a o g r u p u . M a d a r a z r e d p r e d s t a v l j a f o r m a ln u o r g a n i£a c iju , ip a k o n t r e b a d a b u d e s h v a ć e n i k a o d je č ja g r u p a , j e r č in i j e d in s tv o s h v a ­ ćanja u č e n ik a o d r e đ e n o g u z r a s ta . . Si r e in f o r m a c ije o n a č in u is t r a ž i v a n j a d a te su n a š o j s tu d i ji » N ek a p ita n ja J s m j e r a v a n ja d r u š tv e n o g r a z v o ja d je te t a « . lo P r o c je n u e k o n o m s k o g s t a n d a r d a p o r o d ic e , o b r a z o v n o g n iv o a i s te p e n a d r u 'tv e n o g a n g a ž o v a n ja r o d i t e l j a v r š ili s m o n a o s n o v u p o d a ta k a d o b ije n ih e v id e n ti­ r a n je m i p r o c je n jiv a n je m s v ih r e l e v a n t n i h f a k t o r a p o r o d ic e . IX

129

Izbor škola, odeljenja i ispitanika izvršen je po principu stratifikovanog slučajnog uzorka. Prilikom izbora škola vodili smo računa 0 sljedećim momentima: lokaciji škole (centar, bliža i dalja periferija grada), stru k turi stanovništva koje gravitira toj školi (ekonomska 1 obrazovna stru k tu ra porodice) i o stepenu razvijenosti škole. P ret­ hodni obilasci škola i mišljenjia saradnika Prosvjetno-pedagoške službe grada Sarajeva poslužili su nam za širi izbor škola. Uži izbor škola (5 škola koje su obuhvaćene finalnim istraživanjem ) naprav­ ljen je na osnovu podataka dobijenih pomoću evidentnog lista. Evi­ dentni list je poslat roditeljim a učenika onih odjeljenja koja su slu­ čajno izabrana u tim školama. Evidentiranjem je ukupno obuhva­ ćeno 27 odeljenja. Način ispitivanja. Ispitivanje učenika je, bez prisustva nastav­ nika, sprovedene u toku drugog i trećeg časa. P rije početka rada učenici su detaljno obaviješteni o cilju ispitivanja, načinu rada i važ­ nosti iskrenih odgovora. Nakon opšteg inform isanja, učenicima su, poslije podjele liste prvog kriterijum a izbora (drug u učenju), data detaljna obavještenja o kriterijum im a izbora i postupku biranja. Li­ sta drugog kriterijum a izbora (drug u sekciji) davana je poslije pri­ kupljanja lista prvog kriterijum a izbora. O bjašnjenje kriterijum a drugog izbora i postupak rada bilo je identično objašnjenju prvog kriterijum a izbora. Postupak po trećem kriterijum u (drug van škole) bio je isti kao u prva dva. U starijim razredim a uputa je čitana i usmeno objašnjavana, a u četvrtim razredim a učenicima je (na plo­ či) mnogo detaljnije tumačeno šta treba da rade. Poslije sociometnijskog ispitivanja, izvršena su ispitivanja Bogardusovom skalom so­ cijalne distanci je i Springfildovim inventarom interesovanja/1 Određivanje nezavisnih varijabli U našem istraživanju smo poikušali, kako smo to već i ranije istakli, utvrditi odnos između ekonomskog standarda porodice, obra­ zovnog nivoa roditelja, stepena društvenog angažovanja, zaposleno­ sti roditelja, profesionalnog statusa porodice i dužine boravka poro­ dice u Sarajevu (migracija) kao nezavisnih varijabli i socijalnog sta­ tusa učenika kao zavisne varijable. S obzirom na to da u našem radu želimo da prezentiramo neke podatke koji se odnose na relacije iz­ među ekonomskog standarda porodice, obrazovnog nivoa i društve­ nog angažovanja roditelja, s jedne strane, i socijalnog statusa uče­ nika, s druge strane, mi ćemo se zadržati samo na sadržajima, načL nima izbora i načinima procjenjivanja relevantnih pokazatelja obu­ hvaćenih struktura porodice.i i i U drugom razredu, priprem ljen om za ovaj sim p oziju m , p rezen tiran i su neki podaci d obijeni pom oću S p r in gfildovog in ventara interesovan ja.

130

Ekonomski standard porodice. U o d ređ iv a n ju ekonom skog s ta n ­ d a rd a porodice an a liz ira li sm o osnovne i korektivne indikatore eko­ nom skog s ta n d a rd a porodice.-12 V isinu novčanog p rih o d a po član u po­ rodice uzeli sm o kao osnovni in d ik a to r ek onom ske s tr u k tu re poro­ dice. K o rek tiv n e in d ik a to re ekonom ske s tr u k tu re porodice sm o od­ ređ iv a li rad i tač n ije g klasifik o v a n ja p o rodica p rem a ekonom skom sta n d a rd u . P a ž ljiv im p ro cje n jiv a n je m i p o n d e iira n je m re le v a n tn ih korek tiv n ih in d ik a to ra ekonom ske s tr u k tu re porodice — obrazovni nivo roditelja, zanim anje, v rije d n o st p o k re tn e (autom obil) i n ep o k ­ retn e im ovine (v lastita kuća), posjed o v an je ili n ep o sjed o v an je sa v re m enih a p a ra ta za dom aćinstvo i slično — m ogli sm o p o u zd an ije od­ rediti kojem ekonom skom nivou p rip a d a isp itan ik . M ada smo a n a liz ira n je m i p ro cje n jiv a n je m osnovnog i k o lek tiv ­ nih in d ik a to ra ekonom skog sta n d a rd a porodice zapazili da se u n u ­ ta r »srednjeg ekonom skog s ta n d a rd a n alaze isp itan ici koji p rip a d a ju »gornjem — s re d n je m ekonom skom s ta n d a rd u « i »donjem — sre d ­ njem ekonom skom sta n d a rd u « , m i smo, ip ak s m a tra li da se neće o d ­ stu p iti od osnovnog cilja istraž iv a n ja ako sve isp ita n ik e sv rstam o u tri kate g o rije : visoki, srednji i niski ekonomski standard. U k a ­ tegoriju »visoki ekonom ski sta n d a rd « u k lju č e n e su porodice u ko­ jim a p rihod po članu porodice iznosi p rek o 55.000 s ta rih d in ara . Po­ rodice u kojim a se p rihod po članu p o rodice k reće izm eđu 25.000 i 55.000 sta rih d in a ra obu h v a ć en e su k ate g o rijo m » sred n ji ekonom ski standard«. U k a te g o riju »niski ekonom ski sta n d a rd « sv rsta n e su poTabela 1 Struktura ispitanika prema ekonomskom standardu porodice Ekonom ski s ta n d a rd porodice R azredi

V isoki

Niiski

T otal

IV VI VIII

45 36 19

S re d n ji 36 35 29

36 38 26

117 109 74

T otal

100

100

100

300

■i2 U e v id e n tn o m lis tu ( e v id e n tn i lis t je p o s la t s v a k o m r o d ite lju u č e n ik a k o ji je s lu č a j n o iz a b r a n š ir im iz b o ro m o d je lje n ja ) s u s a d r ž a n i s lj e d e ć i p o d a c i: z a n i­ m a n je o c a i m a jk e , n a z iv r a d n o g m je s ta i o r g a n iz a c ije g d je su o ta c i m a jk a z a p o ­ s le n i, š k o ls k a s p r e m a o c a i m a jk e , p r o s je č n i m je s e č n i iz n o s n o v č a n ih p r i m a n j a o c a i m a jk e , s ta r o s t b r a ć e i s e s ta r a , n o v č a n a p r i m a n j a b r a ć e i s e s ta r a , d a li u č e n ik o v i r o d ite lji im a ju v la s tit u k u ć u , d r u g u k u ć u ( v ik e n d ic u ) , te le v i z o r , te le f o n , o d n o s n o d a li i m a ju k u ć n u p o m o ć n ic u . U p o r e d iv a n je m i m e đ u s o b n im k o n tr o lis a n je m p o ­ d a ta k a iz e v id e n tn o g lis ta , p o d a ta k a d o b ije n ih o d u č e n ik a i n a s ta v n i k a i p o d a ta ­ k a d o b ije n ih o d s lu ž b i k o je v o d e e v id e n c iju o p r ih o d im a g r a đ a n a — f o r m u lis a li sm o k r i t e r l j u m e p r e m a k o jim a sm o v r š ili k a te g o r is a n je i s p i ta n i k a .

131

rodice u kojima je prihod po čliarnu porodice ispod 25.000 starih dinara.33 U nekim srodnim studijam a socio-ekonomski status porodice je određivan na sličan način. Za ilustraciju ove činjenice, navešćemo indikatore kojie neki autori sm atraju važnim u m jerenju socio-ekonomskog standarda porodice. U jednoj studiji, u kojoj je, pored obra­ zovnog nivoa i starosti majke, uzet u obzir socioekonomski status, on je određivan na osnovu zanim anja i prihoda. Naime, u toku inter vjua sa majkama, postavljena su im pitanja o »zanimanju muža, pri­ hodima porodice, obrazovanju oba roditelja kao i njihovih roditelja, porijeklu i starosti njihovih roditelja«.34 Obrazovni nivo roditelja. Obrazovni nivo roditelja određivali smo procjenom stepena njihovog formalno-školskog obrazovanja. Prem a stepenu obrazovanja sve porodice smo svrstali u pet kate­ gorija. U prvu kategoriju uključeni su učenici čiji je otac završio fakultet, a m ajka fakultet, srednju ili osnovnu školu. Učenici čiji je otac završio srednju školu, a m ajka srednju, punu osnovnu (osam ra­ zreda) ili osnovnu — svrstani su u drugu kategoriju. Trećom kate­ gorijom obuhvaćeni su oni učenici čiji je otac završio neku od škola za radnička zanimanja, a m ajka srednju, punu osnovnu, osnovnu ili neki tečaj za opismenjivanje. U četvrtu kategoriju uključeni su učenici čiji je otac završio punu osnovnu, a m ajka školu za rad­ nička zanimanja, punu osnovnu ili osnovnu. Učenik čiji je otac za­ vršio osnovnu školu, a m ajka ostala polupismena ili nepismena pri­ pao je petoj kategoriji. (Na Tabeli 2 dat je pregled broja učenika u svakoj kategoriji). Tabela 214 Obrazovna struktura porodice Razredi

Obrazovni nivo roditelja III IV V Total

I

II

IV VI VIII

33 27 10

32 21 21

29 21 22

22 26 12

11 14 9

117 109 74

Total

70

64

72

60

34

300

13 Pošto su isp itivan ja izvršena u toku 1966. i 1967. god in e, gorn je k ategorije su vjerovatn o sada više. M eđutim , za n aše cilje v e nisu tolik o b itn e ap solu tn e raz­ lik e u standardim a k olik o d ifere n c ije unutar uzorka isp itivan ja. 14 Robert R. Sears, E leanor E. M accoby, H arry L evin: »Patterns o f Child Rearing«, str. 423, N ew York 1957.

132

Društvena angažovanost roditelja. S tep en d ru štv e n e angažovanosti ro d ite lja u tv rđ e n je n a osnovu broja i vrste o rg an izacja u ko­ je su ro d ite lji uk lju č e n i, kao i b ro ja i v rste fu n k cija koje im aju u tim organizacijam a. A nalizom i p ro cje n jiv a n je m izjav a ro d ite lja o organizacijam a u kojim a su oni d ru štv e n o angažovani, sve učenike smo podijelili n a če tiri k ateg o rije. U p rv u k a te g o riju su u k lju čen i oni učenici čiji ro d ite lji ra d e u d v ije ili više o rg an izacija i ako u tim organizaoiam a im a ju nek u ruk o v o d eću fu n k ciju , odnosno oni roditelji koji su a k tiv n i u sa m o u p ra v n im tije lim a ili rad e u većem broju d ru štv e n o -p o litič k ih organizacija, ali n e m a ju rukovodeću funkciju (iznadprosječna d ru štv e n a angažovanost). U d ru g u k ateg o ­ riju smo u v rstili one ro d ite lje koji ra d e u d v ije d ru štv e n o -p o litič k e organizacije15, odnosno ako su članov i S K J (p rosječna d ru štv e n a a n ­ gažovanost ro ditelja). O ne koji su izjav ili d a nisu članovi n ik ak v ih d ru štveno-političkih organizacija, n iti p ak s a m o u p ra v n ih tije la obu h ­ vatili smo trećom kate g o rijo m (ispodprosječna d ru štv e n a an g ažova­ nost). U č e tv rtu k a te g o riju sm o u k lju č ili sve one u čen ik e za čije roditelje nism o uopšte znali da su d ru štv e n o angažovani. Tabela 3

Društvena angažovanost roditelja učenika D ru štv e n a ang ažo v an o st ro d ite lja

R azredi

co ► 0)

^

o "rt C

•

12

PU,

If a

a 0) £

.2 o H

IV VI V III

19 19 10

16 31 19

49 39 23

33 19 22

117 109 74

T otal

48

66

111

74

300

£

a

s

hh

M ada sm o k a te g o risa n je ro d ite lja izv ršili sam o n a osnovu iz­ java ro d ite lja u kojim d ru štv e n o -p o litič k im o rg an izacijam a ili sam o­ upravnim o rganim a rad e (form alna angažovanost) i m ada nism o p r i­ kupili p o datke o stvarnoj dru štv e n o j an g ažo v an o sti ro d ite lja , ip ak nam i ovakvi podaci m ogu poslužiti p rilik o m u p o ređ iv a n ja socijal>5 O b ič n o s u r o d ite lji i z ja v l jiv a li d a r a d e u S S R N i n e k o j d r u g o j o r g a n iz a c iji — S a v e z u b o r a c a , K o n f e r e n c iji ž e n a , n e k o m s a m o u p r a v n o m o r g a n u ili n e k o j k o ­ m is iji.

133

nog statusa djece koja potiču iz porodica sa različitim stepenom društvenog angažovasnja. Podaci o društvenoj angažovanosti roditelja prezentirani su na Tabeli 3. Određivanje zavisne varijable Kao što smo naprijed istakli, socijalni status učenika je u našem radu uzet kao zavisna varijabla. Zavisnu varijablu smo izrazili in ­ deksom socijalnog statusa16 učenika. Pošto indeks socijalnog statusa predstavlja omjer između broja mogućih izbora i odbijanja i broja stvarno dobijenih (izbora i odbijanja u svakom razredu, upoređivanja među učenicima su moguća. Izračunavanje socijalnog položaja učenika u razredu (indeksom socijalnog statusa je mnogo pouzdanije nego određivanje položaja učenika samo brojem izbora (indeks pri­ hvaćanja) ili samo brojem dobijenih negativnih izbora (indeks od­ bijanja), jer se indeksom socijalnog statusa preciznije određuje stepen prihvatanja učenika u razredu. Obrada podataka Pošto su podaci još u fazi statističke obrade, smatram o da na osnovu tabelarnih podataka možemo da ukažemo samo na opšte ten­ dencije u odnosima između varijabli, a ne i da kvantitativno preciz­ nije zaključujemo i o stepenu uticaja drugih faktora na diferencije u socijalnim položajima učenika koji potiču iz porodica sa različi­ tim ekonomskim standardom, različitim obrazovnim nivoom i razli­ čitim stepenom društvenog angažovanja roditelja. Međutim, to ipak ne znači da se ne mogu na osnovu načina koji smo mi u obradi poda­ taka upotrijebili konstatovati činjenice značajne za razum ijevanje tretirane problematike. Naime, mi smo arbitrarno indekse socijalnog statusa, koji pokazuju različite stepeme prihvatanja učenika u raz­ redu, odnosno indekse koji predstavljaju različite stepene neprihvatanja učenika, svrstali u četiri stepena prihvatanja i četiri stepena odbacivanja. Sve pozitivne indekse socijalnog statusa obuhvatili smo različitim stepenima prihvatanja, a sve negativne indekse različitim stepenima odbacivanja. Učenici čiji je indeks socijalnog statusa iz­ ražen »nulom« obuhvaćeni su kategorijom »neutralan«.1S Stepen povoljnosti socijalnog položaja učenika određenih kategorija moguće je utvrditi na osnovu odnosa frekvencija indeksa socijalnog statusa u Ex — Ey in d ek s socijaln og statusa sm,r> izraču nali po form u li ---------------N — 1 .i« S obzirom na to da je fr ek v en cija in d ek sa socijaln og statusa u k ategoriji »neutralan« izrazito m ala, m i sm o, prilik om izraču navan ja X2, o v p fr ek v en cije sa ­ brali sa frek ven cijam a ob u h vaćen im k ategorijom »povoljan« so cija ln i status. P re­ m a tom e, X 2 sm o izraču nali iz uku pn ih fr ek v en cija ob u h vaćen ih sa d v ije k atego­ rije: »povoljan« i »nepovoljan«. .10

134

različitim stepenim a o d b aciv an ja kao i na osnovu uk u p n o g b roja socijalno povoljnih i socijalno nep o v o ljn ih po lo žaja učen ik a o d re­ đenih k ategorija.

Diskusija o rezultatima U in te rp re ta c iji ta b e la rn o p re z e n tira n ih 1” p o d atak a nastojaćem o, prvo, da ukažem o n a po d a tk e k oji govore o odnosu izm eđu ekonom ­ skog s ta n d a rd a porodice i socijalnog sta tu s a u č e n ik a če tv rtih , šestih i osm ih raz re d a osnovne škole, a zatim ćem o u k a z ati i na one koji pokazuju ka k v i su odnosi izm eđu obrazovnog nivoa porodice i d r u š t­ venog a n gažovanja ro d ite lja , s jed n e s tra n e , i socijalnog s ta tu sa uče­ nika određenih k a te g o rija č e tv rtih , šestih i osm ih razred a, s druge. U opštoj in te rp re ta c iji p o d a ta k a tak o đ e ćemo n a sto ja ti da ukažem o i na d ru g e faktore, a n aro čito n a fa k to r u z ra sta i u sp je h a u školi, koji su m ogli u tic a ti n a re z u lta te d o b ijen e našim istraž iv a n jim a . Uticaj ekonomskog standarda. N a osnovu opšteg p reg led a ta ­ be la rn ih p o d a ta k a koji se odnose n a u č e n ik e č e tv rtih razred a, m o­ žemo kontatovatd d a učenici koji p otiču iz po ro d ica visokog eko­ nom skog s ta n d a rd a im a ju nešto po v o ljn iji (m ada n e izrazito povolj­ niji) socijalni sta tu s u odnosu na u čen ik e k o ji su iz porodica niskog ekonom skog sta n d a rd a. O vaj odnos je m nogo izra ž en iji u tab eli »drug u učenju« nego u tab e li »drug u sekciji«, a n a ro čito u tab eli »drug v a n škole«. (X-1 iznosi 15,58 — zn ačajno na n ivou 0,01, X-2 iznosi 8,15 — značajno n a nivou 0,05, i X-3 iznosi 3,95 — n ije zn a­ čajno).20 R ez u lta ti sociom etrijskog isp itiv a n ja u č en ik a šestih raz re d a pokazuju slične, m ad a ne tako izrazite d ife ren c ije u položajim a u če­ nika koji potiču iz porodica sa različitim ekonom skim stan d ard im a. (X '-l = 15,09 — značajno n a nivou 0,01, X 2- l = 8,05 — zn ačajn o na nivou 0,05 i X 2-3 = 2,71 — n ije značajno). Ova, m ada m ala razlika, ev id en tn a je izm eđu u č enika čiji ro d ite lji im a ju visoki ekonom ski sta n d a rd i onih čiji ro d ite lji im a ju n isk i ekonom ski s ta n d a rd . Ona p raktično i ne postoji izm eđu učenik a koji potiču iz porodica sa viso­ kim ekonom skim sta n d a rd o m i onih koji su iz porodica sa sre d n jim ekonom skim stan d ard o m . Ako upored im o rez u lta te dob ijen e sociom etrijsk im ispitiv a n je m u č enika č e tv rtih i šestih raz re d a sa rezu l­ ta tim a dobijenim isp itiv a n je m in te rp erso n a ln ih odnosa izm eđu uče­ nika osm ih razreda, onda m ožem o k o n sta to v a ti d a za razlik u od uče­ nika č e tv rtih i šestih razreda, kod u čen ik a osm ih raz re d a po sto je sli­ čnosti izm eđu socijalnih položaja učen ik a koji potiču iz porodica sa ■ 1!l P o š to , z b o g o g r a n ič e n o g p r o s to r a , n e m o g u b iti š ta m p a n e ta b e le k o je su p r ilo ž e n e u z o v a j r a d (27 ta b e la ) , m i ć e m o o p š te i n t e r p r e t a c i j e r e z u lta ta d o p u n iti h i- k v a d r a tim a . 20 X 2-1 o z n a č a v a iz b o r p o p r v o m k r i t e r i j u m u ( d ru g u u č e n ju ) , X'-’-2 o z n a č a v a iz b o r p o d r u g o m k r i t e r i j u m u ( d ru g u s e k c ij i, d r u š tv u ili o r g a n iz a c iji u š k o li), a X -3 o z n a č a v a iz b o r p o tr e ć e m k r i t e r i j u m u ( d ru g v a n šk o le ).

135

različitim ekonomskim standardim a. Odnos relativno ujednačenog socijalnog statusa učenika osmih razreda je karakterističan za sve kriterijum e izbora (drug u učenju, drug u sekciji, i drug van škole). Nije nađena statistički značajna razlika nii za jedan kriterijum iz­ bora (X2-l = 0,71, X2-2 = 3,98, X2-3 = 1,24). Na kraju naših razm atranja podataka koji se odnose na stepen utioaja ekonomskog standarda porodice na socijalni status učenika četvrtih, šestih i osmih razreda, nužno se nameće i pitanje da li su razlike u socijalnim položajima učenika u razredim a rezultirale iz razlike u ekonomskim standardim a porodica ili su, pak, one ishod djelovanja drugih sociopsiholoških faktora koje mi, u našem istra­ živanju, nismo kontrolisali. Na početku naših istraživanja mi smo bi­ li svjesni činjenice da nećemo moći kontrolisati sve relevantne fak­ tore, pa čak ni one (na prim jer, neke osobine ličnosti učenika, interpersonalne odnose između učenika 1 njegovih roditelja, odnose iz­ među učenika i nastavnika) čiji je uticaj naučno verifikovan, jer je to, u ovakvim istraživanjim a, praktično i nemoguće u potpunosti ostva­ riti. To zahtijeva nova i svestranija proučavanja. Međutim, činjenica je da bi kontrola relevantnih sociopsiholoških faktora doprinijela boljem razum ijevanju odnosa između ekonomskog standarda poro­ dice i socijalnog statusa učenika. To možemo najbolje zapaziti ako pokušamo interpretirati dobij ene odnose sa dva faktora koje smo uzeli u obzir u našim istraživanjim a — faktorom uzrasta i fakto­ rom uspjeha učenika u razredu. Da faktor uzrasta treba uzeti u ob­ zir pri interpretacji tabelarno prezentiranih podataka pokazuju nam razlike između učenika osmih razreda, s jedne strane, i učenika šes­ tih i četvrtih, s druge. Mi ne možmo sa sigurnošću tvrditi koliki je uticaj uzrasta na veće ili manje izražavanje razlika u socijalnim po­ ložajima učenika koji potiču iz porodice sa različitim ekonomskim standardim a, niti možemo negirati hipotezu o mogućem djelovanju uzrasta. Rezultati prezentirani na Tabeli 4. pokazuju da i faktor uspjeha u školi treba uzeti u obzir radi boljeg razum ijevanja dobijenih re­ lacija. Naime, rezultati opšteg uspjeha učenika na kraju polugodi­ šta u četvrtim, šestim i osmim razredim a očigledno govore da veći broj učenika koji potiču iz porodica sa višim ekonomskim stan­ dardom (a naročito učenici četvrtih razreda) u prosjeku pokazuju bolje uspjeh od učenika koji su iz porodica sa srednjim ekonom­ skim standardom, a osobito od učenika čiji roditelji im aju niski ekonomski standard. Ovi podaci takođe potvrđuju opravdanost po­ stavljanja hipoteze da je i uspeh učenika, a osobito u mlađim uzra­ stima, mogao uticati na razlike u socijalnim položajima između uče­ nika koji potiču iz porodica sa različitim ekonomskim standardom. Mada nam faktori uzrasta i uspjeha u školi pomažu za bolje ra­ zum ijevanje uticaja ekonomskog standarda porodice na socijalni 136

T a b e la 4.

Distribucija ocjena učenika prema ekonomskom standardu porodice E kon. sta n d . p orod.

Č e tv r ti r a z r e d i 1 2 3 4 5 U k.

Š e s ti r a z r e d i 1 2 3 4 5

V isoki

2

6 0

S re d n ji

5 3 8 4

Miški T otal

O sm i r a z r e d i

1 12

17

13 45

11

10

7 36

11

3

10 36

15 8 34 30 30 117

13

2

UK.

8

9

13

36

3

1 11

6

4

35

12

2

3

1 5

4

5

UK.

2

29

9 12

19

13

3

2

38

11

3

7

5

0

26

37 3 33

18

18

109

26

6

24

15

3

74*

18 2

* U z a g la v lju c if r e o b e le ž e n e k r s tić e m o z n a ć a v a ju : 1 — n e d o v o lja n u s p e h , 2 — d o v o lja n , 3 — d o b a r , 4 — v r lo d o b a r i 5 — o d lič a n u s p e h , U K — u k u p a n broj u č e n ik a .

status učenika u razredu, to ipak ne znači da ekonom ski sta n d a rd porodice, uzet sam po sebi, ne utiče na socijalni položaj u čenika u razredu. To je ev id en tn o iz našeg istraž iv a n ja . M eđutim , p ita n je od­ ređivanja ste p e n a u tic a ja ovog fa k to ra je u g lavnom m etodološke prirode. Uticaj obrazovnog nivoa roditelja. Pošto je ekonom ski sta n d a rd porodice u visokoj k o rela c iji sa obrazovnim nivoom ro d ite lja (osobito obrazovni nivo oca), re z u lta ti p re z e n tira n i u tab e la m a za obrazovni nivo ro d ite lja p o k a z u ju ten d e n c ije slične onim a koje pok azu ju p o ­ daci da ti u ta b e la m a za ekonom ski s ta n d a rd porodice. Naim e, i ovi podaci po k azu ju d a obrazovni nivo ro d ite lja u tič e n a socijalni s ta ­ tus učenika u č e tv rtim i šestim razred im a, a d a ta k a v uticaj nije evidentan kod u č enika osm ih razred a. U ticaj obrazovnog nivoa po­ rodice na d ife ren c ije — izražen e h i-k v a d ra tim a — u socijalnim po­ ložajim a u čen ik a č e tv rtih raz re d a je n ešto izra z itiji u p o red en ju s razlikam a u socijalnim položajim a u čen ik a k o ji potiču iz porodica sa različitim e konom skim s ta n d a rd o m .21 S obzirom n a n a v e d en e činjenice, in te rp re ta c ija d jelo v a n ja fa k ­ tora u z ra sta i opšteg u speha u čen ik a n a razlik e u socijalnim položa­ jim a učenika čiji ro d ite lji im a ju raz lič it nivo fo rm aln o školskog obrazovanja m ože se, sa m an je zn ačajn im m o d ifik acijam a, p rim ije ­ niti na ovaj odnos. U čenici čiji ro d ite lji im aju veći step en form alnoškolskog o b razovanja uglavnom p o k a z u ju b o lji u speh nego oni čiji roditelji im aju niži fo rm aln o -o b razo v n i nivo. D istrib u cija ocjena (opšti uspjeh) u svakoj k a te g o riji ob raz o v a n ja (vidi T ab elu 5) to n a jočiglednije pokazuje. -■ Č e tv r ti r a z r e d : X2-1 = 22,13 ( z n a č a jn o n a n iv o u 0,01), X2-2 = 19,50 (z n a č a jn o

137

T ab ela 5

Distribucija ocjena prema obrazovnom nivou Obra­ zovn i Jiivo

Č etvrti razredi 1 2 3 4 5 Broj u če­ n ika

Š esti razredi 1 2 3 4 5 B roj uče­ nika

Osmi razredi 1 2 3 4 5 Broj u če­ nika

I

0 0

8 12 13 33

3 0 6 9 9 27

1

0

2

6

1

10

II

2 0

5 11

4 22

3 0 9 2 7 21

4

1 11

4

1

21

III

7 4

6

4

8 29

13 0 7 1 0 21

12

2

6

2

0

22

IV

3 3 11

2

3 22

10 2 7 5 2 26

6

1

2

3

0

12

3 1

1

2 11

8 1 4 1 0 14

3

2

3

1

0

9

15 C 31 30 30 117

37 3 33 18 18 109

26

6 24 16

2

74

V T ota l

4

B rojevi 1, 2, 3, 4, 5 u zaglavlju tab ele znače: n ed ovoljan , d ovoljan, dobar, vrlo dobair i od ličan.

Uticaj društvene angažovanosti roditelja. Mada je, u odnosu na sve ispitanike, broj ispitanika obuhvaćen kategorijom »nepoznat« procentualno dosta velik (u četvrtim razredim a — 28°/o, u šestim — 17% i u osmim razredim a — 31%), ipak možemo da, opštim pregle­ dom podataka datih u tabelam a i upoređivanjem ispitanika obuhva­ ćenih kategorijam a »iznadprosječna angažovanost«, »prosječna angažovanost« i »ispodpnosječna angažovanost«, uočimo tendencije u odnosima iizmeđu društvene angažovanosti roditelja i socijalnog položaja njihove djece u četvrtim , šestim i osmim razredima. Rela­ cije između ispitanika koji potiču iz porodice sa različitim stepemom društvenog angažovanja ukazuju, kao što i sami zapažamo, da društ­ vena angažovanost roditelja utiče pozitivno na socijalni status uče­ nika u četvrtim razredima. (Xi = 10,42 — značajno na 0,01, Xo = 6.96 — značajno na nivou 0,05, X 3 = 5,51 — značajno na nivou 0 , 1 0 ); kod učenika šestih razreda, osim kod izbora po kriterijum u »drug van škole«, ona takođe utiče pozitivno (X? = 3 ,9 7 — nije značajno, x l = 8,19 — značajno na nivou 0,05, X 3 = 0,69 — nije značajno); kod učenika osmih razreda uticaj društvene angažovanosti roditelja nije evidentan (Xf = 1,79 — nije značajno, xl = 0,14 — nije značajno, X§ = 0,79 — nije značajno). Umjesto zaključka Mada smo u našem radu pokušali da interpretiram o samo neka pitanja složenih odnosa između ekonomskog standarda .porodice, ob­ razovnog nivoa i društvene angažovanosti roditelja, s jedne strane, 138

i socijalnog sta tu s a njih o v e djece (učenika če tv rtih , šestih i osmih razreda osnovne škole), s d ru g e stra n e , i m ad a nism o, kako smo to i ran ije istakli, izn ijeli i p o d a tk e koje smo dobili p rim jen o m d ru g ih metoda, ipak m islim o da m ožem o, n a osnovu tab e la rn o p re z e n tira ­ nih podataka, k o n sta to v a ti osnovne karakteristike u tv rđ e n ih odnosa između n ezavisnih v a rija b li (neki asp ek ti porodice) i zavisne v a ri­ jable (socijalni s ta tu s učenika). O pštim pregledom , ta b e la rn o d atih rezultata sociom etrijskog isp itiv a n ja u čen ik a četvrtih i šestih raz­ reda m ožem o k o n sta to v a ti da postoji evidentna razlika u socijalnim

statusima između učenika koji potiču iz porodica sa različitim eko­ nomskim standardima i različitim obrazovnim nivoima roditelja. N a­ protiv, kod u čenika osm ih ra z re d a razlike nisu evidentne. U ticaj društvene angažovan/osti ro d ite lja postoji (djeca d ru štv e n o angažovanih ro d ite lja im a ju n ešto p o v o ljn iji so cijaln i položaj u odnosu na djecu društv en o m a n je a n gažovanih ro d itelja), p rem d a je uticaj ovog faktora u če tv rtim , a osobito u šestim razred im a, manji nego uticaj ekonomskog sta n d a rd a i obrazovnog nivoa ro d ite lja . M edu učenici­ ma osm ih raz re d a n ije zapažena z n a ča jn ija d e fin icija u socijalnim statusim a, m ad a i m eđu n jih o v im ro d ite ljim a postoje razlik e u stepenu d ru štv e n e angažovanasti. R e zultati n a ših istra ž iv a n ja tak o đ e p o k azu ju d a učenici koji potiču iz porodica sa višim ekonom skim s ta n d a rd o m i višim o b ra ­ zovnim nivoim a ro d ite lja (če tv rti i šesti razred ) n em aju , u odnosu na učenike koji potiču iz porodica sa nižim ekonom skim sta n d a rd im a i nižim obrazovnim n ivoim a ro d ite lja , u svim k rite riju m im a izbora (drug u učenju, d ru g u se kciji i d ru g v a n škole) jednako povoljan socijalni status. S ocio m etrijsk i izbor po k rite riju m u »drug u učenju« je za ovu k a te g o riju u č e n ik a na jp o v o ljn iji. R azlike u socijalnim statusim a su, naim e, m an je izražen a k ad a se m eđusobni izbor uče­ nika vrši po k rite riju m im a »drug u sekciji« i (ili) »drug van škole«. Da li se ove raz lik e m ogu o b jasn iti zato što se ne d a je ista važnost okolnostim a ili a k tiv n o stim a u k o jim a se d ru g arstv o u čenika može ispoljiti ili se p a k one m ogu o b jasn iti isp o lja v a n je m razlik a u mo­ gućnostim a z a d o v o lja v an ja specifičn ih z a h tje v a u uslovim a u kojim a učenici najčešće dolaze u k o n tak te ? Skloni smo da p rije p rih v atim o Pr vo ob jašn jen je. Pošto učenici, a n aro čito učenici m lađ ih razred a, osobinu »dobro učenje« s m a tra ju obično najvećom v rijed n o šću sva­ kog učenika i pošto oni pod »dobrim učenjem « p o d razu m ev aju one osobine koje većina n a sta v n ik a, a gotovo svi ro d itelji, sm a tra ju po­ zitivnim , m oguće je k o n sta to v a ti da je češće o p red e ljiv a n je za uče­ nike koji potiču iz porodica sa višim ekonom skim sta n d a rd o m i ve­ ćim obrazovnim nivoom u slovljeno b aš tim faktorom , je r rela tiv n o najveći broj ovih u čen ik a isp o ljav a osobine koje se tra ž e u u čenju. M ada ekonom ski s ta n d a rd porodice, o b razo v n i nivo i d ru štv e n a angažovanost rodiitela m ogu, pod rela tiv n o u jed n ačen im d ru g im so139

ciopsihološkim faktorim a, uticati na stepen prihvaćenosti učenika u razredu, ipak ne treb a zanem ariti činjenicu da na omiljenost učenika mogu uticati u isto vrijem e i drugi faktori. Međutim, u jednom te­ renskom istraživanju praktično je nemoguće kontrolisati sve moguće relevantne faktore. Zbog toga smo pokušali da dobijene podatke interpretiram o samo sa aspekta kalendarskog uzrasta i opšteg us­ pjeha učenika. Djelovanjem faktora uzrasta moguće je donekle obja­ sniti evidentne razlike u rezultatim a sociometrijskog ispitivanja uče­ nika četvrtih i šestih razreda, s jedne strane, i učenika osmih raz­ reda osnovne škole, s druge. Moguće je pretpostaviti da razlike u eko­ nomskim standardim a porodica, u obrazovnim nivoima i društve­ noj angažovanosti roditelja mnogo manje, ili pak uopšte ne utiču na učenike u starijim razredim a osnovne škole. I faktor — opšti uspjeh u razredu — nam pomaže da bolje razumijemo evidentne razlike u socijalnim statusim a između učenika četvrtih i šestih razreda, kao i postojanje sličnosti između socijalnih statusa učenika osmih razre­ da. Okolnost da među popularnijim učenicima veći broj ima odličan ili vrlo dobar uspjeh — najočiglednije govori kakav je uticaj ovog faktora. Ako prihvatim o činjenicu da u nižim razredima, a naročito u četvrtim, opšti uspjeh utiče na stepen prihvatanja učenika u razre­ dima, onda se na osnovu toga može postaviti hipoteza da opšti us­ pjeh nema takvo dejstvo na prihvaćenost, jer razlike u uspjehu nisu uslovile razlike u socijalnim položajima. U ranijim istraživanjim a dr Vera Smiljamić-Čolanović je zapazila slične odnose. Ona piše: »Uočava se da sa uzrastom lako i ne potpuno pravilno opada posto­ tak odličnih među omiljenima, iako je taj postotak i na najvišem uz­ rastu, u osmim razredima još uvijek veoma visok«.22 Na kraju naših razm atranja nekih aspekata procesa socijalizacije djece, odnosno nekih sociopsdholoških faktora koji utiču na stepen integrisanosti djece u dječjim grupama, potrebno je naglasiti da bez poznavanja relevantnih činilaca socijalnog razvoja djece nema pra­ vilnog usm jeravanja razvoja društvenog ponašanja i društvene svi­ jesti. Posebno je važno da roditelji i nastavnici shvate prirodne so­ cijalne potrebe djece, a osobito njihovu potrebu za prihvatanjem i priznanjem od grupe vršnjaka, i da im pomognu da te potrebe, na društveno prihvatljiv način, realizuju.

