Ekonomika Jugoslavije : karakteristike i pravci razvoja privrede i privrednog sistema [2 ed.] [PDF]

Zitiervorschau

dr M ilena V la šk a lić dr Velim ir Zeković

ekonomika Jugoslavije karakteristike i pravci razvoja privrede i privrednog sistema

Recenzent Prof. d r BERISLAV SEFER

Izdavač: »PRIVREDNI PREGLED« — BEOGRAD

Generalni direktor Toma MARKOVIC

Glavni i odgovorni urednik Slobodan ŠINDOLIĆ

Urednik B iljana KNEŽEVIĆ

Tehnički urednik M arija SLAVKOVIĆ

Korice Dragan ČUBRIĆ

Tiraž 3.000 primeraka

Štam pa: »Privredni pregled« — Beograd, M aršala Birjuzova 3

Dr MILENA VLAŠKALIĆ Dr VELIMIR ZEKOVlC

EKONOMIKA JUGOSLAVIJE Karakteristike i pravci razvoja privrede i privrednog sistema

PRIVREDNI PREGLED, Beograd, 1978.

PREDGOVOR Ovaj u d žb en ik predstavlja osnovu za izučavanje predm eta EK O N O ­ M IK A J U G O S L A V IJ E . P riprem ljen je za studente svih odseka E konom ­ skog fa ku lte ta u Subotici, i izrađen je u skladu sa postojećim nastavnim program om . E konom ika Jugoslavije kao naučna disciplina, u z saznanja koja p ru ­ ža politička ekonom ija, polazna je osnova za ostala, a naročito specijalizovana proučavanja društveno-ekonom ske stvarnosti naše z e m lje . M eđu­ tim , činjenica da je u d žb en ik p rven stven o nam enjen potrebam a nastave zahtevala je selekciju i znatno je uticala na sistem atizaciju ove veom a slo­ žene i dinam ične m aterije. Im ajući u v id u osnovne osobenosti našeg društveno-ekonom skog sistem a, a naročito jed in stven o st odnosa u društvenoj reprodukciji zasno­ vanih na ud ru živa n ju rada i sredstava i na sam oupravljanju radnika dru­ štven im sredstvim a, izgrađena je osnovna koncepcija ovog udžbenika ko ­ ja se zasniva na jed in stv u procesa društvene reprodukcije. U ud žb en iku se polazi od d ru štven ih opredeljenja i rešenja koja su data u U stavu SF R J, u Z akonu o udruženom radu u D ruštvenom planu Jugoslavije za period 1976 — 1980. godine, za tim u dokum entim a X kon­ gresa S K J i drugim program skim dokum entim a na kojim a se u tvrđ u je i određuje dalji dru štven i i privredni razvoj naše zem lje. Posebna pažnja posvećena je sistem u sam oupravnog sporazum evanja i društvenog dogo­ varanja koja se provlači kroz celokupnu m ateriju. U ovom u d žbeniku ob­ rađena je i posebna tem a o odnosu izm eđu ekonom ike i rata i obratno, što je u skladu s dru štven im dogovorom na u niverzitetu. Iako je m aterija široko zahvaćena, ipak im a tem a koje nisu u k lju ­ čene, ili zato što je reč o još nedovoljno istraženim oblastima, ili zato što im ograničen prostor jednostavno nije dozvolio da nađu m esto. Pišući te k s t nastojali sm o na tom e da on odgovara osnovnim peda­ goškim zahtevim a. Izostavljena je polem ika i razne dilem e koje su u ovoj oblasti naučnog uopštavanja inače prisu tn e. Korišćenje ovog udžbenika, m eđ u tim , ne isklju ču je potrebu konsultovanja i šire literature, bilo da se stu d en t sam više i šire interesuje za ovu m ateriju, bilo da je u p ita n ju izrada diplom skog rada iz ove obla­ 5

sti i si. Zbog toga su na odgovaraju čim m estim a naznačene reference i navedena je literatura, što m ože studenta da u p u ti ka sam ostalnom de­ ta ljn ijem istraživanju. N a kraju, želim o najtoplije da zahvalim o dr Berislavu S eferu, re­ dovnom profesoru F akulteta političkih nauka u Beogradu, koji je izvršio recenziju ovog udžbenika i dao nam korisne predloge i sugestije. Beograd, decembra 1977.

AUTORI

S A D R 2 A J Strana Predgovor — — — — — — — — — — — — — — — UVOD (dr M. Vlaškalić — dr V. Zeković) — — — — — — — 1. Mesto ekonomike Jugoslavije u sistemu ekonomskih nauka — 2. Predm et istraživanja ekonomike Jugoslavije — — — — — 3. Specifičnosti i osnovne karakteristike ekonomike Jugoslavije

— — — — —

— — — — —

13 15 15 16 17

OD 1918. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

21 21 23 23 25 27 32 34 36 38

Deo I DRUŠTVENO-EKONOMSKE KARAKTERISTIKE JUGOSLAVIJE DO 1941. (dr V. Zeković) — — — — — — — — — 1. Nivo i tempo privrednog razvoja — — — — — — 2. Razvoj i karakteristike industrije — — — — — — a) Industrijska politika —— — — — — —— — b) Razvoj i nivo industrije — — — — — — — — c) S tru k tu ra industrije —— — — — — —— — d) Teritorijalni razm eštaj industrije — — — — — — 3. K arakteristike poljoprivrede — — — — — — — — 4. Uloga stranog kapitala u privredi Jugoslavije — — — 5. Proizvodni odnosi i položaj stanovništva — — — — —

Deo II RAZVOJ I KARAKTERISTIKE DRUŠTVENO-EKONOMSKIH ODNOSA U SFRJ (dr V. Zeković) — —— — — — — —— — — — — 1. Stvaranje državne svojine i upravljanje privredom — — — — — a) Eksproprijacija buržoazije i stvaranje državne svojine — — — b) U pravljanje privredom — — — — — — — — — — — c) Osnovne karakteristike državno-adm inistrativnog upravljanja p ri­ vredom — — — —— — — — — —— — — — — 2. D ruštvena svojina i radničko sam oupravljanje — — — — — — a) N astajanje društvene svojine i radničkog sam oupravljanja — — — b) Robni k arak ter privrede i uloga ekonomskih zakona — — — — c) Dohodak kao osnovni m otiv privređivanja — — — — — — —

43 44 44 45 46 48 48 53 56

7

Strana 3.

Socijalističko sam oupravljanje i organizovanje udruženog rada — — a) Osnova socijalističkog sam oupravljanja —— — — — — — b) Osnovna organizacija udruženog rada —— — — — — — c) Motivi integrisanja osnovne organizacije udruženog rada — — — d) Radna organizacija — — — — — — — —— — — — e) Složena organizacija udruženog rada — —— — — — — — f) K arakter odnosa u sticanju dohotka — —— — — — — — g) Cirkulacija akum ulacije u radnim organizacijama — — — — h) Integracioni procesi i form iranje integracionih sistema — — — i) Slobodna razm ena rada u sistemu udruženog rada — — — — 4. Samoupravno planiranje — bitan elem ent sam oupravnih socijalističkih društveno-ekonom skih odnosa — — — — — —— — — —

61 61 64 67 70 72 73 75 78 84 88

Deo III FAKTORI OD KOJIH ZAVISI OBIM DRUŠTVENOG VOJ PRIVREDE (dr M. Vlaškalić — d r V. Zeković) 1. Društveni proizvod — — — — — — — a) Osnovni pojmovi o društvenom proizvodu — b) Dinamika i stru k tu ra društvenog proizvoda 2. Prirodni uslovi i prirodna bogatstva — — — 3. Stanovništvo i radna snaga — — — — — 4. Društveno bogatstvo — — — — — — — a) Pojam i podela društvenog bogatstva — — b) Nivo i dinam ika društvenog bogatstva — 5. Produktivnost (proizvodnost) rada — — — a) Pojam i faktori produktivnosti rada — — b) Nivo i dinam ika produktivnosti rada — — 6. A kum ulativna sposobnost naše privrede — — a) Pojam i faktori akum ulativne sposobnosti b) Osnovni izvor akum ulacije — — — — c) Politika raspodele nacionalnog dohotka — d) Dopunski izvori akum ulacije — — — —

PROIZVODA I — — — — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— — — —— —

RAZ­ — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

93 93 93 94 97 101 106 106 108 111 111 114 116 116 117 118 120

— — — — — — — — — — —

125 125 125 128 130 130 132 135 135 140 142

Deo IV RAZVOJNA POLITIKA (dr M. Vlaškalić) — — — — — — — 1. Neki problemi privrednog razvoja — — — — — — — a) Pojam ekonomske nerazvijenosti — — — — — — — b) Ekonomske karakteristike i položaj zemalja u razvoju — — c) Cilj ekonomske politike zemalja u razvoju — —— — d) Kompleksan razvoj privrede — — — — — — — — e) Izbor vodeće privredne delatnosti — — — — — — — 2. Industrijalizacija kao osnovni metod privrednog razvoja — — a) Teorija i politika industrijalizacije — — — — — — b) Metod industrijalizacije u našoj zemlji — — — — — c) Razvoj i osnovna obeležja savrem ene industrije Jugoslavije

8

— — — — — — — — — — —

Strana 3.

Socijalistički preobražaj poljoprivrede — — — — — — — — a) Mesto i značaj poljoprivrede — — — — — — — — — — b) Problemi razvoja jugoslovenske poljoprivrede — — — — — — c) Dogovori o razvoju poljoprivrede — — — — — — — — — d) Izgradnja socijalističkih oblika društvene proizvodnje — — — e) U druživanje zem ljoradnika —— — — — — — — — — 4. Dostignuti nivo i osnovni pravci daljeg društveno-ekonomskog razvoja Jugoslavije — — — — — — — — — — — — — — — a) Dostignuti nivo privredne razvijenosti — — — — — — — — b) Neke razvojne protivrečnosti —— — — — — — — — — c) Osnovni pravci društveno-ekonomskog razvoja Jugoslavije u perio­ du od1976 — 1980. godine — — — — — — — — — — 5. Jačanje odbram bene sposobnosti zemlje — — — — — — — — a) Uticaj ekonomike na ra t i obratno — — — — —— — — b) Zavisnost odbrambenog sistema od nivoa ekonomske razvijenosti zemlje — — ——— — — — — — — — —— — — c) Uticaj našeg društveno-ekonom skog sistema na efikasnost organizovanja opštenarodne odbrane —— — — — — — — — — d) P riprem a privrede u m iru za prelazak na ratnu proizvodnju — — e) Organizacija i korišćenje radne snage u ratu — — — — — — f) Mesto, uloga i zadaci društveno-političkih zajednica — — — —

145 145 148 154 158 160 165 165 168 170 177 177 180 182 183 184 186

Deo V RAVNOMERNOST TERITORIJALNOG RAZVOJA PRIVREDE (dr M. Vlaš— — — — —— — — — —— — — k a l i ć ) ------------ — — 1. Opšti pojmovi o teritorijalnom aspektu privrednog razvoja — — — 2. Ravnomernost kao društveno-ekonom ski cilj razvoja — — — — — 3. Regionalni razvoj privredno nedovoljno razvijenih područja — — — a) Dostignuti nivo razvijenosti i razlike prem a razvijenim područjim a b) Mehanizmi i mere podsticanja bržeg razvoja — — — — — — c) Razvoj privredno nedovoljno razvijenih područja za period od 1976. do 1980. godine — — — — —— — — — —— — — d) Republički fond za podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih pod­ ručja — — —— — — — —— — — — —— — —

189 189 192 194 194 199 202 205

Deo VI ŽIVOTNI STANDARD KAO FAKTOR I CILJ DRUŠTVENOG I EKONOM­ SKOG RAZVOJA (dr M. Vlaškalić) — — — —— — —— — — 1. Pojam i značaj životnog standarda — — —— — —— — — 2. Pokazatelji životnog standarda — — — —— — —— — — a) Prosečna potrošnja pojedinih proizvoda per capita (postanovniku) b) Realni lični dohoci — — — —— — — — —— — — c) Raspolaganje i upotreba novčanih sredstava domaćinstava — — — 3. Faktori od kojih zavisi nivo životnog standarda —

209 209 211 211 212 213

— — —

—

—

213

a) Obim i stru k tu ra m aterijalne proizvodnje i usluga — — b) Visina i raspodela nacionalnog dohotka — — — — — c) Raspodela fonda lične potrošnje — — —— — ——

— — —

— — —

213 214 215

9

Strana 4. Razlike u ličnim dohocima i princip socijalističke solidarnosti — — 5. Dosadašnji razvoj i problemi daljeg rasta životnog standarda — — a) Dosadašnji razvoj životnog standarda — — — — — — — — b) Životni standard prem a projekcijam a Društvenog plana Jugoslavije za period od 1976. do 1980. godine — — — — — — — —

Deo VII INVESTICIJE I INVESTICIONA POLITIKA (dr M. Vlaškalić) — — 1. 2. 3. 4. 5.

