Cetinska krajina od prethistorije do dolaska Turaka : znanstveni skup, Sinj, 3-6. VI 1980. [PDF]

Zitiervorschau

SOCIETE

ARCHEOLOGIQUE

CROATE

,

LA REGION DE LA CETINA , DEPUIS LA PREHISTOIRE ' , , JUSQU' A L' ARRIVEE DES TURCS

Reunion scientifique SINJ, 3-6. VI 1980.

Split, 1984.

HRVATSKO ARHEOLOS KO DRUSTVO

CETINSKA KRAJINA OD PRETHISTORIJE DO DOLASKA TURAKA

Znanstveni skup SINJ, 3-6. VI 1980.

Split, 1984.

YU ISSN 0351-8884

IZDANJA SVEZAK 8.

HRVATSKOG

~DITIONS

DE

LA

ARHEOLOSKOG

SOCI~T~

ARCH~OLOGIQUE

FASCICULE 8.

OdgovOtrn.i uredni/k: Redacteur en chef:

Zeljko Rapanić

Uredništvo: Redaction:

Bo,mdar

Izdavač:

f:diteur: Tiskara: lmprimerie :

Cečuk,

Ivan

Marović,

Zeljko

Ht·va tsko arheološko društvo, Zagreb, I.

NITRO >•Slobodna Dalmac'i'ja«, Split

DRUSTV A

Rapanić

Marinkovića

4/I

CROATE

SADRZAJ- TABLE DES MATitRES

Zeljko

Rapanić:

Ante

Milošević:

Ivan

Marović:

6

Avant-propos .

Predgovor -

9

Pregled arheoloških istraživanja u Cetinskoj krajini . Apercu des recherches archeologiques pratiquees dans la region de la Cetina

27

Sinjska regija u prahistoriji La region de Sinj dans la prehistoire

Marin

Zaninović:

Vojni

65

Til urija u antici .

značaj

Military Characteristic of Tilurium in Antiquity

Nenad Cambi:

Branimir

Gabričević:

Gardunski tropej .

.

.

Iz

antičkog

Ivo

Fadić:

Zeljko

77

.

.

.

perioda Cetinske krajine .

Quelques probli!mes communs

Julijan Medi ni:

.

.

Military Triumphal Monument from Gardun (Dalmatia)

a l 'Antiquite

Spomenici s Atisovim likom na

području

93 dans la region de la Cetina

107

sinjske krajine

Denkmi:iler mit der Attisfigur aus Sinj und Umgebung Antičko

staklo u Arheološkoj zbirci

Franjevačkog

127

samostana u Sinju .

Antikes Glas aus der Archi:iologischen Sammlung des Franziskanerklosters in Sinj Rapanić:

Kasnoantička

••palaća«

149

u Ostrvi ci kod Gata (Poljica) a Ostrvica, pres de Gata (Poljica)

Un »palais« de la basse Antiquite

Zdenko Vinski:

Jasna

Ante

Jeličić:

Milošević:

Sijem iz epohe seobe naroda

nađen

163

u Sinju .

Ein volkerwanderungszei.t licher Helm aus Sinj

Tragovi

ranokršćanske

arhitekture od izvora do

ušća

rijeke Cetine .

.

.

.

169

The Remains of Early Christian Architecture on the Territory from the Source to the Mouth of the River Cetina

Novi ranosrednjovjekovni grobni nalazi iz Cetinske krajine Les nouvelles decouvertes sepulcrales du haut mayen tige provenant de la

181

region de la Ceti,na

Ivo Peh·icioli:

Prilog diskusiji o starohrvatskim crkvama s oblim kontraforima a la discussion sur les eglises paleocroates avec contreforts

221

Contribution arrondis

Dušan Jelovina:

položaj Crkvina u Gornjlim Koljanima kod Vrl~ke (Istra. . . . . . . . . . . . . . . . ži vanja i nalazi) . Die fri.ihmittelalterliche Lokaliti:it Crkvina in Gornji Koljani bei Vrlika (For~chungen und Funde)

Ranos·rednjovjekovn~

227

Nikola

Jakšić:

Majstor koljanskog pluteja .

241

The Sculptor of the Koljani Pluteum

Zlatko

Gunjača:

O pojavi elemenata

kasnoanti č ke

graditeljske tradicije na nekim ranosrednjo. . . . . . . . . Les elements de la tradition architecturale de la basse A ntiqu i t e sur des edi -

vjekovnim sakralnim objektima

25:1

jices religieuses du haut moyen age

Nada

Klaić:

Društvo u srednjovjekovnoj Hrvatskoj s posebnim obzirom na njegov ra;:vita k u Cetinskoj krajini . . . . Le societe en Croatie medievale avec consideration special e de son developpement dans la region de la Cetina •

l Nikola Gabrlć: l

•

•

o

•

•

•

•

•

•

Colonia Clavdia Aequum (Pregled dosadaš njih iskopavanja. sl učaj n i h nalaza i u5putna zapažanja) . . . . . . . . . . . Colonia Clavdia Aequum (Survey of the Archaeological Excavations, A ccidental Finds and Some Remarks)