22 S m iljan ić—C olanović Vera: S ocijaln i odnosi m edu u čen icim a i zavisnost tih odnosa od porod ičnih i drugih odnosa«, »Savrem ena škola«, broj 3—4, 1954.

140

VASKA DUGANOVA PUNA ZAPOSLENOST PORODICE JE NEOPHODNOST I PRODICE I DRUŠTVA — BIOLOŠKA REPRODUKCIJA DRUŠTVA JE TAKOĐE BRIGA I PORODICE I DRUŠTVA • Muž danas u velikoj većini slučajeva mora da bude onaj koji privređuje, hranilac porodice bar kod posedničkih klasa, a lo mu daje položaj vlasti, kome nije potrebno posebno pravno privilegovanjc. On je u porodici buržuj. žena predstavlja proletarijat. Lngcls

U p reth o d n e dve decenije socijalističko d ru štv o Ju g o slav ije u la­ galo je n a p o re da se prevaziđu s h v a ta n ja iz prošlosti, k ada je žena bila tre tira n a isključivo kao ra d n a snaga k o ja obav lja poslove u kru g u svoje porodice, čiji je položaj vodio ka tom e da žena, odnosno polovina stan o v n ištv a, bude isključen a iz jav n o g života. Takvo s ta ­ nje je jedino svojstveno zem ljam a koje se još uv ek nalaze u em b rio ­ nalnom obliku savrem enog d ru štv a . No i one u lažu velike nap o re za em ancipacij'u žena u javnom i p riv re d n o m životu. N asto ja n je našeg d ru štv a da u k lju č i žene u sve oblike d ru štv e ­ nog života dovelo je do b itn ih p ro m e n a u s tr u k tu ri zaposlenih. P r e ­ m a sta tistič k im podacim a, broj zaposlenih žena u 1966. godini je iznosio 1,119.000 ili 30,7% od ukupnog b ro ja zap o slen ih u Jug o slav iji. Samo za poslednjih 10 godina b roj zaposlenih žena gotovo se udvo­ stručio. Tem po za p o šljav a n ja po g ran a m a p riv re d e, u oblasti d r u ­ štvenih d elatn o sti i po regionim a je različit. N ajv išu zaposlenost žena im am o u Sloveniji, 40,4%, a n a jn iž u u BiH — 22,9%. N ajveći broj zaposlenih žena ko d n as n alazi se u in d u striji, dok je za sve in d u strijsk i raz v ije n e zem lje k a ra k te ris tič n o da n ajv eći broj žena .radi u uslužnim d elatnostim a. K a ra k te ristič n o je i to da su žene kon c e n trisa n e u nekoliko in d u strijsk ih g ran a i d iu štv e n ih službi. U tek stilnoj in d u striji žene sa čin jav a ju 65,3% od uk u p n o g broja zaposlenih u p reh ra m b e n o j 36,6%, grafičk o j 48%, e le k tro n ­ skoj 37,36%, in d u striji obuće 59,11%, u duvamSkoj in d u striji 46,2%. N a p u tu ka reša v a n ju p ro b le m a in ten ziv n ijeg u k lju č iv an ja žena u dru štv e n i se k to r p riv re d e i v an p riv re d e ja v lja ju se s h v a ta n ja, do­ duše još stid ljiv a, koja su p ro tiv re č n a n ašem d ru štv en o m sistem u, našoj svakodnevnoj političkoj stv a rn o sti. Sve češće č u ju se glasovi: — T reb a da idem o k a elim im isanju velikog b ro ja žena iz rad n o g odnosa s obzirom n a to da su one stu b porodice i da bi treb alo više da se b a v e v a sp ita n je m dece. 141

Drugi ovaj .problem postavljaju sa druigog aspekta. Oni takođe traže da se žena povuče iz radnog odnosa u cilju prom ene strukture zaposlenih u prilog muškarcima. Za to se naivode neki argumenti, na prim er, da žene zbog m ajčinstva više izostaju sa posla, čime radnu organizaciju stavljaju u nepovoljan položaj, što znači da ubu­ duće treba voditi takav kurs da n a području zapošljavanja žene treba manje da učestvuju u ukupnoj masi zaposlenosti. Ovakvi stavovi, prem a mcm dubokom uverenju, nem aju ničeg zajedničkog sa društvenim tokovima u našoj zemlji. O.pšte je po­ znato pravilo da stepen aktivnosti stanovništva, odnosno zaposlena i izdržavana lica predstavljaju garanciju za dalji razvitak određe­ nog područja. Ne treba ispuštati iz vida ni to da po broju obrazovanih žena naša zemlja srazmerno ukupnom broju stanovništva ne zaostaje za najrazvijenijim zemljama sveta. U školama drugog stupnja od ukup­ nog broja učenika 44% čini ženska omladina. Na fakultetim a, viso­ kim i višim školama 33% ima omladinki, a od Ukupnog broja diplo­ m iranih studenata 28% čine žene. Sva ova omladina ulaže napore da postane stručna i da se priprem i za životni poziv, a preko toga da obezbedi trajn u životnu egzistenciju, ne čekajući da se pojavi »princ iz bajke« koji će joj obezbedi ti opstanak. U usloviima savremenog privređivanja, čak i u proizvodnoj sferi, boljom podelom rada i primenom novih tehničkih mogućnosti i dostignuća, za određena radna mešta žena je čak i pogodnija nego muškarac. U fabrici »Crvena zvezda« i »Mirka Ginova« u Skopju, koje uglavnom zapošljavaju žensku radnu snagu, rekli su naim da na nekim radnim mestima na ikojima rade žetne ne mogu da zamisle da bude angažovana m uška radna snaga. Ovde su nam takođe izja­ vili da nem aju teškoća sa ženama koje im aju decu, već im neprilike Stvaraju one koje se nesavesno i nediscipl'iinovano odnose prema radu, a takvih radnika ima i među muškarcim a. U jednoj bankar­ skoj ustanovi u Skopju tri meseca je vođena evidencija ko i zašto kasni i izostaje sa posla. Na kraju je konstatovano da m uškarci u prošeku više .kasne d izostaju sa posla nego žene, i to radi svršavan ja raznih p rivatnih poslova. Protagonisti ovakvih stavova često ističu kao argum enat pri­ vredno razvijene zemlje, a Ameriku navode kao prim er, gde je učešće žene u opštoj masi zaposlenosti čak m anje nego u našoj zemlji. P ri tome se zaboravlja na osnovnu činjenicu da Amerika i slične zemlje sa velikim proizvodnim potencijalom daju ogroman udeo za nacionalni dohodak, omogućavajući dobijanje visokih za­ rada, razume se realnih, >a takva zarada prosečnog radnika je ne­ koliko puta veća od onog što smo mi u stanju da postignemo u na­ šim uislovima privređivanja i raspodele. Prosečna zarada u Francu­ skoj i Engleskoj, upoređena sa .prosečnom zaradom našeg radnika, 142

razum e se svedena n a zajednički l/menitedj u pogledu k u p ovne moći za određenu m asu robe ili usluga, je 3,5—4 p u ta veća. O vaj odnos nešto je izra z itiji u Z apadnoj N em ačkoj, m an je u Ita liji, a još je više izražen u Švedskoj. Veliki p ro ce n a t d o m aćin stav a u našoj zem lji ima prosečam ži­ votni sta n d a rd , a u nelkim slu čajev im a i ispod tog prošeka, i pored toga što su oba b rač n a d ru g a u. rad n o m odnosu. Izlišno bi bilo da spom injem do k ak v ih posledica bi došlo ako bi e v e n tu aln o bilo p ri­ hvaćeno i sprovedeno u život sh v a ta n je koje ide za tim da ženu treba z a tv o riti u okv iru porodice. Već je u običajeno da se b račn i p a rtn e ri p ri za k lju č iv a n ju b rač n ih z ajed n ica p reth o d n o in te resu ju da li su oba b rač n a d ru g a p rip re m lje n a za p riv re đ iv a n je. Ovo nas upućuje na za k lju č ak da p ri oc e n jiv a n ju realn o g s ta n ja ne treb a da polazim o od raz n ih šem a i a k adem sk ih k o n stru k c ija , već od re a l­ nih životnih tokova i o b je k tiv n ijih ten d en cija. N ije reč sam o o tom e da se dobije d ohodak i da se doprinese povećanju dom aćeg b u d žeta u porodici. Sve izražen ija o rije n ta c ija žena ka d ru štv e n o k orisnom p roizvodnom rad u , sv ak im danom je sve opravdanija, što proizlazi iz položaja rad n o g čoveka. Sve više se razvija svest kod žena da se svojom ličnom i d ru štv en o m a k tiv ­ nošću n a ju sp e šn ije m ogu a k tiv n o u k lju č iti u d ru štv en o -p o litičk i život. Nem a rav n o p ra v n o sti žena bez ekonom ske sam ostalnosti. B ru k a bi bila za ovo d ru štv o da se u drug o j polovini XX veka može m a­ k a r samo i p o m isliti da m už m ora da bu d e taj k o ji p riv re đ u je i h ran i porodiou i da m u se da je položaj vlasti, kao što kaže Engels kome n ije p o tre b n o posebno priv ileg o v an je. T akva s h v a ta n ja ne bi b ila p rih v a tljiv a i iz p rak tičn ih razloga — postupno o d s tra n jiv a n je ženskog delà rad n e snage koja se m om entano nalazi u rad n o m odnosu i u sv a ja n je p olitike da se u n a ­ rednom p e riodu što m an je žena upošljava. H teli m i to ili ne, to do­ vodi do ubrzanog tra n s fe ra iz sela u g rad , a dovoljno n am n ije poz­ nato kakav obim sre d stav a an g ažu je ta k v a p o jav a, takozvane d e­ m ografske investicije. O vakva sh v a ta n ja ne bism o m ogii p rih v a titi i sa gled išta od­ b rane zem lje. Živim o u uzb u rk an o m sv etu , u takvoj situ a c iji u kojoj žene p re d s ta v lja ju ra d n u snagu, ko ja m ože da zam eni m u šk arca na svim rad n im m estim a. I, na k ra ju , da li veštačko o d ređ iv a n je p ro p o rc ija u zapošlja­ vanju koje ignoriše k v a lite t lju d i n ije u suštoj su p ro tn o sti sa n a ­ šom pro k lam iran o m i usvojenom politikom , koja se svodi na to da se d ru štv e n a sred in a, svaki pojedinac, bez obzira na pol i socijalni položaj, tre tir a rav n o p ra v n o na osnovu sposobnosti i p ro d u k tiv n o ­ sti rada. I najzad, duboko sam u v e re n a da la n sira n je tak v ih sta ­ vova, koji se sk riv a ju pod plašto m p a lija tiv n ih m era u vezi s vaspi143

tanjem dece, ili su usm ereni ka prevazilaženju m omentanih teškoća u pogledu zapošljavanja, u suštini znače ponavljanje konzervativ­ nih, egoistič/kih i m alograđanskih shvatanja i gledišta. Jedno je jasno: nema odstupanja, nema povlačenja nazad od onoga što je po­ stignuto u toku ovih 20 godina u pogledu aktivnog uključivanja žena u privredni, društveni i javni život. Mi ne bismo mogli da zatvorimo oči pred činjenicom da postoje problemi u zaposlenoj porodici, a posebno ih ima zaposlena žena; oni stvaraju ogromne teškoće pri ulaganju napora za veću stvara­ lačku inicijativu na radnom mestu. Ali to ne znači da prvo treba stvoriti uslove, pa onda zapošljavati ženu. Ti problemi nisu novi, oni su stari koliko i ovo naše socijalističko društvo, a rešavani su u skladu sa našim ekonomskim mogućnostima. Oni koji se zalažu da se žena povuče u krug svoje porodice, radi m ajčinstva i vaspitanja dece, neće da shvate da problem biolo­ ške reprodukcije društva nije samo stvar žena—majki, već i zapo­ slene porodice, radne organizacije gde ona stvara dohodak, pa i celog društva. Rešavanju problema zaposlene porodice treba pristu­ piti integralnim snagam a i jedino tako može uspešno da bude rešen. Vaspitanje dece treba da bude predm et pret.resanja sa šireg aspekta. Taj problem valja da bude razm atran s gledišta podizanja i izgrađivanja naprednog podm latka i svesno vaspitanog socijali­ stičkog građanina. Dečja zaštita, vaspitanje dece m orali bi se tre­ tira ti s obzirom na stvaranje uslova i mogućnosti za stručno i kul­ turno uzdizanje radnog čoveka, za njegov potpuni odmor u slobod­ nim časovima i oslobođenje od porodičnih briga dok je na poslu, u radnoj organizaciji, na radnim mestima, a pre svega u procesu pro­ izvodnje. Zato sve proibleme zaposlene porodice treba rešavati kao potrebu radnog čoveka, kao stvar društva. Neću da ulazim u pojedinosti o tome kakvo je momentano stanje u pogledu rešavanja ovog pitanja, verovatno će ga neko od drugova i drugarica detaljno obraditi. Ali, jedno je sasvim jasno: svi podaci ukazuju na to da, i pored postignutih rezultata, društvena zaštita dece znatno zaostaje za potrebam a i realnim m aterijalnim moguć­ nostima u sadašnjoj fazi razvitka. Činjenica je da u sadašnjoj fazi razvitka ne postoje razrađeni dugoročni planovi, niti koncepcije društveno-političkih zajednica i subjektivnih faktora za organizovani razvoj društvene zaštite dece. Novi zračak nade u rešavanju ovog problema je donošenje Republičkog zakona o dečjoj zaštiti, kojim se obezbeđuju sigurna sredstva za unapređenje dečje zaštite. Inten­ zitet porasta ovih sredstava zavisiće od shvatanja samih roditelja, sam oupravnih organa u radnoj organizaciji, mesnih zajednica i ko­ muna. Položaj porodice i karakter porodičnih odnosa tesno su pove­ zani sa odnosima u društvu. Svedoci smo kako se oni ostvaruju u 144

posleratnom periodu. K ako se naša zajednica podizala iz zaostalosti i tražila p u t d a postane in d u strijsk i razv ijen a, tako su se i odnosi menjali. U lagani su n a p o ri da se o stv are d av n a šn je želje čovečanstva. Engels u svom poznatom delu »Poreklo porodice, p riv a tn e svo­ jine i države« kaže da je dom aćinstvo n a jp re bilo g ra n a d ru štv en o g proizvoda — dok su lju d i živeli u velikim g ru p am a, a docnije, ja v ­ ljanjem p riv a tn e svojine i p a trija rh a ln e i m onogam ne porodice, po­ stalo je p riv a tn i posao, što je ženu, kao dom aćicu, stavilo u p o d re­ đeni položaj. O vde Engels kaže: »Oslobođenje žene biće m oguće tek onda kad ona uzm ogne uče stv o v a ti u velikim d ru štv e n im razm erama, a kućni rad da je op tere ć u je u n ezn atn o j m eri. Ali to će po­ stati m oguće tek raz v itk o m m odem e, k ru p n e in d u strije , koja ne samo što do pušta rad žena u velikim razm eram a već ga form alno zahteva, i koja ide za tim d a i p riv a tn i kućni rad postepeno p retv o ri u jav n u in d ustriju.« Ove m isli p re 100 godina zvučale su p roročanski. One su danas realnost. A k tiv n o st žena van p orodice i d o m aćin stv a n ije sam o ilu ­ zija već i stv arn o st. G e n e ra cije koje se s p re m a ju za život potpuno su rask rstile sa tim da se n e z a tv a ra ju u k ru g u porodice. K od nas su se za više od 20 godina dogodile stv a ri k o jih i sami nismo bili svesni. Na porodicu i na dom aćinstvo ne g leda se kao na proces v ra ć a n ja žene u k ru g porod ice i dom aćinstva, već se ulažu napori za oslobođenje žene od porod ičn ih obaveza, za racio n aln i rad u dom aćinstvu, za m od em izo v a n je tog rad a. N astoji se da se on p re ­ tvori, u najvećoj m eri, u g ra n u d ru štv e n e proizvodnje. Sve više dolazim o do sa zn a n ja d a d o m aćin stv u tre b a oduzeti skučeni k a ra k te r p riv a tn o g d om aćin stv a i da ono b u d e p o stavljeno kao g ran a d ru štv e n e p roizvodnje, a još više kao povećani životni standard. D om aćinstvu tre b a oduzeti onaj p rizv u k : da žena tre b a da se angažuje u d om aćinstvu i da o b av lja sam o dom aće poslove. Dom aćinstvo p rih v a ta sv a dostignu ća n au k e i teh n ik e k o ja su p o ­ stala njegov sa sta v n i đeo. Ć ak i u n erazv ijen o m m akedonskom po­ dručju, n a selu, z e m lja n i »sač« za pečen je h leb a je zam en jen elek ­ tričnim šte d n ja k o m ili šporetom na d rv a, a n ailazim o i n a po koju m ašinu za p ra n je ru b lja . U g radov im a i in d u strijsk im c en trim a u dom aćinstvo je u n e to nekoliko d e setin a h ilja d a e le k trič n ih šte d n ja ­ ka, m ašina za p ra n je ru b lja , friž id e ra i d ru g ih a p a ra ta. Sve je to doprinelo da se u izvesnoj m eri o lak ša ra d ženi u porodici. M eđutim , ovaj proces po sta je složeniji, je r se su k o b ljav a i sa izvesnim k o n zer­ vativnim , n azadnim s h v a ta n jim a u k ru g u porodice. Jo š uvek, iako ravnopravno z a ra đ u je sa m uškarcem , žena nosi ogrom an te re t u porodici i dom aćinstvu. To znači da tre b a odbaciti p a siv an otpor kršenju s ta r ih sh v a ta n ja , n orm i i n a v ik a i stv o riti uslove za sasvim nove odnose. K od m la đ e gene ra c ije kad su za/poslena oba b rač n a 145

druga, grade se novi odnosi koji su orjentisani ka jednoj ravnopravilnijoj podeli porodičnih obaveza. Brži privredni razvitalk, povećavanje proizvodnih kapaciteta povlači za sobom i promenu strukture stanovništva. Veći deo sta­ novništva sa sela odlazi u gradove i industrijske, centre, pri čem a nastupaju promene u strukturi porodice i njenog raslojavanja, pro­ mené visine porodičnog budžeta, a sve to uslovljava i određene ka­ rakteristike lične potrošnje. Danas smo dostigli takav stepen razvitka da možemo pokloniti znatno veću pažnju životnim i radnim uslovima radnih ljudi. To nameće ne samo brigu o čoveku i njegovim potre­ bama nego to treba da predstavlja i pređuslov za naš dalji razvitak, za povećanje proizvodnje, za ravnom em i porast lične potrošnje, za obezJbeđivanje adekvatnih m aterijalnih ušlo va za razvitak službe koja će pomoći savremenoj porodici. Pod službom za pomoć zaposlenoj porodici podrazumevam sve one delatnosti čiji je zadatak da obezbede što povoljnije uslove rad­ nom čoveku, kako bi on mogao da se oslobodi porodičnih i domaćih briga, čime bi se doprinelo da on na svom radnom mestu postane što produktivniji. Sada i ubuduće, razvojem proizvodnih potenci­ jala, povećavaće se broj porodica u kojima su zaposlena oba rodi­ telja. S obzirom na to i službe uslužnih delatnosti m oraju menjati svoj metod rada, m oraju ga prilagoditi potrebam a zaposlene poro­ dice n a terenu gde su form irani. Službe društvene delatnosti ne bi mogle da i dalje posluju šablonski za jedno ćelo područje. Tako, na prim er, obrazovne ustanove osnovnog školstva m oraju prilagoditi svoj rad potrebam a roditelja na području gde su form irane. Mislim da nije svejedno ni rodi­ teljim a ni školi gde de te provodi vreme po završetku časova do dolaska roditelja sa posla. Problemi koji s tim u vezi nastaju traže nov pristup i kvalitet, kako bi mogla da se izgrađuje ličnost deteta, pomažući mu da se pozitivno razvija još u najranijoj mladosti. Dalje unapređivanje rada osnovne škole, kao institucije koja treba da omogući svestrani razvitak mlade generacije, nalaže preduzim anje novih efikasnih mera, koje bi obezbedile kvalitetno iz­ vršavanje vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka socijalističkog vaspitanja dece. Na to nam ukazuju i same koncepcije reform e školstva, koja predviđa organizovani i produženi boravak dece, kako bi roditelji bili oslobođeni brige o deci dok su na poslu. Inače, postoji vrem en­ ski period kod deteta zaposlenih roditelja kada je ono prepušteno samo sebi u pogledu korišćenja slobodnog vremena. P ri razm atranju pitanja — pod čijim se uticajem dete nalazi dok su mu oba roditelja na poslu, nisu uvek do kraja sagledani problemi i posledice koje se javljaju pri.vaspitanju dece. Pogrešno bi bilo shvatiti da savremena porodica prestaje da bude faktor u vaspitanju dece. Porodica i dalje 140

ostaje jed a n od osnovnih činilaca socijalističkog v a sp ita n ja našeg podmilatka. M eđutim , s obzirom na to da za rep ro d u k ciju d ru štv a n ije zainteresovana sam o porodica već i dru štv o u celini, i b rig a oko vas­ pita n ja dece nije sam o stv a r ro d ite lja već i celog d ru štv a. Za raz re šav a n je k o n flikta izm eđu m ate rin stv a , rad a i d ru štv e n e aktivnosti žena velike nade polažu se u m esne zajednice, čiji je za­ d a ta k da budu osnovni inicijatori, pa i o rg an izato ri, p o d izan ja ob­ jek ata servisnih službi i u sta n o v a za za štitu dece. P ri tom e tre b a obezbediti m asovno učešće g rađ a n a kako bi i oni rešav ali o p rio ri­ tetu o rganizovanja odgovarajućih službi i servisa. P ro b lem i koji se nam eću zaposlenoj porodici svakako su priličn o složeni. Ali, kako kaže d ru g arica V ida Tom šič, u našem usponu teškoće nas ne srne ju vraćati n a tra g , ne sm em o gu b iti tem po i sm e r u reša v a n ju lažnih dilem a, čekajući da s tv a ri reši neko sa stran e. P ro te k le 23 godine pokazale su na m d a započeti proces em an cip acije žena ničim n e može biti sprečen. P okušaj da se nekom m oraln o m i m ate rijaln o m akcijom v rati žena u položaj u kom e se na la z ila p re 20 godina — je ap su rd ; to je nem oguće, to je za m lađe g en eracije potp u n o n e p rih v a tljiv o i neshvatljivo.

TIHOMIR ĐOKANOVIĆ PORODICA I TEHNIČKI PROGRES Veom a dinam ični raz v o j proizvodnih sn aga, koji je tak o tip i­ čan za vrem e u kom e živim o, ne o d ražav a se sam o u višestru k o m p rem ašenju ukupnog obim a m a te rija ln e pro izv o d n je, nego i u z n a t­ nom po rastu svih oblika potrošnje. P o red p ro m en a u tehničko-tehnološkoj osnovici p roizvodnje, teh n ičk i p ro g re s, k o ji sim bolizuje u k u p n u d in am ik u razvoja proizvodnih sn ag a, v rši sn ažan u ticaj i na prom ene u dom enu socijalne o rg an izacije d ru štv a. Iz sve­ ukupnog dru štv e n o g p ro g re sa procesu in d u strija liza c ije p riv re d e — zbog njegove din am ik e lic a d v e ju ra z lič itih s ta r o s n ih g e n e r a c ija : s ta r e š in e d o m a ć in s ta v a s a n jih o v im ž e n a m a , n jih o v i sin o v i sa s v o jim s u p r u g a m a , o d n o s n o n jih o v e k ć e r i s a s v o jim m u ž e v im a .

201

P ri tome smo se ograničili samo na one pokazatelje ikoje smo sm atrali najkarakterističnijim za institucionalno m enjanje porodi­ čnog života u datoj situaciji. Da bismo utvrdili stanje zavisne vari­ jable pre doseljenja, odnosno njegove prom ene do dana ispitivanja, prim enili smo takav uipitni'k4 koji svuda, gde se na osnovu opšteg iskustva ono nije moglo konstatovati, sadrži, pored pitanja o aktuelnom stanju ispitivane pojave, i retrospektivna pitanja o stanju te pojave nakon doseljenja. Time smo u stvari arbitrarnost i fiktivnost sveli na minimum. Funkcija retrospektivnih pitanja u upitniku ogledala se u rekonstrukciji stan ja zavisne varijable pre doseljenja u grad, tj. pre početka delovanja uzročnog faktora. U tom cilju ko­ ristili smo se i proučavanjem ranije obrađenih statističkih podataka u toku ispitivanog procesa. To smo učinili radi sticanja mogućnosti za m inim alnu generalizaciju rezultata istraživanja. Im ajući u vidu složenost delovanja društvene sredine na poro­ dični život i različiti k arak ter uticaja izvesnih faktora, radi analize rezultata istraživanja, poslužili smo se klasifikacijom podataka i form iranjem skala ocenjivanja. To je zahtevalo složen karakter za­ visne varijable (institucionalne prom ene u porodičnom životu dose­ ljenih domaćinstava). Time smo stekli mogućnost da kvantitativne i kvalitativne varijable svedemo na zajednički imenitelj i da obezbedimo koncizniju analizu i logičnu interpretaciju podataka. Obuhvaćeni broj članova grupe doseljenih domaćinstava i po­ rodica u grad (prema ranije navedenim karakteristikam a) čini re­ alan isečak populacije svih doseljenih seoskih domaćinstava i poro­ dica u grad, s obzirom na društveno-istoriske okolnosti u kojima su se razvijala sva seoska domaćinstva u titovoveleškom kraju. Prema tome, ispitivana grupa od 86 članova ovih domaćinstava i porodica dveju različitih porodičnih generacija (oženjenih i udatih)5 nosi sva obeležja socijalne sredine ispitivanog kraja. Da je to tačno, govore i osnovne demografske, socio-ekonomske i druge odluke ovih čla­ nova. Uopšte uzev, nama je ispitivanje pokazalo da dužina urbaniziranosti spada među najznačajnije faktore u egalizaciji odnosa su­ pružnika, ikao i to da prelazak iz seoske sredine u gradsku pred­ stavlja snažan preokret, naročito u životu žene, i to u njenu korist. Uporedo s tim, mogli smo konstatovati da je sa dužinom urbanizovanosti -usko povezano obrazovanje i zanim anje supružnika. Naime, pokazalo se da oni koji su se nedavno doselila iz sela (a to je bio slu­ čaj sa većinom ispitanika) imaju manje izgleda da steknu više obra­ zovanje i novo zanim anje od onih koji su rođeni u gradu. Zatim, 4. U p itn ik za d oseljen a d om aćin stva iz sela u grad sadržao je 142 pitanja. 5. Za ova d om aćin stva n ism o p osebno isp itivali treću (najm lađu) generaciju n eožen jen ih i neu đatih , kao što je to u činjen o za grupu dom aćin stava individual­ nih seljak a, s ob zirom na osn ovn i p red m et istraživan ja stu d ijsk og projekta.