X — —

Opšti pojmovi o investicijam a i vrste investicija — — — — — Obim i efektivnost investicija — — — — — — — — — Neke karakteristike investicione politike — — — — — — — Sistem finansiranja investicija i nosioci investicionh odluka — — Smernice investicione politike do 1980. godine — — — — —

215 217 217 222

~i 225

— — — — —

225 228 233 238 241

— —

247

1. Uloga i značaj m onetarno-kreditnog sistema — — — — — ;— — 2. Mogućnost pojave i uloga kredita — — — — — — — — — 3. Osnovne vrste kredita i uloga kam ate — — — — — — — — a) Osnovne vrste kredita — — — — — —— — — — — b) Uloga kam ate — — — — — —— — —— — — — — 4. Finansijske institucije m onetarno-kreditnog sistema — — — — — 5. Ustanove jedinstvenog m onetarnog sistema — — — — — — — a) Uloga i mesto Narodne banke Jugoslavije — — — — — — — b) Prihodi i fondovi Narodne banke Jugoslavije — — — — — — c) Organi Narodne banke Jugoslavije i radne zajednice — — — — 6. Razvojni put i uloga banaka — — — — — — — — — — 7. Interne banke — — — — — —— — —— — — — — 8. Osnovne banke — — — — — — — — — — — — — — a) Uloga i mesto osnovne banke — — — — — — — — — — b) Obrazovanje, upotreba i raspoređivanje prihoda — — — — — c) Fondovi osnovne banke — — —— — —— — — — — d) U pravljanje i odlučivanje — — — — — — — — — — — 9. Udružene banke i ostale finansijske organizacije — — — — — 10. Značaj samoupravnog sporazum evanja i društvenog dogovaranja banaka

247 249 250 250 252 254 255 255 258 258 259 261 263 263 264 265 266 267 268

Deo VIII MONETARNO-KREDITNI SISTEM (dr M. Vlaškalić) — — — —

Deo IX RASPODELA DOHOTKA U SAMOUPRAVNOJ ROBNOJ PRIVREDI Vlaškalić — dr V. Zeković) — — — — — — — — — — 1. Opšti pojmovi o raspodeli — — — — — — — — — 2. Osnovi sticanja dohotka — — — — — — — — — — 3. Problemi prim arne raspodele — — — — — — — — a) Pojam prim arne raspodele i izbor pokazatelja — — — b) Razlike u uslovima sticanja dohotka — — — — — —

10

(dr M. — — 271 — — 271 — — 273 — — 275 — — 275 — — 278

Strana c) Posledice razlika u uslovima sticanja dohotka i mere za njihovo prevazilaženje — — — — — — — — — — — — — — d) Tendencije u prim arnoj raspodeli dohotka u periodu 1967—1970. —

280 282

4. Raspodela u n u tar jedne grane proizvodnje — ekstradohodak — — — a) Najčešći osnovi sticanja ekstradohotka — — — — — — — b) Pojam i nužnost pojave ekstradohotka u socijalističkoj robnoj pro­ izvodnji — — — — — — — — — — — — — — — c) Ekstradohodak i princip raspodele prem a radu — — — — — d) Tehnički ekstradohodak — — — — — — — — — — — e) K onjunkturni ekstradohodak — — — — — — — — — — f) Monopolski ekstradohodak — — — — — — — — — — g) Ekstradohodak na bazi prirodnih uslova — — — — — — — h) Zaključci o pojavi ekstradohotka u socijalističkoj robnoj proizvodnji

284 284

5.

Sekundarna raspodela — — — — — — — — — — — — a) Opšta ocena sekundarne raspodele — — — — — — — — b) Transform acija sistema sekundardne raspodele — — — — — c) Ugovorne obaveze — k arak ter i pravac transform isanja — — — d) K arakter doprinosa na lične dohotke i njihov uticaj na subjekte p ri­ vređivanja — — — — — — — — — — — — — — e) Osnove i principi transform acije sistema doprinosa — — — — f) Samoupravno povezivanje organizacija udruženog rada društvenih delatnosti sa drugim organizacijama udruženog rada —— — —

291 292 293 296

Namenska raspodela — — — — — — — — — — — — — a) Pojam i značaj nam enske raspodele — — — — — — — — b) Stvarni odnosi u namenskoj raspodeli — — — — — — — c) Sam oupravni mehanizmi u spro vođen ju politike namenske raspodele

306 306 309 312

7. Raspodela fonda ličnih dohodaka na pojedine radnike — — — — a) Faktori od kojih zavisi veličina ličnog dohotka svakog pojedinca — b) Društveno dogovaranje i samoupravno sporazumevanje o raspodeli dohotka i ličnih dohodaka — — — — — — — — — —

313 313

6.

284 285 285 287 288 290 291

297 299 302

318

Deo X RAZVOJ I PROBLEMI RAZMENE (dr M. Vlaškalić — dr V. Zeković) — —

321

1. Opšti pojmovi o razm eni — — — — — — — — — — — 2. Robni prom et — — — — — — — — — — — — — — a) Pojam i oblici robnog prom eta — — — — — — — — — b) Trgovina u sistemu socijalističke robne privrede — — — — — c) Robni prom et i trgovina u periodu adm inistrativnog upravljanja pri­ vredom — — — — — — — — — — — — — — — d) Robni prom et i trgovina u periodu sam oupravljanja —— — — e) Odnos trgovine i proizvodnje — — — — — — — — — —

321 322 322 324

3.

Tržište — — — — — — — — — — — a) Opšti pojmovi, uloga i značaj tržišta — — — b) Osnovne karakteristike jugoslo venskog tržišta c) Faktori od kojih zavise obim i stru ktura tržišta d) Mere ekonomske politike za stabilizaciju tržišta

— — — — —

— — —— —— —— ——

— — — — —

— — — — —

326 328 329 330 330 334 336 340

11

Strana e) Uzroci nestabilnosti i inflacije — — — — — — — — — f) Program stabilizacije privrednih tokova i tržišta — — — — — 4. Sistem i politika cena —— — — — — — — — — — — a) Opšti pojmovi o ceni i uticaj visine robnih cena na obim ponude i tražnje — — — —— — — — — — — — — — — b) Značaj sistema cena — — — — — — — — —— — — c) Način obrazovanja cena — — — — — — — —— — — d) Sistem cena u periodu adm inistrativnog upravljanja privredom — e)Dvojni sistem cena ili dualizam cena — — — — — — — — f) Sistem ekonomskih cena — — — — — — — — — — — g) D ruštvena kontrola cena — — — — — — — — — — — h) Sistem kompenzacija — — — — — — — — —— — — i) Sistem i politika cena u Društvenom planu Jugoslavije za period od 1976. do 1980. godine — — — — — — — — — — — —

344 347 349 349 350 351 353 354 356 358 361 361

Deo XI ROBNA RAZMENA SA INOSTRANSTVOM (dr M. Vlaškalić) — — — — 1. Opšti pojmovi o robnoj razm eni sa inostranstvom — — — — — 2. Širenje tržišnih veza i neposredno uključivanje Jugoslavije u svetsku privredu — — — —— — — — — — — — — — — a) Period do privredne reform e (1965. godine) — — — — — — b) Zadaci i ciljevi privredne reform e (1965) u oblasti ekonomskih od­ nosa sa inostranstvom — — — — — — — —— — — c) Robna razmena sa inostranstvom u Društvenom planu Jugoslavije za period od 1976. do 1980. godine — — — — — — — — 3. Regionalni raspored razmene — — — — — — — — — — a) Zemlje u razvoju — —— — — — — — — — — — — b) Socijalističke zemlje istočne Evrope — članice SEV-a — — — — c) Razvijene zemlje kapitalizm a — — — — — — — — — — 4. Platnobilansni odnosi —— — — — — — — — — — — 5. Devizni i spoljnotrgovinski sistem — — — — — — — — — a) Devizni i spoljnotrgo vinski sistem u periodu do privredne reforme b) Privredna reform a i spoljnotrgo vinski i devizni sistem — — — c) Nov devizni sistem —— — — — — — — — — — — 6. Društveno dogovaranje i samoupravno sporazume van je — — — — a) Organizacije udruženog rada u oblasti spoljne trgovine — — — b) Mesto i značaj društvenog dogovaranja i samoupravnog sporazume­ vanja — — — — —— — — — — — — — — — — c) Samoupravne interesne zajednice za ekonomske odnose sa inostran­ stvom — — — — —— — — — — — — — — — —

365 365 367 367 370 373 375 376 379 379 380 382 383 383 385 388 388 390 391

Deo XII RAZVOJ I PROBLEMI POTROŠNJE

(dr M. Vlaškalić)

1. Opšti pojmovi o potrošnji — — — — — 2. Obim i stru k tu ra lične potrošnje — — — —

12

—

——

—

—

395

— — — —

—— ——

— —

— —

395 397

Strana

3.

a) Faktori od kojih zavise obim i stru k tura lične potrošnje — — b) Razlike u obimu i stru k tu ri lične potrošnje — — — — — c) Ernest Engel i njegova istraživanja na području potrošnje — —

— — —

Prom ene u stru k tu ri lične potrošnje u Jugoslaviji — —

— 401

— —

PERSPEKTIVE DUGOROČNIJEG RAZVOJA SFRJ ( dr M. Vlaškalić) — —

397 398 398

407

UVOD 1. MESTO EKONOMIKE JUGOSLAVIJE U SISTEMU EKONOMSKIH NAUKA Ekonomske nauke pripadaju oblasti društvenih nauka. One se razliku­ ju od ostalih društvenih nauka (pravnih, istorijsikih, filozofskih i dr.) po to­ me što proučavaju društvene odnose koji nastaju na području m aterijalne proizvodnje. U odnosu na druge društvene nauke, sa kojima su inače usko povezane, ekonomske nauke su osnovne nauke, jer istražuju i objašnjavaju bazične društvene odnose, dakle, one od kojih zavise svi ostali odnosi u jed­ nom društvu. Društveni odnosi na području m aterijalne proizvodnje veoma su slo­ ženi, tako da je vremenom, a naročito od XVII veka nadalje, nastalo više posebnih ekonomskih disciplina, koje izučavaju ekonomske odnose iz razli­ čitih aspekata, služeći se, pri tom, različitim stepenom apstrakcije. Tako su se vremenom javile, a zatim veoma snažno razvile, naročito sledeće naučne discipline: politička ekonomija, ekonomika, ekonomska politika, privredni sistem, ekonomska istorija, ekonomska geografija, nauka o finansijama, istorija ekonomskih doktrina i dr., pri čemu svaka ova disciplina ima svoju oblast i predm et istraživanja. Ali, valja naglasiti da sve ove naučne disci­ pline, kao delovi ekonomske nauke, čine jedan vezan sistem. One stoje u tesnoj međusobnoj vezi i svojim razvojem jedna drugu uslovljavaju. U tom jedinstvu, međutim, posebno mesto i značaj ima politička ekonomija kao fundam entalna ekonomska nauka koja utvrđuje zakone razvitka i kretanja društva, i čiji stavovi i zaključci služe drugim ekonomskim naukama kao siguran oslonac za sopstvena istraživanja. U sadašnjem sistemu ekonomskih nauka veoma važno mesto zauzima ekonomika. Sam term in ekonomika (Economics) upotrebljava se danas sa mnogobrojnim i različitim značenjima u pojedinim ekonomskim sistemima. Prvi ga je inače upotrebio krajem XIX veka Alfred Marchall, koristeći ga umesto term ina politička ekonomija koji je do tada isključivo bio u upotrebi. Kasnije, a naročito u anglosaksonskim zemljama, počeo -se upotrebljavati sve češće, kao sinonim za teoretsku ekonomsku analizu, zatim za ekonomiku teoriju uopšte, a i umesto term ina politička ekonomija. Međutim, term in po­ litička ekonomija zadržao se i dalje u upotrebi u nizu zemalja. 15

Danas se termin ekonomika najčešće upotrebljava kada se želi da obeleži ekonomsko stanje pojedine zemlje, ili stanje privrede, ili pojedinih privrednih delatnosti; ili kada se želi da obeleži ukupnost svih privrednih odnosa u nekoj zemlji. Tako se može govoriti, na primer, o ekonomici Jugosla­ vije, Francuske, SSSR-a, itd., ali i o ekonomici industrije, poljoprivrede, ili saobraćaja pojedinih zemalja, zatim, o ekonomici preduzeća i dr. Očigledno, u pitanju je područje istraživanja koje kada je reč o ekonomici jedne zemlje zahvata sveukupnost privrednih odnosa, da bi se kada je reč o ekonomici privrednih grana suzilo na istraživanje sveukupnosti odnosa u privrednim granama i oblastima pojedinačno, a zatim svelo na istraživanje tih odnosa u jednoj radnoj organizaciji. U građanskoj ekonomskoj nauci ekonomika se deli na opštu, agregat­ nu, ili makroekonomiku, i na mikroekonomiku, pri čemu se agregatna, od­ nosno makroekonomika, def mise kao nauka koja se bavi izučavanjem eko­ nomskih procesa u privredi kao celini. Ona je vremenom postala svojevrsna kombinacija osnovnih teoretskih postavki građanske teoretske analize funkcionisanja privrednog sistema i ekonomske politike kapitalističke države. Opšta ili makroekonomika danas se javlja u sistemu ekonomskih nauka ka­ pitalističkog društva kao osnovna disciplina, koja obuhvata celinu teoretske i primenjene ekonomske analize. Ona je, istovremeno, i polazna osnova za sve druge ekonomske discipline, bez obzira na to da li one imaju pretežno teorijski ili prim enjen karakter, odnosno da li spadaju u makro ili mikro područje istraživanja. Poruke i zaključci građanske ekonomike, međutim, naučno su ograni­ čeni, jer polaze od shvatanja da je kapitalistički sistem jedini prirodan ili normalan oblik modernog društveno-ekonomskog uređenja. Identifikujući tako pojavne oblike jednog određenog sistema društvene proizvodnje sa ekonom­ skim zakonima, građanska ekonomska teorija nužno postaje nedovoljno na­ učna i vremenom sve više vulgarna. 2. PREDMET ISTRAŽIVANJA EKONOMIKE JUGOSLAVIJE Ekonomika Jugoslavije kao nauka izučava ekonomsku stvarnost našeg društva. Ona obuhvata proučavanje ekonomske strukture društva, odnosno sveukupnost proizvodnih snaga koji čine m aterijalne uslove proizvodnje i od­ nose proizvodnje koje nazivamo društvenim uslovima. U poređenju sa drugim ekonomskim disciplinama kao što su ekonomska politika i privredni sistem, ekonomika Jugoslavije ima širi obim izučavanja, jer za predm et analize uzima celinu privrede i sveukupnost ekonomskih od­ nosa koji nastaju između ljudi na određenom stepenu razvitka proizvodnih snaga. Za razliku od ekonomske politike koja naročito izučava » . . . ekonom­ ske mere države i ulogu države u zasnivanju, stvaranju i eventualnom menjanju produkcionih odnosa u našoj zemlji«,1) i privrednog sistema koji bi kao disciplina trebalo da sadrži » ...d v e bitne komponente i to: a) kompo­ nentu organizacije upravljanja privredom i b) komponentu sredstava uprav­ ljanja privredom«,2) ekonomika Jugoslavije je daleko šira naučna disciplina. 1) dr Velimir Vasić: »Ekonomska politika Jugoslavije«, Beograd, 1975, str. 3. 2) Isto kao pod 1) str. 7.

