Cepelini nad Srbijom [PDF]

Zitiervorschau

NASLOVNA STRANA Armijski cepelin LZ.85 je tokom zime i proleća 1916. gdine u više navrata leteo nad teritoriom Srbije na putu za Solun. Leteo u kasnim popodnevnim ili večernim satima kako bi nad ciljem stigao posle ponoći. Mala fotografija levo Ostaci cepelina LZ.85 u močvarana oko ušća reke Vardar, fotografisani iz vazduha od strane pilota francuskog vazduhoplovstva, maja 1916.godine. Mala fotografija desno Civilni putnički cepelin LZ.127 koji je nosio ime "Graf Cepelin", u okviru takozvane jesenje balkanske turneje je 16. oktobra 1929.godine nisko leteo nad Beogradom kada je i fotografisan od strane novinara "Politike".

ZADNJA STRANA Nemački vajar, ilustrator i slikar Felix Schwormstadt (1870-1938) čuven po svojim crtežima sa ratnom tematikom, objavljivao je radove u časopisu "Berline illustrirte zeitung" tokom Prvog svetskog rata. Slika gore Posada vazdušnog broda u prednjoj komandnoj gondoli. (1917) Slika u sredini Posada vazdušnog broda u zadnjoj motorskoj gondoli. (1917) Slika u sredini Mitraljesci na platformi tokom napada na vazdušni brod. (1917)

Autor: mr. Dragan Šaler Izdavač: Visoka tehnička škola strukovnih studija Požarevac Adresa izdavača: Nemanjina 2, 12000 Požarevac Recenzija: prof.dr Mile Lekić Lektor: Predrag Miladinović Crteži: mr. Dragan Šaler Štampa: Kompromis dizajn Požarevac Tiraž: 250 primeraka ISBN 978-86-902261-6-0

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 623.743"1914/1918" 629.733.5"1900/1937" 355.489(497.11)"1914/1918" ШАЛЕР, Драган, 1958Cepelini nad Srbijom / Dragan Šaler ; [crteži Dragan Šaler]. - Požarevac : Visoka tehnička škola strukovnih studija, 2009 (Požarevac : Kompromis dizajn). - [36] str. : ilustr. ; 30 cm Tiraž 250. - Bibliografija: str. [34]. ISBN 978-86-902261-6-0 a) Цепелини - 1900-1937 b) Први светски рат 1914-1918 - Србија COBISS.SR-ID 170788876

Bo ogaati nemaačkii aris a stokkratta, ko onjičkki gen g neraal, vizzionnarr i izuuzteetnii kons k stru uktoor, grrof Feerdiinan nd fon n C Cep pellin (C Cou unt Feerdinaand A Adoolf Auugu ust Heeinrrich h von Zeeppelinn, 1183 38-1191 17), poočeeo jje još 18 863 daa sse inttereesujje za baalo one,, a od o 187 74 njeegoovo o pooljee innteressovaanja ssu posstalli diri d ižab bli čv vrstee konnstrrukkcije koojim ma bii bbiloo mo mogu uće up pravvljaati. Zat Z to jee 18 899.go odinne prist p tup pio pro ojekto ovannjuu i izggraadnjji jednoog ova o akvo og dirrižaablaa, sa kojim k m je izzveeo prvvi lett 22.ju ula 19 900.go odinne. Leet je j izvved den izznadd Bod B dennsko og jezzeraa u bblizini grradaa F Frid dirsshaafenn. Let L telicca je no osilaa ozna o akuu LZ.1 L 1 a noovo o transspoortnno sred s dstv vo se od tadda naziv va po sv vom m koonsttruk ktoru – cep pellin. Ceepelin LZ Z.11 jee im maao ddužžinuu 128 1 8m,zap prem min nu 113000m m3, a poogo onskku gruppu suu čini č ila dv va skrrom mnaa m motoora Daajm mlerr (D Daim mleer N N18899 9.)ood po p 12 2KSS. Sa S n me suu izzvrršenna tri prrob njim bna leeta koj ojom m pril p likoom jee post p tign nutaa visi v ina od d pprek ko 90 00m m, dole d et od o 250 0km m i makssim malnna brz b zinaa ok ko 28 8km m/h. O Ovakaav uspeeh jee izaazvaao vvelik ko od dušeevljjenj nje ceelok kuppnee nem n maččkee jav j vnossti i vo odeććih kkruggovva, štto je prred dstaavljalo o vveliiki po odstticaaj ggroffu Cep C peliinu zaa daalja isttražživaanjaa. Drrugi ceepeelinn LZ Z.2 2 je pooletteo 17.011.19906 6.goodin ne i prredsstavvljaao jee pobbolljšaanu vverrziju u prv ve ko onsttruk kcijje, naa ko ojojj suu otkl o lon njenni ned n dosttacii i ug građđen ni oozbiiljnniji mootori (Da ( aim mlerr H4L H L) ood po p 16 60K KS. Ovvakkve izmeene su u om mo oguućilee dole d et od o 1100kkm prri brzi b ini odd okko 400km m/h. Izzgraadnnja je billa fin nannsirranaa u pootpu unoostii ood dona d acijja, po okloonaa i priihoda odd luutriije. Vojs V ska je taakođ đe billa zzain nterresoovaanaa i da d bbi ga g pprih hvaatilaa kaao nov vo oru užje, 199088.goodiine jee poostaavila uslovv da d vaazduušn ni bbrodd leeti neppreekid dnoo 24 4 časaa. Prili P iko om letta kkojii jee trebaalo daa isppun ni ttražženni uslo u ov ddoššlo je do katasttrofe i brrodd LZ Z.4 je izg goreeo. Neeveerov vatnna je j činj č jennicaa daa jee veećinna prih p hodda od o 6.0 0000.00 00 mara m aka prikkuplljenna baaš possle ov ve nesreeće.. O Ovva sreedsstvaa su upo u otrebbljeenaa za osn nivvanjje foondacij ije i drruštvaa zza izzgraadn nju vaazduušn nih broodo ovaa (L Luft ftsch hifffbauu-Z Zepppellin Gm mbH H).. Isste goodiine,, vvojsskaa jee iipakk otk o kupiila pro oveeren ni vaazduušn ni bro b od LZ Z.3 kooji ćee nnossiti arm mijsku u ozznaakuu Z..1. Ceepelinii see od o 190 09.ggoddinee kkoriistee zaa trrannspo ort pu utnika i poštte. Osn O novvanno je akkciionaarsko druuštv vo za puutničkii vaazddušn ni saob s braaćajj DE EL LAG G (D Deuutsh he lufftscchifffahhrtss AG) A ) koje k e je pposseddovaalo seedaam vaazduušn nih broodoova za preevo oz pputn nikka. Ov vo dru uštvvo je u vreem menu u ood 1910. do o 1191 14. preeveezlo o prrekko 34.0 3 0000 puutn nikaa u 1588 lettovaa bez većihh in nciddenaata.

Vaazdu ušnii brood LZ.1 L 1

P let vazzduššnogg brrodaa LZ Prvi Z.2

Vaazdu ušnii brood LZ.4 L 4

Udees vvazddušn nog bro oda LZ Z.5

Vazzduššni brod b dovvi akkcio onarrsko og ddrušštvaa DE ELA AG

Prvi Britanski dirižabl Vickers No1.

Prvi Francuski dirižabl Societe Zodiac type 13.

U periodu pre Prvog svetskog rata dirižabli čvrste konstrukcije su građeni još i u Velikoj Britaniji u fabrici Vikers (Vickers) kao i u Francuskoj u fabrici Zodijak (Societe Zodiac). Ovi konkurenti su dosta zaostajali za nemačkim vazdušnim brodovima tipa Cepelin (Zeppelin), Šite Lanc (Schütte-Lanz) i Parseval. U Britaniji je prvi brod poleteo tek februara 1909.godine a u Francuskoj još kasnije, aprila 1913.godine, oba sa slabim uspehom. Vazdušni brodovi su u borbenim dejstvima uzeli učešće još od početka Prvog svetskog rata, iako su troškovi eksploatacije bili veoma visoki. Naime, statički let dirižabla se zasniva u razlici sile potiska koji ostvaruje vodonik i težine konstrukcije. Prilikom penjanja, da bi težina bila manja, potrebno je izbaciti balast koji se nosi (najčešće voda), dok se prilikom spuštanja mora ispustiti vodonik iz komora, kako bi sila potiska bila manja. Ovo ima za posledicu vrlo čestu dopunu komora velikim količinama vodonika, tako da je svaka baza koju su koristili vazdušni brodovi morala imati pogon za proizvodnju potrebnog vodonika, vodoničnu centralu, koja je trošila ogromne količine električne energije. Takođe je zbog balasta, koji predstavlja pasivan teret, korisna nosivost broda smanjena za polovinu pa čak i za dve trećine. Dinamički let je postizan korišćenjem snage motora i upravljanjem kormilima. Tokom Prvog svetskog rata cepelini su bili jedine letelice koje su imale mogućnost strategijskog bombardovanje ili izviđanja. Bili su u mogućnosti da prelete više hiljada kilometara do cilja i izbace nekoliko tona bombi, ili pak da vrše osmatranje više desetina sati leteći nad morem daleko od kopna. Pored ovih, za ono vreme izuzetnih osobina, imali su i velike nedostatke. Promene atmosferskih parametara (pritisak, vlažnost, brzina vetra) značajno su uticali na tok leta. Takođe, zbog velike količine zapaljivog vodonika kojeg su nosili sa sobom, ogromnih dimenzija i male brzine predstavljali su veoma osetljive ciljeve. Pokušaj izgradnje većih, takozvanih “super cepelina” čiji je plafon leta bio i do 7000m nije ih spasao od organizovane protiv-avionske odbrane i zapaljive municije koju su koristili avioni, tako da su do kraja rata postepeno povlačeni iz upotrebe. Do kraja rata napravljeno je 113 Cepelina, ne računajući vazdušne brodove drugih proizvođača. Iako je Nemački car Vilhem (Wilhem II), početkom rata, dozvolio bombardovanje samo vojnih i industrijskih ciljeva, u preksi se ova naredba nije mogla izpoštovati zbog raznih okolnosti, tako da je veliki broj civila stradao od bombi bačenih iz cepelina. Tokom rata korišćeni su nad svim Evropskim ratištima, tako da nisu zaobišli ni Balkansko ratište, ni nebo tadašnje Kraljevine Srbije. Posle rata Cepelini su doživeli novi procvat u putničkom saobraćaju, a definitivno su prevaziđeni krajem tridesetih godina XX veka.

Grof Ferdinand fon Cepelin

BA BAZA AV VA AZ ZDU UŠ ŠNIIH H BRO B OD DO OVA TE EM MIŠ ŠV VAR R Baaza vaazduušnnih brrodoovaa jee foorm miraanaa u južžno oj U Ugaarskkoj, poreed Sennt And A dreeje, 133km m seeveerozzappad dno odd Teemiišvaara.. Osno O ovn ni raazlog poosto ojannja ovee bazee jee biio stra s ateška podršška preedsstojećiim vojjnim m oopeeraccijaamaa Ceentrraln nih silla (N Nemaačkee, Aus A stro o-U Ugarsk ke i Bu ugaarskke) prootiv vK Kralljevvinee Srbijje. Sm matrraloo see da jee po oloožajj izu uzeetno o povooljaan, obbzirrom m dda se s Tem miššvaar nala n azi 1115kkm sevverooisttoččno odd Beo B ograadaa, dakl d le dov d voljjnoo bliizu graaniice sa Srb bijoom, a ipaak izv i an dolletaa av vioona vazduuho oploovsstavva Srb S bije i Fran F ncu uskke, koj k a su s se s u too vreeme nala n azilla na n teri t itorriji Srbbijee i svaako odnevn no ppreelettali Au ustrro-U Uggarssku graniicu.. Bila je sprrem mnaa jee zaa up potrrebu u od nov n vem mbraa 19915 5. ggod dinee. Baaza je saddržalaa po otreebne obje o ektee i sluužbee, kkao o i ssve dootaddašn njee neemaačk ke bbazee za C Cep pelinne klaase P. Im malaa je prrven nstvvenno izg graddjeen vellikii hanggar, ddužinee 180m m, širrinee 34m 3 m i visinne 288m zaa sm meštajj jeednnogg vaazduušn nog brrodda. Takkođđe je im malaa i velikuu vod v donničnnu cen c ntraalu, zeemaaljsskuu raadioo stannicu u, ssklaadiššte zaa go orivvo, sklladiištee bo om mbi i mun m nicij ije, rezzerv vnoog maaterrijala i op preemee, sve potrebbnee raadio oniice,, kaao i ob bjeektee za sm mešttaj posadde, meehanniččaraa i vojs v skee.

