127 86 54MB
Serbian Pages 270 Year 2011
SK
'i
Ljiljana Protić
HETEROPTERA Beograd 20П
PRIRODNJAČKI MUZEJ U BEOGRADU Posebna izdanja Knjiga 43
HETEROPTERA LJILJANA PROTIĆ
Beograd 2011.
Ljiljana Protić
HETEROPTERA Recenzenti Prof. dr DUŠKA SlMOVA TOŠIĆ Prof- dr ŽELJKO TOMANOVIĆ
Glavni urednik
Slavko
Ljiljana
Protić , Ljiljana
Spasić
Urednici
Anđus , Marjan
Niketić
i Aleksandra
Maran
Uređivački odbor Aleksandar Grbić (Beograd), Ivan Dulić (Novi Sad), Miloš Kalezić (Beograd), Mihovil Logar (Beograd), Zoran Marković (Beograd), Dragan Milovanović (Beograd), Boža Pal (Novi Sad), Brigita Petrov (Beograd), Vladimir Stevanović (Beograd), Nebojša Vasić (Beograd), Voislav Vasić (Beograd), Dan Grigorescu (Bukuresti), Gordan Karaman (Podgorica), George Koufos (Thesaloniki), Boris KryStufek (Ljubljana), Oleg Mandić (Vienna), Valentin Prysjazhnjuk (Kiev), Eckhard von Raab-Straube (Berlin), Zbignew Szelag (Krakov)
ISBN 978-86-82145-36-3 Ilustracije Heteroptera
Aleksandar Stojanović
Tehničko uređenje, prelom i kompjuterska obrada
Aleksandar Stojanović
1 -0 0 0 0 2 4 2 7 7 3
Izdavač Prirodnjački muzej Njegoševa 51,11000 Beograd, Srbija
Tiraž 500
Štampanje je finansiralo Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Štampa DMD, Beograd
LJILJANA PROTIĆ
HETEROPTERA
SADRŽAJ PREDGOVOR...................................................................................................1 1. UVOD.............................................................................................................7
2. ISTORIJAT ISTRAŽIVANJA HETEROPTERA U SRBIJI.....................................................................12
2. 1 Prvi period 1851 - 1880.................................................................. 12
2.2 Drugiperiod 1881-1930............................................................... 13 2.3 Treći period 1931-1945............................................................... 18 2.4 Četvrti period 1946-1975............................................................ 21 2.5 Peti period 1976-2011................................................................... 27 3. OSNOVNE ODLIKE HETEROPTERA............................................35
3.1 Telesni regioni.................................................................................... 37 3. 1. 1 Glava - Caput...................................................................... 37 3. 1. 1. 1 Pipci - Antenae........................................................... 37 3. 1. 1.2 Usni aparat.................................................................. 39 3. 1. 1. 3 Oči............................................................................... 42 3. 1. 2 Grudi- Thorax..................................................................... 42 3. 1.2. 1 Noge............................................................................43 3. 1.2.2 Krila.............................................................................48 3.1.3 Trbuh - Abdomen................................................................. 54
3. 2 Ekskretorne žlezde........................................................................... 55 3. 2. 1 Aromatične žlezde................................................................ 55 3.2. 1.1 Metatorakalne žlezde................................................. 55 3.2. 1.2 Abdominalne žlezde...................................................56 3. 2. 2 Pljuvačne žlezde................................................................... 59 3. 2. 3 Žlezde koje proizvode feromone......................................... 59 3.3 Razviće
........................................................................................... 62
3. 4 Komunikacije između Heteroptera.............................................. 68 3.4.1 Stridulacija............................................................................ 69
3. 5 Mimikrija ...........................................................................................74 3. 6 Tipovi ishrane.................................................................................... 79 3. 6. 1 Fitofage - Biljojedi.............................................................. 79 3. 6. 2 Zoofage - Predatori............................................................. 81
3.6.3 3. 6. 4 3. 6. 5 3. 6. 6
Hematofage........................................................................... 85 Mikofage............................................................................... 86 Simbioza............................................................................... 86 Varenje i simbionti............................................................... 87
4. KLASIFIKACIJA HETEROPTERA................................................. 91
