Građevinske konstrukcije za kvalifikovane radnike građevinske struke [PDF]

Zitiervorschau

DRAGICA KOJIC -

ARSENIJEVIC dip!' ing.

GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE ZA KVALlFlKOVANE RADNIKE GRADEVINSKE STRUKE

Beograd, -

1969. godine

PRESTAMPAVANJE ZABRANJENO

Recenzen!: Anaelka PaiaviCini, dip!. ing, Lektor: Nadezda skoro, prof,

UVOD

Zadatak predmeta gradevinskc konstrukcije je da llcenlcrma pre svega ukaze na delatnosti pojedinih tehnickih nuuka, da u jednom opstem potezu rasclani njihov delokrug rada. Pored toga, osnovni cilj i zadatalEVINA

U oblasti visokogradnje gradevine smo podelili prema konstruktivnom sklopm na rnasivne i skeletne. Masivne zgrade su one cjji masivni zidovi primaju optereccnja po eelonl svom zidnom sklopu i prenose ih na tcmcljnc trake, a preko njih ravnomerno na gradcvinsko tle. Masivnl zidovi mogu biti napravljcni od razliCitih materijala na pr. drvo, kamen, beton, opeka, prefabrikovani elementi. ObieTIo se izvode od opeke u malteru koji ih po utvr(tenom redu povezujc u jcdinstvCl111 ccIinu s1. 1. r\L."'\V

-------~----

i

~

Ii'

--

!8~

~-

dl0

4. ",'Q.G.K/.:>.S--n

2.

Sf.:>QQWl

CD

0/

\,st--\SQ

).JO'-v\20.CI DD

2Q, ;:,.

U0l1Tf?Af:>~\10A.. 6. STG(\"S10iLO:J

.Ji;

I

II

I

I

I-!

I

~I

T

I

m

I

1

I

•

I

I I

I

H-m I

I

!-----

'OL

19 SL20

22

23

ISPADI I NI5E. testa se u zidavima ad opeke moraju raditi ojacanja na mestima veCih naprezanja zidova. Ta ojacanja se pojavljuju na zidu u vidu ispada, a resavanje je vrlo slicno suticanju dva zida. Ispad se tretira kao jedan zid vrlo male duiine, koji je ravno zavrsen, pa se on u jednom sIoju propusti i spojnica pomera U odnosu na tacku ill za 1/4 opeke. Leva i desno ad ispada pastavljaju se u zidu eele apelee u vezackom sloju prema lieu zida na kame se nalazi ispad. U drugom sloju propusta se zid celom svojom sirinom u duinjackom sloju i s~oj­ nica pomera za 1/4 opeke U odnosu na tacku ID. Ispad se na krajevlma zavrsava duznjackim trocetvrtacama i izmedu njih umecu cele opeke. Broj opeka zavisi od sirine ispada. S1. 21.

ivicama niSe zid- se zavrsi duznjackim trocevrtacarna, a zid oko niSe 5e propusta duznjacima i spojnica, sarnim tim pomera od ivice niSe za 1/4 opelee. 81 22.

i

I

r-

- 'l-

I

i--

l

j

1l'tlL0.J

"r

j!

181ft l

,~

r--

r--.

·1

lar--------i·

~lI

,--

S\...O::J

hlll~ Iit\11

J

I

.I-

T

Zidovi 0& tesanika. Tcsanici Sll komadi kamenih bJokova koji se sa svc cetiri strane obraauju, te sc dobijaju pravilni oblici ravni11. povrsina i ostrih ivica. Za zidanje punih zidova od tcsanika, kaIncni komadi su paralcIopipednog obHka, za lukove klinastog oblika i za oblaganje plocastog oblika. Zidovi ad tcsanika se rade po istorn principu kao i

~EWA

zidovi od opcke u slojevillla cije S11 leziSne spojnice 4 - 5 TnUl , a dodirne 3 - 4 111m. Prevezi se llloraju 05tvariti u svakorn sloju i: najccsce su za 1/2 duzine tcsanika Sl. 32. Vdicine tesanjka su razlicite 40-50-55/ 80-90-100. Ako Sil lezisne ravni tesanika male 1110raju se povezati iljebovima radi kOlnpaktnijeg sklopa zida. SL 32 i SL 33. Tesanici se

0?A,J\\-\, '2.L.'J !V \

10"" U0l.-1J PQ.(:;:V!;2, R.RVPrvPE:6 l'::.4Mt::I0"'4

~eo

39 38

m.ogu povezivati i gvozdenim pOlTIocnim sredstvima u hbrizontalnOln smislu pijavicama 81. 34 i u vertikalnom smislu mozdanicima 51. 35.

