Koren zla [Svedočanstva] 8672080580 [PDF]

Zitiervorschau

НELSINSКI ODBOR

~ LJUDSКA PRAVA U SRBIJI

ivan stamboliC

i)

,

е

С1 '\

. . р. .,, '

'. ~

d'·'

iri~"

-

'

.

;

BiЬlioteka SVEDOCANSTVA

10

Ivan Stambolic: Koren zla :с;

BЉlioteka SVEDOCANSТVA - N° 1 О

Ivan StamЬolic: Koren zla. lZDAVAC:

Helsinski odbor za ljudska prava и Srblji Zл IZDAVACA:

Sonja Biserko UREDNIК I PRIREdIVAC:

Latinka Perovic

*** SEКREТAR:

Snezana Кnezic LEКТURA:

Danica Steric PRELOM:

Nebojsa Tasic КoRICE:

Ivan НraSovec SТАМРА:

"Zagorac", Beograd, 2002. TIRAZ:400

*** ISBN - 86-7208-058-0

Sadrzaj:

IVAN SТАМВОUс: Izмвdu NEPRISTA]AN]A I OSUDE NA

CUТAN]E (Latinka Perovic) ··································

Posle pet godina eutanja ...................................... . Bespuce ................................................................ . Vlast i opozicija u Srblji ........................................ . Gluva sila .............................................................. . Кrај zatvorenog kruga .... .. .. .. ... ... .. .. .. ... .. .. .. .. ... ... .. .. Ustav na tenkovskim gusenicama .... ...................... Seme razdora u temeljima}ugoslavije .................. Nemirenje sa porazom .. ........................................ Zivot u la.Zi . .. .. .. .. ... ... .... ... .. .. .. ... .. .. ... .. ... . ... .. .. .. ... ... .. Politika bez odstupnica . ... .. .. .. ... .. ... . ... .. .. .. ... .. ... ... .. Samovolja i izborna volja gradana . . .. ... .. .. ... .. .. ... .. .. Каkо do stabilnosti u Jugoistocnoj Evropi . .. ... ... .. . Slatke obmane ...................................................... . Promene, а ne nove obmane ............................... . Nisam izmislio Мilosevica ..................................... . Ка predkumanovskim granicama ......................... . Vrh ledenog brega ................................................ . Dve velike restauracije .......... :............................... . Spasavanje Crne Gore .......................................... . Каd Ьi moglo iz pocetka....................................... . Korenizla ............................................................. . BIOGRAFSКI PODACI О AUТORU ................................. .

7 17

22 33 39 45 53 59 68 78 89 94 98 105 114 127 132 154 167 173 177 192 195

· ]VAN STAMBOLJc: } zmeцu А

• t.aJanJa • • 1 "osu . d е na cu '"t·.anJe • nepr1s

»Ovde је davno ponistena g,-aпica izmedu zivota i sт,-ti... А kada se ta granica jednom p,-ede, g1·anice vise пета.«

Ivan Stambolic, 17. jun 2000.

Nestanak Ivana Stambolica, Ьivseg predsednika SrЬije, 25. avgusta 2000. godine, u predvecerje politickih promena u SrЬiji, prvorazredanje politicki zlocin. Podjednaka ravnodusnost i prethodnog i sadasnjeg rezima prema ovom jedinstvenom zlocinu ne dopusta da se izmedu njih povuce jasna granica - politicka, pravna i moralna. Sumnja је duЫja, revolt suzdrzan ali koncentrisaniji. Otuda је puka iluzija da се pamcenje zlocina nad Ivanom Stambolicem iscileti u sumomom pejzafu danasnje SrЬije, ili da се se utopiti u veliki zlocinacki poduhvat. Naprotiv, anatomija ovog pojedinacnog zlocina vafua је ne samo kao zmo istine u vremenu proslom i sada8njem vec i kao predznak vremena koje dolazi. Politicka, ра i licna, Ьiografija Ivana Stambolica tipicna је za pripadnika mlade generacije komunistickog pokreta u SrЬiji. One, koja nije prosla put od ilegalaca i roЬijasa u vreme zabrane Komunisticke partije i diktature, preko borca u antifasistickom ratu, do ucesnika u poluvekovnoj vlasti bez konkurencije. Posle srednje industrijske skole, Ivan Stambolic је, radeci, zavrsio Pravni fakultet u Beogradu. Do svoje trideset devete godine radio је u nekoliko fabrika u SrЬiji. То razdobUe zivota smatrao је svojom velikom zivotnom skolom. S razlogom. Jer, ako ova zivotna skola nije u njemu probudila duЫje intelektualne sumnje, ona је dovoljno nahranila njegov zdrav razum koji mu је pomogao da uoci neke nelogicnosti.-Iskustvo sa svetom rada i prijateljevanje sa ljudima poput Radomira Konstantinovica i Bogdana Bogdanovica, uticalo је na neskrivenu rezervu Ivana Stambolica prema inteligentima. Narocito prema onima koji su pravo iz seminara dosli u partijski aparat. Ivan Stambolic је punih deset godina Ьiо direktor uspesnog preduzeca »Tehnogas« u Beogradu. Okupio је mlade i strucne ljude. Pokusavao је da nade meru izmedu zivota i ideologizovanih normi. Napisao је о tome i knjigu: Dil·ekt01·

8

Koren zla

и samoupravljanju, 1978. Као uspesan privrednik, izabran је za predsednika Privredne komore Beograda, da Ьi se u narednih dvadeset godina nasao na svim klju~nim funkcijama u partiji i drZavi: sekretar Izvrsnog korniteta Saveza komunista SrЬije, predsednik Izvrsnog veca SrЬije, predsednik Gradskog korniteta Saveza komunista Beograda, predsednik Centralnog korniteta Saveza komunista SrЬije. Najzad, predsednik Predsednistva SrЬije. U SrЬiji је tada Ьilo jos rnladih ljudi kao Ivan Stambolic. Sta је bas njemu prokrcilo put do samog vrha vlasti u partiji i drZavi? Od svih odgovora koji su na ovo pitanje davani istini је, cini se, najЫizi njegov vlastiti odgovor. Ali i njemu је Ьilo potrebno vreme da do tog odgovora dode. U pravu politiku Ivan Stambolic је usao u svojoj cetrdesetoj godini: 1976. postao је sekretar Izvrsnog korniteta Centralnog korniteta Saveza komunista SrЬije. Cetiri godine posle temeljnog ciscenja SrЬije od liЬerala, u kome је pometeno sest hiljada ljudi: u partUi, vlasti, privredi, kulturi, novinarstvu ... Тај posao је obavljen bez ucesca Ivana Stambolica. Svestan ucinaka cistke, imao је potrebu da ka2e: »U vreme obracuna sa liЬeralima, potpuno sam Ьiо ро strani. Mojim izborom na prvu politicku funkciju repuЫickog ranga, otvaraju se vrata rnladoj generaciji. Nakon obracuna sa liberalima тој izbor ima hronolosko znacenje, nikako i politicko.« Na pitanje novinara: »А Ьili ste izabranik struje kojaje slornila liberale?«-Ivan Stambolic је odgovorio: »Jesam. Eto, prevarili se ljudi ... « Ovaj iskaz predstavlja pocetnu tacku istorije slucaja Ivan Stambolic. Jugoslovenska drZava i drustvo Ьili su zreli za promene: politicki kapital stecen 1948. godine Ьiо је potrosen, ekstenzivno privredivanje dostiglo је lirnit i, pored ostalog, postalo prepreka tehnoloskom napretku; otvorene granice propustale su i ljude i ideje, evrokomunizam је Ьiо zakasnela reakcija na staUinizam kao sistem, ali su njegove posledice Ьile dalekosefue: deklarisana је neprihvatljivost drZavnosocijalistickog modela za zernlje Zapadne Evrope, ali је oznacen i pocetak njegovog kraja u Istocnoj Evropi. Jugoslavija је 1965. godine pokusala da izvrsi privrednu reformu, ali se brzo pokazalo da ova nije moguca bez promena politickog sistema i rekonstrukcije jugoslovenske federacije. Na putu delimicnih, а pogotovo celovitih reformi, iako su one dolazile odozgo, stajale su objektivno velike prepreke: licna vlast, partijski monopol, ali i snafua ideologija socUalnog egalitarizma i drZavnog centralizma. Sve sa ogromnom rezonancom u masama. Promene u politickoj policiji (1966), koje је SrЬija, zbog kljucne uloge koju је u ovoj slиZЬi od Drugog svetskog rata imao Aleksandar Rankovic, dozivela i kao udar ро seЬi i kao mogucnost za sebe, zatim, dvostruki karakter studentskog bunta (1968), sovjetska okupacija Cehoslovacke (1968), koja је Ьila na delu primenjena BrefujevUeva doktrina ogranicenog suvereniteta - uticali su da se, krajem sezdesetih godina, ubrza oslaЫjeni ritam promena. U partijskim rukovodstvima svih Ьivsih jugoslovenskih repuЫika doslo је do generacijske smene. Novi ljudi nudili su i nove mogucnosti. Odavao ih је najvise jezik. Postajali su, narocito

Ivan Stambolic

9

ideoloski, nepouzdani. Uspostavljajиci kontakt sa krugovima izvan rukovodstva, partiji i izvan nje, novi ljиdi sи izmicali kontroli jos иvek mocnog centra. Pokazalo se da је promena bila uslovna. Zato је brzo иsledio kontraиdar. Prikivajиci citav masovni pokret и Нrvatskoj za najekstremntie tendencije и njemи, za иstastvo i separatizam, legitimisano је pravo na brutalan obracun kojije izvrsen 1971. godine. Zatimje, 1972. godine, и Srblji doslo do obracuna sa liЬe­ ralizmom, koji је Ьiо zbirni naziv za: zapadnjaStvo, sovjetofoЬijи, antititoizam, tehnokratizam, ра i nacionalizam. Politicka sиvornrazica и SrЬiji nije, ipak, unistila potrebe za promenama. One sи nalazile svoje zagovornike i и ociscenoj i podmladenoj politickoj strukturi. Akteri istorijskih procesa nemajи иvek svest о njihovoj sиstini. Nije је imao ni Ivan Stambolic. I samje sazrevao. Postepeno је izneveravao ocekivanja onih koji sи ga izabrali. Ali, on tu izdajи nije planirao, na nји gaje prisiljavao zivot: »Politikaje ... prvo imala mene. Potom i sfu:n sam росео da kreiram i pravim politiku.« U pocetku, Ivan Stambolic је Ьiо иveren da njegova generacija ima velike sanse, i da prva иloga pripada njemи. Tada cesto govori и prvom licи, kao »sef«, da Ьi pogledavsi na svoj pocetak sa odstojanja rekao: »Ја sam Ьiо veoma samoи­ veren, mladi ljиdi sи dosli, moja generacija i mladi od mene. Kompetentni ljиdi, talentovani, amblciozni, dиgo zajedno radili, Ьili jedinstveni. Ја sam na osnovu toga Ьiо veoma samoиveren, а и politici је samoиverenost, иpravo kad najvise uspevas, najopasnija. Мnogo је onih koji zavide i сеkаји te na krivini.« Ne moze se, naravno, iskljиciti ni ljиdska zavist. Narocito kod onoga о kome је Ivan Stambolic govorio: »On meni nikad nije Ьiо sef, ја nikada na njegovu kadrovsku listu nisam dosao. Onje Ьiо na mojim kadrovskim listama,ja sam ти Ьiо sef.« u pitanjи је sigurnost koja proistice iz partijskog karaktera vlasti, nedostatka jakih drZavnih institucija, odstustva konkurencije i kontrole. Тај tip vlasti nije izmislio Ivan Stambolic. On ga је praktikovao. Njegova generacija vec nije fanaticno verovala и komunisticku ideologijи, ali nije ni dovodila и pitanje monopol Komunisticke pafttie. Sumnjи Ivana Stambolica и savrsenost sistema provocirao је zivot. Radeci и privredi, on је sopstvenom kozom osetio da politika ne moze vladati ekonomijom. Borbe sи vodene oko prioriteta, а и stvari sve је moralo da se menja. U Srblji, medиtim, и sredistu раZпје Ьiо је Ustav od 1974. Drustvene i politicke odnose koje је ovaj Ustav inaиgurisao, Ivan Stambolic је smatrao иtopijom, nasiljem nad zivotom. Ali, nije dovodio и pitanje konfederalno uredenje Jиgoslavije koje је njime uspostavljeno: »U tom Ustavuje zaista Ьiо predocen иtopijski privredni sistem, ali sи zato odnosi medи narodima, velikim delom, Ьili reseni na moderan nacin, kao и zajednici ravnopravnih naroda.« Spomom је smatrao nedovrsenost uredenja Srblje, odnosno polozaj pokrajina. Ovaj proЫem zaokupljao је раZпји celokиpne javnosti Srblje i apsorbovao sve snage njenog politickog rukovodstva. I samog Ivana Stambolica, о сети govori i njegova knjiga Rasprave и Srblji (1979-1987), 1988. и

10

Koren zla

Smrcu Josipa Broza Тita nestao је jedini politicki arЬitar u Jugoslaviji. Monolitno jedinstvo nije vise Ьilo moguce. Кljucno је postalo pitanje metoda resavanja spomih pitanja. Ivan Stambolic је Ьiо zagovomik pregovaranja i kompromisa. Tim putem se i doslo do sporazuma о redefшisanju ustavnog polozaja pokrajina. Deset dana posle toga, 14. i 25. septembra 1986. godine, objavljenje Memorandum SANU. Jos u junu 1985. godine SANU је formirala »Odbor za pripremu Mem01·anduma о drustvenim pitanjima«. Ali, Memorandum se, pod nerazjasnjenim okolnostima, pojavio kao »nezavrsen« dokument. Iako ga SANU nije verifikovala, Memorandum је i u SrЬiji i u svim ostalimjugoslovenskim repuЫikama primljen kao srpski nacionalni program. Njegova najneposrednija posledica Ьila је politicka podela u srpskom rukovodstvu. О tome Ivan Stambolic ka:le: »То је tacka naseg definitivnog razlaza u SrЬiji i uvod u politicki obracun. Ја sam vodio borbu protiv Memomnduma i srpskog nacionalizma. Мilosevic se iz te borbe povukao. On nije hteo da ucestvuje od tada daUe na politickoj sceni javno, potpuno је jasno svakom politickom coveku Ьilo, u cemu је sukob i oko cega је sukob.« Za pocetak, dovoljno је bilo da politiku koju Ivan StamboliC odЬija, Slobodan Мilosevic prihvati. Utoliko pre, sto muje ona ponudena na tacni. Septembra 1987. godine Ivan Stambolic је u Skupstini SrЬije podneo ekspoze о promenama ustavnog polozaja pokrajina. Samo deset dana posle toga odr:lana је Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista SrЬije na kojoj је politika sporazumevanja, koju је zajedno sa neznatnom manjinom, zastupao Ivan Stambolic, pora:lena. Pokazalo se da promena ustavnog polozaja pokrajina nije toliko Ьila cilj koliko sredstvo destabilizacije Jugoslavije. Zato vec razdra:lena javnost SrЬije nije smela Ьiti lisena kljucnog argumenta о neravnopravnom polozaju najvece republike i najbrojnijeg naroda u jugoslovenskoj federaciji. Moralo se raditi brzo. SrЬija је uvlacena u bezumni kovitlac. Da se ne Ьi otkrilo racionalno jezgro dogadaja, svesno su podsticana iracionalna i parapsiholoska stanja. Vrsila se, kako је jednom rekao paradoksalni Salvador Dali, sistematizacija konfuzije. Retki su pozivali na razum i bespomocno ocek:ivali da on prevlada. GuЬilo se iz. vida da је, prema lucidnoni zakljucku Petra Struvca, bezumlje takotle Cinilac istorije. Ivan Stambolic је Ьiо zatecen, i izguЬio se u kovitlacu. Ono sto on tada, ра ni do kraja, nije razumeo, jeste ponasanje jugoslovenskog rukovodstva prema Osmoj sednici. Ono је priznalo Slobodana Milosevica. Objasnjenje te cinjenice prilicno је jednostavno. Dogmatska struja u Savezu komunista Jugoslavije ostvarila је jedinstvo u izvodenju politickog zaokreta u SrЬiji 1972. godine. Ali, ni pobednicka struja, ciji је »izabranik« kasnije postao Ivan Stambolic, nije u:livala poverenje drugih jugoslovenskih republika. Smatrana ideoloski ortodoksnom, ona је sumnjicena za nacionalizam i centralizam. Na Ivana Stambolica presao је automatski deo odijuma prema njoj. Osim toga, vec u sporovima oko polozaja pokrajina, Ivan Stambolic је i sam izazvao podozrenje: naceo је Ustav od 1974.

Ivan Stambolic

11

Srbija је, pre Ivaпa StamboliCa, па drZavпom kormilu imala geпerala Nikolu Ljubicica, koji је trinaest godiпa Ьiо па celu Jugosloveпske пarodne armije. U пjegovom staпovistu da се »Jugoslaviju braпiti Srbl i JNA« - sadrZaпo је shvatanje Jugoslavije kao srpske drzave i Jugosloveпske пarodne armije kao пјепе vojske. Neprihvatljivo za sve ostale jugosloveпske пarode, koji su zajedпo sa srpskim пarodom, tvorili jugosloveпsku saveznu drZavu, i srazmemo svom пасiопаl­ поm dohotku fшaпsirali JNA kao zajednicku vojsku, ovo shvatanje koje, dakako, nije пi izmislio ni jedini zastupao geпeral Nikola LjuЬiCic, ucinilo је, jos jednom, da istorijske razlike i prirodno razliciti iпteresi jugosloveпskih naroda postanu nepomirljivi. Jugoslovensko partijsko i drZavno rukovodstvo nuZпo је postalo izraz toga stanja. Pojedinci su tu slucajni, tendencije su zakonite. Jugoslavija nije Ьila i nije mogla Ьiti vise od sporazuma jugoslovenskih naroda. Nestanak institucije licne vlasti, jedinog mesta politicke arbltra2e u saveznoj drZavi, uz slaЫjenje ideologije kao njenog vezivnog tkiva, jacali su oslonac na armiju, kOja је vec imala prvorazrednu politicku ulogu. U tom trenutku, Nikola Ljublcic, geпeral Jugosloveпske narodne armije preodenuo se u srpskog drzavnika; Za odluku da па celo SrЬije, neposredno posle smrti Josipa Broza Тita, u vreme objektivno novog pocetka, dode vojnik, Ivan Stambolic se smatrao suodgovomim. Iz naknadne perspektive, za njega је mandat Nikole Ljublcica Ьiо »vojna okupacija Srblje«. Kako su onda na to, uz cinjenicu da је posle Ivana Stambolica na celo SrЬije dosao opet vojnik, general Petar Gracanin, mogle gledati ostale clanice jugoslovenske federacije? Iako је Ьilo shvaceno kao pozicioniranje Srblje, jos uvek se nije pomisljalo na napustanje Jugoslavije. О tome govori i Ivan Stambolic: »Saradujuci sa rukovodstvima drugih republika uverio sam se da ni Slovenija ni druge repuЫike nisu imale nameru da razblju Jugoslaviju i kad su pokazivale nameru da је, kao i mi, menjaju. Do toga је doslo tek posle uspona srpskog nacionalizma.« Odnosno, posle simЬioze staljinizma i nacionalizma, koju је Ivan Stambolic oznacavao kao »dve restauracije«. SadrZaj prvog је socijalni egalitarizam i politicki monizam, а drugog - centralizam kao garant jedinstva drZave kao takve, srpske ili jugoslovenske svejedno. Ti su sadrZaji kompatibllni. Njihova је osnova podjednako totalitama. Posle Osme sednice svi su Ьili svesni njenih dalekoseZnih posledica ро Jugoslaviju. Za8to је onda jugoslovenski centar olako presao preko nje? Najkraci odgovor Ьiо Ьi: zato sto је uva2avao, ili tacnije instinktivno osecao, odnos snaga. Tretirao је Srblju kao dinarnit i sva пjegova nastojaпja i okoliSenja imala su za cilj da ne dode do eksplozije. Srblja је u toj ulozi пZivala. Njoj је Slobodan Мilosevic obecavao, а drugima poruCivao, da se ona »vise saginjati nece«, da се »Ьiti drZava ili је nece Ьiti«. Ali, nije se radilo samo о pokusaju ostalih clanica jugoslovenske federacije da pacifik:uju Srblju vec pre svega о tome da Ьi intervencija jugoslovenskog centra u unutrasпja pitaпja Srblje predstavljala opasan pi:esedan. То Ьi otvorilo mogucпost da se i о svakoj drugoj Clanici jugosloveпske federacije odlucuje, i to

12

Koren zla

na osnovu prava jaceg. Time se, pre svega, moze objasniti zasto је jugoslovenski centar prihvatio izbor koji је SrЬija sama izvrsila Osmom sednicom. . Slobodan Milosevic kao moguCi »novi Тito« иZivao је izvesnu podrsku dogmatskih snaga и citavom komunistickom pokretu Jugoslavije, koje su se suprotstavljale vec jasno artikulisanim zahtevima za reformu politickog i ekonomskog sistema. U isto vreme, zbog preuzimanja nacionalisticke zastave, narocito posle Osme sednice, cak se i kod dogmata javljao izvestan oprez. Utoliko veCi sto su se kod drugih clanica jugoslovenske federacije, kao reakcije na Osmu sednicu, javile ideje о asimetricnoj federaciji i konfederaciji. Sa stanovista jugoslovenskog integralizma i drZavnog centralizma ove su ideje, ро definiciji, Ьile separatisticke. Suprotstavljanje jedinstva drZave sazrelim potrebama za njenim temeljnim reformama prisiljavalo је svaku Clanicu jugoslovenske federacije na definisanje vlastitog interesa, na samoodredenje. Razlicite koncepcije drzave i drustva manifestovale su se i kao razliCiti nacionalni interesi. Do rascepa је doslo и samoj partiji. Tada је armija kao poslednja rezerva ideoloskog jedinstva otvoreno preuzela ulogu politickog arbltra. DгZavni udar smatranje spasonosnim resenjem. Pokazalo se da ni za njega nije Ьilo snage. I pasivan i aktivan odnos jugoslovenskog partijskog i d.rZavnog centra prema Osmoj sednici Ьiо је vec podjednako rizican. Slobodan Мilosevic је, samo naizgled preko noci, na masovnim mitinzima antiЬirokratske revolucije podignut na pijedestal vode celokupnog srpskog naroda. Posto ти је dala ulogu, sa njim se identifikovala srpska intelektualna, vojna, verska i partijska elita. Njeni autoritativni predstavnici uporedivali su ga sa Karadordem, Nikolom Pasicem, De Golom i Ruzveltom. Za njim su iSle srpske mase klicuci mu: »Slobo, slobodo!« Ne pristajuci na kratko pamcenje, Ivan Stambolic је govorio: »Secate se - slikari ga slikaju, pesnici opevaju, istoricari slave, od njegovih fotosa, SrЬija se ne vidi«. Ра, ko је onda и Jugoslaviji mogao i smeo sve to da ignorise? Svako је prema tome mogao da se odredi samo na osnovi vlastitog, pojedinacnog, interesa. Zajednickog interesa vise nije bilo. Ivan Stambolic је delio opste uverenje da је nacionalizam obelezio poslednju decenijuipo ХХ veka и Srblji. U njemu је video koren zla. Osudivao ga је, proklinjao, cesto epski lelekao. Ali, postepeno је otkrivao da osuda pojave nije isto sto i njeno objasnjenje: »Nas glavni proЫemjeste sto mijos uvek nismo и prilici i situaciji da postavimo prava pitanja: Za8to smo tu gde jesmo? Gde је leglo inicijalnog zla?« Ivan Stambolic је Ьiо na tragu odgovora na ova pitanja. Srpski nacionalizam Ьiо је jedna od mogucih reakcija na kraju jednog razdoЫja и istoriji jugoslovenske drZave. Ali, i na epohalne promene и svetu. On је Ьiо zajednicki imenitelj, kondenzovani izraz, vise cinilaca: socijalnog i nacionalnog egalitarizma, misticnog shvatanja drzave, neprijateljstva prema kapitaiistickoj civilizaciji, antizapadnjastva, istorijske inercije. Dugo akumulirani, ovi cinioci tra2ili su svog detonatora. I nasli su ga: »Slobodan Milosevic је savrseniji izraz nase licnosti.« Otuda takva identifikacija. Njen zaroЫjenikje i sam Slobodan Milosevic. On nije