5. ZBIRKE HETEROPTERA U PRIRODNJAČKOM MUZEJU..............................................................93
5. 1 Dipsocomorpha.................................................................................. 95 5. 1. 1 Ceratocombidae Fieber, 1860............................................ 95 5. 1. 2 Dipsocoridae Dohm, 1859.................................................. 96
5.2 Nepomorpha....................................................................................... 96 5. 2. 1 Nepidae Laterille, 1802........................................................ 96 5. 2. 2 Belostomatidae Leach, 1815.............................................. 97 5. 2. 3 Ochteridae Kirkaldy, 1906.................................................. 98 5. 2. 4 Corixidae Leach, 1815........................................................ 98 5. 2. 5 Naucoridae Leach, 1815..................................................... 100 5. 2. 6 Aphelocheiridae Fieber, 1851.......................................... 102 5. 2. 7 Notonectidae Latreille, 1802............................................ 103 5.2. 8 Pleidae Fieber, 1851.......................................................... 103 5. 3 Gerromorpha.................................................................................. 104 5. 3. 1 Mesoveliide Douglas & Scott, 1867............................... 104 5. 3. 2 Hebridae Amyot & Serville, 1843................................... 105 5. 3. 3 Hydrometridae Billberg, 1820......................................... 106 5. 3. 4 Veliidae Brulle, 1836........................................................ 106 5. 3. 5 Gerridae Leach, 1815......................................................... 108 5.4 Leptopodomorpha.......................................................................... 110 5.4.1 Saldidae Costa 1835......................................................... 110 5. 4. 2 Leptopodidae Brulle, 1836............................................... 112 5. 5 Cimicomorpha................................................................................. 113 5. 5. 1 Tingidae Laporte, 1832.....................................................113 5. 5. 2 Microphysidae Dohm, 1859............................................ 117 5. 5. 3 Miridae Hahn, 1833.......................................................... 118 5. 5. 4 Nabidae A. Costa, 1853 ....................................................137 5. 5. 5 Anthocoridae Fieber, 1836............................................... 139 5. 5. 6 Cimicidae Latreille, 1802..................................................142 5. 5. 7 Reduviidae Latreille, 1807............................................... 143
5. 6 Pentatomorpha...............................................................................147 5. 6. 1 Aradidae Brulle, 1836....................................................... 147 5. 6. 2 Lygaeidae Schilling, 1829............................................... 149
5. 6. 3 Piesmatidae Amyot & Serville, 1843............................ 160 5. 6. 4 Berytidae Fieber, 1851....................................................161 5. 6. 5 Pyrrhocoridae Amyot & Serville, 1843......................... 164 5. 6. 6 Stenocephalidae Dallas, 1825........................................ 164 5. 6. 7 Rhopalidae Amyot & Serville, 1843............................. 165 5. 6. 8 Alydidae Amyot & Serville, 1843’............................... 167 5. 6. 9 Coreidae Leach, 1815.....................................................168 5. 6. 10 Cydnidae Billberg, 1820................................................ 171 5.6. 11 Thyreocoridae Amyot & Serville, 1843........................ 173 5. 6. 12 Plataspidae Dallas, 1851................................................ 174 5. 6. 13 Acanthosomatidae Stal, 1865......................................... 176 5. 6. 14 Scutelleridae Leach, 1815...............................................176 5. 6. 15 Pentatomidae Leach, 1815............................................. 178 5. 7. Kvantitativna analiza vrsta Heteroptera.................................186 6. BIOGEOGRAFSKA ANALIZA HETEROPTERA SRBIJE... 189 7. EKONOMSKIVAŽNE VRSTE......................................................... 195