Stubovi od tesanika se rade od punih komada Cije spojnice dva uzastopna sloja se ne smeju poklapati 51. 36.

T

40

41

"Na Sl. ~7 pri~azane su vrstc alata .koji se upotrebljavaju za zjdanje l\.amClla 1 za llJegovu obradu. . Zidovi ~~ mesovitog lnaierijala. Ako je zid sastavljen 1.Z dva razno:-~,d.na matenJala tal~av" zid se naziva ll1csoviti zid, a izveden je leao jCdlDstven konstruktlVDl sklop, tc sc staticki racuna sa celom deblji-

nom. Najcesce se .-j I

w

~V~ ..•.•...

I

®

6

\

~

+ ro

~ I I

CD

I

I

'" I'"

if

'" ""

{'O~

g""

I

I

f

. zs

""

®

r---

I

!

Ou'l~l:Y-K-"-.

REb

I

I .,;

J-~

(I)

TI

tC_l}J~V ~:Jr-.:.-----

UI

-

I

_I

""

IL.~~E>OH

7f"

.,-

~

\\

.

I

,

!"

III '" I

46

-'-

IBL

razliCitih 15, 20, 25 i 30 S111., VlSlne 25 sm. i duzine 50 sm. Blokovi imaju po dye stojcce .supljine, Cija srednja pregrada ne ide u visini celog bloka. S1. 45. Blokovi se postavljaju u suva, jedan iznad drugoga,

47

DU~I~OL.

(8LC9COVI I

tovib blokova sa zubom, a supljinc se ispunjavaju armaturom i betonom. Zbog boljeg ukrucenja zida u podprozorniku se radi isto, sarno se zid zavrsava odozgo rayno. SI. 47. Aka se zidovi suceljavaju, u jednom sloju se propusta jedan zid, a u drugom drugi, kao kad zidanja opckom. Na \)STAG! 0 = l"enzDi2A

za prevezom od paia bloka i poslc svakog drugog reda sup]jine se zallvaju betonom. Srcdnja niza pregrada omogucuje cia se beton: moze raz!ivati na SVe strane. 51. 46. Iznad prozora se rade nadprozornici od go-

e:,E-TO W,,=>I'A-. ISI"VIVA.

",LA7 uglu se u prepustenolIl zidu postavlja specijalan blok S1. 4.1 )III), koji povezuje oba zuba. Sl. 48. (a), Ako su zidovi razliCitih debljina, onda se prazan prostor koji ostaje ila spoju zatvara malterom iIi trakama od durisoJa SI. 48 (b).

"ovCeQ,;,VAU::JE

Z.I\=OOV""

~

~30+

15LDJ

48

4 Gradevinske konstrukcije

if

",LO'J

b/

5L48 49

PREGRADNI ZIDOVI OD PREFABRIKOVANIH ELEMENATA Z i d 0 v i 0 d I a k i h g ips nih pi 0 is a. Gipsne place ad kojih su naCinjeni zidovi su razliCitih dimenzija 2,00-2,50 sm./25-S0 sm./ 5-10 sm, napravljene od graaevinskog gipsa, impregnisane kudeljorn, drvenom strugotinom, trskOlll, telecom dlako111, i t. s1. Ove place su

Zid se izvodi u duznjackom slogu sa prevezom od 1/2 bloka u produznom malteru. 81. 50. Dimenzije blokova: 39 sm duzina, visina 19 Sill i sirina 7,9 i 14 sm.

vrio lake, DC opterecuju konstrukciju, dobar su toplotni i zvucni izolator, seku se testerom i lako se sa l1jima radio Na lezisnim ravninla, celom duzinOlTI, imaju zJjebove, raJi ostvariv3nja bolje veze. Ploce se slaiu u slojevima koji sc privczuju za 1/2 duzine ploce i spajaju Cistim gipsnim lualterom. S1. 49. LeiiStc i dodirne ravni, prilikom zidanja i postavljanja maltera se moraju kvasiti da ploce naglo ne povuku vodu

21

ICJCJCJi ;--.. X3 '-----------l

~L_

iz lualtera. PrilikOll1 izradc pIoca ostavljaju sc kanali i otvori za pro!vlacenje elektricnc instalacije. Ovi zidov'l sc ne rnoraju rnaltcrisati. Na njih se posie evenlualnjh popravk.i ost:.:cenih povrsina gipsnilll malter0111, mogu direktno lepjti tapeti. Z i d 0 v i 0 d t r sea nih pI 0 ca. Trscane ploce se izraauju od dobro sabijcnc tr!;;ke, cvrslo povczanc z!corn. Dulin