16

Ona izučava ekonomsku strukturu, ekonomski sistem i ekonomsku politiku Jugoslavije.3) Dakle, njen odnos prem a ekonomskoj politici Jugoslavije, od­ nosno prem a privrednom sistemu, svodi se u suštini na odnos celine prema pojedinim delovima. »Ekonomika kao nauka o ekonomskoj stvarnosti društva u prvom re­ du proučava ekonomsku strukturu društva, odnosno sveukupnost odnosa proizvodnje koji tu strukturu sačinjavaju«.4) Kako ekonomsku strukturu či­ ne ukupni odnosi proizvodnje na određenom stupnju razvitka m aterijalnih proizvodnih isnaga, istraživanja ekonomske strukture društva — što u sušti­ ni predstavlja predm et istraživanja ekonomike Jugoslavije kao naučne dis­ cipline — obuhvata i analizu odnosa proizvodnje i analizu m aterijalnih pro­ izvodnih snaga, njihove međusobne odnose, strukturu, kao i pravac i moguć­ nosti razvitka. Ekonomika Jugoslavije treba da otkrije i objasni zakone po kojima se to delovanje vrši, po kojima se stvaraju međusobni odnosi u pro­ cesu reprodukcije. Ona izučava i mere udruženog rada i mere države (društveno-politiokih zajednica), jer se pomoću njih ostvaruje ekonomski razvoj, obrazuje se i men ja ekonomska struktura društva. Prema tome, predmet izu­ čavanja ekonomike Jugoslavije usredsređuje se na konkretnu i ukupnu po­ stojeću privrednu stvarnost naše zemlje i na delovanje ljudi u procesu dru­ štvene reprodukcije. Isto tako, ekonomika Jugoslavije analizira način funk­ cionisanja celokupnog ekonomskog mehanizma, odnosno privrednog sistema zemlje. Na osnovu izloženog proizlazi da ekonomika Jugoslavije kao naučna disciplina ima za predm et istraživanja jedan konkretan ekonomski sistem, njegovu pojavu u sasvim određenim uslovima i to u procesu kretanja i raz­ voja. Zbog toga su njena istraživanja usmerena ka izučavanju faktora m ate­ rijalne proizvodnje, ka uslovima i oblicima njihovog iskorišćavanja, zako­ nitostima i principima njihovog racionalnog kombinovanja i funkcionisanja i ka rezultatim a tog delovanja; zatim ka samoupravnom organizovanju udru­ ženog rada, društveno-ekonomskim odnosima radnika u udruženom radu, ka sticanju, utvrđivanju i raspodeli dohotka tj. ka celokupnoj ekonomskoj stvar­ nosti našeg društva. Zbog širine zahvata i potrebe da naučno istražuje određen ekonomski sistem u njegovom procesu kretanja i razvitka, ekonomika Jugoslavije se kao naučna disciplina najviše približava političkoj ekonomiji, na koju ona i inače mora da se oslanja. Istraživanjem i teorijskim objašnjenjem ekonomskih zakona politička ekonomija pruža neophodnu teorijsku bazu na kojoj može da se gra­ di ekonomika jedne socijalističke zemlje. Otuda, ne bez osnova, ima gledišta da su politička ekonomija i ekonomika fundamentalne ili osnovne ekonom­ ske nauke, a da su druge ekonomske nauke izvedene i specifične. 3. SPECIFIČNOSTI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE EKONOMIKE JUGOSLAVIJE Specifičnosti i osnovne karakteristike ekonomike Jugoslavije sastoje se u činjenici da ona izučava privredu prelaznog perioda u kojoj se stvaraju no­ 3) Dr Jakov Sirotković: »Ekonomika Jugoslavije« — Opći dio (grupa autora) Zagreb, 1976, str. 10. 4) Isto kao pod 3) str. 6. 2 Ekonomika Jugoslavije

vi oblici društvene proizvodnje u specifičnim istorijskim, ekonomskim i dru­ štvenim uslovima. Ti uslovi daju posebna obeležja privrednim kretanjim a i razvitku ju našoj zemlji, definišu zakonitosti i protivrečnosti u privredi i određuju granice i oblike svesne društvene aktivnosti u procesu društveno-ekonomskog razvoja. Ali, baš zbog toga što je to privreda prelaznog perioda, u kame se stvaraju novi društveni odnosi i izgrađuje nova organizacija dru­ štvene proizvodnje, naš društveno-ekonomski razvoj regulišu objektivne za­ konitosti, karakteristične za period revolucionarnog preobražaja društva ko­ je je izašlo iz okvira kapitalističkog i razvija se u novo komunističko druš­ tvo. Poznavanje tih zakonitosti i načina njihovog delovanja u datim društ­ venim i ekonomskim uslovima predstavlja uslov i pretpostavku za uspešno i efikasno reguliranje i usmeravanje tokova društvene reprodukcije. Nužnost privrede prelaznog perioda. — Sama promena kapitalistič­ kog načina proizvodnje ne znači i izgradnju novih oblika društvene pro­ izvodnje. »Između kapitalističkog društva i komunističkog društva leži pe­ riod revolucionarnog preobražaja prvog u drugo«, kaže Marks u Kritici Gotskog programa. Ovaj period revolucionarnih promena, period izgradnje novih oblika društvene proizvodnje, jeste period izgradnje socijalističkog društva, tj. niže faze komunizma ili, kako se obično kaže, prelazni period od kapitalizma ka komunizmu. Nužnost prelaznog perioda objašnjava se činjenicom da se socijali­ stički preobražaj društva ne može izvršiti stihijski i, drugo, da se taj preo­ bražaj ne može izvršiti odjednom . Smena kapitalističkog načina proizvodnje socijalističkim, odnosno ko­ munističkim, nije jednostavna smena jedne društveno-ekonomske formacije drugom, kakvih je ranije bilo u ljudskom društvu. Ta smena predstavlja prekretnicu u istoriji ljudskog društva, jer ona označava nastanak novog sistema koji se u svojoj biti razlikuje od prethodnih sistema. »U opštim li­ nijama mogu se azijatski, antički, feudalni i modemi buržoaski način proiz­ vodnje označavati kao progresivna epoha ekonomske društvene formacije. Buržoaski odnosi proizvodnje jesu poslednji antagonistički, ne u smislu in­ dividualnog antagonizma, nego antagonizma koji potiče iz društvenih život­ nih uslova i individua, ali u isti m ah proizvodne snage koje se razvijaju u krilu buržoaskog društva i stvaraju m aterijalne uslove za rešenje tog antago­ nizma. Zato se tom društvenom formacijom završava predistorija ljudskog društva«.5) Upravo zbog toga što se socijalističko društvo po svojoj suštini razlikuje od prethodnog nemoguće je da se u okvirima kapitalističkih od­ nosa razviju socijalistički oblici društvene proizvodnje. Kapitalistički oblici proizvodnje javljaju se i razvijaju još u okvi­ rima feudalnog društva. Oni nisu nastali kao rezultat svesnog delovanja ljudi nego su posledica stihijskog delovanja zakona robne proizvodnje. Stoga su posle pobede buržoaskih revolucija zatečeni gotovi oblici novog načina proizvodnje. Zadatak buržoaske revolucije je da obezbedi promenu društve­ nih okvira koji će omogućiti nesmetano dalje širenje novih kapitalističkih oblika proizvodnje i njihovo pretvaranje u vladajuće oblike. Socijalistička revolucija počinje u uslovima kada još ne postoje razvijeni novi oblici dru­ štvene proizvodnje. Zadatak socijalističke revolucije je da obezbedi uslove za stvaranje i razvijanje nove društvene organizacije proizvodnje i raspo5) Marks: Predgovor za prilog kritici političke ekonomije. Izabrana dela I, str. 338—339.

18

dele. Iako »nikad novi viši odnosi proizvodnje ne nastaju pre no što se m a­ terijalna uslovi njihove egzistencije nisu rodili u krilu samog starog društ­ va«,6) ipak to ne znači da se u krilu kapitalističkog društva form iraju već gotovi oblici nove, socijalističke organizacije društvene iproizvodnje. To samo znači stvaranje m aterijalnih pretpostavki za pobedu socijalističke revolucije i izgradnju socijalističkog načina proizvodnje. I pored stalnog i sve većeg podruštvljavanja proizvodnje u kapitalizmu, postojanje kapitalističke svojine nad sredstvima za proizvodnju onemogućava nastanak bilo kakvih socija­ lističkih oblika proizvodnje. Ukoliko rađanje novog društva postaje nemi­ novni je, utoliko vodeće snage kapitalističkog društva koriste sva moguća sredstva — pa i prim enu elemenata novog društva — da bi sačuvale kroz odgovarajuće forme, kapitalističku sadržinu. Stoga promene u ekonomici i razvijanje novih oblika proizvodnje mogu da otpočnu tek sa pramenom no­ sioca društvene i privredne aktivnosti, sa ukidanjem starih društvenih od­ nosa i nastankom nove ekonomske strukture društva. Faktori od kojih zavisi tempo socijalističkog preobražaja. — Tempo socijalističkog preobražaja privrede i izgradnje novih oblika društvene pro­ izvodnje zavisi od niza objektivnih i subjektivnih faktora koji deluju u jed­ noj zemlji. Osnovni objektivni faktor koji uslovi java tempo socijalističkog prebražaja jeslte zatečeni nivo proizvodnih snaga i struktura privrede. Od ste­ pena razvitka proizvodnih snaga zavisi akumulativna sposobnost zemlje, njena sposobnost da odvaja brže i više za razvijanje privrede. Ukoliko je zatečena struktura privrede povoljnija i ukoliko postoji ravnom emiji odnos između pojedinih privrednih girana, utoliko je lakše savladavanje proitivrečnosti privrede preLaznog perioda i moguća brža izgradnja novih oblika dru­ štvene proizvodnje. Sigurno je da razvijene proizvodne snage obezbeđuju ravnom em iju privrednu strukturu, i obrnuto. Ali ne samo m aterijalne pro­ izvodne snage, već i njihov subjektivni činilac predstavlja važan faktor od kojeg zavisi tempo socijalističkog preobražaja. Nivo opšte, tehničke i eko­ nomike (kulture neposrednih proizvođača, njihova stručna sposobnost i umešnost, radne navike i radna disciplina, javljaju se kao odlučujući činilac pro­ cesa sooijalisitičikog preobražaja društva. Jasno je da ta svojstva neposrednih proizvođača zavise od niovoa m aterijalnih proizvodnih snaga. Sve to u čelima određuje značaj proizvodnih snaga kao faktora od kojeg zavisi (tempo iz­ gradnje noviih oblika proizvodnje. Kao subjektivni faktor tempa socijalističkog preobražaja javlja se pre svega odnos klasnih snaga, organizovanost i jedinstvo radnih ljudi, kao i spo­ sobnost vodećih socijalističkih snaga, a pre svega avangarde radničke klase, da spoznaju složeni kompleks zakonitosti društvenih kretanja u datitm uslo­ vima, da usmere društvenu aktivnost prem a uslovima date zemlje, da, kori­ steći istorijska, ekonomska i kulturna nasleđa mobilišu radničku klasu i učine je nosiocem i osnovnim subjektom revolucionarnih promena i izgradnje no­ vih društvenih odnosa. Kao što je različit tempo preobražaja privrede u prelaznom periodu, isto tako su različiti putevi i forme toga preobražaja. Složenost objektivnih i subjektivnih faktora čini da oblici izgradnje novog socijalističkog načina pro­ izvodnje budu veoma raznovrsni i za svaku zemlju različiti. Svaka zemlja, 6) Isto, str. 338.

2*

19

polazeći od opštih karakteristika i zakonitosti privrede prelaznog perioda, mora u procesu socijalističke izgradnje, stvaralačkom primenom marksizma-lenjinizma, da traži svoje za tu zemlju specifične forme i puteve koji će omogućiti najbrži ekonomski i društveni preobražaj. Jer, socijalističko društ­ vo, kao niža faza komunističkog društva nosi obeležja društva iz kojeg je pro­ isteklo, ili kako kaže Marks: »Ovde imamo posla sa komunističkim društ­ vom ne onakvim kakvo se ono razvilo na svojoj vlastitoj osnovi, nego, obr­ nuto, onakvim kakvo ono iz kapitalističkog društva upravo izlazi«.7) U tom kontekstu, u daljem izlaganju, najpre će se izneti društveno-ekonomske karakteristike Jugoslavije od 1918. do 1941. kako bi se dobila realna predstava o karakteru proizvodnih odnosa i stepenu razvitka proizvodnih snaga koji je bio dostignut u tom periodu i sa kojeg je valjalo krenuti u pro­ ces socijalističke izgradnje zemlje. Naime, i u slučaju Jugoslavije zatečeni nivo proizvodnih snaga i struk­ tura privrede, odnosno organizevanost i jedinstvo radnih ljudi uslovili su od­ ređen tempo socijalističkog preobražaja i konkretne puteve i forme toga pre­ obražaja. Sav ostali deo m aterije posvećen je genezi, i analizi jugoslo venskog socijalističkog društveno-ekonomskog uređenja koje je danas zasnovano na slobodnom udruženom radu sredstvima za proizvodnju u društvenoj svojini i na samoupravljanju radnika u proizvodnji d raspodeli društvenog proizvoda u osnovnim i drugim organizacijama udruženog rada i društvenoj reproduk­ ciji u celini.

7) K. Marks: Kritika Gotskog programa, »Kultura«, 1948* str. 22.

20

Deo I DRUŠTVENO-EKONOMSKE KARAKTERISTIKE JUGOSLAVIJE OD 1918. DO 1941. 1. NIVO I TEMPO PRIVREDNOG RAZVOJA U periodu od 1918. do 1941. godine tempo privrednog razvoja bio je veoma spor. Mada se ne raspolaže podacima o stopi privrednog rasta, tempo privrednog razvoja u tom periodu može se sagledati na osnovu stope investi­ cija i odnosa stanovništva prema proizvodnim kapacitetima. U posmatranom periodu investiciona stopa je bila vrlo niska. Smatra se da je prosečno godišnje investirano pet do šest odsto nacionalnog dohotka, što znači da je naša zemlja bila investiciono vrlo neaktivna. Prema nekim podacima može se zaključiti da je stopa investicija u periodu 1931—1938. Tabela 1 DOHODAK I INVESTIRANI KAPITAL U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI (u milionima dinara)

Dohodak Kapital u novoosnovanim preduzećima Uloženi kapital prem a ostva­ renom dohotku u o/o

1931.

1935.

1936.

1937.

1938.

3.500

5.000

5.400

6.000

7.100

233,1

86,3

103,7

64,3

59,0

6,6

1,7

1,9

1,1

0,8

IZVOR: Statistički godišnjak 1938/1939. i Industrijska statistika Kraljevine Jugoslavije 1938.

godine bila znatno niža od prosečne. To se može videti dz upoređenja ostvare­ nog dohotka u industriji i visine uloženog kapitala u novoosnovana preduzeća prerađivačke industrije. Tako niska investiciona stopa nije mogla da obezbedi razvoj proizvodnih kapaciteta koji bi bio u srazmeri sa porastom stano­ vništva. Usled toga je dolazilo do stalnog produbljivanja disproporcija između 21

prirodnog priraštaja stanovništva i mogućnosti za njegovo privredno aktivi­ ranje. To se može konstatovati i u poljoprivredi i u industriji. K retanje sta­ novništva i poljoprivrednih površina, kao jedan od pokazatelja te dispropor­ cije, vidi se iz sledećeg pregleda: Tabela 2

Broj poljoprivrednog stanovništva u hiljadam a Poljoprivredne površine u hiljadam a hektara Broj poljoprivrednog stanovništva na 100 hektara

1931.