6

265

21:~

PREDGOVOR Prošle su gJO.tovo pune četil"li godine otkalw je u Sinju u Otrgan.iza.ciji Hrvatskog a.rheološkog druš.tva održan znanstvend skup po.svećen arheološkoj baštini Cetinske krajine. Dužnost je zato urednika da objasni razlog tolikom zakašnjenju s k'Oddm se pojavljuje ova publikacija, ooobito stoga što je ono im.alo nedvojbeno odraza na ak:truaJnost objavljivanja brojnih refera.ta podnesemh još u lipnju 1980. godine. Ne bi se moglo reći da je nedostatak novca prije6io pravovremeno tiskanje ovog obimnog sveska. Više je poteškoća bilo. na žalost, i ovog puta zbog nesp[-emnosti referenata da na vr.i!jeme predadu Uredništvu svoj tekst pripremljen za tisak. I tako, uza sva nas1x>janJa nismo prikupili sve refe.ra:te, neke, doduše, iz opravdanih razloga, kaka·v je npa. u slučaju akademika Stjepana Gunjače koji je u međuvremenu preminuo. Neka bude dopušteno i na ovom mjes tu izra;>jiti po.štovanje njegovu radu i doprinosu u proucava:nju arheološke baštine či.tave sinjske regije. Joo je jed>a:n vrijedan i ma.r1jli'V sakupljač ce!Jinske arheološke baštine . arheolog amaiter frn NjkoJa Gabrić, dugogodišnji vodlltelj arheološke zbirke Franjevačkog samostana u &nju premilruUlO posllije sinjskog skupa. Njegov rad o spomenicima Citluka - po uvjerenju Uredništva vrijedan i ko•.istan buduć:irr. istmživačima - obja,vljujemo u OVIorn svesku, iako ga pokojnik nije bio ••UžiV'O« prikazao na znanstvenom skupu u vidu predavanja. Tako j e, ebo, s ponekim refera.rom koji je tamo pročlita.n, a ovdje nije odštwnpan, i s ovim koji nije proći.t.an, a :iJpak se objavljuje, uspostavljena nekakva ravnoteža, pa je arheološka baština Cetinske krajine i stručnjacima i ostalim či tateljima prikazana prilično cjelD'Vilto, točnije u onakvu st.anju kakvo dios.adašnja istm~ivanja omogućaV'agu.

Uredniku je dužnost zahva1ilti Republičkoj samoupravnoj interesnoj mjednlici za kuitu!'u i Samoupravnoj d.nteresnoj mjednici za znanost SR Hrvatske (SIZ VII) koje su pretežnilm dijelom financi.!rlale ovaj zb()mik radova, ali isto •:iko i Sa.mouprnvnoj interesnoj mjednici za kulturu općine Sinj i društvu ··Cetinjanin« iz Sinja, koji su vrijednim doprrinooom pr.i.pomogll tiskanje oVIOg ostnog sveska izdanja našeg Društva. Zelja je izdavača da u njemu zalintereS;Jt.ani stručnjaci nađu pobuda za ':luduća istoa.živa.nja, a širi krug Člirtlaltelja priliku da upotpuni vlastito poznavanje prošlosti ovoga kraja. Na kraju ovog kra;tkog predgovoca valja naglasiti da se kao nli dosad nije ulazilo ni u sadržaj objavljenih priloga, ni u znanSitveni pr.ist up obrađi­ vanim temama: i urednik i uredništvo nastojaLi su uglavnom otkloniti samo ne:l.ostatke koji nisu bili u skladu s onim standardima što ih se nastoji dosljedno sprovoditi u ovoj seriji publikacija Hrvatskog arheološ:kog društva.

U Spiritu, 10.

veljače

1984.