` Haanggar za z vvazd dušn ne brod b dovu u u Sen nt Andr A reji

Ceela baaza je biila prredvviđenaa za z ssmeštaaj i ops o lužživaanjee jednnogg vazd v duššnog bro b oda. Z Za vreemee njen n nogg po ostoojan nja bila suu staccionniraana uk kupnno tri arm mijskaa ceepeelinna i to: LZ Z.81, LZ L . 855 i LZ Z.86 6. B Borrbenni zad z dacii suu im m biili najp n pree u praavccu S Sollunaa, koj k i jee zaa saaveezničkku i Srrpsk ku voj ojskku, kaoo i za ceeo fron f nt, imao izu uzetnuu vaažnoost,, zaato štoo jee celookup pnoo sn nabbevvanjje iišlo o prrekko nje n ga.. K Kasnnijee, kada k a jee otvo o oren n ffron nt u Rum R munniji,, cilj ljevvi su s preeussmeerenni preemaa Buk B kureeštu u i Ploe P eštijju kooje su u viiše naavraata boomb barrdovanni. Baazaa jee rassforrmiiranna u apri a lu 19117.g goddine.

Bazza vazd v dušn nih broodovva u Seent A Anddrejji u nep posttedn noj blizi b ini Tem mišvvaraa

CEPELIN LZ. 81 Prvi cepelin koji je koristio ovu bazu nosio je taktičku oznaku LZ.81. Armijski cepelin LZ.81, klase P i fabričke oznake LZ.51, je izgrađen u Fridrihshofenu (Friedrichshafen), a prvi let je izveo 07.10.1915. godine.

Armijski Cepelin LZ.81

U Temišvarsku bazu je pristao 02.11.1915.godine. Prvi zadatak ovog vazdušnog broda nije bio borbenog karaktera. Cepelin je trebalo da prebaci u Sofiju visoku diplomatsku delegaciju Nemačkog cara Vilhelma, na konsultacije sa bugarskim saveznicima. Delegaciju je predvodio vojvoda Meklenburg (Herzog Johann Albrecht von Mecklenburg). Kako su operacije Centralnih sila u Srbiji bile u punom jeku, a Rumunija još uvek neutralna, jedini način da delegacija stigne u Sofiju je bio da preleti vazdušnim brodom. Prema podacima, cepelin LZ.81 je sa putnicima visokog ranga poleteo iz Sent Andreje 08.11.1915.godine. Zbog pomenutih ratnih dejstava, blizine fronta i aviona Francuske eskadrile MF S99, koja su tada bili stacionirani u blizini Raške, odlučeno je da se poleti po mraku, tako da let preko teritorije istočne Srbije bude bezbedan po putnike. Radi lakše noćne orjentacije, brod je po poletanju iz baze leteo na jug u pravcu Vršca, preleteo Dunav na ušću Morave kod Požarevca, a dalje dolinama Velike Morave i Nišave sve do Sofije. Posle osam sati provedenih u vazduhu, sleteo je na aerodrom pored Sofije, u jutarnjim časovima 9. novembra 1915.godine. Nemačku delegaciju je dočekao lično bugarski car Ferdinand zajedno sa suprugom, caricom Eleonorom, dvorskom svitom i ministrima. Kako je sam izjavio, ovo je bio jedan od najznačajnijih događaja u njegovom životu. Posle obavljenih pregovora i konačne odluke bugarskih zvaničnika da pristupe bloku Centralnih sila, nemačka visoka delegacija se ukrcala u cepelin i vratila, istom maršutom, nazad u polaznu bazu u Austro-Ugarskoj. O ovom značajnom političkom događaju, javnost su obavestile sve velike svetske novinske agencije.

Po osadda ovoog broodaa jee prrvaa kooja je pooku ušalla da d iizvvedee napa n ad na Soolun n 331.112.19115. goodin ne. LZ Z.81 ppodd ko omaand dom m kape k etan na Jakkob bia (F Felixx Jaco J obii) je ttrebbaloo da d pre p ekinne akttivnnossti An Antan nte u Solunnu, kaao i priihvvat Srp S pskee vojs v ske u ppov vlaččenj nju. Odd naapaadaa se oddusttaloo to okoom letaa kaa ciljuu zb bogg meha m aničkiih prob p bleemaa naastaalih naa mot m orim maa. P Posle ovo og,, biilo je još nnekkoliko po okuušajja bom b mbaarddovaanja Sol S lunaa, aali se uvvekk od dusttajaalo zboog njeegovihh lo ošihh moto m ora kojji ssu se s sstalno kvvarilli, ppa je j pos p sadaa bili b prinuđ đenna sva s aki put p t daa see vraati nazzadd. Teemiišvaarskku bazzu je j nap n pusttio 19..01.19916 6. goodiine. Od O febr f ruarra ddo maaja meesecca 191 1 16.g goddinee naalazio o see naa Zaapaddno om froonttu. U tom m per p iod du jje usp u pešnno učestvvovvaoo u naapaadu naa Frranncusski grrad Ettablle (Et ( ablles)) 25.apprilaa 11916. To okom m jjun na i ju ula meeseeca,, naalazzioo see u Drrezzdennu, gd de jje mo odiffiko ovaan, pooslee čeegaa jee po onovvo poslatt naa Balk B kannsko o raatište. Dv va pputta je učes u stvo ovaao u bom b mbaardoovaanju uB Buk kureeštaa, i to u noć n ći 24/2 2 25 sepptem mb bra kao o i 26 6/277 seepteembbraa 19 916. U drruggom m bom mbarrdo ovaanju uB Bukuureeštaa, pog p ođeen je j dejjstvvom m Rum R munnskke prot p tiv--avion nskee artil a ljerrije,, paa je mora m ao prin p nud dnoo daa sletii u bliizinni Trn T nov va nna bug b garrsko oj tteriitiriiji. Toom pro olikkom m je znat z tnoo oššteććenn naakonn čegaa jee i rash r hoddovvan.. U svoom raddnoom vek ku je iizv vršioo sam mo trri borb b ben na zzaddatkka, na kojjim ma je izzbaacioo uk kuppno o 45513 3kgg boomb bi.

Dočček nem maččke dellegaacijee odd strranee Bu ugarskoog cara c a

Deeo posaade vazd v dušn šnog g brroda a LZ Z.811

Član Č nakk u New N w Yo ork Tim mes--u

CE EP PELIIN LZ Z. 855 Ceepelin LZ Z.85 (fab briččke ozznalla LZ. L .55), bio b je arm mijjskii vaazd dušnni bro b od klas k se P, P pro p oizv vedden u P Pottsdaamuu u Neemaačk koj. Prrvi lett je im mao 122.09 9.19155.godiine. N Na poč p četkku svo s oje karrijeere staacio onirran je u baz b zi Ale A nšttajnn (A Allenstteinn). Koomaandda nnad d L LZ.85 bila je poverrenna natp n porručnnikku Ern E nst Šeerzeeruu (o oberlieeuteenaant Errnstt Sccherrzer), mlladdom m oficiiru, kkoji jee prreth hoddno o bio rasspooređ đenn naa Cep C peliinu “S Sashhen n”, naameenjeeno om zaa op peraacije nnad Ruusijom m, nna istočno om froontu u.

Armij ijskii Ceepellin LZ L 85

Prv vi bborrbenni zad z dataak koj k ji jee dobiio oovaaj brod b d, bilo b o jee boombbarrdovannje Ru uskkog graadaa Dvin D njsk ka (Duunaabuurg)) 12 2.okktob braa 199155.go odiine.. Nad N d ciiljem m je izbbacio ukkunoo 352 3 22kg kg bom b mbii. P Par daanaa kaasnnije, 14. ok ktobbra,, učesttvov vaoo jee u bo om mbarrdo ovannju u M Minnskaa nnad koojim m je izba i acio 176 1 66kkg bbom mbii. IIstaa kooliččina bom b mbii jee baččenaa i naad Rig gom m, tak koddje u Ruusiji, 222.okttobbra 19915.goodinne. Zaadaaci su obbav vljenni ruttinsski i bbezz izb ikaakvvih proobleem ma. Ceepelin LZ Z.885 je j u Tem miššvaarsk ku bazzu pooslaat ssa Istoočnnog g frronta 27.01.19916 6.goodin ne, kaao zam meena zaa nepouuzd danni LZ.8 L 81. Ovvaj vaazddušn ni bbrod jee jee im maoo prov p verrenee m motooree, iaakoo starijjegg mode m ela i nneštto ma manjee snaagee neegoo moto m ori na n LZ Z.81 1. Neekoolik ko ddanna kasn k nijee Šeerzzer jje sa s ppossado om m vaazddušnnogg brrod da L LZ.85 izv veoo sppekttakkulaarnoo bom mbaardo ovaanjee So olunna. Činnjeenicca da d je j u Sol S lunu u bbio kom maandn ni ccenntarr saavezzičkkihh snnag ga, kkaoo i činnjen nicaa daa see celo okuppnii traanspporrt vvojnnogg mat m terij ijalaa zza novofform mirran ni S Soluunsski fro ontt obav o vljaao preeko o S Solu unsske luuke, bili b suu do ovolljan ni rrazllozii daa zaa N Nem mce on n buudee cillj ood prio p orittetnnog zn načaaja.. Naa zzadaatakk su s kreenuuli iz Temišvaarskke baaze pop p poddnee 311.jannuaara. Prrem ma Fraanccuskim m izvvorrim ma, “vel “ likaa žuta cig garaa” jee prel p leteela D Dun nav oko o o 17 1 časovva. Letelii suu no oćuu prrek ko pplan ninsskoog terrenaa juž j ne Srrbijje i ssev vernne Grrčkke, pu unogg jaakee tuurbuulenciije. Zaato su um moraali daa se po opnnu na n visi v inuu odd 30 0000m,, gdde su s o tem mpeeraaturre i do d –112 C C. Pooslee ddevet časovva, u jjeddan saat posl p le pon p noći, sstiggli su iznnad d Soolunnskkog g zaalivva. Kaakoo jee ttekla ov va miisijaa, najjreččitijje po okazzuje rrapportt kom k manndan nta Cepe C elinna LZ Z.855, natp n porručnnik ka Šerz Š zera. Nem N mačkki aeero--fotoo sn nimak S Solu unsske luke l e

Raport ratnog zadatka cepelina LZ.85 za noć 31.januara – 1.februara 1916.godine. 1. Naređenje: Napad na brodove i luku u Solunu 2. Koristan teret: Posada: 16 ljudi 1300 kg Gorivo za 18 sati 3600 kg Voda (balast) 6000 kg Bombe 2000 kg Mitraljezi i municija 400 kg 3. Opis zadatka: Od 10 časova ovog jutra meteorološke stanice u južnoj Srbiji su poslale izveštaje da se vreme razvedrava i da duva vrlo slab vetar iz pravca jug-jugoistok; a u kasnijem izveštaju da je znatno vedrije nego u prethodnom. Zato što su i druge meteorološke stanice javile da je vreme vedro, predviđalo se da će i noć biti vedra, pa je zato zadatak mogao početi u 3:52 popodne. Natporučnik Šerzer je odredio kurs prema Vršcu, a odatle dolinom Morave. Korito Morave je vidljivo kada padne mrak, a naročito kasnije noću. U 20:25 te večeri došli smo do Niša koga smo ugledali u daljini i popeli se na konstantnu visinu od 2000m. Oblaci su dopirali otprilike do planina i nisu uticali na navigaciji, ali je primećeno da je visina leta za ove planine prema karti mnogo mala. U blizini Leskovca let broda je zbog turbulencije korigovan kormilom. Prelet je nastavljen kroz usku dolinu sa visokim stenama sa obe strane. Prema karti, visina ovih planina je 1500m, a brod se kretao na 2000m. U 21:05 zemljište je nestalo ispod gustog sloja oblaka. Za vreme prelaza preko planina između Moravske i Vardarske doline brod se popeo na 3000m, da bi se preorjentisali u reonu Skoplja i Velesa (Uskub und Koprulu) i gde se očekivalo manje oblaka. Posle leta od jednog sata u pravcu SSW (jugjugozapad), kurs je promenjen u SE (jugoistok). U 23:50 oblaci su se razišli i nekih deset minuta kasnije prekrivač se pretvori u sumaglicu, koja je sasvim nestala u visini Krivolaka smestenog pored Vardara. Prateći ovu reku, posada je spazila Solun, ali južno od grada, mirno iznad mora je bila neprozirna naslaga oblaka. Brod se zaustavio južno od Soluna da bi se osmotrla luka i brodovi u pristaništu: nekoliko tamnih silueta parobroda, kao i brodovi sa svetlima su uočeni u zalivu. LZ.85 se okrenuo prema dva, verovatno transportna broda, i lučkom pristaništu sa više skladišta za municiju. Nekoliko bombi od 60kg su bačene na brodove od kojih je jedna bomba pala blizu desnog boka velikog broda. Ne mogu reći sa sigurnošću da li je neki brod pogođen u napadu. Najveći deo bombi je bačen na luku i železničke in-

stalacije. Dva detonacije su bile na početku pristaništa, sledećih šest u unutrašnjosti luke, a ostale u skladištu, uzrokujući ogromne eksplozije, naročito u okolini zapaljene municije. Poslednja bomba je izazvala brzo širenje vatre. Svih četrdeset malih bombi je bačeno na vojne magacine severozapadno od grada. Samo nešto malo oruđa je uspelo da dejstvuje, jer je iznenađenje neprijateljskih snaga bilo potpuno. Posle toga, brod se kretao levo od Solunske oblasti i vratio istim putem nazad. Zbog promenljivog vetra, putovanje kući je bilo mnogo duže, pa da se ne bi potrošile sve količine goriva, bilo je neophodno nastaviti let sa radom samo dva Maybach motora. U 10:20 ujutru brod se bezbedno spustio. Potpis: Scherzer, Natporučnik i komandant

Kako se vidi iz izveštaja, saveznička vojska je potpuno iznenađena i bila je apsolutno nespremna za ovakvu neprijateljsku akciju, tako da grad nije ni bio zamračen. Ovo je razumljivo, ako se ima u vidu da se u blizini fronta jos nije nalazila neka od nemačkih bombarderskih eskadrila sposobna za noćna dejstva, kao i činjenica da je najbliža baza za Cepeline bila u okolini Temišvara, dakle udaljena 525km od Soluna. Takođe je važan i podatak da je napad izvršen sa velike visine od 3000m, koja je za posadu predstavljala izvesnu sigurnost.