7. 1 Fitofage.............................................................................................. 196 7. 1. 1 Adelphocoris lineolatus (Goeze) - lucerkina stenica .... 196 7. 1. 2 Aelia acuminata (Linnaeus) - žitna oštroglava stenica. 197 7. 1. 3 Carpocoris Kolenati........................................................ 198 7. 1. 4 Corythuca ciliata (Say) - platanova mrežasta stenica . 198 7. 1. 5 Dolycoris baccarum Linnaeus - smrdljivi martin........ 199 7. 1. 6 Eurydema ornata (Linnaeus) - kupusova stenica........ 200 7. 1. 7 Eurydema oleracea (Linnaeus)..................................... 200 7. 1. 8 Eurygaster austriaca (Schrank) - žitna stenica.............201 7. 1.9 Leptoptema dolobrata (Linnaeus).................................204 7. 1. 10 Lygus pratensis (Linnaeus)............................................. 204 7. 1. 11 Piesma quadrata (Fieber)............................................... 206 7. 1. 12 Stephanitis pyri Fabricius-iamskinasienica.................206 7. 1. 13 Gastrodes Westwood šišarkine stenice......................... 207
7.2 Ektoparaziti..................................................................................... 208 7. 2. 1 Cimex lectularius Linnaeus -kućna stenica................... 208 7.2.2 Reduvidae - hematofage................................................... 209 7.3 Predatori...........................................................................................212
7. 4 Heteroptera - kućni ljubimci.......................................................214 8 . PUBLIKACIJE I SARADNJA SA HETEROPTERISTIMA IZ CELOG SVETA ............................217
8.1. Publikacije....................................................................................... 217 8.2. Udruženja - asocijacije.................................................................220
9. BIBLIOGRAFIJA.................................................................................223 10. SUMMARY............................................................................................ 252
PREDGOVOR
Takozvani MILENUUM-BAG (Milemum Bug) bio je nezaobilazna informatička tema u vreme prelaska iz drugog u treći milenijum. Bug (engl.) znači s t e n i c a - insekt za mnoge beznačajan ili opet za druge „krvopija” i dosada. Početak novog milenijuma vezan je za veliki jubilej, naime 2001. godine navršilo se 150 godina od prvih istraživanja stenica u Srbiji. Te, 2001. godine bio je još jedan značajan jubilej - 100 godina od rođenja Nikole Kormileva, heteropterologa koji je dao najveći doprinos poznavanju faune Heteroptera Srbije i Makedonije. Posle deset godina (2011.) završen je tekst monografije posvećen Heteropterama. U Srbiji do sada nije bilo ovakve publikacije, koja obrađuje ne samo opšte podatke o Heteropterama, već se po prvi put objedinjuju svi faunistički radovi do sada objavljeni, kao i neobljavljeni podaci o primercima koji se čuvaju u Entomološkoj zbirci Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Sadržaj ovog rada je raznovrstan. Rad sadrži podatke od istorijata istraživanja Heteroptera u Srbiji, fosilnih ostataka, građe, sistematike, opisa pojedinih vrsta, staništa koja naseljavaju, načina ishrane do nastanka muzejske zbirke i njene muzeološke obrade i razvojnog puta autora. Opisane su samo one morfološke osobine Heteroptera koje su važne za njihovu determinaciju i koje ih karakterišu. Zbog toga nije obrađena celokupna spoljašnja i unutrašnja građa, jer se ti detalji mogu pročitati u svakoj opštoj entomologiji. Zato ovaj rad može da podseća i na neki nedovršeni udžbenik entomologije. Ovaj tekst istovremeno opisuje i rad jednog kustosa koji je ceo radni vek posvetio jednoj grupi insekata i koji pokazuje šta je sve potrebno da se zna da bi se ta grupa sakupljala, obrađivala, čuvala i prezentovala na kongresima ili u obliku naučnih radova. U toku leta 1975. godine počela sam da volontiram u Botaničkom odeljenju Prirodnjačkog muzeja, gde sam naišla na veliku predusretljivost i znanje starijuh kolega, tada već uglednih kustosa botaničara i naučnih radnika dr Vojislava NlKOLIĆA i dr Nikole DKLIĆA. Krajem 1975. primljena sam na odredeno vreme za kustosa pedagoga, a potom sam sve do maja 1997. radila na odredeno vreme najviše kao kustos pedagog, zatim kao bibliotekar i kustos botaničar. Kao kustos pedagog obišla sam gotovo sve beogradske škole, uglavnom osnovne sa tada aktuelnim „pokretnim izložbama”, koje su svake nedelje gostovale u drugoj školi. Namera je
Lj . Protić : Heteroptera
bila da se učenici upoznaju sa prirodom Srbije i Prirodnjačkim muzejom, jer Muzej nije imao adekvatnu stabiu postavku. Od 17. maja 1977. radim na neodredeno vreme na poslovima kustosa u Entomološkoj zbirci. Pošto nije bilo mogućnosti da se za stalno zaposlim kao kustos botaničar, nego zoolog-entomolog, želela sam da radim sa zbirkom dnevnih leptira, medutim ni to nije bilo moguće, tako da mi je bilo potpuno svejedno koju ću grupu početi da obrađujem. Naišla sam na nesredenu zbirku Heteroptera, koju sam počela muzeološki da obrađujem i postepeno sam se toliko zaljubila u „ta divna stvorenja” i sada mislim da su zaista to najlepši insekti!