1939.

10.643 13.792 77,1

11.515 14.554 79,1

IZVOR: Razvoj privrede FNRJ, »Nolit«, Beograd, 1956, str. 47.

Iako su poljoprivredne površine apsolutno proširene ipak je broj sta­ novnika na 100 hektara površine porastao, što znaci da je stanovništvo raslo brže od poljoprivrednih površina. Pojačan pritisak stanovništva na poljopri­ vredne površine bio je prouzrokovan ne samo zaostajanjem proizvodnih fon­ dova u poljoprivredi nego takvom listom pojavom i u drugim delatnostima, pre svega u industriji. Ako se ta pojava analizira samo u prerađivačkoj in­ dustriji, dolazi se do sledećeg zaključka: u periodu 1921—1938. godine broj stanovnika je porastao za oko 3,7 miliona, dok je u tom istom periodu broj radnih mesta u prerađivačkoj industriji porastao za 140.124.1) To znači da je novoizgrađena prerađivačka industrija mogla da apsorbuje samo četiri odsto prirodnog priraštaja stanovništva. Broj zaposlenih u rudarstvu i topioničarstvu u periodu 1923—1938. godine porastao je za oko 20.0002), što nije pred­ stavljalo ni jedan odsto prirodnog priraštaja stanovništva. Ovo očigledno po­ kazuje da su Tazvoj proizvodnih fondova i apsorpciona moć privrede bili zna­ tno iza tem pa razvoja stanovništva. Sve to navodi na zaključak da su pro­ izvodni fondovi naše zemlje, iako su se apsolutno razvijali, relativno zaostajali. Stepen toga zaostajanja može se videti iz kretanja ponude i tražnje radne snage u periodu 1921—1938: Tabela 3 Godina 1921. 1931. 1938.

Ponuda radne snage

Tražnja radne snage

35.527 158.492 583.740

17.697 43.685 30.630

IZVOR: Razvoj privrede FNRJ, »Nolit«, Beograd, 1956, str. 49.

Takav tempo privrednog razvoja nije mogao bitno da utiče na izmenu stanja koje je nasleđeno. Zbog toga je privredna struktura ostala ista, što se može zaključiti upoređenjem ekonomske strukture stanovništva i strukture nacionalnog dohotka na početku i kraju posmatranog perioda. 1) Statistika industrije Kraljevine Jugoslavije za 1938. godinu. 2) Dr D. Mišić, Ekonomika industrije FNRJ, str. 277.

22

Tabela 4 STRUKTURA STANOVNIŠTVA I NACIONALNOG DOHOTKA Privredne delatnosti Poljoprivreda Nepoljoprivredne delatnosti

Stanovništvo 1921. 1938. 78,7 21,3

Nacionalni dohodak 1921. 1938.

74,8 25,2

58,1 41,9

52,6 47,4

IZVOR: Razvoj privrede FNRJ, str. 45.

Neznatno pomeranje u strukturi stanovništva u korist nepoljoprivrednih delatnosti — za oko četiri poena, kao i neznatno povećanje učešća nepoljoprivrednih delatnosti u form iranju nacionalnog dohotka — za 5,5 poena, pokazuju da je proces privrednog preobražaja zemlje bio veoma spor. Takav tempo privrednog razvoja nije mogao da ukloni dominantnu ulogu nerazvi­ jene poljoprivrede u nacionalnoj privredi. Spor tempo privrednog razvoja, 'koji je bio uslovljen nedovoljnom akumulacijom, delovao je negativno na povećanje nacionalnog dohotka, a sa­ mim tim i na nisku akumulativnost privrede. Iako je niska akumulativnost bila prouzrokovana i raspodelom nacionalnog dohotka, odnosno kapitalistič­ kim prisvajanjem viška vrednosti i njegovim, u najvećem delu, neproizvod­ nim korišćenjem, ipak je nizak nacionalni dohodak bio odlučujući faktor. Vi­ sina nacionalnog dohotka po stanovniku iznosila je u 1939. godini oko 110 do­ lara. Koliko je postojeća privredna struktura delovala na visinu nacional­ nog dohotka, može se videti iz sledećeg: u poljoprivredi je dohodak po jed­ nom zaposlenom radniku iznosio 3.500 dinara, a u industriji 36.000 dinara. Očigledno je da bi situacija bila znatno povoljnija da se razvoju industrije poklanjala potrebna pažnja. 2. RAZVOJ I KARAKTERISTIKE INDUSTRIJE a) Industrijska politika Pod industrijskom politikom se podrazumeva skup m era koje preduzima država ili drugi organi društvene zajednice u cilju jačanja i razvijanja industrijskog potencijala zemlje. S obzirom na to da u celini nije postojala smišljena i organizovana akcija države u našoj zemlji u periodu 1918—1941. godine na planu razvoja proizvodnih snaga, ne može se govoriti ni o sistemat­ skoj i planskoj industrijskoj politici. listina, m ora se konstatovati da je sazna­ nje o potrebi i nužnosti industrijalizacije zemlje bilo manje-više opšteusvojeno stanovište. »Bilo je očigledno i, s malo romantičarskih izuzetaka, svuda poznato da je industrijalizacija bila neminovnost da se samo pomoću nje mo­ gu razviti proizvodne snage naroda i produktivne snage i same poljoprivrede, da je ona preduvjet napretka, pa čak i održanja jugoslovenflkih naroda«.3) Shvatanje o metodu industrijalizacije. — Uzroci koji su zahtevali in­ dustrijalizaciju bili su uočeni. Položaj nerazvijenih agrarnih zemalja u odnosu na industrijski razvijene zemlje, njihova ekonomska zavisnost i neravnopra­ 3) Dr Mijo Mirković, Ekonomska struktura Jugoslavije, str. 101.

23

van položaj u robnoj razmeni usled niske konkurentske moći, potiskivanje sa svetskog tržišta i -reperkusije ekonomskih kriza na unutrašnja privredni život agrarnih nerazvijenih zemalja — sve je to ukazivalo na neminovnost ekonomskog osamostaljivanja tih zemalja razvojem proizvodnih snaga pu­ tem industrijalizacije. Međutim, putevi i načini industrijalizacije koji su pred­ lagani nisu predstavljali garantiju za uspešno rešenje tog problema. Osnovna karakteristika manje-više svih m išljenja i stavova o industrijskom razvoju naše zemlje bila je u shvatanju da treba poći klasičnim putem industrijali­ zacije, tj. putem /razvoja lake industrije. Ne vodeći računa o vremenu i uslovi­ ma u kojima je trebalo sprovoditi politiku industrijalizacije, vladajući kru­ govi zastupali su mišljenje da u industrijskom razvitku treba poći od onih grana industrije čiju sirovinsku bazu predstavljaju poljoprivreda i šumarstvo. Ovakvim shvatanjem gubilo se iz vida, pre svega, stanje u poljoprivredi, ko­ ja nije mogla da pruži solidnu sirovinsku osnovu za prerađivačku industriju. Dalje, gubilo se iz vida, da se i sam razvoj poljoprivrede i šumarstva mogao obezbediti samo na bazi razvijene domaće industrije, koja bi proizvodila sred­ stva za unapređenje tih grana. Najzad, gubilo se iz vida da takva industrija ne predstavlja tehničko-materijalnu bazu za razvoj privrede u celini i proizvodno-tehničke osnove, koju predstavlja teška industrija. Istina, industrijski razvitak na bazi prvenstvenog razvitka teške industrije zahtevao je promenu vladajuće koncepcije o organizaciji društvene proizvodnje, kao i radikalnu promenu shvatanja o nosiocima industrijskog razvitka. Ovakvo shvatanje o putu industrijalizacije bilo je razumljivo ako se ima u vidu da se rešenje tra­ žilo sa pozicija privatnog kapitala. U uslovima ekonomske zaostalosti i neraz­ vijenosti proizvodnih snaga, pri kretanju kapitala prem a njegovim imanen­ tnim zakonima, prirodna orijentacija kapitala je usmerena ka granama lake industrije, koje traže manje sredstava, a obezbeđuju brži obrt i veliki profit. Otuda je i proizlazio manje-više opšti stav o davanju prioriteta razvitku lake industrije. Ideja o takvom putu industrijskog razvoja zasnivala se uglavnom na dva usvojena shvatanja: prvo, postojalo je mišljenje da u zemlji nema dovo­ ljno raspoloživog kapitala i, drugo, da je domaće tržište nedovoljno široko za razvoj industrije. Oba navedena faktora su neposredno od značaja za razvoj industrije, ali je potrebno dati im pravo mesto. Pri ocenjivanju da li ima dovoljno kapitala ili ne, treba na prvom me­ stu analizirati akumulativnu moć same industrije. Iako je njena akumulativna moć bila relativno niska, ona je ipak bila sposobna da u budućnosti obezbedi veću akumulaciju od one koja je u tom periodu vršena. Da je aku­ mulacija mogla da bude veća i razvoj industrije brži, pokazuje, između os­ talog, činjenica da su u periodu 1919—1928. godine broj izgrađenih industrij­ skih preduzeća i visina uloženog kapitala bili znatno iznad onoga što je bilo u periodu 1928—1938. Znači da je investiranje u industriju u periodu posle 1928. godine opadalo, što se može videti iz ranije navedenih podataka o od­ nosu uloženog kapitala prema dohotku ostvarenom u industriji. Iako je preo vladalo mišljenje da nema dovoljno domaćeg kapitala, bilo je, istina rede, i suprotnih shvatanja. Naročito je isticano da bi raspodela nacionalnog dohotka trebalo da bude drukčija, i da bi država u tom pogledu trebalo da igra veću ulogu. Naime, zbog nezainteresovanosti privatnog kapi­ tala za ulaganja pre svega u tešku industriju, država je trebalo da preuzme tu ulogu na sebe. Međutim, država, ukoliko je i pristupala podizanju industrij­ 24

skih preduzeća, podizala je samo preduzeća 'koja su obezbeđivala veći profit. Svrha raspolaganja i podizanja industrijskih preduzeća u državnoj režiji bila je u stvaranju izvora prihoda državnih organa, a ne u podsticanju industrij­ skog razvitka zemlje. Upravo zbog toga, neaktivnost države na tom planu je i stvarala utisak da domaćeg kapitala nema dovoljno, iako ga je bilo više nego što je stvarno bio ulagan u industrijski razvitak zemlje. Drugi momenat koji je istican kao prepreka bržem razvoju industrije jeste uskost tržišta. Smatralo se da je unutrašnje tržište glavni uzrok slabo razvijenoj teškoj industriji. Iako je tačno da je domaće tržište bilo usko, tre­ ba (istaći da širina tržišta i njegov razvoj zavise od stepena privrednog raz­ voja uopšte, posebno od stepena razvoja industrije. Razvoj industrije povlači za sobom i širenje tržišta u uslovima pravilnije raspodele nacionalnog dohot­ ka. Raspodela nacionalnog dohotka, međutim, bila je takva da je najveći deo dohotka išao u neproizvodne svrhe, pa, prema tome, nije stimulirala razvoj industrije. Baš zbog toga taj argument ine može da se uzme kao ozbiljan u objašnjenju politike industrijalizacije. Naprotiv, uzroke takvim shvatanjima o idustrijalizaciji i takvoj politici industrijalizacije, koja je uslovila određeni tempo i nivo industrijskog razvoja zemlje, treba tražiti na drugoj strani, u prvom redu u vladaj ućim društvenim odnosima. b) Razvoj i nivo industrije Razvoj industrije u našoj zemlji može se sagledati dz analize podataka kojima se raspolaže. Prema popisu industrije 1938. godine, stanje industrije, bez rudarstva i topioničarstva, bilo je sledeće: Tabela 5 Stanje 1918. Broj tvornica Uloženi kapital (u mil. din.) Broj radnih mesta Pogonska snaga u KS

1.831 7.661 152.811 544.232

IzgradeUdeo novo- Prosečno no u periodu izgrađene godišnje 1918—1938. g. industrije povećanje 2.198 4.335 145.124 269.881

u " CO

05 O 10" cm"

00 00 O 05

00

o " co" cm" t>" inioooH

co" 05

00

o

T tf 10 rH

CM CM^

CO 00"

05 CM

05 CM t>"

o " rH trt" £>" CM 00

00

00

trt 05 rH c f

CO

IO

00

co

cf

00 00

© Ti«" © © CM

o

© Ti«" © rH

00

I I

IO

G

I I

I

3

rt ^ S G rt

GG X rt >w G

‘G

fi

t* © c f cm" Tt« 05 t* c -

00 CM ©^ CM^

05 CO T tf cm"

t>

rt

s

o

rt rt

■c rt « n 5§

1C > fl 1M

^

^

A rt w w O S rt * J O u 5 ‘S ori 2 5 § 5 M ^ Aw W) o3 co ’ rt 2 g £ g f * G rt O^ r * G »* G rt ^ n rt 2 £ > r T1 t £? G ° 5 *2 > G Ort X w s ~ s ^ s > fl n ®> -2 •r-»

ft

rH 00 00 ©^

00

O O © CO

1 > ^ 2 3

1** rt I Al ii-h .? 32 «a si 2w> G % ” S ii rt IIII o 10 rt 8 o _ A S S«2 rt D ( rt cm T3 rt M t> ^3 O) G

218

tcT jf

05 CO ^ CM"

CO

00 CO 00 CO

CM

rt £ r t G r t o

1 51

P

O

i

CTJ £t r G r t U P

rH^ rH Tt« CM

°0 00

CM 00 of © CM CM

© ©" © rH

o of

05 CO 00 CM

CM © © © CM

rH

CM © of 00

CM © © rH

CO

t> "

trt

OSNOVNI

INDIKATORI

rH

rH

CM CO ccf 05

trt 00 co CM

rH

CM T*co fl o> 2

g

rt A m

rt fl ©o *d .5 © jq fl ^ >

fl]? g

n

Ti

A1

_

1

.j-t pQ *-« O

O 'O Q> CO H tf

g

3

i- in n 'f

je CO

O 00 CO H CO

00

00

CO

CM

o o'

00

to

OJ

N

lO

OJ

CO to to

of

t> TjH IO

cf

O 00 IO CM 00 IO

00

to c f ^ 00 CO

IO IO

IO CO 00

00

00 CO

CO

t>

CO H c i t> CM

CD IO CO

IO rH O Cl © CM

CO ©

°l ^ ^

of l> r-T

CO

OJ 00

CO

CM

*0

CO

00

CO

IO

00

CO cm "

CO 00

OJ

t-

©^

o cf

of

CO r-1

IO

CO CO

IO 00 CO

CO

IO

i prikazi

OJ CO

CM

OJ

CO

irf

o

cd

d

Obuhvat generacija

S c oo

o

rt ^ o X o dcd > oN cd M rO o

c ^ o >B o,

“s

1d r-H 01

> O 'rt

0 ^ 3

od N TJ cd o > N o Ih a

rt

§■8

akl>:5 rt P > (U>co 0) x o 0Vi cu/i > 3 Xo do sgrr« § V..S3 CO >o > 1 I I « 5 to £ S3 od

cd •**

d o

-H*

TJ ^ O rt •r-» Cd p >

&°

d rt

£ c - d d co

o o

(D O •r-s O

d

C

CM

I H-» >w

o o o

cd cd

0 ■>*»

1

kl »d N

godišta. Tabela

©^

IO

O of 00

— odgovarajuća

OJ CO 00 CM 00 ©

of

IO

106. i 107. SGJ

td

br. 85, str.

c-^

O J TJ4

OJ

00

00

of of

Studije, analize

^

a, 3 CO

,d krti rt jj d rt ^ w Q) d c -o .-H > d o

o

od 8 .£ i* rt Cfl >N mts ci

o g s

8* ° acd rt -p o d o ’»a

o &

N

rt

IZVOR: Materijalni bilansi Jugoslavije 1975, SZS urađena u Zavodu za statistiku SRS.