Panorama Soluna

Prikaz bombardovanja objekata u Solunu

Bombe izbačene iz Cepelina, vrlo precizno su pogađale objekte. Razlog ovakve preciznosti je taj što su vazdušni brodovi bili u mogućnosti da lete veoma malim brzinama, ili čak da lebde iznad cilja, a i bili su opremljeni, za ono doba, veoma savremenim optičkim bombarderskim nišanom. Značajno je napomenuti da grad i okolina nisu bili zamračeni, iz prostog razloga što vojne vlasti nisu ni izdale naredbu o zamračivanju. Samo je pet bombi promašilo svoje ciljeve i palo u vodu Bombardovanje Solunske luke je prouzrokovalo ogromnu štetu. Okolina glavnog štaba je bila zapaljena tako da je štab bio okružen velikim plamenom. U dvorištu policijske stanice, eksplodirala je bomba i napravila veliki krater. Među žrtvama je bilo nekoliko grčkih vojnika i civila.   Pored velikih razaranja koja su pretrpela vojna skladišta municije i vojne opreme, kao i skladišta sa gorivom, ogromna šteta je pričinjena i Solunskoj banci i njenim skladištima. U luci su se nalazili magacini ove banke u kojima se nalazila roba namenjena prodaji (kafa, ulje, tekstil, žitarice…) u vrednosti od 3.000.000 francuskih franaka. Posle završenog rata, Grčka država i vlasnici pomenute banke, Abraham Koen (Abracham Coenca) i sinovi tužili su Nemačku državu tražeći da im se nadoknadi pričinjena šteta, insistirajući na činjenici da je Grčka u vreme bombardovanje još uvek bila neutralna. Po tada važećem medjunarodnom ratnom pravu, civili nikako nisu smeli da stradaju u vojnim akcijama, a Nemačkoj je stavljeno na teret da je bombardovanje izvedeno iznenada i nenajavljeno, tako da se civili nisu mogli evakuisati, da je izvedeno noću i da je bombardovanje izvršeno sa oko 3000m, što sve ima za posledicu nepreciznost akcije u kojoj su stradali civili i civilni objekati. Nemačka strana se pravdala da se postojeći zakon iz 1907.godine nije odnosio na bombardovanje iz vazduha, te da je Solun bio pun savezničkuh vojnika i krcat oružjem, municiom, i vojnom opremom, a da je Grčka praktično bila okupirana od strane Antante, tako da je uopšte postavljeno pitanje neutralnosti grčke teritorije u tom trenutku. Takođe je rečeno da je bombardovanje izvedeno veoma precizno uz korišćenje, u to vreme, najsavremenije vojne tehnike. Na međunarodnom arbitražnom suđenju koje je okončano decembra 1927. godine, dosuđeno je da štetu pričinjenu Grčkoj državi i Solunskoj banci, Nemačka mora da nadoknadi, i to sa kamatom od 5% na godišnjem nivou. Ciljevi u Solunu pre i posle bombardovanja

Izuzetan uspeh akcije je znatno podigao i onako visok moral posade, tako da je ubzo isplaniran sledeći napad, koji je trebalo da bude izveden nedelju dana kasnije, u noći izmedju 8. i 9. februara. Međutim, dosta jak čeoni vetar koji je znatno usporio let, kao i nagle promene pritiska, primorali su posadu na prinudno sletanje. Tom prilikom je oštećena jedna gondola broda, a nekoliko članova posade je povređeno. Oporavak povređenih članova posade trajao je preko tri nedelje. Ovo vreme je iskorišćeno da se brod modernizuje. Ugrađeni su mu novi i jači motori Maybach HS-1 od 240KS, umesto dotadašnjih Maybach MC-x2, a u Drezdenu mu je poboljšana konstrukcija trupa Tek 17.marta 1916.godine, pošlo im je za rukom da ponovo realizuju, ranije isplanirani, drugi napad. Poučeni iskustvom iz predhodnog uspelog leta, ovaj plan napada se donekle razlikovao od prošlog. Naime, vreme poletanja, maršuta i vreme pristizanja na cilj su ostali približno isti. Novina, u ovom planu, se sastojala u tome da se posada, bombe, vodonik i naoružanje ukrcaju i popune normalno, a da goriva, maziva i vodobalasta bude dovoljno za put od Temišvara do Soluna, i u povratku samo do Sofije u Bugarskoj. U Sofiji bi se brod prizemljio, dopunio gorivom i mazivom i tako dopunjen nastavio put nazad u svoju bazu. Na ovaj način bi se izbeglao problem koje je posada imala pri povratka sa prethodnog bombardovanja Soluna, kada je zbog promene meteorolioške situacije, jedva uspela da se dokopa Temišvara sa potpuno potrošenim gorivom, iako su u povratku radila samo dva motora od četiri. Konkretan zadatak posade vazdušnog broda LZ.85 bio je bombardovanje savezničke flote koja se nalazila kod rta Karaburun, u Solunskom zalivu, 6km južno od Soluna. Ni ovog puta meteorološka situacija im nije išla na ruku. U reonu cilja, gusti oblaci su ih prinudili da leti nisko, kako bi uočili usidrene brodove. Cepelin su spustili ispod baze oblaka, tako da su brzo uočeni od posada protiv-avionskih topova koji su počele da ih gađaju još pre nego što su se i približili cilju. Uspeli su šrapnelima da na više mesta oštete cepelin. Oplata mu je pocepana, a komore sa vodonikom su mestimično izbušene. Takođe je znatno oštećena i jedna elisa. Zato je odmah odbačeno svih dvadesetak bombi koje su pale u polja između sela Vatiluk, Bunarđe i Hres, ne pričinivši nikakvu štetu.

Iako oštećen, brod je uspeo da stigne na aerodrom u blizini Sofije, oko 8:00 sati ujutro. Tokom leta je izgubio dosta vodonika, pa ga nije bilo dovoljno za put do Temišvara. Na ovom aerodromu nije bilo vodonične centrale koja bi omogućila popunu komora vodonikom. Zato je sa broda, kako bi bio što više olakšan, skinuta sva nepotrebna oprema kao i dva motora. Tako je sa smanjenom težinom preleteo do polazne baze sa samo dva motora i delom posade. Ostali članovi posade, koji nisu bili neophodni za let, su ostali u Sofiji. Posle nekoliko dana su se i oni vozom vratili u Temišvar, zajedno sa skinutim motorima. Ovog puta posada LZ.85 nije uspela da izvrši zadatak. Za razliku od prošlog napada, sada ih je saveznička vojska spremno dočekala. Pored ostalog, organizovali su i osmatračke stanice, koje su blagovremeno obaveštavale o predstojećem napadu na Solun. Prve informacije o nailasku vazdušnog broda stigle su otprilike sat ranije, tako da su posade protiv-avionskih topova imale dovoljno vremena da ih spremno dočekaju

Panorama Solunskog zaliva

Prikaz pokušaja bombardovanja savezničke flote u Solunskom zalivu

Naatpooru učniik Šer Š rzerr, zapo z oveednnik LZ Z.855 čekaao je j pprillikuu za nov n vi napaad. Neevrem me ssa jakoom m grrmljjav vinoom,, koj oje jje nek n ko vrem v me vlaadaalo nadd plan p ninsskim m ppod druččjem m južn j ne Srbbijee, prik p kovaaloo je brood i poosaaduu zaa maatiččnuu baazu.. Sm mirrivaanjee vrem v menna i ppogo odnna meeteoorolloškka proognnozza, kojja je j doz d zvoljav vala leet bbro oda naa marš m šutii Teemiišvaar-S Sollun je bilaa priliika kojju jje treb t baloo isskoristtiti..

Poletaanjee vazzdu ušnoog brod b da L LZ.8 85 izz maatiččne baz b ze u Tem miššvaru (S Sentt An ndreeja))

Zaato su u 44.m majaa 191 1 6. go odinne u poopo odnevn nim m sati s imaa pon p novoo kre k enulli na Soolu un. Zaadaatakk je bbioo bo ombbard dovvannje vojjnihh cciljeevaa isstoččnoo od d S Solu unaa. Ma Maršuuta do ciilja je biila nep proomeenjeenaa, kkao i u ddvee preethodn ne akccijee.O Ovogg pputaa suu pon p neli uk kupno 13350kg boomb bi ttežiine od d 588 do d 300 3 0kg g, a po osaddu su činnilii sleedeći član č novvi: obblt. Errnstt Sccheerzeer – koomaand dannt vazddušnogg brod da L LZ..85 obblt. Wern W ner Nippee – ofi ficirr zaa veezu u ltnn. Ber B rnarrd N Noaackk - teh t hniččki ofiicir ltnn. Pete P er The T elen n – ofi ficirr zaa naaviggaccijuu obberm maaschhiniist Petter Büürveenicch – meh m hanničaar za z mot m toree obberm maaschhiniist Addolff Ehhrliich - m meh hanničaar za z mot m toree sggt. Frit F tz Stre S eyreeifff - rad r dio opeeratter unnterrmaascchinnistt Heerm mannn Kuc K ck - meh m haniičarr zaa moto m ore unnterrmaascchinnistt W Wilh helm m Mer M rtenns - mehaaniččarr zaa mootoore unnterrmaascchinnistt W Wilh helm m Lau L tennbacch - meh m haniičarr zaa moto m ore unnterrsteeueerm mann nH Hein nricch Kai K iserr - kor k rmiilarr steueerm mannn A Antton Kaatzeemaaier - korrmiilarr prravcca (lev ( vo--dessno o) steueerm mannn S Sch hmidt – kkorm milar vvisiinee (goree-doole)) To ok i deta d alje ovve akccijee najbbolje ppokkazu uje isk kazz koji k je ko omaanddannt brod b da LZ Z.855 Ern E st Šerrzerr dao d naa sassluššan nju u Solu S unu u 100.005.1 1916.g goddinee. “Start S t u 5:330 u poopo odnevnnim sattima. P Prooseččna brzzinaa 80 8 km/h k h. Mar M ršutta: dollinaa Mora M ave,, Niš, N L Lesskovvacc,Krrivoolakk na Vaarda aru i Solu S unskki frrontt. Tokom m leeta radd mootora je j bbio besp spreekorrann. Maks M sim malnna visin v na leta l a je do 3000m m. Ka ao i prroššlogg puuta,, naaredio o saam nappadd izz prravvca moora.. Dole D e see nalaazila a pprottiv-a avioonska arttiljeerijaa koja k a jee očeekivvala a naapaad baš b iz tog t pra avcca. Stra S ahoovito o looša proocenna. Floota Anntannta je j kon k cenntrissalaa izzuzeetno o snnažnnu pro p otiv-aviionssku u arrtiljeerijju. U 02::30 ujuutroo, brod b d LZ Z855 leeti izzna ad cciljeeva,, spprem mann jee zaa izbbaccivaanjee boomb be. O Okoo Cepe C elin na ssu svud s da eksp e plozzijee od d isppaljjeniih gran g nata a prrotiiv-a avioonskke aartilj ljerrije, a jedn j na od o njih n h je načinila vellikaa oštećeenjaa.