202

proces ad a p ta c ije seoskog stan o v n ištv a n a život u g rad u bio je vrlo spor, a odatle je dolazilo do izražaja i duže zad ržav an je p a tr ija r ­ halnih n o rm i u porodičnom životu. S druge s tra n e , d u ž in a bo rav k a d o seljen e po ro d ice u grad, njen stepen urb an iz ira n o sti nije pokazao n e k i zn ačajn iji uticaj na stan je ženinog zadovoljstva. Ali, uočene su n ek e ten d en cije koje bi bilo ko­ risno d alje ispitivati. N aim e, n am a su se kao n a jzad o v o ljn ije po­ kazale žene u onim brakovim a, u k o jim a su oba b račn a d ru g a skorašni stanovnici g rad a , ali su se m uževi ra n ije doselili u g rad od žena. Naiprotiv, žene k o je su došle u g rad zajedno sa m uževim a pokazale s u d a su n a jm a n je zadovoljne. V erovatno i u jednoj i u drugoj gru p i ovih b rak o v a žene d o živ ljav aju zadovoljstvo sam im prelaskom u g rad zbog svoje skore d ru štv e n e prom ocije. M eđutim , u brak o v im a gde n ije bila p rip re m lje n a egzistencija porodice ra n i­ jim odlaskom m uža u grad, -teškoće koje su se ja v lja le p ri tome, uticale su n a sm a n je n je o p šteg zado v o ljstv a žene u tim brakovim a. In te resa n tn o je takođe istaći da se ženino zadovoljstvo b račn im ži­ votom znatno s m a n ju je ukoliko je duže u rb an iz ira n a od muža. Po­ red toga, konstatoval'i smo da u ovim b rak o v im a dolazi do jačeg sukoba različitih k u ltu ra su p ru ž n ik a nego što je to slučaj kad su m uževi duže u rb an iz ira n i od žena. R adi ilu stra c ije ovih sam o nek ih opštih k o n sta ta cija, po g led aj­ mo n a jp re šta p okazuju re z u lta ti a n k e te o zadovoljstvu su p ru žn ik a dom aćim životom i brač n im odnosim a. (Vidi T ab elu 1). U pom enutoj tabeli n a jp re tre b a v id eti razlik e u v rem enu do­ seljenja u g rad izm eđu m u šk a ra ca i žena, pa zatim razlike u zado­ voljstvu i ocenam a kućnog života i b rač n ih odnosa. Što se tiče do­ seljenja, na p rim e r, žene p o k a z u ju duži rok sam o u g ru p am a isp ita­ nika koji su doseljeni u g ra d p r e 1, 2— 4 i 8— 10 godina. U svim ostalim slučajevim a m u šk a rc i beleže d u že p ro v ed en o v rem e u gradu. U opšte uzev, sa tog asp ek ta m oglo b i se sm a tra ti da su m uškarci doseljenih dom aćinstava nešto ra n ije došli od žena. M eđutim , što se tiče p o d a tk a da li su zadovoljni p o ro d ičn im životom , in teresan tn o je da je n a jveći broj oba su p ru ž n ik a (62,3°/c) uglavnom zadovoljan i 30,2% sasvim zadovoljno tim životom . Kod n a jja č eg stepena zado­ voljstva, žene po k a z u ju nešto veći broj od m u šk araca (za 8,4°/o), a kod uglavnom zadovoljnih slučaj je o b ratan . O vde je 4,3% više m uškaraca nego žena. Za razlik u od toga, pak, kod veom a m alo­ b rojnih odrečnih i n e o d re đ e n ih odgovora razlik a se uopšte ne jav lja izm eđu m uškaraca i žena. Veom a je in te re sa n tn a i s tr u k tu ra d a tih ocena isp itan ik a o bračnim odnosim a p re i n akon doseljen ja u grad. P re m a podacim a u toj tabeli, na prim e r, b rač n e odnose dok su b ili u selu oba su ­ pružnika o cenjuju kao d o sta dobre u 87,2% slu čajev a (od kojili 86,9% m u šk araca i 72,5% žena) i kao dobre u 10,4% slu čajev a (od 203

co CM lO

eo ©^ CO TjT 0 ' cm' 10 IO 10

UIOUABlSfl £

10 0 lO CM CM «0 CM co ' 10 ' 0 ' CM co CO

IUIASBS £

IO

cč 9ÿOI OBH £

’5* p 0

0

9jq op

b ; sop obh

0

£

0

'co

CD




p

CM

CD

0 c *č0 rO

CM

cč2 ajqop

obm

£

0

— — — — — —

£

z,

2

BuipoS 0T oijajd £

CM

co

nuaoo nfBp Bp n3oui 9M £

2

co ' cm' 1 -1

£

BUipog

i

10 03

\r— z

0 trt 0 c

co CM ©

2

oS

I> I> UO 0 ' 10 ' CM co CM

*7 ć-i

0

9Jd

CM CM CM

co lO CO 03

cd' cm'

auipoS i ĐJd £

IJIUBJ -ijaHUB oud'nam

T o d.

co 10 CO

0 p >0 CO

CČ

9ÇOI IUIASBS OBH £

9§OI OBM 17 A

d ? sP

’p* 0 0

9jqop Bisop OBH

0

£

co CD 0

to co

' oT

86,9 72,5 80,2

o''

40 29 69

Da li su zadovoljni kućnim životom

lUflOAOpBZ nstN

ili

£ g M p

0 ■o 0 w

£

kojih 6,5% m u šk araca i 15,0% žena), a kao loše sam o u 9,3% (od kojih 6,5% m u šk a ra ca i 12,5% žena). Sada, m eđutim , 52,3% oba su­ pružnika s m a tra da im a dosta dobre i 37,2% dobre b račn e odnose. Prilična razlika izm eđu m u šk araca i žena kod svih vidova ocena nam eće za k lju č ak da je doseljenje u g ra d izvršilo prilično negativno dejstvo na bračne odnose supružnik a. To naro čito dolazi do izra­ žaja kad se d a te ocene p o sm a tra ju «posebno, sa asp ek ta svakog pola. Tada se, na p rim e r, d obija s ta n je p re m a kom e se kod ocene »dobri b rač n i odnosi« broj m u šk a ra ca p en je od 6,5% p re do 36,9% nakon doseljenja, a kod ocena »dosta dobri« n jih o v broj opada od 86,9% n a 52,1%. Kod p rv e od ovih ocena, m eđ u tim , broj žena p en je se od 15,0% p r e do 37,5% na k o n do seljen ja, a kod d ru g e ocene n ji­ hov broj opada od 72,5% n a 52,5%. To znači da je (iako relativno, veoma kratko) pro v ed e n o vrem e u g ra d u uticalo n a pogoršanje bračnih odnosa oba su p ružnika. To n a jb o lje p o tv rđ u ju već i n av e­ deni podaci o tom e d a su n a k o n do seljen ja u g rad opali »dosta dobri brač n i odnosi« n a rač u n »dobrih«. To se opad an je, n a p rim er, u gorenavedenim podacim a k reće od 20,5% kod žena do 34,8% kod m uškaraca. Novu svetlost na položaj su p ru ž n ik a u porodici (a naročito na položaj žene) p re i nak o n d o seljen ja u g ra d b acaju i sledeći rezul­ tati ankete. (Vidi T ab elu 2.) P ored toga što se očigledno vidi da se n ak o n do seljen ja u g rad položaj žene z n a tn ije poboljšao u 16,3% slu č a jev a (na p rim e r, n jen položaj u porodici u selu 56,9% isp ita n ik a oba pola o cenjuje kao sasvim dobar, a u g rad u 73,2%), u T ab eli 2 se jasno uočava i to da više m u šk araca od žena (19,7%) n jen sa d ašn ji položaj u porodici u grad u ocenjuje kao sasvim dobar. A ko se tom e doda i broj onih koji ženin položaj s m a tra ju dobrim , d o b ija se p o d atak da sada 84,8% isp ita n ik a oba pola o cenjuje kao ra z m a tra n i položaj pozitivan. S tanje se u tom pogledu pogoršalo sam o kod 4,7% porodica, a to prem a 10,0% d a tih n e g a tiv n ih ocena od s tra n e žena i 2,1% od stra n e m uškaraca. P re m a m išlje n ju sam ih «ispitanika, p o b o ljšan je položaja žene n akon d o seljen ja u g rad n a stu p ilo je u od ređ en im oblastim a života. (Vidi T abelu 3.) U opšte uzev, p rem a oceni sam ih isp itan ik a, nak o n doseljenja u grad na sta le su i izvesne novine životu doseljenih porodica, kao i u pogledu rav n o p ra v n o sti žene. O tom e n am n a jb o lju slik u pruža Tabela 4 u p rilogu ovog saopštenja. Gotovo u svim doseljenim poro d icam a g rad sk i život je doneo sa sobom z načajne novine, p ri čem u se, kao tak v e, u najvećem broju slu čajev a ističu p oboljšani ku ćn i h ig ijen sk i uslovi, veći stepen lične h igijene i bolja o prem ljen o st dom aćinstava. Z atim , po fre kvenciji zastu p ljen o sti dolaze po red u izm enjena s tru k tu ra ish ra ­ ne, osmočasovno radno vrem e, izm en jen i seoski običaji, a u n a j-

u

205

26,0 12,5 19,7 £

" co" JBqOp UltASBS

t o IO

qxuBJU - 331UB

ou d n iin

46 40 86

Položaj žene u porodici sada ocenjuju kao: _______________________________________ ___

oi co oj^

oj" io" os"

nuaoo n fep Bp nSoui 9 N

-351UB o u đ m in

OJ

Jt

’3 PÛ ea H

206

I o d

ï'û

pfl

co Eh

Muškarci: Žene: Ukupno:

qiuBJU

N akon do seljen ja u g ra d n a sta le su sledeće no v in e u životu n jih o v ih porodice

H^ .-I ^ ^ u n m co co
IO CO IM 00

» n n o o o o r N N l> (N m a '

Is

eo o n » i oo to' eo' © ' t

M H IO N C

irtM n O H O M N ooootooco©r-oo W M (O o ’ uo' © ' i/o' IO*

n n i o m 't o o c o i o

N >-• 5 CO 00 IO O r

3 I oo m co a

M O M

£ r

o a : h eo oo c- o

^

OOO O 00 00

co © ' eo' uo to' © ' esf im'

M lO iO n itO ^ ^ U O Uspniiod oaon

H M t- H f f lT jic o in -H H Tt< o_ to to_ to œ oo oo © ' to' to h © ' © esf oo

O t O l O 't t't O T f l O

o ^ csi co r f o to

O r t N N M 't 'J i U © © Oi © © Oi OS g
«D

H C3 00 ■< ■< cg cg c 1 O) 05 c e f u a p o j e u ip o o

OI HI MI MI OI) iftI HI a3 OO 05 05 O) C

20T

m anjem broju slučajeva (20,9%) intenzivniji društveno-,politički kulturno-zabavni život (17,4%). Već taj podatak služi kao dokaz da je nešto više od polovine doseljenih dom aćinstava provedeni period u gradu iskoristilo za sređivanje svojih osnovnih životnih prilika, a samo jedna trećina od njih uspela je da se uključi u intenzivniji društveno-politički i kulturno-zabavni život grada. U krštanje dobijenih odgovora u vezi s razm atranom aktivnošću sa raznim obeležjim a ispitanika pokazalo nam je ,pored ostalog, da provedeni pe­ riod od 10 godina nije hio dovoljan da preko dve trećine ispitanika oba pola stekne odgovarajuću emancipaciju u društveno-političkom i kulturno-zabavnom životu. To se naročito odnosi na najveći broj žena, od kojih samo 3,4% kao najznačajniju novinu ističu intenziv­ niji kulturno-zabavni život. O tome kako na ravnopravnost žene gledaju sami ispitanici, govore (možda na indirektan način) i njihovi odgovori sadržani u posebnoj tabeli. (Vidi Tabelu 5.) Međutim, u pogledu nivoa obrazovanja slučaj sa odnosom rodi­ telja prem a deci je obratan. Ovde većina ispitanika oba pola izra­ žava želju da im deca završe više škole. (Vidi Tabelu 6.) Navodeći posebne podatke u narednoj tabeli, želimo, u stvari, da još više upotpunimo sliku o tome šta je sa sobom doneo ispitiva­ nim domaćinstvima život u novoj gradskoj sredini. Evo šta konkret­ no govore i podaci o tome. (Vidi Tabelu 7.) Boravak u novoj gradskoj sredini izvršio je značajne promene i u spoljnim odnosima i u kom unikacijam a doseljenih domaćinstava. Pošto je u vezi sa tim anketnim upitnikom bila predviđena posebna grupa pitanja, interesantno je pogledati odgovore samih ispitanika. Jedno od n jih odnosilo se na broj najbližih drugova i drugarica u Titovom Velesu, drugim gradovim a i selima, drugo pitanje — na veze članova doseljenih domaćinstava sa zavičajnim selom nakon preseljenja u grad i treće — za njihove najbliže rođake u Titovom Velesu, drugim gradovim a i selima. Zato je 'korisno pogledati i re­ zultate odgovora na sva gore navedena pitanja. (Vidi Tabele 8, 9, 10.) Podaci u tim tabelam a govore da je nova gradska sredina znat­ no proširila krug novih rodbinskih i drugarskih veza članova do­ seljenih domaćinstava. Ta se pojava može -smatrati normalnom s obzirom na činjenicu da nova radna i životna sredina nužno dovodi do sticanja novih poznanstava, p rijatelja i drugova, pa preko njih i do uspostavljanja novih rodbinskih veza Prelaskom u grad, do­ seljena domaćinstva stekla su -u 32,2% slučajeva po 2 do 3 rođaka i u 54,6% slučajeva po više od 3. Interesantno je, takođe, zabeležiti da je porastao broj rođaka i u drugim gradovima. Tako, na primer, oni koji im aju 2—3 rođaka u svim gradovima čine 25,5% ispitanika a više od tri — 43,0%. Međutim, u selima podaci već navedenih tabela pokazuju pri­ lično m anji broj anketiranih sa 2—3 i više rođaka, što znači da je 208

o >w (U *8

s

■s

%

o_ IO o_ čp co' c-' c i Cl 1-H IM £ N t- OJ

I « -t • ca t-H 0BA010H5 ati -BP Vï çq 9N

sS co' ci t^'

S5 ^ to o ID O 1> cP oi id' CO H CO Cl OS ^ 00 *— • Cl

1 G O

nions nu -jnJis n?iu n £

$ 3 o’

sP os c-' co" co oo oo nions nfupsJS: £ co to oo H H «

oo_ ci

ca «-i co

^ CO ID CO

co' ca' ■'f'

noap aisdon nfBUiaN

ci

£

oo ^ -F

co o «o

^ °0

°

G

qiuBJtî -onue oudnnn

CO CS

%

■s H

P01

M ušk

ca

Žene:

i

eo «o tf tjTci co'

lO CD CO co' ci os' £

o

co

co us us c i c i ci 00 oo co

1 j os^ o &o eo' ld tf' 3 | ca ca ca o nions -pajs BZ noap nÇBuiaN ■g £ H H Cl C h îs £ ITS ID CD

oP o ' ©' S5 irs ^ os aP tjT

CO H Tf

nÇizBUUiçS n

O «O sP CD c- c i N rH (M L £ ci c- os CO

S

G nions nu >w £ 3nj*s ntupajs n CS £ N G 0

o «o £P to co id' i-T

)

1

s

"o nions nuCoA n 1 o

to m h »-
o ' i-H r— cP os' i-H Cl

15 13 28

nioais nfupaas

« S ^ ca

XIV

HB[l§tUIZEJ auioi o nsiN

O US I> co' oo c i m an

Ukup

S m a tra ju d a s e lja k tre b a S m a tra ju d a seljak tre b a da završi d a z a v rši n a k o n dosen ak o n d o se lje n ja lje n ja u g ra d ____ ______________________________________________________

1o n # oš c i o 00 ■w Vp

SI

I 209

N ajproduktivniji ,su bili u godinama N ajopštije određuju svoj dosadašnji život kao:

i 1 I ! 1 ! I I I I 11

£ .O

I « n

i

z

I- -

II

O

i

CD CO 0 0 O

O lO lO lO N

®

CO 0 5 i I tjT I I T f CM CM

CO CM

i-T o '

) CO » m c-*“

2 I

• 00

• CO i-H

lr

I I

tjT

z I I

I I5 I

I I

Il N I

15-11 I~ I I

H

M N

C- N

< CO CO

ub; ubs3J3; ui

CO co CO

CO^ CO_ CO_ CO^ c o co" i o ocT H CO CO M

H

H ^

M

00

«-I

os ® _ C»00_ © " cm" / CO

H 0 0 CM CO rH

co co co m co o

,

_

H H

M CO ^ O CM M CO

O H CM OO O CO O H CM CM CO ^ OS OS OS OS OS OS OS

O

CO ^

Os os os os os os os B f u s p o j BU TP0O

_ CO

7777777

I CM CM CO CM CO

UtUBJU -331UB oudnsin

7777777

O H CM CO OS IO H OS O H « CM CO ^ 0 0 OS OS OS OS 0 5 o s

210

I I

H

CM CO OS IO H

Im a ju n a jb liže dru g o v e i d ru g arice u g rad u

O) 3ou - p a f oiuE S

(o) S o u p s t

ju nfeujaN

e fu s p o j e u jp o o

U kupno

MJUBJIJ -3JJUB o u đ r u jn

211

Prošle god. posetili selo radi:

:o B fiaiefud B;ssod

00“

o_ uf

BJiepoj aiasod

I

I

I

I

00 10 csf

Bp OAZIOjd

•i{ajd aCuBAOdnH

as t-i "O oo

iff

of

N

®

CO

»

UO

OO

o

i>

of

IO CO

00

H

212:

42,5 17

uioupaf ouiBS

»-T u f ^ eo

£3 a

4

21

10 i>

Žene:

m of

45,5

9§tA

Muškarci:

Prošle godine posetili svoje zavičajno mesto:

Bind s po

^

^

>N

&

^ I eo !

Im a ju n a jb liže ro đ ak e u d ru g im m estim a

C0 CO CO 00 C0_ o

CO CO CO CO CO o

r— T00

"$< co

cococococoint'«

I h n

I

^

co T f n

n

r-

® , co co « in cg «g co co * cg" I Ttj" ift

00

c cg ' t co co m in c

s, co

co co"

~s co

o_ ooocgo

irT o" o" ■ OO o oo o co

E-^ «0 CM_

C-" cm" oo"

i-T io" co" CM CM »—1

cm^

co co C-" O 05*

05 H ^ ^

IO IO c-

C- CO CM OO ^ IO

® eo

CO C - -H

tJ

n

cm"

r-j

122,6 79,7 41,6

00*

05^ Irt CM^

172,4 91,8 43,0

0 5 OO IO

co

05" co"

t— C O lO C O 05 05 05

T ^ ^ t CO IO c o 05 05 05

139,3 117,0 71,6

O ©_ CO_ 05'

cm" co

CO IO CO 050505

T t< ^ C O O lO C O 05 05 05

>11

i§

•s S

rj rt rt 'O

Ih O

PQ -i

Pm g

1934. 1954. 1967.

^ lO H ^ IO IO

137,3 130,4 100,3

116,3 57,2 25,6

135,8 98,1 65,0

co m 0 0 5 1- t t - cq o « in

110,4 83,7 48,7

194,8 96,0 40,7

°°_ ’ oo i-T •

sg

272

OOCM

161,7 143,0 108,4

O IO CM

O ' Irt" Os"

Broj um rlih odojčadi na 1.000 živorođenih

SloveS r b i j a ni ja Ukupno Uže po- APV Kosovo i dručje M etohija H rvat- Makeska donija Godina

CO^ 05^ t CM »—I

BIH

Crna Gora

redivo rede. C elibat na selu je veom a re tk o voljan, m ahom je p rin u d a n (zbog teških fizi­ čkih lili m o ralnih m an a pojedinca, usled znatnog oštećenja starosno-polne s tru k tu re zbog rato v a ili m ig racija) i povod za sažaljev an jž ili prez ira n je . N epovoljno m a te rijaln o s ta n je porodice i pojedinca nije tak v a p re p re k a sk la p a n ju b ra k a kao što m ože da bude u g rad u — m ada je inače veom a zna ča ja n k rite riju m p ri izboru su p ružnika. Š ta više, po ljo p riv re d n o stanovništv o obično ima i jasno određenu granicu s ta ro s ti za sk la p a n je p rvog b ra k a ; ona, po p rav ilu , obuhvata m aksim alni rep ro d u k tiv n i p eriod ženskog stan o v n ištv a. O tuda je ono stanovništvo naše zem lje koje živi van b rak a, a sposobno je u p ravnom i biološkom sm islu — za b račn u zajednicu, uglavnom n astanjeno u gradovim a. To je takođe slučaj, i važiće i n adalje, sa razvedenim licim a. Iako se razvodi sve češće ja v lja ju i m eđu poljo­ p riv re d n im i seoskim stanovništvo m , oni su daleko rašire n iji u gradu. Sem toga, razvedena lic a n a selu veom a brzo sk lap aju novi brak, zakonit ili ne, d ok je u g rad u ponovno sk la p a n je b rak a nešto rede a naročito m eđ u razvedenim ženam a. Tako je, n a p rim er, 1953. godine, na h ilja d u razv ed en ih m u šk a ra ca dolazilo 1.874 razvedenih žena da b i u 1961. godini taj broj skočio na 2.289. Treći izvor većeg b roja lica v an b r a k a u gradovim a je k o n cen tracija m lad ih koji se obrazovanjem p rip re m a ju za u k lju č iv an je u d ru štv e n e aktivnosti i onih koji su već u n jim a angažovani a žive u g rad u sam i, ili rede u o k viru ro d ite ljsk e porodice. G radski na č in života oduzim a porodici k a ra k te r rad n e celine koji im a seoska p o ljo p riv re d n a porodica, u kojoj su supružnici jedno drugom n eophodni ra d n i sadruzi. U sam ljeni pojedinac n a selu ne može da p o d m iri niz usluga neophodnih za život, od p rip rem e h ran e pa n adalje, n iti da potre b e koje se na selu zadovoljavaju u n u tar bračnog i porodičnog k ru g a zadovolji van njega. U g rad u je to m o­ guće, za biološko i ekonom sko o d ržav an je pojedinca porodica ovde nije nužna. D alje, iako je u g ra d u o kružen daleko većim brojem po­ jedinaca nego u selu, n jeg o v okvir za izbor budućeg su p ru žn ik a je uži, je r se taj izbor n ajčešće vrši u k ru g u n efo rm aln ih veza: p rija ­ telja i poznanika, u susedstvu, radnoj organizaciji ili nekoj drugoj skupini. To su retk o g e neracijski hom ogeni krugovi, a generacijski hom ogeni brak o v i su najčešći oblik b rač n e zajednice. Izolovanosti pojedinca u g ra d u p rid ru ž u je se i n e p o sto jan je institucionatizovanih oblika m eđusobnog povezivanja k a n d id a ta za b rak ; provodadžisanje se na p u šta , a biroi za sk la p a n je b rak a — sav rem en a tehnička v a ri­ ja n ta ne k a d ašn je g prov o d ad žilu k a — još ne postoje. U g rad u je išče275

zao i miraz, ustanova sa nerom antičnom ali veoma korisnom ulogom, da se m ladi p ar bar za neko vreme oslobodi nekih svakodnevnih briga. Miraz se zadržao na selu i m eđu stanovništvom na prolazu između grada i sela, iako u selu ima m anje razloga za svoje posto­ janje. Naime, sklapanje braka m edu poljoprivrednim stanovništvom retko povlači istovremeno zasnivanje nove porodice, već mladi osta­ ju bar nekoliko prvih godina u okviru postojeće, čime dobijaju ne­ ophodnu osnovu za život: posao i stan. U gradu gde su standardi života i stanovanja znatno viši a za uslov sklapanja braka smatra se neophodnom m aterijalna nezavisnost mladoga para, sklapanje braka m ora biti rede ili b a r teže. Otuda se i starosna granica skla­ panja prvog braka gradskog stanovništva pomerila, ušlo vi su slo­ ženiji i teži, pa je i veći relativni udeo brakova koji usled starosti supružnika ne prerastaju u iporodicu. Da samo spomenemo jedan od tih uslova, bez udubljivanja u njegovo razm atranje pošto je svima dobro poznat: stanbena situacija u gradovima. Trenutno stanje u ovoj oblasti je takvo da otežava sklapanje brakova mladih, utiče na sm anjenje broja dece u porodici, a i na psihu ljudi. Jedan netipi­ čan ali ilustrativan prim er kako stanbena situacija utiče na shvatanja je izvestan broj usam ljenih žena koje žele da sklope brak, ali se ne usuđuju plašeći se ne toliko neuspelog braka i razvoda koliko stanbenih prava koje bi razvedeni muž imao u njihovom stanu. Najzad, proširivanje sadržaja lične slobode u gradu, i grada kao okvira koji pruža široke mogućnosti za korišćenje te slobode, od punog razvitka ličnosti sve do njenih deformacija, značajna je psihološka kom ponenta skupa uslova koji danas doprinose, a verovatno će doprinositi i dalje, porastu udela stanovništva van braka i van porodice u našem društvu. Ovoj tendenciji suprotstavi jače se, usporavajući je, nekoliko činilaca. Prvo, m ladost naše urbanizacije industrijskog tipa, a potom mladost naših urbanih struktura. Urbanizacija industrijskog tipa, izuzimajući neke severozapadne krajeve, tako reći je juče počela, i to nastavljajući se na ranije ob­ like (orijentalno-balkanski, panonski, čaršijski, primorski tip) koji su i te kako prisutni i svojim organizaciono-tehničkim i svojim dru­ štvenim karakteristikam a u životu sadašnjih gradova. Mladost urba­ nih stru k tu ra prisutna je ne samo u liku, gradova, u osobinama, lutanjim a d greškam a savrem enih urbanističkih zamisli i rešenja, već mnogo više u osobinama stanovništva gradova. Dok mnoga se­ oska naselja, pa i cela područja ostaju bez najvitalnijeg delà svoga stanovništva, u gradovima se on sve više koncentriše. Stalno pri­ bližavanje stopa prirodnog priraštaja gradskog i seoskog stanov­ ništva je jedan od znakova kretanja. Seosko stanovništvo, naročito 276

m ladi rodom sa sela, n a sta v lja č e svoju selidbu u gradove, donoseći sa sobom svoja sh v a ta n ja. M noga c d n jih biće p ro m en jen a, utoliko brže ukoliko su m a n je važna i m a n je vezana za osnovne kom ponente čovekove ličnosti. T rid e se ta k godina je znatno m an ji period kada je reč o socio-psihološkim p ro m e n a m a nego k ad a su u p ita n ju prom ene stv a ri, teh n ik e, sp o lja šn je g okvira života. D om inacija a g re g a ta u g rad u izoluje p o jedinca jače ili slabije, što m ože d a pogoduje p ro šire n ju celib ata — ali i su p ro tn o delovanje n ije retko. U bezličnoj m asi g rad a , okružen h iljad am a lju d i ko­ jim a se ne kaže ni »dobar dan«, čoveku p o staju neophodne prisne veze da b i se osećao čovekom . Ova p o tre b a za in tim n im p rih v a tanjem i o slobađanjem od bezličnosti b a r u n aju žem kru g u možda je jedan od razloga p o ra s ta k a s n ih i poznih b rak o v a, b rak o v a ljudi koji su prešli najčešću po oceni d ru štv a n ajp o v o ljn iju starosnu granicu za njegovo s k la p a n je. P o tre b a za p risn im k rugom gde će čovek b iti shvaćen i vo ljen m ožda je i jed a n — sam o jed an od m o­ gućih razloga većeg b ro ja razvoda b ra k a u gradovim a. Psihološka kom ponenta b ra k a u g ra d u je p re s u d n ija i p ri sk la p a n ju i pri održa­ va n ju nego ra n ije , čim e se b ra k u p rid a je veći značaj i po stav ljaju veći zaihtevi. U koliko oni n isu isp u n je n i — a nem a elem en ata koji m noge ovakve b rak o v e n a selu održav aju — on se lako razvodi iako su m ožda d ru g i uslovi povoljni. D anas se p o rast razvoda, pokaza­ telja p orem ećaja i n e sta b iln o sti b ra k a i porodice, naročito zapaža kod nedavno i nep o tp u n o u rbanizovan o g stan o v n ištv a, u p rig rad sk im naseljim a i m eđu nekvalifikovam im rad n icim a, n a onim tačkam a d ru štv e n e s tr u k tu re gde su sukobi staro g i novog sk o rašn ji i jaki. P ri p rela z u sa jed n o g n a č in a života na d ru g i uvek dolazi do p r i­ v rem enih porem ećaja, i ako oba su p ru ž n ik a n e m a ju sposobnosti da relativno usk lađ en o prela z e eta p e d ru štv e n ih i psiholoških prom ena, lako dolazi do rascepa. D a n a šn ja sh v a ta n ja da je b ra k n o rm aln i i optim aln i okvir života odraslog čoveka n isu onako opšta kao p re trid e se ta k godina, kada su o d stu p a n ja od n jeg a bili retk i izuzeci. T akvo m išljen je je danas nešto ra š ire n ije — kak o kod onih k o ji žive v an b ra k a tako i kod onih k oji se u n je m u nalaze. Aili teško je p retp o sta v iti da ce rasp ro stra n je n o st o sp o ra v a n ja p oželjn o sti b ra k a kroz trid eset godina biti udv o stru č e n a i toliko p rim e tn a da će d o b iti k a ra k te r staln e ten ­ dencije. Iak o je sto p a s k la p a n ja b rak o v a , posle naglog skoka u perio d u nep o sred n o posle r a ta ('skoka koji se ja v lja kod svih zem alja koje iz bilo kojeg ra ta izađu kao pobeđnice), opala i dugo stag n iia na rela tiv n o niskom nivou, njeno k re ta n je se ne m ože uzeti kao jedna od p o tv rd a pro m e n e u sh v a ta n jim a ljudi. Ono je prv en stv en o uslovljeno postojećom biom asom stan o v n ištv a. U ra z m a tra n ju b rač n e s tr u k tu re stan o v n ištv a n ajv eći značaj im a grupa Lica k o ja n isu sk la p a la b rak , b u d u ći da su g ru p e udovih i raz

i

2 77

vedenih veoma male a prva se pretežno sastoji od lica duboke sta­ rosti. G rupa lica koja nisu sklapala brak sastoji se najvećim đelom od veoma m ladih (ovde je stalno reč samo o stanovništvu starom 15 i više godina), njena veličina i relativni udeo u bračnoj strukturi zavise, s jedne strane, od ulaza m lađih (generacija u petnaestu go­ dinu starosti, a, s druge strane, od Sklapanja braka — dvaju kre­ tanja suprotnog delovanja na veličinu grupe. Prem a propisima sta­ novništva, ona je iznosila: 1948. godine 2.983 hiljade, ili 28,0% sta­ novništva, 1953— 3.222 hiljade ili 30,5%, a 1961— 3.028 hiljada od­ nosno 24,7%. To znači da je učešće stanovništva koje nije sklapalo brak između 1953. i 1961. godine (dakle u istom periodu u kome je stopa sklapanja braka stagnirala na niskom nivou od oko 9 promila) naglo opadalo. To opadanje je bilo posledica slabog prirasta mla­ đih generacija rođenih između 1938. i 1946. godine. Ovaj prirast je bio nizak, prosečno oko 300 hiljada lica godišnje, dok je u prethod­ nom periodu između 1948. i 1953. godine premašivao 350 hiljada. Međutim, izražena sklonost za sklapanjem braka ne samo da nije opadala već je i rasla. Dovodeći u vezu stvarne mogućnosti i ostva­ rene slučajeve (to jest broj brakova koje su sklopili neoženjeni-neudate sa veličinom njihovih grupa), to jest utvrđujući aposteriom u verovatnoou sklapanja braka ove grupe, vidi se da je ona rasla. U prvom periodu k retala se godišnje oko 0,117 a u drugom 0,180. Takvo kretanje zaista ne može da bude znak promena u po­ našanju prem a sklapanju braka, posm atrajući jugoslovensko sta­ novništvo u celini. Nedostaju nam podaci koji bi omogućili utvrđi­ vanje razlika između gradskog i seoskog stanovništva — razlika koje nesumnjivo postoje. Ali ne treba izgubiti iz vida da te razlike nisu prouzrokovane pretežno različitim shvatanjem o braku kao norm alnom okviru života, već mnogo više drugim okolnostima (pro­ duženo školovanje, stam bena i ekonomska situacija, nepostojanje društveno sankcionisanog m išljenja o starosnoj granici za sklapanje prvog braka, itd.). Predviđeno povećanje relativnog udela stanovništva koje živi van braka i porodice biće otuda prvenstveno karakteristika gradova, a kada je reč o pojedincima, najčešće karakteristika privremenog karaktera. O daljim demografskim, ekonomskim i sociološkim posledicama ovakvog stanja ne bismo se ovde zadržavali. Druga pretpostavka — da će porodica i dalje nastaviti tenden­ ciju brojčanog sm anjivanja — ima sledeće premise : a) relativno veći broj brakova bez dece, b) svođenja porodice na porodicu u užem smislu, c) sm anjivanje broja dece u porodici i e) veći relativni broj nepotpunih porodica. Povećanje brakova bez dece može se očekivati zbog stalnog po­ rasta broja brakova koji se sklapaju ne samo u poznijim godinama starosti već i u onoj starosti koja je nepogodna za reprodukciju šta278

novništva. M aksim um p lo dnosti ženskog stan o v n ištv a danas dolazi u sta ro sti izm eđu d vadesete i dvad eset p e te godine, i ne pokazuje ten d en ciju p o m e ra n ja naviše, k a o što je slučaj sa porastom prosečne s ta ro s ti p r i s k la p a n ju prvog b rak a. Jo š 1961. godine prosečna sta ro st ženskog s ta n o v n ištv a p ri sk la p a n ju prvog b ra k a bila je oko 22, a k od n e p o ljo p riv re d n ic a oko 24 godine staro sti, usled rela tiv ­ nog p o ra s ta b ro ja žena s ta rijih od 30 godina. P oznato je da su p ro ­ centi b rak o v a bez dece u veom a visokoj k o relaciji sa starošću žene: kod sta ro s ti od 20 godina ste riln i b rak o v i se ja v lja ju u oko 5,0% slučajeva, od 30 godina u oko 17,0%, a od 35 godina već u oko 17,0%. K a sn ije stu p a n je u b ra k im aće stoga kao posledicu porast b rakova bez dece i p o ra s t b rak o v a sa jed n im do d va deteta. Možda će n a p o ra s t s te riln ih b rak o v a im ati u tic a ja i neki socio-psiholcški činioci. S h v a ta n jim a da b r a k n ije n a jp o v o ljn iji ok v ir života p rid ru ­ ž uju se i ona k ojim a deca n isu jed a n od osnovnih ciljeva sk lap an ja i od ržav an ja b rak a . T a k v a sh v a ta n ja se kod nas tek naziru, m ada je porodica bez dece veom a n e p o p u la rn a kod n aših lju d i, ali samo kod gradskog stanovništva. Porodica će se sve više sv oditi n a jezgro sastav ljen o od rodi­ telja i dece do o d ređ e n e sta ro sti; p rek o te g ran ice m lađi n a ra štaj se izdvaja, zasniva svoju porodicu ili ne. I ovo će b iti p rvenstveno k a ra k te ris tik a g radskog n a č in a života. Iak o je i selo zahvaćeno p ro­ cesom svođenja p orodice n a na ju ž i k ru g , sad ašn je s ta n je d ru štv e ­ n ih i ekonom skih odnosa ne ide joj u p rilog. Za uspešno o b av ljan je ekonom ske d e la tn o sti p o ljo p riv re d n a porodica traži biološku podelu rad a po sta ro sti, u n jo j uvek im a poslova koji z a h te v a ju m alo snage a m nogo vrem e n a i b a v lje n je lju d i u n ap o n u snage ovakvim poslo­ vim a n ije n a jra c io n a ln ije . O tuda se višeg en eracijsk e porodice na selu i d a lje z a d rž a v a ju u većoj m e ri neg o što to statističk i podaci iska­ zuju, je r pozitivni p ro p isi o zem ljišnom poseđu dovode do m nogo­ b ro jn ih fik tiv n ih d eo b a porodica odnosno d o m aćin stav a koja i dalje ostaju u organskoj i ekonom skoj vezi. Izlazak dece iz porodice posle o d ređ en e sta ro sti ili po sk lap an ju b rak a doprinosi, uz ostale činioce, u sa m ljiv a n ju čoveka, je r je oštro odv a ja n je g e n e ra c ijsk ih pasova, kao što se dan as sreću u m nogim zem ljam a zapadnog sveta, jed a n od vidova izolacije pojedinaca i grupa. G e n e ra cijsk a odeljenost i ud a lje n o st pom aže p o rast značaja v ršn ja č k ih g ru p a na koje se prenosi deo a rb itra ž e koji je ran ije p ri­ padao porodici. D ruga socio-psihološka posledica je sve veća usam ­ ljenost s ta r ih lju d i k o ji su u višegen eracijsk im porodicam a sa svo­ jim unucim a činili p riro d n i savez slab ijih . M ožda zato ro d itelji d anas više i m aze decu, je r u porodici nem a dede i b ab e koji su, kršeći p rincipe racionalnoga v a sp ita n ja , p ru ža li d e te tu osecanje sigurnosti i bezuslovne lju b a v i ko ji su m u n eo p h o d n i u njegovim prv im suko­ bim a sa svetom . 2 79