CO ^ CO H Ww

219

dak iu raznim oblastima zaštite i socijalnog osiguranja (neposredna dečja za­ štita, penzijsko i invalidsko osiguranje, zaštita boraca i ratnih vojnih invali­ da, zaštita na radu i dr.). Ta poboljšanja praćena su istovremeno velikim promenama u ekonom­ skoj i društvenoj strukturi, i transformacijama stanovništva. Sve više stanov­ nika dobijialo je mogućnost za to da svoju egzistenciju i životne aislove osi­ gura uključivanjem u nepoljoprivredine delatnosti, tako da u 1973. godini nepoljoprivredno stanovništvo čini više od 60 odsto ukupnog stanovništva. Više od četiri miiliona zaposlenih u društvenom sektoru stvara više od 80 odsto ukupnog društvenog proizvoda. Navedeni indikatori, isto tako, pokazuju dinamičnost rasta životnog standarda, a ii relativnu izbalansiranost između tri glavna sektora: životnih, radnih i društvenih uslova. Naročito su životni uslovi u proteklom periodu bitno poboljšani. Proširena je ekonomska osnova rada, a prosečno radno vreme je skraćeno. Zahvaljujući rastu produktivnosti rada osetno je smanjeno potrebno vreme rada za nabavku pojedinih važnih prehrambenih i neprehrambenih industrijskih proizvoda.10) Poboljšana je društveno-ekonomska pozicija proizvođača, jer radniai danas raspolažu celokupno ostvarenim do­ hotkom. Ovi rezultati postignuti su zahvaljujući: — prvo, revolucionarnim, društvenim i političkim promenama koje su omogućile da se ostvare osnovne pretpostavke za dinamičan ekonomski i socijalni razvoj našeg društva; — drugo, razvoju i afirmaciji društveno-ekonomskih odnosa zasnova­ nih na samoupravljanju na način kako je to postavljeno u novom Ustavu; i — treće, industrijalizaciji koja je korišćena kao osnovni metod ubr­ zanog ekonomskog, a time i društvenog razvoja zemlje. Iako je očigledno u proteklom periodu ostvareno višestruko poboljša­ nje životnog standarda, što je dovelo do bitnih i kvalitativnih promena, i u životnim, i u radnim i društvenim uslovima, na ovom području, međutim, stvoreni su .izvesni problemi. 10) Promene u kupovnoj moći prosečnog ličnog dohotka za nabavku važnijih proizvoda lične potrošnje bile su sledeće: Potrebno vreme rada izraženo u časovima i minutima Jed. mere Hleb, polubeli Sveže meso Šećer Stof za muška odela Muške kožne cipele Televizijski aparati Radio-aparati Frižideri

kg kg kg m pari kom. kom. kom.

1960. 0,34 4,20 1,54 69 39 1846 400 732

1965. 0,32 3,52 0,57 32 20 725 124 562

1970. 0,19 2,45 0,28 19 17 412 92 217

1975. 0,16 2,30 0,46 16 18 256 96 170

Obračun je izvršen u sektoru za životni standard SZDP. Iz m aterijala »Razvoj životnog stan­ darda«, Savezni zavod za društveno planiranje, Beograd, 1971, str. 19. Za 1975. podaci SZZS

220

1. UČešce životnog standarda u nacionalnom dohotku u periodu posle privredne reforme (1965) u porastu je. To znači da je došlo do realizacije politike prenaspodele nacionalnog dohotka u korist životnog standarda. Me­ đutim, iz raspoloživih podataka (tabela 2) može se zaključiti sledeće: prvo, da se odnosi akumulacije i životnog standarda relativno sporo menjaju i drugo, da je društvena potrošnja rasla znatno hrže od lične potrošnje.11) Stoga je centralni problem danas koncentrisan ne toliko na opšte proporcije rasta životnog standarda u odnosu na ekonomski razvoj koliko na način na koji se vrši raspodela potrošnog fonda. Naime, na sadašnjem stepenu pri­ vrednog razvoja i dostignutog nivoa nacionalnog dohotka centralno pitanje se odnosi na to koji deo namenjen potrošnji treba da bude u razvijenoj so­ cijalističkoj samoupravnoj zajednici realizovan neposredno na bazi raspodele prema radu, tj. kroz lične dohotke od rada, a koji deo i pomoću kojih meha­ nizama na bazi socijalističke solidarnosti, tj. raznim vidovima i oblicima dru­ štvenog standarda. Ali, o ovome u dkonomiskoj nauci još nema jedinstvenog stava i ocene. Tabela 2 RASPODELA. NACIONALNOG DOHOTKA 1962. Nacionalni dohodak Lična potrošnja Opšta potrošnja Svega:

1972.

1974.

100 51,7 12,1

100 54,0 14,7

100 53,3 14,7

63,8

68,7

68,0

IZVOR: dr Berislav Šefer: »Privredni razvoj Jugoslavije sedamdesetih godina«, Zagreb, 1976, str. 36.

2. Razlike u ličnim dohocima od rada su normalna pojava sve dotle dok prihvaćeno načelo raspodele prem a radu ne bude zamenjeno raspodelom prema potrebama. Međutim, problema se javljaju u onom trenutku kada raz­ like u ličnim dohocima radnika postanu neopravdane, a to se dešava onda kada ne proizlaze iz stvarnih razlika u rezultatima rada, nego se javljaju na drugim osnovama, a najčešće usled različitog položaja grana i grupacija, od­ nosno radnih organizacija na tržištu, zatim zbog različite akumulacije kojom se (posle sekundarne raspodele) raspolaže, ili različitog prilaza izdvajanju za akumulaciju, odnosno za fondove organizacije udruženog rada, s jedne strane, i mase sredstava za isplatu ličnih dohodaka, sa druge strane, i slično. Kolike su razlike u nas? Prem a raspoloživim podacima rasponi ličnih dohodaka po granama po nekvalifikovanom radniku su 1:1,7; svedeni na ras­ pone po grupacijama oni su veći 1:3,5, a najveći su na riivou radnih organi­ zacija u kojima su rasponi u zaradama u istim zanimanjima 1:4. Ovi odnosi U) »U realnom Iznosu, lična potrošnja je u razdoblju 1953—1974. godina povećana za oko 300 odsto, a društvena oko 625 odsto. Dakle, u celini, onaj deo potrošnje koji pokriva životni standard povećan je za oko 350 odsto. Godišnje su u ovom razdoblju sredstva za životni stan­ dard realno povećana za: ličnu potrošnju 6,8 odsto, društvenu oko 9,9 odsto, a ukupnu potro­ šnju oko 7,5 odsto«. Dr Berisalv Sefer: »Privredni razvoj Jugoslavije sedamdesetih godina«, — Zagreb, 1976, str. 27.

221

1 rasponi u ličnim dohocima od nada u određenoj m eri pokazuju kolike se socijalne razlike form iraju po osnovu ličnih dohodaka od rada.12) Razlike u ličnim dohocima, uzimaj ući u oibzir stepen razvijenosti Ju ­ goslavije, »relativno su skromne, sa ekonomske tačke nedovoljno stimulativne. Međutim, sa stanovišta raspodele prema radu, one u značajnoj meri nisu ekonomski zasnovane i socijalno opravdane. Razlike među granama i gru­ pacijama indiciraju narušavanje principa raspodele prema radu i dovode do formiranja ekonomski nelogičnog redosleda ličnih dohodaka. 3. Socijalne razlike neizbežna su posleldica razliika u ličnim dohocima. Viđeli smo da te razlike mogu biti opravdane, ali i neopravdane onda kada su izraz deformacija principa raspodele prem a stvarnim rezultatim a rada. Međutim, socijalne razlike i nejednakosti mogu se javiti i iz drugih uzroka. Jedno od žarišta nejednakosti u sadašnjim uslovima je nezaposlenost. Ako se ima u vidu to da veći deo nezaposlenih ostvaruje standard ispod naj­ nižeg standarda zaposlenih, onda se može zaključiti da je pojava nezaposle­ nosti najveći izvor ekonomske i društvene nejednakosti. Na pojavu nejednakosti utiče zatim d veličina porodice i stepen zapo­ slenosti u ponodioi. Naime, činjenica je da su porodice sa velikim brojem dece u mnogo nepovoljnijem položaju od samaca i manje porodice, jer je po­ moć društva kroz dečje dodatke smanjena, a direktna i kompleksna pomoć porodicama za decu nedovoljno razvijena. Ili, ukoliko je u porodici veći broj zaposlenih, obrazuje se (pri istom broju članova porodice), veći ukupan po­ rodični dohodak. To indicira da i stepen zaposlenosti može biti jedan od uz­ roka pojave socijalnih razlika d nejednakosti. Ostali faktori koji su u proteklom periodu uticali na socijalne razlike i nejednakost bile su penzije, odnosno razlike u tretiranju rezultata tekućeg i minulog rada, zatim regionalno različito razvijene institucije društvenog standarda, ili uopšte različit stepen ekonomske razvijenosti pojedinih regi­ ja i si. U najtešnjoj vezi sa problemom socijalnih razlika je d pojava socijal­ ne nesigurnosti, koja je najjače izražena uipravo itaimo gde i nezaposlenost, ili suviše niski lični dohoci, niske penzije i si. Osim toga, i nestabilnost cena i rast troškova života takođe deluju na smanjenje stepena sigurnosti radnika, jer dovode do stalne preraspodele i devalvacije rezultata njihovog rada. U svim ovim slučajevima, međutim, treba šire i kompletnije koristiti instituciju minimuma životnog standarda, kao mehanizma kojim mogu da se ublažavaju socijalne razlike, odnosno obezbeđuje društvena sigurnost radnog čoveka. b) Životni standard prema projekcijama Društvenog plana Jugoslavije za period od 1976. do 1980. godine Na području životnog standarda Društvenim planom Jugoslavije za pe­ riod od 1976. do 1980. godine postavljeni su mnogobrojni zadaci, od kojih će­ mo istaći samo one koji su najhitniji. 1. Polazeći od postavljenih odnosa u raspodeli nacionalnog dohotka predviđa se da se u periodu od 1976. do 1980. godine povećava životni sta/n12) Podaci prema materijalu: »Razvoj samoupravnog društva i životni standard radnih ljudi« — II kongres samoupravljača Jugoslavije, Beograd, 1971, str. 472—473.

222

dard stanovništva po stopi oko 6,5 odsto godišnje,13) Ovaj rast itreba da bude u skladu sa 'rastom dohotka i produktivnosti rada i biće jedan od najvažnijih zadataka naredne etape. Politikom raspodele dohotka, čiji su nosiioci radni ljudi u osnovnim organizacijama udruženog rada, obezbedi će se potpunije povratno pozitivno dejstvo rasta životnog istandarda na privredni razvoj. Dalji rast životnog standarda za radne ljude treba da bude motiv za još veće radne napore, rad­ nu inicijativu, stručno usavršavanje, aktivno i stvaralačko učešće u izgradnji samoupravnih odnosa i čuvanje i povećavanje društvene svojine nad sred­ stvima za proizvodnju i zajedničkim dobrima. 2. U periodu od 1976. do 1980. sredstva za životni standarda treba da rastu sporije od rasta dohotka, odnosno društvenog proizvoda. U okviru sredstava za životni standard, saglasno politici globalne raspodele ukupnih sredstava, očekuje se dinamičniji rast društvenog standarda (predviđena sto­ pa rasta 7 odsto), naročito na području stambene izgradnje, i nešto sporiji rast lične potrošnje (po Stopi 6 odlsto). Prosečni realni lični dohoci zaposlenih treba da rastu u okviru pove­ ćanja produktivnosti rada, s tim da se u tim okvirima obezbedi što doslednija primena principa raspodele prema radu i rezultatima rada. Doslednijim spro vođenjem principa raspodele prema rezultatim a rada i principa socijalističke solidarnosti vodiče se politika jačanja socijalne sigur­ nosti radnog čoveka i sm anjenja neopravdanih socijalnih razlika. Pri tom, najveća pažnja će se 'pokloniti stimulativnoj raspodeli ličnih dohdaka, a u skladu sa individualnom i društvenom produktivnošću rada i načelom so­ lidarnosti i uzajamnosti. Samoupravni sporazumi i društveni dogovori biće osnovni mehanizmi (a ne pasredstvo države ili državnog aparata) za obezbeđenje zajedničkih kriterijum a, i u raspodeli dohotka na lične dohotke i fondove, i u raspodeli ličnih dohodaka na pojedine radnike. Daljim usavršavanjem ovih mehaniza­ ma tj. društvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja potiskivaće se grupnosvojinsko ponašanje, i uklanjati neopravdane socijalne razlike. Od­ ređenu ulogu imaće svakako i 'institucija radničke kontrole.14) 3. Vodiče se politika znatnijeg usporavanja rasta troškova života, od­ nosno rasta kupovnih fondova stanovništva. Posebna pažnja posvetiće se zaštiti realnog standarda porodica sa niskim prihodima po članu. Na taj na­ čin povećaće se socijalna sigurnost radnih ljudi. Uslov za to je jačanje eko­ nomske stabilnosti svih privrednih tokova, zatim jačanje ekonomske stabil­ nosti osnovnih i drugih organizacija udruženog rada, rast zaposlenosti kroz politiku povećanja reproduktivne sposobnosti privrede i dr. 4. Politika socijalnog razvoja usmeriće se ka daljem svestranom razvo­ ju ii afirmaciji radnog čoveka, ka jačanju njegove socijalne i m aterijalne si­ gurnosti. U ovom petogodišnjem periodu dalje će se razvijati institucije i povećavati sredstva za obezbeđenje veće socijalističke solidarnosti radnih ljudi. iSjprovodice se princip da svaki pojedinac trelba da doprinese podmire­ nju zajedničkih društvenih potreba israzmerno svojim materijalnim moguć­ nostima (progresivnim oporezivanjem i slično). Isto tako, širiće se i ujedna13) Društveni plan Jugoslavije za period od 1976. do 1990. godine, ad 3.5. 14) Detaljnije o radničkoj kontroli v. Rezoluciju o osnovama za ostvarivanje društve­ ne samozaštite u sistem u samoupravljanja, »Službeni list SFRJ«, br. 40/73.