Na a juugu i jjugoo-zaapa adu,, naalazzi sse velik v ki broj b j brod dovaa. Od d isstoččnee obal o le, prekoo seve s eroiistoka i na seever, posstavvljeen jje veli v iki brooj ppro otiv--aviionsskihh bate b erija a. IIz uva ale na a zzapaduu zaliv z va, arrtiljjerij ija gađa pooseb bnim m ekssploozivvnim m gran g nata amaa. U lucci jee m moguuće zap pazziti mn nogoo mali m ih brzi b ih bbrod dovva sa ppro otiv-avvionnskim toopo ovim ma i refflekktorrimaa. Nep epreesta ano sm mo bili b met m ta eeksp plozzija a njiihovvih graana ata. Ko olikoo se m moggu pris p setitti, ppo moom miššljennju, jeedna a ood prvvih gra anaata već v ćeg kallibraa ekkspplod diraala je j nepo n osreednno iza a nnas. P Poče čela jee da d curi vellikaa količ k činaa gas g sa (vo odoonikka) iz zaddnjiih kom morra, pa je oddma ah posstallo jassno da je ppadd brrod da neminovann. Reze R ervooarri zaa go orivvo su takkođe đe oššteććenni, ta akoo daa jee poovra atakk u pollaznnu baz b zu posstaoo neizvvoddljivv. Brod B d jee po očeoo da d pproppad da. P Preestaali su da rad de m mottorii brroj 3 i 4. Za Z m man nje odd jed dnee miinuttu possle ekkspllozijje gra anate, bro od se naajprre prop p opeo o ppa počeoo da a paada. Ub brzoo nako n kon togga, u srred dini brrodda sam s m uugleedaao uništeene baccačče bom b mbi. Billo mi m jje ja asno da d jee neemo oguuć povraatakk doo naašihh lin nijaa froonta a saa ovvoliikim m ošteććenj njim ma na broodu u koj oji vrlo v o brrzo gub g bi visin v nu. Mo Mogaoo see iskkorristiili sevverooisttočnni veta v ar, skre s enuuti najp n pre u ppravvcu u sevverr-jugg, pa oppet skr s enuuti isto i ok-zzapaad i neeka ako sleetetii naa Grčk G ku territorriju u. Bo ombbe su s izbbaččenee bez b deetonnato ora,, kao k štto je j u naređđenjju, jjer našši ciiljevi nnisu u višše bili b isppod nass. U ovvakkvim m situ s uaciijam ma, prlik p kom m ppriizem mljeenja a jje potrebbna a, pre sveg s ga, štoo veeća snaga am motoora. Svve što š jje billo ddosttupnno, a mog m glo se lakko ddem montiraati: mitralljezzi, lan nsirrni ure u eđajji, beži b ičnii tellegrraff TSF SF, i sliično o, iz izba ačenni su nappoljje. U 3:445, LZ. L 85 je j prin p nuddno sleeteoo u moč m čvaaru, bliizu ušćća Va ardaara u m morre. Na N priizem mljeenjuu jee prropaada ao bbrziinom m od d 3,44 m/s m pood uglo u om odd okko 550 step epenni. Na N kop opnuu, takkav ud dar bi bezz su umnnje iza azvaao eksp e plozziju u. P Priliikom m pada bro od sse dub d oko o zaarioo u močva aru i vooda a je sa sviih strranaa po okuuljalla u go onddolee. Go ornjji deo d truupaa jee šttrčaao na n okko 115 metaraa izznaad ševvaraa. Pooverrljivva dokkum men nta sm mo oddma ah uniištilli. Za atim m sa am, u priisusstvuu naatpo oruučniika Nip ipessa, sa levve strranee brrodda, i uddaljjenoostii od d 300 metara, isp paliio jeedaan sveetleeći met m tak. Zaa 2 seku s undde jee svve plan p nuloo. U takv t kvim m treenuucim ma mor m ratee biiti oopreeznii i da d ne n pprila azitte na oddsto ojannje manjje od o 10 00 m mettaraa. Eks E sploozijja jje pro ouzzrokkovaala snnaža an vaazdu ušni prit p isakk i oodba acilla Nip pessa i menee. Mor M rali sm mo pre p etrččati 500 metara krooz zap paljjenu u trrskuu. Prikupplja anjee poosade je j tešk t ko iššlo. On ni izz zaadnjje ggon ndolla su izaašlii beez mno m ogo o teeškooća,, izz prreddnjee su u see mog m gli spu ustiiti pom p moćću kan k napaa, aali onni izz srreddinee brroda da ssu mo oralli da a isskočče u močvvaruu. Krrenuuli smoo prem p ma jug j gozaapa adu Grrčkee, pro p bijaajućći sse kro oz vvod du ddo izna i ad poj p jasaa. U zoru u sm mo iza ašli u polj p je pšeenicce. U 9:30 je prronaađeen ppossleddnji čla an posadde kog ga sm mo duggo tra ažilii. U Ubrrzo na akonn tooga a sm mo biili opkkolj ljeni i zaarobbljeeni od strranne fran f ncusskee koonjiice i srp pskee peešaddijee.”

Savezn ničk ka fflotaa u Sollunsskom m za aluvvu

Prrotivv-vaazdu ušna oddbra anaa So olun nsko og zzaluva

Daaklee, sav s eznnicii su u u nooći 5.m maja 11916.g goddinee jooš sprrem mnij ije ddoččekkali Ceepelin LZ Z.85. P Prootiv v-avvion nskka arttiljeerija ssa refl r flek ktorrima je bbilaa raasporeeđena duuž cellogg Soluunskkogg zaliv z va: naa kkopnu staacio onaarna iili mo obilnaa na auto a o-toopoovim ma, a u mo m ru nna bro odoovim maa. Po P do olasskuu u reeon n ciljaa, nad n dlettevšši fraancusk ku krstarricu u „Br „ ruix x“, Cep C elinn je j odm maah otk krivven n, oosveetljen (urrakkljen) refflekktorrim ma i gaađaan iz svvih oruuđaa. Ub U rzoo jee znat z tno o oššteććen n bblisk kom m ek ksplloziijom m gran g natte od o 112 inč i a isspaaljene iz ttop pa ssa ok kloppnjaačee HM HMS „A Aggam mem mno on”, a zattim m jje ošttećen i toopoom sa torrpeedn nog čaamcca TB T 188. Zbo Z og velikiih ošttećeenjaa na n bro b odu, odusstallo se od daaljeeg z kreet u pra p avcuu ušć u ća rek r ke naapadda, izzvrššenn jee zaok Vaardaar u m more, gde g e suu i oodb bačeenee prreostale bbom mbee. Zaatim m jee bbrodd, ola o akšaan sviim delovvim ma koj k i su u sse mo ogli rask r kloopitti i odb o baciiti, prrinuudnno sleeteo u mo očvvaru u izzmeedjuu ušća u a reekee Kaaraa Azzm mak u V Varrdar. Sv vi ččlan novvi posa p adee suu pprežživeeli pad, a da d ccep peliin ne bi paao u ruukee prottivnnikaa, zzapalilli su s ga. g Ujutrru je celloku upnna pos p sad da zaro z obljjenaa od sstranne fraancu uskke ko onjice i srrpskkogg 3.koombbino ovaano og ppukka. Uččesnnik k ppoteere,, kasn k nijee pilo p ot Srppskke avvijattikee, Saava Miki M ić, oppisu uje kaako jee uh hvaaćeena neemaačkka po osadda: “Naš N đački baatalj ljon n biio jee priddoda at 33. prek p kobbrojjnom m puku, ko oji se naalazzio u sellu Gu unduulaaru kood ušć u ća Va ardaara a. K Kadd jee ceepeelin pa ao i sinuula vattra prrem ma mo oru,, krrenee naš n puk p k pod kom manndo om pukkovvnikka Per P re Ma arkkoviića i čettniččki odrred d Joova ana Baabu unskog g. U obuhvvatn nom m lukuu i strreljaačkkom m sttrojju pro p bijaali sm mo se krooz šipr š ragg i ševa š ar, pre p eko moočva ari i bara b a, ddok sm mo stig gli na doomaak Cep C peliina.. Omo O ot brod b da beš b še izzgo oreoo, a met m taln ni skkeleet opru o ućiio se u baari kao k o niilskki krroko kodiil. Neekolliko o vvojnnikka i čettnikka zag gazzišee u vvod du i preegleeda aše saa svih h sttranna ceppellin, alli ne n nađ đošše nikkogg od d pposaadee. Beše B e veeć sva s anulo kkadda se s upu utišše patrole i strreljjačkki stroj s ojevvi na sve stra s anee, da d pprettražže savv teeren n.

Nem N maččka poosada skkrilaa se u jeednnu jaru j uguu, a nnekii b u pob beh p beggli do d sela i poč p čeli daa se s ppreesvllačee u s ačkko oddeloo, te selja t ih čeetniici prronađuu i zaro z obee c okup celo pnuu pos p adu u ood 7((?) lju udi. Za aroobljjeniike saa k man kom ndanntom Cep peliinaa sp provved de sstra aža u selo s o, ggdee v beh već hu doššli nek n kolikko sav s veznničkkih ofiicirra izz šttabaa.”

Brita anskki reeflek ktorri u Sollunu

pnjaača HM HMS A Aga amem mno on Okklop

To orpeedni ča amaac TB T 118

Priikazz treećegg pookuššajaa bo ombbarddovaanjaa cilj ljevaa u Sollunsskom m zaliv z v

Ostac O ci va azdu dušn nog brooda LZ..85

Ossim m što š jee spaaljeen isp palj ljivanjjem m me m tkaa iiz sig gnaalno og pišštolj lja u kom k morre sa voodonik kom m, nov n vi po ožarr na n oluupinni broodaa je iizbio triidessetaak saati kaasnij ije, ovvogg puuta paaljeenjeem go orivva iz i jedn j nog g ood rezzervvoaara.. I por p red svvegaa, kon k nstrrukccijaa Cepe C elin na jje billa pprilličnno očuuvaanaa, taako o dda je j L LZ.85 5 bio prvvi koj oji jje pao sav s vezn nicimaa u rrukee u tako o ddob brom m staanjuu. Zatto se paažljjivoo pris p stup piloo dem d monntiranju skeeleta ovoog vazzdu ušnnog brrodaa. Ras R stavvljeeni deelovvi su zaatim m, jjeddan po o jeedaan, baaržaamaa prev p vožženii ddo So olunnsk ke luukee, gde g e je poono ovo saastaavljeen i sm meešteen naa keeju u poreed graadskogg šeta š ališšta u nep possred dnooj bliizinni Baja B az kul k le. Ov vakkav posttupaak treebaalo jee da d im ma dvvosttrukki efeekaat. Prrvi vojn v nički, treb t balo o je posl p lužii u pro opaagaandnne svvrhe i dda ciivillima i voj v jniccim ma po okažže sna s aguu savvezznikka. Drruggi, poli p itički, treeballo jje daa pooslu uži kaao svo ojevvrssni siggnaal ggrčkkom m ddvo oru i vlaadi,, koj k i su s u toom trrenuutk ku jošš uve u ek bili neutrraln ni, dda se s prik p kljuuče vo ojnoom savvezzu Ant A tante. Ob bičnnim m graađaanim ma oovajj oogrrom mni skel s let ood alu umiinijjum ma je preedsstavvljaao ssvo ojevvrsnnu turrističkku atrrakcciju u, sa kooje suu skkid danee sitn s nicee i prravlljenni suv vennirii, a kooji se s i daanaas mog m gu naćći na n poj p ediinim m au ukciijam ma u svet s tu. Kaasnnije suu osstacci Ceppellinaa pono ovoo raask kloppljeeni i preebaačen ni u Veelikku Brit B taniiju.. Preedaati ssu Viikerrsovojj faabriici aviionna, kojja je j ttakoođee grrad dila i vaazduušn ne bbroodoove,, gde g su u ddetaaljnno pro ouččenii ood strranee Bri B tannskiih inžžennjerra. Po oslee Vel V ikoog ratta fab brikka Vikkerrs je j rad r dila veelikke vaz v zduušnee bbrod dovve za preevo oz pputnnikka. Taakođe jee inteeressanttnaa činj č eniica,, da d je međ m đu inžžennjerrima koji k i su u prrouučav valii ostattkee LZ Z.885 bio b i tad da mlladii innžeenjeer Vej Vejli Vools (B Barrness W Walllis), koj oji ćće kas k snijje pos p tatii poozn nat u Dru D ugoom sveetsk kom m rattu, kao o kkonstruukttor pozznaatogg bom b mbaardeera Viikerrs Veelinngto on (V Vickerrs W Welliinggton n), kood koogaa jje strruktturaa izzveedenna koorišććen njem m geo g odettsk kih okv viraa. Sliični ok kviiri su s kor k rišćenii i ugr u radn nji ceppeliina. O Ostaaci LZ.85 u močvvaraama a okko Varddaraa