Kada sam počela sa sredivanjem zbirke Heteroptera u Entomološkoj zbirci zapazila sam da je gotovo sve primerke ulovio Nikola KORMILEV. Tada nisam ništa znala o njemu, jedino da je ulovio veliki broj Heteroptera i po prezimenu da je po nacionalnosti Rus. U otkrivanju ličnosti Nikole Kormileva pomogli su mi dr Živko ADAMOVIĆ i šumarski inženjer Aleksandar SlGUNOV. Dr ADAMOVIĆ mi je otkrio tajnu da se njegova zbirka čuva u zoološkoj A zbirci zajedno sa tipskim materijalom. Primerci u osam entomoloških kutija, koje sam počela da obradujem je manji deo zbirke Heteroptera Nikole KORMILEVA, izdvojen je i prireden za izlaganje na stalnoj izložbi Prirodnjačkog muzeja, koja je bila u prvoj zgradi u Njegoševoj ulici, do 1963. kada je povučena u depo. O ličnosti KORMILEVA mnogo mi je pričao njegov prijatelj Aleksandar SlGUNOV, inače kusos botaničar u Prirodnjačkom muzeju. Informacije koje sam od njih dvojice dobila bile su mi dragocene i polazna tačka da dalje tragam za KORMILEVIM. U časopisu Bečkog Prirodnjačkog muzeja Annalen des Naturhistorischen Museums in Wien, pronašla sam rad Nikole KORMILEVA, a na kraju rada nalazila se i adresa autora. To je bio rad iz vremena kada je Kormilev radio u Bishop Museum Honolulu na Havajima. Odmah sam napisala pismo i poslala u Honolulu. U odgovoru sam informisana da KORMILEV više ne radi na Havajima i dobila sam njegovu novu adresu iz Njujorka. Ne zna se čija je sreća bila veća kada smo uspostavili kontakt. KORMILEV je bio oduševljen što neko posle, tada 20 godina ponovo istražuje Heteroptera u Srbiji i što je saznao da njegova zbirka nije oštećena u II svetskom ratu. Moja radost je bila neopisiva, jer sam upomošću uspela da ga pronadem, a zatim je dugi niz godina usledila vrlo važna stručna prepiska sa KORMILEVIM. Sva pisma ljubomomo čuvam i ona su za mene bila jedan od najboljih priručnika u mom radu. Ispostavilo se da čak imamo i zajednički hobi - sakupljanje kesica od šećera, pa smo i te duplikate razmenjivali! Pošto sam već pomenula ime starijeg kolege Aleksandra - Saše SlGUNOVA, osećam obavezu da napišem nekoliko rečenica o njemu. I stari i mladi svi su ga jednostavno zvali Saša, jer je on to tako želeo. Bio je nesebičan, spreman uvek svakom da pomogne. Iako je završio Šumarski fakultet, on je u pravom smislu bio prirodnjak entuzijasta. Još kao gimnazijalac, završio je Rusku gimnaziju u Beogradu, odlazio je na teren sa svojim profesorom Vladimirom MARTINOM, kasnije i sa drugim kolegama kustosima Borisom PETROVIM, Sergejem Matvejevim , Olegom GREBENŠČIKOVIM. Poznavao je mnoge grupe. Pored botanike, posebno je voleo ptice i skakavce. Za vreme II svetskog rata u okolini Beograda ulovio je veliki broj insekata, pa i Heteroptera, koje se čuvaju u našoj Entomološkoj zbirci. Saša je od proleća do jeseni bio na terenu. Kao poliglota, pomogao mi je mnogo u 2
PREDGOVOR
prevođenju stručnih radova sa ruskog i ffancuskog. Bio je skroman i veoma je voleo da se šali. U njegovom društvu je uvek bilo lepo, jer je pričao zanimljive anegdote sa terena, a i pamtio je veliki broj viceva i šala. Kada sam počela da radim Heteroptera u Prirodnjačkom muzeju konsultacije sa dr Ljubodragom JANKOVIĆEM bile su za mene od velike koristi. Od svih tadašnjih entomologa, dr JANKOVIĆ je radio grupu (Homoptera: Auchenorhyncha) koja je bila najbliža heteropterma: isti način sakupljanja, ista staništa, isti način prepariranja. Zajedno smo bili tri godine po dve nedelje na Durmitoru. To su bila zaista nezaboravna istraživanja i druženja. Uz dr JANKOVIĆA naučila sam mnoge metode sakupljanja, ekološke niše u kojima se mogu naći određene vrste, način prepariranja i još mnogo, mnogo toga. Upoznao me je sa dr HOBERLANDTOM, kustosom u muzeju u Pragu koji je radio na Heteropterama. Pozajmljivao mi je mnoge stručne knjige, a Atlas stenica (Javorek 1978) čuvam kao dragu uspomenu na mog učitelja, kolegu i prijatelja. Ljubodrag JANKOVIĆ napisao je veliki broj naučnih radova, a ostavio je veliku zbirku Homoptera i manje zbirke Heteroptera i Coleoptera Kopaonika (Janković 1974). Zbirke dr Jankovića nalaze se u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.
Veliku zabvalnost dugujem na nesebičnoj pomoći dr Živku ADAMOVIĆU, koji je bio dugogodišnji kustos entomolog. Medutim, kada sam počela da radim u Prirodnjačkom muzeju, dr Adamović je radio u Institutu za medicinska istraživanja (1972-1986). U to vreme imala sam svesku, sa etiketom „dr Adamović” tako da sam u nju pisala mnoga pitanja, odnosno nejasnoće na koje sam nailazila u toku rada sa materijalom, literaturom, održavanjem zbirke, konzerviranjem i sl. Bio je zaista pravi učitelj (i završio je učiteljsku školu, pre Biološkog fakulteta) uvek je bio staložen, sistematičan, pedantan i precizan i spreman da pomogne.