Ivan Stambolic

13

imao odstupnicu. Manevarski prostor elite i masa Ьiо је nesto veci: mogle su se odreci Slobodana Мilosevica licno, ali ne i onoga sto је on personifikovao. I nakon svega, odnos prema njemu ostao је amblvalentan. К.latno se krece izmedu heroja, krivca'i Zrtve. Gde се se zaustaviti? U poslednjem intervjuu, koji је dao neposredno uoci svog nestanka, Ivan Stambolic kaze: »Dok god budemo odbljali da sebl postavimo istinska pitanja, uocimo zlo, pogledamo u oci svojoj ne tako davnoj proslosti, necemo se moci izvuci. Nije dovoljno lisiti vlasti Slobodana Мilosevica. Pitanje odgovomosti nije akademsko i pravno pitanje, nasa buducnost је stavljena na kocku. Potrebno је da razumemo kako smo dovde dosli ... « Ovaj testamentami zakljucak rezultat је dugog i bolnog sazrevanja. Licnog i politickog. Okolnosti su ubrzavale sazrevanje. Ali, do njega ne Ьi doslo da strasne okolnosti nisu imale rezonancu u Ivanu Stambolicu ne toliko kao politickom coveku vec kao - otkad se ta rec ovde nije dala ni cuti ni procitati? - humanom coveku. Posle Osme sednice, Ivan Stambolic је zacutao. А kada је, posle pet godina, progovorio, davao је zapravo jedan isti intervju. Bez naklonosti, cak sa izvesnim gnevom, uvek је jedno isto i pitan: zasto је cutao; oseca li se odgovomim sto је doveo Slobodana Мilosevica; sta misli о srpskoj pandemiji i mogucnostima izlaska iz nje; da li се se politiG.ki anga2:ovati? Niko od politickih ljudi ne ka2:e, а moZda nema ni prava da kaZ:e, sve sto zna. Ali, na pomenuta pitanja Ivan Stambolic nije ostao dиZan odgovora. Vise razloga objasnjava cutanje Ivana Stambolica posle Osme sednice. Razlozi koje on navodi nisu isti kao oni koje otkrivaju hronicari ili istoricari. Ali se, bar sa ovog vremenskog odstojanja, i ne razlikuju mnogo. Као i svi izopsteni komunisti, Ivan Stambolic је jos dugo zadrZao izvesnu lojalnost prema pokretu kome је pripadao od rane mladosti. То ne potice toliko iz nepoljuljanosti ideoloskih uverenja koliko iz pristojnosti. Osim toga, Ivana Stambolica је paralisala i licna tragedija: smrt najstarije cerke u saobracajnoj nesreCi pod nerazjasnjenim okolnostima. Strah za porodicu, za drugo dvoje dece, Ьiо је duboko ljudski. Cak i da је njegov politicki glas Ьiо izostren do nivoa programske razlike, on vise nije znacio nista. U razomoj kampanji, koja је licila na sve prethodnice partijskih cistki, ali se i razlikovala od njih i bila najЫiza kineskoj kultumoj revoluciji, nestajalo је sve individualno: »Za te cetiri godine nigde se nista nije moglo govoriti, а na mene (Ivana Stambolica - L. Р. ) svaljivale su se lavine raznih intriga, la2:i s ciljem da se covek ponizi, diskredituje i diskvalifikuje.« Suprotstavljanje Slobodanu Milosevicu znacilo је vec suprotstavljanje volji naroda. Nista vise nije morao Slobodan Milosevic da preduzima licno: Ivana Stambolica i fizicki Ьi zasula lavina antiЬirokratske revolucije koja se valjala_ulicama, trgovima i poljima. Ivan Stambolic је kao jedan od razloga svog cutanja navodio potrebu distance. Da Ьi emocije stavio pod kontrolu, »mnoge stvari su morale odlezati,

.Ј

14

Koren zla

mnoge su se morale odcutati, da Ьi se imao jedan... dobro, uvek subjektivan, ali ipak sto realniji uvid u to sto se zbilo i ocenu toga sto se zbilo«. Zaista, Ivan Stambolic је morao da rascisti mnoge stvari seЬi i sa sobom. Samje to nazivao sazrevanjem cijimje svedocanstvom smatrao svoju knjigu Put и bespuce. Кnjiga је objavljena 1995. godine. Posle ratova u Sloveniji, Нrvatskoj i Bosni i Hercegovini. I nakon Dejtona. Ivan Stambolic је Ьiо uveren da se knjiga, i daje zanju Ьiо spreman-»Кnjigaje cekala da umeni sazri«-ranijene Ьi mogla ni pojaviti. »Dozivela Ьi veliku anatemu, mozda Ьi је cak i zapalili.« Кnjiga se, dakle, pojavila u trenutku kad је projekt koji је realizovao Slobodan Milosevic fakticki poraZen. Ali, do preokreta u svesti nije doslo. Naprotiv, sam Мilosevic је optuZivan za izdaju. Stanoviste Ivana Stambolica о nacionalizmu kao korenu zla ni tada nije odjeknulo kao poziv na preispitivanje: »Ovoliki strah od kritickog rasudivanja о nacionalizmu proistice iz cinjenice da је on i dalje vladajuci duh, goruca emocija.« Ali, ni u svim krugovima van Srbije, svedocanstvo Ivana Stambolica nije smanjilo rezerve prema njemu. U Нrvatskoj, gde је stolovao Franjo Tudman, glavni sugovornik Slobodana Мilosevica, Ivanu Stambolicu pripisivali su »inicijalnu krivicu... imperijalistickoj politici srpskog rezima i njegovoj ideji 'velike

u

SrЬije'«.

Кnjiga Put и bespuce Ьila је izraz nepristajanja Ivana Stambolica na cutnju. gaje vratila najavnu scenu, na kojoj је ostao intenzivno prisutan sve do 25. avgusta 2000. godine, kada је osuden na vecnu cutnju. U vreme uspona Slobodana Milosevica niko Ivanu Stambolicu nije odavao priznanje sto је Slobodana Мilosevica doveo na celo partije. Ivana Stambolica poceli su ciniti odgovornim za to tek kad је Slobodanu Мilosevicu krenulo nizbrdo. Ivan Stambolic nije poricao da је Slobodana Milosevica » 'progurao' na mesto prvog coveka Partije«, izmedu ostalog i zbog toga sto је mislio da се mu lakSe Ьiti da njega »koci« nego da nekog drugog »gura«. Ali, odЬijao је odgovomost za Slobodana Milosevica, coveka projekta koji је razЬio Jugoslaviju i srpski narod doveo do istorijskog sloma. »Ako sada«, govorio је Ivan Stambolic, »polazite od toga da sam ga ја postavio na mesto naslucujuci sta се on (i njegovi pomagaci) uciniti tokom devet godina, ondaje тој izbor ne samo koban, vec i za preki sud! ... U tom istorijski potpuno neregularnom prosudivanju, ја sam prirodno njegov saucesnik te sa mnom, onda, treba ро kratkom postupku - uza zid«. Ipak, u toku antiЬirokratske revolucije i u toku ratova, Ivan Stambolic је osecao teret odgovomosti. Tog tereta on se oslobodio tek posle izbora u Srblji »kada је objavljeno da је Мilosevic sa 104 odsto glasova izabran za Predsednika Republike«. Logika ро kojoj је Ivan Stambolic odgovoran za pojavu Slobodana Мilosevica, а Slobodan Мilosevic za sve sto se dogodilo, eliminise sustinska pitanja i sprecava analizu, bez koje nema otrefujenja. Ova logika iskrivljuje optiku i sиZava mogucnost da se razume istorijska drama koja traje mnogo dиZe od Опа

Ivan Stambolic

15

poslednje decenUe i ро. Istorija, naravno, nije slepa sila. Ali, cesti ratovi, siroka lepeza nasilja (politicka uЬistva, krvavo iskorenjivanje dinastije Obrenovic, hajducija, logori, tortura), а zatim dugi periodi diktature i politickog monopola, sprecavali su razlike, uporedivanje i toleranciju. Samim tim i mogucnost izbora. Sprecavane, razlike su se, ipak, probljale, ali cesto kao pervertirane. Nijedan ideoloski red, nijedan monopartijski sistem, nije mogao da pobedi Jjudsku prirodu: razlike su se uvek javJjale. Otuda anateme, politicki procesi, cistke. Mozda је Ivan Stambolic, iz naknadne perspektive, izostrenije video razlike и srpskom rukovodstvu 1987. godine: »То su, zaista, Ьile dve dijametralno suprotne politike koje su se na kraju sudarile ... Ја Srblju nikad nisam zamisljao kao centralizovanu drZavu... « Ali, izvesno је da је on predstavljao potencijalno drugu mogucnost. Upitan jednom da li је on и Srblji mogao odigrati ulogu Milana Kucana ili Кira Gligorova odgovorio је: »Ја sam Ьiо presecen, izopsten bas onda kada se, mozda, trebalo pripremiti za takvu ulogu.« Sve је vec Ьilo stavJjeno na jednu kartu, da Ьi se dopustio rizik makar i maglovite altemative. Ivan Stambolic Ьiо је otvoreni protivnik rezima Slobodana Milosevica. PodrZavao је i pomagao opoziciju сит grano salis. Njenim glavnim ogranicenjem smatrao је nacionalizam и kome је video koren zla: »Gotovo sve partije nastale su kao frakcije jedinstvenog nacionalistickog pokreta i na istoj nacionalistickoj ideologiji koji је predvodila vladajuca partija. Otud opozicija ne moze da iznedri nijedan drugaciji program... Opozicija se jos sa Мilosevicem bori na nacionalistickom bunjistu, na terenu na kome је Milosevic jos odavno uzeo batjak.« Ali, Ьiо је realan: »Bitno је da dode do promene, do one vlasti koja је promenljiva... « Javna istupanja Ivana Stambolica, njegovi kontakti sa politickim ljudima iz Ьivsih jugoslovenskih republika i iz sveta, postajali su sve frekventniji. Njegovo istupanje na Forumu gradana Tuzle, jula 1999. godine - »Kako do stabllnosti и jugoisticnoj E\тropi«, programski је suprotno politici rezima Slobodana Mlosevica, ali је razlicito i od stanovista vecine opozicionih partija. U takvoj situaciji, njegova prividna neodredenost и pogledu spremnosti da se politicki angafuje izazivala је podozrenje ne samo protivnika nego i konkurenata. Upitan: »Jesu li Vas zvali da ponovo postanete aktivni?« - odgovorio је: »Nisu, alija sam aktivan... « Pesimisticni Slobodan Inic, sa kojimje Ivan Stambolic uradio knjiguPut и bespuce, savetovao тије da smanji aktivnost. U martu 2000. godine, kada se vec govorilo о izborima, rekao mu је: »Opozicija Gos neujedinjena - L. Р. ) nece Ьiti и stanju da obrazuje vladu, а tebe се ublti!« Ali, on se nije Ьојао. U junu 2000. godine, samo dva meseca pre svog nestanka, и razgovoru na Radiju Slobodna Evropa, Branka Mihailovic ga је upitala: »Da li ste Vi, Ivane, strahovali da Vam је zivot ugrozen nakon sto ste smenjeni na Osmoj sednici?« Ivan Stambolic је odgovorio: »Ne. Ја se dosta uspesno, nekim sopstvenim mehanizmima, od tih strahova branim.« Sta је odrZavalo taj mehanizam: rizik sa kojim racunaju ljudi koji su nesto odlucili, ravnodusnost prema sebl koju oseca covek koji је izgublo dete?

16

Koren zla

Govoreci о svojoj podrsci Slobodanu Milosevicu da dode na celo Partije, Ivan Stambolic ka2e da mu se taj izbor i nije cinio tako vazan: »Ко se danas seca imena predsednika ·ск u prethodnim mandatima? Lanjski snegovi.« Bio је samouveren, jer је naivno verovao da kormilo broda, koji је vec Ьiо izbusen, cvrsto drZi u svojim rukama. ' Da Ьi Slobodan Milosevic dosao, Ivan Stambolic је morao otici. А da Ьi Slobodan Мilosevic otisao, Ivan Stambolic је morao i fizicki nestati. Vec te okolnosti govore da postoji linija koja njih dvojicu razdvaja. Ма kakva Ьila ocena Ivana Stambolica preko te linije, ona ne moze da relativizuje zlocin nad njim. Dugo pripreman i cinicno cisto izveden. Ali, i taman tako da se nikad ne zaboravi.

Latinka Perovic Februar 2002. Beograd

Posle pet

g~odina

cutanja

Ovo је njegov (Ivana Stambolica - L. Р. ) prvi intervju nakon pet godina. Za Student se odlucio iz razloga sto је te 1987. godine njegovo posrtanje upravo pocelo padom ondasnje redakcije Studenta, kojuje, kako ka2e, branioI. Kada se govori о politickom angaZтanu Ivana Stambolica misljenja ljudi su vrlo oprecna. Jedni ga smatraju demokratom, drugi dogmatom, treci zestokim komunistom, i tako и nedogled. Svoj politicki krah, pre pet godina, doziveo је posle legendame Osme sednice СК SrЬije2. Tadaje gotovo na tanjiru vlast predao svom vrlom drugu iz mladosti. Godinu dana posle toga postao је predsednik ЈUВМЕS banke (Jugoslovenske banke za medunarodnu ekonomsku saradnju). Zanimljivo је da ovo radno mesto ne dozivljava kao Pokajnicu kuma Vujice. »Ра mi uopste nismo kumovi. Novine svasta pisu. Oduvek su nam najblizi zaЬijali noz и leda.« Ponasanje svog novinskog kuma kako и proslosti, tako i danas ne zeli da komentarise. Ка2е da se politikom vise ne bavi i nece, tako da njegovu nedavnu posetu studentima Filozofskog fakulteta ne treba tumaciti kao novi politicki korak. Pri susretu sa studentima imao је tremu jer nije znao kako се oni reagovati. Ipak, njihov poziv da im se obrati nije usliSio. Smatra da је to strajk mahom gradske dece zato sto nije krenuo »revolucionarni« Studentski grad kao 1968. godine. Gospodin Stambolic i na gradanske proteste gleda sa simpatijama. Smatra da SrЬi, koje inace dobro poznaje, nisu nebeski narod. Njihovo sve vece okretanje crkvi tumaci kao inat komunizmu, а ne veru и Boga. »Vecina nasih ljudi kucne slave ne praznuje zbog verskog fanatizma vec iz zadovoljstva.« NeoЬicnu pa.Znju и njegovoj kancelariji privlaci i Titova slika. Dr2i је pomalo iz prkosa, postovanja ili ga mozda podseca na neka srecnija vremena. Student: Cini mi se da ste vi jedan od retkih ljudi kojima је sve и politici, uslovno receno, Шо od ruke. Kako danas gledate па svoje politicko delovanje? Stambolic: Siguran sam samo и jedno - ni prvim ni poslednjim korakom nisam doprineo podizanju ovog strasnog оЫаkа sto nam vec nekoliko godina zamracuje sve vidike. Stavise, ucinio sam sve sto је Ьilo и mojoj moci da sprecim

18

Koren zla

nacionalni brodolom. Za pohvalu - malo, za utehu - nedovoljno, jedva savest da podmiri ... И vreme dok ste se aktivno bavili politikom 1·ekli ste. da и politickoj Ь01·Ы пета ni simpatije, ni mvnoteie, kao ni и iivotu. Da li i sada tako mislite? Svakako. Talasanja su neizbezna и svim oЫastima zivota, ра i и politici. Iz potpune ravnoteze, kao sto znate, ne nastaje nista. Uostalom, to i poslovica ka2e: »Da nema vetrova, pauci Ьi nebo premrezili.« Drugaje st:Var sto neki ljudi ne razlikuju ravnoteZи od uravnotezenosti, kao ni kretanje od srljanja. Moie li se nacionalizam smatrati kljucnim uzюkom srljanja? Ne samo sto је nacionalizam centralni proЫem danas, nego је, u izvesnom smislu, i sveobuhvatan. Tako је sa svakim ludilom. А nacionalizam jeste svojevrsno ludilo, jer nastaje gиZvanjem, pomracenjem svesti. Zahvaceni tom manijom samouvelicavanja, ili osvetoljuЬivosti, ljudi gube razuman odnos i prema sopstvenoj i prema tudoj stvarnosti. Pomamljeni u samoljuЫju i тrZnji prema svemu sto је tude spremni su na glupost i zlodela kakvih su se gnusali dok su prosudivali hladnom glavom i licnom, а ne moЬi­ lisanom, kolektivnom, nacionalistickom svescu. Jedino u pomami sovinistickog besnila, cine se ovakva zverstva pred kojima se citav svet zgra2ava. Da li је to bllo za ocekivati posle gotovo pedeset godina nekog, nazovimo ga, pristojnog iivota? Ne Ьi trebalo da vas cudi sto su svi ovi zlocini pocinjeni medujugoslovenskom bracom, i sva ova razaranja pored toga sto su srarnna i svirepa, ujedno i potpuno besmislena sa stanovista nacionalnih interesa. Stavise, duboko su protivna stvarnim nacionalnim interesima. Svi zlikovci i svi heroji pod sovinistickim zastavama pred istorijskim sudom su uvek Ьili gotovo poravnati sa stanovista nacionalne koristi, jer su Ьili vojnici jedne slepe, sumanute atavisticke sile u kojoj је zatrto svako rodoljuЫje vec samim tim sto satire svako covekoljuЫje. Ucesnici smo i svedoci provale te pijane rusilacke energije, te nemam potrebe da se pozivam na istorijske primere klasicnih divljanja. Ali, osecam, potrebu da vas, mlade ljude, upozorim da nikada ne potcenjujete istorijsko iskustvo ша koliko se cinilo primitivnim, prevladanim. Neman nacionalizma је suvise lukava, kameleonski prilagodljiva i nikada ne propusta priliku da u krv potopi sve sto smatramo tekovinama kulture, civilizacije. Мnoge generacije su se zestoko opekle zbog nedovoljne opreznosti - moja: vec dva puta. Na kraju se ipak svode racuni... - Cenu sovinistickog haranja ovim prostorima ne mogu izracunati nikakvi racunari, cak i kada Ьi se danas povukla crta ispod broja mrtvih, osakacenih, rase_ljenih, ponizenih, poharanih. Da i ne pominjem rиSevine, zgarista, pokidane veze, а iznad svega, duboko usadenu тrZnju medu milionima dojucerasnjih suseda, prijatelja, citavih naroda. Velika krv је pala, а sa njom gotovo sve sto је vekovima gradeno i vama namenjeno iz usta najumnijih i najplemenitijih ljudi cija dela izucavate.

Ivan Stambolic

19

Za podstrekace i huskace ovog epohalnog nacionalnog zla, cije се posledice trpeti i vasi unuci, nema pravedne kazne. Nece ih stici pravedna kazna jer tako teska - ne postoji. Nadam' se da cete vi, pre svega sebe radi, zauvek zapamtiti sta su vam uradili sovinisticki nitkovi. Ne umem da smislim pravicniju kaznu. - Osamdesetih godina ste govorili da su se vremenski podudarili pюdori ZiЬeralizma i nacionalizma. ZnaCi li to da nacionalizam и liЬeralnim sredinama ima siюk prostor delovanja? - U liЬeralnim sredinama nacionalizam se jasno ispoljava, ne mora da se prerusava, da se uvlaci pod koZи patriotizma koji mu cesto slиZi kao paravan i kao aliЬi za zlodela. U primitivnijim sredinama, liЬeralizam zaista moze Ьiti bresa za prodore cak i ratobornog nacionalizma, ali to nikako ne znaci da је nacionalizam svojstven samom liberalizmu, а jos manje da је stran druStvima cvrste ruke. Najkrace receno, nacionalizam је svojstven svakom drustvu lisenom prihvaЩivih ideja i ideala и sopstvenim programima za buducnost. Tada se iz proslosti podiZu nacionalisticki talozi i pocinje, kako је neko rekao, »zanosno pijanstvo« samoljuЫja i samodovoljnosti, а posle vec i borbeni entuzijazam zatiranja tudinstine. Oni drugi su nam uvek krivi, drugi su uvek protiv nas - »pakao su drugi«. U nasim prilikama, uostalom, kantoni uvek vode na kantune. Prisetite se samo nacionalisticke ikonografije kojomje SrЬija pre nekoliko godina krenula na juris protiv citavog sveta. - Izvesni gmtlanski krugovi veruju da su raspirivanju nacionalizma doprinela i sredstva informisanja. Delite li i vi to misljenje? - Nisam bas siguran da Ьi se ta sredstva, bar и nekoliko poslednjih godina, smela nazivati infoпnativnim. Vecina od njih, i to ona sa najsirom publikom, vise su slиZila ispiranju i zagadivanju mozgova nego istinitom obavestavanjujavnosti. U pripremanju rata, najpre su, bez zrna baruta, ali zato uЬitacnim klevetama, poЬi­ jeni svi kriticari blrokratske antirevolucije iz 1987. godine. А kada је ponestalo unutrasnjih neprijatelja, hajka је podignuta na sve jugoslovenske narode i narodnosti. Postali smo pretplatnici najbf(skrupuloznijih obmana, lazi, perfidnih poluistina, ratnohuskackih manipulacija. Мnogi su podlegli »onime sto svojim ocima vide« ne pitajuci se sta је sve iza ekrana ostalo iseceno, premontirano. Novinskim olovom i televizijskim bacacima plamena uЬijana је kriticka svest srpskog naroda sve dok se patriotizam, dobrim delom, nije izvrgao и nacionalizam i sovinizam, а onda је pocelo trijumfalno prebrojavanje neprijateljskih Zrtava, zgarista.. U svakom slucaju, izmerili smo opasnost koja preti sa ekrana - ozracenja la2ima ovih godina Ьila su pogubnija i od radijacije. -Ako је stanje vec takvo, kako blste ocenili ulogu studentskog protesta? - Omladina је platila najvisu cenu и svim izguЫjenim srpskim ratovima, а ipak је bas onda, а studenti medu prvima, doЬila najvaZniju, odsudnu Ьitku mirotvoracku. Odoleli ste i prevarama i moЬilizacijama i sprecili da pozar rata

20

Koren zla

proguta sa vama i srpsku nacionalnu cast. Vi ste bili njena poslednja odbrana. Izdajnici su vas nazivali izdajnicima. Sa istancanim sluhom za istinske nacionalne vrednosti i interese, oglusili ste ·se о nacionalisticke bubnjeve i talambase. Za to је Ьilo potrebno mnogo vise samosvesti i hrabrosti nego za jurise na sunarodnike i vrsnjake. Do sada је istorija slavila ratne pobednike, sada је prvi put u prilici da oda priznanje pobednicima nad samim ratom. - Cesto ste isticali da se op01·tunizam, namCito и politici, kтije iza vabalizma, odnosno da se opo,-tunisti sluze samo bombastim pamlama i citatima iz najautol"itativnijih dl"Иstvenih govo,-a... - Moze se, mozda, jos lakSe kriti i - cutanjem. Ne mislim da је SuStina oportunizma u tome, nego ponajcesce u necemu sto mi SrЬi, nerado priznajemo: da oportunizam ponekad moze Ьiti nиZan i koristan. Recimo, kad god је u slиZЬi onih dogovora i kompromisa kojima se izbegavaju prazna resenja. Vidite, ova politika nije pristala ni na kakav kompromis kojima se izbegavaju porazna resenja, а danas SrЬija kleci pred citavim svetom, iako је u meduvremenu, zbog svega nimalo oportunog »ili-ili«, hazarderskog »sve ili nista«, poguЬila gotovo sve sto је vekovima sticala. - И pos[ednje Vl"eme smo SVedoci рота/о cudnog »pofitickog angazmana« S1pske pravoslavne akve koja se gotovo preko noCi oglasila. и vase Vl"eme to nije Ыо slucaj... - Ulogu i mesto crkve u civilizovanom drustvu najbolje је odredila Francuska revolucija. Trudio sam se da u tom duhu odrZavamo odnose i u SR SrЬiji. Mislim da su ti odnosi Ьili korektni, cesto i saradnicki. Nije tesko to dokazati mnostvom zajednickih poslova u obnavljanju manastira, konaka, crkava ... Da i ne pominjem zamasne radove u restauriranju fresaka, riznica, duhovnih knjiga... I moj licni odnos sa ondasnjim'Patrijarhom, gospodinom Germanom, Ьiо је veoma korektan, prijateljski, sve dok 1986. godine nije procitao moju izjavu daje Memorandum SANUЗ u stvari »in memoriam za Jugoslavijшюtvorili« to pitanje u ropotarnici njihovih ideja, pogleda i zamisli. Samo im је Ьiо potreban neko ko се tome dati zvanicnu fizionomiju i snagu, ici na celu. Oni su oduvek imali potrebu da slede nekoga ko је iz zvanicne politike pokazivao iole simpatija za njihove poglede. То otkriva njihov politicki mentalitet - »hrabrost« copora. Jer, kod njih nema nijedne velike nacionalne ideje zbog koje su oni Ьili spremni da izgube i najmanju sinekuru. Tako је Ьilo i u slucaju Milosevica. Samo s jednom razlikom, sto nisu oni nasli njega nego је on pronasao njih! Мilosevic se time posle i hvalio, da ihje sve zadoЬio.

Ти ima neceg slicnog i sa onim sto se danas zЬiva u Нrvatskoj. Uzmite na primer, to sa hrvatskim jezikom. Nasilno i vestacki ruse se prirodni mostovi izmedu srpskog i hrvatskog jezika otkopavanjem arhaizama i provincijalizma и kojima se cesto, verujem, tesko snalaze i sami Нrvati. Protivno svemu sto su vekovima gradile najumnije hrvatske i srpske glave, pobornici Memoranduma и SrЬiji progonom latinice, na primer, kao i novopeceni hrvatski jezikoslovci, nasiJjem nad zivim zivotom, ruse sve mostove medu nama, bas kao i onaj mostarski za koga је general Tudman bolje od nas znao da nije podignut za prelazak tenkova, а ipak је dozvolio da ga sruse, kao sto i sada, izgleda, ne zeli Mostarcima da prebrode Neretvu i da uspostave sиZivot. Nije 1i ovo upecatljiv primer kako smo i jedni i drugi и svojoj inferiomosti uplaseni od drugih, koliko smo skloni zatvaranju samo da se ne Ьismo izlozili konkurencф, uticajima... Каkо takvi mozemo i pomisljati 'da se ukljucimo и otvorene evropske tokove? - Milosevic se nikada пiје javno izjasnjavao о MemoJ"andumu. Zasto? Pominjete jedino njegovo izjasnjavanje па zatvm·enom sastanku и Dl"iavnoj bezbednosti. Moiete li l"eCi detalje oko toga sastanka i sto је tada Milosevic 1·ekao о Memomndumu? - Nije se usudivao da ga javno prihvati sa cela Komunisticke partije jer је na njeno Clanstvo racunao, а nije se usudivao ni da ga javno osudi jer је takode racunao i na nacionalisticku vojsku. Nikakve pojedinosti tu nisu Ьitne. Strateski su mu se zgodno postavili i jedni i drugi. Preostajalo mu је samo da mudro cuti sve dok и atrnosferi ne zavarnice sovinisticke kame. Tad је vec mogao da se popne na Gazimestan i da otuda dovice Tudmana Ciji mu је preteci glas Srbima Ьiо potreban koliko i Tudmanu njegov. Posle toga, nisu moglijedan bez drugoga, bas koliko smo svi mi mogli proCi i bez jednog i bez drugog.