Porodica će biti brojčano m anja, kako iz prva dva razloga tako i zbog stalnog opadanja prosečnog broja dece u porodici. Porodica sa dvoje dece je danas već najrasprostranjenija (u stvari, u selu i u gradu najmnogob roj nije su porodice sa jednim detetom, ali je među njim a veliki broj mladih porodica koje će još imati dece). a ovaj broj se i sm atra najpovoljnijim. Međutim, tendencija ostajanja na jednom detctu je vrle jaka. Nju om etaju poljoprivredne porodice u kojima se često rađanje nastavlja ukoliko su prva deca ženska. P retpostavka da će porodica sa jednim do dva deteta biti preovljađujuća ima u današnjem stanju stvari veliki broj pomagača, koji je u svest m ladih ljudi utiskuju kao optimalnu veličinu; stoga se ona može u budućnosti nam etnuti čalk i ako činioci koji je danas izazivaju ne budu više prisutni. Jer, privrem ena situacija i privre­ m ena rešenja im aju često trajn e posledice. Stanbena situacija gra­ dova, trenutne teškoće školovanja i zapošljavanja mladih, odsustvo društvene organizovane brige o deci i porodici, zaposlenost žene i m ajke, sve veća količina m aterijalnih dobara i želja da se ona poseduju ne samo kao sredstvo nego kao cilj života — a na drugoj strani prirodna želja ljudi da svojoj deci pruže sto je moguće bolji život i obezbeđe povoljno mesto u društvu — već su dosta dugo prisutni da ne bi imali trajnog uticaja na shvatanja sadašnje mlade generacije. Ovome se neće suprotstaviti priliv seoskog stanovništva u gradove. Mada je broj dece u seoskoj porodici još uvek veći nego u gradskoj, i ovde je pad očit, naročito u onim krajevim a zemlje gde je uticaj urbanizacije disperziraniji, a zakonske odredbe o pravu ženske dece na nasleđivanje zemlje stvarno usvojene. M igranti po dolasku u grad im aju dosta problema oko ukorenjivanja i pobolj­ šanja svojih prilika da bi u porodici želeli više dece. Više od dvoje dece u budućnosti, možda nešto daljoj cd tri­ desetak godina, pre se može očekivati u onim delovima društvene strukture gde su m aterijalne prilike najpovoljnije. Nagoveštaje ova­ kvog obrta u reprodukciji porodice — koji se danas zapaža u zapad­ nom svetu — pruža nam i jedno proučavanje Centra za ispitivanje javnog m njenja, gde se za porodicu sa troje i više dece opredeljuje ne samo deo seoskog stanovništva već 0 - O - d - 3 -g s i T? T3 T3

§ III1 II1 I||

liiliiillll ■ê •§ ■§■§■§ ■§-S-S-S i

« 327

Na prvoj tabeli je, kao što se vidi, dom inantna brojka, odnosno procenat, koja pokazuje da za porodiou ne predstavlja veliko opte­ rećenje budžeta mjesečna uplata vrtiću, jer to kažu 173, ili 66,79% roditelja. U odnosu na 49 (17,76%) roditelja za koje su uplate vrtiću ve­ like, odnosno osjetne, ili na 27 roditelja koji nijesu odgovorili na ovo pitanje (ili na njega nijesu dali p ravi odgovor), očigledno je da za najveći broj roditelja finansijske obaveze prem a vrtiću ne pred­ stavljaju veliki izdatak. Interesantno je, međutim, da oni koji kažu da im je skupo to veoma ubjedljivo obrazlažu. Ali, ovdje se može postaviti pitanje: koliko je porodica koje iz ekonomskih razloga ni­ jesu bile zainteresovane za korištenje usluga dječjih vrtića? Gornje odgovore unekoliko registruju podaci sa druge tabele koji pokazuju k retanje mjesečnih prihoda roditelja po članu poro­ dice u ispitivanim porodicama. Nedostaju podaci za titogradsku porodicu. Oni bi, vjerovatno, potvrdili ukupne podatke na drugoj tabeli, jer su prosječni lični prihodi u opštinama u kojima su ispi­ tivani roditelji bili u 1967. godini sljedeći: Titograd

Bijelo Polje

Cetinje

P ljevlja

Budva

736

599

789

696

848

Kotor 763

din.

U ovim brojkam a titogradski prosjek mjesečnih ličnih prim anja bio je i prosjek za navedene opštine, upravo on iznosi 738,50 dinara. Na ovo može da ukaže i podatak, dobijen u Republičkom za­ vodu za statistiku, da domaćinstvo u Crnoj Gori ima prosječno 4,4 člana, p a od prosječnog prihoda domaćinstva u ispitivanim opšti­ nam a dolazi na jednog člana: T itograd Bijelo Polje 167,27________136,14

Cetinje 179,32

Pljevlja 158,18

Budva Kotor 192,72 173,40 dinara

ili prosječno za sve navedene opštine 167,34 dinara. Prem a podaci­ m a dobijenim putem ankete, stanje je drukčije, jer je prosjek pri­ m anja po članu dom aćinstva u opštinama sljedeći: Titograd

Bijelo Polje 125,18

Cetinje Pljevlja 185,68 124,56

Budva Kotor 294,73 191,97 dinara

Iz podataka se dakle, vidi da su u većini slučajeva u vrtićim a djeca čiji roditelji im aju znatno veći prosjek prim anja po članu porodice mjesečno nego što je republički odnosno prosjek za određene op­ štine, kao i da su dosta velike irazlike u prihodima u pojedinim op­ štinama. 328

O ovome govore i sljedeći podaci dobijeni od porodica koje ko­ riste usluge d ječjih vrtića. N ajveći je broj onih u kojim a na jednog člana m jesečno dolazi do 200 d in a ra uikujpno od ispitivanih — 52, ili 20,07%, odnosno l x5 rod ite lja ; m ožda baš oni za koje dječji bo­ ravak u v rtić u p re d s ta v lja veliki izdatak (misli se na fin an siran je dječjeg boravka), je r se unekoliko ovi podaci p o k lap aju sa brojem koji ozinačava izostavljene odgovore, odnosno sa brojem odgovora ->Skupo je« i si. Z atim dolaze po b ro jn o sti porodice sa m jesečnim p rihodim a po jednom član u u visini do 300 d in ara, i to 49, ili 18,91% od ispitanih porodica. Iza n jih porodice sa p rim a n jim a do 400 di­ n a ra m jesečno po članu — 41, ili 15,83%, zatim , sa p rim an jim a do 500 d in ara — 24 (9,26%) i d a lje u m nogo m an jem b ro ju sa p rim a­ n jim a do 600 — 18 (6,94%), do 700, 800 i 1.000 d in ara po 2,3% po­ rodice. U glavnom je izrazito m ali broj porodica sa prim an jim a do 100 — 9 (3,47%) porodica. Ali, po op štin a m a je s ta n je nešto d rukčije. Ipak je k a ra k te ri­ stično d a ovih poslje d n jih u C etinju , B ijelom P o lju i K otoru, gdje su m jesečne u p late v rtić u dosta visoke, 30—50 d in ara, ima samo u pojedinačnim slučajevim a, dok ih je u P lje v ljim a najviše, je r djeca u v rtić u ne d o b ija ju i n e p laćaju ish ran u . Zavisno od podataka na drugoj tabeli može se sagledati kako je situirana porodica koja daje

djecu u vrtić, kao i činjenica da ekonomska situacija gotovo isklju­ čuje iz društvenog predškolskog vaspitanja dijete iz porodice čija su mjesečna lična primanja ispod 100 dinara, pogotovo kad je u pita­ nju ishrana. T re b a još reći da je za porodice sa nižim p rim an jim a uplata v rtić u op tere ć en je dom aćeg budžeta, ali su baš porodice sa nižim p rim a n jim a sp rem n e da podnesu sv ak u m a te rija ln u obavezu vrtiću da bi n ad o k n ad ile ono što im on pruži. Š ta v rtić p ruža d jete tu i poro­ dici i koji razlozi navode porodicu da d aje d ije te u vrtić? O tome će b iti riječi u n a re d n im poglavljim a.

Uticaj vrtića na sređivanje porodičnog života P re m a podacim a dobijenim od ro d itelja, od 503 ro d itelja sam o 35 (6,84%) sm a tra d a dečji v rtić ne utiče na bolje sređ iv an je poro­ dičnog života. Može se p retp o sta v iti da je i m eđu 52 ro d itelja koji nisu dali odgovor, bio još koji sa n eg ativ n im m išljen jem o uticaju v rtića n a s re đ iv a n je porodice, ali je i evidentno i sasvim s ig jrn o a 416 ro d ite lja , odnosno 82,41%, sm a tra da je pozitivan uticaj vrtića na porodicu. ... ,. U odgovorim a k o ji p re d s ta v lja ju pozitivno m išljen je roditelja o doprinosu v rtić a porodici ističu se naro čito ovi. — d a — 168 (33,30%); — svakako — 26 (5,10%);

— olakšava vaspitanje djece — 47 (9,34%); — sm ireni smo na poslu, efekat rada je veći — 46 (9,30%); — dijete nije 'na ulici, zbrinuto je — 29 (5,76%); — lakše se sređuju kućni poslovi — 18 (3,5%); — mogu oboje da rade; utiče na cjelokupni porodični život; — m irnija su ostala djeca u kući — đaci — 8 (1,60%) i dalje m anje brojna i m anje važna objašnjenja. K arakteristično je da su u odgovorima na ovo pitanje male razlike po pojedinim mjestim a, pa je, na prim jer, negativno miš­ ljenje o doprinosu vrtića sređivanju porodice u odnosu na drugu vrstu odgovora brojno najm anje u svim gradovima, kao i mišljenje da je efekat rada roditelja bolji kad je dijete u vrtiću i slično. Razlozi za upis djeteta u vrtić. Ova problem atika je veoma osjetljiva za roditelje i može se reći da dobijeni odgovori pokazuju veliko interesovanje roditelja za nj'u, jer su se u velikom broju oda­ zvali na tri pitan ja koja je tretiraju, odnosno relativno je mali broj roditelja koji nijesu odgovorili ni na jedno pitanje. Prem a odgovorima dobijenim na prvo pitanje, daleko je naj­ veći broj roditelja kojim a je osnovni razlog za davanje djeteta u vrtić vaspitanje djeteta, odnosno uvjerenje da će tamo biti bolje vaspitano. U ovom smislu je neposredno odgovorilo 169, ili 65,25% roditelja. Dosta je veliki, mada mnogo m anji od ovog, procenat od­ govora kojima roditelji obrazlažu da daju dijete u vrtić iz socijal­ nih razloga — 51. Ali, vaspitni i socijalni razlozi su međusobno prot­ kani, jer roditelji daju djecu u vrtić »iz vaspitnih i socijalnih raz­ loga« — 10,03% roditelja, zatim, »iz vaspitnih i ekonomskih« — 1,93%, »zbog priprem e za školu« daje u vrtić — 6,17%, »da nije pre­ pušteno 'ulici« — 1,93%, a možda bi neki od ovih odgovora bio i u procentu 7,38, koji označava liste bez odgovora na ovo pitanje, da su svi bili dati. Socijalni razlog za davanje djeteta u vrtić sadržan je i u mno­ gim odgovorima na pitanje o doprinosu vrtića sređivanju porodice, na prim jer: »efekat rada je mnogo veći kad je dijete u vrtiću«, »oboje možemo da radimo«, »dijete je zbrinuto«, itd. Socijalni razlog se reljefnije sagledava kad se analiziraju podaci dobijeni n a drugo pitanje: Ko se brine o djetetu poslije dolaska iz vrtića? Ovo je p itanje posebno zanimljivo sa aspekta porodice u kojoj su oba roditelja zaposlena, a u vrtićim a su pretežno djeca takve porodice. Još je zanim ljivije kad se zna da od 259 roditelja, dok su na poslu, njih 70 (27,02%) veoma nesigurno zbrinjavaju i vaspitavaju svoju djecu poslije izlaska djece iz vrtića. Tako u 28 (8,88%) slučajeva dijete ostaje potpuno samo, u 17 (6,56%) ih čuvaju kućne pomoćnice, u 16 (6,17%) brinu o djetetu susjedi, a u 13 (5,01 o) slučajeva su povjereni starijoj braći ili sestrama. Pomenuti su naj­ češći ovakvi slučajevi koji su dovoljni da upute na razmišljanje 330

nadležne u opštinam a o nužnosti pro širen ja m reže d ječjih vrtića i o p o trebi da, koliko god je to m oguće, d ječji v rtić i p rilag o đ av aju svoje radno v rije m e radnom vrem enu ro d itelja. Ovo utoliko p rije što au pro v je ren i k v a liteti kućnih pom oćnica koje većinom ne m ogu d a za­ dovolje potre b e savrem ene porodice (ekonom ika dom aćinstva, briga o v a sp ita n ju i p rav iln o m razvoju djece i si.). Takođe z a b rin jav a i p o v jera v a n je djece susjedim a, na koje se porodica, i pored n ajb o lje volje susjed a da pom ognu, ne može u v jek osloniti. Može se reći da djeca n ijesu n a p ra v i način z b rin u ta ni kad se o n jim a s ta ra ju sta ­ rija b rać a i sestre, je r su to najčešće njih o v i v ršn jaci ili nešto sta ­ rija djeca i n ije su sposobni da p o tpu n o b rin u o djeci m lađoj od sebe. Ali, n ajteže se m ožem o p o m iriti sa podatkom da 8,8% djece ostaje potpuno sam o u kući. P ro c en a t n ije veliki u odnosu n a neke druge koji su p o m injani u m a te rijalu , ali je nep ro cjen jiv o težak i služi kao opom ena k ad se doživljava njeg o v a suština: d ije te od 4 ili 5 godina je jed a n , dva ili tri s a ta samo. N aravno, m nogo je sig u rn ije kad se o djeci b rin e d jed ili baba (u 15,44% slučajeva), odnosno ro d ite lji (49,86%), od kojih neki sa posla s v ra ć a ju u v rtić i odvode d ijete kući. Radno vrijem e porodice se, m eđutim , ne p o d u d a ra uv ije k sa rad n im vrem enom vrtića i tad a ro d ite lji očekuju da se ovo p ita n je što je m oguće povoljnije sredi. O dgovori n a p ita n je o v aspitn o m u tic a ju v rtić a n a dijete i o odnosu v asp itača p re m a djeci u p o tp u n ja v a ju sagledavanje p ita n ja — zbog čega ro d ite lji d a ju djecu u vrtiće. U ovom slu č a ju odgovori su veom a raznovrsni, ali preovladav aju pozitivni — 457 (90,18%). K ao pozitivni odgovori najčešće su z a stupljeni i čine slje d e ću ran g -listu : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Pozitivno K orisno za dije te D obar je Sve n a jb o lje P rip re m a za školu N eophodno V eom a smo zadovoljni O dličan, n e p ro c je n ijiv , za po h v alu , povoljan

46 (17,76%) 33 (12,74%) 24 ( 9,26%) 21 ( 8 , 10 %) 16 ( 6,17%) 15 ( 5,79%) 9 ( 3,47%) 7 ( 2,70%

i dalje: bolje je od ulice, zn atan , nezam jen ljiv , bolje od porodice, im am o p o v je re n ja itd. M eđu odgovorim a ro d ite lja , koji nijesu najzad o v o ljn iji vaspitnim utic a je m v rtić a — 12 (4,63%), n a jb ro jn iji je. n ije n aj o je ^ (2,31%), zatim , tre b a d a bude bolje - 4 (1,54/o) i po jed an slučaj, bolje je u porodici, odnosno osoblje ne rad i n ajbolje, a ja napo m enuti d a na ovo p ita n je n ije odgovorilo ukupno 26 poro ica. 331

Titogradski roditelji su rekli svoje mišljenje i o odnosu vaspi« tača prem a djeci, i to najviše na sljedeći način: 1. 2. 4. 5.

Dobar. Zadovoljni smo Posebno dobar, Izvanredan. Srećni smo K orektan Potpuno smo zadovoljni

32 26 16 15

(33%) (10%) ( 6%) ( 5%)

itd. Kad se izuzmu 22 liste bez odgovora na ovo pitanje i neki po­ jedinačni i kad se odgovori analiziraju temelj nije, uočava se da ve­ liki broj veoma izdiferenciranih odgovora mnogo kazuje o odnosu vaspitača i drugog osoblja prem a djeci. Ovdje je ipak nešto zanimljivo i svim odgovorima roditelja o vaspitnom uticaju vrtića i o vaspitačima daje obilježje relativnosti, a to je: sposobnost porodica različitih po svojoj porodičnoj tradiciji, socijalnoj strukturi, obrazovnoj snazi, ekonomskim mogućnostima, društvenoj angažovancsti i slično da dobro upoznaju i ocjene vrijed­ nost sistem atskog društvenog vaspitanja za dijete u određenoj usta­ novi, zatim, da procjene sposobnost određenog vrtića da doprinese predškolskom vasp'itanju djece i da procjene svoje mogućnosti da se na tome sam i angažuju. K arakteristično je, na prim jer, da 3% roditelja ne može ništa da kaže o vaspitačima, jer ih ne viđaju. Na ovim rezultatim a ispitivanja m išljenja porodice o svrsishodnosti vrtića, zatim, zašto se odlučuju da smjesti dijete u vrtić, kao i o tome šta s pravom očekuje od vaspitača i dječjeg vrtića, mogu une­ koliko da se tem elje dalja nastojanja u razvoju ove vaspitne oblasti, iako je problem atika veoma značajna za rad vrtića i zahtijeva dub­ lje i svestranije proučavanje da bi rezultati bili sigurniji i cjelovitiji, a samim tim kvalitetniji i korisniji. Predloži roditelja za unapređenje rada dječjih vrtića Pošto nekim roditeljim a djeca provode u vrtiću i po nekoliko godina, od roditelja su tražene sugestije za unapređivanje rada vrti­ ća. Sva m išljenja i predloži u ovom smislu u m aterijalu su grupisana prem a tome da li se odnose na: — M aterijalne uslove (prostorije vrtića, dvorište, opremu); — ishranu; — zdravstvenu zaštitu; — vaspitni rad i — vrijem e i kvalitet boravka djece u vrtiću. Odmah treba napom enuti da 57(11,35%) roditelja kaže da su za­ dovoljni radom vrtića, ili da nem aju pred'loge za izmjenu. Neki, pak, 332

s m a tra ju da n e m a ju dovoljan uvid u rad vrtića, p a se uzdržavaju od prijedloga. Može se p retp o sta v iti da je ovo m nogo češće u p ita ­ n ju, naročito kad se im aju u vidu liste bez odgovora — 148 (32,67%), ili kad ro d ite lji k a ž u da n e m a ju p rijed lo g e za u n ap ređ en je vrtića, odnosno za izm jenu dosadašnjeg njegovog rada. U m a te rija lu će d a lje u k ratk o b iti an aliziran e pojedine gru p e odgovora-prijedloga.

Materijalni uslovi Prostorije vrtića. R oditelji u velikom b ro ju — 88, — ističu po­ tre b u da se p o b o ljša ju p ro sto rn i uslovi za rad vrtića, bilo da se u n aseljim a podignu nove zgrade za v rtiće, ili da se p ro šire k ap aciteti postojećih o bjekata. T akođe u k a z u ju na p o treb u za većom obuhvatnošću djece, što obrazlažu teškoćam a n a koje su nailazili pri upisu djece u vrtić, a p ro uzrokovane su ogran ičav an jem upisa zbog n e ­ dovoljnog prostora. N eki ro d itelji n ag la ša v a ju d a je, i pored ogra­ n ičenja upisa, ip a k p rev iše djece u jednoj p ro sto riji i n a jednog v a spitača što u m an ju je v rije d n o st v aspitno-obrazovnog rada. Dvorište. R o d ite lji tra ž e d a se djeci obezbijedi p ro sto r za igru i za b o rav a k n a p o lju uz vrtić, a u C etinju, P lje v ljim a i u nekim v rti­ ćim a u T ito g ra d u — da se ig rališn i p ro sto r v rtić a ogradi. M nogi ro d ite lji tra ž e da se dv o rišta urede i da se oprem e fisk u ltu m o -z a ba v n im rekvizitim a. O prem a. U glavnom su svi prijed lo zi u sm jeren i na to da istaknu p o tre b u za većom n abavkom igračak a i d ru g ih vaspitno-obrazovnih sredstava. T reb a istaći d a rod ite lji u v iđ aju značaj did ak tičk e opre­ me i, p re m a da tim prijedlozim a, sp rem n i su da d a ju svoj doprinos v rtić u u ovom sm islu više nego što su to dosad činili. N eki ro d ite lji up o zo rav aju da su p o d ru čn a o d jeljen ja u od­ nosu n a m atične v rtić e neujednačen o op rem ljen a i traže da se to ispravi. U koliko adek v atn o odražava sta n je , ovaj prijed lo g zaslu­ žuje d a m u se u d aljem op rem a n ju v rtića pokloni pažnja. Ishrana. U sv o jim p rije d lo z im a ro d ite lji tre tira ju ish ran u samo k a d je u p ita n ju p o tre b a i k v a litet ishrane. Tako izvjestan broj ro­ d ite lja tra ž i obavezno, i to razn o v rsn iju , a jed an dio ro d ite lja i k v a­ lite tn iju ish ran u . Ove svoje prije d lo g e ro d ite lji obrazlažu potrebam a i k a ra k te ris tik a m a psiho-fizičkog razv o ja djece, pa ih, tim prije, tre b a uvažavati. T re b a o b ra titi p a ž n ju na prijed lo g , k o ji se ne jav lja u velikom bro ju , ali zaslužuje obradu. N aim e, n e k i 'roditelji traže da sva djeca jedne vasp itn e g ru p e im a ju iste obroke. P ita n je je koliko vrtio može da zadovolji ovaj z ah tjev , k ad svi ro d itelji n em aju iste životne uslove, n iti iste zah tje v e za dužinu bo rav k a djece u vrtiću. Z n ačajan je, m eđutim , psihološki m om enat p o d v a ja n ja djece zbog obroka i osnivač tre b a da s tv a ra uslove da podvojenosti u ovom sm islu ne bude 33 3

ili da se pojavljuju što m anje, odnosno da, koliko god je moguće više, u okviru jedne dječje ustanove čini dječju zaštitu jedinstve­ nom. Zdravstvena zaštita djece u vrtiću. Poznato je da stalnu preven­ tivnu zdravstvenu službu u vrtićim a vrše njegovateljice. Međutim, ekonom ike mogućnosti osnivača ne dozvoljavaju da u svakom v rti­ ću, odnosno u područnom odjeljenju radi njegovateljica, što bi bilo neophodno s obzirom na dječji uzrast. Tako ibi se izbjegle česte epi­ dem ije dječjih bolesti, koje vaspitačko osoblje na osnovu svoje stručne spreme nije sposobno da uoči na vrijeme, odnosno da spri­ ječi, ili da liječi. Pored zahtjeva da svaki vrtić ima svoju njegovateljicu, mnogi roditelji traže da ima stalnog p edijatra (naravno, prvenstveno raz­ vijeniji vrtići). U vezi sa zdravstvenom zaštitom djece u Titograđu bilo je pri­ jedloga da *se djeci obezbjeđuje svake godine kraći boravak na moru. Pošto dejčji vrtić to već čini, ali ne svake godine, ovo se ističe kao veoma pozitivno, pa roditelji očekuju da dobije karakter redovne i obimnije akcije vrtića u toku ljeta. Vaspitni rad i organizacija dnevnog života djece u vrtiću. Raz­ m išljanja roditelja o vaspitnom radu nalaze se i u prijedlozima za dalji rad vrtića i uključuju i organizaciju rada, pa treba navesti neke značajnije prijedloge u tom smislu. Roditelji predlažu, na pri­ m jer, da vaspitači budu sa djecom mnoigo više napolju nego dosad. Dalje, izvjestan broj roditelja sm atra da vrtići treba da rade u toku cijele godine. Roditelji veliku važnost pridaju vaspitnom radu i odnosu vaspitača prem a djeci i u velikoj većini sm atraju da je vaspitnoobrazovni rad u vrtićim a veoma uspješan. Ima slučajeva da rodi­ telji traže veću individualizaciju vaspitno-obrazovnog rada. Pojedi­ načno roditelji insistiraju na tome da se više pažnje pokloni formi­ ranju radnih navika, kultivisanju ponašanja i osamostaljivanju djece. Ali, kad su u pitanju sadržaji irada, treba se odnositi obazrivo prem a prijedlozim a roditelja, jer nestručnjak ipak nije u stanju da ocenjuje nečiju stručnost u tom smislu da se ona dopunjuje ili mi­ jenja. Svi ovi odgovori ipak zaslužuju pažnju, pogotovo što će dje­ čji vrtići uskoro dobiti prvi program vaspitno-obrazovnog rada. Neki roditelji predlažu da se 'traži način da sva djeca u vrtićima im aju radne keceljice. Ovo bi doprinosilo čuvanju odjeće djece, i, što je još važnije — emotivnoj sređenosti djece. Veliki broj roditelja ukazuje na potrebu da se djeci obezbijedi dnevni odmor (u Titograđu je ovo unekoliko nedavno sređeno, i to veoma uspješno). Roditelji nijesu uvijek zadovoljni saradinjom vrtića sa porodi­ com i sm atraju da je potrebno prim enjivati raznovrsne postupke, 334

kako b i se obzebjeđivala češća sa ra d n ja. Zato je neophodno da ra s­ podjela s re d stav a u o k v iru o p ština om ogući svim vrtićim a da djeca im aju va sp ita ča otk ad stu p e u ju tr u u v rtić do polaska kući, kako bi v rtić i u ličnosti v a spitača m ogli da odgovore pedagoškom za­ h tje v u za sa ra d n jo m s a porodicom . Je d a n broj ro d ite lja ističe d a zbog svog radnog vrem ena i ra d ­ nog vrem e n a v rtić a n ije u m ogućnosti da se dovoljno u p u ti u rad vrtića. N eki čak k a ž u da ih angažovanost u radnoj organizaciji sp re ­ čava da se u p o trebnoj m je ri posv ete v a sp ita n ju djece kod kuće. Im a ro d ite lja koji s m a tra ju da dječji v rtići ne bi trebalo da rade u d an e k a d su ro d ite lji slobodni — subotom i nedjeljom . Ovo bi treb alo p ro u ča v a ti za pojedine v rtiće i ako su z ah tjev i roditelja u ovom sm islu m asovni — udovoljiti im. Zaklj učak R e z u lta te an k e te tre b a pri široj u p o tre b i p rih v a titi sa rezervom , je r na te rito riji R epublike p re d s ta v lja ju odraz samo jedne katego­ rije ro d ite lja — ro d ite lja zaposlenih a koji im aju djecu u vrtiću. Ali, re z u lta ti a n k e te p re z e n tu ju m išljen ja porodica koje koriste usluge vrtić a, p a se ona, baš zato, m ogu tre tir a ti kao k v alitetn a. N a osnovu re z u lta ta p rim je n je n e ankete, koja se ipak može sm a­ tra ti veom a korisnom , m ože se k o n stato v ati sljedeće: — G ra d sk a porodica sve više uviđa p o tre b u za d ru štv en im p redškolskim v asp ita n je m djece i očekuje d a joj to d ru štv o pruži koliko je potrebno. U tom sm islu g rađ a n i pred lažu da se p ro širu je m reža dječ jih v rtić a i da se sm a n ji broj djece u postojećim v r ti­ ćim a u sk la d u s p ro sto rn im kapacitetim a, kako bi v aspitni rad imao željene rezultate. — G ra d sk a porodica, naročito ako su oba ro d ite lja zaposlena, tra ž i d a se dani i d užina bo rav k a u v rtiću podešavaju tako da od­ govore rad n o m vrem e n u porodice, ako treb a — i u toku ljeta. N aj­ više je p rije d lo g a bilo da v rtić i rad e od 7, ili od 6 do 12, odnosno do 14,30 časova. — R o d itelji s h v a ta ju p o tre b u za redovnom ishranom pred šk o l­ ske djece i sam o iz ekonom skih razloga broj obroka svode na n a j­ n u ž n iju m je ru ili ga se odriču. U glavnom se najveći broj ro d itelja o p red je lju je za doručak, zatim za d o ru čak i užinu. V eliki broj rodi­ telja s m a tra da u jednom vrtiću, odnosno u jednom područnom od jeljen ju tre b a obezbjeđivati iste obroke za svu djecu. — D jeci u v rtić im a tre b a osigurati stru č n u i staln u zd rav ­ stvenu zažtitu. N eophodno je obezb jeđ iv ati djeci svakodnevni duži b o rav a k n a vazduhu. O rganizacija b o rav k a djece na m oru trebalo bi da se postepeno uvodi u vrtić e kao sta ln a p raksa. 335

— Vrtići treba da im aju ograđeno dvorište opremljeno fiskulturnim rekvizitim a adekvatnim uzrastu. Didaktičku opremu treba i dalje kom pletirati, a u integriranim vrtićim a u svima podjednako. —Za veliku većinu roditelja odnos vaspitačkog osoblja prema djeci u vrtićim a i vaspitni uticaj vrtića na djecu je veoma pozitivan. — Neophodno je da vaspitači, kao stručna lica, budu sa djecom u toku cijelog dnevnog boravka djece u vrtiću. Ovo bi osiguralo i redovnu — veoma potrebnu i korisnu saradnju porodice i vrtića. — Dječji vrtići daju širok doprinos opštem sređivanju porodice, ali postojeća mreža vrtića i njihovo radno vrijeme ne mogu da zado­ volje potrebe savrem ene porodice za potpunijom dječjom zaštitom. — Roditelji daju djecu u vrtić najčešće iz vaspitnih, a zatim, iz socijalnih razloga, odnosno da ih zbrinu i sklone sa ulice. — Od ispitivanih porodica koje koriste usluge dječjih vrtića najveći je broj onih u kojima na jednog člana mjesečno dolazi oko 200 dinara. Finansijske obaveze prem a vrtiću isključuju iz društve­ nog predškolskog vaspitanja djecu iz porodica čija su lična prim a­ nja ispod 100 dinara, jer praktično takve djece nema u vrtićima, naročito ako ovaj vid vaspitanja pretpostavlja ishranu. Mjesečne uplate ne predstavljaju veliko opterećenje za porodični budžet i ispitivane porodice su spremne da ulože više, ali mnogi insistiraju da se u opštm am a perspektivnije tretira predškolsko vaspitanje i sa pedagoškog i isa socijalnog aspekta.