Posle diplomske studije završila sam na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Terenski rad na sakupljanju Heteroptera u agrobiocenozama bio je osnov za moje dalje usavršavanje. Za magistarski rad obradila sam faunu Heteroptera ratarskih useva: pšenica, ječam, kukuruz i lucerka (PROTIĆ 1987). U doktorskoj disertaciji obradila sam faunu Heteroptera voćnih zasada (voćnjaka): jabuka, kruška, višnja, trešnja, breskva, šljiva, vinova loza (Protić 1993). Mentor u izradi oba rada bila je profesor dr Duška SlMOVA-ToŠIĆ, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Za profesorku Dušku SlMOVU saznala sam od sada na žalost, već pokojnog kolege prof. Mitra VUKOVIĆA, koji je pre 25 godina bio asistent naše profesorke. U to vreme Mitar, kao entomolog i veliki entuzijasta dolazio je u Muzej. Tada je počeo da obrađuje Neuroptera: Chrysopidae. Bio je oduševljen našom zbirkom. Odlazili smo zajedno na teren. Na Deliblatskoj peščari našli smo novu vrstu stenice za Srbiju, Aradiis ribauti Wagner, na oborenom stablu topole. Docnije sam ove rezultate pripremila za moj debi na Simpozijumu entomologa Jugoslavije, Igman 1984. Simpozijumi entomologa Jugoslavije redovno su se održavali, svaki put u drugoj Republici. Na Simpozijumu u Subotici upoznala sam profesorku Simovu i od tada do danas uvek mi je nesebično pomagala u radu, tako da se saradnja pretvorila i u prijateljstvo. Profesorka SlMOVA je Prirodnjačkom muzeju poklonila vrednu zbirku gala familije Coecidomidae (herbarski materijal). Uvek je zaista bila tačna, strpljiva, tolerantna, znanje je nesebično prenosila. Kada sam 3
Lj . Protić : Heteroptera
trebala da počnem terenska istraživanja za magistarski rad o fauni stenica na ratarskim usevima, pošle smo zajedno na teren, da mi pokaže metode rada. U toku pisanja radova, bilo joj je jedino važno da budu napisani što je moguće bolje. Kada su teze bile završene govorila je da sada ona treba da ih brani. Od 1985. godine u Prirodnjačkom muzeju radio je Milan Živković , preparator u entomološkom odeljenju. Prvih godina rada u Prirodnjačkom muzeju ŽIVKOVIĆ je lovio i preparirao insekte, ali je uvek na teren nosio i fotografski aparat. Sa Aleksandrom SlGUNOViM često je razmenjivao mišljenja oko tehnika snimanja, fotografske opreme, izbora filma i sl. Milan i ja smo od početka vrlo dobro saradivali. Zajedno smo često išli na teren. Kako sam ja uglavnom lovila Heteroptera i on se zainteresovao za tu grupu, ali kao fotograf. Tako su nastali nebrojeni snimci, a docnije i umetničke fotografije Heteroptera. Milan je svojim fotografskim aparatom, znanjem i entuzijazmom zabeležio neponovljive momente iz prirode. Snimao je i u Muzeju pojedine detalje iz biologije pojedinih vrsta Heteroptera. Tako je zabeležen stadijum jajeta vrste Orius niger (Wolff), momenat eklozije i piljenje prvog stadijuma larve. Zabeleženo je nekoliko stadijuma vrste Stephanitis pyri Fabricius na istom listu. Vremenom se broj slika uvećavao i Milan ih je izlagao na brojnim izložbama.
Dipl. ing. Aleksandar STOJANOVIĆ od januara 1997. zaposlen je u Prirodnjačkom muzeju, na poslovima entomologa-konzervatora. Dolaskom Sto JANOVIĆA u Prirodnjački muzej, entomološke zbirke su dovedene u savršen red. Na terenu lovi sve insekte, preparuje, etiketira, determiniše i rasporeduje po odgovajućim zbirkama, vrši redovan pregled i dodavanje repelenata u entomološkim kutijama. Saša - Sale Stojanović za proteklih nekoliko godina ulovio je na hiljade primeraka Heteroptera. Primerke lovi u široj okolini Beograda. Do sada je ulovio više novih vrsta za Studijsku zbirku, Srbiju, pa i za Balkansko poluostrvo (PROTIĆ 1998, 1999, 2002, 2004; PROTIĆ, STOJANOVIĆ 2000). Neizmemo sam zahvalna Aleksandru Stojanoviću za ulovljene, preparirane i etiketirane primerke Heteroptera, kao i za svakodnevnu pomoć u mom radu, i neprestanim stručnim i dobronamemim konsultacijama. Poslednjih nekoliko godina STOJANOVIĆ je nacrtao 180 crteža Heteroptera. Svi ti crteži se nalaze na posebnim tablama ili u tekstu ovog rada. U entomološkoj struci crteži takvog ranga, kakve je nacrtao kolega STOJANOVIĆ nazivaju se ikonografije. Po preciznosti i lepoti, mogu se porediti sa crtežima iz svetskih ikonografija koje su radene u 19. veku (Reuter 1884) za Heteroptera ili za leptire (SlTZ 1906). U drugoj polovini 20. veka bilo je nekoliko atlasa sa crtežima Heteroptera, koji su bili od pomoći pri brzoj identifikaciji (VlLLlERS 1977, Javorek 1978). Crteži Aleksandra STOJANOVIĆA razlikuju se od do sada videnih po tome što on svaki primerak posmatra prvo kao insekta, jer je entomolog, a zatim i kao predmet - akt koji crta. Crteži su urađeni kombinovanom tehnikom, A4 formata i uveličani u odgovarajućoj razmeri. Primerci su nacrtni sa takvom preciznošću, da se vidi i najmanji morfološki detalj i kao takvi su idealni za identifikaciju.
U toku priprema za pisanje ovog rukopisa pomogli su mi mnogi profesori, kolege i prijatelji. Svima se najlepše zahvaljujem. Ipak izdvojiću neke koji su mi pomogli za nijansu više od ostalih. 4
Predgovor
Jitka Davidova Vflimova, Department of Zoology, Charles University, Praha, Republika Česka, za satru literaturu: Fieber 1844, 1851-1852.