6

5 4

CEPELIN klase P

1

7

7 8

9 7

10 2

8 11 12

7 11 8

29 8

7

13

12

11

14

122

10

28

22

7 8

15

120

11

23

3

20

27

24 21

25

16

21

17 18

123

26

20

13 15 121

14 39 36 32 31 33 36

36 34 35 37 34 38 30

30

32

34

3. Zadnja gondola 30. Amortizeri zadnje gondole 31. Reduktor sa elisom 32. Vratilo elise 33. Prostor za rezervnim kormilima 34. Motori Maybach CX 210 KS (3 kom.) 35. Mitraljezi Maxim Standard M.08 36. Hladnjaci motora 37. Rukohvat 38. Cev za izduvne gasove 39. Lestve

1. Aluminijumska rešetkasta struktura 2. Prednja gondola 3. Zadnja gondola 4. Platnena oplata 5. Platforma 6. Mitraljez Parabellum M.08/14 (3 kom.) 7. Komore sa vodonikom 8. Vodobalast 9. Lestve za izlaz na platformu 10.Rezervoari maziva 11.Rezervoari goriva 12.Oprema za bombardovanje 13.Vertikalni stabilizator 14.Krmilo vertikalnog stabilizatora 15.Disk kormila pravca 16.Horizontalni stabilizator 17.Krmilo vertikalnog stabilizatora 18. Disk kormila dubine

2. Prednja gondola 20. Amortizeri prednje gondole 21. Rukohvat 22. Komandna paluba 23. Prostor za vezu sa bežičnim telegrafom 24. Prostor za navigaciju 25. Odeljak sa motorom Maybach CX (210 KS) 26. Cev za izduvne gasove 27. Elisa 28. Hladnjak motora 29. Lestve 12. Oprema za bombardovanje 120.Nosači karbonatnih bombi 121.Karbonatne bombet 122.Nosači APK bombi 123.APK bomba

Ratna zastava koja se nalazila na krmi broda LZ.85 najpre je, kao trofej, krasila radni kabinet glavnokomandujućeg Solunskog fronta, generala Saraja (Maurice Sarrail), a kasnije je prebačena u Ratni muzej invalida u Parizu. Jedna od elisa sa Cepelina je poklonjena posadi broda “Agamemnon“, kao priznanje za učestvovanje u njegovom obaranju, kojom prilikom je uložila maksimalni trud i spretnost. Elisa je bila ponos cele posade, a postavljena je na zid kapetanove kabine. Postoje dva podatka o broju članova posade. Uglavnom se pominje da ih je bilo dvanaest, mada na spisku za zadatak od 05.maja ih je trinaest. Takođe i neki izveštaji, doduše znatno ređe, pominju da ih je bilo trinaest. Deo nemačke posade, zajedno sa kapetanom broda Šerzerom, koji su zarobile srpske trupe, saslušan je u štabu 3.puka pukovnika Mirkovića, a zatim su predati Francuskoj vojsci, gde je okupljena celokupna posada i smeštena u zgradu koja je pre rata bila Nemačka škola. Takođe su detaljno ispitani i od strane francuske obaveštajne službe. Posle toga su sprovedeni u francuski zarobljenički logor u Solunu. Celokupna posada je još jedanput dala iskaz, ovog puta Britanskim obaveštajnim organima. Saslušanje je obavljeno u razdoblju od 15. do 20. decembra 1916. godine. Razlog je taj što je tada to bila jedina zarobljena posada nekog armijskog cepelina. U arhivi Muzeja aeronautike i vazduhoplovne tehnike u Nordholcu, nalazi se dosije pod nazivom Izveštaj broj 2 o ispitivanju posade uništenog nemačkog armijskog cepelina LZ.85 i sadrži ukupno devet poglavlja. Pored uobičajnih podataka o brodu, bazi i zadacima, Britance je naročito interesovalo efikasno poznavanje navigacije nemačkog vazduhoplovstva. Kako su imali već dve posade mornaričkih brodova koje su zarobljene prilikom obaranja cepelina L.15 i L.33 nad teritirijom Engleske, i koje su detaljno ispitane, interesovali su ih i podaci koji su se odnosili na razlike u obučenosti i stručnosti posada ovih i armijskih brodova, radi poređenja i daljih analiza. Pokazalo se da osoblje iz mornaričkih brodova znatno kvalitetnije i obučenije, što se naročito može primetiti kod kormilara pravca i kormilara visine. Takođe i mehaničari na motorima su bolje obučeni iz razloga što su pre rata služili u mornarici gde su stekli veće iskustvo. Za natporučnika Šercera se kaže da je mlad, sposoban i hrabar komandant.

Ostaci LZ.85 u Solunskoj luci pored Bajaz kule

Za natporučnika Nipea, koji je bio oficir za vezu, rečeno je da bez sumnje poseduje veliku tehničku veštinu, koju je mogao postići samo napornim radom. Primećeno je da se najveća razlika ogleda kod oficira za navigaciju. Dok se u mornarici ovom službom bave strogo profesionalni oficiri sa iskustvom, u slučaju LZ.85, poručnik Telen je pre rata bio bogati trgovac iz Kelna, dakle civil, bez ikakvog iskustva ili obuke na brodovima. Zaključak je da je mogao postati navigator samo zahvaljujući izuzetnoj inteligenciji. Sve ukupno posadu su činili dovoljno obučeni i pouzdani članovi koji su predstavljali kompaktnu celinu. Pretpostavlja se, da su posle ispitivanja, svi prebačeni u neki od Francuskih zarobljeničkih logora. Vazdušni brod LZ.85 je tokom eksploatacije izvršio ukupno šest borbenih zadataka, svi sa bombardovanjem ciljeva na velikoj udaljenosti, od kojih su zadnja dva bila bez uspeha. Njegov radni vek, od prvog leta pa do obaranja, je trajao nešto više od šest i po meseci. Poručnik Talen i natporučnik Šerzer

Zarobljeni članovi posade vazdušnog broda LZ.85 u Solunu

Telegram kojim se iz Temišvarske baze obaveštava porodica jednog člana posade o sudbini broda LZ.85

BAZA VAZDUŠNIH BRODOVA JAMBOL Krajem 1915.godine, vojne operacije su se sa Srpskog fronta pomerile daleko na jug, pa je na teritoriji Grčke formiran Solunski front. Tokom 1916.godine Rumunija se priključila vojnom bloku Antante, ali nije mogla dugo da izdrži pritisak Centralnih sila, tako da je front ubrzo pomeren na istok zemlje. Radi strateške vazdušne podrške vojnim operacijama Centralnih sila, bilo je potrebno formirati novu bazu za vazdušne brodove, pošto je baza u Temišvaru bila daleko od linija novonastalih frontova. Odlučeno da se nova baza formira u srednjoj Bugarskoj, u blizini grada Jambol, 300km istočno od Sofije. Baza je bila spremna za prihvat brodova od sredine 1916.godine. Imala je sve potrebne objekte kao i većina sličnih vazduhoplovnih baza. Hangar je bio dužine 240m, širine 40m i visine 35m. Predviđeno je da primi jedan vazdušni brod novije generacije, a postavljen je u pravcu severo-istok jugo-zapad. Postojala je i vodonična centrala čiji je kapacitet proizvodnje vodonika bio 19100m3 na dan. Takođe je ispunjen i uslov da se nalazi u blizine železničke prige, jer je u to vreme jedini siguran način da se dopremi veća količina materijala kopnenim putem bila železnica

Baza za vazdušne brodove Jamboli

Položaj baze je izabran tako da bude van domašaja neprijateljskog vazduhoplovstva, a da vazdušni brodovi koji budu stacionirani u njoj mogu izvoditi zadatke kako na Istočnom (Ruskom) tako i na Južnom (Solunskom) frontu, da kontrolišu područje Mediterana i Crnog mora, pa čak i obalu severne Afrike. Za normalan rad je bilo potrebno oko 400 ljudi. U njoj su bili stacionirani brodovi SL.10 (Schütte-Lanz) u periodu jun-jul 1916.godine, LZ.71 (fabrička oznaka LZ.101) u periodu od avgusta 1916.godine do aprila 1917.godine, kao i čuveni “Afrički cepelin” L.59 (fabrička oznaka LZ.104) od novembra 1917.godine do aprila 1918.godine. Bazu su takođe povremeno koristili i brodovi LZ.81 i LZ.86 kojima je matična baza bila u Temišvaru. Brod SL.10 je izvodio zadatke na istočnom frontu u reonu Crnog mora, sve do poluostrva Krim, često oko Sevastopolja, a leteo je i do Zonguldaka u Turskoj. Nije se vratio sa zadatka iznad Sevastopolja 27.jula 1916.godine. U svojoj kratkoj, dvomesečnoj karijeri, ukupno je izvršio pet borbenih misija. Cepelin LZ.71 je borbene letove imao uglavnom iznad Rumunije (Bukurešt, Ploešti, Černovode, Galac), Rusije (Odesa, Jaši) i Egejskog mora (ostrva Mitilena i Mudros). Leteo je i do Istanbula u Turskoj. Vraćen je u Nemačku aprila 1917.godine a u septembru iste godine je rashodovan. U armijskoj četrnaestomesečnoj službi izveo je svega sedam bombarderskih misija u kojima je bacio ukupno 11934kg bombi. Baza u Jambolu je rasformirana aprila 1918.godine

C CE EPE EL LIN N L.5 L 59 Ceepelin L..59 (ffabrričkke ozn nakke LZ LZ.1004),, jee bio moornnariččkii vaazddušnni brood klaase W (pprodužženni “sup “ perr cep pellin””). IIzraađeen je u Sttakeenuu (S Staaakeen) u N Nem maččkooj. Prv P vi leet jee im maoo 10.110.1191 17.ggod dinee. Zbo Z og plan p niraanee speecijjaln ne miisijee, pre p epraađeen jje i prroddužžen sa 1996,55m m naa 226 2 ,5m m, tak t ko dda mu u jee pov p ećaanaa zaapreem minaa 3 3 vo odonniččnihh koom moraa saa 56600 00m m na n 685500 0m a proobnni let l je j ima i ao 25. 2 10.19917.go odinne. Koomaanddu nad n dL L.599 je ddobiio kaapeetan n Luudviik Boho B olt (Ludw wik Boc B ckhoolt)), a Nem N mačkkojj mo mornaaricci je isspo oruččenn 03.111.19 9177.goodine u bazu b u Jam mboll u Buugarskkoj.