ŠTEFA ŠPILJAK POLOŽAJ ŽENE U SAVREMENOJ JUGOSLOVENSKOJ PORODICI I DRUŠTVU »Žena se m ože izjed n ačiti jed in o u socijalizm u.«

pravim a

s m uškarcem

Sim one de B eauvoir

Da bi se žena kao ljudsko, a time i društveno biće potvrdila, m ora im ati ekonomsku samostalnost. Iz ekonomske samostalnosti pm jst.ičn i druge kom ponente značajne za~slobodnu 1ič^slL m oralne i p sih ološke. Ekonomsku samostalnost daje samo rad.^ Ustav naše zemlje, u društveno-ekonomskom pogledu i u pravu na rad, izjednačio je ženu. sa muškarcem. Danas u SFR JugoslavijijDd ukupno 3J>00L000 zaposlenih preko 800.000 su žene. Tako, nâ"prim er, u SR Sloveniji oko 40 odsto ukup336

no zaposlenih čine žene, a u SR H rv atsk o j 32°/o. Ovi rezu ltati p o ty rd u ju činjenicu d a su žene kao proizvođači i g rađ an i in teg raln i deo socijalističkog d ru štv a . Z a p o šljav an je žene je zakonito uslovljeno d aljim d ruštveno-ekonom skim razvojem zem lje. Uipravo taj fak to r je b itan za eko­ nom sku sam ostalnost i nezavisnost žene Ju g o slav ije, kako u poro­ dici tako i u d ru štv u . P re m a tom e, u ekonom skom i ideološkom po­ gledu postoje p rin c ip ije ln i stavovi o društveno-ekonom skoj rav n o ­ p rav n o sti žene, k oji su u skladu sa k a ra k te ro m socijalizm a zasno­ vanog n a sa m o u p ra v lja n ju . Za p ro te k li p e rio d bilo je k a ra k te ristič n o zapošljavanje žena u in d u striji. Tako, n a p rim e r, u 1966. godini od u kupnog b ro ja zapo­ slenih u tek stiln o j in d u striji žene su činile 65,3°/o, u p reh ra m ­ benoj 36,6, u e lektronskoj 37,36, u grafičkoj 48, u in d u striji obuće 59,11 odsto. Uzroci ; takvog rasp o red a žena u p riv re d i su mnogob ro jn i.N a jtip ič n ija su dva. P rv i je u vezi sa trad icijo m i stanjem u staroj in d u striji u kojoj je lju d sk i rad za k a p ita listu bio vrlo je f­ tin. Ž enska rad n a snaga bila je sla b ije p laćena i u većini slučajeva bez kv a lifik a c ija , a sam im tim in te re sa n tn ija za eksploataciju. D ru g i se odnosi n a pojavu ekstenzivnog zapošljavanja u nas posle oslobođenja. D osledna realiz a c ija p riv re d n e i d ru štv e n e reform e tem eljito m en ja p ris tu p z a pošljavanju. Od ekstenzivnog i socijalnog sve više se p rela z i n a ekonom sko zapošljavan je. U pravo zbog toga se danas p o jav lju je gotovo m asovno p re s tru k tu rira n je p riv red e, a tim e i p re ­ stro ja v a n je zaposlenih, kako po b ro ju tako i po kvalifikacijam a. U tom p re s tro ja v a n ju p riv re d e i d ru štv e n ih službi ženi se otva­ ra ju široke p e rsp e k tiv e za zapošljavanje. P o z n a ta su m noga iskustva priv red n o razv ijen ih zem alja gde je m an ji broj zaposlenih u in d u striji, a veći u tercijaln im d elatnostim a. Tako, n a p rim e r, V elika B rita n ija , Švedska, B elgija i Holan d ija im a ju od uk u p n o zaposlenih oko 40 posto u tercijaln o m sektoru. S re d n jo ro č n im planom priv re d n o g i dru štv en o g razvoja naše zem lje p red v iđ a se brže povećanje životnog s ta n d a rd a n aših g ra ­ đana, a tim e i razvoj terc ija ln o g sek to ra. T ak v a usvojena o rije n ta ­ cija om ogućava nova zaposlenja, p ri čem u sve veći broj žena nalazi sebi rad n a m esta. Na p rim e r, u SR H rv atsk o j od ukupnog b ro ja za­ poslenih već d an as u terc ija ln im d elatn o stim a ra d i prek o 42 p^ocen a žena, što odgovara raz v ije n ijim zem ljam a Evrope. Najveći pro or je n a p ra v lje n u tu riz m u 1967. godine k ad a je u sezoni bilo angažovano prek o 100.000 žena. . Novi k v a lite t u društveno-ekon o m sk o m i politicko-ideoloskom pogledu je sve veće učešće žena u ra d u org an a sam o u p rav ljan ja. Istina, broj i učešće žena u sa m o u p ra v lja č e m telim a i in stitu cijam a d ru štveno-političkog sistem a ne zadovoljava u potpunosti, e u im, X X II

337

sada je reč o tome da se društvena šansa koju pruža samoupravni socijalizam m aksim alno iskoristi za brže, a po broju i veće uključi­ vanje žena u sve važnije pore našeg društveno-ekonomskog i poli­ tičkog života. N ajznačajniji rezultat postignut je u školovanju ženske omla­ dine. Ove školske 1968/69. godine osnovnim školovanjem obuhva­ ćeno je preko 91 posto omladine (ženske i muške) prispele genera­ cije, što iznosi preko 3 miliona učenika. U većini naših k rajeva nem a razlike u obuhvatanju ženske i muške omladine. Slična je situacija i sa upisom ženske omladine u škole koje daju srednje, više i visoko obrazovanje. Gotovo masovno školovanje ženske om ladine omogućuje ravnopravniji sta rt za kas­ nije zapošljavanje i napredovanje u struci. To je osnovni preduslov za objektivno raspoređivanje žena na ona radna mesta za koja ima­ ju obrazovanje,kvalifikaciju i sposobnost. Poznati su mnogi prim eri iz prakse radnih organizacija u ko­ jim a se sve više razvija sistem obrazovanja uz rad. To su seminari i škole za dalje usavršavanje u struci, kao i za prekvalifikaciju uslovljenu promenom tehnološkog procesa. Poznat je problem (društveno-ekonomski) onih zaposlenih, u ovom slučaju žena koje nem aju odgovarajuću stručnost i kvalifi­ kacije. Pom enuti su samo neki značajniji rezultati, koji su postignuti u dosadašnjem razvoju društveno-ekonomskog položaja žene. Samo delimično je dat presek sadašnjeg stanja 1 procesa koji se odnosi na tretm an i perspektive zapošljavanja žena u daljoj realizaciji pri­ vredne i društvene reforme. Međutim, i pored postignutih rezultata u ovoj etapi našeg raz­ voja, ostaju otvoreni neki problem i koji zahtevaju dalje političko-ideološko raščišćavanje, zauzimanje određenih društvenih stavova i veću društvenu pažnju od strane mnogih nadležnih faktora: 1. Neki društveno-ekonom ski i političko-idejhi aspekti zapoš­ ljavanja žena. U sadašnjem procesu intenzifikacije i modernizacije privrede dolazi norm alno i do otpuštanja jednog delà zaposlenih. U praksi se s tim u vezi susrećemo s pojavom da se, pod pritiskom teškoća, sm atra da treba prvenstveno otpustiti ženu čiji je suprug zaposlen. Ovakav stav je protivustavan i antisocijalistički. Shvatanje da prvenstveno treba ženu otpustiti sa radnog mesta, bez obzira na druge okolnosti, pokazuje da se u nekim sredinam a nije raščistilo s pitanjem uloge žene u porodici i društvu. To govori o zastarelim i konzervativnim shvatanjim a po kojima je m uškarac »glava poro­ dice«, on je »izdržava«, donosi »odluke« i slično. To dokazuje da se u nekim sredinam a nedovoljno shvata ravnopravnost žene u porodici i društvu, da je žena aktivan subjekt, sve značajniji ekonomski faktor u porodici i društvu. Neophodno je i u praksi se dosledno 338

b oriti za ra v n o p ra v a n ekonom ski tre tm a n žene, prem a tome, i prav o n a zaposlenje, te dosledno sp ro v o d iti u sta v n a načela u po­ gledu ekonom ske, socijalne i svake d ru g e d ru štv e n e jed n ak o sti žene i m uškarca. Z ap o šljav an je žene ne može da zavisi od nečije dobre volje, već je to ekonom ska zakonito st i nužnost za d alji razvoj n a­ šeg socijalističkog d ru štv a . S vuda u svetu, bilo u socijalističkim ili k a p italističk im zem ljam a, teče proces zap o šljav an ja, kao n užan d ruštveno-ekonom ski proces, n a ra v n o u sk lad u sa d ru štveno-ekonom skim sistem om te zem lje. U našoj zem lji sam oupravno je p rav o svakog g rađ a n in a , bez obzira n a pol, da se zaposli i da prem a re ­ z u lta tim a svoga ra d a u čestvuje u raspodeli zarađenog dohotka. Ni­ k akve tre n u tn e teškoće oko zapošljav an ja n e m ogu da o p ràv d aju selek ciju p rem a polu. S re d n jo ro č n i p lan i ostali društveno-ekonom ski planovi u d a­ ljem razvoju naše zem lje ističu nužnost sve većeg b ro ja zaposlenog stan o v n ištv a, tre tira ju ć i jednako žene i m uškarce. 2. P riv re d n a i d ru štv e n a reform a zah tev a optim alnost u p ro ­ d u k tiv n o sti ra d a u svim p riv re d n im i d ru štv e n im oblastim a. Naučno je dokazano da zaposlena žena u svojoj 's tru c i i zanim anju ne za­ ostaje u p ro d u k tiv n o sti rad a za m uškarcem . M eđutim , broj zani­ m an ja u kojim a je žena zaposlena relativ n o je mali. Zato je neopho­ dan d ru štveno-ekonom ski in teres da se sm elije p riđ e p restro ja v a n ju rad n e snage, tj. p o m era n ju žena i u one p riv re d n e oblasti u kojim a sticajem okolnosti (nasleđenih) nije uopšte, a u nekim dovoljno p ri­ sutna. U d ru štv e n o j klim i u kojoj nezaposlenost im a dom inantno m esto n ije dovoljno p ris u tn a vizija su tra šn jic e u kojoj će b iti u od­ nosu n a z a p o šljav a n je o b ratn a situ acija. N aim e, već danas se nazire p o m an jk a n je određ en ih s tru č n ih kadrova. S u tra će ta nestašica k a d ­ rova b iti još evid e n tn ija . Ova, 1968. godina, pokazuje da se u b lažuje problem nezaposle­ nosti tim e što se u p riv re d i i u terc ija ln o m sek to ru o tv ara ju nova rad n a m esta. M eđutim , zapošljavan je, naro čito om ladine, ostaje i d a lje tra jn ija b rig a celog d ru štv a . P re m a tome, p ita n je zapošljava­ n ja om ladine i g ra đ a n a tre b a celovito reša v a ti (bez obzira n a pol), u sk la d u sa d a ljim p riv re d n im i d ru štv e n im razvojem zemlje. 3. D osadašnje analize p o k a z u ju d a p ri upisu om ladine u škole koje d a ju s re d n je o brazovanje n a sta je o štra diferen cijacija om la­ dine p rem a polu i socijalnom p o rek lu , odnosno m aterijaln o m polo­ žaju porodice. D ifere n c ija c ija om ladine p ri upisu, prem a polu, odnosi se na sledeće: a) Ž enska om ladina se pretežn o u p isu je u škole k o je obezbeđ u ju tra d icio n a ln a takozvana ženska zanim an ja,(p ro sv eta, zdravstvo, b a n karstvo, u p ra v n e i ekonom ske škole i n ek e druge). 339

b) Zbog nedovoljno rešenog pitanja m aterinstva i zasnivanja porodice, naročito u krajevim a gde se to ostvaruje vrlo rano, žen­ ska omladina upisuje se u škole koje kraće traju. Ovakva diferencijacija ženske omladine prilikom opredeljivanja za dalje školovanje kasnije utiče na raspoređivanje žena na mesta u proizvodnji. Naime, posledica toga je da je ženska radna snaga prisutna u m anjem b roju zanim anja i često zbog niskih stručnih kvalifikacija raspoređena na radna mesta slabije bodovana, što, utiče na sandard njene porodice, i ona m aterijalno nije u mo­ gućnosti da deci pruži više obrazovanje. Neophodno je stvoriti po­ voljnije uslove za 'raznovrsnije školovanje ženske omladine, jer od upisa i opredeljivanja u toku školovanja zavisi kasnije raspoređi­ vanje n a radna mesta i stvarna đruštveno-ćkonomska pozicija žene u proizvodnji, a tim e i u društvu. 4. A ktualni problem i »ženskih« grana privrede. Poznato je da u niz p rivrednih grupacija dom inira ženska radna snaga, na pri­ m er u tekstilnoj, duvanskoj, prehram benoj industriji i dr. Ekonomski, a time i društveni položaj te industrije, a i žene, nešto je složeniji nego položaj žena i ostalih proizvođača u drugim granam a privrede. Problem i su u sledećem: a) Zbog tradicije i nasleđa od pre irata, ove grane privrede u tehnološkom pogledu, u odnosu na druge, zastarele su. Moderniza­ cija je u toku, ali je to dug proces. P rem a tome, start tih grana je nepovoljni]i u odnosu na druge grane. b) Najveći broj zaposlenih su žene, sa najnižim kvalifikacijama i najnižim ličnim dohocima. Pokazalo se, po pravilu, da je najveći deo žena zaposlen u staroj, često niskoakumulativnoj industriji. Upravo zbog toga (iako je u nekim granam a produktivnost jednaka onoj u razvijenim evropskim zemljama) taj deo privrede o kojoj je reč ima niske lične dohotke, slabije fondove opšte potrošnje i druge fondove preduzeća. Ta okolnost onemogućuje da se životni standard zaposlenih radnika (u ovom slučaju žena) i pomoć zapo­ slenoj porodici (servisne službe i dr.), razviju u srazm eri prem a ulo­ ženom radu radnika u tim zastarelim granam a privrede. Možda bi ovde trebalo spom enuti i pitanje solidarnosti, i to ne solidarnosti kao neke socijalne kategorije, već ekonomske solidar­ nosti, kojom bi trebalo, po mogućnosti, još više pomoći tom d el u industrije da što brže ostvari svoju modernizaciju i rekonstrukciju. Mnoge nove industrije i tercijalne službe izgrađene su odricanjem od delà viška rada zaposlenih u starim industrijam a. Prem a tome, stvaranje povoljnijih uslova za te grane industrije predstavlja uslov za ravnom erniji privredni razvoj zemlje. Brzi razvoj nauke i tehnike nam eće neprekidno m enjanje strukture privrede. To znači da će ona preduzeća koja su danas postigla m aksim alnu tehnologiju 340

i p ro d u k tiv n o st su tra , u odnosu na n am a nova, b iti zastarela. Dakle, neophodna je ekonom ska solidarnost, k o ja znači dalji društveno-ekonom ski razvoj. Ako ovom e dodam o ulogu žene u biološkoj funkciji, o kojoj dru štv o tre b a da vodi od ređ en u d ru štv en u brigu, onda raz re šav a n je određenih p ro b lem a takozvane »stare« i »žen­ ske« in d u strije k n a sv o je puno društveno-ekonom sko o p rav d an je.1 5. Što se tiče tre tm a n a i položaja žene u porodici, osnova je njeno ekonom sko o sa m ostaljivanje. Ž ena je u -b raku__i porodici u p u n om sm islu rav n o p ra v n a k a da postaja pimnnm.dti sam ostalna i nezavisna. S v a k a ekonom ska zavisnost od s u p ru ga ili dru g ih članoP o z n a t je ne m ali broj slučajeva kad je žena zbog svoje ekonom ­ ske zavisnosti od s u p ru g a ili d ru g ih članova porodice p risiljen a da podnosi m noga po n iže n ja i nesnosne i nedostojne uslove bračnog i porodičnog života. S u p ro tn o tom e, u onim slu čajev im a kad je žena ekonom ski sa m o staln a , lakše rask id a sa tak v im životom .2 P oznato je d a »jedino rad i rez u lta ti rad a o d ređ u ju m aterijaln i i d ru štv e n i položaj čoveka«. Taj prin cip je neophodno dopuniti fak ­ torom biološke rep ro d u k c ije d ru štv a kao d ru štv e n e potrebe. F u n k c ija m a te rin s tv a za određeno vrem e isk lju ču je ženu iz radnog procesa. Istin a, žena u nas im a zakonsku i m ate rijaln u za­ š titu (za vrem e p o ro đ aja i dr.). M eđutim , ostaje još niz otvorenih p ita n ja ko ja tra ž e reše n je u vezi s širom zaštitom m ate rin stv a (ulo­ ga rad n e organizacije, osnovne zajednice o siguranja, društveno-ekonom ska so lid a rn o st, ekonom ski položaj p riv re d n ih g ran a gde su većinom zaposlene žene i dr.). T ipična je p o jav a da se žena Ju g o slav ije, up rk o s m nogim teško­ ćam a oko z b rin ja v a n ja dece i n jen e b rige za porodicu, m asovno za­ pošljava, pa i u onim slu čajev im a gde n ije u p ita n ju samo m ate ­ rija ln i m om enat. Uzroci težnje žene za zapošljavanjem i u težim porodičnim i brač n im p rilik a m a jesu: a) M a te rija ln i fak to r. E videntn o je da n jen a zarad a utiče na podizanje s ta n d a rd a n je n e porodice. b) N jena ekonom ska sa m o s ta ln o s t. i nezavisnost od bračnog d ru g a ili d ru g ih članova porodice. c) M oralna i p sihička sig u rn o st žene. Ove k om ponente su v rlo značajn e za sklad b račn ih i porodičnih odnosa.

1. U p o s le d n je v r e m e p r e d u z e t Je n iz m e r a za p o b o ljš a n je u s lo v a p r lv r e đ lv a n ja u o v im p r iv r e d n im g r a n a m a . 2. M o ž d a o v a j f a k t o r t r e b a v iš e u z im a ti u o b z ir p r ilik o m a n a liz e 1 o c e n jlv a n ja razvoda b ra k a u n a s.

341

DRAGOLJUB TASIĆ STAROSNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA I PORODICA U JUGOSLAVIJI U Jugoslaviji je od .njenog postanka (krajem 1918. godine) do danas sprovedeno pet opštih popisa stanovništva. Kako su u ovom periodu državne granice više puta m enjane, svaki popis je mogao da obuhvati samo ono stanovništvo koje je živelo u okviru tadaš­ njih granica. Kada je u pitanju ukupno stanovništvo, ovaj nedosta­ tak popisa se nadoknađuje procenam a za nepopisano područje, što, m eđutim , nije mogućno učiniti 'kada su u pitanju složenije strukture stanovništva, na prim er starosna struktura, koju ćemo ovde razma­ trati samo za područje koje je bilo obuhvaćeno u pojedinim popi­ sima. Posle sum arnih razm atranja podataka o ukupnom broju i sta­ rosnoj, a uzgred i polnoj, stru k tu ri stanovništva Jugoslavije pomenućemo i najznačajnije uzroke koji dovode do promena u svim struk­ turam a, a na k raju ćemo izneti i svoja shvatanja o nekim merama koje bi doprinele norm alizaciji demografskog razvoja. I. Statistički podaci 1. Ukupno stanovništvo. — Na sadašnjoj teritoriji Jugoslavije u vrem e popisa od 1921. godine živelo je 12.5 miliona stanovnika, a po popisu od 1961. godine 18,5 miliona (Tabela 1). Prem a tome, broj stanovnika se u proteklih 40 godina povećao za šest miliona, ili prosečno godišnje po 180 hiljada. Ovaj je porast, međutim, u pojedinim međupop'isnim periodim a bio vrlo nejednak. U razdoblju 1931—1948, u koje padaju teški .gubici u drugom svetskom ratu, porast je bio najniži, dok je u tzv. kompenzacionim periodima (1921—1931. i 1948—1953) bio vrlo visok. U periodu 1953—1961. godine porast je slabiji, što jednim delom treba pripisati iseljavanju stanovništva turske narodnosti, uglavnom sa područja SR Makedonije. 2. Stanovništvo po polu. — U svim popisima zabeleženi su viš­ kovi žena koji su bili najveći neposredno posle prvog i drugog svetskog rata: koeficijent m askuliniteta 1921. godine iznosio je 963, a 1948. godine 926 (Tabela 1). Znatno niži koeficijent u 1948. godini posledica je velikih ratnih gubitaka muškaraca, kao i već postojećeg viška žena, a njegov sporiji porast do 1961. godine treba pripisati stalnom opadanju udela omladine (u kojoj je više muškaraca) i pro­ duženju trajan ja života koje je kod žena veće. Posm atran po velikim grupam a starosti (Tabela 2), koeficijent m askuliniteta je viši od 1.000 samo u grupi 0 19 godina, dok je u ostalim grupam a sve niži ukoliko je stanovništvo starije, sa odstu342

T a b e la 1

Stanovništvo Jugoslavije u vreme popisa izvršenih u periodu 1921—1961. godine (sadašnja teritorija) S ta n o v n iš tv o p o p o lu (u h ilj a d a m a )

31. 31. 15. 31. 31.

I III III III III

1921. 1931. 1948. 1953. 1961.

12.545,0 14.534,0 15.841,6 16.991,4 18.549,3

6.154,5 7.188,4 7.615,0 8.231,9 9.043,4

6.390,5 7.345,6 8.226,5 8.759,5 9.505,9

P ro se ča n god. p o rast u kupnog s ta n o v n iš tv a

_ _ 135 ,6 77,,1 228, 1 194,,7

14,4 5,1 13,9 10,9

V iša k ž e n sk o g s ta n o v n iš tv a

236,1 157,3 611,5 527,6 462,5

963 979' 926 940 951

• P o r a s t n a 1.000 s ta n o v n ik a i z r a č u n a t u o d n o s u n a b r o j s ta n o v n ik a s r e d in o m m e đ u p o p is n o g p e r io d a ( p ro s ta a r it m e t ič k a s r e d in a ) . I z v o r : » S t a ti s tič k i g o d iš n j a k S F R J« , 1963.

pan jim a koja dolaze usled po m era n ja gen eracija koje su u prošlim rato v im a im ale v elike g u b itk e m ušk araca. 3. Stanovništvo po godinama starosti. — Podaci popisa stanov­ n ištva od 1961. godine o brađeni su sam o po petogodišnjim grupam a starosti, a o b rad a po godištim a b iće izvršena kasnije. Zbog toga ćemo se za u poznavanje sta ro sn e s tru k tu re po godištim a poslužiti podaci­ m a iz p ro ra č u n a Saveznog zavoda za sta tistik u , koji su korigovani podacim a iz d ru g ih izvora. D a b i se, p ak , izbegla obim nost izlaganja, ovi podaci su p rik a z a n i sam o grafički. U sta ro sn o j s tr u k tu ri stan o v n ištv a Ju g o slav ije vrlo oštro se iz­ d v a ja ju tri velike g ru p e g en eracija: a) g en eracije rođene p re prvog svetskog ra ta , b) ge n e ra c ije rođene izm eđu dva svetska ra ta i c) ge­ nera c ije rođene posle d rugog svetskog rata . Izm eđu ovih triju velikih gru p a n alaze se tzv. »krnje generacije« iz p rvog i drugog svetskog rata , k o je su b ro jn o v rlo slabe. U poređenje kolona za m uško i žensko stanovništvo pokazuje da sve do 31. godine sta ro sti preo v la đ u je m uško stanovništvo a da je u svim s ta rijim godištim a više žena. Viškovi žena su vrlo visold u g e n eracijam a koje su im ale najviše g u b itak a u dru g o m svetskom ra tu (rođeni 1910— 1927. godine, uglavnom ), 343

T a b ela 2 M a sk u lin ite t s ta n o v n ištv a J u g o s la v ije po v e lik im gru p am a sta r o sti (terito rija u v rem e pop isa)

Broj m uških na 1.000 ženskih 'stanovnika Popis

1921. 1931. 1948. 1953. 1961.

Ukupno

0—19

20—39

40—59

60 i više

963 979 929 940 951

1.038 1.033 1.031 1.039 1.037

860 983 358 903 958

926 861 887 911 890

1.004 942 760 728 748

N ap om ena: K o efic ijen ti izraču n ati prem a p odacim a iz T abele 3.

a takođe i u prvom (rođeni p re 1900. godine), dok su generacije 1900. do 1910. (približno) imale relativno m anje gubitke. 4. Stanovništvo po velikim grupama starosti. — Upoređenje po­ dataka više popisa o strukturi po malim grupam a starosti jako je otežano. Zbog toga ćemo se sada poslužiti podacima samo po velikim 20-godišnjim grupam a starosti, koji će nam pružiti osnovne informa­ cije o ipromenama koje su u starosnoj strukturi stanovništva Jugo­ slavije nastupile u proteklih 40 igodina. To su grupe: 0—19 godina (omladina), 20—39 (mlađe sredovečno stanovništvo), 40—59 (sta­ rije sredovečno stanovništvo) i grupa od 60 i više godina (staro stanovništvo). Ovako svrstani podaci, koji su u apsolutnim brojevima dati u Tabeli 3, poslužiće nam za dobijanje informacija o dugoročnim prom enam a: a) u starosnoj strukturi, uopšte, b) u obnavljanju sta­ novništva pojedinih grupa i c) u relaciji između sredovečnog stanov­ ništva, s jedne, i omladine 1 starog stanovništva, s druge strane. a) Struktura po velikim grupama starosti. — Podaci koji prika­ zuju ovu stru k tu ru , ukupno i po polu, dati su u Tabeli 4. — Omladina (0—19 godina starosti). Udeo ove grupe u ukupnom stanovništvu pokazuje stalno opadanje. U 1921. godini na omladinu je otpadalo 45,4%, a 1961. samo 38,5%. Ovako osetan pad uddla om­ ladine posledica je stalnog opadanja nataliteta, ali isto tako i pro­ duženja srednjeg trajan ja života, usled čega se povećava udeo sredo­ večnog i starog stanovništva. — Mlađe sredovečno stanovništvo (20—39 godina). Ova grupa pokazuje tendenciju osetnog porasta, i pored toga što je ova tenden­ cija oštro presečena gubicima u drugom svetskom ratu, usled čega 344

Tabela 3 Stanovništvo Jugoslavije po velikim grupama starosti (teritorija u vreme popisa) S tan o v n ištv o po velikim g ru p am a staro sti (u 1.000) Popis

U kupno

0— 19 godina

1921. 1931. 1948. 1953. 1961.

11.692,7 13.934,0 15.772,1 16.936,6 18.549,3

5.320,0 6.110,4 6.854,5 6.917,5 7.148,9

1921 1931. 1948. 1953. 1961.

5.733,3 6.891,6 7.582,5 8.204,6 9.043,4

2.709,4 3.104,3 3.479,1 3.524,1 3.643,4

1921. 1931. 1948. 1953. 1961.

5.959,3 7.042,4 8.189,6 8.732,0 9.505,9

2.610,6 3.006,1 3.375,4 3.393,4 3.505,6

20— 59 godina 60 i viSvega 20—39 40—59 še godina

U kupno stanovništvo 5.360,1 6.675,3 7.551,7 8.511,7 9.553,8

3.292,2 4.306,3 4.435,8 4.976,2 6.033,0

2.067,9 2.369,0 3.115,9 3.535,5 3.520,8

1.012,6 1.148,4 1.365,8 1.507,4 1.846,6

994,3 1.095,9 1.464,8 1.685,0 1.658,4

507,4 557.1 589.8 634.9 790,0

1.073,7 1.273,0 1.651,1 1.850,5 1.862,4

505,2 591,4 776,0 872.5 1.056,7

M uško stan o v n ištv o 2.516,5 3.230.3 3.513,5 4.045,6 4.610,1

1.522,2 2.134,4 2.048,7 2.360,6 2.951,7

Žensko stan o v n ištv o 2.843,8 3.444,9 4.038,2 4.466,1 4.943,7

1.770,1 2.171,9 2.387,1 2.615,6 3.081,3

iz v o r : z a 1921, 1931. i 1948, » K o n a č n i r e z u lta ti p o p is a f^ a r.0 v n iš tv a l948da ga izmijene. U izvjesnim slučajevima postoji čak protivljenje žena svim inovacijam a koje bi poljuljale (okrnjile) veliki autoritet muža. Starosna struktura predstavlja činilac dife­ rencijacije žena po iznijetom obilježju, a to znači da većina starijih žena prepušta inicijativu mužu 'U svim hitnijim pitanjim a koja se od­ nose na proizvodnu funkciju porodice, dok žene u mlađim dobnim grupam a pokazuju više aktivnosti i inicijative. U kojoj m jeri će žena biti aktivni participant u odlučivanju na gazdinstvu ne zavisi samo od em ancipacije muža, tj. od njegovog prihvatanja očigledne činjenice da žena treba nužno da m ijenja ne­ kadašnju ulogu pasivnog izvršioca njegovih odluka, ako se želi pun prosperitet porodice (gazdinstva), već i od toga koliko se ona sama angažuje. Ovim se u stvari insistira na samoinicijativi i ličnoj zainteresovanosti žene za ključna porodična pitanja. Koliko se žena interesu je za unapređenje i perspektivu poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu, ilustruju odgovori na sljedeća pitanja: a) Šta mislite, da li će poljoprivredna proizvodnja i dohodak na vašem gazdinstvu porasti za sledeće tri godine? b) Šta bi trebalo učiniti (koje m jere preduzeti) da poljoprivred­ na proizvodnja poraste na vašem gazdinstvu? U procentualnoj stru k tu ri odgovora na prvo pitanje najistaknu­ tije mjesto zauzim aju odgovori »ne znam« (45,5%), što znači da je polovina ispitanica indiferentna prem a budućnosti, odnosno perspek­ tivi poljoprivredne proizvodnje. Ovakva zainteresovanost (odnosno nezainteresovanost) prem a perspektivi gazdinstva doprinosi zapo­ stavljan ju planiranja proizvodnje, kao i sm anjivanju broja aktera planiranja. Ostali odgovori se odnose na alternative: opasti će pro­ izvodnja (30,9%), uveća će se (11,8%) i neće pretrpjeti nikakve iz­ m jene (11,8%). Izrazita indiferentnost žena u odnosu na perspektivu poljopri­ vredne proizvodnje na gazdinstvu je uglavnom posljedica preokupiranosti žene gradom — gradskim načinom života. Naime većim žena, naročito mlađoj populaciji, oči su »uperene« prem a gradu kao budućem stalnom prebivalištu. Grad ih je opčinio lakoćom živo a, većim standardom , pa se okreće selu kao minulom vremenu. 4

s iie d e ć i Dodaci pokazuju u kojoj m jeri Je žena u selu p ostala aspirant

I n f i l l « S ssiû iS Iss — 360

- -

O dgovori ispitanica na drugo p ita n je taikođe u kazuju na izrazito prisustvo n e z ainteresovanosti u pogledu u n a p re đ e n ja p o ljoprivredne proizvodnje, ali ipalk se p rim je ć u je da, u poredo sa n jenim u k lju či­ vanjem u proces odlučivanja, ra s te zain tereso v an o st za m jere u n a ­ p ređ e n ja p o ljo p riv re d n e proizvodnje. Tako, n a p rim je r, u ovoj sku­ pini odgovora jedno od d o m in an tn ih m jesta zauzim a a lte rn a tiv a koja ističe aingažovanje više rad n e snage (26,6%) kao činioca porasta (unapređenja) p o ljo p riv re d n e proizvodnje. Je d a n dio odgovora, tačn ije 21,4%, odnoši se n a p rim je n u vještačk ih đu b riv a, uvećanje b ro ja rad n e stoke i si., kao na n a je fik a sn ije m jere u n ap ređ en ja p o ljo p ri­ vredne proizvodnje. O stale ispitanice, odnosno 52%, nijesu dale od­ govor.

Položaj žene u okviru podjele rada u porodici P a trija rh a ln a podjela posla u po ro d ici n a »muške« i »ženske i d alje se zadržava, ali n e u k ru to izdiferenciranom obliku. Kao iz­ razito »ženski« s m a tra ju se poslovi koji su vezani za rad u kući, a kao »muški« oni koji su vezani za o b rad u zem lje. Uporedo sa od­ v ija n jem savrem endh d ru štv e n ih procesa u selu, (kruta granica iz­ m eđu »muških« i »ženskih« poslova postepeno nestaje. Tako je n a ­ stupio proces p reu z im a n ja »muških« poslova od stra n e žena, što utiče na uv e ć an je n je n e cjelokupne rad n e opterećenosti. Istina, p ri­ m jećuje se da izvjesni m u šk a rc i ob a v lja ju »ženške« poslove, ali je taj proces sporiji, je r se veom a teško prevazilaze p a trija rh aln a , shvata n ja po k o jim a su poslovi koje ob a v lja ju žene n a nižim lestvicam a h ije rarh ijsk o g v red n o v a n ja radova. P re u zim an je »muških« poslova od stra n e žena, a s tim u vezi i povećanje n jih o v e rad n e opterećeno sti u porodici, rezu ltat je dejstva različitih činilaca. P o red p a trija rh a ln o g sh v a ta n ja da ženi više doli­ k u je da obavlja »muške« poslove nego m u šk arcu »ženske«, na uve­ ćanje žensikih poslova u porodici utiče i n esrazm jerno odloženje m uškog i ženskog sta n o v n ištv a iz sela. Naim e, m uškarci u većem b ro ju n a p u š ta ju selo od žena, odnosno u selu ostaje više žena m u šk a ra ca .5 U m nogim porodicam a je ostala pretežno ženska radna snaga, ko ja je nužno m orala p reu z e ti sve poslove vezane za dom aćin­ stvo, kao i za o b rađ iv a n je zem lje. To su uglavnom , porodice u ko-

n^S°

» .S T S » odnosno g lasinam a o njihovom n e d o lič n o m ponašanju u gia ealo na u sp o ra v a n je p rocesa o d seljav an ja žena iz seia. 361

jim a su muževi, odnosno očevd seljaci-raiđn/ici. Iako je žena u ovim porodicama stekla značajno mjesto u procesu odlučivanja, treba istaći da njen položaj ima i drugu stranu medalje. Reč je, naime, o pretjeranom uvećavanju ženinog fonda ukupnog radnog vremena. Dok se na jednoj strani, žena uključuje u sve teže poslove kao što su kopanje, oranje, pa čak i u izvjesnim slučajevima i košenje, na drugoj strani, uopšte se ne smanj-uje njen obim kućnih poslova. U takvim situacijam a se im perativno nameće problem slobodnog vre­ mena žena, a s tim u vezi angažovanja u društveno-političkom ži­ votu sela.6 Osim toga, velika opterećenost fizičkim radom smanjuje mogućnost žena da se perm anentno uzdižu u obrazovnom pogledu, što se može negativno odraziti na funkciju žene (majke) kao vaspitača, kao i na druge funkcije. U savrem enim uslovima nemoguće je zam isliti da jedna m ajka može besprekom o ostvarivati ulogu vaspitača djece, alko nije neprekidno uključena u proces sticanja no­ vih saznanja. Isto tako, funkcije žene kao poljoprivrednog proizvo­ đača, domaćice i druàtveno-politiôkog radnika zahtijevaju veći stepen obrazovanja i prosvećenosti. Ne može se od jedne nepismene ili polupism ene žene očekivati prihvatanje i iniciranje .inovacija u dom aćinstvu i na gazdinstvu, 'kao što se to može očekivati od žene koja je stekla osnovno obrazovanje i aktivno se uključuje u rad raz­ nih kurseva. Kad se govori o opterećenosti žene poslovima, mora se istaći neka vrsta psihološkog pritiska kojim je opsednuta žena u selu. Većina ispitanica javno izražava zabrinutost i negodovanje što nji­ hov rad ne priznaju muškarci, a pogotovo kad su u pitanju kućni, odnosno domaćičkii poslovi. Iz toga rezultira kompleksiranost nekih žena u pogledu vrijednosti njihovog radnog učinka. Stiče se utisak da svaku ženu kao mora pritiska vječito hiperbolisanje vrijednosti »muškog« rada, kao i iskazivanje ženinog rada u deminutivu. Izvori otežavanja ženinog položaja u smislu opterećenja poslovima ponekad 6. U češće žena u d ru štven o-p olitičkom životu sela p okazuje tendenciju opada­ nja, u m jesto ten d en ciju porasta. To dokazuju sljed eći podaci o u češću žena u društv en o -p o litičk im organ izacijam a u O rahovu.