Maja DlVAC, novinar, za biografske podatke i fotografije profesorara Nedeljka Divca. Ernst HEISS, Innsbruck, Austria, Tiroler Landesmuseum Ferdinandeum za primerke $ i o | s .S. o '5 Z £ Ž
rt rt >o Z C-’
624. A. brenski Reuter, 1884 625. A. cinnamomeus Panzer, 1806 626. A. conspicuus Herrich-Schaeffer, 1835
• •
• •
627. A. corticalis (Linnaeus, 1758) 628. A. depresus depresus (Fabricius, 1794)
• •
•
629. A. disimilis disimilis A. Costa, 1847 630. A. distinctus Fieber, 1860
•
631. A. erosus Fallen,1807 632. A. flavicomis Dalman, 1823 633. A. lugubris Fallen, 1807
• • •
634. 635. 636. 637. 638.
• • •
Aradidae
'o S-I 1 X
Brulle, 1836
A. A. A. A. A.
obtectus Vasarhelyi, 1988 ribauti Wagner, 1956 serbicus Horvath, 1888 truncatus Fieber, 1860 versicolor Herrich-Schaeffer, 1835
Calisiinae Stal, 1873 639. Calisius salicis Horvath, 1913 Mezirinae Oschanin, 1908 (1843) 640. Brachyrhynchus madagascariensis (Hoberlandt, 1957) 641. B. membranaceus (Fabricius, 1798) 642. B. micronesicus (Esaki & Matsuda, 1951) 643. Daulocoris comigerus (Kormilev, 1953) 644. Dysodius brevipes Bergroth, 1894 645. D. equatorianus Kormilev, 1975 646. D. lunatus (Fabricius, 1794) 647. Mezira emarginata (Say, 1832) 648. M. hsiaoi Bioete, 1965 649. M. pacifica Usinger, 1936 650. M. tropicalis Kormilev, 1972 651. Neuroctenus affinis Distant, 1903 652. N. simplex (Ubler, 1876) 653. N. tenuicornis (Signoret, 1860)
148
• •
rt
Napomena
00
□
• Cma Gora Nemačka, Srbija • Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija, Srbija • Nemačka Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija, Srbija • Bosna i Hercegovina • Madarska, Nemačka, Srbija Nemačka Hrvatska, Makedonija Rumunija, SAD, Srbija (Mancini 1953) • Cma Gora • Srbija • Srbija • Makedonija, Srbija • Madarska, Slovenija, Srbija Srbija (Horvath
1913)
•
Madagaskar
• • • • • • • • • • • • •
Java, Sumatra, Sri Lanka Karolinska ostrva Bomeo, Sumatra Meksiko Ekvador Bolivija Meksiko Kina SAD Meksiko India SAD, Kuba Madagaskar
Zbirke Heteroptera
u
Prirodnjačkom
muzeju
5. 6. 2 Lygaeidae Schilling, 1829
Najveći broj vrsta familije Lygaeidae (Tab. 28, Sl. 89-91) su mali insekti veličine od 1,2 do 12 mm, cme ili bron boje, ali ima i vrsta izrazito obojenih crveno, žuto, zeleno. Cesto podsećaju na Rhopalidae. Kratkokrilost (brachyptery), tvrdokrilost (coleoptery) i sitnokrilost (microptery) su raširene pojave u ovoj grupi. Mnoge vrste su mirmekomorfne, sa suženim prednjim abdominalnim segmentima i proširenim zadnjim segmentima, a imaju kao mravi i kupaste izraštaje i na pronotumu i na skutelumu. Veoma su izražene razlike u poziciji spirakuluma. Mnoge vrste familije Lygaeidae imaju stridulatome strukture, koje se često javljaju duž ivica sa strane hemelitri, kao polumesečasta polja na abdominalnom stemumu, duž strana glave i protoraksa, ili na zadnjim krilima.
Prednji femuri su ponekad prilagodeni za kopanje, ali mnogo češće su uvećani i bodljikavi, tako da izgledaju kao kod grabljivica. Ovako razvijeni femuri služe ili da drže i manipulišu semenjem ili da pomeraju telo u uzanim pukotinama.