Moorna ariččki Ceppeliin L.59 L 9

Bilo jje pla p anirranoo da d izve i edee saamo o jeedaan, speecijjalnni let, l koojim m bbi se s izvr i ršioo dootu ur ooružžja,, mun m nicijje, voj ojnee op prem me,, saanitetskkog g i druugo og m matterij ijalaa, nem n maččkim m jeediiniccam ma u Isstoččno oj A Afriici. Neemaačk ka kkolloniijallna voojsk ka usp pevvalaa jee dda do d kaasnoog pro olećća 19917.goodinne zaddržii oblaast Taangaanjikee (N Nem mačka Isttočna Affrikka),, ali je j possle duugih h i isscrppljuujuććih boorbbi, od o znnatn no jaččih brritannskkih truupaa op pkolljen na. Neekoolik ko hilj h jadaa vvojn nikaa, pod p d kom manddom m puk p kov vnikka Let L tov va ((Pauul von v n Lett L tow w-V Vorbbecck),, see po ovukklo o izz naaselljen nih meestaa, nnap padajuući nepprijjateeljaa brrzo i izzneenaada.. Osla O anjaajućći sse na n iisku kusttvo vo ojniika,, koj oji ssu već v ćinoom reg gruutovvani odd lo okaalnoog stannov vništvva, i koorisstećći lookaalnee izzvoore snaabd devaanja, uusppelii suu daa osttannu rela r ativvno zdrravvi, uuprrkoss ko onsstanntnoj ppreetnji odd mala m arijje. N Naa tajj naačinn, vod v dećii prrakktičn no gerrilsski rrat,, pu ukovvniik Leetovv je tokkom m rrataa zza seb be veezaoo pre p eko 30000000 brit b tansskihh, fraanccuskkih, bbelggijsskihh i po ortuugallskiih vojn v nik ka, koj k ji bi b m mno ogo višše kor k ristiili nna Zap Z paddno om frontuu. Daa bii pom mogli voj v skuu puuko ovnnikaa L Letoovaa, M Min nistaarsttvoo zaa kolo k onijje u Berl B linuu jee prred dložžilaa daa see poša p aljee vaazduušn ni bbrodd koji k bi im m do oprrem mio neeoph hoddnu u oppreemuu. Kak K ko u Nem N maččkooj Istočnooj Afr A rici nijje pos p stojjalaa vo odonniččna ceentrralaa, too nnijee poosttojaala ni moogu ućnnostt daa se s bro b odu doopu une koomo oree saa vvodo oniikom m za lett naazadd, pa p nnijee bilo ni n pre p dviiđenno da se vraati. Zaato je L.559 pooseb bnoo m mod difikkov vann, taako o da se s ššto je moogu ućee viiše njeegoovihh delo d ovaa iskorristti. Ma Materrijall plaatneenee opplatte je bio b takkav daa je moogaao da d pposslužži za z izzraadu šattoraa i šatorsskihh krrilaa, allum minijum mskki del d ovii za izrradu u ffortiifikkacijskkih ob bjekkataa, m mottorii kaao agr a regaati, preosstallo gori g ivo o, i sliččno o. T Tak kođee mu m jje ugr u rađeenaa i beži b ična teeleggraafsk ka stan s nicaa doom metaa prreko o 4500 0km m. Kom K manndaant broodaa jee m misijji dao d nazzivv „K Kineskki snegg”. Naa pput za Affrikku je j kreenu uo 221.novvem mbrra 191 17.goddinne i no osioo je od o korrisnnog g teeretta:7740 00kg kg mun m nicije,, ruččnih bom mbbi i gran g nataa, 3260k kg mitra m aljeeza i drrugoog naaoruužaanjaa sa s rezzerv vniim deelov vim ma, 29 9700kgg meediccin nskee oppreemee i leko l ovaa, 2200 0kg obućee i oodeećee, 1006kkg knj k igaa i poš p šte, 500kg op ptičkkog g prriboraa. Тako Т ođee jee uk krcaano o 2116000kgg gori g iva i 910 9 00kg g bbalaastaa. V Veliike dnnevvne i noćn n ne tem mpeeratturnne osccilaacije nad n Affrik kom m (ii do o 400°C C) ddovelee su u doo veelik ke ppotrrošnjee baalassta, paa je deeo kori k isnoog terretaa mooraao da d sse odb o bacii. Brritanncii suu saz s nalli za z ov vu akccijuu, i kada k a je j brood bioo u rreonnu Kaartuum ma (Su ( udaan), 23 3.nnoveem mbraa u 00 0:455časovva, pooslaali su s llažn nu porukku da d su se jeddinicee puuko ovnnikaa Leetova preedaale. Po osada nije mog m gla daa pro oveeri ovuu dezi d info orm macciju u, izzbacilaa jee to ovaar i posle 966 čaasov va i 5 minu m uta letaa i preeđeenihh 67577km m, vrat v tilaa se u ppollaznnu bazzu Jam J mbooli 25.no ovem mbbra 1917.goddinne. Pot P troššenno je uku u upnoo 114 1 00kkg gorrivaa, ššto znači daa je brood mo mogaoo saa ostattkoom gorrivaa teeoreetsk ki dda leti l jošš 644 sataa. O Ovo je bio o naajduužee izzved denni leet ddo tad t da.

U bazu Juterbog je preleteo 12.12.1917.godine, a naredna dva meseca, počev od 20.12.1917. nalazi se u fabrici Fridrishafen (Friedrichshafen) gde je prepravljen za normalnu borbenu upotrebu. Od 21.02.1917.godine ponovo se nalazi u bazi za vazdušne brodove Jambol u Bugarskoj. Vazdušni brod L.59 je u svojoj karijeri izvršio samo jednu uspešnu misiju. Ova misija je imala za zadatak da bombarduje ciljeve u gradu Napulj (Napoli) u Italiji. Kao ciljevi izabrani su: luka u kojoj se su se nalazili italijanski ratni brodovi, plinska stanica i železara u Bangoliju. Prvi zadatak u pravcu Napulja je trebalo da se izvede 3. marta, ali je otkazan, posle više od 17 sati leta, zbog vremenskih neprilika.

Cepelin sa posadom je ponovo krenuo na zadatak 10.marta 1918.godine u 06:30 časova. Ukrcano je 6400kg bombi, 9600kg goriva, 800kg maziva, 21900kg balasta (vode), kao i odbrambeno naoružanje broda. Posada je brojala ukupno 23 člana na čelu sa kapetanom Boholt Ludvigom. Po poletanju, brod je uzeo kurs prema zapadu, preleteo Bugarsku i zašao na teritoriju okupirane Srbije u visini Bosilegrada, preleteo planinu Kozjak, i leteći iznad Prizrena, izašao posle 12:00 časova. Preko dela Albanije koja je bila u Austro-ugarskim rukama, doleteo u reon Skadra. Odavde je, manevrišući, nekoliko puta promenio pravac leta, uzeo ponovo zapadni kurs i preleteo Jadransko more. Iznad Italijanskog kopna je sigao, nešto posle 21:00 časa. Zatim je promenio kurs u jugozapadni i leteći preko italijanskog kopna, stigao iznad Napulja u 01:00 časova posle ponoći, 11.marta. Bombardovanje mornaričke baze, plinske stanice i čeličane je izvedeno sa visine od 3600m, i trajalo je oko četrdeset minuta. Iznad ciljeva je bačeno dvadeset i pet većih bombi, najviše od po 300kg težine.

Panorama Napuljskog Zaliva

Posle izvršenog bombardovanja, brod L.59 je, skoro istom maršutom krenuo nazad, leteo ponovo iznad Italije severoistočnim kursom, a preko Jadranskog mora istočnim. Tokom leta nad Italijom, pojavio se problem sa motorom u zadnjoj gondoli koji je posle izvesnog vremena prestao da radi. Leteći bez jednog motora, ponovo su preleteli okupirani deo Albanije i Južne Srbije, u reonu Skoplja i Kumanova, i bezbedno stigli do bugarske teritorije. U polaznu bazu Jambol, vazdušni brod je sleteo uveče 11.marta u 19:42 časa. Let je trajao ukupno 37 časova i 12 minuta, za koje vreme je potrošeno preko 5500kg goriva,

34 40kgg maz m zivaa i isp pušttenno prek p ko 322000m m3 vvod doniikaa. Prev P valjjenoo jee oko o 300000km m, pprosseččnom m bbrzzino om odd 80 0km m/h, i ssa najv n veććom m vvisin nom m letaa doo 48 8000m.. K Kapeetann Lud L dvigg Boh B olt je bioo zaadoovo oljaan ovo o om akccijoom.. Izjjaviio je j dda će, ć kad da se s oožeeni,, medeeni meesec siiguurnoo prrovvestti u Naapuulju u. Itaalijaansska voojskka, kaoo i civ vilnne vla v asti u Nap N pullju su bille potp p punno iznnen nađeenee naapaadom m vvazzduušnoog broodaa L.5 59. Ob bzirom m da d se s Nap N puljj naalazzi u juužno om m deelu Itaalijee i dal d ekoo odd bilo b koojegg frrontta, jed j dan ovvakaav nappadd je bio neo n očekivvan. Nik N ko nije n e mog m gaoo vero v ovaati da neemačk ki ceppeliin moože daa pprelletii prekko 1000kkm,, bo ombbard duje grad g d, i vraati se nazzad d. Izz toog raz r zlog ga, nije post p tojaala skooroo nikakkvaa prrotiiv-v vazzdušnaa oddbrranaa, a zam mraačivannje je sm matrranoo neepootreebnnim m.

Prrikazz boomb barddova anjaa obbjekkata u Nap N pulju u i oko o linii

Preem ma pisa p anjuu Ittaliijannskkog lisstu “Ill Matt M tinoo”, koj oji je ovvom m ddogaađaaju poosveetio o ppolaa sttranne, vaazd dušnni bro od nijje pogoddio peedvviđeenee ciljeeve. Bom B mbee ssu paale sev vernno odd lu ukee, u sam s m centtar graadaa. Tom T m priilikkom m jee na n civi c ilniim obj bjekktim ma naččinj njenna već v ća maaterrijaalnaa šttetaa, pogiinuulo je j ššesn naeest civ vila, a višše od d čeetrd deseet ihh jee raanjeenoo. Ov vaj nap padd jee izzazv vaoo veelik ku aaferru u Nap N puljju, kojja je za po osleediccu ima i ala sm men nu ooficciraa zaadu užeenog g dda ko omaand dujee prrotiiv-v vazzduššno om odb braanom. Sleedeeći zadattak ko oji je do obilla pos p sadaa vazd v duššnoog bro odaa L.5 L 59 billo je bbom mbaardo ovaanjee brit b tan nskiih po omoorsk kih bazaa Port P t S Said d kkojja se naalazzilaa nna ulaaskku u Sueccki kaanall, i Su udaa beej ((Suda bayy) kojja se nalazzila na Krritu u,. oletteli su 200.m marta 1918. god g dine, aali su priinuđenni Po tok kom m letta iznnad d Me M diteeraana,, dda zb bogg loši l ih vreemensskihh usl u ovaa, delim mičnno prrom men ne praavaac letta. Izznadd luk l ke Poort Saaid su u sstiggli u raanim m juttarnnjim m ssatiimaa naarednoog dana.. Zbbogg nisk n ke baz b ze ob blakka nissu se naalazilii na n dovolljnoo bez b zbed dnooj vissinii, taakoo daa jee naapaad ootkaazaan. U ppovvrattkuu, leetećći izn nadd Krritaa, opet o t jee ussledd veelikke obl o ačnnosti ootkaazaan i napa n ad na n lukku u zaalivvu S Sud da bbej. Naa svvoj poosleednjji leet, pos p sad da bbrod da L L.559 je j ppoleetella 07 7.apprilaa 19188.ggodiine saa zaadattko om bbom mbarddov vanjja briitannsk kih vojn v nih post p trojjenj nja naa Maaltii. Pood nerazzjaššnjeenim m ok kollnosstom maa (ve ( erovvatn no usle u ed ud daraa grrom ma) brrod je ekssplodiirao o izznaad Otra O anttskiih vraata u 20: 2 34 čassov va. Nikko od 21 članaa po osaade nijje preeživveo o ovvu kattasttroffu.

Cilljevvi u Nappuljju i oko olin ni

CE EP PEL LIN N LZ Z.1 1277 Ceepelin L LZ.11277 pred p dstaavljja log gičnni produužeetakk pret p thoodno o uusppešnno izzvedden nih ko onsstru ukciija ciivilnnihh vaazduušn nih brroddovaa, nastalih poslle Prv vogg svet s tskkog raata,, uuvođennjem m naajno ovijjih teehn noloogijja. Ippak,, ko onsttruk ktorru Hu Hugu Ekkenneru u (D Dr Hu Hugo Ecckennerr) jee trrebaalo čittavih dve d e go odiine da annim mira jav vnoost i priku kupii no ovčaanaa srreddstaava u vissinii odd šest š t milio m onaa mar m rakaa (22,5 milio m onaa fuunti) ddovvoljjnihh za z iizg graddnjuu jeednnogg ov vakvvog g bbrodda. Izg graadnjja je j zzap počelaa po očeetko om 19927.goodin ne, a bro b od je j kkrššten n im men nom m Gra G af Zep Z ppelin.. Pro obnni let l u traj t anjju od o 36 saati je j oobaavio o 18. sepptem mbbra 192 28..goddinne. Zahhvaalju ujućći ugr u radn nji peet mot m oraa uk kupnne snaagee odd 26500KSS, koj k i su um moggli da d korristte i dizell go orivvo i pllin,, m mogaao je j dda leti neeprrekiidn no 11188 satti kkrsttareećoom brzzinnom m od o 117 7km m/h. Kor K risn na nnossivoost mu u je izno i osila 15tt za pprellet od d 100000kkm.. U po očettku je plaaniran no da d se brood kor k risti u ekkspeerim menntaalnee, dem d monnstraacio onee i pro opaagan ndnne svrrhe,, kaakoo bii se priipreemiio tere t en za z kor k rišććenjje vaz v zduššnih h bbrod dovva u reedoovnee liinije za prev p vozz pu utniika, roobe i ppoštte.