Ivan Stambolic

71

Sve od tada ра do kraja rata, sto se tice njihove licne uspostave vlasti, delovace ро sistemu spojenih sudova. - Osma sjednica СК SKS је jedan od merlafa и novijoj ist01·iji S1·bije, ра i Jugoslavije (blvse). Koliko је stvamo akteгe i oгganizatoгe te sjedпice zaпimalo pitaпje Kosova, а koliko је опо isk01·Шeпo kao Ыtпо za p1·ipгavljeпje masa za опо sto се slijediti. Koliko је ta sjedпica odгedila sиdЫпи Jugoslavije? - Zanimalo? Ne, oni се izeksploatisati stvarne proЫeme Kosova samo iz Гa2iloga da Ьi kosovizirali »Srpsko pitanje« preko Drine. А sto se Kosova tice, odnosno, pokrajina, ша koliko da је Ьilo goruci proЫem drZavnosti SrЬije, na samoj sednici Kosovo је slиZilo, bas kao i proslava Titovog juЬileja, za podizanje temperature od zivog krompira. Pod Titovom slikom i amanetima sa kosovskih fresaka, valjalo је podici lomace za nas nekolicinu koji smo vapili za smirivanjem strasti i rasudivanjem bladnim glavama. Na Osmoj sednici је odnela prevagu ona struja и srpskom partijskom rukovodstvu, а potom i и clanstvu, koja је и naletu vlastoljuЫja krenula и rat umesto и reforme. Samim tim se nasla и sadejstvu sa tradicionalnim, malogradanskim nacionalistima, pod stalnom opsesijom da и miru gube sve sto и ratovima steknu. Inace и trenutku odrZavanja Osme sednice, ustavni proЫemi polozaja pokrajina и SrЬiji i Federaciji prakticno su Ьili vec razreseni ili na putu razresenja demokratskim putem. То је Ьilo od izuzetnog znacaja, jer је od Ustava iz 74. SrЬija Ьila podeljena na tri dela - dve nominalno pokrajine, а и stvari republike, sto nedavno dobro svedoci Mahmut Bakali - i nesto trece sto и Ustavu nije imalo imena ра se и nиZdi zvalo иZа SrЬija. То trece nije Ьilo nicim definisano i niko nije mogao da objasni sta је. Resenja do kojih smo dosli pre Osme sednice nisu zadovoljavala ni srpske nacionaliste, koji su Ьili za ukidanje- pokrajina, а ni delove rukovodstva и Federaciji kojima је vise odgovarao status quo kao stalno izvoriste nesporazuma, sporova, sukoba i nezadovoljstava. - То sto se Jugoslavija гaspala izgleda da пikoga пе Ciпi zalosпim. Zalostaп је паСiп па koji је do 1·aspada zemlje doslo. Djelite li mi§ljeпje da је uzгok tome и secesiji Hnюtske i Sloveпije ili је taj koгak posljedica svega опоgа sto se p1·ije toga desavalo? Koliko је Osma sjedпica pokazala da se пacioпalizam uvelike uvukao и pm·tijske Vl·hove? - Gresite. Jedino sam siguran da nisu ozalosceni ratovode i psi rata. Znam da su milioni ljudi- unesreceni. Jugoslaviju је trebalo korenito saobraziti novim okolnostima i и zemlji i и svetu. Sam pojam secesije је sumnjiv. Samo oni koji nisu razumevali dogovomu prirodu druge Jugoslavije su i mogli tako olako govoriti о secesiji drugih. Jer, nUedna od nasih Ьivsih repuЫika nije se mogla »secesionirati« tako sto се se odvojiti sama od- sebe (!) buduci da Jugoslavije nije Ьilo bez njih, nitije ona Ьila moguca bez_ njih. Doduse, danas nije mali broj onih na vlasti, uprkos njihovim

72 Ьiografijama,

Koren zla

koji se upinju da dokafu kako nikakva jugoslovenska zajednica nije potrebna i moguca. · Sto se tice uvlacenja nacionalizma и partijske vrhove illislim da је nas, komuniste iz razdoЫja druge Jugoslavije, od nacionalista s jedne strane, delila tanka granica, а pri tom velike i nepremostive razlike и pristupu nacionalnom pitanju, s druge strane. Мi smo, na primer, smatrali da nema pravog resavanja nacionalnog pitanja ni jednog od jugoslovenskih naroda bez Jugoslavije, ali nismo ni.kada principijelno pretpostavili Jugoslaviju njenim narodima i repuЫikama, niti smo od Jugoslavije pravili resenje ро seЬi kao sto, takode, nismo od republika »zaboravljali« na Jugoslaviju. Nista od toga nacionalisti nisu imali и vidu, и smislu »i-i«. Jedni su hteli i sada, kao i ranije, и proslosti, neku Jugoslaviju na racun njenih naroda i objektivno ponistavajuci republike, dok su drugi, odgovarajuci na to, videli repuЬlike kao nacionalne drZave na iskljuciv nacin i protiv Jugoslavije. Bila је to logika »ili-ili«. I kao sto inace Ьiva kad se zapadne и takvu logiku rat је mogao i morao dapocne. Kako gledate па takozvaпu »h1-vatsku sutnju«, kojaje obl{jezila politicke p1ilike и zem{ji и d111goj polovici osamdesetih? -Ak:o odnos snaga и hrvatskom rukovodstvu nije Ьiо takav da se ono nije moglo jedinstveno opredeljivati, onda razloge »sutnje« valja tra2iti na drugoj strani ... Mozda и kompleksu »krivice« za »maspok« ili izbegavanju sukoba sa nacionalizmom najbrojnije nacije kroz tra2enje takozvane jugoslovenske sinteze. Ipak, hrvatska sutnja је objektivno Ьila recita и dva smisla. Prvo: Ne talasati, pustiti druge neka se gloze ра onda, eventualno, odigrati arbltrarnu ulogu, zadrzati status quo_ и politickoj i ekonomskoj sferi, sto је и tom razdoЫju znacilo podrsku konzervativnim, antireformskim snagama ne samo и Нrvatskoj vec i и Jugoslaviji. Drugo: Та sutnja, и hrvatskoj Partiji, ali ne i и narodu, odavala је neku vrstu pritajenosti i iscekivanja. Ljudi su se pitali kako је mogucno da se Нrvatske gotovo ne tice sta se oko nje dogada, а dogadalo se mnogo toga sto је predodredivalo sudbinu Jugoslavije i sto se dalo preduprediti. Srpskom nacionalizmu takvo drZanje hrvatskog rukovodstva najvise је odgovaralo, ali је sirom otvaralo vrata i hrvatskom nacionalizmu, kao jedino mogucem odgovoru srpskom. - Objasпite svoju fvl·dnju da su Milosevic i Тш:tтап, bez obzira па ideoloske 1·azlike kolovoae bratoubllackog rata. -Ak:o је ovde ista za objasnjavanje, onda је to, eventualno, da li је rat Ьiо bratoubllacki. · Ne sme se citava stvar striktno personalizovati и tom smislu da su se negde и Jugoslaviji nasla dvojica agresivnih nacionalista i izazvala rat. Ne. Na celu dve najvece republike i dva najbrojnija naroda sa vec poznatim balastom proslosti, Ьila

Ivan Stambolic

73

nasli su se dvojica netrpeljivih, vlastoljubivih i krajnje neuvidavnih agresivaca Cije su se politicke sudbine paradoksalno ukrstile. Nije im trebalo ni mnogo pameti а ni vreтena da shvate kako nijedan od njih ne тоzе seЬi pribaviti toliko pristalica koliko тоzе onom drugom, odrZavajuci svoj narod и тrZnji i strahu рrета tот drugoт i njegovim sledbenicima. Та vrsta uzajamne тoЬilizacije таsа nije nista novo и istoriji ratova. Ти ideologije ne znace gotovo nista. Pod nacionalisticke kape staju glave s-xakakvih politickih ubedenja. - S obzirom da ste Vi blli опа} koji је od samog pocetka promovi1·ao Slobodaпa Milosevica па sve vise i vise polozaje, sve do пајтоспiјеg oпdasпjeg polozaja и Srbiji, ја ste ga doveli па се/о SK Srbije, da li se оsоЬпо osjecate odgovomim za опо sto је Milosevic kasпije ш·adio пametпuvsi la-vavi 1·at dmgim пamdima и опdаsпјој Jugoslaviji sa stotiпama tisuca mrtvih i milijuпima pmtjш·aпih?

- Моја odgovomost тоzе Ьiti, а tako је i dozivljavaт, samo - objektivna. Covek nije i ne тоzе Ьiti unapred apsolutno siguran и sta се njega saтoga okolnosti izvrci, а pogotovo ne и nekoga drugog та koliko ga poznavao. Citavo jedno poglavlje и svojoj knjizi posvetio sam tот рrоЫетu odgovomosti od koje nikada nisaт bezao. Medutiт, sa gnusanjeт odbacujem svaku insinuaciju da sат ротаgао Milosevicevu karijeru sa predumisljajeт da ga na kraju gumeт и rat. То је potpuna besrnislica ako ni zbog cega drugog onda zato sto sатја prva politicka Zrtva tog rata. Ne sато svojom politickoт karijerom vec i mnogo cime drugim platio sam cenu Milosevicevog izbora, сети jesam tada razloZпo pripoтagao. Ali, cirn је pokazao na koju stranu se okrece, prvi sam ја, i to javno, pokusao da ga zaustavim. Sasviтje sigumo da bih и tоте i uspeo daje sато Milosevic Ьiо posredi, kako mnogi i danas neosnovano тisle. Medutim, Milosevic је, sto и knjizi arguтentovano dokazujem, mnogo vise eksponent drugih okolnosti i ljudi, nego тоје ranije zaЬlude. Do privida и тот »smrtnoт grehu« pri izboru Milosevica na celo Partije dolazi pre svega zato sto se na to gleda istorijski potpuno neregulamo, iz retrospektive onoga sto се tek pociniti posto тепе svrgne sa vlasti. Vreтena se, ipak, тoraju pravilno slagati, ne sато и gramatici. - И Њ-vatskoj su ljudi, koji su imali р1-Шkе vidjeti Vasu knjigu, pmcitati пеkе iпtervjue koje ste dali, prilicпo razocш·aпi Vasim stavom о tome zbog cega је izblo rat па tlu blvse Jugoslavije, јш· se stjece dojam kao da smatrate kao da su podjedпako la·ivi, da su Milosevic i Тиdтап пеkа braca и la-vi (l·ekli ste da је Тиdтап Milosevicu пacioпalisticki panyak, пezanyeпljivi 01·tak, da пjih dvoje d7·ze svoje podaпike и 1·atu), te da је do 1·ata doslo stoga sto dгuge 1·epuЬlike и опdаsпјој Jugoslaviji пisu slzvacale tobozпji pod1·edeпi polozaj Srbije и Jugoslaviji ш·еdепој ро Ustavu iz 1974. godiпe, а пе zbog toga sto је Srbija zapocela ag1·esivпi гаt pгotiv svih d1·ugih. Da li је takva iпtшpretacija Vaseg vidшya гaspleta jugoslovenske d1·ame tоспа?

74

Koren zla

- Nikada, i ni и jednom ratu и istoriji nisu sve strane Ьile а ni mogle Ьiti podjednako krive. То је apsurdno samo ро seЬi. U ovom ratu mnogo је krivih, i tek се istorija ustanoviti Cije Је i koliko је ucesce u krivici. Medutim, u svojoj knjizi nisam se nimalo dvoumio da inicijalnu krivicu pripisem imperijalistickoj politici srpskog rezima i njegovoj ideji »velike SrЬije«. Na vise mesta i · vrlo eksplicitno to sam tvrdio, а to i danas tvrdim imajuci и vidu mnostvo ciпjenica. Zaista је cudno da је u tom pogledu Ьilo koji citalac mogao ostati u nedoumici, ра cak steci i suprotan utisak. .. Mozda se takav previd mogao nametnuti jedino ukoliko su se krivice za pojedina dogadanja u samom ratu neosnovano prenosila i na period podsticanja i pripreme rata, а to su dve potpuno razliCite stvari. Za takve inverzije jedino nepaZljivi citalac snosi odgovornost jer se ја u knjizi ne J?avim ni logikom ni pojavnim vidovima samog ratovanja u kome Мilosevicev i Tudmanov nacionalizam objektivno jesu и ulozi »spojenih sudova«. Takode је netacno da igde и knjizi pominjem »podredeni« polozaj SrЬije и Jugoslaviji Ustavom iz 1974. Naprotiv, kriticki se bavim onima kojima је to Ьila opsesija, koji su stvarne proЫeme njenog konstituisauja i funkcionisanja i politicka trvenja i traganja za boljim resenjima zloupotreЬljavali и cilju nacionalistickog trovanja i sovinistickog zavadanja Srba i SrЬije sa drugima. Prema tome, ko moju knjigu Cita bez predrasuda i predubedenja, ko u njoj ne ucitava propagandne parole, ne moze и njoj naCi nista sto је kao sumnja ili konstatacija sadrZana и Vasem pitanju. - Kako tumacite, doduse пе jednodusnu, pod1·sku JNA Osmoj sjednici? Koliko је vec tada s,-pski kadш· и JNA Ыо sp1·eman da b1·ani Jugoslaviju, ра i па naCin da риса и p1·ipadnike dmgih паюdа i koliko је, kod nekih, nagovjestavani »s1pski nacionalni inte"es« oznacavan negdje kao zelja za Velikom S1·bijom, Ыо dio njih? 1 sami kazete kako је uloga A1·mije и ,-aspadu zemlje veca nego sto se to moglo vidjeti? - PrvoЬitno armijski vrh је Ьiо spreman braniti Jugoslaviju ne iz srpskog nego iz kompartijskog razloga. Dakle, braniti Jugoslaviju na bazi jednog ideoloski i politicki istrosenog sistema. Braneci taj sistem, Annija је, zapravo, branila sebe и tom sistemu, svoje privilegovano mesto и njemu kao sistem sistema. Tvrdoglava odbrana sistema, и meri u kojoj је ovaj guЬio svoje objektivno tle, posle svih onih dogadaja и zemljama Istocne Evrope i SSSR, gurnula ju је u narucje unitaristickog nacionalizma. Та vrsta nacionalizma cinila im se da daje izgleda da se sistem nece promeniti. Tu treba traziti poreklo rata i sprernnosti JNA da риса и druge narode. Kad је cela ta stvar sa ideoloskom odbranom Jugoslavije potpuno ogoЏena najveCi deo te Armije је, evoluirajuci od komunizma i unitarizma, zavrsio и pravoslavlju i velikosrpskom nacionalizmu. U tom pogledu, kod njih је Velika SrЬija Ьila zamena za Veliki Sistem. То је Armiju odvelo и krvavo bespuce, sve do njenog konacnog poraza и obracunu sa svim jugoslovenskim narodima ukljucujuci i srpski.

Ivan Stambolic

75

- lznosite intш·esantan detalj и tome kako Vam је и jednom tгenutku Mamufal ponudio pod1-Sla1 i zastitu Аппiје uoCi Vasega sщjenjivanja sa mjesta p1·edsjedпika Pгedsjedпistva SR S1·bije. Da li је· ta ponuda blla isla·ena ili о пјој sudite d1·ugacije? - Zelim da verujem kako је и tom, jednom trenutku Ьila iskrena. Tok dogadaja је oCito pokolebao Mamulu. А zasto se on pokolebao, ne zelim da nagadam. - Da li је >>}ugosloveпski и·IZ« mogao zaustaviti Slobodaпa Milosevica i ako је 1поgао, ро Vasem misljenju za§to to пiје uCinio? Zasto se sve, гесiто, zav1·silo па »Hafпemvom p1·stu«2 upoz01шl}a? - Razurne se da је jugoslovenski vrh imao dovoljno snage da se ispreci pred Мilosevicem. Tim lakSe sto ovaj jos nije imao autoritet vode. Jedva da је Ьiо poznat. Mogao sam ga zaustaviti i ја i to bez pomoCi jugoslovenskog politickog vrha i bez Armije, ali ne i иz njihovu podrsku Milosevicu. Ovim sam, valjda, dovoljno rekao о ponasanju tog vrha. Hafnerov prst upozorenja pre је Ьiо izuzetak и rnnostvu prstiju koji su iz savezne vrhuske cak i podbadali rnilosevicevce iz vrlo razlicitih razloga. О njima govorim и knjizi. Za sve takve Milosevi6 је Ьiо bolja alternativa od mene naprosto zato sto ти је tek trebalo vremena i rnnogo truda da Ьi SrЬiju mogao zastupati и Federaciji sa autoritetom koji sam vec Ьiо izborio. I to је moja nesre6na i nehoticna »zasluga« sto је Milosevi6 postao savezni favorit. - Kako gledate па isko1·istavanje ublstva и PaгaCiпskoj kasami3 za 1·aspiгi­ vaпje aпtia!Ьaпskog 1·aspolozenja? Ocjenite ulogu medija, роsеЬпо »Politike« i tada пјепоg рпюg covjeka Zike Minovica? Sla·ecete раzпји па detalje iskoгistavaпja »silovanja« i »иblstava« па Kosovu, kojilz и stvшi, пiје Ы!о и tolikoj тјегi i sa takovim povodima, kako је to stampa p1·ikazivala. Da li је и pitaпju samo тос medija, ili је i и masama vec Ы!о takovo гaspolozenje da se to p1-ihvatalo -zdгavo za gotovo? - Poznati slucaj и Paracinskoj kasami nikako ne Ьi trebalo svoditi samo na pogodnu priliku za raspirivanje antialЬanskog raspolozenja. On је poslиZio za rnnogo siru svrhu - za potpaljivanje srpskog nacionalizma sa naglasenim osvetoljuЫjem ne samo prema Albancima. Ovaj tragicni dogadaj, kao i stvarna i izrnisljena silovanja Srpkinja na Kosovu valjalo је medijski sto vise eksploatisati kako Ьi se stvarala zapaljiva nacionalisticka atmosfera koja се eksplodirati gde odrede oni koji је potpaljuju. Da nije tako, rat Ьi krenuo sa Kosova а ne iz Slovenije i Нrvatske. Tek ovih daila otkrivam iz pera nekadasnjih glavnih urednika da su, nasuprot mojim stalnim upozorenjima da ne potpiruju vatru, nailazili na prikrivenu podrsku kod ljud! koji се preuzeti vlast na Osmoj sednici. Uloga »Politike« и tom razdoЫju nesumljivo је huskacka i siguran sam da је tada ispisala najsrarnnUe stranice и svojim analima. - Ро Vama је јеdпо od пajnesгetпijih kadmvskilz 1·ese1l}a za Sгbiju genaal Nikola LjublCic. flјегцјето da to пiје stoga sto је оп opemtivno vodio akciju oko

76

Koren zla

Vaseg smeпjivaпja. Recite sto је to, и пegativпom smislu, S1·biji doпijelo to kadrovsko1jesenje? · - LjuЬicic је doveden iz Armije и Srblju kao covek od najveceg Тitovog poverenja. Tri puta је zaredom Ьiо njegov sekretar odbrane. Cakje poslednji mandat na tom mestu Ьiо protivan Ustavu. Oni koji su podrZavali taj izbor и SrЬiji imali su dva razloga za takvo resenje. Naime, smatralo se da се takva licnost sa jugoslovenskim ugledom doprineti poboljsanju odnosa и Srblji, а drugo, da се svojim predstavljanjem i и odnosima sa republikama i и Federaciji suzЬijati svako eventualno zaziranje od navodne »snage i namera« SrЬije и neposrednom razdoЬlju posle Тitove smrti. Nije Ьilo daleko od ocekivanja da on moze pozitivno uticati i na JNA i kao njen Ьivsi covek i kao predsednik SrЬije odnosno clan Predsednistva SFRJ iz Srblje. Ali, ovaj general kaplarske pameti, а marsalskih amblcija, ucinice sve suprotno ovim ocekivanjima. Sto se tice unutrasnjih odnosa и SrЬiji bavio se njihovim trovanjem posebno na relaciji RepuЫika-pokrajine, а sto se tice Jugoslavije on се podrskom Milosevica i »antiЬirokratske revolucije« zaista sve uciniti da Srblja svom svojom »snagom i namerama« ude и rat protiv jugoslovenskih naroda, а da JNA zavrsi kao udarna pesnica velikosrpskog nacionalizma. Ako su stoga neke sumnje i postojale odranije и pogledu SrЬije, Nikola Ljublcic4 ih је politikom koju је vodio samo potvrdio na stvaran i krvav nacin. - Ne zelite da se Vasa knjiga iscitava kao knjiga о Vama i Slobodaпu Milo§evicu. Pгizпajete svoju izvjesпu gresku и kadrovaпju. Zш· zaista пiste mogli пaslutiti и пјети da се njegova »politicka pobjeda« blti и »porazu srpskog пш·о­ dа«? Јеdап od polemicш·a, Zivaп Berisavljevic kaze da se moglo ocekivati da se и »lvaпovoj Sгbiji« rodi i Slobodaп Milosevic. И knjizi kolege Slavoljuba Dukicas Vi govoгite о пapadima па Vas i о olak:Saпju kojega ste dozivjeli poslije tih пара­ dа паkоп komeпtara и NIN-u, kojega је пapisao kolega Velizar Zecevic, и kojem se govori о vama kao о covjeku koji је svoj posao obavio korektno »пе ostavljajuCi svojim пasljednicima пi тпоgо muke па zateceпim poslovima, пi тпоgо nedoumica sto im valja dalje Ciпiti«. Ovo se moze protumaciti i kao izvjesпo priznavanje vlastite krivice ра i toga da ste i sami ропе§tо »podgotovili« oko onoga sto је kasnije slijedilo? Ili, пasljedпici пisu dobro desifri1·ali sto »valja dalje Ciniti«? Da li se rat, stJ·adaпje srpskog пaroda i пjegov poraz mogao izbeCir Da lije to samo »g1·eh« Slobodaпa Milosevica Ш i d1·ugih, ра i Vas? - Nije postojala nikakva »Ivanova Srblja« mada sam и knjizi govorio da vlast ne stiti samo svoje nosioce, ona ih mozda vise i cesce izla2e riziku. Da је postojala zaista nekakva »lvanova Srblja« ne Ьi se, prvo, desilo to sto se desilo sa samim Ivanom. Ја jesam Milosevica »progurao« na пiesto prvog coveka Partije, ali ga nisam mogao uciniti vodom naroda kao sto nisam ni sebe ucinio. On се se roditi и paralelogramu sila upravo izmedu onih koji govore da је postojala »Ivanova SrЬija«, а sa pozicijom »pokrajinskih drZavnika«, jednog

L

Ivan Stambolic

77

saveznog partijskog rukovodstva koje је radije Ьilo za to da se u SrЬiji nista ne menja ра makar uza sve rizike ро opstanak Jugoslavije i stvamih proЫema SrЬije sa svojom unutiasnjom drzavnoscu, sto sam pokretao boreCi se za promene ·i saveznog i repuЫickog ustava u onim njihovim delovima koji se odnose na autonomne pokrajine. Cinjenica da se Milosevic рорео do uloge vode na tim proЫemima kao i njihovim navodnim resavanjem, odnosno presecanjem macem, stekavsi izuzetnu vlџst i neizmemu moc, govori ne manje i о mojoj snazi da ih drZim pod kontrolom i da ih istovremeno, slobodno otvaram pred Jugoslavijom i traZim njihovo demokratsko resavanje unutar nje. Је li se to moze nazvati »pra-grehom«? Posto su u vasem pitanju navodi Zecevica i Dukica ne samo istrgnuti iz drukcijeg konteksta i intonirani dvosmisleno i insinuantno, ne zelim da ih komentarisem. Berisavljevicev politicki san se konacno na Osmoj sednici ostvario: »Otvorio se proces u SrЬiji.« Nikada nije defmisao koji i kakav. Zbog toga је i ishod te sednice deo njegovog politickog sna, kao i njene posledice. Prema tome, Berisavljevic i njegovi istomisljenici dele sa Мilosevicem zaslugu sto su pokrajine ukinute. Vi ste mi postavili jos neka pitanja. Sva ta privatisticki intonirana pitanja su ispod nivoa mojih politickih interesovanja, ра se bojim da Ьi odgovori nиZno Ьili degutantni posle ovog krvoliptanja Citavih naroda.