223

6avati ušlo vi z-a školovanje i obrazovanje omladine bez obzira na m aterijalne mogućnosti i socijalni položaj pojedinaca, i za školovanje i obrazovanje već zaposlenih radnih ljudi. 5. Rast lične potrošnje predviđen je po stopi oko 6 odsto. Pri tom, veoma je bitno da lični dohoci u ovom razdoblju budu formirani u većoj za­ visnosti od ostvarenog dohotka, a u srazmeri sa radnim doprinosom svakog pojedinca. Najlsposobnijim i najproduktivnijim (radnicima treba omogućiti da ostvaruju visoke lične dohotke u skladu sa naučnim, stručnim i drugim rad­ nim doprinosima. Rasponi u ličnim dohocima treba da budu u većoj meri odraz stvarnih razlika između manje i više produktivnih radnika, ii u organizacijama ud­ ruženog rada i između njih, i u istim kvalifikacionim i profesionalnim gru­ pacijama, granama i delatnostima. 6. U tekućem petogodištu posebna pažnja obratiće se svim oblicima društvenog standarda, koji, u odnosu na protekli period, treba znatno brže da se irazvlija. Posebno treba obezbediti brži i funkcionalnoj i razvoj onih pod­ ručja koja omogućavaju potpunije zadovoljavanje zajedničkih potreba, na­ ročito u obrazovanju i vaspitanju, dečjoj, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, penzijskom i invalidskom osiguranju, kulturi i zapošljavanju, pridržavajući se pri tom načela uzajamnosti i socijalističke solidarnosti. 7. Naredna etapa iziskivaće maksimalne napore u rešavanju stambenog problema, naročito radnika i mlade generacije koja ulazi u radni proces. Konkretno, predviđena je izgradnja (do 1980. godine) oko 820 hiljada sta­ nova, što će doprineti uspešnijem rešavanju stambenih pitanja i poboljšanju uslova stanovanja uopšte. U razvoju svih oblika društvenog standarda važnu ulogu imaće samoup­ ravne interesne zajednice obrazovane na ustavnim principima. U narednom periodu one će svoju aktivnost bazirati na odgovarajućim oblicima slobodne razmene rada između radnih ljudi u materijalnoj proizvodnji i radnih ljudi angažovanih na radu u društvenim delatnostima. Pri tom, biće potrebno da se svi oblici društvenog standarda razvijaju u skladu sa utvrđenim verifikovanim razvojnim programima, a na osnovu dogovorenih standarda i normativa, usaglašenih sa materijalnim mogućnostima privrede i interesom radnih ljudi. U sprovođenju svih ovih, veoma široko postavljenih zadataka na pod­ ručju životnog standarda posebno mesito i značaj imaće institucije društvenog dogovaranja i samoupravnog sporazumevanja. Realizacijom ovih zadataka postići će se bolji materijalni, radni i dru­ štveni uslovi života i rada ljudi :i istovremeno rešiće se, a u nekim slučaje­ vima ublažiti, problemi na ovom području, na koje je upravo ukazano.

Deo VII INVESTICIJE I INVESTICIONA POLITIKA

1. OPSTI p o j m o v i o in v e s t i c i j a m a i v r s t e i n v e s t i c i j a Pod Anvesticajama podrazumeva se deo društvenog proizvoda koji je namenjen kako obnavljanju utrošenih delova društvenog bogatstva tako i njegovom povećanju. Na taj način, investicijama se obezbeđuje proces proste i proširene reprodukcije. Pri tom, proces proste reprodukcije svodi se na ob­ navljanje utrošenih delova društvenog bogatstva konišćenjem amortizacije, čija je ekonomska funkcija zamena razvojno ili fizički dotrajalih osnovnih sredstava. Proces proširene reprodukcije je međutim, ulaganje akumulacije (dela nacionalnog dohotka) u povećanje društvenog bogatstva. Prem a tome, investicije (I) mogu se izraziti kao zbir amortizacije (A m) i akumulacije (Ak):

I = Am + Ak a ako se polazi od društvenog proizvoda (DP), koji po našoj metodolgiji sa­ drži amortizaciju i nacionalni dohodak, koji se opet sastoji iz fondova aku­ mulacije i fondova potrošnje, u tom slučaju investicije dobij amo izdvaj a­ njem iz društvenog proizvoda delova irezervisanih za potrošnju (P), jer će se uložiti (investirati) u suštini sve ono što se ne potroši: DP = Am + Ak + P ND I = DP - P = Am + Ak Investicije su veoma kompleksna društveno-ekonomska kategorija, jer se njim a rešavaju i osnovna pitanja privrednog razvoja, odnosno oblasti ma­ terijalne proizvodnje, i zadovoljavanje mnogostranih potreba vezanih za dru­ štveni standard. Opšti značaj investicija je u obezbeđenju neophodnih m aterijalnih us­ lova za stalan i kontinuiran razvoj ljudskog društva. Za nesmetan društveni razvoj neophodno je materijalno obezbediti sve vidove ljudske aktivnosti. Ovo zbog toga što potrebe ljudi neprekidno rastu. Rast i širenje ljudskih 15 Ekonomika Jugoslavije

225

potreba posledica su prirodne težnje čoveka da sebi obezbedi bolji i ugodniji život. Da bi se to postiglo, neophodno je stalno proširivati proizvodnju. To proširivanje proizvodnje treba da zadovolji povećane potrebe koje nastaju ne samo zbog težnje čoveka ka boljim životnim uslovima, nego i zbog stalnog povećanja broja stanovništva. Zbog toga, nijedno društvo ne može da utroši svoju godišnju proizvodnju (društveni proizvod) za podmirenje potrebe te­ kuće potrošnje. Ono mora, ako želi da se razvija, da jedan deo svoje tekuće proizvodnje (tekućeg društvenog proizvoda), odvaja radi obnavljanja i stal­ nog proširivanja svoga društvenog bogatstva. U stvari u tom kontekstu sa­ mo jedan deo društvenog proizvoda može se upotrebiti neposredno za po­ trošnju, a drugi deo treba da posluži za obnavljanje i proširenje privrednog potencijala, i za obnavaljanje i izgradnju objekata i njihovu opremu u raz­ nim neprivrednim delatnostima. Investicijama, prem a tome, rešavaju se i osnovna pitanja privrednog razvoja, i one potrebe društva koje se javljaju u oblasti kulture, prosvete i obrazovanja, zdravstva, naučnai9traživačkog rada, zatim stanovanja i drugo. Međutim, valja podvući da je u jugoslo venskoj privredi izuzetno jak neposredan uticaj investicija na kretanje proizvodnje. S tim u vezi utvrđeno je da jedna četvrtina društvenog bruto proizvoda proizvodnih sektora direk­ tno i indirektno zavisi od investicione potrošnje i da se promene investicio­ ne potrošnje jačim intenzitetom odražavaju na kretanju proizvodnje i varija­ bilno zavisi od proizvodnje, u odnosu na druge kategorije finalne potroš­ nje čije je reagovanje slabije.1) Podela investicija. — Investicije se mogu podeliti na više načina, što zavisi od toga šta se uzima za kriterijum i koji je to ugao posmatranja. U literaturi, ipak, najčešće se nailazi na sledeće grupisanje investicija: privredne i neprivredne investicije, bruto i neto-investicije, investicije u osnovne i investicije u obrtne fondove, ekonomske d demografske investi­ cije i podela 'investicija po tehničkoj strukturi. (1) Osnovna podela investicija je podela na privredne i neprivredne investicije. Pod privrednim investicijama podrazumevaju se sva ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva u oblasti privrede tj. u oblasti industrije, poljoprivrede, šumarstva, građevinarstva, saobraćaja, trgovine, ugostiteljstva i zanatstva. Kao takve one su od izuzetnog značaja za kretanje privrede. Ovo zbog toga što privredne investicije služe, pre svega, neposrednom uvećanju proizvodnog potencijala privrede. Privrednim investicijama se obezbeđuje nivo ii tempo rasta privrede u celini i njenih pojedinih delova, kao i rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Isto tako, određenim raspore­ dom ulaganja, investicijama se vrši uticaj na strukturu proizvodnje, kao i na tehnički i organski sastav proizvodnje, dakle na m aterijalno obezbeđenje pojedinih grana, zatim na regionalni razmeštaj proizvodnih snaga i dr. P ri­ vrednim investicajama vrši se i proces modernizacije proizvodnje uopšte i obezbeđuje se prodor nove tehnike i tehnologije 'i na toj osnovi bitno se utiče na povećanje proizvodnosti rada. Pod neprivrednim investicijama podrazumevaju se sva ulaganja u tra j­ na i kratkotrajna dobra, a u oblasti stambene i komunalne delatnosti, kulturne 1) M. Sekulić — D. Vojnić: »Dinamički strukturni investicioni model — elem enti za njegovu izgradnju«, Ekonomski institut, Zagreb, 1973.

226

i socijalne delatnosti, odnosno ulaganja čiji su nosioci društvene delatnosti i dr­ žavni organi. Neprivrednim investicijama se obezbeđuje razvoj onih delatnosti koje ne učestvuju neposredno u proizvodnji m aterijalnih dobara, ali koje čine svojevrstan uslov proizvodnje. One vrše posredan uticaj na njen obim, na kvalitet i efikasnost, odnosno kompleksno doprinose boljim i višim rezultati­ ma u proizvodnji. Zbog toga se m ora poklanjati dužna pažnja i ovom delu društvenih ulaganja, jer bi u protivnom moglo doći do negativnih tendencija u kretanju privrede, kao i do otvaranja ne samo ekonomskih, već i socijal­ nih i političkih problema u društvu. (2) Polazeći od toga odakle potiču sredstva koja se ulažu, odnosno od funkcije koju investicije vrše razlikuju se neto i bruto investicije. Neto investicije predstavljaju ulaganja koja potiču isključivo iz nacionalnog do­ hotka i koja služe za proširenu reprodukciju osnovnih proizvodnih i neproiz­ vodnih fondova.2) Neto investicije u proizvodne fondove se poklapaju sa aku­ mulacijom, jer to su u stvari ona sredstva koja su prilikom namenske raspo­ dele nacionalnog dohotka odvojena u cilju obezbeđenja proširene reproduk­ cije. Bruto investicije obuhvataju deo društvenog proizvoda koji će jednim delom biti utrošen za povećanje osnovnih proizvodnih i neproizvodnih fon­ dova, a drugim delom za njihovu zamenu. Prem a tome, bruto investicije su širi pojam i obuhvataju ukupna ulaganja, a to bez obzira da li ona obezbeđuju prostu ili proširenu reprodukciju. (3) Sa stanovišta u koje se namene sredstva ulažu, privredne investicije mogu se podeliti na investicije u osnovna i investicije za obrtna sredstva. Investicije u osnovna sredstva predstavljaju ulaganjia u sredstva za rad čija je ekonomska odlika da se troše postupno, odnosno da u procesu proizvodnje postupno prenose deo svoje vrednosti na nove proizvode. Investicije u obrtna sredstva predstavljaju ulaganja u dodatne predmete rada koji omogućavaju proizvodnju na proširenim osnovama. U materijalnom smislu to su sirovine, polufabrikati i drugi m aterijali čija je ekonomska odlika da se u jednom proizvodnom ciklusu utroše i celokupnu svoju vredinost prenesu na nov proizvod. (4) Prem a uticaj u investicij a na rast nacionalnog dohotka razlikuju se ekonomske i demografske investicije. P ri tom, pod ekonomskim investicija­ ma podrazumevaju se one investicije koje obezbeđuju porast nacionalnog dohotka po stanovniku, uključujući tu i priraštaj stanovništva. Pod demo­ grafskim investicijama podrazumevaju se one investicije koje ne obezbeđu­ ju porast nacionalnog dohotka po stanovniku. Kod demografskih investicija nacionalni dohodak po stanovniku ostaje isti, naravno uključujući tu i pri­ raštaj stanovništva. Sa gledišta životnog standarda iz ovog proizlazi da eko­ nomske investicije povećavaju životni standard, a da demografske investicije u suštini znače stagnantnu potrošnju, i zadržavanje dostignutog nivoa život­ nog standarda. (5) Kada je u pitanju raspored investicija po tehničkoj strukturi u ekonomskoj literaturi, a i u statističkim publikacijama nailazi se na više podela od kojih su neke više, a neke manje detaljne. Globalna podela bila bi podela na ulaganja u građevinske objekte, u opremu (sa montažom opre­ me) i ostala ulaganja. Iako uprošćena, ova struktura investicija daje obave2) Kod neprivrednih fiksnih fondova, pored njihovog uvećanja i zamena se nado­ knađuje iz nacionalnog dohotka.