Iako se najveći broj vrsta familije Lygaeidae hrani semenima, postoji znatna raznovrsnost u načinima ishrane. Blissinae isisavaju biljni sok, većina Geocorinae su grabljivice koje napadaju druge male zglavkare, a Cleradini se hrane krvlju kičmenjaka. Veoma veliki broj vrsta živi na površini tla. Kod nekib vrsta, a naročito onih iz stabilnib staništa, leteća forma izgleda da je skoro potpuno eliminisana. Iako su mnogi predstavnici roda Nysius Dallas polifagni, neke Orsillinae su monofagne. Mnoge larve iz grupa Cyminae i Pachygronthini liče na semene glavice šaševa i sita na kojima se hrane. Druge, koje žive u istim staništima, ne liče na semenke nego imaju spljošteno telo. Najpoznatija takva vrsta jeste Chilacis typhae (Perris), čija je biljka domaćin Typha spp., na kojoj se razvija, hrani i prezimljava. Vrste roda Kleidocerys Stepbens se često u velikom broju nalaze na macama i semenim glavicama rodova Betula, Rhododendron, Spiraea, Typha, i drugih biljaka. Vrste roda Stilbocoris Bergrotb su jedinstvene jer su ovovivipame. Mužjaci imaju komplikovan ritual parenja, u kome luče pljuvačku u smokvino seme koje zatim „nude” ženkama da bi podspešili kopulaciju. Mužjaci često lete sa malim smokvinim semenima zabodenim na svoje rilice. Aposematska obojenost je široko zastupljena kod Lygaeinae. Mnoge vrste hrane se otrovnim biljkama. Javljaju se kompleksni odnosi Milerove i Bejtsove mimikrije sa tvrdokrilcima i noćnim leptirima, kao i sa drugim vrstama Heteroptera. Postoji jedan interesantan slučaj interspecijskog sprečavanja drugih insekata da pridu biljci domaćinu od strane aposematski obojene emo - ervene vrste Neacoryphus bicrucis Say u Sevemoj Americi. Ova vrsta se hrani biljkama iz roda Senecio spp. (Asteraceae). Iz njih isisava pirolozidinske alkaloide, koji je izgleda štite od napada mogućih grabljivica. 149
Lj . Protić : Heteroptera
Tab. 28. Lygaeidae
u
zbirkama Prirodnjačkog muzeja
Lygaeinae Schilling, 1829 654. Apterola kuenckeli kuenckeli Mulsant & Rey, 1866 655. A. lowni (Saunders, 1876) 656. Arocatus longiceps Stal, 1872 657. A. melanocephalus (Fabricius, 1798) 658. A. roeselli (Schilling, 1829) 659. Graptostethus servus servus (Fabricius, 1787) 660. Horvathiolus superbus (Pollich, 1781)
P. Novaka
Inicijalana
LYGAEIDAE
Schilling, 1829
•
•
•
661. H. syriacus (Reuter, 1885) 662. Lygaeosoma sardeum sardeum Spinola, 1837
• • • •
Italija
•
• •
•
• • •
663. Lygaeus equestris (Linnaeus, 1758)
•
•
664. Melanocoryphus albomaculatus (Goeze, 1778)
•
•
665. M. tristrami (Douglas & Scott, 1868) 666. Spilostethus pandurus (Scopoli, 1763)
• •
•
667. S. saxatilis (Scopoli, 1763)
•
•
668. Tropidothorax leucopterus (Goeze, 1778)
•
•
669. Nithecusjacobaeae (Schilling, 1829)
•
•
670. Nysius cymoides (Spinola, 1837)
•
•
Orsillinae Stal, 1872 Nysini Uhler, 1876
671. 672. 673. 674. 675.
N. N. N. N. N.
ericae ericae (Schilling, 1829) graminicola graminicola (Kolenati, 1846) Ae/veZ/czry (Hcrrich-Schaeffer, 1850) immunis (Walker, 1872) senecionis senecionis (Schilling, 1829)
• • • •
•
676. N. thymi thymi (Wolff, 1804)
150
Napomena
Studijska
•g. £
N. Kormilcva
Zb irke
• •
• •
Makedonija • Makedonija, Srbija • Srbija • Makedonija, Srbija Hrvatska • Hrvatska, Italikja, Makedonija, Srbija Bosna i Hercegovina • Hrvatska, Makedonija, Maroko, Srbija, Španija • Bosna i Hercegovina, Cma Gora, Hrvatska, Makedonija, Srbija • Cma Gora, Hrvatska, Madarska, Makedonija, Srbija, Makedonija, Srbija • Grčka, Italija, Makedonija • Austrija, Bosna i Hercegovina, Cma Gora, Srbija • Hrvatska, Makedonija, Srbija (Frtvaldszky 1877)
• Austrija, Bosna i Hercegovina, Srbija • Hrvatska, Madarska, Slovenija, Srbija • Hrvatska, Srbija • Hrvatska, Srbija • Makedonija, Srbija Nemačka • Hrvatska, Madarska, Srbija • Holandija, Hrvatska, Makedonija, Srbija
Zbirke Heteroptera
u
Prirodnjačkom
muzeju
SL 89.: Lygaeidae: 1. Arocatus melanocephalus (F.) 2, 2. Lygaeus equestris (L.) f, 3. Nysius thymi thymi (W.) £, 4. Kleidocerys resedae (Pz.) 2, 5. Cymus glandicolor H. $, 6. Ischnodemus sabuleti (Fn.) 2, 7. Heterogaster urticae (F.) 2, 8. Macroptemella inermis (Fb.) f.