Globus, Zagreb, шај 1996. Novinar: Jovo Paripovic

Napomene: 1 Branko Mamula, general JNA. Videti njegovu knjigu: Slucaj Jugoslavija, Podgorica, 2000. 2 Vinko Hafner, clan СК SK Jugoslavije iz Slovenije. Posle rasprave na sednici СК SКЈ, na kojoj је, cinilo se, doslo do saglasnosti, upozorio Slobodana Milosevica, podigavsi prst, da razmisli о posledicama svoje politike. з U kasami u Paracinu vojnik - AlЬanac pucao је u vojnike, medu kojima је Ьilo i Srba. То је dovelo do prave histerije u medijima: »Na ljutu ranu, ljutu travu.« AlЬanski vojnik је odmah ubijen. Slucaj koji је otvorio Pandorinu kutiju nikada nije rasvetljen. 4 Nikola LjuЬicic, general JNA. Dvanaest godina Ьiо је sekretar narodne odbrane; prakticno se nalazio na celu JNA. 5 Slavoljub flukic, puЬlicist. Videti njegove knjige: Kako se dogodio votla: Borba za vlast posle Josipa Bmza Тita, Beograd, 1992; Оп, опа i mi, Beograd, 1997.

V·

Zivot u lazi Мladina: Up1·kos Ьгојпiт p1·edizbonzim mitinzima ро g1·adovima S1·bije, ovdasnja opozicija izgleda pгilicno петоспо. Kako је to moguce, posle svega sto se dogodilo poslednjih godina? Stambolif:: Opozicija jos od samog pocetka пajvise poma.Ze i ucvrscuje Мilosevica. Neprimereп karakter параdа па пјеgа i citav пiz pogresnih argumeпata to пedvosmisleпo potvrduju. Medutim, polozaj и kome smo se mi, и SrЬiji, пasli, пiје posledica uloge samo jednog coveka, ma koliko da se pokazala odsudпom. А opozicija sada sve hoce da svede upravo па to, kao da опа nije doprinela takvom staпju. Samim tim опа пе moze da dode do odgovora па osпovna pitanja. Jedno od takvih је i ovo Vase: zasto је i sama пеmоспа. Na poslednjem koпgresu SPSI, koпgresu zabor~va i пovih magli, kako ga zovem, iSlo se oCigledno па amneziju srpskog пaroda. Uza sve to, srpskom пaro­ du пе samo razloZпo vec i podsvesпo odgovara da zaboravi. Najradije Ьi da se te »slavne« godine dogadaпja пaroda zauvek izbrisu. Milosevic и ovom pogledu pogada i sledi sta пarod zeli, odnosпo, sta vecina zeli, tim pre sto Ьi to пjemu poпajvise odgovaralo. Osпovna eпergija sveg ovog zla, sto vise niko i пе spori, Ьiо је пacioпalizam. Doduse, pokretac, eksponeпt i orgaпizator te rusilacke eпergije па proslom koпgresu SPS kaze: »Bilo је i пacioпalistickih ispada« kao da пacioпalizam nije Ьiо поsеса vladajuca politika, kao da su posredi kafaпske carke. А, и stvari, ako se и citavoj ovoj provali zla пesto moze пazvati »ispadnom« slucajпoscu, опdа su to Ьili samo aпtinacioпalisticki istupi. Opozicija је опdа, posle koпgresa SPS, sazvala prvi miting, па godisпjicu devetomartovskih demoп­ stracija iz 1991. godine, s пamerom da Milosevicu ispostavi racune. Ali to пisu samo Milosevicevi racuni! То su racuni svih oпih koji su ga podrZavali. Lumperajka је zavrseпa i dqslo је vreme da se ti racuni plate - а sada svi beze. Uostalom, i glavnina opozicije jos uvek izbegava da se kriticki suoCi sa sobom i istiпom.

Druga паораkа stvar koju ciпi opozicija jeste to da и ova, пajteza vremeпa, kada se svi bore za golo prezivljavaпje, опа potceпjuje socijalne proЫeme, iako је to poteпcijalno пајјаса eпergija promeпa и SrЬiji. Neniojte sumn}ati da taj previd JUL kao i sami socijalisti пе umeju da iskoriste. Kakav cinizam! Oni koji su ovaj пarod doveli do prosjackog stapa, опi ga tese socijalistickim parolama, а пе liЬe se - i Marksom. А kad је covek gladan, i rdavo ресеп hleb slatko jede. Копаспо,

Ivan Stambolic

79

za tog coveka uopste nije ideoloski vamo s kojim се oЫikom svojine doCi do boljeg i veceg ЫеЬа. RacunajuCi s ovim, najveci otpor privatizaciji upravo pгuZa stranka koja је toboze leva, а okuplja, stvara i sm lobi finansijski najbogatijih ljudi i to iz usko vlastoljuЬivili razloga. - Kako је to moguce? - Zato sto tom »privatnom kapitalu« takva sprega sa drZavom odgovara. Spor oko privatizacije, koji је dubok i znacajan, jeste spor oko prirode vlasti. Јег, akq se krene u privatizaciju drustvenih preduzeca, ona prestaju da budu osnovne socijalne ustanove, koje samo prodиZavaju ovu agoniju. А danas su domaca preduzeca upravo to i uopste nisu profitno orijentisane organizacije. Bila Ьi, izmedu ostalog, potrebna velika otpustanja radnika kako Ьi se postiglo da preostali zaposleni dostignu platu »tesku« priЫizno 500 maraka а ne 100, kako је sada i da pocne ozЬiljno da se radi. Medutim, vlast dobro zna kuda Ьiје to odvelo. I tako, sada svi imaju veoma niske plate, malo rade, imaju nekakav privid socijalne sigurnosti i veCina prezivljava preko sive ekonomije. U takvom sistemu SPS jeste izguЬio 50 odsto pristalica, ali је i opozicija izguЬila 50 odsto pristalica, tako da је rezim licne vlasti jos uvek staЬilan. Pored toga, rezim iza sebe jos uvek ima ogroman loЬi drZavne i kvaziprivatne privrede koja i te kako zavisi od njega. - UpotJ·eblli ste ројат kvazip1·ivatizacije ... - I vlast i vecina zaposlenih su zainteresovani za »privatizaciju« tipa »raditi privatno na drZavni nacin«. Zaposleni reaguju iz jednog svog mentaliteta i navika stecenih и nekadaSnjim samoupravno-socijalistickim preduzecima kao i iz straha i neizvesnosti и procesu istinske privatizacije - sta се Ьiti s njima u tom slucaju - dok se rezim plasi stvarne privatizacije dvostruko: i gnevne pobune otpustenih radnika i jedne nove vlasnicke strukture u nastajanju, koja Ьi mogla Ьiti politicki opasna ро samu vlast. Inace, u SrЬiji је sada na delu jedna vrsta najgore moguce transformacije: privatizacija drZave, а etatizacija privrede. U tom smislu odrZanje nekadasnjeg oblika drustvene svojine и slиZЬi је otimanja i razvlacenja. Srusiti celi sistem sa njegovom nadgradnjom, а ostaviti drustvenu svojinu koja је podrazumevala tu nadgradnju i Ьila na odredeni nacin zasticena njome, znaCi prepustiti је jednostavno pljacki i grabefu. Odatle i privatizacija kao kriminalni proces. - Lobl koji ste pomenuli је ujedno i glavna prepгeka za dalekoseznije рттепе i uzmk opste apatije? - Kada Ьi se danas odrzali izbori sa »coravom kutijom«, u njoj Ьi zavrsilo 70 odsto glasova Ьiraca koji nisu ni za koga. Zato је jedno od osnovnih pitanja sada sta се Ьiti sa tom ogromnom vecinom ljudi, masom koja bezi u cutanje, pasivnost, koja se zatvara u sebe. Sta to proizvodi - na kraCi ili duzi rok - sta su tu rizici i sanse, а sta opasnost? s druge strane, opozicija nema pravu energiju ni politicku volju za suocavanje Srba sa samima sobom. А to је preduslov za sve.

80

Koren zla

Dok mi sami seЬi, unutar sebe, ne objasnimo sta se to zЬilo, necemo moCi da ucinimo korak dalje. Dok ne objasnimo to sto se zЬilo unutar nas samih, unutar nacije, necemo Ьiti sposobni da se sporazumemo sa drugima~ onim narodima sa kojima smo zajedno zivili 70 godina, а pogotovo sa onima sa kojima- nismo. А ovdasnja politika је konacno proizvela i to da је srpski narod sada konftontiran i sa stanovnistvom unutar SrЬije koje nije srpsko. Каdа te cvorove unutar i oko sebe razresimo, tek onda mozemo da se mirimo sa ostalim svetom i tek posle toga mozemo razmisljati о Evropi i о njenim standardima. - Tako izgleda da Milosevic пета altemativu? - Alternativa uvek postoji ali је pitanje da li је vidimo i da li smo za nju spremni i sposobni. Cini mi se da smo bliZi haoticnim metodama. Bojim se da smo mi pred opasnoscu nedemokratskog raspleta. Eto, kada sam se vratio iz Sarajeva, primetio sam nesto sto me је prenerazilo; ustanovio sam da su ljudi tamo и emotivnom smislu staЬilniji nego ovde. Tra2io sam objasnjenje. Nema drugog nego da su oni ziveli и istini, takvoj kakva ona jeste, dok mi zivimo и lati. То sto mi zivimo jeste la2 i zbog toga smo ovako izguЫjeni i nepredvidivi. А sta Ьi moglo da se desi na jesen, na izborima, zaista ne znam. Necu da prognoziram, jer ko god је ovde racunao sa zdravim razumom, na kraju se pokazao neuracunljivim. Ljudi cesto traze objasnjenja, objasnjenja koja su zapravo vise klinicka nego politicka. Sada smo и fazi и kojoj instiktivno prizivamo nadu. Раmсецје nam kate da smo »uradili to i to«, ali to do savesti jos ne dopire. Za sada, dakle, zaborav prekriva savest. А bez savesti nema osvescenja. Natalost, dobar deo opozicije jos uvek pothranjuje ocekivanja prema kojima се svi proЫemi Ьiti reseni spolja. Nijedan narod ne voli da mu se resenja namecu spolja, а pogotovo to ne zele SrЬi. SrЬi od kojih је vecina htela da uredi zivot drugima, а ne da drugi ureduju zivot njima. Zato nije cudno sto se ceka da se desi nesto spolja, posebno kada s druge strane Milosevic dokazuje da situaciju drzi pod kontrolom i da se bez njega ne moze. Iako mislim da smo mi svi, ра i Мilosevic i Tudman i Izetbegovic, zavrsili pod protektoratom, te da се stoga svi ciniti upravo ono sto budu morali. I Мilosevic sada radi ono sto mora. Najzad, njega su porazi naterali и mirovnu politiku. On је dovoljno pragmatican da sada sve prihvata kako Ьi se odrZao, dok spolja prikazuje da se sve odvija onako kako onhoce. - Da zakljuCimo - mislite da opozicija и Srbiji, prevashodпo К:oalicija »Zajedпo«: Draskovic,2 Pesic,з Diпaic, 4 пе пudi alternativu Milosevicevoj politici? - Gotovo sve partije nastale su kao frakcije jedinstvenog populistickog pokreta i na istoj nacionalistickoj ideologiji ciji је pokret predvodila vladajuca partija. Otud opozicija i ne moze da iznedri nijedan Ыtno druga~iji program ni oko Bosne, ni oko Kosova, Muslimana, priznavanja drugih republika ili о nacionalizmu. Opozicija se jos sa Мilosevicem bori na nacionalistickom bunjistu, na terenu na kome је Milosevic jos odavno uzeo barjak. Nije slucajno, stoga sto su glavni

Ivan Stambolic

81

ideolozi SPS svih ovih godina Mihailo Markovic,s kao pobomik ve6 prevazidenih ideja о socijalistickom drustvu, te Dobrica Cosi6, kao predstavnik tradicionalnog srpskog nacionaiizma. · Kada је' Jugoslavija pocela da se dozivUava kao unitama, kao takva tvorevina koja potire republike, onda је raspad Ьiо neminovan. Bas oko toga је izЬio i glavni spor izmedu SrЬije i drugih repuЫika, medu kojima је na prvom mestu svakako Slovenija. Slovenacko rukovodstvo је dobro uocilo da Jugoslavije nеща bez njenih republika јег to nije Ьila nikakva naddrZava, nego sporazumna zajednica. Oko toga је nastao i glavni rascep и SrЬiji. Jedni, poput НDZ, od svoje nacije jedva su videli Jugoslaviju kao zajednicku drZavu, dok drugi poput SPS, od unitame drZave nisu videli republike. U trenutku lansiranja parole »Svi SrЬi moraju da zive ujednoj drzavi« to је prakticno znaCilo da granice treba postaviti ро etnickom principu. То је nerninovno povelo srpski narod и rat protiv drugih naroda. S populizmom, rnitinzima i skidaпjem rukovodstava Milosevi6 је potpalio nacionalizam и drugim republikama i od tada jedni bez drugih ne mogu - koliko Ьismo rni mogli i bez jednih i bez drugih. Kakav је to Ьiо strah Srba kao najbrojnijeg naroda, da se и toj ku6i Ьојао manjih i nemo6nijih i da је zato morao da srusi zajednicku ku6u? То је iracionalno. Вiо је to strah od drugog i drugaCijeg. Doduse, danas se Мilosevi6 razisao sa ideolozima takve svoje politike, odnosno, jos jednom i sa samim sobom, ali i to је ucinio samo zato da Ьi doЬio novi manevarski prostor, а mozda i vreme da procita ono sto su о odnosima Srba sa drugim narodima svojevremeno pisali Svetozar Markovi66 i Dirnitrije Tucovi67. - 1 sve to је росе/о zbog - Kosova? - Nacin na koji је Kosovo »odbranjeno« na pocetku antibirokratske revolucije samo ga је jos vise udaljilo iz SrЬije. Zato је danas suocavanje sa proЫe­ mom Kosova teze nego ikada и srpskoj istoriji. I to bez one Jugoslavije. Мilosevi6 sada mora oti6i ро drugi put na Kosovo. Samo sada ne vise kao prvi put kad је palio Srbe na rusenje Jugoslavije ve6 da im ka2e da se mora tamo pregovarati sa alЬanskom etnickom ve6inom. Treba Ьiti и njegovoj ulozi i to izdrZati ili treba Ьiti on da Ьi se, posle svega, to moglo. Eto, gde nas је dovela ta njegova nacionalisticka fraza: evo nas na polju Kosovu da im porucimo s ovoga mesta ... kako 6emo rni njima pokazati ... da smo rni sila... umesto jednog smirenog i ozЬiljnog uvida и Ьiсе na8e medunacionalne i druStvene krize i njenog resavanja. Milosevi6 pitanje Kosova nije zaostrio samo zbog Srba sa Kosova nego zato sto је to Ьiо put kosovizacije prekodrinskih Srba kao najpogodnijeg elementa za unitarizaciju Jugoslavije. Zanimala ga је Jugoslavija, а ne Kosovo. Za prekodrinske Srbe и pocetku jedva da је znao, ali је и jednom trenutku shvatio da је kosovizacija prekodrinskih Srba i podizanje njih na pobunu, put za osvajanje Jugoslavije. Na tom putu Slovenija mu se, prosto, nezgodno namestila. А potom i - ispreCila.

82

Koren zla

- То је Ыо njegov p1'vi po,-az? - Tacno tako. То је Ьiо onaj poraz zahvaljujuci kome је on odustao od Slovenije, ali time i od onda~nje Jugoslavije. То је Ьilo spasonosno za Sloveniju: vrata izlaska su se najednom siroko otvorila mada to nije vazilo i za ostale narode Jugoslavije. Njih је pakab tek cekao. On се tada uzeti kurs stvaranja srpske Jugoslavije! - Merlutim, Cini se da је inicijalni sukob izmerlu Slovenije i S,-bije jos uvek duboko и svesti ljudi i da се to i dalje blti p1·ep,-eka za bolje odnose izmerlu tih d,-iava i паюdа? - О Slovencima је ovde, u pocetku, Ьilo izreceno mnogo rиZnih i neistinitih tvrdnji. А о kome nije? Bukvalno је citav svet Ьiо na propagandnom sovinistickom tapetu. Sloven~a је iz svega toga sto се uslediti uspela da se izvuce gotovo bezbolno, uspesno i sada hita u evropske integracije. Slovenacka i srpska privreda su svojevremeno Ьile komplementarne i tu се uvek Ьiti razmene, iako zadиZe ne vise u onom oЬimu kao nekada. - Bili ste и Sa,-ajevu. Kako vidite buducnost Bosne i He1·cegovine? - ProЫem Srba i Нrvata u Bosni је sto od vlastitih naroda ne vide drZavu, а proЫem Muslimana је sto od drZave ne vide njenje narode. Secam se da mi је Kucan mnogo puta govorio kako Zapad uopste ne razume о cemu se zapravo radi na nasim prostorima. Tek kada sam u Sarajevu slusao americkog ambasadora kako obja8njava da Amerika pokusava da nacini »novu naciju« (ро americkom uzoru), i sam sam shvatio koliko је Kucan Ьiо u pravu. Mostovi izmedu naroda se i dalje ruse, а aspiracije Srba i Hrvata su jos uvek u igri. U ВiН se sada rat nastavlja drugim sredstvima - onom istom politikom koja је dovela do rata! Takva, pre Ьi se reklo, postratna nego mirovna politika, koja, bojim se, smera novom ratu, samo је nastavak tek okoncanog rata. Uostalom, general Tudman је znao bolje od svih nas da most u Mostaru nije slиZio za prebacivanje tenkova. Onje hteo da srиSi nesto simbolicko. Kako се takvi ljudi u Evropu? Kako се takvi ljudi graditi mostove za buduCi sиZivot kad im smetaju oni davno izgradeni, kako се graditi mir u Bosni, kako се u Evropu? Pogledajte samo jedan srpsko-hrvatski paradoks - oni su иSli u rat za teritorije, а i jedan i drugi narod Zive na najnenaseljenijem delu Evrope. Ovim narodima nedostaje mnogo sta (а najvise onog evropskog), ali fakat је da im teritorija sigurno ne fali. ОЬа naroda, i SrЬi i Нrvati, vec decenijama dokazuju da Ьioloski nisu sposobni da zadrZe niti postojece teritorije. SrЬi se jesu prosirili na Vojvodinu, ali Ьioloski nisu mogli da izdrZe na Kosovu. Da о hrvatskoj »beloj kugi« i ne govorimo ... I sada ti narodi krecu u osvajanje novih teritorija pri cemu im је cilj ~ to urade na racun treceg, koga treba unistiti ili mu jednostavno »objasmti« da pripada ili srpskom ili hrvatskom narodu!? Muslimani to, naravno, »ne shvatajшordevic pozd1·avlja gospodiпa StaтboliCa i pita zasto otvoreпo пе progovori о stvarпoт razlogu svog sukoba sa gospodiпoт Miloseviceт? «

- То је sukob dve politike. А politike nose ljudi, onda se sukobe i ljudi. Ја govorim о pravim razlozima. Мi sто drugacije videli i Jugoslaviju, drukcije i SrЬiju, drukCije sто videli i drustvo, i sisteт, i njegov dayi razvoj. Drukcije sто videli i poimali sta је to vlast. Za теnе su to bile dиZnosti u slиZЬi naroda. Besmislice koje su tamo Ьivale, oko liderstva... Mene ljudi dobro poznaju. Meni је strano to sto se dogodilo. Ја sam njega izabrao za saradnika, Ьiо је dobar saradnik. Мnogi се те sтenjivati, njega се u vodu proizvesti, u оЫаkе dici, nositi ga na krilima svojim, klicuci ти. On sa tih оЫаkа ni dan-danas nije sisao, а narod se u zivoт Ыatu na8ao. - !тато slicпa pitaпja. Milaп Todorovic pita da li Vат је Milosevic stvarno kит«, а Aпdrija, da li је usud srpskog пaroda da kит па kита udara и politici, Vi i Milosevic, Seselj i Vuk itd... - Mi nisтo kumovi. Sta је usud srpskog naroda? Ја Ьih rekao da је usud srpskog naroda u tоте sto on uglavnoт svoju istoriju provede traZeci vode, а kad ih nade, onda traZi nacin kako da ih se oslobodi. SиStina је sto је to narod, тeni se cini, sa kolektivistickoт svescu, koja ne тоzе bez vode, nekoga ko се misliti umesto nas, odlucivati i usrecivati nas. -Aпdrija pita da li ste se posle razlaza ikada culi ili videli sa Miloseviceт? - Ne, sет jedne prilike, koju mi је tesko da pominjeт, Ьiо је na sahrani тоје cerke. То је Ьilo cetiri теsеса posle тоје sтene. - Goraп pita »Da sada тоiе da se vrati и vreтe Оsте sedпice, da li Ьi uvaieпi gost пesto рrотепiо, i sta, и svoт ропаsапји? « Sa оvот naknadnoт pamecu, proslo је trinaest godina, sta sve ne bih promenio i koji veci stepen opreznosti ne bih imao. Ја sam tada Ьiо dosta saтou­ veren. Мi sто pokrenuli pitanje ekonomske reforme, program staЬilizacije, pokrenuli reformu politickog sisteтa i njegovo kriticko preispitivanje, doveli sто do resenja sa pokrajinama, i niz drugih таnје vaZnih stvari, da kaZeт. Мi sто u Jugoslaviji imali vеота dobar polozaj, veliki uticaj, vеота sто uvaZavani i slusani. Ја sam Ьiо vеота samouveren, mladi ljudi su dosli, тоја generacija i mladi od теnе. Koтpetentni ljudi, talentovani, aтЬiciozni, koji su dugo zajedno radili, poznavali se, drugovali, Ьili jedinstveni. Ја sam na osnovu toga Ьiо vеота samouveren, а u politici је samouverenost, upravo kad najvise uspevas, najopasЩja. Мnogo је onih koji zavide i cekaju te na krivini.

i

164

Koren zla

- Pozdrav gostu od Vladimi1·a Stanica i pitmye: »Da li snosi deo krivice sto svog kuma (dakle, nije kum), doveo па vlast?« · - То је standardno pitanje koje me pitajи. Dvadeset pet godma on је Ьiо moj saradnik, na raznoraznim poslovima i funkcijama. Ја sam ga za svog saradnika Ьirao. On је meni Ьiо dobar saradnik, veoma dobar saradnik, sa mnogim dobrim odlikama: odlиcan, energican, borben. Ali ја nikada nisam pretpostavio da се se odlиcnost pretvoriti и nasilnistvo, borbenost и ratobomost, energicnost и brzopletost. А te osobine kada оdи и krajnosti, one poprime negativne karakteristike ... Biti amЬiciozan и radи је dobro, ali ako to preraste и bolesno vlastoljиЫje, onda је to sиprotnost. Мilosevic је najmanje Ьiо mediokritet. Mene sи mediokriteti nervirali. Ја sam za svog saradnika birao coveka koji је sposoban. То је Ьila ekipa ciji sam ја Ьiо sef, koja је dobro Ьila ukomponovana, dиgo godina иigrano funkcionisala. Posle Висе Pavlovica7 to rni је Ьiо najЫiskiji covek и to vreme... I to је funkcionisalo. Onje izabran na godinи dana. Ко се ga zgraЬiti, ko се ga иvuCi, ko се ga okrenиti ... Ја sam bokove Ьiо otvorio, ali sam imao сеlи ekipи iza sebe. Nisam znao da се rni noz и leda Ьiti zaЬijen. Ali, ја samog sebe nisam smenio. Drugi sи те smenili, а njega се и vozda proizvesti. Cosic се ga иporediti s Pasicem, Мihailo Markovic sa Ruzveltom, Ekmecic sa De Golom, Danojlic sa Karadordem i stvorice bozanstvo. Coveka се zaista ta silna slava, idolopoklonstvo nacionalne srpske elite, njenih »najvecih umova«, to се ga uhvatiti. Oni sи ga proizveli. Ја sam tada smenjen. On meni nikad nije Ьiо sef, ја nikada na njegovu kadrovsku listu nisam dosao. Onje Ьiо na mojim kadrovskim listama, ја sam ти Ьiо sef. Kad se obmиla stvar, ја posle nisam imao kontrolи. Ја imam odgovomost sto sam ga predlozio i on је vecinom glasova izabran, ја sam и to ulozio dosta napora, za jednogodisnji mandat za predsednika СК. Snosim odgovomost zbog toga i toliko, ali ne za ono sto се on pociniti i sto се se posle dogoditi. - Gledaoci и vef:ini konstatuju da је uzmk svemu ovome sto пат se dogaila samo и rukamajednog coveka i njegove tvrde struje, ajedan gledalac pita da lije i tada, и to vreme, Mira Markovic imala veliki uticaj па srpsku i jugoslovensku politiku? - Ne, nikakav, sem ako је preko sиpruga иspevala. А ako је tada i pokusavala da nesto preko njega иtice, on to jednostavno nije mogao sprovoditi, te ona nije mogla objektivno imati uticaj. Ти postojijedan proЫem: on tra2i da ima coveka koji се иpravljati. То sam Ьiо ја, ра је tu ulogu preuzela njegova zena"pa sи preuzeli srpski nacionalisti, ра је preuzela medunarodna zajednica. Sada ne znam, to је neko stanje konfuzno i difuzno. Sada on slabo cime иpravlja. Pitanje је da li Ьilo ko cime sada ovde stvarno upravlja. Nismo li и jednoj fazi bezvlasca i haosa. Ne preti li opasnost da na igraliste stihijski istrci neorganizovana masa, pobunjena sirotinja raja, i da pocne da rasciscava zagadeni teren. Мilosevic vise ne moze da иpravlja, stvari ne drzi и rukama. Opozicija ima иslove, ali ona se nUe osposoЬila za to. Bice tragicno ako и tom vakuumи ne dode do izbora, а cini rni se da nece, da necemo iskoristiti sanse koje oni dаји. Jer, ukoliko Ьi Milosevic