15*

227

stenja o najhitnijim elementima ulaganja tj. o delu ulaganja u građevinske objekte i opremu. Te informacije su od prvorazrednog značaja kako za ma­ terijalno bilansiranje, tako i za efektivnost investicija koja se može očekivati na bazi date tehničke strukture investicija. Jedna detaljnija podela po teh­ ničkoj strukturi mogla bi se izvesti na sledeći način: građevinski objekti, oprema sa montažom opreme, studije, projekti i istraživački radovi, nabavka osnovnog stada, pošumljavanje i podizanje dugogodišnjih zasada, otkup pa­ tentnih prava i licenci, izuma, otkrića itd. Raspored investicija po tehničkoj strukturi je veoma značajan s ob­ zirom da pojedini elementi imaju različit uticaj na buduću proizvodnju. Sigurno je da se proizvodnja ne može obezbediti ukoliko nedostaje bilo koji od navedenih elemenata. Ali, treba im ati u vidu da su građevinski objekti (proizvodne hale, skladišta, upravne zgrade i si.) samo opšti uslov za proiz­ vodnju. Oni ne utiču na proizvodnju direktno. Zbog toga je neophodno da se za taj deo, za građevinske objekte, utroši a najm anje investicija. Oprema, međutim, predstavlja onaj element koji neposredno utiče na proizvodnju i od kojeg će direktno zavisiti obim proizvodnje. Zbog toga je od posebnog značaja kakvo učešće ima oprema u strukturi investicija. Od toga koliki deo investicija se ulaže za opremu zavisiće tehnička osnova proizvodnje, a time i efekat koji će se postići u proizvodnja. Ovome treba dodati i deo investicija kojii je namenjen studijam a i istraživanjima. Iako ovaj deo investicija di­ rektno ne utiče na proizvodnju, ipak će buduća proizvodnja od toga zavisiti. Od toga kakva se istraživanja prethodno izvrše, u kojoj meni se prouče svi problemi vezani za buduću proizvodnju, zavisiće program proizvodnje, teh­ nika koja će se primeniti i tehnološki postupci koji će se uvesti. Na ovom mestu, međutim, treba podvući da ova podela investicija, uostalom kao i druge podele investicija, nemaju samo definicijski karakter. Svaka vrsta investicija ima različitu ulogu i značaj. Njihovi međusobni od­ nosi neprekidno se menjaju, tako da se raspored investicija obrazuje zavis­ no od osnovnih ciljeva i zadataka pojedinih etapa privrednog razvoja. Pri tom, investicionom politikom treba da se osigura takav odnos između poje­ dinih vrsta (investicija, koji u datom trenutku pruža najveće izglede za po­ većanje proizvodnje. To naročito važi za odnos između privrednih i nepri­ vrednih (investicija, bruto i neto-investicija, i za raspored ulaganja u građe­ vinske objekte, opremu i ostale investicione elemente. Tako u prvoj fazi raz­ voja tj. u početnoj fazi industrijalizacije zemlje, po pravilu, preo vladu ju pri­ vredna ulaganja, a u tehničkoj strukturi investicija dominiraju građevinski objekti. Kasnije, tj. u središnoj fazi industrijaLizacije zemlje, postepeno raste učešće neprivrednih investicija, a u tehničkoj strukturi jača učešće opre­ me, itd. 2. OBIM I EFEK TIV N O ST IN V E STIC IJA Obim investicija. — Utvrđivanje obima investicija i strukture investicija svakako je jedan od ključnih problema ekonomske politike svake zemlje. Od­ m ah treba naglasiti da rešavanje tog problema nije jednostavno i ne može da bude proizvoljno. Obezbeđenje potrebnog obima investicija je teže i složeni­ je ukoliko su mogućnosti manje, odnosno ukoliko su ukupna raspoloživa sred­ stva koja se mogu odvojiti za investicije manja. To je naročito izraženo u 228

privredno nedovoljno razvijenim zemljama gde su potrebe velike, pogotovu ako se želi obezbeđiti brz razvoj privrede. U tom slučaju, potrebe i želje nisu u skladu sa mogućnostima. Obim investicija zavisi, pre svega, od veličine i strukture društvenog proizvoda. Sigurno je, naime, da isu mogućnosti za obezJbeđivanje većeg ofbdttna ■investicija povoljnije ukoliko je društveni proizvod veći i obrnuto. Međutim, iz društvenog proizvoda, koji čini raspoloživa sredstva jednog društva, mora se najpre obezbeđiti obnavljanje procesa proizvodnje, odnosno zamena do­ trajalih sredstava. Taj deo, tj. amortizacija, mora biti toliki da obezbedi za menu onih osnovnih sredstava koja su fizički istrošena i ekonomski zastarela. Time se obezbeđuje kontinuitet proizvodnje na istom nivou. Deo društvenog proizoda koji ostaje posle odvajanja dela neophodnog za obnavljanje proizvodnje, čini nacionalni dohodak. Iz tog dela društvenog proizvoda, dakle, iz nacionalnog dohotka treba podmiriti potrebe lične i opšte potrošnje, i potrebe za proširivanje proizvodnje. Koliko se iz ovog dela može najviše odvojiti u vidu akumulacije za investicije tj. za proširivanje proiz­ vodnje, a koliko se mora najm anje izdvojiti za potrošnju zavisi od više fak­ tora, pri čemu su najvažniji karakter društveno-ekonom^kih odnosa i dostig­ nut stepen privrednog razvoja. Neposredno obim akumulacije zavisiće od visine nacionalnog dohotka i visine stope akumulacije, pod čime podrazumevamo učešće akumulacije u nacionalnom dohotku. U stvari, obim akumulacije stoji u pravoj srazmeri sa obimom nacionalnog dohotka. Ukoliko je nacionalni dohodak veći, normalna je pretpostavka da će više sredstava moći da se izdvoji za akumulaciju. Na­ ravno, važi i obratno. Sto se tiče stope akumulacije, ona izražava intenzitet ulaganja i znači strateško pitanje, naročito zemalja u razvoju. Pri istoj masi nacionalnog do­ hotka stopa akumulacije može znatno da varira u zavisnosti od mnogih fak­ tora i to ine samo ekonomskih, nego i socijalnih, istorijskih, psiholoških, po­ litičkih i drugih. U uslovima kapitalizma, nivo akumulacije obrazuje se kao rezultat klasne borbe između radničke klase, koja se bori za određen nivo najamnina i klase kapitalista koja se bori za stalan rast kapitala i radi održavanja kon­ kurentne sposobnosti i društvene moći i sama se jednim delom uzdržava od potrošnje. U pogledu stvarne veličine akumulacije, socijalistička privreda ima znatnih preimućstava zbog toga što socijalističko društvo, koje se zasniva na društvenoj svojini na sredstvima za proizvodnju i samoupravljanju, može mnogo potpunije i neposredni je da odlučuje o odnosu između akumulacije i potrošnje, da koristi svest o potrebi ubrzanja izgradnje socijalističkog, od­ nosno komunističkog društva i da koristi velike rezerve optimizma i revolu­ cionarnog entuzijazma u svim fazama te izgradnje. A sve to vodi opredeljenju za upotrebu većeg dela nacionalnog dohotka za akumulaciju, nego što je to moguće u kapitalističkoj privredi. Isto tako, činjenica je da socijalističke zemlje im aju više uspeha u mobilizaciji dodatne akumulacije, koristeći, pri tom, naročito tzv. pozitivne izvore dodatne akumulacije u koje ubrajamo: sniženje troškova proizvodnje; korlišćenje neiskorišćenih, odnosno nedovoljno korišćenih kapaciteta; potpunije korišćenje rezervi u radnoj snazi raznim ma­ sovnim dobrovoljnim radovima na izgradnji krupnih objekata, ili raznim lokalnim radovima na izgradnji m anjih puteva ili drugih manjih objekata; 229

zatim, razne oblike štednje stanovništva, kao što su unutrašnji zajmovi, ili štedni -ulozi u bankama: smanjivanje investicija u rezerve i investicija u ob­ lasti opšte potrošnje u korist proizvodnih investicija; smanjivanje udela ne­ produktivnog stanovništva, odnosno sprečavanje tendencije mnogo bržeg ra ­ sta zaposlenosti u neprivrednoj sferi u odnosu na proizvodnu; spoljne zajmo­ ve i razne vidove pomoći iz inostranstva.8) Međutim ,i u socijalizmu prilikom utvrđivanja obima investicija naila­ zimo na granične vrednosti tj. na minimalan obim akumulacije koji čini nivo inveslticija ispod kojeg se ne bi smelo ići, i na minimalan obim potrošnje, koji označava minimum sredstava koja se m oraju izdvojiti za potrošnju. Ali, po­ stoji i jedan deo nacionalnog dohotka koji može alternativno da se koristi ili za potrošnju ili za akumulaciju. Taj deo nacionalnog dohotka neka je vrsta manevarskog prostora; to su sredstva koja se mogu upotrebi ti alternativno ili za akumulaciju, ili za potrošnju, a definitivna odluka zavisiće od cilja društveno-ekonomskog razvoja u tom trenutku, odnosno od izabrane politike i strategije razvoja. Na utvrđivanje donje granice akumulacije, odnosno iznosa koji se mora izdvojiti za investicije utiču naročito sleldeći faiktori: — rast stanovništva i u vezi s tim potreba povećanja proizvodnje i po­ većan j e zaposlenosti; — razvoj društvenih potreba; — naučno-tehnički progres u najširem smislu reči; — novi metodi upravljanja privredom i celokupnlm društvenim raz­ vojem. Sa druge strane, na utvrđivanje obima sredstava koje treba izdvojiti za potrebe potrošnje utiče, pri svega, formirani nivo potrošnje. Tako se pri određivanju obima sredstava potrebnih za potrošnju već formirani nivo po­ trošnje javlja kao granica koja znači maksimum koji se može odvojiti za in­ vesticije, odnosno minimum za potrošnju. Ukoliko bi se ova granica prešla, odnosno ako bi se investiralo u meri koja ne bi dozvolila da se i ubuduće održi već postignut nivo potrošnje po stanovniku (uključujući tu i prirast stanovništva), to bi značilo opadanje potrošnje, odnosno sniženje nivoa život­ nog standarda koji je već bio ostvaren u prethodnom periodu, što je za so­ cijalističko društvo neprihvatljivo. U našim društveno-ekonomskim uslovima, ukupan obim potrošnje tre­ ba neprekidno da raste. Taj rast potrošnje m ora biti najm anje onoliki koliki je priraštaj stanovništva, što znači da se mora održavati ne ukupan obim po­ trošnje, nego formiran nivo potrošnje po stanovniku (uzimajući u obzir i pri­ raštaj). Ono što izvan toga ostane, to je deo koji se najviše može odvojiti za investicije, tj. za proširenu reprodukciju. Efektivnost investicija. — Obim investicija zavisi u velikoj meri i od njihove efektivnosti, odnosno od rezultata koji se postižu određenim ulaga­ njima. Ukoliko je efektivnost investicija manja, utoliko će biti potrebno više sredstava investirati da bi se postigao određen cilj. Obrnuto, ukoliko je efek­ tivnost investicija veća, utoliko će se m anjim investicijama postići isti rezul­ tati. Zbog toga je u investicionoj politici veoma značajno preduzimanje onih mera koje će osigurati veću efektivnost. 3) Detaljnije v. dr Radmila Stojanović: »Teorija privrednog razvoja u socijalizmu«, Beograd, 1960, str. 167 — 170.

I 230

Efektivnost investicija se iskazuje stavljanjem iu odnos rasta proiz­ vodnje sa ulaganjima. Ovde je, dakle, ireč o direktnom merenju efekata ula­ ganja. U elkanam&koj literaturi, pored ovog (pokazatelja koji se naziva koefi­ cijent efikasnosti investicija, posltoje i drugi param etri kao što su: marginalan kapitalan koeficijemit,4) koeficijent kapditailne intenzivnosti, koeficijent aptsolultne elfektivnosti, itd.5) 'Na povećanje efektivnosti investicija može se delovati ma više načina. U osnovi efektivnost investicija zavisiće od mnogobrojnih faktora iu fazi projektovanja, zatim u fazi izgradnje i najzad u fazi korišćenja izgrađenih ob­ jekata, odnosno kapaciteta u funkciji. U fazi projektovanja novih objekata najveću pažnju u svakom pogledu treba pokloniti iznalaženju najracionalnijih rešenja, jer racionalnija rešenja povećavaju efektivnost ulaganja i zahtevaju m anji obim sredstava. Ukoliko se, ma prim er već u projekte van ju novih objekata nađu racionalnija rešenja, utoliko će biti potrebno manje sredstava za izgradnjiu tih objekata, a samim tim i efektivnost uloženih sredstava biće veća. Isto tako, od projekata će umnogome zavisiti odnos između građevinskih objekata i opreme, što će ne­ osporno delovati na rezultate koji će se kasnije ostvarivati. Sigurno je da se u projektim a mora predvideti uvođenje savremene tehnike i tehnologije pro­ izvodnje. Na tom elementu ne bi trebalo da se štedi! Međutim, građevinski objekti mogu da budu racionalnije rešavani, a da ne izgube ništa u svojoj funkciji. Značajno za efektivnost investicija jeste utvrđivanje optimalne veliči­ ne kapaciteta, tj. veličine i proizvodne sposobnosti objekta ikoji se gradi. Optimalna veličina kapaciteta mora se svakako utvrditi još u fazi projekto­ vanja. Utvrđivanje optimalne veličine kapaciteta zavisi od mnogih faktora. Jedan od značajnih je tehnička osnova i tehnologija proizvodnje. Tehničke osobine opreme i drugih uređaja i, u zavisnosti od toga, odgovarajući tehno­ loški postupci, određuju proizvodne sposobnosti mašimskih kapaciteta. Puno iskordšćavanje te sposobnosti obezbeđuje proizvodnju sa najnižim troškovima. Međutim, da bi se odgovarajući kapaciteti mogli koristiti u punoj meri, po­ 4) Marginalan Kapitalan koeficijent je odnos između kumulativnog obima privrednih investicija u osnovna sredstva (društvenog i individualnog sektora) i prirasta društvenog proizvoda ukupne privrede. Ovaj odnos pokazuje koliko je jedinica investicija potrebno da bi se dobila jedinica prirasta društvenog proizvoda. 5) U studiji dr Radmile Stojanović: »Teorija privrednog razvoja u socijalizmu« naila­ zimo na sledeće pokazatelje ekonomske efektivnosti investicija i to: 1. ukupna godišnja bruto-proizvodnja koja je rezultat obavljene investicije; 2. ukupna novostvorena vrednost (nacionalni dohodak) proizvedena zahvaljujući od­ ređenoj investiciji; 3. ukupan godišnji višak rada stvoren u tom novopodignutom preduzeću; 4. veličina celokupnih uloženih sredstava, tj. ukupan obim investicija, sa podelom na one investicije koje su otišle na razna neproizvodna ulaganja (radnički stanovi, zdravstvene, prosvetne, kulturne i druge ustanove); 5. dužina vremena gradnje i dužina aktivizacionog perioda; 6. ukupan broj zaposlenih radnika na osnovu nove investicije; 7. godišnji bruto-proizvod na jednog zaposlenog; 8. godišnji nacionalni dohodak na jednog zaposlenog; 9. godišnji iznos prosečnog fonda nagrada za rad na jednog zaposlenog; 10. godišnji višak rada na jednog zaposlenog; 11. dejstvo nove investicije na platni bilans; 12. indirektni efekat investicija (tj. efekat na razvoj drugih privrednih grana). Autor smatra da pri izračunavanju ekonomske efektivnosti novih investicija treba svoje mesto da nađu svih dvanaest navedenih pokazatelja, ali istovremeno podvlači da su prva tri tj. ostvarena bruto-proizvodnja, nacionalni dohodak i višak rada najhitniji za ocenu neke nove investicije sa opšteprivrednog aspekta. Detaljnije videti dr R. Stojanović: »Teorija privrednog razvoja u socijalizmu«. Beo­ grad, 1964, str. 276—292.