O rganizacija S avez k om u n ista S avez om lad in e SSR N

U k upno

1960. Mušk.

28 56 264

20 18 142

Žena it 38 122

Ukupno

1968. Mušk.

16 33 162

16 12 69

2en a —

21 93

Z ab rin javajući je podatak da u 1968. godini nem a žena u redovim a S ave-a k om u n ista, a pogotovo ako se upored i sa podatkom u 1960. godini. Brojni odnos izm eđu o m lad in k i i om lad in aca u S avezu om lad in e p okazuje v eće u češće om lad in ci. Ovo m eđu tim , ne zn ači da su om lad in k e a k tivn ije od om ladinaca, jer m eđu om lad in k am a im a veći broj p asivn ih p articipanata, već je to posljed ica veće brojnosti že n sk e p opu lacije. A k tiv n o st žena u S ocijalističk om savezu je takođe sved en a ra p ovrem en o od lažen je na k o n feren cije u čijem radu n ijesu ak tivne u česn ice. Ovakvo stan je n ije sam o p osljed ica pretjerane op terećenosti žena p oslovim a u porodici, ali je to ipak čin ilac k oji zn ačajno utiče.

362

su in d ire k tn i i ne m ogu se sag led ati bez šireg i dubljeg an aliziran ja cijelog kom pleksa fak to ra. Tako, na p rim je r, z an em ariv an je podi­ z an ja zgrada za sm ještaj stoke, po ljo p riv red n ih proizvoda i slično utiče na radno o p terećen je žene. To, naim e, im plicira sm ještaj stoke i p o ljo p riv re d n ih proizvoda u izbe, odnosno kuće. S tim u vezi se ističe p roblem higijenskog od ržav an ja kućnog d v o rišta (obora), pa i cjelokupnih k u ćn ih pro sto rija. O d ržav an je higijene (čistoće) pod takvim uslovim a je veom a otežano i iziskuje posebne napore. Su­ protno ovakvoj situaciji, izgradnjom nav ed en ih o b jekata postepeno se pob o ljšav aju ra d n i uslovi žene. To n am upečatljiv o p o tv rđ u je iz­ g rad n ja ciste rn i u kućnim dvorištim a, posljed n jih nekoliko godina dobila ub rza n i in tenzitet. Izg ra d n ja ovih ob jek ata sm an ju je teškoće i n apore žene oko donošenja vode. Ovi p rim je ri upu ću ju na zak lju ­ čak d a ra s te re ć e n je žene od teških poslova tre b a tražiti u veoma raz­ nolikom kom pleksu m ogućnosti.

Zaključna razmatranja Iz p reth o d n o g raz m a tra n ja m ože se izvući nekoliko b itn ih za­ ključaka, koji u s tv a ri p re d s ta v lja ju ten d en ciju razvoja istraživane pojave: 1. Položaj žene u proizvodnoj bazi porodičnih odnosa je bitno izm ijenjen u savrem enim uslovim a, n aro čito ako se uporedi sa po­ ložajem u p a trija rh a ln o j porodici. Ovo se, p rije svega, odnosi na u k lju č iv an je žene u proces odlučiv an ja, što za sobom povlači m z pozitivnih prom jena. P ostajući a k tiv n iji p a rticip a to r u odlučivanju o osnovnim prolizvodnim djela tn o stim a porodice, žena se postepeno osam ostaljuje i na taj način stiče uslove za dob ijan je statu sa rav ­ nopravnog člana porodice u odnosu na m uškarca. N aravno, taj p ro­ ces se n e odvija sasvim usklađeno, bez otpora i stagnacija, ali ipak se kTeće nap rijed . N ag lašav an je zn ačaja ovakvih tendencija je sa­ svim opravdano, jer, uporedo sa većim učešćem žena u odlučivanju o proizvodn im d jelatn o stim a, i n jen a uloga p o sta je važnija u p ro­ cesu odlučivanja o porodičnom budžetu, njegovom plam 'ranju i s ic no, kao i uloga p la n e ra porodice. 2. Iako se žene p o jav lju ju kao p articip an t! u odlučivanju o po­ ljop riv red n o j proizvodnji, p rim jeću je se i njih o v a indi eren nos prem a p e rsp e k tiv i poljo p riv re d n e proizvodnje na gazcinsuvu. n životnu p e rsp e k tiv u vide u gradskom n ačinu života, a živo u se na g azdinstvu p rih v a ta ju kao tre n u tn u nuždu^ Ova o p ren ag a aspiracije prem a g ra d u utiču na to da se ignorišu i zapos aveJ™ " nosti koje selo p ru ža ženi za poboljšan je njenog d ru s veno skog položaja. To nam očito pokazujeiprim jer kucne ra ino • sto da se pred u z im a ju m je re za u n a p re đ e n je kucne ra ’ se potpuno zapostavila. Istina, nekim v rstam a kucne 363

se i dalje bave (pletenjem, vezenjem, tkanjem i si.), ali samo za kućne potrebe. No, to nije dovoljno, jer je potrebno proizvoditi za tržište. Izrada proizvoda u kućnoj radinosti nam ijenjenih za tržište inicirala bi proces ekonomskog osam ostaljivanja žene, jer bi se njeni rezultati rada, konkretizovani u novcu, jasnije vidjeli, što implicira veće priznanje vnijednosti ženinog rada. To znači da su mogućnosti prisutne, ali ih treba racionalno koristiti, a pogotovu ako se ima u vidu da se apsorbovanje ženske radne snage u privrednim granama u gradu nalazi u fazi stagnacije. 3. U okviru podjele rada u porodici položaj žene postaje teži Kao što je istaknuto, iz sela odlazi pretežno muška radna snaga, a u selu ostaju žene koje preuzim aju gotovo sve muške poslove. Na­ ziru se veoma negativne posljedice koje rezultiraju iz ovakvog pro­ cesa. Žena, naime, postepeno preuzim a ulogu muškarca u procesu poljoprivredne proizvodnje, što ne podnosi lako njen organizam. Osim toga, ovo utiče i na otežavanje vršenja funkcije majke i društveno-poilitičkog radnika. Zbog toga se nameće kao nužnost ulaga­ nje m aterijalnih sredstava u izgradnju objekata društvenog stan­ darda u iselu, jer se u tome nalaze bitni izvori poboljšanja položaja žene u porodici.

MIRA ALINČIĆ NEKOLIKO PRIJEDLOGA ZA BUDUĆE REGULIRANJE PRAVNIH ODNOSA IZMEĐU BRAČNIH DRUGOVA Pravno reguliranje porodičnih odnosa nije nimalo lak ni jedno­ stavan poduhvat. Izrada prvog poslijeratnog porodičnog zakonodav­ stva u 1946. i 1947. godini bila je olakšana utoliko što je stajala pred zadatkom da ozakoni uglavnom dva osnovna principa. Trebalo je, s jedne strane, što dosljednije form ulirati ideju o potpunoj ravno­ pravnosti spolova, bez obzira na zatečeno pravno i faktično stanje i pretpostavljene otpore u prim jeni takvog avangardnog zakono­ davstva. S druge strane, trebalo je osigurati pravnu zaštitu djece uopće, a posebnu pažnju posvetiti pravnom položaju djece rođene van braka. Danas su, međutim, naša iskustva obogaćena mnogim saznanjim a o prom jenam a u društvenim odnosima, o značenju i ulozi zakonodavstva u socijalističkom društvu, o utjecaju sudske prakse na prim jenu zakona i o mnogo čemu drugome. Sve to upozo­ rava na kompleksnost i težinu jednog tako važnog zadatka kao što je donošenje novog zakonodavstva za sferu porodičnih odnosa. 364

U p rip re m n im a k cijam a i rasp rav am a, koje znače tek početnu fazu u n a s ta ja n ju novog porodičnog zakonodavstva, mogu se čuti pojednostavljene, ali i sasvim oprečne ocjene, kako u pogledu sa­ dašnjeg u re đ e n ja porodičnih odnosa tako i u odnosu n a zahtjeve za budućim re g u lira n jem . Postoji, na p rim je r, m išljen je da u nas nisu dovoljno zaštićeni in te resi ni djece ni žena. Im a n a d alje shvaćanja da d ru štv e n u in te rv en c iju u porodične odnose treb a svesti na n aj­ m anju m oguću m je ru i onem ogućiti da zakonska o rijen tacija bude opterećena logikom etatizm a. Postojeće dilem e teo retičari u nas (kao i, uostalom , i u d ru g im socijalističkim zem ljam a) izražavaju na n a ­ čin da neki iskazuju z natno raz u m ije v a n je za indiv id u aln e interese pojedinaca i zalažu se za što veću slobodu ličnosti. D rugi n aglaša­ v aju da su b ra k i porodica d ru štv e n e ustan o v e i da od pojedinaca treb a tra ž iti da ud o v o lja v a ju dru štv en im obavezam a i onda kada to uopće ne odgovara njihovim indiv id u aln im sklonostim a i željama. K ako n i u jednoj od tih dv iju k rajn o sti ne vidim spasonosno rje še n je za naše postojeće teškoće, istak la bih da se do naših dana zapravo n ije d a n p ra v n i p oredak nije odrekao svojevrsne in terv en ­ cije u porodične odnose. Je d in o se sovjetsko zakonodavstvo u raz­ doblju od 1917. do 1944. godine zadovoljilo tim e da n a novim osno­ vam a reg u lira porodične odnose, ali je p riz n a v a n je m p rav n e snage svim fak tičn im zajednicam a i v a nb račn im odnosim a (1926. godine) zapravo n a p u šte n a sv a k a ko n tro la n ad p o n ašanjem i odnosim a iz­ m eđu g rađ an a. Već je 1936. godine izražena negativ n a ocjena o cije­ lom e k sp erim e n tu k ad a je javno proglašena b orba p ro tiv lakom isle­ nog odnosa p re m a porodici. Porodično zakonodavstvo još u toku 1944. godine doživljava bitn e p rom jen e i postaje p rim je r in stru ­ m enta za osjetno z a d ira n je u porodične odnose. P ita n je na č in a re g u lira n ja porodičnih odnosa može se sm atrati vječnim problem om . Ono će se ja v lja ti uv ijek u novom svijetlu ovisno o v rem e n u ra z m a tra n ja i narav n o , bitno ovisno o stan ju odnosa u određenom d ru štv u . D anas sm o u prilic i da izučavam o i uspoređujem o zakonodavna rješen ja i d ru g ih socijalističkih zem alja, d o k tak v ih uzora 1 1947. godine n ije bilo. D vadesetgo d išn ja p rim jen a našeg dosadaš­ njeg z akonodavstva učinila je vidljiv im a m noge njegove p re nos i i nedostatke. Sve je to korisno im a ti u vidu, kako^ za ocjenu sa asnjeg s ta n ja tako i za po k u šaj d a se nađ u nova rješenja. Za naš Osnovni zakon o b ra k u može se sasvim općenito reći da je p rim je r dobrog re g u lira n ja p rav n ih odnosa izm eđu bračn ih d ru ­ gova. M eđutim , analiza tog Z akona iz d a n ašn je p erspektive moi a sadržavati prijed lo g e za neke rad ik a ln ije preinake, a i rojne

4: . i

Sam o n e k a u sa v rša v a n ja zakonskog tek sta bila bi na p n m je r, dostatna u pogledu odredaba 'koje se odnose n a u v jete za zaklju 365

č e n je b r a k a . B e z n a m je re d a se u p u š ta m u d e ta lje u v ezi s p o je d in im p ra v n im

i n s t it u t o m , z a n e p o s to je ć i b r a k m o g u , n a p r im je r , is ta ć i d a

g a m n o g i s m a tr a ju n e p o tre b n o m n o d a v s tv a , i s o c ija lis tič k ih je d n u

o d red b u

p rav n o m

u s ta n o v o m . B r o jn a z a k o ­

i n © s o c ija lis tič k ih z e m a lja , n e s a d r ž e

o n e p o s to je ć e m

b rak u . U

našem

O sn o v n o m

0 b r a k u t a k v e o d r e d b e p o s to je , a li se u s u d s k o j p r a k s i s a s v im z e tn o i v r lo r ije tk o p r im je n ju ju . Isk u s tv o , m e đ u tim , p o k a z u je v iše

d ile m a

i n e d o u m ic a

d a š u tn ja

i za p ra v n u

zakona ponekad

te o riju

ni

zakonu iz u ­

o tv a ra

i za ju d ik a tu ru

nego

n e k a m a n j k a v a ili lo š e s t i l i z i r a n a z a k o n s k a o d r e d b a . A k o u n a s p r e ­ v la d a p rin c ip

sh v a ć a n je p rav n e

u tv rđ e n je

b rak a

n a jra z u m n iju

da

je

in s titu t

s ig u r n o s ti

n e p o s to je ć e g

g rađ an a

n e p o s to je ć im

nam eće

b u d u p re c iz n o

b rak a

p o tre b a n ,

z a h tje v

da

onda

u v je ti

za

o d ređ e n i i sv ed en i na

m je ru . T im e b i o tp a la z a m je rk a d a O s n o v n i z a k o n

o

b r a k u s a s v im p r e c iz n o o d r e đ u je u z ro k e z a u tv r đ e n je b r a k a n iš ta v im , a p o s v e o p ć e n ito i p r ilič n o n e o d r e đ e n o n e p o s to je ć im , p r e m d a je u o v o m s tu p n ju n e v a ž n o s ti b ra k a .

u v je te za p ro g la š e n je b ra k a

p o s lje d n je m

s lu č a ju

rije č

o te ž e m

Što se tiče uvjeta za pravovaljanost braka, tj. okolnosti koje predstavljaju bračne sm etnje prije zaključenja braka, a nakon nje­ gova zaključenja postaju uzrocima za poništenje braka, korisno bi bilo p rije svega razm isliti o tome koji uzrast građana predstavlja najnižu dopustivu dobnu granicu za stupanje u brak. Punu pažnju zaslužuje p itanje da li da se sadašnja dobna granica od 18 godina povisi ili snizi (na koji uzrast i zašto) i da li da se predvidi i iznimka od postavljenog pravila i već u zakonu precizira i najniža granica 1 za iznimne slučajeve. Međutim, ako se žele efikasnije suzbijati maloljetnički brakovi (sklopljeni bez dozvole suda), posebno oni iza kojih stoje interesi i aranžm ani roditelja tih maloljetnika, onda je neodrživa sadašnja za­ konska odredba koja pravo podizanja tužbe na poništenje braka priznaje baš samo tim roditeljima. U društvenom interesu ovde je riječ o takvom razlogu kod kojega je vrlo umjesno da pravo na po­ dizanje tužbe dobije javni tužilac koji to pravo ionako ima kod većine ostalih uzroka za poništavanje braka. Većina zakonodavstava socijalističkih zemalja ograničava smet­ nje za zaključenje braka na samo nekoliko okolnosti, i to: maloljetnost, duševno oboljenje, raniji postojeći brak i krvno srodstvo (svedeno samo na ravnu liniju i na 2. stupanj pobočne linije) s kojim se izjednačuje i srodstvo po usvojenju. Takvo rješenje na­ lazimo u Zakonu o porodici Čehoslovačke Socijalističke Rebulike iz 1963. godine (čl. 11-15), u Porodičnom zakoniku Njemačke De­ m okratske Republike iz 1965. godine (čl. 8, s tim da nije predviđena mogućnost poništavanja braka maloljetnika) i u Osnovama zakoSaveza SSR i saveznih republika o braku i porodici iz 1968. godine 366

(član 10). Z akonik o porodici i s ta ra te ljs tv u N arodne R epublike P o lj­ ske iz 1964. godine, pored toga, o d ređ u je d a ne m ogu zak lju čiti b rak m eđu sobom srodnici po tazbini u prvoj liniji, a kao d a ljn i osnov za pon išten je b ra k a p red v iđ a i n ek e n ed o statk e u vezi sa zastu p a­ n jem bračnog d ru g a p reko punom oćnika u času zak lju čen ja b rak a (članovi 10— 16). O snovni zakon o b ra k u reg u lira sve te okolnosti (uključujući i p rim je re iz poljskog prava) kao b račn e sm etnje, a dodaje im i d v ije d a ljn je, i to p rin u d u i zabludu. D iskutabilno je p itan je da li je p otrebno da k rv n o sro d stv o u dosadašnjem opsegu (čak do 4. s tu p n ja pobočne linije), a srodstvo po tazbini uopće o stanu i da lje sm e tn je za za k lju č en je b rak a . O značaju zablude p ri­ likom stu p a n ja u b ra k bilo bi tak o đ e r v rijed n o razm isliti. Ta je okol­ nost v jero jatn o ušla u porodično zakonodavstvo zah v alju ju ći rezon ira n ju koje se p rim je n ju je p ri ocjeni v a ljan o sti p rav n ih poslova u građanskom p ra v u . S lučajevi zablude o ličnosti (fizičkoj i g rađ a n ­ skoj) bračnog dru g a prilično su rije tk i u praiksi. Još bi se rijeđ e d o ­ g ađali ako b i se insistiralo n a boljem m eđusobnom upoznavanju budućih b rač n ih d rugova (što bi i inače bilo vrlo korisno) i ako bi se e v e ntualno isk lju č ila m ogućnost z a k lju čen ja b rak a preko puno­ m oćnika. P o n ište n je b rak a zbog zab lu d e o bitnoj osobini bračnog dru g a sreće se u p rak si češće nego zbog p rv e v rste zablude (o lično­ sti). N a žalost, tu je više riječ o zlo u p o treb i in stitu ta poništenja b ra k a nego o njegovoj ko n stru k tiv n o j prim jen i, zam išljenoj inaće kao sredstvo da se g ra đ a n i z aštite bilo od osoba ili od nek ih njihovih osobina koje s m a tra ju nepogodnim a i n e p rih v a tljiv im a za brak. Ni zabludu ni p rin u d u ne nalazim o kao bračn e sm etn je u četiri dosad spom enuta zakonodavstva socijalističkih zem alja. Izgleda da se p retp o sta v lja da u jednom rela tiv n o k u ltu rn o m d ru štv u rijetko i dolaze u obzir, a v jero jatn o bi se te okolnosti tre tira le kao uzroci za razvod b ra k a ako bi se p ojavile p rilikom njegovog sk la p a n ja .1 S klonost zakonodavca da in sistira na boljem u p oznavanju b u ­ dućih bračn ih drugova sve je očitija, pa i u Zakoniku o porodici i s ta ra te ljs tv u N arodne R epublike P o ljsk e iz 1964. godine (član 4) i u O snovam a zakonodavstva Saveza SSR i saveznih rep u b lik a o b rak u i porodici iz 1968. godine (član 9) nalazim o o dredbe da se b rak ne može zak lju čiti p rije p ro te k la roka od m jesec d a n a od d an a izjave želje za s tu p a n je m u brak. Istu ideju, bez od ređ iv a n ja roka, sadrži i član 2 Zakona o po­ rodici Čehoslovačke S ocijalističke R epublike iz 1963. godine, koji glasi: 1. U sp . A . P r o k o p : „ P o r o d ič n i z a k o n ik (o b j. „ N a š a z a k o n ito s t" 1/1967, s tr . 7).

N je m a č k e D e m o k ra ts k e

R e p u k lik e -1

3 67

»Građani koji žele da zaključe brak treba prethodno da među­ sobno upoznaju svoje karakterne osobine i svoje zdravstveno stanje, kako bi mogli zasnovati brak koji će ispuniti svoju društvenu ulogu.«' Poljsko i sovjetsko zakonodavstvo nalažu građanim a da čekaju mjesec dana od časa prijave nam jere da: žele stupiti u brak do samog zaključenja braka. Može se očekivati da će bar teorija (a možda i praksa) tražiti odgovor na pitanje kakav značaj treba pri­ dati slučajevima u kojima se stranke ili državni organ ne budu pri­ državali toga roka. Ćehoslovački tekst zakona ukazuje građanim a na značaj među­ sobnog upoznavanja, a odabrana form ulacija nije ništa izgubila od željenog utjecaja na ponašanje građana i značaja za ostvarenje svrhe zakonodavstva. Što se tiče odnosa između bračnih drugova nakon zaključenja braka, valja istaći da se oni samo u manjoj m jeri mogu regulirati zakonom. Na osjećajne, kulturne i moralne m anifestacije ljudskog ponašanja više utječu opći društveni uvjeti i stupanj razvitka m eđu­ ljudskih odnosa nego sama pravna norma. Porodičnopravne norme mogu sadržavati preporuku kako da se supruzi međusobno ophode. Njima se, naravno, mogu predvidjeti i porodično-pravne sankcije za izričito kršenje odredaba o pravim a i dužnostima bračnih drugova, ali prim jena tih sankcija, u pravilu, predstavlja priznanje da je brak izgubio svoj smisao i društvenu svrhu. Imajući sve to u vidu, odredbe Osnovnog zakona o brak u kojima su regulirana prava i dužnosti bračnih drugova zapravo ne zaslužuju značajnijih prigo­ vora. Imovinskopravni odnosi između bračnih drugova također su u Osnovnom zakonu o b rak u principijelno dobro postavljeni, jer radu svakog pojedinca priznaju odlučujući utjecaj na udio u stjecanju zajedničke imovine. To ne znači da ne bi bila prihvatljiva neka ela­ stičnija odredba o slobodi ugovaranja imovinskih režima između bračnih drugova. Nadalje, zakonske pretpostavke za priznavanje prava uzdržavanja mogle bi više polaziti od važnosti rada bračnog druga u bračnoj zajednici, a m anje od uvriježenog pravnog rasu­ đivanja o važnosti krivnje za neuspjehe u braku i zajednici života. U pogledu odredaba o nevažnosti braka, pored dosad iznesenih prim jedaba na račun nepostojećeg braka i nekih uzroka za po­ ništenje braka, moglo bi se braniti stanovište da ne treba dozvoliti poništenje braka nakon što je brak već prestao. To je sada moguće u slučajevima kada se poništenje braka traži zbog: duševne bolesti ili nesposobnosti za rasuđivanje bračnog druga, koja nakon zaklju­ čenja b rak a nije prestala, krvnog srodstva, srodstva po tazbini, ra­ nije postojećeg braka, prividnog braka (zaključenog bez cilja zajed­ nice života bračnih drugova) i b rak a zaključenog po punomoćnicima. Mogućnost poništenja takvih brakova, u pravilu, koriste srodnici umrlog supruga, i to zbog svog nasljednopravnog interesa i samo 368

zato da od nasljednog p rav a isključe preživjelog bračnog druga. Porodična zakonodavstva Cehoslovačke i Po ljsk e z a b ra n ju ju poni­ štenje b ra k a koji je već p restao, a kao iznim ka od p rav ila navedeni su sam o slučajevi k ad a je riječ o b rak u k rv n ih srodnika i o takvom b ra k u k oji je zaključen za vrije m e tra ja n ja ran ijeg b rak a jednog od b rač n ih drugova. P re m a našem zakonu, odnos izm eđu p rav ila i iznim ke je upravo obrnut. Tužba za p o ništenje b ra k a može se podići i poslije p re s ta n ­ ka b rak a u svim slučajevim a osim ako su u p ita n ju p rin u d a, za­ bluda i um na bolest ili nesposobnot za rasu đ iv an je, koja je nakon zak lju čen ja b ra k a presta la . P oništen jem b ra k a p resta je izm eđu b ra ­ čnih dru g o v a zakonsko nasljedno pravo. Zakon o n asljeđ iv an ju (član 27, tač. 2) je izuzetno ipak priznao zakonsko nasljedno pravo u k o rist preživjelog bračnog druga k o ji za u zrok n ištav o sti u vrijem e z a k ljučenja b rak a nije znao, a b rak je p o n išten poslije sm rti d ru ­ gog bračnog druga. T im e je um an jen in teres srodnika pokojnog bračnog dru g a da p o n išta v a ju b rak p o slije sm rti svog srodnika samo zato da b i se dom ogli nasljednog p rav a ili većeg nasljednog dijela. Može se reći da je Z akon o na slje đ iv a n ju d onekle ublažio posljedice koje proizlaze iz rje še n ja usvojenog u Z akonu o b rak u . M eđutim, pro b lem u cjelini zaslužuje veću p ažn ju i d ru g ačija rješen ja, je r i odredbe Zakona o n a slje đ iv a n ju sadrže ned o statk e i nisu nipošto besprijekorne. P rilik o m budućeg re g u lira n ja p rav n ih odnosa izm eđu bračnih drugova n a jv je ro v a tn ije će na jv iše diskusija, oprečnih sh v aćan ja i prijed lo g a izazvati in stitu t razvoda b rak a. Z akonske odredbe koje se na njeg a odnose više zaslužuju rad ik a ln e izm jene nego korekcije i usa v rša v a n ja . R azvod b ra k a nije samo p rav n i in stitu t. On u svojoj b iti p re d s ta v lja značajno društveno p ita n je. O suštini pro b lem a i ne m ogu i ne tre b a da ra s p ra v lja ju sam o pravnici. To je tem a u kojoj je jed n a k o važno i su djelovanje sociologa, psihologa, ekonom ista, pedagoga, p s ih ija ta ra i m nogih dru g ih . R ješan ja koja je u pogledu in stitu ta razvoda b rak a usvojio Osnovni zakon o b ra k u p re u z e ta su gotovo doslovno iz Švicarskog građanskog zakonika, nastalo g još n a početku ovog sto ljeća (1907. godine). To je u v rije m e n a s ta n k a Osnovnog zakona o b ra k u (1946. godine) bio čak posve do b a r uzor, ali je danas potpuno jasno da su sva njegova rje še n ja d o brano z a sta rje la i neodrživa. U pogledu u v je ta za izricanje razv o d a b ra k a naš Z akon odražava shvaćanje da taj in stitu t p re d sta v lja san k ciju za sak riv ljen o p ona­ šanje jednog bračnog dru g a i povred u p rav a i dužnosti koje b rak nam eće. Stoga se u Z akonu nalaze 4 od ređ en a sak riv lje n a uzroka, i to: p re lju b a , rad ë n je o glavi bračn o m dru g u , n a p u šta n je bračnog dru g a i osuda zbog krivičnog djela. U istu k ate g o riju ^ p a d a ju i 3 p rim je ric e na v e d en a uzroka iz člana 56 (biv. 59) OZB, a to su: zlo-

xxrv

stavljanje, teške uvrede i nečastan život. Ovakvo shvaćanje razvoda braka dopunjeno je ipak i sa stanovištem da brak može pretrpjeti neuspjeh i bez krivnje i jednog od bračnih drugova. Uvrštena su zbog toga i 2 određena nesakrivijena uzroka za razvod, tj. umobolnost, ili nesposobnost za rasuđivanje, i nestanak bračnog druga. Zakon nadalje sadrži i izražava opravdanu postavku da se ne mogu taksativno nabrojiti sve one životne okolnosti koje mogu razarajući djelovati na bračne odnose. Tako je važno mjesto ostavljeno i tzv. generalnoj klauzuli iz člana 53 (biv. 56) Osnovnog zakona o braku, nazvanoj najčešće općim uzrokom za razvod (ili relativnim brako­ razvodnim osnovom). Ovaj poslednji brakorazvodni osnov predstav­ lja pokušaj da se uskladi princip krivnje s principom poremećenosti bračnih odnosa. U sudskoj praksi taj se pokušaj pokazao prilično neuspjelim je r su se na osnovu istog zakonskog člana u nekim slu­ čajevim a olako razvodili brakovi bez ozbiljnijeg uzroka za razvod (na tem elju lakom islenih zahtjeva), a u drugim slučajevima odbijeni su zahtjevi za razvodom i tzv. m rtvih brakova (gdje je potpuno od­ vojeni život bračnih drugova trajao i po 5 i više godina). Za Osnovni zakon o braku može se nadalje reći da nije ničim osigurao različito tretiran je razvoda brakova s djecom i brakova bez djece. Istina, na osnovu Zakona sudovi su dužni pokušati mirenje bračnih drugova, a taj pokušaj, po svim pravilim a logike, treba ozbiljnije obavljati ako je riječ o braku s djecom. Međutim, taj se institut pokazao potpuno neefikasnim, posebno od vrem ena kada je izričito regulirano da izostanak bračnih drugova sa ročišta za mi­ renje znači da m irenje nije uspjelo. Posljednjih nekoliko godina sve su socijalističke evropske zem­ lje novelirale svoja porodična zakonodastva. Potpuno napuštajući metodu taksativnog, a i prim jeričnog nabrajanja uzroka za zavod, usvojen je prin cip da Zakon predviđa samo jedan opći brakoraz­ vodni osnov, u pravilu baziran n a principu poremećenosti bračnih odnosa. P rim jera radi može se navesti član 24 Zakona o porodici Čehoslovačke Socijalističke Republike (iz 1964. godine), koji glasi: »Sud može na prijedlog jednog od bračnih drugova odlučiti o razvodu braka ako su odnosi između bračnih drugova tako ozbiljno poremećeni da b rak ne može ispunjavati svoju društvenu ulogu. P ri odlučivanju o razvodu braka sud mora naročito imati u vidu interese m aloljetne djece.« Već spom enute Osnove sovjetskog porodičnog zakonodavstva iz ove godine u članu 14 izriču da se brak razvodi ako sud ustanovi da su d aljnji zajednički život bračnih drugova i očuvanje porodice postali nemogući. U cijelom poslijeratnom razdoblju u našoj zemlji (kao,^uostalom. i svugde u svijetu) broj razvoda je stalno rastao. Još 1952. godine bilo je 6,6% razvedenih brakova u odnosu na broj sklopljenih te

370

godine (u apsolutnim b rojevim a 1952. godine bilo je 11.639 raz v e d e ­ nih brakova). Deset godina kasnije, tj. 1962, već je broj godišnje raz­ vedenih b rakova dosegao cifru od 21.198, ili 13% razvedenih p rem a bro ju sklop ljenih u toj godini. N akon 1962. godine postepeno se i vrlo lagano sm a n ju je postotak razved en ih b rak o v a u odnosu na broj zaključenih u jednoj godini i iznosi, n a p rim je r, u 1967. godini 12,1%, ili 20.300 slučajeva razvoda. P oslje d n jih d esetak godina raste, m eđutim , broj razvedenih b rakova s djecom . U 1965. godini na tak v e brak o v e je otpalo čak 53j5% razvoda, a sam o u 46,4% bio je u p ita n ju razvod b rakova su pruga bez djece. Taj p o d a ta k ukazu je i na d a ljn ji p roblem da sva­ ke godine tre b a za oko 17.000 d jece odlučiti što će b iti s njim a (kome će biti po v jere n a na č uvanje i odgoj) nak o n razvoda b rak a njihovih roditelja. Ovi podaci n u k a ju na raz m išlja n je da li bi bilo d ruštveno ko­ risno i opravdano da se novim zakonom otvori m ogućnost za oteža­ v an je razvoda b rak o v a iz kojih potječu djeca, u usporedbi s u v jeti­ m a za razvod b rak o v a bez djece. K a ra k te ristič n o je za zakonodavstvo evropskih socijalističkih zem alja da sva sadrže pravilo, jače ili slab ije izraženo, da se p r ili­ kom razvoda b ra k a pazi na z aštitu in te resa m alo ljetn e djece, ne samo k ad a je riječ o posljedicam a razvoda b rak a nego i kada je u p ita n ju baš sâm razvod. Tu ten d en ciju i ne možemo n a zv ati samo specijaliteto m novijih socijalističkih zakonodavstava, je r je u Savez­ noj R epublici N jem ačkoj još 1961. godine donesen Zakon, kojim je članu 48 Ehegesetza (generalne klau zu le n a bazi p orem ećaja b ra ­ čnih odnosa) dodat i treći stav, na osnovu kojega se zah tjev u za raz­ vod neće u do v o ljiti ako dobro shvaćeni in teresi m alo ljetn e djece b rač n ih dru g o v a z a h tije v a ju održav an je brak a. K ako bi d e ta ljn ije ra z m a tra n je p roblem a p rav n e zaštite djece i uopće odnosa izm eđu ro d ite lja i d jece prelazilo okvire ovoga rada, to će u ovom času o z aštiti d jece b iti govora sam o toliko koliko je potrebno za o p red je lje n je u pogledu način a reg u lira n ja in stitu ta razvoda braka. Osnovni zakon o b ra k u je prob lem u zaštite djece iz razvedenih brak o v a dao značaj jed n e od posljedica razvoda. Štaviše, ta je po­ sljedica reg u lira n a nakon većine ličnih i im ovinskih posljedica raz­ voda (precim e, naslje đ iv a n je, vrać a n je d a ro v a i po d jela zajedničke im ovine b rač n ih dru g o v a — članovi 61— 64 OZB). Članovi 65 i 66 zakona, koji se odnose n a zaštitu djece, izražav aju sh v aćan je da je tu riječ o jednoj daljnoj posljedici razvoda, ali je ipak vidljivo n a ­ sto ja n je da razvod b rak a što m anje pogodi in terese djece. Tekst Za­ kona je do te m je re dobar da d a je osnovu za daleko bolju zaštitu djece nego što im se, n a žalost, u p rak si pruža. 371