је

Ivan Stambolic ргеdао

165

vlast, ра i na izborima, тога i on nekoт da је ргеdа. Коте? Tako on тоzе sve na svoj nacin da pгeduhitri, sto је u njegovoт stilu, zavodenjeт nekog oЫika vanrednog stanja. Nата је svojstveno da stvari геsаvато тuski, bunaтa, гevolu­ cijama, ustancim'a. Ako do toga dode, to nas тоzе dosta odaljiti od Milosevica, ali bojim se da nas nece primaCi Evropi. ТгеЬа nam deтokr.atska tranzicUa, izgradnja deтokratskih procesa i deтokratskih institucija. Nadati se da се se opozicija osposoЬiti, ujediniti, shvatiti svoju veliku odgo.vomost, јег ovo је njena odgovomost, nije vise Miloseviceva. Ako dode i do neгedovnog, draтaticnog pгeuzimanja i primopгedaje vlasti, da се to Ьiti uz najтanju cenu. То је odgovomost opozicije. - Ovih dапа iтато dogadaje koji su doista bumi i koji doista podsticu svakojake slutnje. О tim slutnjama gov01·e i jedпi i dmgi, i pozicija i opozicija. Sta zпaCi ovakav odпos prema »Otporu« и ovom treпutku, da li је to samo preveпtiva vlasti da se пе dogodi haos, mozda bas iz te пeorgaпizovaпe stmktш·e, ili relativпo пeorgaпizovaпe, ili је to predosecaj da Ы stvare trebalo bas da kз-епи tim tokom, ра se ide па p1·ovokacije? - Zaista сте slutnje svakog гazumnog coveka тогајu obuzimati. Kada pгa­ timo, vi sigurno i гedovnije i bolje zbog svog posla, taj veгbalni гаt koji se ovde гasplaтsao, bojazan је osnovana. То је utrkivanje ko се teZи гее гесi. То је pгoizvodnja kolektivne psihoze, strasno pogodna za svaka zla, таlа i velika, pojedinacna i kolektivna. Vidi se kako se ljudi uЬijaju bladno da niko ne moze da uhvati uЬice ... То sto se na »Оtрог« tako nalece, to је zadnja linija odbгane. Milosevic је svestan da је na zadnjoj liniji odbгane. Оtрог је neosetno, neprimetno, odjednom, kapilamo, celu SгЬiju pгekrio. U poslednjih sest meseci gotovo da nema dana da ne citaтo, od тоје Ivanjice, Arilja, nekih malih тestasaca i gradica, do sгednjih, velikih, Beograda, Novog Sada, Nisa, da se и ро dva-tri grada ne pгivode, ne hapse, ispituju, nemaloletni, zbog nekih plakata. Izgleda da је dоЬга ргосеnа napгavljena od strane Milosevica i ljudi koji mu ротаZи - »Оtрог« рге­ гаstа и jedan svenarodni pokret,'' to nije vise studentsko-omladinska stvaг. То umnogoтe lici na poljsku »Solidamost«. Znate, to је ргоЫеm: nета voda, nema centra, ne znas koga da hapsis, glavnog nema. Koga korumpiгati, koga uceniti, koga zavгbovati, koga spijuniгati, ko је glavni? Meni se cini da to ргегаstа и naгodni pokret koji se spontano oгganizuje, na sviт tackama. То i stranke potiskuje u stranu. Mladi su ljudi duhoviti, koriste nenasilna sгedstva, inventivni su, тastoviti, stosovi, trikovi". Ne moze se drzavoт upгavljati trikovima i bengalskim vatгama, ali klincima је svojstveno i najpгoduktivnije је sto to гаdе na takav nacin. Ali, to se siri, to је pliтa. Izgleda da to vlast shvata i zato ide tako ostro i donoт, ali ја тislim da се to samo da ubгzava siгenje - jednog si uhapsio, а deset pгoizveo. Kad na liniji odbгane pocnes tako da гadis, oЬicno dajes autogolove. Zato Milosevic nета inicijative, јег sto god pгeduzme vгatice se kao buтeгang.

166

Koren zla

pitanje.

Vi·eтe пат је

isteklo,

iтато

jos toliko

v1·етепа

da postaviтo

zavrsпo

Gospodiпe Staтbolicu, razgovarali sто о tоте sta је uzrok sveтu sto se dogacta и Srblji i тisliт da је posle ovih sat i ро роtрипо јаsпо sta је Vas stav о tоте. Gledalac Rajkovic vas је pitao, da је tada pobedila Vasa stntja па Оsтој sedпici, kako Ы se odvijala situacija и zeтlji. Ја sато dodajeт da li Ы tada§пje Vase ideje тogle da budu p1·iтeпjive и ovoj situaciji? · - Da је ta politika pobedila, do rata ne Ьi doslo, sacuvali Ьisто Jugoslaviju kao najveci interes SrЬije i kao najvece dostignuce balkanskih naroda. Мislim da Ьi tako Ьilo, da ne ulazimo u nagadanja. Onda8nje ideje ... Мislim da је sve toliko drukCije i toliko proтenjeno. Moraju doCi novi ljudi, nova sredstva, nova pamet, novi alati, novi instrumenti, sve тоrа Ьiti novo i drukcije, а опа su vreтena davno iza nas i sredstva tada priтenjivana vise nisu prikladna, ni efikasna, niti upotreЫjiva, sve novo тоrа Ьiti. Nevolja је sto тoramo poceti od nule, тozda jos iz minusa. - !та li prostora za optiтizaт? - Ја bih pre rekao da ima prostora za nadu; da се do proтena doci, da сето shvatiti gde sто, sta sто, ko sто, gde namje drZava, gde sujoj granice,jesтo li drustvo i kakvi sто, јеsто 1i cije drustvo. Gde сето se propitivati sta pocinisтo seЬi i drugima, sta nama pocinise. Proces osvescivanja је vec uveliko u toku, defanzivna је vec ta militantna, populisticka, agresivna, imperijalna svest. Zivot bez nade је тoguc, ali bez nade zivot пета smisla, рrета tоте, ostanimo u nadi.

Televizija 5, Nis,

eтisija Rasprave, таја

2000. Novinar: Zoran Marjanovic

Napomene: 1 Boris Кidric, slovenacki i jugoslovenski politicar, predsednik Privrednog saveta i Savezne planske komisije (1946). 2 Кiro Gligorov, posle Drugog svetskog rata, pomocnik predsednika Privredn"Og saveta, direktor Saveznog zavoda za planiranje. з Edvard Kardelj, visoki partijski i dI'Zavni i:ukovodilac SFRJ; teoreticar samoupravnog sistema. 4 Miroslav Solevic, jedan od organizatora okupljanja Srba na Kosovu i antiЬirokratske revolucije. s Dusan Mitevic, direktor RTS. 6 Tanja Torbarina, novinar zagrebackog nedeljnika Danas. 7 Dragisa Pavlovic.

l

Dve velike restauracij е Decembra 1987. godine Ivan Stambolic је, na cuvenoj Osmoj sjednici, smijenjen sa polozaja predsjednika Predsjednistva SR SrЬije. Вila је to najava onoga sto се se desavati и SFRJ, krvavog raspada zernlje, nacionalnih sukoba nezaЬi­ ljezenih и Evropi poslije Drugog svjetskog rata. Bio је prva Zrtva onoga sto se nazivalo »dogadanjem naroda«. »Dogadanje naroda? Zapravo, 'dogodio' se samo srbski narod. Као sto vidite, isticem ono 'Ь' umesto 'р'. Mozda se и tome sadrZi potrebna razlika, naizgled neznatna, ali posledicno vrlo Ьitna«, kaZe Ivan Stambolic и razgovoru za Monitor, kojije vodio Dra8ko Duranovic, а objavljenje 19. maja 2000. Monitor: Ocijenili ste, svojevremeno, da »antiblrokratske revolucije« nije ni Ыlо, vec da је па djelu »blrokratska kontrarevolucija«... - Ondasnju ocenu vreme је, naZ:alost, potvrdilo, а toj kontrarevoluciiji zivot, vrhovni sudija, vec је presudio. Razume se, ona је izrecena и onom vremenu i и skladu sa nasim tadasnjim politickim i ideoloskim jezikom. »Principe« te, danas Ьih rekao, Ьirokratske involucije, najbolje је definisao njen voda... Secate se vec onoga - sve moze, sve је dozvoljeno: i ustavno i neustavno, i statutarno i nestaturarno, i institucionalno i vaninstitucionalno, sto је moglo samo da vodi и haos. I odvelo nas је и haos i krvavi ropac. Nazalost, malo је ko tada, imam potrebu to da kaZ:em, и socijalistickoj Jugoslaviji, а i и SrЬiji, shvatao i hteo da shvati kud се nas to odvesti i sa kojim sve posledicama. Jasno, »dogadanje naroda«je Ьilajedna tipicna demagoska parola, koja је prethodila krvavom nasilju, kao sto su, kasnije, to Ьile i sve druge, sve do danas - obmane i laZ:i. - Da li је to povratak retrogradnim procesima? - Naravno. Birokratska kontrarevolucija, to jest Ьirokratska involucija, inaugurisala је »promene unazad«, nagore. U stvari, radilo se о dve velike restauracije: о povratku и staljinisticki socijalizam i, povezano s tim, и velikosrpski nacionalizam. Ovo drugo је bilo sredstvo za ono prvo, а vremenom се postati zaista i sam cilj. Tako је doslo do inverzije sredstva i cilja, оЬа rdava i antiistorijska. Birokrtska kontrarevolucija doЬijala је sve nove i nove i, posmatrano sa danasnje vremenske distance, pogubnije sadrZaje. U osnovi, ona је Ьila antijugoslovenska, protivna tadasnjem konceptu ravnopravnosti naroda i narodnosti,

168

Koren zla

odnosno repuЫika i pokrajina. Ali, ona је nosila sa sobom opasnost obnove velikodrzavnog hegemonizma, tacnije receno - povratka na neku srpsku Jugoslaviju iz 1918, srpski oЫik njenog unutrasnjeg uredenja. Као takva, Ьilaje i antiavnojevska. Ona је Ьila i antikomunisticka sa pozicije srpskog nacionalizma i, kasnije, pokusaj da se zaokruZi Velika SrЬija. Sto је najgore, ona је Ьila i antislovenacka, antihrvatska, antibosanska, antialЬanska, ра, ako ho6ete, na kraju, i anticrnogorska. Ali, ona nije Ьila samo to. Ona је antireformisticka, antitranziciona, antidemokratska. Konacno, ona је i antievropska. Ona је i antiglobalisticka i, posebno, antisrpska. Ona је ratnicka - protiv sveta i mimo sveta! NaZalost, njena destrukcija i dalje је na delu. - И knjizi Put и bespu6e, odgovarajuCi па pitanja Slobodana Inica, ustvrdili ste daje ope1·tivni uvod и sve sto se desilo, ра i uvod и sam rat, Ьila Osma sjednica. Opet, tvrdite da se rat mogao izbjeCi. Kako? - Nema sumnje da је Osma sednica zaista Ьila operativni uvod и sukobe и Jugoslaviji, ра i sam rat. Ali, pri tome treba imati и vidu da је njena idejna inspiracija Ьiо ozloglaseni Memorandum SANU. Dokje on za mene Ьiо iп memoriam za Jugoslaviju i SrЬiju, kako sam ga okvalifikovao и trenutku njegove obznane, Мilosevi6 6е ga posle godinu dana prigrliti poput pravog jevandelja. Sa stanovista neke vrste »objektivizma« odnosa politickih i sirih snaga и SrЬiji, kao ishod i rezultat Osme sednice, rat је zaista Ьiо neizbezan. Radilo se samo о vremenu kad 6е sukoЬi prerasti и sveopsti pozar. Ali, niti је to Ьiо nas usud, niti nesto sto Ьi Ьilo fatalno neizbefuo. Rat se, zaista, mogao izbe6i, ne и smislu nekog volsebno sre6nog ishoda, ve6 drugim odnosom federalnog centra i politicke javnosti и SrЬiji prema samoj Osmoj sednici i njenim, tada ve6 otvoreno nagovestenim, opasnim namerama. Каd to kaZem mislim, pre svega, da nijedan od nasih proЫema, Ьilo posebno ili и medusobnim odnosima, nije Ьiо ratni, niti se mogao resiti putem rata, sto se i pokazalo. U rat nas nisu uveli nasi ni veliki ni mali proЫemi, ni ovakvi ni onakvi narodi - и rat su nas odveli konkretni Jjudi, takozvane »subjektivne snage«, koji su svojom nesposobnos6u, neshvatanjem novog vremena, politickom nedoraslos6u dodatno optere6ivali postoje6e proЫeme ili su vremenom sami postali taj pravi proЫem, koji је prerastao и rat. U osnovi, taj rat је zapoceo kao rat izmedu jugoslovenskih naciokratija. U svemu tome primarnu odgovornost nosi rezim koji је uspostavljen posle Osme sednice, na bazi antibirokratske revolucije. - Ра, ipak, рюЫетi nijesu Ьili nimalo laki, niti lako rjesivi. Vl"ijeme је pokazalo da se stvш·i nijesu mogle l"jesavati preCicom, silom, i »olako оЬесапот brzinom«... · · - Ali, upravo se tako htelo Osmom sednicom. Medutim, sustina proЫema Ш proЫem svih proЫema sastojao se и tome sto su postoje6i sistem i njegovi instrumenti, mehanizmi transmisije, postajali sve neosetljiviji na rastu6u kom-

l

Ivan Stambolic

169

pleksnost drustva, ра samim tim i nedelotvomiji. Sistem је guЬio ideolosku legitimaciju, и smislu »usrecenja naroda«, а nije funkcionisao na eflkasan naCin ni и oЬicnom gradanskom pogledu. Industrijalizacija је vec Ьila proslost, dok modernizaciju и pravom smislu nismo ni dodimuli, ili smo tek Ьili pred njenim ostvarenjem. Ne resavajuci ili ne uspevajuci da resi takve proЫeme, а odЬijaju6i sa svom dogmatskom zilavoscu, birokratskom osionoscu i konzervativnom rezistencijom promene, odnosno reforme, sistemje postao reakcionaran. Iz tog stanja bez vizUe Ьiо је moguc put и оЬе restauracije о kojima govorim, ali to nikako ne znaci i njihovu neizbemost. Naprotiv. Zamislite samo taj apsurd! Dok se drustva na Istoku oslobadaju staljinistickih okova i proЬijaju dogmatski hladnoratovski obruc Berlinskog zida, pripremajuci se za demokratsku tranziciju, mi, koji smo Ьili neka vrsta Amerike za taj isti Istok, vracamo se simultano cetrdeset godina unazad и svakom pogledu!? Tako се cak i autenticnost nase revolucije, znate ono - svoj put, samostalnost, suverenost, integritet i tako dalje - postati pravo ogranicenje izlaska iz krize и novo drustveno stanje i spolja i iznutra. - Kako objainjavate to da savezna Jugoslavija nije htjela sama sebe da spasava od Osme sjednice? Jugoslovensko rukovodstvo, i drZavno i partijsko, ne shvata ili nece da shvati kuda vodi Osma sednica, а vec је Ьilo jasno и сети је sukob. Ponekad mi se cinilo da је и tome Ьilo i neke politikantske zluradosti ... Ne znam. Ali zato znam da su neki iz tog vrha davali i javnu podrsku pobednicima na Osmoj sednici. Тај sukob su sveli na pitanje personalnih promena i rasporeda, drukcije to ne mogu objasniti. Ја bih, eto, posle toliko godina, da kazem otvoreno, kad vec о tome razgovaramo, razumeo da se radilo о interesu moga politickog uklanjanja ili, kako su neki govorili, »Onemogucavanja«. Moram reci da tad nisam shvatao da је dotle doslo. Inace, da sam znao, ја Ьih se sam povukao pred tim udruZenim republickofederalnim snagama, da se barem ne zamece kavga i rat kad samja и pitanju. Na kraju sam se tako i povukao. Samo da dodamjednu zanimljivost. Od Тitove smrti ра do Osme sednice ni na jednom pitanju jugoslovensko i srpsko rukovodstvo nije ostvarilo takav stepen jedinstva, onog pravog boljsevickog, kao sto се to postici oko Osme sednice. I, da se vratim na Vase pitanje, oni su mislili da sa Мilosevicem i snagama koje ga podrZavaju и SrЬiji jacaju Jugoslaviju i socijalizam. Do njihovog osvescivanja doci се tek onda kada putujuci mitinzi antiЬirokratske revolucije, kao prethodnica putujucih potonjih ratova, banu i pred njihova vrata. Ali, tada се vec Ьiti kasno i spasavace se kako ko moze. - Kako и tom kontekstu ocerifцjete ulogu generala JNA, kako objasnjavate da su mnogi generali и zemljama Istocne Evmpe igrali pozitivnu ulogu и dmstvenim t1·anzicijama, а da su gene1·ali JNA и Jugoslaviji, koja је blla kudikamo demola·atskija tvorevina od zemlalja soc-realizma, »igrali« ро diktatu samo jednog lide1·a - Milosevica?

170

Koren zla

- Razlike u пjihovim ulogama, ра i u пjihovom delovanju, zaista su velike. Na пeki паСiп, iz пacioпalnog razloga, опi se poпasaju isto, mada sa razlicitim posledicama. Istocпoevropski geпerali, iz пacioпalnih оsесапја i motiva, podrZavaju demokratizaciju svojih zemalja kao put пacioпalnog oslobadanja od sovjetske hegemoпije. Geпerali JNA, kao i oficirski sastav, koga сiпе vecinom SrЬi, iz пacioпalnih, ра i пacioпalistickih razloga - pogotovo kad im se sa пajviseg mesta porucuje da treba kao SrЬi i samo sa Srbima da ocuvaju Jugoslaviju- postaju пе samo protivnici пиZпе demokratizacije i samostalnosti drugih пaroda vec to shvataju kao borbeпi zadatak u uspostavljanju hegemonije паd drugim пarodima. Sve to u ime опоg пajbrojnijeg, ра ako treba i ratnim pohodima. Tako је, zahvaljujuCi i tome, JNA postala celicпa pesnica u razЬijanju vlastite drZave. Izgleda da su geпerali JNA hteli da repriziraju ulogu sovjetskih, ruskih geпerala u slucaju invazije па CSSR, kojih su se posle dve deceпije, u procesu mirne deziпtegracUe SSSR-a, i sarni Rusi odrekli. Za razliku od ruskih, пasi geпerali nisu politicki razumeli поvо vreme niti su mu Ьili dorasli. Опdа је doslo i пjihovo tragicпo postrojavaпje pred Мilosevicem. Zпate, пacelima па kojima pociva arrnija - ceпtralizam, jednostaresinstvo, subordinacija - odgovara uloga vrhovnog komaпdanta, ра makar опа Ьila i izrnisljeпa i makar оп svoju samovolju »pretvarao« u пarodnu volju, пalazeci i ostvarujuCi u tome i svoj i vojni iпteres. - Da li su gmrJani Srblje svjesni ist01·ijske greske и koju ih је uveo Milosevid, logistic7d pod1.Zan celnicima i »autoritetima« Srpske akademije nauka? Milosevica napadaju пе sto је роЮ·епио i vodio cetiri osvajacka rata vec sto ihje izgublo? Daпas је znatno teze dati precizniji odgovor па to pitaпje пеgо sto је to Ьilo ovih deset godina. Na пasu srecu, ta svest је mnogo slozenija, slojevitija, difereпciranija, ali пе ро sherni »crno-belo«. Ра, ipak, moglo Ьi se sa sigurnoscu reci daje proces osvescivanja srpskog пaroda i gradaпa SrЬije vidljiviji. Rekao bih da ga u tom pogledu пapustaju bunilo iluzija i rnitomanstvo zameпjujuci sve to kritickim uvidima sta se sve dogodilo, za8to se to dogodilo i gde smo sada, sa kojim sve posledicama, ko паs је doveo па ivicu amЬisa, istorijskog poraza, kako smo se izguЬili iz istorijskog vremeпa ili kako smo ispali iz istorije. Pocinju da se postavljaju mnoga pitanja, i stara i поvа. Propitujemo se, sa vise ili manje objektivnosti: ko smo i kakvi smo daпas, gde пат је mesto; gde su пasi susedi, gde su паsе drZavne granice, kakvo smo i da li smo rni, uopste, drustvo, jesmo li se oпesposoЬili za Ьilo kakav razvoj, zasto smo, ratujuci, procerdali sve sto su prethodne geпeracije stvorile? Davno је rесепо da pobede sluduju а porazi opamecuj\1. DodиSe, паша је trebalo mnogo sveobuhvatnih poraza da Ьi ovaj proces zapoceo. Razume se, taj proces се Ьiti dug, tezak i Ьоlап. Ali, rni se moramo suociti sarni sa sobom, sa istiпom, sa svom odgovornoscu za опо sto smo pocinili drugima i sto smo, kопаспо, pociпili sami seЬi. Bez toga, autoritarizam се se stalno ciklicki obпavЏati.

Ivan Stambolic

171

- Koji su to melzanizmi osvjesCivanja? - Jos је sve to и nekim konfuznim, protivrecnim, ра i paradoksalnim oЫicima. Ne Ьi se moglo govoriti о cistim formama osvescenosti, sve је и nekom vrenjи i rastakanjи, pogotovo stare, dominantne svesti. Cini se da se proces osvesCivanja ЬгZе odvija и narodи nego и redovima same opozicije. Politicki lideri srpske opozicije jos nisи ponиdili prave programe da Ьi taj proces Ьiо pospesen i иbrzan. То, mozda, najbolje ilиstruje odsиstvo sprernnosti i politicke volje, pre svega opozicije, da se jasno i realisticno odredi prema Kosovu, odnosima sa Crnom Gorom, ВiН, иlozi Haskog tribunala, prihvatanjи i исеsси zemlje и Paktu za staЬilnost. Oni zauzimajи stavove od slиcaja do slиcaja, а oni sи cesto iznиdeni. Ne moze se svest menjati samo osиdivanjem Milosevica, zalaganjem za tгZiste i opredeljivanjem za demokratijи kao opstu, sveresavajиcи frazu. Jedno је sigurno, ta svest nije vise agresivna, popиlisticka, imperijalna, ili је barem kao takva suzЬijena i sada defanzivna. MoZda ona jos zivi kroz neku varijantu »patriotizma«, patriotskog nacionalizma, pogotovo sada kada је SrЬija и opasnosti da i sama postane Zrtva onih istih planova komadanja koje је sacinila kad sи и pitanjи Ьili drugi. Мnogo toga је иticalo na ovu evolиcijи svesti ljиdi. Mozda bas zato sto sи, kao SrЬi, иgrozili sebe kao ljиde. Тај proces је vise uslovljen nekom vrstom kolektivnih i licnih tragedija nego sto је kritican i samokritican na aиtentican nacin. Ali, иprkos cinjenici da se ovaj proces odvija krozjednи izlomljenи, cik-cak linijи, onjos nije zahvatio samo inicijalno leglo zla i иSао и citadelи onog pravog, Velikog Razloga, koji се unesreciti i njegove dojиcerasnje pristalice. Izmedи nacionalizma i njegovih surovih posledica, ove potonje sи glavni uzrok osvescivanja, mada se jos ne vide oni pravi uzroci. Razume se, taj proces Ьitno иsporava agresivna rezimska propaganda, koja i dalje tvrdoglavo иteruje zivot и laZi proizvodeci sada i laZi planetarnih razmera. No, nezavisni mediji, takozvani treci sektor, vec sи postali mocan kontrateg takvoj propagandi. - Vjel"Ujete li da se k:raj ovog reiima и Srblji p1·iЬliiava? Kakav rasplet moiete predvidjeti - mirnu smjenu vlasti Ш smjenu putem haosa, moiete li, uopste, zamisliti Milosevica kao penzionera? - Носи и to da verujem. Ocigledno је da se dogadaji иbrzavajи i zgusnjavajи. Parafraziracи Njegosa: ovdje se vise zlo ne trpi od straha gorega. Reci си Vam jednи paradoksalnи stvar: Milosevic је slab, sve slaЬiji, i slaЬice jos vise, ali upravo је to ogranicavajиci faktor mirne smene vlasti. Sto је jos paradoksalnije, Milosevic је sam seЬi najveCi politicki neprijatelj i najveca opozicija. Nije njega dovela opozicija и ovo stanje, vec on sam. Ako ти opozicija и tome nije pomogla, nije ni odmogla. Zato је on stao bez inicijative i sve sto cini, cini и iznudici. OgranicavajиCi faktor mirne smene vlasti је i to sto on, i kad Ьi smogao snage da preda vlast, ne moze to da иcini а da se i sam ne preda. Коте? Ovi, i drugi ogranicavajиci faktori mirne smene vlasti, mogu voditi ceonom sиdaru gnevnog i nezadovoljnog naroda i rezima, stihijskom raspletu postojeceg

172

Koren zla

stanja. Ovaj sudar moze se dogoditi и meduvremenu dok se vlast i opozicija natefu oko izbora, cime se sansa koja se njima ukazuje guЬi. On to moze, и svom stilu, preduhitriti zavodenjem nekog vanrednog stanja. Ali, time ь1 samo dao legitimitet narodnoj pobuni, onoj vrsti naseg istorijskog pamcenja ро kojoj mi nase proЫeme umemo da resavamo samo »muski« - bunama, ustncima, revolucijama... Takav tok nas moze udaljiti od Мilosevica, ali је pitanje koliko се nas pribliZiti Evropi. - Nedavno је »proslavljeno« osam godina SRJ. Da li ste Vi tu zemlju ikada doZivljavali ka nastavljaca, sukcesora blvse SFRJ? - Nikada! Ali, SrЬija i Crna Gora su naslednice nekadasnje zajednicke drzave isto onoliko koliko su to i ostale njene Ьivse repuЫike. PrigraЫjivanje njenog imenaje licemerje. - Prema poslednjim istrazivanjima dvije treCine gгааапа Crne Gore sта­ ь·аји da ovakva SRJ nije najbolji d1.Zavnopгavni okvi1· za Srbiju i Crnu Goru. No, Geneгalstab, bas kao i Komanda Druge al"mije, prijeti da се »svim sredstvima sprijeciti neustavno otcjepljenje Crne Gоге«. Vjerujete li da Milosevic moze upotrijeblti vojsku pюtiv Crne Gore? - Posle Kosova?! Da odmah kaZem: izvor nasih proЫema nije pod Lovcenom nego pod Avalom. Pravo Сте Gore i njenih gradana na slobodan izbor vlastitog politickog puta i drzavnopravnog razvoja potpuno је legitimno, Ьilo da se ono realizuje kroz zajednicu sa drugima i1i samostalno. U to:m pogledu Crna Gora је и istoj poziciji kao Slovenija, Нrvatska, ВiН i Makedonija. Ako јој SrЬija to pravo »prizna« onda се one, verujem, zajedno iznaci oblik interesne zajednice и kojoj се ostati zajedno. Ali, ima jedno »pravilo« и Мilosevicevom pona8anju. Kad god је Ьiо kod kuce и nevoljama, izlaz је trazio и vodenju ratova. No, okolnosti su se promenile i sadje и situaciji Ьiti i1i ne Ьiti, tako da to znatno smanjuje mogucnost izvodenja jos jedne ratne avanture. On se sada, prevashodno, о svom jadu zabavio. Ipak, nisam siguran da 6u Vas time utesiti - ko god је pokusao da predvida njegovo ponasanje i njegove odluke, racunajuci na zdrav razum, pokazao se naivnim.