231

trebno je obezbediti plasman te proizvodnje. Prem a tome, tržište, odnosno tražnja određene robe i mogućnosti njene prodaje, deluju kao faktor koji određuje optimalnu veličinu kapaciteta. Tome treba dodati da i sposobnost radne isnage, odnosno nivo stručnosti d umešniosti radnika, deluju na mogući stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta. Sve to nameće potrebu solidnih stu­ dija ii analiza da bi se utvrdilo delovanje relevantnih faktora značajnih za odgovarajuću proizvodnju, odnosno zia utvrđivanje one veličine kapaciteta koja u datim uslovima može da pruži najop tim al mije rezultate. Zbog toga se kao faktor efektivnosti investicija javlja optimalna veličina kapaciteta. Za fazu izgradnje može se navesti više činilaca koji utiču na efekti vnost investicija. U ovoj fazi najvažniji su spremnost i efikasnost građevinske operative, jer će upravo od njih zavisiti u velikoj meri efektivnost investicija. Ako je u građevinarstvu veća produktivnost rada, onda će period izgradnje biti kraći, a troškovi građevinske operative manji. Za efikasnost investicija naročito je važno da period izgradnje bude što kraći. Ovo zbog toga što kraći period izgradnje u suštini znači brže aktivira­ nje uloženih sredstava. Sto je period izgradnje duži, to je duže i vreme u kojem su investiciona sredstva neaktivna tj. um rtvljena. Smanjenje efektivmosti investicija zbog produžavanja roka izgradnje ne nastaje samo zbog to­ ga što su uložena sredstva duže um rtvljena, nego i zbog toga što svako pro­ dužavanje završetka objekata izaziva nove, dodatne troškove izgradnje, čime se povećava obim investicija za istu proizvodnju. Otuda je dužina trajanja aktivizaciomog perioda tj. vremenskog razmaka ikoji je potreban da bi se inve­ sticije pretvorile u aktivne proizvodne fondove jedan od značajnih faktora koji utiče na efektivnost investicija. U praksi investicione izgradnje važno je takođe da se postigne pove­ zanost rokova izgradnje i na taj način ostvari puštanje u proizvodnju krup­ nih, inače u tehmičko-tehmološkom procesu međusobno povezanih objekata. Ukoliko bi izostala siinhromizacija ove vrste, moglo bi doći do smanjenja ukup­ nih efekata, pa i do gubitaka usled neblagovremenog završavanja određenih objekata od čije proizvodnje oni pretežno zavise (na primer, ulaganja u no­ ve objekte prerađivačke industrije treba sinhromizovati sa odgovarajućim ula­ ganjima za proširenje proizvodnje sirovina, zatim izvora energije i si). U fazi korišćenja objekata, odnosno od trenutka kada su kapaciteti u funkciji, može se takođe uticati na povećanje efekata. To se može postići, pre svega, većom ekonomijom osnovnih :i obrtnih sredstava, zatim povećanjem produktivnosti rada, obezbeđenjem proizvodnje dobrog kvaliteta i stalnim prilagođivanjem proizvodnje zahtevima tržišta. Sve će to uticati na rezultate koji se postižu određenim ulaganjima, odnosno đoprineće efikasnijem korišćenjiu uloženih sredstava. Samim tim, sredstva će se brže reprodukovati i na toj osnovi stvaraće se mogućnosti za dalja, nova ulaganja. Posmatrano na duži period, efikasnost investicija zavisiće u celini od društvenog i privrednog sistema ii progresivnih promena u njemu. U stvari, efektivnost investicija posmatrana u nekom dužem vremenskom razdoblju govori, između ostalog, i o tome koliko su dati društveni i privredni sistem bili uspešni. •* Isto tako, ne treba gubiti iz vida to da je za efektivnost investicija od značaja i udeo pojedinih industrijskih grama, a naročito ekstraktivnih, odnos­ no prerađivačkih grana industrije, u ekonomskoj strukturi privrednih inves­ ticija, budući da je za ove industrijske grane karakterističan nejednak orgam232

ski sastav sredstava, a različita je i dužina trajanja investicione izgradnje,6) odnosno aktivizacionog perioda. Tako su za razvoj ekstraktiv-nih grana in­ dustrije potrebna znatno veća ulaganja i vreme izvođenja radova je duže. Ulaganja u privrednu infrastrukturu (energetika, saobraćaj, melioracije i si.) zahtevaju takođe kapitalno 'intenzivne ii dugoročnije investicije, pa se sa vi­ sokim učešćem ovih investicija u ukupnim privrednim investicijama mora računati. Sa druge strane, za ulaganja tu objekte prerađivačke industrije karak­ teristične su m anje kapitalno^intenzivne investicije i ovde je tipično kraće vreme trajanja aktivizacionog perioda. U pravcu povećanja efektivnosti in­ vesticija deliuje i razvoj radnointenzivnih kapaciteta uopšte i »male privre­ de« koji, po pravilu, zahtevaju m anje sredstava po zaposlenom d brže se efe­ ktu/traju. Ali, bez obzira na ove okolnosti, strukturu privrednih investicija (i posebno raspored investicija po pojedinim industrijskim -granama), a time i njihovu efektivnost nameću ailjevi i zadaci u datoj fazi privrednog, a naro­ čito industrijskog razvoja. Naime, sve će zavisiti od toga koja je faza privre­ dnog odnosno industrijskog razvoja u pitanju: da li je završen period kapi­ talnih ulaganja, odnosno dokle se stiglo sa neophodnim ulaganjima u kapa­ citete za proizvodnju sredstava za proizvodnju, ili dokle se stiglo u razvoju infrastrukture, ili koliko je objektivno potrebno da se ulaže u datom trenut­ ku u kapacitete prerađivačke industrije ii slično. Ovde je bitno pitanje dokle se stiglo u procesu industrijalizacije tili šire u procesu ukupnog privrednog, pa i društvenog razvitka. Zadaci razvojne politike nameću ekonomsku strulkturu investicija tj. potreban raspored ulaganja po pojedinim oblastima i granama, pa će takva objektivno neophodna struktura investicija (sa gledišta ciljeva i zadataka raz­ vojne politike) znatno doprineti i određivanju efikasnosti investicija. Narav­ no, pri svalkoj datoj strukturi investicija ima načina i metoda da se deluje na povećanje efikasnosti ulaganja, ali je to -i u teoriji i u praksi odvojeno pita­ nje. Da zaključimo, struktura ulaganja (uvek čvrsto vezana za etapu privred­ nog razvoja) samo u globalu znači unapred, ako se tako može reći, određenu efikasnost investicija. A konkretno, tj. u svakom datom trenutku, efikasnost investicija zavisiće od mnogih faktora, o kojima se već dovoljno govorilo i naravno treba ih u praksi koristiti, da bi se u svakoj fazi privrednog i indu­ strijskog razvoja, odnosno pri datoj strukturi ulaganja, postigla maksimalno moguća efektivnost investicija. 3. NEKE KA RA K TER ISTIK E INVESTICIONE PO LITIK E Investiciona politika uvek je podređena osnovnim ciljevima d zadacima politike privrednog razvoja. Osnovna orijentacija Jugoslavije ka brzom pri­ vrednom razvoju, odnosno ka postizanju visoke stope privrednog rasta zahtevala je visok nivo ulaganja. Otuda je osnovna karakteristika investicione po­ litike za ceo dosadašnji period bila obezbeđenje relativno brzog privrednog razvoja visokom stopom investicija. 6) Na primer: smatra se da je prosečan rok izgradnje orijentaciono: za hidroelektra­ ne 5—6 godina, term oelektrane oko 4 godine, otvaranje novih površinskih kopova rudnika 5—6 godina; izgradnja visoke peći oko 4 godine, petrohemijskog objekta oko 4 godine, ce­ mentare dve i po do tri godine, turističkih objekata godinu i po do dve godine, za stanove oko dve i po godine, itd.

233

Dinamika d učešće investicija u društvenom proizvodu bili su, među­ tim, različiti u pojedinim periodima (tabela 1) zavisno od m aterijalnih moguć­ nosti d ekonomske politike datog momenta. Tabela 1 UČEŠĆE BRUTO-INVESTICIJA U OSNOVNA SREDSTVA U DRUŠTVENOM PROIZVODU — u procentima — Neprivredne investicije

Period 1953—1957. 1958—1962. 1963—1967. 1968—1970. 1965—1970. 1971. 1972. 1973. 1974. 1975. 1971—1975.

Društveni proizvod

Ukupne investicije

Privredne investicije

Ukupno

U tome: Stambenokomunalna delatnost

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

28,8 35,8 29,4 28,4 27,8 28,8 28,9 27,4 28,1 30,2 28,8

22,0 23,6 18,0 18,1 17,4 17,7 17,4 16,1 16,7 18,3 17,3

6,8 12,2 11,4 10,3 10,4 11,1 11,5 11,3 11,4 11,9 11,5

4,9 9,0 9,1 8,4 8,5 8,7 8,9 8,9 9,1 9,4 9,1

IZVOR: Podaci SZDP.

Osnovno obeležje raspodele društvenog proizvoda u posleratnom peri­ odu je izdvajanje znatnog dela društvenog proizvoda za investicije u osnovne fondove. Ono se kretalo između 24 odsto (u 1947. godini) i 37,8 odsto (u 1962. godini). Ako se priključe i investicije u obrtne fondove, proizlazi da je za po­ trebe investicija u proteklom periodu bilo angažovano oko 40 odsto društve­ nog proizvoda. Ovako visok obim investicija bio je uslovljen proizvodnom orijentacijom koja je određivala strukturu privrednih investicija, dužinu ak­ ti vizacionog perioda i efikasnost investicija. U periodu 1971 — 1975. godine (prema proceni) učešće ukupnih inve­ sticija u društvenom proizvodu bilo je niže i iznosilo je prosečno 28,8 odsto, što odgovara razvojnoj politici ovog perioda. Orijentacija naše razvojne politike ka men j an ju privredne strukture zemlje — razbijanje zaostale agrarne i obrazovanje razvijene industrijsko-agrarne privredne strukture, i u vezi s tim stvaranje sopstvene proizvodno-tehničke osnove, određivala je ekonomsku strukturu investicija (tabela 2). Posmatrano po pojedinim periodima, za našu investicionu politiku (sa­ svim sažeto) bilo je karakteristično naročito sledeće: U periodu od 1947. do 1952. godine investiciona sredstva bila su usmerena pretežno ka obezbeđenju bržeg razvoja industrije uopšte, a posebno ka brzom razvoju energetike, m etalurgije d industrije koja proizvodi opremu, tj. ka onim područjima koja čine osnov razvoja i industrije i drugih privred­ nih delatnosti. Usled toga je u ovom razdoblju industrija učestvovala sa oko 46 odsto u ukupnim investicijama. Takva orijentacija značila je visoko učešće 234

Tabela 2

Zanatstvo

8,5 8,8 12,5 9,6 7,4 9,5 5,3 5,3 12,3 10,5 8,9 7,3 7,6 6,8 7,1 7,5 7,5 7,3

Trgovina i ugostiteljstvo

45,9 49,6 35,1 37,5 38,3 39,7 38,4 70,5 37,7 36,5 40,2 32,2 32,8 34,0 34,8 36,3 39,3 36,3

Saobraćaj

77,3 80,2 70,1 68,5 77,1 73,4 73,9 90,9 74,1 66,6 74,6 71,7 71,2 70,1 69,3 69,7 70,5 70.1

G rađevi­ narstvo

Poljoprivreda i šum arstvo

1947—1952. 1953—1957. 1958—1962. 1963—1967. 1968—1970. 1947—1970. 1947. 1952. 1957. 1962. 1967. 1970. 1971. 1972. 1973. 1974. 1975. 1971—1975.

Industrija

Period-godina

Privredne investicije

EKONOMSKA STRUKTURA INVESTICIJA U OSNOVNA SREDSTVA — u procentima — — ukupne investicije = 100 —

2,1 2,4 2,0 1,9 3,2 2,3 1,7 2,3 2,8 1,9 1,8 2,7 2,3 2,1 2,3 2,8 2,8 2,6

17,9 14,5 15,1 12,0 15,5 14,6 22,2 11,7 16,4 12,4 12,2 13,8 13,4 14,7 15,3 14,0 13,1 13,9

2,6 4,1 4,4 6,5 11,8 6,4 5,8 1,0 4,0 4,3 10,4 14,4 13,8 11,1 8,3 7,8 6,4 8,6

0,3 0,8 1,0 1,0 0,9 0,9 0,5 0,1 0,9 1,0 1,1 1,3 1,3 1,4 1,5 1,3 1,4 1,4

IZVOR: Podaci SZDP.

građevinskih objekata i dug aktivizacionii period, što je imalo za posledicu nisku efektivnost investicija. U periodu od 1953. do 1957. godine relativno je smanjeno učešće inve­ sticija u društvenom proizvodu — na oko 28—30 odsto. U skladu sa razvoj­ nom politikom tog razdoblja, nastojalo se na ublažavanju disproporcija u razvoju osnovnih privrednih delatnosti, tj. i između razvoja poljoprivrede i industrije, i između proizvodnje sredstava za proizvodnju (teške industrije) i proizvodnju sredstava za potrošnju (lake industrije). Usled toga su povećana ulaganja u poljoprivredu, i u one grane industrijske proizvodnje u kojima je izgradnja objekata bila nešto brža. I pored toga, učešće osnovnih privrednih delatnosti u strukturi ukupnih privrednih investicija u ovom periodu nije osetnije izmenjeno. Tek na kraju tog perioda, u 1957. godini, došlo je do zna­ čajnijih promena, tako da je te godine industrija učestvovala sa oko 38 odsto, a ostale delatnosti sa oko 36 odsto u ukupnim investicijama. Ovakvo usmeravanje sredstava odrazilo se na skraćivanje aktivizaoionog perioda, a time i na povećanje efektivnosti investicija. U razdoblju od 1958. do 1962. godine ponovo je povećano učešće inve­ sticija u društvenom proizvodu, čak