Prvi P let vazd duššnog g brrodaa LZ Z 1227 u Frridrrishaafen nu

Po oseddov vaoo je,, poored kom k man ndne kabi k ine i kab k binee zaa naaviggacciju u, jooš i raadio o kaabiinu sa najjsavvreemeenioom m radioo op prem mom m kkojju su s opsslužživ valaa tri oficiira.. Za putn p nikke je pos p tojaalaa kuuhin njaa, saalo on zza ruč r čavaanje i zaabaavu,, dv vokrrev vetnne kab k binee zaa sm mešštajj 20 0 puutnnikaa, tooaleet i td.. Poosaadu je činniloo 36 6 čllanoovaa. Od d saamog poočettka ekksplloataccije,, LZ.1127 7 jee ko oriššćenn pre p sveegaa zaa viso oko profittabbilne leeto ove,, kaao štoo suu lettovii zaa A Ameerikku pre p eko Attlanntik ka, preelett prreko oA Arkktikaa, let l za z Jappann i slič s čno. Tokoom m lettov va jee vrlo v o čeestoo preenoošen na poššta,, a svaakoodneevnno su s sslatti i priimaani priivattni telegrram mi putn p nika. N Na pro opaagan ndnnu turrnej eju iznnadd B Balkkan na i Šleezije, ceepellin jee pošaao 15.. ok ktobbraa 199299.go odiine.. P Počeetak k oove turrneeje je opiisann u B Beograadskkom m liistu u “P Pollitik ka””: Frridrriha afenn, 15 oktobraa G Graff Cepe C elin n jee veečerras u 200:255 čaasoova izzvuččen izz hhanngarra. U vaazdduhu u jee bilo b jo oš ppunno mag m gle,,

tako da se diirižaabl moogaao prim p mettiti jjeddva na neekollikoo č sovaa krrenu uo jje Cep C pelinn na svojj lett naa meetarra. U 220:330 čas Ba alkaan. Vođstvvo letta preu p uzeo jje dr. d Ekkeneer lličn no. Naa dirrižaablu u naalazzi se s 20 2 puttnikka, meeđu njiima a jeedan n ččlann turrskoog parlam mennta Juunuuo Naagi bej ej kao k i neekollikoo Šva ajcaara aca. Naa diiriža abluu im ma i neekolikoo daama a. A Ako vreemee bude povvoljjno lett ćee trrajaati dva d a i po p danna. U sreeduu ćee p eleteeti najjvažžnijje grad g dovve bbalkkan nskihh drža d ava.. dirrižaabl pre U Beo B ogra aduu see oččeku uje ceppelin n daa budee u 10 i poo sa ati ppre

podnee. Pri P i norm maln nom m vreemennu ceepellin treeba a u čettvrttak u 9 sati s prre pod p dne daa bu ude u Brreslaavi.. U pettak prre ppoddne vra atićće sse u F Frid drihhafeen. Naa svvom m lettu ccepelinn će ć pre p leteeti ovee vvaro oši: Minh M hen,, Beč, B , Peeštu,, Sege S edinn, Beo B ograad, Niš, Ni Soffijuu, Alek A ksanndrriju, Bu ukurreštt, B Braaslaav, Sibbil, Tem T mišva ar. Pri P povra atkuu preelettećee Peeštuu, Brno B o, Rati R iborr i B Bresslavvu.

Raanoo u juttro 166.ok ktobbraa 19 9299.go odiine,, ceepeelin n jee ušaao na territoorijuu Srbi S ije (K Kralj ljev vinee Juugo oslaavijje),, tak ko dda je j vvećć u 05:500 čaasov va bio o izznadd Som S mbo ora,, a okko 06:300 nad n d Nov N vim m S Sad dom m, gdee ssu gaa do očekkalaa čeetirri vojn v na avio a onaa u čijoj jje prat p tnjii leteoo svee ddo In nđiije. Izn nadd Beoggrada se pojjavvio iz ppraavcaa Zem Z munna oko o o 07 7:255 časo č ovaa. U to t vreem me jje na ullicaamaa bilo b o mn noggo ljudi kojji su s pollaziili na poosaoo. Letteo o jee veom ma nis n ko,, preleteo ggraad, a ondda se vrratio o i izn nadd Zem Z munnskoog aeeroddro omaa izbaacioo vre v će saa po oštoom. Z Zatim m je naapraavio o još jeddann krug k g nad n d Beeoggrad dom m i upputiio se u praavcu S Sm medeerevvsk kogg đerma, gdde se izzgubbioo izz vvid da mnnog gobrrojn nihh Beeoggrađ đanna koji k i su u poosm mattralii ov vaj sppekttakkulaarnii lett. Marš M šutoom izn i nad Dun D nav va prel p eteo jee Sm meddereevoo okko 08:000 čaasov va na vissinii od d 2200m mi ko od ušćću Mora M avee u D Dun navv skre s enuuo dolino om m Veelikke Mo M ravve, possteppenno pov p većavaajućći visi v inu. U 08 8:422 čaasoova preeletteoo je Ću uprriju naa viisin ni ood oko o o 10 000m m. Iznnadd Soofije jee sttigaao u 11:220 čas č ovaa, dok d k je nadd Buk B kureeštoom bioo odd 14:330 do d 15::00 čaasov va. vaj lett jee izzazzvao o ogro o om mno in nteresoovaanjee naašee Ov jav vnoosti. M Mnnogii su s sattim ma na ulicaama čček kalii naailazzak k ceepeelinna, obaaveeštaavajjućći se pute p em rad dioo aparaata o nnjeegovvojj trrenuutnoj pozziciji, i vre v emeenuu po otrebbno om m da d doleeti do o njiih. Dne D evnii listt “P Politikaa” jje nek n koliikoo daanaa deetalljnoo izzveeštaavao oo sviim poj ojeddinoostiimaa ovvogg leeta, što o suu činilli i dru ugii listovvi, kao k o i mn mnogee raadio stannicee. S Sam mom m ppreletuu naad B Beo ogrradoom m jee poosvvećeenaa celaa jeednaa sstraana.. Beeoggrađ đannima, kao k i staanov vniicim ma ddrug gihh graadoovaa iznnadd koojih h jee ceepeelin preeleteoo, ovajj lett jee du ugo osttaoo u pam p mćeenjuu. Ceepelin LZ Z.1227 je u svo s m bog b gato om m raadno om m veekuu izv veoo jo oš m mnoogoo leetovva po ceelojj Zem mlin noj kug gli.. Slo oboodn no sse mož m že reć r ći daa jee too biio nnajppou uzddaniiji i naj ajiskkorrišććeniiji vaz v zdušnii brod.. Korišćeen je ččitav vihh 9 god g dina, zza kojje vre v emee jee izzveo o 5590 letovva, i u vaazduuhu u pprovveoo uku u upnno 17178 8 satii. Proosečnii go odiššnjii naalett mu m je biio okoo 190 1 00 satti, ššto jee im mpreesiv vann poodaatak k, nar n ročiito ak ko sse imaa u viiduu daa saadaššnjii puutnničk ki avio a oni naapraavee naalett do oko o o 40 000 saati godiššnjee. Zad Z dnjii leet je j izvveo 199.ju unaa 19 937.go odinne. Izrrezaan je j u maju m u 19 9400.goodiine..

Grraff Ceppeliin izznadd dvvoraa

P ansska kkartta sa Pošta s C Cepeelinaa LZ Z 1227

D Dnevni listt “P Polittika” odd 17 7.okktob bra 119229.

TEHNIČKE KARAKTERISTIČKE VAZDUŠNIH BRODOVA VIĐENIH NAD SRBIJOM CEPELIN klase P

Osnovni podaci Proizvođač: Luftschiffbau Zeppelin GmbH Prototip i prvih sedam brodova su izgrađeni u Cepelinovoj fabrici u Fridrishafenu, narednih sedam je izrađeno u Lovenhilu a preostalih sedam u Potsdamu. Namena: vojni vazdušni brod, izviđanje, bombardovanje Ukupna produkcija: 22 komada Konstruktor: Ludwig Durr Osnovni konstruktivni material: duraluminijum Početak proizvodnje: avgust 1914. Prvi let prototipa: 03. april 1915. Posada: 18 članova Cena broda: 1 360 000 DM Pogonska grupa: Četiri šestocilindrična benzinska motora Maybach tip C-X Pojedinačna snaga motora: 210KS Ukupna snaga motora: 840KS Konstruktivni podaci Kapacitet vodoničnih ćelija: 31 900m3 Ukupna dužina: 163,5m Maksimalni prečnik: 18,7m Najveća finesa: 1:8,68 Broj vodoničnih ćelija: 15 Mase: Težina praznog broda: 20 800kg Ukupan uzgon: 37 000kg Specifična nosivost: 1,16kg/m3 Ukupna raspoloživa nosivost: 16 200kg Maksimalna težina goriva; 4 800kg Performanse: Maksimalna brzina: 96km/h Maksimalni dolet: 4 300km Statički plafon leta: 2 800m Naoružanje: 5 mitraljeza za odbranu, Maxim ili Parabelum, kalibra 7,92mm, i najviše 2000kg bombi

CEPELIN klasa W produženi „Super cepelin“

Osnovni podaci Proizvođač: Luftschiffbau Zeppelin GmbH Prvi je napravljen (L.57) u Cepelinovoj favbici u Fridrishafenu, a drugi (L.59) u Stakenu. Prvobitno je predviđen za transport vojne pomoći u Istočnu Afriku, jednim letom. Kasnije je preprevljen za zadatke bombardovanja udaljenih ciljeva Namena: vojni vazdušni brod, transport, bombardovanje Ukupna produkcija: 2 komada Konstruktor: Ludwig Durr Osnovni konstruktivni material: duraluminijum Početak proizvodnje: avgust 1917. Prvi let prototipa: 29. septembar 1917. (L.59) Posada: 22 članova Cena broda: 3 264 000 DM Pogonska grupa: Pet šestocilindrična linijska motora Maybach tip H-S-Lu Pojedinačna snaga motora: 240KS Ukupna snaga motora: 1 200KS Konstruktivni podaci Kapacitet vodoničnih ćelija: 68 500m3 Ukupna dužina: 226,5m Maksimalni prečnik: 23,9m Najveća finesa: 1:9,52 Broj vodoničnih ćelija: 16 Mase: Težina praznog broda: 27 400kg Ukupan uzgon: 79 500kg Specifična nosivost: 1,16kg/m3 Ukupna raspoloživa nosivost: 52 100kg Maksimalna težina goriva; 21 700kg Performanse: Maksimalna brzina: 103km/h Maksimalni dolet: 16 000km Statički plafon leta: 6 600m Naoružanje: 10 mitraljeza za odbranu, Maxim ili Parabelum, kalibra 7,92mm i preko 6000kg bombi ili oko 16 000kg tereta u transportnoj varijanti

CEPELIN „Graf Zeppelin“

Osnovni podaci Proizvođač: Luftschiffbau Zeppelin GmbH Napravljen je u Cepelinovoj fabrici u Fridrishafenu kao vazdušni brod za prevoz putnika i pošte Namena: civilni, putnički vazdušni brod Ukupna produkcija: 1 komad Konstruktor: Ludwig Durr Osnovni konstruktivni material: duraluminijum Početak proizvodnje: januar 1927. Prvi let prototipa: 18. septembar 1928. Posada: 36 članova Cena broda: 6 000 000 DM Pogonska grupa: Pet dvanaestocilindrična dizel ili plinska motora Maybach tip VL2 Pojedinačna snaga motora: 530KS Ukupna snaga motora: 2 650KS Konstruktivni podaci Kapacitet vodoničnih ćelija: 75 000m3 Ukupna dužina: 236,6m Maksimalni prečnik: 30,5m Najveća finesa: 1:7,25 Broj vodoničnih ćelija: 16 Mase: Težina praznog broda: 67 100kg Ukupan uzgon: 87 000kg Specifična nosivost: 1,16kg/m3 Ukupna raspoloživa nosivost: 19 900kg Maksimalna težina goriva; 8 000kg dizel goriva i 30 000m3 plina Performanse: Maksimalna brzina: 128km/h Maksimalni dolet: 10 000km Koristan teret: 20 putnika ili 34 palete sa po 250kg nosivosti

NAORUŽANJE NEMAČKIH BORBENIH VAZDUŠNIH BRODOVA Odbrambeno naoružanje nemačkih vazdušnih brodova tokom Prvog svetskog rata nije se značajno menjalo. Sastojalo se od mitraljeza koji su u početku bili smešteni u gondolama broda. Kasnije sa izgradnjom većih brodova postavljane su i jedna ili više platformi na gornjem delu trupa na kojima je bilo smešteno dva do tri mitraljeza. U prvom delu rata korišćen je mitraljez Maxim Standard M08 kalibra 7,92mm, težine 18,4kg, brzine gađanja 350-400 metaka u minuti i početne brzine zrna od 500m/s. Kasnije je uveden Maxim Parabelum M08/14 istog kalibra, težine 9,6kg, brzine gađanja 650-750 metaka u minuti i početne brzine zrna od 895m/s. Često je korišćena i kombinacija ova dva mitraljeza, gde je prvi obično postavljan u gondolama, a drugi na platformama. Na pojedinim vazdušnim brodovima se krajem rata moglo naći i do deset mitraljeza smeštenih na različitim pozicijama. Za bombardovanje su korišćena uglavnom tri tipa bombi različitih težina, što je zavisilo od objekata koje je trebalo bombardovati, kao i od perioda rata kada je izvođeno. APK bombe (Artillerie Profungskommission) su loptastog oblika i korišćene su na ciljevima gde je trebalo postići veliko razaranje. Prednost ovakvog oblika je taj što izostaje prvobitno ljuljanje prilikom odbacivanja. Rađene su u pet veličina od 4,5kg, 8kg, 50kg, 58kg i 100kg. Karbonitne bombe (Carbonit) su oblika klasičnih avionskih bombi koje su za stabilizaciju pada koristile elisu na repu. Rađene su u težinama od 4,5kg, 10kg, 20kg, 50kg 100kg i 300kg. Zapaljive bombe su bacane na ciljeve kod kojih je trebalo izazvati požare. Obično su punjene fosforom, a za stabilizaciju pada koristili su dugačke platnene trake.