Monitor, Podgorica, maja 2000. Novinar: Drasko Dutanovic

Spasavanj е Crne Gore RFJ: Iduce jeseпi парипit се se triпaest godiпa od Osme sedпice СК S1·bije, od dogatlaja koji su ubrzali raspad blvse Jugoslavije, izazvali cetiri rata, od kojih је posledпji blla proslogodisпja NATO iпterveпcija pгotiv Jugoslavije. S,-blja је daпas и пajdubljoj politickoj i drustveпoj krizi и svojoj modernoj povijesti. Kako vi, gospodiпe StamboliCu, kao пajodgovorniji covjek и S1·biji do tih kobпih dogatlaja, gledate па cijelo ovo proteklo razdoblje? StamboliC: Sve ovo vreme, ovih trinaest godina, Srblja ula2e ogromne пароrе da se vrati u proslost. Ali, uprkos tim пaporima, u tome пе uspeva. Опа Ьi u proslost htela, ali пе moze, u buducпost Ьi se moglo, ali u buducпost nece. U nju Ьi ona nekako, ako Ьi moglo, natraske. Da Ьi ona nasla put u buducnost, iz bespuca izisla, potreban јој је noviji, smeliji pogled na Ыifu i dalju proslost, napor da se izide iz bunila iluzija, mitova, da se kritickim uvidom u stvarnost pokusa da se Ьistrijim pogledom nazre neka buducnost i okrene se k njoj. Srblja to sve ovo vreme ne uspeva. Tih trinaest godina odigrava se proces dveju velikih restauracija: restauracije staljinistickog socijalizma i velikosrpskog nacionalizma. Ovo prvo се Ьiti cilj, а ovo drugo sredstvo, no doci се do inverzije ciljeva i sredstava. Svejedno, i jedni i drugi su anahroni, antiistorijski, i jedna i druga restauracija su retrogradne i rdave, i one се SrЬiju i srpski narod dovesti, posle razbljanja Jugoslavije, na ivicu opstanka, na ivicu istorijskog poraza. Srblja se sada nalazi pred jednim velikim pitanjem, koje mora da smogne snage da sebl postavi: da li uopste mi, ovako, mozemo opstati kao narod? Prema tome, Ьilans је katastrofalan. - Milosevicev rezim preziveo је poraze koje пiјеdпа odgovorna vlast пе Ы mogla prezivjeti - traiila Ы se пјепа odgovornost. И сети је tајпа? Milosevic је igrac koji se пајЬоlје sпalazi и porazima, Ш su sпage alternative - srpska opozicija - jos slabije od njega, ili, pak, metlu пјiта postoji пеkа сиdпа tајпа veza? - Retko se u istoriji dogadalo, ako se uopste kad i dogodilo, da jedna vlast, i jedna vlada, budu ruseпe dok narod koji опа vodi ratuje, i dok је ona u ratu. Izgleda da su nase ratovode to dobro znale i zato su stalno iSle iz rata u rat, iz jednog zla u sve vece. Novo zlo је potiskivalo prethodno. Narod nije imao vremena da se sabere i da seЬi postavi neka elementarna pitanja koja је zivot пametao i, uprkos presudama koje је svaki poraz izricao, pameti se dozvali nismo, porazi паs nisu opamecivali.

174

Koren zla

Kad se radi о opoziciji i poziciji, tu treba imati u vidu da su stranke па vlasti i glavne opozicioпe stranke koautori оЬа ova projekta restauracije i пjihovo rodno mesto svima jeste rat, а пе deinokratija. Опе su, uglavnom, frakcije jednog masovnog, velikog, populistickog i пacioпalistickog pokreta. Iz пјеgа su sve опе пastale, otuda teskoca da opozicija dode do stvamog altemativnog programa koji Ьi poпudila, jer tesko је iz svoje koze izici. U tome је, mozda, tајпа опоgа sto sam Мilosevic ka:le da пета opozicije, da је to la:lпa opozicija. Milosevic је sam seЬi пајvеса opozicija. Ovo dokle је оп sebe, пarod i drZavu doveo, i sebe samog ugrozio, пiје zasluga opozicije, пеgо пjegova sopstveпa zasluga. Procesi osvesCivaпja, procesi odvajanja пaroda od Мilosevica u toku su, а to је pretpostavka da se do tih pitanja dode, i da sa hrabroscu роспеmо preispitivanje. - Sadasпja kriza и Srblji, Ьlisko vezaпa uz odluku пekih svjetskih sila da iпterveпiгaju па Balkaпu - mislim па kosovski sukob i NATO iпtaveпciju - pгe­ pozпatljiva je i ро tome sto гeiim и Beog1·adu pгistupa dosad пevitleпim тјаата гергеsiје, mislim па represiju kojom se obrnsio па medije, па claпove »Оtрога«. Zasto to? - Milosevic cini опо sto mora i sto Ьi svako па пjegovom mestu, u okolпostima u kojima se паsао i u koje se doveo, cinio. То је poslednja linija odbrane, i оп preduzima опо sto preduzimati mora. Оп mora vlast braпiti ро svaku сепu, jer vise nije u pitanju samo vlast. Sto se пјеgа samog tice, mnogo је veCi ulog od same vlasti u celoj stvari, sam zivot је u igri. Prema tome, оп cini опо sto ciniti mora. ProЫem је sto opozicija пе cini опо sto опа moze ciniti, а пе sto mora. Dovoljпo је da ucini опо sto moze, ра Ьi se otvorio put, mozda, jednog mirnog izlaza iz cele situacije, uz sto mапје Zrtava. I tu је velika odgovomost opozicije, а опа se jos za to пiје osposoЬila. Tako da se tujavljajedna druga opasпost-da пeorganizovaпa masa, pobunjeпa sirotinja, raja, kuka i motika, istrci па politicki tereп, da роспе taj zagadeni tereп da rasciscava, ali anarhicпo i stihijski. Tesko se tim putem rada bolja vlast od опе koja se obara. А opozicija је jos uvek u fazi prestrojavanja, organizovanja i reorganizovanja, razdruZivanja i udruZivanja. Rekao bih da se jos uvek nije oslobodila sitnih strasti i sujeta. Те sitne sujete su dovodile opoziciju vec vise puta do velikih poraza. Мnoge su.slabosti u пјој, ali mora se imati u vidu da опа deluje u veoma teskim uslovima. U rukama vlasti su sve prednosti: vojska, policija, поvас, mediji, propagaпda, i пiје u tim uslovima lako delovati. Ali, opozicija пе pokazuje dovoljпo hrabrosti, dovoljпo inveпtivnosti, politicke mastovitosti. Dosta је jalovog i praznog hoda. Nema spremnosti za rizikovanje, а uspeha пета bez rizika. - Kakvo је Vase misljeпje о NATO iпtaveпciji? И kojoj је mjai опа pomogla Milosevicevu 1·eiimu? - Medunarodna zajednica, kad se radi о jugosloveпskoj knzi, jos od samog пјепоg pocetka, пapravila је seriju gresaka. U mnogim stvarima pristupalo se dosta пekompeteпtno. Usudio bih se da ka:lem, diplomatski i politicki diletaпtski: pogresпe рrосепе, pogresni potezi u pogresпo vreme. Na Kosovuje jedna od tih

Ivan Stambolic

175

пjenih

poslednjih gresaka. Ako паs је u ista uverila Miloseviceva politika, uverila da se medunacioпalni proЫemi silom пе mogu resavati. Medunarodna zajednica, koja је to toliko kritikovala, pribeci се istom паСiпu: resavaпju proЫe­ ma silom. Nista пismo пaucili, ni опа пiје nista пaucila od опоgа sto је ovde vec Ьilo i sto је videпo, od опоgа sto је Milosevic cinio. I onda smo se na Kosovu nasli tu gde smo se nasli. ProЫem је druge vrste, i to Ьi Evropska unija morala da ima u vidu, i mequnarodna zajednica uopste, da Ьi se razumelo ono sto se daпas u SrЬiji desava i koji su lekovi danas potrЊпi. U SrЬiju nije stigla vest da је рао Berlinski zid. U SrЬijijos uvek i vlast i propaganda te vlasti, koja zivot uteruje u laz, koja proizvodi tu virtuelnu stvarnost, jos uvek racunaju da је Evropa опо sto је пekad Ьila. I Evropa se jeste stalno sukoЫjavala, delila, ratovala. I SrЬija је пastajala kao moderna drZava u evropskim ratovima. Ostavimo mitove da smo tri carevine srusili i sve te ratove doblli, i da smo Ьili saveznici. Mi smo iz tih pobeda, iz tih saveza profitirali, uvek doЬijali. Jos uvek se u SrЬiji racuna i prisutna је svest da се se Evropa zavaditi, opet podeliti, ра сето mi tu пesto da usicarimo. U tome, mi se zavadismo sa celom Evropom, koja se integrise, ujedinjuje i песе vise da ratuje, по da se razvija. Mi se iпatimo i zacikavamo Evropu, postali smo пarod protiv sveta i mimo sveta. Мi hocemo da branimo Evropu, а опа se uopste пе oseca ugrozeпom. То је jedan kosmar, jedno stanje pomalo sizofreпo, u kojem smo se па81i, u svakom slucaju tragicпo. Е, to se пе moze leciti silom. Sila, kad rat pocne, prelazi u пasilje, i tako se u паsе balkaпske krugove, pakleпe i davolje krugove medusobnih revaпsizama, ukljucio i NATO. - Kako vidite neposrednu buducnost Srblje - iduCih nekoliko mjeseci, do konca godine - posebno odnose izmer!u Beogmda i Podgo,-ice? - Uopste se пе usudujem da Ьilo sta prognoziram, kad se radi о dinamici, о пekim vremeпskim tackama i intervalima u kojima Ьi se пesto moglo dogadati. LakSe је prognozirati kakav је kraj svega toga. Vruce се stalno Ьiti, represija sve zesca, otpor sve sпaZпiji, sve teze се ga Ьiti koпtrolosati. Ја sam pesimistican, sto se tice prognoza, kako се se ova stvar razvijati i razresavati. Hteo bih da verujem da се to Ьiti s minimalnim Zrtvama. Videcemo kako се ici, kazem, пе usudujem se da prognoziram. Stvari se ubrzavaju, dinamiziraju, Мilosevic gubl prostor. Organizovaпa opozicija ga jos uvek па pravi пacin пе osvaja. Podrska Milosevicu је pala па dvadeset proceпata, ali опа istovremeпo pada i opoziciji. Raste broj ljudi koji su protiv, ali пе zпaju za sta su. А sto se tice odnosa sa Crnom Gorom, cuo sam danas, пеkе ruske пovine о tome pisu, da se priprema пеkа promeпa ustava, u kojoj Ьi SrЬija Ьila podeljeпa па пekih osam regioпa, kапtопа. Tu је i Crna Gora, pokrajine se ukidaju. То tera Crnu Goru direktno u refereпdum i izlazak iz te zajednice. Nije mi јаsпа takva ideja - ako је опа tаспа - sta је to sto Milosevic zeli da postigne. Ili se priprema пеkо поvо zlo? Tesko mi је da prognoziram. Odnosi SrЬije i Сте Gore su kompleksniji пеgо sto su odnosi SrЬije i Нrvatske, SrЬije i Slovenije. Crna Gora је паs је

!}_

176

Котеп

zla

podeljena. Isto kao sto mislim da u Srblji nema opasnosti od gradanskoga rata tu moze Ьiti sukoba. · U Стој Gori su stvorene sve pretpostavke za gradanskl rat. Velika се vestina i mudrost Ьiti potrebni da se to izbegne. Mi imamo tamo dve vojsle, imamo podeljen narod; jednima stize podrska medunarodne zajednice, drugima stiZe iz Beograda. Kako се se iz tih proЫema izici, ne znam. Velika је nesreca i zloCin sto se Crna Gora tera da s tog broda beZi sto pre, i nju treba razumeti. Ali i jedne i druge се to kostati, kao sto је sve kostalo razbljanje Jugoslavije. Usprkos mnogima koji drukcije misle, Jugoslaviju, kao drustvenu i drZavnu zajednicu, koju је trebalo menjati, transformisati, nije trebalo razbljati i razarati, pogotovo ne u krvi, u krvavom ropcu. Ona је Ьila najvece dostignuce balkanskih naroda. Ovo је ostatak, dokrajcenje razbljanja Jugoslavije, koje је zapocela Srblja sa Osmom sednicom. Danas se i Crna Gora spasava kako moze.

RFI, juna 2000. Novinar: Frano Cetinic

Kad

Ьi

moglo iz

pocetka~ ....

»Oduvek me је nesto vuklo novim poznanstvima, sto prisnijem druZenju, sto neposrednijim kontaktima s takozvanim oЬicnim ljudima. I kao visoki funkcioner voleo sam da nenajavljen posecujem skupove, priredbe, razne manifestacije. Nebrojeno puta su organizatori proslava Ьili zbunjeni mojim prisustvom, bez protokola, vozaca i obezbedenja. Tada sam se osecao nekako svojim, slobodnim, spontanim, pogotovo kada su takve тоје posete izazivale ljude da se i sami oslobode protokolame ustog~enosti, da mi se obracaju bez rukavica.« Ovako danas govori Ivan Stambolic, covek ciji је zivotni put od seljaceta iz Brezove nedaleko od Ivanjice do drzavnika najvece jugoslovenske repuЫike, veoma znacajan za sadasnji trenutak SrЬije, uprkos cinjenici da vise nije u politici. U najimucnijoj porodici inace siromasnog kraja, StamboliCi su se vazda bavili politikom, а jedno od svetih pravila Ьilo је skolovanje petorice sinova. Osnovnu skolu zavrsava u Brezovi, Ivanjici i Uzicu, а potom dolazi u Beograd gde upisuje Industrijsku skolu u Rakovici, za koju ga vezuju najlepse mladalacke uspomene i u kojoj se, osim zanatu, ucio drugarstvu, solidamosti i pozrtvovanosti. Vec tamo pocinje svoju politicku aktivnost i vrlo brzo dospeva na liste najpre gradskog, ра zatim republickog komiteta omladine. Posle prvih kratkih izleta u politiku, upisuje pravni fakultet, а ро diplomiranju odlazi u privredu, u preduzece »Tehnogas« koje pod njegovim desetogodisnjim rukovodstvom izrasta u jednu od najboljih firmi te vrste u Jugoslaviji. Od tada se Ivan Stambolic krece uzlaznom linijom, od predsednika Privredne komore Beograda, postepeno, preko najznacajnijih partijskih funkcija do predsednika Predsednistva SrЬije. U ondasnjoj SrЬiji Ьilo је ljudi sklonih da Ivanovu karijeru tumace Ыiskim rodЬin­ skim vezama sa starim revolucionarom Petrom Stambolicemt. Govorilo se daje bonvivan. Novinarima, pak, sa kojima је neretko umeo da upriliCi druZenje, ostao је u secanju kao staЬilan, otvoren covek, nepatvorenog sarma. Uz pomoc ili bez pomoci, Stambolic је stasao u drZavnika sposobnog da se nosi sa svim kontroverzama toga vremena u kojem su se, podsetimo, preplitale liberalnodemokratske i dogmatske, ortodoksno komunisticke ideje. О tom vremenu danas StamboliCi kaze: »Razume se, nisam Ьiо gradanski demokrata u zapadnoevropskom znacenju te reci. I ја sam Ьiо odreden tim vremenom mnogo vise nego sto sam Ьiо и prilici da ga sam odredujem demokratski ili nedemokratski.«

178

Koren zla

А ondaje dosla Оsта sednica. Na scenuje stupila Staтboliceva dotadasnja uzdanica, blizak saradnik i intiman prijatelj koga је tokoт citave karijere vukao za sоЬот, а koji se zove Slobodan Мilosevi6. Zakulisnim igrama i na kriliтa тedijski pripremljene, и Srpskoj akademiji nauka projektovane ideje о Velikoj SrЬiji i fenoтena poznatog kao dogaaanje пш·оdа, тali Мilosevi6, тaniroт тocnog uЬice uklanja Stambolica iz politickog zivota, i sтenivsi ga sa najvisih funkcUa и drZavi, preuzima vlast koju, evo, do dana8njeg dana, imaтo nesrecu da trpimo. U politickoj izolaciji Stamboli6 osniva ЛЈВМЕS, Jugoslovensku banku za тedunarodnu ekonoтsku saradnju, koja је uspesno radila i pod sankcijama, ali i sa toga тesta Ьiо је sтenjen 1997. godine. Dugo nije zeleo da govori zajavnost. Sada to cini na insistiranje mnogih sredina koje zele odgovore na jos nerazjasnjena pitanja, тoZda savet, korak ka izlasku iz tunela. А na skupovima, ра i и svojoj knjizi Put и bespu6e, Ivan Staтboli6 ponavlja: »Slutim, vise zbog sebe nego zbog javnosti. Ne veruj coveku kоте је strast za vlascu veca od ljubavi za lepo, za dobro, za zivot. Eh, da si to, Ivane, shvatio таlо ranije.« Nasa stalna saradnica Isidora Sekuli6 predstavila је vecerasnjeg gosta »Nocnih razgovora«, nekadasnjeg predsednika SrЬije Ivana Stambolica, kоте zelim dobro vece.

RFE: Ivane, da li Vas ovaj prekor koji se osetio и poslednjoj Isidorinoj recenici prati onoliko dugo koliko niste и politici? Stamboli6: Da. I svakodnevno. I od mnogih. - Kako se ose6ate kada ga cujete? - Razlicito. Zavisi ko те pita, zasto те pita. Posledica је mnogih okolnosti sto su se stvari tako dogodile. Uprosceno receno,ja sam imao otvoreni front i sa cela i sa bokova, ali sam mislio da iтam leda sigurna i zasticena, а odatle је dosao noz. - Vi ste ve6 punih trinaest godina van politike. Koliko ste dugo blli и politici? - Otprilike isto toliko. Trinaest godina, valjda. Као sto vidite, nisu bas zgodni brojevi. Eh, kada Ьi Ьilo тoguce da se minus i plus potru, ра onda sve iz pocetka... - Kada poredite ta dva perioda, sta је prednost, pozicija posmatraca, mada svih ovih godina niko пiје posmatraC, ali, recimo, prednost pozicije posmatraca, ili aktera и vrhu politike? - Ima prednosti ta posтatracka pozicija kada se izade iz dobre politike. Ali ta prednost se guЬi, ta udobna, kriticka distanca, kada posтatrate ovo sto sто mi osudeni da posтatraтo, kada nam se dogada ovo sto nат se dogada, u сети ne znaт da li uopste ima Ьilo kakve politike. Ima politika i politika. Politika је, sto se тепе licno tice, prvo imala теnе. Potom, i sат sam росео da kreiram i praviт politiku, ali uvek sam је shvatao kao rukovodenje javniт poslovima, kao upravljanje stvarima, а ne vladanje ljudima i narodoт. А kada se ona tako shvati

Ivan Stambolic

179

i primenjuje, to је vraski tezak, napoгan i slozen posao. On brzo zamara, trosi. Medutim, kada је politika strast da se vlada ljudima i ~arodom i kada se samovolja namece kao volja naroda, onda је to, ро meni, neka polticka patologija. То nije ргаvа politika.' Onaj ko se tako bavi politikom, nikada nece postati posmatrac о kome Vi pitate, јег iz politike, jednostavno, ne sme da ode. Kada si na vrhu te politike ti, и stvari, kao da si na vrhu nekog stuba sгama. - Kada ste odlazili iz politike Vas siп је Ыо decak i оп је prokomeпtarisao: »О~та sedпica mije vratila tatu.« Sada vec imate i ипиkа. - То nije pгokomentarisao Veljko2, to је Tijanaз гekla. Veljko је vec Ьiо poodrastao, а Tijanaje Ьila и osnovnoj skoli. Onaje to tako pгokomentarisala. Sto se tice Urosa4, moгamo da se dogovormo. Ako hocete da гazgovaramo о Uгosu, moгacemo do ujutro da гazgovaramo, јег mnogi moji drugovi su postali dede i ја se sa njima svadam i гaspгavljam, јег svi hoce da pricaju о svom unuku, а ја ne mogu nikako da dodem do гесi. - Опdа сето ostaviti Urosa пеkа spava и ove sitne sate, а mi da пastavi­ mo паs razgovor. Plicamo о Vasem p1·isustvu i odsustvu iz politike. Zar пiste doSli и iskuseпje da se ukljuCite kao politicar sada па opozicioпu sсепи Srblje? Kada ste blli sтепјепi, to је blla druga poloviпa osamdesetih godiпa, пiје bllo saпse пi da progovorite јаvпо. Posle је bllo dгugacije. - Za te cetiri godine nigde se nista nije moglo pгogovoriti, а na mene su se svaljivale lavine гaznih intriga i la2i s ciljem da se ponizim,. diskreditujem, diskvalifikujem. То је Ьilo ponajteze izdrzati. Od 1991. росео samjavno da govorim. То su mi studenti oщugucili и vreme njihove pobunes. Tada sam govorio i pozivao studente da dezertiraju iz tog гаtа koji se pripгema. Upozoгavao sam da је гаt tu, ргеd nama, da је pripгernljen i da се cast svoga naroda spasavati tako sto се dezertirati iz toga гаtа. Ali i to, i ono sto sam posle povremeno govorio, nije se culo od topova. То govoгenje nije imalo eha, nije imalo odziva. Strano mije da menjam stavove da bih se dopao nekome ili necemu, s ciljem da se uguram и javni zivot. Тi stavovi и zadnjih godinu-dve dana nailaze na pogodnoije tlo. - То је bllo vreme kada је Ыlо петоrаlпо cutati. - Ја nisam cutao. Ја sam se, ne tako cesto, ogla8avao и kriticnim trenucima kada sam smatrao da sam dиZan da se oglasim. Ipak, to se svodilo vise na umirivanje vlastite savesti nego sto је imalo nekog dejstva. Nadjacavale su гatne trube. -А da li ste пekada doSli и iskusenje da pokusate da odigгate, da pokusate, da tako kazem, da odigгate и Sгbiji опи ulogu koju su odigгali, па primer, Milaп Кисап и Sloveпiji, Ш, jos vise, Кiт Gligorov и Makedoпiji. - Та se uloga nije mogla ovde odigrati. Nisam је ја mogao odigrati. Ni ја, ni Ьilo ko drugi slican meni. Ја sam Ьiо pгesecen, izopsten bas onda kada se, mozda, trebalo pripгemati za takvu ulogu. Osma sednica је definitvno гesila pitanje sto se tice vlasti. SгЬiја је htela vodu, htela је vozda. Znamo kako је njega izvikala na mitinzima. Sa njim је SгЬiја veoma brzo posle Osme sednice, daleko,