Nije tajna da naši sudovi, u pravilu, svoje odluke o povjerava­ nju djece na čuvanje, odgoj i uzdržavanje temelje na prijedlozima i sporazum u roditelja. To čine uprkos izričitoj i jasnoj zakonskoj od­ redbi da sporazum roditelja treba razm otriti radi ocjene da li on odgovara interesim a djece. Nema sum nje da je u osnovi ispravna postavka da roditelji najbolje poznaju prilike, da vole svoju djecu i da vode računa o zaštiti njihovih 'interesa. Međutim, kada su u pi­ tanju takvi roditelji, onda i nije potrebna kontrola sporazuma od strane suda. Nadzor je potreban u pogledu prijedloga neodgovornih roditelja, a on je potpuno izostao kao da su baš uvijek u pitanju samo savjesni roditelji. Događa se da djeca već nekoliko mjeseci poslije razvoda braka prelaze k roditelju kome sudskom odlukom nisu bila povjerena. Tada taj roditelj ili čak onaj koji je preuzeo djecu prilikom raz­ voda braka traži izmjenu sudske odluke pozivom na promijenjene prilike. To pokazuje da je ocjena interesa djece prilikom razvoda braka zatajila, ali ona se ni kasnije ne nadoknađuje ako i u novom sudskom postupku sporazum roditelja opet ima presudni i isključivi karakter. Ideja da se opravdanost zahtjeva za razvodom braJka prosuđuje u punoj ovisnosti o p itanju da li razvod pogađa interese maloljetne djece, po svemu sudeći, ima dosta protivnika. U raspravam a o tome p itan ju može se čuti m išljenje da probleme bračnih drugova ne treba m iješati sa traženjem načina da se zaštite interesi njihove djece. Po tom shvaćanju zahtjeve za razvodom braka treba uvaža­ vati prim jenom principa poštovanja slobode ličnosti jer je nesvrsishodno prim oravati bilo koga da živi u zajednici koju uopće ne želi. Problem djece treba razm atrati odvojeno i svakako pronaći najbolja sredstva za njegovo rješenje. Takvo se rezoniranje ipak izlaže pri­ govoru da je samo u teoriji i jednostavno i moguće da se odvoje in­ teresi supruga, koji iz raznih motiva žele da razvrgnu svoju bračnu zajednicu, od interesa njihove djece i tako razlučeni razm atraju. U praksi, m eđutim , razlaz roditelja uvijek pogađa djecu ma koliko se roditelji trudili da to djeca što m anje osjete. To ne uspijeva ni u onim, na žalost rijetkim , slučajevima kada se roditelji i nakon raz­ voda braka međusobno korektno ophode i o svim pitanjim a u od­ nosu n a djecu sporazum ijevaju i usklađuju svoje postupke. Za sve druge brojne slučajeve hrabra je tvrdnja da je interes djece dobro zaštićen ako roditelj, kome dijete sudskom odlukom nije povjereno na čuvanje, plaća uzdržavanje i povremeno koristi svoje pravo da ostvari lični kontakt s djetetom. Doista je na skromnu m jeru sve­ dena uloga roditelja koji se nakon razvoda braka izdvaja iz dotadaš­ nje porodične zajednice. N ajtragičniji su dakako slučajevi, a nisu ni rijetki, da razvedeni roditelj nastoji izmaći svakoj obavezi prema djeci iz b rak a koji je ostavio za sobom. 372

D efinitivnom o p red je lje n ju i odluci o tom e d a li je potrebno i društveno opravdano da se ograničav a sloboda razvoda u onim slu ­ čajevim a k ad a iz b ra k a potječu djeca k oristilo bi, bez sum nje, stu ­ diozno p ro u čav an je i solidna analiza sv ih posljedica dosad razvedenih brakova. N epotpuna porodica, koju v rlo često čine razvedene m ajke ~S"djecom, već se pod v rg av a nekim nau čn im istraživ an jim a (na p r i­ m jer, k a d a se izučava m aloljetnička delin k v en cija, a m noga korisna saznanja m ogu se steći i kroz rad disp an zera za psihohigijenu, kao i na osnovu pro cjen e u spjeha i ne u sp je h a u obrazovnom procesu djece i m ladih). Za p rav n ik e s u sim ptom atičan pokazatelj posljedica razvoda svi oni sudski sporovi u kojim a se n akon razvoda b ra k a tra ž i povi­ šenje doprinosa za uzdrž a v a n je djece ili p ro m jen a sudske odluke o p o v jera v a n ju djece na č u v a n je i odgoj zbog izm ijen jen ih prilika. N em oguće je na ovom m je stu d e ta ljn ije p rik a z a ti rezu ltate jednog takvog p ro u ča v a n ja sudskih spisa, ali se može u k azati n a n eka n e ­ ugodna saznanja. R azvedena žena, kojoj se u nas u oko 80% slu čajev a b rak o ra z ­ vodnom presudom d jeca p o v je ra v a ju n a ču v an je i odgoj, stav ljen a je u situ a c iju da do pun o ljetn o sti svoje djece vodi i po nekoliko parn ic a za povišenje alim entacije. U svakoj od n jih iznova dokazuje da su d jeca o d raslija nego što su b ila p rije 2 ili 3 godine, da su troškovi života stalno u porastu, d a su p rim a n ja ro d itelja ip ak b a r nešto povišena i si. S obzirom na stu p a n j ob razo v an ja i kvalifik acije naših žena, one, u p rav ilu , im aju m an je osobne dohotke i uku p n a p rim a n ja nego n jih o v i razvedeni m uževi. P oznato je i to da razve­ deni m u šk arci m nogo češće stu p a ju u nove b rak o v e nego što je to slučaj kod razv ed en ih žena s djecom . Ne m ože se, n a ra v n o , tv rd iti, da bi izlaz iz svih tih poteškoća bio u znatnom og ran ičav an ju m ogućnosti razvoda. Zakonodavstvo tre b a da sadrži ta k v a rje še n ja koja odg o v araju dobroj p rocjeni s ta ­ n ja odnosa u d ru štv u , a po m ogućnosti i realno sagledivoj p ersp ek ­ tiv i d a ljn jeg razvoja. Iskustvo sovjetskog zakonodavstva i prak se u razdoblju od 1917. do 1944. godine ne bi sm jelo n a m e tn u ti zaključak d a bez izrazite d ru štv e n e in te rv en c ije nisu m ogući sre d je n i porodični odnosi. To je iskustvo m ožda korisna opom ena da zakonodavstvo ne sm ije b iti potpuno izvan, p a ni očito ispred stv a rn ih odnosa u d ru štv u čije problem e p re te n d ira da riješi. Socijalistički p o red ak k a ra k te riz ira v je ru u čovjeka, ali ga to ne oslobađa obaveze d a pojedinca čini boljim , k ad a je to potrebno. N aše vlastito iskustvo za p ro tek lih 20 godina dovoljno jasno ukazuje n a p o tre b u da se su zb ijaju , p a i onem ogućavaju razvodi brak o v a n a osnovu lakom islenih i n eodgovornih zah tje v a pom oću 3 73

kojih pojedinci žele da olako napuste sve obaveze prema članovima svoje porodice, posebno djeci, i dadu prednost svojim egoističkim prohtjevim a. Ako odgovarajući tekst Zakona i ne Izvrši značajniji utjecaj na ponašanje bračnih drugova i roditelja, a i sudska praksa propusti da taj utjecaj ostvari u granicam a svojih mogućnosti, ipak ne može biti štetno da Zakon izrazi stav da je ovom društvu daleko važnije održavanje brakova s djecom nego brakova bez djece. Zakonu bi se mogla priznati barem odgojno usm jeravajuća uloga u pogledu utje­ caja na ponašanje građana i na form iranje moralne orijentacije. Osim časne iznimke kakvu predstavlja Program Saveza komunista Jugoslavije2, neki drugi akti ili organizirane akcije takav utjecaj i ne vrše ili se barem ne osjećaju. Što se tiče izbora uzroka i određivanja zakonskog osnova za razvod braka u budućem zakonu, korisno bi bilo uzeti u obzir sa­ znanje da odredbe Zakona o vrsti i broju uzroka za razvod braka gotovo uopće ne utječu na broj razvoda u nekoj zemlji. Uočeno je, naime, da broj razvoda podjednako raste kako u zemljama koje de­ cenij ama nisu m ijenjale porodično zakonodavstvo tako i u porecima koji su prom jenam a pribjegavali i nekoliko puta. Za sadašnje brako­ razvodne uzroke iz našeg Zakona treba napom enuti da zapravo uopće ne ukazuju na prave društvene korijene pojave nestabilnost: braka. Naši sociolozi (posebno M. Mladenović3) nalaze korijene ne­ stabilnosti brakova u sociološko-h'istorijskim, ekonomskim i socijalnopolitičkim faktorim a. Zakonski prim jeri uzroka za razvod, kao što su napuštanje ili zlostavljanje bračnog druga i dr., više su pojavni oblici i m anifestacije nestabilnog braka no što su pravi uzroci te nestabilnosti. Zbog toga i nakon prom jene porodičnog zakonodavstva ostaje potreba da se izučavaju i prate društveni korijeni nestabilnosti braka. Oni se efikasnije ublažavaju općim društvenim akcijama i odgovarajućom ekonomskom i socijalnom politikom nego samom pravnom normom, pa bila ona i najsavršenije zamišljena i stilizi­ rana. U toku 1967. godine anketirani su naši sudovi, posredstvom Upitnika Komisije Saveznog izvršnog vijeća za priprem u kodifika­ cije porodičnog zakonodavstva, o mnogim porodičnopravnim proble­ mima. Tom prilikom je došla do izražaja privrženost sudaca idoj da se i ubuduće zadrže gotovo svi sadašnji posebni uzroci za razvod braka. U praksi se svih 6 posebnih uzroka za razvod iz Osnovnog zakona o braku prim jenjuje samo u oko 20% slučajeva, dok se 80 h 2. G lava IX. P rivred na, socijaln a i p rosvetna oolitik a c..Položai 3. U sp. M. M ladenović: „Uzroci p ovećan ja razvoda u savrem enom (obj. „Socijalna p o litik a “, 7—8/1962, str. 721—732).

374

razvoda izriče na osnovu člana 53 (biv. 56) Zakona, koji pred stav lja opći osnov za razvod. Posebne uzroke ne bi treb alo unositi u budući zakon je r su oni izraz neelastičnog i z a starjelog g led a n ja n a bračn e odnose. Kod njih še rp o z iv o m n a vjek o v n a iskustva (kao d a d ru štv en e p rom jene ne vrše n ik a k a v utjecaj), polazi od djelo v a n ja tih uzroka na in stitu t b ra k a in abstracto, a ne uzim a se u obzir kako utječu na k o n k retn u b rač n u zajednicu. U njihovoj p rim je n i nem a efikasne obrane od p o tp u n o brzo p le tih i nepro m išljen ih odluka. Posebni uzroci upravo tak v im odlukam a izlaze u susret. U sudskom p o stupku je jed n o sta v n ije u tv rđ iv a ti, na p rim jer, p re lju b u ili n a p u šta n je bračnog d ru g a nego tra jn u i duboku porem ećenost b rač n ih odnosa. A li n ije teško uočiti da je tek b rak o ra z ­ vodni osnov n a p rin c ip u porem ećenosti stavio sud u bitno novu ulogu. Tek ovim sistem om p rav n i p o red ak p o v jerav a sudu da cijeni ob jek tiv n u op rav d an o st razvoda, dok ta ocjena izostaje u slučaju da se razvod tra ž i zbog, na p rim je r, n a p u šta n ja ili p relju b e je r je već Z akon te okolnosti proglasio v a lja n im uzrocim a za razvod. K ada Z akon već u n a p rijed p riz n a nekim uzrocim a ap solutan značaj, onda n ije logično da se oprav d an o st zah tje v a za razvodom cijeni sa s ta ­ n o višta in te resa djece. O dluka o izboru način a zaštite djece m orala b i d a ovisi o s ta n ju brač n ih odnosa, a kod posebnih uzroka Zakon uopće ne tra ž i d a se isp itu je kako je neki uzrok djelovao na odnose u b rak u . U .pogledu izbora uzroka za razvod može se dodati i to da bi bilo n e p rik lad n o d a zakonski p rim je ri g ru b ih po n ašan ja i ru žn ih p ostu­ p ak a g rađ a n a na v e d u n a zaključak da je tak v a v rsta postu p ak a n a j­ sig u rn iji p u t do razvoda. S aznanje o d ru štv en im k o rijen im a pojave nestab iln o sti b ra k a i činjenica da in stitu t razvoda sve više gubi k a ra k te r p orodičnopravne sankcije za sa k riv lje n a ponašanja poje­ dinca jasno u k azu ju na p o tre b u da zakonska odredba omogući ocjenu o pravdanosti svakog zah tje v a za razvodom . T akvu ocjenu i sa sta ­ novišta in te resa p o jedinca i sa stan o v išta in teresa d ru štv a najbolje om ogućuje opći osnov za razvod, utem e lje n na prin cip u porem ećaja b rač n ih odnosa. S tim u vezi n a s ta je i potre b a d a se prin cip u k riv n je dade pod­ ređ e n i značaj u odnosu na d jelovan je p rin cip a porem ećenosti. Isk u ­ stvo nas je poučilo da tzv. m rtv e b rak o v e tre b a razvesti bez obzira n a to d a li to tra ž e oba b rač n a d ru g a ili sam o jed an , a dru g i se čak p rotivi, kao i bez obzira n a to čijom je k riv n jo m porem ećaj b ra ­ čnih odnosa nastao. U p rim je n i odredaba O snovnog zakona o b rak u koje reg u liraju razvod b ra k a i p o v jera v a n je i čuvan je djece nakon toga naši su su ­ dovi u visokom stu p n ju izlazili u su sre t z ah tjev im a građ an a. To je 375

uzelo takve razm jere da je, na prim jer, institut sporazumnog tra­ ženja razvoda po članu 53, stav 2 Zakona pretvoren u krajnje pojed­ nostavljen sporazumni razvod, koji Osnovni zakon o braku uopće ne predviđa. Također su i sporazumi roditelja o visini alimentacije i sm ještaja djece nakon razvoda usvajani gotovo bez ikakve pro­ vjere prilika stranaka i bez kontrole da li su aranžm ani roditelja dovoljna garancija za zaštitu interesa djece. U svim takvim slučaje­ vima ne ulažu se žalbe na sudske odluke, pa više sudovi i ne dolaze u priliku da preispituju njihovu zakonitost. Javna rasprava o re­ organizaciji pravosuđa upravo je u toku, pa ima posebnog smisla isticati da društvena ocjena suda i vrijednosti njegova rada ne može počivati (bar ne za sve sfere m eđuljudskih odnosa) samo na mjerilu kvantiteta obavljenog posla. Bez obzira na to kakav će režim u pog'ledu slobode razvoda braka propisati budući zakon, odredbe o zaštiti djece iz razvedenih brakova treba u svakom slučaju korigirati i osigurati da ta zaštita bude i kvalitetnija i efikasnija. Pravni poredak raspolaže mjerama kojima se to može ostvariti, a njihova dobra prim jena možda bi indirektno, ali ipak korisno, djelovala na odluke roditelja o tome kako da urede svoj lični život, ali i udovoljavaju svojim zakonskim obavezama. P rim jera radi navodim neke m jere koje bi se mogle imati u vidu kada se budu tražila odgovarajuća zakonska rješenja: — U dijelu sudskog brakorazvodnog postupka kada se odlučuje o sm ještaju djece mogao bi sudjelovati organ starateljstva i to kao umješač sui generis, s pravom žalbe na dio presude koji se odnosi na odluku o povjeravanju djece nakon razvoda. Odluka suda u tom slučaju ne bi mogla biti jednosmjerno orijentisana samo prema ro­ diteljim a kao potencijalnim žaliteljim a, koji jedini mogu dovesti u pitanje opstanak presude pred višim sudom. Takvo rješenje bi sti­ m uliralo i centre za socijalni rad na kvalitetnije djelovanje. — Pravo razvedenog roditelja da održava osobni kontakt s dje­ com koju mu sud nije povjerio na čuvanje i odgoj treba svakako zadržati. Sm atram , međutim, da to treba da postane i dužnost rodi­ telja. Zasad je pitanje odnosa između djeteta i razvedenog roditelja regulirano samo kao zakonsko pravo roditelja. Ono je ulazilo u sa­ držaj brakorazvodne presude samo ako je sud ograničavao ili zabra­ njivao k ontakt između roditelja i djeteta. Biln bi. bolje da pitanje kontakta postane obavezni sadržaj svake presude jer bi autoritet sudske odluke mogao pomoći da roditelji već u brakorazvodnoj pre­ sudi dobiju prva saznanja 1 upozorenja o pravim a i obavezama u toj sferi posljedica razvoda. — Izricanje razvoda braka danas ne predstavlja definitivno razrješavanje svih spornih odnosa među bračnim drugovima. Na­ protiv, brakorazvodni postupak je ponekad puka formalnost, a tek 376

k a snije slijede m učne p arn ice u vezi sa stan b en im i dru g im imo­ vinskim problem im a (podjela im ovine, povišenje doprinosa za uz­ d rža v a n je i si.). R a zrješav an je sv ih tih odnosa u ok v iru b rak o ra z ­ vodnog p ostupka suočilo bi i s tra n k e î sud s nekim osjetljivim p ita ­ n jim a iz naše stvarnosti. Bilo bi m a n je z a v ara v a n ja da p rav n i po­ redak, n a p rim je r, osigurava ad e k v atn u z aštitu onom bračnom d rugu koga proglašava nosiocem stanarsk o g p rav a. Z apravo ga dovodi u besm islenu s tv a rn u situ a c iju ako n ije u m ogućnosti da onom drugom osigura nu ž n i sm ještaj i tako rea liz ira svoje stan arsk o pravo. Ne tre b a n i istic a ti da je nužni sm ještaj drugog bračnog dru g a upravo skrom na z aštita u usporedbi sa težn jam a k oje in sp irira ju uređenje socijalističkog p oretka. D anas doista im am o relativ n o jednostavne brakorazvodne parnice, koje nisu opterećene svim dru g im stv arn im problem im a g rađ a n a (stan, im ovina i si.). Ta se jed n o stav n o st plaća i sk uplje kada m noga otvorena p ita n ja ostaju za k asn ije sporove, a neka ostaju i neriješe n a je r jedno stav n o ne postoje svi d ru štv en i u v jeti da se a d ekvatno riješe. U času k ada tražim o n ajb o lju porodičnopravnu norm u, m oram o priz n a ti da je lakše zam isliti idealan propis nego o sigurati povoljne dru štv e n e u v jete za u b lažavanje m nogih k o n k retn ih teškoća naših građ an a. — Bilo bi prep o ru čljiv o da se i g rađ an i i sudovi ubuduće oslo­ bode b ro jn ih p a rn ic a čiji je ishod da se svake d v ije godine svota doprinosa za uz d rž a v a n je povisi za 30 do 50 novih d inara. U tu je sv rh u p o tre b a n neki reg u la tiv koji će om ogućiti da se b a r donekle a u tom atski povisuju svote doprinosa i bez posebnog postupka. — Loša iskustva koja su dosad stečena u vezi s, na p rim jer, neefikasnošću in stitu ta m ire n ja brač n ih d rugova na početku b rak o ra z ­ vodnog postupka, kao i s praksom sudova da ne k o n tro lira ju kv alitet sporazum a ro d ite lja o zaštiti djece n akon razvoda, nisu još razlog da se ubuduće z anem ari n a sto ja n je da se p ravnom norm om i p re ­ ventivno utječe n a porodične odnose. S p om enuta dva p rim je ra po­ k azu ju da ideju p revencije tre b a u zakonu istaći, ali i u p rak si osi­ g u ra ti njeno ostv a re n je (na p rim je r, pokušaj m iren ja su p ru g a p o ­ v jeriti stru č n im in stitu c ija m a , a sudsko odlučivanje o sudbini djece dopu n iti učešćem organa s ta ra te ljs tv a i si.). U stavna odredba o d ru štvenoj zaštiti porodice nalaže da p rav n i p oredak reg u lira porodične odnose s n ajvećim obzirom i odgovor­ nošću. N apori da se dođe do bo ljih rje še n ja od onih koja su dosad iskušana tek predstoje, ali su i op rav d an i i potrebni.

377

MILAN BOSANAC VANBRAČNA VARIJANTA PORODICE P o p u t r e f r e n a n e p r e s t a n o s lu š a m o : b r a k i p o ro d ic a s u u krizi*. N e m a s u m n je d a se u d r u š tv e n o j g r u p i — p o ro d ic i i u n je n im o d ­ n o s im a s o s ta lim d r u š t v e n im g r u p a m a i d r u š t v u u c je lin i z a is ta n e š to d o g a đ a . O č ig le d n o s e v r š i p r e s t r u k t u r i r a n j e n e k ih v r e d n o ta i o d n o s a . I m a u to m e i š to š ta š to n a s b r i n e i š to o te ž a v a a k c e le ra c iju d r u š tv e n o g r a z v o ja iz a z v a n u t e h n ič k im p r o g re s o m , s je d n e s tr a n e , i s o c ija liz m o m , s d r u g e s tr a n e . N o, b r a k i p o r o d ic a n is u n i ­ k a k v e s ta l n e v e lič in e č ija b i e g z is te n c ija b ila u g ro ž e n a . T o su h is to ­ r ij s k e k a te g o r ij e 'k o je se i s a m e m ij e n ja ju i n a k o jim a se p rilič n o v j e r n o o d r a ž a v a ju , p r o ji c ir a ju p r o m je n e d r u š t v e n ih s is te m a i s t r u k ­ t u r a . D im e n z ije b r a k a i p o ro d ic e , o n a k v ih k a k v i s u d r u š tv e n o in te g ­ r i r a n i u s is te m u k a r a k t e r i z ir a n e m d o m in a c ijo m p r iv a tn o g v la s n iš tv a s r e d s t a v a z a p r o iz v o d n ju , d o m in a c ijo m n e je d n a k o s ti s p o lo v a i d o ­ m in a c ijo m o g r a n ič e n e t e h n i č k o - d r u š tv e n e k o m u n ik a tiv n o s ti, d o ista n e s ta j u . T o , m e đ u tim , n e o z n a č a v a k r iz u , v e ć p r a ć e n je , s lje d b u o p ­ ć ih d r u š t v e n ih to k o v a . S v e k o lik e f u n k c ije b r a k a i p o ro d ic e , o d n o si m e đ u p r ip a d n ic im a te n a jm a n je e tn ič k e g r u p e i n j ih o v i o d n o si s o s ta lim d r u š tv e n im g r u p a m a p r e d s t a v l j a j u n j ih o v s a d r ž a j. T a j s a d rž a j se s tv a r n o m ije ­ n ja . T o m ij e n ja n je o b ič n o n a z iv a m o t ra n s fo r m a c ijo m . O n a se m a n i­ f e s t ir a u n u p c ij a li te t u i d i v o r c i ja l it e t u , u s e k s u a ln o j i n a ta lite ts k o j d e m o n o p o liz a c iji b r a k a i e k s p r o p r ij a c ij i p o ro d ic e , u s m a n jiv a n ju p o r o d ič n o g k r u g a i u e d u k a tiv n o j d e p r im a tiz a c iji p o ro d ic e . N o v o n a s ta ju ć i e le m e n ti s a d r ž a ja tih g r u p a v iše n e o d g o v a ra ju o n o j f o r m i k o ju s to lje ć im a im a ju , a k o j u je m o d e lira lo p r a v o . (Ili d a s t v a r o b rn e m o !) T a f o r m a je .p o p u t o p n e o č v rs n u la . S tu p a n j e la s ti c it e ta p o t r e b a n n o v o m s a d r ž a ju t a f o rm a v iše n e m a , p a s a d a p u c a u s li je d b u j a n j a n o v ih f u n k c ija i o d n o s a i v e lik o g z a lo g a s ta r ih , p r e ­ ž iv je lih f u n k c i j a i o d n o sa . P r e m a to m e , m o ž e m o p r ih v a t it i tv r d n ju d a j e f o rm a z a is ta u k riz i. N o z a r b ism o m o g li re ć i d a je b r a k (p ri to m e p o d r a z u m ije v a m o v a j n a š m o n o g a m n i s ta n d a r d ) u k r iz i a k o je n u p c ij a li te t je d n a k ili č a k v e ć i n e g o u v r e m e n u iz m e đ u d v a r a ta . Z a r se m o ž e re ć i d a j e u k r iz i t a j n a š m o n o g a m n i s ta n d a r d a k o v id im o s k o lik o ž rta v a i o d r ic a n ja lju d i, i s t a r i i m la d i, g r o z n ič a v o s tv a r a ju a i o d r ž a v a ju s v o je b r a č n e z a je d n ic e . M o ž em o li g o v o r iti d a je u k r iz i p o r o d ic a a k o v id im o , izm e đ u o s ta lo g a , d a n a m o m la d in a n a p r e d u j e u sv a k o m p o g le d u b o lje n eg o 1 1. U naučnoj publicistici ovo je izrazio još tridesetih godina ovog s‘°Uera američki sociolog ruskog porijekla Pitirim Sorokin u studiju »Socijalna pedagogika«.

378

ik ad a ranije. Za to m ožem o i tre b a p rv en stv en o da zahvalim o rodi­ teljim a i n jihovu od ric a n ju .. . Ono što se nekim čini da je k riza to je u stv a ri revolucionarna faza u kojoj se su k o b lja v a ju elem en ti staro g a i novoga sadržaja i d ru štv e n ih fu n k cija koje porodica vrši. A šta će novo doći? Na to p ita n je je još Engels odgovarao ovim riječim a: »To će riješiti kad p o raste novo pokoljenje: p o k oljnje m u šk araca k o ji n ikad u svom životu n isu došli u p rilik u da k u p u ju novcem ili dru g im sredstvom socijalne m oći po d av an je žena, i pok o ljen je žena koje n ikad nisu došle u p rilik u d a se p o d a ju m uškarcu iz bilo k ojih d ru g ih obzira osim istinske ljubavi, n iti da ljubljen o m u sk ra te podav an je iz s tra ­ ha od ekonom skih posljedica. K ad se p ojave ti ljudi, b it će im po­ slje d n ja b rig a što se da n a s zam išlja da b i oni treb alo da čine, oni će stv o riti svoju v la stitu p rak su i svoje o dgovarajuće javno m n ijen je o p rak si svakog pojedinca.«2 T a Engelsova vizija poprim a već o dređene ko n tu re. Snažnim nap retk o m teh n ik e i proizvodnih snaga cijelo je čovječanstvo ušlo u fazu n aglih pro m je n a na cjelokupnom p lan u d ruštvenog života. Te p rom jene su sadašnje obilježje ob aju d ru štv e n ih sistem a i ide­ ologije. D ru štv e n a i m eđ u n aro d n a podjela rad a, koja poprim a do­ ned a v n a neslućene razm jere, vrši rad ik a ln u ko rek ciju socijalnih fu n k cija svih d ru štv e n ih g rupa. Od d ržave i klasa do b rak a i po­ rodice. M eđutim , te p rom jene ne m a ju d im enzije apsolutnog negi­ ra n ja b ra k a i porodice, već sam o p rilag o đ av an ja općoj društvenoj situaciji. Ako sadašnjoj tehničkoj i tehnološkoj situ aciji dodam o još i sv jesn u socijalističku izgradnju u jednom , ne m alom , dijelu svijeta, onda je to dovoljan znak da se čovječanstvo našlo u p red v o rju onog s ta n ja koje nam E ngelsova vizija dočarava. To novo je, dakle, na vidiku. To novo je u stv ari već nahrupilo. Doduše n e o rganizirano i sporadično. Ali, ono se neum oljivo probija u naše dom ove i porodice, u naše d ru štv e n e odnose. M oderno orga­ niziranom d ru štv u n e p reo sta je drugo nego da u stv a ra n ju svojih reg u la tiv a u k a lk u lira i te elem ente novoga. Konačno, n aše doba i ove g en eracije sam o će izvršiti svoj h isto rijsk i z a d atak ako i na p lan u b rak a i porodice olakšaju org anizirano n a stu p a n je novih od­ nosa i novih fu nkcija b rak a i porodice. P ri tome, dakako, pravo, kao još u v ijek n a je fik a s n ije reg u lato rn o sredstvo, tre b a da n a p u ­ šta ideološke m otivacije kojim a je bila in sp iriran a dosadašnja fo r­ ma, zapravo p a trija rh aln o m o n o g am n a form a, i d a s istančanim sluhom rea g ira na ono buduće. A to je m onogam ni sta n a d rd jed ­ nakih p a rtn e ra . Zbog tog dru štv e n o -h isto rijsk o g zah tjev a, a svojevrem eno M arx reče da dru štv o p o stav lja sebi sam o one zad atk e koje može da ri2. „ P o r ije k lo p o r o d ic e , p r iv a t n o g v la s n iš tv a i d r ž a v e " , s tr . 83.

379

je s i, u k a z u je se p o t r e b a z a s o c io lo š k im p r e i s p itiv a n je m o p r a v d a ­ n o s ti k o n z e r v i r a n j a k la s ič n o p r a v n o g tr e t m a n a b r a k a i p o ro d ic e . K la s ič n o p r a v n i t r e t m a n p o la z i o d o s n o v n e k o n c e p c ije o b r a k u k a o o s n o v i p o ro d ic e . O v a k o n c e p c ija p r o ž e la je i n a š O s n o v n i z a k o n o b r a k u o n o m f o rm u la c ijo m iz č la n a 2. I u s a v re m e n o j te o r i ji p o r o ­ d ic u d e f i n i r a j u , p o p u t p r o f e s o r a M a r k a M la d e n o v ić a , k a o » o sn o v n u d r u š t v e n u g r u p u k o ja s e z a s n iv a b r a k o m . . . « 3 T a k v o , u s tv a r i m e h a n ic is tič k o , s p a ja n j e i p o is to v je ć iv a n je b r a k a i p o r o d ic e , k o ji k a r a k t e r i z i r a j u p r a v n u te o r i ju i z a k o n o d a v ­ s tv o , m o g li b i i m a ti o p r a v d a n j e s a m o u u v j e t i m a s tr o g o g m o n o g a m n o g i n e ra z r je š iv o g b r a k a . J e r , iz m e đ u b r a k a i p o ro d ic e ip a k p o s to je r a z lik e . P o r o d ic a n i je o r g a n s k i v e z a n a za b r a k . D o k je b r a k p r a v n i, u g o v o r n i o d n o s iz m e đ u d v a ju l ic a s u p r o tn o g sp o la , d o tle p o ro d ic a o b u h v a ć a m a n j i ili v e ć i k r u g lic a v e z a n ih k r v n o s r o d n ič k im o d n o ­ s im a k a o b io lo š k o m č in je n ic o m . D o k s u b r a č n i o d n o si v r e m e n s k i l a b i l n i 1 j e r r a z v o d o m b r a k a n e s ta j u , d o t le p o r o d ič n i o d n o si je d n o m n a s ta l i o s ta ju k o n t in u i te t n o n e p r o m je n ljiv i. A k o b r a č n i o d n o si iz­ m e đ u ž e n e i m u ž a i p r e s t a n u , p o r o d ič n i o d n o si iz m e đ u n j ih p o je d i­ n a č n o i n jih o v e z a je d n ič k e d je c e o s ta ju , a n e m ije n ja se n i s ro d n ič k i o d n o s m e đ u n jih o v o m z a je d n ič k o m d je c o m , p a č a k i n e z a je d n ič k o m , k a o n i iz m e đ u t e d je c e i s r o d n ik a r o d ite lja . D o k t r a je , b r a č n a v e z a s a m o p r iv i d n o p o p r im a p o r o d ič n i v id . D o k je o s n o v n a f u n k c i j a b r a k a , k a o p r a v n o s a n k c io n ir a n e z a je d n ic e s e k s u a ln o g ži­ v o ta m u š k a r c a i ž e n e , z a d o v o lja v a n je s p o ln o g n a g o n a i p o te n c ija ln o r a đ a n j e p o to m s tv a , d o tle s u f u n k c ije p o r o d ic e k o m p le k s n ije . O sim š to im a b io lo š k e f u n k c ije , p o r o d ic a s lu ž i z a z a d o v o lja v a n je e k o n o m ­ s k ih , k u l t u r n i h i d r u g ih p o tr e b a . N jo j d r u š tv o p r e p u š ta ili p o v je ­ r a v a o r g a n iz a c iju is h r a n e , o d ije v a n ja , r a z o n o d e , o d m o ra i v e ć im d ije lo m i s ta n o v a n j a , k a o i z a d o v o lja v a n je m n o š tv a k r u p n ij ih ili s it n ij i h p o t r e b a , p o je d in a č n ih ili s k u p n ih . K o n a č n o , p o r o d ic a n a d ž iv l j a v a b r a k . U p r o te k l im p o r o d ič n im o r g a n iz a c ija m a b r a k t a k o đ e r n ije im a o z n a č a j o s n o v e ili g la v n e p o d lo g e , n e g o se i s a m u ta p a o u p o ro d ic i. G r u p n a p o r o d ic a ( k rv n o s r o d n ič k a i p u n a lu a ) , m a t r ij a r h a l n i i p a tr i ­ j a r h a l n i k l a n b ili s u o s n o v n e d r u š tv e n e g r u p e , a li n is u b ile b ra č n e . Č a k i m a t r i j a r h a l n a m o n o g a m n a p o r o d ic a n i je m o ra la p o č iv a ti n a b r a k u , v e ć i n a m n o g o š ir o j g r u p i a g n a ts k ih , a k a s n ije i k o g n a ts k ih s ro d n ik a . B r a k tu n i je o s n o v a za z a s n iv a n je p o ro d ic e , n e g o , o b rn u to , p o r o d ic a je o s n o v a z a z a s n iv a n je b r a k a . T ip ič a n p r im je r to g a je p a t r i j a r h a l n a k u ć n a z a d r u g a u J u ž n ih S la v e n a .