APK bomba

Karbonitna bomba

Maxim Standard M.08

Zapaljiva bomba Maxim Parabelum M.08/14

O OP PRE EM MA A VO VOJN NIH HV VA AZ ZDU UŠ ŠNIIH H BRO B OD DO OVA A Ossnoovnee kkom mpoonen ntee opprem me vaazduušnnog g brrod da ssu sm meštten ne u prreddnjo oj (kom ( maandnnojj) ggonndolli, u kojo k oj se naalazze svee kom k mande i inst i trum menti po otreebn ni zza lett, uuprravlljannje i izzvrššavanjje zaddatakaa. Sisstem m ko omaand dovaanja i up pravvljaanjaa vvazd duššnihh brod b dov va jje rađ đenn po o uuzorru na veelike prek p koo okeansskee brrod dovee. Go onddolaa je pod p deljenaa naa nekkolliko o cellinaa. Preedvviđeenoo jee da d u preddnjeem deelu buude meesto o zza kaapettanaa bbrooda,, kao k i za dvva koorm milaara. Jeedaan ko orm milarr jje upprav vljaao ko orm milom prravcca (leevoodesnoo) koj k e je j sme s ešteenoo na n ččelu u ggonndolla, do ok jje dru ugii up praavljaao ko orm milom vissinee (ggorre-d dolee) koj k je se nalazzilo naa levvojj strranni gond g dolle. U ovo o om dellu jje i kom k man ndnaa taablaa zaa kont k trollisaano isppušštan nje ballastta i vod v doniikaa poomooću u veenttila. K Kod d voojniih vaz v zdu ušniih bro odoovaa, u prreddnjeem deelu kom maandnne go ondoole biio je jošš i opttičkki niša n an za bo ombbard dovvannje i kkon nzolla sa uupraavlj ljaččkim m mehaanizzm mom m povvazzanim ssa od dbaccivačiimaa boomb bi. Izaa ppred dnjeeg della je j mes m sto zaa raadioo teeleg graafisttu i naaviggato ora.. Nav N vigaacijja je vrršen na priimiitivvno,, uuz ko orišććen nje koomppassa i ssekstanntaa, ddokk su u bbežžičnni tellegrrafii m moggli daa kom k mun niciirajju sa zeemaaljsskim m staaniccam ma udal u ljen nim m i doo nekkolliko o hilj ljadda ko olom mettaraa. Tok T kom m Prv P og svvetskogg rata r a niije billa mo oguuća koomuunikkaccijaa izm meeđu vazduušnnih bro b odo ova.. U zaddnjem m deelu go onddolee jee uggrađ đenno jed j dan ili dvva mo otora kojje su op psluuživvalii m meh haniičari. Tuu su u sse ob bičnno nallaziila i dvaa m mittraljjeza zza od dbraanu u, ssa svaakee stra s ane poo jeda j an, ko ojee su u ppreemaa ssituacijji ko oristtili ili meehaaniččarii ilii neeki dru ugi člaano ovi possadde iz preedn njegg deela go ondoole, zaavisno o odd toogaa koo jee biio slo oboodan n ttokoom m naapaada.. Kom K man nde zaa raad m mo otorra su pottpuuno ideentiične koom manddam ma m mo otorra po omoorsk kih brroddovaa (starrt, stoop nap n pred, nazzad d…). Mo otoori su s ttakođee biili i jeedin ni izzvo or ggrejjanjja ppossadee, koj oja jje leteela i na n vis v inaamaa gdde su se tem mpperaaturre o ne rettko o sppušttalee i ispo i od -15 5C C. njojj goonddola je oobiččnoo bilo mesta zza 7-1 7 0 U preedn člaanoova poosadde. U zaddnjoj ggonndili je najč n češćće bbilo o ugraađen no dv va ppa čak k i trii m motoora.. Takoođee jee i u njoj n j poostaavljjan n paar od dbraamb bennih miitraaljezza, po o jeedan ssa sva s ke strranee. Ov ve gon ndoole suu biile proostrraniije odd prred dnjihh, tak t ko daa see u njoj mooglo o sme s estiti vvišee ččlannov va ppossadee, nego u pred p dnjjoj gon ndoola.. Po osadda je goto g ovo o stal s no bila izzložžen na veom ma nisskim m tem t mpeeratturaamaa, nnaro očiito njeeni člaanoovi kojji su boorav vili izvvann go onddola. To T se poosebbno o oddno osillo naa m mittraljjezce koji k ssu biili naa mittralljesskim m plaatfoorm mam ma poostaavljjennim m nna leđđim ma ceepellinaa. Zaato su u mooraali daa oblače toppluu ali a dost d ta nepraaktiičnuu obu o uću i odeću u kkojaa ihh je ome o etala u no orm maln nom m obbavvljaanuu zaadattaka.

O emaa u pre Opr p ednjjoj gond g dolii 11.- korrmillo visin v ne, 2.-- poka azivaač naggiba a, 33. visin v nom mer,, 4 vario 4.v omeetarr, 5.- ba aroggraff, 6.. kooman ndaa ba alastta i ven ntilaa

Opti O ičkii niššan i koomaanda a zaa od dbacciva anjee bom mbii

Mootorri i naor n ružaanjee u zad dnjoj oj go onddoli

Veeć od drruge polo p oviine raata, kaadaa jee pllafoon letta vaazduušn nih broodoovaa doostiizao o vvisin ne i prrek ko 6600 00m m, billa jje neoophhoddna uppotrreb ba kkiseonničkkeee oopreemee, koj oja jje pos p saduu dodaatno spputtavalaa u rraddu.

Oprrem ma za viisinsske letoove

Teelefu funkkeno ov bbežiččni teleegraaf

OPR RE EM MA CIIVIIL LNIIH H VAZ V ZDUŠN NIH H BR BRO ODO OV VA A Civilnni vaz v zduušnii brrodoovii su u see ug glavvnoom kooristtili u pu utničko om saoobrraćaajuu, taako o daa op prem maa prrvennstv venno billa ppod dređđenna udo u obnnostti putn p nik ka, iiakko ih i je čest č to billo m man nje odd poosad de kojja je služžila naa broduu. Ceepelin LZ Z.11277 jee spad s dao o u lu ukssuznne vaazdu ušnne bro odoovee zza dug d gotrrajnne, naajčešćće preeko ookean nskke, lettovee. Naa pred p dnjjem m ddelu u jje im mao jeedinnstv vennu go ondoolu u u koj k oj suu sse naalazzilee pros p storrijee zza ko omaand dovaanje, nav n vigaacijju, vezzu, kaao i sv ve gglav vnee i po omooćn ne pprosstorrijee pootreebn ne pputtniccim ma za z pprijjataan bo oravvak k tokkom m leta l a. Brrod je im maoo koom mpleetnoo opre o emlljennu kuh hinj nju kojja je obbezzbeđđivvalaa obro o okee putn p niccim ma i član č nov vim ma po osadde, kkao i pros p straan saalon n za bora b avaak i ob bedoovaanjee, u kojji se mogl m lo sm mesttiti dvvad deset lju udi. Izaa ssalo onaa su s se nala n azilee uudo obnne dv vokkrev vetnne pu utničkee kabiine ko ojihh je bilo uuku upnno desset, po o pet sa svakee sttranne gon g ndille i ho odnniko om izm međ đu njiih. U naastaavku u su se s nal n aziile pom mooćnee pprosstorrijee, WC WC i toaalett kab k binee, kojje suu takoođee bbilee nam n men njenne pu utnicim ma. Sm mešštaj poosadde je billo ddaleekoo sk kroomnniji,, i nallaziio se u unu u utrašnjostti bro b odaa, u dellovvimaa gdee jje ko onsttruk kcijja doz d zvoljavvala ugra u adn nju kreeveeta iili sto s la sa sttolicam ma,, a čest č to su sppav vali i u m mrežžam ma razzappetim izm međđu dellovva kon k nstru ukccijee. Nisu N u ima i ali po osebbnee prrostorrije,, ossveetljeenjee je bbiloo sk kroomn no, a izn nadd njih n h su se naalazzilee oogrom mne kom k moree ssa zap palj ljivim voodonnik kom m, što je j bbilo o jaako neprijjatn no. U unnutrrašnnjossti kon nstrrukkcije bbroda takkođ đe nnijee biio reššenn nii siisteem greejannja, štto jje doddatnno oteežaavallo živ vot po osadde u vrem me kadda nisu n u bili b na dežžurrstv vu.

Kooma andn ni most m t Ceepellina LZ Z.1227

S n zaa booravvak i ob Salo bedoova anje

K hinjja na Cepe Kuh C elinu u LZ Z.12 27

Pu utniččka kab binaa

Hodn H nik

Žen Ž nskii toaalet

Gon G ndola vazd v dušn nogg brooda LZ Z.127 1.- kom man ndnii moost, 2.- kabbina a zaa na avigaacijju, 3.3 radi r io teeleggrafs fska a kabbinaa, 4.4 kkuhiinjaa, 55.- sa alon n, 6.6 putn p ničkee kaabin ne 7.7 tooaleet, 88.- WC, W , 9- toaalet

LIITE ERA AT TUR RA A 1. P. P W W. Brokss, Zepp Z pellin rig gid aairrship ips,, Sm mithhsooniaan instituutioon pre p ss, Waash hinggton n, 1199 92. D H H. Roobin nson, T Thee zeepp pelin inn com mbatt, S Schiffeer Pub P blishhinng, Atg glen, 199 94 2. D. 3. H. H JJ. Now N warrra,, Deeuttschhe luft l tschhifffe, D Dass W Waff ffenn arrsen nal,, Frreiddbeerg, 19988. 4. M. M Grriehhl, J. J Dres D sseel, T Thee Geerm man n aiirsh hip stoory, Arm A ms& &Arrmoour preess, New N w Yorkk, 1990. 5. C. C S Steepheensson, G Germ mann airs a hipps 190 1 00-4 40, Osspreey pub p blisshinng, Ox xforrd, 20 004. 6. S. S JJ. Mik M kić, Isttorij ija jug j gosllovvenssko og vvazd duhhopplovvstvva, Štaampparrijaa Drrag. Greg G gorićaa, Beog B graad, 19333. G upaa auutorra, Srp S pska ka aavija atikka 191 12--1918,, Muze M ej JRV J V, B Beoogrrad,, 199933. 7. Gru 8. S.A S A. Đor Đ rđev vić, K Krozz raatnee viihore, Štaam mparrsko izzdaavačkoo prredduzeećee PT TT,, Beeog gradd, 196 1 67. 9. The T e New N Yo ork Tim mess, 111. novvem mbaar 1191 15, Waashhinggton n, 119115. 100. Flig F ghtt, brrojeevi 3772, 3788, 385 3 5, Lon L ndonn, 191 1 16. 11. Pol P litikka, 16, 177, 118. okktob bar 1929,, Beeog gradd, 192 1 29.

Zeppelin LZ.81 baza: Sent Andreja, (Temišvar), Austro-Ugarska period: novembar 1915.godine komandant: Jacobi Felix

Zeppelin LZ.85 baza: Sent Andreja, (Temišvar), Austro-Ugarska period: proleće 1916.godine komandant: Ernst Scherzer

Zeppelin L.59 baza: Jambol, Bugaska period: proleće 1918.godine komandant: Ludwik Bocholt

Zeppelin LZ.127 baza: Fridrishafen, Nemačka period: oktobar 1929.godine komandant: Hugo Eckener

Razmera R=1:1250 50m

75m

100m

DRAGAN SALER

[email protected] ©

2009

25m