ј,

180

Kore1l

zla

daleko odjezdila u svoje dve tragicne restauracije: u staljinisticki socijalizam i raspomarnljeni nacionalizam. Nije vise bilo SrЬije koja Ьi mogla Ьiti neka ku~anovska Slovenija ili gligorovska Makedonija. Bilo је nemogiice odigrati tu ulogu. SrЬija је krenula vrlo rano u proslost i odjezdila dosta brzo i podaleko u takvu proslost okrecuci leda buducnosti. - Da li se s1·ecete sa blvsim sm·adnicima? Pmsle nedelje, igrom slucaja bas tada smo se dogovarali za ovu emisiju, blli ste и Pal"izu i imali ste zanimljivih рт· dana sa nekim ljudima iz blvse Jugoslavije. - Da. Bio sam sa Кlirom Gligorovim i sa Azemom Vlasijem. Srecem se sa mnogim ljudirna iz пasih Ьivsih republika relativno redovno, и jednom ritmu od pet-sest meseci, otputujem do пekih od repuЫika. Sto se mene licпo tice, tih putovaпja, tih susreta, dozivljavanja ljudi i prostora, za mene Jugoslavija jos uvek postoji. Ovu skraceпu пikada nisam mogao ni prihvatiti. Negde sam skoro rekao: »SamoprigraЬljivanje пjenog imena је licememo.« Cine to oni koji su је razЬili. - PJ"atite li fudbalsko pгvenstvo? Utakmica sa Slovenijom је blla uzbudljiva. - Jeste. I fudbal liCi па sve ostalo. - Slusala sam 1"ep01·tazu p1·ed utakmicu. NavijaCi dva tima su vezivali zastave i kazu da su se sјајпо d111zili uoCi utakmice, koja је, inace, pmglasena utakmicom visokog l"izika. Izmeau Slovenaca i Sl"ba kao da је sve potpuno nol"malno. - Izmedu srpskog i sloveпackog пaroda nikada u istoriji, ра ni и ovoj blizoj, nije Ьilo proЫema, sporova i trveпja. Naprotiv, Ьilo је veoma izra2eпe solidamosti. Narod пiје srpska пaciokratija. - И H1-vatsku se takoae putuje kao pl"e, vozom ili autobusom do Zagreba, и Bosnu se odavde moze pl"akticno i bez pasosa. Vi ste J"ekli da putujete cesto и susedne dJ"zave. - Putujem. U Zagreb se sa vizama teze putuje, jer se teze do viza dolazi. Moram reCi da ја tih proЫema пemam. U Bosпu, zaista, tako kako ka2ete. - И Sal"ajevo ste putovali jos и Vl"eme J"ata i и. v1·шпе opsade toga grada. Ukoliko se dobm secam, Ыlо је to и рт/есе 1995. Vi ste blli tamo sa pl"Vom 01·ganizovanom grnpom Beograaana. То је Ыо l"iskantan put. Ne samo zbog toga sto se tamo риса/о, vec i zbog toga sto se t1·ebalo v1·atiti. Zasto ste se odlucili za taj put? - Zbog ljudi u Sarajevu i solidamosti sa пjima. Ali i zbog onih ljudi ovde koji su Ьili protiv uЬijanja, razaranja i unistavanjajednog grada. Ne mапје i·zbog onih koji su time komandovali i upravlljali. Као sto sam tada и Sarajevu rekao, »ako rodoljuЫje пiје covekoljuЫje, ondaje опо lazпo.« -Koji sus1·et Vamje Ыо najuzbudljiviji? - Svaki susret и Sarajevu, tih пekoliko dana, Ьiо је uzbudljiv. Stalno stisnuto grlo, gotovo do suza. Мnoge pamtim. Razgovori i daпi ko]e sam proveo sa Izetom Sarajlicemб ostali su mi и veoma dubokom i zivom secanju. Ali, kada је vec о susretima rec, ispricao Ьih jedan. ISao sam parkom izmedu zgrade vlade i predsednistva. Promicala је kisica. Neka је zena, pristojno obucena, sredovecпa,

Ivan Stambolic

181

iSla s kisobranoт. Кrenula је, и tот park:u и kојет sто Ьili nas dvoje nikoga uokolo nije Ьilo, pravo ka meni. Bilo је таlо neoЬicno. Prisla је, pok:usala је nesto da izgovori. Nije uspela. Zagrlila me је i pocela da place. Meni је to izgledalo dugo, ali Ьilo 'је nekoliko trenutaka. Onda se i тeni steglo grlo. ВШ smo и tom zagrljaju, а onda se zena odvojila i otisla. Rec nije progovorila. Otisao sam и predsednistvo i trebalo mi је dosta vremena da se smiriт. Та zena me је ocigledno prepoznala. Тih dana televizija nas је rnnogo prikazivala. Мnogo је takvih susreta tamo Ьilo, i sa stariт prijateljima i sa novima, koje smo sticali. Мnogo toga smo dozivljavali. Bio је to put koji se ne zaboravlja. Bio bih rnnogo siromasniji da ga nisam imao. - Vi ste doputovali avionom. Tada је Ы!о pl"imirje i nekoliko dana se nije pucalo. И v,-ете kada је ргvа g,-upa Beog,-aaana Ы!а и Sal"qjevu, stvm·i su se zakuvale, opetje росе!о zestoko g,-anati,-anje i nije se vise moglo vmtiti. Аегоdтт је Ыо zatvol"en. Kako ste se v1·atili? Kmz tunel? - То је jedno putesestvije, jedna odiseja koja је prica za sebe. Prvo kroz taj tunel. Poveli su nas и mrak, nekim ulicama koje su zasticene, i doveli pred taj tunel. Usli smo и njega. Voda do kolena, а tunel visok devedeset santimetara. Neko koferce nosim. Interesantno је, on је devetsto i nesto metara dug, а na pola puta smo se svi preznojili. Kada sто izasli, cekala nas је vojska. Prepoznali su nas. Lepo su nas docekali. Mi smo tато dugo ostali. Znojavi smo Ьili, а Ьilo је veoma, vеота hladno. SиSili smo se na toj hladnoci. Nigde se nije iтalo uci. Dugo cekamo vozila da nas pod zastitom, и toj mrkloj noci, prebace pod Igman. Ја sат rnislio da cemo svi doЬiti zapaljenje pluca, ali cemo nekako stiCi и Split ра сето tато и bolnicu. То me је tesilo. Ali ti vojnici, svi odreda, pitali su sta nam је to trebalo i zaSto sто to priredili seЬi. Razgovori sa njima Ьili su lep dozivljaj. Tako su oni videli taj rat. - Vi ste iz pomdice Stambolic, za koju је Isidom 1·ekla da se oduvek bavila politikom. - Као sto Isidora rece, и tim uslovima tamo, Ьila је to valjda najimucnija porodica. То jeste Uzicki kraj, ali uze, sto Ьi se reklo, to је subregion Stari Vlah. Za StarovlaSane Cvijic pise: »Oni nikada prvi ne kaZи sta rnisle, а ро тogucstvu, ne kaZи nikada.« Ја ocigledno nisam poneo tu karaktemu osoЬinu svoga kraja. Мој deda је od petero dece, troje skolovao. Pred Drugi svetski rat ostavio је testaтent, videvsi sta se pripreтa, dostaje godina iтао, polaje imovine ostavio svojim sinovima, а drugu polovinu za skolovanje unuka. Tako da smo se nas petorica brace svi skolovali, i sva тоја braca su Ьili odlicni daci. U svakom razredu najbolji. Ulazili su и knjige na kraju skolske godine тasnim slovima. Ја nisam Ьiо takav. Bilo је kada sam Ьiо i odlican, а Ьilo је i kada sam jedva prosao razred. U glavnom, vrlo dobar. Kada jedan razred jedva preguram, na kraju sledeceg imam sve petice. Ја sam rnnogo jurio fudbal, skijanje, bobove, nije те Ьilo lako ukrotiti. Imali su velike proЫeme sa rnnoт. А kada nisi stalno odlican dak, medu Stambolicima nisi za skolu.

182

Koren zla

- И Srblji postoji iz1·az »stambolicevska Srblja« i to sa peiorativnim znacenjem. Gledano iz ove perspektive, da li је iz stamboliCevske SrЫje iz1·asla milosevicevska Srblja? · - Vi kaZete izrasla. Ovde samo korov raste. Koliko ја shvatam, ova SrЬija, evo vec trinaest godina pada, pada, pada... Jos nije pala. Jos о dno nije udarila. Mozda је ona bila visoko. Sta је тoglo iz toga izrasti? Sta izrasta iz onoga prethodnoga, kada је novo doslo takvoт vrstoт prevrata, sет propadanja? Doduse, и srpskoj politickoj kulturi su prevrati. Kod nas se sve dogada prevratiтa. Ovo је Ьiо jedan prevrat koji је trebalo da bude negacija predhodnog do kraja, to је jedna regresivna, тutantna destrukcija, to је vracanje unazad, tragicno i draтatricno. Staтbolicevska SrЬija је postojala isto koliko i SrЬija jednog Minica7, Todorovicas ili Косе9, ра Мilentija Popovicaio, Marka Nikezica, ilijednog DraZe i brata ти Моте Markovicall, ili jos ranije Blagoja Neskovica12, Sretena Zujovicaiз, Aleksandra RankovicaI4. Dakle, pluralna SrЬija, ра тakar to bilo и okviru iste ideologije, sa svim razlikama тedu njima koje su imenovane personalno, kao sto је to kod Srba oЬicno Ьivalo i и daljoj proslosti: Petrovais SrЬija, Aleksandrovaiб Jugoslavija, ра i BajinI7 Beograd, ili AcinIB Zajecar. Nikada se SrЬija nije poistovetila и potpunosti ni sa jednim od njenih poтenutih voda. Tragedija danasnje SrЬije је и tоте sto se najvecim svojim deloт, bar и pocetku ovoga sto nam se dogada, identifikovala sa vlastitim destruktoroт. И Vase vreme pokrenuta su mnoga krupna pitanja vezana za polozaj S1·blje, za poloiaj autonomnih pokrajina и okvil"И Srblje. Neki iz jugoslovenskoga l"Иkovodstva iz toga vremena и naknadnim secanjima kaiu, и stvm·i, postavljaju pitanje, postoji li razlika izmectu Vas i Milosevica и naCinu kako ostvm·iti centralizaciju Srbije i smanjiti ingerencije pokrajina? Kada to pitanje postavljaju тоrа da su ili slepi, ili gluvi, ili zlonaтerni. Vrhovni sudija koji se zove zivot valjda је presudio i jednoj i drugoj politici. То su, zaista, Ьile dve dijaтetralno suprotne politike koje su se na kraju sudarile i ishod znamo, da ga sada ne objasnjavaтo. Ја SrbUu nikada nisaт zamisljao kao centralizovanu drZavu, vec kao policentricnu, ne samo sto se tice Kosova i Vojvodine, nego cak i иZе SrЬije, njenih regionalnih lokal-patriotskih sklonosti i zahteva sasvim objasnjivih, pre svega, zbog vеота velikog stepena razlika и njenoj razvijenosti. Sto se pokrajina tice i centralizacije, mi sто znali da se zajedno sa izgradnjoт autonomije pokrajina тоrа izgradivati i jedinstvo i zajednistvo и RepuЫici SrЬiji. Мi sто to radili uz rasprave, uz sporove, uz trvenja, dugo, upormo, verovatno sporo. Trebalo је brZe, ali sто radili sporazumno, dogovomo, а ta је politika nazvana oportunistickom, zamenjena је diktatima. Prvo diktat Jugoslaviji. Onda diktat pokrajinaтa. SrЬija је centralizovanija nego ikada и svojoj istoriji. Рrета tоте, ne razumeт otkuda se Ьilo kakva veza tоте тоzе naci. Мi sто, na kraju, postigli sporazum о proтeni saveznog ustava i proтeni republickog ustava и vezi sa polozajeт pokrajina и SrЬiji, i to sто postigli saglasnoscu i kosovskog i vojvodanskog rukovodstva, i to је obznanjeno kroz тој ekspoze и

u

Ivan Stambolic

183

skupstini Srblje, cetiri dana pred Оsти sednicи. Zasto је to sruseno, zasto sи Ьili i Jиgoslavija ijavno тјеnје и Srblji protiv toga sporazuma, zasto sи bili za sukobe а ne za sporazum, to тоrаји drugi dati odgovor. Ја ne иmет da ga dam, pogotovo и ovakvoт·razgovoni. - S1·edinom osamdesetih Srblja је za neke Ы!а sredina koja је prednjacila liberalnoj atmosferi и kojoj su zпасајпа mesta imali mladi liЬeralni kadгovi, triisno oljentisani. Za druge, опа је Ы!а sredina и kojojје rastao nacioпalizam sa ko}.im se rukovodstvo пе obracuпava. Ovo drugo se пaroCito odпosi па period pojavljivaпja Mem01·anduma. Mnogi su mis!Ш da ste Vz p1·edvodпik nacioпa­ listicke S1·bije, а da се se sa пјот obracuпati Milosevic. и

- Da. Oni sи mislili da се sa Miloseviceт иcvrscivati Jиgoslavijи, graditi ali da се sa mnoт to tesko ici. Zasto sи tako тislili? Moguce је davati razna objasnjenja i to Ьi Ьila predиga prica. Opet је to рrоЫет tih ljиdi. Ја nisaт Ьiо anacionalan. Naprotiv. Osecao sam da pripadaт SrЬiji, da radim za tu repиЫiku, da se za nји i njene interese и federaciji boriт. Radio sam to vеота ироmо. Mozda sат ponekada preterivao, ali sam и glavnim stvarima иspevao. Na primer, oko Srblje i njenog zaostajanja, иsрео sam da se to prihvati kao problem i da se to иvazi и instrumentima ekonoтske politke i privrednog razvoja i njegovog planiranja. Hteo sam da napravimo jedinstvem Savez komиnista, da dodeтo do proтena иstava, ја sат Ьiо vеота otvoren и saradnji sa ostalim repиЫikama. Imao sат izvaшedne odnose sa rukovodstvima svih repиЫika. Mozda је sтetala ta otvorenost, jer sат shvatao da se тоје nacionalno podиdara najveciт deloт sa gradanskiт, а sтatrao sат Jиgoslavijи najveCim interesoт srpskog naroda i njegovom najvecoт tekovinom, kоји treba braniti. Nijedno pitanje, ni рrоЫет koji sто iтali, nije Ьilo ratno pitanje ni ratni proЫem, bez obzira da 1i se radilo о Ьilo kојет narodи, тedиsobnim odnosiтa, о razvojи ili Ьilo kојет drugoт рrоЫети ili pitanjи. Sto se tice Meтoranduma, to је tacka naseg definitivnog razlaza и Srblji i иvod и politicki obracun. Ја i ljиdi oko теnе razilazili sто se oko Meтoranduma, za sta те i dan danas ne prestajи optuZivati oni koji, иprkos zivotu i cinjenicaтa, i dalje ћосе da Meтorandum brane, optиZujici теnе- da sат ји tu nesto minirao. Valjda је danas jasno ko је Ьiо piroтan Ја sат vodio ЬоrЬи protiv Meтoranduma i srpskog nacionalizтa. Milosevic se iz te borbe povukao. On nije hteo da иcestvuje. Od tada је na politickoj sceni potpuno jasno svakoт politickoт coveku и сети је sukob i oko cega је sukob. А zasto се se oni opredeljivati tako, ne znaт. Meni izgleda da sи to personalni razlozi. Bilo је najvainije mene ukloniti. U politici је Ьilo nesto nezdravo. - Vz govorite, p1·etpostavljam, i о jugoslovenskom rukovodstvu i ропаsапји socijalizaт,

jugosloveпskog rukovodstva и

to vreme. Da cujemo kako ste и knjizi Риt и Ьеsрисе opisali dve situacije, dva dogatlaja iz 1986. godiпe: sedпicu Predsedпistva Jugoslavije zbog dolaska Srba sa Kosova ispred Skupstiпe и kojoj se raspravljalo tada о Kosovu, i jos јеdпи sсепи iz toga perioda. Da сијето:

184

Koren zla

- »Rasprava је sve mucnija, prakticno bez dogovora. Zakljucujuci sednicu, predsedavajuci, Lazar Mojsov, do koga sedim, dosapne rni da su svi prisutni uverem kako sve pohode Srba sa Kosova organizujem upravo ја, te da samjajedini koji ih mogu spreciti. Zaprepascen, pozivam stenografe da ostanu, а ucesnicima sednice, uz odobrenje Mojsova, ponovim to sto mije on upravo rekao. Zatim, povisenim glasom, drzim neki nervozan govor о nemogucnosti saradnje uz takvo nepoverenje, takve insinuacije. Pri tom, cutim о onome sto imje poznato koliko i meni - ko zapravo podbada sve te ljude na proteste. Jos ne mogu da verujem da su те и tom pogledu zamenili za Dobricu Cosica.« -»Dakle, ulazim i prvo sto vidim: Joza Vrhovec sedi na pisacem stolu, klati nogama i dobacuje zlurado, trljajuci dlanove: 'А sad, а sad, Ivane, sta сето sad?' Pukne mi film, te se na njega izgalamim. Sedam pored Mamule. On rni odmah ka2e da је veoma dobro, cak zanacajno sto sam ovako besno reagovao. I dodaje: 'Ako ovo do ponoci ne rascistis и parku, sve се se teЬi oЬiti о glavu. Ne guЬi vreme, radi to kako znas!' То vece, Predsednistvo Socijalisticke Federativne RepuЫike Jugoslavije, kao i u toku dana, zakljucuje da Predsednistvo SrbUe, Ciji sam ја predsednik, ima obavezu i odgovornost da situaciju sredi i rascisti. Odlazim na drugu stranu parka u svoju kancelariju. Sazivam rukovodstvo republike. Inforrnisem о sednici Predsednistva JugoslavUe, а LalovicI9 о tekucim zЬivanjima. Ponovo naglasavam daje ulica domaci teren i sansa samo za nacionaliste, da nam oni samo na ulici mogu preoteti narod, da се sa ulice krenuti na nas, da ne smemo dozvoliti da se vlast brani silom, itd. Iznenadi ше Milosevic upadicom: 'Zasto se ti toliko bojis ulice i naroda?' 'Ne bojim se ја naroda, no onih koji sa narodom mogu manipulisati', ka2em.«

- То su dve ilustmcije, dva detalja о tome kako se tada ponasalo jugoslovensko 1·ukovodstvo. Nije li ргеkо Kosova svako vodio svoju politiku? - Preko svakoga pitanja svako vodi svoju politiku. Mi smo Ьili и krizi. U sveopstoj krizi је Ьilo jugoslovensko drustvo i nasi ukupni odnosi su Ьili и ·krizi. Kosovo је Ьila najslaЬija karika. Na njoj је puklo. Mi smo insistirali da se kosovski cvor i proЫem resavaju zajednicki i da u tome moraju svi ucestvovati, da to ne bude samo SrЬija, zato sto је to, izmedu ostalog, jedini put da se izbegne internacionalizacija tog proЫema. NUe slucajno sto је italijanski ambasador odmah posle pobune na Kosovu tra2io prUem kod mene. Bio sariJ. predsedllik Vlade SrЬije, dosao је da rni izrazi solidarnost italijanske vlade u naporima da se sredi stanje na Kosovu. Niti је ta zemlja slucajno izabrana da to ucini, niti је to nama slucajno ucinjeno. О svim pitanjima smo raspravljali, ра i oko Kosova, razнme se. Sporo

Ivan Stambolic

185

smo dolazili do nekih zajednickih resenja, kao sto se zna, i stvarali teren za izlazak iz tog kosovskog nacionalno poremecenog stanja i odnosa и njemи. А ako sи svi gledali interes, to је noпnalno. Svi gledajи neki svoj interes. Nije se tu htelo nista иsicariti, posebno oko Kosova, nego se povodom Kosova raspravljalo ko kakav pristup ima i sirim stvarima и Jиgoslaviji, tako da se to ispreplitalo. Тије иcestvo­ valo jиgoslovensko rukovodstvo, odnosno rukovodstva drugih repиЬlika. Sve smo smatrali zajednickim. Posle Osme sednice се se reci: »Prste od Kosova dalje. Mi cerµo to sami resiti, i to brzo, masom, silom i brzinom.« Кrenиlo se macem da se seku cvorovi i tako sи nas zavezali и hiljade novih cvorova i doveli tu gde jesmo. I nas i Kosovo. - Ротепиtа knjiga Риt и Ьеsрисе zav1-Sava Vasim reCima: »И min1, iivot се poпuditi mnoge odgovoгe za buducnost koje и ovoj 1·atnoj akustici пiko пе сије.« Medutim to Vl·eme jos пiје doslo. - Nije. Мi smo jos иvek и pџcanjima, и иЬijanjima, и ratnoj psihozi, и psihozi vanrednog stanja, и strahovima koje to proizvodi, i nas glavni proЫem jeste sto rni jos иvek nismo и prilici i situaciji da postavljamo prava pitanja. Zasto smo tu gde jesmo? Gde је leglo inicijalnog zla? Ко sи ти inspiratori? Sta је sa odgovornoscи? Која је prava dijagnoza bolesti obolelog naroda i njegove drZave i drustva da Ьi se mogla prava terapija primenjivati? Mi и ovakvom stanjи и kojem jesmo i и kojem se drZimo, jos иvek пе mozemo da postavimo pitanja: Jesmo li rni kao narod izguЬili identitet? Znamo li ko smo? Gde smo? S kim smo? Ко sи nam sиsedi? Gde sи granice? Kako nam se dogodilo da se 11.000 kvadratnih kilometara teritorije uzme а rni govorimo о sиverenitetu? Da 50.000 stranih vojnika tamo dode. Мnogo pitanja, а kljиcno је pitanje odgovornosti. Ne insistiram na njemи kao na akademskom, pravnom, etickom, etnickom pitanjи. То је pitanje na8e bиdиcnosti. Bez smelijeg pogleda и daljи ili Ыifu proslost i novog pogleda и bиdиcnost, rni ne mozemo izaci iz Ьеsриса. - Da li је za Vas jos uvek оtvогепо pitanje kakv се blti politicki rasplet? - Prevrati, иstanci, bune i sukoЬi sи sastavni deo srpske kulture. Ne znam da li cemo moCi to da izbegnemo. Ako пе izbegnemo, rni se mozemo иdaljiti od Milosevica, а pitanje је da li cemo se pribliziti Evropi. Bilo Ьi dobro da to Ьиdе na civilizovan nacin, demokratski, izborni. - И p1·i!og tome sto ste гekli ide i опо sto se dogodilo ove nedelje. Рисапо је па Vuka Dl·askovica. О tome - »Dogadaj пedelje« и izbo1·u Milice LuCic Cavic. »Vuk Draskovic, lider Srpskog pokreta obnove, ро drugi риtје imao srece. Prosle jeseni izbegao је smrt na iЬarskoj magistrali, kada је karnion sa peskom ciUao njega а иsmrtio cetiri njegova Ыiska saradnika. Sada, и noci izmedи cetvrka i petka, и njegovoj kuci и Bиdvi, na njega је ispaljeno sedam hitaca. Pogodila sи ga dva и glavu. Prosao је sa lakSim povredama, fizickim. Sta је sa psihickim? Cini rni se da sи te psihicke rane teze od fizickih. Rane coveka koji zna da postoji nevidljiva ruka koja vuce konce, ceka, vreba i Ьira pogodan trenиtak da ти prekrati

186

Koren zla

zivot. Namece mi se pitanje о njegovoj hrabrosti ili mozda uverenosti da u Стој Gori ne moze nista lose da mu se desi. Tako seЬi objasnjavam sto је sam, bez ikakvog obezbedenja u prizernnoj k.Uci okruZenoj vrtom, savrsenim prirodnim dekorom i zaklonom za uЬicu, sedeo uz televizor kada је pogoden. Portparol njegove stranke, Ivan Kovacevic, ovu hrabrost ili nesmotrenost, objasnio је cinjenicom da vlast hapsi Vukove telohranitelje: - Gospodin Draskovic nije uzirnao novo obezbedenje, jer Ьi i ti ljudi Ьili izlozeni maltretiranju, hapsenju i narednih cetiri i narednih cetiri i tako u nedogled. Vuka Draskovica, i kao politicara i kao knjiZevnika, neki vole а neki ne vole. Neki mu beskrajno veruju, neki uvek podozrevaju. Jedni mu priznaju najCistije opozicionarstvo, drugi ga optuZuju za kolaboracUu sa rezirnom. Uprkos tako izdiferenciranom odnosu prama njemu, ovoga puta, kao i posle atentata na iЬarskoj magistrali i obozavaoci i kriticari su, sa retkim izuzetcirna, ogorceni i jedinstveni u osudi pokusaja uЬistva. Zoran Zivkoviczo, potpresednik Demokratske stranke i gradonacelnik Nisa: - Pokusaj uЬistva predsednika jedne velike opozicione stranke је nesto sto је kap preko ivice case koja se vec dugo puni u SrЬiji punoj bezakonja, punoj terora, punoj pritisaka i svakojakih uЬistava. Sada ovaj pokusaj uЬistva ima posebnu tezinu. Jedino sto mi se namece, jeste daje to nastavak ovog terora i to da samo mozemo da zahvalimo Bogu sto је Draskovic ostao ziv sa laksim povredama i ја mu zelirn da se sto pre oporavi i da se sto pre zajedno sa nama, koji smo vec odlucili da idemo na izbore i da pobedimo Milosevica, da nam se pridruzi i da tako prekinemo seruju ovih nemilih dogadaja. Ја ne vidim nikakvu drugu mogucnost da se ovaj talas terora na Ьilo koji drugi nacin prekine. Мiodrag Isakov, Reformska demokratska stranka Vojvodine: - Pokusaj uЬistva Vuka Draskovica, ро mome misђenju, dramaticno zaostrava drZavnu i politicku krizu u kojoj se nalazimo i zahteva jedan jasan i odlucan odgovor sveukupne drustvene, а posebno politicke opozicije diktatorskom, jugoslovenskom rezirnu i u SrЬiji i u Стој Gori, s obzirom da se ovo dogodilo u Budvi, а medu onima koji pripdaju toj opoziciji irna i onih koji Ьi trebalo da se postide svojih izjava i ponasanja u poslednje vreme. Тај zahtev· da se prekine sa zlocinima, represUom i terorom ovoga puta mora Ьiti takav da zabrine i tirne spreci one koji to organizuju i cine. Vukasin Petrovic, Pokret »Otpor«: - То је strasno. Mislim, ovi odredeni ljudi koji su se trudili tokom proteklih godinu dana da izazovu gradanski rat u SrЬiji, posto su'videli da nemaju snage za to, odlucili su se za terorizam. Strasno је to sto se jedan lider politicke partije, Ьili mi za njega ili ne, tretira tako. Dakle, u poslednih nekoliko godina Vuk Draskovic је i hapsen i preЬijan i nekoliko puta do sada su pokusali da ga

Ivan Stambolic

187

ubiju. То nije паСiп kojim se borite protiv politickih protivnika. Sa politickim protivnicima se borite па izborima, а пе mecima i ateпtatima. »Otpor« се se boriti protiv terorizma i pokusace da da svoj dopriпos rieпasilnom reseпju krize и SrЬiji.