Rang »osnove porodice« brak je dobio, odnosno postigao kroz pravo inspirirano religioznom sakramentalnošću braka. Ideološki pritisak crkve, naročito kršćanske i osobito kroz feudalna razdoblja, 3. Marko Mladenović: „Porodica i porodični odnosi", str. 32. 380

bio je toliko snažan i sveo b u h v atan da je p ro d irao i ostavljao i kas­ n ije tragove u svim sfe ra m a d ru štv e n e svijesti. Sve do danas. B rak je bio i o staje zna ča ja n p rv en stv en o zbog porodice. Ili još preciznije — zbog djece, njihovog rađ a n ja , u z d ržav an ja i odgoja. No u rep ro d u k c iji života biološki fenom en rađ a n ja djece je kon­ s ta n ta , a b ra k tek socijalna va rijab la . D jeca se m ogu rađ a ti i ra ­ đ a ju se i izvan brak a. I m noga b rač n a djeca- uslijed razvoda b rak a m eđu ro diteljim a, o staju u porodicam a bez bračnog tem elja .4 Sa vrem ena d ru štv e n a podjela ra d a iziskuje sve d u lje radno i stručno osposobljavanje. T im e se odgađa i v rijem e sk lap an ja b rak a izm eđu m lad ih lju d i, odnosno bračnoporodičnog starto v an ja. Već sada je to vrije m e toliko da bi bilo iluzorno očekivati ili zah tijev ati bilo k a k v u spolnu ap stin en ciju p rije b rak a. Zato se i prib jeg av a dopuštenom pobačaju, seksološkom odgoju i p ro p ag iran ju reguli­ ra n ja začeća k o n tracepcionim sredstvim a. U k ratk o , seksualni od­ nosi p rep la v ili su b rač n e granice. N em a n ik ak v a izgleda da bi se iz b ra k a m ogao ponovno u čin iti sek su aln i, a onda ni n ata lite tsk i m onopol. A n em a ni p o trebe za tim . Podaci pokazuju da om asov­ lje n je spolnih odnosa izvan b ra k a ne znači istovrem eno i povećava­ n je n a ta lite ta . D ru štv u od toga ne p rije ti h ip erp o p u lacija .5 A tu je u biti nešto drugo. E m ancipirana, sam ostalna i o m užu neovisna žena sve više se služi slobodom izbora spolnog i b račnog p a rtn e ra , kao što to čini m uškarac. N azivam o to lju b a v lju ili tek seksualnom privlačnošću. »M eđutim , tra ja n je snažnog osjećanja indiv id u aln e spolne lju b av i veom a je različito kod raznih osoba, naročito kod m u škaraca, i ako se potpuno ugasi naklonost ili ako ova bude p o tisn u ta novom s tra ­ snom lju b a v i, onda je razvod za obje stran e, kao i za društvo, b la­ godat.« Da li će i kada doći do urav n o te ž en ja sad ašn je p ojave lu ta n ja za spolnim p a rtn e rim a v rlo je teško p red v id jeti. Ta p ita n ja n eka rje ša v aju nova po k o ljen ja. A li ako mi, po štu ju ći rav n o p rav n o st obaju spolova, pretp o sta v lja m o sk la p a n je b račn ih veza n a osnovi in d iv id u aln e lju b a v i ili spolne priv lačn o sti, onda m oram o raču n ati i sa činjenicom da se one kao koheziona sila gase ili b iv aju u sm je­ rene p rem a d rugom p a rtn e ru i da je tad a najb o lji izlaz u razvodu 4. U z m u li s e u n a š o j z e m lji z a je d n o d je c a r o d ite lja iz v a n b r a k a i d je c a iz r a z v e d e n ih b r a k o v a u je d n o j g o d in i, is p a d a d a s v a k o se d m o ili ć a k še sto d ije te ž iv i u b e z b r a č n o j p o r o d ic i. 5. O vo je p r e d v iđ a o v e ć A u g u s t B e b e l. „U p ita n ju s ta n o v n iš tv a b it će u b u ­ d u ć e o d p r e s u d n o g z n a č a ja je d n o . T o je v iš i slo b o d n iji p o lo ž a j, k o ji oe ž e n e b ez iz n im k e im a ti. I n te l ig e n t n e i e n e r g ič n e ž e n e , b e z o b z ira n a iz n im k e , o b ič n o n e ­ m a ju v o lju d a d a ju ž iv o t v e ć e m b r o ju d je c e k a o „ p ro m is lu božjem *' i d a ta k o n a j­ b o lje g o d in e ž iv o ta p r o v e d u u s ta n ju tr u d n o ć e ili s d je te to m n a g r u d im a . O vo n e g o d o v a n je p r e m a v e lik o m b r o ju d je c e , k o je d a n a s o s je ć a v e ć in a ž e n a , b it ec. b e z o b z ira n a s v u b r ig u k o ju ć e s o c ija lis tič k o d r u š tv o p o s v e ć iv a ti tr u d n ic a m a i m a te r a m a , p r i j e p o ja č a n o n g o li u m a n je n o . I u to m e le ži v e lik a v je r o v a tn o s t d a cc se S ta n o v n iš tv o u s o c ija lis tič k o m d r u š tv u s p o r ije m n o ž iti n e g o u b u r z o a s k o m . — A. B e b e l: „ 2 e n a i s o c ija liz m a " , s tr . 493.

381

b r a k a . A 't i m e š t o s e b r a k o v i s k l a i p a j u p o p r a v n i m c ip im a

m o n o g a m ije ,

de

fa c to

p riv re m e n e

n o rm a m a i p r in ­

m o n o g a m ije ,

a

onda

se p o is tim

n o r m a m a r a z v o d iti- d o k će d je c a o s ta j a ti s je d n im

te lje m ,

to g a d r u š tv o

od

e la s tič a n m ože se

b rak v iš e

m ože

im a ti v iše

š te te

nego

će

ro d i­

k o ris ti. T a k a v

n i je č v r s t a o s n o v a p o r o d ic e . N a ta k v o m b r a k u n e n i k o n c e p c io n o g r a d i t i, t j. n a d o g r a đ i v a ti p o r o d ic a

k o j a b i m o g l a v r š i t i o n e f u n k c i j e š t o j o j i'h d r u š t v o

n a m je n ju je .

T a k v a s it u a c ij a i p r o v o c ir a d ile m u o b u d u ć n o s ti p o r o d ic e i n j e ­ n o g z n a č a ja lje d n je

u s o c ija lis tič k o m

d e c e n ije

p o k a z u je

tra n s fo rm a c ija ,

d r u š t v u . R a z v o j p o r o d ic e to k o m

o č ite

u z ro k o v a n a

znakove

.p o ja v a m a

n je n e

ekonom ske,

o lo šk e n a r a v i, u v je tu je s ta n o v iti r a s k o r a k

s d ru g e Na

p o tre b n a , n je n u

s tra n e , b iti

i

id e ­

(k ao b aze)

je , d a k le , p o r o d ic a k a o

b ism o

m o ra li u s m je ra v a ti

a n e s p o z ic ija b r a k a .

p ita n je

p o ro d ic a

z a š titu

pos­

N je n a

p o litič k e

iz m e đ u b r a k a

i b r a č n e p o ro d ic e k a o n a d g ra d n je . A k o n a m d ru štv e n a g ru p a

n e b ra č n o s ti.

da

li

će

neophodno

u

s o c ija lis tič k o - k o m u n is tič k o j

p o tre b n a ,

svaki

odgovor

bi

b u d u ć n o s ti p re d s ta v lja o

s m je lo s t b e z d o v o ljn e n a u č n e a r g u m e n ta c ije . N o , te š k o je v je r o v a ti da

će

d ru štv o

m e h a n iz a m i lju b a v

ik a d a

b a z ira n u

te ljs tv a . U s a d a š n je m da

je

im a ti

ta k a v

p re c iz a n

n je g o v a te ljs k o -o d g o jn i

k o ji b i u s p je š n o z a m ije n io m a jč in s k u b r ig u , n je n o k r ilo

d an as,

a

na

m a te rin s k o m

n ag o n u , odnosno

nagonu

tre n u tk u , m e đ u tim , m o že se b e z re z e rv n o

i u - s k o r ijo j

b u d u ć n o s ti,

p o r o d ic a

r o d i-

u tv rd iti

neophodna,

i da

o n a , k a o i r a n ije - t r e b a d a v r š i s v o je f u n k c i j e , p r e m d a s e to v r š e n j e n a la z i u p ro c e s u nom

d o s tig n u to g

u s ta n o v a m o g le

( d je č jih

ekonom skog

i id e o lo š k o g

c iv iliz a c io n o g

i

s a o b ra ž a v a n ja

k u ltu rn o g

ra z v itk a .

ja s lic a , o b d a n iš ta , v r tić a , in te r n a ta

p e ru z e ti z b rin ja v a n je

i odgoj

d je c e ,

veom a

s a s te p e -

D r u š tv e n ih

i s i .) , k o j e b i

je

m a lo .

Jedva

d a z a d o v o l j a v a j u 9%> n a š i h p o t r e b a . 6 N j i h o v b r o j č a k i o p a d a , t a k o d a n e m a iz g l e d a d a b i u d o g l e d n o j b u d u ć n o s t i t a k v e u s ta n o v e m o g le m a k a r i d je lim ič n o U našem

z a m j e n ji v a ti p o ro d ic u .

p rav n o m

s is te m u p o r o d ic a je t r e tir a n a k a o n a d o g r a d ­

n ja b r a k a , p a se d o s a d a š n ja s k ro m n a d r u š tv e n a b r ig a u g la v n o m i k o n c e n t r i r a n a b r a č n u p o r o d ic u . I k v a n ti t a t iv n o i k v a li t a t iv n o n a š e p rav o

m nogo

v iše in te r v e n ir a

u

sfe ri b ra k a neg o

u s f e r i p o ro d ic e .

T a k a v s ta v n a š e g p r a v a im a o b i o p r a v d a n je s a m o o n d a a k o b i b r a k z a is ta p r e d s t a v lj a o is k lju č iv o k a u z a l n u o s n o v u p o r o d ic e i r e p r o d u k ­ c ije lju d s k o g p o to m s tv a . M e đ u tim , r a z v ita k

b r a k a i p o ro d ic e p o k a ­

z u je o č ite z n a k o v e d a to v iš e n i je s lu č a j. S a m

b rak

u sv e m a n je m

b r o ju m o ž e s tv o r e n u p o r o d ic u o d r ž a ti h o m o g e n o m . R o d ite lji r a đ a ju i i z v a n b r a k a , s d r u g e s t r a n e . P r o b l e m z b r i n j a v a n j a (i m a t e r i j a l n o g i e d u k a t i v n o g ) t a k v e d j e c e iz n e b r a č n i h p o r o d ic a , a li i d j e c e iz m n o 6. Vidi intervju M om e M arkovića: ,,NIN“ od 5. I 1964.

382

g i h f o r m a l n o p r a v n o p o s t o j e ć i h b r a č n ih p o r o d ic a u k o j im a s u z a p u ­ š t e n a i l i n a p u š t e n a , p o s t a j e s v e t e ž i.

P ra k sa pokazuje da je porodica sve m an je b račn a i da se sve više djece ra đ a i živi izvan bračnoporodičnog kruga. Evo tek neko­ liko g ru b ih p o d atak a: U razdoblju od 16 godina (1950— 1965) bilo je: oko 700.000 djece ro d ite lja v a n b rak a; oko 350.000 djece iz razvedeni brakova; oko 150.000 djece u m rlih (oženjenih) očev a ;7 oko 105.000 djece u m rlih (udatih) m ajki. Ako bi se još tom e dodao ne m ali broj djece iz stv arn o razo re­ nih iako fo rm alnopravno postojećih porodica, onda bism o dobili zbilja im po zantnu brojku. S itu a c ija u kojoj n am već i form alno n a jm a n je jed n a č e tv rtin a djece živi u ncbračnoporodičnom krugu, i to s tendencijom porasta, veom a jasno pok azu je d a izm eđu b rak a kao pravno organiziranog seksualnog života žene i m u škarca i baze porodice i porodice kao b račn e nad o g rad n je sve više dolazi do ras­ koraka. Ova d istrak c ija u uv jetim a tre tira n ja b rak a kao osnove poro­ dice nosi sa sobom vrlo teške problem e oko z b rin jav a n ja potom stva, je r dru štv o ne može, b a r još zasad, da na sebe preuzm e tu brigu. P re m a tom e, p o tre b n a je d ru štv e n a g ru p a koja će snositi te re te oko podizanja i osposobljavanja m la d ih p rip a d n ik a d ru štv en e zajednice. H isto rijsk i je p ro v je ren o da baš porodica sa svojom etničkom k rvnosrodničkom hom ogenošću p red sta v lja tak v u g rupu. »O tpornost porodice i njezina sposobnost regen eracije pokazale su se pod m no­ gim h isto rijsk im okolnostim a. In stitu c ija po ro d ice preživ jela je se­ obe naroda, nasilne režim e i revolucije, fatalističk e i racionalističke, in d iv idualističke i kolektivističk e p o k rete i ekstrem e, a da nije bila bitno oslabljena osim u vrlo k ra tk im razdobljim a. O na ima duboko k o rije n e u ljudskoj p riro d i: ona m ože p rem o stiti k o n tra d ik ­ cije, koje izviru iz dvojake p riro d e čovjeka kao individualnog i ko­ lektivnog bića, bolje nego ikoja lju d sk a in stitu c ija .8 O vakva k a k v a n a sta je, usprkos jakom p ritisk u različitih de­ stru k tiv n ih snaga ko je je ugrožavaju , porodica pokazuje tak av vita lite t i tak v u sposobnost p iila g o đ av a n ja novim d ru štv e n im u v je­ tim a da se m ože sm a tra ti korisnom svaka investicija d ru štv en e za­ jednice uložena u n je n u stabilizaciju. P o stav lja se sam o p ita n je načina i sre d stav a d ru štv e n e interv en cije. 7. P o d a c i se o d n o s e n a (o ž e n je n e ) o č e v e u m r le iz m e đ u 20 i 44 g o d in e živ o m , a n a (u d a n e ) m a jk e u m r le iz m e đ u 20 i 40 g o d in a ž iv o ta . N isu . d a k le , u z e ti u o b z ir u m r li ( o ž e n je n i) m u š k a r c i is p o d 20 g o d in a n i iz n a d 44 g o d in e , a u m r le (u d a te ) m a jk e is p o d 20 n i iz n a d 40 g o d in a ž iv o ta . U o b a s lu č a j a u z e ta je k a o p r e tp o s ta v k a d a su u m r li b ili r o d ite lji p o d v o je d je c e . 8. V e ra E r lic h : „ P o r o d ic a u tr a n s f o r m a c iji " , s tr . 468.

P r o m je n e u n u t a r b r a k a i p o r o d ic e p o v la č e za s o b o m i p r o m je n u n jih o v a m e đ u s o b n a o d n o s a . Z b o g e la s tič n o s ti b r a k a , u v je to v a n e b i­ o lo šk o m

n e s ta ln o š ć u

u s m je re n o s ti

in d iv id u a ln e

lju b a v i,

odnosno

s p o ln e p r iv l a č n o s t i, u u v j e t i m a p u n e j e d n a k o s t i o b a ju s p o lo v a , n e b i s e m o g lo k o ja

v iše

bi

ra č u n a ti s b rač n o m

u s p je š n o

o d rž a la

p o r o d ic o m

k o n tin u ite t

kao

v rše n ja

je d in o m

s o c ija ln ih

g ru p o m fu n k c ija .

A k o je p o r o d ic a p o tr e b n a , m o r a se, d a k le , p o k u š a ti d a se o n a s ta b i­ liz ira n a o n o j b a z i n a k o jo j re a ln o n a s la n j a . A to v iš e n i je b r a k .

p o č iv a

ili n a

k o ju

se s v e v iše

I d a n a s i o v a k v a k a k v a n a s ta je , p o r o d ic a o s ta je z n a č a jn a p r v e n ­ s tv e n o

zbog

z b rin ja v a n ja

n e d v o s m is le n o kako

je

to

u k a z u je

n a p is a o

i

o d g o ja

da

u

p rv i

d je c e . p la n

S m je r

s tu p a

ra z v o ja

tz v .

M . M la d e n o v ić . A li n e s a m o

p o ro d ic e

d je č je

p ita n je ,

to , o n u k a z u je n a

m e đ u s o b n e o d n o s e r o d i t e l j a i d j e c e k a o n a b a z ič n e o d n o s e p o r o d ic e . K o h e z io n a s ila , š to j e d o s a d b i la b r a č n a v e z a , s v e v iš e se z a m je n ju je o d n o s im a

r o d ite lja

i d je c e .

D o s a d j e iz b r a č n o g n o s iz m e đ u

r o d ite lja

odnosa, k a o

t e m e lj a p o r o d ic e , iz r a s ta o

i d je c e , z a tv a r a ju ć i v iš e k u tn ik

ta k o z v a n e

od­ uže

p o ro d ic e . U p o r o d ic i k o ja n a s ta je b a z u ć e p r e d s ta v lja ti o d n o s r o d i­ —

r o d ite lj

(2 ), k a o

u ž e p o r o d ic e . P o ro d ic a o s ta je

te lj

(1) —

i d a lje

k rv n o s ro d n ič k a ,

n je g a ,

sa

d ru štv e n a to

d je c a

ili

g ru p a

d a li s u

s tv e n o g a n je

bez

z a je d n ič k o g k o ju

z b rin ja v a n je

i odgoj

i z a d o v o lja v a n je

n ič k o m

» o g n jiš ta « .

s a č in ja v a ju

r o d ite lji u b r a k u

r o d ite lji

d je c e , u

a onda vezi sa

p o tro š n jo m

k ru g a

a li s a

ta k o z v a n e

b rak o m

P o r o d ic a

b i,

p o r o d ic e

o b z ir a

b ila na

su p rv e n ­

i m eđusobno z a je d n ič k o m

ili b e z

d a k le ,

i d je c a , b e z

ili n is u . F u n k c ije

p o tre b a

n ab av o m , odnosno

tra n s v e rz a la

p o tp o m a ­

ili n e z a je d -

d o b a ra , is h r a n e , o d ije v a n ja ,

s ta n o v a n j a , k u l t u r n i h r e k v i z it a i s lič n o . O d n o s i m e đ u č la n o v im a p o r o d ic e k a r a k te r i z ir a n i s u s o lid a rn o š ć u i o s je ć a je m z a je d n ič k e k rv n o sro d n ič k e te m

p rip a d n o s ti. B a š te

o d n o se tre b a

n o rm a tiv n im

pu­

u č v rš ć iv a ti i n a n jim a z a s n iv a ti d ru š tv e n e in te rv e n c ije o k o s ta ­

b iliz a c ije

p o r o d ic e .

O v a k v a p o r o d ic a , tj. p o r o d ic a k o jo j je te m e lj r e la c ija r o d ite lja ( 1 ) — d j e c a — r o d i t e l j (2 ) v e ć j e r e a l n o p r i s u t n a ( n e s a m o u n a š o j z e m l ji ) . S t o o n a n i j e j o š d o m i n a n t n i m o d e l p o r o d i c e i m a s e p r i p i ­ s a ti u g la v n o m o tp o rim a k o je in s p ir ir a p ra v o jo š u v ije k k rc a to r e ­ lik tim a s a k r a l n o s t i b r a k a . N o t a k v a p o r o d ic a je p o ro d ic a b u d u ć ­ n o s ti. P rih v a ti p o te n c ija ln u n ja

li

naš

zakonodavac

ovakvu

k o n c e p c iju

k o n c e p c iju , o n d a će p rilik o m

p o r o d ič n o g z a k o n o d a v s tv a

je d e ć ih p re tp o s ta v k i. 1. O s n o v n a o r i j e n t a c i j a

t r e b a ti v o d iti r a č u n a

h u m a n is tič k o g

m akar

k o d ific ira n ja

i

kao

i n o v e lir a -

o n e k o lik o s li­

s o c ija liz m a je s t e

w. z a š tita

č o v je k a i n je g o v e s lo b o d e , a n e z a š t i t a b r a k a . S lo b o d a n č o v je k n e k a sam

384

o d ržav a

i u č v rš ć u je

s v o ju

b rač n u

z a je d n ic u .

2. B ra k kao in tim n a sfe ra tre b a da b u d e što m anje izložena in terv en cijam a p rav a . M oralni reg u la tiv i b ili bi mnogo podesniji za re g u lira n je b rač n ih odnosa. 3. Vodeći rač u n a o realnoj situ aciji (regionalna različitost stepena razvoja baze i s u p e rs tru k tu re ), naše pravo, pogotovo ako se proteže na cijeli te rito rij Ju goslavije, tre b a ipak da zadrži osnovno k o n tu rira n je m onogam ije. No ta m onogam ija tre b a da se razvija, ali ne u dosadašnjem p rav c u »braka kao zakonom u ređ en e z ajed ­ nice života m uškarca i žene« nego u p ra v c u m onogam nog sta n d a r­ da kao idealnog oblika -bračnog veziv an ja m o d ern e civilizacije. 4. I dok bi p ravo treb alo da do p u šta nesm etan i razvoj i ten ­ denciju p riv a tiz a c ije b rak a , ono bi u in teresu d ru štv a imalo pojačati in te rv en c ije u procesu stabilizacije i učv ršćiv an ja porodice. P rv e n ­ stveno da oštrije rea g ira na n eizv ršav an je ro d iteljsk ih obaveza. 5. Bez obzira na to da li će zakonodavac p rih v a titi izloženi mo­ del porodice i n jen e persp ek tiv e, već sada nem a razloga da u našem p ra v u ostane form u la c ija »Brak je kao osnova porodice pod za­ štitom države«. A li tre b a da se čak pojača (i u pravu) društveno re sp e k tira n je porodice. Sam o, dakako, ne porodice kao b račne n a­ dogradnje. 6 . M uškarac je kroz cijelo klasno razdoblje u z u rp irao funkciju gospodara (od p a te r fam iliasa do kućegazde, nosioca porodičnog im ena i tra d icije i si.). No sav njegov p restiž stoji u znak u ekonom ­ skog i vlasničkog. Takvom prven stv u , m eđutim , n ije p rid ru žen i k rvnosrodnički p rio rite t. M ajka je zad ržala ben eficiran o m jesto u krvnosrodničkoj h ije ra rh iji. M ajka je p o d ig n u ta do k u lta. Ako že­ lim o sta b iln u porodicu m onogam nog sta n d a rd a, onda bism o mogli taj proces u b rza ti poduzim anjem m je ra da i očinstvo (koje u socija­ lizm u počinje rad ik a ln o gu b iti svoje ekonom ske a trib u te ) što brže podignem o do sličnog kulta. U ščuvam o li Ikult m ate rin stv a i razv i­ jem o li do sličnog k u lta i očinstvo, b it će to dva čv rsta tem elja porodice u kojoj će se čovjek n a jm a n je alijen iran o saživjeti s monogam nim standardom . 7. Izvori sa d ašn je d e stru k c ije b rak a i porodice ne leže u vanb rač n im odnosim a i vanbračnom n a ta lite tu , već se iz istih socijal­ nih izvora ra đ a ju obje pojave. U k lan jan jem uzroka n estab iln o sti b rak a i porodice o tk la n jale -bi se i p osljedice koje se ogledaju i u pojačanom v a n bračnom n a ta lite tu . V anbračno rađ a n je djece n ije uzročnik nestab iln o sti b ra k a i porodice, nego čak djelom ično po­ sljedica te ne sta b iln o sti koju od ređ u ju sasvim d ruge socijalne i bio­ loške okolnosti. P re m a tom e, d isk rim in a to ra n stav p rem a djeci ro­ d ite lja v an braika polazi od pogrešne p retp o stav k e zam jen ju ju ći po­ sljedicu sa uzrokom . U pogledu izjed n ačav an ja d jece ro d itelja van b ra k a s b račnom djecom naše zakonodavstvo je dosad i suviše pla­ ćalo d an ak , d a n a s već sasvim nep o treb an , p rav n im zasadam a iz XXV

385

p r o š lo s ti, o s o b ito

o n im a

ra ln im

fo rm ira n im

n a z o rim a

g io z n im z ic ija

u

iz C o d e

k la s n o m

c iv ila , i o b ič a jn o m o -

d ru štv u

i p o d ja k im

u tje c a je m . U z e to d e le g e f e re n d a , tre b a lo

a p s o lu tn o g

o b z ira n a

i b e z iz n im n o g p r a v n o g

b račn o

8. P o l o ž a j k ro z

k o ji p o tje č u

ili v a n b r a č n o

d je c e

n o r m a tiv n i

p o tre b n o

p r itis a k

u

re li­

b i p o la z iti s p o ­

iz je d n a č a v a n ja d je c e , b ez

p o r ije k lo . je

m a k s im a ln o

p o g le d u

p o r o d ič n o

iz v rš a v a n ja

o s ig u r a ti

ro d ite ljs k ih

oba­

v e z a , p r v e n s tv e n o o k o m a te rija ln o g i e d u k a tiv n o g z b rin ja v a n ja . P o ­ ja č a v a ju ć i

n o r m a tiv n i p ritis a k

u

iz v rš a v a n ju

r o d ite ljs k ih

d u ž n o s ti

p o s tiz a la b i s e t r i c ilja . P r v o , d j e c a b i b i la b o lje o s ig u r a n a u z m a ­ n j e z a h tje v e p r e m a d r u š tv e n o j z a je d n ic i. D ru g o , m n o g i b r a č n i d r u ­ g o v i, p o s e b n o

m u ž e v i-o č e v i,

d je c e

i e fik a s n o

a k tiv n o

ro d ite ljs k e

obaveze

kada

v o ju je

m o ra ti

bi

z n a li

d ru štv e n a

iz v rš iti

i

da

za

in te re s e

z a je d n ic a

n a u š tr b

i da

v la s titih

n jih o v e ć e s v o je

in te r e s a ,

u

p r il ič n o j m j e r i b i r e d u c i r a l i ili r e v a l o r i z ir a li b r a k o r a z v o d n e r a z lo g e . T im e b i i m o n o g a m n o s t d o b ila n e b e z n a č a jn u

p o d r š k u . T r e ć e , b ila

b i tim e z n a tn o r je đ a p o ja v a n e z b r in u te d je c e i s o c ija ln ih s lu č a je v a . 9. N e b i t r e b a l o t e ž i t i to m e d a d r u š t v o u c ije lo s ti p r e u z m e b r ig u o k o u z d iz a n ja i o d g o ja p o to m s tv a . O n o t r e b a s a m o d a to m a k s im a ln o p o m a ž e . N a im e , č a k i u d r u š tv u n o s io c i r o d i t e l j s k i h sve

m a n ja .

Ne

b i tre b a lo ,

n o p o ro d ič n u

d im e n z iju

p re tv a ra ju ć i

ga

je n a še , u u

ru k e

ne

s u b je k tiv n im

s a p ie n s a

k o m e se n a c io n a ln i d o h o d a k

d ije lo m

10. P o s l ij e im a

bar

hom o

r o d ite lji tr e b a d a o s ta n u

tih o b a v e z a , n a ra v n o , b iv a t će u ta p a ti u

f a k t o r o m , s o c ija lb io lo š k u

ž iv i o p lo d n i s tr o j. U o s ta lo m , u

tru d b e n ik a ,

z n a tn im p rav o

u

» iz o b ilja «

obaveza. L epeza

s p ra v o m

p a rtic ip ira svake

o č e k u je

u z b rin ja v a ju

s o c ija ln e

a v a n g ard n e

se

d ije li ta k o i m o ra

O no

kao

š to

d a v e ć i d io id e o č e k iv a ti

da

on

s v o je d je c e .

re v o lu c ije ' a n a ro č ito

z n a č a jk e .

fu n k c iju

d ru štv u

v rši

d a ljn ju

s o c ija lis tič k e , h u m a n iz a c iju

z a te č e n ih e tič k ih i o b ič a jn ih p o s tu la ta . P r a v o n e s a m o d a tre b a d a p r a t i d ru š tv e n i ra z v o j n e g o g a o n o m o že e fik a s n o in ic ira ti i in s p i­ r ir a t i . A to s e u p r a v o ju g o s la v e n s k o g

386

i o č e k u je o d a k c ije n o v e lir a n ja i k o d ifik a c ije

p o ro d ič n o g p r a v a .

S A D R Ž A J

TEZE O S N O V N E

TEM E

S A V E T O V A N JA

—

—

—

—

—

—

s

UVODNI REFERA TI V la d im ir M ila n o v ić

Socijalizacija ličnosti u jugoslovenskom društvu

—

17

War kn Mindonniiin Naučni socijalizam o porodici u prelaznom periodu i jugoslovenska praksa — — — — — — — — — — — — —

—

— —

28

S ta n k o P i n t a r i ć

Prostorne razlike u ekonom skom životu obitelji radnika u Ju ­ goslaviji — — — — — — — — — — — — — ____ _____ ■»sihološki grofelem fu n ašoj porodici

45

M a r ija n K o š i č e k

———

--

— — — — CeD

V id a T o m š i č

0 nekim

idejno-političkim i društveno-ekonomskim aspektima u vezi sa položajem i problemima porodice u procesu konstituisanja samoupravnog društva — — — — — — — —

73

R E F E R A T I I S A O P S T E N JA

3r o č i ć

L ju b in k a

kulturni standard radničkih porodica — — — — — — O liv e r a B u r i ć

Perspektive za dalja istraživanja položaja žene i porodice u ju ­ goslovenskom društvu — — — — — — — 3o r i s l a v

J. D im k o v ić

Socijalni položaj seoske žene — faktor konstituisanja samoupravnog socijalističkog društva — — — — — — — — —

93 |

Ismet Dizdarević — Muhamed Muratbegović P o r o d ic a

i s o c ija ln i

sta tu s

u č e n ik a

—

—

—

—

__

__

__

__

Vaska Duganova Puna

z a p o sle n o s t

p o r o d ic e

je

neophodnost

i p o r o d ic e

i d ru štv a

— b io lo š k a r e p r o d u k c ij a d r u š t v a je ta k o đ e b r ig a i p o ro d ic e

i d ru štv a —

—

—

—

—

—

—

P o r o d ic a i te h n ič k i p r o g re s —

—

—

—

—

—

__

__

__

__

__

__

__

14 7

N e k e p r o m e n e u ju g o s lo v e n s k o j se o sk o j i g r a d s k o j p o ro d ic i —

—

156

D is tr ib u c ija a u to r i te t a u s e o s k im p o ro d ic a m a i d o m a ć in s tv im a —

167

Tihomir Đokanović —

— —

Vojislav Đurić Ruža First Zlata Grebo P r ilo g

d is k u s iji

o p la n ira n ju

p o ro d ic e u

nas

— —

—

— —

184

P o t r e b e i m o g u ć n o s ti o r g a n iz o v a n ja p ro d u ž e n o g b o r a v k a u č e n ik a u o sn o v n o j š k o li » R a tk o Ž a rić « u N ik š ić u — — — — —

19 0

Branka Iličković

Stoilko Ivanovski P o lo ž a j s u p r u ž n ik a u n e k im p o r o d ic a m a d o s e lje n ih s e o sk ih d o m a ­ ć in s ta v a u T ito v o m V e le su — — — — — — — —

200

Rade Matović

2k

U tic a j tu r i z m a n a r a z v o j p o r o d ic e u U lc in ju

Ruža M ilić R a z v o d b r a l m , k â o j e d a n o d p o k a z a te lja s ta b iln o s ti p o r o d ic e u J u gosJarCuji

- l

218

Muhamed Muratbegović — Ismet Dizdarević N eka p ita n ja

in te r e s o v a n ja

k o d d je c e

225

—

Mitko Panov D sn o v n e d e m o g ra fsk e p ro m e n e

u

s tru k tu ri

s e o sk ih

d o m a ć in s ta v a

i p o r o d ic a T ito v o v e le š k e o p tš in e u s v e tlo s ti iz v r š e n o g s n i­ m a n j a u p e r i o d u o d 1961 —

1966 g o d i n e —

—

—

—

—

237

Mitar Perović S o c i ja l n o

p o rije k lo

i n je g o v

n jo š k o ls k e o m la d in e

—

u tic a j —

na —

p o n a š a n je —

—

—

i u s p je h

sre d ­

—

—

—

—

248

P la n ir a n je p o r o d ic e — p o tr e b a s a v re m e n o g d ru štv a ^ —

—

—

—

257

Nevenka Petrić

>

R u ž a P e tn o v ić

Brak i porodica u skorijoj budućnosti — —

—

— — —

—

—

— — —

—

B r a n k a R a k ić

Djeca između porodice i društva — — — D u ša n M . S a v ić e v ić

Funkcija televizije u porodičnom vaspitanju i obrazovanju —

—

J a k im S in a d in o v s k i

Socio-ekonom ske i druge prom ene u seoskim dom aćinstvim a i poro­ dicama T itovoveleške opštine pod uticajem procesa industri­ jalizacije i urbanizacije — — — — — — — — — N a ta lija S o k o lo v ić

Gradska porodica u Crnoj Gori i društveno-predškolsko pitanje

vas-

StefaŠpiljak Položaj žene u savrem enoj jugoslovenskoj porodici i društvu — Starosna struktura stanovništva i porodica u Jugoslaviji —

—

N o v o V u jo š e v ić

Neki aspekti položaja žene u porodici kao proizvodnoj jedinici — M ir a A lin č ić

Nekoliko prijedloga za buduće regulisanjc pravnih odnosa između bračnih drugova — — — — — — — — — — — M ila n B o s a n a c

Vanbračna varijanta porodice