Urednik: Željko Rapanić

7

AVANT-PROPO S Presque quatre ans se sont ecoules depuis que, sur l'instigation de la Societe archeologique croate, fut organise a Sinj le Congres scientifique consacre au patrimoine archeologique de la region de la Cetina. C'est donc le devoir du Redacteur en Chef d'explique.r la ra~oon d'un tel retaJrd dans la pa.rution de Ja presente publica1Jion, SUJ'Itout que cela a eu des repercussions indubitables sur le beoo~n aotuel de publier les nombreuses communications frutes des 1980. On ne PQ'U:rra:it dire que c'est le manque de moyens financiers qui a empeche de fali.re ?.mplii.mer en temps voulu ce volumineux fascicule. La plus grande difficulte etait, une fois encore, due au fait que tous les participants n'aVJaient pas envoye a temps leur texte pnf!t pour l'impress~on. C'est ainsi que, malgre tous nos efforts, nous n'avons pas reuni toutes les communications, certa.ines. il e:>t vrai, pour des r!Či!isons valaJbles, comme, pa.r exemple, dans le eas de l'Academicien Stjepan Gunjača qui est mort entre temps. Qu'il nous soit permis d'exprimer ici aussi le respect que nous devons a son oeuvre et a sa OOI!1!tribution a l'etude du pa,trimke grobove. U drugim grobovima s ovog položaja grobnih priloga nije bilo. Nadalje, u l . · nju 1977. god. istraživalo se u selu Glavice nedaleko Sinja. Prilikom izgradnje klupskih prostorija nogometnog kluba "Borac« sa sjeveroistočne strane igrališta otkriveno je šest grobova obloženih i pokrivenih pločama od muljike. Od grobnih priloga pronađena je samo jedna brončana po.zlaćena. vitica polukružnog l)resjeka s krajevima spojenim zakovicom. Po konfiguraciji terena i položaja otkopanih grobova dade se zaključiti da su otkriveni tek per iferni dijelovi ove nekropole. Lstoraživanja nije bilo m+Cetinka« i u zaseoku Župa u Košutama. I ovaj se put radilo o zaštitnim istraživanjima: kod >+Cetinke« zbog gradnje novog parkirališta, a u Župi zbog iskopa kanala za vodovod. Na obadvije nekropole bilo je otkopana oko dvadesetak grobova. Svi s u bili obloženi pločama od muljike i ni u jednom nije bilo priloga.'G Završavajući na kraju ovaj pregled arheoloških istraživanja na širem području Ceti nske krajine kroz proteklo dvostoljetna razdoblje, nameće se zaključak da su planska i sustavna istraživanja bila vrlo rijetka. Najveći broj istraživanja imao je isključivo zaštitni karakter,

20

pa ona stoga i n isu mogla d at i p r ave i pot punije rezulatate. Os im slabe arh eološke istraženosti ovog područj a, vidljiv j e i neuj ed načen interes za pojedine povijesne p eriode. I na sk upljanju podataka za arheološk u topogr a fij u m alo je učinjeno , a i ono što je skupljeno, uči njeno je bez sistema, uglavnom prema u kazanim p rilikama i sklonost ima pojedinih istraživa ča. Na žalost, veli k d io dobivenih po data k a još u vij ek nije objavljen. Ovaj bi propust što skorij e t r ebalo ispraviti. jer bi objavljivanj e vjerojatno znatnije doprinij elo boljem i potpunij em sagle davanju probl ema koji se nameću pri prouča ­ vanju prošlosti ove regije, a zasigurno bi i o lak šali planiranje eventualnih budućih arheološk ii1 istraživanja.

1 Ovaj rad predstavlja ponešto skraćen i neznatno izmijenjen tekst priloga tiskanog pod istim uaslovom u Gunjačinu zborniku, Zagreb 1980, 251-268. ~ Opširnije o razvoju arheoloških istraživanja u Dalmaciji vidli: S. LJUBić, O napred ku arkeoJogične znanosti u našoj Hrvatskoj zemlji, Viestnik Hrvatskoga a-rkeologičkoga d~ružtva (dalje: VHAD) X/1-4, Zagreb 1888, 19-23, 54-57, 75-flO, 106-llO. - F. BULIĆ Razvoj a·rheoloških istraživanja i nauka u Dalmacij.i kroz zadnji milenij, Zbornik Mat ice hrvatske I, Zagreb 1925, 93-246. S . GUNJACA, O srednjovjekovnoj arheologrlji u Jugoslaviji, Starohrvatska prosvjeta (dalje: SHP) Ser. III, 5/1956, 101-199. S. BATOVIC, Razvoj istraživanja prapovijesti u Dalmaci ji, Radovi Filoz'liskog fakulteta u Zadru, 2/1963, 37-73. - S. v.: Arhoologija u: Enciklopedija Jugoslavije l Zagreb 1955, 170-176. 'reprint), :l A. FORTIS Viaggio in Dalmazia Miinchen-Sru:ajevo 1974. vol. ll, 62-84. " I. LOVRIĆ, Bilješke o putu po Dalmac-iji opata Alberta Fortisa i život Stanislava ~Jčivice, Zagreb 19-18. ;, B. GABRICEVIC, Arheološka zapažanja epigrafičke bilješke Ivana Lovrića, Zbornik Cetinske kt·ajine l, Sinj 1979, 209- 216. o L J. PAVLOVIć -LUCić , Marmora Macarensia, Venetiis 1789, 21-23. i D. FORETIĆ, Tabella enciclopedica del Regno di DalmaZJia, Radovi Instituta JAZU u Zadru, X 11963, 291-307 s tablama. R O nalazima i arheološkim bilješkama iz prve polovine 19. st. vidi: L J. PAVLOVIĆ-LUćiC, Marmora Macarensia, EdiJtio secunda, Rhacttsae 1810, 48-56. - ISTI, Marmora Tragurensia, RhaA. STEINBUCHEL, cusae 1811, str. 67-72. Dalmatien, Eine Reiseskize, Jahrbi.icher der LiteM. P. KAratur 12, Wien 1820, 15-16, 22. TANCIC, Istri adcolarum geographia vetus e monumentis epigraphicis, marmoribus, num is, tabellis eL"Uta et comme.nt