151
Lj . Protić : Heteroptera
Orsillini Stal, 1872 677. Orsillus depressus (Mulsant & Rey, 1852)
• •
678. 0. maculatus (Fieber, 1861) 679. 0. rey Puton 1878 680. Ortholomus punctipennis (Herrich-Schaeffer, 1838) Ischnorhynchinae Stal, 1872 681. Kleidocerys ericae (Horvath, 1908) 682. K. resedae (Panzer, 1797)
•
•
• •
•
Cyminae Barensprung, 1860 Cymini Barensprung, 1860
•
683. Cymus aurescens Distant, 1883 684. C. claviculus (Fallen, 1807)
•
•
685. C.glandicolor Hahn, 1831
•
•
686. C. melanocephalus Fieber, 1861 Blissinae Stal, 1862 687. Dimorphopterus blissoides (Barensprung, 1859) 688. D. doriae (Ferrari, 1874)
•
•
689. D. spinolae (Signoret, 1857)
•
•
690. Ischnodemus caspius Jakovlev, 1871 691. I. genei (Spinola, 1837) 692. I. sabuleti (Fallen, 1826)
• •
•
693. I. suturalis Horvath, 1883 694. Macropes obnubilus (Distant, 1883) Henestarinae Douglas & Scott, 1865 695. Henestaris halophilus (Burmeister, 1835) Geocorinae Dahlbom, 1851 696. Geocoris {Geocoris) arenarius (Jakovlev, 1867) 697. G. {Geocoris) ater (Fabricius, 1787)
152
Napomena
• Cma Gora, Mađarska, Srbija • Cma Gora • Španija • Cma Gora, Makedonija, Nemačka, Srbija
Slovenija, Srbija • Nemačka, Slovenije, Srbija
• Hrvatska, Nemačka, Srbija • Makedonija, Nemačka, Slovenija, Srbija • Henačka, Slovenija, Srbija • Nemačka, Slovenija
•
• Makedonija, Srbija
•
• Bugarska, Makedonija, Srbija • Nemačka, Slovenija, Srbija • Srbija • Makedonija, Srbija • Hrvatska, Makedonija, Nemačka, Srbija • Srbija Italija
• •
•
Nemačka
Srbija (Horvath • •
698. G. {Geocoris) dispar (Waga, 1839)
Studijska
P. Novaka
Inieijalana
Lygaeidae Schilling, 1829
N. Konnileva
Redni broj
Zb irk
•
1897)
• Hrvatska, Makedonija, Srbija • Madarska,Srbija
Zbirke Heteroptera
u
Prirodnjačkom
muzeju
P. Novaka
699. G. (Geocoris) grylloides Linnaeus, 1761 700. G. {Geocoris) lapponicus Zetterstedt, 1838 701. G. (Geocoris) lineola lineola (Rambur, 1842)
•
•
702. G. (Geocoris) megacephalus (Rossi, 1790)
•
•
703. G. (Geocoris)pallidipennis (Costa, 1843)
•
•
704. G. (Piocoris) erythrocephalus (Lepeletier & Serville, 1825) 705. Stenophthalmicas biskrensis Puton, 1887 Artheneinae Stal, 1872 706. Artheneis balcanica (Kormilev, 1938) 707. A.foveolata Spinola, 1837 708. Chilacis typhae (Perris, 1857)
•
•
'3
LYGAEIDAE
Inicijalana
5>
Schilling, 1829
Q &
• • • •
•
Heterogastrinae Stal, 1872 709. Heterogaster affinis Hemch-Schaeffer, 1835
•
•
710. H. artemisiae Schilling, 1829
•
•
711. H. cathariae (Geoffroy, 1785) 712. H. urticae (Fabricius, 1775)
•
•
713. Platyplax inermis (Rambm, 1S39) 714. P. salviae (Schilling, 1829) Oxycareninae Stal, 1872 715. Brachyplax tenuis (Mulsant & Rey, 1852) 716. Camptotelus lineolatus (Schilling, 1829)
• •
•
• •
•
717. Macroplax fasciata (Herrich-Schaeffer, 1835)
•
•
718. M. preyssleri (Fieber, 1837)
•
•
• • •
•
719. Macroptemella inermis (Fieber, 1852)
720. Metopoplax ditomoides (A. Costa, 1843) 721. M. fuscinervis Stal, 1872 722. M. origani (Kolenati, 1845)
153
Studijska
N. Kormileva
Zb irke Napomena
• Nemačka, Poljska,Srbija Srbija (PROTIĆ 1985) Srbija (Reuter 1880, Pericart 1998) • Hrvatska, Makedonija, Srbija • Italija, Makedonija, Srbija • Hrvatska, Makedonija, Srbija Egipat Makedonija Makedonija • Hrvatska, Nemačka, Poljska, Srbija
• Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Srbija • Makedonija, Nemačka, Srbija Srbija (HORVATH 1897) • Italija, Makedonija, Nemačka, Slovenija, Srbija, Makedonija • Hrvatska, Srbija • Makedonija, Srbija • Mađarska, Nemačka, Srbija • Hrvatska, Makedonija, Srbija • Cma Gora, Nemačka, Srbija • Saudijska Arabija, Srbija (Fieber , 1852) • Srbija • Srbija • Hrvatska, Makedonija, Srbija
Lj . Protić : Heteroptera