I ovaj drugi pokusaj ateпtata vec је и javnosti pokreпuo Ьrојпа pitanja, od toga da li i Crna Gora postaje zопа ateпtata kao i SrЬija, do toga, kome је vaZпo da ukloпi Vuka? Sam Draskovic i пjegova supruga Daпica uprli su prstom и SlqЬodana Мilosevica i Мirjanu Markovic. Znaci li to da Vuk nema drugih пepri­ jatelja?«

- Вiо је to »Dogailaj пedelje« и izboru kolegiпice Milice LuCic Cavic. Mi razgovor sa паsiт gostoт Ivапот Staтboliceт. Kako veCiпa тоiе da utice па опо sto se dogaila и Jugoslaviji? Da li тislite da тоiе da pokreпe пеkе procese, da ubrza? - Iz nekih licnih razloga, ја и Budvu ne odlazim, evo, vec dvanaest godiпa. А ovde је odavno pomrcina. Ovde је odavno ponistena granica izmedu zivota i smrti. Као da је izguЫjeп iskonski osecaj prema zivotu i smrti. А kada se ta granica jednom prede, granice vise nema. Moramo se upitati, sta се na kraju ostati od naroda, od ljudi, od coveka. Sta се na kraju, posle svega, ostati od samog coveka, od Vuka Draskovica, ili tacnije, od svih opozicionih prvaka i pred kim се to oni da prvace? Tesko је ovde Ьiti opozicija. Na kraju, паs је etnicka solidarnost, i па toj osnovi spremnost da se mrzimo i uЬijamo s drugima, kostala i kosta, vidite, i vlastitih zivota. Strategija politickih uЬistava, i ne samo пjih, vodi potpunom ukidanju politickog zivota и SrЬiji. То је opasnost sa nesagledivim posledicama. - Da li ste Vi, Ivaпe, strahovali da Vат је iivot ugroieп паkоп sto ste sте­ пastavljaтo

пјепi па Оsтој sedпici?

- Ne. Ја se dosta uspesno, nekim sopstvenim mehanjzmima, od tih strahova branim. -1pak, о tоте kakvaje atmosfaa и to vreтe Ы!а, slusaтo ијеdпот iпser­ tu, о јеdпот zaпiтljivoт susretu sa gospodiпoт Вrапkот Мати/от. - »Jedne novembarske veceri trebalo је da se nadem sa Mamulom. Predlozio је da оп posalje kola ро mene. Sigurno zeli da ше na nesto upozori, i da se пademo и njegovoj kuci, jer ја se nisam osecao bezbednim, а i пjegovi ljudi su mi па razne пacine stavljali do znanja da sam pracen, prisluskivan, pod koпtrolom 'osmasa', ali da ше Armija stiti, 'pokriva', da 'parira' svim ostalim slиZbama, koje те, kao sto sam i sam primecivao, samo prividno drZe na slobodi. Inace, sve takve i slicпe poruke prenosio mi је neki pukovnik KOS-a, iz Mamulinog kabineta. Dakle, bilo је razloga, pogotovo zbog sigurnosti тоје porodice, da se пadem sa Mamulom te, dobro sam zapamtio, vrlo mracne i kisovite посi, dva meseca nakon Osme sednice.

188

Koren zla

Pomeпuti pukovnik, u civilu, dosao је ро тепе u zakazano vreme. Upozorio ше је odmah da сето iCi sa dvoja kola i da сето sigurno biti praceпi od 'пjih' .' Sve је to izgovorio sapatom, tajaпstveпo, kao da rni se vec radi о glavi ... Potom те zaтoli da sednem u пjegova kola, i to па zadnje sediste, tako da sеd­ пет da те 'пjihovi' пе тogu videti. То, 'videti', tako је intoпirao da sат тоrао prevesti па pogoditi.«

- Zагје vec Ы!о dotle doslo? - I tako, posle vratoloтпe vozпje пiz kosutnjacke krivine u dva пeugledпa i prljava autoтoЬila i uz stalne povike: »Епо ih!«, »Sad su iza, sad levo!«, »ВгZе!«, i uz stalna upozoravaпja da se sagnem, da prilegnem, Ьеsотuспо zavijamo kroz Kosutnjacku sumu, пaglo kocimo, ра opet startujemo ... Svakojake тisli те spopadaju, pomisljam cak i па vojпi puc. Za tako пesto пос је Ьila idealna... Ропоvо slusam: »Brzo!«, »PoZuri«, »Prate паs, za petama su паш ... « »Tu su, tamo su, ko је iza паs, da li su se ubacili?« Druga kola su se izguЬila u toj jurnjavi. - Koliko to tгаје? - Jako dugo, preтda пе tako dugo koliko se тепi cini ... I sато sto smo se ispeli па Dedinje, urnesto Mamulinoj kuci, zapucujemo se preko Zvezde ka zgradi Geпeralstaba. Opet se, рrета upustvu, saginjem jos duЬlje da те ni пjihov stra2ar пе Ьi prepoznao, ра kroz пеkе tunele, do garaze, gde тепјато kola, ра ропоvо vitlaj па Dedinje uz sve опе povike, пagle zaokrete ... Svasta rni pada па um, ра ipak, роСiпјет da sumnjaт da је sve ovo insceпiraпo. -1 sta је zapmvo Мати/а lzteo и ро Ьите, сте поСi? - Nista пaroCito. Interesovala ga је politicka situacija u SrЬiji. - Sta се tek imati daпasпJi aktai da pisu? - То је tako Ьilo u vreme Osme sednice i posle пekoliko meseci. - Da li ste С/ап »Otp01·a«? - Dosta sam ја Ьiо сlап... Sada vise пisam пi сlап ЬiЫioteke. »Otpor« sат пekoliko puta javno podrZao. То је meпi jedan, ne znam tаспо da definisem i mnogo о tome пе zпam, ali fепоmеп. - Da li sada гazmiS!jate о tome da se politicki angazцjete? - Covek koji javno govori, ovako kako ја govorim, оп пе moze о tome razmisljati. Ipak, u politici тoras, ako hoces da se aпgafujes, da govoris tako da se svidas, bar пеkiт strukturama. Ја jos петаm tu potrebu. - 1 па kтаји, kada se vec v1·acamo и pгoslost, jos jedno pitanje: kada ste pгvi put blli па Kosovu? - Bilo је to пegde pri kraju osтogodisпje skole. ISli smo па ekskurziju па Kosovo. Bili smo u Kosovom Polju. Spomeпik kosovskiт junacima jos пiје Ьiо podignut. Uciпice to Surep21 i Deroko22 uz ротос tadasпje vlasti. Videli sто Muratovo turbe, ukazivao паm se Milos OЬilic опаkо kao u пarodпim pesmaтa u svoj svojoj lepoti, vitez bez straha i шапе, Kosovka devojka sto poji rапјепе

Ivan Stambolic

189

junake i vida im rane. Bili su tu sa nama: devet Jugovica, Toplica Milan, Kosancic Ivan, svi oni sto razgone Turke na buljuke. Bili smo i u Gracanici, Milutinovoj zaduzbini; u toj velelepnoj srednjovekovnoj gradevini, jedinoj koja је usla u sve· svetske enciklopedije. Dostojanstvena igumanija sugestivno је pripovedala istoriju hrama i njegovog slavnog ktitora. Govorila је о Milutinu, Simonidi, cije oci na fresci iskopase Turci, о tome kako sшо mi jeli zlatnim kasikama dok su se oni na zapadu Evrope jos medusobno jeli. Pricala је о tome ka}co је Novo Brdo Ьiо grad od 40.000 stanovnika, dok Londonjos nije ni postojao. О zvonjavi zvona na crkvi Notrdam u Parizu2з i jos о kojecemu slicnom. Bila је to opojna, poetski zanosna, pitka, tecna prica о nasoj slavi, о nasoj nadmoci nad drugima, о nasim stradanjima od drugih. Bilo је to pripovedanje koje је svakoga od nas prozelo, ponelo, nekako zanelo i uznelo, koje је potpuno obujmilo ta nasa decija Ьiса. Ко Ьi паш posle toga sшео reci da su to sашо legende, da је to samo u реs­ шаша, da nista od toga nije istorijska Cinjenica, istorijska istina, da stvari stoje drugacije, da је poetska iшaginacija jedno, а istorijska realnost nesto sasvim drugo. U tom decackom zanosu, naЬijen ешосiјаша, pun ponosa, bas sa tog mesta napisem pismo ocu i majci, а опа је сео kosovski ciklus znala na pamet, i u tош pismu ispricah igumanijinu pricu koju sаш »snimio« kao шagnetofon. Preturajuci nedavno ро njihovim papirima pronadoh i to pismo. Pricam to sve zato sto se stalno posle toga pitam, da sam ziveo u drugacijem okruZenju, da sаш ostao sашо sa legendama i mitovima i kosovskim epom, da nisam saznao za Ilariona Ruvarca24, za Simu Cirkovi6a25, da nisam Citao Filozofiju palanke26, по samo kntige о Milutinima27, mozda Ьih i ја pocinio sva ova cuda na Kosovu i sa Kosovom? - P,·ivodimo kш·аји nase jednocasovno dгuzenje sa nasim gostom Ivanom Stambolicem i па kгаји slusamo citat iz knjige Put u bespuce о sedmodnevnom dгuzenju Ivana Stambolica sa kce1·kom Војапот28 nakon Osme sednice. Војапаје иЬгzо posle toga nastюdala и sаоЬгасајпој nes,-eCi i пјеп otacje геkао daje опа ргvа z1·tva Osme sednice. - »Nas dvoje smo tada u Miloceru uprkos svemu, ili bas zbog svega, proveli sedam dana, nasih najlepsih sedam dana. Miholjsko Ieto na moru! Prazne plaze, na setalistima gotovo pusto. Nas dvoje sami! Vodila me је i u kafice gde se njeno drustvo okuplja. Pricamo о tome kako је, kad је Ьila шаlа, jos u osmogodisnjoj skoli, za vreme jednog naseg letovanja u Petrovcu na moru, i pored шоg protivljenja, dograЬila 'Petrijin venac'29 i procitala ga. Kad se vratila u skolu, kao oЬicno na pocetku nove skolske godine, а posle letnjih ferija, imali su pismeni zadatak. Теша: 'Кnjiga koju sam letos proCitala'. Pisala је kako је citala i 'Petriju'. Sastav је, izgleda, Ьiо izuzetan, onaj za citanje i ро drugim odeljenjima. Medutim, nastavnica је nasla za potrebno da јој

190

Koren zla

prigovori kako takve knjige u njenim godinama ne treba citati, nego nesto vedrije. Tako nesto ... I usle su u spor. Bojana se iznervirala i iznenada upitala nastavnicu da li је ona tu knjigu citala. Ova, zatecena, iskreno odgovori da nije: 'Ра, kako vi govorite о knjizi koju niste citali?' - odbrusila је Bojana. Uvek је smelo isterivala istinu na cistac, bez straha od posledica«.

Radio Slobodna Evropa, Nocni razgovori,juna 2000. Novinar: Branka Mihajlovi6

Napomene: Stambolic, partijski i drZavni funkcioner и SrЬiji i SFRJ. VeJjko Stambolic, sin Katice i Ivana Stambolica. з Tijana Stambolic, kci Katice i Ivana Stambolica. 4 Uros Stambolic, unuk Ivana Stambolica. 5 Studentske demonstracije 1991, а studentski protesti 1992. Videti и ovoj knjizi tekst Posle pet godina cutanja... б Izet Sarajlic, poznati bosanski pesnik. 7 Milos Minic, partijski i drZavni funkcioner и SrЬiji i SFRJ. 8 Mijalko Todorovic - Plavi, partijski i drZavni funkcioner и SrЬiji i SFRJ. 9 Коса Popovic, diplomata SFRJ. 10 Milentije Popovic, partijski i drZavni funkcioner и SrЬiji i SFRJ. 11 Мота Markovic, drZavni i partijski funkcioner и SrЬiji i SFRJ. 12 Blagoje Neskovic, lekar, spanski borac, partijski i drZavni funkcioner SrЬije i FNRJ. ZЬog politickih neslaganja, 1952. povukao se iz politike i posvetio nauci. 13 Sreten Zujovic, partijski i drZavni funkcioner и FNRJ do 1948. godine, kada se izjasnio za Rezoluciju IВ. 14 Aleksandar Rankovic, visoki partijski i drZavni funkcioner SFRJ. Organizovao i rukovodio SlиZbom drZavne bezbednosti. ZЬog optuZЬi za zloupotrebe и toj sluzЬi (1966), smenjen sa visokih dиZnosti i iskljucen iz javnog zivota. 15 Кralj Petar Karadordevic I. 16 Кralj Aleksandar Karadordevic. 11 Nikola Pasic - Ваја. 18 Аса Stanojevic, prvak Narodne radikalne stranke. 19 Svetomir Lalovic, ministar unutrasnjih poslova и Vladi RepuЫike SrЬije. 20 Zoran Zivkovic, posle promene rezima Slobodana Milosevica: savezni ministar policije. 21 Milorad Panic - Surep, direktor Zavoda za zastitu spomenika kulture NR SrЬije. 22 Aleksandar Deroko, arhitekt i istoricar umetnosti. 1 Petar

2

Ivan Stambolic

191

Legenda da su na BogoюdiCinoj akvi u Parizu 1389. zvonila zvona. 24 Ilarion Ruvarac (1832-1905), rodonacelnik srpske kriticke istoriografije. 25 Sima Cirkovic, akademik, istoricar - medievist. · 26 Pozna'to delo Radomira Konstantinovica. 21 Danko Popovic, Knjiga о Milutinu. Vrlo brzo oznacavana abrevijacijom svog naslova Milutin. 28 Bojana Stambolic, kci Katice i Ivana Stambolica. Poginula u saobracajnoj nщ;reci cetiri nedelje posle Osme sednice. 29 Delo Dragoslava Mihailovica. 23

Koreni zla ProЫem Srba to је Slobodan Milosevic. On sada vise nije ni voda, niti spasilac naroda, niti branitelj srpskog dostojanstva. Slobodan Milosevic и njihovim ocima vise nije mesija. Srpski narod gaje obozavao kao boga i verovao da се kroz identifikaciju s njim postati nebeski. Milosevic је ostao na svom oЫaku dok narod svakim danom sve vise tone и Ыаtо. On se uvek rugao srpskom narodu kojije za njega Ьiо samo sredstvo manipulacije. Milosevic i srpski narod su bili jedno, danas ta sinteza vise ne postoji: oni su razdvojeni. SrЬi se moraju suociti sa ovom cinjenicom. Ona za njih predstavJja proЫem, ali ijedino sredstvo resavanja i priznavanja sopstvenog poraza. А jedino sredstvo priznavanja ovog poraza је osudivanje Slobodana Milosevica. Ali rni SrЬi, mi smo zeleli cutati о svom porazu, mi smo zeleli precutati ovih trinaest godina иZasa, izbrisati ih iz svog secanja, ne obazirati se ni na sta sto se dogodilo da ne Ьismo morali platiti cenu, da ne Ьismo morali s njim podeliti odgovornost za ovu tragediju. Mi nismo sposobni da se suocimo sa realnoscu. То је na8 jos ozЬiJjniji proЫem danas. Da Ьi se izaslo iz ovog kosmara, potrebno је usmeriti se na korene zla. А to zlo to је nacionalizam. Zato se toliko plasimo. Dok god budemo odЬijali da seЬi postavimo istinska pitanja, uoCimo zlo, pogledamo и oci svojoj ne tako davnoj proslosti, necemo se moCi izvuCi. Nije dovoJjno lisiti vlasti Slobodana Milosevica. Pitanje odgovornosti nije akademsko niti pravno pitanje, nasa buducnost је stavJjena na kocku. Potrebno је da razшnemo kako smo dovde dosli: koje to behu sile koje su ovo omogucile, koje su dale inspiraciju. Takode treba da se zapitamo: ako imamo drZavu, kojaje to, gde su njene granice. Srpstvo је poprimilo jedan antievropski oЫik, antimodernisticki i kolektivisticki. Mi se skrivamo iza Jugoslavije. То su samo politicki prikazi. Srblja takode ne zna da је Berlinski zid srusen. Treba okoncati ovu la2. Treba da se probudimo. Slobodan Milosevic је savrseniji izraz losijih crta nase licnosti. То је zbog toga sto on zna kako da nade zajednicki jezik, dostupan svima. On izrazava nasu despotsku svest. Srbl ne zele coveka koji Ьi njima upravljao, oni zele gospodara, vodu. Srpska istorija је izgradena na taj nacin. Ovaj narod је polovinu svog vremena proveo и trazenju gospodara, а drugu polovinu и oslobadanju od istoga. Ponovicu da treba da shvatimo kako smo dovde dosli, kako smo stvorili Slobodana Milosevica. Ovaj proЫem se ne moze svesti na jednu osobu. Doista је

Ivan Stambolic

193

Slobodan Milosevi6 jedan bolesnik. Priznajmo onda da је nasom zemljom upravljao bolestan covek i pokusajmo da razumemo kako је ovo bilo mogu6e. Istina је da је to Ьilo kada је SrЬija Ьila nestaЬilna, zemlja је Ьila и krizi, druStvo је bilo и krizi. Komlinisticka partija se pokazala kao nesposobna и pronala.Zenju resenja i Ьila је sporna. Jugoslovenski rukovodioci nisu imali nikakav plan, nikakvu viziju budu6nosti, i otvorili su put jos nazadnijim tokovima. SrЬi su se krizi suprotstavili neprihvatanjem realnostijer su sebe smatrali oste6enom stranom и Jugoslaviji. Na 1?ahrani Rankovi6a, Titovog Ьivseg ministra unutrasnjih poslova, predvodnika krvave represije pocetkom sezdesetih, narocito protiv Albanaca na Kosovu, okupljanje ljudi је Ьilo zabranjeno. Ali niko se и Jugoslaviji tada nije zapitao zasto је toliko Srba zallio za Aleksandrom Rankovi6em. Nakon Titove smrti, jugoslovenski rukovodioci nisu Ьili spremni da reformisu sistem kako Ьi se izaslo iz krize. Oni koji su zeleli da smanje troskove budZeta i zapocnu neposredne izbore Ьili su marginalizovani. Blokiranjem reformi, jugoslovenski rukovodioci nameravali su da sprece nacionalizam. Postigli su suprotan efekat. Slobodan Мilosevi6 se okoristio ovim spletom okolnosti. Ono sto је proiza5lo zatim Ьile su posledice pogresnog izbora. Каd је Мilosevi6 otkrio svoje pravo lice, ostale jugoslovenske repuЫike zelele su da napuste ovaj ludi brod. Мilo Dukanovi6I ga је konacno procitao i Crna Gora takode zeli da napusti brod cim za to dode vreme. Slobodan Milosevi6 nije prosecan covek, on је inteligentan, ali u negativnom smislu. Onje Ьiо savrsen predvodnik plana koji nije mogao sprovesti sam. Srpski narod ga је sledio. Prema tome, Мilosevi6 ne moze jedini da snosi odgovornost za ovu tragediju. Stvari su se promenile u SrЬiji. Narod se vise ne identi:fikuje s Мilosevi6em. Raspad se dogodio. Ve6ina Srba је danas protiv njega. Ali oni ne znaju zasto jer ne zele da odgovore na osnovna pitanja. Ipak, sve se vise odЬija teza zavere. Malopomalo pocinju da razmisljaju. Ovaj proces је, naravno, spor, ali је u toku. Svi su iznenadeni onim sto se dogodilo. Oni pocinju da shvataju da tadasnji proЫemi nisu bili toliko ozbiljni da Ьi doveli do rata i da su resenja postojala. Ја ne vjerujem da se SrЬija moze izvu6i putem miroljuЬivosti. Diktature su sotonske. Ne moze se unistiti jedna unutrasnja diktatura ukoliko је ne srusi druga diktatura. Razaranje rizikuje da bude krvavo. Tesko је predvideti sta 6е se dogoditi, pogotovo kad sve zavisi od jednog iracionalliog coveka. Мilosevi6 raspola.Ze specijalnim snagama. Za vreme mog predsednistva, Srblja је imala 16.000 policajaca. Danas ih ima preko 100.000. Osim toga, Slobodan Мilosevi6 uvek cini sve sto је neophodnбkako Ьi se odrZao na vlasti. On deluje sa ovog stanovista sajednom sigurnom logikom. Sto se tice opozicije, ona ne cini sve sto је u njenoj mo6i. Upravo sada, Мilosevi6 se ponasa kao Enver HodZa i oko Srbije podiZe Кineski zid. On zivi od izolacije i siromastva svog naroda. On se moze odrzati na vlasti jedino pretvai:aju6i SrЬiju u zatvor. Namere Zapada su dobre, ali posledice njegove politike prema SrЬiji su lose. Trebalo је skinuti sankcije kako Ьi Мilosevi6 Ьiо sprecen da od SrЬije

194

Koren zla

napravi zatvor i zabraniti investiranja kako rezim ne Ьi profitirao od ovog otvaranja. Za sada program Evropske unije »Nafta za demokratiju« jos uvek nije resenje jer је opozicija diskreditovana. S druge. strane, ponovno otvaranje vazdиSnih linija predstavlja dobar potez. Ali, resenja ne treba tra2iti и Pentagonu. Srpska televizija је јаса nego svi zapadni bombarderi. Bilo Ьi mnogo efikasnije postaviti predajnike svuda oko SrЬije и cilju sprecavanja propagande rezima. Sto se tice Kosova, potrebno је iznaci resenje u-De Golovom stilu. Razumece onaj ko zeli. Zapad se protivi nezavisnosti Kosova iz poznatih razloga. Bilo Ьi dobro onda da nametne drugi plan sa idejom da se Kosovo i SrЬija integrisu и Evropu и roku od pet godina, ili sedam, ako је neophodno, i sa ulaganjima neophodnim za ostvarivanje kvalitetnijeg Zivota. Istina је da је ovo resenje krajnje skupo, ali manje skupo nego jedan novi rat.

Jun 2000, Pariz Tekst nije objavljen. Razgovor vodila Florance Hartmann

Napomena: 1 Milo

Dukanovic, predsednik RepuЬlike Crne Gore.

BIOGRAFSIO PODACI О AUTORU

Stambolic (Мiodrag) Ivan Roden 5. 11. 1936, Brezova kod Ivanjice - Osnovnu skolu pohadao u Brezovi, Ivanjici i Тitovom Uzicu - Industrijsku skolu zavrsio u Rakovici - Pravni fakultet zavrsio u Beogradu (studirao uz rad) Nakon zavrsetka Industrijske skole radi kao kvalifikovani radnik u Fabrici reznog alata i preduzecu »Cer« u Cacku, а potom u Industriji motora u Rakovici. Вiranje za narodnog poslanika. Овлvuло DUzNosтr:

- direktor ZdruZenog preduzeca »Tehnogas« u Beogradu (1965-1975); - predsednik Privredne komore Beograda (1975-1976); - sekretar izvrsnog komiteta Predsednistva SK SK SrЬije (1976-1978); - predsednik Izvrsnog veca Skupstine SR SrЬije (1978-1982); - predsednik GK SK Beograda (1982-1984); - predsednik СК SK SrЬije (1984-1986); - predsednik Predsednistva SR SrЬije (1986-1987) smenjen decembra 1987; - predsednik ЛЈВМЕS-а (Jugoslovenska banka za medunarodnu ekonomsku saradnju) (1988-1997). OBJAVLJENE КNЛGЕ:

Direktor и samoupravljanju, RAD, Beograd 1978; Rasprave о SR S1·blji (1979-1987), (GLOBUS Zagreb 1988); Put и bespuce - Odgovo1·i Ivana StamboliCa па pitanja Slobodana Inica, (RADIO В-92, Beograd 1995). Povodom nestanka Ivana Stambolica, Helsinski odbor za ljudska prava u i Odbor za oslobadanje Ivana Stambolica, objavili su knjigu Slucaj Ivan StamboliC, Beograd, 2001. SrЬiji

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

323(497.11)(047.53) СТАМБОЛИЋ, Иван

Koren zla / Ivan Stambolic ; [шednik i priredivac Latinka Perovic]. - Beograd : HelsinSki odbor za ljudska prava и Srblji, 2002 (Вeograd: Zagorac). - 194 str. ; 23 cm. - (ВiЬlioteka Svedocanstva 10) Tir